| ла извесна лица, од којих су нека жива, а већина су умрла.{S} Није било девера него је Чедомир |
| тупамо посред гомиле безбројних болова, а многи од нас не чује ни једну жалбу — грмио је Илић, |
| боја, која се види само код лептирова, а на супротној страни, по крововима ниским, високим, од |
| оду употребљавају на своја задовољства, а задовољства не челиче дух.</p> <p>Син је растао слобо |
| а њега, он би спазио понос који страда, а можда нешто и неповерења.{S} Он јој је онда прилазио. |
| ти на власти" постаје им једина девиза, а посланици владају, управљају, постављају, мешају се у |
| калдрме.{S} Свет измешан, доста сељака, а нарочито полусељака што су амали, таљигаши, надничари |
| е јој се стезало, њена душа је плакала, а она се морала смешити.{S} Стога побеже са седнице, чи |
| Сав каљав, поцрнела лица, опрљена чела, а веселих, светлих, занесених очију, враћао се увече са |
| агла, главу оборила ниско; није журила, а није, управо, знала куда иде.</p> <p>На неком сату из |
| анас, па сутра другу.{S} Не би осетила, а кућа би била опрана...</p> <p>— Старинске жене, газда |
| међу њима старих, опробаних пријатеља, а било их је и таквих који су раније обилазили далеко п |
| схватим такав брак у обичним приликама, а камо ли кад је у питању престо.{S} Ко би то могао пом |
| који живи неопажен за школским клупама, а испуњава један велики део престонице.{S} Њихова љубав |
| г једног система демократских рефорама, а они нису у стању да се одрекну ни државног фијакера!< |
| на бедра, често несвесне стида и срама, а понекад намерно, с извесном циничном сиротињском перв |
| могена, иде се до отвореног деспотизма, а ако се образује коалиција, свака фракција експлоатише |
| ави десну руку око врата свога драгана, а левом придржаваше књигу према светлости, па стаде рец |
| и без бојазни.{S} Јер је она била жена, а код жена, кад је муж у питању, начелне разлике не пре |
| су седели.{S} Пролетос је била зелена, а сад се белела од прашине, као да никад није била боје |
| е је дотле расло дивље трње и аптовина, а мртву тишину оживљавао тек шум какве змије, подигла с |
| сту; до дечка је била једна близнакиња, а преко:{S} Бела са другом сестрицом.{S} Она је требала |
| анас до сутра.</p> <p>— Сутра... сутра, а не данас — одговарао је гласу своје савести.</p> <p>Б |
| ед: научи лекцију која није још задата, а не зна оно што му је за лекцију.{S} У гимназији је би |
| је боље од тога!{S} Иде ти после плата, а кад остариш, пензионишу те, па ти и после иде плата, |
| еизвесно што очекујемо од даљег живота, а што би хтели да сазнамо и улепшамо као у бајци.{S} Је |
| оме слободан један круг болесних места, а нападао је на оно што је главно, на основе и темеље, |
| родна песма — примети Радоје. — Проста, а све каже, дирне те у жицу.</p> <p>Девојке одговорише |
| њом.{S} Није прошло ни неколико минута, а он је већ био на улици, са̑м.</p> </div> <div type="c |
| и ако можеш, а ако ти школа не допушта, а ти немој...{S} Боже здравља, видећемо се.{S} Ја ти ша |
| слеђеним још од његовог прадеде голаћа, а можда још и даље, од предака којима имена није знао, |
| у.{S} Стид ју је било и од самог Илића, а ради њега и ради својих родитеља, она је желела бити |
| вршњацима, децом такође из бољих кућа, а поквареном као и он, можда горе него и он.{S} Две бли |
| " /> тако, глупо, остао је без марјаша, а није мислио да ће му што требати, па да узајми.{S} Он |
| му, Илићу, мислио је; Младен је брбљив, а Бела...</p> <p>На ову реч младић задрхта.{S} Један пл |
| и где се морао одржавати известан ранг, а где се грцало од дугова; рано је познао понижења, так |
| атко је јео и преслишавао се ко је југ, а ко је север.{S} И доцније није никад заборавио што је |
| сам то нешто мислила.{S} Друго је сад, а друго беше под проклетом реакцијом.{S} Тек, жао ми је |
| сам је толико пута... гледам је и сад, а никад је се нећу нагледати.{S} Чини ми се она као нек |
| би хладном мислиоцу била одмах апсурд, а која је њему изгледала само немогућа због њега самог, |
| свом обичају куцајући на врата од собе, а не отварајући их.</p> <p>То је трајало неко време.{S} |
| старији су се утркивали да га поздраве, а деца се загледала у њега, као у чудо.{S} Недељом и пр |
| окака по којима рабаџије шибају волове, а човек не зна кога пре да пожали: те људе или ту стоку |
| предусретљивост и величанствене умове, а тебе вреба фарисејство и глупост.</p> <pb n="285" /> |
| етљавале нашу варош, наша села, путове, а дању покретале занатлијске машине, стругаре, штампари |
| о у њу кроз будућност која обећава све, а сад је посматра кроз прошлост која се измиче, отима с |
| о.{S} Други не заборављају своје мртве, а зар ми живи да се заборавимо?{S} Ти нарочито, Вишња.. |
| је са много искреног сажаљења за друге, а са пуно дубоке жалости за себе.</p> <p>Мајка јој је у |
| олико је пута пролазио поред те зграде, а никад није приметио да у њој <pb n="4" /> седи неко к |
| ше руке састављене око паса, очи бледе, а мисао умире у глави.{S} Њему су ти загрљаји падали сл |
| ски пасуљ</hi>, с много паприке и воде, а мало пасуља и пастрме, али за кога тврде да је најуку |
| ко.</p> <p>— Пиши јој, болан, мајка је, а тетки треба мало, па да је заболи глава.</p> <pb n="2 |
| у своје тесне дупље... нестајало их је, а на њиховим местима <pb n="253" /> зјапеле су црне без |
| састанак људи долазе увек нешто раније, а да жене задоцне стално.{S} Чедомир је потврдио ово пр |
| аграду за твоје философске спекулације, а око тебе диже се вихор, заузет једино материјалним ин |
| тије.{S} Народ бира своје представнике, а ови постављају владу.</p> <p>Били су прешли преко брв |
| го поштовали, јер су га колеге пањкале, а и сам је био крив: био је лабав, давао је лако добре |
| сенка, живот се повлачио, тице ћутале, а једноставан <pb n="44" /> и таман облак ширио се све |
| се љубавници могу шетати до миле воље, а да не буду изненађени непријатним сусретом, подозриви |
| који те окружују...{S} Је ли, Марјане, а би ли ко од богатих?</p> <p>— Они не спадају у моју н |
| кивао кафу.{S} Понекад би читао новине, а кад њих није било, узео би <hi>Горски Вијенац</hi>, о |
| /p> <p>Млади човек, с прилично вештине, а с много поштовања, скиде свој шешир који је већ губио |
| о добра беху неспособни да ми га учине, а они од којих сам очекивао зла, најзад су ми га учинил |
| човек, који без штака не може да макне, а иначе скакуће, свуд јури, трчи, код свију је, без њег |
| такође, и то брзо, као да је виле гоне, а враћала се тек у вече, пуна новости.{S} Младен је одл |
| и, лепи Млађа носио кариране панталоне, а еманциповане другарице гризле переце поред најпомодни |
| обесили кануре бојене и небојене вуне, а месари кожице суве и сирове.{S} Пред кућама, на клупи |
| војке приступачне, младе жене несташне, а старци и старице тапшу рукама, одобравају и буне још |
| м су наместили кујну и собу за примање, а од другог су начинили своје собе за спавање.{S} Вишња |
| , низови вагона, зеленило суседне баре, а даље, горе, на брегу, белео се један крај вароши под |
| S} По убледелом челу повлачиле се боре, а у солуфима се пресијавало неколико белих власи.{S} Ос |
| <pb n="186" /> је прошла: поменула се, а не вратила се, како кажу наши стари.{S} И девојка је |
| бригама, ситним болестима које се пате, а не сметају.</p> <p>— Главно је да јој је срце здраво |
| успехом.{S} Чедомир је положио испите, а госпа-Клеопатра је брала лаворике.{S} Она је сад гово |
| >Тако сад Илић није имао ни своје куће, а морао је сносити пребацивања као да се њему учинило н |
| ење са њом даје радости, одмора, утехе, а не нове невоље и морално пропадање.</p> <p>Са том мис |
| н.</p> <p>— Народ су бирачи, другарице, а бирачи су људи.{S} Сваки од њих има по један ситан, а |
| рије од света, док му она разједа срце, а њен гној прља, трује.{S} С времена на време, он би се |
| Јадно место где се цели животи истроше, а душа не оде даље од бриге за насушни хлеб и државни п |
| своју цену; симпатије су редак луксуз, а брак... брак је код паметних људи вешт споразум, смиш |
| ром?</p> <p>— Јесте.{S} Обоје су млади, а знаш какав је свет...{S} Баш ме данас у седници пита |
| лим да изађе у друштво, да се разоноди, а она неће, <hi>штудира</hi>...</p> <p>Том приликом ску |
| ју омиљену песму: „Сунце ходи и заходи, а у мојој је изби тамно!...“</p> <p>Понекад би помислил |
| к, сладак уздах отео би му се из груди, а глава му клонула, као да је неког дуго грлио, љубио.< |
| анатлија?{S} Рано се дигни, доцно лежи, а кад остариш не можеш да радиш, па куд ћеш него у прос |
| р говори, ко хоће да бележи, он бележи, а ко неће, онда то толико.</p> <p> <hi>Капетан-Машино З |
| живот.{S} Живот <pb n="90" /> пролази, а она се никад не појави, не помилује наше усијано чело |
| можда на страну, па су трошкови велики, а...{S} Није довршио реченицу, јер није хтео причати о |
| и јој се да је поздрављају пријатељски, а она није могла отићи сама до првог дућана.</p> <p>— Б |
| аницу, јер су му синови били тада мали, а другом коме није волео поверити се.{S} Вишња се опет |
| о ствари да каже!{S} Дани су пролазили, а перо је висило непомично над хартијом.{S} Његове мисл |
| су ретки Илићи.{S} И дани су пролазили, а за њима месеци, године.</p> <p>Спомен на бившу љубав |
| ије изнели роштиље на сокак и задимили, а по зиду извешали кобасице разне дужине и дебљине.{S} |
| ер младост иде, брже него што се мисли, а са њом и сва могућност да будемо срећни.</p> <p>Дрхте |
| често вештачке дедукције, па и софизми, а, с времена на време, упада у противуречности.{S} Она |
| атеља:</p> <p>— Он не зна ништа о мени, а ни ја о њему, као да смо туђини.{S} Свакако ми замера |
| м великим надлештвима, где је рад мањи, а плата већа.{S} Они оснивају <hi>таншуле</hi>, састављ |
| рканих таласа, неугашљив пламен у бури, а пред њим се појављивало сунце, чији је златан сјај ож |
| нт и камен, темељ широк неколико хвати, а врх од зида као колски пут.</p> <pb n="229" /> <p>— К |
| од нас на храну.{S} Њему ће се познати, а нама је свеједно: куд једемо сви, биће и за њега...{S |
| омашио свој позив несрећан је, он пати, а патња рађа злоћу.{S} Директор га је звао, саветовао д |
| ог првака.{S} Он је једва знао срицати, а теже му је било потписати се него отпешачити до Мрчај |
| века који добро види да прави глупости, а продужава и прави их нове, све му изгледа лако.{S} Уз |
| Бели, и осети како му цело тело дрхти, а на срце му наваљују разнолики осећаји, од тихе ностал |
| , спремала књиге и доручковала стојећи, а све је мислила о једном: о универзитету на који је по |
| , ручак је готов.</p> <p>Тако куцајући, а не отварајући врата на младићевој соби њу би прожмала |
| тале са девојке на игру сунца на улици, а са сунца опет на девојку, на њен го врат, на белу рук |
| о науци, политици, жени, Богу, лудници, а кад су изашли из кафане, закључио је трештен пијан:</ |
| наљути муж. — Ја ти говорим као мајци, а ти тераш шегу...{S} Каква свадба!{S} Тај младић није |
| ти.{S} Ако хоће да учи школу, нека учи, а ако неће, значи да није за њу, па ће гледати друга по |
| се да младића није засенуо мој положај, а он на то не треба да рачуна ни колико ја.{S} Нико у С |
| hi>Рад и Светлост</hi> паде под стечај, а Радоја стрпаше у хапс.{S} Он се оправда.{S} Разлог је |
| к, мила мајко, као мрав.{S} Сева будак, а онај кујунџијин настојава и соколи...</p> <p>Увече је |
| етне, набавио велике ормане, споља лак, а унутра сомотска постава.{S} Дућан му пун будилника, з |
| преко реке, југ, лево у шљиваку исток, а запад где су пасла говеда.{S} Сели су у јечам и ужина |
| о цело јутро.{S} Још удара на бели лук, а већ развезао о Плеханову, Огисту Конту, социјалној ре |
| и се воле годину дана пред нашим носем, а ми... слепци код очију!{S} Бела ми је сад признала св |
| неколико часова како су једно с другим, а он не успева да јој каже једне речи која долази из ср |
| коњски трамвај замењен је електричним, а на пољани Батал-џамије копани су темељи једне јавне г |
| учинио на улици пред самом грађевином, а био је мртав пијан.{S} На саслушању је изјавио да је |
| ужинали.{S} Хлеб је био мек, сир диван, а апетит одличан; слатко је јео и преслишавао се ко је |
| на пословица да се не зна шта носи дан, а шта ноћ.{S} Странци нас зову земља изненађења.</p> <p |
| } Пасуљ са пастрмом био је сад њен сан, а киселе паприке њен идеал.{S} Те проклете паприке!{S} |
| ди.{S} Сваки од њих има по један ситан, а за себе капиталан интерес.{S} Брига за свакидашњим хл |
| била остављена рупа за чашу или сапун, а изнад ње налазио се узидан крст од црвеног камена на |
| демонстрације, резолуције на туђ рачун, а чим дођу у питање они, њихова личност, њихов џеп, они |
| лео, а шта сам добио, шта сам очекивао, а шта дочекао, многе ствари које ме тиште и које могу р |
| е науснице!...</p> <p>Илић се насмејао, а кад се после растао са њом, помислио је озбиљно:</p> |
| аље, од предака којима имена није знао, а који су морали волети ову земљу кад су се били за њу. |
| х, исправних, који разумеју свој посао, а нашло се и неколико људи, како је то случај у свима п |
| ђака?{S} Ја чујем само право... право, а где је реч дужност?{S} Говори се само о сељаку.{S} Ал |
| воје срце.{S} Ја сам изабрао ово друго, а и ти ћеш... сигуран сам.{S} Пиј, проводи се, уживај м |
| рице и кучине.{S} Данас нам вичу живео, а сутра, на неколико запаљивих речи каквог дрипца, заур |
| дње године, да ти кажем: шта сам желео, а шта сам добио, шта сам очекивао, а шта дочекао, многе |
| би му покварио више него што би однео, а бојао се и ведрог неба које му прети сушом непрестано |
| , равне дворе гради.</l> <l>Дан градио, а два се кајао —</l> <l>Ој, убава, убава девојко, ој!</ |
| ба!{S} Тај младић није ни школу свршио, а Бела је још дете.</p> <p>— Бела ми је терет на грудим |
| <pb n="120" /> — Није још школу свршио, а већ проси девојку...</p> <p>— Ја не налазим у томе ни |
| ало од свега што је јуче још постојало, а он је још жив.</p> <p>— Ах, тај живот! — промуца болн |
| е ако се наканиш.{S} Ако ти је то мало, а ти ми телеграфиши или отиди код мојих пријатеља и зем |
| њен ђаволасти поглед понављали су немо, а јасно: — Пољуби ме опет... пољуби, пољуби...</p> <p>И |
| у њој, нешто скривено, топло, незнано, а широко и пространо као свет.</p> <p>Девојка поче да р |
| бави; оно је могло путовати и отворено, а да нико не нађе у њему чега другог до другарских саоп |
| гово избријано лице грчило се нервозно, а прсти су трзали штит од качкете.{S} Девојка га је слу |
| ијатељство које се сматра да је вечито, а које живот распе као плеву!</p> <p>Поред њих прохукта |
| реченицу, коју је случајно негде начуо, а у себи је додавао; „Ми смо слепи код очију, утучени у |
| — рече јој једном муж. — Живот је скуп, а човек ми изгледа ваљан.</p> <p>— И ја сам то нешто ми |
| е.{S} У салону се запали велики лустер, а електрично звонце позва собарицу да послужи слатко.</ |
| то сте ме пољубили — одговори њен глас, а њена насмејана уста, зајапурени образи, њен ђаволасти |
| волео.{S} Он је био добар као Христос, а мало је људи _ко]и су починили толико зла својим мили |
| , као да му је то <pb n="244" /> занат, а она седела на кљуну према њему.{S} Како је млака вода |
| вина, књига.{S} Дан нам прође као сат, а сат као минут.{S} И ја се само Богу молим да заустави |
| зам не пориче <pb n="108" /> народност, а специјално српској народности у Турској вера представ |
| оред школске баште.{S} Тек по који пут, а нарочито кад је на пољу светло и благо време, она је |
| позади лађе који осветљава пређени пут, а ни корака унапред јер се живот не понавља као што се |
| свестио, чупао из срце ту опасну гљиву, а заједно са њом и слику младе Чачанке.{S} Хтео се баци |
| и откривао ногу до колена, ногу младу, а развијену, ногу танку, а заокругљену, извајану као од |
| чије је лишће подсећало на винову лозу, а цветови на цвет од кромпира.{S} Одаја је била тако ма |
| од таште, која није пропуштала прилику, а да своме зету не покаже колико је срећан што не плаћа |
| мајци, па онда паде поново на девојку, а одатле на сто, на зид, на прозорска окна, на затворен |
| а, ногу младу, а развијену, ногу танку, а заокругљену, извајану као од неког божанственог уметн |
| земље налили смо својим знојем и крвљу, а ми не знамо још колико неисцрпног злата лежи у тим та |
| ма по себи.{S} Живот је дуг, пријатељу, а младост кратка.</p> <p>— Срце ми хоће апстракт и апсу |
| ка одвратност према свету, према свему, а највише према себи самом.{S} Као на слици, он је виде |
| бити до миле воље њену кожу час румену, а час белу.</p> <p>— Куда идемо? — упита га она.</p> <p |
| ице, које су биле као да хоће да прсну, а прстима затеже косу тако да осети како му се кожа одв |
| </p> <p>Шесту годину је навршио у јуну, а већ у августу молио је оца да га упише у школу.{S} До |
| је има право, па му предаде целу радњу, а сам поче да сади лук преко лета, зими пак да зева у о |
| али кућама: ко у тарницама, ко на коњу, а већина пешке.{S} Ћевапџије изнели роштиље на сокак и |
| Цариграда и Неапоља, најлепша на свету, а ја се кладим да је она најружнија престоница у Европи |
| , Њутон би једва добио за телеграфисту, а Миржеови чергаши завршили би на поправци у Топчидеру. |
| ад јој је муж поменуо пут. — Жива нећу, а мртву ме можеш однети и на Ђавоље Острво.</p> <p>Илић |
| а спавање.{S} Вишња је распремала кућу, а Аница кувала.{S} После часова остајале су дуго заједн |
| бина.{S} Свет даје и последњу цркавицу, а нема ни пута, ни ћуприје, учитеља, ни лекара.{S} Све |
| ње да уђе у дућан и купи какву ситницу, а прелази преко остварених задовољстава са слегањем рам |
| сиротиња један недостатак. „Он сиромах, а ја хрома!“ — мислила је и веровала да су тако равни ј |
| љиве савете. — Наше је да нађемо новац, а остало: то је његово.{S} Не може се наука посисати из |
| оворио је. — Ето, ја сам провинцијалац, а изгледа ми да се овде нема већег осећања удобности, л |
| олела би да те види, па дођи ако можеш, а ако ти школа не допушта, а ти немој...{S} Боже здрављ |
| е било за тебе.{S} Ово је велика варош, а у њој има злих људи.{S} Да ти се што непријатно није |
| , укус леп, цене умерене, <pb n="61" /> а млади газда нежењен, па је све ишло како само може би |
| пут од параћинског штофа, <pb n="55" /> а лети сламни шешир у боји и прсник од платна.{S} Тражи |
| ствар отера ме на место! <pb n="126" /> А, бога ми, добро учим и речи и превод.</p> <p>Матовић |
| ић кад се трамвај удаљи. — Боже мој!{S} А мени се чини да је то било тако далеко... даље него д |
| у!{S} Главно је кад се двоје воле...{S} А свет, фамилија, новац?{S} Трице и кучине!...</p> <p>— |
| јемо времена.{S} Мораће се журити...{S} А ви, млади човече, из школе ћете ући право у живот.{S} |
| ужичаст сноп првих сунчевих зракова.{S} А даље, по шору, поцрнелим крововима и раштрканом селу, |
| еће требати да се мучимо око мираза.{S} А што су млади?...{S} Шта им фали што су млади!{S} Па т |
| ојци, он је представио девојку њима.{S} А сад, она се забављала с њима, они се забављали с њом, |
| тим, њему то не смета, он то не зна.{S} А тај сељак то је наш народ.{S} Он је запуштен, прост, |
| то је настајала нека промена најзад.{S} А мучно, што је, можда несвесно, осећао да је он сувише |
| До јесени имаћемо оба зида на брани.{S} А оно што остане лако је.{S} Још до године у ово доба м |
| даје позитивна знања модерној жени.{S} А ја хоћу да се образујем до краја.{S} Хоћу да будем на |
| му добацује слатке, заношљиве речи.{S} А кад би се пренуо сасвим и мислио на њу, на ту плаву д |
| ш школу, као и мени удовички ужитак.{S} А кад свршиш школу, шта ће ти ова страћара.{S} Иди куд |
| посла да твој живот не буде излишан.{S} А кад ти једног дана твоја срећа допусти да мислиш и на |
| уше, да јој је сваки живац треперио.{S} А пријатно, јер је то све било њој симпатично, то позна |
| ивља поља претворила у најлепши врт.{S} А тамо даље...</p> <p>И Радојев поглед изгуби се у план |
| /p> <p>— Волите се већ целу младост.{S} А ти не видиш, ти ниси видео то тело — шаптао је у себи |
| е, да неће одмицати од ње дан и ноћ.{S} А кад оздрави, она ће јој испричати шта се с њом догоди |
| :</p> <p>— Право претпоставља борбу.{S} А ти си жена... наша жена која не воли живот одрицања, |
| и ноге носе, па тражи себи девојку.{S} А кад је нађеш, сети се колико је Вићентије узео, па ти |
| ао зла.{S} Оне иначе не знају за њу.{S} А оне које је назру, оне су као ове муве што се лепе уз |
| Малих Степеница; немој да се стидиш.{S} А сад прими много поздрава од твојих доброжелећих ти ро |
| није много али колико да се храниш.{S} А занатлија?{S} Рано се дигни, доцно лежи, а кад остари |
| изашла у варош — одбрани се девојка. — А други?...{S} Брига ме је!</p> <p>— Не, Бела, то није |
| јић гледајући у бело платно Моравино. — А видео сам је надошлу, усталасану, помамну: страшна је |
| опет ништа од тебе — додаде жалосно. — А кад сам ја учио школу, мој брајко!...</p> <p>Застаде, |
| нису ударили порез — продужи Ристић. — А била би грдна штета.{S} Она једина весели наше жалосн |
| пољу је још велика врућина — рече она — а, Бога ми, ни наша кућа није близу.</p> <p>— Не жур’те |
| се крили од Турака — додавао је други — а гле ти сад чуда!{S} Хвалимо те, Господе, велика су дј |
| . то му је испод достојанства!</p> <p>— А како се уби? — упита онај из гомиле.</p> <p>— Ето, та |
| ученост, романтичан изглед...</p> <p>— А он ? — прекиде је стари господин, стално неповерљив.< |
| х времена ти ћеш видети друга.</p> <p>— А дотле?</p> <p>— Једи задовољно државни хлеб.</p> <p>— |
| пуним тањиром румених кајсија.</p> <p>— А ножеви? — пребаци јој мајка.</p> <p>— Ју! — трже се д |
| жим само неколико венаца лука.</p> <p>— А шта ћеш му за ствари?</p> <p>— Има старог мебла колик |
| ће... ја ћу му први честитати.</p> <p>— А дотле?</p> <p>-— Дотле се може све десити.{S} У свако |
| тисак учиниле на њега те речи.</p> <p>— А љубав, мама? — примети Бела, и несташно успи усницама |
| не мислим да се ту зауставим.</p> <p>— А шта можеш друго?</p> <p>— Универзитет.</p> <p>— Униве |
| с ноге на ногу, упита с врата:</p> <p>— А где вам стоје?</p> <p>Најзад их донесе: малене ножиће |
| обраћајући се ћерци додао је:</p> <p>— А ти, фрајла, остави се Београда у Чачку.</p> <p>По веч |
| рију...</p> <p>Илић је прекину</p> <p>— А откуд теби и десет хиљада пара? </p> <p>— Па имамо ку |
| ода.{S} Могао је живети неколико векова а да му се не досади.</p> <p>Међутим, Бела се није могл |
| гимназији... живот са свима дужностима а без иједног права, интелектуални подрум, душевна каса |
| рвоток.</p> <p>Радојев глас и, час немо а час гласно, запљускивање домаће воде утицали су чудно |
| се сигурна у његовом присуству.</p> <p>А Радоје је умео лепо да говори... полако, дижући посте |
| сли, снова.{S} Место путовања у Врњце и Абацију, он је заједно с Фламарионом посећивао месец, з |
| амет тих његових бунтовничких изрека : „Абдикацијом неких владара није ништа поможено народима |
| Као што не можемо неговати поморанџе по Авали, тако се не можемо оружати „знањем целе епохе“, к |
| акрити или најзад што и најмања љубавна авантура може имати врло тешких последица.</p> <p>Остав |
| ртвац преда на сахрану.</p> <p>Београд, август 1911 — март 1913.</p> </div> </body> </text> </T |
| Шесту годину је навршио у јуну, а већ у августу молио је оца да га упише у школу.{S} Дотле је с |
| мисао је био редак гост његове музе.{S} Авет лудила се помаљала кроз њих.{S} Он је певао:{S} Ја |
| и сиромах.{S} Блед и озбиљан, мршав као авет, са занесеним очима, Зарија је лутао по живом, иро |
| задрхта.{S} Та кљусина учини му се као авет која га гони, као живот који му остаје, као он са̑ |
| е песка, кафанских столова, по суседним авлијама, као да су и оне хтеле побећи од куће.{S} У са |
| икову чокалиницу, претварала савамалске авлије у чаробни врт, уносила бескрајна одушевљења у мл |
| ега...{S} Можемо му дати и једну собу у авлији — додаде госпођа после неколико тренутака. — Пра |
| где је један од њих држао <pb n="24" /> агитационо предавање.{S} Он је био верна гласачка војск |
| чарапа, ускршњих јаја, дрвених кашика, агитујући међу сељанкама за отварање домаћичке школе.</ |
| нама требају добри радници, занатлије, агрономи, учитељи, официри, професори.{S} Међутим, ти с |
| разован, има плате две хиљаде, отвориће адвокатску канцеларију...</p> <p>Илић је прекину</p> <p |
| у на избор, чудио се сложености црквене администрације око потребних докумената, осмејкивао се |
| и уситњеног демократизма и непросвећене администрације, где се велика смелост не поклапа са опш |
| заноса, па кад би писмо свршио, написао адресу и залепио завој, дубок, сладак уздах отео би му |
| ом.{S} Близу Вишњице, Вишња спази једну аду са шумарком од ракита и одраслим јабланом на крају. |
| узбуђења.</p> <p>Познавала је добро ту аду, аустриску стражару преко пута, вијугав друм и низ |
| , с групом осветљених облака око бледог азура.{S} У оближњој касарни веџбали се војници и чула |
| е сме да регне — прекину га девојка. — ’Ајд, загрли ме... не стоји ти лепо кад си озбиљан.</p> |
| зе јабуке, крушке, слатке поморанџе... ’Ајде, јевтине и слатке!...</p> <p>После се појави коњск |
| ног сина који је умро као питомац Војне Академије.</p> <p>Вишња је ћутала.</p> <p>Оне обе носил |
| а се добро осећала на Великој Школи.{S} Академска слобода јој је пријала.{S} Могла је уредити с |
| з нос одржавао још после толикогодишњег аклиматисања у Београду.{S} Младен је био пао у трећем |
| једне почивке — ако он не дође, Зарија, ако будем морао живети као сваки други...</p> <p>Младић |
| до физике, појављују се гледишта која, ако се усвоје, прете донекле целој згради, чије су теме |
| уго — примети она. — Склонимо се негде, ако хоћете... под какво дрво, у ону кућу у врх пута? -- |
| <p>— Ја не могу ове француске сплачине, ако ти можеш — одговарала му је млада горопадно.</p> <p |
| .{S} После ће доћи остало само по себи, ако је ко тада у опште мислио шта ће после доћи!</p> <p |
| огруди, амбициозни, напрасити, ћудљиви, ако се не одаду пићу, они постају, на крају, најљући ре |
| , добије парче хлеба, па нек узме Белу, ако хоће... ја ћу му први честитати.</p> <p>— А дотле?< |
| лости.{S} Очи су јој биле пуне суза.{S} Ако остане с Чедомиром још за тренутак, осећала је да с |
| ању да остане <pb n="233" /> сатима.{S} Ако га ко упита шта ће ту, он одговара: „Пун сам електр |
| не верујем у судбоносне неспоразуме.{S} Ако је ко крив, то смо ми: ја, ти, наши карактери, наше |
| нархија, јаловост у државној управи.{S} Ако је скупштинска већина хомогена, иде се до отвореног |
| е да изопачи праве дечје наклоности.{S} Ако хоће да учи школу, нека учи, а ако неће, значи да н |
| елим, нек ти се нађе ако се наканиш.{S} Ако ти је то мало, а ти ми телеграфиши или отиди код мо |
| аво — рече лекар на последњој посети. — Ако се тако одржи, госпођа ће живети још толико колико |
| га чудноватог — рече будући министар. — Ако се воле, зашто да се не узму?</p> <p>— Ама, како да |
| S} Али — прихвати после једне почивке — ако он не дође, Зарија, ако будем морао живети као свак |
| . — Ја терам кола треће класе.</p> <p>— Ако пак хоћеш да будеш задовољан — продужи Ристић — онд |
| и...{S} Испрати Вишњу до куће.</p> <p>— Ако госпођица нема ништа против? — уздржа се философ св |
| гена, иде се до отвореног деспотизма, а ако се образује коалиција, свака фракција експлоатише у |
| .{S} Ако хоће да учи школу, нека учи, а ако неће, значи да није за њу, па ће гледати друга посл |
| ела би да те види, па дођи ако можеш, а ако ти школа не допушта, а ти немој...{S} Боже здравља, |
| ти у та општа места, и Вишња би пропала ако би пао у туђе руке.{S} Он јој је хтео писати ради с |
| иво. — Него обеси венац више капије, па ако га преко ноћ нестане, знај да ћеш се удати те зиме. |
| тати маторе девојке, умрети као те муве ако им не отвориш прозор.</p> <p>Зарија пређе на илузиј |
| д и ово писмо.{S} Велим, нек ти се нађе ако се наканиш.{S} Ако ти је то мало, а ти ми телеграфи |
| ђа ће сад много да спава.{S} Довољно је ако се <pb n="184" /> служавка нађе поред ње с времена |
| сати, велико знање смета.{S} Довољно је ако се прочита десетак књига, научи се на памет још два |
| } У државној служби није нашао места, и ако су тамо постављани људи с мање школе од њега.{S} Ди |
| ософа.{S} Зато је сматран за смешног, и ако их је било много луђих.{S} У државној служби није н |
| > била зла времена.{S} Шта су они криви ако су били слаби или имали противна убеђења?{S} Ја сам |
| чему.{S} Волела би да те види, па дођи ако можеш, а ако ти школа не допушта, а ти немој...{S} |
| атили, ја се нисам користио њим.{S} Али ако оно дође што ти рекох, онда...</p> <p>— Остави ту п |
| еца воле, нека се узму...“</p> <p>— Али ако се не воле? — прекиде је Јован.</p> <p>— Онда ником |
| то социјализам, нашто све те лепе мисли ако Чедомир не буде њен!</p> <p>Пролеће се расцветавало |
| ећерлему, продавати переце; шта то мари ако ти будеш моја жена!{S} Ја сам кадар да радим за дво |
| требно да ме неко разуме, да ме охрабри ако сустанем.{S} Наши људи су прости.{S} Мени треба...< |
| пствена срећа <pb n="18" /></p> <p>доћи ако буде што школованији, што начитанији.</p> <p>Шесту |
| оград?</p> <p>— Њој ће бити свакако жао ако је не известиш.{S} И онда, знаш како је, чича-Митре |
| {S} Ја сам га одбијала...{S} Какво чудо ако је потражио другу жену!</p> <p>Тек је сад видела ко |
| озва у своју собу.</p> <p>— Пропали смо ако нас примете — приговори јој он.</p> <p>— Нико нас н |
| могу рећи само теби... да ти кажем, ето ако хоћеш... колико сам ниско пао, најзад.</p> <p>Девој |
| Вишњи да се не љути, да дође на свадбу ако може.</p> <p>— Нека ти је Богом просто — одговорила |
| проповеда, мужа који им се даје, срећу ако је сретну, несрећу много чешће, и судбину која им с |
| ,</l> <l>За мене младу да лудиш,</l> <l>Ако ти никне буника,</l> <l>За мене младу да буниш.</l> |
| /l> <l>Да видиш шта ће да никне.</l> <l>Ако ти никне лудаја,</l> <l>За мене младу да лудиш,</l> |
| вези; понављам, брак је на првом месту акт озбиљан, хладан, срачунат да се прими онолико колик |
| рна ствар.{S} Човек се троши између два акта који се називају: хтети и моћи.{S} Зашто дакле бит |
| ао да је онај младић Краљ Отац или неки активни политичар, какав фактор тих догађаја којима ће |
| снаге.{S} Влада је одобрила правила.{S} Акције су се добро уписивале.{S} Држава је помогла друш |
| ито се узбуђује; неспособан ма за какву акцију, треба му читаво решење да уђе у дућан и купи ка |
| је он највише настрадао: био је главни акционар.{S} Отишли су они лепи зидни часовници у рамов |
| онолико новаца колико се очекивало.{S} Акционарско друштво <hi>Рад и Светлост</hi> паде под ст |
| d> <p>Радоје Остојић је успео да оснује акционарско друштво за експлоатацију Моравине снаге.{S} |
| оваш.{S} Мој ма̑л се развлачи као да је Алајбегова слама.{S} Деца <pb n="235" /> су ми неочешља |
| , једу као на даћи.</p> <p>— Нека им је алал! — поклапали су га други. — Раде, брате мој, па св |
| раму од сламе.{S} Ту је лежао још један албум, повезан у плиш, гомила посетница и карата са сли |
| н по један крај, знаменита места, као у албуму.{S} Сети се Чедомира.{S} Доведе га у везу с мини |
| мећивали се натписи за лорбер, нишадор, алеву паприку.{S} У другом делу дућана, поплочаном цигл |
| И кола одмакоше правим булеваром Краља Александра.</p> <p>Вишња оста тако за један тренутак.</ |
| велика дела...{S} Не знам тачно каква, али велика несумњиво.{S} Другојачије не може бити.</p> |
| опи.</p> <p>Вишња заусти да нешто дода, али је већ млади човек падао у ватру грдећи реакцију, р |
| о према младићу, љубав речи и уздисаја, али даље... права љубав је за њу била забрањена.{S} Као |
| хтео.{S} Мене сматрају за мирна човека, али видиш, ја се питам да ли у мени не живи неки скриве |
| > <p>Она није видела лице у тог човека, али би га познала у хиљаду других по првој ситници.{S} |
| сли, <pb n="36" /> која ју је опседала, али је глас Чедомиров звонио у њеним ушима, облетао око |
| а је с тобом?...{S} Нешто си омршавела, али си тим још лепша...{S} Сећаш ли се наше школе!...</ |
| рханим крилима.</p> <p>Варош се спасла, али од <hi>електрике</hi> није се више познавао ни каме |
| свакојаким <pb n="45" /> апстракцијама, али, кад угледа своју другарицу у визији природних елем |
| повали их по оријенталским ресторанима, али никако да буду онакве какве их је госпа-Клеопатра с |
| и посао.{S} Није се разумевао у коњима, али није требало много вештине па да види да је та живо |
| уалну младеж, мисао магловита, нејасна, али стварна, жива <pb n="23" /> која га је пратила, лег |
| рава, она је изгледала нешто неспретна, али то је само допуњавало њену лепоту и говорило да је |
| интелигенција, природа врло симпатична, али карактер неодређен, несталан, неодважан, слаб.</p> |
| боде.{S} Оне му полете, без размишљања, али хиљаде невидљивих препрека спречава њихов лет и оне |
| у ову собу.{S} Простирка је била лепа, али се супленту није допадала; опомињала га је сувише ш |
| од многобројних, зелено обојених врата, али се она не отворише.</p> <p>— Газдарица није код кућ |
| пут, помислио би да је горда и надута, али, у иоле познатијем <pb n="104" /> друштву, она је г |
| Општина је била посадила нешто дрвећа, али као што је то обичај, дечурлија и пуштена стока пол |
| врло <pb n="2" /> висок, готово џигљав, али млад, пријатних, мушких црта, буљавих очију, које с |
| лика.{S} Истина, сиромах, без фамилије, али ми смо ту.{S} Кроз који месец свршиће школу.{S} Нећ |
| ио би да се налази на прагу револуције, али се сви ти говори свршавају кад куцне девет сати, вр |
| држао у Повлену, у намери да хајдукује, али се ту оженио и окућио.{S} Илићев деда, који се тако |
| <p>Пролеће се расцветавало око девојке, али су њој ти светли, разнежени дани, изгледали тешки, |
| но гиба на таласима.{S} Донесоше чакље, али оне беху кратке.{S} Радоје обеси тада један фењер н |
| априке и воде, а мало пасуља и пастрме, али за кога тврде да је најукуснији од свих српских пас |
| ма.{S} Код њега су биле најскупље цене, али је купаца било доста, јер се знало да код њега чове |
| ике, историје имао је врло добре оцене, али је у осталим предметима био већином слаб.{S} Из срп |
| сад имала киселих паприка колико хоће, али, пренета у ситне интриге удатих другарица, захтевал |
| доје хтеде јаукнути као рањено живинче, али бол девојке коју је волео би јачи од његовог сопств |
| земљорадње кад се већ тим питањем бави, али јој се учини да поред све користи што ће видети оту |
| дин Илић?</p> <p>Каја се опет изненади, али се уздржа од сваке заједљивости, и одговори мирно:< |
| p>Вишња није била створење које завиди, али та срећа дотицала је се неугодно.{S} Срце јој се ст |
| крајева, јер он хоће живот пун, велики, али чист, јасан, без утишавања савести и попуштања прил |
| Млади човек не поче свој говор о вољи, али се не предаде ни привиђењу који је кишни зрак прави |
| равац својих мисли на конкретне ствари, али слике оне две девојке нису му излазиле из главе, та |
| нање.{S} Дају ти моћ да разумеш ствари, али те заводе својом неприродном логиком; пуне ти главу |
| е га из затвора.{S} Част му се поврати, али цело његово имање оде на добош, јер је он највише н |
| Са̑м сам.</p> <p>Хтеде још нешто рећи, али осети да му глас дрхти.{S} Једно јато врабаца крешт |
| она. — Можда сам мало уморна...{S} Пхи, али је љута ова цигара — додаде за тим, насмејавши се г |
| се хтеде подсмехнути својој другарици, али се не усуди.{S} У њеном <pb n="216" /> крилу мириса |
| и која је била далеко од праве раскоши, али за Илића представљала готово свет блаженства, попуш |
| лице, отворена врата, види се намештај, али људи, свет?{S} Нема их, нигде их нема.{S} У исти ма |
| је спустила завесе.{S} У соби је мрак, али мало што да је свежије.{S} Из чамовине на прозору ц |
| м и помири с оцем.{S} Врати се у Чачак, али не хтеде продужити школу.</p> <p>— Нећу да будем чи |
| она.{S} Знате, мој отац је прост човек, али воли школу.</p> <p>— Па зар ћете сад пристати да се |
| .</p> <p>Трудио се да не изгледа бедан, али неки пркос против самог себе терао га је да се изли |
| лучај.{S} Какав?{S} Који?{S} Није знао, али му је сад било јасно да није ништа боље судбине од |
| задовољство!{S} Препирали смо се дуго, али му још све нисам рекао...{S} Имаш ли ватре?</p> <p> |
| ње од правог пута.{S} Корачала је брзо, али сигурно, и изгуби се не окренувши се.</p> <p>Вратил |
| вратим у Београд.{S} Тата још којекако, али мајка!...{S} Ударила у плач, па запомаже по кући.{S |
| девојке, дошао је Младен, бистар дечко, али ленштина, склон свима слабостима простог народа, ка |
| осветљавало предмете на које је падало, али није било вруће, већ врло благо, меко, глатко, да ј |
| јка нервозно.</p> <p>— Парадокс зацело, али је истина.</p> <pb n="251" /> <p>Доиста, Лазаревиће |
| је да му се допада.{S} То јој би мило, али убрзо одби ташту жељу за каћиперством и рече у себи |
| то смета?{S} Она је ишла уморно, тромо, али све даље.{S} Можда је ипак нешто остало од ње?{S} М |
| ?</p> <p>Међутим, Илић је примио писмо, али није знао шта да одговори.{S} Оно га је дирнуло јак |
| S} Ја сам ти то, Илићу, говорио одавно, али ти имаш дух романтичан.{S} Ти мислиш да сам ја груб |
| то практично... за машинисту на пример, али вели, мора да се иде од куће, можда на страну, па с |
| етко у паланци.{S} Тамо се сви познају, али се туђе заједнице, либе се, зазиру једно од другог, |
| он, у свом детињству, имао једну опаку, али врло сигурну учитељицу, невољу.{S} Он је имао да се |
| исли нису долазиле на ум младом човеку, али сличне свакако.{S} Јер, кад спусти поглед на свој р |
| се ништа нарочито догодило лично њему, али је његово срце уздрхтано лупало у грудима, као да с |
| покуша да окрене главу на другу страну, али се његове очи не могаху одвојити од Вишње.</p> <p>О |
| чинца.{S} Отворише уста да нешто рекну, али немадоше времена јер се на прагу указа госпа-Клеопа |
| друга.{S} Беше се упутила универзитету, али се <pb n="147" /> предомисли и окрену да нађе своје |
| њихове дрвене стражаре, па онда у кућу, али испод ока... као да га се то ништа не тиче.{S} Редо |
| било противно његовом новом убеђењу!{S} Али је Илић био још млад, у добу кад се пише искрено и |
| Вишња, моја лепа, моја стара Вишња“.{S} Али се свлада, па настави говор о политици:</p> <p>— Сл |
| е по ономе што је лепо било у мени“.{S} Али млади студент био је за њу јаче везан него што је с |
| а.{S} Требало је почети све из нова.{S} Али се он осећао неспособан за тај напор.{S} Његова мис |
| , већ погледа плашљиво у свога мужа.{S} Али ни Јован не рече ништа.{S} Они су обоје осећали Бел |
| а скочи на дрског човека, као мачка.{S} Али кад би се растали, она је претресала у мислима дуго |
| ене идеје, у живот који је изабрала.{S} Али време није било погодно за размишљање.{S} Часови су |
| г у то доба у студентским круговима.{S} Али он одби позив ћутке, махнувши руком, и уђе у парк.< |
| ири се изненадно по његовим грудима.{S} Али он није био човек који се подаје првом осећању, па |
| у љубави за добро и изврсних намера.{S} Али, њима је нови живот убризгао сталешке мржње и пониж |
| е било ниједног симпатичног покрета.{S} Али им је она пркосила свима.{S} Махала рукама, бацакал |
| за своје испите и не осећати ништа.{S} Али није могао.{S} Усред читања, кад је можда био за чи |
| ше неодређен појам, мислена именица.{S} Али...</p> <p>— Али?</p> <p>— Али сам задовољна — замуц |
| је успео да се она врати у Београд.{S} Али, ево већ неколико часова како су једно с другим, а |
| грање.{S} Радоје је био први и овде.{S} Али га сад нико није слушао.{S} Они који су му се дотле |
| .{S} Хтео сам ти то рећи још раније.{S} Али нисам могао да ти кварим задовољство.{S} Него, враћ |
| који је водио преко девојачке школе.{S} Али се она морала мирити са стањем ствари, како је нази |
| у играње домина с првим кога сретне.{S} Али и ту, у тамним кафанским <pb n="113" /> ћошковима, |
| Он можда нема да купи друге чакшире.{S} Али зашто их не закрпи?...{S} Бар то не стаје ништа.{S} |
| потребно, уразумити размажено дете.{S} Али, Илић, који је видео свет само кроз књиге, није има |
| знам.{S} Ја мислим на твоје испите.{S} Али нећу да се преучиш.{S} Остави данас те књиге — дода |
| не и спремала се за последње испите.{S} Али никад не поведе разговора пред Чедомиром о својим с |
| акије?</p> <p>Илић није пио то пиће.{S} Али приста овог пута.</p> <p>— Још на ракију нису удари |
| рестаће да вам буду мислене именице.{S} Али не бојте се, не бежите од живота; с њим је као и с |
| азида, те цела Морава окрене на јаз.{S} Али се пролеће не дочека.{S} С јесени поче да пада киша |
| а бих се сав посветио класној борби.{S} Али овде, Вишњо, ми још немамо базе; треба прво створит |
| ча, ни толико добар колико се мисли.{S} Али има једна сигурна ствар.{S} Човек се троши између д |
| колико месеци од како су се разишли.{S} Али се не усуди, јер би онда требало да исприча своје в |
| ло вас је скупо док сте дотле дошли.{S} Али још све муке нисте претурили.{S} Тек стоје пред вам |
| стварају свој живот по својој вољи.{S} Али, кажи ми... молим те, колико је тек мало таквих жен |
| ваком члану породице нађе на невољи.{S} Али млади човек је залуд наводио разлоге двема женама, |
| /> иначе је сиротињи место у кујни.{S} Али овог срећног дана, она хтеде показати томе ђаку да |
| утку учини јој се да ће се успавати.{S} Али ју је јастук жуљао, обузимала је жеља да понови бал |
| кујнски сто и једе што прво дохвати.{S} Али му је то задовољство ретко допуштала госпа-Клеопатр |
| није више њен и да то не може бити.{S} Али се она надала да ће наћи неког другог, сличног њему |
| ролазник би се могао јако преварити.{S} Али оне су крајње пристојне једно што се нема прилике и |
| ала до знања да јој може одговорити.{S} Али њено писмо није садржавало ни речце о љубави; оно ј |
| , те одложи час, и хтеде се вратити.{S} Али га госпођа понуди да се одмори.</p> <p>— Напољу је |
| лним кућама било је доста светлости.{S} Али шта је она била према блеску који пуче пред очима м |
| лт енергији, окрутности, себичности.{S} Али...</p> <p>— Али?</p> <p>— Одвратно је и једно и дру |
| а ни модел робе што се ту може наћи.{S} Али они ради којих тај дућан постоји познају га на први |
| срце и које је само њој могао рећи.{S} Али су њега сад одушевљавале друге мисли, обузимала га |
| леда ову сенку.{S} Хтеде нешто рећи.{S} Али не могаде.{S} У његовој глави је било мутно.{S} Он |
| а хтеде избећи да са Кајом иде кући.{S} Али је она не пусти испреда се, и, између осталих ситни |
| јда по механама где свраћају сељаци.{S} Али писмо испаде кратко, банално.{S} Јавила му је само |
| ет се унесе довољна сума за почетак.{S} Али оба закона дадоше врло рђаве резултате.{S} Министар |
| измлатили, ја се нисам користио њим.{S} Али ако оно дође што ти рекох, онда...</p> <p>— Остави |
| тило што остаје на само са девојком.{S} Али би га она задржавала понекад <pb n="129" /> занимљи |
| лно кад не губите интерес за науком.{S} Али то је ваша лична ствар.{S} Мене се она као директор |
| ирнуто.{S} Ја сам и онда то говорио.{S} Али се свет препаде, и ето...</p> <p>Радоје наби качкет |
| раните.{S} Већ ми то причају одавно.{S} Али ја добра, наивна, старинска жена...{S} Ко ће у то д |
| ева се баци на студије врло озбиљно.{S} Али не осети више ону сласт студентског живота, коју је |
| ремена.{S} Ја не смем живети обично.{S} Али — прихвати после једне почивке — ако он не дође, За |
| а да придобије њену стару наклоност.{S} Али право средство, понуду за брак, није употребљавао.{ |
| дужност?{S} Говори се само о сељаку.{S} Али он није све у земљи; није само њему положај тежак; |
| ветим књигама говори се о васкрсењу.{S} Али има нешто боље.{S} По некад живот изведе своје мист |
| таласа се, све је у вечитом покрету.{S} Али што се пароброд примицао више томе граду, радост се |
| заставу, да подели с њим ову срећу.{S} Али... његове очи су је избегавале.{S} Кад би је и суср |
| од три четири школе за женску децу.{S} Али шта ће теби универзитет? — тврдоглаво је настојавао |
| дохватише шешира и изађоше на улицу.{S} Али тек што се спустише низ неспретне степенице старинс |
| ча хитро да поврати своју другарицу.{S} Али, на пола собе, она се заустави као задржана једним |
| гласом који је сад звонио поузданије. — Али не мислим да се ту зауставим.</p> <p>— А шта можеш |
| <pb n="130" /> погледа у Белине очи. — Али на што то питање!{S} Мени је тако лепо овде, у вашо |
| ја то знам — продужи Илић тврдоглаво. — Али, ми смо још ту, ми живимо.{S} Други не заборављају |
| упље! — пришила му је ташта поносито. — Али нисам ја ко је ко.{S} Нећу дете да ми се мучи по па |
| ово као цвеће које је држала у крилу. — Али је живот чудан, комшија, тако чудан да ја не знам с |
| хоћеш — једва чујно прошапта девојка — али ја осећам нешто јаче од мене, нешто неправедно, нем |
| — како је госпођа сама себе називала — али је девојка више посматрала домаћег учитеља него сво |
| ај своју науку.</p> <pb n="234" /> <p>— Али, тата — поче да се брани девојка. — Ко ће кућу води |
| ам, мислена именица.{S} Али...</p> <p>— Али?</p> <p>— Али сам задовољна — замуца учитељица — за |
| утности, себичности.{S} Али...</p> <p>— Али?</p> <p>— Одвратно је и једно и друго кад није искр |
| ти сад боље?</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Али си бледа?</p> <p>— Не, није ми ништа.{S} Остави ме, |
| <p>— Киша ће још дуго падати.</p> <p>— Али и до вароши је дуго — примети она. — Склонимо се не |
| ла.{S} Ипак је она одговарала:</p> <p>— Али кад ја нећу, па ко ће!</p> <p>Чачак није добио елек |
| еница.{S} Али...</p> <p>— Али?</p> <p>— Али сам задовољна — замуца учитељица — задовољна у свак |
| се деца воле, нека се узму...“</p> <p>— Али ако се не воле? — прекиде је Јован.</p> <p>— Онда н |
| те, па ти и после иде плата, није много али колико да се храниш.{S} А занатлија?{S} Рано се диг |
| се.{S} Не клони.</p> <pb n="166" /> <p>Али упркос томе гласу одлучности, који помаже паметне љ |
| се одрекну ни државног фијакера!</p> <p>Али младој бунтовници беше спремљено још веће изненађењ |
| ко срећни, Илићу, врло срећни...</p> <p>Али Илић, као и сви људи који траже од своје судбине ви |
| на, ево још — викао је ван себе.</p> <p>Али је газдарица већ била изашла.</p> <p>— И ово, и ово |
| — одговори енергично сама себи.</p> <p>Али та реч беше одвише тешка за њено срце.{S} Она се ос |
| а се уверити — говорила је себи.</p> <p>Али како?</p> <p>И на ово питање она одговори право, не |
| мене, једино у слободној љубави.</p> <p>Али се његова реч заустави на уснама.{S} Изненадило га |
| е — рече. — Сва три су мушкарци.</p> <p>Али Вишњу не остави спомен на оно што јој је Каја рекла |
| проваљен миндерлук, прозорске завесе на алке, нешто цвећа у саксијама и пуно дима од јевтиног д |
| риватне народне кујне или ресторана без алкохола.{S} Он се језиком својих посетилаца зове звонк |
| ка, грађана чују се само горке речи.{S} Алкохолизам, политичка убиства, зеленаштво, корупција, |
| еним дивљим кнежевима, готово идиотским алтруизмом, са сељацима — светцима, и непрегледним повр |
| упротном правцу: пушта браду, чупав је, аљкав, носи умашћен шешир и уздигнуту јаку.{S} Он је сл |
| се воле, зашто да се не узму?</p> <p>— Ама, како да се узму, човече? — одврати му жена. — Дошл |
| та сељака, а нарочито полусељака што су амали, таљигаши, надничари.{S} Од интелигенције, све не |
| дане скомрачења и увреде незадовољених амбиција.{S} Позив сеоске учитељице није био ни њој кра |
| станове, начини живота, потребе, снови, амбиције, толико невероватно разних прилика у којима жи |
| ку и губе своје илузије.{S} Тесногруди, амбициозни, напрасити, ћудљиви, ако се не одаду пићу, о |
| е лажљивих обећања, ми смо такође имале амбициозну младост, срца врела, слутње прве узнемиренос |
| .{S} Као прво што се очекивало, била је амнестија политичких криваца.</p> <p>Све је то Бела исп |
| , Хемхолца, Спенсера, Ренана, Герхарта, Ампера, <pb n="257" /> Огиста Конта и осталих природњак |
| олико баналних речи.</p> <p>— Ти си без амрела? — рече младић, наднесе кишобран над девојку и д |
| вакој формули, да је пуна релативности, анархизма и вртоглавице, он је осећао ипак да му све ви |
| {S} С тим уверењем, које се граничило с анархизмом, решавао је сваки проблем.</p> <pb n="47" /> |
| законом.{S} Отуд долази стална пометња, анархија, јаловост у државној управи.{S} Ако је скупшти |
| општег банкроства.</p> <p>— Милисав је анархиста — објасни Каја бојажљиво.{S} Затим додаде, да |
| створ што му се подаје, тог неслућеног анђела који га милује својим крилима, девојка се била в |
| ивала је зора величанствен ватромет.{S} Аница потрча хитро да поврати своју другарицу.{S} Али, |
| не поквари расположење двоје старих.{S} Аница ју је посматрала испод ока, па јој рече кад остад |
| спавање.{S} Вишња је распремала кућу, а Аница кувала.{S} После часова остајале су дуго заједно. |
| "313" /> <p>— Шта ти је, Вишња? — упита Аница, и погледа у собу неодређено.</p> <p>Млада учитељ |
| >— Шта ти је, колегинице? — изненади се Аница. — Ти си тако бледа?{S} Да ниси уморна?</p> <p>— |
| /p> <p>— Удај се, драга Вишња — продужи Аница. — Удај се што пре.{S} У животу су ретки поновни |
| је наша скупштина у Београду — рече јој Аница. — Хоћеш ли да идемо?</p> <p>Тада се и по четврти |
| легиницу, једну стару девојку, по имену Аница.{S} Лепо су се сложиле.{S} Поделиле су државне кв |
| их младих дана у правцу Врачара.</p> <p>Аница ју је чекала на капији.</p> <p>— Шта је с тобом, |
| своју колегиницу;</p> <p>— Анице...{S} Анице!</p> <p>Нико је не чу.</p> <p>Девојку је обузимал |
| лаши и викну своју колегиницу;</p> <p>— Анице...{S} Анице!</p> <p>Нико је не чу.</p> <p>Девојку |
| тика-так, така-тик.{S} Хтеде да пробуди Аницу.{S} После се застиде.{S} Како да јој објасни то ш |
| мље ишчезавају у корупцији, у нереду, у анонимној тиранији, у ординарној лицитацији која се лаж |
| и природни, она се бојала свега што је анормално, болесно, мистериозно.{S} Праву љубав је виде |
| >Мистицизам у вишој математици</hi>.{S} Анри Поенкаре наслања се у геометрији више на осећање н |
| ао противник <hi>постојећег стања</hi>, антидинастичар, јатак краљоубицâ и шта још не, што је ј |
| ђачком кварту, па је ступио у везе и с антикварима на обалама Сене.{S} Затим се дао на посао.< |
| медија игра, човек добија симпатије или антипатије, глас мудраца или глупака.</p> <p>— Немогуће |
| инали.{S} Хлеб је био мек, сир диван, а апетит одличан; слатко је јео и преслишавао се ко је ју |
| ао ништа.{S} Он је при ручку имао добар апетит, извлачио из џепа велику мараму за један крај, к |
| езетили печено кестење, били при добром апетиту, звали једно другог именом и презименом, певали |
| истина као против неког интелектуалног апса.{S} Шта је та Дарвинова борба за опстанак, одабира |
| ко лишени слободе, осуђени на затвор по апсанама; закон је био једнак за све.{S} Међутим, било |
| ра.{S} Учини му се као да чује отварање апсанских врата, читање указа о помиловању, откивање гв |
| матије, заносила се идејама просвећеног апсолутизма и на народ гледала као на гомилу геака.{S} |
| Јест, кажем ти... нема ни добра ни зла апсолутног, већ конфликта између нужних сила.{S} У то б |
| а младост кратка.</p> <p>— Срце ми хоће апстракт и апсурд, моја мисао недостижне висине...</p> |
| нима, он није умео ићи у облаке тананих апстракција; он је стојао на земљи и говорио просто;</p |
| ма, напунио се свакојаким <pb n="45" /> апстракцијама, али, кад угледа своју другарицу у визији |
| ли противна убеђења?{S} Ја сам о томе у апсу размишљао дуго, па сам дошао до закључка, да се ве |
| а...</p> <p>— Не, то није могуће, то је апсурд — рече младић с пуним уверењем. — Бар данас је т |
| ратка.</p> <p>— Срце ми хоће апстракт и апсурд, моја мисао недостижне висине...</p> <pb n="170" |
| им, која би хладном мислиоцу била одмах апсурд, а која је њему изгледала само немогућа због њег |
| слободе, оде у метафизику, изгуби се у апсурдности даљих дедукција.</p> <p>На часовнику у двор |
| лисури, где је дотле расло дивље трње и аптовина, а мртву тишину оживљавао тек шум какве змије, |
| } Мршава, јадна кљусад вукла су земљу у арабама.{S} Међу њима је Чедомир још раније запазио јед |
| нас.{S} Чуо се топот опанака, шкрипале арабе, напуњене паприкама.{S} Сељаци у незграпним, слам |
| су сад обилно.</p> <p>И овог тренутка, арап је чекао да се кола напуне откопаном земљом.{S} Ње |
| бух, длака као свила.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — викали су умиљато око њега надничари првога дан |
| краљевски брачни пар.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — драо се поред њега поносно најмљени рабаџија.</ |
| , мали трбух, длака као свила.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — викали су умиљато око њега надничари п |
| да вози краљевски брачни пар.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — драо се поред њега поносно најмљени ра |
| ја му се променила.{S} То није био више арап.{S} Главу је спустио, очи затворио.{S} Није осетио |
| свој нови терет.{S} Међу њима је био и арап.{S} Носио је и сад главу оборену и климао десно-ле |
| га по њушци, тапкали по сапима.</p> <p>Арап је држао високо своју лепу главу, и није хтео да п |
| у дан.{S} Надничари су се навикивали на арапа.{S} Средина је чинила своје.{S} Постао је обична |
| кваку и изађе.</p> <pb n="305" /> <p>— Арапе! стрвино! гаде! липсотино шинтерска! — грдио је п |
| осмехну се Илић.</p> <p>Није се смејао арапу, сажаљевао га је искрено.{S} Он је себе видео у т |
| етлост, знање је моћ — понављао је, као аргумент, ту реченицу, коју је случајно негде начуо, а |
| измицало да он оскудева понекад у јаким аргументима, да су његови закључци често вештачке дедук |
| је нова баба и певуцкала неку популарну арију.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_ |
| речима: право јачега и вештијега, влада аристократије, ропство слабих ?{S} Зар то није укидање |
| квени поглавари, башибозуци, команданти армија...{S} У Србији има толико будала да се за педесе |
| Иза угла се појавише поштанска кола.{S} Арњеви се тресли.{S} Један путник је промаљао радознало |
| а.{S} Ту су долазили студенткињин брат, артиљеријски поднаредник, још две три великошколке, нек |
| ији је живот празан и пуст колико и она архива коју из дана у дан испуњавају.</p> <p>У том се з |
| гурне доказе... те поређане хартије, ту архиву, већ велику.{S} И уверени присталица материјалис |
| лажов није била довољна, већ се писало архилажов.{S} Реч лопов није довољно жигосала човека, в |
| е довољно жигосала човека, већ га звали архилопов.{S} Гомиле ђубрета просипале се из редакције |
| Чак ни на порез.{S} Лепо се носио: зими астраганску шубару и капут од параћинског штофа, <pb n= |
| ма неба.{S} Постоји <pb n="219" /> само атмосфера, планете, сунчев систем, материја, енергија.< |
| ао црна звезда.{S} Усред мртве тишине у атмосфери, на Сави се, изненадно и нечујно, подигне јед |
| сова.{S} Ноћне паре блуделе су већ кроз атмосферу и покушавале да завију у помрчину разгранате |
| ећ чували Саву, он није могао пребећи у Аустрију, него се крио по околним гајевима, повлачећи с |
| ђења.</p> <p>Познавала је добро ту аду, аустриску стражару преко пута, вијугав друм и низ телег |
| а седите докона? — примети младић нешто ауторитативно, грицкајући цигару.</p> <p>Ово питање ниј |
| на своје стање.{S} Нигде нема никаквог ауторитета.{S} Интереси упливних појединаца јачи су од |
| о што је говорио.{S} Престао је да пише афоризме, па се дао на поезију.</p> <p>— Наука ме није |
| мо...</p> <pb n="314" /> <p>— Чедомире, ах мој Чедомире! — протепа девојка у заносу. ~</p> <p>З |
| е заљубљене, верене, и пред олтаром.{S} Ах, тај олтар!...{S} Поред свега социјализма, он је пос |
| и у мени не живи неки скривени ђаво.{S} Ах, како сам гадан, како сам гадан, Боже мој!</p> <p>Ви |
| ијом, по којој се проливало мастило.{S} Ах, та писма!{S} Она нису садржавала ниједну необичну р |
| .{S} Красан је мој Милисав, видећеш.{S} Ах, ево га — додаде млада жена и показа руком на једног |
| ош постојало, а он је још жив.</p> <p>— Ах, тај живот! — промуца болно.</p> <p>Он јој се учини |
| } Видео се и један мрк младеж.</p> <p>— Ах! како је лепа — рече у себи и пољуби то место очима. |
| о још фале прангије! — говорила је нова баба и певуцкала неку популарну арију.</p> </div> <div |
| S} Да само знаш како ми је леп стан, па баба... што је златна; прича ми како је било кад је бил |
| моја.{S} Ја не марим што ћу од сад бити баба.</p> <p>Илић се осмехну кисело.</p> <p>Госпођа га |
| истар земљорадње кад се већ тим питањем бави, али јој се учини да поред све користи што ће виде |
| их колега.{S} Краљ Отац, који се такође бавио у иностранству, није крио огорчење на свог сина.{ |
| дгод јој се прохте.{S} Међутим, Илић се бавио дуго ван куће.{S} Кад се библиотека затварала, он |
| не жене.{S} Тако је гледао у врх једног багрена и у његовим последњим гранама, које су се љушка |
| и кобасице разне дужине и дебљине.{S} О багрењу опет бојаџије обесили кануре бојене и небојене |
| соко, као да је њива засађена смоквом и бадемом.{S} Једна липсала коза вукла се из села у село |
| орби.{S} Али овде, Вишњо, ми још немамо базе; треба прво створити политичке слободе, без којих |
| измицала јави, она му је изгледала као бајка коју му прошлост црта у игри пролетњега сунца.{S} |
| јстарија и на најбољем гласу.{S} Читаве бајке причају се о људима који су јели у њој, у данима |
| Чачку са бурским шеширом, подгрејавати бајке о миразу и излазити недељом на пиво.{S} Место пал |
| то би хтели да сазнамо и улепшамо као у бајци.{S} Јесења ноћ ју је опијала, слике у глави обави |
| на све.</p> <p>— Право велиш — одговори бакалин замишљено. — Де, да ми сачиниш једно писмо.{S} |
| овај глумац што је играо Кина, као овај бакалин што је увозио вагоне кафе из Бразилије, као ова |
| S} Она је била кћи Митра С. Лазаревића, бакалина.{S} Њен отац је држао дућан у главној улици ко |
| бунила наша девојка из средњег сталежа, бакалинова ћерка, послушно дете патријархалне куће, где |
| гледао је остварење своје љубави према бакалиновој ћерци, која далеко тамо иза Рудника ради на |
| .{S} Роба се пресијавала, извешана пред бакалницама.{S} Ласте су цвркутале око телефонских жица |
| них кућа.{S} И онда опет писмо, у истом бакалском коферту, с рапавом хартијом, по којој се прол |
| о је по који сунчев зрак и изливао свој бакар и злато по зеленом бусењу.{S} Радоје је одбијао к |
| и се дебели теписи од лишћа црвеног као бакар.{S} По који зрео кестен лупио би о калдрму и изма |
| ла од своје мајке.{S} С овим посуђем од бакра мешали се модерни судови од земље или емаља.{S} И |
| има су висиле изрибане тепсије, тигањи, бакрачићи, тенџере, лонци старинског облика, које је го |
| она има нешто више од те три постеље и бакреног посуђа.{S} Стога она позва младића у <hi>салу< |
| жавка је брисала трпезарију... ти си се бакћао око новог устава.{S} Ју, обешењаци, да ми је уши |
| је изгледао као лепа циганка кад иде на бал.</p> <p>Кад изби на Теразије, Илић застаде неодлучн |
| ним каменом, ишчупаним дрвећем, нанетим балванима, бурадима и пластовима сена, па ударила преко |
| стук жуљао, обузимала је жеља да понови балет, несносна врућина пекла ју је из постеље, груди д |
| ла рукама, бацакала ноге, окретала се у балету и тражила очима Чедомира да му пошаље пољубац.</ |
| , уста се отворише да изговоре неколико баналних речи.</p> <p>— Ти си без амрела? — рече младић |
| ају сељаци.{S} Али писмо испаде кратко, банално.{S} Јавила му је само повод свога одласка и да |
| ми носи педесет гласова.{S} Дао је две банке за шешир.</p> <p>— По два гроша од гласа!</p> <p> |
| , надничар на новој грађевини Привредне Банке, ударио се неколико пута перорезом у намери да се |
| целој земљи постоји као осећање општег банкроства.</p> <p>— Милисав је анархиста — објасни Кај |
| ситни чиновници који нису могли отићи у бање: јадан, невесео свет који се другим данима не опаж |
| не би нашао ни у најчувенијој светској бањи.{S} Виктор Иго га је водио по најсјајнијим и најта |
| к кабинета, који се налазио на страни у бањи, придружио се телеграфски одлуци својих колега.{S} |
| ланци.{S} Опис једног излета у Овчарску бању или каква несташност млађег брата испуњавали су по |
| , бар у теорији.{S} Он је за сва права, бар док не добије своје право.{S} Невин у ствари, он је |
| и уздигнуту јаку.{S} Он је слободоуман, бар у теорији.{S} Он је за сва права, бар док не добије |
| кшире.{S} Али зашто их не закрпи?...{S} Бар то не стаје ништа.{S} Међутим, њему то не смета, он |
| ...</p> <pb n="170" /> <p>— Којешта.{S} Бар смисли шта хоћеш.{S} Хоћеш ли да будеш виђен?{S} Он |
| псурд — рече младић с пуним уверењем. — Бар данас је то јасно.{S} Нема неба.{S} Постоји <pb n=" |
| и не пише! — чудила се девојка болно. — Бар једну реч да је здрав.</p> <pb n="223" /> <p>По руч |
| јасно му је било да не воли Белу... не бар оном љубављу, чежњивом и стидљивом, коју је дотле о |
| х фаворизују, помажу, који им дају, или бар обећавају, какав добитак.{S} И веруј ми, они <pb n= |
| уго лутала. — Опет двојке?{S} Та сад ти бар реакционари нису криви?</p> <p>— Збунио сам се — од |
| било у његовој власти; Бели је дуговао бар обзир чувања тајне.{S} Вишња се опет није осећала у |
| Јела се стара мука.{S} Мајстор се надао бар у сина, да ће изаћи на пут, свршити школу, добити д |
| сећао кривим.{S} Поштење му је налагало бар да извести своју бившу драгану и уштеди јој муку од |
| није осећао срећан.{S} Какво дрво, пут, бара каква опоменула би га своје другарице.{S} Њено зап |
| } Од последњих киша нахватала се читава бара.{S} Неки добричина наместио је брвно.{S} Девојка с |
| вет, изгубљен у сокачићима, двориштима, баракама, степеницама и рупама Савамале.{S} Под прозори |
| седне, посади му се у крило, па поче да барата по његовом столу.{S} Под руку јој дође свеска је |
| као музика.{S} Звона звоне.{S} Носе се бардаци ракије.{S} На гробљу, које се из далека види, с |
| штала.{S} По калдрми се нахватале многе баре.{S} Земља се клизала.{S} Помрчина је била велика.{ |
| облика, низови вагона, зеленило суседне баре, а даље, горе, на брегу, белео се један крај варош |
| и него што су пошли, трчећи, прескачући баре, говорећи задихано, мешајући у говору час <hi>ти</ |
| з леденог облака својих формула, крхају баријере које деле науку од живота, литературе и уметно |
| едомир.</p> <p>Вишња пак остаде даље на барикадама.{S} Она није опраштала своме другу ту издају |
| се ту осећао као риба која је из плитке барице доспела изненада у непрегледни <pb n="256" /> ба |
| унове шимшира, споредне стазе и силуете барни за грешење простирки.</p> <pb n="191" /> <p>Они с |
| стране, обала је била ниска, пошумљена барским дрвећем црног зеленила.{S} По ритовима виделе с |
| а изненада у непрегледни <pb n="256" /> басен океана.{S} Јурио је тамо, вамо, испитивао, њушкао |
| певушила вода кроз луле, падала у низак басен и враћала се отуд у виду ниске врло сјајних мехур |
| к, који је, иза леђа Двора, водио поред Батал-џамије право на варошку <pb n="273" /> периферију |
| вај замењен је електричним, а на пољани Батал-џамије копани су темељи једне јавне грађевине.</p |
| ег поподнева.</p> <p>Прелазила је преко Батал-џамије.</p> <p>То беше један велики празан просто |
| истарке или њихове ћерке...{S} Седи.{S} Батали, кажем им ја.{S} То је сувише романтично за Беог |
| ти против жене. — Батине!{S} Батине!{S} Батине су из раја изашле.</p> <p>Били су сами у дућану. |
| ви да се љути против жене. — Батине!{S} Батине!{S} Батине су из раја изашле.</p> <p>Били су сам |
| ина — настави да се љути против жене. — Батине!{S} Батине!{S} Батине су из раја изашле.</p> <p> |
| рођу њиховом улицом, док општинске липе бацају густе сенке око њих и заносе главу својим тешким |
| је гледао сваки дан толико људи који се бацају у живот с чудним поверењем у себе.{S} Њега пак с |
| ре, цинцарски свет, те она продужи ићи, бацајући по каткад кришом свој дрхтав, девичански погле |
| е она пркосила свима.{S} Махала рукама, бацакала ноге, окретала се у балету и тражила очима Чед |
| се ка универзитету.{S} Старинска зграда бацала је и сад дебелу сенку преко улице, имала је још |
| покислом кором.{S} Зграда Велике Школе бацала је дебелу сенку чак преко улице.{S} Даље од ње, |
| ластовима сена, па ударила преко поља и бацала се право на град.{S} Срећом за Чачак, са те стра |
| ило дошло према њима.{S} Ствари око њих бацале су велики хлад.{S} Девојка обори главу, и посмат |
| више него што је требало, просипало се, бацало, раздавало суседству, и наравно плата није била |
| и.{S} Сунце је залазило за један облак, бацало зраке и чаробно осветљавало парче неба које се в |
| вој књизи све што би могао написати.{S} Бацао је перо, полазио к вратима, после се враћао, седа |
| недостатку материјалног уживања, он се бацао сав у свет књига, мисли, снова.{S} Место путовања |
| p>— И ово, и ово, не треба ми ништа — и бацао је белешке, писма, књиге, фотографије.</p> <p>Уст |
| и.</p> <p>Отвори фијоку од стола и поче бацати што год му дође под руку.</p> <p>— Ево, на, ево |
| је изазивала.{S} Тада он дохвати књигу, баци је у угао иза себе, и, као да је хтео утопити свој |
| ом прогута мало дима, те се закашља.{S} Баци цигару и рече презриво:</p> <p>— Не, нисам ја за д |
| } После прве забуне, обузе је љутња.{S} Баци новине на под.{S} Затим их поново диже и укочено г |
| ако, радио с нама, вукао цигљу, па онда баци самарицу, потеже се два пут перорезом у прса и онд |
| уздах издиже целе Белине груди.{S} Она баци у вис обе руке.{S} Широки рукави од блузе спадоше |
| д дође на Велику Школу, Лазаревићева се баци на студије врло озбиљно.{S} Али не осети више ону |
| {S} Она није била још толико јака да му баци истину у очи, рекавши му:</p> <p>— Ренегат!</p> <p |
| ... ужасно сам, као у гробу.{S} Тада би бацио књигу, коју је дотле држао у рукама, у гомилу ост |
| или о њима права рачуна.{S} Отац се био бацио сав на политику, није <pb n="127" /> имао времена |
| е.{S} Тешко ономе који би се у том часу бацио љагом на свемоћ слободе и њене заточнике.{S} Она |
| а њом и слику младе Чачанке.{S} Хтео се бацити блатом на све <pb n="112" /> што је прошло, мисл |
| је су млади, а знаш какав је свет...{S} Баш ме данас у седници пита Поповић да ми није шта род. |
| десет година, ћерком једног поштара.{S} Баш одмâх после његове свадбе удари нови државни друм п |
| S} Она је одржала реч и дошла тачно.{S} Баш кад сказаљке на сату једне оближње часовничарске ра |
| невољи око оца.</p> <pb n="183" /> <p>— Баш је красан момак! — рече готово гласно.</p> <p>Тада |
| овина.{S} Министар се осмехну.</p> <p>— Баш си геџа! — пребаци Матовићка <pb n="204" /> своме з |
| {S} Каткад се деси да његова кугла пада баш за оним димњаком од стругаре, па димњак изгледа као |
| ца, лудаци, владари, црквени поглавари, башибозуци, команданти армија...{S} У Србији има толико |
| е, остатак покојног зеленила по околним баштама и сјај зимњег сунца које није могло продрети у |
| пролећа.{S} Било је много сунца.{S} По баштама се трава подмладила.{S} Са пијаце служавке су н |
| Виделе се разгранате старе шљиве њихове баште.{S} Јабука шећерлија китила се руменим, заруделим |
| лижњи поток, што је милио поред школске баште.{S} Тек по који пут, а нарочито кад је на пољу св |
| светлуцао варошки фењер.{S} У оближњој башти натпевали се славуји.{S} Негде би зашкрипао ђерам |
| ба.{S} Он је узе и за другу руку.{S} По башти су цветали патлиџани.{S} Рит је био пун зелене тр |
| рло љубазни.</p> <p>Једна тица запева у башти.</p> <p>Чедомир је још раније наслутио да девојка |
| тала собу, шетала по дворишту, седела у башти.{S} Ствари су у кући пошле опет својим старим, ми |
| о суседних кровова и заруделе кајсије у башти.</p> <p>— Ви волите кајсије? — упита Бела младића |
| риземном кућицом, где се видела уређена баштица и идилични бунар на точак.{S} Пређоше једну њив |
| г брата, пратио их у варош, окопавао им баштице за цвеће, позивао њихове другарице на седељке; |
| овина.{S} Ето је одмах кад се пређе ова баштованџиница, код оног долапа, под обалом.</p> <p>Пре |
| ску.{S} Долина је била пуна примитивних баштованџиница, где су се уздизале притке процветале бу |
| е била собица у дну ходника, окренута у башту.{S} Зидови су били тапетовани оранџастом хартијом |
| и, где је нашла школу по плану, уређену башту и колегиницу, једну стару девојку, по имену Аница |
| ушевљене другарице, ђачки скупови, дуга бдења, па и саме ноћне светиљке, које су расипале своју |
| наопако.</p> <p>Трудио се да не изгледа бедан, али неки пркос против самог себе терао га је да |
| са те стране налазио се неки старински бедем, те је сад полиција наређивала грађанима да попра |
| је било као општа ђачка кућа, непобедан бедем који је пркосио свакој реакцији.{S} Полиција није |
| b n="230" /> <p>Вода је већ допирала до бедема.{S} У мокром мраку примећивали се њени прљави та |
| рпича и дасака, ова чатрља је била тако бедна да се чинило као да је примила од својих посетила |
| д младих, паметних, поштених људи прави бедне, глупаве, непоштене канцеларијске слуге, чији је |
| пљивала се са хартије, играла.</p> <p>— Бедник! — оте јој се узвик.</p> <p>Сузе су замагљавале |
| но место српске престонице учини јој се бедно.{S} Видела је по њему рабатне чатрље које дотле н |
| друм, душевна касапница!{S} Како јој се бедно чинило њено родно место, неколико сокака по којим |
| е, избацујући своја претерано развијена бедра, често несвесне стида и срама, а понекад намерно, |
| >Платно се сроза низ мишице, обеси се о бедра, да се после склиза на под.{S} Девојка подиже рук |
| дебелих, са огромним грудима, још већим бедрима и са поноситим изразом на офарбаном лицу што су |
| <pb n="32" /> га проучиле, олакшале му беду, просветиле га.{S} Оне се боре с човеком раме уз р |
| рали су иза Земуна, сакривали сунце, па бежали даље.{S} После њих долазили су други, па трећи, |
| Србије на други, отпуштањима из службе, бежањем у иностранство, сваковрсним неправдама, хапшењи |
| је судбине више него што она може дати, бежао је од своје среће, мислећи да трчи за њом.{S} Ниј |
| ама, и он им није смео прилазити, он је бежао даље од њих.{S} Тада би одлазио из вароши, у окол |
| слепочнице грчевито, шетао по соби или бежао... по забаченим крајевима, простачким кафанама, в |
| бра, јер је дигао руку од свега и почео бежати од својих...{S} Најискреније су животиње крокоди |
| је у корист републике...{S} Од патриота бежи општим људима: да благо ти будет и да долгољетно п |
| мислене именице.{S} Али не бојте се, не бежите од живота; с њим је као и с пливањем; научи се к |
| ђак, без родбине, без сигурног прихода, без пријатељских веза и заштитника, права друштвена нул |
| шња виде Београд... у неколико партија, без реда, један по један крај, знаменита места, као у а |
| без њих, савршена без свега мога знања, без појма да и постоје славни психолози?“ Цело његово б |
| треба прво створити политичке слободе, без којих се не могу замислити поједине организације; т |
| поштујемо животињски свет!{S} Теби је, без сумње, познат онај Ибзенов јунак, Улфхај мислим да |
| скакуће, свуд јури, трчи, код свију је, без њега ништа не може да прође.{S} Вишњи је доносио ме |
| ова од присутног тренутка, на ум му је, без икакве везе, долазило питање :</p> <p>— Шта ли сад |
| , <pb n="211" /> да се друштво састане, без нарочитог договарања, и весеље букне, у толико јаче |
| је био само сиромашан ђак, без родбине, без сигурног прихода, без пријатељских веза и заштитник |
| нио празан, шупаљ, бесмислен без Вишње, без њеног милог присуства.{S} Чинило му се као да га је |
| римами сунце слободе.{S} Оне му полете, без размишљања, али хиљаде невидљивих препрека спречава |
| за тренутак једно наспрам другог, неми, без речи.</p> <p>Срце младићево се стишавало постепено, |
| ени!{S} Девојка се покоравала без речи, без протеста, предавала се сва, послушна, гипка, нежна, |
| драганом: он је био само сиромашан ђак, без родбине, без сигурног прихода, без пријатељских вез |
| ничан, наметљив, извештачено безбрижан, без видљивог интереса за политику.{S} Он је већ у дваде |
| оће живот пун, велики, али чист, јасан, без утишавања савести и попуштања приликама.</p> <p>Беш |
| <p>Све је то Бела испричала Илићу брзо, без везе, задихано, као да је онај младић Краљ Отац или |
| ад је у њега веровао.</p> <p>Изненадно, без икаквог узрока, као што се то дешава код нервно раз |
| се предвиђало, свршио је школу одлично, без једне четворке, сама петица.{S} Није се памтило да |
| ваше је, и преко лакта, оборених очију, без иједне мисли у глави.</p> <p>Бела се није бранила.{ |
| ир је лепа прилика.{S} Истина, сиромах, без фамилије, али ми смо ту.{S} Кроз који месец свршиће |
| алазио се низ кућа, малих, разнобојних, без спрата да су се готово губиле у овој пољани усред п |
| о прилика за тебе, геачина ваљевска.{S} Без трага му глава.</p> <p>Илић махну руком кочијашу да |
| сипао комплименте научене из новина.{S} Без успеха је и кмет уцењивао задржавајући учитељичину |
| ти.{S} И, он је сад оставља...</p> <p>— Без једне речи, као да нисам жива! — размишљаше девојка |
| имназији... живот са свима дужностима а без иједног права, интелектуални подрум, душевна касапн |
| док његова деца добијају то парче хлеба без борбе, те своју слободу употребљавају на своја задо |
| је била ту, она му се нудила, љубила га без питања, украшавала му живот многобројним нежностима |
| Његова жена, кад се тако нашла изненада без мужа и прихода, повукла се у једну кућицу из двориш |
| ти.{S} Новац треба разумети, па га онда без бојазни можеш волети.</p> <p>— Бог с тобом, како го |
| воз</p> <p>Вишњу обузе нека меланхолија без горчине.{S} Она промуца:</p> <p>— Не говори тако, Ч |
| тако загрљени!{S} Девојка се покоравала без речи, без протеста, предавала се сва, послушна, гип |
| } Нека топла нада, која се у њој рађала без разлога, испуњавала је њену целу душу.{S} Она је ве |
| одушевиле је готово, јер их је примала без сенке неповерења.{S} Русија, велика, света Русија, |
| сујеверицама.{S} Она је тако рећи била без религије, изложена раном утицају природних наука и |
| 6" /> десило.{S} Други пут би се дурила без раззлога, очито га избегавала, правила двосмислене |
| из чијих разваљених вратница и подрума без окана био је туп мрак као из гробнице.</p> <p>Илић |
| та приватне народне кујне или ресторана без алкохола.{S} Он се језиком својих посетилаца зове з |
| има кад је она лепа и без њих, савршена без свега мога знања, без појма да и постоје славни пси |
| ишљење, била присталица његових убеђења без резерве.{S} Тешко ономе који би се у том часу бацио |
| са њом, па после сваког дана, и најзад без ње.{S} Како се Каја изгубила из њиховог друштва?{S} |
| и ниво!...{S} Општи ниво! — понављао је без везе.</p> <p>Изнад обале, коју су радници откопавал |
| се <pb n="46" /> тако, глупо, остао је без марјаша, а није мислио да ће му што требати, па да |
| мишљења?</p> <p>Његове мисли су ницале без везе, никаквог реда није било међу њима.{S} Независ |
| буде, не дај боже, па да ми дете остане без спреме, као сироче — бранила је госпођа те трошкове |
| дати — одговори она полагано. — Живи се без великих брига.{S} Дужности нису тешке. <pb n="274" |
| ла напунила, осећао је са̑м и кретао се без команде.{S} Сирото кљусе, било је болесно у обе ног |
| н кад му рупи у собу, усред бела дана и без икаквог изговора.</p> <p>— Мајка је изашла у варош |
| ци тим страним речима кад је она лепа и без њих, савршена без свега мога знања, без појма да и |
| бица, у лепу долину, где је било тихо и без људи. — Сваког секунда она односи по читава блага.{ |
| твари које је имала с Илићем.{S} Она би без њега остала мала паланчанка каква је била.{S} Он ју |
| се, те је изгледало да се девојка стиди без икаквог нарочитог повода.{S} Повучена у себе и тако |
| урне кораке ослобођеникове који пролази без бриге поред наоружаног стражара што је дотле распол |
| н <pb n="224" /> сакат млад човек, који без штака не може да макне, а иначе скакуће, свуд јури, |
| ило довољно, па да га она поново заволи без бојазни.{S} Јер је она била жена, а код жена, кад ј |
| неколико баналних речи.</p> <p>— Ти си без амрела? — рече младић, наднесе кишобран над девојку |
| Изишли су из школе, па врљали по вароши без циља, избегавајући посећена места.{S} Они су били л |
| ет му се чинио празан, шупаљ, бесмислен без Вишње, без њеног милог присуства.{S} Чинило му се к |
| S} Јака му је сметала.{S} У кући је био без капута, са заврнутим рукавима од кошуље.{S} Није во |
| у Београд.</p> <p>Живот јој је пролазио без догађаја.{S} Избегавала је посете, састанке.{S} Кад |
| ндију.{S} Били су пронашли да се вратио без одобрења владе, или тако нешто.{S} Разлози, објашње |
| е могла да свикне.{S} Тешко јој је било без мајке.{S} Није знала чиме да се позабави, да прекра |
| не разлоге, заклињао се да се то десило без његовог знања, да је био жртва глупог случаја, и да |
| до гимназије, стално одушевљен, стално без марјаша, матуру није положио и похађао је Велику Шк |
| атила читава простирка, и њен глас, већ без трунке тајанствености, одјекну долином:</p> <quote> |
| — Нешто ме интересује — одговори младић без журбе, и кад остаде на само са Белом, разви новине. |
| и су му грејали џеп, па лутао по Паризу без циља.</p> <p>— Где си био? — предусретала га Бела к |
| арија.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију без разлога.</p> <p>— Лепо! — одговори после малог окле |
| ем заповедао за паклић дувана осуђенику без новца.{S} На крају крајева, новац није ни толико рђ |
| е завађена крила опет сједине остали су без успеха.{S} Јаз се ширио све више.{S} Међутим, земља |
| ошто се први час сврши, упита другарицу без неког нарочитог повода:</p> <p>— По чему ти је рођа |
| <p>— Како је лепо у вашој соби!</p> <p>Без размишљања, Чедомир понуди девојку да ступи унутра. |
| а своју руку, покапану мастилом.</p> <p>Без речи, ударили су другим путем, камо су их водили мл |
| ад чека?... шта ће бити од мене?</p> <p>Без Илића, цео њен план за високим студијама изгледао ј |
| .{S} Траве полегну.{S} Тада се открије, безазлено зачуђено као девица, ситно, бледуњаво цвеће н |
| до њега и посматрала га весело, готово безазлено и у исти мах несташно.{S} Бела је имала бело |
| та његове младости.{S} Он их је чекао с безазленом радошћу као што деца чекају велике празнике. |
| е су широм отворене, гледале радозналом безазленошћу у једну утврђену тачку, као у неки сан, и |
| у га она враћа тиме што ће му осигурати безбедност у селу, олакшавати му везе с оближњом вароши |
| ојка подиже руке као да се предаје цела безбожном привиђењу које се јављало на огледалу.{S} Зат |
| осподин, циничан, наметљив, извештачено безбрижан, без видљивог интереса за политику.{S} Он је |
| или оног друга.{S} Они су били весели, безбрижни, они су се разговарали о лаким стварима, о ин |
| и гомила мисли, најпре нејасних, лаких, безбрижних, па све светлијих, тежих, страшнијих.{S} Дев |
| природе, која се у роси зориној купала безбрижно, разблудно.{S} Осећала се нека јака воња на в |
| више улице.{S} Роба из дућана гомила се безбрижно по тротоару.{S} По прозорима <pb n="208" /> с |
| едним болним осећањем, да и ми полетимо безбрижно као лептир, да раширимо <pb n="43" /> своје с |
| лила је тада, он је као море: путеви су безбројни, живот шуми, таласа се, све је у вечитом покр |
| чини.</p> <p>— Ми ступамо посред гомиле безбројних болова, а многи од нас не чује ни једну жалб |
| местима <pb n="253" /> зјапеле су црне бездне, страшне провалије, светови очајника и самоубила |
| ји је већ губио форму.{S} Вишњине дотле безизразне очи запалише се од задовољства које се налаз |
| ички изглед.{S} Изнад вароши, дизало се безизразно, пространо небо, у којем се видела само поне |
| а јагњад блејала, жуборили потоци нови, безимени, брзи.{S} Пролеће освајало, живот се обнављао, |
| и, помирљиви, <pb n="20" /> удружљиви и безлични, ови млади људи су, доцније, махом главе парла |
| ad> <p>У тим мучним тренуцима, Илић је, безмало, мрзео своју драгану и веровао да га она мрзи.{ |
| усницама.</p> <pb n="121" /> <p>— Ћути, безобразнице, знаш ми ти шта је љубав!...{S} Да, ја нис |
| кој станици се формирао један воз... ја бејах готов, и ја те позвах.</p> <p>— То не беше ништа |
| l>На зелен здравац планински,</l> <l>На бел’ босиљак градински.</l> </quote> <p>На изласку из в |
| или се за истом трпезом.{S} Поред тога, Бела није навикла да јој се задовољства ускраћују: коли |
| затим, притварајући врата.</p> <p>— Да, Бела — одговори он, слободно, осећајући да му се срце п |
| други?...{S} Брига ме је!</p> <p>— Не, Бела, то није тако.{S} Ти се компромитујеш.{S} Куварица |
| мешати у наше ствари.</p> <p>— Мани се, Бела — викну јој мајка с прага велике куће. — Он није б |
| дана, кад јој је мајка отишла од куће, Бела га позва у своју собу.</p> <p>— Пропали смо ако на |
| е завртети мозак девојкама!{S} Бога ми, Бела, пази се доцније, не пуштај га далеко од себе!</p> |
| Ти се љутиш?</p> <p>— Мани ме, бога ти, Бела.{S} Теби је само љубав у глави.{S} Љубав, љубав... |
| више.</p> <pb n="205" /> <p>— Вере ти, Бела — рече Илић — прочитај ову вест...</p> <p>Па као з |
| друго.{S} Кад се кола хтедоше кренути, Бела истрча у двориште и стаде преклињати мужа да не пр |
| а а да му се не досади.</p> <p>Међутим, Бела се није могла да свикне.{S} Тешко јој је било без |
| шим носем, а ми... слепци код очију!{S} Бела ми је сад признала све.{S} Вели, заволела је Чедом |
| легне.{S} Деца су била већ заспала.{S} Бела тако исто.{S} Кућом је владала дубока породична ти |
| ини упоређење између те две девојке.{S} Бела је тражила задовољство не по осећању него по памет |
| атовићка слала министарске цигарете.{S} Бела долазила чешће преко дана, кријући се тек форме ра |
| огребу.{S} После се не вратише више.{S} Бела није хтела да чује за Париз.</p> <p>— Ја у Францус |
| а, скупоцен шешир или хаљину у моди.{S} Бела није никад осетила муку од материјалног живота.{S} |
| воугаоним наслоном, превучене кожом.{S} Бела приђе прозору и отвори их обадва.{S} Чедомир је са |
| ово безазлено и у исти мах несташно.{S} Бела је имала бело лице с кожом која се чинила као пост |
| , сељанке — променили, тепајући јој:{S} Бела.{S} После ове девојке, дошао је Младен, бистар деч |
| а је била једна близнакиња, а преко:{S} Бела са другом сестрицом.{S} Она је требала да држи под |
| елешка:</p> <quote> <hi>Венчање</hi>. — Бела, кћи г. Јована Матовића, министра земљорадње, венч |
| , новац?{S} Трице и кучине!...</p> <p>— Бела! — прекори је лако госпа-Матовићка.</p> <p>— Јест, |
| лу свршио, а Бела је још дете.</p> <p>— Бела ми је терет на грудима — прихвати госпођа, изненад |
| , Илићу, мислио је; Младен је брбљив, а Бела...</p> <p>На ову реч младић задрхта.{S} Један плам |
| !{S} Тај младић није ни школу свршио, а Бела је још дете.</p> <p>— Бела ми је терет на грудима |
| /p> <p>— Ја сам љута на вас — дочека га Бела, држећи непрестано само главу промољену кроз врата |
| </p> <p>— Где си био? — предусретала га Бела кад се најзад вратио кући.</p> <p>— Шетао сам, раз |
| зи било се откопчало, те се видела кожа бела, истачкана златним маљама.{S} Она узбуди цело њего |
| господин-Илићу ? — рече му једног дана Бела. — Да вам шта не фали код нас?</p> <p>— Код вас?{S |
| ти.</p> <p>— Ви волите кајсије? — упита Бела младића, па не сачекавши одговора, окрену се нагло |
| — рече јој он кад му рупи у собу, усред бела дана и без икаквог изговора.</p> <p>— Мајка је иза |
| е ли ви срећни, господин-Илићу? — пређе Бела изненадно на њега, скупљајући празне шоље.</p> <p> |
| p> <p>— Краљ се верио! — дочекала га је Бела у кујни, у коју се прво ступало при улазу у велеиз |
| </p> <p>Прави разлог тој одлуци била је Бела.{S} Она није могла издржати цео дан на ногама, под |
| >— Извол'те, господин Илићу — нудила је Бела кајсију коју је сама искрижала и прекидала причу с |
| па је увек први ђак.</p> <p>Посебице је Бела била љубазна.{S} Она је разумела да је сиротиња је |
| е у пратњи госпа-Клеопатре.{S} Иначе је Бела крила вешто своје маневре од других.{S} Носила је |
| талну реч још неко у соби.</p> <p>То је Бела одговарала, ма да ју нико није питао, и гледала мл |
| царица кад би Младен учио! — насмеја се Бела, која у том тренутку донесе кафу.</p> <p>— Ћути ти |
| ом хранимо...</p> <p>— Мама! — умеша се Бела енергичније.</p> <pb n="194" /> <p>— Красно, госпо |
| чком о сељацима, те једва дочека кад се Бела умеша, и рече:</p> <p>— Знате, отац, да се Миле те |
| емој да ми вређаш мајку — умешала би се Бела. — Иначе...</p> <p>— Иначе?</p> <p>Бела није смела |
| добри госпођину изреку.</p> <p>У том се Бела врати с пуним тањиром румених кајсија.</p> <p>— А |
| е најзад, са строгошћу у гласу — што се Бела <pb n="163" /> виђа по улици са оним нашим ђаком.. |
| ци један комплимент:</p> <p>— Госпођице Бела, ви сте врло љубазни.</p> <p>Једна тица запева у б |
| жур’те се, господин Илићу — прихвати и Бела, мећући у свој мало пискав глас нешто природне жен |
| и.{S} Затим, чинило му се понекад да ни Бела нема према њему изузетно дубоких осећаја.{S} Нешто |
| речи.</p> <p>— А љубав, мама? — примети Бела, и несташно успи усницама.</p> <pb n="121" /> <p>— |
| и од куће.{S} У салону су остајали само Бела и Чедомир.{S} Па и Чедомир се дизао да иде, да му |
| ја политичких криваца.</p> <p>Све је то Бела испричала Илићу брзо, без везе, задихано, као да ј |
| ла о јесени, жуте, па накиселе, с нешто бела лука.{S} Због њих су се први пут завадили.</p> <p> |
| Да је и мени да изађем некуд — рече му Бела једног дана кад тако осташе сами. — Тако бих радо |
| о му је директор.</p> <pb n="264" /> <p>Бела је сад имала киселих паприка колико хоће, али, пре |
| је, не пуштај га далеко од себе!</p> <p>Бела се церила ђаволасто.</p> <p>— Хај’те горе, на посл |
| lez-vous, ma chère</foreign>!...</p> <p>Бела је наследила од оца тврдоглав карактер, па ипак је |
| ност.</p> <p>Нико не рече ништа.</p> <p>Бела је устала, пошла неколико корака ка углу од собе, |
| мене брак не постоји као питање.</p> <p>Бела рђаво разумеде младића.{S} Помисли да он хоће да к |
| ик воли више смрт него понижење.</p> <p>Бела згужва новине.</p> <p>— Остави те глупости, бог с |
| очију, без иједне мисли у глави.</p> <p>Бела се није бранила.{S} Зенице су јој се јако шириле.{ |
| мо да разговарамо као пријатељи.</p> <p>Бела је била узела судове и пошла вратима да их однесе, |
| пођа те трошкове пред министром.</p> <p>Бела је посвећивала Илића у те куповине, питала га за с |
| рмоничних гласова звоне око нас.</p> <p>Бела је стојала пред њим.{S} Њене очи завијао је вео ви |
| сле се чуше удари метле по поду.</p> <p>Бела се прва одвоји и, једним покретом, диже се са кана |
| Бела. — Иначе...</p> <p>— Иначе?</p> <p>Бела није смела ићи до краја своје претње, те ју је мај |
| ни.{S} Заокругљена површина Савине воде беласала се између обала.{S} Пред њима се простирале ду |
| ијалист — говорио је. — Кад бих живео у Белгији, Енглеској, у другим индустријским државама, ја |
| спајао слике своје две познанице.{S} Од Беле је узимао њене ситне префињене црте, њен осмех мач |
| едвиђала.{S} Његов поглед се прошета од Беле ка њеној мајци, па онда паде поново на девојку, а |
| Што му се допадало у тим тренутцима код Беле, то беше нешто више од њене лепоте, то беше њена с |
| в, светао ваздух, као да је тражила две беле тице.{S} Њихови погледи се сусретоше.</p> <pb n="2 |
| ме је један пример дирнуо.{S} Лете две беле тице једна за другом, као два добра друга; пуче пу |
| вала са истока и падала на варошке куће беле, сивкасте, црвене, црне, <pb n="81" /> ниске, висо |
| чкова у покрету, гомиле радног народа и беле куће, пуне ситне дечице.</p> <p>Нешто се од тога в |
| .</p> <p>У том тренутку студент се сети Беле, и, поред све оргије страсти, начини упоређење изм |
| е мало задовољних људи.{S} Ретки су као беле вране.{S} Садашњица нуди једва предмете за радост. |
| ритовима виделе се усамљене роде, врло беле.{S} Једно јато неких других тица летело је небом.{ |
| не у клупу, професор говори, ко хоће да бележи, он бележи, а ко неће, онда то толико.</p> <p> < |
| професор говори, ко хоће да бележи, он бележи, а ко неће, онда то толико.</p> <p> <hi>Капетан- |
| и.{S} Пролетос је била зелена, а сад се белела од прашине, као да никад није била бојена.{S} Ст |
| .{S} Очи су гледале укочено.{S} Зуби се белели испод згрчених усана.{S} Груди се тресле.</p> <p |
| о суседне баре, а даље, горе, на брегу, белео се један крај вароши под небом сивим као миш.{S} |
| исту нађе забележен јучерањи случај.{S} Белешка је гласила :</p> <quote> <hi>Досадила му самари |
| и.{S} У дневним вестима налазила се ова белешка:</p> <quote> <hi>Венчање</hi>. — Бела, кћи г. Ј |
| , и ово, не треба ми ништа — и бацао је белешке, писма, књиге, фотографије.</p> <p>Уставио се т |
| Бели.{S} То није било у његовој власти; Бели је дуговао бар обзир чувања тајне.{S} Вишња се опе |
| дљивог узбуђења.{S} Њени <pb n="131" /> бели зуби гризли су нервозно један крај њених усана.</p |
| е озбиљан младић, човек од поверења.{S} Бели се јако допада.</p> <p>— Е? — зачуди се министар.< |
| у колима, да призна свој положај према Бели.{S} То није било у његовој власти; Бели је дуговао |
| оварали смо цело јутро.{S} Још удара на бели лук, а већ развезао о Плеханову, Огисту Конту, соц |
| моје дете — рече Матовић, обраћајући се Бели, неприродно умекшаним гласом. — Он није на одмет.{ |
| Понови још једанпут те стихове! — рече Бели, и осети како му цело тело дрхти, а на срце му нав |
| е поздравити као Бранко: „Београде, мој бели лабуде!...{S}" Београд је велики, мислила је тада, |
| дошло врло плаво блудели су облаци час бели, час жути, и губили се лагано у помрчини.</p> <p>— |
| амо главом.{S} Била је права противност Бели.{S} Чедомир натуче шешир на очи, хотећи да одагна |
| олико стаза, које су сами пешаци утрли, белиле су се у озеленелој трави.{S} Општина је била пос |
| а рука гола до лаката, њено млечно лице белило се.{S} Био је бео и њен врат слободан, маљав, ок |
| већ као две капље мастила пале у светло белило између трепавица.{S} Та глава је заводила, бркал |
| еоград може показати.{S} И та варош, са белим именом, представи му се црна као гробље.{S} Доист |
| зе.{S} Пред њим се појави, као у магли, Белина глава, са осмехом размаженог детета и шишкама по |
| ође.{S} На отвореним вратима стајала је Белина мајка још непрестано.</p> <p>Она је била ушла с |
| о!</p> <p>Тада, један уздах издиже целе Белине груди.{S} Она баци у вис обе руке.{S} Широки рук |
| ић, и отворено <pb n="130" /> погледа у Белине очи. — Али на што то питање!{S} Мени је тако леп |
| је.{S} Врвице на раменима прскоше.{S} У белини платна развише се црнпурасте, дозреле груди.{S} |
| ањао да се овакви разговори воде између Белиних родитеља.{S} Он је веровао да су његови односи |
| дговарао је гласу своје савести.</p> <p>Белино понашање га је такође мучило.{S} Једном би с њим |
| на нашли су увек могућности да задовоље Белину жељу: купе јој пајаца са звонким прапорцима, ску |
| не рече ништа.{S} Они су обоје осећали Белину сакатост као своју кривицу — јер је још као дете |
| а саопшти те вечери да је Илић запросио Белину руку и да је она, као мајка, дала свој благослов |
| о?</p> <p>Тада се и по четврти пут глог белио, лале жутеле, славуји певали.{S} Нова трава клија |
| рениле су се разнолике боје, почевши од белих платнених блуза до црне материје мушких капута.{S |
| е, а у солуфима се пресијавало неколико белих власи.{S} Остале су му ипак његове буљаве, црне, |
| е разби облаке.{S} Оно се указа светло, бело, као растопљено сребро, и <pb n="74" /> још високо |
| и у исти мах несташно.{S} Бела је имала бело лице с кожом која се чинила као постављена једва п |
| хаљина у нереду провиривало је румено и бело грло.{S} Руке је забацила.{S} Наслонила се цела на |
| је настајала све већа тишина.{S} Једно бело дрво, које се оцртавало пред њима, губило се све в |
| е ногоступице у отврдлу блату.{S} Једно бело парче неба указивало се на истоку.{S} Звезда било |
| на, љупка — продужи Остојић гледајући у бело платно Моравино. — А видео сам је надошлу, усталас |
| ине био се откопчао, те се видело парче белог веза на кошуљи.{S} Вишњу обли румен.{S} Учини јој |
| адић без журбе, и кад остаде на само са Белом, разви новине.</p> <p>— Пардон за један часак... |
| љубави према Вишњи и његовог љубакања с Белом.</p> <p>Вишњу је волео.{S} С тим је био на чисто. |
| кало, срце готово престајало куцати.{S} Белу није могао оставити.{S} Она је била ту, она му се |
| ј се, готово завидан, усклик кад угледа Белу у њеном нереду.</p> <p>Ипак се она савлада прва, з |
| нца опет на девојку, на њен го врат, на белу руку, спуштену лако на ивицу од канабета.{S} Спуст |
| човек, добије парче хлеба, па нек узме Белу, ако хоће... ја ћу му први честитати.</p> <p>— А д |
| Пре свега, јасно му је било да не воли Белу... не бар оном љубављу, чежњивом и стидљивом, коју |
| о миле воље њену кожу час румену, а час белу.</p> <p>— Куда идемо? — упита га она.</p> <p>Пут с |
| сли враћале су се пут Бумбарева Брда, у белу варош на саставу две велике воде, и изазивале слик |
| е су у зраку пуном кише.{S} Под њима се белуцала црна калдрма.{S} Било је мало пролазника.{S} И |
| м, којој примети само главу, и од главе бео, нежан профил с очима дубоко занесеним у младића.</ |
| , њено млечно лице белило се.{S} Био је бео и њен врат слободан, маљав, округао као у грлице.</ |
| Хајдучка трава диже скромно свој велики бео цвет.{S} Љутићи су жути као очи у мачке.{S} На мрша |
| Имао је нов таман костим, претенциозан бео прсник, полуцилиндер с врло уским ободом како је те |
| нко: „Београде, мој бели лабуде!...{S}" Београд је велики, мислила је тада, он је као море: пут |
| Ћ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗДАЊЕ ГЕЦЕ КОНА, БЕОГРАД 1914</p> </div> <pb n="ii" /> <div type="titlep |
| ; у њима не постоји Јуче, Данас, Сутра, Београд, Савамала, Петко Стокић или како се оно зваше т |
| "> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“ - БЕОГРАД</p> <p>ДИМИТРИЈА ГАВРИЛОВИЋА</p> </div> <pb n=" |
| измамио уплашен узвик у пролазница.{S} Београд се осмејкивао у изненадној и пролазној топлини |
| олуострва, шибљаци, рибарске колибе.{S} Београд је био близу, одмах иза брда.{S} Девојка прибра |
| ш више истицале небеску илуминацију.{S} Београд је изгледао као лепа циганка кад иде на бал.</p |
| крај вароши под небом сивим као миш.{S} Београд се удаљавао све више.</p> <pb n="205" /> <p>— В |
| </p> <p>Кад се писмо пошаље из Чачка за Београд, одговор се може добити четвртог дана.{S} Лазар |
| ем им ја.{S} То је сувише романтично за Београд.{S} Знао сам ја, велим...{S} Не би ти долазио к |
| у пише.{S} У брзини с којом је оставила Београд није јавила ником о свом одласку.{S} Тада јој ј |
| рошани који су дошли о распусту да виде Београд, беспослени радници, становници предграђа, ситн |
| за часак преживели живот.{S} Вишња виде Београд... у неколико партија, без реда, један по један |
| око ње, и она је била тад уверена да је Београд њено изабрано место.{S} Она долази у њега као с |
| ије.{S} С обе њихове стране протезао се Београд, измешан од палата и чатрља.{S} Једно јато свра |
| .{S} Она је кроз њу гледала свој велики Београд.{S} По неколико пута преко дана излазила је ту |
| пролеће је било врло лепо.{S} Раштркани Београд, који се ломио преко три брда, био је као створ |
| су поред познатих места; час би то био Београд, час Чачак, час село у којем је <pb n="307" /> |
| старе, збијене и раштркане како их само Београд може показати.{S} И та варош, са белим именом, |
| <p>— Нема шта да чекамо.{S} Оставићемо Београд, Србију.{S} Отићи ћемо у Црну Гору, у Бугарску, |
| ах.</p> <p>Од то доба није се враћала у Београд.</p> <p>Живот јој је пролазио без догађаја.{S} |
| ког професора.</p> <p>Брачни пар дође у Београд да присуствује погребу.{S} После се не вратише |
| .</p> <p>— Свуда!{S} Свуда... само не у Београд! — шапутао јој је унутрашњи глас. — Ти си дошла |
| а никакву резерву за себе, и врати се у Београд.{S} Мајка је покушала да се измире.{S} Он јој ј |
| варим задовољство.{S} Него, враћај се у Београд, па гледај своју науку.</p> <pb n="234" /> <p>— |
| ећаја.{S} Он је успео да се она врати у Београд.{S} Али, ево већ неколико часова како су једно |
| ела док су моји пристали да се вратим у Београд.{S} Тата још којекако, али мајка!...{S} Ударила |
| <p>— Шта мислиш да ли да пишем детету у Београд?</p> <p>— Њој ће бити свакако жао ако је не изв |
| ске, млатарао рукама.</p> <p>— Овај наш Београд неће се никад уредити — говорио је. — Ето, ја с |
| јој се мртвац преда на сахрану.</p> <p>Београд, август 1911 — март 1913.</p> </div> </body> </ |
| и пред путницима се указа цела панорама Београда са дунавске стране: варош је почињала нешто да |
| оји звоне као жеља, као чежња.{S} Усред Београда који је дотле познавала: смерне породице у кој |
| ке реке није кварио никакав брод.{S} Од Београда се видела само она стругара и још неколико неј |
| можда био за читав континент далеко од Београда, за стотину векова од присутног тренутка, на у |
| ао је:</p> <p>— А ти, фрајла, остави се Београда у Чачку.</p> <p>По вечери, Вишња је излазила с |
| алазак на Сави.</p> <p>— Ужелела сам се Београда, бога ми — рече при том весело и махну руком к |
| јачала се још више откако се вратила из Београда.{S} Избегавала је његов поглед.{S} Пуштала га |
| у четири кочића.{S} Њихова клупа је из Београда, фабричка, са гвозденим ногама у виду лавовске |
| >XIX</head> <p>Воз је јурио, измицао из Београда, остављао последње куће.</p> <p>На оном месту, |
| није нашло?{S} Можда је и он отишао из Београда?</p> <p>Међутим, Илић је примио писмо, али ниј |
| и и најстаријој кћери штоф за хаљину из Београда; штоф је морао бити по најновијој моди и сувиш |
| ене прозоре допирао је у собу весео шум Београда који се будио пред вече, као одахнувши после в |
| на убијао досаду.</p> <p>— Је ли ти жао Београда? — упита Радоје своју сусетку.</p> <p>Девојка |
| урцима, испуњавала је тај посвећени кут Београда и била његов најбољи украс.{S} Тако слободна, |
| {S} Хтела ју је поздравити као Бранко: „Београде, мој бели лабуде!...{S}" Београд је велики, ми |
| тим прекором мешала се широка жалба за Београдом и младићем кога је тамо оставила.</p> <p>— Шт |
| споро.{S} Жарко јулско сунце пржило је београдске голети, као да је сијало из пакла.{S} Илић ј |
| е била нова грађевина, налик на извесне београдске куће, подигнуте пре двадестину година за ста |
| на мермерном столу у хируршкој дворани београдске болнице.{S} Једна млада, хрома жена успротив |
| олико хлебова од гроша.{S} Тај дућан је београдски специјалитет, једна врста приватне народне к |
| лих догађаја, доносиле јој одјек млаких београдских вечери.{S} Тражила је у њима нешто ново, из |
| новничких и осталих такозваних угледних београдских кућа, зависних од владе, оставиле изненадно |
| не, ниска брда, две три вароши и велико београдско небо.{S} Могло је бити око осам часова.{S} Н |
| примити службе.{S} Доби место у једној београдској гимназији.</p> <p>— По твојој глави не би д |
| в испад, имајући већ извесна искуства о београдском животу, о Београду, где вечито има нечег не |
| пљица и као контраст старом, раскаљаном Београду.{S} Он ју је још једном такву видео: у почетку |
| је лутао по живом, ироничном и борбеном Београду са изгледом залуталог пустињака.{S} На себи је |
| звесна искуства о београдском животу, о Београду, где вечито има нечег непознатог, <pb n="122" |
| тиме да кажеш?</p> <p>— Ти си лутала по Београду, тражила <pb n="270" /> си себе, своје, време |
| штаних свећа.{S} Он је постојао овде, у Београду, као тамо у Чачку... кад је била мало дете и к |
| /> с гумираним точковима, што је тада у Београду била још реткост и што јој сврати пажњу.{S} Он |
| са завишћу да је то најбоља кондиција у Београду: стан, храна, пријатељство великог човека и не |
| „Знам, вели, да их се Вишња зажелела у Београду".</p> <p>Некад јој је све то пријало.{S} Вишња |
| а земљака са човеком кога је оставила у Београду, који је такође имао велика одушевљења за бољи |
| Зарији Ристићу и о великим врућинама у Београду.{S} Ипак, пишући о тим простим стварима, на са |
| </p> <p>— На Духове је наша скупштина у Београду — рече јој Аница. — Хоћеш ли да идемо?</p> <p> |
| још после толикогодишњег аклиматисања у Београду.{S} Младен је био пао у трећем разреду из два |
| пријатељског и још била најлепша кућа у Београду.{S} Помисли и сад <pb n="248" /> да у њу уђе, |
| омиловани робијаш?{S} Па и даље, доле у Београду, зар није видела гомиле још горих од својих су |
| р Илић излазио из куће Матовића.{S} И у Београду је сунце залазило, само другојачије, ћудљиво, |
| хену.{S} Савете, којима су их обасули у Београду, нису имали прилике да употребе.{S} На једном |
| могли купити часовници јевтиније него у Београду.{S} И сама му је радња била другојачија него у |
| па онда друго, треће...</p> <p>— Што у Београду воле ове лимане <pb n="245" /> сандуке — приме |
| три разреда, после ступио у трговину у Београду, па онда прешао у државну службу, добивши за п |
| {S} Међутим, ништа се није догађало.{S} Београђани су се жалили на врућину, на прашину, на вели |
| опијала са нешто релативног успеха . на Берлинском Конгресу, подавала се ласкању извесне диплом |
| војке одломиле грану од трешње, па тако беру и једу.{S} По кафанама се чуо жагор.{S} Деца се вр |
| ад је била млада, описује ми омладинске беседе код <hi>Златног Крста</hi> и тврди да ја личим н |
| е књиге, не пишу ништа, полажу много на беседништво, и живе, скривено, по Палилули и Енглезовцу |
| , мрачних очију ишао је негде далеко, у бескрај.{S} Његов несрећни геније, који је дотле владао |
| о јучерашњом кишом плавило се дубоко, у бескрај.{S} Ваздух је био провидан и благ.{S} Није се о |
| авамалске авлије у чаробни врт, уносила бескрајна одушевљења у младићево срце и била најлепша л |
| е прве узнемирености, девичанске наде и бескрајне снове.{S} Све то има своје време.{S} Опасно ј |
| остаде нема пред Непознатим, Неказатим, Бескрајним.{S} Ја се враћам срцу да осети оно што мисао |
| чини ми се, успем, и тада осетим једно бескрајно задовољство које се не да описати, како каже |
| ва.{S} И други: немиран дух, заљубљен у бескрајност, фантаст који захтева све лепоте од живота, |
| рајевима Париза, Толстој му је откривао бескрајну Русију с њеним дивљим кнежевима, готово идиот |
| ебе.{S} Свет му се чинио празан, шупаљ, бесмислен без Вишње, без њеног милог присуства.{S} Чини |
| p> <p>То је ос зујао у чокоту.</p> <p>— Бесмислице! — рече у себи девојка и одмахну руком.</p> |
| м гласом. — Ти не верујеш, ваљада, у те бесмислице?</p> <p>— Да, не верујем, Радоје — одговори |
| ју срећу, живот ми је кратак, верујем у бесмртност душе.</p> <p>Вишња није била створење које з |
| д опростити.{S} Реакционари су, ваљада, бесни од једа; министри нису чекали ни оставка да им се |
| ласану, помамну: страшна је тада, риче, бесни, ваља храстове, односи ћуприје, <pb n="213" /> ри |
| Слика Чедомира, његовог загрљаја и оног бесног канкана пред толиким светом, није је остављала.{ |
| колико је имала пред свадбу, провела је беспослена, размажена и више мање срећна.{S} Она није б |
| ји су дошли о распусту да виде Београд, беспослени радници, становници предграђа, ситни чиновни |
| њене вике.{S} Време јој је пролазило у беспослицама, неговала је нешто цвећа, везла по коју ма |
| еменим руменилом здравља, њеним изразом беспрекорне чедности, додајући још њене угасите очи.{S} |
| е патријархална кућа образовала по типу беспрекорне врлине, испунила поукама и забранама. — Је |
| на се заиста питала да цео тај рад није бесциљан, питала се шта ће она привредити науци, шта ће |
| како је досад могла бити слепа, водити бесциљан живот, читати бљутаву литературу препоручену з |
| ир изиђе из куће, па је врљао по вароши бесциљно.{S} Око пет сати пут га нанесе поред једне вел |
| јда!{S} Они од којих сам очекивао добра беху неспособни да ми га учине, а они од којих сам очек |
| <pb n="231" /> хиљаде руку, само његове беху као привезане; цела варош радила је око њега, само |
| на таласима.{S} Донесоше чакље, али оне беху кратке.{S} Радоје обеси тада један фењер на чакљу, |
| кораци младог света.{S} Њих двојица се беху примакли прозору што гледа у двориште.{S} По калдр |
| простирки.</p> <pb n="191" /> <p>Они се беху пробудили упола и гледали једно другог усијаним оч |
| а писма, па може бити и више.{S} Јер се беху код њега десили догађаји који су створили непремос |
| , он ју је био готово заборавио.{S} Они беху далеко једно од другог.{S} Он је мислио да се она |
| могуће, да ме више не волиш.</p> <p>Они беху избили на Теразије.</p> <p>— Ја ћу трамвајем... — |
| а му је мало годила.{S} Многи професори беху подетињили силом свакодневног рада с децом.{S} Дру |
| је преклињала...{S} Црте на њеном лицу беху се развукле.{S} Очи се рашириле жалосно.{S} Уста ј |
| , па збаци љутито шал са себе. — Мустра бечка, богаљ је и сам, богаљ, богаљ, богаљ.</p> <p>Лупн |
| у Париз.{S} Задржали су се неко време у Бечу и Минхену.{S} Савете, којима су их обасули у Беогр |
| но са споменом на свог бившег друга.{S} Беше се упутила универзитету, али се <pb n="147" /> пре |
| </quote> <p>Лазаревићева оста сама.{S} Беше набрала пуно наручје цвећа, те потражи какво угодн |
| здрава, још прве године.{S} Мој колега беше дошао такође право из школе.{S} Здрав, млад, ни ру |
| умовима.{S} Кад би време возу, Чедомира беше нестало.{S} Тек у последњем часу појави се с пуном |
| ке цркве, прост и достојанствен.{S} Све беше лепо, као дотле.{S} Тек што му се учини да се Овча |
| а.{S} Падала је из дана у дан.{S} То не беше ситна, јесења киша, већ млаки пљусци као усред лет |
| х готов, и ја те позвах.</p> <p>— То не беше ништа одређено — примети му она, са несакривеним п |
| могаху одвојити од Вишње.</p> <p>Она се беше зауставила, нема, збуњена, укочена, бледа у лицу и |
| болу за домовином.{S} У његовој природи беше јако развијена чежња за оним што нема, што је разл |
| фијакера!</p> <p>Али младој бунтовници беше спремљено још веће изненађење.</p> <p>У колима је |
| нешто мислила.{S} Друго је сад, а друго беше под проклетом реакцијом.{S} Тек, жао ми је, човече |
| ка се опорављала полагано.{S} Њено тело беше изнурено суровим радовима око одржавања куће, бриг |
| допадало у тим тренутцима код Беле, то беше нешто више од њене лепоте, то беше њена симпатија, |
| , то беше нешто више од њене лепоте, то беше њена симпатија, далека, нова, друга љубав која се |
| на позва младића у <hi>салу</hi>.{S} То беше ниска, неизветрена одаја, с навученим завесама.{S} |
| к кад му рука дирну нешто хладно.{S} То беше револвер, онај исти што га је некад показивао Зари |
| оје дело.{S} У соби је било тихо.{S} То беше стан за самца другог реда с најпотребнијим намешта |
| " /> <p>Сунце је било на заласку.{S} То беше онога истог тренутка кад је Чедомир Илић излазио и |
| >На спрату над дућаном седели су.{S} То беше стара паланачка кућа: пространа, удобна, врло стро |
| и украсним биљкама.{S} Међутим, онда то беше празно жалосно поље, покривено спрженом, смрдљивом |
| лазила је преко Батал-џамије.</p> <p>То беше један велики празан простор, зарастао у траву.{S} |
| лу? — изненади га један глас.</p> <p>То беше његова газдарица.{S} Добра <pb n="301" /> жена је |
| само једанпут својом хромом ногом, већ беше у другој соби. — Што су дивне, само да знате!... ч |
| лици са оним нашим ђаком... како ’но му беше име?</p> <p>— Чедомиром?</p> <p>— Јесте.{S} Обоје |
| енергично сама себи.</p> <p>Али та реч беше одвише тешка за њено срце.{S} Она се осети сама ус |
| а савести и попуштања приликама.</p> <p>Беше га дарнуо поклон.{S} Посматрао је румени каранфил, |
| ка не осети кад дођоше до њене куће.{S} Би јој тешко да прекине чар у који су је заносиле те пр |
| оји те окружују...{S} Је ли, Марјане, а би ли ко од богатих?</p> <p>— Они не спадају у моју над |
| љао своју расправу.{S} Неодређена слава би опет залебдела пред његовим очима.{S} Људско срце му |
| а младића који ју је некад волео и кога би она могла волети страсно и одано.{S} Јасно јој је би |
| ваца да би осигурао слободу кретања, да би радио само оно што воли, да буде свој и припада само |
| сни Каја бојажљиво.{S} Затим додаде, да би скренула разговор на другу страну:</p> <p>— Ти си на |
| <p>После ручка прелазило се у салон, да би служавка очистила трпезарију.{S} Стари господин би с |
| рекао једном приликом, <pb n="60" /> да би радо учио нешто практично... за машинисту на пример, |
| ени су милости законодавног тела.{S} Да би остали на свом месту, не могу често имати своје ја, |
| формулише оно што је хтела рећи.{S} Да би пак утишала своју савест, радила је готово претерано |
| оје ступају у најниже слојеве народа да би <pb n="32" /> га проучиле, олакшале му беду, просвет |
| осетио.{S} Он је желео да има новаца да би осигурао слободу кретања, да би радио само оно што в |
| храброст не потраја дуго.{S} Он виде да би му од рукописа остало врло мало, готово ништа.{S} Тр |
| S} Тај тип се буни против власти, не да би је начинио бољом, него да је дочепа у своје шаке.{S} |
| друговима.{S} Седала је у прве клупе да би професора чула што боље.{S} Уписала је и часове који |
| овек.{S} Чинило му <pb n="280" /> се да би у њој нашао оно нешто неодређено што је вечито тражи |
| есвесно, осећао да је он сувише мали да би могао припомоћи тој промени.{S} И још нешто.{S} Млад |
| — поче <pb n="152" /> Илић први, тек да би прекратио мучну тишину.</p> <p>— Је л’? — одговори д |
| слио је озбиљно:</p> <p>— Уверен сам да би га она пољубила само да види како је то кад су брков |
| вка.{S} Један сељак, прљав и исцепан да би га у другој земљи ухапсили, терао је своју кобилу пр |
| Он је видео само себе, те је веровао да би с њим трпело и све друго: његови ближњи, друштво, др |
| и није хтео за длаку попустити, као да би се огрешио о један принцип.{S} Он је био сув доктрин |
| , и он је њоме махао по ваздуху, као да би боље доказао оно што је говорио.{S} Престао је да пи |
| се сав, начинио од себе ругобу само да би био примећен.{S} Нема весеља.{S} Лица се згрчила, бо |
| > жена је била отворила врата лагано да би га што мање узнемирила и гледала у њега сивим, остар |
| предрасудама!</p> <p>Говорила је то да би га казнила.{S} Она је иначе веровала да је он воли ј |
| ити по најновијој моди и сувише скуп да би се продавао у дућану.{S} Газда-Митар имао је среће у |
| коју је осећао, да прати нови покрет да би га могао сузбијати.{S} Филозофи изилазе из леденог о |
| е пружајући му руку, па окрену главу да би сакрила своје узбуђење.</p> <p>— Збогом!... — понови |
| сам... ужасно сам, као у гробу.{S} Тада би бацио књигу, коју је дотле држао у рукама, у гомилу |
| азити, он је бежао даље од њих.{S} Тада би одлазио из вароши, у околне паркове, брда, шуме.{S} |
| аука посисати из прстију.</p> <p>И тада би звао младића у дућан, понудио га да седне за тезгу, |
| ду за брак, није употребљавао.{S} Можда би само једно половно обећање било довољно, па да га он |
| е — синуше плаве очи у девојке. — Можда би боље било да се никад нисмо познали.</p> <p>— То је |
| рса! — смејала се госпа-Матовићка, која би кадгод присуствовала тим разговорима.</p> <p>Никад И |
| .. ти, која би вечито била уза ме, која би се посветила моме делу, била мој добри геније, јер ј |
| ко проста у својој учености... ти, која би вечито била уза ме, која би се посветила моме делу, |
| жељу за нечим потпуним, савршеним, која би хладном мислиоцу била одмах апсурд, а која је њему и |
| није хтео да чује о тој операцији која би га лишила очевине.{S} Он је знао колико је његов ота |
| ротив њене воље као искушење, и девојка би се стресла од неке слатке, несносне језе која ју је |
| и тешки, суморни.{S} Многа жена предала би се судбини на њеном месту, оставила да време реши не |
| ред.{S} На загрејану руку или чело пала би им која кишна капљица.{S} Капље су биле чешће.{S} На |
| рубља.{S} Раније чим би легла, заспала би у исти мах.{S} Сад се превртала са једног краја пост |
| ог сина.</p> <p>Једна нова бора оцртала би му се међу повијама.</p> <p>— Да си тако брз на раду |
| <p>— Немој да ми вређаш мајку — умешала би се Бела. — Иначе...</p> <p>— Иначе?</p> <p>Бела није |
| шка и да не оскудеваш у чему.{S} Волела би да те види, па дођи ако можеш, а ако ти школа не доп |
| дарили порез — продужи Ристић. — А била би грдна штета.{S} Она једина весели наше жалосно доба, |
| зете, ти знаш француски... — приметила би му тада ташта. — Што не почнеш нешто практичније?{S} |
| аздан.</p> <p>— Глупе жеље! — закључила би убрзо затим.</p> <p>Она је била људски створ, завеза |
| p>— Боже мој, да сам ластавица! — рекла би гледајући тако њихове црне тачке у дубинама небесног |
| је уз брдо; електрична светлост севнула би несигурно као муња неке далеке буре.</p> <p>Као сви |
| } Какво дрво, пут, бара каква опоменула би га своје другарице.{S} Њено запаљено лице с мирним у |
| ренутак из тих јадних кровињара, којима би пожар учинио милост, заврнутих рукава, знојава лица, |
| одмахну руком.</p> <p>Тога дана врућина би још јача.{S} Сунце се не види као да се растопило по |
| ли, крутуљаст, са очима као у миша, она би желела да се и њему допадне, јер је она, својом хром |
| оведао мржњу против црвене заставе, она би била њен најљући противник.{S} Овако, она је била ње |
| ијатно, дао би њој све што би имао, она би уживала у њему, он би могао обвити руке око њеног ст |
| х ствари које је имала с Илићем.{S} Она би без њега остала мала паланчанка каква је била.{S} Он |
| гао скалупити у та општа места, и Вишња би пропала ако би пао у туђе руке.{S} Он јој је хтео пи |
| Језовите сенке прекрилиле би земљу, па би се у час изгубиле и уступиле место блиставој светлос |
| а су једна за другим.{S} Толико застора би подигнуто, толико тајна, загонетака решено.{S} Ми см |
| во је, и нашао му логичан закључак; шта би га се тицало што би то било противно његовом новом у |
| орно би радио на започетој тези.{S} Шта би га се тицало што не би постао професор универзитета, |
| </hi>.</p> <p>— Шта је лек томе?{S} Шта би могло заменити парламентаризам?{S} Ниси ваљада нихил |
| војује свога мужа.{S} Она се питала шта би мислио њен отац да је сазнао за посету младићеву!</p |
| је поново мисли о Чедомиру, о томе шта би било кад би постао њен муж, о њој самој.{S} Она је з |
| а сутра другу.{S} Не би осетила, а кућа би била опрана...</p> <p>— Старинске жене, газда-Митре. |
| ен поглед и нервозно угризање усне, кад би га слушала како објашњава Младену какво правило из м |
| ањира.{S} Ручак му је био најслађи, кад би уграбио од своје жене да седне за кујнски сто и једе |
| као вода, како се то каже у Ваљеву, Кад би учитељ испричао лекцију, о шљиви на пример, он ју је |
| испратили Матовићи са кумовима.{S} Кад би време возу, Чедомира беше нестало.{S} Тек у последње |
| ви од месеца кад се прима плата.{S} Кад би она била његова, неуморно би радио на започетој тези |
| ару философске поезије Његошеве.{S} Кад би пак био рђаве воље, жалио се на реуматизам у десном |
| грло и потиљак ћилибарске боје.{S} Кад би је човек видео први пут, помислио би да је горда и н |
| Избегавала је посете, састанке.{S} Кад би се пак и нашла у друштву, о испитима, при излетима, |
| ... његове очи су је избегавале.{S} Кад би је и сусреле, оне су биле далеке, превучене неком се |
| хвалио одличну кујну своје жене.{S} Кад би му, и поред тога, остало слободног времена, он је из |
| је хтео да погледа те одрпанице.{S} Кад би се кола напунила, осећао је са̑м и кретао се без ком |
| јући му до знања да ће га одати.{S} Кад би се њихови погледи сусрели, њене сомотасте очи синуле |
| гореле.{S} Ватра му ломила тело.{S} Кад би га неко ма и очешао, заболело би га до срца.{S} Близ |
| спитачу живот није био ружичаст.{S} Кад би му се досадило све, он је излазио изван вароши и лут |
| му је убијао сваку самосталност.{S} Кад би се ипак уморио, стезао је слепочнице грчевито, шетао |
| S} Стога је јако уважавао школу.{S} Кад би се о просвети повео разговор, био је стално на стран |
| њу воли још, њу једину, њу саму.{S} Кад би тако дошао најзад до решења шта да јој одговори, он |
| воље да мисли на своју породицу.{S} Кад би му ко од пријатеља скренуо пажњу на несташност његов |
| бацује слатке, заношљиве речи.{S} А кад би се пренуо сасвим и мислио на њу, на ту плаву девојку |
| е, док су били сами, попуштала прва кад би се посвађали, добила је сад у мајци сигурну савезниц |
| /p> <p>Још највише би се разонодила кад би отишла својој другарици, Милеви, ћерци једног златар |
| ачињеним од самог миља и заноса, па кад би писмо свршио, написао адресу и залепио завој, дубок, |
| цу.</p> <p>— Ко би играо крајцарица кад би Младен учио! — насмеја се Бела, која у том тренутку |
| к кад има још некога.{S} У варош, и кад би излазила, ишла је у пратњи госпа-Клеопатре.{S} Иначе |
| на дрског човека, као мачка.{S} Али кад би се растали, она је претресала у мислима дуго што јој |
| > су се губили у тричарије, уживали кад би код деце изазвали дивљење, страх, или кад би коме ма |
| д деце изазвали дивљење, страх, или кад би коме малом јаднику успели да напакосте.{S} Било је у |
| исли о Чедомиру, о томе шта би било кад би постао њен муж, о њој самој.{S} Она је зрела као зре |
| еби и пољуби то место очима.</p> <p>Кад би она била његова, мислио је даље, постао би бољи чове |
| је неког дуго грлио, љубио.</p> <p>Кад би се Вишња задржала с одговором, он је откључавао кофе |
| колини дуго, до самог мрака.{S} Понекад би повео са собом Чедомира и онда му објашњавао многе с |
| није решење човечјег живота.{S} Понекад би га обузела нека идеја, којом би решио једно од много |
| етом бори за што више сунца.{S} Понекад би се заборавио и жалио што није више учио школе.{S} У |
| тељу, пушио и очекивао кафу.{S} Понекад би читао новине, а кад њих није било, узео би <hi>Горск |
| инувши качкету до земље.</p> <p>Понекад би се зауставио, ћеретао тако са улице, док је она одго |
| мојој је изби тамно!...“</p> <p>Понекад би помислила да се нађе са Чедомиром, да га поново прид |
| имала ју је нервозна радозналост кадгод би узимала новине откако се вратила у Чачак.{S} Читала |
| га предао и пољубити сто своје собе где би га нашао.{S} Он је сачувао сва та писма, те званичне |
| е... далеко негде, у непознати крај где би почео нов живот.{S} И као да хтеде остварити овај са |
| ој башти натпевали се славуји.{S} Негде би зашкрипао ђерам.{S} Варош тонула, љушкала се, разлив |
| може се подићи по једна централа, чије би струје ноћу осветљавале нашу варош, наша села, путов |
| ко да врати ову љубазност.{S} Њих двоје би могли бити тако задовољни једно другим, тако срећни. |
| сањала често о заљубљеним паровима које би, летимице, кадгод спазила с прозора кад прођу њихово |
| да од кога се стиде, нема казне од које би их ухватио страх.</p> <p>Студент је говорио искрено. |
| ре него и он.{S} Две близнакиње узимале би се за руку и излазиле на улицу, па шврљале око гомил |
| животиње.{S} Језовите сенке прекрилиле би земљу, па би се у час изгубиле и уступиле место блис |
| ге, преводила с руског.{S} Ко зна докле би трајала та тамна грижа да не доби оно писмо од оца.{ |
| ију да гледају <hi>Ткаче</hi>.{S} После би у групама пратили једно друго до куће.{S} И, она је |
| леди сусрели, њене сомотасте очи синуле би најдубљом љубавном ватром, да се одмах после замраче |
| ада ствари, блиских тој девојци, изашле би му пред очи и нагониле га да је опет види.{S} Срео б |
| ло, цео државни буџет <pb n="261" /> не би био довољан да заштити народ од леда и метиља!{S} Ма |
| Београд.{S} Знао сам ја, велим...{S} Не би ти долазио код <hi>Еснафлије</hi>.{S} И ти си погоре |
| једну собу данас, па сутра другу.{S} Не би осетила, а кућа би била опрана...</p> <p>— Старинске |
| едан део своје потпуности.{S} И тада не би био срећан, јер би се осећао крњ, сакат, јадан, недо |
| је друштво.{S} Зашто?{S} Ни она сама не би тачно знала рећи.{S} Тек, заједно с Илићем, мрзела ј |
| не нових ствари, чуда, лепота, какве не би нашао ни у најчувенијој светској бањи.{S} Виктор Иго |
| енично пред разним комисијама док се не би сва распала.{S} Да се тако продужило, цео државни бу |
| и Чедомир се дизао да иде, да му се не би приметило што остаје на само са девојком.{S} Али би |
| гимназији.</p> <p>— По твојој глави не би добио ни Прокупље! — пришила му је ташта поносито. — |
| на?{S} Ко ће то рећи?{S} Ни они сами не би умели казати.{S} Младић се сећао тек доцнијих тренут |
| је, скупо би га платио!</p> <p>Вишњи не би право ова рођачка оцена.{S} Она посумња у искреност |
| и могао од њеног оца и њене куће, он не би смео поверити сву ту изненадну раскош свога срца и ч |
| едно женско тело, готово голо.{S} Он не би био човек да је могао мислити на шта друго.{S} Плима |
| а се тако угњезди да је ни сами ђаво не би могао отуд ишчупати.{S} Ништа на свету није било кад |
| тој тези.{S} Шта би га се тицало што не би постао професор универзитета, славан човек!{S} Он би |
| " /> први пољубац.{S} Сласт те успомене би још јача што су је изазивала уста друге девојке.{S} |
| <p>— Ништа.</p> <p>Она га је волела, те би се други на његовом месту можда знао користити том њ |
| лику студента Илића.</p> <p>Још највише би се разонодила кад би отишла својој другарици, Милеви |
| ахе кише.{S} С времена на време млезеви би ударили о прозор да весело човека опомену како је пр |
| ви Радоја — говорио је грађанима, који би давали наметљиве савете. — Наше је да нађемо новац, |
| ногоструки сплет зелених поточића, који би ова полудивља поља претворила у најлепши врт.{S} А т |
| ма су му расли ефемерни патлиџани, који би се спарушили чим би за педаљ одмакли од земље.{S} Же |
| беђења без резерве.{S} Тешко ономе који би се у том часу бацио љагом на свемоћ слободе и њене з |
| тих очију, дошао неки други младић који би био његова пуна супротност: мали, крутуљаст, са очим |
| 69" /> се надао сваког часа лопову који би му покварио више него што би однео, а бојао се и вед |
| Он је био кадар загрлити писмоношу који би му га предао и пољубити сто своје собе где би га наш |
| виш на земљи...{S} Да постоји рај сваки би се старао да што пре умре... <hi>Карт бланш</hi> има |
| >Она није видела лице у тог човека, али би га познала у хиљаду других по првој ситници.{S} Окре |
| што остаје на само са девојком.{S} Али би га она задржавала понекад <pb n="129" /> занимљивим |
| {S} Да се није знало чији је син, узели би га за странца.</p> <p>Вишњи се допадао тај младић, ж |
| леграфисту, а Миржеови чергаши завршили би на поправци у Топчидеру.</p> <p>— Откуд ти та практи |
| Погађала је да му се допада.{S} То јој би мило, али убрзо одби ташту жељу за каћиперством и ре |
| за педесет година не роди ниједан ипак би их доста било...{S} У програму друга Толстоја само ј |
| е или кад човек не зна куда ће.{S} Увек би се нашло друштва, водили се занимљиви разговори о па |
| овој спољашности, необавештен пролазник би се могао јако преварити.{S} Али оне су крајње присто |
| код куће чека добар ручак, са уживањем би рачунао на први од месеца кад се прима плата.{S} Кад |
| пред Чедомиром о својим сумњама.{S} Чим би га видела, осећала се пред њим разоружана.{S} Он је |
| овинама, ићи краљу на подворење.{S} Чим би он измакао из куће, госпа-Матовићка је одлазила тако |
| при додиру чистог рубља.{S} Раније чим би легла, заспала би у исти мах.{S} Сад се превртала са |
| рни патлиџани, који би се спарушили чим би за педаљ одмакли од земље.{S} Жене се кувале по шупа |
| Понекад би га обузела нека идеја, којом би решио једно од многобројних <hi>питања</hi> што су т |
| понашање га је такође мучило.{S} Једном би с њим, за столом, говорила најпријатније о разним си |
| очистила трпезарију.{S} Стари господин би се извалио поребарке на фотељу, пушио и очекивао каф |
| У погледу који је управљала на њега, он би спазио понос који страда, а можда нешто и неповерења |
| прља, трује.{S} С времена на време, он би се свестио, чупао из срце ту опасну гљиву, а заједно |
| у, и, да је хтео мењати хришћанство, он би место крста набио на олтар гуњ и опанак.{S} Сад, пос |
| што би имао, она би уживала у њему, он би могао обвити руке око њеног струка, завући главу међ |
| вом месту био какав ветеран на перу, он би продужио своје дело такво какво је, и нашао му логич |
| фесор универзитета, славан човек!{S} Он би живео пријатно, дао би њој све што би имао, она би у |
| > <p>— Шта ли сад ради Вишња?</p> <p>Он би се пренуо из својих студија, видео би се у својој со |
| ио истеран из подофицирске школе, Њутон би једва добио за телеграфисту, а Миржеови чергаши завр |
| Долазио би уредно у школу, задовољавао би се дивљењем деце, радовао би се што га код куће чека |
| о што јој и диреке ударише — примећивао би ко у шали. — Пију, једу као на даћи.</p> <p>— Нека и |
| адовољавао би се дивљењем деце, радовао би се што га код куће чека добар ручак, са уживањем би |
| мао читаве потпетице на ципелама, могао би се мерити са свима шеталишним јунацима.</p> <p>Код ј |
| ван човек!{S} Он би живео пријатно, дао би њој све што би имао, она би уживала у њему, он би мо |
| ут мрк.{S} Да је то било ново, изгледао би да се увио у тробојку какве црначке републике.{S} Вр |
| у</hi>.</p> <p>— Добар дан! — прогунђао би Матовић кроз нос с природном и инстинктивном грубошћ |
| преко Саве.{S} Све се запали.{S} Рекао би да се светлост сјури с неба бујицом.{S} Многобројни |
| она била његова, мислио је даље, постао би бољи човек.{S} Чинило му <pb n="280" /> се да би у њ |
| н би се пренуо из својих студија, видео би се у својој соби, сам... ужасно сам, као у гробу.{S} |
| к ћутао усамљен.{S} Тек овде онде видео би се, у том парчету земље у крај Мораве, засађеном врб |
| читао новине, а кад њих није било, узео би <hi>Горски Вијенац</hi>, отворио га насумце, па чита |
| живинче, али бол девојке коју је волео би јачи од његовог сопственог.{S} Видео је да она воли |
| и нагониле га да је опет види.{S} Срео би се с њом.{S} У погледу који је управљала на њега, он |
| игнуо се брзо и отрчао у варош.{S} Срео би тада овог или оног друга.{S} Они су били весели, без |
| залепио завој, дубок, сладак уздах отео би му се из груди, а глава му клонула, као да је неког |
| судио Србију по њеним листовима, добио би страшно уверење о њеним првацима.{S} Реч лажов није |
| ређено што је вечито тражио.{S} Долазио би уредно у школу, задовољавао би се дивљењем деце, рад |
| ад би је човек видео први пут, помислио би да је горда и надута, али, у иоле познатијем <pb n=" |
| авцу Илића. — Ко ме не познаје помислио би да и ја пушим!</p> <p>— Не пушиш никако?</p> <p>— Је |
| политика.{S} Необавештен човек помислио би да се налази на прагу револуције, али се сви ти гово |
| као бакар.{S} По који зрео кестен лупио би о калдрму и измамио уплашен узвик у пролазница.{S} Б |
| ир!</p> <p>— Јуче да сам умро — говорио би какав старији човек — па да су ми рекли да ће неко р |
| Чедомире?</p> <p>— Шта је! —- одговорио би он зловољно, окренутих леђа.</p> <p>— Ништа.</p> <p> |
| трајало неко време.{S} Изненадно осетио би да га нешто вуче к њој.{S} Хиљада ствари, блиских то |
| а камо ли кад је у питању престо.{S} Ко би то могао помислити само јутрос, само данас у подне!{ |
| е затим, милујући га по подбратку. — Ко би помислио да тако уме завртети мозак девојкама!{S} Бо |
| p>Госпођа га загрли поново.</p> <p>— Ко би се надао од овог свеца — рече затим, милујући га по |
| руком и не заврши реченицу.</p> <p>— Ко би играо крајцарица кад би Младен учио! — насмеја се Бе |
| тесногрудости.</p> <pb n="260" /> <p>Ко би тада судио Србију по њеним листовима, добио би страш |
| та општа места, и Вишња би пропала ако би пао у туђе руке.{S} Он јој је хтео писати ради себе |
| 36" /> можда још бољег од њега.{S} Како би иначе могла продужити да живи!{S} У Млави су ретки И |
| ш, труне ми горе на тавану!</p> <p>Тако би и урађено.</p> <p>Илић се у почетку снебивао, осећао |
| си тако брз на раду као на лажи, далеко би отерао! — рече му други пут. — Само на кога се метну |
| ивао у лењом губљењу времена.{S} Колико би ствари видео како лете око њега тако у тишини изгубљ |
| оје треба осудити.</p> <p>Ко зна колико би то трајало, да се стари Матовић не разболе и умре.{S |
| S} Кад би га неко ма и очешао, заболело би га до срца.{S} Близу Калимегдана срете га једна груп |
| ова!{S} Колико пријатних мисли опколило би га као гомила правих пријатеља!{S} Љубазна познанств |
| та.{S} Кад би она била његова, неуморно би радио на започетој тези.{S} Шта би га се тицало што |
| Каја у смех. — Ко га не познаје, скупо би га платио!</p> <p>Вишњи не би право ова рођачка оцен |
| стрпа у њих један део својих књига, што би довољно било другом човеку за цео живот, остави све |
| но што очекујемо од даљег живота, а што би хтели да сазнамо и улепшамо као у бајци.{S} Јесења н |
| читао у некој врло рђавој књизи све што би могао написати.{S} Бацао је перо, полазио к вратима, |
| н би живео пријатно, дао би њој све што би имао, она би уживала у њему, он би могао обвити руке |
| , пред њима, бледи и губи се, и као што би радила мајка, глас целог народа их љушка у њиховим г |
| опову који би му покварио више него што би однео, а бојао се и ведрог неба које му прети сушом |
| гичан закључак; шта би га се тицало што би то било противно његовом новом убеђењу!{S} Али је Ил |
| пак сумња је задржавала сад у свему што би предузео.</p> <p>Избегавао је једну и другу девојку. |
| јом!</p> <p>— Зевзечи се сама! — викнуо би професор.</p> <p>— Геаче!</p> <pb n="267" /> <p>— Ма |
| менима.</p> <p>— Вишња Лазаревна! — чуо би се у том глас неког из њеног друштва, и она је већ з |
| су се разишли.{S} Али се не усуди, јер би онда требало да исприча своје везе у кући министра М |
| уности.{S} И тада не би био срећан, јер би се осећао крњ, сакат, јадан, недостојан да живи.{S} |
| совник је куцао на столу.{S} Његов глас би се утишао по каткад да се једва чује; затим се дизао |
| лапа са општим скептицизмом.{S} Код нас би Наполеон <pb n="286" /> био истеран из подофицирске |
| Пролазили су поред познатих места; час би то био Београд, час Чачак, час село у којем је <pb n |
| ије <pb n="136" /> десило.{S} Други пут би се дурила без раззлога, очито га избегавала, правила |
| ро учим и речи и превод.</p> <p>Матовић би погледао у свог сина.</p> <p>Једна нова бора оцртала |
| отварајући врата на младићевој соби њу би прожмала нека слатка језа, од чукљева на руци, па кр |
| о дућан с намештајем.{S} Вешт посматрач би по тој одаји оценио жену која ју је наместила.{S} Ма |
| Илић се бавио дуго ван куће.{S} Кад се библиотека затварала, он је онда почињао своје шетње, к |
| по школском трему и чекали да се отвори библиотека.{S} Распуст се приближавао крају.{S} Велика |
| о је лагано својим уобичајеним путем из Библиотеке на Теразије, па Крунском улицом на Врачар, г |
| уо је млади муж једном кад се вратио из библиотеке с главом пуном Ламарка, Кеплера, Њутона, Гал |
| зитивистичке философије.{S} Пронашао је библиотеку, израдио кредит код једног великог књижара у |
| ришту изби три сата.</p> <p>— Хајдемо у библиотеку! —рече Илић.</p> <p>— Зар ти није жао овако |
| ао боље видети салон.{S} Примети велику библиотеку, пуну повезаних <pb n="10" /> књига.{S} На в |
| ндидат за министра, седељке после ручка бивале су краће.{S} Стари господин је морао примати ово |
| ри те мисли заједно са споменом на свог бившег друга.{S} Беше се упутила универзитету, али се < |
| народа</hi>, удовицом једног инжињера, бившом дворском дамом своје мајке, старијом од себе дес |
| а њима месеци, године.</p> <p>Спомен на бившу љубав одржавао је девојку у савршеној чедности.{S |
| ење му је налагало бар да извести своју бившу драгану и уштеди јој муку од сазнања, наглих и из |
| ној породици, о њој самој, познанству у Бијарицу, о дуговима и подужицама, помињала непознате љ |
| ежа <pb n="87" /> искуства.{S} Родом из Бијелог Поља у Старој Србији, он је прешао овамо да се |
| је сад њену душу.{S} Као врхунац свега, била је нестрпљива жеља да напакости Илићу, свету, само |
| мајку.</p> <p>Њена другарица, напротив, била је крупна, доста пуна за своје године, дубоких, уг |
| оја је од њега била старија две године, била је већ као дете каћиперка и, у домаћим свађама, ст |
| вала, потписивала свако његово мишљење, била присталица његових убеђења без резерве.{S} Тешко о |
| ђени интелигентни сјај у очима.{S} Тек, била се угојила.{S} Црте на лицу одебљале.{S} Врат јој |
| неверили.{S} Као прво што се очекивало, била је амнестија политичких криваца.</p> <p>Све је то |
| уза ме, која би се посветила моме делу, била мој добри геније, јер је сваки рад... нарочито ова |
| о од живота.{S} Она су му <pb n="91" /> била једини повереник.{S} Он је њима шаптао своје магло |
| а људима замерити, то су <pb n="103" /> била зла времена.{S} Шта су они криви ако су били слаби |
| роси Вићентије Симић, секретар суда.{S} Била је пуна хвале за младог чиновника.{S} Тако исто и |
| ли, нејасно, непотпуно, само главом.{S} Била је права противност Бели.{S} Чедомир натуче шешир |
| — Ја сам била неправична према њему.{S} Била сам охола, горда, па чак и по мало дрска.{S} Ја са |
| и ју је јурио.</p> <p>Она се окрену.{S} Била се зауставила на обасјаном простору једне уличне л |
| ису ударили порез — продужи Ристић. — А била би грдна штета.{S} Она једина весели наше жалосно |
| што није више учио школе.{S} У то доба била се већ увелико развила борба између школованих и н |
| ромољену кроз врата.</p> <p>Та је глава била окружена мирисавом маглом црне косе.{S} Из ње су с |
| к у сваком разреду, четворка је за њега била увреда, никад је није добио.{S} Десио му се несрећ |
| .{S} Чедомирова сестра, која је од њега била старија две године, била је већ као дете каћиперка |
| носи једну орфеумску песму која је тада била у моди.</p> <p>— Овоме је све равно до Косова! — н |
| луд се трудила.{S} Њена права симпатија била је давно оставила домазлук и више се није враћала. |
| жавала бујицу здравља, којим је девојка била обдарена.{S} Румена крв шибала је под њеним округл |
| воју другарицу; брзо се трже, њена рука била је хладна као мртва.{S} Он је поново прихвати и пр |
| увек први ђак.</p> <p>Посебице је Бела била љубазна.{S} Она је разумела да је сиротиња један н |
| о читаво писмо.{S} Па ипак, та су писма била као <pb n="89" /> небесни дар, на тим врућинама; о |
| да затражи та објашњења.{S} Шта је она била сад њему до обична другарица, пријатељица, познани |
| о је доста светлости.{S} Али шта је она била према блеску који пуче пред очима младићевим кад у |
| оново заволи без бојазни.{S} Јер је она била жена, а код жена, кад је муж у питању, начелне раз |
| есеца кад се прима плата.{S} Кад би она била његова, неуморно би радио на започетој тези.{S} Шт |
| ољуби то место очима.</p> <p>Кад би она била његова, мислио је даље, постао би бољи човек.{S} Ч |
| него у Београду.{S} И сама му је радња била другојачија него у осталих.{S} Избио велике прозор |
| е потврдио ово правило, док му је Вишња била изузетак.{S} Она је одржала реч и дошла тачно.{S} |
| спустише низ једну јаругу која је некад била друм, па уђоше у једно пространо двориште, ограђен |
| Вишња?{S} Ти си млађа него што си икад била.</p> <p>— Какав парадокс! — насмеја се девојка нер |
| <p>— У толико боље.{S} Још нисам никад била у сеоској механи.</p> <p>Илић није имао новаца; де |
| х као извор у планини.{S} Њена глава је била плава, прави словенски тип, који се у Србији још м |
| ез њега остала мала паланчанка каква је била.{S} Он ју је пронашао, увео у друштво, показао јој |
| ветови на цвет од кромпира.{S} Одаја је била тако мала да ју је испуњавала уска постеља, на чиј |
| ји је урођен првој младости.{S} Каја је била <pb n="29" /> мала, мршава, жива девојка која је о |
| и времена у којем живим.</p> <p>Каја је била девојка коју живот није мазио.{S} Још од детињства |
| словослагачи.{S} У њихову собу, која је била за <hi>боље госте</hi> и у исти мах служила за кув |
| <pb n="107" /> <p>У тој средини која је била далеко од праве раскоши, али за Илића представљала |
| узбуну.{S} Варош се избуди.{S} Река је била разорила брану, заглавила своје корито одроњеним к |
| ала је право што се журила.{S} Мајка је била опасније болесна него што је отац писао.{S} За вре |
| су потрошили на мене.</p> <p>Девојка је била и сувише озбиљна кад је ово говорила, те се њена д |
| на унела га у ову собу.{S} Простирка је била лепа, али се супленту није допадала; опомињала га |
| ео скрасити на своме месту; до дечка је била једна близнакиња, а преко:{S} Бела са другом сестр |
| нина у дну.{S} С друге стране, обала је била ниска, пошумљена барским дрвећем црног зеленила.{S |
| зговарамо као пријатељи.</p> <p>Бела је била узела судове и пошла вратима да их однесе, па се п |
| дана од ћерпича и дасака, ова чатрља је била тако бедна да се чинило као да је примила од своји |
| ица из девојачке школе.{S} Међу њима је била и Каја.</p> <p>— Лазаревићева! — кликнула је весел |
| у којима се свака разликовала: једна је била гвоздена, друга дрвена, трећа на ногаре.{S} Ту соб |
| дарица.{S} Добра <pb n="301" /> жена је била отворила врата лагано да би га што мање узнемирила |
| прашини сунца на заласку.{S} Долина је била пуна примитивних баштованџиница, где су се уздизал |
| су се у озеленелој трави.{S} Општина је била посадила нешто дрвећа, али као што је то обичај, д |
| ре.{S} Земља се клизала.{S} Помрчина је била велика.{S} На пола улице застаде да предахне.{S} Т |
| 114" /> према њој.{S} И сем тог, она је била болешљива, нервозна девојчица, код које се чежње р |
| " /> чиновничких влада у Србији, она је била вечито за одржавање неке врсте племства, захтевала |
| њен најљући противник.{S} Овако, она је била њена ватрена поборница, није могла да схвати свога |
| је дућан био одмах до њихова.{S} Она је била провела готово цело детињство са њом и њеним брато |
| онога којим је дотле живела.{S} Она је била кћи Митра С. Лазаревића, бакалина.{S} Њен отац је |
| дента да иде својим путевима.{S} Она је била само нешто пролазно... само један ступањ у високим |
| Чедомир обично држао лекције.{S} Она је била испуњена трима постељама, међу којима се свака раз |
| моћ слободе и њене заточнике.{S} Она је била кадра да скочи на дрског човека, као мачка.{S} Али |
| уће осети као код своје куће.{S} Она је била изашла из уског живота, она му више није припадала |
| {S} Белу није могао оставити.{S} Она је била ту, она му се нудила, љубила га без питања, украша |
| во у лице; она не спусти очи.{S} Она је била обучена у матроску блузу од обичне материје.{S} Др |
| н дати овакав или онакав ток.{S} Она је била врло весела, отварала јако своја нешто бледа уста, |
| е тоалете њен најлепши оквир.{S} Она је била као створена за нормална осећања жене.{S} Све је б |
| евићеву како му иде у сусрет.{S} Она је била обучена у хаљине затворено плаве боје, чији је озб |
| г мужа, неће моћи рећи:</p> <p>— Она је била моја драгана.{S} Ја сам је грлио.</p> <p>Стога она |
| , оне лепше, ницале су око ње, и она је била тад уверена да је Београд њено изабрано место.{S} |
| закључила би убрзо затим.</p> <p>Она је била људски створ, завезан за земљу.{S} И још нешто гор |
| ина мајка још непрестано.</p> <p>Она је била ушла с озбиљним изразом неумитног судије, изразом |
| и се свикла на наш живот?</p> <p>Она је била и сад мала, жива женска, још је имала свој урођени |
| е говоре.{S} У доба реакције, штампа је била обамрла. <pb n="63" /> Двоје троје новине које су |
| на клупу пред кућом.{S} Њихова клупа је била најлепша у вароши.{S} Други су седели на сандуцима |
| , да угоди својим гостима.{S} Вечера је била обилата, било је и слаткиша, па и вина.{S} Стари < |
| тко са свим маштаријама.</p> <p>Кућа је била мирна.{S} Напољу се ноћ ширила, ведра и ћутљива.{S |
| з-Михаиловој улици.</p> <p>Ова улица је била још место елегантне шетње.{S} Девојка је волела ту |
| у Београду, као тамо у Чачку... кад је била мало дете и кад се молила свесрдно Богу за своје л |
| што су јој у школи предавали.{S} Кад је била поред Чедомира, она му је потпуно одобравала, потп |
| је златна; прича ми како је било кад је била млада, описује ми омладинске беседе код <hi>Златно |
| се склони у прву капију.{S} Матовиће је била задесила нова несрећа.{S} Младен, који је још нешт |
| показивао се готово узалудан.{S} Док је била мала, за чудо је лепо радила женске послове.{S} Ме |
| глава.</p> <pb n="28" /> <p> С Кајом је била још једна девојка, која одступи неколико корака ка |
| особан за тај напор.{S} Његова мисао је била уморна. срце болесно, воља немоћна.{S} То му откри |
| му је рука висила као мртва; свакако је била парализована.{S} Међутим, лева му је била потпуно |
| која се појављивала из писама.{S} То је била визија неке немогуће жене, о којој сви сањамо, кој |
| ра бити свршено још тог јутра.{S} То је била листа за попис становништва.{S} Газдарица је имала |
| ј вароши пут Крагујевац—Ужице.{S} То је била права трговина, с двокрилним вратима, обојеним фир |
| ење које је купила по околини.{S} То је била њена манија.{S} Лазаревићева ју је помагала.{S} Ни |
| p> <p>Они су били још у кујни.{S} То је била <pb n="8" /> одаја поплочана циглама.{S} У једном |
| у је кућа тек тада пала у очи.{S} То је била нова грађевина, налик на извесне београдске куће, |
| олела ту улицу, веровала у њу.{S} То је била слабост ове учене главе.{S} Она је кроз њу гледала |
| и глас:</p> <p>— Чедомире!</p> <p>То је била Каја, једна његова рођака, која је овде учила дево |
| дне крпе за угрејана чела.</p> <p>То је била соба сиротињски намештена: један гвозден кревет, п |
| p>Ускоро седоше за вечеру.</p> <p>То је била скромна кућа једног државног пушкара у пензији.{S} |
| дговори она са сигурношћу.</p> <p>То је била собица у дну ходника, окренута у башту.{S} Зидови |
| "97" /> којој су седели.{S} Пролетос је била зелена, а сад се белела од прашине, као да никад н |
| зидана чесма на две луле.{S} На зиду је била остављена рупа за чашу или сапун, а изнад ње налаз |
| а је нестало лепог дана.{S} На земљу је била пала нека сенка, живот се повлачио, тице ћутале, а |
| ла парализована.{S} Међутим, лева му је била потпуно здрава, и он је њоме махао по ваздуху, као |
| них очију, згрчених уста.{S} Коса му је била замршена, лепила се по ознојеном челу.{S} Он прову |
| река као из неке чељусти.{S} Иза њих је била варош: један широк друм, низови кућа и кућерака, н |
| лице се сивиле од прашине.{S} Из њих је била још топлина јаке дневне припеке.{S} Ипак се осећал |
| самљени разговори са девојком која није била ружна пријали су му, падали му као неки благ и лаг |
| раку није могао.{S} Његова драгана није била више шипарица какву ју је оставио.{S} То се примећ |
| начио разочарење, и ћутала.{S} Она није била још толико јака да му баци истину у очи, рекавши м |
| змажена и више мање срећна.{S} Она није била спремљена за живот, за борбу, за одрицање.{S} Лака |
| ем у бесмртност душе.</p> <p>Вишња није била створење које завиди, али та срећа дотицала је се |
| здавало суседству, и наравно плата није била довољна.{S} Чедомирова сестра, која је од њега бил |
| подмазује шиваљке.</p> <p>— Штета није била велика — рече јој једном кад је срете и поведе гов |
| ење о њеним првацима.{S} Реч лажов није била довољна, већ се писало архилажов.{S} Реч лопов ниј |
| се белела од прашине, као да никад није била бојена.{S} Студент обриса пажљиво седиште и позва |
| ила грозница нестрпљења; она дотле није била никад осетила ове болове и ове сладости.{S} Чудила |
| дновату лепоту своје маште; јер то није била више Вишња која се појављивала из писама.{S} То је |
| љевог двора, једна школа која је раније била механа, и старо гробље, пуно дудова.{S} Тек са јуж |
| ста! — викну размажена девојка, која се била повратила из првог изненађења, па устурајући длано |
| ји га милује својим крилима, девојка се била већ извила из његовог наручја и побегла к вратима |
| гледа поново своју другарицу.{S} Она се била изгубила у мисли.{S} Тек, једна једва приметна рум |
| уњавала је тај посвећени кут Београда и била његов најбољи украс.{S} Тако слободна, још више <p |
| бескрајна одушевљења у младићево срце и била најлепша лепота његове младости.{S} Он их је чекао |
| дао мржњу против црвене заставе, она би била њен најљући противник.{S} Овако, она је била њена |
| утра другу.{S} Не би осетила, а кућа би била опрана...</p> <p>— Старинске жене, газда-Митре...< |
| о с послом.{S} Оба главна зида на брани била су подигнута.{S} Ништа јаче у граду није било сази |
| е. — Озбиљно сам се уплашила.{S} Где си била по овој киши?{S} Нигде те нисам видела на скупштин |
| атка Вишња — рече јој. — Ја знам где си била.{S} Не покушавај да ми поричеш: ја сам прошла кроз |
| ности сујеверицама.{S} Она је тако рећи била без религије, изложена раном утицају природних нау |
| ростије.</p> <p>Прави разлог тој одлуци била је Бела.{S} Она није могла издржати цео дан на ног |
| е да размишља хладније.</p> <p>— Ја сам била неправична према њему.{S} Била сам охола, горда, п |
| ји га нисмо имали.{S} Знате ли да је то била грдна разлика између робијаша и робијаша, да су се |
| у својој учености... ти, која би вечито била уза ме, која би се посветила моме делу, била мој д |
| е ван себе.</p> <p>Али је газдарица већ била изашла.</p> <p>— И ово, и ово, не треба ми ништа — |
| иркивао служавке.{S} Ћерка, која је већ била на удају, није имала наклоности ни према каквом оз |
| раним точковима, што је тада у Београду била још реткост и што јој сврати пажњу.{S} Она позна д |
| исаја, али даље... права љубав је за њу била забрањена.{S} Као сви људи здрави и природни, она |
| вић, спремајући се да легне.{S} Деца су била већ заспала.{S} Бела тако исто.{S} Кућом је владал |
| у страну.</p> <p>Улица је на том месту била раскопана.{S} Од последњих киша нахватала се читав |
| им, савршеним, која би хладном мислиоцу била одмах апсурд, а која је њему изгледала само немогу |
| имала је још нечега пријатељског и још била најлепша кућа у Београду.{S} Помисли и сад <pb n=" |
| 14"> <pb n="150" /> <head>XIV</head> <p>Била је недеља кад је Вишња пришла Чедомиру.{S} Дан је |
| стављала у причи о својој срећи.</p> <p>Била се обесила о једру мишицу свога мужа и говорила ус |
| да у пола ноћи.{S} По споредним улицама биле су већ угашене светиљке.{S} Кафане су биле затворе |
| је су му представљали Вишњино место, те биле као један део њен и миле младићу као крајеви раја. |
| се није претварао.{S} Његове буљаве очи биле су се повукле дубоко у своје тесне дупље... нестај |
| о јој је преко лица.{S} Њене бистре очи биле су широм отворене, гледале радозналом безазленошћу |
| од неке незнане жалости.{S} Очи су јој биле пуне суза.{S} Ако остане с Чедомиром још за тренут |
| едва приметним руменилом.{S} Очи су јој биле мајчине: црне, живе, маслинасте, очи као у неке ле |
| вено свиленим испустом.{S} Ципеле су му биле потковане.{S} Носио је сваки дан оковратник, и то |
| житом, стоком, шљивама.{S} Код њега су биле најскупље цене, али је купаца било доста, јер се з |
| ли погледом своју земљу.{S} Кириџије су биле зашле за кукуруз, види им се само глава.{S} Поље ј |
| , притиште јако обе слепочнице, које су биле као да хоће да прсну, а прстима затеже косу тако д |
| њи има стотина срца и душа.{S} Марке су биле најновије, укус леп, цене умерене, <pb n="61" /> а |
| а би им која кишна капљица.{S} Капље су биле чешће.{S} На један пут, ветар се претвори у вихор. |
| е су већ угашене светиљке.{S} Кафане су биле затворене, изузев неколико ноћних, на рђавом гласу |
| егавале.{S} Кад би је и сусреле, оне су биле далеке, превучене неком сенком.</p> <p>— Шта ћу му |
| и државе у материнству.{S} Те ствари су биле дотле далеко од Вишње као и сибирска поља.{S} Оне |
| се вреже од бостана и краставаца; ту су биле подигнуте шиљасте земунице, под којим је меланхоли |
| две звезде, две хитре зенице, које нису биле тачно заокругљене, већ као две капље мастила пале |
| на као гробље.{S} Доиста, светиљке нису биле још упаљене, те је владао приличан мрак.{S} Улице, |
| дугим погледима, у нехотичним додирима, били су далеко одмакли од града.{S} Пред њима се указив |
| /> на предмет, мезетили печено кестење, били при добром апетиту, звали једно другог именом и пр |
| е, прекривене плавом, дебелом хартијом, били су наслагани црни тегови до сто кила, каје соли, г |
| видео на робији. <pb n="124" /> Видиш, били смо сви подједнако лишени слободе, осуђени на затв |
| ниво.</p> <p>Илић не одговори ништа.{S} Били су дошли до оног долапа, па се спустише низ једно |
| ам.{S} У том, одузеше му стипендију.{S} Били су пронашли да се вратио без одобрења владе, или т |
| .{S} Радојева сестра и чиновник из суда били су изостали далеко иза њих.{S} Пред њима пак се пр |
| т Србије.{S} Његово биће и његова земља били су у њему везани чврстим спонама, наслеђеним још о |
| м, недовршеним. <pb n="42" /> Међу њима били су и Вишња и Чедомир.{S} Преко зиме виђали су се о |
| <pb n="265" /> другови са универзитета били су се растурили куд који.{S} Друге није стекао.{S} |
| ли кроз самоћу предела.{S} Они су обоје били и сувише озбиљни за своје године.{S} Чедомир је, н |
| ог је био прост; брана и тунел поред ње били су главни радови предузећа; наравно да су онда и с |
| ји су морали волети ову земљу кад су се били за њу.{S} Чедомиров поглед пређе преко главне стаз |
| не, с марамом на глави, чији су крајеви били везани испод браде.{S} На извесном остојању од њих |
| тип своје врсте; док су његови другови били државници, научари, песници <foreign xml:lang="la" |
| писмо или признаницу, јер су му синови били тада мали, а другом коме није волео поверити се.{S |
| ипази на ту твоју шмизлу.{S} Кад смо ми били млади, ми смо знали за љубавне изјаве само из рома |
| оје задовољство.</p> <p>Мајка и укућани били су је размазили, те је желела да и Чедомир буде не |
| квом манастиру, они Ужичани и Црногорци били су врло занимљиви, настављали дискусије о њиховим |
| провели целу младост заједно.{S} Ми смо били везани присним везама једно за друго.{S} Време, ћу |
| штво студената политичара.{S} Они су му били ближи по њиховом једностраном васпитању, по средст |
| згледао јој је излишан.{S} Ради њега су били ти напори, ради њега је хтела бити ослобођена жена |
| се сећао тек доцнијих тренутака, кад су били одмакли далеко од универзитета и кад му је Лазарев |
| први и једини господар!</p> <p>Обоје су били оборили очи и ћутали.{S} Нешто се морало говорити. |
| ходника, окренута у башту.{S} Зидови су били тапетовани оранџастом хартијом, по којој је наслик |
| тву, годинама ни по породици.{S} Сви су били студенти, равни један другоме.{S} Чича с погачицам |
| би тада овог или оног друга.{S} Они су били весели, безбрижни, они су се разговарали о лаким с |
| избегавајући посећена места.{S} Они су били леп пар.{S} Људи су се заустављали да их гледају.{ |
| <pb n="68" /> <head>VI</head> <p>Они су били избили на обалу Мораве.{S} Радојева сестра и чинов |
| пио од једног Јеврејчета.</p> <p>Они су били још у кујни.{S} То је била <pb n="8" /> одаја попл |
| гов отац био рачуноиспитач.{S} Илићи су били пореклом из једног села на граници ваљевског и ужи |
| {S} Његова жена, која је раније, док су били сами, попуштала прва кад би се посвађали, добила ј |
| зла времена.{S} Шта су они криви ако су били слаби или имали противна убеђења?{S} Ја сам о томе |
| иделе су тада многи млади пар.{S} То су били махом ђаци са својим другарицама, радницама или га |
| и муж осећао у самом себи.</p> <p>То су били тешки тренутци.{S} Незадовољан у служби, несрећан |
| зи у ружичасту, с мрким шалонима што су били дискретно спуштени и с фигурама купидона који држе |
| су имали право: ни брат ни сестра нису били на свом месту.{S} Родитељи нису водили о њима прав |
| Уписала је и часове који по уредби нису били обавезни.{S} Хватала је прибелешке.{S} Није разуме |
| не!{S} Батине су из раја изашле.</p> <p>Били су сами у дућану.{S} Калфа је претакао вино у мага |
| тавнике, а ови постављају владу.</p> <p>Били су прешли преко брвна.{S} Ишли су сад заједно.{S} |
| што је имао другова њихових познаника, било најзад да им је био представљен.{S} На његовој тоа |
| са улице, било са позоришних премијера, било што је имао другова њихових познаника, било најзад |
| јим гостима.{S} Вечера је била обилата, било је и слаткиша, па и вина.{S} Стари <pb n="269" /> |
| радила женске послове.{S} Међутим сад, било да кува ручак, јела су испадала недосољена, несавр |
| околине.{S} Било да се с ким сусретне, било да поразговара, очекивала је из првог погледа подс |
| кретао се без команде.{S} Сирото кљусе, било је болесно у обе ноге, свакако од какве неизлечиве |
| о је готово цео тај свет било са улице, било са позоришних премијера, било што је имао другова |
| ки час, било да га не примети на улици, било да се сувише смеје са осталим друговима.{S} Па и т |
| ћ је осећао да ће та срећа било једним, било другим избором изгубити један део своје потпуности |
| закон је био једнак за све.{S} Међутим, било је нас који смо имали новаца и нас који га нисмо и |
| S} Прву забавну књигу коју је прочитао, било је једно старинско издање посрбљеног Робинсона кој |
| било да она не дође на заједнички час, било да га не примети на улици, било да се сувише смеје |
| што је Чедомир знао о овом свом претку, било је да се борио на Засавици, по свој прилици у чети |
| стра Рускиња, што је волела нашу кујну, било је за причу.</p> <p>Вишња је мало јела и говорила |
| ачио је као да је управљен против њега: било да она не дође на заједнички час, било да га не пр |
| да изађу у шетњу до варошког парка.{S} Било је прехладило.{S} У вароши се осећала извесна живо |
| ала недосољена, несаврела, загорела.{S} Било да купи што за кућу, малопродавци варали су је, пр |
| } Под њима се белуцала црна калдрма.{S} Било је мало пролазника.{S} Из оближње кафане избацише |
| е јесен приређивала илузију пролећа.{S} Било је много сунца.{S} По баштама се трава подмладила. |
| ије то више за нас, нисмо више деца.{S} Било и прошло.</p> <p>Он покуша још једанпут.{S} Она за |
| Она је полагала на мишљење околине.{S} Било да се с ким сусретне, било да поразговара, очекива |
| > <pb n="310" /> <p>Вишња се стресе.{S} Било јој је хладно.{S} Пребаци један шал и посади се оп |
| е малом јаднику успели да напакосте.{S} Било је у колегијуму много нечег женског, калуђерског, |
| ла са једног краја постеље на други.{S} Било јој је тешко и пријатно.{S} Тешко, јер је осећала |
| продужи:</p> <p>— Дуго смо причали.{S} Било је говора и о томе ко ће ући у кабинет...</p> <p>— |
| о вукла, изазивали су мисли о смрти.{S} Било је нечег гробног чак и у кућама, из чијих разваљен |
| цу на пролазу и продужила пут с њом.{S} Било му је јасно да га Лазаревићева избегава намерно, п |
| рали на мери, потурали што је рђаво.{S} Било да узме што да закрпи, закрпе су изгледале велике, |
| на Теразије, Илић застаде неодлучно.{S} Било му је још рано за вечеру.{S} Погледа око себе неод |
| је хтела ићи.</p> <p>Погледа на сат.{S} Било је још рано.{S} Обуче своју собну хаљину, подиже ј |
| , јер су сад имали и сувише гостију.{S} Било је међу њима старих, опробаних пријатеља, а било и |
| ала је да су ишли пешке, као у селу.{S} Било је у сватовима много света, где је познавала извес |
| је давао лекције једном гимназисту.{S} Било је око пет сати пред вече.{S} Дан је био као сваки |
| ма да се преместе у једну већу кућу.{S} Било је крајње време, јер су сад имали и сувише гостију |
| еђу њима старих, опробаних пријатеља, а било их је и таквих који су раније обилазили далеко про |
| неба указивало се на истоку.{S} Звезда било мање.</p> <pb n="310" /> <p>Вишња се стресе.{S} Би |
| е све то видео у своме ја; то његово ја било је почетак и свршетак свега.</p> <p>Понекад, у њег |
| као санта леда.{S} И по околним кућама било је доста светлости.{S} Али шта је она била према б |
| срце поново, ударала <pb n="192" /> на било код очију, пљускала у ушима.{S} Обузимали су га чу |
| година не роди ниједан ипак би их доста било...{S} У програму друга Толстоја само је последња т |
| је среће, Илић је осећао да ће та срећа било једним, било другим избором изгубити један део сво |
| а су биле најскупље цене, али је купаца било доста, јер се знало да код њега човек неће бити пр |
| в?{S} Који?{S} Није знао, али му је сад било јасно да није ништа боље судбине од тог коња са пр |
| та на улици.{S} Чинило јој се да је све било весело, шалило се много, на лицима није било умора |
| треперио.{S} А пријатно, јер је то све било њој симпатично, то познанство, дубоко поштовање пр |
| да и наносио по који облак.{S} Света је било пред кафанама, по тротоарима.{S} Врапци се чули на |
| који немају своје куће.</p> <p>Света је било доста у главној улици и пред кафанама.{S} Људи су |
| погледи сусретоше.{S} Ко ће рећи шта је било у одсевима та два пара раширених очију?{S} Љубави, |
| бодно казати своју мисао.{S} Што год је било око ње, уверавало ју је у нови живот: варошка гала |
| њој није давало утисак раскоши ; све је било потребно, чак преко потребно.{S} Што се тиче реда, |
| ена за нормална осећања жене.{S} Све је било ту да та жена постане једног дана срећна мајка, пр |
| стегнутих губица, у лепу долину, где је било тихо и без људи. — Сваког секунда она односи по чи |
| лулу преко гробља Светог Марка, које је било зарасло у подивљало цвеће.{S} Пред њима се појави |
| и — подвуче стара девојка — страх ме је било за тебе.{S} Ово је велика варош, а у њој има злих |
| <head>IV</head> <p>Те године пролеће је било врло лепо.{S} Раштркани Београд, који се ломио пре |
| Радојева душа, и збуни се.{S} Сунце је било дошло према њима.{S} Ствари око њих бацале су вели |
| </p> <milestone unit="*" /> <p>Сунце је било на заласку.{S} То беше онога истог тренутка кад је |
| ладу да буниш.</l> </quote> <p>Сунце је било још високо.{S} Општинска утрина је дрхтала под њег |
| кушао да сврши своје дело.{S} У соби је било тихо.{S} То беше стан за самца другог реда с најпо |
| и од нечијег насртаја.</p> <p>У соби је било све мирно.{S} Часовник је понављао правилно своје |
| S} Али не могаде.{S} У његовој глави је било мутно.{S} Он је био у стању пијана човека који доб |
| гледа празну и усамљену.{S} По стази је било мирно и топло.{S} Једна црвена буба трудила се да |
| што му је за лекцију.{S} У гимназији је било још горе.{S} Из немачког језика, земљописа, физике |
| као лек тој грозници.</p> <p>У школи је било као сваки дан.{S} Другарице су говориле како се ни |
| е још како је неко спавао, по другој је било просуто једно пакло карата; прашина се видела по р |
| твих, опружених руку.{S} У глави јој је било празно.{S} На очи јој се хватала магла.{S} Виде ка |
| и више се не врати.</p> <p>— Жао јој је било свога живота! — примети Вишња полако.</p> <p>Млади |
| е није могла да свикне.{S} Тешко јој је било без мајке.{S} Није знала чиме да се позабави, да п |
| рива за његову несрећу.{S} Тешко јој је било гледати га како иде од куће до куће, те оправља са |
| волети страсно и одано.{S} Јасно јој је било да он није више њен и да то не може бити.{S} Али с |
| ећавало по деловима тоалете, у којој је било нешто срачунатости, по сигурном кораку који је пра |
| {S} Од кућа су већ расле сенке, ипак је било још рано, те по улицама није било много света.{S} |
| скакутали су сунчеви зраци.{S} Небо је било ведро.{S} Тек по неки облак био се зауставио у мор |
| баба... што је златна; прича ми како је било кад је била млада, описује ми омладинске беседе ко |
| ио никада.{S} Госпа-Клеопатра — тако је било крштено име Матовићки — није у свему делила демокр |
| е нечега пријатељског, свога.{S} Оно је било као општа ђачка кућа, непобедан бедем који је прко |
| је Илићу прво писмо од Вишње.{S} Оно је било у једном великом пословном завоју зелене боје, с н |
| нешто живо.{S} То је било велико, то је било страшно, час тишина смрти, час узбуна мртвих ствар |
| о бољег времена, где и раније.{S} То је било тамо, кад се пође са Зеленог Венца ка Варош Капији |
| ила се при врху Крунске улице.{S} То је било код једног гимназијског професора, Јована Матовића |
| г разлога, и вишо се не врати.{S} То је било већ лакше.{S} Ипак се није могао одлучити одмах и |
| на само с министровом ћерком.{S} То је било врло тешко.{S} Становали су под једним кровом, хра |
| спуњавао одају као нешто живо.{S} То је било велико, то је било страшно, час тишина смрти, час |
| ражености, вређао их отворено.{S} То је било неизбежно.{S} Човек који је промашио свој позив не |
| лео.{S} С тим је био на чисто.{S} То је било несумњиво.{S} На само њено име, обузимао га неки ф |
| товати доста лепо:</p> <quote> <l>То је било у пролеће рано,</l> <l>То је било у брезову хладу, |
| То је било у пролеће рано,</l> <l>То је било у брезову хладу,</l> <l>Имала си срце насмејано,</ |
| сами?{S} Нису знали рећи.</p> <p>То је било свакако једног дана, кад је Чедомир пратио, као ув |
| клупу и сели да се одморе.{S} Место је било као створено за састанак пред растанком.{S} Неколи |
| у сматрала је за кривицу.{S} Стид ју је било и од самог Илића, а ради њега и ради својих родите |
| са неким колегиницама.</p> <p>Напољу је било ведро.{S} Само је сунце припицало неприродно, те ј |
| , те сиђе с тротоара.{S} Око срца му је било весело, топло, па и жалосно.{S} Мило му је било шт |
| у.{S} Ту се оженио, подоцкан, кад му је било тридесет година, ћерком једног поштара.{S} Баш одм |
| Он је једва знао срицати, а теже му је било потписати се него отпешачити до Мрчајеваца.{S} Сто |
| ело, топло, па и жалосно.{S} Мило му је било што је реакција падала, слобода се објављивала, шт |
| сећао срећан?{S} Пре свега, јасно му је било да не воли Белу... не бар оном љубављу, чежњивом и |
| х био као у купатилу.{S} По тротоару је било доста света, оно лепог света што празником пре под |
| оју собу, као рањена тица.</p> <p>Ту је било врло мирно.{S} Чуо се тек један женски сатић у пап |
| нувши руком, и уђе у парк.</p> <p>Ту је било света још више.{S} Склони се у крај, где је почиња |
| Зато је сматран за смешног, и ако их је било много луђих.{S} У државној служби није нашао места |
| су је заносиле те приче.{S} Око њих је било лепо јесење вече, сувише топло за то доба, једно о |
| у нека жива, а већина су умрла.{S} Није било девера него је Чедомир ишао поред ње, шапутао јој |
| За њих се није морало спремати.{S} Није било <pb n="100" /> оцена ни прозивања.{S} Већ се седне |
| S} Сви су је гледали са ужасом.{S} Није било ниједног симпатичног покрета.{S} Али им је она прк |
| ри јој девојка молећивим гласом. — Није било намерно...</p> <p>— Нема шта да те извињавам.{S} Т |
| Вишња звала свог драгана.{S} Њега није било више међу живим.{S} Остало је само његово тело, ко |
| м сувим и врелим данима кад никога није било око њега, та су га писма уверавала у све што је не |
| су ницале без везе, никаквог реда није било међу њима.{S} Независно од свега, сети се како је |
| ак је било још рано, те по улицама није било много света.{S} Кад је млада девојка угледала Илић |
| ну реч, ниједну нежност.{S} У њима није било спомена на оно што су заједнички преживели и прожи |
| весело, шалило се много, на лицима није било умора ни брига.</p> <p>Радознало се окретала око с |
| ту остала непоколебљива.{S} Ништа није било кадро изменити дубоко осећање морала који јој је н |
| ши вашом дреком.</p> <p>Од лекције није било наравно ништа.</p> <p>— Показаћу ја сад реакционар |
| ужи му једно парченце хартије које није било веће од цигар-папира.</p> <p>— Па читај! — закључи |
| вот који је изабрала.{S} Али време није било погодно за размишљање.{S} Часови су пролазили, тре |
| ије је сазнао, да владино одобрење није било у питању ни колико лањски снег, него је то госпа-К |
| ло предмете на које је падало, али није било вруће, већ врло благо, меко, глатко, да је ваздух |
| љају велику сметњу.{S} Међутим, то није било могуће.{S} Он није хтео да склапа озбиљније везе, |
| зна свој положај према Бели.{S} То није било у његовој власти; Бели је дуговао бар обзир чувања |
| у којем је говорио.{S} Многима то није било право, па ипак чуле су се ретке замерке, јер је Ра |
| у велеиздајников стан.</p> <p>И то није било све...{S} Верио се са њиховом сусетком, <hi>женом |
| у подигнута.{S} Ништа јаче у граду није било сазидано: све сам цемент и камен, темељ широк неко |
| — Него због чега?</p> <p>— У Чачку није било више школе.{S} Отац није волео да седим докона.{S} |
| на господин-учитеља.{S} Ето, њему није било све потаман, па је увек први ђак.</p> <p>Посебице |
| о отуд ишчупати.{S} Ништа на свету није било кадро спречити га у његовој борби за народ.{S} Њег |
| ршеној чедности.{S} Ништа на свету није било кадро да је скрене са правога пута : мушки поглед |
| ромени.{S} И још нешто.{S} Младићу није било добро.{S} Ваљада, бура која се спремала у ваздуху, |
| уди се упирале о груди.{S} Пољупцу није било краја.</p> <p>Време је пролазило.{S} Њихове очи ни |
| Понекад би читао новине, а кад њих није било, узео би <hi>Горски Вијенац</hi>, отворио га насум |
| не значи да одобравам оно што је раније било.{S} Говорим, јер ме данашње доба боли, јер су се ж |
| ше плаве очи у девојке. — Можда би боље било да се никад нисмо познали.</p> <p>— То је сувише г |
| .{S} Стога се она отимала, кад је време било ручку, да сама трчи и куца на младићева врата, поз |
| р с врло уским ободом како је те године било у моди.{S} Да је још имао читаве потпетице на ципе |
| ма у зраку пуном кише.{S} Све је око ње било сиво, тако сиво да се њена црвена блуза у тој проз |
| {S} Можда би само једно половно обећање било довољно, па да га она поново заволи без бојазни.{S |
| није добио електрику.{S} Преко лета се било далеко одмакло с послом.{S} Оба главна зида на бра |
| p>Пуцањ одјекну.</p> <p>Напољу је иначе било тихо.{S} На обали се видело парче једне шумице: вр |
| поново мисли о Чедомиру, о томе шта би било кад би постао њен муж, о њој самој.{S} Она је зрел |
| е су као свила.{S} Једно дугме на блузи било се откопчало, те се видела кожа бела, истачкана зл |
| огледа неповерљиво.{S} Прво што помисли било је да му златарски занат није занео мозак, те је н |
| а сад мислити на себе.{S} Гриже савести било је нестало.{S} Гледала је на онај догађај с Чедоми |
| у природи.{S} У исти мах, око срца јој било топло, меко, празно.</p> <p>— Тако је мирна, прија |
| иција није смела ући ту; за ђаке је пак било стално отворено.{S} Могло се ту склонити од жандар |
| с мање школе од њега.{S} Дивно је чудо било што поред своје философије није већ умро од глади. |
| јој да рече:</p> <p>— Шта је тако важно било у девојачкој школи?...</p> <pb n="239" /> <p>Ћурка |
| један део својих књига, што би довољно било другом човеку за цео живот, остави све друго.{S} К |
| прошло, сети ме се по ономе што је лепо било у мени“.{S} Али млади студент био је за њу јаче ве |
| , црвен прсник и капут мрк.{S} Да је то било ново, изгледао би да се увио у тробојку какве црна |
| — Боже мој!{S} А мени се чини да је то било тако далеко... даље него детињство.{S} Шта се све |
| то је очекивао.{S} Он задрхта јер је то било веће, много теже него што је његова слутња предвиђ |
| закључак; шта би га се тицало што би то било противно његовом новом убеђењу!{S} Али је Илић био |
| тњу.{S} Познавао је готово цео тај свет било са улице, било са позоришних премијера, било што ј |
| за учитељицу.</p> <p>Како је у том селу било празно место, поставили су је одмах.</p> <p>Од то |
| задоцни.{S} Па и ти часови!{S} Није их било више од два три преко дана.{S} За њих се није мора |
| имати против! — кликну девојка.</p> <p>Било је већ пало вече кад се њих двоје упутише Вишњином |
| пљиво, хладно, као да није жена.</p> <p>Било је пролеће кад је дошла у то село.{S} Трипут је по |
| пита га госпа-Клеопатра свечано.</p> <p>Било му је јасније него икад да не воли ту девојку, па |
| , па жеже.{S} Нигде тице да се чује.{S} Биље зри.{S} Вишња је спустила завесе.{S} У соби је мра |
| азивао му непознато цвеће, које је звао биље, њихове крунице, прашнике, тучкове; на обали какво |
| по којој је насликано неко фантастично биље, чије је лишће подсећало на винову лозу, а цветови |
| S} Међутим, Вишња, здрава као планинска биљка, освести се брзо после првих дана ове муке.</p> < |
| а простирка, два зелена суда с тропским биљкама у врх степеница и најзад унутрашња врата, чија |
| ликих вила, окружених цвећем и украсним биљкама.{S} Међутим, онда то беше празно жалосно поље, |
| .</p> <p>Ударац је дошао тако изненада, био тако јак, суров, да она не осети одмах сву његову т |
| Београд, који се ломио преко три брда, био је као створен за поверљиве састанке.{S} Неколико к |
| ташку класу више него што је волео пук, био горд са својих материјалистичких убеђења и, на демо |
| анораме коју је правио у кутији за фул, био непажљив кад професор предаје и лепио фишеке од хар |
| рији човек; носио је стално црно одело, био је резервни официр, бријао се сваког јутра, имао сп |
| S} Кад би се о просвети повео разговор, био је стално на страни школованих људи, ма они и застр |
| га колеге пањкале, а и сам је био крив: био је лабав, давао је лако добре оцене, помео се једно |
| на добош, јер је он највише настрадао: био је главни акционар.{S} Отишли су они лепи зидни час |
| .{S} Код нас би Наполеон <pb n="286" /> био истеран из подофицирске школе, Њутон би једва добио |
| ности, релативности, уравнотежавања.{S} Био је екстреман, фанатик, непомирљив, напрасит.{S} Што |
| е једног дана изишао са оцем у поље.{S} Био је врло мали; то му је једна од првих успомена.{S} |
| ао изузетно увређен од стране Вишње.{S} Био ју је видео на улици, па кад је хтео прићи, она је |
| лаката, њено млечно лице белило се.{S} Био је бео и њен врат слободан, маљав, округао као у гр |
| не су очврсле његове младићске црте.{S} Био је више човек, више мушкарац.{S} Они остадоше за тр |
| од стана ушла у собу само у кошуљи.{S} Био је у првој години Велике Школе.{S} Дошао је кући ок |
| лице није имало сјај прве младости.{S} Био је измршавео.{S} По убледелом челу повлачиле се бор |
| говарала с прозора на другом спрату.{S} Био је вечито добре воље.{S} Причао је радо о својим по |
| чинио на улици пред самом грађевином, а био је мртав пијан.{S} На саслушању је изјавио да је по |
| је могао.{S} Усред читања, кад је можда био за читав континент далеко од Београда, за стотину в |
| и да их помири.{S} Говор њеног земљака био јој је ближи, јер је био практичнији, опипљивији, з |
| обре оцене, али је у осталим предметима био већином слаб.{S} Из српског језика је имао стално д |
| разваљених вратница и подрума без окана био је туп мрак као из гробнице.</p> <p>Илић стеже срце |
| је том приликом рекао?{S} Да ли је сад био истог мишљења?</p> <p>Његове мисли су ницале без ве |
| <p>Свађе су учестале.{S} Најмањи повод био је довољан да не говоре.{S} Ћуте по неколико дана.{ |
| а се то десило без његовог знања, да је био жртва глупог случаја, и да... на крају крајева, он |
| ћеног здравља и опортунист.{S} Ма да је био висок чиновник, није се могао отрести простачких ск |
| али су радикални клуб.{S} Међу овима је био и Чедомир.</p> <p>Вишња пак остаде даље на барикада |
| ола за свој нови терет.{S} Међу њима је био и арап.{S} Носио је и сад главу оборену и климао де |
| } Сели су у јечам и ужинали.{S} Хлеб је био мек, сир диван, а апетит одличан; слатко је јео и п |
| у хапс.{S} Он се оправда.{S} Разлог је био прост; брана и тунел поред ње били су главни радови |
| е смео рећи.</p> <p>Од оног дана кад је био с Вишњом у њеном стану, трудио се стално да не оста |
| шибљаци, рибарске колибе.{S} Београд је био близу, одмах иза брда.{S} Девојка прибра своју снаг |
| p>Радоје је погледа.{S} Његов поглед је био сама љубав.{S} Хтеде утешити девојку, хтеде јој дат |
| чка фактора, народ и круна.{S} Народ је био под мучним последицама два тешка рата, чији успеси |
| доносило се камење, грање.{S} Радоје је био први и овде.{S} Али га сад нико није слушао.{S} Они |
| ло непрестано о електрици.{S} Радоје је био јунак тих дана.{S} Људи су веровали у њега, сматрал |
| илазили непријатни жмарци.{S} У соби је био још мрак.{S} Часовник је куцао на столу.{S} Његов г |
| у са оближњег рафа један дивит, који је био изгубио своју првашњу боју под многогодишњим <pb n= |
| гомилу геака.{S} Јован Матовић, који је био сишао са пространих, слободних златиборских сувата |
| Она се збиља осећала као човек који је био заспао у неком напредном граду, па се пробудио посл |
| на.{S} Јака му је сметала.{S} У кући је био без капута, са заврнутим рукавима од кошуље.{S} Ниј |
| у крилу. <pb n="52" /> На глави јој је био прост шешир од сламе.{S} Па ипак, младост и здравље |
| орили друштво и ток ствари.{S} Чачак је био њено родно место, град у којем је провела највећи д |
| средства.{S} Отац му је умро још док је био у гимназији, те је од куће добијао врло скромно изд |
| и, јер су га колеге пањкале, а и сам је био крив: био је лабав, давао је лако добре оцене, поме |
| њихових познаника, било најзад да им је био представљен.{S} На његовој тоалети видела се велика |
| лом.</p> <p>Вишњу је волео.{S} С тим је био на чисто.{S} То је било несумњиво.{S} На само њено |
| водили младост и лепо време.{S} Дан је био један од оних жарких дана у сред пролећа, кад се ок |
| ло је око пет сати пред вече.{S} Дан је био као сваки летњи дан.{S} Улице се сивиле од прашине. |
| кад је Вишња пришла Чедомиру.{S} Дан је био ведар.{S} По плавом се небу мицало неколико малих, |
| еђу својим новим друговима.{S} Један је био већ господин, циничан, наметљив, извештачено безбри |
| њала да се удаје за Чедомира.{S} Сан је био тако јак, да се пробудила сва уздрхтала, и није мог |
| г аклиматисања у Београду.{S} Младен је био пао у трећем разреду из два предмета — освета реакц |
| ла као последња реч науке.{S} Дарвин је био Илићев изабрани писац.{S} Он је био његов божански |
| ђалом оградом.</p> <p>Стари господин је био већ ту.{S} Он је био човек ситних, живих очију, вел |
| братом, Радојем.</p> <p>Златарев син је био нешто старији од своје сусетке.{S} Долазио је у њих |
| њега волела.{S} Поред свих мана, он је био њој најбољи, највреднији, најмилији.{S} Он ју је гл |
| вега социјализма, он је постојао, он је био примамљив, велики, са својим златним вратима, мрамо |
| о и тај сан за идеалном драганом: он је био само сиромашан ђак, без родбине, без сигурног прихо |
| } Брзо се нашао у првим редовима; он је био сјајан полемичар, писао је врло <pb n="117" /> течн |
| ки роман индивидуа и фамилија.{S} Он је био обратио сву пажњу само на спољашност, на изглед ств |
| ="24" /> агитационо предавање.{S} Он је био верна гласачка војска по ђачким зборовима, где се д |
| а срећу девојку коју је волео.{S} Он је био добар као Христос, а мало је људи _ко]и су починили |
| јку, с којом се Чедомир возио.{S} Он је био леп човек, он се морао допадати тој госпођици.{S} И |
| У његовој глави је било мутно.{S} Он је био у стању пијана човека који добро види да прави глуп |
| би се огрешио о један принцип.{S} Он је био сув доктринар.{S} Заборављао је да поред науке пост |
| о ће изменити цео његов живот.{S} Он је био дубоко заузет самим собом и видео у том тренутку це |
| мо у правцу планина на западу.{S} Он је био миран.{S} Ништа на њему није издавало узбуђење.{S} |
| исто толико колико и њу саму.{S} Он је био кадар загрлити писмоношу који би му га предао и пољ |
| >Стари господин је био већ ту.{S} Он је био човек ситних, живих очију, великог чела са дубоким |
| је био Илићев изабрани писац.{S} Он је био његов божански учитељ, у кога је веровао као Турчин |
| одир тога девојчета.{S} Најзад, и он је био млад, и он је имао у срцу нежности.</p> <p>У природ |
| че смо роб ропства његова.</p> <p>Он је био пун ових фраза.{S} Девојка га је слушала погледом з |
| — насмеја се Илић у себи.</p> <p>Он је био студент философије, врло <pb n="2" /> висок, готово |
| осуђени на затвор по апсанама; закон је био једнак за све.{S} Међутим, било је нас који смо има |
| ти у минуле године.</p> <p>Отпутовао је био са женом у Париз.{S} Задржали су се неко време у Бе |
| нису имале стиха ни слика.{S} Смисао је био редак гост његове музе.{S} Авет лудила се помаљала |
| задрхташе опет, и стегоше.{S} Предео је био пуст.{S} Влажна пољана дисала је новом, великом над |
| новом плишу и свежим бојама.{S} Само је био незграпан са својим великим канабетом, нешто сумора |
| ицом која се отвори пред њима.{S} То је био доста широк сокак, који је, иза леђа Двора, водио п |
| ја га удари песницом по њушци.{S} То је био знак да се крене.{S} И он пође, вукући се, климајућ |
| у Школу као ванредни слушалац.{S} То је био тип своје врсте; док су његови другови били државни |
| јући штапом о њено гвожђе.</p> <p>То је био Вишњи најлепши део дана.{S} С Мораве је пиркао свеж |
| е ове пропалице, као овај официр што је био на румунском двору, као овај глумац што је играо Ки |
| ламентарних режима.</p> <p>Други тип је био великошколац-политичар.{S} Он не пази на спољашњост |
| живота.</p> <p>На том месту тротоар је био узак.{S} Њихова се рамена додирнуше.{S} Чедомира та |
| њеног земљака био јој је ближи, јер је био практичнији, опипљивији, земаљскији.</p> <p>— То је |
| ао сви људи који воле књиге, Чедомир је био склон маштању.{S} Тражио је самоћу; уживао у лењом |
| ти, мучила и патила.</p> <p>Директор је био постарији човек; носио је стално црно одело, био је |
| , диже се са канабета.{S} Тај покрет је био тако снажан, да она посрну својом хромом ногом и је |
| о башти су цветали патлиџани.{S} Рит је био пун зелене трске.{S} Неколико јабланова, посађени у |
| е су видели око језика.{S} Ипак, пут је био пријатан.{S} У Паризу су се настанили у једном панс |
| то треба скромном човеку.{S} Матовић је био пријатан према њему, разговарао се с њим дуго, озби |
| ела и ћаскала по обичају.{S} Остојић је био нека врста старијег брата, пратио их у варош, окопа |
| ба, магацина и скела.</p> <p>Остојић је био главни настојник.{S} Сав каљав, поцрнела лица, опрљ |
| ледала неодређено, преда се.{S} Илић је био полуга на којој је почивала зграда њеног живота.{S} |
| е икад створен на земљи.</p> <p>Илић је био спремио читаво једно предавање о каузалитету воље, |
| врло тешком расположењу.{S} Стид ју је био за онај тренутак заборава који се десио кад је Чедо |
| десило!</p> <p>Блажени егоист, он ју је био готово заборавио.{S} Они беху далеко једно од друго |
| лео многа мењања тањира.{S} Ручак му је био најслађи, кад би уграбио од своје жене да седне за |
| е врло <pb n="117" /> течно, стил му је био популаран и живописан.{S} Кад се каква идеја усади |
| н.</p> <p>Она му је даде.{S} Око њих је био мир, онај дубоки пољски мир који не руши цикање поп |
| вило се дубоко, у бескрај.{S} Ваздух је био провидан и благ.{S} Није се осећало ни најмањег вет |
| позивају на дуге разговоре.{S} Месец је био тек изгрејао.{S} По небу које је дошло врло плаво б |
| најмањи покрет.{S} Он није живео, није био међу живима.{S} Његов поглед из суморних, мрачних о |
| дним ђаволастим осмехом који дотле није био додирнуо њене усне.</p> <p>Сутрадан, Вишња се дигла |
| ене једним новим путем којим дотле није био прошао.{S} У осталом, многи његови другови су већ ч |
| мбиција.{S} Позив сеоске учитељице није био ни њој крајњи идеал.{S} Можда је и она <pb n="39" / |
| рби за народ.{S} Његов радикализам није био више политика, већ једна врста религије.{S} Он је в |
| потребно.{S} Што се тиче реда, он није био за претерану похвалу; по патосу се повлачио један ш |
| мена на њихово познаство.{S} И, он није био никад сигуран да га она озбиљно воли.{S} Он није би |
| уран да га она озбиљно воли.{S} Он није био приметио дубоки утисак који је на њу био учинио.{S} |
| ој мајка с прага велике куће. — Он није био прилика за тебе, геачина ваљевска.{S} Без трага му |
| адно по његовим грудима.{S} Али он није био човек који се подаје првом осећању, па намаче качке |
| бе видео у тој животињи.{S} Зар он није био тако исто од доброг соја?{S} Његов прадед борио се |
| ле.{S} Боја му се променила.{S} То није био више арап.{S} Главу је спустио, очи затворио.{S} Ни |
| ије знао звонке фразе, његов говор није био окићен социолошким и економским терминима, он није |
| оје мајке.{S} Рачуноиспитачу живот није био ружичаст.{S} Кад би му се досадило све, он је излаз |
| ји, која је замењивала салон, Илић није био никада.{S} Госпа-Клеопатра — тако је било крштено и |
| јком дубоко скривени, те је с те стране био миран.{S} Међутим, мучио га је сукоб његових осећај |
| лико га мрзи.{S} Један крај њене хаљине био се откопчао, те се видело парче белог веза на кошуљ |
| {S} Његов <hi>цимер-колега</hi> није се био још вратио са божићњег распуста.{S} Тек што је за с |
| ихова глава није радила.{S} Њихов ум се био онесвестио.</p> <p>Вече се спуштало у собу.{S} Кроз |
| да идемо? — упита га она.</p> <p>Пут се био изгубио.{S} Пред њима је стајала једна железничка п |
| Похитај... доцкан је.</p> <p>Матовић се био упола свукао, па застао, седећи замишљено у једној |
| водили о њима права рачуна.{S} Отац се био бацио сав на политику, није <pb n="127" /> имао вре |
| о четири стране света: код сељачке куће био је север, ниже, преко реке, југ, лево у шљиваку ист |
| адокнади дамама оскудицу у каваљерима и био је заиста диван са својим, нешто застарелим гестови |
| ла од куће.</p> <p>Њен глас је дрхтао и био искрен.{S} Илић осети извесно сажаљење према тој ра |
| сав, начинио од себе ругобу само да би био примећен.{S} Нема весеља.{S} Лица се згрчила, борба |
| цео државни буџет <pb n="261" /> не би био довољан да заштити народ од леда и метиља!{S} Матов |
| н део своје потпуности.{S} И тада не би био срећан, јер би се осећао крњ, сакат, јадан, недосто |
| о женско тело, готово голо.{S} Он не би био човек да је могао мислити на шта друго.{S} Плима ст |
| очију, дошао неки други младић који би био његова пуна супротност: мали, крутуљаст, са очима к |
| тао по Паризу без циља.</p> <p>— Где си био? — предусретала га Бела кад се најзад вратио кући.< |
| /p> <p>Младић не одговори.{S} Причајући био је дигнуо главу и гледао у небо.{S} Девојка је опет |
| опримна о празницима.{S} Вишњин долазак био је наравно читав свечан догађај.{S} Око ње су се ут |
| ебо је било ведро.{S} Тек по неки облак био се зауставио у мору отвореног плаветнила као санта |
| ософске поезије Његошеве.{S} Кад би пак био рђаве воље, жалио се на реуматизам у десном колену, |
| е каријеру у државној служби.{S} Он пак био је први ђак у сваком разреду, четворка је за њега б |
| а за разне врсте.{S} Њен главни задатак био је да допуни свога мужа тиме што ће његове сељачке |
| ку кујну још мање.{S} Пасуљ са пастрмом био је сад њен сан, а киселе паприке њен идеал.{S} Те п |
| ви, ћерци једног златара, чији је дућан био одмах до њихова.{S} Она је била провела готово цело |
| да је он воли јако, јаче него што је он био уопште способан да вели, лудо, смртно.{S} У том тре |
| 06" /> <head>XXVI</head> <p>Да ли је то био случај?{S} Или заиста нека виша сила управља нашим |
| у сакатост пред младићем ?{S} Или је то био само знак захвалности што је Илић имао стално по ко |
| зили су поред познатих места; час би то био Београд, час Чачак, час село у којем је <pb n="307" |
| још нешто слушао док је стари министар био жив, промангупирао се са свим, изгубио право на даљ |
| к заборава који се десио кад је Чедомир био у њеној соби.{S} У њој се бунила наша девојка из ср |
| лепо било у мени“.{S} Али млади студент био је за њу јаче везан него што је сâм мислио.{S} Раск |
| ив научног догматизма.{S} Млади суплент био је принуђен, против све зловоље коју је осећао, да |
| ну госпођа у пола воље. — Онда је живот био лак, јевтин.{S} Данас све има своју цену; симпатије |
| алосним, дубоко уверена да је њен живот био дотле празан, недостојан ње као човека.</p> <p>Код |
| прошло ни неколико минута, а он је већ био на улици, са̑м.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| ци ових присних састанака.{S} Он се већ био навикао на љубак <pb n="53" /> додир тога девојчета |
| о његовом новом убеђењу!{S} Али је Илић био још млад, у добу кад се пише искрено и поштено.{S} |
| ела, народне песме.{S} У сваком разреду био је први ђак, имао је саме петице.{S} У расправи пој |
| материјалног живота.{S} Новац је за њу био као неко средство за прављење поклона, излишних ств |
| ио приметио дубоки утисак који је на њу био учинио.{S} Судио је површно:</p> <p>— У мени је вол |
| прилици у чети Зекиних голаћа, да је ту био рањен, освестио се у неком потоку два дана после би |
| pb n="300" /> <p>Да је на његовом месту био какав ветеран на перу, он би продужио своје дело та |
| одговори он, мало изненађено. — Ја бих био највећи незахвалник кад бих се и најмање пожалио.</ |
| к, па и по који радник.{S} Сваки од њих био је огорчен песимист, сиромах наравно, с отомбољеним |
| врло благо, меко, глатко, да је ваздух био као у купатилу.{S} По тротоару је било доста света, |
| унце припицало неприродно, те је ваздух био тежак.{S} Учитељица скиде свој палто, пребаци га пр |
| године 1878 у Ваљеву, где је његов отац био рачуноиспитач.{S} Илићи су били пореклом из једног |
| .рже...{S} Ето, већ сам пијан. .</p> <p>Био је заиста добро угрејан.{S} Још је више философирао |
| овићу —- умиривала га је студенткиња са биологије.</p> <p>Вишња је слушала те разговоре и осећа |
| свога новог васпитања да млада девојка бира себи мужа потпуно свесно.{S} Она се није правдала |
| дате све грађанске гарантије.{S} Народ бира своје представнике, а ови постављају владу.</p> <p |
| /> друштву, она је говорила много, није бирала речи и пребацивала се.{S} Са нешто урођеног виза |
| је већ изречена пресуда.{S} Ми имамо да бирамо између ово двоје: или да убијемо наше срце па да |
| ..</p> <p>Састављао је писмо у мислима, бирао згодне речи, изналазио утешне разлоге, заклињао с |
| че ми један народни отац да му је један бирач тражио да купи шешир његовој жени.</p> <p>— И он |
| </p> <p>— Народ су бирачи, другарице, а бирачи су људи.{S} Сваки од њих има по један ситан, а з |
| на, народ је суверен.</p> <p>— Народ су бирачи, другарице, а бирачи су људи.{S} Сваки од њих им |
| е није слагао са женом.{S} Ћерка једног бирократе из доба првих <pb n="17" /> чиновничких влада |
| њи грош ради чегртања скупе и некорисне бирократске машине, треба да му га она враћа тиме што ћ |
| а њих обоје.</p> <pb n="161" /> <p>— Ми бисмо могли бити тако срећни, Илићу, врло срећни...</p> |
| талог јасмина.{S} Учини му се као да га биста посматра упорно.{S} Не могаде издржати тај бронза |
| {S} После ове девојке, дошао је Младен, бистар дечко, али ленштина, склон свима слабостима прос |
| <p>На изласку из вароши указа се Морава бистра, умиљата, осенчена зеленим рубом подривене обале |
| е косе падао јој је преко лица.{S} Њене бистре очи биле су широм отворене, гледале радозналом б |
| јки је један облак туге замагљавао њене бистре очи.{S} Најзад Илић <pb n="51" /> прекину тишину |
| д реке.{S} Дим од лађе развијао се кроз бистри ваздух на све стране тога широког пејсажа.{S} Об |
| дине, дубоких, угаситих очију, мирних и бистрих као извор у планини.{S} Њена глава је била плав |
| при сваком даху и покривала божанствену бисту и њене две забрањене руже.</p> <p>— Са своје стра |
| прву сметњу и сад очајаваш.{S} Не треба бити тако осетљив на неприлике у животу.{S} Ти си млад. |
| е.{S} Она се чудила како је досад могла бити слепа, водити бесциљан живот, читати бљутаву литер |
| неко иза њених леђа.</p> <p>Није могла бити другојачија.{S} У тишини сеоске самоће, по којој ј |
| а и ради својих родитеља, она је желела бити најбоља жена на свету.{S} Она није признавала себе |
| а су били ти напори, ради њега је хтела бити ослобођена жена.{S} Нашто онда еманципација, нашто |
| р, каже, жандарм јој наредио да то мора бити свршено још тог јутра.{S} То је била листа за попи |
| децо моја.{S} Ја не марим што ћу од сад бити баба.</p> <p>Илић се осмехну кисело.</p> <p>Госпођ |
| прекину је Илић.</p> <p>— Не знам, може бити.{S} На срећу ретко мислим; она ми се чини сувише н |
| смртног непријатељства ?{S} Свега може бити.</p> <p>Остали су за тренутак једно наспрам другог |
| ера шалу.</p> <p>— Девојачка Школа може бити добра само као припрема.{S} Она није довољна жени |
| рнуло јако, као сва њена писма, па може бити и више.{S} Јер се беху код њега десили догађаји ко |
| елика несумњиво.{S} Другојачије не може бити.</p> <p>— Пиј, проводи се, уживај младост.{S} Вели |
| ило да он није више њен и да то не може бити.{S} Али се она надала да ће наћи неког другог, сли |
| познаје са њеним сродником.{S} Или може бити, рођака завиди рођаку што је великошколац, образов |
| нежењен, па је све ишло како само може бити.</p> <p>Радоје је радио и ван своје радње.{S} Осно |
| и и велико београдско небо.{S} Могло је бити око осам часова.{S} Ноћне паре блуделе су већ кроз |
| називају: хтети и моћи.{S} Зашто дакле бити против онога који нам олакшава борбу између тих не |
| вари, рад за човечанство.{S} Паланка ће бити јача од тебе...{S} Једног дана, ти ћеш се решити з |
| не.</p> <p>— Шта ме сад чека?... шта ће бити од мене?</p> <p>Без Илића, цео њен план за високим |
| пишем детету у Београд?</p> <p>— Њој ће бити свакако жао ако је не известиш.{S} И онда, знаш ка |
| > <p>— Ја мислим да је то могуће, то ће бити врло корисно, и, надам се, наши ће те разумети.</p |
| е што могу други.{S} Оно после... то ће бити плус, Зарија.</p> <p>— Свет је глуп, Илићу, он не |
| рну Гору, у Бугарску, Русију.{S} Наш ће бити цео свет.{S} Правићу шећерлему, продавати переце; |
| та, јер се знало да код њега човек неће бити преварен ни у мери ни у роби.{S} Он се разликовао |
| ти ову љубазност.{S} Њих двоје би могли бити тако задовољни једно другим, тако срећни.{S} На ср |
| </p> <pb n="161" /> <p>— Ми бисмо могли бити тако срећни, Илићу, врло срећни...</p> <p>Али Илић |
| доћи писмо.{S} Какав ће то радостан дан бити за њу!</p> <p>Пред пошту дохрама <hi>новинар</hi>. |
| оф за хаљину из Београда; штоф је морао бити по најновијој моди и сувише скуп да би се продавао |
| /p> <p>— Не, никако... ја нисам престао бити социјалист — говорио је. — Кад бих живео у Белгији |
| езриво:</p> <p>— Којешта!{S} Докле ћемо бити сентиментални!...{S} Је ли, колегинице — рече зати |
| весело човека опомену како је пријатно бити у својој кући.</p> <p>— Шта је то тако важно? — од |
| у га једва држале.</p> <p>— Можда ће то бити једино добро које сам учинио у животу — рече још, |
| Ево ми трамваја — додаде затим. — Ја ћу бити тачна.{S} Збогом.{S} Лаку ноћ.</p> <p>— Лаку ноћ.< |
| ного.{S} Не треба да те је страх да ћеш бити каткад несрећна; то је општи закон; свако је несре |
| нећеш доћи на Велику Школу.{S} Ти нећеш бити довољно јака да извојујеш своје право.</p> <p>Лаза |
| вестио се у неком потоку два дана после битке, па како су Турци већ чували Саву, он није могао |
| ко не поверава ове најдубље тајне свога бића, оне се крију и од сопствених очију, и обујме нас |
| а из њега излива дах неког надприродног бића.{S} Милева отрча на другу страну, где се златила ч |
| евероватно разних прилика у којима живе бића што је Дарвин стрпао све у једну врсту!{S} Позитив |
| спољашност, на изглед ствари и покрете бића.{S} Илићу су горко долазиле на ум Шекспирове речи: |
| бећања узимали су на се изглед стварних бића, рађали се један из другог, гурали се око њега, пр |
| говорило да је она од оних простодушних бића која иду право и чија судбина не зависи од њих сам |
| ти, а нама је свеједно: куд једемо сви, биће и за њега...{S} Можемо му дати и једну собу у авли |
| вали радознало.</p> <p>— Иде... иде.{S} Биће раније свршено него што смо предвидели — одговарао |
| мислио и на будућност Србије.{S} Његово биће и његова земља били су у њему везани чврстим спона |
| постоје славни психолози?“ Цело његово биће вукло га је у том тренутку далеко од науке, тамо у |
| b n="149" /> Осећала је да је њено цело биће везано за њега.{S} Њено срце грчило се у мукама.{S |
| {S} Чини ми се она као неко надприродно биће, као светица, непознато божанство.{S} Наши песници |
| захтева све лепоте од живота, усамљено биће што се ни с ким не да да удружи, идеалиста који ра |
| ој, у другим индустријским државама, ја бих се сав посветио класној борби.{S} Али овде, Вишњо, |
| м онако хрому, мени се срце цепа.{S} Ја бих хтела, опет, да је видим срећну, задовољну, збринут |
| ако лепо говорите — рече му Вишња. — Ја бих то врло радо читала.</p> <p>— Још је рано, треба ми |
| це — одговори он, мало изненађено. — Ја бих био највећи незахвалник кад бих се и најмање пожали |
| ћни сине? — викну му стари.</p> <p>— Ја бих хтео да изучим за златара код тебе.</p> <p>— Какав |
| а, тако чудан да ја не знам сигурно шта бих рекла...</p> <p>— Не, то није могуће, то је апсурд |
| тао бити социјалист — говорио је. — Кад бих живео у Белгији, Енглеској, у другим индустријским |
| о. — Ја бих био највећи незахвалник кад бих се и најмање пожалио.</p> <p>— Заиста? — ускликну д |
| кли да ће неко раскопавати онај крш, не бих му веровао да ми је из очију испао!</p> <p>— Ту смо |
| ...{S} Теби првој о њој казујем, и хтео бих да знам шта ти о том мислиш?</p> <p>Вишњин поглед с |
| иверзитет.</p> <pb n="182" /> <p>— Како бих погледала у очи Илићу! — говорила је немо у себи.</ |
| едног дана кад тако осташе сами. — Тако бих радо побегла од куће.</p> <p>Њен глас је дрхтао и б |
| рову који је стајао укочено и озбиљно с бичем у руци.{S} Споредна капија на Двору зврјала је ши |
| у бескрај.{S} Ваздух је био провидан и благ.{S} Није се осећало ни најмањег ветра.{S} Све око |
| жуборење, њен шум, као уздах простран и благ?{S} Да ли се и теби чини да нас она, кроз ниске гр |
| ружна пријали су му, падали му као неки благ и лаган лек на срце што се крвавило.</p> <p>— Да ј |
| . — Сваког секунда она односи по читава блага.{S} Столећа су прошла од како смо населили њене о |
| Свест јој се губила.{S} У ушима зујала блага музика, отегнути тонови који опијају.{S} Плаве и |
| њиге — додаде весело. — Одмори се, боже благи!{S} Има времена.{S} Ја те волим, много волим, нај |
| је слушала погледом зачуђеним, наивним, благим и жалосним, дубоко уверена да је њен живот био д |
| уздрхталу шаку на ту руку, на оно меко, благо и мирно парче пред лактом.{S} После је узе у обе |
| тачке у дубинама небесног плаветнила. — Благо њима.{S} Узлећу, певају, цвркућу по ваздан.</p> < |
| .{S} Од патриота бежи општим људима: да благо ти будет и да долгољетно поживиш на земљи...{S} Д |
| ачне измаглице, као фине свиле, која је благо и видљиво дрхтала.{S} Плаве боје просипале се на |
| пут, а нарочито кад је на пољу светло и благо време, она је мислила на протекле догађаје са мно |
| е падало, али није било вруће, већ врло благо, меко, глатко, да је ваздух био као у купатилу.{S |
| еваре својом лакоћом и сласти, па опију благо, замагљавајући нашу свест и стварност.{S} Илић је |
| овде у равници, где се киша очекује као благодат небесни, Морава треба да се разлива у многостр |
| ио у трпезарију, док се госпођа смешила благонаклоно, климала угојеном главом и пружала руку, п |
| Чедомиров у црном оделу к мени... очев благослов, прасе на ражњу...</p> <p>Она устрча као дево |
| руку и да је она, као мајка, дала свој благослов, па је погледа подозриво испод ока.</p> <p>— |
| ручивала нову хаљину:</p> <p>— Нека сте благословена, децо моја.{S} Ја не марим што ћу од сад б |
| као море, као ваздух, нешто пространо, благословено, опште, свачије.{S} Он је од ове крилате р |
| ове крилате речи очекивао све: народно благостање, своју сопствену срећу, социјалну правду и у |
| а нешто рапавим гласом.{S} Затим додаде блаже : — До пред вече немам никаквог посла.{S} Можемо |
| се све за то време није десило!</p> <p>Блажени егоист, он ју је био готово заборавио.{S} Они б |
| , али за Илића представљала готово свет блаженства, попуштала су његова начела строгог социјали |
| и се старао да што пре умре... <hi>Карт бланш</hi> имају: деца, лудаци, владари, црквени поглав |
| ла, и откривала широк шор, пун отврдлог блата, накривљене плотове, дивље шибље и један пласт се |
| рамена, <pb n="250" /> испрскан водом и блатом.{S} Године су очврсле његове младићске црте.{S} |
| слику младе Чачанке.{S} Хтео се бацити блатом на све <pb n="112" /> што је прошло, мислити сам |
| руке, па поново паде и праћакаше се по блату.{S} Један шегрт наиђе звиждућући, загледа се у пи |
| знавале се коњске ногоступице у отврдлу блату.{S} Једно бело парче неба указивало се на истоку. |
| p>Осмех је још играо око Вишњиних уста, блед осмех, налик на грч.</p> <p>Она приближи своје лиц |
| к, вечити занесењак, вечити сиромах.{S} Блед и озбиљан, мршав као авет, са занесеним очима, Зар |
| ко корака лево од ње, стајао је Чедомир блед, погнуте главе, намрштених обрва, присебан потпуно |
| еше зауставила, нема, збуњена, укочена, бледа у лицу и мртвих, опружених руку.{S} У глави јој ј |
| едавала се сва, послушна, гипка, нежна, бледа, цвокоћући и згрчена поред њега.</p> <p>Ноћ је ул |
| Да, не верујем, Радоје — одговори она, бледа, жута у лицу, готово као цвеће које је држала у к |
| боље?</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Али си бледа?</p> <p>— Не, није ми ништа.{S} Остави ме, мајко. |
| нице? — изненади се Аница. — Ти си тако бледа?{S} Да ниси уморна?</p> <p>— Да, уморна, врло умо |
| врло весела, отварала јако своја нешто бледа уста, заборављала на своју сакатост, храмала око |
| гарица спомињала изгледале тако далеке, бледе, ситне, као да се нису њој десиле, већ их чула из |
| — Како народ погађа шта је лепо!{S} Ове бледе, уздржљиве, свете боје у ивањског цвећа... да ли |
| е се крше руке састављене око паса, очи бледе, а мисао умире у глави.{S} Њему су ти загрљаји па |
| име је најлепше; сва слава, пред њима, бледи и губи се, и као што би радила мајка, глас целог |
| есно плаветнило.{S} Како друга светлост бледи пред њим, јадна, мутна светлост наших, човечански |
| м кафанским <pb n="113" /> ћошковима, у бледим новинарским словима, у комбинацијама домина, у г |
| сто Чедомира, високог, мршавог студента бледих образа и поноситих очију, дошао неки други млади |
| лу, које су сенчиле њено лице претерано бледо, готово слабачко.{S} У тај исти мах појави се и в |
| то неба, с групом осветљених облака око бледог азура.{S} У оближњој касарни веџбали се војници |
| знала само да министар има ћерку... ту бледу девојку, с којом се Чедомир возио.{S} Он је био л |
| , безазлено зачуђено као девица, ситно, бледуњаво цвеће на кривим, ломним гранчицама.{S} То је |
| осио мирис од љубичице, пролетња јагњад блејала, жуборили потоци нови, безимени, брзи.{S} Проле |
| ој униформи, држали су пушке о рамену и бленули неодређено у празнину улице.{S} Кроз широм отво |
| атко пиће, као грех.{S} Помрчину замени блесак јаке светлости.{S} Пред њом се указа гомила свет |
| .{S} Уседелица се збуни.{S} Окретала се блесасто по соби.{S} Кризе су код жена заразне.{S} Она |
| светлости.{S} Али шта је она била према блеску који пуче пред очима младићевим кад угледа своју |
| вцу вароши.{S} Радоје уста.{S} Пред њим блесну опет Морава, осветљена сунцем.</p> <p>— Хајдемо, |
| блузе спадоше до рамена.{S} Голе мишице блеснуше кроз собу.{S} И ово дете, сакато, размажено, п |
| аније и по који усамљен долап, искрпљен блехом.{S} Ниже од њих растао је грашак, са широким зел |
| грала се по коњским сапима, по зарђалом блеху од платформе и по црвеном лицу кондуктерову који |
| уводила у њега.</p> <p>Доиста, салон је блештао у новом плишу и свежим бојама.{S} Само је био н |
| женој девојчици.{S} Она му се учини још ближа што се тога дана осећао изузетно увређен од стран |
| се још од подне шапутала по породицама ближе Двору и министарским канцеларијама.</p> <p>— Краљ |
| мири.{S} Говор њеног земљака био јој је ближи, јер је био практичнији, опипљивији, земаљскији.< |
| студената политичара.{S} Они су му били ближи по њиховом једностраном васпитању, по средствима, |
| да би с њим трпело и све друго: његови ближњи, друштво, држава, човечанство; он је све то виде |
| као очарана.{S} Илић јој се чинио тако близак, тако присан.{S} Није осећала пред њим никаквог |
| цигљане.</p> <p>Девојка је становала у близини, те позва свога пратиоца кући да се одморе.</p> |
| на своме месту; до дечка је била једна близнакиња, а преко:{S} Бела са другом сестрицом.{S} Он |
| родицу допуњавале су још две девојчице, близнакиње, с црвеним тракама у коси, слободне, радозна |
| и кочећи очи.{S} Куварица је стишавала близнакиње да се не деру пред његовом собом.{S} Собариц |
| као и он, можда горе него и он.{S} Две близнакиње узимале би се за руку и излазиле на улицу, п |
| ао последње куће.</p> <p>На оном месту, близу острва Циганлије, где се пруга дели за иностранст |
| ма и очешао, заболело би га до срца.{S} Близу Калимегдана срете га једна група другова, Ужичани |
| о неких других тица летело је небом.{S} Близу Вишњице, Вишња спази једну аду са шумарком од рак |
| довољан што је ту, поред ње, што је она близу њега, што посматра њену уску сукњу, њену плаву ко |
| ече она — а, Бога ми, ни наша кућа није близу.</p> <p>— Не жур’те се, господин Илићу — прихвати |
| аци, рибарске колибе.{S} Београд је био близу, одмах иза брда.{S} Девојка прибра своју снагу, н |
| Илићу залупа срце кад виде девојку тако близу себе.{S} Он не настави говор.{S} Његове очи су се |
| ала једна железничка пруга.</p> <p>— Ту близу, где понекад идем кад сам са̑м.{S} Има једна исто |
| га нешто вуче к њој.{S} Хиљада ствари, блиских тој девојци, изашле би му пред очи и нагониле г |
| д изгуби се у планине које су са запада блиско окружавале Чачак.{S} Обрасле у шуму и бујад, оне |
| а би се у час изгубиле и уступиле место блиставој светлости као од драгог камења.{S} Јата врана |
| је бити око осам часова.{S} Ноћне паре блуделе су већ кроз атмосферу и покушавале да завију у |
| ламенови који су се палили по прозорима блудели су дрхтећи као душе прогнате из раја.{S} Пусти |
| ао.{S} По небу које је дошло врло плаво блудели су облаци час бели, час жути, и губили се лаган |
| и.{S} Испод жакета видела се муселинска блуза; лака материја дрхтала је при сваком даху и покри |
| било сиво, тако сиво да се њена црвена блуза у тој прозрачној сивини причињавала као какав вел |
| нолике боје, почевши од белих платнених блуза до црне материје мушких капута.{S} Преовлађивали |
| ко гомиле пепељавих капута, разнобојних блуза, накићених шешира, разапетих сунцобрана, и задржа |
| аци у вис обе руке.{S} Широки рукави од блузе спадоше до рамена.{S} Голе мишице блеснуше кроз с |
| {S} Кожа се сад руменила испод отворене блузе.{S} Видео се и један мрк младеж.</p> <p>— Ах! как |
| у се погађала под лаком материјом летње блузе, и нежним лицем девојке, чија хромост није допушт |
| и линуше њене сузе, преко образа, преко блузе, преко ивањског цвећа.</p> <p>Радоје хтеде јаукну |
| иловале су као свила.{S} Једно дугме на блузи било се откопчало, те се видела кожа бела, истачк |
| године.{S} Каја, у њеној строгој сивој блузи, са ниском мерџана око врата, седела је у својој |
| иродан струк, неизмучен мидером, затеже блузу, те се показаше њена здрава плећа.{S} Рамена се в |
| очи.{S} Она је била обучена у матроску блузу од обичне материје.{S} Држала је руке у крилу. <p |
| ти слепа, водити бесциљан живот, читати бљутаву литературу препоручену за школску младеж, одуше |
| 62" /> сам се ја, због оног мог лудова, Бог да му душу прости, мучила и патила.</p> <p>Директор |
| бе.</p> <p>— Какав златар на ово време, Бог те видео, кад и ја не могу хлеба да зарадим!</p> <p |
| ва новине.</p> <p>— Остави те глупости, бог с тобом!...{S} Говоримо о нечему веселијем.{S} Ти с |
| :{S} Ја се смејем, морам да се смејем — Бог је реко: морам да се смејем.</p> <p>Ти састанци су |
| е погледа подозриво испод ока.</p> <p>— Бог с тобом, човече — одговори Клеопатра лако. — Они се |
| ла отићи сама до првог дућана.</p> <p>— Бог с тобом! — чула је забрану унапред. — Шта ће рећи с |
| онда без бојазни можеш волети.</p> <p>— Бог с тобом, како говориш, тата — пребаци му ћерка.</p> |
| отварала поново очево писмо и читала га бог зна који пут.{S} Реченица о Радоју допала јој се по |
| и свакојаке прљавштине претвориле су те бог зна чије одеротине у сиву боју која је језиво прили |
| ајка, показујући јој велику дињу. — Дао Бог па родиле, те хоће да и ти окусиш... „Знам, вели, д |
| ар отера ме на место! <pb n="126" /> А, бога ми, добро учим и речи и превод.</p> <p>Матовић би |
| у је још велика врућина — рече она — а, Бога ми, ни наша кућа није близу.</p> <p>— Не жур’те се |
| Сави.</p> <p>— Ужелела сам се Београда, бога ми — рече при том весело и махну руком кроз ваздух |
| /p> <p>— Ти се љутиш?</p> <p>— Мани ме, бога ти, Бела.{S} Теби је само љубав у глави.{S} Љубав, |
| ствар.{S} То се плаћа.{S} Докле ћеш се, бога ти, зевзечити са том твојом философијом!</p> <p>— |
| ву земља изненађења.</p> <p>— Не слути, бога ти — одврати госпођа — ту је устав, Државни Савет, |
| а тако уме завртети мозак девојкама!{S} Бога ми, Бела, пази се доцније, не пуштај га далеко од |
| ут доћи? — пребаци Каја своме рођаку. — Бога ми се љутим.{S} Једног овде имам од својих, па се |
| ала Богу здраво и добро, да јој исто од Бога желимо.{S} Само, кажи, мајка ти је нешто назебла, |
| о ће тебе гледати?</p> <p>— С уздањем у Бога, све ће се урадити — одговори јој он гласом који н |
| аци љутито шал са себе. — Мустра бечка, богаљ је и сам, богаљ, богаљ, богаљ.</p> <p>Лупну пркос |
| ра бечка, богаљ је и сам, богаљ, богаљ, богаљ.</p> <p>Лупну пркосно песницом о песницу и понови |
| есницу и понови:</p> <p>— Богаљ, богаљ, богаљ!...</p> <p>Она је сад презирала свога драгана, то |
| — Мустра бечка, богаљ је и сам, богаљ, богаљ, богаљ.</p> <p>Лупну пркосно песницом о песницу и |
| цом о песницу и понови:</p> <p>— Богаљ, богаљ, богаљ!...</p> <p>Она је сад презирала свога драг |
| а себе. — Мустра бечка, богаљ је и сам, богаљ, богаљ, богаљ.</p> <p>Лупну пркосно песницом о пе |
| о песницом о песницу и понови:</p> <p>— Богаљ, богаљ, богаљ!...</p> <p>Она је сад презирала сво |
| на ми чуда!{S} За њега и јесу којекакви богаљи.{S} Ју, господина — додаде после гласно, па збац |
| ћ је одбијао.{S} Није он водио рачуна о богаству.{S} Не, изгледало му је то пазарлук, као да тр |
| hi>.{S} Потписивао је резолуције, мрзео богаташку класу више него што је волео пук, био горд са |
| } Случајно је добила добро место: једно богатије село у Млави, где је нашла школу по плану, уре |
| ују...{S} Је ли, Марјане, а би ли ко од богатих?</p> <p>— Они не спадају у моју надлежност — од |
| на свадбу ако може.</p> <p>— Нека ти је Богом просто — одговорила му је она, отишла затим у мин |
| {S} Говорио је о науци, политици, жени, Богу, лудници, а кад су изашли из кафане, закључио је т |
| "228" /> мале сељачиће писати и читати, Богу се молити и држати се чисто.{S} Живот јој је текао |
| јући на свакој речи — да смо сви, хвала Богу здраво и добро, да јој исто од Бога желимо.{S} Сам |
| да пара? </p> <p>— Па имамо кућу, хвала Богу — умешала се мајка.</p> <p>Млади човек није хтео д |
| сницу, рече девојци:</p> <p>— Захвалите Богу и идите те се одморите.{S} Опасност је прошла.{S} |
| свеједно који ће поп за то захваљивати Богу.{S} Један део чланова успротиви се том предлогу од |
| о сат, а сат као минут.{S} И ја се само Богу молим да заустави то време, да се не живи тако брз |
| била мало дете и кад се молила свесрдно Богу за своје лутке и болесну мачку.</p> <p>Она покуша |
| не штампе.</p> <pb n="88" /> <p>— То је божанска искра инстинкта, која је човеку остала из прир |
| ићев изабрани писац.{S} Он је био његов божански учитељ, у кога је веровао као Турчин у Мухамед |
| а сања неки ванземаљски сан, тело наго, божанствено у својој невиности, сатанско у својој лепот |
| у, а заокругљену, извајану као од неког божанственог уметника, лепу, лудо лепу, најлепши облик |
| дрхтала је при сваком даху и покривала божанствену бисту и њене две забрањене руже.</p> <p>— С |
| адприродно биће, као светица, непознато божанство.{S} Наши песници певају песме толиким рекама |
| /p> <p>— Ја нисам њихова непријатељица, боже сачувај.{S} Нашем народу треба много да чита, да с |
| те књиге — додаде весело. — Одмори се, боже благи!{S} Има времена.{S} Ја те волим, много волим |
| {S} Ах, како сам гадан, како сам гадан, Боже мој!</p> <p>Вишњине руке додирнуше његове косе.{S} |
| ито, Вишња... ти си још увек тако лепа; Боже мој, не, то није могуће, да ме више не волиш.</p> |
| о ти школа не допушта, а ти немој...{S} Боже здравља, видећемо се.{S} Ја ти шаљем нешто новца к |
| је Јован.</p> <p>— Онда ником ништа.{S} Боже здравља!... остави ти то мени... ви се људи не раз |
| ече у себи Илић кад се трамвај удаљи. — Боже мој!{S} А мени се чини да је то било тако далеко.. |
| ле чудне жудње.</p> <pb n="207" /> <p>— Боже мој, да сам ластавица! — рекла би гледајући тако њ |
| старе дане уз сина господина.</p> <p>— Боже дај здравље — говорио је раније стари Остојић — не |
| >— Говориш као крајњи мрачњак.</p> <p>— Боже сачувај, ја нисам реакционар, ти то знаш.{S} И кад |
| .</p> <p>— Сутра да ми што буде, не дај боже, па да ми дете остане без спреме, као сироче — бра |
| ого брине за тебе, да и ти ниси, не дај боже, болесна, да ти школа није тешка и да не оскудеваш |
| а право!{S} Не треба гојити прасе у очи божића...{S} Све је спремно.{S} Могу се венчати првог п |
| р-колега</hi> није се био још вратио са божићњег распуста.{S} Тек што је за собом притворио вра |
| слепи код очију, утучени у главу, стока божја!“</p> <p>На спрату над дућаном седели су.{S} То б |
| .{S} Дође јој да викне:</p> <p>— За име Божје, погледајте!...{S} Пропадам...{S} Има ли људи!... |
| ној сивини причињавала као какав велики божур у некој чудној земљи гатки.{S} Коса јој је падала |
| ње, и позваше га <hi>код Пеливана</hi>, бозаџије чувеног у то доба у студентским круговима.{S} |
| више сијала.{S} Сапи су му смршале.{S} Боја му се променила.{S} То није био више арап.{S} Глав |
| ваним, просу се нека чаробна неранџаста боја, која се види само код лептирова, а на супротној с |
| {S} Поред борбе за опстанак и свеопштег боја, човек схваћа стање мира и слоге, поред одабирања |
| куповине, питала га за савет при избору боја, <pb n="200" /> говорила му цене појединих набавки |
| p>— Милисав је анархиста — објасни Каја бојажљиво.{S} Затим додаде, да би скренула разговор на |
| сумња, почетци кајања, нека необјашњива бојазан, хладна као језа.</p> <p>— Свуда!{S} Свуда... с |
| S} Новац треба разумети, па га онда без бојазни можеш волети.</p> <p>— Бог с тобом, како говори |
| довољно, па да га она поново заволи без бојазни.{S} Јер је она била жена, а код жена, кад је му |
| је о тој методици, глас јој је дрхтао, бојала се да њена другарица не сазна шта о овом узбуђењ |
| ворењу.{S} Окрену се по соби, као да се бојала да не буде примећена, па се опет загледа у чипку |
| Као сви људи здрави и природни, она се бојала свега што је анормално, болесно, мистериозно.{S} |
| су оне, те жене, те девојке од којих се бојала, јесу ли оне чисте и толико колико она, каква је |
| салон је блештао у новом плишу и свежим бојама.{S} Само је био незграпан са својим великим кана |
| он има од ње да се учи.{S} Поред тога, бојао се да не начини какав испад, имајући већ извесна |
| е питао како ће јој писмо доставити.{S} Бојао се да јој не направи нове непријатности код родит |
| и му покварио више него што би однео, а бојао се и ведрог неба које му прети сушом непрестано.{ |
| о тако да му се лице није видело јер се бојао да јој га покаже.{S} Да ли то Вишња <pb n="282" / |
| ати се кад хоће.{S} Није се морала више бојати својих наставница.{S} Није морала трчати на час |
| зне дужине и дебљине.{S} О багрењу опет бојаџије обесили кануре бојене и небојене вуне, а месар |
| се, зазиру једно од другог, стид их је, боје се.{S} Па опет се деси кадгод, као овај пут, о пок |
| ним гранчицама.{S} То је ивањско цвеће, боје као восак.</p> <p>Друштво загази у ливаду.{S} Иза |
| ја је благо и видљиво дрхтала.{S} Плаве боје просипале се на парк.{S} Из шуме је долазио дах но |
| е била обучена у хаљине затворено плаве боје, чији је озбиљан крој доликовао лепо њеном одмерен |
| Преовлађивали су отворени тонови, јаке боје, које код нас не губе још своје симпатије поред св |
| пролетњег дана шарениле су се разнолике боје, почевши од белих платнених блуза до црне материје |
| ицала очувано грло и потиљак ћилибарске боје.{S} Кад би је човек видео први пут, помислио би да |
| једном великом пословном завоју зелене боје, с натписом радње њеног оца.{S} После је дошла кар |
| је лепо!{S} Ове бледе, уздржљиве, свете боје у ивањског цвећа... да ли има шта умилније од њего |
| ица, осталих дрангулија разног облика и боје.{S} Собу је испуњавао јак мирис на јоргован.</p> < |
| петељкама штрче очајни дивљи каранфили боје као вино.{S} И мириси су разни: на печен хлеб, на |
| лела од прашине, као да никад није била бојена.{S} Студент обриса пажљиво седиште и позва своју |
| О багрењу опет бојаџије обесили кануре бојене и небојене вуне, а месари кожице суве и сирове.{ |
| рече ми да ће се вечерас навратити.{S} Боји се да не пређе у запаљење.</p> <p>— Збиља?{S} Запа |
| фа, <pb n="55" /> а лети сламни шешир у боји и прсник од платна.{S} Тражио је од жене и деце да |
| да је резултат слободног размишљања.{S} Бојим се да младића није засенуо мој положај, а он на т |
| н овда онда.{S} Оно од чега треба да се бојиш јесте да не будеш... као ја, несрећна за увек.{S} |
| смрти, час узбуна мртвих ствари, једно бојно поље у ноћи са свим ужасима који се појављују и о |
| ору и болници, запламтише живом црвеном бојом.{S} По зидовима остарелим и новим, запуштеним и о |
| ста високим сутереном, обојен жућкастом бојом која прелази у ружичасту, с мрким шалонима што су |
| да вам буду мислене именице.{S} Али не бојте се, не бежите од живота; с њим је као и с пливање |
| сматрао је румени каранфил, његову живу боју, његове свилене, рецкасте листиће.{S} Мислио је ка |
| иле су те бог зна чије одеротине у сиву боју која је језиво приличила његовом земљастом лицу.{S |
| их поново диже и укочено гледаше посну боју и редове штампаних слова, која су расла, дебљала, |
| ивит, који је био изгубио своју првашњу боју под многогодишњим <pb n="179" /> крмачама, и наби |
| за пожртвовање, за праву срећу и прави бол.</p> <p>— Што не бријеш бркове ? — рекла му је једн |
| хтеде јаукнути као рањено живинче, али бол девојке коју је волео би јачи од његовог сопственог |
| 0" /> затворише њена уста.{S} Она осети бол, готово физички, онај исти који је осетила кад јој |
| узбуђењу.</p> <p>— Откуд овај сан, овај бол? — питала се у чуду.</p> <p>Напољу се мрак повлачио |
| S} Њено, већ рањено, срце стезало се од бола.{S} Заклињала се да ће се сва предати нези око бол |
| дговори нешто јетко.</p> <p>— Пиши јој, болан, мајка је, а тетки треба мало, па да је заболи гл |
| ла је, као митолошке тице из пепела.{S} Боле (!дуго о) га хиљаде игала душевног нестрпљења.{S} |
| ала, до врелих игала страсти које су му боле и вртеле месо.</p> <p>Девојка понови песму мирно, |
| уке су јој пуцале од сапунице, крста је болела.{S} Ипак је она одговарала:</p> <p>— Али кад ја |
| , сваком видне, да их је хтела сакрити; болеле је.{S} И као да се хтела отрести тих осећаја, ре |
| то што није требала учинити; и то ју је болело.{S} Куд се окрене чинило јој се да је нешто прат |
| почеше да га сврбе, и њега обузе луда, болесна жудња да рашири руке и да завапи гласно.</p> <p |
| ине за тебе, да и ти ниси, не дај боже, болесна, да ти школа није тешка и да не оскудеваш у чем |
| то се журила.{S} Мајка је била опасније болесна него што је отац писао.{S} За време кризе, млад |
| е од трема. — Теби није добро?{S} Ти си болесна ?</p> <p>— Врућина ми је, мајко.</p> <p>— Хоћеш |
| жутим очима, тешка срамотна болест коју болесник крије од света, док му она разједа срце, а њен |
| је остављао свакоме слободан један круг болесних места, а нападао је на оно што је главно, на о |
| лињала се да ће се сва предати нези око болеснице, да неће одмицати од ње дан и ноћ.{S} А кад о |
| </p> <p>Идућег дана, кад лекар прегледа болесницу, рече девојци:</p> <p>— Захвалите Богу и идит |
| } Три дана и четири ноћи није напуштала болесничке собе.</p> <p>Идућег дана, кад лекар прегледа |
| , она се бојала свега што је анормално, болесно, мистериозно.{S} Праву љубав је видела само у б |
| е без команде.{S} Сирото кљусе, било је болесно у обе ноге, свакако од какве неизлечиве болести |
| р.{S} Његова мисао је била уморна. срце болесно, воља немоћна.{S} То му откри његов интимни пор |
| у косу, просто сплетену.{S} Па ипак, по болесној склоности своје душе, он се не даде да га зане |
| е молила свесрдно Богу за своје лутке и болесну мачку.</p> <p>Она покуша да отури те мисли заје |
| мисао је заузимала само њена мајка.{S} Болест <pb n="186" /> је прошла: поменула се, а не врат |
| рви пут прочита не учини јој се мајчина болест много опасна.{S} Што га је више понављала, све ј |
| још истог дана у Чачак.</p> <p>Мајчина болест јој се чинила као казна.{S} Њено, већ рањено, ср |
| страшило са жутим очима, тешка срамотна болест коју болесник крије од света, док му она разједа |
| кући, па сутрадан јави директору да је болестан, те не може долазити у школу за неко време.{S} |
| у обе ноге, свакако од какве неизлечиве болести, па ипак се силило и хтело да сакрије своју нем |
| има око одржавања куће, бригама, ситним болестима које се пате, а не сметају.</p> <p>— Главно ј |
| /> према њој.{S} И сем тог, она је била болешљива, нервозна девојчица, код које се чежње развиј |
| е било.{S} Говорим, јер ме данашње доба боли, јер су се жбири испилили у народне људе, у родољу |
| едомире...{S} Не, то боли, да знаш како боли!...</p> <p>Он је поново прихвати и принесе је к ср |
| , Чедомире... мој Чедомире...{S} Не, то боли, да знаш како боли!...</p> <p>Он је поново прихват |
| се у мукама.{S} У њеној души дубила се болна празнина.{S} Губећи њега, чинило јој се да се губ |
| ргијање природе и ми зажелимо, с једним болним осећањем, да и ми полетимо безбрижно као лептир, |
| ом столу у хируршкој дворани београдске болнице.{S} Једна млада, хрома жена успротивила се изли |
| озори на здањима и чатрљама, на Двору и болници, запламтише живом црвеном бојом.{S} По зидовима |
| p>— Што ми не пише! — чудила се девојка болно. — Бар једну реч да је здрав.</p> <pb n="223" /> |
| жив.</p> <p>— Ах, тај живот! — промуца болно.</p> <p>Он јој се учини одвратан, тако одвратан д |
| косе што јој је падао на чело, и јекну болно:</p> <p>— Шта је ово мени?{S} Ја нећу то.{S} Ја с |
| p>— Ми ступамо посред гомиле безбројних болова, а многи од нас не чује ни једну жалбу — грмио ј |
| ; она дотле није била никад осетила ове болове и ове сладости.{S} Чудила се тој несаници, покуш |
| узе једно јако, немирно осећање, слично болу за домовином.{S} У његовој природи беше јако разви |
| ле, ти кажеш да причекају?</p> <p>— Да, боље да се кају раније него доцније.</p> <pb n="199" /> |
| тима.{S} Положила је испите врло добро, боље него ранијих година.{S} Шта више, добила је наград |
| прихвати Вишња — онда будимо отворени: боље је да не идемо заједно.</p> <p>— Ми нећемо нашкоди |
| аштати, толико мислити, толико тражити; боље је пристати на живот, пустити се у њега.</p> <p>Је |
| га је више понављала, све је разумевала боље народске фразе где се не говори непосредно, обигра |
| у оближњој механи.</p> <p>Посао пође на боље.{S} Код Радоја су се могли купити часовници јевтин |
| доћи и изменити, окренути њен живот на боље.{S} Међутим, ништа се није догађало.{S} Београђани |
| али му је сад било јасно да није ништа боље судбине од тог коња са пропалим ногама.</p> <p>— О |
| се што је нудила.</p> <p>— Је ли ти сад боље?</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Али си бледа?</p> <p>— |
| е.{S} Постанеш неки чиновник, шта ти је боље од тога!{S} Иде ти после плата, а кад остариш, пен |
| он је њоме махао по ваздуху, као да би боље доказао оно што је говорио.{S} Престао је да пише |
| синуше плаве очи у девојке. — Можда би боље било да се никад нисмо познали.</p> <p>— То је сув |
| подмладак него што смо ми.{S} Шта ће ти боље еманципације?</p> <p>Ишли су сад по стази посутој |
| вори их обадва.{S} Чедомир је сад могао боље видети салон.{S} Примети велику библиотеку, пуну п |
| а! — одговори полако.</p> <p>— У толико боље.{S} Још нисам никад била у сеоској механи.</p> <p> |
| е у прве клупе да би професора чула што боље.{S} Уписала је и часове који по уредби нису били о |
| купи их и стаде прелиставати да уђе што боље у предмет.{S} Он их је почео у Паризу, пун научног |
| да га својим здравим разумом схвати што боље.</p> <p>Међутим, једном кад је Радоје почео да гов |
| говори се о васкрсењу.{S} Али има нешто боље.{S} По некад живот изведе своје мистериозне путеве |
| сам и ја, па опет кад видим да је нешто боље, што да не радим тако!...{S} Звао сам доктора.{S} |
| .{S} У њихову собу, која је била за <hi>боље госте</hi> и у исти мах служила за кување, долазил |
| одица једног мањег трговца као и једног бољег радника: ништа у њој није давало утисак раскоши ; |
| . <pb n="84" /> Хранио се на кредит, до бољег времена, где и раније.{S} То је било тамо, кад се |
| сличног њему, <pb n="236" /> можда још бољег од њега.{S} Како би иначе могла продужити да живи |
| оји је такође имао велика одушевљења за бољи живот, за нова прегнућа.{S} Својом малом главом, о |
| ласне разговоре.{S} Међу њима видели се бољи чиновници, имућнији трговци, расположени такође, р |
| била његова, мислио је даље, постао би бољи човек.{S} Чинило му <pb n="280" /> се да би у њој |
| омиле кућу више од кафане, нека подигну бољи подмладак него што смо ми.{S} Шта ће ти боље еманц |
| се са својим вршњацима, децом такође из бољих кућа, а поквареном као и он, можда горе него и он |
| буни против власти, не да би је начинио бољом, него да је дочепа у своје шаке.{S} И он не жели |
| ражила мараму да је намирише, нудила му бонбоне, китила га цвећем из саксија, слала по Младену |
| е кутије са шамијама, вештачким цвећем, бонбоном.{S} На фијокама испод њих примећивали се натпи |
| погледао у свог сина.</p> <p>Једна нова бора оцртала би му се међу повијама.</p> <p>— Да си так |
| укућани, суседи, па и отац, намрштених бора на челу и изразитих усана.{S} Свако од њих знао је |
| у те две расцветале руже што се крију у борама муселина и љубити до миле воље њену кожу час рум |
| овић не разболе и умре.{S} Овај народни борац, као и многи други, доживео је пред смрт велика р |
| ен.{S} Нема весеља.{S} Лица се згрчила, борба за опстанак их наружила.{S} Ретко се види један м |
| су ми га учинили.</p> <p>— Бори се.{S} Борба за опстанак усавршава, оплемењава.</p> <p>— Да.{S |
| лектуалног апса.{S} Шта је та Дарвинова борба за опстанак, одабирање, последице наследства?{S} |
| } У то доба била се већ увелико развила борба између школованих и нешколованих чиновника, те је |
| ан за комад насушног хлеба, те га је та борба изоштравала, док његова деца добијају то парче хл |
| сти, који помаже паметне људе у њиховим борбама, он је остајао на истом месту.{S} Упркос дубоки |
| тима, републиканцима, који се у то доба борбе за основна грађанска права нису разликовали један |
| и опанак.{S} Сад, после двадесет година борбе, он је видео краљевство претучено народним бунама |
| анђеља и француске револуције?{S} Поред борбе за опстанак и свеопштег боја, човек схваћа стање |
| његова деца добијају то парче хлеба без борбе, те своју слободу употребљавају на своја задовољс |
| никаква комбинација неће уништити закон борбе који гноји земљу својим жртвама?...{S} Шта то мар |
| але су код двоје заљубљених једну врсту борбе час прикривене, час отворене.{S} Чедомир се љутио |
| , Зарија је лутао по живом, ироничном и борбеном Београду са изгледом залуталог пустињака.{S} Н |
| вег тешког живота у сталној опозицији и борби са властима, стари професор и његова жена нашли с |
| у није било кадро спречити га у његовој борби за народ.{S} Његов радикализам није био више поли |
| ржавама, ја бих се сав посветио класној борби.{S} Али овде, Вишњо, ми још немамо базе; треба пр |
| нски морални закон породичног живота са борбом за испуњење својих сопствених потреба.{S} Њено в |
| кле бити против онога који нам олакшава борбу између тих неједнакости.{S} Новац треба разумети, |
| S} Она није била спремљена за живот, за борбу, за одрицање.{S} Лака и површна, знала је живети |
| ир продужи:</p> <p>— Право претпоставља борбу.{S} А ти си жена... наша жена која не воли живот |
| она нам нуди хиљаде руку, да нам олакша борбу за насушни хлеб.{S} Ево овде у равници, где се ки |
| <p>— Да.{S} Ја то знам.{S} И ја примам борбу.{S} Ја сам наоружан знањем целе наше епохе.</p> < |
| 1" /> је ушла у социјалистичке идеје, у борбу против формалистичког друштва, где диплома замењу |
| ауци.{S} Све снаге је требало уложити у борбу за слободу.{S} После ће доћи остало само по себи, |
| којима се никад није знало за оскудицу, боре се сад за насушни хлеб.{S} Општа чама, вечито јади |
| авео.{S} По убледелом челу повлачиле се боре, а у солуфима се пресијавало неколико белих власи. |
| кшале му беду, просветиле га.{S} Оне се боре с човеком раме уз раме, нема рада од кога се стиде |
| ад нову варош пуну младих људи, који се боре против живота и за живот, мењају садашњост, ред ст |
| зла, најзад су ми га учинили.</p> <p>— Бори се.{S} Борба за опстанак усавршава, оплемењава.</p |
| учитељицу, невољу.{S} Он је имао да се бори из дана у дан за комад насушног хлеба, те га је та |
| преживелих година.{S} Преста брзо да се бори против појаве два женска лица, оба љупка, оба приј |
| у живот природе, где се дрво с дрветом бори за што више сунца.{S} Понекад би се заборавио и жа |
| ен дотадањи живот.{S} Узалуд се девојка борила да се код своје куће осети као код своје куће.{S |
| тате.{S} Министар. који се целог живота борио против реакционарних власти, трудио се да у своје |
| ко исто од доброг соја?{S} Његов прадед борио се јуначки за слободу своје земље, његов дед је к |
| знао о овом свом претку, било је да се борио на Засавици, по свој прилици у чети Зекиних голаћ |
| ли оно какво си га хтео, за какво си се борио.{S} Убијен је краљ тиранин, осигурана је слобода |
| е најбоље, најкорисније, најправедније, борити се против онога за што су уверени да је рђаво и |
| .{S} Из шуме је долазио дах ноћи, мирис боровине, свежина росе, задах трулог лишћа.{S} Један тр |
| готово сиротињске кућице, где народног борца очекује његова породица.{S} Они ће му причати о м |
| далом је стајала Вишња у ноћној кошуљи, боса.{S} Као ван себе, гледала је своју слику, слику не |
| итворио врата, кад их газдарица отвори, боса, само у кошуљи.{S} Носила је један велики формулар |
| зелен здравац планински,</l> <l>На бел’ босиљак градински.</l> </quote> <p>На изласку из вароши |
| знојава лица, раздрљених груди и врата, босих ногу, па радиле нешто по дворишту сагибајући леђа |
| , у дивна округла рамена, у румену кожу босих ногу.</p> <p>— Ево ме... узми ме! — промуца њен г |
| сочан.{S} У низинама виделе се вреже од бостана и краставаца; ту су биле подигнуте шиљасте зему |
| , по једној пијаци, око сандука, гомиле бостана и покроваца скакутали су сунчеви зраци.{S} Небо |
| кроз вечерњу тишину.{S} Две три звезде боцкале су један крај неба.</p> <p>Двоје младих ћутали |
| тако нешто, те пљесну рукама:</p> <p>— Браво, господин-Илићу!{S} Главно је кад се двоје воле.. |
| лави, чији су крајеви били везани испод браде.{S} На извесном остојању од њих корачао је један |
| и он, збуњен, светлих очију, уздрхтале браде, згрчених прстију и с грозницом по целом телу.</p |
| залисцима, пљоснатих ушију, необријане браде и кратких, дебелих бркова, готово суров, сељак у |
| урих, смерних очију, смеђе накострешене браде, ниског раста и великог трбуха, чиновничића с мал |
| и чини, ради у супротном правцу: пушта браду, чупав је, аљкав, носи умашћен шешир и уздигнуту |
| — Хајдете... хајдете.{S} Да вам покажем бразилијанску марку што сам је купио од једног Јеврејче |
| ај бакалин што је увозио вагоне кафе из Бразилије, као овај у ћошку... с великим носем што тера |
| жалосно. — А кад сам ја учио школу, мој брајко!...</p> <p>Застаде, одмахну руком и не заврши ре |
| упака.{S} Живот, смрт, љубав, отаџбина, брак престаће да вам буду мислене именице.{S} Али не бо |
| е нађу користи у својој вези; понављам, брак је на првом месту акт озбиљан, хладан, срачунат да |
| у; симпатије су редак луксуз, а брак... брак је код паметних људи вешт споразум, смишљен ортакл |
| времена, иако сам се бунио против њега: брак ми изгледа вечито нешто севдалијски... уз пратњу Ц |
| мо за нешто што није у нашој власти.{S} Брак ствара од људи силом хипокрите, установљава једну |
| , Клеопатра — примети хладно Матовић. — Брак треба да је резултат слободног размишљања.{S} Боји |
| воју цену; симпатије су редак луксуз, а брак... брак је код паметних људи вешт споразум, смишље |
| оност.{S} Али право средство, понуду за брак, није употребљавао.{S} Можда би само једно половно |
| еву женидбу. — Не могу да схватим такав брак у обичним приликама, а камо ли кад је у питању пре |
| /p> <p>— Управо — додаде Илић — за мене брак не постоји као питање.</p> <p>Бела рђаво разумеде |
| наведе да је парница поведена, да ће се брак раскинути.</p> <p>— Да чекам и да поновимо целу на |
| омисли да он хоће да каже како не двоји брак од љубави, или тако нешто, те пљесну рукама:</p> < |
| ана, ти ћеш се решити за конвенционални брак, и ђаво ће знати да ли ћеш шта сачувати од онога ш |
| } Управо, она за њу није постојала, већ брак, муж.{S} Томе је требало очувати, <pb n="99" /> жр |
| , изговарајући полако њено име из првог брака, давала детаље о њеној породици, о њој самој, поз |
| ећао:</p> <p>— Ја сам одсудан противник брака у опште.{S} Он је неприродан и неморалан.{S} Непр |
| } Износио је нове погледе о породици, о браку, о улози државе у материнству.{S} Те ствари су би |
| риозно.{S} Праву љубав је видела само у браку.{S} Управо, она за њу није постојала, већ брак, м |
| је положио испите, а госпа-Клеопатра је брала лаворике.{S} Она је сад говорила своме мужу:</p> |
| олином:</p> <quote> <l>Девојке су цвеће брале,</l> <l>Цвеће брале, венце виле,</l> <l>Венце вил |
| <l>Девојке су цвеће брале,</l> <l>Цвеће брале, венце виле,</l> <l>Венце виле, говориле:</l> <l> |
| Он се оправда.{S} Разлог је био прост; брана и тунел поред ње били су главни радови предузећа; |
| Радоје. — До јесени имаћемо оба зида на брани.{S} А оно што остане лако је.{S} Још до године у |
| одмакло с послом.{S} Оба главна зида на брани била су подигнута.{S} Ништа јаче у граду није бил |
| n="234" /> <p>— Али, тата — поче да се брани девојка. — Ко ће кућу водити, ко ће децу намирити |
| ти се она, и скочи са постеље као да се брани од нечијег насртаја.</p> <p>У соби је било све ми |
| ми дете остане без спреме, као сироче — бранила је госпођа те трошкове пред министром.</p> <p>Б |
| едне мисли у глави.</p> <p>Бела се није бранила.{S} Зенице су јој се јако шириле.{S} Она је шап |
| устиш, тето, Вишњу са мном?</p> <p>— Не браним — одговори Вишњина мајка. — Ја јој једнако велим |
| кувала запршке.</p> <p>— Остави, дете — бранио јој је отац да то ради.</p> <p>Прљила се око ват |
| пажњу на несташност његовог сина, он се бранио неким руским принципима васпитања деце у слободи |
| и вечито.</p> <p>— Не покушавајте да се браните.{S} Већ ми то причају одавно.{S} Али ја добра, |
| ом месту, не могу често имати своје ја, бранити оно што мисле да је најбоље, најкорисније, најп |
| рих од својих суседа?{S} Она није умела бранити себе помоћу других.{S} Она је осећала просто да |
| ова лепа.{S} Хтела ју је поздравити као Бранко: „Београде, мој бели лабуде!...{S}" Београд је в |
| рош се избуди.{S} Река је била разорила брану, заглавила своје корито одроњеним каменом, ишчупа |
| ика су дјела твоја.</p> <p>— Сад копају брану и јаз.{S} Притиснуо радник, мила мајко, као мрав. |
| </hi> приређује у очи Ивањдана излет на брање ивањског цвећа.{S} Да пустиш, тето, Вишњу са мном |
| о дана?</p> <p>Обоје су имали право: ни брат ни сестра нису били на свом месту.{S} Родитељи нис |
| целе наше фамилије, он ми је тако рећи брат, ја немам другог брата...{S} Најзад, шта ме се тич |
| > <p>— Ћути ти, материна мазо — пребаци брат сестри, и један сјај мушке надмоћности засја у деч |
| абавама.{S} Ту су долазили студенткињин брат, артиљеријски поднаредник, још две три великошколк |
| чарску бању или каква несташност млађег брата испуњавали су по читаво писмо.{S} Па ипак, та су |
| .{S} Остојић је био нека врста старијег брата, пратио их у варош, окопавао им баштице за цвеће, |
| н ми је тако рећи брат, ја немам другог брата...{S} Најзад, шта ме се тиче.{S} Он се можда пром |
| алал! — поклапали су га други. — Раде, брате мој, па све варнице искачу.</p> <p>— Само тако! — |
| е учила девојачку школу.</p> <p>— Море, брате, где си ти?{S} Откад те нисам видела — рече му он |
| ла готово цело детињство са њом и њеним братом, Радојем.</p> <p>Златарев син је био нешто стари |
| ужење кад је младић држао лекцију њеном брату, позивала га на ручак још једнако по свом обичају |
| а због школе.{S} После мене долазе моја браћа.</p> <p>— Не, не гледајте на те ситнице, на новац |
| ивали мајка, млађа <pb n="56" /></p> <p>браћа, укућани, суседи, па и отац, намрштених бора на ч |
| аскало господски, као да вози краљевски брачни пар.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — драо се поред њег |
| нзијом средњешколског професора.</p> <p>Брачни пар дође у Београд да присуствује погребу.{S} По |
| а и о њему, Илићу, мислио је; Младен је брбљив, а Бела...</p> <p>На ову реч младић задрхта.{S} |
| е посматрала домаћег учитеља него своје брбљиве сестрице.</p> <p>Стари Матовић није примећавао |
| љају владу.</p> <p>Били су прешли преко брвна.{S} Ишли су сад заједно.{S} Њена плава коса, очеш |
| ава бара.{S} Неки добричина наместио је брвно.{S} Девојка ступи напред.{S} За њом пође Илић и о |
| би одлазио из вароши, у околне паркове, брда, шуме.{S} Ни ту се није осећао срећан.{S} Какво др |
| Њене мисли враћале су се пут Бумбарева Брда, у белу варош на саставу две велике воде, и изазив |
| ибе.{S} Београд је био близу, одмах иза брда.{S} Девојка прибра своју снагу, намршти се, па се |
| д њима се простирале дуге пољане, ниска брда, две три вароши и велико београдско небо.{S} Могло |
| врђаве, чија се платна спуштала од врха брда па до у саме таласе Дунава.</p> <p>Ова слика учини |
| у две куће видело се парче Топчидерског брда, низ јабланова у подножју, грубе фабричке зграде, |
| тркани Београд, који се ломио преко три брда, био је као створен за поверљиве састанке.{S} Неко |
| јка — то је за причу!</p> <p>Брод обиђе брдашце, и пред путницима се указа цела панорама Београ |
| о оног долапа, па се спустише низ једно брдашце.{S} Под њим је жуборила озидана чесма на две лу |
| хлеба и сира. <pb n="302" /> На једном брдашцу отац му је објаснио четири стране света: код се |
| тављали ритови, па се постепено пела уз брдо, прошарана вртовима, попречним улицама и по неком |
| дан трамвај <pb n="79" /> шкрипао је уз брдо; електрична светлост севнула би несигурно као муња |
| ље.</p> <p>Таман да се спусте низ једно брдо, кад ветар скиде Вишњи шешир с главе и понесе га н |
| <pb n="74" /> још високо над зарубљеним брдом преко Саве.{S} Све се запали.{S} Рекао би да се с |
| зеленило суседне баре, а даље, горе, на брегу, белео се један крај вароши под небом сивим као м |
| .{S} Северњаци су нам донели, са својим брезама и саоницама, култ енергији, окрутности, себично |
| ило у пролеће рано,</l> <l>То је било у брезову хладу,</l> <l>Имала си срце насмејано,</l> <l>И |
| и и године пролазе?{S} Јер младост иде, брже него што се мисли, а са њом и сва могућност да буд |
| ишња сврши школске задатке што је могла брже, па се онда свуче и леже.{S} Хладна постеља јој је |
| наслоњен на стуб једне лампе, пошла је брже и пријатељски му пружила своју руку, покапану маст |
| у се међу повијама.</p> <p>— Да си тако брз на раду као на лажи, далеко би отерао! — рече му др |
| лејала, жуборили потоци нови, безимени, брзи.{S} Пролеће освајало, живот се обнављао, на ранама |
| После њих долазили су други, па трећи, брзи, дурновити, као неке фантастичне животиње.{S} Језо |
| од руку и по којим пољупцем... пољупцем брзим, кратким, недовршеним. <pb n="42" /> Међу њима би |
| на се решавала једнако да му пише.{S} У брзини с којом је оставила Београд није јавила ником о |
| ој је пријала угодно.{S} У њеној глави, брзо као у кинематографу, <pb n="34" /> појављивале су |
| нца.{S} Он узе за руку своју другарицу; брзо се трже, њена рука била је хладна као мртва.{S} Он |
| ко се одлучио да приђе првој струји.{S} Брзо се нашао у првим редовима; он је био сјајан полеми |
| и се у ноћ преживелих година.{S} Преста брзо да се бори против појаве два женска лица, оба љупк |
| одајући се своме срцу.{S} После се трже брзо, нагло и одби.</p> <p>— Не, не могу.{S} Журим се.< |
| опуштање од правог пута.{S} Корачала је брзо, али сигурно, и изгуби се не окренувши се.</p> <p> |
| према малим, јаких према слабим, он је брзо постао убеђен у теорије материјалистичке философиј |
| здрава као планинска биљка, освести се брзо после првих дана ове муке.</p> <p>— Ја претерујем. |
| м, Илић се осетио нелагодно.{S} Ипак се брзо прибрао.{S} Имао је прилично кредита, јер је прошл |
| о у рукама, у гомилу осталих, дигнуо се брзо и отрчао у варош.{S} Срео би тада овог или оног др |
| љутито песницом по столу.{S} После рече брзо, усплахирено:</p> <p>— Ево, на, држи — и предаде ј |
| е.</p> <pb n="75" /> <p>Чедомир је ишао брзо, не знајући ни сам зашто хита.{S} Свет му је смета |
| > <p>Матовић није пуштен с робије онако брзо, управо преко ноћ, како су се надали на дому.{S} К |
| а заустави то време, да се не живи тако брзо.{S} Хоћу да грицкам полако <pb n="242" /> своју ср |
| авале.{S} Она је веровала у њих, у њино брзо остварење, у њихов велики принцип: „сваком по спос |
| оспа-Матовићка је одлазила такође, и то брзо, као да је виле гоне, а враћала се тек у вече, пун |
| .</p> <p>И сви троје су тако веровали у брзо и потпуно помиловање Јованово да се његово присуст |
| .</p> <p>Све је то Бела испричала Илићу брзо, без везе, задихано, као да је онај младић Краљ От |
| — одбрани се девојка. — А други?...{S} Брига ме је!</p> <p>— Не, Бела, то није тако.{S} Ти се |
| ситан, а за себе капиталан интерес.{S} Брига за свакидашњим хлебом господари над сваком другом |
| и парк.{S} Весела женскадија, која нема брига око распремања куће, готовљења ручка, водила је г |
| се много, на лицима није било умора ни брига.</p> <p>Радознало се окретала око себе.</p> <p>Са |
| игнуо и очувао.{S} Колико труда, колико брига, колико уздаха око плаћања дуга код Управе Фондов |
| ори она полагано. — Живи се без великих брига.{S} Дужности нису тешке. <pb n="274" /> Има се до |
| но суровим радовима око одржавања куће, бригама, ситним болестима које се пате, а не сметају.</ |
| н је волео своју земљу дубоко.{S} Поред бриге за личну будућност, он је мислио и на будућност С |
| и животи истроше, а душа не оде даље од бриге за насушни хлеб и државни порез.</p> <pb n="142" |
| Оставимо модерне жене нека брину своје бриге, па загледајмо своје јаде.{S} Нека наше жене науч |
| да је њен позив у животу виши од обичне бриге за кујну.{S} На лицу јој је почивао отмен умор, к |
| кораке ослобођеникове који пролази без бриге поред наоружаног стражара што је дотле располагао |
| паште, <pb n="59" /> снег пада, тебе ни бриге.{S} Постанеш неки чиновник, шта ти је боље од тог |
| шњим хлебом господари над сваком другом бригом код највећег броја лица.{S} Њихова мишљења, наро |
| и се да одговори свима дужностима, води бригу о дневним потребама, расподељује своја средства.{ |
| стави пук и друштво нек сами воде своју бригу.{S} Ти ћеш тамо у Чачку наћи довољно посла да тво |
| и и даљим пијацама, организовати сталну бригу за народно и сточно здравље, појачавати принос у |
| стање</hi>, од кога му је пуцало срце и бридела леђа, звониле су му као песма наде, утехе, буне |
| миле младићу као крајеви раја.{S} Он је брижљиво остављао те хартије у дно свог ђачког сандука, |
| ањену девојкину душу.{S} Она се посвети бризи око оца.{S} Труђаше се да накнади домаћицу кући.{ |
| е да власт не изигра ове мере.{S} У тој бризи он је смео с ума реакцију простих маса, те је сад |
| ала је да се неће моћи савладати, да ће бризнути у плач... ту, на улици, пред толиким светом.</ |
| лно црно одело, био је резервни официр, бријао се сваког јутра, имао спокојне очи и замрљан пот |
| глави је имао качкету, пушио на лулу и бријао бркове.{S} Да се није знало чији је син, узели б |
| раву срећу и прави бол.</p> <p>— Што не бријеш бркове ? — рекла му је једном приликом. — Јутрос |
| пупаст трбух.{S} Рекао јој је да се не брине, оставио листу на сто, легао и заспао.</p> <p>Мис |
| мајка ти је нешто назебла, па се много брине за тебе, да и ти ниси, не дај боже, болесна, да т |
| на Првовенчаног.</p> <p>— Ја се озбиљно бринем за ваш опстанак у државној служби — приметио му |
| ба поуке.{S} Оставимо модерне жене нека брину своје бриге, па загледајмо своје јаде.{S} Нека на |
| овима и учтивостима.{S} Пушкарка се већ бринула шта ће сутра лепо скувати за ручак, те је питал |
| {S} За скандалозну страну тога догађаја бринуо се Младен, који је вукао свог учитеља за рукав, |
| р... овде, у овом салону... служавка је брисала трпезарију... ти си се бакћао око новог устава. |
| тео је да је заборави.{S} Њена слика се брисала, срце ћутало.{S} То је трајало неко време.{S} И |
| лику мараму за један крај, као заставу, брисао нос на сав глас и хвалио одличну кујну своје жен |
| је одабирао њихова преимућства, док је брисао <pb n="80" /> са њих све што му се није допадало |
| еђу трепавица.{S} Та глава је заводила, бркала мисли, одвлачила у пропаст.</p> <p>— Љута?{S} За |
| омично над хартијом.{S} Његове мисли се бркале. <pb n="294" /> Чинило му се да је прочитао у не |
| ки флуид, сладак и тежак; у глави му се бркало, срце готово престајало куцати.{S} Белу није мог |
| ју, необријане браде и кратких, дебелих бркова, готово суров, сељак у грађанском оделу, иначе о |
| је имао качкету, пушио на лулу и бријао бркове.{S} Да се није знало чији је син, узели би га за |
| ећу и прави бол.</p> <p>— Што не бријеш бркове ? — рекла му је једном приликом. — Јутрос прође |
| пољубила само да види како је то кад су бркови обријани!</p> <p>Доиста, она није размишљала мно |
| у траку велике реке није кварио никакав брод.{S} Од Београда се видела само она стругара и још |
| стара девојка — то је за причу!</p> <p>Брод обиђе брдашце, и пред путницима се указа цела пано |
| м срцем.{S} Шта сад тражиш опет?</p> <p>Брод је ишао час средином Дунава, час се провлачио изме |
| ро физичка, и он је терао пером, као да броди морем начињеним од самог миља и заноса, па кад би |
| је прикупљала своје сирото искуство као бродоломник на пустом гребену што сабира крте остатке р |
| и над сваком другом бригом код највећег броја лица.{S} Њихова мишљења, нарочито кад се тиче пол |
| или онај час, грдиле своје наставнице и бројале дане до краја школске године.{S} Каја, у њеној |
| </p> <p>— Овој нису вечерас све козе на броју!</p> <p>Вишња сврши школске задатке што је могла |
| матра упорно.{S} Не могаде издржати тај бронзани поглед те саже главу.</p> <p>Мисли му пређоше |
| старина : камене стреле, римске новце, бронзано прстење које је купила по околини.{S} То је би |
| о мало, троше што год имају на новине и брошуре, читају на дохват популарне књиге, не пишу ништ |
| м поветарцу, њихале своје шарене главе, брујале једва чујно и као да су јој давале неки знак, з |
| сту живе геометрије.{S} У науци се чује брујање таласа револуције.{S} Изгледа као да идемо у су |
| заузет једино материјалним интересима, бруји живот где новац господари свима питањима, царује |
| је било мирно и топло.{S} Једна црвена буба трудила се да се успење уз један камичак. <pb n="7 |
| ичак. <pb n="76" /> Стаде посматрати ту бубу и мислити... ко зна на кога!{S} На државни удар... |
| д, Србију.{S} Отићи ћемо у Црну Гору, у Бугарску, Русију.{S} Наш ће бити цео свет.{S} Правићу ш |
| о радник, мила мајко, као мрав.{S} Сева будак, а онај кујунџијин настојава и соколи...</p> <p>У |
| ономе од кога га је узео, поново зграби будак, замахну њиме, поче да копа, па се онда заустави, |
| нданти армија...{S} У Србији има толико будала да се за педесет година не роди ниједан ипак би |
| ми, спремај паре за свадбу.</p> <p>— Не будали! — поново се наљути муж. — Ја ти говорим као мај |
| <pb n="214" /> <quote> <l>Стојане, луда будало,</l> <l>Ухвати сиве волове,</l> <l>Узори равне д |
| тан, врло радан, витак, упечатљив, увек будан, он се ту осећао као риба која је из плитке бариц |
| тања, да би радио само оно што воли, да буде свој и припада самом себи.</p> <p>— Новац је чудна |
| рођеног оца.{S} Та кућа је сазидана да буде уточиште свију њих и да се сваком члану породице н |
| ради на свом образовању и спрема се да буде велика и мила сарадница на препорођају родног крај |
| .{S} Она није довољна жени која хоће да буде на висини свога времена — одговори Вишња и погледа |
| је трошио своје младе године радећи да буде достојан поверења које ће му се некад указати.{S} |
| неразумљив начин.</p> <p>Он је хтео да буде просто мудрац.{S} Своје мисли налазио је шетајући |
| стао одмах, говорећи:</p> <p>— Да, нека буде просто... што простије... колико је могуће простиј |
| е с њом догодило, признати све, па нека буде како она рекне.</p> <p>У тим мислима, Вишња је пре |
| њој звезду пратилицу, он је хтео да она буде једино метеор, који ће се појавити на његовом небу |
| рену се по соби, као да се бојала да не буде примећена, па се опет загледа у чипку, у кошуљу, у |
| нашто све те лепе мисли ако Чедомир не буде њен!</p> <p>Пролеће се расцветавало око девојке, а |
| чку наћи довољно посла да твој живот не буде излишан.{S} А кад ти једног дана твоја срећа допус |
| ка.</p> <p>Споразумели су се да венчање буде на јутрење, у најужем кругу пријатеља.{S} Госпођа |
| ово воле...{S} Шта треба више, па да се буде срећан!{S} И у том слатком расположењу, које не по |
| бав ласкала је његовим жељама да живи и буде срећан.{S} Млади човек се налазио у неразрешљивом |
| н се тек пење врхунцу.{S} Ја хоћу да он буде вредан...</p> <p>— Пуста жеља!{S} Јер само гледају |
| ена срећа <pb n="18" /></p> <p>доћи ако буде што школованији, што начитанији.</p> <p>Шесту годи |
| а под надницу.</p> <p>— Сутра да ми што буде, не дај боже, па да ми дете остане без спреме, као |
| је размазили, те је желела да и Чедомир буде нежан <pb n="114" /> према њој.{S} И сем тог, она |
| <p>— Не! — одби она усиљено. — Зашто да будем невесела?</p> <p>Стара девојка је ухвати за руку. |
| хтеде продужити школу.</p> <p>— Нећу да будем чиновник — рече оцу.</p> <p>— Него шта ћеш, несре |
| ћу да се образујем до краја.{S} Хоћу да будем на висини времена у којем живим.</p> <p>Каја је б |
| ити себе, потврди:</p> <p>— Зашто да не будем задовољна!</p> <p>— То је опет срећа... нека врст |
| е почивке — ако он не дође, Зарија, ако будем морао живети као сваки други...</p> <p>Младић изв |
| о се мисли, а са њом и сва могућност да будемо срећни.</p> <p>Дрхтећи, Вишња је гледала у своју |
| тругане!...{S} Ми смо сувише мали да му будемо пријатељи или непријатељи.</p> <pb n="93" /> <p> |
| атриота бежи општим људима: да благо ти будет и да долгољетно поживиш на земљи...{S} Да постоји |
| S} Бар смисли шта хоћеш.{S} Хоћеш ли да будеш виђен?{S} Онда критикуј туђа дела, не стварај ниш |
| аљско задовољство.</p> <p>— Хоћеш ли да будеш моја жена? — упитао је он.</p> <p>Њене руке задрх |
| треће класе.</p> <p>— Ако пак хоћеш да будеш задовољан — продужи Ристић — онда мораш ићи из љу |
| о од чега треба да се бојиш јесте да не будеш... као ја, несрећна за увек.{S} И упамти, свет је |
| у, продавати переце; шта то мари ако ти будеш моја жена!{S} Ја сам кадар да радим за двоје.</p> |
| ознали.</p> <p>— То је сувише горко.{S} Буди правичнија.{S} Ми смо провели целу младост заједно |
| нутрашњи глас му је довикивао:</p> <p>— Буди храбар.{S} Ради.{S} Реши се.{S} Не клони.</p> <pb |
| ћ конфликта између нужних сила.{S} У то буди уверен.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| , давала опроштај, угушивала себичност, будила све умрле врлине.{S} Илић нађе једва времена да |
| нутра сомотска постава.{S} Дућан му пун будилника, зидних и џепних часовника, па све куца и рад |
| аховине, <pb n="232" /> златни ланчеви, будилници што су свирали војничке маршеве, велосипеди, |
| добри пријатељи — прихвати Вишња — онда будимо отворени: боље је да не идемо заједно.</p> <p>— |
| ао је у собу весео шум Београда који се будио пред вече, као одахнувши после великих врућина.{S |
| усавршавањем, сви инстинкти једне душе будне, упечатљиве и несређене обузели, занели и осудили |
| оргован.</p> <p>— Како ти се допада мој будоар ? — упита га девојка, насмехнувши се.</p> <p>— В |
| ријенталским ресторанима, али никако да буду онакве какве их је госпа-Клеопатра спремала о јесе |
| вници могу шетати до миле воље, а да не буду изненађени непријатним сусретом, подозривим оком.{ |
| , љубав, отаџбина, брак престаће да вам буду мислене именице.{S} Али не бојте се, не бежите од |
| подругљиво на љубазности што се чиниле будућем министарском зету и питао се ћудљиво како ће се |
| налазим у томе ничега чудноватог — рече будући министар. — Ако се воле, зашто да се не узму?</p |
| осила садашњост и чекала нешто друго... будућност, како се то једном речи назива.{S} Мирно, пре |
| чно рећи њена права кад сврши школу.{S} Будућност јој је изгледала неизвесна, тамна, под знаком |
| ије се могао задовољити више чекањем да будућност донесе или не донесе, нови друштвени склоп.{S |
| је остала чиста као кап росе, и чекала будућност и изабраног мужа; чекала их стрпљиво, хладно, |
| ног сокака, пред Вишњом је мисао цртала будућност као неку широку реку са зеленим обалама и неб |
| е за личну будућност, он је мислио и на будућност Србије.{S} Његово биће и његова земља били су |
| вароши.{S} Он је онда гледао у њу кроз будућност која обећава све, а сад је посматра кроз прош |
| песма наде, утехе, буне; њихова вера у будућност и сопствену вредност уносила му је у крв пену |
| ио своју сиротињу.{S} С невином вером у будућност, он је трошио своје младе године радећи да бу |
| е од панталона, сигуран у себе, у своју будућност, у добро које ће чинити својим суграђанима, С |
| у земљу дубоко.{S} Поред бриге за личну будућност, он је мислио и на будућност Србије.{S} Његов |
| укопису видео је узбуркане дубине своје будућности, проналазио је пут својих мисли.{S} Једно же |
| девојку, хтеде јој дати доказа сигурне будућности.{S} Његов глас је дрхтао:</p> <p>— Ја се нис |
| ј <pb n="12" /> политичкој ситуацији, о будућности која чека земљу.</p> <p>— Извол'те, господин |
| у мирису дувана, бунтовничке мисли, дах будућности, све оно нешто неизвесно што очекујемо од да |
| едан пас залаја.</p> <p>Посматрајући то буђење свога села, она покуша да хладније мисли о свом |
| о окружавале Чачак.{S} Обрасле у шуму и бујад, оне су дизале озбиљно своје врхове украшене чипк |
| целу себе, сву раскошну младост која је бујала у њеним грудима и сваког тренутка јој истеривала |
| места допирали су гласови о поплави.{S} Бујице однеле мостове, разориле путеве, укочиле цео сао |
| штала.{S} Са реке је допирао потмуо хук бујице и тежак мирис на одроњену земљу.{S} Грађани, у п |
| S} Рекао би да се светлост сјури с неба бујицом.{S} Многобројни прозори на здањима и чатрљама, |
| а маст није, као по обичају, ублажавала бујицу здравља, којим је девојка била обдарена.{S} Руме |
| м једрима и води је непознатим путем ка бујним предгорјима неке нове земље.{S} Мислећи на ту ре |
| озбиљно своје врхове украшене чипком од букава.{S} По гдегде видело се неко раштркано село.{S} |
| а професора коме у том тренутку скидају букагије с ногу и нуде за министра... на професорову ће |
| сам научио читати и писати из сестриног буквара.{S} Школа му је ишла лако, као вода, како се то |
| два три јасена, широко лишће од ораха и букет процветале зове.{S} Горе, надносило се нешто неба |
| им рубом око крила јурила се око једног букета дуде.{S} Низ кириџија корачао је лагано друмом п |
| адржа се на једном споменику, окруженом букетом прецветалог јасмина.{S} Учини му се као да га б |
| ане, без нарочитог договарања, и весеље букне, у толико јаче у колико је дотле избегавано; момц |
| адна, мутна светлост наших, човечанских буктиња!{S} Како представници школа и секата изгледају |
| уги...</p> <p>Младић извуче један џепни булдог, сав зарђан.</p> <pb n="171" /> <p>— Видиш ли ов |
| 6" /> поклон.{S} И кола одмакоше правим булеваром Краља Александра.</p> <p>Вишња оста тако за ј |
| ела.{S} Он се није претварао.{S} Његове буљаве очи биле су се повукле дубоко у своје тесне дупљ |
| елих власи.{S} Остале су му ипак његове буљаве, црне, мокре очи, нечег детињског у осмеху што м |
| гљав, али млад, пријатних, мушких црта, буљавих очију, које су у тренутцима живости изгледале к |
| падала.{S} Њене мисли враћале су се пут Бумбарева Брда, у белу варош на саставу две велике воде |
| је видео краљевство претучено народним бунама, поразом једног кабинетског рата, сталним сканда |
| де се видела уређена баштица и идилични бунар на точак.{S} Пређоше једну њиву, засађену пшеницо |
| атко и воду?{S} Сад је девојка дошла са бунара.</p> <p>Не чекајући одговор, стара жена донесе ш |
| утицао код општине да се праве вештачки бунари, поправљао женама машине, декорисао кафанске сал |
| а, звониле су му као песма наде, утехе, буне; њихова вера у будућност и сопствену вредност унос |
| ци и старице тапшу рукама, одобравају и буне још више, па се, после, годинама прича како су се |
| талом, мени није ништа право.{S} Све ме буни.{S} Нико ме не воли.{S} Са̑м сам.</p> <p>Хтеде још |
| му угледају нову кравату.{S} Тај тип се буни против власти, не да би је начинио бољом, него да |
| ене младу да лудиш,</l> <l>Ако ти никне буника,</l> <l>За мене младу да буниш.</l> </quote> <p> |
| ?{S} У њој се бунио остатак старе душе, бунила се сва њена ранија наивност против извесних крај |
| душно.</p> <p>— Па што ме је оставио? — бунила се она.</p> <p>— Ко је кога оставио? — одговарал |
| сти као од драгог камења.{S} Јата врана бунила су се по уличном дрвећу, дизала се у вис, кружил |
| ир притрча девојци.{S} Њена слика му је бунила главу.{S} Хтео је да опет под руком осети њено т |
| е Чедомир био у њеној соби.{S} У њој се бунила наша девојка из средњег сталежа, бакалинова ћерк |
| о и све враџбине којих је пун њен крај, бунили <pb n="218" /> су јој главу, мучили је као нешто |
| чео је долазити у сукоб са колегама.{S} Бунио се против неправди које су чинили слабијим од себ |
| ји се напио добра вина.{S} Вишњу пак је бунио тај дан, обузимала ју је час топлина, час зима, и |
| , не усвоје Чедино мишљење?{S} У њој се бунио остатак старе душе, бунила се сва њена ранија наи |
| ам човек из старог времена, иако сам се бунио против њега: брак ми изгледа вечито нешто севдали |
| и никне буника,</l> <l>За мене младу да буниш.</l> </quote> <p>Сунце је било још високо.{S} Опш |
| знемирава то тихо језеро здравих живаца бунтовним мислима нових дана и готово јој хтеде рећи: „ |
| ни државног фијакера!</p> <p>Али младој бунтовници беше спремљено још веће изненађење.</p> <p>У |
| ира пред њом, разговор у мирису дувана, бунтовничке мисли, дах будућности, све оно нешто неизве |
| е ко ће више знати на памет тих његових бунтовничких изрека : „Абдикацијом неких владара није н |
| а иде у помоћ, као поклич на освету, на буну.{S} Што му се допадало у тим тренутцима код Беле, |
| {S} Младићу није било добро.{S} Ваљада, бура која се спремала у ваздуху, уносила му је грозницу |
| , ишчупаним дрвећем, нанетим балванима, бурадима и пластовима сена, па ударила преко поља и бац |
| а, где су се уздизале притке процветале бураније и по који усамљен долап, искрпљен блехом.{S} Н |
| внула би несигурно као муња неке далеке буре.</p> <p>Као сви људи који воле књиге, Чедомир је б |
| афе, пиринча, шећера, канте гаса, једно буре зејтина са мерилицама обешеним о ивицу.{S} Око ваг |
| це, станови за послугу и једно изврнуто буре.</p> <p>Кад прође поред те капије и скрену ка Тера |
| а оста тако за један тренутак.</p> <p>— Буржоа! — рече презриво.</p> <p>На њу навали гомила мис |
| д узбурканих таласа, неугашљив пламен у бури, а пред њим се појављивало сунце, чији је златан с |
| це залазило, само другојачије, ћудљиво, бурно, како то природа може да удеси по каткад над том |
| одушевљавати се да се појави у Чачку са бурским шеширом, подгрејавати бајке о миразу и излазити |
| и изливао свој бакар и злато по зеленом бусењу.{S} Радоје је одбијао кратке димове на својој лу |
| ђинђува, водених чаша, ђачких таблица, бутеља коњака и емаљираних шерпи.{S} Газда-Митар тргова |
| имам осам испита на врату.{S} Глава ми бучи, хоће да прсне.</p> <p>— Знам, знам.{S} Ја мислим |
| а.{S} Да се тако продужило, цео државни буџет <pb n="261" /> не би био довољан да заштити народ |
| оба пројекта озакони у Скупштини.{S} У буџет се унесе довољна сума за почетак.{S} Али оба зако |
| са мерилицама обешеним о ивицу.{S} Око ваге, прекривене плавом, дебелом хартијом, били су насл |
| > <p>Воз је одмицао.{S} Кроз прозоре од вагона виделе се разнолике зграде станичне, гвоздене ма |
| , гвоздене машине ружног облика, низови вагона, зеленило суседне баре, а даље, горе, на брегу, |
| ичка станица.{S} Разни колосеци, низови вагона и остала гвожђарија образовала је црну, зарђалу |
| ао Кина, као овај бакалин што је увозио вагоне кафе из Бразилије, као овај у ћошку... с великим |
| ла с одговором, он је откључавао кофер, вадио стара писма, носио их у најнепосећеније кутове ва |
| ад их јој предаде, викну :</p> <p>— Ево важне... лажне новине! </p> <p>Обузимала ју је нервозна |
| Дође јој да рече:</p> <p>— Шта је тако важно било у девојачкој школи?...</p> <pb n="239" /> <p |
| у својој кући.</p> <p>— Шта је то тако важно? — одговори госпа-Матовићка, већ у постељи.</p> < |
| ићева није давала раније готово никакве важности сујеверицама.{S} Она је тако рећи била без рел |
| аго њима.{S} Узлећу, певају, цвркућу по ваздан.</p> <p>— Глупе жеље! — закључила би убрзо затим |
| иза њих се плаве шајкаче, копорани.{S} Ваздух млак.{S} Стреје капљу; по леду се образују поточ |
| кишом плавило се дубоко, у бескрај.{S} Ваздух је био провидан и благ.{S} Није се осећало ни на |
| и која долази из срца.{S} Ћутали су.{S} Ваздух је трептао око њих позлаћен косим зрацима сунца. |
| ржавама где је оморина, тежак, загушљив ваздух, прво, као најнежнији, умиру владари и чланови д |
| ће, већ врло благо, меко, глатко, да је ваздух био као у купатилу.{S} По тротоару је било доста |
| мо је сунце припицало неприродно, те је ваздух био тежак.{S} Учитељица скиде свој палто, пребац |
| ши део дана.{S} С Мораве је пиркао свеж ваздух.{S} По <pb n="210" /> небу се палиле звезде.{S} |
| оново она опојна музика из сна.{S} Кроз ваздух су се преплетале оне плаве и модре траке.{S} За |
| рече при том весело и махну руком кроз ваздух.</p> <p>Узеше топчидерски трамвај.{S} Код једне |
| {S} Дим од лађе развијао се кроз бистри ваздух на све стране тога широког пејсажа.{S} Обала се |
| ну свемоћ, замишљао ју је као море, као ваздух, нешто пространо, благословено, опште, свачије.{ |
| астим очима!{S} Ипак, оне осећају топао ваздух, светлост, огроман простор, слободу.{S} Њихов си |
| а је опет посматрала рит, Дунав, светао ваздух, као да је тражила две беле тице.{S} Њихови погл |
| него што сам мислила.{S} Ја волим чист ваздух, шуму, свој народ, велике хоризонте, природу јед |
| пушка; тица се изви над Дунав, одлете у ваздух и више се не врати.</p> <p>— Жао јој је било сво |
| вету.{S} Вишња је несвесно пила миље из ваздуха тога дана, опијала се присуством човека који је |
| убоко, жедно, као да се подавала млаком ваздуху који се завлачио под рубље.</p> <pb n="309" /> |
| на тишина као сенка.{S} По дијамантском ваздуху вијало се неколико ластавица.{S} Девојку су обу |
| а потпуно здрава, и он је њоме махао по ваздуху, као да би боље доказао оно што је говорио.{S} |
| бро.{S} Ваљада, бура која се спремала у ваздуху, уносила му је грозницу у крв.{S} Руке су му го |
| као пресечен, једна му половина виси у ваздуху.</p> <p>— Долази ли још ко?</p> <p>— Ретко.{S} |
| младића.{S} Тамно жута чарапа од конца вајала је дивно листове њене здраве ноге.{S} Изнад њено |
| и да створиш коју везу...</p> <p>— Која вајда!{S} Они од којих сам очекивао добра беху неспособ |
| ан гост на министарској трпези, па која вајда: несрећан си као све ове пропалице, као овај офиц |
| осталих трговаца и по томе што се није вајкао.{S} Чак ни на порез.{S} Лепо се носио: зими астр |
| помамну: страшна је тада, риче, бесни, ваља храстове, односи ћуприје, <pb n="213" /> рије њиве |
| онда...</p> <p>— Остави ту пушку.{S} Не ваља је показивати у пијаном друштву — прекину га Зариј |
| лније од његова венца!</p> <p>— Кажу не ваља се уносити у кућу — одговори јој Милева поверљиво. |
| еће никад опростити.{S} Реакционари су, ваљада, бесни од једа; министри нису чекали ни оставка |
| че он сигурним гласом. — Ти не верујеш, ваљада, у те бесмислице?</p> <p>— Да, не верујем, Радој |
| ш нешто.{S} Младићу није било добро.{S} Ваљада, бура која се спремала у ваздуху, уносила му је |
| се разболела.{S} Прала јуче кућу, па је ваљада промаја ударила.{S} И говори ја стоци да се угле |
| и да се вечито повлачи у себе, те му је ваљада због тога чаршија дала надимак:{S} Јеж.{S} Стева |
| могло заменити парламентаризам?{S} Ниси ваљада нихилист?</p> <p>Илић се осмехну;</p> <p>— Не зн |
| де за тим, насмејавши се гласно.</p> <p>Ваљада при том прогута мало дима, те се закашља.{S} Бац |
| уж. — Живот је скуп, а човек ми изгледа ваљан.</p> <p>— И ја сам то нешто мислила.{S} Друго је |
| ке врло сјајних мехурића.{S} Суплент је ваљао у мислима оно што му је другарица рекла и понавља |
| их.</p> <p>То је трајало неко време.{S} Ваљда се девојци досади та игра, те, кад једном закуца |
| — Он није био прилика за тебе, геачина ваљевска.{S} Без трага му глава.</p> <p>Илић махну руко |
| били пореклом из једног села на граници ваљевског и ужичког округа, на дивљачној падини планине |
| <p>Чедомир Илић родио се године 1878 у Ваљеву, где је његов отац био рачуноиспитач.{S} Илићи с |
| државну службу, добивши за преписача у Ваљеву, где је начинио целу своју каријеру.{S} Ту се ож |
| ишла лако, као вода, како се то каже у Ваљеву, Кад би учитељ испричао лекцију, о шљиви на прим |
| ође:</p> <p>— Хајдете... хајдете.{S} Да вам покажем бразилијанску марку што сам је купио од јед |
| лићу ? — рече му једног дана Бела. — Да вам шта не фали код нас?</p> <p>— Код вас?{S} Не, госпо |
| верења и своје особине.</p> <p>— Шта да вам кажем, госпођо!... — рече после неколико тренутака |
| смрт, љубав, отаџбина, брак престаће да вам буду мислене именице.{S} Али не бојте се, не бежите |
| {S} Ја сам увек говорио истину.{S} И ја вам кажем — удари гласом Матовић, као да држи предавање |
| на ногу, упита с врата:</p> <p>— А где вам стоје?</p> <p>Најзад их донесе: малене ножиће за во |
| ле ћете ући право у живот.{S} Држава ће вам поверити један посао.{S} Ваша породица, друштво, ст |
| уштво, странка којој припадате, тражиће вам такође извесне обавезе.{S} Све је то озбиљно.{S} Ва |
| ар се тако враћа гостопримство које смо вам указали!{S} Срамота, млади господине...</p> <p>— Ма |
| луцији... и само у револуцији... и опет вам кажем: у револуцији, па ма како ви решили.</p> <p>П |
| е?</p> <p>Он је видљиво патио.</p> <p>— Вама није добро, господин-Илићу ? — рече му једног дана |
| муке нисте претурили.{S} Тек стоје пред вама оне које су најтеже.</p> <pb n="106" /> <p>— Пазит |
| Мени је тако лепо овде, у вашој кући, с вама... кад можемо да разговарамо као пријатељи.</p> <p |
| ваше друштво.{S} Кад разговарам овако с вама, чини ми се да присуствујем. неком концерту, где х |
| 256" /> басен океана.{S} Јурио је тамо, вамо, испитивао, њушкао, маштао, презао, одмарао се од |
| {S} Здрав, млад, ни ружан ни глуп, тамо вамо, па се ми венчамо пре испита...{S} Красан је мој М |
| еме једне шетње кад их је киша ухватила ван вароши.{S} Он је онда гледао у њу кроз будућност ко |
| у.</p> <p>— Ево, на, ево још — викао је ван себе.</p> <p>Али је газдарица већ била изашла.</p> |
| амо може бити.</p> <p>Радоје је радио и ван своје радње.{S} Основао је велосипедско друштво, ут |
| ала Вишња у ноћној кошуљи, боса.{S} Као ван себе, гледала је своју слику, слику не ње, него дру |
| прохте.{S} Међутим, Илић се бавио дуго ван куће.{S} Кад се библиотека затварала, он је онда по |
| из те убоге речице, за коју зна мало ко ван Србије.</p> <p>— Место да нам користи та река, она |
| ерски трамвај.{S} Код једне механе, већ ван вароши, сиђоше с кола и упутише се обоје полако дру |
| очију стакластих као да душа сања неки ванземаљски сан, тело наго, божанствено у својој невино |
| е положио и похађао је Велику Школу као ванредни слушалац.{S} То је био тип своје врсте; док су |
| могао опазити код ње какву промену или ваншколску мисао.{S} Марљиво је радила, чекала стрпљиво |
| иперством и рече у себи:</p> <p>— Он се вара.{S} Њему треба друга жена... жена која ће се посве |
| анствених гласова у нама самима који не варају никад. „Мени треба један искрен друг“ — хтео је |
| Било да купи што за кућу, малопродавци варали су је, продавали скупље, крали на мери, потурали |
| виле, говориле:</l> <l>Како ћемо момке варат’</l> <l>У те ведре, ладне ноћи,</l> <l>У те сјајн |
| и једно другом.{S} Нашто онда?</p> <p>— Вараш се — синуше плаве очи у девојке. — Можда би боље |
| су га други. — Раде, брате мој, па све варнице искачу.</p> <p>— Само тако! — говорио је Радоје |
| а панорама Београда са дунавске стране: варош је почињала нешто даље од обале, из зеленила које |
| азлегала песма радничка. <pb n="176" /> Варош живахну.{S} Хлебарнице почеше пећи хлеб два пут д |
| спуштале процветале вреже од тикава.{S} Варош се губила.{S} Настајале су њиве.{S} Кожа се сад р |
| лавуји.{S} Негде би зашкрипао ђерам.{S} Варош тонула, љушкала се, разливала у ноћи.{S} Девојчин |
| па улицом општински добош на узбуну.{S} Варош се избуди.{S} Река је била разорила брану, заглав |
| културе једном речи.{S} Кажу да је ова варош по свом положају, после Цариграда и Неапоља, најл |
| о тамо, кад се пође са Зеленог Венца ка Варош Капији, па лево.{S} Ту се види један дућан своје |
| е многе раније непријатности.{S} Велика варош на утоци Саве у Дунав чинила јој се понова лепа.{ |
| ах ме је било за тебе.{S} Ово је велика варош, а у њој има злих људи.{S} Да ти се што непријатн |
| у, само његове беху као привезане; цела варош радила је око њега, само се он осећао неспособан |
| као из неке чељусти.{S} Иза њих је била варош: један широк друм, низови кућа и кућерака, накрив |
| их само Београд може показати.{S} И та варош, са белим именом, представи му се црна као гробље |
| тан човек... ти знаш шта радиш.{S} Наша варош дугује ти већ много, за парк, за...</p> <p>— Не, |
| кад куцне девет сати, време спавању, и варош остаје мирна и <pb n="209" /> иста.{S} Пре тога, |
| етролеума и кутијом палидрваца, обилази варош и пали општинске фењере, истакнуте на тробојним д |
| е у салону тек кад има још некога.{S} У варош, и кад би излазила, ишла је у пратњи госпа-Клеопа |
| ог изговора.</p> <p>— Мајка је изашла у варош — одбрани се девојка. — А други?...{S} Брига ме ј |
| вотом и смрћу, па се слободно упућује у варош.{S} После се сети његовог дома на Врачару, скромн |
| и своју оскудицу.{S} И они се вратише у варош још веселији него што су пошли, трчећи, прескачућ |
| милу осталих, дигнуо се брзо и отрчао у варош.{S} Срео би тада овог или оног друга.{S} Они су б |
| иже нехотице и рече:</p> <p>— Хајдемо у варош.{S} Доцкан је.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| нека врста старијег брата, пратио их у варош, окопавао им баштице за цвеће, позивао њихове дру |
| b n="35" /> у школи, видела је сад нову варош пуну младих људи, који се боре против живота и за |
| привиђало као да иза ње види једну нову варош, испреплетане жице, стотине точкова у покрету, го |
| раћале су се пут Бумбарева Брда, у белу варош на саставу две велике воде, и изазивале слику сту |
| емљу и прети да једног дана збрише целу варош.{S} Међутим, она нам нуди хиљаде руку, да нам ола |
| а, чије би струје ноћу осветљавале нашу варош, наша села, путове, а дању покретале занатлијске |
| му као соко са скрханим крилима.</p> <p>Варош се спасла, али од <hi>електрике</hi> није се више |
| ки дан потукао <pb n="293" /> са једним варошанином и ударио га тако страшно ножем у трбух да г |
| азне ћутале, празнички изглед.{S} Изнад вароши, дизало се безизразно, пространо небо, у којем с |
| у и разговарају преко улице.{S} На сред вароши уздиже се велика, старинска црква са гломазним к |
| орили кућни посао и честа рађања, од те вароши која дрема на пригревици украј Мораве.{S} Покуша |
| дана, кријући се тек форме ради.{S} Из вароши се доносиле трубе платна, разне чипке, конци, св |
| ежао даље од њих.{S} Тада би одлазио из вароши, у околне паркове, брда, шуме.{S} Ни ту се није |
| радински.</l> </quote> <p>На изласку из вароши указа се Морава бистра, умиљата, осенчена зелени |
| тирале дуге пољане, ниска брда, две три вароши и велико београдско небо.{S} Могло је бити око о |
| ље, горе, на брегу, белео се један крај вароши под небом сивим као миш.{S} Београд се удаљавао |
| о дућан у главној улици коју чини у тој вароши пут Крагујевац—Ужице.{S} То је била права тргови |
| т у селу, олакшавати му везе с оближњом вароши и даљим пијацама, организовати сталну бригу за н |
| тисак на Вишњу.{S} Она се мирила са том вароши, заборављала је на рђаве часове које је у њој до |
| природа може да удеси по каткад над том вароши, широм отвореној мађарским пустарама.{S} Црни, в |
| једне шетње кад их је киша ухватила ван вароши.{S} Он је онда гледао у њу кроз будућност која о |
| и трамвај.{S} Код једне механе, већ ван вароши, сиђоше с кола и упутише се обоје полако друмом. |
| му се досадило све, он је излазио изван вароши и лутао по околини дуго, до самог мрака.{S} Поне |
| а ће још дуго падати.</p> <p>— Али и до вароши је дуго — примети она. — Склонимо се негде, ако |
| ра.{S} Изишли су из школе, па врљали по вароши без циља, избегавајући посећена места.{S} Они су |
| , Чедомир изиђе из куће, па је врљао по вароши бесциљно.{S} Око пет сати пут га нанесе поред је |
| соколи...</p> <p>Увече је одјекивало по вароши од пуцњаве лагумова.{S} Парчад од камења дотерив |
| шког парка.{S} Било је прехладило.{S} У вароши се осећала извесна живост. <pb n="64" /> Сељаци |
| } Деци је шила хаљине најскупља шваља у вароши.{S} Сваке <hi>сезоне</hi> т.ј. сваког пролећа и |
| ћом.{S} Њихова клупа је била најлепша у вароши.{S} Други су седели на сандуцима, на даскама зак |
| е лепо да се девојке задржавају доцно у вароши — приговори јој стара жена.</p> <p>— Не знате ви |
| а је узео за руку; у пекарници на крају вароши купили су хлеба и сира. <pb n="302" /> На једном |
| журе.{S} Једни су већ одмицали у правцу вароши.{S} Радоје уста.{S} Пред њим блесну опет Морава, |
| о око ње, уверавало ју је у нови живот: варошка галама, начитани другови, одушевљене другарице, |
| је већ наваљивала са истока и падала на варошке куће беле, сивкасте, црвене, црне, <pb n="81" / |
| {S} Иза једне шумице примећивао се кров варошке цркве, прост и достојанствен.{S} Све беше лепо, |
| дође: научна открића, романе, извештаје варошке штедионице, страначке листове, уџбенике из стар |
| чно са села или, ређе, из какве пропале варошке куће.{S} Они су још у десетој години осетили на |
| у фирму пољопривредних справа, уређивао варошки парк, калемио воће на рационални начин.{S} Шта |
| се палиле звезде.{S} На ћошку светлуцао варошки фењер.{S} У оближњој башти натпевали се славуји |
| света што празником пре подне излази у варошки парк.{S} Весела женскадија, која нема брига око |
| ица чија се имена спомињу, мешала се са варошким девојкама, седала крај прозора и тражила своје |
| исма, носио их у најнепосећеније кутове варошких паркова, и ту их поново читао, разгледао сваку |
| ра за дизање разних споменика, деловође варошких читаоница, хоровође певачких дружина.</p> <p>У |
| позва, њу и Милеву, да изађу у шетњу до варошког парка.{S} Било је прехладило.{S} У вароши се о |
| .{S} Своје мисли налазио је шетајући по варошкој околини коју је називао природом.{S} Потврђења |
| евао друштвени тенор, иначе књиговођа у варошкој штедионици, слободно, као да је у механи;</p> |
| вора, водио поред Батал-џамије право на варошку <pb n="273" /> периферију.{S} Вишњине загасите |
| као што рекох.{S} То је што сам имао да вас посаветујем као млађег колегу... ви разумете?</p> < |
| , о млинари!{S} Спавајте мирно.{S} Нека вас петао узалуд опомиње да је дан свануо...{S} Нимфе ћ |
| p>Он јој приђе.</p> <p>— Ја сам љута на вас — дочека га Бела, држећи непрестано само главу пром |
| а вам шта не фали код нас?</p> <p>— Код вас?{S} Не, госпођице — одговори он, мало изненађено. — |
| да дочекам у својој рођеној кући, гром вас спалио... од човека кога хлебом хранимо...</p> <p>— |
| ницу, с предавања на предавање.{S} Нико вас није питао: шта ћете и кога тражите ?{S} Слобода, д |
| школу и постати јаван радник.{S} Стало вас је скупо док сте дотле дошли.{S} Али још све муке н |
| ћу их се одрећи.{S} Јест... „Одрећи ћу вас се...“ говорила сам им, „јавно, преко новина, да це |
| човечанство.{S} Не могу да примим да је васељена створена ради гомиле глупака.</p> <p>Девојка с |
| ми стојимо још далеко од истине, пошто васељенска загонетка измиче нашем схватању, пошто нико |
| .{S} У осталом, он је тако замишљао час васкрса мртвих, страшни суд, кад је у њега веровао.</p> |
| ана, величанствена визија младе девојке васкрсавала је, као митолошке тице из пепела.{S} Боле ( |
| остима простог народа, као да су у њему васкрсавали <pb n="3" /> претци његове мајке, ћерке цин |
| е.{S} Само у светим књигама говори се о васкрсењу.{S} Али има нешто боље.{S} По некад живот изв |
| а, он се бранио неким руским принципима васпитања деце у слободи.</p> <p>— Нек се развијају по |
| је заборављала прво правило свога новог васпитања да млада девојка бира себи мужа потпуно свесн |
| њење својих сопствених потреба.{S} Њено васпитање, које јој је обезбеђивало срећу у очевој кући |
| ојих вршњака.{S} Оскудевали су му за то васпитање и средства.{S} Отац му је умро још док је био |
| у му били ближи по њиховом једностраном васпитању, по средствима, по темпераменту.{S} Он је међ |
| розницу у крв.{S} Руке су му гореле.{S} Ватра му ломила тело.{S} Кад би га неко ма и очешао, за |
| те вечери.{S} Обузимала ју је нека лака ватра, која се слатко гасила при додиру чистог рубља.{S |
| о је не чу.</p> <p>Девојку је обузимала ватра све више.{S} Слика Чедомира, његовог загрљаја и о |
| у је вејао снег.{S} У пећи је пуцкарала ватра.{S} Човек се ту осећао добро <pb n="140" /> као у |
| ушевљавале друге мисли, обузимала га је ватра, осећао се задовољан што је ту, поред ње, што је |
| риличи ти. </p> <p>Девојка се склони од ватре за тренутак.{S} Онда узе неки други посао.{S} Рад |
| ли му још све нисам рекао...{S} Имаш ли ватре?</p> <p>Илић му пружи кутију с палидрвцима, и упи |
| е отац да то ради.</p> <p>Прљила се око ватре, руке су јој пуцале од сапунице, крста је болела. |
| и противник.{S} Овако, она је била њена ватрена поборница, није могла да схвати свога друга и п |
| не постоје науке, него Наука.{S} Он је ватрени присталица позитивистичке философије.{S} Он при |
| ркве, са златним крстом, који се сија у ватри сунчане светлости.{S} Усред тог великог предела, |
| ве очи <pb n="71" /> сијале оном својом ватром, јако као крст на старинској цркви.</p> <p>Вишња |
| отасте очи синуле би најдубљом љубавном ватром, да се одмах после замраче другим, леденим погле |
| је горело сво, обузето неком унутарњом ватром.{S} Очи су гледале укочено.{S} Зуби се белели ис |
| селу, приређивала је зора величанствен ватромет.{S} Аница потрча хитро да поврати своју другар |
| ема њему.{S} Како је млака вода хладила ватру њених руку, како је поветарац дувао свеж и шапућу |
| че јој мајка кад је виде како потаркује ватру. — Није то за тебе, не приличи ти. </p> <p>Девојк |
| предмета, одушевљавајући се, па падао у ватру и грмео.{S} Онда није штедео никога: свога оца ни |
| то дода, али је већ млади човек падао у ватру грдећи реакцију, реакционаре, цинцарски свет, те |
| чаног.</p> <p>— Ја се озбиљно бринем за ваш опстанак у државној служби — приметио му је директо |
| пације!{S} Ваши хоризонти остаће тесни, ваша схватања плитка.{S} Треба храбро поћи ка идеалу но |
| Држава ће вам поверити један посао.{S} Ваша породица, друштво, странка којој припадате, тражић |
| губите интерес за науком.{S} Али то је ваша лична ствар.{S} Мене се она као директора не може |
| имала у рукама.</p> <p>— Збиља, ја сам ваша пријатељица? — упита затим, притварајући врата.</p |
| родно место.{S} Оно је врло лепо кад је вашар, окружна трка, задушнице... нарочито кад <pb n="3 |
| пањевима.{S} У кафанама је врило као на вашару.</p> <p>— Овим сељацима засја електрика пре него |
| .</p> <p>— И сем тога, мени је пријатно ваше друштво.{S} Кад разговарам овако с вама, чини ми с |
| } Не застаните на путу еманципације!{S} Ваши хоризонти остаће тесни, ваша схватања плитка.{S} Т |
| весне обавезе.{S} Све је то озбиљно.{S} Вашим именом и угледом јамчићете за исправност својих п |
| и широког врата, па рече значајно: — У вашим годинама, сиротиња није зазор,</p> <p>Чедомир поц |
| то питање!{S} Мени је тако лепо овде, у вашој кући, с вама... кад можемо да разговарамо као при |
| </p> <pb n="137" /> <p>— Како је лепо у вашој соби!</p> <p>Без размишљања, Чедомир понуди девој |
| остав’те човека!...{S} Пробисте му уши вашом дреком.</p> <p>Од лекције није било наравно ништа |
| руницом као звезда.{S} У жалфије се пла̑ве длакава, лепљива уста.{S} Хајдучка трава диже скромн |
| је Вишња пришла Чедомиру.{S} Дан је био ведар.{S} По плавом се небу мицало неколико малих, свет |
| је била мирна.{S} Напољу се ноћ ширила, ведра и ћутљива.{S} Та пространа тишина притискивала је |
| > <l>Како ћемо момке варат’</l> <l>У те ведре, ладне ноћи,</l> <l>У те сјајне месечине?</l> </q |
| утали су сунчеви зраци.{S} Небо је било ведро.{S} Тек по неки облак био се зауставио у мору отв |
| ким колегиницама.</p> <p>Напољу је било ведро.{S} Само је сунце припицало неприродно, те је ваз |
| ио више него што би однео, а бојао се и ведрог неба које му прети сушом непрестано.{S} Око плот |
| теби одбио.</p> <p>Сунце је клизило по ведром небу.{S} Морава је жуборила иза једног врбака.{S |
| своје године.{S} Чедомир је, намрштених веђа и суморно, палио своју цигару.{S} Девојки је један |
| ело, као у жандарма, крупну главу, црне веђе, круто држање, набељене образе и офарбану косу; по |
| евици украј Мораве.{S} Покушавала је да веже своје мисли за свакидашње кућне ситнице, трудила с |
| новљава једну врсту ропства.{S} Идеална веза између човека и жене постоји, за мене, једино у сл |
| о се откопчао, те се видело парче белог веза на кошуљи.{S} Вишњу обли румен.{S} Учини јој се да |
| без сигурног прихода, без пријатељских веза и заштитника, права друштвена нула, некористан ник |
| код маловарошана, који не признају овим везама њихову невиност.{S} Додуше, она му је писала, те |
| азговарали о лаким стварима, о интимним везама, и он им није смео прилазити, он је бежао даље о |
| заједно.{S} Ми смо били везани присним везама једно за друго.{S} Време, ћуд или неки глуп несп |
| {S} Али млади студент био је за њу јаче везан него што је сâм мислио.{S} Раскид са породицом му |
| у реч која је тако тесно везана за нас, везана везом најмилијег човека на земљи, оца нашег?</p> |
| да избегавати ту реч која је тако тесно везана за нас, везана везом најмилијег човека на земљи, |
| " /> да посети све те ствари, тако уско везане за њу, да им каже да се вратила, да постоји, да |
| људе <pb n="57" /> и ствари тако тесно везане за њен дотадањи живот.{S} Узалуд се девојка бори |
| ати.{S} Међутим, ми смо за народне масе везани хиљадама многостручних задатака. <pb n="33" /> О |
| марамом на глави, чији су крајеви били везани испод браде.{S} На извесном остојању од њих кора |
| ли целу младост заједно.{S} Ми смо били везани присним везама једно за друго.{S} Време, ћуд или |
| гово биће и његова земља били су у њему везани чврстим спонама, наслеђеним још од његовог праде |
| 149" /> Осећала је да је њено цело биће везано за њега.{S} Њено срце грчило се у мукама.{S} У њ |
| утног тренутка, на ум му је, без икакве везе, долазило питање :</p> <p>— Шта ли сад ради Вишња? |
| ће.{S} Он није хтео да склапа озбиљније везе, он није тражио <pb n="110" /></p> <p>у њој звезду |
| и, јер би онда требало да исприча своје везе у кући министра Матовића, да објасни ону вожњу у к |
| ћи многе железничке пруге, развити јаче везе са иностранством даљим од непосредних суседа.{S} З |
| ве је то Бела испричала Илићу брзо, без везе, задихано, као да је онај младић Краљ Отац или нек |
| во!...{S} Општи ниво! — понављао је без везе.</p> <p>Изнад обале, коју су радници откопавали, п |
| љења?</p> <p>Његове мисли су ницале без везе, никаквог реда није било међу њима.{S} Независно о |
| пустити оно што је недопуштено, укинути везе између оца и сина, мајке и кћери, учитеља и ђака?{ |
| књижара у ђачком кварту, па је ступио у везе и с антикварима на обалама Сене.{S} Затим се дао н |
| гурати безбедност у селу, олакшавати му везе с оближњом вароши и даљим пијацама, организовати с |
| а застрвена домаћом тканином и опкољена везеним јастуцима, орман од лажне ораховине, талијанска |
| у ред, кад обоје нађу користи у својој вези; понављам, брак је на првом месту акт озбиљан, хла |
| вни живот и ми сами налазимо се у уској вези и солидарности са земљом у којој смо рођени, са ра |
| пре отресе куће, за коју га ништа није везивало, и нађе се са својим вршњацима, децом такође и |
| беспослицама, неговала је нешто цвећа, везла по коју мараму, читала, по каткад, сензационе ром |
| опет играла кумаша са Милевом, доцније везла, плела и ћаскала по обичају.{S} Остојић је био не |
| оја је тако тесно везана за нас, везана везом најмилијег човека на земљи, оца нашег?</p> <p>Виш |
| му.{S} Сети се Чедомира.{S} Доведе га у везу с министровом ћерком.{S} Сети се његова ћутања на |
| ер се у органском свету не зна за такву везу; неморалан, јер се обавезујемо за нешто што није у |
| ћеш успети.{S} Треба ти да створиш коју везу...</p> <p>— Која вајда!{S} Они од којих сам очекив |
| умешао.{S} И Чедомир је прекинуо сваку везу са својом породицом.</p> </div> <div type="chapter |
| е обоје на наслоњачу.</p> <p>На пољу је вејао снег.{S} У пећи је пуцкарала ватра.{S} Човек се т |
| а, слобода.{S} Могао је живети неколико векова а да му се не досади.</p> <p>Међутим, Бела се ни |
| еснаест дана, шеснаест година, шеснаест векова требало му је да пређе од уранка на једној падин |
| онтинент далеко од Београда, за стотину векова од присутног тренутка, на ум му је, без икакве в |
| ле недокучивих тајна.{S} Ушло се у прве векове земље.{S} Сазнало се како су планине рођене, как |
| министара, један милионар и тако даље, веле, да су прошли кроз две собе из којих се састоји <p |
| знатог опозиционара, који је осуђен као велеиздајник и сад се налазио у Пожаревцу, на робији.{S |
| јни, у коју се прво ступало при улазу у велеиздајников стан.</p> <p>И то није било све...{S} Ве |
| одиле, те хоће да и ти окусиш... „Знам, вели, да их се Вишња зажелела у Београду".</p> <p>Некад |
| женираш.{S} Тетки си се јако допала.{S} Вели, красна цурица.{S} Него, кажем ти — подвуче стара |
| ију!{S} Бела ми је сад признала све.{S} Вели, заволела је Чедомира још чим га је видела... мног |
| вила, плаче, суза јој сузу не стиже.{S} Вели, ни кошуље му не доноси.</p> <p>— Па, купиће је, с |
| >— И он га је купио?</p> <p>— Купио.{S} Вели ми, тај ми носи педесет гласова.{S} Дао је две бан |
| дан надничар са самаром пуним цигаља. — Вели, неће више да носи цигље... то му је испод достоја |
| е него што је он био уопште способан да вели, лудо, смртно.{S} У том тренутку је имала право.{S |
| рактично... за машинисту на пример, али вели, мора да се иде од куће, можда на страну, па су тр |
| римала без сенке неповерења.{S} Русија, велика, света Русија, матушка словенска, све је у њој м |
| ле ти сад чуда!{S} Хвалимо те, Господе, велика су дјела твоја.</p> <p>— Сад копају брану и јаз. |
| авила је многе раније непријатности.{S} Велика варош на утоци Саве у Дунав чинила јој се понова |
| p>— Пиј, проводи се, уживај младост.{S} Велика дела долазе сама по себи.{S} Живот је дуг, прија |
| ка.{S} Распуст се приближавао крају.{S} Велика Школа почињала је поново да оживљава.{S} По њени |
| ним вратима, обојеним фирнаезом, са два велика прозора, пуна шољица, кутија од <hi>вешплава</hi |
| човека на посао, пружа му подстрека за велика дела; општење са њом даје радости, одмора, утехе |
| } Земља се клизала.{S} Помрчина је била велика.{S} На пола улице застаде да предахне.{S} Тада з |
| азује шиваљке.</p> <p>— Штета није била велика — рече јој једном кад је срете и поведе говор о |
| ан-Машино Зданије</hi>, где се налазила Велика Школа, имало је нечега пријатељског, свога.{S} О |
| кроз ниске гране својих врба, позива на велика дела, узвишен рад.{S} Гледао сам је толико пута. |
| д је да помогнем мајци.{S} Наша је кућа велика.{S} И затим, доста сам потрошила очевих новаца з |
| ња — осмехну се Радоје сажаљиво. — Наша Велика Школа зна само да фабрикује немоћне чиновнике; о |
| на свом образовању и спрема се да буде велика и мила сарадница на препорођају родног краја.{S} |
| дговарао је дечко одсечно. — „Немац" је велика прзница; за најмању ствар отера ме на место! <pb |
| а — страх ме је било за тебе.{S} Ово је велика варош, а у њој има злих људи.{S} Да ти се што не |
| рећан што не плаћа стан.</p> <p>— То је велика рента, као мираз од педесет хиљада — говорила му |
| ашто ми њу заборављају?{S} Зар она није велика, главна наша река ?{S} Од ужичких голија и врањс |
| о дуго, па сам дошао до закључка, да се велика зла не чине намерно, с предумишљајем, већ... она |
| тављен.{S} На његовој тоалети видела се велика разлика.{S} Имао је нов таман костим, претенциоз |
| ту кујну.{S} У једном удубљењу крила се велика постеља, заклоњена црвено мрким завесама са жути |
| а и непросвећене администрације, где се велика смелост не поклапа са општим скептицизмом.{S} Ко |
| реко улице.{S} На сред вароши уздиже се велика, старинска црква са гломазним кубетом од лима.{S |
| вао усамљен сеоски друм, једна механа и велика, пространа шума.{S} Тада духну ветар.{S} Лишће у |
| ика дела...{S} Не знам тачно каква, али велика несумњиво.{S} Другојачије не може бити.</p> <p>— |
| ставила у Београду, који је такође имао велика одушевљења за бољи живот, за нова прегнућа.{S} С |
| S} Пред њом се указа гомила света, тако велика као да се скупио народ са целе планете.{S} Сви с |
| у се налазила гвоздена пећ, несразмерно велика према самој кујни.{S} По зидовима су висиле изри |
| као и многи други, доживео је пред смрт велика разочарења.{S} Расцеп у демократији, који је поч |
| отменом држању, доказује колико је већ велика девојка и да су јој нашли момка.{S} Отац јој је |
| ко.{S} Свет је простран.{S} Мене чекају велика дела...{S} Не знам тачно каква, али велика несум |
| ди да се одмори.</p> <p>— Напољу је још велика врућина — рече она — а, Бога ми, ни наша кућа ни |
| и, позоришта, па онда улице пуне света, велике димензије, ширина, слобода.{S} Могао је живети н |
| Ја волим чист ваздух, шуму, свој народ, велике хоризонте, природу једном речи.</p> <p>Радоју се |
| <p>Нешто се од тога већ остваривало.{S} Велике наднице привлачиле су сељаке из околних села, па |
| Мани се, Бела — викну јој мајка с прага велике куће. — Он није био прилика за тебе, геачина ваљ |
| као дрво под покислом кором.{S} Зграда Велике Школе бацала је дебелу сенку чак преко улице.{S} |
| .{S} Те груди!{S} Чиниле су јој се тада велике, тешке, уочљиве, сваком видне, да их је хтела са |
| су се жалили на врућину, на прашину, на велике цене.{S} Овог пута њен се поглед следи.{S} У дне |
| арева Брда, у белу варош на саставу две велике воде, и изазивале слику студента Илића.</p> <p>Ј |
| дошла опет једна карта, са сликом неке велике зграде и краја улице, која се губила у низини св |
| узме што да закрпи, закрпе су изгледале велике, ружне.{S} Узалуд се трудила.{S} Њена права симп |
| Око пет сати пут га нанесе поред једне велике грађевине, којој су мајстори довршавали трећи сп |
| на крупна сенка спусти се низ степенице велике куће, додирну шимшир, проклати се по калдрми од |
| само у кошуљи.{S} Био је у првој години Велике Школе.{S} Дошао је кући око пет сати из јутра, п |
| а.{S} За то је требало извршити две три велике финансијске операције.{S} Нашло се људи доиста о |
| ла другојачија него у осталих.{S} Избио велике прозоре, ударио једноман окна, метнуо ролетне, н |
| једноман окна, метнуо ролетне, набавио велике ормане, споља лак, а унутра сомотска постава.{S} |
| безазленом радошћу као што деца чекају велике празнике.{S} Он их је волео готово исто толико к |
| стајали су непомични.{S} Сребрну траку велике реке није кварио никакав брод.{S} Од Београда се |
| b n="142" /> <p>Њу пак, одушевљавале су велике идеје.{S} Чинило јој се да је поново рођена.{S} |
| а, он је постојао, он је био примамљив, велики, са својим златним вратима, мраморним стубовима, |
| отвореној мађарским пустарама.{S} Црни, велики летњи облаци извирали су иза Земуна, сакривали с |
| ено. --- Мене чека живот необичан, јак, велики.{S} Он мора доћи.{S} Ја имам времена.{S} Ја не с |
| а крају крајева, јер он хоће живот пун, велики, али чист, јасан, без утишавања савести и попушт |
| ћи нешто романтичније... пролеће, небо, велики празник, долазак Чедомиров у црном оделу к мени. |
| чатрље које дотле није примећивала.{S} Велики женски шешири по најновијој моди, изложени по ду |
| ри земљи, побелео од кише и времена.{S} Велики џбун јоргована надвишавао је ограду и пружао сво |
| г размака... <pb n="289" /> ти си имала велики цвет... на железничкој станици се формирао један |
| прозрачној сивини причињавала као какав велики божур у некој чудној земљи гатки.{S} Коса јој је |
| > <p>Учинило му се да се остварио његов велики сан.{S} Живот многољудног града свидео му се.{S} |
| а у њих, у њино брзо остварење, у њихов велики принцип: „сваком по способности, свакој способно |
| аде, мој бели лабуде!...{S}" Београд је велики, мислила је тада, он је као море: путеви су безб |
| д куће, можда на страну, па су трошкови велики, а...{S} Није довршио реченицу, јер није хтео пр |
| чица уз двориште.{S} У салону се запали велики лустер, а електрично звонце позва собарицу да по |
| е главе.{S} Она је кроз њу гледала свој велики Београд.{S} По неколико пута преко дана излазила |
| та.{S} Хајдучка трава диже скромно свој велики бео цвет.{S} Љутићи су жути као очи у мачке.{S} |
| н за школским клупама, а испуњава један велики део престонице.{S} Њихова љубав?{S} То је управо |
| боса, само у кошуљи.{S} Носила је један велики формулар и молила га да јој то испуни, јер, каже |
| реко Батал-џамије.</p> <p>То беше један велики празан простор, зарастао у траву.{S} Неколико ст |
| према њима.{S} Ствари око њих бацале су велики хлад.{S} Девојка обори главу, и посматраше дуго |
| кидашњости.{S} Ето ти кључа да постанеш велики у очима оних који те окружују...{S} Је ли, Марја |
| то: што год има добила је од тог оца са великим, меснатим носем, од те мајке, коју су изморили |
| више.{S} Међутим, земља је стајала пред великим радовима.{S} Морало се извршити наоружање војск |
| ама.{S} Само је био незграпан са својим великим канабетом, нешто суморан са тешких завеса које |
| пштини, разним министарствима и осталим великим надлештвима, где је рад мањи, а плата већа.{S} |
| рочитаним књигама, о Зарији Ристићу и о великим врућинама у Београду.{S} Ипак, пишући о тим про |
| е, под којим је меланхолични Чачанин, с великим сламним шеширом као мангала, чувао свој мâл сур |
| афе из Бразилије, као овај у ћошку... с великим носем што тера мртвачка кола.{S} Еј, Марјане, к |
| пођама на шеталишту, знају за девојке с великим миразима.{S} Њима је свеједно који режим влада, |
| се будио пред вече, као одахнувши после великих врућина.{S} Прозори су гледали у врт, чије воћк |
| — одговори она полагано. — Живи се без великих брига.{S} Дужности нису тешке. <pb n="274" /> И |
| тојало.{S} Пун рђавог искуства о правди великих према малим, јаких према слабим, он је брзо пос |
| рече готово гласно.</p> <p>Тада се сети великих планова Радојевих и целог његовог говора на Мор |
| тине народа не зна ни читати ни писати, велико знање смета.{S} Довољно је ако се прочита десета |
| </hi>...</p> <p>Том приликом скупило се велико друштво, како је то ретко у паланци.{S} Тамо се |
| ге пољане, ниска брда, две три вароши и велико београдско небо.{S} Могло је бити око осам часов |
| вао одају као нешто живо.{S} То је било велико, то је било страшно, час тишина смрти, час узбун |
| кнеза са својеручним потписом.{S} Једно велико огледало на ногарима попуњавало је празнину изме |
| .</p> <p>Илић осети да је сад дошло оно велико, оно страшно, језиво што је очекивао.{S} Он задр |
| да тако гледа како зора свиће.{S} Нешто велико и утешно долазило јој је из тих коњских ногоступ |
| много одушевљења, воље де се ради нешто велико, смелости да се кида са свиме што је старо, штет |
| ?</p> <p>— Кажу — додаде друга девојка, великог носа и зелених очију — која нагази на вилинско |
| S} Он је био човек ситних, живих очију, великог чела са дубоким залисцима, пљоснатих ушију, нео |
| n="19" /> је себе већ тада прогласио за великог човека.</p> <p>Кад је ступио на Велику Школу, о |
| и су пали за Отаџбину, по речима једног великог песника прошлог столећа, заслужују да на њихове |
| е библиотеку, израдио кредит код једног великог књижара у ђачком кварту, па је ступио у везе и |
| у ватри сунчане светлости.{S} Усред тог великог предела, стајао је Радоје, скромно, готово пони |
| међе накострешене браде, ниског раста и великог трбуха, чиновничића с малим квалификацијама кој |
| ва привиђења.</p> <p>— Матовић ће имати великог утицаја на развитак даљих догађаја.{S} Он ће не |
| а у Београду: стан, храна, пријатељство великог човека и нешто у готову!{S} Она није знала само |
| ешне грешке о основне ствари праштао је великодушно.</p> <p>— Па што ме је оставио? — бунила се |
| сто нечастивих.{S} Јован им је опраштао великодушно, говорећи:</p> <p>— Не треба људима замерит |
| им, стварима које је слушала, читала на Великој Школи.</p> <p>Једном приликом запали јој се кец |
| попа.</p> <p>Вишња се добро осећала на Великој Школи.{S} Академска слобода јој је пријала.{S} |
| о.</p> <p>Идућег дана, Вишња га нађе на Великој Школи по свршетку једног семинара.{S} Изишли су |
| пуст.{S} Влажна пољана дисала је новом, великом надом.</p> <p>— Што ми то раније ниси рекао ? — |
| вртовима, попречним улицама и по неком великом грађевином.{S} Лево се видик губио преко голог |
| писмо од Вишње.{S} Оно је било у једном великом пословном завоју зелене боје, с натписом радње |
| ј пољани усред престонице.</p> <p>У том великом простору видео се само један човек, продавац уш |
| може бити, рођака завиди рођаку што је великошколац, образован човек, виши од ње.{S} И млада д |
| нтарних режима.</p> <p>Други тип је био великошколац-политичар.{S} Он не пази на спољашњост; па |
| У клубу, који је носио звонко име Група Великошколаца Социјалиста, почело је да долази до разми |
| ник, још две три великошколке, неколико великошколаца, један Јеврејин, трговачки помоћник, па и |
| , артиљеријски поднаредник, још две три великошколке, неколико великошколаца, један Јеврејин, т |
| аџбини, по изузетку се представљају као великошколци, праве слатко лице познатијим госпођама на |
| ист другог разреда прочитао је Одисеју, велику, дебелу књигу у зеленим корицама, у преводу неко |
| ено, претвори се у <pb n="133" /> жену, велику, одраслу, снажну, развијену и потпуну.</p> <p>Ил |
| себи.</p> <p>Тек на кондицији дозна за велику новост која се још од подне шапутала по породица |
| није трпео примедбе.</p> <p>Кад дође на Велику Школу, Лазаревићева се баци на студије врло озби |
| ег:</p> <p>— Не... не, ти нећеш доћи на Велику Школу.{S} Ти нећеш бити довољно јака да извојује |
| великог човека.</p> <p>Кад је ступио на Велику Школу, он је тамо нашао два оделита типа међу св |
| чку имао добар апетит, извлачио из џепа велику мараму за један крај, као заставу, брисао нос на |
| рјаша, матуру није положио и похађао је Велику Школу као ванредни слушалац.{S} То је био тип св |
| сад могао боље видети салон.{S} Примети велику библиотеку, пуну повезаних <pb n="10" /> књига.{ |
| да долази тренутак кад ће наука открити велику тајну, одговорити на последње <pb n="266" /><hi> |
| еткова — рече јој мајка, показујући јој велику дињу. — Дао Бог па родиле, те хоће да и ти окуси |
| ... те поређане хартије, ту архиву, већ велику.{S} И уверени присталица материјалистичке филосо |
| питању, начелне разлике не представљају велику сметњу.{S} Међутим, то није било могуће.{S} Он н |
| д је требало да се растану, начинили су велику шетњу, обишли су готово сва места својих састана |
| ародности у Турској вера представља још велику чињеницу.{S} С начелних распра прешло се на личн |
| романтично за Београд.{S} Знао сам ја, велим...{S} Не би ти долазио код <hi>Еснафлије</hi>.{S} |
| и шаљем нешто новца кад и ово писмо.{S} Велим, нек ти се нађе ако се наканиш.{S} Ако ти је то м |
| ече, пара...</p> <pb n="105" /> <p>Него велим, да му кажем нек долази код нас на храну.{S} Њему |
| дговори Вишњина мајка. — Ја јој једнако велим да изађе у друштво, да се разоноди, а она неће, < |
| и раштрканом селу, приређивала је зора величанствен ватромет.{S} Аница потрча хитро да поврати |
| цијама домина, у густом диму од дувана, величанствена визија младе девојке васкрсавала је, као |
| методе тако поуздане; чудни проналасци, величанствена открића долазила су једна за другим.{S} Т |
| итете.{S} Ти очекујеш предусретљивост и величанствене умове, а тебе вреба фарисејство и глупост |
| вога детињства смешећи се љубазно њеним величинама.{S} Ето главне улице њеног родног града: јед |
| ему, више постеље, висио је у природној величини портре Матовићев, рад једног од наших старијих |
| треба помислити на све.</p> <p>— Право велиш — одговори бакалин замишљено. — Де, да ми сачиниш |
| илници што су свирали војничке маршеве, велосипеди, шиваће машине.{S} Оде чак кућа и имање.</p> |
| радио и ван своје радње.{S} Основао је велосипедско друштво, утицао код општине да се праве ве |
| едала је на врата где је синоћ оставила венац.</p> <p>Он је стајао на истом месту, недирнут.{S} |
| жи какво угодно место да седне и сплете венац.{S} Око ње се простирала таласаста равница на дал |
| вори јој Милева поверљиво. — Него обеси венац више капије, па ако га преко ноћ нестане, знај да |
| гледа, <pb n="222" /> посматра њу и њен венац са жаљењем и као хоће да јој каже:</p> <p>— Тако |
| утака. — Празна је, држим само неколико венаца лука.</p> <p>— А шта ћеш му за ствари?</p> <p>— |
| ећа... да ли има шта умилније од његова венца!</p> <p>— Кажу не ваља се уносити у кућу — одгово |
| То је било тамо, кад се пође са Зеленог Венца ка Варош Капији, па лево.{S} Ту се види један дућ |
| олином.</p> <p>— Дај да ти помогнем око венца — рече затим и посади се поред своје комшинке.</p |
| јке су цвеће брале,</l> <l>Цвеће брале, венце виле,</l> <l>Венце виле, говориле:</l> <l>Како ће |
| пуштени и с фигурама купидона који држе венце испод прозора, овај је дом чинио леп и отмен утис |
| </l> <l>Цвеће брале, венце виле,</l> <l>Венце виле, говориле:</l> <l>Како ћемо момке варат’</l> |
| а црвеном, одроњеном земљом и плаветним венцем удаљених планина у дну.{S} С друге стране, обала |
| вним канцеларијама.{S} Према постељи, у венцу од тепсија и шерпи, висила је јевтина слика талиј |
| . Јована Матовића, министра земљорадње, венчала се јутрос у овдашњој Саборној цркви са г. Чедом |
| , ни ружан ни глуп, тамо вамо, па се ми венчамо пре испита...{S} Красан је мој Милисав, видећеш |
| се надали на дому.{S} Краљ му је на дан венчања опростио само пола казне.{S} Доцније, дали су м |
| г празника.</p> <p>Споразумели су се да венчање буде на јутрење, у најужем кругу пријатеља.{S} |
| алазила се ова белешка:</p> <quote> <hi>Венчање</hi>. — Бела, кћи г. Јована Матовића, министра |
| божића...{S} Све је спремно.{S} Могу се венчати првог празника.</p> <p>Споразумели су се да вен |
| тојала пред њим.{S} Њене очи завијао је вео видљивог узбуђења.{S} Њени <pb n="131" /> бели зуби |
| Они су га тешили, превлачећи постепено вео преко младе Чачанке.{S} Да ли се ипак осећао срећан |
| му као песма наде, утехе, буне; њихова вера у будућност и сопствену вредност уносила му је у к |
| специјално српској народности у Турској вера представља још велику чињеницу.{S} С начелних расп |
| о да једемо понајлак.{S} У турском рату Вера Павловна, сестра Рускиња, што је волела нашу кујну |
| к, чудан, изукрштан призор.{S} Обичаји, вере, навике, установе, начини живота, потребе, снови, |
| — Изгледа да се и она свиђа њему...{S} Вере ми, спремај паре за свадбу.</p> <p>— Не будали! — |
| љавао све више.</p> <pb n="205" /> <p>— Вере ти, Бела — рече Илић — прочитај ову вест...</p> <p |
| а ситницама, она их већ виде заљубљене, верене, и пред олтаром.{S} Ах, тај олтар!...{S} Поред с |
| Она је очекивала да је он назове својом вереницом, дâ јој обећања за цео живот, свечано, пред р |
| едињење Српства.{S} Тражио је слободу у вери, књижевности, у науци.{S} Све снаге је требало уло |
| да не причате <pb n="196" /> о оваквој веридби.{S} Ја ћу већ пронаћи нешто романтичније... про |
| в стан.</p> <p>И то није било све...{S} Верио се са њиховом сусетком, <hi>женом из народа</hi>, |
| тарским канцеларијама.</p> <p>— Краљ се верио! — дочекала га је Бела у кујни, у коју се прво ст |
| p>— Знате, отац, да се Миле тетка-Катин верио у Минхену... испросио Швабицу.{S} Тетка-Ката хоће |
| " /> агитационо предавање.{S} Он је био верна гласачка војска по ђачким зборовима, где се драо |
| е шетње.{S} Девојка је волела ту улицу, веровала у њу.{S} То је била слабост ове учене главе.{S |
| риле, подизале, одушевљавале.{S} Она је веровала у њих, у њино брзо остварење, у њихов велики п |
| испуњавала је њену целу душу.{S} Она је веровала у Чедомира, он је воли... они се поново воле.. |
| је то да би га казнила.{S} Она је иначе веровала да је он воли јако, јаче него што је он био уо |
| Он сиромах, а ја хрома!“ — мислила је и веровала да су тако равни једно другом.</p> <pb n="107" |
| ти с робије.</p> <p>И сви троје су тако веровали у брзо и потпуно помиловање Јованово да се њег |
| адоје је био јунак тих дана.{S} Људи су веровали у њега, сматрали га за нешто више од себе.{S} |
| S} Шта то мари!{S} Он је волео слободу, веровао у њену свемоћ, замишљао ју је као море, као ваз |
| крса мртвих, страшни суд, кад је у њега веровао.</p> <p>Изненадно, без икаквог узрока, као што |
| је био његов божански учитељ, у кога је веровао као Турчин у Мухамеда.{S} Дела његових противни |
| леђима.{S} Он је видео само себе, те је веровао да би с њим трпело и све друго: његови ближњи, |
| воде између Белиних родитеља.{S} Он је веровао да су његови односи с девојком дубоко скривени, |
| ика, већ једна врста религије.{S} Он је веровао у народне снаге, Вук Караџић је казао последњу |
| Илић је, безмало, мрзео своју драгану и веровао да га она мрзи.{S} Сваки њен покрет који није и |
| ће неко раскопавати онај крш, не бих му веровао да ми је из очију испао!</p> <p>— Ту смо се кри |
| делу, која ће му омилети кућу, која ће веровати у оно што он верује.</p> <p>Девојка одмахну ру |
| за неко време.{S} Знао је да му се неће веровати.</p> <p>— Шта ме се тиче! — рекао је самом себ |
| ито сносио своју сиротињу.{S} С невином вером у будућност, он је трошио своје младе године раде |
| Жене примају науку која им се предаје, веру која им се проповеда, мужа који им се даје, срећу |
| алидрваца да се упали цигара и давао на веру.{S} Могло се ићи из ходника у ходник, из слушаониц |
| а покуша да не призна истину. </p> <p>— Веруј ми, ми смо све имале доба кад је живот као источњ |
| или бар обећавају, какав добитак.{S} И веруј ми, они <pb n="279" /> добивају.{S} Пре неки дан |
| вна, старинска жена...{S} Ко ће у то да верује!...{S} И то да дочекам у својој рођеној кући, гр |
| ети кућу, која ће веровати у оно што он верује.</p> <p>Девојка одмахну руком.{S} Њу су саму под |
| 42" /> своју срећу, живот ми је кратак, верујем у бесмртност душе.</p> <p>Вишња није била створ |
| уће, Вишња.{S} Сад ти претерујеш.{S} Ја верујем, против свега, у прогрес, у човечанство.{S} Не |
| аљада, у те бесмислице?</p> <p>— Да, не верујем, Радоје — одговори она, бледа, жута у лицу, гот |
| е немам никаквог политичког убеђења, не верујем више у политику.</p> <p>У том тренутку, они су |
| <p>— Не криви време, Чедомире.{S} Ја не верујем у судбоносне неспоразуме.{S} Ако је ко крив, то |
| риче — рече он сигурним гласом. — Ти не верујеш, ваљада, у те бесмислице?</p> <p>— Да, не веруј |
| их, срачунатог држања сукње или цигаре, весела лица, охолог погледа и одела по последњој моди.< |
| ком пре подне излази у варошки парк.{S} Весела женскадија, која нема брига око распремања куће, |
| је унутрашњи глас. — Ти си дошла у њега весела као срна, <pb n="243" /> побегла си с ишчупаним |
| кав или онакав ток.{S} Она је била врло весела, отварала јако своја нешто бледа уста, заборавља |
| — А била би грдна штета.{S} Она једина весели наше жалосно доба, греје те место метресе, одуше |
| ада овог или оног друга.{S} Они су били весели, безбрижни, они су се разговарали о лаким ствари |
| око њега, пролазили поред његових очију весели и шарени као сватови, и губили се у ноћ преживел |
| и, бог с тобом!...{S} Говоримо о нечему веселијем.{S} Ти си волео одавно да идеш у Париз?</p> < |
| кудицу.{S} И они се вратише у варош још веселији него што су пошли, трчећи, прескачући баре, го |
| је се не да описати, како каже чâ Јанко Веселиновић.</p> <p>У оваквом разговору, у дугим поглед |
| в каљав, поцрнела лица, опрљена чела, а веселих, светлих, занесених очију, враћао се увече са р |
| е приметила.{S} Црвенила се, гледала га весело и смешила се.{S} Њени зуби сијали су испод румен |
| p>Она је седела до њега и посматрала га весело, готово безазлено и у исти мах несташно.{S} Бела |
| на време млезеви би ударили о прозор да весело човека опомену како је пријатно бити у својој ку |
| и је уши да им извучем — додаде госпођа весело — где су нашли љубав да изјављују!</p> <pb n="19 |
| а.</p> <p>— Продужите... — рече она, па весело седе на канабе поред њега.</p> <p>Кроз чипкане з |
| да.</p> <p>У чокалиници се живело доста весело.{S} Кад нису критиковали митрополита што им не у |
| учиш.{S} Остави данас те књиге — додаде весело. — Одмори се, боже благи!{S} Има времена.{S} Ја |
| те и позва своју другарицу.{S} Она седе весело тако да јој обе стопале отскочише од земље.</p> |
| а.</p> <p>— Лазаревићева! — кликнула је весело Каја и обесила јој се око врата, па је пољубила |
| о драмски начин, загрли их обоје и рече весело, као да је наручивала нову хаљину:</p> <p>— Нека |
| сам се Београда, бога ми — рече при том весело и махну руком кроз ваздух.</p> <p>Узеше топчидер |
| улици.{S} Чинило јој се да је све било весело, шалило се много, на лицима није било умора ни б |
| сиђе с тротоара.{S} Око срца му је било весело, топло, па и жалосно.{S} Мило му је било што је |
| мачкице која се умиљава, њену несташну веселост; овај профил задахнуо је Вишњиним повременим р |
| ругобу само да би био примећен.{S} Нема весеља.{S} Лица се згрчила, борба за опстанак их наружи |
| , о Сокином прстену.</p> <p>Тако и сад, весеље је плануло неочекивано, још док су се састајали. |
| ед Милеве.{S} Ове песме, Радојеве речи, весеље целог друштва, расцветана ливада и ти мириси зан |
| во састане, без нарочитог договарања, и весеље букне, у толико јаче у колико је дотле избегаван |
| Млади човек не хте покварити ово присно весеље дома, који је последњих година знао само за зле |
| град.{S} Између дрвећа хватао се дуг и весео летњи сумрак у виду танке, прозрачне измаглице, к |
| е таласе Дунава.</p> <p>Ова слика учини весео утисак на Вишњу.{S} Она се мирила са том вароши, |
| иром отворене прозоре допирао је у собу весео шум Београда који се будио пред вече, као одахнув |
| ере ти, Бела — рече Илић — прочитај ову вест...</p> <p>Па као за себе додаде:</p> <p>— Како сва |
| пошалице.{S} Ту су стизале прве дневне вести преко <hi>штампараца</hi>, како су се овде звали |
| пута њен се поглед следи.{S} У дневним вестима налазила се ова белешка:</p> <quote> <hi>Венчањ |
| нио по <pb n="237" /> околним висовима, ветар доносио мирис од љубичице, пролетња јагњад блејал |
| } Капље су биле чешће.{S} На један пут, ветар се претвори у вихор.{S} Облак се провали.{S} Из н |
| јој је падала заводљиво преко лица.{S} Ветар се играо са скутовима њене кратке хаљине и открив |
| дегде видело се неко раштркано село.{S} Ветар је доносио отегнуте сељачке гласове који се нису |
| >Таман да се спусте низ једно брдо, кад ветар скиде Вишњи шешир с главе и понесе га низа страну |
| на јагоде, на младост.{S} Кад планински ветар духне из клисуре, облак од цветне прашине дигне с |
| ално, нешто што је наваљивало на њу као ветар, гушило је и дирало у дубину душе, да јој је свак |
| и велика, пространа шума.{S} Тада духну ветар.{S} Лишће у џбунова заигра у крај пута.{S} Занесе |
| /> <p>Да је на његовом месту био какав ветеран на перу, он би продужио своје дело такво какво |
| и благ.{S} Није се осећало ни најмањег ветра.{S} Све око њих изгледало је као да се унело, упи |
| ке.{S} Ипак се осећало нешто свежине од ветра који се дизао са запада и наносио по који облак.{ |
| практичност?{S} Повијаш се дакле према ветру?{S} Изгубила си све принципе.</p> <p>— Принципе!{ |
| Реч лопов није довољно жигосала човека, већ га звали архилопов.{S} Гомиле ђубрета просипале се |
| гов радикализам није био више политика, већ једна врста религије.{S} Он је веровао у народне сн |
| тако важно? — одговори госпа-Матовићка, већ у постељи.</p> <p>— Похитај... доцкан је.</p> <p>Ма |
| у.{S} Управо, она за њу није постојала, већ брак, муж.{S} Томе је требало очувати, <pb n="99" / |
| S} Уличне лампе нису више на стубовима, већ су обешене о жицу.{S} Па ипак, ово отмено место срп |
| вацима.{S} Реч лажов није била довољна, већ се писало архилажов.{S} Реч лопов није довољно жиго |
| дан.{S} То не беше ситна, јесења киша, већ млаки пљусци као усред лета.{S} По околним планинам |
| ти... нема ни добра ни зла апсолутног, већ конфликта између нужних сила.{S} У то буди уверен.< |
| очекивала од Чедомира љубавне напитке, већ изјаву, ону мало старинску изјаву којом се проси ру |
| леде, ситне, као да се нису њој десиле, већ их чула из прича, из прочитаних књига.{S} Дође јој |
| пчидерски трамвај.{S} Код једне механе, већ ван вароши, сиђоше с кола и упутише се обоје полако |
| нице, које нису биле тачно заокругљене, већ као две капље мастила пале у светло белило између т |
| ао пољубац.{S} Пољубац не паде на усне, већ на ону румен по образу и остави младићу утисак глат |
| на које је падало, али није било вруће, већ врло благо, меко, глатко, да је ваздух био као у ку |
| а зла не чине намерно, с предумишљајем, већ... онако, из људске ограничености.</p> <p>Кућу су р |
| увши само једанпут својом хромом ногом, већ беше у другој соби. — Што су дивне, само да знате!. |
| жак...{S}" Он то не рече.{S} У осталом, већ их пристигоше Милева и њен пратилац.</p> <milestone |
| олест јој се чинила као казна.{S} Њено, већ рањено, срце стезало се од бола.{S} Заклињала се да |
| ва те, опија најбр...р...рже...{S} Ето, већ сам пијан. .</p> <p>Био је заиста добро угрејан.{S} |
| <p>Мајка се не усуди да обнови прекор, већ погледа плашљиво у свога мужа.{S} Али ни Јован не р |
| е златила читава простирка, и њен глас, већ без трунке тајанствености, одјекну долином:</p> <qu |
| казе... те поређане хартије, ту архиву, већ велику.{S} И уверени присталица материјалистичке фи |
| и чија судбина не зависи од њих самих, већ од оних које ће срести и који ће их учинити срећним |
| о <pb n="100" /> оцена ни прозивања.{S} Већ се седне у клупу, професор говори, ко хоће да бележ |
| > <p>— Не покушавајте да се браните.{S} Већ ми то причају одавно.{S} Али ја добра, наивна, стар |
| шнице.{S} Оне падају уз часне посте.{S} Већ је пролеће.{S} Сунце обасја.{S} Снегови што су пада |
| а мајка опорављала се из дана у дан.{S} Већ је по мало напуштала собу, шетала по дворишту, седе |
| уди су се заустављали да их гледају.{S} Већ се примицало вече кад се нађоше на Ћирићевој пољани |
| цело јутро.{S} Још удара на бели лук, а већ развезао о Плеханову, Огисту Конту, социјалној рево |
| b n="120" /> — Није још школу свршио, а већ проси девојку...</p> <p>— Ја не налазим у томе ниче |
| p> <p>Шесту годину је навршио у јуну, а већ у августу молио је оца да га упише у школу.{S} Дотл |
| ада полагано, суво, не гледајући у њега већ у један кут од салона и као враћајући се с неког да |
| е ситне дечице.</p> <p>Нешто се од тога већ остваривало.{S} Велике наднице привлачиле су сељаке |
| милује својим крилима, девојка се била већ извила из његовог наручја и побегла к вратима од тр |
| спремајући се да легне.{S} Деца су била већ заспала.{S} Бела тако исто.{S} Кућом је владала дуб |
| а према његовом успеху у школи, ставила већ толико пута до знања да он има од ње да се учи.{S} |
| омир оженио.{S} Смрт је јако утицала на већ рањену девојкину душу.{S} Она се посвети бризи око |
| ао је ван себе.</p> <p>Али је газдарица већ била изашла.</p> <p>— И ово, и ово, не треба ми ниш |
| кила књига, уби га научни рад, кашљуца већ.{S} Ено Петра Гавриловића, дигнуо десно раме, спуст |
| није се чудио: он <pb n="19" /> је себе већ тада прогласио за великог човека.</p> <p>Кад је сту |
| је ишла као на крилима.{S} Кад се дође већ до немогућности, младић се трже.{S} Жалосна стварно |
| оправити.</p> <pb n="230" /> <p>Вода је већ допирала до бедема.{S} У мокром мраку примећивали с |
| задиркивао служавке.{S} Ћерка, која је већ била на удају, није имала наклоности ни према какво |
| д њега била старија две године, била је већ као дете каћиперка и, у домаћим свађама, стално на |
| :</p> <p>— Најзад, свеједно.{S} Нама је већ изречена пресуда.{S} Ми имамо да бирамо између ово |
| м глас неког из њеног друштва, и она је већ заборављала на свог првог учитеља.</p> <p>То је так |
| једно што је пристизала на снагу, те је већ имала потребу да се допада људима, и друго, што су |
| ого поштовања, скиде свој шешир који је већ губио форму.{S} Вишњине дотле безизразне очи запали |
| > <p>Вишња заусти да нешто дода, али је већ млади човек падао у ватру грдећи реакцију, реакцион |
| видљивог интереса за политику.{S} Он је већ у двадесетој години научио да му живот доноси чист |
| Није прошло ни неколико минута, а он је већ био на улици, са̑м.</p> </div> <div type="chapter" |
| ј на отменом држању, доказује колико је већ велика девојка и да су јој нашли момка.{S} Отац јој |
| ротив! — кликну девојка.</p> <p>Било је већ пало вече кад се њих двоје упутише Вишњином стану.< |
| м и изби на излазак од парка.{S} Ноћ је већ наваљивала са истока и падала на варошке куће беле, |
| млада девојка угледала Илића који ју је већ чекао, наслоњен на стуб једне лампе, пошла је брже |
| ао лекцију, о шљиви на пример, он ју је већ умео поновити целу.{S} Учитељ, који је за свој рачу |
| до било што поред своје философије није већ умро од глади.{S} Свој позив је схватао на старинск |
| гестовима и учтивостима.{S} Пушкарка се већ бринула шта ће сутра лепо скувати за ручак, те је п |
| е више учио школе.{S} У то доба била се већ увелико развила борба између школованих и нешколова |
| министар... министар земљорадње кад се већ тим питањем бави, али јој се учини да поред све кор |
| ла цела њена појава.</p> <p>— Волите се већ целу младост.{S} А ти не видиш, ти ниси видео то те |
| .. на професорову ћерку, око које ће се већ сутра отимати удварачи... на своју љубав: здраву, о |
| ревици ових присних састанака.{S} Он се већ био навикао на љубак <pb n="53" /> додир тога девој |
| {S} Неколико корака од средине града, и већ је човек улазио у споредне улице, непознате квартов |
| за то време семестре на универзитету, и већ знају вредност годинама службе.{S} То су они који к |
| ржава је помогла друштво кредитом.{S} И већ се с пролећа приступило радовима на подизању центра |
| дон...{S} Имам посла.{S} До виђења! — и већ се нађе пред Вишњом, стидљив и он, збуњен, светлих |
| знаш шта радиш.{S} Наша варош дугује ти већ много, за парк, за...</p> <p>— Не, Вишња... — одби |
| ао се да не начини какав испад, имајући већ извесна искуства о београдском животу, о Београду, |
| два дана после битке, па како су Турци већ чували Саву, он није могао пребећи у Аустрију, него |
| атим...</p> <p>— Затим?</p> <p>— Ја сам већ покисла, и...</p> <p>— И?</p> <p>— Свак од нас има |
| да се она врати у Београд.{S} Али, ево већ неколико часова како су једно с другим, а он не усп |
| својим новим друговима.{S} Један је био већ господин, циничан, наметљив, извештачено безбрижан, |
| м оградом.</p> <p>Стари господин је био већ ту.{S} Он је био човек ситних, живих очију, великог |
| лога, и вишо се не врати.{S} То је било већ лакше.{S} Ипак се није могао одлучити одмах и решењ |
| и, њихова личност, њихов џеп, они знају већ вештину опортунитета и хладне крпе за угрејана чела |
| у време које су заказали.{S} Од кућа су већ расле сенке, ипак је било још рано, те по улицама н |
| о осам часова.{S} Ноћне паре блуделе су већ кроз атмосферу и покушавале да завију у помрчину ра |
| а ноћи.{S} По споредним улицама биле су већ угашене светиљке.{S} Кафане су биле затворене, изуз |
| .{S} У осталом, многи његови другови су већ чинили концесију животу.{S} У клубу, који је носио |
| штво их је звало да пожуре.{S} Једни су већ одмицали у правцу вароши.{S} Радоје уста.{S} Пред њ |
| n="196" /> о оваквој веридби.{S} Ја ћу већ пронаћи нешто романтичније... пролеће, небо, велики |
| , које не рачунају са ситницама, она их већ виде заљубљене, верене, и пред олтаром.{S} Ах, тај |
| м надлештвима, где је рад мањи, а плата већа.{S} Они оснивају <hi>таншуле</hi>, састављају пева |
| ости.</p> <p>У природи је настајала све већа тишина.{S} Једно бело дрво, које се оцртавало пред |
| у једно парченце хартије које није било веће од цигар-папира.</p> <p>— Па читај! — закључи само |
| очекивао.{S} Он задрхта јер је то било веће, много теже него што је његова слутња предвиђала.{ |
| ли младој бунтовници беше спремљено још веће изненађење.</p> <p>У колима је седео Илић с једном |
| инцијалац, а изгледа ми да се овде нема већег осећања удобности, лепоте, <pb n="30" /> културе |
| ен глас.</p> <p>Девојка је падала у све већи занос.{S} Скупи кошуљу позади и притеже је.{S} Врв |
| много дебелих, са огромним грудима, још већим бедрима и са поноситим изразом на офарбаном лицу |
| извесна лица, од којих су нека жива, а већина су умрла.{S} Није било девера него је Чедомир иш |
| и кућама: ко у тарницама, ко на коњу, а већина пешке.{S} Ћевапџије изнели роштиље на сокак и за |
| државној управи.{S} Ако је скупштинска већина хомогена, иде се до отвореног деспотизма, а ако |
| ма нечег непознатог, <pb n="122" /> где већина људи крију своја уверења и своје особине.</p> <p |
| пуно дима од јевтиног дувана.</p> <p>— Већином гласова решено је да парламентаризам треба помо |
| оцене, али је у осталим предметима био већином слаб.{S} Из српског језика је имао стално двојк |
| пусти Матовићима да се преместе у једну већу кућу.{S} Било је крајње време, јер су сад имали и |
| готово сва места својих састанака...{S} Вече их је ухватило на Чукарици.</p> <p>Онде где избија |
| г зеленила на острву Циганлији.{S} Пред вече, кад мало прехлади, свет је излазио на Калимегдан: |
| <p>Цео дан су провели у шетњи.{S} Пред вече, кад је сунце нагињало западу, девојка зажеле да в |
| имназисту.{S} Било је око пет сати пред вече.{S} Дан је био као сваки летњи дан.{S} Улице се си |
| асом.{S} Затим додаде блаже : — До пред вече немам никаквог посла.{S} Можемо начинити лепу шетњ |
| у весео шум Београда који се будио пред вече, као одахнувши после великих врућина.{S} Прозори с |
| е приче.{S} Око њих је било лепо јесење вече, сувише топло за то доба, једно од оних чежњивих в |
| да оде онде, па леже...</p> <p>Цело ово вече, Илић је мислио на самоубицу.{S} Па и сутрадан, та |
| кликну девојка.</p> <p>Било је већ пало вече кад се њих двоје упутише Вишњином стану.</p> <p>— |
| љали да их гледају.{S} Већ се примицало вече кад се нађоше на Ћирићевој пољани.{S} Сад се ту ши |
| ате шта је ново? — рече им Милева једно вече. — Мешовити хор <hi>Љубићске Виле</hi> приређује у |
| ао из <hi>Централе</hi>.</p> <p>— Добро вече, комшинка! — поздрављао ју је из далека, скинувши |
| аја сокака, називају свакој клупи добро вече, причају шта су радиле преко дана, шале се на рачу |
| рширала је са стрелишта у касарну.{S} У вече, један чича, с кантом петролеума и кутијом палидрв |
| као да је виле гоне, а враћала се тек у вече, пуна новости.{S} Младен је одлазио такође, у школ |
| .{S} Њихов ум се био онесвестио.</p> <p>Вече се спуштало у собу.{S} Кроз расходоване чипкане за |
| само може, да угоди својим гостима.{S} Вечера је била обилата, било је и слаткиша, па и вина.{ |
| ка.</p> <p>Код куће ју је чекала хладна вечера и љута газдарица.</p> <p>— Није лепо да се девој |
| азни; краљ није успео да састави владу, вечерас нико не влада Србијом.{S} Круна ће морати потра |
| н јој преписа нешто, и рече ми да ће се вечерас навратити.{S} Боји се да не пређе у запаљење.</ |
| ејем вечеру?</p> <p>— Оставите.{S} Имам вечерас много да учим.</p> <p>Газдарица изађе из собе и |
| полако својој мачки:</p> <p>— Овој нису вечерас све козе на броју!</p> <p>Вишња сврши школске з |
| вљивале су се прилике које је видела те вечери.{S} Обузимала ју је нека лака ватра, која се сла |
| — рече министар кад му жена саопшти те вечери да је Илић запросио Белину руку и да је она, као |
| , остави се Београда у Чачку.</p> <p>По вечери, Вишња је излазила с мајком на клупу пред кућом. |
| опло за то доба, једно од оних чежњивих вечери које саме позивају на дуге разговоре.{S} Месец ј |
| , доносиле јој одјек млаких београдских вечери.{S} Тражила је у њима нешто ново, изненадно, доб |
| коле.{S} Четири часа доцније звонила је вечерња.{S} Једна чета војника марширала је са стрелишт |
| оследњим гранама, које су се љушкале на вечерњем поветарцу, спајао слике своје две познанице.{S |
| ош се није знало о скандалу у Двору.{S} Вечерњи листови ћутали су као рибе.</p> <pb n="75" /> < |
| Хорови жаба звонили су уједначено кроз вечерњу тишину.{S} Две три звезде боцкале су један крај |
| тари познаници.</p> <p>Ускоро седоше за вечеру.</p> <p>То је била скромна кућа једног државног |
| де неодлучно.{S} Било му је још рано за вечеру.{S} Погледа око себе неодређено.{S} Затим се упу |
| <p>Илић стеже срце и упути се лагано на вечеру.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140 |
| онуди се услужно:</p> <p>— Да подгрејем вечеру?</p> <p>— Оставите.{S} Имам вечерас много да учи |
| Остао је још Зарија Ристић, вечити ђак, вечити занесењак, вечити сиромах.{S} Блед и озбиљан, мр |
| а Ристић, вечити ђак, вечити занесењак, вечити сиромах.{S} Блед и озбиљан, мршав као авет, са з |
| стекао.{S} Остао је још Зарија Ристић, вечити ђак, вечити занесењак, вечити сиромах.{S} Блед и |
| се сад за насушни хлеб.{S} Општа чама, вечито јадиковање, стално незадовољство, грабеж, отимањ |
| превиђа споредну, вечито се нечем чуди, вечито се узбуђује; неспособан ма за какву акцију, треб |
| ледајући главну ствар превиђа споредну, вечито се нечем чуди, вечито се узбуђује; неспособан ма |
| м се бунио против њега: брак ми изгледа вечито нешто севдалијски... уз пратњу Цигана и чауша.</ |
| чиновничких влада у Србији, она је била вечито за одржавање неке врсте племства, захтевала је с |
| а о београдском животу, о Београду, где вечито има нечег непознатог, <pb n="122" /> где већина |
| он — Пријатељство које се сматра да је вечито, а које живот распе као плеву!</p> <p>Поред њих |
| а с прозора на другом спрату.{S} Био је вечито добре воље.{S} Причао је радо о својим пословима |
| у њој нашао оно нешто неодређено што је вечито тражио.{S} Долазио би уредно у школу, задовољава |
| ња, да се одриче својих мишљења и да се вечито повлачи у себе, те му је ваљада због тога чаршиј |
| оју најбоље ишло за руком.{S} Учитељ се вечито <pb n="58" /> жалио да Радоје стално трчи напред |
| проста у својој учености... ти, која би вечито била уза ме, која би се посветила моме делу, бил |
| вој део живота и, кад дође време, заспи вечито под обичним крстом, са кога ће киша и невреме сп |
| што се не да избећи и што ће га пратити вечито.</p> <p>— Не покушавајте да се браните.{S} Већ м |
| епеница и сломила ногу.{S} Стога су јој вечито угађали. <pb n="123" /> Поред свег тешког живота |
| ру који је нашла у свом родном крају, о вечито променљивом пејсажу кукурузних поља, о лековитој |
| оставимо плићаке.{S} Јер најзад, нашто вечито трчати за критиком, за рушењем, за духовитошћу, |
| бројни, живот шуми, таласа се, све је у вечитом покрету.{S} Али што се пароброд примицао више т |
| ј ништа, размећи се, другима препоручуј вечиту скрушеност; пењи свој глас за једну ноту више из |
| ође један тренутак, тих, мучан, дуг као вечност.</p> <p>Нико не рече ништа.</p> <p>Бела је уста |
| сабласт из старинских романа.{S} Ћифте веџбају своју памет на теби и дају своје мишљење о твој |
| око бледог азура.{S} У оближњој касарни веџбали се војници и чула се промукла, далека и кратка |
| ика прозора, пуна шољица, кутија од <hi>вешплава</hi>, ђинђува, водених чаша, ђачких таблица, б |
| лија, хладан као дућан с намештајем.{S} Вешт посматрач би по тој одаји оценио жену која ју је н |
| уз, а брак... брак је код паметних људи вешт споразум, смишљен ортаклук, где свака страна уноси |
| ргументима, да су његови закључци често вештачке дедукције, па и софизми, а, с времена на време |
| друштво, утицао код општине да се праве вештачки бунари, поправљао женама машине, декорисао каф |
| пи од фесова, разне кутије са шамијама, вештачким цвећем, бонбоном.{S} На фијокама испод њих пр |
| р то није другим речима: право јачега и вештијега, влада аристократије, ропство слабих ?{S} Зар |
| се зове примењена наука, <pb n="259" /> вештина, политика.{S} Он није знао за обзире, компромис |
| доба, где човечју снагу замењују често вештина и природа.{S} Треба му показати делом, ову држа |
| замењује снагу, и помоћу више или мање вештине са којом се та комедија игра, човек добија симп |
| умевао у коњима, али није требало много вештине па да види да је та животиња одличног соја: вис |
| ођеш?...</p> <p>Млади човек, с прилично вештине, а с много поштовања, скиде свој шешир који је |
| ихова личност, њихов џеп, они знају већ вештину опортунитета и хладне крпе за угрејана чела.</p |
| византинизма, она је имала јединствену вештину да измири у себи жену која господари кућом и же |
| госпа-Клеопатре.{S} Иначе је Бела крила вешто своје маневре од других.{S} Носила је редовно пос |
| га погледа изненађено.</p> <p>— Овај се вешто извлачи — рече у себи.</p> <p>— Управо — додаде И |
| ан комплимент:</p> <p>— Госпођице Бела, ви сте врло љубазни.</p> <p>Једна тица запева у башти.< |
| } Боже здравља!... остави ти то мени... ви се људи не разумете у тим стварима.</p> <p>— Добро.{ |
| да вас посаветујем као млађег колегу... ви разумете?</p> <p>— Не разумем — хтеде рећи нови супл |
| ајем, који није могао тачно одредити. — Ви сте тако љубазни према мени.{S} Зар мислите да ја не |
| Узмите се на ум — рекао му је једном. — Ви више нисте дете.{S} Кроз неколико месеца свршићете ш |
| ва и заруделе кајсије у башти.</p> <p>— Ви волите кајсије? — упита Бела младића, па не сачекавш |
| двоје упутише Вишњином стану.</p> <p>— Ви на лето свршавате школу? — упита Илић нову познаницу |
| мо времена.{S} Мораће се журити...{S} А ви, млади човече, из школе ћете ући право у живот.{S} Д |
| прими онолико колико се даје...{S} Шта ви мислите, господин-Илићу?</p> <p>Чедомир заусти да ка |
| овори јој стара жена.</p> <p>— Не знате ви те ствари — осече се Вишња за први пут. — Ја сам ема |
| помагао газда-Митар.</p> <p>— Оставите ви Радоја — говорио је грађанима, који би давали наметљ |
| о срце желело освете.</p> <p>— Јесте ли ви срећни, господин-Илићу? — пређе Бела изненадно на ње |
| пет вам кажем: у револуцији, па ма како ви решили.</p> <p>Поднаредник тресну чизмом.</p> <pb n= |
| ајући у говору час <hi>ти</hi>, час <hi>ви</hi>, и, кад дођоше до њене куће, раставише се као с |
| се налази наш свет, не треба губити из вида.{S} Јер наш свакодневни живот и ми сами налазимо с |
| у књиге <hi>купусарама</hi>.{S} Најзад, виде да Радоје има право, па му предаде целу радњу, а с |
| зно.{S} На очи јој се хватала магла.{S} Виде како се шешир скину.{S} Још један кратак <pb n="14 |
| че да копа, па се онда заустави, као да виде да је то узалуд, наслони се на дрвену држалицу и и |
| аловарошани који су дошли о распусту да виде Београд, беспослени радници, становници предграђа, |
| јој за часак преживели живот.{S} Вишња виде Београд... у неколико партија, без реда, један по |
| занимали синоћ — примети Вишња, па кад виде да се Каја не подсмехну, продужи пажљиво — он је в |
| од памука.</p> <p>Илићу залупа срце кад виде девојку тако близу себе.{S} Он не настави говор.{S |
| стави то, Вишња — рече јој мајка кад је виде како потаркује ватру. — Није то за тебе, не прилич |
| расположење држало ју је све док се не виде с Кајом.{S} Она хтеде по том да надокнади своју ср |
| и прст на прозор. — Ко ће знати шта оне виде својим мрежастим очима!{S} Ипак, оне осећају топао |
| рану унапред. — Шта ће рећи свет кад те виде саму.</p> <p>Та оскудица слободе падала јој је нај |
| тво, Илић погледа кроз прозор.{S} Да ли виде једну клупу, усађену у обалу чукаричког друма?{S} |
| <p>Ова храброст не потраја дуго.{S} Он виде да би му од рукописа остало врло мало, готово ништ |
| авесама са жутим пафтама, које се данас виде само по државним канцеларијама.{S} Према постељи, |
| ико наваљивао да се <pb n="255" /> опет виде?{S} Шта му је сад девојка поново требала?...{S} Сл |
| је не рачунају са ситницама, она их већ виде заљубљене, верене, и пред олтаром.{S} Ах, тај олта |
| {S} Кроз дим од дувана и испарења, Илић виде једно празно место, па се упути к њему, кад спази |
| , умерене забаве <pb n="35" /> у школи, видела је сад нову варош пуну младих људи, који се боре |
| шећерлема.{S} Кад се спремила за школу, видела је да још има доста времена.{S} Па ипак је готов |
| жалосно.{S} Уста је држала отворена.{S} Видела се оба реда зуба.{S} Усне се згрчише на четири у |
| рпске престонице учини јој се бедно.{S} Видела је по њему рабатне чатрље које дотле није примећ |
| едомиром о својим сумњама.{S} Чим би га видела, осећала се пред њим разоружана.{S} Он је знао т |
| ао њеној плавој појави.{S} Испод жакета видела се муселинска блуза; лака материја дрхтала је пр |
| потражио другу жену!</p> <p>Тек је сад видела колико воли Чедомира. <pb n="149" /> Осећала је |
| ели, заволела је Чедомира још чим га је видела... много јој се допала његова ученост, романтича |
| болесно, мистериозно.{S} Праву љубав је видела само у браку.{S} Управо, она за њу није постојал |
| 4" /> појављивале су се прилике које је видела те вечери.{S} Обузимала ју је нека лака ватра, к |
| улици спази своју жену.{S} Она га није видела, ишла је оборене главе и храмала јаче него икад. |
| /p> <p>Вишња се стресе.</p> <p>Она није видела лице у тог човека, али би га познала у хиљаду др |
| година.{S} Девојка га никад лепшег није видела.{S} Његов поглед ју је заносио, његове речи је о |
| Тада девојка опази нешто што дотле није видела: један готово правилан круг од свежег, росног зе |
| S} Па и даље, доле у Београду, зар није видела гомиле још горих од својих суседа?{S} Она није у |
| кварио никакав брод.{S} Од Београда се видела само она стругара и још неколико неједнаких фабр |
| просуто једно пакло карата; прашина се видела по раму од огледала.{S} У трећој одаји, која је |
| каквом новом приземном кућицом, где се видела уређена баштица и идилични бунар на точак.{S} Пр |
| дугме на блузи било се откопчало, те се видела кожа бела, истачкана златним маљама.{S} Она узбу |
| безизразно, пространо небо, у којем се видела само понека ласта као црна звезда.{S} Усред мртв |
| био представљен.{S} На његовој тоалети видела се велика разлика.{S} Имао је нов таман костим, |
| азаревићева говорила:</p> <p>— Муке сам видела док су моји пристали да се вратим у Београд.{S} |
| стави;</p> <p>— Кад сумирам све што сам видела, познала, искусила, рачун испада врло неповољно |
| рност са илузијом.</p> <p>— Нигде нисам видела оволику потпуност у огледању на води — продужи д |
| ре, брате, где си ти?{S} Откад те нисам видела — рече му она. — Пише ми тетка да јој се ти ника |
| си била по овој киши?{S} Нигде те нисам видела на скупштини.{S} Мислила сам да си се вратила ку |
| а ли се сети да је у тој улици први пут видела свога драгана са његовом доцнијом женом?{S} Да л |
| а.{S} Унутра се светлила чиста калдрма, виделе се коњушнице, станови за послугу и једно изврнут |
| отворена главна врата, на средини куће, виделе се простране степенице, <pb n="5" /> једна сивка |
| за Вишњицу, самоникле улице по Чубури, виделе су тада многи млади пар.{S} То су били махом ђац |
| им је стресла кад је распремала сто.{S} Виделе се разгранате старе шљиве њихове баште.{S} Јабук |
| патлиџан, румен и сочан.{S} У низинама виделе се вреже од бостана и краставаца; ту су биле под |
| дрвећем црног зеленила.{S} По ритовима виделе се усамљене роде, врло беле.{S} Једно јато неких |
| з је одмицао.{S} Кроз прозоре од вагона виделе се разнолике зграде станичне, гвоздене машине ру |
| есма вунице, превучена завесом од тула; видели се калупи од фесова, разне кутије са шамијама, в |
| одила је гласне разговоре.{S} Међу њима видели се бољи чиновници, имућнији трговци, расположени |
| од срца. — Колико има од како се нисмо видели!...{S} Како си?...{S} Шта је с тобом?...{S} Нешт |
| ила им се корпа са стварима.{S} Муке су видели око језика.{S} Ипак, пут је био пријатан.{S} У П |
| он није постојао, као да га никад нису видели.{S} У њему се појављивала љубомора, страшило са |
| уве.{S} Даље, преко разноврсних кровова видело се парче једне улице: пуста калдрма, зарасла у м |
| /p> <p>Кроз чипкане завесе на прозорима видело се једно парче улице, остатак покојног зеленила |
| украшене чипком од букава.{S} По гдегде видело се неко раштркано село.{S} Ветар је доносио отег |
| и сигурну савезницу, те се свађама није видело краја.{S} Губила је и оно мало поштовања што је |
| жути, гипки, пенушави.{S} Даље се није видело ништа.{S} Киша је пљуштала.{S} Са реке је допира |
| се окрену тамо тако да му се лице није видело јер се бојао да јој га покаже.{S} Да ли то Вишња |
| чаробно осветљавало парче неба које се видело, неколико суседних кровова и заруделе кајсије у |
| крај њене хаљине био се откопчао, те се видело парче белог веза на кошуљи.{S} Вишњу обли румен. |
| пољу је иначе било тихо.{S} На обали се видело парче једне шумице: врхови од јела, два три јасе |
| е.</p> <p>Десно од њих, између две куће видело се парче Топчидерског брда, низ јабланова у подн |
| > <p>Он би се пренуо из својих студија, видео би се у својој соби, сам... ужасно сам, као у гро |
| волео би јачи од његовог сопственог.{S} Видео је да она воли несрећно.</p> <pb n="220" /> <p>— |
| е сад руменила испод отворене блузе.{S} Видео се и један мрк младеж.</p> <p>— Ах! како је лепа |
| За њом пође Илић и осмотри је целу.{S} Видео је сад јасно што синоћ у мраку није могао.{S} Њег |
| ћ гледајући у бело платно Моравино. — А видео сам је надошлу, усталасану, помамну: страшна је т |
| затворених очију.{S} Мало даље од њега видео се крвав перорез.</p> <p>— Говори ко те уби! — ре |
| сажаљевао га је искрено.{S} Он је себе видео у тој животињи.{S} Зар он није био тако исто од д |
| је пак ћутао усамљен.{S} Тек овде онде видео би се, у том парчету земље у крај Мораве, засађен |
| и размажено дете.{S} Али, Илић, који је видео свет само кроз књиге, није имао мрве практичног с |
| Сад, после двадесет година борбе, он је видео краљевство претучено народним бунама, поразом јед |
| рема себи самом.{S} Као на слици, он је видео цео свој живот, целог себе.{S} Што је учинио једн |
| вих црнпурастих, замахнутих руку, он је видео визију Вишње, њене главе, њених очију које поздра |
| ега имају свој крст на леђима.{S} Он је видео само себе, те је веровао да би с њим трпело и све |
| о увређен од стране Вишње.{S} Био ју је видео на улици, па кад је хтео прићи, она је зауставила |
| , гледао право све што је сретао и није видео ништа.{S} Тога дана није се ништа нарочито догоди |
| , јадан, недостојан да живи.{S} Он није видео да сви око њега имају свој крст на леђима.{S} Он |
| на кућа сеоског изгледа.{S} Десно од ње видео се низ ситних краварских станова с прозорима до з |
| ај други Илић, онај прави, онај који се видео, коме су припадале крштеница, уверење да није жењ |
| <p>— Какав златар на ово време, Бог те видео, кад и ја не могу хлеба да зарадим!</p> <p>— Онда |
| } Он је био дубоко заузет самим собом и видео у том тренутку цео свој дотадањи живот као једну |
| д говорила своме мужу:</p> <p>— Јеси ли видео да сам имала право!{S} Не треба гојити прасе у оч |
| у врсту!{S} Позитивизам није познао, ни видео, ни разумео, ни волео оно човечанство које је отк |
| ом губљењу времена.{S} Колико би ствари видео како лете око њега тако у тишини изгубљених часов |
| целу младост.{S} А ти не видиш, ти ниси видео то тело — шаптао је у себи — то лепо тело, те чар |
| љак ћилибарске боје.{S} Кад би је човек видео први пут, помислио би да је горда и надута, али, |
| штво, држава, човечанство; он је све то видео у своме ја; то његово ја било је почетак и свршет |
| ласом. — Он није на одмет.{S} Ја сам то видео на робији. <pb n="124" /> Видиш, били смо сви под |
| Београду.{S} Он ју је још једном такву видео: у почетку њиховог познанства, за време једне шет |
| је волео Зарију присно.{S} Он је у њему видео једног сапутника на истом путу, на путу у интелек |
| естонице.</p> <p>У том великом простору видео се само један човек, продавац ушећереног воћа, по |
| љењу.{S} У њиховом неисписаном рукопису видео је узбуркане дубине своје будућности, проналазио |
| ју слаби према јакима.{S} Он је у новцу видео силу која учвршћава живот, пријатеља који одржава |
| а још не знам ништа позитивно.{S} Треба видети у чему је ствар, треба се уверити — говорила је |
| ог човека кога за живу главу није хтела видети.{S} Ипак, корачала је даље.{S} Надала се да ће с |
| их обадва.{S} Чедомир је сад могао боље видети салон.{S} Примети велику библиотеку, пуну повеза |
| светом.</p> <p>— Збогом.{S} Ми ћемо се видети! — <pb n="155" /> додаде пружајући му руку, па о |
| ој се учини да поред све користи што ће видети отуд није отмено говорити за ручком о сељацима, |
| риговори јој он.</p> <p>— Нико нас неће видети — одговори она са сигурношћу.</p> <p>То је била |
| се сама вратити...{S} Ми се нећемо више видети.{S} Никад!{S} Збогом.</p> <pb n="291" /> <p>Пост |
| устити док ми не обећаш да ћемо се опет видети — одговори Илић енергично, и ухвати девојку за р |
| — Ја ћу се вратити, Чедомире.{S} Ти ћеш видети!</p> <pb n="50" /> <p>У очи дана кад је требало |
| вредност.{S} После ових времена ти ћеш видети друга.</p> <p>— А дотле?</p> <p>— Једи задовољно |
| допушта, а ти немој...{S} Боже здравља, видећемо се.{S} Ја ти шаљем нешто новца кад и ово писмо |
| пре испита...{S} Красан је мој Милисав, видећеш.{S} Ах, ево га — додаде млада жена и показа рук |
| ло му се да проведе по неколико дана не видећи своје драгане.{S} Трудио се да не мисли на њу.{S |
| оказаше њена здрава плећа.{S} Рамена се видеше округла, заобљена, као извајана.</p> <p>— Извол’ |
| све је ту, куће, улице, отворена врата, види се намештај, али људи, свет?{S} Нема их, нигде их |
| .{S} Кириџије су биле зашле за кукуруз, види им се само глава.{S} Поље је дисало мирно.{S} Још |
| а животом потпуним.{S} Он је хтео да га види јасно, ту, поред себе, да се сав загњури у њега.{S |
| еде по том да надокнади своју срећу, да види, <pb n="246" /> да посети све те ствари, тако уско |
| а, али није требало много вештине па да види да је та животиња одличног соја: високе ноге, разв |
| устави код огледала.</p> <p>Хтела је да види на њој самој колико га мрзи.{S} Један крај њене ха |
| унце нагињало западу, девојка зажеле да види залазак на Сави.</p> <p>— Ужелела сам се Београда, |
| пољубац у једном тренутку, зажелевши да види своју драгану, да је види целу, разголићену, остав |
| ну, требао је један тренутак, па тек да види где се налази.{S} Ову приземну собицу испуњавао је |
| верен сам да би га она пољубила само да види како је то кад су бркови обријани!</p> <p>Доиста, |
| ракије.{S} На гробљу, које се из далека види, снег окопнео; на сваком гробу по неко; изгледа ка |
| ша, па онда у кола, очекујући да у њима види кога од нових, слободоумних министара.</p> <p>— Од |
| ко.{S} Ти се компромитујеш.{S} Куварица види све из кујне.</p> <p>— Куварица не сме да регне — |
| зажелевши да види своју драгану, да је види целу, разголићену, остављену њему на вољу.</p> <p> |
| је осећао као неку песму, радост што је види, што је ту поред њега, сласт што је заљубљен више |
| ана врућина би још јача.{S} Сунце се не види као да се растопило по целом небу, па жеже.{S} Ниг |
| од улице с тврдим решењем да је више не види.{S} Поглед му се заустави на зеленом тепиху своје |
| у целу, њему се привиђало као да иза ње види једну нову варош, испреплетане жице, стотине точко |
| е нека чаробна неранџаста боја, која се види само код лептирова, а на супротној страни, по кров |
| ба за опстанак их наружила.{S} Ретко се види један мушкарац да се осмејкује.{S} Успети, само ус |
| енца ка Варош Капији, па лево.{S} Ту се види један дућан своје врсте, углављен између једне пап |
| не оскудеваш у чему.{S} Волела би да те види, па дођи ако можеш, а ако ти школа не допушта, а т |
| ио после једног страшног земљотреса; он види око себе саме развалине, непрегледну пустош, ништа |
| је био у стању пијана човека који добро види да прави глупости, а продужава и прави их нове, св |
| Вишњу обли румен.{S} Учини јој се да то види на неком другом створењу.{S} Окрену се по соби, ка |
| м им, „јавно, преко новина, да цео свет види какве имам родитеље“.</p> <p>Цео дан су провели у |
| би му пред очи и нагониле га да је опет види.{S} Срео би се с њом.{S} У погледу који је управља |
| по неком великом грађевином.{S} Лево се видик губио преко голог Тркалишта, па на Седам Кућа све |
| , показао јој нове путеве, отворио нове видике.{S} Њене смешне грешке о основне ствари праштао |
| Пардон за један часак... само нешто да видим.</p> <p>Није се преварио.{S} У једном листу нађе |
| — Старински човек сам и ја, па опет кад видим да је нешто боље, што да не радим тако!...{S} Зва |
| срце цепа.{S} Ја бих хтела, опет, да је видим срећну, задовољну, збринуту.{S} Чедомир је лепа п |
| госпођа, изненадно потресена. — Кад је видим онако хрому, мени се срце цепа.{S} Ја бих хтела, |
| се десило. — Није то за тебе.{S} Ја то видим.{S} Хтео сам ти то рећи још раније.{S} Али нисам |
| сам то видео на робији. <pb n="124" /> Видиш, били смо сви подједнако лишени слободе, осуђени |
| ог, сав зарђан.</p> <pb n="171" /> <p>— Видиш ли овај пиштољ?{S} Купио сам га пред лањску демон |
| акао је с предмета на предмет.</p> <p>— Видиш, ти си петичар, први ђак, сталан гост на министар |
| е,</l> <l>Узори равне долове,</l> <l>Да видиш шта ће да никне.</l> <l>Ако ти никне лудаја,</l> |
| ктичан живот изгледа ти ситничарење, не видиш шта се око тебе догађа, не можеш ништа да избегне |
| Волите се већ целу младост.{S} А ти не видиш, ти ниси видео то тело — шаптао је у себи — то ле |
| .{S} Мене сматрају за мирна човека, али видиш, ја се питам да ли у мени не живи неки скривени ђ |
| да се поново почну послови.{S} Као што видиш, штета је да новац лежи зазидан у темеље.{S} Фирм |
| лико му човек да̑ вредности.{S} Као што видиш, нешто релативно...{S} Доиста, ничега сигурног, н |
| дничко између тебе и мене?</p> <p>Он је видљиво патио.</p> <p>— Вама није добро, господин-Илићу |
| рераду наших сировина.</p> <p>Младић се видљиво заносио.{S} Његово избријано лице грчило се нер |
| аглице, као фине свиле, која је благо и видљиво дрхтала.{S} Плаве боје просипале се на парк.{S} |
| н, наметљив, извештачено безбрижан, без видљивог интереса за политику.{S} Он је већ у двадесето |
| ла пред њим.{S} Њене очи завијао је вео видљивог узбуђења.{S} Њени <pb n="131" /> бели зуби гри |
| се тада велике, тешке, уочљиве, сваком видне, да их је хтела сакрити; болеле је.{S} И као да с |
| ић да ми није шта род.</p> <p>— Гле ти, видре, чак га и то интересује — одврати госпођа на рачу |
| ограда, фабричка, са гвозденим ногама у виду лавовске шапе, и са уским зеленим лествицама.</p> |
| адала у низак басен и враћала се отуд у виду ниске врло сјајних мехурића.{S} Суплент је ваљао у |
| ћа хватао се дуг и весео летњи сумрак у виду танке, прозрачне измаглице, као фине свиле, која ј |
| ћу у гласу — што се Бела <pb n="163" /> виђа по улици са оним нашим ђаком... како ’но му беше и |
| или су и Вишња и Чедомир.{S} Преко зиме виђали су се овда-онда код рођаке; кад су настали топли |
| можда променио.{S} Ми се сад тако ретко виђамо.</p> <p>Кад су се пустиле из школе, Вишња хтеде |
| смисли шта хоћеш.{S} Хоћеш ли да будеш виђен?{S} Онда критикуј туђа дела, не стварај ништа, ра |
| /p> <p>— Пардон...{S} Имам посла.{S} До виђења! — и већ се нађе пред Вишњом, стидљив и он, збуњ |
| и пребацивала се.{S} Са нешто урођеног византинизма, она је имала јединствену вештину да измир |
| се појављивала из писама.{S} То је била визија неке немогуће жене, о којој сви сањамо, коју сви |
| у густом диму од дувана, величанствена визија младе девојке васкрсавала је, као митолошке тице |
| слабачко.{S} У тај исти мах појави се и визија Вишње, тако исто у магли, нејасно, непотпуно, са |
| јама, али, кад угледа своју другарицу у визији природних елемената, он се упита нехотице: „Нашт |
| нпурастих, замахнутих руку, он је видео визију Вишње, њене главе, њених очију које поздрављају |
| а као сенка.{S} По дијамантском ваздуху вијало се неколико ластавица.{S} Девојку су обузимале ч |
| баченим крајевима, простачким кафанама, вијан као неком утваром.</p> <p>Није га се тицало које |
| а кад њих није било, узео би <hi>Горски Вијенац</hi>, отворио га насумце, па читао на глас стих |
| ту аду, аустриску стражару преко пута, вијугав друм и низ телеграфских дирека на нашој страни. |
| ао, као ружу коју је калемио.{S} Његова вика није се дотицала ситних слабости и рачуна.{S} Он ј |
| ка као свила.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — викали су умиљато око њега надничари првога дана кад је |
| е под руку.</p> <p>— Ево, на, ево још — викао је ван себе.</p> <p>Али је газдарица већ била иза |
| крајем пута, оборене главе у страну, и викао као по дужности:</p> <p>— Ево лепа воћа!...{S} Та |
| n="128" /> се да се кућа орила од њене вике.{S} Време јој је пролазило у беспослицама, неговал |
| а околне планине падају.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— За име Божје, погледајте!...{S} Пропада |
| жена да се покажу љубазне кад их неко нâвикне, понуди се услужно:</p> <p>— Да подгрејем вечеру? |
| лицом.{S} Па и сад, кад их јој предаде, викну :</p> <p>— Ево важне... лажне новине! </p> <p>Обу |
| на тебе, луди створе?</p> <p>— Доста! — викну размажена девојка, која се била повратила из прво |
| ојко!...</l> </quote> <p>— Ево цвећа! — викну један женски глас.</p> <p>Гомила се растури по ут |
| /p> <p>— Него шта ћеш, несрећни сине? — викну му стари.</p> <p>— Ја бих хтео да изучим за злата |
| еће.</p> <p>— Јаој, црна, шта ћеш ту? — викну <pb n="217" /> јој Милева, која се у тај пар приб |
| у наше ствари.</p> <p>— Мани се, Бела — викну јој мајка с прага велике куће. — Он није био прил |
| који се нагађају.{S} Вишња се уплаши и викну своју колегиницу;</p> <p>— Анице...{S} Анице!</p> |
| је за Париз.</p> <p>— Ја у Француску? — викнула је кад јој је муж поменуо пут. — Жива нећу, а м |
| дили.</p> <p>— Доста с тим паприкама! — викнуо је млади муж једном кад се вратио из библиотеке |
| илософијом!</p> <p>— Зевзечи се сама! — викнуо би професор.</p> <p>— Геаче!</p> <pb n="267" /> |
| шао ни у најчувенијој светској бањи.{S} Виктор Иго га је водио по најсјајнијим и најтамнијим кр |
| у шири читава нова насеобина разноликих вила, окружених цвећем и украсним биљкама.{S} Међутим, |
| е одлазила такође, и то брзо, као да је виле гоне, а враћала се тек у вече, пуна новости.{S} Мл |
| једно вече. — Мешовити хор <hi>Љубићске Виле</hi> приређује у очи Ивањдана излет на брање ивањс |
| цвеће брале,</l> <l>Цвеће брале, венце виле,</l> <l>Венце виле, говориле:</l> <l>Како ћемо мом |
| l>Цвеће брале, венце виле,</l> <l>Венце виле, говориле:</l> <l>Како ћемо момке варат’</l> <l>У |
| г камена на коме је изрезан натпис: <hi>Вилина Вода 1848</hi>.{S} Седоше на зид једно према дру |
| тала се она. — Тамо вилинско коло, овде вилинска вода, све неке мађије.</p> <p>Доиста, она се о |
| г носа и зелених очију — која нагази на вилинско коло никад се неће удати.</p> <p>Остојић прште |
| та је ово мени! — питала се она. — Тамо вилинско коло, овде вилинска вода, све неке мађије.</p> |
| колико девојака. — Знаш ли да си села у вилинско коло?</p> <p>— Кажу — додаде друга девојка, ве |
| а имамо што нам треба: пилића, прасади, вина, књига.{S} Дан нам прође као сат, а сат као минут. |
| топлини као старац који се напио добра вина.{S} Вишњу пак је бунио тај дан, обузимала ју је ча |
| била обилата, било је и слаткиша, па и вина.{S} Стари <pb n="269" /> пушкар, који је задржао н |
| а штрче очајни дивљи каранфили боје као вино.{S} И мириси су разни: на печен хлеб, на јагоде, н |
| су сами у дућану.{S} Калфа је претакао вино у магази.{S} Шегрт је стајао пред вратима и куцкао |
| агазе ударала је кисела воња на јеличко вино.{S} Један зрак сунца играо се око гирланда од разн |
| и обујме нас тек кад нас, као неко фино вино, преваре својом лакоћом и сласти, па опију благо, |
| стично биље, чије је лишће подсећало на винову лозу, а цветови на цвет од кромпира.{S} Одаја је |
| ва девојко, ој,</l> <l>Млад Милија млад виноград сади,</l> <l>Лозе сади, равне дворе гради.</l> |
| река ?{S} Од ужичких голија и врањских винограда, она поји целу нашу земљу, држи је моћним сво |
| ереном ходу.{S} Два прамена златне косе вирила су испод простог сламног шешира.{S} У руци је др |
| , разлиставала се стара лоза, пуштала у вис своје сочне пипке, припијала се уз кућу, увијала се |
| ла су се по уличном дрвећу, дизала се у вис, кружила неко време, па опет слетала, и крештала св |
| издиже целе Белине груди.{S} Она баци у вис обе руке.{S} Широки рукави од блузе спадоше до раме |
| ти крила и паде у рит; она друга прну у вис, па се врати, начини два три круга изнад места где |
| упрљаном мувама и масним рукама.{S} Ту висе низови неке врсте кобасица, жути се суд киселих кр |
| изгледа као пресечен, једна му половина виси у ваздуху.</p> <p>— Долази ли још ко?</p> <p>— Рет |
| ма постељи, у венцу од тепсија и шерпи, висила је јевтина слика талијанског издања <pb n="157" |
| вом земљастом лицу.{S} Десна му је рука висила као мртва; свакако је била парализована.{S} Међу |
| ка према самој кујни.{S} По зидовима су висиле изрибане тепсије, тигањи, бакрачићи, тенџере, ло |
| к, са широким зеленим махунама, које су висиле на све стране као фантастичне ресе.{S} По земљи |
| а каже!{S} Дани су пролазили, а перо је висило непомично над хартијом.{S} Његове мисли се бркал |
| пстракт и апсурд, моја мисао недостижне висине...</p> <pb n="170" /> <p>— Којешта.{S} Бар смисл |
| није довољна жени која хоће да буде на висини свога времена — одговори Вишња и погледа плашљив |
| алу нове жене, јер нама требају жене на висини наших дана, жене ослобођене свих предрасуда, жен |
| образујем до краја.{S} Хоћу да будем на висини времена у којем живим.</p> <p>Каја је била девој |
| пружала руку, пуну јевтиног прстења, у висину младићевих уста.</p> <p>И породица је седала за |
| а.{S} На зиду према њему, више постеље, висио је у природној величини портре Матовићев, рад јед |
| вен уским, чипканим застирачем, који је висио на две стране.{S} На њему се усправљало неколико |
| , снег копнио по <pb n="237" /> околним висовима, ветар доносио мирис од љубичице, пролетња јаг |
| о студент философије, врло <pb n="2" /> висок, готово џигљав, али млад, пријатних, мушких црта, |
| г здравља и опортунист.{S} Ма да је био висок чиновник, није се могао отрести простачких склоно |
| овца, она је несвесно осећала колико је висока цена Радојевим чворнатим рукама.{S} Том осећању |
| их острва.{S} С наше стране уздизала се висока обала, са црвеном, одроњеном земљом и плаветним |
| сте, црвене, црне, <pb n="81" /> ниске, високе, нове, старе, збијене и раштркане како их само Б |
| а види да је та животиња одличног соја: високе ноге, развијене сапи, мали трбух, длака као свил |
| супротној страни, по крововима ниским, високим, од олова или просте ћерамиде, с кубетима или т |
| мене?</p> <p>Без Илића, цео њен план за високим студијама изгледао јој је излишан.{S} Ради њега |
| попречном улицом, једноспратан, с доста високим сутереном, обојен жућкастом бојом која прелази |
| а огромним, сељачким шеширом на глави и високим чизмама на ногама. — Еј, Милисаве, ходи да ти п |
| глове су испуњавале неколике столице, с високим правоугаоним наслоном, превучене кожом.{S} Бела |
| о нешто пролазно... само један ступањ у високим степеницама, уз које се пео.</p> <p>Те супротно |
| тапкали по сапима.</p> <p>Арап је држао високо своју лепу главу, и није хтео да погледа те одрп |
| них слабости и рачуна.{S} Он је нишанио високо.{S} Он је остављао свакоме слободан један круг б |
| а, процењивале су сељачке комисије тако високо, као да је њива засађена смоквом и бадемом.{S} Ј |
| плотова су расли сунцокрети.{S} Они су високо дизали своје криве, таште, жутокруне главе и леп |
| растопљено сребро, и <pb n="74" /> још високо над зарубљеним брдом преко Саве.{S} Све се запал |
| униш.</l> </quote> <p>Сунце је било још високо.{S} Општинска утрина је дрхтала под његовом среб |
| тело трошније.{S} Да је место Чедомира, високог, мршавог студента бледих образа и поноситих очи |
| у се.{S} Врло интелигентан, врло радан, витак, упечатљив, увек будан, он се ту осећао као риба |
| трна ни грмења.</l> <l>Само има до две вите јеле.</l> <l>И под јелом заспала девојка.</l> <l>П |
| обе носиле су дугу црну кецељу, просту витицу око главе, сукњу изнад чланака, притискивале по |
| ћи ништа.{S} Под његовом руком увише се витке слабине девојкине.{S} Он пусти.</p> <p>Кад хтеде |
| чини од једног поточића воденицу са два витла, те га цело село прогласи за најдаровитијег човек |
| у.{S} А кад је нађеш, сети се колико је Вићентије узео, па ти тражи двоструко.</p> <p>Илић је о |
| ће.{S} Мајка му рече да му сестру проси Вићентије Симић, секретар суда.{S} Била је пуна хвале з |
| ософске спекулације, а око тебе диже се вихор, заузет једино материјалним интересима, бруји жив |
| е.{S} На један пут, ветар се претвори у вихор.{S} Облак се провали.{S} Из неба осу плаха киша, |
| инистар. — Трице и кучине.{S} Данас нам вичу живео, а сутра, на неколико запаљивих речи каквог |
| ли је то био случај?{S} Или заиста нека виша сила управља нашим мислима?{S} Те исте ноћи Вишња |
| е младићске црте.{S} Био је више човек, више мушкарац.{S} Они остадоше за тренутак забезекнути |
| између прозора.{S} На зиду према њему, више постеље, висио је у природној величини портре Мато |
| ако хоћеш.{S} Измењао сам све идеје.{S} Више немам никаквог политичког убеђења, не верујем више |
| , треба ми још рада, читања, спреме.{S} Више пута узмем перо да забележим идеје које лутају кро |
| ну реч је заглушило пиљарско <hi>ко да̑ више</hi>. <pb n="276" /> Зборови су само позорница, ре |
| и... они се поново воле...{S} Шта треба више, па да се буде срећан!{S} И у том слатком располож |
| ођа сама себе називала — али је девојка више посматрала домаћег учитеља него своје брбљиве сест |
| враћати се кад хоће.{S} Није се морала више бојати својих наставница.{S} Није морала трчати на |
| е пробудила сва уздрхтала, и није могла више заспати.{S} Заман је гонила његове слике.{S} Оне с |
| није могао.{S} Његова драгана није била више шипарица какву ју је оставио.{S} То се примећавало |
| ту лепоту своје маште; јер то није била више Вишња која се појављивала из писама.{S} То је била |
| ше у извесну забезекнутост што је нашла више него што је очекивала.</p> <pb n="193" /> <p>— Ју, |
| женскињу треба поуке.{S} У округу нема више од три четири школе за женску децу.{S} Али шта ће |
| добро, боље него ранијих година.{S} Шта више, добила је награду, једну књигу која је говорила о |
| алемио воће на рационални начин.{S} Шта више, и по спољашности се разликовао од мештана, окорел |
| за ручак, те је питала своје гошће шта више воле: киселу чорбу или супу с кнедлама, ћевап у ду |
| {S} Сад то место стоји празно.{S} Ништа више није остало од <hi>Еснафлије</hi> до две чађаве пр |
| .</p> <p>Девојку је обузимала ватра све више.{S} Слика Чедомира, његовог загрљаја и оног бесног |
| Међутим, последњих година, јачао је све више протест против научног догматизма.{S} Млади суплен |
| сиротињском перверзијом, која даје све више сласти што се ниже пада.{S} Калдрма, куће, кровови |
| маленом колу знанаца, повлачећи се све више у своје књиге и свој свет идеја.</p> <p>Једнога да |
| pb n="44" /> и таман облак ширио се све више изнад њихових глава.{S} Па ипак, они пођоше напред |
| е се оцртавало пред њима, губило се све више у таму.{S} И мрак се спуштао као плаветна платна, |
| на, час зима, и она се журила школи све више, као да ју је тамо чекао лек тој грозници.</p> <p> |
| вим као миш.{S} Београд се удаљавао све више.</p> <pb n="205" /> <p>— Вере ти, Бела — рече Илић |
| ијалном лицу.{S} Тај се израз губио све више у извесну забезекнутост што је нашла више него што |
| тали су без успеха.{S} Јаз се ширио све више.{S} Међутим, земља је стајала пред великим радовим |
| ртоглавице, он је осећао ипак да му све више препрека спутавају корак у напред.</p> <p>Остави р |
| јчина болест много опасна.{S} Што га је више понављала, све је разумевала боље народске фразе г |
| рену се од улице с тврдим решењем да је више не види.{S} Поглед му се заустави на зеленом тепих |
| ћуприје, учитеља, ни лекара.{S} Све је више сиротиње у нашем народу.{S} Села, у којима се ника |
| чврсле његове младићске црте.{S} Био је више човек, више мушкарац.{S} Они остадоше за тренутак |
| >Био је заиста добро угрејан.{S} Још је више философирао него по обичају.{S} Скакао је с предме |
| е сваки рад... нарочито овај који траје више година, врло тежак, огромно тежак...{S}" Он то не |
| откопаном земљом.{S} Његова длака није више сијала.{S} Сапи су му смршале.{S} Боја му се проме |
| о сентименталности ?</p> <p>— Она није више у моди, слатка моја — насмеја се стара девојка. — |
| таром Остојићу.{S} Како кујунџилук није више ишао, одаде се нарочито на часовнике.{S} У слободн |
| одано.{S} Јасно јој је било да он није више њен и да то не може бити.{S} Али се она надала да |
| онекад би се заборавио и жалио што није више учио школе.{S} У то доба била се већ увелико разви |
| па; Боже мој, не, то није могуће, да ме више не волиш.</p> <p>Они беху избили на Теразије.</p> |
| S} Чини ми се да ме избегаваш.{S} Ти ме више не волиш? — стаде да се мази, и набра обрве.</p> < |
| и сви људи који траже од своје судбине више него што она може дати, бежао је од своје среће, м |
| асла, али од <hi>електрике</hi> није се више познавао ни камен.{S} Љубав коју је Остојић уживао |
| n="275" /> збунити, по образима који се више не румене на сваку ситницу, по дивно довршеном тел |
| и другу девојку.{S} Радио је за испите више него што је требало.{S} Читао је књиге, новине, књ |
| 6" /> Публика се стане да надмеће ко ће више знати на памет тих његових бунтовничких изрека : „ |
| р са самаром пуним цигаља. — Вели, неће више да носи цигље... то му је испод достојанства!</p> |
| уствује погребу.{S} После се не вратише више.{S} Бела није хтела да чује за Париз.</p> <p>— Ја |
| >Илић махну руком кочијашу да полази, и више се не врати својој ташти ни својој жени.</p> <p>До |
| дбу, провела је беспослена, размажена и више мање срећна.{S} Она није била спремљена за живот, |
| ако, као сва њена писма, па може бити и више.{S} Јер се беху код њега десили догађаји који су с |
| атија била је давно оставила домазлук и више се није враћала.{S} Њен дух је тежио за науком, ли |
| ца се изви над Дунав, одлете у ваздух и више се не врати.</p> <p>— Жао јој је било свога живота |
| ите се на ум — рекао му је једном. — Ви више нисте дете.{S} Кроз неколико месеца свршићете школ |
| мењује таленат, где парче хартије вреди више него глава.{S} Те су је теорије храбриле, подизале |
| је добро свакоме који од њега не тражи више него што оно може дати — одговори она полагано. — |
| } Анри Поенкаре наслања се у геометрији више на осећање него на разум.{S} Иде се чак до физике, |
| а достојанства; један прост радник воли више смрт него понижење.</p> <p>Бела згужва новине.</p> |
| , прашину, пепео.</p> <p>— Не говори ми више ништа — рече, устајући. — Ја те молим.{S} Не прати |
| ?... ти ћеш оцу дати рачуна.{S} Ти ниси више моја кћи.</p> <p>Младић не одговори ништа.{S} Осећ |
| а студије врло озбиљно.{S} Али не осети више ону сласт студентског живота, коју је осећала прве |
| ег друштва.{S} Није се могао задовољити више чекањем да будућност донесе или не донесе, нови др |
| никаквог политичког убеђења, не верујем више у политику.</p> <p>У том тренутку, они су ишли дуж |
| је ту поред њега, сласт што је заљубљен више него први пут кад су прошетали сами.</p> <p>— Шта |
| ог разговора, он се реши.{S} Није могао више издржати.{S} Поручи једна кола, стрпа у њих један |
| окрету.{S} Али што се пароброд примицао више томе граду, радост се сушила у њеном срцу, обузима |
| за народ.{S} Његов радикализам није био више политика, већ једна врста религије.{S} Он је веров |
| S} Боја му се променила.{S} То није био више арап.{S} Главу је спустио, очи затворио.{S} Није о |
| сваког часа лопову који би му покварио више него што би однео, а бојао се и ведрог неба које м |
| а звала свог драгана.{S} Њега није било више међу живим.{S} Остало је само његово тело, које је |
| о због чега?</p> <p>— У Чачку није било више школе.{S} Отац није волео да седим докона.{S} Знат |
| цни.{S} Па и ти часови!{S} Није их било више од два три преко дана.{S} За њих се није морало сп |
| а ћу се сама вратити...{S} Ми се нећемо више видети.{S} Никад!{S} Збогом.</p> <pb n="291" /> <p |
| гуће, Илићу; није то више за нас, нисмо више деца.{S} Било и прошло.</p> <p>Он покуша још један |
| и романима.{S} Немогуће, Илићу; није то више за нас, нисмо више деца.{S} Било и прошло.</p> <p> |
| роде, где се дрво с дрветом бори за што више сунца.{S} Понекад би се заборавио и жалио што није |
| ош раније него Вишња, да се развије што више, да оде до краја пута који је водио преко девојачк |
| столици.</p> <p>У труду да задовоље што више једно другога, они се готово посвађаше, те најзад |
| , трудио се да у своје законе унесе што више гарантије да власт не изигра ове мере.{S} У тој бр |
| как, где се куће ћушкају да захвате што више улице.{S} Роба из дућана гомила се безбрижно по тр |
| питати несигурне хоризонте за нечим што више није наше?{S} Зашто пустити да дани и године прола |
| њему изузетно дубоких осећаја.{S} Нешто више, она му је изгледала неспособна за праву нежност, |
| у веровали у њега, сматрали га за нешто више од себе.{S} Кад је пролазио улицом, старији су се |
| она није мачји кашаљ, да она има нешто више од те три постеље и бакреног посуђа.{S} Стога она |
| тим тренутцима код Беле, то беше нешто више од њене лепоте, то беше њена симпатија, далека, но |
| ма, вратом и куковима, и, за један глас више, наручивале мокролушким жаргоном:</p> <p>— Стрике, |
| вечане ручкове, у кући се кувало двапут више него што је требало, просипало се, бацало, раздава |
| је била изашла из уског живота, она му више није припадала.{S} Њене мисли враћале су се пут Бу |
| ао је резолуције, мрзео богаташку класу више него што је волео пук, био горд са својих материја |
| а природа и силе које владају њоме нису више имале недокучивих тајна.{S} Ушло се у прве векове |
| и су своје излоге.{S} Уличне лампе нису више на стубовима, већ су обешене о жицу.{S} Па ипак, о |
| крушеност; пењи свој глас за једну ноту више изнад свакидашњости.{S} Ето ти кључа да постанеш в |
| ија; лукавство замењује снагу, и помоћу више или мање вештине са којом се та комедија игра, чов |
| уде луксузу чистоте, нека му омиле кућу више од кафане, нека подигну бољи подмладак него што см |
| ој Милева поверљиво. — Него обеси венац више капије, па ако га преко ноћ нестане, знај да ћеш с |
| ов најбољи украс.{S} Тако слободна, још више <pb n="101" /> је ушла у социјалистичке идеје, у б |
| уђе у парк.</p> <p>Ту је било света још више.{S} Склони се у крај, где је почињала једна според |
| ице тапшу рукама, одобравају и буне још више, па се, после, годинама прича како су се провели н |
| та страха пред младићем појачала се још више откако се вратила из Београда.{S} Избегавала је ње |
| разовале су се плаве сенке, које су још више истицале небеску илуминацију.{S} Београд је изглед |
| у што је великошколац, образован човек, виши од ње.{S} И млада девојка као да је хтела узети у |
| нска права жртвују... да, за два гроша; виши интереси земље ишчезавају у корупцији, у нереду, у |
| ава и виши интереси, до ђавола држава и виши интереси!</p> <p>— Ту је народ, коме његови предст |
| ећи те користи кад је у питању држава и виши интереси, до ђавола држава и виши интереси!</p> <p |
| ну која сматра да је њен позив у животу виши од обичне бриге за кујну.{S} На лицу јој је почива |
| ју садашњост, ред ствари, жуде за нечим вишим од свакодневне егзистенције.{S} Она се чудила как |
| и сталеж има своје муке.</p> <p>И онда, Вишња није волела много прост народ.{S} У њему је позна |
| — Ти си уморна... ти си нешто невесела, Вишња? — примети Илић.</p> <pb n="158" /> <p>— Не, ниса |
| е како она рекне.</p> <p>У тим мислима, Вишња је прекидала паковање ствари, отварала поново оче |
| о, посрћући готово.</p> <p>Идућег дана, Вишња га нађе на Великој Школи по свршетку једног семин |
| ка. — Да ти представим: моја другарица, Вишња Лазаревић...{S} Па како ми живиш, што не дођеш?.. |
| ми га кад ти се допада! — рече, најзад, Вишња, и пружи му цвет.</p> <p>Он га узе.{S} Промуца не |
| Једног малог празника кад жене не раде, Вишња је седела код Остојићевих, кад Радоје дође с једн |
| ећа.</p> <pb n="313" /> <p>— Шта ти је, Вишња? — упита Аница, и погледа у собу неодређено.</p> |
| quote> <pb n="212" /> <p>— Погледај је, Вишња... погледај Мораву — рече Радоје, док један унутр |
| амо.</p> <p>Кад су се пустиле из школе, Вишња хтеде избећи да са Кајом иде кући.{S} Али је она |
| 1" /> <head>XIII</head> <p>За то време, Вишња је уредно похађала предавања, читала руске књиге |
| већ много, за парк, за...</p> <p>— Не, Вишња... — одби младић скромно.</p> <p>— Ја мислим да ј |
| ти дивна момка, разбери се, удаћемо те, Вишња, удаћемо...</p> <pb n="314" /> <p>— Чедомире, ах |
| мудраца или глупака.</p> <p>— Немогуће, Вишња.{S} Сад ти претерујеш.{S} Ја верујем, против свег |
| тица летело је небом.{S} Близу Вишњице, Вишња спази једну аду са шумарком од ракита и одраслим |
| се Београда у Чачку.</p> <p>По вечери, Вишња је излазила с мајком на клупу пред кућом.{S} Њихо |
| ћност да будемо срећни.</p> <p>Дрхтећи, Вишња је гледала у своју другарицу и није речи могла ре |
| реко оближњег моста.</p> <p>— Погледај, Вишња, овог сељака.{S} Он можда нема да купи друге чакш |
| есе мелем на отворене ране.{S} Међутим, Вишња, здрава као планинска биљка, освести се брзо посл |
| ала на капији.</p> <p>— Шта је с тобом, Вишња? — дочека је. — Озбиљно сам се уплашила.{S} Где с |
| ио додирнуо њене усне.</p> <p>Сутрадан, Вишња се дигла из постеље нешто доцније него обично.{S} |
| > <pb n="66" /> <p>— Јадно је то право, Вишња — осмехну се Радоје сажаљиво. — Наша Велика Школа |
| ва, осветљена сунцем.</p> <p>— Хајдемо, Вишња! — зашкрипа младићев глас с дна груди.</p> </div> |
| а помаже око ручка.</p> <p>— Остави то, Вишња — рече јој мајка кад је виде како потаркује ватру |
| има свој пут.</p> <p>— Не говори ми то, Вишња — прихвати Чедомир. — Ми смо још увек добри, стар |
| живи да се заборавимо?{S} Ти нарочито, Вишња... ти си још увек тако лепа; Боже мој, не, то ниј |
| рачао је лагано друмом поред Мораве.{S} Вишња је ћутала.{S} Њене угасите очи мериле су немо зел |
| шавала <pb n="37" /> се из методике.{S} Вишња покуша да заметне разговор с њом; говорила је о т |
| и је дуговао бар обзир чувања тајне.{S} Вишња се опет није осећала у праву да затражи та објашњ |
| г су начинили своје собе за спавање.{S} Вишња је распремала кућу, а Аница кувала.{S} После часо |
| другом коме није волео поверити се.{S} Вишња се опет играла кумаша са Милевом, доцније везла, |
| Нигде тице да се чује.{S} Биље зри.{S} Вишња је спустила завесе.{S} У соби је мрак, али мало ш |
| </p> <p>Некад јој је све то пријало.{S} Вишња се могла радовати дубоко, потпуно, пуним срцем.{S |
| светли јој за часак преживели живот.{S} Вишња виде Београд... у неколико партија, без реда, јед |
| појављују и онима који се нагађају.{S} Вишња се уплаши и викну своју колегиницу;</p> <p>— Аниц |
| ста.</p> <p>Није Радоје мрзео школу.{S} Вишња је то знала.{S} Он јој је рекао једном приликом, |
| заборавимо као чела на каквом цвету.{S} Вишња је несвесно пила миље из ваздуха тога дана, опија |
| а је тражио опроштај што је сиромах.{S} Вишња не замери ништа.{S} Она није знала за та понижења |
| — слегала је девојка раменима.</p> <p>— Вишња Лазаревна! — чуо би се у том глас неког из њеног |
| {S} Кораци су се приближавали.</p> <p>— Вишња! — чу се глас човека који ју је јурио.</p> <p>Она |
| жени, шапташе јој матерински:</p> <p>— Вишња... слатка Вишња, пробуди се, устани; не гледај ме |
| адоје.{S} Затим додаде у шали:</p> <p>— Вишња ће поћи за мене.</p> <p>Девојке примише шалу.{S} |
| младу девојку. </p> <p>— Удај се, драга Вишња — продужи Аница. — Удај се што пре.{S} У животу с |
| руком он је обви око паса.</p> <p>Тада Вишња покуша да се ослободи, стежући му у исти мах руку |
| ст, притиснути је на груди, рећи: „Моја Вишња, моја лепа, моја стара Вишња“.{S} Али се свлада, |
| чи могла рећи.</p> <p>— Удај се, слатка Вишња, не размишљајући сувише, не тражећи много.{S} Не |
| ухвати за руку.</p> <p>— Слушај, слатка Вишња — рече јој. — Ја знам где си била.{S} Не покушава |
| ој матерински:</p> <p>— Вишња... слатка Вишња, пробуди се, устани; не гледај ме тако.{S} Нашла |
| аљину.</p> <p>Пред огледалом је стајала Вишња у ноћној кошуљи, боса.{S} Као ван себе, гледала ј |
| ad>XXII</head> <p>На Скупштини је нашла Вишња неколико својих другарица из девојачке школе.{S} |
| ећи: „Моја Вишња, моја лепа, моја стара Вишња“.{S} Али се свлада, па настави говор о политици:< |
| <pb n="291" /> <p>Постала је она стара Вишња, којој је морал патријархалне куће забрањивао сва |
| иљци.</p> <p>— Добро, да идемо — приста Вишња.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_ |
| <pb n="292" /> <head>XXV</head> <p>Кад Вишња оде, Чедомир оста за један тренутак гледајући у п |
| ш једно другом да кажемо? — пркосила је Вишња непрестано.</p> <p>— Имам да ти кажем мој живот з |
| ead>XIV</head> <p>Била је недеља кад је Вишња пришла Чедомиру.{S} Дан је био ведар.{S} По плаво |
| <pb n="54" /> <head>V</head> <p>Кад је Вишња стигла у Чачак, осетила је тек ту сву супротност |
| епа девојка у заносу. ~</p> <p>Заман је Вишња звала свог драгана.{S} Њега није било више међу ж |
| својим старим, мирним током.{S} Тако је Вишња могла сад мислити на себе.{S} Гриже савести било |
| ну лепу, пријатну, ето такву као што је Вишња.{S} Она сигурно има врло лепо тело, познаје се ка |
| ородицом му је оставио празнину коју је Вишња неосетно попуњавала.{S} Његово срце, које је дотл |
| омир је потврдио ово правило, док му је Вишња била изузетак.{S} Она је одржала реч и дошла тачн |
| о?</p> <p>— Не, није ништа — насмеја се Вишња силом. — Разгледала сам престоницу.{S} Ми смо ста |
| се вратимо?</p> <p>— Зашто? — чудила се Вишња.</p> <p>— Киша ће још дуго падати.</p> <p>— Али и |
| имала <pb n="160" /> појма.{S} Дотле се Вишња чинила младићу жена-другарица која диже човека на |
| > <p>— Не знате ви те ствари — осече се Вишња за први пут. — Ја сам еманципована девојка.</p> < |
| ког дуго грлио, љубио.</p> <p>Кад би се Вишња задржала с одговором, он је откључавао кофер, вад |
| арних влада.</p> <p>— Како? — зачуди се Вишња.</p> <p>Она је ишла поред њега лаганим кораком и |
| да и ти окусиш... „Знам, вели, да их се Вишња зажелела у Београду".</p> <p>Некад јој је све то |
| цу.</p> <p>— Не... не, Чедомире! — рече Вишња, и истрже руку.</p> <p>Па и доцније, она је избег |
| поту своје маште; јер то није била више Вишња која се појављивала из писама.{S} То је била визи |
| се могао скалупити у та општа места, и Вишња би пропала ако би пао у туђе руке.{S} Он јој је х |
| дати.</p> <p>Остојић прште у смех.{S} И Вишња се насмеја.</p> <p>— Гатке! — рече она немарно.</ |
| еним. <pb n="42" /> Међу њима били су и Вишња и Чедомир.{S} Преко зиме виђали су се овда-онда к |
| е готово пророчке речи — примети у себи Вишња гледајући расејано у своју давну другарицу која с |
| азило питање :</p> <p>— Шта ли сад ради Вишња?</p> <p>Он би се пренуо из својих студија, видео |
| буде на висини свога времена — одговори Вишња и погледа плашљиво у младића, па после спусти гла |
| школу?</p> <p>— Завршила сам — одговори Вишња гласом који је сад звонио поузданије. — Али не ми |
| о... и ми старимо, ми сами.</p> <p>— Ти Вишња?{S} Ти си млађа него што си икад била.</p> <p>— К |
| Кад смо тако добри пријатељи — прихвати Вишња — онда будимо отворени: боље је да не идемо зајед |
| Жао јој је било свога живота! — примети Вишња полако.</p> <p>Младић не одговори.{S} Причајући б |
| тавници морају положити рачун — примети Вишња. — Народна је реч пресудна, народ је суверен.</p> |
| ло лепо смо се занимали синоћ — примети Вишња, па кад виде да се Каја не подсмехну, продужи паж |
| љине, загрца:</p> <p>— Опрости, опрости Вишња.{S} Ја не знам шта радим.{S} Ти ово ниси заслужил |
| управља нашим мислима?{S} Те исте ноћи Вишња је сањала да се удаје за Чедомира.{S} Сан је био |
| ојаве.</p> <p>— Ти си удата? — рече јој Вишња, осмехнувши се, па покуша да се метне у у њено ра |
| Ти не волиш свога рођака! — пребаци јој Вишња.</p> <p>— Не, Лазаревићева.{S} Ја га волим, он је |
| 39" /> имала жеља, и то још раније него Вишња, да се развије што више, да оде до краја пута кој |
| се бојао да јој га покаже.{S} Да ли то Вишња <pb n="282" /> примети?{S} Да ли покуша да га спр |
| је имао према њој?{S} У сваком случају Вишња није знала дотле шта се дешавало са њеним драгано |
| н је поздрави и хтеде проћи.{S} Тада му Вишња приђе, пруживши руку, не говорећи ништа.</p> <p>— |
| p> <p>— Седи... ту, на канабе — рече му Вишња.</p> <p>Чедомир примети тек тада једно кожно, ста |
| те шта кад тако лепо говорите — рече му Вишња. — Ја бих то врло радо читала.</p> <p>— Још је ра |
| Звезда било мање.</p> <pb n="310" /> <p>Вишња се стресе.{S} Било јој је хладно.{S} Пребаци једа |
| 21"> <pb n="227" /> <head>XXI</head> <p>Вишња је оставила универзитет и отишла за учитељицу.{S} |
| нису вечерас све козе на броју!</p> <p>Вишња сврши школске задатке што је могла брже, па се он |
| м на главу и изгледао као сенка.</p> <p>Вишња се стресе.</p> <p>Она није видела лице у тог чове |
| а три стране јевтиним становима.</p> <p>Вишња притисну кваку на једним од многобројних, зелено |
| рпног злата лежи у тим таласима.</p> <p>Вишња га погледа неповерљиво.{S} Прво што помисли било |
| етеле око ње као мантија у попа.</p> <p>Вишња се добро осећала на Великој Школи.{S} Академска с |
| авим булеваром Краља Александра.</p> <p>Вишња оста тако за један тренутак.</p> <p>— Буржоа! — р |
| сак глатке коже и нечега чистог.</p> <p>Вишња се стресе.{S} Образ је заболе, као да ју је Чедом |
| га је студенткиња са биологије.</p> <p>Вишња је слушала те разговоре и осећала се све неугодни |
| мро као питомац Војне Академије.</p> <p>Вишња је ћутала.</p> <p>Оне обе носиле су дугу црну кец |
| е, знај да ћеш се удати те зиме.</p> <p>Вишња се хтеде подсмехнути својој другарици, али се не |
| машине.{S} Оде чак кућа и имање.</p> <p>Вишња га је избегавала кадгод је могла.{S} Чинило јој с |
| наоружан знањем целе наше епохе.</p> <p>Вишња се промисли да ли да му каже праву истину.{S} Нај |
| атак, верујем у бесмртност душе.</p> <p>Вишња није била створење које завиди, али та срећа доти |
| ко као крст на старинској цркви.</p> <p>Вишња га пусти да говори.</p> <p>— Само треба претворит |
| ке“...{S} Шта да радим, кажи ми.</p> <p>Вишња јој није знала одговорити ништа.{S} Њој се такође |
| <p>Гомила се растури по утрини.</p> <p>Вишња се нађе поред Милеве.{S} Ове песме, Радојеве речи |
| најружнија престоница у Европи.</p> <p>Вишња заусти да нешто дода, али је већ млади човек пада |
| м, да ти изложим што сам наумио.</p> <p>Вишња приста у први мах, подајући се своме срцу.{S} Пос |
| што се свршило како се свршило.</p> <p>Вишња је тако прошла, изгубила се у провинцији као и у |
| {S} Међу овима је био и Чедомир.</p> <p>Вишња пак остаде даље на барикадама.{S} Она није опрашт |
| који најтеже осећају њен терет.</p> <p>Вишња је волела да слуша те говоре.{S} У доба реакције, |
| суда које су мутиле моју савест.</p> <p>Вишња је тада управљала на свог друга горак поглед који |
| ла нашу кујну, било је за причу.</p> <p>Вишња је мало јела и говорила тек колико да не поквари |
| а Чедомира да му пошаље пољубац.</p> <p>Вишња задрхта поново.{S} Узбаци руком један прамен косе |
| ијег човека на земљи, оца нашег?</p> <p>Вишња, лака словенска природа, давала се уверити и овом |
| с ослободи потреба наше природе?</p> <p>Вишња је слушала ове речи, које су се чудно поклапале с |
| у нам професори доказују толико?</p> <p>Вишња задрхта инстиктивно и не одговори ништа.</p> <p>Д |
| о.{S} У тај исти мах појави се и визија Вишње, тако исто у магли, нејасно, непотпуно, само глав |
| али се његове очи не могаху одвојити од Вишње.</p> <p>Она се беше зауставила, нема, збуњена, ук |
| у.{S} Те ствари су биле дотле далеко од Вишње као и сибирска поља.{S} Оне су је одмах заинтерес |
| приликама дошло је Илићу прво писмо од Вишње.{S} Оно је било у једном великом пословном завоју |
| дана осећао изузетно увређен од стране Вишње.{S} Био ју је видео на улици, па кад је хтео прић |
| у се чинио празан, шупаљ, бесмислен без Вишње, без њеног милог присуства.{S} Чинило му се као д |
| балу чукаричког друма?{S} Да ли се сети Вишње Лазаревића и дужности које је имао према њој?{S} |
| их, замахнутих руку, он је видео визију Вишње, њене главе, њених очију које поздрављају својим |
| у девојачкој школи и садашњег тренутка, Вишњи се десило толико догађаја, да су јој успомене кој |
| о одударала од свежег пољског цвећа.{S} Вишњи се учини да нешто живи ту у лози, у влажном хладу |
| је, без њега ништа не може да прође.{S} Вишњи је доносио међу првима новине, пропраћајући их ст |
| оме питању, јер је толико пута говорила Вишњи о својим намерама.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ја ћу |
| об његових осећаја: његове љубави према Вишњи и његовог љубакања с Белом.</p> <p>Вишњу је волео |
| и стидљивом, коју је дотле осећао према Вишњи.{S} Затим, чинило му се понекад да ни Бела нема п |
| спусте низ једно брдо, кад ветар скиде Вишњи шешир с главе и понесе га низа страну.{S} Млади ч |
| њену другарицу Милеву, па је даље писао Вишњи да се не љути, да дође на свадбу ако може.</p> <p |
| штапом о њено гвожђе.</p> <p>То је био Вишњи најлепши део дана.{S} С Мораве је пиркао свеж ваз |
| не познаје, скупо би га платио!</p> <p>Вишњи не би право ова рођачка оцена.{S} Она посумња у и |
| ећаш ли се ја сам ти говорила...</p> <p>Вишњи пређе једна сенка преко лица.{S} Та промена не из |
| је син, узели би га за странца.</p> <p>Вишњи се допадао тај младић, жив, окретан, прав.{S} Ћер |
| ана и врло гостопримна о празницима.{S} Вишњин долазак био је наравно читав свечан догађај.{S} |
| ети још једно расхлађење.{S} На предлог Вишњин, он се несвесно ухвати за џеп.</p> <p>— Оно је м |
| бих да знам шта ти о том мислиш?</p> <p>Вишњин поглед сукоби се с Радојевим очима.{S} Тада јој |
| са мном?</p> <p>— Не браним — одговори Вишњина мајка. — Ја јој једнако велим да изађе у друштв |
| 7"> <pb n="185" /> <head>XVII</head> <p>Вишњина мајка опорављала се из дана у дан.{S} Већ је по |
| а варошку <pb n="273" /> периферију.{S} Вишњине загасите очи севнуше изненадним сјајем.{S} Да л |
| свој шешир који је већ губио форму.{S} Вишњине дотле безизразне очи запалише се од задовољства |
| гадан, како сам гадан, Боже мој!</p> <p>Вишњине руке додирнуше његове косе.{S} Она подиже његов |
| ташну веселост; овај профил задахнуо је Вишњиним повременим руменилом здравља, њеним изразом бе |
| раћају у младићеву главу.{S} Он опази у Вишњиним очима један влажан сјај.{S} Светлост се претва |
| огледаше.</p> <p>Осмех је још играо око Вишњиних уста, блед осмех, налик на грч.</p> <p>Она при |
| енутку, наго и покривено платном, као и Вишњино, почивало на мермерном столу у хируршкој дворан |
| назије и пијаце које су му представљали Вишњино место, те биле као један део њен и миле младићу |
| : „Збогом, Дрино водо, ја одо’!“</p> <p>Вишњино срце залупа јаче.{S} Можда ће доћи писмо.{S} Ка |
| већ пало вече кад се њих двоје упутише Вишњином стану.</p> <p>— Ви на лето свршавате школу? — |
| {S} Стаклена врата водила су из кујне у Вишњину собу, која изненади младића многим и лепим наме |
| х других тица летело је небом.{S} Близу Вишњице, Вишња спази једну аду са шумарком од ракита и |
| ом.{S} Доиста, обала поред Саве, пут за Вишњицу, самоникле улице по Чубури, виделе су тада мног |
| је опомене:</p> <p>— Чувај се Чедомира, Вишњо.{S} Он није рђав човек, ја то знам.{S} Он је сјај |
| ав посветио класној борби.{S} Али овде, Вишњо, ми још немамо базе; треба прво створити политичк |
| и луди или подлаци.</p> <p>— Шта ти је, Вишњо? — упита је мајка, која се помоли уз степенице од |
| евојку од даље несреће.</p> <p>— Чујеш, Вишњо — рече јој отац кад сазна шта јој се десило. — Ни |
| е последњег разговора <pb n="304" /> са Вишњом.{S} Она се трудила да се врати на пут којим је и |
| то паланке и њеног главног сокака, пред Вишњом је мисао цртала будућност као неку широку реку с |
| сла.{S} До виђења! — и већ се нађе пред Вишњом, стидљив и он, збуњен, светлих очију, уздрхтале |
| мах, да оде, да се изгуби, да ишчезне с Вишњом у неки свет где га нико не познаје... далеко нег |
| рећи.</p> <p>Од оног дана кад је био с Вишњом у њеном стану, трудио се стално да не остаје на |
| дана, кад је Чедомир пратио, као увек, Вишњу од Кајиног стана до њене куће; он се опоменуо да |
| ање ивањског цвећа.{S} Да пустиш, тето, Вишњу са мном?</p> <p>— Не браним — одговори Вишњина ма |
| као старац који се напио добра вина.{S} Вишњу пак је бунио тај дан, обузимала ју је час топлина |
| е видело парче белог веза на кошуљи.{S} Вишњу обли румен.{S} Учини јој се да то види на неком д |
| лићу гомилу мисли на лањско пролеће, на Вишњу, на њен <pb n="190" /> први пољубац.{S} Сласт те |
| </p> <p>Ова слика учини весео утисак на Вишњу.{S} Она се мирила са том вароши, заборављала је н |
| скивање домаће воде утицали су чудно на Вишњу.{S} Предмети су губили оштре контуре.{S} Нешто за |
| рече. — Сва три су мушкарци.</p> <p>Али Вишњу не остави спомен на оно што јој је Каја рекла пре |
| д својих, па се и он туђи...{S} Испрати Вишњу до куће.</p> <p>— Ако госпођица нема ништа против |
| > <pb n="180" /> <p>То је писмо затекло Вишњу у врло тешком расположењу.{S} Стид ју је био за о |
| ишњи и његовог љубакања с Белом.</p> <p>Вишњу је волео.{S} С тим је био на чисто.{S} То је било |
| <p>Поред њих прохукта један воз</p> <p>Вишњу обузе нека меланхолија без горчине.{S} Она промуц |
| м кондицију из овог или оног разлога, и вишо се не врати.{S} То је било већ лакше.{S} Ипак се н |
| се појавила те године: <hi>Мистицизам у вишој математици</hi>.{S} Анри Поенкаре наслања се у ге |
| оцијализма.{S} Он је сад осећао потребу вишу од те негације данашњег друштва.{S} Није се могао |
| витом времену унео му је тек, са својом влагом, нешто мало светлости у минуле године.</p> <p>От |
| блудно.{S} Осећала се нека јака воња на влагу, зној, на човечје месо.{S} Чула се поново она опо |
| ругим речима: право јачега и вештијега, влада аристократије, ропство слабих ?{S} Зар то није ук |
| "277" /> узбуђење. — Да, извршна власт, влада, треба да представља у суштини целокупан народ, њ |
| ајке, старијом од себе десет година.{S} Влада није одобрила краљев поступак, схватила га као ск |
| тво за експлоатацију Моравине снаге.{S} Влада је одобрила правила.{S} Акције су се добро уписив |
| народне љубави пратили су га улицом.{S} Влада није могла другојачије него му нађе лепо место у |
| уди су неповерљиви.{S} Страх од подвале влада у свима пословима.{S} Изгледа као да у целој земљ |
| успео да састави владу, вечерас нико не влада Србијом.{S} Круна ће морати потражити наслон на н |
| иразима.{S} Њима је свеједно који режим влада, јер им је сваки добар... у свакој партији, групи |
| из доба првих <pb n="17" /> чиновничких влада у Србији, она је била вечито за одржавање неке вр |
| горко преварили у систем парламентарних влада.</p> <p>— Како? — зачуди се Вишња.</p> <p>Она је |
| арној лицитацији која се лажно зове <hi>влада народа</hi>.</p> <p>— Шта је лек томе?{S} Шта би |
| нац.{S} Материјална природа и силе које владају њоме нису више имале недокучивих тајна.{S} Ушло |
| " постаје им једина девиза, а посланици владају, управљају, постављају, мешају се у све гране д |
| заспала.{S} Бела тако исто.{S} Кућом је владала дубока породична тишина.{S} Електрична лампа за |
| адама; чиновници, грабљиви и покварени, владали су земљом као господарска класа, Србија је изгл |
| , светиљке нису биле још упаљене, те је владао приличан мрак.{S} Улице, изроване због неких опш |
| S} Његов несрећни геније, који је дотле владао овом водом, овим планинама, овим људима стискао |
| унтовничких изрека : „Абдикацијом неких владара није ништа поможено народима кад она није у кор |
| hi>Карт бланш</hi> имају: деца, лудаци, владари, црквени поглавари, башибозуци, команданти арми |
| љив ваздух, прво, као најнежнији, умиру владари и чланови династије..."</p> <p>Илић је волео За |
| и су пронашли да се вратио без одобрења владе, или тако нешто.{S} Разлози, објашњења не помогош |
| угледних београдских кућа, зависних од владе, оставиле изненадно, на пречац, демонстративно, ш |
| оца ни председника општине, партију на влади ни друштво у којем је говорио.{S} Многима то није |
| ство приређивало у корист избора Србина владике у Маћедонији.{S} Председништво је предлагало да |
| помогоше.{S} Тек доцније је сазнао, да владино одобрење није било у питању ни колико лањски сн |
| нсвалском рату и, за добре паре, кадиле владу.{S} Истина, Радоје није знао звонке фразе, његов |
| врје празни; краљ није успео да састави владу, вечерас нико не влада Србијом.{S} Круна ће морат |
| је презирао као тиранина чију је сурову владу рано осетио.{S} Он је желео да има новаца да би о |
| ра своје представнике, а ови постављају владу.</p> <p>Били су прешли преко брвна.{S} Ишли су са |
| аву.{S} Он опази у Вишњиним очима један влажан сјај.{S} Светлост се претварала у сузу.{S} И суз |
| т, и стегоше.{S} Предео је био пуст.{S} Влажна пољана дисала је новом, великом надом.</p> <p>— |
| чиле цео саобраћај.</p> <p>Једне од тих влажних, мрачних ноћи, чу се пуцањ, јачи од топа, страш |
| шњи се учини да нешто живи ту у лози, у влажном хладу лозиног зеленила, и да је гледа, <pb n="2 |
| сунце које претходи јесењој хладноћи и влази.{S} Једна камара неисечених дрва рогушила се у се |
| солуфима се пресијавало неколико белих власи.{S} Остале су му ипак његове буљаве, црне, мокре |
| воје законе унесе што више гарантије да власт не изигра ове мере.{S} У тој бризи он је смео с у |
| раже много.{S} Највише, да се, дошав на власт, провезу преко Теразија на фијакеру, који називај |
| и, који је почео још кад је он дошао на власт, развио се до своје потпуности.{S} Неколико покуш |
| истра.{S} Тако се извршна и законодавна власт сукобљавају, укрштају и изопачавају, место да врш |
| <pb n="277" /> узбуђење. — Да, извршна власт, влада, треба да представља у суштини целокупан н |
| је дочепа у своје шаке.{S} И он не жели власт да учини добра себи или другом, него тако... ради |
| верени да је рђаво и опасно. „Остати на власти" постаје им једина девиза, а посланици владају, |
| нову кравату.{S} Тај тип се буни против власти, не да би је начинио бољом, него да је дочепа у |
| себи или другом, него тако... ради саме власти и да је држи у својим рукама, као тврдица златни |
| цање старих пријатеља, кињење од стране власти, свакојаке оскудице и понижења, те одложи час, и |
| ј према Бели.{S} То није било у његовој власти; Бели је дуговао бар обзир чувања тајне.{S} Вишњ |
| е обавезујемо за нешто што није у нашој власти.{S} Брак ствара од људи силом хипокрите, установ |
| реакцију простих маса, те је сад, место власти, народ изигравао законе.{S} Једна њивица овса, к |
| целог живота борио против реакционарних власти, трудио се да у своје законе унесе што више гара |
| г живота у сталној опозицији и борби са властима, стари професор и његова жена нашли су увек мо |
| е капљу; по леду се образују поточићи ; вода струји, жубори, као музика.{S} Звона звоне.{S} Нос |
| а на кљуну према њему.{S} Како је млака вода хладила ватру њених руку, како је поветарац дувао |
| на. — Тамо вилинско коло, овде вилинска вода, све неке мађије.</p> <p>Доиста, она се осећала ка |
| према другом.{S} Између њих је певушила вода кроз луле, падала у низак басен и враћала се отуд |
| а на коме је изрезан натпис: <hi>Вилина Вода 1848</hi>.{S} Седоше на зид једно према другом.{S} |
| буквара.{S} Школа му је ишла лако, као вода, како се то каже у Ваљеву, Кад би учитељ испричао |
| пасти ?{S} Да ли ће допловити до мирних вода каквог гостопримног пристаништа ?</p> <p>На улици |
| е дало поправити.</p> <pb n="230" /> <p>Вода је већ допирала до бедема.{S} У мокром мраку приме |
| образовали су се нови потоци и реке.{S} Воде почеше надолазити.{S} Из горњих места допирали су |
| рда, у белу варош на саставу две велике воде, и изазивале слику студента Илића.</p> <p>Још најв |
| даљини.{S} Заокругљена површина Савине воде беласала се између обала.{S} Пред њима се простира |
| њака.{S} Чудног облика кућица за црпење воде на обали пружала је своју гвоздену руку као нека р |
| немо а час гласно, запљускивање домаће воде утицали су чудно на Вишњу.{S} Предмети су губили о |
| чокалиски пасуљ</hi>, с много паприке и воде, а мало пасуља и пастрме, али за кога тврде да је |
| дошла.{S} Остави пук и друштво нек сами воде своју бригу.{S} Ти ћеш тамо у Чачку наћи довољно п |
| ић није ни сањао да се овакви разговори воде између Белиних родитеља.{S} Он је веровао да су ње |
| а ће ти ова страћара.{S} Иди куд те очи воде и ноге носе, па тражи себи девојку.{S} А кад је на |
| изненадно и нечујно, подигне један стуб водене паре, па, вртећи се око самог себе, као утвара, |
| , кутија од <hi>вешплава</hi>, ђинђува, водених чаша, ђачких таблица, бутеља коњака и емаљирани |
| з суседног <pb n="16" /> села око једне воденице, да је изгубио све што је стекао и пред смрт с |
| ни песник, који је поздравио проналазак воденице, моћи кликнути: „Одморите руке што окрећу млин |
| е целог села, начини од једног поточића воденицу са два витла, те га цело село прогласи за најд |
| зарадим!</p> <p>— Онда ћу ја у село за воденичара! — одговори младић тврдоглаво.</p> <p>И тако |
| труди се да одговори свима дужностима, води бригу о дневним потребама, расподељује своја средс |
| ивидуализам који руши фамилију, државу, води се политика која издиже махом медиокритете.{S} Ти |
| видела оволику потпуност у огледању на води — продужи девојка. — Погледај десно... тамо испод |
| } По кафанама се пуши, млатара рукама и води политика.{S} Необавештен човек помислио би да се н |
| , плови њен чамац с разапетим једрима и води је непознатим путем ка бујним предгорјима неке нов |
| широког пејсажа.{S} Обала се огледала у води тако јасно да је гледалац мешао стварност са илузи |
| ј десно... тамо испод дереглије, доле у води, није ли оно једна тичица.</p> <p>Доиста, Чедомир |
| авила посете, ступала у хумана друштва, водила политику.{S} Она је волела те изласке, при којим |
| а око распремања куће, готовљења ручка, водила је гласне разговоре.{S} Међу њима видели се бољи |
| танак Ромеа и Јулије.{S} Стаклена врата водила су из кујне у Вишњину собу, која изненади младић |
| новирали из основа.{S} Ту је главну реч водила госпа-Клеопатра.{S} Нашла је једног јеврејског т |
| а куда ће.{S} Увек би се нашло друштва, водили се занимљиви разговори о паметним стварима.{S} Н |
| су били на свом месту.{S} Родитељи нису водили о њима права рачуна.{S} Отац се био бацио сав на |
| чи, ударили су другим путем, камо су их водили младост и лепо време.{S} Дан је био један од они |
| спахилук, о народним потребама није се водило рачуна.{S} Демократске теорије о уређењу државе |
| а широк сокак, који је, иза леђа Двора, водио поред Батал-џамије право на варошку <pb n="273" / |
| ијој светској бањи.{S} Виктор Иго га је водио по најсјајнијим и најтамнијим крајевима Париза, Т |
| што више, да оде до краја пута који је водио преко девојачке школе.{S} Али се она морала мирит |
| , очи затворио.{S} Није осетио или није водио рачуна кад се кола напунише.{S} Рабаџија га удари |
| е свештеник певао: „Исајије ликуј...“ и водио их око налоња, он је понављао у себи надничареве |
| уко.</p> <p>Илић је одбијао.{S} Није он водио рачуна о богаству.{S} Не, изгледало му је то паза |
| чудила како је досад могла бити слепа, водити бесциљан живот, читати бљутаву литературу препор |
| поче да се брани девојка. — Ко ће кућу водити, ко ће децу намирити, ко ће тебе гледати?</p> <p |
| сало неједнаким словима: „Збогом, Дрино водо, ја одо’!“</p> <p>Вишњино срце залупа јаче.{S} Мож |
| ици.{S} Још цео један свет њихао се под водом и са оним, над њом, стварао чаробно савршенство.< |
| уљкивала, запљускивала својом пенушавом водом и шапутала јој недопуштене приче, млада девојка з |
| рећни геније, који је дотле владао овом водом, овим планинама, овим људима стискао се у њему ка |
| ченог у рамена, <pb n="250" /> испрскан водом и блатом.{S} Године су очврсле његове младићске ц |
| село равно,</l> <l>Кад си равно, што си водоплавно!...</l> </quote> <pb n="212" /> <p>— Погледа |
| е око самог себе, као утвара, полети уз воду, промакне гвоздени мост и изгуби се негде око оску |
| и је, мајко.</p> <p>— Хоћеш ли слатко и воду?{S} Сад је девојка дошла са бунара.</p> <p>Не чека |
| држалицу и изгуби се, гледајући тупо у воду.{S} Мртвачки сандук њихао се свеједнако.{S} Око мл |
| платно од сребра.</p> <p>— Погледај ову воду — рече младић девојци која је стајала поред њега и |
| <p>Сунце је завијало својим сјајем тиху воду, зарђале шуме и један параброд насред реке.{S} Дим |
| , где се драо и скакао на први знак <hi>вође</hi>.{S} Потписивао је резолуције, мрзео богаташку |
| кући министра Матовића, да објасни ону вожњу у колима, да призна свој положај према Бели.{S} Т |
| сови су пролазили, требало се журити за воз, и она приону око свога кофера.</p> <p>Имала је пра |
| а једном месту погрешно су ушли у други воз.{S} Даље опет, изгубила им се корпа са стварима.{S} |
| плеву!</p> <p>Поред њих прохукта један воз</p> <p>Вишњу обузе нека меланхолија без горчине.{S} |
| а железничкој станици се формирао један воз... ја бејах готов, и ја те позвах.</p> <p>— То не б |
| 19"> <pb n="206" /> <head>XIX</head> <p>Воз је јурио, измицао из Београда, остављао последње ку |
| {S} Повреде су лаке природе.</quote> <p>Воз је одмицао.{S} Кроз прозоре од вагона виделе се раз |
| чки корак или каскало господски, као да вози краљевски брачни пар.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — др |
| .. ту бледу девојку, с којом се Чедомир возио.{S} Он је био леп човек, он се морао допадати тој |
| и Матовићи са кумовима.{S} Кад би време возу, Чедомира беше нестало.{S} Тек у последњем часу по |
| на њеног сина који је умро као питомац Војне Академије.</p> <p>Вишња је ћутала.</p> <p>Оне обе |
| д пред једном приватном кућом спази два војника на стражи, с ножем на пушци.{S} Иза њих се шаре |
| цније звонила је вечерња.{S} Једна чета војника марширала је са стрелишта у касарну.{S} У вече, |
| нцу.{S} Илић се ипак окрену и погледа у војнике, у њихове дрвене стражаре, па онда у кућу, али |
| азура.{S} У оближњој касарни веџбали се војници и чула се промукла, далека и кратка команда: „К |
| латни ланчеви, будилници што су свирали војничке маршеве, велосипеди, шиваће машине.{S} Оде чак |
| предавање.{S} Он је био верна гласачка војска по ђачким зборовима, где се драо и скакао на прв |
| ну земљу.{S} Грађани, у пола обучени, и војска пристизали су у гомилама.{S} Журно се копало, на |
| овај глас.{S} Он му је звонио као труба војске која иде у помоћ, као поклич на освету, на буну. |
| довима.{S} Морало се извршити наоружање војске, подићи многе железничке пруге, развити јаче вез |
| p>Млади човек није волео да има посла с војском те пређе на другу страну, где се уздизао неки п |
| давно имају готов план школовања, служе војску одмах по матури, уписују за то време семестре на |
| ву, није крио огорчење на свог сина.{S} Војсци је наређено да чува границу и, под претњом смрти |
| који је задржао нешто од своје службе у војсци, трудио се да надокнади дамама оскудицу у каваље |
| ="164" /> једном приликом: „Кад се деца воле, нека се узму...“</p> <p>— Али ако се не воле? — п |
| сподин-Илићу!{S} Главно је кад се двоје воле...{S} А свет, фамилија, новац?{S} Трице и кучине!. |
| нека се узму...“</p> <p>— Али ако се не воле? — прекиде је Јован.</p> <p>— Онда ником ништа.{S} |
| ече — одговори Клеопатра лако. — Они се воле годину дана пред нашим носем, а ми... слепци код о |
| оватог — рече будући министар. — Ако се воле, зашто да се не узму?</p> <p>— Ама, како да се узм |
| учак, те је питала своје гошће шта више воле: киселу чорбу или супу с кнедлама, ћевап у дунсту |
| е далеке буре.</p> <p>Као сви људи који воле књиге, Чедомир је био склон маштању.{S} Тражио је |
| pb n="21" /> Они нису рђави никако: они воле тај примитиван живот, они често имају љубави за до |
| у Чедомира, он је воли... они се поново воле...{S} Шта треба више, па да се буде срећан!{S} И у |
| друго, треће...</p> <p>— Што у Београду воле ове лимане <pb n="245" /> сандуке — примети заједљ |
| госпа-Клеопатра, која је <pb n="118" /> волела формалности, добар тон, устручавање и <hi>ноблес |
| није тешка и да не оскудеваш у чему.{S} Волела би да те види, па дођи ако можеш, а ако ти школа |
| е још волела Чедомира; она је само њега волела.{S} Поред свих мана, он је био њој најбољи, најв |
| леђа.</p> <p>— Ништа.</p> <p>Она га је волела, те би се други на његовом месту можда знао кори |
| огледа изненађено у овог човека кога је волела.{S} Он се није претварао.{S} Његове буљаве очи б |
| ош место елегантне шетње.{S} Девојка је волела ту улицу, веровала у њу.{S} То је била слабост о |
| ана друштва, водила политику.{S} Она је волела те изласке, при којима јој се давала прилика да |
| теже осећају њен терет.</p> <p>Вишња је волела да слуша те говоре.{S} У доба реакције, штампа ј |
| S} Судио је површно:</p> <p>— У мени је волела слободоумна, учена човека.{S} Љубав је одбијала |
| у Вера Павловна, сестра Рускиња, што је волела нашу кујну, било је за причу.</p> <p>Вишња је ма |
| S} Лазаревићева ју је помагала.{S} Није волела да остаје сама са својим мислима.{S} Храбро је с |
| а своје муке.</p> <p>И онда, Вишња није волела много прост народ.{S} У њему је познавала много |
| есакривеним прекором.</p> <p>Она је још волела Чедомира; она је само њега волела.{S} Поред свих |
| стајала је усамљена.{S} Младићи је нису волели, претпостављали су девојке које хоће да се шале, |
| етке замерке, јер је Радоје волео људе, волео човека као онај часовник који је оправљао, као ру |
| Ужичанина, који је, поред своје струке, волео слободу, желео добро своме народу и имао стила у |
| > <p>— Јест... јест — одговори затим. — Волео сам, много сам волео.</p> </div> <div type="chapt |
| ца успомену на младића који ју је некад волео и кога би она могла волети страсно и одано.{S} Ја |
| риличну дозу епикурејства у себи; он је волео све што је пријатно, лако, ново, лепо.{S} У недос |
| ким кундацима.{S} Шта то мари!{S} Он је волео слободу, веровао у њену свемоћ, замишљао ју је ка |
| неки свој <pb n="77" /> успех.{S} Он је волео своју земљу дубоко.{S} Поред бриге за личну будућ |
| мрзео богаташку класу више него што је волео пук, био горд са својих материјалистичких убеђења |
| се мало ко пача.{S} Млади часовничар је волео нарочито простог човека, изгладнелог грађанина и |
| и чланови династије..."</p> <p>Илић је волео Зарију присно.{S} Он је у њему видео једног сапут |
| рањено живинче, али бол девојке коју је волео би јачи од његовог сопственог.{S} Видео је да она |
| лажни положај према тој девојци коју је волео и која га воли, према другој девојци чије поверењ |
| да неспособном за срећу девојку коју је волео.{S} Он је био добар као Христос, а мало је људи _ |
| говог љубакања с Белом.</p> <p>Вишњу је волео.{S} С тим је био на чисто.{S} То је било несумњив |
| еца чекају велике празнике.{S} Он их је волео готово исто толико колико и њу саму.{S} Он је био |
| етензијама.{S} Осећао је да стари, није волео да му се противуречи и давао је честе савете.</p> |
| а заврнутим рукавима од кошуље.{S} Није волео многа мењања тањира.{S} Ручак му је био најслађи, |
| нови били тада мали, а другом коме није волео поверити се.{S} Вишња се опет играла кумаша са Ми |
| авале тај крај.</p> <p>Млади човек није волео да има посла с војском те пређе на другу страну, |
| ачку није било више школе.{S} Отац није волео да седим докона.{S} Знате, мој отац је прост чове |
| чуле су се ретке замерке, јер је Радоје волео људе, волео човека као онај часовник који је опра |
| м није познао, ни видео, ни разумео, ни волео оно човечанство које је открила психологија народ |
| } Говоримо о нечему веселијем.{S} Ти си волео одавно да идеш у Париз?</p> <p>Младић је погледа |
| одговори затим. — Волео сам, много сам волео.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_ |
| и ју је некад волео и кога би она могла волети страсно и одано.{S} Јасно јој је било да он није |
| ојима имена није знао, а који су морали волети ову земљу кад су се били за њу.{S} Чедомиров пог |
| разумети, па га онда без бојазни можеш волети.</p> <p>— Бог с тобом, како говориш, тата — преб |
| ема тој девојци коју је волео и која га воли, према другој девојци чије поверење изиграва и чиј |
| његовог сопственог.{S} Видео је да она воли несрећно.</p> <pb n="220" /> <p>— Никад среће неће |
| у.{S} Она је веровала у Чедомира, он је воли... они се поново воле...{S} Шта треба више, па да |
| ="98" /> девојку, да јој каже колико је воли, да јој открије, поред царства мисли, скровиште ос |
| > <p>Било му је јасније него икад да не воли ту девојку, па ипак он превали:</p> <p>— Да!</p> < |
| н?{S} Пре свега, јасно му је било да не воли Белу... не бар оном љубављу, чежњивом и стидљивом, |
| у.{S} А ти си жена... наша жена која не воли живот одрицања, позитивне ствари, рад за човечанст |
| та право.{S} Све ме буни.{S} Нико ме не воли.{S} Са̑м сам.</p> <p>Хтеде још нешто рећи, али осе |
| ја.</p> <p>— Свет је глуп, Илићу, он не воли паметније од себе.</p> <p>— Ја не мислим тако.{S} |
| Да дивне речи за нашу земљу где нико не воли да се пашти, чак ни за своје задовољство!{S} Препи |
| им мислима и дужним обзирима, онај који воли једну жену и осећа је поред себе живу, пада у гроз |
| {S} Знате, мој отац је прост човек, али воли школу.</p> <p>— Па зар ћете сад пристати да седите |
| ко има достојанства; један прост радник воли више смрт него понижење.</p> <p>Бела згужва новине |
| нила.{S} Она је иначе веровала да је он воли јако, јаче него што је он био уопште способан да в |
| у жену!</p> <p>Тек је сад видела колико воли Чедомира. <pb n="149" /> Осећала је да је њено цел |
| ије био никад сигуран да га она озбиљно воли.{S} Он није био приметио дубоки утисак који је на |
| ободу кретања, да би радио само оно што воли, да буде свој и припада самом себи.</p> <p>— Новац |
| лучаја, и да... на крају крајева, он њу воли још, њу једину, њу саму.{S} Кад би тако дошао најз |
| свим изгубила главу!</p> <p>— Да; ја га волим... ми се волимо; је л’ те, Чедомире? — одговори д |
| ња.</p> <p>— Не, Лазаревићева.{S} Ја га волим, он је понос целе наше фамилије, он ми је тако ре |
| ња. — Лепше него што сам мислила.{S} Ја волим чист ваздух, шуму, свој народ, велике хоризонте, |
| о.{S} Неке Швабе лове по риту.{S} Ја не волим лов.{S} Ономад ме је један пример дирнуо.{S} Лете |
| е, боже благи!{S} Има времена.{S} Ја те волим, много волим, највише волим.</p> <p>Она га присил |
| а.{S} Ја те волим, много волим, највише волим.</p> <p>Она га присили да седне, посади му се у к |
| !{S} Има времена.{S} Ја те волим, много волим, највише волим.</p> <p>Она га присили да седне, п |
| лаву!</p> <p>— Да; ја га волим... ми се волимо; је л’ те, Чедомире? — одговори девојка узбуђено |
| је издавала цела њена појава.</p> <p>— Волите се већ целу младост.{S} А ти не видиш, ти ниси в |
| и заруделе кајсије у башти.</p> <p>— Ви волите кајсије? — упита Бела младића, па не сачекавши о |
| а удари на главну ствар.</p> <p>— Ти га волиш, дакле? — рече меким, поетским гласом. — Ти си са |
| мој, не, то није могуће, да ме више не волиш.</p> <p>Они беху избили на Теразије.</p> <p>— Ја |
| ми се да ме избегаваш.{S} Ти ме више не волиш? — стаде да се мази, и набра обрве.</p> <pb n="18 |
| сталан, неодважан, слаб.</p> <p>— Ти не волиш свога рођака! — пребаци јој Вишња.</p> <p>— Не, Л |
| } Реч се зауставила у грлу.</p> <p>— Ти волиш другога?</p> <p>— Да!</p> <p>Заједно са овом речи |
| тојане, луда будало,</l> <l>Ухвати сиве волове,</l> <l>Узори равне долове,</l> <l>Да видиш шта |
| колико сокака по којима рабаџије шибају волове, а човек не зна кога пре да пожали: те људе или |
| чили су је с обе стране.{S} Шкрипала су волујска кола.{S} Рђаво обучени сељаци трапали су у опа |
| ова мисао је била уморна. срце болесно, воља немоћна.{S} То му откри његов интимни пораз.{S} Сл |
| ан од другог, налазио много одушевљења, воље де се ради нешто велико, смелости да се кида са св |
| добра времена — уздахну госпођа у пола воље. — Онда је живот био лак, јевтин.{S} Данас све има |
| езије Његошеве.{S} Кад би пак био рђаве воље, жалио се на реуматизам у десном колену, који је д |
| 127" /> имао времена, па можда ни праве воље да мисли на своју породицу.{S} Кад би му ко од при |
| n="187" /> десили доиста против његове воље, па ипак се осећао кривим.{S} Поштење му је налага |
| а, где се љубавници могу шетати до миле воље, а да не буду изненађени непријатним сусретом, под |
| рију у борама муселина и љубити до миле воље њену кожу час румену, а час белу.</p> <p>— Куда ид |
| ају нам.{S} Шта онда остаје од слободне воље коју нам професори доказују толико?</p> <p>Вишња з |
| ницале око ње, обузимале је против њене воље као искушење, и девојка би се стресла од неке слат |
| ед нечим непознатим, независним од њене воље, неминовним.{S} Ово цвеће, широка ливада, јаки мир |
| е сретну.{S} Данас је Илић имао најмање воље за то, те се склони у прву капију.{S} Матовиће је |
| а другом спрату.{S} Био је вечито добре воље.{S} Причао је радо о својим пословима.{S} Решавао |
| си озбиљан.</p> <p>Илић је загрли преко воље.</p> <p>— Слушај, Чедо.{S} Ти си нешто охладнео пр |
| ио читаво једно предавање о каузалитету воље, о спору између приврженика детерминизма и пристал |
| о <pb n="226" /> живот.{S} Противила се вољи родитеља.{S} Није слушала савете опробаних пријате |
| жена, женска страна, подјармљена туђој вољи, туђим мишљењима, теретним обичајима које су створ |
| } Могла је уредити свој живот по својој вољи, излазити куд хоће, враћати се кад хоће.{S} Није с |
| чно, који стварају свој живот по својој вољи.{S} Али, кажи ми... молим те, колико је тек мало т |
| ав.{S} Млади човек не поче свој говор о вољи, али се не предаде ни привиђењу који је кишни зрак |
| ди целу, разголићену, остављену њему на вољу.</p> <p>Она је лежала, као дете, изваљена на његов |
| жно, разблудно.{S} Осећала се нека јака воња на влагу, зној, на човечје месо.{S} Чула се поново |
| Из одшкринуте магазе ударала је кисела воња на јеличко вино.{S} Један зрак сунца играо се око |
| ицама.{S} То је ивањско цвеће, боје као восак.</p> <p>Друштво загази у ливаду.{S} Иза ногу је о |
| икао као по дужности:</p> <p>— Ево лепа воћа!...{S} Тазе јабуке, крушке, слатке поморанџе... ’А |
| е само један човек, продавац ушећереног воћа, по којем је падала прашина.{S} Он је ишао полако, |
| > <p>Најзад их донесе: малене ножиће за воће, са оштрицом од месинга и дршком од порцулана, по |
| справа, уређивао варошки парк, калемио воће на рационални начин.{S} Шта више, и по спољашности |
| о њој самој.{S} Она је зрела као зрела воћка, невина као дивља ружа.{S} Зима је попусти.{S} Ње |
| а се учини младићу слатка и мека као та воћка коју му је нудила.</p> <pb n="13" /> <p> Он узе к |
| ћина.{S} Прозори су гледали у врт, чије воћке, још младе, пружале су мршаву сенку по земљи.{S} |
| почну да се краве.{S} Пред дућанима су воштане свеће, обешени светњаци; иза њих се плаве шајка |
| аморним стубовима, мирисом од тамјана и воштаних свећа.{S} Он је постојао овде, у Београду, као |
| и осети да му глас дрхти.{S} Једно јато врабаца крештало је лево у трњаку.{S} Он се окрену тамо |
| светлости као од драгог камења.{S} Јата врана бунила су се по уличном дрвећу, дизала се у вис, |
| о задовољних људи.{S} Ретки су као беле вране.{S} Садашњица нуди једва предмете за радост.{S} Д |
| авна наша река ?{S} Од ужичких голија и врањских винограда, она поји целу нашу земљу, држи је м |
| е било пред кафанама, по тротоарима.{S} Врапци се чули на крововима, у олуцима.{S} Један шегрт |
| е угојила.{S} Црте на лицу одебљале.{S} Врат јој као кифла.{S} Нешто мирно, спокојно и задовољн |
| ановништва.{S} Газдарица је имала жилав врат и пупаст трбух.{S} Рекао јој је да се не брине, ос |
| уке преко рамена и обеси се сва о његов врат.{S} Он осети поново њене усне на својим устима и њ |
| прати у стопу, нешто хладно дува за њен врат и један тајанствен глас јој шапће страшне, неразум |
| чно лице белило се.{S} Био је бео и њен врат слободан, маљав, округао као у грлице.</p> <p>— Ср |
| , а са сунца опет на девојку, на њен го врат, на белу руку, спуштену лако на ивицу од канабета. |
| се појави Чедомир Илић, подигнуте јаке, врата увученог у рамена, <pb n="250" /> испрскан водом |
| ручку, да сама трчи и куца на младићева врата, позивајући га:</p> <p>— Господин-Илићу, ручак је |
| гледајући га нетремице, и изгуби се иза врата лагано, нечујно, неприметно, као привиђење које с |
| ра <pb n="301" /> жена је била отворила врата лагано да би га што мање узнемирила и гледала у њ |
| одељење — скупи сву храброст, закуца на врата и преда се тој голицавој дрхтавици, па док јој он |
| осади та игра, те, кад једном закуца на врата и кад рече уобичајену реченицу: „Господин-Илићу, |
| Па опет, чим је устала, погледала је на врата где је синоћ оставила венац.</p> <p>Он је стајао |
| још једнако по свом обичају куцајући на врата од собе, а не отварајући их.</p> <p>То је трајало |
| ну улице.{S} Кроз широм отворена главна врата, на средини куће, виделе се простране степенице, |
| ља састанак Ромеа и Јулије.{S} Стаклена врата водила су из кујне у Вишњину собу, која изненади |
| на зид, на прозорска окна, на затворена врата, као тица која је тражила да се спасе.</p> <pb n= |
| месту: све је ту, куће, улице, отворена врата, види се намештај, али људи, свет?{S} Нема их, ни |
| кама у врх степеница и најзад унутрашња врата, чија су окна од извезена стакла спречавале погле |
| ја је играла око његовог голог, здравог врата.{S} На глави је имао качкету, пушио на лулу и бри |
| ло њено лице, чак до подвољка и широког врата, па рече значајно: — У вашим годинама, сиротиња н |
| ћи непрестано само главу промољену кроз врата.</p> <p>Та је глава била окружена мирисавом магло |
| укава, знојава лица, раздрљених груди и врата, босих ногу, па радиле нешто по дворишту сагибају |
| p> <p>Ипак се она савлада прва, затвори врата за собом, ступи дубље у собу, стави руке на куков |
| на.</p> <p>— Извол’те — рече кад отвори врата, и пријатељски додирну раме младићу, док један св |
| ријатељица? — упита затим, притварајући врата.</p> <p>— Да, Бела — одговори он, слободно, осећа |
| .</p> <p>Тако куцајући, а не отварајући врата на младићевој соби њу би прожмала нека слатка јез |
| пуста.{S} Тек што је за собом притворио врата, кад их газдарица отвори, боса, само у кошуљи.{S} |
| ићу, извол’те на ручак", ошкрину полако врата, промоли главу кроз отвор и несташно додаде:</p> |
| огој сивој блузи, са ниском мерџана око врата, седела је у својој клупи и преслишавала <pb n="3 |
| дом.{S} Неколико младића стајало је око врата.{S} Изгледали су јој као деца.{S} Она се предомис |
| ула је весело Каја и обесила јој се око врата, па је пољубила с обе стране и од срца. — Колико |
| г Руса.{S} Девојка обави десну руку око врата свога драгана, а левом придржаваше књигу према св |
| о и, клатећи се с ноге на ногу, упита с врата:</p> <p>— А где вам стоје?</p> <p>Најзад их донес |
| ке и да му, уз заслужени прекор, покажу врата.{S} Долазила му је на ум мисао да нађе старог гос |
| ни му се као да чује отварање апсанских врата, читање указа о помиловању, откивање гвожђа и нес |
| једним од многобројних, зелено обојених врата, али се она не отворише.</p> <p>— Газдарица није |
| о на здравој пети, дохвати се отворених врата, и, поклецнувши само једанпут својом хромом ногом |
| оји је стајао у удубљењу неких укинутих врата и продавао погачице, поздрави их по свом обичају. |
| н народ! — говорила је газдарица својој вратарки за њих. — Постеља до постеље, па се не погледа |
| ег човека под небом и помири с оцем.{S} Врати се у Чачак, али не хтеде продужити школу.</p> <p> |
| рецкасте листиће.{S} Мислио је како да врати ову љубазност.{S} Њих двоје би могли бити тако за |
| госпођину изреку.</p> <p>У том се Бела врати с пуним тањиром румених кајсија.</p> <p>— А ножев |
| виште осећаја.{S} Он је успео да се она врати у Београд.{S} Али, ево већ неколико часова како с |
| нечега кобног, надприродног.{S} Радоје врати фењер ономе од кога га је узео, поново зграби буд |
| Оставимо, дакле, прошлост.{S} Она се не врати, ма је звао колико хоћеш.{S} Просто: пиши пропало |
| руком кочијашу да полази, и више се не врати својој ташти ни својој жени.</p> <p>Док је он так |
| над Дунав, одлете у ваздух и више се не врати.</p> <p>— Жао јој је било свога живота! — примети |
| из овог или оног разлога, и вишо се не врати.{S} То је било већ лакше.{S} Ипак се није могао о |
| " /> са Вишњом.{S} Она се трудила да се врати на пут којим је ишла пре него што га је познала.{ |
| обрати своме сину. — Сад ће отац да се врати, па пази, Младене.{S} Немој да се мангупираш.{S} |
| паде у рит; она друга прну у вис, па се врати, начини два три круга изнад места где је пао леш |
| иђење које се расуло.</p> <p>Чедомир се врати у дубину салона, сурва се на канабе, притиште јак |
| у, не задржа никакву резерву за себе, и врати се у Београд.{S} Мајка је покушала да се измире.{ |
| n="186" /> је прошла: поменула се, а не вратила се, како кажу наши стари.{S} И девојка је мисли |
| ако уско везане за њу, да им каже да се вратила, да постоји, да живи, живи...</p> <p>Нађе се у |
| а на скупштини.{S} Мислила сам да си се вратила кући.{S} Тетка ми рече да ниси долазила.{S} Зна |
| лост кадгод би узимала новине откако се вратила у Чачак.{S} Читала их је од почетка до краја.{S |
| младићем појачала се још више откако се вратила из Београда.{S} Избегавала је његов поглед.{S} |
| себе, своје, време што је прошло.{S} И вратила си се несрећнија него кад си пошла.</p> <p>Дево |
| но, и изгуби се не окренувши се.</p> <p>Вратила се одмах у село.{S} Прекинула је на кратко са ц |
| е сам видела док су моји пристали да се вратим у Београд.{S} Тата још којекако, али мајка!...{S |
| p> <p>Бела је била узела судове и пошла вратима да их однесе, па се предомисли, зовну служавку |
| хунац.</p> <p>Тада се зачу један шум на вратима.</p> <p>Два млада створа погледаше се као два з |
| вино у магази.{S} Шегрт је стајао пред вратима и куцкао косом о калдрму.{S} Неколико мува зуја |
| стионица има такође по једну лампу пред вратима.{S} Тако се по улици простиру чаршави несигурне |
| ћ извила из његовог наручја и побегла к вратима од трпезарије.</p> <p>— Шта ли ради служавка? — |
| о написати.{S} Бацао је перо, полазио к вратима, после се враћао, седао поново за посао.{S} Осе |
| м прозорима, државним грбом над сниским вратима.{S} То је пошта.</p> <p>У том се чу лупа точков |
| прими што има да дође.{S} На отвореним вратима стајала је Белина мајка још непрестано.</p> <p> |
| То је била права трговина, с двокрилним вратима, обојеним фирнаезом, са два велика прозора, пун |
| ио примамљив, велики, са својим златним вратима, мраморним стубовима, мирисом од тамјана и вошт |
| готово опоро:</p> <p>— Хоћемо ли да се вратимо?</p> <p>— Зашто? — чудила се Вишња.</p> <p>— Ки |
| III</head> <p>— Знаш ли да се Љуба Ћопа вратио са села — рече Зарија Чедомиру.</p> <p>— Како је |
| о? — предусретала га Бела кад се најзад вратио кући.</p> <p>— Шетао сам, размишљао, мислио на т |
| у стипендију.{S} Били су пронашли да се вратио без одобрења владе, или тако нешто.{S} Разлози, |
| ма! — викнуо је млади муж једном кад се вратио из библиотеке с главом пуном Ламарка, Кеплера, Њ |
| в <hi>цимер-колега</hi> није се био још вратио са божићњег распуста.{S} Тек што је за собом при |
| молим.{S} Не прати ме.{S} Ја ћу се сама вратити...{S} Ми се нећемо више видети.{S} Никад!{S} Зб |
| е и понижења, те одложи час, и хтеде се вратити.{S} Али га госпођа понуди да се одмори.</p> <p> |
| Само нек се не губи време.{S} Све ће се вратити <pb n="175" /> двоструко, јер нам је време најс |
| иговарао јој је друг.</p> <p>— Ја ћу се вратити, Чедомире.{S} Ти ћеш видети!</p> <pb n="50" /> |
| понавља као што се ни јучерањи дан неће вратити никад.{S} Гледајући у књиге, ти живиш затворени |
| на несигурно. — То јест, ја ћу се скоро вратити.</p> <p>Часовничар се трже.{S} Пространа, тиха |
| ебало ићи у Чачак.</p> <p>— Ти се нећеш вратити отуда! — приговарао јој је друг.</p> <p>— Ја ћу |
| да присуствује погребу.{S} После се не вратише више.{S} Бела није хтела да чује за Париз.</p> |
| ни случај и своју оскудицу.{S} И они се вратише у варош још веселији него што су пошли, трчећи, |
| ног чак и у кућама, из чијих разваљених вратница и подрума без окана био је туп мрак као из гро |
| ручак, кокетовале простачки гримасама, вратом и куковима, и, за један глас више, наручивале мо |
| све у животу.{S} Ја имам осам испита на врату.{S} Глава ми бучи, хоће да прсне.</p> <p>— Знам, |
| бирократске машине, треба да му га она враћа тиме што ће му осигурати безбедност у селу, олакш |
| осила ју је носталгија робијаша који се враћа своме крају.</p> <p>Пред сумрак, небо се наоблачи |
| рити поверење наше куће.{S} Зар се тако враћа гостопримство које смо вам указали!{S} Срамота, м |
| огао да ти кварим задовољство.{S} Него, враћај се у Београд, па гледај своју науку.</p> <pb n=" |
| p> <p>Са том мисли почеше и друге да се враћају у младићеву главу.{S} Он опази у Вишњиним очима |
| у њега већ у један кут од салона и као враћајући се с неког далеког пута, по којем је његова м |
| кође, и то брзо, као да је виле гоне, а враћала се тек у вече, пуна новости.{S} Младен је одлаз |
| давно оставила домазлук и више се није враћала.{S} Њен дух је тежио за науком, литературом, по |
| S} По кафанама се чуо жагор.{S} Деца се враћала с купања и дерала у сав глас.{S} Парк је пак ћу |
| су је одмах.</p> <p>Од то доба није се враћала у Београд.</p> <p>Живот јој је пролазио без дог |
| ево се стишавало постепено, свест му се враћала у главу, и он се питао:</p> <p>— Шта сам урадио |
| p>На улици затандрка нешто.{S} То су се враћала празна кола за свој нови терет.{S} Међу њима је |
| вода кроз луле, падала у низак басен и враћала се отуд у виду ниске врло сјајних мехурића.{S} |
| а му више није припадала.{S} Њене мисли враћале су се пут Бумбарева Брда, у белу варош на саста |
| извесна живост. <pb n="64" /> Сељаци се враћали кућама: ко у тарницама, ко на коњу, а већина пе |
| авна стаза разређивала се.{S} Шетачи се враћали у град.{S} Између дрвећа хватао се дуг и весео |
| знатим, Неказатим, Бескрајним.{S} Ја се враћам срцу да осети оно што мисао моја није могла сазн |
| а, а веселих, светлих, занесених очију, враћао се увече са рада.{S} Грађани су га заустављали, |
| n="209" /> иста.{S} Пре тога, Радоје се враћао из <hi>Централе</hi>.</p> <p>— Добро вече, комши |
| ао је перо, полазио к вратима, после се враћао, седао поново за посао.{S} Осећао је инстинктивн |
| ивот по својој вољи, излазити куд хоће, враћати се кад хоће.{S} Није се морала више бојати свој |
| е само повод свога одласка и да се неће враћати до јесени, пошто ће се предавања ускоро завршит |
| теке на Теразије, па Крунском улицом на Врачар, где је давао лекције једном гимназисту.{S} Било |
| другарицу његових младих дана у правцу Врачара.</p> <p>Аница ју је чекала на капији.</p> <p>— |
| трака Дунава.</p> <p>— Ти си одсела на Врачару? — прекиде тишину млади суплент.</p> <p>— Да.{S |
| варош.{S} После се сети његовог дома на Врачару, скромне, готово сиротињске кућице, где народно |
| а ливада, јаки мириси, па то коло и све враџбине којих је пун њен крај, бунили <pb n="218" /> с |
| ивљом травуљином.{S} Кроз уско лишће од врба промицао је по који сунчев зрак и изливао свој бак |
| ини да нас она, кроз ниске гране својих врба, позива на велика дела, узвишен рад.{S} Гледао сам |
| небу.{S} Морава је жуборила иза једног врбака.{S} Поред ње се отезала чачанска котлина зелена, |
| парчету земље у крај Мораве, засађеном врбама и по којом липом, какав полуевропски обучен чино |
| > <p>Доиста, Чедомир угледа слику једне врбе и у њој слику тице како стоји на гранчици.{S} Још |
| ушавале да завију у помрчину разгранате врбе по обали.{S} Са суседног острва долазио је мирис н |
| S} Скупи кошуљу позади и притеже је.{S} Врвице на раменима прскоше.{S} У белини платна развише |
| и тонови који опијају.{S} Плаве и модре врвице њихале се пред њом и око ње.{S} У уста јој је на |
| ретљивост и величанствене умове, а тебе вреба фарисејство и глупост.</p> <pb n="285" /> <p>— Фр |
| тек пење врхунцу.{S} Ја хоћу да он буде вредан...</p> <p>— Пуста жеља!{S} Јер само гледајући у |
| p>— Илићу?</p> <p>— Грађанске гарантије вреде колико пакло дувана, помиловање с робије, највише |
| јући у прошлост, ми можемо знати шта је вредео наш живот.</p> <p>— Ја хоћу најпре да учиним све |
| ома замењује таленат, где парче хартије вреди више него глава.{S} Те су је теорије храбриле, по |
| то је све.{S} Ја познајем живот.{S} Он вреди толико колико му човек да̑ вредности.{S} Као што |
| ожда је узалуд тражити да се животу да̑ вредност у људском смислу речи.</p> <p>Ова храброст не |
| е семестре на универзитету, и већ знају вредност годинама службе.{S} То су они који као ђаци до |
| твојој генерацији.{S} Људи знају твоју вредност.{S} После ових времена ти ћеш видети друга.</p |
| не; њихова вера у будућност и сопствену вредност уносила му је у крв пенушаво одушевљење као од |
| S} Упркос дубоким уверењима у сопствену вредност, он је оклевао.{S} Он је гледао сваки дан толи |
| пак пун наде, дубоко убеђен у сопствену вредност, у дела која ће починити.{S} Почињали су озбиљ |
| {S} Он вреди толико колико му човек да̑ вредности.{S} Као што видиш, нешто релативно...{S} Доис |
| } За њега философски системи нису имали вредности.{S} Нарочито није марио немачке философе.</p> |
| е на Сорбону.{S} Изабрао је тему: <hi>О вредности живота</hi>.{S} Проблем му је изгледао прост: |
| д себе, смејао се њиховој уображености, вређао их отворено.{S} То је било неизбежно.{S} Човек к |
| p>— Матора сулудо!</p> <p>— Немој да ми вређаш мајку — умешала би се Бела. — Иначе...</p> <p>— |
| а, преко кога су се спуштале процветале вреже од тикава.{S} Варош се губила.{S} Настајале су њи |
| румен и сочан.{S} У низинама виделе се вреже од бостана и краставаца; ту су биле подигнуте шиљ |
| о такође имале амбициозну младост, срца врела, слутње прве узнемирености, девичанске наде и бес |
| ске штамбиље и датуме.{S} У тим сувим и врелим данима кад никога није било око њега, та су га п |
| стеричном газдарицом.{S} Обележени овим врелим гвожђем суревњивости, они улазе у политику и губ |
| ти кад су нас њена крила додиривала, до врелих игала страсти које су му боле и вртеле месо.</p> |
| ни, ми смо принуђени примити га.{S} Да, време пролази, и једанпут дође тренутак кад се мора има |
| тражила <pb n="270" /> си себе, своје, време што је прошло.{S} И вратила си се несрећнија него |
| говори свршавају кад куцне девет сати, време спавању, и варош остаје мирна и <pb n="209" /> ис |
| /> се да се кућа орила од њене вике.{S} Време јој је пролазило у беспослицама, неговала је нешт |
| у тробојку какве црначке републике.{S} Време, киша и свакојаке прљавштине претвориле су те бог |
| имену, задржавали дуже руку у руци.{S} Време им је пролазило у чекању једно другог, у састанци |
| езани присним везама једно за друго.{S} Време, ћуд или неки глуп неспоразум, раздвојио нас је.. |
| се судбини на њеном месту, оставила да време реши нерешљиве ствари, донесе мелем на отворене р |
| видео: у почетку њиховог познанства, за време једне шетње кад их је киша ухватила ван вароши.{S |
| е болесна него што је отац писао.{S} За време кризе, млада студенткиња показа се као најизвежба |
| луксуз, још немогућност, чиста штета за време које се на њих потроши.</p> <p>— Објасни то мало |
| аше твој директор.{S} Оне знају само за време, за простор, сисаре, преживаре, за опште ствари.{ |
| едукције, па и софизми, а, с времена на време, упада у противуречности.{S} Она се питала још, ш |
| а њен гној прља, трује.{S} С времена на време, он би се свестио, чупао из срце ту опасну гљиву, |
| допирао хук плахе кише.{S} С времена на време млезеви би ударили о прозор да весело човека опом |
| /> служавка нађе поред ње с времена на време.</p> <p>Лазаревићка се опорављала полагано.{S} Ње |
| о и корисно свој део живота и, кад дође време, заспи вечито под обичним крстом, са кога ће киша |
| ирисом.{S} Стога се она отимала, кад је време било ручку, да сама трчи и куца на младићева врат |
| ти <pb n="175" /> двоструко, јер нам је време најскупље у животу.</p> <p>Он се доиста журио.{S} |
| и бескрајне снове.{S} Све то има своје време.{S} Опасно је дуго маштати, толико мислити, толик |
| те у једну већу кућу.{S} Било је крајње време, јер су сад имали и сувише гостију.{S} Било је ме |
| ли у народне људе, у родољубе, јер наше време није оно што смо хтели, и ми смо се горко превари |
| њену душу.{S} Посао јој се милио.{S} И време је проводила лако, радећи у школи појачано, скупљ |
| пратили Матовићи са кумовима.{S} Кад би време возу, Чедомира беше нестало.{S} Тек у последњем ч |
| n="295" /> није хтео читати да не губи време.</p> <p>Међутим, последњих година, јачао је све в |
| Не жалим новца.{S} Само нек се не губи време.{S} Све ће се вратити <pb n="175" /> двоструко, ј |
| , раздвојио нас је...</p> <p>— Не криви време, Чедомире.{S} Ја не верујем у судбоносне неспораз |
| идеје, у живот који је изабрала.{S} Али време није било погодно за размишљање.{S} Часови су про |
| знала чиме да се позабави, да прекрати време кад остане сама.{S} Француски језик није марила, |
| код тебе.</p> <p>— Какав златар на ово време, Бог те видео, кад и ја не могу хлеба да зарадим! |
| нарочито кад је на пољу светло и благо време, она је мислила на протекле догађаје са много иск |
| ан, те не може долазити у школу за неко време.{S} Знао је да му се неће веровати.</p> <p>— Шта |
| м дрвећу, дизала се у вис, кружила неко време, па опет слетала, и крештала свеједнако и јогунас |
| а женом у Париз.{S} Задржали су се неко време у Бечу и Минхену.{S} Савете, којима су их обасули |
| ала, срце ћутало.{S} То је трајало неко време.{S} Изненадно осетио би да га нешто вуче к њој.{S |
| тварајући их.</p> <p>То је трајало неко време.{S} Ваљда се девојци досади та игра, те, кад једн |
| е главу и задржа је тако уздигнуту цело време, дајући утисак неког од оних наших неписмених држ |
| путем, камо су их водили младост и лепо време.{S} Дан је био један од оних жарких дана у сред п |
| то не ценимо њену снагу.{S} Међутим, то време пролази; централа се подиже, и ја ћу ускоро, као |
| аље него детињство.{S} Шта се све за то време није десило!</p> <p>Блажени егоист, он ју је био |
| е војску одмах по матури, уписују за то време семестре на универзитету, и већ знају вредност го |
| b n="141" /> <head>XIII</head> <p>За то време, Вишња је уредно похађала предавања, читала руске |
| И ја се само Богу молим да заустави то време, да се не живи тако брзо.{S} Хоћу да грицкам пола |
| } Нашли су се у једној побочној улици у време које су заказали.{S} Од кућа су већ расле сенке, |
| уди.{S} Пољупцу није било краја.</p> <p>Време је пролазило.{S} Њихове очи нису гледале.{S} Њихо |
| бавне изјаве само из романа...</p> <p>— Времена се мењају.{S} Све хоће да је модерно...{S} Дакл |
| свршиш школу.{S} Дотле нам иначе треба времена око девојачке спреме...{S} Де, пољуби руку!</p> |
| ла све умрле врлине.{S} Илић нађе једва времена да каже Зарији:</p> <p>— Пардон...{S} Имам посл |
| жени која хоће да буде на висини свога времена — одговори Вишња и погледа плашљиво у младића, |
| замерити, то су <pb n="103" /> била зла времена.{S} Шта су они криви ако су били слаби или имал |
| весело. — Одмори се, боже благи!{S} Има времена.{S} Ја те волим, много волим, највише волим.</p |
| > <p>— Пазите се.{S} Ми прелазимо чудна времена — рекао му је другом приликом. — Изгубили смо м |
| на и чауша.</p> <p>— То су стара, добра времена — уздахну госпођа у пола воље. — Онда је живот |
| ла за школу, видела је да још има доста времена.{S} Па ипак је готово трчала путем.{S} Напољу ј |
| нису тешке. <pb n="274" /> Има се доста времена.{S} Читам, посматрам, размишљам, учим децу, сва |
| n="84" /> Хранио се на кредит, до бољег времена, где и раније.{S} То је било тамо, кад се пође |
| д би му, и поред тога, остало слободног времена, он је износио своја размишљања <pb n="119" /> |
| д њима...{S} Да, ја сам човек из старог времена, иако сам се бунио против њега: брак ми изгледа |
| орише уста да нешто рекну, али немадоше времена јер се на прагу указа госпа-Клеопатра.</p> <p>П |
| вљен, труо при земљи, побелео од кише и времена.{S} Велики џбун јоргована надвишавао је ограду |
| /p> <p>— Хајд', хајд', синовче; не губи времена.</p> <p>Па обраћајући се ћерци додао је:</p> <p |
| ем до краја.{S} Хоћу да будем на висини времена у којем живим.</p> <p>Каја је била девојка коју |
| ке у животу.{S} Ти си млад.{S} Треба ти времена.{S} Ти си познат у твојој генерацији.{S} Људи з |
| ак, велики.{S} Он мора доћи.{S} Ја имам времена.{S} Ја не смем живети обично.{S} Али — прихвати |
| в на политику, није <pb n="127" /> имао времена, па можда ни праве воље да мисли на своју пород |
| , задоцњавао је на часове, трошио много времена на трговање с поштанским маркама, свађао се с ђ |
| роди око нас неће чекати да ми добијемо времена.{S} Мораће се журити...{S} А ви, млади човече, |
| вештачке дедукције, па и софизми, а, с времена на време, упада у противуречности.{S} Она се пи |
| једа срце, а њен гној прља, трује.{S} С времена на време, он би се свестио, чупао из срце ту оп |
| С поља је допирао хук плахе кише.{S} С времена на време млезеви би ударили о прозор да весело |
| <pb n="184" /> служавка нађе поред ње с времена на време.</p> <p>Лазаревићка се опорављала пола |
| ражио је самоћу; уживао у лењом губљењу времена.{S} Колико би ствари видео како лете око њега т |
| уди знају твоју вредност.{S} После ових времена ти ћеш видети друга.</p> <p>— А дотле?</p> <p>— |
| ли.{S} Остављао је, као сви слаби људи, времену, каквој повољној прилици или случају да они реш |
| и.{S} Добро му се плаћа.{S} У слободном времену ради за себе.{S} Све је то он сам израдио.{S} П |
| е нарочито на часовнике.{S} У слободном времену учио је немачки језик, поручивао мустре, катало |
| ...{S} Случајни сусрет по том кишовитом времену унео му је тек, са својом влагом, нешто мало св |
| ну, пуну неказаних ствари, примедбама о времену.</p> <p>У једном тренутку, ИлиН подиже очи и по |
| оћи није могао заспати.{S} Реч Христова врзла му се по памети:</p> <p>— Жено, шта има заједничк |
| о старинским пањевима.{S} У кафанама је врило као на вашару.</p> <p>— Овим сељацима засја елект |
| њао кров пјане кафане.</p> <p>Унутра је врило као у паклу.{S} Смрад од пића, обуће и збијене го |
| у као талас, упи се у њена леђа.{S} Она врисну:</p> <p>— Чедомире, узми ме!</p> <p>И стропошта |
| , угушивала себичност, будила све умрле врлине.{S} Илић нађе једва времена да каже Зарији:</p> |
| лна кућа образовала по типу беспрекорне врлине, испунила поукама и забранама. — Је ли слобода д |
| тара паланачка кућа: пространа, удобна, врло строга обичних дана и врло гостопримна о празницим |
| . нарочито овај који траје више година, врло тежак, огромно тежак...{S}" Он то не рече.{S} У ос |
| S} Да ниси уморна?</p> <p>— Да, уморна, врло уморна... — покуша она да завара знаке свога узбуђ |
| Чедомир још раније запазио једног коња, врло лепог, и чудио се одкуд њега да употребе на тај пр |
| S} По ритовима виделе се усамљене роде, врло беле.{S} Једно јато неких других тица летело је не |
| и.</p> <p>Он је био студент философије, врло <pb n="2" /> висок, готово џигљав, али млад, прија |
| родужи пажљиво — он је врло учен човек, врло паметан... </p> <p>— О чему сте говорили?</p> <p>— |
| ада свидео му се.{S} Врло интелигентан, врло радан, витак, упечатљив, увек будан, он се ту осећ |
| Ми бисмо могли бити тако срећни, Илићу, врло срећни...</p> <p>Али Илић, као и сви људи који тра |
| ивот многољудног града свидео му се.{S} Врло интелигентан, врло радан, витак, упечатљив, увек б |
| ...</p> <p>— Немам ништа против њих.{S} Врло је похвално кад не губите интерес за науком.{S} Ал |
| ођене су сестре.</p> <pb n="38" /> <p>— Врло лепо смо се занимали синоћ — примети Вишња, па кад |
| та га девојка, насмехнувши се.</p> <p>— Врло пријатан! — одговори он, још изненађен.</p> <p>Пос |
| видела, познала, искусила, рачун испада врло неповољно по твој прогрес и човечанство.{S} Ти си |
| {S} Он је сјајна интелигенција, природа врло симпатична, али карактер неодређен, несталан, неод |
| /> <p>Доиста, Лазаревићева је изгледала врло лепа тако у ружичастом сјају уличне лампе, опкољен |
| и овакав или онакав ток.{S} Она је била врло весела, отварала јако своја нешто бледа уста, забо |
| њој самој.</p> <p>Зима јој је пролазила врло пријатно.{S} Имала је доста друштва.{S} Није осећа |
| ву као што је Вишња.{S} Она сигурно има врло лепо тело, познаје се како је села.</p> <p>— Ти ре |
| коса, очешљана на раздељак, правила је врло згодан оквир њеном лепом лицу.{S} Њене очи миловал |
| ада горопадно.</p> <p>У осталом, она је врло мало личила на оне традиционалне младе са обореним |
| д њега имала је зеленкаст жакет који је врло лепо доликовао њеној плавој појави.{S} Испод жакет |
| а не подсмехну, продужи пажљиво — он је врло учен човек, врло паметан... </p> <p>— О чему сте г |
| ала небо.{S} Проблем живота изгледао је врло прост и јасан.{S} Дарвин је дефинисао природне зак |
| ка, земљописа, физике, историје имао је врло добре оцене, али је у осталим предметима био већин |
| а; он је био сјајан полемичар, писао је врло <pb n="117" /> течно, стил му је био популаран и ж |
| г дана изишао са оцем у поље.{S} Био је врло мали; то му је једна од првих успомена.{S} Отац га |
| имала право.{S} Њено одбијање падало је врло тешко младом студенту.{S} Он се трудио многим сред |
| оново скренуше у родно место.{S} Оно је врло лепо кад је вашар, окружна трка, задушнице... наро |
| несрећна за увек.{S} И упамти, свет је врло зао према онима који нису имали среће.</p> <p>Ламп |
| Школу, Лазаревићева се баци на студије врло озбиљно.{S} Али не осети више ону сласт студентско |
| ак басен и враћала се отуд у виду ниске врло сјајних мехурића.{S} Суплент је ваљао у мислима он |
| лским предметима.{S} Положила је испите врло добро, боље него ранијих година.{S} Шта више, доби |
| лимент:</p> <p>— Госпођице Бела, ви сте врло љубазни.</p> <p>Једна тица запева у башти.</p> <p> |
| ма за почетак.{S} Али оба закона дадоше врло рђаве резултате.{S} Министар. који се целог живота |
| е наваљивати.{S} Знала је да јој је муж врло тврдоглав.{S} Стога узе други пут, прими од његово |
| ев озари њено лице.</p> <p>Прођоше кроз врло чисту кујну.{S} У једном удубљењу крила се велика |
| ана, удобна, врло строга обичних дана и врло гостопримна о празницима.{S} Вишњин долазак био је |
| ве године, па <pb n="11" /> су крупне и врло лепе — допуни госпа Клеопатра своју ћерку; затим с |
| у свом детињству, имао једну опаку, али врло сигурну учитељицу, невољу.{S} Он је имао да се бор |
| > <head>VII</head> <p>Дани су пролазили врло споро.{S} Жарко јулско сунце пржило је београдске |
| о и најмања љубавна авантура може имати врло тешких последица.</p> <p>Остави шеталиште, и упути |
| — Ја мислим да је то могуће, то ће бити врло корисно, и, надам се, наши ће те разумети.</p> <p> |
| /> Чинило му се да је прочитао у некој врло рђавој књизи све што би могао написати.{S} Бацао ј |
| био у гимназији, те је од куће добијао врло скромно издржавање.{S} Ипак је имао нечег заједнич |
| на друге, трбушати катихета им се чинио врло знаменита личност, заљубљивале се у своје наставни |
| {S} Он виде да би му од рукописа остало врло мало, готово ништа.{S} Требало је почети све из но |
| >IV</head> <p>Те године пролеће је било врло лепо.{S} Раштркани Београд, који се ломио преко тр |
| амо с министровом ћерком.{S} То је било врло тешко.{S} Становали су под једним кровом, хранили |
| обу, као рањена тица.</p> <p>Ту је било врло мирно.{S} Чуо се тек један женски сатић у папучици |
| тек изгрејао.{S} По небу које је дошло врло плаво блудели су облаци час бели, час жути, и губи |
| о говорите — рече му Вишња. — Ја бих то врло радо читала.</p> <p>— Још је рано, треба ми још ра |
| ве пријатељице.{S} Он јој предаде шешир врло учтиво, и рече хладно, готово опоро:</p> <p>— Хоће |
| претенциозан бео прсник, полуцилиндер с врло уским ободом како је те године било у моди.{S} Да |
| оје је падало, али није било вруће, већ врло благо, меко, глатко, да је ваздух био као у купати |
| "180" /> <p>То је писмо затекло Вишњу у врло тешком расположењу.{S} Стид ју је био за онај трен |
| азивају интовом.{S} Ови млади људи једу врло мало, троше што год имају на новине и брошуре, чит |
| бичног смисла обичним речима и излагању врло разумљивих ствари на неразумљив начин.</p> <p>Он ј |
| астиру, они Ужичани и Црногорци били су врло занимљиви, настављали дискусије о њиховим <hi>пита |
| >.{S} Он је седео на крми и терао чамац врло добро, као да му је то <pb n="244" /> занат, а она |
| ног семинара.{S} Изишли су из школе, па врљали по вароши без циља, избегавајући посећена места. |
| чи свадбе, Чедомир изиђе из куће, па је врљао по вароши бесциљно.{S} Око пет сати пут га нанесе |
| њига, мисли, снова.{S} Место путовања у Врњце и Абацију, он је заједно с Фламарионом посећивао |
| ког свеца и очајника у исти мах.{S} Ова врста страха пред младићем појачала се још више откако |
| ољна!</p> <p>— То је опет срећа... нека врста среће.{S} Данас је мало задовољних људи.{S} Ретки |
| кала по обичају.{S} Остојић је био нека врста старијег брата, пратио их у варош, окопавао им ба |
| дућан је београдски специјалитет, једна врста приватне народне кујне или ресторана без алкохола |
| ава му свако средство, те постаје једна врста модерног дивљака.{S} То су људи обично са села ил |
| лизам није био више политика, већ једна врста религије.{S} Он је веровао у народне снаге, Вук К |
| а лево.{S} Ту се види један дућан своје врсте, углављен између једне папуџинице и трговине са с |
| нредни слушалац.{S} То је био тип своје врсте; док су његови другови били државници, научари, п |
| и, она је била вечито за одржавање неке врсте племства, захтевала је скупоцена одела, свечане р |
| и масним рукама.{S} Ту висе низови неке врсте кобасица, жути се суд киселих краставаца, изложен |
| ала је шесдесет четири рецепта за разне врсте.{S} Њен главни задатак био је да допуни свога муж |
| "22" /> <p> Илић се није дружио с првом врстом својих вршњака.{S} Оскудевали су му за то васпит |
| осећање прогнанства прелазило је у неку врсту фикс-идеје, море, мучног лудила.{S} Осећао се ист |
| људи силом хипокрите, установљава једну врсту ропства.{S} Идеална веза између човека и жене пос |
| о главне стазе, која је описивала једну врсту круга, прелете преко гомиле пепељавих капута, раз |
| ека на један проблем механике, на једну врсту живе геометрије.{S} У науци се чује брујање талас |
| супружанска постеља, претворена у једну врсту дивана, тако распремљена с јастуцима унаоколо и ш |
| е бића што је Дарвин стрпао све у једну врсту!{S} Позитивизам није познао, ни видео, ни разумео |
| одржавале су код двоје заљубљених једну врсту борбе час прикривене, час отворене.{S} Чедомир се |
| претварала савамалске авлије у чаробни врт, уносила бескрајна одушевљења у младићево срце и би |
| ва полудивља поља претворила у најлепши врт.{S} А тамо даље...</p> <p>И Радојев поглед изгуби с |
| еликих врућина.{S} Прозори су гледали у врт, чије воћке, још младе, пружале су мршаву сенку по |
| врелих игала страсти које су му боле и вртеле месо.</p> <p>Девојка понови песму мирно, не слут |
| но, подигне један стуб водене паре, па, вртећи се око самог себе, као утвара, полети уз воду, п |
| стојићев султан дремао у својој кућици, вртио репом и хватао устима муве.{S} Даље, преко разнов |
| па се постепено пела уз брдо, прошарана вртовима, попречним улицама и по неком великом грађевин |
| и, да је пуна релативности, анархизма и вртоглавице, он је осећао ипак да му све више препрека |
| .{S} Трипут се лала зажутела у школском врту.{S} Трипут је славуј пропевао у шипражју поред Мла |
| азиле су оближње раднице да однесу кући врућ ручак, кокетовале простачки гримасама, вратом и ку |
| едмете на које је падало, али није било вруће, већ врло благо, меко, глатко, да је ваздух био к |
| није добро?{S} Ти си болесна ?</p> <p>— Врућина ми је, мајко.</p> <p>— Хоћеш ли слатко и воду?{ |
| е одмори.</p> <p>— Напољу је још велика врућина — рече она — а, Бога ми, ни наша кућа није близ |
| војка и одмахну руком.</p> <p>Тога дана врућина би још јача.{S} Сунце се не види као да се раст |
| имала је жеља да понови балет, несносна врућина пекла ју је из постеље, груди дрхтале, тело се |
| пред вече, као одахнувши после великих врућина.{S} Прозори су гледали у врт, чије воћке, још м |
| м књигама, о Зарији Ристићу и о великим врућинама у Београду.{S} Ипак, пишући о тим простим ств |
| а као <pb n="89" /> небесни дар, на тим врућинама; она су позлаћивала Стрикову чокалиницу, прет |
| догађало.{S} Београђани су се жалили на врућину, на прашину, на велике цене.{S} Овог пута њен с |
| и камен, темељ широк неколико хвати, а врх од зида као колски пут.</p> <pb n="229" /> <p>— Као |
| решити свој проблем. — Изникнуће ми на врх главе.{S} Једи шта ти се донесе.</p> <p>— Ја не мог |
| .</p> <p>И породица је седала за сто: у врх стари господин, с нешто раскораченим ногама као да |
| ић пољубио први пут своју драгану.{S} У врх пута стајала је још она клупа на <pb n="97" /> којо |
| а, два зелена суда с тропским биљкама у врх степеница и најзад унутрашња врата, чија су окна од |
| егове идеалне жене.{S} Тако је гледао у врх једног багрена и у његовим последњим гранама, које |
| хоћете... под какво дрво, у ону кућу у врх пута? ---—</p> <p>Млади човек је и овде морао претр |
| вне тврђаве, чија се платна спуштала од врха брда па до у саме таласе Дунава.</p> <p>Ова слика |
| своје мишљење о твојим поступцима.{S} С врха до дна друштвених степеница одиграва се иста комед |
| не језе која ју је подухватала целу, од врхова прстију па све до чела и главе.</p> <p>Сањала је |
| му и бујад, оне су дизале озбиљно своје врхове украшене чипком од букава.{S} По гдегде видело с |
| На обали се видело парче једне шумице: врхови од јела, два три јасена, широко лишће од ораха и |
| ну повезаних <pb n="10" /> књига.{S} На врху једног ормана стајало је попрсје Вука Караџића с ф |
| лете цели родни крај, па се заустави на врху Овчара.{S} Сети се гомиле радника који у подножју |
| српску тробојку и с дрвеном јабуком на врху.</p> <p>— Шта му је то сад? — упита се Чедомир нес |
| су два скупоцена ормана, изолучена при врху, оштећена употребом на неколико места.{S} Углове с |
| ојој је држао кондицију налазила се при врху Крунске улице.{S} То је било код једног гимназијск |
| доксална љубав чула достизавала је свој врхунац.</p> <p>Тада се зачу један шум на вратима.</p> |
| варао, природне науке достизале су свој врхунац.{S} Материјална природа и силе које владају њом |
| ања испуњавала је сад њену душу.{S} Као врхунац свега, била је нестрпљива жеља да напакости Или |
| ње — одговори Чедомир. — Он се тек пење врхунцу.{S} Ја хоћу да он буде вредан...</p> <p>— Пуста |
| е јој да оде од огледала.{S} Једна суза врцну у њеним очима.{S} Нешто јаче од ње заповедало је |
| авају, укрштају и изопачавају, место да врше функцију прописану законом.{S} Отуд долази стална |
| ић се није дружио с првом врстом својих вршњака.{S} Оскудевали су му за то васпитање и средства |
| ишта није везивало, и нађе се са својим вршњацима, децом такође из бољих кућа, а поквареном као |
| гије.{S} Он је веровао у народне снаге, Вук Караџић је казао последњу реч у питању језика, наро |
| а врху једног ормана стајало је попрсје Вука Караџића с фесом на глави.{S} Десно од ормана, на |
| миле.</p> <p>— Ето, тако, радио с нама, вукао цигљу, па онда баци самарицу, потеже се два пут п |
| тога догађаја бринуо се Младен, који је вукао свог учитеља за рукав, шапутао му нешто пропињући |
| моквом и бадемом.{S} Једна липсала коза вукла се из села у село и процењивала се наизменично пр |
| али неку обалу.{S} Мршава, јадна кљусад вукла су земљу у арабама.{S} Међу њима је Чедомир још р |
| ек овде-онде која прилика што се лагано вукла, изазивали су мисли о смрти.{S} Било је нечег гро |
| гове речи је опијале, његове руке су је вукле к себи.</p> <p>— Шта је ово мени! — питала се она |
| оје славни психолози?“ Цело његово биће вукло га је у том тренутку далеко од науке, тамо у ту с |
| ли отиди код мојих пријатеља и земљака, Вуксановића и Компаније, стаклара на Сави до Малих Степ |
| је био знак да се крене.{S} И он пође, вукући се, климајући десно-лево.</p> <p>— Спустио се на |
| јаџије обесили кануре бојене и небојене вуне, а месари кожице суве и сирове.{S} Пред кућама, на |
| зора.{S} У рафовима се шаренила повесма вунице, превучена завесом од тула; видели се калупи од |
| окаменотина.{S} Ено Гаврила Петровића, вуче пет кила књига, уби га научни рад, кашљуца већ.{S} |
| еме.{S} Изненадно осетио би да га нешто вуче к њој.{S} Хиљада ствари, блиских тој девојци, изаш |
| се јутрос у овдашњој Саборној цркви са г. Чедомиром Илићем, свршеним философом.{S} Честитамо м |
| > <quote> <hi>Венчање</hi>. — Бела, кћи г. Јована Матовића, министра земљорадње, венчала се јут |
| лошке тице из пепела.{S} Боле (!дуго о) га хиљаде игала душевног нестрпљења.{S} Није знао шта д |
| ниже слојеве народа да би <pb n="32" /> га проучиле, олакшале му беду, просветиле га.{S} Оне се |
| треба научити читању и писању.{S} Треба га увести у тајне нашега доба, где човечју снагу замењу |
| у.{S} Млади човек потрча за њим и једва га ухвати у једном трњаку.{S} Кад се окренуо и пошао ка |
| ог.{S} Радоје врати фењер ономе од кога га је узео, поново зграби будак, замахну њиме, поче да |
| и помислила да се нађе са Чедомиром, да га поново придобије за црвену заставу, да подели с њим |
| је по том Милева. — Радоје пије.{S} Да га свет не опази, попије на једном месту само једну чаш |
| остави.{S} Једанпут се толико задржа да га газда-Митар опомену:</p> <p>— Хајд', хајд', синовче; |
| есницу.{S} Презао је сваког тренутка да га не дочека љутито лице њеног оца или мајке и да му, у |
| стру за жену.{S} Мајка је покушавала да га умири, приволи.</p> <p>— Одреци се наследства — гово |
| погађала његову мисао.{S} Није хтела да га понизи.{S} Она је преклињала...{S} Црте на њеном лиц |
| дно половно обећање било довољно, па да га она поново заволи без бојазни.{S} Јер је она била же |
| у јуну, а већ у августу молио је оца да га упише у школу.{S} Дотле је сам научио читати и писат |
| n="282" /> примети?{S} Да ли покуша да га спречи и да му улије храбрости, кад му примети:</p> |
| склоности своје душе, он се не даде да га занесе та струја нових нада, него исприча другарици |
| роко о примени електрике, трудећи се да га својим здравим разумом схвати што боље.</p> <p>Међут |
| сети да му се гуша стеже, очи почеше да га сврбе, и њега обузе луда, болесна жудња да рашири ру |
| о неко време.{S} Изненадно осетио би да га нешто вуче к њој.{S} Хиљада ствари, блиских тој дево |
| азио улицом, старији су се утркивали да га поздраве, а деца се загледала у њега, као у чудо.{S} |
| тво.{S} И, он није био никад сигуран да га она озбиљно воли.{S} Он није био приметио дубоки ути |
| змало, мрзео своју драгану и веровао да га она мрзи.{S} Сваки њен покрет који није ишао у прило |
| ву главу и гледаше га кроз сузе, као да га је жалила, као да је жалила себе, као да је жалила њ |
| с њом, као да он није постојао, као да га никад нису видели.{S} У њему се појављивала љубомора |
| па онда у кућу, али испод ока... као да га се то ништа не тиче.{S} Редови, млади момци у озбиљн |
| цветалог јасмина.{S} Учини му се као да га биста посматра упорно.{S} Не могаде издржати тај бро |
| милог присуства.{S} Чинило му се као да га је цео свет напустио, као да му нема најбољега што ј |
| круга изнад места где је пао леш као да га тражи; пуче друга пушка; тица се изви над Дунав, одл |
| , за животом потпуним.{S} Он је хтео да га види јасно, ту, поред себе, да се сав загњури у њега |
| она не дође на заједнички час, било да га не примети на улици, било да се сувише смеје са оста |
| ужила пут с њом.{S} Било му је јасно да га Лазаревићева избегава намерно, па и да му пркоси.{S} |
| оју.{S} Газда-Митар га је звао често да га што послуша, напише му писмо или признаницу, јер су |
| ударио га тако страшно ножем у трбух да га је послао на онај свет, па после умакао и успео да п |
| њу.{S} Да ли се Чедомир дурио?{S} Можда га писмо није нашло?{S} Можда је и он отишао из Београд |
| >Илић се осмехну кисело.</p> <p>Госпођа га загрли поново.</p> <p>— Ко би се надао од овог свеца |
| сасвим изгубила главу!</p> <p>— Да; ја га волим... ми се волимо; је л’ те, Чедомире? — одговор |
| Вишња.</p> <p>— Не, Лазаревићева.{S} Ја га волим, он је понос целе наше фамилије, он ми је тако |
| ачуна кад се кола напунише.{S} Рабаџија га удари песницом по њушци.{S} То је био знак да се кре |
| а, али стварна, жива <pb n="23" /> која га је пратила, легала и дизала се с њим из постеље, и с |
| према тој девојци коју је волео и која га воли, према другој девојци чије поверење изиграва и |
| S} Та кљусина учини му се као авет која га гони, као живот који му остаје, као он са̑м.{S} Окре |
| е.</p> <p>— Ја сам љута на вас — дочека га Бела, држећи непрестано само главу промољену кроз вр |
| {S} У кући су настајале свађе.{S} Мајка га је грдила, клела.{S} Сестра је претила да се обеси.{ |
| <p>Он је био пун ових фраза.{S} Девојка га је слушала погледом зачуђеним, наивним, благим и жал |
| првим цртама зрелих година.{S} Девојка га никад лепшег није видела.{S} Његов поглед ју је зано |
| и су трзали штит од качкете.{S} Девојка га је слушала с пажњом и, у исти мах, са извесним страх |
| о питање нисам мислио.</p> <p>Матовићка га погледа изненађено.</p> <p>— Овај се вешто извлачи — |
| дић држао лекцију њеном брату, позивала га на ручак још једнако по свом обичају куцајући на вра |
| ите чаја, Иване Јосифовићу —- умиривала га је студенткиња са биологије.</p> <p>Вишња је слушала |
| кође приметила.{S} Црвенила се, гледала га весело и смешила се.{S} Њени зуби сијали су испод ру |
| је одушке у цвећу, сагињала се, кидала га, мирисала, стезала његов сноп уз груди.{S} Те груди! |
| колико је излагао појединости, освајала га је чама, досада, мрзовоља.</p> <p>— Ето тако — закљу |
| ама.</p> <p>— Краљ се верио! — дочекала га је Бела у кујни, у коју се прво ступало при улазу у |
| ="25" /> <p> — То није много — дочекала га је сестра — млад је, леп је, образован, има плате дв |
| сад одушевљавале друге мисли, обузимала га је ватра, осећао се задовољан што је ту, поред ње, ш |
| ли се супленту није допадала; опомињала га је сувише шара на зиду у девојачкој соби његове жене |
| > <p>Она је седела до њега и посматрала га весело, готово безазлено и у исти мах несташно.{S} Б |
| ља.</p> <p>— Где си био? — предусретала га Бела кад се најзад вратио кући.</p> <p>— Шетао сам, |
| посвећивала Илића у те куповине, питала га за савет при избору боја, <pb n="200" /> говорила му |
| и, отварала поново очево писмо и читала га бог зна који пут.{S} Реченица о Радоју допала јој се |
| Избегавала је његов поглед.{S} Пуштала га да говори, и тек тако, гледајући у страну, осећала с |
| , кад јој је мајка отишла од куће, Бела га позва у своју собу.</p> <p>— Пропали смо ако нас при |
| рица купила ту скоро и сва срећна унела га у ову собу.{S} Простирка је била лепа, али се суплен |
| на је била ту, она му се нудила, љубила га без питања, украшавала му живот многобројним нежност |
| је дотле имала према свом мужу, грдила га, понижавала, рушила му свако уважење, па и онај поно |
| осила је један велики формулар и молила га да јој то испуни, јер, каже, жандарм јој наредио да |
| није одобрила краљев поступак, схватила га као скандал и поднела оставку.{S} Председник кабинет |
| аласка за зелени зид Јелице.{S} Пратила га чамотна тишина као сенка.{S} По дијамантском ваздуху |
| је намирише, нудила му бонбоне, китила га цвећем из саксија, слала по Младену какву гравуру ил |
| о што предузме какав даљи корак.{S} Она га је избегавала свеједнако, намерно и пркосно.{S} Оста |
| карата и писама које је добијао.{S} Она га је такође приметила.{S} Црвенила се, гледала га весе |
| празној улици спази своју жену.{S} Она га није видела, ишла је оборене главе и храмала јаче не |
| ла кад јој је узео први пољубац.{S} Она га одгурну инстинктивно.</p> <p>— Доцкан, Илићу — рече |
| енутих леђа.</p> <p>— Ништа.</p> <p>Она га је волела, те би се други на његовом месту можда зна |
| цвет на подугачкој гранчици.</p> <p>Она га спази такође и заклони лице оним цветом, као да је х |
| много волим, највише волим.</p> <p>Она га присили да седне, посади му се у крило, па поче да б |
| рћући готово.</p> <p>Идућег дана, Вишња га нађе на Великој Школи по свршетку једног семинара.{S |
| злата лежи у тим таласима.</p> <p>Вишња га погледа неповерљиво.{S} Прво што помисли било је да |
| .{S} Оде чак кућа и имање.</p> <p>Вишња га је избегавала кадгод је могла.{S} Чинило јој се да ј |
| крст на старинској цркви.</p> <p>Вишња га пусти да говори.</p> <p>— Само треба претворити речн |
| очекивао је нову годину с друговима, па га пиће преварило.{S} Његов <hi>цимер-колега</hi> није |
| једнакости.{S} Новац треба разумети, па га онда без бојазни можеш волети.</p> <p>— Бог с тобом, |
| p> <p>Њене руке задрхташе у његовим, па га стегоше, задрхташе опет, и стегоше.{S} Предео је био |
| слио на самоубицу.{S} Па и сутрадан, та га мисао није остављала.{S} Док је свештеник певао: „Ис |
| — Што ми то раније ниси рекао ? — упита га она дрхтаво.</p> <p>— Не знам да ли се сећаш... оног |
| Како ти се допада мој будоар ? — упита га девојка, насмехнувши се.</p> <p>— Врло пријатан! — о |
| Ти рече да долазиш чешће овде? — упита га она.</p> <p>— Да.{S} Навратим који пут.{S} Овде је п |
| p>— Је ли то истина, господине? — упита га госпа-Клеопатра свечано.</p> <p>Било му је јасније н |
| час белу.</p> <p>— Куда идемо? — упита га она.</p> <p>Пут се био изгубио.{S} Пред њима је стај |
| му пружи кутију с палидрвцима, и упита га, пола у шали, пола озбиљно:</p> <p>— Откад ти поста |
| хартије по таваници учионице.{S} Најзад га истераше из гимназије што је доказивао катихети да п |
| ижа да не доби оно писмо од оца.{S} Кад га први пут прочита не учини јој се мајчина болест мног |
| би, да ишчезне с Вишњом у неки свет где га нико не познаје... далеко негде, у непознати крај гд |
| албуму.{S} Сети се Чедомира.{S} Доведе га у везу с министровом ћерком.{S} Сети се његова ћутањ |
| к тог кабинетског социјализма — прекиде га поднаредник, у чизмама, са шапком забаченом на теме |
| бинет...</p> <p>— Је ли, тата — прекиде га Младен — хоћеш ли и ти постати министар?</p> <p>— Зи |
| ској радиности, стари Лазаревић прекиде га, рекавши му тмурно:</p> <p>— Није ми глава сад за то |
| шава код нервно раздражених људи, обузе га једна дубока одвратност према свету, према свему, а |
| а, вијан као неком утваром.</p> <p>Није га се тицало које је доба дана.</p> <p>Ти заборави су м |
| војци, изашле би му пред очи и нагониле га да је опет види.{S} Срео би се с њом.{S} У погледу к |
| проучиле, олакшале му беду, просветиле га.{S} Оне се боре с човеком раме уз раме, нема рада од |
| а не тиче.</p> <p>Ова издаја сна заболе га као удар у срце.{S} Он се диже с клупе, прође стазом |
| у своје савести.</p> <p>Белино понашање га је такође мучило.{S} Једном би с њим, за столом, гов |
| етар скиде Вишњи шешир с главе и понесе га низа страну.{S} Млади човек потрча за њим и једва га |
| дана у дан за комад насушног хлеба, те га је та борба изоштравала, док његова деца добијају то |
| дног поточића воденицу са два витла, те га цело село прогласи за најдаровитијег човека под небо |
| ета реакције! како је смело тврдио — те га је Илић поучавао за скромну награду.{S} Ову платицу |
| га до срца.{S} Близу Калимегдана срете га једна група другова, Ужичани и Црногорци, с којима с |
| ене фразе, стављајући му до знања да ће га одати.{S} Кад би се њихови погледи сусрели, њене сом |
| , кажњавао га опоменом, претио му да ће га казнити озбиљније.{S} Ни ђаци га нису много поштовал |
| злога што је пролетеру свеједно који ће га капиталист експлоатисати, Србин или Турчин, свеједно |
| еде, нешто што се не да избећи и што ће га пратити вечито.</p> <p>— Не покушавајте да се бранит |
| ића да чују и његово мишљење, и позваше га <hi>код Пеливана</hi>, бозаџије чувеног у то доба у |
| е.{S} Она подиже његову главу и гледаше га кроз сузе, као да га је жалила, као да је жалила себ |
| ести и попуштања приликама.</p> <p>Беше га дарнуо поклон.{S} Посматрао је румени каранфил, њего |
| рену се у мржњу против њега.{S} Обедише га чак да је несавесно руковао с друштвеном имовином, ј |
| у, готово све потрошило.</p> <p>Пустише га из затвора.{S} Част му се поврати, али цело његово и |
| о је озбиљно:</p> <p>— Уверен сам да би га она пољубила само да види како је то кад су бркови о |
| .{S} Један сељак, прљав и исцепан да би га у другој земљи ухапсили, терао је своју кобилу преко |
| ена је била отворила врата лагано да би га што мање узнемирила и гледала у њега сивим, остарели |
| едрасудама!</p> <p>Говорила је то да би га казнила.{S} Она је иначе веровала да је он воли јако |
| у је осећао, да прати нови покрет да би га могао сузбијати.{S} Филозофи изилазе из леденог обла |
| је хтео да чује о тој операцији која би га лишила очевине.{S} Он је знао колико је његов отац и |
| акво дрво, пут, бара каква опоменула би га своје другарице.{S} Њено запаљено лице с мирним угас |
| је, и нашао му логичан закључак; шта би га се тицало што би то било противно његовом новом убеђ |
| о би радио на започетој тези.{S} Шта би га се тицало што не би постао професор универзитета, сл |
| поглед и нервозно угризање усне, кад би га слушала како објашњава Младену какво правило из мате |
| еле.{S} Ватра му ломила тело.{S} Кад би га неко ма и очешао, заболело би га до срца.{S} Близу К |
| е решење човечјег живота.{S} Понекад би га обузела нека идеја, којом би решио једно од многобро |
| предао и пољубити сто своје собе где би га нашао.{S} Он је сачувао сва та писма, те званичне ка |
| а није видела лице у тог човека, али би га познала у хиљаду других по првој ситници.{S} Окрену |
| о остаје на само са девојком.{S} Али би га она задржавала понекад <pb n="129" /> занимљивим раз |
| Да се није знало чији је син, узели би га за странца.</p> <p>Вишњи се допадао тај младић, жив, |
| д Чедомиром о својим сумњама.{S} Чим би га видела, осећала се пред њим разоружана.{S} Он је зна |
| Кад би га неко ма и очешао, заболело би га до срца.{S} Близу Калимегдана срете га једна група д |
| !{S} Колико пријатних мисли опколило би га као гомила правих пријатеља!{S} Љубазна познанства, |
| ја у смех. — Ко га не познаје, скупо би га платио!</p> <p>Вишњи не би право ова рођачка оцена.{ |
| ила Петровића, вуче пет кила књига, уби га научни рад, кашљуца већ.{S} Ено Петра Гавриловића, д |
| p> <p>Једнога дана, те јесени, заустави га нечији девојачки глас:</p> <p>— Чедомире!</p> <p>То |
| ије?{S} Треба ми за потпалу? — изненади га један глас.</p> <p>То беше његова газдарица.{S} Добр |
| у се подаје, тог неслућеног анђела који га милује својим крилима, девојка се била већ извила из |
| је нас који смо имали новаца и нас који га нисмо имали.{S} Знате ли да је то била грдна разлика |
| е.{S} Радоје је био први и овде.{S} Али га сад нико није слушао.{S} Они који су му се дотле див |
| одложи час, и хтеде се вратити.{S} Али га госпођа понуди да се одмори.</p> <p>— Напољу је још |
| дали су га сад попреко, мрко, осуђивали га гласно, претили му.</p> <p>У једном тренутку, неко п |
| а.{S} Људи су веровали у њега, сматрали га за нешто више од себе.{S} Кад је пролазио улицом, ст |
| ам очекивао добра беху неспособни да ми га учине, а они од којих сам очекивао зла, најзад су ми |
| од којих сам очекивао зла, најзад су ми га учинили.</p> <p>— Бори се.{S} Борба за опстанак усав |
| алдрму и гледао преда се.</p> <p>— Узми га кад ти се допада! — рече, најзад, Вишња, и пружи му |
| разговор живље. — Није ли оно какво си га хтео, за какво си се борио.{S} Убијен је краљ тирани |
| и да удари на главну ствар.</p> <p>— Ти га волиш, дакле? — рече меким, поетским гласом. — Ти си |
| у несрећу.{S} Тешко јој је било гледати га како иде од куће до куће, те оправља сатове, леми ми |
| се појавити на његовом небу, осветлити га чаробно за који тренутак, па се после изгубити, оста |
| војој суштини, ми смо принуђени примити га.{S} Да, време пролази, и једанпут дође тренутак кад |
| Ништа на свету није било кадро спречити га у његовој борби за народ.{S} Његов радикализам није |
| срце.{S} Они су му ласкали, уверавајући га о срећи, о љубави и забораву.{S} Они су га тешили, п |
| и и куца на младићева врата, позивајући га:</p> <p>— Господин-Илићу, ручак је готов.</p> <p>Так |
| че ништа, повуче се натрашке, гледајући га нетремице, и изгуби се иза врата лагано, нечујно, не |
| ао од овог свеца — рече затим, милујући га по подбратку. — Ко би помислио да тако уме завртети |
| ести, дочепа чаршав са постеље, пребаци га преко своје другарице, клече поред ње, подиже јој гл |
| {S} Учитељица скиде свој палто, пребаци га преко руке, изви рамена, рашири груди и дубоко дахну |
| да ће га казнити озбиљније.{S} Ни ђаци га нису много поштовали, јер су га колеге пањкале, а и |
| га ми, Бела, пази се доцније, не пуштај га далеко од себе!</p> <p>Бела се церила ђаволасто.</p> |
| се лице није видело јер се бојао да јој га покаже.{S} Да ли то Вишња <pb n="282" /> примети?{S} |
| је шта род.</p> <p>— Гле ти, видре, чак га и то интересује — одврати госпођа на рачун Поповића, |
| орда, па чак и по мало дрска.{S} Ја сам га одбијала...{S} Какво чудо ако је потражио другу жену |
| <p>— Видиш ли овај пиштољ?{S} Купио сам га пред лањску демонстрацију.{S} Жандарми су ме измлати |
| .{S} Вели, заволела је Чедомира још чим га је видела... много јој се допала његова ученост, ром |
| женске жеље за допадањем.</p> <p>Младен га је позивао такође:</p> <p>— Хајдете... хајдете.{S} Д |
| тора који дарива права и користи.{S} Он га није имао, он му се чинио као његов лични непријатељ |
| и непријатељ кога треба савладати, и он га је презирао као тиранина чију је сурову владу рано о |
| купи шешир његовој жени.</p> <p>— И он га је купио?</p> <p>— Купио.{S} Вели ми, тај ми носи пе |
| јзад, Вишња, и пружи му цвет.</p> <p>Он га узе.{S} Промуца неколико речи захвалности, па стаде. |
| ање према утврђеним правилима, кажњавао га опоменом, претио му да ће га казнити озбиљније.{S} Н |
| </p> <p>Није се смејао арапу, сажаљевао га је искрено.{S} Он је себе видео у тој животињи.{S} З |
| свој рачун учио немачки језик, називао га је <foreign xml:lang="de">Wunderkind</foreign>.{S} П |
| мље, излагао геолошке теорије, упућивао га у живот природе, где се дрво с дрветом бори за што в |
| окојне очи и замрљан потпис.{S} Дочекао га је с одмереном љубазношћу и одредио му да предаје ла |
| есумњиво.{S} На само њено име, обузимао га неки флуид, сладак и тежак; у глави му се бркало, ср |
| али неки пркос против самог себе терао га је да се излије пред својом старом пријатељицом, ма |
| сан је мој Милисав, видећеш.{S} Ах, ево га — додаде млада жена и показа руком на једног развије |
| јчувенијој светској бањи.{S} Виктор Иго га је водио по најсјајнијим и најтамнијим крајевима Пар |
| .</p> <p>Илић је пак мрзео новац, мрзео га оном мржњом, помешаном са нешто зависти, коју осећај |
| е наљутио због тога на свог сина и хтео га убити.{S} Занат није ишао никако.{S} Јела се стара м |
| И тада би звао младића у дућан, понудио га да седне за тезгу, до саме касе, поручио кафе, па он |
| "293" /> са једним варошанином и ударио га тако страшно ножем у трбух да га је послао на онај с |
| зео би <hi>Горски Вијенац</hi>, отворио га насумце, па читао на глас стихове, предајући се чару |
| те стране био миран.{S} Међутим, мучио га је сукоб његових осећаја: његове љубави према Вишњи |
| еманципација! — прште Каја у смех. — Ко га не познаје, скупо би га платио!</p> <p>Вишњи не би п |
| да остане <pb n="233" /> сатима.{S} Ако га ко упита шта ће ту, он одговара: „Пун сам електрике“ |
| — Него обеси венац више капије, па ако га преко ноћ нестане, знај да ћеш се удати те зиме.</p> |
| <p>Хтела је да види на њој самој колико га мрзи.{S} Један крај њене хаљине био се откопчао, те |
| глави трубу од фонографа и певао колико га грло доноси једну орфеумску песму која је тада била |
| ен.{S} Ћаскање пијаног мудраца занимало га.{S} Он оста до зоре пијуцкајући <pb n="172" /> шљиво |
| а реч заустави на уснама.{S} Изненадило га је што га госпођа пита за мишљење... она, која му је |
| авни психолози?“ Цело његово биће вукло га је у том тренутку далеко од науке, тамо у ту сивину, |
| , али није знао шта да одговори.{S} Оно га је дирнуло јако, као сва њена писма, па може бити и |
| ги пут би се дурила без раззлога, очито га избегавала, правила двосмислене фразе, стављајући му |
| се мајчина болест много опасна.{S} Што га је више понављала, све је разумевала боље народске ф |
| тави на уснама.{S} Изненадило га је што га госпођа пита за мишљење... она, која му је, поред св |
| би се дивљењем деце, радовао би се што га код куће чека добар ручак, са уживањем би рачунао на |
| дно.{S} То беше револвер, онај исти што га је некад показивао Зарији Ристићу.{S} Да ли се сети |
| врати на пут којим је ишла пре него што га је познала.{S} Она је прикупљала своје сирото искуст |
| њихову кућу као у своју.{S} Газда-Митар га је звао често да га што послуша, напише му писмо или |
| н пати, а патња рађа злоћу.{S} Директор га је звао, саветовао да подеси своје понашање према ут |
| по вароши бесциљно.{S} Око пет сати пут га нанесе поред једне велике грађевине, којој су мајсто |
| лопов није довољно жигосала човека, већ га звали архилопов.{S} Гомиле ђубрета просипале се из р |
| ни ради којих тај дућан постоји познају га на први поглед по његовом прозору, упрљаном мувама и |
| ано, да се што пре отресе куће, за коју га ништа није везивало, и нађе се са својим вршњацима, |
| корисне бирократске машине, треба да му га она враћа тиме што ће му осигурати безбедност у селу |
| био кадар загрлити писмоношу који би му га предао и пољубити сто своје собе где би га нашао.{S} |
| ре очи, нечег детињског у осмеху што му га је извајала добра нада и што се чудно мешало са први |
| оја уђу у наш живот једног дана, заузму га и помету; због њих променимо своје навике, укусе, ид |
| оја једног дана уђу у наш живот, заузму га и помету.{S} Због њих променимо своје навике, укусе, |
| далека, тамна, једва схватљива, опомену га радости са којом је газдарица унела ту простирку.</p |
| Радоје... не, молим те, не... — прекину га девојка.</p> <p>Она је погађала његову мисао.{S} Ниј |
| p> <p>— Ово је државна служба — прекину га директор суво — има, на првом месту, да се пређе про |
| <p>— Куварица не сме да регне — прекину га девојка. — ’Ајд, загрли ме... не стоји ти лепо кад с |
| показивати у пијаном друштву — прекину га Зарија, па испи чокањ до дна и, не одвајајући још ст |
| ма кад никога није било око њега, та су га писма уверавала у све што је несвесно хтео, што је т |
| сти друштвеног живота онаквог каквог су га створили закони, нарави, навике.{S} Он је стајао на |
| асно.</p> <p>Диже се полако.{S} Ноге су га једва држале.</p> <p>— Можда ће то бити једино добро |
| гледали су му немогућни.{S} Походиле су га честе сумње, малодушности, горка сазнања сопствене н |
| одрицао се досадањих доглавника који су га изневерили.{S} Као прво што се очекивало, била је ам |
| првога дана кад је доведен; миловали су га по њушци, тапкали по сапима.</p> <p>Арап је држао ви |
| му се дотле дивили највише, гледали су га сад попреко, мрко, осуђивали га гласно, претили му.< |
| чију, пљускала у ушима.{S} Обузимали су га чудни осећаји да цепа, да мучи, да се свети на тој д |
| p> <p>— Нека им је алал! — поклапали су га други. — Раде, брате мој, па све варнице искачу.</p> |
| ана.{S} Знаци народне љубави пратили су га улицом.{S} Влада није могла другојачије него му нађе |
| враћао се увече са рада.{S} Грађани су га заустављали, запиткивали радознало.</p> <p>— Иде... |
| о срећи, о љубави и забораву.{S} Они су га тешили, превлачећи постепено вео преко младе Чачанке |
| в.{S} Јако је љут на реакционаре што су га изневерили приликом његове женидбе.</p> <p>Испи чашу |
| Ни ђаци га нису много поштовали, јер су га колеге пањкале, а и сам је био крив: био је лабав, д |
| вршио је прве две године.{S} О распусту га је чекало једно изненађење код куће.{S} Мајка му реч |
| му је једна од првих успомена.{S} Отац га је узео за руку; у пекарници на крају вароши купили |
| далек, хладан, као окаменотина.{S} Ено Гаврила Петровића, вуче пет кила књига, уби га научни р |
| Е ОБРАДОВИЋ“ - БЕОГРАД</p> <p>ДИМИТРИЈА ГАВРИЛОВИЋА</p> </div> <pb n="iii" /> <div type="limina |
| а научни рад, кашљуца већ.{S} Ено Петра Гавриловића, дигнуо десно раме, спустио лево, искривио |
| и ђаво.{S} Ах, како сам гадан, како сам гадан, Боже мој!</p> <p>Вишњине руке додирнуше његове к |
| иви неки скривени ђаво.{S} Ах, како сам гадан, како сам гадан, Боже мој!</p> <p>Вишњине руке до |
| /p> <pb n="305" /> <p>— Арапе! стрвино! гаде! липсотино шинтерска! — грдио је поново рабаџија.< |
| ширених очију?{S} Љубави, мржње, чежње, гађења, дубоке симпатије или смртног непријатељства ?{S |
| била опрана...</p> <p>— Старинске жене, газда-Митре...</p> <p>— Старински човек сам и ја, па оп |
| а, бутеља коњака и емаљираних шерпи.{S} Газда-Митар трговао је још са житом, стоком, шљивама.{S |
| олазио је у њихову кућу као у своју.{S} Газда-Митар га је звао често да га што послуша, напише |
| ише скуп да би се продавао у дућану.{S} Газда-Митар имао је среће у трговини.{S} Послови су ишл |
| ави.{S} Једанпут се толико задржа да га газда-Митар опомену:</p> <p>— Хајд', хајд', синовче; не |
| > <p>— Као на Калимегдану! — говорио је газда-Митар, куцкајући штапом о њено гвожђе.</p> <p>То |
| еп, цене умерене, <pb n="61" /> а млади газда нежењен, па је све ишло како само може бити.</p> |
| иним плавим мастилом, које је можда сам газда-Митар правио.{S} Затим је дошла опет једна карта, |
| ку.</p> <p>Остојића је нарочито помагао газда-Митар.</p> <p>— Оставите ви Радоја — говорио је г |
| је била листа за попис становништва.{S} Газдарица је имала жилав врат и пупаст трбух.{S} Рекао |
| врата, али се она не отворише.</p> <p>— Газдарица није код куће — рече она, па се саже да узме |
| ди га један глас.</p> <p>То беше његова газдарица.{S} Добра <pb n="301" /> жена је била отворил |
| <p>Затим му паде на ум како му је једна газдарица од стана ушла у собу само у кошуљи.{S} Био је |
| куће ју је чекала хладна вечера и љута газдарица.</p> <p>— Није лепо да се девојке задржавају |
| ли.</p> <p>— Чудан народ! — говорила је газдарица својој вратарки за њих. — Постеља до постеље, |
| још — викао је ван себе.</p> <p>Али је газдарица већ била изашла.</p> <p>— И ово, и ово, не тр |
| ватљива, опомену га радости са којом је газдарица унела ту простирку.</p> <p>— Штета је упрљати |
| Под је покривала нова простирка коју је газдарица купила ту скоро и сва срећна унела га у ову с |
| е паприке!{S} Шта нису радили њен муж и газдарица од пансиона да дођу до њих: тражили их по пиј |
| у простирку.</p> <p>У предсобљу чу како газдарица ради нешто у кујни.{S} Ухвати за кваку и изађ |
| што је за собом притворио врата, кад их газдарица отвори, боса, само у кошуљи.{S} Носила је јед |
| . — Ја сам еманципована девојка.</p> <p>Газдарица је не разумеде добро, те је погледа изненађен |
| .{S} Имам вечерас много да учим.</p> <p>Газдарица изађе из собе и рече полако својој мачки:</p> |
| лули и Енглезовцу, с каквом хистеричном газдарицом.{S} Обележени овим врелим гвожђем суревњивос |
| мало у шпацир.</p> <p>Обе девојке узму газдарицу испод руке, шетају до краја сокака, називају |
| ића многим и лепим намештајем.</p> <p>— Газдаричин муж је столар — објасни девојка. — Ради у је |
| ци са својим другарицама, радницама или газдаричиним ћеркама, млад свет који живи неопажен за ш |
| /p> <p>— Збиља?{S} Запаљење није лако у газдаричиним годинама.{S} И кад се преболи, остане увек |
| спресавијаним, дугачким тефтерима њеног газде, неког малог, трбушастог Маћедонца, кисело насмеј |
| года и одроњене земље, о отегнутој јеци гајда по механама где свраћају сељаци.{S} Али писмо исп |
| ећи у Аустрију, него се крио по околним гајевима, повлачећи се дубље у земљу, док се није задрж |
| , уверавало ју је у нови живот: варошка галама, начитани другови, одушевљене другарице, ђачки с |
| ли револуционарне песме и ишли на трећу галерију да гледају <hi>Ткаче</hi>.{S} После би у група |
| главом пуном Ламарка, Кеплера, Њутона, Галилеа, Дрепера, Хемхолца, Спенсера, Ренана, Герхарта, |
| згради, чије су темеље ударили Кеплер и Галилео, Њутон и Декарт.{S} Један од озбиљних млађих фи |
| ецу.</p> <p>— Илићу?</p> <p>— Грађанске гарантије вреде колико пакло дувана, помиловање с робиј |
| а штампе, уставом су дате све грађанске гарантије.{S} Народ бира своје представнике, а ови пост |
| дио се да у своје законе унесе што више гарантије да власт не изигра ове мере.{S} У тој бризи о |
| су џакови кафе, пиринча, шећера, канте гаса, једно буре зејтина са мерилицама обешеним о ивицу |
| а ју је нека лака ватра, која се слатко гасила при додиру чистог рубља.{S} Раније чим би легла, |
| у смех.{S} И Вишња се насмеја.</p> <p>— Гатке! — рече она немарно.</p> <p>— Нагваждања — одобри |
| какав велики божур у некој чудној земљи гатки.{S} Коса јој је падала заводљиво преко лица.{S} В |
| та, читање указа о помиловању, откивање гвожђа и несигурне кораке ослобођеникове који пролази б |
| Разни колосеци, низови вагона и остала гвожђарија образовала је црну, зарђалу масу.{S} На неко |
| што раскораченим ногама као да још носи гвожђе, десно његова госпођа, лево Чедомир, са ногама у |
| је газда-Митар, куцкајући штапом о њено гвожђе.</p> <p>То је био Вишњи најлепши део дана.{S} С |
| дали су му удобнију ћелију, скинули му гвожђе с ногу, допуштали посете пријатеља.{S} Тек под з |
| ом газдарицом.{S} Обележени овим врелим гвожђем суревњивости, они улазе у политику и губе своје |
| е била соба сиротињски намештена: један гвозден кревет, проваљен миндерлук, прозорске завесе на |
| има се свака разликовала: једна је била гвоздена, друга дрвена, трећа на ногаре.{S} Ту собу је |
| циглама.{S} У једном крају се налазила гвоздена пећ, несразмерно велика према самој кујни.{S} |
| на виделе се разнолике зграде станичне, гвоздене машине ружног облика, низови вагона, зеленило |
| е, као утвара, полети уз воду, промакне гвоздени мост и изгуби се негде око оскудног зеленила н |
| материјалистичко схватање на делу: њен гвоздени закон конкуренције оправдава му свако средство |
| хова клупа је из Београда, фабричка, са гвозденим ногама у виду лавовске шапе, и са уским зелен |
| ани црни тегови до сто кила, каје соли, гвоздено посуђе.{S} Из одшкринуте магазе ударала је кис |
| а црпење воде на обали пружала је своју гвоздену руку као нека ружна добричина.{S} Небо опрано |
| p> <p> <hi>Капетан-Машино Зданије</hi>, где се налазила Велика Школа, имало је нечега пријатељс |
| S} Треба га увести у тајне нашега доба, где човечју снагу замењују често вештина и природа.{S} |
| у борбу против формалистичког друштва, где диплома замењује таленат, где парче хартије вреди в |
| се правила готово два засебна сталежа, где је осуђеник с новцем заповедао за паклић дувана осу |
| ољупци где тело дише дахом другог тела, где се крше руке састављене око паса, очи бледе, а миса |
| на гласачка војска по ђачким зборовима, где се драо и скакао на први знак <hi>вође</hi>.{S} Пот |
| арствима и осталим великим надлештвима, где је рад мањи, а плата већа.{S} Они оснивају <hi>танш |
| Хранио се на кредит, до бољег времена, где и раније.{S} То је било тамо, кад се пође са Зелено |
| лу.{S} Било је у сватовима много света, где је познавала извесна лица, од којих су нека жива, а |
| ло друштво по моди руских универзитета, где се негује она двострука камарадерија у политици и ч |
| це, непознате квартове, усамљена места, где се љубавници могу шетати до миле воље, а да не буду |
| е била пуна примитивних баштованџиница, где су се уздизале притке процветале бураније и по који |
| где је живот сина наличио на живот оца, где се снови не пењу ни донде докле се диже дим домаћег |
| е теорије, упућивао га у живот природе, где се дрво с дрветом бори за што више сунца.{S} Понека |
| >На оном месту, близу острва Циганлије, где се пруга дели за иностранство, Илић погледа кроз пр |
| кратизма и непросвећене администрације, где се велика смелост не поклапа са општим скептицизмом |
| ао месец, звезде, целе сунчане системе, где је откривао милионе нових ствари, чуда, лепота, как |
| девојачку школу.</p> <p>— Море, брате, где си ти?{S} Откад те нисам видела — рече му она. — Пи |
| ерка, послушно дете патријархалне куће, где је живот сина наличио на живот оца, где се снови не |
| љеном ћилеру какве сиротињске кафанице, где је један од њих држао <pb n="24" /> агитационо пред |
| ару, скромне, готово сиротињске кућице, где народног борца очекује његова породица.{S} Они ће м |
| бро место: једно богатије село у Млави, где је нашла школу по плану, уређену башту и колегиницу |
| ратки, дуги, испрекидани и продужавани, где душа само додирне душу, па је остави да сања започе |
| еривала су до првих кућа.{S} У клисури, где је дотле расло дивље трње и аптовина, а мртву тишин |
| pb n="208" /> се црвене уски јастучићи, где се жене налакћују и разговарају преко улице.{S} На |
| за насушни хлеб.{S} Ево овде у равници, где се киша очекује као благодат небесни, Морава треба |
| ло света још више.{S} Склони се у крај, где је почињала једна споредна стаза.{S} Начини још нек |
| ог родног града: један дуг, прав сокак, где се куће ћушкају да захвате што више улице.{S} Роба |
| х људи вешт споразум, смишљен ортаклук, где свака страна уноси одређене користи: положај, мираз |
| де онде каквом новом приземном кућицом, где се видела уређена баштица и идилични бунар на точак |
| Теразије, па Крунском улицом на Врачар, где је давао лекције једном гимназисту.{S} Било је око |
| друштва, где диплома замењује таленат, где парче хартије вреди више него глава.{S} Те су је те |
| емаља.{S} Из кујне се иде у дечју собу, где је Чедомир обично држао лекције.{S} Она је била исп |
| мир Илић родио се године 1878 у Ваљеву, где је његов отац био рачуноиспитач.{S} Илићи су били п |
| службу, добивши за преписача у Ваљеву, где је начинио целу своју каријеру.{S} Ту се оженио, по |
| уства о београдском животу, о Београду, где вечито има нечег непознатог, <pb n="122" /> где већ |
| на железничка пруга.</p> <p>— Ту близу, где понекад идем кад сам са̑м.{S} Има једна историска ч |
| бића.{S} Милева отрча на другу страну, где се златила читава простирка, и њен глас, већ без тр |
| сла с војском те пређе на другу страну, где се уздизао неки плот, накривљен, труо при земљи, по |
| едала, стегнутих губица, у лепу долину, где је било тихо и без људи. — Сваког секунда она однос |
| ми се да присуствујем. неком концерту, где хиљаде пријатних и хармоничних гласова звоне око на |
| то има нечег непознатог, <pb n="122" /> где већина људи крију своја уверења и своје особине.</p |
| очека је. — Озбиљно сам се уплашила.{S} Где си била по овој киши?{S} Нигде те нисам видела на с |
| стирала таласаста равница на далеко.{S} Где се окрене, ливада јој је нудила меке, миришљаве про |
| да им извучем — додаде госпођа весело — где су нашли љубав да изјављују!</p> <pb n="198" /> <p> |
| , па лутао по Паризу без циља.</p> <p>— Где си био? — предусретала га Бела кад се најзад вратио |
| ко Чедомира.{S} Она се питала:</p> <p>— Где је он сад?{S} Шта ли ради?</p> <p>— Он је за мене м |
| где се морао одржавати известан ранг, а где се грцало од дугова; рано је познао понижења, тако |
| ака?{S} Ја чујем само право... право, а где је реч дужност?{S} Говори се само о сељаку.{S} Али |
| ноге на ногу, упита с врата:</p> <p>— А где вам стоје?</p> <p>Најзад их донесе: малене ножиће з |
| дстава, и у опште претпостављати, свуда где му је то место, материјалну културу нематеријалној. |
| узе за одбеглим пленом...{S} У државама где је оморина, тежак, загушљив ваздух, прво, као најне |
| мље, о отегнутој јеци гајда по механама где свраћају сељаци.{S} Али писмо испаде кратко, баналн |
| розору, као да је хтео себи дати рачуна где се налази и шта се десило.</p> <p>Једна крупна сенк |
| т, чим је устала, погледала је на врата где је синоћ оставила венац.</p> <p>Он је стајао на ист |
| врати, начини два три круга изнад места где је пао леш као да га тражи; пуче друга пушка; тица |
| еке, југ, лево у шљиваку исток, а запад где су пасла говеда.{S} Сели су у јечам и ужинали.{S} Х |
| му га предао и пољубити сто своје собе где би га нашао.{S} Он је сачувао сва та писма, те зван |
| о њега.{S} Девојка притисну руком онде где јој је срце, не рече ништа, повуче се натрашке, гле |
| их је ухватило на Чукарици.</p> <p>Онде где избија топчидерски трамвај на друм за Обреновац, на |
| , све је разумевала боље народске фразе где се не говори непосредно, обиграва се око ствари и п |
| која је сама попуњавала своје потребе и где је требало новца само нешто за порез или молитву. < |
| ребао је један тренутак, па тек да види где се налази.{S} Ову приземну собицу испуњавао је једа |
| во.{S} Није то за наше жене!{S} У земљи где три четвртине народа не зна ни читати ни писати, ве |
| је провео скучено детињство у тој кући где се морао одржавати известан ранг, а где се грцало о |
| остави да сања започети сан, и пољупци где тело дише дахом другог тела, где се крше руке саста |
| знаје... далеко негде, у непознати крај где би почео нов живот.{S} И као да хтеде остварити ова |
| шај, слатка Вишња — рече јој. — Ја знам где си била.{S} Не покушавај да ми поричеш: ја сам прош |
| Радоје побеже од очеве куће у неко село где су имали родбине.{S} Ту је остао неколико месеца.{S |
| ве окамењене у ћилибару.{S} Ми не знамо где идемо, ми знамо само да смо на путу...{S} Можда све |
| и: те људе или ту стоку.{S} Јадно место где се цели животи истроше, а душа не оде даље од бриге |
| изгуби, да ишчезне с Вишњом у неки свет где га нико не познаје... далеко негде, у непознати кра |
| но материјалним интересима, бруји живот где новац господари свима питањима, царује индивидуализ |
| ција!...{S} Да дивне речи за нашу земљу где нико не воли да се пашти, чак ни за своје задовољст |
| та за један тренутак гледајући у правцу где се она изгубила.{S} Затим се окрену око себе, као ч |
| врхове украшене чипком од букава.{S} По гдегде видело се неко раштркано село.{S} Ветар је донос |
| утизма и на народ гледала као на гомилу геака.{S} Јован Матовић, који је био сишао са пространи |
| се сама! — викнуо би професор.</p> <p>— Геаче!</p> <pb n="267" /> <p>— Матора сулудо!</p> <p>— |
| ке куће. — Он није био прилика за тебе, геачина ваљевска.{S} Без трага му глава.</p> <p>Илић ма |
| ба ти времена.{S} Ти си познат у твојој генерацији.{S} Људи знају твоју вредност.{S} После ових |
| де далеко, у бескрај.{S} Његов несрећни геније, који је дотле владао овом водом, овим планинама |
| се посветила моме делу, била мој добри геније, јер је сваки рад... нарочито овај који траје ви |
| ума показивао му слојеве земље, излагао геолошке теорије, упућивао га у живот природе, где се д |
| н проблем механике, на једну врсту живе геометрије.{S} У науци се чује брујање таласа револуциј |
| ици</hi>.{S} Анри Поенкаре наслања се у геометрији више на осећање него на разум.{S} Иде се чак |
| а, Дрепера, Хемхолца, Спенсера, Ренана, Герхарта, Ампера, <pb n="257" /> Огиста Конта и осталих |
| аиста диван са својим, нешто застарелим гестовима и учтивостима.{S} Пушкарка се већ бринула шта |
| ЧЕДОМИР ИЛИЋ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗДАЊЕ ГЕЦЕ КОНА, БЕОГРАД 1914</p> </div> <pb n="ii" /> <div t |
| S} Министар се осмехну.</p> <p>— Баш си геџа! — пребаци Матовићка <pb n="204" /> своме зету. — |
| тренутку, неко примети да се нешто црно гиба на таласима.{S} Донесоше чакље, али оне беху кратк |
| ешао овамо да се школује, потуцао се од гимназије до гимназије, стално одушевљен, стално без ма |
| с унакарађеним лицем краљевим, те слике гимназије и пијаце које су му представљали Вишњино мест |
| ници учионице.{S} Најзад га истераше из гимназије што је доказивао катихети да природне науке п |
| се школује, потуцао се од гимназије до гимназије, стално одушевљен, стално без марјаша, матуру |
| жбе.{S} Доби место у једној београдској гимназији.</p> <p>— По твојој глави не би добио ни Прок |
| а не зна оно што му је за лекцију.{S} У гимназији је било још горе.{S} Из немачког језика, земљ |
| ва.{S} Отац му је умро још док је био у гимназији, те је од куће добијао врло скромно издржавањ |
| Како јој је сад изгледао јадан живот у гимназији... живот са свима дужностима а без иједног пр |
| ови суплент; поклони се и изађе.</p> <p>Гимназијска средина му је мало годила.{S} Многи професо |
| једнака својим друговима.{S} Није имала гимназијске матуре, недостајала јој је мушка дубина, ја |
| Крунске улице.{S} То је било код једног гимназијског професора, Јована Матовића, познатог опози |
| еоску школу, па је покушавао да продужи гимназију, свршио два три разреда, после ступио у тргов |
| ког пристаништа укрцава на море.{S} Као гимназист другог разреда прочитао је Одисеју, велику, д |
| на Врачар, где је давао лекције једном гимназисту.{S} Било је око пет сати пред вече.{S} Дан ј |
| ="298" /> ужетима за таљиге, правило је гимнастички корак или каскало господски, као да вози кр |
| з протеста, предавала се сва, послушна, гипка, нежна, бледа, цвокоћући и згрчена поред њега.</p |
| {S} Тада се изви из Милевина грла песма гипка као та река:</p> <quote> <l>Ој Мораво, моје село |
| имећивали се њени прљави таласићи жути, гипки, пенушави.{S} Даље се није видело ништа.{S} Киша |
| вино.{S} Један зрак сунца играо се око гирланда од разнобојне хартије, којим је калфа украсио |
| ту.{S} Ја имам осам испита на врату.{S} Глава ми бучи, хоће да прсне.</p> <p>— Знам, знам.{S} Ј |
| сладак уздах отео би му се из груди, а глава му клонула, као да је неког дуго грлио, љубио.</p |
| Изнад њеног рамена се дизала Чедомирова глава, унезверених очију, згрчених уста.{S} Коса му је |
| .{S} Њихове очи нису гледале.{S} Њихова глава није радила.{S} Њихов ум се био онесвестио.</p> < |
| Ти се појављујеш међу нама као усијана глава, као сабласт из старинских романа.{S} Ћифте веџба |
| рхтао пред сјајем њених зеница.{S} Њена глава клону.{S} Он се наже и потражи њена уста.{S} Уста |
| и бистрих као извор у планини.{S} Њена глава је била плава, прави словенски тип, који се у Срб |
| Пред њим се појави, као у магли, Белина глава, са осмехом размаженог детета и шишкама по челу, |
| у светло белило између трепавица.{S} Та глава је заводила, бркала мисли, одвлачила у пропаст.</ |
| лаву промољену кроз врата.</p> <p>Та је глава била окружена мирисавом маглом црне косе.{S} Из њ |
| је, а тетки треба мало, па да је заболи глава.</p> <pb n="28" /> <p> С Кајом је била још једна |
| га, рекавши му тмурно:</p> <p>— Није ми глава сад за то.{S} Жена ми се разболела.{S} Прала јуче |
| енат, где парче хартије вреди више него глава.{S} Те су је теорије храбриле, подизале, одушевља |
| биле зашле за кукуруз, види им се само глава.{S} Поље је дисало мирно.{S} Још се јурила она дв |
| тебе, геачина ваљевска.{S} Без трага му глава.</p> <p>Илић махну руком кочијашу да полази, и ви |
| н облак ширио се све више изнад њихових глава.{S} Па ипак, они пођоше напред.{S} На загрејану р |
| евојком, којој примети само главу, и од главе бео, нежан профил с очима дубоко занесеним у млад |
| омоли наврата: збрчканог лица, повезане главе, згурених плећа.</p> <pb n="313" /> <p>— Шта ти ј |
| их руку, он је видео визију Вишње, њене главе, њених очију које поздрављају својим топлим погле |
| ма лаком поветарцу, њихале своје шарене главе, брујале једва чујно и као да су јој давале неки |
| Он је ишао полако, крајем пута, оборене главе у страну, и викао као по дужности:</p> <p>— Ево л |
| {S} Она га није видела, ишла је оборене главе и храмала јаче него икад.{S} Дотле су пркосили је |
| а у њу.{S} То је била слабост ове учене главе.{S} Она је кроз њу гледала свој велики Београд.{S |
| угог усијаним очима.</p> <p>С девојкине главе пале су укоснице.{S} Миришљава коса просула се ка |
| ко дизали своје криве, таште, жутокруне главе и лепо се повијали према поветарцу који је пиркао |
| од ње, стајао је Чедомир блед, погнуте главе, намрштених обрва, присебан потпуно и спреман да |
| ике оне две девојке нису му излазиле из главе, тако магловите, обвијене димом, сенкама и супрот |
| ости изгледале као да хоће да искоче из главе, обучен нешто немарно, са краватом која се пела у |
| елу, од врхова прстију па све до чела и главе.</p> <p>Сањала је да су ишли пешке, као у селу.{S |
| ратко човек с дугачким носем, не дижући главе са свога длана.</p> <p>— Не учи толико, разумеш? |
| } Узе двоје младих за руке, приближи им главе, на нешто драмски начин, загрли их обоје и рече в |
| ични, ови млади људи су, доцније, махом главе парламентарних режима.</p> <p>Други тип је био ве |
| миров звонио у њеним ушима, облетао око главе, додиривао јој запаљене образе и лепио њене усне |
| су дугу црну кецељу, просту витицу око главе, сукњу изнад чланака, притискивале по један свежа |
| дно брдо, кад ветар скиде Вишњи шешир с главе и понесе га низа страну.{S} Млади човек потрча за |
| ити свој проблем. — Изникнуће ми на врх главе.{S} Једи шта ти се донесе.</p> <p>— Ја не могу ов |
| ржала је руке у крилу. <pb n="52" /> На глави јој је био прост шешир од сламе.{S} Па ипак, млад |
| око његовог голог, здравог врата.{S} На глави је имао качкету, пушио на лулу и бријао бркове.{S |
| стране, ишле су две жене, с марамом на глави, чији су крајеви били везани испод браде.{S} На и |
| ерана, са огромним, сељачким шеширом на глави и високим чизмама на ногама. — Еј, Милисаве, ходи |
| ало је попрсје Вука Караџића с фесом на глави.{S} Десно од ормана, на сточићу уметничке израде, |
| шегрт је ишао средином улице, носио на глави трубу од фонографа и певао колико га грло доноси |
| то рећи.{S} Али не могаде.{S} У његовој глави је било мутно.{S} Он је био у стању пијана човека |
| оградској гимназији.</p> <p>— По твојој глави не би добио ни Прокупље! — пришила му је ташта по |
| стеља јој је пријала угодно.{S} У њеној глави, брзо као у кинематографу, <pb n="34" /> појављив |
| не мисли које су јој од синоћ лутале по глави.{S} Она заћута, и тек пошто се први час сврши, уп |
| узимао га неки флуид, сладак и тежак; у глави му се бркало, срце готово престајало куцати.{S} Б |
| а у лицу и мртвих, опружених руку.{S} У глави јој је било празно.{S} На очи јој се хватала магл |
| бога ти, Бела.{S} Теби је само љубав у глави.{S} Љубав, љубав... није она све у животу.{S} Ја |
| и.{S} Јесења ноћ ју је опијала, слике у глави обавијале се као паучина; у крв улазила грозница |
| не око паса, очи бледе, а мисао умире у глави.{S} Њему су ти загрљаји падали слатко на срце.{S} |
| кта, оборених очију, без иједне мисли у глави.</p> <p>Бела се није бранила.{S} Зенице су јој се |
| њу заборављају?{S} Зар она није велика, главна наша река ?{S} Од ужичких голија и врањских вино |
| се било далеко одмакло с послом.{S} Оба главна зида на брани била су подигнута.{S} Ништа јаче у |
| вршавала су у Србији своје стварање два главна политичка фактора, народ и круна.{S} Народ је би |
| празнину улице.{S} Кроз широм отворена главна врата, на средини куће, виделе се простране степ |
| кама и супротностима, као у сну.</p> <p>Главна стаза разређивала се.{S} Шетачи се враћали у гра |
| за њу.{S} Чедомиров поглед пређе преко главне стазе, која је описивала једну врсту круга, прел |
| ећи се љубазно њеним величинама.{S} Ето главне улице њеног родног града: један дуг, прав сокак, |
| о здравог морала, расуло и нерад, то су главне одлике данашњег народног живота.</p> <p>Једног м |
| ош, јер је он највише настрадао: био је главни акционар.{S} Отишли су они лепи зидни часовници |
| к у земљу.{S} Реакција је пала.{S} Њени главни стубови скрхали <pb n="6" /> се као од стакла.{S |
| т четири рецепта за разне врсте.{S} Њен главни задатак био је да допуни свога мужа тиме што ће |
| магацина и скела.</p> <p>Остојић је био главни настојник.{S} Сав каљав, поцрнела лица, опрљена |
| о прост; брана и тунел поред ње били су главни радови предузећа; наравно да су онда и скупо ста |
| ве Фондова сазида лепу кућу у једној од главних улица.{S} Чедомир је провео скучено детињство у |
| уботу 9 јула 1900 године, Чедомир Илић, главно лице овог романа, корачао је лагано својим уобич |
| ама:</p> <p>— Браво, господин-Илићу!{S} Главно је кад се двоје воле...{S} А свет, фамилија, нов |
| ма које се пате, а не сметају.</p> <p>— Главно је да јој је срце здраво — рече лекар на последњ |
| есних места, а нападао је на оно што је главно, на основе и темеље, у које се мало ко пача.{S} |
| дељом на пиво.{S} Место паланке и њеног главног сокака, пред Вишњом је мисао цртала будућност к |
| но помиловање.{S} Странка му даде место главног уредника свога органа.{S} Знаци народне љубави |
| воје куће.</p> <p>Света је било доста у главној улици и пред кафанама.{S} Људи су гласно разгов |
| бакалина.{S} Њен отац је држао дућан у главној улици коју чини у тој вароши пут Крагујевац—Ужи |
| му други обрт, те се одважи да удари на главну ствар.</p> <p>— Ти га волиш, дакле? — рече меким |
| >Кућу су реновирали из основа.{S} Ту је главну реч водила госпа-Клеопатра.{S} Нашла је једног ј |
| ста који ради само на крупно; гледајући главну ствар превиђа споредну, вечито се нечем чуди, ве |
| <p>— Добро.{S} Мени је иначе доста моје главобоље.{S} Само знај, нећу скандала у кући — заврши |
| у роде, с претенциозном <pb n="311" /> главом и превртљивом душом.{S} Што јој се некад допадал |
| И под јелом заспала девојка.</l> <l>Под главом јој снопак детелине —</l> <l>Ој убава, убава дев |
| ивот, за нова прегнућа.{S} Својом малом главом, она је обухватала ове обадве широке царевине ми |
| смешила благонаклоно, климала угојеном главом и пружала руку, пуну јевтиног прстења, у висину |
| исто у магли, нејасно, непотпуно, само главом.{S} Била је права противност Бели.{S} Чедомир на |
| уж једном кад се вратио из библиотеке с главом пуном Ламарка, Кеплера, Њутона, Галилеа, Дрепера |
| е?{S} Корачала је тешко, леђа је сагла, главу оборила ниско; није журила, а није, управо, знала |
| променила.{S} То није био више арап.{S} Главу је спустио, очи затворио.{S} Није осетио или није |
| ало на огледалу.{S} Затим се дохвати за главу и растрже плетеницу.{S} Плава, свилена коса се пр |
| е око раздрљеног грла.{S} Она је губила главу, као гуска коју појуре са две стране.{S} Неколико |
| оетским гласом. — Ти си сасвим изгубила главу!</p> <p>— Да; ја га волим... ми се волимо; је л’ |
| рча девојци.{S} Њена слика му је бунила главу.{S} Хтео је да опет под руком осети њено тело, да |
| човек ћутке, с кишобраном натученим на главу и изгледао као сенка.</p> <p>Вишња се стресе.</p> |
| у њима је био и арап.{S} Носио је и сад главу оборену и климао десно-лево.{S} Чедомир задрхта.{ |
| де издржати тај бронзани поглед те саже главу.</p> <p>Мисли му пређоше опет на професора.{S} Уч |
| ме што ће се написати.{S} Затим, подиже главу и задржа је тако уздигнуту цело време, дајући ути |
| пошто свршиш школу?</p> <p>Каја подиже главу и погледа своју другарицу расејано.{S} Чудила се |
| ка се осети донекле увређена, те подиже главу.{S} Њен поглед се сусрете с младићевим.{S} Његове |
| акође своју другарицу, покуша да окрене главу на другу страну, али се његове очи не могаху одво |
| ипе бацају густе сенке око њих и заносе главу својим тешким мирисом.{S} Стога се она отимала, к |
| l> <l>Имала си срце насмејано,</l> <l>И главу си оборила младу.</l> <l>Ко̑ одговор на сву љубав |
| а ручак", ошкрину полако врата, промоли главу кроз отвор и несташно додаде:</p> <pb n="137" /> |
| бацале су велики хлад.{S} Девојка обори главу, и посматраше дуго своју сенку која је расла поре |
| оде својом неприродном логиком; пуне ти главу својим непроменљивим законима; говоре ти о људима |
| еда плашљиво у младића, па после спусти главу и доврши као по дужности : — Наша модерна жена из |
| е домаће прилике и неприлике, и сагнути главу пред потребама породице.{S} Стога млада девојка н |
| ао обвити руке око њеног струка, завући главу међу те две расцветале руже што се крију у борама |
| а с канабета као кривац.{S} И заронивши главу у крајеве девојкине хаљине, загрца:</p> <p>— Опро |
| е другарице, клече поред ње, подиже јој главу својим изанђалим рукама, и обузета оним присним с |
| њен крај, бунили <pb n="218" /> су јој главу, мучили је као нешто живо, гушили, давили.{S} Јез |
| е своје постеље.</p> <p>Младић је дизао главу на овај глас.{S} Он му је звонио као труба војске |
| .{S} Један путник је промаљао радознало главу кроз отвор на колима.{S} Платно позади лепршало с |
| ћ с једном девојком, којој примети само главу, и од главе бео, нежан профил с очима дубоко зане |
| дочека га Бела, држећи непрестано само главу промољену кроз врата.</p> <p>Та је глава била окр |
| не одговори.{S} Причајући био је дигнуо главу и гледао у небо.{S} Девојка је опет посматрала ри |
| ред њом, загрлио је око паса, притиснуо главу на њене груди, на тело.{S} Осетила је тај загрљај |
| шавало постепено, свест му се враћала у главу, и он се питао:</p> <p>— Шта сам урадио!</p> <p>Т |
| вао; „Ми смо слепи код очију, утучени у главу, стока божја!“</p> <p>На спрату над дућаном седел |
| ба да слуша мужа.{S} То му се увртило у главу и није хтео за длаку попустити, као да би се огре |
| к јој она <pb n="115" /> уноси забуну у главу, претрчи поново преко дворишта, упадне у своју со |
| очеше и друге да се враћају у младићеву главу.{S} Он опази у Вишњиним очима један влажан сјај.{ |
| да не сретне једног човека кога за живу главу није хтела видети.{S} Ипак, корачала је даље.{S} |
| рнуше његове косе.{S} Она подиже његову главу и гледаше га кроз сузе, као да га је жалила, као |
| н.{S} Кад се каква идеја усади у његову главу, она се тако угњезди да је ни сами ђаво не би мог |
| а забележим идеје које лутају кроз моју главу и изгледају ми сјајне; кадгод, чини ми се, успем, |
| развијену и потпуну.</p> <p>Илић погну главу и спреми се на пљусак грдњи.</p> <p>У том тренутк |
| као деца.{S} Она се предомисли, окрену главу и продужи даље.</p> <p>Имала је утисак као да лут |
| /> додаде пружајући му руку, па окрену главу да би сакрила своје узбуђење.</p> <p>— Збогом!... |
| развијено тело, као у жандарма, крупну главу, црне веђе, круто држање, набељене образе и офарб |
| </p> <p>Арап је држао високо своју лепу главу, и није хтео да погледа те одрпанице.{S} Кад би с |
| а је теби?{S} Куд си нагао?{S} Ти губиш главу.</p> <p>У том, на часовнику у трпезарији изби два |
| ђаво разумео?</p> <p>— Да.{S} Ти чекаш, гладан и жедан, награду за твоје философске спекулације |
| ног класичног магарца који је скапао од глади између две гомиле сена, не могући да се реши коју |
| поред своје философије није већ умро од глади.{S} Свој позив је схватао на старински начин.{S} |
| и и губи се, и као што би радила мајка, глас целог народа их љушка у њиховим гробовима.</hi> </ |
| човек добија симпатије или антипатије, глас мудраца или глупака.</p> <p>— Немогуће, Вишња.{S} |
| овор с њом; говорила је о тој методици, глас јој је дрхтао, бојала се да њена другарица не сазн |
| д толиким светом, није је остављала.{S} Глас часовника наносио јој оне опојне тонове, шапутао п |
| ц</hi>, отворио га насумце, па читао на глас стихове, предајући се чару философске поезије Њего |
| хвати и Бела, мећући у свој мало пискав глас нешто природне женске жеље за допадањем.</p> <p>Мл |
| ан крај, као заставу, брисао нос на сав глас и хвалио одличну кујну своје жене.{S} Кад би му, и |
| Деца се враћала с купања и дерала у сав глас.{S} Парк је пак ћутао усамљен.{S} Тек овде онде ви |
| лан — трже је из тог размишљања Радојев глас, округао у томе тренутку, мек, треперав, као да се |
| кроз њу као њен крвоток.</p> <p>Радојев глас и, час немо а час гласно, запљускивање домаће воде |
| p>— Хајдемо, Вишња! — зашкрипа младићев глас с дна груди.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| ати доказа сигурне будућности.{S} Његов глас је дрхтао:</p> <p>— Ја се нисам шалио.{S} Часна ре |
| S} Часовник је куцао на столу.{S} Његов глас би се утишао по каткад да се једва чује; затим се |
| у одбрану свога новог познаника, подиже глас и рече изазивачки својој другарици:</p> <p>— Он ме |
| те опробаних пријатеља.{S} Угушивала је глас савести.{S} И, он је сад оставља...</p> <p>— Без ј |
| b n="36" /> која ју је опседала, али је глас Чедомиров звонио у њеним ушима, облетао око главе, |
| е приближавали.</p> <p>— Вишња! — чу се глас човека који ју је јурио.</p> <p>Она се окрену.{S} |
| е на тле.</p> <p>— Колегинице ? — чу се глас из друге собе.</p> <p>Стара девојка понови још јед |
| јука, њему се чинило да слуша њен љупки глас, који му добацује слатке, заношљиве речи.{S} А кад |
| умре.</p> <p>— Пријо? — закрешта женски глас однекле.</p> <p>— Пријо, Маро! — одговори јој друг |
| e> <p>— Ево цвећа! — викну један женски глас.</p> <p>Гомила се растури по утрини.</p> <p>Вишња |
| те јесени, заустави га нечији девојачки глас:</p> <p>— Чедомире!</p> <p>То је била Каја, једна |
| е у Београд! — шапутао јој је унутрашњи глас. — Ти си дошла у њега весела као срна, <pb n="243" |
| приливи одлучности.{S} Један унутрашњи глас му је довикивао:</p> <p>— Буди храбар.{S} Ради.{S} |
| е.</p> <p>Младић је дизао главу на овај глас.{S} Он му је звонио као труба војске која иде у по |
| препоручуј вечиту скрушеност; пењи свој глас за једну ноту више изнад свакидашњости.{S} Ето ти |
| <p>— Вишња Лазаревна! — чуо би се у том глас неког из њеног друштва, и она је већ заборављала н |
| о му се кожа одваја од лубање.{S} Један глас из најтамније дубине његове душе проговори узнемир |
| реба ми за потпалу? — изненади га један глас.</p> <p>То беше његова газдарица.{S} Добра <pb n=" |
| имасама, вратом и куковима, и, за један глас више, наручивале мокролушким жаргоном:</p> <p>— Ст |
| дно дува за њен врат и један тајанствен глас јој шапће страшне, неразумљиве речи.</p> <p>Избега |
| ивне, само да знате!... чу се отуда њен глас, јасан сад као од чистог метала.</p> <p>— Нису мно |
| > <p>— Ево ме... узми ме! — промуца њен глас.</p> <p>Девојка је падала у све већи занос.{S} Ску |
| где се златила читава простирка, и њен глас, већ без трунке тајанствености, одјекну долином:</ |
| Зато што сте ме пољубили — одговори њен глас, а њена насмејана уста, зајапурени образи, њен ђав |
| ко бих радо побегла од куће.</p> <p>Њен глас је дрхтао и био искрен.{S} Илић осети извесно сажа |
| о да говори... полако, дижући постепено глас, према значају предмета, одушевљавајући се, па пад |
| е такође придруживала ћерци, говорила у глас, причала о повој краљици, изговарајући полако њено |
| p>Хтеде још нешто рећи, али осети да му глас дрхти.{S} Једно јато врабаца крештало је лево у тр |
| ав човек, испупчене јабучице, промуклог гласа и светлих очију. — Јер еволуцијом треба припремит |
| анке за шешир.</p> <p>— По два гроша од гласа!</p> <p>— Тако се грађанска права жртвују... да, |
| се стално налазе у недоумици: да ли да гласају по свом убеђењу, <pb n="278" /> па да оборе мин |
| инистра који не дели то мишљење, или да гласају против свога убеђења па да сачувају министра.{S |
| гитационо предавање.{S} Он је био верна гласачка војска по ђачким зборовима, где се драо и скак |
| абележен јучерањи случај.{S} Белешка је гласила :</p> <quote> <hi>Досадила му самарица.</hi> — |
| ремања куће, готовљења ручка, водила је гласне разговоре.{S} Међу њима видели се бољи чиновници |
| и су га сад попреко, мрко, осуђивали га гласно, претили му.</p> <p>У једном тренутку, неко прим |
| богаљи.{S} Ју, господина — додаде после гласно, па збаци љутито шал са себе. — Мустра бечка, бо |
| а цигара — додаде за тим, насмејавши се гласно.</p> <p>Ваљада при том прогута мало дима, те се |
| тета је упрљати тако скупу ствар — рече гласно.</p> <p>Диже се полако.{S} Ноге су га једва држа |
| олесна жудња да рашири руке и да завапи гласно.</p> <p>— Имате ли мало хартије?{S} Треба ми за |
| о младенцима — понови она последње речи гласно.</p> <p>Ударац је дошао тако изненада, био тако |
| и!...{S} Је ли, колегинице — рече затим гласно — шта ти мислиш о сентименталности ?</p> <p>— Он |
| <p>— Баш је красан момак! — рече готово гласно.</p> <p>Тада се сети великих планова Радојевих и |
| .</p> <p>Радојев глас и, час немо а час гласно, запљускивање домаће воде утицали су чудно на Ви |
| траве.</p> <p>— Да дивна кола! — кликну гласно, потрча тамо, посади се у његову средину и стаде |
| авној улици и пред кафанама.{S} Људи су гласно разговарали.{S} Најчешће се помињале речи о I</p |
| ма од јевтиног дувана.</p> <p>— Већином гласова решено је да парламентаризам треба помоћи — гов |
| Купио.{S} Вели ми, тај ми носи педесет гласова.{S} Дао је две банке за шешир.</p> <p>— По два |
| примедбом, једним од оних тајанствених гласова у нама самима који не варају никад. „Мени треба |
| рту, где хиљаде пријатних и хармоничних гласова звоне око нас.</p> <p>Бела је стојала пред њим. |
| о.{S} Ветар је доносио отегнуте сељачке гласове који се нису разбирали: да ли су песма или запе |
| олазити.{S} Из горњих места допирали су гласови о поплави.{S} Бујице однеле мостове, разориле п |
| </p> <p>— Завршила сам — одговори Вишња гласом који је сад звонио поузданије. — Али не мислим д |
| ворио истину.{S} И ја вам кажем — удари гласом Матовић, као да држи предавање — истину не треба |
| рома млада! — говорила је девојка мајци гласом у којем је одјекивала жалба и прекор. — Тако ми |
| Куда хоћеш — одговори она нешто рапавим гласом.{S} Затим додаде блаже : — До пред вече немам ни |
| гинице — одговори јој девојка молећивим гласом. — Није било намерно...</p> <p>— Нема шта да те |
| га волиш, дакле? — рече меким, поетским гласом. — Ти си сасвим изгубила главу!</p> <p>— Да; ја |
| браћајући се Бели, неприродно умекшаним гласом. — Он није на одмет.{S} Ја сам то видео на робиј |
| , па ослови студента нешто извештаченим гласом:</p> <p>— Лепа парада, господин-Илићу!...{S} Нис |
| <p>— Простачке приче — рече он сигурним гласом. — Ти не верујеш, ваљада, у те бесмислице?</p> < |
| отврди његова жена, па настави одлучним гласом: — Изгледа да се и она свиђа њему...{S} Вере ми, |
| га, све ће се урадити — одговори јој он гласом који није трпео примедбе.</p> <p>Кад дође на Вел |
| тра... сутра, а не данас — одговарао је гласу своје савести.</p> <p>Белино понашање га је такођ |
| .</p> <pb n="166" /> <p>Али упркос томе гласу одлучности, који помаже паметне људе у њиховим бо |
| линица, ова је најстарија и на најбољем гласу.{S} Читаве бајке причају се о људима који су јели |
| рене, изузев неколико ноћних, на рђавом гласу. <pb n="167" /> Он изабра најгору, <hi>Еснафлију< |
| срдачност, која је звонила у девојкином гласу, чинили су своје дејство.{S} Илић је заборављао н |
| с природном и инстинктивном грубошћу у гласу, кад је Илић улазио у трпезарију, док се госпођа |
| ада ми се — рече најзад, са строгошћу у гласу — што се Бела <pb n="163" /> виђа по улици са они |
| румен по образу и остави младићу утисак глатке коже и нечега чистог.</p> <p>Вишња се стресе.{S} |
| није било вруће, већ врло благо, меко, глатко, да је ваздух био као у купатилу.{S} По тротоару |
| е су се почињале поверљиво оцртавати на глаткој материји кецеље; оне обе имале су у цртама на л |
| та Поповић да ми није шта род.</p> <p>— Гле ти, видре, чак га и то интересује — одврати госпођа |
| крили од Турака — додавао је други — а гле ти сад чуда!{S} Хвалимо те, Господе, велика су дјел |
| влажном хладу лозиног зеленила, и да је гледа, <pb n="222" /> посматра њу и њен венац са жаљење |
| дан: миран студент из унутрашњости који гледа своје књиге, труди се да одговори свима дужностим |
| крај прозора.{S} Пријало јој је да тако гледа како зора свиће.{S} Нешто велико и утешно долазил |
| итала је књиге, седела крај прозора што гледа на сокак и посматрала земљу свога детињства смеше |
| их двојица се беху примакли прозору што гледа у двориште.{S} По калдрми је играло суво и топло |
| љство.{S} Него, враћај се у Београд, па гледај своју науку.</p> <pb n="234" /> <p>— Али, тата — |
| .. слатка Вишња, пробуди се, устани; не гледај ме тако.{S} Нашла сам ти дивна момка, разбери се |
| мене долазе моја браћа.</p> <p>— Не, не гледајте на те ситнице, на новац.{S} Погрешићете — рече |
| не говоре.{S} Ћуте по неколико дана.{S} Гледају једно друго хладно као сто, као столицу.{S} Јед |
| нарне песме и ишли на трећу галерију да гледају <hi>Ткаче</hi>.{S} После би у групама пратили ј |
| еп пар.{S} Људи су се заустављали да их гледају.{S} Већ се примицало вече кад се нађоше на Ћири |
| S} Кад је у клисури надзиравао раднике, гледајући хиљаде њихових црнпурастих, замахнутих руку, |
| рце, не рече ништа, повуче се натрашке, гледајући га нетремице, и изгуби се иза врата лагано, н |
| лони се на дрвену држалицу и изгуби се, гледајући тупо у воду.{S} Мртвачки сандук њихао се свеј |
| д.{S} Пуштала га да говори, и тек тако, гледајући у страну, осећала се сигурна у његовом присус |
| ро које сам учинио у животу — рече још, гледајући у простирку.</p> <p>У предсобљу чу како газда |
| жи, идеалиста који ради само на крупно; гледајући главну ствар превиђа споредну, вечито се нече |
| ни јучерањи дан неће вратити никад.{S} Гледајући у књиге, ти живиш затворених очију, практичан |
| во пророчке речи — примети у себи Вишња гледајући расејано у своју давну другарицу која се није |
| — говорио му је тада полагано, суво, не гледајући у њега већ у један кут од салона и као враћај |
| Боже мој, да сам ластавица! — рекла би гледајући тако њихове црне тачке у дубинама небесног пл |
| шња оде, Чедомир оста за један тренутак гледајући у правцу где се она изгубила.{S} Затим се окр |
| озора и тражила своје старо задовољство гледајући људе <pb n="57" /> и ствари тако тесно везане |
| дан...</p> <p>— Пуста жеља!{S} Јер само гледајући у прошлост, ми можемо знати шта је вредео наш |
| ирна, пријатна, љупка — продужи Остојић гледајући у бело платно Моравино. — А видео сам је надо |
| у ноћној кошуљи, боса.{S} Као ван себе, гледала је своју слику, слику не ње, него друге жене, н |
| га је такође приметила.{S} Црвенила се, гледала га весело и смешила се.{S} Њени зуби сијали су |
| е.{S} Гриже савести било је нестало.{S} Гледала је на онај догађај с Чедомиром у њеној соби мир |
| јама просвећеног апсолутизма и на народ гледала као на гомилу геака.{S} Јован Матовић, који је |
| у папучици, обешеној о зиду.{S} Она је гледала неодређено, преда се.{S} Илић је био полуга на |
| будемо срећни.</p> <p>Дрхтећи, Вишња је гледала у своју другарицу и није речи могла рећи.</p> < |
| одговарала, ма да ју нико није питао, и гледала младића задивљено, угризнуте усне, истурених гр |
| ић девојци која је стајала поред њега и гледала, стегнутих губица, у лепу долину, где је било т |
| а лагано да би га што мање узнемирила и гледала у њега сивим, остарелим очима које су цуриле.</ |
| Двором.{S} Ишла је одмереним кораком и гледала преда се.{S} На пола растојања она подиже очи и |
| бост ове учене главе.{S} Она је кроз њу гледала свој велики Београд.{S} По неколико пута преко |
| ала се огледала у води тако јасно да је гледалац мешао стварност са илузијом.</p> <p>— Нигде ни |
| Њене бистре очи биле су широм отворене, гледале радозналом безазленошћу у једну утврђену тачку, |
| се сусрете с младићевим.{S} Његове очи гледале су је из својих дупља загонетно.{S} Она признад |
| е његове сјајне, проницаве очи, које су гледале из својих дупља нешто унезверено, као да је душ |
| узето неком унутарњом ватром.{S} Очи су гледале укочено.{S} Зуби се белели испод згрчених усана |
| >Време је пролазило.{S} Њихове очи нису гледале.{S} Њихова глава није радила.{S} Њихов ум се би |
| Они који су му се дотле дивили највише, гледали су га сад попреко, мрко, осуђивали га гласно, п |
| пио народ са целе планете.{S} Сви су је гледали са ужасом.{S} Није било ниједног симпатичног по |
| 91" /> <p>Они се беху пробудили упола и гледали једно другог усијаним очима.</p> <p>С девојкине |
| ши после великих врућина.{S} Прозори су гледали у врт, чије воћке, још младе, пружале су мршаву |
| ен рад.{S} Гледао сам је толико пута... гледам је и сад, а никад је се нећу нагледати.{S} Чини |
| тог, неодређеног.{S} Корачао је улицом, гледао право све што је сретао и није видео ништа.{S} Т |
| поред ње, шапутао јој нешто поверљиво, гледао ју је нетремице, жељно.{S} Пролазили су поред по |
| одизањем електричне индустрије у Чачку, гледао је остварење своје љубави према бакалиновој ћерц |
| ошлост црта у игри пролетњега сунца.{S} Гледао ју је; у срцу је осећао као неку песму, радост ш |
| позива на велика дела, узвишен рад.{S} Гледао сам је толико пута... гледам је и сад, а никад ј |
| киша ухватила ван вароши.{S} Он је онда гледао у њу кроз будућност која обећава све, а сад је п |
| з.{S} Слично разоружаном ратнику, он је гледао својим сопственим очима, како све иде у пропаст. |
| твену вредност, он је оклевао.{S} Он је гледао сваки дан толико људи који се бацају у живот с ч |
| рмонију његове идеалне жене.{S} Тако је гледао у врх једног багрена и у његовим последњим грана |
| обраслом у травуљину.</p> <p>Чедомир је гледао право пред собом.{S} Позвао је ову девојку да јо |
| љи, највреднији, најмилији.{S} Он ју је гледао занесеним очима.{S} Његово лице није имало сјај |
| > <p>— Универзитет?</p> <p>Младић ју је гледао својим чудним сјајним очима и као да се питао да |
| готово понизно, с лулом у левој руци и гледао тамо у правцу планина на западу.{S} Он је био ми |
| ори.{S} Причајући био је дигнуо главу и гледао у небо.{S} Девојка је опет посматрала рит, Дунав |
| .{S} Младић је куцао штапом о калдрму и гледао преда се.</p> <p>— Узми га кад ти се допада! — р |
| водити, ко ће децу намирити, ко ће тебе гледати?</p> <p>— С уздањем у Бога, све ће се урадити — |
| а ако неће, значи да није за њу, па ће гледати друга посла.{S} Шта је мени шкодила слобода, ка |
| за његову несрећу.{S} Тешко јој је било гледати га како иде од куће до куће, те оправља сатове, |
| негде да је љубав слађа кад је мрак.{S} Гледаћемо звезде...</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| ори.{S} Не радиш снагом него мозгом.{S} Гледаш кроз прозор: људи се паште, <pb n="59" /> снег п |
| гове косе.{S} Она подиже његову главу и гледаше га кроз сузе, као да га је жалила, као да је жа |
| под.{S} Затим их поново диже и укочено гледаше посну боју и редове штампаних слова, која су ра |
| .{S} Иде се чак до физике, појављују се гледишта која, ако се усвоје, прете донекле целој зград |
| чке спекулације и ставити се потпуно на гледиште позитивистичке философије.{S} Пронашао је библ |
| је дошла у то село.{S} Трипут је потом глог обелио.{S} Трипут се лала зажутела у школском врту |
| идемо?</p> <p>Тада се и по четврти пут глог белио, лале жутеле, славуји певали.{S} Нова трава |
| ши уздиже се велика, старинска црква са гломазним кубетом од лима.{S} Око ње су ситне куће на ј |
| што је био на румунском двору, као овај глумац што је играо Кина, као овај бакалин што је увози |
| вде по кога свог представника.{S} Поред глумца седео је трговац, поред студента официр, поред ч |
| ће бити плус, Зарија.</p> <p>— Свет је глуп, Илићу, он не воли паметније од себе.</p> <p>— Ја |
| једно за друго.{S} Време, ћуд или неки глуп неспоразум, раздвојио нас је...</p> <p>— Не криви |
| о из школе.{S} Здрав, млад, ни ружан ни глуп, тамо вамо, па се ми венчамо пре испита...{S} Крас |
| х, паметних, поштених људи прави бедне, глупаве, непоштене канцеларијске слуге, чији је живот п |
| мим да је васељена створена ради гомиле глупака.</p> <p>Девојка стеже усне, као да тражи снаге, |
| патије или антипатије, глас мудраца или глупака.</p> <p>— Немогуће, Вишња.{S} Сад ти претерујеш |
| ћу, певају, цвркућу по ваздан.</p> <p>— Глупе жеље! — закључила би убрзо затим.</p> <p>Она је б |
| о новаца; десило се <pb n="46" /> тако, глупо, остао је без марјаша, а није мислио да ће му што |
| сило без његовог знања, да је био жртва глупог случаја, и да... на крају крајева, он њу воли јо |
| твене умове, а тебе вреба фарисејство и глупост.</p> <pb n="285" /> <p>— Фразе!</p> <p>— И фраз |
| дствено и његовој жени.{S} У противном, глупости које треба осудити.</p> <p>Ко зна колико би то |
| >Бела згужва новине.</p> <p>— Остави те глупости, бог с тобом!...{S} Говоримо о нечему веселије |
| пијана човека који добро види да прави глупости, а продужава и прави их нове, све му изгледа л |
| између два пољупца.</p> <p>— Не говори глупости...</p> <p>— Читала сам негде да је љубав слађа |
| би се свестио, чупао из срце ту опасну гљиву, а заједно са њом и слику младе Чачанке.{S} Хтео |
| сећао добро <pb n="140" /> као у топлом гнезду.{S} Дубока тишина је повећавала чаробност тренут |
| д света, док му она разједа срце, а њен гној прља, трује.{S} С времена на време, он би се свест |
| бинација неће уништити закон борбе који гноји земљу својим жртвама?...{S} Шта то мари нешто мал |
| та је ово мени?{S} Ја нећу то.{S} Ја се гнушам тога сна.</p> <p>Девојка се уједе за усну.{S} Кр |
| ици, а са сунца опет на девојку, на њен го врат, на белу руку, спуштену лако на ивицу од канабе |
| о у шљиваку исток, а запад где су пасла говеда.{S} Сели су у јечам и ужинали.{S} Хлеб је био ме |
| се да их разуме обе и да их помири.{S} Говор њеног земљака био јој је ближи, јер је био практи |
| а, Радоје није знао звонке фразе, његов говор није био окићен социолошким и економским терминим |
| — рече јој једном кад је срете и поведе говор о електричном предузећу. — Само је тунел затрпан |
| орског села чији се отегнути нагласак и говор кроз нос одржавао још после толикогодишњег аклима |
| ра Вишња“.{S} Али се свлада, па настави говор о политици:</p> <p>— Слобода штампе је изиграна.{ |
| војку тако близу себе.{S} Он не настави говор.{S} Његове очи су се наизменично кретале са девој |
| ен заборав.{S} Млади човек не поче свој говор о вољи, али се не предаде ни привиђењу који је ки |
| ликих планова Радојевих и целог његовог говора на Моравиној обали.{S} Погађала је да му се допа |
| } Стога узе други пут, прими од његовог говора што је ишло у корист њеног плана и рече Чедомиру |
| :</p> <p>— Дуго смо причали.{S} Било је говора и о томе ко ће ући у кабинет...</p> <p>— Је ли, |
| ти главу својим непроменљивим законима; говоре ти о људима само <pb n="283" /> као о одвојеним |
| , Матовића.{S} Слушала је од другова да говоре са завишћу да је то најбоља кондиција у Београду |
| .{S} Најмањи повод био је довољан да не говоре.{S} Ћуте по неколико дана.{S} Гледају једно друг |
| а се, и, између осталих ситница које се говоре међу девојкама, рече јој:</p> <p>— Синоћ сам чит |
| рет.</p> <p>Вишња је волела да слуша те говоре.{S} У доба реакције, штампа је била обамрла. <pb |
| што су пошли, трчећи, прескачући баре, говорећи задихано, мешајући у говору час <hi>ти</hi>, ч |
| х.{S} Јован им је опраштао великодушно, говорећи:</p> <p>— Не треба људима замерити, то су <pb |
| штрапац.</p> <p>Илић је пристао одмах, говорећи:</p> <p>— Да, нека буде просто... што простије |
| Тада му Вишња приђе, пруживши руку, не говорећи ништа.</p> <p>— Како је леп тај каранфил! — по |
| поседа пред кућом.{S} Млађи шетају.{S} Говори се много.{S} Госпође носе дуго своје хаљине.{S} |
| раво... право, а где је реч дужност?{S} Говори се само о сељаку.{S} Али он није све у земљи; ни |
| д њега видео се крвав перорез.</p> <p>— Говори ко те уби! — рече неко из гомиле.</p> <p>Радник |
| авала је његов поглед.{S} Пуштала га да говори, и тек тако, гледајући у страну, осећала се сигу |
| ринској цркви.</p> <p>Вишња га пусти да говори.</p> <p>— Само треба претворити речну снагу у ел |
| >Међутим, једном кад је Радоје почео да говори о лакој дељивости електричне <pb n="177" /> снаг |
| суству.</p> <p>А Радоје је умео лепо да говори... полако, дижући постепено глас, према значају |
| разумевши се.{S} Само у светим књигама говори се о васкрсењу.{S} Али има нешто боље.{S} По нек |
| му она између два пољупца.</p> <p>— Не говори глупости...</p> <p>— Читала сам негде да је љуба |
| су остатке, прашину, пепео.</p> <p>— Не говори ми више ништа — рече, устајући. — Ја те молим.{S |
| — Свак од нас има свој пут.</p> <p>— Не говори ми то, Вишња — прихвати Чедомир. — Ми смо још ув |
| ез горчине.{S} Она промуца:</p> <p>— Не говори тако, Чедомире.{S} Наше пријатељство је искрено, |
| азумевала боље народске фразе где се не говори непосредно, обиграва се око ствари и причају се |
| .{S} Седиш у топлој соби и пазиш шта се говори.{S} Не радиш снагом него мозгом.{S} Гледаш кроз |
| ућу, па је ваљада промаја ударила.{S} И говори ја стоци да се угледа на ову Швабицу преко пута, |
| лази на прагу револуције, али се сви ти говори свршавају кад куцне девет сати, време спавању, и |
| клопи очи поново.</p> <p>— Три дана нам говори да хоће да се убије — умеша се један надничар са |
| вања.{S} Већ се седне у клупу, професор говори, ко хоће да бележи, он бележи, а ко неће, онда т |
| а Матовић се такође придруживала ћерци, говорила у глас, причала о повој краљици, изговарајући |
| мучило.{S} Једном би с њим, за столом, говорила најпријатније о разним ситницама, као са прави |
| Вишња покуша да заметне разговор с њом; говорила је о тој методици, глас јој је дрхтао, бојала |
| а савет при избору боја, <pb n="200" /> говорила му цене појединих набавки.{S} Младић је одобра |
| свет смеје: хрома млада, хрома млада! — говорила је девојка мајци гласом у којем је одјекивала |
| ец проговорили.</p> <p>— Чудан народ! — говорила је газдарица својој вратарки за њих. — Постеља |
| тко.</p> <p>— Само још фале прангије! — говорила је нова баба и певуцкала неку популарну арију. |
| <p>— Како бих погледала у очи Илићу! — говорила је немо у себи.</p> <p>По целе дане проводила |
| риволи.</p> <p>— Одреци се наследства — говорила је — па ће ти се осигурати издржавање све док |
| ка рента, као мираз од педесет хиљада — говорила му је самоуверено.</p> <p>Тако сад Илић није и |
| и скандала.</p> <p>— Остани, Чедомире — говорила му је жалосно и нежно. — Ја ћу то изгладити.{S |
| ети у чему је ствар, треба се уверити — говорила је себи.</p> <p>Али како?</p> <p>И на ово пита |
| <p>— Радоје није заслужио ону увреду — говорила је у себи.</p> <p>С тим прекором мешала се шир |
| дрећи.{S} Јест... „Одрећи ћу вас се...“ говорила сам им, „јавно, преко новина, да цео свет види |
| д универзитета и кад му је Лазаревићева говорила:</p> <p>— Муке сам видела док су моји пристали |
| дила се томе питању, јер је толико пута говорила Вишњи о својим намерама.{S} Најзад рече:</p> < |
| опатра је брала лаворике.{S} Она је сад говорила своме мужу:</p> <p>— Јеси ли видео да сам имал |
| добила је награду, једну књигу која је говорила о неговању поврћа.</p> <p>Сад је требало ићи у |
| знатијем <pb n="104" /> друштву, она је говорила много, није бирала речи и пребацивала се.{S} С |
| се обесила о једру мишицу свога мужа и говорила усхићено:</p> <p>— Наша је кућа једна мала реп |
| е за причу.</p> <p>Вишња је мало јела и говорила тек колико да не поквари расположење двоје ста |
| истицала пред децом младићеву ученост и говорила:</p> <p>— Угледајте се на господин-учитеља.{S} |
| /> није тако?{S} Сећаш ли се ја сам ти говорила...</p> <p>Вишњи пређе једна сенка преко лица.{ |
| јка је била и сувише озбиљна кад је ово говорила, те се њена другарица не усуди да се успротиви |
| ти се... и смејати предрасудама!</p> <p>Говорила је то да би га казнила.{S} Она је иначе верова |
| е брале, венце виле,</l> <l>Венце виле, говориле:</l> <l>Како ћемо момке варат’</l> <l>У те вед |
| очиту пажњу на салон.</p> <p>— Дивно! — говориле су гошће кад их је Матовићка уводила у њега.</ |
| је било као сваки дан.{S} Другарице су говориле како се нису спремиле за овај или онај час, гр |
| p> <p>Они су седели тако, јели кајсије, говорили о професору Матовићу, о новој <pb n="12" /> по |
| к, врло паметан... </p> <p>— О чему сте говорили?</p> <p>— О еманципацији жена.</p> <p>— Чеда и |
| </p> <p>— Поред пука постоји отаџбина — говорило је нешто у њој. — Зашто онда избегавати ту реч |
| е певачких дружина.</p> <p>У чаршији се говорило непрестано о електрици.{S} Радоје је био јунак |
| али то је само допуњавало њену лепоту и говорило да је она од оних простодушних бића која иду п |
| оја се приближава.{S} Ипак нешто у души говорило му је да спречи мисао да не иде тим правцем, т |
| да одобравам оно што је раније било.{S} Говорим, јер ме данашње доба боли, јер су се жбири испи |
| у под Овчаром.{S} Ускоро ћу отпочети да говорим с неким пријатељима...{S} Теби првој о њој казу |
| ш, тата — пребаци му ћерка.</p> <p>— Ја говорим оно што осећам.{S} Ја сам увек говорио истину.{ |
| будали! — поново се наљути муж. — Ја ти говорим као мајци, а ти тераш шегу...{S} Каква свадба!{ |
| сам реакционар, ти то знаш.{S} И кад ти говорим овако, не значи да одобравам оно што је раније |
| Остави те глупости, бог с тобом!...{S} Говоримо о нечему веселијем.{S} Ти си волео одавно да и |
| овским мангупима, носио шешир на криво, говорио шатровачким језиком, задиркивао служавке.{S} Ће |
| уживај младост.{S} Ја сам ти то, Илићу, говорио одавно, али ти имаш дух романтичан.{S} Ти мисли |
| овицу.{S} Ристић се није заустављао.{S} Говорио је о науци, политици, жени, Богу, лудници, а ка |
| ад реакционарима коме се дају двојке! — говорио је дечко самоуверено, циљајући на професоре кој |
| > <pb n="229" /> <p>— Као Себастопољ! — говорио је пензионисани казначеј.</p> <p>Река стешњена, |
| е варнице искачу.</p> <p>— Само тако! — говорио је Радоје. — До јесени имаћемо оба зида на бран |
| твицама.</p> <p>— Као на Калимегдану! — говорио је газда-Митар, куцкајући штапом о њено гвожђе. |
| свога сина.</p> <p>— Шта је с тобом? — говорио му је тада полагано, суво, не гледајући у њега |
| да-Митар.</p> <p>— Оставите ви Радоја — говорио је грађанима, који би давали наметљиве савете. |
| господина.</p> <p>— Боже дај здравље — говорио је раније стари Остојић — нек ми дете изучи шко |
| мало правде у друштвеној конституцији — говорио је — пошто никаква комбинација неће уништити за |
| вај наш Београд неће се никад уредити — говорио је. — Ето, ја сам провинцијалац, а изгледа ми д |
| но је да парламентаризам треба помоћи — говорио је Петар Зечевић, омален, сувоњав човек, испупч |
| >— Као сир!</p> <p>— Јуче да сам умро — говорио би какав старији човек — па да су ми рекли да ћ |
| о... ја нисам престао бити социјалист — говорио је. — Кад бих живео у Белгији, Енглеској, у дру |
| p> <p>— Нек се развијају по инстинкту — говорио је самоуверено. — Утицај старијих може да изопа |
| партију на влади ни друштво у којем је говорио.{S} Многима то није било право, па ипак чуле су |
| духу, као да би боље доказао оно што је говорио.{S} Престао је да пише афоризме, па се дао на п |
| би их ухватио страх.</p> <p>Студент је говорио искрено.{S} Износио је нове погледе о породици, |
| их апстракција; он је стојао на земљи и говорио просто;</p> <p>— У народу је стање одиста очајн |
| ли ћеш шта сачувати од онога што сам ти говорио?</p> <p>— Ми ћемо остати увек пријатељи — одгов |
| говорим оно што осећам.{S} Ја сам увек говорио истину.{S} И ја вам кажем — удари гласом Матови |
| гим, леденим погледом, који му је јасно говорио:</p> <p>— Ниткове!</p> <p>Илић се ломио између |
| стало је недирнуто.{S} Ја сам и онда то говорио.{S} Али се свет препаде, и ето...</p> <p>Радоје |
| етресала у мислима дуго што јој је Илић говорио.{S} Није јој тада измицало да он оскудева понек |
| <p>— Зашто не пишете шта кад тако лепо говорите — рече му Вишња. — Ја бих то врло радо читала. |
| речи као лавину!{S} Она није умела тако говорити, наћи у тренутку реч која јој је требала.{S} К |
| борили очи и ћутали.{S} Нешто се морало говорити.{S} И двоје драгих испунише ту тишину, пуну не |
| користи што ће видети отуд није отмено говорити за ручком о сељацима, те једва дочека кад се Б |
| можда какво чиновничко место.</p> <p>— Говориш као крајњи мрачњак.</p> <p>— Боже сачувај, ја н |
| ожеш волети.</p> <p>— Бог с тобом, како говориш, тата — пребаци му ћерка.</p> <p>— Ја говорим о |
| ном језику тако фамилијарне да им често говорник готово не схваћа прави смисао.{S} Још се није |
| динари, па онда псовке, које су у нашем говорном језику тако фамилијарне да им често говорник г |
| ући баре, говорећи задихано, мешајући у говору час <hi>ти</hi>, час <hi>ви</hi>, и, кад дођоше |
| тија.{S} Приговарала је себи за то: што год има добила је од тог оца са великим, меснатим носем |
| во, слободно казати своју мисао.{S} Што год је било око ње, уверавало ју је у нови живот: варош |
| ви млади људи једу врло мало, троше што год имају на новине и брошуре, читају на дохват популар |
| твори фијоку од стола и поче бацати што год му дође под руку.</p> <p>— Ево, на, ево још — викао |
| .</p> <p>Гимназијска средина му је мало годила.{S} Многи професори беху подетињили силом свакод |
| је навалице срећу.{S} Опасности су јој годиле.</p> <p>Једног дана, кад јој је мајка отишла од |
| ичком осигурању.</p> <p>Његовој жени је годило јако да постане министерка, т.ј. да јој муж пост |
| да јој је још осамнаест <pb n="178" /> година — настави да се љути против жене. — Батине!{S} Б |
| ки рад... нарочито овај који траје више година, врло тежак, огромно тежак...{S}" Он то не рече. |
| писати сам, за стоком; кметовао је дуго година, парничио се још дуже са сељацима из суседног <p |
| своје земље, његов дед је кметовао дуго година у свом селу, његов отац, са нешто мало школе, на |
| 54" /> <head>XXIII</head> <p>— Неколико година како смо се растали — рече у себи Илић кад се тр |
| на оно што јој је Каја рекла пре толико година. „Има“, рекла јој је тада између осталог, „има с |
| мом своје мајке, старијом од себе десет година.{S} Влада није одобрила краљев поступак, схватил |
| ар гуњ и опанак.{S} Сад, после двадесет година борбе, он је видео краљевство претучено народним |
| бији има толико будала да се за педесет година не роди ниједан ипак би их доста било...{S} У пр |
| енио, подоцкан, кад му је било тридесет година, ћерком једног поштара.{S} Баш одмâх после његов |
| нзији.{S} Домаћица, жена преко шесдесет година, још дурашна, трудила се, како само може, да уго |
| овим церемонијама кад се има седамнаест година.</p> <p>— Хајде, испрати нас донекле, — чаврљала |
| старија литература.{S} Својих осамнаест година, колико је имала пред свадбу, провела је беспосл |
| наест сати него шеснаест дана, шеснаест година, шеснаест векова требало му је да пређе од уранк |
| ерку, Параскеву, која је имала шеснаест година, храмала на леву ногу и којој су њено необично и |
| оградске куће, подигнуте пре двадестину година за становање једне отменије породице.{S} На углу |
| је испите врло добро, боље него ранијих година.{S} Шта више, добила је награду, једну књигу кој |
| о сватови, и губили се у ноћ преживелих година.{S} Преста брзо да се бори против појаве два жен |
| се чудно мешало са првим цртама зрелих година.{S} Девојка га никад лепшег није видела.{S} Њего |
| е губи време.</p> <p>Међутим, последњих година, јачао је све више протест против научног догмат |
| о присно весеље дома, који је последњих година знао само за зле стране живота: одрицање старих |
| ако пребројавао своје несреће последњих година, електрични трамвај <pb n="268" /> је носио друг |
| упио је у политику почетком Осамдесетих година.{S} У то доба, довршавала су у Србији своје ства |
| обравају и буне још више, па се, после, годинама прича како су се провели на Ђаковића љуљашци, |
| ије се правила разлика по старешинству, годинама ни по породици.{S} Сви су били студенти, равни |
| тварао се у нежног љубавника: у његовим годинама човек је сав одушевљење, сав топлина, сав љуба |
| а?{S} Запаљење није лако у газдаричиним годинама.{S} И кад се преболи, остане увек нешто.</p> < |
| оког врата, па рече значајно: — У вашим годинама, сиротиња није зазор,</p> <p>Чедомир поцрвене |
| е на универзитету, и већ знају вредност годинама службе.{S} То су они који као ђаци добијају ме |
| И дани су пролазили, а за њима месеци, године.</p> <p>Спомен на бившу љубав одржавао је девојк |
| <pb n="252" /> <p>— Да, пиши пропало... године су прошле од како смо се растали, ја то знам — п |
| <head>I</head> <p>У суботу 9 јула 1900 године, Чедомир Илић, главно лице овог романа, корачао |
| а погинулим Србима у ратовима 1912 и 13 године, јер они који су пали за Отаџбину, по речима јед |
| n="250" /> испрскан водом и блатом.{S} Године су очврсле његове младићске црте.{S} Био је више |
| вом сребрнастом светлошћу.{S} У то доба године ливада је најлепша.{S} Зрела трава злати се, пре |
| естра, која је од њега била старија две године, била је већ као дете каћиперка и, у домаћим сва |
| /p> <p>У тим идејама свршио је прве две године.{S} О распусту га је чекало једно изненађење код |
| је прилично кредита, јер је прошлих две године плаћао уредно.{S} Доцније нађе две три лекције и |
| метала.</p> <p>— Нису много родиле ове године, па <pb n="11" /> су крупне и врло лепе — допуни |
| тудентског живота, коју је осећала прве године.{S} Чинило јој се да је не предусрећу са збиљом |
| </p> <p>— Да си жива и здрава, још прве године.{S} Мој колега беше дошао такође право из школе. |
| м у будућност, он је трошио своје младе године радећи да буде достојан поверења које ће му се н |
| ив, била је крупна, доста пуна за своје године, дубоких, угаситих очију, мирних и бистрих као и |
| су обоје били и сувише озбиљни за своје године.{S} Чедомир је, намрштених веђа и суморно, палио |
| тавнице и бројале дане до краја школске године.{S} Каја, у њеној строгој сивој блузи, са ниском |
| је радила, чекала стрпљиво крај школске године и спремала се за последње испите.{S} Али никад н |
| м влагом, нешто мало светлости у минуле године.</p> <p>Отпутовао је био са женом у Париз.{S} За |
| м да ти кажем мој живот за ове последње године, да ти кажем: шта сам желео, а шта сам добио, шт |
| head>II</head> <p>Чедомир Илић родио се године 1878 у Ваљеву, где је његов отац био рачуноиспит |
| закључити из књиге која се појавила те године: <hi>Мистицизам у вишој математици</hi>.{S} Анри |
| цилиндер с врло уским ободом како је те године било у моди.{S} Да је још имао читаве потпетице |
| 4"> <pb n="41" /> <head>IV</head> <p>Те године пролеће је било врло лепо.{S} Раштркани Београд, |
| е није наше?{S} Зашто пустити да дани и године пролазе?{S} Јер младост иде, брже него што се ми |
| {S} А оно што остане лако је.{S} Још до године у ово доба можемо имати електрику.</p> <p>Остоји |
| у собу само у кошуљи.{S} Био је у првој години Велике Школе.{S} Дошао је кући око пет сати из ј |
| е варошке куће.{S} Они су још у десетој години осетили наличје живота.{S} Култура им је показал |
| за политику.{S} Он је већ у двадесетој години научио да му живот доноси чист приход.{S} Његова |
| воду неке латинске реченице, погрешио у години смрти Стевана Првовенчаног.</p> <p>— Ја се озбиљ |
| одговори Клеопатра лако. — Они се воле годину дана пред нашим носем, а ми... слепци код очију! |
| } На срце су му навирала осећања од пре годину дана, меке, наивне мисли по мало меланхоличне, к |
| и из јутра, пијан.{S} Дочекивао је нову годину с друговима, па га пиће преварило.{S} Његов <hi> |
| као свака пијаница.{S} Тако је пре неку годину и свршила: једног јутра се срушила.{S} Никоме ни |
| олованији, што начитанији.</p> <p>Шесту годину је навршио у јуну, а већ у августу молио је оца |
| и видео да сам имала право!{S} Не треба гојити прасе у очи божића...{S} Све је спремно.{S} Могу |
| азивала се кроз широке рукаве њена рука гола до лаката, њено млечно лице белило се.{S} Био је б |
| нама, наслеђеним још од његовог прадеде голаћа, а можда још и даље, од предака којима имена ниј |
| асавици, по свој прилици у чети Зекиних голаћа, да је ту био рањен, освестио се у неком потоку |
| и рукави од блузе спадоше до рамена.{S} Голе мишице блеснуше кроз собу.{S} И ово дете, сакато, |
| Жарко јулско сунце пржило је београдске голети, као да је сијало из пакла.{S} Илић је имао стан |
| елика, главна наша река ?{S} Од ужичких голија и врањских винограда, она поји целу нашу земљу, |
| раброст, закуца на врата и преда се тој голицавој дрхтавици, па док јој она <pb n="115" /> унос |
| рвипут, девојка се подаде томе осећају, голицавом, узбудљивом, слађем од свега што је дотле оку |
| ају меком, по потиљку, само оним што је голо од <pb n="134" /> руке, да осети њу целу, обешену |
| творење, цело једно женско тело, готово голо.{S} Он не би био човек да је могао мислити на шта |
| ом краватом, која је играла око његовог голог, здравог врата.{S} На глави је имао качкету, пуши |
| рађевином.{S} Лево се видик губио преко голог Тркалишта, па на Седам Кућа све до планинског скл |
| лежао још један албум, повезан у плиш, гомила посетница и карата са сликама.{S} До зида се нал |
| ак јаке светлости.{S} Пред њом се указа гомила света, тако велика као да се скупио народ са цел |
| хвате што више улице.{S} Роба из дућана гомила се безбрижно по тротоару.{S} По прозорима <pb n= |
| а! — рече презриво.</p> <p>На њу навали гомила мисли, најпре нејасних, лаких, безбрижних, па св |
| лико пријатних мисли опколило би га као гомила правих пријатеља!{S} Љубазна познанства, ласкаве |
| е, и она раскопча хаљину до дна.</p> <p>Гомила разних осећања испуњавала је сад њену душу.{S} К |
| већа! — викну један женски глас.</p> <p>Гомила се растури по утрини.</p> <p>Вишња се нађе поред |
| пола обучени, и војска пристизали су у гомилама.{S} Журно се копало, набацивала се земља, поби |
| е од ње, по једној пијаци, око сандука, гомиле бостана и покроваца скакутали су сунчеви зраци.{ |
| летане жице, стотине точкова у покрету, гомиле радног народа и беле куће, пуне ситне дечице.</p |
| личиле су на низове ископаних рака.{S} Гомиле иловаче у помрчини давале су утисак гробних хумк |
| сала човека, већ га звали архилопов.{S} Гомиле ђубрета просипале се из редакције сваког дана на |
| даље, доле у Београду, зар није видела гомиле још горих од својих суседа?{S} Она није умела бр |
| ђе такође.</p> <p>У једном крају, поред гомиле цигаља лежао је један радник, затворених очију.{ |
| у помрчини.</p> <p>— Ми ступамо посред гомиле безбројних болова, а многи од нас не чује ни јед |
| арца који је скапао од глади између две гомиле сена, не могући да се реши коју да изабере.</p> |
| аклу.{S} Смрад од пића, обуће и збијене гомиле давио је.{S} Гостима није то сметало.{S} Они су |
| се заустави на врху Овчара.{S} Сети се гомиле радника који у подножју те планине зидају центра |
| /p> <p>— А како се уби? — упита онај из гомиле.</p> <p>— Ето, тако, радио с нама, вукао цигљу, |
| > <p>— Говори ко те уби! — рече неко из гомиле.</p> <p>Радник отвори очи, погледа зловољно у пр |
| да примим да је васељена створена ради гомиле глупака.</p> <p>Девојка стеже усне, као да тражи |
| сивала једну врсту круга, прелете преко гомиле пепељавих капута, разнобојних блуза, накићених ш |
| уку и излазиле на улицу, па шврљале око гомиле песка, кафанских столова, по суседним авлијама, |
| ска утвара, на свакој окуци од пута, на гомили сувог лишћа, у облацима... облацима што полако ј |
| и, с којима се хранио.{S} Они су ишли у гомили, грајали и препирали се о неком <hi>питању</hi>. |
| овај је дом чинио леп и отмен утисак у гомили других рабатних кућица, које су тада испуњавале |
| вршавали трећи спрат.</p> <p>Ту примети гомилицу света која се искупљала љубопитно.{S} Он приђе |
| учинила увиђај и очистила њене остатке, гомилу земље и дасака.{S} Сад то место стоји празно.{S} |
| г апсолутизма и на народ гледала као на гомилу геака.{S} Јован Матовић, који је био сишао са пр |
| ња, на себе самог...{S} Ко ће рећи икад гомилу осећаја, мисли, слика, успомена, које се прегоне |
| књигу, коју је дотле држао у рукама, у гомилу осталих, дигнуо се брзо и отрчао у варош.{S} Сре |
| !</l> </quote> <p>Та песма узбуди Илићу гомилу мисли на лањско пролеће, на Вишњу, на њен <pb n= |
| азила такође, и то брзо, као да је виле гоне, а враћала се тек у вече, пуна новости.{S} Младен |
| Та кљусина учини му се као авет која га гони, као живот који му остаје, као он са̑м.{S} Окрену |
| и није могла више заспати.{S} Заман је гонила његове слике.{S} Оне су се јављале поново, ницал |
| p>Вишња је тада управљала на свог друга горак поглед који је значио разочарење, и ћутала.{S} Он |
| у класу више него што је волео пук, био горд са својих материјалистичких убеђења и, на демонстр |
| правична према њему.{S} Била сам охола, горда, па чак и по мало дрска.{S} Ја сам га одбијала... |
| човек видео први пут, помислио би да је горда и надута, али, у иоле познатијем <pb n="104" /> д |
| вагона, зеленило суседне баре, а даље, горе, на брегу, белео се један крај вароши под небом си |
| <pb n="174" /> је ишао, место у цркву, горе у клисуру и дивио се како се стене секу...</p> <p> |
| ће од ораха и букет процветале зове.{S} Горе, надносило се нешто неба, с групом осветљених обла |
| ољих кућа, а поквареном као и он, можда горе него и он.{S} Две близнакиње узимале би се за руку |
| ла се церила ђаволасто.</p> <p>— Хај’те горе, на послужење — додаде госпођа. — Само, никоме да |
| Има старог мебла колико хоћеш, труне ми горе на тавану!</p> <p>Тако би и урађено.</p> <p>Илић с |
| ри ништа.{S} Осећао је да ће доћи нешто горе, нешто страшније од увреде, нешто што се не да изб |
| створ, завезан за земљу.{S} И још нешто горе: жена, женска страна, подјармљена туђој вољи, туђи |
| за лекцију.{S} У гимназији је било још горе.{S} Из немачког језика, земљописа, физике, историј |
| .{S} Језа ју је подузимала.{S} Руке јој гореле.</p> <p>Њена мисао осветли јој за часак преживел |
| ила му је грозницу у крв.{S} Руке су му гореле.{S} Ватра му ломила тело.{S} Кад би га неко ма и |
| димове на својој луши.{S} Његове очи су гореле као жишка у дувана.</p> <p>— Наш народ треба про |
| се окрену натраг у салон, њено лице је горело сво, обузето неком унутарњом ватром.{S} Очи су г |
| у Београду, зар није видела гомиле још горих од својих суседа?{S} Она није умела бранити себе |
| ходиле су га честе сумње, малодушности, горка сазнања сопствене немоћи.{S} Почео је долазити у |
| д сељака, радника, грађана чују се само горке речи.{S} Алкохолизам, политичка убиства, зеленашт |
| еме није оно што смо хтели, и ми смо се горко преварили у систем парламентарних влада.</p> <p>— |
| ад нисмо познали.</p> <p>— То је сувише горко.{S} Буди правичнија.{S} Ми смо провели целу младо |
| глед ствари и покрете бића.{S} Илићу су горко долазиле на ум Шекспирове речи: „Има много ствари |
| реке.{S} Воде почеше надолазити.{S} Из горњих места допирали су гласови о поплави.{S} Бујице о |
| , ако ти можеш — одговарала му је млада горопадно.</p> <p>У осталом, она је врло мало личила на |
| овине, а кад њих није било, узео би <hi>Горски Вијенац</hi>, отворио га насумце, па читао на гл |
| о Београд, Србију.{S} Отићи ћемо у Црну Гору, у Бугарску, Русију.{S} Наш ће бити цео свет.{S} П |
| /p> <p>Вишњу обузе нека меланхолија без горчине.{S} Она промуца:</p> <p>— Не говори тако, Чедом |
| вање, побегао са два заната.{S} Најзад, госпа-Клеопатра израдила му је место практиканта у Рачи |
| одворење.{S} Чим би он измакао из куће, госпа-Матовићка је одлазила такође, и то брзо, као да ј |
| ењивала салон, Илић није био никада.{S} Госпа-Клеопатра — тако је било крштено име Матовићки — |
| тила на његов прозор саксију резеде.{S} Госпа-Матовићка слала министарске цигарете.{S} Бела дол |
| спехом.{S} Чедомир је положио испите, а госпа-Клеопатра је брала лаворике.{S} Она је сад говори |
| Је ли то истина, господине? — упита га госпа-Клеопатра свечано.</p> <p>Било му је јасније него |
| немадоше времена јер се на прагу указа госпа-Клеопатра.</p> <p>Прође један тренутак, тих, муча |
| ли му је то задовољство ретко допуштала госпа-Клеопатра, која је <pb n="118" /> волела формално |
| и из основа.{S} Ту је главну реч водила госпа-Клеопатра.{S} Нашла је једног јеврејског трговца |
| >— Не на мене, у сваком случају — упаде госпа-Клеопатра.</p> <p>Стари господин као да не чу шта |
| аграду.{S} Ову платицу надокнађавала је госпа-Матовићка у пажљивом опхођењу, у слатком и кафи, |
| нџере, лонци старинског облика, које је госпа-Матовић наследила од своје мајке.{S} С овим посуђ |
| , али никако да буду онакве какве их је госпа-Клеопатра спремала о јесени, жуте, па накиселе, с |
| мир као да је пао с Марса! — смејала се госпа-Матовићка, која би кадгод присуствовала тим разго |
| ="11" /> су крупне и врло лепе — допуни госпа Клеопатра своју ћерку; затим се обрати своме сину |
| ош, и кад би излазила, ишла је у пратњи госпа-Клеопатре.{S} Иначе је Бела крила вешто своје ман |
| > <p>— Шта је то тако важно? — одговори госпа-Матовићка, већ у постељи.</p> <p>— Похитај... доц |
| не!...</p> <p>— Бела! — прекори је лако госпа-Матовићка.</p> <p>— Јест, јест, трице и кучине! — |
| итању ни колико лањски снег, него је то госпа-Клеопатра урадила на своју руку код колеге свога |
| одсечно: — Илић није крив ништа.</p> <p>Госпа-Матовићка се зарумени у лицу као да је обузе изне |
| личне ствари којима је он први и једини господар!</p> <p>Обоје су били оборили очи и ћутали.{S} |
| ту.{S} Она није признавала себе за свог господара.{S} Она је заборављала прво правило свога нов |
| вену вештину да измири у себи жену која господари кућом и жену која сматра да је њен позив у жи |
| интерес.{S} Брига за свакидашњим хлебом господари над сваком другом бригом код највећег броја л |
| алним интересима, бруји живот где новац господари свима питањима, царује индивидуализам који ру |
| } Ти ово ниси заслужила.{S} Ја често не господарим собом.{S} Ја нисам на чисто са собом.{S} Как |
| љиви и покварени, владали су земљом као господарска класа, Србија је изгледала њихов спахилук, |
| уги — а гле ти сад чуда!{S} Хвалимо те, Господе, велика су дјела твоја.</p> <p>— Сад копају бра |
| ештаченим гласом:</p> <p>— Лепа парада, господин-Илићу!...{S} Нисам се надала да ћете тако изне |
| кућа није близу.</p> <p>— Не жур’те се, господин Илићу — прихвати и Бела, мећући у свој мало пи |
| сти која чека земљу.</p> <p>— Извол'те, господин Илићу — нудила је Бела кајсију коју је сама ис |
| ко колико се даје...{S} Шта ви мислите, господин-Илићу?</p> <p>Чедомир заусти да каже онако как |
| историју Срба.</p> <p>— Зашто латински, господин директоре?</p> <p>— Нема ко други, млади госпо |
| ло освете.</p> <p>— Јесте ли ви срећни, господин-Илићу? — пређе Бела изненадно на њега, скупљај |
| ешто, те пљесну рукама:</p> <p>— Браво, господин-Илићу!{S} Главно је кад се двоје воле...{S} А |
| идљиво патио.</p> <p>— Вама није добро, господин-Илићу ? — рече му једног дана Бела. — Да вам ш |
| ладићева врата, позивајући га:</p> <p>— Господин-Илићу, ручак је готов.</p> <p>Тако куцајући, а |
| ст и говорила:</p> <p>— Угледајте се на господин-учитеља.{S} Ето, њему није било све потаман, п |
| во ћемо те на занат...{S} Угледај се на господин - Чедомира.{S} Он је сиромах ђак... пардон, го |
| е после ручка бивале су краће.{S} Стари господин је морао примати овог или оног политичара, одл |
| служавка очистила трпезарију.{S} Стари господин би се извалио поребарке на фотељу, пушио и оче |
| д...</p> <p>— А он ? — прекиде је стари господин, стално неповерљив.</p> <p>— Он јој је изјавио |
| <p>— Зини да ти кажем! — трже се стари господин, па пређе на своје дело о земљорадничком осигу |
| породица је седала за сто: у врх стари господин, с нешто раскораченим ногама као да још носи г |
| у — упаде госпа-Клеопатра.</p> <p>Стари господин као да не чу шта му жена рече.</p> <p>— Све им |
| ограђене зарђалом оградом.</p> <p>Стари господин је био већ ту.{S} Он је био човек ситних, живи |
| ог повода:</p> <p>— По чему ти је рођак господин Илић?</p> <p>Каја се опет изненади, али се узд |
| е ту усели неки Нишлија само за то, што господин саизвољава узети његову сестру за жену.{S} Мај |
| им новим друговима.{S} Један је био већ господин, циничан, наметљив, извештачено безбрижан, без |
| врата и кад рече уобичајену реченицу: „Господин-Илићу, извол’те на ручак", ошкрину полако врат |
| За њега и јесу којекакви богаљи.{S} Ју, господина — додаде после гласно, па збаци љутито шал са |
| а да проведе на миру старе дане уз сина господина.</p> <p>— Боже дај здравље — говорио је раниј |
| лазила му је на ум мисао да нађе старог господина, па да му каже све.{S} За то није имао довољн |
| p> <pb n="195" /> <p>— Је ли то истина, господине? — упита га госпа-Клеопатра свечано.</p> <p>Б |
| домира.{S} Он је сиромах ђак... пардон, господине Илићу — поправи се госпођа с нешто старинске |
| које смо вам указали!{S} Срамота, млади господине...</p> <p>— Мама! — промуца девојка у одбрану |
| иректоре?</p> <p>— Нема ко други, млади господине.</p> <p>— Моја је струка...</p> <p>— Ово је д |
| равило је гимнастички корак или каскало господски, као да вози краљевски брачни пар.</p> <p>— А |
| егове сељачке склоности парирати својим господским понашањем.{S} Редовно је ишла по славама, пр |
| последњој посети. — Ако се тако одржи, госпођа ће живети још толико колико је живела.</p> </di |
| се одморите.{S} Опасност је прошла.{S} Госпођа ће сад много да спава.{S} Довољно је ако се <pb |
| јутрење, у најужем кругу пријатеља.{S} Госпођа је то објаснила младићу разлогом: </p> <pb n="2 |
| ма као да још носи гвожђе, десно његова госпођа, лево Чедомир, са ногама учтиво подвученим под |
| ложи час, и хтеде се вратити.{S} Али га госпођа понуди да се одмори.</p> <p>— Напољу је још вел |
| и на уснама.{S} Изненадило га је што га госпођа пита за мишљење... она, која му је, поред свог |
| <p>— Хај’те горе, на послужење — додаде госпођа. — Само, никоме да не причате <pb n="196" /> о |
| му дати и једну собу у авлији — додаде госпођа после неколико тренутака. — Празна је, држим са |
| ци, да ми је уши да им извучем — додаде госпођа весело — где су нашли љубав да изјављују!</p> < |
| ане без спреме, као сироче — бранила је госпођа те трошкове пред министром.</p> <p>Бела је посв |
| ша посао <hi>јадне мајке</hi> — како је госпођа сама себе називала — али је девојка више посмат |
| .. пардон, господине Илићу — поправи се госпођа с нешто старинске грације и с ласкавим осмехом, |
| кад је Илић улазио у трпезарију, док се госпођа смешила благонаклоно, климала угојеном главом и |
| цу?</p> <p>— Замисли дерана! — прихвати госпођа. <pb n="120" /> — Није још школу свршио, а већ |
| Бела ми је терет на грудима — прихвати госпођа, изненадно потресена. — Кад је видим онако хром |
| видре, чак га и то интересује — одврати госпођа на рачун Поповића, па додаде: — Чедомир је озби |
| а.</p> <p>— Не слути, бога ти — одврати госпођа — ту је устав, Државни Савет, народна љубав.</p |
| >— То су стара, добра времена — уздахну госпођа у пола воље. — Онда је живот био лак, јевтин.{S |
| доћи... је л’ те да ће доћи?...</p> <p>Госпођа Матовић се такође придруживала ћерци, говорила |
| .</p> <p>Илић се осмехну кисело.</p> <p>Госпођа га загрли поново.</p> <p>— Ко би се надао од ов |
| у, за исмевањем и скептицизмом ?</p> <p>Госпођа је истицала пред децом младићеву ученост и гово |
| икошколци, праве слатко лице познатијим госпођама на шеталишту, знају за девојке с великим мира |
| S} Млађи шетају.{S} Говори се много.{S} Госпође носе дуго своје хаљине.{S} Понекад се иде у поз |
| S} Онда је мислио да напише једно писмо госпођи, одрекно им кондицију из овог или оног разлога, |
| p> <p>Чедомир поцрвене и збуњено одобри госпођину изреку.</p> <p>У том се Бела врати с пуним та |
| {S} Испрати Вишњу до куће.</p> <p>— Ако госпођица нема ништа против? — уздржа се философ свечан |
| фали код нас?</p> <p>— Код вас?{S} Не, госпођице — одговори он, мало изненађено. — Ја бих био |
| ичније.</p> <pb n="194" /> <p>— Красно, госпођице — обрати се Матовићка својој кћерци. — Дивно, |
| чини девојци један комплимент:</p> <p>— Госпођице Бела, ви сте врло љубазни.</p> <p>Једна тица |
| био леп човек, он се морао допадати тој госпођици.{S} И као код свих природа које мисле право, |
| ама на смрт.</p> <p>Млади човек погледа госпођицу Матовић.</p> <p>Она је седела до њега и посма |
| оје особине.</p> <p>— Шта да вам кажем, госпођо!... — рече после неколико тренутака оклевања. — |
| стиха ни слика.{S} Смисао је био редак гост његове музе.{S} Авет лудила се помаљала кроз њих.{ |
| Видиш, ти си петичар, први ђак, сталан гост на министарској трпези, па која вајда: несрећан си |
| У њихову собу, која је била за <hi>боље госте</hi> и у исти мах служила за кување, долазиле су |
| лица и кривих ногу.{S} Њега сви његови гости зову <hi>Стрика</hi>, па по њему и његову гостион |
| крајње време, јер су сад имали и сувише гостију.{S} Било је међу њима старих, опробаних пријате |
| ћа, обуће и збијене гомиле давио је.{S} Гостима није то сметало.{S} Они су седели око столова н |
| ила се, како само може, да угоди својим гостима.{S} Вечера је била обилата, било је и слаткиша, |
| обојним дирецима по ћошковима.{S} Свака гостионица има такође по једну лампу пред вратима.{S} Т |
| ву <hi>Стрика</hi>, па по њему и његову гостионицу: <hi>код Стрике</hi>, те јој је то име остал |
| удобна, врло строга обичних дана и врло гостопримна о празницима.{S} Вишњин долазак био је нара |
| а ли ће допловити до мирних вода каквог гостопримног пристаништа ?</p> <p>На улици затандрка не |
| оверење наше куће.{S} Зар се тако враћа гостопримство које смо вам указали!{S} Срамота, млади г |
| и га:</p> <p>— Господин-Илићу, ручак је готов.</p> <p>Тако куцајући, а не отварајући врата на м |
| рилично.{S} То су они који одавно имају готов план школовања, служе војску одмах по матури, упи |
| аници се формирао један воз... ја бејах готов, и ја те позвах.</p> <p>— То не беше ништа одређе |
| а, која нема брига око распремања куће, готовљења ручка, водила је гласне разговоре.{S} Међу њи |
| ријане браде и кратких, дебелих бркова, готово суров, сељак у грађанском оделу, иначе обичан, м |
| крајну Русију с њеним дивљим кнежевима, готово идиотским алтруизмом, са сељацима — светцима, и |
| љству узорану њиву, и народ се формира, готово као један човек, у једну странку, која изнесе за |
| сети његовог дома на Врачару, скромне, готово сиротињске кућице, где народног борца очекује ње |
| 193" /> <p>— Ју, роспије! — оте јој се, готово завидан, усклик кад угледа Белу у њеном нереду.< |
| нт философије, врло <pb n="2" /> висок, готово џигљав, али млад, пријатних, мушких црта, буљави |
| затворише њена уста.{S} Она осети бол, готово физички, онај исти који је осетила кад јој је уз |
| о новинарски и књишки, излагала строго, готово суво, обичне прилике, начин живота и живљења јед |
| е су сенчиле њено лице претерано бледо, готово слабачко.{S} У тај исти мах појави се и визија В |
| да би му од рукописа остало врло мало, готово ништа.{S} Требало је почети све из нова.{S} Али |
| седела до њега и посматрала га весело, готово безазлено и у исти мах несташно.{S} Бела је имал |
| енско створење, цело једно женско тело, готово голо.{S} Он не би био човек да је могао мислити |
| едаде шешир врло учтиво, и рече хладно, готово опоро:</p> <p>— Хоћемо ли да се вратимо?</p> <p> |
| ког предела, стајао је Радоје, скромно, готово понизно, с лулом у левој руци и гледао тамо у пр |
| ло скупити у једном покрајинском месту, готово све потрошило.</p> <p>Пустише га из затвора.{S} |
| оје — одговори она, бледа, жута у лицу, готово као цвеће које је држала у крилу. — Али је живот |
| раве раскоши, али за Илића представљала готово свет блаженства, попуштала су његова начела стро |
| и троје несрећни?...{S} Улица је остала готово иста.{S} Два низа сниских дућана и неугледних ка |
| одмах до њихова.{S} Она је била провела готово цело детињство са њом и њеним братом, Радојем.</ |
| у робијаша и робијаша, да су се правила готово два засебна сталежа, где је осуђеник с новцем за |
| би пак утишала своју савест, радила је готово претерано на школским предметима.{S} Положила је |
| у је одмах заинтересовале, одушевиле је готово, јер их је примала без сенке неповерења.{S} Руси |
| да још има доста времена.{S} Па ипак је готово трчала путем.{S} Напољу је јесен приређивала илу |
| ита, да се просвећује, да се учи; он је готово цео неписмен.{S} Ето то, тај факт, то жалосно ст |
| S} И он је ишао у шетњу.{S} Познавао је готово цео тај свет било са улице, било са позоришних п |
| ead> <p>Лазаревићева није давала раније готово никакве важности сујеверицама.{S} Она је тако ре |
| задовоље што више једно другога, они се готово посвађаше, те најзад седоше обоје.</p> <p>Девојц |
| Њен напор да замени мајку показивао се готово узалудан.{S} Док је била мала, за чудо је лепо р |
| малих, разнобојних, без спрата да су се готово губиле у овој пољани усред престонице.</p> <p>У |
| .</p> <p>— Како су се чудно испуниле те готово пророчке речи — примети у себи Вишња гледајући р |
| дак и тежак; у глави му се бркало, срце готово престајало куцати.{S} Белу није могао оставити.{ |
| 83" /> <p>— Баш је красан момак! — рече готово гласно.</p> <p>Тада се сети великих планова Радо |
| х живаца бунтовним мислима нових дана и готово јој хтеде рећи: „Хајде, срећна душо, поново у ти |
| азивала уста друге девојке.{S} Он осети готово перверзан занос од те смеше поезије, успомена и |
| е удаљи, корачајући несигурно, посрћући готово.</p> <p>Идућег дана, Вишња га нађе на Великој Шк |
| у тако фамилијарне да им често говорник готово не схваћа прави смисао.{S} Још се није знало о с |
| су се <pb n="83" /> под усијаним сунцем готово у дијамантском сјају, те давали улицама, које су |
| пази нешто што дотле није видела: један готово правилан круг од свежег, росног зеленила по сред |
| држати се чисто.{S} Живот јој је текао готово спокојно и монотоно, као оближњи поток, што је м |
| једва чује; затим се дизао јаче, лупао готово, и челичним звуком испуњавао одају као нешто жив |
| иловање Јованово да се његово присуство готово осећало у кући.{S} Млади човек не хте покварити |
| кају велике празнике.{S} Он их је волео готово исто толико колико и њу саму.{S} Он је био кадар |
| ло!</p> <p>Блажени егоист, он ју је био готово заборавио.{S} Они беху далеко једно од другог.{S |
| ну, начинили су велику шетњу, обишли су готово сва места својих састанака...{S} Вече их је ухва |
| , пријатељство великог човека и нешто у готову!{S} Она није знала само да министар има ћерку... |
| по скувати за ручак, те је питала своје гошће шта више воле: киселу чорбу или супу с кнедлама, |
| на салон.</p> <p>— Дивно! — говориле су гошће кад их је Матовићка уводила у њега.</p> <p>Доиста |
| ечито јадиковање, стално незадовољство, грабеж, отимање, хајдучија, одсуство здравог морала, ра |
| ручку пређе на трем.{S} Пролетња пилад грабила су се у дворишту око мрва које им је стресла ка |
| у одговорили његовим надама; чиновници, грабљиви и покварени, владали су земљом као господарска |
| ећем из саксија, слала по Младену какву гравуру или други украс за његову собу.</p> <p>— И сем |
| вари.{S} Чачак је био њено родно место, град у којем је провела највећи део свога живота, сваки |
| ударила преко поља и бацала се право на град.{S} Срећом за Чачак, са те стране налазио се неки |
| хартијама и осталим сметлиштем које је град избацивао на своју периферију.{S} На северу, уздиз |
| разређивала се.{S} Шетачи се враћали у град.{S} Између дрвећа хватао се дуг и весео летњи сумр |
| инама.{S} Ето главне улице њеног родног града: један дуг, прав сокак, где се куће ћушкају да за |
| његов велики сан.{S} Живот многољудног града свидео му се.{S} Врло интелигентан, врло радан, в |
| законски пројекат о осигурању сељака од града и стоке од помора.{S} Успео је да оба пројекта оз |
| ним додирима, били су далеко одмакли од града.{S} Пред њима се указивао усамљен сеоски друм, је |
| састанке.{S} Неколико корака од средине града, и већ је човек улазио у споредне улице, непознат |
| рад сади,</l> <l>Лозе сади, равне дворе гради.</l> <l>Дан градио, а два се кајао —</l> <l>Ој, у |
| равац планински,</l> <l>На бел’ босиљак градински.</l> </quote> <p>На изласку из вароши указа с |
| озе сади, равне дворе гради.</l> <l>Дан градио, а два се кајао —</l> <l>Ој, убава, убава девојк |
| Али што се пароброд примицао више томе граду, радост се сушила у њеном срцу, обузимала је нека |
| ек који је био заспао у неком напредном граду, па се пробудио после једног страшног земљотреса; |
| рани била су подигнута.{S} Ништа јаче у граду није било сазидано: све сам цемент и камен, темељ |
| своја обећања.{S} Код сељака, радника, грађана чују се само горке речи.{S} Алкохолизам, полити |
| ених очију, враћао се увече са рада.{S} Грађани су га заустављали, запиткивали радознало.</p> < |
| ице и тежак мирис на одроњену земљу.{S} Грађани, у пола обучени, и војска пристизали су у гомил |
| ки бедем, те је сад полиција наређивала грађанима да поправљају што се дало поправити.</p> <pb |
| p> <p>— Оставите ви Радоја — говорио је грађанима, који би давали наметљиве савете. — Наше је д |
| зграпним, сламним шеширима цењкали се с грађанима.{S} Око дванаест сати пуштале се школе.{S} Че |
| ео нарочито простог човека, изгладнелог грађанина и одрпаног сељака, оно управо што држи целу п |
| има, који се у то доба борбе за основна грађанска права нису разликовали један од другог, налаз |
| По два гроша од гласа!</p> <p>— Тако се грађанска права жртвују... да, за два гроша; виши интер |
| слон на народ... мораће дати нов устав, грађанске слободе.{S} Наше идеје иду у сусрет победи.</ |
| ла своју децу.</p> <p>— Илићу?</p> <p>— Грађанске гарантије вреде колико пакло дувана, помилова |
| је слобода штампе, уставом су дате све грађанске гарантије.{S} Народ бира своје представнике, |
| странку, која изнесе захтеве за најшире грађанске слободе.{S} С друге стране, круна се опијала |
| , дебелих бркова, готово суров, сељак у грађанском оделу, иначе обичан, могао је личити на друм |
| ће група учествовати у митингу које је грађанство приређивало у корист избора Србина владике у |
| е је нестало.{S} Зидови су попуцали.{S} Грађевина се срушила.{S} Она се збиља осећала као човек |
| тек тада пала у очи.{S} То је била нова грађевина, налик на извесне београдске куће, подигнуте |
| т сати пут га нанесе поред једне велике грађевине, којој су мајстори довршавали трећи спрат.</p |
| тал-џамије копани су темељи једне јавне грађевине.</p> <p>Девојка не помену ништа.{S} Чедомир с |
| асова, Мића Живковић, надничар на новој грађевини Привредне Банке, ударио се неколико пута перо |
| а, попречним улицама и по неком великом грађевином.{S} Лево се видик губио преко голог Тркалишт |
| е.{S} Ово је учинио на улици пред самом грађевином, а био је мртав пијан.{S} На саслушању је из |
| има се хранио.{S} Они су ишли у гомили, грајали и препирали се о неком <hi>питању</hi>.{S} Заус |
| го је скакало око прозора, по калдрми и гранама једне оголеле липе.{S} Иза дрвета затезао се кр |
| рх једног багрена и у његовим последњим гранама, које су се љушкале на вечерњем поветарцу, спај |
| управљају, постављају, мешају се у све гране државног живота.</p> <p>На том месту тротоар је б |
| ана надвишавао је ограду и пружао своје гране, са широким лишћем, ка улици и сунцу.{S} Илић се |
| и се и теби чини да нас она, кроз ниске гране својих врба, позива на велика дела, узвишен рад.{ |
| о.{S} Својим прохтевима није постављала границе. <pb n="139" /> Тражила је навалице срећу.{S} О |
| лићи су били пореклом из једног села на граници ваљевског и ужичког округа, на дивљачној падини |
| вог сина.{S} Војсци је наређено да чува границу и, под претњом смрти, да не допусти краљевом оц |
| за сниских дућана и неугледних кафаница граничили су је с обе стране.{S} Шкрипала су волујска к |
| њак у свему.{S} С тим уверењем, које се граничило с анархизмом, решавао је сваки проблем.</p> < |
| Иза једног плота, неке девојке одломиле грану од трешње, па тако беру и једу.{S} По кафанама се |
| е имала тепелук од дуката и дијамантску грану.{S} Деци је шила хаљине најскупља шваља у вароши. |
| итно, бледуњаво цвеће на кривим, ломним гранчицама.{S} То је ивањско цвеће, боје као восак.</p> |
| е врбе и у њој слику тице како стоји на гранчици.{S} Још цео један свет њихао се под водом и са |
| држала један крупан цвет на подугачкој гранчици.</p> <p>Она га спази такође и заклони лице они |
| мља, побијало коље, доносило се камење, грање.{S} Радоје је био први и овде.{S} Али га сад нико |
| — поправи се госпођа с нешто старинске грације и с ласкавим осмехом, који прели цело њено лице |
| крпљен блехом.{S} Ниже од њих растао је грашак, са широким зеленим махунама, које су висиле на |
| решицом, изолученим прозорима, државним грбом над сниским вратима.{S} То је пошта.</p> <p>У том |
| а, али је већ млади човек падао у ватру грдећи реакцију, реакционаре, цинцарски свет, те она пр |
| ања што је дотле имала према свом мужу, грдила га, понижавала, рушила му свако уважење, па и он |
| кући су настајале свађе.{S} Мајка га је грдила, клела.{S} Сестра је претила да се обеси.{S} Кад |
| се нису спремиле за овај или онај час, грдиле своје наставнице и бројале дане до краја школске |
| ! стрвино! гаде! липсотино шинтерска! — грдио је поново рабаџија.</p> <p>Пуцањ одјекну.</p> <p> |
| путао му нешто пропињући се на прсте, и грдио мајку и сестру: <pb n="7" /></p> <p>— Та остав’те |
| сном колену, који је добио на робији, и грдио свога сина.</p> <p>— Шта је с тобом? — говорио му |
| нисмо имали.{S} Знате ли да је то била грдна разлика између робијаша и робијаша, да су се прав |
| или порез — продужи Ристић. — А била би грдна штета.{S} Она једина весели наше жалосно доба, гр |
| их распра прешло се на личне зађевице и грдње.{S} Клуб се поцепа.{S} Један мањи део остао је у |
| >Илић погну главу и спреми се на пљусак грдњи.</p> <p>У том тренутку, девојка полете у правцу њ |
| снату руку, па после првих поздрава осу грдњу на режим:</p> <p>— Парламентаризам није испунио с |
| рото искуство као бродоломник на пустом гребену што сабира крте остатке разбијене лађе да од њи |
| тње, купио је печених марона који су му грејали џеп, па лутао по Паризу без циља.</p> <p>— Где |
| S} Она једина весели наше жалосно доба, греје те место метресе, одушевљава те, опија најбр...р. |
| јој је навирало једно слатко пиће, као грех.{S} Помрчину замени блесак јаке светлости.{S} Пред |
| овом узбуђењу које је рило по њој, као грех.{S} Најзад се охрабри и рече:</p> <p>— Шта ти мисл |
| м жртвама?...{S} Шта то мари нешто мало грешака у Науци, пошто ми стојимо још далеко од истине, |
| шира, споредне стазе и силуете барни за грешење простирки.</p> <pb n="191" /> <p>Они се беху пр |
| чисте и толико колико она, каква је та грешка коју је учинила и, најзад, ко саставља то поштов |
| ве, отворио нове видике.{S} Њене смешне грешке о основне ствари праштао је великодушно.</p> <p> |
| ово њен није ју могла утешити.{S} Своју грешку сматрала је за кривицу.{S} Стид ју је било и од |
| ог.{S} Ко зна докле би трајала та тамна грижа да не доби оно писмо од оца.{S} Кад га први пут п |
| је Вишња могла сад мислити на себе.{S} Гриже савести било је нестало.{S} Гледала је на онај до |
| ане панталоне, а еманциповане другарице гризле переце поред најпомоднијег света на улици.{S} Чи |
| уђења.{S} Њени <pb n="131" /> бели зуби гризли су нервозно један крај њених усана.</p> <p>— Про |
| биства, зеленаштво, корупција, све губе гризу све класе.{S} Свак се жали на своје стање.{S} Ниг |
| у кући врућ ручак, кокетовале простачки гримасама, вратом и куковима, и, за један глас више, на |
| ? — примети младић нешто ауторитативно, грицкајући цигару.</p> <p>Ово питање није се дотле пост |
| кушаше да не кажу истину.{S} Девојка је грицкала доњу усну, као да је хтела савладати изненадну |
| ме, да се не живи тако брзо.{S} Хоћу да грицкам полако <pb n="242" /> своју срећу, живот ми је |
| игу у зеленим корицама, у преводу неког Грка, чије је име, и доцније, с муком изговарао.{S} Чит |
| вене обале.{S} Тада се изви из Милевина грла песма гипка као та река:</p> <quote> <l>Ој Мораво, |
| расуте косе падао јој је око раздрљеног грла.{S} Она је губила главу, као гуска коју појуре са |
| Она је била моја драгана.{S} Ја сам је грлио.</p> <p>Стога она није очекивала од Чедомира љуба |
| глава му клонула, као да је неког дуго грлио, љубио.</p> <p>Кад би се Вишња задржала с одговор |
| њен врат слободан, маљав, округао као у грлице.</p> <p>— Срећан?{S} Та реч звони чудно у наше д |
| ви трубу од фонографа и певао колико га грло доноси једну орфеумску песму која је тада била у м |
| а у нереду провиривало је румено и бело грло.{S} Руке је забацила.{S} Наслонила се цела на млад |
| рбану косу; посебно је истицала очувано грло и потиљак ћилибарске боје.{S} Кад би је човек виде |
| ала је како јој је тешко у души.</p> <p>Грло ју је стезало од неке незнане жалости.{S} Очи су ј |
| на четири угла.{S} Реч се зауставила у грлу.</p> <p>— Ти волиш другога?</p> <p>— Да!</p> <p>За |
| арева ливада</l> <l>На њој нема трна ни грмења.</l> <l>Само има до две вите јеле.</l> <l>И под |
| , одушевљавајући се, па падао у ватру и грмео.{S} Онда није штедео никога: свога оца ни председ |
| а многи од нас не чује ни једну жалбу — грмио је Илић, опијајући се сопственим речима. — Наша и |
| .{S} После се спустише у Палилулу преко гробља Светог Марка, које је било зарасло у подивљало ц |
| сваком гробу по неко; изгледа као да је гробље оживело, као да су мртви малочас устали из гробо |
| белим именом, представи му се црна као гробље.{S} Доиста, светиљке нису биле још упаљене, те ј |
| ола која је раније била механа, и старо гробље, пуно дудова.{S} Тек са јужне стране налазио се |
| звоне.{S} Носе се бардаци ракије.{S} На гробљу, које се из далека види, снег окопнео; на сваком |
| иле иловаче у помрчини давале су утисак гробних хумки.{S} Усамљени пламенови који су се палили |
| одрума без окана био је туп мрак као из гробнице.</p> <p>Илић стеже срце и упути се лагано на в |
| вали су мисли о смрти.{S} Било је нечег гробног чак и у кућама, из чијих разваљених вратница и |
| вело, као да су мртви малочас устали из гробова, да још не знају да се нађу.{S} У осталом, он ј |
| а, глас целог народа их љушка у њиховим гробовима.</hi> </quote> </p> <p> <hi>М. У.</hi> </p> < |
| из далека види, снег окопнео; на сваком гробу по неко; изгледа као да је гробље оживело, као да |
| у својој соби, сам... ужасно сам, као у гробу.{S} Тада би бацио књигу, коју је дотле држао у ру |
| обавијале се као паучина; у крв улазила грозница нестрпљења; она дотле није била никад осетила |
| е више, као да ју је тамо чекао лек тој грозници.</p> <p>У школи је било као сваки дан.{S} Друг |
| од додира: његови прсти су пекли као у грозници.</p> <p>Тек после дуге ћутње, уста се отворише |
| , уздрхтале браде, згрчених прстију и с грозницом по целом телу.</p> <pb n="96" /> <p>Шта су он |
| ја се спремала у ваздуху, уносила му је грозницу у крв.{S} Руке су му гореле.{S} Ватра му ломил |
| жену и осећа је поред себе живу, пада у грозницу пожуде.{S} Подивљао, као звер што погледа свој |
| , као да је душа стално у послу, зенице грозничаве, занесене, нестрпљиве, <pb n="62" /> као у н |
| И то да дочекам у својој рођеној кући, гром вас спалио... од човека кога хлебом хранимо...</p> |
| од којих је састављено.{S} Укротила је гром и разоружала небо.{S} Проблем живота изгледао је в |
| уштво, кад је Зарија Ристић писао своје гром-мисли, лепи Млађа носио кариране панталоне, а еман |
| а и нуди на продају свешчице својих <hi>Гром-мисли</hi>. <pb n="86" /> Публика се стане да надм |
| чу се пуцањ, јачи од топа, страшнији од грома, као да се земља прецепи.{S} Ускоро затим залупа |
| И место што му држава одузима последњи грош ради чегртања скупе и некорисне бирократске машине |
| е грађанска права жртвују... да, за два гроша; виши интереси земље ишчезавају у корупцији, у не |
| је две банке за шешир.</p> <p>— По два гроша од гласа!</p> <p>— Тако се грађанска права жртвуј |
| нија обичног сира и неколико хлебова од гроша.{S} Тај дућан је београдски специјалитет, једна в |
| дух романтичан.{S} Ти мислиш да сам ја груб.{S} Ја нисам груб.{S} Ја имам искуства, и то је св |
| } Ти мислиш да сам ја груб.{S} Ја нисам груб.{S} Ја имам искуства, и то је све.{S} Ја познајем |
| дерског брда, низ јабланова у подножју, грубе фабричке зграде, светла трака од Саве, једна зеле |
| најновијој моди, изложени по дућанима, грубо су одскакали од тарница што су се дрмале и <pb n= |
| ечег женског, калуђерског, лицемерног и грубо себичног.{S} Илић се осећао понижен у свом осећањ |
| ић кроз нос с природном и инстинктивном грубошћу у гласу, кад је Илић улазио у трпезарију, док |
| есносна врућина пекла ју је из постеље, груди дрхтале, тело се знојило и под кожу јој подилазил |
| Зуби се белели испод згрчених усана.{S} Груди се тресле.</p> <p>Чедомир притрча девојци.{S} Њен |
| има.{S} Руке су се стезале грчевито.{S} Груди се упирале о груди.{S} Пољупцу није било краја.</ |
| заборавити садашњост, притиснути је на груди, рећи: „Моја Вишња, моја лепа, моја стара Вишња“. |
| , Вишња! — зашкрипа младићев глас с дна груди.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_ |
| искивале по један свежањ књига на своје груди које су се почињале поверљиво оцртавати на глатко |
| и платна развише се црнпурасте, дозреле груди.{S} Она се насмеја.{S} Оштар смех зацика по соби. |
| ио је око паса, притиснуо главу на њене груди, на тело.{S} Осетила је тај загрљај као жив.{S} С |
| оново њене усне на својим устима и њене груди утиснуте у његове.{S} Он је стеже снажно, грчевит |
| <p>Тада, један уздах издиже целе Белине груди.{S} Она баци у вис обе руке.{S} Широки рукави од |
| , те кад изађе од њих, осети како му се груди надимају од неког осећања непознатог, неодређеног |
| ала, стезала његов сноп уз груди.{S} Те груди!{S} Чиниле су јој се тада велике, тешке, уочљиве, |
| ј, дубок, сладак уздах отео би му се из груди, а глава му клонула, као да је неког дуго грлио, |
| ала га, мирисала, стезала његов сноп уз груди.{S} Те груди!{S} Чиниле су јој се тада велике, те |
| баци га преко руке, изви рамена, рашири груди и дубоко дахну.</p> <p>Кад се решила, искрено се |
| стезале грчевито.{S} Груди се упирале о груди.{S} Пољупцу није било краја.</p> <p>Време је прол |
| , младо тело, забачених руку, набреклих груди, устрепталих слабина и очију стакластих као да ду |
| рнутих рукава, знојава лица, раздрљених груди и врата, босих ногу, па радиле нешто по дворишту |
| ћа задивљено, угризнуте усне, истурених груди.</p> <p>Мајка уздахну, и то овог пута искрено.{S} |
| још дете.</p> <p>— Бела ми је терет на грудима — прихвати госпођа, изненадно потресена. — Кад |
| мњи дан, рашири се изненадно по његовим грудима.{S} Али он није био човек који се подаје првом |
| раскошну младост која је бујала у њеним грудима и сваког тренутка јој истеривала стид на образе |
| не којих има много дебелих, са огромним грудима, још већим бедрима и са поноситим изразом на оф |
| , али је његово срце уздрхтано лупало у грудима, као да се дешавало нешто што ће изменити цео њ |
| ца.{S} Близу Калимегдана срете га једна група другова, Ужичани и Црногорци, с којима се хранио. |
| у.{S} У клубу, који је носио звонко име Група Великошколаца Социјалиста, почело је да долази до |
| а дође.{S} Имало се да се реши да ли ће група учествовати у митингу које је грађанство приређив |
| а гледају <hi>Ткаче</hi>.{S} После би у групама пратили једно друго до куће.{S} И, она је легал |
| им је сваки добар... у свакој партији, групи или кући од утицаја, они имају својих људи и фами |
| се поцепа.{S} Један мањи део остао је у Групи.{S} Остали пак основали су радикални клуб.{S} Међ |
| ве.{S} Горе, надносило се нешто неба, с групом осветљених облака око бледог азура.{S} У оближњо |
| морао одржавати известан ранг, а где се грцало од дугова; рано је познао понижења, тако уз тог |
| око Вишњиних уста, блед осмех, налик на грч.</p> <p>Она приближи своје лице његовом.{S} Он осет |
| иснуте у његове.{S} Он је стеже снажно, грчевито, не мислећи ништа.{S} Под његовом руком увише |
| авила с раменима.{S} Руке су се стезале грчевито.{S} Груди се упирале о груди.{S} Пољупцу није |
| би се ипак уморио, стезао је слепочнице грчевито, шетао по соби или бежао... по забаченим краје |
| бе, она се заустави као задржана једним грчем.{S} Пред њом је лежало наго, младо тело, забачени |
| дљиво заносио.{S} Његово избријано лице грчило се нервозно, а прсти су трзали штит од качкете.{ |
| цело биће везано за њега.{S} Њено срце грчило се у мукама.{S} У њеној души дубила се болна пра |
| чка убиства, зеленаштво, корупција, све губе гризу све класе.{S} Свак се жали на своје стање.{S |
| рени тонови, јаке боје, које код нас не губе још своје симпатије поред свег дискретног <pb n="1 |
| ем суревњивости, они улазе у политику и губе своје илузије.{S} Тесногруди, амбициозни, напрасит |
| њеној души дубила се болна празнина.{S} Губећи њега, чинило јој се да се губи све око ње.{S} И |
| ену:</p> <p>— Хајд', хајд', синовче; не губи времена.</p> <p>Па обраћајући се ћерци додао је:</ |
| а <pb n="295" /> није хтео читати да не губи време.</p> <p>Међутим, последњих година, јачао је |
| но. — Не жалим новца.{S} Само нек се не губи време.{S} Све ће се вратити <pb n="175" /> двостру |
| на.{S} Губећи њега, чинило јој се да се губи све око ње.{S} И она сама се губи, нестаје је, тон |
| да се губи све око ње.{S} И она сама се губи, нестаје је, тоне.</p> <p>— Шта ме сад чека?... шт |
| најлепше; сва слава, пред њима, бледи и губи се, и као што би радила мајка, глас целог народа и |
| атим се окрену око себе, као човек који губи равнотежу и тражи да се за шта ухвати.{S} Жабе су |
| цу, те се свађама није видело краја.{S} Губила је и оно мало поштовања што је дотле имала према |
| није правдала пред самом собом, она је губила присуство <pb n="181" /> духа и питала се шта др |
| о јој је око раздрљеног грла.{S} Она је губила главу, као гуска коју појуре са две стране.{S} Н |
| ке велике зграде и краја улице, која се губила у низини својих простих, неугледних кућа.{S} И о |
| је тај загрљај као жив.{S} Свест јој се губила.{S} У ушима зујала блага музика, отегнути тонови |
| процветале вреже од тикава.{S} Варош се губила.{S} Настајале су њиве.{S} Кожа се сад руменила и |
| не обале, кривудала по широком кориту и губила се на хоризонту као разастрто платно од сребра.< |
| разнобојних, без спрата да су се готово губиле у овој пољани усред престонице.</p> <p>У том вел |
| с децом.{S} Други <pb n="263" /> су се губили у тричарије, уживали кад би код деце изазвали ди |
| их очију весели и шарени као сватови, и губили се у ноћ преживелих година.{S} Преста брзо да се |
| блудели су облаци час бели, час жути, и губили се лагано у помрчини.</p> <p>— Ми ступамо посред |
| ицали су чудно на Вишњу.{S} Предмети су губили оштре контуре.{S} Нешто загонетно осећало се у п |
| бело дрво, које се оцртавало пред њима, губило се све више у таму.{S} И мрак се спуштао као пла |
| но најмљени рабаџија.</p> <p>То уважење губило се из дана у дан.{S} Надничари су се навикивали |
| ском небу.{S} Одлазио је тада у кафану, губио се у читање новина, у пушење, у играње домина с п |
| њеном жовијалном лицу.{S} Тај се израз губио све више у извесну забезекнутост што је нашла виш |
| ом великом грађевином.{S} Лево се видик губио преко голог Тркалишта, па на Седам Кућа све до пл |
| поштовања, скиде свој шешир који је већ губио форму.{S} Вишњине дотле безизразне очи запалише с |
| против њих.{S} Врло је похвално кад не губите интерес за науком.{S} Али то је ваша лична ствар |
| ње у којем се налази наш свет, не треба губити из вида.{S} Јер наш свакодневни живот и ми сами |
| стајала поред њега и гледала, стегнутих губица, у лепу долину, где је било тихо и без људи. — С |
| Њени зуби сијали су испод румене, свеже губице као дрво под покислом кором.{S} Зграда Велике Шк |
| {S} Шта је теби?{S} Куд си нагао?{S} Ти губиш главу.</p> <p>У том, на часовнику у трпезарији из |
| њу.{S} Тражио је самоћу; уживао у лењом губљењу времена.{S} Колико би ствари видео како лете ок |
| ојка угледа једна кола <pb n="145" /> с гумираним точковима, што је тада у Београду била још ре |
| оснивале на материјалистичком схватању, гунђајући;</p> <p>— Можда различним путевима може се до |
| нство, он би место крста набио на олтар гуњ и опанак.{S} Сад, после двадесет година борбе, он ј |
| варних бића, рађали се један из другог, гурали се око њега, пролазили поред његових очију весел |
| љеног грла.{S} Она је губила главу, као гуска коју појуре са две стране.{S} Неколико корака лев |
| ховом улицом, док општинске липе бацају густе сенке око њих и заносе главу својим тешким мирисо |
| ским словима, у комбинацијама домина, у густом диму од дувана, величанствена визија младе девој |
| ако све иде у пропаст.{S}Осети да му се гуша стеже, очи почеше да га сврбе, и њега обузе луда, |
| су јој главу, мучили је као нешто живо, гушили, давили.{S} Језа ју је подузимала.{S} Руке јој г |
| ешто што је наваљивало на њу као ветар, гушило је и дирало у дубину душе, да јој је сваки живац |
| ивала да је он назове својом вереницом, дâ јој обећања за цео живот, свечано, пред родитељима и |
| да су мртви малочас устали из гробова, да још не знају да се нађу.{S} У осталом, он је тако за |
| } Покушавао је да се метне изнад свега, да живи повучено, за свој рачун, у себи, међу својим књ |
| се напреже и рече поново:</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Да! — понови фаталну реч још неко у соби.< |
| p> <p>— Је ли ти сад боље?</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Али си бледа?</p> <p>— Не, није ми ништа.{ |
| ивала потребу да промени себе, да кида, да се разведе са самим собом.{S} С пуном збиљом, као да |
| нутка, Вишњи се десило толико догађаја, да су јој успомене које је другарица спомињала изгледал |
| змишљао дуго, па сам дошао до закључка, да се велика зла не чине намерно, с предумишљајем, већ. |
| везане за њу, да им каже да се вратила, да постоји, да живи, живи...</p> <p>Нађе се у Кнез-Миха |
| атовића, да објасни ону вожњу у колима, да призна свој положај према Бели.{S} То није било у ње |
| н оскудева понекад у јаким аргументима, да су његови закључци често вештачке дедукције, па и со |
| утопи у разблудни осмејак њених усана, да се заборави и преда њеном загрљају меком, по потиљку |
| разлог; наведе да је парница поведена, да ће се брак раскинути.</p> <p>— Да чекам и да поновим |
| говорила сам им, „јавно, преко новина, да цео свет види какве имам родитеље“.</p> <p>Цео дан с |
| а мука.{S} Мајстор се надао бар у сина, да ће изаћи на пут, свршити школу, добити државну служб |
| бе, да и ти ниси, не дај боже, болесна, да ти школа није тешка и да не оскудеваш у чему.{S} Вол |
| о се да се то десило без његовог знања, да је био жртва глупог случаја, и да... на крају крајев |
| новаца да би осигурао слободу кретања, да би радио само оно што воли, да буде свој и припада с |
| ваким старијим, да крије своја осећања, да се одриче својих мишљења и да се вечито повлачи у се |
| имала жеља, и то још раније него Вишња, да се развије што више, да оде до краја пута који је во |
| Обузимали су га чудни осећаји да цепа, да мучи, да се свети на тој девојци која му се предавал |
| се сроза низ мишице, обеси се о бедра, да се после склиза на под.{S} Девојка подиже руке као д |
| Она није умела, и поред својих лектира, да измири старински морални закон породичног живота са |
| румског механџију као и на митрополита, да није око његових сувих уста, око тих ситних очију, п |
| ј.{S} Нашем народу треба много да чита, да се просвећује, да се учи; он је готово цео неписмен. |
| по свој прилици у чети Зекиних голаћа, да је ту био рањен, освестио се у неком потоку два дана |
| ча своје везе у кући министра Матовића, да објасни ону вожњу у колима, да призна свој положај п |
| дна разлика између робијаша и робијаша, да су се правила готово два засебна сталежа, где је осу |
| се провали.{S} Из неба осу плаха киша, да се за час начини поток поред њиних ногу.{S} Они су и |
| шао тако изненада, био тако јак, суров, да она не осети одмах сву његову тежину, не схвати сву |
| , сталних оправки и поправки.{S} И сад, да се ту усели неки Нишлија само за то, што господин са |
| хтео да га види јасно, ту, поред себе, да се сав загњури у њега.{S} Он је толико очекивао ову |
| е му изазивала потребу да промени себе, да кида, да се разведе са самим собом.{S} С пуном збиљо |
| што назебла, па се много брине за тебе, да и ти ниси, не дај боже, болесна, да ти школа није те |
| лиш — одговори бакалин замишљено. — Де, да ми сачиниш једно писмо.{S} Нек дете зна...{S} И каже |
| бјасни Каја бојажљиво.{S} Затим додаде, да би скренула разговор на другу страну:</p> <p>— Ти си |
| домир.{S} Па и Чедомир се дизао да иде, да му се не би приметило што остаје на само са девојком |
| једним потезом, сад, ту, одмах, да оде, да се изгуби, да ишчезне с Вишњом у неки свет где га ни |
| о је наћи по коју лепу реч да јој каже, да јој честита на положеним испитима, ласка јој на отме |
| ош дурашна, трудила се, како само може, да угоди својим гостима.{S} Вечера је била обилата, бил |
| треба много да чита, да се просвећује, да се учи; он је готово цео неписмен.{S} Ето то, тај фа |
| ним што је голо од <pb n="134" /> руке, да осети њу целу, обешену о њега.{S} Девојка притисну р |
| тара, један милионар и тако даље, веле, да су прошли кроз две собе из којих се састоји <pb n="8 |
| е само Богу молим да заустави то време, да се не живи тако брзо.{S} Хоћу да грицкам полако <pb |
| Да, мени је потребно да ме неко разуме, да ме охрабри ако сустанем.{S} Наши људи су прости.{S} |
| па радост, па жеља нека да је нестане, да се истопи полако, као комад леда.{S} Чедомир ју је у |
| а велике, тешке, уочљиве, сваком видне, да их је хтела сакрити; болеле је.{S} И као да се хтела |
| њиге.{S} Једва је чекала да дође подне, да претрчи преко дворишта, предахне на прагу Мале куће |
| кажем мој живот за ове последње године, да ти кажем: шта сам желео, а шта сам добио, шта сам оч |
| уједе за срце.{S} Учини јој се да тоне, да се земља сурвава под њом, да околне планине падају.{ |
| оје срце као дрво своје олистале круне, да се и ми страсно заборавимо као чела на каквом цвету. |
| убазно лице да се разговори, да одахне, да живи.{S} Његови стари <pb n="265" /> другови са унив |
| <hi>отлично</hi> порекло, фине манире, да покаже како је права срећа за земљу и Матовића што ј |
| ако лепа; Боже мој, не, то није могуће, да ме више не волиш.</p> <p>Они беху избили на Теразије |
| <pb n="16" /> села око једне воденице, да је изгубио све што је стекао и пред смрт сачувао јед |
| а ће се сва предати нези око болеснице, да неће одмицати од ње дан и ноћ.{S} А кад оздрави, она |
| ије него Вишња, да се развије што више, да оде до краја пута који је водио преко девојачке школ |
| а себе, они не траже много.{S} Највише, да се, дошав на власт, провезу преко Теразија на фијаке |
| етар, гушило је и дирало у дубину душе, да јој је сваки живац треперио.{S} А пријатно, јер је т |
| једини добар узор уметничком певању, и, да је хтео мењати хришћанство, он би место крста набио |
| , сад, ту, одмах, да оде, да се изгуби, да ишчезне с Вишњом у неки свет где га нико не познаје. |
| јке.{S} Није знала чиме да се позабави, да прекрати време кад остане сама.{S} Француски језик н |
| , да им каже да се вратила, да постоји, да живи, живи...</p> <p>Нађе се у Кнез-Михаиловој улици |
| те хоће да и ти окусиш... „Знам, вели, да их се Вишња зажелела у Београду".</p> <p>Некад јој ј |
| мире... мој Чедомире...{S} Не, то боли, да знаш како боли!...</p> <p>Он је поново прихвати и пр |
| /> девојку, да јој каже колико је воли, да јој открије, поред царства мисли, скровиште осећаја. |
| кретања, да би радио само оно што воли, да буде свој и припада самом себи.</p> <p>— Новац је чу |
| а изгледала да се отима свакој формули, да је пуна релативности, анархизма и вртоглавице, он је |
| жећи које љубазно лице да се разговори, да одахне, да живи.{S} Његови стари <pb n="265" /> друг |
| , осећала је да се неће моћи савладати, да ће бризнути у плач... ту, на улици, пред толиким све |
| а, као тврдица златнике, и да се свети, да руши, да обара.{S} Заставници прогреса, они су његов |
| {S} Запретила сам им да ћу их оставити, да ћу их се одрећи.{S} Јест... „Одрећи ћу вас се...“ го |
| о да чува границу и, под претњом смрти, да не допусти краљевом оцу улазак у земљу.{S} Реакција |
| , па је даље писао Вишњи да се не љути, да дође на свадбу ако може.</p> <p>— Нека ти је Богом п |
| ћао око новог устава.{S} Ју, обешењаци, да ми је уши да им извучем — додаде госпођа весело — гд |
| и су га чудни осећаји да цепа, да мучи, да се свети на тој девојци која му се предавала сва.{S} |
| рдица златнике, и да се свети, да руши, да обара.{S} Заставници прогреса, они су његови најљући |
| удње.</p> <pb n="207" /> <p>— Боже мој, да сам ластавица! — рекла би гледајући тако њихове црне |
| је за Чедомира.{S} Сан је био тако јак, да се пробудила сва уздрхтала, и није могла више заспат |
| зати томе ђаку да она није мачји кашаљ, да она има нешто више од те три постеље и бакреног посу |
| едно!{S} Имам много ствари да ти кажем, да ти изложим што сам наумио.</p> <p>Вишња приста у прв |
| ми зажелимо, с једним болним осећањем, да и ми полетимо безбрижно као лептир, да раширимо <pb |
| орао да крши леђа пред сваким старијим, да крије своја осећања, да се одриче својих мишљења и д |
| ра...</p> <pb n="105" /> <p>Него велим, да му кажем нек долази код нас на храну.{S} Њему ће се |
| е да тоне, да се земља сурвава под њом, да околне планине падају.{S} Дође јој да викне:</p> <p> |
| д би помислила да се нађе са Чедомиром, да га поново придобије за црвену заставу, да подели с њ |
| чи синуле би најдубљом љубавном ватром, да се одмах после замраче другим, леденим погледом, кој |
| бета.{S} Тај покрет је био тако снажан, да она посрну својом хромом ногом и једва се заустави н |
| d> <p>После ручка прелазило се у салон, да би служавка очистила трпезарију.{S} Стари господин б |
| приближити природи и животињама.{S} О, да знаш колико ми мало поштујемо животињски свет!{S} Те |
| ина.</p> <p>Само је Матовић заборављао, да је он, у свом детињству, имао једну опаку, али врло |
| не помогоше.{S} Тек доцније је сазнао, да владино одобрење није било у питању ни колико лањски |
| ђен, против све зловоље коју је осећао, да прати нови покрет да би га могао сузбијати.{S} Филоз |
| а јој једнако велим да изађе у друштво, да се разоноди, а она неће, <hi>штудира</hi>...</p> <p> |
| потанко <pb n="281" /> како се оженио, да јој објасни како се то десило, да олакша себи све не |
| ло вруће, већ врло благо, меко, глатко, да је ваздух био као у купатилу.{S} По тротоару је било |
| ти.</p> <p>Ко зна колико би то трајало, да се стари Матовић не разболе и умре.{S} Овај народни |
| од чукљева на руци, па кроз цело тело, да јој и колена задрхте, као кад је читала забрањене књ |
| о је да опет под руком осети њено тело, да се утопи у разблудни осмејак њених усана, да се забо |
| енио, да јој објасни како се то десило, да олакша себи све несреће које су му притискивале срце |
| ладен је одлазио такође, у школу, рано, да се што пре отресе куће, за коју га ништа није везива |
| нама се хватали ожиљци.</p> <p>— Добро, да идемо — приста Вишња.</p> </div> <div type="chapter" |
| да смо сви, хвала Богу здраво и добро, да јој исто од Бога желимо.{S} Само, кажи, мајка ти је |
| да и ми полетимо безбрижно као лептир, да раширимо <pb n="43" /> своје срце као дрво своје оли |
| ни се срце цепа.{S} Ја бих хтела, опет, да је видим срећну, задовољну, збринуту.{S} Чедомир је |
| га поново придобије за црвену заставу, да подели с њим ову срећу.{S} Али... његове очи су је и |
| иком из суда, те их позва, њу и Милеву, да изађу у шетњу до варошког парка.{S} Било је прехлади |
| ико очекивао ову <pb n="98" /> девојку, да јој каже колико је воли, да јој открије, поред царст |
| .{S} Међутим, она нам нуди хиљаде руку, да нам олакша борбу за насушни хлеб.{S} Ево овде у равн |
| е она отимала, кад је време било ручку, да сама трчи и куца на младићева врата, позивајући га:< |
| нутку, зажелевши да види своју драгану, да је види целу, разголићену, остављену њему на вољу.</ |
| ти свет у огромну, мртву, парну машину, да је свео човека на један проблем механике, на једну в |
| му други пут. — Само на кога се метну, да ми је да знам?</p> <p>— Не на мене, у сваком случају |
| све те ствари, тако уско везане за њу, да им каже да се вратила, да постоји, да живи, живи...< |
| га директор суво — има, на првом месту, да се пређе прописан програм.</p> <p>— Моје студије...< |
| хтеде по том да надокнади своју срећу, да види, <pb n="246" /> да посети све те ствари, тако у |
| ложајем једним потезом, сад, ту, одмах, да оде, да се изгуби, да ишчезне с Вишњом у неки свет г |
| ла умеша, и рече:</p> <p>— Знате, отац, да се Миле тетка-Катин верио у Минхену... испросио Шваб |
| ић се осмехну скептички.</p> <p>— Да... да, пријатељи!... — примети он — Пријатељство које се с |
| држљиве, свете боје у ивањског цвећа... да ли има шта умилније од његова венца!</p> <p>— Кажу н |
| ме тиште и које могу рећи само теби... да ти кажем, ето ако хоћеш... колико сам ниско пао, нај |
| <p>— Тако се грађанска права жртвују... да, за два гроша; виши интереси земље ишчезавају у кору |
| годило јако да постане министерка, т.ј. да јој муж постане министар... министар земљорадње кад |
| е...{S} Од патриота бежи општим људима: да благо ти будет и да долгољетно поживиш на земљи...{S |
| сељачке гласове који се нису разбирали: да ли су песма или запевка.{S} Из планинског склопа изб |
| еделе јер се стално налазе у недоумици: да ли да гласају по свом убеђењу, <pb n="278" /> па да |
| Треба да се нађемо, па да се објаснимо; да се разговоримо као пријатељи.</p> </div> <div type=" |
| је рекао једном приликом, <pb n="60" /> да би радо учио нешто практично... за машинисту на прим |
| на тефериџу, патарицама, <pb n="211" /> да се друштво састане, без нарочитог договарања, и весе |
| ди своју срећу, да види, <pb n="246" /> да посети све те ствари, тако уско везане за њу, да им |
| ограду.{S} Помисли и сад <pb n="248" /> да у њу уђе, као у свој дом.{S} Неколико младића стајал |
| анципацији жена.{S} Еманципација!...{S} Да дивне речи за нашу земљу где нико не воли да се пашт |
| разнице, знаш ми ти шта је љубав!...{S} Да, ја нисам противна љубави, она управо долази сама по |
| Млади су; цео је живот пред њима...{S} Да, ја сам човек из старог времена, иако сам се бунио п |
| и да долгољетно поживиш на земљи...{S} Да постоји рај сваки би се старао да што пре умре... <h |
| уштини, ми смо принуђени примити га.{S} Да, време пролази, и једанпут дође тренутак кад се мора |
| комисијама док се не би сва распала.{S} Да се тако продужило, цео државни буџет <pb n="261" /> |
| ављени су милости законодавног тела.{S} Да би остали на свом месту, не могу често имати своје ј |
| њдана излет на брање ивањског цвећа.{S} Да пустиш, тето, Вишњу са мном?</p> <p>— Не браним — од |
| е да од њих начини спасоносан сплав.{S} Да ли ће се спасти ?{S} Да ли ће допловити до мирних во |
| кету, пушио на лулу и бријао бркове.{S} Да се није знало чији је син, узели би га за странца.</ |
| идело јер се бојао да јој га покаже.{S} Да ли то Вишња <pb n="282" /> примети?{S} Да ли покуша |
| аче, у колико је њено тело трошније.{S} Да је место Чедомира, високог, мршавог студента бледих |
| ађе је по том Милева. — Радоје пије.{S} Да га свет не опази, попије на једном месту само једну |
| и постепено вео преко младе Чачанке.{S} Да ли се ипак осећао срећан?{S} Пре свега, јасно му је |
| Она је ишла у крајност као све жене.{S} Да јој је Илић у почетку проповедао мржњу против црвене |
| такође:</p> <p>— Хајдете... хајдете.{S} Да вам покажем бразилијанску марку што сам је купио од |
| бодом како је те године било у моди.{S} Да је још имао читаве потпетице на ципелама, могао би с |
| велика варош, а у њој има злих људи.{S} Да ти се што непријатно није десило?</p> <p>— Не, није |
| он формулише оно што је хтела рећи.{S} Да би пак утишала своју савест, радила је готово претер |
| панталоне, црвен прсник и капут мрк.{S} Да је то било ново, изгледао би да се увио у тробојку к |
| асите очи севнуше изненадним сјајем.{S} Да ли се сети да је у тој улици први пут видела свога д |
| ала је рођака. — Не станујем далеко.{S} Да само знаш како ми је леп стан, па баба... што је зла |
| странство, Илић погледа кроз прозор.{S} Да ли виде једну клупу, усађену у обалу чукаричког друм |
| тизао.{S} Она се чудила томе ћутању.{S} Да ли се Чедомир дурио?{S} Можда га писмо није нашло?{S |
| а је некад показивао Зарији Ристићу.{S} Да ли се сети речи које му је том приликом рекао?{S} Да |
| носан сплав.{S} Да ли ће се спасти ?{S} Да ли ће допловити до мирних вода каквог гостопримног п |
| ненади се Аница. — Ти си тако бледа?{S} Да ниси уморна?</p> <p>— Да, уморна, врло уморна... — п |
| у, усађену у обалу чукаричког друма?{S} Да ли се сети Вишње Лазаревића и дужности које је имао |
| њен шум, као уздах простран и благ?{S} Да ли се и теби чини да нас она, кроз ниске гране своји |
| ли то Вишња <pb n="282" /> примети?{S} Да ли покуша да га спречи и да му улије храбрости, кад |
| >Шта су они тада рекли једно другом?{S} Да ли су застали или ударили лево? десно?{S} Шта су тад |
| а драгана са његовом доцнијом женом?{S} Да ли осети жеђ за осветом или свирепо задовољство што |
| речи које му је том приликом рекао?{S} Да ли је сад био истог мишљења?</p> <p>Његове мисли су |
| Иначе, жена испадне ученија од мужа, — да извиниш Милисаве!...{S} Зар <pb n="241" /> није тако |
| не заборавих... — присети се рођака. — Да ти представим: моја другарица, Вишња Лазаревић...{S} |
| н-Илићу ? — рече му једног дана Бела. — Да вам шта не фали код нас?</p> <p>— Код вас?{S} Не, го |
| кри он своје <pb n="277" /> узбуђење. — Да, извршна власт, влада, треба да представља у суштини |
| каже она одрешито старој Лазаревићки — да идемо мало у шпацир.</p> <p>Обе девојке узму газдари |
| ј — рече, застајкујући на свакој речи — да смо сви, хвала Богу здраво и добро, да јој исто од Б |
| : пиши пропало.</p> <pb n="252" /> <p>— Да, пиши пропало... године су прошле од како смо се рас |
| <pb n="197" /> <head>XVIII</head> <p>— Да то није нека твоја комбинација? — рече министар кад |
| — Ти си сасвим изгубила главу!</p> <p>— Да; ја га волим... ми се волимо; је л’ те, Чедомире? — |
| пстанак усавршава, оплемењава.</p> <p>— Да.{S} Ја то знам.{S} И ја примам борбу.{S} Ја сам наор |
| рече поново:</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Да! — понови фаталну реч још неко у соби.</p> <p>То је |
| иза жена цивилизованих народа.</p> <p>— Да.{S} Нашем женскињу треба поуке.{S} У округу нема виш |
| цртала би му се међу повијама.</p> <p>— Да си тако брз на раду као на лажи, далеко би отерао! — |
| иш чешће овде? — упита га она.</p> <p>— Да.{S} Навратим који пут.{S} Овде је пријатан залазак с |
| ита затим, притварајући врата.</p> <p>— Да, Бела — одговори он, слободно, осећајући да му се ср |
| ила по сред суве, зреле траве.</p> <p>— Да дивна кола! — кликну гласно, потрча тамо, посади се |
| се метне у у њено расположење.</p> <p>— Да си жива и здрава, још прве године.{S} Мој колега беш |
| <p>Илић се осмехну скептички.</p> <p>— Да... да, пријатељи!... — примети он — Пријатељство кој |
| ш увек добри, стари пријатељи.</p> <p>— Да, стари свакако... и ми старимо, ми сами.</p> <p>— Ти |
| надам се, наши ће те разумети.</p> <p>— Да, мени је потребно да ме неко разуме, да ме охрабри а |
| дена, да ће се брак раскинути.</p> <p>— Да чекам и да поновимо целу нашу историју из почетка!</ |
| н лек на срце што се крвавило.</p> <p>— Да је и мени да изађем некуд — рече му Бела једног дана |
| <p>— Е? — зачуди се министар.</p> <p>— Да — потврди његова жена, па настави одлучним гласом: — |
| прекиде тишину млади суплент.</p> <p>— Да.{S} Код тетке моје колегинице.</p> <p>— Колегинице и |
| ? — упита Илић нову познаницу.</p> <p>— Да.</p> <p>— Шта мислите после? — настави он даље, зате |
| у девојку, па ипак он превали:</p> <p>— Да!</p> <p>Та се реч чу једва; он се напреже и рече пон |
| као у неки сан, и хтеле рећи:</p> <p>— Да дивног сна!{S} Оставите ме да сањам.</p> <p>У том тр |
| ић је пристао одмах, говорећи:</p> <p>— Да, нека буде просто... што простије... колико је могућ |
| ; он се напреже и рече поново:</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Да! — понови фаталну реч још неко у со |
| ко нâвикне, понуди се услужно:</p> <p>— Да подгрејем вечеру?</p> <p>— Оставите.{S} Имам вечерас |
| лу.</p> <p>— Ти волиш другога?</p> <p>— Да!</p> <p>Заједно са овом речи линуше њене сузе, преко |
| тако бледа?{S} Да ниси уморна?</p> <p>— Да, уморна, врло уморна... — покуша она да завара знаке |
| а.</p> <p>— Је ли ти сад боље?</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Али си бледа?</p> <p>— Не, није ми ниш |
| ујеш, ваљада, у те бесмислице?</p> <p>— Да, не верујем, Радоје — одговори она, бледа, жута у ли |
| живиш.</p> <p>— Рђаво разумео?</p> <p>— Да.{S} Ти чекаш, гладан и жедан, награду за твоје филос |
| Дакле, ти кажеш да причекају?</p> <p>— Да, боље да се кају раније него доцније.</p> <pb n="199 |
| станак људи долазе увек нешто раније, а да жене задоцне стално.{S} Чедомир је потврдио ово прав |
| е љубавници могу шетати до миле воље, а да не буду изненађени непријатним сусретом, подозривим |
| ви; оно је могло путовати и отворено, а да нико не нађе у њему чега другог до другарских саопшт |
| таште, која није пропуштала прилику, а да своме зету не покаже колико је срећан што не плаћа с |
| а.{S} Могао је живети неколико векова а да му се не досади.</p> <p>Међутим, Бела се није могла |
| е, Бог те видео, кад и ја не могу хлеба да зарадим!</p> <p>— Онда ћу ја у село за воденичара! — |
| ђење. — Да, извршна власт, влада, треба да представља у суштини целокупан народ, његове сталне |
| е и некорисне бирократске машине, треба да му га она враћа тиме што ће му осигурати безбедност |
| ражећи помоћна средства:</p> <p>— Треба да се нађемо, па да се објаснимо; да се разговоримо као |
| кује као благодат небесни, Морава треба да се разлива у многоструки сплет зелених поточића, кој |
| есрећан овда онда.{S} Оно од чега треба да се бојиш јесте да не будеш... као ја, несрећна за ув |
| ову играчку коју је добила и која треба да је поред ње кадгод јој се прохте.{S} Међутим, Илић с |
| ичног смисла.{S} Читао је да жена треба да слуша мужа.{S} То му се увртило у главу и није хтео |
| елнер, један полић!{S} Ето, такав треба да си.{S} У природу, у природу!...</p> <p>— Моје је мес |
| и сувише, не тражећи много.{S} Не треба да те је страх да ћеш бити каткад несрећна; то је општи |
| асенуо мој положај, а он на то не треба да рачуна ни колико ја.{S} Нико у Србији није сигуран ш |
| о њеном мишљењу један сиромах ђак треба да је задовољан што улази и у дечју собу; <pb n="9" /> |
| — примети хладно Матовић. — Брак треба да је резултат слободног размишљања.{S} Бојим се да мла |
| како су једно с другим, а он не успева да јој каже једне речи која долази из срца.{S} Ћутали с |
| тра, Матовића.{S} Слушала је од другова да говоре са завишћу да је то најбоља кондиција у Беогр |
| бегавала је његов поглед.{S} Пуштала га да говори, и тек тако, гледајући у страну, осећала се с |
| ла је један велики формулар и молила га да јој то испуни, јер, каже, жандарм јој наредио да то |
| ци, изашле би му пред очи и нагониле га да је опет види.{S} Срео би се с њом.{S} У погледу који |
| ада би звао младића у дућан, понудио га да седне за тезгу, до саме касе, поручио кафе, па онда |
| а седељке; нико није умео лепше од њега да начини сунцобран од тиквена листа ни да састави моно |
| коња, врло лепог, и чудио се одкуд њега да употребе на тај простачки посао.{S} Није се разумева |
| одна, као код своје куће.{S} Немаш чега да се женираш.{S} Тетки си се јако допала.{S} Вели, кра |
| позитивизам оптужује се с много разлога да је хтео претворити свет у огромну, мртву, парну маши |
| та, усамљено биће што се ни с ким не да да удружи, идеалиста који ради само на крупно; гледајућ |
| а пута изјавио како се озбиљно решио да да̑ земљи нов, либералан устав.{S} Јако је љут на реакц |
| , па настави одлучним гласом: — Изгледа да се и она свиђа њему...{S} Вере ми, спремај паре за с |
| , које ступају у најниже слојеве народа да би <pb n="32" /> га проучиле, олакшале му беду, прос |
| Ко зна докле би трајала та тамна грижа да не доби оно писмо од оца.{S} Кад га први пут прочита |
| је остави.{S} Једанпут се толико задржа да га газда-Митар опомену:</p> <p>— Хајд', хајд', синов |
| трча у двориште и стаде преклињати мужа да не прави скандала.</p> <p>— Остани, Чедомире — говор |
| о.{S} Нек дете зна...{S} И кажем јој ја да се чува.{S} Мисли да јој је још осамнаест <pb n="178 |
| своје потпуности.{S} Неколико покушаја да се завађена крила опет сједине остали су без успеха. |
| утала.{S} Она није била још толико јака да му баци истину у очи, рекавши му:</p> <p>— Ренегат!< |
| ку Школу.{S} Ти нећеш бити довољно јака да извојујеш своје право.</p> <p>Лазаревићева не одгово |
| д једа; министри нису чекали ни оставка да им се уважи; њихови кабинети зврје празни; краљ није |
| обузимао стид, па радост, па жеља нека да је нестане, да се истопи полако, као комад леда.{S} |
| ласке, при којима јој се давала прилика да истакне своје <hi>отлично</hi> порекло, фине манире, |
| м видела — рече му она. — Пише ми тетка да јој се ти никако не јављаш.{S} Не зна да ли си жив и |
| аучесницу.{S} Презао је сваког тренутка да га не дочека љутито лице њеног оца или мајке и да му |
| г издања <pb n="157" /> која је требала да представља састанак Ромеа и Јулије.{S} Стаклена врат |
| са другом сестрицом.{S} Она је требала да држи под присмотром обе девојчице те да тако олакша |
| вога покојног мужа, јер није одобравала да се Чедомир удаљава од своје жене.{S} Морао се примит |
| .{S} Чудила се тој несаници, покушавала да се отресе те узбуђености.{S} Њу дотле нису походили |
| сестру за жену.{S} Мајка је покушавала да га умири, приволи.</p> <p>— Одреци се наследства — г |
| оси рука у девојке.{S} Она је очекивала да је он назове својом вереницом, дâ јој обећања за цео |
| би га казнила.{S} Она је иначе веровала да је он воли јако, јаче него што је он био уопште спос |
| х, а ја хрома!“ — мислила је и веровала да су тако равни једно другом.</p> <pb n="107" /> <p>У |
| а то не може бити.{S} Али се она надала да ће наћи неког другог, сличног њему, <pb n="236" /> м |
| , господин-Илићу!...{S} Нисам се надала да ћете тако изневерити поверење наше куће.{S} Зар се т |
| ова нова критика позитивизма изгледала да се отима свакој формули, да је пуна релативности, ан |
| армија...{S} У Србији има толико будала да се за педесет година не роди ниједан ипак би их дост |
| {S} Окрену се по соби, као да се бојала да не буде примећена, па се опет загледа у чипку, у кош |
| ала забрањене књиге.{S} Једва је чекала да дође подне, да претрчи преко дворишта, предахне на п |
| од кромпира.{S} Одаја је била тако мала да ју је испуњавала уска постеља, на чијим се плеханим |
| тежих, страшнијих.{S} Девојка је знала да Илић даје лекције сину новог министра, Матовића.{S} |
| шта други мисле о њој.{S} Она је знала да је неко од њених суседа морао приметити кад је ушла |
| ислима?{S} Те исте ноћи Вишња је сањала да се удаје за Чедомира.{S} Сан је био тако јак, да се |
| знаком питања.{S} Она се заиста питала да цео тај рад није бесциљан, питала се шта ће она прив |
| S} Срце јој се кидало.{S} Она се питала да ли су људи луди или подлаци.</p> <p>— Шта ти је, Виш |
| егавала ова миловања, као да је осећала да се цела љубав не састоји од пољубаца.{S} Она је ту о |
| рати се у Београд.{S} Мајка је покушала да се измире.{S} Он јој је одговорио једним увредљивим |
| била њена ватрена поборница, није могла да схвати свога друга и питала се откуд долази ова пром |
| ади.</p> <p>Међутим, Бела се није могла да свикне.{S} Тешко јој је било без мајке.{S} Није знал |
| ћани били су је размазили, те је желела да и Чедомир буде нежан <pb n="114" /> према њој.{S} И |
| аст, са очима као у миша, она би желела да се и њему допадне, јер је она, својом хромошћу завез |
| ећају њен терет.</p> <p>Вишња је волела да слуша те говоре.{S} У доба реакције, штампа је била |
| ревићева ју је помагала.{S} Није волела да остаје сама са својим мислима.{S} Храбро је сносила |
| е Бела била љубазна.{S} Она је разумела да је сиротиња један недостатак. „Он сиромах, а ја хром |
| што оно њено подигравање којим је хтела да сакрије своју сакатост пред младићем ?{S} Или је то |
| је погађала његову мисао.{S} Није хтела да га понизи.{S} Она је преклињала...{S} Црте на њеном |
| се не вратише више.{S} Бела није хтела да чује за Париз.</p> <p>— Ја у Француску? — викнула је |
| би се судбини на њеном месту, оставила да време реши нерешљиве ствари, донесе мелем на отворен |
| n="304" /> са Вишњом.{S} Она се трудила да се врати на пут којим је ишла пре него што га је поз |
| творена врата, као тица која је тражила да се спасе.</p> <pb n="195" /> <p>— Је ли то истина, г |
| отишла затим у министарство и затражила да је поставе за учитељицу.</p> <p>Како је у том селу б |
| тамно!...“</p> <p>Понекад би помислила да се нађе са Чедомиром, да га поново придобије за црве |
| ко је она трчала за њим.{S} Није марила да ли ће то ко приметити, шта ће ко рећи и како ће се с |
| дањи живот.{S} Узалуд се девојка борила да се код своје куће осети као код своје куће.{S} Она ј |
| је грдила, клела.{S} Сестра је претила да се обеси.{S} Кад му се то једног дана досади, он оде |
| — Дивно, девојко!{S} Од кога си научила да заказујеш састанке, реци!{S} На кога се метну, несре |
| пезом.{S} Поред тога, Бела није навикла да јој се задовољства ускраћују: колико се младић склањ |
| Ти ћеш тамо у Чачку наћи довољно посла да твој живот не буде излишан.{S} А кад ти једног дана |
| врхунац свега, била је нестрпљива жеља да напакости Илићу, свету, самој себи.</p> <p>Једним по |
| и ју је јастук жуљао, обузимала је жеља да понови балет, несносна врућина пекла ју је из постељ |
| соби.</p> <p>То је Бела одговарала, ма да ју нико није питао, и гледала младића задивљено, угр |
| поремећеног здравља и опортунист.{S} Ма да је био висок чиновник, није се могао отрести простач |
| а; њена љубав ласкала је његовим жељама да живи и буде срећан.{S} Млади човек се налазио у нера |
| душа су тако уједињени и збркани у нама да упркос лепим мислима и дужним обзирима, онај који во |
| ј, Вишња, овог сељака.{S} Он можда нема да купи друге чакшире.{S} Али зашто их не закрпи?...{S} |
| скуством да Србија, за све што има, има да захвали само своме сељаку, лако се одлучио да приђе |
| г човека немилосрдно као лекар који има да постави диагнозу, као философ који се користи туђим |
| ебан потпуно и спреман да прими што има да дође.{S} На отвореним вратима стајала је Белина мајк |
| енту.{S} Он се трудио многим средствима да придобије њену стару наклоност.{S} Али право средств |
| те је сад полиција наређивала грађанима да поправљају што се дало поправити.</p> <pb n="230" /> |
| ла је била узела судове и пошла вратима да их однесе, па се предомисли, зовну служавку и предад |
| жавној служби.{S} То допусти Матовићима да се преместе у једну већу кућу.{S} Било је крајње вре |
| авршена без свега мога знања, без појма да и постоје славни психолози?“ Цело његово биће вукло |
| /> рођеног оца.{S} Та кућа је сазидана да буде уточиште свију њих и да се сваком члану породиц |
| и дасака, ова чатрља је била тако бедна да се чинило као да је примила од својих посетилаца нав |
| да изненађено, па по обичају наших жена да се покажу љубазне кад их неко нâвикне, понуди се усл |
| мрле врлине.{S} Илић нађе једва времена да каже Зарији:</p> <p>— Пардон...{S} Имам посла.{S} До |
| ле су око ње, и она је била тад уверена да је Београд њено изабрано место.{S} Она долази у њега |
| вним, благим и жалосним, дубоко уверена да је њен живот био дотле празан, недостојан ње као чов |
| а јој се ти никако не јављаш.{S} Не зна да ли си жив или мртав.</p> <p>Младић се намршти.</p> < |
| змиче нашем схватању, пошто нико не зна да нас ослободи потреба наше природе?</p> <p>Вишња је с |
| ст и што јој сврати пажњу.{S} Она позна да је то државни фијакер по кочијашу, који је носио уни |
| Да, уморна, врло уморна... — покуша она да завара знаке свога узбуђења.</p> <p>Познавала је доб |
| радили њен муж и газдарица од пансиона да дођу до њих: тражили их по пијаци, киселили сами, ку |
| ми повољне услове.{S} Држава има рачуна да нам опет притекне у помоћ...{S} Ми морамо успети.</p |
| ам неке старе панталоне, па имам рачуна да те частим.</p> <p>Чедомир се осећао уморан, сметен, |
| му је писала, те тиме стављала до знања да јој може одговорити.{S} Али њено писмо није садржава |
| школи, ставила већ толико пута до знања да он има од ње да се учи.{S} Поред тога, бојао се да н |
| осмислене фразе, стављајући му до знања да ће га одати.{S} Кад би се њихови погледи сусрели, ње |
| љала прво правило свога новог васпитања да млада девојка бира себи мужа потпуно свесно.{S} Она |
| сврбе, и њега обузе луда, болесна жудња да рашири руке и да завапи гласно.</p> <p>— Имате ли ма |
| а ум мисао да нађе старог господина, па да му каже све.{S} За то није имао довољно одважности.{ |
| се угледа на ову Швабицу преко пута, па да пере једну собу данас, па сутра другу.{S} Не би осет |
| — Сутра да ми што буде, не дај боже, па да ми дете остане без спреме, као сироче — бранила је г |
| средини.{S} Чекало се само пролеће, па да се и то зазида, те цела Морава окрене на јаз.{S} Али |
| се поново воле...{S} Шта треба више, па да се буде срећан!{S} И у том слатком расположењу, које |
| а није мислио да ће му што требати, па да узајми.{S} Он то призна, и осмејкиваше се стидљиво, |
| свечано, пред родитељима и публиком, па да му преда целу себе, сву раскошну младост која је буј |
| болан, мајка је, а тетки треба мало, па да је заболи глава.</p> <pb n="28" /> <p> С Кајом је би |
| едства:</p> <p>— Треба да се нађемо, па да се објаснимо; да се разговоримо као пријатељи.</p> < |
| једно половно обећање било довољно, па да га она поново заволи без бојазни.{S} Јер је она била |
| вршити школу, добити државну службу, па да проведе на миру старе дане уз сина господина.</p> <p |
| сају по свом убеђењу, <pb n="278" /> па да оборе министра који не дели то мишљење, или да гласа |
| о — говорио би какав старији човек — па да су ми рекли да ће неко раскопавати онај крш, не бих |
| или да гласају против свога убеђења па да сачувају министра.{S} Тако се извршна и законодавна |
| њима, али није требало много вештине па да види да је та животиња одличног соја: високе ноге, р |
| ово двоје: или да убијемо наше срце па да живимо као старци, или да умремо млади слушајући сво |
| и њене заточнике.{S} Она је била кадра да скочи на дрског човека, као мачка.{S} Али кад би се |
| ла се у балету и тражила очима Чедомира да му пошаље пољубац.</p> <p>Вишња задрхта поново.{S} У |
| за машинисту на пример, али вели, мора да се иде од куће, можда на страну, па су трошкови вели |
| која господари кућом и жену која сматра да је њен позив у животу виши од обичне бриге за кујну. |
| римети он — Пријатељство које се сматра да је вечито, а које живот распе као плеву!</p> <p>Поре |
| је најмљена под надницу.</p> <p>— Сутра да ми што буде, не дај боже, па да ми дете остане без с |
| из кућа, малих, разнобојних, без спрата да су се готово губиле у овој пољани усред престонице.< |
| зи с једне стране из човечјег инстинкта да тражи своју сопствену срећу, пошто-пото, и с <pb n=" |
| се после изгубити, остављајући студента да иде својим путевима.{S} Она је била само нешто прола |
| е се као два злочинца.{S} Отворише уста да нешто рекну, али немадоше времена јер се на прагу ук |
| одговара: „Пун сам електрике“...{S} Шта да радим, кажи ми.</p> <p>Вишња јој није знала одговори |
| а уверења и своје особине.</p> <p>— Шта да вам кажем, госпођо!... — рече после неколико тренута |
| оћ...{S} Ми морамо успети.</p> <p>— Шта да радим ? — нађе је по том Милева. — Радоје пије.{S} Д |
| историју из почетка!</p> <p>— Нема шта да чекамо.{S} Оставићемо Београд, Србију.{S} Отићи ћемо |
| Није било намерно...</p> <p>— Нема шта да те извињавам.{S} Ти си овде слободна, као код своје |
| Кад би тако дошао најзад до решења шта да јој одговори, он се питао како ће јој писмо доставит |
| а душевног нестрпљења.{S} Није знао шта да ради од себе.{S} Свет му се чинио празан, шупаљ, бес |
| Илић је примио писмо, али није знао шта да одговори.{S} Оно га је дирнуло јако, као сва њена пи |
| шта се око тебе догађа, не можеш ништа да избегнеш, све ти се дешава, ништа ти не иде у корист |
| ом <hi>питању</hi>.{S} Зауставише Илића да чују и његово мишљење, и позваше га <hi>код Пеливана |
| но осетио.{S} Он је желео да има новаца да би осигурао слободу кретања, да би радио само оно шт |
| стално учтиво, имао при себи палидрваца да се упали цигара и давао на веру.{S} Могло се ићи из |
| сити ; нигде није тачнија она пословица да се не зна шта носи дан, а шта ноћ.{S} Странци нас зо |
| ио у јуну, а већ у августу молио је оца да га упише у школу.{S} Дотле је сам научио читати и пи |
| ше изнад свакидашњости.{S} Ето ти кључа да постанеш велики у очима оних који те окружују...{S} |
| , као да то само од њега зависи, покуша да од те две девојке начини једну.{S} Пажљиво је одабир |
| Он спази такође своју другарицу, покуша да окрене главу на другу страну, али се његове очи не м |
| его кад си пошла.</p> <p>Девојка покуша да не призна истину. </p> <p>— Веруј ми, ми смо све има |
| рајући то буђење свога села, она покуша да хладније мисли о свом узбуђењу.</p> <p>— Откуд овај |
| утке и болесну мачку.</p> <p>Она покуша да отури те мисли заједно са споменом на свог бившег др |
| "37" /> се из методике.{S} Вишња покуша да заметне разговор с њом; говорила је о тој методици, |
| обви око паса.</p> <p>Тада Вишња покуша да се ослободи, стежући му у исти мах руку јако.</p> <p |
| ече јој Вишња, осмехнувши се, па покуша да се метне у у њено расположење.</p> <p>— Да си жива и |
| ну, затвори очи <pb n="308" /> и покуша да поново заспи, као дотле, мирно, не мислећи ни на шта |
| {S} Стога продужи правим путем и покуша да одвоји стране што су се оснивале на материјалистичко |
| <pb n="282" /> примети?{S} Да ли покуша да га спречи и да му улије храбрости, кад му примети:</ |
| оја жена је још твоја.</p> <p>Он покуша да оспори њен разлог; наведе да је парница поведена, да |
| аде госпођа весело — где су нашли љубав да изјављују!</p> <pb n="198" /> <p>— Слушај, Клеопатра |
| от, пустити се у њега.</p> <p>Јер какав да је, живот постоји, он се не може мењати у својој суш |
| /> сам се ја, због оног мог лудова, Бог да му душу прости, мучила и патила.</p> <p>Директор је |
| другова њихових познаника, било најзад да им је био представљен.{S} На његовој тоалети видела |
| а Вишњи.{S} Затим, чинило му се понекад да ни Бела нема према њему изузетно дубоких осећаја.{S} |
| но.</p> <p>Било му је јасније него икад да не воли ту девојку, па ипак он превали:</p> <p>— Да! |
| у.{S} Његов глас би се утишао по каткад да се једва чује; затим се дизао јаче, лупао готово, и |
| есора.</p> <p>Брачни пар дође у Београд да присуствује погребу.{S} После се не вратише више.{S} |
| на од извезена стакла спречавале поглед да продре даље.</p> <p>— Можда је какво посланство! — о |
| 68" /> то није истина.{S} Тврде за тебе да си срећан човек.{S} Причају да се у тебе заљубљују м |
| ање.</p> <p>Са том мисли почеше и друге да се враћају у младићеву главу.{S} Он опази у Вишњиним |
| ној склоности своје душе, он се не даде да га занесе та струја нових нада, него исприча другари |
| егаваш.{S} Ти ме више не волиш? — стаде да се мази, и набра обрве.</p> <pb n="189" /> <p>Младић |
| е била велика.{S} На пола улице застаде да предахне.{S} Тада зачу познате кораке.{S} Један пото |
| и глупости...</p> <p>— Читала сам негде да је љубав слађа кад је мрак.{S} Гледаћемо звезде...</ |
| >Он покуша да оспори њен разлог; наведе да је парница поведена, да ће се брак раскинути.</p> <p |
| је метално тика-так, така-тик.{S} Хтеде да пробуди Аницу.{S} После се застиде.{S} Како да јој о |
| евојкине.{S} Он пусти.</p> <p>Кад хтеде да загрли поново тај дивни створ што му се подаје, тог |
| ге <hi>купусарама</hi>.{S} Најзад, виде да Радоје има право, па му предаде целу радњу, а сам по |
| копа, па се онда заустави, као да виде да је то узалуд, наслони се на дрвену држалицу и изгуби |
| мали синоћ — примети Вишња, па кад виде да се Каја не подсмехну, продужи пажљиво — он је врло у |
| ва храброст не потраја дуго.{S} Он виде да би му од рукописа остало врло мало, готово ништа.{S} |
| ало пасуља и пастрме, али за кога тврде да је најукуснији од свих српских пасуља.{S} Један проф |
| што сабира крте остатке разбијене лађе да од њих начини спасоносан сплав.{S} Да ли ће се спаст |
| ари, тако уско везане за њу, да им каже да се вратила, да постоји, да живи, живи...</p> <p>Нађе |
| ца није код куће — рече она, па се саже да узме кључ испод простирке од прага.</p> <p>При том ц |
| о руча, купи жени папуче.{S} Јест, може да <pb n="287" /> има жену лепу, пријатну, ето такву ка |
| е, ћудљиво, бурно, како то природа може да удеси по каткад над том вароши, широм отвореној мађа |
| узета оним присним сажаљењем, које може да осети само жена према жени, шапташе јој матерински:< |
| акат млад човек, који без штака не може да макне, а иначе скакуће, свуд јури, трчи, код свију ј |
| није опоравио још од робије, па не може да издржи тај штрапац.</p> <p>Илић је пристао одмах, го |
| р.{S} Мене се она као директора не може да тиче.{S} Државна служба долази на прво место...{S} П |
| и, код свију је, без њега ништа не може да прође.{S} Вишњи је доносио међу првима новине, пропр |
| Њихов ситан <pb n="94" /> мозак не може да појми како та невидљива материја, то стакло, спречав |
| је самоуверено. — Утицај старијих може да изопачи праве дечје наклоности.{S} Ако хоће да учи ш |
| еки пркос против самог себе терао га је да се излије пред својом старом пријатељицом, ма по цен |
| неразумљиве речи.</p> <p>Избегавала је да иде на универзитет.</p> <pb n="182" /> <p>— Како бих |
| игревици украј Мораве.{S} Покушавала је да веже своје мисли за свакидашње кућне ситнице, трудил |
| је позива Кајин рођак.{S} Покушавала је да се отресе те мисли, <pb n="36" /> која ју је опседал |
| вора на Моравиној обали.{S} Погађала је да му се допада.{S} То јој би мило, али убрзо одби ташт |
| овићка не хтеде наваљивати.{S} Знала је да јој је муж врло тврдоглав.{S} Стога узе други пут, п |
| а све до чела и главе.</p> <p>Сањала је да су ишли пешке, као у селу.{S} Било је у сватовима мн |
| S} Поред све равноправности, осећала је да ипак није једнака својим друговима.{S} Није имала ги |
| с Чедомиром још за тренутак, осећала је да се неће моћи савладати, да ће бризнути у плач... ту, |
| оли Чедомира. <pb n="149" /> Осећала је да је њено цело биће везано за њега.{S} Њено срце грчил |
| {S} Кад се спремила за школу, видела је да још има доста времена.{S} Па ипак је готово трчала п |
| ла пред њим никаквог стида.{S} Хтела је да му се преда одмах, ту, на тој пространој пољани.{S} |
| заустави код огледала.</p> <p>Хтела је да види на њој самој колико га мрзи.{S} Један крај њене |
| чну послови.{S} Као што видиш, штета је да новац лежи зазидан у темеље.{S} Фирма за машине даје |
| она одмах не одговори.</p> <p>— Ред је да помогнем мајци.{S} Наша је кућа велика.{S} И затим, |
| и Вишња — онда будимо отворени: боље је да не идемо заједно.</p> <p>— Ми нећемо нашкодити једно |
| и би давали наметљиве савете. — Наше је да нађемо новац, а остало: то је његово.{S} Не може се |
| пут. — Само на кога се метну, да ми је да знам?</p> <p>— Не на мене, у сваком случају — упаде |
| ав врат и пупаст трбух.{S} Рекао јој је да се не брине, оставио листу на сто, легао и заспао.</ |
| се опет крај прозора.{S} Пријало јој је да тако гледа како зора свиће.{S} Нешто велико и утешно |
| авали и одобровољавали.{S} Покушавао је да се метне изнад свега, да живи повучено, за свој рачу |
| је био сув доктринар.{S} Заборављао је да поред науке постоји оно што се зове примењена наука, |
| азити у школу за неко време.{S} Знао је да му се неће веровати.</p> <p>— Шта ме се тиче! — река |
| мао мрве практичног смисла.{S} Читао је да жена треба да слуша мужа.{S} То му се увртило у глав |
| казао оно што је говорио.{S} Престао је да пише афоризме, па се дао на поезију.</p> <p>— Наука |
| ло с научним претензијама.{S} Осећао је да стари, није волео да му се противуречи и давао је че |
| >Младић не одговори ништа.{S} Осећао је да ће доћи нешто горе, нешто страшније од увреде, нешто |
| јачи од његовог сопственог.{S} Видео је да она воли несрећно.</p> <pb n="220" /> <p>— Никад сре |
| од града и стоке од помора.{S} Успео је да оба пројекта озакони у Скупштини.{S} У буџет се унес |
| на слика му је бунила главу.{S} Хтео је да опет под руком осети њено тело, да се утопи у разблу |
| Трудио се да не мисли на њу.{S} Хтео је да је заборави.{S} Њена слика се брисала, срце ћутало.{ |
| зне врсте.{S} Њен главни задатак био је да допуни свога мужа тиме што ће његове сељачке склонос |
| па Великошколаца Социјалиста, почело је да долази до размимоилажења у питањима тактике, настаја |
| едомир знао о овом свом претку, било је да се борио на Засавици, по свој прилици у чети Зекиних |
| еповерљиво.{S} Прво што помисли било је да му златарски занат није занео мозак, те је намислио |
| пате, а не сметају.</p> <p>— Главно је да јој је срце здраво — рече лекар на последњој посети. |
| ана.</p> <p>— Већином гласова решено је да парламентаризам треба помоћи — говорио је Петар Зече |
| т година, шеснаест векова требало му је да пређе од уранка на једној падини Рудника, па до зала |
| ва.{S} Ипак нешто у души говорило му је да спречи мисао да не иде тим правцем, те је ударао крс |
| у своје законе унесе што више гарантије да власт не изигра ове мере.{S} У тој бризи он је смео |
| од озбиљних млађих философа прокламује да разум даје само карикатуру стварности.{S} Нове цитад |
| ојој другарици:</p> <p>— Он ме саветује да продужим школу и ступим на философију.{S} Ја сам се |
| обасули у Београду, нису имали прилике да употребе.{S} На једном месту погрешно су ушли у друг |
| ављив.{S} Напротив, ја сам имао прилике да се уверим да је он диван материјал, ја сам сигуран д |
| деле су већ кроз атмосферу и покушавале да завију у помрчину разгранате врбе по обали.{S} Са су |
| е сунце нагињало западу, девојка зажеле да види залазак на Сави.</p> <p>— Ужелела сам се Београ |
| онтрасте и наду на потпуност.{S} Пожеле да раскрсти са својим несређеним положајем једним потез |
| арене тоалете, усред тих људи што мисле да од њих зависи круг земаљске планете.{S} Она се сети |
| о имати своје ја, бранити оно што мисле да је најбоље, најкорисније, најправедније, борити се п |
| и кажеш да причекају?</p> <p>— Да, боље да се кају раније него доцније.</p> <pb n="199" /> <p>М |
| /> имао времена, па можда ни праве воље да мисли на своју породицу.{S} Кад би му ко од пријатељ |
| </p> <p>— Да дивног сна!{S} Оставите ме да сањам.</p> <p>У том тренутку студент се сети Беле, и |
| роз твоје доба.</p> <p>— Шта хоћеш тиме да кажеш?</p> <p>— Ти си лутала по Београду, тражила <p |
| ј је било без мајке.{S} Није знала чиме да се позабави, да прекрати време кад остане сама.{S} Ф |
| лужење — додаде госпођа. — Само, никоме да не причате <pb n="196" /> о оваквој веридби.{S} Ја ћ |
| све из кујне.</p> <p>— Куварица не сме да регне — прекину га девојка. — ’Ајд, загрли ме... не |
| у.{S} Тај тип се буни против власти, не да би је начинио бољом, него да је дочепа у своје шаке. |
| једно бескрајно задовољство које се не да описати, како каже чâ Јанко Веселиновић.</p> <p>У ов |
| то страшније од увреде, нешто што се не да избећи и што ће га пратити вечито.</p> <p>— Не покуш |
| ивота, усамљено биће што се ни с ким не да да удружи, идеалиста који ради само на крупно; гледа |
| ли</hi>. <pb n="86" /> Публика се стане да надмеће ко ће више знати на памет тих његових бунтов |
| најслађи, кад би уграбио од своје жене да седне за кујнски сто и једе што прво дохвати.{S} Али |
| елосипедско друштво, утицао код општине да се праве вештачки бунари, поправљао женама машине, д |
| нашем говорном језику тако фамилијарне да им често говорник готово не схваћа прави смисао.{S} |
| ећ толико пута до знања да он има од ње да се учи.{S} Поред тога, бојао се да не начини какав и |
| о, коме су припадале крштеница, уверење да није жењен, остале сведоџбе, радио марљиво за своје |
| за какву акцију, треба му читаво решење да уђе у дућан и купи какву ситницу, а прелази преко ос |
| чи.{S} Куварица је стишавала близнакиње да се не деру пред његовом собом.{S} Собарица је намест |
| мирно.{S} Нека вас петао узалуд опомиње да је дан свануо...{S} Нимфе ће радити посао робова!"</ |
| им друговима.{S} Седала је у прве клупе да би професора чула што боље.{S} Уписала је и часове к |
| шибају волове, а човек не зна кога пре да пожали: те људе или ту стоку.{S} Јадно место где се |
| едео наш живот.</p> <p>— Ја хоћу најпре да учиним све што могу други.{S} Оно после... то ће бит |
| и човек.{S} Чинило му <pb n="280" /> се да би у њој нашао оно нешто неодређено што је вечито тр |
| што је хтела, свађала <pb n="128" /> се да се кућа орила од њене вике.{S} Време јој је пролазил |
| S} Ипак, корачала је даље.{S} Надала се да ће се сакрити.{S} Подржавала ју је храброст лопова, |
| методици, глас јој је дрхтао, бојала се да њена другарица не сазна шта о овом узбуђењу које је |
| рце стезало се од бола.{S} Заклињала се да ће се сва предати нези око болеснице, да неће одмица |
| за свакидашње кућне ситнице, трудила се да се сети лица чија се имена спомињу, мешала се са вар |
| топло.{S} Једна црвена буба трудила се да се успење уз један камичак. <pb n="76" /> Стаде посм |
| адве широке царевине мисли и трудила се да их разуме обе и да их помири.{S} Говор њеног земљака |
| ика ради на свом образовању и спрема се да буде велика и мила сарадница на препорођају родног к |
| искреност своје другарице.{S} Упита се да Каја није суревњива што се она познаје са њеним срод |
| се посвети бризи око оца.{S} Труђаше се да накнади домаћицу кући.{S} Мела је собе, пропирала ру |
| шњости који гледа своје књиге, труди се да одговори свима дужностима, води бригу о дневним потр |
| да ће се вечерас навратити.{S} Боји се да не пређе у запаљење.</p> <p>— Збиља?{S} Запаљење ниј |
| Кад разговарам овако с вама, чини ми се да присуствујем. неком концерту, где хиљаде пријатних и |
| ешто охладнео према мени.{S} Чини ми се да ме избегаваш.{S} Ти ме више не волиш? — стаде да се |
| чену за школску младеж, одушевљавати се да се појави у Чачку са бурским шеширом, подгрејавати б |
| широко о примени електрике, трудећи се да га својим здравим разумом схвати што боље.</p> <p>Ме |
| .{S} И две се жене загрлише, трудећи се да утеше једна другу.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| за, живела са децом, скромно, тешећи се да то неће увек тако трајати.{S} Имала је четири детета |
| жем, жено — рече Матовић, спремајући се да легне.{S} Деца су била већ заспала.{S} Бела тако ист |
| ају се многе излишности.</p> <p>Реши се да отпутује још истог дана у Чачак.</p> <p>Мајчина боле |
| ао, чак и кровови од кућа чинили јој се да је поздрављају пријатељски, а она није могла отићи с |
| Сумња је уједе за срце.{S} Учини јој се да тоне, да се земља сурвава под њом, да околне планине |
| и.{S} Вишњу обли румен.{S} Учини јој се да то види на неком другом створењу.{S} Окрену се по со |
| шта.{S} У једном тренутку учини јој се да ће се успавати.{S} Али ју је јастук жуљао, обузимала |
| празнина.{S} Губећи њега, чинило јој се да се губи све око ње.{S} И она сама се губи, нестаје ј |
| авала кадгод је могла.{S} Чинило јој се да је она крива за његову несрећу.{S} Тешко јој је било |
| авале су велике идеје.{S} Чинило јој се да је поново рођена.{S} Слободно је могла доћи кући, сл |
| е осећала прве године.{S} Чинило јој се да је не предусрећу са збиљом коју је она донела.{S} Ђа |
| днијег света на улици.{S} Чинило јој се да је све било весело, шалило се много, на лицима није |
| болело.{S} Куд се окрене чинило јој се да је нешто прати у стопу, нешто хладно дува за њен вра |
| ултат слободног размишљања.{S} Бојим се да младића није засенуо мој положај, а он на то не треб |
| д ње да се учи.{S} Поред тога, бојао се да не начини какав испад, имајући већ извесна искуства |
| ако ће јој писмо доставити.{S} Бојао се да јој не направи нове непријатности код родитеља, код |
| , изналазио утешне разлоге, заклињао се да се то десило без његовог знања, да је био жртва глуп |
| против реакционарних власти, трудио се да у своје законе унесе што више гарантије да власт не |
| што од своје службе у војсци, трудио се да надокнади дамама оскудицу у каваљерима и био је заис |
| а не видећи своје драгане.{S} Трудио се да не мисли на њу.{S} Хтео је да је заборави.{S} Њена с |
| е ми је пошло наопако.</p> <p>Трудио се да не изгледа бедан, али неки пркос против самог себе т |
| расцеп.{S} Та прилика дође.{S} Имало се да се реши да ли ће група учествовати у митингу које је |
| {S} Чедомир се љутио.{S} Дешавало му се да проведе по неколико дана не видећи своје драгане.{S} |
| се бркале. <pb n="294" /> Чинило му се да је прочитао у некој врло рђавој књизи све што би мог |
| м се дао на посао.</p> <p>Учинило му се да се остварио његов велики сан.{S} Живот многољудног г |
| рвог празника.</p> <p>Споразумели су се да венчање буде на јутрење, у најужем кругу пријатеља.{ |
| ата ће доћи... тата ће доћи... је л’ те да ће доћи?...</p> <p>Госпођа Матовић се такође придруж |
| да држи под присмотром обе девојчице те да тако олакша посао <hi>јадне мајке</hi> — како је гос |
| . — Али нисам ја ко је ко.{S} Нећу дете да ми се мучи по паланкама.{S} Доста <pb n="262" /> сам |
| тако љубазни према мени.{S} Зар мислите да ја не умем ценити толике пријатељске услуге, поклоне |
| пратити вечито.</p> <p>— Не покушавајте да се браните.{S} Већ ми то причају одавно.{S} Али ја д |
| {S} Оно од чега треба да се бојиш јесте да не будеш... као ја, несрећна за увек.{S} И упамти, с |
| ри равне долове,</l> <l>Да видиш шта ће да никне.</l> <l>Ако ти никне лудаја,</l> <l>За мене мл |
| т, смрт, љубав, отаџбина, брак престаће да вам буду мислене именице.{S} Али не бојте се, не беж |
| е све то срушило јер „тај зликовац неће да учи“.</p> <p>Радоје побеже од очеве куће у неко село |
| испита на врату.{S} Глава ми бучи, хоће да прсне.</p> <p>— Знам, знам.{S} Ја мислим на твоје ис |
| о.</p> <p>— Три дана нам говори да хоће да се убије — умеша се један надничар са самаром пуним |
| ренутцима живости изгледале као да хоће да искоче из главе, обучен нешто немарно, са краватом к |
| бе слепочнице, које су биле као да хоће да прсну, а прстима затеже косу тако да осети како му с |
| ема.{S} Она није довољна жени која хоће да буде на висини свога времена — одговори Вишња и погл |
| .. испросио Швабицу.{S} Тетка-Ката хоће да се изеде од муке.</p> <p>— Што је узео Швабицу?</p> |
| /p> <p>— Времена се мењају.{S} Све хоће да је модерно...{S} Дакле, ти кажеш да причекају?</p> < |
| ли, претпостављали су девојке које хоће да се шале, које допуштају да се задиркују.</p> <p>— Хл |
| лику дињу. — Дао Бог па родиле, те хоће да и ти окусиш... „Знам, вели, да их се Вишња зажелела |
| разумеде младића.{S} Помисли да он хоће да каже како не двоји брак од љубави, или тако нешто, т |
| ра њу и њен венац са жаљењем и као хоће да јој каже:</p> <p>— Тако ћеш и ти свенути, неудата, о |
| седне у клупу, професор говори, ко хоће да бележи, он бележи, а ко неће, онда то толико.</p> <p |
| ачи праве дечје наклоности.{S} Ако хоће да учи школу, нека учи, а ако неће, значи да није за њу |
| од платна.{S} Тражио је од жене и деце да пазе на одело.{S} Жена му је имала тепелук од дуката |
| олакша себи, тражећи које љубазно лице да се разговори, да одахне, да живи.{S} Његови стари <p |
| за кување, долазиле су оближње раднице да однесу кући врућ ручак, кокетовале простачки гримаса |
| о по целом небу, па жеже.{S} Нигде тице да се чује.{S} Биље зри.{S} Вишња је спустила завесе.{S |
| да си се вратила кући.{S} Тетка ми рече да ниси долазила.{S} Знаш ли колико је сати?</p> <p>— И |
| знаје се како је села.</p> <p>— Ти рече да долазиш чешће овде? — упита га она.</p> <p>— Да.{S} |
| о изненађење код куће.{S} Мајка му рече да му сестру проси Вићентије Симић, секретар суда.{S} Б |
| поново зграби будак, замахну њиме, поче да копа, па се онда заустави, као да виде да је то узал |
| .</p> <p>Пошто је распремила собу, поче да помаже око ручка.</p> <p>— Остави то, Вишња — рече ј |
| p> <pb n="234" /> <p>— Али, тата — поче да се брани девојка. — Ко ће кућу водити, ко ће децу на |
| пространо као свет.</p> <p>Девојка поче да размишља хладније.</p> <p>— Ја сам била неправична п |
| да седне, посади му се у крило, па поче да барата по његовом столу.{S} Под руку јој дође свеска |
| се пролеће не дочека.{S} С јесени поче да пада киша.{S} Падала је из дана у дан.{S} То не беше |
| о, па му предаде целу радњу, а сам поче да сади лук преко лета, зими пак да зева у оближњој мех |
| тварала у сузу.{S} И суза за сузом поче да се ниже, као ђердан, низ образе девојкине, лагано, к |
| секу...</p> <p>— Као сир!</p> <p>— Јуче да сам умро — говорио би какав старији човек — па да су |
| јој уз лице.</p> <p>Они обоје покушаше да не кажу истину.{S} Девојка је грицкала доњу усну, ка |
| S}Осети да му се гуша стеже, очи почеше да га сврбе, и њега обузе луда, болесна жудња да рашири |
| самаром пуним цигаља. — Вели, неће више да носи цигље... то му је испод достојанства!</p> <p>— |
| >Тек после дуге ћутње, уста се отворише да изговоре неколико баналних речи.</p> <p>— Ти си без |
| нања, да је био жртва глупог случаја, и да... на крају крајева, он њу воли још, њу једину, њу с |
| зи, у влажном хладу лозиног зеленила, и да је гледа, <pb n="222" /> посматра њу и њен венац са |
| својим рукама, као тврдица златнике, и да се свети, да руши, да обара.{S} Заставници прогреса, |
| доказује колико је већ велика девојка и да су јој нашли момка.{S} Отац јој је поклонио часовник |
| Јавила му је само повод свога одласка и да се неће враћати до јесени, пошто ће се предавања уск |
| боже, болесна, да ти школа није тешка и да не оскудеваш у чему.{S} Волела би да те види, па дођ |
| угог.{S} Он је мислио да се она удала и да није ништа сачувала од спомена на њихово познаство.{ |
| усуди да се успротиви њеним разлозима и да наведе противне мисли које су јој од синоћ лутале по |
| осећања, да се одриче својих мишљења и да се вечито повлачи у себе, те му је ваљада због тога |
| га Лазаревићева избегава намерно, па и да му пркоси.{S} Његова је душа патила, његов понос је |
| е мисли и трудила се да их разуме обе и да их помири.{S} Говор њеног земљака био јој је ближи, |
| очека љутито лице њеног оца или мајке и да му, уз заслужени прекор, покажу врата.{S} Долазила м |
| зе луда, болесна жудња да рашири руке и да завапи гласно.</p> <p>— Имате ли мало хартије?{S} Тр |
| другом, него тако... ради саме власти и да је држи у својим рукама, као тврдица златнике, и да |
| примети?{S} Да ли покуша да га спречи и да му улије храбрости, кад му примети:</p> <p>— Ти прет |
| се брак раскинути.</p> <p>— Да чекам и да поновимо целу нашу историју из почетка!</p> <p>— Нем |
| Јасно јој је било да он није више њен и да то не може бити.{S} Али се она надала да ће наћи нек |
| бежи општим људима: да благо ти будет и да долгољетно поживиш на земљи...{S} Да постоји рај сва |
| ечери да је Илић запросио Белину руку и да је она, као мајка, дала свој благослов, па је поглед |
| мрзети <pb n="49" /> девојачку школу и да ће пред Чедомиром прокритиковати његове идеје.</p> < |
| е сазидана да буде уточиште свију њих и да се сваком члану породице нађе на невољи.{S} Али млад |
| и да не оскудеваш у чему.{S} Волела би да те види, па дођи ако можеш, а ако ти школа не допушт |
| мрк.{S} Да је то било ново, изгледао би да се увио у тробојку какве црначке републике.{S} Време |
| еко Саве.{S} Све се запали.{S} Рекао би да се светлост сјури с неба бујицом.{S} Многобројни про |
| би је човек видео први пут, помислио би да је горда и надута, али, у иоле познатијем <pb n="104 |
| у Илића. — Ко ме не познаје помислио би да и ја пушим!</p> <p>— Не пушиш никако?</p> <p>— Једна |
| итика.{S} Необавештен човек помислио би да се налази на прагу револуције, али се сви ти говори |
| јало неко време.{S} Изненадно осетио би да га нешто вуче к њој.{S} Хиљада ствари, блиских тој д |
| половином своје душе, и обећавала себи да неће мрзети <pb n="49" /> девојачку школу и да ће пр |
| амнаест <pb n="178" /> година — настави да се љути против жене. — Батине!{S} Батине!{S} Батине |
| де душа само додирне душу, па је остави да сања започети сан, и пољупци где тело дише дахом дру |
| заборављају своје мртве, а зар ми живи да се заборавимо?{S} Ти нарочито, Вишња... ти си још ув |
| ади у његову главу, она се тако угњезди да је ни сами ђаво не би могао отуд ишчупати.{S} Ништа |
| и није требало много вештине па да види да је та животиња одличног соја: високе ноге, развијене |
| о у стању пијана човека који добро види да прави глупости, а продужава и прави их нове, све му |
| чизмама на ногама. — Еј, Милисаве, ходи да ти представим моју најмилију другарицу...</p> <pb n= |
| седе код <hi>Златног Крста</hi> и тврди да ја личим на њеног сина који је умро као питомац Војн |
| де се вратити.{S} Али га госпођа понуди да се одмори.</p> <p>— Напољу је још велика врућина — р |
| говорила, те се њена другарица не усуди да се успротиви њеним разлозима и да наведе противне ми |
| и лањски снег!</p> <p>Мајка се не усуди да обнови прекор, већ погледа плашљиво у свога мужа.{S} |
| гађаји не узму други обрт, те се одважи да удари на главну ствар.</p> <p>— Ти га волиш, дакле? |
| , као човек који губи равнотежу и тражи да се за шта ухвати.{S} Жабе су крекетале, попци и скак |
| — Тата нема ништа против.{S} Само тражи да свршиш школу.{S} Дотле нам иначе треба времена око д |
| p> <p>— Синоћ сам читала у једној књизи да има створења која уђу у наш живот једног дана, заузм |
| ушима.{S} Обузимали су га чудни осећаји да цепа, да мучи, да се свети на тој девојци која му се |
| јер се стално налазе у недоумици: да ли да гласају по свом убеђењу, <pb n="278" /> па да оборе |
| е епохе.</p> <p>Вишња се промисли да ли да му каже праву истину.{S} Најзад рече:</p> <p>— То ни |
| е увек нешто.</p> <p>— Шта мислиш да ли да пишем детету у Београд?</p> <p>— Њој ће бити свакако |
| и нас који га нисмо имали.{S} Знате ли да је то била грдна разлика између робијаша и робијаша, |
| ладно, готово опоро:</p> <p>— Хоћемо ли да се вратимо?</p> <p>— Зашто? — чудила се Вишња.</p> < |
| ојем и још неколико девојака. — Знаш ли да си села у вилинско коло?</p> <p>— Кажу — додаде друг |
| ="90" /> <head>VIII</head> <p>— Знаш ли да се Љуба Ћопа вратио са села — рече Зарија Чедомиру.< |
| а.{S} Бар смисли шта хоћеш.{S} Хоћеш ли да будеш виђен?{S} Онда критикуј туђа дела, не стварај |
| кога се метну, несрећнице?{S} Хоћеш ли да свет показује прстом на тебе, луди створе?</p> <p>— |
| у Београду — рече јој Аница. — Хоћеш ли да идемо?</p> <p>Тада се и по четврти пут глог белио, л |
| земаљско задовољство.</p> <p>— Хоћеш ли да будеш моја жена? — упитао је он.</p> <p>Њене руке за |
| ролазио улицом, старији су се утркивали да га поздраве, а деца се загледала у њега, као у чудо. |
| <p>Шетали су по школском трему и чекали да се отвори библиотека.{S} Распуст се приближавао крај |
| били леп пар.{S} Људи су се заустављали да их гледају.{S} Већ се примицало вече кад се нађоше н |
| а несвесно, осећао да је он сувише мали да би могао припомоћи тој промени.{S} И још нешто.{S} М |
| ткве стругане!...{S} Ми смо сувише мали да му будемо пријатељи или непријатељи.</p> <pb n="93" |
| >— Муке сам видела док су моји пристали да се вратим у Београд.{S} Тата још којекако, али мајка |
| х, или кад би коме малом јаднику успели да напакосте.{S} Било је у колегијуму много нечег женск |
| Обреновац, нашли су једну клупу и сели да се одморе.{S} Место је било као створено за састанак |
| екујемо од даљег живота, а што би хтели да сазнамо и улепшамо као у бајци.{S} Јесења ноћ ју је |
| е министра који не дели то мишљење, или да гласају против свога убеђења па да сачувају министра |
| наше срце па да живимо као старци, или да умремо млади слушајући своје срце.{S} Ја сам изабрао |
| и имамо да бирамо између ово двоје: или да убијемо наше срце па да живимо као старци, или да ум |
| а, загонетака решено.{S} Ми смо мислили да долази тренутак кад ће наука открити велику тајну, о |
| м, највише волим.</p> <p>Она га присили да седне, посади му се у крило, па поче да барата по ње |
| несени у своју лепоту, они нису осетили да је нестало лепог дана.{S} На земљу је била пала нека |
| какав старији човек — па да су ми рекли да ће неко раскопавати онај крш, не бих му веровао да м |
| вне речи за нашу земљу где нико не воли да се пашти, чак ни за своје задовољство!{S} Препирали |
| {S} И кажем јој ја да се чува.{S} Мисли да јој је још осамнаест <pb n="178" /> година — настави |
| Бела рђаво разумеде младића.{S} Помисли да он хоће да каже како не двоји брак од љубави, или та |
| ле наше епохе.</p> <p>Вишња се промисли да ли да му каже праву истину.{S} Најзад рече:</p> <p>— |
| зеше му стипендију.{S} Били су пронашли да се вратио без одобрења владе, или тако нешто.{S} Раз |
| Ето, ја сам провинцијалац, а изгледа ми да се овде нема већег осећања удобности, лепоте, <pb n= |
| ора.{S} Он јој преписа нешто, и рече ми да ће се вечерас навратити.{S} Боји се да не пређе у за |
| да начини сунцобран од тиквена листа ни да састави монограм за мараму.{S} У осталом, то је Радо |
| ојих сам очекивао добра беху неспособни да ми га учине, а они од којих сам очекивао зла, најзад |
| што се крвавило.</p> <p>— Да је и мени да изађем некуд — рече му Бела једног дана кад тако ост |
| орити се против онога за што су уверени да је рђаво и опасно. „Остати на власти" постаје им јед |
| ли и ти постати министар?</p> <p>— Зини да ти кажем! — трже се стари господин, па пређе на свој |
| ај удаљи. — Боже мој!{S} А мени се чини да је то било тако далеко... даље него детињство.{S} Шт |
| ростран и благ?{S} Да ли се и теби чини да нас она, кроз ниске гране својих врба, позива на вел |
| свежег пољског цвећа.{S} Вишњи се учини да нешто живи ту у лози, у влажном хладу лозиног зелени |
| већ тим питањем бави, али јој се учини да поред све користи што ће видети отуд није отмено гов |
| лепо, као дотле.{S} Тек што му се учини да се Овчар и Каблар завијају неком маглом.</p> <p>Друш |
| ругарицу Милеву, па је даље писао Вишњи да се не љути, да дође на свадбу ако може.</p> <p>— Нек |
| емо негде заједно!{S} Имам много ствари да ти кажем, да ти изложим што сам наумио.</p> <p>Вишња |
| , умочио перо.{S} Имао је толико ствари да каже!{S} Дани су пролазили, а перо је висило непомич |
| док се није задржао у Повлену, у намери да хајдукује, али се ту оженио и окућио.{S} Илићев деда |
| рио се неколико пута перорезом у намери да се убије.{S} Ово је учинио на улици пред самом грађе |
| министар кад му жена саопшти те вечери да је Илић запросио Белину руку и да је она, као мајка, |
| чи поново.</p> <p>— Три дана нам говори да хоће да се убије — умеша се један надничар са самаро |
| ћи пре него што зађе.{S} Каткад се деси да његова кугла пада баш за оним димњаком од стругаре, |
| стрпљења.{S} Ти ћеш успети.{S} Треба ти да створиш коју везу...</p> <p>— Која вајда!{S} Они од |
| ругаш?</p> <p>— Не, Илићу.{S} Кажем ти да имаш стрпљења.{S} Ти ћеш успети.{S} Треба ти да ство |
| ји месец свршиће школу.{S} Неће требати да се мучимо око мираза.{S} А што су млади?...{S} Шта и |
| аница.{S} Скупи их и стаде прелиставати да уђе што боље у предмет.{S} Он их је почео у Паризу, |
| м трвењу.{S} Народи око нас неће чекати да ми добијемо времена.{S} Мораће се журити...{S} А ви, |
| за конвенционални брак, и ђаво ће знати да ли ћеш шта сачувати од онога што сам ти говорио?</p> |
| тивника <pb n="295" /> није хтео читати да не губи време.</p> <p>Међутим, последњих година, јач |
| колу.</p> <p>— Па зар ћете сад пристати да седите докона? — примети младић нешто ауторитативно, |
| </p> <p>У једном тренутку, неко примети да се нешто црно гиба на таласима.{S} Донесоше чакље, а |
| оси <pb n="70" /> најбољу земљу и прети да једног дана збрише целу варош.{S} Међутим, она нам н |
| уше изненадним сјајем.{S} Да ли се сети да је у тој улици први пут видела свога драгана са њего |
| </p> <p>Хтеде још нешто рећи, али осети да му глас дрхти.{S} Једно јато врабаца крештало је лев |
| ори девојка узбуђено.</p> <p>Илић осети да је сад дошло оно велико, оно страшно, језиво што је |
| очима, како све иде у пропаст.{S}Осети да му се гуша стеже, очи почеше да га сврбе, и њега обу |
| из гимназије што је доказивао катихети да природне науке побијају науку хришћанску.</p> <p>Њег |
| ралу под Овчаром.{S} Ускоро ћу отпочети да говорим с неким пријатељима...{S} Теби првој о њој к |
| имају право.{S} Можда је узалуд тражити да се животу да̑ вредност у људском смислу речи.</p> <p |
| њега.{S} Како би иначе могла продужити да живи!{S} У Млави су ретки Илићи.{S} И дани су пролаз |
| им што више није наше?{S} Зашто пустити да дани и године пролазе?{S} Јер младост иде, брже него |
| воље де се ради нешто велико, смелости да се кида са свиме што је старо, штетно, устојало.{S} |
| је нечег новог, разонођења, могућности да се крене једним новим путем којим дотле није био про |
| и његова жена нашли су увек могућности да задовоље Белину жељу: купе јој пајаца са звонким пра |
| <p>Радоју се свиде тај одговор, заусти да то каже, кад песма одјекну поново.{S} То су се надпе |
| рестоница у Европи.</p> <p>Вишња заусти да нешто дода, али је већ млади човек падао у ватру грд |
| , господин-Илићу?</p> <p>Чедомир заусти да каже онако како је осећао:</p> <p>— Ја сам одсудан п |
| старинској цркви.</p> <p>Вишња га пусти да говори.</p> <p>— Само треба претворити речну снагу у |
| кад ти једног дана твоја срећа допусти да мислиш и на оно што је прошло, сети ме се по ономе ш |
| се пустиле из школе, Вишња хтеде избећи да са Кајом иде кући.{S} Али је она не пусти испреда се |
| он је трошио своје младе године радећи да буде достојан поверења које ће му се некад указати.{ |
| отиви се том предлогу одлучно, наводећи да социјализам не пориче <pb n="108" /> народност, а сп |
| дати, бежао је од своје среће, мислећи да трчи за њом.{S} Није прошло ни неколико минута, а он |
| {S} Чедомир натуче шешир на очи, хотећи да одагна ова привиђења.</p> <p>— Матовић ће имати вели |
| ећан у кући, он је лутао по читаве ноћи да олакша себи, тражећи које љубазно лице да се разгово |
| глади између две гомиле сена, не могући да се реши коју да изабере.</p> <p>Идеални егоист који |
| рављака? — па продужи пут, настављајући да звижди.</p> <p>По тротоару, с друге стране, ишле су |
| Бела — одговори он, слободно, осећајући да му се срце пуни неким осећајем, који није могао тачн |
| е у кочијаша, па онда у кола, очекујући да у њима види кога од нових, слободоумних министара.</ |
| у близини, те позва свога пратиоца кући да се одморе.</p> <p>Они пређоше пољану у косо, прођоше |
| школе, те предложио својој пријатељици да изађу у шетњу негде даље него што се то могло после |
| шлошћу.{S} Дала је реч својој другарици да јој проводаџише за прву прилику која им се допадне.{ |
| а промаја ударила.{S} И говори ја стоци да се угледа на ову Швабицу преко пута, па да пере једн |
| То разочарење ју је утврђивало у одлуци да не допусти свом обожаваоцу задовољство љубакања.</p> |
| учи школу, нека учи, а ако неће, значи да није за њу, па ће гледати друга посла.{S} Шта је мен |
| аш.{S} И кад ти говорим овако, не значи да одобравам оно што је раније било.{S} Говорим, јер ме |
| че и девојче —</l> <l>Дај, девојче, очи да ти љубим!</l> </quote> <p>— Како је лепа наша народн |
| де пољубац у једном тренутку, зажелевши да види своју драгану, да је види целу, разголићену, ос |
| Ђавоље Острво.</p> <p>Илић се тада реши да оде сам.{S} У том, одузеше му стипендију.{S} Били су |
| Та прилика дође.{S} Имало се да се реши да ли ће група учествовати у митингу које је грађанство |
| ка игра жмурке с њим.{S} Најзад се реши да се с њом објасни, пре него што предузме какав даљи к |
| устава.{S} Ју, обешењаци, да ми је уши да им извучем — додаде госпођа весело — где су нашли љу |
| ринесе је к срцу са једном жељом у души да сам поцрвене.{S} Ко зна колико осташе тако загрљени! |
| — Ја знам где си била.{S} Не покушавај да ми поричеш: ја сам прошла кроз твоје доба.</p> <p>— |
| ашан смех одјекну долином.</p> <p>— Дај да ти помогнем око венца — рече затим и посади се поред |
| пије, па ако га преко ноћ нестане, знај да ћеш се удати те зиме.</p> <p>Вишња се хтеде подсмехн |
| прича, из прочитаних књига.{S} Дође јој да рече:</p> <p>— Шта је тако важно било у девојачкој ш |
| ла и спуштала испод платна.{S} Дође јој да оде од огледала.{S} Једна суза врцну у њеним очима.{ |
| , да околне планине падају.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— За име Божје, погледајте!...{S} Проп |
| клара на Сави до Малих Степеница; немој да се стидиш.{S} А сад прими много поздрава од твојих д |
| да се врати, па пази, Младене.{S} Немој да се мангупираш.{S} Него учи.{S} Иначе, право ћемо те |
| " /> <p>— Матора сулудо!</p> <p>— Немој да ми вређаш мајку — умешала би се Бела. — Иначе...</p> |
| ри песницом по њушци.{S} То је био знак да се крене.{S} И он пође, вукући се, климајући десно-л |
| м поче да сади лук преко лета, зими пак да зева у оближњој механи.</p> <p>Посао пође на боље.{S |
| рхизма и вртоглавице, он је осећао ипак да му све више препрека спутавају корак у напред.</p> < |
| девојци у истом уздржаном тону.{S} Чак да је и могао од њеног оца и њене куће, он не би смео п |
| у мржњу против њега.{S} Обедише га чак да је несавесно руковао с друштвеном имовином, јер се у |
| ело, готово голо.{S} Он не би био човек да је могао мислити на шта друго.{S} Плима страсти плав |
| вот.{S} Он вреди толико колико му човек да̑ вредности.{S} Као што видиш, нешто релативно...{S} |
| ослобођене свих предрасуда, жена-човек да се тако изразим.{S} Угледајте се на Рускиње, које су |
| л! — поче <pb n="152" /> Илић први, тек да би прекратио мучну тишину.</p> <p>— Је л’? — одговор |
| Љута?{S} Зашто? — упита је младић, тек да се нешто каже.</p> <p>— Зато што сте ме пољубили — о |
| рчину, требао је један тренутак, па тек да види где се налази.{S} Ову приземну собицу испуњавао |
| ли девојка, лево од њих, у фабрику тек да се сакрије од полицијског надзора ?{S} Није ли сусед |
| за сељаке.{S} Та црква је једини сведок да је Чачак постојао пре нас.{S} Чуо се топот опанака, |
| сила је Вишња непрестано.</p> <p>— Имам да ти кажем мој живот за ове последње године, да ти каж |
| упита га она дрхтаво.</p> <p>— Не знам да ли се сећаш... оног дана кад смо се састали после ду |
| {S} Он је певао:{S} Ја се смејем, морам да се смејем — Бог је реко: морам да се смејем.</p> <p> |
| морам да се смејем — Бог је реко: морам да се смејем.</p> <p>Ти састанци су Илића разнежавали и |
| сам видела на скупштини.{S} Мислила сам да си се вратила кући.{S} Тетка ми рече да ниси долазил |
| омислио је озбиљно:</p> <p>— Уверен сам да би га она пољубила само да види како је то кад су бр |
| за мирна човека, али видиш, ја се питам да ли у мени не живи неки скривени ђаво.{S} Ах, како са |
| } Није се могао задовољити више чекањем да будућност донесе или не донесе, нови друштвени склоп |
| {S} Окрену се од улице с тврдим решењем да је више не види.{S} Поглед му се заустави на зеленом |
| Ја нисам попуштала.{S} Запретила сам им да ћу их оставити, да ћу их се одрећи.{S} Јест... „Одре |
| поља, најлепша на свету, а ја се кладим да је она најружнија престоница у Европи.</p> <p>Вишња |
| пали лулу, па додаде:</p> <p>— Ја радим да убедим људе у потребу да се поново почну послови.{S} |
| ински човек сам и ја, па опет кад видим да је нешто боље, што да не радим тако!...{S} Звао сам |
| и Вишњина мајка. — Ја јој једнако велим да изађе у друштво, да се разоноди, а она неће, <hi>шту |
| т као минут.{S} И ја се само Богу молим да заустави то време, да се не живи тако брзо.{S} Хоћу |
| pb n="72" /> од самог срца. — Ја мислим да подигнем једну такву централу под Овчаром.{S} Ускоро |
| одби младић скромно.</p> <p>— Ја мислим да је то могуће, то ће бити врло корисно, и, надам се, |
| сад звонио поузданије. — Али не мислим да се ту зауставим.</p> <p>— А шта можеш друго?</p> <p> |
| ознат онај Ибзенов јунак, Улфхај мислим да се зове...{S} Келнер, један полић!{S} Ето, такав тре |
| ес, у човечанство.{S} Не могу да примим да је васељена створена ради гомиле глупака.</p> <p>Дев |
| ротив, ја сам имао прилике да се уверим да је он диван материјал, ја сам сигуран да је наш свет |
| орских сувата и са наслеђеним искуством да Србија, за све што има, има да захвали само своме се |
| </p> <p>— Шта ми имамо још једно другом да кажемо? — пркосила је Вишња непрестано.</p> <p>— Има |
| својим пословима.{S} Решавао се с муком да је остави.{S} Једанпут се толико задржа да га газда- |
| н, тако одвратан да склопи очи са жељом да умре.</p> <p>— Пријо? — закрешта женски глас однекле |
| осек који не смемо напуштати под казном да се не преврнемо.{S} Као што не можемо неговати помор |
| се не виде с Кајом.{S} Она хтеде по том да надокнади своју срећу, да види, <pb n="246" /> да по |
| озрење, осуду.{S} Њој није падало на ум да се запита: какве су оне, те жене, те девојке од који |
| а се срушила.{S} Никоме није пало на ум да је диже.{S} Полиција је само дошла, учинила увиђај и |
| јаче него што је он био уопште способан да вели, лудо, смртно.{S} У том тренутку је имала право |
| Али је живот чудан, комшија, тако чудан да ја не знам сигурно шта бих рекла...</p> <p>— Не, то |
| се осећао крњ, сакат, јадан, недостојан да живи.{S} Он није видео да сви око њега имају свој кр |
| естале.{S} Најмањи повод био је довољан да не говоре.{S} Ћуте по неколико дана.{S} Гледају једн |
| буџет <pb n="261" /> не би био довољан да заштити народ од леда и метиља!{S} Матовић признаде |
| ногу.{S} Они су ишли даље.</p> <p>Таман да се спусте низ једно брдо, кад ветар скиде Вишњи шеши |
| тених обрва, присебан потпуно и спреман да прими што има да дође.{S} На отвореним вратима стаја |
| псовка.{S} Један сељак, прљав и исцепан да би га у другој земљи ухапсили, терао је своју кобилу |
| наство.{S} И, он није био никад сигуран да га она озбиљно воли.{S} Он није био приметио дубоки |
| а је он диван материјал, ја сам сигуран да је наш свет добра раса.{S} Само му треба поуке.{S} О |
| Он јој се учини одвратан, тако одвратан да склопи очи са жељом да умре.</p> <p>— Пријо? — закре |
| ј је почивао отмен умор, који је требао да покаже свету колико сирота жена има посла око спреме |
| изучио је сеоску школу, па је покушавао да продужи гимназију, свршио два три разреда, после сту |
| ва промена.</p> <p>Чедомир је покушавао да се објасне.</p> <p>— Не, никако... ја нисам престао |
| је скинуо шешир и нагнут лако, очекивао да му девојка пружи руку.{S} Она му је пружи, па стрецн |
| помену.{S} Што је онда толико наваљивао да се <pb n="255" /> опет виде?{S} Шта му је сад девојк |
| S} Он је видео само себе, те је веровао да би с њим трпело и све друго: његови ближњи, друштво, |
| међу Белиних родитеља.{S} Он је веровао да су његови односи с девојком дубоко скривени, те је с |
| безмало, мрзео своју драгану и веровао да га она мрзи.{S} Сваки њен покрет који није ишао у пр |
| раскопавати онај крш, не бих му веровао да ми је из очију испао!</p> <p>— Ту смо се крили од Ту |
| лоћу.{S} Директор га је звао, саветовао да подеси своје понашање према утврђеним правилима, каж |
| то рећи још раније.{S} Али нисам могао да ти кварим задовољство.{S} Него, враћај се у Београд, |
| свога стола, уредио краватну, погледао да ли су му нокти како треба, па одлазио на ручак, пењу |
| ела и Чедомир.{S} Па и Чедомир се дизао да иде, да му се не би приметило што остаје на само са |
| да му се лице није видело јер се бојао да јој га покаже.{S} Да ли то Вишња <pb n="282" /> прим |
| он свима слабостима простог народа, као да су у њему васкрсавали <pb n="3" /> претци његове мај |
| га кроз сузе, као да га је жалила, као да је жалила себе, као да је жалила њих обоје.</p> <pb |
| му се из груди, а глава му клонула, као да је неког дуго грлио, љубио.</p> <p>Кад би се Вишња з |
| ских столова, по суседним авлијама, као да су и оне хтеле побећи од куће.{S} У салону су остаја |
| во срце уздрхтано лупало у грудима, као да се дешавало нешто што ће изменити цео његов живот.{S |
| , јачи од топа, страшнији од грома, као да се земља прецепи.{S} Ускоро затим залупа улицом општ |
| је, она је избегавала ова миловања, као да је осећала да се цела љубав не састоји од пољубаца.{ |
| тни.</p> <p>Не чу се реч објашњења, као да све обузе језа од нечега кобног, надприродног.{S} Ра |
| гао у томе тренутку, мек, треперав, као да се одваљивао <pb n="72" /> од самог срца. — Ја мисли |
| а је жалила, као да је жалила себе, као да је жалила њих обоје.</p> <pb n="161" /> <p>— Ми бисм |
| егову главу и гледаше га кроз сузе, као да га је жалила, као да је жалила себе, као да је жалил |
| ишња се стресе.{S} Образ је заболе, као да ју је Чедомир ујео.{S} Она се диже нехотице и рече:< |
| зелена, а сад се белела од прашине, као да никад није била бојена.{S} Студент обриса пажљиво се |
| глупака.</p> <p>Девојка стеже усне, као да тражи снаге, па настави;</p> <p>— Кад сумирам све шт |
| згледале тако далеке, бледе, ситне, као да се нису њој десиле, већ их чула из прича, из прочита |
| ма, и она се журила школи све више, као да ју је тамо чекао лек тој грозници.</p> <p>У школи је |
| књигу, баци је у угао иза себе, и, као да је хтео утопити своје мисли, он се предаде загрљају |
| гом створењу.{S} Окрену се по соби, као да се бојала да не буде примећена, па се опет загледа у |
| поче да копа, па се онда заустави, као да виде да је то узалуд, наслони се на дрвену држалицу |
| пних часовника, па све куца и ради, као да у радњи има стотина срца и душа.{S} Марке су биле на |
| стички корак или каскало господски, као да вози краљевски брачни пар.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — |
| за један тренутак, чврсто загрљени, као да су хтели задржати срећу коју су нашли.</p> <p>Из трп |
| год је имао посла с писаном ствари, као да је знао читати и писати.{S} Он је на тај начин давао |
| сунце пржило је београдске голети, као да је сијало из пакла.{S} Илић је имао стан, управо кре |
| аву и није хтео за длаку попустити, као да би се огрешио о један принцип.{S} Он је био сув докт |
| оставља...</p> <p>— Без једне речи, као да нисам жива! — размишљаше девојка, повукавши се из тр |
| S} Не, изгледало му је то пазарлук, као да тргује са кожом свог <pb n="26" /> рођеног оца.{S} Т |
| итницама, као са правим пријатељем, као да се ништа није <pb n="136" /> десило.{S} Други пут би |
| са самим собом.{S} С пуном збиљом, као да то само од њега зависи, покуша да од те две девојке |
| ала с њима, они се забављали с њом, као да он није постојао, као да га никад нису видели.{S} У |
| скоро физичка, и он је терао пером, као да броди морем начињеним од самог миља и заноса, па кад |
| такође и заклони лице оним цветом, као да је хтела сакрити руменило које јој заплами образе.{S |
| али с њом, као да он није постојао, као да га никад нису видели.{S} У њему се појављивала љубом |
| призна, и осмејкиваше се стидљиво, као да је тражио опроштај што је сиромах.{S} Вишња не замер |
| ићка је одлазила такође, и то брзо, као да је виле гоне, а враћала се тек у вече, пуна новости. |
| се као да га је цео свет напустио, као да му нема најбољега што је имао.{S} То осећање прогнан |
| ле су сељачке комисије тако високо, као да је њива засађена смоквом и бадемом.{S} Једна липсала |
| ; изгледа као да је гробље оживело, као да су мртви малочас устали из гробова, да још не знају |
| чин, загрли их обоје и рече весело, као да је наручивала нову хаљину:</p> <p>— Нека сте благосл |
| ала Илићу брзо, без везе, задихано, као да је онај младић Краљ Отац или неки активни политичар, |
| г мужа; чекала их стрпљиво, хладно, као да није жена.</p> <p>Било је пролеће кад је дошла у то |
| луоткривена и дишући дубоко, жедно, као да се подавала млаком ваздуху који се завлачио под рубљ |
| ђа у варошкој штедионици, слободно, као да је у механи;</p> <quote> <l>Ој убава, убава девојко, |
| посвећено цвеће тако силно, чудно, као да се доиста из њега излива дах неког надприродног бића |
| е из својих дупља нешто унезверено, као да је душа стално у послу, зенице грозничаве, занесене, |
| за свадбу у кући Матовићевих мирно, као да се то тиче неке сасвим друге личности; радознало, <p |
| о на крми и терао чамац врло добро, као да му је то <pb n="244" /> занат, а она седела на кљуну |
| а вам кажем — удари гласом Матовић, као да држи предавање — истину не треба крити; треба је пос |
| још једанпут.{S} Она затвори шаку, као да стеже нешто тврдо; затим је отвори полагано, па извр |
| е зна ништа о мени, а ни ја о њему, као да смо туђини.{S} Свакако ми замера јер не зна разлога |
| атим је отвори полагано, па изврну, као да просу остатке, прашину, пепео.</p> <p>— Не говори ми |
| .{S} Девојка је грицкала доњу усну, као да је хтела савладати изненадну жалост која је обузе.{S |
| на темену и управи поглед прозору, као да је хтео себи дати рачуна где се налази и шта се деси |
| ава, и он је њоме махао по ваздуху, као да би боље доказао оно што је говорио.{S} Престао је да |
| сматрала рит, Дунав, светао ваздух, као да је тражила две беле тице.{S} Њихови погледи се сусре |
| е, па онда у кућу, али испод ока... као да га се то ништа не тиче.{S} Редови, млади момци у озб |
| личности; радознало, <pb n="201" /> као да је хтео сазнати како се те ствари догађају.{S} Ослуш |
| усетку.</p> <p>Девојка поцрвене сва као да ју је неко ухватио у нечему недопуштеном.</p> <p>— Н |
| о; на сваком гробу по неко; изгледа као да је гробље оживело, као да су мртви малочас устали из |
| влада у свима пословима.{S} Изгледа као да у целој земљи постоји као осећање општег банкроства. |
| ујање таласа револуције.{S} Изгледа као да идемо у сусрет новог хаоса.{S} Шта се дешава међу ма |
| се указа гомила света, тако велика као да се скупио народ са целе планете.{S} Сви су је гледал |
| век, виши од ње.{S} И млада девојка као да је хтела узети у одбрану свога новог познаника, поди |
| сподин, с нешто раскораченим ногама као да још носи гвожђе, десно његова госпођа, лево Чедомир, |
| уће, а морао је сносити пребацивања као да се њему учинило не знам какво добро.{S} Његова жена, |
| ати му жена. — Дошла Ката данас, па као да се у црно завила, плаче, суза јој сузу не стиже.{S} |
| довољна у сваком случају.</p> <p>Па као да хтеде уверити себе, потврди:</p> <p>— Зашто да не бу |
| и ово, она погледа значајно у Илића као да је хтела сазнати какав су утисак учиниле на њега те |
| рилог његове себичности, тумачио је као да је управљен против њега: било да она не дође на заје |
| положени, измешани.{S} Изгледало је као да су сви српски сталежи послали овде по кога свог пред |
| ветра.{S} Све око њих изгледало је као да се унело, упило у неко надземаљско задовољство.</p> |
| лиза на под.{S} Девојка подиже руке као да се предаје цела безбожном привиђењу које се јављало |
| е су у тренутцима живости изгледале као да хоће да искоче из главе, обучен нешто немарно, са кр |
| е јако обе слепочнице, које су биле као да хоће да прсну, а прстима затеже косу тако да осети к |
| освести се она, и скочи са постеље као да се брани од нечијег насртаја.</p> <p>У соби је било |
| строга.{S} Њеном пратиоцу чинило се као да ти кораци не додирују земљу; украшена многим успомен |
| прецветалог јасмина.{S} Учини му се као да га биста посматра упорно.{S} Не могаде издржати тај |
| е опет на професора.{S} Учини му се као да чује отварање апсанских врата, читање указа о помило |
| ог милог присуства.{S} Чинило му се као да га је цео свет напустио, као да му нема најбољега шт |
| х је хтела сакрити; болеле је.{S} И као да се хтела отрести тих осећаја, рече својој другарици; |
| налетише црне мисли као осице.{S} И као да се хтеде одбранити од њих, он поново обгрли погледом |
| и крај где би почео нов живот.{S} И као да хтеде остварити овај сан, он се обрати девојци, нежн |
| ледао својим чудним сјајним очима и као да се питао да она не тера шалу.</p> <p>— Девојачка Шко |
| шарене главе, брујале једва чујно и као да су јој давале неки знак, звале је к себи.{S} Тада де |
| на би још јача.{S} Сунце се не види као да се растопило по целом небу, па жеже.{S} Нигде тице д |
| и је роваш.{S} Мој ма̑л се развлачи као да је Алајбегова слама.{S} Деца <pb n="235" /> су ми не |
| родужи даље.</p> <p>Имала је утисак као да лута по неком напуштеном месту: све је ту, куће, ули |
| па-Клеопатра.</p> <p>Стари господин као да не чу шта му жена рече.</p> <p>— Све имаш што ти тре |
| разе, на њу целу, њему се привиђало као да иза ње види једну нову варош, испреплетане жице, сто |
| рља је била тако бедна да се чинило као да је примила од својих посетилаца навику да пије, па с |
| , несхватљиве.</p> <p>— Наш Чедомир као да је пао с Марса! — смејала се госпа-Матовићка, која б |
| начинивши десном руком један покрет као да хтеде истргнути нешто. — На сваком кораку, тако рећи |
| д Илић <pb n="51" /> прекину тишину као да се присећао нечег:</p> <p>— Не... не, ти нећеш доћи |
| >Госпа-Матовићка се зарумени у лицу као да је обузе изненадни страх да догађаји не узму други о |
| репталих слабина и очију стакластих као да душа сања неки ванземаљски сан, тело наго, божанстве |
| ри круга изнад места где је пао леш као да га тражи; пуче друга пушка; тица се изви над Дунав, |
| .</p> <p>И овог тренутка, арап је чекао да се кола напуне откопаном земљом.{S} Његова длака ниј |
| игурну учитељицу, невољу.{S} Он је имао да се бори из дана у дан за комад насушног хлеба, те га |
| м, као што рекох.{S} То је што сам имао да вас посаветујем као млађег колегу... ви разумете?</p |
| — заврши он.</p> <p>Илић није ни сањао да се овакви разговори воде између Белиних родитеља.{S} |
| његов сан и мисли.{S} Поново је почињао да живи.</p> <p>— Је ли, зете, ти знаш француски... — п |
| ..{S} Да постоји рај сваки би се старао да што пре умре... <hi>Карт бланш</hi> имају: деца, луд |
| а с малим квалификацијама који је морао да крши леђа пред сваким старијим, да крије своја осећа |
| посету младићеву!</p> <p>Ни сама мисао да је Чедомир поново њен није ју могла утешити.{S} Свој |
| о у души говорило му је да спречи мисао да не иде тим правцем, те је ударао крст на страни на к |
| жу врата.{S} Долазила му је на ум мисао да нађе старог господина, па да му каже све.{S} За то н |
| и о тим простим стварима, на саму мисао да то пише љубљеној девојци, њега је обузимала нека чар |
| чудним сјајним очима и као да се питао да она не тера шалу.</p> <p>— Девојачка Школа може бити |
| А мучно, што је, можда несвесно, осећао да је он сувише мали да би могао припомоћи тој промени. |
| целокупност своје среће, Илић је осећао да ће та срећа било једним, било другим избором изгубит |
| } На саслушању је изјавио да је покушао да изврши самоубиство због тога што му се досадио живот |
| збројани.</p> <p>Сео је затим и покушао да сврши своје дело.{S} У соби је било тихо.{S} То беше |
| .{S} Све је око ње било сиво, тако сиво да се њена црвена блуза у тој прозрачној сивини причиња |
| ли у брзо и потпуно помиловање Јованово да се његово присуство готово осећало у кући.{S} Млади |
| ају.{S} Велика Школа почињала је поново да оживљава.{S} По њеним просторијама су одјекивали раз |
| власти, не да би је начинио бољом, него да је дочепа у своје шаке.{S} И он не жели власт да учи |
| то име остало у публици, сигурније него да је фирма протоколисана код суда.</p> <p>У чокалиници |
| же сачувај.{S} Нашем народу треба много да чита, да се просвећује, да се учи; он је готово цео |
| ност је прошла.{S} Госпођа ће сад много да спава.{S} Довољно је ако се <pb n="184" /> служавка |
| p> <p>— Оставите.{S} Имам вечерас много да учим.</p> <p>Газдарица изађе из собе и рече полако с |
| н, недостојан да живи.{S} Он није видео да сви око њега имају свој крст на леђима.{S} Он је вид |
| рила своме мужу:</p> <p>— Јеси ли видео да сам имала право!{S} Не треба гојити прасе у очи божи |
| урову владу рано осетио.{S} Он је желео да има новаца да би осигурао слободу кретања, да би рад |
| јама.{S} Осећао је да стари, није волео да му се противуречи и давао је честе савете.</p> <p>— |
| тај крај.</p> <p>Млади човек није волео да има посла с војском те пређе на другу страну, где се |
| ије било више школе.{S} Отац није волео да седим докона.{S} Знате, мој отац је прост човек, али |
| е спреме.{S} Стога је и Чедомир разумео да ће његова сопствена срећа <pb n="18" /></p> <p>доћи |
| исли, скровиште осећаја.{S} Он је успео да се она врати у Београд.{S} Али, ево већ неколико час |
| d>XVI</head> <p>Радоје Остојић је успео да оснује акционарско друштво за експлоатацију Моравине |
| кабинети зврје празни; краљ није успео да састави владу, вечерас нико не влада Србијом.{S} Кру |
| о на онај свет, па после умакао и успео да пребегне у Турску.</p> <p>Илић стиже доцкан кући, па |
| > <p>у њој звезду пратилицу, он је хтео да она буде једино метеор, који ће се појавити на његов |
| том, за животом потпуним.{S} Он је хтео да га види јасно, ту, поред себе, да се сав загњури у њ |
| на неразумљив начин.</p> <p>Он је хтео да буде просто мудрац.{S} Своје мисли налазио је шетају |
| ао високо своју лепу главу, и није хтео да погледа те одрпанице.{S} Кад би се кола напунила, ос |
| се мајка.</p> <p>Млади човек није хтео да чује о тој операцији која би га лишила очевине.{S} О |
| м, то није било могуће.{S} Он није хтео да склапа озбиљније везе, он није тражио <pb n="110" /> |
| — викну му стари.</p> <p>— Ја бих хтео да изучим за златара код тебе.</p> <p>— Какав златар на |
| <p>Међутим, једном кад је Радоје почео да говори о лакој дељивости електричне <pb n="177" /> с |
| у ноћ преживелих година.{S} Преста брзо да се бори против појаве два женска лица, оба љупка, об |
| мртав пијан.{S} На саслушању је изјавио да је покушао да изврши самоубиство због тога што му се |
| испуни, јер, каже, жандарм јој наредио да то мора бити свршено још тог јутра.{S} То је била ли |
| ародни отац да му је један бирач тражио да купи шешир његовој жени.</p> <p>— И он га је купио?< |
| S} Учитељ се вечито <pb n="58" /> жалио да Радоје стално трчи напред: научи лекцију која није ј |
| о довољно одважности.{S} Онда је мислио да напише једно писмо госпођи, одрекно им кондицију из |
| далеко једно од другог.{S} Он је мислио да се она удала и да није ништа сачувала од спомена на |
| по, остао је без марјаша, а није мислио да ће му што требати, па да узајми.{S} Он то призна, и |
| х чиновника, те је рачуноиспитач мислио да је цела његова несрећа долазила од његове ниске школ |
| занат није занео мозак, те је намислио да црпе злато из те убоге речице, за коју зна мало ко в |
| ујући га по подбратку. — Ко би помислио да тако уме завртети мозак девојкама!{S} Бога ми, Бела, |
| поред те зграде, а никад није приметио да у њој <pb n="4" /> седи неко кога треба чувати.{S} У |
| .</p> <p>Чедомир је још раније наслутио да девојка није равнодушна према њему.{S} Јер нашто онд |
| S} Он је већ у двадесетој години научио да му живот доноси чист приход.{S} Његова је девиза: уж |
| вали само своме сељаку, лако се одлучио да приђе првој струји.{S} Брзо се нашао у првим редовим |
| > <p>У том је изненади отац да се решио да се жени.</p> <p>— У кући ми је роваш.{S} Мој ма̑л се |
| два пута изјавио како се озбиљно решио да да̑ земљи нов, либералан устав.{S} Јако је љут на ре |
| > <p>— Имаш ли коју паприку?{S} Нема ко да ми купи.</p> <p>На улици се чу тресак тарница.{S} То |
| Јавну реч је заглушило пиљарско <hi>ко да̑ више</hi>. <pb n="276" /> Зборови су само позорница |
| ању.</p> <p>Његовој жени је годило јако да постане министерка, т.ј. да јој муж постане министар |
| зашто да се не узму?</p> <p>— Ама, како да се узму, човече? — одврати му жена. — Дошла Ката дан |
| а драгана.</p> <p>— Ћути ти, ти... како да те назовем?... ти ћеш оцу дати рачуна.{S} Ти ниси ви |
| уди Аницу.{S} После се застиде.{S} Како да јој објасни то што је крила од саме себе?{S} Ипак у |
| не, рецкасте листиће.{S} Мислио је како да врати ову љубазност.{S} Њих двоје би могли бити тако |
| о оријенталским ресторанима, али никако да буду онакве какве их је госпа-Клеопатра спремала о ј |
| што опредељено, она се решавала једнако да му пише.{S} У брзини с којом је оставила Београд ниј |
| pb n="99" /> жртвовати све, живети тако да нико, осем њеног мужа, неће моћи рећи:</p> <p>— Она |
| ушати, рећи је увек, и увек радити тако да је човек може рећи.</p> </div> <div type="chapter" x |
| воју другарицу.{S} Она седе весело тако да јој обе стопале отскочише од земље.</p> <p>— Како је |
| ево у трњаку.{S} Он се окрену тамо тако да му се лице није видело јер се бојао да јој га покаже |
| ће да прсну, а прстима затеже косу тако да осети како му се кожа одваја од лубање.{S} Један гла |
| а појма твоја философија".{S} Ма колико да му је ова нова критика позитивизма изгледала да се о |
| после иде плата, није много али колико да се храниш.{S} А занатлија?{S} Рано се дигни, доцно л |
| ишња је мало јела и говорила тек колико да не поквари расположење двоје старих.{S} Аница ју је |
| ад дођоше до њене куће.{S} Би јој тешко да прекине чар у који су је заносиле те приче.{S} Око њ |
| S} Али се не усуди, јер би онда требало да исприча своје везе у кући министра Матовића, да обја |
| n="50" /> <p>У очи дана кад је требало да се растану, начинили су велику шетњу, обишли су гото |
| еком маглом.</p> <p>Друштво их је звало да пожуре.{S} Једни су већ одмицали у правцу вароши.{S} |
| едонији.{S} Председништво је предлагало да се клуб уздржи од те патриотске манифестације с разл |
| о првих праменова косе, те је изгледало да се девојка стиди без икаквог нарочитог повода.{S} По |
| али је купаца било доста, јер се знало да код њега човек неће бити преварен ни у мери ни у роб |
| Илић говорио.{S} Није јој тада измицало да он оскудева понекад у јаким аргументима, да су његов |
| чиве болести, па ипак се силило и хтело да сакрије своју немоћ.{S} Упрегнуто <pb n="298" /> уже |
| ла женске послове.{S} Међутим сад, било да кува ручак, јела су испадала недосољена, несаврела, |
| ине.{S} Било да се с ким сусретне, било да поразговара, очекивала је из првог погледа подсмех, |
| с, било да га не примети на улици, било да се сувише смеје са осталим друговима.{S} Па и ти дру |
| да она не дође на заједнички час, било да га не примети на улици, било да се сувише смеје са о |
| је као да је управљен против њега: било да она не дође на заједнички час, било да га не примети |
| едосољена, несаврела, загорела.{S} Било да купи што за кућу, малопродавци варали су је, продава |
| је полагала на мишљење околине.{S} Било да се с ким сусретне, било да поразговара, очекивала је |
| на мери, потурали што је рђаво.{S} Било да узме што да закрпи, закрпе су изгледале велике, ружн |
| и страсно и одано.{S} Јасно јој је било да он није више њен и да то не може бити.{S} Али се она |
| срећан?{S} Пре свега, јасно му је било да не воли Белу... не бар оном љубављу, чежњивом и стид |
| аве очи у девојке. — Можда би боље било да се никад нисмо познали.</p> <p>— То је сувише горко. |
| Слушајући звуке пијука, њему се чинило да слуша њен љупки глас, који му добацује слатке, занош |
| само допуњавало њену лепоту и говорило да је она од оних простодушних бића која иду право и чи |
| творке, сама петица.{S} Није се памтило да је неко положио с таквим успехом.{S} Чедомир је поло |
| оља у Старој Србији, он је прешао овамо да се школује, потуцао се од гимназије до гимназије, ст |
| екретници и није се могао одлучити камо да претегне.{S} Интелектуални живот је одвојен од практ |
| ма је већ изречена пресуда.{S} Ми имамо да бирамо између ово двоје: или да убијемо наше срце па |
| еше у другој соби. — Што су дивне, само да знате!... чу се отуда њен глас, јасан сад као од чис |
| нешто у готову!{S} Она није знала само да министар има ћерку... ту бледу девојку, с којом се Ч |
| — Уверен сам да би га она пољубила само да види како је то кад су бркови обријани!</p> <p>Доист |
| сажаљиво. — Наша Велика Школа зна само да фабрикује немоћне чиновнике; она од младих, паметних |
| руги посао.{S} Радила је двоструко само да не остане на само са својим мислима.</p> <p>— Радоје |
| S} Ми не знамо где идемо, ми знамо само да смо на путу...{S} Можда све ове мисли нису долазиле |
| вио се сав, начинио од себе ругобу само да би био примећен.{S} Нема весеља.{S} Лица се згрчила, |
| вде, у вашој кући, с вама... кад можемо да разговарамо као пријатељи.</p> <p>Бела је била узела |
| ено питање. — Нико нас не тера, па ћемо да једемо понајлак.{S} У турском рату Вера Павловна, се |
| " /> жена је била отворила врата лагано да би га што мање узнемирила и гледала у њега сивим, ос |
| разумети.</p> <p>— Да, мени је потребно да ме неко разуме, да ме охрабри ако сустанем.{S} Наши |
| нечему веселијем.{S} Ти си волео одавно да идеш у Париз?</p> <p>Младић је погледа расејано.</p> |
| или су главни радови предузећа; наравно да су онда и скупо стали, те се оно мало новаца колико |
| ово за посао.{S} Осећао је инстинктивно да му је тај рад једини ослонац што му је остао.</p> <p |
| ење на свог сина.{S} Војсци је наређено да чува границу и, под претњом смрти, да не допусти кра |
| Вишњом у њеном стану, трудио се стално да не остаје на само с министровом ћерком.{S} То је бил |
| је дефинисао природне законе тако силно да је његова философија изгледала као последња реч наук |
| родужила пут с њом.{S} Било му је јасно да га Лазаревићева избегава намерно, па и да му пркоси. |
| {S} Обала се огледала у води тако јасно да је гледалац мешао стварност са илузијом.</p> <p>— Ни |
| {S} Није знао, али му је сад било јасно да није ништа боље судбине од тог коња са пропалим нога |
| ју је закон наређивао и тражила одлучно да јој се мртвац преда на сахрану.</p> <p>Београд, авгу |
| ра и љута газдарица.</p> <p>— Није лепо да се девојке задржавају доцно у вароши — приговори јој |
| присуству.</p> <p>А Радоје је умео лепо да говори... полако, дижући постепено глас, према знача |
| е другарице.{S} Само, она нађе за добро да је опомене:</p> <p>— Чувај се Чедомира, Вишњо.{S} Он |
| ости.{S} Ништа на свету није било кадро да је скрене са правога пута : мушки поглед ни рђав при |
| читања, спреме.{S} Више пута узмем перо да забележим идеје које лутају кроз моју главу и изглед |
| анствен ватромет.{S} Аница потрча хитро да поврати своју другарицу.{S} Али, на пола собе, она с |
| ати предрасудама!</p> <p>Говорила је то да би га казнила.{S} Она је иначе веровала да је он вол |
| ...{S} Ко ће у то да верује!...{S} И то да дочекам у својој рођеној кући, гром вас спалио... од |
| наивна, старинска жена...{S} Ко ће у то да верује!...{S} И то да дочекам у својој рођеној кући, |
| обљавају, укрштају и изопачавају, место да врше функцију прописану законом.{S} Отуд долази стал |
| зна мало ко ван Србије.</p> <p>— Место да нам користи та река, она нам плави поља, засипа усев |
| је цвећа, те потражи какво угодно место да седне и сплете венац.{S} Око ње се простирала таласа |
| своју.{S} Газда-Митар га је звао често да га што послуша, напише му писмо или признаницу, јер |
| помоћу других.{S} Она је осећала просто да је урадила нешто што није требала учинити; и то ју ј |
| па опет кад видим да је нешто боље, што да не радим тако!...{S} Звао сам доктора.{S} Он јој пре |
| урали што је рђаво.{S} Било да узме што да закрпи, закрпе су изгледале велике, ружне.{S} Узалуд |
| завесе.{S} У соби је мрак, али мало што да је свежије.{S} Из чамовине на прозору цури смола.</p |
| е будући министар. — Ако се воле, зашто да се не узму?</p> <p>— Ама, како да се узму, човече? — |
| отпуно, до краја, систематски.{S} Зашто да то право имају само мушкарци?</p> <pb n="66" /> <p>— |
| p> <p>— Не! — одби она усиљено. — Зашто да будем невесела?</p> <p>Стара девојка је ухвати за ру |
| е уверити себе, потврди:</p> <p>— Зашто да не будем задовољна!</p> <p>— То је опет срећа... нек |
| /> <head>XV</head> <p>— Хтео сам нешто да ти кажем, жено — рече Матовић, спремајући се да легн |
| p>— Пардон за један часак... само нешто да видим.</p> <p>Није се преварио.{S} У једном листу на |
| иног стана до њене куће; он се опоменуо да је сутрадан неки празник, кад се нема школе, те пред |
| о бити по најновијој моди и сувише скуп да би се продавао у дућану.{S} Газда-Митар имао је срећ |
| о кривим.{S} Поштење му је налагало бар да извести своју бившу драгану и уштеди јој муку од саз |
| ако ти будеш моја жена!{S} Ја сам кадар да радим за двоје.</p> <p>— Ти заборављаш опет стварнос |
| о добар Словен, прими радо овај изговор да не ради ништа, и приста.{S} Они пређоше трем.{S} Јед |
| на на време млезеви би ударили о прозор да весело човека опомену како је пријатно бити у својој |
| ђе постављало исто питање.{S} Њен напор да замени мајку показивао се готово узалудан.{S} Док је |
| аставница.{S} Није морала трчати на час да не задоцни.{S} Па и ти часови!{S} Није их било више |
| је као повреду тога закона њен потхват да сама извојује свога мужа.{S} Она се питала шта би ми |
| вом месту акт озбиљан, хладан, срачунат да се прими онолико колико се даје...{S} Шта ви мислите |
| ље коју је осећао, да прати нови покрет да би га могао сузбијати.{S} Филозофи изилазе из ледено |
| епа у своје шаке.{S} И он не жели власт да учини добра себи или другом, него тако... ради саме |
| што се мисли, а са њом и сва могућност да будемо срећни.</p> <p>Дрхтећи, Вишња је гледала у св |
| упротности, не помишљајући на могућност да се размажена девојка игра жмурке с њим.{S} Најзад се |
| {S} Баш ме данас у седници пита Поповић да ми није шта род.</p> <p>— Гле ти, видре, чак га и то |
| пе, збора и договора — трудио се младић да скрене правац својих мисли на конкретне ствари, али |
| {S} Књиге су суво знање.{S} Дају ти моћ да разумеш ствари, али те заводе својом неприродном лог |
| бог њега самог, те му изазивала потребу да промени себе, да кида, да се разведе са самим собом. |
| изала на снагу, те је већ имала потребу да се допада људима, и друго, што су је другарице, ћерк |
| <p>— Ја радим да убедим људе у потребу да се поново почну послови.{S} Као што видиш, штета је |
| вали митрополита што им не услиши молбу да се преко лета прехране у каквом манастиру, они Ужича |
| даде пружајући му руку, па окрену главу да би сакрила своје узбуђење.</p> <p>— Збогом!... — пон |
| .{S} Вишња се опет није осећала у праву да затражи та објашњења.{S} Шта је она била сад њему до |
| а, у прогрес, у човечанство.{S} Не могу да примим да је васељена створена ради гомиле глупака.< |
| циљајући на краљеву женидбу. — Не могу да схватим такав брак у обичним приликама, а камо ли ка |
| жи он, упркос свега — посланици не могу да се определе јер се стално налазе у недоумици: да ли |
| о ти никне лудаја,</l> <l>За мене младу да лудиш,</l> <l>Ако ти никне буника,</l> <l>За мене мл |
| о ти никне буника,</l> <l>За мене младу да буниш.</l> </quote> <p>Сунце је било још високо.{S} |
| и је добро и на столици.</p> <p>У труду да задовоље што више једно другога, они се готово посва |
| n="30" /> културе једном речи.{S} Кажу да је ова варош по свом положају, после Цариграда и Неа |
| pb n="272" /> <head>XXIV</head> <p>Кажу да на састанак људи долазе увек нешто раније, а да жене |
| ан дуг, прав сокак, где се куће ћушкају да захвате што више улице.{S} Роба из дућана гомила се |
| очас устали из гробова, да још не знају да се нађу.{S} У осталом, он је тако замишљао час васкр |
| ке које хоће да се шале, које допуштају да се задиркују.</p> <p>— Хладна је као тестија! — река |
| за тебе да си срећан човек.{S} Причају да се у тебе заљубљују министарке или њихове ћерке...{S |
| ну, каквој повољној прилици или случају да они реше његову судбину.</p> <p>Једном се дигнуо с р |
| ционарне песме и ишли на трећу галерију да гледају <hi>Ткаче</hi>.{S} После би у групама пратил |
| гомиле сена, не могући да се реши коју да изабере.</p> <p>Идеални егоист који тражи целокупнос |
| иког песника прошлог столећа, заслужују да на њихове хумке долази свет и молитве чита; међу нај |
| ћног дана, она хтеде показати томе ђаку да она није мачји кашаљ, да она има нешто више од те тр |
| је примила од својих посетилаца навику да пије, па се пропила и од пића посрнула, па продужила |
| >Без размишљања, Чедомир понуди девојку да ступи унутра.</p> <p>— Нећу — занећка се она детињас |
| во пред собом.{S} Позвао је ову девојку да јој исприча потанко <pb n="281" /> како се оженио, д |
| буњивала се и допуштала своме пријатељу да он формулише оно што је хтела рећи.{S} Да би пак ути |
| је с одмереном љубазношћу и одредио му да предаје латински језик и историју Срба.</p> <p>— Заш |
| вилима, кажњавао га опоменом, претио му да ће га казнити озбиљније.{S} Ни ђаци га нису много по |
| >Доиста, она му је често тражила мараму да је намирише, нудила му бонбоне, китила га цвећем из |
| и се <pb n="147" /> предомисли и окрену да нађе своје друштво.{S} Зашто?{S} Ни она сама не би т |
| својом старом пријатељицом, ма по цену да се понизи.</p> <p>— У осталом, мени није ништа право |
| низма, она је имала јединствену вештину да измири у себи жену која господари кућом и жену која |
| } Снегови што су падали целе зиме почну да се краве.{S} Пред дућанима су воштане свеће, обешени |
| за телеграфски дирек.{S} Ту је у стању да остане <pb n="233" /> сатима.{S} Ако га ко упита шта |
| цијалне суревњивости.{S} Они су у стању да омрзну човека кад на њему угледају нову кравату.{S} |
| мократских рефорама, а они нису у стању да се одрекну ни државног фијакера!</p> <p>Али младој б |
| доцкан кући, па сутрадан јави директору да је болестан, те не може долазити у школу за неко вре |
| ормална осећања жене.{S} Све је било ту да та жена постане једног дана срећна мајка, проживи ми |
| S} Можда је узалуд тражити да се животу да̑ вредност у људском смислу речи.</p> <p>Ова храброст |
| и маловарошани који су дошли о распусту да виде Београд, беспослени радници, становници предгра |
| грања... нарочито играња.</p> <p>— Нећу да ми се свет смеје: хрома млада, хрома млада! — говори |
| не хтеде продужити школу.</p> <p>— Нећу да будем чиновник — рече оцу.</p> <p>— Него шта ћеш, не |
| Ја мислим на твоје испите.{S} Али нећу да се преучиш.{S} Остави данас те књиге — додаде весело |
| д тихе носталгије што смо пустили срећу да одлети кад су нас њена крила додиривала, до врелих и |
| хоћу да се образујем до краја.{S} Хоћу да будем на висини времена у којем живим.</p> <p>Каја ј |
| време, да се не живи тако брзо.{S} Хоћу да грицкам полако <pb n="242" /> своју срећу, живот ми |
| р. — Он се тек пење врхунцу.{S} Ја хоћу да он буде вредан...</p> <p>— Пуста жеља!{S} Јер само г |
| етно.{S} Она признаде:</p> <p>— Ја хоћу да се образујем потпуно, до краја, систематски.{S} Зашт |
| тивна знања модерној жени.{S} А ја хоћу да се образујем до краја.{S} Хоћу да будем на висини вр |
| шала је од другова да говоре са завишћу да је то најбоља кондиција у Београду: стан, храна, при |
| тер, а електрично звонце позва собарицу да послужи слатко.</p> <p>— Само још фале прангије! — г |
| затим, Бескрајним.{S} Ја се враћам срцу да осети оно што мисао моја није могла сазнати.</p> <p> |
| глава.</p> <p>Илић махну руком кочијашу да полази, и више се не врати својој ташти ни својој же |
| о томе осећању празнине, обузе је страх да не сретне једног човека кога за живу главу није хтел |
| ажећи много.{S} Не треба да те је страх да ћеш бити каткад несрећна; то је општи закон; свако ј |
| у лицу као да је обузе изненадни страх да догађаји не узму други обрт, те се одважи да удари н |
| S} Теби првој о њој казујем, и хтео бих да знам шта ти о том мислиш?</p> <p>Вишњин поглед сукоб |
| и ударио га тако страшно ножем у трбух да га је послао на онај свет, па после умакао и успео д |
| ружила.{S} Ретко се види један мушкарац да се осмејкује.{S} Успети, само успети, успети по свак |
| <p>— Остави, дете — бранио јој је отац да то ради.</p> <p>Прљила се око ватре, руке су јој пуц |
| тим се обрати своме сину. — Сад ће отац да се врати, па пази, Младене.{S} Немој да се мангупира |
| ити њој ?</p> <p>У том је изненади отац да се решио да се жени.</p> <p>— У кући ми је роваш.{S} |
| Пре неки дан рече ми један народни отац да му је један бирач тражио да купи шешир његовој жени. |
| S} Она се питала шта би мислио њен отац да је сазнао за посету младићеву!</p> <p>Ни сама мисао |
| удила се девојка болно. — Бар једну реч да је здрав.</p> <pb n="223" /> <p>По ручку пређе на тр |
| ко од њих знао је наћи по коју лепу реч да јој каже, да јој честита на положеним испитима, ласк |
| Не, ја те нећу пустити док ми не обећаш да ћемо се опет видети — одговори Илић енергично, и ухв |
| оће да је модерно...{S} Дакле, ти кажеш да причекају?</p> <p>— Да, боље да се кају раније него |
| гни, доцно лежи, а кад остариш не можеш да радиш, па куд ћеш него у просјаке.</p> <p>Сад се све |
| ола треће класе.</p> <p>— Ако пак хоћеш да будеш задовољан — продужи Ристић — онда мораш ићи из |
| остане увек нешто.</p> <p>— Шта мислиш да ли да пишем детету у Београд?</p> <p>— Њој ће бити с |
| ли ти имаш дух романтичан.{S} Ти мислиш да сам ја груб.{S} Ја нисам груб.{S} Ја имам искуства, |
| p> <p>— Чисти се из наше куће...{S} Још да трпим којекакве трутове!</p> <p>На крају једног такв |
| лове,</l> <l>Узори равне долове,</l> <l>Да видиш шта ће да никне.</l> <l>Ако ти никне лудаја,</ |
| е требао Дарвин ?</p> <pb n="300" /> <p>Да је на његовом месту био какав ветеран на перу, он би |
| 6"> <pb n="306" /> <head>XXVI</head> <p>Да ли је то био случај?{S} Или заиста нека виша сила уп |
| ?</p> <p>Вишња, лака словенска природа, давала се уверити и овом половином своје душе, и обећав |
| арајући полако њено име из првог брака, давала детаље о њеној породици, о њој самој, познанству |
| .{S} Та је слика препоручивала молитву, давала опроштај, угушивала себичност, будила све умрле |
| утку реч која јој је требала.{S} Кад је давала своја мишљења, реченице су јој остајале недоврше |
| /> <head>XX</head> <p>Лазаревићева није давала раније готово никакве важности сујеверицама.{S} |
| је волела те изласке, при којима јој се давала прилика да истакне своје <hi>отлично</hi> порекл |
| аних рака.{S} Гомиле иловаче у помрчини давале су утисак гробних хумки.{S} Усамљени пламенови к |
| ве, брујале једва чујно и као да су јој давале неки знак, звале је к себи.{S} Тада девојка опаз |
| сунцем готово у дијамантском сјају, те давали улицама, које су празне ћутале, празнички изглед |
| Радоја — говорио је грађанима, који би давали наметљиве савете. — Наше је да нађемо новац, а о |
| једног бољег радника: ништа у њој није давало утисак раскоши ; све је било потребно, чак преко |
| е као талас.{S} Њено данашње одушевљење давало јој је израз пуноће, савршенства.{S} Са заокругљ |
| Њихова се наука састоји — тврдио је — у давању необичног смисла обичним речима и излагању врло |
| але, а и сам је био крив: био је лабав, давао је лако добре оцене, помео се једном у преводу не |
| е, па Крунском улицом на Врачар, где је давао лекције једном гимназисту.{S} Било је око пет сат |
| ри себи палидрваца да се упали цигара и давао на веру.{S} Могло се ићи из ходника у ходник, из |
| тари, није волео да му се противуречи и давао је честе савете.</p> <p>— Узмите се на ум — рекао |
| читати и писати.{S} Он је на тај начин давао свечаности томе раду, сређености својим мислима и |
| лаву, мучили је као нешто живо, гушили, давили.{S} Језа ју је подузимала.{S} Руке јој гореле.</ |
| } Смрад од пића, обуће и збијене гомиле давио је.{S} Гостима није то сметало.{S} Они су седели |
| домиром у њеној соби мирно, као на неки давни несрећни случај.{S} Нека топла нада, која се у њо |
| рудила.{S} Њена права симпатија била је давно оставила домазлук и више се није враћала.{S} Њен |
| у себи Вишња гледајући расејано у своју давну другарицу која се није заустављала у причи о свој |
| орено своју погрешку, укиде оба закона, даде оставку на свој положај и премину са скромном пенз |
| твоју руку — рече он.</p> <p>Она му је даде.{S} Око њих је био мир, онај дубоки пољски мир кој |
| болесној склоности своје душе, он се не даде да га занесе та струја нових нада, него исприча др |
| доби потпуно помиловање.{S} Странка му даде место главног уредника свога органа.{S} Знаци наро |
| ољна сума за почетак.{S} Али оба закона дадоше врло рђаве резултате.{S} Министар. који се целог |
| многих државних, окружних и општинских дажбина.{S} Свет даје и последњу цркавицу, а нема ни пу |
| и се сусретоше.</p> <pb n="288" /> <p>— Дај ми твоју руку — рече он.</p> <p>Она му је даде.{S} |
| несташан смех одјекну долином.</p> <p>— Дај да ти помогнем око венца — рече затим и посади се п |
| е дане уз сина господина.</p> <p>— Боже дај здравље — говорио је раније стари Остојић — нек ми |
| ницу.</p> <p>— Сутра да ми што буде, не дај боже, па да ми дете остане без спреме, као сироче — |
| е много брине за тебе, да и ти ниси, не дај боже, болесна, да ти школа није тешка и да не оскуд |
| <l>До кладенца момче и девојче —</l> <l>Дај, девојче, очи да ти љубим!</l> </quote> <p>— Како ј |
| циничном сиротињском перверзијом, која даје све више сласти што се ниже пада.{S} Калдрма, куће |
| Ја сам се решила.{S} Девојачка школа не даје позитивна знања модерној жени.{S} А ја хоћу да се |
| уска, непрактична, несавремена; она не даје позитивна знања.{S} Не застаните на путу еманципац |
| жи зазидан у темеље.{S} Фирма за машине даје ми повољне услове.{S} Држава има рачуна да нам опе |
| у која им се проповеда, мужа који им се даје, срећу ако је сретну, несрећу много чешће, и судби |
| срачунат да се прими онолико колико се даје...{S} Шта ви мислите, господин-Илићу?</p> <p>Чедом |
| лектричне <pb n="177" /> снаге, што јој даје преимућство над паром при употреби у ситној, па и |
| одстрека за велика дела; општење са њом даје радости, одмора, утехе, а не нове невоље и морално |
| них млађих философа прокламује да разум даје само карикатуру стварности.{S} Нове цитаделе роман |
| што се нема прилике или што се овде то даје тешко сакрити или најзад што и најмања љубавна ава |
| окружних и општинских дажбина.{S} Свет даје и последњу цркавицу, а нема ни пута, ни ћуприје, у |
| страшнијих.{S} Девојка је знала да Илић даје лекције сину новог министра, Матовића.{S} Слушала |
| S} Пропадам...{S} Има ли људи!...{S} Не дајте ме.</p> <p>Савлада се.</p> <p>Младић, поред ње, п |
| ије довољно.{S} Књиге су суво знање.{S} Дају ти моћ да разумеш ствари, али те заводе својом неп |
| — Показаћу ја сад реакционарима коме се дају двојке! — говорио је дечко самоуверено, циљајући н |
| {S} Ћифте веџбају своју памет на теби и дају своје мишљење о твојим поступцима.{S} С врха до дн |
| има који их фаворизују, помажу, који им дају, или бар обећавају, какав добитак.{S} И веруј ми, |
| и задржа је тако уздигнуту цело време, дајући утисак неког од оних наших неписмених државника |
| ери, наше неједнаке тежње.{S} Оставимо, дакле, прошлост.{S} Она се не врати, ма је звао колико |
| на главну ствар.</p> <p>— Ти га волиш, дакле? — рече меким, поетским гласом. — Ти си сасвим из |
| мењају.{S} Све хоће да је модерно...{S} Дакле, ти кажеш да причекају?</p> <p>— Да, боље да се к |
| м.{S} Он то сад зна, зна позитивно, има дакле сигурне доказе... те поређане хартије, ту архиву, |
| Откуд ти та практичност?{S} Повијаш се дакле према ветру?{S} Изгубила си све принципе.</p> <p> |
| оји се називају: хтети и моћи.{S} Зашто дакле бити против онога који нам олакшава борбу између |
| сио Белину руку и да је она, као мајка, дала свој благослов, па је погледа подозриво испод ока. |
| ула је на кратко са целом прошлошћу.{S} Дала је реч својој другарици да јој проводаџише за прву |
| себе, те му је ваљада због тога чаршија дала надимак:{S} Јеж.{S} Стеван се није слагао са женом |
| зиономије.{S} Кога и позна, чини јој се далек, хладан, као окаменотина.{S} Ено Гаврила Петровић |
| од њене лепоте, то беше њена симпатија, далека, нова, друга љубав која се приближава.{S} Ипак н |
| веџбали се војници и чула се промукла, далека и кратка команда: „К нози!“</p> </div> <div type |
| еном тепиху своје собе.{S} Једна мисао, далека, тамна, једва схватљива, опомену га радости са к |
| о вече, комшинка! — поздрављао ју је из далека, скинувши качкету до земље.</p> <p>Понекад би се |
| ардаци ракије.{S} На гробљу, које се из далека види, снег окопнео; на сваком гробу по неко; изг |
| а.{S} Те ствари му се чиниле непознате, далеке, туђе, несхватљиве.</p> <p>— Наш Чедомир као да |
| лост севнула би несигурно као муња неке далеке буре.</p> <p>Као сви људи који воле књиге, Чедом |
| ле.{S} Кад би је и сусреле, оне су биле далеке, превучене неком сенком.</p> <p>— Шта ћу му ја! |
| е је другарица спомињала изгледале тако далеке, бледе, ситне, као да се нису њој десиле, већ их |
| p>— Да си тако брз на раду као на лажи, далеко би отерао! — рече му други пут. — Само на кога с |
| м у неки свет где га нико не познаје... далеко негде, у непознати крај где би почео нов живот.{ |
| ми, Бела, пази се доцније, не пуштај га далеко од себе!</p> <p>Бела се церила ђаволасто.</p> <p |
| је љубави према бакалиновој ћерци, која далеко тамо иза Рудника ради на свом образовању и спрем |
| ="107" /> <p>У тој средини која је била далеко од праве раскоши, али за Илића представљала гото |
| о ње се простирала таласаста равница на далеко.{S} Где се окрене, ливада јој је нудила меке, ми |
| з суморних, мрачних очију ишао је негде далеко, у бескрај.{S} Његов несрећни геније, који је до |
| ности : — Наша модерна жена изостала је далеко иза жена цивилизованих народа.</p> <p>— Да.{S} Н |
| материнству.{S} Те ствари су биле дотле далеко од Вишње као и сибирска поља.{S} Оне су је одмах |
| тра и чиновник из суда били су изостали далеко иза њих.{S} Пред њима пак се пружала усталасана |
| их је и таквих који су раније обилазили далеко професоров дом као место нечастивих.{S} Јован им |
| доцнијих тренутака, кад су били одмакли далеко од универзитета и кад му је Лазаревићева говорил |
| ле, — чаврљала је рођака. — Не станујем далеко.{S} Да само знаш како ми је леп стан, па баба... |
| ј!{S} А мени се чини да је то било тако далеко... даље него детињство.{S} Шта се све за то врем |
| добио електрику.{S} Преко лета се било далеко одмакло с послом.{S} Оба главна зида на брани би |
| ња, кад је можда био за читав континент далеко од Београда, за стотину векова од присутног трен |
| његово биће вукло га је у том тренутку далеко од науке, тамо у ту сивину, ка његовој другарици |
| гледима, у нехотичним додирима, били су далеко одмакли од града.{S} Пред њима се указивао усамљ |
| ју је био готово заборавио.{S} Они беху далеко једно од другог.{S} Он је мислио да се она удала |
| о грешака у Науци, пошто ми стојимо још далеко од истине, пошто васељенска загонетка измиче наш |
| ут од салона и као враћајући се с неког далеког пута, по којем је његова мисао дуго лутала. — О |
| а опростио само пола казне.{S} Доцније, дали су му удобнију ћелију, скинули му гвожђе с ногу, д |
| ерено, циљајући на професоре који су му дали слабе оцене. — Само док се мој ћаћа пусти с робије |
| у који је правила, по очима што се нису дали <pb n="275" /> збунити, по образима који се више н |
| е посрбљеног Робинсона који се из неког далматинског пристаништа укрцава на море.{S} Као гимназ |
| ређивала грађанима да поправљају што се дало поправити.</p> <pb n="230" /> <p>Вода је већ допир |
| ни се чини да је то било тако далеко... даље него детињство.{S} Шта се све за то време није дес |
| и, вртио репом и хватао устима муве.{S} Даље, преко разноврсних кровова видело се парче једне у |
| ала је дебелу сенку чак преко улице.{S} Даље од ње, по једној пијаци, око сандука, гомиле боста |
| месту погрешно су ушли у други воз.{S} Даље опет, изгубила им се корпа са стварима.{S} Муке су |
| љави таласићи жути, гипки, пенушави.{S} Даље се није видело ништа.{S} Киша је пљуштала.{S} Са р |
| авилна и крупна, дрхтала је на зиду.{S} Даље мало, пузала је, разлиставала се стара лоза, пушта |
| низови вагона, зеленило суседне баре, а даље, горе, на брегу, белео се један крај вароши под не |
| ичаст сноп првих сунчевих зракова.{S} А даље, по шору, поцрнелим крововима и раштрканом селу, п |
| тресак тарница.{S} То је пошта одлазила даље.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_C |
| мангупирао се са свим, изгубио право на даље школовање, побегао са два заната.{S} Најзад, госпа |
| , и само срећан случај спасе девојку од даље несреће.</p> <p>— Чујеш, Вишњо — рече јој отац кад |
| ?{S} Она је ишла уморно, тромо, али све даље.{S} Можда је ипак нешто остало од ње?{S} Можда ће |
| био и Чедомир.</p> <p>Вишња пак остаде даље на барикадама.{S} Она није опраштала своме другу т |
| ојој пријатељици да изађу у шетњу негде даље него што се то могло после школских часова.{S} Наш |
| а машта не задовољи се тиме.{S} Она оде даље, и стаде му цртати положај те своје творевине прем |
| е се цели животи истроше, а душа не оде даље од бриге за насушни хлеб и државни порез.</p> <pb |
| није хтела видети.{S} Ипак, корачала је даље.{S} Надала се да ће се сакрити.{S} Подржавала ју ј |
| спросио је њену другарицу Милеву, па је даље писао Вишњи да се не љути, да дође на свадбу ако м |
| p> <p>Кад би она била његова, мислио је даље, постао би бољи човек.{S} Чинило му <pb n="280" /> |
| зена стакла спречавале поглед да продре даље.</p> <p>— Можда је какво посланство! — одговори мл |
| ти се по калдрми од дворишта, па замаче даље, у мрак.</p> <p>Илић угледа ову сенку.{S} Хтеде не |
| чиле су сељаке из околних села, па и из даље.{S} Задовољно срце је замахивало снажно пијуком.{S |
| припремити револуцију...</p> <p>— Ја и даље остајем противник тог кабинетског социјализма — пр |
| преко пута помиловани робијаш?{S} Па и даље, доле у Београду, зар није видела гомиле још горих |
| .{S} Опијао се њиховим фикцијама, пио и даље тај опасни напитак који му је убијао сваку самоста |
| д његовог прадеде голаћа, а можда још и даље, од предака којима имена није знао, а који су мора |
| а се предомисли, окрену главу и продужи даље.</p> <p>Имала је утисак као да лута по неком напуш |
| ема младићу, љубав речи и уздисаја, али даље... права љубав је за њу била забрањена.{S} Као сви |
| иза Земуна, сакривали сунце, па бежали даље.{S} После њих долазили су други, па трећи, брзи, д |
| поток поред њиних ногу.{S} Они су ишли даље.</p> <p>Таман да се спусте низ једно брдо, кад вет |
| е не зауставити на том месту, зашто ићи даље и питати несигурне хоризонте за нечим што више ниј |
| p> <p>— Шта мислите после? — настави он даље, затежући капут рукама у џепу. — У учитељице?</p> |
| он им није смео прилазити, он је бежао даље од њих.{S} Тада би одлазио из вароши, у околне пар |
| колико министара, један милионар и тако даље, веле, да су прошли кроз две собе из којих се саст |
| један радник, затворених очију.{S} Мало даље од њега видео се крвав перорез.</p> <p>— Говори ко |
| ља претворила у најлепши врт.{S} А тамо даље...</p> <p>И Радојев поглед изгуби се у планине кој |
| унавске стране: варош је почињала нешто даље од обале, из зеленила које су састављали ритови, п |
| ма до земље, осенчени шљивацима.{S} Још даље, указивала се црвена силуета једне цигљане.</p> <p |
| ве оно нешто неизвесно што очекујемо од даљег живота, а што би хтели да сазнамо и улепшамо као |
| ом објасни, пре него што предузме какав даљи корак.{S} Она га је избегавала свеједнако, намерно |
| олакшавати му везе с оближњом вароши и даљим пијацама, организовати сталну бригу за народно и |
| уге, развити јаче везе са иностранством даљим од непосредних суседа.{S} За то је требало изврши |
| укрштали су се овде и изазивали мисли о даљини.{S} Заокругљена површина Савине воде беласала се |
| е у метафизику, изгуби се у апсурдности даљих дедукција.</p> <p>На часовнику у дворишту изби тр |
| ић ће имати великог утицаја на развитак даљих догађаја.{S} Он ће несумњиво привести у дело прог |
| службе у војсци, трудио се да надокнади дамама оскудицу у каваљерима и био је заиста диван са с |
| овицом једног инжињера, бившом дворском дамом своје мајке, старијом од себе десет година.{S} Вл |
| треба: пилића, прасади, вина, књига.{S} Дан нам прође као сат, а сат као минут.{S} И ја се само |
| о су их водили младост и лепо време.{S} Дан је био један од оних жарких дана у сред пролећа, ка |
| .{S} Било је око пет сати пред вече.{S} Дан је био као сваки летњи дан.{S} Улице се сивиле од п |
| недеља кад је Вишња пришла Чедомиру.{S} Дан је био ведар.{S} По плавом се небу мицало неколико |
| су се надали на дому.{S} Краљ му је на дан венчања опростио само пола казне.{S} Доцније, дали |
| {S} Нека вас петао узалуд опомиње да је дан свануо...{S} Нимфе ће радити посао робова!"</p> <p> |
| и око болеснице, да неће одмицати од ње дан и ноћ.{S} А кад оздрави, она ће јој испричати шта с |
| посматрам, размишљам, учим децу, сваки дан испуним корисно.</p> <p>— И ти си срећна? — прекину |
| су му биле потковане.{S} Носио је сваки дан оковратник, и то оборен, с лептирастом краватом, ко |
| т, он је оклевао.{S} Он је гледао сваки дан толико људи који се бацају у живот с чудним поверењ |
| зници.</p> <p>У школи је било као сваки дан.{S} Другарице су говориле како се нису спремиле за |
| ни <pb n="279" /> добивају.{S} Пре неки дан рече ми један народни отац да му је један бирач тра |
| у Рачи крагујевачкој.{S} Ту се пре неки дан потукао <pb n="293" /> са једним варошанином и удар |
| живот не понавља као што се ни јучерањи дан неће вратити никад.{S} Гледајући у књиге, ти живиш |
| рже.{S} Пространа, тиха туга, као зимњи дан, рашири се изненадно по његовим грудима.{S} Али он |
| ред вече.{S} Дан је био као сваки летњи дан.{S} Улице се сивиле од прашине.{S} Из њих је била ј |
| ија она пословица да се не зна шта носи дан, а шта ноћ.{S} Странци нас зову земља изненађења.</ |
| Проналазио је масу задовољстава радећи дан и ноћ.{S} Учење му је изгледало најрадије, најсретн |
| о добра вина.{S} Вишњу пак је бунио тај дан, обузимала ју је час топлина, час зима, и она се жу |
| ће доћи писмо.{S} Какав ће то радостан дан бити за њу!</p> <p>Пред пошту дохрама <hi>новинар</ |
| је Бела.{S} Она није могла издржати цео дан на ногама, подносити сва она трчкарања, представљањ |
| т види какве имам родитеље“.</p> <p>Цео дан су провели у шетњи.{S} Пред вече, кад је сунце наги |
| вање и <hi>ноблесу</hi>.</p> <p>— Добар дан! — прогунђао би Матовић кроз нос с природном и инст |
| че да пада киша.{S} Падала је из дана у дан.{S} То не беше ситна, јесења киша, већ млаки пљусци |
| p>Вишњина мајка опорављала се из дана у дан.{S} Већ је по мало напуштала собу, шетала по двориш |
| .</p> <p>То уважење губило се из дана у дан.{S} Надничари су се навикивали на арапа.{S} Средина |
| ољу.{S} Он је имао да се бори из дана у дан за комад насушног хлеба, те га је та борба изоштрав |
| пуст колико и она архива коју из дана у дан испуњавају.</p> <p>У том се зачу нека псовка.{S} Је |
| <l>Лозе сади, равне дворе гради.</l> <l>Дан градио, а два се кајао —</l> <l>Ој, убава, убава де |
| .</p> <p>Није га се тицало које је доба дана.</p> <p>Ти заборави су му пријали.{S} Остављао је, |
| о рањен, освестио се у неком потоку два дана после битке, па како су Турци већ чували Саву, он |
| ли су умиљато око њега надничари првога дана кад је доведен; миловали су га по њушци, тапкали п |
| књиге и свој свет идеја.</p> <p>Једнога дана, те јесени, заустави га нечији девојачки глас:</p> |
| о је сретао и није видео ништа.{S} Тога дана није се ништа нарочито догодило лично њему, али је |
| а је несвесно пила миље из ваздуха тога дана, опијала се присуством човека који је ишао поред њ |
| } Она му се учини још ближа што се тога дана осећао изузетно увређен од стране Вишње.{S} Био ју |
| би девојка и одмахну руком.</p> <p>Тога дана врућина би још јача.{S} Сунце се не види као да се |
| е јој он кад му рупи у собу, усред бела дана и без икаквог изговора.</p> <p>— Мајка је изашла у |
| очију.{S} У јасној светлости пролетњег дана шарениле су се разнолике боје, почевши од белих пл |
| апуштала болесничке собе.</p> <p>Идућег дана, кад лекар прегледа болесницу, рече девојци:</p> < |
| сигурно, посрћући готово.</p> <p>Идућег дана, Вишња га нађе на Великој Школи по свршетку једног |
| речи назива.{S} Мирно, предано, сваког дана, она је учила <pb n="228" /> мале сељачиће писати |
| убрета просипале се из редакције сваког дана на Теразије, па се после разносиле широм Србије и |
| лазили су чешће са њом, па после сваког дана, и најзад без ње.{S} Како се Каја изгубила из њихо |
| S} Пољупци су се понављали после сваког дана... пољупци <pb n="138" /> кратки, дуги, испрекидан |
| ланка ће бити јача од тебе...{S} Једног дана, ти ћеш се решити за конвенционални брак, и ђаво ћ |
| "70" /> најбољу земљу и прети да једног дана збрише целу варош.{S} Међутим, она нам нуди хиљаде |
| међу осталог, „има створења која једног дана уђу у наш живот, заузму га и помету.{S} Због њих п |
| и да изађем некуд — рече му Бела једног дана кад тако осташе сами. — Тако бих радо побегла од к |
| ависно од свега, сети се како је једног дана изишао са оцем у поље.{S} Био је врло мали; то му |
| ве је било ту да та жена постане једног дана срећна мајка, проживи мирно и корисно свој део жив |
| сазнао у поверењу.{S} Тако рече једног дана:</p> <p>— Краљ ми је два пута изјавио како се озби |
| вот не буде излишан.{S} А кад ти једног дана твоја срећа допусти да мислиш и на оно што је прош |
| рећи.</p> <p>То је било свакако једног дана, кад је Чедомир пратио, као увек, Вишњу од Кајиног |
| ила да се обеси.{S} Кад му се то једног дана досади, он оде у суд, сврши све формалности око пр |
| ма створења која уђу у наш живот једног дана, заузму га и помету; због њих променимо своје нави |
| обро, господин-Илићу ? — рече му једног дана Бела. — Да вам шта не фали код нас?</p> <p>— Код в |
| Опасности су јој годиле.</p> <p>Једног дана, кад јој је мајка отишла од куће, Бела га позва у |
| /p> <p>— Не знам да ли се сећаш... оног дана кад смо се састали после дугог размака... <pb n="2 |
| м другом није смео рећи.</p> <p>Од оног дана кад је био с Вишњом у њеном стану, трудио се сталн |
| тињи место у кујни.{S} Али овог срећног дана, она хтеде показати томе ђаку да она није мачји ка |
| ћ.</p> <p>— Зар ти није жао овако лепог дана? — одговори му философ. — Књига природе је широм о |
| у, они нису осетили да је нестало лепог дана.{S} На земљу је била пала нека сенка, живот се пов |
| еоград, одговор се може добити четвртог дана.{S} Лазаревићева причека још неколико дана.{S} Одг |
| и.</p> <p>Реши се да отпутује још истог дана у Чачак.</p> <p>Мајчина болест јој се чинила као к |
| ту написано... па читај!“</p> <p>Истог дана отпутовали су у Париз.</p> <p>На станицу су их исп |
| сени поче да пада киша.{S} Падала је из дана у дан.{S} То не беше ситна, јесења киша, већ млаки |
| head> <p>Вишњина мајка опорављала се из дана у дан.{S} Већ је по мало напуштала собу, шетала по |
| абаџија.</p> <p>То уважење губило се из дана у дан.{S} Надничари су се навикивали на арапа.{S} |
| цу, невољу.{S} Он је имао да се бори из дана у дан за комад насушног хлеба, те га је та борба и |
| азан и пуст колико и она архива коју из дана у дан испуњавају.</p> <p>У том се зачу нека псовка |
| за се као најизвежбанија нудиља.{S} Три дана и четири ноћи није напуштала болесничке собе.</p> |
| убица и склопи очи поново.</p> <p>— Три дана нам говори да хоће да се убије — умеша се један на |
| ћеш видети!</p> <pb n="50" /> <p>У очи дана кад је требало да се растану, начинили су велику ш |
| ђе.</p> <p>То је био Вишњи најлепши део дана.{S} С Мораве је пиркао свеж ваздух.{S} По <pb n="2 |
| лики Београд.{S} По неколико пута преко дана излазила је ту у шетњу у доба кад је мислила рефор |
| добро вече, причају шта су радиле преко дана, шале се на рачун првог који наиђе.</p> <p>— Знате |
| ажи само колико поједеш шећерлеме преко дана?</p> <p>Обоје су имали право: ни брат ни сестра ни |
| цигарете.{S} Бела долазила чешће преко дана, кријући се тек форме ради.{S} Из вароши се доноси |
| !{S} Није их било више од два три преко дана.{S} За њих се није морало спремати.{S} Није било < |
| /> <head>XII</head> <p>Прођоше неколико дана.</p> <p>Илић се кајао искрено због догађаја који с |
| } Дешавало му се да проведе по неколико дана не видећи своје драгане.{S} Трудио се да не мисли |
| вољан да не говоре.{S} Ћуте по неколико дана.{S} Гледају једно друго хладно као сто, као столиц |
| а.{S} Лазаревићева причека још неколико дана.{S} Одговор није стизао.{S} Она се чудила томе ћут |
| неба.{S} Не шеснаест сати него шеснаест дана, шеснаест година, шеснаест векова требало му је да |
| ри Клеопатра лако. — Они се воле годину дана пред нашим носем, а ми... слепци код очију!{S} Бел |
| це су му навирала осећања од пре годину дана, меке, наивне мисли по мало меланхоличне, као <pb |
| здравих живаца бунтовним мислима нових дана и готово јој хтеде рећи: „Хајде, срећна душо, поно |
| нска биљка, освести се брзо после првих дана ове муке.</p> <p>— Ја претерујем.{S} Ја још не зна |
| 8" /> је носио другарицу његових младих дана у правцу Врачара.</p> <p>Аница ју је чекала на кап |
| еме.{S} Дан је био један од оних жарких дана у сред пролећа, кад се око нас осећа оргијање прир |
| пространа, удобна, врло строга обичних дана и врло гостопримна о празницима.{S} Вишњин долазак |
| о електрици.{S} Радоје је био јунак тих дана.{S} Људи су веровали у њега, сматрали га за нешто |
| , јер нама требају жене на висини наших дана, жене ослобођене свих предрасуда, жена-човек да се |
| јеним типовима; у њима не постоји Јуче, Данас, Сутра, Београд, Савамала, Петко Стокић или како |
| мехну се министар. — Трице и кучине.{S} Данас нам вичу живео, а сутра, на неколико запаљивих ре |
| о је опет срећа... нека врста среће.{S} Данас је мало задовољних људи.{S} Ретки су као беле вра |
| ље. — Онда је живот био лак, јевтин.{S} Данас све има своју цену; симпатије су редак луксуз, а |
| пркосили једно другом кад се сретну.{S} Данас је Илић имао најмање воље за то, те се склони у п |
| човече? — одврати му жена. — Дошла Ката данас, па као да се у црно завила, плаче, суза јој сузу |
| одлучити одмах и решење је остављао од данас до сутра.</p> <p>— Сутра... сутра, а не данас — о |
| лади, а знаш какав је свет...{S} Баш ме данас у седници пита Поповић да ми није шта род.</p> <p |
| до сутра.</p> <p>— Сутра... сутра, а не данас — одговарао је гласу своје савести.</p> <p>Белино |
| рким завесама са жутим пафтама, које се данас виде само по државним канцеларијама.{S} Према пос |
| е.{S} Али нећу да се преучиш.{S} Остави данас те књиге — додаде весело. — Одмори се, боже благи |
| би то могао помислити само јутрос, само данас у подне!{S} Краљ Милан му неће никад опростити.{S |
| д — рече младић с пуним уверењем. — Бар данас је то јасно.{S} Нема неба.{S} Постоји <pb n="219" |
| абицу преко пута, па да пере једну собу данас, па сутра другу.{S} Не би осетила, а кућа би била |
| ачка кола.{S} Еј, Марјане, колико си их данас сахранио?</p> <pb n="169" /> <p>— Осам — одговори |
| шњица нуди једва предмете за радост.{S} Данашње доба...{S} Пардон, изволи напред — додаде он и |
| што је раније било.{S} Говорим, јер ме данашње доба боли, јер су се жбири испилили у народне љ |
| ужавала је њено лице као талас.{S} Њено данашње одушевљење давало јој је израз пуноће, савршенс |
| и кутове...</p> <p>— Шта ти имаш против данашњег доба? — настави она разговор живље. — Није ли |
| сад осећао потребу вишу од те негације данашњег друштва.{S} Није се могао задовољити више чека |
| ла, расуло и нерад, то су главне одлике данашњег народног живота.</p> <p>Једног малог празника |
| е мазио.{S} Још од детињства је познала дане скомрачења и увреде незадовољених амбиција.{S} Поз |
| час, грдиле своје наставнице и бројале дане до краја школске године.{S} Каја, у њеној строгој |
| говорила је немо у себи.</p> <p>По целе дане проводила је у својој соби, читала прибелешке, раз |
| вну службу, па да проведе на миру старе дане уз сина господина.</p> <p>— Боже дај здравље — гов |
| о.{S} Имао је толико ствари да каже!{S} Дани су пролазили, а перо је висило непомично над харти |
| Чачку и стално чекала његов одговор.{S} Дани су јој пролазили полако.{S} Сунце је милело преко |
| што више није наше?{S} Зашто пустити да дани и године пролазе?{S} Јер младост иде, брже него шт |
| ао је самом себи. — Моме месту су иначе дани избројани.</p> <p>Сео је затим и покушао да сврши |
| а живи!{S} У Млави су ретки Илићи.{S} И дани су пролазили, а за њима месеци, године.</p> <p>Спо |
| а-онда код рођаке; кад су настали топли дани, излазили су чешће са њом, па после сваког дана, и |
| евојке, али су њој ти светли, разнежени дани, изгледали тешки, суморни.{S} Многа жена предала б |
| _C7"> <pb n="82" /> <head>VII</head> <p>Дани су пролазили врло споро.{S} Жарко јулско сунце прж |
| ање: јадан, невесео свет који се другим данима не опажа у присуству жена и људи, лепих, задовољ |
| мбиље и датуме.{S} У тим сувим и врелим данима кад никога није било око њега, та су га писма ув |
| ичају се о људима који су јели у њој, у данима своје младости, њен пасуљ с пастрмом, скуван на |
| љавале нашу варош, наша села, путове, а дању покретале занатлијске машине, стругаре, штампарије |
| славан човек!{S} Он би живео пријатно, дао би њој све што би имао, она би уживала у њему, он б |
| ели ми, тај ми носи педесет гласова.{S} Дао је две банке за шешир.</p> <p>— По два гроша од гла |
| ој мајка, показујући јој велику дињу. — Дао Бог па родиле, те хоће да и ти окусиш... „Знам, вел |
| ла је једног јеврејског трговца који је дао намештај на отплату.{S} При избору, поклонила је на |
| .{S} Престао је да пише афоризме, па се дао на поезију.</p> <p>— Наука ме није задовољила — обј |
| нтикварима на обалама Сене.{S} Затим се дао на посао.</p> <p>Учинило му се да се остварио његов |
| су писма била као <pb n="89" /> небесни дар, на тим врућинама; она су позлаћивала Стрикову чока |
| ја изгледала као последња реч науке.{S} Дарвин је био Илићев изабрани писац.{S} Он је био његов |
| вота изгледао је врло прост и јасан.{S} Дарвин је дефинисао природне законе тако силно да је ње |
| азних прилика у којима живе бића што је Дарвин стрпао све у једну врсту!{S} Позитивизам није по |
| о сам се у Дарвина.{S} Шта ми је требао Дарвин ?</p> <pb n="300" /> <p>Да је на његовом месту б |
| е то што сам хтео.{S} Преварио сам се у Дарвина.{S} Шта ми је требао Дарвин ?</p> <pb n="300" / |
| неког интелектуалног апса.{S} Шта је та Дарвинова борба за опстанак, одабирање, последице насле |
| одржава човека, моћног протектора који дарива права и користи.{S} Он га није имао, он му се чи |
| и и попуштања приликама.</p> <p>Беше га дарнуо поклон.{S} Посматрао је румени каранфил, његову |
| их се шарениле две покретне стражаре од дасака, обојене у српску тробојку и с дрвеном јабуком н |
| пи унутра.</p> <p>Сазидана од ћерпича и дасака, ова чатрља је била тако бедна да се чинило као |
| и очистила њене остатке, гомилу земље и дасака.{S} Сад то место стоји празно.{S} Ништа више ниј |
| ши.{S} Други су седели на сандуцима, на даскама закуцаним на ногаре или у четири кочића.{S} Њих |
| осигурана је слобода штампе, уставом су дате све грађанске гарантије.{S} Народ бира своје предс |
| у је нудила што му она друга није могла дати.</p> <p>— Понови још једанпут те стихове! — рече Б |
| од своје судбине више него што она може дати, бежао је од своје среће, мислећи да трчи за њом.{ |
| од њега не тражи више него што оно може дати — одговори она полагано. — Живи се без великих бри |
| ати потражити наслон на народ... мораће дати нов устав, грађанске слободе.{S} Наше идеје иду у |
| ави поглед прозору, као да је хтео себи дати рачуна где се налази и шта се десило.</p> <p>Једна |
| ав.{S} Хтеде утешити девојку, хтеде јој дати доказа сигурне будућности.{S} Његов глас је дрхтао |
| какав фактор тих догађаја којима ће он дати овакав или онакав ток.{S} Она је била врло весела, |
| .{S} Младић је одобравао.{S} Није могао дати једног личног мишљења.{S} Те ствари му се чиниле н |
| емо сви, биће и за њега...{S} Можемо му дати и једну собу у авлији — додаде госпођа после некол |
| ти... како да те назовем?... ти ћеш оцу дати рачуна.{S} Ти ниси више моја кћи.</p> <p>Младић не |
| агледао у марке, у поштанске штамбиље и датуме.{S} У тим сувим и врелим данима кад никога није |
| ћивао би ко у шали. — Пију, једу као на даћи.</p> <p>— Нека им је алал! — поклапали су га други |
| вор у мирису дувана, бунтовничке мисли, дах будућности, све оно нешто неизвесно што очекујемо о |
| чудно, као да се доиста из њега излива дах неког надприродног бића.{S} Милева отрча на другу с |
| ипале се на парк.{S} Из шуме је долазио дах ноћи, мирис боровине, свежина росе, задах трулог ли |
| уке, изви рамена, рашири груди и дубоко дахну.</p> <p>Кад се решила, искрено се радовала што ид |
| а започети сан, и пољупци где тело дише дахом другог тела, где се крше руке састављене око паса |
| за; лака материја дрхтала је при сваком даху и покривала божанствену бисту и њене две забрањене |
| дна сивкаста, уска, луксузна простирка, два зелена суда с тропским биљкама у врх степеница и на |
| ело парче једне шумице: врхови од јела, два три јасена, широко лишће од ораха и букет процветал |
| пасуља.{S} Један професор универзитета, два посланика на страни, неколико министара, један мили |
| калдрма, зарасла у модро-зелену траву, два низа плотова, неколико ниских кућа, остатци змаја н |
| ?...{S} Улица је остала готово иста.{S} Два низа сниских дућана и неугледних кафаница граничили |
| S} Ливадом је звонило певање попаца.{S} Два црна лептира с црвеним рубом око крила јурила се ок |
| доликовао лепо њеном одмереном ходу.{S} Два прамена златне косе вирила су испод простог сламног |
| равне дворе гради.</l> <l>Дан градио, а два се кајао —</l> <l>Ој, убава, убава девојко, ој!</l> |
| ко се грађанска права жртвују... да, за два гроша; виши интереси земље ишчезавају у корупцији, |
| {S} Народ је био под мучним последицама два тешка рата, чији успеси нису одговорили његовим над |
| иле.{S} Поделиле су државне квартире на два одељења.{S} У једном су наместили кујну и собу за п |
| е је дисало мирно.{S} Још се јурила она два лептира.{S} Иза једне шумице примећивао се кров вар |
| крилним вратима, обојеним фирнаезом, са два велика прозора, пуна шољица, кутија од <hi>вешплава |
| био право на даље школовање, побегао са два заната.{S} Најзад, госпа-Клеопатра израдила му је м |
| , начини од једног поточића воденицу са два витла, те га цело село прогласи за најдаровитијег ч |
| S} Ко ће рећи шта је било у одсевима та два пара раширених очију?{S} Љубави, мржње, чежње, гађе |
| живахну.{S} Хлебарнице почеше пећи хлеб два пут дневно.{S} Печење је мирисало по старинским пањ |
| Па и ти часови!{S} Није их било више од два три преко дана.{S} За њих се није морало спремати.{ |
| S} Преста брзо да се бори против појаве два женска лица, оба љупка, оба пријатељска.{S} У остал |
| о рече једног дана:</p> <p>— Краљ ми је два пута изјавио како се озбиљно решио да да̑ земљи нов |
| , довршавала су у Србији своје стварање два главна политичка фактора, народ и круна.{S} Народ ј |
| цигљу, па онда баци самарицу, потеже се два пут перорезом у прса и онда оде онде, па леже...</p |
| } Младен је био пао у трећем разреду из два предмета — освета реакције! како је смело тврдио — |
| p>У том, на часовнику у трпезарији изби два сата.{S} Метални звук је одјекивао потмуло по празн |
| љ кад пред једном приватном кућом спази два војника на стражи, с ножем на пушци.{S} Иза њих се |
| шким жаргоном:</p> <p>— Стрике, сипи ми два’ес’ пара пасуља.</p> <p>Понекад наврати и Зарија Ри |
| а друга прну у вис, па се врати, начини два три круга изнад места где је пао леш као да га траж |
| Лете две беле тице једна за другом, као два добра друга; пуче пушка; једна од њих опусти крила |
| p> <p>Два млада створа погледаше се као два злочинца.{S} Отворише уста да нешто рекну, али нема |
| тупио на Велику Школу, он је тамо нашао два оделита типа међу својим новим друговима.{S} Један |
| аша и робијаша, да су се правила готово два засебна сталежа, где је осуђеник с новцем заповедао |
| .</p> <p>Никад Илић није јасније осетио два човека који су живели у њему; један: миран студент |
| покушавао да продужи гимназију, свршио два три разреда, после ступио у трговину у Београду, па |
| ну песму!{S} Остала су је у памети само два три стиха из средине: ...{S}И мислио тада — Ко зна |
| Дао је две банке за шешир.</p> <p>— По два гроша од гласа!</p> <p>— Тако се грађанска права жр |
| па се опет загледа у чипку, у кошуљу, у два округла таласа која су се дизала и спуштала испод п |
| Дођи ми једне ноћи — рече му она између два пољупца.</p> <p>— Не говори глупости...</p> <p>— Чи |
| сигурна ствар.{S} Човек се троши између два акта који се називају: хтети и моћи.{S} Зашто дакле |
| у био рањен, освестио се у неком потоку два дана после битке, па како су Турци већ чували Саву, |
| Према постељи, опет до зида стајала су два скупоцена ормана, изолучена при врху, оштећена упот |
| та десетак књига, научи се на памет још два'естак наслова, славних имена и мудрих мисли.{S} Ина |
| да се зачу један шум на вратима.</p> <p>Два млада створа погледаше се као два злочинца.{S} Отво |
| ио на олтар гуњ и опанак.{S} Сад, после двадесет година борбе, он је видео краљевство претучено |
| ог интереса за политику.{S} Он је већ у двадесетој години научио да му живот доноси чист приход |
| извесне београдске куће, подигнуте пре двадестину година за становање једне отменије породице. |
| шеширима цењкали се с грађанима.{S} Око дванаест сати пуштале се школе.{S} Четири часа доцније |
| дела, свечане ручкове, у кући се кувало двапут више него што је требало, просипало се, бацало, |
| ане хронолошким редом; закључавао их по двапут, тресао катанцем још ради сваке сигурности.</p> |
| се простирале дуге пољане, ниска брда, две три вароши и велико београдско небо.{S} Могло је би |
| .{S} Из ње су светлеле, као две звезде, две хитре зенице, које нису биле тачно заокругљене, већ |
| еном као и он, можда горе него и он.{S} Две близнакиње узимале би се за руку и излазиле на улиц |
| и су уједначено кроз вечерњу тишину.{S} Две три звезде боцкале су један крај неба.</p> <p>Двоје |
| ва сестра, која је од њега била старија две године, била је већ као дете каћиперка и, у домаћим |
| Дунав, светао ваздух, као да је тражила две беле тице.{S} Њихови погледи се сусретоше.</p> <pb |
| S} Под њим је жуборила озидана чесма на две луле.{S} На зиду је била остављена рупа за чашу или |
| , чипканим застирачем, који је висио на две стране.{S} На њему се усправљало неколико фотографи |
| губила главу, као гуска коју појуре са две стране.{S} Неколико корака лево од ње, стајао је Че |
| ћи!</p> <p>У тим идејама свршио је прве две године.{S} О распусту га је чекало једно изненађење |
| е године плаћао уредно.{S} Доцније нађе две три лекције и живљаше скромно, у маленом колу знана |
| тај ми носи педесет гласова.{S} Дао је две банке за шешир.</p> <p>— По два гроша од гласа!</p> |
| вечерњем поветарцу, спајао слике своје две познанице.{S} Од Беле је узимао њене ситне префињен |
| ножем на пушци.{S} Иза њих се шарениле две покретне стражаре од дасака, обојене у српску тробо |
| ху и покривала божанствену бисту и њене две забрањене руже.</p> <p>— Са своје стране — продужи |
| исли на конкретне ствари, али слике оне две девојке нису му излазиле из главе, тако магловите, |
| то само од њега зависи, покуша да од те две девојке начини једну.{S} Пажљиво је одабирао њихова |
| око њеног струка, завући главу међу те две расцветале руже што се крију у борама муселина и љу |
| ије страсти, начини упоређење између те две девојке.{S} Бела је тражила задовољство не по осећа |
| — млад је, леп је, образован, има плате две хиљаде, отвориће адвокатску канцеларију...</p> <p>И |
| омад ме је један пример дирнуо.{S} Лете две беле тице једна за другом, као два добра друга; пуч |
| ар и тако даље, веле, да су прошли кроз две собе из којих се састоји <pb n="85" /> ова чокалини |
| ста један тренутак потпуне тишине.{S} И две се жене загрлише, трудећи се да утеше једна другу.< |
| их суседа.{S} За то је требало извршити две три велике финансијске операције.{S} Нашло се људи |
| ом црне косе.{S} Из ње су светлеле, као две звезде, две хитре зенице, које нису биле тачно заок |
| је нису биле тачно заокругљене, већ као две капље мастила пале у светло белило између трепавица |
| ше није остало од <hi>Еснафлије</hi> до две чађаве пруге на зиду суседне куће, на коју се ослањ |
| нема трна ни грмења.</l> <l>Само има до две вите јеле.</l> <l>И под јелом заспала девојка.</l> |
| Бумбарева Брда, у белу варош на саставу две велике воде, и изазивале слику студента Илића.</p> |
| поред себе.</p> <p>Десно од њих, између две куће видело се парче Топчидерског брда, низ јаблано |
| магарца који је скапао од глади између две гомиле сена, не могући да се реши коју да изабере.< |
| <p>По тротоару, с друге стране, ишле су две жене, с марамом на глави, чији су крајеви били веза |
| мао је прилично кредита, јер је прошлих две године плаћао уредно.{S} Доцније нађе две три лекци |
| њин брат, артиљеријски поднаредник, још две три великошколке, неколико великошколаца, један Јев |
| озиционарску породицу допуњавале су још две девојчице, близнакиње, с црвеним тракама у коси, сл |
| се много променила.{S} Подигнуте су још две три нове куће.{S} Неколико трговина улепшали су сво |
| ли млади човек је залуд наводио разлоге двема женама, које су се занеле у свој план до лудила.{ |
| , штампа је била обамрла. <pb n="63" /> Двоје троје новине које су излазиле писале су само о ук |
| моја жена!{S} Ја сам кадар да радим за двоје.</p> <p>— Ти заборављаш опет стварност.{S} То се |
| /p> <p>Те супротности подржавале су код двоје заљубљених једну врсту борбе час прикривене, час |
| уздахну, и то овог пута искрено.{S} Узе двоје младих за руке, приближи им главе, на нешто драмс |
| ла тек колико да не поквари расположење двоје старих.{S} Аница ју је посматрала испод ока, па ј |
| во, господин-Илићу!{S} Главно је кад се двоје воле...{S} А свет, фамилија, новац?{S} Трице и ку |
| тали.{S} Нешто се морало говорити.{S} И двоје драгих испунише ту тишину, пуну неказаних ствари, |
| ђају родног краја.{S} Управо, он је ово двоје мешао.{S} Кад је у клисури надзиравао раднике, гл |
| есуда.{S} Ми имамо да бирамо између ово двоје: или да убијемо наше срце па да живимо као старци |
| је како да врати ову љубазност.{S} Њих двоје би могли бити тако задовољни једно другим, тако с |
| /p> <p>Било је већ пало вече кад се њих двоје упутише Вишњином стану.</p> <p>— Ви на лето сврша |
| су створили непремостиви јаз између њих двоје.{S} Они су се <pb n="187" /> десили доиста против |
| езде боцкале су један крај неба.</p> <p>Двоје младих ћутали су, тако седећи.{S} Свако од њих пр |
| .{S} Помисли да он хоће да каже како не двоји брак од љубави, или тако нешто, те пљесну рукама: |
| вори и живи кораци младог света.{S} Њих двојица се беху примакли прозору што гледа у двориште.{ |
| јем је његова мисао дуго лутала. — Опет двојке?{S} Та сад ти бар реакционари нису криви?</p> <p |
| азаћу ја сад реакционарима коме се дају двојке! — говорио је дечко самоуверено, циљајући на про |
| аб.{S} Из српског језика је имао стално двојку.{S} Осим тога, задоцњавао је на часове, трошио м |
| —Ужице.{S} То је била права трговина, с двокрилним вратима, обојеним фирнаезом, са два велика п |
| ио доста широк сокак, који је, иза леђа Двора, водио поред Батал-џамије право на варошку <pb n= |
| есто су ограничавале ограда од краљевог двора, једна школа која је раније била механа, и старо |
| почивало на мермерном столу у хируршкој дворани београдске болнице.{S} Једна млада, хрома жена |
| виноград сади,</l> <l>Лозе сади, равне дворе гради.</l> <l>Дан градио, а два се кајао —</l> <l |
| дирну шимшир, проклати се по калдрми од дворишта, па замаче даље, у мрак.</p> <p>Илић угледа ов |
| и прихода, повукла се у једну кућицу из дворишта, и ту, од оног што јој је остало од мираза, жи |
| чекала да дође подне, да претрчи преко дворишта, предахне на прагу Мале куће — како су звали т |
| си забуну у главу, претрчи поново преко дворишта, упадне у своју собу и зарони зајапурено лице |
| у...</p> <p>Она устрча као девојчица уз двориште.{S} У салону се запали велики лустер, а електр |
| е чипкане завесе примећивало се с муком двориште.{S} Сумрак је купао џбунове шимшира, споредне |
| д била друм, па уђоше у једно пространо двориште, ограђено са три стране јевтиним становима.</p |
| ца се беху примакли прозору што гледа у двориште.{S} По калдрми је играло суво и топло сунце ко |
| се кола хтедоше кренути, Бела истрча у двориште и стаде преклињати мужа да не прави скандала.< |
| , управо кревет, изгубљен у сокачићима, двориштима, баракама, степеницама и рупама Савамале.{S} |
| ећ је по мало напуштала собу, шетала по дворишту, седела у башти.{S} Ствари су у кући пошле опе |
| и врата, босих ногу, па радиле нешто по дворишту сагибајући леђа, ширећи ноге, избацујући своја |
| трем.{S} Пролетња пилад грабила су се у дворишту око мрва које им је стресла кад је распремала |
| даљих дедукција.</p> <p>На часовнику у дворишту изби три сата.</p> <p>— Хајдемо у библиотеку! |
| радње показаше три, она се појави пред Двором.{S} Ишла је одмереним кораком и гледала преда се |
| </hi>, удовицом једног инжињера, бившом дворском дамом своје мајке, старијом од себе десет годи |
| ројни прозори на здањима и чатрљама, на Двору и болници, запламтише живом црвеном бојом.{S} По |
| о с бичем у руци.{S} Споредна капија на Двору зврјала је широм отворена.{S} Унутра се светлила |
| кабинетског рата, сталним скандалима на двору.{S} Међутим, ни Јован није остао читав.{S} Изишао |
| ш од подне шапутала по породицама ближе Двору и министарским канцеларијама.</p> <p>— Краљ се ве |
| као овај официр што је био на румунском двору, као овај глумац што је играо Кина, као овај бака |
| исао.{S} Још се није знало о скандалу у Двору.{S} Вечерњи листови ћутали су као рибе.</p> <pb n |
| раззлога, очито га избегавала, правила двосмислене фразе, стављајући му до знања да ће га одат |
| рафској жици и, у дну, једна старинска, двоспратна зграда у источњачком стилу, с кровом као зве |
| руских универзитета, где се негује она двострука камарадерија у политици и честитим забавама.{ |
| ме.{S} Све ће се вратити <pb n="175" /> двоструко, јер нам је време најскупље у животу.</p> <p> |
| Онда узе неки други посао.{S} Радила је двоструко само да не остане на само са својим мислима.< |
| е колико је Вићентије узео, па ти тражи двоструко.</p> <p>Илић је одбијао.{S} Није он водио рач |
| реба времена око девојачке спреме...{S} Де, пољуби руку!</p> <p>Ствари су се мењале у кући пола |
| о велиш — одговори бакалин замишљено. — Де, да ми сачиниш једно писмо.{S} Нек дете зна...{S} И |
| другог, налазио много одушевљења, воље де се ради нешто велико, смелости да се кида са свиме ш |
| а.{S} Под уличним дрвећем простирали се дебели теписи од лишћа црвеног као бакар.{S} По који зр |
| атих ушију, необријане браде и кратких, дебелих бркова, готово суров, сељак у грађанском оделу, |
| о још занима, јесу жене којих има много дебелих, са огромним грудима, још већим бедрима и са по |
| ивицу.{S} Око ваге, прекривене плавом, дебелом хартијом, били су наслагани црни тегови до сто |
| ог разреда прочитао је Одисеју, велику, дебелу књигу у зеленим корицама, у преводу неког Грка, |
| ту.{S} Старинска зграда бацала је и сад дебелу сенку преко улице, имала је још нечега пријатељс |
| кором.{S} Зграда Велике Школе бацала је дебелу сенку чак преко улице.{S} Даље од ње, по једној |
| редове штампаних слова, која су расла, дебљала, удвајала се, одлепљивала се са хартије, играла |
| о зиду извешали кобасице разне дужине и дебљине.{S} О багрењу опет бојаџије обесили кануре боје |
| а жива, а већина су умрла.{S} Није било девера него је Чедомир ишао поред ње, шапутао јој нешто |
| ли се сви ти говори свршавају кад куцне девет сати, време спавању, и варош остаје мирна и <pb n |
| о. „Остати на власти" постаје им једина девиза, а посланици владају, управљају, постављају, меш |
| живот доноси чист приход.{S} Његова је девиза: уживати и успети.{S} Понекад пада у севдах, и т |
| Тада се открије, безазлено зачуђено као девица, ситно, бледуњаво цвеће на кривим, ломним гранчи |
| срца врела, слутње прве узнемирености, девичанске наде и бескрајне снове.{S} Све то има своје |
| бацајући по каткад кришом свој дрхтав, девичански поглед на рођака своје другарице.</p> <p>Зау |
| крио, мешала се у друштво младих људи и девојака, подражавала мушкарцима, презирала моду, читал |
| р приближавала с Радојем и још неколико девојака. — Знаш ли да си села у вилинско коло?</p> <p> |
| {S} Она се осети сама усред тих занетих девојака занемарене тоалете, усред тих људи што мисле д |
| на философију.{S} Ја сам се решила.{S} Девојачка школа не даје позитивна знања модерној жени.{ |
| даношћу која је урођена његовом добу. — Девојачка школа није довољна модерној жени.{S} Она је у |
| се питао да она не тера шалу.</p> <p>— Девојачка Школа може бити добра само као припрема.{S} О |
| ашла Вишња неколико својих другарица из девојачке школе.{S} Међу њима је била и Каја.</p> <p>— |
| а оде до краја пута који је водио преко девојачке школе.{S} Али се она морала мирити са стањем |
| у.{S} Дотле нам иначе треба времена око девојачке спреме...{S} Де, пољуби руку!</p> <p>Ствари с |
| ога дана, те јесени, заустави га нечији девојачки глас:</p> <p>— Чедомире!</p> <p>То је била Ка |
| исно и свесрдно.</p> <p>Између живота у девојачкој школи и садашњег тренутка, Вишњи се десило т |
| рече:</p> <p>— Шта је тако важно било у девојачкој школи?...</p> <pb n="239" /> <p>Ћуркасте дев |
| ; опомињала га је сувише шара на зиду у девојачкој соби његове жене.</p> <p>Исекао је хартију н |
| авала себи да неће мрзети <pb n="49" /> девојачку школу и да ће пред Чедомиром прокритиковати њ |
| једна његова рођака, која је овде учила девојачку школу.</p> <p>— Море, брате, где си ти?{S} От |
| поред те капије и скрену ка Теразијама, девојка угледа једна кола <pb n="145" /> с гумираним то |
| г анђела који га милује својим крилима, девојка се била већ извила из његовог наручја и побегла |
| оне плаве и модре траке.{S} За првипут, девојка се подаде томе осећају, голицавом, узбудљивом, |
| ред вече, кад је сунце нагињало западу, девојка зажеле да види залазак на Сави.</p> <p>— Ужелел |
| на пљусак грдњи.</p> <p>У том тренутку, девојка полете у правцу њега, пребаци му руке преко рам |
| Ко зна колико осташе тако загрљени!{S} Девојка се покоравала без речи, без протеста, предавала |
| е, да осети њу целу, обешену о њега.{S} Девојка притисну руком онде где јој је срце, не рече ни |
| еоград је био близу, одмах иза брда.{S} Девојка прибра своју снагу, намршти се, па се осмехну п |
| ва.</p> <p>Он је био пун ових фраза.{S} Девојка га је слушала погледом зачуђеним, наивним, благ |
| ешало са првим цртама зрелих година.{S} Девојка га никад лепшег није видела.{S} Његов поглед ју |
| ира такну у срце надземаљска милина.{S} Девојка поред њега имала је зеленкаст жакет који је врл |
| и у њој преведена песма неког Руса.{S} Девојка обави десну руку око врата свога драгана, а лев |
| твари око њих бацале су велики хлад.{S} Девојка обори главу, и посматраше дуго своју сенку која |
| о бедра, да се после склиза на под.{S} Девојка подиже руке као да се предаје цела безбожном пр |
| а је била још место елегантне шетње.{S} Девојка је волела ту улицу, веровала у њу.{S} То је бил |
| , а прсти су трзали штит од качкете.{S} Девојка га је слушала с пажњом и, у исти мах, са извесн |
| био је дигнуо главу и гледао у небо.{S} Девојка је опет посматрала рит, Дунав, светао ваздух, к |
| S} Неки добричина наместио је брвно.{S} Девојка ступи напред.{S} За њом пође Илић и осмотри је |
| Неколико певаца кречало је по селу.{S} Девојка се осети слободнијом у присуству ове стварности |
| ни обоје покушаше да не кажу истину.{S} Девојка је грицкала доњу усну, као да је хтела савладат |
| па све светлијих, тежих, страшнијих.{S} Девојка је знала да Илић даје лекције сину новог минист |
| е била <pb n="29" /> мала, мршава, жива девојка која је обећавала практичну жену и срећну мајку |
| ко ти се допада мој будоар ? — упита га девојка, насмехнувши се.</p> <p>— Врло пријатан! — одго |
| оје... не, молим те, не... — прекину га девојка.</p> <p>Она је погађала његову мисао.{S} Није х |
| — Куварица не сме да регне — прекину га девојка. — ’Ајд, загрли ме... не стоји ти лепо кад си о |
| нско коло?</p> <p>— Кажу — додаде друга девојка, великог носа и зелених очију — која нагази на |
| p> <p>Чедомир је још раније наслутио да девојка није равнодушна према њему.{S} Јер нашто онда о |
| и шапутала јој недопуштене приче, млада девојка заспа са једним ђаволастим осмехом који дотле н |
| могуће, све је у њој по руски!{S} Млада девојка не осети кад дођоше до њене куће.{S} Би јој теш |
| пред потребама породице.{S} Стога млада девојка не исмеја план своје другарице.{S} Само, она на |
| правило свога новог васпитања да млада девојка бира себи мужа потпуно свесно.{S} Она се није п |
| а првог угла појављивала се једна млада девојка у коректној мушкој јаки; плав прамен косе сакри |
| није било много света.{S} Кад је млада девојка угледала Илића који ју је већ чекао, наслоњен н |
| образован човек, виши од ње.{S} И млада девојка као да је хтела узети у одбрану свога новог поз |
| але неки знак, звале је к себи.{S} Тада девојка опази нешто што дотле није видела: један готово |
| м држању, доказује колико је већ велика девојка и да су јој нашли момка.{S} Отац јој је поклони |
| е вите јеле.</l> <l>И под јелом заспала девојка.</l> <l>Под главом јој снопак детелине —</l> <l |
| мена у којем живим.</p> <p>Каја је била девојка коју живот није мазио.{S} Још од детињства је п |
| ишња за први пут. — Ја сам еманципована девојка.</p> <p>Газдарица је не разумеде добро, те је п |
| n="28" /> <p> С Кајом је била још једна девојка, која одступи неколико корака кад рођаци пређош |
| омишљајући на могућност да се размажена девојка игра жмурке с њим.{S} Најзад се реши да се с њо |
| воре?</p> <p>— Доста! — викну размажена девојка, која се била повратила из првог изненађења, па |
| >— Чедомире, ах мој Чедомире! — протепа девојка у заносу. ~</p> <p>Заман је Вишња звала свог др |
| сова остајале су дуго заједно.{S} Стара девојка је уређивала збирке разних старина : камене стр |
| у моди, слатка моја — насмеја се стара девојка. — Она је одвише чедо наших крајева, јужног сун |
| рица.{S} Него, кажем ти — подвуче стара девојка — страх ме је било за тебе.{S} Ово је велика ва |
| 5" /> сандуке — примети заједљиво стара девојка — то је за причу!</p> <p>Брод обиђе брдашце, и |
| чу се глас из друге собе.</p> <p>Стара девојка понови још једанпут:</p> <p>— Колегинице?</p> < |
| — Зашто да будем невесела?</p> <p>Стара девојка је ухвати за руку.</p> <p>— Слушај, слатка Вишњ |
| азови како хоћеш — једва чујно прошапта девојка — али ја осећам нешто јаче од мене, нешто непра |
| и господине...</p> <p>— Мама! — промуца девојка у одбрану свога драгана.</p> <p>— Ћути ти, ти.. |
| о у њеној соби.{S} У њој се бунила наша девојка из средњег сталежа, бакалинова ћерка, послушно |
| n="255" /> опет виде?{S} Шта му је сад девојка поново требала?...{S} Случајни сусрет по том ки |
| ом.</p> <p>— Шта ћу му ја! — слегала је девојка раменима.</p> <p>— Вишња Лазаревна! — чуо би се |
| хрома млада, хрома млада! — говорила је девојка мајци гласом у којем је одјекивала жалба и прек |
| <p>— Хоћеш ли слатко и воду?{S} Сад је девојка дошла са бунара.</p> <p>Не чекајући одговор, ст |
| је госпођа сама себе називала — али је девојка више посматрала домаћег учитеља него своје брбљ |
| ју, ублажавала бујицу здравља, којим је девојка била обдарена.{S} Румена крв шибала је под њени |
| х праменова косе, те је изгледало да се девојка стиди без икаквог нарочитог повода.{S} Повучена |
| .</p> <p>— Какав парадокс! — насмеја се девојка нервозно.</p> <p>— Парадокс зацело, али је исти |
| а.</p> <p>— Што ми не пише! — чудила се девојка болно. — Бар једну реч да је здрав.</p> <pb n=" |
| ане за њен дотадањи живот.{S} Узалуд се девојка борила да се код своје куће осети као код своје |
| ебаци јој мајка.</p> <p>— Ју! — трже се девојка. — Младене донеси.</p> <p>Дечко устаде лењо и, |
| >— Мајка је изашла у варош — одбрани се девојка. — А други?...{S} Брига ме је!</p> <p>— Не, Бел |
| е речи, као да нисам жива! — размишљаше девојка, повукавши се из трема у своју собу, као рањена |
| але је против њене воље као искушење, и девојка би се стресла од неке слатке, несносне језе кој |
| вратила се, како кажу наши стари.{S} И девојка је мислила поново на свог пријатеља:</p> <p>— О |
| и!</p> <p>— Није потребно, Илићу — одби девојка. — Пролетње кише нису опасне.{S} Затим...</p> < |
| оту.</p> <p>— Бесмислице! — рече у себи девојка и одмахну руком.</p> <p>Тога дана врућина би јо |
| >— Јест, јест, трице и кучине! — понови девојка јогунасто и искрено. — На што онда љубав кад се |
| потпуност у огледању на води — продужи девојка. — Погледај десно... тамо испод дереглије, доле |
| жена човеку са којим живи?{S} Не иде ли девојка, лево од њих, у фабрику тек да се сакрије од по |
| 4" /> <p>— Али, тата — поче да се брани девојка. — Ко ће кућу водити, ко ће децу намирити, ко ћ |
| <p>— Газдаричин муж је столар — објасни девојка. — Ради у једној оближњој фабрици.{S} Добро му |
| учну тишину.</p> <p>— Је л’? — одговори девојка у истом тону.</p> <p>Један нов пламен црвенила |
| волимо; је л’ те, Чедомире? — одговори девојка узбуђено.</p> <p>Илић осети да је сад дошло оно |
| и ћемо остати увек пријатељи — одговори девојка.</p> <p>Илић се осмехну скептички.</p> <p>— Да. |
| .</p> <p>— Ја ћу трамвајем... — примети девојка.</p> <p>— Не, ја те нећу пустити док ми не обећ |
| <p>— Извини, колегинице — одговори јој девојка молећивим гласом. — Није било намерно...</p> <p |
| нуо шешир и нагнут лако, очекивао да му девојка пружи руку.{S} Она му је пружи, па стрецну од д |
| p> <p>— Шта могу имати против! — кликну девојка.</p> <p>Било је већ пало вече кад се њих двоје |
| ње пожалио.</p> <p>— Заиста? — ускликну девојка, не кријући своје задовољство.</p> <p>Мајка и у |
| Није то за тебе, не приличи ти. </p> <p>Девојка се склони од ватре за тренутак.{S} Онда узе нек |
| рже се сајџија из ових сањарија.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију без разлога.</p> <p>— Лепо! — |
| на створена ради гомиле глупака.</p> <p>Девојка стеже усне, као да тражи снаге, па настави;</p> |
| се несрећнија него кад си пошла.</p> <p>Девојка покуша да не призна истину. </p> <p>— Веруј ми, |
| ћу то.{S} Ја се гнушам тога сна.</p> <p>Девојка се уједе за усну.{S} Крв осоли њену пљувачку.{S |
| .. колико сам ниско пао, најзад.</p> <p>Девојка погледа изненађено у овог човека кога је волела |
| ће веровати у оно што он верује.</p> <p>Девојка одмахну руком.{S} Њу су саму подгризале сумње у |
| се црвена силуета једне цигљане.</p> <p>Девојка је становала у близини, те позва свога пратиоца |
| етку, који су потрошили на мене.</p> <p>Девојка је била и сувише озбиљна кад је ово говорила, т |
| су темељи једне јавне грађевине.</p> <p>Девојка не помену ништа.{S} Чедомир се свакако не сети. |
| и које су му боле и вртеле месо.</p> <p>Девојка понови песму мирно, не слутећи осећаје које је |
| ... узми ме! — промуца њен глас.</p> <p>Девојка је падала у све већи занос.{S} Скупи кошуљу поз |
| , а широко и пространо као свет.</p> <p>Девојка поче да размишља хладније.</p> <p>— Ја сам била |
| врдоглаво је настојавао Остојић.</p> <p>Девојка се осети донекле увређена, те подиже главу.{S} |
| а? — упита Радоје своју сусетку.</p> <p>Девојка поцрвене сва као да ју је неко ухватио у нечему |
| би помислио да тако уме завртети мозак девојкама!{S} Бога ми, Бела, пази се доцније, не пуштај |
| се имена спомињу, мешала се са варошким девојкама, седала крај прозора и тражила своје старо за |
| еђу осталих ситница које се говоре међу девојкама, рече јој:</p> <p>— Синоћ сам читала у једној |
| је дотле избегавано; момци су духовити, девојке приступачне, младе жене несташне, а старци и ст |
| те смеше поезије, успомена и присуства девојке која му је нудила што му она друга није могла д |
| атијим госпођама на шеталишту, знају за девојке с великим миразима.{S} Њима је свеједно који ре |
| Његове очи су се наизменично кретале са девојке на игру сунца на улици, а са сунца опет на дево |
| ки — да идемо мало у шпацир.</p> <p>Обе девојке узму газдарицу испод руке, шетају до краја сока |
| на конкретне ствари, али слике оне две девојке нису му излазиле из главе, тако магловите, обви |
| амо од њега зависи, покуша да од те две девојке начини једну.{S} Пажљиво је одабирао њихова пре |
| страсти, начини упоређење између те две девојке.{S} Бела је тражила задовољство не по осећању н |
| ли, тепајући јој:{S} Бела.{S} После ове девојке, дошао је Младен, бистар дечко, али ленштина, с |
| још јача што су је изазивала уста друге девојке.{S} Он осети готово перверзан занос од те смеше |
| у од дувана, величанствена визија младе девојке васкрсавала је, као митолошке тице из пепела.{S |
| ало женскиње.{S} Иза једног плота, неке девојке одломиле грану од трешње, па тако беру и једу.{ |
| е прилике, начин живота и живљења једне девојке у паланци.{S} Опис једног излета у Овчарску бањ |
| т и оне ће пропасти тако, остати маторе девојке, умрети као те муве ако им не отвориш прозор.</ |
| ута газдарица.</p> <p>— Није лепо да се девојке задржавају доцно у вароши — приговори јој стара |
| да се запита: какве су оне, те жене, те девојке од којих се бојала, јесу ли оне чисте и толико |
| јој се приближи.{S} Удисао је мирис те девојке и дрхтао пред сјајем њених зеница.{S} Њена глав |
| коли?...</p> <pb n="239" /> <p>Ћуркасте девојке, деца која немају никаквог искуства, правиле су |
| његово поштење усправи се између њега и девојке.{S} Он се сроза с канабета као кривац.{S} И зар |
| ао сив траг превијене траве.{S} Момци и девојке певали су, сустижући се:</p> <pb n="215" /> <qu |
| у поново.{S} То су се надпевали момци и девојке.{S} Момци су певали:</p> <quote> <l>Испод села |
| де јаукнути као рањено живинче, али бол девојке коју је волео би јачи од његовог сопственог.{S} |
| м материјом летње блузе, и нежним лицем девојке, чија хромост није допуштала честе изласке на о |
| у маглу дијамантског праха, пред сликом девојке скромне, лепе, стидљиве и природне.{S} Та је сл |
| њен!</p> <p>Пролеће се расцветавало око девојке, али су њој ти светли, разнежени дани, изгледал |
| старинску изјаву којом се проси рука у девојке.{S} Она је очекивала да је он назове својом вер |
| </p> <p>— Вараш се — синуше плаве очи у девојке. — Можда би боље било да се никад нисмо познали |
| адићи је нису волели, претпостављали су девојке које хоће да се шале, које допуштају да се зади |
| ености, одјекну долином:</p> <quote> <l>Девојке су цвеће брале,</l> <l>Цвеће брале, венце виле, |
| посади се поред своје комшинке.</p> <p>Девојке се удалише.{S} Ливадом је звонило певање попаца |
| </p> <p>— Вишња ће поћи за мене.</p> <p>Девојке примише шалу.{S} Њихов несташан смех одјекну до |
| та, а све каже, дирне те у жицу.</p> <p>Девојке одговорише :</p> <pb n="214" /> <quote> <l>Стој |
| веђа и суморно, палио своју цигару.{S} Девојки је један облак туге замагљавао њене бистре очи. |
| кривац.{S} И заронивши главу у крајеве девојкине хаљине, загрца:</p> <p>— Опрости, опрости Виш |
| поче да се ниже, као ђердан, низ образе девојкине, лагано, коврљајући се, не сусрећући једна др |
| од његовом руком увише се витке слабине девојкине.{S} Он пусти.</p> <p>Кад хтеде да загрли поно |
| и једно другог усијаним очима.</p> <p>С девојкине главе пале су укоснице.{S} Миришљава коса про |
| ј пламен и срдачност, која је звонила у девојкином гласу, чинили су своје дејство.{S} Илић је з |
| .{S} Смрт је јако утицала на већ рањену девојкину душу.{S} Она се посвети бризи око оца.{S} Тру |
| ти се Матовићка својој кћерци. — Дивно, девојко!{S} Од кога си научила да заказујеш састанке, р |
| два се кајао —</l> <l>Ој, убава, убава девојко, ој!</l> </quote> <p>Друштво прихвати:</p> <quo |
| механи;</p> <quote> <l>Ој убава, убава девојко, ој,</l> <l>Млад Милија млад виноград сади,</l> |
| нопак детелине —</l> <l>Ој убава, убава девојко!...</l> </quote> <p>— Ево цвећа! — викну један |
| је остајао.{S} Ти усамљени разговори са девојком која није била ружна пријали су му, падали му |
| е не би приметило што остаје на само са девојком.{S} Али би га она задржавала понекад <pb n="12 |
| </p> <p>У колима је седео Илић с једном девојком, којој примети само главу, и од главе бео, неж |
| {S} Он је веровао да су његови односи с девојком дубоко скривени, те је с те стране био миран.{ |
| лић имао стално по коју лепу реч за њу, девојку која је своју ману осећала све дубље једно што |
| Он је толико очекивао ову <pb n="98" /> девојку, да јој каже колико је воли, да јој открије, по |
| аздуху вијало се неколико ластавица.{S} Девојку су обузимале чудне жудње.</p> <pb n="207" /> <p |
| ка њеној мајци, па онда паде поново на девојку, а одатле на сто, на зид, на прозорска окна, на |
| игру сунца на улици, а са сунца опет на девојку, на њен го врат, на белу руку, спуштену лако на |
| ла? — рече младић, наднесе кишобран над девојку и додаде:</p> <p>— Допусти!</p> <p>— Није потре |
| мука.</p> <p>Илићу залупа срце кад виде девојку тако близу себе.{S} Он не настави говор.{S} Њег |
| p> <p>Спомен на бившу љубав одржавао је девојку у савршеној чедности.{S} Ништа на свету није би |
| ред огњишта, и само срећан случај спасе девојку од даље несреће.</p> <p>— Чујеш, Вишњо — рече ј |
| те очи воде и ноге носе, па тражи себи девојку.{S} А кад је нађеш, сети се колико је Вићентије |
| !</p> <p>Без размишљања, Чедомир понуди девојку да ступи унутра.</p> <p>— Нећу — занећка се она |
| /> — Није још школу свршио, а већ проси девојку...</p> <p>— Ја не налазим у томе ничега чуднова |
| ети — одговори Илић енергично, и ухвати девојку за руку.</p> <p>— Шта ми имамо још једно другом |
| лед је био сама љубав.{S} Хтеде утешити девојку, хтеде јој дати доказа сигурне будућности.{S} Њ |
| је представио девојци, он је представио девојку њима.{S} А сад, она се забављала с њима, они се |
| није привредио ништа.{S} Није задовољио девојку коју је узео за жену.{S} Начинио је за свагда н |
| енуо сасвим и мислио на њу, на ту плаву девојку, на њене косе, на њене образе, на њу целу, њему |
| едао право пред собом.{S} Позвао је ову девојку да јој исприча потанко <pb n="281" /> како се о |
| узео.</p> <p>Избегавао је једну и другу девојку.{S} Радио је за испите више него што је требало |
| пространа тишина притискивала је младу девојку. </p> <p>— Удај се, драга Вишња — продужи Аница |
| само да министар има ћерку... ту бледу девојку, с којом се Чедомир возио.{S} Он је био леп чов |
| уређену башту и колегиницу, једну стару девојку, по имену Аница.{S} Лепо су се сложиле.{S} Поде |
| о му је јасније него икад да не воли ту девојку, па ипак он превали:</p> <p>— Да!</p> <p>Та се |
| чинио је за свагда неспособном за срећу девојку коју је волео.{S} Он је био добар као Христос, |
| {S} Анице!</p> <p>Нико је не чу.</p> <p>Девојку је обузимала ватра све више.{S} Слика Чедомира, |
| Груди се тресле.</p> <p>Чедомир притрча девојци.{S} Њена слика му је бунила главу.{S} Хтео је д |
| и сваке сигурности.</p> <p>Одговарао је девојци у истом уздржаном тону.{S} Чак да је и могао од |
| p>То је трајало неко време.{S} Ваљда се девојци досади та игра, те, кад једном закуца на врата |
| ана, кад лекар прегледа болесницу, рече девојци:</p> <p>— Захвалите Богу и идите те се одморите |
| <p> Он узе кајсију и, нехотице, начини девојци један комплимент:</p> <p>— Госпођице Бела, ви с |
| хтеде остварити овај сан, он се обрати девојци, нежно као жена:</p> <p>— Куд си пошла?...{S} Х |
| он се упита нехотице: „Нашто пунити уши девојци тим страним речима кад је она лепа и без њих, с |
| у је волео и која га воли, према другој девојци чије поверење изиграва и чијом се слабошћу кори |
| рима, на саму мисао да то пише љубљеној девојци, њега је обузимала нека чар, скоро физичка, и о |
| је осећао свој лажни положај према тој девојци коју је волео и која га воли, према другој дево |
| ји да цепа, да мучи, да се свети на тој девојци која му се предавала сва.{S} Парадоксална љубав |
| че к њој.{S} Хиљада ствари, блиских тој девојци, изашле би му пред очи и нагониле га да је опет |
| али су му мрски.{S} Он их је представио девојци, он је представио девојку њима.{S} А сад, она с |
| <p>Ово питање није се дотле постављало девојци, те она одмах не одговори.</p> <p>— Ред је да п |
| p> <p>— Погледај ову воду — рече младић девојци која је стајала поред њега и гледала, стегнутих |
| свађаше, те најзад седоше обоје.</p> <p>Девојци се оте један уздах.</p> <p>— Ти си уморна... ти |
| кладенца момче и девојче —</l> <l>Дај, девојче, очи да ти љубим!</l> </quote> <p>— Како је леп |
| ни кладенац,</l> <l>До кладенца момче и девојче —</l> <l>Дај, девојче, очи да ти љубим!</l> </q |
| викао на љубак <pb n="53" /> додир тога девојчета.{S} Најзад, и он је био млад, и он је имао у |
| онула, љушкала се, разливала у ноћи.{S} Девојчино срце се опијало том идилом.</p> <p>Обично при |
| ем тог, она је била болешљива, нервозна девојчица, код које се чежње развијају рано и, у толико |
| прасе на ражњу...</p> <p>Она устрча као девојчица уз двориште.{S} У салону се запали велики лус |
| а је требала да држи под присмотром обе девојчице те да тако олакша посао <hi>јадне мајке</hi> |
| ионарску породицу допуњавале су још две девојчице, близнакиње, с црвеним тракама у коси, слобод |
| и извесно сажаљење према тој размаженој девојчици.{S} Она му се учини још ближа што се тога дан |
| е јуначки за слободу своје земље, његов дед је кметовао дуго година у свом селу, његов отац, са |
| е, али се ту оженио и окућио.{S} Илићев деда, који се такође звао Чедомир, научио је читати и п |
| мислио си на мене колико на смрт свога деде!</p> <p>Свађе су учестале.{S} Најмањи повод био је |
| тафизику, изгуби се у апсурдности даљих дедукција.</p> <p>На часовнику у дворишту изби три сата |
| а, да су његови закључци често вештачке дедукције, па и софизми, а, с времена на време, упада у |
| ила у девојкином гласу, чинили су своје дејство.{S} Илић је заборављао незгодни случај и своју |
| емеље ударили Кеплер и Галилео, Њутон и Декарт.{S} Један од озбиљних млађих философа прокламује |
| штачки бунари, поправљао женама машине, декорисао кафанске сале за забаве, заступао једну мађар |
| га је веровао као Турчин у Мухамеда.{S} Дела његових противника <pb n="295" /> није хтео читати |
| џбенике из старијег разреда, Пелагићева дела, народне песме.{S} У сваком разреду био је први ђа |
| и да будеш виђен?{S} Онда критикуј туђа дела, не стварај ништа, размећи се, другима препоручуј |
| , проводи се, уживај младост.{S} Велика дела долазе сама по себи.{S} Живот је дуг, пријатељу, а |
| на посао, пружа му подстрека за велика дела; општење са њом даје радости, одмора, утехе, а не |
| ске гране својих врба, позива на велика дела, узвишен рад.{S} Гледао сам је толико пута... глед |
| Свет је простран.{S} Мене чекају велика дела...{S} Не знам тачно каква, али велика несумњиво.{S |
| то се позивају на енглеска и талијанска дела.</p> <p>Осећала се слободна, зрела, цела.{S} Како |
| е удари нови државни друм преко његовог дела очевине, те са сумом коју је отуда добио и кредито |
| , дубоко убеђен у сопствену вредност, у дела која ће починити.{S} Почињали су озбиљне разговоре |
| ка својих формула, крхају баријере које деле науку од живота, литературе и уметности.{S} Матери |
| у, близу острва Циганлије, где се пруга дели за иностранство, Илић погледа кроз прозор.{S} Да л |
| n="278" /> па да оборе министра који не дели то мишљење, или да гласају против свога убеђења па |
| 151" /> укуса што нам долази са финог и деликатног Запада.</p> <p>Млади студент корачао је сам. |
| ло крштено име Матовићки — није у свему делила демократска убеђења свога мужа; по њеном мишљењу |
| же се стари господин, па пређе на своје дело о земљорадничком осигурању.</p> <p>Његовој жени је |
| p>Сео је затим и покушао да сврши своје дело.{S} У соби је било тихо.{S} То беше стан за самца |
| в ветеран на перу, он би продужио своје дело такво какво је, и нашао му логичан закључак; шта б |
| за пушење.{S} Није ли читаво уметничко дело?...{S} Ево, па пуши — продужи она, помакнувши сто |
| ичком осигурању, о којем је писао једно дело с научним претензијама.{S} Осећао је да стари, ниј |
| догађаја.{S} Он ће несумњиво привести у дело програм странке, озаконити слободу штампе, збора и |
| ју је оставио.{S} То се примећавало по деловима тоалете, у којој је било нешто срачунатости, п |
| ници одбора за дизање разних споменика, деловође варошких читаоница, хоровође певачких дружина. |
| вештина и природа.{S} Треба му показати делом, ову државу у ствари начинити његовом.{S} И место |
| ењује њено материјалистичко схватање на делу: њен гвоздени закон конкуренције оправдава му свак |
| била уза ме, која би се посветила моме делу, била мој добри геније, јер је сваки рад... нарочи |
| жена која ће се посветити цела његовом делу, која ће му омилети кућу, која ће веровати у оно ш |
| ер, нишадор, алеву паприку.{S} У другом делу дућана, поплочаном циглама, стојали су џакови кафе |
| м кад је Радоје почео да говори о лакој дељивости електричне <pb n="177" /> снаге, што јој даје |
| он је дрзак у речима.{S} Он је радикал, демократ, социјалист, републиканац, револуционар.{S} Он |
| и свађи.{S} Ми живимо у земљи уситњеног демократизма и непросвећене администрације, где се вели |
| ред смрт велика разочарења.{S} Расцеп у демократији, који је почео још кад је он дошао на власт |
| ено име Матовићки — није у свему делила демократска убеђења свога мужа; по њеном мишљењу један |
| ним потребама није се водило рачуна.{S} Демократске теорије о уређењу државе које су стизале са |
| горчено — извођење целог једног система демократских рефорама, а они нису у стању да се одрекну |
| д владе, оставиле изненадно, на пречац, демонстративно, што јој је отац проглашен као противник |
| својих материјалистичких убеђења и, на демонстрацијама, фанатички излагао леђа жандармским кун |
| те младе људе, што праве манифестације, демонстрације, резолуције на туђ рачун, а чим дођу у пи |
| вај пиштољ?{S} Купио сам га пред лањску демонстрацију.{S} Жандарми су ме измлатили, ја се нисам |
| олским клупама, а испуњава један велики део престонице.{S} Њихова љубав?{S} То је управо једна |
| грдње.{S} Клуб се поцепа.{S} Један мањи део остао је у Групи.{S} Остали пак основали су радикал |
| место, град у којем је провела највећи део свога живота, сваки ју је познавао, чак и кровови о |
| гвожђе.</p> <p>То је био Вишњи најлепши део дана.{S} С Мораве је пиркао свеж ваздух.{S} По <pb |
| ћна мајка, проживи мирно и корисно свој део живота и, кад дође време, заспи вечито под обичним |
| застала, покривши очи рукама.{S} Један део расуте косе падао јој је око раздрљеног грла.{S} Он |
| ће поп за то захваљивати Богу.{S} Један део чланова успротиви се том предлогу одлучно, наводећи |
| ним, било другим избором изгубити један део своје потпуности.{S} И тада не би био срећан, јер б |
| ављали Вишњино место, те биле као један део њен и миле младићу као крајеви раја.{S} Он је брижљ |
| S} Поручи једна кола, стрпа у њих један део својих књига, што би довољно било другом човеку за |
| ти.{S} Ћутали су.{S} Прођоше тако добар део улице.{S} После се спустише у Палилулу преко гробља |
| уо жагор.{S} Деца се враћала с купања и дерала у сав глас.{S} Парк је пак ћутао усамљен.{S} Тек |
| ена и показа руком на једног развијеног дерана, са огромним, сељачким шеширом на глави и високи |
| — Што је узео Швабицу?</p> <p>— Замисли дерана! — прихвати госпођа. <pb n="120" /> — Није још ш |
| девојка. — Погледај десно... тамо испод дереглије, доле у води, није ли оно једна тичица.</p> < |
| варица је стишавала близнакиње да се не деру пред његовом собом.{S} Собарица је наместила на ње |
| ком дамом своје мајке, старијом од себе десет година.{S} Влада није одобрила краљев поступак, с |
| Илић је прекину</p> <p>— А откуд теби и десет хиљада пара? </p> <p>— Па имамо кућу, хвала Богу |
| о и сестра.{S} Само, рекле су му, тражи десет хиљада динара мираза.</p> <p>— Ништа мање! — подс |
| ање смета.{S} Довољно је ако се прочита десетак књига, научи се на памет још два'естак наслова, |
| е пропале варошке куће.{S} Они су још у десетој години осетили наличје живота.{S} Култура им је |
| ко рећи пре него што зађе.{S} Каткад се деси да његова кугла пада баш за оним димњаком од струг |
| гог, стид их је, боје се.{S} Па опет се деси кадгод, као овај пут, о покладима, на тефериџу, па |
| алеке, бледе, ситне, као да се нису њој десиле, већ их чула из прича, из прочитаних књига.{S} Д |
| њих двоје.{S} Они су се <pb n="187" /> десили доиста против његове воље, па ипак се осећао кри |
| же бити и више.{S} Јер се беху код њега десили догађаји који су створили непремостиви јаз измеђ |
| ј механи.</p> <p>Илић није имао новаца; десило се <pb n="46" /> тако, глупо, остао је без марја |
| ем, као да се ништа није <pb n="136" /> десило.{S} Други пут би се дурила без раззлога, очито г |
| тињство.{S} Шта се све за то време није десило!</p> <p>Блажени егоист, он ју је био готово забо |
| х људи.{S} Да ти се што непријатно није десило?</p> <p>— Не, није ништа — насмеја се Вишња сило |
| себи дати рачуна где се налази и шта се десило.</p> <p>Једна крупна сенка спусти се низ степени |
| кој школи и садашњег тренутка, Вишњи се десило толико догађаја, да су јој успомене које је друг |
| њо — рече јој отац кад сазна шта јој се десило. — Није то за тебе.{S} Ја то видим.{S} Хтео сам |
| сприча другарици у кратко све шта му се десило од како су се растали.{S} У колико је излагао по |
| ио утешне разлоге, заклињао се да се то десило без његовог знања, да је био жртва глупог случај |
| нисам на чисто са собом.{S} Како се то десило?{S} Ја то нисам хтео.{S} Мене сматрају за мирна |
| ко се оженио, да јој објасни како се то десило, да олакша себи све несреће које су му притискив |
| га била увреда, никад је није добио.{S} Десио му се несрећан случај.{S} Какав?{S} Који?{S} Није |
| е био за онај тренутак заборава који се десио кад је Чедомир био у њеној соби.{S} У њој се буни |
| се кајао искрено због догађаја који се десио.{S} Избегавао је своју саучесницу.{S} Презао је с |
| >— А дотле?</p> <p>-— Дотле се може све десити.{S} У сваком случају припази на ту твоју шмизлу. |
| у Србији није сигуран шта се сутра може десити ; нигде није тачнија она пословица да се не зна |
| Он ју је жалио.{S} Погађао је шта ће се десити у њеној доброј души, кад сазна све.{S} Погађао ј |
| во приличила његовом земљастом лицу.{S} Десна му је рука висила као мртва; свакако је била пара |
| ораченим ногама као да још носи гвожђе, десно његова госпођа, лево Чедомир, са ногама учтиво по |
| ?{S} Да ли су застали или ударили лево? десно?{S} Шта су тада осетили?{S} Ко то зна?{S} Ко ће т |
| немалтерисана кућа сеоског изгледа.{S} Десно од ње видео се низ ситних краварских станова с пр |
| до планинског склопа око Кумодраже.{S} Десно, посматрачево око заустављало се на поцрнелим зид |
| рсје Вука Караџића с фесом на глави.{S} Десно од ормана, на сточићу уметничке израде, налазила |
| штовано јавно мњење?{S} Није ли сусетка десно од њих невенчана жена човеку са којим живи?{S} Не |
| ене.{S} И он пође, вукући се, климајући десно-лево.</p> <p>— Спустио се на општи ниво! — осмехн |
| у на води — продужи девојка. — Погледај десно... тамо испод дереглије, доле у води, није ли оно |
| } Носио је и сад главу оборену и климао десно-лево.{S} Чедомир задрхта.{S} Та кљусина учини му |
| а већ.{S} Ено Петра Гавриловића, дигнуо десно раме, спустио лево, искривио се сав, начинио од с |
| подиже очи и погледа поред себе.</p> <p>Десно од њих, између две куће видело се парче Топчидерс |
| продужи доиста млади сајџија, начинивши десном руком један покрет као да хтеде истргнути нешто. |
| ио рђаве воље, жалио се на реуматизам у десном колену, који је добио на робији, и грдио свога с |
| дена песма неког Руса.{S} Девојка обави десну руку око врата свога драгана, а левом придржаваше |
| ка већина хомогена, иде се до отвореног деспотизма, а ако се образује коалиција, свака фракција |
| полако њено име из првог брака, давала детаље о њеној породици, о њој самој, познанству у Бија |
| оврће, кувала запршке.</p> <p>— Остави, дете — бранио јој је отац да то ради.</p> <p>Прљила се |
| би.</p> <p>— Новац је чудна ствар, моје дете — рече Матовић, обраћајући се Бели, неприродно уме |
| м — рекао му је једном. — Ви више нисте дете.{S} Кроз неколико месеца свршићете школу и постати |
| а да ми што буде, не дај боже, па да ми дете остане без спреме, као сироче — бранила је госпођа |
| оворио је раније стари Остојић — нек ми дете изучи школе.{S} Школа ти је најблагословенија.{S} |
| — Де, да ми сачиниш једно писмо.{S} Нек дете зна...{S} И кажем јој ја да се чува.{S} Мисли да ј |
| њему на вољу.</p> <p>Она је лежала, као дете, изваљена на његову мишицу.{S} Прамен плаве косе п |
| на та непосвећена места, смешећи се као дете.</p> <p>У тим приликама дошло је Илићу прво писмо |
| ила старија две године, била је већ као дете каћиперка и, у домаћим свађама, стално на страни с |
| тост као своју кривицу — јер је још као дете, због недовољног надзора, пала са степеница и слом |
| оле мишице блеснуше кроз собу.{S} И ово дете, сакато, размажено, претвори се у <pb n="133" /> ж |
| у, као тамо у Чачку... кад је била мало дете и кад се молила свесрдно Богу за своје лутке и бол |
| и, кад је потребно, уразумити размажено дете.{S} Али, Илић, који је видео свет само кроз књиге, |
| њег сталежа, бакалинова ћерка, послушно дете патријархалне куће, где је живот сина наличио на ж |
| осито. — Али нисам ја ко је ко.{S} Нећу дете да ми се мучи по паланкама.{S} Доста <pb n="262" / |
| дић није ни школу свршио, а Бела је још дете.</p> <p>— Бела ми је терет на грудима — прихвати г |
| а девојка.</l> <l>Под главом јој снопак детелине —</l> <l>Ој убава, убава девојко!...</l> </quo |
| литету воље, о спору између приврженика детерминизма и присталица индетерминизма, напунио се св |
| ли, Белина глава, са осмехом размаженог детета и шишкама по челу, које су сенчиле њено лице пре |
| е увек тако трајати.{S} Имала је четири детета: најстарију ћерку, Параскеву, која је имала шесн |
| што.</p> <p>— Шта мислиш да ли да пишем детету у Београд?</p> <p>— Њој ће бити свакако жао ако |
| унутра.</p> <p>— Нећу — занећка се она детињасто, па, после нешто оклевања, прошапта поверљиво |
| к његове буљаве, црне, мокре очи, нечег детињског у осмеху што му га је извајала добра нада и ш |
| гледа на сокак и посматрала земљу свога детињства смешећи се љубазно њеним величинама.{S} Ето г |
| евојка коју живот није мазио.{S} Још од детињства је познала дане скомрачења и увреде незадовољ |
| да је то било тако далеко... даље него детињство.{S} Шта се све за то време није десило!</p> < |
| ова.{S} Она је била провела готово цело детињство са њом и њеним братом, Радојем.</p> <p>Златар |
| них улица.{S} Чедомир је провео скучено детињство у тој кући где се морао одржавати известан ра |
| је Матовић заборављао, да је он, у свом детињству, имао једну опаку, али врло сигурну учитељицу |
| дао је врло прост и јасан.{S} Дарвин је дефинисао природне законе тако силно да је његова филос |
| /p> <pb n="239" /> <p>Ћуркасте девојке, деца која немају никаквог искуства, правиле су пошалице |
| пре умре... <hi>Карт бланш</hi> имају: деца, лудаци, владари, црквени поглавари, башибозуци, к |
| развлачи као да је Алајбегова слама.{S} Деца <pb n="235" /> су ми неочешљана, неумивена — навод |
| ече Матовић, спремајући се да легне.{S} Деца су била већ заспала.{S} Бела тако исто.{S} Кућом ј |
| и једу.{S} По кафанама се чуо жагор.{S} Деца се враћала с купања и дерала у сав глас.{S} Парк ј |
| арији су се утркивали да га поздраве, а деца се загледала у њега, као у чудо.{S} Недељом и праз |
| га је та борба изоштравала, док његова деца добијају то парче хлеба без борбе, те своју слобод |
| <pb n="164" /> једном приликом: „Кад се деца воле, нека се узму...“</p> <p>— Али ако се не воле |
| Илићу; није то више за нас, нисмо више деца.{S} Било и прошло.</p> <p>Он покуша још једанпут.{ |
| о је око врата.{S} Изгледали су јој као деца.{S} Она се предомисли, окрену главу и продужи даље |
| х је чекао с безазленом радошћу као што деца чекају велике празнике.{S} Он их је волео готово и |
| ранио неким руским принципима васпитања деце у слободи.</p> <p>— Нек се развијају по инстинкту |
| губили у тричарије, уживали кад би код деце изазвали дивљење, страх, или кад би коме малом јад |
| оју школу, на децу.</p> <p>— Имам троје деце — рече. — Сва три су мушкарци.</p> <p>Али Вишњу не |
| рсник од платна.{S} Тражио је од жене и деце да пазе на одело.{S} Жена му је имала тепелук од д |
| сирота жена има посла око спреме куће и деце.{S} Млађи су дрхтали пред њом.{S} У мешењу колача |
| дно у школу, задовољавао би се дивљењем деце, радовао би се што га код куће чека добар ручак, с |
| пелук од дуката и дијамантску грану.{S} Деци је шила хаљине најскупља шваља у вароши.{S} Сваке |
| ног живота.{S} Те циљеве треба оставити деци срећнијих народа.{S} Они су за нас још луксуз, још |
| хаљину:</p> <p>— Нека сте благословена, децо моја.{S} Ја не марим што ћу од сад бити баба.</p> |
| езивало, и нађе се са својим вршњацима, децом такође из бољих кућа, а поквареном као и он, можд |
| што јој је остало од мираза, живела са децом, скромно, тешећи се да то неће увек тако трајати. |
| измом ?</p> <p>Госпођа је истицала пред децом младићеву ученост и говорила:</p> <p>— Угледајте |
| ху подетињили силом свакодневног рада с децом.{S} Други <pb n="263" /> су се губили у тричарије |
| е.</p> <p>— Принципе!{S} Принципи су за децу, за школске клупе.{S} Изузетци, маленкости, против |
| чи на други предмет, на своју школу, на децу.</p> <p>— Имам троје деце — рече. — Сва три су муш |
| ани девојка. — Ко ће кућу водити, ко ће децу намирити, ко ће тебе гледати?</p> <p>— С уздањем у |
| а.{S} Читам, посматрам, размишљам, учим децу, сваки дан испуним корисно.</p> <p>— И ти си срећн |
| же одобрити.{S} Слобода је појела своју децу.</p> <p>— Илићу?</p> <p>— Грађанске гарантије вред |
| нема више од три четири школе за женску децу.{S} Али шта ће теби универзитет? — тврдоглаво је н |
| е радног народа и беле куће, пуне ситне дечице.</p> <p>Нешто се од тога већ остваривало.{S} Вел |
| — Утицај старијих може да изопачи праве дечје наклоности.{S} Ако хоће да учи школу, нека учи, а |
| д земље или емаља.{S} Из кујне се иде у дечју собу, где је Чедомир обично држао лекције.{S} Она |
| ђак треба да је задовољан што улази и у дечју собу; <pb n="9" /> иначе је сиротињи место у кујн |
| о није хтео скрасити на своме месту; до дечка је била једна близнакиња, а преко:{S} Бела са дру |
| ?</p> <p>— Збунио сам се — одговарао је дечко одсечно. — „Немац" је велика прзница; за најмању |
| арима коме се дају двојке! — говорио је дечко самоуверено, циљајући на професоре који су му дал |
| ле ове девојке, дошао је Младен, бистар дечко, али ленштина, склон свима слабостима простог нар |
| же се девојка. — Младене донеси.</p> <p>Дечко устаде лењо и, клатећи се с ноге на ногу, упита с |
| и један сјај мушке надмоћности засја у дечковим очима. — Кажи само колико поједеш шећерлеме пр |
| нешто дрвећа, али као што је то обичај, дечурлија и пуштена стока поломили <pb n="144" /> су мл |
| а идемо у сусрет новог хаоса.{S} Шта се дешава међу математичарима, Илић је могао закључити из |
| , не можеш ништа да избегнеш, све ти се дешава, ништа ти не иде у корист.</p> <p>Илић погледа з |
| адно, без икаквог узрока, као што се то дешава код нервно раздражених људи, обузе га једна дубо |
| , час отворене.{S} Чедомир се љутио.{S} Дешавало му се да проведе по неколико дана не видећи св |
| е уздрхтано лупало у грудима, као да се дешавало нешто што ће изменити цео његов живот.{S} Он ј |
| м случају Вишња није знала дотле шта се дешавало са њеним драганом.{S} Она је седела у Чачку и |
| милосрдно као лекар који има да постави диагнозу, као философ који се користи туђим искуством.{ |
| а оскудицу у каваљерима и био је заиста диван са својим, нешто застарелим гестовима и учтивости |
| сам имао прилике да се уверим да је он диван материјал, ја сам сигуран да је наш свет добра ра |
| ечам и ужинали.{S} Хлеб је био мек, сир диван, а апетит одличан; слатко је јео и преслишавао се |
| анска постеља, претворена у једну врсту дивана, тако распремљена с јастуцима унаоколо и широком |
| ке.{S} Није разумевала многе ствари.{S} Дивила се наставницима што почињу предмет из средине... |
| није слушао.{S} Они који су му се дотле дивили највише, гледали су га сад попреко, мрко, осуђив |
| е ишао, место у цркву, горе у клисуру и дивио се како се стене секу...</p> <p>— Као сир!</p> <p |
| вадратима, скину са оближњег рафа један дивит, који је био изгубио своју првашњу боју под много |
| растао са̑м, ненагледан ни од кога, као дивља травуљина.</p> <p>Само је Матовић заборављао, да |
| на је зрела као зрела воћка, невина као дивља ружа.{S} Зима је попусти.{S} Њени се образи запла |
| едство, те постаје једна врста модерног дивљака.{S} То су људи обично са села или, ређе, из как |
| граници ваљевског и ужичког округа, на дивљачној падини планине Повлена.{S} Ту се населио њего |
| пун отврдлог блата, накривљене плотове, дивље шибље и један пласт сена усред мокре ливаде.{S} Н |
| у теорије материјалистичке философије; дивље мржње његових другова на <hi>постојеће стање</hi> |
| кућа.{S} У клисури, где је дотле расло дивље трње и аптовина, а мртву тишину оживљавао тек шум |
| арије, уживали кад би код деце изазвали дивљење, страх, или кад би коме малом јаднику успели да |
| ио би уредно у школу, задовољавао би се дивљењем деце, радовао би се што га код куће чека добар |
| е.{S} На мршавим петељкама штрче очајни дивљи каранфили боје као вино.{S} И мириси су разни: на |
| му је откривао бескрајну Русију с њеним дивљим кнежевима, готово идиотским алтруизмом, са сељац |
| ост народ.{S} У њему је познавала много дивљих, рђавих, лукавих, ружних људи.</p> <p>— Поред пу |
| е мешало засађено цвеће <pb n="67" /> с дивљом травуљином.{S} Кроз уско лишће од врба промицао |
| по сред суве, зреле траве.</p> <p>— Да дивна кола! — кликну гласно, потрча тамо, посади се у њ |
| ани; не гледај ме тако.{S} Нашла сам ти дивна момка, разбери се, удаћемо те, Вишња, удаћемо...< |
| е <pb n="312" /> се у чипкану кошуљу, у дивна округла рамена, у румену кожу босих ногу.</p> <p> |
| ипацији жена.{S} Еманципација!...{S} Да дивне речи за нашу земљу где нико не воли да се пашти, |
| ногом, већ беше у другој соби. — Што су дивне, само да знате!... чу се отуда њен глас, јасан са |
| .</p> <p>Кад хтеде да загрли поново тај дивни створ што му се подаје, тог неслућеног анђела кој |
| остављани људи с мање школе од њега.{S} Дивно је чудо било што поред своје философије није већ |
| — обрати се Матовићка својој кћерци. — Дивно, девојко!{S} Од кога си научила да заказујеш саст |
| ла је нарочиту пажњу на салон.</p> <p>— Дивно! — говориле су гошће кад их је Матовићка уводила |
| S} Тамно жута чарапа од конца вајала је дивно листове њене здраве ноге.{S} Изнад њеног рамена с |
| се више не румене на сваку ситницу, по дивно довршеном телу које је издавала цела њена појава. |
| о у неки сан, и хтеле рећи:</p> <p>— Да дивног сна!{S} Оставите ме да сањам.</p> <p>У том трену |
| шапућући, како је Чедомир певушио једну дивну песму!{S} Остала су је у памети само два три стих |
| ја само је последња тачка добра, јер је дигао руку од свега и почео бежати од својих...{S} Наји |
| уо њене усне.</p> <p>Сутрадан, Вишња се дигла из постеље нешто доцније него обично.{S} Журно се |
| хне из клисуре, облак од цветне прашине дигне се изнад ливаде.{S} Траве полегну.{S} Тада се отк |
| а се храниш.{S} А занатлија?{S} Рано се дигни, доцно лежи, а кад остариш не можеш да радиш, па |
| кашљуца већ.{S} Ено Петра Гавриловића, дигнуо десно раме, спустио лево, искривио се сав, начин |
| дотле држао у рукама, у гомилу осталих, дигнуо се брзо и отрчао у варош.{S} Срео би тада овог и |
| Младић не одговори.{S} Причајући био је дигнуо главу и гледао у небо.{S} Девојка је опет посмат |
| и реше његову судбину.</p> <p>Једном се дигнуо с рада у пола ноћи.{S} По споредним улицама биле |
| Бела се прва одвоји и, једним покретом, диже се са канабета.{S} Тај покрет је био тако снажан, |
| лакава, лепљива уста.{S} Хајдучка трава диже скромно свој велики бео цвет.{S} Љутићи су жути ка |
| ишња чинила младићу жена-другарица која диже човека на посао, пружа му подстрека за велика дела |
| воје философске спекулације, а око тебе диже се вихор, заузет једино материјалним интересима, б |
| рушила.{S} Никоме није пало на ум да је диже.{S} Полиција је само дошла, учинила увиђај и очист |
| е, као да ју је Чедомир ујео.{S} Она се диже нехотице и рече:</p> <p>— Хајдемо у варош.{S} Доцк |
| где се снови не пењу ни донде докле се диже дим домаћег димњака.{S} Она није умела, и поред св |
| сна заболе га као удар у срце.{S} Он се диже с клупе, прође стазом и изби на излазак од парка.{ |
| Баци новине на под.{S} Затим их поново диже и укочено гледаше посну боју и редове штампаних сл |
| тако скупу ствар — рече гласно.</p> <p>Диже се полако.{S} Ноге су га једва држале.</p> <p>— Мо |
| бично приђе Милева Остојићева.</p> <p>— Дижи се, тето -— каже она одрешито старој Лазаревићки — |
| стварности.{S} Нове цитаделе романтизма дижу се против освештаних <pb n="296" /> истина као про |
| адоје је умео лепо да говори... полако, дижући постепено глас, према значају предмета, одушевља |
| овори кратко човек с дугачким носем, не дижући главе са свога длана.</p> <p>— Не учи толико, ра |
| а врана бунила су се по уличном дрвећу, дизала се у вис, кружила неко време, па опет слетала, и |
| е здраве ноге.{S} Изнад њеног рамена се дизала Чедомирова глава, унезверених очију, згрчених ус |
| кошуљу, у два округла таласа која су се дизала и спуштала испод платна.{S} Дође јој да оде од о |
| n="23" /> која га је пратила, легала и дизала се с њим из постеље, и са којом је живео као са |
| Напољу је свитало.{S} Кратка летња ноћ дизала се лагано, као магла, и откривала широк шор, пун |
| њихао се свеједнако.{S} Око младића се дизале <pb n="231" /> хиљаде руку, само његове беху као |
| ачак.{S} Обрасле у шуму и бујад, оне су дизале озбиљно своје врхове украшене чипком од букава.{ |
| а су расли сунцокрети.{S} Они су високо дизали своје криве, таште, жутокруне главе и лепо се по |
| але, празнички изглед.{S} Изнад вароши, дизало се безизразно, пространо небо, у којем се видела |
| вакој новој књизи, повереници одбора за дизање разних споменика, деловође варошких читаоница, х |
| јастуке своје постеље.</p> <p>Младић је дизао главу на овај глас.{S} Он му је звонио као труба |
| је осветљавала рђаво.{S} По кутовима се дизао мрак.{S} Наста један тренутак потпуне тишине.{S} |
| осећало нешто свежине од ветра који се дизао са запада и наносио по који облак.{S} Света је би |
| ао по каткад да се једва чује; затим се дизао јаче, лупао готово, и челичним звуком испуњавао о |
| само Бела и Чедомир.{S} Па и Чедомир се дизао да иде, да му се не би приметило што остаје на са |
| потону у неку сребрну прашину, у маглу дијамантског праха, пред сликом девојке скромне, лепе, |
| тила га чамотна тишина као сенка.{S} По дијамантском ваздуху вијало се неколико ластавица.{S} Д |
| n="83" /> под усијаним сунцем готово у дијамантском сјају, те давали улицама, које су празне ћ |
| S} Жена му је имала тепелук од дуката и дијамантску грану.{S} Деци је шила хаљине најскупља шва |
| е шуме и један параброд насред реке.{S} Дим од лађе развијао се кроз бистри ваздух на све стран |
| се снови не пењу ни донде докле се диже дим домаћег димњака.{S} Она није умела, и поред својих |
| ирни <pb n="154" /> пејзаж.{S} И док је дим пузио у модрим трубама ка чистом плаветнилу осветље |
| официр, поред чиновника обућар.{S} Кроз дим од дувана и испарења, Илић виде једно празно место, |
| сно.</p> <p>Ваљада при том прогута мало дима, те се закашља.{S} Баци цигару и рече презриво:</p |
| на алке, нешто цвећа у саксијама и пуно дима од јевтиног дувана.</p> <p>— Већином гласова решен |
| ришта, па онда улице пуне света, велике димензије, ширина, слобода.{S} Могао је живети неколико |
| А „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“ - БЕОГРАД</p> <p>ДИМИТРИЈА ГАВРИЛОВИЋА</p> </div> <pb n="iii" /> <div ty |
| да баш за оним димњаком од стругаре, па димњак изгледа као пресечен, једна му половина виси у в |
| пењу ни донде докле се диже дим домаћег димњака.{S} Она није умела, и поред својих лектира, да |
| ара и још неколико неједнаких фабричких димњака.{S} Чудног облика кућица за црпење воде на обал |
| е деси да његова кугла пада баш за оним димњаком од стругаре, па димњак изгледа као пресечен, ј |
| просте ћерамиде, с кубетима или турским димњацима образовале су се плаве сенке, које су још виш |
| ном бусењу.{S} Радоје је одбијао кратке димове на својој луши.{S} Његове очи су гореле као жишк |
| зиле из главе, тако магловите, обвијене димом, сенкама и супротностима, као у сну.</p> <p>Главн |
| овима, у комбинацијама домина, у густом диму од дувана, величанствена визија младе девојке васк |
| } Само, рекле су му, тражи десет хиљада динара мираза.</p> <p>— Ништа мање! — подсмехнуо се Чед |
| ешће се помињале речи о I</p> <p>новцу, динари, па онда псовке, које су у нашем говорном језику |
| а, орман од лажне ораховине, талијанска династија на дувару и умиваоник од лима.{S} Под је покр |
| као најнежнији, умиру владари и чланови династије..."</p> <p>Илић је волео Зарију присно.{S} Он |
| — рече јој мајка, показујући јој велику дињу. — Дао Бог па родиле, те хоће да и ти окусиш... „З |
| орбу против формалистичког друштва, где диплома замењује таленат, где парче хартије вреди више |
| м Конгресу, подавала се ласкању извесне дипломатије, заносила се идејама просвећеног апсолутизм |
| е користи: положај, мираз, фамилију или диплому.</p> <p>Рекавши ово, она погледа значајно у Или |
| наваљивало на њу као ветар, гушило је и дирало у дубину душе, да јој је сваки живац треперио.{S |
| Кад се напије, ухвати се за телеграфски дирек.{S} Ту је у стању да остане <pb n="233" /> сатима |
| о пута, вијугав друм и низ телеграфских дирека на нашој страни.{S} Колико је пута ишла тим путе |
| цима засја електрика пре него што јој и диреке ударише — примећивао би ко у шали. — Пију, једу |
| ћан је, он пати, а патња рађа злоћу.{S} Директор га је звао, саветовао да подеси своје понашање |
| <p>— Ово је државна служба — прекину га директор суво — има, на првом месту, да се пређе пропис |
| анак у државној служби — приметио му је директор.</p> <pb n="264" /> <p>Бела је сад имала кисел |
| Петко Стокић или како се оно зваше твој директор.{S} Оне знају само за време, за простор, сисар |
| му душу прости, мучила и патила.</p> <p>Директор је био постарији човек; носио је стално црно о |
| је ваша лична ствар.{S} Мене се она као директора не може да тиче.{S} Државна служба долази на |
| Срба.</p> <p>— Зашто латински, господин директоре?</p> <p>— Нема ко други, млади господине.</p> |
| лић стиже доцкан кући, па сутрадан јави директору да је болестан, те не може долазити у школу з |
| пштинске фењере, истакнуте на тробојним дирецима по ћошковима.{S} Свака гостионица има такође п |
| — примети Радоје. — Проста, а све каже, дирне те у жицу.</p> <p>Девојке одговорише :</p> <pb n= |
| фије.</p> <p>Уставио се тек кад му рука дирну нешто хладно.{S} То беше револвер, онај исти што |
| није знао шта да одговори.{S} Оно га је дирнуло јако, као сва њена писма, па може бити и више.{ |
| волим лов.{S} Ономад ме је један пример дирнуо.{S} Лете две беле тице једна за другом, као два |
| S} Предео је био пуст.{S} Влажна пољана дисала је новом, великом надом.</p> <p>— Што ми то рани |
| уруз, види им се само глава.{S} Поље је дисало мирно.{S} Још се јурила она два лептира.{S} Иза |
| а.{S} Нешто мирно, спокојно и задовољно дисало је из целе њене појаве.</p> <p>— Ти си удата? — |
| ружичасту, с мрким шалонима што су били дискретно спуштени и с фигурама купидона који држе венц |
| не губе још своје симпатије поред свег дискретног <pb n="151" /> укуса што нам долази са финог |
| орци били су врло занимљиви, настављали дискусије о њиховим <hi>питањима</hi>, правили пошалице |
| а сања започети сан, и пољупци где тело дише дахом другог тела, где се крше руке састављене око |
| тако, изваљена на леђа, полуоткривена и дишући дубоко, жедно, као да се подавала млаком ваздуху |
| чуда!{S} Хвалимо те, Господе, велика су дјела твоја.</p> <p>— Сад копају брану и јаз.{S} Притис |
| исоке ноге, развијене сапи, мали трбух, длака као свила.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — викали су ум |
| кола напуне откопаном земљом.{S} Његова длака није више сијала.{S} Сапи су му смршале.{S} Боја |
| ицом као звезда.{S} У жалфије се пла̑ве длакава, лепљива уста.{S} Хајдучка трава диже скромно с |
| То му се увртило у главу и није хтео за длаку попустити, као да би се огрешио о један принцип.{ |
| угачким носем, не дижући главе са свога длана.</p> <p>— Не учи толико, разумеш? — прихвати Зари |
| тила из првог изненађења, па устурајући дланом своју косу, додаде одсечно: — Илић није крив ниш |
| шљење о твојим поступцима.{S} С врха до дна друштвених степеница одиграва се иста комедија; лук |
| у — прекину га Зарија, па испи чокањ до дна и, не одвајајући још стакло од уста, продужи:</p> < |
| о је сад њоме, и она раскопча хаљину до дна.</p> <p>Гомила разних осећања испуњавала је сад њен |
| демо, Вишња! — зашкрипа младићев глас с дна груди.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| у, песмама омиљених песника, у чланцима дневне штампе.</p> <pb n="88" /> <p>— То је божанска ис |
| правили пошалице.{S} Ту су стизале прве дневне вести преко <hi>штампараца</hi>, како су се овде |
| ине.{S} Из њих је била још топлина јаке дневне припеке.{S} Ипак се осећало нешто свежине од вет |
| одговори свима дужностима, води бригу о дневним потребама, расподељује своја средства.{S} И дру |
| {S} Овог пута њен се поглед следи.{S} У дневним вестима налазила се ова белешка:</p> <quote> <h |
| {S} Хлебарнице почеше пећи хлеб два пут дневно.{S} Печење је мирисало по старинским пањевима.{S |
| S} Он је брижљиво остављао те хартије у дно свог ђачког сандука, поређане хронолошким редом; за |
| остатци змаја на телеграфској жици и, у дну, једна старинска, двоспратна зграда у источњачком с |
| е удаје, она је, против свега, носила у дну срца успомену на младића који ју је некад волео и к |
| м и плаветним венцем удаљених планина у дну.{S} С друге стране, обала је била ниска, пошумљена |
| сигурношћу.</p> <p>То је била собица у дну ходника, окренута у башту.{S} Зидови су били тапето |
| длети кад су нас њена крила додиривала, до врелих игала страсти које су му боле и вртеле месо.< |
| кад је у питању држава и виши интереси, до ђавола држава и виши интереси!</p> <p>— Ту је народ, |
| о изван вароши и лутао по околини дуго, до самог мрака.{S} Понекад би повео са собом Чедомира и |
| > <p>— Ја хоћу да се образујем потпуно, до краја, систематски.{S} Зашто да то право имају само |
| игу. <pb n="84" /> Хранио се на кредит, до бољег времена, где и раније.{S} То је било тамо, кад |
| у дућан, понудио га да седне за тезгу, до саме касе, поручио кафе, па онда с њим разговарао на |
| како није хтео скрасити на своме месту; до дечка је била једна близнакиња, а преко:{S} Бела са |
| више није остало од <hi>Еснафлије</hi> до две чађаве пруге на зиду суседне куће, на коју се ос |
| и:</p> <p>— Пардон...{S} Имам посла.{S} До виђења! — и већ се нађе пред Вишњом, стидљив и он, з |
| омила посетница и карата са сликама.{S} До зида се налазила једна постеља, од ораховине као и с |
| огама учтиво подвученим под столицу.{S} До њега је седео Младен, који се никако није хтео скрас |
| <p>— Само тако! — говорио је Радоје. — До јесени имаћемо оба зида на брани.{S} А оно што остан |
| павим гласом.{S} Затим додаде блаже : — До пред вече немам никаквог посла.{S} Можемо начинити л |
| би га неко ма и очешао, заболело би га до срца.{S} Близу Калимегдана срете га једна група друг |
| м месту само једну чашу, па тако изређа до тридесет кафана...{S} Кад се напије, ухвати се за те |
| боје, почевши од белих платнених блуза до црне материје мушких капута.{S} Преовлађивали су отв |
| ила у Чачак.{S} Читала их је од почетка до краја.{S} Оне су је опомињале мутно познатих места, |
| уше, она му је писала, те тиме стављала до знања да јој може одговорити.{S} Али њено писмо није |
| <pb n="230" /> <p>Вода је већ допирала до бедема.{S} У мокром мраку примећивали се њени прљави |
| госпођицу Матовић.</p> <p>Она је седела до њега и посматрала га весело, готово безазлено и у ис |
| ла се кроз широке рукаве њена рука гола до лаката, њено млечно лице белило се.{S} Био је бео и |
| арица својој вратарки за њих. — Постеља до постеље, па се не погледају.</p> <p>— <foreign xml:l |
| ријатељски, а она није могла отићи сама до првог дућана.</p> <p>— Бог с тобом! — чула је забран |
| ој нема трна ни грмења.</l> <l>Само има до две вите јеле.</l> <l>И под јелом заспала девојка.</ |
| з ситних краварских станова с прозорима до земље, осенчени шљивацима.{S} Још даље, указивала се |
| ратио, као увек, Вишњу од Кајиног стана до њене куће; он се опоменуо да је сутрадан неки празни |
| од уранка на једној падини Рудника, па до заласка за зелени зид Јелице.{S} Пратила га чамотна |
| в од најфинијег швајцарског фондана, па до најпростијег турског суџука.</p> <p>Откако Матовић п |
| чија се платна спуштала од врха брда па до у саме таласе Дунава.</p> <p>Ова слика учини весео у |
| пијаног мудраца занимало га.{S} Он оста до зоре пијуцкајући <pb n="172" /> шљивовицу.{S} Ристић |
| успеху у школи, ставила већ толико пута до знања да он има од ње да се учи.{S} Поред тога, боја |
| мишљење о твојим поступцима.{S} С врха до дна друштвених степеница одиграва се иста комедија; |
| о, а да нико не нађе у њему чега другог до другарских саопштења.{S} Његов одговор пак није се м |
| у, њу саму.{S} Кад би тако дошао најзад до решења шта да јој одговори, он се питао како ће јој |
| увих уста, око тих ситних очију, па све до природно намрсканог чела играо један <pb n="116" /> |
| ухватала целу, од врхова прстију па све до чела и главе.</p> <p>Сањала је да су ишли пешке, као |
| о голог Тркалишта, па на Седам Кућа све до планинског склопа око Кумодраже.{S} Десно, посматрач |
| о Вишња, да се развије што више, да оде до краја пута који је водио преко девојачке школе.{S} А |
| да се школује, потуцао се од гимназије до гимназије, стално одушевљен, стално без марјаша, мат |
| грдиле своје наставнице и бројале дане до краја школске године.{S} Каја, у њеној строгој сивој |
| ових сањарија.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију без разлога.</p> <p>— Лепо! — одговори после м |
| је скупштинска већина хомогена, иде се до отвореног деспотизма, а ако се образује коалиција, с |
| још кад је он дошао на власт, развио се до своје потпуности.{S} Неколико покушаја да се завађен |
| јој је било гледати га како иде од куће до куће, те оправља сатове, леми минђуше, подмазује шив |
| руке.{S} Широки рукави од блузе спадоше до рамена.{S} Голе мишице блеснуше кроз собу.{S} И ово |
| ти</hi>, час <hi>ви</hi>, и, кад дођоше до њене куће, раставише се као стари пријатељи.</p> <p> |
| и!{S} Млада девојка не осети кад дођоше до њене куће.{S} Би јој тешко да прекине чар у који су |
| Киша ће још дуго падати.</p> <p>— Али и до вароши је дуго — примети она. — Склонимо се негде, а |
| ксановића и Компаније, стаклара на Сави до Малих Степеница; немој да се стидиш.{S} А сад прими |
| хартијом, били су наслагани црни тегови до сто кила, каје соли, гвоздено посуђе.{S} Из одшкрину |
| колаца Социјалиста, почело је да долази до размимоилажења у питањима тактике, настајали су озби |
| лић не одговори ништа.{S} Били су дошли до оног долапа, па се спустише низ једно брдашце.{S} По |
| ена места, где се љубавници могу шетати до миле воље, а да не буду изненађени непријатним сусре |
| овод свога одласка и да се неће враћати до јесени, пошто ће се предавања ускоро завршити.</p> < |
| што се крију у борама муселина и љубити до миле воље њену кожу час румену, а час белу.</p> <p>— |
| ли ће се спасти ?{S} Да ли ће допловити до мирних вода каквог гостопримног пристаништа ?</p> <p |
| му је било потписати се него отпешачити до Мрчајеваца.{S} Стога је јако уважавао школу.{S} Кад |
| <p>— Иначе?</p> <p>Бела није смела ићи до краја своје претње, те ју је мајка допуњавала:</p> < |
| — Можда различним путевима може се доћи до истине.{S} Можда метафизичари имају право.{S} Можда |
| ; плав прамен косе сакривао је њене уши до половине.</p> <pb n="95" /> <p>Он задрхта кад примет |
| осмехом, који прели цело њено лице, чак до подвољка и широког врата, па рече значајно: — У ваши |
| бала је под њеним округлим образима чак до првих праменова косе, те је изгледало да се девојка |
| ла усталасана долина Западне Мораве чак до ибарских планина, чије се заокругљене линије назирал |
| на осећање него на разум.{S} Иде се чак до физике, појављују се гледишта која, ако се усвоје, п |
| рној жени.{S} А ја хоћу да се образујем до краја.{S} Хоћу да будем на висини времена у којем жи |
| Колико је пута ишла тим путем с Илићем до тог села, које је он називао њеним, правећи илузију |
| а женама, које су се занеле у свој план до лудила.{S} У кући су настајале свађе.{S} Мајка га је |
| ла зелена ливада,</l> <l>У ливади селен до колена,</l> <l>У селену студени кладенац,</l> <l>До |
| штву — прекину га Зарија, па испи чокањ до дна и, не одвајајући још стакло од уста, продужи:</p |
| оме у апсу размишљао дуго, па сам дошао до закључка, да се велика зла не чине намерно, с предум |
| После би у групама пратили једно друго до куће.{S} И, она је легала сва срећна, певушећи своју |
| рвог учитеља.</p> <p>То је тако трајало до једног пролетњег поподнева.</p> <p>Прелазила је прек |
| ила у моди.</p> <p>— Овоме је све равно до Косова! — насмеја се Илић у себи.</p> <p>Он је био с |
| ити одмах и решење је остављао од данас до сутра.</p> <p>— Сутра... сутра, а не данас — одговар |
| пиротске израде.{S} Према постељи, опет до зида стајала су два скупоцена ормана, изолучена при |
| ишла као на крилима.{S} Кад се дође већ до немогућности, младић се трже.{S} Жалосна стварност п |
| вима њене кратке хаљине и откривао ногу до колена, ногу младу, а развијену, ногу танку, а заокр |
| њен муж и газдарица од пансиона да дођу до њих: тражили их по пијаци, киселили сами, куповали и |
| војке узму газдарицу испод руке, шетају до краја сокака, називају свакој клупи добро вече, прич |
| равила двосмислене фразе, стављајући му до знања да ће га одати.{S} Кад би се њихови погледи су |
| муком изговарао.{S} Читао је све што му до руке дође: научна открића, романе, извештаје варошке |
| објашњења.{S} Шта је она била сад њему до обична другарица, пријатељица, познаница чак!{S} Как |
| дало је сад њоме, и она раскопча хаљину до дна.</p> <p>Гомила разних осећања испуњавала је сад |
| их позва, њу и Милеву, да изађу у шетњу до варошког парка.{S} Било је прехладило.{S} У вароши с |
| их, па се и он туђи...{S} Испрати Вишњу до куће.</p> <p>— Ако госпођица нема ништа против? — уз |
| мова.{S} Парчад од камења дотеривала су до првих кућа.{S} У клисури, где је дотле расло дивље т |
| ављао ју је из далека, скинувши качкету до земље.</p> <p>Понекад би се зауставио, ћеретао тако |
| мље.{S} Жене се кувале по шупама, одмах до помијара и ђубришта.{S} Оне су излазиле за тренутак |
| једног златара, чији је дућан био одмах до њихова.{S} Она је била провела готово цело детињство |
| осоли њену пљувачку.{S} Навуче покривач до уста, окрену се на другу страну, затвори очи <pb n=" |
| ни.{S} А оно што остане лако је.{S} Још до године у ово доба можемо имати електрику.</p> <p>Ост |
| l> <l>У селену студени кладенац,</l> <l>До кладенца момче и девојче —</l> <l>Дај, девојче, очи |
| сању.{S} Треба га увести у тајне нашега доба, где човечју снагу замењују често вештина и природ |
| ..</p> <p>— Шта ти имаш против данашњег доба? — настави она разговор живље. — Није ли оно какво |
| е се као стари пријатељи.</p> <p>Од тог доба звали су се по имену, задржавали дуже руку у руци. |
| варом.</p> <p>Није га се тицало које је доба дана.</p> <p>Ти заборави су му пријали.{S} Оставља |
| да ми поричеш: ја сам прошла кроз твоје доба.</p> <p>— Шта хоћеш тиме да кажеш?</p> <p>— Ти си |
| у. </p> <p>— Веруј ми, ми смо све имале доба кад је живот као источњачка принцеза пред судом ри |
| ди једва предмете за радост.{S} Данашње доба...{S} Пардон, изволи напред — додаде он и склони с |
| раније било.{S} Говорим, јер ме данашње доба боли, јер су се жбири испилили у народне људе, у р |
| >— Срећан?{S} Та реч звони чудно у наше доба — одговори младић, и отворено <pb n="130" /> погле |
| г од оних наших неписмених државника из доба ослобођења.</p> <p>— Пиши јој — рече, застајкујући |
| са женом.{S} Ћерка једног бирократе из доба првих <pb n="17" /> чиновничких влада у Србији, он |
| остане лако је.{S} Још до године у ово доба можемо имати електрику.</p> <p>Остојића је нарочит |
| нешто чега се човек може одрећи у свако доба.</p> <p>Илић је пак мрзео новац, мрзео га оном мрж |
| тета.{S} Она једина весели наше жалосно доба, греје те место метресе, одушевљава те, опија најб |
| ло лепо јесење вече, сувише топло за то доба, једно од оних чежњивих вечери које саме позивају |
| то, поставили су је одмах.</p> <p>Од то доба није се враћала у Београд.</p> <p>Живот јој је про |
| ку почетком Осамдесетих година.{S} У то доба, довршавала су у Србији своје стварање два главна |
| жалио што није више учио школе.{S} У то доба била се већ увелико развила борба између школовани |
| његовом сребрнастом светлошћу.{S} У то доба године ливада је најлепша.{S} Зрела трава злати се |
| од Пеливана</hi>, бозаџије чувеног у то доба у студентским круговима.{S} Али он одби позив ћутк |
| јалистима, републиканцима, који се у то доба борбе за основна грађанска права нису разликовали |
| ћена Чедомиром Илићем у оно што се у то доба звало реални правац у животу.{S} Па опет, чим је у |
| ишња је волела да слуша те говоре.{S} У доба реакције, штампа је била обамрла. <pb n="63" /> Дв |
| ута преко дана излазила је ту у шетњу у доба кад је мислила реформисати друштво, кад је Зарија |
| а је <pb n="118" /> волела формалности, добар тон, устручавање и <hi>ноблесу</hi>.</p> <p>— Доб |
| стручавање и <hi>ноблесу</hi>.</p> <p>— Добар дан! — прогунђао би Матовић кроз нос с природном |
| еце, радовао би се што га код куће чека добар ручак, са уживањем би рачунао на први од месеца к |
| једно који режим влада, јер им је сваки добар... у свакој партији, групи или кући од утицаја, о |
| питању језика, народне песме су једини добар узор уметничком певању, и, да је хтео мењати хриш |
| а, хајде у природу!</p> <p>Чедомир, као добар Словен, прими радо овај изговор да не ради ништа, |
| имећавао ништа.{S} Он је при ручку имао добар апетит, извлачио из џепа велику мараму за један к |
| ећу девојку коју је волео.{S} Он је био добар као Христос, а мало је људи _ко]и су починили тол |
| не сети.{S} Ћутали су.{S} Прођоше тако добар део улице.{S} После се спустише у Палилулу преко |
| толико рђав колико се прича, ни толико добар колико се мисли.{S} Али има једна сигурна ствар.{ |
| чинило да слуша њен љупки глас, који му добацује слатке, заношљиве речи.{S} А кад би се пренуо |
| је жене.{S} Морао се примити службе.{S} Доби место у једној београдској гимназији.</p> <p>— По |
| а докле би трајала та тамна грижа да не доби оно писмо од оца.{S} Кад га први пут прочита не уч |
| осете пријатеља.{S} Тек под зиму, Јован доби потпуно помиловање.{S} Странка му даде место главн |
| итак.{S} И веруј ми, они <pb n="279" /> добивају.{S} Пре неки дан рече ми један народни отац да |
| граду, па онда прешао у државну службу, добивши за преписача у Ваљеву, где је начинио целу свој |
| ине са којом се та комедија игра, човек добија симпатије или антипатије, глас мудраца или глупа |
| е та борба изоштравала, док његова деца добијају то парче хлеба без борбе, те своју слободу упо |
| нама службе.{S} То су они који као ђаци добијају места по Скупштини, разним министарствима и ос |
| ј наручила дугу хаљину; из суседства је добијала колача, разног цвећа.</p> <p>— Ово ти послала |
| ене, него нечије наготе.{S} Њене очи су добијале чудан сјај и упијале <pb n="312" /> се у чипка |
| сца свих драгих карата и писама које је добијао.{S} Она га је такође приметила.{S} Црвенила се, |
| ш док је био у гимназији, те је од куће добијао врло скромно издржавање.{S} Ипак је имао нечег |
| младић сврши школу, постане свој човек, добије парче хлеба, па нек узме Белу, ако хоће... ја ћу |
| рији.{S} Он је за сва права, бар док не добије своје право.{S} Невин у ствари, он је дрзак у ре |
| њу.{S} Народи око нас неће чекати да ми добијемо времена.{S} Мораће се журити...{S} А ви, млади |
| боље него ранијих година.{S} Шта више, добила је награду, једну књигу која је говорила о негов |
| ми, попуштала прва кад би се посвађали, добила је сад у мајци сигурну савезницу, те се свађама |
| Приговарала је себи за то: што год има добила је од тог оца са великим, меснатим носем, од те |
| т и отишла за учитељицу.{S} Случајно је добила добро место: једно богатије село у Млави, где је |
| ужа сматрала је за нову играчку коју је добила и која треба да је поред ње кадгод јој се прохте |
| о његов прадеда Илија, по коме су и име добили.{S} Све што је Чедомир знао о овом свом претку, |
| и тада судио Србију по њеним листовима, добио би страшно уверење о њеним првацима.{S} Реч лажов |
| н из подофицирске школе, Њутон би једва добио за телеграфисту, а Миржеови чергаши завршили би н |
| дела очевине, те са сумом коју је отуда добио и кредитом од Управе Фондова сазида лепу кућу у ј |
| на реуматизам у десном колену, који је добио на робији, и грдио свога сина.</p> <p>— Шта је с |
| а је за њега била увреда, никад је није добио.{S} Десио му се несрећан случај.{S} Какав?{S} Кој |
| ад ја нећу, па ко ће!</p> <p>Чачак није добио електрику.{S} Преко лета се било далеко одмакло с |
| мназији.</p> <p>— По твојој глави не би добио ни Прокупље! — пришила му је ташта поносито. — Ал |
| , да ти кажем: шта сам желео, а шта сам добио, шта сам очекивао, а шта дочекао, многе ствари ко |
| који им дају, или бар обећавају, какав добитак.{S} И веруј ми, они <pb n="279" /> добивају.{S} |
| ина, да ће изаћи на пут, свршити школу, добити државну службу, па да проведе на миру старе дане |
| ље из Чачка за Београд, одговор се може добити четвртог дана.{S} Лазаревићева причека још некол |
| е поврати, али цело његово имање оде на добош, јер је он највише настрадао: био је главни акцио |
| S} Ускоро затим залупа улицом општински добош на узбуну.{S} Варош се избуди.{S} Река је била ра |
| у Цигана и чауша.</p> <p>— То су стара, добра времена — уздахну госпођа у пола воље. — Онда је |
| ас.</p> <p>То беше његова газдарица.{S} Добра <pb n="301" /> жена је била отворила врата лагано |
| две беле тице једна за другом, као два добра друга; пуче пушка; једна од њих опусти крила и па |
| {S} Већ ми то причају одавно.{S} Али ја добра, наивна, старинска жена...{S} Ко ће у то да веруј |
| у друга Толстоја само је последња тачка добра, јер је дигао руку од свега и почео бежати од сво |
| етињског у осмеху што му га је извајала добра нада и што се чудно мешало са првим цртама зрелих |
| ам са̑м.{S} Има једна историска чесма и добра ладовина.{S} Ето је одмах кад се пређе ова баштов |
| јан:</p> <p>— Јест, кажем ти... нема ни добра ни зла апсолутног, већ конфликта између нужних си |
| је шаке.{S} И он не жели власт да учини добра себи или другом, него тако... ради саме власти и |
| алу.</p> <p>— Девојачка Школа може бити добра само као припрема.{S} Она није довољна жени која |
| оја вајда!{S} Они од којих сам очекивао добра беху неспособни да ми га учине, а они од којих са |
| лазној топлини као старац који се напио добра вина.{S} Вишњу пак је бунио тај дан, обузимала ју |
| атеријал, ја сам сигуран да је наш свет добра раса.{S} Само му треба поуке.{S} Оставимо модерне |
| а!{S} Љубазна познанства, ласкаве речи, добре наде и обећања узимали су на се изглед стварних б |
| пним друштвима, трансвалском рату и, за добре паре, кадиле владу.{S} Истина, Радоје није знао з |
| е био крив: био је лабав, давао је лако добре оцене, помео се једном у преводу неке латинске ре |
| емљописа, физике, историје имао је врло добре оцене, али је у осталим предметима био већином сл |
| зора на другом спрату.{S} Био је вечито добре воље.{S} Причао је радо о својим пословима.{S} Ре |
| оја би се посветила моме делу, била мој добри геније, јер је сваки рад... нарочито овај који тр |
| а — прихвати Чедомир. — Ми смо још увек добри, стари пријатељи.</p> <p>— Да, стари свакако... и |
| пруженим рукама.</p> <p>— Кад смо тако добри пријатељи — прихвати Вишња — онда будимо отворени |
| ло простије.</p> <p>— Ето, нама требају добри радници, занатлије, агрономи, учитељи, официри, п |
| а је своју гвоздену руку као нека ружна добричина.{S} Небо опрано јучерашњом кишом плавило се д |
| киша нахватала се читава бара.{S} Неки добричина наместио је брвно.{S} Девојка ступи напред.{S |
| ме на место! <pb n="126" /> А, бога ми, добро учим и речи и превод.</p> <p>Матовић би погледао |
| S} Наше пријатељство је искрено, топло, добро.</p> <p>Млади човек погледа своју другарицу право |
| ражила је у њима нешто ново, изненадно, добро, нешто што ће доћи и изменити, окренути њен живот |
| а. — Ради у једној оближњој фабрици.{S} Добро му се плаћа.{S} У слободном времену ради за себе. |
| е враћао из <hi>Централе</hi>.</p> <p>— Добро вече, комшинка! — поздрављао ју је из далека, ски |
| ди не разумете у тим стварима.</p> <p>— Добро.{S} Мени је иначе доста моје главобоље.{S} Само з |
| ветови очајника и самоубилаца.</p> <p>— Добро — приста она и пружи му руку. — Сутра на овом мес |
| , на ранама се хватали ожиљци.</p> <p>— Добро, да идемо — приста Вишња.</p> </div> <div type="c |
| н своје другарице.{S} Само, она нађе за добро да је опомене:</p> <p>— Чувај се Чедомира, Вишњо. |
| итиван живот, они често имају љубави за добро и изврсних намера.{S} Али, њима је нови живот убр |
| шла за учитељицу.{S} Случајно је добила добро место: једно богатије село у Млави, где је нашла |
| , већ сам пијан. .</p> <p>Био је заиста добро угрејан.{S} Још је више философирао него по обича |
| евојка.</p> <p>Газдарица је не разумеде добро, те је погледа изненађено, па по обичају наших же |
| аке свога узбуђења.</p> <p>Познавала је добро ту аду, аустриску стражару преко пута, вијугав др |
| ... ти си уморнија — одби он. — Мени је добро и на столици.</p> <p>У труду да задовоље што више |
| } Како ти је у селу?</p> <p>— У селу је добро свакоме који од њега не тражи више него што оно м |
| Он је видљиво патио.</p> <p>— Вама није добро, господин-Илићу ? — рече му једног дана Бела. — Д |
| моли уз степенице од трема. — Теби није добро?{S} Ти си болесна ?</p> <p>— Врућина ми је, мајко |
| ње као мантија у попа.</p> <p>Вишња се добро осећала на Великој Школи.{S} Академска слобода јо |
| да је одобрила правила.{S} Акције су се добро уписивале.{S} Држава је помогла друштво кредитом. |
| речи — да смо сви, хвала Богу здраво и добро, да јој исто од Бога желимо.{S} Само, кажи, мајка |
| S} Он је био у стању пијана човека који добро види да прави глупости, а продужава и прави их но |
| је среће у трговини.{S} Послови су ишли добро.{S} Ипак је нешто пекло овог маловарошког првака. |
| до краја сокака, називају свакој клупи добро вече, причају шта су радиле преко дана, шале се н |
| пуцкарала ватра.{S} Човек се ту осећао добро <pb n="140" /> као у топлом гнезду.{S} Дубока тиш |
| ња као да се њему учинило не знам какво добро.{S} Његова жена, која је раније, док су били сами |
| оред своје струке, волео слободу, желео добро своме народу и имао стила у чланцима што их је пи |
| и.{S} И још нешто.{S} Младићу није било добро.{S} Ваљада, бура која се спремала у ваздуху, унос |
| предметима.{S} Положила је испите врло добро, боље него ранијих година.{S} Шта више, добила је |
| Он је седео на крми и терао чамац врло добро, као да му је то <pb n="244" /> занат, а она седе |
| ржале.</p> <p>— Можда ће то бити једино добро које сам учинио у животу — рече још, гледајући у |
| а, сигуран у себе, у своју будућност, у добро које ће чинити својим суграђанима, Србији, можда |
| вотињи.{S} Зар он није био тако исто од доброг соја?{S} Његов прадед борио се јуначки за слобод |
| S} А сад прими много поздрава од твојих доброжелећих ти родитеља... и Радоја који ти ово писмо |
| {S} Погађао је шта ће се десити у њеној доброј души, кад сазна све.{S} Погађао је сву одвратнос |
| дмет, мезетили печено кестење, били при добром апетиту, звали једно другог именом и презименом, |
| тезала чачанска котлина зелена, питома, доброћудна.{S} По њивама су класали кукурузи.{S} Младић |
| здрављају својим топлим погледом рад на добру народа.{S} Слушајући звуке пијука, њему се чинило |
| р с поузданошћу која је урођена његовом добу. — Девојачка школа није довољна модерној жени.{S} |
| убеђењу!{S} Али је Илић био још млад, у добу кад се пише искрено и поштено.{S} Стога продужи пр |
| , као у албуму.{S} Сети се Чедомира.{S} Доведе га у везу с министровом ћерком.{S} Сети се његов |
| о око њега надничари првога дана кад је доведен; миловали су га по њушци, тапкали по сапима.</p |
| право долази сама по себи кад се ствари доведу у ред, кад обоје нађу користи у својој вези; пон |
| ти, противуречности, слабости, погрешке довеле су ме на једну тачнију оцену света и саме себе: |
| лучности.{S} Један унутрашњи глас му је довикивао:</p> <p>— Буди храбар.{S} Ради.{S} Реши се.{S |
| ђе су учестале.{S} Најмањи повод био је довољан да не говоре.{S} Ћуте по неколико дана.{S} Глед |
| државни буџет <pb n="261" /> не би био довољан да заштити народ од леда и метиља!{S} Матовић п |
| ло суседству, и наравно плата није била довољна.{S} Чедомирова сестра, која је од њега била ста |
| њеним првацима.{S} Реч лажов није била довољна, већ се писало архилажов.{S} Реч лопов није дов |
| на његовом добу. — Девојачка школа није довољна модерној жени.{S} Она је уска, непрактична, нес |
| ти добра само као припрема.{S} Она није довољна жени која хоће да буде на висини свога времена |
| закони у Скупштини.{S} У буџет се унесе довољна сума за почетак.{S} Али оба закона дадоше врло |
| а.{S} Госпођа ће сад много да спава.{S} Довољно је ако се <pb n="184" /> служавка нађе поред ње |
| итати ни писати, велико знање смета.{S} Довољно је ако се прочита десетак књига, научи се на па |
| се писало архилажов.{S} Реч лопов није довољно жигосала човека, већ га звали архилопов.{S} Гом |
| стину.{S} Најзад рече:</p> <p>— То није довољно.{S} Књиге су суво знање.{S} Дају ти моћ да разу |
| па у њих један део својих књига, што би довољно било другом човеку за цео живот, остави све дру |
| доћи на Велику Школу.{S} Ти нећеш бити довољно јака да извојујеш своје право.</p> <p>Лазаревић |
| воју бригу.{S} Ти ћеш тамо у Чачку наћи довољно посла да твој живот не буде излишан.{S} А кад т |
| , па да му каже све.{S} За то није имао довољно одважности.{S} Онда је мислио да напише једно п |
| ожда би само једно половно обећање било довољно, па да га она поново заволи без бојазни.{S} Јер |
| е, припијала се уз кућу, увијала се око довратака, јака, снажна, жилава, па чудно одударала од |
| етком Осамдесетих година.{S} У то доба, довршавала су у Србији своје стварање два главна полити |
| дне велике грађевине, којој су мајстори довршавали трећи спрат.</p> <p>Ту примети гомилицу свет |
| ше не румене на сваку ситницу, по дивно довршеном телу које је издавала цела њена појава.</p> < |
| ека.{S} Планови о повратку на страну, о довршетку студија, изгледали су му немогућни.{S} Походи |
| љиво у младића, па после спусти главу и доврши као по дужности : — Наша модерна жена изостала ј |
| то погледа своју жртву пре него што јој доврши живот, Чедомир прекиде пољубац у једном тренутку |
| ну, па су трошкови велики, а...{S} Није довршио реченицу, јер није хтео причати о сиротињи свог |
| и ситничарење, не видиш шта се око тебе догађа, не можеш ништа да избегнеш, све ти се дешава, н |
| Ти заборављаш опет стварност.{S} То се догађа у драмама и романима.{S} Немогуће, Илићу; није т |
| било је нестало.{S} Гледала је на онај догађај с Чедомиром у њеној соби мирно, као на неки дав |
| њин долазак био је наравно читав свечан догађај.{S} Око ње су се утркивали мајка, млађа <pb n=" |
| о жене...{S} За скандалозну страну тога догађаја бринуо се Младен, који је вукао свог учитеља з |
| дана.</p> <p>Илић се кајао искрено због догађаја који се десио.{S} Избегавао је своју саучесниц |
| оград.</p> <p>Живот јој је пролазио без догађаја.{S} Избегавала је посете, састанке.{S} Кад би |
| дашњег тренутка, Вишњи се десило толико догађаја, да су јој успомене које је другарица спомињал |
| а, изазивале слику за сликом преживелих догађаја, доносиле јој одјек млаких београдских вечери. |
| имати великог утицаја на развитак даљих догађаја.{S} Он ће несумњиво привести у дело програм ст |
| еки активни политичар, какав фактор тих догађаја којима ће он дати овакав или онакав ток.{S} Он |
| благо време, она је мислила на протекле догађаје са много искреног сажаљења за друге, а са пуно |
| лицу као да је обузе изненадни страх да догађаји не узму други обрт, те се одважи да удари на г |
| и више.{S} Јер се беху код њега десили догађаји који су створили непремостиви јаз између њих д |
| размишљања <pb n="119" /> о приликама, догађајима и људима, па се понекад пребацивао и открива |
| и стварност.{S} Илић је писао о ситним догађајима, прочитаним књигама, о Зарији Ристићу и о ве |
| ао да је хтео сазнати како се те ствари догађају.{S} Ослушкивао је челични хук шиваће машине, с |
| ивот на боље.{S} Међутим, ништа се није догађало.{S} Београђани су се жалили на врућину, на пра |
| ду, чинио обећања, одрицао се досадањих доглавника који су га изневерили.{S} Као прво што се оч |
| ачао је све више протест против научног догматизма.{S} Млади суплент био је принуђен, против св |
| /> да се друштво састане, без нарочитог договарања, и весеље букне, у толико јаче у колико је д |
| анке, озаконити слободу штампе, збора и договора — трудио се младић да скрене правац својих мис |
| такође, испричати јој све онако како се догодило, све појединости, све... све... што ником друг |
| рави, она ће јој испричати шта се с њом догодило, признати све, па нека буде како она рекне.</p |
| та.{S} Тога дана није се ништа нарочито догодило лично њему, али је његово срце уздрхтано лупал |
| у Европи.</p> <p>Вишња заусти да нешто дода, али је већ млади човек падао у ватру грдећи реакц |
| о!</p> <p>— Ту смо се крили од Турака — додавао је други — а гле ти сад чуда!{S} Хвалимо те, Го |
| ју је случајно негде начуо, а у себи је додавао; „Ми смо слепи код очију, утучени у главу, сток |
| ађења, па устурајући дланом своју косу, додаде одсечно: — Илић није крив ништа.</p> <p>Госпа-Ма |
| {S} Ми ћемо се видети! — <pb n="155" /> додаде пружајући му руку, па окрену главу да би сакрила |
| е мој Милисав, видећеш.{S} Ах, ево га — додаде млада жена и показа руком на једног развијеног д |
| Ти си слободан?...{S} Ево ми трамваја — додаде затим. — Ја ћу бити тачна.{S} Збогом.{S} Лаку но |
| су којекакви богаљи.{S} Ју, господина — додаде после гласно, па збаци љутито шал са себе. — Мус |
| рна...{S} Пхи, али је љута ова цигара — додаде за тим, насмејавши се гласно.</p> <p>Ваљада при |
| ашње доба...{S} Пардон, изволи напред — додаде он и склони се у страну.</p> <p>Улица је на том |
| ш што ти треба, па опет ништа од тебе — додаде жалосно. — А кад сам ја учио школу, мој брајко!. |
| се преучиш.{S} Остави данас те књиге — додаде весело. — Одмори се, боже благи!{S} Има времена. |
| о.</p> <p>— Хај’те горе, на послужење — додаде госпођа. — Само, никоме да не причате <pb n="196 |
| Можемо му дати и једну собу у авлији — додаде госпођа после неколико тренутака. — Празна је, д |
| обешењаци, да ми је уши да им извучем — додаде госпођа весело — где су нашли љубав да изјављују |
| звлачи — рече у себи.</p> <p>— Управо — додаде Илић — за мене брак не постоји као питање.</p> < |
| и села у вилинско коло?</p> <p>— Кажу — додаде друга девојка, великог носа и зелених очију — ко |
| — одврати госпођа на рачун Поповића, па додаде: — Чедомир је озбиљан младић, човек од поверења. |
| и качкету јаче на очи, распали лулу, па додаде:</p> <p>— Ја радим да убедим људе у потребу да с |
| читај ову вест...</p> <p>Па као за себе додаде:</p> <p>— Како свако има достојанства; један про |
| младић, наднесе кишобран над девојку и додаде:</p> <p>— Допусти!</p> <p>— Није потребно, Илићу |
| >— Нагваждања — одобри Радоје.{S} Затим додаде у шали:</p> <p>— Вишња ће поћи за мене.</p> <p>Д |
| вори она нешто рапавим гласом.{S} Затим додаде блаже : — До пред вече немам никаквог посла.{S} |
| иста — објасни Каја бојажљиво.{S} Затим додаде, да би скренула разговор на другу страну:</p> <p |
| та, промоли главу кроз отвор и несташно додаде:</p> <pb n="137" /> <p>— Како је лепо у вашој со |
| ља, њеним изразом беспрекорне чедности, додајући још њене угасите очи.{S} Његова машта не задов |
| времена.</p> <p>Па обраћајући се ћерци додао је:</p> <p>— А ти, фрајла, остави се Београда у Ч |
| већ био навикао на љубак <pb n="53" /> додир тога девојчета.{S} Најзад, и он је био млад, и он |
| руку.{S} Она му је пружи, па стрецну од додира: његови прсти су пекли као у грозници.</p> <p>Те |
| и срећу да одлети кад су нас њена крила додиривала, до врелих игала страсти које су му боле и в |
| вонио у њеним ушима, облетао око главе, додиривао јој запаљене образе и лепио њене усне као шећ |
| говору, у дугим погледима, у нехотичним додирима, били су далеко одмакли од града.{S} Пред њима |
| спрекидани и продужавани, где душа само додирне душу, па је остави да сања започети сан, и пољу |
| ...</p> <pb n="240" /> <p>Учитељ приђе, додирну се шешира церемонијално, пружи своју меснату ру |
| ка спусти се низ степенице велике куће, додирну шимшир, проклати се по калдрми од дворишта, па |
| — рече кад отвори врата, и пријатељски додирну раме младићу, док један светао, чедан одсев оза |
| ђаволастим осмехом који дотле није био додирнуо њене усне.</p> <p>Сутрадан, Вишња се дигла из |
| ротоар је био узак.{S} Њихова се рамена додирнуше.{S} Чедомира такну у срце надземаљска милина. |
| ам гадан, Боже мој!</p> <p>Вишњине руке додирнуше његове косе.{S} Она подиже његову главу и гле |
| је толико избегавао.{S} Њихове усне се додирнуше.{S} Рамена се саставила с раменима.{S} Руке с |
| а лака ватра, која се слатко гасила при додиру чистог рубља.{S} Раније чим би легла, заспала би |
| пратиоцу чинило се као да ти кораци не додирују земљу; украшена многим успоменама, она се изми |
| ризнају овим везама њихову невиност.{S} Додуше, она му је писала, те тиме стављала до знања да |
| чула из прича, из прочитаних књига.{S} Дође јој да рече:</p> <p>— Шта је тако важно било у дев |
| у се дизала и спуштала испод платна.{S} Дође јој да оде од огледала.{S} Једна суза врцну у њени |
| а под њом, да околне планине падају.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— За име Божје, погледајте!.. |
| а је даље писао Вишњи да се не љути, да дође на свадбу ако може.</p> <p>— Нека ти је Богом прос |
| забрањене књиге.{S} Једва је чекала да дође подне, да претрчи преко дворишта, предахне на праг |
| н потпуно и спреман да прими што има да дође.{S} На отвореним вратима стајала је Белина мајка ј |
| ивао се неминован расцеп.{S} Та прилика дође.{S} Имало се да се реши да ли ће група учествовати |
| мирно и корисно свој део живота и, кад дође време, заспи вечито под обичним крстом, са кога ће |
| ом који није трпео примедбе.</p> <p>Кад дође на Велику Школу, Лазаревићева се баци на студије в |
| а је седела код Остојићевих, кад Радоје дође с једним својим пријатељем, млађим чиновником из с |
| говарао.{S} Читао је све што му до руке дође: научна открића, романе, извештаје варошке штедион |
| је управљен против њега: било да она не дође на заједнички час, било да га не примети на улици, |
| рихвати после једне почивке — ако он не дође, Зарија, ако будем морао живети као сваки други... |
| Машта је ишла као на крилима.{S} Кад се дође већ до немогућности, младић се трже.{S} Жалосна ст |
| арата по његовом столу.{S} Под руку јој дође свеска једног омладинског листа и у њој преведена |
| а се нисам користио њим.{S} Али ако оно дође што ти рекох, онда...</p> <p>— Остави ту пушку.{S} |
| њешколског професора.</p> <p>Брачни пар дође у Београд да присуствује погребу.{S} После се не в |
| ти га.{S} Да, време пролази, и једанпут дође тренутак кад се мора имати храбрости и прекинути н |
| ијоку од стола и поче бацати што год му дође под руку.</p> <p>— Ево, на, ево још — викао је ван |
| азаревић...{S} Па како ми живиш, што не дођеш?...</p> <p>Млади човек, с прилично вештине, а с м |
| повећавала чаробност тренутка.</p> <p>— Дођи ми једне ноћи — рече му она између два пољупца.</p |
| ваш у чему.{S} Волела би да те види, па дођи ако можеш, а ако ти школа не допушта, а ти немој.. |
| ас <hi>ти</hi>, час <hi>ви</hi>, и, кад дођоше до њене куће, раставише се као стари пријатељи.< |
| по руски!{S} Млада девојка не осети кад дођоше до њене куће.{S} Би јој тешко да прекине чар у к |
| дили њен муж и газдарица од пансиона да дођу до њих: тражили их по пијаци, киселили сами, купов |
| трације, резолуције на туђ рачун, а чим дођу у питање они, њихова личност, њихов џеп, они знају |
| ављала је на рђаве часове које је у њој доживела; успомене, оне лепше, ницале су око ње, и она |
| Овај народни борац, као и многи други, доживео је пред смрт велика разочарења.{S} Расцеп у дем |
| ром Србије и Српства.</p> <p>Матовић је доживео и један лични пораз.{S} Саставио је законски пр |
| дић самом себи.</p> <p>Тек на кондицији дозна за велику новост која се још од подне шапутала по |
| У белини платна развише се црнпурасте, дозреле груди.{S} Она се насмеја.{S} Оштар смех зацика |
| аједничког с њима, јер је имао приличну дозу епикурејства у себи; он је волео све што је пријат |
| S} Као што видиш, нешто релативно...{S} Доиста, ничега сигурног, ничега стварног.{S} Само илузи |
| аучног оптимизма, донетог из Србије.{S} Доиста, кад се његов дух стварао, природне науке достиз |
| ом, представи му се црна као гробље.{S} Доиста, светиљке нису биле још упаљене, те је владао пр |
| пријатним сусретом, подозривим оком.{S} Доиста, обала поред Саве, пут за Вишњицу, самоникле ули |
| ћено цвеће тако силно, чудно, као да се доиста из њега излива дах неког надприродног бића.{S} М |
| време најскупље у животу.</p> <p>Он се доиста журио.{S} У успеху свога плана за подизањем елек |
| јој је природно, младићски, ђачки.{S} И доиста, ово их приближи.{S} Она се одушевљавала тој пов |
| финансијске операције.{S} Нашло се људи доиста озбиљних, исправних, који разумеју свој посао, а |
| ти речну снагу у електрицитет — продужи доиста млади сајџија, начинивши десном руком један покр |
| оје.{S} Они су се <pb n="187" /> десили доиста против његове воље, па ипак се осећао кривим.{S} |
| о, али је истина.</p> <pb n="251" /> <p>Доиста, Лазаревићева је изгледала врло лепа тако у ружи |
| ко је то кад су бркови обријани!</p> <p>Доиста, она није размишљала много.{S} Својим прохтевима |
| их је Матовићка уводила у њега.</p> <p>Доиста, салон је блештао у новом плишу и свежим бојама. |
| води, није ли оно једна тичица.</p> <p>Доиста, Чедомир угледа слику једне врбе и у њој слику т |
| вилинска вода, све неке мађије.</p> <p>Доиста, она се осећала као очарана.{S} Илић јој се чини |
| е, поклоне које сте ми учинили ?</p> <p>Доиста, она му је често тражила мараму да је намирише, |
| Пажљиво је одабирао њихова преимућства, док је брисао <pb n="80" /> са њих све што му се није д |
| г хлеба, те га је та борба изоштравала, док његова деца добијају то парче хлеба без борбе, те с |
| на болест коју болесник крије од света, док му она разједа срце, а њен гној прља, трује.{S} С в |
| добро.{S} Његова жена, која је раније, док су били сами, попуштала прва кад би се посвађали, д |
| Вишња... погледај Мораву — рече Радоје, док један унутрашњи сјај озари његове непокретне очи. — |
| би се зауставио, ћеретао тако са улице, док је она одговарала с прозора на другом спрату.{S} Би |
| ила с прозора кад прођу њиховом улицом, док општинске липе бацају густе сенке око њих и заносе |
| но.{S} Чедомир је потврдио ово правило, док му је Вишња била изузетак.{S} Она је одржала реч и |
| гласу, кад је Илић улазио у трпезарију, док се госпођа смешила благонаклоно, климала угојеном г |
| м гајевима, повлачећи се дубље у земљу, док се није задржао у Повлену, у намери да хајдукује, а |
| та, и пријатељски додирну раме младићу, док један светао, чедан одсев озари њено лице.</p> <p>П |
| слушалац.{S} То је био тип своје врсте; док су његови другови били државници, научари, песници |
| утрадан, та га мисао није остављала.{S} Док је свештеник певао: „Исајије ликуј...“ и водио их о |
| мајку показивао се готово узалудан.{S} Док је била мала, за чудо је лепо радила женске послове |
| ћева говорила:</p> <p>— Муке сам видела док су моји пристали да се вратим у Београд.{S} Тата јо |
| а се наизменично пред разним комисијама док се не би сва распала.{S} Да се тако продужило, цео |
| и преда се тој голицавој дрхтавици, па док јој она <pb n="115" /> уноси забуну у главу, претрч |
| <p>То ново расположење држало ју је све док се не виде с Кајом.{S} Она хтеде по том да надокнад |
| — па ће ти се осигурати издржавање све док не свршиш школу, као и мени удовички ужитак.{S} А к |
| је знао колико је његов отац имао муке док је ту кућу подигнуо и очувао.{S} Колико труда, коли |
| м тај мирни <pb n="154" /> пејзаж.{S} И док је дим пузио у модрим трубама ка чистом плаветнилу |
| евојка.</p> <p>— Не, ја те нећу пустити док ми не обећаш да ћемо се опет видети — одговори Илић |
| ћа.{S} Младен, који је још нешто слушао док је стари министар био жив, промангупирао се са свим |
| оре који су му дали слабе оцене. — Само док се мој ћаћа пусти с робије.</p> <p>И сви троје су т |
| ати јаван радник.{S} Стало вас је скупо док сте дотле дошли.{S} Али још све муке нисте претурил |
| р у теорији.{S} Он је за сва права, бар док не добије своје право.{S} Невин у ствари, он је дрз |
| сад, весеље је плануло неочекивано, још док су се састајали.{S} На пијаци је запевао друштвени |
| тање и средства.{S} Отац му је умро још док је био у гимназији, те је од куће добијао врло скро |
| ати својој ташти ни својој жени.</p> <p>Док је он тако пребројавао своје несреће последњих годи |
| } Хтеде утешити девојку, хтеде јој дати доказа сигурне будућности.{S} Његов глас је дрхтао:</p> |
| тајале недовршене, није се могла сетити доказа који је хтела навести, збуњивала се и допуштала |
| е њоме махао по ваздуху, као да би боље доказао оно што је говорио.{S} Престао је да пише афори |
| д зна, зна позитивно, има дакле сигурне доказе... те поређане хартије, ту архиву, већ велику.{S |
| Најзад га истераше из гимназије што је доказивао катихети да природне науке побијају науку хри |
| испитима, ласка јој на отменом држању, доказује колико је већ велика девојка и да су јој нашли |
| аје од слободне воље коју нам професори доказују толико?</p> <p>Вишња задрхта инстиктивно и не |
| осмехну презриво:</p> <p>— Којешта!{S} Докле ћемо бити сентиментални!...{S} Је ли, колегинице |
| кву занимљиву ствар.{S} То се плаћа.{S} Докле ћеш се, бога ти, зевзечити са том твојом философи |
| ости Илићевог схватања ствари.</p> <p>— Докле иде та свемоћна слобода? — питала ју је савест, ј |
| не књиге, преводила с руског.{S} Ко зна докле би трајала та тамна грижа да не доби оно писмо од |
| ивот оца, где се снови не пењу ни донде докле се диже дим домаћег димњака.{S} Она није умела, и |
| <p>— Па зар ћете сад пристати да седите докона? — примети младић нешто ауторитативно, грицкајућ |
| више школе.{S} Отац није волео да седим докона.{S} Знате, мој отац је прост човек, али воли шко |
| е, што да не радим тако!...{S} Звао сам доктора.{S} Он јој преписа нешто, и рече ми да ће се ве |
| решио о један принцип.{S} Он је био сув доктринар.{S} Заборављао је да поред науке постоји оно |
| ти црквене администрације око потребних докумената, осмејкивао се подругљиво на љубазности што |
| чније... пролеће, небо, велики празник, долазак Чедомиров у црном оделу к мени... очев благосло |
| рло гостопримна о празницима.{S} Вишњин долазак био је наравно читав свечан догађај.{S} Око ње |
| води се, уживај младост.{S} Велика дела долазе сама по себи.{S} Живот је дуг, пријатељу, а млад |
| очевих новаца због школе.{S} После мене долазе моја браћа.</p> <p>— Не, не гледајте на те ситни |
| XXIV</head> <p>Кажу да на састанак људи долазе увек нешто раније, а да жене задоцне стално.{S} |
| на му половина виси у ваздуху.</p> <p>— Долази ли још ко?</p> <p>— Ретко.{S} Неке Швабе лове по |
| тора не може да тиче.{S} Државна служба долази на прво место...{S} Прописан програм, као што ре |
| Великошколаца Социјалиста, почело је да долази до размимоилажења у питањима тактике, настајали |
| загонетака решено.{S} Ми смо мислили да долази тренутак кад ће наука открити велику тајну, одго |
| н не успева да јој каже једне речи која долази из срца.{S} Ћутали су.{S} Ваздух је трептао око |
| је Београд њено изабрано место.{S} Она долази у њега као стара познаница.{S} Њу чекају многи п |
| да схвати свога друга и питала се откуд долази ова промена.</p> <p>Чедомир је покушавао да се о |
| рше функцију прописану законом.{S} Отуд долази стална пометња, анархија, јаловост у државној уп |
| г столећа, заслужују да на њихове хумке долази свет и молитве чита; међу најлепшим именима њихо |
| се налазио у неразрешљивом сукобу који долази с једне стране из човечјег инстинкта да тражи св |
| "105" /> <p>Него велим, да му кажем нек долази код нас на храну.{S} Њему ће се познати, а нама |
| дискретног <pb n="151" /> укуса што нам долази са финог и деликатног Запада.</p> <p>Млади студе |
| а, ја нисам противна љубави, она управо долази сама по себи кад се ствари доведу у ред, кад обо |
| , уз заслужени прекор, покажу врата.{S} Долазила му је на ум мисао да нађе старог господина, па |
| ћка слала министарске цигарете.{S} Бела долазила чешће преко дана, кријући се тек форме ради.{S |
| спитач мислио да је цела његова несрећа долазила од његове ниске школске спреме.{S} Стога је и |
| чудни проналасци, величанствена открића долазила су једна за другим.{S} Толико застора би подиг |
| вратила кући.{S} Тетка ми рече да ниси долазила.{S} Знаш ли колико је сати?</p> <p>— Извини, к |
| те</hi> и у исти мах служила за кување, долазиле су оближње раднице да однесу кући врућ ручак, |
| твари и покрете бића.{S} Илићу су горко долазиле на ум Шекспирове речи: „Има много ствари <pb n |
| на путу...{S} Можда све ове мисли нису долазиле на ум младом човеку, али сличне свакако.{S} Је |
| политици и честитим забавама.{S} Ту су долазили студенткињин брат, артиљеријски поднаредник, ј |
| али сунце, па бежали даље.{S} После њих долазили су други, па трећи, брзи, дурновити, као неке |
| тренутка, на ум му је, без икакве везе, долазило питање :</p> <p>— Шта ли сад ради Вишња?</p> < |
| ко зора свиће.{S} Нешто велико и утешно долазило јој је из тих коњских ногоступица и разлистале |
| био нешто старији од своје сусетке.{S} Долазио је у њихову кућу као у своју.{S} Газда-Митар га |
| што неодређено што је вечито тражио.{S} Долазио би уредно у школу, задовољавао би се дивљењем д |
| те врбе по обали.{S} Са суседног острва долазио је мирис на покошену траву.{S} На оближњим фабр |
| оје просипале се на парк.{S} Из шуме је долазио дах ноћи, мирис боровине, свежина росе, задах т |
| палио њене мирне, невине очи и који је долазио право из срца.{S} Тај пламен и срдачност, која |
| д.{S} Знао сам ја, велим...{S} Не би ти долазио код <hi>Еснафлије</hi>.{S} И ти си погорелац на |
| ви директору да је болестан, те не може долазити у школу за неко време.{S} Знао је да му се нећ |
| а сазнања сопствене немоћи.{S} Почео је долазити у сукоб са колегама.{S} Бунио се против неправ |
| је се како је села.</p> <p>— Ти рече да долазиш чешће овде? — упита га она.</p> <p>— Да.{S} Нав |
| е процветале бураније и по који усамљен долап, искрпљен блехом.{S} Ниже од њих растао је грашак |
| д се пређе ова баштованџиница, код оног долапа, под обалом.</p> <p>Пређоше преко пруге и упутиш |
| дговори ништа.{S} Били су дошли до оног долапа, па се спустише низ једно брдашце.{S} Под њим је |
| и општим људима: да благо ти будет и да долгољетно поживиш на земљи...{S} Да постоји рај сваки |
| Погледај десно... тамо испод дереглије, доле у води, није ли оно једна тичица.</p> <p>Доиста, Ч |
| пута помиловани робијаш?{S} Па и даље, доле у Београду, зар није видела гомиле још горих од св |
| ивих речи каквог дрипца, заурликаће ти; доле с њим!...{S} Него нека младић сврши школу, постане |
| ворено плаве боје, чији је озбиљан крој доликовао лепо њеном одмереном ходу.{S} Два прамена зла |
| ла је зеленкаст жакет који је врло лепо доликовао њеној плавој појави.{S} Испод жакета видела с |
| назирале у прашини сунца на заласку.{S} Долина је била пуна примитивних баштованџиница, где су |
| {S} Пред њима пак се пружала усталасана долина Западне Мораве чак до ибарских планина, чије се |
| већ без трунке тајанствености, одјекну долином:</p> <quote> <l>Девојке су цвеће брале,</l> <l> |
| ше шалу.{S} Њихов несташан смех одјекну долином.</p> <p>— Дај да ти помогнем око венца — рече з |
| ега и гледала, стегнутих губица, у лепу долину, где је било тихо и без људи. — Сваког секунда о |
| >Ухвати сиве волове,</l> <l>Узори равне долове,</l> <l>Да видиш шта ће да никне.</l> <l>Ако ти |
| и су раније обилазили далеко професоров дом као место нечастивих.{S} Јован им је опраштао велик |
| који држе венце испод прозора, овај је дом чинио леп и отмен утисак у гомили других рабатних к |
| <pb n="248" /> да у њу уђе, као у свој дом.{S} Неколико младића стајало је око врата.{S} Изгле |
| ућује у варош.{S} После се сети његовог дома на Врачару, скромне, готово сиротињске кућице, где |
| овек не хте покварити ово присно весеље дома, који је последњих година знао само за зле стране |
| права симпатија била је давно оставила домазлук и више се није враћала.{S} Њен дух је тежио за |
| а стањем ствари, како је називала своје домаће прилике и неприлике, и сагнути главу пред потреб |
| и, час немо а час гласно, запљускивање домаће воде утицали су чудно на Вишњу.{S} Предмети су г |
| зивала — али је девојка више посматрала домаћег учитеља него своје брбљиве сестрице.</p> <p>Ста |
| нови не пењу ни донде докле се диже дим домаћег димњака.{S} Она није умела, и поред својих лект |
| S} Послуга се обазривије понашала према домаћем учитељу.{S} Жандарм, на служби у министровој ку |
| не, била је већ као дете каћиперка и, у домаћим свађама, стално на страни своје мајке.{S} Рачун |
| прозор, и са одсуства присних ситница, домаћих успомена и дрангулија, хладан као дућан с намеш |
| а једног државног пушкара у пензији.{S} Домаћица, жена преко шесдесет година, још дурашна, труд |
| бризи око оца.{S} Труђаше се да накнади домаћицу кући.{S} Мела је собе, пропирала рубље, требил |
| а, агитујући међу сељанкама за отварање домаћичке школе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| амештајем и луксузом: постеља застрвена домаћом тканином и опкољена везеним јастуцима, орман од |
| им новинарским словима, у комбинацијама домина, у густом диму од дувана, величанствена визија м |
| се у читање новина, у пушење, у играње домина с првим кога сретне.{S} Али и ту, у тамним кафан |
| арица, захтевала је раскош министарских домова што се слабо поклапало са скромном суплентском п |
| о јако, немирно осећање, слично болу за домовином.{S} У његовој природи беше јако развијена чеж |
| управо преко ноћ, како су се надали на дому.{S} Краљ му је на дан венчања опростио само пола к |
| о на живот оца, где се снови не пењу ни донде докле се диже дим домаћег димњака.{S} Она није ум |
| се гледишта која, ако се усвоје, прете донекле целој згради, чије су темеље ударили Кеплер и Г |
| ојавао Остојић.</p> <p>Девојка се осети донекле увређена, те подиже главу.{S} Њен поглед се сус |
| ест година.</p> <p>— Хајде, испрати нас донекле, — чаврљала је рођака. — Не станујем далеко.{S} |
| је не предусрећу са збиљом коју је она донела.{S} Ђаци су се често шегачили са најсветијим ств |
| јевтине шљивовице.{S} Северњаци су нам донели, са својим брезама и саоницама, култ енергији, о |
| ставила да време реши нерешљиве ствари, донесе мелем на отворене ране.{S} Међутим, Вишња, здрав |
| </p> <p>Не чекајући одговор, стара жена донесе што је нудила.</p> <p>— Је ли ти сад боље?</p> < |
| више чекањем да будућност донесе или не донесе, нови друштвени склоп.{S} Требало му је нечег но |
| нуће ми на врх главе.{S} Једи шта ти се донесе.</p> <p>— Ја не могу ове француске сплачине, ако |
| ао задовољити више чекањем да будућност донесе или не донесе, нови друштвени склоп.{S} Требало |
| — насмеја се Бела, која у том тренутку донесе кафу.</p> <p>— Ћути ти, материна мазо — пребаци |
| <p>— А где вам стоје?</p> <p>Најзад их донесе: малене ножиће за воће, са оштрицом од месинга и |
| > <p>— Ју! — трже се девојка. — Младене донеси.</p> <p>Дечко устаде лењо и, клатећи се с ноге н |
| и да се нешто црно гиба на таласима.{S} Донесоше чакље, али оне беху кратке.{S} Радоје обеси та |
| почео у Паризу, пун научног оптимизма, донетог из Србије.{S} Доиста, кад се његов дух стварао, |
| /> Зборови су само позорница, решења се доносе иза кулиса; образована су удружења која ниједан |
| сузу не стиже.{S} Вели, ни кошуље му не доноси.</p> <p>— Па, купиће је, стара му мајка!{S} Чове |
| убу од фонографа и певао колико га грло доноси једну орфеумску песму која је тада била у моди.< |
| у двадесетој години научио да му живот доноси чист приход.{S} Његова је девиза: уживати и успе |
| ле слику за сликом преживелих догађаја, доносиле јој одјек млаких београдских вечери.{S} Тражил |
| јући се тек форме ради.{S} Из вароши се доносиле трубе платна, разне чипке, конци, свила, модни |
| изиономије трговачких помоћника који су доносили робу на избор, чудио се сложености црквене адм |
| ло, набацивала се земља, побијало коље, доносило се камење, грање.{S} Радоје је био први и овде |
| зоне</hi> т.ј. сваког пролећа и јесени, доносио је Лазаревић својој жени и најстаријој кћери шт |
| ега ништа не може да прође.{S} Вишњи је доносио међу првима новине, пропраћајући их стално какв |
| ело се неко раштркано село.{S} Ветар је доносио отегнуте сељачке гласове који се нису разбирали |
| <pb n="237" /> околним висовима, ветар доносио мирис од љубичице, пролетња јагњад блејала, жуб |
| не кажу истину.{S} Девојка је грицкала доњу усну, као да је хтела савладати изненадну жалост к |
| у једној старој наслоњачи.</p> <p>— Не допада ми се — рече најзад, са строгошћу у гласу — што |
| на снагу, те је већ имала потребу да се допада људима, и друго, што су је другарице, ћерке чино |
| ао преда се.</p> <p>— Узми га кад ти се допада! — рече, најзад, Вишња, и пружи му цвет.</p> <p> |
| мирис на јоргован.</p> <p>— Како ти се допада мој будоар ? — упита га девојка, насмехнувши се. |
| оравиној обали.{S} Погађала је да му се допада.{S} То јој би мило, али убрзо одби ташту жељу за |
| дић, човек од поверења.{S} Бели се јако допада.</p> <p>— Е? — зачуди се министар.</p> <p>— Да — |
| ирка је била лепа, али се супленту није допадала; опомињала га је сувише шара на зиду у девојач |
| превртљивом душом.{S} Што јој се некад допадало код њега, чинило јој се овог пута ружно, себич |
| <pb n="80" /> са њих све што му се није допадало, све што је кварило хармонију његове идеалне ж |
| поклич на освету, на буну.{S} Што му се допадало у тим тренутцима код Беле, то беше нешто више |
| к, непомирљив, напрасит.{S} Што се њему допадало, морало се допасти целом свету, па следствено |
| скав глас нешто природне женске жеље за допадањем.</p> <p>Младен га је позивао такође:</p> <p>— |
| узели би га за странца.</p> <p>Вишњи се допадао тај младић, жив, окретан, прав.{S} Ћерка једног |
| ио.{S} Он је био леп човек, он се морао допадати тој госпођици.{S} И као код свих природа које |
| проводаџише за прву прилику која им се допадне.{S} Ниједна мучна мисао није мутила њену душу.{ |
| као у миша, она би желела да се и њему допадне, јер је она, својом хромошћу завезана за кућу, |
| ра још чим га је видела... много јој се допала његова ученост, романтичан изглед...</p> <p>— А |
| чега да се женираш.{S} Тетки си се јако допала.{S} Вели, красна цурица.{S} Него, кажем ти — под |
| бог зна који пут.{S} Реченица о Радоју допала јој се посебице.{S} Осећала је дубоку захвалност |
| сит.{S} Што се њему допадало, морало се допасти целом свету, па следствено и његовој жени.{S} У |
| вити.</p> <pb n="230" /> <p>Вода је већ допирала до бедема.{S} У мокром мраку примећивали се ње |
| е почеше надолазити.{S} Из горњих места допирали су гласови о поплави.{S} Бујице однеле мостове |
| коју су нашли.</p> <p>Из трпезарије је допирало звецкање тањира и ножева.{S} После се чуше уда |
| амештају супружанске собе.{S} С поља је допирао хук плахе кише.{S} С времена на време млезеви б |
| шта.{S} Киша је пљуштала.{S} Са реке је допирао потмуо хук бујице и тежак мирис на одроњену зем |
| ара.</p> <p>Кроз широм отворене прозоре допирао је у собу весео шум Београда који се будио пред |
| После је дошла карта, обична поштанска дописница, испуњена јевтиним плавим мастилом, које је м |
| ав.{S} Да ли ће се спасти ?{S} Да ли ће допловити до мирних вода каквог гостопримног пристаништ |
| а <pb n="11" /> су крупне и врло лепе — допуни госпа Клеопатра своју ћерку; затим се обрати сво |
| врсте.{S} Њен главни задатак био је да допуни свога мужа тиме што ће његове сељачке склоности |
| и до краја своје претње, те ју је мајка допуњавала:</p> <p>— Чисти се из наше куће...{S} Још да |
| {S} Ту повучену опозиционарску породицу допуњавале су још две девојчице, близнакиње, с црвеним |
| гледала нешто неспретна, али то је само допуњавало њену лепоту и говорило да је она од оних про |
| кишобран над девојку и додаде:</p> <p>— Допусти!</p> <p>— Није потребно, Илићу — одби девојка. |
| ан.{S} А кад ти једног дана твоја срећа допусти да мислиш и на оно што је прошло, сети ме се по |
| ува границу и, под претњом смрти, да не допусти краљевом оцу улазак у земљу.{S} Реакција је пал |
| очарење ју је утврђивало у одлуци да не допусти свом обожаваоцу задовољство љубакања.</p> <p>— |
| ађе лепо место у државној служби.{S} То допусти Матовићима да се преместе у једну већу кућу.{S} |
| ла поукама и забранама. — Је ли слобода допустити оно што је недопуштено, укинути везе између о |
| и, па дођи ако можеш, а ако ти школа не допушта, а ти немој...{S} Боже здравља, видећемо се.{S} |
| и су девојке које хоће да се шале, које допуштају да се задиркују.</p> <p>— Хладна је као тести |
| нежним лицем девојке, чија хромост није допуштала честе изласке на отворено поље и сунце, она с |
| а који је хтела навести, збуњивала се и допуштала своме пријатељу да он формулише оно што је хт |
| вати.{S} Али му је то задовољство ретко допуштала госпа-Клеопатра, која је <pb n="118" /> волел |
| бнију ћелију, скинули му гвожђе с ногу, допуштали посете пријатеља.{S} Тек под зиму, Јован доби |
| S} Прочитане књиге и живот у престоници допуштали су јој по коју симпатију, пријатељство према |
| {S} Журно се облачила, спремала књиге и доручковала стојећи, а све је мислила о једном: о униве |
| егзистенције.{S} Она се чудила како је досад могла бити слепа, водити бесциљан живот, читати б |
| лагао појединости, освајала га је чама, досада, мрзовоља.</p> <p>— Ето тако — закључи — од како |
| раћао народу, чинио обећања, одрицао се досадањих доглавника који су га изневерили.{S} Као прво |
| а се обеси.{S} Кад му се то једног дана досади, он оде у суд, сврши све формалности око преноса |
| је живети неколико векова а да му се не досади.</p> <p>Међутим, Бела се није могла да свикне.{S |
| трајало неко време.{S} Ваљда се девојци досади та игра, те, кад једном закуца на врата и кад ре |
| S} Белешка је гласила :</p> <quote> <hi>Досадила му самарица.</hi> — Јуче око пет часова, Мића |
| ивот није био ружичаст.{S} Кад би му се досадило све, он је излазио изван вароши и лутао по око |
| изврши самоубиство због тога што му се досадио живот.{S} Повреде су лаке природе.</quote> <p>В |
| чиновник који је цигаром дувана убијао досаду.</p> <p>— Је ли ти жао Београда? — упита Радоје |
| > <div type="titlepage"> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“ - БЕОГРАД</p> <p>ДИМИТРИЈА ГАВРИЛОВ |
| сећао као риба која је из плитке барице доспела изненада у непрегледни <pb n="256" /> басен оке |
| на другарица, напротив, била је крупна, доста пуна за своје године, дубоких, угаситих очију, ми |
| ци.{S} Наша је кућа велика.{S} И затим, доста сам потрошила очевих новаца због школе.{S} После |
| реко излокане калдрме.{S} Свет измешан, доста сељака, а нарочито полусељака што су амали, таљиг |
| ећу дете да ми се мучи по паланкама.{S} Доста <pb n="262" /> сам се ја, због оног мог лудова, Б |
| г њих су се први пут завадили.</p> <p>— Доста с тим паприкама! — викнуо је млади муж једном кад |
| е прстом на тебе, луди створе?</p> <p>— Доста! — викну размажена девојка, која се била повратил |
| спремила за школу, видела је да још има доста времена.{S} Па ипак је готово трчала путем.{S} На |
| је пролазила врло пријатно.{S} Имала је доста друштва.{S} Није осећала Чедомирово одсуство.{S} |
| та леда.{S} И по околним кућама било је доста светлости.{S} Али шта је она била према блеску ко |
| ности нису тешке. <pb n="274" /> Има се доста времена.{S} Читам, посматрам, размишљам, учим дец |
| арима.</p> <p>— Добро.{S} Мени је иначе доста моје главобоље.{S} Само знај, нећу скандала у кућ |
| гу према светлости, па стаде рецитовати доста лепо:</p> <quote> <l>То је било у пролеће рано,</ |
| <pb n="179" /> крмачама, и наби на очи доста фин цвикер.{S} Он је метао те наочари кадгод је и |
| која се отвори пред њима.{S} То је био доста широк сокак, који је, иза леђа Двора, водио поред |
| код суда.</p> <p>У чокалиници се живело доста весело.{S} Кад нису критиковали митрополита што и |
| биле најскупље цене, али је купаца било доста, јер се знало да код њега човек неће бити преваре |
| немају своје куће.</p> <p>Света је било доста у главној улици и пред кафанама.{S} Људи су гласн |
| као у купатилу.{S} По тротоару је било доста света, оно лепог света што празником пре подне из |
| ругом попречном улицом, једноспратан, с доста високим сутереном, обојен жућкастом бојом која пр |
| десет година не роди ниједан ипак би их доста било...{S} У програму друга Толстоја само је посл |
| одговори, он се питао како ће јој писмо доставити.{S} Бојао се да јој не направи нове непријатн |
| едавала сва.{S} Парадоксална љубав чула достизавала је свој врхунац.</p> <p>Тада се зачу један |
| ад се његов дух стварао, природне науке достизале су свој врхунац.{S} Материјална природа и сил |
| рошио своје младе године радећи да буде достојан поверења које ће му се некад указати.{S} Од ле |
| за себе додаде:</p> <p>— Како свако има достојанства; један прост радник воли више смрт него по |
| ће више да носи цигље... то му је испод достојанства!</p> <p>— А како се уби? — упита онај из г |
| имећивао се кров варошке цркве, прост и достојанствен.{S} Све беше лепо, као дотле.{S} Тек што |
| м собом и видео у том тренутку цео свој дотадањи живот као једну слику, као једну представу.</p |
| 7" /> и ствари тако тесно везане за њен дотадањи живот.{S} Узалуд се девојка борила да се код с |
| д пуцњаве лагумова.{S} Парчад од камења дотеривала су до првих кућа.{S} У клисури, где је дотле |
| била створење које завиди, али та срећа дотицала је се неугодно.{S} Срце јој се стезало, њена д |
| коју је калемио.{S} Његова вика није се дотицала ситних слабости и рачуна.{S} Он је нишанио вис |
| она није имала <pb n="160" /> појма.{S} Дотле се Вишња чинила младићу жена-другарица која диже |
| рене главе и храмала јаче него икад.{S} Дотле су пркосили једно другом кад се сретну.{S} Данас |
| е ћудљиво како ће се то све свршити.{S} Дотле је онај други Илић, онај прави, онај који се виде |
| ту молио је оца да га упише у школу.{S} Дотле је сам научио читати и писати из сестриног буквар |
| отив.{S} Само тражи да свршиш школу.{S} Дотле нам иначе треба времена око девојачке спреме...{S |
| честитати.</p> <p>— А дотле?</p> <p>-— Дотле се може све десити.{S} У сваком случају припази н |
| времена ти ћеш видети друга.</p> <p>— А дотле?</p> <p>— Једи задовољно државни хлеб.</p> <p>— Т |
| ... ја ћу му први честитати.</p> <p>— А дотле?</p> <p>-— Дотле се може све десити.{S} У сваком |
| ј?{S} У сваком случају Вишња није знала дотле шта се дешавало са њеним драганом.{S} Она је седе |
| у крв улазила грозница нестрпљења; она дотле није била никад осетила ове болове и ове сладости |
| су до првих кућа.{S} У клисури, где је дотле расло дивље трње и аптовина, а мртву тишину оживљ |
| тно попуњавала.{S} Његово срце, које је дотле живело пустињачким животом идеала из књига, ужива |
| крај.{S} Његов несрећни геније, који је дотле владао овом водом, овим планинама, овим људима ст |
| а, као чежња.{S} Усред Београда који је дотле познавала: смерне породице у којим је наставала, |
| та који је предузимала и онога којим је дотле живела.{S} Она је била кћи Митра С. Лазаревића, б |
| весеље букне, у толико јаче у колико је дотле избегавано; момци су духовити, девојке приступачн |
| вом, узбудљивом, слађем од свега што је дотле окусила.{S} Сколише је поново мисли о Чедомиру, о |
| } Губила је и оно мало поштовања што је дотле имала према свом мужу, грдила га, понижавала, руш |
| бриге поред наоружаног стражара што је дотле располагао његовим животом и смрћу, па се слободн |
| љубављу, чежњивом и стидљивом, коју је дотле осећао према Вишњи.{S} Затим, чинило му се понека |
| гробу.{S} Тада би бацио књигу, коју је дотле држао у рукама, у гомилу осталих, дигнуо се брзо |
| } Видела је по њему рабатне чатрље које дотле није примећивала.{S} Велики женски шешири по најн |
| аве у материнству.{S} Те ствари су биле дотле далеко од Вишње као и сибирска поља.{S} Оне су је |
| шир који је већ губио форму.{S} Вишњине дотле безизразне очи запалише се од задовољства које се |
| ајући цигару.</p> <p>Ово питање није се дотле постављало девојци, те она одмах не одговори.</p> |
| нико није слушао.{S} Они који су му се дотле дивили највише, гледали су га сад попреко, мрко, |
| н радник.{S} Стало вас је скупо док сте дотле дошли.{S} Али још све муке нисте претурили.{S} Те |
| заспа са једним ђаволастим осмехом који дотле није био додирнуо њене усне.</p> <p>Сутрадан, Виш |
| ост њихових имена!{S} Једанпут су дошли дотле чамцем, који су најмили од неких рибара пред кафа |
| ти да се крене једним новим путем којим дотле није био прошао.{S} У осталом, многи његови друго |
| ="308" /> и покуша да поново заспи, као дотле, мирно, не мислећи ни на шта.{S} У једном тренутк |
| и достојанствен.{S} Све беше лепо, као дотле.{S} Тек што му се учини да се Овчар и Каблар зави |
| ним, дубоко уверена да је њен живот био дотле празан, недостојан ње као човека.</p> <p>Код куће |
| к себи.{S} Тада девојка опази нешто што дотле није видела: један готово правилан круг од свежег |
| вала да се отресе те узбуђености.{S} Њу дотле нису походили ти осећаји прижељкивања; у њеним пр |
| је поново рођена.{S} Слободно је могла доћи кући, слободно отићи од куће.{S} Слободно изабрати |
| живот необичан, јак, велики.{S} Он мора доћи.{S} Ја имам времена.{S} Ја не смем живети обично.{ |
| је ко тада у опште мислио шта ће после доћи!</p> <p>У тим идејама свршио је прве две године.{S |
| > <p>— Можда различним путевима може се доћи до истине.{S} Можда метафизичари имају право.{S} М |
| ћ не одговори ништа.{S} Осећао је да ће доћи нешто горе, нешто страшније од увреде, нешто што с |
| доћи... тата ће доћи... је л’ те да ће доћи?...</p> <p>Госпођа Матовић се такође придруживала |
| p>Вишњино срце залупа јаче.{S} Можда ће доћи писмо.{S} Какав ће то радостан дан бити за њу!</p> |
| вљала:</p> <p>— Тата ће доћи... тата ће доћи... је л’ те да ће доћи?...</p> <p>Госпођа Матовић |
| и нарочито понављала:</p> <p>— Тата ће доћи... тата ће доћи... је л’ те да ће доћи?...</p> <p> |
| уложити у борбу за слободу.{S} После ће доћи остало само по себи, ако је ко тада у опште мислио |
| то ново, изненадно, добро, нешто што ће доћи и изменити, окренути њен живот на боље.{S} Међутим |
| капије.</p> <p>— Па кад ћеш ми једанпут доћи? — пребаци Каја своме рођаку. — Бога ми се љутим.{ |
| ећао нечег:</p> <p>— Не... не, ти нећеш доћи на Велику Школу.{S} Ти нећеш бити довољно јака да |
| ва сопствена срећа <pb n="18" /></p> <p>доћи ако буде што школованији, што начитанији.</p> <p>Ш |
| од имају на новине и брошуре, читају на дохват популарне књиге, не пишу ништа, полажу много на |
| овора, окрену се нагло на здравој пети, дохвати се отворених врата, и, поклецнувши само једанпу |
| оје се јављало на огледалу.{S} Затим се дохвати за главу и растрже плетеницу.{S} Плава, свилена |
| и осећаје које је изазивала.{S} Тада он дохвати књигу, баци је у угао иза себе, и, као да је хт |
| да седне за кујнски сто и једе што прво дохвати.{S} Али му је то задовољство ретко допуштала го |
| поздрави их по свом обичају.{S} Они се дохватише шешира и изађоше на улицу.{S} Али тек што се |
| остан дан бити за њу!</p> <p>Пред пошту дохрама <hi>новинар</hi>.{S} Тако се у Чачку зове разно |
| ћка, већ у постељи.</p> <p>— Похитај... доцкан је.</p> <p>Матовић се био упола свукао, па заста |
| це и рече:</p> <p>— Хајдемо у варош.{S} Доцкан је.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| } Она га одгурну инстинктивно.</p> <p>— Доцкан, Илићу — рече затим. — Твоја жена је још твоја.< |
| да пребегне у Турску.</p> <p>Илић стиже доцкан кући, па сутрадан јави директору да је болестан, |
| Вишња се опет играла кумаша са Милевом, доцније везла, плела и ћаскала по обичају.{S} Остојић ј |
| дружљиви и безлични, ови млади људи су, доцније, махом главе парламентарних режима.</p> <p>Друг |
| ан венчања опростио само пола казне.{S} Доцније, дали су му удобнију ћелију, скинули му гвожђе |
| је прошлих две године плаћао уредно.{S} Доцније нађе две три лекције и живљаше скромно, у мален |
| т сати пуштале се школе.{S} Четири часа доцније звонила је вечерња.{S} Једна чета војника марши |
| ак девојкама!{S} Бога ми, Бела, пази се доцније, не пуштај га далеко од себе!</p> <p>Бела се це |
| ханџије на цариградском друму, који се доцније обогатио, и оца, родом из једног златиборског с |
| а, у преводу неког Грка, чије је име, и доцније, с муком изговарао.{S} Читао је све што му до р |
| шавао се ко је југ, а ко је север.{S} И доцније није никад заборавио што је ту научио.</p> <p>З |
| рече Вишња, и истрже руку.</p> <p>Па и доцније, она је избегавала ова миловања, као да је осећ |
| Разлози, објашњења не помогоше.{S} Тек доцније је сазнао, да владино одобрење није било у пита |
| p> <p>— Да, боље да се кају раније него доцније.</p> <pb n="199" /> <p>Матовићка не хтеде наваљ |
| традан, Вишња се дигла из постеље нешто доцније него обично.{S} Журно се облачила, спремала књи |
| би умели казати.{S} Младић се сећао тек доцнијих тренутака, кад су били одмакли далеко од униве |
| рви пут видела свога драгана са његовом доцнијом женом?{S} Да ли осети жеђ за осветом или свире |
| аниш.{S} А занатлија?{S} Рано се дигни, доцно лежи, а кад остариш не можеш да радиш, па куд ћеш |
| <p>— Није лепо да се девојке задржавају доцно у вароши — приговори јој стара жена.</p> <p>— Не |
| пији.</p> <p>— Шта је с тобом, Вишња? — дочека је. — Озбиљно сам се уплашила.{S} Где си била по |
| ој приђе.</p> <p>— Ја сам љута на вас — дочека га Бела, држећи непрестано само главу промољену |
| говорити за ручком о сељацима, те једва дочека кад се Бела умеша, и рече:</p> <p>— Знате, отац, |
| .{S} Презао је сваког тренутка да га не дочека љутито лице њеног оца или мајке и да му, уз засл |
| ава окрене на јаз.{S} Али се пролеће не дочека.{S} С јесени поче да пада киша.{S} Падала је из |
| фане избацише једног пијаницу.{S} Он се дочека <pb n="249" /> на руке, па поново паде и праћака |
| анцеларијама.</p> <p>— Краљ се верио! — дочекала га је Бела у кујни, у коју се прво ступало при |
| /p> <pb n="25" /> <p> — То није много — дочекала га је сестра — млад је, леп је, образован, има |
| {S} Ко ће у то да верује!...{S} И то да дочекам у својој рођеној кући, гром вас спалио... од чо |
| имао спокојне очи и замрљан потпис.{S} Дочекао га је с одмереном љубазношћу и одредио му да пр |
| шта сам добио, шта сам очекивао, а шта дочекао, многе ствари које ме тиште и које могу рећи са |
| е кући око пет сати из јутра, пијан.{S} Дочекивао је нову годину с друговима, па га пиће превар |
| апреже све што јој је остало од свести, дочепа чаршав са постеље, пребаци га преко своје другар |
| , не да би је начинио бољом, него да је дочепа у своје шаке.{S} И он не жели власт да учини доб |
| они не траже много.{S} Највише, да се, дошав на власт, провезу преко Теразија на фијакеру, кој |
| ући јој:{S} Бела.{S} После ове девојке, дошао је Младен, бистар дечко, али ленштина, склон свим |
| удента бледих образа и поноситих очију, дошао неки други младић који би био његова пуна супротн |
| Био је у првој години Велике Школе.{S} Дошао је кући око пет сати из јутра, пијан.{S} Дочекива |
| последње речи гласно.</p> <p>Ударац је дошао тако изненада, био тако јак, суров, да она не осе |
| ва, још прве године.{S} Мој колега беше дошао такође право из школе.{S} Здрав, млад, ни ружан н |
| ам о томе у апсу размишљао дуго, па сам дошао до закључка, да се велика зла не чине намерно, с |
| емократији, који је почео још кад је он дошао на власт, развио се до своје потпуности.{S} Некол |
| још, њу једину, њу саму.{S} Кад би тако дошао најзад до решења шта да јој одговори, он се питао |
| а се узму, човече? — одврати му жена. — Дошла Ката данас, па као да се у црно завила, плаче, су |
| ћеш ли слатко и воду?{S} Сад је девојка дошла са бунара.</p> <p>Не чекајући одговор, стара жена |
| ије жена.</p> <p>Било је пролеће кад је дошла у то село.{S} Трипут је потом глог обелио.{S} Три |
| с натписом радње њеног оца.{S} После је дошла карта, обична поштанска дописница, испуњена јевти |
| жда сам газда-Митар правио.{S} Затим је дошла опет једна карта, са сликом неке велике зграде и |
| њавао је разлог што су зрнца философије дошла на та непосвећена места, смешећи се као дете.</p> |
| на душо, поново у тих живот одакле си и дошла.{S} Остави пук и друштво нек сами воде своју бриг |
| била изузетак.{S} Она је одржала реч и дошла тачно.{S} Баш кад сказаљке на сату једне оближње |
| шапутао јој је унутрашњи глас. — Ти си дошла у њега весела као срна, <pb n="243" /> побегла си |
| о на ум да је диже.{S} Полиција је само дошла, учинила увиђај и очистила њене остатке, гомилу з |
| ик.{S} Стало вас је скупо док сте дотле дошли.{S} Али још све муке нисте претурили.{S} Тек стој |
| сеоске учитељице и маловарошани који су дошли о распусту да виде Београд, беспослени радници, с |
| > <p>Илић не одговори ништа.{S} Били су дошли до оног долапа, па се спустише низ једно брдашце. |
| сличност њихових имена!{S} Једанпут су дошли дотле чамцем, који су најмили од неких рибара пре |
| ећи се као дете.</p> <p>У тим приликама дошло је Илићу прво писмо од Вишње.{S} Оно је било у је |
| а узбуђено.</p> <p>Илић осети да је сад дошло оно велико, оно страшно, језиво што је очекивао.{ |
| је био тек изгрејао.{S} По небу које је дошло врло плаво блудели су облаци час бели, час жути, |
| јева душа, и збуни се.{S} Сунце је било дошло према њима.{S} Ствари око њих бацале су велики хл |
| : шта ћете и кога тражите ?{S} Слобода, драга, мила слобода, пун идеал тога појма, тако присног |
| ла је младу девојку. </p> <p>— Удај се, драга Вишња — продужи Аница. — Удај се што пре.{S} У жи |
| што синоћ у мраку није могао.{S} Његова драгана није била више шипарица какву ју је оставио.{S} |
| љ!...</p> <p>Она је сад презирала свога драгана, тога човека са ногама као у роде, с претенциоз |
| да је у тој улици први пут видела свога драгана са његовом доцнијом женом?{S} Да ли осети жеђ з |
| евојка обави десну руку око врата свога драгана, а левом придржаваше књигу према светлости, па |
| Мама! — промуца девојка у одбрану свога драгана.</p> <p>— Ћути ти, ти... како да те назовем?... |
| ће моћи рећи:</p> <p>— Она је била моја драгана.{S} Ја сам је грлио.</p> <p>Стога она није очек |
| осу. ~</p> <p>Заман је Вишња звала свог драгана.{S} Њега није било више међу живим.{S} Остало ј |
| роведе по неколико дана не видећи своје драгане.{S} Трудио се да не мисли на њу.{S} Хтео је да |
| је знала дотле шта се дешавало са њеним драганом.{S} Она је седела у Чачку и стално чекала њего |
| сто тако лако као и тај сан за идеалном драганом: он је био само сиромашан ђак, без родбине, бе |
| пред очима младићевим кад угледа своју драгану!{S} Све се изгуби, потону у неку сребрну прашин |
| едном тренутку, зажелевши да види своју драгану, да је види целу, разголићену, остављену њему н |
| ренуцима, Илић је, безмало, мрзео своју драгану и веровао да га она мрзи.{S} Сваки њен покрет к |
| на којем је Илић пољубио први пут своју драгану.{S} У врх пута стајала је још она клупа на <pb |
| је налагало бар да извести своју бившу драгану и уштеди јој муку од сазнања, наглих и из друге |
| S} Нешто се морало говорити.{S} И двоје драгих испунише ту тишину, пуну неказаних ствари, приме |
| паланчанку пуну одушевљења, писца свих драгих карата и писама које је добијао.{S} Она га је та |
| тупиле место блиставој светлости као од драгог камења.{S} Јата врана бунила су се по уличном др |
| ављаш опет стварност.{S} То се догађа у драмама и романима.{S} Немогуће, Илићу; није то више за |
| их за руке, приближи им главе, на нешто драмски начин, загрли их обоје и рече весело, као да је |
| тва присних ситница, домаћих успомена и дрангулија, хладан као дућан с намештајем.{S} Вешт посм |
| а, флакона, кутијица, укосница, осталих дрангулија разног облика и боје.{S} Собу је испуњавао ј |
| и брачни пар.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — драо се поред њега поносно најмљени рабаџија.</p> <p>То |
| ачка војска по ђачким зборовима, где се драо и скакао на први знак <hi>вође</hi>.{S} Потписивао |
| оћи и влази.{S} Једна камара неисечених дрва рогушила се у сенци коју је правило крило универзи |
| ликовала: једна је била гвоздена, друга дрвена, трећа на ногаре.{S} Ту собу је могла обитавати |
| ак окрену и погледа у војнике, у њихове дрвене стражаре, па онда у кућу, али испод ока... као д |
| о селу мотиве са чарапа, ускршњих јаја, дрвених кашика, агитујући међу сељанкама за отварање до |
| д дасака, обојене у српску тробојку и с дрвеном јабуком на врху.</p> <p>— Шта му је то сад? — у |
| да виде да је то узалуд, наслони се на дрвену држалицу и изгуби се, гледајући тупо у воду.{S} |
| ми и гранама једне оголеле липе.{S} Иза дрвета затезао се крајичак неба, по чијем је плаветнилу |
| ћивао га у живот природе, где се дрво с дрветом бори за што више сунца.{S} Понекад би се забора |
| рави.{S} Општина је била посадила нешто дрвећа, али као што је то обичај, дечурлија и пуштена с |
| {S} Шетачи се враћали у град.{S} Између дрвећа хватао се дуг и весео летњи сумрак у виду танке, |
| обала је била ниска, пошумљена барским дрвећем црног зеленила.{S} По ритовима виделе се усамље |
| оје корито одроњеним каменом, ишчупаним дрвећем, нанетим балванима, бурадима и пластовима сена, |
| ле око телефонских жица.{S} Под уличним дрвећем простирали се дебели теписи од лишћа црвеног ка |
| пријатна заклоништа, засађена лиснатим дрвећем, испод којих се налазе клупе за одмор.{S} Зашто |
| .{S} Јата врана бунила су се по уличном дрвећу, дизала се у вис, кружила неко време, па опет сл |
| је, упућивао га у живот природе, где се дрво с дрветом бори за што више сунца.{S} Понекад би се |
| ијали су испод румене, свеже губице као дрво под покислом кором.{S} Зграда Велике Школе бацала |
| а раширимо <pb n="43" /> своје срце као дрво своје олистале круне, да се и ми страсно заборавим |
| } Ни ту се није осећао срећан.{S} Какво дрво, пут, бара каква опоменула би га своје другарице.{ |
| онимо се негде, ако хоћете... под какво дрво, у ону кућу у врх пута? ---—</p> <p>Млади човек је |
| астајала све већа тишина.{S} Једно бело дрво, које се оцртавало пред њима, губило се све више у |
| ’те човека!...{S} Пробисте му уши вашом дреком.</p> <p>Од лекције није било наравно ништа.</p> |
| посао и честа рађања, од те вароши која дрема на пригревици украј Мораве.{S} Покушавала је да в |
| , заруделим плодом.{S} Остојићев султан дремао у својој кућици, вртио репом и хватао устима мув |
| уном Ламарка, Кеплера, Њутона, Галилеа, Дрепера, Хемхолца, Спенсера, Ренана, Герхарта, Ампера, |
| ло и све друго: његови ближњи, друштво, држава, човечанство; он је све то видео у своме ја; то |
| ма за машине даје ми повољне услове.{S} Држава има рачуна да нам опет притекне у помоћ...{S} Ми |
| ла.{S} Акције су се добро уписивале.{S} Држава је помогла друштво кредитом.{S} И већ се с проле |
| че, из школе ћете ући право у живот.{S} Држава ће вам поверити један посао.{S} Ваша породица, д |
| итању држава и виши интереси, до ђавола држава и виши интереси!</p> <p>— Ту је народ, коме њего |
| ари начинити његовом.{S} И место што му држава одузима последњи грош ради чегртања скупе и неко |
| ли се одрећи те користи кад је у питању држава и виши интереси, до ђавола држава и виши интерес |
| гији, Енглеској, у другим индустријским државама, ја бих се сав посветио класној борби.{S} Али |
| ер лију сузе за одбеглим пленом...{S} У државама где је оморина, тежак, загушљив ваздух, прво, |
| ве погледе о породици, о браку, о улози државе у материнству.{S} Те ствари су биле дотле далеко |
| 48" /> од њега, они од којих зависи ток државе и друштвеног живота, не усвоје Чедино мишљење?{S |
| политике, о народу, задацима Србије као државе и земљорадничком осигурању, о којем је писао јед |
| ачуна.{S} Демократске теорије о уређењу државе које су стизале са Запада нађоше у том незадовољ |
| е она као директора не може да тиче.{S} Државна служба долази на прво место...{S} Прописан прог |
| <p>— Моја је струка...</p> <p>— Ово је државна служба — прекину га директор суво — има, на прв |
| .{S} Лепо су се сложиле.{S} Поделиле су државне квартире на два одељења.{S} У једном су намести |
| ога ти — одврати госпођа — ту је устав, Државни Савет, народна љубав.</p> <p>— Народна љубав!.. |
| бубу и мислити... ко зна на кога!{S} На државни удар... на професора коме у том тренутку скидај |
| не оде даље од бриге за насушни хлеб и државни порез.</p> <pb n="142" /> <p>Њу пак, одушевљава |
| аш одмâх после његове свадбе удари нови државни друм преко његовог дела очевине, те са сумом ко |
| а распала.{S} Да се тако продужило, цео државни буџет <pb n="261" /> не би био довољан да зашти |
| > <p>— А дотле?</p> <p>— Једи задовољно државни хлеб.</p> <p>— Ти ми се ругаш?</p> <p>— Не, Или |
| јој сврати пажњу.{S} Она позна да је то државни фијакер по кочијашу, који је носио униформу сас |
| и утисак неког од оних наших неписмених државника из доба ослобођења.</p> <p>— Пиши јој — рече, |
| оком настрешицом, изолученим прозорима, државним грбом над сниским вратима.{S} То је пошта.</p> |
| тим пафтама, које се данас виде само по државним канцеларијама.{S} Према постељи, у венцу од те |
| бе од неродице, од учмалости, од многих државних, окружних и општинских дажбина.{S} Свет даје и |
| своје врсте; док су његови другови били државници, научари, песници <foreign xml:lang="la">in < |
| .</p> <p>То је била скромна кућа једног државног пушкара у пензији.{S} Домаћица, жена преко шес |
| љају, постављају, мешају се у све гране државног живота.</p> <p>На том месту тротоар је био уза |
| ма, а они нису у стању да се одрекну ни државног фијакера!</p> <p>Али младој бунтовници беше сп |
| о и откривао и оно што је у партији или државној служби сазнао у поверењу.{S} Тако рече једног |
| ног, и ако их је било много луђих.{S} У државној служби није нашао места, и ако су тамо постављ |
| Ја се озбиљно бринем за ваш опстанак у државној служби — приметио му је директор.</p> <pb n="2 |
| а другојачије него му нађе лепо место у државној служби.{S} То допусти Матовићима да се премест |
| зи стална пометња, анархија, јаловост у државној управи.{S} Ако је скупштинска већина хомогена, |
| е, начинио <pb n="299" /> је каријеру у државној служби.{S} Он пак био је први ђак у сваком раз |
| ће изаћи на пут, свршити школу, добити државну службу, па да проведе на миру старе дане уз син |
| у трговину у Београду, па онда прешао у државну службу, добивши за преписача у Ваљеву, где је н |
| рује индивидуализам који руши фамилију, државу, води се политика која издиже махом медиокритете |
| рирода.{S} Треба му показати делом, ову државу у ствари начинити његовом.{S} И место што му држ |
| е оријенталне сатрапије начинити правну државу.{S} Ја се чудим како на то нисмо раније мислили. |
| у матроску блузу од обичне материје.{S} Држала је руке у крилу. <pb n="52" /> На глави јој је б |
| {S} Очи се рашириле жалосно.{S} Уста је држала отворена.{S} Видела се оба реда зуба.{S} Усне се |
| , жута у лицу, готово као цвеће које је држала у крилу. — Али је живот чудан, комшија, тако чуд |
| од простог сламног шешира.{S} У руци је држала један крупан цвет на подугачкој гранчици.</p> <p |
| <p>Диже се полако.{S} Ноге су га једва држале.</p> <p>— Можда ће то бити једино добро које сам |
| лади момци у озбиљној, плавој униформи, држали су пушке о рамену и бленули неодређено у празнин |
| е да је то узалуд, наслони се на дрвену држалицу и изгуби се, гледајући тупо у воду.{S} Мртвачк |
| нешто од ње.</p> <p>То ново расположење држало ју је све док се не виде с Кајом.{S} Она хтеде п |
| а и људи, лепих, задовољних, срачунатог држања сукње или цигаре, весела лица, охолог погледа и |
| андарма, крупну главу, црне веђе, круто држање, набељене образе и офарбану косу; посебно је ист |
| једна дуга шетња, испрекидана часовитим држањем под руку и по којим пољупцем... пољупцем брзим, |
| оложеним испитима, ласка јој на отменом држању, доказује колико је већ велика девојка и да су ј |
| лом човечанству.</p> <p>Кућа у којој је држао кондицију налазила се при врху Крунске улице.{S} |
| ушци, тапкали по сапима.</p> <p>Арап је држао високо своју лепу главу, и није хтео да погледа т |
| С. Лазаревића, бакалина.{S} Њен отац је држао дућан у главној улици коју чини у тој вароши пут |
| .{S} Тада би бацио књигу, коју је дотле држао у рукама, у гомилу осталих, дигнуо се брзо и отрч |
| иде у дечју собу, где је Чедомир обично држао лекције.{S} Она је била испуњена трима постељама, |
| сила је редовно послужење кад је младић држао лекцију њеном брату, позивала га на ручак још јед |
| иротињске кафанице, где је један од њих држао <pb n="24" /> агитационо предавање.{S} Он је био |
| звезди своје место и пут којега се мора држати.{S} Измерила је сунце, пронашла материје од који |
| ачиће писати и читати, Богу се молити и држати се чисто.{S} Живот јој је текао готово спокојно |
| тно спуштени и с фигурама купидона који држе венце испод прозора, овај је дом чинио леп и отмен |
| >— Ја сам љута на вас — дочека га Бела, држећи непрестано само главу промољену кроз врата.</p> |
| че брзо, усплахирено:</p> <p>— Ево, на, држи — и предаде јој све од свог рукописа што је рукама |
| их винограда, она поји целу нашу земљу, држи је моћним својим жилама као нераздељиву целину, ст |
| другом сестрицом.{S} Она је требала да држи под присмотром обе девојчице те да тако олакша пос |
| ам кажем — удари гласом Матовић, као да држи предавање — истину не треба крити; треба је послуш |
| , него тако... ради саме власти и да је држи у својим рукама, као тврдица златнике, и да се све |
| анина и одрпаног сељака, оно управо што држи целу пирамиду друштва и који најтеже осећају њен т |
| после неколико тренутака. — Празна је, држим само неколико венаца лука.</p> <p>— А шта ћеш му |
| е своје право.{S} Невин у ствари, он је дрзак у речима.{S} Он је радикал, демократ, социјалист, |
| је писало неједнаким словима: „Збогом, Дрино водо, ја одо’!“</p> <p>Вишњино срце залупа јаче.{ |
| утра, на неколико запаљивих речи каквог дрипца, заурликаће ти; доле с њим!...{S} Него нека млад |
| грубо су одскакали од тарница што су се дрмале и <pb n="247" /> тресле преко излокане калдрме.{ |
| Била сам охола, горда, па чак и по мало дрска.{S} Ја сам га одбијала...{S} Какво чудо ако је по |
| чнике.{S} Она је била кадра да скочи на дрског човека, као мачка.{S} Али кад би се растали, она |
| ећеш вратити отуда! — приговарао јој је друг.</p> <p>— Ја ћу се вратити, Чедомире.{S} Ти ћеш ви |
| ња могао му је позавидети многи старији друг; чак и понеки професор није имао те ширине у образ |
| варају никад. „Мени треба један искрен друг“ — хтео је рећи — <pb n="73" /> „једна жена као шт |
| , то беше њена симпатија, далека, нова, друга љубав која се приближава.{S} Ипак нешто у души го |
| ка разликовала: једна је била гвоздена, друга дрвена, трећа на ногаре.{S} Ту собу је могла обит |
| еби:</p> <p>— Он се вара.{S} Њему треба друга жена... жена која ће се посветити цела његовом де |
| а поборница, није могла да схвати свога друга и питала се откуд долази ова промена.</p> <p>Чедо |
| се одушевљавала тој поверљивости свога друга оним унутарњим пламеном, који је палио њене мирне |
| а од њих опусти крила и паде у рит; она друга прну у вис, па се врати, начини два три круга изн |
| ва девојке која му је нудила што му она друга није могла дати.</p> <p>— Понови још једанпут те |
| еле тице једна за другом, као два добра друга; пуче пушка; једна од њих опусти крила и паде у р |
| исли заједно са споменом на свог бившег друга.{S} Беше се упутила универзитету, али се <pb n="1 |
| </p> <p>Вишња је тада управљала на свог друга горак поглед који је значио разочарење, и ћутала. |
| у варош.{S} Срео би тада овог или оног друга.{S} Они су били весели, безбрижни, они су се разг |
| у вилинско коло?</p> <p>— Кажу — додаде друга девојка, великог носа и зелених очију — која нага |
| та где је пао леш као да га тражи; пуче друга пушка; тица се изви над Дунав, одлете у ваздух и |
| еће, значи да није за њу, па ће гледати друга посла.{S} Шта је мени шкодила слобода, кад сам ра |
| ст.{S} После ових времена ти ћеш видети друга.</p> <p>— А дотле?</p> <p>— Једи задовољно државн |
| ј оживљавао небесно плаветнило.{S} Како друга светлост бледи пред њим, јадна, мутна светлост на |
| ипак би их доста било...{S} У програму друга Толстоја само је последња тачка добра, јер је диг |
| ети се рођака. — Да ти представим: моја другарица, Вишња Лазаревић...{S} Па како ми живиш, што |
| , глас јој је дрхтао, бојала се да њена другарица не сазна шта о овом узбуђењу које је рило по |
| озбиљна кад је ово говорила, те се њена другарица не усуди да се успротиви њеним разлозима и да |
| ктичну жену и срећну мајку.</p> <p>Њена другарица, напротив, била је крупна, доста пуна за свој |
| .{S} Шта је она била сад њему до обична другарица, пријатељица, познаница чак!{S} Како се она м |
| ко догађаја, да су јој успомене које је другарица спомињала изгледале тако далеке, бледе, ситне |
| уплент је ваљао у мислима оно што му је другарица рекла и понављао у себи:</p> <p>— Општи ниво. |
| купштини је нашла Вишња неколико својих другарица из девојачке школе.{S} Међу њима је била и Ка |
| ће, али, пренета у ситне интриге удатих другарица, захтевала је раскош министарских домова што |
| .{S} Дотле се Вишња чинила младићу жена-другарица која диже човека на посао, пружа му подстрека |
| пар.{S} То су били махом ђаци са својим другарицама, радницама или газдаричиним ћеркама, млад с |
| д је суверен.</p> <p>— Народ су бирачи, другарице, а бирачи су људи.{S} Сваки од њих има по јед |
| p> <p>У школи је било као сваки дан.{S} Другарице су говориле како се нису спремиле за овај или |
| вао им баштице за цвеће, позивао њихове другарице на седељке; нико није умео лепше од њега да н |
| да се допада људима, и друго, што су је другарице, ћерке чиновничких и осталих такозваних углед |
| , пут, бара каква опоменула би га своје другарице.{S} Њено запаљено лице с мирним угаситим очим |
| хтав, девичански поглед на рођака своје другарице.</p> <p>Зауставише се код Кајине капије.</p> |
| тога млада девојка не исмеја план своје другарице.{S} Само, она нађе за добро да је опомене:</p |
| ршав са постеље, пребаци га преко своје другарице, клече поред ње, подиже јој главу својим изан |
| оцена.{S} Она посумња у искреност своје другарице.{S} Упита се да Каја није суревњива што се он |
| > <p>Каја није примећавала забуну своје другарице.{S} Узела ју је за обе руке, и понављала:</p> |
| осио кариране панталоне, а еманциповане другарице гризле переце поред најпомоднијег света на ул |
| одсуство.{S} Нарочито је ишла код једне другарице, код које се скупљало друштво по моди руских |
| ка галама, начитани другови, одушевљене другарице, ђачки скупови, дуга бдења, па и саме ноћне с |
| инстиктивно и не одговори ништа.</p> <p>Другарице избише на Теразије.{S} С обе њихове стране пр |
| несе та струја нових нада, него исприча другарици у кратко све шта му се десило од како су се р |
| од науке, тамо у ту сивину, ка његовој другарици, у њен заборав.{S} Млади човек не поче свој г |
| ку.{S} Кад се окренуо и пошао ка својој другарици, она је стајала сама у зраку пуном кише.{S} С |
| е би се разонодила кад би отишла својој другарици, Милеви, ћерци једног златара, чији је дућан |
| хтела отрести тих осећаја, рече својој другарици;</p> <p>— Како народ погађа шта је лепо!{S} О |
| а, подиже глас и рече изазивачки својој другарици:</p> <p>— Он ме саветује да продужим школу и |
| p> <p>Вишња се хтеде подсмехнути својој другарици, али се не усуди.{S} У њеном <pb n="216" /> к |
| целом прошлошћу.{S} Дала је реч својој другарици да јој проводаџише за прву прилику која им се |
| а, и тек пошто се први час сврши, упита другарицу без неког нарочитог повода:</p> <p>— По чему |
| ктрични трамвај <pb n="268" /> је носио другарицу његових младих дана у правцу Врачара.</p> <p> |
| е, ходи да ти представим моју најмилију другарицу...</p> <pb n="240" /> <p>Учитељ приђе, додирн |
| нт обриса пажљиво седиште и позва своју другарицу.{S} Она седе весело тако да јој обе стопале о |
| p> <p>Каја подиже главу и погледа своју другарицу расејано.{S} Чудила се томе питању, јер је то |
| добро.</p> <p>Млади човек погледа своју другарицу право у лице; она не спусти очи.{S} Она је би |
| /> апстракцијама, али, кад угледа своју другарицу у визији природних елемената, он се упита нех |
| у младића.</p> <p>Он спази такође своју другарицу, покуша да окрене главу на другу страну, али |
| {S} Аница потрча хитро да поврати своју другарицу.{S} Али, на пола собе, она се заустави као за |
| отпочети присан разговор, упитати своју другарицу како је провела тих неколико месеци од како с |
| не.</p> <p>Чедомир погледа поново своју другарицу.{S} Она се била изгубила у мисли.{S} Тек, јед |
| p> <p>Дрхтећи, Вишња је гледала у своју другарицу и није речи могла рећи.</p> <p>— Удај се, сла |
| т.</p> <p>Илић погледа зачуђено у своју другарицу.</p> <p>— Откад ти поста таква непријатељица |
| зрацима сунца.{S} Он узе за руку своју другарицу; брзо се трже, њена рука била је хладна као м |
| Вишња гледајући расејано у своју давну другарицу која се није заустављала у причи о својој сре |
| тац као разлог.</p> <p>Испросио је њену другарицу Милеву, па је даље писао Вишњи да се не љути, |
| а да нико не нађе у њему чега другог до другарских саопштења.{S} Његов одговор пак није се мога |
| у срећу, пошто-пото, и с <pb n="165" /> друге стране нужности друштвеног живота онаквог каквог |
| итета били су се растурили куд који.{S} Друге није стекао.{S} Остао је још Зарија Ристић, вечит |
| догађаје са много искреног сажаљења за друге, а са пуно дубоке жалости за себе.</p> <p>Мајка ј |
| тва, правиле су пошалице на рачун једна друге, трбушати катихета им се чинио врло знаменита лич |
| не би још јача што су је изазивала уста друге девојке.{S} Он осети готово перверзан занос од те |
| о рећи.{S} Али су њега сад одушевљавале друге мисли, обузимала га је ватра, осећао се задовољан |
| уштеди јој муку од сазнања, наглих и из друге руке.{S} Он ју је жалио.{S} Погађао је шта ће се |
| .</p> <p>— Колегинице ? — чу се глас из друге собе.</p> <p>Стара девојка понови још једанпут:</ |
| пропадање.</p> <p>Са том мисли почеше и друге да се враћају у младићеву главу.{S} Он опази у Ви |
| , овог сељака.{S} Он можда нема да купи друге чакшире.{S} Али зашто их не закрпи?...{S} Бар то |
| их мирно, као да се то тиче неке сасвим друге личности; радознало, <pb n="201" /> као да је хте |
| едала је своју слику, слику не ње, него друге жене, не жене, него нечије наготе.{S} Њене очи су |
| љајући да звижди.</p> <p>По тротоару, с друге стране, ишле су две жене, с марамом на глави, чиј |
| теве за најшире грађанске слободе.{S} С друге стране, круна се опијала са нешто релативног успе |
| ним венцем удаљених планина у дну.{S} С друге стране, обала је била ниска, пошумљена барским др |
| ова клупа је била најлепша у вароши.{S} Други су седели на сандуцима, на даскама закуцаним на н |
| или силом свакодневног рада с децом.{S} Други <pb n="263" /> су се губили у тричарије, уживали |
| се ништа није <pb n="136" /> десило.{S} Други пут би се дурила без раззлога, очито га избегавал |
| во. — Али, ми смо још ту, ми живимо.{S} Други не заборављају своје мртве, а зар ми живи да се з |
| зашла у варош — одбрани се девојка. — А други?...{S} Брига ме је!</p> <p>— Не, Бела, то није та |
| <p>— Нека им је алал! — поклапали су га други. — Раде, брате мој, па све варнице искачу.</p> <p |
| ћем, селидбама с једног краја Србије на други, отпуштањима из службе, бежањем у иностранство, с |
| се превртала са једног краја постеље на други.{S} Било јој је тешко и пријатно.{S} Тешко, јер ј |
| мена не измаче младој жени, те скочи на други предмет, на своју школу, на децу.</p> <p>— Имам т |
| тво <pb n="181" /> духа и питала се шта други мисле о њој.{S} Она је знала да је неко од њених |
| јој је муж врло тврдоглав.{S} Стога узе други пут, прими од његовог говора што је ишло у корист |
| Ту смо се крили од Турака — додавао је други — а гле ти сад чуда!{S} Хвалимо те, Господе, вели |
| ишта.</p> <p>Она га је волела, те би се други на његовом месту можда знао користити том њеном с |
| ебама, расподељује своја средства.{S} И други: немиран дух, заљубљен у бескрајност, фантаст кој |
| мре.{S} Овај народни борац, као и многи други, доживео је пред смрт велика разочарења.{S} Расце |
| арија, ако будем морао живети као сваки други...</p> <p>Младић извуче један џепни булдог, сав з |
| од ватре за тренутак.{S} Онда узе неки други посао.{S} Радила је двоструко само да не остане н |
| их образа и поноситих очију, дошао неки други младић који би био његова пуна супротност: мали, |
| ија, слала по Младену какву гравуру или други украс за његову собу.</p> <p>— И сем тога, мени ј |
| ће се то све свршити.{S} Дотле је онај други Илић, онај прави, онај који се видео, коме су при |
| е.</p> <p>— Пријо, Маро! — одговори јој други.</p> <p>— Имаш ли коју паприку?{S} Нема ко да ми |
| и, господин директоре?</p> <p>— Нема ко други, млади господине.</p> <p>— Моја је струка...</p> |
| .{S} На једном месту погрешно су ушли у други воз.{S} Даље опет, изгубила им се корпа са ствари |
| — Ја хоћу најпре да учиним све што могу други.{S} Оно после... то ће бити плус, Зарија.</p> <p> |
| ао на лажи, далеко би отерао! — рече му други пут. — Само на кога се метну, да ми је да знам?</ |
| узе изненадни страх да догађаји не узму други обрт, те се одважи да удари на главну ствар.</p> |
| а бежали даље.{S} После њих долазили су други, па трећи, брзи, дурновити, као неке фантастичне |
| хом главе парламентарних режима.</p> <p>Други тип је био великошколац-политичар.{S} Он не пази |
| ичанствена открића долазила су једна за другим.{S} Толико застора би подигнуто, толико тајна, з |
| ти таште човечје спомене, као и многима другим.{S} И млади човек осети се крив што узнемирава т |
| доше за тренутак забезекнути једно пред другим.{S} Чедомир је скинуо шешир и нагнут лако, очеки |
| е, последице наследства?{S} Зар то није другим речима: право јачега и вештијега, влада аристокр |
| ићи у бање: јадан, невесео свет који се другим данима не опажа у присуству жена и људи, лепих, |
| авном ватром, да се одмах после замраче другим, леденим погледом, који му је јасно говорио:</p> |
| осећао да ће та срећа било једним, било другим избором изгубити један део своје потпуности.{S} |
| воје би могли бити тако задовољни једно другим, тако срећни.{S} На срце су му навирала осећања |
| ево већ неколико часова како су једно с другим, а он не успева да јој каже једне речи која дола |
| — Кад бих живео у Белгији, Енглеској, у другим индустријским државама, ја бих се сав посветио к |
| у мастилом.</p> <p>Без речи, ударили су другим путем, камо су их водили младост и лепо време.{S |
| уђа дела, не стварај ништа, размећи се, другима препоручуј вечиту скрушеност; пењи свој глас за |
| че је Бела крила вешто своје маневре од других.{S} Носила је редовно послужење кад је младић др |
| е дом чинио леп и отмен утисак у гомили других рабатних кућица, које су тада испуњавале тај кра |
| тог човека, али би га познала у хиљаду других по првој ситници.{S} Окрену се око себе.{S} На н |
| ?{S} Она није умела бранити себе помоћу других.{S} Она је осећала просто да је урадила нешто шт |
| не роде, врло беле.{S} Једно јато неких других тица летело је небом.{S} Близу Вишњице, Вишња сп |
| </p> <p>— И ја сам то нешто мислила.{S} Друго је сад, а друго беше под проклетом реакцијом.{S} |
| ам то нешто мислила.{S} Друго је сад, а друго беше под проклетом реакцијом.{S} Тек, жао ми је, |
| прво једно кубе сумњиве лепоте, па онда друго, треће...</p> <p>— Што у Београду воле ове лимане |
| смо били везани присним везама једно за друго.{S} Време, ћуд или неки глуп неспоразум, раздвоји |
| би био човек да је могао мислити на шта друго.{S} Плима страсти плавила му је срце поново, удар |
| те је веровао да би с њим трпело и све друго: његови ближњи, друштво, држава, човечанство; он |
| другом човеку за цео живот, остави све друго.{S} Кад се кола хтедоше кренути, Бела истрча у дв |
| ећ имала потребу да се допада људима, и друго, што су је другарице, ћерке чиновничких и осталих |
| и ћурче на подварку.</p> <p>— И једно и друго — одговарао је старац на постављено питање. — Ник |
| p>— Али?</p> <p>— Одвратно је и једно и друго кад није искрено.</p> <p>У том разговору појави с |
| ајући своје срце.{S} Ја сам изабрао ово друго, а и ти ћеш... сигуран сам.{S} Пиј, проводи се, у |
| i>.{S} После би у групама пратили једно друго до куће.{S} И, она је легала сва срећна, певушећи |
| Ћуте по неколико дана.{S} Гледају једно друго хладно као сто, као столицу.{S} Једном нису читав |
| бро је сносила садашњост и чекала нешто друго... будућност, како се то једном речи назива.{S} М |
| а се ту зауставим.</p> <p>— А шта можеш друго?</p> <p>— Универзитет.</p> <p>— Универзитет?</p> |
| Близу Калимегдана срете га једна група другова, Ужичани и Црногорци, с којима се хранио.{S} Он |
| ог министра, Матовића.{S} Слушала је од другова да говоре са завишћу да је то најбоља кондиција |
| позоришних премијера, било што је имао другова њихових познаника, било најзад да им је био пре |
| истичке философије; дивље мржње његових другова на <hi>постојеће стање</hi>, од кога му је пуца |
| да живи.{S} Његови стари <pb n="265" /> другови са универзитета били су се растурили куд који.{ |
| био прошао.{S} У осталом, многи његови другови су већ чинили концесију животу.{S} У клубу, кој |
| о је био тип своје врсте; док су његови другови били државници, научари, песници <foreign xml:l |
| у нови живот: варошка галама, начитани другови, одушевљене другарице, ђачки скупови, дуга бдењ |
| смеје са осталим друговима.{S} Па и ти другови, изгледали су му мрски.{S} Он их је представио |
| ашао два оделита типа међу својим новим друговима.{S} Један је био већ господин, циничан, намет |
| осећала је да ипак није једнака својим друговима.{S} Није имала гимназијске матуре, недостајал |
| ици, било да се сувише смеје са осталим друговима.{S} Па и ти другови, изгледали су му мрски.{S |
| итала руске књиге и подражавала идејним друговима.{S} Седала је у прве клупе да би професора чу |
| а, пијан.{S} Дочекивао је нову годину с друговима, па га пиће преварило.{S} Његов <hi>цимер-кол |
| отворено, а да нико не нађе у њему чега другог до другарских саопштења.{S} Његов одговор пак ни |
| је било тихо.{S} То беше стан за самца другог реда с најпотребнијим намештајем и луксузом: пос |
| .{S} Али се она надала да ће наћи неког другог, сличног њему, <pb n="236" /> можда још бољег од |
| м.</p> <p>Претпостављао је друштво оног другог типа својих колега, друштво студената политичара |
| наместили кујну и собу за примање, а од другог су начинили своје собе за спавање.{S} Вишња је р |
| ађанска права нису разликовали један од другог, налазио много одушевљења, воље де се ради нешто |
| поновни састанци.{S} И затим, једно од другог растаје се, не разумевши се.{S} Само у светим књ |
| заборавио.{S} Они беху далеко једно од другог.{S} Он је мислио да се она удала и да није ништа |
| уђе заједнице, либе се, зазиру једно од другог, стид их је, боје се.{S} Па опет се деси кадгод, |
| зглед стварних бића, рађали се један из другог, гурали се око њега, пролазили поред његових очи |
| лије, он ми је тако рећи брат, ја немам другог брата...{S} Најзад, шта ме се тиче.{S} Он се мож |
| <p>Остали су за тренутак једно наспрам другог, неми, без речи.</p> <p>Срце младићево се стишав |
| чети сан, и пољупци где тело дише дахом другог тела, где се крше руке састављене око паса, очи |
| е, били при добром апетиту, звали једно другог именом и презименом, певали револуционарне песме |
| се беху пробудили упола и гледали једно другог усијаним очима.</p> <p>С девојкине главе пале су |
| S} Време им је пролазило у чекању једно другог, у састанцима по угловима од улица, у претераним |
| ништа укрцава на море.{S} Као гимназист другог разреда прочитао је Одисеју, велику, дебелу књиг |
| > <p>У труду да задовоље што више једно другога, они се готово посвађаше, те најзад седоше обој |
| се зауставила у грлу.</p> <p>— Ти волиш другога?</p> <p>— Да!</p> <p>Заједно са овом речи линуш |
| јци коју је волео и која га воли, према другој девојци чије поверење изиграва и чијом се слабош |
| ознавало се још како је неко спавао, по другој је било просуто једно пакло карата; прашина се в |
| Један сељак, прљав и исцепан да би га у другој земљи ухапсили, терао је своју кобилу преко обли |
| еданпут својом хромом ногом, већ беше у другој соби. — Што су дивне, само да знате!... чу се от |
| у Београду.{S} И сама му је радња била другојачија него у осталих.{S} Избио велике прозоре, уд |
| иза њених леђа.</p> <p>Није могла бити другојачија.{S} У тишини сеоске самоће, по којој ју је |
| м тачно каква, али велика несумњиво.{S} Другојачије не може бити.</p> <p>— Пиј, проводи се, ужи |
| атили су га улицом.{S} Влада није могла другојачије него му нађе лепо место у државној служби.{ |
| S} И у Београду је сунце залазило, само другојачије, ћудљиво, бурно, како то природа може да уд |
| ме.{S} Она се стресе; не рече ништа.{S} Другом руком он је обви око паса.</p> <p>Тада Вишња пок |
| ицу, јер су му синови били тада мали, а другом коме није волео поверити се.{S} Вишња се опет иг |
| планине рођене, како су живеле једна за другом популације које је планета хранила.{S} Наука је |
| дирнуо.{S} Лете две беле тице једна за другом, као два добра друга; пуче пушка; једна од њих о |
| 1848</hi>.{S} Седоше на зид једно према другом.{S} Између њих је певушила вода кроз луле, падал |
| ице, док је она одговарала с прозора на другом спрату.{S} Био је вечито добре воље.{S} Причао ј |
| а једна близнакиња, а преко:{S} Бела са другом сестрицом.{S} Она је требала да држи под присмот |
| углу, који је правила Крунска улица са другом попречном улицом, једноспратан, с доста високим |
| и прелазимо чудна времена — рекао му је другом приликом. — Изгубили смо много у нераду, у јалов |
| н не жели власт да учини добра себи или другом, него тако... ради саме власти и да је држи у св |
| свакидашњим хлебом господари над сваком другом бригом код највећег броја лица.{S} Њихова мишљењ |
| ен.{S} Учини јој се да то види на неком другом створењу.{S} Окрену се по соби, као да се бојала |
| ве појединости, све... све... што ником другом није смео рећи.</p> <p>Од оног дана кад је био с |
| н део својих књига, што би довољно било другом човеку за цео живот, остави све друго.{S} Кад се |
| е него икад.{S} Дотле су пркосили једно другом кад се сретну.{S} Данас је Илић имао најмање вољ |
| ="96" /> <p>Шта су они тада рекли једно другом?{S} Да ли су застали или ударили лево? десно?{S} |
| ла је и веровала да су тако равни једно другом.</p> <pb n="107" /> <p>У тој средини која је бил |
| дно.</p> <p>— Ми нећемо нашкодити једно другом.{S} Нашто онда?</p> <p>— Вараш се — синуше плаве |
| а руку.</p> <p>— Шта ми имамо још једно другом да кажемо? — пркосила је Вишња непрестано.</p> < |
| за лорбер, нишадор, алеву паприку.{S} У другом делу дућана, поплочаном циглама, стојали су џако |
| ивала стид на образе.{S} Иначе, у свему другом, мењала се ка идеалу који јој је Илић открио, ме |
| и.{S} Сви су били студенти, равни један другоме.{S} Чича с погачицама поздрављао је стално учти |
| опаца, крештање жаба.{S} Он је узе и за другу руку.{S} По башти су цветали патлиџани.{S} Рит је |
| г надприродног бића.{S} Милева отрча на другу страну, где се златила читава простирка, и њен гл |
| олео да има посла с војском те пређе на другу страну, где се уздизао неки плот, накривљен, труо |
| рио поред ње.{S} Она загази, и пређе на другу страну.{S} Кораци су се приближавали.</p> <p>— Ви |
| } Навуче покривач до уста, окрену се на другу страну, затвори очи <pb n="308" /> и покуша да по |
| атим додаде, да би скренула разговор на другу страну:</p> <p>— Ти си напустила универзитет?</p> |
| ју другарицу, покуша да окрене главу на другу страну, али се његове очи не могаху одвојити од В |
| ене загрлише, трудећи се да утеше једна другу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_ |
| гано, коврљајући се, не сусрећући једна другу.</p> <p>Илић се освести потпуно пред том сликом.{ |
| , па да пере једну собу данас, па сутра другу.{S} Не би осетила, а кућа би била опрана...</p> < |
| барикадама.{S} Она није опраштала своме другу ту издају заједничких убеђења.{S} Она је ишла у к |
| и предузео.</p> <p>Избегавао је једну и другу девојку.{S} Радио је за испите више него што је т |
| бијала...{S} Какво чудо ако је потражио другу жену!</p> <p>Тек је сад видела колико воли Чедоми |
| е варошких читаоница, хоровође певачких дружина.</p> <p>У чаршији се говорило непрестано о елек |
| ари.</p> <pb n="22" /> <p> Илић се није дружио с првом врстом својих вршњака.{S} Оскудевали су |
| ише низ једну јаругу која је некад била друм, па уђоше у једно пространо двориште, ограђено са |
| >Онде где избија топчидерски трамвај на друм за Обреновац, нашли су једну клупу и сели да се од |
| аустриску стражару преко пута, вијугав друм и низ телеграфских дирека на нашој страни.{S} Коли |
| S} Пред њима се указивао усамљен сеоски друм, једна механа и велика, пространа шума.{S} Тада ду |
| после његове свадбе удари нови државни друм преко његовог дела очевине, те са сумом коју је от |
| .{S} Иза њих је била варош: један широк друм, низови кућа и кућерака, накривљени плотови, некол |
| ице, прашнике, тучкове; на обали каквог друма показивао му слојеве земље, излагао геолошке теор |
| једну клупу, усађену у обалу чукаричког друма?{S} Да ли се сети Вишње Лазаревића и дужности кој |
| сиђоше с кола и упутише се обоје полако друмом.{S} После неколико минута, нађоше се пред Циганл |
| дуде.{S} Низ кириџија корачао је лагано друмом поред Мораве.{S} Вишња је ћутала.{S} Њене угасит |
| оделу, иначе обичан, могао је личити на друмског механџију као и на митрополита, да није око ње |
| ерке цинцарина, ханџије на цариградском друму, који се доцније обогатио, и оца, родом из једног |
| ју <hi>таншуле</hi>, састављају певачка друштва, приређују концерте по отаџбини, по изузетку се |
| авама, правила посете, ступала у хумана друштва, водила политику.{S} Она је волела те изласке, |
| лазила врло пријатно.{S} Имала је доста друштва.{S} Није осећала Чедомирово одсуство.{S} Нарочи |
| ао потребу вишу од те негације данашњег друштва.{S} Није се могао задовољити више чекањем да бу |
| ње.{S} Како се Каја изгубила из њиховог друштва?{S} Откад су почели шетати сами?{S} Нису знали |
| дужи Ристић — онда мораш ићи из људског друштва, мораш се приближити природи и животињама.{S} О |
| ке идеје, у борбу против формалистичког друштва, где диплома замењује таленат, где парче хартиј |
| Ове песме, Радојеве речи, весеље целог друштва, расцветана ливада и ти мириси заносили су је.{ |
| ! — чуо би се у том глас неког из њеног друштва, и она је већ заборављала на свог првог учитеља |
| их епоха, опозиције у срцу једног истог друштва, противуречности у карактеру једног истог човек |
| век не зна куда ће.{S} Увек би се нашло друштва, водили се занимљиви разговори о паметним ствар |
| љака, оно управо што држи целу пирамиду друштва и који најтеже осећају њен терет.</p> <p>Вишња |
| з пријатељских веза и заштитника, права друштвена нула, некористан никоме и који се никога не т |
| да будућност донесе или не донесе, нови друштвени склоп.{S} Требало му је нечег новог, разонође |
| у се састајали.{S} На пијаци је запевао друштвени тенор, иначе књиговођа у варошкој штедионици, |
| е о твојим поступцима.{S} С врха до дна друштвених степеница одиграва се иста комедија; лукавст |
| њега, они од којих зависи ток државе и друштвеног живота, не усвоје Чедино мишљење?{S} У њој с |
| с <pb n="165" /> друге стране нужности друштвеног живота онаквог каквог су га створили закони, |
| /> <p>— Шта то мари нешто мало правде у друштвеној конституцији — говорио је — пошто никаква ко |
| бедише га чак да је несавесно руковао с друштвеном имовином, јер се у каси не нађе онолико нова |
| је су излазиле писале су само о укопним друштвима, трансвалском рату и, за добре паре, кадиле в |
| друштво оног другог типа својих колега, друштво студената политичара.{S} Они су му били ближи п |
| поверити један посао.{S} Ваша породица, друштво, странка којој припадате, тражиће вам такође из |
| њим трпело и све друго: његови ближњи, друштво, држава, човечанство; он је све то видео у свом |
| е добро уписивале.{S} Држава је помогла друштво кредитом.{S} И већ се с пролећа приступило радо |
| ао са метресом.</p> <p>Претпостављао је друштво оног другог типа својих колега, друштво студена |
| 7" /> предомисли и окрену да нађе своје друштво.{S} Зашто?{S} Ни она сама не би тачно знала рећ |
| ићи од куће.{S} Слободно изабрати своје друштво, слободно казати своју мисао.{S} Што год је бил |
| ериџу, патарицама, <pb n="211" /> да се друштво састане, без нарочитог договарања, и весеље бук |
| <p>— И сем тога, мени је пријатно ваше друштво.{S} Кад разговарам овако с вама, чини ми се да |
| ивот одакле си и дошла.{S} Остави пук и друштво нек сами воде своју бригу.{S} Ти ћеш тамо у Чач |
| ма, теретним обичајима које су створили друштво и ток ствари.{S} Чачак је био њено родно место, |
| редседника општине, партију на влади ни друштво у којем је говорио.{S} Многима то није било пра |
| шетњу у доба кад је мислила реформисати друштво, кад је Зарија Ристић писао своје гром-мисли, л |
| .</p> <p>Том приликом скупило се велико друштво, како је то ретко у паланци.{S} Тамо се сви поз |
| своје радње.{S} Основао је велосипедско друштво, утицао код општине да се праве вештачки бунари |
| аца колико се очекивало.{S} Акционарско друштво <hi>Рад и Светлост</hi> паде под стечај, а Радо |
| Остојић је успео да оснује акционарско друштво за експлоатацију Моравине снаге.{S} Влада је од |
| д једне другарице, код које се скупљало друштво по моди руских универзитета, где се негује она |
| ајка. — Ја јој једнако велим да изађе у друштво, да се разоноди, а она неће, <hi>штудира</hi>.. |
| лу који јој је Илић открио, мешала се у друштво младих људи и девојака, подражавала мушкарцима, |
| а је била.{S} Он ју је пронашао, увео у друштво, показао јој нове путеве, отворио нове видике.{ |
| ава, убава девојко, ој!</l> </quote> <p>Друштво прихвати:</p> <quote> <l>Милији душа мирише</l> |
| е ивањско цвеће, боје као восак.</p> <p>Друштво загази у ливаду.{S} Иза ногу је остајао сив тра |
| и Каблар завијају неком маглом.</p> <p>Друштво их је звало да пожуре.{S} Једни су већ одмицали |
| , али, у иоле познатијем <pb n="104" /> друштву, она је говорила много, није бирала речи и преб |
| шку.{S} Не ваља је показивати у пијаном друштву — прекину га Зарија, па испи чокањ до дна и, не |
| p> <p>— Једна цигара с мене на уштап, у друштву, не шкоди...</p> <p>Упалише по цигарету.</p> <p |
| оложај те своје творевине према њему, у друштву, у животу једном речи.{S} Машта је ишла као на |
| е, састанке.{S} Кад би се пак и нашла у друштву, о испитима, при излетима, месним скупштинама, |
| чцима тражио је у обичним разговорима у друштву, песмама омиљених песника, у чланцима дневне шт |
| ужи ићи, бацајући по каткад кришом свој дрхтав, девичански поглед на рођака своје другарице.</p |
| акуца на врата и преда се тој голицавој дрхтавици, па док јој она <pb n="115" /> уноси забуну у |
| и то раније ниси рекао ? — упита га она дрхтаво.</p> <p>— Не знам да ли се сећаш... оног дана к |
| .{S} Његова сенка, неправилна и крупна, дрхтала је на зиду.{S} Даље мало, пузала је, разлистава |
| дела се муселинска блуза; лака материја дрхтала је при сваком даху и покривала божанствену бист |
| било још високо.{S} Општинска утрина је дрхтала под његовом сребрнастом светлошћу.{S} У то доба |
| авијало јој се на срце.{S} Њена душа је дрхтала од страха пред нечим непознатим, независним од |
| као фине свиле, која је благо и видљиво дрхтала.{S} Плаве боје просипале се на парк.{S} Из шуме |
| а врућина пекла ју је из постеље, груди дрхтале, тело се знојило и под кожу јој подилазили непр |
| сла око спреме куће и деце.{S} Млађи су дрхтали пред њом.{S} У мешењу колача се одликовала: има |
| говорила је о тој методици, глас јој је дрхтао, бојала се да њена другарица не сазна шта о овом |
| за сигурне будућности.{S} Његов глас је дрхтао:</p> <p>— Ја се нисам шалио.{S} Часна реч ми је |
| адо побегла од куће.</p> <p>Њен глас је дрхтао и био искрен.{S} Илић осети извесно сажаљење пре |
| иближи.{S} Удисао је мирис те девојке и дрхтао пред сјајем њених зеница.{S} Њена глава клону.{S |
| ји су се палили по прозорима блудели су дрхтећи као душе прогнате из раја.{S} Пусти простори, п |
| сва могућност да будемо срећни.</p> <p>Дрхтећи, Вишња је гледала у своју другарицу и није речи |
| очима.{S} Тада јој се учини како у њима дрхти цела Радојева душа, и збуни се.{S} Сунце је било |
| — рече Бели, и осети како му цело тело дрхти, а на срце му наваљују разнолики осећаји, од тихе |
| де још нешто рећи, али осети да му глас дрхти.{S} Једно јато врабаца крештало је лево у трњаку. |
| ожиће за воће, са оштрицом од месинга и дршком од порцулана, по којем су се плеле плаветне шаре |
| рце грчило се у мукама.{S} У њеној души дубила се болна празнина.{S} Губећи њега, чинило јој се |
| зијске матуре, недостајала јој је мушка дубина, јасност у плану.{S} Професори су се обраћали ск |
| а би гледајући тако њихове црне тачке у дубинама небесног плаветнила. — Благо њима.{S} Узлећу, |
| од лубање.{S} Један глас из најтамније дубине његове душе проговори узнемирено:</p> <p>— Шта ј |
| неисписаном рукопису видео је узбуркане дубине своје будућности, проналазио је пут својих мисли |
| је се расуло.</p> <p>Чедомир се врати у дубину салона, сурва се на канабе, притиште јако обе сл |
| о на њу као ветар, гушило је и дирало у дубину душе, да јој је сваки живац треперио.{S} А прија |
| девојку која је своју ману осећала све дубље једно што је пристизала на снагу, те је већ имала |
| крио по околним гајевима, повлачећи се дубље у земљу, док се није задржао у Повлену, у намери |
| ада прва, затвори врата за собом, ступи дубље у собу, стави руке на кукове, па ослови студента |
| свршио, написао адресу и залепио завој, дубок, сладак уздах отео би му се из груди, а глава му |
| <pb n="140" /> као у топлом гнезду.{S} Дубока тишина је повећавала чаробност тренутка.</p> <p> |
| {S} Бела тако исто.{S} Кућом је владала дубока породична тишина.{S} Електрична лампа заклоњена |
| нервно раздражених људи, обузе га једна дубока одвратност према свету, према свему, а највише п |
| очију?{S} Љубави, мржње, чежње, гађења, дубоке симпатије или смртног непријатељства ?{S} Свега |
| о искреног сажаљења за друге, а са пуно дубоке жалости за себе.</p> <p>Мајка јој је умрла оног |
| му је даде.{S} Око њих је био мир, онај дубоки пољски мир који не руши цикање попаца, крештање |
| а озбиљно воли.{S} Он није био приметио дубоки утисак који је на њу био учинио.{S} Судио је пов |
| ек ситних, живих очију, великог чела са дубоким залисцима, пљоснатих ушију, необријане браде и |
| он је остајао на истом месту.{S} Упркос дубоким уверењима у сопствену вредност, он је оклевао.{ |
| је крупна, доста пуна за своје године, дубоких, угаситих очију, мирних и бистрих као извор у п |
| кад да ни Бела нема према њему изузетно дубоких осећаја.{S} Нешто више, она му је изгледала нес |
| с отомбољеним лицем, па ипак пун наде, дубоко убеђен у сопствену вредност, у дела која ће почи |
| зачуђеним, наивним, благим и жалосним, дубоко уверена да је њен живот био дотле празан, недост |
| све било њој симпатично, то познанство, дубоко поштовање при скидању шешира пред њом, разговор |
| во у себи, нешто јаче од ње, непознато, дубоко и фатално, нешто што је наваљивало на њу као вет |
| у, и од главе бео, нежан профил с очима дубоко занесеним у младића.</p> <p>Он спази такође свој |
| S} Његове буљаве очи биле су се повукле дубоко у своје тесне дупље... нестајало их је, а на њих |
| Небо опрано јучерашњом кишом плавило се дубоко, у бескрај.{S} Ваздух је био провидан и благ.{S} |
| преко руке, изви рамена, рашири груди и дубоко дахну.</p> <p>Кад се решила, искрено се радовала |
| то пријало.{S} Вишња се могла радовати дубоко, потпуно, пуним срцем.{S} Сад пак, примала је хл |
| љива.{S} Ништа није било кадро изменити дубоко осећање морала који јој је несвесно улила старин |
| зваљена на леђа, полуоткривена и дишући дубоко, жедно, као да се подавала млаком ваздуху који с |
| веровао да су његови односи с девојком дубоко скривени, те је с те стране био миран.{S} Међути |
| изменити цео његов живот.{S} Он је био дубоко заузет самим собом и видео у том тренутку цео св |
| ња, учио на памет поједине фразе, зурио дубоко у ноћ у неподгрејаном и полуосветљеном ћилеру ка |
| 7" /> успех.{S} Он је волео своју земљу дубоко.{S} Поред бриге за личну будућност, он је мислио |
| у допала јој се посебице.{S} Осећала је дубоку захвалност према младом земљаку који се тако наш |
| да је нешто прати у стопу, нешто хладно дува за њен врат и један тајанствен глас јој шапће стра |
| рече презриво:</p> <p>— Не, нисам ја за дуван!</p> <p>И Илић се смејао.{S} Њихови се осмеси сус |
| ао је стан; остајало му је још нешто за дуван, ситан трошак и по коју књигу. <pb n="84" /> Хран |
| ећа у саксијама и пуно дима од јевтиног дувана.</p> <p>— Већином гласова решено је да парламент |
| поред чиновника обућар.{S} Кроз дим од дувана и испарења, Илић виде једно празно место, па се |
| комбинацијама домина, у густом диму од дувана, величанствена визија младе девојке васкрсавала |
| вропски обучен чиновник који је цигаром дувана убијао досаду.</p> <p>— Је ли ти жао Београда? — |
| Грађанске гарантије вреде колико пакло дувана, помиловање с робије, највише можда какво чиновн |
| е осуђеник с новцем заповедао за паклић дувана осуђенику без новца.{S} На крају крајева, новац |
| ши.{S} Његове очи су гореле као жишка у дувана.</p> <p>— Наш народ треба просветити.{S} Сељака |
| дању шешира пред њом, разговор у мирису дувана, бунтовничке мисли, дах будућности, све оно нешт |
| ила ватру њених руку, како је поветарац дувао свеж и шапућући, како је Чедомир певушио једну ди |
| ажне ораховине, талијанска династија на дувару и умиваоник од лима.{S} Под је покривала нова пр |
| p> <p>Прође један тренутак, тих, мучан, дуг као вечност.</p> <p>Нико не рече ништа.</p> <p>Бела |
| а дела долазе сама по себи.{S} Живот је дуг, пријатељу, а младост кратка.</p> <p>— Срце ми хоће |
| ћали у град.{S} Између дрвећа хватао се дуг и весео летњи сумрак у виду танке, прозрачне измагл |
| главне улице њеног родног града: један дуг, прав сокак, где се куће ћушкају да захвате што виш |
| и, одушевљене другарице, ђачки скупови, дуга бдења, па и саме ноћне светиљке, које су расипале |
| {S} Њихова љубав?{S} То је управо једна дуга шетња, испрекидана часовитим држањем под руку и по |
| колико брига, колико уздаха око плаћања дуга код Управе Фондова, пореза, осигурања од пожара, с |
| умашћеним и у крајевима испресавијаним, дугачким тефтерима њеног газде, неког малог, трбушастог |
| /> <p>— Осам — одговори кратко човек с дугачким носем, не дижући главе са свога длана.</p> <p> |
| ручио кафе, па онда с њим разговарао на дугачко и на широко о примени електрике, трудећи се да |
| је нудила меке, миришљаве простирке.{S} Дуге, танке травке повијале се према лаком поветарцу, њ |
| х чежњивих вечери које саме позивају на дуге разговоре.{S} Месец је био тек изгрејао.{S} По неб |
| змеђу обала.{S} Пред њима се простирале дуге пољане, ниска брда, две три вароши и велико београ |
| пекли као у грозници.</p> <p>Тек после дуге ћутње, уста се отворише да изговоре неколико банал |
| дана... пољупци <pb n="138" /> кратки, дуги, испрекидани и продужавани, где душа само додирне |
| природом, савршена слобода, ускраћивана дугим ропством под Турцима, испуњавала је тај посвећени |
| елиновић.</p> <p>У оваквом разговору, у дугим погледима, у нехотичним додирима, били су далеко |
| ене очи миловале су као свила.{S} Једно дугме на блузи било се откопчало, те се видела кожа бел |
| </p> <p>Испи чашу, па продужи:</p> <p>— Дуго смо причали.{S} Било је говора и о томе ко ће ући |
| лу речи.</p> <p>Ова храброст не потраја дуго.{S} Он виде да би му од рукописа остало врло мало, |
| се растали, она је претресала у мислима дуго што јој је Илић говорио.{S} Није јој тада измицало |
| ди, а глава му клонула, као да је неког дуго грлио, љубио.</p> <p>Кад би се Вишња задржала с од |
| уго падати.</p> <p>— Али и до вароши је дуго — примети она. — Склонимо се негде, ако хоћете... |
| ти и писати сам, за стоком; кметовао је дуго година, парничио се још дуже са сељацима из суседн |
| S} Све то има своје време.{S} Опасно је дуго маштати, толико мислити, толико тражити; боље је п |
| своје задовољство!{S} Препирали смо се дуго, али му још све нисам рекао...{S} Имаш ли ватре?</ |
| ју.{S} Говори се много.{S} Госпође носе дуго своје хаљине.{S} Понекад се иде у позориште, кад о |
| д.{S} Девојка обори главу, и посматраше дуго своју сенку која је расла поред ње.{S} Најзад рече |
| излазио изван вароши и лутао по околини дуго, до самог мрака.{S} Понекад би повео са собом Чедо |
| моме одласку.</p> <p>Хтела му је писати дуго, опширно о себи, о својима, о миру који је нашла у |
| ријатан према њему, разговарао се с њим дуго, озбиљно, о крупним стварима из политике, о народу |
| боду своје земље, његов дед је кметовао дуго година у свом селу, његов отац, са нешто мало школ |
| ђења?{S} Ја сам о томе у апсу размишљао дуго, па сам дошао до закључка, да се велика зла не чин |
| далеког пута, по којем је његова мисао дуго лутала. — Опет двојке?{S} Та сад ти бар реакционар |
| ој се прохте.{S} Међутим, Илић се бавио дуго ван куће.{S} Кад се библиотека затварала, он је он |
| ица кувала.{S} После часова остајале су дуго заједно.{S} Стара девојка је уређивала збирке разн |
| — чудила се Вишња.</p> <p>— Киша ће још дуго падати.</p> <p>— Али и до вароши је дуго — примети |
| као митолошке тице из пепела.{S} Боле (!дуго о) га хиљаде игала душевног нестрпљења.{S} Није зн |
| авати известан ранг, а где се грцало од дугова; рано је познао понижења, тако уз тог оца сурих, |
| То није било у његовој власти; Бели је дуговао бар обзир чувања тајне.{S} Вишња се опет није о |
| , о њој самој, познанству у Бијарицу, о дуговима и подужицама, помињала непознате људе и жене, |
| ш... оног дана кад смо се састали после дугог размака... <pb n="289" /> ти си имала велики цвет |
| ио часовник и ланац, мајка јој наручила дугу хаљину; из суседства је добијала колача, разног цв |
| шња је ћутала.</p> <p>Оне обе носиле су дугу црну кецељу, просту витицу око главе, сукњу изнад |
| век... ти знаш шта радиш.{S} Наша варош дугује ти већ много, за парк, за...</p> <p>— Не, Вишња. |
| м око крила јурила се око једног букета дуде.{S} Низ кириџија корачао је лагано друмом поред Мо |
| аније била механа, и старо гробље, пуно дудова.{S} Тек са јужне стране налазио се низ кућа, мал |
| ику.</p> <p>У том тренутку, они су ишли дуж некога зида, преко кога су се спуштале процветале в |
| г доба звали су се по имену, задржавали дуже руку у руци.{S} Време им је пролазило у чекању јед |
| метовао је дуго година, парничио се још дуже са сељацима из суседног <pb n="16" /> села око јед |
| мили, а по зиду извешали кобасице разне дужине и дебљине.{S} О багрењу опет бојаџије обесили ка |
| е задовољити мањим.{S} То знање премаша дужину једног живота.{S} Те циљеве треба оставити деци |
| 85" /> ова чокалиница, и остали понешто дужни по умашћеним и у крајевима испресавијаним, дугачк |
| бркани у нама да упркос лепим мислима и дужним обзирима, онај који воли једну жену и осећа је п |
| чујем само право... право, а где је реч дужност?{S} Говори се само о сељаку.{S} Али он није све |
| лагано. — Живи се без великих брига.{S} Дужности нису тешке. <pb n="274" /> Има се доста времен |
| ма?{S} Да ли се сети Вишње Лазаревића и дужности које је имао према њој?{S} У сваком случају Ви |
| , па после спусти главу и доврши као по дужности : — Наша модерна жена изостала је далеко иза ж |
| оборене главе у страну, и викао као по дужности:</p> <p>— Ево лепа воћа!...{S} Тазе јабуке, кр |
| ереса, тешких одговорности и неизбежних дужности, она није имала <pb n="160" /> појма.{S} Дотле |
| дан живот у гимназији... живот са свима дужностима а без иједног права, интелектуални подрум, д |
| своје књиге, труди се да одговори свима дужностима, води бригу о дневним потребама, расподељује |
| а одело.{S} Жена му је имала тепелук од дуката и дијамантску грану.{S} Деци је шила хаљине најс |
| ебо.{S} Девојка је опет посматрала рит, Дунав, светао ваздух, као да је тражила две беле тице.{ |
| ажи; пуче друга пушка; тица се изви над Дунав, одлете у ваздух и више се не врати.</p> <p>— Жао |
| тности.{S} Велика варош на утоци Саве у Дунав чинила јој се понова лепа.{S} Хтела ју је поздрав |
| ће.{S} Пред њима се појави широка трака Дунава.</p> <p>— Ти си одсела на Врачару? — прекиде тиш |
| уштала од врха брда па до у саме таласе Дунава.</p> <p>Ова слика учини весео утисак на Вишњу.{S |
| опет?</p> <p>Брод је ишао час средином Дунава, час се провлачио између ненасељених острва.{S} |
| цима се указа цела панорама Београда са дунавске стране: варош је почињала нешто даље од обале, |
| селу чорбу или супу с кнедлама, ћевап у дунсту или ћурче на подварку.</p> <p>— И једно и друго |
| .{S} Његове очи гледале су је из својих дупља загонетно.{S} Она признаде:</p> <p>— Ја хоћу да с |
| роницаве очи, које су гледале из својих дупља нешто унезверено, као да је душа стално у послу, |
| биле су се повукле дубоко у своје тесне дупље... нестајало их је, а на њиховим местима <pb n="2 |
| маћица, жена преко шесдесет година, још дурашна, трудила се, како само може, да угоди својим го |
| b n="136" /> десило.{S} Други пут би се дурила без раззлога, очито га избегавала, правила двосм |
| чудила томе ћутању.{S} Да ли се Чедомир дурио?{S} Можда га писмо није нашло?{S} Можда је и он о |
| њих долазили су други, па трећи, брзи, дурновити, као неке фантастичне животиње.{S} Језовите с |
| поља лак, а унутра сомотска постава.{S} Дућан му пун будилника, зидних и џепних часовника, па с |
| , Милеви, ћерци једног златара, чији је дућан био одмах до њихова.{S} Она је била провела готов |
| ира и неколико хлебова од гроша.{S} Тај дућан је београдски специјалитет, једна врста приватне |
| ту може наћи.{S} Али они ради којих тај дућан постоји познају га на први поглед по његовом проз |
| ош Капији, па лево.{S} Ту се види један дућан своје врсте, углављен између једне папуџинице и т |
| аревића, бакалина.{S} Њен отац је држао дућан у главној улици коју чини у тој вароши пут Крагуј |
| маћих успомена и дрангулија, хладан као дућан с намештајем.{S} Вешт посматрач би по тој одаји о |
| рстију.</p> <p>И тада би звао младића у дућан, понудио га да седне за тезгу, до саме касе, пору |
| акцију, треба му читаво решење да уђе у дућан и купи какву ситницу, а прелази преко остварених |
| и, а она није могла отићи сама до првог дућана.</p> <p>— Бог с тобом! — чула је забрану унапред |
| у да захвате што више улице.{S} Роба из дућана гомила се безбрижно по тротоару.{S} По прозорима |
| ишадор, алеву паприку.{S} У другом делу дућана, поплочаном циглама, стојали су џакови кафе, пир |
| остала готово иста.{S} Два низа сниских дућана и неугледних кафаница граничили су је с обе стра |
| ли целе зиме почну да се краве.{S} Пред дућанима су воштане свеће, обешени светњаци; иза њих се |
| шешири по најновијој моди, изложени по дућанима, грубо су одскакали од тарница што су се дрмал |
| аву, стока божја!“</p> <p>На спрату над дућаном седели су.{S} То беше стара паланачка кућа: про |
| рму.{S} Неколико мува зујало је око оба дућанска прозора.{S} У рафовима се шаренила повесма вун |
| у из раја изашле.</p> <p>Били су сами у дућану.{S} Калфа је претакао вино у магази.{S} Шегрт је |
| моди и сувише скуп да би се продавао у дућану.{S} Газда-Митар имао је среће у трговини.{S} Пос |
| ога оца.{S} Место тога, он је прионуо у дућану и лепо помогао старом Остојићу.{S} Како кујунџил |
| етог из Србије.{S} Доиста, кад се његов дух стварао, природне науке достизале су свој врхунац.{ |
| ја задовољства, а задовољства не челиче дух.</p> <p>Син је растао слободно, тумарао са свим ква |
| ује своја средства.{S} И други: немиран дух, заљубљен у бескрајност, фантаст који захтева све л |
| домазлук и више се није враћала.{S} Њен дух је тежио за науком, литературом, политиком и тако н |
| то, Илићу, говорио одавно, али ти имаш дух романтичан.{S} Ти мислиш да сам ја груб.{S} Ја ниса |
| она је губила присуство <pb n="181" /> духа и питала се шта други мисле о њој.{S} Она је знала |
| оде, на младост.{S} Кад планински ветар духне из клисуре, облак од цветне прашине дигне се изна |
| ехана и велика, пространа шума.{S} Тада духну ветар.{S} Лишће у џбунова заигра у крај пута.{S} |
| вао у шипражју поред Млаве.</p> <p>— На Духове је наша скупштина у Београду — рече јој Аница. — |
| у колико је дотле избегавано; момци су духовити, девојке приступачне, младе жене несташне, а с |
| чито трчати за критиком, за рушењем, за духовитошћу, за исмевањем и скептицизмом ?</p> <p>Госпо |
| вршинама леда и снега.{S} Живео је само духом.{S} Проналазио је масу задовољстава радећи дан и |
| дно место где се цели животи истроше, а душа не оде даље од бриге за насушни хлеб и државни пор |
| е учини како у њима дрхти цела Радојева душа, и збуни се.{S} Сунце је било дошло према њима.{S} |
| талих слабина и очију стакластих као да душа сања неки ванземаљски сан, тело наго, божанствено |
| неугодно.{S} Срце јој се стезало, њена душа је плакала, а она се морала смешити.{S} Стога побе |
| сећање савијало јој се на срце.{S} Њена душа је дрхтала од страха пред нечим непознатим, незави |
| и, дуги, испрекидани и продужавани, где душа само додирне душу, па је остави да сања започети с |
| амерно, па и да му пркоси.{S} Његова је душа патила, његов понос је страдао, његово срце желело |
| војих дупља нешто унезверено, као да је душа стално у послу, зенице грозничаве, занесене, нестр |
| ради, као да у радњи има стотина срца и душа.{S} Марке су биле најновије, укус леп, цене умерен |
| оз прозор.</p> <pb n="159" /> <p>Тело и душа су тако уједињени и збркани у нама да упркос лепим |
| Друштво прихвати:</p> <quote> <l>Милији душа мирише</l> <l>На свакојаке травице,</l> <l>На зеле |
| Један глас из најтамније дубине његове душе проговори узнемирено:</p> <p>— Шта је?{S} Шта је т |
| S} Па ипак, по болесној склоности своје душе, он се не даде да га занесе та струја нових нада, |
| авала се уверити и овом половином своје душе, и обећавала себи да неће мрзети <pb n="49" /> дев |
| еђ за усавршавањем, сви инстинкти једне душе будне, упечатљиве и несређене обузели, занели и ос |
| ишљење?{S} У њој се бунио остатак старе душе, бунила се сва њена ранија наивност против извесни |
| или по прозорима блудели су дрхтећи као душе прогнате из раја.{S} Пусти простори, по којима се |
| ивот ми је кратак, верујем у бесмртност душе.</p> <p>Вишња није била створење које завиди, али |
| као ветар, гушило је и дирало у дубину душе, да јој је сваки живац треперио.{S} А пријатно, је |
| ез иједног права, интелектуални подрум, душевна касапница!{S} Како јој се бедно чинило њено род |
| пела.{S} Боле (!дуго о) га хиљаде игала душевног нестрпљења.{S} Није знао шта да ради од себе.{ |
| ено срце грчило се у мукама.{S} У њеној души дубила се болна празнина.{S} Губећи њега, чинило ј |
| ађао је шта ће се десити у њеној доброј души, кад сазна све.{S} Погађао је сву одвратност која |
| и и принесе је к срцу са једном жељом у души да сам поцрвене.{S} Ко зна колико осташе тако загр |
| .</p> <p>Осећала је како јој је тешко у души.</p> <p>Грло ју је стезало од неке незнане жалости |
| бав која се приближава.{S} Ипак нешто у души говорило му је да спречи мисао да не иде тим правц |
| и готово јој хтеде рећи: „Хајде, срећна душо, поново у тих живот одакле си и дошла.{S} Остави п |
| ном <pb n="311" /> главом и превртљивом душом.{S} Што јој се некад допадало код њега, чинило јо |
| ни и продужавани, где душа само додирне душу, па је остави да сања започети сан, и пољупци где |
| оним нечим новим што јој је надирало у душу.{S} Она их је памтила све, и несвесно упоређивала |
| вршетак свега.</p> <p>Понекад, у његову душу су запљускивали и приливи одлучности.{S} Један уну |
| ла без разлога, испуњавала је њену целу душу.{S} Она је веровала у Чедомира, он је воли... они |
| се ја, због оног мог лудова, Бог да му душу прости, мучила и патила.</p> <p>Директор је био по |
| S} Ниједна мучна мисао није мутила њену душу.{S} Посао јој се милио.{S} И време је проводила ла |
| а разних осећања испуњавала је сад њену душу.{S} Као врхунац свега, била је нестрпљива жеља да |
| је јако утицала на већ рањену девојкину душу.{S} Она се посвети бризи око оца.{S} Труђаше се да |
| ћеш се решити за конвенционални брак, и ђаво ће знати да ли ћеш шта сачувати од онога што сам т |
| лаву, она се тако угњезди да је ни сами ђаво не би могао отуд ишчупати.{S} Ништа на свету није |
| итам да ли у мени не живи неки скривени ђаво.{S} Ах, како сам гадан, како сам гадан, Боже мој!< |
| таризам, еволуција, проституција, један ђаво!{S} Спас радног народа је у револуцији... и само у |
| је у питању држава и виши интереси, до ђавола држава и виши интереси!</p> <p>— Ту је народ, ко |
| насмејана уста, зајапурени образи, њен ђаволасти поглед понављали су немо, а јасно: — Пољуби м |
| не приче, млада девојка заспа са једним ђаволастим осмехом који дотле није био додирнуо њене ус |
| а далеко од себе!</p> <p>Бела се церила ђаволасто.</p> <p>— Хај’те горе, на послужење — додаде |
| ознале и пуне прича о мачки, кокошима и ђаволу.</p> <p>Ту, у Крунској улици, изненади се импров |
| Жива нећу, а мртву ме можеш однети и на Ђавоље Острво.</p> <p>Илић се тада реши да оде сам.{S} |
| ет.</p> <p>— Видиш, ти си петичар, први ђак, сталан гост на министарској трпези, па која вајда: |
| државној служби.{S} Он пак био је први ђак у сваком разреду, четворка је за њега била увреда, |
| песме.{S} У сваком разреду био је први ђак, имао је саме петице.{S} У расправи појединих питањ |
| није било све потаман, па је увек први ђак.</p> <p>Посебице је Бела била љубазна.{S} Она је ра |
| .{S} Остао је још Зарија Ристић, вечити ђак, вечити занесењак, вечити сиромах.{S} Блед и озбиља |
| лном драганом: он је био само сиромашан ђак, без родбине, без сигурног прихода, без пријатељски |
| а господин - Чедомира.{S} Он је сиромах ђак... пардон, господине Илићу — поправи се госпођа с н |
| га мужа; по њеном мишљењу један сиромах ђак треба да је задовољан што улази и у дечју собу; <pb |
| ђу оца и сина, мајке и кћери, учитеља и ђака?{S} Ја чујем само право... право, а где је реч дуж |
| цији.{S} Полиција није смела ући ту; за ђаке је пак било стално отворено.{S} Могло се ту склони |
| е, годинама прича како су се провели на Ђаковића љуљашци, о Сокином прстену.</p> <p>Тако и сад, |
| n="163" /> виђа по улици са оним нашим ђаком... како ’но му беше име?</p> <p>— Чедомиром?</p> |
| г срећног дана, она хтеде показати томе ђаку да она није мачји кашаљ, да она има нешто више од |
| усрећу са збиљом коју је она донела.{S} Ђаци су се често шегачили са најсветијим стварима.{S} П |
| ио му да ће га казнити озбиљније.{S} Ни ђаци га нису много поштовали, јер су га колеге пањкале, |
| да многи млади пар.{S} То су били махом ђаци са својим другарицама, радницама или газдаричиним |
| годинама службе.{S} То су они који као ђаци добијају места по Скупштини, разним министарствима |
| овање с поштанским маркама, свађао се с ђацима око панораме коју је правио у кутији за фул, био |
| вао прибелешке, писао изводе, као сваки ђачић.</p> <p>Као што се предвиђало, свршио је школу од |
| ељског, свога.{S} Оно је било као општа ђачка кућа, непобедан бедем који је пркосио свакој реак |
| начитани другови, одушевљене другарице, ђачки скупови, дуга бдења, па и саме ноћне светиљке, ко |
| : изгледало јој је природно, младићски, ђачки.{S} И доиста, ово их приближи.{S} Она се одушевља |
| ла просто, једном речи: „Чедо!“ и, мало ђачки, мало новинарски и књишки, излагала строго, готов |
| .{S} Он је био верна гласачка војска по ђачким зборовима, где се драо и скакао на први знак <hi |
| i>вешплава</hi>, ђинђува, водених чаша, ђачких таблица, бутеља коњака и емаљираних шерпи.{S} Га |
| брижљиво остављао те хартије у дно свог ђачког сандука, поређане хронолошким редом; закључавао |
| дио кредит код једног великог књижара у ђачком кварту, па је ступио у везе и с антикварима на о |
| уству ове стварности.{S} Негде зашкрипа ђерам.{S} Један пас залаја.</p> <p>Посматрајући то буђе |
| евали се славуји.{S} Негде би зашкрипао ђерам.{S} Варош тонула, љушкала се, разливала у ноћи.{S |
| S} И суза за сузом поче да се ниже, као ђердан, низ образе девојкине, лагано, коврљајући се, не |
| на шољица, кутија од <hi>вешплава</hi>, ђинђува, водених чаша, ђачких таблица, бутеља коњака и |
| века, већ га звали архилопов.{S} Гомиле ђубрета просипале се из редакције сваког дана на Терази |
| е кувале по шупама, одмах до помијара и ђубришта.{S} Оне су излазиле за тренутак из тих јадних |
| ерења.{S} Бели се јако допада.</p> <p>— Е? — зачуди се министар.</p> <p>— Да — потврди његова ж |
| год му дође под руку.</p> <p>— Ево, на, ево још — викао је ван себе.</p> <p>Али је газдарица ве |
| спео да се она врати у Београд.{S} Али, ево већ неколико часова како су једно с другим, а он не |
| Красан је мој Милисав, видећеш.{S} Ах, ево га — додаде млада жена и показа руком на једног раз |
| у, у три сата.{S} Ти си слободан?...{S} Ево ми трамваја — додаде затим. — Ја ћу бити тачна.{S} |
| S} Није ли читаво уметничко дело?...{S} Ево, па пуши — продужи она, помакнувши сто у правцу Или |
| да нам олакша борбу за насушни хлеб.{S} Ево овде у равници, где се киша очекује као благодат не |
| p>— Ко ме уби?...{S} Ја сам се убио.{S} Ево на̑!...{S} Све је ту написано...</p> <p>И пружи му |
| ва, убава девојко!...</l> </quote> <p>— Ево цвећа! — викну један женски глас.</p> <p>Гомила се |
| ена, у румену кожу босих ногу.</p> <p>— Ево ме... узми ме! — промуца њен глас.</p> <p>Девојка ј |
| цати што год му дође под руку.</p> <p>— Ево, на, ево још — викао је ван себе.</p> <p>Али је газ |
| д, кад их јој предаде, викну :</p> <p>— Ево важне... лажне новине! </p> <p>Обузимала ју је нерв |
| рану, и викао као по дужности:</p> <p>— Ево лепа воћа!...{S} Тазе јабуке, крушке, слатке помора |
| После рече брзо, усплахирено:</p> <p>— Ево, на, држи — и предаде јој све од свог рукописа што |
| н је понављао у себи надничареве речи: „Ево на̑!{S} Све је ту написано... па читај!“</p> <p>Ист |
| сабљом преко колена. — Парламентаризам, еволуција, проституција, један ђаво!{S} Спас радног нар |
| промуклог гласа и светлих очију. — Јер еволуцијом треба припремити револуцију...</p> <p>— Ја и |
| иње, које су преплавиле универзитете по Европи, које ступају у најниже слојеве народа да би <pb |
| ладим да је она најружнија престоница у Европи.</p> <p>Вишња заусти да нешто дода, али је већ м |
| ари, жуде за нечим вишим од свакодневне егзистенције.{S} Она се чудила како је досад могла бити |
| за то време није десило!</p> <p>Блажени егоист, он ју је био готово заборавио.{S} Они беху дале |
| се реши коју да изабере.</p> <p>Идеални егоист који тражи целокупност своје среће, Илић је осећ |
| еликим носем што тера мртвачка кола.{S} Еј, Марјане, колико си их данас сахранио?</p> <pb n="16 |
| на глави и високим чизмама на ногама. — Еј, Милисаве, ходи да ти представим моју најмилију друг |
| гов говор није био окићен социолошким и економским терминима, он није умео ићи у облаке тананих |
| успео да оснује акционарско друштво за експлоатацију Моравине снаге.{S} Влада је одобрила прав |
| ролетеру свеједно који ће га капиталист експлоатисати, Србин или Турчин, свеједно који ће поп з |
| о се образује коалиција, свака фракција експлоатише у своју корист парламентарну свемоћ.{S} Тре |
| релативности, уравнотежавања.{S} Био је екстреман, фанатик, непомирљив, напрасит.{S} Што се њем |
| ици.</p> <p>Ова улица је била још место елегантне шетње.{S} Девојка је волела ту улицу, веровал |
| на вашару.</p> <p>— Овим сељацима засја електрика пре него што јој и диреке ударише — примећива |
| оварао на дугачко и на широко о примени електрике, трудећи се да га својим здравим разумом схва |
| упита шта ће ту, он одговара: „Пун сам електрике“...{S} Шта да радим, кажи ми.</p> <p>Вишња јо |
| има.</p> <p>Варош се спасла, али од <hi>електрике</hi> није се више познавао ни камен.{S} Љубав |
| } Још до године у ово доба можемо имати електрику.</p> <p>Остојића је нарочито помагао газда-Ми |
| нећу, па ко ће!</p> <p>Чачак није добио електрику.{S} Преко лета се било далеко одмакло с посло |
| > <p>У чаршији се говорило непрестано о електрици.{S} Радоје је био јунак тих дана.{S} Људи су |
| p>— Само треба претворити речну снагу у електрицитет — продужи доиста млади сајџија, начинивши |
| амвај <pb n="79" /> шкрипао је уз брдо; електрична светлост севнула би несигурно као муња неке |
| је владала дубока породична тишина.{S} Електрична лампа заклоњена шеширом од зелене свиле, раз |
| адоје почео да говори о лакој дељивости електричне <pb n="177" /> снаге, што јој даје преимућст |
| о.{S} У успеху свога плана за подизањем електричне индустрије у Чачку, гледао је остварење свој |
| ројавао своје несреће последњих година, електрични трамвај <pb n="268" /> је носио другарицу ње |
| села.{S} Тек, коњски трамвај замењен је електричним, а на пољани Батал-џамије копани су темељи |
| {S} У салону се запали велики лустер, а електрично звонце позва собарицу да послужи слатко.</p> |
| ој једном кад је срете и поведе говор о електричном предузећу. — Само је тунел затрпан и збриса |
| леда своју другарицу у визији природних елемената, он се упита нехотице: „Нашто пунити уши дево |
| а мешали се модерни судови од земље или емаља.{S} Из кујне се иде у дечју собу, где је Чедомир |
| х чаша, ђачких таблица, бутеља коњака и емаљираних шерпи.{S} Газда-Митар трговао је још са жито |
| рзалној слободи и еманципацији жена.{S} Еманципација!...{S} Да дивне речи за нашу земљу где ник |
| ела бити ослобођена жена.{S} Нашто онда еманципација, нашто социјализам, нашто све те лепе мисл |
| >— О еманципацији жена.</p> <p>— Чеда и еманципација! — прште Каја у смех. — Ко га не познаје, |
| адак него што смо ми.{S} Шта ће ти боље еманципације?</p> <p>Ишли су сад по стази посутој шљунк |
| озитивна знања.{S} Не застаните на путу еманципације!{S} Ваши хоризонти остаће тесни, ваша схва |
| и, Карлу Марксу, универзалној слободи и еманципацији жена.{S} Еманципација!...{S} Да дивне речи |
| p> <p>— О чему сте говорили?</p> <p>— О еманципацији жена.</p> <p>— Чеда и еманципација! — пршт |
| — осече се Вишња за први пут. — Ја сам еманципована девојка.</p> <p>Газдарица је не разумеде д |
| лепи Млађа носио кариране панталоне, а еманциповане другарице гризле переце поред најпомодније |
| ништво, и живе, скривено, по Палилули и Енглезовцу, с каквом хистеричном газдарицом.{S} Обележе |
| редмет из средине... што се позивају на енглеска и талијанска дела.</p> <p>Осећала се слободна, |
| говорио је. — Кад бих живео у Белгији, Енглеској, у другим индустријским државама, ја бих се с |
| фера, планете, сунчев систем, материја, енергија.</p> <p>— Назови како хоћеш — једва чујно прош |
| ли, са својим брезама и саоницама, култ енергији, окрутности, себичности.{S} Али...</p> <p>— Ал |
| анимо...</p> <p>— Мама! — умеша се Бела енергичније.</p> <pb n="194" /> <p>— Красно, госпођице |
| p> <p>— Он је за мене мртав! — одговори енергично сама себи.</p> <p>Али та реч беше одвише тешк |
| да ћемо се опет видети — одговори Илић енергично, и ухвати девојку за руку.</p> <p>— Шта ми им |
| ије ми ништа.{S} Остави ме, мајко...{S} Ено, зове те служавка.</p> <p>Она је због Чедомира пром |
| ј се далек, хладан, као окаменотина.{S} Ено Гаврила Петровића, вуче пет кила књига, уби га науч |
| ига, уби га научни рад, кашљуца већ.{S} Ено Петра Гавриловића, дигнуо десно раме, спустио лево, |
| ичког с њима, јер је имао приличну дозу епикурејства у себи; он је волео све што је пријатно, л |
| протности између разних народа и разних епоха, опозиције у срцу једног истог друштва, противуре |
| тако се не можемо оружати „знањем целе епохе“, како ти хоћеш.{S} Морамо се задовољити мањим.{S |
| бу.{S} Ја сам наоружан знањем целе наше епохе.</p> <p>Вишња се промисли да ли да му каже праву |
| жаргоном:</p> <p>— Стрике, сипи ми два’ес’ пара пасуља.</p> <p>Понекад наврати и Зарија Ристић |
| разно.{S} Ништа више није остало од <hi>Еснафлије</hi> до две чађаве пруге на зиду суседне куће |
| а, велим...{S} Не би ти долазио код <hi>Еснафлије</hi>.{S} И ти си погорелац на свој начин, је |
| . <pb n="167" /> Он изабра најгору, <hi>Еснафлију</hi>, па ступи унутра.</p> <p>Сазидана од ћер |
| есетак књига, научи се на памет још два'естак наслова, славних имена и мудрих мисли.{S} Иначе, |
| оје могу рећи само теби... да ти кажем, ето ако хоћеш... колико сам ниско пао, најзад.</p> <p>Д |
| <pb n="287" /> има жену лепу, пријатну, ето такву као што је Вишња.{S} Она сигурно има врло леп |
| а се зове...{S} Келнер, један полић!{S} Ето, такав треба да си.{S} У природу, у природу!...</p> |
| шевљава те, опија најбр...р...рже...{S} Ето, већ сам пијан. .</p> <p>Био је заиста добро угреја |
| >— Угледајте се на господин-учитеља.{S} Ето, њему није било све потаман, па је увек први ђак.</ |
| смешећи се љубазно њеним величинама.{S} Ето главне улице њеног родног града: један дуг, прав со |
| на историска чесма и добра ладовина.{S} Ето је одмах кад се пређе ова баштованџиница, код оног |
| једну ноту више изнад свакидашњости.{S} Ето ти кључа да постанеш велики у очима оних који те ок |
| а се учи; он је готово цео неписмен.{S} Ето то, тај факт, то жалосно стање у којем се налази на |
| д неће се никад уредити — говорио је. — Ето, ја сам провинцијалац, а изгледа ми да се овде нема |
| га је чама, досада, мрзовоља.</p> <p>— Ето тако — закључи — од како смо се растали, тера ме не |
| <p>— Објасни то мало простије.</p> <p>— Ето, нама требају добри радници, занатлије, агрономи, у |
| е уби? — упита онај из гомиле.</p> <p>— Ето, тако, радио с нама, вукао цигљу, па онда баци сама |
| а то говорио.{S} Али се свет препаде, и ето...</p> <p>Радоје наби качкету јаче на очи, распали |
| Савамале.{S} Под прозорима су му расли ефемерни патлиџани, који би се спарушили чим би за педа |
| ир који не руши цикање попаца, крештање жаба.{S} Он је узе и за другу руку.{S} По башти су цвет |
| фабрикама палиле су се лампе.{S} Хорови жаба звонили су уједначено кроз вечерњу тишину.{S} Две |
| внотежу и тражи да се за шта ухвати.{S} Жабе су крекетале, попци и скакавци зрикали.{S} Он се у |
| тако беру и једу.{S} По кафанама се чуо жагор.{S} Деца се враћала с купања и дерала у сав глас. |
| } Девојка поред њега имала је зеленкаст жакет који је врло лепо доликовао њеној плавој појави.{ |
| доликовао њеној плавој појави.{S} Испод жакета видела се муселинска блуза; лака материја дрхтал |
| </p> <p>С тим прекором мешала се широка жалба за Београдом и младићем кога је тамо оставила.</p |
| ојка мајци гласом у којем је одјекивала жалба и прекор. — Тако ми ружно стоји кад играм!</p> <p |
| болова, а многи од нас не чује ни једну жалбу — грмио је Илић, опијајући се сопственим речима. |
| а, све губе гризу све класе.{S} Свак се жали на своје стање.{S} Нигде нема никаквог ауторитета. |
| ву и гледаше га кроз сузе, као да га је жалила, као да је жалила себе, као да је жалила њих обо |
| оз сузе, као да га је жалила, као да је жалила себе, као да је жалила њих обоје.</p> <pb n="161 |
| алила, као да је жалила себе, као да је жалила њих обоје.</p> <pb n="161" /> <p>— Ми бисмо могл |
| а се није догађало.{S} Београђани су се жалили на врућину, на прашину, на велике цене.{S} Овог |
| двидели — одговарао им је убеђено. — Не жалим новца.{S} Само нек се не губи време.{S} Све ће се |
| Његошеве.{S} Кад би пак био рђаве воље, жалио се на реуматизам у десном колену, који је добио н |
| уком.{S} Учитељ се вечито <pb n="58" /> жалио да Радоје стално трчи напред: научи лекцију која |
| ња, наглих и из друге руке.{S} Он ју је жалио.{S} Погађао је шта ће се десити у њеној доброј ду |
| ише сунца.{S} Понекад би се заборавио и жалио што није више учио школе.{S} У то доба била се ве |
| већ до немогућности, младић се трже.{S} Жалосна стварност приказа му се тада исто тако лако као |
| а погледом зачуђеним, наивним, благим и жалосним, дубоко уверена да је њен живот био дотле праз |
| и треба, па опет ништа од тебе — додаде жалосно. — А кад сам ја учио школу, мој брајко!...</p> |
| сти поглед на свој рукопис, он признаде жалосно:</p> <p>— Залутао сам.{S} Није то што сам хтео. |
| <p>— Остани, Чедомире — говорила му је жалосно и нежно. — Ја ћу то изгладити.{S} Мајка се не с |
| цу беху се развукле.{S} Очи се рашириле жалосно.{S} Уста је држала отворена.{S} Видела се оба р |
| грдна штета.{S} Она једина весели наше жалосно доба, греје те место метресе, одушевљава те, оп |
| Око срца му је било весело, топло, па и жалосно.{S} Мило му је било што је реакција падала, сло |
| иљкама.{S} Међутим, онда то беше празно жалосно поље, покривено спрженом, смрдљивом травом, раз |
| о цео неписмен.{S} Ето то, тај факт, то жалосно стање у којем се налази наш свет, не треба губи |
| ну, као да је хтела савладати изненадну жалост која је обузе.{S} Младић је куцао штапом о калдр |
| ног сажаљења за друге, а са пуно дубоке жалости за себе.</p> <p>Мајка јој је умрла оног лета ка |
| > <p>Грло ју је стезало од неке незнане жалости.{S} Очи су јој биле пуне суза.{S} Ако остане с |
| модри слез са круницом као звезда.{S} У жалфије се пла̑ве длакава, лепљива уста.{S} Хајдучка тр |
| b n="222" /> посматра њу и њен венац са жаљењем и као хоће да јој каже:</p> <p>— Тако ћеш и ти |
| молила га да јој то испуни, јер, каже, жандарм јој наредио да то мора бити свршено још тог јут |
| вије понашала према домаћем учитељу.{S} Жандарм, на служби у министровој кући, одавао му је пот |
| атовићка је имала развијено тело, као у жандарма, крупну главу, црне веђе, круто држање, набеље |
| ио сам га пред лањску демонстрацију.{S} Жандарми су ме измлатили, ја се нисам користио њим.{S} |
| но отворено.{S} Могло се ту склонити од жандармске потере, испред кише или кад човек не зна куд |
| демонстрацијама, фанатички излагао леђа жандармским кундацима.{S} Шта то мари!{S} Он је волео с |
| о беше под проклетом реакцијом.{S} Тек, жао ми је, човече, пара...</p> <pb n="105" /> <p>Него в |
| е у ваздух и више се не врати.</p> <p>— Жао јој је било свога живота! — примети Вишња полако.</ |
| отеку! —рече Илић.</p> <p>— Зар ти није жао овако лепог дана? — одговори му философ. — Књига пр |
| дувана убијао досаду.</p> <p>— Је ли ти жао Београда? — упита Радоје своју сусетку.</p> <p>Дево |
| у Београд?</p> <p>— Њој ће бити свакако жао ако је не известиш.{S} И онда, знаш како је, чича-М |
| један глас више, наручивале мокролушким жаргоном:</p> <p>— Стрике, сипи ми два’ес’ пара пасуља. |
| лепо време.{S} Дан је био један од оних жарких дана у сред пролећа, кад се око нас осећа оргија |
| ad> <p>Дани су пролазили врло споро.{S} Жарко јулско сунце пржило је београдске голети, као да |
| им, јер ме данашње доба боли, јер су се жбири испилили у народне људе, у родољубе, јер наше вре |
| мео?</p> <p>— Да.{S} Ти чекаш, гладан и жедан, награду за твоје философске спекулације, а око т |
| на леђа, полуоткривена и дишући дубоко, жедно, као да се подавала млаком ваздуху који се завлач |
| е нуди, непомирљив идеализам, неутољива жеђ за усавршавањем, сви инстинкти једне душе будне, уп |
| његовом доцнијом женом?{S} Да ли осети жеђ за осветом или свирепо задовољство што су сад сви т |
| и као да се растопило по целом небу, па жеже.{S} Нигде тице да се чује.{S} Биље зри.{S} Вишња ј |
| ака од Саве, једна зелена ливада и цела железничка станица.{S} Разни колосеци, низови вагона и |
| изгубио.{S} Пред њима је стајала једна железничка пруга.</p> <p>— Ту близу, где понекад идем к |
| извршити наоружање војске, подићи многе железничке пруге, развити јаче везе са иностранством да |
| ="289" /> ти си имала велики цвет... на железничкој станици се формирао један воз... ја бејах г |
| ади њега и ради својих родитеља, она је желела бити најбоља жена на свету.{S} Она није признава |
| а и укућани били су је размазили, те је желела да и Чедомир буде нежан <pb n="114" /> према њој |
| крутуљаст, са очима као у миша, она би желела да се и њему допадне, јер је она, својом хромошћ |
| ла, његов понос је страдао, његово срце желело освете.</p> <p>— Јесте ли ви срећни, господин-Ил |
| је, поред своје струке, волео слободу, желео добро своме народу и имао стила у чланцима што их |
| у је сурову владу рано осетио.{S} Он је желео да има новаца да би осигурао слободу кретања, да |
| е последње године, да ти кажем: шта сам желео, а шта сам добио, шта сам очекивао, а шта дочекао |
| о да је дочепа у своје шаке.{S} И он не жели власт да учини добра себи или другом, него тако... |
| огу здраво и добро, да јој исто од Бога желимо.{S} Само, кажи, мајка ти је нешто назебла, па се |
| } Као врхунац свега, била је нестрпљива жеља да напакости Илићу, свету, самој себи.</p> <p>Једн |
| .{S} Можда је и она <pb n="39" /> имала жеља, и то још раније него Вишња, да се развије што виш |
| .{S} Њу је обузимао стид, па радост, па жеља нека да је нестане, да се истопи полако, као комад |
| оћу да он буде вредан...</p> <p>— Пуста жеља!{S} Јер само гледајући у прошлост, ми можемо знати |
| S} Али ју је јастук жуљао, обузимала је жеља да понови балет, несносна врућина пекла ју је из п |
| ма нису се чули ти удари који звоне као жеља, као чежња.{S} Усред Београда који је дотле познав |
| жностима; њена љубав ласкала је његовим жељама да живи и буде срећан.{S} Млади човек се налазио |
| мало пискав глас нешто природне женске жеље за допадањем.</p> <p>Младен га је позивао такође:< |
| вају, цвркућу по ваздан.</p> <p>— Глупе жеље! — закључила би убрзо затим.</p> <p>Она је била љу |
| ска.{S} У осталом, он је у том тренутку жељкао једну неостварену жељу за променом садашњице, не |
| ешто поверљиво, гледао ју је нетремице, жељно.{S} Пролазили су поред познатих места; час би то |
| двратан, тако одвратан да склопи очи са жељом да умре.</p> <p>— Пријо? — закрешта женски глас о |
| прихвати и принесе је к срцу са једном жељом у души да сам поцрвене.{S} Ко зна колико осташе т |
| у том тренутку жељкао једну неостварену жељу за променом садашњице, нејасну жељу за нечим потпу |
| и су увек могућности да задовоље Белину жељу: купе јој пајаца са звонким прапорцима, скупоцен ш |
| ену жељу за променом садашњице, нејасну жељу за нечим потпуним, савршеним, која би хладном мисл |
| S} То јој би мило, али убрзо одби ташту жељу за каћиперством и рече у себи:</p> <p>— Он се вара |
| дана, жене ослобођене свих предрасуда, жена-човек да се тако изразим.{S} Угледајте се на Руски |
| ржавног пушкара у пензији.{S} Домаћица, жена преко шесдесет година, још дурашна, трудила се, ка |
| славних имена и мудрих мисли.{S} Иначе, жена испадне ученија од мужа, — да извиниш Милисаве!... |
| Он се вара.{S} Њему треба друга жена... жена која ће се посветити цела његовом делу, која ће му |
| завезан за земљу.{S} И још нешто горе: жена, женска страна, подјармљена туђој вољи, туђим мишљ |
| гова газдарица.{S} Добра <pb n="301" /> жена је била отворила врата лагано да би га што мање уз |
| је од жене и деце да пазе на одело.{S} Жена му је имала тепелук од дуката и дијамантску грану. |
| о:</p> <p>— Није ми глава сад за то.{S} Жена ми се разболела.{S} Прала јуче кућу, па је ваљада |
| лазио у Пожаревцу, на робији.{S} Његова жена, кад се тако нашла изненада без мужа и прихода, по |
| учинило не знам какво добро.{S} Његова жена, која је раније, док су били сами, попуштала прва |
| би са властима, стари професор и његова жена нашли су увек могућности да задовоље Белину жељу: |
| министар.</p> <p>— Да — потврди његова жена, па настави одлучним гласом: — Изгледа да се и она |
| ани, изгледали тешки, суморни.{S} Многа жена предала би се судбини на њеном месту, оставила да |
| p> <p>— Он се вара.{S} Њему треба друга жена... жена која ће се посветити цела његовом делу, ко |
| мрве практичног смисла.{S} Читао је да жена треба да слуша мужа.{S} То му се увртило у главу и |
| , видећеш.{S} Ах, ево га — додаде млада жена и показа руком на једног развијеног дерана, са огр |
| аша модерна жена изостала је далеко иза жена цивилизованих народа.</p> <p>— Да.{S} Нашем женски |
| p>— Доцкан, Илићу — рече затим. — Твоја жена је још твоја.</p> <p>Он покуша да оспори њен разло |
| ољство.</p> <p>— Хоћеш ли да будеш моја жена? — упитао је он.</p> <p>Њене руке задрхташе у њего |
| и переце; шта то мари ако ти будеш моја жена!{S} Ја сам кадар да радим за двоје.</p> <p>— Ти за |
| вно.{S} Али ја добра, наивна, старинска жена...{S} Ко ће у то да верује!...{S} И то да дочекам |
| заволи без бојазни.{S} Јер је она била жена, а код жена, кад је муж у питању, начелне разлике |
| их родитеља, она је желела бити најбоља жена на свету.{S} Она није признавала себе за свог госп |
| оградске болнице.{S} Једна млада, хрома жена успротивила се излишној секцији коју је закон наре |
| Није ли сусетка десно од њих невенчана жена човеку са којим живи?{S} Не иде ли девојка, лево о |
| “ — хтео је рећи — <pb n="73" /> „једна жена као што си ти, тако учена у својој простоти, тако |
| ори, ради њега је хтела бити ослобођена жена.{S} Нашто онда еманципација, нашто социјализам, на |
| доврши као по дужности : — Наша модерна жена изостала је далеко иза жена цивилизованих народа.< |
| нара.</p> <p>Не чекајући одговор, стара жена донесе што је нудила.</p> <p>— Је ли ти сад боље?< |
| ју доцно у вароши — приговори јој стара жена.</p> <p>— Не знате ви те ствари — осече се Вишња з |
| а осећања жене.{S} Све је било ту да та жена постане једног дана срећна мајка, проживи мирно и |
| је требао да покаже свету колико сирота жена има посла око спреме куће и деце.{S} Млађи су дрхт |
| поставља борбу.{S} А ти си жена... наша жена која не воли живот одрицања, позитивне ствари, рад |
| бојазни.{S} Јер је она била жена, а код жена, кад је муж у питању, начелне разлике не представљ |
| ла се блесасто по соби.{S} Кризе су код жена заразне.{S} Она напреже све што јој је остало од с |
| чекала их стрпљиво, хладно, као да није жена.</p> <p>Било је пролеће кад је дошла у то село.{S} |
| су, универзалној слободи и еманципацији жена.{S} Еманципација!...{S} Да дивне речи за нашу земљ |
| у сте говорили?</p> <p>— О еманципацији жена.</p> <p>— Чеда и еманципација! — прште Каја у смех |
| >— Право претпоставља борбу.{S} А ти си жена... наша жена која не воли живот одрицања, позитивн |
| ај сан, он се обрати девојци, нежно као жена:</p> <p>— Куд си пошла?...{S} Хајдемо негде заједн |
| сним сажаљењем, које може да осети само жена према жени, шапташе јој матерински:</p> <p>— Вишња |
| и се другим данима не опажа у присуству жена и људи, лепих, задовољних, срачунатог држања сукње |
| > <p>Стари господин као да не чу шта му жена рече.</p> <p>— Све имаш што ти треба, па опет ништ |
| оја комбинација? — рече министар кад му жена саопшти те вечери да је Илић запросио Белину руку |
| , како да се узму, човече? — одврати му жена. — Дошла Ката данас, па као да се у црно завила, п |
| појма.{S} Дотле се Вишња чинила младићу жена-другарица која диже човека на посао, пружа му подс |
| ... молим те, колико је тек мало таквих жена!{S} Жене примају науку која им се предаје, веру ко |
| погледа изненађено, па по обичају наших жена да се покажу љубазне кад их неко нâвикне, понуди с |
| ди човек је залуд наводио разлоге двема женама, које су се занеле у свој план до лудила.{S} У к |
| да се праве вештачки бунари, поправљао женама машине, декорисао кафанске сале за забаве, засту |
| нама требају жене на висини наших дана, жене ослобођене свих предрасуда, жена-човек да се тако |
| те, колико је тек мало таквих жена!{S} Жене примају науку која им се предаје, веру која им се |
| ли чим би за педаљ одмакли од земље.{S} Жене се кувале по шупама, одмах до помијара и ђубришта. |
| нак људи долазе увек нешто раније, а да жене задоцне стално.{S} Чедомир је потврдио ово правило |
| е била као створена за нормална осећања жене.{S} Све је било ту да та жена постане једног дана |
| " /> година — настави да се љути против жене. — Батине!{S} Батине!{S} Батине су из раја изашле. |
| ивота.</p> <p>Једног малог празника кад жене не раде, Вишња је седела код Остојићевих, кад Радо |
| оји и прсник од платна.{S} Тражио је од жене и деце да пазе на одело.{S} Жена му је имала тепел |
| о тротоару, с друге стране, ишле су две жене, с марамом на глави, чији су крајеви били везани и |
| е шара на зиду у девојачкој соби његове жене.</p> <p>Исекао је хартију на полутабаке, начинио п |
| ка.{S} Треба храбро поћи ка идеалу нове жене, јер нама требају жене на висини наших дана, жене |
| ђења.{S} Она је ишла у крајност као све жене.{S} Да јој је Илић у почетку проповедао мржњу прот |
| је своју слику, слику не ње, него друге жене, не жене, него нечије наготе.{S} Њене очи су добиј |
| су духовити, девојке приступачне, младе жене несташне, а старци и старице тапшу рукама, одобрав |
| Заман је ожењени колега, иза леђа своје жене, правио слатко лице.{S} Узалуд је општински ћата и |
| обравала да се Чедомир удаљава од своје жене.{S} Морао се примити службе.{S} Доби место у једно |
| е био најслађи, кад би уграбио од своје жене да седне за кујнски сто и једе што прво дохвати.{S |
| а сав глас и хвалио одличну кујну своје жене.{S} Кад би му, и поред тога, остало слободног врем |
| ћа би била опрана...</p> <p>— Старинске жене, газда-Митре...</p> <p>— Старински човек сам и ја, |
| слику, слику не ње, него друге жене, не жене, него нечије наготе.{S} Њене очи су добијале чудан |
| што је кварило хармонију његове идеалне жене.{S} Тако је гледао у врх једног багрена и у његови |
| амо му треба поуке.{S} Оставимо модерне жене нека брину своје бриге, па загледајмо своје јаде.{ |
| ан тренутак потпуне тишине.{S} И две се жене загрлише, трудећи се да утеше једна другу.</p> </d |
| 08" /> се црвене уски јастучићи, где се жене налакћују и разговарају преко улице.{S} На сред ва |
| ло на ум да се запита: какве су оне, те жене, те девојке од којих се бојала, јесу ли оне чисте |
| ама.{S} То је била визија неке немогуће жене, о којој сви сањамо, коју сви очекујемо кроз цео с |
| <p>— Имала си право.{S} Није то за наше жене!{S} У земљи где три четвртине народа не зна ни чит |
| па загледајмо своје јаде.{S} Нека наше жене науче своје људе луксузу чистоте, нека му омиле ку |
| опства.{S} Идеална веза између човека и жене постоји, за мене, једино у слободној љубави.</p> < |
| и подужицама, помињала непознате људе и жене, нарочито жене...{S} За скандалозну страну тога до |
| акло, спречава њихов лет.{S} Такве су и жене које примами сунце слободе.{S} Оне му полете, без |
| омињала непознате људе и жене, нарочито жене...{S} За скандалозну страну тога догађаја бринуо с |
| и ка идеалу нове жене, јер нама требају жене на висини наших дана, жене ослобођене свих предрас |
| сваку цену!...{S} Што још занима, јесу жене којих има много дебелих, са огромним грудима, још |
| ављао.{S} Говорио је о науци, политици, жени, Богу, лудници, а кад су изашли из кафане, закључи |
| њем, које може да осети само жена према жени, шапташе јој матерински:</p> <p>— Вишња... слатка |
| само као припрема.{S} Она није довољна жени која хоће да буде на висини свога времена — одгово |
| пиће је, стара му мајка!{S} Човек се не жени због кошуље.{S} Млади су; цео је живот пред њима.. |
| том је изненади отац да се решио да се жени.</p> <p>— У кући ми је роваш.{S} Мој ма̑л се развл |
| Човек има своју кућу, слатко руча, купи жени папуче.{S} Јест, може да <pb n="287" /> има жену л |
| ти целом свету, па следствено и његовој жени.{S} У противном, глупости које треба осудити.</p> |
| едан бирач тражио да купи шешир његовој жени.</p> <p>— И он га је купио?</p> <p>— Купио.{S} Вел |
| емљорадничком осигурању.</p> <p>Његовој жени је годило јако да постане министерка, т.ј. да јој |
| ко лица.{S} Та промена не измаче младој жени, те скочи на други предмет, на своју школу, на дец |
| више се не врати својој ташти ни својој жени.</p> <p>Док је он тако пребројавао своје несреће п |
| а и јесени, доносио је Лазаревић својој жени и најстаријој кћери штоф за хаљину из Београда; шт |
| — Девојачка школа није довољна модерној жени.{S} Она је уска, непрактична, несавремена; она не |
| школа не даје позитивна знања модерној жени.{S} А ја хоћу да се образујем до краја.{S} Хоћу да |
| ре што су га изневерили приликом његове женидбе.</p> <p>Испи чашу, па продужи:</p> <p>— Дуго см |
| ћ у себи изненадно, циљајући на краљеву женидбу. — Не могу да схватим такав брак у обичним прил |
| као код своје куће.{S} Немаш чега да се женираш.{S} Тетки си се јако допала.{S} Вели, красна цу |
| /head> <p>— Хтео сам нешто да ти кажем, жено — рече Матовић, спремајући се да легне.{S} Деца су |
| ристова врзла му се по памети:</p> <p>— Жено, шта има заједничко између тебе и мене?</p> <p>Он |
| ак:{S} Јеж.{S} Стеван се није слагао са женом.{S} Ћерка једног бирократе из доба првих <pb n="1 |
| нуле године.</p> <p>Отпутовао је био са женом у Париз.{S} Задржали су се неко време у Бечу и Ми |
| идела свога драгана са његовом доцнијом женом?{S} Да ли осети жеђ за осветом или свирепо задово |
| ..{S} Верио се са њиховом сусетком, <hi>женом из народа</hi>, удовицом једног инжињера, бившом |
| ан за земљу.{S} И још нешто горе: жена, женска страна, подјармљена туђој вољи, туђим мишљењима, |
| реста брзо да се бори против појаве два женска лица, оба љупка, оба пријатељска.{S} У осталом, |
| от?</p> <p>Она је била и сад мала, жива женска, још је имала свој урођени интелигентни сјај у о |
| подне излази у варошки парк.{S} Весела женскадија, која нема брига око распремања куће, готовљ |
| ок је била мала, за чудо је лепо радила женске послове.{S} Међутим сад, било да кува ручак, јел |
| у свој мало пискав глас нешто природне женске жеље за допадањем.</p> <p>Младен га је позивао т |
| љом да умре.</p> <p>— Пријо? — закрешта женски глас однекле.</p> <p>— Пријо, Маро! — одговори ј |
| које дотле није примећивала.{S} Велики женски шешири по најновијој моди, изложени по дућанима, |
| је било врло мирно.{S} Чуо се тек један женски сатић у папучици, обешеној о зиду.{S} Она је гле |
| </quote> <p>— Ево цвећа! — викну један женски глас.</p> <p>Гомила се растури по утрини.</p> <p |
| ма, на клупи или по сандуцима, поседало женскиње.{S} Иза једног плота, неке девојке одломиле гр |
| лизованих народа.</p> <p>— Да.{S} Нашем женскињу треба поуке.{S} У округу нема више од три чети |
| роналазио је пут својих мисли.{S} Једно женско срце куцало је за њим.{S} Он то сад зна, зна поз |
| ипило једно женско створење, цело једно женско тело, готово голо.{S} Он не би био човек да је м |
| гледа лако.{S} Уз њега се припило једно женско створење, цело једно женско тело, готово голо.{S |
| те.{S} Било је у колегијуму много нечег женског, калуђерског, лицемерног и грубо себичног.{S} И |
| округу нема више од три четири школе за женску децу.{S} Али шта ће теби универзитет? — тврдогла |
| размажено, претвори се у <pb n="133" /> жену, велику, одраслу, снажну, развијену и потпуну.</p> |
| Није задовољио девојку коју је узео за жену.{S} Начинио је за свагда неспособном за срећу дево |
| подин саизвољава узети његову сестру за жену.{S} Мајка је покушавала да га умири, приволи.</p> |
| че.{S} Јест, може да <pb n="287" /> има жену лепу, пријатну, ето такву као што је Вишња.{S} Она |
| мири у себи жену која господари кућом и жену која сматра да је њен позив у животу виши од обичн |
| ла јединствену вештину да измири у себи жену која господари кућом и жену која сматра да је њен |
| } Вешт посматрач би по тој одаји оценио жену која ју је наместила.{S} Матовићка је имала развиј |
| ...{S} Какво чудо ако је потражио другу жену!</p> <p>Тек је сад видела колико воли Чедомира. <p |
| .{S} У једној празној улици спази своју жену.{S} Она га није видела, ишла је оборене главе и хр |
| и дужним обзирима, онај који воли једну жену и осећа је поред себе живу, пада у грозницу пожуде |
| ива девојка која је обећавала практичну жену и срећну мајку.</p> <p>Њена другарица, напротив, б |
| овима усамљености!</p> <p>— Куд нађе ту жену: плебејку, старију од себе, удовицу — рече Илић у |
| су припадале крштеница, уверење да није жењен, остале сведоџбе, радио марљиво за своје испите, |
| ца.</p> <p>Вишњи се допадао тај младић, жив, окретан, прав.{S} Ћерка једног трговца, она је нес |
| ти никако не јављаш.{S} Не зна да ли си жив или мртав.</p> <p>Младић се намршти.</p> <p>— Њена |
| на тело.{S} Осетила је тај загрљај као жив.{S} Свест јој се губила.{S} У ушима зујала блага му |
| нешто слушао док је стари министар био жив, промангупирао се са свим, изгубио право на даље шк |
| што је јуче још постојало, а он је још жив.</p> <p>— Ах, тај живот! — промуца болно.</p> <p>Он |
| аја је била <pb n="29" /> мала, мршава, жива девојка која је обећавала практичну жену и срећну |
| ш живот?</p> <p>Она је била и сад мала, жива женска, још је имала свој урођени интелигентни сја |
| мисао магловита, нејасна, али стварна, жива <pb n="23" /> која га је пратила, легала и дизала |
| ека кога су интелектуалне радозналости, жива младост, сумња у радост која се нуди, непомирљив и |
| икнула је кад јој је муж поменуо пут. — Жива нећу, а мртву ме можеш однети и на Ђавоље Острво.< |
| ознавала извесна лица, од којих су нека жива, а већина су умрла.{S} Није било девера него је Че |
| не у у њено расположење.</p> <p>— Да си жива и здрава, још прве године.{S} Мој колега беше доша |
| .</p> <p>— Без једне речи, као да нисам жива! — размишљаше девојка, повукавши се из трема у сво |
| ла песма радничка. <pb n="176" /> Варош живахну.{S} Хлебарнице почеше пећи хлеб два пут дневно. |
| и дирало у дубину душе, да јој је сваки живац треперио.{S} А пријатно, јер је то све било њој с |
| в што узнемирава то тихо језеро здравих живаца бунтовним мислима нових дана и готово јој хтеде |
| илом.{S} Очи су јој биле мајчине: црне, живе, маслинасте, очи као у неке лепе животиње.{S} Коса |
| ико невероватно разних прилика у којима живе бића што је Дарвин стрпао све у једну врсту!{S} По |
| у ништа, полажу много на беседништво, и живе, скривено, по Палилули и Енглезовцу, с каквом хист |
| један проблем механике, на једну врсту живе геометрије.{S} У науци се чује брујање таласа рево |
| у, од оног што јој је остало од мираза, живела са децом, скромно, тешећи се да то неће увек так |
| чак, час село у којем је <pb n="307" /> живела.{S} После се та сцена променила.{S} Настао мрак. |
| госпођа ће живети још толико колико је живела.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140 |
| и је предузимала и онога којим је дотле живела.{S} Она је била кћи Митра С. Лазаревића, бакалин |
| нало се како су планине рођене, како су живеле једна за другом популације које је планета храни |
| није јасније осетио два човека који су живели у њему; један: миран студент из унутрашњости кој |
| пуњавала.{S} Његово срце, које је дотле живело пустињачким животом идеала из књига, уживало је |
| лисана код суда.</p> <p>У чокалиници се живело доста весело.{S} Кад нису критиковали митрополит |
| епрегледним површинама леда и снега.{S} Живео је само духом.{S} Проналазио је масу задовољстава |
| зала се с њим из постеље, и са којом је живео као са метресом.</p> <p>Претпостављао је друштво |
| еспособан за најмањи покрет.{S} Он није живео, није био међу живима.{S} Његов поглед из суморни |
| ор универзитета, славан човек!{S} Он би живео пријатно, дао би њој све што би имао, она би ужив |
| ар. — Трице и кучине.{S} Данас нам вичу живео, а сутра, на неколико запаљивих речи каквог дрипц |
| бити социјалист — говорио је. — Кад бих живео у Белгији, Енглеској, у другим индустријским држа |
| о очувати, <pb n="99" /> жртвовати све, живети тако да нико, осем њеног мужа, неће моћи рећи:</ |
| а одрицање.{S} Лака и површна, знала је живети само за своје задовољство и мислити једино на он |
| димензије, ширина, слобода.{S} Могао је живети неколико векова а да му се не досади.</p> <p>Међ |
| посети. — Ако се тако одржи, госпођа ће живети још толико колико је живела.</p> </div> <div typ |
| доћи.{S} Ја имам времена.{S} Ја не смем живети обично.{S} Али — прихвати после једне почивке — |
| ако он не дође, Зарија, ако будем морао живети као сваки други...</p> <p>Младић извуче један џе |
| аже да се вратила, да постоји, да живи, живи...</p> <p>Нађе се у Кнез-Михаиловој улици.</p> <p> |
| но може дати — одговори она полагано. — Живи се без великих брига.{S} Дужности нису тешке. <pb |
| окушавао је да се метне изнад свега, да живи повучено, за свој рачун, у себи, међу својим књига |
| зно лице да се разговори, да одахне, да живи.{S} Његови стари <pb n="265" /> другови са универз |
| а им каже да се вратила, да постоји, да живи, живи...</p> <p>Нађе се у Кнез-Михаиловој улици.</ |
| њена љубав ласкала је његовим жељама да живи и буде срећан.{S} Млади човек се налазио у неразре |
| га.{S} Како би иначе могла продужити да живи!{S} У Млави су ретки Илићи.{S} И дани су пролазили |
| осећао крњ, сакат, јадан, недостојан да живи.{S} Он није видео да сви око њега имају свој крст |
| ов сан и мисли.{S} Поново је почињао да живи.</p> <p>— Је ли, зете, ти знаш француски... — прим |
| гу молим да заустави то време, да се не живи тако брзо.{S} Хоћу да грицкам полако <pb n="242" / |
| али видиш, ја се питам да ли у мени не живи неки скривени ђаво.{S} Ах, како сам гадан, како са |
| просторијама су одјекивали разговори и живи кораци младог света.{S} Њих двојица се беху примак |
| ли газдаричиним ћеркама, млад свет који живи неопажен за школским клупама, а испуњава један вел |
| ги не заборављају своје мртве, а зар ми живи да се заборавимо?{S} Ти нарочито, Вишња... ти си ј |
| о од њих невенчана жена човеку са којим живи?{S} Не иде ли девојка, лево од њих, у фабрику тек |
| љског цвећа.{S} Вишњи се учини да нешто живи ту у лози, у влажном хладу лозиног зеленила, и да |
| Хоћу да будем на висини времена у којем живим.</p> <p>Каја је била девојка коју живот није мази |
| ог драгана.{S} Њега није било више међу живим.{S} Остало је само његово тело, које је у том тре |
| покрет.{S} Он није живео, није био међу живима.{S} Његов поглед из суморних, мрачних очију ишао |
| о двоје: или да убијемо наше срце па да живимо као старци, или да умремо млади слушајући своје |
| ић тврдоглаво. — Али, ми смо још ту, ми живимо.{S} Други не заборављају своје мртве, а зар ми ж |
| и цео наш живот у немиру и свађи.{S} Ми живимо у земљи уситњеног демократизма и непросвећене ад |
| /p> <p>Радоје хтеде јаукнути као рањено живинче, али бол девојке коју је волео би јачи од његов |
| био већ ту.{S} Он је био човек ситних, живих очију, великог чела са дубоким залисцима, пљоснат |
| арица, Вишња Лазаревић...{S} Па како ми живиш, што не дођеш?...</p> <p>Млади човек, с прилично |
| вратити никад.{S} Гледајући у књиге, ти живиш затворених очију, практичан живот изгледа ти ситн |
| {S} Ти си рђаво разумео околину у којој живиш.</p> <p>— Рђаво разумео?</p> <p>— Да.{S} Ти чекаш |
| арица.</hi> — Јуче око пет часова, Мића Живковић, надничар на новој грађевини Привредне Банке, |
| едно.{S} Доцније нађе две три лекције и живљаше скромно, у маленом колу знанаца, повлачећи се с |
| в данашњег доба? — настави она разговор живље. — Није ли оно какво си га хтео, за какво си се б |
| во суво, обичне прилике, начин живота и живљења једне девојке у паланци.{S} Опис једног излета |
| 8" /> су јој главу, мучили је као нешто живо, гушили, давили.{S} Језа ју је подузимала.{S} Руке |
| ивао потмуло по празној одаји као нешто живо и претеће.</p> <p>Он побеже из куће.</p> </div> <d |
| личним звуком испуњавао одају као нешто живо.{S} То је било велико, то је било страшно, час тиш |
| атрљама, на Двору и болници, запламтише живом црвеном бојом.{S} По зидовима остарелим и новим, |
| са занесеним очима, Зарија је лутао по живом, ироничном и борбеном Београду са изгледом залута |
| 7" /> течно, стил му је био популаран и живописан.{S} Кад се каква идеја усади у његову главу, |
| хладило.{S} У вароши се осећала извесна живост. <pb n="64" /> Сељаци се враћали кућама: ко у та |
| та, буљавих очију, које су у тренутцима живости изгледале као да хоће да искоче из главе, обуче |
| а.{S} На земљу је била пала нека сенка, живот се повлачио, тице ћутале, а једноставан <pb n="44 |
| тити се у њега.</p> <p>Јер какав да је, живот постоји, он се не може мењати у својој суштини, м |
| а, он је као море: путеви су безбројни, живот шуми, таласа се, све је у вечитом покрету.{S} Али |
| и, безимени, брзи.{S} Пролеће освајало, живот се обнављао, на ранама се хватали ожиљци.</p> <p> |
| цкам полако <pb n="242" /> своју срећу, живот ми је кратак, верујем у бесмртност душе.</p> <p>В |
| сад изгледао јадан живот у гимназији... живот са свима дужностима а без иједног права, интелект |
| г Чедомира променила цео <pb n="226" /> живот.{S} Противила се вољи родитеља.{S} Није слушала с |
| ћете за исправност својих поступака.{S} Живот, смрт, љубав, отаџбина, брак престаће да вам буду |
| {S} Велика дела долазе сама по себи.{S} Живот је дуг, пријатељу, а младост кратка.</p> <p>— Срц |
| се да се остварио његов велики сан.{S} Живот многољудног града свидео му се.{S} Врло интелиген |
| и, Богу се молити и држати се чисто.{S} Живот јој је текао готово спокојно и монотоно, као обли |
| у сви очекујемо кроз цео свој живот.{S} Живот <pb n="90" /> пролази, а она се никад не појави, |
| оучава Младена — рече јој једном муж. — Живот је скуп, а човек ми изгледа ваљан.</p> <p>— И ја |
| Он је у новцу видео силу која учвршћава живот, пријатеља који одржава човека, моћног протектора |
| е срећна.{S} Она није била спремљена за живот, за борбу, за одрицање.{S} Лака и површна, знала |
| х људи, који се боре против живота и за живот, мењају садашњост, ред ствари, жуде за нечим виши |
| у — рече Чедомир уверено. --- Мене чека живот необичан, јак, велики.{S} Он мора доћи.{S} Ја има |
| ти, толико тражити; боље је пристати на живот, пустити се у њега.</p> <p>Јер какав да је, живот |
| алне куће, где је живот сина наличио на живот оца, где се снови не пењу ни донде докле се диже |
| ешавало нешто што ће изменити цео његов живот.{S} Он је био дубоко заузет самим собом и видео у |
| егде, у непознати крај где би почео нов живот.{S} И као да хтеде остварити овај сан, он се обра |
| ењу.{S} Али има нешто боље.{S} По некад живот изведе своје мистериозне путеве <pb n="271" /> на |
| уздахну госпођа у пола воље. — Онда је живот био лак, јевтин.{S} Данас све има своју цену; сим |
| Веруј ми, ми смо све имале доба кад је живот као источњачка принцеза пред судом римских легион |
| ослушно дете патријархалне куће, где је живот сина наличио на живот оца, где се снови не пењу н |
| непоштене канцеларијске слуге, чији је живот празан и пуст колико и она архива коју из дана у |
| цвеће које је држала у крилу. — Али је живот чудан, комшија, тако чудан да ја не знам сигурно |
| е жени због кошуље.{S} Млади су; цео је живот пред њима...{S} Да, ја сам човек из старог времен |
| тво које се сматра да је вечито, а које живот распе као плеву!</p> <p>Поред њих прохукта један |
| пређени пут, а ни корака унапред јер се живот не понавља као што се ни јучерањи дан неће вратит |
| еби самом на крају крајева, јер он хоће живот пун, велики, али чист, јасан, без утишавања савес |
| ка кућа њеног оца.{S} Прочитане књиге и живот у престоници допуштали су јој по коју симпатију, |
| и изврсних намера.{S} Али, њима је нови живот убризгао сталешке мржње и понижења.{S} Њих разјед |
| је било око ње, уверавало ју је у нови живот: варошка галама, начитани другови, одушевљене дру |
| је састављена од контраста као човечији живот: супротности између разних народа и разних епоха, |
| т једино материјалним интересима, бруји живот где новац господари свима питањима, царује индиви |
| на мисао осветли јој за часак преживели живот.{S} Вишња виде Београд... у неколико партија, без |
| А ти си жена... наша жена која не воли живот одрицања, позитивне ствари, рад за човечанство.{S |
| е такође имао велика одушевљења за бољи живот, за нова прегнућа.{S} Својом малом главом, она је |
| губити из вида.{S} Јер наш свакодневни живот и ми сами налазимо се у уској вези и солидарности |
| чити камо да претегне.{S} Интелектуални живот је одвојен од практичног.{S} Илић није имао никак |
| на истом путу, на путу у интелектуални живот, човека кога су интелектуалне радозналости, жива |
| видео у том тренутку цео свој дотадањи живот као једну слику, као једну представу.</p> </div> |
| твари тако тесно везане за њен дотадањи живот.{S} Узалуд се девојка борила да се код своје куће |
| еда своју жртву пре него што јој доврши живот, Чедомир прекиде пољубац у једном тренутку, зажел |
| јало, а он је још жив.</p> <p>— Ах, тај живот! — промуца болно.</p> <p>Он јој се учини одвратан |
| ој је пријала.{S} Могла је уредити свој живот по својој вољи, излазити куд хоће, враћати се кад |
| ањамо, коју сви очекујемо кроз цео свој живот.{S} Живот <pb n="90" /> пролази, а она се никад н |
| .{S} Као на слици, он је видео цео свој живот, целог себе.{S} Што је учинио једну услугу својој |
| е обраћајући Илићу. — Ја сам решио свој живот размишљањем, философијом, па ме они нису ни исхра |
| што се мисли обично, који стварају свој живот по својој вољи.{S} Али, кажи ми... молим те, коли |
| тамо у Чачку наћи довољно посла да твој живот не буде излишан.{S} А кад ти једног дана твоја ср |
| е они нису ни исхранили...</p> <p>— Мој живот тек почиње — одговори Чедомир. — Он се тек пење в |
| престано.</p> <p>— Имам да ти кажем мој живот за ове последње године, да ти кажем: шта сам желе |
| м искуства, и то је све.{S} Ја познајем живот.{S} Он вреди толико колико му човек да̑ вредности |
| у рђави никако: они воле тај примитиван живот, они често имају љубави за добро и изврсних намер |
| цела.{S} Како јој је сад изгледао јадан живот у гимназији... живот са свима дужностима а без иј |
| досад могла бити слепа, водити бесциљан живот, читати бљутаву литературу препоручену за школску |
| е, ти живиш затворених очију, практичан живот изгледа ти ситничарење, не видиш шта се око тебе |
| им и жалосним, дубоко уверена да је њен живот био дотле празан, недостојан ње као човека.</p> < |
| то што ће доћи и изменити, окренути њен живот на боље.{S} Међутим, ништа се није догађало.{S} Б |
| учини му се као авет која га гони, као живот који му остаје, као он са̑м.{S} Окрену се од улиц |
| својом вереницом, дâ јој обећања за цео живот, свечано, пред родитељима и публиком, па да му пр |
| то би довољно било другом човеку за цео живот, остави све друго.{S} Кад се кола хтедоше кренути |
| самоубиство због тога што му се досадио живот.{S} Повреде су лаке природе.</quote> <p>Воз је од |
| сумње у њен јавни рад, у њене идеје, у живот који је изабрала.{S} Али време није било погодно |
| излагао геолошке теорије, упућивао га у живот природе, где се дрво с дрветом бори за што више с |
| удбину.{S} Они су нас од нашег уласка у живот наместили на колосек који не смемо напуштати под |
| млади човече, из школе ћете ући право у живот.{S} Држава ће вам поверити један посао.{S} Ваша п |
| сваки дан толико људи који се бацају у живот с чудним поверењем у себе.{S} Њега пак сумња је з |
| живим.</p> <p>Каја је била девојка коју живот није мазио.{S} Још од детињства је познала дане с |
| је већ у двадесетој години научио да му живот доноси чист приход.{S} Његова је девиза: уживати |
| ла, љубила га без питања, украшавала му живот многобројним нежностима; њена љубав ласкала је ње |
| а страни своје мајке.{S} Рачуноиспитачу живот није био ружичаст.{S} Кад би му се досадило све, |
| рећи: „Хајде, срећна душо, поново у тих живот одакле си и дошла.{S} Остави пук и друштво нек са |
| радиш ?...{S} Јеси ли се свикла на наш живот?</p> <p>Она је била и сад мала, жива женска, још |
| лост, ми можемо знати шта је вредео наш живот.</p> <p>— Ја хоћу најпре да учиним све што могу д |
| јући због чега, и ми ћемо проћи цео наш живот у немиру и свађи.{S} Ми живимо у земљи уситњеног |
| ој књизи да има створења која уђу у наш живот једног дана, заузму га и помету; због њих промени |
| има створења која једног дана уђу у наш живот, заузму га и помету.{S} Због њих променимо своје |
| доба није се враћала у Београд.</p> <p>Живот јој је пролазио без догађаја.{S} Избегавала је по |
| ад у којем је провела највећи део свога живота, сваки ју је познавао, чак и кровови од кућа чин |
| е врати.</p> <p>— Жао јој је било свога живота! — примети Вишња полако.</p> <p>Младић не одгово |
| ш пуну младих људи, који се боре против живота и за живот, мењају садашњост, ред ствари, жуде з |
| најрадије, најсретније решење човечјег живота.{S} Понекад би га обузела нека идеја, којом би р |
| нешто неизвесно што очекујемо од даљег живота, а што би хтели да сазнамо и улепшамо као у бајц |
| Али не осети више ону сласт студентског живота, коју је осећала прве године.{S} Чинило јој се д |
| је куће.{S} Она је била изашла из уског живота, она му више није припадала.{S} Њене мисли враћа |
| ађали. <pb n="123" /> Поред свег тешког живота у сталној опозицији и борби са властима, стари п |
| е резултате.{S} Министар. који се целог живота борио против реакционарних власти, трудио се да |
| тављају, мешају се у све гране државног живота.</p> <p>На том месту тротоар је био узак.{S} Њих |
| ањим.{S} То знање премаша дужину једног живота.{S} Те циљеве треба оставити деци срећнијих наро |
| , то су главне одлике данашњег народног живота.</p> <p>Једног малог празника кад жене не раде, |
| од којих зависи ток државе и друштвеног живота, не усвоје Чедино мишљење?{S} У њој се бунио ост |
| 65" /> друге стране нужности друштвеног живота онаквог каквог су га створили закони, нарави, на |
| олуга на којој је почивала зграда њеног живота.{S} Полуге је нестало.{S} Зидови су попуцали.{S} |
| није никад осетила муку од материјалног живота.{S} Новац је за њу био као неко средство за прав |
| мири старински морални закон породичног живота са борбом за испуњење својих сопствених потреба. |
| енице.{S} Али не бојте се, не бежите од живота; с њим је као и с пливањем; научи се кад куражно |
| ост, фантаст који захтева све лепоте од живота, усамљено биће што се ни с ким не да да удружи, |
| што је несвесно хтео, што је тражио од живота.{S} Она су му <pb n="91" /> била једини поверени |
| ула, крхају баријере које деле науку од живота, литературе и уметности.{S} Материјалистички поз |
| су још у десетој години осетили наличје живота.{S} Култура им је показала само своје зле стране |
| оследњих година знао само за зле стране живота: одрицање старих пријатеља, кињење од стране вла |
| ење поклона, излишних ствари, за шарање живота као ускршњих јаја, нешто чега се човек може одре |
| Обичаји, вере, навике, установе, начини живота, потребе, снови, амбиције, толико невероватно ра |
| ну.{S} Изабрао је тему: <hi>О вредности живота</hi>.{S} Проблем му је изгледао прост: одбацити |
| а и стварају романтику посред обичности живота.</p> <p>— Зашто не пишете шта кад тако лепо гово |
| а је гром и разоружала небо.{S} Проблем живота изгледао је врло прост и јасан.{S} Дарвин је деф |
| ого, готово суво, обичне прилике, начин живота и живљења једне девојке у паланци.{S} Опис једно |
| мајка, проживи мирно и корисно свој део живота и, кад дође време, заспи вечито под обичним крст |
| осетила је тек ту сву супротност између живота који је предузимала и онога којим је дотле живел |
| и опет присно и свесрдно.</p> <p>Између живота у девојачкој школи и садашњег тренутка, Вишњи се |
| 44" /> су младице.{S} Оно што је остало животарило је, само, искривљено, мршаво и напуштено, на |
| твоје спустила си тајно...</l> <l>— Ој животе!{S} О шумо, покоју!</l> <l>О младости!{S} О ти с |
| ли ту стоку.{S} Јадно место где се цели животи истроше, а душа не оде даље од бриге за насушни |
| ебало много вештине па да види да је та животиња одличног соја: високе ноге, развијене сапи, ма |
| друштва, мораш се приближити природи и животињама.{S} О, да знаш колико ми мало поштујемо живо |
| , брзи, дурновити, као неке фантастичне животиње.{S} Језовите сенке прекрилиле би земљу, па би |
| , живе, маслинасте, очи као у неке лепе животиње.{S} Коса, још црња од очију, окружавала је њен |
| бежати од својих...{S} Најискреније су животиње крокодили јер лију сузе за одбеглим пленом...{ |
| а је искрено.{S} Он је себе видео у тој животињи.{S} Зар он није био тако исто од доброг соја?{ |
| {S} О, да знаш колико ми мало поштујемо животињски свет!{S} Теби је, без сумње, познат онај Ибз |
| <p>Чедомир Илић је жудио за животом, за животом потпуним.{S} Он је хтео да га види јасно, ту, п |
| енство.</p> <p>Чедомир Илић је жудио за животом, за животом потпуним.{S} Он је хтео да га види |
| тражара што је дотле располагао његовим животом и смрћу, па се слободно упућује у варош.{S} Пос |
| срце, које је дотле живело пустињачким животом идеала из књига, уживало је сад слатко на пригр |
| право.{S} Можда је узалуд тражити да се животу да̑ вредност у људском смислу речи.</p> <p>Ова х |
| ом и тражила још, још, још.{S} О правом животу са стотинама озбиљних питања, укрштених интереса |
| јући већ извесна искуства о београдском животу, о Београду, где вечито има нечег непознатог, <p |
| а и прекидала причу своје мајке о њеном животу с Матовићем, селидбама с једног краја Србије на |
| воје творевине према њему, у друштву, у животу једном речи.{S} Машта је ишла као на крилима.{S} |
| продужи Аница. — Удај се што пре.{S} У животу су ретки поновни састанци.{S} И затим, једно од |
| Матовића што је она његова сапутница у животу.</p> <p>— Клеопатра, треба повисити плату том мл |
| ом и жену која сматра да је њен позив у животу виши од обичне бриге за кујну.{S} На лицу јој је |
| лави.{S} Љубав, љубав... није она све у животу.{S} Ја имам осам испита на врату.{S} Глава ми бу |
| треба бити тако осетљив на неприлике у животу.{S} Ти си млад.{S} Треба ти времена.{S} Ти си по |
| двоструко, јер нам је време најскупље у животу.</p> <p>Он се доиста журио.{S} У успеху свога пл |
| то бити једино добро које сам учинио у животу — рече још, гледајући у простирку.</p> <p>У пред |
| што се у то доба звало реални правац у животу.{S} Па опет, чим је устала, погледала је на врат |
| његови другови су већ чинили концесију животу.{S} У клубу, који је носио звонко име Група Вели |
| трах да не сретне једног човека кога за живу главу није хтела видети.{S} Ипак, корачала је даље |
| и воли једну жену и осећа је поред себе живу, пада у грозницу пожуде.{S} Подивљао, као звер што |
| S} Посматрао је румени каранфил, његову живу боју, његове свилене, рецкасте листиће.{S} Мислио |
| ло архилажов.{S} Реч лопов није довољно жигосала човека, већ га звали архилопов.{S} Гомиле ђубр |
| пис становништва.{S} Газдарица је имала жилав врат и пупаст трбух.{S} Рекао јој је да се не бри |
| увијала се око довратака, јака, снажна, жилава, па чудно одударала од свежег пољског цвећа.{S} |
| целу нашу земљу, држи је моћним својим жилама као нераздељиву целину, струји кроз њу као њен к |
| шерпи.{S} Газда-Митар трговао је још са житом, стоком, шљивама.{S} Код њега су биле најскупље ц |
| .{S} Ласте су цвркутале око телефонских жица.{S} Под уличним дрвећем простирали се дебели тепис |
| ње види једну нову варош, испреплетане жице, стотине точкова у покрету, гомиле радног народа и |
| ких кућа, остатци змаја на телеграфској жици и, у дну, једна старинска, двоспратна зграда у ист |
| ису више на стубовима, већ су обешене о жицу.{S} Па ипак, ово отмено место српске престонице уч |
| адоје. — Проста, а све каже, дирне те у жицу.</p> <p>Девојке одговорише :</p> <pb n="214" /> <q |
| војој луши.{S} Његове очи су гореле као жишка у дувана.</p> <p>— Наш народ треба просветити.{S} |
| ло и под кожу јој подилазили непријатни жмарци.{S} У соби је био још мрак.{S} Часовник је куцао |
| могућност да се размажена девојка игра жмурке с њим.{S} Најзад се реши да се с њом објасни, пр |
| зразом који није пристајао згодно њеном жовијалном лицу.{S} Тај се израз губио све више у извес |
| то десило без његовог знања, да је био жртва глупог случаја, и да... на крају крајева, он њу в |
| ити закон борбе који гноји земљу својим жртвама?...{S} Шта то мари нешто мало грешака у Науци, |
| Томе је требало очувати, <pb n="99" /> жртвовати све, живети тако да нико, осем њеног мужа, не |
| S} Подивљао, као звер што погледа своју жртву пре него што јој доврши живот, Чедомир прекиде по |
| гласа!</p> <p>— Тако се грађанска права жртвују... да, за два гроша; виши интереси земље ишчеза |
| ве непокретне очи. — Чујеш ли њено тихо жуборење, њен шум, као уздах простран и благ?{S} Да ли |
| еду се образују поточићи ; вода струји, жубори, као музика.{S} Звона звоне.{S} Носе се бардаци |
| је клизило по ведром небу.{S} Морава је жуборила иза једног врбака.{S} Поред ње се отезала чача |
| устише низ једно брдашце.{S} Под њим је жуборила озидана чесма на две луле.{S} На зиду је била |
| с од љубичице, пролетња јагњад блејала, жуборили потоци нови, безимени, брзи.{S} Пролеће осваја |
| за живот, мењају садашњост, ред ствари, жуде за нечим вишим од свакодневне егзистенције.{S} Она |
| бно савршенство.</p> <p>Чедомир Илић је жудио за животом, за животом потпуним.{S} Он је хтео да |
| е ишао поред ње, слушала је радознало и жудно његове речи... речи школованог човека, које потсе |
| да га сврбе, и њега обузе луда, болесна жудња да рашири руке и да завапи гласно.</p> <p>— Имате |
| аставица.{S} Девојку су обузимале чудне жудње.</p> <pb n="207" /> <p>— Боже мој, да сам ластави |
| да ће се успавати.{S} Али ју је јастук жуљао, обузимала је жеља да понови балет, несносна врућ |
| и, ни наша кућа није близу.</p> <p>— Не жур’те се, господин Илићу — прихвати и Бела, мећући у с |
| што ме интересује — одговори младић без журбе, и кад остаде на само са Белом, разви новине.</p> |
| еђа је сагла, главу оборила ниско; није журила, а није, управо, знала куда иде.</p> <p>На неком |
| а ју је час топлина, час зима, и она се журила школи све више, као да ју је тамо чекао лек тој |
| га кофера.</p> <p>Имала је право што се журила.{S} Мајка је била опасније болесна него што је о |
| нагло и одби.</p> <p>— Не, не могу.{S} Журим се.</p> <p>Осећала је како јој је тешко у души.</ |
| најскупље у животу.</p> <p>Он се доиста журио.{S} У успеху свога плана за подизањем електричне |
| ти да ми добијемо времена.{S} Мораће се журити...{S} А ви, млади човече, из школе ћете ући прав |
| ање.{S} Часови су пролазили, требало се журити за воз, и она приону око свога кофера.</p> <p>Им |
| латна, разне чипке, конци, свила, модни журнали.{S} Једна шваља је најмљена под надницу.</p> <p |
| , и војска пристизали су у гомилама.{S} Журно се копало, набацивала се земља, побијало коље, до |
| з постеље нешто доцније него обично.{S} Журно се облачила, спремала књиге и доручковала стојећи |
| верујем, Радоје — одговори она, бледа, жута у лицу, готово као цвеће које је држала у крилу. — |
| Наслонила се цела на младића.{S} Тамно жута чарапа од конца вајала је дивно листове њене здрав |
| х је госпа-Клеопатра спремала о јесени, жуте, па накиселе, с нешто бела лука.{S} Због њих су се |
| да се и по четврти пут глог белио, лале жутеле, славуји певали.{S} Нова трава клијала је испод |
| {S} Ту висе низови неке врсте кобасица, жути се суд киселих краставаца, изложена је чинија обич |
| аку примећивали се њени прљави таласићи жути, гипки, пенушави.{S} Даље се није видело ништа.{S} |
| о плаво блудели су облаци час бели, час жути, и губили се лагано у помрчини.</p> <p>— Ми ступам |
| омно свој велики бео цвет.{S} Љутићи су жути као очи у мачке.{S} На мршавим петељкама штрче оча |
| еља, заклоњена црвено мрким завесама са жутим пафтама, које се данас виде само по државним канц |
| му се појављивала љубомора, страшило са жутим очима, тешка срамотна болест коју болесник крије |
| ни су високо дизали своје криве, таште, жутокруне главе и лепо се повијали према поветарцу који |
| Јутарње сунце пресијавало се на његовим жутоликим цветићима, нешто свелим.{S} Његова сенка, неп |
| атан, с доста високим сутереном, обојен жућкастом бојом која прелази у ружичасту, с мрким шалон |
| ву видео: у почетку њиховог познанства, за време једне шетње кад их је киша ухватила ван вароши |
| Тако се грађанска права жртвују... да, за два гроша; виши интереси земље ишчезавају у корупциј |
| за читав континент далеко од Београда, за стотину векова од присутног тренутка, на ум му је, б |
| та и са наслеђеним искуством да Србија, за све што има, има да захвали само своме сељаку, лако |
| е готово узалудан.{S} Док је била мала, за чудо је лепо радила женске послове.{S} Међутим сад, |
| ј директор.{S} Оне знају само за време, за простор, сисаре, преживаре, за опште ствари.{S} Оне |
| собна за праву нежност, за пожртвовање, за праву срећу и прави бол.</p> <p>— Што не бријеш брко |
| а време, за простор, сисаре, преживаре, за опште ствари.{S} Оне су као фењер обешен позади лађе |
| школу, рано, да се што пре отресе куће, за коју га ништа није везивало, и нађе се са својим врш |
| ислио да црпе злато из те убоге речице, за коју зна мало ко ван Србије.</p> <p>— Место да нам к |
| стачки гримасама, вратом и куковима, и, за један глас више, наручивале мокролушким жаргоном:</p |
| укопним друштвима, трансвалском рату и, за добре паре, кадиле владу.{S} Истина, Радоје није зна |
| ална веза између човека и жене постоји, за мене, једино у слободној љубави.</p> <p>Али се његов |
| о за прављење поклона, излишних ствари, за шарање живота као ускршњих јаја, нешто чега се човек |
| аша варош дугује ти већ много, за парк, за...</p> <p>— Не, Вишња... — одби младић скромно.</p> |
| Чедомир, научио је читати и писати сам, за стоком; кметовао је дуго година, парничио се још дуж |
| вечито трчати за критиком, за рушењем, за духовитошћу, за исмевањем и скептицизмом ?</p> <p>Го |
| а је такође мучило.{S} Једном би с њим, за столом, говорила најпријатније о разним ситницама, к |
| ајзад, нашто вечито трчати за критиком, за рушењем, за духовитошћу, за исмевањем и скептицизмом |
| p> <p>Чедомир Илић је жудио за животом, за животом потпуним.{S} Он је хтео да га види јасно, ту |
| диш.{S} Наша варош дугује ти већ много, за парк, за...</p> <p>— Не, Вишња... — одби младић скро |
| живље. — Није ли оно какво си га хтео, за какво си се борио.{S} Убијен је краљ тиранин, осигур |
| се прилепише за његове, и осташе тако, за један тренутак, слатке, топле, уздрхтале.{S} Пољупци |
| се метне изнад свега, да живи повучено, за свој рачун, у себи, међу својим књигама.{S} Седао је |
| а.{S} Она није била спремљена за живот, за борбу, за одрицање.{S} Лака и површна, знала је живе |
| е имао велика одушевљења за бољи живот, за нова прегнућа.{S} Својом малом главом, она је обухва |
| изгледала неспособна за праву нежност, за пожртвовање, за праву срећу и прави бол.</p> <p>— Шт |
| није била спремљена за живот, за борбу, за одрицање.{S} Лака и површна, знала је живети само за |
| на фамилијарне зачкољице.</p> <p>— Ју, за мало не заборавих... — присети се рођака. — Да ти пр |
| а критиком, за рушењем, за духовитошћу, за исмевањем и скептицизмом ?</p> <p>Госпођа је истицал |
| <p>— Принципе!{S} Принципи су за децу, за школске клупе.{S} Изузетци, маленкости, противуречно |
| Најзад рече:</p> <p>— Ја ћу на село... за учитељицу.{S} Ја немам мираза.{S} Ово школе, то је с |
| " /> да би радо учио нешто практично... за машинисту на пример, али вели, мора да се иде од кућ |
| о одсечно. — „Немац" је велика прзница; за најмању ствар отера ме на место! <pb n="126" /> А, б |
| еакцији.{S} Полиција није смела ући ту; за ђаке је пак било стално отворено.{S} Могло се ту скл |
| /p> <p>— И Чедомир... чудна ми чуда!{S} За њега и јесу којекакви богаљи.{S} Ју, господина — дод |
| ознате људе и жене, нарочито жене...{S} За скандалозну страну тога догађаја бринуо се Младен, к |
| анством даљим од непосредних суседа.{S} За то је требало извршити две три велике финансијске оп |
| S} Идеал му је што и свака комедија.{S} За њега не постоје науке, него Наука.{S} Он је ватрени |
| их било више од два три преко дана.{S} За њих се није морало спремати.{S} Није било <pb n="100 |
| о је брвно.{S} Девојка ступи напред.{S} За њом пође Илић и осмотри је целу.{S} Видео је сад јас |
| старог господина, па да му каже све.{S} За то није имао довољно одважности.{S} Онда је мислио д |
| преплетале оне плаве и модре траке.{S} За првипут, девојка се подаде томе осећају, голицавом, |
| позив је схватао на старински начин.{S} За њега философски системи нису имали вредности.{S} Нар |
| није болесна него што је отац писао.{S} За време кризе, млада студенткиња показа се као најизве |
| у себи.</p> <p>— Управо — додаде Илић — за мене брак не постоји као питање.</p> <p>Бела рђаво р |
| падају.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— За име Божје, погледајте!...{S} Пропадам...{S} Има ли љ |
| ретки Илићи.{S} И дани су пролазили, а за њима месеци, године.</p> <p>Спомен на бившу љубав од |
| .{S} Сваки од њих има по један ситан, а за себе капиталан интерес.{S} Брига за свакидашњим хлеб |
| p>С тим прекором мешала се широка жалба за Београдом и младићем кога је тамо оставила.</p> <p>— |
| Нема весеља.{S} Лица се згрчила, борба за опстанак их наружила.{S} Ретко се види један мушкара |
| га учинили.</p> <p>— Бори се.{S} Борба за опстанак усавршава, оплемењава.</p> <p>— Да.{S} Ја т |
| лног апса.{S} Шта је та Дарвинова борба за опстанак, одабирање, последице наследства?{S} Зар то |
| могла.{S} Чинило јој се да је она крива за његову несрећу.{S} Тешко јој је било гледати га како |
| нешто прати у стопу, нешто хладно дува за њен врат и један тајанствен глас јој шапће страшне, |
| већивала Илића у те куповине, питала га за савет при избору боја, <pb n="200" /> говорила му це |
| се није знало чији је син, узели би га за странца.</p> <p>Вишњи се допадао тај младић, жив, ок |
| S} Људи су веровали у њега, сматрали га за нешто више од себе.{S} Кад је пролазио улицом, стари |
| , а за себе капиталан интерес.{S} Брига за свакидашњим хлебом господари над сваком другом бриго |
| е страх да не сретне једног човека кога за живу главу није хтела видети.{S} Ипак, корачала је д |
| , најправедније, борити се против онога за што су уверени да је рђаво и опасно. „Остати на влас |
| дбину која им се одреди.{S} Реч слобода за њих је смисао зла.{S} Оне иначе не знају за њу.{S} А |
| ветлост се претварала у сузу.{S} И суза за сузом поче да се ниже, као ђердан, низ образе девојк |
| и рече презриво:</p> <p>— Не, нисам ја за дуван!</p> <p>И Илић се смејао.{S} Њихови се осмеси |
| иже човека на посао, пружа му подстрека за велика дела; општење са њом даје радости, одмора, ут |
| рага велике куће. — Он није био прилика за тебе, геачина ваљевска.{S} Без трага му глава.</p> < |
| на једној падини Рудника, па до заласка за зелени зид Јелице.{S} Пратила га чамотна тишина као |
| ти.</p> <p>Кад се писмо пошаље из Чачка за Београд, одговор се може добити четвртог дана.{S} Ла |
| би.</p> <p>Али та реч беше одвише тешка за њено срце.{S} Она се осети сама усред тих занетих де |
| ћевих уста.</p> <p>И породица је седала за сто: у врх стари господин, с нешто раскораченим нога |
| ишња не замери ништа.{S} Она није знала за та понижења.{S} Чак јој се то свиде: изгледало јој ј |
| се младић склањао, толико је она трчала за њим.{S} Није марила да ли ће то ко приметити, шта ће |
| слагачи.{S} У њихову собу, која је била за <hi>боље госте</hi> и у исти мах служила за кување, |
| hi>боље госте</hi> и у исти мах служила за кување, долазиле су оближње раднице да однесу кући в |
| усне као шећерлема.{S} Кад се спремила за школу, видела је да још има доста времена.{S} Па ипа |
| нешто.{S} То су се враћала празна кола за свој нови терет.{S} Међу њима је био и арап.{S} Носи |
| >Вишња је оставила универзитет и отишла за учитељицу.{S} Случајно је добила добро место: једно |
| о се Младен, који је вукао свог учитеља за рукав, шапутао му нешто пропињући се на прсте, и грд |
| чуди, вечито се узбуђује; неспособан ма за какву акцију, треба му читаво решење да уђе у дућан |
| рвених кашика, агитујући међу сељанкама за отварање домаћичке школе.</p> </div> <div type="chap |
| не потиче из одређених ствари нити има за циљ нешто опредељено, она се решавала једнако да му |
| оћ.{S} Упрегнуто <pb n="298" /> ужетима за таљиге, правило је гимнастички корак или каскало гос |
| а новац лежи зазидан у темеље.{S} Фирма за машине даје ми повољне услове.{S} Држава има рачуна |
| штини.{S} У буџет се унесе довољна сума за почетак.{S} Али оба закона дадоше врло рђаве резулта |
| гавати ту реч која је тако тесно везана за нас, везана везом најмилијег човека на земљи, оца на |
| е, јер је она, својом хромошћу завезана за кућу, сањала често о заљубљеним паровима које би, ле |
| е доиста журио.{S} У успеху свога плана за подизањем електричне индустрије у Чачку, гледао је о |
| то више, она му је изгледала неспособна за праву нежност, за пожртвовање, за праву срећу и прав |
| су планине рођене, како су живеле једна за другом популације које је планета хранила.{S} Наука |
| мер дирнуо.{S} Лете две беле тице једна за другом, као два добра друга; пуче пушка; једна од њи |
| величанствена открића долазила су једна за другим.{S} Толико застора би подигнуто, толико тајна |
| мање срећна.{S} Она није била спремљена за живот, за борбу, за одрицање.{S} Лака и површна, зна |
| епши оквир.{S} Она је била као створена за нормална осећања жене.{S} Све је било ту да та жена |
| иродан, јер се у органском свету не зна за такву везу; неморалан, јер се обавезујемо за нешто ш |
| мом себи.</p> <p>Тек на кондицији дозна за велику новост која се још од подне шапутала по пород |
| е куће, подигнуте пре двадестину година за становање једне отменије породице.{S} На углу, који |
| је видела само у браку.{S} Управо, она за њу није постојала, већ брак, муж.{S} Томе је требало |
| ш јесте да не будеш... као ја, несрећна за увек.{S} И упамти, свет је врло зао према онима који |
| а, напротив, била је крупна, доста пуна за своје године, дубоких, угаситих очију, мирних и бист |
| илику за свој лични интерес.{S} Кампања за кампањом низала се.{S} Уносило се сувише јужног темп |
| назове својом вереницом, дâ јој обећања за цео живот, свечано, пред родитељима и публиком, па д |
| кле догађаје са много искреног сажаљења за друге, а са пуно дубоке жалости за себе.</p> <p>Мајк |
| , који је такође имао велика одушевљења за бољи живот, за нова прегнућа.{S} Својом малом главом |
| говој природи беше јако развијена чежња за оним што нема, што је различно од њега, што ствара к |
| Не знате ви те ствари — осече се Вишња за први пут. — Ја сам еманципована девојка.</p> <p>Газд |
| луле.{S} На зиду је била остављена рупа за чашу или сапун, а изнад ње налазио се узидан крст од |
| е свакој новој књизи, повереници одбора за дизање разних споменика, деловође варошких читаоница |
| тачено безбрижан, без видљивог интереса за политику.{S} Он је већ у двадесетој години научио да |
| Ипак се она савлада прва, затвори врата за собом, ступи дубље у собу, стави руке на кукове, па |
| ош луксуз, још немогућност, чиста штета за време које се на њих потроши.</p> <p>— Објасни то ма |
| ривреди увођењем земљорадничког кредита за набавку савршенијих справа и средстава, и у опште пр |
| S} Изненадило га је што га госпођа пита за мишљење... она, која му је, поред свог уважења према |
| овала: имала је шесдесет четири рецепта за разне врсте.{S} Њен главни задатак био је да допуни |
| златно обојене лопте.{S} Нашло се места за једну постарију наслоњачу и један сточић, препун чет |
| шено још тог јутра.{S} То је била листа за попис становништва.{S} Газдарица је имала жилав врат |
| V</head> <p>Кад Вишња оде, Чедомир оста за један тренутак гледајући у правцу где се она изгубил |
| е манире, да покаже како је права срећа за земљу и Матовића што је она његова сапутница у живот |
| ричких димњака.{S} Чудног облика кућица за црпење воде на обали пружала је своју гвоздену руку |
| е га низа страну.{S} Млади човек потрча за њим и једва га ухвати у једном трњаку.{S} Кад се окр |
| и живот одрицања, позитивне ствари, рад за човечанство.{S} Паланка ће бити јача од тебе...{S} Ј |
| и му тмурно:</p> <p>— Није ми глава сад за то.{S} Жена ми се разболела.{S} Прала јуче кућу, па |
| кад није знало за оскудицу, боре се сад за насушни хлеб.{S} Општа чама, вечито јадиковање, стал |
| ди, непомирљив идеализам, неутољива жеђ за усавршавањем, сви инстинкти једне душе будне, упечат |
| овом доцнијом женом?{S} Да ли осети жеђ за осветом или свирепо задовољство што су сад сви троје |
| а на свету.{S} Она није признавала себе за свог господара.{S} Она је заборављала прво правило с |
| ање, а од другог су начинили своје собе за спавање.{S} Вишња је распремала кућу, а Аница кувала |
| републиканцима, који се у то доба борбе за основна грађанска права нису разликовали један од др |
| и француске револуције?{S} Поред борбе за опстанак и свеопштег боја, човек схваћа стање мира и |
| министарство и затражила да је поставе за учитељицу.</p> <p>Како је у том селу било празно мес |
| к, у једну странку, која изнесе захтеве за најшире грађанске слободе.{S} С друге стране, круна |
| о... даље него детињство.{S} Шта се све за то време није десило!</p> <p>Блажени егоист, он ју ј |
| олео своју земљу дубоко.{S} Поред бриге за личну будућност, он је мислио и на будућност Србије. |
| ти истроше, а душа не оде даље од бриге за насушни хлеб и државни порез.</p> <pb n="142" /> <p> |
| њен позив у животу виши од обичне бриге за кујну.{S} На лицу јој је почивао отмен умор, који је |
| S} Пхи, али је љута ова цигара — додаде за тим, насмејавши се гласно.</p> <p>Ваљада при том про |
| ћутања на њено писмо.{S} Сумња је уједе за срце.{S} Учини јој се да тоне, да се земља сурвава п |
| нушам тога сна.</p> <p>Девојка се уједе за усну.{S} Крв осоли њену пљувачку.{S} Навуче покривач |
| <pb n="168" /> то није истина.{S} Тврде за тебе да си срећан човек.{S} Причају да се у тебе заљ |
| вот, мењају садашњост, ред ствари, жуде за нечим вишим од свакодневне егзистенције.{S} Она се ч |
| тренутку скидају букагије с ногу и нуде за министра... на професорову ћерку, око које ће се већ |
| план своје другарице.{S} Само, она нађе за добро да је опомене:</p> <p>— Чувај се Чедомира, Виш |
| здржати од једног покрета.{S} Он је узе за руку.{S} Она се не трже.{S} Он продужи свој нагиб и |
| позлаћен косим зрацима сунца.{S} Он узе за руку своју другарицу; брзо се трже, њена рука била ј |
| ије су животиње крокодили јер лију сузе за одбеглим пленом...{S} У државама где је оморина, теж |
| први ђак у сваком разреду, четворка је за њега била увреда, никад је није добио.{S} Десио му с |
| је пријатно.{S} Свога мужа сматрала је за нову играчку коју је добила и која треба да је поред |
| ла утешити.{S} Своју грешку сматрала је за кривицу.{S} Стид ју је било и од самог Илића, а ради |
| и уздисаја, али даље... права љубав је за њу била забрањена.{S} Као сви људи здрави и природни |
| умео поновити целу.{S} Учитељ, који је за свој рачун учио немачки језик, називао га је <foreig |
| је слободоуман, бар у теорији.{S} Он је за сва права, бар док не добије своје право.{S} Невин у |
| он сад?{S} Шта ли ради?</p> <p>— Он је за мене мртав! — одговори енергично сама себи.</p> <p>А |
| ло у мени“.{S} Али млади студент био је за њу јаче везан него што је сâм мислио.{S} Раскид са п |
| о је једну и другу девојку.{S} Радио је за испите више него што је требало.{S} Читао је књиге, |
| јку коју је узео за жену.{S} Начинио је за свагда неспособном за срећу девојку коју је волео.{S |
| х мисли.{S} Једно женско срце куцало је за њим.{S} Он то сад зна, зна позитивно, има дакле сигу |
| киња, што је волела нашу кујну, било је за причу.</p> <p>Вишња је мало јела и говорила тек коли |
| примети заједљиво стара девојка — то је за причу!</p> <p>Брод обиђе брдашце, и пред путницима с |
| тио са божићњег распуста.{S} Тек што је за собом притворио врата, кад их газдарица отвори, боса |
| забуну своје другарице.{S} Узела ју је за обе руке, и понављала:</p> <p>— Па како си ми још?{S |
| није још задата, а не зна оно што му је за лекцију.{S} У гимназији је било још горе.{S} Из нема |
| уку од материјалног живота.{S} Новац је за њу био као неко средство за прављење поклона, излишн |
| е исте ноћи Вишња је сањала да се удаје за Чедомира.{S} Сан је био тако јак, да се пробудила св |
| ђе са Чедомиром, да га поново придобије за црвену заставу, да подели с њим ову срећу.{S} Али... |
| лу, нека учи, а ако неће, значи да није за њу, па ће гледати друга посла.{S} Шта је мени шкодил |
| хартију на полутабаке, начинио превоје за исправке, умочио перо.{S} Имао је толико ствари да к |
| ратише више.{S} Бела није хтела да чује за Париз.</p> <p>— Ја у Француску? — викнула је кад јој |
| не, стругаре, штампарије, разне фабрике за прераду наших сировина.</p> <p>Младић се видљиво зан |
| си педесет гласова.{S} Дао је две банке за шешир.</p> <p>— По два гроша од гласа!</p> <p>— Тако |
| ћ, секретар суда.{S} Била је пуна хвале за младог чиновника.{S} Тако исто и сестра.{S} Само, ре |
| женама машине, декорисао кафанске сале за забаве, заступао једну мађарску фирму пољопривредних |
| помијара и ђубришта.{S} Оне су излазиле за тренутак из тих јадних кровињара, којима би пожар уч |
| арице су говориле како се нису спремиле за овај или онај час, грдиле своје наставнице и бројале |
| У округу нема више од три четири школе за женску децу.{S} Али шта ће теби универзитет? — тврдо |
| своју земљу.{S} Кириџије су биле зашле за кукуруз, види им се само глава.{S} Поље је дисало ми |
| пискав глас нешто природне женске жеље за допадањем.</p> <p>Младен га је позивао такође:</p> < |
| тну.{S} Данас је Илић имао најмање воље за то, те се склони у прву капију.{S} Матовиће је била |
| посети све те ствари, тако уско везане за њу, да им каже да се вратила, да постоји, да живи, ж |
| pb n="57" /> и ствари тако тесно везане за њен дотадањи живот.{S} Узалуд се девојка борила да с |
| е су ситне куће на један спрат и механе за сељаке.{S} Та црква је једини сведок да је Чачак пос |
| ао младића у дућан, понудио га да седне за тезгу, до саме касе, поручио кафе, па онда с њим раз |
| , кад би уграбио од своје жене да седне за кујнски сто и једе што прво дохвати.{S} Али му је то |
| ти је нешто назебла, па се много брине за тебе, да и ти ниси, не дај боже, болесна, да ти школ |
| вом.{S} Тај човек је посматрао спремање за свадбу у кући Матовићевих мирно, као да се то тиче н |
| већ вештину опортунитета и хладне крпе за угрејана чела.</p> <p>То је била соба сиротињски нам |
| им дрвећем, испод којих се налазе клупе за одмор.{S} Зашто се не зауставити на том месту, зашто |
| свиђа њему...{S} Вере ми, спремај паре за свадбу.</p> <p>— Не будали! — поново се наљути муж. |
| ти. </p> <p>Девојка се склони од ватре за тренутак.{S} Онда узе неки други посао.{S} Радила је |
| овали.{S} Из неба осу плаха киша, да се за час начини поток поред њиних ногу.{S} Они су ишли да |
| ...{S} У Србији има толико будала да се за педесет година не роди ниједан ипак би их доста било |
| човек који губи равнотежу и тражи да се за шта ухвати.{S} Жабе су крекетале, попци и скакавци з |
| пљиво крај школске године и спремала се за последње испите.{S} Али никад не поведе разговора пр |
| о и он.{S} Две близнакиње узимале би се за руку и излазиле на улицу, па шврљале око гомиле песк |
| новали су под једним кровом, хранили се за истом трпезом.{S} Поред тога, Бела није навикла да ј |
| т кафана...{S} Кад се напије, ухвати се за телеграфски дирек.{S} Ту је у стању да остане <pb n= |
| ћка <pb n="204" /> своме зету. — Зар се за свадбени пут купују новине?</p> <p>— Нешто ме интере |
| вране.{S} Садашњица нуди једва предмете за радост.{S} Данашње доба...{S} Пардон, изволи напред |
| но.{S} Вашим именом и угледом јамчићете за исправност својих поступака.{S} Живот, смрт, љубав, |
| о ићи даље и питати несигурне хоризонте за нечим што више није наше?{S} Зашто пустити да дани и |
| </p> <p>Најзад их донесе: малене ножиће за воће, са оштрицом од месинга и дршком од порцулана, |
| пратио их у варош, окопавао им баштице за цвеће, позивао њихове другарице на седељке; нико ниј |
| анима.{S} Немогуће, Илићу; није то више за нас, нисмо више деца.{S} Било и прошло.</p> <p>Он по |
| ац на насмејане усне, које се прилепише за његове, и осташе тако, за један тренутак, слатке, то |
| реч својој другарици да јој проводаџише за прву прилику која им се допадне.{S} Ниједна мучна ми |
| е човек, више мушкарац.{S} Они остадоше за тренутак забезекнути једно пред другим.{S} Чедомир ј |
| о стари познаници.</p> <p>Ускоро седоше за вечеру.</p> <p>То је била скромна кућа једног државн |
| адих људи, који се боре против живота и за живот, мењају садашњост, ред ствари, жуде за нечим в |
| е попаца, крештање жаба.{S} Он је узе и за другу руку.{S} По башти су цветали патлиџани.{S} Рит |
| ама је свеједно: куд једемо сви, биће и за њега...{S} Можемо му дати и једну собу у авлији — до |
| патлиџани, који би се спарушили чим би за педаљ одмакли од земље.{S} Жене се кувале по шупама, |
| ачких симпатија.{S} Приговарала је себи за то: што год има добила је од тог оца са великим, мес |
| било кадро спречити га у његовој борби за народ.{S} Његов радикализам није био више политика, |
| римитиван живот, они често имају љубави за добро и изврсних намера.{S} Али, њима је нови живот |
| а калдрма, виделе се коњушнице, станови за послугу и једно изврнуто буре.</p> <p>Кад прође поре |
| у се плаћа.{S} У слободном времену ради за себе.{S} Све је то он сам израдио.{S} Погледај овај |
| ма око панораме коју је правио у кутији за фул, био непажљив кад професор предаје и лепио фишек |
| — говорила је газдарица својој вратарки за њих. — Постеља до постеље, па се не погледају.</p> < |
| соја?{S} Његов прадед борио се јуначки за слободу своје земље, његов дед је кметовао дуго годи |
| ке и воде, а мало пасуља и пастрме, али за кога тврде да је најукуснији од свих српских пасуља. |
| ја је била далеко од праве раскоши, али за Илића представљала готово свет блаженства, попуштала |
| {S} Кад смо ми били млади, ми смо знали за љубавне изјаве само из романа...</p> <p>— Времена се |
| 1912 и 13 године, јер они који су пали за Отаџбину, по речима једног великог песника прошлог с |
| изу острва Циганлије, где се пруга дели за иностранство, Илић погледа кроз прозор.{S} Да ли вид |
| морали волети ову земљу кад су се били за њу.{S} Чедомиров поглед пређе преко главне стазе, ко |
| е.{S} Покушавала је да веже своје мисли за свакидашње кућне ситнице, трудила се да се сети лица |
| <p>— Имате ли мало хартије?{S} Треба ми за потпалу? — изненади га један глас.</p> <p>То беше ње |
| љу где нико не воли да се пашти, чак ни за своје задовољство!{S} Препирали смо се дуго, али му |
| .{S} Они су обоје били и сувише озбиљни за своје године.{S} Чедомир је, намрштених веђа и сумор |
| шимшира, споредне стазе и силуете барни за грешење простирки.</p> <pb n="191" /> <p>Они се беху |
| вот природе, где се дрво с дрветом бори за што више сунца.{S} Понекад би се заборавио и жалио ш |
| са два витла, те га цело село прогласи за најдаровитијег човека под небом и помири с оцем.{S} |
| јокама испод њих примећивали се натписи за лорбер, нишадор, алеву паприку.{S} У другом делу дућ |
| е већ бринула шта ће сутра лепо скувати за ручак, те је питала своје гошће шта више воле: кисел |
| ављало на огледалу.{S} Затим се дохвати за главу и растрже плетеницу.{S} Плава, свилена коса се |
| газдарица ради нешто у кујни.{S} Ухвати за кваку и изађе.</p> <pb n="305" /> <p>— Арапе! стрвин |
| евесела?</p> <p>Стара девојка је ухвати за руку.</p> <p>— Слушај, слатка Вишња — рече јој. — Ја |
| а предлог Вишњин, он се несвесно ухвати за џеп.</p> <p>— Оно је механа! — одговори полако.</p> |
| аке.{S} Јер најзад, нашто вечито трчати за критиком, за рушењем, за духовитошћу, за исмевањем и |
| писмо.{S} Какав ће то радостан дан бити за њу!</p> <p>Пред пошту дохрама <hi>новинар</hi>.{S} Т |
| је прошло, мислити само на себе, радити за своје испите и не осећати ништа.{S} Али није могао.{ |
| што ће видети отуд није отмено говорити за ручком о сељацима, те једва дочека кад се Бела умеша |
| Часови су пролазили, требало се журити за воз, и она приону око свога кофера.</p> <p>Имала је |
| ебе...{S} Једног дана, ти ћеш се решити за конвенционални брак, и ђаво ће знати да ли ћеш шта с |
| љења за друге, а са пуно дубоке жалости за себе.</p> <p>Мајка јој је умрла оног лета кад се Чед |
| м додаде у шали:</p> <p>— Вишња ће поћи за мене.</p> <p>Девојке примише шалу.{S} Њихов несташан |
| а.{S} Еманципација!...{S} Да дивне речи за нашу земљу где нико не воли да се пашти, чак ни за с |
| ежао је од своје среће, мислећи да трчи за њом.{S} Није прошло ни неколико минута, а он је већ |
| а онда прешао у државну службу, добивши за преписача у Ваљеву, где је начинио целу своју карије |
| ј гореле.</p> <p>Њена мисао осветли јој за часак преживели живот.{S} Вишња виде Београд... у не |
| затвор по апсанама; закон је био једнак за све.{S} Међутим, било је нас који смо имали новаца и |
| од тиквена листа ни да састави монограм за мараму.{S} У осталом, то је Радоју најбоље ишло за р |
| венчаног.</p> <p>— Ја се озбиљно бринем за ваш опстанак у државној служби — приметио му је дире |
| деш моја жена!{S} Ја сам кадар да радим за двоје.</p> <p>— Ти заборављаш опет стварност.{S} То |
| у стари.</p> <p>— Ја бих хтео да изучим за златара код тебе.</p> <p>— Какав златар на ово време |
| рални закон породичног живота са борбом за испуњење својих сопствених потреба.{S} Њено васпитањ |
| ну.{S} Начинио је за свагда неспособном за срећу девојку коју је волео.{S} Он је био добар као |
| ља и бацала се право на град.{S} Срећом за Чачак, са те стране налазио се неки старински бедем, |
| где избија топчидерски трамвај на друм за Обреновац, нашли су једну клупу и сели да се одморе. |
| из нова.{S} Али се он осећао неспособан за тај напор.{S} Његова мисао је била уморна. срце боле |
| око њега, само се он осећао неспособан за најмањи покрет.{S} Он није живео, није био међу живи |
| {S} Он је имао да се бори из дана у дан за комад насушног хлеба, те га је та борба изоштравала, |
| p> <p>Она је била људски створ, завезан за земљу.{S} И још нешто горе: жена, женска страна, под |
| од мене?</p> <p>Без Илића, цео њен план за високим студијама изгледао јој је излишан.{S} Ради њ |
| осветио за философа.{S} Зато је сматран за смешног, и ако их је било много луђих.{S} У државној |
| му се тада исто тако лако као и тај сан за идеалном драганом: он је био само сиромашан ђак, без |
| S} У соби је било тихо.{S} То беше стан за самца другог реда с најпотребнијим намештајем и лукс |
| м ћеркама, млад свет који живи неопажен за школским клупама, а испуњава један велики део престо |
| омио преко три брда, био је као створен за поверљиве састанке.{S} Неколико корака од средине гр |
| са Белом, разви новине.</p> <p>— Пардон за један часак... само нешто да видим.</p> <p>Није се п |
| е смело тврдио — те га је Илић поучавао за скромну награду.{S} Ову платицу надокнађавала је гос |
| ежа, где је осуђеник с новцем заповедао за паклић дувана осуђенику без новца.{S} На крају краје |
| ко је лепо овде! — рече она лагано, као за себе.</p> <p>Сунце је завијало својим сјајем тиху во |
| >— Шта ли ради служавка? — рече она као за себе, па повири у предњу одају.</p> <p>Кад се окрену |
| ић — прочитај ову вест...</p> <p>Па као за себе додаде:</p> <p>— Како свако има достојанства; ј |
| " /> вештина, политика.{S} Он није знао за обзире, компромисе, сходности, релативности, уравнот |
| ала шта би мислио њен отац да је сазнао за посету младићеву!</p> <p>Ни сама мисао да је Чедомир |
| е жењен, остале сведоџбе, радио марљиво за своје испите, прелиставао многобројне уџбенике, проч |
| међу својим књигама.{S} Седао је поново за свој сто и настављао своју расправу.{S} Неодређена с |
| вратима, после се враћао, седао поново за посао.{S} Осећао је инстинктивно да му је тај рад је |
| S} Новац је за њу био као неко средство за прављење поклона, излишних ствари, за шарање живота |
| је успео да оснује акционарско друштво за експлоатацију Моравине снаге.{S} Влада је одобрила п |
| а од првих успомена.{S} Отац га је узео за руку; у пекарници на крају вароши купили су хлеба и |
| , као комад леда.{S} Чедомир ју је узео за обе руке, привлачио ју је к себи, клекнуо је пред њо |
| {S} Није задовољио девојку коју је узео за жену.{S} Начинио је за свагда неспособном за срећу д |
| S} То му се увртило у главу и није хтео за длаку попустити, као да би се огрешио о један принци |
| огао.{S} Усред читања, кад је можда био за читав континент далеко од Београда, за стотину веков |
| о тешком расположењу.{S} Стид ју је био за онај тренутак заборава који се десио кад је Чедомир |
| ребно.{S} Што се тиче реда, он није био за претерану похвалу; по патосу се повлачио један шал, |
| одофицирске школе, Њутон би једва добио за телеграфисту, а Миржеови чергаши завршили би на попр |
| вршенство.</p> <p>Чедомир Илић је жудио за животом, за животом потпуним.{S} Он је хтео да га ви |
| ше се није враћала.{S} Њен дух је тежио за науком, литературом, политиком и тако нечим, стварим |
| pb n="19" /> је себе већ тада прогласио за великог човека.</p> <p>Кад је ступио на Велику Школу |
| "la">in </foreign>, он је себе посветио за философа.{S} Зато је сматран за смешног, и ако их је |
| раља Александра.</p> <p>Вишња оста тако за један тренутак.</p> <p>— Буржоа! — рече презриво.</p |
| S} Руке се укрстише.{S} Они осташе тако за један тренутак, чврсто загрљени, као да су хтели зад |
| ма.{S} Људско срце му изгледало преуско за његов сан и мисли.{S} Поново је почињао да живи.</p> |
| .{S} Села, у којима се никад није знало за оскудицу, боре се сад за насушни хлеб.{S} Општа чама |
| да зарадим!</p> <p>— Онда ћу ја у село за воденичара! — одговори младић тврдоглаво.</p> <p>И т |
| одвуче стара девојка — страх ме је било за тебе.{S} Ово је велика варош, а у њој има злих људи. |
| ву сенку по земљи.{S} Сунце је залазило за један облак, бацало зраке и чаробно осветљавало парч |
| је било лепо јесење вече, сувише топло за то доба, једно од оних чежњивих вечери које саме поз |
| S} У осталом, то је Радоју најбоље ишло за руком.{S} Учитељ се вечито <pb n="58" /> жалио да Ра |
| И сад, да се ту усели неки Нишлија само за то, што господин саизвољава узети његову сестру за ж |
| S} Лака и површна, знала је живети само за своје задовољство и мислити једино на оно што је при |
| ома, који је последњих година знао само за зле стране живота: одрицање старих пријатеља, кињење |
| зваше твој директор.{S} Оне знају само за време, за простор, сисаре, преживаре, за опште ствар |
| кву везу; неморалан, јер се обавезујемо за нешто што није у нашој власти.{S} Брак ствара од људ |
| од народа који пати.{S} Међутим, ми смо за народне масе везани хиљадама многостручних задатака. |
| Осећала је да је њено цело биће везано за њега.{S} Њено срце грчило се у мукама.{S} У њеној ду |
| стаде неодлучно.{S} Било му је још рано за вечеру.{S} Погледа око себе неодређено.{S} Затим се |
| и на његовом небу, осветлити га чаробно за који тренутак, па се после изгубити, остављајући сту |
| Ми смо били везани присним везама једно за друго.{S} Време, ћуд или неки глуп неспоразум, раздв |
| забрала.{S} Али време није било погодно за размишљање.{S} Часови су пролазили, требало се журит |
| е одморе.{S} Место је било као створено за састанак пред растанком.{S} Неколико путова и странп |
| су његови најљући противници.{S} Лично за себе, они не траже много.{S} Највише, да се, дошав н |
| кажем им ја.{S} То је сувише романтично за Београд.{S} Знао сам ја, велим...{S} Не би ти долази |
| но.</p> <p>— Имала си право.{S} Није то за наше жене!{S} У земљи где три четвртине народа не зн |
| кад сазна шта јој се десило. — Није то за тебе.{S} Ја то видим.{S} Хтео сам ти то рећи још ран |
| је виде како потаркује ватру. — Није то за тебе, не приличи ти. </p> <p>Девојка се склони од ва |
| чких влада у Србији, она је била вечито за одржавање неке врсте племства, захтевала је скупоцен |
| есаврела, загорела.{S} Било да купи што за кућу, малопродавци варали су је, продавали скупље, к |
| требе и где је требало новца само нешто за порез или молитву. <pb n="21" /> Они нису рђави ника |
| лаћао је стан; остајало му је још нешто за дуван, ситан трошак и по коју књигу. <pb n="84" /> Х |
| Србин или Турчин, свеједно који ће поп за то захваљивати Богу.{S} Један део чланова успротиви |
| ручуј вечиту скрушеност; пењи свој глас за једну ноту више изнад свакидашњости.{S} Ето ти кључа |
| о Младену какву гравуру или други украс за његову собу.</p> <p>— И сем тога, мени је пријатно в |
| Врло је похвално кад не губите интерес за науком.{S} Али то је ваша лична ствар.{S} Мене се он |
| а.</p> <p>Откако Матовић поста кандидат за министра, седељке после ручка бивале су краће.{S} Ст |
| но.</p> <p>— Имам да ти кажем мој живот за ове последње године, да ти кажем: шта сам желео, а ш |
| оком.{S} Доиста, обала поред Саве, пут за Вишњицу, самоникле улице по Чубури, виделе су тада м |
| он сам израдио.{S} Погледај овај сточић за пушење.{S} Није ли читаво уметничко дело?...{S} Ево, |
| .{S} У једном су наместили кујну и собу за примање, а од другог су начинили своје собе за спава |
| м нуди хиљаде руку, да нам олакша борбу за насушни хлеб.{S} Ево овде у равници, где се киша оче |
| S} Све снаге је требало уложити у борбу за слободу.{S} После ће доћи остало само по себи, ако ј |
| своју сестру, не задржа никакву резерву за себе, и врати се у Београд.{S} Мајка је покушала да |
| љим пијацама, организовати сталну бригу за народно и сточно здравље, појачавати принос у пољопр |
| мало дете и кад се молила свесрдно Богу за своје лутке и болесну мачку.</p> <p>Она покуша да от |
| а.{S} Ти чекаш, гладан и жедан, награду за твоје философске спекулације, а око тебе диже се вих |
| аклоност.{S} Али право средство, понуду за брак, није употребљавао.{S} Можда би само једно поло |
| ознатијим госпођама на шеталишту, знају за девојке с великим миразима.{S} Њима је свеједно који |
| их је смисао зла.{S} Оне иначе не знају за њу.{S} А оне које је назру, оне су као ове муве што |
| ?{S} Ја то нисам хтео.{S} Мене сматрају за мирна човека, али видиш, ја се питам да ли у мени не |
| , служе војску одмах по матури, уписују за то време семестре на универзитету, и већ знају вредн |
| њига, што би довољно било другом човеку за цео живот, остави све друго.{S} Кад се кола хтедоше |
| и су хтели употребити ту згодну прилику за свој лични интерес.{S} Кампања за кампањом низала се |
| е мутно познатих места, изазивале слику за сликом преживелих догађаја, доносиле јој одјек млаки |
| говори Илић енергично, и ухвати девојку за руку.</p> <p>— Шта ми имамо још једно другом да каже |
| да једино на свету, куца у том тренутку за њега... на своје лектире, убеђења, на себе самог...{ |
| едно јако, немирно осећање, слично болу за домовином.{S} У његовој природи беше јако развијена |
| е болестан, те не може долазити у школу за неко време.{S} Знао је да му се неће веровати.</p> < |
| тренутку жељкао једну неостварену жељу за променом садашњице, нејасну жељу за нечим потпуним, |
| ељу за променом садашњице, нејасну жељу за нечим потпуним, савршеним, која би хладном мислиоцу |
| јој би мило, али убрзо одби ташту жељу за каћиперством и рече у себи:</p> <p>— Он се вара.{S} |
| том својих вршњака.{S} Оскудевали су му за то васпитање и средства.{S} Отац му је умро још док |
| лико венаца лука.</p> <p>— А шта ћеш му за ствари?</p> <p>— Има старог мебла колико хоћеш, трун |
| апетит, извлачио из џепа велику мараму за један крај, као заставу, брисао нос на сав глас и хв |
| , читати бљутаву литературу препоручену за школску младеж, одушевљавати се да се појави у Чачку |
| господин саизвољава узети његову сестру за жену.{S} Мајка је покушавала да га умири, приволи.</ |
| ?{S} Свега може бити.</p> <p>Остали су за тренутак једно наспрам другог, неми, без речи.</p> < |
| тавити деци срећнијих народа.{S} Они су за нас још луксуз, још немогућност, чиста штета за врем |
| ципе.</p> <p>— Принципе!{S} Принципи су за децу, за школске клупе.{S} Изузетци, маленкости, про |
| ић својој жени и најстаријој кћери штоф за хаљину из Београда; штоф је морао бити по најновијој |
| овог пута искрено.{S} Узе двоје младих за руке, приближи им главе, на нешто драмски начин, заг |
| то је Илић имао стално по коју лепу реч за њу, девојку која је своју ману осећала све дубље јед |
| Каткад се деси да његова кугла пада баш за оним димњаком од стругаре, па димњак изгледа као пре |
| уне суза.{S} Ако остане с Чедомиром још за тренутак, осећала је да се неће моћи савладати, да ћ |
| кне.</l> <l>Ако ти никне лудаја,</l> <l>За мене младу да лудиш,</l> <l>Ако ти никне буника,</l> |
| диш,</l> <l>Ако ти никне буника,</l> <l>За мене младу да буниш.</l> </quote> <p>Сунце је било ј |
| 3"> <pb n="141" /> <head>XIII</head> <p>За то време, Вишња је уредно похађала предавања, читала |
| рука камарадерија у политици и честитим забавама.{S} Ту су долазили студенткињин брат, артиљери |
| нама машине, декорисао кафанске сале за забаве, заступао једну мађарску фирму пољопривредних сп |
| породице у којим је наставала, умерене забаве <pb n="35" /> у школи, видела је сад нову варош |
| едставио девојку њима.{S} А сад, она се забављала с њима, они се забављали с њом, као да он ниј |
| А сад, она се забављала с њима, они се забављали с њом, као да он није постојао, као да га ник |
| lang="de">Wunderkind</foreign>.{S} Прву забавну књигу коју је прочитао, било је једно старинско |
| ивало је румено и бело грло.{S} Руке је забацила.{S} Наслонила се цела на младића.{S} Тамно жут |
| који се у Србији још може наћи само по забаченијим селима, као неким чудом сачуван од укрштава |
| грчевито, шетао по соби или бежао... по забаченим крајевима, простачким кафанама, вијан као нек |
| S} Пред њом је лежало наго, младо тело, забачених руку, набреклих груди, устрепталих слабина и |
| гледа око себе.{S} Налазила се у једној забаченој улици.{S} Ноћне светиљке чкиљеле су у зраку п |
| де га поднаредник, у чизмама, са шапком забаченом на теме и сабљом преко колена. — Парламентари |
| е мушкарац.{S} Они остадоше за тренутак забезекнути једно пред другим.{S} Чедомир је скинуо шеш |
| } Тај се израз губио све више у извесну забезекнутост што је нашла више него што је очекивала.< |
| ије се преварио.{S} У једном листу нађе забележен јучерањи случај.{S} Белешка је гласила :</p> |
| ања, спреме.{S} Више пута узмем перо да забележим идеје које лутају кроз моју главу и изгледају |
| е никога не тиче.</p> <p>Ова издаја сна заболе га као удар у срце.{S} Он се диже с клупе, прође |
| ог.</p> <p>Вишња се стресе.{S} Образ је заболе, као да ју је Чедомир ујео.{S} Она се диже нехот |
| ла тело.{S} Кад би га неко ма и очешао, заболело би га до срца.{S} Близу Калимегдана срете га ј |
| мајка је, а тетки треба мало, па да је заболи глава.</p> <pb n="28" /> <p> С Кајом је била још |
| ту сивину, ка његовој другарици, у њен заборав.{S} Млади човек не поче свој говор о вољи, али |
| ењу.{S} Стид ју је био за онај тренутак заборава који се десио кад је Чедомир био у њеној соби. |
| се да не мисли на њу.{S} Хтео је да је заборави.{S} Њена слика се брисала, срце ћутало.{S} То |
| у разблудни осмејак њених усана, да се заборави и преда њеном загрљају меком, по потиљку, само |
| се тицало које је доба дана.</p> <p>Ти заборави су му пријали.{S} Остављао је, као сви слаби љ |
| но се радовала што иде у престоницу.{S} Заборавила је многе раније непријатности.{S} Велика вар |
| ављају своје мртве, а зар ми живи да се заборавимо?{S} Ти нарочито, Вишња... ти си још увек так |
| воје олистале круне, да се и ми страсно заборавимо као чела на каквом цвету.{S} Вишња је несвес |
| а ко је север.{S} И доцније није никад заборавио што је ту научио.</p> <p>Затим му паде на ум |
| ори за што више сунца.{S} Понекад би се заборавио и жалио што није више учио школе.{S} У то доб |
| <p>Блажени егоист, он ју је био готово заборавио.{S} Они беху далеко једно од другог.{S} Он је |
| } Она узбуди цело његово срце, он хтеде заборавити садашњост, притиснути је на груди, рећи: „Мо |
| арне зачкољице.</p> <p>— Ју, за мало не заборавих... — присети се рођака. — Да ти представим: м |
| , ми смо још ту, ми живимо.{S} Други не заборављају своје мртве, а зар ми живи да се заборавимо |
| толиким рекама српским.{S} Зашто ми њу заборављају?{S} Зар она није велика, главна наша река ? |
| , отварала јако своја нешто бледа уста, заборављала на своју сакатост, храмала око студента, пљ |
| Вишњу.{S} Она се мирила са том вароши, заборављала је на рђаве часове које је у њој доживела; |
| авала себе за свог господара.{S} Она је заборављала прво правило свога новог васпитања да млада |
| ас неког из њеног друштва, и она је већ заборављала на свог првог учитеља.</p> <p>То је тако тр |
| принцип.{S} Он је био сув доктринар.{S} Заборављао је да поред науке постоји оно што се зове пр |
| су, чинили су своје дејство.{S} Илић је заборављао незгодни случај и своју оскудицу.{S} И они с |
| дивља травуљина.</p> <p>Само је Матовић заборављао, да је он, у свом детињству, имао једну опак |
| ам кадар да радим за двоје.</p> <p>— Ти заборављаш опет стварност.{S} То се догађа у драмама и |
| али, уверавајући га о срећи, о љубави и забораву.{S} Они су га тешили, превлачећи постепено вео |
| беспрекорне врлине, испунила поукама и забранама. — Је ли слобода допустити оно што је недопуш |
| дућана.</p> <p>— Бог с тобом! — чула је забрану унапред. — Шта ће рећи свет кад те виде саму.</ |
| , али даље... права љубав је за њу била забрањена.{S} Као сви људи здрави и природни, она се бо |
| јој и колена задрхте, као кад је читала забрањене књиге.{S} Једва је чекала да дође подне, да п |
| покривала божанствену бисту и њене две забрањене руже.</p> <p>— Са своје стране — продужи он, |
| ишња, којој је морал патријархалне куће забрањивао свако попуштање од правог пута.{S} Корачала |
| л суревњиво и забринуто.{S} Суревњиво и забринуто <pb n="69" /> се надао сваког часа лопову кој |
| као мангала, чувао свој мâл суревњиво и забринуто.{S} Суревњиво и забринуто <pb n="69" /> се на |
| схвати сву своју несрећу.{S} После прве забуне, обузе је љутња.{S} Баци новине на под.{S} Затим |
| аставнице.</p> <p>Каја није примећавала забуну своје другарице.{S} Узела ју је за обе руке, и п |
| ци, па док јој она <pb n="115" /> уноси забуну у главу, претрчи поново преко дворишта, упадне у |
| о бела лука.{S} Због њих су се први пут завадили.</p> <p>— Доста с тим паприкама! — викнуо је м |
| потпуности.{S} Неколико покушаја да се завађена крила опет сједине остали су без успеха.{S} Ја |
| луда, болесна жудња да рашири руке и да завапи гласно.</p> <p>— Имате ли мало хартије?{S} Треба |
| уморна, врло уморна... — покуша она да завара знаке свога узбуђења.</p> <p>Познавала је добро |
| затим.</p> <p>Она је била људски створ, завезан за земљу.{S} И још нешто горе: жена, женска стр |
| му допадне, јер је она, својом хромошћу завезана за кућу, сањала често о заљубљеним паровима ко |
| иким канабетом, нешто суморан са тешких завеса које су стајале као прилепљене уз прозор, и са о |
| велика постеља, заклоњена црвено мрким завесама са жутим пафтама, које се данас виде само по д |
| е ниска, неизветрена одаја, с навученим завесама.{S} Чедомиру, који пређе нагло из светлости у |
| чује.{S} Биље зри.{S} Вишња је спустила завесе.{S} У соби је мрак, али мало што да је свежије.{ |
| воју собну хаљину, подиже један крај од завесе, и посади се крај прозора.{S} Напољу је свитало. |
| н кревет, проваљен миндерлук, прозорске завесе на алке, нешто цвећа у саксијама и пуно дима од |
| ало у собу.{S} Кроз расходоване чипкане завесе примећивало се с муком двориште.{S} Сумрак је ку |
| канабе поред њега.</p> <p>Кроз чипкане завесе на прозорима видело се једно парче улице, остата |
| а се шаренила повесма вунице, превучена завесом од тула; видели се калупи од фесова, разне кути |
| <p>— Ју, роспије! — оте јој се, готово завидан, усклик кад угледа Белу у њеном нереду.</p> <p> |
| ним сродником.{S} Или може бити, рођака завиди рођаку што је великошколац, образован човек, виш |
| е.</p> <p>Вишња није била створење које завиди, али та срећа дотицала је се неугодно.{S} Срце ј |
| ек што му се учини да се Овчар и Каблар завијају неком маглом.</p> <p>Друштво их је звало да по |
| на лагано, као за себе.</p> <p>Сунце је завијало својим сјајем тиху воду, зарђале шуме и један |
| p>Бела је стојала пред њим.{S} Њене очи завијао је вео видљивог узбуђења.{S} Њени <pb n="131" / |
| е су већ кроз атмосферу и покушавале да завију у помрчину разгранате врбе по обали.{S} Са сусед |
| — Дошла Ката данас, па као да се у црно завила, плаче, суза јој сузу не стиже.{S} Вели, ни кошу |
| мишљења, нарочито кад се тиче политике, зависе од њиховог материјалног положаја.{S} Њихове симп |
| С пуном збиљом, као да то само од њега зависи, покуша да од те две девојке начини једну.{S} Па |
| х бића која иду право и чија судбина не зависи од њих самих, већ од оних које ће срести и који |
| ији <pb n="48" /> од њега, они од којих зависи ток државе и друштвеног живота, не усвоје Чедино |
| ете, усред тих људи што мисле да од њих зависи круг земаљске планете.{S} Она се сети много лепи |
| х такозваних угледних београдских кућа, зависних од владе, оставиле изненадно, на пречац, демон |
| рзео га оном мржњом, помешаном са нешто зависти, коју осећају слаби према јакима.{S} Он је у но |
| .{S} Слушала је од другова да говоре са завишћу да је то најбоља кондиција у Београду: стан, хр |
| о да се подавала млаком ваздуху који се завлачио под рубље.</p> <pb n="309" /> <p>— Шта ја ово |
| } Дају ти моћ да разумеш ствари, али те заводе својом неприродном логиком; пуне ти главу својим |
| белило између трепавица.{S} Та глава је заводила, бркала мисли, одвлачила у пропаст.</p> <p>— Љ |
| дној земљи гатки.{S} Коса јој је падала заводљиво преко лица.{S} Ветар се играо са скутовима ње |
| писмо свршио, написао адресу и залепио завој, дубок, сладак уздах отео би му се из груди, а гл |
| Оно је било у једном великом пословном завоју зелене боје, с натписом радње њеног оца.{S} Посл |
| } Бела ми је сад признала све.{S} Вели, заволела је Чедомира још чим га је видела... много јој |
| ећање било довољно, па да га она поново заволи без бојазни.{S} Јер је она била жена, а код жена |
| метала.{S} У кући је био без капута, са заврнутим рукавима од кошуље.{S} Није волео многа мењањ |
| овињара, којима би пожар учинио милост, заврнутих рукава, знојава лица, раздрљених груди и врат |
| подбратку. — Ко би помислио да тако уме завртети мозак девојкама!{S} Бога ми, Бела, пази се доц |
| е.{S} Само знај, нећу скандала у кући — заврши он.</p> <p>Илић није ни сањао да се овакви разго |
| !...</p> <p>Застаде, одмахну руком и не заврши реченицу.</p> <p>— Ко би играо крајцарица кад би |
| p>— Па зар ниси свршила школу?</p> <p>— Завршила сам — одговори Вишња гласом који је сад звонио |
| био за телеграфисту, а Миржеови чергаши завршили би на поправци у Топчидеру.</p> <p>— Откуд ти |
| до јесени, пошто ће се предавања ускоро завршити.</p> <p>Кад се писмо пошаље из Чачка за Београ |
| би могао обвити руке око њеног струка, завући главу међу те две расцветале руже што се крију у |
| краватом која се пела уз потиљак, руку завучених у џепове од панталона, сигуран у себе, у свој |
| } Један поток је јурио поред ње.{S} Она загази, и пређе на другу страну.{S} Кораци су се прибли |
| о цвеће, боје као восак.</p> <p>Друштво загази у ливаду.{S} Иза ногу је остајао сив траг превиј |
| у <pb n="273" /> периферију.{S} Вишњине загасите очи севнуше изненадним сјајем.{S} Да ли се сет |
| избуди.{S} Река је била разорила брану, заглавила своје корито одроњеним каменом, ишчупаним дрв |
| блату.{S} Један шегрт наиђе звиждућући, загледа се у пијаницу и рече му озбиљно:</p> <p>— Ти из |
| бојала да не буде примећена, па се опет загледа у чипку, у кошуљу, у два округла таласа која су |
| модерне жене нека брину своје бриге, па загледајмо своје јаде.{S} Нека наше жене науче своје љу |
| се утркивали да га поздраве, а деца се загледала у њега, као у чудо.{S} Недељом и празником св |
| у их поново читао, разгледао сваку реч, загледао у марке, у поштанске штамбиље и датуме.{S} У т |
| се уселили у њен храм.{S} Јавну реч је заглушило пиљарско <hi>ко да̑ више</hi>. <pb n="276" /> |
| а види јасно, ту, поред себе, да се сав загњури у њега.{S} Он је толико очекивао ову <pb n="98" |
| S} Стога побеже са седнице, чим се Каја заговорила са неким колегиницама.</p> <p>Напољу је било |
| ико застора би подигнуто, толико тајна, загонетака решено.{S} Ми смо мислили да долази тренутак |
| још далеко од истине, пошто васељенска загонетка измиче нашем схватању, пошто нико не зна да н |
| егове очи гледале су је из својих дупља загонетно.{S} Она признаде:</p> <p>— Ја хоћу да се обра |
| дмети су губили оштре контуре.{S} Нешто загонетно осећало се у природи.{S} У исти мах, око срца |
| јела су испадала недосољена, несаврела, загорела.{S} Било да купи што за кућу, малопродавци вар |
| ову реч младић задрхта.{S} Један пламен загреја му образе.{S} Пред њим се појави, као у магли, |
| а.{S} Па ипак, они пођоше напред.{S} На загрејану руку или чело пала би им која кишна капљица.{ |
| да регне — прекину га девојка. — ’Ајд, загрли ме... не стоји ти лепо кад си озбиљан.</p> <p>Ил |
| ближи им главе, на нешто драмски начин, загрли их обоје и рече весело, као да је наручивала нов |
| ић се осмехну кисело.</p> <p>Госпођа га загрли поново.</p> <p>— Ко би се надао од овог свеца — |
| јкине.{S} Он пусти.</p> <p>Кад хтеде да загрли поново тај дивни створ што му се подаје, тог нес |
| аш ли се наше школе!...</p> <p>И она је загрли опет присно и свесрдно.</p> <p>Између живота у д |
| ти лепо кад си озбиљан.</p> <p>Илић је загрли преко воље.</p> <p>— Слушај, Чедо.{S} Ти си нешт |
| ачио ју је к себи, клекнуо је пред њом, загрлио је око паса, притиснуо главу на њене груди, на |
| ко колико и њу саму.{S} Он је био кадар загрлити писмоношу који би му га предао и пољубити сто |
| енутак потпуне тишине.{S} И две се жене загрлише, трудећи се да утеше једна другу.</p> </div> < |
| њене груди, на тело.{S} Осетила је тај загрљај као жив.{S} Свест јој се губила.{S} У ушима зуј |
| ра све више.{S} Слика Чедомира, његовог загрљаја и оног бесног канкана пред толиким светом, ниј |
| е, а мисао умире у глави.{S} Њему су ти загрљаји падали слатко на срце.{S} Они су му ласкали, у |
| хтео утопити своје мисли, он се предаде загрљају који је толико избегавао.{S} Њихове усне се до |
| них усана, да се заборави и преда њеном загрљају меком, по потиљку, само оним што је голо од <p |
| поцрвене.{S} Ко зна колико осташе тако загрљени!{S} Девојка се покоравала без речи, без протес |
| и осташе тако за један тренутак, чврсто загрљени, као да су хтели задржати срећу коју су нашли. |
| нивши главу у крајеве девојкине хаљине, загрца:</p> <p>— Опрости, опрости Вишња.{S} Ја не знам |
| ..{S} У државама где је оморина, тежак, загушљив ваздух, прво, као најнежнији, умиру владари и |
| рчи напред: научи лекцију која није још задата, а не зна оно што му је за лекцију.{S} У гимнази |
| и рецепта за разне врсте.{S} Њен главни задатак био је да допуни свога мужа тиме што ће његове |
| одне масе везани хиљадама многостручних задатака. <pb n="33" /> Отворимо очи, размахнимо рукама |
| зе на броју!</p> <p>Вишња сврши школске задатке што је могла брже, па се онда свуче и леже.{S} |
| дах ноћи, мирис боровине, свежина росе, задах трулог лишћа.{S} Један трамвај <pb n="79" /> шкри |
| ва, њену несташну веселост; овај профил задахнуо је Вишњиним повременим руменилом здравља, њени |
| крупним стварима из политике, о народу, задацима Србије као државе и земљорадничком осигурању, |
| лони у прву капију.{S} Матовиће је била задесила нова несрећа.{S} Младен, који је још нешто слу |
| према њему.{S} Јер нашто онда онај њен задивљен поглед и нервозно угризање усне, кад би га слу |
| а ју нико није питао, и гледала младића задивљено, угризнуте усне, истурених груди.</p> <p>Мајк |
| {S} Ћевапџије изнели роштиље на сокак и задимили, а по зиду извешали кобасице разне дужине и де |
| на криво, говорио шатровачким језиком, задиркивао служавке.{S} Ћерка, која је већ била на удај |
| е хоће да се шале, које допуштају да се задиркују.</p> <p>— Хладна је као тестија! — рекао је о |
| то Бела испричала Илићу брзо, без везе, задихано, као да је онај младић Краљ Отац или неки акти |
| ошли, трчећи, прескачући баре, говорећи задихано, мешајући у говору час <hi>ти</hi>, час <hi>ви |
| о тражио.{S} Долазио би уредно у школу, задовољавао би се дивљењем деце, радовао би се што га к |
| м мишљењу један сиромах ђак треба да је задовољан што улази и у дечју собу; <pb n="9" /> иначе |
| ду је стање одиста очајно.{S} Нико није задовољан и нико сигуран.{S} Најако се осећају тегобе о |
| мисли, обузимала га је ватра, осећао се задовољан што је ту, поред ње, што је она близу њега, ш |
| класе.</p> <p>— Ако пак хоћеш да будеш задовољан — продужи Ристић — онда мораш ићи из људског |
| његова жена нашли су увек могућности да задовоље Белину жељу: купе јој пајаца са звонким прапор |
| е добро и на столици.</p> <p>У труду да задовоље што више једно другога, они се готово посвађаш |
| ош њене угасите очи.{S} Његова машта не задовољи се тиме.{S} Она оде даље, и стаде му цртати по |
| дао на поезију.</p> <p>— Наука ме није задовољила — објаснио је Илићу. — Крајем последњег стол |
| S} Никоме није привредио ништа.{S} Није задовољио девојку коју је узео за жену.{S} Начинио је з |
| еле епохе“, како ти хоћеш.{S} Морамо се задовољити мањим.{S} То знање премаша дужину једног жив |
| ције данашњег друштва.{S} Није се могао задовољити више чекањем да будућност донесе или не доне |
| Али сам задовољна — замуца учитељица — задовољна у сваком случају.</p> <p>Па као да хтеде увер |
| } Али...</p> <p>— Али?</p> <p>— Али сам задовољна — замуца учитељица — задовољна у сваком случа |
| бе, потврди:</p> <p>— Зашто да не будем задовољна!</p> <p>— То је опет срећа... нека врста срећ |
| азност.{S} Њих двоје би могли бити тако задовољни једно другим, тако срећни.{S} На срце су му н |
| е опажа у присуству жена и људи, лепих, задовољних, срачунатог држања сукње или цигаре, весела |
| овци, расположени такође, румена лица и задовољних очију.{S} У јасној светлости пролетњег дана |
| а... нека врста среће.{S} Данас је мало задовољних људи.{S} Ретки су као беле вране.{S} Садашњи |
| ељаке из околних села, па и из даље.{S} Задовољно срце је замахивало снажно пијуком.{S} По план |
| ј као кифла.{S} Нешто мирно, спокојно и задовољно дисало је из целе њене појаве.</p> <p>— Ти си |
| друга.</p> <p>— А дотле?</p> <p>— Једи задовољно државни хлеб.</p> <p>— Ти ми се ругаш?</p> <p |
| Ја бих хтела, опет, да је видим срећну, задовољну, збринуту.{S} Чедомир је лепа прилика.{S} Ист |
| ео је само духом.{S} Проналазио је масу задовољстава радећи дан и ноћ.{S} Учење му је изгледало |
| кву ситницу, а прелази преко остварених задовољстава са слегањем рамена, посматра оног првог чо |
| у употребљавају на своја задовољства, а задовољства не челиче дух.</p> <p>Син је растао слободн |
| те своју слободу употребљавају на своја задовољства, а задовољства не челиче дух.</p> <p>Син је |
| ине дотле безизразне очи запалише се од задовољства које се налази у овим церемонијама кад се и |
| Поред тога, Бела није навикла да јој се задовољства ускраћују: колико се младић склањао, толико |
| међу те две девојке.{S} Бела је тражила задовољство не по осећању него по памети, изазивала ове |
| ко не воли да се пашти, чак ни за своје задовољство!{S} Препирали смо се дуго, али му још све н |
| површна, знала је живети само за своје задовољство и мислити једино на оно што је пријатно.{S} |
| а? — ускликну девојка, не кријући своје задовољство.</p> <p>Мајка и укућани били су је размазил |
| раније.{S} Али нисам могао да ти кварим задовољство.{S} Него, враћај се у Београд, па гледај св |
| о да се унело, упило у неко надземаљско задовољство.</p> <p>— Хоћеш ли да будеш моја жена? — уп |
| е, успем, и тада осетим једно бескрајно задовољство које се не да описати, како каже чâ Јанко В |
| Да ли осети жеђ за осветом или свирепо задовољство што су сад сви троје несрећни?...{S} Улица |
| дала крај прозора и тражила своје старо задовољство гледајући људе <pb n="57" /> и ствари тако |
| једе што прво дохвати.{S} Али му је то задовољство ретко допуштала госпа-Клеопатра, која је <p |
| у одлуци да не допусти свом обожаваоцу задовољство љубакања.</p> <p>— Тако ћеш, једном, и мене |
| уди долазе увек нешто раније, а да жене задоцне стално.{S} Чедомир је потврдио ово правило, док |
| ица.{S} Није морала трчати на час да не задоцни.{S} Па и ти часови!{S} Није их било више од два |
| ка је имао стално двојку.{S} Осим тога, задоцњавао је на часове, трошио много времена на тргова |
| преноса наследства на своју сестру, не задржа никакву резерву за себе, и врати се у Београд.{S |
| кићених шешира, разапетих сунцобрана, и задржа се на једном споменику, окруженом букетом прецве |
| е се написати.{S} Затим, подиже главу и задржа је тако уздигнуту цело време, дајући утисак неко |
| ком да је остави.{S} Једанпут се толико задржа да га газда-Митар опомену:</p> <p>— Хајд', хајд' |
| арица.</p> <p>— Није лепо да се девојке задржавају доцно у вароши — приговори јој стара жена.</ |
| овина.{S} Без успеха је и кмет уцењивао задржавајући учитељичину сиротињу.{S} Лазаревићева је о |
| е на само са девојком.{S} Али би га она задржавала понекад <pb n="129" /> занимљивим разговором |
| поверењем у себе.{S} Њега пак сумња је задржавала сад у свему што би предузео.</p> <p>Избегава |
| p> <p>Од тог доба звали су се по имену, задржавали дуже руку у руци.{S} Време им је пролазило у |
| го грлио, љубио.</p> <p>Кад би се Вишња задржала с одговором, он је откључавао кофер, вадио ста |
| p>Отпутовао је био са женом у Париз.{S} Задржали су се неко време у Бечу и Минхену.{S} Савете, |
| е старинске зграде, кад Илић заста, као задржан нечијом снажном руком.{S} Иза првог угла појављ |
| Али, на пола собе, она се заустави као задржана једним грчем.{S} Пред њом је лежало наго, млад |
| S} Стари <pb n="269" /> пушкар, који је задржао нешто од своје службе у војсци, трудио се да на |
| повлачећи се дубље у земљу, док се није задржао у Повлену, у намери да хајдукује, али се ту оже |
| нутак, чврсто загрљени, као да су хтели задржати срећу коју су нашли.</p> <p>Из трпезарије је д |
| мира да му пошаље пољубац.</p> <p>Вишња задрхта поново.{S} Узбаци руком један прамен косе што ј |
| професори доказују толико?</p> <p>Вишња задрхта инстиктивно и не одговори ништа.</p> <p>Другари |
| страшно, језиво што је очекивао.{S} Он задрхта јер је то било веће, много теже него што је њег |
| ши до половине.</p> <pb n="95" /> <p>Он задрхта кад примети своју пријатељицу, малу паланчанку |
| оборену и климао десно-лево.{S} Чедомир задрхта.{S} Та кљусина учини му се као авет која га гон |
| љив, а Бела...</p> <p>На ову реч младић задрхта.{S} Један пламен загреја му образе.{S} Пред њим |
| уке задрхташе у његовим, па га стегоше, задрхташе опет, и стегоше.{S} Предео је био пуст.{S} Вл |
| жена? — упитао је он.</p> <p>Њене руке задрхташе у његовим, па га стегоше, задрхташе опет, и с |
| уци, па кроз цело тело, да јој и колена задрхте, као кад је читала забрањене књиге.{S} Једва је |
| е врло лепо кад је вашар, окружна трка, задушнице... нарочито кад <pb n="303" /> су задушнице.{ |
| шнице... нарочито кад <pb n="303" /> су задушнице.{S} Оне падају уз часне посте.{S} Већ је прол |
| Сунце се изгуби тако рећи пре него што зађе.{S} Каткад се деси да његова кугла пада баш за они |
| S} С начелних распра прешло се на личне зађевице и грдње.{S} Клуб се поцепа.{S} Један мањи део |
| , кад је сунце нагињало западу, девојка зажеле да види залазак на Сави.</p> <p>— Ужелела сам се |
| омир прекиде пољубац у једном тренутку, зажелевши да види своју драгану, да је види целу, разго |
| и окусиш... „Знам, вели, да их се Вишња зажелела у Београду".</p> <p>Некад јој је све то пријал |
| се око нас осећа оргијање природе и ми зажелимо, с једним болним осећањем, да и ми полетимо бе |
| је потом глог обелио.{S} Трипут се лала зажутела у школском врту.{S} Трипут је славуј пропевао |
| } Чекало се само пролеће, па да се и то зазида, те цела Морава окрене на јаз.{S} Али се пролеће |
| } Као што видиш, штета је да новац лежи зазидан у темеље.{S} Фирма за машине даје ми повољне ус |
| ознају, али се туђе заједнице, либе се, зазиру једно од другог, стид их је, боје се.{S} Па опет |
| ајно: — У вашим годинама, сиротиња није зазор,</p> <p>Чедомир поцрвене и збуњено одобри госпођи |
| S} Тада духну ветар.{S} Лишће у џбунова заигра у крај пута.{S} Занесени у своју лепоту, они нис |
| као и сибирска поља.{S} Оне су је одмах заинтересовале, одушевиле је готово, јер их је примала |
| кад бих се и најмање пожалио.</p> <p>— Заиста? — ускликну девојка, не кријући своје задовољств |
| и дамама оскудицу у каваљерима и био је заиста диван са својим, нешто застарелим гестовима и уч |
| {S} Ето, већ сам пијан. .</p> <p>Био је заиста добро угрејан.{S} Још је више философирао него п |
| на, тамна, под знаком питања.{S} Она се заиста питала да цео тај рад није бесциљан, питала се ш |
| head> <p>Да ли је то био случај?{S} Или заиста нека виша сила управља нашим мислима?{S} Те исте |
| говори њен глас, а њена насмејана уста, зајапурени образи, њен ђаволасти поглед понављали су не |
| дворишта, упадне у своју собу и зарони зајапурено лице у хладовите јастуке своје постеље.</p> |
| лимане <pb n="245" /> сандуке — примети заједљиво стара девојка — то је за причу!</p> <p>Брод о |
| е опет изненади, али се уздржа од сваке заједљивости, и одговори мирно:</p> <p>— Његова мајка и |
| ци.{S} Тамо се сви познају, али се туђе заједнице, либе се, зазиру једно од другог, стид их је, |
| љен против њега: било да она не дође на заједнички час, било да га не примети на улици, било да |
| У њима није било спомена на оно што су заједнички преживели и проживели.{S} Она су почињала пр |
| на није опраштала своме другу ту издају заједничких убеђења.{S} Она је ишла у крајност као све |
| му се по памети:</p> <p>— Жено, шта има заједничко између тебе и мене?</p> <p>Он је видљиво пат |
| ромно издржавање.{S} Ипак је имао нечег заједничког с њима, јер је имао приличну дозу епикурејс |
| на сама не би тачно знала рећи.{S} Тек, заједно с Илићем, мрзела је сад и остале студенте, те м |
| естио, чупао из срце ту опасну гљиву, а заједно са њом и слику младе Чачанке.{S} Хтео се бацити |
| и су прешли преко брвна.{S} Ишли су сад заједно.{S} Њена плава коса, очешљана на раздељак, прав |
| <p>— Куд си пошла?...{S} Хајдемо негде заједно!{S} Имам много ствари да ти кажем, да ти изложи |
| Место путовања у Врњце и Абацију, он је заједно с Фламарионом посећивао месец, звезде, целе сун |
| ку.</p> <p>Она покуша да отури те мисли заједно са споменом на свог бившег друга.{S} Беше се уп |
| увала.{S} После часова остајале су дуго заједно.{S} Стара девојка је уређивала збирке разних ст |
| да будимо отворени: боље је да не идемо заједно.</p> <p>— Ми нећемо нашкодити једно другом.{S} |
| вичнија.{S} Ми смо провели целу младост заједно.{S} Ми смо били везани присним везама једно за |
| — Ти волиш другога?</p> <p>— Да!</p> <p>Заједно са овом речи линуше њене сузе, преко образа, пр |
| у једној побочној улици у време које су заказали.{S} Од кућа су већ расле сенке, ипак је било ј |
| ивно, девојко!{S} Од кога си научила да заказујеш састанке, реци!{S} На кога се метну, несрећни |
| Ваљада при том прогута мало дима, те се закашља.{S} Баци цигару и рече презриво:</p> <p>— Не, н |
| већ рањено, срце стезало се од бола.{S} Заклињала се да ће се сва предати нези око болеснице, д |
| згодне речи, изналазио утешне разлоге, заклињао се да се то десило без његовог знања, да је би |
| гранчици.</p> <p>Она га спази такође и заклони лице оним цветом, као да је хтела сакрити румен |
| првих сунчевих зрака.{S} То су пријатна заклоништа, засађена лиснатим дрвећем, испод којих се н |
| едном удубљењу крила се велика постеља, заклоњена црвено мрким завесама са жутим пафтама, које |
| а породична тишина.{S} Електрична лампа заклоњена шеширом од зелене свиле, разливала је са̑но с |
| ог сандука, поређане хронолошким редом; закључавао их по двапут, тресао катанцем још ради сваке |
| дело такво какво је, и нашао му логичан закључак; шта би га се тицало што би то било противно њ |
| е од цигар-папира.</p> <p>— Па читај! — закључи самоубица и склопи очи поново.</p> <p>— Три дан |
| , досада, мрзовоља.</p> <p>— Ето тако — закључи — од како смо се растали, тера ме нека несрећа, |
| ркућу по ваздан.</p> <p>— Глупе жеље! — закључила би убрзо затим.</p> <p>Она је била људски ств |
| гу, лудници, а кад су изашли из кафане, закључио је трештен пијан:</p> <p>— Јест, кажем ти... н |
| шава међу математичарима, Илић је могао закључити из књиге која се појавила те године: <hi>Мист |
| у апсу размишљао дуго, па сам дошао до закључка, да се велика зла не чине намерно, с предумишљ |
| некад у јаким аргументима, да су његови закључци често вештачке дедукције, па и софизми, а, с в |
| е називао природом.{S} Потврђења својим закључцима тражио је у обичним разговорима у друштву, п |
| слободе, осуђени на затвор по апсанама; закон је био једнак за све.{S} Међутим, било је нас кој |
| успротивила се излишној секцији коју је закон наређивао и тражила одлучно да јој се мртвац пред |
| листичко схватање на делу: њен гвоздени закон конкуренције оправдава му свако средство, те пост |
| их лектира, да измири старински морални закон породичног живота са борбом за испуњење својих со |
| пошто никаква комбинација неће уништити закон борбе који гноји земљу својим жртвама?...{S} Шта |
| а ћеш бити каткад несрећна; то је општи закон; свако је несрећан овда онда.{S} Оно од чега треб |
| са; образована су удружења која ниједан закон не може одобрити.{S} Слобода је појела своју децу |
| наде отворено своју погрешку, укиде оба закона, даде оставку на свој положај и премину са скром |
| есе довољна сума за почетак.{S} Али оба закона дадоше врло рђаве резултате.{S} Министар. који с |
| ј кући, обележавало је као повреду тога закона њен потхват да сама извојује свога мужа.{S} Она |
| Интереси упливних појединаца јачи су од закона и реда.{S} Свет се занима политиком једино ради |
| кционарних власти, трудио се да у своје законе унесе што више гарантије да власт не изигра ове |
| јасан.{S} Дарвин је дефинисао природне законе тако силно да је његова философија изгледала као |
| е је сад, место власти, народ изигравао законе.{S} Једна њивица овса, коју је нешто оштетила ту |
| ог живота онаквог каквог су га створили закони, нарави, навике.{S} Он је стајао на прекретници |
| ком; пуне ти главу својим непроменљивим законима; говоре ти о људима само <pb n="283" /> као о |
| сачувају министра.{S} Тако се извршна и законодавна власт сукобљавају, укрштају и изопачавају, |
| солидног ослонца, остављени су милости законодавног тела.{S} Да би остали на свом месту, не мо |
| авају, место да врше функцију прописану законом.{S} Отуд долази стална пометња, анархија, јалов |
| вео и један лични пораз.{S} Саставио је законски пројекат о осигурању сељака од града и стоке о |
| очи са жељом да умре.</p> <p>— Пријо? — закрешта женски глас однекле.</p> <p>— Пријо, Маро! — о |
| е рђаво.{S} Било да узме што да закрпи, закрпе су изгледале велике, ружне.{S} Узалуд се трудила |
| ли што је рђаво.{S} Било да узме што да закрпи, закрпе су изгледале велике, ружне.{S} Узалуд се |
| купи друге чакшире.{S} Али зашто их не закрпи?...{S} Бар то не стаје ништа.{S} Међутим, њему т |
| звали то одељење — скупи сву храброст, закуца на врата и преда се тој голицавој дрхтавици, па |
| девојци досади та игра, те, кад једном закуца на врата и кад рече уобичајену реченицу: „Господ |
| руги су седели на сандуцима, на даскама закуцаним на ногаре или у четири кочића.{S} Њихова клуп |
| нагињало западу, девојка зажеле да види залазак на Сави.</p> <p>— Ужелела сам се Београда, бога |
| Навратим који пут.{S} Овде је пријатан залазак сунца.{S} Ружичаста прашина обујми предео.{S} С |
| е су мршаву сенку по земљи.{S} Сунце је залазило за један облак, бацало зраке и чаробно осветља |
| куће Матовића.{S} И у Београду је сунце залазило, само другојачије, ћудљиво, бурно, како то при |
| .{S} Негде зашкрипа ђерам.{S} Један пас залаја.</p> <p>Посматрајући то буђење свога села, она п |
| уранка на једној падини Рудника, па до заласка за зелени зид Јелице.{S} Пратила га чамотна тиш |
| љене линије назирале у прашини сунца на заласку.{S} Долина је била пуна примитивних баштованџин |
| lestone unit="*" /> <p>Сунце је било на заласку.{S} То беше онога истог тренутка кад је Чедомир |
| у расправу.{S} Неодређена слава би опет залебдела пред његовим очима.{S} Људско срце му изгледа |
| а кад би писмо свршио, написао адресу и залепио завој, дубок, сладак уздах отео би му се из гру |
| ада!...</p> <p>Промицале су окуке, мали заливи, полуострва, шибљаци, рибарске колибе.{S} Београ |
| х, живих очију, великог чела са дубоким залисцима, пљоснатих ушију, необријане браде и кратких, |
| е нађе на невољи.{S} Али млади човек је залуд наводио разлоге двема женама, које су се занеле у |
| ино водо, ја одо’!“</p> <p>Вишњино срце залупа јаче.{S} Можда ће доћи писмо.{S} Какав ће то рад |
| ао да се земља прецепи.{S} Ускоро затим залупа улицом општински добош на узбуну.{S} Варош се из |
| ића као прамење од памука.</p> <p>Илићу залупа срце кад виде девојку тако близу себе.{S} Он не |
| оничном и борбеном Београду са изгледом залуталог пустињака.{S} На себи је имао окраћале, зелен |
| рукопис, он признаде жалосно:</p> <p>— Залутао сам.{S} Није то што сам хтео.{S} Преварио сам с |
| воја средства.{S} И други: немиран дух, заљубљен у бескрајност, фантаст који захтева све лепоте |
| иди, што је ту поред њега, сласт што је заљубљен више него први пут кад су прошетали сами.</p> |
| рачунају са ситницама, она их већ виде заљубљене, верене, и пред олтаром.{S} Ах, тај олтар!... |
| омошћу завезана за кућу, сањала често о заљубљеним паровима које би, летимице, кадгод спазила с |
| >Те супротности подржавале су код двоје заљубљених једну врсту борбе час прикривене, час отворе |
| ета им се чинио врло знаменита личност, заљубљивале се у своје наставнице.</p> <p>Каја није при |
| и срећан човек.{S} Причају да се у тебе заљубљују министарке или њихове ћерке...{S} Седи.{S} Ба |
| војом лакоћом и сласти, па опију благо, замагљавајући нашу свест и стварност.{S} Илић је писао |
| ник! — оте јој се узвик.</p> <p>Сузе су замагљавале њене очи.{S} Срце јој се кидало.{S} Она се |
| цигару.{S} Девојки је један облак туге замагљавао њене бистре очи.{S} Најзад Илић <pb n="51" / |
| имер, сеоска чама ни саблазна књига.{S} Заман је ожењени колега, иза леђа своје жене, правио сл |
| здрхтала, и није могла више заспати.{S} Заман је гонила његове слике.{S} Оне су се јављале поно |
| е! — протепа девојка у заносу. ~</p> <p>Заман је Вишња звала свог драгана.{S} Њега није било ви |
| ела, па и из даље.{S} Задовољно срце је замахивало снажно пијуком.{S} По планини се разлегала п |
| д кога га је узео, поново зграби будак, замахну њиме, поче да копа, па се онда заустави, као да |
| , гледајући хиљаде њихових црнпурастих, замахнутих руку, он је видео визију Вишње, њене главе, |
| проклати се по калдрми од дворишта, па замаче даље, у мрак.</p> <p>Илић угледа ову сенку.{S} Х |
| постављало исто питање.{S} Њен напор да замени мајку показивао се готово узалудан.{S} Док је би |
| едно слатко пиће, као грех.{S} Помрчину замени блесак јаке светлости.{S} Пред њом се указа гоми |
| > <p>— Шта је лек томе?{S} Шта би могло заменити парламентаризам?{S} Ниси ваљада нихилист?</p> |
| као посред села.{S} Тек, коњски трамвај замењен је електричним, а на пољани Батал-џамије копани |
| од огледала.{S} У трећој одаји, која је замењивала салон, Илић није био никада.{S} Госпа-Клеопа |
| тив формалистичког друштва, где диплома замењује таленат, где парче хартије вреди више него гла |
| ца одиграва се иста комедија; лукавство замењује снагу, и помоћу више или мање вештине са којом |
| у тајне нашега доба, где човечју снагу замењују често вештина и природа.{S} Треба му показати |
| њему, као да смо туђини.{S} Свакако ми замера јер не зна разлога моме одласку.</p> <p>Хтела му |
| ио опроштај што је сиромах.{S} Вишња не замери ништа.{S} Она није знала за та понижења.{S} Чак |
| шно, говорећи:</p> <p>— Не треба људима замерити, то су <pb n="103" /> била зла времена.{S} Шта |
| је било право, па ипак чуле су се ретке замерке, јер је Радоје волео људе, волео човека као она |
| " /> се из методике.{S} Вишња покуша да заметне разговор с њом; говорила је о тој методици, гла |
| </p> <p>— Што је узео Швабицу?</p> <p>— Замисли дерана! — прихвати госпођа. <pb n="120" /> — Ни |
| политичке слободе, без којих се не могу замислити поједине организације; треба од ове оријентал |
| е волео слободу, веровао у њену свемоћ, замишљао ју је као море, као ваздух, нешто пространо, б |
| ју да се нађу.{S} У осталом, он је тако замишљао час васкрса мртвих, страшни суд, кад је у њега |
| се био упола свукао, па застао, седећи замишљено у једној старој наслоњачи.</p> <p>— Не допада |
| /p> <p>— Право велиш — одговори бакалин замишљено. — Де, да ми сачиниш једно писмо.{S} Нек дете |
| бљом љубавном ватром, да се одмах после замраче другим, леденим погледом, који му је јасно гово |
| ао се сваког јутра, имао спокојне очи и замрљан потпис.{S} Дочекао га је с одмереном љубазношћу |
| чију, згрчених уста.{S} Коса му је била замршена, лепила се по ознојеном челу.{S} Он провуче пр |
| <p>— Али?</p> <p>— Али сам задовољна — замуца учитељица — задовољна у сваком случају.</p> <p>П |
| о добро, као да му је то <pb n="244" /> занат, а она седела на кљуну према њему.{S} Како је мла |
| г тога на свог сина и хтео га убити.{S} Занат није ишао никако.{S} Јела се стара мука.{S} Мајст |
| S} Него учи.{S} Иначе, право ћемо те на занат...{S} Угледај се на господин - Чедомира.{S} Он је |
| рво што помисли било је да му златарски занат није занео мозак, те је намислио да црпе злато из |
| право на даље школовање, побегао са два заната.{S} Најзад, госпа-Клеопатра израдила му је место |
| ије много али колико да се храниш.{S} А занатлија?{S} Рано се дигни, доцно лежи, а кад остариш |
| > <p>— Ето, нама требају добри радници, занатлије, агрономи, учитељи, официри, професори.{S} Ме |
| ош, наша села, путове, а дању покретале занатлијске машине, стругаре, штампарије, разне фабрике |
| о над паром при употреби у ситној, па и занатској радиности, стари Лазаревић прекиде га, рекавш |
| иће, свесно и прибрано, као пијаница по занату.{S} Она је сматрала пољупце као шећерлему, пуцал |
| аводио разлоге двема женама, које су се занеле у свој план до лудила.{S} У кући су настајале св |
| будне, упечатљиве и несређене обузели, занели и осудили на најтежа <pb n="87" /> искуства.{S} |
| е осети сама усред тих занетих девојака занемарене тоалете, усред тих људи што мисле да од њих |
| исли било је да му златарски занат није занео мозак, те је намислио да црпе злато из те убоге р |
| лоности своје душе, он се не даде да га занесе та струја нових нада, него исприча другарици у к |
| душа стално у послу, зенице грозничаве, занесене, нестрпљиве, <pb n="62" /> као у неког свеца и |
| илује наше усијано чело, не пољуби наше занесене очи.{S} Нико не поверава ове најдубље тајне св |
| Лишће у џбунова заигра у крај пута.{S} Занесени у своју лепоту, они нису осетили да је нестало |
| .{S} Блед и озбиљан, мршав као авет, са занесеним очима, Зарија је лутао по живом, ироничном и |
| вреднији, најмилији.{S} Он ју је гледао занесеним очима.{S} Његово лице није имало сјај прве мл |
| главе бео, нежан профил с очима дубоко занесеним у младића.</p> <p>Он спази такође своју друга |
| лица, опрљена чела, а веселих, светлих, занесених очију, враћао се увече са рада.{S} Грађани су |
| е још Зарија Ристић, вечити ђак, вечити занесењак, вечити сиромах.{S} Блед и озбиљан, мршав као |
| но срце.{S} Она се осети сама усред тих занетих девојака занемарене тоалете, усред тих људи што |
| евојку да ступи унутра.</p> <p>— Нећу — занећка се она детињасто, па, после нешто оклевања, про |
| ца јачи су од закона и реда.{S} Свет се занима политиком једино ради ћара.{S} У међусобним одно |
| ти, успети по сваку цену!...{S} Што још занима, јесу жене којих има много дебелих, са огромним |
| ногобројних <hi>питања</hi> што су тада занимали интелектуалну младеж, мисао магловита, нејасна |
| /p> <pb n="38" /> <p>— Врло лепо смо се занимали синоћ — примети Вишња, па кад виде да се Каја |
| ен, изнурен.{S} Ћаскање пијаног мудраца занимало га.{S} Он оста до зоре пијуцкајући <pb n="172" |
| {S} Увек би се нашло друштва, водили се занимљиви разговори о паметним стварима.{S} Није се пра |
| у, они Ужичани и Црногорци били су врло занимљиви, настављали дискусије о њиховим <hi>питањима< |
| а она задржавала понекад <pb n="129" /> занимљивим разговором, па и молбом.{S} Младић је остаја |
| неш нешто практичније?{S} Преведи какву занимљиву ствар.{S} То се плаћа.{S} Докле ћеш се, бога |
| ас.</p> <p>Девојка је падала у све већи занос.{S} Скупи кошуљу позади и притеже је.{S} Врвице н |
| е девојке.{S} Он осети готово перверзан занос од те смеше поезије, успомена и присуства девојке |
| а броди морем начињеним од самог миља и заноса, па кад би писмо свршио, написао адресу и залепи |
| инске липе бацају густе сенке око њих и заносе главу својим тешким мирисом.{S} Стога се она оти |
| и.{S} Подржавала ју је храброст лопова, заносила ју је носталгија робијаша који се враћа своме |
| одавала се ласкању извесне дипломатије, заносила се идејама просвећеног апсолутизма и на народ |
| и јој тешко да прекине чар у који су је заносиле те приче.{S} Око њих је било лепо јесење вече, |
| друштва, расцветана ливада и ти мириси заносили су је.{S} Своме препуном срцу налазила је одуш |
| пшег није видела.{S} Његов поглед ју је заносио, његове речи је опијале, његове руке су је вукл |
| аших сировина.</p> <p>Младић се видљиво заносио.{S} Његово избријано лице грчило се нервозно, а |
| снове.{S} Њине просте речи певале су му заносне мелодије, у којима је налазио извор своме одуше |
| е, ах мој Чедомире! — протепа девојка у заносу. ~</p> <p>Заман је Вишња звала свог драгана.{S} |
| ен љупки глас, који му добацује слатке, заношљиве речи.{S} А кад би се пренуо сасвим и мислио н |
| ећна за увек.{S} И упамти, свет је врло зао према онима који нису имали среће.</p> <p>Лампа у с |
| >И на ово питање она одговори право, не заобилазећи, не тражећи помоћна средства:</p> <p>— Треб |
| ава плећа.{S} Рамена се видеше округла, заобљена, као извајана.</p> <p>— Извол’те — рече кад от |
| се овде и изазивали мисли о даљини.{S} Заокругљена површина Савине воде беласала се између оба |
| Мораве чак до ибарских планина, чије се заокругљене линије назирале у прашини сунца на заласку. |
| две хитре зенице, које нису биле тачно заокругљене, већ као две капље мастила пале у светло бе |
| јој је израз пуноће, савршенства.{S} Са заокругљеним раменима, која су се погађала под лаком ма |
| ногу младу, а развијену, ногу танку, а заокругљену, извајану као од неког божанственог уметник |
| реко реке, југ, лево у шљиваку исток, а запад где су пасла говеда.{S} Сели су у јечам и ужинали |
| ије о уређењу државе које су стизале са Запада нађоше у том незадовољству узорану њиву, и народ |
| нешто свежине од ветра који се дизао са запада и наносио по који облак.{S} Света је било пред к |
| в поглед изгуби се у планине које су са запада блиско окружавале Чачак.{S} Обрасле у шуму и буј |
| са што нам долази са финог и деликатног Запада.</p> <p>Млади студент корачао је сам.{S} И он је |
| д њима пак се пружала усталасана долина Западне Мораве чак до ибарских планина, чије се заокруг |
| руци и гледао тамо у правцу планина на западу.{S} Он је био миран.{S} Ништа на њему није издав |
| њи.{S} Пред вече, кад је сунце нагињало западу, девојка зажеле да види залазак на Сави.</p> <p> |
| ама.{S} Међу њима је Чедомир још раније запазио једног коња, врло лепог, и чудио се одкуд њега |
| зарубљеним брдом преко Саве.{S} Све се запали.{S} Рекао би да се светлост сјури с неба бујицом |
| о девојчица уз двориште.{S} У салону се запали велики лустер, а електрично звонце позва собариц |
| а Великој Школи.</p> <p>Једном приликом запали јој се кецеља поред огњишта, и само срећан случа |
| форму.{S} Вишњине дотле безизразне очи запалише се од задовољства које се налази у овим церемо |
| ушима, облетао око главе, додиривао јој запаљене образе и лепио њене усне као шећерлема.{S} Кад |
| поменула би га своје другарице.{S} Њено запаљено лице с мирним угаситим очима појављивало се, к |
| не пређе у запаљење.</p> <p>— Збиља?{S} Запаљење није лако у газдаричиним годинама.{S} И кад се |
| рас навратити.{S} Боји се да не пређе у запаљење.</p> <p>— Збиља?{S} Запаљење није лако у газда |
| ас нам вичу живео, а сутра, на неколико запаљивих речи каквог дрипца, заурликаће ти; доле с њим |
| ви сте врло љубазни.</p> <p>Једна тица запева у башти.</p> <p>Чедомир је још раније наслутио д |
| ош док су се састајали.{S} На пијаци је запевао друштвени тенор, иначе књиговођа у варошкој ште |
| и се нису разбирали: да ли су песма или запевка.{S} Из планинског склопа избијала је река као и |
| , осуду.{S} Њој није падало на ум да се запита: какве су оне, те жене, те девојке од којих се б |
| са рада.{S} Грађани су га заустављали, запиткивали радознало.</p> <p>— Иде... иде.{S} Биће ран |
| о да је хтела сакрити руменило које јој заплами образе.{S} Он је поздрави и хтеде проћи.{S} Тад |
| .{S} Зима је попусти.{S} Њени се образи запламише.{S} У срцу осети топлину.{S} Успи уснама и ре |
| здањима и чатрљама, на Двору и болници, запламтише живом црвеном бојом.{S} По зидовима остарели |
| лећи на ту реку, која ју је уљуљкивала, запљускивала својом пенушавом водом и шапутала јој недо |
| свега.</p> <p>Понекад, у његову душу су запљускивали и приливи одлучности.{S} Један унутрашњи г |
| >Радојев глас и, час немо а час гласно, запљускивање домаће воде утицали су чудно на Вишњу.{S} |
| тају наши саветодавци, управљају нама и заповедају нам.{S} Шта онда остаје од слободне воље кој |
| тају наши саветодавци, управљају нама и заповедају нам“.</p> <p>— Како су се чудно испуниле те |
| рцну у њеним очима.{S} Нешто јаче од ње заповедало је сад њоме, и она раскопча хаљину до дна.</ |
| себна сталежа, где је осуђеник с новцем заповедао за паклић дувана осуђенику без новца.{S} На к |
| ко, али мајка!...{S} Ударила у плач, па запомаже по кући.{S} Ја нисам попуштала.{S} Запретила с |
| т по непознатим престоничким кућама, по запосленим људским приликама, по њој самој.</p> <p>Зима |
| само додирне душу, па је остави да сања започети сан, и пољупци где тело дише дахом другог тела |
| и она била његова, неуморно би радио на започетој тези.{S} Шта би га се тицало што не би постао |
| маже по кући.{S} Ја нисам попуштала.{S} Запретила сам им да ћу их оставити, да ћу их се одрећи. |
| ад му жена саопшти те вечери да је Илић запросио Белину руку и да је она, као мајка, дала свој |
| пропирала рубље, требила поврће, кувала запршке.</p> <p>— Остави, дете — бранио јој је отац да |
| } А тај сељак то је наш народ.{S} Он је запуштен, прост, прљав, смрдљив.{S} Ипак, он није непоп |
| ојом.{S} По зидовима остарелим и новим, запуштеним и очуваним, просу се нека чаробна неранџаста |
| робијаш?{S} Па и даље, доле у Београду, зар није видела гомиле још горих од својих суседа?{S} О |
| а од мужа, — да извиниш Милисаве!...{S} Зар <pb n="241" /> није тако?{S} Сећаш ли се ја сам ти |
| тако изневерити поверење наше куће.{S} Зар се тако враћа гостопримство које смо вам указали!{S |
| и. — Ви сте тако љубазни према мени.{S} Зар мислите да ја не умем ценити толике пријатељске усл |
| {S} Он је себе видео у тој животињи.{S} Зар он није био тако исто од доброг соја?{S} Његов прад |
| лада аристократије, ропство слабих ?{S} Зар то није укидање свих принципа јеванђеља и француске |
| ак, одабирање, последице наследства?{S} Зар то није другим речима: право јачега и вештијега, вл |
| српским.{S} Зашто ми њу заборављају?{S} Зар она није велика, главна наша река ?{S} Од ужичких г |
| Матовићка <pb n="204" /> своме зету. — Зар се за свадбени пут купују новине?</p> <p>— Нешто ме |
| демо у библиотеку! —рече Илић.</p> <p>— Зар ти није жао овако лепог дана? — одговори му философ |
| {S} Други не заборављају своје мртве, а зар ми живи да се заборавимо?{S} Ти нарочито, Вишња... |
| ерено, упита:</p> <pb n="65" /> <p>— Па зар ниси свршила школу?</p> <p>— Завршила сам — одговор |
| рост човек, али воли школу.</p> <p>— Па зар ћете сад пристати да седите докона? — примети млади |
| Бог те видео, кад и ја не могу хлеба да зарадим!</p> <p>— Онда ћу ја у село за воденичара! — од |
| блесасто по соби.{S} Кризе су код жена заразне.{S} Она напреже све што јој је остало од свести |
| ло се парче једне улице: пуста калдрма, зарасла у модро-зелену траву, два низа плотова, неколик |
| преко гробља Светог Марка, које је било зарасло у подивљало цвеће.{S} Пред њима се појави широк |
| <p>То беше један велики празан простор, зарастао у траву.{S} Неколико стаза, које су сами пешац |
| це је завијало својим сјајем тиху воду, зарђале шуме и један параброд насред реке.{S} Дим од ла |
| е уз кратке, камене степенице, ограђене зарђалом оградом.</p> <p>Стари господин је био већ ту.{ |
| ветлост играла се по коњским сапима, по зарђалом блеху од платформе и по црвеном лицу кондуктер |
| и остала гвожђарија образовала је црну, зарђалу масу.{S} На неколико места пушило се.{S} Младић |
| p>Младић извуче један џепни булдог, сав зарђан.</p> <pb n="171" /> <p>— Видиш ли овај пиштољ?{S |
| ан, мршав као авет, са занесеним очима, Зарија је лутао по живом, ироничном и борбеном Београду |
| и после једне почивке — ако он не дође, Зарија, ако будем морао живети као сваки други...</p> < |
| други.{S} Оно после... то ће бити плус, Зарија.</p> <p>— Свет је глуп, Илићу, он не воли паметн |
| казивати у пијаном друштву — прекину га Зарија, па испи чокањ до дна и, не одвајајући још стакл |
| је мислила реформисати друштво, кад је Зарија Ристић писао своје гром-мисли, лепи Млађа носио |
| и да се Љуба Ћопа вратио са села — рече Зарија Чедомиру.</p> <p>— Како је он?</p> <p>— Можеш ми |
| ’ пара пасуља.</p> <p>Понекад наврати и Зарија Ристић, следбеник класичних философа и нуди на п |
| <p>— Не учи толико, разумеш? — прихвати Зарија поново се обраћајући Илићу. — Ја сам решио свој |
| њ ракије.</p> <p>— Сервус — одговори му Зарија и понуди столицу. — Јест, знао сам ја <pb n="168 |
| .{S} Друге није стекао.{S} Остао је још Зарија Ристић, вечити ђак, вечити занесењак, вечити сир |
| о мисао моја није могла сазнати.</p> <p>Зарија му показа један свежањ песама.{S} Разгледао је н |
| е муве ако им не отвориш прозор.</p> <p>Зарија пређе на илузију слободе, оде у метафизику, изгу |
| ине.{S} Илић нађе једва времена да каже Зарији:</p> <p>— Пардон...{S} Имам посла.{S} До виђења! |
| итним догађајима, прочитаним књигама, о Зарији Ристићу и о великим врућинама у Београду.{S} Ипа |
| ер, онај исти што га је некад показивао Зарији Ристићу.{S} Да ли се сети речи које му је том пр |
| а се упути к њему, кад спази поред себе Зарију Ристића како испија чокањ ракије.</p> <p>— Серву |
| нови династије..."</p> <p>Илић је волео Зарију присно.{S} Он је у њему видео једног сапутника н |
| о преко дворишта, упадне у своју собу и зарони зајапурено лице у хладовите јастуке своје постељ |
| Он се сроза с канабета као кривац.{S} И заронивши главу у крајеве девојкине хаљине, загрца:</p> |
| сребро, и <pb n="74" /> још високо над зарубљеним брдом преко Саве.{S} Све се запали.{S} Рекао |
| се видело, неколико суседних кровова и заруделе кајсије у башти.</p> <p>— Ви волите кајсије? — |
| {S} Јабука шећерлија китила се руменим, заруделим плодом.{S} Остојићев султан дремао у својој к |
| е крив ништа.</p> <p>Госпа-Матовићка се зарумени у лицу као да је обузе изненадни страх да дога |
| вом свом претку, било је да се борио на Засавици, по свој прилици у чети Зекиних голаћа, да је |
| их зрака.{S} То су пријатна заклоништа, засађена лиснатим дрвећем, испод којих се налазе клупе |
| ке комисије тако високо, као да је њива засађена смоквом и бадемом.{S} Једна липсала коза вукла |
| рака, накривљени плотови, неколико липа засађених пред каквом кафаном, и широко незграпно кубе |
| и посутој шљунком.{S} Око њих се мешало засађено цвеће <pb n="67" /> с дивљом травуљином.{S} Кр |
| се, у том парчету земље у крај Мораве, засађеном врбама и по којом липом, какав полуевропски о |
| бунар на точак.{S} Пређоше једну њиву, засађену пшеницом.{S} Затим се спустише низ једну јаруг |
| и робијаша, да су се правила готово два засебна сталежа, где је осуђеник с новцем заповедао за |
| размишљања.{S} Бојим се да младића није засенуо мој положај, а он на то не треба да рачуна ни к |
| ам користи та река, она нам плави поља, засипа усеве, односи <pb n="70" /> најбољу земљу и прет |
| о као на вашару.</p> <p>— Овим сељацима засја електрика пре него што јој и диреке ударише — при |
| сестри, и један сјај мушке надмоћности засја у дечковим очима. — Кажи само колико поједеш шеће |
| то лице њеног оца или мајке и да му, уз заслужени прекор, покажу врата.{S} Долазила му је на ум |
| S} Ја не знам шта радим.{S} Ти ово ниси заслужила.{S} Ја често не господарим собом.{S} Ја нисам |
| са својим мислима.</p> <p>— Радоје није заслужио ону увреду — говорила је у себи.</p> <p>С тим |
| једног великог песника прошлог столећа, заслужују да на њихове хумке долази свет и молитве чита |
| пособности, свакој способности по њеној заслузи“.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
| ла јој недопуштене приче, млада девојка заспа са једним ђаволастим осмехом који дотле није био |
| у чистог рубља.{S} Раније чим би легла, заспала би у исти мах.{S} Сад се превртала са једног кр |
| ма до две вите јеле.</l> <l>И под јелом заспала девојка.</l> <l>Под главом јој снопак детелине |
| мајући се да легне.{S} Деца су била већ заспала.{S} Бела тако исто.{S} Кућом је владала дубока |
| не брине, оставио листу на сто, легао и заспао.</p> <p>Мисли му поново скренуше у родно место.{ |
| се збиља осећала као човек који је био заспао у неком напредном граду, па се пробудио после је |
| будила сва уздрхтала, и није могла више заспати.{S} Заман је гонила његове слике.{S} Оне су се |
| трошен, утучен; по целе ноћи није могао заспати.{S} Реч Христова врзла му се по памети:</p> <p> |
| исно свој део живота и, кад дође време, заспи вечито под обичним крстом, са кога ће киша и невр |
| и очи <pb n="308" /> и покуша да поново заспи, као дотле, мирно, не мислећи ни на шта.{S} У јед |
| не степенице старинске зграде, кад Илић заста, као задржан нечијом снажном руком.{S} Иза првог |
| почетку проповедао мржњу против црвене заставе, она би била њен најљући противник.{S} Овако, о |
| е, и да се свети, да руши, да обара.{S} Заставници прогреса, они су његови најљући противници.{ |
| з џепа велику мараму за један крај, као заставу, брисао нос на сав глас и хвалио одличну кујну |
| миром, да га поново придобије за црвену заставу, да подели с њим ову срећу.{S} Али... његове оч |
| мрчина је била велика.{S} На пола улице застаде да предахне.{S} Тада зачу познате кораке.{S} Је |
| бал.</p> <p>Кад изби на Теразије, Илић застаде неодлучно.{S} Било му је још рано за вечеру.{S} |
| ам ја учио школу, мој брајко!...</p> <p>Застаде, одмахну руком и не заврши реченицу.</p> <p>— К |
| а ослобођења.</p> <p>— Пиши јој — рече, застајкујући на свакој речи — да смо сви, хвала Богу зд |
| неколико корака ка углу од собе, и онда застала, покривши очи рукама.{S} Један део расуте косе |
| ни тада рекли једно другом?{S} Да ли су застали или ударили лево? десно?{S} Шта су тада осетили |
| ена; она не даје позитивна знања.{S} Не застаните на путу еманципације!{S} Ваши хоризонти остаћ |
| </p> <p>Матовић се био упола свукао, па застао, седећи замишљено у једној старој наслоњачи.</p> |
| и био је заиста диван са својим, нешто застарелим гестовима и учтивостима.{S} Пушкарка се већ |
| ликовао од мештана, окорелих у навике и застарелу моду.{S} Имао је на себи плишано одело, црно |
| {S} Хтеде да пробуди Аницу.{S} После се застиде.{S} Како да јој објасни то што је крила од саме |
| кругао сточић, застрвен уским, чипканим застирачем, који је висио на две стране.{S} На њему се |
| долазила су једна за другим.{S} Толико застора би подигнуто, толико тајна, загонетака решено.{ |
| лно на страни школованих људи, ма они и застрањивали.</p> <p>— Знање је светлост, знање је моћ |
| бицу испуњавао је један округао сточић, застрвен уским, чипканим застирачем, који је висио на д |
| ребнијим намештајем и луксузом: постеља застрвена домаћом тканином и опкољена везеним јастуцима |
| ине, декорисао кафанске сале за забаве, заступао једну мађарску фирму пољопривредних справа, ур |
| топримног пристаништа ?</p> <p>На улици затандрка нешто.{S} То су се враћала празна кола за сво |
| вио дуго ван куће.{S} Кад се библиотека затварала, он је онда почињао своје шетње, купио је печ |
| и подједнако лишени слободе, осуђени на затвор по апсанама; закон је био једнак за све.{S} Међу |
| ово све потрошило.</p> <p>Пустише га из затвора.{S} Част му се поврати, али цело његово имање о |
| Јован није остао читав.{S} Изишао је из затвора остарео, поремећеног здравља и опортунист.{S} М |
| е на сто, на зид, на прозорска окна, на затворена врата, као тица која је тражила да се спасе.< |
| већ угашене светиљке.{S} Кафане су биле затворене, изузев неколико ноћних, на рђавом гласу. <pb |
| ед гомиле цигаља лежао је један радник, затворених очију.{S} Мало даље од њега видео се крвав п |
| и никад.{S} Гледајући у књиге, ти живиш затворених очију, практичан живот изгледа ти ситничарењ |
| сусрет.{S} Она је била обучена у хаљине затворено плаве боје, чији је озбиљан крој доликовао ле |
| ереду.</p> <p>Ипак се она савлада прва, затвори врата за собом, ступи дубље у собу, стави руке |
| вач до уста, окрену се на другу страну, затвори очи <pb n="308" /> и покуша да поново заспи, ка |
| .</p> <p>Он покуша још једанпут.{S} Она затвори шаку, као да стеже нешто тврдо; затим је отвори |
| превидео, ти си изгубио меру, претерао, затворио си се у кулу од слонове кости.{S} Ти си рђаво |
| био више арап.{S} Главу је спустио, очи затворио.{S} Није осетио или није водио рачуна кад се к |
| ј пољани.{S} Његове усне <pb n="290" /> затворише њена уста.{S} Она осети бол, готово физички, |
| Њен природан струк, неизмучен мидером, затеже блузу, те се показаше њена здрава плећа.{S} Раме |
| су биле као да хоће да прсну, а прстима затеже косу тако да осети како му се кожа одваја од луб |
| — Шта мислите после? — настави он даље, затежући капут рукама у џепу. — У учитељице?</p> <pb n= |
| анама једне оголеле липе.{S} Иза дрвета затезао се крајичак неба, по чијем је плаветнилу пловил |
| лази.</p> <pb n="180" /> <p>То је писмо затекло Вишњу у врло тешком расположењу.{S} Стид ју је |
| и се утишао по каткад да се једва чује; затим се дизао јаче, лупао готово, и челичним звуком ис |
| затвори шаку, као да стеже нешто тврдо; затим је отвори полагано, па изврну, као да просу остат |
| е — допуни госпа Клеопатра своју ћерку; затим се обрати своме сину. — Сад ће отац да се врати, |
| дајући у правцу где се она изгубила.{S} Затим се окрену око себе, као човек који губи равнотежу |
| узе је љутња.{S} Баци новине на под.{S} Затим их поново диже и укочено гледаше посну боју и ред |
| /p> <p>— Нагваждања — одобри Радоје.{S} Затим додаде у шали:</p> <p>— Вишња ће поћи за мене.</p |
| езе и с антикварима на обалама Сене.{S} Затим се дао на посао.</p> <p>Учинило му се да се оства |
| евојка. — Пролетње кише нису опасне.{S} Затим...</p> <p>— Затим?</p> <p>— Ја сам већ покисла, и |
| м, коју је дотле осећао према Вишњи.{S} Затим, чинило му се понекад да ни Бела нема према њему |
| ма и пажње ономе што ће се написати.{S} Затим, подиже главу и задржа је тако уздигнуту цело вре |
| — одговори она нешто рапавим гласом.{S} Затим додаде блаже : — До пред вече немам никаквог посл |
| еђоше једну њиву, засађену пшеницом.{S} Затим се спустише низ једну јаругу која је некад била д |
| анархиста — објасни Каја бојажљиво.{S} Затим додаде, да би скренула разговор на другу страну:< |
| оје је можда сам газда-Митар правио.{S} Затим је дошла опет једна карта, са сликом неке велике |
| еру.{S} Погледа око себе неодређено.{S} Затим се упути ка Калимегдану, камо иду, у његовом расп |
| ивиђењу које се јављало на огледалу.{S} Затим се дохвати за главу и растрже плетеницу.{S} Плава |
| кише нису опасне.{S} Затим...</p> <p>— Затим?</p> <p>— Ја сам већ покисла, и...</p> <p>— И?</p |
| м просто — одговорила му је она, отишла затим у министарство и затражила да је поставе за учите |
| Збиља, ја сам ваша пријатељица? — упита затим, притварајући врата.</p> <p>— Да, Бела — одговори |
| лободан?...{S} Ево ми трамваја — додаде затим. — Ја ћу бити тачна.{S} Збогом.{S} Лаку ноћ.</p> |
| су иначе дани избројани.</p> <p>Сео је затим и покушао да сврши своје дело.{S} У соби је било |
| p>— Ко би се надао од овог свеца — рече затим, милујући га по подбратку. — Ко би помислио да та |
| p>— Дај да ти помогнем око венца — рече затим и посади се поред своје комшинке.</p> <p>Девојке |
| ентални!...{S} Је ли, колегинице — рече затим гласно — шта ти мислиш о сентименталности ?</p> < |
| инктивно.</p> <p>— Доцкан, Илићу — рече затим. — Твоја жена је још твоја.</p> <p>Он покуша да о |
| нем мајци.{S} Наша је кућа велика.{S} И затим, доста сам потрошила очевих новаца због школе.{S} |
| животу су ретки поновни састанци.{S} И затим, једно од другог растаје се, не разумевши се.{S} |
| ејано.</p> <p>— Јест... јест — одговори затим. — Волео сам, много сам волео.</p> </div> <div ty |
| > <p>— Глупе жеље! — закључила би убрзо затим.</p> <p>Она је била људски створ, завезан за земљ |
| ома, као да се земља прецепи.{S} Ускоро затим залупа улицом општински добош на узбуну.{S} Варош |
| икад заборавио што је ту научио.</p> <p>Затим му паде на ум како му је једна газдарица од стана |
| n>, он је себе посветио за философа.{S} Зато је сматран за смешног, и ако их је било много луђи |
| младић, тек да се нешто каже.</p> <p>— Зато што сте ме пољубили — одговори њен глас, а њена на |
| су бацио љагом на свемоћ слободе и њене заточнике.{S} Она је била кадра да скочи на дрског чове |
| } Вишња се опет није осећала у праву да затражи та објашњења.{S} Шта је она била сад њему до об |
| у је она, отишла затим у министарство и затражила да је поставе за учитељицу.</p> <p>Како је у |
| електричном предузећу. — Само је тунел затрпан и збрисана спољна постројења.{S} Оно што је нај |
| су јој од синоћ лутале по глави.{S} Она заћута, и тек пошто се први час сврши, упита другарицу |
| ј.</p> <p>Река стешњена, пенушава и као зауздана, пробијала се још кроз отвор на средини.{S} Че |
| спекулације, а око тебе диже се вихор, заузет једино материјалним интересима, бруји живот где |
| ти цео његов живот.{S} Он је био дубоко заузет самим собом и видео у том тренутку цео свој дота |
| је то изгледало природно: њену мисао је заузимала само њена мајка.{S} Болест <pb n="186" /> је |
| орења која уђу у наш живот једног дана, заузму га и помету; због њих променимо своје навике, ук |
| орења која једног дана уђу у наш живот, заузму га и помету.{S} Због њих променимо своје навике, |
| неколико запаљивих речи каквог дрипца, заурликаће ти; доле с њим!...{S} Него нека младић сврши |
| идеја.</p> <p>Једнога дана, те јесени, заустави га нечији девојачки глас:</p> <p>— Чедомире!</ |
| ао минут.{S} И ја се само Богу молим да заустави то време, да се не живи тако брзо.{S} Хоћу да |
| замахну њиме, поче да копа, па се онда заустави, као да виде да је то узалуд, наслони се на др |
| а посрну својом хромом ногом и једва се заустави на половини салона.</p> <p>И Чедомир устаде.</ |
| другарицу.{S} Али, на пола собе, она се заустави као задржана једним грчем.{S} Пред њом је лежа |
| са свог места, пређе преко собе, па се заустави код огледала.</p> <p>Хтела је да види на њој с |
| в поглед прелете цели родни крај, па се заустави на врху Овчара.{S} Сети се гомиле радника који |
| њем да је више не види.{S} Поглед му се заустави на зеленом тепиху своје собе.{S} Једна мисао, |
| S} Мени треба...</p> <p>Овде се Остојић заустави као опоменут једном унутрашњом примедбом, једн |
| бодној љубави.</p> <p>Али се његова реч заустави на уснама.{S} Изненадило га је што га госпођа |
| на улици, па кад је хтео прићи, она је зауставила неку своју познаницу на пролазу и продужила |
| јурио.</p> <p>Она се окрену.{S} Била се зауставила на обасјаном простору једне уличне лампе.{S} |
| не се згрчише на четири угла.{S} Реч се зауставила у грлу.</p> <p>— Ти волиш другога?</p> <p>— |
| у одвојити од Вишње.</p> <p>Она се беше зауставила, нема, збуњена, укочена, бледа у лицу и мртв |
| ио поузданије. — Али не мислим да се ту зауставим.</p> <p>— А шта можеш друго?</p> <p>— Универз |
| качкету до земље.</p> <p>Понекад би се зауставио, ћеретао тако са улице, док је она одговарала |
| те је ударао крст на страни на којој се зауставио, склопио књигу, оставио је у крај свога стола |
| било ведро.{S} Тек по неки облак био се зауставио у мору отвореног плаветнила као санта леда.{S |
| е налазе клупе за одмор.{S} Зашто се не зауставити на том месту, зашто ићи даље и питати несигу |
| репирали се о неком <hi>питању</hi>.{S} Зауставише Илића да чују и његово мишљење, и позваше га |
| оглед на рођака своје другарице.</p> <p>Зауставише се код Кајине капије.</p> <p>— Па кад ћеш ми |
| но у своју давну другарицу која се није заустављала у причи о својој срећи.</p> <p>Била се обес |
| аћао се увече са рада.{S} Грађани су га заустављали, запиткивали радознало.</p> <p>— Иде... иде |
| .{S} Они су били леп пар.{S} Људи су се заустављали да их гледају.{S} Већ се примицало вече кад |
| о Кумодраже.{S} Десно, посматрачево око заустављало се на поцрнелим зидинама средњевековне тврђ |
| n="172" /> шљивовицу.{S} Ристић се није заустављао.{S} Говорио је о науци, политици, жени, Богу |
| чи.</p> <p>Радоју се свиде тај одговор, заусти да то каже, кад песма одјекну поново.{S} То су с |
| жнија престоница у Европи.</p> <p>Вишња заусти да нешто дода, али је већ млади човек падао у ва |
| мислите, господин-Илићу?</p> <p>Чедомир заусти да каже онако како је осећао:</p> <p>— Ја сам од |
| ством да Србија, за све што има, има да захвали само своме сељаку, лако се одлучио да приђе прв |
| гледа болесницу, рече девојци:</p> <p>— Захвалите Богу и идите те се одморите.{S} Опасност је п |
| а јој се посебице.{S} Осећала је дубоку захвалност према младом земљаку који се тако нашао у не |
| <p>Он га узе.{S} Промуца неколико речи захвалности, па стаде.{S} Он је осећао свој лажни полож |
| д младићем ?{S} Или је то био само знак захвалности што је Илић имао стално по коју лепу реч за |
| или Турчин, свеједно који ће поп за то захваљивати Богу.{S} Један део чланова успротиви се том |
| дуг, прав сокак, где се куће ћушкају да захвате што више улице.{S} Роба из дућана гомила се без |
| шећи своју омиљену песму: „Сунце ходи и заходи, а у мојој је изби тамно!...“</p> <p>Понекад би |
| х, заљубљен у бескрајност, фантаст који захтева све лепоте од живота, усамљено биће што се ни с |
| ечито за одржавање неке врсте племства, захтевала је скупоцена одела, свечане ручкове, у кући с |
| енета у ситне интриге удатих другарица, захтевала је раскош министарских домова што се слабо по |
| дан човек, у једну странку, која изнесе захтеве за најшире грађанске слободе.{S} С друге стране |
| се девојка нервозно.</p> <p>— Парадокс зацело, али је истина.</p> <pb n="251" /> <p>Доиста, Ла |
| груди.{S} Она се насмеја.{S} Оштар смех зацика по соби.{S} Насмеја се и оно тело у огледалу раз |
| орака кад рођаци пређоше на фамилијарне зачкољице.</p> <p>— Ју, за мало не заборавих... — присе |
| пола улице застаде да предахне.{S} Тада зачу познате кораке.{S} Један поток је јурио поред ње.{ |
| изавала је свој врхунац.</p> <p>Тада се зачу један шум на вратима.</p> <p>Два млада створа погл |
| дана у дан испуњавају.</p> <p>У том се зачу нека псовка.{S} Један сељак, прљав и исцепан да би |
| .{S} Бели се јако допада.</p> <p>— Е? — зачуди се министар.</p> <p>— Да — потврди његова жена, |
| парламентарних влада.</p> <p>— Како? — зачуди се Вишња.</p> <p>Она је ишла поред њега лаганим |
| раза.{S} Девојка га је слушала погледом зачуђеним, наивним, благим и жалосним, дубоко уверена д |
| ти не иде у корист.</p> <p>Илић погледа зачуђено у своју другарицу.</p> <p>— Откад ти поста так |
| полегну.{S} Тада се открије, безазлено зачуђено као девица, ситно, бледуњаво цвеће на кривим, |
| љена сунцем.</p> <p>— Хајдемо, Вишња! — зашкрипа младићев глас с дна груди.</p> </div> <div typ |
| ом у присуству ове стварности.{S} Негде зашкрипа ђерам.{S} Један пас залаја.</p> <p>Посматрајућ |
| башти натпевали се славуји.{S} Негде би зашкрипао ђерам.{S} Варош тонула, љушкала се, разливала |
| гледом своју земљу.{S} Кириџије су биле зашле за кукуруз, види им се само глава.{S} Поље је дис |
| џет <pb n="261" /> не би био довољан да заштити народ од леда и метиља!{S} Матовић признаде отв |
| гурног прихода, без пријатељских веза и заштитника, права друштвена нула, некористан никоме и к |
| — рече будући министар. — Ако се воле, зашто да се не узму?</p> <p>— Ама, како да се узму, чов |
| S} Зашто се не зауставити на том месту, зашто ићи даље и питати несигурне хоризонте за нечим шт |
| ујем потпуно, до краја, систематски.{S} Зашто да то право имају само мушкарци?</p> <pb n="66" / |
| акта који се називају: хтети и моћи.{S} Зашто дакле бити против онога који нам олакшава борбу и |
| певају песме толиким рекама српским.{S} Зашто ми њу заборављају?{S} Зар она није велика, главна |
| исли и окрену да нађе своје друштво.{S} Зашто?{S} Ни она сама не би тачно знала рећи.{S} Тек, з |
| спод којих се налазе клупе за одмор.{S} Зашто се не зауставити на том месту, зашто ићи даље и п |
| одвлачила у пропаст.</p> <p>— Љута?{S} Зашто? — упита је младић, тек да се нешто каже.</p> <p> |
| ризонте за нечим што више није наше?{S} Зашто пустити да дани и године пролазе?{S} Јер младост |
| и отаџбина — говорило је нешто у њој. — Зашто онда избегавати ту реч која је тако тесно везана |
| ева?</p> <p>— Не! — одби она усиљено. — Зашто да будем невесела?</p> <p>Стара девојка је ухвати |
| атински језик и историју Срба.</p> <p>— Зашто латински, господин директоре?</p> <p>— Нема ко др |
| нтику посред обичности живота.</p> <p>— Зашто не пишете шта кад тако лепо говорите — рече му Ви |
| а хтеде уверити себе, потврди:</p> <p>— Зашто да не будем задовољна!</p> <p>— То је опет срећа. |
| <p>— Хоћемо ли да се вратимо?</p> <p>— Зашто? — чудила се Вишња.</p> <p>— Киша ће још дуго пад |
| тада — Ко зна каква судбина те чека — И зашто си тако срећна сада!...</p> <p>Промицале су окуке |
| ожда нема да купи друге чакшире.{S} Али зашто их не закрпи?...{S} Бар то не стаје ништа.{S} Међ |
| Чедомир је ишао брзо, не знајући ни сам зашто хита.{S} Свет му је сметао, те сиђе с тротоара.{S |
| ледње <pb n="266" /><hi>како</hi> и <hi>зашто</hi>.{S} Треба признати, Илићу, наука остаде нема |
| Ју, господина — додаде после гласно, па збаци љутито шал са себе. — Мустра бечка, богаљ је и са |
| ету, самој себи.</p> <p>Једним покретом збаци са себе хаљину.</p> <p>Пред огледалом је стајала |
| тао полуразумљиве речи.{S} Она несвесно збаци са себе покривач, и оста тако, изваљена на леђа, |
| b n="81" /> ниске, високе, нове, старе, збијене и раштркане како их само Београд може показати. |
| као у паклу.{S} Смрад од пића, обуће и збијене гомиле давио је.{S} Гостима није то сметало.{S} |
| Нимфе ће радити посао робова!"</p> <p>— Збиља, како се осећаш у Чачку? — трже се сајџија из ови |
| аде јој што је имала у рукама.</p> <p>— Збиља, ја сам ваша пријатељица? — упита затим, притвара |
| оји се да не пређе у запаљење.</p> <p>— Збиља?{S} Запаљење није лако у газдаричиним годинама.{S |
| али.{S} Грађевина се срушила.{S} Она се збиља осећала као човек који је био заспао у неком напр |
| S} Чинило јој се да је не предусрећу са збиљом коју је она донела.{S} Ђаци су се често шегачили |
| а се разведе са самим собом.{S} С пуном збиљом, као да то само од њега зависи, покуша да од те |
| заједно.{S} Стара девојка је уређивала збирке разних старина : камене стреле, римске новце, бр |
| ама.{S} Доста <pb n="262" /> сам се ја, због оног мог лудова, Бог да му душу прости, мучила и п |
| ао своју кривицу — јер је још као дете, због недовољног надзора, пала са степеница и сломила но |
| живот једног дана, заузму га и помету; због њих променимо своје навике, укусе, идеје, <pb n="4 |
| уте, па накиселе, с нешто бела лука.{S} Због њих су се први пут завадили.</p> <p>— Доста с тим |
| уђу у наш живот, заузму га и помету.{S} Због њих променимо своје навике, укусе, манире, идеје.{ |
| вечито повлачи у себе, те му је ваљада због тога чаршија дала надимак:{S} Јеж.{S} Стеван се ни |
| а која је њему изгледала само немогућа због њега самог, те му изазивала потребу да промени себ |
| атим, доста сам потрошила очевих новаца због школе.{S} После мене долазе моја браћа.</p> <p>— Н |
| S} Ено, зове те служавка.</p> <p>Она је због Чедомира променила цео <pb n="226" /> живот.{S} Пр |
| ладао приличан мрак.{S} Улице, изроване због неких општинских радова личиле су на низове ископа |
| је, стара му мајка!{S} Човек се не жени због кошуље.{S} Млади су; цео је живот пред њима...{S} |
| {S} Ми се сатиремо узајамно, не знајући због чега, и ми ћемо проћи цео наш живот у немиру и сва |
| 31" /> <p>— Не.{S} Не знам, Ја се нисам због тога уписала у школу.</p> <p>— Него због чега?</p> |
| вио да је покушао да изврши самоубиство због тога што му се досадио живот.{S} Повреде су лаке п |
| бог тога уписала у школу.</p> <p>— Него због чега?</p> <p>— У Чачку није било више школе.{S} От |
| отац, кујунџија Марко, јако се наљутио због тога на свог сина и хтео га убити.{S} Занат није и |
| лико дана.</p> <p>Илић се кајао искрено због догађаја који се десио.{S} Избегавао је своју сауч |
| Ми се нећемо више видети.{S} Никад!{S} Збогом.</p> <pb n="291" /> <p>Постала је она стара Вишњ |
| — додаде затим. — Ја ћу бити тачна.{S} Збогом.{S} Лаку ноћ.</p> <p>— Лаку ноћ.</p> </div> <div |
| да би сакрила своје узбуђење.</p> <p>— Збогом!... — понови још једанпут, па се удаљи, корачају |
| на улици, пред толиким светом.</p> <p>— Збогом.{S} Ми ћемо се видети! — <pb n="155" /> додаде п |
| На њему је писало неједнаким словима: „Збогом, Дрино водо, ја одо’!“</p> <p>Вишњино срце залуп |
| грам странке, озаконити слободу штампе, збора и договора — трудио се младић да скрене правац св |
| ко <hi>ко да̑ више</hi>. <pb n="276" /> Зборови су само позорница, решења се доносе иза кулиса; |
| је био верна гласачка војска по ђачким зборовима, где се драо и скакао на први знак <hi>вође</ |
| а, опет, да је видим срећну, задовољну, збринуту.{S} Чедомир је лепа прилика.{S} Истина, сирома |
| ом предузећу. — Само је тунел затрпан и збрисана спољна постројења.{S} Оно што је најскупље ста |
| /> најбољу земљу и прети да једног дана збрише целу варош.{S} Међутим, она нам нуди хиљаде руку |
| " /> <p>Тело и душа су тако уједињени и збркани у нама да упркос лепим мислима и дужним обзирим |
| нико не одазва, она се помоли наврата: збрчканог лица, повезане главе, згурених плећа.</p> <pb |
| танско у својој лепоти.{S} Уседелица се збуни.{S} Окретала се блесасто по соби.{S} Кризе су код |
| како у њима дрхти цела Радојева душа, и збуни се.{S} Сунце је било дошло према њима.{S} Ствари |
| ти бар реакционари нису криви?</p> <p>— Збунио сам се — одговарао је дечко одсечно. — „Немац" ј |
| о очима што се нису дали <pb n="275" /> збунити, по образима који се више не румене на сваку си |
| већ се нађе пред Вишњом, стидљив и он, збуњен, светлих очију, уздрхтале браде, згрчених прстиј |
| е.</p> <p>Она се беше зауставила, нема, збуњена, укочена, бледа у лицу и мртвих, опружених руку |
| а није зазор,</p> <p>Чедомир поцрвене и збуњено одобри госпођину изреку.</p> <p>У том се Бела в |
| ла сетити доказа који је хтела навести, збуњивала се и допуштала своме пријатељу да он формулиш |
| војка у заносу. ~</p> <p>Заман је Вишња звала свог драгана.{S} Њега није било више међу живим.{ |
| чујно и као да су јој давале неки знак, звале је к себи.{S} Тада девојка опази нешто што дотле |
| ечено кестење, били при добром апетиту, звали једно другог именом и презименом, певали револуци |
| као стари пријатељи.</p> <p>Од тог доба звали су се по имену, задржавали дуже руку у руци.{S} В |
| ов није довољно жигосала човека, већ га звали архилопов.{S} Гомиле ђубрета просипале се из реда |
| ко <hi>штампараца</hi>, како су се овде звали словослагачи.{S} У њихову собу, која је била за < |
| , предахне на прагу Мале куће — како су звали то одељење — скупи сву храброст, закуца на врата |
| Чедомиром Илићем у оно што се у то доба звало реални правац у животу.{S} Па опет, чим је устала |
| јају неком маглом.</p> <p>Друштво их је звало да пожуре.{S} Једни су већ одмицали у правцу варо |
| ашао.{S} Он је сачувао сва та писма, те званичне карте с унакарађеним лицем краљевим, те слике |
| нешто боље, што да не радим тако!...{S} Звао сам доктора.{S} Он јој преписа нешто, и рече ми да |
| окућио.{S} Илићев деда, који се такође звао Чедомир, научио је читати и писати сам, за стоком; |
| кућу као у своју.{S} Газда-Митар га је звао често да га што послуша, напише му писмо или призн |
| , а патња рађа злоћу.{S} Директор га је звао, саветовао да подеси своје понашање према утврђени |
| ле, прошлост.{S} Она се не врати, ма је звао колико хоћеш.{S} Просто: пиши пропало.</p> <pb n=" |
| , показивао му непознато цвеће, које је звао биље, њихове крунице, прашнике, тучкове; на обали |
| а посисати из прстију.</p> <p>И тада би звао младића у дућан, понудио га да седне за тезгу, до |
| Савамала, Петко Стокић или како се оно зваше твој директор.{S} Оне знају само за време, за про |
| о парче неба указивало се на истоку.{S} Звезда било мање.</p> <pb n="310" /> <p>Вишња се стресе |
| ем се видела само понека ласта као црна звезда.{S} Усред мртве тишине у атмосфери, на Сави се, |
| у реку са зеленим обалама и небом пуним звезда.{S} На таласима, који се стално љушкају, плови њ |
| града у источњачком стилу, с кровом као звезда, широком настрешицом, изолученим прозорима, држа |
| ће.{S} Ту је модри слез са круницом као звезда.{S} У жалфије се пла̑ве длакава, лепљива уста.{S |
| заједно с Фламарионом посећивао месец, звезде, целе сунчане системе, где је откривао милионе н |
| рне косе.{S} Из ње су светлеле, као две звезде, две хитре зенице, које нису биле тачно заокругљ |
| ух.{S} По <pb n="210" /> небу се палиле звезде.{S} На ћошку светлуцао варошки фењер.{S} У оближ |
| дначено кроз вечерњу тишину.{S} Две три звезде боцкале су један крај неба.</p> <p>Двоје младих |
| е љубав слађа кад је мрак.{S} Гледаћемо звезде...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
| та хранила.{S} Наука је одредила свакој звезди своје место и пут којега се мора држати.{S} Изме |
| ости на свом путу, као што морнар тражи звезду изнад узбурканих таласа, неугашљив пламен у бури |
| није тражио <pb n="110" /></p> <p>у њој звезду пратилицу, он је хтео да она буде једино метеор, |
| ада у грозницу пожуде.{S} Подивљао, као звер што погледа своју жртву пре него што јој доврши жи |
| нашли.</p> <p>Из трпезарије је допирало звецкање тањира и ножева.{S} После се чуше удари метле |
| љака? — па продужи пут, настављајући да звижди.</p> <p>По тротоару, с друге стране, ишле су две |
| акаше се по блату.{S} Један шегрт наиђе звиждућући, загледа се у пијаницу и рече му озбиљно:</p |
| и ; вода струји, жубори, као музика.{S} Звона звоне.{S} Носе се бардаци ракије.{S} На гробљу, к |
| хиљаде пријатних и хармоничних гласова звоне око нас.</p> <p>Бела је стојала пред њим.{S} Њене |
| да струји, жубори, као музика.{S} Звона звоне.{S} Носе се бардаци ракије.{S} На гробљу, које се |
| њеним прсима нису се чули ти удари који звоне као жеља, као чежња.{S} Усред Београда који је до |
| ао у грлице.</p> <p>— Срећан?{S} Та реч звони чудно у наше доба — одговори младић, и отворено < |
| рца.{S} Тај пламен и срдачност, која је звонила у девојкином гласу, чинили су своје дејство.{S} |
| уштале се школе.{S} Четири часа доцније звонила је вечерња.{S} Једна чета војника марширала је |
| кога му је пуцало срце и бридела леђа, звониле су му као песма наде, утехе, буне; њихова вера |
| кама палиле су се лампе.{S} Хорови жаба звонили су уједначено кроз вечерњу тишину.{S} Две три з |
| p> <p>Девојке се удалише.{S} Ливадом је звонило певање попаца.{S} Два црна лептира с црвеним ру |
| а ју је опседала, али је глас Чедомиров звонио у њеним ушима, облетао око главе, додиривао јој |
| сам — одговори Вишња гласом који је сад звонио поузданије. — Али не мислим да се ту зауставим.< |
| е дизао главу на овај глас.{S} Он му је звонио као труба војске која иде у помоћ, као поклич на |
| диле владу.{S} Истина, Радоје није знао звонке фразе, његов говор није био окићен социолошким и |
| адовоље Белину жељу: купе јој пајаца са звонким прапорцима, скупоцен шешир или хаљину у моди.{S |
| S} Он се језиком својих посетилаца зове звонко: <hi>чокалиница</hi>.{S} Од свију чокалиница, ов |
| есију животу.{S} У клубу, који је носио звонко име Група Великошколаца Социјалиста, почело је д |
| у се запали велики лустер, а електрично звонце позва собарицу да послужи слатко.</p> <p>— Само |
| чем у руци.{S} Споредна капија на Двору зврјала је широм отворена.{S} Унутра се светлила чиста |
| оставка да им се уважи; њихови кабинети зврје празни; краљ није успео да састави владу, вечерас |
| у трпезарији изби два сата.{S} Метални звук је одјекивао потмуло по празној одаји као нешто жи |
| ледом рад на добру народа.{S} Слушајући звуке пијука, њему се чинило да слуша њен љупки глас, к |
| се дизао јаче, лупао готово, и челичним звуком испуњавао одају као нешто живо.{S} То је било ве |
| , очешљана на раздељак, правила је врло згодан оквир њеном лепом лицу.{S} Њене очи миловале су |
| <p>Састављао је писмо у мислима, бирао згодне речи, изналазио утешне разлоге, заклињао се да с |
| ног судије, изразом који није пристајао згодно њеном жовијалном лицу.{S} Тај се израз губио све |
| покретима, који су хтели употребити ту згодну прилику за свој лични интерес.{S} Кампања за кам |
| фењер ономе од кога га је узео, поново зграби будак, замахну њиме, поче да копа, па се онда за |
| ве од свог рукописа што је рукама могао зграбити.</p> <p>Отвори фијоку од стола и поче бацати ш |
| губице као дрво под покислом кором.{S} Зграда Велике Школе бацала је дебелу сенку чак преко ул |
| упути се ка универзитету.{S} Старинска зграда бацала је и сад дебелу сенку преко улице, имала |
| Илић је био полуга на којој је почивала зграда њеног живота.{S} Полуге је нестало.{S} Зидови су |
| и и, у дну, једна старинска, двоспратна зграда у источњачком стилу, с кровом као звезда, широко |
| опет једна карта, са сликом неке велике зграде и краја улице, која се губила у низини својих пр |
| з прозоре од вагона виделе се разнолике зграде станичне, гвоздене машине ружног облика, низови |
| стише низ неспретне степенице старинске зграде, кад Илић заста, као задржан нечијом снажном рук |
| ци коју је правило крило универзитетске зграде.{S} Иначе, зидови су се светлели као подмлађени |
| из јабланова у подножју, грубе фабричке зграде, светла трака од Саве, једна зелена ливада и цел |
| /p> <p>Толико је пута пролазио поред те зграде, а никад није приметио да у њој <pb n="4" /> сед |
| оја, ако се усвоје, прете донекле целој згради, чије су темеље ударили Кеплер и Галилео, Њутон |
| лушна, гипка, нежна, бледа, цвокоћући и згрчена поред њега.</p> <p>Ноћ је улазила у собу кроз п |
| збуњен, светлих очију, уздрхтале браде, згрчених прстију и с грозницом по целом телу.</p> <pb n |
| ла Чедомирова глава, унезверених очију, згрчених уста.{S} Коса му је била замршена, лепила се п |
| ледале укочено.{S} Зуби се белели испод згрчених усана.{S} Груди се тресле.</p> <p>Чедомир прит |
| ио примећен.{S} Нема весеља.{S} Лица се згрчила, борба за опстанак их наружила.{S} Ретко се вид |
| {S} Видела се оба реда зуба.{S} Усне се згрчише на четири угла.{S} Реч се зауставила у грлу.</p |
| ли више смрт него понижење.</p> <p>Бела згужва новине.</p> <p>— Остави те глупости, бог с тобом |
| аврата: збрчканог лица, повезане главе, згурених плећа.</p> <pb n="313" /> <p>— Шта ти је, Вишњ |
| а то толико.</p> <p> <hi>Капетан-Машино Зданије</hi>, где се налазила Велика Школа, имало је не |
| неба бујицом.{S} Многобројни прозори на здањима и чатрљама, на Двору и болници, запламтише живо |
| га беше дошао такође право из школе.{S} Здрав, млад, ни ружан ни глуп, тамо вамо, па се ми венч |
| се девојка болно. — Бар једну реч да је здрав.</p> <pb n="223" /> <p>По ручку пређе на трем.{S} |
| ем на отворене ране.{S} Међутим, Вишња, здрава као планинска биљка, освести се брзо после првих |
| ером, затеже блузу, те се показаше њена здрава плећа.{S} Рамена се видеше округла, заобљена, ка |
| њено расположење.</p> <p>— Да си жива и здрава, још прве године.{S} Мој колега беше дошао такођ |
| читог повода.{S} Повучена у себе и тако здрава, она је изгледала нешто неспретна, али то је сам |
| на.{S} Међутим, лева му је била потпуно здрава, и он је њоме махао по ваздуху, као да би боље д |
| l>На свакојаке травице,</l> <l>На зелен здравац планински,</l> <l>На бел’ босиљак градински.</l |
| а од конца вајала је дивно листове њене здраве ноге.{S} Изнад њеног рамена се дизала Чедомирова |
| е за њу била забрањена.{S} Као сви људи здрави и природни, она се бојала свега што је анормално |
| мени електрике, трудећи се да га својим здравим разумом схвати што боље.</p> <p>Међутим, једном |
| и се крив што узнемирава то тихо језеро здравих живаца бунтовним мислима нових дана и готово јо |
| ишао је из затвора остарео, поремећеног здравља и опортунист.{S} Ма да је био висок чиновник, н |
| школа не допушта, а ти немој...{S} Боже здравља, видећемо се.{S} Ја ти шаљем нешто новца кад и |
| ван.</p> <p>— Онда ником ништа.{S} Боже здравља!... остави ти то мени... ви се људи не разумете |
| дахнуо је Вишњиним повременим руменилом здравља, њеним изразом беспрекорне чедности, додајући ј |
| није, као по обичају, ублажавала бујицу здравља, којим је девојка била обдарена.{S} Румена крв |
| рече му озбиљно:</p> <p>— Ти излазиш из Здрављака? — па продужи пут, настављајући да звижди.</p |
| т шешир од сламе.{S} Па ипак, младост и здравље чинили су од ове тоалете њен најлепши оквир.{S} |
| не уз сина господина.</p> <p>— Боже дај здравље — говорио је раније стари Остојић — нек ми дете |
| зовати сталну бригу за народно и сточно здравље, појачавати принос у пољопривреди увођењем земљ |
| тају.</p> <p>— Главно је да јој је срце здраво — рече лекар на последњој посети. — Ако се тако |
| на свакој речи — да смо сви, хвала Богу здраво и добро, да јој исто од Бога желимо.{S} Само, ка |
| атом, која је играла око његовог голог, здравог врата.{S} На глави је имао качкету, пушио на лу |
| о, грабеж, отимање, хајдучија, одсуство здравог морала, расуло и нерад, то су главне одлике дан |
| сачекавши одговора, окрену се нагло на здравој пети, дохвати се отворених врата, и, поклецнувш |
| тра отимати удварачи... на своју љубав: здраву, одраслу паланчанку, чије срце, можда једино на |
| оче да сади лук преко лета, зими пак да зева у оближњој механи.</p> <p>Посао пође на боље.{S} К |
| ити са том твојом философијом!</p> <p>— Зевзечи се сама! — викнуо би професор.</p> <p>— Геаче!< |
| То се плаћа.{S} Докле ћеш се, бога ти, зевзечити са том твојом философијом!</p> <p>— Зевзечи с |
| пиринча, шећера, канте гаса, једно буре зејтина са мерилицама обешеним о ивицу.{S} Око ваге, пр |
| рио на Засавици, по свој прилици у чети Зекиних голаћа, да је ту био рањен, освестио се у неком |
| </l> <l>На свакојаке травице,</l> <l>На зелен здравац планински,</l> <l>На бел’ босиљак градинс |
| сивкаста, уска, луксузна простирка, два зелена суда с тропским биљкама у врх степеница и најзад |
| ци су певали:</p> <quote> <l>Испод села зелена ливада,</l> <l>У ливади селен до колена,</l> <l> |
| /> којој су седели.{S} Пролетос је била зелена, а сад се белела од прашине, као да никад није б |
| чке зграде, светла трака од Саве, једна зелена ливада и цела железничка станица.{S} Разни колос |
| S} Поред ње се отезала чачанска котлина зелена, питома, доброћудна.{S} По њивама су класали кук |
| ечи.{S} Алкохолизам, политичка убиства, зеленаштво, корупција, све губе гризу све класе.{S} Сва |
| пустињака.{S} На себи је имао окраћале, зелене панталоне, црвен прсник и капут мрк.{S} Да је то |
| } Електрична лампа заклоњена шеширом од зелене свиле, разливала је са̑но своју хладну светлост |
| су цветали патлиџани.{S} Рит је био пун зелене трске.{S} Неколико јабланова, посађени у ред, ст |
| било у једном великом пословном завоју зелене боје, с натписом радње њеног оца.{S} После је до |
| једној падини Рудника, па до заласка за зелени зид Јелице.{S} Пратила га чамотна тишина као сен |
| ени мост и изгуби се негде око оскудног зеленила на острву Циганлији.{S} Пред вече, кад мало пр |
| живи ту у лози, у влажном хладу лозиног зеленила, и да је гледа, <pb n="222" /> посматра њу и њ |
| се једно парче улице, остатак покојног зеленила по околним баштама и сјај зимњег сунца које ни |
| ниска, пошумљена барским дрвећем црног зеленила.{S} По ритовима виделе се усамљене роде, врло |
| готово правилан круг од свежег, росног зеленила по сред суве, зреле траве.</p> <p>— Да дивна к |
| рош је почињала нешто даље од обале, из зеленила које су састављали ритови, па се постепено пел |
| не машине ружног облика, низови вагона, зеленило суседне баре, а даље, горе, на брегу, белео се |
| извесним местима пробијала је Морава то зеленило и текла преко плићака, испод подривене обале, |
| аза се Морава бистра, умиљата, осенчена зеленим рубом подривене обале.{S} Тада се изви из Милев |
| ртала будућност као неку широку реку са зеленим обалама и небом пуним звезда.{S} На таласима, к |
| старинске неранџасте хартије, шпартане зеленим уским квадратима, скину са оближњег рафа један |
| иже од њих растао је грашак, са широким зеленим махунама, које су висиле на све стране као фант |
| ногама у виду лавовске шапе, и са уским зеленим лествицама.</p> <p>— Као на Калимегдану! — гово |
| итао је Одисеју, велику, дебелу књигу у зеленим корицама, у преводу неког Грка, чије је име, и |
| — додаде друга девојка, великог носа и зелених очију — која нагази на вилинско коло никад се н |
| треба да се разлива у многоструки сплет зелених поточића, који би ова полудивља поља претворила |
| милина.{S} Девојка поред њега имала је зеленкаст жакет који је врло лепо доликовао њеној плаво |
| итисну кваку на једним од многобројних, зелено обојених врата, али се она не отворише.</p> <p>— |
| ала.{S} Њене угасите очи мериле су немо зелено коло које се обавијало око ње.{S} Неко тешко осе |
| ије.{S} То је било тамо, кад се пође са Зеленог Венца ка Варош Капији, па лево.{S} Ту се види ј |
| ше не види.{S} Поглед му се заустави на зеленом тепиху своје собе.{S} Једна мисао, далека, тамн |
| ев зрак и изливао свој бакар и злато по зеленом бусењу.{S} Радоје је одбијао кратке димове на с |
| ладила.{S} Са пијаце служавке су носиле зелену салату.{S} Роба се пресијавала, извешана пред ба |
| е улице: пуста калдрма, зарасла у модро-зелену траву, два низа плотова, неколико ниских кућа, о |
| их људи што мисле да од њих зависи круг земаљске планете.{S} Она се сети много лепих ствари кој |
| жи, јер је био практичнији, опипљивији, земаљскији.</p> <p>— То је мој план — трже је из тог ра |
| .{S} Јаз се ширио све више.{S} Међутим, земља је стајала пред великим радовима.{S} Морало се из |
| По калдрми се нахватале многе баре.{S} Земља се клизала.{S} Помрчина је била велика.{S} На пол |
| дућност Србије.{S} Његово биће и његова земља били су у њему везани чврстим спонама, наслеђеним |
| за срце.{S} Учини јој се да тоне, да се земља сурвава под њом, да околне планине падају.{S} Дођ |
| од топа, страшнији од грома, као да се земља прецепи.{S} Ускоро затим залупа улицом општински |
| лама.{S} Журно се копало, набацивала се земља, побијало коље, доносило се камење, грање.{S} Рад |
| оси дан, а шта ноћ.{S} Странци нас зову земља изненађења.</p> <p>— Не слути, бога ти — одврати |
| слободоумних министара.</p> <p>— Од њих земља очекује — помисли огорчено — извођење целог једно |
| м.{S} Она је несвесно упоређивала свога земљака са човеком кога је оставила у Београду, који је |
| зуме обе и да их помири.{S} Говор њеног земљака био јој је ближи, јер је био практичнији, опипљ |
| графиши или отиди код мојих пријатеља и земљака, Вуксановића и Компаније, стаклара на Сави до М |
| ећала је дубоку захвалност према младом земљаку који се тако нашао у невољи око оца.</p> <pb n= |
| у боју која је језиво приличила његовом земљастом лицу.{S} Десна му је рука висила као мртва; с |
| ло тако да јој обе стопале отскочише од земље.</p> <p>— Како је лепо овде! — рече она лагано, к |
| ем од бакра мешали се модерни судови од земље или емаља.{S} Из кујне се иде у дечју собу, где ј |
| се спарушили чим би за педаљ одмакли од земље.{S} Жене се кувале по шупама, одмах до помијара и |
| обали каквог друма показивао му слојеве земље, излагао геолошке теорије, упућивао га у живот пр |
| мо населили њене обале; сваку стопу ове земље налили смо својим знојем и крвљу, а ми не знамо ј |
| кучивих тајна.{S} Ушло се у прве векове земље.{S} Сазнало се како су планине рођене, како су жи |
| м путем ка бујним предгорјима неке нове земље.{S} Мислећи на ту реку, која ју је уљуљкивала, за |
| радед борио се јуначки за слободу своје земље, његов дед је кметовао дуго година у свом селу, њ |
| исаних мирисом зрелих јагода и одроњене земље, о отегнутој јеци гајда по механама где свраћају |
| вују... да, за два гроша; виши интереси земље ишчезавају у корупцији, у нереду, у анонимној тир |
| итних краварских станова с прозорима до земље, осенчени шљивацима.{S} Још даље, указивала се цр |
| ао ју је из далека, скинувши качкету до земље.</p> <p>Понекад би се зауставио, ћеретао тако са |
| увиђај и очистила њене остатке, гомилу земље и дасака.{S} Сад то место стоји празно.{S} Ништа |
| ек овде онде видео би се, у том парчету земље у крај Мораве, засађеном врбама и по којом липом, |
| та изјавио како се озбиљно решио да да̑ земљи нов, либералан устав.{S} Јако је љут на реакциона |
| нас, везана везом најмилијег човека на земљи, оца нашег?</p> <p>Вишња, лака словенска природа, |
| најлепши облик који је икад створен на земљи.</p> <p>Илић је био спремио читаво једно предавањ |
| ке тананих апстракција; он је стојао на земљи и говорио просто;</p> <p>— У народу је стање одис |
| аго ти будет и да долгољетно поживиш на земљи...{S} Да постоји рај сваки би се старао да што пр |
| а много ствари <pb n="297" /> на небу и земљи, Хорацио, о којима нема појма твоја философија".{ |
| уздизао неки плот, накривљен, труо при земљи, побелео од кише и времена.{S} Велики џбун јоргов |
| ељак, прљав и исцепан да би га у другој земљи ухапсили, терао је своју кобилу преко оближњег мо |
| ма пословима.{S} Изгледа као да у целој земљи постоји као осећање општег банкроства.</p> <p>— М |
| а као какав велики божур у некој чудној земљи гатки.{S} Коса јој је падала заводљиво преко лица |
| све стране као фантастичне ресе.{S} По земљи се протезале леје лука, између којих се ширио пат |
| , још младе, пружале су мршаву сенку по земљи.{S} Сунце је залазило за један облак, бацало зрак |
| си право.{S} Није то за наше жене!{S} У земљи где три четвртине народа не зна ни читати ни писа |
| се само о сељаку.{S} Али он није све у земљи; није само њему положај тежак; сваки сталеж има с |
| живот у немиру и свађи.{S} Ми живимо у земљи уситњеног демократизма и непросвећене администрац |
| азимо се у уској вези и солидарности са земљом у којој смо рођени, са расом чији смо синови и и |
| ап је чекао да се кола напуне откопаном земљом.{S} Његова длака није више сијала.{S} Сапи су му |
| се висока обала, са црвеном, одроњеном земљом и плаветним венцем удаљених планина у дну.{S} С |
| вници, грабљиви и покварени, владали су земљом као господарска класа, Србија је изгледала њихов |
| е било још горе.{S} Из немачког језика, земљописа, физике, историје имао је врло добре оцене, а |
| јачавати принос у пољопривреди увођењем земљорадничког кредита за набавку савршенијих справа и |
| о народу, задацима Србије као државе и земљорадничком осигурању, о којем је писао једно дело с |
| тари господин, па пређе на своје дело о земљорадничком осигурању.</p> <p>Његовој жени је годило |
| Бела, кћи г. Јована Матовића, министра земљорадње, венчала се јутрос у овдашњој Саборној цркви |
| да јој муж постане министар... министар земљорадње кад се већ тим питањем бави, али јој се учин |
| у, па се пробудио после једног страшног земљотреса; он види око себе саме развалине, непрегледн |
| анире, да покаже како је права срећа за земљу и Матовића што је она његова сапутница у животу.< |
| <p>Она је била људски створ, завезан за земљу.{S} И још нешто горе: жена, женска страна, подјар |
| ичкој ситуацији, о будућности која чека земљу.</p> <p>— Извол'те, господин Илићу — нудила је Бе |
| прозора што гледа на сокак и посматрала земљу свога детињства смешећи се љубазно њеним величина |
| осетили да је нестало лепог дана.{S} На земљу је била пала нека сенка, живот се повлачио, тице |
| вотиње.{S} Језовите сенке прекрилиле би земљу, па би се у час изгубиле и уступиле место блистав |
| ја неће уништити закон борбе који гноји земљу својим жртвама?...{S} Шта то мари нешто мало греш |
| околним гајевима, повлачећи се дубље у земљу, док се није задржао у Повлену, у намери да хајду |
| ти, да не допусти краљевом оцу улазак у земљу.{S} Реакција је пала.{S} Њени главни стубови скрх |
| није знао, а који су морали волети ову земљу кад су се били за њу.{S} Чедомиров поглед пређе п |
| од њих, он поново обгрли погледом своју земљу.{S} Кириџије су биле зашле за кукуруз, види им се |
| b n="77" /> успех.{S} Он је волео своју земљу дубоко.{S} Поред бриге за личну будућност, он је |
| чинило се као да ти кораци не додирују земљу; украшена многим успоменама, она се измицала јави |
| ипа усеве, односи <pb n="70" /> најбољу земљу и прети да једног дана збрише целу варош.{S} Међу |
| уо хук бујице и тежак мирис на одроњену земљу.{S} Грађани, у пола обучени, и војска пристизали |
| обалу.{S} Мршава, јадна кљусад вукла су земљу у арабама.{S} Међу њима је Чедомир још раније зап |
| анципација!...{S} Да дивне речи за нашу земљу где нико не воли да се пашти, чак ни за своје зад |
| врањских винограда, она поји целу нашу земљу, држи је моћним својим жилама као нераздељиву цел |
| ни, велики летњи облаци извирали су иза Земуна, сакривали сунце, па бежали даље.{S} После њих д |
| раставаца; ту су биле подигнуте шиљасте земунице, под којим је меланхолични Чачанин, с великим |
| с те девојке и дрхтао пред сјајем њених зеница.{S} Њена глава клону.{S} Он се наже и потражи ње |
| зверено, као да је душа стално у послу, зенице грозничаве, занесене, нестрпљиве, <pb n="62" /> |
| глави.</p> <p>Бела се није бранила.{S} Зенице су јој се јако шириле.{S} Она је шапутала нешто. |
| су светлеле, као две звезде, две хитре зенице, које нису биле тачно заокругљене, већ као две к |
| одговорио једним увредљивим писмом.{S} Зет се умешао.{S} И Чедомир је прекинуо сваку везу са с |
| ово је почињао да живи.</p> <p>— Је ли, зете, ти знаш француски... — приметила би му тада ташта |
| пребаци Матовићка <pb n="204" /> своме зету. — Зар се за свадбени пут купују новине?</p> <p>— |
| оја није пропуштала прилику, а да своме зету не покаже колико је срећан што не плаћа стан.</p> |
| ости што се чиниле будућем министарском зету и питао се ћудљиво како ће се то све свршити.{S} Д |
| таризам треба помоћи — говорио је Петар Зечевић, омален, сувоњав човек, испупчене јабучице, про |
| поново на девојку, а одатле на сто, на зид, на прозорска окна, на затворена врата, као тица ко |
| <hi>Вилина Вода 1848</hi>.{S} Седоше на зид једно према другом.{S} Између њих је певушила вода |
| падини Рудника, па до заласка за зелени зид Јелице.{S} Пратила га чамотна тишина као сенка.{S} |
| орио је Радоје. — До јесени имаћемо оба зида на брани.{S} А оно што остане лако је.{S} Још до г |
| >У том тренутку, они су ишли дуж некога зида, преко кога су се спуштале процветале вреже од тик |
| далеко одмакло с послом.{S} Оба главна зида на брани била су подигнута.{S} Ништа јаче у граду |
| н, темељ широк неколико хвати, а врх од зида као колски пут.</p> <pb n="229" /> <p>— Као Себаст |
| ла посетница и карата са сликама.{S} До зида се налазила једна постеља, од ораховине као и сточ |
| отске израде.{S} Према постељи, опет до зида стајала су два скупоцена ормана, изолучена при врх |
| миле радника који у подножју те планине зидају централу <hi>Рад и Светлост</hi>.{S} На њега нал |
| трачево око заустављало се на поцрнелим зидинама средњевековне тврђаве, чија се платна спуштала |
| главни акционар.{S} Отишли су они лепи зидни часовници у рамовима од ораховине, <pb n="232" /> |
| ска постава.{S} Дућан му пун будилника, зидних и џепних часовника, па све куца и ради, као да у |
| крило универзитетске зграде.{S} Иначе, зидови су се светлели као подмлађени на пријатној пригр |
| њеног живота.{S} Полуге је нестало.{S} Зидови су попуцали.{S} Грађевина се срушила.{S} Она се |
| ица у дну ходника, окренута у башту.{S} Зидови су били тапетовани оранџастом хартијом, по којој |
| азмерно велика према самој кујни.{S} По зидовима су висиле изрибане тепсије, тигањи, бакрачићи, |
| , запламтише живом црвеном бојом.{S} По зидовима остарелим и новим, запуштеним и очуваним, прос |
| авало је празнину између прозора.{S} На зиду према њему, више постеље, висио је у природној вел |
| борила озидана чесма на две луле.{S} На зиду је била остављена рупа за чашу или сапун, а изнад |
| опадала; опомињала га је сувише шара на зиду у девојачкој соби његове жене.</p> <p>Исекао је ха |
| i>Еснафлије</hi> до две чађаве пруге на зиду суседне куће, на коју се ослањао кров пјане кафане |
| нка, неправилна и крупна, дрхтала је на зиду.{S} Даље мало, пузала је, разлиставала се стара ло |
| дан женски сатић у папучици, обешеној о зиду.{S} Она је гледала неодређено, преда се.{S} Илић ј |
| знели роштиље на сокак и задимили, а по зиду извешали кобасице разне дужине и дебљине.{S} О баг |
| зрела воћка, невина као дивља ружа.{S} Зима је попусти.{S} Њени се образи запламише.{S} У срцу |
| ј дан, обузимала ју је час топлина, час зима, и она се журила школи све више, као да ју је тамо |
| људским приликама, по њој самој.</p> <p>Зима јој је пролазила врло пријатно.{S} Имала је доста |
| е обасја.{S} Снегови што су падали целе зиме почну да се краве.{S} Пред дућанима су воштане све |
| ко ноћ нестане, знај да ћеш се удати те зиме.</p> <p>Вишња се хтеде подсмехнути својој другариц |
| има били су и Вишња и Чедомир.{S} Преко зиме виђали су се овда-онда код рођаке; кад су настали |
| дњу, а сам поче да сади лук преко лета, зими пак да зева у оближњој механи.</p> <p>Посао пође н |
| .{S} Чак ни на порез.{S} Лепо се носио: зими астраганску шубару и капут од параћинског штофа, < |
| јног зеленила по околним баштама и сјај зимњег сунца које није могло продрети у собу него је ск |
| р се трже.{S} Пространа, тиха туга, као зимњи дан, рашири се изненадно по његовим грудима.{S} А |
| блацима... облацима што полако језде по зимском небу.{S} Одлазио је тада у кафану, губио се у ч |
| допуштали посете пријатеља.{S} Тек под зиму, Јован доби потпуно помиловање.{S} Странка му даде |
| оћеш ли и ти постати министар?</p> <p>— Зини да ти кажем! — трже се стари господин, па пређе на |
| је, а на њиховим местима <pb n="253" /> зјапеле су црне бездне, страшне провалије, светови очај |
| па сам дошао до закључка, да се велика зла не чине намерно, с предумишљајем, већ... онако, из |
| има замерити, то су <pb n="103" /> била зла времена.{S} Шта су они криви ако су били слаби или |
| <p>— Јест, кажем ти... нема ни добра ни зла апсолутног, већ конфликта између нужних сила.{S} У |
| и га учине, а они од којих сам очекивао зла, најзад су ми га учинили.</p> <p>— Бори се.{S} Борб |
| одреди.{S} Реч слобода за њих је смисао зла.{S} Оне иначе не знају за њу.{S} А оне које је назр |
| а мало је људи _ко]и су починили толико зла својим милим.{S} Сети се последњег разговора <pb n= |
| љу, а ми не знамо још колико неисцрпног злата лежи у тим таласима.</p> <p>Вишња га погледа непо |
| пред њим се појављивало сунце, чији је златан сјај оживљавао небесно плаветнило.{S} Како друга |
| чим за златара код тебе.</p> <p>— Какав златар на ово време, Бог те видео, кад и ја не могу хле |
| тари.</p> <p>— Ја бих хтео да изучим за златара код тебе.</p> <p>— Какав златар на ово време, Б |
| својој другарици, Милеви, ћерци једног златара, чији је дућан био одмах до њихова.{S} Она је б |
| са њом и њеним братом, Радојем.</p> <p>Златарев син је био нешто старији од своје сусетке.{S} |
| љиво.{S} Прво што помисли било је да му златарски занат није занео мозак, те је намислио да црп |
| дине ливада је најлепша.{S} Зрела трава злати се, прелива као свила.{S} Међу травкама назире се |
| и је био сишао са пространих, слободних златиборских сувата и са наслеђеним искуством да Србија |
| оцније обогатио, и оца, родом из једног златиборског села чији се отегнути нагласак и говор кро |
| S} Милева отрча на другу страну, где се златила читава простирка, и њен глас, већ без трунке та |
| како ми је леп стан, па баба... што је златна; прича ми како је било кад је била млада, описуј |
| по њеном одмереном ходу.{S} Два прамена златне косе вирила су испод простог сламног шешира.{S} |
| у рамовима од ораховине, <pb n="232" /> златни ланчеви, будилници што су свирали војничке марше |
| да је држи у својим рукама, као тврдица златнике, и да се свети, да руши, да обара.{S} Заставни |
| чало, те се видела кожа бела, истачкана златним маљама.{S} Она узбуди цело његово срце, он хтед |
| роко незграпно кубе старинске цркве, са златним крстом, који се сија у ватри сунчане светлости. |
| он је био примамљив, велики, са својим златним вратима, мраморним стубовима, мирисом од тамјан |
| а, на чијим се плеханим шиповима сијале златно обојене лопте.{S} Нашло се места за једну постар |
| а, описује ми омладинске беседе код <hi>Златног Крста</hi> и тврди да ја личим на њеног сина ко |
| сточићу уметничке израде, налазила се у златном оквиру фотографија црногорског кнеза са својеру |
| ије занео мозак, те је намислио да црпе злато из те убоге речице, за коју зна мало ко ван Србиј |
| који сунчев зрак и изливао свој бакар и злато по зеленом бусењу.{S} Радоје је одбијао кратке ди |
| , који је последњих година знао само за зле стране живота: одрицање старих пријатеља, кињење од |
| а.{S} Култура им је показала само своје зле стране, извукавши их из куће која је сама попуњавал |
| .</p> <p>Сад се све то срушило јер „тај зликовац неће да учи“.</p> <p>Радоје побеже од очеве ку |
| бе.{S} Ово је велика варош, а у њој има злих људи.{S} Да ти се што непријатно није десило?</p> |
| ади суплент био је принуђен, против све зловоље коју је осећао, да прати нови покрет да би га м |
| миле.</p> <p>Радник отвори очи, погледа зловољно у правцу онога који је питао, па рече:</p> <pb |
| ре?</p> <p>— Шта је! —- одговорио би он зловољно, окренутих леђа.</p> <p>— Ништа.</p> <p>Она га |
| озив несрећан је, он пати, а патња рађа злоћу.{S} Директор га је звао, саветовао да подеси свој |
| p>Два млада створа погледаше се као два злочинца.{S} Отворише уста да нешто рекну, али немадоше |
| плотова, неколико ниских кућа, остатци змаја на телеграфској жици и, у дну, једна старинска, д |
| а мртву тишину оживљавао тек шум какве змије, подигла се читава насеобина од радничких колеба, |
| рце куцало је за њим.{S} Он то сад зна, зна позитивно, има дакле сигурне доказе... те поређане |
| се Радоје сажаљиво. — Наша Велика Школа зна само да фабрикује немоћне чиновнике; она од младих, |
| рала поново очево писмо и читала га бог зна који пут.{S} Реченица о Радоју допала јој се посеби |
| акојаке прљавштине претвориле су те бог зна чије одеротине у сиву боју која је језиво приличила |
| ско срце куцало је за њим.{S} Он то сад зна, зна позитивно, има дакле сигурне доказе... те поре |
| ка да јој се ти никако не јављаш.{S} Не зна да ли си жив или мртав.</p> <p>Младић се намршти.</ |
| аучи лекцију која није још задата, а не зна оно што му је за лекцију.{S} У гимназији је било јо |
| {S} У земљи где три четвртине народа не зна ни читати ни писати, велико знање смета.{S} Довољно |
| где није тачнија она пословица да се не зна шта носи дан, а шта ноћ.{S} Странци нас зову земља |
| јима рабаџије шибају волове, а човек не зна кога пре да пожали: те људе или ту стоку.{S} Јадно |
| ке потере, испред кише или кад човек не зна куда ће.{S} Увек би се нашло друштва, водили се зан |
| те је одбио — рече јој, тешећи. — Он не зна шта је у теби одбио.</p> <p>Сунце је клизило по вед |
| оново на свог пријатеља:</p> <p>— Он не зна ништа о мени, а ни ја о њему, као да смо туђини.{S} |
| ка измиче нашем схватању, пошто нико не зна да нас ослободи потреба наше природе?</p> <p>Вишња |
| {S} Међутим, њему то не смета, он то не зна.{S} А тај сељак то је наш народ.{S} Он је запуштен, |
| смо туђини.{S} Свакако ми замера јер не зна разлога моме одласку.</p> <p>Хтела му је писати дуг |
| Неприродан, јер се у органском свету не зна за такву везу; неморалан, јер се обавезујемо за неш |
| да ми сачиниш једно писмо.{S} Нек дете зна...{S} И кажем јој ја да се чува.{S} Мисли да јој је |
| таде посматрати ту бубу и мислити... ко зна на кога!{S} На државни удар... на професора коме у |
| читане књиге, преводила с руског.{S} Ко зна докле би трајала та тамна грижа да не доби оно писм |
| ном жељом у души да сам поцрвене.{S} Ко зна колико осташе тако загрљени!{S} Девојка се покорава |
| ха из средине: ...{S}И мислио тада — Ко зна каква судбина те чека — И зашто си тако срећна сада |
| глупости које треба осудити.</p> <p>Ко зна колико би то трајало, да се стари Матовић не разбол |
| десно?{S} Шта су тада осетили?{S} Ко то зна?{S} Ко ће то рећи?{S} Ни они сами не би умели казат |
| црпе злато из те убоге речице, за коју зна мало ко ван Србије.</p> <p>— Место да нам користи т |
| ше капије, па ако га преко ноћ нестане, знај да ћеш се удати те зиме.</p> <p>Вишња се хтеде под |
| је иначе доста моје главобоље.{S} Само знај, нећу скандала у кући — заврши он.</p> <p>Илић ниј |
| лице познатијим госпођама на шеталишту, знају за девојке с великим миразима.{S} Њима је свеједн |
| аница.{S} Њу чекају многи познаници.{S} Знају је не само људи, но и мртва природа: куће, улице, |
| а за њих је смисао зла.{S} Оне иначе не знају за њу.{S} А оне које је назру, оне су као ове мув |
| ви малочас устали из гробова, да још не знају да се нађу.{S} У осталом, он је тако замишљао час |
| како се оно зваше твој директор.{S} Оне знају само за време, за простор, сисаре, преживаре, за |
| си познат у твојој генерацији.{S} Људи знају твоју вредност.{S} После ових времена ти ћеш виде |
| ање они, њихова личност, њихов џеп, они знају већ вештину опортунитета и хладне крпе за угрејан |
| о време семестре на универзитету, и већ знају вредност годинама службе.{S} То су они који као ђ |
| и човечанство.{S} Ти си непријатељ, не знајући толико људи, који су опет твоји непријатељи.{S} |
| b n="75" /> <p>Чедомир је ишао брзо, не знајући ни сам зашто хита.{S} Свет му је сметао, те сиђ |
| ијатељи.{S} Ми се сатиремо узајамно, не знајући због чега, и ми ћемо проћи цео наш живот у неми |
| ко њива.</p> <p>Ишао је, као мртвац, не знајући камо.{S} У једној празној улици спази своју жен |
| зборовима, где се драо и скакао на први знак <hi>вође</hi>.{S} Потписивао је резолуције, мрзео |
| једва чујно и као да су јој давале неки знак, звале је к себи.{S} Тада девојка опази нешто што |
| а удари песницом по њушци.{S} То је био знак да се крене.{S} И он пође, вукући се, климајући де |
| т пред младићем ?{S} Или је то био само знак захвалности што је Илић имао стално по коју лепу р |
| , врло уморна... — покуша она да завара знаке свога узбуђења.</p> <p>Познавала је добро ту аду, |
| јој је изгледала неизвесна, тамна, под знаком питања.{S} Она се заиста питала да цео тај рад н |
| борбу, за одрицање.{S} Лака и површна, знала је живети само за своје задовољство и мислити јед |
| ила ниско; није журила, а није, управо, знала куда иде.</p> <p>На неком сату изби осам.</p> <p> |
| /> <p>Матовићка не хтеде наваљивати.{S} Знала је да јој је муж врло тврдоглав.{S} Стога узе дру |
| лијих, тежих, страшнијих.{S} Девојка је знала да Илић даје лекције сину новог министра, Матовић |
| ала се шта други мисле о њој.{S} Она је знала да је неко од њених суседа морао приметити кад је |
| S} Тешко јој је било без мајке.{S} Није знала чиме да се позабави, да прекрати време кад остане |
| ог човека и нешто у готову!{S} Она није знала само да министар има ћерку... ту бледу девојку, с |
| .{S} Вишња не замери ништа.{S} Она није знала за та понижења.{S} Чак јој се то свиде: изгледало |
| ема њој?{S} У сваком случају Вишња није знала дотле шта се дешавало са њеним драганом.{S} Она ј |
| а радим, кажи ми.</p> <p>Вишња јој није знала одговорити ништа.{S} Њој се такође постављало ист |
| о.{S} Зашто?{S} Ни она сама не би тачно знала рећи.{S} Тек, заједно с Илићем, мрзела је сад и о |
| Није Радоје мрзео школу.{S} Вишња је то знала.{S} Он јој је рекао једном приликом, <pb n="60" / |
| мизлу.{S} Кад смо ми били млади, ми смо знали за љубавне изјаве само из романа...</p> <p>— Врем |
| S} Откад су почели шетати сами?{S} Нису знали рећи.</p> <p>То је било свакако једног дана, кад |
| народу.{S} Села, у којима се никад није знало за оскудицу, боре се сад за насушни хлеб.{S} Општ |
| на лулу и бријао бркове.{S} Да се није знало чији је син, узели би га за странца.</p> <p>Вишњи |
| не схваћа прави смисао.{S} Још се није знало о скандалу у Двору.{S} Вечерњи листови ћутали су |
| цене, али је купаца било доста, јер се знало да код њега човек неће бити преварен ни у мери ни |
| ми бучи, хоће да прсне.</p> <p>— Знам, знам.{S} Ја мислим на твоје испите.{S} Али нећу да се п |
| Глава ми бучи, хоће да прсне.</p> <p>— Знам, знам.{S} Ја мислим на твоје испите.{S} Али нећу д |
| т. — Само на кога се метну, да ми је да знам?</p> <p>— Не на мене, у сваком случају — упаде гос |
| Теби првој о њој казујем, и хтео бих да знам шта ти о том мислиш?</p> <p>Вишњин поглед сукоби с |
| — Слушај, слатка Вишња — рече јој. — Ја знам где си била.{S} Не покушавај да ми поричеш: ја сам |
| ан.{S} Мене чекају велика дела...{S} Не знам тачно каква, али велика несумњиво.{S} Другојачије |
| ељице?</p> <pb n="31" /> <p>— Не.{S} Не знам, Ја се нисам због тога уписала у школу.</p> <p>— Н |
| о ? — упита га она дрхтаво.</p> <p>— Не знам да ли се сећаш... оног дана кад смо се састали пос |
| срећна? — прекину је Илић.</p> <p>— Не знам, може бити.{S} На срећу ретко мислим; она ми се чи |
| ст?</p> <p>Илић се осмехну;</p> <p>— Не знам.{S} Назови ме како хоћеш.{S} Измењао сам све идеје |
| > <p>— Опрости, опрости Вишња.{S} Ја не знам шта радим.{S} Ти ово ниси заслужила.{S} Ја често н |
| вот чудан, комшија, тако чудан да ја не знам сигурно шта бих рекла...</p> <p>— Не, то није могу |
| и пребацивања као да се њему учинило не знам какво добро.{S} Његова жена, која је раније, док с |
| е.</p> <p>— Ја претерујем.{S} Ја још не знам ништа позитивно.{S} Треба видети у чему је ствар, |
| су прошле од како смо се растали, ја то знам — продужи Илић тврдоглаво. — Али, ми смо још ту, м |
| ра, Вишњо.{S} Он није рђав човек, ја то знам.{S} Он је сјајна интелигенција, природа врло симпа |
| шава, оплемењава.</p> <p>— Да.{S} Ја то знам.{S} И ја примам борбу.{S} Ја сам наоружан знањем ц |
| г па родиле, те хоће да и ти окусиш... „Знам, вели, да их се Вишња зажелела у Београду".</p> <p |
| партија, без реда, један по један крај, знаменита места, као у албуму.{S} Сети се Чедомира.{S} |
| уге, трбушати катихета им се чинио врло знаменита личност, заљубљивале се у своје наставнице.</ |
| као муве окамењене у ћилибару.{S} Ми не знамо где идемо, ми знамо само да смо на путу...{S} Мож |
| лили смо својим знојем и крвљу, а ми не знамо још колико неисцрпног злата лежи у тим таласима.< |
| ћилибару.{S} Ми не знамо где идемо, ми знамо само да смо на путу...{S} Можда све ове мисли нис |
| кције и живљаше скромно, у маленом колу знанаца, повлачећи се све више у своје књиге и свој све |
| лепа и без њих, савршена без свега мога знања, без појма да и постоје славни психолози?“ Цело њ |
| а.{S} Девојачка школа не даје позитивна знања модерној жени.{S} А ја хоћу да се образујем до кр |
| чна, несавремена; она не даје позитивна знања.{S} Не застаните на путу еманципације!{S} Ваши хо |
| заклињао се да се то десило без његовог знања, да је био жртва глупог случаја, и да... на крају |
| , она му је писала, те тиме стављала до знања да јој може одговорити.{S} Али њено писмо није са |
| еху у школи, ставила већ толико пута до знања да он има од ње да се учи.{S} Поред тога, бојао с |
| ила двосмислене фразе, стављајући му до знања да ће га одати.{S} Кад би се њихови погледи сусре |
| страњивали.</p> <p>— Знање је светлост, знање је моћ — понављао је, као аргумент, ту реченицу, |
| х људи, ма они и застрањивали.</p> <p>— Знање је светлост, знање је моћ — понављао је, као аргу |
| <p>— То није довољно.{S} Књиге су суво знање.{S} Дају ти моћ да разумеш ствари, али те заводе |
| рода не зна ни читати ни писати, велико знање смета.{S} Довољно је ако се прочита десетак књига |
| ш.{S} Морамо се задовољити мањим.{S} То знање премаша дужину једног живота.{S} Те циљеве треба |
| } И ја примам борбу.{S} Ја сам наоружан знањем целе наше епохе.</p> <p>Вишња се промисли да ли |
| џе по Авали, тако се не можемо оружати „знањем целе епохе“, како ти хоћеш.{S} Морамо се задовољ |
| ори му Зарија и понуди столицу. — Јест, знао сам ја <pb n="168" /> то није истина.{S} Тврде за |
| То је сувише романтично за Београд.{S} Знао сам ја, велим...{S} Не би ти долазио код <hi>Еснаф |
| може долазити у школу за неко време.{S} Знао је да му се неће веровати.</p> <p>— Шта ме се тиче |
| вог маловарошког првака.{S} Он је једва знао срицати, а теже му је било потписати се него отпеш |
| , те би се други на његовом месту можда знао користити том њеном слабом страном и, кад је потре |
| о весеље дома, који је последњих година знао само за зле стране живота: одрицање старих пријате |
| имао посла с писаном ствари, као да је знао читати и писати.{S} Он је на тај начин давао свеча |
| сећала се пред њим разоружана.{S} Он је знао толико ствари, прочитао толико књига, сипао стране |
| ији која би га лишила очевине.{S} Он је знао колико је његов отац имао муке док је ту кућу поди |
| љаде игала душевног нестрпљења.{S} Није знао шта да ради од себе.{S} Свет му се чинио празан, ш |
| ећан случај.{S} Какав?{S} Који?{S} Није знао, али му је сад било јасно да није ништа боље судби |
| ош и даље, од предака којима имена није знао, а који су морали волети ову земљу кад су се били |
| е, кадиле владу.{S} Истина, Радоје није знао звонке фразе, његов говор није био окићен социолош |
| Међутим, Илић је примио писмо, али није знао шта да одговори.{S} Оно га је дирнуло јако, као св |
| ="259" /> вештина, политика.{S} Он није знао за обзире, компромисе, сходности, релативности, ур |
| мао те ширине у образовању.{S} Он је то знао и није се чудио: он <pb n="19" /> је себе већ тада |
| су и име добили.{S} Све што је Чедомир знао о овом свом претку, било је да се борио на Засавиц |
| челу и изразитих усана.{S} Свако од њих знао је наћи по коју лепу реч да јој каже, да јој чести |
| {S} Отац није волео да седим докона.{S} Знате, мој отац је прост човек, али воли школу.</p> <p> |
| ли новаца и нас који га нисмо имали.{S} Знате ли да је то била грдна разлика између робијаша и |
| се на рачун првог који наиђе.</p> <p>— Знате шта је ново? — рече им Милева једно вече. — Мешов |
| ека кад се Бела умеша, и рече:</p> <p>— Знате, отац, да се Миле тетка-Катин верио у Минхену... |
| у другој соби. — Што су дивне, само да знате!... чу се отуда њен глас, јасан сад као од чистог |
| — приговори јој стара жена.</p> <p>— Не знате ви те ствари — осече се Вишња за први пут. — Ја с |
| ешити за конвенционални брак, и ђаво ће знати да ли ћеш шта сачувати од онога што сам ти говори |
| и Ристић пружи прст на прозор. — Ко ће знати шта оне виде својим мрежастим очима!{S} Ипак, оне |
| Публика се стане да надмеће ко ће више знати на памет тих његових бунтовничких изрека : „Абдик |
| ер само гледајући у прошлост, ми можемо знати шта је вредео наш живот.</p> <p>— Ја хоћу најпре |
| место главног уредника свога органа.{S} Знаци народне љубави пратили су га улицом.{S} Влада ниј |
| иплому.</p> <p>Рекавши ово, она погледа значајно у Илића као да је хтела сазнати какав су утиса |
| ак до подвољка и широког врата, па рече значајно: — У вашим годинама, сиротиња није зазор,</p> |
| .. полако, дижући постепено глас, према значају предмета, одушевљавајући се, па падао у ватру и |
| оће да учи школу, нека учи, а ако неће, значи да није за њу, па ће гледати друга посла.{S} Шта |
| то знаш.{S} И кад ти говорим овако, не значи да одобравам оно што је раније било.{S} Говорим, |
| љала на свог друга горак поглед који је значио разочарење, и ћутала.{S} Она није била још толик |
| како жао ако је не известиш.{S} И онда, знаш како је, чича-Митре, треба помислити на све.</p> < |
| <pb n="121" /> <p>— Ћути, безобразнице, знаш ми ти шта је љубав!...{S} Да, ја нисам противна љу |
| .{S} Тетка ми рече да ниси долазила.{S} Знаш ли колико је сати?</p> <p>— Извини, колегинице — о |
| ла с Радојем и још неколико девојака. — Знаш ли да си села у вилинско коло?</p> <p>— Кажу — дод |
| "> <pb n="90" /> <head>VIII</head> <p>— Знаш ли да се Љуба Ћопа вратио са села — рече Зарија Че |
| м?</p> <p>— Јесте.{S} Обоје су млади, а знаш какав је свет...{S} Баш ме данас у седници пита По |
| е... мој Чедомире...{S} Не, то боли, да знаш како боли!...</p> <p>Он је поново прихвати и прине |
| иближити природи и животињама.{S} О, да знаш колико ми мало поштујемо животињски свет!{S} Теби |
| чињао да живи.</p> <p>— Је ли, зете, ти знаш француски... — приметила би му тада ташта. — Што н |
| ече:</p> <p>— Ти си паметан човек... ти знаш шта радиш.{S} Наша варош дугује ти већ много, за п |
| ођака. — Не станујем далеко.{S} Да само знаш како ми је леп стан, па баба... што је златна; при |
| оже сачувај, ја нисам реакционар, ти то знаш.{S} И кад ти говорим овако, не значи да одобравам |
| {S} Осећала се нека јака воња на влагу, зној, на човечје месо.{S} Чула се поново она опојна муз |
| пожар учинио милост, заврнутих рукава, знојава лица, раздрљених груди и врата, босих ногу, па |
| сваку стопу ове земље налили смо својим знојем и крвљу, а ми не знамо још колико неисцрпног зла |
| у је из постеље, груди дрхтале, тело се знојило и под кожу јој подилазили непријатни жмарци.{S} |
| и ништа.{S} Остави ме, мајко...{S} Ено, зове те служавка.</p> <p>Она је због Чедомира променила |
| ола.{S} Он се језиком својих посетилаца зове звонко: <hi>чокалиница</hi>.{S} Од свију чокалиниц |
| ироко лишће од ораха и букет процветале зове.{S} Горе, надносило се нешто неба, с групом осветљ |
| онај Ибзенов јунак, Улфхај мислим да се зове...{S} Келнер, један полић!{S} Ето, такав треба да |
| ао је да поред науке постоји оно што се зове примењена наука, <pb n="259" /> вештина, политика. |
| , у ординарној лицитацији која се лажно зове <hi>влада народа</hi>.</p> <p>— Шта је лек томе?{S |
| ма <hi>новинар</hi>.{S} Тако се у Чачку зове разносач новина, један <pb n="224" /> сакат млад ч |
| вратима да их однесе, па се предомисли, зовну служавку и предаде јој што је имала у рукама.</p> |
| и кривих ногу.{S} Њега сви његови гости зову <hi>Стрика</hi>, па по њему и његову гостионицу: < |
| шта носи дан, а шта ноћ.{S} Странци нас зову земља изненађења.</p> <p>— Не слути, бога ти — одв |
| овима и раштрканом селу, приређивала је зора величанствен ватромет.{S} Аница потрча хитро да по |
| а.{S} Пријало јој је да тако гледа како зора свиће.{S} Нешто велико и утешно долазило јој је из |
| " /> на широка места обасјана руменилом зоре и сребром првих сунчевих зрака.{S} То су пријатна |
| аног мудраца занимало га.{S} Он оста до зоре пијуцкајући <pb n="172" /> шљивовицу.{S} Ристић се |
| ца и разлистале природе, која се у роси зориној купала безбрижно, разблудно.{S} Осећала се нека |
| ишће од врба промицао је по који сунчев зрак и изливао свој бакар и злато по зеленом бусењу.{S} |
| е не предаде ни привиђењу који је кишни зрак правио од његове пријатељице.{S} Он јој предаде ше |
| е кисела воња на јеличко вино.{S} Један зрак сунца играо се око гирланда од разнобојне хартије, |
| руменилом зоре и сребром првих сунчевих зрака.{S} То су пријатна заклоништа, засађена лиснатим |
| унце је залазило за један облак, бацало зраке и чаробно осветљавало парче неба које се видело, |
| о је један ружичаст сноп првих сунчевих зракова.{S} А даље, по шору, поцрнелим крововима и рашт |
| својој другарици, она је стајала сама у зраку пуном кише.{S} Све је око ње било сиво, тако сиво |
| ј улици.{S} Ноћне светиљке чкиљеле су у зраку пуном кише.{S} Под њима се белуцала црна калдрма. |
| остана и покроваца скакутали су сунчеви зраци.{S} Небо је било ведро.{S} Тек по неки облак био |
| аздух је трептао око њих позлаћен косим зрацима сунца.{S} Он узе за руку своју другарицу; брзо |
| анска дела.</p> <p>Осећала се слободна, зрела, цела.{S} Како јој је сад изгледао јадан живот у |
| У то доба године ливада је најлепша.{S} Зрела трава злати се, прелива као свила.{S} Међу травка |
| постао њен муж, о њој самој.{S} Она је зрела као зрела воћка, невина као дивља ружа.{S} Зима ј |
| н муж, о њој самој.{S} Она је зрела као зрела воћка, невина као дивља ружа.{S} Зима је попусти. |
| д свежег, росног зеленила по сред суве, зреле траве.</p> <p>— Да дивна кола! — кликну гласно, п |
| а и што се чудно мешало са првим цртама зрелих година.{S} Девојка га никад лепшег није видела.{ |
| ни Моравиних обала, намирисаних мирисом зрелих јагода и одроњене земље, о отегнутој јеци гајда |
| од лишћа црвеног као бакар.{S} По који зрео кестен лупио би о калдрму и измамио уплашен узвик |
| жеже.{S} Нигде тице да се чује.{S} Биље зри.{S} Вишња је спустила завесе.{S} У соби је мрак, ал |
| {S} Жабе су крекетале, попци и скакавци зрикали.{S} Он се упути право преко њива.</p> <p>Ишао ј |
| ног стања — објашњавао је разлог што су зрнца философије дошла на та непосвећена места, смешећи |
| држала отворена.{S} Видела се оба реда зуба.{S} Усне се згрчише на четири угла.{S} Реч се заус |
| м ватром.{S} Очи су гледале укочено.{S} Зуби се белели испод згрчених усана.{S} Груди се тресле |
| г узбуђења.{S} Њени <pb n="131" /> бели зуби гризли су нервозно један крај њених усана.</p> <p> |
| гледала га весело и смешила се.{S} Њени зуби сијали су испод румене, свеже губице као дрво под |
| жив.{S} Свест јој се губила.{S} У ушима зујала блага музика, отегнути тонови који опијају.{S} П |
| уцкао косом о калдрму.{S} Неколико мува зујало је око оба дућанска прозора.{S} У рафовима се ша |
| ти, неудата, остављена.</p> <p>То је ос зујао у чокоту.</p> <p>— Бесмислице! — рече у себи дево |
| удружења, учио на памет поједине фразе, зурио дубоко у ноћ у неподгрејаном и полуосветљеном ћил |
| овору час <hi>ти</hi>, час <hi>ви</hi>, и, кад дођоше до њене куће, раставише се као стари приј |
| еђутим, лева му је била потпуно здрава, и он је њоме махао по ваздуху, као да би боље доказао о |
| набавку савршенијих справа и средстава, и у опште претпостављати, свуда где му је то место, мат |
| ајнепосећеније кутове варошких паркова, и ту их поново читао, разгледао сваку реч, загледао у м |
| {S} Ја нисам груб.{S} Ја имам искуства, и то је све.{S} Ја познајем живот.{S} Он вреди толико к |
| и се у том глас неког из њеног друштва, и она је већ заборављала на свог првог учитеља.</p> <p> |
| атиремо узајамно, не знајући због чега, и ми ћемо проћи цео наш живот у немиру и свађи.{S} Ми ж |
| им кондицију из овог или оног разлога, и вишо се не врати.{S} То је било већ лакше.{S} Ипак се |
| е.{S} Неколико корака од средине града, и већ је човек улазио у споредне улице, непознате кварт |
| знања, да је био жртва глупог случаја, и да... на крају крајева, он њу воли још, њу једину, њу |
| а стаза.{S} Начини још неколико корака, и спусти се на једну клупу, коју угледа празну и усамље |
| трану, где се златила читава простирка, и њен глас, већ без трунке тајанствености, одјекну доли |
| а је обузимала нека чар, скоро физичка, и он је терао пером, као да броди морем начињеним од са |
| с, кружила неко време, па опет слетала, и крештала свеједнако и јогунасто.{S} У једном тренутку |
| ако јак, да се пробудила сва уздрхтала, и није могла више заспати.{S} Заман је гонила његове сл |
| летња ноћ дизала се лагано, као магла, и откривала широк шор, пун отврдлог блата, накривљене п |
| /p> <p>— А љубав, мама? — примети Бела, и несташно успи усницама.</p> <pb n="121" /> <p>— Ћути, |
| дим домаћег димњака.{S} Она није умела, и поред својих лектира, да измири старински морални зак |
| лози, у влажном хладу лозиног зеленила, и да је гледа, <pb n="222" /> посматра њу и њен венац с |
| p>— Затим?</p> <p>— Ја сам већ покисла, и...</p> <p>— И?</p> <p>— Свак од нас има свој пут.</p> |
| ожда је и она <pb n="39" /> имала жеља, и то још раније него Вишња, да се развије што више, да |
| ли о лаким стварима, о интимним везама, и он им није смео прилазити, он је бежао даље од њих.{S |
| диже јој главу својим изанђалим рукама, и обузета оним присним сажаљењем, које може да осети са |
| многогодишњим <pb n="179" /> крмачама, и наби на очи доста фин цвикер.{S} Он је метао те наоча |
| простачки гримасама, вратом и куковима, и, за један глас више, наручивале мокролушким жаргоном: |
| већ имала потребу да се допада људима, и друго, што су је другарице, ћерке чиновничких и остал |
| обузимала ју је час топлина, час зима, и она се журила школи све више, као да ју је тамо чекао |
| <p>Илић му пружи кутију с палидрвцима, и упита га, пола у шали, пола озбиљно:</p> <p>— Откад т |
| ким алтруизмом, са сељацима — светцима, и непрегледним површинама леда и снега.{S} Живео је сам |
| су чешће са њом, па после сваког дана, и најзад без ње.{S} Како се Каја изгубила из њиховог др |
| накићених шешира, разапетих сунцобрана, и задржа се на једном споменику, окруженом букетом прец |
| једна школа која је раније била механа, и старо гробље, пуно дудова.{S} Тек са јужне стране нал |
| требати, па да узајми.{S} Он то призна, и осмејкиваше се стидљиво, као да је тражио опроштај шт |
| ја ово чиним од себе? — освести се она, и скочи са постеље као да се брани од нечијег насртаја. |
| ојих лектира правећи разнолика опажања, и уживао страсно у филозофским проблемима.{S} Култура м |
| штво састане, без нарочитог договарања, и весеље букне, у толико јаче у колико је дотле избегав |
| ад ти се допада! — рече, најзад, Вишња, и пружи му цвет.</p> <p>Он га узе.{S} Промуца неколико |
| <p>— Не... не, Чедомире! — рече Вишња, и истрже руку.</p> <p>Па и доцније, она је избегавала о |
| <p>— Извол’те — рече кад отвори врата, и пријатељски додирну раме младићу, док један светао, ч |
| равој пети, дохвати се отворених врата, и, поклецнувши само једанпут својом хромом ногом, већ б |
| је се могао скалупити у та општа места, и Вишња би пропала ако би пао у туђе руке.{S} Он јој је |
| {S} У државној служби није нашао места, и ако су тамо постављани људи с мање школе од њега.{S} |
| д синоћ лутале по глави.{S} Она заћута, и тек пошто се први час сврши, упита другарицу без неко |
| ими радо овај изговор да не ради ништа, и приста.{S} Они пређоше трем.{S} Један стари човек, ко |
| ком запали јој се кецеља поред огњишта, и само срећан случај спасе девојку од даље несреће.</p> |
| повукла се у једну кућицу из дворишта, и ту, од оног што јој је остало од мираза, живела са де |
| > <p>— Шта ти је, Вишња? — упита Аница, и погледа у собу неодређено.</p> <p>Млада учитељица је |
| е састоји <pb n="85" /> ова чокалиница, и остали понешто дужни по умашћеним и у крајевима испре |
| има, те једва дочека кад се Бела умеша, и рече:</p> <p>— Знате, отац, да се Миле тетка-Катин ве |
| и како у њима дрхти цела Радојева душа, и збуни се.{S} Сунце је било дошло према њима.{S} Ствар |
| е формирао један воз... ја бејах готов, и ја те позвах.</p> <p>— То не беше ништа одређено — пр |
| илософа.{S} Зато је сматран за смешног, и ако их је било много луђих.{S} У државној служби није |
| раније запазио једног коња, врло лепог, и чудио се одкуд њега да употребе на тај простачки поса |
| 53" /> додир тога девојчета.{S} Најзад, и он је био млад, и он је имао у срцу нежности.</p> <p> |
| девојчета.{S} Најзад, и он је био млад, и он је имао у срцу нежности.</p> <p>У природи је наста |
| тру, не задржа никакву резерву за себе, и врати се у Београд.{S} Мајка је покушала да се измире |
| дохвати књигу, баци је у угао иза себе, и, као да је хтео утопити своје мисли, он се предаде за |
| пошла неколико корака ка углу од собе, и онда застала, покривши очи рукама.{S} Један део расут |
| се гуша стеже, очи почеше да га сврбе, и њега обузе луда, болесна жудња да рашири руке и да за |
| интересује — одговори младић без журбе, и кад остаде на само са Белом, разви новине.</p> <p>— П |
| јане усне, које се прилепише за његове, и осташе тако, за један тренутак, слатке, топле, уздрхт |
| ирало у душу.{S} Она их је памтила све, и несвесно упоређивала са оним што су јој у школи преда |
| нда то говорио.{S} Али се свет препаде, и ето...</p> <p>Радоје наби качкету јаче на очи, распал |
| белу варош на саставу две велике воде, и изазивале слику студента Илића.</p> <p>Још највише би |
| ће, госпа-Матовићка је одлазила такође, и то брзо, као да је виле гоне, а враћала се тек у вече |
| , то време пролази; централа се подиже, и ја ћу ускоро, као онај класични песник, који је поздр |
| гађала под лаком материјом летње блузе, и нежним лицем девојке, чија хромост није допуштала чес |
| После је узе у обе шаке и миловаше је, и преко лакта, оборених очију, без иједне мисли у глави |
| би продужио своје дело такво какво је, и нашао му логичан закључак; шта би га се тицало што би |
| ивала своје домаће прилике и неприлике, и сагнути главу пред потребама породице.{S} Стога млада |
| у својим рукама, као тврдица златнике, и да се свети, да руши, да обара.{S} Заставници прогрес |
| другарице.{S} Узела ју је за обе руке, и понављала:</p> <p>— Па како си ми још?{S} Па шта ми р |
| <p>У том тренутку студент се сети Беле, и, поред све оргије страсти, начини упоређење између те |
| а не задовољи се тиме.{S} Она оде даље, и стаде му цртати положај те своје творевине према њему |
| а, легала и дизала се с њим из постеље, и са којом је живео као са метресом.</p> <p>Претпостављ |
| ама, у преводу неког Грка, чије је име, и доцније, с муком изговарао.{S} Читао је све што му до |
| ешто јаче од ње заповедало је сад њоме, и она раскопча хаљину до дна.</p> <p>Гомила разних осећ |
| , читала, по каткад, сензационе романе, и јела слаткише, почев од најфинијег швајцарског фондан |
| ама, она их већ виде заљубљене, верене, и пред олтаром.{S} Ах, тај олтар!...{S} Поред свега соц |
| успомене, оне лепше, ницале су око ње, и она је била тад уверена да је Београд њено изабрано м |
| ставише Илића да чују и његово мишљење, и позваше га <hi>код Пеливана</hi>, бозаџије чувеног у |
| горак поглед који је значио разочарење, и ћутала.{S} Она није била још толико јака да му баци и |
| имале је против њене воље као искушење, и девојка би се стресла од неке слатке, несносне језе к |
| гвозденим ногама у виду лавовске шапе, и са уским зеленим лествицама.</p> <p>— Као на Калимегд |
| ући.{S} Али је она не пусти испреда се, и, између осталих ситница које се говоре међу девојкама |
| сва слава, пред њима, бледи и губи се, и као што би радила мајка, глас целог народа их љушка у |
| ну хаљину, подиже један крај од завесе, и посади се крај прозора.{S} Напољу је свитало.{S} Крат |
| аревићева је остала чиста као кап росе, и чекала будућност и изабраног мужа; чекала их стрпљиво |
| шапутао му нешто пропињући се на прсте, и грдио мајку и сестру: <pb n="7" /></p> <p>— Та остав’ |
| ких последица.</p> <p>Остави шеталиште, и упути се ка универзитету.{S} Старинска зграда бацала |
| ећу ако је сретну, несрећу много чешће, и судбину која им се одреди.{S} Реч слобода за њих је с |
| че се натрашке, гледајући га нетремице, и изгуби се иза врата лагано, нечујно, неприметно, као |
| је за причу!</p> <p>Брод обиђе брдашце, и пред путницима се указа цела панорама Београда са дун |
| воће на рационални начин.{S} Шта више, и по спољашности се разликовао од мештана, окорелих у н |
| се уверити и овом половином своје душе, и обећавала себи да неће мрзети <pb n="49" /> девојачку |
| су пролазили, требало се журити за воз, и она приону око свога кофера.</p> <p>Имала је право шт |
| ових очију весели и шарени као сватови, и губили се у ноћ преживелих година.{S} Преста брзо да |
| поток је јурио поред ње.{S} Она загази, и пређе на другу страну.{S} Кораци су се приближавали.< |
| <p>Илић махну руком кочијашу да полази, и више се не врати својој ташти ни својој жени.</p> <p> |
| уђени примити га.{S} Да, време пролази, и једанпут дође тренутак кад се мора имати храбрости и |
| и ме више не волиш? — стаде да се мази, и набра обрве.</p> <pb n="189" /> <p>Младић уздахну, не |
| десном колену, који је добио на робији, и грдио свога сина.</p> <p>— Шта је с тобом? — говорио |
| и још једанпут те стихове! — рече Бели, и осети како му цело тело дрхти, а на срце му наваљују |
| јер наше време није оно што смо хтели, и ми смо се горко преварили у систем парламентарних вла |
| њену земљу.{S} Грађани, у пола обучени, и војска пристизали су у гомилама.{S} Журно се копало, |
| његов поглед.{S} Пуштала га да говори, и тек тако, гледајући у страну, осећала се сигурна у ње |
| и, материна мазо — пребаци брат сестри, и један сјај мушке надмоћности засја у дечковим очима. |
| лични непријатељ кога треба савладати, и он га је презирао као тиранина чију је сурову владу р |
| и, али се уздржа од сваке заједљивости, и одговори мирно:</p> <p>— Његова мајка и моја рођене с |
| о блудели су облаци час бели, час жути, и губили се лагано у помрчини.</p> <p>— Ми ступамо поср |
| и ћеш се решити за конвенционални брак, и ђаво ће знати да ли ћеш шта сачувати од онога што сам |
| рити; треба је послушати, рећи је увек, и увек радити тако да је човек може рећи.</p> </div> <d |
| ване.{S} Носио је сваки дан оковратник, и то оборен, с лептирастом краватом, која је играла око |
| атељима...{S} Теби првој о њој казујем, и хтео бих да знам шта ти о том мислиш?</p> <p>Вишњин п |
| у ми сјајне; кадгод, чини ми се, успем, и тада осетим једно бескрајно задовољство које се не да |
| ли он одби позив ћутке, махнувши руком, и уђе у парк.</p> <p>Ту је било света још више.{S} Скло |
| ико липа засађених пред каквом кафаном, и широко незграпно кубе старинске цркве, са златним крс |
| во љубакања.</p> <p>— Тако ћеш, једном, и мене оставити — одбијала је његова умиљавања — и чуди |
| а.{S} Он јој приђе са чежњом и страхом, и после првих поздрава могаде јој рећи тек:</p> <p>— Ку |
| у једну утврђену тачку, као у неки сан, и хтеле рећи:</p> <p>— Да дивног сна!{S} Оставите ме да |
| ушу, па је остави да сања започети сан, и пољупци где тело дише дахом другог тела, где се крше |
| а одговарала, ма да ју нико није питао, и гледала младића задивљено, угризнуте усне, истурених |
| е.{S} Он јој предаде шешир врло учтиво, и рече хладно, готово опоро:</p> <p>— Хоћемо ли да се в |
| дарица већ била изашла.</p> <p>— И ово, и ово, не треба ми ништа — и бацао је белешке, писма, к |
| ује; затим се дизао јаче, лупао готово, и челичним звуком испуњавао одају као нешто живо.{S} То |
| ишу ништа, полажу много на беседништво, и живе, скривено, по Палилули и Енглезовцу, с каквом хи |
| адском друму, који се доцније обогатио, и оца, родом из једног златиборског села чији се отегну |
| е куће, за коју га ништа није везивало, и нађе се са својим вршњацима, децом такође из бољих ку |
| н прамен косе што јој је падао на чело, и јекну болно:</p> <p>— Шта је ово мени?{S} Ја нећу то. |
| пута.{S} Корачала је брзо, али сигурно, и изгуби се не окренувши се.</p> <p>Вратила се одмах у |
| је то могуће, то ће бити врло корисно, и, надам се, наши ће те разумети.</p> <p>— Да, мени је |
| опет видети — одговори Илић енергично, и ухвати девојку за руку.</p> <p>— Шта ми имамо још јед |
| за светло, бело, као растопљено сребро, и <pb n="74" /> још високо над зарубљеним брдом преко С |
| ражи своју сопствену срећу, пошто-пото, и с <pb n="165" /> друге стране нужности друштвеног жив |
| о сам доктора.{S} Он јој преписа нешто, и рече ми да ће се вечерас навратити.{S} Боји се да не |
| је су стајале као прилепљене уз прозор, и са одсуства присних ситница, домаћих успомена и дранг |
| аке оскудице и понижења, те одложи час, и хтеде се вратити.{S} Али га госпођа понуди да се одмо |
| његовим, па га стегоше, задрхташе опет, и стегоше.{S} Предео је био пуст.{S} Влажна пољана диса |
| ни чудно у наше доба — одговори младић, и отворено <pb n="130" /> погледа у Белине очи. — Али н |
| су велики хлад.{S} Девојка обори главу, и посматраше дуго своју сенку која је расла поред ње.{S |
| ном девојком, којој примети само главу, и од главе бео, нежан профил с очима дубоко занесеним у |
| постепено, свест му се враћала у главу, и он се питао:</p> <p>— Шта сам урадио!</p> <p>Тада, је |
| >Арап је држао високо своју лепу главу, и није хтео да погледа те одрпанице.{S} Кад би се кола |
| ађоше у том незадовољству узорану њиву, и народ се формира, готово као један човек, у једну стр |
| сипало се, бацало, раздавало суседству, и наравно плата није била довољна.{S} Чедомирова сестра |
| ста комедија; лукавство замењује снагу, и помоћу више или мање вештине са којом се та комедија |
| ћа, оне се крију и од сопствених очију, и обујме нас тек кад нас, као неко фино вино, преваре с |
| одличну кујну своје жене.{S} Кад би му, и поред тога, остало слободног времена, он је износио с |
| о, крајем пута, оборене главе у страну, и викао као по дужности:</p> <p>— Ево лепа воћа!...{S} |
| истурених груди.</p> <p>Мајка уздахну, и то овог пута искрено.{S} Узе двоје младих за руке, пр |
| ју кад куцне девет сати, време спавању, и варош остаје мирна и <pb n="209" /> иста.{S} Пре тога |
| су једини добар узор уметничком певању, и, да је хтео мењати хришћанство, он би место крста наб |
| у за то време семестре на универзитету, и већ знају вредност годинама службе.{S} То су они који |
| ати и успети.{S} Понекад пада у севдах, и тада пева прилично.{S} То су они који одавно имају го |
| S} Она несвесно збаци са себе покривач, и оста тако, изваљена на леђа, полуоткривена и дишући д |
| ону тек кад има још некога.{S} У варош, и кад би излазила, ишла је у пратњи госпа-Клеопатре.{S} |
| а од твојих доброжелећих ти родитеља... и Радоја који ти ово писмо пише и у свему ми се на руци |
| ла је његова умиљавања — и чудити се... и смејати предрасудама!</p> <p>Говорила је то да би га |
| } Спас радног народа је у револуцији... и само у револуцији... и опет вам кажем: у револуцији, |
| у револуцији... и само у револуцији... и опет вам кажем: у револуцији, па ма како ви решили.</ |
| ријатељи.</p> <p>— Да, стари свакако... и ми старимо, ми сами.</p> <p>— Ти Вишња?{S} Ти си млађ |
| већена погинулим Србима у ратовима 1912 и 13 године, јер они који су пали за Отаџбину, по речим |
| урадила нешто што није требала учинити; и то ју је болело.{S} Куд се окрене чинило јој се да је |
| ице ћутале, а једноставан <pb n="44" /> и таман облак ширио се све више изнад њихових глава.{S} |
| адовољство гледајући људе <pb n="57" /> и ствари тако тесно везане за њен дотадањи живот.{S} Уз |
| ругу страну, затвори очи <pb n="308" /> и покуша да поново заспи, као дотле, мирно, не мислећи |
| инске беседе код <hi>Златног Крста</hi> и тврди да ја личим на њеног сина који је умро као пито |
| бу, која је била за <hi>боље госте</hi> и у исти мах служила за кување, долазиле су оближње рад |
| на последње <pb n="266" /><hi>како</hi> и <hi>зашто</hi>.{S} Треба признати, Илићу, наука остад |
| та треба више, па да се буде срећан!{S} И у том слатком расположењу, које не потиче из одређени |
| жена...{S} Ко ће у то да верује!...{S} И то да дочекам у својој рођеној кући, гром вас спалио. |
| иниш једно писмо.{S} Нек дете зна...{S} И кажем јој ја да се чува.{S} Мисли да јој је још осамн |
| и ти долазио код <hi>Еснафлије</hi>.{S} И ти си погорелац на свој начин, је ли тако?{S} Ха!{S} |
| требама, расподељује своја средства.{S} И други: немиран дух, заљубљен у бескрајност, фантаст к |
| отвореног плаветнила као санта леда.{S} И по околним кућама било је доста светлости.{S} Али шта |
| огнем мајци.{S} Наша је кућа велика.{S} И затим, доста сам потрошила очевих новаца због школе.{ |
| кућу, па је ваљада промаја ударила.{S} И говори ја стоци да се угледа на ову Швабицу преко пут |
| е није лако у газдаричиним годинама.{S} И кад се преболи, остане увек нешто.</p> <p>— Шта мисли |
| домир Илић излазио из куће Матовића.{S} И у Београду је сунце залазило, само другојачије, ћудљи |
| ини својих простих, неугледних кућа.{S} И онда опет писмо, у истом бакалском коферту, с рапавом |
| чка.{S} Илић се тада јогунио такође.{S} И рат се продужавао, мењале се само позиције.</p> </div |
| , да их је хтела сакрити; болеле је.{S} И као да се хтела отрести тих осећаја, рече својој друг |
| љом, него да је дочепа у своје шаке.{S} И он не жели власт да учини добра себи или другом, него |
| ушци.{S} То је био знак да се крене.{S} И он пође, вукући се, климајући десно-лево.</p> <p>— Сп |
| Наста један тренутак потпуне тишине.{S} И две се жене загрлише, трудећи се да утеше једна другу |
| школац, образован човек, виши од ње.{S} И млада девојка као да је хтела узети у одбрану свога н |
| чинило јој се да се губи све око ње.{S} И она сама се губи, нестаје је, тоне.</p> <p>— Шта ме с |
| групама пратили једно друго до куће.{S} И, она је легала сва срећна, певушећи своју омиљену пес |
| њега налетише црне мисли као осице.{S} И као да се хтеде одбранити од њих, он поново обгрли по |
| дом тај мирни <pb n="154" /> пејзаж.{S} И док је дим пузио у модрим трубама ка чистом плаветнил |
| тва о свету и примењеној философији.{S} И он је личио на оног класичног магарца који је скапао |
| пожара, сталних оправки и поправки.{S} И сад, да се ту усели неки Нишлија само за то, што госп |
| о јој је природно, младићски, ђачки.{S} И доиста, ово их приближи.{S} Она се одушевљавала тој п |
| и да би могао припомоћи тој промени.{S} И још нешто.{S} Младићу није било добро.{S} Ваљада, бур |
| не вратила се, како кажу наши стари.{S} И девојка је мислила поново на свог пријатеља:</p> <p>— |
| како их само Београд може показати.{S} И та варош, са белим именом, представи му се црна као г |
| ћутали.{S} Нешто се морало говорити.{S} И двоје драгих испунише ту тишину, пуну неказаних ствар |
| атеља.{S} Угушивала је глас савести.{S} И, он је сад оставља...</p> <p>— Без једне речи, као да |
| изгубити један део своје потпуности.{S} И тада не би био срећан, јер би се осећао крњ, сакат, ј |
| да живи!{S} У Млави су ретки Илићи.{S} И дани су пролазили, а за њима месеци, године.</p> <p>С |
| он се морао допадати тој госпођици.{S} И као код свих природа које мисле право, које не рачуна |
| У животу су ретки поновни састанци.{S} И затим, једно од другог растаје се, не разумевши се.{S |
| буде нежан <pb n="114" /> према њој.{S} И сем тог, она је била болешљива, нервозна девојчица, к |
| у, или бар обећавају, какав добитак.{S} И веруј ми, они <pb n="279" /> добивају.{S} Пре неки да |
| е будеш... као ја, несрећна за увек.{S} И упамти, свет је врло зао према онима који нису имали |
| емењава.</p> <p>— Да.{S} Ја то знам.{S} И ја примам борбу.{S} Ја сам наоружан знањем целе наше |
| /p> <p>Млади студент корачао је сам.{S} И он је ишао у шетњу.{S} Познавао је готово цео тај све |
| вечје спомене, као и многима другим.{S} И млади човек осети се крив што узнемирава то тихо језе |
| ву државу у ствари начинити његовом.{S} И место што му држава одузима последњи грош ради чегрта |
| Држава је помогла друштво кредитом.{S} И већ се с пролећа приступило радовима на подизању цент |
| један кратак <pb n="146" /> поклон.{S} И кола одмакоше правим булеваром Краља Александра.</p> |
| увредљивим писмом.{S} Зет се умешао.{S} И Чедомир је прекинуо сваку везу са својом породицом.</ |
| вала од спомена на њихово познаство.{S} И, он није био никад сигуран да га она озбиљно воли.{S} |
| ла њену душу.{S} Посао јој се милио.{S} И време је проводила лако, радећи у школи појачано, ску |
| си себе, своје, време што је прошло.{S} И вратила си се несрећнија него кад си пошла.</p> <p>Де |
| чајни дивљи каранфили боје као вино.{S} И мириси су разни: на печен хлеб, на јагоде, на младост |
| лишавао се ко је југ, а ко је север.{S} И доцније није никад заборавио што је ту научио.</p> <p |
| познати крај где би почео нов живот.{S} И као да хтеде остварити овај сан, он се обрати девојци |
| нам прође као сат, а сат као минут.{S} И ја се само Богу молим да заустави то време, да се не |
| .{S} Голе мишице блеснуше кроз собу.{S} И ово дете, сакато, размажено, претвори се у <pb n="133 |
| часовници јевтиније него у Београду.{S} И сама му је радња била другојачија него у осталих.{S} |
| ј.{S} Светлост се претварала у сузу.{S} И суза за сузом поче да се ниже, као ђердан, низ образе |
| ђане хартије, ту архиву, већ велику.{S} И уверени присталица материјалистичке философије претва |
| била људски створ, завезан за земљу.{S} И још нешто горе: жена, женска страна, подјармљена туђо |
| ред њима, губило се све више у таму.{S} И мрак се спуштао као плаветна платна, изаткана од праш |
| ећам.{S} Ја сам увек говорио истину.{S} И ја вам кажем — удари гласом Матовић, као да држи пред |
| ао незгодни случај и своју оскудицу.{S} И они се вратише у варош још веселији него што су пошли |
| удати.</p> <p>Остојић прште у смех.{S} И Вишња се насмеја.</p> <p>— Гатке! — рече она немарно. |
| } Он се сроза с канабета као кривац.{S} И заронивши главу у крајеве девојкине хаљине, загрца:</ |
| ај, ја нисам реакционар, ти то знаш.{S} И кад ти говорим овако, не значи да одобравам оно што ј |
| бити свакако жао ако је не известиш.{S} И онда, знаш како је, чича-Митре, треба помислити на св |
| Младену какво правило из математике?{S} И нашто оно њено подигравање којим је хтела да сакрије |
| </hi>, антидинастичар, јатак краљоубицâ и шта још не, што је један лични режим начинио од овог |
| ардон...{S} Имам посла.{S} До виђења! — и већ се нађе пред Вишњом, стидљив и он, збуњен, светли |
| уз прозорско окно...{S} Погледај их! — и Ристић пружи прст на прозор. — Ко ће знати шта оне ви |
| о тада — Ко зна каква судбина те чека — И зашто си тако срећна сада!...</p> <p>Промицале су оку |
| тавити — одбијала је његова умиљавања — и чудити се... и смејати предрасудама!</p> <p>Говорила |
| <p>— И ово, и ово, не треба ми ништа — и бацао је белешке, писма, књиге, фотографије.</p> <p>У |
| , усплахирено:</p> <p>— Ево, на, држи — и предаде јој све од свог рукописа што је рукама могао |
| /p> <pb n="285" /> <p>— Фразе!</p> <p>— И фразе су нешто кад су тачне.{S} Ти се појављујеш међу |
| <p>— Ја сам већ покисла, и...</p> <p>— И?</p> <p>— Свак од нас има свој пут.</p> <p>— Не говор |
| је газдарица већ била изашла.</p> <p>— И ово, и ово, не треба ми ништа — и бацао је белешке, п |
| ио да купи шешир његовој жени.</p> <p>— И он га је купио?</p> <p>— Купио.{S} Вели ми, тај ми но |
| куп, а човек ми изгледа ваљан.</p> <p>— И ја сам то нешто мислила.{S} Друго је сад, а друго беш |
| цу, сваки дан испуним корисно.</p> <p>— И ти си срећна? — прекину је Илић.</p> <p>— Не знам, мо |
| ли други украс за његову собу.</p> <p>— И сем тога, мени је пријатно ваше друштво.{S} Кад разго |
| дунсту или ћурче на подварку.</p> <p>— И једно и друго — одговарао је старац на постављено пит |
| оплину.{S} Успи уснама и рече:</p> <p>— И Чедомир... чудна ми чуда!{S} За њега и јесу којекакви |
| у почињала просто, једном речи: „Чедо!“ и, мало ђачки, мало новинарски и књишки, излагала строг |
| је свештеник певао: „Исајије ликуј...“ и водио их око налоња, он је понављао у себи надничарев |
| поштовали, јер су га колеге пањкале, а и сам је био крив: био је лабав, давао је лако добре оц |
| је срце.{S} Ја сам изабрао ово друго, а и ти ћеш... сигуран сам.{S} Пиј, проводи се, уживај мла |
| фале прангије! — говорила је нова баба и певуцкала неку популарну арију.</p> </div> <div type= |
| карници на крају вароши купили су хлеба и сира. <pb n="302" /> На једном брдашцу отац му је обј |
| ајци гласом у којем је одјекивала жалба и прекор. — Тако ми ружно стоји кад играм!</p> <p>У очи |
| ржава и виши интереси, до ђавола држава и виши интереси!</p> <p>— Ту је народ, коме његови пред |
| дрећи те користи кад је у питању држава и виши интереси, до ђавола држава и виши интереси!</p> |
| бро види да прави глупости, а продужава и прави их нове, све му изгледа лако.{S} Уз њега се при |
| Сева будак, а онај кујунџијин настојава и соколи...</p> <p>Увече је одјекивало по вароши од пуц |
| а другој девојци чије поверење изиграва и чијом се слабошћу користи, према себи самом на крају |
| ка, моћног протектора који дарива права и користи.{S} Он га није имао, он му се чинио као његов |
| г кредита за набавку савршенијих справа и средстава, и у опште претпостављати, свуда где му је |
| азначеј.</p> <p>Река стешњена, пенушава и као зауздана, пробијала се још кроз отвор на средини. |
| {S} У осталом, већ их пристигоше Милева и њен пратилац.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сунце је |
| у њено расположење.</p> <p>— Да си жива и здрава, још прве године.{S} Мој колега беше дошао так |
| је се видело, неколико суседних кровова и заруделе кајсије у башти.</p> <p>— Ви волите кајсије? |
| анак пред растанком.{S} Неколико путова и странпутица укрштали су се овде и изазивали мисли о д |
| о управо што држи целу пирамиду друштва и који најтеже осећају њен терет.</p> <p>Вишња је волел |
| шта род.</p> <p>— Гле ти, видре, чак га и то интересује — одврати госпођа на рачун Поповића, па |
| уђу у наш живот једног дана, заузму га и помету; због њих променимо своје навике, укусе, идеје |
| једног дана уђу у наш живот, заузму га и помету.{S} Због њих променимо своје навике, укусе, ма |
| тачка добра, јер је дигао руку од свега и почео бежати од својих...{S} Најискреније су животиње |
| И Чедомир... чудна ми чуда!{S} За њега и јесу којекакви богаљи.{S} Ју, господина — додаде посл |
| адић девојци која је стајала поред њега и гледала, стегнутих губица, у лепу долину, где је било |
| у је било и од самог Илића, а ради њега и ради својих родитеља, она је желела бити најбоља жена |
| у Матовић.</p> <p>Она је седела до њега и посматрала га весело, готово безазлено и у исти мах н |
| о његово поштење усправи се између њега и девојке.{S} Он се сроза с канабета као кривац.{S} И з |
| Зар то није другим речима: право јачега и вештијега, влада аристократије, ропство слабих ?{S} З |
| ножиће за воће, са оштрицом од месинга и дршком од порцулана, по којем су се плеле плаветне ша |
| е, све неке стране физиономије.{S} Кога и позна, чини јој се далек, хладан, као окаменотина.{S} |
| рница, није могла да схвати свога друга и питала се откуд долази ова промена.</p> <p>Чедомир је |
| назебла, па се много брине за тебе, да и ти ниси, не дај боже, болесна, да ти школа није тешка |
| зажелимо, с једним болним осећањем, да и ми полетимо безбрижно као лептир, да раширимо <pb n=" |
| и били су је размазили, те је желела да и Чедомир буде нежан <pb n="114" /> према њој.{S} И сем |
| шена без свега мога знања, без појма да и постоје славни психолози?“ Цело његово биће вукло га |
| у дињу. — Дао Бог па родиле, те хоће да и ти окусиш... „Знам, вели, да их се Вишња зажелела у Б |
| лића. — Ко ме не познаје помислио би да и ја пушим!</p> <p>— Не пушиш никако?</p> <p>— Једна ци |
| весеље целог друштва, расцветана ливада и ти мириси заносили су је.{S} Своме препуном срцу нала |
| етла трака од Саве, једна зелена ливада и цела железничка станица.{S} Разни колосеци, низови ва |
| осмеху што му га је извајала добра нада и што се чудно мешало са првим цртама зрелих година.{S} |
| вежине од ветра који се дизао са запада и наносио по који облак.{S} Света је било пред кафанама |
| ки пројекат о осигурању сељака од града и стоке од помора.{S} Успео је да оба пројекта озакони |
| варош по свом положају, после Цариграда и Неапоља, најлепша на свету, а ја се кладим да је она |
| спуњавала је тај посвећени кут Београда и била његов најбољи украс.{S} Тако слободна, још више |
| ветцима, и непрегледним површинама леда и снега.{S} Живео је само духом.{S} Проналазио је масу |
| би био довољан да заштити народ од леда и метиља!{S} Матовић признаде отворено своју погрешку, |
| или цигаре, весела лица, охолог погледа и одела по последњој моди.</p> <p>Илић је поносито снос |
| <p>— О еманципацији жена.</p> <p>— Чеда и еманципација! — прште Каја у смех. — Ко га не познаје |
| о развијена бедра, често несвесне стида и срама, а понекад намерно, с извесном циничном сиротињ |
| ни радови предузећа; наравно да су онда и скупо стали, те се оно мало новаца колико се могло ск |
| бала, намирисаних мирисом зрелих јагода и одроњене земље, о отегнутој јеци гајда по механама гд |
| точкова у покрету, гомиле радног народа и беле куће, пуне ситне дечице.</p> <p>Нешто се од тога |
| живот: супротности између разних народа и разних епоха, опозиције у срцу једног истог друштва, |
| су свој врхунац.{S} Материјална природа и силе које владају њоме нису више имале недокучивих та |
| видео први пут, помислио би да је горда и надута, али, у иоле познатијем <pb n="104" /> друштву |
| године.{S} Чедомир је, намрштених веђа и суморно, палио своју цигару.{S} Девојки је један обла |
| ање указа о помиловању, откивање гвожђа и несигурне кораке ослобођеникове који пролази без бриг |
| је требала да представља састанак Ромеа и Јулије.{S} Стаклена врата водила су из кујне у Вишњин |
| ла се обесила о једру мишицу свога мужа и говорила усхићено:</p> <p>— Наша је кућа једна мала р |
| на, кад се тако нашла изненада без мужа и прихода, повукла се у једну кућицу из дворишта, и ту, |
| високог, мршавог студента бледих образа и поноситих очију, дошао неки други младић који би био |
| сигурног прихода, без пријатељских веза и заштитника, права друштвена нула, некористан никоме и |
| ба припремити револуцију...</p> <p>— Ја и даље остајем противник тог кабинетског социјализма — |
| Лазаревићева! — кликнула је весело Каја и обесила јој се око врата, па је пољубила с обе стране |
| ше.{S} Слика Чедомира, његовог загрљаја и оног бесног канкана пред толиким светом, није је оста |
| главна наша река ?{S} Од ужичких голија и врањских винограда, она поји целу нашу земљу, држи је |
| ћа, али као што је то обичај, дечурлија и пуштена стока поломили <pb n="144" /> су младице.{S} |
| е.</p> <p>— Сервус — одговори му Зарија и понуди столицу. — Јест, знао сам ја <pb n="168" /> то |
| Од свију чокалиница, ова је најстарија и на најбољем гласу.{S} Читаве бајке причају се о људим |
| а.{S} Према постељи, у венцу од тепсија и шерпи, висила је јевтина слика талијанског издања <pb |
| а се била већ извила из његовог наручја и побегла к вратима од трпезарије.</p> <p>— Шта ли ради |
| а живот, за борбу, за одрицање.{S} Лака и површна, знала је живети само за своје задовољство и |
| них чаша, ђачких таблица, бутеља коњака и емаљираних шерпи.{S} Газда-Митар трговао је још са жи |
| тан, храна, пријатељство великог човека и нешто у готову!{S} Она није знала само да министар им |
| ропства.{S} Идеална веза између човека и жене постоји, за мене, једино у слободној љубави.</p> |
| и се војници и чула се промукла, далека и кратка команда: „К нози!“</p> </div> <div type="chapt |
| сница, осталих дрангулија разног облика и боје.{S} Собу је испуњавао јак мирис на јоргован.</p> |
| м образовању и спрема се да буде велика и мила сарадница на препорођају родног краја.{S} Управо |
| не, страшне провалије, светови очајника и самоубилаца.</p> <p>— Добро — приста она и пружи му р |
| и одговори мирно:</p> <p>— Његова мајка и моја рођене су сестре.</p> <pb n="38" /> <p>— Врло ле |
| кријући своје задовољство.</p> <p>Мајка и укућани били су је размазили, те је желела да и Чедом |
| , доказује колико је већ велика девојка и да су јој нашли момка.{S} Отац јој је поклонио часовн |
| <p>— Бесмислице! — рече у себи девојка и одмахну руком.</p> <p>Тога дана врућина би још јача.{ |
| и прели цело њено лице, чак до подвољка и широког врата, па рече значајно: — У вашим годинама, |
| рка.{S} Ноћ је већ наваљивала са истока и падала на варошке куће беле, сивкасте, црвене, црне, |
| године, била је већ као дете каћиперка и, у домаћим свађама, стално на страни своје мајке.{S} |
| } Јавила му је само повод свога одласка и да се неће враћати до јесени, пошто ће се предавања у |
| средине... што се позивају на енглеска и талијанска дела.</p> <p>Осећала се слободна, зрела, ц |
| ље и сунце, она се учини младићу слатка и мека као та воћка коју му је нудила.</p> <pb n="13" / |
| изложена раном утицају природних наука и посвећена Чедомиром Илићем у оно што се у то доба зва |
| ј боже, болесна, да ти школа није тешка и да не оскудеваш у чему.{S} Волела би да те види, па д |
| pb n="23" /> која га је пратила, легала и дизала се с њим из постеље, и са којом је живео као с |
| другог.{S} Он је мислио да се она удала и да није ништа сачувала од спомена на њихово познаство |
| је Бела кајсију коју је сама искрижала и прекидала причу своје мајке о њеном животу с Матовиће |
| у два округла таласа која су се дизала и спуштала испод платна.{S} Дође јој да оде од огледала |
| тност између живота који је предузимала и онога којим је дотле живела.{S} Она је била кћи Митра |
| куће.{S} У салону су остајали само Бела и Чедомир.{S} Па и Чедомир се дизао да иде, да му се не |
| је за причу.</p> <p>Вишња је мало јела и говорила тек колико да не поквари расположење двоје с |
| кумаша са Милевом, доцније везла, плела и ћаскала по обичају.{S} Остојић је био нека врста стар |
| целу, од врхова прстију па све до чела и главе.</p> <p>Сањала је да су ишли пешке, као у селу. |
| трошили на мене.</p> <p>Девојка је била и сувише озбиљна кад је ово говорила, те се њена другар |
| з девојачке школе.{S} Међу њима је била и Каја.</p> <p>— Лазаревићева! — кликнула је весело Кај |
| свикла на наш живот?</p> <p>Она је била и сад мала, жива женска, још је имала свој урођени инте |
| трала је за нову играчку коју је добила и која треба да је поред ње кадгод јој се прохте.{S} Ме |
| она, каква је та грешка коју је учинила и, најзад, ко саставља то поштовано јавно мњење?{S} Ниј |
| осетилаца навику да пије, па се пропила и од пића посрнула, па продужила пут порока као свака п |
| ата лагано да би га што мање узнемирила и гледала у њега сивим, остарелим очима које су цуриле. |
| ; пуче пушка; једна од њих опусти крила и паде у рит; она друга прну у вис, па се врати, начини |
| г лудова, Бог да му душу прости, мучила и патила.</p> <p>Директор је био постарији човек; носио |
| у мислима оно што му је другарица рекла и понављао у себи:</p> <p>— Општи ниво... општи ниво!.. |
| е механе, већ ван вароши, сиђоше с кола и упутише се обоје полако друмом.{S} После неколико мин |
| ких буктиња!{S} Како представници школа и секата изгледају пред њим као муве окамењене у ћилиба |
| "191" /> <p>Они се беху пробудили упола и гледали једно другог усијаним очима.</p> <p>С девојки |
| зграбити.</p> <p>Отвори фијоку од стола и поче бацати што год му дође под руку.</p> <p>— Ево, н |
| из затвора остарео, поремећеног здравља и опортунист.{S} Ма да је био висок чиновник, није се м |
| то није укидање свих принципа јеванђеља и француске револуције?{S} Поред борбе за опстанак и св |
| леграфиши или отиди код мојих пријатеља и земљака, Вуксановића и Компаније, стаклара на Сави до |
| међу оца и сина, мајке и кћери, учитеља и ђака?{S} Ја чујем само право... право, а где је реч д |
| да броди морем начињеним од самог миља и заноса, па кад би писмо свршио, написао адресу и зале |
| пластовима сена, па ударила преко поља и бацала се право на град.{S} Срећом за Чачак, са те ст |
| , с много паприке и воде, а мало пасуља и пастрме, али за кога тврде да је најукуснији од свих |
| ра му ломила тело.{S} Кад би га неко ма и очешао, заболело би га до срца.{S} Близу Калимегдана |
| у земље у крај Мораве, засађеном врбама и по којом липом, какав полуевропски обучен чиновник ко |
| лед по његовом прозору, упрљаном мувама и масним рукама.{S} Ту висе низови неке врсте кобасица, |
| ерњаци су нам донели, са својим брезама и саоницама, култ енергији, окрутности, себичности.{S} |
| завесе на алке, нешто цвећа у саксијама и пуно дима од јевтиног дувана.</p> <p>— Већином гласов |
| м, разлупаним кантама, трулим хартијама и осталим сметлиштем које је град избацивао на своју пе |
| тако магловите, обвијене димом, сенкама и супротностима, као у сну.</p> <p>Главна стаза разређи |
| пу беспрекорне врлине, испунила поукама и забранама. — Је ли слобода допустити оно што је недоп |
| {S} По кафанама се пуши, млатара рукама и води политика.{S} Необавештен човек помислио би да се |
| као неку широку реку са зеленим обалама и небом пуним звезда.{S} На таласима, који се стално љу |
| ет стварност.{S} То се догађа у драмама и романима.{S} Немогуће, Илићу; није то више за нас, ни |
| остају наши саветодавци, управљају нама и заповедају нам.{S} Шта онда остаје од слободне воље к |
| остају наши саветодавци, управљају нама и заповедају нам“.</p> <p>— Како су се чудно испуниле т |
| S} У срцу осети топлину.{S} Успи уснама и рече:</p> <p>— И Чедомир... чудна ми чуда!{S} За њега |
| угловима од улица, у претераним шетњама и разговорима о овом или оном <hi>питању</hi> науке или |
| ак покојног зеленила по околним баштама и сјај зимњег сунца које није могло продрети у собу нег |
| , прошарана вртовима, попречним улицама и по неком великом грађевином.{S} Лево се видик губио п |
| ћима, двориштима, баракама, степеницама и рупама Савамале.{S} Под прозорима су му расли ефемерн |
| о спору између приврженика детерминизма и присталица индетерминизма, напунио се свакојаким <pb |
| и живимо у земљи уситњеног демократизма и непросвећене администрације, где се велика смелост не |
| сила се идејама просвећеног апсолутизма и на народ гледала као на гомилу геака.{S} Јован Матови |
| ули, да је пуна релативности, анархизма и вртоглавице, он је осећао ипак да му све више препрек |
| S} А даље, по шору, поцрнелим крововима и раштрканом селу, приређивала је зора величанствен ват |
| амој, познанству у Бијарицу, о дуговима и подужицама, помињала непознате људе и жене, нарочито |
| н са својим, нешто застарелим гестовима и учтивостима.{S} Пушкарка се већ бринула шта ће сутра |
| ста по Скупштини, разним министарствима и осталим великим надлештвима, где је рад мањи, а плата |
| им дрвећем, нанетим балванима, бурадима и пластовима сена, па ударила преко поља и бацала се пр |
| младост која је бујала у њеним грудима и сваког тренутка јој истеривала стид на образе.{S} Ина |
| е усуди да се успротиви њеним разлозима и да наведе противне мисли које су јој од синоћ лутале |
| <pb n="119" /> о приликама, догађајима и људима, па се понекад пребацивао и откривао и оно што |
| ти томе раду, сређености својим мислима и пажње ономе што ће се написати.{S} Затим, подиже глав |
| збркани у нама да упркос лепим мислима и дужним обзирима, онај који воли једну жену и осећа је |
| за цео живот, свечано, пред родитељима и публиком, па да му преда целу себе, сву раскошну млад |
| ицом.{S} Многобројни прозори на здањима и чатрљама, на Двору и болници, запламтише живом црвено |
| ство, сваковрсним неправдама, хапшењима и осудама на смрт.</p> <p>Млади човек погледа госпођицу |
| са огромним грудима, још већим бедрима и са поноситим изразом на офарбаном лицу што су такве.{ |
| ју, плови њен чамац с разапетим једрима и води је непознатим путем ка бујним предгорјима неке н |
| надокнади дамама оскудицу у каваљерима и био је заиста диван са својим, нешто застарелим гесто |
| магази.{S} Шегрт је стајао пред вратима и куцкао косом о калдрму.{S} Неколико мува зујало је ок |
| хођењу, у слатком и кафи, комплиментима и у киселој штрудли с маком сваког празника.{S} Ту пову |
| удента, пљескала рукама, пуцала прстима и нарочито понављала:</p> <p>— Тата ће доћи... тата ће |
| осети поново њене усне на својим устима и њене груди утиснуте у његове.{S} Он је стеже снажно, |
| давању необичног смисла обичним речима и излагању врло разумљивих ствари на неразумљив начин.< |
| у је гледао својим чудним сјајним очима и као да се питао да она не тера шалу.</p> <p>— Девојач |
| адознале и пуне прича о мачки, кокошима и ђаволу.</p> <p>Ту, у Крунској улици, изненади се импр |
| сам са̑м.{S} Има једна историска чесма и добра ладовина.{S} Ето је одмах кад се пређе ова башт |
| У вече, један чича, с кантом петролеума и кутијом палидрваца, обилази варош и пали општинске фе |
| чиновника обућар.{S} Кроз дим од дувана и испарења, Илић виде једно празно место, па се упути к |
| о нешто севдалијски... уз пратњу Цигана и чауша.</p> <p>— То су стара, добра времена — уздахну |
| он кад му рупи у собу, усред бела дана и без икаквог изговора.</p> <p>— Мајка је изашла у варо |
| као најизвежбанија нудиља.{S} Три дана и четири ноћи није напуштала болесничке собе.</p> <p>Ид |
| вих живаца бунтовним мислима нових дана и готово јој хтеде рећи: „Хајде, срећна душо, поново у |
| трана, удобна, врло строга обичних дана и врло гостопримна о празницима.{S} Вишњин долазак био |
| мраморним стубовима, мирисом од тамјана и воштаних свећа.{S} Он је постојао овде, у Београду, к |
| говора што је ишло у корист њеног плана и рече Чедомиру:</p> <p>— Тата нема ништа против.{S} Са |
| оправда.{S} Разлог је био прост; брана и тунел поред ње били су главни радови предузећа; нарав |
| } У низинама виделе се вреже од бостана и краставаца; ту су биле подигнуте шиљасте земунице, по |
| ној пијаци, око сандука, гомиле бостана и покроваца скакутали су сунчеви зраци.{S} Небо је било |
| готово иста.{S} Два низа сниских дућана и неугледних кафаница граничили су је с обе стране.{S} |
| зивао усамљен сеоски друм, једна механа и велика, пространа шума.{S} Тада духну ветар.{S} Лишће |
| прекину га Зарија, па испи чокањ до дна и, не одвајајући још стакло од уста, продужи:</p> <p>— |
| а тако, изваљена на леђа, полуоткривена и дишући дубоко, жедно, као да се подавала млаком вазду |
| ећеш.{S} Ах, ево га — додаде млада жена и показа руком на једног развијеног дерана, са огромним |
| другим данима не опажа у присуству жена и људи, лепих, задовољних, срачунатог држања сукње или |
| вадбу, провела је беспослена, размажена и више мање срећна.{S} Она није била спремљена за живот |
| авцу њега, пребаци му руке преко рамена и обеси се сва о његов врат.{S} Он осети поново њене ус |
| ет још два'естак наслова, славних имена и мудрих мисли.{S} Иначе, жена испадне ученија од мужа, |
| зан занос од те смеше поезије, успомена и присуства девојке која му је нудила што му она друга |
| уства присних ситница, домаћих успомена и дрангулија, хладан као дућан с намештајем.{S} Вешт по |
| {S} Тако је гледао у врх једног багрена и у његовим последњим гранама, које су се љушкале на ве |
| у, набреклих груди, устрепталих слабина и очију стакластих као да душа сања неки ванземаљски са |
| але руже што се крију у борама муселина и љубити до миле воље њену кожу час румену, а час белу. |
| о простог човека, изгладнелог грађанина и одрпаног сељака, оно управо што држи целу пирамиду др |
| јако се наљутио због тога на свог сина и хтео га убити.{S} Занат није ишао никако.{S} Јела се |
| де човечју снагу замењују често вештина и природа.{S} Треба му показати делом, ову државу у ств |
| насеобина од радничких колеба, магацина и скела.</p> <p>Остојић је био главни настојник.{S} Сав |
| што свелим.{S} Његова сенка, неправилна и крупна, дрхтала је на зиду.{S} Даље мало, пузала је, |
| амоубилаца.</p> <p>— Добро — приста она и пружи му руку. — Сутра на овом месту, у три сата.{S} |
| аница.{S} Разни колосеци, низови вагона и остала гвожђарија образовала је црну, зарђалу масу.{S |
| и упливних појединаца јачи су од закона и реда.{S} Свет се занима политиком једино ради ћара.{S |
| дајући у њега већ у један кут од салона и као враћајући се с неког далеког пута, по којем је ње |
| ти, време спавању, и варош остаје мирна и <pb n="209" /> иста.{S} Пре тога, Радоје се враћао из |
| а сачувају министра.{S} Тако се извршна и законодавна власт сукобљавају, укрштају и изопачавају |
| чуо жагор.{S} Деца се враћала с купања и дерала у сав глас.{S} Парк је пак ћутао усамљен.{S} Т |
| орд са својих материјалистичких убеђења и, на демонстрацијама, фанатички излагао леђа жандармск |
| ја осећања, да се одриче својих мишљења и да се вечито повлачи у себе, те му је ваљада због тог |
| /> где већина људи крију своја уверења и своје особине.</p> <p>— Шта да вам кажем, госпођо!... |
| од детињства је познала дане скомрачења и увреде незадовољених амбиција.{S} Позив сеоске учитељ |
| <pb n="42" /> Међу њима били су и Вишња и Чедомир.{S} Преко зиме виђали су се овда-онда код рођ |
| а висини свога времена — одговори Вишња и погледа плашљиво у младића, па после спусти главу и д |
| ривлачиле су сељаке из околних села, па и из даље.{S} Задовољно срце је замахивало снажно пијук |
| ругарице, ђачки скупови, дуга бдења, па и саме ноћне светиљке, које су расипале своју несигурну |
| је била обилата, било је и слаткиша, па и вина.{S} Стари <pb n="269" /> пушкар, који је задржао |
| и закључци често вештачке дедукције, па и софизми, а, с времена на време, упада у противуречнос |
| понижавала, рушила му свако уважење, па и онај понос културног човека који је млади муж осећао |
| 6" /></p> <p>браћа, укућани, суседи, па и отац, намрштених бора на челу и изразитих усана.{S} С |
| тво над паром при употреби у ситној, па и занатској радиности, стари Лазаревић прекиде га, река |
| један Јеврејин, трговачки помоћник, па и по који радник.{S} Сваки од њих био је огорчен песими |
| pb n="129" /> занимљивим разговором, па и молбом.{S} Младић је остајао.{S} Ти усамљени разговор |
| } Око срца му је било весело, топло, па и жалосно.{S} Мило му је било што је реакција падала, с |
| да га Лазаревићева избегава намерно, па и да му пркоси.{S} Његова је душа патила, његов понос ј |
| го чему, о много кому, <pb n="78" /> па и о њему, Илићу, мислио је; Младен је брбљив, а Бела... |
| увише смеје са осталим друговима.{S} Па и ти другови, изгледали су му мрски.{S} Он их је предст |
| рала трчати на час да не задоцни.{S} Па и ти часови!{S} Није их било више од два три преко дана |
| ајући их стално каквом пошалицом.{S} Па и сад, кад их јој предаде, викну :</p> <p>— Ево важне.. |
| су остајали само Бела и Чедомир.{S} Па и Чедомир се дизао да иде, да му се не би приметило што |
| ече, Илић је мислио на самоубицу.{S} Па и сутрадан, та га мисао није остављала.{S} Док је свешт |
| ед преко пута помиловани робијаш?{S} Па и даље, доле у Београду, зар није видела гомиле још гор |
| — рече Вишња, и истрже руку.</p> <p>Па и доцније, она је избегавала ова миловања, као да је ос |
| ојци тим страним речима кад је она лепа и без њих, савршена без свега мога знања, без појма да |
| при себи палидрваца да се упали цигара и давао на веру.{S} Могло се ићи из ходника у ходник, и |
| Од Београда се видела само она стругара и још неколико неједнаких фабричких димњака.{S} Чудног |
| се кувале по шупама, одмах до помијара и ђубришта.{S} Оне су излазиле за тренутак из тих јадни |
| а мирна.{S} Напољу се ноћ ширила, ведра и ћутљива.{S} Та пространа тишина притискивала је младу |
| <p>Код куће ју је чекала хладна вечера и љута газдарица.</p> <p>— Није лепо да се девојке задр |
| свеопштег боја, човек схваћа стање мира и слоге, поред одабирања појима једнакост, поред ропств |
| .{S} Понекад би повео са собом Чедомира и онда му објашњавао многе ствари, показивао му непозна |
| трпезарије је допирало звецкање тањира и ножева.{S} После се чуше удари метле по поду.</p> <p> |
| таваца, изложена је чинија обичног сира и неколико хлебова од гроша.{S} Тај дућан је београдски |
| вом обичају.{S} Они се дохватише шешира и изађоше на улицу.{S} Али тек што се спустише низ несп |
| транке, озаконити слободу штампе, збора и договора — трудио се младић да скрене правац својих м |
| p>— Дуго смо причали.{S} Било је говора и о томе ко ће ући у кабинет...</p> <p>— Је ли, тата — |
| њиге, одвајају од свакидашњих разговора и стварају романтику посред обичности живота.</p> <p>— |
| варошким девојкама, седала крај прозора и тражила своје старо задовољство гледајући људе <pb n= |
| или на обалу Мораве.{S} Радојева сестра и чиновник из суда били су изостали далеко иза њих.{S} |
| ек, испупчене јабучице, промуклог гласа и светлих очију. — Јер еволуцијом треба припремити рево |
| жу — додаде друга девојка, великог носа и зелених очију — која нагази на вилинско коло никад се |
| ицу, потеже се два пут перорезом у прса и онда оде онде, па леже...</p> <p>Цело ово вече, Илић |
| остраних, слободних златиборских сувата и са наслеђеним искуством да Србија, за све што има, им |
| .{S} Жена му је имала тепелук од дуката и дијамантску грану.{S} Деци је шила хаљине најскупља ш |
| протезао се Београд, измешан од палата и чатрља.{S} Једно јато сврака прегонило се по остарело |
| ну одушевљења, писца свих драгих карата и писама које је добијао.{S} Она га је такође приметила |
| е — скупи сву храброст, закуца на врата и преда се тој голицавој дрхтавици, па док јој она <pb |
| та игра, те, кад једном закуца на врата и кад рече уобичајену реченицу: „Господин-Илићу, извол’ |
| стајао у удубљењу неких укинутих врата и продавао погачице, поздрави их по свом обичају.{S} Он |
| веле су ме на једну тачнију оцену света и саме себе: ја сам се спустила на општи ниво.</p> <p>И |
| ина глава, са осмехом размаженог детета и шишкама по челу, које су сенчиле њено лице претерано |
| су били одмакли далеко од универзитета и кад му је Лазаревићева говорила:</p> <p>— Муке сам ви |
| џеп, они знају већ вештину опортунитета и хладне крпе за угрејана чела.</p> <p>То је била соба |
| а спази једну аду са шумарком од ракита и одраслим јабланом на крају.</p> <p>— Шта ти је, колег |
| та, Ампера, <pb n="257" /> Огиста Конта и осталих природњака, философа и математичара, на основ |
| младих људи, који се боре против живота и за живот, мењају садашњост, ред ствари, жуде за нечим |
| тово суво, обичне прилике, начин живота и живљења једне девојке у паланци.{S} Опис једног излет |
| проживи мирно и корисно свој део живота и, кад дође време, заспи вечито под обичним крстом, са |
| смеђе накострешене браде, ниског раста и великог трбуха, чиновничића с малим квалификацијама к |
| ој дође свеска једног омладинског листа и у њој преведена песма неког Руса.{S} Девојка обави де |
| Он се наже и потражи њена уста.{S} Уста и уста <pb n="132" /> се спојише.{S} Тело и тело приби |
| аке <hi>сезоне</hi> т.ј. сваког пролећа и јесени, доносио је Лазаревић својој жени и најстаријо |
| рума?{S} Да ли се сети Вишње Лазаревића и дужности које је имао према њој?{S} У сваком случају |
| мојих пријатеља и земљака, Вуксановића и Компаније, стаклара на Сави до Малих Степеница; немој |
| ла варош: један широк друм, низови кућа и кућерака, накривљени плотови, неколико липа засађених |
| осипеди, шиваће машине.{S} Оде чак кућа и имање.</p> <p>Вишња га је избегавала кадгод је могла. |
| гија народа, психолошки роман индивидуа и фамилија.{S} Он је био обратио сву пажњу само на спољ |
| лице, носио на глави трубу од фонографа и певао колико га грло доноси једну орфеумску песму кој |
| та Конта и осталих природњака, философа и математичара, на основу којих је хтео решити свој про |
| ја Ристић, следбеник класичних философа и нуди на продају свешчице својих <hi>Гром-мисли</hi>. |
| , два три јасена, широко лишће од ораха и букет процветале зове.{S} Горе, надносило се нешто не |
| је губила присуство <pb n="181" /> духа и питала се шта други мисле о њој.{S} Она је знала да ј |
| S} Он се разликовао од осталих трговаца и по томе што се није вајкао.{S} Чак ни на порез.{S} Ле |
| утим, било је нас који смо имали новаца и нас који га нисмо имали.{S} Знате ли да је то била гр |
| рпљиве, <pb n="62" /> као у неког свеца и очајника у исти мах.{S} Ова врста страха пред младиће |
| </p> <p>— Па читај! — закључи самоубица и склопи очи поново.</p> <p>— Три дана нам говори да хо |
| рговци, расположени такође, румена лица и задовољних очију.{S} У јасној светлости пролетњег дан |
| астог Маћедонца, кисело насмејаног лица и кривих ногу.{S} Њега сви његови гости зову <hi>Стрика |
| ампе, опкољена милионима ситних капљица и као контраст старом, раскаљаном Београду.{S} Он ју је |
| г недовољног надзора, пала са степеница и сломила ногу.{S} Стога су јој вечито угађали. <pb n=" |
| суда с тропским биљкама у врх степеница и најзад унутрашња врата, чија су окна од извезена стак |
| у кућама, из чијих разваљених вратница и подрума без окана био је туп мрак као из гробнице.</p |
| албум, повезан у плиш, гомила посетница и карата са сликама.{S} До зида се налазила једна посте |
| азило јој је из тих коњских ногоступица и разлистале природе, која се у роси зориној купала без |
| кућицом, где се видела уређена баштица и идилични бунар на точак.{S} Пређоше једну њиву, засађ |
| одвише чедо наших крајева, јужног сунца и јевтине шљивовице.{S} Северњаци су нам донели, са сво |
| тону.{S} Чак да је и могао од њеног оца и њене куће, он не би смео поверити сву ту изненадну ра |
| је недопуштено, укинути везе између оца и сина, мајке и кћери, учитеља и ђака?{S} Ја чујем само |
| рити сву ту изненадну раскош свога срца и чудновату лепоту своје маште; јер то није била више В |
| и ради, као да у радњи има стотина срца и душа.{S} Марке су биле најновије, укус леп, цене умер |
| зидних и џепних часовника, па све куца и ради, као да у радњи има стотина срца и душа.{S} Марк |
| тупи унутра.</p> <p>Сазидана од ћерпича и дасака, ова чатрља је била тако бедна да се чинило ка |
| е то била грдна разлика између робијаша и робијаша, да су се правила готово два засебна сталежа |
| какве црначке републике.{S} Време, киша и свакојаке прљавштине претвориле су те бог зна чије од |
| ито под обичним крстом, са кога ће киша и невреме спрати њено име и уништити таште човечје спом |
| ша не оде даље од бриге за насушни хлеб и државни порез.</p> <pb n="142" /> <p>Њу пак, одушевља |
| на се не трже.{S} Он продужи свој нагиб и притиште један кратак и устрептао пољубац.{S} Пољубац |
| зачу нека псовка.{S} Један сељак, прљав и исцепан да би га у другој земљи ухапсили, терао је св |
| а! — и већ се нађе пред Вишњом, стидљив и он, збуњен, светлих очију, уздрхтале браде, згрчених |
| пријали су му, падали му као неки благ и лаган лек на срце што се крвавило.</p> <p>— Да је и м |
| лом из једног села на граници ваљевског и ужичког округа, на дивљачној падини планине Повлена.{ |
| улице, имала је још нечега пријатељског и још била најлепша кућа у Београду.{S} Помисли и сад < |
| ="151" /> укуса што нам долази са финог и деликатног Запада.</p> <p>Млади студент корачао је са |
| нечег женског, калуђерског, лицемерног и грубо себичног.{S} Илић се осећао понижен у свом осећ |
| у град.{S} Између дрвећа хватао се дуг и весео летњи сумрак у виду танке, прозрачне измаглице, |
| златар на ово време, Бог те видео, кад и ја не могу хлеба да зарадим!</p> <p>— Онда ћу ја у се |
| ћемо се.{S} Ја ти шаљем нешто новца кад и ово писмо.{S} Велим, нек ти се нађе ако се наканиш.{S |
| о радовима на подизању централе <hi>Рад и Светлост</hi>, како ју је крстио један тамошњи профес |
| екивало.{S} Акционарско друштво <hi>Рад и Светлост</hi> паде под стечај, а Радоја стрпаше у хап |
| ожју те планине зидају централу <hi>Рад и Светлост</hi>.{S} На њега налетише црне мисли као оси |
| S} Тек, заједно с Илићем, мрзела је сад и остале студенте, те младе људе, што праве манифестаци |
| чити занесењак, вечити сиромах.{S} Блед и озбиљан, мршав као авет, са занесеним очима, Зарија ј |
| Јер нашто онда онај њен задивљен поглед и нервозно угризање усне, кад би га слушала како објашњ |
| ање два главна политичка фактора, народ и круна.{S} Народ је био под мучним последицама два теш |
| е која је сама попуњавала своје потребе и где је требало новца само нешто за порез или молитву. |
| ог нарочитог повода.{S} Повучена у себе и тако здрава, она је изгледала нешто неспретна, али то |
| >— Жено, шта има заједничко између тебе и мене?</p> <p>Он је видљиво патио.</p> <p>— Вама није |
| ине мисли и трудила се да их разуме обе и да их помири.{S} Говор њеног земљака био јој је ближи |
| да учим.</p> <p>Газдарица изађе из собе и рече полако својој мачки:</p> <p>— Овој нису вечерас |
| Доиста, Чедомир угледа слику једне врбе и у њој слику тице како стоји на гранчици.{S} Још цео ј |
| од њега, они од којих зависи ток државе и друштвеног живота, не усвоје Чедино мишљење?{S} У њој |
| е, о народу, задацима Србије као државе и земљорадничком осигурању, о којем је писао једно дело |
| а га није видела, ишла је оборене главе и храмала јаче него икад.{S} Дотле су пркосили једно др |
| али своје криве, таште, жутокруне главе и лепо се повијали према поветарцу који је пиркао из Ов |
| до, кад ветар скиде Вишњи шешир с главе и понесе га низа страну.{S} Млади човек потрча за њим и |
| отегнути тонови који опијају.{S} Плаве и модре врвице њихале се пред њом и око ње.{S} У уста ј |
| Кроз ваздух су се преплетале оне плаве и модре траке.{S} За првипут, девојка се подаде томе ос |
| сликом девојке скромне, лепе, стидљиве и природне.{S} Та је слика препоручивала молитву, давал |
| инстинкти једне душе будне, упечатљиве и несређене обузели, занели и осудили на најтежа <pb n= |
| атељи.</p> <p>Бела је била узела судове и пошла вратима да их однесе, па се предомисли, зовну с |
| отле није била никад осетила ове болове и ове сладости.{S} Чудила се тој несаници, покушавала д |
| адао је на оно што је главно, на основе и темеље, у које се мало ко пача.{S} Млади часовничар ј |
| е и небојене вуне, а месари кожице суве и сирове.{S} Пред кућама, на клупи или по сандуцима, по |
| о.{S} Журно се облачила, спремала књиге и доручковала стојећи, а све је мислила о једном: о уни |
| ца, повлачећи се све више у своје књиге и свој свет идеја.</p> <p>Једнога дана, те јесени, заус |
| похађала предавања, читала руске књиге и подражавала идејним друговима.{S} Седала је у прве кл |
| нска кућа њеног оца.{S} Прочитане књиге и живот у престоници допуштали су јој по коју симпатију |
| под обалом.</p> <p>Пређоше преко пруге и упутише се у обележеном правцу стазом обраслом у трав |
| тње прве узнемирености, девичанске наде и бескрајне снове.{S} Све то има своје време.{S} Опасно |
| на познанства, ласкаве речи, добре наде и обећања узимали су на се изглед стварних бића, рађали |
| <pb n="249" /> на руке, па поново паде и праћакаше се по блату.{S} Један шегрт наиђе звиждућућ |
| цима, пљоснатих ушију, необријане браде и кратких, дебелих бркова, готово суров, сељак у грађан |
| дна карта, са сликом неке велике зграде и краја улице, која се губила у низини својих простих, |
| нервозно склопи једну књигу, па устаде и поче шетати по соби.</p> <p>— Ти се љутиш?</p> <p>— М |
| утова и странпутица укрштали су се овде и изазивали мисли о даљини.{S} Заокругљена површина Сав |
| нио се на кредит, до бољег времена, где и раније.{S} То је било тамо, кад се пође са Зеленог Ве |
| том часу бацио љагом на свемоћ слободе и њене заточнике.{S} Она је била кадра да скочи на дрск |
| ти ова страћара.{S} Иди куд те очи воде и ноге носе, па тражи себи девојку.{S} А кад је нађеш, |
| , кад се око нас осећа оргијање природе и ми зажелимо, с једним болним осећањем, да и ми полети |
| а и подужицама, помињала непознате људе и жене, нарочито жене...{S} За скандалозну страну тога |
| шави несигурне светлости.{S} Свет изађе и поседа пред кућом.{S} Млађи шетају.{S} Говори се мног |
| > <p> Одушевљење породице Матовић пређе и на младог човека, те кад изађе од њих, осети како му |
| ој гранчици.</p> <p>Она га спази такође и заклони лице оним цветом, као да је хтела сакрити рум |
| ица.{S} Њена глава клону.{S} Он се наже и потражи њена уста.{S} Уста и уста <pb n="132" /> се с |
| p> <p>Та се реч чу једва; он се напреже и рече поново:</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Да! — понови ф |
| новине на под.{S} Затим их поново диже и укочено гледаше посну боју и редове штампаних слова, |
| азу и остави младићу утисак глатке коже и нечега чистог.</p> <p>Вишња се стресе.{S} Образ је за |
| оњен на стуб једне лампе, пошла је брже и пријатељски му пружила своју руку, покапану мастилом. |
| ко главе, додиривао јој запаљене образе и лепио њене усне као шећерлема.{S} Кад се спремила за |
| рне веђе, круто држање, набељене образе и офарбану косу; посебно је истицала очувано грло и пот |
| е купао џбунове шимшира, споредне стазе и силуете барни за грешење простирки.</p> <pb n="191" / |
| ра у ђачком кварту, па је ступио у везе и с антикварима на обалама Сене.{S} Затим се дао на пос |
| ање попаца, крештање жаба.{S} Он је узе и за другу руку.{S} По башти су цветали патлиџани.{S} Р |
| егове ниске школске спреме.{S} Стога је и Чедомир разумео да ће његова сопствена срећа <pb n="1 |
| на срце што се крвавило.</p> <p>— Да је и мени да изађем некуд — рече му Бела једног дана кад т |
| ци у истом уздржаном тону.{S} Чак да је и могао од њеног оца и њене куће, он не би смео поверит |
| је био ни њој крајњи идеал.{S} Можда је и она <pb n="39" /> имала жеља, и то још раније него Ви |
| Можда га писмо није нашло?{S} Можда је и он отишао из Београда?</p> <p>Међутим, Илић је примио |
| професора чула што боље.{S} Уписала је и часове који по уредби нису били обавезни.{S} Хватала |
| ерзитету.{S} Старинска зграда бацала је и сад дебелу сенку преко улице, имала је још нечега при |
| свађама није видело краја.{S} Губила је и оно мало поштовања што је дотле имала према свом мужу |
| „Он сиромах, а ја хрома!“ — мислила је и веровала да су тако равни једно другом.</p> <pb n="10 |
| нте научене из новина.{S} Без успеха је и кмет уцењивао задржавајући учитељичину сиротињу.{S} Л |
| гове очи су је избегавале.{S} Кад би је и сусреле, оне су биле далеке, превучене неком сенком.< |
| у врх пута? ---—</p> <p>Млади човек је и овде морао претрпети још једно расхлађење.{S} На пред |
| о шал са себе. — Мустра бечка, богаљ је и сам, богаљ, богаљ, богаљ.</p> <p>Лупну пркосно песниц |
| Гледао сам је толико пута... гледам је и сад, а никад је се нећу нагледати.{S} Чини ми се она |
| S} Међу њима је био и арап.{S} Носио је и сад главу оборену и климао десно-лево.{S} Чедомир зад |
| има.{S} Вечера је била обилата, било је и слаткиша, па и вина.{S} Стари <pb n="269" /> пушкар, |
| е наваљивало на њу као ветар, гушило је и дирало у дубину душе, да јој је сваки живац треперио. |
| и...</p> <p>— Али?</p> <p>— Одвратно је и једно и друго кад није искрено.</p> <p>У том разговор |
| арих, опробаних пријатеља, а било их је и таквих који су раније обилазили далеко професоров дом |
| жних и општинских дажбина.{S} Свет даје и последњу цркавицу, а нема ни пута, ни ћуприје, учитељ |
| фул, био непажљив кад професор предаје и лепио фишеке од хартије по таваници учионице.{S} Најз |
| ије, па се после разносиле широм Србије и Српства.</p> <p>Матовић је доживео и један лични пора |
| еним лицем краљевим, те слике гимназије и пијаце које су му представљали Вишњино место, те биле |
| се уздизале притке процветале бураније и по који усамљен долап, искрпљен блехом.{S} Ниже од њи |
| буре.</p> <p>Кад прође поред те капије и скрену ка Теразијама, девојка угледа једна кола <pb n |
| прост: одбацити метафизичке спекулације и ставити се потпуно на гледиште позитивистичке философ |
| ви се госпођа с нешто старинске грације и с ласкавим осмехом, који прели цело њено лице, чак до |
| уредно.{S} Доцније нађе две три лекције и живљаше скромно, у маленом колу знанаца, повлачећи се |
| на нешто драмски начин, загрли их обоје и рече весело, као да је наручивала нову хаљину:</p> <p |
| себи — то лепо тело, те чаробне превоје и кутове...</p> <p>— Шта ти имаш против данашњег доба? |
| е залазило за један облак, бацало зраке и чаробно осветљавало парче неба које се видело, неколи |
| пред лактом.{S} После је узе у обе шаке и миловаше је, и преко лакта, оборених очију, без иједн |
| ка рага.</p> <p>— Рђо, мрцино! — псовке и ударци падали су сад обилно.</p> <p>И овог тренутка, |
| азликовао од мештана, окорелих у навике и застарелу моду.{S} Имао је на себи плишано одело, црн |
| , како је називала своје домаће прилике и неприлике, и сагнути главу пред потребама породице.{S |
| i>чокалиски пасуљ</hi>, с много паприке и воде, а мало пасуља и пастрме, али за кога тврде да ј |
| , укинути везе између оца и сина, мајке и кћери, учитеља и ђака?{S} Ја чујем само право... прав |
| дочека љутито лице њеног оца или мајке и да му, уз заслужени прекор, покажу врата.{S} Долазила |
| приближи.{S} Удисао је мирис те девојке и дрхтао пред сјајем њених зеница.{S} Њена глава клону. |
| азити недељом на пиво.{S} Место паланке и њеног главног сокака, пред Вишњом је мисао цртала буд |
| се молила свесрдно Богу за своје лутке и болесну мачку.</p> <p>Она покуша да отури те мисли за |
| бузе луда, болесна жудња да рашири руке и да завапи гласно.</p> <p>— Имате ли мало хартије?{S} |
| у одскакали од тарница што су се дрмале и <pb n="247" /> тресле преко излокане калдрме.{S} Свет |
| ним тракама у коси, слободне, радознале и пуне прича о мачки, кокошима и ђаволу.</p> <p>Ту, у К |
| илиле би земљу, па би се у час изгубиле и уступиле место блиставој светлости као од драгог каме |
| до врелих игала страсти које су му боле и вртеле месо.</p> <p>Девојка понови песму мирно, не сл |
| трајало, да се стари Матовић не разболе и умре.{S} Овај народни борац, као и многи други, дожив |
| тала судску медецину, јела улицом кифле и переце, корачала крупно; сукње су летеле око ње као м |
| зауставити на том месту, зашто ићи даље и питати несигурне хоризонте за нечим што више није наш |
| блата, накривљене плотове, дивље шибље и један пласт сена усред мокре ливаде.{S} Неколико пева |
| да она има нешто више од те три постеље и бакреног посуђа.{S} Стога она позва младића у <hi>сал |
| загледао у марке, у поштанске штамбиље и датуме.{S} У тим сувим и врелим данима кад никога ниј |
| ј и очистила њене остатке, гомилу земље и дасака.{S} Сад то место стоји празно.{S} Ништа више н |
| адости, одмора, утехе, а не нове невоље и морално пропадање.</p> <p>Са том мисли почеше и друге |
| опуштала честе изласке на отворено поље и сунце, она се учини младићу слатка и мека као та воћк |
| у чизмама, са шапком забаченом на теме и сабљом преко колена. — Парламентаризам, еволуција, пр |
| кога ће киша и невреме спрати њено име и уништити таште човечје спомене, као и многима другим. |
| права друштвена нула, некористан никоме и који се никога не тиче.</p> <p>Ова издаја сна заболе |
| сапима, по зарђалом блеху од платформе и по црвеном лицу кондуктерову који је стајао укочено и |
| презименом, певали револуционарне песме и ишли на трећу галерију да гледају <hi>Ткаче</hi>.{S} |
| о својим сјајем тиху воду, зарђале шуме и један параброд насред реке.{S} Дим од лађе развијао с |
| око врата, па је пољубила с обе стране и од срца. — Колико има од како се нисмо видели!...{S} |
| те потражи какво угодно место да седне и сплете венац.{S} Око ње се простирала таласаста равни |
| иња није зазор,</p> <p>Чедомир поцрвене и збуњено одобри госпођину изреку.</p> <p>У том се Бела |
| прсник од платна.{S} Тражио је од жене и деце да пазе на одело.{S} Жена му је имала тепелук од |
| /> ниске, високе, нове, старе, збијене и раштркане како их само Београд може показати.{S} И та |
| ењу опет бојаџије обесили кануре бојене и небојене вуне, а месари кожице суве и сирове.{S} Пред |
| рло мало, троше што год имају на новине и брошуре, читају на дохват популарне књиге, не пишу ни |
| ла, чекала стрпљиво крај школске године и спремала се за последње испите.{S} Али никад не повед |
| по зиду извешали кобасице разне дужине и дебљине.{S} О багрењу опет бојаџије обесили кануре бо |
| е играо са скутовима њене кратке хаљине и откривао ногу до колена, ногу младу, а развијену, ног |
| шке, слатке поморанџе... ’Ајде, јевтине и слатке!...</p> <p>После се појави коњски трамвај.{S} |
| ао плаветна платна, изаткана од прашине и паучине.</p> <p>Чедомир погледа поново своју другариц |
| суштини целокупан народ, његове сталне и опште интересе.{S} У Србији ни сенке од тога.{S} Мини |
| ове године, па <pb n="11" /> су крупне и врло лепе — допуни госпа Клеопатра своју ћерку; затим |
| ела формалности, добар тон, устручавање и <hi>ноблесу</hi>.</p> <p>— Добар дан! — прогунђао би |
| ка.{S} Оскудевали су му за то васпитање и средства.{S} Отац му је умро још док је био у гимнази |
| а је нови живот убризгао сталешке мржње и понижења.{S} Њих разједа отров социјалне суревњивости |
| клисури, где је дотле расло дивље трње и аптовина, а мртву тишину оживљавао тек шум какве змиј |
| узима последњи грош ради чегртања скупе и некорисне бирократске машине, треба да му га она враћ |
| е.</p> <p>Вишња је слушала те разговоре и осећала се све неугодније.{S} Њене мисле купиле су се |
| на широка места обасјана руменилом зоре и сребром првих сунчевих зрака.{S} То су пријатна закло |
| е које деле науку од живота, литературе и уметности.{S} Материјалистички позитивизам оптужује с |
| це као дрво своје олистале круне, да се и ми страсно заборавимо као чела на каквом цвету.{S} Ви |
| астави одлучним гласом: — Изгледа да се и она свиђа њему...{S} Вере ми, спремај паре за свадбу. |
| а очима као у миша, она би желела да се и њему допадне, јер је она, својом хромошћу завезана за |
| ни.{S} Чекало се само пролеће, па да се и то зазида, те цела Морава окрене на јаз.{S} Али се пр |
| ца. — Хоћеш ли да идемо?</p> <p>Тада се и по четврти пут глог белио, лале жутеле, славуји певал |
| штар смех зацика по соби.{S} Насмеја се и оно тело у огледалу развучено, саблажњиво.</p> <p>— У |
| аза који је хтела навести, збуњивала се и допуштала своме пријатељу да он формулише оно што је |
| м.{S} Једног овде имам од својих, па се и он туђи...{S} Испрати Вишњу до куће.</p> <p>— Ако гос |
| о слабачко.{S} У тај исти мах појави се и визија Вишње, тако исто у магли, нејасно, непотпуно, |
| као уздах простран и благ?{S} Да ли се и теби чини да нас она, кроз ниске гране својих врба, п |
| м — хтеде рећи нови суплент; поклони се и изађе.</p> <p>Гимназијска средина му је мало годила.{ |
| арио више него што би однео, а бојао се и ведрог неба које му прети сушом непрестано.{S} Око пл |
| енила испод отворене блузе.{S} Видео се и један мрк младеж.</p> <p>— Ах! како је лепа — рече у |
| х, који разумеју свој посао, а нашло се и неколико људи, како је то случај у свима покретима, к |
| бих био највећи незахвалник кад бих се и најмање пожалио.</p> <p>— Заиста? — ускликну девојка, |
| це његовом.{S} Он осети мирис њене косе и спусти руку на њено раме.{S} Она се стресе; не рече н |
| о тамо у Чачку... кад је била мало дете и кад се молила свесрдно Богу за своје лутке и болесну |
| а велика — рече јој једном кад је срете и поведе говор о електричном предузећу. — Само је тунел |
| авање.{S} Нико вас није питао: шта ћете и кога тражите ?{S} Слобода, драга, мила слобода, пун и |
| ти само на себе, радити за своје испите и не осећати ништа.{S} Али није могао.{S} Усред читања, |
| различно од њега, што ствара контрасте и наду на потпуност.{S} Пожеле да раскрсти са својим не |
| е од којих се бојала, јесу ли оне чисте и толико колико она, каква је та грешка коју је учинила |
| јена.{S} Студент обриса пажљиво седиште и позва своју другарицу.{S} Она седе весело тако да јој |
| хтедоше кренути, Бела истрча у двориште и стаде преклињати мужа да не прави скандала.</p> <p>— |
| шта дочекао, многе ствари које ме тиште и које могу рећи само теби... да ти кажем, ето ако хоће |
| нама је свеједно: куд једемо сви, биће и за њега...{S} Можемо му дати и једну собу у авлији — |
| о и на будућност Србије.{S} Његово биће и његова земља били су у њему везани чврстим спонама, н |
| ло као у паклу.{S} Смрад од пића, обуће и збијене гомиле давио је.{S} Гостима није то сметало.{ |
| о сирота жена има посла око спреме куће и деце.{S} Млађи су дрхтали пред њом.{S} У мешењу колач |
| лних распра прешло се на личне зађевице и грдње.{S} Клуб се поцепа.{S} Један мањи део остао је |
| ње од стране власти, свакојаке оскудице и понижења, те одложи час, и хтеде се вратити.{S} Али г |
| S} Са реке је допирао потмуо хук бујице и тежак мирис на одроњену земљу.{S} Грађани, у пола обу |
| излазио на Калимегдан: сеоске учитељице и маловарошани који су дошли о распусту да виде Београд |
| ј или онај час, грдиле своје наставнице и бројале дане до краја школске године.{S} Каја, у њено |
| врсте, углављен између једне папуџинице и трговине са старим књигама.{S} Ништа не свраћа пролаз |
| а-Матовићка.</p> <p>— Јест, јест, трице и кучине! — понови девојка јогунасто и искрено. — На шт |
| ..{S} А свет, фамилија, новац?{S} Трице и кучине!...</p> <p>— Бела! — прекори је лако госпа-Мат |
| ав!... — подсмехну се министар. — Трице и кучине.{S} Данас нам вичу живео, а сутра, на неколико |
| е Чедомир ујео.{S} Она се диже нехотице и рече:</p> <p>— Хајдемо у варош.{S} Доцкан је.</p> </d |
| мисли, снова.{S} Место путовања у Врњце и Абацију, он је заједно с Фламарионом посећивао месец, |
| као из гробнице.</p> <p>Илић стеже срце и упути се лагано на вечеру.</p> </div> <div type="chap |
| ве несреће које су му притискивале срце и које је само њој могао рећи.{S} Али су њега сад одуше |
| а бескрајна одушевљења у младићево срце и била најлепша лепота његове младости.{S} Он их је чек |
| е стање</hi>, од кога му је пуцало срце и бридела леђа, звониле су му као песма наде, утехе, бу |
| дени кладенац,</l> <l>До кладенца момче и девојче —</l> <l>Дај, девојче, очи да ти љубим!</l> < |
| тке што је могла брже, па се онда свуче и леже.{S} Хладна постеља јој је пријала угодно.{S} У њ |
| о пропадање.</p> <p>Са том мисли почеше и друге да се враћају у младићеву главу.{S} Он опази у |
| ривљен, труо при земљи, побелео од кише и времена.{S} Велики џбун јоргована надвишавао је оград |
| теља... и Радоја који ти ово писмо пише и у свему ми се на руци налази.</p> <pb n="180" /> <p>Т |
| носио униформу састављену од писмоноше и коњичког официра.{S} Кола је сретоше убрзо.{S} Поглед |
| ених руку, како је поветарац дувао свеж и шапућући, како је Чедомир певушио једну дивну песму!{ |
| ете паприке!{S} Шта нису радили њен муж и газдарица од пансиона да дођу до њих: тражили их по п |
| труне ми горе на тавану!</p> <p>Тако би и урађено.</p> <p>Илић се у почетку снебивао, осећао се |
| /p> <p>— Ах! како је лепа — рече у себи и пољуби то место очима.</p> <p>Кад би она била његова, |
| а.{S} Ћифте веџбају своју памет на теби и дају своје мишљење о твојим поступцима.{S} С врха до |
| p>Илић је прекину</p> <p>— А откуд теби и десет хиљада пара? </p> <p>— Па имамо кућу, хвала Бог |
| јблагословенија.{S} Седиш у топлој соби и пазиш шта се говори.{S} Не радиш снагом него мозгом.{ |
| скали, уверавајући га о срећи, о љубави и забораву.{S} Они су га тешили, превлачећи постепено в |
| са огромним, сељачким шеширом на глави и високим чизмама на ногама. — Еј, Милисаве, ходи да ти |
| била забрањена.{S} Као сви људи здрави и природни, она се бојала свега што је анормално, болес |
| е јој заплами образе.{S} Он је поздрави и хтеде проћи.{S} Тада му Вишња приђе, пруживши руку, н |
| дни осмејак њених усана, да се заборави и преда њеном загрљају меком, по потиљку, само оним што |
| љубав ласкала је његовим жељама да живи и буде срећан.{S} Млади човек се налазио у неразрешљиво |
| или његовим надама; чиновници, грабљиви и покварени, владали су земљом као господарска класа, С |
| иви, помирљиви, <pb n="20" /> удружљиви и безлични, ови млади људи су, доцније, махом главе пар |
| ој смо рођени, са расом чији смо синови и историјом која је израдила <pb n="284" /> нашу судбин |
| у његове личне ствари којима је он први и једини господар!</p> <p>Обоје су били оборили очи и ћ |
| се камење, грање.{S} Радоје је био први и овде.{S} Али га сад нико није слушао.{S} Они који су |
| све већи занос.{S} Скупи кошуљу позади и притеже је.{S} Врвице на раменима прскоше.{S} У белин |
| е најлепше; сва слава, пред њима, бледи и губи се, и као што би радила мајка, глас целог народа |
| ији, Карлу Марксу, универзалној слободи и еманципацији жена.{S} Еманципација!...{S} Да дивне ре |
| ; штоф је морао бити по најновијој моди и сувише скуп да би се продавао у дућану.{S} Газда-Мита |
| ог друштва, мораш се приближити природи и животињама.{S} О, да знаш колико ми мало поштујемо жи |
| вушећи своју омиљену песму: „Сунце ходи и заходи, а у мојој је изби тамно!...“</p> <p>Понекад б |
| открио, мешала се у друштво младих људи и девојака, подражавала мушкарцима, презирала моду, чит |
| кући од утицаја, они имају својих људи и фамилије; ипак претпостављају реакцију.{S} Савитљиви, |
| а преко руке, изви рамена, рашири груди и дубоко дахну.</p> <p>Кад се решила, искрено се радова |
| рукава, знојава лица, раздрљених груди и врата, босих ногу, па радиле нешто по дворишту сагиба |
| је хтео себи дати рачуна где се налази и шта се десило.</p> <p>Једна крупна сенка спусти се ни |
| мах ђак треба да је задовољан што улази и у дечју собу; <pb n="9" /> иначе је сиротињи место у |
| ивот и ми сами налазимо се у уској вези и солидарности са земљом у којој смо рођени, са расом ч |
| свег тешког живота у сталној опозицији и борби са властима, стари професор и његова жена нашли |
| pb n="55" /> а лети сламни шешир у боји и прсник од платна.{S} Тражио је од жене и деце да пазе |
| тле по поду.</p> <p>Бела се прва одвоји и, једним покретом, диже се са канабета.{S} Тај покрет |
| а, осигурања од пожара, сталних оправки и поправки.{S} И сад, да се ту усели неки Нишлија само |
| „Чедо!“ и, мало ђачки, мало новинарски и књишки, излагала строго, готово суво, обичне прилике, |
| ли, тата — прекиде га Младен — хоћеш ли и ти постати министар?</p> <p>— Зини да ти кажем! — трж |
| рање домина с првим кога сретне.{S} Али и ту, у тамним кафанским <pb n="113" /> ћошковима, у бл |
| — Киша ће још дуго падати.</p> <p>— Али и до вароши је дуго — примети она. — Склонимо се негде, |
| /p> <p>Ти састанци су Илића разнежавали и одобровољавали.{S} Покушавао је да се метне изнад све |
| >Понекад, у његову душу су запљускивали и приливи одлучности.{S} Један унутрашњи глас му је дов |
| ранио.{S} Они су ишли у гомили, грајали и препирали се о неком <hi>питању</hi>.{S} Зауставише И |
| Било је крајње време, јер су сад имали и сувише гостију.{S} Било је међу њима старих, опробани |
| мена на оно што су заједнички преживели и проживели.{S} Она су почињала просто, једном речи: „Ч |
| упечатљиве и несређене обузели, занели и осудили на најтежа <pb n="87" /> искуства.{S} Родом и |
| а, пролазили поред његових очију весели и шарени као сватови, и губили се у ноћ преживелих годи |
| оз самоћу предела.{S} Они су обоје били и сувише озбиљни за своје године.{S} Чедомир је, намршт |
| /p> <p>Између живота у девојачкој школи и садашњег тренутка, Вишњи се десило толико догађаја, д |
| ватала ове обадве широке царевине мисли и трудила се да их разуме обе и да их помири.{S} Говор |
| итету, али се <pb n="147" /> предомисли и окрену да нађе своје друштво.{S} Зашто?{S} Ни она сам |
| ла најлепша кућа у Београду.{S} Помисли и сад <pb n="248" /> да у њу уђе, као у свој дом.{S} Не |
| едништво, и живе, скривено, по Палилули и Енглезовцу, с каквом хистеричном газдарицом.{S} Обеле |
| аних апстракција; он је стојао на земљи и говорио просто;</p> <p>— У народу је стање одиста оча |
| него је скакало око прозора, по калдрми и гранама једне оголеле липе.{S} Иза дрвета затезао се |
| <hi>Шаран</hi>.{S} Он је седео на крми и терао чамац врло добро, као да му је то <pb n="244" / |
| ише није наше?{S} Зашто пустити да дани и године пролазе?{S} Јер младост иде, брже него што се |
| pb n="138" /> кратки, дуги, испрекидани и продужавани, где душа само додирне душу, па је остави |
| а срете га једна група другова, Ужичани и Црногорци, с којима се хранио.{S} Они су ишли у гомил |
| рехране у каквом манастиру, они Ужичани и Црногорци били су врло занимљиви, настављали дискусиј |
| есени, доносио је Лазаревић својој жени и најстаријој кћери штоф за хаљину из Београда; штоф је |
| 59" /> <p>Тело и душа су тако уједињени и збркани у нама да упркос лепим мислима и дужним обзир |
| шалонима што су били дискретно спуштени и с фигурама купидона који држе венце испод прозора, ов |
| тално на страни школованих људи, ма они и застрањивали.</p> <p>— Знање је светлост, знање је мо |
| ових осећаја: његове љубави према Вишњи и његовог љубакања с Белом.</p> <p>Вишњу је волео.{S} С |
| ана око врата, седела је у својој клупи и преслишавала <pb n="37" /> се из методике.{S} Вишња п |
| њу само на спољашност, на изглед ствари и покрете бића.{S} Илићу су горко долазиле на ум Шекспи |
| вори непосредно, обиграва се око ствари и причају се многе излишности.</p> <p>Реши се да отпуту |
| ух, прво, као најнежнији, умиру владари и чланови династије..."</p> <p>Илић је волео Зарију при |
| по њој, као грех.{S} Најзад се охрабри и рече:</p> <p>— Шта ти мислиш пошто свршиш школу?</p> |
| им просторијама су одјекивали разговори и живи кораци младог света.{S} Њих двојица се беху прим |
| ећна душо, поново у тих живот одакле си и дошла.{S} Остави пук и друштво нек сами воде своју бр |
| та, а кад остариш, пензионишу те, па ти и после иде плата, није много али колико да се храниш.{ |
| ст приход.{S} Његова је девиза: уживати и успети.{S} Понекад пада у севдах, и тада пева приличн |
| и речце о љубави; оно је могло путовати и отворено, а да нико не нађе у њему чега другог до дру |
| Не жур’те се, господин Илићу — прихвати и Бела, мећући у свој мало пискав глас нешто природне ж |
| дна као мртва.{S} Он је поново прихвати и принесе је к срцу.</p> <p>— Не... не, Чедомире! — реч |
| о боли!...</p> <p>Он је поново прихвати и принесе је к срцу са једном жељом у души да сам поцрв |
| ви, биће и за њега...{S} Можемо му дати и једну собу у авлији — додаде госпођа после неколико т |
| ес’ пара пасуља.</p> <p>Понекад наврати и Зарија Ристић, следбеник класичних философа и нуди на |
| ила <pb n="228" /> мале сељачиће писати и читати, Богу се молити и држати се чисто.{S} Живот јо |
| е такође звао Чедомир, научио је читати и писати сам, за стоком; кметовао је дуго година, парни |
| с писаном ствари, као да је знао читати и писати.{S} Он је на тај начин давао свечаности томе р |
| у школу.{S} Дотле је сам научио читати и писати из сестриног буквара.{S} Школа му је ишла лако |
| т. — Жива нећу, а мртву ме можеш однети и на Ђавоље Острво.</p> <p>Илић се тада реши да оде сам |
| између два акта који се називају: хтети и моћи.{S} Зашто дакле бити против онога који нам олакш |
| јако, као сва њена писма, па може бити и више.{S} Јер се беху код њега десили догађаји који су |
| ељачиће писати и читати, Богу се молити и држати се чисто.{S} Живот јој је текао готово спокојн |
| ка словенска природа, давала се уверити и овом половином своје душе, и обећавала себи да неће м |
| и другом, него тако... ради саме власти и да је држи у својим рукама, као тврдица златнике, и д |
| али чист, јасан, без утишавања савести и попуштања приликама.</p> <p>Беше га дарнуо поклон.{S} |
| д њих самих, већ од оних које ће срести и који ће их учинити срећним или несрећним.</p> <p>Чедо |
| а вика није се дотицала ситних слабости и рачуна.{S} Он је нишанио високо.{S} Он је остављао св |
| укрштених интереса, тешких одговорности и неизбежних дужности, она није имала <pb n="160" /> по |
| ђе тренутак кад се мора имати храбрости и прекинути на кратко са свим маштаријама.</p> <p>Кућа |
| је од увреде, нешто што се не да избећи и што ће га пратити вечито.</p> <p>— Не покушавајте да |
| а ли ће то ко приметити, шта ће ко рећи и како ће се све то свршити.</p> <p>— Ти си луда! — реч |
| во, изненадно, добро, нешто што ће доћи и изменити, окренути њен живот на боље.{S} Међутим, ниш |
| ло сунце које претходи јесењој хладноћи и влази.{S} Једна камара неисечених дрва рогушила се у |
| ослушна, гипка, нежна, бледа, цвокоћући и згрчена поред њега.</p> <p>Ноћ је улазила у собу кроз |
| ућа, остатци змаја на телеграфској жици и, у дну, једна старинска, двоспратна зграда у источњач |
| воје гране, са широким лишћем, ка улици и сунцу.{S} Илић се ипак окрену и погледа у војнике, у |
| <p>Света је било доста у главној улици и пред кафанама.{S} Људи су гласно разговарали.{S} Најч |
| } У оближњој касарни веџбали се војници и чула се промукла, далека и кратка команда: „К нози!“< |
| навике.{S} Он је стајао на прекретници и није се могао одлучити камо да претегне.{S} Интелекту |
| е она двострука камарадерија у политици и честитим забавама.{S} Ту су долазили студенткињин бра |
| ајао сив траг превијене траве.{S} Момци и девојке певали су, сустижући се:</p> <pb n="215" /> < |
| кну поново.{S} То су се надпевали момци и девојке.{S} Момци су певали:</p> <quote> <l>Испод сел |
| планинама образовали су се нови потоци и реке.{S} Воде почеше надолазити.{S} Из горњих места д |
| шта ухвати.{S} Жабе су крекетале, попци и скакавци зрикали.{S} Он се упути право преко њива.</p |
| ступачне, младе жене несташне, а старци и старице тапшу рукама, одобравају и буне још више, па |
| о, готово понизно, с лулом у левој руци и гледао тамо у правцу планина на западу.{S} Он је био |
| она је говорила много, није бирала речи и пребацивала се.{S} Са нешто урођеног византинизма, он |
| пријатељство према младићу, љубав речи и уздисаја, али даље... права љубав је за њу била забра |
| ="126" /> А, бога ми, добро учим и речи и превод.</p> <p>Матовић би погледао у свог сина.</p> < |
| > примети?{S} Да ли покуша да га спречи и да му улије храбрости, кад му примети:</p> <p>— Ти пр |
| стари, није волео да му се противуречи и давао је честе савете.</p> <p>— Узмите се на ум — рек |
| ских тој девојци, изашле би му пред очи и нагониле га да је опет види.{S} Срео би се с њом.{S} |
| се.{S} На пола растојања она подиже очи и спази Илића.{S} Он јој приђе са чежњом и страхом, и п |
| > <p>У једном тренутку, ИлиН подиже очи и погледа поред себе.</p> <p>Десно од њих, између две к |
| м, који је палио њене мирне, невине очи и који је долазио право из срца.{S} Тај пламен и срдачн |
| ијао се сваког јутра, имао спокојне очи и замрљан потпис.{S} Дочекао га је с одмереном љубазнош |
| подар!</p> <p>Обоје су били оборили очи и ћутали.{S} Нешто се морало говорити.{S} И двоје драги |
| , кад је време било ручку, да сама трчи и куца на младићева врата, позивајући га:</p> <p>— Госп |
| ма који се нагађају.{S} Вишња се уплаши и викну своју колегиницу;</p> <p>— Анице...{S} Анице!</ |
| дуге пољане, ниска брда, две три вароши и велико београдско небо.{S} Могло је бити око осам час |
| у, олакшавати му везе с оближњом вароши и даљим пијацама, организовати сталну бригу за народно |
| осадило све, он је излазио изван вароши и лутао по околини дуго, до самог мрака.{S} Понекад би |
| Полиција је само дошла, учинила увиђај и очистила њене остатке, гомилу земље и дасака.{S} Сад |
| ба закона, даде оставку на свој положај и премину са скромном пензијом средњешколског професора |
| оте.{S} Њене очи су добијале чудан сјај и упијале <pb n="312" /> се у чипкану кошуљу, у дивна о |
| .{S} Илић је заборављао незгодни случај и своју оскудицу.{S} И они се вратише у варош још весел |
| и радио само оно што воли, да буде свој и припада самом себи.</p> <p>— Новац је чудна ствар, мо |
| љева на руци, па кроз цело тело, да јој и колена задрхте, као кад је читала забрањене књиге.{S} |
| љацима засја електрика пре него што јој и диреке ударише — примећивао би ко у шали. — Пију, јед |
| .{S} Београд се осмејкивао у изненадној и пролазној топлини као старац који се напио добра вина |
| ено име, обузимао га неки флуид, сладак и тежак; у глави му се бркало, срце готово престајало к |
| је општински ћата избријавао подбрадак и расипао комплименте научене из новина.{S} Без успеха |
| седела крај прозора што гледа на сокак и посматрала земљу свога детињства смешећи се љубазно њ |
| е.{S} Ћевапџије изнели роштиље на сокак и задимили, а по зиду извешали кобасице разне дужине и |
| револуције?{S} Поред борбе за опстанак и свеопштег боја, човек схваћа стање мира и слоге, поре |
| а је посете, састанке.{S} Кад би се пак и нашла у друштву, о испитима, при излетима, месним ску |
| од врба промицао је по који сунчев зрак и изливао свој бакар и злато по зеленом бусењу.{S} Радо |
| иборског села чији се отегнути нагласак и говор кроз нос одржавао још после толикогодишњег акли |
| дужи свој нагиб и притиште један кратак и устрептао пољубац.{S} Пољубац не паде на усне, већ на |
| своме ја; то његово ја било је почетак и свршетак свега.</p> <p>Понекад, у његову душу су запљ |
| свога живота, сваки ју је познавао, чак и кровови од кућа чинили јој се да је поздрављају прија |
| у је позавидети многи старији друг; чак и понеки професор није имао те ширине у образовању.{S} |
| њему.{S} Била сам охола, горда, па чак и по мало дрска.{S} Ја сам га одбијала...{S} Какво чудо |
| и о смрти.{S} Било је нечег гробног чак и у кућама, из чијих разваљених вратница и подрума без |
| му је још нешто за дуван, ситан трошак и по коју књигу. <pb n="84" /> Хранио се на кредит, до |
| и одредио му да предаје латински језик и историју Срба.</p> <p>— Зашто латински, господин дире |
| момка.{S} Отац јој је поклонио часовник и ланац, мајка јој наручила дугу хаљину; из суседства ј |
| ионара, који је осуђен као велеиздајник и сад се налазио у Пожаревцу, на робији.{S} Његова жена |
| краћале, зелене панталоне, црвен прсник и капут мрк.{S} Да је то било ново, изгледао би да се у |
| мпатија била је давно оставила домазлук и више се није враћала.{S} Њен дух је тежио за науком, |
| живот одакле си и дошла.{S} Остави пук и друштво нек сами воде своју бригу.{S} Ти ћеш тамо у Ч |
| раљев поступак, схватила га као скандал и поднела оставку.{S} Председник кабинета, који се нала |
| ило јој је хладно.{S} Пребаци један шал и посади се опет крај прозора.{S} Пријало јој је да так |
| Кад би се кола напунила, осећао је са̑м и кретао се без команде.{S} Сирото кљусе, било је болес |
| ће се брак раскинути.</p> <p>— Да чекам и да поновимо целу нашу историју из почетка!</p> <p>— Н |
| темељи, остало је недирнуто.{S} Ја сам и онда то говорио.{S} Али се свет препаде, и ето...</p> |
| а-Митре...</p> <p>— Старински човек сам и ја, па опет кад видим да је нешто боље, што да не рад |
| где су пасла говеда.{S} Сели су у јечам и ужинали.{S} Хлеб је био мек, сир диван, а апетит одли |
| } Часна реч ми је сведок.{S} Ја остајем и понављам...</p> <p>— Не, не, не, Радоје... не, молим |
| другог реда с најпотребнијим намештајем и луксузом: постеља застрвена домаћом тканином и опкоље |
| оја се у тај пар приближавала с Радојем и још неколико девојака. — Знаш ли да си села у вилинск |
| топу ове земље налили смо својим знојем и крвљу, а ми не знамо још колико неисцрпног злата лежи |
| а рушењем, за духовитошћу, за исмевањем и скептицизмом ?</p> <p>Госпођа је истицала пред децом |
| " /> посматра њу и њен венац са жаљењем и као хоће да јој каже:</p> <p>— Тако ћеш и ти свенути, |
| поштено.{S} Стога продужи правим путем и покуша да одвоји стране што су се оснивале на материј |
| обина разноликих вила, окружених цвећем и украсним биљкама.{S} Међутим, онда то беше празно жал |
| љиве речи.{S} А кад би се пренуо сасвим и мислио на њу, на ту плаву девојку, на њене косе, на њ |
| анске штамбиље и датуме.{S} У тим сувим и врелим данима кад никога није било око њега, та су га |
| ала погледом зачуђеним, наивним, благим и жалосним, дубоко уверена да је њен живот био дотле пр |
| њину собу, која изненади младића многим и лепим намештајем.</p> <p>— Газдаричин муж је столар — |
| Виктор Иго га је водио по најсјајнијим и најтамнијим крајевима Париза, Толстој му је откривао |
| његов говор није био окићен социолошким и економским терминима, он није умео ићи у облаке танан |
| црвеном бојом.{S} По зидовима остарелим и новим, запуштеним и очуваним, просу се нека чаробна н |
| зидовима остарелим и новим, запуштеним и очуваним, просу се нека чаробна неранџаста боја, која |
| ца, и остали понешто дужни по умашћеним и у крајевима испресавијаним, дугачким тефтерима њеног |
| за страну.{S} Млади човек потрча за њим и једва га ухвати у једном трњаку.{S} Кад се окренуо и |
| аче дани избројани.</p> <p>Сео је затим и покушао да сврши своје дело.{S} У соби је било тихо.{ |
| ј да ти помогнем око венца — рече затим и посади се поред своје комшинке.</p> <p>Девојке се уда |
| ! <pb n="126" /> А, бога ми, добро учим и речи и превод.</p> <p>Матовић би погледао у свог сина |
| ласи за најдаровитијег човека под небом и помири с оцем.{S} Врати се у Чачак, али не хтеде прод |
| {S} Он је био дубоко заузет самим собом и видео у том тренутку цео свој дотадањи живот као једн |
| , с претенциозном <pb n="311" /> главом и превртљивом душом.{S} Што јој се некад допадало код њ |
| а благонаклоно, климала угојеном главом и пружала руку, пуну јевтиног прстења, у висину младиће |
| и Белу... не бар оном љубављу, чежњивом и стидљивом, коју је дотле осећао према Вишњи.{S} Затим |
| високо, као да је њива засађена смоквом и бадемом.{S} Једна липсала коза вукла се из села у сел |
| и убрзо одби ташту жељу за каћиперством и рече у себи:</p> <p>— Он се вара.{S} Њему треба друга |
| ажан, да она посрну својом хромом ногом и једва се заустави на половини салона.</p> <p>И Чедоми |
| ром мешала се широка жалба за Београдом и младићем кога је тамо оставила.</p> <p>— Што ми не пи |
| } Још цео један свет њихао се под водом и са оним, над њом, стварао чаробно савршенство.</p> <p |
| ла, запљускивала својом пенушавом водом и шапутала јој недопуштене приче, млада девојка заспа с |
| у рамена, <pb n="250" /> испрскан водом и блатом.{S} Године су очврсле његове младићске црте.{S |
| це.{S} Он се диже с клупе, прође стазом и изби на излазак од парка.{S} Ноћ је већ наваљивала са |
| >Она је ишла поред њега лаганим кораком и строга.{S} Њеном пратиоцу чинило се као да ти кораци |
| ед Двором.{S} Ишла је одмереним кораком и гледала преда се.{S} На пола растојања она подиже очи |
| а пољупце као шећерлему, пуцала језиком и тражила још, још, још.{S} О правом животу са стотинам |
| тежио за науком, литературом, политиком и тако нечим, стварима које је слушала, читала на Велик |
| атовићка у пажљивом опхођењу, у слатком и кафи, комплиментима и у киселој штрудли с маком свако |
| рајко!...</p> <p>Застаде, одмахну руком и не заврши реченицу.</p> <p>— Ко би играо крајцарица к |
| агледала у њега, као у чудо.{S} Недељом и празником свет <pb n="174" /> је ишао, место у цркву, |
| ока обала, са црвеном, одроњеном земљом и плаветним венцем удаљених планина у дну.{S} С друге с |
| пуно прописан поздрав, треснувши чизмом и кочећи очи.{S} Куварица је стишавала близнакиње да се |
| азе, зурио дубоко у ноћ у неподгрејаном и полуосветљеном ћилеру какве сиротињске кафанице, где |
| знао користити том њеном слабом страном и, кад је потребно, уразумити размажено дете.{S} Али, И |
| огунђао би Матовић кроз нос с природном и инстинктивном грубошћу у гласу, кад је Илић улазио у |
| бром апетиту, звали једно другог именом и презименом, певали револуционарне песме и ишли на тре |
| .{S} Све је то озбиљно.{S} Вашим именом и угледом јамчићете за исправност својих поступака.{S} |
| зом: постеља застрвена домаћом тканином и опкољена везеним јастуцима, орман од лажне ораховине, |
| ао <pb n="293" /> са једним варошанином и ударио га тако страшно ножем у трбух да га је послао |
| ма, Зарија је лутао по живом, ироничном и борбеном Београду са изгледом залуталог пустињака.{S} |
| т иде, брже него што се мисли, а са њом и сва могућност да будемо срећни.</p> <p>Дрхтећи, Вишња |
| ла провела готово цело детињство са њом и њеним братом, Радојем.</p> <p>Златарев син је био неш |
| срце ту опасну гљиву, а заједно са њом и слику младе Чачанке.{S} Хтео се бацити блатом на све |
| Плаве и модре врвице њихале се пред њом и око ње.{S} У уста јој је навирало једно слатко пиће, |
| кете.{S} Девојка га је слушала с пажњом и, у исти мах, са извесним страхом.{S} Она је несвесно |
| спази Илића.{S} Он јој приђе са чежњом и страхом, и после првих поздрава могаде јој рећи тек:< |
| тан дремао у својој кућици, вртио репом и хватао устима муве.{S} Даље, преко разноврсних кровов |
| ојих је састављено.{S} Укротила је гром и разоружала небо.{S} Проблем живота изгледао је врло п |
| кокетовале простачки гримасама, вратом и куковима, и, за један глас више, наручивале мокролушк |
| што је дотле располагао његовим животом и смрћу, па се слободно упућује у варош.{S} После се се |
| неко фино вино, преваре својом лакоћом и сласти, па опију благо, замагљавајући нашу свест и ст |
| измири у себи жену која господари кућом и жену која сматра да је њен позив у животу виши од оби |
| риску стражару преко пута, вијугав друм и низ телеграфских дирека на нашој страни.{S} Колико је |
| о болеснице, да неће одмицати од ње дан и ноћ.{S} А кад оздрави, она ће јој испричати шта се с |
| налазио је масу задовољстава радећи дан и ноћ.{S} Учење му је изгледало најрадије, најсретније |
| зумео?</p> <p>— Да.{S} Ти чекаш, гладан и жедан, награду за твоје философске спекулације, а око |
| о, у бескрај.{S} Ваздух је био провидан и благ.{S} Није се осећало ни најмањег ветра.{S} Све ок |
| вник брака у опште.{S} Он је неприродан и неморалан.{S} Неприродан, јер се у органском свету не |
| нцеларијске слуге, чији је живот празан и пуст колико и она архива коју из дана у дан испуњавај |
| е одиста очајно.{S} Нико није задовољан и нико сигуран.{S} Најако се осећају тегобе од неродице |
| чном предузећу. — Само је тунел затрпан и збрисана спољна постројења.{S} Оно што је најскупље с |
| 117" /> течно, стил му је био популаран и живописан.{S} Кад се каква идеја усади у његову главу |
| о жуборење, њен шум, као уздах простран и благ?{S} Да ли се и теби чини да нас она, кроз ниске |
| срце му изгледало преуско за његов сан и мисли.{S} Поново је почињао да живи.</p> <p>— Је ли, |
| , треба му читаво решење да уђе у дућан и купи какву ситницу, а прелази преко остварених задово |
| је долазио право из срца.{S} Тај пламен и срдачност, која је звонила у девојкином гласу, чинили |
| , између којих се ширио патлиџан, румен и сочан.{S} У низинама виделе се вреже од бостана и кра |
| } Јасно јој је било да он није више њен и да то не може бити.{S} Али се она надала да ће наћи н |
| ишњино место, те биле као један део њен и миле младићу као крајеви раја.{S} Он је брижљиво оста |
| ла вода кроз луле, падала у низак басен и враћала се отуд у виду ниске врло сјајних мехурића.{S |
| ..{S} Пардон, изволи напред — додаде он и склони се у страну.</p> <p>Улица је на том месту била |
| темеље ударили Кеплер и Галилео, Њутон и Декарт.{S} Један од озбиљних млађих философа прокламу |
| о, он би место крста набио на олтар гуњ и опанак.{S} Сад, после двадесет година борбе, он је ви |
| злишној секцији коју је закон наређивао и тражила одлучно да јој се мртвац преда на сахрану.</p |
| ма, па се понекад пребацивао и откривао и оно што је у партији или државној служби сазнао у пов |
| јима и људима, па се понекад пребацивао и откривао и оно што је у партији или државној служби с |
| е не брине, оставио листу на сто, легао и заспао.</p> <p>Мисли му поново скренуше у родно место |
| загрлити писмоношу који би му га предао и пољубити сто своје собе где би га нашао.{S} Он је сач |
| е и уништити таште човечје спомене, као и многима другим.{S} И млади човек осети се крив што уз |
| тренутку, наго и покривено платном, као и Вишњино, почивало на мермерном столу у хируршкој двор |
| ћу, врло срећни...</p> <p>Али Илић, као и сви људи који траже од своје судбине више него што он |
| издржавање све док не свршиш школу, као и мени удовички ужитак.{S} А кад свршиш школу, шта ће т |
| боле и умре.{S} Овај народни борац, као и многи други, доживео је пред смрт велика разочарења.{ |
| авати породица једног мањег трговца као и једног бољег радника: ништа у њој није давало утисак |
| е се, не бежите од живота; с њим је као и с пливањем; научи се кад куражно оставимо плићаке.{S} |
| алазила једна постеља, од ораховине као и сточић, пространа супружанска постеља, претворена у ј |
| твари су биле дотле далеко од Вишње као и сибирска поља.{S} Оне су је одмах заинтересовале, оду |
| ко прошла, изгубила се у провинцији као и у његовом спомену.{S} Што је онда толико наваљивао да |
| такође из бољих кућа, а поквареном као и он, можда горе него и он.{S} Две близнакиње узимале б |
| т приказа му се тада исто тако лако као и тај сан за идеалном драганом: он је био само сиромаша |
| гао је личити на друмског механџију као и на митрополита, да није око његових сувих уста, око т |
| је послао на онај свет, па после умакао и успео да пребегне у Турску.</p> <p>Илић стиже доцкан |
| денице, да је изгубио све што је стекао и пред смрт сачувао једва оно мало што му је од оца ост |
| е ширине у образовању.{S} Он је то знао и није се чудио: он <pb n="19" /> је себе већ тада прог |
| војска по ђачким зборовима, где се драо и скакао на први знак <hi>вође</hi>.{S} Потписивао је р |
| те мајке, коју су изморили кућни посао и честа рађања, од те вароши која дрема на пригревици у |
| улицом, гледао право све што је сретао и није видео ништа.{S} Тога дана није се ништа нарочито |
| егла од куће.</p> <p>Њен глас је дрхтао и био искрен.{S} Илић осети извесно сажаљење према тој |
| тив онога за што су уверени да је рђаво и опасно. „Остати на власти" постаје им једина девиза, |
| ој речи — да смо сви, хвала Богу здраво и добро, да јој исто од Бога желимо.{S} Само, кажи, мај |
| д оних простодушних бића која иду право и чија судбина не зависи од њих самих, већ од оних које |
| животарило је, само, искривљено, мршаво и напуштено, на неплодном тлу.{S} Место су ограничавале |
| потмуло по празној одаји као нешто живо и претеће.</p> <p>Он побеже из куће.</p> </div> <div ty |
| мâл суревњиво и забринуто.{S} Суревњиво и забринуто <pb n="69" /> се надао сваког часа лопову к |
| м као мангала, чувао свој мâл суревњиво и забринуто.{S} Суревњиво и забринуто <pb n="69" /> се |
| нствене умове, а тебе вреба фарисејство и глупост.</p> <pb n="285" /> <p>— Фразе!</p> <p>— И фр |
| ала је живети само за своје задовољство и мислити једино на оно што је пријатно.{S} Свога мужа |
| му је она, отишла затим у министарство и затражила да је поставе за учитељицу.</p> <p>Како је |
| тним обичајима које су створили друштво и ток ствари.{S} Чачак је био њено родно место, град у |
| двориште.{S} По калдрми је играло суво и топло сунце које претходи јесењој хладноћи и влази.{S |
| алу шаку на ту руку, на оно меко, благо и мирно парче пред лактом.{S} После је узе у обе шаке и |
| змаглице, као фине свиле, која је благо и видљиво дрхтала.{S} Плаве боје просипале се на парк.{ |
| гово тело, које је у том тренутку, наго и покривено платном, као и Вишњино, почивало на мермерн |
| а поквареном као и он, можда горе него и он.{S} Две близнакиње узимале би се за руку и излазил |
| но млечно лице белило се.{S} Био је бео и њен врат слободан, маљав, округао као у грлице.</p> < |
| је и Српства.</p> <p>Матовић је доживео и један лични пораз.{S} Саставио је законски пројекат о |
| диван, а апетит одличан; слатко је јео и преслишавао се ко је југ, а ко је север.{S} И доцније |
| омену на младића који ју је некад волео и кога би она могла волети страсно и одано.{S} Јасно јо |
| положај према тој девојци коју је волео и која га воли, према другој девојци чије поверење изиг |
| укама, у гомилу осталих, дигнуо се брзо и отрчао у варош.{S} Срео би тада овог или оног друга.{ |
| <p>И сви троје су тако веровали у брзо и потпуно помиловање Јованово да се његово присуство го |
| су радикални клуб.{S} Међу овима је био и Чедомир.</p> <p>Вишња пак остаде даље на барикадама.{ |
| за свој нови терет.{S} Међу њима је био и арап.{S} Носио је и сад главу оборену и климао десно- |
| чевине, те са сумом коју је отуда добио и кредитом од Управе Фондова сазида лепу кућу у једној |
| више сунца.{S} Понекад би се заборавио и жалио што није више учио школе.{S} У то доба била се |
| само може бити.</p> <p>Радоје је радио и ван своје радње.{S} Основао је велосипедско друштво, |
| стално без марјаша, матуру није положио и похађао је Велику Школу као ванредни слушалац.{S} То |
| бриге за личну будућност, он је мислио и на будућност Србије.{S} Његово биће и његова земља би |
| у намери да хајдукује, али се ту оженио и окућио.{S} Илићев деда, који се такође звао Чедомир, |
| но.{S} Опијао се њиховим фикцијама, пио и даље тај опасни напитак који му је убијао сваку самос |
| и се извалио поребарке на фотељу, пушио и очекивао кафу.{S} Понекад би читао новине, а кад њих |
| па опет слетала, и крештала свеједнако и јогунасто.{S} У једном тренутку сунце разби облаке.{S |
| љуљашци, о Сокином прстену.</p> <p>Тако и сад, весеље је плануло неочекивано, још док су се сас |
| гледа како зора свиће.{S} Нешто велико и утешно долазило јој је из тих коњских ногоступица и р |
| На што онда љубав кад се рачуна колико и лањски снег!</p> <p>Мајка се не усуди да обнови преко |
| н их је волео готово исто толико колико и њу саму.{S} Он је био кадар загрлити писмоношу који б |
| уге, чији је живот празан и пуст колико и она архива коју из дана у дан испуњавају.</p> <p>У то |
| би, нешто јаче од ње, непознато, дубоко и фатално, нешто што је наваљивало на њу као ветар, гуш |
| ешто скривено, топло, незнано, а широко и пространо као свет.</p> <p>Девојка поче да размишља х |
| ми је, мајко.</p> <p>— Хоћеш ли слатко и воду?{S} Сад је девојка дошла са бунара.</p> <p>Не че |
| фе, па онда с њим разговарао на дугачко и на широко о примени електрике, трудећи се да га своји |
| постеље на други.{S} Било јој је тешко и пријатно.{S} Тешко, јер је осећала нешто ново у себи, |
| је ишао поред ње, слушала је радознало и жудно његове речи... речи школованог човека, које пот |
| воме срцу.{S} После се трже брзо, нагло и одби.</p> <p>— Не, не могу.{S} Журим се.</p> <p>Осећа |
| себе, те је веровао да би с њим трпело и све друго: његови ближњи, друштво, држава, човечанств |
| на липсала коза вукла се из села у село и процењивала се наизменично пред разним комисијама док |
| тила.{S} Црвенила се, гледала га весело и смешила се.{S} Њени зуби сијали су испод румене, свеж |
| Београда, бога ми — рече при том весело и махну руком кроз ваздух.</p> <p>Узеше топчидерски тра |
| уста <pb n="132" /> се спојише.{S} Тело и тело приби се.{S} Руке се укрстише.{S} Они осташе так |
| кроз прозор.</p> <pb n="159" /> <p>Тело и душа су тако уједињени и збркани у нама да упркос леп |
| о више за нас, нисмо више деца.{S} Било и прошло.</p> <p>Он покуша још једанпут.{S} Она затвори |
| трала је за кривицу.{S} Стид ју је било и од самог Илића, а ради њега и ради својих родитеља, о |
| постеље, груди дрхтале, тело се знојило и под кожу јој подилазили непријатни жмарци.{S} У соби |
| е неизлечиве болести, па ипак се силило и хтело да сакрије своју немоћ.{S} Упрегнуто <pb n="298 |
| местима пробијала је Морава то зеленило и текла преко плићака, испод подривене обале, кривудала |
| широка ливада, јаки мириси, па то коло и све враџбине којих је пун њен крај, бунили <pb n="218 |
| , тако распремљена с јастуцима унаоколо и широком простирком пиротске израде.{S} Према постељи, |
| косу; посебно је истицала очувано грло и потиљак ћилибарске боје.{S} Кад би је човек видео прв |
| и пут, а нарочито кад је на пољу светло и благо време, она је мислила на протекле догађаје са м |
| дучија, одсуство здравог морала, расуло и нерад, то су главне одлике данашњег народног живота.< |
| даљег живота, а што би хтели да сазнамо и улепшамо као у бајци.{S} Јесења ноћ ју је опијала, сл |
| ање ствари, отварала поново очево писмо и читала га бог зна који пут.{S} Реченица о Радоју допа |
| познаници.{S} Знају је не само људи, но и мртва природа: куће, улице, камење.{S} На сваком углу |
| јчица, код које се чежње развијају рано и, у толико јаче, у колико је њено тело трошније.{S} Да |
| олико?</p> <p>Вишња задрхта инстиктивно и не одговори ништа.</p> <p>Другарице избише на Теразиј |
| шине у атмосфери, на Сави се, изненадно и нечујно, подигне један стуб водене паре, па, вртећи с |
| или ћурче на подварку.</p> <p>— И једно и друго — одговарао је старац на постављено питање. — Н |
| <p>— Али?</p> <p>— Одвратно је и једно и друго кад није искрено.</p> <p>У том разговору појави |
| а, организовати сталну бригу за народно и сточно здравље, појачавати принос у пољопривреди увођ |
| о се допасти целом свету, па следствено и његовој жени.{S} У противном, глупости које треба осу |
| посматрала га весело, готово безазлено и у исти мах несташно.{S} Бела је имала бело лице с кож |
| з хаљина у нереду провиривало је румено и бело грло.{S} Руке је забацила.{S} Наслонила се цела |
| ио још млад, у добу кад се пише искрено и поштено.{S} Стога продужи правим путем и покуша да од |
| ицу кондуктерову који је стајао укочено и озбиљно с бичем у руци.{S} Споредна капија на Двору з |
| јој као кифла.{S} Нешто мирно, спокојно и задовољно дисало је из целе њене појаве.</p> <p>— Ти |
| .{S} Живот јој је текао готово спокојно и монотоно, као оближњи поток, што је милио поред школс |
| своје шарене главе, брујале једва чујно и као да су јој давале неки знак, звале је к себи.{S} Т |
| на га је избегавала свеједнако, намерно и пркосно.{S} Остајала је у салону тек кад има још неко |
| једног дана срећна мајка, проживи мирно и корисно свој део живота и, кад дође време, заспи вечи |
| у и усамљену.{S} По стази је било мирно и топло.{S} Једна црвена буба трудила се да се успење у |
| {S} Имао је на себи плишано одело, црно и опшивено свиленим испустом.{S} Ципеле су му биле потк |
| олео и кога би она могла волети страсно и одано.{S} Јасно јој је било да он није више њен и да |
| енутке, пила њихово опасно пиће, свесно и прибрано, као пијаница по занату.{S} Она је сматрала |
| !...</p> <p>И она је загрли опет присно и свесрдно.</p> <p>Између живота у девојачкој школи и с |
| тани, Чедомире — говорила му је жалосно и нежно. — Ја ћу то изгладити.{S} Мајка се не сме мешат |
| аве, намрштених обрва, присебан потпуно и спреман да прими што има да дође.{S} На отвореним вра |
| ладене донеси.</p> <p>Дечко устаде лењо и, клатећи се с ноге на ногу, упита с врата:</p> <p>— А |
| живот, они често имају љубави за добро и изврсних намера.{S} Али, њима је нови живот убризгао |
| си уморнија — одби он. — Мени је добро и на столици.</p> <p>У труду да задовоље што више једно |
| тирка коју је газдарица купила ту скоро и сва срећна унела га у ову собу.{S} Простирка је била |
| {S} Он не пази на спољашњост; па кад то и чини, ради у супротном правцу: пушта браду, чупав је, |
| о од своје жене да седне за кујнски сто и једе што прво дохвати.{S} Али му је то задовољство ре |
| књигама.{S} Седао је поново за свој сто и настављао своју расправу.{S} Неодређена слава би опет |
| це и кучине! — понови девојка јогунасто и искрено. — На што онда љубав кад се рачуна колико и л |
| а је одредила свакој звезди своје место и пут којега се мора држати.{S} Измерила је сунце, прон |
| хвале за младог чиновника.{S} Тако исто и сестра.{S} Само, рекле су му, тражи десет хиљада дина |
| тивуречности.{S} Она се питала још, што и они који су старији <pb n="48" /> од њега, они од кој |
| де то даје тешко сакрити или најзад што и најмања љубавна авантура може имати врло тешких после |
| арица из пансионата.{S} Идеал му је што и свака комедија.{S} За њега не постоје науке, него Нау |
| спазио понос који страда, а можда нешто и неповерења.{S} Он јој је онда прилазио.{S} Она му је |
| отац имао муке док је ту кућу подигнуо и очувао.{S} Колико труда, колико брига, колико уздаха |
| вати у једном трњаку.{S} Кад се окренуо и пошао ка својој другарици, она је стајала сама у зрак |
| губица, у лепу долину, где је било тихо и без људи. — Сваког секунда она односи по читава блага |
| це испод прозора, овај је дом чинио леп и отмен утисак у гомили других рабатних кућица, које су |
| о који сунчев зрак и изливао свој бакар и злато по зеленом бусењу.{S} Радоје је одбијао кратке |
| уљи.{S} Носила је један велики формулар и молила га да јој то испуни, јер, каже, жандарм јој на |
| ани, неколико министара, један милионар и тако даље, веле, да су прошли кроз две собе из којих |
| тле.{S} Тек што му се учини да се Овчар и Каблар завијају неком маглом.</p> <p>Друштво их је зв |
| ј згради, чије су темеље ударили Кеплер и Галилео, Њутон и Декарт.{S} Један од озбиљних млађих |
| ду, чупав је, аљкав, носи умашћен шешир и уздигнуту јаку.{S} Он је слободоуман, бар у теорији.{ |
| пред другим.{S} Чедомир је скинуо шешир и нагнут лако, очекивао да му девојка пружи руку.{S} Он |
| полако врата, промоли главу кроз отвор и несташно додаде:</p> <pb n="137" /> <p>— Како је лепо |
| ији и борби са властима, стари професор и његова жена нашли су увек могућности да задовоље Бели |
| ај, као заставу, брисао нос на сав глас и хвалио одличну кујну своје жене.{S} Кад би му, и поре |
| њу као њен крвоток.</p> <p>Радојев глас и, час немо а час гласно, запљускивање домаће воде утиц |
| рану свога новог познаника, подиже глас и рече изазивачки својој другарици:</p> <p>— Он ме саве |
| н испада врло неповољно по твој прогрес и човечанство.{S} Ти си непријатељ, не знајући толико љ |
| у корак у напред.</p> <p>Остави рукопис и погледа тужно кроз прозор.</p> <p>Напољу су радници о |
| иштва.{S} Газдарица је имала жилав врат и пупаст трбух.{S} Рекао јој је да се не брине, оставио |
| у стопу, нешто хладно дува за њен врат и један тајанствен глас јој шапће страшне, неразумљиве |
| {S} Око ње су ситне куће на један спрат и механе за сељаке.{S} Та црква је једини сведок да је |
| аслужују да на њихове хумке долази свет и молитве чита; међу најлепшим именима њихово име је на |
| а бежи општим људима: да благо ти будет и да долгољетно поживиш на земљи...{S} Да постоји рај с |
| невидљивих препрека спречава њихов лет и оне ће пропасти тако, остати маторе девојке, умрети к |
| /head> <p>Вишња је оставила универзитет и отишла за учитељицу.{S} Случајно је добила добро мест |
| кратка.</p> <p>— Срце ми хоће апстракт и апсурд, моја мисао недостижне висине...</p> <pb n="17 |
| раду није било сазидано: све сам цемент и камен, темељ широк неколико хвати, а врх од зида као |
| и из вида.{S} Јер наш свакодневни живот и ми сами налазимо се у уској вези и солидарности са зе |
| а опију благо, замагљавајући нашу свест и стварност.{S} Илић је писао о ситним догађајима, проч |
| критете.{S} Ти очекујеш предусретљивост и величанствене умове, а тебе вреба фарисејство и глупо |
| ост шешир од сламе.{S} Па ипак, младост и здравље чинили су од ове тоалете њен најлепши оквир.{ |
| другим путем, камо су их водили младост и лепо време.{S} Дан је био један од оних жарких дана у |
| што је тада у Београду била још реткост и што јој сврати пажњу.{S} Она позна да је то државни ф |
| полети уз воду, промакне гвоздени мост и изгуби се негде око оскудног зеленила на острву Циган |
| е истицала пред децом младићеву ученост и говорила:</p> <p>— Угледајте се на господин-учитеља.{ |
| чиста као кап росе, и чекала будућност и изабраног мужа; чекала их стрпљиво, хладно, као да ни |
| е, утехе, буне; њихова вера у будућност и сопствену вредност уносила му је у крв пенушаво одуше |
| мислима.{S} Храбро је сносила садашњост и чекала нешто друго... будућност, како се то једном ре |
| примећивао се кров варошке цркве, прост и достојанствен.{S} Све беше лепо, као дотле.{S} Тек шт |
| } Проблем живота изгледао је врло прост и јасан.{S} Дарвин је дефинисао природне законе тако си |
| војка ступи напред.{S} За њом пође Илић и осмотри је целу.{S} Видео је сад јасно што синоћ у мр |
| Има много ствари <pb n="297" /> на небу и земљи, Хорацио, о којима нема појма твоја философија" |
| ово преко дворишта, упадне у своју собу и зарони зајапурено лице у хладовите јастуке своје пост |
| <pb n="76" /> Стаде посматрати ту бубу и мислити... ко зна на кога!{S} На државни удар... на п |
| огледалу.{S} Затим се дохвати за главу и растрже плетеницу.{S} Плава, свилена коса се просу ка |
| ћутке, с кишобраном натученим на главу и изгледао као сенка.</p> <p>Вишња се стресе.</p> <p>Он |
| ће се написати.{S} Затим, подиже главу и задржа је тако уздигнуту цело време, дајући утисак не |
| свршиш школу?</p> <p>Каја подиже главу и погледа своју другарицу расејано.{S} Чудила се томе п |
| ашљиво у младића, па после спусти главу и доврши као по дужности : — Наша модерна жена изостала |
| овори.{S} Причајући био је дигнуо главу и гледао у небо.{S} Девојка је опет посматрала рит, Дун |
| слуша мужа.{S} То му се увртило у главу и није хтео за длаку попустити, као да би се огрешио о |
| његове косе.{S} Она подиже његову главу и гледаше га кроз сузе, као да га је жалила, као да је |
| лежим идеје које лутају кроз моју главу и изгледају ми сјајне; кадгод, чини ми се, успем, и тад |
| јену и потпуну.</p> <p>Илић погну главу и спреми се на пљусак грдњи.</p> <p>У том тренутку, дев |
| еца.{S} Она се предомисли, окрену главу и продужи даље.</p> <p>Имала је утисак као да лута по н |
| , рече девојци:</p> <p>— Захвалите Богу и идите те се одморите.{S} Опасност је прошла.{S} Госпо |
| у том тренутку скидају букагије с ногу и нуде за министра... на професорову ћерку, око које ће |
| а шеснаест година, храмала на леву ногу и којој су њено необично име — име професорове мајке, с |
| виделе се коњушнице, станови за послугу и једно изврнуто буре.</p> <p>Кад прође поред те капије |
| ики џбун јоргована надвишавао је ограду и пружао своје гране, са широким лишћем, ка улици и сун |
| своју сопствену срећу, социјалну правду и уједињење Српства.{S} Тражио је слободу у вери, књиже |
| волео слободу, желео добро своме народу и имао стила у чланцима што их је писао по опозиционим |
| око себе, као човек који губи равнотежу и тражи да се за шта ухвати.{S} Жабе су крекетале, попц |
| ставила неку своју познаницу на пролазу и продужила пут с њом.{S} Било му је јасно да га Лазаре |
| аде на усне, већ на ону румен по образу и остави младићу утисак глатке коже и нечега чистог.</p |
| им шеширом, подгрејавати бајке о миразу и излазити недељом на пиво.{S} Место паланке и њеног гл |
| арци и старице тапшу рукама, одобравају и буне још више, па се, после, годинама прича како су с |
| законодавна власт сукобљавају, укрштају и изопачавају, место да врше функцију прописану законом |
| најдубље тајне свога бића, оне се крију и од сопствених очију, и обујме нас тек кад нас, као не |
| а.</p> <pb n="13" /> <p> Он узе кајсију и, нехотице, начини девојци један комплимент:</p> <p>— |
| чију, уздрхтале браде, згрчених прстију и с грозницом по целом телу.</p> <pb n="96" /> <p>Шта с |
| оново диже и укочено гледаше посну боју и редове штампаних слова, која су расла, дебљала, удвај |
| ноћи са свим ужасима који се појављују и онима који се нагађају.{S} Вишња се уплаши и викну св |
| е уски јастучићи, где се жене налакћују и разговарају преко улице.{S} На сред вароши уздиже се |
| итању</hi>.{S} Зауставише Илића да чују и његово мишљење, и позваше га <hi>код Пеливана</hi>, б |
| ради нешто у кујни.{S} Ухвати за кваку и изађе.</p> <pb n="305" /> <p>— Арапе! стрвино! гаде! |
| днесе, па се предомисли, зовну служавку и предаде јој што је имала у рукама.</p> <p>— Збиља, ја |
| жђем суревњивости, они улазе у политику и губе своје илузије.{S} Тесногруди, амбициозни, напрас |
| то пропињући се на прсте, и грдио мајку и сестру: <pb n="7" /></p> <p>— Та остав’те човека!...{ |
| ре од дасака, обојене у српску тробојку и с дрвеном јабуком на врху.</p> <p>— Шта му је то сад? |
| че младић, наднесе кишобран над девојку и додаде:</p> <p>— Допусти!</p> <p>— Није потребно, Или |
| S} Две близнакиње узимале би се за руку и излазиле на улицу, па шврљале око гомиле песка, кафан |
| испрекидана часовитим држањем под руку и по којим пољупцем... пољупцем брзим, кратким, недоврш |
| вечери да је Илић запросио Белину руку и да је она, као мајка, дала свој благослов, па је погл |
| еним драганом.{S} Она је седела у Чачку и стално чекала његов одговор.{S} Дани су јој пролазили |
| еди, па и отац, намрштених бора на челу и изразитих усана.{S} Свако од њих знао је наћи по коју |
| S} Кроз неколико месеца свршићете школу и постати јаван радник.{S} Стало вас је скупо док сте д |
| > <p>— Он ме саветује да продужим школу и ступим на философију.{S} Ја сам се решила.{S} Девојач |
| ће мрзети <pb n="49" /> девојачку школу и да ће пред Чедомиром прокритиковати његове идеје.</p> |
| На глави је имао качкету, пушио на лулу и бријао бркове.{S} Да се није знало чији је син, узели |
| да покаже како је права срећа за земљу и Матовића што је она његова сапутница у животу.</p> <p |
| еве, односи <pb n="70" /> најбољу земљу и прети да једног дана збрише целу варош.{S} Међутим, о |
| гости зову <hi>Стрика</hi>, па по њему и његову гостионицу: <hi>код Стрике</hi>, те јој је то |
| ="93" /> <p>Шетали су по школском трему и чекали да се отвори библиотека.{S} Распуст се приближ |
| По који зрео кестен лупио би о калдрму и измамио уплашен узвик у пролазница.{S} Београд се осм |
| зе.{S} Младић је куцао штапом о калдрму и гледао преда се.</p> <p>— Узми га кад ти се допада! — |
| ско окружавале Чачак.{S} Обрасле у шуму и бујад, оне су дизале озбиљно своје врхове украшене чи |
| , Илић је, безмало, мрзео своју драгану и веровао да га она мрзи.{S} Сваки њен покрет који није |
| гало бар да извести своју бившу драгану и уштеди јој муку од сазнања, наглих и из друге руке.{S |
| дјела твоја.</p> <p>— Сад копају брану и јаз.{S} Притиснуо радник, мила мајко, као мрав.{S} Се |
| .{S} Место тога, он је прионуо у дућану и лепо помогао старом Остојићу.{S} Како кујунџилук није |
| би предузео.</p> <p>Избегавао је једну и другу девојку.{S} Радио је за испите више него што је |
| ним обзирима, онај који воли једну жену и осећа је поред себе живу, пада у грозницу пожуде.{S} |
| евојка која је обећавала практичну жену и срећну мајку.</p> <p>Њена другарица, напротив, била ј |
| ену, велику, одраслу, снажну, развијену и потпуну.</p> <p>Илић погну главу и спреми се на пљуса |
| авој униформи, држали су пушке о рамену и бленули неодређено у празнину улице.{S} Кроз широм от |
| S} Он провуче прсте кроз кике на темену и управи поглед прозору, као да је хтео себи дати рачун |
| а улици и сунцу.{S} Илић се ипак окрену и погледа у војнике, у њихове дрвене стражаре, па онда |
| и арап.{S} Носио је и сад главу оборену и климао десно-лево.{S} Чедомир задрхта.{S} Та кљусина |
| и се на једну клупу, коју угледа празну и усамљену.{S} По стази је било мирно и топло.{S} Једна |
| потрча тамо, посади се у његову средину и стаде растресати набрано цвеће.</p> <p>— Јаој, црна, |
| ка пијаница.{S} Тако је пре неку годину и свршила: једног јутра се срушила.{S} Никоме није пало |
| одељења.{S} У једном су наместили кујну и собу за примање, а од другог су начинили своје собе з |
| ђим чиновником из суда, те их позва, њу и Милеву, да изађу у шетњу до варошког парка.{S} Било ј |
| да је гледа, <pb n="222" /> посматра њу и њен венац са жаљењем и као хоће да јој каже:</p> <p>— |
| амо иза Рудника ради на свом образовању и спрема се да буде велика и мила сарадница на препорођ |
| светити.{S} Сељака треба научити читању и писању.{S} Треба га увести у тајне нашега доба, где ч |
| јеш.{S} Ти си се спотакао о прву сметњу и сад очајаваш.{S} Не треба бити тако осетљив на неприл |
| друм за Обреновац, нашли су једну клупу и сели да се одморе.{S} Место је било као створено за с |
| Лепо се носио: зими астраганску шубару и капут од параћинског штофа, <pb n="55" /> а лети слам |
| аховине, талијанска династија на дувару и умиваоник од лима.{S} Под је покривала нова простирка |
| ало дима, те се закашља.{S} Баци цигару и рече презриво:</p> <p>— Не, нисам ја за дуван!</p> <p |
| одломиле грану од трешње, па тако беру и једу.{S} По кафанама се чуо жагор.{S} Деца се враћала |
| оћне паре блуделе су већ кроз атмосферу и покушавале да завију у помрчину разгранате врбе по об |
| и ми ћемо проћи цео наш живот у немиру и свађи.{S} Ми живимо у земљи уситњеног демократизма и |
| прозори на здањима и чатрљама, на Двору и болници, запламтише живом црвеном бојом.{S} По зидови |
| одне шапутала по породицама ближе Двору и министарским канцеларијама.</p> <p>— Краљ се верио! — |
| превучене кожом.{S} Бела приђе прозору и отвори их обадва.{S} Чедомир је сад могао боље видети |
| та, одушевљавајући се, па падао у ватру и грмео.{S} Онда није штедео никога: свога оца ни предс |
| је ишао, место у цркву, горе у клисуру и дивио се како се стене секу...</p> <p>— Као сир!</p> |
| толова, по суседним авлијама, као да су и оне хтеле побећи од куће.{S} У салону су остајали сам |
| стакло, спречава њихов лет.{S} Такве су и жене које примами сунце слободе.{S} Оне му полете, бе |
| населио његов прадеда Илија, по коме су и име добили.{S} Све што је Чедомир знао о овом свом пр |
| ршеним. <pb n="42" /> Међу њима били су и Вишња и Чедомир.{S} Преко зиме виђали су се овда-онда |
| па кад би писмо свршио, написао адресу и залепио завој, дубок, сладак уздах отео би му се из г |
| о укопним друштвима, трансвалском рату и, за добре паре, кадиле владу.{S} Истина, Радоје није |
| лић није имао никаквог искуства о свету и примењеној философији.{S} И он је личио на оног класи |
| што се чиниле будућем министарском зету и питао се ћудљиво како ће се то све свршити.{S} Дотле |
| ма, бацакала ноге, окретала се у балету и тражила очима Чедомира да му пошаље пољубац.</p> <p>В |
| вене обале, кривудала по широком кориту и губила се на хоризонту као разастрто платно од сребра |
| , али то је само допуњавало њену лепоту и говорило да је она од оних простодушних бића која иду |
| аком даху и покривала божанствену бисту и њене две забрањене руже.</p> <p>— Са своје стране — п |
| је нашла школу по плану, уређену башту и колегиницу, једну стару девојку, по имену Аница.{S} Л |
| нежност, за пожртвовање, за праву срећу и прави бол.</p> <p>— Што не бријеш бркове ? — рекла му |
| а, прочитаним књигама, о Зарији Ристићу и о великим врућинама у Београду.{S} Ипак, пишући о тим |
| риметити кад је ушла с Чедомиром у кућу и кад су толико остали на само.{S} Она је полагала на м |
| S} Дочекао га је с одмереном љубазношћу и одредио му да предаје латински језик и историју Срба. |
| ака материја дрхтала је при сваком даху и покривала божанствену бисту и њене две забрањене руже |
| а, нема, збуњена, укочена, бледа у лицу и мртвих, опружених руку.{S} У глави јој је било празно |
| о узалуд, наслони се на дрвену држалицу и изгуби се, гледајући тупо у воду.{S} Мртвачки сандук |
| наиђе звиждућући, загледа се у пијаницу и рече му озбиљно:</p> <p>— Ти излазиш из Здрављака? — |
| .{S} Војсци је наређено да чува границу и, под претњом смрти, да не допусти краљевом оцу улазак |
| /p> <p>Лупну пркосно песницом о песницу и понови:</p> <p>— Богаљ, богаљ, богаљ!...</p> <p>Она ј |
| ећи, Вишња је гледала у своју другарицу и није речи могла рећи.</p> <p>— Удај се, слатка Вишња, |
| о се места за једну постарију наслоњачу и један сточић, препун четака, четкица, флакона, кутији |
| из.{S} Задржали су се неко време у Бечу и Минхену.{S} Савете, којима су их обасули у Београду, |
| >Доиста, салон је блештао у новом плишу и свежим бојама.{S} Само је био незграпан са својим вел |
| па намаче качкету на чело, распали лушу и, одмерено, упита:</p> <pb n="65" /> <p>— Па зар ниси |
| е.{S} Ипак се није могао одлучити одмах и решење је остављао од данас до сутра.</p> <p>— Сутра. |
| је рпа исписаних страница.{S} Скупи их и стаде прелиставати да уђе што боље у предмет.{S} Он и |
| >Тада се сети великих планова Радојевих и целог његовог говора на Моравиној обали.{S} Погађала |
| што су је другарице, ћерке чиновничких и осталих такозваних угледних београдских кућа, зависни |
| ну и уштеди јој муку од сазнања, наглих и из друге руке.{S} Он ју је жалио.{S} Погађао је шта ћ |
| увелико развила борба између школованих и нешколованих чиновника, те је рачуноиспитач мислио да |
| тава.{S} Дућан му пун будилника, зидних и џепних часовника, па све куца и ради, као да у радњи |
| учмалости, од многих државних, окружних и општинских дажбина.{S} Свет даје и последњу цркавицу, |
| године, дубоких, угаситих очију, мирних и бистрих као извор у планини.{S} Њена глава је била пл |
| м. неком концерту, где хиљаде пријатних и хармоничних гласова звоне око нас.</p> <p>Бела је сто |
| штинске липе бацају густе сенке око њих и заносе главу својим тешким мирисом.{S} Стога се она о |
| је сазидана да буде уточиште свију њих и да се сваком члану породице нађе на невољи.{S} Али мл |
| тица се изви над Дунав, одлете у ваздух и више се не врати.</p> <p>— Жао јој је било свога живо |
| ња била изузетак.{S} Она је одржала реч и дошла тачно.{S} Баш кад сказаљке на сату једне оближњ |
| као хоће да јој каже:</p> <p>— Тако ћеш и ти свенути, неудата, остављена.</p> <p>То је ос зујао |
| дног дана твоја срећа допусти да мислиш и на оно што је прошло, сети ме се по ономе што је лепо |
| од његовог прадеде голаћа, а можда још и даље, од предака којима имена није знао, а који су мо |
| ума и кутијом палидрваца, обилази варош и пали општинске фењере, истакнуте на тробојним дирецим |
| </l> <l>Имала си срце насмејано,</l> <l>И главу си оборила младу.</l> <l>Ко̑ одговор на сву љуб |
| l> <l>Само има до две вите јеле.</l> <l>И под јелом заспала девојка.</l> <l>Под главом јој сноп |
| сну:</p> <p>— Чедомире, узми ме!</p> <p>И стропошта се на тле.</p> <p>— Колегинице ? — чу се гл |
| </p> <p>— Не, нисам ја за дуван!</p> <p>И Илић се смејао.{S} Њихови се осмеси сусретоше, њихова |
| ..{S} Сећаш ли се наше школе!...</p> <p>И она је загрли опет присно и свесрдно.</p> <p>Између ж |
| најлепши врт.{S} А тамо даље...</p> <p>И Радојев поглед изгуби се у планине које су са запада |
| уби ме опет... пољуби, пољуби...</p> <p>И Чедомир притиште један пољубац на насмејане усне, кој |
| на̑!...{S} Све је ту написано...</p> <p>И пружи му једно парченце хартије које није било веће о |
| се заустави на половини салона.</p> <p>И Чедомир устаде.</p> <p>Њихови се погледи сусретоше.{S |
| стења, у висину младићевих уста.</p> <p>И породица је седала за сто: у врх стари господин, с не |
| док се мој ћаћа пусти с робије.</p> <p>И сви троје су тако веровали у брзо и потпуно помиловањ |
| ак; сваки сталеж има своје муке.</p> <p>И онда, Вишња није волела много прост народ.{S} У њему |
| при улазу у велеиздајников стан.</p> <p>И то није било све...{S} Верио се са њиховом сусетком, |
| а! — одговори младић тврдоглаво.</p> <p>И тако оста.</p> <p>Није Радоје мрзео школу.{S} Вишња ј |
| е и ударци падали су сад обилно.</p> <p>И овог тренутка, арап је чекао да се кола напуне откопа |
| же се наука посисати из прстију.</p> <p>И тада би звао младића у дућан, понудио га да седне за |
| ворила је себи.</p> <p>Али како?</p> <p>И на ово питање она одговори право, не заобилазећи, не |
| о добар као Христос, а мало је људи _ко]и су починили толико зла својим милим.{S} Сети се после |
| ти само два три стиха из средине: ...{S}И мислио тада — Ко зна каква судбина те чека — И зашто |
| {S} Да, ја сам човек из старог времена, иако сам се бунио против њега: брак ми изгледа вечито н |
| усталасана долина Западне Мораве чак до ибарских планина, чије се заокругљене линије назирале у |
| вет!{S} Теби је, без сумње, познат онај Ибзенов јунак, Улфхај мислим да се зове...{S} Келнер, ј |
| м.</p> <pb n="148" /> <p>— Узмите чаја, Иване Јосифовићу —- умиривала га је студенткиња са биол |
| <hi>Љубићске Виле</hi> приређује у очи Ивањдана излет на брање ивањског цвећа.{S} Да пустиш, т |
| на кривим, ломним гранчицама.{S} То је ивањско цвеће, боје као восак.</p> <p>Друштво загази у |
| приређује у очи Ивањдана излет на брање ивањског цвећа.{S} Да пустиш, тето, Вишњу са мном?</p> |
| сузе, преко образа, преко блузе, преко ивањског цвећа.</p> <p>Радоје хтеде јаукнути као рањено |
| !{S} Ове бледе, уздржљиве, свете боје у ивањског цвећа... да ли има шта умилније од његова венц |
| го врат, на белу руку, спуштену лако на ивицу од канабета.{S} Спусти своју уздрхталу шаку на ту |
| о буре зејтина са мерилицама обешеним о ивицу.{S} Око ваге, прекривене плавом, дебелом хартијом |
| из пепела.{S} Боле (!дуго о) га хиљаде игала душевног нестрпљења.{S} Није знао шта да ради од |
| су нас њена крила додиривала, до врелих игала страсти које су му боле и вртеле месо.</p> <p>Дев |
| у најчувенијој светској бањи.{S} Виктор Иго га је водио по најсјајнијим и најтамнијим крајевима |
| ли мање вештине са којом се та комедија игра, човек добија симпатије или антипатије, глас мудра |
| ћи на могућност да се размажена девојка игра жмурке с њим.{S} Најзад се реши да се с њом објасн |
| ко време.{S} Ваљда се девојци досади та игра, те, кад једном закуца на врата и кад рече уобичај |
| удвајала се, одлепљивала се са хартије, играла.</p> <p>— Бедник! — оте јој се узвик.</p> <p>Суз |
| оборен, с лептирастом краватом, која је играла око његовог голог, здравог врата.{S} На глави је |
| е мрак повлачио све јаче.{S} По шору је играла нека сива светлост.{S} Распознавале се коњске но |
| ије волео поверити се.{S} Вишња се опет играла кумаша са Милевом, доцније везла, плела и ћаскал |
| крају.{S} Несигурна мартовска светлост играла се по коњским сапима, по зарђалом блеху од платф |
| што гледа у двориште.{S} По калдрми је играло суво и топло сунце које претходи јесењој хладноћ |
| лба и прекор. — Тако ми ружно стоји кад играм!</p> <p>У очи свадбе, Чедомир изиђе из куће, па ј |
| носити сва она трчкарања, представљања, играња... нарочито играња.</p> <p>— Нећу да ми се свет |
| арања, представљања, играња... нарочито играња.</p> <p>— Нећу да ми се свет смеје: хрома млада, |
| , губио се у читање новина, у пушење, у играње домина с првим кога сретне.{S} Али и ту, у тамни |
| ију, па све до природно намрсканог чела играо један <pb n="116" /> интересантан израз одлучност |
| ња на јеличко вино.{S} Један зрак сунца играо се око гирланда од разнобојне хартије, којим је к |
| румунском двору, као овај глумац што је играо Кина, као овај бакалин што је увозио вагоне кафе |
| адала заводљиво преко лица.{S} Ветар се играо са скутовима њене кратке хаљине и откривао ногу д |
| ом и не заврши реченицу.</p> <p>— Ко би играо крајцарица кад би Младен учио! — насмеја се Бела, |
| е поново погледаше.</p> <p>Осмех је још играо око Вишњиних уста, блед осмех, налик на грч.</p> |
| атно.{S} Свога мужа сматрала је за нову играчку коју је добила и која треба да је поред ње кадг |
| едала као бајка коју му прошлост црта у игри пролетњега сунца.{S} Гледао ју је; у срцу је осећа |
| су се наизменично кретале са девојке на игру сунца на улици, а са сунца опет на девојку, на њен |
| {S} Ако је скупштинска већина хомогена, иде се до отвореног деспотизма, а ако се образује коали |
| запиткивали радознало.</p> <p>— Иде... иде.{S} Биће раније свршено него што смо предвидели — о |
| ки чиновник, шта ти је боље од тога!{S} Иде ти после плата, а кад остариш, пензионишу те, па ти |
| трији више на осећање него на разум.{S} Иде се чак до физике, појављују се гледишта која, ако с |
| ављали, запиткивали радознало.</p> <p>— Иде... иде.{S} Биће раније свршено него што смо предвид |
| после изгубити, остављајући студента да иде својим путевима.{S} Она је била само нешто пролазно |
| разумљиве речи.</p> <p>Избегавала је да иде на универзитет.</p> <pb n="182" /> <p>— Како бих по |
| и Чедомир.{S} Па и Чедомир се дизао да иде, да му се не би приметило што остаје на само са дев |
| није журила, а није, управо, знала куда иде.</p> <p>На неком сату изби осам.</p> <p>Она погледа |
| } Он му је звонио као труба војске која иде у помоћ, као поклич на освету, на буну.{S} Што му с |
| еоград је изгледао као лепа циганка кад иде на бал.</p> <p>Кад изби на Теразије, Илић застаде н |
| ледао својим сопственим очима, како све иде у пропаст.{S}Осети да му се гуша стеже, очи почеше |
| лићевог схватања ствари.</p> <p>— Докле иде та свемоћна слобода? — питала ју је савест, једна с |
| д остариш, пензионишу те, па ти и после иде плата, није много али колико да се храниш.{S} А зан |
| енчана жена човеку са којим живи?{S} Не иде ли девојка, лево од њих, у фабрику тек да се сакриј |
| ши говорило му је да спречи мисао да не иде тим правцем, те је ударао крст на страни на којој с |
| избегнеш, све ти се дешава, ништа ти не иде у корист.</p> <p>Илић погледа зачуђено у своју друг |
| шинисту на пример, али вели, мора да се иде од куће, можда на страну, па су трошкови велики, а. |
| е носе дуго своје хаљине.{S} Понекад се иде у позориште, кад оно у свом путу наиђе на Чачак.{S} |
| дови од земље или емаља.{S} Из кујне се иде у дечју собу, где је Чедомир обично држао лекције.{ |
| з школе, Вишња хтеде избећи да са Кајом иде кући.{S} Али је она не пусти испреда се, и, између |
| у.{S} Тешко јој је било гледати га како иде од куће до куће, те оправља сатове, леми минђуше, п |
| >Кад се решила, искрено се радовала што иде у престоницу.{S} Заборавила је многе раније неприја |
| а дани и године пролазе?{S} Јер младост иде, брже него што се мисли, а са њом и сва могућност д |
| фског излога спази Лазаревићеву како му иде у сусрет.{S} Она је била обучена у хаљине затворено |
| тименталност шипарица из пансионата.{S} Идеал му је што и свака комедија.{S} За њега не постоје |
| сеоске учитељице није био ни њој крајњи идеал.{S} Можда је и она <pb n="39" /> имала жеља, и то |
| ио је сад њен сан, а киселе паприке њен идеал.{S} Те проклете паприке!{S} Шта нису радили њен м |
| ?{S} Слобода, драга, мила слобода, пун идеал тога појма, тако присног свима нама навикнутим на |
| оје је дотле живело пустињачким животом идеала из књига, уживало је сад слатко на пригревици ов |
| сумња у радост која се нуди, непомирљив идеализам, неутољива жеђ за усавршавањем, сви инстинкти |
| о биће што се ни с ким не да да удружи, идеалиста који ради само на крупно; гледајући главну ст |
| те, установљава једну врсту ропства.{S} Идеална веза између човека и жене постоји, за мене, јед |
| ло, све што је кварило хармонију његове идеалне жене.{S} Тако је гледао у врх једног багрена и |
| гући да се реши коју да изабере.</p> <p>Идеални егоист који тражи целокупност своје среће, Илић |
| се тада исто тако лако као и тај сан за идеалном драганом: он је био само сиромашан ђак, без ро |
| {S} Иначе, у свему другом, мењала се ка идеалу који јој је Илић открио, мешала се у друштво мла |
| хватања плитка.{S} Треба храбро поћи ка идеалу нове жене, јер нама требају жене на висини наших |
| популаран и живописан.{S} Кад се каква идеја усади у његову главу, она се тако угњезди да је н |
| г живота.{S} Понекад би га обузела нека идеја, којом би решио једно од многобројних <hi>питања< |
| и се све више у своје књиге и свој свет идеја.</p> <p>Једнога дана, те јесени, заустави га нечи |
| аскању извесне дипломатије, заносила се идејама просвећеног апсолутизма и на народ гледала као |
| мислио шта ће после доћи!</p> <p>У тим идејама свршио је прве две године.{S} О распусту га је |
| променимо своје навике, укусе, манире, идеје.{S} Подпаднемо под њихов утицај.{S} Она постају н |
| због њих променимо своје навике, укусе, идеје, <pb n="40" /> планове, потпаднемо под њихов утиц |
| ће пред Чедомиром прокритиковати његове идеје.</p> <p>Прво је одржала.{S} Нико у школи није мог |
| азови ме како хоћеш.{S} Измењао сам све идеје.{S} Више немам никаквог политичког убеђења, не ве |
| 2" /> <p>Њу пак, одушевљавале су велике идеје.{S} Чинило јој се да је поново рођена.{S} Слободн |
| <pb n="101" /> је ушла у социјалистичке идеје, у борбу против формалистичког друштва, где дипло |
| одгризале сумње у њен јавни рад, у њене идеје, у живот који је изабрала.{S} Али време није било |
| и нов устав, грађанске слободе.{S} Наше идеје иду у сусрет победи.</p> <p>Младић се осмехну као |
| е.{S} Више пута узмем перо да забележим идеје које лутају кроз моју главу и изгледају ми сјајне |
| гнанства прелазило је у неку врсту фикс-идеје, море, мучног лудила.{S} Осећао се истрошен, утуч |
| авања, читала руске књиге и подражавала идејним друговима.{S} Седала је у прве клупе да би проф |
| а пруга.</p> <p>— Ту близу, где понекад идем кад сам са̑м.{S} Има једна историска чесма и добра |
| а се хватали ожиљци.</p> <p>— Добро, да идемо — приста Вишња.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| же она одрешито старој Лазаревићки — да идемо мало у шпацир.</p> <p>Обе девојке узму газдарицу |
| еограду — рече јој Аница. — Хоћеш ли да идемо?</p> <p>Тада се и по четврти пут глог белио, лале |
| ње таласа револуције.{S} Изгледа као да идемо у сусрет новог хаоса.{S} Шта се дешава међу матем |
| у час румену, а час белу.</p> <p>— Куда идемо? — упита га она.</p> <p>Пут се био изгубио.{S} Пр |
| камењене у ћилибару.{S} Ми не знамо где идемо, ми знамо само да смо на путу...{S} Можда све ове |
| а — онда будимо отворени: боље је да не идемо заједно.</p> <p>— Ми нећемо нашкодити једно друго |
| ему веселијем.{S} Ти си волео одавно да идеш у Париз?</p> <p>Младић је погледа расејано.</p> <p |
| вршиш школу, шта ће ти ова страћара.{S} Иди куд те очи воде и ноге носе, па тражи себи девојку. |
| ућицом, где се видела уређена баштица и идилични бунар на точак.{S} Пређоше једну њиву, засађен |
| ноћи.{S} Девојчино срце се опијало том идилом.</p> <p>Обично приђе Милева Остојићева.</p> <p>— |
| Русију с њеним дивљим кнежевима, готово идиотским алтруизмом, са сељацима — светцима, и непрегл |
| рече девојци:</p> <p>— Захвалите Богу и идите те се одморите.{S} Опасност је прошла.{S} Госпођа |
| а је она од оних простодушних бића која иду право и чија судбина не зависи од њих самих, већ од |
| устав, грађанске слободе.{S} Наше идеје иду у сусрет победи.</p> <p>Младић се осмехну као на не |
| еријалног положаја.{S} Њихове симпатије иду неизоставно онима који их фаворизују, помажу, који |
| {S} Затим се упути ка Калимегдану, камо иду, у његовом расположењу, сви који немају своје куће. |
| није напуштала болесничке собе.</p> <p>Идућег дана, кад лекар прегледа болесницу, рече девојци |
| јући несигурно, посрћући готово.</p> <p>Идућег дана, Вишња га нађе на Великој Школи по свршетку |
| } Било је нечег гробног чак и у кућама, из чијих разваљених вратница и подрума без окана био је |
| нису њој десиле, већ их чула из прича, из прочитаних књига.{S} Дође јој да рече:</p> <p>— Шта |
| S} То су људи обично са села или, ређе, из какве пропале варошке куће.{S} Они су још у десетој |
| варош је почињала нешто даље од обале, из зеленила које су састављали ритови, па се постепено |
| аће се журити...{S} А ви, млади човече, из школе ћете ући право у живот.{S} Држава ће вам повер |
| у.{S} Могло се ићи из ходника у ходник, из слушаонице у слушаоницу, с предавања на предавање.{S |
| намерно, с предумишљајем, већ... онако, из људске ограничености.</p> <p>Кућу су реновирали из о |
| ланац, мајка јој наручила дугу хаљину; из суседства је добијала колача, разног цвећа.</p> <p>— |
| збирали: да ли су песма или запевка.{S} Из планинског склопа избијала је река као из неке чељус |
| калдрма.{S} Било је мало пролазника.{S} Из оближње кафане избацише једног пијаницу.{S} Он се до |
| е модерни судови од земље или емаља.{S} Из кујне се иде у дечју собу, где је Чедомир обично држ |
| сула се као талас по њеним раменима.{S} Из хаљина у нереду провиривало је румено и бело грло.{S |
| осталим предметима био већином слаб.{S} Из српског језика је имао стално двојку.{S} Осим тога, |
| то кила, каје соли, гвоздено посуђе.{S} Из одшкринуте магазе ударала је кисела воња на јеличко |
| је мрак, али мало што да је свежије.{S} Из чамовине на прозору цури смола.</p> <p>Пошто је расп |
| дан.{S} Улице се сивиле од прашине.{S} Из њих је била још топлина јаке дневне припеке.{S} Ипак |
| ју.{S} У гимназији је било још горе.{S} Из немачког језика, земљописа, физике, историје имао је |
| окружена мирисавом маглом црне косе.{S} Из ње су светлеле, као две звезде, две хитре зенице, ко |
| еко дана, кријући се тек форме ради.{S} Из вароши се доносиле трубе платна, разне чипке, конци, |
| етвори у вихор.{S} Облак се провали.{S} Из неба осу плаха киша, да се за час начини поток поред |
| и и реке.{S} Воде почеше надолазити.{S} Из горњих места допирали су гласови о поплави.{S} Бујиц |
| {S} Плаве боје просипале се на парк.{S} Из шуме је долазио дах ноћи, мирис боровине, свежина ро |
| пало са скромном суплентском платом.{S} Из штедње су седели код таште, која није пропуштала при |
| кају да захвате што више улице.{S} Роба из дућана гомила се безбрижно по тротоару.{S} По прозор |
| готово све потрошило.</p> <p>Пустише га из затвора.{S} Част му се поврати, али цело његово имањ |
| ко се осећаш у Чачку? — трже се сајџија из ових сањарија.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију без |
| со.{S} Чула се поново она опојна музика из сна.{S} Кроз ваздух су се преплетале оне плаве и мод |
| еког од оних наших неписмених државника из доба ослобођења.</p> <p>— Пиши јој — рече, застајкуј |
| ј соби.{S} У њој се бунила наша девојка из средњег сталежа, бакалинова ћерка, послушно дете пат |
| ије била више Вишња која се појављивала из писама.{S} То је била визија неке немогуће жене, о к |
| дотле живело пустињачким животом идеала из књига, уживало је сад слатко на пригревици ових прис |
| искра инстинкта, која је човеку остала из природног стања — објашњавао је разлог што су зрнца |
| е усне.</p> <p>Сутрадан, Вишња се дигла из постеље нешто доцније него обично.{S} Журно се облач |
| најзад без ње.{S} Како се Каја изгубила из њиховог друштва?{S} Откад су почели шетати сами?{S} |
| јим крилима, девојка се била већ извила из његовог наручја и побегла к вратима од трпезарије.</ |
| појачала се још више откако се вратила из Београда.{S} Избегавала је његов поглед.{S} Пуштала |
| змажена девојка, која се била повратила из првог изненађења, па устурајући дланом своју косу, д |
| као да се нису њој десиле, већ их чула из прича, из прочитаних књига.{S} Дође јој да рече:</p> |
| о код своје куће.{S} Она је била изашла из уског живота, она му више није припадала.{S} Њене ми |
| дног краја Србије на други, отпуштањима из службе, бежањем у иностранство, сваковрсним неправда |
| с њим дуго, озбиљно, о крупним стварима из политике, о народу, задацима Србије као државе и зем |
| одина, парничио се још дуже са сељацима из суседног <pb n="16" /> села око једне воденице, да ј |
| еће тако силно, чудно, као да се доиста из њега излива дах неког надприродног бића.{S} Милева о |
| стала су је у памети само два три стиха из средине: ...{S}И мислио тада — Ко зна каква судбина |
| е нашла Вишња неколико својих другарица из девојачке школе.{S} Међу њима је била и Каја.</p> <p |
| а му је празна сентименталност шипарица из пансионата.{S} Идеал му је што и свака комедија.{S} |
| Лазаревна! — чуо би се у том глас неког из њеног друштва, и она је већ заборављала на свог прво |
| ку, пуна ћутљивог јогунства, наслеђеног из Чачка.{S} Илић се тада јогунио такође.{S} И рат се п |
| Паризу, пун научног оптимизма, донетог из Србије.{S} Доиста, кад се његов дух стварао, природн |
| , није био међу живима.{S} Његов поглед из суморних, мрачних очију ишао је негде далеко, у беск |
| даље, веле, да су прошли кроз две собе из којих се састоји <pb n="85" /> ова чокалиница, и ост |
| се компромитујеш.{S} Куварица види све из кујне.</p> <p>— Куварица не сме да регне — прекину г |
| готово ништа.{S} Требало је почети све из нова.{S} Али се он осећао неспособан за тај напор.{S |
| с много да учим.</p> <p>Газдарица изађе из собе и рече полако својој мачки:</p> <p>— Овој нису |
| рам!</p> <p>У очи свадбе, Чедомир изиђе из куће, па је врљао по вароши бесциљно.{S} Око пет сат |
| ђе се са својим вршњацима, децом такође из бољих кућа, а поквареном као и он, можда горе него и |
| нешто живо и претеће.</p> <p>Он побеже из куће.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1914 |
| га могао сузбијати.{S} Филозофи изилазе из леденог облака својих формула, крхају баријере које |
| будан, он се ту осећао као риба која је из плитке барице доспела изненада у непрегледни <pb n=" |
| етне, било да поразговара, очекивала је из првог погледа подсмех, подозрење, осуду.{S} Њој није |
| јесени поче да пада киша.{S} Падала је из дана у дан.{S} То не беше ситна, јесења киша, већ мл |
| или у четири кочића.{S} Њихова клупа је из Београда, фабричка, са гвозденим ногама у виду лавов |
| кији.</p> <p>— То је мој план — трже је из тог размишљања Радојев глас, округао у томе тренутку |
| ти онај крш, не бих му веровао да ми је из очију испао!</p> <p>— Ту смо се крили од Турака — до |
| } Нешто велико и утешно долазило јој је из тих коњских ногоступица и разлистале природе, која с |
| ни Јован није остао читав.{S} Изишао је из затвора остарео, поремећеног здравља и опортунист.{S |
| о мирно, спокојно и задовољно дисало је из целе њене појаве.</p> <p>— Ти си удата? — рече јој В |
| ови балет, несносна врућина пекла ју је из постеље, груди дрхтале, тело се знојило и под кожу ј |
| обро вече, комшинка! — поздрављао ју је из далека, скинувши качкету до земље.</p> <p>Понекад би |
| младићевим.{S} Његове очи гледале су је из својих дупља загонетно.{S} Она признаде:</p> <p>— Ја |
| {S} Велике наднице привлачиле су сељаке из околних села, па и из даље.{S} Задовољно срце је зам |
| штедионице, страначке листове, уџбенике из старијег разреда, Пелагићева дела, народне песме.{S} |
| сјајне, проницаве очи, које су гледале из својих дупља нешто унезверено, као да је душа стално |
| слике оне две девојке нису му излазиле из главе, тако магловите, обвијене димом, сенкама и суп |
| ретко виђамо.</p> <p>Кад су се пустиле из школе, Вишња хтеде избећи да са Кајом иде кући.{S} А |
| ро завршити.</p> <p>Кад се писмо пошаље из Чачка за Београд, одговор се може добити четвртог да |
| м цвету.{S} Вишња је несвесно пила миље из ваздуха тога дана, опијала се присуством човека који |
| ј краљици, изговарајући полако њено име из првог брака, давала детаље о њеној породици, о њој с |
| љивом сукобу који долази с једне стране из човечјег инстинкта да тражи своју сопствену срећу, п |
| подбрадак и расипао комплименте научене из новина.{S} Без успеха је и кмет уцењивао задржавајућ |
| а младост.{S} Кад планински ветар духне из клисуре, облак од цветне прашине дигне се изнад лива |
| ј клупи и преслишавала <pb n="37" /> се из методике.{S} Вишња покуша да заметне разговор с њом; |
| I</head> <p>Вишњина мајка опорављала се из дана у дан.{S} Већ је по мало напуштала собу, шетала |
| бадемом.{S} Једна липсала коза вукла се из села у село и процењивала се наизменично пред разним |
| е бардаци ракије.{S} На гробљу, које се из далека види, снег окопнео; на сваком гробу по неко; |
| хилопов.{S} Гомиле ђубрета просипале се из редакције сваког дана на Теразије, па се после разно |
| ско издање посрбљеног Робинсона који се из неког далматинског пристаништа укрцава на море.{S} К |
| је мајка допуњавала:</p> <p>— Чисти се из наше куће...{S} Још да трпим којекакве трутове!</p> |
| ива! — размишљаше девојка, повукавши се из трема у своју собу, као рањена тица.</p> <p>Ту је би |
| и рабаџија.</p> <p>То уважење губило се из дана у дан.{S} Надничари су се навикивали на арапа.{ |
| авој, дубок, сладак уздах отео би му се из груди, а глава му клонула, као да је неког дуго грли |
| ма блудели су дрхтећи као душе прогнате из раја.{S} Пусти простори, по којима се назирала тек о |
| гао са женом.{S} Ћерка једног бирократе из доба првих <pb n="17" /> чиновничких влада у Србији, |
| овај бакалин што је увозио вагоне кафе из Бразилије, као овај у ћошку... с великим носем што т |
| ке моје колегинице.</p> <p>— Колегинице из села?...{S} Како ти је у селу?</p> <p>— У селу је до |
| ојке васкрсавала је, као митолошке тице из пепела.{S} Боле (!дуго о) га хиљаде игала душевног н |
| том слатком расположењу, које не потиче из одређених ствари нити има за циљ нешто опредељено, о |
| живости изгледале као да хоће да искоче из главе, обучен нешто немарно, са краватом која се пел |
| расио таваницу.</p> <p>Лазаревић извуче из касе један свежањ старинске неранџасте хартије, шпар |
| аваници учионице.{S} Најзад га истераше из гимназије што је доказивао катихети да природне наук |
| влачиле су сељаке из околних села, па и из даље.{S} Задовољно срце је замахивало снажно пијуком |
| и уштеди јој муку од сазнања, наглих и из друге руке.{S} Он ју је жалио.{S} Погађао је шта ће |
| рубом подривене обале.{S} Тада се изви из Милевина грла песма гипка као та река:</p> <quote> < |
| пева да јој каже једне речи која долази из срца.{S} Ћутали су.{S} Ваздух је трептао око њих поз |
| граничености.</p> <p>Кућу су реновирали из основа.{S} Ту је главну реч водила госпа-Клеопатра.{ |
| оживело, као да су мртви малочас устали из гробова, да још не знају да се нађу.{S} У осталом, о |
| и, жени, Богу, лудници, а кад су изашли из кафане, закључио је трештен пијан:</p> <p>— Јест, ка |
| ељицу, невољу.{S} Он је имао да се бори из дана у дан за комад насушног хлеба, те га је та борб |
| ке Школе.{S} Дошао је кући око пет сати из јутра, пијан.{S} Дочекивао је нову годину с друговим |
| {S} Дотле је сам научио читати и писати из сестриног буквара.{S} Школа му је ишла лако, као вод |
| је његово.{S} Не може се наука посисати из прстију.</p> <p>И тада би звао младића у дућан, пону |
| јем се налази наш свет, не треба губити из вида.{S} Јер наш свакодневни живот и ми сами налазим |
| математичарима, Илић је могао закључити из књиге која се појавила те године: <hi>Мистицизам у в |
| цигара и давао на веру.{S} Могло се ићи из ходника у ходник, из слушаонице у слушаоницу, с пред |
| вољан — продужи Ристић — онда мораш ићи из људског друштва, мораш се приближити природи и живот |
| а!</p> <p>— А како се уби? — упита онај из гомиле.</p> <p>— Ето, тако, радио с нама, вукао цигљ |
| убришта.{S} Оне су излазиле за тренутак из тих јадних кровињара, којима би пожар учинио милост, |
| живот пред њима...{S} Да, ја сам човек из старог времена, иако сам се бунио против њега: брак |
| у Мораве.{S} Радојева сестра и чиновник из суда били су изостали далеко иза њих.{S} Пред њима п |
| ачао је лагано својим уобичајеним путем из Библиотеке на Теразије, па Крунском улицом на Врачар |
| ше, нудила му бонбоне, китила га цвећем из саксија, слала по Младену какву гравуру или други ук |
| га је пратила, легала и дизала се с њим из постеље, и са којом је живео као са метресом.</p> <p |
| који се доцније обогатио, и оца, родом из једног златиборског села чији се отегнути нагласак и |
| ајтежа <pb n="87" /> искуства.{S} Родом из Бијелог Поља у Старој Србији, он је прешао овамо да |
| им својим пријатељем, млађим чиновником из суда, те их позва, њу и Милеву, да изађу у шетњу до |
| ачуноиспитач.{S} Илићи су били пореклом из једног села на граници ваљевског и ужичког округа, н |
| Верио се са њиховом сусетком, <hi>женом из народа</hi>, удовицом једног инжињера, бившом дворск |
| е изглед стварних бића, рађали се један из другог, гурали се око њега, пролазили поред његових |
| би Наполеон <pb n="286" /> био истеран из подофицирске школе, Њутон би једва добио за телеграф |
| планинског склопа избијала је река као из неке чељусти.{S} Иза њих је била варош: један широк |
| и подрума без окана био је туп мрак као из гробнице.</p> <p>Илић стеже срце и упути се лагано н |
| раљу на подворење.{S} Чим би он измакао из куће, госпа-Матовићка је одлазила такође, и то брзо, |
| повијали према поветарцу који је пиркао из Овчарске Клисуре.{S} На извесним местима пробијала ј |
| емена на време, он би се свестио, чупао из срце ту опасну гљиву, а заједно са њом и слику младе |
| /> иста.{S} Пре тога, Радоје се враћао из <hi>Централе</hi>.</p> <p>— Добро вече, комшинка! — |
| ead>XIX</head> <p>Воз је јурио, измицао из Београда, остављао последње куће.</p> <p>На оном мес |
| смо није нашло?{S} Можда је и он отишао из Београда?</p> <p>Међутим, Илић је примио писмо, али |
| .{S} Мој колега беше дошао такође право из школе.{S} Здрав, млад, ни ружан ни глуп, тамо вамо, |
| рне, невине очи и који је долазио право из срца.{S} Тај пламен и срдачност, која је звонила у д |
| е бежао даље од њих.{S} Тада би одлазио из вароши, у околне паркове, брда, шуме.{S} Ни ту се ни |
| ог тренутка кад је Чедомир Илић излазио из куће Матовића.{S} И у Београду је сунце залазило, са |
| икнуо је млади муж једном кад се вратио из библиотеке с главом пуном Ламарка, Кеплера, Њутона, |
| е при ручку имао добар апетит, извлачио из џепа велику мараму за један крај, као заставу, бриса |
| </p> <p>— Говори ко те уби! — рече неко из гомиле.</p> <p>Радник отвори очи, погледа зловољно у |
| је београдске голети, као да је сијало из пакла.{S} Илић је имао стан, управо кревет, изгубљен |
| завесама.{S} Чедомиру, који пређе нагло из светлости у помрчину, требао је један тренутак, па т |
| ла како објашњава Младену какво правило из математике?{S} И нашто оно њено подигравање којим је |
| ди, ми смо знали за љубавне изјаве само из романа...</p> <p>— Времена се мењају.{S} Све хоће да |
| нео мозак, те је намислио да црпе злато из те убоге речице, за коју зна мало ко ван Србије.</p> |
| сад ради Вишња?</p> <p>Он би се пренуо из својих студија, видео би се у својој соби, сам... уж |
| тле.</p> <p>— Колегинице ? — чу се глас из друге собе.</p> <p>Стара девојка понови још једанпут |
| се кожа одваја од лубање.{S} Један глас из најтамније дубине његове душе проговори узнемирено:< |
| вила се наставницима што почињу предмет из средине... што се позивају на енглеска и талијанска |
| су живели у њему; један: миран студент из унутрашњости који гледа своје књиге, труди се да одг |
| еђу нама као усијана глава, као сабласт из старинских романа.{S} Ћифте веџбају своју памет на т |
| .{S} Младен је био пао у трећем разреду из два предмета — освета реакције! како је смело тврдио |
| чекам и да поновимо целу нашу историју из почетка!</p> <p>— Нема шта да чекамо.{S} Оставићемо |
| дно писмо госпођи, одрекно им кондицију из овог или оног разлога, и вишо се не врати.{S} То је |
| празан и пуст колико и она архива коју из дана у дан испуњавају.</p> <p>У том се зачу нека псо |
| к градински.</l> </quote> <p>На изласку из вароши указа се Морава бистра, умиљата, осенчена зел |
| жени и најстаријој кћери штоф за хаљину из Београда; штоф је морао бити по најновијој моди и су |
| а и Јулије.{S} Стаклена врата водила су из кујне у Вишњину собу, која изненади младића многим и |
| жене. — Батине!{S} Батине!{S} Батине су из раја изашле.</p> <p>Били су сами у дућану.{S} Калфа |
| свршетку једног семинара.{S} Изишли су из школе, па врљали по вароши без циља, избегавајући по |
| жа и прихода, повукла се у једну кућицу из дворишта, и ту, од оног што јој је остало од мираза, |
| ала само своје зле стране, извукавши их из куће која је сама попуњавала своје потребе и где је |
| и рече му озбиљно:</p> <p>— Ти излазиш из Здрављака? — па продужи пут, настављајући да звижди. |
| ли задржати срећу коју су нашли.</p> <p>Из трпезарије је допирало звецкање тањира и ножева.{S} |
| азна књига.{S} Заман је ожењени колега, иза леђа своје жене, правио слатко лице.{S} Узалуд је о |
| } То је био доста широк сокак, који је, иза леђа Двора, водио поред Батал-џамије право на варош |
| има су воштане свеће, обешени светњаци; иза њих се плаве шајкаче, копорани.{S} Ваздух млак.{S} |
| та.</p> <p>У том се чу лупа точкова.{S} Иза угла се појавише поштанска кола.{S} Арњеви се тресл |
| о.{S} Још се јурила она два лептира.{S} Иза једне шумице примећивао се кров варошке цркве, прос |
| или по сандуцима, поседало женскиње.{S} Иза једног плота, неке девојке одломиле грану од трешње |
| алдрми и гранама једне оголеле липе.{S} Иза дрвета затезао се крајичак неба, по чијем је плавет |
| збијала је река као из неке чељусти.{S} Иза њих је била варош: један широк друм, низови кућа и |
| војника на стражи, с ножем на пушци.{S} Иза њих се шарениле две покретне стражаре од дасака, об |
| , као задржан нечијом снажном руком.{S} Иза првог угла појављивала се једна млада девојка у кор |
| сак.</p> <p>Друштво загази у ливаду.{S} Иза ногу је остајао сив траг превијене траве.{S} Момци |
| е, на њу целу, њему се привиђало као да иза ње види једну нову варош, испреплетане жице, стотин |
| о по ведром небу.{S} Морава је жуборила иза једног врбака.{S} Поред ње се отезала чачанска котл |
| ке, гледајући га нетремице, и изгуби се иза врата лагано, нечујно, неприметно, као привиђење ко |
| ови су само позорница, решења се доносе иза кулиса; образована су удружења која ниједан закон н |
| } Тада он дохвати књигу, баци је у угао иза себе, и, као да је хтео утопити своје мисли, он се |
| — Наша модерна жена изостала је далеко иза жена цивилизованих народа.</p> <p>— Да.{S} Нашем же |
| иновник из суда били су изостали далеко иза њих.{S} Пред њима пак се пружала усталасана долина |
| о тестија! — рекао је о њој једном неко иза њених леђа.</p> <p>Није могла бити другојачија.{S} |
| ема бакалиновој ћерци, која далеко тамо иза Рудника ради на свом образовању и спрема се да буде |
| рће улогу посланика.{S} Министри немају иза себе никаквог солидног ослонца, остављени су милост |
| } Црни, велики летњи облаци извирали су иза Земуна, сакривали сунце, па бежали даље.{S} После њ |
| колибе.{S} Београд је био близу, одмах иза брда.{S} Девојка прибра своју снагу, намршти се, па |
| миле сена, не могући да се реши коју да изабере.</p> <p>Идеални егоист који тражи целокупност с |
| них, на рђавом гласу. <pb n="167" /> Он изабра најгору, <hi>Еснафлију</hi>, па ступи унутра.</p |
| авни рад, у њене идеје, у живот који је изабрала.{S} Али време није било погодно за размишљање. |
| едња реч науке.{S} Дарвин је био Илићев изабрани писац.{S} Он је био његов божански учитељ, у к |
| је била тад уверена да је Београд њено изабрано место.{S} Она долази у њега као стара познаниц |
| иста као кап росе, и чекала будућност и изабраног мужа; чекала их стрпљиво, хладно, као да није |
| репоручили.{S} Уписао се на Сорбону.{S} Изабрао је тему: <hi>О вредности живота</hi>.{S} Пробле |
| о млади слушајући своје срце.{S} Ја сам изабрао ово друго, а и ти ћеш... сигуран сам.{S} Пиј, п |
| ћи, слободно отићи од куће.{S} Слободно изабрати своје друштво, слободно казати своју мисао.{S} |
| ишњина мајка. — Ја јој једнако велим да изађе у друштво, да се разоноди, а она неће, <hi>штудир |
| вечерас много да учим.</p> <p>Газдарица изађе из собе и рече полако својој мачки:</p> <p>— Овој |
| атовић пређе и на младог човека, те кад изађе од њих, осети како му се груди надимају од неког |
| — хтеде рећи нови суплент; поклони се и изађе.</p> <p>Гимназијска средина му је мало годила.{S} |
| ади нешто у кујни.{S} Ухвати за кваку и изађе.</p> <pb n="305" /> <p>— Арапе! стрвино! гаде! ли |
| ру чаршави несигурне светлости.{S} Свет изађе и поседа пред кућом.{S} Млађи шетају.{S} Говори с |
| о се крвавило.</p> <p>— Да је и мени да изађем некуд — рече му Бела једног дана кад тако осташе |
| м обичају.{S} Они се дохватише шешира и изађоше на улицу.{S} Али тек што се спустише низ неспре |
| м из суда, те их позва, њу и Милеву, да изађу у шетњу до варошког парка.{S} Било је прехладило. |
| оле, те предложио својој пријатељици да изађу у шетњу негде даље него што се то могло после шко |
| ли у тричарије, уживали кад би код деце изазвали дивљење, страх, или кад би коме малом јаднику |
| довољство не по осећању него по памети, изазивала ове тренутке, пила њихово опасно пиће, свесно |
| песму мирно, не слутећи осећаје које је изазивала.{S} Тада он дохвати књигу, баци је у угао иза |
| Сласт те успомене би још јача што су је изазивала уста друге девојке.{S} Он осети готово первер |
| ла само немогућа због њега самог, те му изазивала потребу да промени себе, да кида, да се разве |
| е су је опомињале мутно познатих места, изазивале слику за сликом преживелих догађаја, доносиле |
| елу варош на саставу две велике воде, и изазивале слику студента Илића.</p> <p>Још највише би с |
| -онде која прилика што се лагано вукла, изазивали су мисли о смрти.{S} Било је нечег гробног ча |
| ова и странпутица укрштали су се овде и изазивали мисли о даљини.{S} Заокругљена површина Савин |
| ога новог познаника, подиже глас и рече изазивачки својој другарици:</p> <p>— Он ме саветује да |
| клече поред ње, подиже јој главу својим изанђалим рукама, и обузета оним присним сажаљењем, кој |
| И мрак се спуштао као плаветна платна, изаткана од прашине и паучине.</p> <p>Чедомир погледа п |
| .{S} Мајстор се надао бар у сина, да ће изаћи на пут, свршити школу, добити државну службу, па |
| сети као код своје куће.{S} Она је била изашла из уског живота, она му више није припадала.{S} |
| себе.</p> <p>Али је газдарица већ била изашла.</p> <p>— И ово, и ово, не треба ми ништа — и ба |
| без икаквог изговора.</p> <p>— Мајка је изашла у варош — одбрани се девојка. — А други?...{S} Б |
| {S} Хиљада ствари, блиских тој девојци, изашле би му пред очи и нагониле га да је опет види.{S} |
| Батине!{S} Батине!{S} Батине су из раја изашле.</p> <p>Били су сами у дућану.{S} Калфа је прета |
| политици, жени, Богу, лудници, а кад су изашли из кафане, закључио је трештен пијан:</p> <p>— Ј |
| ијама и осталим сметлиштем које је град избацивао на своју периферију.{S} На северу, уздизала с |
| е мало пролазника.{S} Из оближње кафане избацише једног пијаницу.{S} Он се дочека <pb n="249" / |
| дворишту сагибајући леђа, ширећи ноге, избацујући своја претерано развијена бедра, често несве |
| {S} Било му је јасно да га Лазаревићева избегава намерно, па и да му пркоси.{S} Његова је душа |
| из школе, па врљали по вароши без циља, избегавајући посећена места.{S} Они су били леп пар.{S} |
| више откако се вратила из Београда.{S} Избегавала је његов поглед.{S} Пуштала га да говори, и |
| >Живот јој је пролазио без догађаја.{S} Избегавала је посете, састанке.{S} Кад би се пак и нашл |
| пут би се дурила без раззлога, очито га избегавала, правила двосмислене фразе, стављајући му до |
| предузме какав даљи корак.{S} Она га је избегавала свеједнако, намерно и пркосно.{S} Остајала ј |
| де чак кућа и имање.</p> <p>Вишња га је избегавала кадгод је могла.{S} Чинило јој се да је она |
| стрже руку.</p> <p>Па и доцније, она је избегавала ова миловања, као да је осећала да се цела љ |
| шапће страшне, неразумљиве речи.</p> <p>Избегавала је да иде на универзитет.</p> <pb n="182" /> |
| м ову срећу.{S} Али... његове очи су је избегавале.{S} Кад би је и сусреле, оне су биле далеке, |
| букне, у толико јаче у колико је дотле избегавано; момци су духовити, девојке приступачне, мла |
| искрено због догађаја који се десио.{S} Избегавао је своју саучесницу.{S} Презао је сваког трен |
| , он се предаде загрљају који је толико избегавао.{S} Њихове усне се додирнуше.{S} Рамена се са |
| ала сад у свему што би предузео.</p> <p>Избегавао је једну и другу девојку.{S} Радио је за испи |
| — говорило је нешто у њој. — Зашто онда избегавати ту реч која је тако тесно везана за нас, вез |
| хладнео према мени.{S} Чини ми се да ме избегаваш.{S} Ти ме више не волиш? — стаде да се мази, |
| а се око тебе догађа, не можеш ништа да избегнеш, све ти се дешава, ништа ти не иде у корист.</ |
| страшније од увреде, нешто што се не да избећи и што ће га пратити вечито.</p> <p>— Не покушава |
| Кад су се пустиле из школе, Вишња хтеде избећи да са Кајом иде кући.{S} Али је она не пусти исп |
| лепа циганка кад иде на бал.</p> <p>Кад изби на Теразије, Илић застаде неодлучно.{S} Било му је |
| сму: „Сунце ходи и заходи, а у мојој је изби тамно!...“</p> <p>Понекад би помислила да се нађе |
| .{S} Он се диже с клупе, прође стазом и изби на излазак од парка.{S} Ноћ је већ наваљивала са и |
| /p> <p>У том, на часовнику у трпезарији изби два сата.{S} Метални звук је одјекивао потмуло по |
| о, знала куда иде.</p> <p>На неком сату изби осам.</p> <p>Она погледа око себе.{S} Налазила се |
| дукција.</p> <p>На часовнику у дворишту изби три сата.</p> <p>— Хајдемо у библиотеку! —рече Или |
| е ухватило на Чукарици.</p> <p>Онде где избија топчидерски трамвај на друм за Обреновац, нашли |
| ма или запевка.{S} Из планинског склопа избијала је река као из неке чељусти.{S} Иза њих је бил |
| ="68" /> <head>VI</head> <p>Они су били избили на обалу Мораве.{S} Радојева сестра и чиновник и |
| е, да ме више не волиш.</p> <p>Они беху избили на Теразије.</p> <p>— Ја ћу трамвајем... — приме |
| дња била другојачија него у осталих.{S} Избио велике прозоре, ударио једноман окна, метнуо роле |
| о и не одговори ништа.</p> <p>Другарице избише на Теразије.{S} С обе њихове стране протезао се |
| чких помоћника који су доносили робу на избор, чудио се сложености црквене администрације око п |
| које је грађанство приређивало у корист избора Србина владике у Маћедонији.{S} Председништво је |
| да ће та срећа било једним, било другим избором изгубити један део своје потпуности.{S} И тада |
| који је дао намештај на отплату.{S} При избору, поклонила је нарочиту пажњу на салон.</p> <p>— |
| а у те куповине, питала га за савет при избору боја, <pb n="200" /> говорила му цене појединих |
| латко лице.{S} Узалуд је општински ћата избријавао подбрадак и расипао комплименте научене из н |
| <p>Младић се видљиво заносио.{S} Његово избријано лице грчило се нервозно, а прсти су трзали шт |
| самом себи. — Моме месту су иначе дани избројани.</p> <p>Сео је затим и покушао да сврши своје |
| општински добош на узбуну.{S} Варош се избуди.{S} Река је била разорила брану, заглавила своје |
| , нечег детињског у осмеху што му га је извајала добра нада и што се чудно мешало са првим црта |
| Рамена се видеше округла, заобљена, као извајана.</p> <p>— Извол’те — рече кад отвори врата, и |
| а развијену, ногу танку, а заокругљену, извајану као од неког божанственог уметника, лепу, лудо |
| ила трпезарију.{S} Стари господин би се извалио поребарке на фотељу, пушио и очекивао кафу.{S} |
| а вољу.</p> <p>Она је лежала, као дете, изваљена на његову мишицу.{S} Прамен плаве косе падао ј |
| но збаци са себе покривач, и оста тако, изваљена на леђа, полуоткривена и дишући дубоко, жедно, |
| ад би му се досадило све, он је излазио изван вароши и лутао по околини дуго, до самог мрака.{S |
| } Али има нешто боље.{S} По некад живот изведе своје мистериозне путеве <pb n="271" /> на широк |
| најзад унутрашња врата, чија су окна од извезена стакла спречавале поглед да продре даље.</p> < |
| сватовима много света, где је познавала извесна лица, од којих су нека жива, а већина су умрла. |
| о је прехладило.{S} У вароши се осећала извесна живост. <pb n="64" /> Сељаци се враћали кућама: |
| е да не начини какав испад, имајући већ извесна искуства о београдском животу, о Београду, где |
| {S} То је била нова грађевина, налик на извесне београдске куће, подигнуте пре двадестину годин |
| нка којој припадате, тражиће вам такође извесне обавезе.{S} Све је то озбиљно.{S} Вашим именом |
| ерлинском Конгресу, подавала се ласкању извесне дипломатије, заносила се идејама просвећеног ап |
| ји је пиркао из Овчарске Клисуре.{S} На извесним местима пробијала је Морава то зеленило и текл |
| а је слушала с пажњом и, у исти мах, са извесним страхом.{S} Она је несвесно упоређивала свога |
| а, успомена, које се прегоне у човеку у извесним часовима усамљености!</p> <p>— Куд нађе ту жен |
| нила се сва њена ранија наивност против извесних крајности Илићевог схватања ствари.</p> <p>— Д |
| а се смејем <pb n="109" /> кад се сетим извесних предрасуда које су мутиле моју савест.</p> <p> |
| с је дрхтао и био искрен.{S} Илић осети извесно сажаљење према тој размаженој девојчици.{S} Она |
| крајеви били везани испод браде.{S} На извесном остојању од њих корачао је један човек ћутке, |
| сне стида и срама, а понекад намерно, с извесном циничном сиротињском перверзијом, која даје св |
| лицу.{S} Тај се израз губио све више у извесну забезекнутост што је нашла више него што је оче |
| њство у тој кући где се морао одржавати известан ранг, а где се грцало од дугова; рано је позна |
| ривим.{S} Поштење му је налагало бар да извести своју бившу драгану и уштеди јој муку од сазнањ |
| <p>— Њој ће бити свакако жао ако је не известиш.{S} И онда, знаш како је, чича-Митре, треба по |
| роштиље на сокак и задимили, а по зиду извешали кобасице разне дужине и дебљине.{S} О багрењу |
| зелену салату.{S} Роба се пресијавала, извешана пред бакалницама.{S} Ласте су цвркутале око те |
| у до руке дође: научна открића, романе, извештаје варошке штедионице, страначке листове, уџбени |
| уке на кукове, па ослови студента нешто извештаченим гласом:</p> <p>— Лепа парада, господин-Или |
| је био већ господин, циничан, наметљив, извештачено безбрижан, без видљивог интереса за политик |
| киде свој палто, пребаци га преко руке, изви рамена, рашири груди и дубоко дахну.</p> <p>Кад се |
| леним рубом подривене обале.{S} Тада се изви из Милевина грла песма гипка као та река:</p> <quo |
| да га тражи; пуче друга пушка; тица се изви над Дунав, одлете у ваздух и више се не врати.</p> |
| ује својим крилима, девојка се била већ извила из његовог наручја и побегла к вратима од трпеза |
| ла.{S} Знаш ли колико је сати?</p> <p>— Извини, колегинице — одговори јој девојка молећивим гла |
| аче, жена испадне ученија од мужа, — да извиниш Милисаве!...{S} Зар <pb n="241" /> није тако?{S |
| било намерно...</p> <p>— Нема шта да те извињавам.{S} Ти си овде слободна, као код своје куће.{ |
| пустарама.{S} Црни, велики летњи облаци извирали су иза Земуна, сакривали сунце, па бежали даље |
| леда изненађено.</p> <p>— Овај се вешто извлачи — рече у себи.</p> <p>— Управо — додаде Илић — |
| .{S} Он је при ручку имао добар апетит, извлачио из џепа велику мараму за један крај, као заста |
| уџбенике, прочитавао прибелешке, писао изводе, као сваки ђачић.</p> <p>Као што се предвиђало, |
| њих земља очекује — помисли огорчено — извођење целог једног система демократских рефорама, а |
| повреду тога закона њен потхват да сама извојује свога мужа.{S} Она се питала шта би мислио њен |
| Школу.{S} Ти нећеш бити довољно јака да извојујеш своје право.</p> <p>Лазаревићева не одговори |
| е уобичајену реченицу: „Господин-Илићу, извол’те на ручак", ошкрину полако врата, промоли главу |
| ругла, заобљена, као извајана.</p> <p>— Извол’те — рече кад отвори врата, и пријатељски додирну |
| о будућности која чека земљу.</p> <p>— Извол'те, господин Илићу — нудила је Бела кајсију коју |
| а радост.{S} Данашње доба...{S} Пардон, изволи напред — додаде он и склони се у страну.</p> <p> |
| х, угаситих очију, мирних и бистрих као извор у планини.{S} Њена глава је била плава, прави сло |
| у заносне мелодије, у којима је налазио извор своме одушевљењу.{S} У њиховом неисписаном рукопи |
| што тврдо; затим је отвори полагано, па изврну, као да просу остатке, прашину, пепео.</p> <p>— |
| е коњушнице, станови за послугу и једно изврнуто буре.</p> <p>Кад прође поред те капије и скрен |
| ивот, они често имају љубави за добро и изврсних намера.{S} Али, њима је нови живот убризгао ст |
| арламентом онемогућава улогу министара, изврће улогу посланика.{S} Министри немају иза себе ник |
| а саслушању је изјавио да је покушао да изврши самоубиство због тога што му се досадио живот.{S |
| ала пред великим радовима.{S} Морало се извршити наоружање војске, подићи многе железничке пруг |
| непосредних суседа.{S} За то је требало извршити две три велике финансијске операције.{S} Нашло |
| он своје <pb n="277" /> узбуђење. — Да, извршна власт, влада, треба да представља у суштини цел |
| ења па да сачувају министра.{S} Тако се извршна и законодавна власт сукобљавају, укрштају и изо |
| а им је показала само своје зле стране, извукавши их из куће која је сама попуњавала своје потр |
| алфа украсио таваницу.</p> <p>Лазаревић извуче из касе један свежањ старинске неранџасте хартиј |
| живети као сваки други...</p> <p>Младић извуче један џепни булдог, сав зарђан.</p> <pb n="171" |
| а.{S} Ју, обешењаци, да ми је уши да им извучем — додаде госпођа весело — где су нашли љубав да |
| орила му је жалосно и нежно. — Ја ћу то изгладити.{S} Мајка се не сме мешати у наше ствари.</p> |
| ничар је волео нарочито простог човека, изгладнелог грађанина и одрпаног сељака, оно управо што |
| братио сву пажњу само на спољашност, на изглед ствари и покрете бића.{S} Илићу су горко долазил |
| , добре наде и обећања узимали су на се изглед стварних бића, рађали се један из другог, гурали |
| ицама, које су празне ћутале, празнички изглед.{S} Изнад вароши, дизало се безизразно, простран |
| ој се допала његова ученост, романтичан изглед...</p> <p>— А он ? — прекиде је стари господин, |
| снег окопнео; на сваком гробу по неко; изгледа као да је гробље оживело, као да су мртви малоч |
| од подвале влада у свима пословима.{S} Изгледа као да у целој земљи постоји као осећање општег |
| и се чује брујање таласа револуције.{S} Изгледа као да идемо у сусрет новог хаоса.{S} Шта се де |
| ова жена, па настави одлучним гласом: — Изгледа да се и она свиђа њему...{S} Вере ми, спремај п |
| орио је. — Ето, ја сам провинцијалац, а изгледа ми да се овде нема већег осећања удобности, леп |
| ала се једна немалтерисана кућа сеоског изгледа.{S} Десно од ње видео се низ ситних краварских |
| е пошло наопако.</p> <p>Трудио се да не изгледа бедан, али неки пркос против самог себе терао г |
| иако сам се бунио против њега: брак ми изгледа вечито нешто севдалијски... уз пратњу Цигана и |
| једном муж. — Живот је скуп, а човек ми изгледа ваљан.</p> <p>— И ја сам то нешто мислила.{S} Д |
| за оним димњаком од стругаре, па димњак изгледа као пресечен, једна му половина виси у ваздуху. |
| живиш затворених очију, практичан живот изгледа ти ситничарење, не видиш шта се око тебе догађа |
| ти, а продужава и прави их нове, све му изгледа лако.{S} Уз њега се припило једно женско створе |
| ња!{S} Како представници школа и секата изгледају пред њим као муве окамењене у ћилибару.{S} Ми |
| жим идеје које лутају кроз моју главу и изгледају ми сјајне; кадгод, чини ми се, успем, и тада |
| коне тако силно да је његова философија изгледала као последња реч науке.{S} Дарвин је био Илић |
| о да му је ова нова критика позитивизма изгледала да се отима свакој формули, да је пуна релати |
| b n="251" /> <p>Доиста, Лазаревићева је изгледала врло лепа тако у ружичастом сјају уличне ламп |
| земљом као господарска класа, Србија је изгледала њихов спахилук, о народним потребама није се |
| } Повучена у себе и тако здрава, она је изгледала нешто неспретна, али то је само допуњавало ње |
| ва кад сврши школу.{S} Будућност јој је изгледала неизвесна, тамна, под знаком питања.{S} Она с |
| боких осећаја.{S} Нешто више, она му је изгледала неспособна за праву нежност, за пожртвовање, |
| менама, она се измицала јави, она му је изгледала као бајка коју му прошлост црта у игри пролет |
| лиоцу била одмах апсурд, а која је њему изгледала само немогућа због њега самог, те му изазивал |
| ој успомене које је другарица спомињала изгледале тако далеке, бледе, ситне, као да се нису њој |
| вих очију, које су у тренутцима живости изгледале као да хоће да искоче из главе, обучен нешто |
| } Било да узме што да закрпи, закрпе су изгледале велике, ружне.{S} Узалуд се трудила.{S} Њена |
| овратку на страну, о довршетку студија, изгледали су му немогућни.{S} Походиле су га честе сумњ |
| осталим друговима.{S} Па и ти другови, изгледали су му мрски.{S} Он их је представио девојци, |
| , али су њој ти светли, разнежени дани, изгледали тешки, суморни.{S} Многа жена предала би се с |
| колико младића стајало је око врата.{S} Изгледали су јој као деца.{S} Она се предомисли, окрену |
| Није он водио рачуна о богаству.{S} Не, изгледало му је то пазарлук, као да тргује са кожом сво |
| за та понижења.{S} Чак јој се то свиде: изгледало јој је природно, младићски, ђачки.{S} И доист |
| ва накресани, расположени, измешани.{S} Изгледало је као да су сви српски сталежи послали овде |
| зима чак до првих праменова косе, те је изгледало да се девојка стиди без икаквог нарочитог пов |
| љстава радећи дан и ноћ.{S} Учење му је изгледало најрадије, најсретније решење човечјег живота |
| ником о свом одласку.{S} Тада јој је то изгледало природно: њену мисао је заузимала само њена м |
| а пред његовим очима.{S} Људско срце му изгледало преуско за његов сан и мисли.{S} Поново је по |
| ећало ни најмањег ветра.{S} Све око њих изгледало је као да се унело, упило у неко надземаљско |
| ник и капут мрк.{S} Да је то било ново, изгледао би да се увио у тробојку какве црначке републи |
| лића, цео њен план за високим студијама изгледао јој је излишан.{S} Ради њега су били ти напори |
| ом и разоружала небо.{S} Проблем живота изгледао је врло прост и јасан.{S} Дарвин је дефинисао |
| ободна, зрела, цела.{S} Како јој је сад изгледао јадан живот у гимназији... живот са свима дужн |
| цале небеску илуминацију.{S} Београд је изгледао као лепа циганка кад иде на бал.</p> <p>Кад из |
| вредности живота</hi>.{S} Проблем му је изгледао прост: одбацити метафизичке спекулације и став |
| утке, с кишобраном натученим на главу и изгледао као сенка.</p> <p>Вишња се стресе.</p> <p>Она |
| живом, ироничном и борбеном Београду са изгледом залуталог пустињака.{S} На себи је имао окраћа |
| ворила у глас, причала о повој краљици, изговарајући полако њено име из првог брака, давала дет |
| г Грка, чије је име, и доцније, с муком изговарао.{S} Читао је све што му до руке дође: научна |
| омир, као добар Словен, прими радо овај изговор да не ради ништа, и приста.{S} Они пређоше трем |
| и у собу, усред бела дана и без икаквог изговора.</p> <p>— Мајка је изашла у варош — одбрани се |
| к после дуге ћутње, уста се отворише да изговоре неколико баналних речи.</p> <p>— Ти си без амр |
| на дуге разговоре.{S} Месец је био тек изгрејао.{S} По небу које је дошло врло плаво блудели с |
| е на илузију слободе, оде у метафизику, изгуби се у апсурдности даљих дедукција.</p> <p>На часо |
| А тамо даље...</p> <p>И Радојев поглед изгуби се у планине које су са запада блиско окружавале |
| потезом, сад, ту, одмах, да оде, да се изгуби, да ишчезне с Вишњом у неки свет где га нико не |
| вим кад угледа своју драгану!{S} Све се изгуби, потону у неку сребрну прашину, у маглу дијамант |
| аста прашина обујми предео.{S} Сунце се изгуби тако рећи пре него што зађе.{S} Каткад се деси д |
| се натрашке, гледајући га нетремице, и изгуби се иза врата лагано, нечујно, неприметно, као пр |
| та.{S} Корачала је брзо, али сигурно, и изгуби се не окренувши се.</p> <p>Вратила се одмах у се |
| олети уз воду, промакне гвоздени мост и изгуби се негде око оскудног зеленила на острву Циганли |
| узалуд, наслони се на дрвену држалицу и изгуби се, гледајући тупо у воду.{S} Мртвачки сандук њи |
| е свршило.</p> <p>Вишња је тако прошла, изгубила се у провинцији као и у његовом спомену.{S} Шт |
| ешно су ушли у други воз.{S} Даље опет, изгубила им се корпа са стварима.{S} Муке су видели око |
| ст?{S} Повијаш се дакле према ветру?{S} Изгубила си све принципе.</p> <p>— Принципе!{S} Принцип |
| дана, и најзад без ње.{S} Како се Каја изгубила из њиховог друштва?{S} Откад су почели шетати |
| поново своју другарицу.{S} Она се била изгубила у мисли.{S} Тек, једна једва приметна румен кр |
| тренутак гледајући у правцу где се она изгубила.{S} Затим се окрену око себе, као човек који г |
| меким, поетским гласом. — Ти си сасвим изгубила главу!</p> <p>— Да; ја га волим... ми се волим |
| нке прекрилиле би земљу, па би се у час изгубиле и уступиле место блиставој светлости као од др |
| ремена — рекао му је другом приликом. — Изгубили смо много у нераду, у јаловом трвењу.{S} Народ |
| стар био жив, промангупирао се са свим, изгубио право на даље школовање, побегао са два заната. |
| ="16" /> села око једне воденице, да је изгубио све што је стекао и пред смрт сачувао једва оно |
| и.{S} Међутим, ти си то превидео, ти си изгубио меру, претерао, затворио си се у кулу од слонов |
| оближњег рафа један дивит, који је био изгубио своју првашњу боју под многогодишњим <pb n="179 |
| демо? — упита га она.</p> <p>Пут се био изгубио.{S} Пред њима је стајала једна железничка пруга |
| а чаробно за који тренутак, па се после изгубити, остављајући студента да иде својим путевима.{ |
| срећа било једним, било другим избором изгубити један део своје потпуности.{S} И тада не би би |
| а.{S} Илић је имао стан, управо кревет, изгубљен у сокачићима, двориштима, баракама, степеницам |
| видео како лете око њега тако у тишини изгубљених часова!{S} Колико пријатних мисли опколило б |
| итницу, по дивно довршеном телу које је издавала цела њена појава.</p> <p>— Волите се већ целу |
| Он је био миран.{S} Ништа на њему није издавало узбуђење.{S} Једино су његове очи <pb n="71" / |
| ме и који се никога не тиче.</p> <p>Ова издаја сна заболе га као удар у срце.{S} Он се диже с к |
| а.{S} Она није опраштала своме другу ту издају заједничких убеђења.{S} Она је ишла у крајност к |
| пи, висила је јевтина слика талијанског издања <pb n="157" /> која је требала да представља сас |
| ју је прочитао, било је једно старинско издање посрбљеног Робинсона који се из неког далматинск |
| /p> <p>ЧЕДОМИР ИЛИЋ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗДАЊЕ ГЕЦЕ КОНА, БЕОГРАД 1914</p> </div> <pb n="ii" /> |
| фамилију, државу, води се политика која издиже махом медиокритете.{S} Ти очекујеш предусретљиво |
| та сам урадио!</p> <p>Тада, један уздах издиже целе Белине груди.{S} Она баци у вис обе руке.{S |
| а — говорила је — па ће ти се осигурати издржавање све док не свршиш школу, као и мени удовички |
| ији, те је од куће добијао врло скромно издржавање.{S} Ипак је имао нечег заједничког с њима, ј |
| одлуци била је Бела.{S} Она није могла издржати цео дан на ногама, подносити сва она трчкарања |
| га биста посматра упорно.{S} Не могаде издржати тај бронзани поглед те саже главу.</p> <p>Мисл |
| зговора, он се реши.{S} Није могао више издржати.{S} Поручи једна кола, стрпа у њих један део с |
| е опоравио још од робије, па не може да издржи тај штрапац.</p> <p>Илић је пристао одмах, говор |
| росио Швабицу.{S} Тетка-Ката хоће да се изеде од муке.</p> <p>— Што је узео Швабицу?</p> <p>— З |
| не унесе што више гарантије да власт не изигра ове мере.{S} У тој бризи он је смео с ума реакци |
| оли, према другој девојци чије поверење изиграва и чијом се слабошћу користи, према себи самом |
| их маса, те је сад, место власти, народ изигравао законе.{S} Једна њивица овса, коју је нешто о |
| о политици:</p> <p>— Слобода штампе је изиграна.{S} Трговци су се уселили у њен храм.{S} Јавну |
| кад играм!</p> <p>У очи свадбе, Чедомир изиђе из куће, па је врљао по вароши бесциљно.{S} Око п |
| т да би га могао сузбијати.{S} Филозофи изилазе из леденог облака својих формула, крхају барије |
| Међутим, ни Јован није остао читав.{S} Изишао је из затвора остарео, поремећеног здравља и опо |
| о од свега, сети се како је једног дана изишао са оцем у поље.{S} Био је врло мали; то му је је |
| ј Школи по свршетку једног семинара.{S} Изишли су из школе, па врљали по вароши без циља, избег |
| ми били млади, ми смо знали за љубавне изјаве само из романа...</p> <p>— Времена се мењају.{S} |
| дног дана:</p> <p>— Краљ ми је два пута изјавио како се озбиљно решио да да̑ земљи нов, либерал |
| , стално неповерљив.</p> <p>— Он јој је изјавио љубав пре него што си још постао министар... ов |
| био је мртав пијан.{S} На саслушању је изјавио да је покушао да изврши самоубиство због тога ш |
| госпођа весело — где су нашли љубав да изјављују!</p> <pb n="198" /> <p>— Слушај, Клеопатра — |
| кивала од Чедомира љубавне напитке, већ изјаву, ону мало старинску изјаву којом се проси рука у |
| напитке, већ изјаву, ону мало старинску изјаву којом се проси рука у девојке.{S} Она је очекива |
| , мало ђачки, мало новинарски и књишки, излагала строго, готово суво, обичне прилике, начин жив |
| авању необичног смисла обичним речима и излагању врло разумљивих ствари на неразумљив начин.</p |
| аквог друма показивао му слојеве земље, излагао геолошке теорије, упућивао га у живот природе, |
| о од како су се растали.{S} У колико је излагао појединости, освајала га је чама, досада, мрзов |
| беђења и, на демонстрацијама, фанатички излагао леђа жандармским кундацима.{S} Шта то мари!{S} |
| се диже с клупе, прође стазом и изби на излазак од парка.{S} Ноћ је већ наваљивала са истока и |
| оно лепог света што празником пре подне излази у варошки парк.{S} Весела женскадија, која нема |
| Београд.{S} По неколико пута преко дана излазила је ту у шетњу у доба кад је мислила реформисат |
| ада у Чачку.</p> <p>По вечери, Вишња је излазила с мајком на клупу пред кућом.{S} Њихова клупа |
| ад има још некога.{S} У варош, и кад би излазила, ишла је у пратњи госпа-Клеопатре.{S} Иначе је |
| Две близнакиње узимале би се за руку и излазиле на улицу, па шврљале око гомиле песка, кафанск |
| вари, али слике оне две девојке нису му излазиле из главе, тако магловите, обвијене димом, сенк |
| pb n="63" /> Двоје троје новине које су излазиле писале су само о укопним друштвима, трансвалск |
| одмах до помијара и ђубришта.{S} Оне су излазиле за тренутак из тих јадних кровињара, којима би |
| код рођаке; кад су настали топли дани, излазили су чешће са њом, па после сваког дана, и најза |
| ст.{S} Кад би му се досадило све, он је излазио изван вароши и лутао по околини дуго, до самог |
| } Пред вече, кад мало прехлади, свет је излазио на Калимегдан: сеоске учитељице и маловарошани |
| нога истог тренутка кад је Чедомир Илић излазио из куће Матовића.{S} И у Београду је сунце зала |
| а је уредити свој живот по својој вољи, излазити куд хоће, враћати се кад хоће.{S} Није се мора |
| шеширом, подгрејавати бајке о миразу и излазити недељом на пиво.{S} Место паланке и њеног глав |
| пијаницу и рече му озбиљно:</p> <p>— Ти излазиш из Здрављака? — па продужи пут, настављајући да |
| а, водила политику.{S} Она је волела те изласке, при којима јој се давала прилика да истакне св |
| ојке, чија хромост није допуштала честе изласке на отворено поље и сунце, она се учини младићу |
| ’ босиљак градински.</l> </quote> <p>На изласку из вароши указа се Морава бистра, умиљата, осен |
| ћске Виле</hi> приређује у очи Ивањдана излет на брање ивањског цвећа.{S} Да пустиш, тето, Вишњ |
| једне девојке у паланци.{S} Опис једног излета у Овчарску бању или каква несташност млађег брат |
| пак и нашла у друштву, о испитима, при излетима, месним скупштинама, остајала је усамљена.{S} |
| силно, чудно, као да се доиста из њега излива дах неког надприродног бића.{S} Милева отрча на |
| врба промицао је по који сунчев зрак и изливао свој бакар и злато по зеленом бусењу.{S} Радоје |
| срцем.{S} Сад пак, примала је хладно те изливе паланачких симпатија.{S} Приговарала је себи за |
| кос против самог себе терао га је да се излије пред својом старом пријатељицом, ма по цену да с |
| аћи довољно посла да твој живот не буде излишан.{S} А кад ти једног дана твоја срећа допусти да |
| ан за високим студијама изгледао јој је излишан.{S} Ради њега су били ти напори, ради њега је х |
| као неко средство за прављење поклона, излишних ствари, за шарање живота као ускршњих јаја, не |
| Једна млада, хрома жена успротивила се излишној секцији коју је закон наређивао и тражила одлу |
| играва се око ствари и причају се многе излишности.</p> <p>Реши се да отпутује још истог дана у |
| унацима.</p> <p>Код једног фотографског излога спази Лазаревићеву како му иде у сусрет.{S} Она |
| {S} Неколико трговина улепшали су своје излоге.{S} Уличне лампе нису више на стубовима, већ су |
| басица, жути се суд киселих краставаца, изложена је чинија обичног сира и неколико хлебова од г |
| {S} Она је тако рећи била без религије, изложена раном утицају природних наука и посвећена Чедо |
| елики женски шешири по најновијој моди, изложени по дућанима, грубо су одскакали од тарница што |
| S} Имам много ствари да ти кажем, да ти изложим што сам наумио.</p> <p>Вишња приста у први мах, |
| се дрмале и <pb n="247" /> тресле преко излокане калдрме.{S} Свет измешан, доста сељака, а наро |
| ео летњи сумрак у виду танке, прозрачне измаглице, као фине свиле, која је благо и видљиво дрхт |
| а, ићи краљу на подворење.{S} Чим би он измакао из куће, госпа-Матовићка је одлазила такође, и |
| о који зрео кестен лупио би о калдрму и измамио уплашен узвик у пролазница.{S} Београд се осмеј |
| една сенка преко лица.{S} Та промена не измаче младој жени, те скочи на други предмет, на своју |
| се.{S} По земљи се протезале леје лука, између којих се ширио патлиџан, румен и сочан.{S} У низ |
| .{S} Али је она не пусти испреда се, и, између осталих ситница које се говоре међу девојкама, р |
| огледа поред себе.</p> <p>Десно од њих, између две куће видело се парче Топчидерског брда, низ |
| ала се.{S} Шетачи се враћали у град.{S} Између дрвећа хватао се дуг и весео летњи сумрак у виду |
| S} Седоше на зид једно према другом.{S} Између њих је певушила вода кроз луле, падала у низак б |
| доба била се већ увелико развила борба између школованих и нешколованих чиновника, те је рачун |
| толико година. „Има“, рекла јој је тада између осталог, „има створења која једног дана уђу у на |
| ва једну врсту ропства.{S} Идеална веза између човека и жене постоји, за мене, једино у слободн |
| S} Знате ли да је то била грдна разлика између робијаша и робијаша, да су се правила готово два |
| > <p>— Дођи ми једне ноћи — рече му она између два пољупца.</p> <p>— Не говори глупости...</p> |
| добра ни зла апсолутног, већ конфликта између нужних сила.{S} У то буди уверен.</p> </div> <di |
| је ни сањао да се овакви разговори воде између Белиних родитеља.{S} Он је веровао да су његови |
| ти оно што је недопуштено, укинути везе између оца и сина, мајке и кћери, учитеља и ђака?{S} Ја |
| ед све оргије страсти, начини упоређење између те две девојке.{S} Бела је тражила задовољство н |
| угљена површина Савине воде беласала се између обала.{S} Пред њима се простирале дуге пољане, н |
| иком.{S} Цело његово поштење усправи се између њега и девојке.{S} Он се сроза с канабета као кр |
| ађаји који су створили непремостиви јаз између њих двоје.{S} Они су се <pb n="187" /> десили до |
| асичног магарца који је скапао од глади између две гомиле сена, не могући да се реши коју да из |
| нтраста као човечији живот: супротности између разних народа и разних епоха, опозиције у срцу ј |
| једна сигурна ствар.{S} Човек се троши између два акта који се називају: хтети и моћи.{S} Зашт |
| види један дућан своје врсте, углављен између једне папуџинице и трговине са старим књигама.{S |
| </p> <p>— Ниткове!</p> <p>Илић се ломио између тих супротности, не помишљајући на могућност да |
| о час средином Дунава, час се провлачио између ненасељених острва.{S} С наше стране уздизала се |
| мети:</p> <p>— Жено, шта има заједничко између тебе и мене?</p> <p>Он је видљиво патио.</p> <p> |
| две капље мастила пале у светло белило између трепавица.{S} Та глава је заводила, бркала мисли |
| изречена пресуда.{S} Ми имамо да бирамо између ово двоје: или да убијемо наше срце па да живимо |
| Чачак, осетила је тек ту сву супротност између живота који је предузимала и онога којим је дотл |
| ти против онога који нам олакшава борбу између тих неједнакости.{S} Новац треба разумети, па га |
| дало на ногарима попуњавало је празнину између прозора.{S} На зиду према њему, више постеље, ви |
| о предавање о каузалитету воље, о спору између приврженика детерминизма и присталица индетермин |
| е загрли опет присно и свесрдно.</p> <p>Између живота у девојачкој школи и садашњег тренутка, В |
| рудима, као да се дешавало нешто што ће изменити цео његов живот.{S} Он је био дубоко заузет са |
| , изненадно, добро, нешто што ће доћи и изменити, окренути њен живот на боље.{S} Међутим, ништа |
| непоколебљива.{S} Ништа није било кадро изменити дубоко осећање морала који јој је несвесно ули |
| >— Не знам.{S} Назови ме како хоћеш.{S} Измењао сам све идеје.{S} Више немам никаквог политичко |
| е место и пут којега се мора држати.{S} Измерила је сунце, пронашла материје од којих је састав |
| обе њихове стране протезао се Београд, измешан од палата и чатрља.{S} Једно јато сврака прегон |
| тресле преко излокане калдрме.{S} Свет измешан, доста сељака, а нарочито полусељака што су ама |
| ели око столова накресани, расположени, измешани.{S} Изгледало је као да су сви српски сталежи |
| е у Београд.{S} Мајка је покушала да се измире.{S} Он јој је одговорио једним увредљивим писмом |
| није умела, и поред својих лектира, да измири старински морални закон породичног живота са бор |
| ма, она је имала јединствену вештину да измири у себи жену која господари кућом и жену која сма |
| мљу; украшена многим успоменама, она се измицала јави, она му је изгледала као бајка коју му пр |
| о јој је Илић говорио.{S} Није јој тада измицало да он оскудева понекад у јаким аргументима, да |
| 6" /> <head>XIX</head> <p>Воз је јурио, измицао из Београда, остављао последње куће.</p> <p>На |
| о од истине, пошто васељенска загонетка измиче нашем схватању, пошто нико не зна да нас ослобод |
| а сад је посматра кроз прошлост која се измиче, отима се нашим пруженим рукама.</p> <p>— Кад см |
| лањску демонстрацију.{S} Жандарми су ме измлатили, ја се нисам користио њим.{S} Али ако оно дођ |
| м, меснатим носем, од те мајке, коју су изморили кућни посао и честа рађања, од те вароши која |
| ије имало сјај прве младости.{S} Био је измршавео.{S} По убледелом челу повлачиле се боре, а у |
| су празне ћутале, празнички изглед.{S} Изнад вароши, дизало се безизразно, пространо небо, у к |
| а је дивно листове њене здраве ноге.{S} Изнад њеног рамена се дизала Чедомирова глава, унезвере |
| ила остављена рупа за чашу или сапун, а изнад ње налазио се узидан крст од црвеног камена на ко |
| вис, па се врати, начини два три круга изнад места где је пао леш као да га тражи; пуче друга |
| ровољавали.{S} Покушавао је да се метне изнад свега, да живи повучено, за свој рачун, у себи, м |
| исуре, облак од цветне прашине дигне се изнад ливаде.{S} Траве полегну.{S} Тада се открије, без |
| "44" /> и таман облак ширио се све више изнад њихових глава.{S} Па ипак, они пођоше напред.{S} |
| ност; пењи свој глас за једну ноту више изнад свакидашњости.{S} Ето ти кључа да постанеш велики |
| свом путу, као што морнар тражи звезду изнад узбурканих таласа, неугашљив пламен у бури, а пре |
| кецељу, просту витицу око главе, сукњу изнад чланака, притискивале по један свежањ књига на св |
| ти ниво! — понављао је без везе.</p> <p>Изнад обале, коју су радници откопавали, појави се сјај |
| је писмо у мислима, бирао згодне речи, изналазио утешне разлоге, заклињао се да се то десило б |
| ицао се досадањих доглавника који су га изневерили.{S} Као прво што се очекивало, била је амнес |
| S} Јако је љут на реакционаре што су га изневерили приликом његове женидбе.</p> <p>Испи чашу, п |
| ићу!...{S} Нисам се надала да ћете тако изневерити поверење наше куће.{S} Зар се тако враћа гос |
| о на коњу, а већина пешке.{S} Ћевапџије изнели роштиље на сокак и задимили, а по зиду извешали |
| о риба која је из плитке барице доспела изненада у непрегледни <pb n="256" /> басен океана.{S} |
| бији.{S} Његова жена, кад се тако нашла изненада без мужа и прихода, повукла се у једну кућицу |
| ечи гласно.</p> <p>Ударац је дошао тако изненада, био тако јак, суров, да она не осети одмах св |
| и ђаволу.</p> <p>Ту, у Крунској улици, изненади се импровизовани учитељ кад пред једном приват |
| рају.</p> <p>— Шта ти је, колегинице? — изненади се Аница. — Ти си тако бледа?{S} Да ниси уморн |
| мало хартије?{S} Треба ми за потпалу? — изненади га један глас.</p> <p>То беше његова газдарица |
| водила су из кујне у Вишњину собу, која изненади младића многим и лепим намештајем.</p> <p>— Га |
| наука привредити њој ?</p> <p>У том је изненади отац да се решио да се жени.</p> <p>— У кући м |
| ођак господин Илић?</p> <p>Каја се опет изненади, али се уздржа од сваке заједљивости, и одгово |
| ли се његова реч заустави на уснама.{S} Изненадило га је што га госпођа пита за мишљење... она, |
| ићка се зарумени у лицу као да је обузе изненадни страх да догађаји не узму други обрт, те се о |
| ферију.{S} Вишњине загасите очи севнуше изненадним сјајем.{S} Да ли се сети да је у тој улици п |
| је терет на грудима — прихвати госпођа, изненадно потресена. — Кад је видим онако хрому, мени с |
| д мртве тишине у атмосфери, на Сави се, изненадно и нечујно, подигне један стуб водене паре, па |
| ечери.{S} Тражила је у њима нешто ново, изненадно, добро, нешто што ће доћи и изменити, окренут |
| ћутало.{S} То је трајало неко време.{S} Изненадно осетио би да га нешто вуче к њој.{S} Хиљада с |
| ви срећни, господин-Илићу? — пређе Бела изненадно на њега, скупљајући празне шоље.</p> <p>При т |
| дских кућа, зависних од владе, оставиле изненадно, на пречац, демонстративно, што јој је отац п |
| на, тиха туга, као зимњи дан, рашири се изненадно по његовим грудима.{S} Али он није био човек |
| ију од себе, удовицу — рече Илић у себи изненадно, циљајући на краљеву женидбу. — Не могу да сх |
| ашни суд, кад је у њега веровао.</p> <p>Изненадно, без икаквог узрока, као што се то дешава код |
| пролазница.{S} Београд се осмејкивао у изненадној и пролазној топлини као старац који се напио |
| ла доњу усну, као да је хтела савладати изненадну жалост која је обузе.{S} Младић је куцао штап |
| ене куће, он не би смео поверити сву ту изненадну раскош свога срца и чудновату лепоту своје ма |
| <p>— Врло пријатан! — одговори он, још изненађен.</p> <p>Посадише се обоје на наслоњачу.</p> < |
| могу шетати до миле воље, а да не буду изненађени непријатним сусретом, подозривим оком.{S} До |
| сам мислио.</p> <p>Матовићка га погледа изненађено.</p> <p>— Овај се вешто извлачи — рече у себ |
| ско пао, најзад.</p> <p>Девојка погледа изненађено у овог човека кога је волела.{S} Он се није |
| ица је не разумеде добро, те је погледа изненађено, па по обичају наших жена да се покажу љубаз |
| с?{S} Не, госпођице — одговори он, мало изненађено. — Ја бих био највећи незахвалник кад бих се |
| н, а шта ноћ.{S} Странци нас зову земља изненађења.</p> <p>— Не слути, бога ти — одврати госпођ |
| евојка, која се била повратила из првог изненађења, па устурајући дланом своју косу, додаде одс |
| адој бунтовници беше спремљено још веће изненађење.</p> <p>У колима је седео Илић с једном дево |
| одине.{S} О распусту га је чекало једно изненађење код куће.{S} Мајка му рече да му сестру прос |
| као један човек, у једну странку, која изнесе захтеве за најшире грађанске слободе.{S} С друге |
| ву којих је хтео решити свој проблем. — Изникнуће ми на врх главе.{S} Једи шта ти се донесе.</p |
| .</p> <p>Студент је говорио искрено.{S} Износио је нове погледе о породици, о браку, о улози др |
| д тога, остало слободног времена, он је износио своја размишљања <pb n="119" /> о приликама, до |
| p> <p>Чедомир се осећао уморан, сметен, изнурен.{S} Ћаскање пијаног мудраца занимало га.{S} Он |
| опорављала полагано.{S} Њено тело беше изнурено суровим радовима око одржавања куће, бригама, |
| о зида стајала су два скупоцена ормана, изолучена при врху, оштећена употребом на неколико мест |
| кровом као звезда, широком настрешицом, изолученим прозорима, државним грбом над сниским вратим |
| конодавна власт сукобљавају, укрштају и изопачавају, место да врше функцију прописану законом.{ |
| самоуверено. — Утицај старијих може да изопачи праве дечје наклоности.{S} Ако хоће да учи школ |
| и као по дужности : — Наша модерна жена изостала је далеко иза жена цивилизованих народа.</p> < |
| ојева сестра и чиновник из суда били су изостали далеко иза њих.{S} Пред њима пак се пружала ус |
| комад насушног хлеба, те га је та борба изоштравала, док његова деца добијају то парче хлеба бе |
| унаоколо и широком простирком пиротске израде.{S} Према постељи, опет до зида стајала су два с |
| } Десно од ормана, на сточићу уметничке израде, налазила се у златном оквиру фотографија црного |
| два заната.{S} Најзад, госпа-Клеопатра израдила му је место практиканта у Рачи крагујевачкој.{ |
| сом чији смо синови и историјом која је израдила <pb n="284" /> нашу судбину.{S} Они су нас од |
| философије.{S} Пронашао је библиотеку, израдио кредит код једног великог књижара у ђачком квар |
| емену ради за себе.{S} Све је то он сам израдио.{S} Погледај овај сточић за пушење.{S} Није ли |
| } Њено данашње одушевљење давало јој је израз пуноће, савршенства.{S} Са заокругљеним раменима, |
| згодно њеном жовијалном лицу.{S} Тај се израз губио све више у извесну забезекнутост што је наш |
| оне обе имале су у цртама на лицу онај израз невиности који је урођен првој младости.{S} Каја |
| играо један <pb n="116" /> интересантан израз одлучности који је прелазио у трагику.{S} Ступио |
| свих предрасуда, жена-човек да се тако изразим.{S} Угледајте се на Рускиње, које су преплавиле |
| и, па и отац, намрштених бора на челу и изразитих усана.{S} Свако од њих знао је наћи по коју л |
| ла с озбиљним изразом неумитног судије, изразом који није пристајао згодно њеном жовијалном лиц |
| ним повременим руменилом здравља, њеним изразом беспрекорне чедности, додајући још њене угасите |
| ано.</p> <p>Она је била ушла с озбиљним изразом неумитног судије, изразом који није пристајао з |
| удима, још већим бедрима и са поноситим изразом на офарбаном лицу што су такве.{S} По њиховој с |
| а једном месту само једну чашу, па тако изређа до тридесет кафана...{S} Кад се напије, ухвати с |
| зидан крст од црвеног камена на коме је изрезан натпис: <hi>Вилина Вода 1848</hi>.{S} Седоше на |
| знати на памет тих његових бунтовничких изрека : „Абдикацијом неких владара није ништа поможено |
| мир поцрвене и збуњено одобри госпођину изреку.</p> <p>У том се Бела врати с пуним тањиром руме |
| > <p>— Најзад, свеједно.{S} Нама је већ изречена пресуда.{S} Ми имамо да бирамо између ово двој |
| а самој кујни.{S} По зидовима су висиле изрибане тепсије, тигањи, бакрачићи, тенџере, лонци ста |
| , те је владао приличан мрак.{S} Улице, изроване због неких општинских радова личиле су на низо |
| светиљке.{S} Кафане су биле затворене, изузев неколико ноћних, на рђавом гласу. <pb n="167" /> |
| врдио ово правило, док му је Вишња била изузетак.{S} Она је одржала реч и дошла тачно.{S} Баш к |
| тва, приређују концерте по отаџбини, по изузетку се представљају као великошколци, праве слатко |
| учини још ближа што се тога дана осећао изузетно увређен од стране Вишње.{S} Био ју је видео на |
| у се понекад да ни Бела нема према њему изузетно дубоких осећаја.{S} Нешто више, она му је изгл |
| инципи су за децу, за школске клупе.{S} Изузетци, маленкости, противуречности, слабости, погреш |
| весница развија се као разнолик, чудан, изукрштан призор.{S} Обичаји, вере, навике, установе, н |
| о је раније стари Остојић — нек ми дете изучи школе.{S} Школа ти је најблагословенија.{S} Седиш |
| викну му стари.</p> <p>— Ја бих хтео да изучим за златара код тебе.</p> <p>— Какав златар на ов |
| оца остало.{S} Чедомиров отац, Стеван, изучио је сеоску школу, па је покушавао да продужи гимн |
| је, и преко лакта, оборених очију, без иједне мисли у глави.</p> <p>Бела се није бранила.{S} З |
| зији... живот са свима дужностима а без иједног права, интелектуални подрум, душевна касапница! |
| лепу, лудо лепу, најлепши облик који је икад створен на земљи.</p> <p>Илић је био спремио читав |
| >— Ти Вишња?{S} Ти си млађа него што си икад била.</p> <p>— Какав парадокс! — насмеја се девојк |
| убеђења, на себе самог...{S} Ко ће рећи икад гомилу осећаја, мисли, слика, успомена, које се пр |
| свечано.</p> <p>Било му је јасније него икад да не воли ту девојку, па ипак он превали:</p> <p> |
| ла је оборене главе и храмала јаче него икад.{S} Дотле су пркосили једно другом кад се сретну.{ |
| од присутног тренутка, на ум му је, без икакве везе, долазило питање :</p> <p>— Шта ли сад ради |
| е у њега веровао.</p> <p>Изненадно, без икаквог узрока, као што се то дешава код нервно раздраж |
| д му рупи у собу, усред бела дана и без икаквог изговора.</p> <p>— Мајка је изашла у варош — од |
| те је изгледало да се девојка стиди без икаквог нарочитог повода.{S} Повучена у себе и тако здр |
| онашли да се вратио без одобрења владе, или тако нешто.{S} Разлози, објашњења не помогоше.{S} Т |
| оборе министра који не дели то мишљење, или да гласају против свога убеђења па да сачувају мини |
| е да каже како не двоји брак од љубави, или тако нешто, те пљесну рукама:</p> <p>— Браво, госпо |
| јемо наше срце па да живимо као старци, или да умремо млади слушајући своје срце.{S} Ја сам иза |
| ји их фаворизују, помажу, који им дају, или бар обећавају, какав добитак.{S} И веруј ми, они <p |
| ад би код деце изазвали дивљење, страх, или кад би коме малом јаднику успели да напакосте.{S} Б |
| S} Ми имамо да бирамо између ово двоје: или да убијемо наше срце па да живимо као старци, или д |
| о се она познаје са њеним сродником.{S} Или може бити, рођака завиди рођаку што је великошколац |
| крије своју сакатост пред младићем ?{S} Или је то био само знак захвалности што је Илић имао ст |
| VI</head> <p>Да ли је то био случај?{S} Или заиста нека виша сила управља нашим мислима?{S} Те |
| по крововима ниским, високим, од олова или просте ћерамиде, с кубетима или турским димњацима о |
| г дивљака.{S} То су људи обично са села или, ређе, из какве пропале варошке куће.{S} Они су још |
| м ђаци са својим другарицама, радницама или газдаричиним ћеркама, млад свет који живи неопажен |
| д олова или просте ћерамиде, с кубетима или турским димњацима образовале су се плаве сенке, кој |
| који се нису разбирали: да ли су песма или запевка.{S} Из планинског склопа избијала је река к |
| симпатије или антипатије, глас мудраца или глупака.</p> <p>— Немогуће, Вишња.{S} Сад ти претер |
| а да га не дочека љутито лице њеног оца или мајке и да му, уз заслужени прекор, покажу врата.{S |
| р тих догађаја којима ће он дати овакав или онакав ток.{S} Она је била врло весела, отварала ја |
| икако не јављаш.{S} Не зна да ли си жив или мртав.</p> <p>Младић се намршти.</p> <p>— Њена посл |
| и отрчао у варош.{S} Срео би тада овог или оног друга.{S} Они су били весели, безбрижни, они с |
| о госпођи, одрекно им кондицију из овог или оног разлога, и вишо се не врати.{S} То је било већ |
| S} Стари господин је морао примати овог или оног политичара, одлазити на конференције, пискарат |
| им везама једно за друго.{S} Време, ћуд или неки глуп неспоразум, раздвојио нас је...</p> <p>— |
| овек не зна кога пре да пожали: те људе или ту стоку.{S} Јадно место где се цели животи истроше |
| а комедија игра, човек добија симпатије или антипатије, глас мудраца или глупака.</p> <p>— Немо |
| мржње, чежње, гађења, дубоке симпатије или смртног непријатељства ?{S} Свега може бити.</p> <p |
| јње пристојне једно што се нема прилике или што се овде то даје тешко сакрити или најзад што и |
| ичају да се у тебе заљубљују министарке или њихове ћерке...{S} Седи.{S} Батали, кажем им ја.{S} |
| а о овом или оном <hi>питању</hi> науке или политике.</p> <p>Чедомир је остајао слободњак у све |
| бакра мешали се модерни судови од земље или емаља.{S} Из кујне се иде у дечју собу, где је Чедо |
| тет, једна врста приватне народне кујне или ресторана без алкохола.{S} Он се језиком својих пос |
| их, задовољних, срачунатог држања сукње или цигаре, весела лица, охолог погледа и одела по посл |
| ндуцима, на даскама закуцаним на ногаре или у четири кочића.{S} Њихова клупа је из Београда, фа |
| вољити више чекањем да будућност донесе или не донесе, нови друштвени склоп.{S} Требало му је н |
| лукавство замењује снагу, и помоћу више или мање вештине са којом се та комедија игра, човек до |
| онити од жандармске потере, испред кише или кад човек не зна куда ће.{S} Увек би се нашло друшт |
| де је требало новца само нешто за порез или молитву. <pb n="21" /> Они нису рђави никако: они в |
| .{S} Шта су они криви ако су били слаби или имали противна убеђења?{S} Ја сам о томе у апсу раз |
| И он не жели власт да учини добра себи или другом, него тако... ради саме власти и да је држи |
| о је слепочнице грчевито, шетао по соби или бежао... по забаченим крајевима, простачким кафанам |
| ло.{S} Она се питала да ли су људи луди или подлаци.</p> <p>— Шта ти је, Вишњо? — упита је мајк |
| цивао и откривао и оно што је у партији или државној служби сазнао у поверењу.{S} Тако рече јед |
| рекли једно другом?{S} Да ли су застали или ударили лево? десно?{S} Шта су тада осетили?{S} Ко |
| смо сувише мали да му будемо пријатељи или непријатељи.</p> <pb n="93" /> <p>Шетали су по школ |
| суве и сирове.{S} Пред кућама, на клупи или по сандуцима, поседало женскиње.{S} Иза једног плот |
| сваки добар... у свакој партији, групи или кући од утицаја, они имају својих људи и фамилије; |
| е или што се овде то даје тешко сакрити или најзад што и најмања љубавна авантура може имати вр |
| људи, времену, каквој повољној прилици или случају да они реше његову судбину.</p> <p>Једном с |
| Ако ти је то мало, а ти ми телеграфиши или отиди код мојих пријатеља и земљака, Вуксановића и |
| говориле како се нису спремиле за овај или онај час, грдиле своје наставнице и бројале дане до |
| за таљиге, правило је гимнастички корак или каскало господски, као да вози краљевски брачни пар |
| ће срести и који ће их учинити срећним или несрећним.</p> <p>Чедомир је одржавао разговор, пра |
| претераним шетњама и разговорима о овом или оном <hi>питању</hi> науке или политике.</p> <p>Чед |
| ом женом?{S} Да ли осети жеђ за осветом или свирепо задовољство што су сад сви троје несрећни?. |
| и ће га капиталист експлоатисати, Србин или Турчин, свеједно који ће поп за то захваљивати Богу |
| е спустио, очи затворио.{S} Није осетио или није водио рачуна кад се кола напунише.{S} Рабаџија |
| есто да га што послуша, напише му писмо или признаницу, јер су му синови били тада мали, а друг |
| а са звонким прапорцима, скупоцен шешир или хаљину у моди.{S} Бела није никад осетила муку од м |
| Сутра, Београд, Савамала, Петко Стокић или како се оно зваше твој директор.{S} Оне знају само |
| своје гошће шта више воле: киселу чорбу или супу с кнедлама, ћевап у дунсту или ћурче на подвар |
| еђене користи: положај, мираз, фамилију или диплому.</p> <p>Рекавши ово, она погледа значајно у |
| они пођоше напред.{S} На загрејану руку или чело пала би им која кишна капљица.{S} Капље су бил |
| није могао опазити код ње какву промену или ваншколску мисао.{S} Марљиво је радила, чекала стрп |
| .{S} Опис једног излета у Овчарску бању или каква несташност млађег брата испуњавали су по чита |
| саксија, слала по Младену какву гравуру или други украс за његову собу.</p> <p>— И сем тога, ме |
| рбу или супу с кнедлама, ћевап у дунсту или ћурче на подварку.</p> <p>— И једно и друго — одгов |
| На зиду је била остављена рупа за чашу или сапун, а изнад ње налазио се узидан крст од црвеног |
| дихано, као да је онај младић Краљ Отац или неки активни политичар, какав фактор тих догађаја к |
| Повлена.{S} Ту се населио његов прадеда Илија, по коме су и име добили.{S} Све што је Чедомир з |
| ма о времену.</p> <p>У једном тренутку, ИлиН подиже очи и погледа поред себе.</p> <p>Десно од њ |
| .{S} Шта се дешава међу математичарима, Илић је могао закључити из књиге која се појавила те го |
| ead>X</head> <p>У тим мучним тренуцима, Илић је, безмало, мрзео своју драгану и веровао да га о |
| ућар.{S} Кроз дим од дувана и испарења, Илић виде једно празно место, па се упути к њему, кад с |
| де на бал.</p> <p>Кад изби на Теразије, Илић застаде неодлучно.{S} Било му је још рано за вечер |
| ист који тражи целокупност своје среће, Илић је осећао да ће та срећа било једним, било другим |
| онде, па леже...</p> <p>Цело ово вече, Илић је мислио на самоубицу.{S} Па и сутрадан, та га ми |
| ебно, уразумити размажено дете.{S} Али, Илић, који је видео свет само кроз књиге, није имао мрв |
| ad>III</head> <p>Кад се нашао тако сâм, Илић се осетио нелагодно.{S} Ипак се брзо прибрао.{S} И |
| ед ње кадгод јој се прохте.{S} Међутим, Илић се бавио дуго ван куће.{S} Кад се библиотека затва |
| он отишао из Београда?</p> <p>Међутим, Илић је примио писмо, али није знао шта да одговори.{S} |
| трећој одаји, која је замењивала салон, Илић није био никада.{S} Госпа-Клеопатра — тако је било |
| ије, где се пруга дели за иностранство, Илић погледа кроз прозор.{S} Да ли виде једну клупу, ус |
| леп тај каранфил! — поче <pb n="152" /> Илић први, тек да би прекратио мучну тишину.</p> <p>— Ј |
| љући реакционари.</p> <pb n="22" /> <p> Илић се није дружио с првом врстом својих вршњака.{S} О |
| ивог јогунства, наслеђеног из Чачка.{S} Илић се тада јогунио такође.{S} И рат се продужавао, ме |
| али, појави се сјајна сунчева кугла.{S} Илић је погледа право.{S} Он је тражио мало светлости н |
| е голети, као да је сијало из пакла.{S} Илић је имао стан, управо кревет, изгубљен у сокачићима |
| >Доиста, она се осећала као очарана.{S} Илић јој се чинио тако близак, тако присан.{S} Није осе |
| ерског, лицемерног и грубо себичног.{S} Илић се осећао понижен у свом осећању културног човека. |
| ални живот је одвојен од практичног.{S} Илић није имао никаквог искуства о свету и примењеној ф |
| себичност, будила све умрле врлине.{S} Илић нађе једва времена да каже Зарији:</p> <p>— Пардон |
| Она је гледала неодређено, преда се.{S} Илић је био полуга на којој је почивала зграда њеног жи |
| <p>Њен глас је дрхтао и био искрен.{S} Илић осети извесно сажаљење према тој размаженој девојч |
| ином гласу, чинили су своје дејство.{S} Илић је заборављао незгодни случај и своју оскудицу.{S} |
| амагљавајући нашу свест и стварност.{S} Илић је писао о ситним догађајима, прочитаним књигама, |
| са широким лишћем, ка улици и сунцу.{S} Илић се ипак окрену и погледа у војнике, у њихове дрвен |
| ћи дланом своју косу, додаде одсечно: — Илић није крив ништа.</p> <p>Госпа-Матовићка се зарумен |
| жих, страшнијих.{S} Девојка је знала да Илић даје лекције сину новог министра, Матовића.{S} Слу |
| p>— Ви на лето свршавате школу? — упита Илић нову познаницу.</p> <p>— Да.</p> <p>— Шта мислите |
| е замагљавао њене бистре очи.{S} Најзад Илић <pb n="51" /> прекину тишину као да се присећао не |
| спретне степенице старинске зграде, кад Илић заста, као задржан нечијом снажном руком.{S} Иза п |
| уствовала тим разговорима.</p> <p>Никад Илић није јасније осетио два човека који су живели у ње |
| рила му је самоуверено.</p> <p>Тако сад Илић није имао ни своје куће, а морао је сносити пребац |
| — рече у себи.</p> <p>— Управо — додаде Илић — за мене брак не постоји као питање.</p> <p>Бела |
| S} Девојка ступи напред.{S} За њом пође Илић и осмотри је целу.{S} Видео је сад јасно што синоћ |
| акције! како је смело тврдио — те га је Илић поучавао за скромну награду.{S} Ову платицу надокн |
| тар кад му жена саопшти те вечери да је Илић запросио Белину руку и да је она, као мајка, дала |
| инстинктивном грубошћу у гласу, кад је Илић улазио у трпезарију, док се госпођа смешила благон |
| отивно његовом новом убеђењу!{S} Али је Илић био још млад, у добу кад се пише искрено и поштено |
| а у крајност као све жене.{S} Да јој је Илић у почетку проповедао мржњу против црвене заставе, |
| другом, мењала се ка идеалу који јој је Илић открио, мешала се у друштво младих људи и девојака |
| је претресала у мислима дуго што јој је Илић говорио.{S} Није јој тада измицало да он оскудева |
| нлијом, на оном истом месту на којем је Илић пољубио први пут своју драгану.{S} У врх пута стај |
| д нас не чује ни једну жалбу — грмио је Илић, опијајући се сопственим речима. — Наша интелигенц |
| је то био само знак захвалности што је Илић имао стално по коју лепу реч за њу, девојку која ј |
| једно другом кад се сретну.{S} Данас је Илић имао најмање воље за то, те се склони у прву капиј |
| .</p> <p>— И ти си срећна? — прекину је Илић.</p> <p>— Не знам, може бити.{S} На срећу ретко ми |
| ме је све равно до Косова! — насмеја се Илић у себи.</p> <p>Он је био студент философије, врло |
| Спустио се на општи ниво! — осмехну се Илић.</p> <p>Није се смејао арапу, сажаљевао га је искр |
| pb n="205" /> <p>— Вере ти, Бела — рече Илић — прочитај ову вест...</p> <p>Па као за себе додад |
| ебејку, старију од себе, удовицу — рече Илић у себи изненадно, циљајући на краљеву женидбу. — Н |
| а.</p> <p>— Хајдемо у библиотеку! —рече Илић.</p> <p>— Зар ти није жао овако лепог дана? — одго |
| p> <p>— Не, нисам ја за дуван!</p> <p>И Илић се смејао.{S} Њихови се осмеси сусретоше, њихова с |
| одина како смо се растали — рече у себи Илић кад се трамвај удаљи. — Боже мој!{S} А мени се чин |
| то све свршити.{S} Дотле је онај други Илић, онај прави, онај који се видео, коме су припадале |
| ко смо се растали, ја то знам — продужи Илић тврдоглаво. — Али, ми смо још ту, ми живимо.{S} Др |
| рећни, Илићу, врло срећни...</p> <p>Али Илић, као и сви људи који траже од своје судбине више н |
| бећаш да ћемо се опет видети — одговори Илић енергично, и ухвати девојку за руку.</p> <p>— Шта |
| ти си нешто невесела, Вишња? — примети Илић.</p> <pb n="158" /> <p>— Не, нисам — осмехну се он |
| :</p> <p>— По чему ти је рођак господин Илић?</p> <p>Каја се опет изненади, али се уздржа од св |
| ће изненађење.</p> <p>У колима је седео Илић с једном девојком, којој примети само главу, и од |
| <p>У суботу 9 јула 1900 године, Чедомир Илић, главно лице овог романа, корачао је лагано својим |
| еше онога истог тренутка кад је Чедомир Илић излазио из куће Матовића.{S} И у Београду је сунце |
| не лампе.{S} Пред њом се појави Чедомир Илић, подигнуте јаке, врата увученог у рамена, <pb n="2 |
| RP19140_C1"> <pb n="1" /> <head>ЧЕДОМИР ИЛИЋ</head> <head>I</head> <p>У суботу 9 јула 1900 годи |
| pb n="15" /> <head>II</head> <p>Чедомир Илић родио се године 1878 у Ваљеву, где је његов отац б |
| рао чаробно савршенство.</p> <p>Чедомир Илић је жудио за животом, за животом потпуним.{S} Он је |
| age"> <p>М. М. УСКОКОВИЋ</p> <p>ЧЕДОМИР ИЛИЋ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗДАЊЕ ГЕЦЕ КОНА, БЕОГРАД 1914 |
| јасно говорио:</p> <p>— Ниткове!</p> <p>Илић се ломио између тих супротности, не помишљајући на |
| владари и чланови династије..."</p> <p>Илић је волео Зарију присно.{S} Он је у њему видео једн |
| по стајале обријане науснице!...</p> <p>Илић се насмејао, а кад се после растао са њом, помисли |
| вориће адвокатску канцеларију...</p> <p>Илић је прекину</p> <p>— А откуд теби и десет хиљада па |
| е марим што ћу од сад бити баба.</p> <p>Илић се осмехну кисело.</p> <p>Госпођа га загрли поново |
| човек може одрећи у свако доба.</p> <p>Илић је пак мрзео новац, мрзео га оном мржњом, помешано |
| ваљевска.{S} Без трага му глава.</p> <p>Илић махну руком кочијашу да полази, и више се не врати |
| ек пријатељи — одговори девојка.</p> <p>Илић се осмехну скептички.</p> <p>— Да... да, пријатељи |
| /head> <p>Прођоше неколико дана.</p> <p>Илић се кајао искрено због догађаја који се десио.{S} И |
| остарелим очима које су цуриле.</p> <p>Илић удари љутито песницом по столу.{S} После рече брзо |
| био је туп мрак као из гробнице.</p> <p>Илић стеже срце и упути се лагано на вечеру.</p> </div> |
| гледа и одела по последњој моди.</p> <p>Илић је поносито сносио своју сиротињу.{S} С невином ве |
| к који је икад створен на земљи.</p> <p>Илић је био спремио читаво једно предавање о каузалитет |
| сам никад била у сеоској механи.</p> <p>Илић није имао новаца; десило се <pb n="46" /> тако, гл |
| воришта, па замаче даље, у мрак.</p> <p>Илић угледа ову сенку.{S} Хтеде нешто рећи.{S} Али не м |
| не стоји ти лепо кад си озбиљан.</p> <p>Илић је загрли преко воље.</p> <p>— Слушај, Чедо.{S} Ти |
| ећу скандала у кући — заврши он.</p> <p>Илић није ни сањао да се овакви разговори воде између Б |
| а сам се спустила на општи ниво.</p> <p>Илић не одговори ништа.{S} Били су дошли до оног долапа |
| можеш однети и на Ђавоље Острво.</p> <p>Илић се тада реши да оде сам.{S} У том, одузеше му стип |
| ије узео, па ти тражи двоструко.</p> <p>Илић је одбијао.{S} Није он водио рачуна о богаству.{S} |
| авану!</p> <p>Тако би и урађено.</p> <p>Илић се у почетку снебивао, осећао се као на терету, на |
| ре? — одговори девојка узбуђено.</p> <p>Илић осети да је сад дошло оно велико, оно страшно, јез |
| ешава, ништа ти не иде у корист.</p> <p>Илић погледа зачуђено у своју другарицу.</p> <p>— Откад |
| ћи се, не сусрећући једна другу.</p> <p>Илић се освести потпуно пред том сликом.{S} Цело његово |
| ао и успео да пребегне у Турску.</p> <p>Илић стиже доцкан кући, па сутрадан јави директору да ј |
| лу, снажну, развијену и потпуну.</p> <p>Илић погну главу и спреми се на пљусак грдњи.</p> <p>У |
| а не може да издржи тај штрапац.</p> <p>Илић је пристао одмах, говорећи:</p> <p>— Да, нека буде |
| !{S} Ха!{S} Ха!{S} Хоћеш ракије?</p> <p>Илић није пио то пиће.{S} Али приста овог пута.</p> <p> |
| нисам рекао...{S} Имаш ли ватре?</p> <p>Илић му пружи кутију с палидрвцима, и упита га, пола у |
| аризам?{S} Ниси ваљада нихилист?</p> <p>Илић се осмехну;</p> <p>— Не знам.{S} Назови ме како хо |
| је била далеко од праве раскоши, али за Илића представљала готово свет блаженства, попуштала су |
| д министром.</p> <p>Бела је посвећивала Илића у те куповине, питала га за савет при избору боја |
| света.{S} Кад је млада девојка угледала Илића који ју је већ чекао, наслоњен на стуб једне ламп |
| велике воде, и изазивале слику студента Илића.</p> <p>Још највише би се разонодила кад би отишл |
| кривицу.{S} Стид ју је било и од самог Илића, а ради њега и ради својих родитеља, она је желел |
| о неком <hi>питању</hi>.{S} Зауставише Илића да чују и његово мишљење, и позваше га <hi>код Пе |
| ека?... шта ће бити од мене?</p> <p>Без Илића, цео њен план за високим студијама изгледао јој ј |
| а пола растојања она подиже очи и спази Илића.{S} Он јој приђе са чежњом и страхом, и после прв |
| <p>Рекавши ово, она погледа значајно у Илића као да је хтела сазнати какав су утисак учиниле н |
| рам да се смејем.</p> <p>Ти састанци су Илића разнежавали и одобровољавали.{S} Покушавао је да |
| — продужи она, помакнувши сто у правцу Илића. — Ко ме не познаје помислио би да и ја пушим!</p |
| ајдукује, али се ту оженио и окућио.{S} Илићев деда, који се такође звао Чедомир, научио је чит |
| ао последња реч науке.{S} Дарвин је био Илићев изабрани писац.{S} Он је био његов божански учит |
| нија наивност против извесних крајности Илићевог схватања ствари.</p> <p>— Докле иде та свемоћн |
| а.{S} Настао мрак.{S} Остала је сама са Илићем.{S} Њу је обузимао стид, па радост, па жеља нека |
| овдашњој Саборној цркви са г. Чедомиром Илићем, свршеним философом.{S} Честитамо младенцима.</q |
| у природних наука и посвећена Чедомиром Илићем у оно што се у то доба звало реални правац у жив |
| сети много лепих ствари које је имала с Илићем.{S} Она би без њега остала мала паланчанка каква |
| ани.{S} Колико је пута ишла тим путем с Илићем до тог села, које је он називао њеним, правећи и |
| би тачно знала рећи.{S} Тек, заједно с Илићем, мрзела је сад и остале студенте, те младе људе, |
| где је његов отац био рачуноиспитач.{S} Илићи су били пореклом из једног села на граници ваљевс |
| продужити да живи!{S} У Млави су ретки Илићи.{S} И дани су пролазили, а за њима месеци, године |
| .</p> <p>— Ти ми се ругаш?</p> <p>— Не, Илићу.{S} Кажем ти да имаш стрпљења.{S} Ти ћеш успети.{ |
| гађа у драмама и романима.{S} Немогуће, Илићу; није то више за нас, нисмо више деца.{S} Било и |
| > <p>— Ми бисмо могли бити тако срећни, Илићу, врло срећни...</p> <p>Али Илић, као и сви људи к |
| i> и <hi>зашто</hi>.{S} Треба признати, Илићу, наука остаде нема пред Непознатим, Неказатим, Бе |
| одгурну инстинктивно.</p> <p>— Доцкан, Илићу — рече затим. — Твоја жена је још твоја.</p> <p>О |
| > <p>— Допусти!</p> <p>— Није потребно, Илићу — одби девојка. — Пролетње кише нису опасне.{S} З |
| ди се, уживај младост.{S} Ја сам ти то, Илићу, говорио одавно, али ти имаш дух романтичан.{S} Т |
| ти плус, Зарија.</p> <p>— Свет је глуп, Илићу, он не воли паметније од себе.</p> <p>— Ја не мис |
| много кому, <pb n="78" /> па и о њему, Илићу, мислио је; Младен је брбљив, а Бела...</p> <p>На |
| ст, на изглед ствари и покрете бића.{S} Илићу су горко долазиле на ум Шекспирове речи: „Има мно |
| Слобода је појела своју децу.</p> <p>— Илићу?</p> <p>— Грађанске гарантије вреде колико пакло |
| риваца.</p> <p>Све је то Бела испричала Илићу брзо, без везе, задихано, као да је онај младић К |
| Наука ме није задовољила — објаснио је Илићу. — Крајем последњег столећа научари употребљаваху |
| о дете.</p> <p>У тим приликама дошло је Илићу прво писмо од Вишње.{S} Оно је било у једном вели |
| Он је сиромах ђак... пардон, господине Илићу — поправи се госпођа с нешто старинске грације и |
| сјајно!</l> </quote> <p>Та песма узбуди Илићу гомилу мисли на лањско пролеће, на Вишњу, на њен |
| а, била је нестрпљива жеља да напакости Илићу, свету, самој себи.</p> <p>Једним покретом збаци |
| — прихвати Зарија поново се обраћајући Илићу. — Ја сам решио свој живот размишљањем, философиј |
| ="182" /> <p>— Како бих погледала у очи Илићу! — говорила је немо у себи.</p> <p>По целе дане п |
| близу.</p> <p>— Не жур’те се, господин Илићу — прихвати и Бела, мећући у свој мало пискав глас |
| чека земљу.</p> <p>— Извол'те, господин Илићу — нудила је Бела кајсију коју је сама искрижала и |
| гласом:</p> <p>— Лепа парада, господин-Илићу!...{S} Нисам се надала да ћете тако изневерити по |
| се даје...{S} Шта ви мислите, господин-Илићу?</p> <p>Чедомир заусти да каже онако како је осећ |
| .</p> <p>— Јесте ли ви срећни, господин-Илићу? — пређе Бела изненадно на њега, скупљајући празн |
| пљесну рукама:</p> <p>— Браво, господин-Илићу!{S} Главно је кад се двоје воле...{S} А свет, фам |
| тио.</p> <p>— Вама није добро, господин-Илићу ? — рече му једног дана Бела. — Да вам шта не фал |
| врата, позивајући га:</p> <p>— Господин-Илићу, ручак је готов.</p> <p>Тако куцајући, а не отвар |
| кад рече уобичајену реченицу: „Господин-Илићу, извол’те на ручак", ошкрину полако врата, промол |
| облачића као прамење од памука.</p> <p>Илићу залупа срце кад виде девојку тако близу себе.{S} |
| су на низове ископаних рака.{S} Гомиле иловаче у помрчини давале су утисак гробних хумки.{S} У |
| ости, они улазе у политику и губе своје илузије.{S} Тесногруди, амбициозни, напрасити, ћудљиви, |
| чега сигурног, ничега стварног.{S} Само илузије, само снови.{S} Хоћеш ли још један полић?{S} Пр |
| јасно да је гледалац мешао стварност са илузијом.</p> <p>— Нигде нисам видела оволику потпуност |
| а путем.{S} Напољу је јесен приређивала илузију пролећа.{S} Било је много сунца.{S} По баштама |
| отвориш прозор.</p> <p>Зарија пређе на илузију слободе, оде у метафизику, изгуби се у апсурдно |
| села, које је он називао њеним, правећи илузију на сличност њихових имена!{S} Једанпут су дошли |
| енке, које су још више истицале небеску илуминацију.{S} Београд је изгледао као лепа циганка ка |
| е те ствари, тако уско везане за њу, да им каже да се вратила, да постоји, да живи, живи...</p> |
| еда; министри нису чекали ни оставка да им се уважи; њихови кабинети зврје празни; краљ није ус |
| угова њихових познаника, било најзад да им је био представљен.{S} На његовој тоалети видела се |
| шем говорном језику тако фамилијарне да им често говорник готово не схваћа прави смисао.{S} Још |
| тава.{S} Ју, обешењаци, да ми је уши да им извучем — додаде госпођа весело — где су нашли љубав |
| да јој проводаџише за прву прилику која им се допадне.{S} Ниједна мучна мисао није мутила њену |
| таквих жена!{S} Жене примају науку која им се предаје, веру која им се проповеда, мужа који им |
| ну, несрећу много чешће, и судбину која им се одреди.{S} Реч слобода за њих је смисао зла.{S} О |
| ају науку која им се предаје, веру која им се проповеда, мужа који им се даје, срећу ако је сре |
| — Пију, једу као на даћи.</p> <p>— Нека им је алал! — поклапали су га други. — Раде, брате мој, |
| шли у други воз.{S} Даље опет, изгубила им се корпа са стварима.{S} Муке су видели око језика.{ |
| дини осетили наличје живота.{S} Култура им је показала само своје зле стране, извукавши их из к |
| на рачун једна друге, трбушати катихета им се чинио врло знаменита личност, заљубљивале се у св |
| ко мираза.{S} А што су млади?...{S} Шта им фали што су млади!{S} Па ти рече <pb n="164" /> једн |
| во и опасно. „Остати на власти" постаје им једина девиза, а посланици владају, управљају, поста |
| грабила су се у дворишту око мрва које им је стресла кад је распремала сто.{S} Виделе се разгр |
| , задржавали дуже руку у руци.{S} Време им је пролазило у чекању једно другог, у састанцима по |
| иђе.</p> <p>— Знате шта је ново? — рече им Милева једно вече. — Мешовити хор <hi>Љубићске Виле< |
| .{S} На загрејану руку или чело пала би им која кишна капљица.{S} Капље су биле чешће.{S} На је |
| Кириџије су биле зашле за кукуруз, види им се само глава.{S} Поље је дисало мирно.{S} Још се ју |
| .{S} Узе двоје младих за руке, приближи им главе, на нешто драмски начин, загрли их обоје и реч |
| онима који их фаворизују, помажу, који им дају, или бар обећавају, какав добитак.{S} И веруј м |
| е, веру која им се проповеда, мужа који им се даје, срећу ако је сретну, несрећу много чешће, и |
| ло ниједног симпатичног покрета.{S} Али им је она пркосила свима.{S} Махала рукама, бацакала но |
| т... „Одрећи ћу вас се...“ говорила сам им, „јавно, преко новина, да цео свет види какве имам р |
| S} Ја нисам попуштала.{S} Запретила сам им да ћу их оставити, да ћу их се одрећи.{S} Јест... „О |
| хове ћерке...{S} Седи.{S} Батали, кажем им ја.{S} То је сувише романтично за Београд.{S} Знао с |
| оров дом као место нечастивих.{S} Јован им је опраштао великодушно, говорећи:</p> <p>— Не треба |
| лаким стварима, о интимним везама, и он им није смео прилазити, он је бежао даље од њих.{S} Тад |
| ијег брата, пратио их у варош, окопавао им баштице за цвеће, позивао њихове другарице на седељк |
| ено него што смо предвидели — одговарао им је убеђено. — Не жалим новца.{S} Само нек се не губи |
| маторе девојке, умрети као те муве ако им не отвориш прозор.</p> <p>Зарија пређе на илузију сл |
| да напише једно писмо госпођи, одрекно им кондицију из овог или оног разлога, и вишо се не вра |
| S} Кад нису критиковали митрополита што им не услиши молбу да се преко лета прехране у каквом м |
| Њима је свеједно који режим влада, јер им је сваки добар... у свакој партији, групи или кући о |
| им искуством да Србија, за све што има, има да захвали само своме сељаку, лако се одлучио да пр |
| је сестра — млад је, леп је, образован, има плате две хиљаде, отвориће адвокатску канцеларију.. |
| а њим.{S} Он то сад зна, зна позитивно, има дакле сигурне доказе... те поређане хартије, ту арх |
| {S} Дужности нису тешке. <pb n="274" /> Има се доста времена.{S} Читам, посматрам, размишљам, у |
| папуче.{S} Јест, може да <pb n="287" /> има жену лепу, пријатну, ето такву као што је Вишња.{S} |
| аде весело. — Одмори се, боже благи!{S} Има времена.{S} Ја те волим, много волим, највише волим |
| Божје, погледајте!...{S} Пропадам...{S} Има ли људи!...{S} Не дајте ме.</p> <p>Савлада се.</p> |
| лизу, где понекад идем кад сам са̑м.{S} Има једна историска чесма и добра ладовина.{S} Ето је о |
| вна служба — прекину га директор суво — има, на првом месту, да се пређе прописан програм.</p> |
| > <p>— А шта ћеш му за ствари?</p> <p>— Има старог мебла колико хоћеш, труне ми горе на тавану! |
| ашине даје ми повољне услове.{S} Држава има рачуна да нам опет притекне у помоћ...{S} Ми морамо |
| <p>— Синоћ сам читала у једној књизи да има створења која уђу у наш живот једног дана, заузму г |
| ву владу рано осетио.{S} Он је желео да има новаца да би осигурао слободу кретања, да би радио |
| крај.</p> <p>Млади човек није волео да има посла с војском те пређе на другу страну, где се уз |
| ебао да покаже свету колико сирота жена има посла око спреме куће и деце.{S} Млађи су дрхтали п |
| ме ђаку да она није мачји кашаљ, да она има нешто више од те три постеље и бакреног посуђа.{S} |
| зла му се по памети:</p> <p>— Жено, шта има заједничко између тебе и мене?</p> <p>Он је видљиво |
| ецима по ћошковима.{S} Свака гостионица има такође по једну лампу пред вратима.{S} Тако се по у |
| ркосно.{S} Остајала је у салону тек кад има још некога.{S} У варош, и кад би излазила, ишла је |
| .{S} Приговарала је себи за то: што год има добила је од тог оца са великим, меснатим носем, од |
| је живот био лак, јевтин.{S} Данас све има своју цену; симпатије су редак луксуз, а брак... бр |
| усарама</hi>.{S} Најзад, виде да Радоје има право, па му предаде целу радњу, а сам поче да сади |
| је се налази у овим церемонијама кад се има седамнаест година.</p> <p>— Хајде, испрати нас доне |
| е само њему положај тежак; сваки сталеж има своје муке.</p> <p>И онда, Вишња није волела много |
| озуци, команданти армија...{S} У Србији има толико будала да се за педесет година не роди нијед |
| првог човека немилосрдно као лекар који има да постави диагнозу, као философ који се користи ту |
| е, свете боје у ивањског цвећа... да ли има шта умилније од његова венца!</p> <p>— Кажу не ваља |
| ни толико добар колико се мисли.{S} Али има једна сигурна ствар.{S} Човек се троши између два а |
| м књигама говори се о васкрсењу.{S} Али има нешто боље.{S} По некад живот изведе своје мистерио |
| ика, па све куца и ради, као да у радњи има стотина срца и душа.{S} Марке су биле најновије, ук |
| које не потиче из одређених ствари нити има за циљ нешто опредељено, она се решавала једнако да |
| а тебе.{S} Ово је велика варош, а у њој има злих људи.{S} Да ти се што непријатно није десило?< |
| шти ниво!...{S} Није то рђаво.{S} Човек има своју кућу, слатко руча, купи жени папуче.{S} Јест, |
| ставила већ толико пута до знања да он има од ње да се учи.{S} Поред тога, бојао се да не начи |
| као за себе додаде:</p> <p>— Како свако има достојанства; један прост радник воли више смрт нег |
| љубила с обе стране и од срца. — Колико има од како се нисмо видели!...{S} Како си?...{S} Шта ј |
| На њој нема трна ни грмења.</l> <l>Само има до две вите јеле.</l> <l>И под јелом заспала девојк |
| такву као што је Вишња.{S} Она сигурно има врло лепо тело, познаје се како је села.</p> <p>— Т |
| анске наде и бескрајне снове.{S} Све то има своје време.{S} Опасно је дуго маштати, толико мисл |
| градском животу, о Београду, где вечито има нечег непознатог, <pb n="122" /> где већина људи кр |
| леђеним искуством да Србија, за све што има, има да захвали само своме сељаку, лако се одлучио |
| присебан потпуно и спреман да прими што има да дође.{S} На отвореним вратима стајала је Белина |
| ову!{S} Она није знала само да министар има ћерку... ту бледу девојку, с којом се Чедомир возио |
| , и...</p> <p>— И?</p> <p>— Свак од нас има свој пут.</p> <p>— Не говори ми то, Вишња — прихват |
| !...{S} Што још занима, јесу жене којих има много дебелих, са огромним грудима, још већим бедри |
| рице, а бирачи су људи.{S} Сваки од њих има по један ситан, а за себе капиталан интерес.{S} Бри |
| се спремила за школу, видела је да још има доста времена.{S} Па ипак је готово трчала путем.{S |
| ма“, рекла јој је тада између осталог, „има створења која једног дана уђу у наш живот, заузму г |
| о јој је Каја рекла пре толико година. „Има“, рекла јој је тада између осталог, „има створења к |
| горко долазиле на ум Шекспирове речи: „Има много ствари <pb n="297" /> на небу и земљи, Хораци |
| да што пре умре... <hi>Карт бланш</hi> имају: деца, лудаци, владари, црквени поглавари, башибо |
| живи.{S} Он није видео да сви око њега имају свој крст на леђима.{S} Он је видео само себе, те |
| лади људи једу врло мало, троше што год имају на новине и брошуре, читају на дохват популарне к |
| партији, групи или кући од утицаја, они имају својих људи и фамилије; ипак претпостављају реакц |
| е доћи до истине.{S} Можда метафизичари имају право.{S} Можда је узалуд тражити да се животу да |
| раја, систематски.{S} Зашто да то право имају само мушкарци?</p> <pb n="66" /> <p>— Јадно је то |
| пева прилично.{S} То су они који одавно имају готов план школовања, служе војску одмах по матур |
| ни воле тај примитиван живот, они често имају љубави за добро и изврсних намера.{S} Али, њима ј |
| ога, бојао се да не начини какав испад, имајући већ извесна искуства о београдском животу, о Бе |
| цала је и сад дебелу сенку преко улице, имала је још нечега пријатељског и још била најлепша ку |
| њом.{S} У мешењу колача се одликовала: имала је шесдесет четири рецепта за разне врсте.{S} Њен |
| идеал.{S} Можда је и она <pb n="39" /> имала жеља, и то још раније него Вишња, да се развије ш |
| ећи се да то неће увек тако трајати.{S} Имала је четири детета: најстарију ћерку, Параскеву, ко |
| Зима јој је пролазила врло пријатно.{S} Имала је доста друштва.{S} Није осећала Чедомирово одсу |
| универзитет?</p> <p>— Коначно.</p> <p>— Имала си право.{S} Није то за наше жене!{S} У земљи где |
| дземаљска милина.{S} Девојка поред њега имала је зеленкаст жакет који је врло лепо доликовао ње |
| ктор.</p> <pb n="264" /> <p>Бела је сад имала киселих паприка колико хоће, али, пренета у ситне |
| а: најстарију ћерку, Параскеву, која је имала шеснаест година, храмала на леву ногу и којој су |
| у која ју је наместила.{S} Матовићка је имала развијено тело, као у жандарма, крупну главу, црн |
| злено и у исти мах несташно.{S} Бела је имала бело лице с кожом која се чинила као постављена ј |
| Са нешто урођеног византинизма, она је имала јединствену вештину да измири у себи жену која го |
| за попис становништва.{S} Газдарица је имала жилав врат и пупаст трбух.{S} Рекао јој је да се |
| Она се сети много лепих ствари које је имала с Илићем.{S} Она би без њега остала мала паланчан |
| .{S} Својих осамнаест година, колико је имала пред свадбу, провела је беспослена, размажена и в |
| ли, зовну служавку и предаде јој што је имала у рукама.</p> <p>— Збиља, ја сам ваша пријатељица |
| ели, лудо, смртно.{S} У том тренутку је имала право.{S} Њено одбијање падало је врло тешко млад |
| и деце да пазе на одело.{S} Жена му је имала тепелук од дуката и дијамантску грану.{S} Деци је |
| је била и сад мала, жива женска, још је имала свој урођени интелигентни сјај у очима.{S} Тек, б |
| Ћерка, која је већ била на удају, није имала наклоности ни према каквом озбиљном послу.{S} Кад |
| није једнака својим друговима.{S} Није имала гимназијске матуре, недостајала јој је мушка дуби |
| орности и неизбежних дужности, она није имала <pb n="160" /> појма.{S} Дотле се Вишња чинила мл |
| ла је и оно мало поштовања што је дотле имала према свом мужу, грдила га, понижавала, рушила му |
| е дугог размака... <pb n="289" /> ти си имала велики цвет... на железничкој станици се формирао |
| оме мужу:</p> <p>— Јеси ли видео да сам имала право!{S} Не треба гојити прасе у очи божића...{S |
| о што је пристизала на снагу, те је већ имала потребу да се допада људима, и друго, што су је д |
| > <l>То је било у брезову хладу,</l> <l>Имала си срце насмејано,</l> <l>И главу си оборила млад |
| , и она приону око свога кофера.</p> <p>Имала је право што се журила.{S} Мајка је била опасније |
| ли, окрену главу и продужи даље.</p> <p>Имала је утисак као да лута по неком напуштеном месту: |
| ати на глаткој материји кецеље; оне обе имале су у цртама на лицу онај израз невиности који је |
| истину. </p> <p>— Веруј ми, ми смо све имале доба кад је живот као источњачка принцеза пред су |
| ке пуне лажљивих обећања, ми смо такође имале амбициозну младост, срца врела, слутње прве узнем |
| рода и силе које владају њоме нису више имале недокучивих тајна.{S} Ушло се у прве векове земље |
| .{S} Разгледао је неколике.{S} Оне нису имале стиха ни слика.{S} Смисао је био редак гост његов |
| ћу.{S} Било је крајње време, јер су сад имали и сувише гостију.{S} Било је међу њима старих, оп |
| Шта су они криви ако су били слаби или имали противна убеђења?{S} Ја сам о томе у апсу размишљ |
| а све.{S} Међутим, било је нас који смо имали новаца и нас који га нисмо имали.{S} Знате ли да |
| ји смо имали новаца и нас који га нисмо имали.{S} Знате ли да је то била грдна разлика између р |
| побеже од очеве куће у неко село где су имали родбине.{S} Ту је остао неколико месеца.{S} На чу |
| ш шећерлеме преко дана?</p> <p>Обоје су имали право: ни брат ни сестра нису били на свом месту. |
| , којима су их обасули у Београду, нису имали прилике да употребе.{S} На једном месту погрешно |
| свет је врло зао према онима који нису имали среће.</p> <p>Лампа у соби је осветљавала рђаво.{ |
| чин.{S} За њега философски системи нису имали вредности.{S} Нарочито није марио немачке философ |
| ије</hi>, где се налазила Велика Школа, имало је нечега пријатељског, свога.{S} Оно је било као |
| еминован расцеп.{S} Та прилика дође.{S} Имало се да се реши да ли ће група учествовати у митинг |
| ао занесеним очима.{S} Његово лице није имало сјај прве младости.{S} Био је измршавео.{S} По уб |
| пошла?...{S} Хајдемо негде заједно!{S} Имам много ствари да ти кажем, да ти изложим што сам на |
| а да каже Зарији:</p> <p>— Пардон...{S} Имам посла.{S} До виђења! — и већ се нађе пред Вишњом, |
| подгрејем вечеру?</p> <p>— Оставите.{S} Имам вечерас много да учим.</p> <p>Газдарица изађе из с |
| пркосила је Вишња непрестано.</p> <p>— Имам да ти кажем мој живот за ове последње године, да т |
| дмет, на своју школу, на децу.</p> <p>— Имам троје деце — рече. — Сва три су мушкарци.</p> <p>А |
| да сам ја груб.{S} Ја нисам груб.{S} Ја имам искуства, и то је све.{S} Ја познајем живот.{S} Он |
| ан, јак, велики.{S} Он мора доћи.{S} Ја имам времена.{S} Ја не смем живети обично.{S} Али — при |
| , љубав... није она све у животу.{S} Ја имам осам испита на врату.{S} Глава ми бучи, хоће да пр |
| {S} Продао сам неке старе панталоне, па имам рачуна да те частим.</p> <p>Чедомир се осећао умор |
| о, преко новина, да цео свет види какве имам родитеље“.</p> <p>Цео дан су провели у шетњи.{S} П |
| аку. — Бога ми се љутим.{S} Једног овде имам од својих, па се и он туђи...{S} Испрати Вишњу до |
| је кућа једна мала република.{S} Свега имамо што нам треба: пилића, прасади, вина, књига.{S} Д |
| теби и десет хиљада пара? </p> <p>— Па имамо кућу, хвала Богу — умешала се мајка.</p> <p>Млади |
| {S} Нама је већ изречена пресуда.{S} Ми имамо да бирамо између ово двоје: или да убијемо наше с |
| ухвати девојку за руку.</p> <p>— Шта ми имамо још једно другом да кажемо? — пркосила је Вишња н |
| ипеди, шиваће машине.{S} Оде чак кућа и имање.</p> <p>Вишња га је избегавала кадгод је могла.{S |
| {S} Част му се поврати, али цело његово имање оде на добош, јер је он највише настрадао: био је |
| езервни официр, бријао се сваког јутра, имао спокојне очи и замрљан потпис.{S} Дочекао га је с |
| е.{S} У сваком разреду био је први ђак, имао је саме петице.{S} У расправи појединих питања мог |
| погачицама поздрављао је стално учтиво, имао при себи палидрваца да се упали цигара и давао на |
| заборављао, да је он, у свом детињству, имао једну опаку, али врло сигурну учитељицу, невољу.{S |
| ио сав на политику, није <pb n="127" /> имао времена, па можда ни праве воље да мисли на своју |
| ој тоалети видела се велика разлика.{S} Имао је нов таман костим, претенциозан бео прсник, полу |
| нелагодно.{S} Ипак се брзо прибрао.{S} Имао је прилично кредита, јер је прошлих две године пла |
| ио превоје за исправке, умочио перо.{S} Имао је толико ствари да каже!{S} Дани су пролазили, а |
| окорелих у навике и застарелу моду.{S} Имао је на себи плишано одело, црно и опшивено свиленим |
| је оставила у Београду, који је такође имао велика одушевљења за бољи живот, за нова прегнућа. |
| о већином слаб.{S} Из српског језика је имао стално двојку.{S} Осим тога, задоцњавао је на часо |
| ер.{S} Он је метао те наочари кадгод је имао посла с писаном ствари, као да је знао читати и пи |
| ети Вишње Лазаревића и дужности које је имао према њој?{S} У сваком случају Вишња није знала до |
| едом залуталог пустињака.{S} На себи је имао окраћале, зелене панталоне, црвен прсник и капут м |
| ог голог, здравог врата.{S} На глави је имао качкету, пушио на лулу и бријао бркове.{S} Да се н |
| јао врло скромно издржавање.{S} Ипак је имао нечег заједничког с њима, јер је имао приличну доз |
| рло сигурну учитељицу, невољу.{S} Он је имао да се бори из дана у дан за комад насушног хлеба, |
| а.{S} Најзад, и он је био млад, и он је имао у срцу нежности.</p> <p>У природи је настајала све |
| пустио, као да му нема најбољега што је имао.{S} То осећање прогнанства прелазило је у неку врс |
| ло са позоришних премијера, било што је имао другова њихових познаника, било најзад да им је би |
| е имао нечег заједничког с њима, јер је имао приличну дозу епикурејства у себи; он је волео све |
| , као да је сијало из пакла.{S} Илић је имао стан, управо кревет, изгубљен у сокачићима, двориш |
| се некад указати.{S} Од лекције коју је имао плаћао је стан; остајало му је још нешто за дуван, |
| тњи.{S} После се навикао.{S} У стану је имао што треба скромном човеку.{S} Матовић је био прија |
| оји је видео свет само кроз књиге, није имао мрве практичног смисла.{S} Читао је да жена треба |
| и дарива права и користи.{S} Он га није имао, он му се чинио као његов лични непријатељ кога тр |
| одина, па да му каже све.{S} За то није имао довољно одважности.{S} Онда је мислио да напише је |
| тарији друг; чак и понеки професор није имао те ширине у образовању.{S} Он је то знао и није се |
| је одвојен од практичног.{S} Илић није имао никаквог искуства о свету и примењеној философији. |
| самоуверено.</p> <p>Тако сад Илић није имао ни своје куће, а морао је сносити пребацивања као |
| била у сеоској механи.</p> <p>Илић није имао новаца; десило се <pb n="46" /> тако, глупо, остао |
| ког језика, земљописа, физике, историје имао је врло добре оцене, али је у осталим предметима б |
| лео слободу, желео добро своме народу и имао стила у чланцима што их је писао по опозиционим ли |
| и живео пријатно, дао би њој све што би имао, она би уживала у њему, он би могао обвити руке ок |
| н није непоправљив.{S} Напротив, ја сам имао прилике да се уверим да је он диван материјал, ја |
| рограм, као што рекох.{S} То је што сам имао да вас посаветујем као млађег колегу... ви разумет |
| би се продавао у дућану.{S} Газда-Митар имао је среће у трговини.{S} Послови су ишли добро.{S} |
| о био само знак захвалности што је Илић имао стално по коју лепу реч за њу, девојку која је сво |
| другом кад се сретну.{S} Данас је Илић имао најмање воље за то, те се склони у прву капију.{S} |
| је примећавао ништа.{S} Он је при ручку имао добар апетит, извлачио из џепа велику мараму за је |
| ине.{S} Он је знао колико је његов отац имао муке док је ту кућу подигнуо и очувао.{S} Колико т |
| је те године било у моди.{S} Да је још имао читаве потпетице на ципелама, могао би се мерити с |
| ашири руке и да завапи гласно.</p> <p>— Имате ли мало хартије?{S} Треба ми за потпалу? — изнена |
| и, и једанпут дође тренутак кад се мора имати храбрости и прекинути на кратко са свим маштарија |
| зад што и најмања љубавна авантура може имати врло тешких последица.</p> <p>Остави шеталиште, и |
| агна ова привиђења.</p> <p>— Матовић ће имати великог утицаја на развитак даљих догађаја.{S} Он |
| p> <pb n="220" /> <p>— Никад среће неће имати онај који те је одбио — рече јој, тешећи. — Он не |
| је.{S} Још до године у ово доба можемо имати електрику.</p> <p>Остојића је нарочито помагао га |
| би остали на свом месту, не могу често имати своје ја, бранити оно што мисле да је најбоље, на |
| а се философ свечано.</p> <p>— Шта могу имати против! — кликну девојка.</p> <p>Било је већ пало |
| тако! — говорио је Радоје. — До јесени имаћемо оба зида на брани.{S} А оно што остане лако је. |
| дуго, али му још све нисам рекао...{S} Имаш ли ватре?</p> <p>Илић му пружи кутију с палидрвцим |
| о, Маро! — одговори јој други.</p> <p>— Имаш ли коју паприку?{S} Нема ко да ми купи.</p> <p>На |
| гаш?</p> <p>— Не, Илићу.{S} Кажем ти да имаш стрпљења.{S} Ти ћеш успети.{S} Треба ти да створиш |
| да не чу шта му жена рече.</p> <p>— Све имаш што ти треба, па опет ништа од тебе — додаде жалос |
| бне превоје и кутове...</p> <p>— Шта ти имаш против данашњег доба? — настави она разговор живље |
| ам ти то, Илићу, говорио одавно, али ти имаш дух романтичан.{S} Ти мислиш да сам ја груб.{S} Ја |
| еву ногу и којој су њено необично име — име професорове мајке, сељанке — променили, тепајући јо |
| дају.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— За име Божје, погледајте!...{S} Пропадам...{S} Има ли људи |
| корицама, у преводу неког Грка, чије је име, и доцније, с муком изговарао.{S} Читао је све што |
| са оним нашим ђаком... како ’но му беше име?</p> <p>— Чедомиром?</p> <p>— Јесте.{S} Обоје су мл |
| селио његов прадеда Илија, по коме су и име добили.{S} Све што је Чедомир знао о овом свом прет |
| тве чита; међу најлепшим именима њихово име је најлепше; сва слава, пред њима, бледи и губи се, |
| ивоту.{S} У клубу, који је носио звонко име Група Великошколаца Социјалиста, почело је да долаз |
| , са кога ће киша и невреме спрати њено име и уништити таште човечје спомене, као и многима дру |
| повој краљици, изговарајући полако њено име из првог брака, давала детаље о њеној породици, о њ |
| } То је било несумњиво.{S} На само њено име, обузимао га неки флуид, сладак и тежак; у глави му |
| Госпа-Клеопатра — тако је било крштено име Матовићки — није у свему делила демократска убеђења |
| а на леву ногу и којој су њено необично име — име професорове мајке, сељанке — променили, тепај |
| ницу: <hi>код Стрике</hi>, те јој је то име остало у публици, сигурније него да је фирма проток |
| , а можда још и даље, од предака којима имена није знао, а који су морали волети ову земљу кад |
| ице, трудила се да се сети лица чија се имена спомињу, мешала се са варошким девојкама, седала |
| им, правећи илузију на сличност њихових имена!{S} Једанпут су дошли дотле чамцем, који су најми |
| на памет још два'естак наслова, славних имена и мудрих мисли.{S} Иначе, жена испадне ученија од |
| ази свет и молитве чита; међу најлепшим именима њихово име је најлепше; сва слава, пред њима, б |
| се чини сувише неодређен појам, мислена именица.{S} Али...</p> <p>— Али?</p> <p>— Али сам задов |
| бина, брак престаће да вам буду мислене именице.{S} Али не бојте се, не бежите од живота; с њим |
| при добром апетиту, звали једно другог именом и презименом, певали револуционарне песме и ишли |
| може показати.{S} И та варош, са белим именом, представи му се црна као гробље.{S} Доиста, све |
| обавезе.{S} Све је то озбиљно.{S} Вашим именом и угледом јамчићете за исправност својих поступа |
| у и колегиницу, једну стару девојку, по имену Аница.{S} Лепо су се сложиле.{S} Поделиле су држа |
| тељи.</p> <p>Од тог доба звали су се по имену, задржавали дуже руку у руци.{S} Време им је прол |
| ак да је несавесно руковао с друштвеном имовином, јер се у каси не нађе онолико новаца колико с |
| p> <p>Ту, у Крунској улици, изненади се импровизовани учитељ кад пред једном приватном кућом сп |
| {S} Међу њима видели се бољи чиновници, имућнији трговци, расположени такође, румена лица и зад |
| } На пијаци је запевао друштвени тенор, иначе књиговођа у варошкој штедионици, слободно, као да |
| готово суров, сељак у грађанском оделу, иначе обичан, могао је личити на друмског механџију као |
| што улази и у дечју собу; <pb n="9" /> иначе је сиротињи место у кујни.{S} Али овог срећног да |
| ипаднимо народу како нам он припада.{S} Иначе смо роб ропства његова.</p> <p>Он је био пун ових |
| правило крило универзитетске зграде.{S} Иначе, зидови су се светлели као подмлађени на пријатно |
| нутка јој истеривала стид на образе.{S} Иначе, у свему другом, мењала се ка идеалу који јој је |
| а, ишла је у пратњи госпа-Клеопатре.{S} Иначе је Бела крила вешто своје маневре од других.{S} Н |
| слова, славних имена и мудрих мисли.{S} Иначе, жена испадне ученија од мужа, — да извиниш Милис |
| Немој да се мангупираш.{S} Него учи.{S} Иначе, право ћемо те на занат...{S} Угледај се на госпо |
| ми вређаш мајку — умешала би се Бела. — Иначе...</p> <p>— Иначе?</p> <p>Бела није смела ићи до |
| умешала би се Бела. — Иначе...</p> <p>— Иначе?</p> <p>Бела није смела ићи до краја своје претње |
| век, који без штака не може да макне, а иначе скакуће, свуд јури, трчи, код свију је, без њега |
| орила је то да би га казнила.{S} Она је иначе веровала да је он воли јако, јаче него што је он |
| им стварима.</p> <p>— Добро.{S} Мени је иначе доста моје главобоље.{S} Само знај, нећу скандала |
| </p> <p>Пуцањ одјекну.</p> <p>Напољу је иначе било тихо.{S} На обали се видело парче једне шуми |
| еч слобода за њих је смисао зла.{S} Оне иначе не знају за њу.{S} А оне које је назру, оне су ка |
| /> можда још бољег од њега.{S} Како би иначе могла продужити да живи!{S} У Млави су ретки Илић |
| амо тражи да свршиш школу.{S} Дотле нам иначе треба времена око девојачке спреме...{S} Де, пољу |
| — рекао је самом себи. — Моме месту су иначе дани избројани.</p> <p>Сео је затим и покушао да |
| у приврженика детерминизма и присталица индетерминизма, напунио се свакојаким <pb n="45" /> апс |
| ла психологија народа, психолошки роман индивидуа и фамилија.{S} Он је био обратио сву пажњу са |
| новац господари свима питањима, царује индивидуализам који руши фамилију, државу, води се поли |
| еху свога плана за подизањем електричне индустрије у Чачку, гледао је остварење своје љубави пр |
| их живео у Белгији, Енглеској, у другим индустријским државама, ја бих се сав посветио класној |
| i>женом из народа</hi>, удовицом једног инжињера, бившом дворском дамом своје мајке, старијом о |
| острва Циганлије, где се пруга дели за иностранство, Илић погледа кроз прозор.{S} Да ли виде ј |
| други, отпуштањима из службе, бежањем у иностранство, сваковрсним неправдама, хапшењима и осуда |
| железничке пруге, развити јаче везе са иностранством даљим од непосредних суседа.{S} За то је |
| а.{S} Краљ Отац, који се такође бавио у иностранству, није крио огорчење на свог сина.{S} Војсц |
| и доказују толико?</p> <p>Вишња задрхта инстиктивно и не одговори ништа.</p> <p>Другарице избиш |
| <pb n="88" /> <p>— То је божанска искра инстинкта, која је човеку остала из природног стања — о |
| који долази с једне стране из човечјег инстинкта да тражи своју сопствену срећу, пошто-пото, и |
| зам, неутољива жеђ за усавршавањем, сви инстинкти једне душе будне, упечатљиве и несређене обуз |
| ао, седао поново за посао.{S} Осећао је инстинктивно да му је тај рад једини ослонац што му је |
| је узео први пољубац.{S} Она га одгурну инстинктивно.</p> <p>— Доцкан, Илићу — рече затим. — Тв |
| унђао би Матовић кроз нос с природном и инстинктивном грубошћу у гласу, кад је Илић улазио у тр |
| у слободи.</p> <p>— Нек се развијају по инстинкту — говорио је самоуверено. — Утицај старијих м |
| у у интелектуални живот, човека кога су интелектуалне радозналости, жива младост, сумња у радос |
| а свима дужностима а без иједног права, интелектуални подрум, душевна касапница!{S} Како јој се |
| се могао одлучити камо да претегне.{S} Интелектуални живот је одвојен од практичног.{S} Илић н |
| дног сапутника на истом путу, на путу у интелектуални живот, човека кога су интелектуалне радоз |
| <pb n="296" /> истина као против неког интелектуалног апса.{S} Шта је та Дарвинова борба за оп |
| их <hi>питања</hi> што су тада занимали интелектуалну младеж, мисао магловита, нејасна, али ств |
| многољудног града свидео му се.{S} Врло интелигентан, врло радан, витак, упечатљив, увек будан, |
| жива женска, још је имала свој урођени интелигентни сјај у очима.{S} Тек, била се угојила.{S} |
| рђав човек, ја то знам.{S} Он је сјајна интелигенција, природа врло симпатична, али карактер не |
| опијајући се сопственим речима. — Наша интелигенција се одвојила од народа који пати.{S} Међут |
| то су амали, таљигаши, надничари.{S} Од интелигенције, све неке стране физиономије.{S} Кога и п |
| њих.{S} Врло је похвално кад не губите интерес за науком.{S} Али то је ваша лична ствар.{S} Ме |
| требити ту згодну прилику за свој лични интерес.{S} Кампања за кампањом низала се.{S} Уносило с |
| има по један ситан, а за себе капиталан интерес.{S} Брига за свакидашњим хлебом господари над с |
| ив, извештачено безбрижан, без видљивог интереса за политику.{S} Он је већ у двадесетој години |
| са стотинама озбиљних питања, укрштених интереса, тешких одговорности и неизбежних дужности, он |
| рсканог чела играо један <pb n="116" /> интересантан израз одлучности који је прелазио у трагик |
| целокупан народ, његове сталне и опште интересе.{S} У Србији ни сенке од тога.{S} Министарска |
| .{S} Нигде нема никаквог ауторитета.{S} Интереси упливних појединаца јачи су од закона и реда.{ |
| права жртвују... да, за два гроша; виши интереси земље ишчезавају у корупцији, у нереду, у анон |
| виши интереси, до ђавола држава и виши интереси!</p> <p>— Ту је народ, коме његови представниц |
| е користи кад је у питању држава и виши интереси, до ђавола држава и виши интереси!</p> <p>— Ту |
| же се вихор, заузет једино материјалним интересима, бруји живот где новац господари свима питањ |
| ни пут купују новине?</p> <p>— Нешто ме интересује — одговори младић без журбе, и кад остаде на |
| од.</p> <p>— Гле ти, видре, чак га и то интересује — одврати госпођа на рачун Поповића, па дода |
| сно, воља немоћна.{S} То му откри његов интимни пораз.{S} Слично разоружаном ратнику, он је гле |
| и су се разговарали о лаким стварима, о интимним везама, и он им није смео прилазити, он је беж |
| ивала је са̑но своју хладну светлост по интимном намештају супружанске собе.{S} С поља је допир |
| еко Теразија на фијакеру, који називају интовом.{S} Ови млади људи једу врло мало, троше што го |
| прика колико хоће, али, пренета у ситне интриге удатих другарица, захтевала је раскош министарс |
| омислио би да је горда и надута, али, у иоле познатијем <pb n="104" /> друштву, она је говорила |
| аказали.{S} Од кућа су већ расле сенке, ипак је било још рано, те по улицама није било много св |
| цаја, они имају својих људи и фамилије; ипак претпостављају реакцију.{S} Савитљиви, помирљиви, |
| шта оне виде својим мрежастим очима!{S} Ипак, оне осећају топао ваздух, светлост, огроман прост |
| ова, друга љубав која се приближава.{S} Ипак нешто у души говорило му је да спречи мисао да не |
| арима.{S} Муке су видели око језика.{S} Ипак, пут је био пријатан.{S} У Паризу су се настанили |
| пуцале од сапунице, крста је болела.{S} Ипак је она одговарала:</p> <p>— Али кад ја нећу, па ко |
| је запуштен, прост, прљав, смрдљив.{S} Ипак, он није непоправљив.{S} Напротив, ја сам имао при |
| ила још топлина јаке дневне припеке.{S} Ипак се осећало нешто свежине од ветра који се дизао са |
| уће добијао врло скромно издржавање.{S} Ипак је имао нечег заједничког с њима, јер је имао прил |
| е не врати.{S} То је било већ лакше.{S} Ипак се није могао одлучити одмах и решење је остављао |
| ога за живу главу није хтела видети.{S} Ипак, корачала је даље.{S} Надала се да ће се сакрити.{ |
| тако сâм, Илић се осетио нелагодно.{S} Ипак се брзо прибрао.{S} Имао је прилично кредита, јер |
| трговини.{S} Послови су ишли добро.{S} Ипак је нешто пекло овог маловарошког првака.{S} Он је |
| ћу и о великим врућинама у Београду.{S} Ипак, пишући о тим простим стварима, на саму мисао да т |
| бјасни то што је крила од саме себе?{S} Ипак у постељу није хтела ићи.</p> <p>Погледа на сат.{S |
| Поред све равноправности, осећала је да ипак није једнака својим друговима.{S} Није имала гимна |
| /> десили доиста против његове воље, па ипак се осећао кривим.{S} Поштење му је налагало бар да |
| свакако од какве неизлечиве болести, па ипак се силило и хтело да сакрије своју немоћ.{S} Упрег |
| иромах наравно, с отомбољеним лицем, па ипак пун наде, дубоко убеђен у сопствену вредност, у де |
| орио.{S} Многима то није било право, па ипак чуле су се ретке замерке, јер је Радоје волео људе |
| наследила од оца тврдоглав карактер, па ипак је почињала прва.</p> <p>— Чедомире?</p> <p>— Шта |
| ије него икад да не воли ту девојку, па ипак он превали:</p> <p>— Да!</p> <p>Та се реч чу једва |
| се све више изнад њихових глава.{S} Па ипак, они пођоше напред.{S} На загрејану руку или чело |
| дела је да још има доста времена.{S} Па ипак је готово трчала путем.{S} Напољу је јесен приређи |
| јој је био прост шешир од сламе.{S} Па ипак, младост и здравље чинили су од ове тоалете њен на |
| та испуњавали су по читаво писмо.{S} Па ипак, та су писма била као <pb n="89" /> небесни дар, н |
| њену плаву косу, просто сплетену.{S} Па ипак, по болесној склоности своје душе, он се не даде д |
| стубовима, већ су обешене о жицу.{S} Па ипак, ово отмено место српске престонице учини јој се б |
| морно, тромо, али све даље.{S} Можда је ипак нешто остало од ње?{S} Можда ће најзад наћи нешто |
| убијао сваку самосталност.{S} Кад би се ипак уморио, стезао је слепочнице грчевито, шетао по со |
| но вео преко младе Чачанке.{S} Да ли се ипак осећао срећан?{S} Пре свега, јасно му је било да н |
| им лишћем, ка улици и сунцу.{S} Илић се ипак окрену и погледа у војнике, у њихове дрвене стража |
| да се за педесет година не роди ниједан ипак би их доста било...{S} У програму друга Толстоја с |
| , анархизма и вртоглавице, он је осећао ипак да му све више препрека спутавају корак у напред.< |
| о неколико белих власи.{S} Остале су му ипак његове буљаве, црне, мокре очи, нечег детињског у |
| кад угледа Белу у њеном нереду.</p> <p>Ипак се она савлада прва, затвори врата за собом, ступи |
| есеним очима, Зарија је лутао по живом, ироничном и борбеном Београду са изгледом залуталог пус |
| остављала.{S} Док је свештеник певао: „Исајије ликуј...“ и водио их око налоња, он је понављао |
| у у девојачкој соби његове жене.</p> <p>Исекао је хартију на полутабаке, начинио превоје за исп |
| руги. — Раде, брате мој, па све варнице искачу.</p> <p>— Само тако! — говорио је Радоје. — До ј |
| лану.{S} Професори су се обраћали скоро искључиво мушкарцима.{S} Походили су је тренутци сумње. |
| х општинских радова личиле су на низове ископаних рака.{S} Гомиле иловаче у помрчини давале су |
| утцима живости изгледале као да хоће да искоче из главе, обучен нешто немарно, са краватом која |
| .</p> <pb n="88" /> <p>— То је божанска искра инстинкта, која је човеку остала из природног ста |
| који не варају никад. „Мени треба један искрен друг“ — хтео је рећи — <pb n="73" /> „једна жена |
| д куће.</p> <p>Њен глас је дрхтао и био искрен.{S} Илић осети извесно сажаљење према тој размаж |
| и и дубоко дахну.</p> <p>Кад се решила, искрено се радовала што иде у престоницу.{S} Заборавила |
| и.</p> <p>Мајка уздахну, и то овог пута искрено.{S} Узе двоје младих за руке, приближи им главе |
| p>Није се смејао арапу, сажаљевао га је искрено.{S} Он је себе видео у тој животињи.{S} Зар он |
| тако, Чедомире.{S} Наше пријатељство је искрено, топло, добро.</p> <p>Млади човек погледа своју |
| >— Одвратно је и једно и друго кад није искрено.</p> <p>У том разговору појави се прво једно ку |
| е Илић био још млад, у добу кад се пише искрено и поштено.{S} Стога продужи правим путем и поку |
| и кучине! — понови девојка јогунасто и искрено. — На што онда љубав кад се рачуна колико и лањ |
| оше неколико дана.</p> <p>Илић се кајао искрено због догађаја који се десио.{S} Избегавао је св |
| хватио страх.</p> <p>Студент је говорио искрено.{S} Износио је нове погледе о породици, о браку |
| е мислила на протекле догађаје са много искреног сажаљења за друге, а са пуно дубоке жалости за |
| аво ова рођачка оцена.{S} Она посумња у искреност своје другарице.{S} Упита се да Каја није сур |
| овића, дигнуо десно раме, спустио лево, искривио се сав, начинио од себе ругобу само да би био |
| Оно што је остало животарило је, само, искривљено, мршаво и напуштено, на неплодном тлу.{S} Ме |
| у — нудила је Бела кајсију коју је сама искрижала и прекидала причу своје мајке о њеном животу |
| етале бураније и по који усамљен долап, искрпљен блехом.{S} Ниже од њих растао је грашак, са ши |
| p> <p>Ту примети гомилицу света која се искупљала љубопитно.{S} Он приђе такође.</p> <p>У једно |
| ад сумирам све што сам видела, познала, искусила, рачун испада врло неповољно по твој прогрес и |
| нели и осудили на најтежа <pb n="87" /> искуства.{S} Родом из Бијелог Поља у Старој Србији, он |
| начини какав испад, имајући већ извесна искуства о београдском животу, о Београду, где вечито и |
| старо, штетно, устојало.{S} Пун рђавог искуства о правди великих према малим, јаких према слаб |
| практичног.{S} Илић није имао никаквог искуства о свету и примењеној философији.{S} И он је ли |
| асте девојке, деца која немају никаквог искуства, правиле су пошалице на рачун једна друге, трб |
| м ја груб.{S} Ја нисам груб.{S} Ја имам искуства, и то је све.{S} Ја познајем живот.{S} Он вред |
| нала.{S} Она је прикупљала своје сирото искуство као бродоломник на пустом гребену што сабира к |
| нозу, као философ који се користи туђим искуством.{S} Тај човек је посматрао спремање за свадбу |
| них златиборских сувата и са наслеђеним искуством да Србија, за све што има, има да захвали сам |
| о ње, обузимале је против њене воље као искушење, и девојка би се стресла од неке слатке, несно |
| ритиком, за рушењем, за духовитошћу, за исмевањем и скептицизмом ?</p> <p>Госпођа је истицала п |
| ама породице.{S} Стога млада девојка не исмеја план своје другарице.{S} Само, она нађе за добро |
| Поред тога, бојао се да не начини какав испад, имајући већ извесна искуства о београдском живот |
| то сам видела, познала, искусила, рачун испада врло неповољно по твој прогрес и човечанство.{S} |
| еђутим сад, било да кува ручак, јела су испадала недосољена, несаврела, загорела.{S} Било да ку |
| анама где свраћају сељаци.{S} Али писмо испаде кратко, банално.{S} Јавила му је само повод свог |
| их имена и мудрих мисли.{S} Иначе, жена испадне ученија од мужа, — да извиниш Милисаве!...{S} З |
| рш, не бих му веровао да ми је из очију испао!</p> <p>— Ту смо се крили од Турака — додавао је |
| новника обућар.{S} Кроз дим од дувана и испарења, Илић виде једно празно место, па се упути к њ |
| пијаном друштву — прекину га Зарија, па испи чокањ до дна и, не одвајајући још стакло од уста, |
| еверили приликом његове женидбе.</p> <p>Испи чашу, па продужи:</p> <p>— Дуго смо причали.{S} Би |
| ад спази поред себе Зарију Ристића како испија чокањ ракије.</p> <p>— Сервус — одговори му Зари |
| р ме данашње доба боли, јер су се жбири испилили у народне људе, у родољубе, јер наше време ниј |
| .</p> <p>Лево, на столу, стајала је рпа исписаних страница.{S} Скупи их и стаде прелиставати да |
| и глуп, тамо вамо, па се ми венчамо пре испита...{S} Красан је мој Милисав, видећеш.{S} Ах, ево |
| није она све у животу.{S} Ја имам осам испита на врату.{S} Глава ми бучи, хоће да прсне.</p> < |
| е једну и другу девојку.{S} Радио је за испите више него што је требало.{S} Читао је књиге, нов |
| на школским предметима.{S} Положила је испите врло добро, боље него ранијих година.{S} Шта виш |
| , мислити само на себе, радити за своје испите и не осећати ништа.{S} Али није могао.{S} Усред |
| остале сведоџбе, радио марљиво за своје испите, прелиставао многобројне уџбенике, прочитавао пр |
| <p>— Знам, знам.{S} Ја мислим на твоје испите.{S} Али нећу да се преучиш.{S} Остави данас те к |
| колске године и спремала се за последње испите.{S} Али никад не поведе разговора пред Чедомиром |
| с таквим успехом.{S} Чедомир је положио испите, а госпа-Клеопатра је брала лаворике.{S} Она је |
| > басен океана.{S} Јурио је тамо, вамо, испитивао, њушкао, маштао, презао, одмарао се од својих |
| а јој каже, да јој честита на положеним испитима, ласка јој на отменом држању, доказује колико |
| .{S} Кад би се пак и нашла у друштву, о испитима, при излетима, месним скупштинама, остајала је |
| рава то зеленило и текла преко плићака, испод подривене обале, кривудала по широком кориту и гу |
| заклоништа, засађена лиснатим дрвећем, испод којих се налазе клупе за одмор.{S} Зашто се не за |
| лепо доликовао њеној плавој појави.{S} Испод жакета видела се муселинска блуза; лака материја |
| двоје старих.{S} Аница ју је посматрала испод ока, па јој рече кад остадоше сами:</p> <p>— Нешт |
| гла таласа која су се дизала и спуштала испод платна.{S} Дође јој да оде од огледала.{S} Једна |
| тајале су њиве.{S} Кожа се сад руменила испод отворене блузе.{S} Видео се и један мрк младеж.</ |
| тачким цвећем, бонбоном.{S} На фијокама испод њих примећивали се натписи за лорбер, нишадор, ал |
| лавуји певали.{S} Нова трава клијала је испод трња, снег копнио по <pb n="237" /> околним висов |
| ли, неће више да носи цигље... то му је испод достојанства!</p> <p>— А како се уби? — упита она |
| и и с фигурама купидона који држе венце испод прозора, овај је дом чинио леп и отмен утисак у г |
| ве дрвене стражаре, па онда у кућу, али испод ока... као да га се то ништа не тиче.{S} Редови, |
| и су гледале укочено.{S} Зуби се белели испод згрчених усана.{S} Груди се тресле.</p> <p>Чедоми |
| м на глави, чији су крајеви били везани испод браде.{S} На извесном остојању од њих корачао је |
| свој благослов, па је погледа подозриво испод ока.</p> <p>— Бог с тобом, човече — одговори Клео |
| одужи девојка. — Погледај десно... тамо испод дереглије, доле у води, није ли оно једна тичица. |
| у.{S} Два прамена златне косе вирила су испод простог сламног шешира.{S} У руци је држала један |
| ло и смешила се.{S} Њени зуби сијали су испод румене, свеже губице као дрво под покислом кором. |
| ацир.</p> <p>Обе девојке узму газдарицу испод руке, шетају до краја сокака, називају свакој клу |
| уће — рече она, па се саже да узме кључ испод простирке од прага.</p> <p>При том цела њена млад |
| јке.{S} Момци су певали:</p> <quote> <l>Испод села зелена ливада,</l> <l>У ливади селен до коле |
| ртију на полутабаке, начинио превоје за исправке, умочио перо.{S} Имао је толико ствари да каже |
| ције.{S} Нашло се људи доиста озбиљних, исправних, који разумеју свој посао, а нашло се и некол |
| {S} Вашим именом и угледом јамчићете за исправност својих поступака.{S} Живот, смрт, љубав, ота |
| има седамнаест година.</p> <p>— Хајде, испрати нас донекле, — чаврљала је рођака. — Не станује |
| е имам од својих, па се и он туђи...{S} Испрати Вишњу до куће.</p> <p>— Ако госпођица нема ништ |
| али су у Париз.</p> <p>На станицу су их испратили Матовићи са кумовима.{S} Кад би време возу, Ч |
| ло се ту склонити од жандармске потере, испред кише или кад човек не зна куда ће.{S} Увек би се |
| Кајом иде кући.{S} Али је она не пусти испреда се, и, између осталих ситница које се говоре ме |
| убав?{S} То је управо једна дуга шетња, испрекидана часовитим држањем под руку и по којим пољуп |
| .. пољупци <pb n="138" /> кратки, дуги, испрекидани и продужавани, где душа само додирне душу, |
| ло као да иза ње види једну нову варош, испреплетане жице, стотине точкова у покрету, гомиле ра |
| онешто дужни по умашћеним и у крајевима испресавијаним, дугачким тефтерима њеног газде, неког м |
| Али се не усуди, јер би онда требало да исприча своје везе у кући министра Матовића, да објасни |
| собом.{S} Позвао је ову девојку да јој исприча потанко <pb n="281" /> како се оженио, да јој о |
| да га занесе та струја нових нада, него исприча другарици у кратко све шта му се десило од како |
| литичких криваца.</p> <p>Све је то Бела испричала Илићу брзо, без везе, задихано, као да је она |
| како се то каже у Ваљеву, Кад би учитељ испричао лекцију, о шљиви на пример, он ју је већ умео |
| писати ради себе <pb n="188" /> такође, испричати јој све онако како се догодило, све појединос |
| дан и ноћ.{S} А кад оздрави, она ће јој испричати шта се с њом догодило, признати све, па нека |
| се Миле тетка-Катин верио у Минхену... испросио Швабицу.{S} Тетка-Ката хоће да се изеде од мук |
| на — наводио је отац као разлог.</p> <p>Испросио је њену другарицу Милеву, па је даље писао Виш |
| врата увученог у рамена, <pb n="250" /> испрскан водом и блатом.{S} Године су очврсле његове мл |
| н велики формулар и молила га да јој то испуни, јер, каже, жандарм јој наредио да то мора бити |
| образовала по типу беспрекорне врлине, испунила поукама и забранама. — Је ли слобода допустити |
| оведају нам“.</p> <p>— Како су се чудно испуниле те готово пророчке речи — примети у себи Вишња |
| матрам, размишљам, учим децу, сваки дан испуним корисно.</p> <p>— И ти си срећна? — прекину је |
| на режим:</p> <p>— Парламентаризам није испунио своја обећања.{S} Код сељака, радника, грађана |
| о се морало говорити.{S} И двоје драгих испунише ту тишину, пуну неказаних ствари, примедбама о |
| ји живи неопажен за школским клупама, а испуњава један велики део престонице.{S} Њихова љубав?{ |
| колико и она архива коју из дана у дан испуњавају.</p> <p>У том се зачу нека псовка.{S} Један |
| нада, која се у њој рађала без разлога, испуњавала је њену целу душу.{S} Она је веровала у Чедо |
| ускраћивана дугим ропством под Турцима, испуњавала је тај посвећени кут Београда и била његов н |
| ну до дна.</p> <p>Гомила разних осећања испуњавала је сад њену душу.{S} Као врхунац свега, била |
| ра.{S} Одаја је била тако мала да ју је испуњавала уска постеља, на чијим се плеханим шиповима |
| ли других рабатних кућица, које су тада испуњавале тај крај.</p> <p>Млади човек није волео да и |
| отребом на неколико места.{S} Углове су испуњавале неколике столице, с високим правоугаоним нас |
| бању или каква несташност млађег брата испуњавали су по читаво писмо.{S} Па ипак, та су писма |
| гулија разног облика и боје.{S} Собу је испуњавао јак мирис на јоргован.</p> <p>— Како ти се до |
| о јаче, лупао готово, и челичним звуком испуњавао одају као нешто живо.{S} То је било велико, т |
| и где се налази.{S} Ову приземну собицу испуњавао је један округао сточић, застрвен уским, чипк |
| ошла карта, обична поштанска дописница, испуњена јевтиним плавим мастилом, које је можда сам га |
| ир обично држао лекције.{S} Она је била испуњена трима постељама, међу којима се свака разликов |
| ни закон породичног живота са борбом за испуњење својих сопствених потреба.{S} Њено васпитање, |
| е Петар Зечевић, омален, сувоњав човек, испупчене јабучице, промуклог гласа и светлих очију. — |
| плишано одело, црно и опшивено свиленим испустом.{S} Ципеле су му биле потковане.{S} Носио је с |
| , и варош остаје мирна и <pb n="209" /> иста.{S} Пре тога, Радоје се враћао из <hi>Централе</hi |
| до дна друштвених степеница одиграва се иста комедија; лукавство замењује снагу, и помоћу више |
| несрећни?...{S} Улица је остала готово иста.{S} Два низа сниских дућана и неугледних кафаница |
| ке, при којима јој се давала прилика да истакне своје <hi>отлично</hi> порекло, фине манире, да |
| обилази варош и пали општинске фењере, истакнуте на тробојним дирецима по ћошковима.{S} Свака |
| о се откопчало, те се видела кожа бела, истачкана златним маљама.{S} Она узбуди цело његово срц |
| виша сила управља нашим мислима?{S} Те исте ноћи Вишња је сањала да се удаје за Чедомира.{S} С |
| Код нас би Наполеон <pb n="286" /> био истеран из подофицирске школе, Њутон би једва добио за |
| тије по таваници учионице.{S} Најзад га истераше из гимназије што је доказивао катихети да прир |
| а у њеним грудима и сваког тренутка јој истеривала стид на образе.{S} Иначе, у свему другом, ме |
| {S} Она осети бол, готово физички, онај исти који је осетила кад јој је узео први пољубац.{S} О |
| нешто хладно.{S} То беше револвер, онај исти што га је некад показивао Зарији Ристићу.{S} Да ли |
| терано бледо, готово слабачко.{S} У тај исти мах појави се и визија Вишње, тако исто у магли, н |
| {S} Девојка га је слушала с пажњом и, у исти мах, са извесним страхом.{S} Она је несвесно упоре |
| , свет?{S} Нема их, нигде их нема.{S} У исти мах, супротно томе осећању празнине, обузе је стра |
| то загонетно осећало се у природи.{S} У исти мах, око срца јој било топло, меко, празно.</p> <p |
| ="62" /> као у неког свеца и очајника у исти мах.{S} Ова врста страха пред младићем појачала се |
| која је била за <hi>боље госте</hi> и у исти мах служила за кување, долазиле су оближње раднице |
| матрала га весело, готово безазлено и у исти мах несташно.{S} Бела је имала бело лице с кожом к |
| а.{S} Раније чим би легла, заспала би у исти мах.{S} Сад се превртала са једног краја постеље н |
| шња покуша да се ослободи, стежући му у исти мах руку јако.</p> <p>— Не, Чедомире... мој Чедоми |
| ижу се против освештаних <pb n="296" /> истина као против неког интелектуалног апса.{S} Шта је |
| бринуту.{S} Чедомир је лепа прилика.{S} Истина, сиромах, без фамилије, али ми смо ту.{S} Кроз к |
| рату и, за добре паре, кадиле владу.{S} Истина, Радоје није знао звонке фразе, његов говор није |
| возно.</p> <p>— Парадокс зацело, али је истина.</p> <pb n="251" /> <p>Доиста, Лазаревићева је и |
| ест, знао сам ја <pb n="168" /> то није истина.{S} Тврде за тебе да си срећан човек.{S} Причају |
| спасе.</p> <pb n="195" /> <p>— Је ли то истина, господине? — упита га госпа-Клеопатра свечано.< |
| у Науци, пошто ми стојимо још далеко од истине, пошто васељенска загонетка измиче нашем схватањ |
| ожда различним путевима може се доћи до истине.{S} Можда метафизичари имају право.{S} Можда је |
| гласом Матовић, као да држи предавање — истину не треба крити; треба је послушати, рећи је увек |
| шла.</p> <p>Девојка покуша да не призна истину. </p> <p>— Веруј ми, ми смо све имале доба кад ј |
| на није била још толико јака да му баци истину у очи, рекавши му:</p> <p>— Ренегат!</p> <p>То р |
| оно што осећам.{S} Ја сам увек говорио истину.{S} И ја вам кажем — удари гласом Матовић, као д |
| ишња се промисли да ли да му каже праву истину.{S} Најзад рече:</p> <p>— То није довољно.{S} Књ |
| е.</p> <p>Они обоје покушаше да не кажу истину.{S} Девојка је грицкала доњу усну, као да је хте |
| ањем и скептицизмом ?</p> <p>Госпођа је истицала пред децом младићеву ученост и говорила:</p> < |
| љене образе и офарбану косу; посебно је истицала очувано грло и потиљак ћилибарске боје.{S} Кад |
| але су се плаве сенке, које су још више истицале небеску илуминацију.{S} Београд је изгледао ка |
| S} Жалосна стварност приказа му се тада исто тако лако као и тај сан за идеалном драганом: он ј |
| сви, хвала Богу здраво и добро, да јој исто од Бога желимо.{S} Само, кажи, мајка ти је нешто н |
| лике празнике.{S} Он их је волео готово исто толико колико и њу саму.{S} Он је био кадар загрли |
| исти мах појави се и визија Вишње, тако исто у магли, нејасно, непотпуно, само главом.{S} Била |
| пуна хвале за младог чиновника.{S} Тако исто и сестра.{S} Само, рекле су му, тражи десет хиљада |
| Деца су била већ заспала.{S} Бела тако исто.{S} Кућом је владала дубока породична тишина.{S} Е |
| у тој животињи.{S} Зар он није био тако исто од доброг соја?{S} Његов прадед борио се јуначки з |
| рити ништа.{S} Њој се такође постављало исто питање.{S} Њен напор да замени мајку показивао се |
| це је било на заласку.{S} То беше онога истог тренутка кад је Чедомир Илић излазио из куће Мато |
| тва, противуречности у карактеру једног истог човека!{S} Људска повесница развија се као разнол |
| и разних епоха, опозиције у срцу једног истог друштва, противуречности у карактеру једног истог |
| том приликом рекао?{S} Да ли је сад био истог мишљења?</p> <p>Његове мисли су ницале без везе, |
| ишности.</p> <p>Реши се да отпутује још истог дана у Чачак.</p> <p>Мајчина болест јој се чинила |
| Све је ту написано... па читај!“</p> <p>Истог дана отпутовали су у Париз.</p> <p>На станицу су |
| , ниже, преко реке, југ, лево у шљиваку исток, а запад где су пасла говеда.{S} Сели су у јечам |
| к од парка.{S} Ноћ је већ наваљивала са истока и падала на варошке куће беле, сивкасте, црвене, |
| } Једно бело парче неба указивало се на истоку.{S} Звезда било мање.</p> <pb n="310" /> <p>Вишњ |
| али су под једним кровом, хранили се за истом трпезом.{S} Поред тога, Бела није навикла да јој |
| Он је у њему видео једног сапутника на истом путу, на путу у интелектуални живот, човека кога |
| оставила венац.</p> <p>Он је стајао на истом месту, недирнут.{S} Јутарње сунце пресијавало се |
| уде у њиховим борбама, он је остајао на истом месту.{S} Упркос дубоким уверењима у сопствену вр |
| ута, нађоше се пред Циганлијом, на оном истом месту на којем је Илић пољубио први пут своју дра |
| еугледних кућа.{S} И онда опет писмо, у истом бакалском коферту, с рапавом хартијом, по којој с |
| у.</p> <p>— Је л’? — одговори девојка у истом тону.</p> <p>Један нов пламен црвенила лизну јој |
| гурности.</p> <p>Одговарао је девојци у истом уздржаном тону.{S} Чак да је и могао од њеног оца |
| дост, па жеља нека да је нестане, да се истопи полако, као комад леда.{S} Чедомир ју је узео за |
| ма једнакост, поред ропства слободу.{S} Историја човечанства је састављена од контраста као чов |
| Из немачког језика, земљописа, физике, историје имао је врло добре оцене, али је у осталим пре |
| смо рођени, са расом чији смо синови и историјом која је израдила <pb n="284" /> нашу судбину. |
| одредио му да предаје латински језик и историју Срба.</p> <p>— Зашто латински, господин директ |
| > <p>— Да чекам и да поновимо целу нашу историју из почетка!</p> <p>— Нема шта да чекамо.{S} Ос |
| понекад идем кад сам са̑м.{S} Има једна историска чесма и добра ладовина.{S} Ето је одмах кад с |
| ми смо све имале доба кад је живот као источњачка принцеза пред судом римских легионара пружао |
| г свима нама навикнутим на распуштеност источњачком природом, савршена слобода, ускраћивана дуг |
| у, једна старинска, двоспратна зграда у источњачком стилу, с кровом као звезда, широком настреш |
| десном руком један покрет као да хтеде истргнути нешто. — На сваком кораку, тако рећи, може се |
| p>— Не... не, Чедомире! — рече Вишња, и истрже руку.</p> <p>Па и доцније, она је избегавала ова |
| току.{S} Јадно место где се цели животи истроше, а душа не оде даље од бриге за насушни хлеб и |
| деје, море, мучног лудила.{S} Осећао се истрошен, утучен; по целе ноћи није могао заспати.{S} Р |
| о.{S} Кад се кола хтедоше кренути, Бела истрча у двориште и стаде преклињати мужа да не прави с |
| дала младића задивљено, угризнуте усне, истурених груди.</p> <p>Мајка уздахну, и то овог пута и |
| ишљањем, философијом, па ме они нису ни исхранили...</p> <p>— Мој живот тек почиње — одговори Ч |
| чу нека псовка.{S} Један сељак, прљав и исцепан да би га у другој земљи ухапсили, терао је свој |
| на конференције, пискарати по новинама, ићи краљу на подворење.{S} Чим би он измакао из куће, г |
| </p> <p>— Иначе?</p> <p>Бела није смела ићи до краја своје претње, те ју је мајка допуњавала:</ |
| саме себе?{S} Ипак у постељу није хтела ићи.</p> <p>Погледа на сат.{S} Било је још рано.{S} Обу |
| али цигара и давао на веру.{S} Могло се ићи из ходника у ходник, из слушаонице у слушаоницу, с |
| ционаре, цинцарски свет, те она продужи ићи, бацајући по каткад кришом свој дрхтав, девичански |
| им и економским терминима, он није умео ићи у облаке тананих апстракција; он је стојао на земљи |
| неговању поврћа.</p> <p>Сад је требало ићи у Чачак.</p> <p>— Ти се нећеш вратити отуда! — приг |
| то се не зауставити на том месту, зашто ићи даље и питати несигурне хоризонте за нечим што више |
| задовољан — продужи Ристић — онда мораш ићи из људског друштва, мораш се приближити природи и ж |
| елике, тешке, уочљиве, сваком видне, да их је хтела сакрити; болеле је.{S} И као да се хтела от |
| хоће да и ти окусиш... „Знам, вели, да их се Вишња зажелела у Београду".</p> <p>Некад јој је с |
| је била узела судове и пошла вратима да их однесе, па се предомисли, зовну служавку и предаде ј |
| е широке царевине мисли и трудила се да их разуме обе и да их помири.{S} Говор њеног земљака би |
| исли и трудила се да их разуме обе и да их помири.{S} Говор њеног земљака био јој је ближи, јер |
| и леп пар.{S} Људи су се заустављали да их гледају.{S} Већ се примицало вече кад се нађоше на Ћ |
| што би радила мајка, глас целог народа их љушка у њиховим гробовима.</hi> </quote> </p> <p> <h |
| кала будућност и изабраног мужа; чекала их стрпљиво, хладно, као да није жена.</p> <p>Било је п |
| не откако се вратила у Чачак.{S} Читала их је од почетка до краја.{S} Оне су је опомињале мутно |
| ди се намештај, али људи, свет?{S} Нема их, нигде их нема.{S} У исти мах, супротно томе осећању |
| аво, које не рачунају са ситницама, она их већ виде заљубљене, верене, и пред олтаром.{S} Ах, т |
| овим што јој је надирало у душу.{S} Она их је памтила све, и несвесно упоређивала са оним што с |
| /p> <p>— А где вам стоје?</p> <p>Најзад их донесе: малене ножиће за воће, са оштрицом од месинг |
| ек што је за собом притворио врата, кад их газдарица отвори, боса, само у кошуљи.{S} Носила је |
| ално каквом пошалицом.{S} Па и сад, кад их јој предаде, викну :</p> <p>— Ево важне... лажне нов |
| ају наших жена да се покажу љубазне кад их неко нâвикне, понуди се услужно:</p> <p>— Да подгреј |
| ог познанства, за време једне шетње кад их је киша ухватила ван вароши.{S} Он је онда гледао у |
| /p> <p>— Дивно! — говориле су гошће кад их је Матовићка уводила у њега.</p> <p>Доиста, салон је |
| , либе се, зазиру једно од другог, стид их је, боје се.{S} Па опет се деси кадгод, као овај пут |
| ранима, али никако да буду онакве какве их је госпа-Клеопатра спремала о јесени, жуте, па накис |
| штај, али људи, свет?{S} Нема их, нигде их нема.{S} У исти мах, супротно томе осећању празнине, |
| не задоцни.{S} Па и ти часови!{S} Није их било више од два три преко дана.{S} За њих се није м |
| ијатељем, млађим чиновником из суда, те их позва, њу и Милеву, да изађу у шетњу до варошког пар |
| х, већ од оних које ће срести и који ће их учинити срећним или несрећним.</p> <p>Чедомир је одр |
| о сва места својих састанака...{S} Вече их је ухватило на Чукарици.</p> <p>Онде где избија топч |
| од кога се стиде, нема казне од које би их ухватио страх.</p> <p>Студент је говорио искрено.{S} |
| педесет година не роди ниједан ипак би их доста било...{S} У програму друга Толстоја само је п |
| тих врата и продавао погачице, поздрави их по свом обичају.{S} Они се дохватише шешира и изађош |
| да прави глупости, а продужава и прави их нове, све му изгледа лако.{S} Уз њега се припило јед |
| ве симпатије иду неизоставно онима који их фаворизују, помажу, који им дају, или бар обећавају, |
| и их по пијаци, киселили сами, куповали их по оријенталским ресторанима, али никако да буду она |
| ица од пансиона да дођу до њих: тражили их по пијаци, киселили сами, куповали их по оријенталск |
| м главе, на нешто драмски начин, загрли их обоје и рече весело, као да је наручивала нову хаљин |
| ала је рпа исписаних страница.{S} Скупи их и стаде прелиставати да уђе што боље у предмет.{S} О |
| е кожом.{S} Бела приђе прозору и отвори их обадва.{S} Чедомир је сад могао боље видети салон.{S |
| ртвачка кола.{S} Еј, Марјане, колико си их данас сахранио?</p> <pb n="169" /> <p>— Осам — одгов |
| ајући на врата од собе, а не отварајући их.</p> <p>То је трајало неко време.{S} Ваљда се девојц |
| оносио међу првима новине, пропраћајући их стално каквом пошалицом.{S} Па и сад, кад их јој пре |
| казала само своје зле стране, извукавши их из куће која је сама попуњавала своје потребе и где |
| е лепе уз прозорско окно...{S} Погледај их! — и Ристић пружи прст на прозор. — Ко ће знати шта |
| .{S} Лица се згрчила, борба за опстанак их наружила.{S} Ретко се види један мушкарац да се осме |
| љутња.{S} Баци новине на под.{S} Затим их поново диже и укочено гледаше посну боју и редове шт |
| што деца чекају велике празнике.{S} Он их је волео готово исто толико колико и њу саму.{S} Он |
| и другови, изгледали су му мрски.{S} Он их је представио девојци, он је представио девојку њима |
| најлепша лепота његове младости.{S} Он их је чекао с безазленом радошћу као што деца чекају ве |
| тавати да уђе што боље у предмет.{S} Он их је почео у Паризу, пун научног оптимизма, донетог из |
| поређане хронолошким редом; закључавао их по двапут, тресао катанцем још ради сваке сигурности |
| смејао се њиховој уображености, вређао их отворено.{S} То је било неизбежно.{S} Човек који је |
| дно, младићски, ђачки.{S} И доиста, ово их приближи.{S} Она се одушевљавала тој поверљивости св |
| р завијају неком маглом.</p> <p>Друштво их је звало да пожуре.{S} Једни су већ одмицали у правц |
| теник певао: „Исајије ликуј...“ и водио их око налоња, он је понављао у себи надничареве речи: |
| ључавао кофер, вадио стара писма, носио их у најнепосећеније кутове варошких паркова, и ту их п |
| е био нека врста старијег брата, пратио их у варош, окопавао им баштице за цвеће, позивао њихов |
| а.{S} Зато је сматран за смешног, и ако их је било много луђих.{S} У државној служби није нашао |
| , нове, старе, збијене и раштркане како их само Београд може показати.{S} И та варош, са белим |
| дубоко у своје тесне дупље... нестајало их је, а на њиховим местима <pb n="253" /> зјапеле су ц |
| има старих, опробаних пријатеља, а било их је и таквих који су раније обилазили далеко професор |
| воме народу и имао стила у чланцима што их је писао по опозиционим листовима? </p> <pb n="14" / |
| ема да купи друге чакшире.{S} Али зашто их не закрпи?...{S} Бар то не стаје ништа.{S} Међутим, |
| аинтересовале, одушевиле је готово, јер их је примала без сенке неповерења.{S} Русија, велика, |
| , ситне, као да се нису њој десиле, већ их чула из прича, из прочитаних књига.{S} Дође јој да р |
| ..{S}" Он то не рече.{S} У осталом, већ их пристигоше Милева и њен пратилац.</p> <milestone uni |
| у Бечу и Минхену.{S} Савете, којима су их обасули у Београду, нису имали прилике да употребе.{ |
| речи, ударили су другим путем, камо су их водили младост и лепо време.{S} Дан је био један од |
| товали су у Париз.</p> <p>На станицу су их испратили Матовићи са кумовима.{S} Кад би време возу |
| осећеније кутове варошких паркова, и ту их поново читао, разгледао сваку реч, загледао у марке, |
| претила сам им да ћу их оставити, да ћу их се одрећи.{S} Јест... „Одрећи ћу вас се...“ говорила |
| ам попуштала.{S} Запретила сам им да ћу их оставити, да ћу их се одрећи.{S} Јест... „Одрећи ћу |
| ељом и празником свет <pb n="174" /> је ишао, место у цркву, горе у клисуру и дивио се како се |
| {S} Шта сад тражиш опет?</p> <p>Брод је ишао час средином Дунава, час се провлачио између ненас |
| а, опијала се присуством човека који је ишао поред ње, слушала је радознало и жудно његове речи |
| а, по којем је падала прашина.{S} Он је ишао полако, крајем пута, оборене главе у страну, и вик |
| лади студент корачао је сам.{S} И он је ишао у шетњу.{S} Познавао је готово цео тај свет било с |
| о рибе.</p> <pb n="75" /> <p>Чедомир је ишао брзо, не знајући ни сам зашто хита.{S} Свет му је |
| крововима, у олуцима.{S} Један шегрт је ишао средином улице, носио на глави трубу од фонографа |
| она мрзи.{S} Сваки њен покрет који није ишао у прилог његове себичности, тумачио је као да је у |
| вог сина и хтео га убити.{S} Занат није ишао никако.{S} Јела се стара мука.{S} Мајстор се надао |
| Остојићу.{S} Како кујунџилук није више ишао, одаде се нарочито на часовнике.{S} У слободном вр |
| ла.{S} Није било девера него је Чедомир ишао поред ње, шапутао јој нешто поверљиво, гледао ју ј |
| Његов поглед из суморних, мрачних очију ишао је негде далеко, у бескрај.{S} Његов несрећни гени |
| S} Он се упути право преко њива.</p> <p>Ишао је, као мртвац, не знајући камо.{S} У једној празн |
| пази своју жену.{S} Она га није видела, ишла је оборене главе и храмала јаче него икад.{S} Дотл |
| некога.{S} У варош, и кад би излазила, ишла је у пратњи госпа-Клеопатре.{S} Иначе је Бела крил |
| заше три, она се појави пред Двором.{S} Ишла је одмереним кораком и гледала преда се.{S} На пол |
| река на нашој страни.{S} Колико је пута ишла тим путем с Илићем до тог села, које је он називао |
| у издају заједничких убеђења.{S} Она је ишла у крајност као све жене.{S} Да јој је Илић у почет |
| плаха киша.{S} Шта то смета?{S} Она је ишла уморно, тромо, али све даље.{S} Можда је ипак нешт |
| Како? — зачуди се Вишња.</p> <p>Она је ишла поред њега лаганим кораком и строга.{S} Њеном прат |
| штву, у животу једном речи.{S} Машта је ишла као на крилима.{S} Кад се дође већ до немогућности |
| се трудила да се врати на пут којим је ишла пре него што га је познала.{S} Она је прикупљала с |
| јим господским понашањем.{S} Редовно је ишла по славама, правила посете, ступала у хумана друшт |
| ала Чедомирово одсуство.{S} Нарочито је ишла код једне другарице, код које се скупљало друштво |
| ти из сестриног буквара.{S} Школа му је ишла лако, као вода, како се то каже у Ваљеву, Кад би у |
| ди.</p> <p>По тротоару, с друге стране, ишле су две жене, с марамом на глави, чији су крајеви б |
| .</p> <p>Били су прешли преко брвна.{S} Ишли су сад заједно.{S} Њена плава коса, очешљана на ра |
| езименом, певали револуционарне песме и ишли на трећу галерију да гледају <hi>Ткаче</hi>.{S} По |
| до чела и главе.</p> <p>Сањала је да су ишли пешке, као у селу.{S} Било је у сватовима много св |
| имао је среће у трговини.{S} Послови су ишли добро.{S} Ипак је нешто пекло овог маловарошког пр |
| политику.</p> <p>У том тренутку, они су ишли дуж некога зида, преко кога су се спуштале процвет |
| рногорци, с којима се хранио.{S} Они су ишли у гомили, грајали и препирали се о неком <hi>питањ |
| ачини поток поред њиних ногу.{S} Они су ишли даље.</p> <p>Таман да се спусте низ једно брдо, ка |
| {S} Шта ће ти боље еманципације?</p> <p>Ишли су сад по стази посутој шљунком.{S} Око њих се меш |
| 61" /> а млади газда нежењен, па је све ишло како само може бити.</p> <p>Радоје је радио и ван |
| уги пут, прими од његовог говора што је ишло у корист њеног плана и рече Чедомиру:</p> <p>— Тат |
| аму.{S} У осталом, то је Радоју најбоље ишло за руком.{S} Учитељ се вечито <pb n="58" /> жалио |
| . да, за два гроша; виши интереси земље ишчезавају у корупцији, у нереду, у анонимној тиранији, |
| ад, ту, одмах, да оде, да се изгуби, да ишчезне с Вишњом у неки свет где га нико не познаје... |
| главила своје корито одроњеним каменом, ишчупаним дрвећем, нанетим балванима, бурадима и пласто |
| а као срна, <pb n="243" /> побегла си с ишчупаним срцем.{S} Шта сад тражиш опет?</p> <p>Брод је |
| зди да је ни сами ђаво не би могао отуд ишчупати.{S} Ништа на свету није било кадро спречити га |
| је годило јако да постане министерка, т.ј. да јој муж постане министар... министар земљорадње к |
| ља у вароши.{S} Сваке <hi>сезоне</hi> т.ј. сваког пролећа и јесени, доносио је Лазаревић својој |
| ице, знаш ми ти шта је љубав!...{S} Да, ја нисам противна љубави, она управо долази сама по себ |
| ди су; цео је живот пред њима...{S} Да, ја сам човек из старог времена, иако сам се бунио проти |
| што је имала у рукама.</p> <p>— Збиља, ја сам ваша пријатељица? — упита затим, притварајући вр |
| еској, у другим индустријским државама, ја бих се сав посветио класној борби.{S} Али овде, Вишњ |
| Ипак, он није непоправљив.{S} Напротив, ја сам имао прилике да се уверим да је он диван материј |
| ајем... — примети девојка.</p> <p>— Не, ја те нећу пустити док ми не обећаш да ћемо се опет вид |
| одине су прошле од како смо се растали, ја то знам — продужи Илић тврдоглаво. — Али, ми смо још |
| нстрацију.{S} Жандарми су ме измлатили, ја се нисам користио њим.{S} Али ако оно дође што ти ре |
| крајњи мрачњак.</p> <p>— Боже сачувај, ја нисам реакционар, ти то знаш.{S} И кад ти говорим ов |
| Чедомира, Вишњо.{S} Он није рђав човек, ја то знам.{S} Он је сјајна интелигенција, природа врло |
| да се уверим да је он диван материјал, ја сам сигуран да је наш свет добра раса.{S} Само му тр |
| </p> <pb n="31" /> <p>— Не.{S} Не знам, Ја се нисам због тога уписала у школу.</p> <p>— Него зб |
| еједнаким словима: „Збогом, Дрино водо, ја одо’!“</p> <p>Вишњино срце залупа јаче.{S} Можда ће |
| е се никад уредити — говорио је. — Ето, ја сам провинцијалац, а изгледа ми да се овде нема веће |
| наше фамилије, он ми је тако рећи брат, ја немам другог брата...{S} Најзад, шта ме се тиче.{S} |
| ије — промуца она несигурно. — То јест, ја ћу се скоро вратити.</p> <p>Часовничар се трже.{S} П |
| не сматрају за мирна човека, али видиш, ја се питам да ли у мени не живи неки скривени ђаво.{S} |
| че хлеба, па нек узме Белу, ако хоће... ја ћу му први честитати.</p> <p>— А дотле?</p> <p>-— До |
| ничкој станици се формирао један воз... ја бејах готов, и ја те позвах.</p> <p>— То не беше ниш |
| о да се објасне.</p> <p>— Не, никако... ја нисам престао бити социјалист — говорио је. — Кад би |
| једну тачнију оцену света и саме себе: ја сам се спустила на општи ниво.</p> <p>Илић не одгово |
| поразуме.{S} Ако је ко крив, то смо ми: ја, ти, наши карактери, наше неједнаке тежње.{S} Остави |
| си била.{S} Не покушавај да ми поричеш: ја сам прошла кроз твоје доба.</p> <p>— Шта хоћеш тиме |
| си сасвим изгубила главу!</p> <p>— Да; ја га волим... ми се волимо; је л’ те, Чедомире? — одго |
| шта то мари ако ти будеш моја жена!{S} Ја сам кадар да радим за двоје.</p> <p>— Ти заборављаш |
| p> <pb n="203" /> <p>— Ко ме уби?...{S} Ја сам се убио.{S} Ево на̑!...{S} Све је ту написано... |
| ој Вишња.</p> <p>— Не, Лазаревићева.{S} Ја га волим, он је понос целе наше фамилије, он ми је т |
| усавршава, оплемењава.</p> <p>— Да.{S} Ја то знам.{S} И ја примам борбу.{S} Ја сам наоружан зн |
| >— Нека сте благословена, децо моја.{S} Ја не марим што ћу од сад бити баба.</p> <p>Илић се осм |
| хола, горда, па чак и по мало дрска.{S} Ја сам га одбијала...{S} Какво чудо ако је потражио дру |
| шта радим.{S} Ти ово ниси заслужила.{S} Ја често не господарим собом.{S} Ја нисам на чисто са с |
| евања. — Лепше него што сам мислила.{S} Ја волим чист ваздух, шуму, свој народ, велике хоризонт |
| :</p> <p>— Она је била моја драгана.{S} Ја сам је грлио.</p> <p>Стога она није очекивала од Чед |
| мори се, боже благи!{S} Има времена.{S} Ја те волим, много волим, највише волим.</p> <p>Она га |
| S} Он мора доћи.{S} Ја имам времена.{S} Ја не смем живети обично.{S} Али — прихвати после једне |
| ца:</p> <p>— Опрости, опрости Вишња.{S} Ја не знам шта радим.{S} Ти ово ниси заслужила.{S} Ја ч |
| идим онако хрому, мени се срце цепа.{S} Ја бих хтела, опет, да је видим срећну, задовољну, збри |
| нтичан.{S} Ти мислиш да сам ја груб.{S} Ја нисам груб.{S} Ја имам искуства, и то је све.{S} Ја |
| иш да сам ја груб.{S} Ја нисам груб.{S} Ја имам искуства, и то је све.{S} Ја познајем живот.{S} |
| та јој се десило. — Није то за тебе.{S} Ја то видим.{S} Хтео сам ти то рећи још раније.{S} Али |
| б.{S} Ја имам искуства, и то је све.{S} Ја познајем живот.{S} Он вреди толико колико му човек д |
| јући. — Ја те молим.{S} Не прати ме.{S} Ја ћу се сама вратити...{S} Ми се нећемо више видети.{S |
| .</p> <p>— Не криви време, Чедомире.{S} Ја не верујем у судбоносне неспоразуме.{S} Ако је ко кр |
| мој...{S} Боже здравља, видећемо се.{S} Ја ти шаљем нешто новца кад и ово писмо.{S} Велим, нек |
| а умремо млади слушајући своје срце.{S} Ја сам изабрао ово друго, а и ти ћеш... сигуран сам.{S} |
| те <pb n="196" /> о оваквој веридби.{S} Ја ћу већ пронаћи нешто романтичније... пролеће, небо, |
| дим како на то нисмо раније мислили.{S} Ја се смејем <pb n="109" /> кад се сетим извесних предр |
| бичан, јак, велики.{S} Он мора доћи.{S} Ја имам времена.{S} Ја не смем живети обично.{S} Али — |
| Ударила у плач, па запомаже по кући.{S} Ја нисам попуштала.{S} Запретила сам им да ћу их остави |
| ам шалио.{S} Часна реч ми је сведок.{S} Ја остајем и понављам...</p> <p>— Не, не, не, Радоје... |
| хоће да прсне.</p> <p>— Знам, знам.{S} Ја мислим на твоје испите.{S} Али нећу да се преучиш.{S |
| </p> <p>— Ја говорим оно што осећам.{S} Ја сам увек говорио истину.{S} И ја вам кажем — удари г |
| на ове муке.</p> <p>— Ја претерујем.{S} Ја још не знам ништа позитивно.{S} Треба видети у чему |
| д Непознатим, Неказатим, Бескрајним.{S} Ја се враћам срцу да осети оно што мисао моја није могл |
| ла.{S} Ја често не господарим собом.{S} Ја нисам на чисто са собом.{S} Како се то десило?{S} Ја |
| <p>— Шта је ово мени?{S} Ја нећу то.{S} Ја се гнушам тога сна.</p> <p>Девојка се уједе за усну. |
| стало: темељи, остало је недирнуто.{S} Ја сам и онда то говорио.{S} Али се свет препаде, и ето |
| мекшаним гласом. — Он није на одмет.{S} Ја сам то видео на робији. <pb n="124" /> Видиш, били с |
| {S} Пиј, проводи се, уживај младост.{S} Ја сам ти то, Илићу, говорио одавно, али ти имаш дух ро |
| S} Ја то знам.{S} И ја примам борбу.{S} Ја сам наоружан знањем целе наше епохе.</p> <p>Вишња се |
| не сатрапије начинити правну државу.{S} Ја се чудим како на то нисмо раније мислили.{S} Ја се с |
| одужим школу и ступим на философију.{S} Ја сам се решила.{S} Девојачка школа не даје позитивна |
| — Ретко.{S} Неке Швабе лове по риту.{S} Ја не волим лов.{S} Ономад ме је један пример дирнуо.{S |
| бав, љубав... није она све у животу.{S} Ја имам осам испита на врату.{S} Глава ми бучи, хоће да |
| <p>— Ја ћу на село... за учитељицу.{S} Ја немам мираза.{S} Ово школе, то је све.{S} Сем тога, |
| и Чедомир. — Он се тек пење врхунцу.{S} Ја хоћу да он буде вредан...</p> <p>— Пуста жеља!{S} Је |
| могуће, Вишња.{S} Сад ти претерујеш.{S} Ја верујем, против свега, у прогрес, у човечанство.{S} |
| е помаљала кроз њих.{S} Он је певао:{S} Ја се смејем, морам да се смејем — Бог је реко: морам д |
| сина, мајке и кћери, учитеља и ђака?{S} Ја чујем само право... право, а где је реч дужност?{S} |
| ли слаби или имали противна убеђења?{S} Ја сам о томе у апсу размишљао дуго, па сам дошао до за |
| кну болно:</p> <p>— Шта је ово мени?{S} Ја нећу то.{S} Ја се гнушам тога сна.</p> <p>Девојка се |
| исто са собом.{S} Како се то десило?{S} Ја то нисам хтео.{S} Мене сматрају за мирна човека, али |
| — Не браним — одговори Вишњина мајка. — Ја јој једнако велим да изађе у друштво, да се разоноди |
| че после неколико тренутака оклевања. — Ја на то питање нисам мислио.</p> <p>Матовићка га погле |
| д тако лепо говорите — рече му Вишња. — Ја бих то врло радо читала.</p> <p>— Још је рано, треба |
| дваљивао <pb n="72" /> од самог срца. — Ја мислим да подигнем једну такву централу под Овчаром. |
| — одговори службеник мртвачке спреме. — Ја терам кола треће класе.</p> <p>— Ако пак хоћеш да бу |
| >— Не будали! — поново се наљути муж. — Ја ти говорим као мајци, а ти тераш шегу...{S} Каква св |
| овори ми више ништа — рече, устајући. — Ја те молим.{S} Не прати ме.{S} Ја ћу се сама вратити.. |
| <p>— Слушај, слатка Вишња — рече јој. — Ја знам где си била.{S} Не покушавај да ми поричеш: ја |
| ..{S} Ево ми трамваја — додаде затим. — Ја ћу бити тачна.{S} Збогом.{S} Лаку ноћ.</p> <p>— Лаку |
| ођице — одговори он, мало изненађено. — Ја бих био највећи незахвалник кад бих се и најмање пож |
| ире — говорила му је жалосно и нежно. — Ја ћу то изгладити.{S} Мајка се не сме мешати у наше ст |
| ствари — осече се Вишња за први пут. — Ја сам еманципована девојка.</p> <p>Газдарица је не раз |
| ти Зарија поново се обраћајући Илићу. — Ја сам решио свој живот размишљањем, философијом, па ме |
| . — Проповедаш крсташки рат...</p> <p>— Ја нисам њихова непријатељица, боже сачувај.{S} Нашем н |
| треба припремити револуцију...</p> <p>— Ја и даље остајем противник тог кабинетског социјализма |
| свршио, а већ проси девојку...</p> <p>— Ја не налазим у томе ничега чудноватог — рече будући ми |
| ориш, тата — пребаци му ћерка.</p> <p>— Ја говорим оно што осећам.{S} Ја сам увек говорио истин |
| ни смрти Стевана Првовенчаног.</p> <p>— Ја се озбиљно бринем за ваш опстанак у државној служби |
| уда! — приговарао јој је друг.</p> <p>— Ја ћу се вратити, Чедомире.{S} Ти ћеш видети!</p> <pb n |
| он не воли паметније од себе.</p> <p>— Ја не мислим тако.{S} Свет је простран.{S} Мене чекају |
| од маме.</p> <p>Он јој приђе.</p> <p>— Ја сам љута на вас — дочека га Бела, држећи непрестано |
| p>Они беху избили на Теразије.</p> <p>— Ја ћу трамвајем... — примети девојка.</p> <p>— Не, ја т |
| јка поче да размишља хладније.</p> <p>— Ја сам била неправична према њему.{S} Била сам охола, г |
| рзо после првих дана ове муке.</p> <p>— Ја претерујем.{S} Ја још не знам ништа позитивно.{S} Тр |
| аве.{S} Једи шта ти се донесе.</p> <p>— Ја не могу ове француске сплачине, ако ти можеш — одгов |
| а није хтела да чује за Париз.</p> <p>— Ја у Француску? — викнула је кад јој је муж поменуо пут |
| срећни сине? — викну му стари.</p> <p>— Ја бих хтео да изучим за златара код тебе.</p> <p>— Как |
| ишња... — одби младић скромно.</p> <p>— Ја мислим да је то могуће, то ће бити врло корисно, и, |
| знати шта је вредео наш живот.</p> <p>— Ја хоћу најпре да учиним све што могу други.{S} Оно пос |
| очи, распали лулу, па додаде:</p> <p>— Ја радим да убедим људе у потребу да се поново почну по |
| ља загонетно.{S} Она признаде:</p> <p>— Ја хоћу да се образујем потпуно, до краја, систематски. |
| ојим намерама.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ја ћу на село... за учитељицу.{S} Ја немам мираза.{S} О |
| ости.{S} Његов глас је дрхтао:</p> <p>— Ја се нисам шалио.{S} Часна реч ми је сведок.{S} Ја ост |
| да каже онако како је осећао:</p> <p>— Ја сам одсудан противник брака у опште.{S} Он је неприр |
| е.{S} Затим...</p> <p>— Затим?</p> <p>— Ја сам већ покисла, и...</p> <p>— И?</p> <p>— Свак од н |
| риграда и Неапоља, најлепша на свету, а ја се кладим да је она најружнија престоница у Европи.< |
| ротиња један недостатак. „Он сиромах, а ја хрома!“ — мислила је и веровала да су тако равни јед |
| аје позитивна знања модерној жени.{S} А ја хоћу да се образујем до краја.{S} Хоћу да будем на в |
| о љубазни према мени.{S} Зар мислите да ја не умем ценити толике пријатељске услуге, поклоне ко |
| е код <hi>Златног Крста</hi> и тврди да ја личим на њеног сина који је умро као питомац Војне А |
| је живот чудан, комшија, тако чудан да ја не знам сигурно шта бих рекла...</p> <p>— Не, то ниј |
| под рубље.</p> <pb n="309" /> <p>— Шта ја ово чиним од себе? — освести се она, и скочи са пост |
| пак је она одговарала:</p> <p>— Али кад ја нећу, па ко ће!</p> <p>Чачак није добио електрику.{S |
| а свом месту, не могу често имати своје ја, бранити оно што мисле да је најбоље, најкорисније, |
| човечанство; он је све то видео у своме ја; то његово ја било је почетак и свршетак свега.</p> |
| pb n="241" /> није тако?{S} Сећаш ли се ја сам ти говорила...</p> <p>Вишњи пређе једна сенка пр |
| ланкама.{S} Доста <pb n="262" /> сам се ја, због оног мог лудова, Бог да му душу прости, мучила |
| формирао један воз... ја бејах готов, и ја те позвах.</p> <p>— То не беше ништа одређено — прим |
| то време пролази; централа се подиже, и ја ћу ускоро, као онај класични песник, који је поздрав |
| ењава.</p> <p>— Да.{S} Ја то знам.{S} И ја примам борбу.{S} Ја сам наоружан знањем целе наше еп |
| ам прође као сат, а сат као минут.{S} И ја се само Богу молим да заустави то време, да се не жи |
| ам.{S} Ја сам увек говорио истину.{S} И ја вам кажем — удари гласом Матовић, као да држи предав |
| п, а човек ми изгледа ваљан.</p> <p>— И ја сам то нешто мислила.{S} Друго је сад, а друго беше |
| ћа. — Ко ме не познаје помислио би да и ја пушим!</p> <p>— Не пушиш никако?</p> <p>— Једна цига |
| латар на ово време, Бог те видео, кад и ја не могу хлеба да зарадим!</p> <p>— Онда ћу ја у село |
| Митре...</p> <p>— Старински човек сам и ја, па опет кад видим да је нешто боље, што да не радим |
| те.{S} Већ ми то причају одавно.{S} Али ја добра, наивна, старинска жена...{S} Ко ће у то да ве |
| еш — једва чујно прошапта девојка — али ја осећам нешто јаче од мене, нешто неправедно, немилос |
| :</p> <p>— Он не зна ништа о мени, а ни ја о њему, као да смо туђини.{S} Свакако ми замера јер |
| је ваљада промаја ударила.{S} И говори ја стоци да се угледа на ову Швабицу преко пута, па да |
| исмо.{S} Нек дете зна...{S} И кажем јој ја да се чува.{S} Мисли да јој је још осамнаест <pb n=" |
| маш дух романтичан.{S} Ти мислиш да сам ја груб.{S} Ја нисам груб.{S} Ја имам искуства, и то је |
| а од тебе — додаде жалосно. — А кад сам ја учио школу, мој брајко!...</p> <p>Застаде, одмахну р |
| рија и понуди столицу. — Јест, знао сам ја <pb n="168" /> то није истина.{S} Тврде за тебе да с |
| више романтично за Београд.{S} Знао сам ја, велим...{S} Не би ти долазио код <hi>Еснафлије</hi> |
| ару и рече презриво:</p> <p>— Не, нисам ја за дуван!</p> <p>И Илић се смејао.{S} Њихови се осме |
| ишила му је ташта поносито. — Али нисам ја ко је ко.{S} Нећу дете да ми се мучи по паланкама.{S |
| е ћерке...{S} Седи.{S} Батали, кажем им ја.{S} То је сувише романтично за Београд.{S} Знао сам |
| ба да се бојиш јесте да не будеш... као ја, несрећна за увек.{S} И упамти, свет је врло зао пре |
| н је све то видео у своме ја; то његово ја било је почетак и свршетак свега.</p> <p>Понекад, у |
| а он на то не треба да рачуна ни колико ја.{S} Нико у Србији није сигуран шта се сутра може дес |
| вучене неком сенком.</p> <p>— Шта ћу му ја! — слегала је девојка раменима.</p> <p>— Вишња Лазар |
| могу хлеба да зарадим!</p> <p>— Онда ћу ја у село за воденичара! — одговори младић тврдоглаво.< |
| е било наравно ништа.</p> <p>— Показаћу ја сад реакционарима коме се дају двојке! — говорио је |
| видело се парче Топчидерског брда, низ јабланова у подножју, грубе фабричке зграде, светла тра |
| ит је био пун зелене трске.{S} Неколико јабланова, посађени у ред, стајали су непомични.{S} Сре |
| ну аду са шумарком од ракита и одраслим јабланом на крају.</p> <p>— Шта ти је, колегинице? — из |
| разгранате старе шљиве њихове баште.{S} Јабука шећерлија китила се руменим, заруделим плодом.{S |
| сти:</p> <p>— Ево лепа воћа!...{S} Тазе јабуке, крушке, слатке поморанџе... ’Ајде, јевтине и сл |
| , обојене у српску тробојку и с дрвеном јабуком на врху.</p> <p>— Шта му је то сад? — упита се |
| чевић, омален, сувоњав човек, испупчене јабучице, промуклог гласа и светлих очију. — Јер еволуц |
| колико месеца свршићете школу и постати јаван радник.{S} Стало вас је скупо док сте дотле дошли |
| шена многим успоменама, она се измицала јави, она му је изгледала као бајка коју му прошлост цр |
| <p>Илић стиже доцкан кући, па сутрадан јави директору да је болестан, те не може долазити у шк |
| S} Али писмо испаде кратко, банално.{S} Јавила му је само повод свога одласка и да се неће враћ |
| брзини с којом је оставила Београд није јавила ником о свом одласку.{S} Тада јој је то изгледал |
| ан је гонила његове слике.{S} Оне су се јављале поново, ницале око ње, обузимале је против њене |
| редаје цела безбожном привиђењу које се јављало на огледалу.{S} Затим се дохвати за главу и рас |
| — Пише ми тетка да јој се ти никако не јављаш.{S} Не зна да ли си жив или мртав.</p> <p>Младић |
| ани Батал-џамије копани су темељи једне јавне грађевине.</p> <p>Девојка не помену ништа.{S} Чед |
| м.{S} Њу су саму подгризале сумње у њен јавни рад, у њене идеје, у живот који је изабрала.{S} А |
| ила и, најзад, ко саставља то поштовано јавно мњење?{S} Није ли сусетка десно од њих невенчана |
| „Одрећи ћу вас се...“ говорила сам им, „јавно, преко новина, да цео свет види какве имам родите |
| S} Трговци су се уселили у њен храм.{S} Јавну реч је заглушило пиљарско <hi>ко да̑ више</hi>. < |
| тар доносио мирис од љубичице, пролетња јагњад блејала, жуборили потоци нови, безимени, брзи.{S |
| виних обала, намирисаних мирисом зрелих јагода и одроњене земље, о отегнутој јеци гајда по меха |
| S} И мириси су разни: на печен хлеб, на јагоде, на младост.{S} Кад планински ветар духне из кли |
| ио срећан, јер би се осећао крњ, сакат, јадан, недостојан да живи.{S} Он није видео да сви око |
| чиновници који нису могли отићи у бање: јадан, невесео свет који се другим данима не опажа у пр |
| рела, цела.{S} Како јој је сад изгледао јадан живот у гимназији... живот са свима дужностима а |
| брину своје бриге, па загледајмо своје јаде.{S} Нека наше жене науче своје људе луксузу чистот |
| за насушни хлеб.{S} Општа чама, вечито јадиковање, стално незадовољство, грабеж, отимање, хајд |
| дници откопавали неку обалу.{S} Мршава, јадна кљусад вукла су земљу у арабама.{S} Међу њима је |
| {S} Како друга светлост бледи пред њим, јадна, мутна светлост наших, човечанских буктиња!{S} Ка |
| е девојчице те да тако олакша посао <hi>јадне мајке</hi> — како је госпођа сама себе називала — |
| и дивљење, страх, или кад би коме малом јаднику успели да напакосте.{S} Било је у колегијуму мн |
| .{S} Оне су излазиле за тренутак из тих јадних кровињара, којима би пожар учинио милост, заврну |
| пре да пожали: те људе или ту стоку.{S} Јадно место где се цели животи истроше, а душа не оде д |
| у само мушкарци?</p> <pb n="66" /> <p>— Јадно је то право, Вишња — осмехну се Радоје сажаљиво. |
| а опет сједине остали су без успеха.{S} Јаз се ширио све више.{S} Међутим, земља је стајала пре |
| е и то зазида, те цела Морава окрене на јаз.{S} Али се пролеће не дочека.{S} С јесени поче да п |
| јела твоја.</p> <p>— Сад копају брану и јаз.{S} Притиснуо радник, мила мајко, као мрав.{S} Сева |
| догађаји који су створили непремостиви јаз између њих двоје.{S} Они су се <pb n="187" /> десил |
| јући по селу мотиве са чарапа, ускршњих јаја, дрвених кашика, агитујући међу сељанкама за отвар |
| х ствари, за шарање живота као ускршњих јаја, нешто чега се човек може одрећи у свако доба.</p> |
| уверено. --- Мене чека живот необичан, јак, велики.{S} Он мора доћи.{S} Ја имам времена.{S} Ја |
| ног облика и боје.{S} Собу је испуњавао јак мирис на јоргован.</p> <p>— Како ти се допада мој б |
| Ударац је дошао тако изненада, био тако јак, суров, да она не осети одмах сву његову тежину, не |
| е удаје за Чедомира.{S} Сан је био тако јак, да се пробудила сва уздрхтала, и није могла више з |
| а се уз кућу, увијала се око довратака, јака, снажна, жилава, па чудно одударала од свежег пољс |
| простачких склоности сељачког сина.{S} Јака му је сметала.{S} У кући је био без капута, са зав |
| езбрижно, разблудно.{S} Осећала се нека јака воња на влагу, зној, на човечје месо.{S} Чула се п |
| , и ћутала.{S} Она није била још толико јака да му баци истину у очи, рекавши му:</p> <p>— Рене |
| Велику Школу.{S} Ти нећеш бити довољно јака да извојујеш своје право.</p> <p>Лазаревићева не о |
| а.{S} Преовлађивали су отворени тонови, јаке боје, које код нас не губе још своје симпатије пор |
| прашине.{S} Из њих је била још топлина јаке дневне припеке.{S} Ипак се осећало нешто свежине о |
| д њом се појави Чедомир Илић, подигнуте јаке, врата увученог у рамена, <pb n="250" /> испрскан |
| ће, као грех.{S} Помрчину замени блесак јаке светлости.{S} Пред њом се указа гомила света, тако |
| еминовним.{S} Ово цвеће, широка ливада, јаки мириси, па то коло и све враџбине којих је пун њен |
| једна млада девојка у коректној мушкој јаки; плав прамен косе сакривао је њене уши до половине |
| тада измицало да он оскудева понекад у јаким аргументима, да су његови закључци често вештачке |
| нешто зависти, коју осећају слаби према јакима.{S} Он је у новцу видео силу која учвршћава живо |
| искуства о правди великих према малим, јаких према слабим, он је брзо постао убеђен у теорије |
| pb n="71" /> сијале оном својом ватром, јако као крст на старинској цркви.</p> <p>Вишња га пуст |
| ку.</p> <p>Његов отац, кујунџија Марко, јако се наљутио због тога на свог сина и хтео га убити. |
| о да да̑ земљи нов, либералан устав.{S} Јако је љут на реакционаре што су га изневерили прилико |
| к.{S} Она је била врло весела, отварала јако своја нешто бледа уста, заборављала на своју сакат |
| о отпешачити до Мрчајеваца.{S} Стога је јако уважавао школу.{S} Кад би се о просвети повео разг |
| лета кад се Чедомир оженио.{S} Смрт је јако утицала на већ рањену девојкину душу.{S} Она се по |
| н младић, човек од поверења.{S} Бели се јако допада.</p> <p>— Е? — зачуди се министар.</p> <p>— |
| емаш чега да се женираш.{S} Тетки си се јако допала.{S} Вели, красна цурица.{S} Него, кажем ти |
| ла се није бранила.{S} Зенице су јој се јако шириле.{S} Она је шапутала нешто.</p> <p>Чедомир ј |
| ну салона, сурва се на канабе, притиште јако обе слепочнице, које су биле као да хоће да прсну, |
| за домовином.{S} У његовој природи беше јако развијена чежња за оним што нема, што је различно |
| {S} Она је иначе веровала да је он воли јако, јаче него што је он био уопште способан да вели, |
| ости, необавештен пролазник би се могао јако преварити.{S} Али оне су крајње пристојне једно шт |
| сигурању.</p> <p>Његовој жени је годило јако да постане министерка, т.ј. да јој муж постане мин |
| о шта да одговори.{S} Оно га је дирнуло јако, као сва њена писма, па може бити и више.{S} Јер с |
| тнилу осветљеног неба, њега обузе једно јако, немирно осећање, слично болу за домовином.{S} У њ |
| се ослободи, стежући му у исти мах руку јако.</p> <p>— Не, Чедомире... мој Чедомире...{S} Не, т |
| у крв пенушаво одушевљење као од неког јаког пића.{S} Стога је Чедомир редовно посећивао њихов |
| , аљкав, носи умашћен шешир и уздигнуту јаку.{S} Он је слободоуман, бар у теорији.{S} Он је за |
| ликом. — Изгубили смо много у нераду, у јаловом трвењу.{S} Народи око нас неће чекати да ми доб |
| } Отуд долази стална пометња, анархија, јаловост у државној управи.{S} Ако је скупштинска већин |
| е то озбиљно.{S} Вашим именом и угледом јамчићете за исправност својих поступака.{S} Живот, смр |
| тво које се не да описати, како каже чâ Јанко Веселиновић.</p> <p>У оваквом разговору, у дугим |
| таде растресати набрано цвеће.</p> <p>— Јаој, црна, шта ћеш ту? — викну <pb n="217" /> јој Миле |
| шеницом.{S} Затим се спустише низ једну јаругу која је некад била друм, па уђоше у једно простр |
| само да знате!... чу се отуда њен глас, јасан сад као од чистог метала.</p> <p>— Нису много род |
| ер он хоће живот пун, велики, али чист, јасан, без утишавања савести и попуштања приликама.</p> |
| Проблем живота изгледао је врло прост и јасан.{S} Дарвин је дефинисао природне законе тако силн |
| е једне шумице: врхови од јела, два три јасена, широко лишће од ораха и букет процветале зове.{ |
| поменику, окруженом букетом прецветалог јасмина.{S} Учини му се као да га биста посматра упорно |
| па-Клеопатра свечано.</p> <p>Било му је јасније него икад да не воли ту девојку, па ипак он пре |
| тим разговорима.</p> <p>Никад Илић није јасније осетио два човека који су живели у њему; један: |
| ли се ипак осећао срећан?{S} Пре свега, јасно му је било да не воли Белу... не бар оном љубављу |
| би она могла волети страсно и одано.{S} Јасно јој је било да он није више њен и да то не може б |
| н ђаволасти поглед понављали су немо, а јасно: — Пољуби ме опет... пољуби, пољуби...</p> <p>И Ч |
| Илић и осмотри је целу.{S} Видео је сад јасно што синоћ у мраку није могао.{S} Његова драгана н |
| че другим, леденим погледом, који му је јасно говорио:</p> <p>— Ниткове!</p> <p>Илић се ломио и |
| зу и продужила пут с њом.{S} Било му је јасно да га Лазаревићева избегава намерно, па и да му п |
| отом потпуним.{S} Он је хтео да га види јасно, ту, поред себе, да се сав загњури у њега.{S} Он |
| јсажа.{S} Обала се огледала у води тако јасно да је гледалац мешао стварност са илузијом.</p> < |
| Који?{S} Није знао, али му је сад било јасно да није ништа боље судбине од тог коња са пропали |
| дић с пуним уверењем. — Бар данас је то јасно.{S} Нема неба.{S} Постоји <pb n="219" /> само атм |
| е, румена лица и задовољних очију.{S} У јасној светлости пролетњег дана шарениле су се разнолик |
| атуре, недостајала јој је мушка дубина, јасност у плану.{S} Професори су се обраћали скоро искљ |
| јој се да ће се успавати.{S} Али ју је јастук жуљао, обузимала је жеља да понови балет, неснос |
| бу и зарони зајапурено лице у хладовите јастуке своје постеље.</p> <p>Младић је дизао главу на |
| ена домаћом тканином и опкољена везеним јастуцима, орман од лажне ораховине, талијанска династи |
| једну врсту дивана, тако распремљена с јастуцима унаоколо и широком простирком пиротске израде |
| прозорима <pb n="208" /> се црвене уски јастучићи, где се жене налакћују и разговарају преко ул |
| авој светлости као од драгог камења.{S} Јата врана бунила су се по уличном дрвећу, дизала се у |
| >постојећег стања</hi>, антидинастичар, јатак краљоубицâ и шта још не, што је један лични режим |
| д, измешан од палата и чатрља.{S} Једно јато сврака прегонило се по остарелом кестењу на улици. |
| е се усамљене роде, врло беле.{S} Једно јато неких других тица летело је небом.{S} Близу Вишњиц |
| и, али осети да му глас дрхти.{S} Једно јато врабаца крештало је лево у трњаку.{S} Он се окрену |
| еко ивањског цвећа.</p> <p>Радоје хтеде јаукнути као рањено живинче, али бол девојке коју је во |
| рад за човечанство.{S} Паланка ће бити јача од тебе...{S} Једног дана, ти ћеш се решити за кон |
| руком.</p> <p>Тога дана врућина би још јача.{S} Сунце се не види као да се растопило по целом |
| ви пољубац.{S} Сласт те успомене би још јача што су је изазивала уста друге девојке.{S} Он осет |
| реме.</p> <p>Међутим, последњих година, јачао је све више протест против научног догматизма.{S} |
| а је иначе веровала да је он воли јако, јаче него што је он био уопште способан да вели, лудо, |
| видела, ишла је оборене главе и храмала јаче него икад.{S} Дотле су пркосили једно другом кад с |
| о, ја одо’!“</p> <p>Вишњино срце залупа јаче.{S} Можда ће доћи писмо.{S} Какав ће то радостан д |
| да на брани била су подигнута.{S} Ништа јаче у граду није било сазидано: све сам цемент и камен |
| уду.</p> <p>Напољу се мрак повлачио све јаче.{S} По шору је играла нека сива светлост.{S} Распо |
| подићи многе железничке пруге, развити јаче везе са иностранством даљим од непосредних суседа. |
| каткад да се једва чује; затим се дизао јаче, лупао готово, и челичним звуком испуњавао одају к |
| ог договарања, и весеље букне, у толико јаче у колико је дотле избегавано; момци су духовити, д |
| оје се чежње развијају рано и, у толико јаче, у колико је њено тело трошније.{S} Да је место Че |
| јер је осећала нешто ново у себи, нешто јаче од ње, непознато, дубоко и фатално, нешто што је н |
| една суза врцну у њеним очима.{S} Нешто јаче од ње заповедало је сад њоме, и она раскопча хаљин |
| прошапта девојка — али ја осећам нешто јаче од мене, нешто неправедно, немилосрдно, што ме пла |
| о, саблажњиво.</p> <p>— Узми ме — шапну јаче.</p> <p>— Узми ме — шапутало је све у соби.</p> <p |
| ени“.{S} Али млади студент био је за њу јаче везан него што је сâм мислио.{S} Раскид са породиц |
| де, и ето...</p> <p>Радоје наби качкету јаче на очи, распали лулу, па додаде:</p> <p>— Ја радим |
| ва?{S} Зар то није другим речима: право јачега и вештијега, влада аристократије, ропство слабих |
| тих влажних, мрачних ноћи, чу се пуцањ, јачи од топа, страшнији од грома, као да се земља преце |
| ритета.{S} Интереси упливних појединаца јачи су од закона и реда.{S} Свет се занима политиком ј |
| винче, али бол девојке коју је волео би јачи од његовог сопственог.{S} Видео је да она воли нес |
| — одговарао је дечко одсечно. — „Немац" је велика прзница; за најмању ствар отера ме на место! |
| i>.{S} И ти си погорелац на свој начин, је ли тако?{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!{S} Хоћеш ракије?</p> < |
| p> <p>— Тата ће доћи... тата ће доћи... је л’ те да ће доћи?...</p> <p>Госпођа Матовић се такођ |
| > <p>— Да; ја га волим... ми се волимо; је л’ те, Чедомире? — одговори девојка узбуђено.</p> <p |
| Тако слободна, још више <pb n="101" /> је ушла у социјалистичке идеје, у борбу против формалис |
| Недељом и празником свет <pb n="174" /> је ишао, место у цркву, горе у клисуру и дивио се како |
| мо њена мајка.{S} Болест <pb n="186" /> је прошла: поменула се, а не вратила се, како кажу наши |
| дина, електрични трамвај <pb n="268" /> је носио другарицу његових младих дана у правцу Врачара |
| знао и није се чудио: он <pb n="19" /> је себе већ тада прогласио за великог човека.</p> <p>Ка |
| ешто мало школе, начинио <pb n="299" /> је каријеру у државној служби.{S} Он пак био је први ђа |
| S} Докле ћемо бити сентиментални!...{S} Је ли, колегинице — рече затим гласно — шта ти мислиш о |
| ики у очима оних који те окружују...{S} Је ли, Марјане, а би ли ко од богатих?</p> <p>— Они не |
| врлине, испунила поукама и забранама. — Је ли слобода допустити оно што је недопуштено, укинути |
| ла да се спасе.</p> <pb n="195" /> <p>— Је ли то истина, господине? — упита га госпа-Клеопатра |
| о томе ко ће ући у кабинет...</p> <p>— Је ли, тата — прекиде га Младен — хоћеш ли и ти постати |
| ара жена донесе што је нудила.</p> <p>— Је ли ти сад боље?</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Али си бле |
| {S} Поново је почињао да живи.</p> <p>— Је ли, зете, ти знаш француски... — приметила би му тад |
| цигаром дувана убијао досаду.</p> <p>— Је ли ти жао Београда? — упита Радоје своју сусетку.</p |
| да би прекратио мучну тишину.</p> <p>— Је л’? — одговори девојка у истом тону.</p> <p>Један но |
| редавање — истину не треба крити; треба је послушати, рећи је увек, и увек радити тако да је чо |
| Акције су се добро уписивале.{S} Држава је помогла друштво кредитом.{S} И већ се с пролећа прис |
| трих као извор у планини.{S} Њена глава је била плава, прави словенски тип, који се у Србији јо |
| ло белило између трепавица.{S} Та глава је заводила, бркала мисли, одвлачила у пропаст.</p> <p> |
| це је клизило по ведром небу.{S} Морава је жуборила иза једног врбака.{S} Поред ње се отезала ч |
| кад је читала забрањене књиге.{S} Једва је чекала да дође подне, да претрчи преко дворишта, пре |
| <pb n="251" /> <p>Доиста, Лазаревићева је изгледала врло лепа тако у ружичастом сјају уличне л |
| и учитељичину сиротињу.{S} Лазаревићева је остала чиста као кап росе, и чекала будућност и изаб |
| ли оне чисте и толико колико она, каква је та грешка коју је учинила и, најзад, ко саставља то |
| и без њега остала мала паланчанка каква је била.{S} Он ју је пронашао, увео у друштво, показао |
| н спрат и механе за сељаке.{S} Та црква је једини сведок да је Чачак постојао пре нас.{S} Чуо с |
| иница</hi>.{S} Од свију чокалиница, ова је најстарија и на најбољем гласу.{S} Читаве бајке прич |
| му живот доноси чист приход.{S} Његова је девиза: уживати и успети.{S} Понекад пада у севдах, |
| а намерно, па и да му пркоси.{S} Његова је душа патила, његов понос је страдао, његово срце жел |
| јој наручила дугу хаљину; из суседства је добијала колача, разног цвећа.</p> <p>— Ово ти посла |
| опства слободу.{S} Историја човечанства је састављена од контраста као човечији живот: супротно |
| у живот није мазио.{S} Још од детињства је познала дане скомрачења и увреде незадовољених амбиц |
| {S} Радоје врати фењер ономе од кога га је узео, поново зграби будак, замахну њиме, поче да коп |
| главу и гледаше га кроз сузе, као да га је жалила, као да је жалила себе, као да је жалила њих |
| ог присуства.{S} Чинило му се као да га је цео свет напустио, као да му нема најбољега што је и |
| рио га тако страшно ножем у трбух да га је послао на онај свет, па после умакао и успео да преб |
| али стварна, жива <pb n="23" /> која га је пратила, легала и дизала се с њим из постеље, и са к |
| У кући су настајале свађе.{S} Мајка га је грдила, клела.{S} Сестра је претила да се обеси.{S} |
| Он је био пун ових фраза.{S} Девојка га је слушала погледом зачуђеним, наивним, благим и жалосн |
| у трзали штит од качкете.{S} Девојка га је слушала с пажњом и, у исти мах, са извесним страхом. |
| чаја, Иване Јосифовићу —- умиривала га је студенткиња са биологије.</p> <p>Вишња је слушала те |
| ико је излагао појединости, освајала га је чама, досада, мрзовоља.</p> <p>— Ето тако — закључи |
| .</p> <p>— Краљ се верио! — дочекала га је Бела у кујни, у коју се прво ступало при улазу у вел |
| 5" /> <p> — То није много — дочекала га је сестра — млад је, леп је, образован, има плате две х |
| одушевљавале друге мисли, обузимала га је ватра, осећао се задовољан што је ту, поред ње, што |
| се супленту није допадала; опомињала га је сувише шара на зиду у девојачкој соби његове жене.</ |
| то предузме какав даљи корак.{S} Она га је избегавала свеједнако, намерно и пркосно.{S} Остајал |
| ата и писама које је добијао.{S} Она га је такође приметила.{S} Црвенила се, гледала га весело |
| тих леђа.</p> <p>— Ништа.</p> <p>Она га је волела, те би се други на његовом месту можда знао к |
| } Оде чак кућа и имање.</p> <p>Вишња га је избегавала кадгод је могла.{S} Чинило јој се да је о |
| воје савести.</p> <p>Белино понашање га је такође мучило.{S} Једном би с њим, за столом, говори |
| на у дан за комад насушног хлеба, те га је та борба изоштравала, док његова деца добијају то па |
| реакције! како је смело тврдио — те га је Илић поучавао за скромну награду.{S} Ову платицу над |
| } Вели, заволела је Чедомира још чим га је видела... много јој се допала његова ученост, романт |
| ске жеље за допадањем.</p> <p>Младен га је позивао такође:</p> <p>— Хајдете... хајдете.{S} Да в |
| епријатељ кога треба савладати, и он га је презирао као тиранина чију је сурову владу рано осет |
| пи шешир његовој жени.</p> <p>— И он га је купио?</p> <p>— Купио.{S} Вели ми, тај ми носи педес |
| > <p>Није се смејао арапу, сажаљевао га је искрено.{S} Он је себе видео у тој животињи.{S} Зар |
| ој рачун учио немачки језик, називао га је <foreign xml:lang="de">Wunderkind</foreign>.{S} Прву |
| јне очи и замрљан потпис.{S} Дочекао га је с одмереном љубазношћу и одредио му да предаје латин |
| и неки пркос против самог себе терао га је да се излије пред својом старом пријатељицом, ма по |
| венијој светској бањи.{S} Виктор Иго га је водио по најсјајнијим и најтамнијим крајевима Париза |
| стране био миран.{S} Међутим, мучио га је сукоб његових осећаја: његове љубави према Вишњи и њ |
| еч заустави на уснама.{S} Изненадило га је што га госпођа пита за мишљење... она, која му је, п |
| и психолози?“ Цело његово биће вукло га је у том тренутку далеко од науке, тамо у ту сивину, ка |
| ли није знао шта да одговори.{S} Оно га је дирнуло јако, као сва њена писма, па може бити и виш |
| мајчина болест много опасна.{S} Што га је више понављала, све је разумевала боље народске фраз |
| .{S} То беше револвер, онај исти што га је некад показивао Зарији Ристићу.{S} Да ли се сети реч |
| ти на пут којим је ишла пре него што га је познала.{S} Она је прикупљала своје сирото искуство |
| ову кућу као у своју.{S} Газда-Митар га је звао често да га што послуша, напише му писмо или пр |
| ати, а патња рађа злоћу.{S} Директор га је звао, саветовао да подеси своје понашање према утврђ |
| очи, нечег детињског у осмеху што му га је извајала добра нада и што се чудно мешало са првим ц |
| ио је прве две године.{S} О распусту га је чекало једно изненађење код куће.{S} Мајка му рече д |
| је једна од првих успомена.{S} Отац га је узео за руку; у пекарници на крају вароши купили су |
| мисао да то пише љубљеној девојци, њега је обузимала нека чар, скоро физичка, и он је терао пер |
| Ради њега су били ти напори, ради њега је хтела бити ослобођена жена.{S} Нашто онда еманципаци |
| тиво подвученим под столицу.{S} До њега је седео Младен, који се никако није хтео скрасити на с |
| pe="liminal"> <p> <quote> <hi>Ова књига је посвећена погинулим Србима у ратовима 1912 и 13 годи |
| а погледа изненађено у овог човека кога је волела.{S} Он се није претварао.{S} Његове буљаве оч |
| рока жалба за Београдом и младићем кога је тамо оставила.</p> <p>— Што ми не пише! — чудила се |
| оређивала свога земљака са човеком кога је оставила у Београду, који је такође имао велика одуш |
| Он је био његов божански учитељ, у кога је веровао као Турчин у Мухамеда.{S} Дела његових проти |
| вљење као од неког јаког пића.{S} Стога је Чедомир редовно посећивао њихова тајна удружења, учи |
| него отпешачити до Мрчајеваца.{S} Стога је јако уважавао школу.{S} Кад би се о просвети повео р |
| д његове ниске школске спреме.{S} Стога је и Чедомир разумео да ће његова сопствена срећа <pb n |
| е да се то десило без његовог знања, да је био жртва глупог случаја, и да... на крају крајева, |
| свој прилици у чети Зекиних голаћа, да је ту био рањен, освестио се у неком потоку два дана по |
| b n="16" /> села око једне воденице, да је изгубио све што је стекао и пред смрт сачувао једва |
| ини добар узор уметничком певању, и, да је хтео мењати хришћанство, он би место крста набио на |
| згледала да се отима свакој формули, да је пуна релативности, анархизма и вртоглавице, он је ос |
| .</p> <p>Само је Матовић заборављао, да је он, у свом детињству, имао једну опаку, али врло сиг |
| вруће, већ врло благо, меко, глатко, да је ваздух био као у купатилу.{S} По тротоару је било до |
| се срце цепа.{S} Ја бих хтела, опет, да је видим срећну, задовољну, збринуту.{S} Чедомир је леп |
| ку, зажелевши да види своју драгану, да је види целу, разголићену, остављену њему на вољу.</p> |
| свет у огромну, мртву, парну машину, да је свео човека на један проблем механике, на једну врст |
| , у колико је њено тело трошније.{S} Да је место Чедомира, високог, мршавог студента бледих обр |
| ом како је те године било у моди.{S} Да је још имао читаве потпетице на ципелама, могао би се м |
| талоне, црвен прсник и капут мрк.{S} Да је то било ново, изгледао би да се увио у тробојку какв |
| ек на срце што се крвавило.</p> <p>— Да је и мени да изађем некуд — рече му Бела једног дана ка |
| играчку коју је добила и која треба да је поред ње кадгод јој се прохте.{S} Међутим, Илић се б |
| еном мишљењу један сиромах ђак треба да је задовољан што улази и у дечју собу; <pb n="9" /> ина |
| примети хладно Матовић. — Брак треба да је резултат слободног размишљања.{S} Бојим се да младић |
| изашле би му пред очи и нагониле га да је опет види.{S} Срео би се с њом.{S} У погледу који је |
| итивизам оптужује се с много разлога да је хтео претворити свет у огромну, мртву, парну машину, |
| узимао стид, па радост, па жеља нека да је нестане, да се истопи полако, као комад леда.{S} Чед |
| рука у девојке.{S} Она је очекивала да је он назове својом вереницом, дâ јој обећања за цео жи |
| га казнила.{S} Она је иначе веровала да је он воли јако, јаче него што је он био уопште способа |
| а други мисле о њој.{S} Она је знала да је неко од њених суседа морао приметити кад је ушла с Ч |
| ела била љубазна.{S} Она је разумела да је сиротиња један недостатак. „Он сиромах, а ја хрома!“ |
| шла затим у министарство и затражила да је поставе за учитељицу.</p> <p>Како је у том селу било |
| емећеног здравља и опортунист.{S} Ма да је био висок чиновник, није се могао отрести простачких |
| су око ње, и она је била тад уверена да је Београд њено изабрано место.{S} Она долази у њега ка |
| м, благим и жалосним, дубоко уверена да је њен живот био дотле празан, недостојан ње као човека |
| и што јој сврати пажњу.{S} Она позна да је то државни фијакер по кочијашу, који је носио унифор |
| ан, мајка је, а тетки треба мало, па да је заболи глава.</p> <pb n="28" /> <p> С Кајом је била |
| а господари кућом и жену која сматра да је њен позив у животу виши од обичне бриге за кујну.{S} |
| ети он — Пријатељство које се сматра да је вечито, а које живот распе као плеву!</p> <p>Поред њ |
| пустити се у њега.</p> <p>Јер какав да је, живот постоји, он се не може мењати у својој суштин |
| лупости...</p> <p>— Читала сам негде да је љубав слађа кад је мрак.{S} Гледаћемо звезде...</p> |
| покуша да оспори њен разлог; наведе да је парница поведена, да ће се брак раскинути.</p> <p>— |
| па, па се онда заустави, као да виде да је то узалуд, наслони се на дрвену држалицу и изгуби се |
| пасуља и пастрме, али за кога тврде да је најукуснији од свих српских пасуља.{S} Један професо |
| Чедомира. <pb n="149" /> Осећала је да је њено цело биће везано за њега.{S} Њено срце грчило с |
| дио се да не мисли на њу.{S} Хтео је да је заборави.{S} Њена слика се брисала, срце ћутало.{S} |
| мати своје ја, бранити оно што мисле да је најбоље, најкорисније, најправедније, борити се прот |
| но.{S} Нека вас петао узалуд опомиње да је дан свануо...{S} Нимфе ће радити посао робова!"</p> |
| чак и кровови од кућа чинили јој се да је поздрављају пријатељски, а она није могла отићи сама |
| ла кадгод је могла.{S} Чинило јој се да је она крива за његову несрећу.{S} Тешко јој је било гл |
| ле су велике идеје.{S} Чинило јој се да је поново рођена.{S} Слободно је могла доћи кући, слобо |
| сећала прве године.{S} Чинило јој се да је не предусрећу са збиљом коју је она донела.{S} Ђаци |
| јег света на улици.{S} Чинило јој се да је све било весело, шалило се много, на лицима није бил |
| лело.{S} Куд се окрене чинило јој се да је нешто прати у стопу, нешто хладно дува за њен врат и |
| бркале. <pb n="294" /> Чинило му се да је прочитао у некој врло рђавој књизи све што би могао |
| <p>— Времена се мењају.{S} Све хоће да је модерно...{S} Дакле, ти кажеш да причекају?</p> <p>— |
| у влажном хладу лозиног зеленила, и да је гледа, <pb n="222" /> посматра њу и њен венац са жаљ |
| гом, него тако... ради саме власти и да је држи у својим рукама, као тврдица златнике, и да се |
| ри да је Илић запросио Белину руку и да је она, као мајка, дала свој благослов, па је погледа п |
| је човек видео први пут, помислио би да је горда и надута, али, у иоле познатијем <pb n="104" / |
| у његову главу, она се тако угњезди да је ни сами ђаво не би могао отуд ишчупати.{S} Ништа на |
| ије требало много вештине па да види да је та животиња одличног соја: високе ноге, развијене са |
| нас који га нисмо имали.{S} Знате ли да је то била грдна разлика између робијаша и робијаша, да |
| ени у своју лепоту, они нису осетили да је нестало лепог дана.{S} На земљу је била пала нека се |
| ти се против онога за што су уверени да је рђаво и опасно. „Остати на власти" постаје им једина |
| удаљи. — Боже мој!{S} А мени се чини да је то било тако далеко... даље него детињство.{S} Шта с |
| нистар кад му жена саопшти те вечери да је Илић запросио Белину руку и да је она, као мајка, да |
| изненадним сјајем.{S} Да ли се сети да је у тој улици први пут видела свога драгана са његовом |
| девојка узбуђено.</p> <p>Илић осети да је сад дошло оно велико, оно страшно, језиво што је оче |
| војци у истом уздржаном тону.{S} Чак да је и могао од њеног оца и њене куће, он не би смео пове |
| мржњу против њега.{S} Обедише га чак да је несавесно руковао с друштвеном имовином, јер се у ка |
| , готово голо.{S} Он не би био човек да је могао мислити на шта друго.{S} Плима страсти плавила |
| сељаке.{S} Та црква је једини сведок да је Чачак постојао пре нас.{S} Чуо се топот опанака, шкр |
| Окрену се од улице с тврдим решењем да је више не види.{S} Поглед му се заустави на зеленом те |
| а, најлепша на свету, а ја се кладим да је она најружнија престоница у Европи.</p> <p>Вишња зау |
| ки човек сам и ја, па опет кад видим да је нешто боље, што да не радим тако!...{S} Звао сам док |
| и младић скромно.</p> <p>— Ја мислим да је то могуће, то ће бити врло корисно, и, надам се, наш |
| у човечанство.{S} Не могу да примим да је васељена створена ради гомиле глупака.</p> <p>Девојк |
| ив, ја сам имао прилике да се уверим да је он диван материјал, ја сам сигуран да је наш свет до |
| јим пословима.{S} Решавао се с муком да је остави.{S} Једанпут се толико задржа да га газда-Мит |
| е срушила.{S} Никоме није пало на ум да је диже.{S} Полиција је само дошла, учинила увиђај и оч |
| е он диван материјал, ја сам сигуран да је наш свет добра раса.{S} Само му треба поуке.{S} Оста |
| кроз сузе, као да га је жалила, као да је жалила себе, као да је жалила њих обоје.</p> <pb n=" |
| се из груди, а глава му клонула, као да је неког дуго грлио, љубио.</p> <p>Кад би се Вишња задр |
| она је избегавала ова миловања, као да је осећала да се цела љубав не састоји од пољубаца.{S} |
| е жалила, као да је жалила себе, као да је жалила њих обоје.</p> <pb n="161" /> <p>— Ми бисмо м |
| игу, баци је у угао иза себе, и, као да је хтео утопити своје мисли, он се предаде загрљају кој |
| је имао посла с писаном ствари, као да је знао читати и писати.{S} Он је на тај начин давао св |
| нце пржило је београдске голети, као да је сијало из пакла.{S} Илић је имао стан, управо кревет |
| кође и заклони лице оним цветом, као да је хтела сакрити руменило које јој заплами образе.{S} О |
| изна, и осмејкиваше се стидљиво, као да је тражио опроштај што је сиромах.{S} Вишња не замери н |
| а је одлазила такође, и то брзо, као да је виле гоне, а враћала се тек у вече, пуна новости.{S} |
| су сељачке комисије тако високо, као да је њива засађена смоквом и бадемом.{S} Једна липсала ко |
| , загрли их обоје и рече весело, као да је наручивала нову хаљину:</p> <p>— Нека сте благослове |
| Илићу брзо, без везе, задихано, као да је онај младић Краљ Отац или неки активни политичар, ка |
| у варошкој штедионици, слободно, као да је у механи;</p> <quote> <l>Ој убава, убава девојко, ој |
| з својих дупља нешто унезверено, као да је душа стално у послу, зенице грозничаве, занесене, не |
| } Девојка је грицкала доњу усну, као да је хтела савладати изненадну жалост која је обузе.{S} М |
| темену и управи поглед прозору, као да је хтео себи дати рачуна где се налази и шта се десило. |
| трала рит, Дунав, светао ваздух, као да је тражила две беле тице.{S} Њихови погледи се сусретош |
| ности; радознало, <pb n="201" /> као да је хтео сазнати како се те ствари догађају.{S} Ослушкив |
| на сваком гробу по неко; изгледа као да је гробље оживело, као да су мртви малочас устали из гр |
| , виши од ње.{S} И млада девојка као да је хтела узети у одбрану свога новог познаника, подиже |
| во, она погледа значајно у Илића као да је хтела сазнати какав су утисак учиниле на њега те реч |
| ог његове себичности, тумачио је као да је управљен против њега: било да она не дође на заједни |
| е роваш.{S} Мој ма̑л се развлачи као да је Алајбегова слама.{S} Деца <pb n="235" /> су ми неоче |
| је била тако бедна да се чинило као да је примила од својих посетилаца навику да пије, па се п |
| есхватљиве.</p> <p>— Наш Чедомир као да је пао с Марса! — смејала се госпа-Матовићка, која би к |
| спа-Матовићка се зарумени у лицу као да је обузе изненадни страх да догађаји не узму други обрт |
| сету младићеву!</p> <p>Ни сама мисао да је Чедомир поново њен није ју могла утешити.{S} Своју г |
| учно, што је, можда несвесно, осећао да је он сувише мали да би могао припомоћи тој промени.{S} |
| сти, не да би је начинио бољом, него да је дочепа у своје шаке.{S} И он не жели власт да учини |
| име остало у публици, сигурније него да је фирма протоколисана код суда.</p> <p>У чокалиници се |
| ав пијан.{S} На саслушању је изјавио да је покушао да изврши самоубиство због тога што му се до |
| иновника, те је рачуноиспитач мислио да је цела његова несрећа долазила од његове ниске школске |
| ти, рећи је увек, и увек радити тако да је човек може рећи.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| мо допуњавало њену лепоту и говорило да је она од оних простодушних бића која иду право и чија |
| рке, сама петица.{S} Није се памтило да је неко положио с таквим успехом.{S} Чедомир је положио |
| дефинисао природне законе тако силно да је његова философија изгледала као последња реч науке.{ |
| Обала се огледала у води тако јасно да је гледалац мешао стварност са илузијом.</p> <p>— Нигде |
| ругарице.{S} Само, она нађе за добро да је опомене:</p> <p>— Чувај се Чедомира, Вишњо.{S} Он ни |
| и.{S} Ништа на свету није било кадро да је скрене са правога пута : мушки поглед ни рђав пример |
| оћу других.{S} Она је осећала просто да је урадила нешто што није требала учинити; и то ју је б |
| есе.{S} У соби је мрак, али мало што да је свежије.{S} Из чамовине на прозору цури смола.</p> < |
| г стана до њене куће; он се опоменуо да је сутрадан неки празник, кад се нема школе, те предлож |
| "30" /> културе једном речи.{S} Кажу да је ова варош по свом положају, после Цариграда и Неапољ |
| иста, она му је често тражила мараму да је намирише, нудила му бонбоне, китила га цвећем из сак |
| кан кући, па сутрадан јави директору да је болестан, те не може долазити у школу за неко време. |
| а је од другова да говоре са завишћу да је то најбоља кондиција у Београду: стан, храна, пријат |
| Она се питала шта би мислио њен отац да је сазнао за посету младићеву!</p> <p>Ни сама мисао да |
| ла се девојка болно. — Бар једну реч да је здрав.</p> <pb n="223" /> <p>По ручку пређе на трем. |
| ребао Дарвин ?</p> <pb n="300" /> <p>Да је на његовом месту био какав ветеран на перу, он би пр |
| м светлошћу.{S} У то доба године ливада је најлепша.{S} Зрела трава злати се, прелива као свила |
| експлоатацију Моравине снаге.{S} Влада је одобрила правила.{S} Акције су се добро уписивале.{S |
| а уморно, тромо, али све даље.{S} Можда је ипак нешто остало од ње?{S} Можда ће најзад наћи неш |
| није био ни њој крајњи идеал.{S} Можда је и она <pb n="39" /> имала жеља, и то још раније него |
| ожда метафизичари имају право.{S} Можда је узалуд тражити да се животу да̑ вредност у људском с |
| {S} Можда га писмо није нашло?{S} Можда је и он отишао из Београда?</p> <p>Међутим, Илић је при |
| е поглед да продре даље.</p> <p>— Можда је какво посланство! — одговори младић самом себи.</p> |
| Љубав је одбијала стално.{S} Још можда је срећна што се свршило како се свршило.</p> <p>Вишња |
| о није имао довољно одважности.{S} Онда је мислио да напише једно писмо госпођи, одрекно им кон |
| а — уздахну госпођа у пола воље. — Онда је живот био лак, јевтин.{S} Данас све има своју цену; |
| едан закон не може одобрити.{S} Слобода је појела своју децу.</p> <p>— Илићу?</p> <p>— Грађанск |
| о поправити.</p> <pb n="230" /> <p>Вода је већ допирала до бедема.{S} У мокром мраку примећивал |
| ција, један ђаво!{S} Спас радног народа је у револуцији... и само у револуцији... и опет вам ка |
| нешто своје?{S} Корачала је тешко, леђа је сагла, главу оборила ниско; није журила, а није, упр |
| , у најужем кругу пријатеља.{S} Госпођа је то објаснила младићу разлогом: </p> <pb n="202" /> < |
| мевањем и скептицизмом ?</p> <p>Госпођа је истицала пред децом младићеву ученост и говорила:</p |
| писати.{S} Затим, подиже главу и задржа је тако уздигнуту цело време, дајући утисак неког од он |
| а цветови на цвет од кромпира.{S} Одаја је била тако мала да ју је испуњавала уска постеља, на |
| који је урођен првој младости.{S} Каја је била <pb n="29" /> мала, мршава, жива девојка која ј |
| сини времена у којем живим.</p> <p>Каја је била девојка коју живот није мазио.{S} Још од детињс |
| су земљом као господарска класа, Србија је изгледала њихов спахилук, о народним потребама није |
| ав као авет, са занесеним очима, Зарија је лутао по живом, ироничном и борбеном Београду са изг |
| није пало на ум да је диже.{S} Полиција је само дошла, учинила увиђај и очистила њене остатке, |
| раљевом оцу улазак у земљу.{S} Реакција је пала.{S} Њени главни стубови скрхали <pb n="6" /> се |
| је била Каја, једна његова рођака, која је овде учила девојачку школу.</p> <p>— Море, брате, гд |
| ом, задиркивао служавке.{S} Ћерка, која је већ била на удају, није имала наклоности ни према ка |
| знам какво добро.{S} Његова жена, која је раније, док су били сами, попуштала прва кад би се п |
| о ретко допуштала госпа-Клеопатра, која је <pb n="118" /> волела формалности, добар тон, уструч |
| ила довољна.{S} Чедомирова сестра, која је од њега била старија две године, била је већ као дет |
| >— То је божанска искра инстинкта, која је човеку остала из природног стања — објашњавао је раз |
| в поглед пређе преко главне стазе, која је описивала једну врсту круга, прелете преко гомиле пе |
| озрачне измаглице, као фине свиле, која је благо и видљиво дрхтала.{S} Плаве боје просипале се |
| му од огледала.{S} У трећој одаји, која је замењивала салон, Илић није био никада.{S} Госпа-Кле |
| то оборен, с лептирастом краватом, која је играла око његовог голог, здравог врата.{S} На глави |
| з срца.{S} Тај пламен и срдачност, која је звонила у девојкином гласу, чинили су своје дејство. |
| ли словослагачи.{S} У њихову собу, која је била за <hi>боље госте</hi> и у исти мах служила за |
| тета: најстарију ћерку, Параскеву, која је имала шеснаест година, храмала на леву ногу и којој |
| талијанског издања <pb n="157" /> која је требала да представља састанак Ромеа и Јулије.{S} Ст |
| дном мислиоцу била одмах апсурд, а која је њему изгледала само немогућа због њега самог, те му |
| ек будан, он се ту осећао као риба која је из плитке барице доспела изненада у непрегледни <pb |
| "29" /> мала, мршава, жива девојка која је обећавала практичну жену и срећну мајку.</p> <p>Њена |
| ада од краљевог двора, једна школа која је раније била механа, и старо гробље, пуно дудова.{S} |
| окна, на затворена врата, као тица која је тражила да се спасе.</p> <pb n="195" /> <p>— Је ли т |
| е зле стране, извукавши их из куће која је сама попуњавала своје потребе и где је требало новца |
| p> <pb n="107" /> <p>У тој средини која је била далеко од праве раскоши, али за Илића представљ |
| дај ову воду — рече младић девојци која је стајала поред њега и гледала, стегнутих губица, у ле |
| расом чији смо синови и историјом која је израдила <pb n="284" /> нашу судбину.{S} Они су нас |
| да целу себе, сву раскошну младост која је бујала у њеним грудима и сваког тренутка јој истерив |
| е хтела савладати изненадну жалост која је обузе.{S} Младић је куцао штапом о калдрму и гледао |
| ше, добила је награду, једну књигу која је говорила о неговању поврћа.</p> <p>Сад је требало ић |
| Затим се спустише низ једну јаругу која је некад била друм, па уђоше у једно пространо двориште |
| бог зна чије одеротине у сиву боју која је језиво приличила његовом земљастом лицу.{S} Десна му |
| но по коју лепу реч за њу, девојку која је своју ману осећала све дубље једно што је пристизала |
| аву, и посматраше дуго своју сенку која је расла поред ње.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ти си памет |
| грло доноси једну орфеумску песму која је тада била у моди.</p> <p>— Овоме је све равно до Кос |
| ићете — рече Чедомир с поузданошћу која је урођена његовом добу. — Девојачка школа није довољна |
| ој. — Зашто онда избегавати ту реч која је тако тесно везана за нас, везана везом најмилијег чо |
| о други, млади господине.</p> <p>— Моја је струка...</p> <p>— Ово је државна служба — прекину г |
| стар... овде, у овом салону... служавка је брисала трпезарију... ти си се бакћао око новог уста |
| на узбуну.{S} Варош се избуди.{S} Река је била разорила брану, заглавила своје корито одроњени |
| p> <p>— Шта је с тобом, Вишња? — дочека је. — Озбиљно сам се уплашила.{S} Где си била по овој к |
| био већином слаб.{S} Из српског језика је имао стално двојку.{S} Осим тога, задоцњавао је на ч |
| е:</p> <pb n="215" /> <quote> <l>Колика је царева ливада</l> <l>На њој нема трна ни грмења.</l> |
| јетко.</p> <p>— Пиши јој, болан, мајка је, а тетки треба мало, па да је заболи глава.</p> <pb |
| >Имала је право што се журила.{S} Мајка је била опасније болесна него што је отац писао.{S} За |
| за себе, и врати се у Београд.{S} Мајка је покушала да се измире.{S} Он јој је одговорио једним |
| а узети његову сестру за жену.{S} Мајка је покушавала да га умири, приволи.</p> <p>— Одреци се |
| и без икаквог изговора.</p> <p>— Мајка је изашла у варош — одбрани се девојка. — А други?...{S |
| а још место елегантне шетње.{S} Девојка је волела ту улицу, веровала у њу.{S} То је била слабос |
| игнуо главу и гледао у небо.{S} Девојка је опет посматрала рит, Дунав, светао ваздух, као да је |
| покушаше да не кажу истину.{S} Девојка је грицкала доњу усну, као да је хтела савладати изнена |
| ветлијих, тежих, страшнијих.{S} Девојка је знала да Илић даје лекције сину новог министра, Мато |
| ајале су дуго заједно.{S} Стара девојка је уређивала збирке разних старина : камене стреле, рим |
| да будем невесела?</p> <p>Стара девојка је ухвати за руку.</p> <p>— Слушај, слатка Вишња — рече |
| се, како кажу наши стари.{S} И девојка је мислила поново на свог пријатеља:</p> <p>— Он не зна |
| а силуета једне цигљане.</p> <p>Девојка је становала у близини, те позва свога пратиоца кући да |
| ји су потрошили на мене.</p> <p>Девојка је била и сувише озбиљна кад је ово говорила, те се њен |
| ме! — промуца њен глас.</p> <p>Девојка је падала у све већи занос.{S} Скупи кошуљу позади и пр |
| рећна унела га у ову собу.{S} Простирка је била лепа, али се супленту није допадала; опомињала |
| је први ђак у сваком разреду, четворка је за њега била увреда, никад је није добио.{S} Десио м |
| жену која ју је наместила.{S} Матовићка је имала развијено тело, као у жандарма, крупну главу, |
| би он измакао из куће, госпа-Матовићка је одлазила такође, и то брзо, као да је виле гоне, а в |
| ације које је планета хранила.{S} Наука је одредила свакој звезди своје место и пут којега се м |
| хтео скрасити на своме месту; до дечка је била једна близнакиња, а преко:{S} Бела са другом се |
| е забележен јучерањи случај.{S} Белешка је гласила :</p> <quote> <hi>Досадила му самарица.</hi> |
| јка била обдарена.{S} Румена крв шибала је под њеним округлим образима чак до првих праменова к |
| планина у дну.{S} С друге стране, обала је била ниска, пошумљена барским дрвећем црног зеленила |
| о се вратила из Београда.{S} Избегавала је његов поглед.{S} Пуштала га да говори, и тек тако, г |
| је пролазио без догађаја.{S} Избегавала је посете, састанке.{S} Кад би се пак и нашла у друштву |
| не, неразумљиве речи.</p> <p>Избегавала је да иде на универзитет.</p> <pb n="182" /> <p>— Како |
| у награду.{S} Ову платицу надокнађавала је госпа-Матовићка у пажљивом опхођењу, у слатком и каф |
| {S} Коса, још црња од очију, окружавала је њено лице као талас.{S} Њено данашње одушевљење дава |
| {S} Парадоксална љубав чула достизавала је свој врхунац.</p> <p>Тада се зачу један шум на врати |
| знаке свога узбуђења.</p> <p>Познавала је добро ту аду, аустриску стражару преко пута, вијугав |
| се у њој рађала без разлога, испуњавала је њену целу душу.{S} Она је веровала у Чедомира, он је |
| дугим ропством под Турцима, испуњавала је тај посвећени кут Београда и била његов најбољи укра |
| /p> <p>Гомила разних осећања испуњавала је сад њену душу.{S} Као врхунац свега, била је нестрпљ |
| ствена визија младе девојке васкрсавала је, као митолошке тице из пепела.{S} Боле (!дуго о) га |
| пригревици украј Мораве.{S} Покушавала је да веже своје мисли за свакидашње кућне ситнице, тру |
| ји је позива Кајин рођак.{S} Покушавала је да се отресе те мисли, <pb n="36" /> која ју је опсе |
| државање неке врсте племства, захтевала је скупоцена одела, свечане ручкове, у кући се кувало д |
| тне интриге удатих другарица, захтевала је раскош министарских домова што се слабо поклапало са |
| рововима и раштрканом селу, приређивала је зора величанствен ватромет.{S} Аница потрча хитро да |
| усретне, било да поразговара, очекивала је из првог погледа подсмех, подозрење, осуду.{S} Њој н |
| ва.{S} Та пространа тишина притискивала је младу девојку. </p> <p>— Удај се, драга Вишња — прод |
| њена шеширом од зелене свиле, разливала је са̑но своју хладну светлост по интимном намештају су |
| авете опробаних пријатеља.{S} Угушивала је глас савести.{S} И, он је сад оставља...</p> <p>— Бе |
| ј је пролазило у беспослицама, неговала је нешто цвећа, везла по коју мараму, читала, по каткад |
| и вагона и остала гвожђарија образовала је црну, зарђалу масу.{S} На неколико места пушило се.{ |
| енком.</p> <p>— Шта ћу му ја! — слегала је девојка раменима.</p> <p>— Вишња Лазаревна! — чуо би |
| е на кратко са целом прошлошћу.{S} Дала је реч својој другарици да јој проводаџише за прву прил |
| } С јесени поче да пада киша.{S} Падала је из дана у дан.{S} То не беше ситна, јесења киша, већ |
| кошуљи, боса.{S} Као ван себе, гледала је своју слику, слику не ње, него друге жене, не жене, |
| иже савести било је нестало.{S} Гледала је на онај догађај с Чедомиром у њеној соби мирно, као |
| у.{S} Па опет, чим је устала, погледала је на врата где је синоћ оставила венац.</p> <p>Он је с |
| одражавала идејним друговима.{S} Седала је у прве клупе да би професора чула што боље.{S} Уписа |
| говора на Моравиној обали.{S} Погађала је да му се допада.{S} То јој би мило, али убрзо одби т |
| ску блузу од обичне материје.{S} Држала је руке у крилу. <pb n="52" /> На глави јој је био прос |
| кућица за црпење воде на обали пружала је своју гвоздену руку као нека ружна добричина.{S} Неб |
| рхтала је на зиду.{S} Даље мало, пузала је, разлиставала се стара лоза, пуштала у вис своје соч |
| а.{S} Тамно жута чарапа од конца вајала је дивно листове њене здраве ноге.{S} Изнад њеног рамен |
| е остао.</p> <p>Лево, на столу, стајала је рпа исписаних страница.{S} Скупи их и стаде прелиста |
| а дође.{S} На отвореним вратима стајала је Белина мајка још непрестано.</p> <p>Она је била ушла |
| ут своју драгану.{S} У врх пута стајала је још она клупа на <pb n="97" /> којој су седели.{S} П |
| излетима, месним скупштинама, остајала је усамљена.{S} Младићи је нису волели, претпостављали |
| једнако, намерно и пркосно.{S} Остајала је у салону тек кад има још некога.{S} У варош, и кад б |
| ћеш, једном, и мене оставити — одбијала је његова умиљавања — и чудити се... и смејати предрасу |
| певка.{S} Из планинског склопа избијала је река као из неке чељусти.{S} Иза њих је била варош: |
| исуре.{S} На извесним местима пробијала је Морава то зеленило и текла преко плићака, испод подр |
| , славуји певали.{S} Нова трава клијала је испод трња, снег копнио по <pb n="237" /> околним ви |
| ци.{S} Споредна капија на Двору зврјала је широм отворена.{S} Унутра се светлила чиста калдрма, |
| обројним нежностима; њена љубав ласкала је његовим жељама да живи и буде срећан.{S} Млади човек |
| на се мирила са том вароши, заборављала је на рђаве часове које је у њој доживела; успомене, он |
| Хајде, испрати нас донекле, — чаврљала је рођака. — Не станујем далеко.{S} Да само знаш како м |
| е и сад дебелу сенку преко улице, имала је још нечега пријатељског и још била најлепша кућа у Б |
| S} У мешењу колача се одликовала: имала је шесдесет четири рецепта за разне врсте.{S} Њен главн |
| да то неће увек тако трајати.{S} Имала је четири детета: најстарију ћерку, Параскеву, која је |
| ој је пролазила врло пријатно.{S} Имала је доста друштва.{S} Није осећала Чедомирово одсуство.{ |
| ска милина.{S} Девојка поред њега имала је зеленкаст жакет који је врло лепо доликовао њеној пл |
| а приону око свога кофера.</p> <p>Имала је право што се журила.{S} Мајка је била опасније болес |
| рену главу и продужи даље.</p> <p>Имала је утисак као да лута по неком напуштеном месту: све је |
| и.{S} Али ју је јастук жуљао, обузимала је жеља да понови балет, несносна врућина пекла ју је и |
| адост се сушила у њеном срцу, обузимала је нека сумња, почетци кајања, нека необјашњива бојазан |
| тпуно, пуним срцем.{S} Сад пак, примала је хладно те изливе паланачких симпатија.{S} Приговарал |
| , за одрицање.{S} Лака и површна, знала је живети само за своје задовољство и мислити једино на |
| Матовићка не хтеде наваљивати.{S} Знала је да јој је муж врло тврдоглав.{S} Стога узе други пут |
| у па све до чела и главе.</p> <p>Сањала је да су ишли пешке, као у селу.{S} Било је у сватовима |
| лижавао крају.{S} Велика Школа почињала је поново да оживљава.{S} По њеним просторијама су одје |
| ве паланачких симпатија.{S} Приговарала је себи за то: што год има добила је од тог оца са вели |
| посуђе.{S} Из одшкринуте магазе ударала је кисела воња на јеличко вино.{S} Један зрак сунца игр |
| ечерња.{S} Једна чета војника марширала је са стрелишта у касарну.{S} У вече, један чича, с кан |
| што је пријатно.{S} Свога мужа сматрала је за нову играчку коју је добила и која треба да је по |
| могла утешити.{S} Своју грешку сматрала је за кривицу.{S} Стид ју је било и од самог Илића, а р |
| ео је био пуст.{S} Влажна пољана дисала је новом, великом надом.</p> <p>— Што ми то раније ниси |
| би професора чула што боље.{S} Уписала је и часове који по уредби нису били обавезни.{S} Хвата |
| о уредби нису били обавезни.{S} Хватала је прибелешке.{S} Није разумевала многе ствари.{S} Диви |
| лободе падала јој је најтеже.{S} Читала је књиге, седела крај прозора што гледа на сокак и посм |
| на променила.{S} Настао мрак.{S} Остала је сама са Илићем.{S} Њу је обузимао стид, па радост, п |
| дужности : — Наша модерна жена изостала је далеко иза жена цивилизованих народа.</p> <p>— Да.{S |
| } Збогом.</p> <pb n="291" /> <p>Постала је она стара Вишња, којој је морал патријархалне куће з |
| ова сенка, неправилна и крупна, дрхтала је на зиду.{S} Даље мало, пузала је, разлиставала се ст |
| муселинска блуза; лака материја дрхтала је при сваком даху и покривала божанствену бисту и њене |
| а.{S} Поред све равноправности, осећала је да ипак није једнака својим друговима.{S} Није имала |
| не с Чедомиром још за тренутак, осећала је да се неће моћи савладати, да ће бризнути у плач... |
| о воли Чедомира. <pb n="149" /> Осећала је да је њено цело биће везано за њега.{S} Њено срце гр |
| доју допала јој се посебице.{S} Осећала је дубоку захвалност према младом земљаку који се тако |
| е, не могу.{S} Журим се.</p> <p>Осећала је како јој је тешко у души.</p> <p>Грло ју је стезало |
| ниверзитету.{S} Старинска зграда бацала је и сад дебелу сенку преко улице, имала је још нечега |
| ом кором.{S} Зграда Велике Школе бацала је дебелу сенку чак преко улице.{S} Даље од ње, по једн |
| рење које завиди, али та срећа дотицала је се неугодно.{S} Срце јој се стезало, њена душа је пл |
| ву није хтела видети.{S} Ипак, корачала је даље.{S} Надала се да ће се сакрити.{S} Подржавала ј |
| о попуштање од правог пута.{S} Корачала је брзо, али сигурно, и изгуби се не окренувши се.</p> |
| ће најзад наћи нешто своје?{S} Корачала је тешко, леђа је сагла, главу оборила ниско; није жури |
| м човека који је ишао поред ње, слушала је радознало и жудно његове речи... речи школованог чов |
| ну новог министра, Матовића.{S} Слушала је од другова да говоре са завишћу да је то најбоља кон |
| демска слобода јој је пријала.{S} Могла је уредити свој живот по својој вољи, излазити куд хоће |
| поређење између те две девојке.{S} Бела је тражила задовољство не по осећању него по памети, из |
| езазлено и у исти мах несташно.{S} Бела је имала бело лице с кожом која се чинила као постављен |
| Тај младић није ни школу свршио, а Бела је још дете.</p> <p>— Бела ми је терет на грудима — при |
| је директор.</p> <pb n="264" /> <p>Бела је сад имала киселих паприка колико хоће, али, пренета |
| ous, ma chère</foreign>!...</p> <p>Бела је наследила од оца тврдоглав карактер, па ипак је почи |
| </p> <p>Нико не рече ништа.</p> <p>Бела је устала, пошла неколико корака ка углу од собе, и онд |
| разговарамо као пријатељи.</p> <p>Бела је била узела судове и пошла вратима да их однесе, па с |
| те трошкове пред министром.</p> <p>Бела је посвећивала Илића у те куповине, питала га за савет |
| чних гласова звоне око нас.</p> <p>Бела је стојала пред њим.{S} Њене очи завијао је вео видљиво |
| а, колико је имала пред свадбу, провела је беспослена, размажена и више мање срећна.{S} Она ниј |
| зи, са ниском мерџана око врата, седела је у својој клупи и преслишавала <pb n="37" /> се из ме |
| не забаве <pb n="35" /> у школи, видела је сад нову варош пуну младих људи, који се боре против |
| ма.{S} Кад се спремила за школу, видела је да још има доста времена.{S} Па ипак је готово трчал |
| рестонице учини јој се бедно.{S} Видела је по њему рабатне чатрље које дотле није примећивала.{ |
| рећи.{S} Тек, заједно с Илићем, мрзела је сад и остале студенте, те младе људе, што праве мани |
| је сад признала све.{S} Вели, заволела је Чедомира још чим га је видела... много јој се допала |
| ше се да накнади домаћицу кући.{S} Мела је собе, пропирала рубље, требила поврће, кувала запршк |
| ећала пред њим никаквог стида.{S} Хтела је да му се преда одмах, ту, на тој пространој пољани.{ |
| се заустави код огледала.</p> <p>Хтела је да види на њој самој колико га мрзи.{S} Један крај њ |
| д њену душу.{S} Као врхунац свега, била је нестрпљива жеља да напакости Илићу, свету, самој себ |
| .</p> <p>Њена другарица, напротив, била је крупна, доста пуна за своје године, дубоких, угасити |
| е од њега била старија две године, била је већ као дете каћиперка и, у домаћим свађама, стално |
| или.{S} Као прво што се очекивало, била је амнестија политичких криваца.</p> <p>Све је то Бела |
| Вићентије Симић, секретар суда.{S} Била је пуна хвале за младог чиновника.{S} Тако исто и сестр |
| ејасно, непотпуно, само главом.{S} Била је права противност Бели.{S} Чедомир натуче шешир на оч |
| е трудила.{S} Њена права симпатија била је давно оставила домазлук и више се није враћала.{S} Њ |
| другарицу; брзо се трже, њена рука била је хладна као мртва.{S} Он је поново прихвати и принесе |
| је.</p> <p>Прави разлог тој одлуци била је Бела.{S} Она није могла издржати цео дан на ногама, |
| <pb n="150" /> <head>XIV</head> <p>Била је недеља кад је Вишња пришла Чедомиру.{S} Дан је био в |
| его ранијих година.{S} Шта више, добила је награду, једну књигу која је говорила о неговању пов |
| уштала прва кад би се посвађали, добила је сад у мајци сигурну савезницу, те се свађама није ви |
| арала је себи за то: што год има добила је од тог оца са великим, меснатим носем, од те мајке, |
| се свађама није видело краја.{S} Губила је и оно мало поштовања што је дотле имала према свом м |
| ала што иде у престоницу.{S} Заборавила је многе раније непријатности.{S} Велика варош на утоци |
| ава коса, очешљана на раздељак, правила је врло згодан оквир њеном лепом лицу.{S} Њене очи мило |
| Да би пак утишала своју савест, радила је готово претерано на школским предметима.{S} Положила |
| S} Онда узе неки други посао.{S} Радила је двоструко само да не остане на само са својим мислим |
| е беху као привезане; цела варош радила је око њега, само се он осећао неспособан за најмањи по |
| аспремања куће, готовљења ручка, водила је гласне разговоре.{S} Међу њима видели се бољи чиновн |
| о у себи.</p> <p>По целе дане проводила је у својој соби, читала прибелешке, разгледала непрочи |
| <p>— Извол'те, господин Илићу — нудила је Бела кајсију коју је сама искрижала и прекидала прич |
| тављала границе. <pb n="139" /> Тражила је навалице срећу.{S} Опасности су јој годиле.</p> <p>Ј |
| к млаких београдских вечери.{S} Тражила је у њима нешто ново, изненадно, добро, нешто што ће до |
| ано на школским предметима.{S} Положила је испите врло добро, боље него ранијих година.{S} Шта |
| су је.{S} Своме препуном срцу налазила је одушке у цвећу, сагињала се, кидала га, мирисала, ст |
| г пролетњег поподнева.</p> <p>Прелазила је преко Батал-џамије.</p> <p>То беше један велики праз |
| S} По неколико пута преко дана излазила је ту у шетњу у доба кад је мислила реформисати друштво |
| буде!...{S}" Београд је велики, мислила је тада, он је као море: путеви су безбројни, живот шум |
| ак. „Он сиромах, а ја хрома!“ — мислила је и веровала да су тако равни једно другом.</p> <pb n= |
| остане без спреме, као сироче — бранила је госпођа те трошкове пред министром.</p> <p>Бела је п |
| е школе.{S} Четири часа доцније звонила је вечерња.{S} Једна чета војника марширала је са стрел |
| ај на отплату.{S} При избору, поклонила је нарочиту пажњу на салон.</p> <p>— Дивно! — говориле |
| пут којега се мора држати.{S} Измерила је сунце, пронашла материје од којих је састављено.{S} |
| уша да заметне разговор с њом; говорила је о тој методици, глас јој је дрхтао, бојала се да њен |
| е: хрома млада, хрома млада! — говорила је девојка мајци гласом у којем је одјекивала жалба и п |
| орили.</p> <p>— Чудан народ! — говорила је газдарица својој вратарки за њих. — Постеља до посте |
| <p>— Само још фале прангије! — говорила је нова баба и певуцкала неку популарну арију.</p> </di |
| о бих погледала у очи Илићу! — говорила је немо у себи.</p> <p>По целе дане проводила је у свој |
| p> <p>— Одреци се наследства — говорила је — па ће ти се осигурати издржавање све док не свршиш |
| у је ствар, треба се уверити — говорила је себи.</p> <p>Али како?</p> <p>И на ово питање она од |
| оје није заслужио ону увреду — говорила је у себи.</p> <p>С тим прекором мешала се широка жалба |
| и смејати предрасудама!</p> <p>Говорила је то да би га казнила.{S} Она је иначе веровала да је |
| ељи, у венцу од тепсија и шерпи, висила је јевтина слика талијанског издања <pb n="157" /> која |
| још једно другом да кажемо? — пркосила је Вишња непрестано.</p> <p>— Имам да ти кажем мој живо |
| отвори, боса, само у кошуљи.{S} Носила је један велики формулар и молила га да јој то испуни, |
| ешто своје маневре од других.{S} Носила је редовно послужење кад је младић држао лекцију њеном |
| <p>Кад је Вишња стигла у Чачак, осетила је тек ту сву супротност између живота који је предузим |
| лаву на њене груди, на тело.{S} Осетила је тај загрљај као жив.{S} Свест јој се губила.{S} У уш |
| ије од којих је састављено.{S} Укротила је гром и разоружала небо.{S} Проблем живота изгледао ј |
| д писмоноше и коњичког официра.{S} Кола је сретоше убрзо.{S} Погледа нехотице у кочијаша, па он |
| p>Вратила се одмах у село.{S} Прекинула је на кратко са целом прошлошћу.{S} Дала је реч својој |
| риз.</p> <p>— Ја у Француску? — викнула је кад јој је муж поменуо пут. — Жива нећу, а мртву ме |
| Каја.</p> <p>— Лазаревићева! — кликнула је весело Каја и обесила јој се око врата, па је пољуби |
| ог дућана.</p> <p>— Бог с тобом! — чула је забрану унапред. — Шта ће рећи свет кад те виде саму |
| ну реч водила госпа-Клеопатра.{S} Нашла је једног јеврејског трговца који је дао намештај на от |
| своју жену.{S} Она га није видела, ишла је оборене главе и храмала јаче него икад.{S} Дотле су |
| га.{S} У варош, и кад би излазила, ишла је у пратњи госпа-Клеопатре.{S} Иначе је Бела крила веш |
| три, она се појави пред Двором.{S} Ишла је одмереним кораком и гледала преда се.{S} На пола рас |
| ао, наслоњен на стуб једне лампе, пошла је брже и пријатељски му пружила своју руку, покапану м |
| ..</p> <p>— Остави ту пушку.{S} Не ваља је показивати у пијаном друштву — прекину га Зарија, па |
| и, свила, модни журнали.{S} Једна шваља је најмљена под надницу.</p> <p>— Сутра да ми што буде, |
| аз се ширио све више.{S} Међутим, земља је стајала пред великим радовима.{S} Морало се извршити |
| м намештају супружанске собе.{S} С поља је допирао хук плахе кише.{S} С времена на време млезев |
| азидана од ћерпича и дасака, ова чатрља је била тако бедна да се чинило као да је примила од св |
| дакле, прошлост.{S} Она се не врати, ма је звао колико хоћеш.{S} Просто: пиши пропало.</p> <pb |
| ужи:</p> <p>— Најзад, свеједно.{S} Нама је већ изречена пресуда.{S} Ми имамо да бирамо између о |
| на храну.{S} Њему ће се познати, а нама је свеједно: куд једемо сви, биће и за њега...{S} Можем |
| о по старинским пањевима.{S} У кафанама је врило као на вашару.</p> <p>— Овим сељацима засја ел |
| новали су радикални клуб.{S} Међу овима је био и Чедомир.</p> <p>Вишња пак остаде даље на барик |
| а воћка, невина као дивља ружа.{S} Зима је попусти.{S} Њени се образи запламише.{S} У срцу осет |
| гла мешати у његове личне ствари којима је он први и једини господар!</p> <p>Обоје су били обор |
| певале су му заносне мелодије, у којима је налазио извор своме одушевљењу.{S} У њиховом неиспис |
| но још веће изненађење.</p> <p>У колима је седео Илић с једном девојком, којој примети само гла |
| а добро и изврсних намера.{S} Али, њима је нови живот убризгао сталешке мржње и понижења.{S} Њи |
| за девојке с великим миразима.{S} Њима је свеједно који режим влада, јер им је сваки добар... |
| /p> <p>Пут се био изгубио.{S} Пред њима је стајала једна железничка пруга.</p> <p>— Ту близу, г |
| вукла су земљу у арабама.{S} Међу њима је Чедомир још раније запазио једног коња, врло лепог, |
| гарица из девојачке школе.{S} Међу њима је била и Каја.</p> <p>— Лазаревићева! — кликнула је ве |
| а кола за свој нови терет.{S} Међу њима је био и арап.{S} Носио је и сад главу оборену и климао |
| о.{S} Убијен је краљ тиранин, осигурана је слобода штампе, уставом су дате све грађанске гарант |
| уштају да се задиркују.</p> <p>— Хладна је као тестија! — рекао је о њој једном неко иза њених |
| међу којима се свака разликовала: једна је била гвоздена, друга дрвена, трећа на ногаре.{S} Ту |
| ложити рачун — примети Вишња. — Народна је реч пресудна, народ је суверен.</p> <p>— Народ су би |
| газдарица.{S} Добра <pb n="301" /> жена је била отворила врата лагано да би га што мање узнемир |
| оцкан, Илићу — рече затим. — Твоја жена је још твоја.</p> <p>Он покуша да оспори њен разлог; на |
| ути се суд киселих краставаца, изложена је чинија обичног сира и неколико хлебова од гроша.{S} |
| пођа после неколико тренутака. — Празна је, држим само неколико венаца лука.</p> <p>— А шта ћеш |
| и су се навикивали на арапа.{S} Средина је чинила своје.{S} Постао је обична таљигашка рага.</p |
| е у прашини сунца на заласку.{S} Долина је била пуна примитивних баштованџиница, где су се узди |
| је било још високо.{S} Општинска утрина је дрхтала под његовом сребрнастом светлошћу.{S} У то д |
| ле су се у озеленелој трави.{S} Општина је била посадила нешто дрвећа, али као што је то обичај |
| баре.{S} Земља се клизала.{S} Помрчина је била велика.{S} На пола улице застаде да предахне.{S |
| > као у топлом гнезду.{S} Дубока тишина је повећавала чаробност тренутка.</p> <p>— Дођи ми једн |
| .{S} Повучена у себе и тако здрава, она је изгледала нешто неспретна, али то је само допуњавало |
| а ради њега и ради својих родитеља, она је желела бити најбоља жена на свету.{S} Она није призн |
| {S} Са нешто урођеног византинизма, она је имала јединствену вештину да измири у себи жену која |
| ва.{S} Мирно, предано, сваког дана, она је учила <pb n="228" /> мале сељачиће писати и читати, |
| тан, прав.{S} Ћерка једног трговца, она је несвесно осећала колико је висока цена Радојевим чво |
| n="114" /> према њој.{S} И сем тог, она је била болешљива, нервозна девојчица, код које се чежњ |
| је пратила туга од промашене удаје, она је, против свега, носила у дну срца успомену на младића |
| и истрже руку.</p> <p>Па и доцније, она је избегавала ова миловања, као да је осећала да се цел |
| ад је на пољу светло и благо време, она је мислила на протекле догађаје са много искреног сажаљ |
| пратили једно друго до куће.{S} И, она је легала сва срећна, певушећи своју омиљену песму: „Су |
| "17" /> чиновничких влада у Србији, она је била вечито за одржавање неке врсте племства, захтев |
| ао мачка.{S} Али кад би се растали, она је претресала у мислима дуго што јој је Илић говорио.{S |
| део на улици, па кад је хтео прићи, она је зауставила неку своју познаницу на пролазу и продужи |
| кренуо и пошао ка својој другарици, она је стајала сама у зраку пуном кише.{S} Све је око ње би |
| се није правдала пред самом собом, она је губила присуство <pb n="181" /> духа и питала се шта |
| а прегнућа.{S} Својом малом главом, она је обухватала ове обадве широке царевине мисли и трудил |
| млада горопадно.</p> <p>У осталом, она је врло мало личила на оне традиционалне младе са оборе |
| ла њен најљући противник.{S} Овако, она је била њена ватрена поборница, није могла да схвати св |
| познатијем <pb n="104" /> друштву, она је говорила много, није бирала речи и пребацивала се.{S |
| </p> <p>Она је још волела Чедомира; она је само њега волела.{S} Поред свих мана, он је био њој |
| ји је дућан био одмах до њихова.{S} Она је била провела готово цело детињство са њом и њеним бр |
| ишла пре него што га је познала.{S} Она је прикупљала своје сирото искуство као бродоломник на |
| а и онога којим је дотле живела.{S} Она је била кћи Митра С. Лазаревића, бакалина.{S} Њен отац |
| Говорила је то да би га казнила.{S} Она је иначе веровала да је он воли јако, јаче него што је |
| адао јој је око раздрљеног грла.{S} Она је губила главу, као гуска коју појуре са две стране.{S |
| о никакве важности сујеверицама.{S} Она је тако рећи била без религије, изложена раном утицају |
| студента да иде својим путевима.{S} Она је била само нешто пролазно... само један ступањ у висо |
| p>Посебице је Бела била љубазна.{S} Она је разумела да је сиротиња један недостатак. „Он сирома |
| у ту издају заједничких убеђења.{S} Она је ишла у крајност као све жене.{S} Да јој је Илић у по |
| изнавала себе за свог господара.{S} Она је заборављала прво правило свога новог васпитања да мл |
| ла љубав не састоји од пољубаца.{S} Она је ту остала непоколебљива.{S} Ништа није било кадро из |
| је била слабост ове учене главе.{S} Она је кроз њу гледала свој велики Београд.{S} По неколико |
| је Чедомир обично држао лекције.{S} Она је била испуњена трима постељама, међу којима се свака |
| свемоћ слободе и њене заточнике.{S} Она је била кадра да скочи на дрског човека, као мачка.{S} |
| спа-Клеопатра је брала лаворике.{S} Она је сад говорила своме мужу:</p> <p>— Јеси ли видео да с |
| у којом се проси рука у девојке.{S} Она је очекивала да је он назове својом вереницом, дâ јој о |
| рабриле, подизале, одушевљавале.{S} Она је веровала у њих, у њино брзо остварење, у њихов велик |
| S} Зенице су јој се јако шириле.{S} Она је шапутала нешто.</p> <p>Чедомир јој се приближи.{S} У |
| е куће осети као код своје куће.{S} Она је била изашла из уског живота, она му више није припад |
| сао.{S} Није хтела да га понизи.{S} Она је преклињала...{S} Црте на њеном лицу беху се развукле |
| кола није довољна модерној жени.{S} Она је уска, непрактична, несавремена; она не даје позитивн |
| ти.{S} Белу није могао оставити.{S} Она је била ту, она му се нудила, љубила га без питања, укр |
| право у лице; она не спусти очи.{S} Она је била обучена у матроску блузу од обичне материје.{S} |
| би постао њен муж, о њој самој.{S} Она је зрела као зрела воћка, невина као дивља ружа.{S} Зим |
| питала се шта други мисле о њој.{S} Она је знала да је неко од њених суседа морао приметити кад |
| , док му је Вишња била изузетак.{S} Она је одржала реч и дошла тачно.{S} Баш кад сказаљке на са |
| е он дати овакав или онакав ток.{S} Она је била врло весела, отварала јако своја нешто бледа ус |
| а се дешавало са њеним драганом.{S} Она је седела у Чачку и стално чекала његов одговор.{S} Дан |
| у исти мах, са извесним страхом.{S} Она је несвесно упоређивала свога земљака са човеком кога ј |
| ко:{S} Бела са другом сестрицом.{S} Она је требала да држи под присмотром обе девојчице те да т |
| и кад су толико остали на само.{S} Она је полагала на мишљење околине.{S} Било да се с ким сус |
| ове тоалете њен најлепши оквир.{S} Она је била као створена за нормална осећања жене.{S} Све ј |
| заревићеву како му иде у сусрет.{S} Она је била обучена у хаљине затворено плаве боје, чији је |
| тић у папучици, обешеној о зиду.{S} Она је гледала неодређено, преда се.{S} Илић је био полуга |
| хумана друштва, водила политику.{S} Она је волела те изласке, при којима јој се давала прилика |
| рибрано, као пијаница по занату.{S} Она је сматрала пољупце као шећерлему, пуцала језиком и тра |
| а, испуњавала је њену целу душу.{S} Она је веровала у Чедомира, он је воли... они се поново вол |
| мела бранити себе помоћу других.{S} Она је осећала просто да је урадила нешто што није требала |
| ари плаха киша.{S} Шта то смета?{S} Она је ишла уморно, тромо, али све даље.{S} Можда је ипак н |
| моја — насмеја се стара девојка. — Она је одвише чедо наших крајева, јужног сунца и јевтине шљ |
| еног мужа, неће моћи рећи:</p> <p>— Она је била моја драгана.{S} Ја сам је грлио.</p> <p>Стога |
| том глас неког из њеног друштва, и она је већ заборављала на свог првог учитеља.</p> <p>То је |
| ене, оне лепше, ницале су око ње, и она је била тад уверена да је Београд њено изабрано место.{ |
| Сећаш ли се наше школе!...</p> <p>И она је загрли опет присно и свесрдно.</p> <p>Између живота |
| <p>— Богаљ, богаљ, богаљ!...</p> <p>Она је сад презирала свога драгана, тога човека са ногама к |
| ..{S} Ено, зове те служавка.</p> <p>Она је због Чедомира променила цео <pb n="226" /> живот.{S} |
| не... — прекину га девојка.</p> <p>Она је погађала његову мисао.{S} Није хтела да га понизи.{S |
| p>— Како? — зачуди се Вишња.</p> <p>Она је ишла поред њега лаганим кораком и строга.{S} Њеном п |
| — закључила би убрзо затим.</p> <p>Она је била људски створ, завезан за земљу.{S} И још нешто |
| а, са несакривеним прекором.</p> <p>Она је још волела Чедомира; она је само њега волела.{S} Пор |
| Белина мајка још непрестано.</p> <p>Она је била ушла с озбиљним изразом неумитног судије, израз |
| к погледа госпођицу Матовић.</p> <p>Она је седела до њега и посматрала га весело, готово безазл |
| ену, остављену њему на вољу.</p> <p>Она је лежала, као дете, изваљена на његову мишицу.{S} Прам |
| и ли се свикла на наш живот?</p> <p>Она је била и сад мала, жива женска, још је имала свој урођ |
| е надошлу, усталасану, помамну: страшна је тада, риче, бесни, ваља храстове, односи ћуприје, <p |
| е његова ћутања на њено писмо.{S} Сумња је уједе за срце.{S} Учини јој се да тоне, да се земља |
| ним поверењем у себе.{S} Њега пак сумња је задржавала сад у свему што би предузео.</p> <p>Избег |
| она рекне.</p> <p>У тим мислима, Вишња је прекидала паковање ствари, отварала поново очево пис |
| малог празника кад жене не раде, Вишња је седела код Остојићевих, кад Радоје дође с једним сво |
| <head>XIII</head> <p>За то време, Вишња је уредно похађала предавања, читала руске књиге и подр |
| ограда у Чачку.</p> <p>По вечери, Вишња је излазила с мајком на клупу пред кућом.{S} Њихова клу |
| да будемо срећни.</p> <p>Дрхтећи, Вишња је гледала у своју другарицу и није речи могла рећи.</p |
| је лагано друмом поред Мораве.{S} Вишња је ћутала.{S} Њене угасите очи мериле су немо зелено ко |
| ачинили своје собе за спавање.{S} Вишња је распремала кућу, а Аница кувала.{S} После часова ост |
| тице да се чује.{S} Биље зри.{S} Вишња је спустила завесе.{S} У соби је мрак, али мало што да |
| p> <p>Није Радоје мрзео школу.{S} Вишња је то знала.{S} Он јој је рекао једном приликом, <pb n= |
| вимо као чела на каквом цвету.{S} Вишња је несвесно пила миље из ваздуха тога дана, опијала се |
| ља нашим мислима?{S} Те исте ноћи Вишња је сањала да се удаје за Чедомира.{S} Сан је био тако ј |
| pb n="227" /> <head>XXI</head> <p>Вишња је оставила универзитет и отишла за учитељицу.{S} Случа |
| студенткиња са биологије.</p> <p>Вишња је слушала те разговоре и осећала се све неугодније.{S} |
| о питомац Војне Академије.</p> <p>Вишња је ћутала.</p> <p>Оне обе носиле су дугу црну кецељу, п |
| е свршило како се свршило.</p> <p>Вишња је тако прошла, изгубила се у провинцији као и у његово |
| најтеже осећају њен терет.</p> <p>Вишња је волела да слуша те говоре.{S} У доба реакције, штамп |
| оје су мутиле моју савест.</p> <p>Вишња је тада управљала на свог друга горак поглед који је зн |
| у кујну, било је за причу.</p> <p>Вишња је мало јела и говорила тек колико да не поквари распол |
| боди потреба наше природе?</p> <p>Вишња је слушала ове речи, које су се чудно поклапале с оним |
| ело Каја и обесила јој се око врата, па је пољубила с обе стране и од срца. — Колико има од как |
| она, као мајка, дала свој благослов, па је погледа подозриво испод ока.</p> <p>— Бог с тобом, ч |
| У очи свадбе, Чедомир изиђе из куће, па је врљао по вароши бесциљно.{S} Око пет сати пут га нан |
| {S} Ето, њему није било све потаман, па је увек први ђак.</p> <p>Посебице је Бела била љубазна. |
| <pb n="61" /> а млади газда нежењен, па је све ишло како само може бити.</p> <p>Радоје је радио |
| p>Испросио је њену другарицу Милеву, па је даље писао Вишњи да се не љути, да дође на свадбу ак |
| тац, Стеван, изучио је сеоску школу, па је покушавао да продужи гимназију, свршио два три разре |
| ног великог књижара у ђачком кварту, па је ступио у везе и с антикварима на обалама Сене.{S} За |
| ми се разболела.{S} Прала јуче кућу, па је ваљада промаја ударила.{S} И говори ја стоци да се у |
| ужавани, где душа само додирне душу, па је остави да сања започети сан, и пољупци где тело дише |
| а те говоре.{S} У доба реакције, штампа је била обамрла. <pb n="63" /> Двоје троје новине које |
| ре или у четири кочића.{S} Њихова клупа је из Београда, фабричка, са гвозденим ногама у виду ла |
| ом на клупу пред кућом.{S} Њихова клупа је била најлепша у вароши.{S} Други су седели на сандуц |
| оже, да угоди својим гостима.{S} Вечера је била обилата, било је и слаткиша, па и вина.{S} Стар |
| ир је положио испите, а госпа-Клеопатра је брала лаворике.{S} Она је сад говорила своме мужу:</ |
| S} Мајка га је грдила, клела.{S} Сестра је претила да се обеси.{S} Кад му се то једног дана дос |
| слањао кров пјане кафане.</p> <p>Унутра је врило као у паклу.{S} Смрад од пића, обуће и збијене |
| ромне, лепе, стидљиве и природне.{S} Та је слика препоручивала молитву, давала опроштај, угушив |
| о главу промољену кроз врата.</p> <p>Та је глава била окружена мирисавом маглом црне косе.{S} И |
| апада и наносио по који облак.{S} Света је било пред кафанама, по тротоарима.{S} Врапци се чули |
| ви који немају своје куће.</p> <p>Света је било доста у главној улици и пред кафанама.{S} Људи |
| почну послови.{S} Као што видиш, штета је да новац лежи зазидан у темеље.{S} Фирма за машине д |
| рица унела ту простирку.</p> <p>— Штета је упрљати тако скупу ствар — рече гласно.</p> <p>Диже |
| аци.</p> <p>— Шта ти је, Вишњо? — упита је мајка, која се помоли уз степенице од трема. — Теби |
| опаст.</p> <p>— Љута?{S} Зашто? — упита је младић, тек да се нешто каже.</p> <p>— Зато што сте |
| , руке су јој пуцале од сапунице, крста је болела.{S} Ипак је она одговарала:</p> <p>— Али кад |
| ле.{S} Очи се рашириле жалосно.{S} Уста је држала отворена.{S} Видела се оба реда зуба.{S} Усне |
| нисмо видели!...{S} Како си?...{S} Шта је с тобом?...{S} Нешто си омршавела, али си тим још ле |
| а њу, па ће гледати друга посла.{S} Шта је мени шкодила слобода, кад сам растао са̑м, ненагледа |
| у праву да затражи та објашњења.{S} Шта је она била сад њему до обична другарица, пријатељица, |
| ротив неког интелектуалног апса.{S} Шта је та Дарвинова борба за опстанак, одабирање, последице |
| ори узнемирено:</p> <p>— Шта је?{S} Шта је теби?{S} Куд си нагао?{S} Ти губиш главу.</p> <p>У т |
| ове <hi>влада народа</hi>.</p> <p>— Шта је лек томе?{S} Шта би могло заменити парламентаризам?{ |
| обији, и грдио свога сина.</p> <p>— Шта је с тобом? — говорио му је тада полагано, суво, не гле |
| е руке су је вукле к себи.</p> <p>— Шта је ово мени! — питала се она. — Тамо вилинско коло, овд |
| ца ју је чекала на капији.</p> <p>— Шта је с тобом, Вишња? — дочека је. — Озбиљно сам се уплаши |
| ијатно бити у својој кући.</p> <p>— Шта је то тако важно? — одговори госпа-Матовићка, већ у пос |
| њига.{S} Дође јој да рече:</p> <p>— Шта је тако важно било у девојачкој школи?...</p> <pb n="23 |
| душе проговори узнемирено:</p> <p>— Шта је?{S} Шта је теби?{S} Куд си нагао?{S} Ти губиш главу. |
| ао на чело, и јекну болно:</p> <p>— Шта је ово мени?{S} Ја нећу то.{S} Ја се гнушам тога сна.</ |
| а прва.</p> <p>— Чедомире?</p> <p>— Шта је! —- одговорио би он зловољно, окренутих леђа.</p> <p |
| угарици;</p> <p>— Како народ погађа шта је лепо!{S} Ове бледе, уздржљиве, свете боје у ивањског |
| био — рече јој, тешећи. — Он не зна шта је у теби одбио.</p> <p>Сунце је клизило по ведром небу |
| ун првог који наиђе.</p> <p>— Знате шта је ново? — рече им Милева једно вече. — Мешовити хор <h |
| ама било је доста светлости.{S} Али шта је она била према блеску који пуче пред очима младићеви |
| <p>— Ћути, безобразнице, знаш ми ти шта је љубав!...{S} Да, ја нисам противна љубави, она управ |
| едајући у прошлост, ми можемо знати шта је вредео наш живот.</p> <p>— Ја хоћу најпре да учиним |
| се погледи сусретоше.{S} Ко ће рећи шта је било у одсевима та два пара раширених очију?{S} Љуба |
| друштву, у животу једном речи.{S} Машта је ишла као на крилима.{S} Кад се дође већ до немогућно |
| рима, онај који воли једну жену и осећа је поред себе живу, пада у грозницу пожуде.{S} Подивљао |
| можемо имати електрику.</p> <p>Остојића је нарочито помагао газда-Митар.</p> <p>— Оставите ви Р |
| г <pb n="26" /> рођеног оца.{S} Та кућа је сазидана да буде уточиште свију њих и да се сваком ч |
| кратко са свим маштаријама.</p> <p>Кућа је била мирна.{S} Напољу се ноћ ширила, ведра и ћутљива |
| </p> <p>Били су сами у дућану.{S} Калфа је претакао вино у магази.{S} Шегрт је стајао пред врат |
| именте научене из новина.{S} Без успеха је и кмет уцењивао задржавајући учитељичину сиротињу.{S |
| сину младићевих уста.</p> <p>И породица је седала за сто: у врх стари господин, с нешто раскора |
| су сад сви троје несрећни?...{S} Улица је остала готово иста.{S} Два низа сниских дућана и неу |
| Кнез-Михаиловој улици.</p> <p>Ова улица је била још место елегантне шетње.{S} Девојка је волела |
| е он и склони се у страну.</p> <p>Улица је на том месту била раскопана.{S} Од последњих киша на |
| собу неодређено.</p> <p>Млада учитељица је лежала непомично на поду, пред постељом.{S} Кроз отк |
| не деру пред његовом собом.{S} Собарица је наместила на његов прозор саксију резеде.{S} Госпа-М |
| снувши чизмом и кочећи очи.{S} Куварица је стишавала близнакиње да се не деру пред његовом собо |
| ста за попис становништва.{S} Газдарица је имала жилав врат и пупаст трбух.{S} Рекао јој је да |
| еманципована девојка.</p> <p>Газдарица је не разумеде добро, те је погледа изненађено, па по о |
| <p>— Ред је да помогнем мајци.{S} Наша је кућа велика.{S} И затим, доста сам потрошила очевих |
| мужа и говорила усхићено:</p> <p>— Наша је кућа једна мала република.{S} Свега имамо што нам тр |
| .{S} Даље се није видело ништа.{S} Киша је пљуштала.{S} Са реке је допирао потмуо хук бујице и |
| а скрену тамо, убрзавши кораке.{S} Киша је пљуштала.{S} По калдрми се нахватале многе баре.{S} |
| одно.{S} Срце јој се стезало, њена душа је плакала, а она се морала смешити.{S} Стога побеже са |
| е савијало јој се на срце.{S} Њена душа је дрхтала од страха пред нечим непознатим, независним |
| .{S} Сели су у јечам и ужинали.{S} Хлеб је био мек, сир диван, а апетит одличан; слатко је јео |
| ела слободоумна, учена човека.{S} Љубав је одбијала стално.{S} Још можда је срећна што се сврши |
| ечи и уздисаја, али даље... права љубав је за њу била забрањена.{S} Као сви људи здрави и приро |
| о, болесно, мистериозно.{S} Праву љубав је видела само у браку.{S} Управо, она за њу није посто |
| Јесте.{S} Обоје су млади, а знаш какав је свет...{S} Баш ме данас у седници пита Поповић да ми |
| у супротном правцу: пушта браду, чупав је, аљкав, носи умашћен шешир и уздигнуту јаку.{S} Он ј |
| ање општег банкроства.</p> <p>— Милисав је анархиста — објасни Каја бојажљиво.{S} Затим додаде, |
| е није већ умро од глади.{S} Свој позив је схватао на старински начин.{S} За њега философски си |
| Ја се смејем, морам да се смејем — Бог је реко: морам да се смејем.</p> <p>Ти састанци су Илић |
| аше у хапс.{S} Он се оправда.{S} Разлог је био прост; брана и тунел поред ње били су главни рад |
| м мирисом.{S} Стога се она отимала, кад је време било ручку, да сама трчи и куца на младићева в |
| <p>То је било свакако једног дана, кад је Чедомир пратио, као увек, Вишњу од Кајиног стана до |
| } Јер је она била жена, а код жена, кад је муж у питању, начелне разлике не представљају велику |
| S} Али није могао.{S} Усред читања, кад је можда био за читав континент далеко од Београда, за |
| ао час васкрса мртвих, страшни суд, кад је у њега веровао.</p> <p>Изненадно, без икаквог узрока |
| н су провели у шетњи.{S} Пред вече, кад је сунце нагињало западу, девојка зажеле да види залаза |
| ристити том њеном слабом страном и, кад је потребно, уразумити размажено дете.{S} Али, Илић, ко |
| кад је мислила реформисати друштво, кад је Зарија Ристић писао своје гром-мисли, лепи Млађа нос |
| м и инстинктивном грубошћу у гласу, кад је Илић улазио у трпезарију, док се госпођа смешила бла |
| де, у Београду, као тамо у Чачку... кад је била мало дете и кад се молила свесрдно Богу за свој |
| ренутку реч која јој је требала.{S} Кад је давала своја мишљења, реченице су јој остајале недов |
| о улицама није било много света.{S} Кад је млада девојка угледала Илића који ју је већ чекао, н |
| атрали га за нешто више од себе.{S} Кад је пролазио улицом, старији су се утркивали да га поздр |
| им што су јој у школи предавали.{S} Кад је била поред Чедомира, она му је потпуно одобравала, п |
| } Управо, он је ово двоје мешао.{S} Кад је у клисури надзиравао раднике, гледајући хиљаде њихов |
| ати госпођа, изненадно потресена. — Кад је видим онако хрому, мени се срце цепа.{S} Ја бих хтел |
| е носе, па тражи себи девојку.{S} А кад је нађеш, сети се колико је Вићентије узео, па ти тражи |
| p>— Веруј ми, ми смо све имале доба кад је живот као источњачка принцеза пред судом римских лег |
| дана излазила је ту у шетњу у доба кад је мислила реформисати друштво, кад је Зарија Ристић пи |
| Читала сам негде да је љубав слађа кад је мрак.{S} Гледаћемо звезде...</p> </div> <div type="c |
| — Остави то, Вишња — рече јој мајка кад је виде како потаркује ватру. — Није то за тебе, не при |
| ку.{S} То беше онога истог тренутка кад је Чедомир Илић излазио из куће Матовића.{S} И у Београ |
| воришту око мрва које им је стресла кад је распремала сто.{S} Виделе се разгранате старе шљиве |
| <head>XIV</head> <p>Била је недеља кад је Вишња пришла Чедомиру.{S} Дан је био ведар.{S} По пл |
| нити уши девојци тим страним речима кад је она лепа и без њих, савршена без свега мога знања, б |
| љато око њега надничари првога дана кад је доведен; миловали су га по њушци, тапкали по сапима. |
| није смео рећи.</p> <p>Од оног дана кад је био с Вишњом у њеном стану, трудио се стално да не о |
| ти!</p> <pb n="50" /> <p>У очи дана кад је требало да се растану, начинили су велику шетњу, оби |
| <p>Девојка је била и сувише озбиљна кад је ово говорила, те се њена другарица не усуди да се ус |
| ње.{S} Био ју је видео на улици, па кад је хтео прићи, она је зауставила неку своју познаницу н |
| гих.{S} Носила је редовно послужење кад је младић држао лекцију њеном брату, позивала га на руч |
| а није жена.</p> <p>Било је пролеће кад је дошла у то село.{S} Трипут је потом глог обелио.{S} |
| брак у обичним приликама, а камо ли кад је у питању престо.{S} Ко би то могао помислити само ју |
| еко од њених суседа морао приметити кад је ушла с Чедомиром у кућу и кад су толико остали на са |
| ћ.{S} Треба ли се одрећи те користи кад је у питању држава и виши интереси, до ђавола држава и |
| ти што боље.</p> <p>Међутим, једном кад је Радоје почео да говори о лакој дељивости електричне |
| није била велика — рече јој једном кад је срете и поведе говор о електричном предузећу. — Само |
| тело, да јој и колена задрхте, као кад је читала забрањене књиге.{S} Једва је чекала да дође п |
| нај тренутак заборава који се десио кад је Чедомир био у њеној соби.{S} У њој се бунила наша де |
| то је златна; прича ми како је било кад је била млада, описује ми омладинске беседе код <hi>Зла |
| у родно место.{S} Оно је врло лепо кад је вашар, окружна трка, задушнице... нарочито кад <pb n |
| ште.{S} Тек по који пут, а нарочито кад је на пољу светло и благо време, она је мислила на прот |
| еп у демократији, који је почео још кад је он дошао на власт, развио се до своје потпуности.{S} |
| 5"> <pb n="54" /> <head>V</head> <p>Кад је Вишња стигла у Чачак, осетила је тек ту сву супротно |
| прогласио за великог човека.</p> <p>Кад је ступио на Велику Школу, он је тамо нашао два оделита |
| четворка је за њега била увреда, никад је није добио.{S} Десио му се несрећан случај.{S} Какав |
| толико пута... гледам је и сад, а никад је се нећу нагледати.{S} Чини ми се она као неко надпри |
| је много — дочекала га је сестра — млад је, леп је, образован, има плате две хиљаде, отвориће а |
| ограде, мој бели лабуде!...{S}" Београд је велики, мислила је тада, он је као море: путеви су б |
| а, шибљаци, рибарске колибе.{S} Београд је био близу, одмах иза брда.{S} Девојка прибра своју с |
| стицале небеску илуминацију.{S} Београд је изгледао као лепа циганка кад иде на бал.</p> <p>Кад |
| /p> <p>— Хоћеш ли слатко и воду?{S} Сад је девојка дошла са бунара.</p> <p>Не чекајући одговор, |
| кроз будућност која обећава све, а сад је посматра кроз прошлост која се измиче, отима се наши |
| говорила о неговању поврћа.</p> <p>Сад је требало ићи у Чачак.</p> <p>— Ти се нећеш вратити от |
| начки за слободу своје земље, његов дед је кметовао дуго година у свом селу, његов отац, са неш |
| > <p>Радоје је погледа.{S} Његов поглед је био сама љубав.{S} Хтеде утешити девојку, хтеде јој |
| те она одмах не одговори.</p> <p>— Ред је да помогнем мајци.{S} Наша је кућа велика.{S} И зати |
| слободно казати своју мисао.{S} Што год је било око ње, уверавало ју је у нови живот: варошка г |
| е.</p> <p>Вишња га је избегавала кадгод је могла.{S} Чинило јој се да је она крива за његову не |
| викер.{S} Он је метао те наочари кадгод је имао посла с писаном ствари, као да је знао читати и |
| а на дувару и умиваоник од лима.{S} Под је покривала нова простирка коју је газдарица купила ту |
| Вишња. — Народна је реч пресудна, народ је суверен.</p> <p>— Народ су бирачи, другарице, а бира |
| итичка фактора, народ и круна.{S} Народ је био под мучним последицама два тешка рата, чији успе |
| ем.{S} Шта сад тражиш опет?</p> <p>Брод је ишао час средином Дунава, час се провлачио између не |
| оје жене, правио слатко лице.{S} Узалуд је општински ћата избријавао подбрадак и расипао компли |
| ио Вишњи најлепши део дана.{S} С Мораве је пиркао свеж ваздух.{S} По <pb n="210" /> небу се пал |
| ипражју поред Млаве.</p> <p>— На Духове је наша скупштина у Београду — рече јој Аница. — Хоћеш |
| а, света Русија, матушка словенска, све је у њој могуће, све је у њој по руски!{S} Млада девојк |
| пасна.{S} Што га је више понављала, све је разумевала боље народске фразе где се не говори непо |
| у безбројни, живот шуми, таласа се, све је у вечитом покрету.{S} Али што се пароброд примицао в |
| шка словенска, све је у њој могуће, све је у њој по руски!{S} Млада девојка не осети кад дођоше |
| да лута по неком напуштеном месту: све је ту, куће, улице, отворена врата, види се намештај, а |
| у њој није давало утисак раскоши ; све је било потребно, чак преко потребно.{S} Што се тиче ре |
| себи надничареве речи: „Ево на̑!{S} Све је ту написано... па читај!“</p> <p>Истог дана отпутова |
| } Ја сам се убио.{S} Ево на̑!...{S} Све је ту написано...</p> <p>И пружи му једно парченце харт |
| еба гојити прасе у очи божића...{S} Све је спремно.{S} Могу се венчати првог празника.</p> <p>С |
| ни ћуприје, учитеља, ни лекара.{S} Све је више сиротиње у нашем народу.{S} Села, у којима се н |
| слободном времену ради за себе.{S} Све је то он сам израдио.{S} Погледај овај сточић за пушење |
| жиће вам такође извесне обавезе.{S} Све је то озбиљно.{S} Вашим именом и угледом јамчићете за и |
| ворена за нормална осећања жене.{S} Све је било ту да та жена постане једног дана срећна мајка, |
| стајала сама у зраку пуном кише.{S} Све је око ње било сиво, тако сиво да се њена црвена блуза |
| мала књиге и доручковала стојећи, а све је мислила о једном: о универзитету на који је позива К |
| мнестија политичких криваца.</p> <p>Све је то Бела испричала Илићу брзо, без везе, задихано, ка |
| ери, књижевности, у науци.{S} Све снаге је требало уложити у борбу за слободу.{S} После ће доћи |
| почивала зграда њеног живота.{S} Полуге је нестало.{S} Зидови су попуцали.{S} Грађевина се сруш |
| <p>— Да.{S} Навратим који пут.{S} Овде је пријатан залазак сунца.{S} Ружичаста прашина обујми |
| правила готово два засебна сталежа, где је осуђеник с новцем заповедао за паклић дувана осуђени |
| вима и осталим великим надлештвима, где је рад мањи, а плата већа.{S} Они оснивају <hi>таншуле< |
| S} Било је у сватовима много света, где је познавала извесна лица, од којих су нека жива, а већ |
| есец, звезде, целе сунчане системе, где је откривао милионе нових ствари, чуда, лепота, какве н |
| , послушно дете патријархалне куће, где је живот сина наличио на живот оца, где се снови не пењ |
| м ћилеру какве сиротињске кафанице, где је један од њих држао <pb n="24" /> агитационо предавањ |
| место: једно богатије село у Млави, где је нашла школу по плану, уређену башту и колегиницу, је |
| ала су до првих кућа.{S} У клисури, где је дотле расло дивље трње и аптовина, а мртву тишину ож |
| вета још више.{S} Склони се у крај, где је почињала једна споредна стаза.{S} Начини још неколик |
| зије, па Крунском улицом на Врачар, где је давао лекције једном гимназисту.{S} Било је око пет |
| а.{S} Из кујне се иде у дечју собу, где је Чедомир обично држао лекције.{S} Она је била испуњен |
| Илић родио се године 1878 у Ваљеву, где је његов отац био рачуноиспитач.{S} Илићи су били порек |
| жбу, добивши за преписача у Ваљеву, где је начинио целу своју каријеру.{S} Ту се оженио, подоцк |
| а, стегнутих губица, у лепу долину, где је било тихо и без људи. — Сваког секунда она односи по |
| едомира.{S} Она се питала:</p> <p>— Где је он сад?{S} Шта ли ради?</p> <p>— Он је за мене мртав |
| {S} Ја чујем само право... право, а где је реч дужност?{S} Говори се само о сељаку.{S} Али он н |
| за одбеглим пленом...{S} У државама где је оморина, тежак, загушљив ваздух, прво, као најнежниј |
| им је устала, погледала је на врата где је синоћ оставила венац.</p> <p>Он је стајао на истом м |
| и, начини два три круга изнад места где је пао леш као да га тражи; пуче друга пушка; тица се и |
| је сама попуњавала своје потребе и где је требало новца само нешто за порез или молитву. <pb n |
| чан изглед...</p> <p>— А он ? — прекиде је стари господин, стално неповерљив.</p> <p>— Он јој ј |
| </p> <p>— Али ако се не воле? — прекиде је Јован.</p> <p>— Онда ником ништа.{S} Боже здравља!.. |
| — одговори му философ. — Књига природе је широм отворена, хајде у природу!</p> <p>Чедомир, као |
| успети.</p> <p>— Шта да радим ? — нађе је по том Милева. — Радоје пије.{S} Да га свет не опази |
| занос.{S} Скупи кошуљу позади и притеже је.{S} Врвице на раменима прскоше.{S} У белини платна р |
| аљскији.</p> <p>— То је мој план — трже је из тог размишљања Радојев глас, округао у томе трену |
| , супротно томе осећању празнине, обузе је страх да не сретне једног човека кога за живу главу |
| ју несрећу.{S} После прве забуне, обузе је љутња.{S} Баци новине на под.{S} Затим их поново диж |
| око ње.{S} И она сама се губи, нестаје је, тоне.</p> <p>— Шта ме сад чека?... шта ће бити од м |
| есног канкана пред толиким светом, није је остављала.{S} Глас часовника наносио јој оне опојне |
| , објашњења не помогоше.{S} Тек доцније је сазнао, да владино одобрење није било у питању ни ко |
| ећу коју су нашли.</p> <p>Из трпезарије је допирало звецкање тањира и ножева.{S} После се чуше |
| им корицама, у преводу неког Грка, чије је име, и доцније, с муком изговарао.{S} Читао је све ш |
| е насликано неко фантастично биље, чије је лишће подсећало на винову лозу, а цветови на цвет од |
| е, доносило се камење, грање.{S} Радоје је био први и овде.{S} Али га сад нико није слушао.{S} |
| орило непрестано о електрици.{S} Радоје је био јунак тих дана.{S} Људи су веровали у њега, смат |
| ар и злато по зеленом бусењу.{S} Радоје је одбијао кратке димове на својој луши.{S} Његове очи |
| на у његовом присуству.</p> <p>А Радоје је умео лепо да говори... полако, дижући постепено глас |
| ишло како само може бити.</p> <p>Радоје је радио и ван своје радње.{S} Основао је велосипедско |
| емилосрдно, што ме плаши.</p> <p>Радоје је погледа.{S} Његов поглед је био сама љубав.{S} Хтеде |
| тенџере, лонци старинског облика, које је госпа-Матовић наследила од своје мајке.{S} С овим по |
| алилулу преко гробља Светог Марка, које је било зарасло у подивљало цвеће.{S} Пред њима се поја |
| ла тим путем с Илићем до тог села, које је он називао њеним, правећи илузију на сличност њихови |
| ари, показивао му непознато цвеће, које је звао биље, њихове крунице, прашнике, тучкове; на оба |
| осетно попуњавала.{S} Његово срце, које је дотле живело пустињачким животом идеала из књига, уж |
| испуњена јевтиним плавим мастилом, које је можда сам газда-Митар правио.{S} Затим је дошла опет |
| им.{S} Остало је само његово тело, које је у том тренутку, наго и покривено платном, као и Вишњ |
| писца свих драгих карата и писама које је добијао.{S} Она га је такође приметила.{S} Црвенила |
| , политиком и тако нечим, стварима које је слушала, читала на Великој Школи.</p> <p>Једном прил |
| је снажно осветљавало предмете на које је падало, али није било вруће, већ врло благо, меко, г |
| ши, заборављала је на рђаве часове које је у њој доживела; успомене, оне лепше, ницале су око њ |
| ви песму мирно, не слутећи осећаје које је изазивала.{S} Тада он дохвати књигу, баци је у угао |
| живеле једна за другом популације које је планета хранила.{S} Наука је одредила свакој звезди |
| ="34" /> појављивале су се прилике које је видела те вечери.{S} Обузимала ју је нека лака ватра |
| олико догађаја, да су јој успомене које је другарица спомињала изгледале тако далеке, бледе, си |
| Оне иначе не знају за њу.{S} А оне које је назру, оне су као ове муве што се лепе уз прозорско |
| ле, римске новце, бронзано прстење које је купила по околини.{S} То је била њена манија.{S} Лаз |
| еда, жута у лицу, готово као цвеће које је држала у крилу. — Али је живот чудан, комшија, тако |
| еће које су му притискивале срце и које је само њој могао рећи.{S} Али су њега сад одушевљавале |
| {S} Она се сети много лепих ствари које је имала с Илићем.{S} Она би без њега остала мала палан |
| е сети Вишње Лазаревића и дужности које је имао према њој?{S} У сваком случају Вишња није знала |
| лим хартијама и осталим сметлиштем које је град избацивао на своју периферију.{S} На северу, уз |
| разумео, ни волео оно човечанство које је открила психологија народа, психолошки роман индивид |
| утваром.</p> <p>Није га се тицало које је доба дана.</p> <p>Ти заборави су му пријали.{S} Оста |
| ец је био тек изгрејао.{S} По небу које је дошло врло плаво блудели су облаци час бели, час жут |
| ли ће група учествовати у митингу које је грађанство приређивало у корист избора Србина владик |
| у ситницу, по дивно довршеном телу које је издавала цела њена појава.</p> <p>— Волите се већ це |
| арица не сазна шта о овом узбуђењу које је рило по њој, као грех.{S} Најзад се охрабри и рече:< |
| У природу, у природу!...</p> <p>— Моје је место међу људима, Ристићу — рече Чедомир уверено. - |
| {S} Полиција није смела ући ту; за ђаке је пак било стално отворено.{S} Могло се ту склонити од |
| ништа.{S} Киша је пљуштала.{S} Са реке је допирао потмуо хук бујице и тежак мирис на одроњену |
| виривало је румено и бело грло.{S} Руке је забацила.{S} Наслонила се цела на младића.{S} Тамно |
| и као да су јој давале неки знак, звале је к себи.{S} Тада девојка опази нешто што дотле није в |
| ављале поново, ницале око ње, обузимале је против њене воље као искушење, и девојка би се стрес |
| о слике своје две познанице.{S} Од Беле је узимао њене ситне префињене црте, њен осмех мачкице |
| м видне, да их је хтела сакрити; болеле је.{S} И као да се хтела отрести тих осећаја, рече свој |
| е су је одмах заинтересовале, одушевиле је готово, јер их је примала без сенке неповерења.{S} Р |
| е, с натписом радње њеног оца.{S} После је дошла карта, обична поштанска дописница, испуњена је |
| аго и мирно парче пред лактом.{S} После је узе у обе шаке и миловаше је, и преко лакта, оборени |
| иво како ће се то све свршити.{S} Дотле је онај други Илић, онај прави, онај који се видео, ком |
| ио је оца да га упише у школу.{S} Дотле је сам научио читати и писати из сестриног буквара.{S} |
| ином прстену.</p> <p>Тако и сад, весеље је плануло неочекивано, још док су се састајали.{S} На |
| вати Вишња — онда будимо отворени: боље је да не идемо заједно.</p> <p>— Ми нећемо нашкодити је |
| и, толико мислити, толико тражити; боље је пристати на живот, пустити се у њега.</p> <p>Јер как |
| кукуруз, види им се само глава.{S} Поље је дисало мирно.{S} Још се јурила она два лептира.{S} И |
| и се девојка. — А други?...{S} Брига ме је!</p> <p>— Не, Бела, то није тако.{S} Ти се компромит |
| риту.{S} Ја не волим лов.{S} Ономад ме је један пример дирнуо.{S} Лете две беле тице једна за |
| штао је великодушно.</p> <p>— Па што ме је оставио? — бунила се она.</p> <p>— Ко је кога остави |
| м ти — подвуче стара девојка — страх ме је било за тебе.{S} Ово је велика варош, а у њој има зл |
| душу.{S} Посао јој се милио.{S} И време је проводила лако, радећи у школи појачано, скупљајући |
| } Пољупцу није било краја.</p> <p>Време је пролазило.{S} Њихове очи нису гледале.{S} Њихова гла |
| чита; међу најлепшим именима њихово име је најлепше; сва слава, пред њима, бледи и губи се, и к |
| оја је тада била у моди.</p> <p>— Овоме је све равно до Косова! — насмеја се Илић у себи.</p> < |
| е узидан крст од црвеног камена на коме је изрезан натпис: <hi>Вилина Вода 1848</hi>.{S} Седоше |
| није постојала, већ брак, муж.{S} Томе је требало очувати, <pb n="99" /> жртвовати све, живети |
| е боје просипале се на парк.{S} Из шуме је долазио дах ноћи, мирис боровине, свежина росе, зада |
| вали.</p> <p>— Знање је светлост, знање је моћ — понављао је, као аргумент, ту реченицу, коју ј |
| , ма они и застрањивали.</p> <p>— Знање је светлост, знање је моћ — понављао је, као аргумент, |
| еше пећи хлеб два пут дневно.{S} Печење је мирисало по старинским пањевима.{S} У кафанама је вр |
| к се није могао одлучити одмах и решење је остављао од данас до сутра.</p> <p>— Сутра... сутра, |
| вор о политици:</p> <p>— Слобода штампе је изиграна.{S} Трговци су се уселили у њен храм.{S} Ја |
| тва.{S} Он је поново прихвати и принесе је к срцу.</p> <p>— Не... не, Чедомире! — рече Вишња, и |
| </p> <p>Он је поново прихвати и принесе је к срцу са једном жељом у души да сам поцрвене.{S} Ко |
| школованих и нешколованих чиновника, те је рачуноиспитач мислио да је цела његова несрећа долаз |
| је смео с ума реакцију простих маса, те је сад, место власти, народ изигравао законе.{S} Једна |
| на леђима.{S} Он је видео само себе, те је веровао да би с њим трпело и све друго: његови ближњ |
| ста, светиљке нису биле још упаљене, те је владао приличан мрак.{S} Улице, изроване због неких |
| бразима чак до првих праменова косе, те је изгледало да се девојка стиди без икаквог нарочитог |
| је умро још док је био у гимназији, те је од куће добијао врло скромно издржавање.{S} Ипак је |
| ајка и укућани били су је размазили, те је желела да и Чедомир буде нежан <pb n="114" /> према |
| и односи с девојком дубоко скривени, те је с те стране био миран.{S} Међутим, мучио га је сукоб |
| му златарски занат није занео мозак, те је намислио да црпе злато из те убоге речице, за коју з |
| шта ће сутра лепо скувати за ручак, те је питала своје гошће шта више воле: киселу чорбу или с |
| ане налазио се неки старински бедем, те је сад полиција наређивала грађанима да поправљају што |
| спречи мисао да не иде тим правцем, те је ударао крст на страни на којој се зауставио, склопио |
| Само је сунце припицало неприродно, те је ваздух био тежак.{S} Учитељица скиде свој палто, пре |
| > <p>Газдарица је не разумеде добро, те је погледа изненађено, па по обичају наших жена да се п |
| ље једно што је пристизала на снагу, те је већ имала потребу да се допада људима, и друго, што |
| ше, не тражећи много.{S} Не треба да те је страх да ћеш бити каткад несрећна; то је општи закон |
| p>— Никад среће неће имати онај који те је одбио — рече јој, тешећи. — Он не зна шта је у теби |
| е.{S} Погађао је сву одвратност која ће је обузети према њему, према свим људима, према свему, |
| /> <head>IV</head> <p>Те године пролеће је било врло лепо.{S} Раштркани Београд, који се ломио |
| те се склони у прву капију.{S} Матовиће је била задесила нова несрећа.{S} Младен, који је још н |
| ошуље му не доноси.</p> <p>— Па, купиће је, стара му мајка!{S} Човек се не жени због кошуље.{S} |
| н, па је увек први ђак.</p> <p>Посебице је Бела била љубазна.{S} Она је разумела да је сиротиња |
| Кад се окрену натраг у салон, њено лице је горело сво, обузето неком унутарњом ватром.{S} Очи с |
| еколико малих, светлих облака.{S} Сунце је снажно осветљавало предмете на које је падало, али н |
| ела Радојева душа, и збуни се.{S} Сунце је било дошло према њима.{S} Ствари око њих бацале су в |
| жале су мршаву сенку по земљи.{S} Сунце је залазило за један облак, бацало зраке и чаробно осве |
| Дани су јој пролазили полако.{S} Сунце је милело преко усијаног летњег неба.{S} Не шеснаест са |
| ац.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сунце је било на заласку.{S} То беше онога истог тренутка кад |
| е младу да буниш.</l> </quote> <p>Сунце је било још високо.{S} Општинска утрина је дрхтала под |
| е она лагано, као за себе.</p> <p>Сунце је завијало својим сјајем тиху воду, зарђале шуме и јед |
| е зна шта је у теби одбио.</p> <p>Сунце је клизило по ведром небу.{S} Морава је жуборила иза је |
| х села, па и из даље.{S} Задовољно срце је замахивало снажно пијуком.{S} По планини се разлегал |
| лази и у дечју собу; <pb n="9" /> иначе је сиротињи место у кујни.{S} Али овог срећног дана, он |
| а је у пратњи госпа-Клеопатре.{S} Иначе је Бела крила вешто своје маневре од других.{S} Носила |
| ијин настојава и соколи...</p> <p>Увече је одјекивало по вароши од пуцњаве лагумова.{S} Парчад |
| .{S} После је узе у обе шаке и миловаше је, и преко лакта, оборених очију, без иједне мисли у г |
| који би давали наметљиве савете. — Наше је да нађемо новац, а остало: то је његово.{S} Не може |
| свега што је дотле окусила.{S} Сколише је поново мисли о Чедомиру, о томе шта би било кад би п |
| пим намештајем.</p> <p>— Газдаричин муж је столар — објасни девојка. — Ради у једној оближњој ф |
| истог.</p> <p>Вишња се стресе.{S} Образ је заболе, као да ју је Чедомир ујео.{S} Она се диже не |
| <pb n="206" /> <head>XIX</head> <p>Воз је јурио, измицао из Београда, остављао последње куће.< |
| Повреде су лаке природе.</quote> <p>Воз је одмицао.{S} Кроз прозоре од вагона виделе се разноли |
| Тај тип се буни против власти, не да би је начинио бољом, него да је дочепа у своје шаке.{S} И |
| ло и потиљак ћилибарске боје.{S} Кад би је човек видео први пут, помислио би да је горда и наду |
| његове очи су је избегавале.{S} Кад би је и сусреле, оне су биле далеке, превучене неком сенко |
| згледом залуталог пустињака.{S} На себи је имао окраћале, зелене панталоне, црвен прсник и капу |
| коју је случајно негде начуо, а у себи је додавао; „Ми смо слепи код очију, утучени у главу, с |
| мало поштујемо животињски свет!{S} Теби је, без сумње, познат онај Ибзенов јунак, Улфхај мислим |
| p> <p>— Мани ме, бога ти, Бела.{S} Теби је само љубав у глави.{S} Љубав, љубав... није она све |
| {S} Вишња је спустила завесе.{S} У соби је мрак, али мало што да је свежије.{S} Из чамовине на |
| подилазили непријатни жмарци.{S} У соби је био још мрак.{S} Часовник је куцао на столу.{S} Њего |
| покушао да сврши своје дело.{S} У соби је било тихо.{S} То беше стан за самца другог реда с на |
| и нису имали среће.</p> <p>Лампа у соби је осветљавала рђаво.{S} По кутовима се дизао мрак.{S} |
| рани од нечијег насртаја.</p> <p>У соби је било све мирно.{S} Часовник је понављао правилно сво |
| говог голог, здравог врата.{S} На глави је имао качкету, пушио на лулу и бријао бркове.{S} Да с |
| и.{S} Али не могаде.{S} У његовој глави је било мутно.{S} Он је био у стању пијана човека који |
| ви њен чамац с разапетим једрима и води је непознатим путем ка бујним предгорјима неке нове зем |
| имао у срцу нежности.</p> <p>У природи је настајала све већа тишина.{S} Једно бело дрво, које |
| нограда, она поји целу нашу земљу, држи је моћним својим жилама као нераздељиву целину, струји |
| у угледа празну и усамљену.{S} По стази је било мирно и топло.{S} Једна црвена буба трудила се |
| но што му је за лекцију.{S} У гимназији је било још горе.{S} Из немачког језика, земљописа, физ |
| ици, Милеви, ћерци једног златара, чији је дућан био одмах до њихова.{S} Она је била провела го |
| ве, непоштене канцеларијске слуге, чији је живот празан и пуст колико и она архива коју из дана |
| ена у хаљине затворено плаве боје, чији је озбиљан крој доликовао лепо њеном одмереном ходу.{S} |
| , а пред њим се појављивало сунце, чији је златан сјај оживљавао небесно плаветнило.{S} Како др |
| бријао бркове.{S} Да се није знало чији је син, узели би га за странца.</p> <p>Вишњи се допадао |
| покварити ово присно весеље дома, који је последњих година знао само за зле стране живота: одр |
| и режим начинио од овог Ужичанина, који је, поред своје струке, волео слободу, желео добро свом |
| а Матовића, познатог опозиционара, који је осуђен као велеиздајник и сад се налазио у Пожаревцу |
| бескрај.{S} Његов несрећни геније, који је дотле владао овом водом, овим планинама, овим људима |
| зочарења.{S} Расцеп у демократији, који је почео још кад је он дошао на власт, развио се до сво |
| а.{S} То је био доста широк сокак, који је, иза леђа Двора, водио поред Батал-џамије право на в |
| ређоше трем.{S} Један стари човек, који је стајао у удубљењу неких укинутих врата и продавао по |
| ускоро, као онај класични песник, који је поздравио проналазак воденице, моћи кликнути: „Одмор |
| већ умео поновити целу.{S} Учитељ, који је за свој рачун учио немачки језик, називао га је <for |
| стрвен уским, чипканим застирачем, који је висио на две стране.{S} На њему се усправљало неколи |
| ога друга оним унутарњим пламеном, који је палио њене мирне, невине очи и који је долазио право |
| задесила нова несрећа.{S} Младен, који је још нешто слушао док је стари министар био жив, пром |
| ну тога догађаја бринуо се Младен, који је вукао свог учитеља за рукав, шапутао му нешто пропињ |
| а.{S} Стари <pb n="269" /> пушкар, који је задржао нешто од своје службе у војсци, трудио се да |
| На лицу јој је почивао отмен умор, који је требао да покаже свету колико сирота жена има посла |
| кину са оближњег рафа један дивит, који је био изгубио своју првашњу боју под многогодишњим <pb |
| на гомилу геака.{S} Јован Матовић, који је био сишао са пространих, слободних златиборских сува |
| мити размажено дете.{S} Али, Илић, који је видео свет само кроз књиге, није имао мрве практично |
| нили концесију животу.{S} У клубу, који је носио звонко име Група Великошколаца Социјалиста, по |
| веком кога је оставила у Београду, који је такође имао велика одушевљења за бољи живот, за нова |
| дне отменије породице.{S} На углу, који је правила Крунска улица са другом попречном улицом, је |
| се на реуматизам у десном колену, који је добио на робији, и грдио свога сина.</p> <p>— Шта је |
| је то државни фијакер по кочијашу, који је носио униформу састављену од писмоноше и коњичког оф |
| и, погледа зловољно у правцу онога који је питао, па рече:</p> <pb n="203" /> <p>— Ко ме уби?.. |
| жеља, као чежња.{S} Усред Београда који је дотле познавала: смерне породице у којим је наставал |
| ршене, није се могла сетити доказа који је хтела навести, збуњивала се и допуштала своме пријат |
| , па и онај понос културног човека који је млади муж осећао у самом себи.</p> <p>То су били теш |
| дана, опијала се присуством човека који је ишао поред ње, слушала је радознало и жудно његове р |
| иновничића с малим квалификацијама који је морао да крши леђа пред сваким старијим, да крије св |
| ислила о једном: о универзитету на који је позива Кајин рођак.{S} Покушавала је да се отресе те |
| и тврди да ја личим на њеног сина који је умро као питомац Војне Академије.</p> <p>Вишња је ћу |
| ек ту сву супротност између живота који је предузимала и онога којим је дотле живела.{S} Она је |
| ије што више, да оде до краја пута који је водио преко девојачке школе.{S} Али се она морала ми |
| Нашла је једног јеврејског трговца који је дао намештај на отплату.{S} При избору, поклонила је |
| је личио на оног класичног магарца који је скапао од глади између две гомиле сена, не могући да |
| рављала на свог друга горак поглед који је значио разочарење, и ћутала.{S} Она није била још то |
| је палио њене мирне, невине очи и који је долазио право из срца.{S} Тај пламен и срдачност, ко |
| ети бол, готово физички, онај исти који је осетила кад јој је узео први пољубац.{S} Она га одгу |
| ртама на лицу онај израз невиности који је урођен првој младости.{S} Каја је била <pb n="29" /> |
| " /> интересантан израз одлучности који је прелазио у трагику.{S} Ступио је у политику почетком |
| Он није био приметио дубоки утисак који је на њу био учинио.{S} Судио је површно:</p> <p>— У ме |
| {S} То је било неизбежно.{S} Човек који је промашио свој позив несрећан је, он пати, а патња ра |
| {S} Она се збиља осећала као човек који је био заспао у неком напредном граду, па се пробудио п |
| а, лепу, лудо лепу, најлепши облик који је икад створен на земљи.</p> <p>Илић је био спремио чи |
| какав полуевропски обучен чиновник који је цигаром дувана убијао досаду.</p> <p>— Је ли ти жао |
| де, волео човека као онај часовник који је оправљао, као ружу коју је калемио.{S} Његова вика н |
| општа ђачка кућа, непобедан бедем који је пркосио свакој реакцији.{S} Полиција није смела ући |
| вршила сам — одговори Вишња гласом који је сад звонио поузданије. — Али не мислим да се ту заус |
| много поштовања, скиде свој шешир који је већ губио форму.{S} Вишњине дотле безизразне очи зап |
| оред њега имала је зеленкаст жакет који је врло лепо доликовао њеној плавој појави.{S} Испод жа |
| н јавни рад, у њене идеје, у живот који је изабрала.{S} Али време није било погодно за размишља |
| рме и по црвеном лицу кондуктерову који је стајао укочено и озбиљно с бичем у руци.{S} Споредна |
| {S} Срео би се с њом.{S} У погледу који је управљала на њега, он би спазио понос који страда, а |
| воје мисли, он се предаде загрљају који је толико избегавао.{S} Њихове усне се додирнуше.{S} Ра |
| о срачунатости, по сигурном кораку који је правила, по очима што се нису дали <pb n="275" /> зб |
| љи, али се не предаде ни привиђењу који је кишни зрак правио од његове пријатељице.{S} Он јој п |
| опширно о себи, о својима, о миру који је нашла у свом родном крају, о вечито променљивом пејс |
| и лепо се повијали према поветарцу који је пиркао из Овчарске Клисуре.{S} На извесним местима п |
| суморно, палио своју цигару.{S} Девојки је један облак туге замагљавао њене бистре очи.{S} Најз |
| које му је том приликом рекао?{S} Да ли је сад био истог мишљења?</p> <p>Његове мисли су ницале |
| b n="306" /> <head>XXVI</head> <p>Да ли је то био случај?{S} Или заиста нека виша сила управља |
| </p> <p>Вишња заусти да нешто дода, али је већ млади човек падао у ватру грдећи реакцију, реакц |
| <pb n="36" /> која ју је опседала, али је глас Чедомиров звонио у њеним ушима, облетао око гла |
| S} Код њега су биле најскупље цене, али је купаца било доста, јер се знало да код њега човек не |
| историје имао је врло добре оцене, али је у осталим предметима био већином слаб.{S} Из српског |
| — Можда сам мало уморна...{S} Пхи, али је љута ова цигара — додаде за тим, насмејавши се гласн |
| нервозно.</p> <p>— Парадокс зацело, али је истина.</p> <pb n="251" /> <p>Доиста, Лазаревићева ј |
| ништа нарочито догодило лично њему, али је његово срце уздрхтано лупало у грудима, као да се де |
| противно његовом новом убеђењу!{S} Али је Илић био још млад, у добу кад се пише искрено и пошт |
| еде избећи да са Кајом иде кући.{S} Али је она не пусти испреда се, и, између осталих ситница к |
| као цвеће које је држала у крилу. — Али је живот чудан, комшија, тако чудан да ја не знам сигур |
| ако је госпођа сама себе називала — али је девојка више посматрала домаћег учитеља него своје б |
| ево још — викао је ван себе.</p> <p>Али је газдарица већ била изашла.</p> <p>— И ово, и ово, не |
| {S} То није било у његовој власти; Бели је дуговао бар обзир чувања тајне.{S} Вишња се опет ниј |
| е своју сакатост пред младићем ?{S} Или је то био само знак захвалности што је Илић имао стално |
| или <pb n="218" /> су јој главу, мучили је као нешто живо, гушили, давили.{S} Језа ју је подузи |
| чекао лек тој грозници.</p> <p>У школи је било као сваки дан.{S} Другарице су говориле како се |
| о новог устава.{S} Ју, обешењаци, да ми је уши да им извучем — додаде госпођа весело — где су н |
| уги пут. — Само на кога се метну, да ми је да знам?</p> <p>— Не на мене, у сваком случају — упа |
| авати онај крш, не бих му веровао да ми је из очију испао!</p> <p>— Ту смо се крили од Турака — |
| м, а ми... слепци код очију!{S} Бела ми је сад признала све.{S} Вели, заволела је Чедомира још |
| о, а Бела је још дете.</p> <p>— Бела ми је терет на грудима — прихвати госпођа, изненадно потре |
| {S} Ти си болесна ?</p> <p>— Врућина ми је, мајко.</p> <p>— Хоћеш ли слатко и воду?{S} Сад је д |
| S} Преварио сам се у Дарвина.{S} Шта ми је требао Дарвин ?</p> <pb n="300" /> <p>Да је на његов |
| е растали, тера ме нека несрећа, све ми је пошло наопако.</p> <p>Трудио се да не изгледа бедан, |
| се решио да се жени.</p> <p>— У кући ми је роваш.{S} Мој ма̑л се развлачи као да је Алајбегова |
| Тако рече једног дана:</p> <p>— Краљ ми је два пута изјавио како се озбиљно решио да да̑ земљи |
| , он је понос целе наше фамилије, он ми је тако рећи брат, ја немам другог брата...{S} Најзад, |
| под проклетом реакцијом.{S} Тек, жао ми је, човече, пара...</p> <pb n="105" /> <p>Него велим, д |
| танујем далеко.{S} Да само знаш како ми је леп стан, па баба... што је златна; прича ми како је |
| ко <pb n="242" /> своју срећу, живот ми је кратак, верујем у бесмртност душе.</p> <p>Вишња није |
| <p>— Ја се нисам шалио.{S} Часна реч ми је сведок.{S} Ја остајем и понављам...</p> <p>— Не, не, |
| ору што гледа у двориште.{S} По калдрми је играло суво и топло сунце које претходи јесењој хлад |
| адничком осигурању.</p> <p>Његовој жени је годило јако да постане министерка, т.ј. да јој муж п |
| његову собу.</p> <p>— И сем тога, мени је пријатно ваше друштво.{S} Кад разговарам овако с вам |
| наши ће те разумети.</p> <p>— Да, мени је потребно да ме неко разуме, да ме охрабри ако сустан |
| не очи. — Али на што то питање!{S} Мени је тако лепо овде, у вашој кући, с вама... кад можемо д |
| у тим стварима.</p> <p>— Добро.{S} Мени је иначе доста моје главобоље.{S} Само знај, нећу сканд |
| ти... ти си уморнија — одби он. — Мени је добро и на столици.</p> <p>У труду да задовоље што в |
| о.{S} Судио је површно:</p> <p>— У мени је волела слободоумна, учена човека.{S} Љубав је одбија |
| 8" /> <head>XXII</head> <p>На Скупштини је нашла Вишња неколико својих другарица из девојачке ш |
| з њега ништа не може да прође.{S} Вишњи је доносио међу првима новине, пропраћајући их стално к |
| е и кучине!...</p> <p>— Бела! — прекори је лако госпа-Матовићка.</p> <p>— Јест, јест, трице и к |
| и напред.{S} За њом пође Илић и осмотри је целу.{S} Видео је сад јасно што синоћ у мраку није м |
| ђе на свадбу ако може.</p> <p>— Нека ти је Богом просто — одговорила му је она, отишла затим у |
| од Бога желимо.{S} Само, кажи, мајка ти је нешто назебла, па се много брине за тебе, да и ти ни |
| — нек ми дете изучи школе.{S} Школа ти је најблагословенија.{S} Седиш у топлој соби и пазиш шт |
| риге.{S} Постанеш неки чиновник, шта ти је боље од тога!{S} Иде ти после плата, а кад остариш, |
| х плећа.</p> <pb n="313" /> <p>— Шта ти је, Вишња? — упита Аница, и погледа у собу неодређено.< |
| људи луди или подлаци.</p> <p>— Шта ти је, Вишњо? — упита је мајка, која се помоли уз степениц |
| слим јабланом на крају.</p> <p>— Шта ти је, колегинице? — изненади се Аница. — Ти си тако бледа |
| ек ти се нађе ако се наканиш.{S} Ако ти је то мало, а ти ми телеграфиши или отиди код мојих при |
| <p>— Колегинице из села?...{S} Како ти је у селу?</p> <p>— У селу је добро свакоме који од њег |
| г нарочитог повода:</p> <p>— По чему ти је рођак господин Илић?</p> <p>Каја се опет изненади, а |
| хтеде заборавити садашњост, притиснути је на груди, рећи: „Моја Вишња, моја лепа, моја стара В |
| /p> <p>На пољу је вејао снег.{S} У пећи је пуцкарала ватра.{S} Човек се ту осећао добро <pb n=" |
| е треба крити; треба је послушати, рећи је увек, и увек радити тако да је човек може рећи.</p> |
| инама, остајала је усамљена.{S} Младићи је нису волели, претпостављали су девојке које хоће да |
| сина.{S} Јака му је сметала.{S} У кући је био без капута, са заврнутим рукавима од кошуље.{S} |
| азивала.{S} Тада он дохвати књигу, баци је у угао иза себе, и, као да је хтео утопити своје мис |
| , још док су се састајали.{S} На пијаци је запевао друштвени тенор, иначе књиговођа у варошкој |
| од дуката и дијамантску грану.{S} Деци је шила хаљине најскупља шваља у вароши.{S} Сваке <hi>с |
| е крио огорчење на свог сина.{S} Војсци је наређено да чува границу и, под претњом смрти, да не |
| испод простог сламног шешира.{S} У руци је држала један крупан цвет на подугачкој гранчици.</p> |
| Његов поглед ју је заносио, његове речи је опијале, његове руке су је вукле к себи.</p> <p>— Шт |
| ш дуго падати.</p> <p>— Али и до вароши је дуго — примети она. — Склонимо се негде, ако хоћете. |
| она који држе венце испод прозора, овај је дом чинио леп и отмен утисак у гомили других рабатни |
| > </quote> <pb n="212" /> <p>— Погледај је, Вишња... погледај Мораву — рече Радоје, док један у |
| о се још како је неко спавао, по другој је било просуто једно пакло карата; прашина се видела п |
| ушило је и дирало у дубину душе, да јој је сваки живац треперио.{S} А пријатно, јер је то све б |
| ишла у крајност као све жене.{S} Да јој је Илић у почетку проповедао мржњу против црвене застав |
| не хтеде наваљивати.{S} Знала је да јој је муж врло тврдоглав.{S} Стога узе други пут, прими од |
| а не сметају.</p> <p>— Главно је да јој је срце здраво — рече лекар на последњој посети. — Ако |
| ажем јој ја да се чува.{S} Мисли да јој је још осамнаест <pb n="178" /> година — настави да се |
| на далеко.{S} Где се окрене, ливада јој је нудила меке, миришљаве простирке.{S} Дуге, танке тра |
| авила ником о свом одласку.{S} Тада јој је то изгледало природно: њену мисао је заузимала само |
| Великој Школи.{S} Академска слобода јој је пријала.{S} Могла је уредити свој живот по својој во |
| говорити, наћи у тренутку реч која јој је требала.{S} Кад је давала своја мишљења, реченице су |
| убоке жалости за себе.</p> <p>Мајка јој је умрла оног лета кад се Чедомир оженио.{S} Смрт је ја |
| .</p> <p>Та оскудица слободе падала јој је најтеже.{S} Читала је књиге, седела крај прозора што |
| ала гимназијске матуре, недостајала јој је мушка дубина, јасност у плану.{S} Професори су се об |
| кла пре толико година. „Има“, рекла јој је тада између осталог, „има створења која једног дана |
| нда свуче и леже.{S} Хладна постеља јој је пријала угодно.{S} У њеној глави, брзо као у кинемат |
| риликама, по њој самој.</p> <p>Зима јој је пролазила врло пријатно.{S} Имала је доста друштва.{ |
| у некој чудној земљи гатки.{S} Коса јој је падала заводљиво преко лица.{S} Ветар се играо са ск |
| але се пред њом и око ње.{S} У уста јој је навирало једно слатко пиће, као грех.{S} Помрчину за |
| јој годиле.</p> <p>Једног дана, кад јој је мајка отишла од куће, Бела га позва у своју собу.</p |
| ички, онај исти који је осетила кад јој је узео први пољубац.{S} Она га одгурну инстинктивно.</ |
| >— Ја у Француску? — викнула је кад јој је муж поменуо пут. — Жива нећу, а мртву ме можеш однет |
| зажелела у Београду".</p> <p>Некад јој је све то пријало.{S} Вишња се могла радовати дубоко, п |
| {S} Девојка притисну руком онде где јој је срце, не рече ништа, повуче се натрашке, гледајући г |
| их потреба.{S} Њено васпитање, које јој је обезбеђивало срећу у очевој кући, обележавало је као |
| е кућа орила од њене вике.{S} Време јој је пролазило у беспослицама, неговала је нешто цвећа, в |
| гостионицу: <hi>код Стрике</hi>, те јој је то име остало у публици, сигурније него да је фирма |
| уке у крилу. <pb n="52" /> На глави јој је био прост шешир од сламе.{S} Па ипак, младост и здра |
| мртвих, опружених руку.{S} У глави јој је било празно.{S} На очи јој се хватала магла.{S} Виде |
| изменити дубоко осећање морала који јој је несвесно улила старинска кућа њеног оца.{S} Прочитан |
| му другом, мењала се ка идеалу који јој је Илић открио, мешала се у друштво младих људи и девој |
| школу.{S} Вишња је то знала.{S} Он јој је рекао једном приликом, <pb n="60" /> да би радо учио |
| , а можда нешто и неповерења.{S} Он јој је онда прилазио.{S} Она му је пружала руку, пуна ћутљи |
| опала ако би пао у туђе руке.{S} Он јој је хтео писати ради себе <pb n="188" /> такође, исприча |
| јка је покушала да се измире.{S} Он јој је одговорио једним увредљивим писмом.{S} Зет се умешао |
| дин, стално неповерљив.</p> <p>— Он јој је изјавио љубав пре него што си још постао министар... |
| мишицу.{S} Прамен плаве косе падао јој је преко лица.{S} Њене бистре очи биле су широм отворен |
| ама.{S} Један део расуте косе падао јој је око раздрљеног грла.{S} Она је губила главу, као гус |
| план за високим студијама изгледао јој је излишан.{S} Ради њега су били ти напори, ради њега ј |
| ух и више се не врати.</p> <p>— Жао јој је било свога живота! — примети Вишња полако.</p> <p>Мл |
| жилав врат и пупаст трбух.{S} Рекао јој је да се не брине, оставио листу на сто, легао и заспао |
| е нећеш вратити отуда! — приговарао јој је друг.</p> <p>— Ја ћу се вратити, Чедомире.{S} Ти ћеш |
| уда... само не у Београд! — шапутао јој је унутрашњи глас. — Ти си дошла у њега весела као срна |
| помири.{S} Говор њеног земљака био јој је ближи, јер је био практичнији, опипљивији, земаљскиј |
| шке.</p> <p>— Остави, дете — бранио јој је отац да то ради.</p> <p>Прљила се око ватре, руке су |
| а се слободна, зрела, цела.{S} Како јој је сад изгледао јадан живот у гимназији... живот са сви |
| S} Журим се.</p> <p>Осећала је како јој је тешко у души.</p> <p>Грло ју је стезало од неке незн |
| а се није могла да свикне.{S} Тешко јој је било без мајке.{S} Није знала чиме да се позабави, д |
| а крива за његову несрећу.{S} Тешко јој је било гледати га како иде од куће до куће, те оправља |
| .{S} Њено данашње одушевљење давало јој је израз пуноће, савршенства.{S} Са заокругљеним рамени |
| .{S} Чак јој се то свиде: изгледало јој је природно, младићски, ђачки.{S} И доиста, ово их приб |
| ди се опет крај прозора.{S} Пријало јој је да тако гледа како зора свиће.{S} Нешто велико и уте |
| 310" /> <p>Вишња се стресе.{S} Било јој је хладно.{S} Пребаци један шал и посади се опет крај п |
| ног краја постеље на други.{S} Било јој је тешко и пријатно.{S} Тешко, јер је осећала нешто нов |
| .{S} Нешто велико и утешно долазило јој је из тих коњских ногоступица и разлистале природе, кој |
| ла волети страсно и одано.{S} Јасно јој је било да он није више њен и да то не може бити.{S} Ал |
| дно, на пречац, демонстративно, што јој је отац проглашен као противник <hi>постојећег стања</h |
| ћицу из дворишта, и ту, од оног што јој је остало од мираза, живела са децом, скромно, тешећи с |
| ена заразне.{S} Она напреже све што јој је остало од свести, дочепа чаршав са постеље, пребаци |
| Узбаци руком један прамен косе што јој је падао на чело, и јекну болно:</p> <p>— Шта је ово ме |
| но поклапале с оним нечим новим што јој је надирало у душу.{S} Она их је памтила све, и несвесн |
| на је претресала у мислима дуго што јој је Илић говорио.{S} Није јој тада измицало да он оскуде |
| и Вишњу не остави спомен на оно што јој је Каја рекла пре толико година. „Има“, рекла јој је та |
| м; говорила је о тој методици, глас јој је дрхтао, бојала се да њена другарица не сазна шта о о |
| молити и држати се чисто.{S} Живот јој је текао готово спокојно и монотоно, као оближњи поток, |
| се враћала у Београд.</p> <p>Живот јој је пролазио без догађаја.{S} Избегавала је посете, саст |
| права кад сврши школу.{S} Будућност јој је изгледала неизвесна, тамна, под знаком питања.{S} Он |
| д обичне бриге за кујну.{S} На лицу јој је почивао отмен умор, који је требао да покаже свету к |
| ка и да су јој нашли момка.{S} Отац јој је поклонио часовник и ланац, мајка јој наручила дугу х |
| /> <p>Постала је она стара Вишња, којој је морал патријархалне куће забрањивао свако попуштање |
| реда се.{S} Илић је био полуга на којој је почивала зграда њеног живота.{S} Полуге је нестало.{ |
| апетовани оранџастом хартијом, по којој је насликано неко фантастично биље, чије је лишће подсе |
| римећавало по деловима тоалете, у којој је било нешто срачунатости, по сигурном кораку који је |
| целом човечанству.</p> <p>Кућа у којој је држао кондицију налазила се при врху Крунске улице.{ |
| песму: „Сунце ходи и заходи, а у мојој је изби тамно!...“</p> <p>Понекад би помислила да се на |
| који се напио добра вина.{S} Вишњу пак је бунио тај дан, обузимала ју је час топлина, час зима |
| ли.{S} Од кућа су већ расле сенке, ипак је било још рано, те по улицама није било много света.{ |
| е од сапунице, крста је болела.{S} Ипак је она одговарала:</p> <p>— Али кад ја нећу, па ко ће!< |
| обијао врло скромно издржавање.{S} Ипак је имао нечег заједничког с њима, јер је имао приличну |
| вини.{S} Послови су ишли добро.{S} Ипак је нешто пекло овог маловарошког првака.{S} Он је једва |
| дила од оца тврдоглав карактер, па ипак је почињала прва.</p> <p>— Чедомире?</p> <p>— Шта је! — |
| је да још има доста времена.{S} Па ипак је готово трчала путем.{S} Напољу је јесен приређивала |
| у користи у својој вези; понављам, брак је на првом месту акт озбиљан, хладан, срачунат да се п |
| мпатије су редак луксуз, а брак... брак је код паметних људи вешт споразум, смишљен ортаклук, г |
| мећивало се с муком двориште.{S} Сумрак је купао џбунове шимшира, споредне стазе и силуете барн |
| створили друштво и ток ствари.{S} Чачак је био њено родно место, град у којем је провела највећ |
| јући га:</p> <p>— Господин-Илићу, ручак је готов.</p> <p>Тако куцајући, а не отварајући врата н |
| ног љубавника: у његовим годинама човек је сав одушевљење, сав топлина, сав љубав.</p> </div> < |
| дице нађе на невољи.{S} Али млади човек је залуд наводио разлоге двема женама, које су се занел |
| ућу у врх пута? ---—</p> <p>Млади човек је и овде морао претрпети још једно расхлађење.{S} На п |
| е користи туђим искуством.{S} Тај човек је посматрао спремање за свадбу у кући Матовићевих мирн |
| ако је потражио другу жену!</p> <p>Тек је сад видела колико воли Чедомира. <pb n="149" /> Осећ |
| {S} У соби је био још мрак.{S} Часовник је куцао на столу.{S} Његов глас би се утишао по каткад |
| p>У соби је било све мирно.{S} Часовник је понављао правилно своје метално тика-так, така-тик.{ |
| а.{S} Арњеви се тресли.{S} Један путник је промаљао радознало главу кроз отвор на колима.{S} Пл |
| иво је одабирао њихова преимућства, док је брисао <pb n="80" /> са њих све што му се није допад |
| е зауставио, ћеретао тако са улице, док је она одговарала с прозора на другом спрату.{S} Био је |
| дан, та га мисао није остављала.{S} Док је свештеник певао: „Исајије ликуј...“ и водио их око н |
| ку показивао се готово узалудан.{S} Док је била мала, за чудо је лепо радила женске послове.{S} |
| знао колико је његов отац имао муке док је ту кућу подигнуо и очувао.{S} Колико труда, колико б |
| ј мирни <pb n="154" /> пејзаж.{S} И док је дим пузио у модрим трубама ка чистом плаветнилу осве |
| S} Младен, који је још нешто слушао док је стари министар био жив, промангупирао се са свим, из |
| и средства.{S} Отац му је умро још док је био у гимназији, те је од куће добијао врло скромно |
| својој ташти ни својој жени.</p> <p>Док је он тако пребројавао своје несреће последњих година, |
| ада зачу познате кораке.{S} Један поток је јурио поред ње.{S} Она загази, и пређе на другу стра |
| а с купања и дерала у сав глас.{S} Парк је пак ћутао усамљен.{S} Тек овде онде видео би се, у т |
| пезарији изби два сата.{S} Метални звук је одјекивао потмуло по празној одаји као нешто живо и |
| тито шал са себе. — Мустра бечка, богаљ је и сам, богаљ, богаљ, богаљ.</p> <p>Лупну пркосно пес |
| {S} Гледао сам је толико пута... гледам је и сад, а никад је се нећу нагледати.{S} Чини ми се о |
| налне младе са обореним очима, које нам је оставила у спомену наша старија литература.{S} Своји |
| атити <pb n="175" /> двоструко, јер нам је време најскупље у животу.</p> <p>Он се доиста журио. |
| p>— Она је била моја драгана.{S} Ја сам је грлио.</p> <p>Стога она није очекивала од Чедомира љ |
| вали, јер су га колеге пањкале, а и сам је био крив: био је лабав, давао је лако добре оцене, п |
| велика дела, узвишен рад.{S} Гледао сам је толико пута... гледам је и сад, а никад је се нећу н |
| и у бело платно Моравино. — А видео сам је надошлу, усталасану, помамну: страшна је тада, риче, |
| вам покажем бразилијанску марку што сам је купио од једног Јеврејчета.</p> <p>Они су били још у |
| вета затезао се крајичак неба, по чијем је плаветнилу пловило неколико облачића као прамење од |
| иганлијом, на оном истом месту на којем је Илић пољубио први пут своју драгану.{S} У врх пута с |
| аве и земљорадничком осигурању, о којем је писао једно дело с научним претензијама.{S} Осећао ј |
| ајући се с неког далеког пута, по којем је његова мисао дуго лутала. — Опет двојке?{S} Та сад т |
| век, продавац ушећереног воћа, по којем је падала прашина.{S} Он је ишао полако, крајем пута, о |
| к је био њено родно место, град у којем је провела највећи део свога живота, сваки ју је познав |
| оворила је девојка мајци гласом у којем је одјекивала жалба и прекор. — Тако ми ружно стоји кад |
| не, партију на влади ни друштво у којем је говорио.{S} Многима то није било право, па ипак чуле |
| ио Београд, час Чачак, час село у којем је <pb n="307" /> живела.{S} После се та сцена променил |
| ва њихових познаника, било најзад да им је био представљен.{S} На његовој тоалети видела се вел |
| ију, једу као на даћи.</p> <p>— Нека им је алал! — поклапали су га други. — Раде, брате мој, па |
| и осетили наличје живота.{S} Култура им је показала само своје зле стране, извукавши их из куће |
| абила су се у дворишту око мрва које им је стресла кад је распремала сто.{S} Виделе се разграна |
| адржавали дуже руку у руци.{S} Време им је пролазило у чекању једно другог, у састанцима по угл |
| ниједног симпатичног покрета.{S} Али им је она пркосила свима.{S} Махала рукама, бацакала ноге, |
| в дом као место нечастивих.{S} Јован им је опраштао великодушно, говорећи:</p> <p>— Не треба љу |
| него што смо предвидели — одговарао им је убеђено. — Не жалим новца.{S} Само нек се не губи вр |
| ма је свеједно који режим влада, јер им је сваки добар... у свакој партији, групи или кући од у |
| ичају, ублажавала бујицу здравља, којим је девојка била обдарена.{S} Румена крв шибала је под њ |
| о гирланда од разнобојне хартије, којим је калфа украсио таваницу.</p> <p>Лазаревић извуче из к |
| ивота који је предузимала и онога којим је дотле живела.{S} Она је била кћи Митра С. Лазаревића |
| е подигнуте шиљасте земунице, под којим је меланхолични Чачанин, с великим сламним шеширом као |
| ?{S} И нашто оно њено подигравање којим је хтела да сакрије своју сакатост пред младићем ?{S} И |
| Она се трудила да се врати на пут којим је ишла пре него што га је познала.{S} Она је прикупљал |
| отле познавала: смерне породице у којим је наставала, умерене забаве <pb n="35" /> у школи, вид |
| спустише низ једно брдашце.{S} Под њим је жуборила озидана чесма на две луле.{S} На зиду је би |
| не бојте се, не бежите од живота; с њим је као и с пливањем; научи се кад куражно оставимо плић |
| Белом.</p> <p>Вишњу је волео.{S} С тим је био на чисто.{S} То је било несумњиво.{S} На само ње |
| и шаку, као да стеже нешто тврдо; затим је отвори полагано, па изврну, као да просу остатке, пр |
| можда сам газда-Митар правио.{S} Затим је дошла опет једна карта, са сликом неке велике зграде |
| реални правац у животу.{S} Па опет, чим је устала, погледала је на врата где је синоћ оставила |
| .</p> <p>Девојке се удалише.{S} Ливадом је звонило певање попаца.{S} Два црна лептира с црвеним |
| ли глава.</p> <pb n="28" /> <p> С Кајом је била још једна девојка, која одступи неколико корака |
| дизала се с њим из постеље, и са којом је живео као са метресом.</p> <p>Претпостављао је друшт |
| схватљива, опомену га радости са којом је газдарица унела ту простирку.</p> <p>— Штета је упрљ |
| једнако да му пише.{S} У брзини с којом је оставила Београд није јавила ником о свом одласку.{S |
| и са себе хаљину.</p> <p>Пред огледалом је стајала Вишња у ноћној кошуљи, боса.{S} Као ван себе |
| као задржана једним грчем.{S} Пред њом је лежало наго, младо тело, забачених руку, набреклих г |
| нке и њеног главног сокака, пред Вишњом је мисао цртала будућност као неку широку реку са зелен |
| ће наука привредити њој ?</p> <p>У том је изненади отац да се решио да се жени.</p> <p>— У кућ |
| ећ заспала.{S} Бела тако исто.{S} Кућом је владала дубока породична тишина.{S} Електрична лампа |
| их водили младост и лепо време.{S} Дан је био један од оних жарких дана у сред пролећа, кад се |
| Било је око пет сати пред вече.{S} Дан је био као сваки летњи дан.{S} Улице се сивиле од праши |
| ља кад је Вишња пришла Чедомиру.{S} Дан је био ведар.{S} По плавом се небу мицало неколико мали |
| а међу својим новим друговима.{S} Један је био већ господин, циничан, наметљив, извештачено без |
| ћ у постељи.</p> <p>— Похитај... доцкан је.</p> <p>Матовић се био упола свукао, па застао, седе |
| че:</p> <p>— Хајдемо у варош.{S} Доцкан је.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_C5" |
| сеоска чама ни саблазна књига.{S} Заман је ожењени колега, иза леђа своје жене, правио слатко л |
| ла, и није могла више заспати.{S} Заман је гонила његове слике.{S} Оне су се јављале поново, ни |
| ротепа девојка у заносу. ~</p> <p>Заман је Вишња звала свог драгана.{S} Њега није било више међ |
| сањала да се удаје за Чедомира.{S} Сан је био тако јак, да се пробудила сва уздрхтала, и није |
| а се ми венчамо пре испита...{S} Красан је мој Милисав, видећеш.{S} Ах, ево га — додаде млада ж |
| ек који је промашио свој позив несрећан је, он пати, а патња рађа злоћу.{S} Директор га је звао |
| неколико хлебова од гроша.{S} Тај дућан је београдски специјалитет, једна врста приватне народн |
| > па и о њему, Илићу, мислио је; Младен је брбљив, а Бела...</p> <p>На ову реч младић задрхта.{ |
| се тек у вече, пуна новости.{S} Младен је одлазио такође, у школу, рано, да се што пре отресе |
| шњег аклиматисања у Београду.{S} Младен је био пао у трећем разреду из два предмета — освета ре |
| а хтео, за какво си се борио.{S} Убијен је краљ тиранин, осигурана је слобода штампе, уставом с |
| ед села.{S} Тек, коњски трамвај замењен је електричним, а на пољани Батал-џамије копани су теме |
| едала као последња реч науке.{S} Дарвин је био Илићев изабрани писац.{S} Он је био његов божанс |
| гледао је врло прост и јасан.{S} Дарвин је дефинисао природне законе тако силно да је његова фи |
| учка бивале су краће.{S} Стари господин је морао примати овог или оног политичара, одлазити на |
| зарђалом оградом.</p> <p>Стари господин је био већ ту.{S} Он је био човек ситних, живих очију, |
| им братом, Радојем.</p> <p>Златарев син је био нешто старији од своје сусетке.{S} Долазио је у |
| а задовољства не челиче дух.</p> <p>Син је растао слободно, тумарао са свим квартовским мангупи |
| foreign xml:lang="la">in </foreign>, он је себе посветио за философа.{S} Зато је сматран за сме |
| о сиротињи свога оца.{S} Место тога, он је прионуо у дућану и лепо помогао старом Остојићу.{S} |
| Београд је велики, мислила је тада, он је као море: путеви су безбројни, живот шуми, таласа се |
| уће.{S} Кад се библиотека затварала, он је онда почињао своје шетње, купио је печених марона ко |
| маже паметне људе у њиховим борбама, он је остајао на истом месту.{S} Упркос дубоким уверењима |
| лтар!...{S} Поред свега социјализма, он је постојао, он је био примамљив, велики, са својим зла |
| амо њега волела.{S} Поред свих мана, он је био њој најбољи, највреднији, најмилији.{S} Он ју је |
| оред тога, остало слободног времена, он је износио своја размишљања <pb n="119" /> о приликама, |
| ије ликуј...“ и водио их око налоња, он је понављао у себи надничареве речи: „Ево на̑!{S} Све ј |
| душу.{S} Она је веровала у Чедомира, он је воли... они се поново воле...{S} Шта треба више, па |
| S} Сад, после двадесет година борбе, он је видео краљевство претучено народним бунама, поразом |
| ичаст.{S} Кад би му се досадило све, он је излазио изван вароши и лутао по околини дуго, до сам |
| лативности, анархизма и вртоглавице, он је осећао ипак да му све више препрека спутавају корак |
| {S} Угушивала је глас савести.{S} И, он је сад оставља...</p> <p>— Без једне речи, као да нисам |
| дом из Бијелог Поља у Старој Србији, он је прешао овамо да се школује, потуцао се од гимназије |
| бије своје право.{S} Невин у ствари, он је дрзак у речима.{S} Он је радикал, демократ, социјали |
| везама, и он им није смео прилазити, он је бежао даље од њих.{S} Тада би одлазио из вароши, у о |
| задовољан у служби, несрећан у кући, он је лутао по читаве ноћи да олакша себи, тражећи које љу |
| е према себи самом.{S} Као на слици, он је видео цео свој живот, целог себе.{S} Што је учинио ј |
| ски.{S} Он их је представио девојци, он је представио девојку њима.{S} А сад, она се забављала |
| ких према малим, јаких према слабим, он је брзо постао убеђен у теорије материјалистичке филосо |
| >— Не, Лазаревићева.{S} Ја га волим, он је понос целе наше фамилије, он ми је тако рећи брат, ј |
| упка, оба пријатељска.{S} У осталом, он је у том тренутку жељкао једну неостварену жељу за пром |
| ш не знају да се нађу.{S} У осталом, он је тако замишљао час васкрса мртвих, страшни суд, кад ј |
| ад би се Вишња задржала с одговором, он је откључавао кофер, вадио стара писма, носио их у најн |
| д свега социјализма, он је постојао, он је био примамљив, велики, са својим златним вратима, мр |
| препорођају родног краја.{S} Управо, он је ово двоје мешао.{S} Кад је у клисури надзиравао радн |
| оким уверењима у сопствену вредност, он је оклевао.{S} Он је гледао сваки дан толико људи који |
| ињу.{S} С невином вером у будућност, он је трошио своје младе године радећи да буде достојан по |
| .{S} Поред бриге за личну будућност, он је мислио и на будућност Србије.{S} Његово биће и његов |
| S} Место путовања у Врњце и Абацију, он је заједно с Фламарионом посећивао месец, звезде, целе |
| ораз.{S} Слично разоружаном ратнику, он је гледао својим сопственим очима, како све иде у пропа |
| ихових црнпурастих, замахнутих руку, он је видео визију Вишње, њене главе, њених очију које поз |
| p> <p>Кад је ступио на Велику Школу, он је тамо нашао два оделита типа међу својим новим другов |
| 0" /></p> <p>у њој звезду пратилицу, он је хтео да она буде једино метеор, који ће се појавити |
| као и тај сан за идеалном драганом: он је био само сиромашан ђак, без родбине, без сигурног пр |
| ео ићи у облаке тананих апстракција; он је стојао на земљи и говорио просто;</p> <p>— У народу |
| .{S} Брзо се нашао у првим редовима; он је био сјајан полемичар, писао је врло <pb n="117" /> т |
| о приличну дозу епикурејства у себи; он је волео све што је пријатно, лако, ново, лепо.{S} У не |
| а чита, да се просвећује, да се учи; он је готово цео неписмен.{S} Ето то, тај факт, то жалосно |
| лижњи, друштво, држава, човечанство; он је све то видео у своме ја; то његово ја било је почета |
| рмским кундацима.{S} Шта то мари!{S} Он је волео слободу, веровао у њену свемоћ, замишљао ју је |
| бара пред кафаном <hi>Шаран</hi>.{S} Он је седео на крми и терао чамац врло добро, као да му је |
| уши цикање попаца, крештање жаба.{S} Он је узе и за другу руку.{S} По башти су цветали патлиџан |
| на рука била је хладна као мртва.{S} Он је поново прихвати и принесе је к срцу.</p> <p>— Не... |
| д себе, да се сав загњури у њега.{S} Он је толико очекивао ову <pb n="98" /> девојку, да јој ка |
| и миле младићу као крајеви раја.{S} Он је брижљиво остављао те хартије у дно свог ђачког санду |
| царства мисли, скровиште осећаја.{S} Он је успео да се она врати у Београд.{S} Али, ево већ нек |
| лошки роман индивидуа и фамилија.{S} Он је био обратио сву пажњу само на спољашност, на изглед |
| о пекло овог маловарошког првака.{S} Он је једва знао срицати, а теже му је било потписати се н |
| ега не постоје науке, него Наука.{S} Он је ватрени присталица позитивистичке философије.{S} Он |
| ори воде између Белиних родитеља.{S} Он је веровао да су његови односи с девојком дубоко скриве |
| егова начела строгог социјализма.{S} Он је сад осећао потребу вишу од те негације данашњег друш |
| о њега имају свој крст на леђима.{S} Он је видео само себе, те је веровао да би с њим трпело и |
| коју осећају слаби према јакима.{S} Он је у новцу видео силу која учвршћава живот, пријатеља к |
| н у ствари, он је дрзак у речима.{S} Он је радикал, демократ, социјалист, републиканац, револуц |
| , осећала се пред њим разоружана.{S} Он је знао толико ствари, прочитао толико књига, сипао стр |
| воћа, по којем је падала прашина.{S} Он је ишао полако, крајем пута, оборене главе у страну, и |
| отицала ситних слабости и рачуна.{S} Он је нишанио високо.{S} Он је остављао свакоме слободан ј |
| гледај се на господин - Чедомира.{S} Он је сиромах ђак... пардон, господине Илићу — поправи се |
| огаде уздржати од једног покрета.{S} Он је узе за руку.{S} Она се не трже.{S} Он продужи свој н |
| ри Матовић није примећавао ништа.{S} Он је при ручку имао добар апетит, извлачио из џепа велику |
| исом од тамјана и воштаних свећа.{S} Он је постојао овде, у Београду, као тамо у Чачку... кад ј |
| Они беху далеко једно од другог.{S} Он је мислио да се она удала и да није ништа сачувала од с |
| .{S} А тај сељак то је наш народ.{S} Он је запуштен, прост, прљав, смрдљив.{S} Ипак, он није не |
| а и њене груди утиснуте у његове.{S} Он је стеже снажно, грчевито, не мислећи ништа.{S} Под њег |
| олико речи захвалности, па стаде.{S} Он је осећао свој лажни положај према тој девојци коју је |
| руменило које јој заплами образе.{S} Он је поздрави и хтеде проћи.{S} Тада му Вишња приђе, пруж |
| литика, већ једна врста религије.{S} Он је веровао у народне снаге, Вук Караџић је казао послед |
| но, благословено, опште, свачије.{S} Он је од ове крилате речи очекивао све: народно благостање |
| створили закони, нарави, навике.{S} Он је стајао на прекретници и није се могао одлучити камо |
| рацији која би га лишила очевине.{S} Он је знао колико је његов отац имао муке док је ту кућу п |
| b n="24" /> агитационо предавање.{S} Он је био верна гласачка војска по ђачким зборовима, где с |
| одсудан противник брака у опште.{S} Он је неприродан и неморалан.{S} Неприродан, јер се у орга |
| Он је слободоуман, бар у теорији.{S} Он је за сва права, бар док не добије своје право.{S} Неви |
| , као да је знао читати и писати.{S} Он је на тај начин давао свечаности томе раду, сређености |
| д их је киша ухватила ван вароши.{S} Он је онда гледао у њу кроз будућност која обећава све, а |
| n="91" /> била једини повереник.{S} Он је њима шаптао своје магловите снове.{S} Њине просте ре |
| } Он није рђав човек, ја то знам.{S} Он је сјајна интелигенција, природа врло симпатична, али к |
| за животом, за животом потпуним.{S} Он је хтео да га види јасно, ту, поред себе, да се сав заг |
| опствену вредност, он је оклевао.{S} Он је гледао сваки дан толико људи који се бацају у живот |
| и сто своје собе где би га нашао.{S} Он је сачувао сва та писма, те званичне карте с унакарађен |
| кугла.{S} Илић је погледа право.{S} Он је тражио мало светлости на свом путу, као што морнар т |
| м за срећу девојку коју је волео.{S} Он је био добар као Христос, а мало је људи _ко]и су почин |
| евојку, с којом се Чедомир возио.{S} Он је био леп човек, он се морао допадати тој госпођици.{S |
| чију је сурову владу рано осетио.{S} Он је желео да има новаца да би осигурао слободу кретања, |
| рачуна.{S} Он је нишанио високо.{S} Он је остављао свакоме слободан један круг болесних места, |
| о арапу, сажаљевао га је искрено.{S} Он је себе видео у тој животињи.{S} Зар он није био тако и |
| > <p>Илић је волео Зарију присно.{S} Он је у њему видео једног сапутника на истом путу, на путу |
| S} У његовој глави је било мутно.{S} Он је био у стању пијана човека који добро види да прави г |
| да би се огрешио о један принцип.{S} Он је био сув доктринар.{S} Заборављао је да поред науке п |
| , и наби на очи доста фин цвикер.{S} Он је метао те наочари кадгод је имао посла с писаном ства |
| што ће изменити цео његов живот.{S} Он је био дубоко заузет самим собом и видео у том тренутку |
| тамо у правцу планина на западу.{S} Он је био миран.{S} Ништа на њему није издавало узбуђење.{ |
| и умашћен шешир и уздигнуту јаку.{S} Он је слободоуман, бар у теорији.{S} Он је за сва права, б |
| ез видљивог интереса за политику.{S} Он је већ у двадесетој години научио да му живот доноси чи |
| и врло сигурну учитељицу, невољу.{S} Он је имао да се бори из дана у дан за комад насушног хлеб |
| ово исто толико колико и њу саму.{S} Он је био кадар загрлити писмоношу који би му га предао и |
| није имао те ширине у образовању.{S} Он је то знао и није се чудио: он <pb n="19" /> је себе ве |
| <p>Стари господин је био већ ту.{S} Он је био човек ситних, живих очију, великог чела са дубок |
| , по средствима, по темпераменту.{S} Он је међу њима, међу тим радикалима, социјалистима, репуб |
| на неки свој <pb n="77" /> успех.{S} Он је волео своју земљу дубоко.{S} Поред бриге за личну бу |
| Авет лудила се помаљала кроз њих.{S} Он је певао:{S} Ја се смејем, морам да се смејем — Бог је |
| вин је био Илићев изабрани писац.{S} Он је био његов божански учитељ, у кога је веровао као Тур |
| Каја не подсмехну, продужи пажљиво — он је врло учен човек, врло паметан... </p> <p>— О чему ст |
| је он сад?{S} Шта ли ради?</p> <p>— Он је за мене мртав! — одговори енергично сама себи.</p> < |
| S} Није прошло ни неколико минута, а он је већ био на улици, са̑м.</p> </div> <div type="chapte |
| д свега што је јуче још постојало, а он је још жив.</p> <p>— Ах, тај живот! — промуца болно.</p |
| м, лева му је била потпуно здрава, и он је њоме махао по ваздуху, као да би боље доказао оно шт |
| обузимала нека чар, скоро физичка, и он је терао пером, као да броди морем начињеним од самог м |
| > додир тога девојчета.{S} Најзад, и он је био млад, и он је имао у срцу нежности.</p> <p>У при |
| чета.{S} Најзад, и он је био млад, и он је имао у срцу нежности.</p> <p>У природи је настајала |
| свету и примењеној философији.{S} И он је личио на оног класичног магарца који је скапао од гл |
| p>Млади студент корачао је сам.{S} И он је ишао у шетњу.{S} Познавао је готово цео тај свет бил |
| т не изигра ове мере.{S} У тој бризи он је смео с ума реакцију простих маса, те је сад, место в |
| ресе; не рече ништа.{S} Другом руком он је обви око паса.</p> <p>Тада Вишња покуша да се ослобо |
| о боли, да знаш како боли!...</p> <p>Он је поново прихвати и принесе је к срцу са једном жељом |
| Иначе смо роб ропства његова.</p> <p>Он је био пун ових фраза.{S} Девојка га је слушала погледо |
| ва! — насмеја се Илић у себи.</p> <p>Он је био студент философије, врло <pb n="2" /> висок, гот |
| х ствари на неразумљив начин.</p> <p>Он је хтео да буде просто мудрац.{S} Своје мисли налазио ј |
| где је синоћ оставила венац.</p> <p>Он је стајао на истом месту, недирнут.{S} Јутарње сунце пр |
| аједничко између тебе и мене?</p> <p>Он је видљиво патио.</p> <p>— Вама није добро, господин-Ил |
| е, осуђени на затвор по апсанама; закон је био једнак за све.{S} Међутим, било је нас који смо |
| ка уводила у њега.</p> <p>Доиста, салон је блештао у новом плишу и свежим бојама.{S} Само је би |
| е нагло из светлости у помрчину, требао је један тренутак, па тек да види где се налази.{S} Ову |
| ог догађаја који се десио.{S} Избегавао је своју саучесницу.{S} Презао је сваког тренутка да га |
| свему што би предузео.</p> <p>Избегавао је једну и другу девојку.{S} Радио је за испите више не |
| и сам је био крив: био је лабав, давао је лако добре оцене, помео се једном у преводу неке лат |
| није волео да му се противуречи и давао је честе савете.</p> <p>— Узмите се на ум — рекао му је |
| p>— Ту смо се крили од Турака — додавао је други — а гле ти сад чуда!{S} Хвалимо те, Господе, в |
| .</p> <p>Спомен на бившу љубав одржавао је девојку у савршеној чедности.{S} Ништа на свету није |
| м.{S} И он је ишао у шетњу.{S} Познавао је готово цео тај свет било са улице, било са позоришни |
| алази.{S} Ову приземну собицу испуњавао је један округао сточић, застрвен уским, чипканим засти |
| стално двојку.{S} Осим тога, задоцњавао је на часове, трошио много времена на трговање с поштан |
| остала из природног стања — објашњавао је разлог што су зрнца философије дошла на та непосвеће |
| које се граничило с анархизмом, решавао је сваки проблем.</p> <pb n="47" /> <p>— Шта то мари не |
| на.{S} Велики џбун јоргована надвишавао је ограду и пружао своје гране, са широким лишћем, ка у |
| нежавали и одобровољавали.{S} Покушавао је да се метне изнад свега, да живи повучено, за свој р |
| р је гледао право пред собом.{S} Позвао је ову девојку да јој исприча потанко <pb n="281" /> ка |
| оњски трамвај.{S} Удар копита одјекивао је у такту по мирном крају.{S} Несигурна мартовска свет |
| пет сати из јутра, пијан.{S} Дочекивао је нову годину с друговима, па га пиће преварило.{S} Ње |
| ко се те ствари догађају.{S} Ослушкивао је челични хук шиваће машине, студирао физиономије трго |
| мушкој јаки; плав прамен косе сакривао је њене уши до половине.</p> <pb n="95" /> <p>Он задрхт |
| први знак <hi>вође</hi>.{S} Потписивао је резолуције, мрзео богаташку класу више него што је в |
| маљираних шерпи.{S} Газда-Митар трговао је још са житом, стоком, шљивама.{S} Код њега су биле н |
| је радио и ван своје радње.{S} Основао је велосипедско друштво, утицао код општине да се праве |
| итати и писати сам, за стоком; кметовао је дуго година, парничио се још дуже са сељацима из сус |
| лости у минуле године.</p> <p>Отпутовао је био са женом у Париз.{S} Задржали су се неко време у |
| у грађанском оделу, иначе обичан, могао је личити на друмског механџију као и на митрополита, д |
| ке димензије, ширина, слобода.{S} Могао је живети неколико векова а да му се не досади.</p> <p> |
| ми, тај ми носи педесет гласова.{S} Дао је две банке за шешир.</p> <p>— По два гроша од гласа!< |
| ан један круг болесних места, а нападао је на оно што је главно, на основе и темеље, у које се |
| м електричне индустрије у Чачку, гледао је остварење своје љубави према бакалиновој ћерци, која |
| оказа један свежањ песама.{S} Разгледао је неколике.{S} Оне нису имале стиха ни слика.{S} Смиса |
| ружала небо.{S} Проблем живота изгледао је врло прост и јасан.{S} Дарвин је дефинисао природне |
| , у себи, међу својим књигама.{S} Седао је поново за свој сто и настављао своју расправу.{S} Не |
| на.</p> <p>Па обраћајући се ћерци додао је:</p> <p>— А ти, фрајла, остави се Београда у Чачку.< |
| доброј души, кад сазна све.{S} Погађао је сву одвратност која ће је обузети према њему, према |
| уге руке.{S} Он ју је жалио.{S} Погађао је шта ће се десити у њеној доброј души, кад сазна све. |
| марјаша, матуру није положио и похађао је Велику Школу као ванредни слушалац.{S} То је био тип |
| бине више него што она може дати, бежао је од своје среће, мислећи да трчи за њом.{S} Није прош |
| једном крају, поред гомиле цигаља лежао је један радник, затворених очију.{S} Мало даље од њега |
| збегавао је своју саучесницу.{S} Презао је сваког тренутка да га не дочека љутито лице њеног оц |
| лност.{S} Кад би се ипак уморио, стезао је слепочнице грчевито, шетао по соби или бежао... по з |
| и.{S} Усред тог великог предела, стајао је Радоје, скромно, готово понизно, с лулом у левој руц |
| .{S} Неколико корака лево од ње, стајао је Чедомир блед, погнуте главе, намрштених обрва, присе |
| е стојала пред њим.{S} Њене очи завијао је вео видљивог узбуђења.{S} Њени <pb n="131" /> бели з |
| философирао него по обичају.{S} Скакао је с предмета на предмет.</p> <p>— Видиш, ти си петичар |
| /p> <p>— Хладна је као тестија! — рекао је о њој једном неко иза њених леђа.</p> <p>Није могла |
| овати.</p> <p>— Шта ме се тиче! — рекао је самом себи. — Моме месту су иначе дани избројани.</p |
| ојачкој соби његове жене.</p> <p>Исекао је хартију на полутабаке, начинио превоје за исправке, |
| руку.</p> <p>— Ево, на, ево још — викао је ван себе.</p> <p>Али је газдарица већ била изашла.</ |
| пшти ниво!...{S} Општи ниво! — понављао је без везе.</p> <p>Изнад обале, коју су радници откопа |
| ње је светлост, знање је моћ — понављао је, као аргумент, ту реченицу, коју је случајно негде н |
| ругоме.{S} Чича с погачицама поздрављао је стално учтиво, имао при себи палидрваца да се упали |
| Он је био сув доктринар.{S} Заборављао је да поред науке постоји оно што се зове примењена нау |
| према свему, свему...</p> <p>Састављао је писмо у мислима, бирао згодне речи, изналазио утешне |
| >Ти заборави су му пријали.{S} Остављао је, као сви слаби људи, времену, каквој повољној прилиц |
| о као са метресом.</p> <p>Претпостављао је друштво оног другог типа својих колега, друштво студ |
| У сваком разреду био је први ђак, имао је саме петице.{S} У расправи појединих питања могао му |
| алети видела се велика разлика.{S} Имао је нов таман костим, претенциозан бео прсник, полуцилин |
| годно.{S} Ипак се брзо прибрао.{S} Имао је прилично кредита, јер је прошлих две године плаћао у |
| евоје за исправке, умочио перо.{S} Имао је толико ствари да каже!{S} Дани су пролазили, а перо |
| елих у навике и застарелу моду.{S} Имао је на себи плишано одело, црно и опшивено свиленим испу |
| езика, земљописа, физике, историје имао је врло добре оцене, али је у осталим предметима био ве |
| продавао у дућану.{S} Газда-Митар имао је среће у трговини.{S} Послови су ишли добро.{S} Ипак |
| долазити у школу за неко време.{S} Знао је да му се неће веровати.</p> <p>— Шта ме се тиче! — р |
| и изразитих усана.{S} Свако од њих знао је наћи по коју лепу реч да јој каже, да јој честита на |
| {S} Један трамвај <pb n="79" /> шкрипао је уз брдо; електрична светлост севнула би несигурно ка |
| иви?</p> <p>— Збунио сам се — одговарао је дечко одсечно. — „Немац" је велика прзница; за најма |
| у.</p> <p>— И једно и друго — одговарао је старац на постављено питање. — Нико нас не тера, па |
| Сутра... сутра, а не данас — одговарао је гласу своје савести.</p> <p>Белино понашање га је та |
| ради сваке сигурности.</p> <p>Одговарао је девојци у истом уздржаном тону.{S} Чак да је и могао |
| ли.{S} Уписао се на Сорбону.{S} Изабрао је тему: <hi>О вредности живота</hi>.{S} Проблем му је |
| да би га у другој земљи ухапсили, терао је своју кобилу преко оближњег моста.</p> <p>— Погледај |
| <p>Кроз широм отворене прозоре допирао је у собу весео шум Београда који се будио пред вече, к |
| д Илић није имао ни своје куће, а морао је сносити пребацивања као да се њему учинило не знам к |
| <p>Беше га дарнуо поклон.{S} Посматрао је румени каранфил, његову живу боју, његове свилене, р |
| > <p>Чедомир јој се приближи.{S} Удисао је мирис те девојке и дрхтао пред сјајем њених зеница.{ |
| еспособан за тај напор.{S} Његова мисао је била уморна. срце болесно, воља немоћна.{S} То му от |
| ој је то изгледало природно: њену мисао је заузимала само њена мајка.{S} Болест <pb n="186" /> |
| не нису имале стиха ни слика.{S} Смисао је био редак гост његове музе.{S} Авет лудила се помаља |
| вима; он је био сјајан полемичар, писао је врло <pb n="117" /> течно, стил му је био популаран |
| — Хоћеш ли да будеш моја жена? — упитао је он.</p> <p>Њене руке задрхташе у његовим, па га стег |
| е имао мрве практичног смисла.{S} Читао је да жена треба да слуша мужа.{S} То му се увртило у г |
| и доцније, с муком изговарао.{S} Читао је све што му до руке дође: научна открића, романе, изв |
| пите више него што је требало.{S} Читао је књиге, новине, књижевне листове неуморно.{S} Опијао |
| } Као гимназист другог разреда прочитао је Одисеју, велику, дебелу књигу у зеленим корицама, у |
| е видиш, ти ниси видео то тело — шаптао је у себи — то лепо тело, те чаробне превоје и кутове.. |
| искрпљен блехом.{S} Ниже од њих растао је грашак, са широким зеленим махунама, које су висиле |
| доказао оно што је говорио.{S} Престао је да пише афоризме, па се дао на поезију.</p> <p>— Нау |
| ило се <pb n="46" /> тако, глупо, остао је без марјаша, а није мислио да ће му што требати, па |
| уд који.{S} Друге није стекао.{S} Остао је још Зарија Ристић, вечити ђак, вечити занесењак, веч |
| Клуб се поцепа.{S} Један мањи део остао је у Групи.{S} Остали пак основали су радикални клуб.{S |
| .{S} Средина је чинила своје.{S} Постао је обична таљигашка рага.</p> <p>— Рђо, мрцино! — псовк |
| смешне грешке о основне ствари праштао је великодушно.</p> <p>— Па што ме је оставио? — бунила |
| зати.{S} Од лекције коју је имао плаћао је стан; остајало му је још нешто за дуван, ситан троша |
| ице.{S} Кад би се кола напунила, осећао је са̑м и кретао се без команде.{S} Сирото кљусе, било |
| дело с научним претензијама.{S} Осећао је да стари, није волео да му се противуречи и давао је |
| <p>Младић не одговори ништа.{S} Осећао је да ће доћи нешто горе, нешто страшније од увреде, не |
| раћао, седао поново за посао.{S} Осећао је инстинктивно да му је тај рад једини ослонац што му |
| изи све што би могао написати.{S} Бацао је перо, полазио к вратима, после се враћао, седао поно |
| ово, и ово, не треба ми ништа — и бацао је белешке, писма, књиге, фотографије.</p> <p>Уставио с |
| ом.{S} Кроз уско лишће од врба промицао је по који сунчев зрак и изливао свој бакар и злато по |
| /p> <p>Међутим, последњих година, јачао је све више протест против научног догматизма.{S} Млади |
| Илић, главно лице овог романа, корачао је лагано својим уобичајеним путем из Библиотеке на Тер |
| ања непознатог, неодређеног.{S} Корачао је улицом, гледао право све што је сретао и није видео |
| ог букета дуде.{S} Низ кириџија корачао је лагано друмом поред Мораве.{S} Вишња је ћутала.{S} Њ |
| ог Запада.</p> <p>Млади студент корачао је сам.{S} И он је ишао у шетњу.{S} Познавао је готово |
| {S} На извесном остојању од њих корачао је један човек ћутке, с кишобраном натученим на главу и |
| {S} Био је вечито добре воље.{S} Причао је радо о својим пословима.{S} Решавао се с муком да је |
| позитивистичке философије.{S} Пронашао је библиотеку, израдио кредит код једног великог књижар |
| поглед из суморних, мрачних очију ишао је негде далеко, у бескрај.{S} Његов несрећни геније, к |
| се упути право преко њива.</p> <p>Ишао је, као мртвац, не знајући камо.{S} У једној празној ул |
| м, ни Јован није остао читав.{S} Изишао је из затвора остарео, поремећеног здравља и опортунист |
| ј:{S} Бела.{S} После ове девојке, дошао је Младен, бистар дечко, али ленштина, склон свима слаб |
| е у првој години Велике Школе.{S} Дошао је кући око пет сати из јутра, пијан.{S} Дочекивао је н |
| аца скакутали су сунчеви зраци.{S} Небо је било ведро.{S} Тек по неки облак био се зауставио у |
| и шта ће теби универзитет? — тврдоглаво је настојавао Остојић.</p> <p>Девојка се осети донекле |
| те две девојке начини једну.{S} Пажљиво је одабирао њихова преимућства, док је брисао <pb n="80 |
| ромену или ваншколску мисао.{S} Марљиво је радила, чекала стрпљиво крај школске године и спрема |
| , он би продужио своје дело такво какво је, и нашао му логичан закључак; шта би га се тицало шт |
| ојка — страх ме је било за тебе.{S} Ово је велика варош, а у њој има злих људи.{S} Да ти се што |
| перорезом у намери да се убије.{S} Ово је учинио на улици пред самом грађевином, а био је мрта |
| /p> <p>— Моја је струка...</p> <p>— Ово је државна служба — прекину га директор суво — има, на |
| преуско за његов сан и мисли.{S} Поново је почињао да живи.</p> <p>— Је ли, зете, ти знаш франц |
| рокритиковати његове идеје.</p> <p>Прво је одржала.{S} Нико у школи није могао опазити код ње к |
| ри тако, Чедомире.{S} Наше пријатељство је искрено, топло, добро.</p> <p>Млади човек погледа св |
| владике у Маћедонији.{S} Председништво је предлагало да се клуб уздржи од те патриотске манифе |
| ло у питању ни колико лањски снег, него је то госпа-Клеопатра урадила на своју руку код колеге |
| ћина су умрла.{S} Није било девера него је Чедомир ишао поред ње, шапутао јој нешто поверљиво, |
| ца које није могло продрети у собу него је скакало око прозора, по калдрми и гранама једне огол |
| на пријатној пригревици.</p> <p>— Много је мање људи, него што се мисли обично, који стварају с |
| p>— И ја сам то нешто мислила.{S} Друго је сад, а друго беше под проклетом реакцијом.{S} Тек, ж |
| узалудан.{S} Док је била мала, за чудо је лепо радила женске послове.{S} Међутим сад, било да |
| едним површинама леда и снега.{S} Живео је само духом.{S} Проналазио је масу задовољстава радећ |
| родни борац, као и многи други, доживео је пред смрт велика разочарења.{S} Расцеп у демократији |
| е, задрхташе опет, и стегоше.{S} Предео је био пуст.{S} Влажна пољана дисала је новом, великом |
| вог представника.{S} Поред глумца седео је трговац, поред студента официр, поред чиновника обућ |
| би јачи од његовог сопственог.{S} Видео је да она воли несрећно.</p> <pb n="220" /> <p>— Никад |
| м пође Илић и осмотри је целу.{S} Видео је сад јасно што синоћ у мраку није могао.{S} Његова др |
| S} У њиховом неисписаном рукопису видео је узбуркане дубине своје будућности, проналазио је пут |
| ка од града и стоке од помора.{S} Успео је да оба пројекта озакони у Скупштини.{S} У буџет се у |
| сту су иначе дани избројани.</p> <p>Сео је затим и покушао да сврши своје дело.{S} У соби је би |
| Њена слика му је бунила главу.{S} Хтео је да опет под руком осети њено тело, да се утопи у раз |
| S} Трудио се да не мисли на њу.{S} Хтео је да је заборави.{S} Њена слика се брисала, срце ћутал |
| . „Мени треба један искрен друг“ — хтео је рећи — <pb n="73" /> „једна жена као што си ти, тако |
| е не жени због кошуље.{S} Млади су; цео је живот пред њима...{S} Да, ја сам човек из старог вре |
| орка сазнања сопствене немоћи.{S} Почео је долазити у сукоб са колегама.{S} Бунио се против неп |
| град, који се ломио преко три брда, био је као створен за поверљиве састанке.{S} Неколико корак |
| човек; носио је стално црно одело, био је резервни официр, бријао се сваког јутра, имао спокој |
| ад би се о просвети повео разговор, био је стално на страни школованих људи, ма они и застрањив |
| олеге пањкале, а и сам је био крив: био је лабав, давао је лако добре оцене, помео се једном у |
| добош, јер је он највише настрадао: био је главни акционар.{S} Отишли су они лепи зидни часовни |
| и, релативности, уравнотежавања.{S} Био је екстреман, фанатик, непомирљив, напрасит.{S} Што се |
| дног дана изишао са оцем у поље.{S} Био је врло мали; то му је једна од првих успомена.{S} Отац |
| ата, њено млечно лице белило се.{S} Био је бео и њен врат слободан, маљав, округао као у грлице |
| у очврсле његове младићске црте.{S} Био је више човек, више мушкарац.{S} Они остадоше за тренут |
| стана ушла у собу само у кошуљи.{S} Био је у првој години Велике Школе.{S} Дошао је кући око пе |
| е није имало сјај прве младости.{S} Био је измршавео.{S} По убледелом челу повлачиле се боре, а |
| рала с прозора на другом спрату.{S} Био је вечито добре воље.{S} Причао је радо о својим послов |
| о на улици пред самом грађевином, а био је мртав пијан.{S} На саслушању је изјавио да је покуша |
| аљених вратница и подрума без окана био је туп мрак као из гробнице.</p> <p>Илић стеже срце и у |
| Свађе су учестале.{S} Најмањи повод био је довољан да не говоре.{S} Ћуте по неколико дана.{S} Г |
| тири стране света: код сељачке куће био је север, ниже, преко реке, југ, лево у шљиваку исток, |
| нади дамама оскудицу у каваљерима и био је заиста диван са својим, нешто застарелим гестовима и |
| <p>Младић не одговори.{S} Причајући био је дигнуо главу и гледао у небо.{S} Девојка је опет пос |
| мна о празницима.{S} Вишњин долазак био је наравно читав свечан догађај.{S} Око ње су се утркив |
| ријеру у државној служби.{S} Он пак био је први ђак у сваком разреду, четворка је за њега била |
| разне врсте.{S} Њен главни задатак био је да допуни свога мужа тиме што ће његове сељачке скло |
| ујну још мање.{S} Пасуљ са пастрмом био је сад њен сан, а киселе паприке њен идеал.{S} Те прокл |
| било у мени“.{S} Али млади студент био је за њу јаче везан него што је сâм мислио.{S} Раскид с |
| аучног догматизма.{S} Млади суплент био је принуђен, против све зловоље коју је осећао, да прат |
| народне песме.{S} У сваком разреду био је први ђак, имао је саме петице.{S} У расправи поједин |
| а и по који радник.{S} Сваки од њих био је огорчен песимист, сиромах наравно, с отомбољеним лиц |
| ...{S} Ето, већ сам пијан. .</p> <p>Био је заиста добро угрејан.{S} Још је више философирао нег |
| д од пића, обуће и збијене гомиле давио је.{S} Гостима није то сметало.{S} Они су седели око ст |
| оживео и један лични пораз.{S} Саставио је законски пројекат о осигурању сељака од града и сток |
| ој се зауставио, склопио књигу, оставио је у крај свога стола, уредио краватну, погледао да ли |
| авао је једну и другу девојку.{S} Радио је за испите више него што је требало.{S} Читао је књиг |
| > су ми неочешљана, неумивена — наводио је отац као разлог.</p> <p>Испросио је њену другарицу М |
| > <p>— Њихова се наука састоји — тврдио је — у давању необичног смисла обичним речима и излагањ |
| ино! гаде! липсотино шинтерска! — грдио је поново рабаџија.</p> <p>Пуцањ одјекну.</p> <p>Напољу |
| исак који је на њу био учинио.{S} Судио је површно:</p> <p>— У мени је волела слободоумна, учен |
| у правду и уједињење Српства.{S} Тражио је слободу у вери, књижевности, у науци.{S} Све снаге ј |
| ир у боји и прсник од платна.{S} Тражио је од жене и деце да пазе на одело.{S} Жена му је имала |
| Чедомир је био склон маштању.{S} Тражио је самоћу; уживао у лењом губљењу времена.{S} Колико би |
| .{S} Потврђења својим закључцима тражио је у обичним разговорима у друштву, песмама омиљених пе |
| е просто мудрац.{S} Своје мисли налазио је шетајући по варошкој околини коју је називао природо |
| ане дубине своје будућности, проналазио је пут својих мисли.{S} Једно женско срце куцало је за |
| .{S} Живео је само духом.{S} Проналазио је масу задовољстава радећи дан и ноћ.{S} Учење му је и |
| олако језде по зимском небу.{S} Одлазио је тада у кафану, губио се у читање новина, у пушење, у |
| то старији од своје сусетке.{S} Долазио је у њихову кућу као у своју.{S} Газда-Митар га је звао |
| по обали.{S} Са суседног острва долазио је мирис на покошену траву.{S} На оближњим фабрикама па |
| остељом.{S} Кроз откривен прозор улазио је један ружичаст сноп првих сунчевих зракова.{S} А даљ |
| е навршио у јуну, а већ у августу молио је оца да га упише у школу.{S} Дотле је сам научио чита |
| је к себи, клекнуо је пред њом, загрлио је око паса, притиснуо главу на њене груди, на тело.{S} |
| .</p> <p>Кад би она била његова, мислио је даље, постао би бољи човек.{S} Чинило му <pb n="280" |
| pb n="78" /> па и о њему, Илићу, мислио је; Младен је брбљив, а Бела...</p> <p>На ову реч млади |
| ве свилене, рецкасте листиће.{S} Мислио је како да врати ову љубазност.{S} Њих двоје би могли б |
| а кад се после растао са њом, помислио је озбиљно:</p> <p>— Уверен сам да би га она пољубила с |
| и од нас не чује ни једну жалбу — грмио је Илић, опијајући се сопственим речима. — Наша интелиг |
| евојку коју је узео за жену.{S} Начинио је за свагда неспособном за срећу девојку коју је волео |
| p>— Наука ме није задовољила — објаснио је Илићу. — Крајем последњег столећа научари употребљав |
| , он је онда почињао своје шетње, купио је печених марона који су му грејали џеп, па лутао по П |
| и који је прелазио у трагику.{S} Ступио је у политику почетком Осамдесетих година.{S} У то доба |
| } Ристић се није заустављао.{S} Говорио је о науци, политици, жени, Богу, лудници, а кад су иза |
| ионарима коме се дају двојке! — говорио је дечко самоуверено, циљајући на професоре који су му |
| "229" /> <p>— Као Себастопољ! — говорио је пензионисани казначеј.</p> <p>Река стешњена, пенушав |
| е искачу.</p> <p>— Само тако! — говорио је Радоје. — До јесени имаћемо оба зида на брани.{S} А |
| </p> <p>— Као на Калимегдану! — говорио је газда-Митар, куцкајући штапом о њено гвожђе.</p> <p> |
| .</p> <p>— Оставите ви Радоја — говорио је грађанима, који би давали наметљиве савете. — Наше ј |
| на.</p> <p>— Боже дај здравље — говорио је раније стари Остојић — нек ми дете изучи школе.{S} Ш |
| вде у друштвеној конституцији — говорио је — пошто никаква комбинација неће уништити закон борб |
| Београд неће се никад уредити — говорио је. — Ето, ја сам провинцијалац, а изгледа ми да се овд |
| парламентаризам треба помоћи — говорио је Петар Зечевић, омален, сувоњав човек, испупчене јабу |
| нисам престао бити социјалист — говорио је. — Кад бих живео у Белгији, Енглеској, у другим инду |
| Нек се развијају по инстинкту — говорио је самоуверено. — Утицај старијих може да изопачи праве |
| и <pb n="256" /> басен океана.{S} Јурио је тамо, вамо, испитивао, њушкао, маштао, презао, одмар |
| На зиду према њему, више постеље, висио је у природној величини портре Матовићев, рад једног од |
| >Директор је био постарији човек; носио је стално црно одело, био је резервни официр, бријао се |
| } Ципеле су му биле потковане.{S} Носио је сваки дан оковратник, и то оборен, с лептирастом кра |
| т.{S} Међу њима је био и арап.{S} Носио је и сад главу оборену и климао десно-лево.{S} Чедомир |
| >Студент је говорио искрено.{S} Износио је нове погледе о породици, о браку, о улози државе у м |
| > т.ј. сваког пролећа и јесени, доносио је Лазаревић својој жени и најстаријој кћери штоф за ха |
| дио је отац као разлог.</p> <p>Испросио је њену другарицу Милеву, па је даље писао Вишњи да се |
| читава бара.{S} Неки добричина наместио је брвно.{S} Девојка ступи напред.{S} За њом пође Илић |
| шао у прилог његове себичности, тумачио је као да је управљен против њега: било да она не дође |
| часовнике.{S} У слободном времену учио је немачки језик, поручивао мустре, каталоге, књиге са |
| да, који се такође звао Чедомир, научио је читати и писати сам, за стоком; кметовао је дуго год |
| тало.{S} Чедомиров отац, Стеван, изучио је сеоску школу, па је покушавао да продужи гимназију, |
| ци, а кад су изашли из кафане, закључио је трештен пијан:</p> <p>— Јест, кажем ти... нема ни до |
| ћ.</p> <p>Као што се предвиђало, свршио је школу одлично, без једне четворке, сама петица.{S} Н |
| после доћи!</p> <p>У тим идејама свршио је прве две године.{S} О распусту га је чекало једно из |
| е оставио? — бунила се она.</p> <p>— Ко је кога оставио? — одговарало је нешто у њој, нешто скр |
| је јео и преслишавао се ко је југ, а ко је север.{S} И доцније није никад заборавио што је ту н |
| му је ташта поносито. — Али нисам ја ко је ко.{S} Нећу дете да ми се мучи по паланкама.{S} Дост |
| ичан; слатко је јео и преслишавао се ко је југ, а ко је север.{S} И доцније није никад заборави |
| После ће доћи остало само по себи, ако је ко тада у опште мислио шта ће после доћи!</p> <p>У т |
| ерујем у судбоносне неспоразуме.{S} Ако је ко крив, то смо ми: ја, ти, наши карактери, наше неј |
| ија, јаловост у државној управи.{S} Ако је скупштинска већина хомогена, иде се до отвореног дес |
| д?</p> <p>— Њој ће бити свакако жао ако је не известиш.{S} И онда, знаш како је, чича-Митре, тр |
| Ја сам га одбијала...{S} Какво чудо ако је потражио другу жену!</p> <p>Тек је сад видела колико |
| поведа, мужа који им се даје, срећу ако је сретну, несрећу много чешће, и судбину која им се од |
| ткад несрећна; то је општи закон; свако је несрећан овда онда.{S} Оно од чега треба да се бојиш |
| да̑ земљи нов, либералан устав.{S} Јако је љут на реакционаре што су га изневерили приликом њег |
| из два предмета — освета реакције! како је смело тврдио — те га је Илић поучавао за скромну наг |
| е и један мрк младеж.</p> <p>— Ах! како је лепа — рече у себи и пољуби то место очима.</p> <p>К |
| посао, а нашло се и неколико људи, како је то случај у свима покретима, који су хтели употребит |
| на морала мирити са стањем ствари, како је називала своје домаће прилике и неприлике, и сагнути |
| е поветарац дувао свеж и шапућући, како је Чедомир певушио једну дивну песму!{S} Остала су је у |
| риликом скупило се велико друштво, како је то ретко у паланци.{S} Тамо се сви познају, али се т |
| ака вода хладила ватру њених руку, како је поветарац дувао свеж и шапућући, како је Чедомир пев |
| она седела на кљуну према њему.{S} Како је млака вода хладила ватру њених руку, како је поветар |
| лакша посао <hi>јадне мајке</hi> — како је госпођа сама себе називала — али је девојка више пос |
| но додаде:</p> <pb n="137" /> <p>— Како је лепо у вашој соби!</p> <p>Без размишљања, Чедомир по |
| очи да ти љубим!</l> </quote> <p>— Како је лепа наша народна песма — примети Радоје. — Проста, |
| руку, не говорећи ништа.</p> <p>— Како је леп тај каранфил! — поче <pb n="152" /> Илић први, т |
| опале отскочише од земље.</p> <p>— Како је лепо овде! — рече она лагано, као за себе.</p> <p>Су |
| а — рече Зарија Чедомиру.</p> <p>— Како је он?</p> <p>— Можеш мислити...{S} Разговарали смо цел |
| вне егзистенције.{S} Она се чудила како је досад могла бити слепа, водити бесциљан живот, читат |
| i> порекло, фине манире, да покаже како је права срећа за земљу и Матовића што је она његова са |
| рно има врло лепо тело, познаје се како је села.</p> <p>— Ти рече да долазиш чешће овде? — упит |
| ма.{S} Независно од свега, сети се како је једног дана изишао са оцем у поље.{S} Био је врло ма |
| да би га она пољубила само да види како је то кад су бркови обријани!</p> <p>Доиста, она није р |
| па баба... што је златна; прича ми како је било кад је била млада, описује ми омладинске беседе |
| , полуцилиндер с врло уским ободом како је те године било у моди.{S} Да је још имао читаве потп |
| p> <p>Чедомир заусти да каже онако како је осећао:</p> <p>— Ја сам одсудан противник брака у оп |
| о прозор да весело човека опомену како је пријатно бити у својој кући.</p> <p>— Шта је то тако |
| разговор, упитати своју другарицу како је провела тих неколико месеци од како су се разишли.{S |
| ко је не известиш.{S} И онда, знаш како је, чича-Митре, треба помислити на све.</p> <p>— Право |
| на једној постељи познавало се још како је неко спавао, по другој је било просуто једно пакло к |
| да је поставе за учитељицу.</p> <p>Како је у том селу било празно место, поставили су је одмах. |
| на му је рука висила као мртва; свакако је била парализована.{S} Међутим, лева му је била потпу |
| зида на брани.{S} А оно што остане лако је.{S} Још до године у ово доба можемо имати електрику. |
| пут порока као свака пијаница.{S} Тако је пре неку годину и свршила: једног јутра се срушила.{ |
| хармонију његове идеалне жене.{S} Тако је гледао у врх једног багрена и у његовим последњим гр |
| ет својим старим, мирним током.{S} Тако је Вишња могла сад мислити на себе.{S} Гриже савести би |
| е био никада.{S} Госпа-Клеопатра — тако је било крштено име Матовићки — није у свему делила дем |
| било топло, меко, празно.</p> <p>— Тако је мирна, пријатна, љупка — продужи Остојић гледајући у |
| ура.{S} Својих осамнаест година, колико је имала пред свадбу, провела је беспослена, размажена |
| љи.{S} Али, кажи ми... молим те, колико је тек мало таквих жена!{S} Жене примају науку која им |
| а буде просто... што простије... колико је могуће простије.</p> <p>Прави разлог тој одлуци била |
| фских дирека на нашој страни.{S} Колико је пута ишла тим путем с Илићем до тог села, које је он |
| трговца, она је несвесно осећала колико је висока цена Радојевим чворнатим рукама.{S} Том осећа |
| b n="98" /> девојку, да јој каже колико је воли, да јој открије, поред царства мисли, скровиште |
| илику, а да своме зету не покаже колико је срећан што не плаћа стан.</p> <p>— То је велика рент |
| јој на отменом држању, доказује колико је већ велика девојка и да су јој нашли момка.{S} Отац |
| ојку.{S} А кад је нађеш, сети се колико је Вићентије узео, па ти тражи двоструко.</p> <p>Илић ј |
| ече да ниси долазила.{S} Знаш ли колико је сати?</p> <p>— Извини, колегинице — одговори јој дев |
| га лишила очевине.{S} Он је знао колико је његов отац имао муке док је ту кућу подигнуо и очува |
| жи, госпођа ће живети још толико колико је живела.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| звијају рано и, у толико јаче, у колико је њено тело трошније.{S} Да је место Чедомира, високог |
| сило од како су се растали.{S} У колико је излагао појединости, освајала га је чама, досада, мр |
| и весеље букне, у толико јаче у колико је дотле избегавано; момци су духовити, девојке приступ |
| аћују: колико се младић склањао, толико је она трчала за њим.{S} Није марила да ли ће то ко при |
| пита се Чедомир несвесно.</p> <p>Толико је пута пролазио поред те зграде, а никад није приметио |
| /p> <p>— Анице...{S} Анице!</p> <p>Нико је не чу.</p> <p>Девојку је обузимала ватра све више.{S |
| ек, сир диван, а апетит одличан; слатко је јео и преслишавао се ко је југ, а ко је север.{S} И |
| ало врло мало, готово ништа.{S} Требало је почети све из нова.{S} Али се он осећао неспособан з |
| ђивало срећу у очевој кући, обележавало је као повреду тога закона њен потхват да сама извојује |
| велико огледало на ногарима попуњавало је празнину између прозора.{S} На зиду према њему, више |
| њачким животом идеала из књига, уживало је сад слатко на пригревици ових присних састанака.{S} |
| нима.{S} Из хаљина у нереду провиривало је румено и бело грло.{S} Руке је забацила.{S} Наслонил |
| је имала право.{S} Њено одбијање падало је врло тешко младом студенту.{S} Он се трудио многим с |
| м очима.{S} Нешто јаче од ње заповедало је сад њоме, и она раскопча хаљину до дна.</p> <p>Гомил |
| ни, расположени, измешани.{S} Изгледало је као да су сви српски сталежи послали овде по кога св |
| ајмањег ветра.{S} Све око њих изгледало је као да се унело, упило у неко надземаљско задовољств |
| књига.{S} На врху једног ормана стајало је попрсје Вука Караџића с фесом на глави.{S} Десно од |
| у свој дом.{S} Неколико младића стајало је око врата.{S} Изгледали су јој као деца.{S} Она се п |
| осом о калдрму.{S} Неколико мува зујало је око оба дућанска прозора.{S} У рафовима се шаренила |
| {S} Он је био добар као Христос, а мало је људи _ко]и су починили толико зла својим милим.{S} С |
| i>, где се налазила Велика Школа, имало је нечега пријатељског, свога.{S} Оно је било као општа |
| > <p>— Ко је кога оставио? — одговарало је нешто у њој, нешто скривено, топло, незнано, а широк |
| ешто мирно, спокојно и задовољно дисало је из целе њене појаве.</p> <p>— Ти си удата? — рече јо |
| } У њеном <pb n="216" /> крилу мирисало је то посвећено цвеће тако силно, чудно, као да се доис |
| што је најскупље стало: темељи, остало је недирнуто.{S} Ја сам и онда то говорио.{S} Али се св |
| га није било више међу живим.{S} Остало је само његово тело, које је у том тренутку, наго и пок |
| улице, камење.{S} На сваком углу остало је нешто од ње.</p> <p>То ново расположење држало ју је |
| шапну јаче.</p> <p>— Узми ме — шапутало је све у соби.</p> <p>Платно се сроза низ мишице, обеси |
| с дрхти.{S} Једно јато врабаца крештало је лево у трњаку.{S} Он се окрену тамо тако да му се ли |
| ојих мисли.{S} Једно женско срце куцало је за њим.{S} Он то сад зна, зна позитивно, има дакле с |
| окре ливаде.{S} Неколико певаца кречало је по селу.{S} Девојка се осети слободнијом у присуству |
| роши и велико београдско небо.{S} Могло је бити око осам часова.{S} Ноћне паре блуделе су већ к |
| {S} Једно јато неких других тица летело је небом.{S} Близу Вишњице, Вишња спази једну аду са шу |
| Група Великошколаца Социјалиста, почело је да долази до размимоилажења у питањима тактике, наст |
| остима.{S} Вечера је била обилата, било је и слаткиша, па и вина.{S} Стари <pb n="269" /> пушка |
| о се без команде.{S} Сирото кљусе, било је болесно у обе ноге, свакако од какве неизлечиве боле |
| је био једнак за све.{S} Међутим, било је нас који смо имали новаца и нас који га нисмо имали. |
| ву забавну књигу коју је прочитао, било је једно старинско издање посрбљеног Робинсона који се |
| е Чедомир знао о овом свом претку, било је да се борио на Засавици, по свој прилици у чети Зеки |
| Рускиња, што је волела нашу кујну, било је за причу.</p> <p>Вишња је мало јела и говорила тек к |
| зађу у шетњу до варошког парка.{S} Било је прехладило.{S} У вароши се осећала извесна живост. < |
| њима се белуцала црна калдрма.{S} Било је мало пролазника.{S} Из оближње кафане избацише једно |
| ен приређивала илузију пролећа.{S} Било је много сунца.{S} По баштама се трава подмладила.{S} С |
| ом јаднику успели да напакосте.{S} Било је у колегијуму много нечег женског, калуђерског, лицем |
| ужи:</p> <p>— Дуго смо причали.{S} Било је говора и о томе ко ће ући у кабинет...</p> <p>— Је л |
| ла, изазивали су мисли о смрти.{S} Било је нечег гробног чак и у кућама, из чијих разваљених вр |
| ела ићи.</p> <p>Погледа на сат.{S} Било је још рано.{S} Обуче своју собну хаљину, подиже један |
| су сад имали и сувише гостију.{S} Било је међу њима старих, опробаних пријатеља, а било их је |
| е да су ишли пешке, као у селу.{S} Било је у сватовима много света, где је познавала извесна ли |
| авао лекције једном гимназисту.{S} Било је око пет сати пред вече.{S} Дан је био као сваки летњ |
| се преместе у једну већу кућу.{S} Било је крајње време, јер су сад имали и сувише гостију.{S} |
| то видео у своме ја; то његово ја било је почетак и свршетак свега.</p> <p>Понекад, у његову д |
| санта леда.{S} И по околним кућама било је доста светлости.{S} Али шта је она била према блеску |
| а неповерљиво.{S} Прво што помисли било је да му златарски занат није занео мозак, те је намисл |
| мислити на себе.{S} Гриже савести било је нестало.{S} Гледала је на онај догађај с Чедомиром у |
| и против! — кликну девојка.</p> <p>Било је већ пало вече кад се њих двоје упутише Вишњином стан |
| , хладно, као да није жена.</p> <p>Било је пролеће кад је дошла у то село.{S} Трипут је потом г |
| b n="298" /> ужетима за таљиге, правило је гимнастички корак или каскало господски, као да вози |
| рло споро.{S} Жарко јулско сунце пржило је београдске голети, као да је сијало из пакла.{S} Или |
| ао.{S} То осећање прогнанства прелазило је у неку врсту фикс-идеје, море, мучног лудила.{S} Осе |
| ладице.{S} Оно што је остало животарило је, само, искривљено, мршаво и напуштено, на неплодном |
| Поред пука постоји отаџбина — говорило је нешто у њој. — Зашто онда избегавати ту реч која је |
| у, тако седећи.{S} Свако од њих пратило је своје мисли кроз самоћу предела.{S} Они су обоје бил |
| о је наваљивало на њу као ветар, гушило је и дирало у дубину душе, да јој је сваки живац трепер |
| p> <p>— Немам ништа против њих.{S} Врло је похвално кад не губите интерес за науком.{S} Али то |
| као дете.</p> <p>У тим приликама дошло је Илићу прво писмо од Вишње.{S} Оно је било у једном в |
| у новом плишу и свежим бојама.{S} Само је био незграпан са својим великим канабетом, нешто сум |
| а.</p> <p>Напољу је било ведро.{S} Само је сунце припицало неприродно, те је ваздух био тежак.{ |
| е говор о електричном предузећу. — Само је тунел затрпан и збрисана спољна постројења.{S} Оно ш |
| ло...{S} У програму друга Толстоја само је последња тачка добра, јер је дигао руку од свега и п |
| кога, као дивља травуљина.</p> <p>Само је Матовић заборављао, да је он, у свом детињству, имао |
| н ранг, а где се грцало од дугова; рано је познао понижења, тако уз тог оца сурих, смерних очиј |
| абељене образе и офарбану косу; посебно је истицала очувано грло и потиљак ћилибарске боје.{S} |
| > <p>— Браво, господин-Илићу!{S} Главно је кад се двоје воле...{S} А свет, фамилија, новац?{S} |
| се пате, а не сметају.</p> <p>— Главно је да јој је срце здраво — рече лекар на последњој посе |
| ани људи с мање школе од њега.{S} Дивно је чудо било што поред своје философије није већ умро о |
| својим господским понашањем.{S} Редовно је ишла по славама, правила посете, ступала у хумана др |
| мушкарци?</p> <pb n="66" /> <p>— Јадно је то право, Вишња — осмехну се Радоје сажаљиво. — Наша |
| јој се да је поново рођена.{S} Слободно је могла доћи кући, слободно отићи од куће.{S} Слободно |
| дувана.</p> <p>— Већином гласова решено је да парламентаризам треба помоћи — говорио је Петар З |
| итет и отишла за учитељицу.{S} Случајно је добила добро место: једно богатије село у Млави, где |
| спођа ће сад много да спава.{S} Довољно је ако се <pb n="184" /> служавка нађе поред ње с време |
| писати, велико знање смета.{S} Довољно је ако се прочита десетак књига, научи се на памет још |
| није садржавало ни речце о љубави; оно је могло путовати и отворено, а да нико не нађе у њему |
| о је нечега пријатељског, свога.{S} Оно је било као општа ђачка кућа, непобедан бедем који је п |
| ло је Илићу прво писмо од Вишње.{S} Оно је било у једном великом пословном завоју зелене боје, |
| у поново скренуше у родно место.{S} Оно је врло лепо кад је вашар, окружна трка, задушнице... н |
| се несвесно ухвати за џеп.</p> <p>— Оно је механа! — одговори полако.</p> <p>— У толико боље.{S |
| е.{S} Све то има своје време.{S} Опасно је дуго маштати, толико мислити, толико тражити; боље ј |
| Али...</p> <p>— Али?</p> <p>— Одвратно је и једно и друго кад није искрено.</p> <p>У том разго |
| стаје сама са својим мислима.{S} Храбро је сносила садашњост и чекала нешто друго... будућност, |
| и да каже!{S} Дани су пролазили, а перо је висило непомично над хартијом.{S} Његове мисли се бр |
| у.{S} Ја немам мираза.{S} Ово школе, то је све.{S} Сем тога, моји родитељи очекују од мене, од |
| екла...</p> <p>— Не, то није могуће, то је апсурд — рече младић с пуним уверењем. — Бар данас ј |
| ви монограм за мараму.{S} У осталом, то је Радоју најбоље ишло за руком.{S} Учитељ се вечито <p |
| ао нешто живо.{S} То је било велико, то је било страшно, час тишина смрти, час узбуна мртвих ст |
| — Наше је да нађемо новац, а остало: то је његово.{S} Не може се наука посисати из прстију.</p> |
| е страх да ћеш бити каткад несрећна; то је општи закон; свако је несрећан овда онда.{S} Оно од |
| {S} Седи.{S} Батали, кажем им ја.{S} То је сувише романтично за Београд.{S} Знао сам ја, велим. |
| ња која се појављивала из писама.{S} То је била визија неке немогуће жене, о којој сви сањамо, |
| еће на кривим, ломним гранчицама.{S} То је ивањско цвеће, боје као восак.</p> <p>Друштво загази |
| улицом која се отвори пред њима.{S} То је био доста широк сокак, који је, иза леђа Двора, води |
| жавним грбом над сниским вратима.{S} То је пошта.</p> <p>У том се чу лупа точкова.{S} Иза угла |
| мора бити свршено још тог јутра.{S} То је била листа за попис становништва.{S} Газдарица је им |
| <p>На улици се чу тресак тарница.{S} То је пошта одлазила даље.</p> </div> <div type="chapter" |
| , до бољег времена, где и раније.{S} То је било тамо, кад се пође са Зеленог Венца ка Варош Кап |
| тој вароши пут Крагујевац—Ужице.{S} То је била права трговина, с двокрилним вратима, обојеним |
| лазила се при врху Крунске улице.{S} То је било код једног гимназијског професора, Јована Матов |
| рстење које је купила по околини.{S} То је била њена манија.{S} Лазаревићева ју је помагала.{S} |
| .</p> <p>Они су били још у кујни.{S} То је била <pb n="8" /> одаја поплочана циглама.{S} У једн |
| оног разлога, и вишо се не врати.{S} То је било већ лакше.{S} Ипак се није могао одлучити одмах |
| аџија га удари песницом по њушци.{S} То је био знак да се крене.{S} И он пође, вукући се, клима |
| а му је кућа тек тада пала у очи.{S} То је била нова грађевина, налик на извесне београдске кућ |
| аје на само с министровом ћерком.{S} То је било врло тешко.{S} Становали су под једним кровом, |
| м испуњавао одају као нешто живо.{S} То је било велико, то је било страшно, час тишина смрти, ч |
| на слика се брисала, срце ћутало.{S} То је трајало неко време.{S} Изненадно осетио би да га неш |
| уображености, вређао их отворено.{S} То је било неизбежно.{S} Човек који је промашио свој позив |
| волео.{S} С тим је био на чисто.{S} То је било несумњиво.{S} На само њено име, обузимао га нек |
| е волела ту улицу, веровала у њу.{S} То је била слабост ове учене главе.{S} Она је кроз њу глед |
| Прописан програм, као што рекох.{S} То је што сам имао да вас посаветујем као млађег колегу... |
| лику Школу као ванредни слушалац.{S} То је био тип своје врсте; док су његови другови били држа |
| део престонице.{S} Њихова љубав?{S} То је управо једна дуга шетња, испрекидана часовитим држањ |
| — примети заједљиво стара девојка — то је за причу!</p> <p>Брод обиђе брдашце, и пред путницим |
| невне штампе.</p> <pb n="88" /> <p>— То је божанска искра инстинкта, која је човеку остала из п |
| ашто да не будем задовољна!</p> <p>— То је опет срећа... нека врста среће.{S} Данас је мало зад |
| ји, опипљивији, земаљскији.</p> <p>— То је мој план — трже је из тог размишљања Радојев глас, о |
| да се никад нисмо познали.</p> <p>— То је сувише горко.{S} Буди правичнија.{S} Ми смо провели |
| е срећан што не плаћа стан.</p> <p>— То је велика рента, као мираз од педесет хиљада — говорила |
| м даљим од непосредних суседа.{S} За то је требало извршити две три велике финансијске операциј |
| а нисам груб.{S} Ја имам искуства, и то је све.{S} Ја познајем живот.{S} Он вреди толико колико |
| на је изгледала нешто неспретна, али то је само допуњавало њену лепоту и говорило да је она од |
| не губите интерес за науком.{S} Али то је ваша лична ствар.{S} Мене се она као директора не мо |
| смета, он то не зна.{S} А тај сељак то је наш народ.{S} Он је запуштен, прост, прљав, смрдљив. |
| ецитовати доста лепо:</p> <quote> <l>То је било у пролеће рано,</l> <l>То је било у брезову хла |
| <l>То је било у пролеће рано,</l> <l>То је било у брезову хладу,</l> <l>Имала си срце насмејано |
| а руци налази.</p> <pb n="180" /> <p>То је писмо затекло Вишњу у врло тешком расположењу.{S} Ст |
| ачки глас:</p> <p>— Чедомире!</p> <p>То је била Каја, једна његова рођака, која је овде учила д |
| хладне крпе за угрејана чела.</p> <p>То је била соба сиротињски намештена: један гвозден кревет |
| ављала на свог првог учитеља.</p> <p>То је тако трајало до једног пролетњег поподнева.</p> <p>П |
| свенути, неудата, остављена.</p> <p>То је ос зујао у чокоту.</p> <p>— Бесмислице! — рече у себ |
| цкајући штапом о њено гвожђе.</p> <p>То је био Вишњи најлепши део дана.{S} С Мораве је пиркао с |
| фаталну реч још неко у соби.</p> <p>То је Бела одговарала, ма да ју нико није питао, и гледала |
| ати сами?{S} Нису знали рећи.</p> <p>То је било свакако једног дана, кад је Чедомир пратио, као |
| > <p>Ускоро седоше за вечеру.</p> <p>То је била скромна кућа једног државног пушкара у пензији. |
| — одговори она са сигурношћу.</p> <p>То је била собица у дну ходника, окренута у башту.{S} Зидо |
| од собе, а не отварајући их.</p> <p>То је трајало неко време.{S} Ваљда се девојци досади та иг |
| н је себе посветио за философа.{S} Зато је сматран за смешног, и ако их је било много луђих.{S} |
| сториска чесма и добра ладовина.{S} Ето је одмах кад се пређе ова баштованџиница, код оног дола |
| сећала Чедомирово одсуство.{S} Нарочито је ишла код једне другарице, код које се скупљало друшт |
| дну клупу и сели да се одморе.{S} Место је било као створено за састанак пред растанком.{S} Нек |
| ија падала, слобода се објављивала, што је настајала нека промена најзад.{S} А мучно, што је, м |
| о развијена чежња за оним што нема, што је различно од њега, што ствара контрасте и наду на пот |
| b n="145" /> с гумираним точковима, што је тада у Београду била још реткост и што јој сврати па |
| рату Вера Павловна, сестра Рускиња, што је волела нашу кујну, било је за причу.</p> <p>Вишња је |
| чар, јатак краљоубицâ и шта још не, што је један лични режим начинио од овог Ужичанина, који је |
| о се задовољан што је ту, поред ње, што је она близу њега, што посматра њену уску сукњу, њену п |
| као неку песму, радост што је види, што је ту поред њега, сласт што је заљубљен више него први |
| ојно и монотоно, као оближњи поток, што је милио поред школске баште.{S} Тек по који пут, а нар |
| еравала у све што је несвесно хтео, што је тражио од живота.{S} Она су му <pb n="91" /> била је |
| ла нека промена најзад.{S} А мучно, што је, можда несвесно, осећао да је он сувише мали да би м |
| наш како ми је леп стан, па баба... што је златна; прича ми како је било кад је била млада, опи |
| бацити блатом на све <pb n="112" /> што је прошло, мислити само на себе, радити за своје испите |
| ло меланхоличне, као <pb n="153" /> што је свака чежња.{S} Хтеде отпочети присан разговор, упит |
| идео цео свој живот, целог себе.{S} Што је учинио једну услугу својој сестри, он се одрекао сво |
| винцији као и у његовом спомену.{S} Што је онда толико наваљивао да се <pb n="255" /> опет виде |
| хоће да се изеде од муке.</p> <p>— Што је узео Швабицу?</p> <p>— Замисли дерана! — прихвати го |
| ави и природни, она се бојала свега што је анормално, болесно, мистериозно.{S} Праву љубав је в |
| ицавом, узбудљивом, слађем од свега што је дотле окусила.{S} Сколише је поново мисли о Чедомиру |
| пустош, ништа није остало од свега што је јуче још постојало, а он је још жив.</p> <p>— Ах, та |
| напустио, као да му нема најбољега што је имао.{S} То осећање прогнанства прелазило је у неку |
| патриотске манифестације с разлога што је пролетеру свеједно који ће га капиталист експлоатиса |
| .{S} Губила је и оно мало поштовања што је дотле имала према свом мужу, грдила га, понижавала, |
| без бриге поред наоружаног стражара што је дотле располагао његовим животом и смрћу, па се слоб |
| други пут, прими од његовог говора што је ишло у корист њеног плана и рече Чедомиру:</p> <p>— |
| и предаде јој све од свог рукописа што је рукама могао зграбити.</p> <p>Отвори фијоку од стола |
| о разних прилика у којима живе бића што је Дарвин стрпао све у једну врсту!{S} Позитивизам није |
| је права срећа за земљу и Матовића што је она његова сапутница у животу.</p> <p>— Клеопатра, т |
| их све што му се није допадало, све што је кварило хармонију његове идеалне жене.{S} Тако је гл |
| ја, по коме су и име добили.{S} Све што је Чедомир знао о овом свом претку, било је да се борио |
| Корачао је улицом, гледао право све што је сретао и није видео ништа.{S} Тога дана није се ништ |
| пикурејства у себи; он је волео све што је пријатно, лако, ново, лепо.{S} У недостатку материја |
| о једне воденице, да је изгубио све што је стекао и пред смрт сачувао једва оно мало што му је |
| ега, та су га писма уверавала у све што је несвесно хтео, што је тражио од живота.{S} Она су му |
| {S} Најзад га истераше из гимназије што је доказивао катихети да природне науке побијају науку |
| </p> <p>Вишња сврши школске задатке што је могла брже, па се онда свуче и леже.{S} Хладна посте |
| pb n="270" /> си себе, своје, време што је прошло.{S} И вратила си се несрећнија него кад си по |
| елико, смелости да се кида са свиме што је старо, штетно, устојало.{S} Пун рђавог искуства о пр |
| што је прошло, сети ме се по ономе што је лепо било у мени“.{S} Али млади студент био је за њу |
| чекајући одговор, стара жена донесе што је нудила.</p> <p>— Је ли ти сад боље?</p> <p>— Да, да. |
| али скупље, крали на мери, потурали што је рђаво.{S} Било да узме што да закрпи, закрпе су изгл |
| Или је то био само знак захвалности што је Илић имао стално по коју лепу реч за њу, девојку кој |
| стидљиво, као да је тражио опроштај што је сиромах.{S} Вишња не замери ништа.{S} Она није знала |
| мисли, зовну служавку и предаде јој што је имала у рукама.</p> <p>— Збиља, ја сам ваша пријатељ |
| вратио са божићњег распуста.{S} Тек што је за собом притворио врата, кад их газдарица отвори, б |
| грљају меком, по потиљку, само оним што је голо од <pb n="134" /> руке, да осети њу целу, обеше |
| ла га је ватра, осећао се задовољан што је ту, поред ње, што је она близу њега, што посматра ње |
| што је играо Кина, као овај бакалин што је увозио вагоне кафе из Бразилије, као овај у ћошку... |
| била посадила нешто дрвећа, али као што је то обичај, дечурлија и пуштена стока поломили <pb n= |
| жену лепу, пријатну, ето такву као што је Вишња.{S} Она сигурно има врло лепо тело, познаје се |
| шло оно велико, оно страшно, језиво што је очекивао.{S} Он задрхта јер је то било веће, много т |
| Мајка је била опасније болесна него што је отац писао.{S} За време кризе, млада студенткиња пок |
| ер је то било веће, много теже него што је његова слутња предвиђала.{S} Његов поглед се прошета |
| овала да је он воли јако, јаче него што је он био уопште способан да вели, лудо, смртно.{S} У т |
| абезекнутост што је нашла више него што је очекивала.</p> <pb n="193" /> <p>— Ју, роспије! — от |
| ку.{S} Радио је за испите више него што је требало.{S} Читао је књиге, новине, књижевне листове |
| , у кући се кувало двапут више него што је требало, просипало се, бацало, раздавало суседству, |
| је, мрзео богаташку класу више него што је волео пук, био горд са својих материјалистичких убеђ |
| тудент био је за њу јаче везан него што је сâм мислио.{S} Раскид са породицом му је оставио пра |
| .{S} И доцније није никад заборавио што је ту научио.</p> <p>Затим му паде на ум како му је јед |
| било са позоришних премијера, било што је имао другова њихових познаника, било најзад да им је |
| о, па и жалосно.{S} Мило му је било што је реакција падала, слобода се објављивала, што је наст |
| ом послу.{S} Кад јој се није чинило што је хтела, свађала <pb n="128" /> се да се кућа орила од |
| своју ману осећала све дубље једно што је пристизала на снагу, те је већ имала потребу да се д |
| би у њој нашао оно нешто неодређено што је вечито тражио.{S} Долазио би уредно у школу, задовољ |
| збрисана спољна постројења.{S} Оно што је најскупље стало: темељи, остало је недирнуто.{S} Ја |
| и <pb n="144" /> су младице.{S} Оно што је остало животарило је, само, искривљено, мршаво и нап |
| болесних места, а нападао је на оно што је главно, на основе и темеље, у које се мало ко пача.{ |
| ја срећа допусти да мислиш и на оно што је прошло, сети ме се по ономе што је лепо било у мени“ |
| задовољство и мислити једино на оно што је пријатно.{S} Свога мужа сматрала је за нову играчку |
| своме пријатељу да он формулише оно што је хтела рећи.{S} Да би пак утишала своју савест, радил |
| понекад пребацивао и откривао и оно што је у партији или државној служби сазнао у поверењу.{S} |
| нама. — Је ли слобода допустити оно што је недопуштено, укинути везе између оца и сина, мајке и |
| им овако, не значи да одобравам оно што је раније било.{S} Говорим, јер ме данашње доба боли, ј |
| ваздуху, као да би боље доказао оно што је говорио.{S} Престао је да пише афоризме, па се дао н |
| застиде.{S} Како да јој објасни то што је крила од саме себе?{S} Ипак у постељу није хтела ићи |
| непознато, дубоко и фатално, нешто што је наваљивало на њу као ветар, гушило је и дирало у дуб |
| све ове пропалице, као овај официр што је био на румунском двору, као овај глумац што је играо |
| е види, што је ту поред њега, сласт што је заљубљен више него први пут кад су прошетали сами.</ |
| цу је осећао као неку песму, радост што је види, што је ту поред њега, сласт што је заљубљен ви |
| ио све више у извесну забезекнутост што је нашла више него што је очекивала.</p> <pb n="193" /> |
| Или може бити, рођака завиди рођаку што је великошколац, образован човек, виши од ње.{S} И млад |
| на румунском двору, као овај глумац што је играо Кина, као овај бакалин што је увозио вагоне ка |
| ине на прозору цури смола.</p> <p>Пошто је распремила собу, поче да помаже око ручка.</p> <p>— |
| е руке, привлачио ју је к себи, клекнуо је пред њом, загрлио је око паса, притиснуо главу на ње |
| p> <p>— Доста с тим паприкама! — викнуо је млади муж једном кад се вратио из библиотеке с главо |
| несташну веселост; овај профил задахнуо је Вишњиним повременим руменилом здравља, њеним изразом |
| ад обилно.</p> <p>И овог тренутка, арап је чекао да се кола напуне откопаном земљом.{S} Његова |
| о њушци, тапкали по сапима.</p> <p>Арап је држао високо своју лепу главу, и није хтео да поглед |
| — дочекала га је сестра — млад је, леп је, образован, има плате две хиљаде, отвориће адвокатск |
| парламентарних режима.</p> <p>Други тип је био великошколац-политичар.{S} Он не пази на спољашњ |
| ног живота.</p> <p>На том месту тротоар је био узак.{S} Њихова се рамена додирнуше.{S} Чедомира |
| видело се неко раштркано село.{S} Ветар је доносио отегнуте сељачке гласове који се нису разбир |
| је се мало ко пача.{S} Млади часовничар је волео нарочито простог човека, изгладнелог грађанина |
| к је имао нечег заједничког с њима, јер је имао приличну дозу епикурејства у себи; он је волео |
| стоја само је последња тачка добра, јер је дигао руку од свега и почео бежати од својих...{S} Н |
| ибрао.{S} Имао је прилично кредита, јер је прошлих две године плаћао уредно.{S} Доцније нађе дв |
| а моме делу, била мој добри геније, јер је сваки рад... нарочито овај који траје више година, в |
| , па ипак чуле су се ретке замерке, јер је Радоје волео људе, волео човека као онај часовник ко |
| она би желела да се и њему допадне, јер је она, својом хромошћу завезана за кућу, сањала често |
| вор њеног земљака био јој је ближи, јер је био практичнији, опипљивији, земаљскији.</p> <p>— То |
| јој је тешко и пријатно.{S} Тешко, јер је осећала нешто ново у себи, нешто јаче од ње, непозна |
| ваки живац треперио.{S} А пријатно, јер је то све било њој симпатично, то познанство, дубоко по |
| расејано.{S} Чудила се томе питању, јер је толико пута говорила Вишњи о својим намерама.{S} Нај |
| али цело његово имање оде на добош, јер је он највише настрадао: био је главни акционар.{S} Оти |
| а она поново заволи без бојазни.{S} Јер је она била жена, а код жена, кад је муж у питању, наче |
| Белину сакатост као своју кривицу — јер је још као дете, због недовољног надзора, пала са степе |
| зиво што је очекивао.{S} Он задрхта јер је то било веће, много теже него што је његова слутња п |
| p>Као сви људи који воле књиге, Чедомир је био склон маштању.{S} Тражио је самоћу; уживао у лењ |
| прозору и отвори их обадва.{S} Чедомир је сад могао боље видети салон.{S} Примети велику библи |
| у у једној од главних улица.{S} Чедомир је провео скучено детињство у тој кући где се морао одр |
| ише озбиљни за своје године.{S} Чедомир је, намрштених веђа и суморно, палио своју цигару.{S} Д |
| безекнути једно пред другим.{S} Чедомир је скинуо шешир и нагнут лако, очекивао да му девојка п |
| ко положио с таквим успехом.{S} Чедомир је положио испите, а госпа-Клеопатра је брала лаворике. |
| е, а да жене задоцне стално.{S} Чедомир је потврдио ово правило, док му је Вишња била изузетак. |
| срећну, задовољну, збринуту.{S} Чедомир је лепа прилика.{S} Истина, сиромах, без фамилије, али |
| на рачун Поповића, па додаде: — Чедомир је озбиљан младић, човек од поверења.{S} Бели се јако д |
| писмом.{S} Зет се умешао.{S} И Чедомир је прекинуо сваку везу са својом породицом.</p> </div> |
| као рибе.</p> <pb n="75" /> <p>Чедомир је ишао брзо, не знајући ни сам зашто хита.{S} Свет му |
| ткуд долази ова промена.</p> <p>Чедомир је покушавао да се објасне.</p> <p>— Не, никако... ја н |
| /hi> науке или политике.</p> <p>Чедомир је остајао слободњак у свему.{S} С тим уверењем, које с |
| дна тица запева у башти.</p> <p>Чедомир је још раније наслутио да девојка није равнодушна према |
| и срећним или несрећним.</p> <p>Чедомир је одржавао разговор, правио опаске, млатарао рукама.</ |
| ом обраслом у травуљину.</p> <p>Чедомир је гледао право пред собом.{S} Позвао је ову девојку да |
| рости, мучила и патила.</p> <p>Директор је био постарији човек; носио је стално црно одело, био |
| лу и постати јаван радник.{S} Стало вас је скупо док сте дотле дошли.{S} Али још све муке нисте |
| оказа сигурне будућности.{S} Његов глас је дрхтао:</p> <p>— Ја се нисам шалио.{S} Часна реч ми |
| х радо побегла од куће.</p> <p>Њен глас је дрхтао и био искрен.{S} Илић осети извесно сажаљење |
| или неки глуп неспоразум, раздвојио нас је...</p> <p>— Не криви време, Чедомире.{S} Ја не веруј |
| пет срећа... нека врста среће.{S} Данас је мало задовољних људи.{S} Ретки су као беле вране.{S} |
| ли једно другом кад се сретну.{S} Данас је Илић имао најмање воље за то, те се склони у прву ка |
| че младић с пуним уверењем. — Бар данас је то јасно.{S} Нема неба.{S} Постоји <pb n="219" /> са |
| .{S} Његова је душа патила, његов понос је страдао, његово срце желело освете.</p> <p>— Јесте л |
| n="97" /> којој су седели.{S} Пролетос је била зелена, а сад се белела од прашине, као да ника |
| .{S} Пред вече, кад мало прехлади, свет је излазио на Калимегдан: сеоске учитељице и маловароша |
| ја, несрећна за увек.{S} И упамти, свет је врло зао према онима који нису имали среће.</p> <p>Л |
| бе.</p> <p>— Ја не мислим тако.{S} Свет је простран.{S} Мене чекају велика дела...{S} Не знам т |
| то ће бити плус, Зарија.</p> <p>— Свет је глуп, Илићу, он не воли паметније од себе.</p> <p>— |
| том, диже се са канабета.{S} Тај покрет је био тако снажан, да она посрну својом хромом ногом и |
| } По башти су цветали патлиџани.{S} Рит је био пун зелене трске.{S} Неколико јабланова, посађен |
| оје би их ухватио страх.</p> <p>Студент је говорио искрено.{S} Износио је нове погледе о породи |
| ниске врло сјајних мехурића.{S} Суплент је ваљао у мислима оно што му је другарица рекла и пона |
| лика дела долазе сама по себи.{S} Живот је дуг, пријатељу, а младост кратка.</p> <p>— Срце ми х |
| Младена — рече јој једном муж. — Живот је скуп, а човек ми изгледа ваљан.</p> <p>— И ја сам то |
| амо да претегне.{S} Интелектуални живот је одвојен од практичног.{S} Илић није имао никаквог ис |
| лфа је претакао вино у магази.{S} Шегрт је стајао пред вратима и куцкао косом о калдрму.{S} Нек |
| на крововима, у олуцима.{S} Један шегрт је ишао средином улице, носио на глави трубу од фоногра |
| ног лета кад се Чедомир оженио.{S} Смрт је јако утицала на већ рањену девојкину душу.{S} Она се |
| огу и идите те се одморите.{S} Опасност је прошла.{S} Госпођа ће сад много да спава.{S} Довољно |
| Муке су видели око језика.{S} Ипак, пут је био пријатан.{S} У Паризу су се настанили у једном п |
| олеће кад је дошла у то село.{S} Трипут је потом глог обелио.{S} Трипут се лала зажутела у школ |
| ала зажутела у школском врту.{S} Трипут је славуј пропевао у шипражју поред Млаве.</p> <p>— На |
| е.{S} Оне падају уз часне посте.{S} Већ је пролеће.{S} Сунце обасја.{S} Снегови што су падали ц |
| јка опорављала се из дана у дан.{S} Већ је по мало напуштала собу, шетала по дворишту, седела у |
| Неколико корака од средине града, и већ је човек улазио у споредне улице, непознате квартове, у |
| о што треба скромном човеку.{S} Матовић је био пријатан према њему, разговарао се с њим дуго, о |
| широм Србије и Српства.</p> <p>Матовић је доживео и један лични пораз.{S} Саставио је законски |
| ненадну жалост која је обузе.{S} Младић је куцао штапом о калдрму и гледао преда се.</p> <p>— У |
| ла му цене појединих набавки.{S} Младић је одобравао.{S} Није могао дати једног личног мишљења. |
| ивим разговором, па и молбом.{S} Младић је остајао.{S} Ти усамљени разговори са девојком која н |
| те јастуке своје постеље.</p> <p>Младић је дизао главу на овај глас.{S} Он му је звонио као тру |
| о одавно да идеш у Париз?</p> <p>Младић је погледа расејано.</p> <p>— Јест... јест — одговори з |
| плела и ћаскала по обичају.{S} Остојић је био нека врста старијег брата, пратио их у варош, ок |
| " /> <head>XVI</head> <p>Радоје Остојић је успео да оснује акционарско друштво за експлоатацију |
| олеба, магацина и скела.</p> <p>Остојић је био главни настојник.{S} Сав каљав, поцрнела лица, о |
| Шта се дешава међу математичарима, Илић је могао закључити из књиге која се појавила те године: |
| </head> <p>У тим мучним тренуцима, Илић је, безмало, мрзео своју драгану и веровао да га она мр |
| оји тражи целокупност своје среће, Илић је осећао да ће та срећа било једним, било другим избор |
| , па леже...</p> <p>Цело ово вече, Илић је мислио на самоубицу.{S} Па и сутрадан, та га мисао н |
| тишао из Београда?</p> <p>Међутим, Илић је примио писмо, али није знао шта да одговори.{S} Оно |
| појави се сјајна сунчева кугла.{S} Илић је погледа право.{S} Он је тражио мало светлости на сво |
| ети, као да је сијало из пакла.{S} Илић је имао стан, управо кревет, изгубљен у сокачићима, дво |
| е гледала неодређено, преда се.{S} Илић је био полуга на којој је почивала зграда њеног живота. |
| гласу, чинили су своје дејство.{S} Илић је заборављао незгодни случај и своју оскудицу.{S} И он |
| авајући нашу свест и стварност.{S} Илић је писао о ситним догађајима, прочитаним књигама, о Зар |
| аробно савршенство.</p> <p>Чедомир Илић је жудио за животом, за животом потпуним.{S} Он је хтео |
| ари и чланови династије..."</p> <p>Илић је волео Зарију присно.{S} Он је у њему видео једног са |
| е адвокатску канцеларију...</p> <p>Илић је прекину</p> <p>— А откуд теби и десет хиљада пара? < |
| к може одрећи у свако доба.</p> <p>Илић је пак мрзео новац, мрзео га оном мржњом, помешаном са |
| и одела по последњој моди.</p> <p>Илић је поносито сносио своју сиротињу.{S} С невином вером у |
| и је икад створен на земљи.</p> <p>Илић је био спремио читаво једно предавање о каузалитету вољ |
| оји ти лепо кад си озбиљан.</p> <p>Илић је загрли преко воље.</p> <p>— Слушај, Чедо.{S} Ти си н |
| зео, па ти тражи двоструко.</p> <p>Илић је одбијао.{S} Није он водио рачуна о богаству.{S} Не, |
| може да издржи тај штрапац.</p> <p>Илић је пристао одмах, говорећи:</p> <p>— Да, нека буде прос |
| је веровао у народне снаге, Вук Караџић је казао последњу реч у питању језика, народне песме су |
| азом и изби на излазак од парка.{S} Ноћ је већ наваљивала са истока и падала на варошке куће бе |
| коћући и згрчена поред њега.</p> <p>Ноћ је улазила у собу кроз прозор.</p> <pb n="159" /> <p>Те |
| рангулија разног облика и боје.{S} Собу је испуњавао јак мирис на јоргован.</p> <p>— Како ти се |
| уга дрвена, трећа на ногаре.{S} Ту собу је могла обитавати породица једног мањег трговца као и |
| ила.{S} То није био више арап.{S} Главу је спустио, очи затворио.{S} Није осетио или није водио |
| <p>Друштво загази у ливаду.{S} Иза ногу је остајао сив траг превијене траве.{S} Момци и девојке |
| лазио из куће Матовића.{S} И у Београду је сунце залазило, само другојачије, ћудљиво, бурно, ка |
| а озидана чесма на две луле.{S} На зиду је била остављена рупа за чашу или сапун, а изнад ње на |
| мљи и говорио просто;</p> <p>— У народу је стање одиста очајно.{S} Нико није задовољан и нико с |
| је била њена манија.{S} Лазаревићева ју је помагала.{S} Није волела да остаје сама са својим ми |
| мпира.{S} Одаја је била тако мала да ју је испуњавала уска постеља, на чијим се плеханим шипови |
| е стресе.{S} Образ је заболе, као да ју је Чедомир ујео.{S} Она се диже нехотице и рече:</p> <p |
| она се журила школи све више, као да ју је тамо чекао лек тој грозници.</p> <p>У школи је било |
| .</p> <p>Девојка поцрвене сва као да ју је неко ухватио у нечему недопуштеном.</p> <p>— Не... н |
| нешто живо, гушили, давили.{S} Језа ју је подузимала.{S} Руке јој гореле.</p> <p>Њена мисао ос |
| е земље.{S} Мислећи на ту реку, која ју је уљуљкивала, запљускивала својом пенушавом водом и ша |
| отресе те мисли, <pb n="36" /> која ју је опседала, али је глас Чедомиров звонио у њеним ушима |
| а од неке слатке, несносне језе која ју је подухватала целу, од врхова прстију па све до чела и |
| рач би по тој одаји оценио жену која ју је наместила.{S} Матовићка је имала развијено тело, као |
| а се да ће се сакрити.{S} Подржавала ју је храброст лопова, заносила ју је носталгија робијаша |
| ишњу пак је бунио тај дан, обузимала ју је час топлина, час зима, и она се журила школи све виш |
| је је видела те вечери.{S} Обузимала ју је нека лака ватра, која се слатко гасила при додиру чи |
| е... лажне новине! </p> <p>Обузимала ју је нервозна радозналост кадгод би узимала новине откако |
| ле иде та свемоћна слобода? — питала ју је савест, једна савест коју је патријархална кућа обра |
| ала забуну своје другарице.{S} Узела ју је за обе руке, и понављала:</p> <p>— Па како си ми још |
| чинила јој се понова лепа.{S} Хтела ју је поздравити као Бранко: „Београде, мој бели лабуде!.. |
| вала ју је храброст лопова, заносила ју је носталгија робијаша који се враћа своме крају.</p> < |
| понови балет, несносна врућина пекла ју је из постеље, груди дрхтале, тело се знојило и под кож |
| и расположење двоје старих.{S} Аница ју је посматрала испод ока, па јој рече кад остадоше сами: |
| дана у правцу Врачара.</p> <p>Аница ју је чекала на капији.</p> <p>— Шта је с тобом, Вишња? — |
| лепшег није видела.{S} Његов поглед ју је заносио, његове речи је опијале, његове руке су је в |
| у у врло тешком расположењу.{S} Стид ју је био за онај тренутак заборава који се десио кад је Ч |
| ешку сматрала је за кривицу.{S} Стид ју је било и од самог Илића, а ради њега и ради својих род |
| > <p>— Ренегат!</p> <p>То разочарење ју је утврђивало у одлуци да не допусти свом обожаваоцу за |
| смела ићи до краја своје претње, те ју је мајка допуњавала:</p> <p>— Чисти се из наше куће...{ |
| тојан ње као човека.</p> <p>Код куће ју је чекала хладна вечера и љута газдарица.</p> <p>— Није |
| <p>— Вишња! — чу се глас човека који ју је јурио.</p> <p>Она се окрену.{S} Била се зауставила н |
| у дну срца успомену на младића који ју је некад волео и кога би она могла волети страсно и ода |
| је млада девојка угледала Илића који ју је већ чекао, наслоњен на стуб једне лампе, пошла је бр |
| вела највећи део свога живота, сваки ју је познавао, чак и кровови од кућа чинили јој се да је |
| ини јој се да ће се успавати.{S} Али ју је јастук жуљао, обузимала је жеља да понови балет, нес |
| {S} У тишини сеоске самоће, по којој ју је пратила туга од промашене удаје, она је, против свег |
| ричао лекцију, о шљиви на пример, он ју је већ умео поновити целу.{S} Учитељ, који је за свој р |
| је десило!</p> <p>Блажени егоист, он ју је био готово заборавио.{S} Они беху далеко једно од др |
| мала паланчанка каква је била.{S} Он ју је пронашао, увео у друштво, показао јој нове путеве, о |
| знања, наглих и из друге руке.{S} Он ју је жалио.{S} Погађао је шта ће се десити у њеној доброј |
| јбољи, највреднији, најмилији.{S} Он ју је гледао занесеним очима.{S} Његово лице није имало сј |
| т старом, раскаљаном Београду.{S} Он ју је још једном такву видео: у почетку њиховог познанства |
| шапутао јој нешто поверљиво, гледао ју је нетремице, жељно.{S} Пролазили су поред познатих мес |
| а у игри пролетњега сунца.{S} Гледао ју је; у срцу је осећао као неку песму, радост што је види |
| — Добро вече, комшинка! — поздрављао ју је из далека, скинувши качкету до земље.</p> <p>Понекад |
| оду, веровао у њену свемоћ, замишљао ју је као море, као ваздух, нешто пространо, благословено, |
| етно увређен од стране Вишње.{S} Био ју је видео на улици, па кад је хтео прићи, она је заустав |
| ир ју је узео за обе руке, привлачио ју је к себи, клекнуо је пред њом, загрлио је око паса, пр |
| нтрале <hi>Рад и Светлост</hi>, како ју је крстио један тамошњи професор, један од оних неприме |
| S} Што год је било око ње, уверавало ју је у нови живот: варошка галама, начитани другови, одуш |
| е.</p> <p>То ново расположење држало ју је све док се не виде с Кајом.{S} Она хтеде по том да н |
| ако јој је тешко у души.</p> <p>Грло ју је стезало од неке незнане жалости.{S} Очи су јој биле |
| нешто што није требала учинити; и то ју је болело.{S} Куд се окрене чинило јој се да је нешто п |
| и полако, као комад леда.{S} Чедомир ју је узео за обе руке, привлачио ју је к себи, клекнуо је |
| </p> <p>— Универзитет?</p> <p>Младић ју је гледао својим чудним сјајним очима и као да се питао |
| улепшамо као у бајци.{S} Јесења ноћ ју је опијала, слике у глави обавијале се као паучина; у к |
| рагана није била више шипарица какву ју је оставио.{S} То се примећавало по деловима тоалете, у |
| {S} Њу чекају многи познаници.{S} Знају је не само људи, но и мртва природа: куће, улице, камењ |
| аче скакуће, свуд јури, трчи, код свију је, без њега ништа не може да прође.{S} Вишњи је доноси |
| , и он га је презирао као тиранина чију је сурову владу рано осетио.{S} Он је желео да има нова |
| авао законе.{S} Једна њивица овса, коју је нешто оштетила туча, процењивале су сељачке комисије |
| више ону сласт студентског живота, коју је осећала прве године.{S} Чинило јој се да је не преду |
| ном љубављу, чежњивом и стидљивом, коју је дотле осећао према Вишњи.{S} Затим, чинило му се пон |
| о у гробу.{S} Тада би бацио књигу, коју је дотле држао у рукама, у гомилу осталих, дигнуо се бр |
| љао је, као аргумент, ту реченицу, коју је случајно негде начуо, а у себи је додавао; „Ми смо с |
| S} Под је покривала нова простирка коју је газдарица купила ту скоро и сва срећна унела га у ов |
| ико колико она, каква је та грешка коју је учинила и, најзад, ко саставља то поштовано јавно мњ |
| е више познавао ни камен.{S} Љубав коју је Остојић уживао у чаршији окрену се у мржњу против ње |
| му се некад указати.{S} Од лекције коју је имао плаћао је стан; остајало му је још нешто за дув |
| ао рањено живинче, али бол девојке коју је волео би јачи од његовог сопственог.{S} Видео је да |
| ио је принуђен, против све зловоље коју је осећао, да прати нови покрет да би га могао сузбијат |
| а, свађао се с ђацима око панораме коју је правио у кутији за фул, био непажљив кад професор пр |
| на успротивила се излишној секцији коју је закон наређивао и тражила одлучно да јој се мртвац п |
| ио је шетајући по варошкој околини коју је називао природом.{S} Потврђења својим закључцима тра |
| ој лажни положај према тој девојци коју је волео и која га воли, према другој девојци чије пове |
| еисечених дрва рогушила се у сенци коју је правило крило универзитетске зграде.{S} Иначе, зидов |
| ј се да је не предусрећу са збиљом коју је она донела.{S} Ђаци су се често шегачили са најсвети |
| његовог дела очевине, те са сумом коју је отуда добио и кредитом од Управе Фондова сазида лепу |
| питала ју је савест, једна савест коју је патријархална кућа образовала по типу беспрекорне вр |
| d</foreign>.{S} Прву забавну књигу коју је прочитао, било је једно старинско издање посрбљеног |
| асовник који је оправљао, као ружу коју је калемио.{S} Његова вика није се дотицала ситних слаб |
| дин Илићу — нудила је Бела кајсију коју је сама искрижала и прекидала причу своје мајке о њеном |
| о ништа.{S} Није задовољио девојку коју је узео за жену.{S} Начинио је за свагда неспособном за |
| вагда неспособном за срећу девојку коју је волео.{S} Он је био добар као Христос, а мало је људ |
| а мужа сматрала је за нову играчку коју је добила и која треба да је поред ње кадгод јој се про |
| а породицом му је оставио празнину коју је Вишња неосетно попуњавала.{S} Његово срце, које је д |
| е!</p> <p>Нико је не чу.</p> <p>Девојку је обузимала ватра све више.{S} Слика Чедомира, његовог |
| а вели, лудо, смртно.{S} У том тренутку је имала право.{S} Њено одбијање падало је врло тешко м |
| .{S} Како ти је у селу?</p> <p>— У селу је добро свакоме који од њега не тражи више него што он |
| и да је нестало лепог дана.{S} На земљу је била пала нека сенка, живот се повлачио, тице ћутале |
| е се обоје на наслоњачу.</p> <p>На пољу је вејао снег.{S} У пећи је пуцкарала ватра.{S} Човек с |
| се, и посади се крај прозора.{S} Напољу је свитало.{S} Кратка летња ноћ дизала се лагано, као м |
| ипак је готово трчала путем.{S} Напољу је јесен приређивала илузију пролећа.{S} Било је много |
| ђа понуди да се одмори.</p> <p>— Напољу је још велика врућина — рече она — а, Бога ми, ни наша |
| ла са неким колегиницама.</p> <p>Напољу је било ведро.{S} Само је сунце припицало неприродно, т |
| ја.</p> <p>Пуцањ одјекну.</p> <p>Напољу је иначе било тихо.{S} На обали се видело парче једне ш |
| била парализована.{S} Међутим, лева му је била потпуно здрава, и он је њоме махао по ваздуху, |
| на <hi>постојеће стање</hi>, од кога му је пуцало срце и бридела леђа, звониле су му као песма |
| рми и терао чамац врло добро, као да му је то <pb n="244" /> занат, а она седела на кљуну према |
| а твоја философија".{S} Ма колико да му је ова нова критика позитивизма изгледала да се отима с |
| посао.{S} Осећао је инстинктивно да му је тај рад једини ослонац што му је остао.</p> <p>Лево, |
| ки дан рече ми један народни отац да му је један бирач тражио да купи шешир његовој жени.</p> < |
| схвата материјалистички.{S} Поезија му је празна сентименталност шипарица из пансионата.{S} Ид |
| госпођа пита за мишљење... она, која му је, поред свог уважења према његовом успеху у школи, ст |
| е, успомена и присуства девојке која му је нудила што му она друга није могла дати.</p> <p>— По |
| ких склоности сељачког сина.{S} Јака му је сметала.{S} У кући је био без капута, са заврнутим р |
| домир притрча девојци.{S} Њена слика му је бунила главу.{S} Хтео је да опет под руком осети њен |
| сплачине, ако ти можеш — одговарала му је млада горопадно.</p> <p>У осталом, она је врло мало |
| а разлога моме одласку.</p> <p>Хтела му је писати дуго, опширно о себи, о својима, о миру који |
| мо испаде кратко, банално.{S} Јавила му је само повод свога одласка и да се неће враћати до јес |
| шта друго.{S} Плима страсти плавила му је срце поново, ударала <pb n="192" /> на било код очиј |
| {S} Најзад, госпа-Клеопатра израдила му је место практиканта у Рачи крагујевачкој.{S} Ту се пре |
| ни прекор, покажу врата.{S} Долазила му је на ум мисао да нађе старог господина, па да му каже |
| о мираз од педесет хиљада — говорила му је самоуверено.</p> <p>Тако сад Илић није имао ни своје |
| /p> <p>— Остани, Чедомире — говорила му је жалосно и нежно. — Ја ћу то изгладити.{S} Мајка се н |
| Нека ти је Богом просто — одговорила му је она, отишла затим у министарство и затражила да је п |
| која се спремала у ваздуху, уносила му је грозницу у крв.{S} Руке су му гореле.{S} Ватра му ло |
| дућност и сопствену вредност уносила му је у крв пенушаво одушевљење као од неког јаког пића.{S |
| и не би добио ни Прокупље! — пришила му је ташта поносито. — Али нисам ја ко је ко.{S} Нећу дет |
| <p>— Што не бријеш бркове ? — рекла му је једном приликом. — Јутрос прође поред прозора један |
| исати из сестриног буквара.{S} Школа му је ишла лако, као вода, како се то каже у Ваљеву, Кад б |
| јевтиније него у Београду.{S} И сама му је радња била другојачија него у осталих.{S} Избио вели |
| ене и деце да пазе на одело.{S} Жена му је имала тепелук од дуката и дијамантску грану.{S} Деци |
| и изађе.</p> <p>Гимназијска средина му је мало годила.{S} Многи професори беху подетињили сило |
| .{S} Кад је била поред Чедомира, она му је потпуно одобравала, потписивала свако његово мишљење |
| сте ми учинили ?</p> <p>Доиста, она му је често тражила мараму да је намирише, нудила му бонбо |
| дубоких осећаја.{S} Нешто више, она му је изгледала неспособна за праву нежност, за пожртвовањ |
| зама њихову невиност.{S} Додуше, она му је писала, те тиме стављала до знања да јој може одгово |
| споменама, она се измицала јави, она му је изгледала као бајка коју му прошлост црта у игри про |
| .{S} Он јој је онда прилазио.{S} Она му је пружала руку, пуна ћутљивог јогунства, наслеђеног из |
| вао да му девојка пружи руку.{S} Она му је пружи, па стрецну од додира: његови прсти су пекли к |
| ми твоју руку — рече он.</p> <p>Она му је даде.{S} Око њих је био мир, онај дубоки пољски мир |
| ила његовом земљастом лицу.{S} Десна му је рука висила као мртва; свакако је била парализована. |
| ерених очију, згрчених уста.{S} Коса му је била замршена, лепила се по ознојеном челу.{S} Он пр |
| еко кога треба чувати.{S} Управо, та му је кућа тек тада пала у очи.{S} То је била нова грађеви |
| се <pb n="255" /> опет виде?{S} Шта му је сад девојка поново требала?...{S} Случајни сусрет по |
| рвеном јабуком на врху.</p> <p>— Шта му је то сад? — упита се Чедомир несвесно.</p> <p>Толико ј |
| тао, те сиђе с тротоара.{S} Око срца му је било весело, топло, па и жалосно.{S} Мило му је било |
| јеру.{S} Ту се оженио, подоцкан, кад му је било тридесет година, ћерком једног поштара.{S} Баш |
| одмакли далеко од универзитета и кад му је Лазаревићева говорила:</p> <p>— Муке сам видела док |
| и у опште претпостављати, свуда где му је то место, материјалну културу нематеријалној.</p> </ |
| {S} Он је једва знао срицати, а теже му је било потписати се него отпешачити до Мрчајеваца.{S} |
| Ристићу.{S} Да ли се сети речи које му је том приликом рекао?{S} Да ли је сад био истог мишљењ |
| па ипак се осећао кривим.{S} Поштење му је налагало бар да извести своју бившу драгану и уштеди |
| овољстава радећи дан и ноћ.{S} Учење му је изгледало најрадије, најсретније решење човечјег жив |
| ња и да се вечито повлачи у себе, те му је ваљада због тога чаршија дала надимак:{S} Јеж.{S} Ст |
| мраче другим, леденим погледом, који му је јасно говорио:</p> <p>— Ниткове!</p> <p>Илић се ломи |
| , пио и даље тај опасни напитак који му је убијао сваку самосталност.{S} Кад би се ипак уморио, |
| S} Какав?{S} Који?{S} Није знао, али му је сад било јасно да није ништа боље судбине од тог коњ |
| сто и једе што прво дохвати.{S} Али му је то задовољство ретко допуштала госпа-Клеопатра, која |
| ајтамнијим крајевима Париза, Толстој му је откривао бескрајну Русију с њеним дивљим кнежевима, |
| волео многа мењања тањира.{S} Ручак му је био најслађи, кад би уграбио од своје жене да седне |
| Чедомир је потврдио ово правило, док му је Вишња била изузетак.{S} Она је одржала реч и дошла т |
| ост шипарица из пансионата.{S} Идеал му је што и свака комедија.{S} За њега не постоје науке, н |
| о је врло <pb n="117" /> течно, стил му је био популаран и живописан.{S} Кад се каква идеја уса |
| , како су се надали на дому.{S} Краљ му је на дан венчања опростио само пола казне.{S} Доцније, |
| >О вредности живота</hi>.{S} Проблем му је изгледао прост: одбацити метафизичке спекулације и с |
| е сâм мислио.{S} Раскид са породицом му је оставио празнину коју је Вишња неосетно попуњавала.{ |
| векова од присутног тренутка, на ум му је, без икакве везе, долазило питање :</p> <p>— Шта ли |
| ћ је дизао главу на овај глас.{S} Он му је звонио као труба војске која иде у помоћ, као поклич |
| на служби у министровој кући, одавао му је потпуно прописан поздрав, треснувши чизмом и кочећи |
| S} У расправи појединих питања могао му је позавидети многи старији друг; чак и понеки професор |
| } Ми прелазимо чудна времена — рекао му је другом приликом. — Изгубили смо много у нераду, у ја |
| те.</p> <p>— Узмите се на ум — рекао му је једном. — Ви више нисте дете.{S} Кроз неколико месец |
| сусрет по том кишовитом времену унео му је тек, са својом влагом, нешто мало светлости у минуле |
| .</p> <p>— Шта је с тобом? — говорио му је тада полагано, суво, не гледајући у њега већ у један |
| пстанак у државној служби — приметио му је директор.</p> <pb n="264" /> <p>Бела је сад имала ки |
| чио.</p> <p>Затим му паде на ум како му је једна газдарица од стана ушла у собу само у кошуљи.{ |
| се, нови друштвени склоп.{S} Требало му је нечег новог, разонођења, могућности да се крене једн |
| аест година, шеснаест векова требало му је да пређе од уранка на једној падини Рудника, па до з |
| рачуна о богаству.{S} Не, изгледало му је то пазарлук, као да тргује са кожом свог <pb n="26" |
| оју је имао плаћао је стан; остајало му је још нешто за дуван, ситан трошак и по коју књигу. <p |
| олазу и продужила пут с њом.{S} Било му је јасно да га Лазаревићева избегава намерно, па и да м |
| ије, Илић застаде неодлучно.{S} Било му је још рано за вечеру.{S} Погледа око себе неодређено.{ |
| госпа-Клеопатра свечано.</p> <p>Било му је јасније него икад да не воли ту девојку, па ипак он |
| весело, топло, па и жалосно.{S} Мило му је било што је реакција падала, слобода се објављивала, |
| ижава.{S} Ипак нешто у души говорило му је да спречи мисао да не иде тим правцем, те је ударао |
| к осећао срећан?{S} Пре свега, јасно му је било да не воли Белу... не бар оном љубављу, чежњиво |
| Вели, неће више да носи цигље... то му је испод достојанства!</p> <p>— А како се уби? — упита |
| оцем у поље.{S} Био је врло мали; то му је једна од првих успомена.{S} Отац га је узео за руку; |
| пред смрт сачувао једва оно мало што му је од оца остало.{S} Чедомиров отац, Стеван, изучио је |
| } Суплент је ваљао у мислима оно што му је другарица рекла и понављао у себи:</p> <p>— Општи ни |
| ја није још задата, а не зна оно што му је за лекцију.{S} У гимназији је било још горе.{S} Из н |
| да му је тај рад једини ослонац што му је остао.</p> <p>Лево, на столу, стајала је рпа исписан |
| одлучности.{S} Један унутрашњи глас му је довикивао:</p> <p>— Буди храбар.{S} Ради.{S} Реши се |
| е знајући ни сам зашто хита.{S} Свет му је сметао, те сиђе с тротоара.{S} Око срца му је било в |
| дићу слатка и мека као та воћка коју му је нудила.</p> <pb n="13" /> <p> Он узе кајсију и, нехо |
| за то васпитање и средства.{S} Отац му је умро још док је био у гимназији, те је од куће добиј |
| pb n="302" /> На једном брдашцу отац му је објаснио четири стране света: код сељачке куће био ј |
| } Платно позади лепршало се.{S} На њему је писало неједнаким словима: „Збогом, Дрино водо, ја о |
| ије волела много прост народ.{S} У њему је познавала много дивљих, рђавих, лукавих, ружних људи |
| ништа позитивно.{S} Треба видети у чему је ствар, треба се уверити — говорила је себи.</p> <p>А |
| сметњи.{S} После се навикао.{S} У стану је имао што треба скромном човеку.{S} Матовић је био пр |
| ји, што начитанији.</p> <p>Шесту годину је навршио у јуну, а већ у августу молио је оца да га у |
| сно.</p> <p>— И ти си срећна? — прекину је Илић.</p> <p>— Не знам, може бити.{S} На срећу ретко |
| рак.{S} Остала је сама са Илићем.{S} Њу је обузимао стид, па радост, па жеља нека да је нестане |
| , а био је мртав пијан.{S} На саслушању је изјавио да је покушао да изврши самоубиство због тог |
| његовог љубакања с Белом.</p> <p>Вишњу је волео.{S} С тим је био на чисто.{S} То је било несум |
| здух био као у купатилу.{S} По тротоару је било доста света, оно лепог света што празником пре |
| у се мрак повлачио све јаче.{S} По шору је играла нека сива светлост.{S} Распознавале се коњске |
| певушио једну дивну песму!{S} Остала су је у памети само два три стиха из средине: ...{S}И мисл |
| његове речи је опијале, његове руке су је вукле к себи.</p> <p>— Шта је ово мени! — питала се |
| с младићевим.{S} Његове очи гледале су је из својих дупља загонетно.{S} Она признаде:</p> <p>— |
| ла их је од почетка до краја.{S} Оне су је опомињале мутно познатих места, изазивале слику за с |
| од Вишње као и сибирска поља.{S} Оне су је одмах заинтересовале, одушевиле је готово, јер их је |
| хартије вреди више него глава.{S} Те су је теорије храбриле, подизале, одушевљавале.{S} Она је |
| скупио народ са целе планете.{S} Сви су је гледали са ужасом.{S} Није било ниједног симпатичног |
| } Би јој тешко да прекине чар у који су је заносиле те приче.{S} Око њих је било лепо јесење ве |
| упи што за кућу, малопродавци варали су је, продавали скупље, крали на мери, потурали што је рђ |
| вољство.</p> <p>Мајка и укућани били су је размазили, те је желела да и Чедомир буде нежан <pb |
| ом селу било празно место, поставили су је одмах.</p> <p>Од то доба није се враћала у Београд.< |
| ро искључиво мушкарцима.{S} Походили су је тренутци сумње.{S} Нико јој није умео тачно рећи њен |
| сцветана ливада и ти мириси заносили су је.{S} Своме препуном срцу налазила је одушке у цвећу, |
| ћана и неугледних кафаница граничили су је с обе стране.{S} Шкрипала су волујска кола.{S} Рђаво |
| њим ову срећу.{S} Али... његове очи су је избегавале.{S} Кад би је и сусреле, оне су биле дале |
| бу да се допада људима, и друго, што су је другарице, ћерке чиновничких и осталих такозваних уг |
| S} Сласт те успомене би још јача што су је изазивала уста друге девојке.{S} Он осети готово пер |
| <p>Кућу су реновирали из основа.{S} Ту је главну реч водила госпа-Клеопатра.{S} Нашла је једно |
| лико фотографија у раму од сламе.{S} Ту је лежао још један албум, повезан у плиш, гомила посетн |
| у неко село где су имали родбине.{S} Ту је остао неколико месеца.{S} На чуђење целог села, начи |
| авкама назире се разнолико цвеће.{S} Ту је модри слез са круницом као звезда.{S} У жалфије се п |
| , ухвати се за телеграфски дирек.{S} Ту је у стању да остане <pb n="233" /> сатима.{S} Ако га к |
| е слути, бога ти — одврати госпођа — ту је устав, Државни Савет, народна љубав.</p> <p>— Народн |
| ола држава и виши интереси!</p> <p>— Ту је народ, коме његови представници морају положити рачу |
| своју собу, као рањена тица.</p> <p>Ту је било врло мирно.{S} Чуо се тек један женски сатић у |
| махнувши руком, и уђе у парк.</p> <p>Ту је било света још више.{S} Склони се у крај, где је поч |
| олетњега сунца.{S} Гледао ју је; у срцу је осећао као неку песму, радост што је види, што је ту |
| кћери штоф за хаљину из Београда; штоф је морао бити по најновијој моди и сувише скуп да би се |
| После се поново погледаше.</p> <p>Осмех је још играо око Вишњиних уста, блед осмех, налик на гр |
| ке, тешке, уочљиве, сваком видне, да их је хтела сакрити; болеле је.{S} И као да се хтела отрес |
| откако се вратила у Чачак.{S} Читала их је од почетка до краја.{S} Оне су је опомињале мутно по |
| м што јој је надирало у душу.{S} Она их је памтила све, и несвесно упоређивала са оним што су ј |
| познанства, за време једне шетње кад их је киша ухватила ван вароши.{S} Он је онда гледао у њу |
| <p>— Дивно! — говориле су гошће кад их је Матовићка уводила у њега.</p> <p>Доиста, салон је бл |
| ибе се, зазиру једно од другог, стид их је, боје се.{S} Па опет се деси кадгод, као овај пут, о |
| има, али никако да буду онакве какве их је госпа-Клеопатра спремала о јесени, жуте, па накиселе |
| ва места својих састанака...{S} Вече их је ухватило на Чукарици.</p> <p>Онде где избија топчиде |
| о деца чекају велике празнике.{S} Он их је волео готово исто толико колико и њу саму.{S} Он је |
| ругови, изгледали су му мрски.{S} Он их је представио девојци, он је представио девојку њима.{S |
| јлепша лепота његове младости.{S} Он их је чекао с безазленом радошћу као што деца чекају велик |
| ати да уђе што боље у предмет.{S} Он их је почео у Паризу, пун научног оптимизма, донетог из Ср |
| авијају неком маглом.</p> <p>Друштво их је звало да пожуре.{S} Једни су већ одмицали у правцу в |
| S} Зато је сматран за смешног, и ако их је било много луђих.{S} У државној служби није нашао ме |
| око у своје тесне дупље... нестајало их је, а на њиховим местима <pb n="253" /> зјапеле су црне |
| старих, опробаних пријатеља, а било их је и таквих који су раније обилазили далеко професоров |
| е народу и имао стила у чланцима што их је писао по опозиционим листовима? </p> <pb n="14" /> < |
| тересовале, одушевиле је готово, јер их је примала без сенке неповерења.{S} Русија, велика, све |
| ла је сунце, пронашла материје од којих је састављено.{S} Укротила је гром и разоружала небо.{S |
| мириси, па то коло и све враџбине којих је пун њен крај, бунили <pb n="218" /> су јој главу, му |
| илософа и математичара, на основу којих је хтео решити свој проблем. — Изникнуће ми на врх глав |
| оја им се одреди.{S} Реч слобода за њих је смисао зла.{S} Оне иначе не знају за њу.{S} А оне ко |
| је река као из неке чељусти.{S} Иза њих је била варош: један широк друм, низови кућа и кућерака |
| } Улице се сивиле од прашине.{S} Из њих је била још топлина јаке дневне припеке.{S} Ипак се осе |
| е он.</p> <p>Она му је даде.{S} Око њих је био мир, онај дубоки пољски мир који не руши цикање |
| оји су је заносиле те приче.{S} Око њих је било лепо јесење вече, сувише топло за то доба, једн |
| а зид једно према другом.{S} Између њих је певушила вода кроз луле, падала у низак басен и враћ |
| злук и више се није враћала.{S} Њен дух је тежио за науком, литературом, политиком и тако нечим |
| плавило се дубоко, у бескрај.{S} Ваздух је био провидан и благ.{S} Није се осећало ни најмањег |
| долази из срца.{S} Ћутали су.{S} Ваздух је трептао око њих позлаћен косим зрацима сунца.{S} Он |
| а муку од материјалног живота.{S} Новац је за њу био као неко средство за прављење поклона, изл |
| ој и припада самом себи.</p> <p>— Новац је чудна ствар, моје дете — рече Матовић, обраћајући се |
| она последње речи гласно.</p> <p>Ударац је дошао тако изненада, био тако јак, суров, да она не |
| лео да седим докона.{S} Знате, мој отац је прост човек, али воли школу.</p> <p>— Па зар ћете са |
| ра С. Лазаревића, бакалина.{S} Њен отац је држао дућан у главној улици коју чини у тој вароши п |
| ме позивају на дуге разговоре.{S} Месец је био тек изгрејао.{S} По небу које је дошло врло плав |
| су се уселили у њен храм.{S} Јавну реч је заглушило пиљарско <hi>ко да̑ више</hi>. <pb n="276" |
| љи око оца.</p> <pb n="183" /> <p>— Баш је красан момак! — рече готово гласно.</p> <p>Тада се с |
| на је била и сад мала, жива женска, још је имала свој урођени интелигентни сјај у очима.{S} Тек |
| <p>Био је заиста добро угрејан.{S} Још је више философирао него по обичају.{S} Скакао је с пре |
| а бих то врло радо читала.</p> <p>— Још је рано, треба ми још рада, читања, спреме.{S} Више пут |
| рама Београда са дунавске стране: варош је почињала нешто даље од обале, из зеленила које су са |
| ?{S} Зар то није укидање свих принципа јеванђеља и француске револуције?{S} Поред борбе за опс |
| кошколке, неколико великошколаца, један Јеврејин, трговачки помоћник, па и по који радник.{S} С |
| ила госпа-Клеопатра.{S} Нашла је једног јеврејског трговца који је дао намештај на отплату.{S} |
| јанску марку што сам је купио од једног Јеврејчета.</p> <p>Они су били још у кујни.{S} То је би |
| а у пола воље. — Онда је живот био лак, јевтин.{S} Данас све има своју цену; симпатије су редак |
| , у венцу од тепсија и шерпи, висила је јевтина слика талијанског издања <pb n="157" /> која је |
| уке, крушке, слатке поморанџе... ’Ајде, јевтине и слатке!...</p> <p>После се појави коњски трам |
| више чедо наших крајева, јужног сунца и јевтине шљивовице.{S} Северњаци су нам донели, са своји |
| Код Радоја су се могли купити часовници јевтиније него у Београду.{S} И сама му је радња била д |
| а, обична поштанска дописница, испуњена јевтиним плавим мастилом, које је можда сам газда-Митар |
| страно двориште, ограђено са три стране јевтиним становима.</p> <p>Вишња притисну кваку на једн |
| нешто цвећа у саксијама и пуно дима од јевтиног дувана.</p> <p>— Већином гласова решено је да |
| ла угојеном главом и пружала руку, пуну јевтиног прстења, у висину младићевих уста.</p> <p>И по |
| ти.{S} Реакционари су, ваљада, бесни од једа; министри нису чекали ни оставка да им се уважи; њ |
| :</p> <p>— Шта сам урадио!</p> <p>Тада, један уздах издиже целе Белине груди.{S} Она баци у вис |
| еоград... у неколико партија, без реда, један по један крај, знаменита места, као у албуму.{S} |
| рламентаризам, еволуција, проституција, један ђаво!{S} Спас радног народа је у револуцији... и |
| } Тако се у Чачку зове разносач новина, један <pb n="224" /> сакат млад човек, који без штака н |
| осланика на страни, неколико министара, један милионар и тако даље, веле, да су прошли кроз две |
| и великошколке, неколико великошколаца, један Јеврејин, трговачки помоћник, па и по који радник |
| а је са стрелишта у касарну.{S} У вече, један чича, с кантом петролеума и кутијом палидрваца, о |
| Улфхај мислим да се зове...{S} Келнер, један полић!{S} Ето, такав треба да си.{S} У природу, у |
| ко ју је крстио један тамошњи професор, један од оних неприметних културних радника по паланкам |
| S} Ето главне улице њеног родног града: један дуг, прав сокак, где се куће ћушкају да захвате ш |
| ојка опази нешто што дотле није видела: један готово правилан круг од свежег, росног зеленила п |
| p>То је била соба сиротињски намештена: један гвозден кревет, проваљен миндерлук, прозорске зав |
| неке чељусти.{S} Иза њих је била варош: један широк друм, низови кућа и кућерака, накривљени пл |
| :</p> <p>— Како свако има достојанства; један прост радник воли више смрт него понижење.</p> <p |
| сетио два човека који су живели у њему; један: миран студент из унутрашњости који гледа своје к |
| у.</p> <p>У том се зачу нека псовка.{S} Један сељак, прљав и исцепан да би га у другој земљи ух |
| најукуснији од свих српских пасуља.{S} Један професор универзитета, два посланика на страни, н |
| и онда застала, покривши очи рукама.{S} Један део расуте косе падао јој је око раздрљеног грла. |
| та типа међу својим новим друговима.{S} Један је био већ господин, циничан, наметљив, извештаче |
| пци се чули на крововима, у олуцима.{S} Један шегрт је ишао средином улице, носио на глави труб |
| зађевице и грдње.{S} Клуб се поцепа.{S} Један мањи део остао је у Групи.{S} Остали пак основали |
| ..</p> <p>На ову реч младић задрхта.{S} Један пламен загреја му образе.{S} Пред њим се појави, |
| е, свежина росе, задах трулог лишћа.{S} Један трамвај <pb n="79" /> шкрипао је уз брдо; електри |
| едахне.{S} Тада зачу познате кораке.{S} Један поток је јурио поред ње.{S} Она загази, и пређе н |
| ти како му се кожа одваја од лубање.{S} Један глас из најтамније дубине његове душе проговори у |
| да види на њој самој колико га мрзи.{S} Један крај њене хаљине био се откопчао, те се видело па |
| поштанска кола.{S} Арњеви се тресли.{S} Један путник је промаљао радознало главу кроз отвор на |
| у запљускивали и приливи одлучности.{S} Један унутрашњи глас му је довикивао:</p> <p>— Буди хра |
| стварности.{S} Негде зашкрипа ђерам.{S} Један пас залаја.</p> <p>Посматрајући то буђење свога с |
| ишта, и приста.{S} Они пређоше трем.{S} Један стари човек, који је стајао у удубљењу неких укин |
| рала је кисела воња на јеличко вино.{S} Један зрак сунца играо се око гирланда од разнобојне ха |
| ли Кеплер и Галилео, Њутон и Декарт.{S} Један од озбиљних млађих философа прокламује да разум д |
| који ће поп за то захваљивати Богу.{S} Један део чланова успротиви се том предлогу одлучно, на |
| поново паде и праћакаше се по блату.{S} Један шегрт наиђе звиждућући, загледа се у пијаницу и р |
| амима који не варају никад. „Мени треба један искрен друг“ — хтео је рећи — <pb n="73" /> „једн |
| еопажен за школским клупама, а испуњава један велики део престонице.{S} Њихова љубав?{S} То је |
| ?{S} Треба ми за потпалу? — изненади га један глас.</p> <p>То беше његова газдарица.{S} Добра < |
| и оне беху кратке.{S} Радоје обеси тада један фењер на чакљу, па присветли.</p> <p>— Мртвачки с |
| чки гримасама, вратом и куковима, и, за један глас више, наручивале мокролушким жаргоном:</p> < |
| прилепише за његове, и осташе тако, за један тренутак, слатке, топле, уздрхтале.{S} Пољупци су |
| head> <p>Кад Вишња оде, Чедомир оста за један тренутак гледајући у правцу где се она изгубила.{ |
| Белом, разви новине.</p> <p>— Пардон за један часак... само нешто да видим.</p> <p>Није се прев |
| а Александра.</p> <p>Вишња оста тако за један тренутак.</p> <p>— Буржоа! — рече презриво.</p> < |
| Руке се укрстише.{S} Они осташе тако за један тренутак, чврсто загрљени, као да су хтели задржа |
| сенку по земљи.{S} Сунце је залазило за један облак, бацало зраке и чаробно осветљавало парче н |
| етит, извлачио из џепа велику мараму за један крај, као заставу, брисао нос на сав глас и хвали |
| могла сазнати.</p> <p>Зарија му показа један свежањ песама.{S} Разгледао је неколике.{S} Оне н |
| тог сламног шешира.{S} У руци је држала један крупан цвет на подугачкој гранчици.</p> <p>Она га |
| еву главу.{S} Он опази у Вишњиним очима један влажан сјај.{S} Светлост се претварала у сузу.{S} |
| капљица.{S} Капље су биле чешће.{S} На један пут, ветар се претвори у вихор.{S} Облак се прова |
| тву, парну машину, да је свео човека на један проблем механике, на једну врсту живе геометрије. |
| том од лима.{S} Око ње су ситне куће на један спрат и механе за сељаке.{S} Та црква је једини с |
| азна.{S} Она је разумела да је сиротиња један недостатак. „Он сиромах, а ја хрома!“ — мислила ј |
| приликом. — Јутрос прође поред прозора један младић: тако су му лепо стајале обријане науснице |
| пе као плеву!</p> <p>Поред њих прохукта један воз</p> <p>Вишњу обузе нека меланхолија без горчи |
| {S} По кутовима се дизао мрак.{S} Наста један тренутак потпуне тишине.{S} И две се жене загрлиш |
| ским квадратима, скину са оближњег рафа један дивит, који је био изгубио своју првашњу боју под |
| агу указа госпа-Клеопатра.</p> <p>Прође један тренутак, тих, мучан, дуг као вечност.</p> <p>Ник |
| но.{S} Обуче своју собну хаљину, подиже један крај од завесе, и посади се крај прозора.{S} Напо |
| вори, боса, само у кошуљи.{S} Носила је један велики формулар и молила га да јој то испуни, јер |
| илеру какве сиротињске кафанице, где је један од њих држао <pb n="24" /> агитационо предавање.{ |
| ту.{S} Ја не волим лов.{S} Ономад ме је један пример дирнуо.{S} Лете две беле тице једна за дру |
| орно, палио своју цигару.{S} Девојки је један облак туге замагљавао њене бистре очи.{S} Најзад |
| агло из светлости у помрчину, требао је један тренутак, па тек да види где се налази.{S} Ову пр |
| зи.{S} Ову приземну собицу испуњавао је један округао сточић, застрвен уским, чипканим застирач |
| ном крају, поред гомиле цигаља лежао је један радник, затворених очију.{S} Мало даље од њега ви |
| На извесном остојању од њих корачао је један човек ћутке, с кишобраном натученим на главу и из |
| ељом.{S} Кроз откривен прозор улазио је један ружичаст сноп првих сунчевих зракова.{S} А даље, |
| , јатак краљоубицâ и шта још не, што је један лични режим начинио од овог Ужичанина, који је, п |
| дан рече ми један народни отац да му је један бирач тражио да купи шешир његовој жени.</p> <p>— |
| а Сави се, изненадно и нечујно, подигне један стуб водене паре, па, вртећи се око самог себе, к |
| м говори да хоће да се убије — умеша се један надничар са самаром пуним цигаља. — Вели, неће ви |
| у на се изглед стварних бића, рађали се један из другог, гурали се око њега, пролазили поред ње |
| баре, а даље, горе, на брегу, белео се један крај вароши под небом сивим као миш.{S} Београд с |
| ваницу.</p> <p>Лазаревић извуче из касе један свежањ старинске неранџасте хартије, шпартане зел |
| зад седоше обоје.</p> <p>Девојци се оте један уздах.</p> <p>— Ти си уморна... ти си нешто невес |
| же.{S} Он продужи свој нагиб и притиште један кратак и устрептао пољубац.{S} Пољубац не паде на |
| би, пољуби...</p> <p>И Чедомир притиште један пољубац на насмејане усне, које се прилепише за њ |
| као сваки други...</p> <p>Младић извуче један џепни булдог, сав зарђан.</p> <pb n="171" /> <p>— |
| а је преко Батал-џамије.</p> <p>То беше један велики празан простор, зарастао у траву.{S} Некол |
| црвена буба трудила се да се успење уз један камичак. <pb n="76" /> Стаде посматрати ту бубу и |
| материна мазо — пребаци брат сестри, и један сјај мушке надмоћности засја у дечковим очима. — |
| лата, накривљене плотове, дивље шибље и један пласт сена усред мокре ливаде.{S} Неколико певаца |
| својим сјајем тиху воду, зарђале шуме и један параброд насред реке.{S} Дим од лађе развијао се |
| ила испод отворене блузе.{S} Видео се и један мрк младеж.</p> <p>— Ах! како је лепа — рече у се |
| и Српства.</p> <p>Матовић је доживео и један лични пораз.{S} Саставио је законски пројекат о о |
| стопу, нешто хладно дува за њен врат и један тајанствен глас јој шапће страшне, неразумљиве ре |
| се места за једну постарију наслоњачу и један сточић, препун четака, четкица, флакона, кутијица |
| опстанак их наружила.{S} Ретко се види један мушкарац да се осмејкује.{S} Успети, само успети, |
| ка Варош Капији, па лево.{S} Ту се види један дућан своје врсте, углављен између једне папуџини |
| сновна грађанска права нису разликовали један од другог, налазио много одушевљења, воље де се р |
| 9" /> добивају.{S} Пре неки дан рече ми један народни отац да му је један бирач тражио да купи |
| ородици.{S} Сви су били студенти, равни један другоме.{S} Чича с погачицама поздрављао је сталн |
| ло једним, било другим избором изгубити један део своје потпуности.{S} И тада не би био срећан, |
| раво у живот.{S} Држава ће вам поверити један посао.{S} Ваша породица, друштво, странка којој п |
| ресе.{S} Било јој је хладно.{S} Пребаци један шал и посади се опет крај прозора.{S} Пријало јој |
| узе кајсију и, нехотице, начини девојци један комплимент:</p> <p>— Госпођице Бела, ви сте врло |
| <p>Ту је било врло мирно.{S} Чуо се тек један женски сатић у папучици, обешеној о зиду.{S} Она |
| а... погледај Мораву — рече Радоје, док један унутрашњи сјај озари његове непокретне очи. — Чуј |
| и пријатељски додирну раме младићу, док један светао, чедан одсев озари њено лице.</p> <p>Прођо |
| p>Вишња задрхта поново.{S} Узбаци руком један прамен косе што јој је падао на чело, и јекну бол |
| а млади сајџија, начинивши десном руком један покрет као да хтеде истргнути нешто. — На сваком |
| око.{S} Он је остављао свакоме слободан један круг болесних места, а нападао је на оно што је г |
| длаку попустити, као да би се огрешио о један принцип.{S} Он је био сув доктринар.{S} Заборавља |
| представљали Вишњино место, те биле као један део њен и миле младићу као крајеви раја.{S} Он је |
| ну њиву, и народ се формира, готово као један човек, у једну странку, која изнесе захтеве за на |
| а све до природно намрсканог чела играо један <pb n="116" /> интересантан израз одлучности који |
| т... на железничкој станици се формирао један воз... ја бејах готов, и ја те позвах.</p> <p>— Т |
| тице како стоји на гранчици.{S} Још цео један свет њихао се под водом и са оним, над њом, ствар |
| или младост и лепо време.{S} Дан је био један од оних жарких дана у сред пролећа, кад се око на |
| >Рад и Светлост</hi>, како ју је крстио један тамошњи професор, један од оних неприметних култу |
| ретерану похвалу; по патосу се повлачио један шал, на једној постељи познавало се још како је н |
| Она је била само нешто пролазно... само један ступањ у високим степеницама, уз које се пео.</p> |
| <p>У том великом простору видео се само један човек, продавац ушећереног воћа, по којем је пада |
| n="131" /> бели зуби гризли су нервозно један крај њених усана.</p> <p>— Продужите... — рече он |
| бирачи су људи.{S} Сваки од њих има по један ситан, а за себе капиталан интерес.{S} Брига за с |
| е, сукњу изнад чланака, притискивале по један свежањ књига на своје груди које су се почињале п |
| у неколико партија, без реда, један по један крај, знаменита места, као у албуму.{S} Сети се Ч |
| лагано, суво, не гледајући у њега већ у један кут од салона и као враћајући се с неког далеког |
| ..</l> </quote> <p>— Ево цвећа! — викну један женски глас.</p> <p>Гомила се растури по утрини.< |
| ка убеђења свога мужа; по њеном мишљењу један сиромах ђак треба да је задовољан што улази и у д |
| њу тишину.{S} Две три звезде боцкале су један крај неба.</p> <p>Двоје младих ћутали су, тако се |
| ла је свој врхунац.</p> <p>Тада се зачу један шум на вратима.</p> <p>Два млада створа погледаше |
| жати.{S} Поручи једна кола, стрпа у њих један део својих књига, што би довољно било другом чове |
| ла.{S} Виде како се шешир скину.{S} Још један кратак <pb n="146" /> поклон.{S} И кола одмакоше |
| мо илузије, само снови.{S} Хоћеш ли још један полић?{S} Продао сам неке старе панталоне, па има |
| ија у раму од сламе.{S} Ту је лежао још један албум, повезан у плиш, гомила посетница и карата |
| — одговори девојка у истом тону.</p> <p>Један нов пламен црвенила лизну јој уз лице.</p> <p>Они |
| и илузију на сличност њихових имена!{S} Једанпут су дошли дотле чамцем, који су најмили од неки |
| {S} Решавао се с муком да је остави.{S} Једанпут се толико задржа да га газда-Митар опомену:</p |
| ени примити га.{S} Да, време пролази, и једанпут дође тренутак кад се мора имати храбрости и пр |
| д Кајине капије.</p> <p>— Па кад ћеш ми једанпут доћи? — пребаци Каја своме рођаку. — Бога ми с |
| се отворених врата, и, поклецнувши само једанпут својом хромом ногом, већ беше у другој соби. — |
| {S} Било и прошло.</p> <p>Он покуша још једанпут.{S} Она затвори шаку, као да стеже нешто тврдо |
| уђење.</p> <p>— Збогом!... — понови још једанпут, па се удаљи, корачајући несигурно, посрћући г |
| га није могла дати.</p> <p>— Понови још једанпут те стихове! — рече Бели, и осети како му цело |
| е собе.</p> <p>Стара девојка понови још једанпут:</p> <p>— Колегинице?</p> <p>Кад се нико не од |
| је собе.{S} Једна мисао, далека, тамна, једва схватљива, опомену га радости са којом је газдари |
| , као кад је читала забрањене књиге.{S} Једва је чекала да дође подне, да претрчи преко дворишт |
| енергија.</p> <p>— Назови како хоћеш — једва чујно прошапта девојка — али ја осећам нешто јаче |
| о.</p> <p>Диже се полако.{S} Ноге су га једва држале.</p> <p>— Можда ће то бити једино добро ко |
| се била изгубила у мисли.{S} Тек, једна једва приметна румен кретала се по њеним образима.{S} М |
| е с кожом која се чинила као постављена једва приметним руменилом.{S} Очи су јој биле мајчине: |
| , будила све умрле врлине.{S} Илић нађе једва времена да каже Зарији:</p> <p>— Пардон...{S} Има |
| екло овог маловарошког првака.{S} Он је једва знао срицати, а теже му је било потписати се него |
| рцу, њихале своје шарене главе, брујале једва чујно и као да су јој давале неки знак, звале је |
| Његов глас би се утишао по каткад да се једва чује; затим се дизао јаче, лупао готово, и челичн |
| тмено говорити за ручком о сељацима, те једва дочека кад се Бела умеша, и рече:</p> <p>— Знате, |
| страну.{S} Млади човек потрча за њим и једва га ухвати у једном трњаку.{S} Кад се окренуо и по |
| ан, да она посрну својом хромом ногом и једва се заустави на половини салона.</p> <p>И Чедомир |
| истеран из подофицирске школе, Њутон би једва добио за телеграфисту, а Миржеови чергаши завршил |
| ки су као беле вране.{S} Садашњица нуди једва предмете за радост.{S} Данашње доба...{S} Пардон, |
| о све што је стекао и пред смрт сачувао једва оно мало што му је од оца остало.{S} Чедомиров от |
| евали:</p> <p>— Да!</p> <p>Та се реч чу једва; он се напреже и рече поново:</p> <p>— Да, да.</p |
| од своје жене да седне за кујнски сто и једе што прво дохвати.{S} Али му је то задовољство ретк |
| питање. — Нико нас не тера, па ћемо да једемо понајлак.{S} У турском рату Вера Павловна, сестр |
| ће се познати, а нама је свеједно: куд једемо сви, биће и за њега...{S} Можемо му дати и једну |
| роблем. — Изникнуће ми на врх главе.{S} Једи шта ти се донесе.</p> <p>— Ја не могу ове француск |
| идети друга.</p> <p>— А дотле?</p> <p>— Једи задовољно државни хлеб.</p> <p>— Ти ми се ругаш?</ |
| Ристић. — А била би грдна штета.{S} Она једина весели наше жалосно доба, греје те место метресе |
| и опасно. „Остати на власти" постаје им једина девиза, а посланици владају, управљају, поставља |
| живота.{S} Она су му <pb n="91" /> била једини повереник.{S} Он је њима шаптао своје магловите |
| Осећао је инстинктивно да му је тај рад једини ослонац што му је остао.</p> <p>Лево, на столу, |
| прат и механе за сељаке.{S} Та црква је једини сведок да је Чачак постојао пре нас.{S} Чуо се т |
| његове личне ствари којима је он први и једини господар!</p> <p>Обоје су били оборили очи и ћут |
| у реч у питању језика, народне песме су једини добар узор уметничком певању, и, да је хтео мења |
| између човека и жене постоји, за мене, једино у слободној љубави.</p> <p>Али се његова реч зау |
| ишта на њему није издавало узбуђење.{S} Једино су његове очи <pb n="71" /> сијале оном својом в |
| у, одраслу паланчанку, чије срце, можда једино на свету, куца у том тренутку за њега... на свој |
| везду пратилицу, он је хтео да она буде једино метеор, који ће се појавити на његовом небу, осв |
| једва држале.</p> <p>— Можда ће то бити једино добро које сам учинио у животу — рече још, гледа |
| ети само за своје задовољство и мислити једино на оно што је пријатно.{S} Свога мужа сматрала ј |
| она и реда.{S} Свет се занима политиком једино ради ћара.{S} У међусобним односима људи су непо |
| ације, а око тебе диже се вихор, заузет једино материјалним интересима, бруји живот где новац г |
| што урођеног византинизма, она је имала јединствену вештину да измири у себи жену која господар |
| .. на крају крајева, он њу воли још, њу једину, њу саму.{S} Кад би тако дошао најзад до решења |
| <p>— Чедомире!</p> <p>То је била Каја, једна његова рођака, која је овде учила девојачку школу |
| ограничавале ограда од краљевог двора, једна школа која је раније била механа, и старо гробље, |
| фабричке зграде, светла трака од Саве, једна зелена ливада и цела железничка станица.{S} Разни |
| } Она се била изгубила у мисли.{S} Тек, једна једва приметна румен кретала се по њеним образима |
| д њима се указивао усамљен сеоски друм, једна механа и велика, пространа шума.{S} Тада духну ве |
| ругаре, па димњак изгледа као пресечен, једна му половина виси у ваздуху.</p> <p>— Долази ли јо |
| } Тај дућан је београдски специјалитет, једна врста приватне народне кујне или ресторана без ал |
| вемоћна слобода? — питала ју је савест, једна савест коју је патријархална кућа образовала по т |
| ци змаја на телеграфској жици и, у дну, једна старинска, двоспратна зграда у источњачком стилу, |
| љама, међу којима се свака разликовала: једна је била гвоздена, друга дрвена, трећа на ногаре.{ |
| ругом, као два добра друга; пуче пушка; једна од њих опусти крила и паде у рит; она друга прну |
| ле се простране степенице, <pb n="5" /> једна сивкаста, уска, луксузна простирка, два зелена су |
| тна.{S} Дође јој да оде од огледала.{S} Једна суза врцну у њеним очима.{S} Нешто јаче од ње зап |
| ири часа доцније звонила је вечерња.{S} Једна чета војника марширала је са стрелишта у касарну. |
| устави на зеленом тепиху своје собе.{S} Једна мисао, далека, тамна, једва схватљива, опомену га |
| есто власти, народ изигравао законе.{S} Једна њивица овса, коју је нешто оштетила туча, процењи |
| ируршкој дворани београдске болнице.{S} Једна млада, хрома жена успротивила се излишној секцији |
| е претходи јесењој хладноћи и влази.{S} Једна камара неисечених дрва рогушила се у сенци коју ј |
| чипке, конци, свила, модни журнали.{S} Једна шваља је најмљена под надницу.</p> <p>— Сутра да |
| је њива засађена смоквом и бадемом.{S} Једна липсала коза вукла се из села у село и процењивал |
| .{S} По стази је било мирно и топло.{S} Једна црвена буба трудила се да се успење уз један ками |
| шим!</p> <p>— Не пушиш никако?</p> <p>— Једна цигара с мене на уштап, у друштву, не шкоди...</p |
| а код нервно раздражених људи, обузе га једна дубока одвратност према свету, према свему, а нај |
| до срца.{S} Близу Калимегдана срете га једна група другова, Ужичани и Црногорци, с којима се х |
| и скрену ка Теразијама, девојка угледа једна кола <pb n="145" /> с гумираним точковима, што је |
| се био изгубио.{S} Пред њима је стајала једна железничка пруга.</p> <p>— Ту близу, где понекад |
| е.{S} Склони се у крај, где је почињала једна споредна стаза.{S} Начини још неколико корака, и |
| расити на своме месту; до дечка је била једна близнакиња, а преко:{S} Бела са другом сестрицом. |
| рата са сликама.{S} До зида се налазила једна постеља, од ораховине као и сточић, пространа суп |
| , где понекад идем кад сам са̑м.{S} Има једна историска чесма и добра ладовина.{S} Ето је одмах |
| олико добар колико се мисли.{S} Али има једна сигурна ствар.{S} Човек се троши између два акта |
| оворила усхићено:</p> <p>— Наша је кућа једна мала република.{S} Свега имамо што нам треба: пил |
| а сам ти говорила...</p> <p>Вишњи пређе једна сенка преко лица.{S} Та промена не измаче младој |
| .</p> <p>Затим му паде на ум како му је једна газдарица од стана ушла у собу само у кошуљи.{S} |
| м у поље.{S} Био је врло мали; то му је једна од првих успомена.{S} Отац га је узео за руку; у |
| оправдава му свако средство, те постаје једна врста модерног дивљака.{S} То су људи обично са с |
| како су планине рођене, како су живеле једна за другом популације које је планета хранила.{S} |
| руком.{S} Иза првог угла појављивала се једна млада девојка у коректној мушкој јаки; плав праме |
| у периферију.{S} На северу, уздизала се једна немалтерисана кућа сеоског изгледа.{S} Десно од њ |
| ан пример дирнуо.{S} Лете две беле тице једна за другом, као два добра друга; пуче пушка; једна |
| е се жене загрлише, трудећи се да утеше једна другу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| не, лагано, коврљајући се, не сусрећући једна другу.</p> <p>Илић се освести потпуно пред том сл |
| {S} Није могао више издржати.{S} Поручи једна кола, стрпа у њих један део својих књига, што би |
| искуства, правиле су пошалице на рачун једна друге, трбушати катихета им се чинио врло знамени |
| онице.{S} Њихова љубав?{S} То је управо једна дуга шетња, испрекидана часовитим држањем под рук |
| под дереглије, доле у води, није ли оно једна тичица.</p> <p>Доиста, Чедомир угледа слику једне |
| ом кораку, тако рећи, може се подићи по једна централа, чије би струје ноћу осветљавале нашу ва |
| да-Митар правио.{S} Затим је дошла опет једна карта, са сликом неке велике зграде и краја улице |
| радикализам није био више политика, већ једна врста религије.{S} Он је веровао у народне снаге, |
| асци, величанствена открића долазила су једна за другим.{S} Толико застора би подигнуто, толико |
| > <pb n="28" /> <p> С Кајом је била још једна девојка, која одступи неколико корака кад рођаци |
| Матовић би погледао у свог сина.</p> <p>Једна нова бора оцртала би му се међу повијама.</p> <p> |
| ођице Бела, ви сте врло љубазни.</p> <p>Једна тица запева у башти.</p> <p>Чедомир је још раније |
| а где се налази и шта се десило.</p> <p>Једна крупна сенка спусти се низ степенице велике куће, |
| н друг“ — хтео је рећи — <pb n="73" /> „једна жена као што си ти, тако учена у својој простоти, |
| ени на затвор по апсанама; закон је био једнак за све.{S} Међутим, било је нас који смо имали н |
| равноправности, осећала је да ипак није једнака својим друговима.{S} Није имала гимназијске мат |
| а циљ нешто опредељено, она се решавала једнако да му пише.{S} У брзини с којом је оставила Бео |
| аним — одговори Вишњина мајка. — Ја јој једнако велим да изађе у друштво, да се разоноди, а она |
| у њеном брату, позивала га на ручак још једнако по свом обичају куцајући на врата од собе, а не |
| ње мира и слоге, поред одабирања појима једнакост, поред ропства слободу.{S} Историја човечанст |
| } Још се јурила она два лептира.{S} Иза једне шумице примећивао се кров варошке цркве, прост и |
| акало око прозора, по калдрми и гранама једне оголеле липе.{S} Иза дрвета затезао се крајичак н |
| обичне прилике, начин живота и живљења једне девојке у паланци.{S} Опис једног излета у Овчарс |
| } Још даље, указивала се црвена силуета једне цигљане.</p> <p>Девојка је становала у близини, т |
| који ју је већ чекао, наслоњен на стуб једне лампе, пошла је брже и пријатељски му пружила сво |
| но.{S} Око пет сати пут га нанесе поред једне велике грађевине, којој су мајстори довршавали тр |
| p> <p>Узеше топчидерски трамвај.{S} Код једне механе, већ ван вароши, сиђоше с кола и упутише с |
| ирово одсуство.{S} Нарочито је ишла код једне другарице, код које се скупљало друштво по моди р |
| но с другим, а он не успева да јој каже једне речи која долази из срца.{S} Ћутали су.{S} Ваздух |
| живети обично.{S} Али — прихвати после једне почивке — ако он не дође, Зарија, ако будем морао |
| у почетку њиховог познанства, за време једне шетње кад их је киша ухватила ван вароши.{S} Он ј |
| нуте пре двадестину година за становање једне отменије породице.{S} На углу, који је правила Кр |
| еко разноврсних кровова видело се парче једне улице: пуста калдрма, зарасла у модро-зелену трав |
| било тихо.{S} На обали се видело парче једне шумице: врхови од јела, два три јасена, широко ли |
| редвиђало, свршио је школу одлично, без једне четворке, сама петица.{S} Није се памтило да је н |
| S} И, он је сад оставља...</p> <p>— Без једне речи, као да нисам жива! — размишљаше девојка, по |
| на пољани Батал-џамије копани су темељи једне јавне грађевине.</p> <p>Девојка не помену ништа.{ |
| ла чаробност тренутка.</p> <p>— Дођи ми једне ноћи — рече му она између два пољупца.</p> <p>— Н |
| љива жеђ за усавршавањем, сви инстинкти једне душе будне, упечатљиве и несређене обузели, занел |
| цима из суседног <pb n="16" /> села око једне воденице, да је изгубио све што је стекао и пред |
| ио у неразрешљивом сукобу који долази с једне стране из човечјег инстинкта да тражи своју сопст |
| едан дућан своје врсте, углављен између једне папуџинице и трговине са старим књигама.{S} Ништа |
| ца.</p> <p>Доиста, Чедомир угледа слику једне врбе и у њој слику тице како стоји на гранчици.{S |
| ила се зауставила на обасјаном простору једне уличне лампе.{S} Пред њом се појави Чедомир Илић, |
| ошла тачно.{S} Баш кад сказаљке на сату једне оближње часовничарске радње показаше три, она се |
| е путеве, укочиле цео саобраћај.</p> <p>Једне од тих влажних, мрачних ноћи, чу се пуцањ, јачи о |
| p> <p>Друштво их је звало да пожуре.{S} Једни су већ одмицали у правцу вароши.{S} Радоје уста.{ |
| по поду.</p> <p>Бела се прва одвоји и, једним покретом, диже се са канабета.{S} Тај покрет је |
| о опоменут једном унутрашњом примедбом, једним од оних тајанствених гласова у нама самима који |
| ановима.</p> <p>Вишња притисну кваку на једним од многобројних, зелено обојених врата, али се о |
| пола собе, она се заустави као задржана једним грчем.{S} Пред њом је лежало наго, младо тело, з |
| пре неки дан потукао <pb n="293" /> са једним варошанином и ударио га тако страшно ножем у трб |
| допуштене приче, млада девојка заспа са једним ђаволастим осмехом који дотле није био додирнуо |
| је било врло тешко.{S} Становали су под једним кровом, хранили се за истом трпезом.{S} Поред то |
| вог, разонођења, могућности да се крене једним новим путем којим дотле није био прошао.{S} У ос |
| ико места пушило се.{S} Младић обухвати једним погледом тај мирни <pb n="154" /> пејзаж.{S} И д |
| раскрсти са својим несређеним положајем једним потезом, сад, ту, одмах, да оде, да се изгуби, д |
| ла да се измире.{S} Он јој је одговорио једним увредљивим писмом.{S} Зет се умешао.{S} И Чедоми |
| еће, Илић је осећао да ће та срећа било једним, било другим избором изгубити један део своје по |
| осећа оргијање природе и ми зажелимо, с једним болним осећањем, да и ми полетимо безбрижно као |
| дела код Остојићевих, кад Радоје дође с једним својим пријатељем, млађим чиновником из суда, те |
| акости Илићу, свету, самој себи.</p> <p>Једним покретом збаци са себе хаљину.</p> <p>Пред оглед |
| о јесење вече, сувише топло за то доба, једно од оних чежњивих вечери које саме позивају на дуг |
| кови кафе, пиринча, шећера, канте гаса, једно буре зејтина са мерилицама обешеним о ивицу.{S} О |
| тишина смрти, час узбуна мртвих ствари, једно бојно поље у ноћи са свим ужасима који се појављу |
| су ретки поновни састанци.{S} И затим, једно од другог растаје се, не разумевши се.{S} Само у |
| ицу.{S} Случајно је добила добро место: једно богатије село у Млави, где је нашла школу по план |
| .{S} Њене очи миловале су као свила.{S} Једно дугме на блузи било се откопчало, те се видела ко |
| Београд, измешан од палата и чатрља.{S} Једно јато сврака прегонило се по остарелом кестењу на |
| рироди је настајала све већа тишина.{S} Једно бело дрво, које се оцртавало пред њима, губило се |
| виделе се усамљене роде, врло беле.{S} Једно јато неких других тица летело је небом.{S} Близу |
| сти, проналазио је пут својих мисли.{S} Једно женско срце куцало је за њим.{S} Он то сад зна, з |
| то рећи, али осети да му глас дрхти.{S} Једно јато врабаца крештало је лево у трњаку.{S} Он се |
| рског кнеза са својеручним потписом.{S} Једно велико огледало на ногарима попуњавало је празнин |
| коњске ногоступице у отврдлу блату.{S} Једно бело парче неба указивало се на истоку.{S} Звезда |
| p>— Знате шта је ново? — рече им Милева једно вече. — Мешовити хор <hi>Љубићске Виле</hi> прире |
| Вишња.</p> <p>Чедомир примети тек тада једно кожно, старинско канабе у сумраку собног угла.</p |
| о.{S} Ми смо били везани присним везама једно за друго.{S} Време, ћуд или неки глуп неспоразум, |
| Вилина Вода 1848</hi>.{S} Седоше на зид једно према другом.{S} Између њих је певушила вода кроз |
| роз дим од дувана и испарења, Илић виде једно празно место, па се упути к њему, кад спази поред |
| плаветнилу осветљеног неба, њега обузе једно јако, немирно осећање, слично болу за домовином.{ |
| забавну књигу коју је прочитао, било је једно старинско издање посрбљеног Робинсона који се из |
| ку која је своју ману осећала све дубље једно што је пристизала на снагу, те је већ имала потре |
| еварити.{S} Али оне су крајње пристојне једно што се нема прилике или што се овде то даје тешко |
| з чипкане завесе на прозорима видело се једно парче улице, остатак покојног зеленила по околним |
| ци.</p> <p>У труду да задовоље што више једно другога, они се готово посвађаше, те најзад седош |
| одважности.{S} Онда је мислио да напише једно писмо госпођи, одрекно им кондицију из овог или о |
| шли даље.</p> <p>Таман да се спусте низ једно брдо, кад ветар скиде Вишњи шешир с главе и понес |
| ошли до оног долапа, па се спустише низ једно брдашце.{S} Под њим је жуборила озидана чесма на |
| унсту или ћурче на подварку.</p> <p>— И једно и друго — одговарао је старац на постављено питањ |
| ..</p> <p>— Али?</p> <p>— Одвратно је и једно и друго кад није искрено.</p> <p>У том разговору |
| деле се коњушнице, станови за послугу и једно изврнуто буре.</p> <p>Кад прође поред те капије и |
| кестење, били при добром апетиту, звали једно другог именом и презименом, певали револуционарне |
| p>Они се беху пробудили упола и гледали једно другог усијаним очима.</p> <p>С девојкине главе п |
| ла јаче него икад.{S} Дотле су пркосили једно другом кад се сретну.{S} Данас је Илић имао најма |
| аче</hi>.{S} После би у групама пратили једно друго до куће.{S} И, она је легала сва срећна, пе |
| <pb n="96" /> <p>Шта су они тада рекли једно другом?{S} Да ли су застали или ударили лево? дес |
| мислила је и веровала да су тако равни једно другом.</p> <pb n="107" /> <p>У тој средини која |
| Њих двоје би могли бити тако задовољни једно другим, тако срећни.{S} На срце су му навирала ос |
| о заједно.</p> <p>— Ми нећемо нашкодити једно другом.{S} Нашто онда?</p> <p>— Вараш се — синуше |
| S} Они остадоше за тренутак забезекнути једно пред другим.{S} Чедомир је скинуо шешир и нагнут |
| може бити.</p> <p>Остали су за тренутак једно наспрам другог, неми, без речи.</p> <p>Срце млади |
| адгод, чини ми се, успем, и тада осетим једно бескрајно задовољство које се не да описати, како |
| љорадничком осигурању, о којем је писао једно дело с научним претензијама.{S} Осећао је да стар |
| емљи.</p> <p>Илић је био спремио читаво једно предавање о каузалитету воље, о спору између прив |
| .</p> <p>У том разговору појави се прво једно кубе сумњиве лепоте, па онда друго, треће...</p> |
| и га обузела нека идеја, којом би решио једно од многобројних <hi>питања</hi> што су тада заним |
| ио готово заборавио.{S} Они беху далеко једно од другог.{S} Он је мислио да се она удала и да н |
| две године.{S} О распусту га је чекало једно изненађење код куће.{S} Мајка му рече да му сестр |
| њом и око ње.{S} У уста јој је навирало једно слатко пиће, као грех.{S} Помрчину замени блесак |
| се припило једно женско створење, цело једно женско тело, готово голо.{S} Он не би био човек д |
| му изгледа лако.{S} Уз њега се припило једно женско створење, цело једно женско тело, готово г |
| ак, није употребљавао.{S} Можда би само једно половно обећање било довољно, па да га она поново |
| неко спавао, по другој је било просуто једно пакло карата; прашина се видела по раму од огледа |
| угу која је некад била друм, па уђоше у једно пространо двориште, ограђено са три стране јевтин |
| е.{S} Ћуте по неколико дана.{S} Гледају једно друго хладно као сто, као столицу.{S} Једном нису |
| Све је ту написано...</p> <p>И пружи му једно парченце хартије које није било веће од цигар-пап |
| руци.{S} Време им је пролазило у чекању једно другог, у састанцима по угловима од улица, у прет |
| али се туђе заједнице, либе се, зазиру једно од другог, стид их је, боје се.{S} Па опет се дес |
| S} Али, ево већ неколико часова како су једно с другим, а он не успева да јој каже једне речи к |
| бакалин замишљено. — Де, да ми сачиниш једно писмо.{S} Нек дете зна...{S} И кажем јој ја да се |
| ади човек је и овде морао претрпети још једно расхлађење.{S} На предлог Вишњин, он се несвесно |
| ојку за руку.</p> <p>— Шта ми имамо још једно другом да кажемо? — пркосила је Вишња непрестано. |
| .{S} Тако је пре неку годину и свршила: једног јутра се срушила.{S} Никоме није пало на ум да ј |
| .{S} Паланка ће бити јача од тебе...{S} Једног дана, ти ћеш се решити за конвенционални брак, и |
| ја своме рођаку. — Бога ми се љутим.{S} Једног овде имам од својих, па се и он туђи...{S} Испра |
| <pb n="70" /> најбољу земљу и прети да једног дана збрише целу варош.{S} Међутим, она нам нуди |
| по сандуцима, поседало женскиње.{S} Иза једног плота, неке девојке одломиле грану од трешње, па |
| ведром небу.{S} Морава је жуборила иза једног врбака.{S} Поред ње се отезала чачанска котлина |
| тада између осталог, „има створења која једног дана уђу у наш живот, заузму га и помету.{S} Збо |
| ај младић, жив, окретан, прав.{S} Ћерка једног трговца, она је несвесно осећала колико је висок |
| теван се није слагао са женом.{S} Ћерка једног бирократе из доба првих <pb n="17" /> чиновнички |
| овом столу.{S} Под руку јој дође свеска једног омладинског листа и у њој преведена песма неког |
| е и мени да изађем некуд — рече му Бела једног дана кад тако осташе сами. — Тако бих радо побег |
| они који су пали за Отаџбину, по речима једног великог песника прошлог столећа, заслужују да на |
| а — додаде млада жена и показа руком на једног развијеног дерана, са огромним, сељачким шеширом |
| а би у исти мах.{S} Сад се превртала са једног краја постеље на други.{S} Било јој је тешко и п |
| вечеру.</p> <p>То је била скромна кућа једног државног пушкара у пензији.{S} Домаћица, жена пр |
| {S} Ту собу је могла обитавати породица једног мањег трговца као и једног бољег радника: ништа |
| ује — помисли огорчено — извођење целог једног система демократских рефорама, а они нису у стањ |
| риродној величини портре Матовићев, рад једног од наших старијих сликара.</p> <p>Кроз широм отв |
| еца.{S} На чуђење целог села, начини од једног поточића воденицу са два витла, те га цело село |
| има.{S} Младић се не могаде уздржати од једног покрета.{S} Он је узе за руку.{S} Она се не трже |
| бразилијанску марку што сам је купио од једног Јеврејчета.</p> <p>Они су били још у кујни.{S} Т |
| и врху Крунске улице.{S} То је било код једног гимназијског професора, Јована Матовића, познато |
| нашао је библиотеку, израдио кредит код једног великог књижара у ђачком кварту, па је ступио у |
| а свима шеталишним јунацима.</p> <p>Код једног фотографског излога спази Лазаревићеву како му и |
| реч водила госпа-Клеопатра.{S} Нашла је једног јеврејског трговца који је дао намештај на отпла |
| {S} Независно од свега, сети се како је једног дана изишао са оцем у поље.{S} Био је врло мали; |
| м напредном граду, па се пробудио после једног страшног земљотреса; он види око себе саме разва |
| е.{S} Све је било ту да та жена постане једног дана срећна мајка, проживи мирно и корисно свој |
| у празнине, обузе је страх да не сретне једног човека кога за живу главу није хтела видети.{S} |
| служби сазнао у поверењу.{S} Тако рече једног дана:</p> <p>— Краљ ми је два пута изјавио како |
| олазника.{S} Из оближње кафане избацише једног пијаницу.{S} Он се дочека <pb n="249" /> на руке |
| ји се доцније обогатио, и оца, родом из једног златиборског села чији се отегнути нагласак и го |
| ноиспитач.{S} Илићи су били пореклом из једног села на граници ваљевског и ужичког округа, на д |
| ати породица једног мањег трговца као и једног бољег радника: ништа у њој није давало утисак ра |
| твој живот не буде излишан.{S} А кад ти једног дана твоја срећа допусти да мислиш и на оно што |
| Младић је одобравао.{S} Није могао дати једног личног мишљења.{S} Те ствари му се чиниле непозн |
| отишла својој другарици, Милеви, ћерци једног златара, чији је дућан био одмах до њихова.{S} О |
| ство претучено народним бунама, поразом једног кабинетског рата, сталним скандалима на двору.{S |
| кад му је било тридесет година, ћерком једног поштара.{S} Баш одмâх после његове свадбе удари |
| ком, <hi>женом из народа</hi>, удовицом једног инжињера, бившом дворском дамом своје мајке, ста |
| г учитеља.</p> <p>То је тако трајало до једног пролетњег поподнева.</p> <p>Прелазила је преко Б |
| ео Зарију присно.{S} Он је у њему видео једног сапутника на истом путу, на путу у интелектуални |
| Међу њима је Чедомир још раније запазио једног коња, врло лепог, и чудио се одкуд њега да употр |
| у знали рећи.</p> <p>То је било свакако једног дана, кад је Чедомир пратио, као увек, Вишњу од |
| с црвеним рубом око крила јурила се око једног букета дуде.{S} Низ кириџија корачао је лагано д |
| је претила да се обеси.{S} Кад му се то једног дана досади, он оде у суд, сврши све формалности |
| о њеном животу с Матовићем, селидбама с једног краја Србије на други, отпуштањима из службе, бе |
| ивљења једне девојке у паланци.{S} Опис једног излета у Овчарску бању или каква несташност млађ |
| зи да има створења која уђу у наш живот једног дана, заузму га и помету; због њих променимо сво |
| рпим којекакве трутове!</p> <p>На крају једног таквог разговора, он се реши.{S} Није могао више |
| ња га нађе на Великој Школи по свршетку једног семинара.{S} Изишли су из школе, па врљали по ва |
| није добро, господин-Илићу ? — рече му једног дана Бела. — Да вам шта не фали код нас?</p> <p> |
| ољити мањим.{S} То знање премаша дужину једног живота.{S} Те циљеве треба оставити деци срећниј |
| ог друштва, противуречности у карактеру једног истог човека!{S} Људска повесница развија се као |
| везаних <pb n="10" /> књига.{S} На врху једног ормана стајало је попрсје Вука Караџића с фесом |
| народа и разних епоха, опозиције у срцу једног истог друштва, противуречности у карактеру једно |
| е идеалне жене.{S} Тако је гледао у врх једног багрена и у његовим последњим гранама, које су с |
| одлике данашњег народног живота.</p> <p>Једног малог празника кад жене не раде, Вишња је седела |
| ећу.{S} Опасности су јој годиле.</p> <p>Једног дана, кад јој је мајка отишла од куће, Бела га п |
| у своје књиге и свој свет идеја.</p> <p>Једнога дана, те јесени, заустави га нечији девојачки г |
| лу; по патосу се повлачио један шал, на једној постељи познавало се још како је неко спавао, по |
| ова требало му је да пређе од уранка на једној падини Рудника, па до заласка за зелени зид Јели |
| енку чак преко улице.{S} Даље од ње, по једној пијаци, око сандука, гомиле бостана и покроваца |
| о је, као мртвац, не знајући камо.{S} У једној празној улици спази своју жену.{S} Она га није в |
| , рече јој:</p> <p>— Синоћ сам читала у једној књизи да има створења која уђу у наш живот једно |
| >Она погледа око себе.{S} Налазила се у једној забаченој улици.{S} Ноћне светиљке чкиљеле су у |
| после школских часова.{S} Нашли су се у једној побочној улици у време које су заказали.{S} Од к |
| ж је столар — објасни девојка. — Ради у једној оближњој фабрици.{S} Добро му се плаћа.{S} У сло |
| а свукао, па застао, седећи замишљено у једној старој наслоњачи.</p> <p>— Не допада ми се — реч |
| орао се примити службе.{S} Доби место у једној београдској гимназији.</p> <p>— По твојој глави |
| ом од Управе Фондова сазида лепу кућу у једној од главних улица.{S} Чедомир је провео скучено д |
| азумом схвати што боље.</p> <p>Међутим, једном кад је Радоје почео да говори о лакој дељивости |
| и проживели.{S} Она су почињала просто, једном речи: „Чедо!“ и, мало ђачки, мало новинарски и к |
| адовољство љубакања.</p> <p>— Тако ћеш, једном, и мене оставити — одбијала је његова умиљавања |
| су млади!{S} Па ти рече <pb n="164" /> једном приликом: „Кад се деца воле, нека се узму...“</p |
| Белино понашање га је такође мучило.{S} Једном би с њим, за столом, говорила најпријатније о ра |
| о друго хладно као сто, као столицу.{S} Једном нису читав месец проговорили.</p> <p>— Чудан нар |
| пили су хлеба и сира. <pb n="302" /> На једном брдашцу отац му је објаснио четири стране света: |
| , нису имали прилике да употребе.{S} На једном месту погрешно су ушли у други воз.{S} Даље опет |
| пије.{S} Да га свет не опази, попије на једном месту само једну чашу, па тако изређа до тридесе |
| а, разапетих сунцобрана, и задржа се на једном споменику, окруженом букетом прецветалог јасмина |
| поново прихвати и принесе је к срцу са једном жељом у души да сам поцрвене.{S} Ко зна колико о |
| аљда се девојци досади та игра, те, кад једном закуца на врата и кад рече уобичајену реченицу: |
| ненади се импровизовани учитељ кад пред једном приватном кућом спази два војника на стражи, с н |
| >— Што не бријеш бркове ? — рекла му је једном приликом. — Јутрос прође поред прозора један мла |
| </p> <p>— Узмите се на ум — рекао му је једном. — Ви више нисте дете.{S} Кроз неколико месеца с |
| улицом на Врачар, где је давао лекције једном гимназисту.{S} Било је око пет сати пред вече.{S |
| добности, лепоте, <pb n="30" /> културе једном речи.{S} Кажу да је ова варош по свом положају, |
| ав, давао је лако добре оцене, помео се једном у преводу неке латинске реченице, погрешио у год |
| с тим паприкама! — викнуо је млади муж једном кад се вратио из библиотеке с главом пуном Ламар |
| <p>— Штета није била велика — рече јој једном кад је срете и поведе говор о електричном предуз |
| младићу што поучава Младена — рече јој једном муж. — Живот је скуп, а човек ми изгледа ваљан.< |
| Хладна је као тестија! — рекао је о њој једном неко иза њених леђа.</p> <p>Није могла бити друг |
| доручковала стојећи, а све је мислила о једном: о универзитету на који је позива Кајин рођак.{S |
| } Вишња је то знала.{S} Он јој је рекао једном приликом, <pb n="60" /> да би радо учио нешто пр |
| ла нешто друго... будућност, како се то једном речи назива.{S} Мирно, предано, сваког дана, она |
| нађење.</p> <p>У колима је седео Илић с једном девојком, којој примети само главу, и од главе б |
| p>Овде се Остојић заустави као опоменут једном унутрашњом примедбом, једним од оних тајанствени |
| n="8" /> одаја поплочана циглама.{S} У једном крају се налазила гвоздена пећ, несразмерно вели |
| у државне квартире на два одељења.{S} У једном су наместили кујну и собу за примање, а од друго |
| отле, мирно, не мислећи ни на шта.{S} У једном тренутку учини јој се да ће се успавати.{S} Али |
| да видим.</p> <p>Није се преварио.{S} У једном листу нађе забележен јучерањи случај.{S} Белешка |
| и крештала свеједнако и јогунасто.{S} У једном тренутку сунце разби облаке.{S} Оно се указа све |
| <p>Прођоше кроз врло чисту кујну.{S} У једном удубљењу крила се велика постеља, заклоњена црве |
| пријатан.{S} У Паризу су се настанили у једном пансиону који су му Срби препоручили.{S} Уписао |
| човек потрча за њим и једва га ухвати у једном трњаку.{S} Кад се окренуо и пошао ка својој друг |
| о мало новаца колико се могло скупити у једном покрајинском месту, готово све потрошило.</p> <p |
| у прво писмо од Вишње.{S} Оно је било у једном великом пословном завоју зелене боје, с натписом |
| доврши живот, Чедомир прекиде пољубац у једном тренутку, зажелевши да види своју драгану, да је |
| љубопитно.{S} Он приђе такође.</p> <p>У једном крају, поред гомиле цигаља лежао је један радник |
| уђивали га гласно, претили му.</p> <p>У једном тренутку, неко примети да се нешто црно гиба на |
| ствари, примедбама о времену.</p> <p>У једном тренутку, ИлиН подиже очи и погледа поред себе.< |
| , свој народ, велике хоризонте, природу једном речи.</p> <p>Радоју се свиде тај одговор, заусти |
| оревине према њему, у друштву, у животу једном речи.{S} Машта је ишла као на крилима.{S} Кад се |
| м, раскаљаном Београду.{S} Он ју је још једном такву видео: у почетку њиховог познанства, за вр |
| лушала, читала на Великој Школи.</p> <p>Једном приликом запали јој се кецеља поред огњишта, и с |
| чају да они реше његову судбину.</p> <p>Једном се дигнуо с рада у пола ноћи.{S} По споредним ул |
| сталих.{S} Избио велике прозоре, ударио једноман окна, метнуо ролетне, набавио велике ормане, с |
| унска улица са другом попречном улицом, једноспратан, с доста високим сутереном, обојен жућкаст |
| енка, живот се повлачио, тице ћутале, а једноставан <pb n="44" /> и таман облак ширио се све ви |
| ара.{S} Они су му били ближи по њиховом једностраном васпитању, по средствима, по темпераменту. |
| година.{S} Шта више, добила је награду, једну књигу која је говорила о неговању поврћа.</p> <p> |
| у по плану, уређену башту и колегиницу, једну стару девојку, по имену Аница.{S} Лепо су се слож |
| ра од људи силом хипокрите, установљава једну врсту ропства.{S} Идеална веза између човека и же |
| тно обојене лопте.{S} Нашло се места за једну постарију наслоњачу и један сточић, препун четака |
| уј вечиту скрушеност; пењи свој глас за једну ноту више изнад свакидашњости.{S} Ето ти кључа да |
| е преко главне стазе, која је описивала једну врсту круга, прелете преко гомиле пепељавих капут |
| ео човека на један проблем механике, на једну врсту живе геометрије.{S} У науци се чује брујање |
| сти, слабости, погрешке довеле су ме на једну тачнију оцену света и саме себе: ја сам се спусти |
| ини још неколико корака, и спусти се на једну клупу, коју угледа празну и усамљену.{S} По стази |
| Илић погледа кроз прозор.{S} Да ли виде једну клупу, усађену у обалу чукаричког друма?{S} Да ли |
| му што би предузео.</p> <p>Избегавао је једну и другу девојку.{S} Радио је за испите више него |
| а на ову Швабицу преко пута, па да пере једну собу данас, па сутра другу.{S} Не би осетила, а к |
| а и идилични бунар на точак.{S} Пређоше једну њиву, засађену пшеницом.{S} Затим се спустише низ |
| > <p>Они пређоше пољану у косо, прођоше једну уску улицу, калдрмисану само крајем, <pb n="156" |
| ђену пшеницом.{S} Затим се спустише низ једну јаругу која је некад била друм, па уђоше у једно |
| , биће и за њега...{S} Можемо му дати и једну собу у авлији — додаде госпођа после неколико тре |
| у, њему се привиђало као да иза ње види једну нову варош, испреплетане жице, стотине точкова у |
| је небом.{S} Близу Вишњице, Вишња спази једну аду са шумарком од ракита и одраслим јабланом на |
| слима и дужним обзирима, онај који воли једну жену и осећа је поред себе живу, пада у грозницу |
| ојних болова, а многи од нас не чује ни једну жалбу — грмио је Илић, опијајући се сопственим ре |
| иси, покуша да од те две девојке начини једну.{S} Пажљиво је одабирао њихова преимућства, док ј |
| " /> <p>Младић уздахну, нервозно склопи једну књигу, па устаде и поче шетати по соби.</p> <p>— |
| фонографа и певао колико га грло доноси једну орфеумску песму која је тада била у моди.</p> <p> |
| од самог срца. — Ја мислим да подигнем једну такву централу под Овчаром.{S} Ускоро ћу отпочети |
| вој дотадањи живот као једну слику, као једну представу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| ом тренутку цео свој дотадањи живот као једну слику, као једну представу.</p> </div> <div type= |
| У осталом, он је у том тренутку жељкао једну неостварену жељу за променом садашњице, нејасну ж |
| ављао, да је он, у свом детињству, имао једну опаку, али врло сигурну учитељицу, невољу.{S} Он |
| рисао кафанске сале за забаве, заступао једну мађарску фирму пољопривредних справа, уређивао ва |
| вој живот, целог себе.{S} Што је учинио једну услугу својој сестри, он се одрекао своје породиц |
| веж и шапућући, како је Чедомир певушио једну дивну песму!{S} Остала су је у памети само два тр |
| т не опази, попије на једном месту само једну чашу, па тако изређа до тридесет кафана...{S} Кад |
| вима.{S} Свака гостионица има такође по једну лампу пред вратима.{S} Тако се по улици простиру |
| пише! — чудила се девојка болно. — Бар једну реч да је здрав.</p> <pb n="223" /> <p>По ручку п |
| д се формира, готово као један човек, у једну странку, која изнесе захтеве за најшире грађанске |
| трана супружанска постеља, претворена у једну врсту дивана, тако распремљена с јастуцима унаоко |
| ма живе бића што је Дарвин стрпао све у једну врсту!{S} Позитивизам није познао, ни видео, ни р |
| ненада без мужа и прихода, повукла се у једну кућицу из дворишта, и ту, од оног што јој је оста |
| То допусти Матовићима да се преместе у једну већу кућу.{S} Било је крајње време, јер су сад им |
| рене, гледале радозналом безазленошћу у једну утврђену тачку, као у неки сан, и хтеле рећи:</p> |
| трамвај на друм за Обреновац, нашли су једну клупу и сели да се одморе.{S} Место је било као с |
| ости подржавале су код двоје заљубљених једну врсту борбе час прикривене, час отворене.{S} Чедо |
| но љушкају, плови њен чамац с разапетим једрима и води је непознатим путем ка бујним предгорјим |
| својој срећи.</p> <p>Била се обесила о једру мишицу свога мужа и говорила усхићено:</p> <p>— Н |
| рише — примећивао би ко у шали. — Пију, једу као на даћи.</p> <p>— Нека им је алал! — поклапали |
| дломиле грану од трешње, па тако беру и једу.{S} По кафанама се чуо жагор.{S} Деца се враћала с |
| оји називају интовом.{S} Ови млади људи једу врло мало, троше што год имају на новине и брошуре |
| љада због тога чаршија дала надимак:{S} Јеж.{S} Стеван се није слагао са женом.{S} Ћерка једног |
| и је као нешто живо, гушили, давили.{S} Језа ју је подузимала.{S} Руке јој гореле.</p> <p>Њена |
| дићевој соби њу би прожмала нека слатка језа, од чукљева на руци, па кроз цело тело, да јој и к |
| е чу се реч објашњења, као да све обузе језа од нечега кобног, надприродног.{S} Радоје врати фе |
| а, нека необјашњива бојазан, хладна као језа.</p> <p>— Свуда!{S} Свуда... само не у Београд! — |
| ишћа, у облацима... облацима што полако језде по зимском небу.{S} Одлазио је тада у кафану, губ |
| би се стресла од неке слатке, несносне језе која ју је подухватала целу, од врхова прстију па |
| ек осети се крив што узнемирава то тихо језеро здравих живаца бунтовним мислима нових дана и го |
| а је сад дошло оно велико, оно страшно, језиво што је очекивао.{S} Он задрхта јер је то било ве |
| зна чије одеротине у сиву боју која је језиво приличила његовом земљастом лицу.{S} Десна му је |
| зношћу и одредио му да предаје латински језик и историју Срба.</p> <p>— Зашто латински, господи |
| ати време кад остане сама.{S} Француски језик није марила, француску кујну још мање.{S} Пасуљ с |
| {S} У слободном времену учио је немачки језик, поручивао мустре, каталоге, књиге са стране, па |
| тељ, који је за свој рачун учио немачки језик, називао га је <foreign xml:lang="de">Wunderkind< |
| дметима био већином слаб.{S} Из српског језика је имао стално двојку.{S} Осим тога, задоцњавао |
| назији је било још горе.{S} Из немачког језика, земљописа, физике, историје имао је врло добре |
| орпа са стварима.{S} Муке су видели око језика.{S} Ипак, пут је био пријатан.{S} У Паризу су се |
| Караџић је казао последњу реч у питању језика, народне песме су једини добар узор уметничком п |
| сматрала пољупце као шећерлему, пуцала језиком и тражила још, још, још.{S} О правом животу са |
| не или ресторана без алкохола.{S} Он се језиком својих посетилаца зове звонко: <hi>чокалиница</ |
| сио шешир на криво, говорио шатровачким језиком, задиркивао служавке.{S} Ћерка, која је већ бил |
| а онда псовке, које су у нашем говорном језику тако фамилијарне да им често говорник готово не |
| вити, као неке фантастичне животиње.{S} Језовите сенке прекрилиле би земљу, па би се у час изгу |
| прамен косе што јој је падао на чело, и јекну болно:</p> <p>— Шта је ово мени?{S} Ја нећу то.{S |
| ве.{S} Међутим сад, било да кува ручак, јела су испадала недосољена, несаврела, загорела.{S} Би |
| презирала моду, читала судску медецину, јела улицом кифле и переце, корачала крупно; сукње су л |
| га убити.{S} Занат није ишао никако.{S} Јела се стара мука.{S} Мајстор се надао бар у сина, да |
| се видело парче једне шумице: врхови од јела, два три јасена, широко лишће од ораха и букет про |
| читала, по каткад, сензационе романе, и јела слаткише, почев од најфинијег швајцарског фондана, |
| било је за причу.</p> <p>Вишња је мало јела и говорила тек колико да не поквари расположење дв |
| ни грмења.</l> <l>Само има до две вите јеле.</l> <l>И под јелом заспала девојка.</l> <l>Под гл |
| аветне шаре.</p> <p>Они су седели тако, јели кајсије, говорили о професору Матовићу, о новој <p |
| итаве бајке причају се о људима који су јели у њој, у данима своје младости, њен пасуљ с пастрм |
| ни Рудника, па до заласка за зелени зид Јелице.{S} Пратила га чамотна тишина као сенка.{S} По д |
| ринуте магазе ударала је кисела воња на јеличко вино.{S} Један зрак сунца играо се око гирланда |
| Само има до две вите јеле.</l> <l>И под јелом заспала девојка.</l> <l>Под главом јој снопак дет |
| сир диван, а апетит одличан; слатко је јео и преслишавао се ко је југ, а ко је север.{S} И доц |
| сти, према себи самом на крају крајева, јер он хоће живот пун, велики, али чист, јасан, без ути |
| .{S} Њима је свеједно који режим влада, јер им је сваки добар... у свакој партији, групи или ку |
| ју руку код колеге свога покојног мужа, јер није одобравала да се Чедомир удаљава од своје жене |
| Ипак је имао нечег заједничког с њима, јер је имао приличну дозу епикурејства у себи; он је во |
| Толстоја само је последња тачка добра, јер је дигао руку од свега и почео бежати од својих...{ |
| о прибрао.{S} Имао је прилично кредита, јер је прошлих две године плаћао уредно.{S} Доцније нађ |
| јскупље цене, али је купаца било доста, јер се знало да код њега човек неће бити преварен ни у |
| ри испилили у народне људе, у родољубе, јер наше време није оно што смо хтели, и ми смо се горк |
| етила моме делу, била мој добри геније, јер је сваки рад... нарочито овај који траје више годин |
| раво, па ипак чуле су се ретке замерке, јер је Радоје волео људе, волео човека као онај часовни |
| дну већу кућу.{S} Било је крајње време, јер су сад имали и сувише гостију.{S} Било је међу њима |
| ша, она би желела да се и њему допадне, јер је она, својом хромошћу завезана за кућу, сањала че |
| Треба храбро поћи ка идеалу нове жене, јер нама требају жене на висини наших дана, жене ослобо |
| лим Србима у ратовима 1912 и 13 године, јер они који су пали за Отаџбину, по речима једног вели |
| како су се разишли.{S} Али се не усуди, јер би онда требало да исприча своје везе у кући минист |
| } Говор њеног земљака био јој је ближи, јер је био практичнији, опипљивији, земаљскији.</p> <p> |
| је.{S} Ни ђаци га нису много поштовали, јер су га колеге пањкале, а и сам је био крив: био је л |
| .{S} Говорим, јер ме данашње доба боли, јер су се жбири испилили у народне људе, у родољубе, је |
| формулар и молила га да јој то испуни, јер, каже, жандарм јој наредио да то мора бити свршено |
| вам оно што је раније било.{S} Говорим, јер ме данашње доба боли, јер су се жбири испилили у на |
| есавесно руковао с друштвеном имовином, јер се у каси не нађе онолико новаца колико се очекивал |
| неприродан и неморалан.{S} Неприродан, јер се у органском свету не зна за такву везу; неморала |
| свету не зна за такву везу; неморалан, јер се обавезујемо за нешто што није у нашој власти.{S} |
| потпуности.{S} И тада не би био срећан, јер би се осећао крњ, сакат, јадан, недостојан да живи. |
| ах заинтересовале, одушевиле је готово, јер их је примала без сенке неповерења.{S} Русија, вели |
| ће се вратити <pb n="175" /> двоструко, јер нам је време најскупље у животу.</p> <p>Он се доист |
| Било јој је тешко и пријатно.{S} Тешко, јер је осећала нешто ново у себи, нешто јаче од ње, неп |
| је сваки живац треперио.{S} А пријатно, јер је то све било њој симпатично, то познанство, дубок |
| ицу расејано.{S} Чудила се томе питању, јер је толико пута говорила Вишњи о својим намерама.{S} |
| ослуша, напише му писмо или признаницу, јер су му синови били тада мали, а другом коме није вол |
| велики, а...{S} Није довршио реченицу, јер није хтео причати о сиротињи свога оца.{S} Место то |
| ти, али цело његово имање оде на добош, јер је он највише настрадао: био је главни акционар.{S} |
| га срца и чудновату лепоту своје маште; јер то није била више Вишња која се појављивала из писа |
| буде вредан...</p> <p>— Пуста жеља!{S} Јер само гледајући у прошлост, ми можемо знати шта је в |
| и наш свет, не треба губити из вида.{S} Јер наш свакодневни живот и ми сами налазимо се у уској |
| учи се кад куражно оставимо плићаке.{S} Јер најзад, нашто вечито трчати за критиком, за рушењем |
| сва њена писма, па може бити и више.{S} Јер се беху код њега десили догађаји који су створили н |
| да га она поново заволи без бојазни.{S} Јер је она била жена, а код жена, кад је муж у питању, |
| м младом човеку, али сличне свакако.{S} Јер, кад спусти поглед на свој рукопис, он признаде жал |
| девојка није равнодушна према њему.{S} Јер нашто онда онај њен задивљен поглед и нервозно угри |
| то пустити да дани и године пролазе?{S} Јер младост иде, брже него што се мисли, а са њом и сва |
| ице, промуклог гласа и светлих очију. — Јер еволуцијом треба припремити револуцију...</p> <p>— |
| али Белину сакатост као своју кривицу — јер је још као дете, због недовољног надзора, пала са с |
| та да нешто рекну, али немадоше времена јер се на прагу указа госпа-Клеопатра.</p> <p>Прође јед |
| као да смо туђини.{S} Свакако ми замера јер не зна разлога моме одласку.</p> <p>Хтела му је пис |
| , језиво што је очекивао.{S} Он задрхта јер је то било веће, много теже него што је његова слут |
| етљава пређени пут, а ни корака унапред јер се живот не понавља као што се ни јучерањи дан неће |
| вега — посланици не могу да се определе јер се стално налазе у недоумици: да ли да гласају по с |
| .{S} Најискреније су животиње крокодили јер лију сузе за одбеглим пленом...{S} У државама где ј |
| ену тамо тако да му се лице није видело јер се бојао да јој га покаже.{S} Да ли то Вишња <pb n= |
| просјаке.</p> <p>Сад се све то срушило јер „тај зликовац неће да учи“.</p> <p>Радоје побеже од |
| ати на живот, пустити се у њега.</p> <p>Јер какав да је, живот постоји, он се не може мењати у |
| ак је готово трчала путем.{S} Напољу је јесен приређивала илузију пролећа.{S} Било је много сун |
| вој свет идеја.</p> <p>Једнога дана, те јесени, заустави га нечији девојачки глас:</p> <p>— Чед |
| е <hi>сезоне</hi> т.ј. сваког пролећа и јесени, доносио је Лазаревић својој жени и најстаријој |
| какве их је госпа-Клеопатра спремала о јесени, жуте, па накиселе, с нешто бела лука.{S} Због њ |
| >— Само тако! — говорио је Радоје. — До јесени имаћемо оба зида на брани.{S} А оно што остане л |
| д свога одласка и да се неће враћати до јесени, пошто ће се предавања ускоро завршити.</p> <p>К |
| јаз.{S} Али се пролеће не дочека.{S} С јесени поче да пада киша.{S} Падала је из дана у дан.{S |
| је из дана у дан.{S} То не беше ситна, јесења киша, већ млаки пљусци као усред лета.{S} По око |
| и да сазнамо и улепшамо као у бајци.{S} Јесења ноћ ју је опијала, слике у глави обавијале се ка |
| осиле те приче.{S} Око њих је било лепо јесење вече, сувише топло за то доба, једно од оних чеж |
| играло суво и топло сунце које претходи јесењој хладноћи и влази.{S} Једна камара неисечених др |
| о си ми још?{S} Па шта ми радиш ?...{S} Јеси ли се свикла на наш живот?</p> <p>Она је била и са |
| на је сад говорила своме мужу:</p> <p>— Јеси ли видео да сам имала право!{S} Не треба гојити пр |
| је лако госпа-Матовићка.</p> <p>— Јест, јест, трице и кучине! — понови девојка јогунасто и искр |
| ћ је погледа расејано.</p> <p>— Јест... јест — одговори затим. — Волео сам, много сам волео.</p |
| кућу, слатко руча, купи жени папуче.{S} Јест, може да <pb n="287" /> има жену лепу, пријатну, е |
| ћу их оставити, да ћу их се одрећи.{S} Јест... „Одрећи ћу вас се...“ говорила сам им, „јавно, |
| одговори му Зарија и понуди столицу. — Јест, знао сам ја <pb n="168" /> то није истина.{S} Твр |
| слио на тебе...</p> <pb n="258" /> <p>— Јест, мислио си на мене колико на смрт свога деде!</p> |
| екори је лако госпа-Матовићка.</p> <p>— Јест, јест, трице и кучине! — понови девојка јогунасто |
| <p>Младић је погледа расејано.</p> <p>— Јест... јест — одговори затим. — Волео сам, много сам в |
| не, закључио је трештен пијан:</p> <p>— Јест, кажем ти... нема ни добра ни зла апсолутног, већ |
| е... није — промуца она несигурно. — То јест, ја ћу се скоро вратити.</p> <p>Часовничар се трже |
| ао, његово срце желело освете.</p> <p>— Јесте ли ви срећни, господин-Илићу? — пређе Бела изнена |
| беше име?</p> <p>— Чедомиром?</p> <p>— Јесте.{S} Обоје су млади, а знаш какав је свет...{S} Ба |
| онда.{S} Оно од чега треба да се бојиш јесте да не будеш... као ја, несрећна за увек.{S} И упа |
| те жене, те девојке од којих се бојала, јесу ли оне чисте и толико колико она, каква је та греш |
| ти по сваку цену!...{S} Што још занима, јесу жене којих има много дебелих, са огромним грудима, |
| Чедомир... чудна ми чуда!{S} За њега и јесу којекакви богаљи.{S} Ју, господина — додаде после |
| .</p> <p>— Њена посла! — одговори нешто јетко.</p> <p>— Пиши јој, болан, мајка је, а тетки треб |
| их јагода и одроњене земље, о отегнутој јеци гајда по механама где свраћају сељаци.{S} Али писм |
| запад где су пасла говеда.{S} Сели су у јечам и ужинали.{S} Хлеб је био мек, сир диван, а апети |
| тали посете пријатеља.{S} Тек под зиму, Јован доби потпуно помиловање.{S} Странка му даде место |
| а народ гледала као на гомилу геака.{S} Јован Матовић, који је био сишао са пространих, слободн |
| професоров дом као место нечастивих.{S} Јован им је опраштао великодушно, говорећи:</p> <p>— Не |
| > <p>— Али ако се не воле? — прекиде је Јован.</p> <p>— Онда ником ништа.{S} Боже здравља!... о |
| ним скандалима на двору.{S} Међутим, ни Јован није остао читав.{S} Изишао је из затвора остарео |
| огледа плашљиво у свога мужа.{S} Али ни Јован не рече ништа.{S} Они су обоје осећали Белину сак |
| било код једног гимназијског професора, Јована Матовића, познатог опозиционара, који је осуђен |
| quote> <hi>Венчање</hi>. — Бела, кћи г. Јована Матовића, министра земљорадње, венчала се јутрос |
| ко веровали у брзо и потпуно помиловање Јованово да се његово присуство готово осећало у кући.{ |
| јест, трице и кучине! — понови девојка јогунасто и искрено. — На што онда љубав кад се рачуна |
| а опет слетала, и крештала свеједнако и јогунасто.{S} У једном тренутку сунце разби облаке.{S} |
| а, наслеђеног из Чачка.{S} Илић се тада јогунио такође.{S} И рат се продужавао, мењале се само |
| } Она му је пружала руку, пуна ћутљивог јогунства, наслеђеног из Чачка.{S} Илић се тада јогунио |
| рна, шта ћеш ту? — викну <pb n="217" /> јој Милева, која се у тај пар приближавала с Радојем и |
| ла да је он назове својом вереницом, дâ јој обећања за цео живот, свечано, пред родитељима и пу |
| е наћи по коју лепу реч да јој каже, да јој честита на положеним испитима, ласка јој на отменом |
| р, гушило је и дирало у дубину душе, да јој је сваки живац треперио.{S} А пријатно, јер је то с |
| девојку, да јој каже колико је воли, да јој открије, поред царства мисли, скровиште осећаја.{S} |
| танко <pb n="281" /> како се оженио, да јој објасни како се то десило, да олакша себи све несре |
| чукљева на руци, па кроз цело тело, да јој и колена задрхте, као кад је читала забрањене књиге |
| смо сви, хвала Богу здраво и добро, да јој исто од Бога желимо.{S} Само, кажи, мајка ти је неш |
| очекивао ову <pb n="98" /> девојку, да јој каже колико је воли, да јој открије, поред царства |
| ило јако да постане министерка, т.ј. да јој муж постане министар... министар земљорадње кад се |
| је ишла у крајност као све жене.{S} Да јој је Илић у почетку проповедао мржњу против црвене за |
| ко су једно с другим, а он не успева да јој каже једне речи која долази из срца.{S} Ћутали су.{ |
| је један велики формулар и молила га да јој то испуни, јер, каже, жандарм јој наредио да то мор |
| идела — рече му она. — Пише ми тетка да јој се ти никако не јављаш.{S} Не зна да ли си жив или |
| ом.{S} Поред тога, Бела није навикла да јој се задовољства ускраћују: колико се младић склањао, |
| је писала, те тиме стављала до знања да јој може одговорити.{S} Али њено писмо није садржавало |
| д би тако дошао најзад до решења шта да јој одговори, он се питао како ће јој писмо доставити.{ |
| ћка не хтеде наваљивати.{S} Знала је да јој је муж врло тврдоглав.{S} Стога узе други пут, прим |
| те, а не сметају.</p> <p>— Главно је да јој је срце здраво — рече лекар на последњој посети. — |
| ће јој писмо доставити.{S} Бојао се да јој не направи нове непријатности код родитеља, код мал |
| њу и њен венац са жаљењем и као хоће да јој каже:</p> <p>— Тако ћеш и ти свенути, неудата, оста |
| И кажем јој ја да се чува.{S} Мисли да јој је још осамнаест <pb n="178" /> година — настави да |
| шћу.{S} Дала је реч својој другарици да јој проводаџише за прву прилику која им се допадне.{S} |
| му се лице није видело јер се бојао да јој га покаже.{S} Да ли то Вишња <pb n="282" /> примети |
| Аницу.{S} После се застиде.{S} Како да јој објасни то што је крила од саме себе?{S} Ипак у пос |
| у другарицу.{S} Она седе весело тако да јој обе стопале отскочише од земље.</p> <p>— Како је ле |
| је закон наређивао и тражила одлучно да јој се мртвац преда на сахрану.</p> <p>Београд, август |
| пред собом.{S} Позвао је ову девојку да јој исприча потанко <pb n="281" /> како се оженио, да ј |
| од њих знао је наћи по коју лепу реч да јој каже, да јој честита на положеним испитима, ласка ј |
| ица на далеко.{S} Где се окрене, ливада јој је нудила меке, миришљаве простирке.{S} Дуге, танке |
| ед сукоби се с Радојевим очима.{S} Тада јој се учини како у њима дрхти цела Радојева душа, и зб |
| је јавила ником о свом одласку.{S} Тада јој је то изгледало природно: њену мисао је заузимала с |
| на Великој Школи.{S} Академска слобода јој је пријала.{S} Могла је уредити свој живот по својо |
| па као да се у црно завила, плаче, суза јој сузу не стиже.{S} Вели, ни кошуље му не доноси.</p> |
| е браним — одговори Вишњина мајка. — Ја јој једнако велим да изађе у друштво, да се разоноди, а |
| тако говорити, наћи у тренутку реч која јој је требала.{S} Кад је давала своја мишљења, речениц |
| јој је поклонио часовник и ланац, мајка јој наручила дугу хаљину; из суседства је добијала кола |
| но дубоке жалости за себе.</p> <p>Мајка јој је умрла оног лета кад се Чедомир оженио.{S} Смрт ј |
| ој честита на положеним испитима, ласка јој на отменом држању, доказује колико је већ велика де |
| ујала у њеним грудима и сваког тренутка јој истеривала стид на образе.{S} Иначе, у свему другом |
| саму.</p> <p>Та оскудица слободе падала јој је најтеже.{S} Читала је књиге, седела крај прозора |
| е имала гимназијске матуре, недостајала јој је мушка дубина, јасност у плану.{S} Професори су с |
| а који пут.{S} Реченица о Радоју допала јој се посебице.{S} Осећала је дубоку захвалност према |
| ивала својом пенушавом водом и шапутала јој недопуштене приче, млада девојка заспа са једним ђа |
| лика варош на утоци Саве у Дунав чинила јој се понова лепа.{S} Хтела ју је поздравити као Бранк |
| ва! — кликнула је весело Каја и обесила јој се око врата, па је пољубила с обе стране и од срца |
| а рекла пре толико година. „Има“, рекла јој је тада између осталог, „има створења која једног д |
| се онда свуче и леже.{S} Хладна постеља јој је пријала угодно.{S} У њеној глави, брзо као у кин |
| им приликама, по њој самој.</p> <p>Зима јој је пролазила врло пријатно.{S} Имала је доста друшт |
| S} Она је волела те изласке, при којима јој се давала прилика да истакне своје <hi>отлично</hi> |
| {S} Шта да радим, кажи ми.</p> <p>Вишња јој није знала одговорити ништа.{S} Њој се такође поста |
| S} Аница ју је посматрала испод ока, па јој рече кад остадоше сами:</p> <p>— Нешто си невесела, |
| жур у некој чудној земљи гатки.{S} Коса јој је падала заводљиво преко лица.{S} Ветар се играо с |
| њихале се пред њом и око ње.{S} У уста јој је навирало једно слатко пиће, као грех.{S} Помрчин |
| еш, Вишњо — рече јој отац кад сазна шта јој се десило. — Није то за тебе.{S} Ја то видим.{S} Хт |
| о се у природи.{S} У исти мах, око срца јој било топло, меко, празно.</p> <p>— Тако је мирна, п |
| су јој годиле.</p> <p>Једног дана, кад јој је мајка отишла од куће, Бела га позва у своју собу |
| ни према каквом озбиљном послу.{S} Кад јој се није чинило што је хтела, свађала <pb n="128" /> |
| физички, онај исти који је осетила кад јој је узео први пољубац.{S} Она га одгурну инстинктивн |
| > <p>— Ја у Француску? — викнула је кад јој је муж поменуо пут. — Жива нећу, а мртву ме можеш о |
| ишња зажелела у Београду".</p> <p>Некад јој је све то пријало.{S} Вишња се могла радовати дубок |
| била и која треба да је поред ње кадгод јој се прохте.{S} Међутим, Илић се бавио дуго ван куће. |
| страхом, и после првих поздрава могаде јој рећи тек:</p> <p>— Куда ћемо?</p> <p>— Куда хоћеш — |
| ено:</p> <p>— Ево, на, држи — и предаде јој све од свог рукописа што је рукама могао зграбити.< |
| се предомисли, зовну служавку и предаде јој што је имала у рукама.</p> <p>— Збиља, ја сам ваша |
| ега.{S} Девојка притисну руком онде где јој је срце, не рече ништа, повуче се натрашке, гледају |
| љубав.{S} Хтеде утешити девојку, хтеде јој дати доказа сигурне будућности.{S} Његов глас је др |
| из прича, из прочитаних књига.{S} Дође јој да рече:</p> <p>— Шта је тако важно било у девојачк |
| дизала и спуштала испод платна.{S} Дође јој да оде од огледала.{S} Једна суза врцну у њеним очи |
| њом, да околне планине падају.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— За име Божје, погледајте!...{S} |
| своје другарице, клече поред ње, подиже јој главу својим изанђалим рукама, и обузета оним присн |
| а дуго што јој је Илић говорио.{S} Није јој тада измицало да он оскудева понекад у јаким аргуме |
| твених потреба.{S} Њено васпитање, које јој је обезбеђивало срећу у очевој кући, обележавало је |
| , као да је хтела сакрити руменило које јој заплами образе.{S} Он је поздрави и хтеде проћи.{S} |
| вили.{S} Језа ју је подузимала.{S} Руке јој гореле.</p> <p>Њена мисао осветли јој за часак преж |
| за сликом преживелих догађаја, доносиле јој одјек млаких београдских вечери.{S} Тражила је у њи |
| да се кућа орила од њене вике.{S} Време јој је пролазило у беспослицама, неговала је нешто цвећ |
| огућности да задовоље Белину жељу: купе јој пајаца са звонким прапорцима, скупоцен шешир или ха |
| ову гостионицу: <hi>код Стрике</hi>, те јој је то име остало у публици, сигурније него да је фи |
| <pb n="193" /> <p>— Ју, роспије! — оте јој се, готово завидан, усклик кад угледа Белу у њеном |
| хартије, играла.</p> <p>— Бедник! — оте јој се узвик.</p> <p>Сузе су замагљавале њене очи.{S} С |
| ње дан и ноћ.{S} А кад оздрави, она ће јој испричати шта се с њом догодило, признати све, па н |
| та да јој одговори, он се питао како ће јој писмо доставити.{S} Бојао се да јој не направи нове |
| p>Сузе су замагљавале њене очи.{S} Срце јој се кидало.{S} Она се питала да ли су људи луди или |
| срећа дотицала је се неугодно.{S} Срце јој се стезало, њена душа је плакала, а она се морала с |
| ица које се говоре међу девојкама, рече јој:</p> <p>— Синоћ сам читала у једној књизи да има ст |
| то свршити.</p> <p>— Ти си луда! — рече јој он кад му рупи у собу, усред бела дана и без икакво |
| поста таква непријатељица књига? — рече јој. — Проповедаш крсташки рат...</p> <p>— Ја нисам њих |
| не појаве.</p> <p>— Ти си удата? — рече јој Вишња, осмехнувши се, па покуша да се метне у у њен |
| p>— Ово ти послала Мила Цветкова — рече јој мајка, показујући јој велику дињу. — Дао Бог па род |
| </p> <p>— Штета није била велика — рече јој једном кад је срете и поведе говор о електричном пр |
| том младићу што поучава Младена — рече јој једном муж. — Живот је скуп, а човек ми изгледа ваљ |
| ручка.</p> <p>— Остави то, Вишња — рече јој мајка кад је виде како потаркује ватру. — Није то з |
| у.</p> <p>— Слушај, слатка Вишња — рече јој. — Ја знам где си била.{S} Не покушавај да ми порич |
| неће имати онај који те је одбио — рече јој, тешећи. — Он не зна шта је у теби одбио.</p> <p>Су |
| е несреће.</p> <p>— Чујеш, Вишњо — рече јој отац кад сазна шта јој се десило. — Није то за тебе |
| ове је наша скупштина у Београду — рече јој Аница. — Хоћеш ли да идемо?</p> <p>Тада се и по чет |
| да осети само жена према жени, шапташе јој матерински:</p> <p>— Вишња... слатка Вишња, пробуди |
| не осети кад дођоше до њене куће.{S} Би јој тешко да прекине чар у који су је заносиле те приче |
| је руке у крилу. <pb n="52" /> На глави јој је био прост шешир од сламе.{S} Па ипак, младост и |
| цу и мртвих, опружених руку.{S} У глави јој је било празно.{S} На очи јој се хватала магла.{S} |
| да извести своју бившу драгану и уштеди јој муку од сазнања, наглих и из друге руке.{S} Он ју ј |
| дро изменити дубоко осећање морала који јој је несвесно улила старинска кућа њеног оца.{S} Проч |
| свему другом, мењала се ка идеалу који јој је Илић открио, мешала се у друштво младих људи и д |
| орадње кад се већ тим питањем бави, али јој се учини да поред све користи што ће видети отуд ни |
| ој Школи.</p> <p>Једном приликом запали јој се кецеља поред огњишта, и само срећан случај спасе |
| познавао, чак и кровови од кућа чинили јој се да је поздрављају пријатељски, а она није могла |
| е јој гореле.</p> <p>Њена мисао осветли јој за часак преживели живот.{S} Вишња виде Београд... |
| ране физиономије.{S} Кога и позна, чини јој се далек, хладан, као окаменотина.{S} Ено Гаврила П |
| мо.{S} Сумња је уједе за срце.{S} Учини јој се да тоне, да се земља сурвава под њом, да околне |
| а кошуљи.{S} Вишњу обли румен.{S} Учини јој се да то види на неком другом створењу.{S} Окрену с |
| ца.{S} Кад га први пут прочита не учини јој се мајчина болест много опасна.{S} Што га је више п |
| во отмено место српске престонице учини јој се бедно.{S} Видела је по њему рабатне чатрље које |
| и ни на шта.{S} У једном тренутку учини јој се да ће се успавати.{S} Али ју је јастук жуљао, об |
| некле.</p> <p>— Пријо, Маро! — одговори јој други.</p> <p>— Имаш ли коју паприку?{S} Нема ко да |
| </p> <p>— Извини, колегинице — одговори јој девојка молећивим гласом. — Није било намерно...</p |
| ем у Бога, све ће се урадити — одговори јој он гласом који није трпео примедбе.</p> <p>Кад дође |
| жу не ваља се уносити у кућу — одговори јој Милева поверљиво. — Него обеси венац више капије, п |
| Пропали смо ако нас примете — приговори јој он.</p> <p>— Нико нас неће видети — одговори она са |
| е задржавају доцно у вароши — приговори јој стара жена.</p> <p>— Не знате ви те ствари — осече |
| и себе <pb n="188" /> такође, испричати јој све онако како се догодило, све појединости, све... |
| ве мајке, сељанке — променили, тепајући јој:{S} Бела.{S} После ове девојке, дошао је Младен, би |
| а Цветкова — рече јој мајка, показујући јој велику дињу. — Дао Бог па родиле, те хоће да и ти о |
| p>— Ти не волиш свога рођака! — пребаци јој Вишња.</p> <p>— Не, Лазаревићева.{S} Ја га волим, о |
| х кајсија.</p> <p>— А ножеви? — пребаци јој мајка.</p> <p>— Ју! — трже се девојка. — Младене до |
| } У глави јој је било празно.{S} На очи јој се хватала магла.{S} Виде како се шешир скину.{S} Ј |
| вника из доба ослобођења.</p> <p>— Пиши јој — рече, застајкујући на свакој речи — да смо сви, х |
| ! — одговори нешто јетко.</p> <p>— Пиши јој, болан, мајка је, а тетки треба мало, па да је забо |
| } Она није знала за та понижења.{S} Чак јој се то свиде: изгледало јој је природно, младићски, |
| реда се тој голицавој дрхтавици, па док јој она <pb n="115" /> уноси забуну у главу, претрчи по |
| но писмо.{S} Нек дете зна...{S} И кажем јој ја да се чува.{S} Мисли да јој је још осамнаест <pb |
| елом заспала девојка.</l> <l>Под главом јој снопак детелине —</l> <l>Ој убава, убава девојко!.. |
| га да јој то испуни, јер, каже, жандарм јој наредио да то мора бити свршено још тог јутра.{S} Т |
| рзео школу.{S} Вишња је то знала.{S} Он јој је рекао једном приликом, <pb n="60" /> да би радо |
| рада, а можда нешто и неповерења.{S} Он јој је онда прилазио.{S} Она му је пружала руку, пуна ћ |
| дим тако!...{S} Звао сам доктора.{S} Он јој преписа нешто, и рече ми да ће се вечерас навратити |
| ања она подиже очи и спази Илића.{S} Он јој приђе са чежњом и страхом, и после првих поздрава м |
| и пропала ако би пао у туђе руке.{S} Он јој је хтео писати ради себе <pb n="188" /> такође, исп |
| } Мајка је покушала да се измире.{S} Он јој је одговорио једним увредљивим писмом.{S} Зет се ум |
| рак правио од његове пријатељице.{S} Он јој предаде шешир врло учтиво, и рече хладно, готово оп |
| осподин, стално неповерљив.</p> <p>— Он јој је изјавио љубав пре него што си још постао министа |
| во:</p> <p>— Не смем од маме.</p> <p>Он јој приђе.</p> <p>— Ја сам љута на вас — дочека га Бела |
| , тај живот! — промуца болно.</p> <p>Он јој се учини одвратан, тако одвратан да склопи очи са ж |
| ним ушима, облетао око главе, додиривао јој запаљене образе и лепио њене усне као шећерлема.{S} |
| гову мишицу.{S} Прамен плаве косе падао јој је преко лица.{S} Њене бистре очи биле су широм отв |
| рукама.{S} Један део расуте косе падао јој је око раздрљеног грла.{S} Она је губила главу, као |
| њен план за високим студијама изгледао јој је излишан.{S} Ради њега су били ти напори, ради ње |
| ваздух и више се не врати.</p> <p>— Жао јој је било свога живота! — примети Вишња полако.</p> < |
| ју је пронашао, увео у друштво, показао јој нове путеве, отворио нове видике.{S} Њене смешне гр |
| ала жилав врат и пупаст трбух.{S} Рекао јој је да се не брине, оставио листу на сто, легао и за |
| Ти се нећеш вратити отуда! — приговарао јој је друг.</p> <p>— Ја ћу се вратити, Чедомире.{S} Ти |
| а мисао није мутила њену душу.{S} Посао јој се милио.{S} И време је проводила лако, радећи у шк |
| него је Чедомир ишао поред ње, шапутао јој нешто поверљиво, гледао ју је нетремице, жељно.{S} |
| } Свуда... само не у Београд! — шапутао јој је унутрашњи глас. — Ти си дошла у њега весела као |
| а бунтовним мислима нових дана и готово јој хтеде рећи: „Хајде, срећна душо, поново у тих живот |
| Чедомира још чим га је видела... много јој се допала његова ученост, романтичан изглед...</p> |
| а их помири.{S} Говор њеног земљака био јој је ближи, јер је био практичнији, опипљивији, земаљ |
| запршке.</p> <p>— Остави, дете — бранио јој је отац да то ради.</p> <p>Прљила се око ватре, рук |
| је остављала.{S} Глас часовника наносио јој оне опојне тонове, шапутао полуразумљиве речи.{S} О |
| ални подрум, душевна касапница!{S} Како јој се бедно чинило њено родно место, неколико сокака п |
| ећала се слободна, зрела, цела.{S} Како јој је сад изгледао јадан живот у гимназији... живот са |
| гу.{S} Журим се.</p> <p>Осећала је како јој је тешко у души.</p> <p>Грло ју је стезало од неке |
| Походили су је тренутци сумње.{S} Нико јој није умео тачно рећи њена права кад сврши школу.{S} |
| Бела се није могла да свикне.{S} Тешко јој је било без мајке.{S} Није знала чиме да се позабав |
| е она крива за његову несрећу.{S} Тешко јој је било гледати га како иде од куће до куће, те опр |
| алас.{S} Њено данашње одушевљење давало јој је израз пуноће, савршенства.{S} Са заокругљеним ра |
| жења.{S} Чак јој се то свиде: изгледало јој је природно, младићски, ђачки.{S} И доиста, ово их |
| око ње.{S} Неко тешко осећање савијало јој се на срце.{S} Њена душа је дрхтала од страха пред |
| посади се опет крај прозора.{S} Пријало јој је да тако гледа како зора свиће.{S} Нешто велико и |
| n="310" /> <p>Вишња се стресе.{S} Било јој је хладно.{S} Пребаци један шал и посади се опет кр |
| једног краја постеље на други.{S} Било јој је тешко и пријатно.{S} Тешко, јер је осећала нешто |
| виће.{S} Нешто велико и утешно долазило јој је из тих коњских ногоступица и разлистале природе, |
| јој се некад допадало код њега, чинило јој се овог пута ружно, себично, одвратно.</p> <p>— Миз |
| болна празнина.{S} Губећи њега, чинило јој се да се губи све око ње.{S} И она сама се губи, не |
| е избегавала кадгод је могла.{S} Чинило јој се да је она крива за његову несрећу.{S} Тешко јој |
| одушевљавале су велике идеје.{S} Чинило јој се да је поново рођена.{S} Слободно је могла доћи к |
| коју је осећала прве године.{S} Чинило јој се да је не предусрећу са збиљом коју је она донела |
| најпомоднијег света на улици.{S} Чинило јој се да је све било весело, шалило се много, на лицим |
| о ју је болело.{S} Куд се окрене чинило јој се да је нешто прати у стопу, нешто хладно дува за |
| могла волети страсно и одано.{S} Јасно јој је било да он није више њен и да то не може бити.{S |
| .{S} Погађала је да му се допада.{S} То јој би мило, али убрзо одби ташту жељу за каћиперством |
| ти електричне <pb n="177" /> снаге, што јој даје преимућство над паром при употреби у ситној, п |
| ненадно, на пречац, демонстративно, што јој је отац проглашен као противник <hi>постојећег стањ |
| " /> главом и превртљивом душом.{S} Што јој се некад допадало код њега, чинило јој се овог пута |
| у кућицу из дворишта, и ту, од оног што јој је остало од мираза, живела са децом, скромно, теше |
| од жена заразне.{S} Она напреже све што јој је остало од свести, дочепа чаршав са постеље, преб |
| .{S} Узбаци руком један прамен косе што јој је падао на чело, и јекну болно:</p> <p>— Шта је ов |
| тада у Београду била још реткост и што јој сврати пажњу.{S} Она позна да је то државни фијакер |
| чудно поклапале с оним нечим новим што јој је надирало у душу.{S} Она их је памтила све, и нес |
| м сељацима засја електрика пре него што јој и диреке ударише — примећивао би ко у шали. — Пију, |
| ер што погледа своју жртву пре него што јој доврши живот, Чедомир прекиде пољубац у једном трен |
| и, она је претресала у мислима дуго што јој је Илић говорио.{S} Није јој тада измицало да он ос |
| p>Али Вишњу не остави спомен на оно што јој је Каја рекла пре толико година. „Има“, рекла јој ј |
| } Она је шапутала нешто.</p> <p>Чедомир јој се приближи.{S} Удисао је мирис те девојке и дрхтао |
| с њом; говорила је о тој методици, глас јој је дрхтао, бојала се да њена другарица не сазна шта |
| ува за њен врат и један тајанствен глас јој шапће страшне, неразумљиве речи.</p> <p>Избегавала |
| јила.{S} Црте на лицу одебљале.{S} Врат јој као кифла.{S} Нешто мирно, спокојно и задовољно дис |
| у се молити и држати се чисто.{S} Живот јој је текао готово спокојно и монотоно, као оближњи по |
| није се враћала у Београд.</p> <p>Живот јој је пролазио без догађаја.{S} Избегавала је посете, |
| сетила је тај загрљај као жив.{S} Свест јој се губила.{S} У ушима зујала блага музика, отегнути |
| тог дана у Чачак.</p> <p>Мајчина болест јој се чинила као казна.{S} Њено, већ рањено, срце стез |
| ена права кад сврши школу.{S} Будућност јој је изгледала неизвесна, тамна, под знаком питања.{S |
| та, она се осећала као очарана.{S} Илић јој се чинио тако близак, тако присан.{S} Није осећала |
| уди дрхтале, тело се знојило и под кожу јој подилазили непријатни жмарци.{S} У соби је био још |
| да барата по његовом столу.{S} Под руку јој дође свеска једног омладинског листа и у њој превед |
| </p> <p>Један нов пламен црвенила лизну јој уз лице.</p> <p>Они обоје покушаше да не кажу истин |
| ствари.</p> <p>— Мани се, Бела — викну јој мајка с прага велике куће. — Он није био прилика за |
| пун њен крај, бунили <pb n="218" /> су јој главу, мучили је као нешто живо, гушили, давили.{S} |
| а степеница и сломила ногу.{S} Стога су јој вечито угађали. <pb n="123" /> Поред свег тешког жи |
| Вишњи се десило толико догађаја, да су јој успомене које је другарица спомињала изгледале тако |
| је колико је већ велика девојка и да су јој нашли момка.{S} Отац јој је поклонио часовник и лан |
| главе, брујале једва чујно и као да су јој давале неки знак, звале је к себи.{S} Тада девојка |
| ећању придруживало се поштовање које су јој уливале његове сјајне, проницаве очи, које су гледа |
| зима и да наведе противне мисли које су јој од синоћ лутале по глави.{S} Она заћута, и тек пошт |
| ди.</p> <p>Прљила се око ватре, руке су јој пуцале од сапунице, крста је болела.{S} Ипак је она |
| ноп уз груди.{S} Те груди!{S} Чиниле су јој се тада велике, тешке, уочљиве, сваком видне, да их |
| > <p>Бела се није бранила.{S} Зенице су јој се јако шириле.{S} Она је шапутала нешто.</p> <p>Че |
| ад је давала своја мишљења, реченице су јој остајале недовршене, није се могла сетити доказа ко |
| а стајало је око врата.{S} Изгледали су јој као деца.{S} Она се предомисли, окрену главу и прод |
| књиге и живот у престоници допуштали су јој по коју симпатију, пријатељство према младићу, љуба |
| стално чекала његов одговор.{S} Дани су јој пролазили полако.{S} Сунце је милело преко усијаног |
| жила је навалице срећу.{S} Опасности су јој годиле.</p> <p>Једног дана, кад јој је мајка отишла |
| зало од неке незнане жалости.{S} Очи су јој биле пуне суза.{S} Ако остане с Чедомиром још за тр |
| на једва приметним руменилом.{S} Очи су јој биле мајчине: црне, живе, маслинасте, очи као у нек |
| , и несвесно упоређивала са оним што су јој у школи предавали.{S} Кад је била поред Чедомира, о |
| ши од обичне бриге за кујну.{S} На лицу јој је почивао отмен умор, који је требао да покаже све |
| о каквом пошалицом.{S} Па и сад, кад их јој предаде, викну :</p> <p>— Ево важне... лажне новине |
| евојка и да су јој нашли момка.{S} Отац јој је поклонио часовник и ланац, мајка јој наручила ду |
| боје.{S} Собу је испуњавао јак мирис на јоргован.</p> <p>— Како ти се допада мој будоар ? — упи |
| белео од кише и времена.{S} Велики џбун јоргована надвишавао је ограду и пружао своје гране, са |
| <pb n="148" /> <p>— Узмите чаја, Иване Јосифовићу —- умиривала га је студенткиња са биологије. |
| положење.</p> <p>— Да си жива и здрава, још прве године.{S} Мој колега беше дошао такође право |
| <p>Она је била и сад мала, жива женска, још је имала свој урођени интелигентни сјај у очима.{S} |
| има много дебелих, са огромним грудима, још већим бедрима и са поноситим изразом на офарбаном л |
| његов најбољи украс.{S} Тако слободна, још више <pb n="101" /> је ушла у социјалистичке идеје, |
| } Домаћица, жена преко шесдесет година, још дурашна, трудила се, како само може, да угоди своји |
| очи као у неке лепе животиње.{S} Коса, још црња од очију, окружавала је њено лице као талас.{S |
| } Прозори су гледали у врт, чије воћке, још младе, пружале су мршаву сенку по земљи.{S} Сунце ј |
| их народа.{S} Они су за нас још луксуз, још немогућност, чиста штета за време које се на њих по |
| нткињин брат, артиљеријски поднаредник, још две три великошколке, неколико великошколаца, један |
| </p> <p>— Врло пријатан! — одговори он, још изненађен.</p> <p>Посадише се обоје на наслоњачу.</ |
| о и сад, весеље је плануло неочекивано, још док су се састајали.{S} На пијаци је запевао друштв |
| ему, пуцала језиком и тражила још, још, још.{S} О правом животу са стотинама озбиљних питања, у |
| ећерлему, пуцала језиком и тражила још, још, још.{S} О правом животу са стотинама озбиљних пита |
| као растопљено сребро, и <pb n="74" /> још високо над зарубљеним брдом преко Саве.{S} Све се з |
| а:</p> <p>— Чисти се из наше куће...{S} Још да трпим којекакве трутове!</p> <p>На крају једног |
| зорима до земље, осенчени шљивацима.{S} Још даље, указивала се црвена силуета једне цигљане.</p |
| брани.{S} А оно што остане лако је.{S} Још до године у ово доба можемо имати електрику.</p> <p |
| вори полако.</p> <p>— У толико боље.{S} Још нисам никад била у сеоској механи.</p> <p>Илић није |
| ј слику тице како стоји на гранчици.{S} Још цео један свет њихао се под водом и са оним, над њо |
| </p> <p>Био је заиста добро угрејан.{S} Још је више философирао него по обичају.{S} Скакао је с |
| орник готово не схваћа прави смисао.{S} Још се није знало о скандалу у Двору.{S} Вечерњи листов |
| била девојка коју живот није мазио.{S} Још од детињства је познала дане скомрачења и увреде не |
| човека.{S} Љубав је одбијала стално.{S} Још можда је срећна што се свршило како се свршило.</p> |
| само глава.{S} Поље је дисало мирно.{S} Још се јурила она два лептира.{S} Иза једне шумице прим |
| ти...{S} Разговарали смо цело јутро.{S} Још удара на бели лук, а већ развезао о Плеханову, Огис |
| магла.{S} Виде како се шешир скину.{S} Још један кратак <pb n="146" /> поклон.{S} И кола одмак |
| — Ја бих то врло радо читала.</p> <p>— Још је рано, треба ми још рада, читања, спреме.{S} Више |
| пиће.{S} Али приста овог пута.</p> <p>— Још на ракију нису ударили порез — продужи Ристић. — А |
| су мртви малочас устали из гробова, да још не знају да се нађу.{S} У осталом, он је тако замиш |
| Кад се спремила за школу, видела је да још има доста времена.{S} Па ипак је готово трчала путе |
| дин, с нешто раскораченим ногама као да још носи гвожђе, десно његова госпођа, лево Чедомир, са |
| гог, сличног њему, <pb n="236" /> можда још бољег од њега.{S} Како би иначе могла продужити да |
| још од његовог прадеде голаћа, а можда још и даље, од предака којима имена није знао, а који с |
| ове муке.</p> <p>— Ја претерујем.{S} Ја још не знам ништа позитивно.{S} Треба видети у чему је |
| четвртог дана.{S} Лазаревићева причека још неколико дана.{S} Одговор није стизао.{S} Она се чу |
| вореним вратима стајала је Белина мајка још непрестано.</p> <p>Она је била ушла с озбиљним изра |
| ада у противуречности.{S} Она се питала још, што и они који су старији <pb n="48" /> од њега, о |
| аиловој улици.</p> <p>Ова улица је била још место елегантне шетње.{S} Девојка је волела ту улиц |
| .</p> <pb n="28" /> <p> С Кајом је била још једна девојка, која одступи неколико корака кад рођ |
| се сивиле од прашине.{S} Из њих је била још топлина јаке дневне припеке.{S} Ипак се осећало неш |
| разочарење, и ћутала.{S} Она није била још толико јака да му баци истину у очи, рекавши му:</p |
| точковима, што је тада у Београду била још реткост и што јој сврати пажњу.{S} Она позна да је |
| као шећерлему, пуцала језиком и тражила још, још, још.{S} О правом животу са стотинама озбиљних |
| ој народности у Турској вера представља још велику чињеницу.{S} С начелних распра прешло се на |
| но.{S} Остајала је у салону тек кад има још некога.{S} У варош, и кад би излазила, ишла је у пр |
| нала све.{S} Вели, заволела је Чедомира још чим га је видела... много јој се допала његова учен |
| ристали да се вратим у Београд.{S} Тата још којекако, али мајка!...{S} Ударила у плач, па запом |
| , и уђе у парк.</p> <p>Ту је било света још више.{S} Склони се у крај, где је почињала једна сп |
| антидинастичар, јатак краљоубицâ и шта још не, што је један лични режим начинио од овог Ужичан |
| еца.{S} Било и прошло.</p> <p>Он покуша још једанпут.{S} Она затвори шаку, као да стеже нешто т |
| тонови, јаке боје, које код нас не губе још своје симпатије поред свег дискретног <pb n="151" / |
| о ме не воли.{S} Са̑м сам.</p> <p>Хтеде још нешто рећи, али осети да му глас дрхти.{S} Једно ја |
| како је те године било у моди.{S} Да је још имао читаве потпетице на ципелама, могао би се мери |
| своју драгану.{S} У врх пута стајала је још она клупа на <pb n="97" /> којој су седели.{S} Прол |
| сад дебелу сенку преко улице, имала је још нечега пријатељског и још била најлепша кућа у Беог |
| младић није ни школу свршио, а Бела је још дете.</p> <p>— Бела ми је терет на грудима — прихва |
| ан, Илићу — рече затим. — Твоја жена је још твоја.</p> <p>Он покуша да оспори њен разлог; навед |
| са несакривеним прекором.</p> <p>Она је још волела Чедомира; она је само њега волела.{S} Поред |
| десила нова несрећа.{S} Младен, који је још нешто слушао док је стари министар био жив, проманг |
| м јој ја да се чува.{S} Мисли да јој је још осамнаест <pb n="178" /> година — настави да се љут |
| вега што је јуче још постојало, а он је још жив.</p> <p>— Ах, тај живот! — промуца болно.</p> < |
| ираних шерпи.{S} Газда-Митар трговао је још са житом, стоком, шљивама.{S} Код њега су биле најс |
| који.{S} Друге није стекао.{S} Остао је још Зарија Ристић, вечити ђак, вечити занесењак, вечити |
| ићи.</p> <p>Погледа на сат.{S} Било је још рано.{S} Обуче своју собну хаљину, подиже један кра |
| ину сакатост као своју кривицу — јер је још као дете, због недовољног надзора, пала са степениц |
| тица запева у башти.</p> <p>Чедомир је још раније наслутио да девојка није равнодушна према ње |
| таром, раскаљаном Београду.{S} Он ју је још једном такву видео: у почетку њиховог познанства, з |
| понуди да се одмори.</p> <p>— Напољу је још велика врућина — рече она — а, Бога ми, ни наша кућ |
| је имао плаћао је стан; остајало му је још нешто за дуван, ситан трошак и по коју књигу. <pb n |
| , Илић застаде неодлучно.{S} Било му је још рано за вечеру.{S} Погледа око себе неодређено.{S} |
| ле се поново погледаше.</p> <p>Осмех је још играо око Вишњиних уста, блед осмех, налик на грч.< |
| прихвати госпођа. <pb n="120" /> — Није још школу свршио, а већ проси девојку...</p> <p>— Ја не |
| но трчи напред: научи лекцију која није још задата, а не зна оно што му је за лекцију.{S} У гим |
| излишности.</p> <p>Реши се да отпутује још истог дана у Чачак.</p> <p>Мајчина болест јој се чи |
| о гробље.{S} Доиста, светиљке нису биле још упаљене, те је владао приличан мрак.{S} Улице, изро |
| доле у Београду, зар није видела гомиле још горих од својих суседа?{S} Она није умела бранити с |
| старице тапшу рукама, одобравају и буне још више, па се, после, годинама прича како су се прове |
| ондицији дозна за велику новост која се још од подне шапутала по породицама ближе Двору и минис |
| , пенушава и као зауздана, пробијала се још кроз отвор на средини.{S} Чекало се само пролеће, п |
| врста страха пред младићем појачала се још више откако се вратила из Београда.{S} Избегавала ј |
| м; кметовао је дуго година, парничио се још дуже са сељацима из суседног <pb n="16" /> села око |
| дан шал, на једној постељи познавало се још како је неко спавао, по другој је било просуто једн |
| то? — чудила се Вишња.</p> <p>— Киша ће још дуго падати.</p> <p>— Али и до вароши је дуго — при |
| о добро које сам учинио у животу — рече још, гледајући у простирку.</p> <p>У предсобљу чу како |
| ништа није остало од свега што је јуче још постојало, а он је још жив.</p> <p>— Ах, тај живот! |
| да би могао припомоћи тој промени.{S} И још нешто.{S} Младићу није било добро.{S} Ваљада, бура |
| ла људски створ, завезан за земљу.{S} И још нешто горе: жена, женска страна, подјармљена туђој |
| Београда се видела само она стругара и још неколико неједнаких фабричких димњака.{S} Чудног об |
| ице, имала је још нечега пријатељског и још била најлепша кућа у Београду.{S} Помисли и сад <pb |
| а се у тај пар приближавала с Радојем и још неколико девојака. — Знаш ли да си села у вилинско |
| ахну руком.</p> <p>Тога дана врућина би још јача.{S} Сунце се не види као да се растопило по це |
| > први пољубац.{S} Сласт те успомене би још јача што су је изазивала уста друге девојке.{S} Он |
| узбуђење.</p> <p>— Збогом!... — понови још једанпут, па се удаљи, корачајући несигурно, посрћу |
| друга није могла дати.</p> <p>— Понови још једанпут те стихове! — рече Бели, и осети како му ц |
| друге собе.</p> <p>Стара девојка понови још једанпут:</p> <p>— Колегинице?</p> <p>Кад се нико н |
| , прави словенски тип, који се у Србији још може наћи само по забаченијим селима, као неким чуд |
| вина виси у ваздуху.</p> <p>— Долази ли још ко?</p> <p>— Ретко.{S} Неке Швабе лове по риту.{S} |
| } Само илузије, само снови.{S} Хоћеш ли још један полић?{S} Продао сам неке старе панталоне, па |
| ас је скупо док сте дотле дошли.{S} Али још све муке нисте претурили.{S} Тек стоје пред вама он |
| д једног Јеврејчета.</p> <p>Они су били још у кујни.{S} То је била <pb n="8" /> одаја поплочана |
| а, и да... на крају крајева, он њу воли још, њу једину, њу саму.{S} Кад би тако дошао најзад до |
| о класној борби.{S} Али овде, Вишњо, ми још немамо базе; треба прво створити политичке слободе, |
| читала.</p> <p>— Још је рано, треба ми још рада, читања, спреме.{S} Више пута узмем перо да за |
| ке, и понављала:</p> <p>— Па како си ми још?{S} Па шта ми радиш ?...{S} Јеси ли се свикла на на |
| очињала једна споредна стаза.{S} Начини још неколико корака, и спусти се на једну клупу, коју у |
| азмаженој девојчици.{S} Она му се учини још ближа што се тога дана осећао изузетно увређен од с |
| оравимо?{S} Ти нарочито, Вишња... ти си још увек тако лепа; Боже мој, не, то није могуће, да ме |
| Он јој је изјавио љубав пре него што си још постао министар... овде, у овом салону... служавка |
| — Ако се тако одржи, госпођа ће живети још толико колико је живела.</p> </div> <div type="chap |
| p>Млади човек је и овде морао претрпети још једно расхлађење.{S} На предлог Вишњин, он се несве |
| {S} Ја то видим.{S} Хтео сам ти то рећи још раније.{S} Али нисам могао да ти кварим задовољство |
| изразом беспрекорне чедности, додајући још њене угасите очи.{S} Његова машта не задовољи се ти |
| , па испи чокањ до дна и, не одвајајући још стакло од уста, продужи:</p> <p>— Најзад, свеједно. |
| кцију њеном брату, позивала га на ручак још једнако по свом обичају куцајући на врата од собе, |
| акључавао их по двапут, тресао катанцем још ради сваке сигурности.</p> <p>Одговарао је девојци |
| њему везани чврстим спонама, наслеђеним још од његовог прадеде голаћа, а можда још и даље, од п |
| м?...{S} Нешто си омршавела, али си тим још лепша...{S} Сећаш ли се наше школе!...</p> <p>И она |
| ле пуне суза.{S} Ако остане с Чедомиром још за тренутак, осећала је да се неће моћи савладати, |
| нути нагласак и говор кроз нос одржавао још после толикогодишњег аклиматисања у Београду.{S} Мл |
| графија у раму од сламе.{S} Ту је лежао још један албум, повезан у плиш, гомила посетница и кар |
| му дође под руку.</p> <p>— Ево, на, ево још — викао је ван себе.</p> <p>Али је газдарица већ би |
| {S} Расцеп у демократији, који је почео још кад је он дошао на власт, развио се до своје потпун |
| или непријатни жмарци.{S} У соби је био још мрак.{S} Часовник је куцао на столу.{S} Његов глас |
| Његов <hi>цимер-колега</hi> није се био још вратио са божићњег распуста.{S} Тек што је за собом |
| говом новом убеђењу!{S} Али је Илић био још млад, у добу кад се пише искрено и поштено.{S} Стог |
| b n="202" /> <p>— Тата се није опоравио још од робије, па не може да издржи тај штрапац.</p> <p |
| да буниш.</l> </quote> <p>Сунце је било још високо.{S} Општинска утрина је дрхтала под његовом |
| у је за лекцију.{S} У гимназији је било још горе.{S} Из немачког језика, земљописа, физике, ист |
| д кућа су већ расле сенке, ипак је било још рано, те по улицама није било много света.{S} Кад ј |
| девојку за руку.</p> <p>— Шта ми имамо још једно другом да кажемо? — пркосила је Вишња непрест |
| мо својим знојем и крвљу, а ми не знамо још колико неисцрпног злата лежи у тим таласима.</p> <p |
| барицу да послужи слатко.</p> <p>— Само још фале прангије! — говорила је нова баба и певуцкала |
| мало грешака у Науци, пошто ми стојимо још далеко од истине, пошто васељенска загонетка измиче |
| продужи Илић тврдоглаво. — Али, ми смо још ту, ми живимо.{S} Други не заборављају своје мртве, |
| то, Вишња — прихвати Чедомир. — Ми смо још увек добри, стари пријатељи.</p> <p>— Да, стари сва |
| <p>Али младој бунтовници беше спремљено још веће изненађење.</p> <p>У колима је седео Илић с је |
| арм јој наредио да то мора бити свршено још тог јутра.{S} То је била листа за попис становништв |
| аспитање и средства.{S} Отац му је умро још док је био у гимназији, те је од куће добијао врло |
| је и она <pb n="39" /> имала жеља, и то још раније него Вишња, да се развије што више, да оде д |
| успети, успети по сваку цену!...{S} Што још занима, јесу жене којих има много дебелих, са огром |
| емљу у арабама.{S} Међу њима је Чедомир још раније запазио једног коња, врло лепог, и чудио се |
| деци срећнијих народа.{S} Они су за нас још луксуз, још немогућност, чиста штета за време које |
| рочита десетак књига, научи се на памет још два'естак наслова, славних имена и мудрих мисли.{S} |
| љство!{S} Препирали смо се дуго, али му још све нисам рекао...{S} Имаш ли ватре?</p> <p>Илић му |
| уски језик није марила, француску кујну још мање.{S} Пасуљ са пастрмом био је сад њен сан, а ки |
| а образовале су се плаве сенке, које су још више истицале небеску илуминацију.{S} Београд је из |
| у опозиционарску породицу допуњавале су још две девојчице, близнакиње, с црвеним тракама у коси |
| ије се много променила.{S} Подигнуте су још две три нове куће.{S} Неколико трговина улепшали су |
| з какве пропале варошке куће.{S} Они су још у десетој години осетили наличје живота.{S} Култура |
| , да.</p> <p>— Да! — понови фаталну реч још неко у соби.</p> <p>То је Бела одговарала, ма да ју |
| у оскудицу.{S} И они се вратише у варош још веселији него што су пошли, трчећи, прескачући баре |
| изазивале слику студента Илића.</p> <p>Још највише би се разонодила кад би отишла својој друга |
| .. ти си се бакћао око новог устава.{S} Ју, обешењаци, да ми је уши да им извучем — додаде госп |
| {S} За њега и јесу којекакви богаљи.{S} Ју, господина — додаде после гласно, па збаци љутито ша |
| о је очекивала.</p> <pb n="193" /> <p>— Ју, роспије! — оте јој се, готово завидан, усклик кад у |
| А ножеви? — пребаци јој мајка.</p> <p>— Ју! — трже се девојка. — Младене донеси.</p> <p>Дечко у |
| ђоше на фамилијарне зачкољице.</p> <p>— Ју, за мало не заборавих... — присети се рођака. — Да т |
| То је била њена манија.{S} Лазаревићева ју је помагала.{S} Није волела да остаје сама са својим |
| кромпира.{S} Одаја је била тако мала да ју је испуњавала уска постеља, на чијим се плеханим шип |
| би.</p> <p>То је Бела одговарала, ма да ју нико није питао, и гледала младића задивљено, угризн |
| а се стресе.{S} Образ је заболе, као да ју је Чедомир ујео.{S} Она се диже нехотице и рече:</p> |
| и она се журила школи све више, као да ју је тамо чекао лек тој грозници.</p> <p>У школи је би |
| тку.</p> <p>Девојка поцрвене сва као да ју је неко ухватио у нечему недопуштеном.</p> <p>— Не.. |
| као нешто живо, гушили, давили.{S} Језа ју је подузимала.{S} Руке јој гореле.</p> <p>Њена мисао |
| нове земље.{S} Мислећи на ту реку, која ју је уљуљкивала, запљускивала својом пенушавом водом и |
| се отресе те мисли, <pb n="36" /> која ју је опседала, али је глас Чедомиров звонио у њеним уш |
| есла од неке слатке, несносне језе која ју је подухватала целу, од врхова прстију па све до чел |
| матрач би по тој одаји оценио жену која ју је наместила.{S} Матовићка је имала развијено тело, |
| дала се да ће се сакрити.{S} Подржавала ју је храброст лопова, заносила ју је носталгија робија |
| } Вишњу пак је бунио тај дан, обузимала ју је час топлина, час зима, и она се журила школи све |
| које је видела те вечери.{S} Обузимала ју је нека лака ватра, која се слатко гасила при додиру |
| ажне... лажне новине! </p> <p>Обузимала ју је нервозна радозналост кадгод би узимала новине отк |
| Докле иде та свемоћна слобода? — питала ју је савест, једна савест коју је патријархална кућа о |
| ћавала забуну своје другарице.{S} Узела ју је за обе руке, и понављала:</p> <p>— Па како си ми |
| нав чинила јој се понова лепа.{S} Хтела ју је поздравити као Бранко: „Београде, мој бели лабуде |
| ржавала ју је храброст лопова, заносила ју је носталгија робијаша који се враћа своме крају.</p |
| да понови балет, несносна врућина пекла ју је из постеље, груди дрхтале, тело се знојило и под |
| вари расположење двоје старих.{S} Аница ју је посматрала испод ока, па јој рече кад остадоше са |
| дих дана у правцу Врачара.</p> <p>Аница ју је чекала на капији.</p> <p>— Шта је с тобом, Вишња? |
| кад лепшег није видела.{S} Његов поглед ју је заносио, његове речи је опијале, његове руке су ј |
| ишњу у врло тешком расположењу.{S} Стид ју је био за онај тренутак заборава који се десио кад ј |
| грешку сматрала је за кривицу.{S} Стид ју је било и од самог Илића, а ради њега и ради својих |
| ама мисао да је Чедомир поново њен није ју могла утешити.{S} Своју грешку сматрала је за кривиц |
| </p> <p>— Ренегат!</p> <p>То разочарење ју је утврђивало у одлуци да не допусти свом обожаваоцу |
| ије смела ићи до краја своје претње, те ју је мајка допуњавала:</p> <p>— Чисти се из наше куће. |
| достојан ње као човека.</p> <p>Код куће ју је чекала хладна вечера и љута газдарица.</p> <p>— Н |
| p> <p>— Вишња! — чу се глас човека који ју је јурио.</p> <p>Она се окрену.{S} Била се зауставил |
| ила у дну срца успомену на младића који ју је некад волео и кога би она могла волети страсно и |
| ад је млада девојка угледала Илића који ју је већ чекао, наслоњен на стуб једне лампе, пошла је |
| провела највећи део свога живота, сваки ју је познавао, чак и кровови од кућа чинили јој се да |
| учини јој се да ће се успавати.{S} Али ју је јастук жуљао, обузимала је жеља да понови балет, |
| ја.{S} У тишини сеоске самоће, по којој ју је пратила туга од промашене удаје, она је, против с |
| испричао лекцију, о шљиви на пример, он ју је већ умео поновити целу.{S} Учитељ, који је за сво |
| није десило!</p> <p>Блажени егоист, он ју је био готово заборавио.{S} Они беху далеко једно од |
| ла мала паланчанка каква је била.{S} Он ју је пронашао, увео у друштво, показао јој нове путеве |
| сазнања, наглих и из друге руке.{S} Он ју је жалио.{S} Погађао је шта ће се десити у њеној доб |
| најбољи, највреднији, најмилији.{S} Он ју је гледао занесеним очима.{S} Његово лице није имало |
| раст старом, раскаљаном Београду.{S} Он ју је још једном такву видео: у почетку њиховог познанс |
| ње, шапутао јој нешто поверљиво, гледао ју је нетремице, жељно.{S} Пролазили су поред познатих |
| црта у игри пролетњега сунца.{S} Гледао ју је; у срцу је осећао као неку песму, радост што је в |
| <p>— Добро вече, комшинка! — поздрављао ју је из далека, скинувши качкету до земље.</p> <p>Поне |
| лободу, веровао у њену свемоћ, замишљао ју је као море, као ваздух, нешто пространо, благослове |
| зузетно увређен од стране Вишње.{S} Био ју је видео на улици, па кад је хтео прићи, она је заус |
| домир ју је узео за обе руке, привлачио ју је к себи, клекнуо је пред њом, загрлио је око паса, |
| централе <hi>Рад и Светлост</hi>, како ју је крстио један тамошњи професор, један од оних непр |
| о.{S} Што год је било око ње, уверавало ју је у нови живот: варошка галама, начитани другови, о |
| д ње.</p> <p>То ново расположење држало ју је све док се не виде с Кајом.{S} Она хтеде по том д |
| е како јој је тешко у души.</p> <p>Грло ју је стезало од неке незнане жалости.{S} Очи су јој би |
| ла нешто што није требала учинити; и то ју је болело.{S} Куд се окрене чинило јој се да је нешт |
| топи полако, као комад леда.{S} Чедомир ју је узео за обе руке, привлачио ју је к себи, клекнуо |
| ет.</p> <p>— Универзитет?</p> <p>Младић ју је гледао својим чудним сјајним очима и као да се пи |
| о и улепшамо као у бајци.{S} Јесења ноћ ју је опијала, слике у глави обавијале се као паучина; |
| а драгана није била више шипарица какву ју је оставио.{S} То се примећавало по деловима тоалете |
| ке куће био је север, ниже, преко реке, југ, лево у шљиваку исток, а запад где су пасла говеда. |
| н; слатко је јео и преслишавао се ко је југ, а ко је север.{S} И доцније није никад заборавио ш |
| и старо гробље, пуно дудова.{S} Тек са јужне стране налазио се низ кућа, малих, разнобојних, б |
| ка. — Она је одвише чедо наших крајева, јужног сунца и јевтине шљивовице.{S} Северњаци су нам д |
| ампањом низала се.{S} Уносило се сувише јужног темперамента, сеоске тесногрудости.</p> <pb n="2 |
| ЛИЋ</head> <head>I</head> <p>У суботу 9 јула 1900 године, Чедомир Илић, главно лице овог романа |
| требала да представља састанак Ромеа и Јулије.{S} Стаклена врата водила су из кујне у Вишњину |
| >Дани су пролазили врло споро.{S} Жарко јулско сунце пржило је београдске голети, као да је сиј |
| Теби је, без сумње, познат онај Ибзенов јунак, Улфхај мислим да се зове...{S} Келнер, један пол |
| епрестано о електрици.{S} Радоје је био јунак тих дана.{S} Људи су веровали у њега, сматрали га |
| могао би се мерити са свима шеталишним јунацима.</p> <p>Код једног фотографског излога спази Л |
| д доброг соја?{S} Његов прадед борио се јуначки за слободу своје земље, његов дед је кметовао д |
| анији.</p> <p>Шесту годину је навршио у јуну, а већ у августу молио је оца да га упише у школу. |
| не може да макне, а иначе скакуће, свуд јури, трчи, код свију је, без њега ништа не може да про |
| црна лептира с црвеним рубом око крила јурила се око једног букета дуде.{S} Низ кириџија корач |
| ава.{S} Поље је дисало мирно.{S} Још се јурила она два лептира.{S} Иза једне шумице примећивао |
| егледни <pb n="256" /> басен океана.{S} Јурио је тамо, вамо, испитивао, њушкао, маштао, презао, |
| b n="206" /> <head>XIX</head> <p>Воз је јурио, измицао из Београда, остављао последње куће.</p> |
| зачу познате кораке.{S} Један поток је јурио поред ње.{S} Она загази, и пређе на другу страну. |
| — Вишња! — чу се глас човека који ју је јурио.</p> <p>Она се окрену.{S} Била се зауставила на о |
| је стајао на истом месту, недирнут.{S} Јутарње сунце пресијавало се на његовим жутоликим цвети |
| ио је резервни официр, бријао се сваког јутра, имао спокојне очи и замрљан потпис.{S} Дочекао г |
| ко је пре неку годину и свршила: једног јутра се срушила.{S} Никоме није пало на ум да је диже. |
| наредио да то мора бити свршено још тог јутра.{S} То је била листа за попис становништва.{S} Га |
| Школе.{S} Дошао је кући око пет сати из јутра, пијан.{S} Дочекивао је нову годину с друговима, |
| <p>Споразумели су се да венчање буде на јутрење, у најужем кругу пријатеља.{S} Госпођа је то об |
| ожеш мислити...{S} Разговарали смо цело јутро.{S} Још удара на бели лук, а већ развезао о Плеха |
| кове ? — рекла му је једном приликом. — Јутрос прође поред прозора један младић: тако су му леп |
| товића, министра земљорадње, венчала се јутрос у овдашњој Саборној цркви са г. Чедомиром Илићем |
| ресто.{S} Ко би то могао помислити само јутрос, само данас у подне!{S} Краљ Милан му неће никад |
| quote> <hi>Досадила му самарица.</hi> — Јуче око пет часова, Мића Живковић, надничар на новој г |
| тене секу...</p> <p>— Као сир!</p> <p>— Јуче да сам умро — говорио би какав старији човек — па |
| а то.{S} Жена ми се разболела.{S} Прала јуче кућу, па је ваљада промаја ударила.{S} И говори ја |
| стош, ништа није остало од свега што је јуче још постојало, а он је још жив.</p> <p>— Ах, тај ж |
| о одвојеним типовима; у њима не постоји Јуче, Данас, Сутра, Београд, Савамала, Петко Стокић или |
| д јер се живот не понавља као што се ни јучерањи дан неће вратити никад.{S} Гледајући у књиге, |
| варио.{S} У једном листу нађе забележен јучерањи случај.{S} Белешка је гласила :</p> <quote> <h |
| ао нека ружна добричина.{S} Небо опрано јучерашњом кишом плавило се дубоко, у бескрај.{S} Вазду |
| већ извила из његовог наручја и побегла к вратима од трпезарије.</p> <p>— Шта ли ради служавка? |
| ао да су јој давале неки знак, звале је к себи.{S} Тада девојка опази нешто што дотле није виде |
| .{S} Он је поново прихвати и принесе је к срцу.</p> <p>— Не... не, Чедомире! — рече Вишња, и ис |
| > <p>Он је поново прихвати и принесе је к срцу са једном жељом у души да сам поцрвене.{S} Ко зн |
| ју је узео за обе руке, привлачио ју је к себи, клекнуо је пред њом, загрлио је око паса, прити |
| ечи је опијале, његове руке су је вукле к себи.</p> <p>— Шта је ово мени! — питала се она. — Та |
| S} Изненадно осетио би да га нешто вуче к њој.{S} Хиљада ствари, блиских тој девојци, изашле би |
| ић виде једно празно место, па се упути к њему, кад спази поред себе Зарију Ристића како испија |
| гао написати.{S} Бацао је перо, полазио к вратима, после се враћао, седао поново за посао.{S} О |
| разник, долазак Чедомиров у црном оделу к мени... очев благослов, прасе на ражњу...</p> <p>Она |
| се промукла, далека и кратка команда: „К нози!“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1914 |
| пружао своје гране, са широким лишћем, ка улици и сунцу.{S} Илић се ипак окрену и погледа у во |
| утку далеко од науке, тамо у ту сивину, ка његовој другарици, у њен заборав.{S} Млади човек не |
| p>Бела је устала, пошла неколико корака ка углу од собе, и онда застала, покривши очи рукама.{S |
| {S} И док је дим пузио у модрим трубама ка чистом плаветнилу осветљеног неба, њега обузе једно |
| било тамо, кад се пође са Зеленог Венца ка Варош Капији, па лево.{S} Ту се види један дућан сво |
| ала.{S} Његов поглед се прошета од Беле ка њеној мајци, па онда паде поново на девојку, а одатл |
| зе.{S} Иначе, у свему другом, мењала се ка идеалу који јој је Илић открио, мешала се у друштво |
| ца.</p> <p>Остави шеталиште, и упути се ка универзитету.{S} Старинска зграда бацала је и сад де |
| око себе неодређено.{S} Затим се упути ка Калимегдану, камо иду, у његовом расположењу, сви ко |
| а схватања плитка.{S} Треба храбро поћи ка идеалу нове жене, јер нама требају жене на висини на |
| етим једрима и води је непознатим путем ка бујним предгорјима неке нове земље.{S} Мислећи на ту |
| едном трњаку.{S} Кад се окренуо и пошао ка својој другарици, она је стајала сама у зраку пуном |
| > <p>Кад прође поред те капије и скрену ка Теразијама, девојка угледа једна кола <pb n="145" /> |
| {S} Било је говора и о томе ко ће ући у кабинет...</p> <p>— Је ли, тата — прекиде га Младен — х |
| кандал и поднела оставку.{S} Председник кабинета, који се налазио на страни у бањи, придружио с |
| екали ни оставка да им се уважи; њихови кабинети зврје празни; краљ није успео да састави владу |
| етучено народним бунама, поразом једног кабинетског рата, сталним скандалима на двору.{S} Међут |
| p> <p>— Ја и даље остајем противник тог кабинетског социјализма — прекиде га поднаредник, у чиз |
| е.{S} Тек што му се учини да се Овчар и Каблар завијају неком маглом.</p> <p>Друштво их је звал |
| рудио се да надокнади дамама оскудицу у каваљерима и био је заиста диван са својим, нешто заста |
| посла.{S} Шта је мени шкодила слобода, кад сам растао са̑м, ненагледан ни од кога, као дивља т |
| Младић се сећао тек доцнијих тренутака, кад су били одмакли далеко од универзитета и кад му је |
| ешким мирисом.{S} Стога се она отимала, кад је време било ручку, да сама трчи и куца на младиће |
| ла болесничке собе.</p> <p>Идућег дана, кад лекар прегледа болесницу, рече девојци:</p> <p>— За |
| </p> <p>То је било свакако једног дана, кад је Чедомир пратио, као увек, Вишњу од Кајиног стана |
| ости су јој годиле.</p> <p>Једног дана, кад јој је мајка отишла од куће, Бела га позва у своју |
| у Пожаревцу, на робији.{S} Његова жена, кад се тако нашла изненада без мужа и прихода, повукла |
| и.{S} Јер је она била жена, а код жена, кад је муж у питању, начелне разлике не представљају ве |
| та.{S} Али није могао.{S} Усред читања, кад је можда био за читав континент далеко од Београда, |
| S} Тек што је за собом притворио врата, кад их газдарица отвори, боса, само у кошуљи.{S} Носила |
| птимизма, донетог из Србије.{S} Доиста, кад се његов дух стварао, природне науке достизале су с |
| дан од оних жарких дана у сред пролећа, кад се око нас осећа оргијање природе и ми зажелимо, с |
| х стално каквом пошалицом.{S} Па и сад, кад их јој предаде, викну :</p> <p>— Ево важне... лажне |
| ама по себи кад се ствари доведу у ред, кад обоје нађу користи у својој вези; понављам, брак је |
| мишљао час васкрса мртвих, страшни суд, кад је у њега веровао.</p> <p>Изненадно, без икаквог уз |
| з неспретне степенице старинске зграде, кад Илић заста, као задржан нечијом снажном руком.{S} И |
| е свиде тај одговор, заусти да то каже, кад песма одјекну поново.{S} То су се надпевали момци и |
| дивљен поглед и нервозно угризање усне, кад би га слушала како објашњава Младену какво правило |
| S} Ваљда се девојци досади та игра, те, кад једном закуца на врата и кад рече уобичајену речени |
| хаљине.{S} Понекад се иде у позориште, кад оно у свом путу наиђе на Чачак.{S} По кафанама се п |
| нила на острву Циганлији.{S} Пред вече, кад мало прехлади, свет је излазио на Калимегдан: сеоск |
| о дан су провели у шетњи.{S} Пред вече, кад је сунце нагињало западу, девојка зажеле да види за |
| ру час <hi>ти</hi>, час <hi>ви</hi>, и, кад дођоше до њене куће, раставише се као стари пријате |
| живи мирно и корисно свој део живота и, кад дође време, заспи вечито под обичним крстом, са ког |
| о користити том њеном слабом страном и, кад је потребно, уразумити размажено дете.{S} Али, Илић |
| ња тањира.{S} Ручак му је био најслађи, кад би уграбио од своје жене да седне за кујнски сто и |
| јаким <pb n="45" /> апстракцијама, али, кад угледа своју другарицу у визији природних елемената |
| а да га спречи и да му улије храбрости, кад му примети:</p> <p>— Ти претерујеш.{S} Ти си се спо |
| е шта ће се десити у њеној доброј души, кад сазна све.{S} Погађао је сву одвратност која ће је |
| е опоменуо да је сутрадан неки празник, кад се нема школе, те предложио својој пријатељици да и |
| ју каријеру.{S} Ту се оженио, подоцкан, кад му је било тридесет година, ћерком једног поштара.{ |
| оба кад је мислила реформисати друштво, кад је Зарија Ристић писао своје гром-мисли, лепи Млађа |
| > <p>Таман да се спусте низ једно брдо, кад ветар скиде Вишњи шешир с главе и понесе га низа ст |
| акав златар на ово време, Бог те видео, кад и ја не могу хлеба да зарадим!</p> <p>— Онда ћу ја |
| мена, где и раније.{S} То је било тамо, кад се пође са Зеленог Венца ка Варош Капији, па лево.{ |
| дом човеку, али сличне свакако.{S} Јер, кад спусти поглед на свој рукопис, он признаде жалосно: |
| ко, као вода, како се то каже у Ваљеву, Кад би учитељ испричао лекцију, о шљиви на пример, он ј |
| једно празно место, па се упути к њему, кад спази поред себе Зарију Ристића како испија чокањ р |
| одном и инстинктивном грубошћу у гласу, кад је Илић улазио у трпезарију, док се госпођа смешила |
| раде, Вишња је седела код Остојићевих, кад Радоје дође с једним својим пријатељем, млађим чино |
| тако лепо овде, у вашој кући, с вама... кад можемо да разговарамо као пријатељи.</p> <p>Бела је |
| о овде, у Београду, као тамо у Чачку... кад је била мало дете и кад се молила свесрдно Богу за |
| зиме виђали су се овда-онда код рођаке; кад су настали топли дани, излазили су чешће са њом, па |
| мислили.{S} Ја се смејем <pb n="109" /> кад се сетим извесних предрасуда које су мутиле моју са |
| па тако изређа до тридесет кафана...{S} Кад се напије, ухвати се за телеграфски дирек.{S} Ту је |
| у тренутку реч која јој је требала.{S} Кад је давала своја мишљења, реченице су јој остајале н |
| азе и лепио њене усне као шећерлема.{S} Кад се спремила за школу, видела је да још има доста вр |
| у их испратили Матовићи са кумовима.{S} Кад би време возу, Чедомира беше нестало.{S} Тек у посл |
| чи.{S} Машта је ишла као на крилима.{S} Кад се дође већ до немогућности, младић се трже.{S} Жал |
| а први од месеца кад се прима плата.{S} Кад би она била његова, неуморно би радио на започетој |
| те по улицама није било много света.{S} Кад је млада девојка угледала Илића који ју је већ чека |
| а грижа да не доби оно писмо од оца.{S} Кад га први пут прочита не учини јој се мајчина болест |
| , сматрали га за нешто више од себе.{S} Кад је пролазио улицом, старији су се утркивали да га п |
| се чару философске поезије Његошеве.{S} Кад би пак био рђаве воље, жалио се на реуматизам у дес |
| вано грло и потиљак ћилибарске боје.{S} Кад би је човек видео први пут, помислио би да је горда |
| .{S} Избегавала је посете, састанке.{S} Кад би се пак и нашла у друштву, о испитима, при излети |
| Али... његове очи су је избегавале.{S} Кад би је и сусреле, оне су биле далеке, превучене неко |
| с и хвалио одличну кујну своје жене.{S} Кад би му, и поред тога, остало слободног времена, он ј |
| еђутим, Илић се бавио дуго ван куће.{S} Кад се библиотека затварала, он је онда почињао своје ш |
| и није хтео да погледа те одрпанице.{S} Кад би се кола напунила, осећао је са̑м и кретао се без |
| а оним што су јој у школи предавали.{S} Кад је била поред Чедомира, она му је потпуно одобравал |
| а.{S} Сестра је претила да се обеси.{S} Кад му се то једног дана досади, он оде у суд, сврши св |
| ављајући му до знања да ће га одати.{S} Кад би се њихови погледи сусрели, њене сомотасте очи си |
| тил му је био популаран и живописан.{S} Кад се каква идеја усади у његову главу, она се тако уг |
| а.{S} Управо, он је ово двоје мешао.{S} Кад је у клисури надзиравао раднике, гледајући хиљаде њ |
| тога, мени је пријатно ваше друштво.{S} Кад разговарам овако с вама, чини ми се да присуствујем |
| веку за цео живот, остави све друго.{S} Кад се кола хтедоше кренути, Бела истрча у двориште и с |
| У чокалиници се живело доста весело.{S} Кад нису критиковали митрополита што им не услиши молбу |
| му гореле.{S} Ватра му ломила тело.{S} Кад би га неко ма и очешао, заболело би га до срца.{S} |
| уноиспитачу живот није био ружичаст.{S} Кад би му се досадило све, он је излазио изван вароши и |
| а печен хлеб, на јагоде, на младост.{S} Кад планински ветар духне из клисуре, облак од цветне п |
| оји му је убијао сваку самосталност.{S} Кад би се ипак уморио, стезао је слепочнице грчевито, ш |
| м и једва га ухвати у једном трњаку.{S} Кад се окренуо и пошао ка својој другарици, она је стај |
| случају припази на ту твоју шмизлу.{S} Кад смо ми били млади, ми смо знали за љубавне изјаве с |
| ца.{S} Стога је јако уважавао школу.{S} Кад би се о просвети повео разговор, био је стално на с |
| ости ни према каквом озбиљном послу.{S} Кад јој се није чинило што је хтела, свађала <pb n="128 |
| он њу воли још, њу једину, њу саму.{S} Кад би тако дошао најзад до решења шта да јој одговори, |
| аве воље да мисли на своју породицу.{S} Кад би му ко од пријатеља скренуо пажњу на несташност њ |
| рихвати госпођа, изненадно потресена. — Кад је видим онако хрому, мени се срце цепа.{S} Ја бих |
| престао бити социјалист — говорио је. — Кад бих живео у Белгији, Енглеској, у другим индустријс |
| тима се нашим пруженим рукама.</p> <p>— Кад смо тако добри пријатељи — прихвати Вишња — онда бу |
| ао да тражи снаге, па настави;</p> <p>— Кад сумирам све што сам видела, познала, искусила, рачу |
| боље од тога!{S} Иде ти после плата, а кад остариш, пензионишу те, па ти и после иде плата, ни |
| вао кафу.{S} Понекад би читао новине, а кад њих није било, узео би <hi>Горски Вијенац</hi>, отв |
| атлија?{S} Рано се дигни, доцно лежи, а кад остариш не можеш да радиш, па куд ћеш него у просја |
| науци, политици, жени, Богу, лудници, а кад су изашли из кафане, закључио је трештен пијан:</p> |
| науснице!...</p> <p>Илић се насмејао, а кад се после растао са њом, помислио је озбиљно:</p> <p |
| у добацује слатке, заношљиве речи.{S} А кад би се пренуо сасвим и мислио на њу, на ту плаву дев |
| школу, као и мени удовички ужитак.{S} А кад свршиш школу, шта ће ти ова страћара.{S} Иди куд те |
| сла да твој живот не буде излишан.{S} А кад ти једног дана твоја срећа допусти да мислиш и на о |
| да неће одмицати од ње дан и ноћ.{S} А кад оздрави, она ће јој испричати шта се с њом догодило |
| ноге носе, па тражи себи девојку.{S} А кад је нађеш, сети се колико је Вићентије узео, па ти т |
| пет ништа од тебе — додаде жалосно. — А кад сам ја учио школу, мој брајко!...</p> <p>Застаде, о |
| p> <p>— Веруј ми, ми смо све имале доба кад је живот као источњачка принцеза пред судом римских |
| реко дана излазила је ту у шетњу у доба кад је мислила реформисати друштво, кад је Зарија Ристи |
| ико јој није умео тачно рећи њена права кад сврши школу.{S} Будућност јој је изгледала неизвесн |
| аније, док су били сами, попуштала прва кад би се посвађали, добила је сад у мајци сигурну саве |
| рму и гледао преда се.</p> <p>— Узми га кад ти се допада! — рече, најзад, Вишња, и пружи му цве |
| <p>— Читала сам негде да је љубав слађа кад је мрак.{S} Гледаћемо звезде...</p> </div> <div typ |
| а девојка, која одступи неколико корака кад рођаци пређоше на фамилијарне зачкољице.</p> <p>— Ј |
| сти.{S} Они су у стању да омрзну човека кад на њему угледају нову кравату.{S} Тај тип се буни п |
| и за ручком о сељацима, те једва дочека кад се Бела умеша, и рече:</p> <p>— Знате, отац, да се |
| ог живота.</p> <p>Једног малог празника кад жене не раде, Вишња је седела код Остојићевих, кад |
| <p>— Остави то, Вишња — рече јој мајка кад је виде како потаркује ватру. — Није то за тебе, не |
| S} Београд је изгледао као лепа циганка кад иде на бал.</p> <p>Кад изби на Теразије, Илић заста |
| аласку.{S} То беше онога истог тренутка кад је Чедомир Илић излазио из куће Матовића.{S} И у Бе |
| <p>— Где си био? — предусретала га Бела кад се најзад вратио кући.</p> <p>— Шетао сам, размишља |
| ћа.</p> <p>Још највише би се разонодила кад би отишла својој другарици, Милеви, ћерци једног зл |
| тово физички, онај исти који је осетила кад јој је узео први пољубац.{S} Она га одгурну инстинк |
| у дворишту око мрва које им је стресла кад је распремала сто.{S} Виделе се разгранате старе шљ |
| " /> <head>XIV</head> <p>Била је недеља кад је Вишња пришла Чедомиру.{S} Дан је био ведар.{S} П |
| ства које се налази у овим церемонијама кад се има седамнаест година.</p> <p>— Хајде, испрати н |
| их владара није ништа поможено народима кад она није у корист републике...{S} Од патриота бежи |
| датуме.{S} У тим сувим и врелим данима кад никога није било око њега, та су га писма уверавала |
| о пунити уши девојци тим страним речима кад је она лепа и без њих, савршена без свега мога знањ |
| умиљато око њега надничари првога дана кад је доведен; миловали су га по њушци, тапкали по сап |
| изађем некуд — рече му Бела једног дана кад тако осташе сами. — Тако бих радо побегла од куће.< |
| p>— Не знам да ли се сећаш... оног дана кад смо се састали после дугог размака... <pb n="289" / |
| гом није смео рећи.</p> <p>Од оног дана кад је био с Вишњом у њеном стану, трудио се стално да |
| видети!</p> <pb n="50" /> <p>У очи дана кад је требало да се растану, начинили су велику шетњу, |
| /p> <p>Девојка је била и сувише озбиљна кад је ово говорила, те се њена другарица не усуди да с |
| о.{S} Није осетио или није водио рачуна кад се кола напунише.{S} Рабаџија га удари песницом по |
| о се занимали синоћ — примети Вишња, па кад виде да се Каја не подсмехну, продужи пажљиво — он |
| ем начињеним од самог миља и заноса, па кад би писмо свршио, написао адресу и залепио завој, ду |
| Вишње.{S} Био ју је видео на улици, па кад је хтео прићи, она је зауставила неку своју познани |
| итичар.{S} Он не пази на спољашњост; па кад то и чини, ради у супротном правцу: пушта браду, чу |
| авише се код Кајине капије.</p> <p>— Па кад ћеш ми једанпут доћи? — пребаци Каја своме рођаку. |
| би, летимице, кадгод спазила с прозора кад прођу њиховом улицом, док општинске липе бацају гус |
| бе.</p> <p>Мајка јој је умрла оног лета кад се Чедомир оженио.{S} Смрт је јако утицала на већ р |
| ловине.</p> <pb n="95" /> <p>Он задрхта кад примети своју пријатељицу, малу паланчанку пуну оду |
| ти живота.</p> <p>— Зашто не пишете шта кад тако лепо говорите — рече му Вишња. — Ја бих то врл |
| видећемо се.{S} Ја ти шаљем нешто новца кад и ово писмо.{S} Велим, нек ти се нађе ако се накани |
| а уживањем би рачунао на први од месеца кад се прима плата.{S} Кад би она била његова, неуморно |
| ченицу.</p> <p>— Ко би играо крајцарица кад би Младен учио! — насмеја се Бела, која у том трену |
| огунасто и искрено. — На што онда љубав кад се рачуна колико и лањски снег!</p> <p>Мајка се не |
| је правио у кутији за фул, био непажљив кад професор предаје и лепио фишеке од хартије по таван |
| .</p> <p>— Ја у Француску? — викнула је кад јој је муж поменуо пут. — Жива нећу, а мртву ме мож |
| p>— Браво, господин-Илићу!{S} Главно је кад се двоје воле...{S} А свет, фамилија, новац?{S} Три |
| чиме да се позабави, да прекрати време кад остане сама.{S} Француски језик није марила, францу |
| обичају наших жена да се покажу љубазне кад их неко нâвикне, понуди се услужно:</p> <p>— Да под |
| постане министар... министар земљорадње кад се већ тим питањем бави, али јој се учини да поред |
| других.{S} Носила је редовно послужење кад је младић држао лекцију њеном брату, позивала га на |
| иховог познанства, за време једне шетње кад их је киша ухватила ван вароши.{S} Он је онда гледа |
| јој вољи, излазити куд хоће, враћати се кад хоће.{S} Није се морала више бојати својих наставни |
| та; с њим је као и с пливањем; научи се кад куражно оставимо плићаке.{S} Јер најзад, нашто вечи |
| це Матовић пређе и на младог човека, те кад изађе од њих, осети како му се груди надимају од не |
| ао да није жена.</p> <p>Било је пролеће кад је дошла у то село.{S} Трипут је потом глог обелио. |
| он.</p> <p>— Дивно! — говориле су гошће кад их је Матовићка уводила у њега.</p> <p>Доиста, сало |
| ење од памука.</p> <p>Илићу залупа срце кад виде девојку тако близу себе.{S} Он не настави гово |
| у девојка.</p> <p>Било је већ пало вече кад се њих двоје упутише Вишњином стану.</p> <p>— Ви на |
| да их гледају.{S} Већ се примицало вече кад се нађоше на Ћирићевој пољани.{S} Сад се ту шири чи |
| као извајана.</p> <p>— Извол’те — рече кад отвори врата, и пријатељски додирну раме младићу, д |
| ју је посматрала испод ока, па јој рече кад остадоше сами:</p> <p>— Нешто си невесела, Лазареви |
| тересује — одговори младић без журбе, и кад остаде на само са Белом, разви новине.</p> <p>— Пар |
| у тек кад има још некога.{S} У варош, и кад би излазила, ишла је у пратњи госпа-Клеопатре.{S} И |
| није лако у газдаричиним годинама.{S} И кад се преболи, остане увек нешто.</p> <p>— Шта мислиш |
| , ја нисам реакционар, ти то знаш.{S} И кад ти говорим овако, не значи да одобравам оно што је |
| игра, те, кад једном закуца на врата и кад рече уобичајену реченицу: „Господин-Илићу, извол’те |
| у били одмакли далеко од универзитета и кад му је Лазаревићева говорила:</p> <p>— Муке сам виде |
| тамо у Чачку... кад је била мало дете и кад се молила свесрдно Богу за своје лутке и болесну ма |
| метити кад је ушла с Чедомиром у кућу и кад су толико остали на само.{S} Она је полагала на миш |
| љубави, она управо долази сама по себи кад се ствари доведу у ред, кад обоје нађу користи у св |
| а жалба и прекор. — Тако ми ружно стоји кад играм!</p> <p>У очи свадбе, Чедомир изиђе из куће, |
| кав брак у обичним приликама, а камо ли кад је у питању престо.{S} Ко би то могао помислити сам |
| очи на дрског човека, као мачка.{S} Али кад би се растали, она је претресала у мислима дуго што |
| S} Ипак је она одговарала:</p> <p>— Али кад ја нећу, па ко ће!</p> <p>Чачак није добио електрик |
| 3" /> су се губили у тричарије, уживали кад би код деце изазвали дивљење, страх, или кад би ком |
| и код деце изазвали дивљење, страх, или кад би коме малом јаднику успели да напакосте.{S} Било |
| и од жандармске потере, испред кише или кад човек не зна куда ће.{S} Увек би се нашло друштва, |
| талгије што смо пустили срећу да одлети кад су нас њена крила додиривала, до врелих игала страс |
| њој по руски!{S} Млада девојка не осети кад дођоше до њене куће.{S} Би јој тешко да прекине чар |
| је неко од њених суседа морао приметити кад је ушла с Чедомиром у кућу и кад су толико остали н |
| вемоћ.{S} Треба ли се одрећи те користи кад је у питању држава и виши интереси, до ђавола држав |
| време пролази, и једанпут дође тренутак кад се мора имати храбрости и прекинути на кратко са св |
| о.{S} Ми смо мислили да долази тренутак кад ће наука открити велику тајну, одговорити на послед |
| иге, фотографије.</p> <p>Уставио се тек кад му рука дирну нешто хладно.{S} То беше револвер, он |
| и од сопствених очију, и обујме нас тек кад нас, као неко фино вино, преваре својом лакоћом и с |
| и пркосно.{S} Остајала је у салону тек кад има још некога.{S} У варош, и кад би излазила, ишла |
| е! — оте јој се, готово завидан, усклик кад угледа Белу у њеном нереду.</p> <p>Ипак се она савл |
| ађено. — Ја бих био највећи незахвалник кад бих се и најмање пожалио.</p> <p>— Заиста? — усклик |
| улици, изненади се импровизовани учитељ кад пред једном приватном кућом спази два војника на ст |
| га.</p> <p>— Ту близу, где понекад идем кад сам са̑м.{S} Има једна историска чесма и добра ладо |
| блеску који пуче пред очима младићевим кад угледа своју драгану!{S} Све се изгуби, потону у не |
| икад.{S} Дотле су пркосили једно другом кад се сретну.{S} Данас је Илић имао најмање воље за то |
| схвати што боље.</p> <p>Међутим, једном кад је Радоје почео да говори о лакој дељивости електри |
| паприкама! — викнуо је млади муж једном кад се вратио из библиотеке с главом пуном Ламарка, Кеп |
| тета није била велика — рече јој једном кад је срете и поведе говор о електричном предузећу. — |
| ити.</p> <p>— Ти си луда! — рече јој он кад му рупи у собу, усред бела дана и без икаквог изгов |
| цело тело, да јој и колена задрхте, као кад је читала забрањене књиге.{S} Једва је чекала да до |
| шло.{S} И вратила си се несрећнија него кад си пошла.</p> <p>Девојка покуша да не призна истину |
| и?</p> <p>— Одвратно је и једно и друго кад није искрено.</p> <p>У том разговору појави се прво |
| за онај тренутак заборава који се десио кад је Чедомир био у њеној соби.{S} У њој се бунила наш |
| .. што је златна; прича ми како је било кад је била млада, описује ми омладинске беседе код <hi |
| во мисли о Чедомиру, о томе шта би било кад би постао њен муж, о њој самој.{S} Она је зрела као |
| м ништа против њих.{S} Врло је похвално кад не губите интерес за науком.{S} Али то је ваша личн |
| . — ’Ајд, загрли ме... не стоји ти лепо кад си озбиљан.</p> <p>Илић је загрли преко воље.</p> < |
| нуше у родно место.{S} Оно је врло лепо кад је вашар, окружна трка, задушнице... нарочито кад < |
| га она пољубила само да види како је то кад су бркови обријани!</p> <p>Доиста, она није размишљ |
| броја лица.{S} Њихова мишљења, нарочито кад се тиче политике, зависе од њиховог материјалног по |
| ар, окружна трка, задушнице... нарочито кад <pb n="303" /> су задушнице.{S} Оне падају уз часне |
| е баште.{S} Тек по који пут, а нарочито кад је на пољу светло и благо време, она је мислила на |
| > <p>— Фразе!</p> <p>— И фразе су нешто кад су тачне.{S} Ти се појављујеш међу нама као усијана |
| нека твоја комбинација? — рече министар кад му жена саопшти те вечери да је Илић запросио Белин |
| је забрану унапред. — Шта ће рећи свет кад те виде саму.</p> <p>Та оскудица слободе падала јој |
| <p>— Старински човек сам и ја, па опет кад видим да је нешто боље, што да не радим тако!...{S} |
| ласт што је заљубљен више него први пут кад су прошетали сами.</p> <p>— Шта рекох? — сакри он с |
| како смо се растали — рече у себи Илић кад се трамвај удаљи. — Боже мој!{S} А мени се чини да |
| њу!{S} Али је Илић био још млад, у добу кад се пише искрено и поштено.{S} Стога продужи правим |
| олуције, али се сви ти говори свршавају кад куцне девет сати, време спавању, и варош остаје мир |
| знао, а који су морали волети ову земљу кад су се били за њу.{S} Чедомиров поглед пређе преко г |
| чесма и добра ладовина.{S} Ето је одмах кад се пређе ова баштованџиница, код оног долапа, под о |
| .</p> <p>— Чујеш, Вишњо — рече јој отац кад сазна шта јој се десило. — Није то за тебе.{S} Ја т |
| на је одржала реч и дошла тачно.{S} Баш кад сказаљке на сату једне оближње часовничарске радње |
| Расцеп у демократији, који је почео још кад је он дошао на власт, развио се до своје потпуности |
| > <l>Ој Мораво, моје село равно,</l> <l>Кад си равно, што си водоплавно!...</l> </quote> <pb n= |
| _C3"> <pb n="27" /> <head>III</head> <p>Кад се нашао тако сâм, Илић се осетио нелагодно.{S} Ипа |
| 40_C5"> <pb n="54" /> <head>V</head> <p>Кад је Вишња стигла у Чачак, осетила је тек ту сву супр |
| 25"> <pb n="292" /> <head>XXV</head> <p>Кад Вишња оде, Чедомир оста за један тренутак гледајући |
| ада прогласио за великог човека.</p> <p>Кад је ступио на Велику Школу, он је тамо нашао два оде |
| у себи и пољуби то место очима.</p> <p>Кад би она била његова, мислио је даље, постао би бољи |
| гласом који није трпео примедбе.</p> <p>Кад дође на Велику Школу, Лазаревићева се баци на студи |
| а послугу и једно изврнуто буре.</p> <p>Кад прође поред те капије и скрену ка Теразијама, девој |
| ће се предавања ускоро завршити.</p> <p>Кад се писмо пошаље из Чачка за Београд, одговор се мож |
| слабине девојкине.{S} Он пусти.</p> <p>Кад хтеде да загрли поново тај дивни створ што му се по |
| као лепа циганка кад иде на бал.</p> <p>Кад изби на Теразије, Илић застаде неодлучно.{S} Било м |
| о да је неког дуго грлио, љубио.</p> <p>Кад би се Вишња задржала с одговором, он је откључавао |
| {S} Ми се сад тако ретко виђамо.</p> <p>Кад су се пустиле из школе, Вишња хтеде избећи да са Ка |
| себе, па повири у предњу одају.</p> <p>Кад се окрену натраг у салон, њено лице је горело сво, |
| на, рашири груди и дубоко дахну.</p> <p>Кад се решила, искрено се радовала што иде у престоницу |
| ш једанпут:</p> <p>— Колегинице?</p> <p>Кад се нико не одазва, она се помоли наврата: збрчканог |
| и рече <pb n="164" /> једном приликом: „Кад се деца воле, нека се узму...“</p> <p>— Али ако се |
| мари ако ти будеш моја жена!{S} Ја сам кадар да радим за двоје.</p> <p>— Ти заборављаш опет ст |
| о толико колико и њу саму.{S} Он је био кадар загрлити писмоношу који би му га предао и пољубит |
| заљубљеним паровима које би, летимице, кадгод спазила с прозора кад прођу њиховом улицом, док |
| кроз моју главу и изгледају ми сјајне; кадгод, чини ми се, успем, и тада осетим једно бескрајн |
| и имање.</p> <p>Вишња га је избегавала кадгод је могла.{S} Чинило јој се да је она крива за ње |
| у је добила и која треба да је поред ње кадгод јој се прохте.{S} Међутим, Илић се бавио дуго ва |
| ! — смејала се госпа-Матовићка, која би кадгод присуствовала тим разговорима.</p> <p>Никад Илић |
| а фин цвикер.{S} Он је метао те наочари кадгод је имао посла с писаном ствари, као да је знао ч |
| стид их је, боје се.{S} Па опет се деси кадгод, као овај пут, о покладима, на тефериџу, патариц |
| <p>Обузимала ју је нервозна радозналост кадгод би узимала новине откако се вратила у Чачак.{S} |
| ма, трансвалском рату и, за добре паре, кадиле владу.{S} Истина, Радоје није знао звонке фразе, |
| лободе и њене заточнике.{S} Она је била кадра да скочи на дрског човека, као мачка.{S} Али кад |
| стала непоколебљива.{S} Ништа није било кадро изменити дубоко осећање морала који јој је несвес |
| д ишчупати.{S} Ништа на свету није било кадро спречити га у његовој борби за народ.{S} Његов ра |
| ј чедности.{S} Ништа на свету није било кадро да је скрене са правога пута : мушки поглед ни рђ |
| улар и молила га да јој то испуни, јер, каже, жандарм јој наредио да то мора бити свршено још т |
| а Остојићева.</p> <p>— Дижи се, тето -— каже она одрешито старој Лазаревићки — да идемо мало у |
| е врлине.{S} Илић нађе једва времена да каже Зарији:</p> <p>— Пардон...{S} Имам посла.{S} До ви |
| умеде младића.{S} Помисли да он хоће да каже како не двоји брак од љубави, или тако нешто, те п |
| мочио перо.{S} Имао је толико ствари да каже!{S} Дани су пролазили, а перо је висило непомично |
| осподин-Илићу?</p> <p>Чедомир заусти да каже онако како је осећао:</p> <p>— Ја сам одсудан прот |
| песма — примети Радоје. — Проста, а све каже, дирне те у жицу.</p> <p>Девојке одговорише :</p> |
| кивао ову <pb n="98" /> девојку, да јој каже колико је воли, да јој открије, поред царства мисл |
| у једно с другим, а он не успева да јој каже једне речи која долази из срца.{S} Ћутали су.{S} В |
| њен венац са жаљењем и као хоће да јој каже:</p> <p>— Тако ћеш и ти свенути, неудата, остављен |
| их знао је наћи по коју лепу реч да јој каже, да јој честита на положеним испитима, ласка јој н |
| е ствари, тако уско везане за њу, да им каже да се вратила, да постоји, да живи, живи...</p> <p |
| задовољство које се не да описати, како каже чâ Јанко Веселиновић.</p> <p>У оваквом разговору, |
| доју се свиде тај одговор, заусти да то каже, кад песма одјекну поново.{S} То су се надпевали м |
| а му је ишла лако, као вода, како се то каже у Ваљеву, Кад би учитељ испричао лекцију, о шљиви |
| што? — упита је младић, тек да се нешто каже.</p> <p>— Зато што сте ме пољубили — одговори њен |
| исао да нађе старог господина, па да му каже све.{S} За то није имао довољно одважности.{S} Онд |
| е.</p> <p>Вишња се промисли да ли да му каже праву истину.{S} Најзад рече:</p> <p>— То није дов |
| или њихове ћерке...{S} Седи.{S} Батали, кажем им ја.{S} То је сувише романтично за Београд.{S} |
| опала.{S} Вели, красна цурица.{S} Него, кажем ти — подвуче стара девојка — страх ме је било за |
| кључио је трештен пијан:</p> <p>— Јест, кажем ти... нема ни добра ни зла апсолутног, већ конфли |
| Ти ми се ругаш?</p> <p>— Не, Илићу.{S} Кажем ти да имаш стрпљења.{S} Ти ћеш успети.{S} Треба т |
| иш једно писмо.{S} Нек дете зна...{S} И кажем јој ја да се чува.{S} Мисли да јој је још осамнае |
| мој живот за ове последње године, да ти кажем: шта сам желео, а шта сам добио, шта сам очекивао |
| ште и које могу рећи само теби... да ти кажем, ето ако хоћеш... колико сам ниско пао, најзад.</ |
| и постати министар?</p> <p>— Зини да ти кажем! — трже се стари господин, па пређе на своје дело |
| где заједно!{S} Имам много ствари да ти кажем, да ти изложим што сам наумио.</p> <p>Вишња прист |
| е Вишња непрестано.</p> <p>— Имам да ти кажем мој живот за ове последње године, да ти кажем: шт |
| ead>XV</head> <p>— Хтео сам нешто да ти кажем, жено — рече Матовић, спремајући се да легне.{S} |
| ња и своје особине.</p> <p>— Шта да вам кажем, госпођо!... — рече после неколико тренутака окле |
| Ја сам увек говорио истину.{S} И ја вам кажем — удари гласом Матовић, као да држи предавање — и |
| ји... и само у револуцији... и опет вам кажем: у револуцији, па ма како ви решили.</p> <p>Подна |
| /p> <pb n="105" /> <p>Него велим, да му кажем нек долази код нас на храну.{S} Њему ће се познат |
| > <p>— Шта ми имамо још једно другом да кажемо? — пркосила је Вишња непрестано.</p> <p>— Имам д |
| твоје доба.</p> <p>— Шта хоћеш тиме да кажеш?</p> <p>— Ти си лутала по Београду, тражила <pb n |
| Све хоће да је модерно...{S} Дакле, ти кажеш да причекају?</p> <p>— Да, боље да се кају раније |
| рају свој живот по својој вољи.{S} Али, кажи ми... молим те, колико је тек мало таквих жена!{S} |
| „Пун сам електрике“...{S} Шта да радим, кажи ми.</p> <p>Вишња јој није знала одговорити ништа.{ |
| о, да јој исто од Бога желимо.{S} Само, кажи, мајка ти је нешто назебла, па се много брине за т |
| е надмоћности засја у дечковим очима. — Кажи само колико поједеш шећерлеме преко дана?</p> <p>О |
| оје понашање према утврђеним правилима, кажњавао га опоменом, претио му да ће га казнити озбиљн |
| , <pb n="30" /> културе једном речи.{S} Кажу да је ова варош по свом положају, после Цариграда |
| шта умилније од његова венца!</p> <p>— Кажу не ваља се уносити у кућу — одговори јој Милева по |
| ли да си села у вилинско коло?</p> <p>— Кажу — додаде друга девојка, великог носа и зелених очи |
| з лице.</p> <p>Они обоје покушаше да не кажу истину.{S} Девојка је грицкала доњу усну, као да ј |
| шла: поменула се, а не вратила се, како кажу наши стари.{S} И девојка је мислила поново на свог |
| 4"> <pb n="272" /> <head>XXIV</head> <p>Кажу да на састанак људи долазе увек нешто раније, а да |
| веровао у народне снаге, Вук Караџић је казао последњу реч у питању језика, народне песме су је |
| ће то рећи?{S} Ни они сами не би умели казати.{S} Младић се сећао тек доцнијих тренутака, кад |
| ободно изабрати своје друштво, слободно казати своју мисао.{S} Што год је било око ње, уверавал |
| /p> <p>Мајчина болест јој се чинила као казна.{S} Њено, већ рањено, срце стезало се од бола.{S} |
| о Себастопољ! — говорио је пензионисани казначеј.</p> <p>Река стешњена, пенушава и као зауздана |
| му је на дан венчања опростио само пола казне.{S} Доцније, дали су му удобнију ћелију, скинули |
| раме, нема рада од кога се стиде, нема казне од које би их ухватио страх.</p> <p>Студент је го |
| асудама!</p> <p>Говорила је то да би га казнила.{S} Она је иначе веровала да је он воли јако, ј |
| ажњавао га опоменом, претио му да ће га казнити озбиљније.{S} Ни ђаци га нису много поштовали, |
| на колосек који не смемо напуштати под казном да се не преврнемо.{S} Као што не можемо неговат |
| еким пријатељима...{S} Теби првој о њој казујем, и хтео бих да знам шта ти о том мислиш?</p> <p |
| ројале дане до краја школске године.{S} Каја, у њеној строгој сивој блузи, са ниском мерџана ок |
| ности који је урођен првој младости.{S} Каја је била <pb n="29" /> мала, мршава, жива девојка к |
| креност своје другарице.{S} Упита се да Каја није суревњива што се она познаје са њеним сродник |
| с:</p> <p>— Чедомире!</p> <p>То је била Каја, једна његова рођака, која је овде учила девојачку |
| ишњу не остави спомен на оно што јој је Каја рекла пре толико година. „Има“, рекла јој је тада |
| иноћ — примети Вишња, па кад виде да се Каја не подсмехну, продужи пажљиво — он је врло учен чо |
| ити.{S} Стога побеже са седнице, чим се Каја заговорила са неким колегиницама.</p> <p>Напољу је |
| ваког дана, и најзад без ње.{S} Како се Каја изгубила из њиховог друштва?{S} Откад су почели ше |
| .</p> <p>— Чеда и еманципација! — прште Каја у смех. — Ко га не познаје, скупо би га платио!</p |
| девојачке школе.{S} Међу њима је била и Каја.</p> <p>— Лазаревићева! — кликнула је весело Каја |
| /p> <p>— Милисав је анархиста — објасни Каја бојажљиво.{S} Затим додаде, да би скренула разгово |
| Па кад ћеш ми једанпут доћи? — пребаци Каја своме рођаку. — Бога ми се љутим.{S} Једног овде и |
| <p>— Лазаревићева! — кликнула је весело Каја и обесила јој се око врата, па је пољубила с обе с |
| љубљивале се у своје наставнице.</p> <p>Каја није примећавала забуну своје другарице.{S} Узела |
| на висини времена у којем живим.</p> <p>Каја је била девојка коју живот није мазио.{S} Још од д |
| чему ти је рођак господин Илић?</p> <p>Каја се опет изненади, али се уздржа од сваке заједљиво |
| та ти мислиш пошто свршиш школу?</p> <p>Каја подиже главу и погледа своју другарицу расејано.{S |
| срцу, обузимала је нека сумња, почетци кајања, нека необјашњива бојазан, хладна као језа.</p> |
| воре гради.</l> <l>Дан градио, а два се кајао —</l> <l>Ој, убава, убава девојко, ој!</l> </quot |
| p>Прођоше неколико дана.</p> <p>Илић се кајао искрено због догађаја који се десио.{S} Избегавао |
| и су наслагани црни тегови до сто кила, каје соли, гвоздено посуђе.{S} Из одшкринуте магазе уда |
| едном: о универзитету на који је позива Кајин рођак.{S} Покушавала је да се отресе те мисли, <p |
| оје другарице.</p> <p>Зауставише се код Кајине капије.</p> <p>— Па кад ћеш ми једанпут доћи? — |
| д је Чедомир пратио, као увек, Вишњу од Кајиног стана до њене куће; он се опоменуо да је сутрад |
| тиле из школе, Вишња хтеде избећи да са Кајом иде кући.{S} Али је она не пусти испреда се, и, и |
| е заболи глава.</p> <pb n="28" /> <p> С Кајом је била још једна девојка, која одступи неколико |
| ожење држало ју је све док се не виде с Кајом.{S} Она хтеде по том да надокнади своју срећу, да |
| м се Бела врати с пуним тањиром румених кајсија.</p> <p>— А ножеви? — пребаци јој мајка.</p> <p |
| о, неколико суседних кровова и заруделе кајсије у башти.</p> <p>— Ви волите кајсије? — упита Бе |
| еле кајсије у башти.</p> <p>— Ви волите кајсије? — упита Бела младића, па не сачекавши одговора |
| е шаре.</p> <p>Они су седели тако, јели кајсије, говорили о професору Матовићу, о новој <pb n=" |
| вол'те, господин Илићу — нудила је Бела кајсију коју је сама искрижала и прекидала причу своје |
| је нудила.</p> <pb n="13" /> <p> Он узе кајсију и, нехотице, начини девојци један комплимент:</ |
| ш да причекају?</p> <p>— Да, боље да се кају раније него доцније.</p> <pb n="199" /> <p>Матовић |
| аве, засађеном врбама и по којом липом, какав полуевропски обучен чиновник који је цигаром дува |
| ћ Краљ Отац или неки активни политичар, какав фактор тих догађаја којима ће он дати овакав или |
| омажу, који им дају, или бар обећавају, какав добитак.{S} И веруј ми, они <pb n="279" /> добива |
| био.{S} Десио му се несрећан случај.{S} Какав?{S} Који?{S} Није знао, али му је сад било јасно |
| залупа јаче.{S} Можда ће доћи писмо.{S} Какав ће то радостан дан бити за њу!</p> <p>Пред пошту |
| и млађа него што си икад била.</p> <p>— Какав парадокс! — насмеја се девојка нервозно.</p> <p>— |
| да изучим за златара код тебе.</p> <p>— Какав златар на ово време, Бог те видео, кад и ја не мо |
| се с њом објасни, пре него што предузме какав даљи корак.{S} Она га је избегавала свеједнако, н |
| </p> <p>— Јуче да сам умро — говорио би какав старији човек — па да су ми рекли да ће неко раск |
| и.{S} Поред тога, бојао се да не начини какав испад, имајући већ извесна искуства о београдском |
| начајно у Илића као да је хтела сазнати какав су утисак учиниле на њега те речи.</p> <p>— А љуб |
| у тој прозрачној сивини причињавала као какав велики божур у некој чудној земљи гатки.{S} Коса |
| ="300" /> <p>Да је на његовом месту био какав ветеран на перу, он би продужио своје дело такво |
| на живот, пустити се у њега.</p> <p>Јер какав да је, живот постоји, он се не може мењати у свој |
| > <p>— Јесте.{S} Обоје су млади, а знаш какав је свет...{S} Баш ме данас у седници пита Поповић |
| јесу ли оне чисте и толико колико она, каква је та грешка коју је учинила и, најзад, ко састав |
| оворим као мајци, а ти тераш шегу...{S} Каква свадба!{S} Тај младић није ни школу свршио, а Бел |
| Она би без њега остала мала паланчанка каква је била.{S} Он ју је пронашао, увео у друштво, по |
| з средине: ...{S}И мислио тада — Ко зна каква судбина те чека — И зашто си тако срећна сада!... |
| осећао срећан.{S} Какво дрво, пут, бара каква опоменула би га своје другарице.{S} Њено запаљено |
| је био популаран и живописан.{S} Кад се каква идеја усади у његову главу, она се тако угњезди д |
| Опис једног излета у Овчарску бању или каква несташност млађег брата испуњавали су по читаво п |
| рним угаситим очима појављивало се, као каква сиренска утвара, на свакој окуци од пута, на гоми |
| чекају велика дела...{S} Не знам тачно каква, али велика несумњиво.{S} Другојачије не може бит |
| вао милионе нових ствари, чуда, лепота, какве не би нашао ни у најчувенијој светској бањи.{S} В |
| {S} Њој није падало на ум да се запита: какве су оне, те жене, те девојке од којих се бојала, ј |
| било је болесно у обе ноге, свакако од какве неизлечиве болести, па ипак се силило и хтело да |
| ресторанима, али никако да буду онакве какве их је госпа-Клеопатра спремала о јесени, жуте, па |
| То су људи обично са села или, ређе, из какве пропале варошке куће.{S} Они су још у десетој год |
| „јавно, преко новина, да цео свет види какве имам родитеље“.</p> <p>Цео дан су провели у шетњи |
| овина, а мртву тишину оживљавао тек шум какве змије, подигла се читава насеобина од радничких к |
| ново, изгледао би да се увио у тробојку какве црначке републике.{S} Време, киша и свакојаке прљ |
| у неподгрејаном и полуосветљеном ћилеру какве сиротињске кафанице, где је један од њих држао <p |
| мало дрска.{S} Ја сам га одбијала...{S} Какво чудо ако је потражио другу жену!</p> <p>Тек је са |
| уме.{S} Ни ту се није осећао срећан.{S} Какво дрво, пут, бара каква опоменула би га своје друга |
| ана, помиловање с робије, највише можда какво чиновничко место.</p> <p>— Говориш као крајњи мра |
| вље. — Није ли оно какво си га хтео, за какво си се борио.{S} Убијен је краљ тиранин, осигурана |
| — Склонимо се негде, ако хоћете... под какво дрво, у ону кућу у врх пута? ---—</p> <p>Млади чо |
| оглед да продре даље.</p> <p>— Можда је какво посланство! — одговори младић самом себи.</p> <p> |
| набрала пуно наручје цвећа, те потражи какво угодно место да седне и сплете венац.{S} Око ње с |
| бацивања као да се њему учинило не знам какво добро.{S} Његова жена, која је раније, док су бил |
| а перу, он би продужио своје дело такво какво је, и нашао му логичан закључак; шта би га се тиц |
| стави она разговор живље. — Није ли оно какво си га хтео, за какво си се борио.{S} Убијен је кр |
| ад би га слушала како објашњава Младену какво правило из математике?{S} И нашто оно њено подигр |
| ?{S} Да ли ће допловити до мирних вода каквог гостопримног пристаништа ?</p> <p>На улици затан |
| ране нужности друштвеног живота онаквог каквог су га створили закони, нарави, навике.{S} Он је |
| ве крунице, прашнике, тучкове; на обали каквог друма показивао му слојеве земље, излагао геолош |
| ео, а сутра, на неколико запаљивих речи каквог дрипца, заурликаће ти; доле с њим!...{S} Него не |
| тављао је, као сви слаби људи, времену, каквој повољној прилици или случају да они реше његову |
| а удају, није имала наклоности ни према каквом озбиљном послу.{S} Кад јој се није чинило што је |
| се и ми страсно заборавимо као чела на каквом цвету.{S} Вишња је несвесно пила миље из ваздуха |
| и плотови, неколико липа засађених пред каквом кафаном, и широко незграпно кубе старинске цркве |
| ајем, <pb n="156" /> украшену овде онде каквом новом приземном кућицом, где се видела уређена б |
| у првима новине, пропраћајући их стално каквом пошалицом.{S} Па и сад, кад их јој предаде, викн |
| , скривено, по Палилули и Енглезовцу, с каквом хистеричном газдарицом.{S} Обележени овим врелим |
| слиши молбу да се преко лета прехране у каквом манастиру, они Ужичани и Црногорци били су врло |
| и, вечито се узбуђује; неспособан ма за какву акцију, треба му читаво решење да уђе у дућан и к |
| Његова драгана није била више шипарица какву ју је оставио.{S} То се примећавало по деловима т |
| Нико у школи није могао опазити код ње какву промену или ваншколску мисао.{S} Марљиво је радил |
| не почнеш нешто практичније?{S} Преведи какву занимљиву ствар.{S} То се плаћа.{S} Докле ћеш се, |
| му читаво решење да уђе у дућан и купи какву ситницу, а прелази преко остварених задовољстава |
| га цвећем из саксија, слала по Младену какву гравуру или други украс за његову собу.</p> <p>— |
| реду из два предмета — освета реакције! како је смело тврдио — те га је Илић поучавао за скромн |
| део се и један мрк младеж.</p> <p>— Ах! како је лепа — рече у себи и пољуби то место очима.</p> |
| дневне вести преко <hi>штампараца</hi>, како су се овде звали словослагачи.{S} У њихову собу, к |
| изању централе <hi>Рад и Светлост</hi>, како ју је крстио један тамошњи професор, један од оних |
| не можемо оружати „знањем целе епохе“, како ти хоћеш.{S} Морамо се задовољити мањим.{S} То зна |
| ра.{S} Школа му је ишла лако, као вода, како се то каже у Ваљеву, Кад би учитељ испричао лекциј |
| е радити посао робова!"</p> <p>— Збиља, како се осећаш у Чачку? — трже се сајџија из ових сањар |
| оле, зашто да се не узму?</p> <p>— Ама, како да се узму, човече? — одврати му жена. — Дошла Кат |
| , он је гледао својим сопственим очима, како све иде у пропаст.{S}Осети да му се гуша стеже, оч |
| .{S} Сазнало се како су планине рођене, како су живеле једна за другом популације које је плане |
| сдесет година, још дурашна, трудила се, како само може, да угоди својим гостима.{S} Вечера је б |
| е прошла: поменула се, а не вратила се, како кажу наши стари.{S} И девојка је мислила поново на |
| свој посао, а нашло се и неколико људи, како је то случај у свима покретима, који су хтели упот |
| се она морала мирити са стањем ствари, како је називала своје домаће прилике и неприлике, и са |
| ајно задовољство које се не да описати, како каже чâ Јанко Веселиновић.</p> <p>У оваквом разгов |
| ако је поветарац дувао свеж и шапућући, како је Чедомир певушио једну дивну песму!{S} Остала су |
| зни можеш волети.</p> <p>— Бог с тобом, како говориш, тата — пребаци му ћерка.</p> <p>— Ја гово |
| и скривени ђаво.{S} Ах, како сам гадан, како сам гадан, Боже мој!</p> <p>Вишњине руке додирнуше |
| Том приликом скупило се велико друштво, како је то ретко у паланци.{S} Тамо се сви познају, али |
| зило, само другојачије, ћудљиво, бурно, како то природа може да удеси по каткад над том вароши, |
| њост и чекала нешто друго... будућност, како се то једном речи назива.{S} Мирно, предано, свако |
| с робије онако брзо, управо преко ноћ, како су се надали на дому.{S} Краљ му је на дан венчања |
| је млака вода хладила ватру њених руку, како је поветарац дувао свеж и шапућући, како је Чедоми |
| мени не живи неки скривени ђаво.{S} Ах, како сам гадан, како сам гадан, Боже мој!</p> <p>Вишњин |
| свога драгана.</p> <p>— Ћути ти, ти... како да те назовем?... ти ћеш оцу дати рачуна.{S} Ти ни |
| /> виђа по улици са оним нашим ђаком... како ’но му беше име?</p> <p>— Чедомиром?</p> <p>— Јест |
| у да јој исприча потанко <pb n="281" /> како се оженио, да јој објасни како се то десило, да ол |
| светлост наших, човечанских буктиња!{S} Како представници школа и секата изгледају пред њим као |
| лектуални подрум, душевна касапница!{S} Како јој се бедно чинило њено родно место, неколико сок |
| угарица, пријатељица, познаница чак!{S} Како се она могла мешати у његове личне ствари којима ј |
| лико има од како се нисмо видели!...{S} Како си?...{S} Шта је с тобом?...{S} Нешто си омршавела |
| ице.</p> <p>— Колегинице из села?...{S} Како ти је у селу?</p> <p>— У селу је добро свакоме кој |
| n="236" /> можда још бољег од њега.{S} Како би иначе могла продужити да живи!{S} У Млави су ре |
| <p>Осећала се слободна, зрела, цела.{S} Како јој је сад изгледао јадан живот у гимназији... жив |
| пробуди Аницу.{S} После се застиде.{S} Како да јој објасни то што је крила од саме себе?{S} Ип |
| после сваког дана, и најзад без ње.{S} Како се Каја изгубила из њиховог друштва?{S} Откад су п |
| обом.{S} Ја нисам на чисто са собом.{S} Како се то десило?{S} Ја то нисам хтео.{S} Мене сматрај |
| н сјај оживљавао небесно плаветнило.{S} Како друга светлост бледи пред њим, јадна, мутна светло |
| т, а она седела на кљуну према њему.{S} Како је млака вода хладила ватру њених руку, како је по |
| ћану и лепо помогао старом Остојићу.{S} Како кујунџилук није више ишао, одаде се нарочито на ча |
| ако олакша посао <hi>јадне мајке</hi> — како је госпођа сама себе називала — али је девојка виш |
| дворишта, предахне на прагу Мале куће — како су звали то одељење — скупи сву храброст, закуца н |
| на универзитет.</p> <pb n="182" /> <p>— Како бих погледала у очи Илићу! — говорила је немо у се |
| есташно додаде:</p> <pb n="137" /> <p>— Како је лепо у вашој соби!</p> <p>Без размишљања, Чедом |
| јче, очи да ти љубим!</l> </quote> <p>— Како је лепа наша народна песма — примети Радоје. — Про |
| ављају нама и заповедају нам“.</p> <p>— Како су се чудно испуниле те готово пророчке речи — при |
| у систем парламентарних влада.</p> <p>— Како? — зачуди се Вишња.</p> <p>Она је ишла поред њега |
| живши руку, не говорећи ништа.</p> <p>— Како је леп тај каранфил! — поче <pb n="152" /> Илић пр |
| бе стопале отскочише од земље.</p> <p>— Како је лепо овде! — рече она лагано, као за себе.</p> |
| пуњавао јак мирис на јоргован.</p> <p>— Како ти се допада мој будоар ? — упита га девојка, насм |
| а села — рече Зарија Чедомиру.</p> <p>— Како је он?</p> <p>— Можеш мислити...{S} Разговарали см |
| </p> <p>Па као за себе додаде:</p> <p>— Како свако има достојанства; један прост радник воли ви |
| сећаја, рече својој другарици;</p> <p>— Како народ погађа шта је лепо!{S} Ове бледе, уздржљиве, |
| то му је испод достојанства!</p> <p>— А како се уби? — упита онај из гомиле.</p> <p>— Ето, тако |
| еоград.{S} Али, ево већ неколико часова како су једно с другим, а он не успева да јој каже једн |
| есрећу.{S} Тешко јој је било гледати га како иде од куће до куће, те оправља сатове, леми минђу |
| розора.{S} Пријало јој је да тако гледа како зора свиће.{S} Нешто велико и утешно долазило јој |
| рвозно угризање усне, кад би га слушала како објашњава Младену какво правило из математике?{S} |
| кодневне егзистенције.{S} Она се чудила како је досад могла бити слепа, водити бесциљан живот, |
| . и опет вам кажем: у револуцији, па ма како ви решили.</p> <p>Поднаредник тресну чизмом.</p> < |
| <head>XXIII</head> <p>— Неколико година како смо се растали — рече у себи Илић кад се трамвај у |
| у неком потоку два дана после битке, па како су Турци већ чували Саву, он није могао пребећи у |
| оја другарица, Вишња Лазаревић...{S} Па како ми живиш, што не дођеш?...</p> <p>Млади човек, с п |
| е за обе руке, и понављала:</p> <p>— Па како си ми још?{S} Па шта ми радиш ?...{S} Јеси ли се с |
| му, кад спази поред себе Зарију Ристића како испија чокањ ракије.</p> <p>— Сервус — одговори му |
| још више, па се, после, годинама прича како су се провели на Ђаковића љуљашци, о Сокином прсте |
| овоља.</p> <p>— Ето тако — закључи — од како смо се растали, тера ме нека несрећа, све ми је по |
| о читава блага.{S} Столећа су прошла од како смо населили њене обале; сваку стопу ове земље нал |
| с обе стране и од срца. — Колико има од како се нисмо видели!...{S} Како си?...{S} Шта је с тоб |
| Да, пиши пропало... године су прошле од како смо се растали, ја то знам — продужи Илић тврдогла |
| како је провела тих неколико месеци од како су се разишли.{S} Али се не усуди, јер би онда тре |
| гарици у кратко све шта му се десило од како су се растали.{S} У колико је излагао појединости, |
| S} На очи јој се хватала магла.{S} Виде како се шешир скину.{S} Још један кратак <pb n="146" /> |
| то, Вишња — рече јој мајка кад је виде како потаркује ватру. — Није то за тебе, не приличи ти. |
| ом догодило, признати све, па нека буде како она рекне.</p> <p>У тим мислима, Вишња је прекидал |
| младића.{S} Помисли да он хоће да каже како не двоји брак од љубави, или тако нешто, те пљесну |
| но</hi> порекло, фине манире, да покаже како је права срећа за земљу и Матовића што је она њего |
| не могу.{S} Журим се.</p> <p>Осећала је како јој је тешко у души.</p> <p>Грло ју је стезало од |
| свилене, рецкасте листиће.{S} Мислио је како да врати ову љубазност.{S} Њих двоје би могли бити |
| као сваки дан.{S} Другарице су говориле како се нису спремиле за овај или онај час, грдиле свој |
| осмехну;</p> <p>— Не знам.{S} Назови ме како хоћеш.{S} Измењао сам све идеје.{S} Више немам ник |
| исоке, нове, старе, збијене и раштркане како их само Београд може показати.{S} И та варош, са б |
| сигурно има врло лепо тело, познаје се како је села.</p> <p>— Ти рече да долазиш чешће овде? — |
| ђу њима.{S} Независно од свега, сети се како је једног дана изишао са оцем у поље.{S} Био је вр |
| есто у цркву, горе у клисуру и дивио се како се стене секу...</p> <p>— Као сир!</p> <p>— Јуче д |
| о се у прве векове земље.{S} Сазнало се како су планине рођене, како су живеле једна за другом |
| еда слику једне врбе и у њој слику тице како стоји на гранчици.{S} Још цео један свет њихао се |
| ли ће то ко приметити, шта ће ко рећи и како ће се све то свршити.</p> <p>— Ти си луда! — рече |
| ем, материја, енергија.</p> <p>— Назови како хоћеш — једва чујно прошапта девојка — али ја осећ |
| сам да би га она пољубила само да види како је то кад су бркови обријани!</p> <p>Доиста, она н |
| уверити — говорила је себи.</p> <p>Али како?</p> <p>И на ово питање она одговори право, не зао |
| ра, Београд, Савамала, Петко Стокић или како се оно зваше твој директор.{S} Оне знају само за в |
| тан, па баба... што је златна; прича ми како је било кад је била млада, описује ми омладинске б |
| ан <pb n="94" /> мозак не може да појми како та невидљива материја, то стакло, спречава њихов л |
| с Радојевим очима.{S} Тада јој се учини како у њима дрхти цела Радојева душа, и збуни се.{S} Су |
| "281" /> како се оженио, да јој објасни како се то десило, да олакша себи све несреће које су м |
| , <pb n="201" /> као да је хтео сазнати како се те ствари догађају.{S} Ослушкивао је челични ху |
| адог човека, те кад изађе од њих, осети како му се груди надимају од неког осећања непознатог, |
| ну, а прстима затеже косу тако да осети како му се кожа одваја од лубање.{S} Један глас из најт |
| данпут те стихове! — рече Бели, и осети како му цело тело дрхти, а на срце му наваљују разнолик |
| ио краватну, погледао да ли су му нокти како треба, па одлазио на ручак, пењући се уз кратке, к |
| начинити правну државу.{S} Ја се чудим како на то нисмо раније мислили.{S} Ја се смејем <pb n= |
| рсник, полуцилиндер с врло уским ободом како је те године било у моди.{S} Да је још имао читаве |
| е ту научио.</p> <p>Затим му паде на ум како му је једна газдарица од стана ушла у собу само у |
| решења шта да јој одговори, он се питао како ће јој писмо доставити.{S} Бојао се да јој не напр |
| ем министарском зету и питао се ћудљиво како ће се то све свршити.{S} Дотле је онај други Илић, |
| љењу времена.{S} Колико би ствари видео како лете око њега тако у тишини изгубљених часова!{S} |
| а:</p> <p>— Краљ ми је два пута изјавио како се озбиљно решио да да̑ земљи нов, либералан устав |
| 188" /> такође, испричати јој све онако како се догодило, све појединости, све... све... што ни |
| ћу?</p> <p>Чедомир заусти да каже онако како је осећао:</p> <p>— Ја сам одсудан противник брака |
| .{S} Још можда је срећна што се свршило како се свршило.</p> <p>Вишња је тако прошла, изгубила |
| > а млади газда нежењен, па је све ишло како само може бити.</p> <p>Радоје је радио и ван своје |
| фотографског излога спази Лазаревићеву како му иде у сусрет.{S} Она је била обучена у хаљине з |
| и, размахнимо рукама, припаднимо народу како нам он припада.{S} Иначе смо роб ропства његова.</ |
| арили о прозор да весело човека опомену како је пријатно бити у својој кући.</p> <p>— Шта је то |
| рисан разговор, упитати своју другарицу како је провела тих неколико месеци од како су се разиш |
| јући у простирку.</p> <p>У предсобљу чу како газдарица ради нешто у кујни.{S} Ухвати за кваку и |
| жао ако је не известиш.{S} И онда, знаш како је, чича-Митре, треба помислити на све.</p> <p>— П |
| мој Чедомире...{S} Не, то боли, да знаш како боли!...</p> <p>Он је поново прихвати и принесе је |
| . — Не станујем далеко.{S} Да само знаш како ми је леп стан, па баба... што је златна; прича ми |
| шал, на једној постељи познавало се још како је неко спавао, по другој је било просуто једно па |
| дговорити на последње <pb n="266" /><hi>како</hi> и <hi>зашто</hi>.{S} Треба признати, Илићу, н |
| ле,</l> <l>Венце виле, говориле:</l> <l>Како ћемо момке варат’</l> <l>У те ведре, ладне ноћи,</ |
| жила да је поставе за учитељицу.</p> <p>Како је у том селу било празно место, поставили су је о |
| је све више сласти што се ниже пада.{S} Калдрма, куће, кровови цаклили су се <pb n="83" /> под |
| уном кише.{S} Под њима се белуцала црна калдрма.{S} Било је мало пролазника.{S} Из оближње кафа |
| м отворена.{S} Унутра се светлила чиста калдрма, виделе се коњушнице, станови за послугу и једн |
| вова видело се парче једне улице: пуста калдрма, зарасла у модро-зелену траву, два низа плотова |
| и <pb n="247" /> тресле преко излокане калдрме.{S} Свет измешан, доста сељака, а нарочито полу |
| у собу него је скакало око прозора, по калдрми и гранама једне оголеле липе.{S} Иза дрвета зат |
| авши кораке.{S} Киша је пљуштала.{S} По калдрми се нахватале многе баре.{S} Земља се клизала.{S |
| кли прозору што гледа у двориште.{S} По калдрми је играло суво и топло сунце које претходи јесе |
| ке куће, додирну шимшир, проклати се по калдрми од дворишта, па замаче даље, у мрак.</p> <p>Или |
| ољану у косо, прођоше једну уску улицу, калдрмисану само крајем, <pb n="156" /> украшену овде о |
| акар.{S} По који зрео кестен лупио би о калдрму и измамио уплашен узвик у пролазница.{S} Београ |
| а је обузе.{S} Младић је куцао штапом о калдрму и гледао преда се.</p> <p>— Узми га кад ти се д |
| је стајао пред вратима и куцкао косом о калдрму.{S} Неколико мува зујало је око оба дућанска пр |
| ивредних справа, уређивао варошки парк, калемио воће на рационални начин.{S} Шта више, и по спо |
| вник који је оправљао, као ружу коју је калемио.{S} Његова вика није се дотицала ситних слабост |
| , кад мало прехлади, свет је излазио на Калимегдан: сеоске учитељице и маловарошани који су дош |
| чешао, заболело би га до срца.{S} Близу Калимегдана срете га једна група другова, Ужичани и Црн |
| о себе неодређено.{S} Затим се упути ка Калимегдану, камо иду, у његовом расположењу, сви који |
| ким зеленим лествицама.</p> <p>— Као на Калимегдану! — говорио је газда-Митар, куцкајући штапом |
| ло је у колегијуму много нечег женског, калуђерског, лицемерног и грубо себичног.{S} Илић се ос |
| е, превучена завесом од тула; видели се калупи од фесова, разне кутије са шамијама, вештачким ц |
| зашле.</p> <p>Били су сами у дућану.{S} Калфа је претакао вино у магази.{S} Шегрт је стајао пре |
| ирланда од разнобојне хартије, којим је калфа украсио таваницу.</p> <p>Лазаревић извуче из касе |
| Остојић је био главни настојник.{S} Сав каљав, поцрнела лица, опрљена чела, а веселих, светлих, |
| ходи јесењој хладноћи и влази.{S} Једна камара неисечених дрва рогушила се у сенци коју је прав |
| иверзитета, где се негује она двострука камарадерија у политици и честитим забавама.{S} Ту су д |
| ду није било сазидано: све сам цемент и камен, темељ широк неколико хвати, а врх од зида као ко |
| електрике</hi> није се више познавао ни камен.{S} Љубав коју је Остојић уживао у чаршији окрену |
| ад ње налазио се узидан крст од црвеног камена на коме је изрезан натпис: <hi>Вилина Вода 1848< |
| одлазио на ручак, пењући се уз кратке, камене степенице, ограђене зарђалом оградом.</p> <p>Ста |
| ка је уређивала збирке разних старина : камене стреле, римске новце, бронзано прстење које је к |
| брану, заглавила своје корито одроњеним каменом, ишчупаним дрвећем, нанетим балванима, бурадима |
| место блиставој светлости као од драгог камења.{S} Јата врана бунила су се по уличном дрвећу, д |
| ароши од пуцњаве лагумова.{S} Парчад од камења дотеривала су до првих кућа.{S} У клисури, где ј |
| људи, но и мртва природа: куће, улице, камење.{S} На сваком углу остало је нешто од ње.</p> <p |
| ла се земља, побијало коље, доносило се камење, грање.{S} Радоје је био први и овде.{S} Али га |
| а буба трудила се да се успење уз један камичак. <pb n="76" /> Стаде посматрати ту бубу и мисли |
| > <p>Без речи, ударили су другим путем, камо су их водили младост и лепо време.{S} Дан је био ј |
| ђено.{S} Затим се упути ка Калимегдану, камо иду, у његовом расположењу, сви који немају своје |
| ватим такав брак у обичним приликама, а камо ли кад је у питању престо.{S} Ко би то могао помис |
| на прекретници и није се могао одлучити камо да претегне.{S} Интелектуални живот је одвојен од |
| </p> <p>Ишао је, као мртвац, не знајући камо.{S} У једној празној улици спази своју жену.{S} Он |
| годну прилику за свој лични интерес.{S} Кампања за кампањом низала се.{S} Уносило се сувише јуж |
| ку за свој лични интерес.{S} Кампања за кампањом низала се.{S} Уносило се сувише јужног темпера |
| ше по цигарету.</p> <p>— Седи... ту, на канабе — рече му Вишња.</p> <p>Чедомир примети тек тада |
| дужите... — рече она, па весело седе на канабе поред њега.</p> <p>Кроз чипкане завесе на прозор |
| р се врати у дубину салона, сурва се на канабе, притиште јако обе слепочнице, које су биле као |
| примети тек тада једно кожно, старинско канабе у сумраку собног угла.</p> <p>— Седи ти... ти си |
| а одвоји и, једним покретом, диже се са канабета.{S} Тај покрет је био тако снажан, да она поср |
| на белу руку, спуштену лако на ивицу од канабета.{S} Спусти своју уздрхталу шаку на ту руку, на |
| између њега и девојке.{S} Он се сроза с канабета као кривац.{S} И заронивши главу у крајеве дев |
| Само је био незграпан са својим великим канабетом, нешто суморан са тешких завеса које су стаја |
| ког суџука.</p> <p>Откако Матовић поста кандидат за министра, седељке после ручка бивале су кра |
| едомира, његовог загрљаја и оног бесног канкана пред толиким светом, није је остављала.{S} Глас |
| спрженом, смрдљивом травом, разлупаним кантама, трулим хартијама и осталим сметлиштем које је |
| тојали су џакови кафе, пиринча, шећера, канте гаса, једно буре зејтина са мерилицама обешеним о |
| шта у касарну.{S} У вече, један чича, с кантом петролеума и кутијом палидрваца, обилази варош и |
| ине.{S} О багрењу опет бојаџије обесили кануре бојене и небојене вуне, а месари кожице суве и с |
| о породицама ближе Двору и министарским канцеларијама.</p> <p>— Краљ се верио! — дочекала га је |
| ма, које се данас виде само по државним канцеларијама.{S} Према постељи, у венцу од тепсија и ш |
| их људи прави бедне, глупаве, непоштене канцеларијске слуге, чији је живот празан и пуст колико |
| а плате две хиљаде, отвориће адвокатску канцеларију...</p> <p>Илић је прекину</p> <p>— А откуд |
| појављујеш међу нама као усијана глава, као сабласт из старинских романа.{S} Ћифте веџбају свој |
| а поздраве, а деца се загледала у њега, као у чудо.{S} Недељом и празником свет <pb n="174" /> |
| сам растао са̑м, ненагледан ни од кога, као дивља травуљина.</p> <p>Само је Матовић заборављао, |
| ничар се трже.{S} Пространа, тиха туга, као зимњи дан, рашири се изненадно по његовим грудима.{ |
| склон свима слабостима простог народа, као да су у њему васкрсавали <pb n="3" /> претци његове |
| е била кадра да скочи на дрског човека, као мачка.{S} Али кад би се растали, она је претресала |
| .</p> <p>Изненадно, без икаквог узрока, као што се то дешава код нервно раздражених људи, обузе |
| ену њему на вољу.</p> <p>Она је лежала, као дете, изваљена на његову мишицу.{S} Прамен плаве ко |
| даше га кроз сузе, као да га је жалила, као да је жалила себе, као да је жалила њих обоје.</p> |
| би му се из груди, а глава му клонула, као да је неког дуго грлио, љубио.</p> <p>Кад би се Виш |
| у се чули ти удари који звоне као жеља, као чежња.{S} Усред Београда који је дотле познавала: с |
| афанских столова, по суседним авлијама, као да су и оне хтеле побећи од куће.{S} У салону су ос |
| ме власти и да је држи у својим рукама, као тврдица златнике, и да се свети, да руши, да обара. |
| орила најпријатније о разним ситницама, као са правим пријатељем, као да се ништа није <pb n="1 |
| његово срце уздрхтано лупало у грудима, као да се дешавало нешто што ће изменити цео његов живо |
| ш може наћи само по забаченијим селима, као неким чудом сачуван од укрштавања с туђинцима, прет |
| бвијене димом, сенкама и супротностима, као у сну.</p> <p>Главна стаза разређивала се.{S} Шетач |
| уцањ, јачи од топа, страшнији од грома, као да се земља прецепи.{S} Ускоро затим залупа улицом |
| а те извињавам.{S} Ти си овде слободна, као код своје куће.{S} Немаш чега да се женираш.{S} Тет |
| {S} Рамена се видеше округла, заобљена, као извајана.</p> <p>— Извол’те — рече кад отвори врата |
| ору, као овај глумац што је играо Кина, као овај бакалин што је увозио вагоне кафе из Бразилије |
| Илић запросио Белину руку и да је она, као мајка, дала свој благослов, па је погледа подозриво |
| оцније, она је избегавала ова миловања, као да је осећала да се цела љубав не састоји од пољуба |
| рисутни.</p> <p>Не чу се реч објашњења, као да све обузе језа од нечега кобног, надприродног.{S |
| на прозорска окна, на затворена врата, као тица која је тражила да се спасе.</p> <pb n="195" / |
| лаћа стан.</p> <p>— То је велика рента, као мираз од педесет хиљада — говорила му је самоуверен |
| енице старинске зграде, кад Илић заста, као задржан нечијом снажном руком.{S} Иза првог угла по |
| , један по један крај, знаменита места, као у албуму.{S} Сети се Чедомира.{S} Доведе га у везу |
| округао у томе тренутку, мек, треперав, као да се одваљивао <pb n="72" /> од самог срца. — Ја м |
| је, боје се.{S} Па опет се деси кадгод, као овај пут, о покладима, на тефериџу, патарицама, <pb |
| да га је жалила, као да је жалила себе, као да је жалила њих обоје.</p> <pb n="161" /> <p>— Ми |
| ене паре, па, вртећи се око самог себе, као утвара, полети уз воду, промакне гвоздени мост и из |
| изгубила.{S} Затим се окрену око себе, као човек који губи равнотежу и тражи да се за шта ухва |
| е, прочитавао прибелешке, писао изводе, као сваки ђачић.</p> <p>Као што се предвиђало, свршио ј |
| мисли и сад <pb n="248" /> да у њу уђе, као у свој дом.{S} Неколико младића стајало је око врат |
| зу.{S} И суза за сузом поче да се ниже, као ђердан, низ образе девојкине, лагано, коврљајући се |
| же његову главу и гледаше га кроз сузе, као да га је жалила, као да је жалила себе, као да је ж |
| на визија младе девојке васкрсавала је, као митолошке тице из пепела.{S} Боле (!дуго о) га хиља |
| е светлост, знање је моћ — понављао је, као аргумент, ту реченицу, коју је случајно негде начуо |
| заборави су му пријали.{S} Остављао је, као сви слаби људи, времену, каквој повољној прилици ил |
| упути право преко њива.</p> <p>Ишао је, као мртвац, не знајући камо.{S} У једној празној улици |
| која га гони, као живот који му остаје, као он са̑м.{S} Окрену се од улице с тврдим решењем да |
| што је увозио вагоне кафе из Бразилије, као овај у ћошку... с великим носем што тера мртвачка к |
| опљеним у наш свет.{S} Плава маст није, као по обичају, ублажавала бујицу здравља, којим је дев |
| аве.</p> <p>Сањала је да су ишли пешке, као у селу.{S} Било је у сватовима много света, где је |
| маглом црне косе.{S} Из ње су светлеле, као две звезде, две хитре зенице, које нису биле тачно |
| <p>Вишња се стресе.{S} Образ је заболе, као да ју је Чедомир ујео.{S} Она се диже нехотице и ре |
| боже, па да ми дете остане без спреме, као сироче — бранила је госпођа те трошкове пред минист |
| о име и уништити таште човечје спомене, као и многима другим.{S} И млади човек осети се крив шт |
| ила зелена, а сад се белела од прашине, као да никад није била бојена.{S} Студент обриса пажљив |
| иле глупака.</p> <p>Девојка стеже усне, као да тражи снаге, па настави;</p> <p>— Кад сумирам св |
| ла изгледале тако далеке, бледе, ситне, као да се нису њој десиле, већ их чула из прича, из про |
| еке, наивне мисли по мало меланхоличне, као <pb n="153" /> што је свака чежња.{S} Хтеде отпочет |
| у њену свемоћ, замишљао ју је као море, као ваздух, нешто пространо, благословено, опште, свачи |
| с мирним угаситим очима појављивало се, као каква сиренска утвара, на свакој окуци од пута, на |
| роз цело тело, да јој и колена задрхте, као кад је читала забрањене књиге.{S} Једва је чекала д |
| ни ми се она као неко надприродно биће, као светица, непознато божанство.{S} Наши песници певај |
| уста јој је навирало једно слатко пиће, као грех.{S} Помрчину замени блесак јаке светлости.{S} |
| јда: несрећан си као све ове пропалице, као овај официр што је био на румунском двору, као овај |
| мрак у виду танке, прозрачне измаглице, као фине свиле, која је благо и видљиво дрхтала.{S} Пла |
| о шум Београда који се будио пред вече, као одахнувши после великих врућина.{S} Прозори су глед |
| с зима, и она се журила школи све више, као да ју је тамо чекао лек тој грозници.</p> <p>У школ |
| вати књигу, баци је у угао иза себе, и, као да је хтео утопити своје мисли, он се предаде загрљ |
| другом створењу.{S} Окрену се по соби, као да се бојала да не буде примећена, па се опет загле |
| греја му образе.{S} Пред њим се појави, као у магли, Белина глава, са осмехом размаженог детета |
| име, поче да копа, па се онда заустави, као да виде да је то узалуд, наслони се на дрвену држал |
| и џепних часовника, па све куца и ради, као да у радњи има стотина срца и душа.{S} Марке су бил |
| имнастички корак или каскало господски, као да вози краљевски брачни пар.</p> <p>— Арап!{S} Ара |
| ако за један тренутак, чврсто загрљени, као да су хтели задржати срећу коју су нашли.</p> <p>Из |
| сина учини му се као авет која га гони, као живот који му остаје, као он са̑м.{S} Окрену се од |
| pb n="308" /> и покуша да поново заспи, као дотле, мирно, не мислећи ни на шта.{S} У једном тре |
| кадгод је имао посла с писаном ствари, као да је знао читати и писати.{S} Он је на тај начин д |
| бразују поточићи ; вода струји, жубори, као музика.{S} Звона звоне.{S} Носе се бардаци ракије.{ |
| лско сунце пржило је београдске голети, као да је сијало из пакла.{S} Илић је имао стан, управо |
| ли су други, па трећи, брзи, дурновити, као неке фантастичне животиње.{S} Језовите сенке прекри |
| у главу и није хтео за длаку попустити, као да би се огрешио о један принцип.{S} Он је био сув |
| сад оставља...</p> <p>— Без једне речи, као да нисам жива! — размишљаше девојка, повукавши се и |
| ио из џепа велику мараму за један крај, као заставу, брисао нос на сав глас и хвалио одличну ку |
| та о овом узбуђењу које је рило по њој, као грех.{S} Најзад се охрабри и рече:</p> <p>— Шта ти |
| ву.{S} Не, изгледало му је то пазарлук, као да тргује са кожом свог <pb n="26" /> рођеног оца.{ |
| и на прво место...{S} Прописан програм, као што рекох.{S} То је што сам имао да вас посаветујем |
| би се у својој соби, сам... ужасно сам, као у гробу.{S} Тада би бацио књигу, коју је дотле држа |
| им ситницама, као са правим пријатељем, као да се ништа није <pb n="136" /> десило.{S} Други пу |
| {S} Лете две беле тице једна за другом, као два добра друга; пуче пушка; једна од њих опусти кр |
| веде са самим собом.{S} С пуном збиљом, као да то само од њега зависи, покуша да од те две дево |
| том тренутку, наго и покривено платном, као и Вишњино, почивало на мермерном столу у хируршкој |
| бављала с њима, они се забављали с њом, као да он није постојао, као да га никад нису видели.{S |
| ар, скоро физичка, и он је терао пером, као да броди морем начињеним од самог миља и заноса, па |
| пази такође и заклони лице оним цветом, као да је хтела сакрити руменило које јој заплами образ |
| — Чујеш ли њено тихо жуборење, њен шум, као уздах простран и благ?{S} Да ли се и теби чини да н |
| ога и позна, чини јој се далек, хладан, као окаменотина.{S} Ено Гаврила Петровића, вуче пет кил |
| бављали с њом, као да он није постојао, као да га никад нису видели.{S} У њему се појављивала љ |
| ека као онај часовник који је оправљао, као ружу коју је калемио.{S} Његова вика није се дотица |
| у, пада у грозницу пожуде.{S} Подивљао, као звер што погледа своју жртву пре него што јој доврш |
| н то призна, и осмејкиваше се стидљиво, као да је тражио опроштај што је сиромах.{S} Вишња не з |
| оморина, тежак, загушљив ваздух, прво, као најнежнији, умиру владари и чланови династије..."</ |
| атовићка је одлазила такође, и то брзо, као да је виле гоне, а враћала се тек у вече, пуна ново |
| ако једног дана, кад је Чедомир пратио, као увек, Вишњу од Кајиног стана до њене куће; он се оп |
| о му се као да га је цео свет напустио, као да му нема најбољега што је имао.{S} То осећање про |
| да одговори.{S} Оно га је дирнуло јако, као сва њена писма, па може бити и више.{S} Јер се беху |
| иног буквара.{S} Школа му је ишла лако, као вода, како се то каже у Ваљеву, Кад би учитељ испри |
| ека да је нестане, да се истопи полако, као комад леда.{S} Чедомир ју је узео за обе руке, прив |
| и јаз.{S} Притиснуо радник, мила мајко, као мрав.{S} Сева будак, а онај кујунџијин настојава и |
| њивале су сељачке комисије тако високо, као да је њива засађена смоквом и бадемом.{S} Једна лип |
| и облаке.{S} Оно се указа светло, бело, као растопљено сребро, и <pb n="74" /> још високо над з |
| неко; изгледа као да је гробље оживело, као да су мртви малочас устали из гробова, да још не зн |
| и начин, загрли их обоје и рече весело, као да је наручивала нову хаљину:</p> <p>— Нека сте бла |
| .{S} Матовићка је имала развијено тело, као у жандарма, крупну главу, црне веђе, круто држање, |
| — Како је лепо овде! — рече она лагано, као за себе.</p> <p>Сунце је завијало својим сјајем тих |
| .{S} Кратка летња ноћ дизала се лагано, као магла, и откривала широк шор, пун отврдлог блата, н |
| њихово опасно пиће, свесно и прибрано, као пијаница по занату.{S} Она је сматрала пољупце као |
| причала Илићу брзо, без везе, задихано, као да је онај младић Краљ Отац или неки активни полити |
| раног мужа; чекала их стрпљиво, хладно, као да није жена.</p> <p>Било је пролеће кад је дошла у |
| , полуоткривена и дишући дубоко, жедно, као да се подавала млаком ваздуху који се завлачио под |
| говођа у варошкој штедионици, слободно, као да је у механи;</p> <quote> <l>Ој убава, убава дево |
| е то посвећено цвеће тако силно, чудно, као да се доиста из њега излива дах неког надприродног |
| едале из својих дупља нешто унезверено, као да је душа стално у послу, зенице грозничаве, занес |
| ој је текао готово спокојно и монотоно, као оближњи поток, што је милио поред школске баште.{S} |
| догађај с Чедомиром у њеној соби мирно, као на неки давни несрећни случај.{S} Нека топла нада, |
| ање за свадбу у кући Матовићевих мирно, као да се то тиче неке сасвим друге личности; радознало |
| иза врата лагано, нечујно, неприметно, као привиђење које се расуло.</p> <p>Чедомир се врати у |
| рост и достојанствен.{S} Све беше лепо, као дотле.{S} Тек што му се учини да се Овчар и Каблар |
| седео на крми и терао чамац врло добро, као да му је то <pb n="244" /> занат, а она седела на к |
| зи; централа се подиже, и ја ћу ускоро, као онај класични песник, који је поздравио проналазак |
| {S} Гледају једно друго хладно као сто, као столицу.{S} Једном нису читав месец проговорили.</p |
| орена, хајде у природу!</p> <p>Чедомир, као добар Словен, прими радо овај изговор да не ради ни |
| твених очију, и обујме нас тек кад нас, као неко фино вино, преваре својом лакоћом и сласти, па |
| И ја вам кажем — удари гласом Матовић, као да држи предавање — истину не треба крити; треба је |
| Илићу, врло срећни...</p> <p>Али Илић, као и сви људи који траже од своје судбине више него шт |
| онио као труба војске која иде у помоћ, као поклич на освету, на буну.{S} Што му се допадало у |
| ка, повукавши се из трема у своју собу, као рањена тица.</p> <p>Ту је било врло мирно.{S} Чуо с |
| аздрљеног грла.{S} Она је губила главу, као гуска коју појуре са две стране.{S} Неколико корака |
| ћа.{S} Он је постојао овде, у Београду, као тамо у Чачку... кад је била мало дете и кад се моли |
| као лекар који има да постави диагнозу, као философ који се користи туђим искуством.{S} Тај чов |
| куша још једанпут.{S} Она затвори шаку, као да стеже нешто тврдо; затим је отвори полагано, па |
| ео свој дотадањи живот као једну слику, као једну представу.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| ом безазленошћу у једну утврђену тачку, као у неки сан, и хтеле рећи:</p> <p>— Да дивног сна!{S |
| ати издржавање све док не свршиш школу, као и мени удовички ужитак.{S} А кад свршиш школу, шта |
| Он не зна ништа о мени, а ни ја о њему, као да смо туђини.{S} Свакако ми замера јер не зна разл |
| о; затим је отвори полагано, па изврну, као да просу остатке, прашину, пепео.</p> <p>— Не говор |
| тину.{S} Девојка је грицкала доњу усну, као да је хтела савладати изненадну жалост која је обуз |
| ј официр што је био на румунском двору, као овај глумац што је играо Кина, као овај бакалин што |
| кике на темену и управи поглед прозору, као да је хтео себи дати рачуна где се налази и шта се |
| је тражио мало светлости на свом путу, као што морнар тражи звезду изнад узбурканих таласа, не |
| здрава, и он је њоме махао по ваздуху, као да би боље доказао оно што је говорио.{S} Престао ј |
| т посматрала рит, Дунав, светао ваздух, као да је тражила две беле тице.{S} Њихови погледи се с |
| разболе и умре.{S} Овај народни борац, као и многи други, доживео је пред смрт велика разочаре |
| ажаре, па онда у кућу, али испод ока... као да га се то ништа не тиче.{S} Редови, млади момци у |
| треба да се бојиш јесте да не будеш... као ја, несрећна за увек.{S} И упамти, свет је врло зао |
| Човек се ту осећао добро <pb n="140" /> као у топлом гнезду.{S} Дубока тишина је повећавала чар |
| уге личности; радознало, <pb n="201" /> као да је хтео сазнати како се те ствари догађају.{S} О |
| ве, занесене, нестрпљиве, <pb n="62" /> као у неког свеца и очајника у исти мах.{S} Ова врста с |
| говоре ти о људима само <pb n="283" /> као о одвојеним типовима; у њима не постоји Јуче, Данас |
| права љубав је за њу била забрањена.{S} Као сви људи здрави и природни, она се бојала свега што |
| стајала Вишња у ноћној кошуљи, боса.{S} Као ван себе, гледала је своју слику, слику не ње, него |
| тинског пристаништа укрцава на море.{S} Као гимназист другог разреда прочитао је Одисеју, велик |
| потребу да се поново почну послови.{S} Као што видиш, штета је да новац лежи зазидан у темеље. |
| их доглавника који су га изневерили.{S} Као прво што се очекивало, била је амнестија политичких |
| олико колико му човек да̑ вредности.{S} Као што видиш, нешто релативно...{S} Доиста, ничега сиг |
| а свему, а највише према себи самом.{S} Као на слици, он је видео цео свој живот, целог себе.{S |
| штати под казном да се не преврнемо.{S} Као што не можемо неговати поморанџе по Авали, тако се |
| осећања испуњавала је сад њену душу.{S} Као врхунац свега, била је нестрпљива жеља да напакости |
| као колски пут.</p> <pb n="229" /> <p>— Као Себастопољ! — говорио је пензионисани казначеј.</p> |
| дивио се како се стене секу...</p> <p>— Као сир!</p> <p>— Јуче да сам умро — говорио би какав с |
| и са уским зеленим лествицама.</p> <p>— Као на Калимегдану! — говорио је газда-Митар, куцкајући |
| творене ране.{S} Међутим, Вишња, здрава као планинска биљка, освести се брзо после првих дана о |
| лепша.{S} Зрела трава злати се, прелива као свила.{S} Међу травкама назире се разнолико цвеће.{ |
| ју сусетку.</p> <p>Девојка поцрвене сва као да ју је неко ухватио у нечему недопуштеном.</p> <p |
| е одобрила краљев поступак, схватила га као скандал и поднела оставку.{S} Председник кабинета, |
| е тиче.</p> <p>Ова издаја сна заболе га као удар у срце.{S} Он се диже с клупе, прође стазом и |
| } Колико пријатних мисли опколило би га као гомила правих пријатеља!{S} Љубазна познанства, лас |
| но изабрано место.{S} Она долази у њега као стара познаница.{S} Њу чекају многи познаници.{S} З |
| опнео; на сваком гробу по неко; изгледа као да је гробље оживело, као да су мртви малочас устал |
| але влада у свима пословима.{S} Изгледа као да у целој земљи постоји као осећање општег банкрос |
| е брујање таласа револуције.{S} Изгледа као да идемо у сусрет новог хаоса.{S} Шта се дешава међ |
| димњаком од стругаре, па димњак изгледа као пресечен, једна му половина виси у ваздуху.</p> <p> |
| мељ широк неколико хвати, а врх од зида као колски пут.</p> <pb n="229" /> <p>— Као Себастопољ! |
| ноге, развијене сапи, мали трбух, длака као свила.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — викали су умиљато |
| јер је Радоје волео људе, волео човека као онај часовник који је оправљао, као ружу коју је ка |
| нце, она се учини младићу слатка и мека као та воћка коју му је нудила.</p> <pb n="13" /> <p> О |
| } Из планинског склопа избијала је река као из неке чељусти.{S} Иза њих је била варош: један ши |
| њом се указа гомила света, тако велика као да се скупио народ са целе планете.{S} Сви су је гл |
| н човек, виши од ње.{S} И млада девојка као да је хтела узети у одбрану свога новог познаника, |
| пића посрнула, па продужила пут порока као свака пијаница.{S} Тако је пре неку годину и свршил |
| да се изви из Милевина грла песма гипка као та река:</p> <quote> <l>Ој Мораво, моје село равно, |
| уза у тој прозрачној сивини причињавала као какав велики божур у некој чудној земљи гатки.{S} К |
| свећеног апсолутизма и на народ гледала као на гомилу геака.{S} Јован Матовић, који је био сиша |
| силно да је његова философија изгледала као последња реч науке.{S} Дарвин је био Илићев изабран |
| а се измицала јави, она му је изгледала као бајка коју му прошлост црта у игри пролетњега сунца |
| ина се срушила.{S} Она се збиља осећала као човек који је био заспао у неком напредном граду, п |
| е мађије.</p> <p>Доиста, она се осећала као очарана.{S} Илић јој се чинио тако близак, тако при |
| о њен муж, о њој самој.{S} Она је зрела као зрела воћка, невина као дивља ружа.{S} Зима је попу |
| рашњи глас. — Ти си дошла у њега весела као срна, <pb n="243" /> побегла си с ишчупаним срцем.{ |
| аво писмо.{S} Па ипак, та су писма била као <pb n="89" /> небесни дар, на тим врућинама; она су |
| лете њен најлепши оквир.{S} Она је била као створена за нормална осећања жене.{S} Све је било т |
| имала бело лице с кожом која се чинила као постављена једва приметним руменилом.{S} Очи су јој |
| ак.</p> <p>Мајчина болест јој се чинила као казна.{S} Њено, већ рањено, срце стезало се од бола |
| е зауставио у мору отвореног плаветнила као санта леда.{S} И по околним кућама било је доста св |
| љастом лицу.{S} Десна му је рука висила као мртва; свакако је била парализована.{S} Међутим, ле |
| у животу једном речи.{S} Машта је ишла као на крилима.{S} Кад се дође већ до немогућности, мла |
| корака унапред јер се живот не понавља као што се ни јучерањи дан неће вратити никад.{S} Гледа |
| ла свога драгана, тога човека са ногама као у роде, с претенциозном <pb n="311" /> главом и пре |
| и господин, с нешто раскораченим ногама као да још носи гвожђе, десно његова госпођа, лево Чедо |
| ашу земљу, држи је моћним својим жилама као нераздељиву целину, струји кроз њу као њен крвоток. |
| су тачне.{S} Ти се појављујеш међу нама као усијана глава, као сабласт из старинских романа.{S} |
| во обучени сељаци трапали су у опанцима као посред села.{S} Тек, коњски трамвај замењен је елек |
| а супротност: мали, крутуљаст, са очима као у миша, она би желела да се и њему допадне, јер је |
| ајања, нека необјашњива бојазан, хладна као језа.</p> <p>— Свуда!{S} Свуда... само не у Београд |
| брзо се трже, њена рука била је хладна као мртва.{S} Он је поново прихвати и принесе је к срцу |
| тео је рећи — <pb n="73" /> „једна жена као што си ти, тако учена у својој простоти, тако прост |
| S} Она је зрела као зрела воћка, невина као дивља ружа.{S} Зима је попусти.{S} Њени се образи з |
| против освештаних <pb n="296" /> истина као против неког интелектуалног апса.{S} Шта је та Дарв |
| ид Јелице.{S} Пратила га чамотна тишина као сенка.{S} По дијамантском ваздуху вијало се неколик |
| то је ваша лична ствар.{S} Мене се она као директора не може да тиче.{S} Државна служба долази |
| је се нећу нагледати.{S} Чини ми се она као неко надприродно биће, као светица, непознато божан |
| > <p>— Шта ли ради служавка? — рече она као за себе, па повири у предњу одају.</p> <p>Кад се ок |
| , са белим именом, представи му се црна као гробље.{S} Доиста, светиљке нису биле још упаљене, |
| је куће, а морао је сносити пребацивања као да се њему учинило не знам какво добро.{S} Његова ж |
| одврати му жена. — Дошла Ката данас, па као да се у црно завила, плаче, суза јој сузу не стиже. |
| е Илић — прочитај ову вест...</p> <p>Па као за себе додаде:</p> <p>— Како свако има достојанств |
| — задовољна у сваком случају.</p> <p>Па као да хтеде уверити себе, потврди:</p> <p>— Зашто да н |
| га и девојке.{S} Он се сроза с канабета као кривац.{S} И заронивши главу у крајеве девојкине ха |
| лона, излишних ствари, за шарање живота као ускршњих јаја, нешто чега се човек може одрећи у св |
| бо, у којем се видела само понека ласта као црна звезда.{S} Усред мртве тишине у атмосфери, на |
| човечанства је састављена од контраста као човечији живот: супротности између разних народа и |
| ротињу.{S} Лазаревићева је остала чиста као кап росе, и чекала будућност и изабраног мужа; чека |
| кавши ово, она погледа значајно у Илића као да је хтела сазнати какав су утисак учиниле на њега |
| је плаветнилу пловило неколико облачића као прамење од памука.</p> <p>Илићу залупа срце кад вид |
| обитавати породица једног мањег трговца као и једног бољег радника: ништа у њој није давало ути |
| ов, прасе на ражњу...</p> <p>Она устрча као девојчица уз двориште.{S} У салону се запали велики |
| ечити сиромах.{S} Блед и озбиљан, мршав као авет, са занесеним очима, Зарија је лутао по живом, |
| ирали се дебели теписи од лишћа црвеног као бакар.{S} По који зрео кестен лупио би о калдрму и |
| p>Прође један тренутак, тих, мучан, дуг као вечност.</p> <p>Нико не рече ништа.</p> <p>Бела је |
| ате!... чу се отуда њен глас, јасан сад као од чистог метала.</p> <p>— Нису много родиле ове го |
| прасади, вина, књига.{S} Дан нам прође као сат, а сат као минут.{S} И ја се само Богу молим да |
| ају да се задиркују.</p> <p>— Хладна је као тестија! — рекао је о њој једном неко иза њених леђ |
| <pb n="218" /> су јој главу, мучили је као нешто живо, гушили, давили.{S} Језа ју је подузимал |
| бојте се, не бежите од живота; с њим је као и с пливањем; научи се кад куражно оставимо плићаке |
| оград је велики, мислила је тада, он је као море: путеви су безбројни, живот шуми, таласа се, с |
| д, који се ломио преко три брда, био је као створен за поверљиве састанке.{S} Неколико корака о |
| у прилог његове себичности, тумачио је као да је управљен против њега: било да она не дође на |
| ало срећу у очевој кући, обележавало је као повреду тога закона њен потхват да сама извојује св |
| расположени, измешани.{S} Изгледало је као да су сви српски сталежи послали овде по кога свог |
| ањег ветра.{S} Све око њих изгледало је као да се унело, упило у неко надземаљско задовољство.< |
| , веровао у њену свемоћ, замишљао ју је као море, као ваздух, нешто пространо, благословено, оп |
| из политике, о народу, задацима Србије као државе и земљорадничком осигурању, о којем је писао |
| ранчицама.{S} То је ивањско цвеће, боје као восак.</p> <p>Друштво загази у ливаду.{S} Иза ногу |
| љкама штрче очајни дивљи каранфили боје као вино.{S} И мириси су разни: на печен хлеб, на јагод |
| Ево овде у равници, где се киша очекује као благодат небесни, Морава треба да се разлива у мног |
| е склиза на под.{S} Девојка подиже руке као да се предаје цела безбожном привиђењу које се јављ |
| које су у тренутцима живости изгледале као да хоће да искоче из главе, обучен нешто немарно, с |
| уморан са тешких завеса које су стајале као прилепљене уз прозор, и са одсуства присних ситница |
| на својој луши.{S} Његове очи су гореле као жишка у дувана.</p> <p>— Наш народ треба просветити |
| му представљали Вишњино место, те биле као један део њен и миле младићу као крајеви раја.{S} О |
| тиште јако обе слепочнице, које су биле као да хоће да прсну, а прстима затеже косу тако да осе |
| е? — освести се она, и скочи са постеље као да се брани од нечијег насртаја.</p> <p>У соби је б |
| е око ње, обузимале је против њене воље као искушење, и девојка би се стресла од неке слатке, н |
| махунама, које су висиле на све стране као фантастичне ресе.{S} По земљи се протезале леје лук |
| се налазила једна постеља, од ораховине као и сточић, пространа супружанска постеља, претворена |
| прсима нису се чули ти удари који звоне као жеља, као чежња.{S} Усред Београда који је дотле по |
| о јој запаљене образе и лепио њене усне као шећерлема.{S} Кад се спремила за школу, видела је д |
| н живот био дотле празан, недостојан ње као човека.</p> <p>Код куће ју је чекала хладна вечера |
| корачала крупно; сукње су летеле око ње као мантија у попа.</p> <p>Вишња се добро осећала на Ве |
| уносила му је у крв пенушаво одушевљење као од неког јаког пића.{S} Стога је Чедомир редовно по |
| Те ствари су биле дотле далеко од Вишње као и сибирска поља.{S} Оне су је одмах заинтересовале, |
| сматра да је вечито, а које живот распе као плеву!</p> <p>Поред њих прохукта један воз</p> <p>В |
| главни стубови скрхали <pb n="6" /> се као од стакла.{S} Краљ се сад, природно, обраћао народу |
| реме кризе, млада студенткиња показа се као најизвежбанија нудиља.{S} Три дана и четири ноћи ни |
| човека!{S} Људска повесница развија се као разнолик, чудан, изукрштан призор.{S} Обичаји, вере |
| укоснице.{S} Миришљава коса просула се као талас по њеним раменима.{S} Из хаљина у нереду пров |
| је опијала, слике у глави обавијале се као паучина; у крв улазила грозница нестрпљења; она дот |
| а.</p> <p>Два млада створа погледаше се као два злочинца.{S} Отворише уста да нешто рекну, али |
| , кад дођоше до њене куће, раставише се као стари пријатељи.</p> <p>Од тог доба звали су се по |
| шла на та непосвећена места, смешећи се као дете.</p> <p>У тим приликама дошло је Илићу прво пи |
| p>Илић се у почетку снебивао, осећао се као на терету, на сметњи.{S} После се навикао.{S} У ста |
| м и строга.{S} Њеном пратиоцу чинило се као да ти кораци не додирују земљу; украшена многим усп |
| том прецветалог јасмина.{S} Учини му се као да га биста посматра упорно.{S} Не могаде издржати |
| еђоше опет на професора.{S} Учини му се као да чује отварање апсанских врата, читање указа о по |
| омир задрхта.{S} Та кљусина учини му се као авет која га гони, као живот који му остаје, као он |
| њеног милог присуства.{S} Чинило му се као да га је цео свет напустио, као да му нема најбољег |
| би сијали су испод румене, свеже губице као дрво под покислом кором.{S} Зграда Велике Школе бац |
| црња од очију, окружавала је њено лице као талас.{S} Њено данашње одушевљење давало јој је изр |
| а по занату.{S} Она је сматрала пољупце као шећерлему, пуцала језиком и тражила још, још, још.{ |
| р, да раширимо <pb n="43" /> своје срце као дрво своје олистале круне, да се и ми страсно забор |
| ва слава, пред њима, бледи и губи се, и као што би радила мајка, глас целог народа их љушка у њ |
| да их је хтела сакрити; болеле је.{S} И као да се хтела отрести тих осећаја, рече својој другар |
| ега налетише црне мисли као осице.{S} И као да се хтеде одбранити од њих, он поново обгрли погл |
| н се морао допадати тој госпођици.{S} И као код свих природа које мисле право, које не рачунају |
| знати крај где би почео нов живот.{S} И као да хтеде остварити овај сан, он се обрати девојци, |
| начеј.</p> <p>Река стешњена, пенушава и као зауздана, пробијала се још кроз отвор на средини.{S |
| је гледао својим чудним сјајним очима и као да се питао да она не тера шалу.</p> <p>— Девојачка |
| јући у њега већ у један кут од салона и као враћајући се с неког далеког пута, по којем је њего |
| пе, опкољена милионима ситних капљица и као контраст старом, раскаљаном Београду.{S} Он ју је ј |
| /> посматра њу и њен венац са жаљењем и као хоће да јој каже:</p> <p>— Тако ћеш и ти свенути, н |
| оје шарене главе, брујале једва чујно и као да су јој давале неки знак, звале је к себи.{S} Тад |
| .{S} Али, на пола собе, она се заустави као задржана једним грчем.{S} Пред њом је лежало наго, |
| реба...</p> <p>Овде се Остојић заустави као опоменут једном унутрашњом примедбом, једним од они |
| рућина би још јача.{S} Сунце се не види као да се растопило по целом небу, па жеже.{S} Нигде ти |
| к је одјекивао потмуло по празној одаји као нешто живо и претеће.</p> <p>Он побеже из куће.</p> |
| е тако прошла, изгубила се у провинцији као и у његовом спомену.{S} Што је онда толико наваљива |
| ност годинама службе.{S} То су они који као ђаци добијају места по Скупштини, разним министарст |
| — додаде Илић — за мене брак не постоји као питање.</p> <p>Бела рђаво разумеде младића.{S} Поми |
| S} Изгледа као да у целој земљи постоји као осећање општег банкроства.</p> <p>— Милисав је анар |
| тина је била посадила нешто дрвећа, али као што је то обичај, дечурлија и пуштена стока поломил |
| зграде.{S} Иначе, зидови су се светлели као подмлађени на пријатној пригревици.</p> <p>— Много |
| трецну од додира: његови прсти су пекли као у грозници.</p> <p>Тек после дуге ћутње, уста се от |
| ст</hi>.{S} На њега налетише црне мисли као осице.{S} И као да се хтеде одбранити од њих, он по |
| или поред његових очију весели и шарени као сватови, и губили се у ноћ преживелих година.{S} Пр |
| јкивао у изненадној и пролазној топлини као старац који се напио добра вина.{S} Вишњу пак је бу |
| ској трпези, па која вајда: несрећан си као све ове пропалице, као овај официр што је био на ру |
| не дође, Зарија, ако будем морао живети као сваки други...</p> <p>Младић извуче један џепни бул |
| сти тако, остати маторе девојке, умрети као те муве ако им не отвориш прозор.</p> <p>Зарија пре |
| војка борила да се код своје куће осети као код своје куће.{S} Она је била изашла из уског живо |
| понова лепа.{S} Хтела ју је поздравити као Бранко: „Београде, мој бели лабуде!...{S}" Београд |
| ле и уступиле место блиставој светлости као од драгог камења.{S} Јата врана бунила су се по ули |
| свој велики бео цвет.{S} Љутићи су жути као очи у мачке.{S} На мршавим петељкама штрче очајни д |
| ког цвећа.</p> <p>Радоје хтеде јаукнути као рањено живинче, али бол девојке коју је волео би ја |
| палили по прозорима блудели су дрхтећи као душе прогнате из раја.{S} Пусти простори, по којима |
| ше ситна, јесења киша, већ млаки пљусци као усред лета.{S} По околним планинама образовали су с |
| ћи ми је роваш.{S} Мој ма̑л се развлачи као да је Алајбегова слама.{S} Деца <pb n="235" /> су м |
| рочитао толико књига, сипао стране речи као лавину!{S} Она није умела тако говорити, наћи у тре |
| ле мајчине: црне, живе, маслинасте, очи као у неке лепе животиње.{S} Коса, још црња од очију, о |
| младића, па после спусти главу и доврши као по дужности : — Наша модерна жена изостала је далек |
| уди, на тело.{S} Осетила је тај загрљај као жив.{S} Свест јој се губила.{S} У ушима зујала благ |
| .{S} Црте на лицу одебљале.{S} Врат јој као кифла.{S} Нешто мирно, спокојно и задовољно дисало |
| ајало је око врата.{S} Изгледали су јој као деца.{S} Она се предомисли, окрену главу и продужи |
| ица и подрума без окана био је туп мрак као из гробнице.</p> <p>Илић стеже срце и упути се лага |
| и продужи даље.</p> <p>Имала је утисак као да лута по неком напуштеном месту: све је ту, куће, |
| } То је што сам имао да вас посаветујем као млађег колегу... ви разумете?</p> <p>— Не разумем — |
| ео се један крај вароши под небом сивим као миш.{S} Београд се удаљавао све више.</p> <pb n="20 |
| вници школа и секата изгледају пред њим као муве окамењене у ћилибару.{S} Ми не знамо где идемо |
| — поново се наљути муж. — Ја ти говорим као мајци, а ти тераш шегу...{S} Каква свадба!{S} Тај м |
| на зграда у источњачком стилу, с кровом као звезда, широком настрешицом, изолученим прозорима, |
| раније обилазили далеко професоров дом као место нечастивих.{S} Јован им је опраштао великодуш |
| грабљиви и покварени, владали су земљом као господарска класа, Србија је изгледала њихов спахил |
| ецом такође из бољих кућа, а поквареном као и он, можда горе него и он.{S} Две близнакиње узима |
| ични Чачанин, с великим сламним шеширом као мангала, чувао свој мâл суревњиво и забринуто.{S} С |
| цвеће.{S} Ту је модри слез са круницом као звезда.{S} У жалфије се пла̑ве длакава, лепљива уст |
| , домаћих успомена и дрангулија, хладан као дућан с намештајем.{S} Вешт посматрач би по тој ода |
| м крајевима, простачким кафанама, вијан као неком утваром.</p> <p>Није га се тицало које је доб |
| , познатог опозиционара, који је осуђен као велеиздајник и сад се налазио у Пожаревцу, на робиј |
| монстративно, што јој је отац проглашен као противник <hi>постојећег стања</hi>, антидинастичар |
| госпа-Клеопатра.</p> <p>Стари господин као да не чу шта му жена рече.</p> <p>— Све имаш што ти |
| егов божански учитељ, у кога је веровао као Турчин у Мухамеда.{S} Дела његових противника <pb n |
| бео и њен врат слободан, маљав, округао као у грлице.</p> <p>— Срећан?{S} Та реч звони чудно у |
| ску илуминацију.{S} Београд је изгледао као лепа циганка кад иде на бал.</p> <p>Кад изби на Тер |
| ишобраном натученим на главу и изгледао као сенка.</p> <p>Вишња се стресе.</p> <p>Она није виде |
| м пута, оборене главе у страну, и викао као по дужности:</p> <p>— Ево лепа воћа!...{S} Тазе јаб |
| га треба савладати, и он га је презирао као тиранина чију је сурову владу рано осетио.{S} Он је |
| е све више у таму.{S} И мрак се спуштао као плаветна платна, изаткана од прашине и паучине.</p> |
| унца.{S} Гледао ју је; у срцу је осећао као неку песму, радост што је види, што је ту поред њег |
| упечатљив, увек будан, он се ту осећао као риба која је из плитке барице доспела изненада у не |
| зорану њиву, и народ се формира, готово као један човек, у једну странку, која изнесе захтеве з |
| дговори она, бледа, жута у лицу, готово као цвеће које је држала у крилу. — Али је живот чудан, |
| Она је прикупљала своје сирото искуство као бродоломник на пустом гребену што сабира крте остат |
| е с њим из постеље, и са којом је живео као са метресом.</p> <p>Претпостављао је друштво оног д |
| пријала угодно.{S} У њеној глави, брзо као у кинематографу, <pb n="34" /> појављивале су се пр |
| е око пет сати пред вече.{S} Дан је био као сваки летњи дан.{S} Улице се сивиле од прашине.{S} |
| еријалног живота.{S} Новац је за њу био као неко средство за прављење поклона, излишних ствари, |
| о благо, меко, глатко, да је ваздух био као у купатилу.{S} По тротоару је било доста света, оно |
| сти.{S} Он га није имао, он му се чинио као његов лични непријатељ кога треба савладати, и он г |
| главу на овај глас.{S} Он му је звонио као труба војске која иде у помоћ, као поклич на освету |
| "71" /> сијале оном својом ватром, јако као крст на старинској цркви.</p> <p>Вишња га пусти да |
| рност приказа му се тада исто тако лако као и тај сан за идеалном драганом: он је био само сиро |
| е образе, на њу целу, њему се привиђало као да иза ње види једну нову варош, испреплетане жице, |
| ек тој грозници.</p> <p>У школи је било као сваки дан.{S} Другарице су говориле како се нису сп |
| ега пријатељског, свога.{S} Оно је било као општа ђачка кућа, непобедан бедем који је пркосио с |
| у и сели да се одморе.{S} Место је било као створено за састанак пред растанком.{S} Неколико пу |
| чатрља је била тако бедна да се чинило као да је примила од својих посетилаца навику да пије, |
| инским пањевима.{S} У кафанама је врило као на вашару.</p> <p>— Овим сељацима засја електрика п |
| ов пјане кафане.</p> <p>Унутра је врило као у паклу.{S} Смрад од пића, обуће и збијене гомиле д |
| ћи, с вама... кад можемо да разговарамо као пријатељи.</p> <p>Бела је била узела судове и пошла |
| >— Девојачка Школа може бити добра само као припрема.{S} Она није довољна жени која хоће да буд |
| а, а што би хтели да сазнамо и улепшамо као у бајци.{S} Јесења ноћ ју је опијала, слике у глави |
| ле круне, да се и ми страсно заборавимо као чела на каквом цвету.{S} Вишња је несвесно пила миљ |
| : или да убијемо наше срце па да живимо као старци, или да умремо млади слушајући своје срце.{S |
| , па да се објаснимо; да се разговоримо као пријатељи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| о, топло, незнано, а широко и пространо као свет.</p> <p>Девојка поче да размишља хладније.</p> |
| ико дана.{S} Гледају једно друго хладно као сто, као столицу.{S} Једном нису читав месец прогов |
| посматра оног првог човека немилосрдно као лекар који има да постави диагнозу, као философ кој |
| {S} Тада се открије, безазлено зачуђено као девица, ситно, бледуњаво цвеће на кривим, ломним гр |
| и овај сан, он се обрати девојци, нежно као жена:</p> <p>— Куд си пошла?...{S} Хајдемо негде за |
| им осећањем, да и ми полетимо безбрижно као лептир, да раширимо <pb n="43" /> своје срце као др |
| лектрична светлост севнула би несигурно као муња неке далеке буре.</p> <p>Као сви људи који вол |
| да ја личим на њеног сина који је умро као питомац Војне Академије.</p> <p>Вишња је ћутала.</p |
| војку коју је волео.{S} Он је био добар као Христос, а мало је људи _ко]и су починили толико зл |
| туђе, несхватљиве.</p> <p>— Наш Чедомир као да је пао с Марса! — смејала се госпа-Матовићка, ко |
| књига.{S} Дан нам прође као сат, а сат као минут.{S} И ја се само Богу молим да заустави то вр |
| ја, начинивши десном руком један покрет као да хтеде истргнути нешто. — На сваком кораку, тако |
| ми, ми смо све имале доба кад је живот као источњачка принцеза пред судом римских легионара пр |
| у том тренутку цео свој дотадањи живот као једну слику, као једну представу.</p> </div> <div t |
| чких убеђења.{S} Она је ишла у крајност као све жене.{S} Да јој је Илић у почетку проповедао мр |
| , пред Вишњом је мисао цртала будућност као неку широку реку са зеленим обалама и небом пуним з |
| S} Они су обоје осећали Белину сакатост као своју кривицу — јер је још као дете, због недовољно |
| , које нису биле тачно заокругљене, већ као две капље мастила пале у светло белило између трепа |
| га била старија две године, била је већ као дете каћиперка и, у домаћим свађама, стално на стра |
| " /> има жену лепу, пријатну, ето такву као што је Вишња.{S} Она сигурно има врло лепо тело, по |
| вијама.</p> <p>— Да си тако брз на раду као на лажи, далеко би отерао! — рече му други пут. — С |
| — примећивао би ко у шали. — Пију, једу као на даћи.</p> <p>— Нека им је алал! — поклапали су г |
| тово, и челичним звуком испуњавао одају као нешто живо.{S} То је било велико, то је било страшн |
| о отаџбини, по изузетку се представљају као великошколци, праве слатко лице познатијим госпођам |
| , могао је личити на друмског механџију као и на митрополита, да није око његових сувих уста, о |
| на обали пружала је своју гвоздену руку као нека ружна добричина.{S} Небо опрано јучерашњом киш |
| није положио и похађао је Велику Школу као ванредни слушалац.{S} То је био тип своје врсте; до |
| ије била ружна пријали су му, падали му као неки благ и лаган лек на срце што се крвавило.</p> |
| цало срце и бридела леђа, звониле су му као песма наде, утехе, буне; њихова вера у будућност и |
| ланинама, овим људима стискао се у њему као соко са скрханим крилима.</p> <p>Варош се спасла, а |
| ну, ногу танку, а заокругљену, извајану као од неког божанственог уметника, лепу, лудо лепу, на |
| ајзад Илић <pb n="51" /> прекину тишину као да се присећао нечег:</p> <p>— Не... не, ти нећеш д |
| сусрет победи.</p> <p>Младић се осмехну као на неки свој <pb n="77" /> успех.{S} Он је волео св |
| фатално, нешто што је наваљивало на њу као ветар, гушило је и дирало у дубину душе, да јој је |
| као нераздељиву целину, струји кроз њу као њен крвоток.</p> <p>Радојев глас и, час немо а час |
| ном лепом лицу.{S} Њене очи миловале су као свила.{S} Једно дугме на блузи било се откопчало, т |
| у за њу.{S} А оне које је назру, оне су као ове муве што се лепе уз прозорско окно...{S} Поглед |
| , преживаре, за опште ствари.{S} Оне су као фењер обешен позади лађе који осветљава пређени пут |
| ас је мало задовољних људи.{S} Ретки су као беле вране.{S} Садашњица нуди једва предмете за рад |
| у у Двору.{S} Вечерњи листови ћутали су као рибе.</p> <pb n="75" /> <p>Чедомир је ишао брзо, не |
| теницу.{S} Плава, свилена коса се просу као талас, упи се у њена леђа.{S} Она врисну:</p> <p>— |
| широком кориту и губила се на хоризонту као разастрто платно од сребра.</p> <p>— Погледај ову в |
| е биле као један део њен и миле младићу као крајеви раја.{S} Он је брижљиво остављао те хартије |
| је сусетке.{S} Долазио је у њихову кућу као у своју.{S} Газда-Митар га је звао често да га што |
| {S} Он их је чекао с безазленом радошћу као што деца чекају велике празнике.{S} Он их је волео |
| ="231" /> хиљаде руку, само његове беху као привезане; цела варош радила је око њега, само се о |
| > <p>Госпа-Матовићка се зарумени у лицу као да је обузе изненадни страх да догађаји не узму дру |
| боких, угаситих очију, мирних и бистрих као извор у планини.{S} Њена глава је била плава, прави |
| устрепталих слабина и очију стакластих као да душа сања неки ванземаљски сан, тело наго, божан |
| неочешљана, неумивена — наводио је отац као разлог.</p> <p>Испросио је њену другарицу Милеву, п |
| ва три круга изнад места где је пао леш као да га тражи; пуче друга пушка; тица се изви над Дун |
| акво чиновничко место.</p> <p>— Говориш као крајњи мрачњак.</p> <p>— Боже сачувај, ја нисам реа |
| сакатост као своју кривицу — јер је још као дете, због недовољног надзора, пала са степеница и |
| гурно као муња неке далеке буре.</p> <p>Као сви људи који воле књиге, Чедомир је био склон машт |
| , писао изводе, као сваки ђачић.</p> <p>Као што се предвиђало, свршио је школу одлично, без јед |
| њу.{S} Лазаревићева је остала чиста као кап росе, и чекала будућност и изабраног мужа; чекала и |
| а ко неће, онда то толико.</p> <p> <hi>Капетан-Машино Зданије</hi>, где се налазила Велика Шко |
| о и озбиљно с бичем у руци.{S} Споредна капија на Двору зврјала је широм отворена.{S} Унутра се |
| гарице.</p> <p>Зауставише се код Кајине капије.</p> <p>— Па кад ћеш ми једанпут доћи? — пребаци |
| зврнуто буре.</p> <p>Кад прође поред те капије и скрену ка Теразијама, девојка угледа једна кол |
| лева поверљиво. — Него обеси венац више капије, па ако га преко ноћ нестане, знај да ћеш се уда |
| у Врачара.</p> <p>Аница ју је чекала на капији.</p> <p>— Шта је с тобом, Вишња? — дочека је. — |
| , кад се пође са Зеленог Венца ка Варош Капији, па лево.{S} Ту се види један дућан своје врсте, |
| најмање воље за то, те се склони у прву капију.{S} Матовиће је била задесила нова несрећа.{S} М |
| ки од њих има по један ситан, а за себе капиталан интерес.{S} Брига за свакидашњим хлебом госпо |
| га што је пролетеру свеједно који ће га капиталист експлоатисати, Србин или Турчин, свеједно ко |
| чело пала би им која кишна капљица.{S} Капље су биле чешће.{S} На један пут, ветар се претвори |
| ису биле тачно заокругљене, већ као две капље мастила пале у светло белило између трепавица.{S} |
| ану руку или чело пала би им која кишна капљица.{S} Капље су биле чешће.{S} На један пут, ветар |
| уличне лампе, опкољена милионима ситних капљица и као контраст старом, раскаљаном Београду.{S} |
| че, копорани.{S} Ваздух млак.{S} Стреје капљу; по леду се образују поточићи ; вода струји, жубо |
| аћале, зелене панталоне, црвен прсник и капут мрк.{S} Да је то било ново, изгледао би да се уви |
| епо се носио: зими астраганску шубару и капут од параћинског штофа, <pb n="55" /> а лети сламни |
| лите после? — настави он даље, затежући капут рукама у џепу. — У учитељице?</p> <pb n="31" /> < |
| ака му је сметала.{S} У кући је био без капута, са заврнутим рукавима од кошуље.{S} Није волео |
| у круга, прелете преко гомиле пепељавих капута, разнобојних блуза, накићених шешира, разапетих |
| платнених блуза до црне материје мушких капута.{S} Преовлађивали су отворени тонови, јаке боје, |
| > <p>Бела је наследила од оца тврдоглав карактер, па ипак је почињала прва.</p> <p>— Чедомире?< |
| лигенција, природа врло симпатична, али карактер неодређен, несталан, неодважан, слаб.</p> <p>— |
| Ако је ко крив, то смо ми: ја, ти, наши карактери, наше неједнаке тежње.{S} Оставимо, дакле, пр |
| једног истог друштва, противуречности у карактеру једног истог човека!{S} Људска повесница разв |
| а дарнуо поклон.{S} Посматрао је румени каранфил, његову живу боју, његове свилене, рецкасте ли |
| оворећи ништа.</p> <p>— Како је леп тај каранфил! — поче <pb n="152" /> Илић први, тек да би пр |
| На мршавим петељкама штрче очајни дивљи каранфили боје као вино.{S} И мириси су разни: на печен |
| бум, повезан у плиш, гомила посетница и карата са сликама.{S} До зида се налазила једна постеља |
| , по другој је било просуто једно пакло карата; прашина се видела по раму од огледала.{S} У тре |
| анку пуну одушевљења, писца свих драгих карата и писама које је добијао.{S} Она га је такође пр |
| .{S} Он је веровао у народне снаге, Вук Караџић је казао последњу реч у питању језика, народне |
| у једног ормана стајало је попрсје Вука Караџића с фесом на глави.{S} Десно од ормана, на сточи |
| о мало школе, начинио <pb n="299" /> је каријеру у државној служби.{S} Он пак био је први ђак у |
| ача у Ваљеву, где је начинио целу своју каријеру.{S} Ту се оженио, подоцкан, кад му је било три |
| философа прокламује да разум даје само карикатуру стварности.{S} Нове цитаделе романтизма дижу |
| исао своје гром-мисли, лепи Млађа носио кариране панталоне, а еманциповане другарице гризле пер |
| у, Огисту Конту, социјалној револуцији, Карлу Марксу, универзалној слободи и еманципацији жена. |
| аки би се старао да што пре умре... <hi>Карт бланш</hi> имају: деца, лудаци, владари, црквени п |
| исом радње њеног оца.{S} После је дошла карта, обична поштанска дописница, испуњена јевтиним пл |
| ар правио.{S} Затим је дошла опет једна карта, са сликом неке велике зграде и краја улице, која |
| Он је сачувао сва та писма, те званичне карте с унакарађеним лицем краљевим, те слике гимназије |
| ог права, интелектуални подрум, душевна касапница!{S} Како јој се бедно чинило њено родно место |
| облака око бледог азура.{S} У оближњој касарни веџбали се војници и чула се промукла, далека и |
| ета војника марширала је са стрелишта у касарну.{S} У вече, један чича, с кантом петролеума и к |
| , понудио га да седне за тезгу, до саме касе, поручио кафе, па онда с њим разговарао на дугачко |
| ио таваницу.</p> <p>Лазаревић извуче из касе један свежањ старинске неранџасте хартије, шпартан |
| руковао с друштвеном имовином, јер се у каси не нађе онолико новаца колико се очекивало.{S} Акц |
| аљиге, правило је гимнастички корак или каскало господски, као да вози краљевски брачни пар.</p |
| зму, човече? — одврати му жена. — Дошла Ката данас, па као да се у црно завила, плаче, суза јој |
| у Минхену... испросио Швабицу.{S} Тетка-Ката хоће да се изеде од муке.</p> <p>— Што је узео Шва |
| чио је немачки језик, поручивао мустре, каталоге, књиге са стране, па по њима набављао робу, чи |
| редом; закључавао их по двапут, тресао катанцем још ради сваке сигурности.</p> <p>Одговарао је |
| </p> <p>— Знате, отац, да се Миле тетка-Катин верио у Минхену... испросио Швабицу.{S} Тетка-Кат |
| пошалице на рачун једна друге, трбушати катихета им се чинио врло знаменита личност, заљубљивал |
| истераше из гимназије што је доказивао катихети да природне науке побијају науку хришћанску.</ |
| изгуби тако рећи пре него што зађе.{S} Каткад се деси да његова кугла пада баш за оним димњако |
| {S} Не треба да те је страх да ћеш бити каткад несрећна; то је општи закон; свако је несрећан о |
| цвећа, везла по коју мараму, читала, по каткад, сензационе романе, и јела слаткише, почев од на |
| бурно, како то природа може да удеси по каткад над том вароши, широм отвореној мађарским пустар |
| и свет, те она продужи ићи, бацајући по каткад кришом свој дрхтав, девичански поглед на рођака |
| на столу.{S} Његов глас би се утишао по каткад да се једва чује; затим се дизао јаче, лупао гот |
| тарија две године, била је већ као дете каћиперка и, у домаћим свађама, стално на страни своје |
| ј би мило, али убрзо одби ташту жељу за каћиперством и рече у себи:</p> <p>— Он се вара.{S} Њем |
| је био спремио читаво једно предавање о каузалитету воље, о спору између приврженика детерминиз |
| једну чашу, па тако изређа до тридесет кафана...{S} Кад се напије, ухвати се за телеграфски ди |
| та је било доста у главној улици и пред кафанама.{S} Људи су гласно разговарали.{S} Најчешће се |
| ио по који облак.{S} Света је било пред кафанама, по тротоарима.{S} Врапци се чули на крововима |
| о... по забаченим крајевима, простачким кафанама, вијан као неком утваром.</p> <p>Није га се ти |
| д оно у свом путу наиђе на Чачак.{S} По кафанама се пуши, млатара рукама и води политика.{S} Не |
| у од трешње, па тако беру и једу.{S} По кафанама се чуо жагор.{S} Деца се враћала с купања и де |
| е мирисало по старинским пањевима.{S} У кафанама је врило као на вашару.</p> <p>— Овим сељацима |
| лицама биле су већ угашене светиљке.{S} Кафане су биле затворене, изузев неколико ноћних, на рђ |
| узу чистоте, нека му омиле кућу више од кафане, нека подигну бољи подмладак него што смо ми.{S} |
| дне куће, на коју се ослањао кров пјане кафане.</p> <p>Унутра је врило као у паклу.{S} Смрад од |
| Било је мало пролазника.{S} Из оближње кафане избацише једног пијаницу.{S} Он се дочека <pb n= |
| жени, Богу, лудници, а кад су изашли из кафане, закључио је трештен пијан:</p> <p>— Јест, кажем |
| S} Два низа сниских дућана и неугледних кафаница граничили су је с обе стране.{S} Шкрипала су в |
| полуосветљеном ћилеру какве сиротињске кафанице, где је један од њих држао <pb n="24" /> агита |
| м, који су најмили од неких рибара пред кафаном <hi>Шаран</hi>.{S} Он је седео на крми и терао |
| ви, неколико липа засађених пред каквом кафаном, и широко незграпно кубе старинске цркве, са зл |
| ари, поправљао женама машине, декорисао кафанске сале за забаве, заступао једну мађарску фирму |
| рвим кога сретне.{S} Али и ту, у тамним кафанским <pb n="113" /> ћошковима, у бледим новинарски |
| на улицу, па шврљале око гомиле песка, кафанских столова, по суседним авлијама, као да су и он |
| е по зимском небу.{S} Одлазио је тада у кафану, губио се у читање новина, у пушење, у играње до |
| , као овај бакалин што је увозио вагоне кафе из Бразилије, као овај у ћошку... с великим носем |
| , поплочаном циглама, стојали су џакови кафе, пиринча, шећера, канте гаса, једно буре зејтина с |
| а седне за тезгу, до саме касе, поручио кафе, па онда с њим разговарао на дугачко и на широко о |
| овићка у пажљивом опхођењу, у слатком и кафи, комплиментима и у киселој штрудли с маком сваког |
| еја се Бела, која у том тренутку донесе кафу.</p> <p>— Ћути ти, материна мазо — пребаци брат се |
| о поребарке на фотељу, пушио и очекивао кафу.{S} Понекад би читао новине, а кад њих није било, |
| се нервозно, а прсти су трзали штит од качкете.{S} Девојка га је слушала с пажњом и, у исти ма |
| који се подаје првом осећању, па намаче качкету на чело, распали лушу и, одмерено, упита:</p> < |
| ет препаде, и ето...</p> <p>Радоје наби качкету јаче на очи, распали лулу, па додаде:</p> <p>— |
| — поздрављао ју је из далека, скинувши качкету до земље.</p> <p>Понекад би се зауставио, ћерет |
| лог, здравог врата.{S} На глави је имао качкету, пушио на лулу и бријао бркове.{S} Да се није з |
| де показати томе ђаку да она није мачји кашаљ, да она има нешто више од те три постеље и бакрен |
| отиве са чарапа, ускршњих јаја, дрвених кашика, агитујући међу сељанкама за отварање домаћичке |
| вуче пет кила књига, уби га научни рад, кашљуца већ.{S} Ено Петра Гавриловића, дигнуо десно рам |
| анџасте хартије, шпартане зеленим уским квадратима, скину са оближњег рафа један дивит, који је |
| дарица ради нешто у кујни.{S} Ухвати за кваку и изађе.</p> <pb n="305" /> <p>— Арапе! стрвино! |
| втиним становима.</p> <p>Вишња притисну кваку на једним од многобројних, зелено обојених врата, |
| а и великог трбуха, чиновничића с малим квалификацијама који је морао да крши леђа пред сваким |
| све што му се није допадало, све што је кварило хармонију његове идеалне жене.{S} Тако је гледа |
| ћи још раније.{S} Али нисам могао да ти кварим задовољство.{S} Него, враћај се у Београд, па гл |
| ични.{S} Сребрну траку велике реке није кварио никакав брод.{S} Од Београда се видела само она |
| о су се сложиле.{S} Поделиле су државне квартире на два одељења.{S} У једном су наместили кујну |
| овек улазио у споредне улице, непознате квартове, усамљена места, где се љубавници могу шетати |
| Син је растао слободно, тумарао са свим квартовским мангупима, носио шешир на криво, говорио ша |
| дит код једног великог књижара у ђачком кварту, па је ступио у везе и с антикварима на обалама |
| в јунак, Улфхај мислим да се зове...{S} Келнер, један полић!{S} Ето, такав треба да си.{S} У пр |
| ле целој згради, чије су темеље ударили Кеплер и Галилео, Њутон и Декарт.{S} Један од озбиљних |
| о из библиотеке с главом пуном Ламарка, Кеплера, Њутона, Галилеа, Дрепера, Хемхолца, Спенсера, |
| ишћа црвеног као бакар.{S} По који зрео кестен лупио би о калдрму и измамио уплашен узвик у про |
| n="143" /> на предмет, мезетили печено кестење, били при добром апетиту, звали једно другог им |
| о јато сврака прегонило се по остарелом кестењу на улици.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| и.</p> <p>Једном приликом запали јој се кецеља поред огњишта, и само срећан случај спасе девојк |
| поверљиво оцртавати на глаткој материји кецеље; оне обе имале су у цртама на лицу онај израз не |
| ала.</p> <p>Оне обе носиле су дугу црну кецељу, просту витицу око главе, сукњу изнад чланака, п |
| у изазивала потребу да промени себе, да кида, да се разведе са самим собом.{S} С пуном збиљом, |
| де се ради нешто велико, смелости да се кида са свиме што је старо, штетно, устојало.{S} Пун рђ |
| алазила је одушке у цвећу, сагињала се, кидала га, мирисала, стезала његов сноп уз груди.{S} Те |
| су замагљавале њене очи.{S} Срце јој се кидало.{S} Она се питала да ли су људи луди или подлаци |
| знојеном челу.{S} Он провуче прсте кроз кике на темену и управи поглед прозору, као да је хтео |
| м, били су наслагани црни тегови до сто кила, каје соли, гвоздено посуђе.{S} Из одшкринуте мага |
| ина.{S} Ено Гаврила Петровића, вуче пет кила књига, уби га научни рад, кашљуца већ.{S} Ено Петр |
| ала на мишљење околине.{S} Било да се с ким сусретне, било да поразговара, очекивала је из прво |
| те од живота, усамљено биће што се ни с ким не да да удружи, идеалиста који ради само на крупно |
| ком двору, као овај глумац што је играо Кина, као овај бакалин што је увозио вагоне кафе из Бра |
| ла угодно.{S} У њеној глави, брзо као у кинематографу, <pb n="34" /> појављивале су се прилике |
| ране живота: одрицање старих пријатеља, кињење од стране власти, свакојаке оскудице и понижења, |
| урила се око једног букета дуде.{S} Низ кириџија корачао је лагано друмом поред Мораве.{S} Вишњ |
| поново обгрли погледом своју земљу.{S} Кириџије су биле зашле за кукуруз, види им се само глав |
| уђе.{S} Из одшкринуте магазе ударала је кисела воња на јеличко вино.{S} Један зрак сунца играо |
| Пасуљ са пастрмом био је сад њен сан, а киселе паприке њен идеал.{S} Те проклете паприке!{S} Шт |
| а да дођу до њих: тражили их по пијаци, киселили сами, куповали их по оријенталским ресторанима |
| /p> <pb n="264" /> <p>Бела је сад имала киселих паприка колико хоће, али, пренета у ситне интри |
| низови неке врсте кобасица, жути се суд киселих краставаца, изложена је чинија обичног сира и н |
| зде, неког малог, трбушастог Маћедонца, кисело насмејаног лица и кривих ногу.{S} Њега сви његов |
| д сад бити баба.</p> <p>Илић се осмехну кисело.</p> <p>Госпођа га загрли поново.</p> <p>— Ко би |
| њу, у слатком и кафи, комплиментима и у киселој штрудли с маком сваког празника.{S} Ту повучену |
| те је питала своје гошће шта више воле: киселу чорбу или супу с кнедлама, ћевап у дунсту или ћу |
| раму да је намирише, нудила му бонбоне, китила га цвећем из саксија, слала по Младену какву гра |
| шљиве њихове баште.{S} Јабука шећерлија китила се руменим, заруделим плодом.{S} Остојићев султа |
| Црте на лицу одебљале.{S} Врат јој као кифла.{S} Нешто мирно, спокојно и задовољно дисало је и |
| ду, читала судску медецину, јела улицом кифле и переце, корачала крупно; сукње су летеле око ње |
| ојку какве црначке републике.{S} Време, киша и свакојаке прљавштине претвориле су те бог зна чи |
| ушави.{S} Даље се није видело ништа.{S} Киша је пљуштала.{S} Са реке је допирао потмуо хук буји |
| S} Она скрену тамо, убрзавши кораке.{S} Киша је пљуштала.{S} По калдрми се нахватале многе баре |
| <p>— Зашто? — чудила се Вишња.</p> <p>— Киша ће још дуго падати.</p> <p>— Али и до вароши је ду |
| еће не дочека.{S} С јесени поче да пада киша.{S} Падала је из дана у дан.{S} То не беше ситна, |
| дана у дан.{S} То не беше ситна, јесења киша, већ млаки пљусци као усред лета.{S} По околним пл |
| се наоблачи.{S} Мало после, удари плаха киша.{S} Шта то смета?{S} Она је ишла уморно, тромо, ал |
| Облак се провали.{S} Из неба осу плаха киша, да се за час начини поток поред њиних ногу.{S} Он |
| нанства, за време једне шетње кад их је киша ухватила ван вароши.{S} Он је онда гледао у њу кро |
| шни хлеб.{S} Ево овде у равници, где се киша очекује као благодат небесни, Морава треба да се р |
| и вечито под обичним крстом, са кога ће киша и невреме спрати њено име и уништити таште човечје |
| м месту била раскопана.{S} Од последњих киша нахватала се читава бара.{S} Неки добричина намест |
| у склонити од жандармске потере, испред кише или кад човек не зна куда ће.{S} Увек би се нашло |
| , накривљен, труо при земљи, побелео од кише и времена.{S} Велики џбун јоргована надвишавао је |
| ребно, Илићу — одби девојка. — Пролетње кише нису опасне.{S} Затим...</p> <p>— Затим?</p> <p>— |
| ке собе.{S} С поља је допирао хук плахе кише.{S} С времена на време млезеви би ударили о прозор |
| рици, она је стајала сама у зраку пуном кише.{S} Све је око ње било сиво, тако сиво да се њена |
| Ноћне светиљке чкиљеле су у зраку пуном кише.{S} Под њима се белуцала црна калдрма.{S} Било је |
| сам се уплашила.{S} Где си била по овој киши?{S} Нигде те нисам видела на скупштини.{S} Мислила |
| загрејану руку или чело пала би им која кишна капљица.{S} Капље су биле чешће.{S} На један пут, |
| али се не предаде ни привиђењу који је кишни зрак правио од његове пријатељице.{S} Он јој пред |
| и си без амрела? — рече младић, наднесе кишобран над девојку и додаде:</p> <p>— Допусти!</p> <p |
| од њих корачао је један човек ћутке, с кишобраном натученим на главу и изгледао као сенка.</p> |
| о требала?...{S} Случајни сусрет по том кишовитом времену унео му је тек, са својом влагом, неш |
| на добричина.{S} Небо опрано јучерашњом кишом плавило се дубоко, у бескрај.{S} Ваздух је био пр |
| елен до колена,</l> <l>У селену студени кладенац,</l> <l>До кладенца момче и девојче —</l> <l>Д |
| <l>У селену студени кладенац,</l> <l>До кладенца момче и девојче —</l> <l>Дај, девојче, очи да |
| а и Неапоља, најлепша на свету, а ја се кладим да је она најружнија престоница у Европи.</p> <p |
| рени, владали су земљом као господарска класа, Србија је изгледала њихов спахилук, о народним п |
| на, питома, доброћудна.{S} По њивама су класали кукурузи.{S} Младићев поглед прелете цели родни |
| ленаштво, корупција, све губе гризу све класе.{S} Свак се жали на своје стање.{S} Нигде нема ни |
| мртвачке спреме. — Ја терам кола треће класе.</p> <p>— Ако пак хоћеш да будеш задовољан — прод |
| ала се подиже, и ја ћу ускоро, као онај класични песник, који је поздравио проналазак воденице, |
| екад наврати и Зарија Ристић, следбеник класичних философа и нуди на продају свешчице својих <h |
| ој философији.{S} И он је личио на оног класичног магарца који је скапао од глади између две го |
| ијским државама, ја бих се сав посветио класној борби.{S} Али овде, Вишњо, ми још немамо базе; |
| тписивао је резолуције, мрзео богаташку класу више него што је волео пук, био горд са својих ма |
| ене донеси.</p> <p>Дечко устаде лењо и, клатећи се с ноге на ногу, упита с врата:</p> <p>— А гд |
| ео за обе руке, привлачио ју је к себи, клекнуо је пред њом, загрлио је око паса, притиснуо гла |
| настајале свађе.{S} Мајка га је грдила, клела.{S} Сестра је претила да се обеси.{S} Кад му се т |
| ављују!</p> <pb n="198" /> <p>— Слушај, Клеопатра — примети хладно Матовић. — Брак треба да је |
| она његова сапутница у животу.</p> <p>— Клеопатра, треба повисити плату том младићу што поучава |
| /> су крупне и врло лепе — допуни госпа Клеопатра своју ћерку; затим се обрати своме сину. — Са |
| /p> <p>— Бог с тобом, човече — одговори Клеопатра лако. — Они се воле годину дана пред нашим но |
| побегао са два заната.{S} Најзад, госпа-Клеопатра израдила му је место практиканта у Рачи крагу |
| а салон, Илић није био никада.{S} Госпа-Клеопатра — тако је било крштено име Матовићки — није у |
| .{S} Чедомир је положио испите, а госпа-Клеопатра је брала лаворике.{S} Она је сад говорила сво |
| то истина, господине? — упита га госпа-Клеопатра свечано.</p> <p>Било му је јасније него икад |
| оше времена јер се на прагу указа госпа-Клеопатра.</p> <p>Прође један тренутак, тих, мучан, дуг |
| је то задовољство ретко допуштала госпа-Клеопатра, која је <pb n="118" /> волела формалности, д |
| снова.{S} Ту је главну реч водила госпа-Клеопатра.{S} Нашла је једног јеврејског трговца који ј |
| на мене, у сваком случају — упаде госпа-Клеопатра.</p> <p>Стари господин као да не чу шта му же |
| никако да буду онакве какве их је госпа-Клеопатра спремала о јесени, жуте, па накиселе, с нешто |
| ни колико лањски снег, него је то госпа-Клеопатра урадила на своју руку код колеге свога покојн |
| кад би излазила, ишла је у пратњи госпа-Клеопатре.{S} Иначе је Бела крила вешто своје маневре о |
| теље, пребаци га преко своје другарице, клече поред ње, подиже јој главу својим изанђалим рукам |
| ми се нахватале многе баре.{S} Земља се клизала.{S} Помрчина је била велика.{S} На пола улице з |
| на шта је у теби одбио.</p> <p>Сунце је клизило по ведром небу.{S} Морава је жуборила иза једно |
| е жутеле, славуји певали.{S} Нова трава клијала је испод трња, снег копнио по <pb n="237" /> ок |
| зреле траве.</p> <p>— Да дивна кола! — кликну гласно, потрча тамо, посади се у његову средину |
| чано.</p> <p>— Шта могу имати против! — кликну девојка.</p> <p>Било је већ пало вече кад се њих |
| е била и Каја.</p> <p>— Лазаревићева! — кликнула је весело Каја и обесила јој се око врата, па |
| је поздравио проналазак воденице, моћи кликнути: „Одморите руке што окрећу млин, о млинари!{S} |
| к да се крене.{S} И он пође, вукући се, климајући десно-лево.</p> <p>— Спустио се на општи ниво |
| у, док се госпођа смешила благонаклоно, климала угојеном главом и пружала руку, пуну јевтиног п |
| арап.{S} Носио је и сад главу оборену и климао десно-лево.{S} Чедомир задрхта.{S} Та кљусина уч |
| ма поветарцу који је пиркао из Овчарске Клисуре.{S} На извесним местима пробијала је Морава то |
| ладост.{S} Кад планински ветар духне из клисуре, облак од цветне прашине дигне се изнад ливаде. |
| амења дотеривала су до првих кућа.{S} У клисури, где је дотле расло дивље трње и аптовина, а мр |
| аво, он је ово двоје мешао.{S} Кад је у клисури надзиравао раднике, гледајући хиљаде њихових цр |
| "174" /> је ишао, место у цркву, горе у клисуру и дивио се како се стене секу...</p> <p>— Као с |
| Буди храбар.{S} Ради.{S} Реши се.{S} Не клони.</p> <pb n="166" /> <p>Али упркос томе гласу одлу |
| пред сјајем њених зеница.{S} Њена глава клону.{S} Он се наже и потражи њена уста.{S} Уста и уст |
| здах отео би му се из груди, а глава му клонула, као да је неког дуго грлио, љубио.</p> <p>Кад |
| прешло се на личне зађевице и грдње.{S} Клуб се поцепа.{S} Један мањи део остао је у Групи.{S} |
| и.{S} Председништво је предлагало да се клуб уздржи од те патриотске манифестације с разлога шт |
| пи.{S} Остали пак основали су радикални клуб.{S} Међу овима је био и Чедомир.</p> <p>Вишња пак |
| ви су већ чинили концесију животу.{S} У клубу, који је носио звонко име Група Великошколаца Соц |
| а ногаре или у четири кочића.{S} Њихова клупа је из Београда, фабричка, са гвозденим ногама у в |
| с мајком на клупу пред кућом.{S} Њихова клупа је била најлепша у вароши.{S} Други су седели на |
| агану.{S} У врх пута стајала је још она клупа на <pb n="97" /> којој су седели.{S} Пролетос је |
| лад свет који живи неопажен за школским клупама, а испуњава један велики део престонице.{S} Њих |
| идејним друговима.{S} Седала је у прве клупе да би професора чула што боље.{S} Уписала је и ча |
| лиснатим дрвећем, испод којих се налазе клупе за одмор.{S} Зашто се не зауставити на том месту, |
| ипе!{S} Принципи су за децу, за школске клупе.{S} Изузетци, маленкости, противуречности, слабос |
| оле га као удар у срце.{S} Он се диже с клупе, прође стазом и изби на излазак од парка.{S} Ноћ |
| ожице суве и сирове.{S} Пред кућама, на клупи или по сандуцима, поседало женскиње.{S} Иза једно |
| м мерџана око врата, седела је у својој клупи и преслишавала <pb n="37" /> се из методике.{S} В |
| шетају до краја сокака, називају свакој клупи добро вече, причају шта су радиле преко дана, шал |
| о вечери, Вишња је излазила с мајком на клупу пред кућом.{S} Њихова клупа је била најлепша у ва |
| > оцена ни прозивања.{S} Већ се седне у клупу, професор говори, ко хоће да бележи, он бележи, а |
| ш неколико корака, и спусти се на једну клупу, коју угледа празну и усамљену.{S} По стази је би |
| огледа кроз прозор.{S} Да ли виде једну клупу, усађену у обалу чукаричког друма?{S} Да ли се се |
| ај на друм за Обреновац, нашли су једну клупу и сели да се одморе.{S} Место је било као створен |
| о <pb n="244" /> занат, а она седела на кљуну према њему.{S} Како је млака вода хладила ватру њ |
| откопавали неку обалу.{S} Мршава, јадна кљусад вукла су земљу у арабама.{S} Међу њима је Чедоми |
| са̑м и кретао се без команде.{S} Сирото кљусе, било је болесно у обе ноге, свакако од какве неи |
| о десно-лево.{S} Чедомир задрхта.{S} Та кљусина учини му се као авет која га гони, као живот ко |
| код куће — рече она, па се саже да узме кључ испод простирке од прага.</p> <p>При том цела њена |
| оту више изнад свакидашњости.{S} Ето ти кључа да постанеш велики у очима оних који те окружују. |
| е научене из новина.{S} Без успеха је и кмет уцењивао задржавајући учитељичину сиротињу.{S} Лаз |
| учио је читати и писати сам, за стоком; кметовао је дуго година, парничио се још дуже са сељаци |
| ки за слободу своје земље, његов дед је кметовао дуго година у свом селу, његов отац, са нешто |
| шта више воле: киселу чорбу или супу с кнедлама, ћевап у дунсту или ћурче на подварку.</p> <p> |
| ткривао бескрајну Русију с њеним дивљим кнежевима, готово идиотским алтруизмом, са сељацима — с |
| тоји, да живи, живи...</p> <p>Нађе се у Кнез-Михаиловој улици.</p> <p>Ова улица је била још мес |
| златном оквиру фотографија црногорског кнеза са својеручним потписом.{S} Једно велико огледало |
| о што нам треба: пилића, прасади, вина, књига.{S} Дан нам прође као сат, а сат као минут.{S} И |
| иблиотеку, пуну повезаних <pb n="10" /> књига.{S} На врху једног ормана стајало је попрсје Вука |
| ко лепог дана? — одговори му философ. — Књига природе је широм отворена, хајде у природу!</p> < |
| div type="liminal"> <p> <quote> <hi>Ова књига је посвећена погинулим Србима у ратовима 1912 и 1 |
| S} Ено Гаврила Петровића, вуче пет кила књига, уби га научни рад, кашљуца већ.{S} Ено Петра Гав |
| ни рђав пример, сеоска чама ни саблазна књига.{S} Заман је ожењени колега, иза леђа своје жене, |
| <p>— Откад ти поста таква непријатељица књига? — рече јој. — Проповедаш крсташки рат...</p> <p> |
| ле живело пустињачким животом идеала из књига, уживало је сад слатко на пригревици ових присних |
| а.{S} Довољно је ако се прочита десетак књига, научи се на памет још два'естак наслова, славних |
| д чланака, притискивале по један свежањ књига на своје груди које су се почињале поверљиво оцрт |
| је знао толико ствари, прочитао толико књига, сипао стране речи као лавину!{S} Она није умела |
| ијалног уживања, он се бацао сав у свет књига, мисли, снова.{S} Место путовања у Врњце и Абациј |
| една кола, стрпа у њих један део својих књига, што би довољно било другом човеку за цео живот, |
| ле, већ их чула из прича, из прочитаних књига.{S} Дође јој да рече:</p> <p>— Шта је тако важно |
| ено, за свој рачун, у себи, међу својим књигама.{S} Седао је поново за свој сто и настављао сво |
| е писао о ситним догађајима, прочитаним књигама, о Зарији Ристићу и о великим врућинама у Беогр |
| у једне папуџинице и трговине са старим књигама.{S} Ништа не свраћа пролазнику пажњу на њега: ф |
| е се, не разумевши се.{S} Само у светим књигама говори се о васкрсењу.{S} Али има нешто боље.{S |
| а ми ништа — и бацао је белешке, писма, књиге, фотографије.</p> <p>Уставио се тек кад му рука д |
| ачки језик, поручивао мустре, каталоге, књиге са стране, па по њима набављао робу, чистио метал |
| јзад рече:</p> <p>— То није довољно.{S} Књиге су суво знање.{S} Дају ти моћ да разумеш ствари, |
| обично.{S} Журно се облачила, спремала књиге и доручковала стојећи, а све је мислила о једном: |
| чи школованог човека, које потсећају на књиге, одвајају од свакидашњих разговора и стварају ром |
| оде падала јој је најтеже.{S} Читала је књиге, седела крај прозора што гледа на сокак и посматр |
| е више него што је требало.{S} Читао је књиге, новине, књижевне листове неуморно.{S} Опијао се |
| тудент из унутрашњости који гледа своје књиге, труди се да одговори свима дужностима, води бриг |
| знанаца, повлачећи се све више у своје књиге и свој свет идеја.</p> <p>Једнога дана, те јесени |
| уредно похађала предавања, читала руске књиге и подражавала идејним друговима.{S} Седала је у п |
| еке буре.</p> <p>Као сви људи који воле књиге, Чедомир је био склон маштању.{S} Тражио је самоћ |
| старинска кућа њеног оца.{S} Прочитане књиге и живот у престоници допуштали су јој по коју сим |
| тала прибелешке, разгледала непрочитане књиге, преводила с руског.{S} Ко зна докле би трајала т |
| на задрхте, као кад је читала забрањене књиге.{S} Једва је чекала да дође подне, да претрчи пре |
| е и брошуре, читају на дохват популарне књиге, не пишу ништа, полажу много на беседништво, и жи |
| нећу да се преучиш.{S} Остави данас те књиге — додаде весело. — Одмори се, боже благи!{S} Има |
| ематичарима, Илић је могао закључити из књиге која се појавила те године: <hi>Мистицизам у вишо |
| Али, Илић, који је видео свет само кроз књиге, није имао мрве практичног смисла.{S} Читао је да |
| дан неће вратити никад.{S} Гледајући у књиге, ти живиш затворених очију, практичан живот изгле |
| новотаријама свога сина.{S} Називао му књиге <hi>купусарама</hi>.{S} Најзад, виде да Радоје им |
| ијаци је запевао друштвени тенор, иначе књиговођа у варошкој штедионици, слободно, као да је у |
| рата свога драгана, а левом придржаваше књигу према светлости, па стаде рецитовати доста лепо:< |
| е које је изазивала.{S} Тада он дохвати књигу, баци је у угао иза себе, и, као да је хтео утопи |
| а страни на којој се зауставио, склопио књигу, оставио је у крај свога стола, уредио краватну, |
| асно сам, као у гробу.{S} Тада би бацио књигу, коју је дотле држао у рукама, у гомилу осталих, |
| нешто за дуван, ситан трошак и по коју књигу. <pb n="84" /> Хранио се на кредит, до бољег врем |
| еда прочитао је Одисеју, велику, дебелу књигу у зеленим корицама, у преводу неког Грка, чије је |
| ">Wunderkind</foreign>.{S} Прву забавну књигу коју је прочитао, било је једно старинско издање |
| .{S} Шта више, добила је награду, једну књигу која је говорила о неговању поврћа.</p> <p>Сад је |
| p>Младић уздахну, нервозно склопи једну књигу, па устаде и поче шетати по соби.</p> <p>— Ти се |
| теку, израдио кредит код једног великог књижара у ђачком кварту, па је ступио у везе и с антикв |
| је требало.{S} Читао је књиге, новине, књижевне листове неуморно.{S} Опијао се њиховим фикција |
| е Српства.{S} Тражио је слободу у вери, књижевности, у науци.{S} Све снаге је требало уложити у |
| у се да је прочитао у некој врло рђавој књизи све што би могао написати.{S} Бацао је перо, пола |
| који су скупљачи претплате свакој новој књизи, повереници одбора за дизање разних споменика, де |
| јој:</p> <p>— Синоћ сам читала у једној књизи да има створења која уђу у наш живот једног дана, |
| Чедо!“ и, мало ђачки, мало новинарски и књишки, излагала строго, готово суво, обичне прилике, н |
| љаци се враћали кућама: ко у тарницама, ко на коњу, а већина пешке.{S} Ћевапџије изнели роштиље |
| је та грешка коју је учинила и, најзад, ко саставља то поштовано јавно мњење?{S} Није ли сусетк |
| Већ се седне у клупу, професор говори, ко хоће да бележи, он бележи, а ко неће, онда то толико |
| се брани девојка. — Ко ће кућу водити, ко ће децу намирити, ко ће тебе гледати?</p> <p>— С узд |
| Ко ће кућу водити, ко ће децу намирити, ко ће тебе гледати?</p> <p>— С уздањем у Бога, све ће с |
| > Стаде посматрати ту бубу и мислити... ко зна на кога!{S} На државни удар... на професора коме |
| <pb n="64" /> Сељаци се враћали кућама: ко у тарницама, ко на коњу, а већина пешке.{S} Ћевапџиј |
| ја добра, наивна, старинска жена...{S} Ко ће у то да верује!...{S} И то да дочекам у својој ро |
| е лектире, убеђења, на себе самог...{S} Ко ће рећи икад гомилу осећаја, мисли, слика, успомена, |
| прочитане књиге, преводила с руског.{S} Ко зна докле би трајала та тамна грижа да не доби оно п |
| једном жељом у души да сам поцрвене.{S} Ко зна колико осташе тако загрљени!{S} Девојка се покор |
| </p> <p>Њихови се погледи сусретоше.{S} Ко ће рећи шта је било у одсевима та два пара раширених |
| а, а камо ли кад је у питању престо.{S} Ко би то могао помислити само јутрос, само данас у подн |
| } Шта су тада осетили?{S} Ко то зна?{S} Ко ће то рећи?{S} Ни они сами не би умели казати.{S} Мл |
| лево? десно?{S} Шта су тада осетили?{S} Ко то зна?{S} Ко ће то рећи?{S} Ни они сами не би умели |
| Али, тата — поче да се брани девојка. — Ко ће кућу водити, ко ће децу намирити, ко ће тебе глед |
| и она, помакнувши сто у правцу Илића. — Ко ме не познаје помислио би да и ја пушим!</p> <p>— Не |
| их! — и Ристић пружи прст на прозор. — Ко ће знати шта оне виде својим мрежастим очима!{S} Ипа |
| рече затим, милујући га по подбратку. — Ко би помислио да тако уме завртети мозак девојкама!{S} |
| и еманципација! — прште Каја у смех. — Ко га не познаје, скупо би га платио!</p> <p>Вишњи не б |
| стиха из средине: ...{S}И мислио тада — Ко зна каква судбина те чека — И зашто си тако срећна с |
| питао, па рече:</p> <pb n="203" /> <p>— Ко ме уби?...{S} Ја сам се убио.{S} Ево на̑!...{S} Све |
| е је оставио? — бунила се она.</p> <p>— Ко је кога оставио? — одговарало је нешто у њој, нешто |
| > <p>Госпођа га загрли поново.</p> <p>— Ко би се надао од овог свеца — рече затим, милујући га |
| ну руком и не заврши реченицу.</p> <p>— Ко би играо крајцарица кад би Младен учио! — насмеја се |
| ко је јео и преслишавао се ко је југ, а ко је север.{S} И доцније није никад заборавио што је т |
| говори, ко хоће да бележи, он бележи, а ко неће, онда то толико.</p> <p> <hi>Капетан-Машино Зда |
| остане <pb n="233" /> сатима.{S} Ако га ко упита шта ће ту, он одговара: „Пун сам електрике“... |
| ла му је ташта поносито. — Али нисам ја ко је ко.{S} Нећу дете да ми се мучи по паланкама.{S} Д |
| </p> <p>— Имаш ли коју паприку?{S} Нема ко да ми купи.</p> <p>На улици се чу тресак тарница.{S} |
| нски, господин директоре?</p> <p>— Нема ко други, млади господине.</p> <p>— Моја је струка...</ |
| дговарала:</p> <p>— Али кад ја нећу, па ко ће!</p> <p>Чачак није добио електрику.{S} Преко лета |
| је ташта поносито. — Али нисам ја ко је ко.{S} Нећу дете да ми се мучи по паланкама.{S} Доста < |
| сле ће доћи остало само по себи, ако је ко тада у опште мислио шта ће после доћи!</p> <p>У тим |
| јем у судбоносне неспоразуме.{S} Ако је ко крив, то смо ми: ја, ти, наши карактери, наше неједн |
| смо причали.{S} Било је говора и о томе ко ће ући у кабинет...</p> <p>— Је ли, тата — прекиде г |
| одличан; слатко је јео и преслишавао се ко је југ, а ко је север.{S} И доцније није никад забор |
| марила да ли ће то ко приметити, шта ће ко рећи и како ће се све то свршити.</p> <p>— Ти си луд |
| b n="86" /> Публика се стане да надмеће ко ће више знати на памет тих његових бунтовничких изре |
| то јој и диреке ударише — примећивао би ко у шали. — Пију, једу као на даћи.</p> <p>— Нека им ј |
| окружују...{S} Је ли, Марјане, а би ли ко од богатих?</p> <p>— Они не спадају у моју надлежнос |
| видео се крвав перорез.</p> <p>— Говори ко те уби! — рече неко из гомиле.</p> <p>Радник отвори |
| то из те убоге речице, за коју зна мало ко ван Србије.</p> <p>— Место да нам користи та река, о |
| вно, на основе и темеље, у које се мало ко пача.{S} Млади часовничар је волео нарочито простог |
| чала за њим.{S} Није марила да ли ће то ко приметити, шта ће ко рећи и како ће се све то свршит |
| а мисли на своју породицу.{S} Кад би му ко од пријатеља скренуо пажњу на несташност његовог син |
| виси у ваздуху.</p> <p>— Долази ли још ко?</p> <p>— Ретко.{S} Неке Швабе лове по риту.{S} Ја н |
| {S} Јавну реч је заглушило пиљарско <hi>ко да̑ више</hi>. <pb n="276" /> Зборови су само позорн |
| /l> <l>И главу си оборила младу.</l> <l>Ко̑ одговор на сву љубав моју,</l> <l>Очи твоје спустил |
| ке тесногрудости.</p> <pb n="260" /> <p>Ко би тада судио Србију по њеним листовима, добио би ст |
| ом, глупости које треба осудити.</p> <p>Ко зна колико би то трајало, да се стари Матовић не раз |
| био добар као Христос, а мало је људи _ко]и су починили толико зла својим милим.{S} Сети се по |
| отвореног деспотизма, а ако се образује коалиција, свака фракција експлоатише у своју корист па |
| им рукама.{S} Ту висе низови неке врсте кобасица, жути се суд киселих краставаца, изложена је ч |
| на сокак и задимили, а по зиду извешали кобасице разне дужине и дебљине.{S} О багрењу опет боја |
| у другој земљи ухапсили, терао је своју кобилу преко оближњег моста.</p> <p>— Погледај, Вишња, |
| ашњења, као да све обузе језа од нечега кобног, надприродног.{S} Радоје врати фењер ономе од ко |
| о ђердан, низ образе девојкине, лагано, коврљајући се, не сусрећући једна другу.</p> <p>Илић се |
| енције, све неке стране физиономије.{S} Кога и позна, чини јој се далек, хладан, као окаменотин |
| и воде, а мало пасуља и пастрме, али за кога тврде да је најукуснији од свих српских пасуља.{S} |
| , на путу у интелектуални живот, човека кога су интелектуалне радозналости, жива младост, сумња |
| евојка погледа изненађено у овог човека кога је волела.{S} Он се није претварао.{S} Његове буља |
| узе је страх да не сретне једног човека кога за живу главу није хтела видети.{S} Ипак, корачала |
| еној кући, гром вас спалио... од човека кога хлебом хранимо...</p> <p>— Мама! — умеша се Бела е |
| чила да заказујеш састанке, реци!{S} На кога се метну, несрећнице?{S} Хоћеш ли да свет показује |
| сматрати ту бубу и мислити... ко зна на кога!{S} На државни удар... на професора коме у том тре |
| отерао! — рече му други пут. — Само на кога се метну, да ми је да знам?</p> <p>— Не на мене, у |
| рабаџије шибају волове, а човек не зна кога пре да пожали: те људе или ту стоку.{S} Јадно мест |
| ме, заспи вечито под обичним крстом, са кога ће киша и невреме спрати њено име и уништити таште |
| другова на <hi>постојеће стање</hi>, од кога му је пуцало срце и бридела леђа, звониле су му ка |
| својој кћерци. — Дивно, девојко!{S} Од кога си научила да заказујеш састанке, реци!{S} На кога |
| ре с човеком раме уз раме, нема рада од кога се стиде, нема казне од које би их ухватио страх.< |
| иродног.{S} Радоје врати фењер ономе од кога га је узео, поново зграби будак, замахну њиме, поч |
| , кад сам растао са̑м, ненагледан ни од кога, као дивља травуљина.</p> <p>Само је Матовић забор |
| ставио? — бунила се она.</p> <p>— Ко је кога оставио? — одговарало је нешто у њој, нешто скриве |
| ање.{S} Нико вас није питао: шта ћете и кога тражите ?{S} Слобода, драга, мила слобода, пун иде |
| ену на младића који ју је некад волео и кога би она могла волети страсно и одано.{S} Јасно јој |
| а онда у кола, очекујући да у њима види кога од нових, слободоумних министара.</p> <p>— Од њих |
| му се чинио као његов лични непријатељ кога треба савладати, и он га је презирао као тиранина |
| се широка жалба за Београдом и младићем кога је тамо оставила.</p> <p>— Што ми не пише! — чудил |
| вина, у пушење, у играње домина с првим кога сретне.{S} Али и ту, у тамним кафанским <pb n="113 |
| но упоређивала свога земљака са човеком кога је оставила у Београду, који је такође имао велика |
| риметио да у њој <pb n="4" /> седи неко кога треба чувати.{S} Управо, та му је кућа тек тада па |
| тку, они су ишли дуж некога зида, преко кога су се спуштале процветале вреже од тикава.{S} Варо |
| а су сви српски сталежи послали овде по кога свог представника.{S} Поред глумца седео је тргова |
| .{S} Он је био његов божански учитељ, у кога је веровао као Турчин у Мухамеда.{S} Дела његових |
| аправи нове непријатности код родитеља, код маловарошана, који не признају овим везама њихову н |
| одмах кад се пређе ова баштованџиница, код оног долапа, под обалом.</p> <p>Пређоше преко пруге |
| је била болешљива, нервозна девојчица, код које се чежње развијају рано и, у толико јаче, у ко |
| } Нарочито је ишла код једне другарице, код које се скупљало друштво по моди руских универзитет |
| акне, а иначе скакуће, свуд јури, трчи, код свију је, без њега ништа не може да прође.{S} Вишњи |
| тац му је објаснио четири стране света: код сељачке куће био је север, ниже, преко реке, југ, л |
| е тишину млади суплент.</p> <p>— Да.{S} Код тетке моје колегинице.</p> <p>— Колегинице из села? |
| ао је још са житом, стоком, шљивама.{S} Код њега су биле најскупље цене, али је купаца било дос |
| нтаризам није испунио своја обећања.{S} Код сељака, радника, грађана чују се само горке речи.{S |
| ј механи.</p> <p>Посао пође на боље.{S} Код Радоја су се могли купити часовници јевтиније него |
| х.</p> <p>Узеше топчидерски трамвај.{S} Код једне механе, већ ван вароши, сиђоше с кола и упути |
| т не поклапа са општим скептицизмом.{S} Код нас би Наполеон <pb n="286" /> био истеран из подоф |
| — Да вам шта не фали код нас?</p> <p>— Код вас?{S} Не, госпођице — одговори он, мало изненађен |
| без бојазни.{S} Јер је она била жена, а код жена, кад је муж у питању, начелне разлике не предс |
| ез икаквог узрока, као што се то дешава код нервно раздражених људи, обузе га једна дубока одвр |
| се дивљењем деце, радовао би се што га код куће чека добар ручак, са уживањем би рачунао на пр |
| о брига, колико уздаха око плаћања дуга код Управе Фондова, пореза, осигурања од пожара, стални |
| и је купаца било доста, јер се знало да код њега човек неће бити преварен ни у мери ни у роби.{ |
| р.{S} Преко зиме виђали су се овда-онда код рођаке; кад су настали топли дани, излазили су чешћ |
| зника кад жене не раде, Вишња је седела код Остојићевих, кад Радоје дође с једним својим пријат |
| едомирово одсуство.{S} Нарочито је ишла код једне другарице, код које се скупљало друштво по мо |
| {S} Што му се допадало у тим тренутцима код Беле, то беше нешто више од њене лепоте, то беше ње |
| игурније него да је фирма протоколисана код суда.</p> <p>У чокалиници се живело доста весело.{S |
| > <p>— Ја бих хтео да изучим за златара код тебе.</p> <p>— Какав златар на ово време, Бог те ви |
| ила млада, описује ми омладинске беседе код <hi>Златног Крста</hi> и тврди да ја личим на њеног |
| тије су редак луксуз, а брак... брак је код паметних људи вешт споразум, смишљен ортаклук, где |
| на не отворише.</p> <p>— Газдарица није код куће — рече она, па се саже да узме кључ испод прос |
| али су отворени тонови, јаке боје, које код нас не губе још своје симпатије поред свег дискретн |
| распусту га је чекало једно изненађење код куће.{S} Мајка му рече да му сестру проси Вићентије |
| ивот.{S} Узалуд се девојка борила да се код своје куће осети као код своје куће.{S} Она је била |
| а своје другарице.</p> <p>Зауставише се код Кајине капије.</p> <p>— Па кад ћеш ми једанпут доћи |
| у се губили у тричарије, уживали кад би код деце изазвали дивљење, страх, или кад би коме малом |
| места, пређе преко собе, па се заустави код огледала.</p> <p>Хтела је да види на њој самој коли |
| то мало, а ти ми телеграфиши или отиди код мојих пријатеља и земљака, Вуксановића и Компаније, |
| > <p>Него велим, да му кажем нек долази код нас на храну.{S} Њему ће се познати, а нама је свеј |
| једног дана Бела. — Да вам шта не фали код нас?</p> <p>— Код вас?{S} Не, госпођице — одговори |
| лентском платом.{S} Из штедње су седели код таште, која није пропуштала прилику, а да своме зет |
| чуо, а у себи је додавао; „Ми смо слепи код очију, утучени у главу, стока божја!“</p> <p>На спр |
| ала.{S} Нико у школи није могао опазити код ње какву промену или ваншколску мисао.{S} Марљиво ј |
| се да јој не направи нове непријатности код родитеља, код маловарошана, који не признају овим в |
| у дана пред нашим носем, а ми... слепци код очију!{S} Бела ми је сад признала све.{S} Вели, зав |
| ебом господари над сваком другом бригом код највећег броја лица.{S} Њихова мишљења, нарочито ка |
| извињавам.{S} Ти си овде слободна, као код своје куће.{S} Немаш чега да се женираш.{S} Тетки с |
| морао допадати тој госпођици.{S} И као код свих природа које мисле право, које не рачунају са |
| а борила да се код своје куће осети као код своје куће.{S} Она је била изашла из уског живота, |
| Основао је велосипедско друштво, утицао код општине да се праве вештачки бунари, поправљао жена |
| ао сам ја, велим...{S} Не би ти долазио код <hi>Еснафлије</hi>.{S} И ти си погорелац на свој на |
| вом душом.{S} Што јој се некад допадало код њега, чинило јој се овог пута ружно, себично, одвра |
| поново, ударала <pb n="192" /> на било код очију, пљускала у ушима.{S} Обузимали су га чудни о |
| е при врху Крунске улице.{S} То је било код једног гимназијског професора, Јована Матовића, поз |
| обна неранџаста боја, која се види само код лептирова, а на супротној страни, по крововима ниск |
| Пронашао је библиотеку, израдио кредит код једног великог књижара у ђачком кварту, па је ступи |
| о госпа-Клеопатра урадила на своју руку код колеге свога покојног мужа, јер није одобравала да |
| ретала се блесасто по соби.{S} Кризе су код жена заразне.{S} Она напреже све што јој је остало |
| ео.</p> <p>Те супротности подржавале су код двоје заљубљених једну врсту борбе час прикривене, |
| ма, па може бити и више.{S} Јер се беху код њега десили догађаји који су створили непремостиви |
| i>, па по њему и његову гостионицу: <hi>код Стрике</hi>, те јој је то име остало у публици, сиг |
| чују и његово мишљење, и позваше га <hi>код Пеливана</hi>, бозаџије чувеног у то доба у студент |
| разан, недостојан ње као човека.</p> <p>Код куће ју је чекала хладна вечера и љута газдарица.</ |
| ти са свима шеталишним јунацима.</p> <p>Код једног фотографског излога спази Лазаревићеву како |
| рош се губила.{S} Настајале су њиве.{S} Кожа се сад руменила испод отворене блузе.{S} Видео се |
| а блузи било се откопчало, те се видела кожа бела, истачкана златним маљама.{S} Она узбуди цело |
| ма затеже косу тако да осети како му се кожа одваја од лубање.{S} Један глас из најтамније дуби |
| о образу и остави младићу утисак глатке коже и нечега чистог.</p> <p>Вишња се стресе.{S} Образ |
| кануре бојене и небојене вуне, а месари кожице суве и сирове.{S} Пред кућама, на клупи или по с |
| .</p> <p>Чедомир примети тек тада једно кожно, старинско канабе у сумраку собног угла.</p> <p>— |
| ало му је то пазарлук, као да тргује са кожом свог <pb n="26" /> рођеног оца.{S} Та кућа је саз |
| исоким правоугаоним наслоном, превучене кожом.{S} Бела приђе прозору и отвори их обадва.{S} Чед |
| несташно.{S} Бела је имала бело лице с кожом која се чинила као постављена једва приметним рум |
| е, груди дрхтале, тело се знојило и под кожу јој подилазили непријатни жмарци.{S} У соби је био |
| ошуљу, у дивна округла рамена, у румену кожу босих ногу.</p> <p>— Ево ме... узми ме! — промуца |
| ама муселина и љубити до миле воље њену кожу час румену, а час белу.</p> <p>— Куда идемо? — упи |
| ена смоквом и бадемом.{S} Једна липсала коза вукла се из села у село и процењивала се наизменич |
| ј мачки:</p> <p>— Овој нису вечерас све козе на броју!</p> <p>Вишња сврши школске задатке што ј |
| ту? — викну <pb n="217" /> јој Милева, која се у тај пар приближавала с Радојем и још неколико |
| ше посну боју и редове штампаних слова, која су расла, дебљала, удвајала се, одлепљивала се са |
| ни несрећни случај.{S} Нека топла нада, која се у њој рађала без разлога, испуњавала је њену це |
| и у варошки парк.{S} Весела женскадија, која нема брига око распремања куће, готовљења ручка, в |
| просу се нека чаробна неранџаста боја, која се види само код лептирова, а на супротној страни, |
| p>То је била Каја, једна његова рођака, која је овде учила девојачку школу.</p> <p>— Море, брат |
| p>— Шта ти је, Вишњо? — упита је мајка, која се помоли уз степенице од трема. — Теби није добро |
| <p> С Кајом је била још једна девојка, која одступи неколико корака кад рођаци пређоше на фами |
| <p>— Доста! — викну размажена девојка, која се била повратила из првог изненађења, па устурају |
| језиком, задиркивао служавке.{S} Ћерка, која је већ била на удају, није имала наклоности ни пре |
| с Марса! — смејала се госпа-Матовићка, која би кадгод присуствовала тим разговорима.</p> <p>Ни |
| кад би Младен учио! — насмеја се Бела, која у том тренутку донесе кафу.</p> <p>— Ћути ти, мате |
| вршенства.{S} Са заокругљеним раменима, која су се погађала под лаком материјом летње блузе, и |
| ло не знам какво добро.{S} Његова жена, која је раније, док су били сами, попуштала прва кад би |
| што га госпођа пита за мишљење... она, која му је, поред свог уважења према његовом успеху у ш |
| ри.{S} Обузимала ју је нека лака ватра, која се слатко гасила при додиру чистог рубља.{S} Раниј |
| ољство ретко допуштала госпа-Клеопатра, која је <pb n="118" /> волела формалности, добар тон, у |
| ије била довољна.{S} Чедомирова сестра, која је од њега била старија две године, била је већ ка |
| /> <p>— То је божанска искра инстинкта, која је човеку остала из природног стања — објашњавао ј |
| њских ногоступица и разлистале природе, која се у роси зориној купала безбрижно, разблудно.{S} |
| омиров поглед пређе преко главне стазе, која је описивала једну врсту круга, прелете преко гоми |
| е, прозрачне измаглице, као фине свиле, која је благо и видљиво дрхтала.{S} Плаве боје просипал |
| ости... ти, која би вечито била уза ме, која би се посветила моме делу, била мој добри геније, |
| атом.{S} Из штедње су седели код таште, која није пропуштала прилику, а да своме зету не покаже |
| ликом неке велике зграде и краја улице, која се губила у низини својих простих, неугледних кућа |
| по раму од огледала.{S} У трећој одаји, која је замењивала салон, Илић није био никада.{S} Госп |
| и, тако проста у својој учености... ти, која би вечито била уза ме, која би се посветила моме д |
| е своје љубави према бакалиновој ћерци, која далеко тамо иза Рудника ради на свом образовању и |
| асну жељу за нечим потпуним, савршеним, која би хладном мислиоцу била одмах апсурд, а која је њ |
| есном циничном сиротињском перверзијом, која даје све више сласти што се ниже пада.{S} Калдрма, |
| к, и то оборен, с лептирастом краватом, која је играла око његовог голог, здравог врата.{S} На |
| аво из срца.{S} Тај пламен и срдачност, која је звонила у девојкином гласу, чинили су своје деј |
| е звали словослагачи.{S} У њихову собу, која је била за <hi>боље госте</hi> и у исти мах служил |
| рата водила су из кујне у Вишњину собу, која изненади младића многим и лепим намештајем.</p> <p |
| ри детета: најстарију ћерку, Параскеву, која је имала шеснаест година, храмала на леву ногу и к |
| неке нове земље.{S} Мислећи на ту реку, која ју је уљуљкивала, запљускивала својом пенушавом во |
| отово као један човек, у једну странку, која изнесе захтеве за најшире грађанске слободе.{S} С |
| која ће се посветити цела његовом делу, која ће му омилети кућу, која ће веровати у оно што он |
| његовом делу, која ће му омилети кућу, која ће веровати у оно што он верује.</p> <p>Девојка од |
| ејасна, али стварна, жива <pb n="23" /> која га је пратила, легала и дизала се с њим из постеље |
| је да се отресе те мисли, <pb n="36" /> која ју је опседала, али је глас Чедомиров звонио у њен |
| слика талијанског издања <pb n="157" /> која је требала да представља састанак Ромеа и Јулије.{ |
| девојка, великог носа и зелених очију — која нагази на вилинско коло никад се неће удати.</p> < |
| еба ти да створиш коју везу...</p> <p>— Која вајда!{S} Они од којих сам очекивао добра беху нес |
| и хладном мислиоцу била одмах апсурд, а која је њему изгледала само немогућа због њега самог, т |
| в, увек будан, он се ту осећао као риба која је из плитке барице доспела изненада у непрегледни |
| руши фамилију, државу, води се политика која издиже махом медиокритете.{S} Ти очекујеш предусре |
| pb n="29" /> мала, мршава, жива девојка која је обећавала практичну жену и срећну мајку.</p> <p |
| око убеђен у сопствену вредност, у дела која ће починити.{S} Почињали су озбиљне разговоре, пос |
| е ограда од краљевог двора, једна школа која је раније била механа, и старо гробље, пуно дудова |
| вара.{S} Њему треба друга жена... жена која ће се посветити цела његовом делу, која ће му омил |
| вља борбу.{S} А ти си жена... наша жена која не воли живот одрицања, позитивне ствари, рад за ч |
| носе иза кулиса; образована су удружења која ниједан закон не може одобрити.{S} Слобода је поје |
| м читала у једној књизи да има створења која уђу у наш живот једног дана, заузму га и помету; з |
| ј је тада између осталог, „има створења која једног дана уђу у наш живот, заузму га и помету.{S |
| воје маште; јер то није била више Вишња која се појављивала из писама.{S} То је била визија нек |
| сталан гост на министарској трпези, па која вајда: несрећан си као све ове пропалице, као овај |
| ладићу није било добро.{S} Ваљада, бура која се спремала у ваздуху, уносила му је грозницу у кр |
| у чипку, у кошуљу, у два округла таласа која су се дизала и спуштала испод платна.{S} Дође јој |
| спрат.</p> <p>Ту примети гомилицу света која се искупљала љубопитно.{S} Он приђе такође.</p> <p |
| се чак до физике, појављују се гледишта која, ако се усвоје, прете донекле целој згради, чије с |
| ило да је она од оних простодушних бића која иду право и чија судбина не зависи од њих самих, в |
| pb n="239" /> <p>Ћуркасте девојке, деца која немају никаквог искуства, правиле су пошалице на р |
| се Вишња чинила младићу жена-другарица која диже човека на посао, пружа му подстрека за велика |
| рска окна, на затворена врата, као тица која је тражила да се спасе.</p> <pb n="195" /> <p>— Је |
| на симпатија, далека, нова, друга љубав која се приближава.{S} Ипак нешто у души говорило му је |
| арима, Илић је могао закључити из књиге која се појавила те године: <hi>Мистицизам у вишој мате |
| ри, по којима се назирала тек овде-онде која прилика што се лагано вукла, изазивали су мисли о |
| е стресла од неке слатке, несносне језе која ју је подухватала целу, од врхова прстију па све д |
| е поезије, успомена и присуства девојке која му је нудила што му она друга није могла дати.</p> |
| ас.{S} Он му је звонио као труба војске која иде у помоћ, као поклич на освету, на буну.{S} Што |
| своје зле стране, извукавши их из куће која је сама попуњавала своје потребе и где је требало |
| ситне префињене црте, њен осмех мачкице која се умиљава, њену несташну веселост; овај профил за |
| ала је за нову играчку коју је добила и која треба да је поред ње кадгод јој се прохте.{S} Међу |
| ложај према тој девојци коју је волео и која га воли, према другој девојци чије поверење изигра |
| човек није хтео да чује о тој операцији која би га лишила очевине.{S} Он је знао колико је њего |
| имној тиранији, у ординарној лицитацији која се лажно зове <hi>влада народа</hi>.</p> <p>— Шта |
| као припрема.{S} Она није довољна жени која хоће да буде на висини свога времена — одговори Ви |
| ом.</p> <pb n="107" /> <p>У тој средини која је била далеко од праве раскоши, али за Илића пред |
| " /> политичкој ситуацији, о будућности која чека земљу.</p> <p>— Извол'те, господин Илићу — ну |
| па, да мучи, да се свети на тој девојци која му се предавала сва.{S} Парадоксална љубав чула до |
| Погледај ову воду — рече младић девојци која је стајала поред њега и гледала, стегнутих губица, |
| , а он не успева да јој каже једне речи која долази из срца.{S} Ћутали су.{S} Ваздух је трептао |
| ућни посао и честа рађања, од те вароши која дрема на пригревици украј Мораве.{S} Покушавала је |
| } На загрејану руку или чело пала би им која кишна капљица.{S} Капље су биле чешће.{S} На један |
| шно.{S} Бела је имала бело лице с кожом која се чинила као постављена једва приметним руменилом |
| и, са расом чији смо синови и историјом која је израдила <pb n="284" /> нашу судбину.{S} Они су |
| соким сутереном, обојен жућкастом бојом која прелази у ружичасту, с мрким шалонима што су били |
| о.{S} Ти усамљени разговори са девојком која није била ружна пријали су му, падали му као неки |
| лаве, обучен нешто немарно, са краватом која се пела уз потиљак, руку завучених у џепове од пан |
| у.</p> <p>Ударише првом побочном улицом која се отвори пред њима.{S} То је био доста широк сока |
| хта.{S} Та кљусина учини му се као авет која га гони, као живот који му остаје, као он са̑м.{S} |
| Тек на кондицији дозна за велику новост која се још од подне шапутала по породицама ближе Двору |
| у преда целу себе, сву раскошну младост која је бујала у њеним грудима и сваког тренутка јој ис |
| озналости, жива младост, сумња у радост која се нуди, непомирљив идеализам, неутољива жеђ за ус |
| да је хтела савладати изненадну жалост која је обузе.{S} Младић је куцао штапом о калдрму и гл |
| ва све, а сад је посматра кроз прошлост која се измиче, отима се нашим пруженим рукама.</p> <p> |
| сазна све.{S} Погађао је сву одвратност која ће је обузети према њему, према свим људима, према |
| } Он је онда гледао у њу кроз будућност која обећава све, а сад је посматра кроз прошлост која |
| та више, добила је награду, једну књигу која је говорила о неговању поврћа.</p> <p>Сад је треба |
| .{S} Затим се спустише низ једну јаругу која је некад била друм, па уђоше у једно пространо дво |
| адоје стално трчи напред: научи лекцију која није још задата, а не зна оно што му је за лекцију |
| у те бог зна чије одеротине у сиву боју која је језиво приличила његовом земљастом лицу.{S} Дес |
| рици да јој проводаџише за прву прилику која им се допадне.{S} Ниједна мучна мисао није мутила |
| стално по коју лепу реч за њу, девојку која је своју ману осећала све дубље једно што је прист |
| ри главу, и посматраше дуго своју сенку која је расла поред ње.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ти си |
| мало таквих жена!{S} Жене примају науку која им се предаје, веру која им се проповеда, мужа кој |
| ема јакима.{S} Он је у новцу видео силу која учвршћава живот, пријатеља који одржава човека, мо |
| ко га грло доноси једну орфеумску песму која је тада била у моди.</p> <p>— Овоме је све равно д |
| у себи жену која господари кућом и жену која сматра да је њен позив у животу виши од обичне бри |
| динствену вештину да измири у себи жену која господари кућом и жену која сматра да је њен позив |
| т посматрач би по тој одаји оценио жену која ју је наместила.{S} Матовићка је имала развијено т |
| сретну, несрећу много чешће, и судбину која им се одреди.{S} Реч слобода за њих је смисао зла. |
| примају науку која им се предаје, веру која им се проповеда, мужа који им се даје, срећу ако ј |
| огрешићете — рече Чедомир с поузданошћу која је урођена његовом добу. — Девојачка школа није до |
| дајући расејано у своју давну другарицу која се није заустављала у причи о својој срећи.</p> <p |
| мела тако говорити, наћи у тренутку реч која јој је требала.{S} Кад је давала своја мишљења, ре |
| о у њој. — Зашто онда избегавати ту реч која је тако тесно везана за нас, везана везом најмилиј |
| р, зарастао у траву.{S} Неколико стаза, које су сами пешаци утрли, белиле су се у озеленелој тр |
| његове речи... речи школованог човека, које потсећају на књиге, одвајају од свакидашњих разгов |
| чићи, тенџере, лонци старинског облика, које је госпа-Матовић наследила од своје мајке.{S} С ов |
| е у Палилулу преко гробља Светог Марка, које је било зарасло у подивљало цвеће.{S} Пред њима се |
| та ишла тим путем с Илићем до тог села, које је он називао њеним, правећи илузију на сличност њ |
| багрена и у његовим последњим гранама, које су се љушкале на вечерњем поветарцу, спајао слике |
| је залуд наводио разлоге двема женама, које су се занеле у свој план до лудила.{S} У кући су н |
| је грашак, са широким зеленим махунама, које су висиле на све стране као фантастичне ресе.{S} П |
| црвено мрким завесама са жутим пафтама, које се данас виде само по државним канцеларијама.{S} П |
| дијамантском сјају, те давали улицама, које су празне ћутале, празнички изглед.{S} Изнад варош |
| традиционалне младе са обореним очима, које нам је оставила у спомену наша старија литература. |
| гомилу осећаја, мисли, слика, успомена, које се прегоне у човеку у извесним часовима усамљеност |
| утисак у гомили других рабатних кућица, које су тада испуњавале тај крај.</p> <p>Млади човек ни |
| лађивали су отворени тонови, јаке боје, које код нас не губе још своје симпатије поред свег дис |
| I</p> <p>новцу, динари, па онда псовке, које су у нашем говорном језику тако фамилијарне да им |
| , дуга бдења, па и саме ноћне светиљке, које су расипале своју несигурну светлост по непознатим |
| димњацима образовале су се плаве сенке, које су још више истицале небеску илуминацију.{S} Беогр |
| ављали су девојке које хоће да се шале, које допуштају да се задиркују.</p> <p>— Хладна је као |
| итиште један пољубац на насмејане усне, које се прилепише за његове, и осташе тако, за један тр |
| сопствених потреба.{S} Њено васпитање, које јој је обезбеђивало срећу у очевој кући, обележава |
| ко изразим.{S} Угледајте се на Рускиње, које су преплавиле универзитете по Европи, које ступају |
| е ствари, показивао му непознато цвеће, које је звао биље, њихове крунице, прашнике, тучкове; н |
| леле, као две звезде, две хитре зенице, које нису биле тачно заокругљене, већ као две капље мас |
| а канабе, притиште јако обе слепочнице, које су биле као да хоће да прсну, а прстима затеже кос |
| ња неосетно попуњавала.{S} Његово срце, које је дотле живело пустињачким животом идеала из књиг |
| е су преплавиле универзитете по Европи, које ступају у најниже слојеве народа да би <pb n="32" |
| роде?</p> <p>Вишња је слушала ове речи, које су се чудно поклапале с оним нечим новим што јој ј |
| ј уливале његове сјајне, проницаве очи, које су гледале из својих дупља нешто унезверено, као д |
| кама, и обузета оним присним сажаљењем, које може да осети само жена према жени, шапташе јој ма |
| о слободњак у свему.{S} С тим уверењем, које се граничило с анархизмом, решавао је сваки пробле |
| ица, испуњена јевтиним плавим мастилом, које је можда сам газда-Митар правио.{S} Затим је дошла |
| као код свих природа које мисле право, које не рачунају са ситницама, она их већ виде заљубљен |
| ла све већа тишина.{S} Једно бело дрво, које се оцртавало пред њима, губило се све више у таму. |
| у живим.{S} Остало је само његово тело, које је у том тренутку, наго и покривено платном, као и |
| пријатних, мушких црта, буљавих очију, које су у тренутцима живости изгледале као да хоће да и |
| ом размаженог детета и шишкама по челу, које су сенчиле њено лице претерано бледо, готово слаба |
| } Носе се бардаци ракије.{S} На гробљу, које се из далека види, снег окопнео; на сваком гробу п |
| срећан!{S} И у том слатком расположењу, које не потиче из одређених ствари нити има за циљ нешт |
| атељство које се сматра да је вечито, а које живот распе као плеву!</p> <p>Поред њих прохукта ј |
| што би однео, а бојао се и ведрог неба које му прети сушом непрестано.{S} Око плотова су расли |
| зраке и чаробно осветљавало парче неба које се видело, неколико суседних кровова и заруделе ка |
| пилад грабила су се у дворишту око мрва које им је стресла кад је распремала сто.{S} Виделе се |
| зизразне очи запалише се од задовољства које се налази у овим церемонијама кад се има седамнаес |
| ој госпођици.{S} И као код свих природа које мисле право, које не рачунају са ситницама, она их |
| 09" /> кад се сетим извесних предрасуда које су мутиле моју савест.</p> <p>Вишња је тада управљ |
| чињала нешто даље од обале, из зеленила које су састављали ритови, па се постепено пела уз брдо |
| љења, писца свих драгих карата и писама које је добијао.{S} Она га је такође приметила.{S} Црве |
| ућу, сањала често о заљубљеним паровима које би, летимице, кадгод спазила с прозора кад прођу њ |
| љи, туђим мишљењима, теретним обичајима које су створили друштво и ток ствари.{S} Чачак је био |
| туром, политиком и тако нечим, стварима које је слушала, читала на Великој Школи.</p> <p>Једном |
| ржавања куће, бригама, ситним болестима које се пате, а не сметају.</p> <p>— Главно је да јој ј |
| и гледала у њега сивим, остарелим очима које су цуриле.</p> <p>Илић удари љутито песницом по ст |
| Сунце је снажно осветљавало предмете на које је падало, али није било вруће, већ врло благо, ме |
| године радећи да буде достојан поверења које ће му се некад указати.{S} Од лекције коју је имао |
| набетом, нешто суморан са тешких завеса које су стајале као прилепљене уз прозор, и са одсуства |
| и испреда се, и, између осталих ситница које се говоре међу девојкама, рече јој:</p> <p>— Синоћ |
| по околним баштама и сјај зимњег сунца које није могло продрети у собу него је скакало око про |
| ма рада од кога се стиде, нема казне од које би их ухватио страх.</p> <p>Студент је говорио иск |
| била болешљива, нервозна девојчица, код које се чежње развијају рано и, у толико јаче, у колико |
| рочито је ишла код једне другарице, код које се скупљало друштво по моди руских универзитета, г |
| S} Демократске теорије о уређењу државе које су стизале са Запада нађоше у том незадовољству уз |
| вароши, заборављала је на рђаве часове које је у њој доживела; успомене, оне лепше, ницале су |
| понови песму мирно, не слутећи осећаје које је изазивала.{S} Тада он дохвати књигу, баци је у |
| Више пута узмем перо да забележим идеје које лутају кроз моју главу и изгледају ми сјајне; кадг |
| p> <p>И пружи му једно парченце хартије које није било веће од цигар-папира.</p> <p>— Па читај! |
| ко су живеле једна за другом популације које је планета хранила.{S} Наука је одредила свакој зв |
| <pb n="34" /> појављивале су се прилике које је видела те вечери.{S} Обузимала ју је нека лака |
| нису волели, претпостављали су девојке које хоће да се шале, које допуштају да се задиркују.</ |
| врхунац.{S} Материјална природа и силе које владају њоме нису више имале недокучивих тајна.{S} |
| но.{S} Видела је по њему рабатне чатрље које дотле није примећивала.{S} Велики женски шешири по |
| , још немогућност, чиста штета за време које се на њих потроши.</p> <p>— Објасни то мало прости |
| и су се у једној побочној улици у време које су заказали.{S} Од кућа су већ расле сенке, ипак ј |
| спречава њихов лет.{S} Такве су и жене које примами сунце слободе.{S} Оне му полете, без разми |
| ило толико догађаја, да су јој успомене које је другарица спомињала изгледале тако далеке, блед |
| амрла. <pb n="63" /> Двоје троје новине које су излазиле писале су само о укопним друштвима, тр |
| <p>И Радојев поглед изгуби се у планине које су са запада блиско окружавале Чачак.{S} Обрасле у |
| .{S} Оне иначе не знају за њу.{S} А оне које је назру, оне су као ове муве што се лепе уз прозо |
| е претурили.{S} Тек стоје пред вама оне које су најтеже.</p> <pb n="106" /> <p>— Пазите се.{S} |
| нити толике пријатељске услуге, поклоне које сте ми учинили ?</p> <p>Доиста, она му је често тр |
| } Том осећању придруживало се поштовање које су јој уливале његове сјајне, проницаве очи, које |
| ано, нечујно, неприметно, као привиђење које се расуло.</p> <p>Чедомир се врати у дубину салона |
| т душе.</p> <p>Вишња није била створење које завиди, али та срећа дотицала је се неугодно.{S} С |
| стреле, римске новце, бронзано прстење које је купила по околини.{S} То је била њена манија.{S |
| облака својих формула, крхају баријере које деле науку од живота, литературе и уметности.{S} М |
| а, бледа, жута у лицу, готово као цвеће које је држала у крилу. — Али је живот чудан, комшија, |
| е то десило, да олакша себи све несреће које су му притискивале срце и које је само њој могао р |
| м краљевим, те слике гимназије и пијаце које су му представљали Вишњино место, те биле као једа |
| По калдрми је играло суво и топло сунце које претходи јесењој хладноћи и влази.{S} Једна камара |
| један ступањ у високим степеницама, уз које се пео.</p> <p>Те супротности подржавале су код дв |
| а дочекао, многе ствари које ме тиште и које могу рећи само теби... да ти кажем, ето ако хоћеш. |
| несреће које су му притискивале срце и које је само њој могао рећи.{S} Али су њега сад одушевљ |
| а колегама.{S} Бунио се против неправди које су чинили слабијим од себе, смејао се њиховој уобр |
| ле по један свежањ књига на своје груди које су се почињале поверљиво оцртавати на глаткој мате |
| им разлозима и да наведе противне мисли које су јој од синоћ лутале по глави.{S} Она заћута, и |
| м очекивао, а шта дочекао, многе ствари које ме тиште и које могу рећи само теби... да ти кажем |
| нете.{S} Она се сети много лепих ствари које је имала с Илићем.{S} Она би без њега остала мала |
| то доба, једно од оних чежњивих вечери које саме позивају на дуге разговоре.{S} Месец је био т |
| ила додиривала, до врелих игала страсти које су му боле и вртеле месо.</p> <p>Девојка понови пе |
| ли се сети Вишње Лазаревића и дужности које је имао према њој?{S} У сваком случају Вишња није |
| његовој жени.{S} У противном, глупости које треба осудити.</p> <p>Ко зна колико би то трајало, |
| по читаве ноћи да олакша себи, тражећи које љубазно лице да се разговори, да одахне, да живи.{ |
| о Зарији Ристићу.{S} Да ли се сети речи које му је том приликом рекао?{S} Да ли је сад био исто |
| , трулим хартијама и осталим сметлиштем које је град избацивао на своју периферију.{S} На север |
| ијатељи!... — примети он — Пријатељство које се сматра да је вечито, а које живот распе као пле |
| тада осетим једно бескрајно задовољство које се не да описати, како каже чâ Јанко Веселиновић.< |
| уће.{S} Зар се тако враћа гостопримство које смо вам указали!{S} Срамота, млади господине...</p |
| о, ни разумео, ни волео оно човечанство које је открила психологија народа, психолошки роман ин |
| а министра... на професорову ћерку, око које ће се већ сутра отимати удварачи... на своју љубав |
| неком утваром.</p> <p>Није га се тицало које је доба дана.</p> <p>Ти заборави су му пријали.{S} |
| ветом, као да је хтела сакрити руменило које јој заплами образе.{S} Он је поздрави и хтеде проћ |
| угасите очи мериле су немо зелено коло које се обавијало око ње.{S} Неко тешко осећање савијал |
| </p> <p>— Можда ће то бити једино добро које сам учинио у животу — рече још, гледајући у прости |
| уран у себе, у своју будућност, у добро које ће чинити својим суграђанима, Србији, можда целом |
| но што је главно, на основе и темеље, у које се мало ко пача.{S} Млади часовничар је волео наро |
| } Месец је био тек изгрејао.{S} По небу које је дошло врло плаво блудели су облаци час бели, ча |
| ши да ли ће група учествовати у митингу које је грађанство приређивало у корист избора Србина в |
| о визију Вишње, њене главе, њених очију које поздрављају својим топлим погледом рад на добру на |
| сваку ситницу, по дивно довршеном телу које је издавала цела њена појава.</p> <p>— Волите се в |
| да се предаје цела безбожном привиђењу које се јављало на огледалу.{S} Затим се дохвати за гла |
| другарица не сазна шта о овом узбуђењу које је рило по њој, као грех.{S} Најзад се охрабри и р |
| ина не зависи од њих самих, већ од оних које ће срести и који ће их учинити срећним или несрећн |
| дредила свакој звезди своје место и пут којега се мора држати.{S} Измерила је сунце, пронашла м |
| исти се из наше куће...{S} Још да трпим којекакве трутове!</p> <p>На крају једног таквог разгов |
| мир... чудна ми чуда!{S} За њега и јесу којекакви богаљи.{S} Ју, господина — додаде после гласн |
| али да се вратим у Београд.{S} Тата још којекако, али мајка!...{S} Ударила у плач, па запомаже |
| пред Циганлијом, на оном истом месту на којем је Илић пољубио први пут своју драгану.{S} У врх |
| ао државе и земљорадничком осигурању, о којем је писао једно дело с научним претензијама.{S} Ос |
| ом од месинга и дршком од порцулана, по којем су се плеле плаветне шаре.</p> <p>Они су седели т |
| о враћајући се с неког далеког пута, по којем је његова мисао дуго лутала. — Опет двојке?{S} Та |
| дан човек, продавац ушећереног воћа, по којем је падала прашина.{S} Он је ишао полако, крајем п |
| дизало се безизразно, пространо небо, у којем се видела само понека ласта као црна звезда.{S} У |
| а.{S} Хоћу да будем на висини времена у којем живим.</p> <p>Каја је била девојка коју живот ниј |
| } Чачак је био њено родно место, град у којем је провела највећи део свога живота, сваки ју је |
| S} Ето то, тај факт, то жалосно стање у којем се налази наш свет, не треба губити из вида.{S} Ј |
| а! — говорила је девојка мајци гласом у којем је одјекивала жалба и прекор. — Тако ми ружно сто |
| општине, партију на влади ни друштво у којем је говорио.{S} Многима то није било право, па ипа |
| и то био Београд, час Чачак, час село у којем је <pb n="307" /> живела.{S} После се та сцена пр |
| тижне висине...</p> <pb n="170" /> <p>— Којешта.{S} Бар смисли шта хоћеш.{S} Хоћеш ли да будеш |
| ти се, па се осмехну презриво:</p> <p>— Којешта!{S} Докле ћемо бити сентиментални!...{S} Је ли, |
| се ту оженио и окућио.{S} Илићев деда, који се такође звао Чедомир, научио је читати и писати |
| иметних културних радника по паланкама, који су скупљачи претплате свакој новој књизи, поверени |
| авите ви Радоја — говорио је грађанима, који би давали наметљиве савете. — Наше је да нађемо но |
| а и небом пуним звезда.{S} На таласима, који се стално љушкају, плови њен чамац с разапетим јед |
| и, како је то случај у свима покретима, који су хтели употребити ту згодну прилику за свој личн |
| икалима, социјалистима, републиканцима, који се у то доба борбе за основна грађанска права нису |
| е хте покварити ово присно весеље дома, који је последњих година знао само за зле стране живота |
| атности код родитеља, код маловарошана, који не признају овим везама њихову невиност.{S} Додуше |
| лични режим начинио од овог Ужичанина, који је, поред своје струке, волео слободу, желео добро |
| Јована Матовића, познатог опозиционара, који је осуђен као велеиздајник и сад се налазио у Пожа |
| однела оставку.{S} Председник кабинета, који се налазио на страни у бањи, придружио се телеграф |
| а у многоструки сплет зелених поточића, који би ова полудивља поља претворила у најлепши врт.{S |
| е било врло лепо.{S} Раштркани Београд, који се ломио преко три брда, био је као створен за пов |
| о, у бескрај.{S} Његов несрећни геније, који је дотле владао овом водом, овим планинама, овим љ |
| си непријатељ, не знајући толико људи, који су опет твоји непријатељи.{S} Ми се сатиремо узаја |
| ела је сад нову варош пуну младих људи, који се боре против живота и за живот, мењају садашњост |
| ка разочарења.{S} Расцеп у демократији, који је почео још кад је он дошао на власт, развио се д |
| озорима су му расли ефемерни патлиџани, који би се спарушили чим би за педаљ одмакли од земље.{ |
| /> <p>Али упркос томе гласу одлучности, који помаже паметне људе у њиховим борбама, он је остај |
| д њима.{S} То је био доста широк сокак, који је, иза леђа Двора, водио поред Батал-џамије право |
| један <pb n="224" /> сакат млад човек, који без штака не може да макне, а иначе скакуће, свуд |
| Они пређоше трем.{S} Један стари човек, који је стајао у удубљењу неких укинутих врата и продав |
| ја ћу ускоро, као онај класични песник, који је поздравио проналазак воденице, моћи кликнути: „ |
| у је већ умео поновити целу.{S} Учитељ, који је за свој рачун учио немачки језик, називао га је |
| јући да му се срце пуни неким осећајем, који није могао тачно одредити. — Ви сте тако љубазни п |
| ена!{S} Једанпут су дошли дотле чамцем, који су најмили од неких рибара пред кафаном <hi>Шаран< |
| ћ, застрвен уским, чипканим застирачем, који је висио на две стране.{S} На њему се усправљало н |
| после замраче другим, леденим погледом, који му је јасно говорио:</p> <p>— Ниткове!</p> <p>Илић |
| ти свога друга оним унутарњим пламеном, који је палио њене мирне, невине очи и који је долазио |
| убе старинске цркве, са златним крстом, који се сија у ватри сунчане светлости.{S} Усред тог ве |
| старинске грације и с ласкавим осмехом, који прели цело њено лице, чак до подвољка и широког вр |
| била задесила нова несрећа.{S} Младен, који је још нешто слушао док је стари министар био жив, |
| страну тога догађаја бринуо се Младен, који је вукао свог учитеља за рукав, шапутао му нешто п |
| од столицу.{S} До њега је седео Младен, који се никако није хтео скрасити на своме месту; до де |
| је мање људи, него што се мисли обично, који стварају свој живот по својој вољи.{S} Али, кажи м |
| ава је била плава, прави словенски тип, који се у Србији још може наћи само по забаченијим сели |
| и вина.{S} Стари <pb n="269" /> пушкар, који је задржао нешто од своје службе у војсци, трудио |
| , он је хтео да она буде једино метеор, који ће се појавити на његовом небу, осветлити га чароб |
| .{S} На лицу јој је почивао отмен умор, који је требао да покаже свету колико сирота жена има п |
| њему се чинило да слуша њен љупки глас, који му добацује слатке, заношљиве речи.{S} А кад би се |
| ма, скину са оближњег рафа један дивит, који је био изгубио своју првашњу боју под многогодишњи |
| као на гомилу геака.{S} Јован Матовић, који је био сишао са пространих, слободних златиборских |
| уразумити размажено дете.{S} Али, Илић, који је видео свет само кроз књиге, није имао мрве прак |
| ећ чинили концесију животу.{S} У клубу, који је носио звонко име Група Великошколаца Социјалист |
| са човеком кога је оставила у Београду, који је такође имао велика одушевљења за бољи живот, за |
| тавно онима који их фаворизују, помажу, који им дају, или бар обећавају, какав добитак.{S} И ве |
| од моје школе... од новца, напослетку, који су потрошили на мене.</p> <p>Девојка је била и сув |
| ње једне отменије породице.{S} На углу, који је правила Крунска улица са другом попречном улицо |
| нцарина, ханџије на цариградском друму, који се доцније обогатио, и оца, родом из једног златиб |
| жалио се на реуматизам у десном колену, који је добио на робији, и грдио свога сина.</p> <p>— Ш |
| ст, провезу преко Теразија на фијакеру, који називају интовом.{S} Ови млади људи једу врло мало |
| аја, с навученим завесама.{S} Чедомиру, који пређе нагло из светлости у помрчину, требао је јед |
| а да је то државни фијакер по кочијашу, који је носио униформу састављену од писмоноше и коњичк |
| шло се људи доиста озбиљних, исправних, који разумеју свој посао, а нашло се и неколико људи, к |
| ски одлуци својих колега.{S} Краљ Отац, који се такође бавио у иностранству, није крио огорчење |
| доше врло рђаве резултате.{S} Министар. који се целог живота борио против реакционарних власти, |
| сио му се несрећан случај.{S} Какав?{S} Који?{S} Није знао, али му је сад било јасно да није ни |
| е, од предака којима имена није знао, а који су морали волети ову земљу кад су се били за њу.{S |
| тид ју је био за онај тренутак заборава који се десио кад је Чедомир био у њеној соби.{S} У њој |
| моћи.{S} Зашто дакле бити против онога који нам олакшава борбу између тих неједнакости.{S} Нов |
| ри очи, погледа зловољно у правцу онога који је питао, па рече:</p> <pb n="203" /> <p>— Ко ме у |
| као жеља, као чежња.{S} Усред Београда који је дотле познавала: смерне породице у којим је нас |
| ре допирао је у собу весео шум Београда који се будио пред вече, као одахнувши после великих вр |
| аша интелигенција се одвојила од народа који пати.{S} Међутим, ми смо за народне масе везани хи |
| редаје, веру која им се проповеда, мужа који им се даје, срећу ако је сретну, несрећу много чеш |
| а његовом небу, осветлити га чаробно за који тренутак, па се после изгубити, остављајући студен |
| недовршене, није се могла сетити доказа који је хтела навести, збуњивала се и допуштала своме п |
| <p>Илић се кајао искрено због догађаја који се десио.{S} Избегавао је своју саучесницу.{S} Пре |
| их доброжелећих ти родитеља... и Радоја који ти ово писмо пише и у свему ми се на руци налази.< |
| кад Илић није јасније осетио два човека који су живели у њему; један: миран студент из унутрашњ |
| тно.{S} Он је био у стању пијана човека који добро види да прави глупости, а продужава и прави |
| ажење, па и онај понос културног човека који је млади муж осећао у самом себи.</p> <p>То су бил |
| тога дана, опијала се присуством човека који је ишао поред ње, слушала је радознало и жудно њег |
| ли.</p> <p>— Вишња! — чу се глас човека који ју је јурио.</p> <p>Она се окрену.{S} Била се заус |
| бећања, одрицао се досадањих доглавника који су га изневерили.{S} Као прво што се очекивало, би |
| врху Овчара.{S} Сети се гомиле радника који у подножју те планине зидају централу <hi>Рад и Св |
| удирао физиономије трговачких помоћника који су доносили робу на избор, чудио се сложености црк |
| ло кадро изменити дубоко осећање морала који јој је несвесно улила старинска кућа њеног оца.{S} |
| што му се подаје, тог неслућеног анђела који га милује својим крилима, девојка се била већ изви |
| ео силу која учвршћава живот, пријатеља који одржава човека, моћног протектора који дарива прав |
| ха, чиновничића с малим квалификацијама који је морао да крши леђа пред сваким старијим, да кри |
| су.{S} Читаве бајке причају се о људима који су јели у њој, у данима своје младости, њен пасуљ |
| али <pb n="275" /> збунити, по образима који се више не румене на сваку ситницу, по дивно доврш |
| оних тајанствених гласова у нама самима који не варају никад. „Мени треба један искрен друг“ — |
| И упамти, свет је врло зао према онима који нису имали среће.</p> <p>Лампа у соби је осветљава |
| свим ужасима који се појављују и онима који се нагађају.{S} Вишња се уплаши и викну своју коле |
| Њихове симпатије иду неизоставно онима који их фаворизују, помажу, који им дају, или бар обећа |
| једно бојно поље у ноћи са свим ужасима који се појављују и онима који се нагађају.{S} Вишња се |
| је мислила о једном: о универзитету на који је позива Кајин рођак.{S} Покушавала је да се отре |
| поново очево писмо и читала га бог зна који пут.{S} Реченица о Радоју допала јој се посебице.{ |
| </hi> и тврди да ја личим на њеног сина који је умро као питомац Војне Академије.</p> <p>Вишња |
| искретно спуштени и с фигурама купидона који држе венце испод прозора, овај је дом чинио леп и |
| ао своје шетње, купио је печених марона који су му грејали џеп, па лутао по Паризу без циља.</p |
| о старинско издање посрбљеног Робинсона који се из неког далматинског пристаништа укрцава на мо |
| који одржава човека, моћног протектора који дарива права и користи.{S} Он га није имао, он му |
| Ипак се осећало нешто свежине од ветра који се дизао са запада и наносио по који облак.{S} Све |
| њу, <pb n="278" /> па да оборе министра који не дели то мишљење, или да гласају против свога уб |
| твар.{S} Човек се троши између два акта који се називају: хтети и моћи.{S} Зашто дакле бити про |
| је тек ту сву супротност између живота који је предузимала и онога којим је дотле живела.{S} О |
| се ни с ким не да да удружи, идеалиста који ради само на крупно; гледајући главну ствар превиђ |
| развије што више, да оде до краја пута који је водио преко девојачке школе.{S} Али се она мора |
| , носила у дну срца успомену на младића који ју је некад волео и кога би она могла волети страс |
| {S} Кад је млада девојка угледала Илића који ју је већ чекао, наслоњен на стуб једне лампе, пош |
| .{S} Нашла је једног јеврејског трговца који је дао намештај на отплату.{S} При избору, поклони |
| И он је личио на оног класичног магарца који је скапао од глади између две гомиле сена, не могу |
| ова, заносила ју је носталгија робијаша који се враћа своме крају.</p> <p>Пред сумрак, небо се |
| диле преко дана, шале се на рачун првог који наиђе.</p> <p>— Знате шта је ново? — рече им Милев |
| да управљала на свог друга горак поглед који је значио разочарење, и ћутала.{S} Она није била ј |
| а универзитета били су се растурили куд који.{S} Друге није стекао.{S} Остао је још Зарија Рист |
| а комбинација неће уништити закон борбе који гноји земљу својим жртвама?...{S} Шта то мари нешт |
| вожђа и несигурне кораке ослобођеникове који пролази без бриге поред наоружаног стражара што је |
| тар је доносио отегнуте сељачке гласове који се нису разбирали: да ли су песма или запевка.{S} |
| а чула што боље.{S} Уписала је и часове који по уредби нису били обавезни.{S} Хватала је прибел |
| {S} Оне су као фењер обешен позади лађе који осветљава пређени пут, а ни корака унапред јер се |
| селу?</p> <p>— У селу је добро свакоме који од њега не тражи више него што оно може дати — одг |
| вих убеђења без резерве.{S} Тешко ономе који би се у том часу бацио љагом на свемоћ слободе и њ |
| ечко самоуверено, циљајући на професоре који су му дали слабе оцене. — Само док се мој ћаћа пус |
| х, без фамилије, али ми смо ту.{S} Кроз који месец свршиће школу.{S} Неће требати да се мучимо |
| управо што држи целу пирамиду друштва и који најтеже осећају њен терет.</p> <p>Вишња је волела |
| ава друштвена нула, некористан никоме и који се никога не тиче.</p> <p>Ова издаја сна заболе га |
| њих самих, већ од оних које ће срести и који ће их учинити срећним или несрећним.</p> <p>Чедоми |
| који је палио њене мирне, невине очи и који је долазио право из срца.{S} Тај пламен и срдачнос |
| ак гробних хумки.{S} Усамљени пламенови који су се палили по прозорима блудели су дрхтећи као д |
| ма зујала блага музика, отегнути тонови који опијају.{S} Плаве и модре врвице њихале се пред њо |
| у, камо иду, у његовом расположењу, сви који немају своје куће.</p> <p>Света је било доста у гл |
| ећни...</p> <p>Али Илић, као и сви људи који траже од своје судбине више него што она може дати |
| а неке далеке буре.</p> <p>Као сви људи који воле књиге, Чедомир је био склон маштању.{S} Тражи |
| .{S} Он је гледао сваки дан толико људи који се бацају у живот с чудним поверењем у себе.{S} Ње |
| S} Јер се беху код њега десили догађаји који су створили непремостиви јаз између њих двоје.{S} |
| мегдан: сеоске учитељице и маловарошани који су дошли о распусту да виде Београд, беспослени ра |
| {S} Али га сад нико није слушао.{S} Они који су му се дотле дивили највише, гледали су га сад п |
| чности.{S} Она се питала још, што и они који су старији <pb n="48" /> од њега, они од којих зав |
| ма у ратовима 1912 и 13 године, јер они који су пали за Отаџбину, по речима једног великог песн |
| вредност годинама службе.{S} То су они који као ђаци добијају места по Скупштини, разним минис |
| дах, и тада пева прилично.{S} То су они који одавно имају готов план школовања, служе војску од |
| а; у њеним прсима нису се чули ти удари који звоне као жеља, као чежња.{S} Усред Београда који |
| на осети бол, готово физички, онај исти који је осетила кад јој је узео први пољубац.{S} Она га |
| у у цртама на лицу онај израз невиности који је урођен првој младости.{S} Каја је била <pb n="2 |
| ="116" /> интересантан израз одлучности који је прелазио у трагику.{S} Ступио је у политику поч |
| у; један: миран студент из унутрашњости који гледа своје књиге, труди се да одговори свима дужн |
| , становници предграђа, ситни чиновници који нису могли отићи у бање: јадан, невесео свет који |
| није, јер је сваки рад... нарочито овај који траје више година, врло тежак, огромно тежак...{S} |
| с лепим мислима и дужним обзирима, онај који воли једну жену и осећа је поред себе живу, пада у |
| ле је онај други Илић, онај прави, онај који се видео, коме су припадале крштеница, уверење да |
| 20" /> <p>— Никад среће неће имати онај који те је одбио — рече јој, тешећи. — Он не зна шта је |
| .{S} Он није био приметио дубоки утисак који је на њу био учинио.{S} Судио је површно:</p> <p>— |
| икцијама, пио и даље тај опасни напитак који му је убијао сваку самосталност.{S} Кад би се ипак |
| рено.{S} То је било неизбежно.{S} Човек који је промашио свој позив несрећан је, он пати, а пат |
| {S} Затим се окрену око себе, као човек који губи равнотежу и тражи да се за шта ухвати.{S} Жаб |
| шила.{S} Она се збиља осећала као човек који је био заспао у неком напредном граду, па се пробу |
| говим грудима.{S} Али он није био човек који се подаје првом осећању, па намаче качкету на чело |
| шег уласка у живот наместили на колосек који не смемо напуштати под казном да се не преврнемо.{ |
| етника, лепу, лудо лепу, најлепши облик који је икад створен на земљи.</p> <p>Илић је био спрем |
| пом, какав полуевропски обучен чиновник који је цигаром дувана убијао досаду.</p> <p>— Је ли ти |
| ео људе, волео човека као онај часовник који је оправљао, као ружу коју је калемио.{S} Његова в |
| и свима питањима, царује индивидуализам који руши фамилију, државу, води се политика која издиж |
| о као општа ђачка кућа, непобедан бедем који је пркосио свакој реакцији.{S} Полиција није смела |
| упита га она.</p> <p>— Да.{S} Навратим који пут.{S} Овде је пријатан залазак сунца.{S} Ружичас |
| иљним изразом неумитног судије, изразом који није пристајао згодно њеном жовијалном лицу.{S} Та |
| >— Завршила сам — одговори Вишња гласом који је сад звонио поузданије. — Али не мислим да се ту |
| ће се урадити — одговори јој он гласом који није трпео примедбе.</p> <p>Кад дође на Велику Шко |
| ојка заспа са једним ђаволастим осмехом који дотле није био додирнуо њене усне.</p> <p>Сутрадан |
| сплоатисати, Србин или Турчин, свеједно који ће поп за то захваљивати Богу.{S} Један део чланов |
| с великим миразима.{S} Њима је свеједно који режим влада, јер им је сваки добар... у свакој пар |
| ије с разлога што је пролетеру свеједно који ће га капиталист експлоатисати, Србин или Турчин, |
| еписи од лишћа црвеног као бакар.{S} По који зрео кестен лупио би о калдрму и измамио уплашен у |
| Кроз уско лишће од врба промицао је по који сунчев зрак и изливао свој бакар и злато по зелено |
| н Јеврејин, трговачки помоћник, па и по који радник.{S} Сваки од њих био је огорчен песимист, с |
| здизале притке процветале бураније и по који усамљен долап, искрпљен блехом.{S} Ниже од њих рас |
| је милио поред школске баште.{S} Тек по који пут, а нарочито кад је на пољу светло и благо врем |
| ра који се дизао са запада и наносио по који облак.{S} Света је било пред кафанама, по тротоари |
| оног првог човека немилосрдно као лекар који има да постави диагнозу, као философ који се корис |
| њих је био мир, онај дубоки пољски мир који не руши цикање попаца, крештање жаба.{S} Он је узе |
| , а с много поштовања, скиде свој шешир који је већ губио форму.{S} Вишњине дотле безизразне оч |
| једнак за све.{S} Међутим, било је нас који смо имали новаца и нас који га нисмо имали.{S} Зна |
| било је нас који смо имали новаца и нас који га нисмо имали.{S} Знате ли да је то била грдна ра |
| е управљала на њега, он би спазио понос који страда, а можда нешто и неповерења.{S} Он јој је о |
| ама или газдаричиним ћеркама, млад свет који живи неопажен за школским клупама, а испуњава једа |
| могли отићи у бање: јадан, невесео свет који се другим данима не опажа у присуству жена и људи, |
| јка поред њега имала је зеленкаст жакет који је врло лепо доликовао њеној плавој појави.{S} Исп |
| вао да га она мрзи.{S} Сваки њен покрет који није ишао у прилог његове себичности, тумачио је к |
| му се као авет која га гони, као живот који му остаје, као он са̑м.{S} Окрену се од улице с тв |
| у њен јавни рад, у њене идеје, у живот који је изабрала.{S} Али време није било погодно за раз |
| ан дух, заљубљен у бескрајност, фантаст који захтева све лепоте од живота, усамљено биће што се |
| коју да изабере.</p> <p>Идеални егоист који тражи целокупност своје среће, Илић је осећао да ћ |
| оноситих очију, дошао неки други младић који би био његова пуна супротност: мали, крутуљаст, са |
| куће.{S} Би јој тешко да прекине чар у који су је заносиле те приче.{S} Око њих је било лепо ј |
| човек се налазио у неразрешљивом сукобу који долази с једне стране из човечјег инстинкта да тра |
| b n="69" /> се надао сваког часа лопову који би му покварио више него што би однео, а бојао се |
| латформе и по црвеном лицу кондуктерову који је стајао укочено и озбиљно с бичем у руци.{S} Спо |
| види.{S} Срео би се с њом.{S} У погледу који је управљала на њега, он би спазио понос који стра |
| ити своје мисли, он се предаде загрљају који је толико избегавао.{S} Њихове усне се додирнуше.{ |
| дубоку захвалност према младом земљаку који се тако нашао у невољи око оца.</p> <pb n="183" /> |
| нешто срачунатости, по сигурном кораку који је правила, по очима што се нису дали <pb n="275" |
| ти.{S} Али шта је она била према блеску који пуче пред очима младићевим кад угледа своју драган |
| че, у свему другом, мењала се ка идеалу који јој је Илић открио, мешала се у друштво младих људ |
| аризу су се настанили у једном пансиону који су му Срби препоручили.{S} Уписао се на Сорбону.{S |
| о вољи, али се не предаде ни привиђењу који је кишни зрак правио од његове пријатељице.{S} Он |
| дуго, опширно о себи, о својима, о миру који је нашла у свом родном крају, о вечито променљивом |
| едно, као да се подавала млаком ваздуху који се завлачио под рубље.</p> <pb n="309" /> <p>— Шта |
| лаве и лепо се повијали према поветарцу који је пиркао из Овчарске Клисуре.{S} На извесним мест |
| .{S} Он је био кадар загрлити писмоношу који би му га предао и пољубити сто своје собе где би г |
| ји има да постави диагнозу, као философ који се користи туђим искуством.{S} Тај човек је посмат |
| обаних пријатеља, а било их је и таквих који су раније обилазили далеко професоров дом као мест |
| и кључа да постанеш велики у очима оних који те окружују...{S} Је ли, Марјане, а би ли ко од бо |
| ненадној и пролазној топлини као старац који се напио добра вина.{S} Вишњу пак је бунио тај дан |
| по обичају, ублажавала бујицу здравља, којим је девојка била обдарена.{S} Румена крв шибала је |
| се око гирланда од разнобојне хартије, којим је калфа украсио таваницу.</p> <p>Лазаревић извуч |
| међу живота који је предузимала и онога којим је дотле живела.{S} Она је била кћи Митра С. Лаза |
| а десно од њих невенчана жена човеку са којим живи?{S} Не иде ли девојка, лево од њих, у фабрик |
| су биле подигнуте шиљасте земунице, под којим је меланхолични Чачанин, с великим сламним шеширо |
| матике?{S} И нашто оно њено подигравање којим је хтела да сакрије своју сакатост пред младићем |
| гућности да се крене једним новим путем којим дотле није био прошао.{S} У осталом, многи његови |
| екидана часовитим држањем под руку и по којим пољупцем... пољупцем брзим, кратким, недовршеним. |
| м.{S} Она се трудила да се врати на пут којим је ишла пре него што га је познала.{S} Она је при |
| и је дотле познавала: смерне породице у којим је наставала, умерене забаве <pb n="35" /> у школ |
| ле за тренутак из тих јадних кровињара, којима би пожар учинио милост, заврнутих рукава, знојав |
| неко време у Бечу и Минхену.{S} Савете, којима су их обасули у Београду, нису имали прилике да |
| ни политичар, какав фактор тих догађаја којима ће он дати овакав или онакав ток.{S} Она је била |
| голаћа, а можда још и даље, од предака којима имена није знао, а који су морали волети ову зем |
| она могла мешати у његове личне ствари којима је он први и једини господар!</p> <p>Обоје су би |
| итику.{S} Она је волела те изласке, при којима јој се давала прилика да истакне своје <hi>отлич |
| n="297" /> на небу и земљи, Хорацио, о којима нема појма твоја философија".{S} Ма колико да му |
| прогнате из раја.{S} Пусти простори, по којима се назирала тек овде-онде која прилика што се ла |
| ло њено родно место, неколико сокака по којима рабаџије шибају волове, а човек не зна кога пре |
| а група другова, Ужичани и Црногорци, с којима се хранио.{S} Они су ишли у гомили, грајали и пр |
| ише сиротиње у нашем народу.{S} Села, у којима се никад није знало за оскудицу, боре се сад за |
| е речи певале су му заносне мелодије, у којима је налазио извор своме одушевљењу.{S} У њиховом |
| је, толико невероватно разних прилика у којима живе бића што је Дарвин стрпао све у једну врсту |
| је била испуњена трима постељама, међу којима се свака разликовала: једна је била гвоздена, др |
| вета, где је познавала извесна лица, од којих су нека жива, а већина су умрла.{S} Није било дев |
| Измерила је сунце, пронашла материје од којих је састављено.{S} Укротила је гром и разоружала н |
| а: какве су оне, те жене, те девојке од којих се бојала, јесу ли оне чисте и толико колико она, |
| у старији <pb n="48" /> од њега, они од којих зависи ток државе и друштвеног живота, не усвоје |
| везу...</p> <p>— Која вајда!{S} Они од којих сам очекивао добра беху неспособни да ми га учине |
| еху неспособни да ми га учине, а они од којих сам очекивао зла, најзад су ми га учинили.</p> <p |
| ништа, засађена лиснатим дрвећем, испод којих се налазе клупе за одмор.{S} Зашто се не заустави |
| у цену!...{S} Што још занима, јесу жене којих има много дебелих, са огромним грудима, још већим |
| јаки мириси, па то коло и све враџбине којих је пун њен крај, бунили <pb n="218" /> су јој гла |
| ба прво створити политичке слободе, без којих се не могу замислити поједине организације; треба |
| ље, веле, да су прошли кроз две собе из којих се састоји <pb n="85" /> ова чокалиница, и остали |
| бе што се ту може наћи.{S} Али они ради којих тај дућан постоји познају га на први поглед по ње |
| ака, философа и математичара, на основу којих је хтео решити свој проблем. — Изникнуће ми на вр |
| По земљи се протезале леје лука, између којих се ширио патлиџан, румен и сочан.{S} У низинама в |
| "291" /> <p>Постала је она стара Вишња, којој је морал патријархалне куће забрањивао свако попу |
| га нанесе поред једне велике грађевине, којој су мајстори довршавали трећи спрат.</p> <p>Ту при |
| колима је седео Илић с једном девојком, којој примети само главу, и од главе бео, нежан профил |
| ајала је још она клупа на <pb n="97" /> којој су седели.{S} Пролетос је била зелена, а сад се б |
| сао.{S} Ваша породица, друштво, странка којој припадате, тражиће вам такође извесне обавезе.{S} |
| ено, преда се.{S} Илић је био полуга на којој је почивала зграда њеног живота.{S} Полуге је нес |
| правцем, те је ударао крст на страни на којој се зауставио, склопио књигу, оставио је у крај св |
| шеснаест година, храмала на леву ногу и којој су њено необично име — име професорове мајке, сељ |
| То је била визија неке немогуће жене, о којој сви сањамо, коју сви очекујемо кроз цео свој живо |
| гојачија.{S} У тишини сеоске самоће, по којој ју је пратила туга од промашене удаје, она је, пр |
| калском коферту, с рапавом хартијом, по којој се проливало мастило.{S} Ах, та писма!{S} Она нис |
| били тапетовани оранџастом хартијом, по којој је насликано неко фантастично биље, чије је лишће |
| о се примећавало по деловима тоалете, у којој је било нешто срачунатости, по сигурном кораку ко |
| можда целом човечанству.</p> <p>Кућа у којој је држао кондицију налазила се при врху Крунске у |
| у уској вези и солидарности са земљом у којој смо рођени, са расом чији смо синови и историјом |
| кости.{S} Ти си рђаво разумео околину у којој живиш.</p> <p>— Рђаво разумео?</p> <p>— Да.{S} Ти |
| а.{S} Понекад би га обузела нека идеја, којом би решио једно од многобројних <hi>питања</hi> шт |
| нагу, и помоћу више или мање вештине са којом се та комедија игра, човек добија симпатије или а |
| гала и дизала се с њим из постеље, и са којом је живео као са метресом.</p> <p>Претпостављао је |
| једва схватљива, опомену га радости са којом је газдарица унела ту простирку.</p> <p>— Штета ј |
| ље у крај Мораве, засађеном врбама и по којом липом, какав полуевропски обучен чиновник који је |
| нистар има ћерку... ту бледу девојку, с којом се Чедомир возио.{S} Он је био леп човек, он се м |
| авала једнако да му пише.{S} У брзини с којом је оставила Београд није јавила ником о свом одла |
| , већ изјаву, ону мало старинску изјаву којом се проси рука у девојке.{S} Она је очекивала да ј |
| изигравао законе.{S} Једна њивица овса, коју је нешто оштетила туча, процењивале су сељачке ком |
| сети више ону сласт студентског живота, коју је осећала прве године.{S} Чинило јој се да је не |
| а великим, меснатим носем, од те мајке, коју су изморили кућни посао и честа рађања, од те варо |
| нављао је без везе.</p> <p>Изнад обале, коју су радници откопавали, појави се сјајна сунчева ку |
| ном мржњом, помешаном са нешто зависти, коју осећају слаби према јакима.{S} Он је у новцу видео |
| бар оном љубављу, чежњивом и стидљивом, коју је дотле осећао према Вишњи.{S} Затим, чинило му с |
| неке немогуће жене, о којој сви сањамо, коју сви очекујемо кроз цео свој живот.{S} Живот <pb n= |
| м, као у гробу.{S} Тада би бацио књигу, коју је дотле држао у рукама, у гомилу осталих, дигнуо |
| ико корака, и спусти се на једну клупу, коју угледа празну и усамљену.{S} По стази је било мирн |
| понављао је, као аргумент, ту реченицу, коју је случајно негде начуо, а у себи је додавао; „Ми |
| живот празан и пуст колико и она архива коју из дана у дан испуњавају.</p> <p>У том се зачу нек |
| лу, рано, да се што пре отресе куће, за коју га ништа није везивало, и нађе се са својим вршњац |
| ио да црпе злато из те убоге речице, за коју зна мало ко ван Србије.</p> <p>— Место да нам кори |
| ала јави, она му је изгледала као бајка коју му прошлост црта у игри пролетњега сунца.{S} Гледа |
| ојем живим.</p> <p>Каја је била девојка коју живот није мазио.{S} Још од детињства је познала д |
| има.{S} Под је покривала нова простирка коју је газдарица купила ту скоро и сва срећна унела га |
| грла.{S} Она је губила главу, као гуска коју појуре са две стране.{S} Неколико корака лево од њ |
| чини младићу слатка и мека као та воћка коју му је нудила.</p> <pb n="13" /> <p> Он узе кајсију |
| и толико колико она, каква је та грешка коју је учинила и, најзад, ко саставља то поштовано јав |
| е чађаве пруге на зиду суседне куће, на коју се ослањао кров пјане кафане.</p> <p>Унутра је ври |
| ије се више познавао ни камен.{S} Љубав коју је Остојић уживао у чаршији окрену се у мржњу прот |
| е ће му се некад указати.{S} Од лекције коју је имао плаћао је стан; остајало му је још нешто з |
| ути као рањено живинче, али бол девојке коју је волео би јачи од његовог сопственог.{S} Видео ј |
| ам.{S} Шта онда остаје од слободне воље коју нам професори доказују толико?</p> <p>Вишња задрхт |
| ент био је принуђен, против све зловоље коју је осећао, да прати нови покрет да би га могао суз |
| аркама, свађао се с ђацима око панораме коју је правио у кутији за фул, био непажљив кад профес |
| ма жена успротивила се излишној секцији коју је закон наређивао и тражила одлучно да јој се мрт |
| — одговори јој други.</p> <p>— Имаш ли коју паприку?{S} Нема ко да ми купи.</p> <p>На улици се |
| налазио је шетајући по варошкој околини коју је називао природом.{S} Потврђења својим закључцим |
| Њен отац је држао дућан у главној улици коју чини у тој вароши пут Крагујевац—Ужице.{S} То је б |
| ао свој лажни положај према тој девојци коју је волео и која га воли, према другој девојци чије |
| ара неисечених дрва рогушила се у сенци коју је правило крило универзитетске зграде.{S} Иначе, |
| у две гомиле сена, не могући да се реши коју да изабере.</p> <p>Идеални егоист који тражи целок |
| ло јој се да је не предусрећу са збиљом коју је она донела.{S} Ђаци су се често шегачили са нај |
| преко његовог дела очевине, те са сумом коју је отуда добио и кредитом од Управе Фондова сазида |
| цама, неговала је нешто цвећа, везла по коју мараму, читала, по каткад, сензационе романе, и је |
| е још нешто за дуван, ситан трошак и по коју књигу. <pb n="84" /> Хранио се на кредит, до бољег |
| усана.{S} Свако од њих знао је наћи по коју лепу реч да јој каже, да јој честита на положеним |
| живот у престоници допуштали су јој по коју симпатију, пријатељство према младићу, љубав речи |
| захвалности што је Илић имао стално по коју лепу реч за њу, девојку која је своју ману осећала |
| да? — питала ју је савест, једна савест коју је патријархална кућа образовала по типу беспрекор |
| о са жутим очима, тешка срамотна болест коју болесник крије од света, док му она разједа срце, |
| верио! — дочекала га је Бела у кујни, у коју се прво ступало при улазу у велеиздајников стан.</ |
| erkind</foreign>.{S} Прву забавну књигу коју је прочитао, било је једно старинско издање посрбљ |
| нај часовник који је оправљао, као ружу коју је калемио.{S} Његова вика није се дотицала ситних |
| господин Илићу — нудила је Бела кајсију коју је сама искрижала и прекидала причу своје мајке о |
| вредио ништа.{S} Није задовољио девојку коју је узео за жену.{S} Начинио је за свагда неспособн |
| за свагда неспособном за срећу девојку коју је волео.{S} Он је био добар као Христос, а мало ј |
| Свога мужа сматрала је за нову играчку коју је добила и која треба да је поред ње кадгод јој с |
| кид са породицом му је оставио празнину коју је Вишња неосетно попуњавала.{S} Његово срце, које |
| агрљени, као да су хтели задржати срећу коју су нашли.</p> <p>Из трпезарије је допирало звецкањ |
| } Ти ћеш успети.{S} Треба ти да створиш коју везу...</p> <p>— Која вајда!{S} Они од којих сам о |
| ижње раднице да однесу кући врућ ручак, кокетовале простачки гримасама, вратом и куковима, и, з |
| ободне, радознале и пуне прича о мачки, кокошима и ђаволу.</p> <p>Ту, у Крунској улици, изненад |
| ену од писмоноше и коњичког официра.{S} Кола је сретоше убрзо.{S} Погледа нехотице у кочијаша, |
| е с обе стране.{S} Шкрипала су волујска кола.{S} Рђаво обучени сељаци трапали су у опанцима као |
| кова.{S} Иза угла се појавише поштанска кола.{S} Арњеви се тресли.{S} Један путник је промаљао |
| ку... с великим носем што тера мртвачка кола.{S} Еј, Марјане, колико си их данас сахранио?</p> |
| ед суве, зреле траве.</p> <p>— Да дивна кола! — кликну гласно, потрча тамо, посади се у његову |
| ену ка Теразијама, девојка угледа једна кола <pb n="145" /> с гумираним точковима, што је тада |
| је могао више издржати.{S} Поручи једна кола, стрпа у њих један део својих књига, што би довољн |
| ндрка нешто.{S} То су се враћала празна кола за свој нови терет.{S} Међу њима је био и арап.{S} |
| <p>И овог тренутка, арап је чекао да се кола напуне откопаном земљом.{S} Његова длака није више |
| цео живот, остави све друго.{S} Кад се кола хтедоше кренути, Бела истрча у двориште и стаде пр |
| ије осетио или није водио рачуна кад се кола напунише.{S} Рабаџија га удари песницом по њушци.{ |
| о да погледа те одрпанице.{S} Кад би се кола напунила, осећао је са̑м и кретао се без команде.{ |
| едан кратак <pb n="146" /> поклон.{S} И кола одмакоше правим булеваром Краља Александра.</p> <p |
| и службеник мртвачке спреме. — Ја терам кола треће класе.</p> <p>— Ако пак хоћеш да будеш задов |
| једне механе, већ ван вароши, сиђоше с кола и упутише се обоје полако друмом.{S} После неколик |
| Погледа нехотице у кочијаша, па онда у кола, очекујући да у њима види кога од нових, слободоум |
| а дугу хаљину; из суседства је добијала колача, разног цвећа.</p> <p>— Ово ти послала Мила Цвет |
| Млађи су дрхтали пред њом.{S} У мешењу колача се одликовала: имала је шесдесет четири рецепта |
| одигла се читава насеобина од радничких колеба, магацина и скела.</p> <p>Остојић је био главни |
| ни саблазна књига.{S} Заман је ожењени колега, иза леђа своје жене, правио слатко лице.{S} Уза |
| жива и здрава, још прве године.{S} Мој колега беше дошао такође право из школе.{S} Здрав, млад |
| вљао је друштво оног другог типа својих колега, друштво студената политичара.{S} Они су му били |
| придружио се телеграфски одлуци својих колега.{S} Краљ Отац, који се такође бавио у иностранст |
| а га пиће преварило.{S} Његов <hi>цимер-колега</hi> није се био још вратио са божићњег распуста |
| немоћи.{S} Почео је долазити у сукоб са колегама.{S} Бунио се против неправди које су чинили сл |
| ђаци га нису много поштовали, јер су га колеге пањкале, а и сам је био крив: био је лабав, дава |
| спа-Клеопатра урадила на своју руку код колеге свога покојног мужа, јер није одобравала да се Ч |
| днику успели да напакосте.{S} Било је у колегијуму много нечег женског, калуђерског, лицемерног |
| еднице, чим се Каја заговорила са неким колегиницама.</p> <p>Напољу је било ведро.{S} Само је с |
| јабланом на крају.</p> <p>— Шта ти је, колегинице? — изненади се Аница. — Ти си тако бледа?{S} |
| е ћемо бити сентиментални!...{S} Је ли, колегинице — рече затим гласно — шта ти мислиш о сентим |
| наш ли колико је сати?</p> <p>— Извини, колегинице — одговори јој девојка молећивим гласом. — Н |
| </p> <p>И стропошта се на тле.</p> <p>— Колегинице ? — чу се глас из друге собе.</p> <p>Стара д |
| {S} Код тетке моје колегинице.</p> <p>— Колегинице из села?...{S} Како ти је у селу?</p> <p>— У |
| а девојка понови још једанпут:</p> <p>— Колегинице?</p> <p>Кад се нико не одазва, она се помоли |
| суплент.</p> <p>— Да.{S} Код тетке моје колегинице.</p> <p>— Колегинице из села?...{S} Како ти |
| е нашла школу по плану, уређену башту и колегиницу, једну стару девојку, по имену Аница.{S} Леп |
| ађају.{S} Вишња се уплаши и викну своју колегиницу;</p> <p>— Анице...{S} Анице!</p> <p>Нико је |
| сам имао да вас посаветујем као млађег колегу... ви разумете?</p> <p>— Не разумем — хтеде рећи |
| ва на руци, па кроз цело тело, да јој и колена задрхте, као кад је читала забрањене књиге.{S} Ј |
| зелена ливада,</l> <l>У ливади селен до колена,</l> <l>У селену студени кладенац,</l> <l>До кла |
| а њене кратке хаљине и откривао ногу до колена, ногу младу, а развијену, ногу танку, а заокругљ |
| шапком забаченом на теме и сабљом преко колена. — Парламентаризам, еволуција, проституција, јед |
| е воље, жалио се на реуматизам у десном колену, који је добио на робији, и грдио свога сина.</p |
| и заливи, полуострва, шибљаци, рибарске колибе.{S} Београд је био близу, одмах иза брда.{S} Дев |
| ижући се:</p> <pb n="215" /> <quote> <l>Колика је царева ливада</l> <l>На њој нема трна ни грме |
| очувао.{S} Колико труда, колико брига, колико уздаха око плаћања дуга код Управе Фондова, поре |
| ућу подигнуо и очувао.{S} Колико труда, колико брига, колико уздаха око плаћања дуга код Управе |
| литература.{S} Својих осамнаест година, колико је имала пред свадбу, провела је беспослена, раз |
| што тера мртвачка кола.{S} Еј, Марјане, колико си их данас сахранио?</p> <pb n="169" /> <p>— Ос |
| ојој вољи.{S} Али, кажи ми... молим те, колико је тек мало таквих жена!{S} Жене примају науку к |
| Да, нека буде просто... што простије... колико је могуће простије.</p> <p>Прави разлог тој одлу |
| о теби... да ти кажем, ето ако хоћеш... колико сам ниско пао, најзад.</p> <p>Девојка погледа из |
| авикла да јој се задовољства ускраћују: колико се младић склањао, толико је она трчала за њим.{ |
| ега тако у тишини изгубљених часова!{S} Колико пријатних мисли опколило би га као гомила правих |
| оћу; уживао у лењом губљењу времена.{S} Колико би ствари видео како лете око њега тако у тишини |
| телеграфских дирека на нашој страни.{S} Колико је пута ишла тим путем с Илићем до тог села, кој |
| ке док је ту кућу подигнуо и очувао.{S} Колико труда, колико брига, колико уздаха око плаћања д |
| а је пољубила с обе стране и од срца. — Колико има од како се нисмо видели!...{S} Како си?...{S |
| /> <p>Бела је сад имала киселих паприка колико хоће, али, пренета у ситне интриге удатих другар |
| једног трговца, она је несвесно осећала колико је висока цена Радојевим чворнатим рукама.{S} То |
| му за ствари?</p> <p>— Има старог мебла колико хоћеш, труне ми горе на тавану!</p> <p>Тако би и |
| ио другу жену!</p> <p>Тек је сад видела колико воли Чедомира. <pb n="149" /> Осећала је да је њ |
| има нема појма твоја философија".{S} Ма колико да му је ова нова критика позитивизма изгледала |
| жељом у души да сам поцрвене.{S} Ко зна колико осташе тако загрљени!{S} Девојка се покоравала б |
| пости које треба осудити.</p> <p>Ко зна колико би то трајало, да се стари Матовић не разболе и |
| рено. — На што онда љубав кад се рачуна колико и лањски снег!</p> <p>Мајка се не усуди да обнов |
| м, јер се у каси не нађе онолико новаца колико се очекивало.{S} Акционарско друштво <hi>Рад и С |
| да и скупо стали, те се оно мало новаца колико се могло скупити у једном покрајинском месту, го |
| рају крајева, новац није ни толико рђав колико се прича, ни толико добар колико се мисли.{S} Ал |
| ићу?</p> <p>— Грађанске гарантије вреде колико пакло дувана, помиловање с робије, највише можда |
| ову <pb n="98" /> девојку, да јој каже колико је воли, да јој открије, поред царства мисли, ск |
| тала прилику, а да своме зету не покаже колико је срећан што не плаћа стан.</p> <p>— То је вели |
| , ласка јој на отменом држању, доказује колико је већ велика девојка и да су јој нашли момка.{S |
| n="258" /> <p>— Јест, мислио си на мене колико на смрт свога деде!</p> <p>Свађе су учестале.{S} |
| еби девојку.{S} А кад је нађеш, сети се колико је Вићентије узео, па ти тражи двоструко.</p> <p |
| ка ми рече да ниси долазила.{S} Знаш ли колико је сати?</p> <p>— Извини, колегинице — одговори |
| па ти и после иде плата, није много али колико да се храниш.{S} А занатлија?{S} Рано се дигни, |
| ложај, а он на то не треба да рачуна ни колико ја.{S} Нико у Србији није сигуран шта се сутра м |
| владино одобрење није било у питању ни колико лањски снег, него је то госпа-Клеопатра урадила |
| а.</p> <p>Хтела је да види на њој самој колико га мрзи.{S} Један крај њене хаљине био се откопч |
| p> <p>Вишња је мало јела и говорила тек колико да не поквари расположење двоје старих.{S} Аница |
| сио на глави трубу од фонографа и певао колико га грло доноси једну орфеумску песму која је тад |
| рошлост.{S} Она се не врати, ма је звао колико хоћеш.{S} Просто: пиши пропало.</p> <pb n="252" |
| оја би га лишила очевине.{S} Он је знао колико је његов отац имао муке док је ту кућу подигнуо |
| н, хладан, срачунат да се прими онолико колико се даје...{S} Шта ви мислите, господин-Илићу?</p |
| х се бојала, јесу ли оне чисте и толико колико она, каква је та грешка коју је учинила и, најза |
| } Ја познајем живот.{S} Он вреди толико колико му човек да̑ вредности.{S} Као што видиш, нешто |
| е.{S} Он их је волео готово исто толико колико и њу саму.{S} Он је био кадар загрлити писмоношу |
| ако одржи, госпођа ће живети још толико колико је живела.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| сти засја у дечковим очима. — Кажи само колико поједеш шећерлеме преко дана?</p> <p>Обоје су им |
| о рђав колико се прича, ни толико добар колико се мисли.{S} Али има једна сигурна ствар.{S} Чов |
| јске слуге, чији је живот празан и пуст колико и она архива коју из дана у дан испуњавају.</p> |
| ежње развијају рано и, у толико јаче, у колико је њено тело трошније.{S} Да је место Чедомира, |
| у се десило од како су се растали.{S} У колико је излагао појединости, освајала га је чама, дос |
| варања, и весеље букне, у толико јаче у колико је дотле избегавано; момци су духовити, девојке |
| ен умор, који је требао да покаже свету колико сирота жена има посла око спреме куће и деце.{S} |
| ити природи и животињама.{S} О, да знаш колико ми мало поштујемо животињски свет!{S} Теби је, б |
| војим знојем и крвљу, а ми не знамо још колико неисцрпног злата лежи у тим таласима.</p> <p>Виш |
| промаљао радознало главу кроз отвор на колима.{S} Платно позади лепршало се.{S} На њему је пис |
| нистра Матовића, да објасни ону вожњу у колима, да призна свој положај према Бели.{S} То није б |
| спремљено још веће изненађење.</p> <p>У колима је седео Илић с једном девојком, којој примети с |
| зелених очију — која нагази на вилинско коло никад се неће удати.</p> <p>Остојић прште у смех.{ |
| мени! — питала се она. — Тамо вилинско коло, овде вилинска вода, све неке мађије.</p> <p>Доист |
| војака. — Знаш ли да си села у вилинско коло?</p> <p>— Кажу — додаде друга девојка, великог нос |
| Њене угасите очи мериле су немо зелено коло које се обавијало око ње.{S} Неко тешко осећање са |
| веће, широка ливада, јаки мириси, па то коло и све враџбине којих је пун њен крај, бунили <pb n |
| ас од нашег уласка у живот наместили на колосек који не смемо напуштати под казном да се не пре |
| ада и цела железничка станица.{S} Разни колосеци, низови вагона и остала гвожђарија образовала |
| широк неколико хвати, а врх од зида као колски пут.</p> <pb n="229" /> <p>— Као Себастопољ! — г |
| ри лекције и живљаше скромно, у маленом колу знанаца, повлачећи се све више у своје књиге и сво |
| е копало, набацивала се земља, побијало коље, доносило се камење, грање.{S} Радоје је био први |
| Он је имао да се бори из дана у дан за комад насушног хлеба, те га је та борба изоштравала, до |
| да је нестане, да се истопи полако, као комад леда.{S} Чедомир ју је узео за обе руке, привлачи |
| ици и чула се промукла, далека и кратка команда: „К нози!“</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| владари, црквени поглавари, башибозуци, команданти армија...{S} У Србији има толико будала да с |
| апунила, осећао је са̑м и кретао се без команде.{S} Сирото кљусе, било је болесно у обе ноге, с |
| нституцији — говорио је — пошто никаква комбинација неће уништити закон борбе који гноји земљу |
| XVIII</head> <p>— Да то није нека твоја комбинација? — рече министар кад му жена саопшти те веч |
| ковима, у бледим новинарским словима, у комбинацијама домина, у густом диму од дувана, величанс |
| и виши интереси!</p> <p>— Ту је народ, коме његови представници морају положити рачун — примет |
| и Илић, онај прави, онај који се видео, коме су припадале крштеница, уверење да није жењен, ост |
| </p> <p>— Показаћу ја сад реакционарима коме се дају двојке! — говорио је дечко самоуверено, ци |
| зио се узидан крст од црвеног камена на коме је изрезан натпис: <hi>Вилина Вода 1848</hi>.{S} С |
| ога!{S} На државни удар... на професора коме у том тренутку скидају букагије с ногу и нуде за м |
| еце изазвали дивљење, страх, или кад би коме малом јаднику успели да напакосте.{S} Било је у ко |
| р су му синови били тада мали, а другом коме није волео поверити се.{S} Вишња се опет играла ку |
| } Ту се населио његов прадеда Илија, по коме су и име добили.{S} Све што је Чедомир знао о овом |
| пансионата.{S} Идеал му је што и свака комедија.{S} За њега не постоје науке, него Наука.{S} О |
| ћу више или мање вештине са којом се та комедија игра, човек добија симпатије или антипатије, г |
| а друштвених степеница одиграва се иста комедија; лукавство замењује снагу, и помоћу више или м |
| процењивала се наизменично пред разним комисијама док се не би сва распала.{S} Да се тако прод |
| о оштетила туча, процењивале су сељачке комисије тако високо, као да је њива засађена смоквом и |
| ојих пријатеља и земљака, Вуксановића и Компаније, стаклара на Сави до Малих Степеница; немој д |
| јсију и, нехотице, начини девојци један комплимент:</p> <p>— Госпођице Бела, ви сте врло љубазн |
| ски ћата избријавао подбрадак и расипао комплименте научене из новина.{S} Без успеха је и кмет |
| у пажљивом опхођењу, у слатком и кафи, комплиментима и у киселој штрудли с маком сваког празни |
| а, политика.{S} Он није знао за обзире, компромисе, сходности, релативности, уравнотежавања.{S} |
| > <p>— Не, Бела, то није тако.{S} Ти се компромитујеш.{S} Куварица види све из кујне.</p> <p>— |
| Они ће му причати о много чему, о много кому, <pb n="78" /> па и о њему, Илићу, мислио је; Млад |
| е држала у крилу. — Али је живот чудан, комшија, тако чудан да ја не знам сигурно шта бих рекла |
| <hi>Централе</hi>.</p> <p>— Добро вече, комшинка! — поздрављао ју је из далека, скинувши качкет |
| ца — рече затим и посади се поред своје комшинке.</p> <p>Девојке се удалише.{S} Ливадом је звон |
| ИР ИЛИЋ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗДАЊЕ ГЕЦЕ КОНА, БЕОГРАД 1914</p> </div> <pb n="ii" /> <div type=" |
| — Ти си напустила универзитет?</p> <p>— Коначно.</p> <p>— Имала си право.{S} Није то за наше же |
| ...{S} Једног дана, ти ћеш се решити за конвенционални брак, и ђаво ће знати да ли ћеш шта сачу |
| нешто релативног успеха . на Берлинском Конгресу, подавала се ласкању извесне дипломатије, зано |
| а да говоре са завишћу да је то најбоља кондиција у Београду: стан, храна, пријатељство великог |
| говори младић самом себи.</p> <p>Тек на кондицији дозна за велику новост која се још од подне ш |
| напише једно писмо госпођи, одрекно им кондицију из овог или оног разлога, и вишо се не врати. |
| вечанству.</p> <p>Кућа у којој је држао кондицију налазила се при врху Крунске улице.{S} То је |
| ом блеху од платформе и по црвеном лицу кондуктерову који је стајао укочено и озбиљно с бичем у |
| младић да скрене правац својих мисли на конкретне ствари, али слике оне две девојке нису му изл |
| ко схватање на делу: њен гвоздени закон конкуренције оправдава му свако средство, те постаје је |
| то мари нешто мало правде у друштвеној конституцији — говорио је — пошто никаква комбинација н |
| Герхарта, Ампера, <pb n="257" /> Огиста Конта и осталих природњака, философа и математичара, на |
| Усред читања, кад је можда био за читав континент далеко од Београда, за стотину векова од прис |
| опкољена милионима ситних капљица и као контраст старом, раскаљаном Београду.{S} Он ју је још ј |
| } Историја човечанства је састављена од контраста као човечији живот: супротности између разних |
| ма, што је различно од њега, што ствара контрасте и наду на потпуност.{S} Пожеле да раскрсти са |
| лук, а већ развезао о Плеханову, Огисту Конту, социјалној револуцији, Карлу Марксу, универзално |
| о на Вишњу.{S} Предмети су губили оштре контуре.{S} Нешто загонетно осећало се у природи.{S} У |
| и овог или оног политичара, одлазити на конференције, пискарати по новинама, ићи краљу на подво |
| .. нема ни добра ни зла апсолутног, већ конфликта између нужних сила.{S} У то буди уверен.</p> |
| ела на младића.{S} Тамно жута чарапа од конца вајала је дивно листове њене здраве ноге.{S} Изна |
| , састављају певачка друштва, приређују концерте по отаџбини, по изузетку се представљају као в |
| вама, чини ми се да присуствујем. неком концерту, где хиљаде пријатних и хармоничних гласова зв |
| лом, многи његови другови су већ чинили концесију животу.{S} У клубу, који је носио звонко име |
| се доносиле трубе платна, разне чипке, конци, свила, модни журнали.{S} Једна шваља је најмљена |
| ма је Чедомир још раније запазио једног коња, врло лепог, и чудио се одкуд њега да употребе на |
| јасно да није ништа боље судбине од тог коња са пропалим ногама.</p> <p>— Општи ниво!...{S} Опш |
| а, водених чаша, ђачких таблица, бутеља коњака и емаљираних шерпи.{S} Газда-Митар трговао је јо |
| простачки посао.{S} Није се разумевао у коњима, али није требало много вештине па да види да је |
| осио униформу састављену од писмоноше и коњичког официра.{S} Кола је сретоше убрзо.{S} Погледа |
| нека сива светлост.{S} Распознавале се коњске ногоступице у отврдлу блату.{S} Једно бело парче |
| су у опанцима као посред села.{S} Тек, коњски трамвај замењен је електричним, а на пољани Бата |
| ине и слатке!...</p> <p>После се појави коњски трамвај.{S} Удар копита одјекивао је у такту по |
| сигурна мартовска светлост играла се по коњским сапима, по зарђалом блеху од платформе и по црв |
| велико и утешно долазило јој је из тих коњских ногоступица и разлистале природе, која се у рос |
| е враћали кућама: ко у тарницама, ко на коњу, а већина пешке.{S} Ћевапџије изнели роштиље на со |
| ра се светлила чиста калдрма, виделе се коњушнице, станови за послугу и једно изврнуто буре.</p |
| ово зграби будак, замахну њиме, поче да копа, па се онда заустави, као да виде да је то узалуд, |
| де, велика су дјела твоја.</p> <p>— Сад копају брану и јаз.{S} Притиснуо радник, мила мајко, ка |
| а пристизали су у гомилама.{S} Журно се копало, набацивала се земља, побијало коље, доносило се |
| е електричним, а на пољани Батал-џамије копани су темељи једне јавне грађевине.</p> <p>Девојка |
| После се појави коњски трамвај.{S} Удар копита одјекивао је у такту по мирном крају.{S} Несигур |
| Нова трава клијала је испод трња, снег копнио по <pb n="237" /> околним висовима, ветар доноси |
| ени светњаци; иза њих се плаве шајкаче, копорани.{S} Ваздух млак.{S} Стреје капљу; по леду се о |
| етима за таљиге, правило је гимнастички корак или каскало господски, као да вози краљевски брач |
| јасни, пре него што предузме какав даљи корак.{S} Она га је избегавала свеједнако, намерно и пр |
| ипак да му све више препрека спутавају корак у напред.</p> <p>Остави рукопис и погледа тужно к |
| и лађе који осветљава пређени пут, а ни корака унапред јер се живот не понавља као што се ни ју |
| орен за поверљиве састанке.{S} Неколико корака од средине града, и већ је човек улазио у според |
| коју појуре са две стране.{S} Неколико корака лево од ње, стајао је Чедомир блед, погнуте глав |
| .</p> <p>Бела је устала, пошла неколико корака ка углу од собе, и онда застала, покривши очи ру |
| .{S} Окрену се око себе.{S} На неколико корака отварала се побочна улица.{S} Она скрену тамо, у |
| ош једна девојка, која одступи неколико корака кад рођаци пређоше на фамилијарне зачкољице.</p> |
| споредна стаза.{S} Начини још неколико корака, и спусти се на једну клупу, коју угледа празну |
| помиловању, откивање гвожђа и несигурне кораке ослобођеникове који пролази без бриге поред наор |
| стаде да предахне.{S} Тада зачу познате кораке.{S} Један поток је јурио поред ње.{S} Она загази |
| чна улица.{S} Она скрену тамо, убрзавши кораке.{S} Киша је пљуштала.{S} По калдрми се нахватале |
| .</p> <p>Она је ишла поред њега лаганим кораком и строга.{S} Њеном пратиоцу чинило се као да ти |
| ојави пред Двором.{S} Ишла је одмереним кораком и гледала преда се.{S} На пола растојања она по |
| о да хтеде истргнути нешто. — На сваком кораку, тако рећи, може се подићи по једна централа, чи |
| мима.{S} Култура му се нудила на сваком кораку: музеји, споменици, позоришта, па онда улице пун |
| је било нешто срачунатости, по сигурном кораку који је правила, по очима што се нису дали <pb n |
| Она загази, и пређе на другу страну.{S} Кораци су се приближавали.</p> <p>— Вишња! — чу се глас |
| торијама су одјекивали разговори и живи кораци младог света.{S} Њих двојица се беху примакли пр |
| .{S} Њеном пратиоцу чинило се као да ти кораци не додирују земљу; украшена многим успоменама, о |
| ... — понови још једанпут, па се удаљи, корачајући несигурно, посрћући готово.</p> <p>Идућег да |
| у медецину, јела улицом кифле и переце, корачала крупно; сукње су летеле око ње као мантија у п |
| живу главу није хтела видети.{S} Ипак, корачала је даље.{S} Надала се да ће се сакрити.{S} Под |
| ивао свако попуштање од правог пута.{S} Корачала је брзо, али сигурно, и изгуби се не окренувши |
| S} Можда ће најзад наћи нешто своје?{S} Корачала је тешко, леђа је сагла, главу оборила ниско; |
| Чедомир Илић, главно лице овог романа, корачао је лагано својим уобичајеним путем из Библиотек |
| ког осећања непознатог, неодређеног.{S} Корачао је улицом, гледао право све што је сретао и ниј |
| око једног букета дуде.{S} Низ кириџија корачао је лагано друмом поред Мораве.{S} Вишња је ћута |
| деликатног Запада.</p> <p>Млади студент корачао је сам.{S} И он је ишао у шетњу.{S} Познавао је |
| д браде.{S} На извесном остојању од њих корачао је један човек ћутке, с кишобраном натученим на |
| ла појављивала се једна млада девојка у коректној мушкој јаки; плав прамен косе сакривао је њен |
| дног дана срећна мајка, проживи мирно и корисно свој део живота и, кад дође време, заспи вечито |
| размишљам, учим децу, сваки дан испуним корисно.</p> <p>— И ти си срећна? — прекину је Илић.</p |
| мислим да је то могуће, то ће бити врло корисно, и, надам се, наши ће те разумети.</p> <p>— Да, |
| еш, све ти се дешава, ништа ти не иде у корист.</p> <p>Илић погледа зачуђено у своју другарицу. |
| ништа поможено народима кад она није у корист републике...{S} Од патриота бежи општим људима: |
| итингу које је грађанство приређивало у корист избора Србина владике у Маћедонији.{S} Председни |
| , прими од његовог говора што је ишло у корист њеног плана и рече Чедомиру:</p> <p>— Тата нема |
| ија, свака фракција експлоатише у своју корист парламентарну свемоћ.{S} Треба ли се одрећи те к |
| њем бави, али јој се учини да поред све користи што ће видети отуд није отмено говорити за ручк |
| таклук, где свака страна уноси одређене користи: положај, мираз, фамилију или диплому.</p> <p>Р |
| а постави диагнозу, као философ који се користи туђим искуством.{S} Тај човек је посматрао спре |
| нтарну свемоћ.{S} Треба ли се одрећи те користи кад је у питању држава и виши интереси, до ђаво |
| , моћног протектора који дарива права и користи.{S} Он га није имао, он му се чинио као његов л |
| ло ко ван Србије.</p> <p>— Место да нам користи та река, она нам плави поља, засипа усеве, одно |
| се ствари доведу у ред, кад обоје нађу користи у својој вези; понављам, брак је на првом месту |
| е поверење изиграва и чијом се слабошћу користи, према себи самом на крају крајева, јер он хоће |
| } Жандарми су ме измлатили, ја се нисам користио њим.{S} Али ако оно дође што ти рекох, онда... |
| би се други на његовом месту можда знао користити том њеном слабом страном и, кад је потребно, |
| је била разорила брану, заглавила своје корито одроњеним каменом, ишчупаним дрвећем, нанетим ба |
| д подривене обале, кривудала по широком кориту и губила се на хоризонту као разастрто платно од |
| Одисеју, велику, дебелу књигу у зеленим корицама, у преводу неког Грка, чије је име, и доцније, |
| ене, свеже губице као дрво под покислом кором.{S} Зграда Велике Школе бацала је дебелу сенку ча |
| други воз.{S} Даље опет, изгубила им се корпа са стварима.{S} Муке су видели око језика.{S} Ипа |
| холизам, политичка убиства, зеленаштво, корупција, све губе гризу све класе.{S} Свак се жали на |
| гроша; виши интереси земље ишчезавају у корупцији, у нереду, у анонимној тиранији, у ординарној |
| а, унезверених очију, згрчених уста.{S} Коса му је била замршена, лепила се по ознојеном челу.{ |
| насте, очи као у неке лепе животиње.{S} Коса, још црња од очију, окружавала је њено лице као та |
| ки божур у некој чудној земљи гатки.{S} Коса јој је падала заводљиво преко лица.{S} Ветар се иг |
| .{S} Ишли су сад заједно.{S} Њена плава коса, очешљана на раздељак, правила је врло згодан окви |
| не главе пале су укоснице.{S} Миришљава коса просула се као талас по њеним раменима.{S} Из хаљи |
| и растрже плетеницу.{S} Плава, свилена коса се просу као талас, упи се у њена леђа.{S} Она ври |
| круглим образима чак до првих праменова косе, те је изгледало да се девојка стиди без икаквог н |
| аљена на његову мишицу.{S} Прамен плаве косе падао јој је преко лица.{S} Њене бистре очи биле с |
| ј!</p> <p>Вишњине руке додирнуше његове косе.{S} Она подиже његову главу и гледаше га кроз сузе |
| лио на њу, на ту плаву девојку, на њене косе, на њене образе, на њу целу, њему се привиђало као |
| је лице његовом.{S} Он осети мирис њене косе и спусти руку на њено раме.{S} Она се стресе; не р |
| ава била окружена мирисавом маглом црне косе.{S} Из ње су светлеле, као две звезде, две хитре з |
| м одмереном ходу.{S} Два прамена златне косе вирила су испод простог сламног шешира.{S} У руци |
| окривши очи рукама.{S} Један део расуте косе падао јој је око раздрљеног грла.{S} Она је губила |
| ка у коректној мушкој јаки; плав прамен косе сакривао је њене уши до половине.</p> <pb n="95" / |
| та поново.{S} Узбаци руком један прамен косе што јој је падао на чело, и јекну болно:</p> <p>— |
| ојчице, близнакиње, с црвеним тракама у коси, слободне, радознале и пуне прича о мачки, кокошим |
| .{S} Ваздух је трептао око њих позлаћен косим зрацима сунца.{S} Он узе за руку своју другарицу; |
| се одморе.</p> <p>Они пређоше пољану у косо, прођоше једну уску улицу, калдрмисану само крајем |
| у моди.</p> <p>— Овоме је све равно до Косова! — насмеја се Илић у себи.</p> <p>Он је био студ |
| } Шегрт је стајао пред вратима и куцкао косом о калдрму.{S} Неколико мува зујало је око оба дућ |
| терао, затворио си се у кулу од слонове кости.{S} Ти си рђаво разумео околину у којој живиш.</p |
| се велика разлика.{S} Имао је нов таман костим, претенциозан бео прсник, полуцилиндер с врло ус |
| као да хоће да прсну, а прстима затеже косу тако да осети како му се кожа одваја од лубање.{S} |
| то посматра њену уску сукњу, њену плаву косу, просто сплетену.{S} Па ипак, по болесној склоност |
| изненађења, па устурајући дланом своју косу, додаде одсечно: — Илић није крив ништа.</p> <p>Го |
| руто држање, набељене образе и офарбану косу; посебно је истицала очувано грло и потиљак ћилиба |
| врбака.{S} Поред ње се отезала чачанска котлина зелена, питома, доброћудна.{S} По њивама су кла |
| задржала с одговором, он је откључавао кофер, вадио стара писма, носио их у најнепосећеније ку |
| е журити за воз, и она приону око свога кофера.</p> <p>Имала је право што се журила.{S} Мајка ј |
| S} И онда опет писмо, у истом бакалском коферту, с рапавом хартијом, по којој се проливало маст |
| но прописан поздрав, треснувши чизмом и кочећи очи.{S} Куварица је стишавала близнакиње да се н |
| је сретоше убрзо.{S} Погледа нехотице у кочијаша, па онда у кола, очекујући да у њима види кога |
| трага му глава.</p> <p>Илић махну руком кочијашу да полази, и више се не врати својој ташти ни |
| } Она позна да је то државни фијакер по кочијашу, који је носио униформу састављену од писмонош |
| аскама закуцаним на ногаре или у четири кочића.{S} Њихова клупа је из Београда, фабричка, са гв |
| тара му мајка!{S} Човек се не жени због кошуље.{S} Млади су; цео је живот пред њима...{S} Да, ј |
| ио без капута, са заврнутим рукавима од кошуље.{S} Није волео многа мењања тањира.{S} Ручак му |
| че, суза јој сузу не стиже.{S} Вели, ни кошуље му не доноси.</p> <p>— Па, купиће је, стара му м |
| опчао, те се видело парче белог веза на кошуљи.{S} Вишњу обли румен.{S} Учини јој се да то види |
| ред огледалом је стајала Вишња у ноћној кошуљи, боса.{S} Као ван себе, гледала је своју слику, |
| , кад их газдарица отвори, боса, само у кошуљи.{S} Носила је један велики формулар и молила га |
| а газдарица од стана ушла у собу само у кошуљи.{S} Био је у првој години Велике Школе.{S} Дошао |
| ка је падала у све већи занос.{S} Скупи кошуљу позади и притеже је.{S} Врвице на раменима прско |
| римећена, па се опет загледа у чипку, у кошуљу, у два округла таласа која су се дизала и спушта |
| ј и упијале <pb n="312" /> се у чипкану кошуљу, у дивна округла рамена, у румену кожу босих ног |
| еда.{S} Десно од ње видео се низ ситних краварских станова с прозорима до земље, осенчени шљива |
| , оставио је у крај свога стола, уредио краватну, погледао да ли су му нокти како треба, па одл |
| коче из главе, обучен нешто немарно, са краватом која се пела уз потиљак, руку завучених у џепо |
| оковратник, и то оборен, с лептирастом краватом, која је играла око његовог голог, здравог вра |
| омрзну човека кад на њему угледају нову кравату.{S} Тај тип се буни против власти, не да би је |
| ови што су падали целе зиме почну да се краве.{S} Пред дућанима су воштане свеће, обешени светњ |
| лавној улици коју чини у тој вароши пут Крагујевац—Ужице.{S} То је била права трговина, с двокр |
| израдила му је место практиканта у Рачи крагујевачкој.{S} Ту се пре неки дан потукао <pb n="293 |
| мешала се са варошким девојкама, седала крај прозора и тражила своје старо задовољство гледајућ |
| је најтеже.{S} Читала је књиге, седела крај прозора што гледа на сокак и посматрала земљу свог |
| одиже један крај од завесе, и посади се крај прозора.{S} Напољу је свитало.{S} Кратка летња ноћ |
| .{S} Младићев поглед прелете цели родни крај, па се заустави на врху Овчара.{S} Сети се гомиле |
| не познаје... далеко негде, у непознати крај где би почео нов живот.{S} И као да хтеде остварит |
| них кућица, које су тада испуњавале тај крај.</p> <p>Млади човек није волео да има посла с војс |
| и на њој самој колико га мрзи.{S} Један крај њене хаљине био се откопчао, те се видело парче бе |
| извлачио из џепа велику мараму за један крај, као заставу, брисао нос на сав глас и хвалио одли |
| Обуче своју собну хаљину, подиже један крај од завесе, и посади се крај прозора.{S} Напољу је |
| а даље, горе, на брегу, белео се један крај вароши под небом сивим као миш.{S} Београд се удаљ |
| " /> бели зуби гризли су нервозно један крај њених усана.</p> <p>— Продужите... — рече она, па |
| олико партија, без реда, један по један крај, знаменита места, као у албуму.{S} Сети се Чедомир |
| ину.{S} Две три звезде боцкале су један крај неба.</p> <p>Двоје младих ћутали су, тако седећи.{ |
| то коло и све враџбине којих је пун њен крај, бунили <pb n="218" /> су јој главу, мучили је као |
| .{S} Марљиво је радила, чекала стрпљиво крај школске године и спремала се за последње испите.{S |
| .{S} Пребаци један шал и посади се опет крај прозора.{S} Пријало јој је да тако гледа како зора |
| ухну ветар.{S} Лишће у џбунова заигра у крај пута.{S} Занесени у своју лепоту, они нису осетили |
| зауставио, склопио књигу, оставио је у крај свога стола, уредио краватну, погледао да ли су му |
| онде видео би се, у том парчету земље у крај Мораве, засађеном врбама и по којом липом, какав п |
| је било света још више.{S} Склони се у крај, где је почињала једна споредна стаза.{S} Начини ј |
| исти мах.{S} Сад се превртала са једног краја постеље на други.{S} Било јој је тешко и пријатно |
| животу с Матовићем, селидбама с једног краја Србије на други, отпуштањима из службе, бежањем у |
| и мила сарадница на препорођају родног краја.{S} Управо, он је ово двоје мешао.{S} Кад је у кл |
| а карта, са сликом неке велике зграде и краја улице, која се губила у низини својих простих, не |
| p>— Ја хоћу да се образујем потпуно, до краја, систематски.{S} Зашто да то право имају само муш |
| у Чачак.{S} Читала их је од почетка до краја.{S} Оне су је опомињале мутно познатих места, иза |
| ишња, да се развије што више, да оде до краја пута који је водио преко девојачке школе.{S} Али |
| диле своје наставнице и бројале дане до краја школске године.{S} Каја, у њеној строгој сивој бл |
| >— Иначе?</p> <p>Бела није смела ићи до краја своје претње, те ју је мајка допуњавала:</p> <p>— |
| ј жени.{S} А ја хоћу да се образујем до краја.{S} Хоћу да будем на висини времена у којем живим |
| ке узму газдарицу испод руке, шетају до краја сокака, називају свакој клупи добро вече, причају |
| ну савезницу, те се свађама није видело краја.{S} Губила је и оно мало поштовања што је дотле и |
| е упирале о груди.{S} Пољупцу није било краја.</p> <p>Време је пролазило.{S} Њихове очи нису гл |
| жртва глупог случаја, и да... на крају крајева, он њу воли још, њу једину, њу саму.{S} Кад би |
| дувана осуђенику без новца.{S} На крају крајева, новац није ни толико рђав колико се прича, ни |
| ошћу користи, према себи самом на крају крајева, јер он хоће живот пун, велики, али чист, јасан |
| ара девојка. — Она је одвише чедо наших крајева, јужног сунца и јевтине шљивовице.{S} Северњаци |
| бета као кривац.{S} И заронивши главу у крајеве девојкине хаљине, загрца:</p> <p>— Опрости, опр |
| ле као један део њен и миле младићу као крајеви раја.{S} Он је брижљиво остављао те хартије у д |
| у две жене, с марамом на глави, чији су крајеви били везани испод браде.{S} На извесном остојањ |
| је водио по најсјајнијим и најтамнијим крајевима Париза, Толстој му је откривао бескрајну Руси |
| шетао по соби или бежао... по забаченим крајевима, простачким кафанама, вијан као неком утваром |
| и остали понешто дужни по умашћеним и у крајевима испресавијаним, дугачким тефтерима њеног газд |
| е падала прашина.{S} Он је ишао полако, крајем пута, оборене главе у страну, и викао као по дуж |
| није задовољила — објаснио је Илићу. — Крајем последњег столећа научари употребљаваху методе т |
| ђоше једну уску улицу, калдрмисану само крајем, <pb n="156" /> украшену овде онде каквом новом |
| оголеле липе.{S} Иза дрвета затезао се крајичак неба, по чијем је плаветнилу пловило неколико |
| у заједничких убеђења.{S} Она је ишла у крајност као све жене.{S} Да јој је Илић у почетку проп |
| ва њена ранија наивност против извесних крајности Илићевог схватања ствари.</p> <p>— Докле иде |
| преместе у једну већу кућу.{S} Било је крајње време, јер су сад имали и сувише гостију.{S} Бил |
| се могао јако преварити.{S} Али оне су крајње пристојне једно што се нема прилике или што се о |
| Позив сеоске учитељице није био ни њој крајњи идеал.{S} Можда је и она <pb n="39" /> имала жељ |
| чиновничко место.</p> <p>— Говориш као крајњи мрачњак.</p> <p>— Боже сачувај, ја нисам реакцио |
| , ако се не одаду пићу, они постају, на крају, најљући реакционари.</p> <pb n="22" /> <p> Илић |
| је био жртва глупог случаја, и да... на крају крајева, он њу воли још, њу једину, њу саму.{S} К |
| аклић дувана осуђенику без новца.{S} На крају крајева, новац није ни толико рђав колико се прич |
| Отац га је узео за руку; у пекарници на крају вароши купили су хлеба и сира. <pb n="302" /> На |
| е слабошћу користи, према себи самом на крају крајева, јер он хоће живот пун, велики, али чист, |
| марком од ракита и одраслим јабланом на крају.</p> <p>— Шта ти је, колегинице? — изненади се Ан |
| ш да трпим којекакве трутове!</p> <p>На крају једног таквог разговора, он се реши.{S} Није мога |
| носталгија робијаша који се враћа своме крају.</p> <p>Пред сумрак, небо се наоблачи.{S} Мало по |
| /> одаја поплочана циглама.{S} У једном крају се налазила гвоздена пећ, несразмерно велика прем |
| но.{S} Он приђе такође.</p> <p>У једном крају, поред гомиле цигаља лежао је један радник, затво |
| има, о миру који је нашла у свом родном крају, о вечито променљивом пејсажу кукурузних поља, о |
| р копита одјекивао је у такту по мирном крају.{S} Несигурна мартовска светлост играла се по коњ |
| и библиотека.{S} Распуст се приближавао крају.{S} Велика Школа почињала је поново да оживљава.{ |
| е заврши реченицу.</p> <p>— Ко би играо крајцарица кад би Младен учио! — насмеја се Бела, која |
| родавци варали су је, продавали скупље, крали на мери, потурали што је рђаво.{S} Било да узме ш |
| се уважи; њихови кабинети зврје празни; краљ није успео да састави владу, вечерас нико не влада |
| ити само јутрос, само данас у подне!{S} Краљ Милан му неће никад опростити.{S} Реакционари су, |
| се телеграфски одлуци својих колега.{S} Краљ Отац, који се такође бавио у иностранству, није кр |
| рхали <pb n="6" /> се као од стакла.{S} Краљ се сад, природно, обраћао народу, чинио обећања, о |
| реко ноћ, како су се надали на дому.{S} Краљ му је на дан венчања опростио само пола казне.{S} |
| и министарским канцеларијама.</p> <p>— Краљ се верио! — дочекала га је Бела у кујни, у коју се |
| ењу.{S} Тако рече једног дана:</p> <p>— Краљ ми је два пута изјавио како се озбиљно решио да да |
| тео, за какво си се борио.{S} Убијен је краљ тиранин, осигурана је слобода штампе, уставом су д |
| з везе, задихано, као да је онај младић Краљ Отац или неки активни политичар, какав фактор тих |
| он.{S} И кола одмакоше правим булеваром Краља Александра.</p> <p>Вишња оста тако за један трену |
| бе десет година.{S} Влада није одобрила краљев поступак, схватила га као скандал и поднела оста |
| те званичне карте с унакарађеним лицем краљевим, те слике гимназије и пијаце које су му предст |
| тлу.{S} Место су ограничавале ограда од краљевог двора, једна школа која је раније била механа, |
| ицу и, под претњом смрти, да не допусти краљевом оцу улазак у земљу.{S} Реакција је пала.{S} Ње |
| орак или каскало господски, као да вози краљевски брачни пар.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — драо се |
| осле двадесет година борбе, он је видео краљевство претучено народним бунама, поразом једног ка |
| рече Илић у себи изненадно, циљајући на краљеву женидбу. — Не могу да схватим такав брак у обич |
| ћерци, говорила у глас, причала о повој краљици, изговарајући полако њено име из првог брака, д |
| јећег стања</hi>, антидинастичар, јатак краљоубицâ и шта још не, што је један лични режим начин |
| онференције, пискарати по новинама, ићи краљу на подворење.{S} Чим би он измакао из куће, госпа |
| вамо, па се ми венчамо пре испита...{S} Красан је мој Милисав, видећеш.{S} Ах, ево га — додаде |
| око оца.</p> <pb n="183" /> <p>— Баш је красан момак! — рече готово гласно.</p> <p>Тада се сети |
| ш.{S} Тетки си се јако допала.{S} Вели, красна цурица.{S} Него, кажем ти — подвуче стара девојк |
| ла енергичније.</p> <pb n="194" /> <p>— Красно, госпођице — обрати се Матовићка својој кћерци. |
| У низинама виделе се вреже од бостана и краставаца; ту су биле подигнуте шиљасте земунице, под |
| еке врсте кобасица, жути се суд киселих краставаца, изложена је чинија обичног сира и неколико |
| <pb n="242" /> своју срећу, живот ми је кратак, верујем у бесмртност душе.</p> <p>Вишња није би |
| Он продужи свој нагиб и притиште један кратак и устрептао пољубац.{S} Пољубац не паде на усне, |
| Виде како се шешир скину.{S} Још један кратак <pb n="146" /> поклон.{S} И кола одмакоше правим |
| крај прозора.{S} Напољу је свитало.{S} Кратка летња ноћ дизала се лагано, као магла, и открива |
| се војници и чула се промукла, далека и кратка команда: „К нози!“</p> </div> <div type="chapter |
| .{S} Живот је дуг, пријатељу, а младост кратка.</p> <p>— Срце ми хоће апстракт и апсурд, моја м |
| ца.{S} Ветар се играо са скутовима њене кратке хаљине и откривао ногу до колена, ногу младу, а |
| реба, па одлазио на ручак, пењући се уз кратке, камене степенице, ограђене зарђалом оградом.</p |
| по зеленом бусењу.{S} Радоје је одбијао кратке димове на својој луши.{S} Његове очи су гореле к |
| ласима.{S} Донесоше чакље, али оне беху кратке.{S} Радоје обеси тада један фењер на чакљу, па п |
| е сваког дана... пољупци <pb n="138" /> кратки, дуги, испрекидани и продужавани, где душа само |
| и по којим пољупцем... пољупцем брзим, кратким, недовршеним. <pb n="42" /> Међу њима били су и |
| ма, пљоснатих ушију, необријане браде и кратких, дебелих бркова, готово суров, сељак у грађанск |
| ила се одмах у село.{S} Прекинула је на кратко са целом прошлошћу.{S} Дала је реч својој другар |
| се мора имати храбрости и прекинути на кратко са свим маштаријама.</p> <p>Кућа је била мирна.{ |
| де свраћају сељаци.{S} Али писмо испаде кратко, банално.{S} Јавила му је само повод свога одлас |
| /p> <pb n="169" /> <p>— Осам — одговори кратко човек с дугачким носем, не дижући главе са свога |
| ја нових нада, него исприча другарици у кратко све шта му се десило од како су се растали.{S} У |
| министра, седељке после ручка бивале су краће.{S} Стари господин је морао примати овог или оног |
| на.</p> <p>Девојка се уједе за усну.{S} Крв осоли њену пљувачку.{S} Навуче покривач до уста, ок |
| јим је девојка била обдарена.{S} Румена крв шибала је под њеним округлим образима чак до првих |
| ике у глави обавијале се као паучина; у крв улазила грозница нестрпљења; она дотле није била ни |
| ст и сопствену вредност уносила му је у крв пенушаво одушевљење као од неког јаког пића.{S} Сто |
| ала у ваздуху, уносила му је грозницу у крв.{S} Руке су му гореле.{S} Ватра му ломила тело.{S} |
| их очију.{S} Мало даље од њега видео се крвав перорез.</p> <p>— Говори ко те уби! — рече неко и |
| ао неки благ и лаган лек на срце што се крвавило.</p> <p>— Да је и мени да изађем некуд — рече |
| пу ове земље налили смо својим знојем и крвљу, а ми не знамо још колико неисцрпног злата лежи у |
| аздељиву целину, струји кроз њу као њен крвоток.</p> <p>Радојев глас и, час немо а час гласно, |
| оба сиротињски намештена: један гвозден кревет, проваљен миндерлук, прозорске завесе на алке, н |
| из пакла.{S} Илић је имао стан, управо кревет, изгубљен у сокачићима, двориштима, баракама, ст |
| коју књигу. <pb n="84" /> Хранио се на кредит, до бољег времена, где и раније.{S} То је било т |
| ије.{S} Пронашао је библиотеку, израдио кредит код једног великог књижара у ђачком кварту, па ј |
| у пољопривреди увођењем земљорадничког кредита за набавку савршенијих справа и средстава, и у |
| ак се брзо прибрао.{S} Имао је прилично кредита, јер је прошлих две године плаћао уредно.{S} До |
| вине, те са сумом коју је отуда добио и кредитом од Управе Фондова сазида лепу кућу у једној од |
| уписивале.{S} Држава је помогла друштво кредитом.{S} И већ се с пролећа приступило радовима на |
| и тражи да се за шта ухвати.{S} Жабе су крекетале, попци и скакавци зрикали.{S} Он се упути пра |
| чег новог, разонођења, могућности да се крене једним новим путем којим дотле није био прошао.{S |
| ницом по њушци.{S} То је био знак да се крене.{S} И он пође, вукући се, климајући десно-лево.</ |
| стави све друго.{S} Кад се кола хтедоше кренути, Бела истрча у двориште и стаде преклињати мужа |
| сли.{S} Тек, једна једва приметна румен кретала се по њеним образима.{S} Младић се не могаде уз |
| говор.{S} Његове очи су се наизменично кретале са девојке на игру сунца на улици, а са сунца о |
| ео да има новаца да би осигурао слободу кретања, да би радио само оно што воли, да буде свој и |
| д би се кола напунила, осећао је са̑м и кретао се без команде.{S} Сирото кљусе, било је болесно |
| усред мокре ливаде.{S} Неколико певаца кречало је по селу.{S} Девојка се осети слободнијом у п |
| кружила неко време, па опет слетала, и крештала свеједнако и јогунасто.{S} У једном тренутку с |
| да му глас дрхти.{S} Једно јато врабаца крештало је лево у трњаку.{S} Он се окрену тамо тако да |
| пољски мир који не руши цикање попаца, крештање жаба.{S} Он је узе и за другу руку.{S} По башт |
| своју косу, додаде одсечно: — Илић није крив ништа.</p> <p>Госпа-Матовићка се зарумени у лицу к |
| огима другим.{S} И млади човек осети се крив што узнемирава то тихо језеро здравих живаца бунто |
| ер су га колеге пањкале, а и сам је био крив: био је лабав, давао је лако добре оцене, помео се |
| у судбоносне неспоразуме.{S} Ако је ко крив, то смо ми: ја, ти, наши карактери, наше неједнаке |
| од је могла.{S} Чинило јој се да је она крива за његову несрећу.{S} Тешко јој је било гледати г |
| девојке.{S} Он се сроза с канабета као кривац.{S} И заронивши главу у крајеве девојкине хаљине |
| очекивало, била је амнестија политичких криваца.</p> <p>Све је то Бела испричала Илићу брзо, бе |
| нцокрети.{S} Они су високо дизали своје криве, таште, жутокруне главе и лепо се повијали према |
| оразум, раздвојио нас је...</p> <p>— Не криви време, Чедомире.{S} Ја не верујем у судбоносне не |
| 103" /> била зла времена.{S} Шта су они криви ако су били слаби или имали противна убеђења?{S} |
| ојке?{S} Та сад ти бар реакционари нису криви?</p> <p>— Збунио сам се — одговарао је дечко одсе |
| о као девица, ситно, бледуњаво цвеће на кривим, ломним гранчицама.{S} То је ивањско цвеће, боје |
| а против његове воље, па ипак се осећао кривим.{S} Поштење му је налагало бар да извести своју |
| тог Маћедонца, кисело насмејаног лица и кривих ногу.{S} Њега сви његови гости зову <hi>Стрика</ |
| утешити.{S} Своју грешку сматрала је за кривицу.{S} Стид ју је било и од самог Илића, а ради ње |
| обоје осећали Белину сакатост као своју кривицу — јер је још као дете, због недовољног надзора, |
| м квартовским мангупима, носио шешир на криво, говорио шатровачким језиком, задиркивао служавке |
| а преко плићака, испод подривене обале, кривудала по широком кориту и губила се на хоризонту ка |
| ни.{S} Окретала се блесасто по соби.{S} Кризе су код жена заразне.{S} Она напреже све што јој ј |
| сна него што је отац писао.{S} За време кризе, млада студенткиња показа се као најизвежбанија н |
| о да крши леђа пред сваким старијим, да крије своја осећања, да се одриче својих мишљења и да с |
| ма, тешка срамотна болест коју болесник крије од света, док му она разједа срце, а њен гној прљ |
| а ове најдубље тајне свога бића, оне се крију и од сопствених очију, и обујме нас тек кад нас, |
| лаву међу те две расцветале руже што се крију у борама муселина и љубити до миле воље њену кожу |
| ознатог, <pb n="122" /> где већина људи крију своја уверења и своје особине.</p> <p>— Шта да ва |
| ете.{S} Бела долазила чешће преко дана, кријући се тек форме ради.{S} Из вароши се доносиле тру |
| /p> <p>— Заиста? — ускликну девојка, не кријући своје задовољство.</p> <p>Мајка и укућани били |
| ратњи госпа-Клеопатре.{S} Иначе је Бела крила вешто своје маневре од других.{S} Носила је редов |
| ти.{S} Неколико покушаја да се завађена крила опет сједине остали су без успеха.{S} Јаз се шири |
| пустили срећу да одлети кад су нас њена крила додиривала, до врелих игала страсти које су му бо |
| стиде.{S} Како да јој објасни то што је крила од саме себе?{S} Ипак у постељу није хтела ићи.</ |
| друга; пуче пушка; једна од њих опусти крила и паде у рит; она друга прну у вис, па се врати, |
| S} Два црна лептира с црвеним рубом око крила јурила се око једног букета дуде.{S} Низ кириџија |
| врло чисту кујну.{S} У једном удубљењу крила се велика постеља, заклоњена црвено мрким завесам |
| ловено, опште, свачије.{S} Он је од ове крилате речи очекивао све: народно благостање, своју со |
| и је из очију испао!</p> <p>— Ту смо се крили од Турака — додавао је други — а гле ти сад чуда! |
| ту једном речи.{S} Машта је ишла као на крилима.{S} Кад се дође већ до немогућности, младић се |
| неслућеног анђела који га милује својим крилима, девојка се била већ извила из његовог наручја |
| стискао се у њему као соко са скрханим крилима.</p> <p>Варош се спасла, али од <hi>електрике</ |
| рва рогушила се у сенци коју је правило крило универзитетске зграде.{S} Иначе, зидови су се све |
| Она га присили да седне, посади му се у крило, па поче да барата по његовом столу.{S} Под руку |
| се не усуди.{S} У њеном <pb n="216" /> крилу мирисало је то посвећено цвеће тако силно, чудно, |
| лицу, готово као цвеће које је држала у крилу. — Али је живот чудан, комшија, тако чудан да ја |
| од обичне материје.{S} Држала је руке у крилу. <pb n="52" /> На глави јој је био прост шешир од |
| ји се такође бавио у иностранству, није крио огорчење на свог сина.{S} Војсци је наређено да чу |
| није могао пребећи у Аустрију, него се крио по околним гајевима, повлачећи се дубље у земљу, д |
| као да држи предавање — истину не треба крити; треба је послушати, рећи је увек, и увек радити |
| софија".{S} Ма колико да му је ова нова критика позитивизма изгледала да се отима свакој формул |
| ици се живело доста весело.{S} Кад нису критиковали митрополита што им не услиши молбу да се пр |
| .{S} Јер најзад, нашто вечито трчати за критиком, за рушењем, за духовитошћу, за исмевањем и ск |
| еш.{S} Хоћеш ли да будеш виђен?{S} Онда критикуј туђа дела, не стварај ништа, размећи се, други |
| те она продужи ићи, бацајући по каткад кришом свој дрхтав, девичански поглед на рођака своје д |
| у боју под многогодишњим <pb n="179" /> крмачама, и наби на очи доста фин цвикер.{S} Он је мета |
| фаном <hi>Шаран</hi>.{S} Он је седео на крми и терао чамац врло добро, као да му је то <pb n="2 |
| тада не би био срећан, јер би се осећао крњ, сакат, јадан, недостојан да живи.{S} Он није видео |
| тира.{S} Иза једне шумице примећивао се кров варошке цркве, прост и достојанствен.{S} Све беше |
| а зиду суседне куће, на коју се ослањао кров пјане кафане.</p> <p>Унутра је врило као у паклу.{ |
| е су излазиле за тренутак из тих јадних кровињара, којима би пожар учинио милост, заврнутих рук |
| неба које се видело, неколико суседних кровова и заруделе кајсије у башти.</p> <p>— Ви волите |
| устима муве.{S} Даље, преко разноврсних кровова видело се парче једне улице: пуста калдрма, зар |
| сти што се ниже пада.{S} Калдрма, куће, кровови цаклили су се <pb n="83" /> под усијаним сунцем |
| ога живота, сваки ју је познавао, чак и кровови од кућа чинили јој се да је поздрављају пријате |
| ма, по тротоарима.{S} Врапци се чули на крововима, у олуцима.{S} Један шегрт је ишао средином у |
| зракова.{S} А даље, по шору, поцрнелим крововима и раштрканом селу, приређивала је зора велича |
| од лептирова, а на супротној страни, по крововима ниским, високим, од олова или просте ћерамиде |
| врло тешко.{S} Становали су под једним кровом, хранили се за истом трпезом.{S} Поред тога, Бел |
| воспратна зграда у источњачком стилу, с кровом као звезда, широком настрешицом, изолученим проз |
| аг?{S} Да ли се и теби чини да нас она, кроз ниске гране својих врба, позива на велика дела, уз |
| се поново она опојна музика из сна.{S} Кроз ваздух су се преплетале оне плаве и модре траке.{S |
| му је једном. — Ви више нисте дете.{S} Кроз неколико месеца свршићете школу и постати јаван ра |
| бленули неодређено у празнину улице.{S} Кроз широм отворена главна врата, на средини куће, виде |
| ла непомично на поду, пред постељом.{S} Кроз откривен прозор улазио је један ружичаст сноп први |
| е <pb n="67" /> с дивљом травуљином.{S} Кроз уско лишће од врба промицао је по који сунчев зрак |
| природе.</quote> <p>Воз је одмицао.{S} Кроз прозоре од вагона виделе се разнолике зграде стани |
| ента официр, поред чиновника обућар.{S} Кроз дим од дувана и испарења, Илић виде једно празно м |
| тио.</p> <p>Вече се спуштало у собу.{S} Кроз расходоване чипкане завесе примећивало се с муком |
| иромах, без фамилије, али ми смо ту.{S} Кроз који месец свршиће школу.{S} Неће требати да се му |
| S} Она подиже његову главу и гледаше га кроз сузе, као да га је жалила, као да је жалила себе, |
| руга дели за иностранство, Илић погледа кроз прозор.{S} Да ли виде једну клупу, усађену у обалу |
| другом.{S} Између њих је певушила вода кроз луле, падала у низак басен и враћала се отуд у вид |
| његове музе.{S} Авет лудила се помаљала кроз њих.{S} Он је певао:{S} Ја се смејем, морам да се |
| покушавај да ми поричеш: ја сам прошла кроз твоје доба.</p> <p>— Шта хоћеш тиме да кажеш?</p> |
| ека слатка језа, од чукљева на руци, па кроз цело тело, да јој и колена задрхте, као кад је чит |
| ост која обећава све, а сад је посматра кроз прошлост која се измиче, отима се нашим пруженим р |
| била слабост ове учене главе.{S} Она је кроз њу гледала свој велики Београд.{S} По неколико пут |
| </p> <p>При тим покретима показивала се кроз широке рукаве њена рука гола до лаката, њено млечн |
| насред реке.{S} Дим од лађе развијао се кроз бистри ваздух на све стране тога широког пејсажа.{ |
| по ознојеном челу.{S} Он провуче прсте кроз кике на темену и управи поглед прозору, као да је |
| н одсев озари њено лице.</p> <p>Прођоше кроз врло чисту кујну.{S} У једном удубљењу крила се ве |
| доше до рамена.{S} Голе мишице блеснуше кроз собу.{S} И ово дете, сакато, размажено, претвори с |
| м жилама као нераздељиву целину, струји кроз њу као њен крвоток.</p> <p>Радојев глас и, час нем |
| {S} Свако од њих пратило је своје мисли кроз самоћу предела.{S} Они су обоје били и сувише озби |
| илионар и тако даље, веле, да су прошли кроз две собе из којих се састоји <pb n="85" /> ова чок |
| ми — рече при том весело и махну руком кроз ваздух.</p> <p>Узеше топчидерски трамвај.{S} Код ј |
| .{S} Али, Илић, који је видео свет само кроз књиге, није имао мрве практичног смисла.{S} Читао |
| о којој сви сањамо, коју сви очекујемо кроз цео свој живот.{S} Живот <pb n="90" /> пролази, а |
| е.{S} Хорови жаба звонили су уједначено кроз вечерњу тишину.{S} Две три звезде боцкале су један |
| .</p> <p>Остави рукопис и погледа тужно кроз прозор.</p> <p>Напољу су радници откопавали неку о |
| села чији се отегнути нагласак и говор кроз нос одржавао још после толикогодишњег аклиматисања |
| ам часова.{S} Ноћне паре блуделе су већ кроз атмосферу и покушавале да завију у помрчину разгра |
| <p>— Добар дан! — прогунђао би Матовић кроз нос с природном и инстинктивном грубошћу у гласу, |
| оред њега.</p> <p>Ноћ је улазила у собу кроз прозор.</p> <pb n="159" /> <p>Тело и душа су тако |
| к", ошкрину полако врата, промоли главу кроз отвор и несташно додаде:</p> <pb n="137" /> <p>— К |
| едан путник је промаљао радознало главу кроз отвор на колима.{S} Платно позади лепршало се.{S} |
| мем перо да забележим идеје које лутају кроз моју главу и изгледају ми сјајне; кадгод, чини ми |
| држећи непрестано само главу промољену кроз врата.</p> <p>Та је глава била окружена мирисавом |
| а ван вароши.{S} Он је онда гледао у њу кроз будућност која обећава све, а сад је посматра кроз |
| Не радиш снагом него мозгом.{S} Гледаш кроз прозор: људи се паште, <pb n="59" /> снег пада, те |
| нушава и као зауздана, пробијала се још кроз отвор на средини.{S} Чекало се само пролеће, па да |
| есело седе на канабе поред њега.</p> <p>Кроз чипкане завесе на прозорима видело се једно парче |
| едног од наших старијих сликара.</p> <p>Кроз широм отворене прозоре допирао је у собу весео шум |
| е затворено плаве боје, чији је озбиљан крој доликовао лепо њеном одмереном ходу.{S} Два прамен |
| д својих...{S} Најискреније су животиње крокодили јер лију сузе за одбеглим пленом...{S} У држа |
| ло на винову лозу, а цветови на цвет од кромпира.{S} Одаја је била тако мала да ју је испуњавал |
| знају већ вештину опортунитета и хладне крпе за угрејана чела.</p> <p>То је била соба сиротињск |
| н није видео да сви око њега имају свој крст на леђима.{S} Он је видео само себе, те је веровао |
| или сапун, а изнад ње налазио се узидан крст од црвеног камена на коме је изрезан натпис: <hi>В |
| /> сијале оном својом ватром, јако као крст на старинској цркви.</p> <p>Вишња га пусти да гово |
| сао да не иде тим правцем, те је ударао крст на страни на којој се зауставио, склопио књигу, ос |
| ватре, руке су јој пуцале од сапунице, крста је болела.{S} Ипак је она одговарала:</p> <p>— Ал |
| је ми омладинске беседе код <hi>Златног Крста</hi> и тврди да ја личим на њеног сина који је ум |
| је хтео мењати хришћанство, он би место крста набио на олтар гуњ и опанак.{S} Сад, после двадес |
| атељица књига? — рече јој. — Проповедаш крсташки рат...</p> <p>— Ја нисам њихова непријатељица, |
| але <hi>Рад и Светлост</hi>, како ју је крстио један тамошњи професор, један од оних неприметни |
| грапно кубе старинске цркве, са златним крстом, који се сија у ватри сунчане светлости.{S} Усре |
| ад дође време, заспи вечито под обичним крстом, са кога ће киша и невреме спрати њено име и уни |
| родоломник на пустом гребену што сабира крте остатке разбијене лађе да од њих начини спасоносан |
| ред тих људи што мисле да од њих зависи круг земаљске планете.{S} Она се сети много лепих ствар |
| } Он је остављао свакоме слободан један круг болесних места, а нападао је на оно што је главно, |
| отле није видела: један готово правилан круг од свежег, росног зеленила по сред суве, зреле тра |
| прну у вис, па се врати, начини два три круга изнад места где је пао леш као да га тражи; пуче |
| не стазе, која је описивала једну врсту круга, прелете преко гомиле пепељавих капута, разнобојн |
| озаџије чувеног у то доба у студентским круговима.{S} Али он одби позив ћутке, махнувши руком, |
| е да венчање буде на јутрење, у најужем кругу пријатеља.{S} Госпођа је то објаснила младићу раз |
| се по уличном дрвећу, дизала се у вис, кружила неко време, па опет слетала, и крештала свеједн |
| е грађанске слободе.{S} С друге стране, круна се опијала са нешто релативног успеха . на Берлин |
| ладу, вечерас нико не влада Србијом.{S} Круна ће морати потражити наслон на народ... мораће дат |
| е два главна политичка фактора, народ и круна.{S} Народ је био под мучним последицама два тешка |
| " /> своје срце као дрво своје олистале круне, да се и ми страсно заборавимо као чела на каквом |
| ознато цвеће, које је звао биље, њихове крунице, прашнике, тучкове; на обали каквог друма показ |
| разнолико цвеће.{S} Ту је модри слез са круницом као звезда.{S} У жалфије се пла̑ве длакава, ле |
| е породице.{S} На углу, који је правила Крунска улица са другом попречном улицом, једноспратан, |
| је држао кондицију налазила се при врху Крунске улице.{S} То је било код једног гимназијског пр |
| мачки, кокошима и ђаволу.</p> <p>Ту, у Крунској улици, изненади се импровизовани учитељ кад пр |
| ним путем из Библиотеке на Теразије, па Крунском улицом на Врачар, где је давао лекције једном |
| амног шешира.{S} У руци је држала један крупан цвет на подугачкој гранчици.</p> <p>Она га спази |
| се налази и шта се десило.</p> <p>Једна крупна сенка спусти се низ степенице велике куће, додир |
| p> <p>Њена другарица, напротив, била је крупна, доста пуна за своје године, дубоких, угаситих о |
| о свелим.{S} Његова сенка, неправилна и крупна, дрхтала је на зиду.{S} Даље мало, пузала је, ра |
| родиле ове године, па <pb n="11" /> су крупне и врло лепе — допуни госпа Клеопатра своју ћерку |
| у, разговарао се с њим дуго, озбиљно, о крупним стварима из политике, о народу, задацима Србије |
| у, јела улицом кифле и переце, корачала крупно; сукње су летеле око ње као мантија у попа.</p> |
| да удружи, идеалиста који ради само на крупно; гледајући главну ствар превиђа споредну, вечито |
| е имала развијено тело, као у жандарма, крупну главу, црне веђе, круто држање, набељене образе |
| ао у жандарма, крупну главу, црне веђе, круто држање, набељене образе и офарбану косу; посебно |
| ји би био његова пуна супротност: мали, крутуљаст, са очима као у миша, она би желела да се и њ |
| <p>— Ево лепа воћа!...{S} Тазе јабуке, крушке, слатке поморанџе... ’Ајде, јевтине и слатке!... |
| илазе из леденог облака својих формула, крхају баријере које деле науку од живота, литературе и |
| су ми рекли да ће неко раскопавати онај крш, не бих му веровао да ми је из очију испао!</p> <p> |
| где тело дише дахом другог тела, где се крше руке састављене око паса, очи бледе, а мисао умире |
| малим квалификацијама који је морао да крши леђа пред сваким старијим, да крије своја осећања, |
| , онај који се видео, коме су припадале крштеница, уверење да није жењен, остале сведоџбе, ради |
| када.{S} Госпа-Клеопатра — тако је било крштено име Матовићки — није у свему делила демократска |
| укинути везе између оца и сина, мајке и кћери, учитеља и ђака?{S} Ја чујем само право... право, |
| је Лазаревић својој жени и најстаријој кћери штоф за хаљину из Београда; штоф је морао бити по |
| госпођице — обрати се Матовићка својој кћерци. — Дивно, девојко!{S} Од кога си научила да зака |
| :</p> <quote> <hi>Венчање</hi>. — Бела, кћи г. Јована Матовића, министра земљорадње, венчала се |
| ш оцу дати рачуна.{S} Ти ниси више моја кћи.</p> <p>Младић не одговори ништа.{S} Осећао је да ћ |
| а којим је дотле живела.{S} Она је била кћи Митра С. Лазаревића, бакалина.{S} Њен отац је држао |
| <p>У том разговору појави се прво једно кубе сумњиве лепоте, па онда друго, треће...</p> <p>— Ш |
| пред каквом кафаном, и широко незграпно кубе старинске цркве, са златним крстом, који се сија у |
| исоким, од олова или просте ћерамиде, с кубетима или турским димњацима образовале су се плаве с |
| се велика, старинска црква са гломазним кубетом од лима.{S} Око ње су ситне куће на један спрат |
| женске послове.{S} Међутим сад, било да кува ручак, јела су испадала недосољена, несаврела, заг |
| собе, пропирала рубље, требила поврће, кувала запршке.</p> <p>— Остави, дете — бранио јој је о |
| е.{S} Вишња је распремала кућу, а Аница кувала.{S} После часова остајале су дуго заједно.{S} Ст |
| и за педаљ одмакли од земље.{S} Жене се кувале по шупама, одмах до помијара и ђубришта.{S} Оне |
| оцена одела, свечане ручкове, у кући се кувало двапут више него што је требало, просипало се, б |
| боље госте</hi> и у исти мах служила за кување, долазиле су оближње раднице да однесу кући врућ |
| драв, треснувши чизмом и кочећи очи.{S} Куварица је стишавала близнакиње да се не деру пред њег |
| о није тако.{S} Ти се компромитујеш.{S} Куварица види све из кујне.</p> <p>— Куварица не сме да |
| S} Куварица види све из кујне.</p> <p>— Куварица не сме да регне — прекину га девојка. — ’Ајд, |
| ци откопавали, појави се сјајна сунчева кугла.{S} Илић је погледа право.{S} Он је тражио мало с |
| о што зађе.{S} Каткад се деси да његова кугла пада баш за оним димњаком од стругаре, па димњак |
| Њему ће се познати, а нама је свеједно: куд једемо сви, биће и за њега...{S} Можемо му дати и ј |
| требала учинити; и то ју је болело.{S} Куд се окрене чинило јој се да је нешто прати у стопу, |
| но:</p> <p>— Шта је?{S} Шта је теби?{S} Куд си нагао?{S} Ти губиш главу.</p> <p>У том, на часов |
| извесним часовима усамљености!</p> <p>— Куд нађе ту жену: плебејку, старију од себе, удовицу — |
| брати девојци, нежно као жена:</p> <p>— Куд си пошла?...{S} Хајдемо негде заједно!{S} Имам мног |
| жи, а кад остариш не можеш да радиш, па куд ћеш него у просјаке.</p> <p>Сад се све то срушило ј |
| ш школу, шта ће ти ова страћара.{S} Иди куд те очи воде и ноге носе, па тражи себи девојку.{S} |
| ви са универзитета били су се растурили куд који.{S} Друге није стекао.{S} Остао је још Зарија |
| ити свој живот по својој вољи, излазити куд хоће, враћати се кад хоће.{S} Није се морала више б |
| у кожу час румену, а час белу.</p> <p>— Куда идемо? — упита га она.</p> <p>Пут се био изгубио.{ |
| поздрава могаде јој рећи тек:</p> <p>— Куда ћемо?</p> <p>— Куда хоћеш — одговори она нешто рап |
| рећи тек:</p> <p>— Куда ћемо?</p> <p>— Куда хоћеш — одговори она нешто рапавим гласом.{S} Зати |
| ско; није журила, а није, управо, знала куда иде.</p> <p>На неком сату изби осам.</p> <p>Она по |
| отере, испред кише или кад човек не зна куда ће.{S} Увек би се нашло друштва, водили се занимљи |
| цијалитет, једна врста приватне народне кујне или ресторана без алкохола.{S} Он се језиком свој |
| одерни судови од земље или емаља.{S} Из кујне се иде у дечју собу, где је Чедомир обично држао |
| компромитујеш.{S} Куварица види све из кујне.</p> <p>— Куварица не сме да регне — прекину га д |
| Јулије.{S} Стаклена врата водила су из кујне у Вишњину собу, која изненади младића многим и ле |
| ена пећ, несразмерно велика према самој кујни.{S} По зидовима су висиле изрибане тепсије, тигањ |
| Краљ се верио! — дочекала га је Бела у кујни, у коју се прво ступало при улазу у велеиздајнико |
| <pb n="9" /> иначе је сиротињи место у кујни.{S} Али овог срећног дана, она хтеде показати том |
| редсобљу чу како газдарица ради нешто у кујни.{S} Ухвати за кваку и изађе.</p> <pb n="305" /> < |
| ог Јеврејчета.</p> <p>Они су били још у кујни.{S} То је била <pb n="8" /> одаја поплочана цигла |
| ад би уграбио од своје жене да седне за кујнски сто и једе што прво дохвати.{S} Али му је то за |
| позив у животу виши од обичне бриге за кујну.{S} На лицу јој је почивао отмен умор, који је тр |
| а два одељења.{S} У једном су наместили кујну и собу за примање, а од другог су начинили своје |
| Француски језик није марила, француску кујну још мање.{S} Пасуљ са пастрмом био је сад њен сан |
| брисао нос на сав глас и хвалио одличну кујну своје жене.{S} Кад би му, и поред тога, остало сл |
| но лице.</p> <p>Прођоше кроз врло чисту кујну.{S} У једном удубљењу крила се велика постеља, за |
| вна, сестра Рускиња, што је волела нашу кујну, било је за причу.</p> <p>Вишња је мало јела и го |
| ју науку хришћанску.</p> <p>Његов отац, кујунџија Марко, јако се наљутио због тога на свог сина |
| прављао сатове, лемио ланчеве.{S} Стари кујунџија се противио у почетку новотаријама свога сина |
| мајко, као мрав.{S} Сева будак, а онај кујунџијин настојава и соколи...</p> <p>Увече је одјеки |
| и лепо помогао старом Остојићу.{S} Како кујунџилук није више ишао, одаде се нарочито на часовни |
| обом, ступи дубље у собу, стави руке на кукове, па ослови студента нешто извештаченим гласом:</ |
| окетовале простачки гримасама, вратом и куковима, и, за један глас више, наручивале мокролушким |
| оју земљу.{S} Кириџије су биле зашле за кукуруз, види им се само глава.{S} Поље је дисало мирно |
| ма, доброћудна.{S} По њивама су класали кукурузи.{S} Младићев поглед прелете цели родни крај, п |
| ном крају, о вечито променљивом пејсажу кукурузних поља, о лековитој тишини Моравиних обала, на |
| су само позорница, решења се доносе иза кулиса; образована су удружења која ниједан закон не мо |
| донели, са својим брезама и саоницама, култ енергији, окрутности, себичности.{S} Али...</p> <p |
| ао страсно у филозофским проблемима.{S} Култура му се нудила на сваком кораку: музеји, спомениц |
| сетој години осетили наличје живота.{S} Култура им је показала само своје зле стране, извукавши |
| сећања удобности, лепоте, <pb n="30" /> културе једном речи.{S} Кажу да је ова варош по свом по |
| шњи професор, један од оних неприметних културних радника по паланкама, који су скупљачи претпл |
| ушила му свако уважење, па и онај понос културног човека који је млади муж осећао у самом себи. |
| } Илић се осећао понижен у свом осећању културног човека.{S} Планови о повратку на страну, о до |
| , свуда где му је то место, материјалну културу нематеријалној.</p> </div> <div type="chapter" |
| згубио меру, претерао, затворио си се у кулу од слонове кости.{S} Ти си рђаво разумео околину у |
| ео поверити се.{S} Вишња се опет играла кумаша са Милевом, доцније везла, плела и ћаскала по об |
| >На станицу су их испратили Матовићи са кумовима.{S} Кад би време возу, Чедомира беше нестало.{ |
| Седам Кућа све до планинског склопа око Кумодраже.{S} Десно, посматрачево око заустављало се на |
| ама, фанатички излагао леђа жандармским кундацима.{S} Шта то мари!{S} Он је волео слободу, веро |
| листале природе, која се у роси зориној купала безбрижно, разблудно.{S} Осећала се нека јака во |
| нама се чуо жагор.{S} Деца се враћала с купања и дерала у сав глас.{S} Парк је пак ћутао усамље |
| ивало се с муком двориште.{S} Сумрак је купао џбунове шимшира, споредне стазе и силуете барни з |
| о, меко, глатко, да је ваздух био као у купатилу.{S} По тротоару је било доста света, оно лепог |
| Код њега су биле најскупље цене, али је купаца било доста, јер се знало да код њега човек неће |
| век могућности да задовоље Белину жељу: купе јој пајаца са звонким прапорцима, скупоцен шешир и |
| .{S} Човек има своју кућу, слатко руча, купи жени папуче.{S} Јест, може да <pb n="287" /> има ж |
| Вишња, овог сељака.{S} Он можда нема да купи друге чакшире.{S} Али зашто их не закрпи?...{S} Ба |
| дни отац да му је један бирач тражио да купи шешир његовој жени.</p> <p>— И он га је купио?</p> |
| сољена, несаврела, загорела.{S} Било да купи што за кућу, малопродавци варали су је, продавали |
| треба му читаво решење да уђе у дућан и купи какву ситницу, а прелази преко остварених задовољс |
| Имаш ли коју паприку?{S} Нема ко да ми купи.</p> <p>На улици се чу тресак тарница.{S} То је по |
| су били дискретно спуштени и с фигурама купидона који држе венце испод прозора, овај је дом чин |
| ривала нова простирка коју је газдарица купила ту скоро и сва срећна унела га у ову собу.{S} Пр |
| римске новце, бронзано прстење које је купила по околини.{S} То је била њена манија.{S} Лазаре |
| сећала се све неугодније.{S} Њене мисле купиле су се око Чедомира.{S} Она се питала:</p> <p>— Г |
| ео за руку; у пекарници на крају вароши купили су хлеба и сира. <pb n="302" /> На једном брдашц |
| варала, он је онда почињао своје шетње, купио је печених марона који су му грејали џеп, па лута |
| ="171" /> <p>— Видиш ли овај пиштољ?{S} Купио сам га пред лањску демонстрацију.{S} Жандарми су |
| ни.</p> <p>— И он га је купио?</p> <p>— Купио.{S} Вели ми, тај ми носи педесет гласова.{S} Дао |
| шешир његовој жени.</p> <p>— И он га је купио?</p> <p>— Купио.{S} Вели ми, тај ми носи педесет |
| покажем бразилијанску марку што сам је купио од једног Јеврејчета.</p> <p>Они су били још у ку |
| пође на боље.{S} Код Радоја су се могли купити часовници јевтиније него у Београду.{S} И сама м |
| и, ни кошуље му не доноси.</p> <p>— Па, купиће је, стара му мајка!{S} Човек се не жени због кош |
| х: тражили их по пијаци, киселили сами, куповали их по оријенталским ресторанима, али никако да |
| .</p> <p>Бела је посвећивала Илића у те куповине, питала га за савет при избору боја, <pb n="20 |
| /> своме зету. — Зар се за свадбени пут купују новине?</p> <p>— Нешто ме интересује — одговори |
| ама свога сина.{S} Називао му књиге <hi>купусарама</hi>.{S} Најзад, виде да Радоје има право, п |
| с њим је као и с пливањем; научи се кад куражно оставимо плићаке.{S} Јер најзад, нашто вечито т |
| од Турцима, испуњавала је тај посвећени кут Београда и била његов најбољи украс.{S} Тако слобод |
| , суво, не гледајући у њега већ у један кут од салона и као враћајући се с неког далеког пута, |
| ом, са два велика прозора, пуна шољица, кутија од <hi>вешплава</hi>, ђинђува, водених чаша, ђач |
| тула; видели се калупи од фесова, разне кутије са шамијама, вештачким цвећем, бонбоном.{S} На ф |
| с ђацима око панораме коју је правио у кутији за фул, био непажљив кад професор предаје и лепи |
| точић, препун четака, четкица, флакона, кутијица, укосница, осталих дрангулија разног облика и |
| вече, један чича, с кантом петролеума и кутијом палидрваца, обилази варош и пали општинске фење |
| {S} Имаш ли ватре?</p> <p>Илић му пружи кутију с палидрвцима, и упита га, пола у шали, пола озб |
| стара писма, носио их у најнепосећеније кутове варошких паркова, и ту их поново читао, разгледа |
| би — то лепо тело, те чаробне превоје и кутове...</p> <p>— Шта ти имаш против данашњег доба? — |
| ампа у соби је осветљавала рђаво.{S} По кутовима се дизао мрак.{S} Наста један тренутак потпуне |
| ас, па сутра другу.{S} Не би осетила, а кућа би била опрана...</p> <p>— Старинске жене, газда-М |
| ла који јој је несвесно улила старинска кућа њеног оца.{S} Прочитане књиге и живот у престоници |
| , свога.{S} Оно је било као општа ђачка кућа, непобедан бедем који је пркосио свакој реакцији.{ |
| м седели су.{S} То беше стара паланачка кућа: пространа, удобна, врло строга обичних дана и врл |
| северу, уздизала се једна немалтерисана кућа сеоског изгледа.{S} Десно од ње видео се низ ситни |
| ест, једна савест коју је патријархална кућа образовала по типу беспрекорне врлине, испунила по |
| ше за вечеру.</p> <p>То је била скромна кућа једног државног пушкара у пензији.{S} Домаћица, же |
| м свог <pb n="26" /> рођеног оца.{S} Та кућа је сазидана да буде уточиште свију њих и да се сва |
| рућина — рече она — а, Бога ми, ни наша кућа није близу.</p> <p>— Не жур’те се, господин Илићу |
| нечега пријатељског и још била најлепша кућа у Београду.{S} Помисли и сад <pb n="248" /> да у њ |
| ј улици у време које су заказали.{S} Од кућа су већ расле сенке, ипак је било још рано, те по у |
| сваки ју је познавао, чак и кровови од кућа чинили јој се да је поздрављају пријатељски, а она |
| >— Ред је да помогнем мајци.{S} Наша је кућа велика.{S} И затим, доста сам потрошила очевих нов |
| а и говорила усхићено:</p> <p>— Наша је кућа једна мала република.{S} Свега имамо што нам треба |
| кога треба чувати.{S} Управо, та му је кућа тек тада пала у очи.{S} То је била нова грађевина, |
| хтела, свађала <pb n="128" /> се да се кућа орила од њене вике.{S} Време јој је пролазило у бе |
| .{S} Тек са јужне стране налазио се низ кућа, малих, разнобојних, без спрата да су се готово гу |
| је била варош: један широк друм, низови кућа и кућерака, накривљени плотови, неколико липа заса |
| , велосипеди, шиваће машине.{S} Оде чак кућа и имање.</p> <p>Вишња га је избегавала кадгод је м |
| убио преко голог Тркалишта, па на Седам Кућа све до планинског склопа око Кумодраже.{S} Десно, |
| Парчад од камења дотеривала су до првих кућа.{S} У клисури, где је дотле расло дивље трње и апт |
| осталих такозваних угледних београдских кућа, зависних од владе, оставиле изненадно, на пречац, |
| раву, два низа плотова, неколико ниских кућа, остатци змаја на телеграфској жици и, у дну, једн |
| својим вршњацима, децом такође из бољих кућа, а поквареном као и он, можда горе него и он.{S} Д |
| ила у низини својих простих, неугледних кућа.{S} И онда опет писмо, у истом бакалском коферту, |
| и на кратко са свим маштаријама.</p> <p>Кућа је била мирна.{S} Напољу се ноћ ширила, ведра и ћу |
| Србији, можда целом човечанству.</p> <p>Кућа у којој је држао кондицију налазила се при врху Кр |
| а месари кожице суве и сирове.{S} Пред кућама, на клупи или по сандуцима, поседало женскиње.{S |
| живост. <pb n="64" /> Сељаци се враћали кућама: ко у тарницама, ко на коњу, а већина пешке.{S} |
| рну светлост по непознатим престоничким кућама, по запосленим људским приликама, по њој самој.< |
| ветнила као санта леда.{S} И по околним кућама било је доста светлости.{S} Али шта је она била |
| смрти.{S} Било је нечег гробног чак и у кућама, из чијих разваљених вратница и подрума без окан |
| ше сласти што се ниже пада.{S} Калдрма, куће, кровови цаклили су се <pb n="83" /> под усијаним |
| а по неком напуштеном месту: све је ту, куће, улице, отворена врата, види се намештај, али људи |
| ју је не само људи, но и мртва природа: куће, улице, камење.{S} На сваком углу остало је нешто |
| изнурено суровим радовима око одржавања куће, бригама, ситним болестима које се пате, а не смет |
| скадија, која нема брига око распремања куће, готовљења ручка, водила је гласне разговоре.{S} М |
| осташе сами. — Тако бих радо побегла од куће.</p> <p>Њен глас је дрхтао и био искрен.{S} Илић о |
| Једног дана, кад јој је мајка отишла од куће, Бела га позва у своју собу.</p> <p>— Пропали смо |
| на пример, али вели, мора да се иде од куће, можда на страну, па су трошкови велики, а...{S} Н |
| ешко јој је било гледати га како иде од куће до куће, те оправља сатове, леми минђуше, подмазуј |
| ро још док је био у гимназији, те је од куће добијао врло скромно издржавање.{S} Ипак је имао н |
| лијама, као да су и оне хтеле побећи од куће.{S} У салону су остајали само Бела и Чедомир.{S} П |
| о је могла доћи кући, слободно отићи од куће.{S} Слободно изабрати своје друштво, слободно каза |
| дивљењем деце, радовао би се што га код куће чека добар ручак, са уживањем би рачунао на први о |
| е отворише.</p> <p>— Газдарица није код куће — рече она, па се саже да узме кључ испод простирк |
| пусту га је чекало једно изненађење код куће.{S} Мајка му рече да му сестру проси Вићентије Сим |
| н, недостојан ње као човека.</p> <p>Код куће ју је чекала хладна вечера и љута газдарица.</p> < |
| д себе.</p> <p>Десно од њих, између две куће видело се парче Топчидерског брда, низ јабланова у |
| да учи“.</p> <p>Радоје побеже од очеве куће у неко село где су имали родбине.{S} Ту је остао н |
| енила.{S} Подигнуте су још две три нове куће.{S} Неколико трговина улепшали су своје излоге.{S} |
| залуд се девојка борила да се код своје куће осети као код своје куће.{S} Она је била изашла из |
| .{S} Ти си овде слободна, као код своје куће.{S} Немаш чега да се женираш.{S} Тетки си се јако |
| а се код своје куће осети као код своје куће.{S} Она је била изашла из уског живота, она му виш |
| /p> <p>Тако сад Илић није имао ни своје куће, а морао је сносити пребацивања као да се њему учи |
| овом расположењу, сви који немају своје куће.</p> <p>Света је било доста у главној улици и пред |
| , Бела — викну јој мајка с прага велике куће. — Он није био прилика за тебе, геачина ваљевска.{ |
| на сенка спусти се низ степенице велике куће, додирну шимшир, проклати се по калдрми од дворишт |
| грађевина, налик на извесне београдске куће, подигнуте пре двадестину година за становање једн |
| јаснио четири стране света: код сељачке куће био је север, ниже, преко реке, југ, лево у шљивак |
| аваљивала са истока и падала на варошке куће беле, сивкасте, црвене, црне, <pb n="81" /> ниске, |
| ела или, ређе, из какве пропале варошке куће.{S} Они су још у десетој години осетили наличје жи |
| преко дворишта, предахне на прагу Мале куће — како су звали то одељење — скупи сву храброст, з |
| у покрету, гомиле радног народа и беле куће, пуне ситне дечице.</p> <p>Нешто се од тога већ ос |
| колико сирота жена има посла око спреме куће и деце.{S} Млађи су дрхтали пред њом.{S} У мешењу |
| hi> до две чађаве пруге на зиду суседне куће, на коју се ослањао кров пјане кафане.</p> <p>Унут |
| } Чак да је и могао од њеног оца и њене куће, он не би смео поверити сву ту изненадну раскош св |
| ао увек, Вишњу од Кајиног стана до њене куће; он се опоменуо да је сутрадан неки празник, кад с |
| час <hi>ви</hi>, и, кад дођоше до њене куће, раставише се као стари пријатељи.</p> <p>Од тог д |
| ада девојка не осети кад дођоше до њене куће.{S} Би јој тешко да прекине чар у који су је занос |
| нова ћерка, послушно дете патријархалне куће, где је живот сина наличио на живот оца, где се сн |
| ара Вишња, којој је морал патријархалне куће забрањивао свако попуштање од правог пута.{S} Кора |
| ним кубетом од лима.{S} Око ње су ситне куће на један спрат и механе за сељаке.{S} Та црква је |
| измицао из Београда, остављао последње куће.</p> <p>На оном месту, близу острва Циганлије, где |
| ог града: један дуг, прав сокак, где се куће ћушкају да захвате што више улице.{S} Роба из дућа |
| ђе, у школу, рано, да се што пре отресе куће, за коју га ништа није везивало, и нађе се са свој |
| а да ћете тако изневерити поверење наше куће.{S} Зар се тако враћа гостопримство које смо вам у |
| а допуњавала:</p> <p>— Чисти се из наше куће...{S} Још да трпим којекакве трутове!</p> <p>На кр |
| !</p> <p>У очи свадбе, Чедомир изиђе из куће, па је врљао по вароши бесциљно.{S} Око пет сати п |
| што живо и претеће.</p> <p>Он побеже из куће.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_C |
| у на подворење.{S} Чим би он измакао из куће, госпа-Матовићка је одлазила такође, и то брзо, ка |
| тренутка кад је Чедомир Илић излазио из куће Матовића.{S} И у Београду је сунце залазило, само |
| само своје зле стране, извукавши их из куће која је сама попуњавала своје потребе и где је тре |
| широм отворена главна врата, на средини куће, виделе се простране степенице, <pb n="5" /> једна |
| хте.{S} Међутим, Илић се бавио дуго ван куће.{S} Кад се библиотека затварала, он је онда почиња |
| је било гледати га како иде од куће до куће, те оправља сатове, леми минђуше, подмазује шиваљк |
| сле би у групама пратили једно друго до куће.{S} И, она је легала сва срећна, певушећи своју ом |
| па се и он туђи...{S} Испрати Вишњу до куће.</p> <p>— Ако госпођица нема ништа против? — уздрж |
| варош: један широк друм, низови кућа и кућерака, накривљени плотови, неколико липа засађених п |
| пштини.{S} Мислила сам да си се вратила кући.{S} Тетка ми рече да ниси долазила.{S} Знаш ли кол |
| вала у близини, те позва свога пратиоца кући да се одморе.</p> <p>Они пређоше пољану у косо, пр |
| оле, Вишња хтеде избећи да са Кајом иде кући.{S} Али је она не пусти испреда се, и, између оста |
| првој години Велике Школе.{S} Дошао је кући око пет сати из јутра, пијан.{S} Дочекивао је нову |
| ки добар... у свакој партији, групи или кући од утицаја, они имају својих људи и фамилије; ипак |
| оново рођена.{S} Слободно је могла доћи кући, слободно отићи од куће.{S} Слободно изабрати свој |
| које јој је обезбеђивало срећу у очевој кући, обележавало је као повреду тога закона њен потхва |
| љу.{S} Жандарм, на служби у министровој кући, одавао му је потпуно прописан поздрав, треснувши |
| опомену како је пријатно бити у својој кући.</p> <p>— Шта је то тако важно? — одговори госпа-М |
| ...{S} И то да дочекам у својој рођеној кући, гром вас спалио... од човека кога хлебом хранимо. |
| домир је провео скучено детињство у тој кући где се морао одржавати известан ранг, а где се грц |
| ање!{S} Мени је тако лепо овде, у вашој кући, с вама... кад можемо да разговарамо као пријатељи |
| егне у Турску.</p> <p>Илић стиже доцкан кући, па сутрадан јави директору да је болестан, те не |
| едусретала га Бела кад се најзад вратио кући.</p> <p>— Шетао сам, размишљао, мислио на тебе...< |
| а!...{S} Ударила у плач, па запомаже по кући.{S} Ја нисам попуштала.{S} Запретила сам им да ћу |
| је скупоцена одела, свечане ручкове, у кући се кувало двапут више него што је требало, просипа |
| ачког сина.{S} Јака му је сметала.{S} У кући је био без капута, са заврнутим рукавима од кошуље |
| у се занеле у свој план до лудила.{S} У кући су настајале свађе.{S} Мајка га је грдила, клела.{ |
| отац да се решио да се жени.</p> <p>— У кући ми је роваш.{S} Мој ма̑л се развлачи као да је Ала |
| лавобоље.{S} Само знај, нећу скандала у кући — заврши он.</p> <p>Илић није ни сањао да се овакв |
| би онда требало да исприча своје везе у кући министра Матовића, да објасни ону вожњу у колима, |
| љуби руку!</p> <p>Ствари су се мењале у кући полако.{S} Послуга се обазривије понашала према до |
| ци.{S} Незадовољан у служби, несрећан у кући, он је лутао по читаве ноћи да олакша себи, тражећ |
| да се његово присуство готово осећало у кући.{S} Млади човек не хте покварити ово присно весеље |
| човек је посматрао спремање за свадбу у кући Матовићевих мирно, као да се то тиче неке сасвим д |
| воришту, седела у башти.{S} Ствари су у кући пошле опет својим старим, мирним током.{S} Тако је |
| , долазиле су оближње раднице да однесу кући врућ ручак, кокетовале простачки гримасама, вратом |
| оца.{S} Труђаше се да накнади домаћицу кући.{S} Мела је собе, пропирала рубље, требила поврће, |
| ких фабричких димњака.{S} Чудног облика кућица за црпење воде на обали пружала је своју гвозден |
| и отмен утисак у гомили других рабатних кућица, које су тада испуњавале тај крај.</p> <p>Млади |
| на Врачару, скромне, готово сиротињске кућице, где народног борца очекује његова породица.{S} |
| ом.{S} Остојићев султан дремао у својој кућици, вртио репом и хватао устима муве.{S} Даље, прек |
| рашену овде онде каквом новом приземном кућицом, где се видела уређена баштица и идилични бунар |
| без мужа и прихода, повукла се у једну кућицу из дворишта, и ту, од оног што јој је остало од |
| ла је да веже своје мисли за свакидашње кућне ситнице, трудила се да се сети лица чија се имена |
| им носем, од те мајке, коју су изморили кућни посао и честа рађања, од те вароши која дрема на |
| била већ заспала.{S} Бела тако исто.{S} Кућом је владала дубока породична тишина.{S} Електрична |
| светлости.{S} Свет изађе и поседа пред кућом.{S} Млађи шетају.{S} Говори се много.{S} Госпође |
| ишња је излазила с мајком на клупу пред кућом.{S} Њихова клупа је била најлепша у вароши.{S} Др |
| ну да измири у себи жену која господари кућом и жену која сматра да је њен позив у животу виши |
| зовани учитељ кад пред једном приватном кућом спази два војника на стражи, с ножем на пушци.{S} |
| јер је она, својом хромошћу завезана за кућу, сањала често о заљубљеним паровима које би, летим |
| врела, загорела.{S} Било да купи што за кућу, малопродавци варали су је, продавали скупље, крал |
| собе за спавање.{S} Вишња је распремала кућу, а Аница кувала.{S} После часова остајале су дуго |
| оје људе луксузу чистоте, нека му омиле кућу више од кафане, нека подигну бољи подмладак него ш |
| ата — поче да се брани девојка. — Ко ће кућу водити, ко ће децу намирити, ко ће тебе гледати?</ |
| {S} Жена ми се разболела.{S} Прала јуче кућу, па је ваљада промаја ударила.{S} И говори ја стоц |
| вис своје сочне пипке, припијала се уз кућу, увијала се око довратака, јака, снажна, жилава, п |
| и цела његовом делу, која ће му омилети кућу, која ће веровати у оно што он верује.</p> <p>Дево |
| и десет хиљада пара? </p> <p>— Па имамо кућу, хвала Богу — умешала се мајка.</p> <p>Млади човек |
| ке, у њихове дрвене стражаре, па онда у кућу, али испод ока... као да га се то ништа не тиче.{S |
| нца!</p> <p>— Кажу не ваља се уносити у кућу — одговори јој Милева поверљиво. — Него обеси вена |
| рао приметити кад је ушла с Чедомиром у кућу и кад су толико остали на само.{S} Она је полагала |
| д своје сусетке.{S} Долазио је у њихову кућу као у своју.{S} Газда-Митар га је звао често да га |
| ..{S} Није то рђаво.{S} Човек има своју кућу, слатко руча, купи жени папуче.{S} Јест, може да < |
| де, ако хоћете... под какво дрво, у ону кућу у врх пута? ---—</p> <p>Млади човек је и овде мора |
| кредитом од Управе Фондова сазида лепу кућу у једној од главних улица.{S} Чедомир је провео ск |
| олико је његов отац имао муке док је ту кућу подигнуо и очувао.{S} Колико труда, колико брига, |
| Матовићима да се преместе у једну већу кућу.{S} Било је крајње време, јер су сад имали и сувиш |
| онако, из људске ограничености.</p> <p>Кућу су реновирали из основа.{S} Ту је главну реч водил |
| анку, чије срце, можда једино на свету, куца у том тренутку за њега... на своје лектире, убеђењ |
| ника, зидних и џепних часовника, па све куца и ради, као да у радњи има стотина срца и душа.{S} |
| кад је време било ручку, да сама трчи и куца на младићева врата, позивајући га:</p> <p>— Господ |
| один-Илићу, ручак је готов.</p> <p>Тако куцајући, а не отварајући врата на младићевој соби њу б |
| га на ручак још једнако по свом обичају куцајући на врата од собе, а не отварајући их.</p> <p>Т |
| пут својих мисли.{S} Једно женско срце куцало је за њим.{S} Он то сад зна, зна позитивно, има |
| У соби је био још мрак.{S} Часовник је куцао на столу.{S} Његов глас би се утишао по каткад да |
| адну жалост која је обузе.{S} Младић је куцао штапом о калдрму и гледао преда се.</p> <p>— Узми |
| ви му се бркало, срце готово престајало куцати.{S} Белу није могао оставити.{S} Она је била ту, |
| Калимегдану! — говорио је газда-Митар, куцкајући штапом о њено гвожђе.</p> <p>То је био Вишњи |
| гази.{S} Шегрт је стајао пред вратима и куцкао косом о калдрму.{S} Неколико мува зујало је око |
| ије, али се сви ти говори свршавају кад куцне девет сати, време спавању, и варош остаје мирна и |
| Матовићка.</p> <p>— Јест, јест, трице и кучине! — понови девојка јогунасто и искрено. — На што |
| {S} А свет, фамилија, новац?{S} Трице и кучине!...</p> <p>— Бела! — прекори је лако госпа-Матов |
| !... — подсмехну се министар. — Трице и кучине.{S} Данас нам вичу живео, а сутра, на неколико з |
| <p>— Тата ће доћи... тата ће доћи... је л’ те да ће доћи?...</p> <p>Госпођа Матовић се такође п |
| p>— Да; ја га волим... ми се волимо; је л’ те, Чедомире? — одговори девојка узбуђено.</p> <p>Ил |
| би прекратио мучну тишину.</p> <p>— Је л’? — одговори девојка у истом тону.</p> <p>Један нов п |
| амним шеширом као мангала, чувао свој мâл суревњиво и забринуто.{S} Суревњиво и забринуто <pb n |
| </p> <p>— У кући ми је роваш.{S} Мој ма̑л се развлачи као да је Алајбегова слама.{S} Деца <pb n |
| ге пањкале, а и сам је био крив: био је лабав, давао је лако добре оцене, помео се једном у пре |
| дравити као Бранко: „Београде, мој бели лабуде!...{S}" Београд је велики, мислила је тада, он ј |
| тао толико књига, сипао стране речи као лавину!{S} Она није умела тако говорити, наћи у тренутк |
| а, фабричка, са гвозденим ногама у виду лавовске шапе, и са уским зеленим лествицама.</p> <p>— |
| ожио испите, а госпа-Клеопатра је брала лаворике.{S} Она је сад говорила своме мужу:</p> <p>— Ј |
| ријали су му, падали му као неки благ и лаган лек на срце што се крвавило.</p> <p>— Да је и мен |
| се Вишња.</p> <p>Она је ишла поред њега лаганим кораком и строга.{S} Њеном пратиоцу чинило се к |
| ниже, као ђердан, низ образе девојкине, лагано, коврљајући се, не сусрећући једна другу.</p> <p |
| </p> <p>— Како је лепо овде! — рече она лагано, као за себе.</p> <p>Сунце је завијало својим сј |
| ући га нетремице, и изгуби се иза врата лагано, нечујно, неприметно, као привиђење које се расу |
| n="301" /> жена је била отворила врата лагано да би га што мање узнемирила и гледала у њега си |
| ић, главно лице овог романа, корачао је лагано својим уобичајеним путем из Библиотеке на Терази |
| букета дуде.{S} Низ кириџија корачао је лагано друмом поред Мораве.{S} Вишња је ћутала.{S} Њене |
| свитало.{S} Кратка летња ноћ дизала се лагано, као магла, и откривала широк шор, пун отврдлог |
| облаци час бели, час жути, и губили се лагано у помрчини.</p> <p>— Ми ступамо посред гомиле бе |
| нице.</p> <p>Илић стеже срце и упути се лагано на вечеру.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| ирала тек овде-онде која прилика што се лагано вукла, изазивали су мисли о смрти.{S} Било је не |
| вече је одјекивало по вароши од пуцњаве лагумова.{S} Парчад од камења дотеривала су до првих ку |
| ко ћемо момке варат’</l> <l>У те ведре, ладне ноћи,</l> <l>У те сјајне месечине?</l> </quote> < |
| м.{S} Има једна историска чесма и добра ладовина.{S} Ето је одмах кад се пређе ова баштованџини |
| и један параброд насред реке.{S} Дим од лађе развијао се кроз бистри ваздух на све стране тога |
| ебену што сабира крте остатке разбијене лађе да од њих начини спасоносан сплав.{S} Да ли ће се |
| вари.{S} Оне су као фењер обешен позади лађе који осветљава пређени пут, а ни корака унапред је |
| </p> <p>— Да си тако брз на раду као на лажи, далеко би отерао! — рече му други пут. — Само на |
| удом римских легионара пружао руке пуне лажљивих обећања, ми смо такође имале амбициозну младос |
| предаде, викну :</p> <p>— Ево важне... лажне новине! </p> <p>Обузимала ју је нервозна радознал |
| и опкољена везеним јастуцима, орман од лажне ораховине, талијанска династија на дувару и умива |
| алности, па стаде.{S} Он је осећао свој лажни положај према тој девојци коју је волео и која га |
| ранији, у ординарној лицитацији која се лажно зове <hi>влада народа</hi>.</p> <p>— Шта је лек т |
| трашно уверење о њеним првацима.{S} Реч лажов није била довољна, већ се писало архилажов.{S} Ре |
| Да ти представим: моја другарица, Вишња Лазаревић...{S} Па како ми живиш, што не дођеш?...</p> |
| .ј. сваког пролећа и јесени, доносио је Лазаревић својој жени и најстаријој кћери штоф за хаљин |
| ситној, па и занатској радиности, стари Лазаревић прекиде га, рекавши му тмурно:</p> <p>— Није |
| којим је калфа украсио таваницу.</p> <p>Лазаревић извуче из касе један свежањ старинске неранџа |
| тле живела.{S} Она је била кћи Митра С. Лазаревића, бакалина.{S} Њен отац је држао дућан у глав |
| укаричког друма?{S} Да ли се сети Вишње Лазаревића и дужности које је имао према њој?{S} У свак |
| адоше сами:</p> <p>— Нешто си невесела, Лазаревићева?</p> <p>— Не! — одби она усиљено. — Зашто |
| е истина.</p> <pb n="251" /> <p>Доиста, Лазаревићева је изгледала врло лепа тако у ружичастом с |
| ђака! — пребаци јој Вишња.</p> <p>— Не, Лазаревићева.{S} Ја га волим, он је понос целе наше фам |
| медбе.</p> <p>Кад дође на Велику Школу, Лазаревићева се баци на студије врло озбиљно.{S} Али не |
| околини.{S} То је била њена манија.{S} Лазаревићева ју је помагала.{S} Није волела да остаје с |
| дговор се може добити четвртог дана.{S} Лазаревићева причека још неколико дана.{S} Одговор није |
| о задржавајући учитељичину сиротињу.{S} Лазаревићева је остала чиста као кап росе, и чекала буд |
| .{S} Међу њима је била и Каја.</p> <p>— Лазаревићева! — кликнула је весело Каја и обесила јој с |
| ла пут с њом.{S} Било му је јасно да га Лазаревићева избегава намерно, па и да му пркоси.{S} Ње |
| акли далеко од универзитета и кад му је Лазаревићева говорила:</p> <p>— Муке сам видела док су |
| C20"> <pb n="221" /> <head>XX</head> <p>Лазаревићева није давала раније готово никакве важности |
| l>У те сјајне месечине?</l> </quote> <p>Лазаревићева оста сама.{S} Беше набрала пуно наручје цв |
| о јака да извојујеш своје право.</p> <p>Лазаревићева не одговори ништа.{S} Чедомир продужи:</p> |
| <p>Код једног фотографског излога спази Лазаревићеву како му иде у сусрет.{S} Она је била обуче |
| ађе поред ње с времена на време.</p> <p>Лазаревићка се опорављала полагано.{S} Њено тело беше и |
| жи се, тето -— каже она одрешито старој Лазаревићки — да идемо мало у шпацир.</p> <p>Обе девојк |
| ала је девојка раменима.</p> <p>— Вишња Лазаревна! — чуо би се у том глас неког из њеног друштв |
| о ролетне, набавио велике ормане, споља лак, а унутра сомотска постава.{S} Дућан му пун будилни |
| оспођа у пола воље. — Онда је живот био лак, јевтин.{S} Данас све има своју цену; симпатије су |
| века на земљи, оца нашег?</p> <p>Вишња, лака словенска природа, давала се уверити и овом полови |
| спод жакета видела се муселинска блуза; лака материја дрхтала је при сваком даху и покривала бо |
| ена за живот, за борбу, за одрицање.{S} Лака и површна, знала је живети само за своје задовољст |
| дела те вечери.{S} Обузимала ју је нека лака ватра, која се слатко гасила при додиру чистог руб |
| се кроз широке рукаве њена рука гола до лаката, њено млечно лице белило се.{S} Био је бео и њен |
| што му се досадио живот.{S} Повреде су лаке природе.</quote> <p>Воз је одмицао.{S} Кроз прозор |
| ели, безбрижни, они су се разговарали о лаким стварима, о интимним везама, и он им није смео пр |
| у навали гомила мисли, најпре нејасних, лаких, безбрижних, па све светлијих, тежих, страшнијих. |
| себи; он је волео све што је пријатно, лако, ново, лепо.{S} У недостатку материјалног уживања, |
| има, има да захвали само своме сељаку, лако се одлучио да приђе првој струји.{S} Брзо се нашао |
| одужава и прави их нове, све му изгледа лако.{S} Уз њега се припило једно женско створење, цело |
| о јој се милио.{S} И време је проводила лако, радећи у школи појачано, скупљајући по селу мотив |
| сестриног буквара.{S} Школа му је ишла лако, као вода, како се то каже у Ваљеву, Кад би учитељ |
| ог с тобом, човече — одговори Клеопатра лако. — Они се воле годину дана пред нашим носем, а ми. |
| кучине!...</p> <p>— Бела! — прекори је лако госпа-Матовићка.</p> <p>— Јест, јест, трице и кучи |
| сам је био крив: био је лабав, давао је лако добре оцене, помео се једном у преводу неке латинс |
| аљење.</p> <p>— Збиља?{S} Запаљење није лако у газдаричиним годинама.{S} И кад се преболи, оста |
| оба зида на брани.{S} А оно што остане лако је.{S} Још до године у ово доба можемо имати елект |
| стварност приказа му се тада исто тако лако као и тај сан за идеалном драганом: он је био само |
| им.{S} Чедомир је скинуо шешир и нагнут лако, очекивао да му девојка пружи руку.{S} Она му је п |
| на њен го врат, на белу руку, спуштену лако на ивицу од канабета.{S} Спусти своју уздрхталу ша |
| једном кад је Радоје почео да говори о лакој дељивости електричне <pb n="177" /> снаге, што јо |
| S} Дуге, танке травке повијале се према лаком поветарцу, њихале своје шарене главе, брујале јед |
| љеним раменима, која су се погађала под лаком материјом летње блузе, и нежним лицем девојке, чи |
| нас, као неко фино вино, преваре својом лакоћом и сласти, па опију благо, замагљавајући нашу св |
| е узе у обе шаке и миловаше је, и преко лакта, оборених очију, без иједне мисли у глави.</p> <p |
| , на оно меко, благо и мирно парче пред лактом.{S} После је узе у обе шаке и миловаше је, и пре |
| атим. — Ја ћу бити тачна.{S} Збогом.{S} Лаку ноћ.</p> <p>— Лаку ноћ.</p> </div> <div type="chap |
| тачна.{S} Збогом.{S} Лаку ноћ.</p> <p>— Лаку ноћ.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
| , и вишо се не врати.{S} То је било већ лакше.{S} Ипак се није могао одлучити одмах и решење је |
| ипут је потом глог обелио.{S} Трипут се лала зажутела у школском врту.{S} Трипут је славуј проп |
| <p>Тада се и по четврти пут глог белио, лале жутеле, славуји певали.{S} Нова трава клијала је и |
| се вратио из библиотеке с главом пуном Ламарка, Кеплера, Њутона, Галилеа, Дрепера, Хемхолца, С |
| дубока породична тишина.{S} Електрична лампа заклоњена шеширом од зелене свиле, разливала је с |
| ема онима који нису имали среће.</p> <p>Лампа у соби је осветљавала рђаво.{S} По кутовима се ди |
| ју је већ чекао, наслоњен на стуб једне лампе, пошла је брже и пријатељски му пружила своју рук |
| ина улепшали су своје излоге.{S} Уличне лампе нису више на стубовима, већ су обешене о жицу.{S} |
| вила на обасјаном простору једне уличне лампе.{S} Пред њом се појави Чедомир Илић, подигнуте ја |
| рло лепа тако у ружичастом сјају уличне лампе, опкољена милионима ситних капљица и као контраст |
| .{S} На оближњим фабрикама палиле су се лампе.{S} Хорови жаба звонили су уједначено кроз вечерњ |
| S} Свака гостионица има такође по једну лампу пред вратима.{S} Тако се по улици простиру чаршав |
| мка.{S} Отац јој је поклонио часовник и ланац, мајка јој наручила дугу хаљину; из суседства је |
| у, чистио метал, оправљао сатове, лемио ланчеве.{S} Стари кујунџија се противио у почетку новот |
| има од ораховине, <pb n="232" /> златни ланчеви, будилници што су свирали војничке маршеве, вел |
| а што онда љубав кад се рачуна колико и лањски снег!</p> <p>Мајка се не усуди да обнови прекор, |
| о одобрење није било у питању ни колико лањски снег, него је то госпа-Клеопатра урадила на свој |
| p>Та песма узбуди Илићу гомилу мисли на лањско пролеће, на Вишњу, на њен <pb n="190" /> први по |
| иш ли овај пиштољ?{S} Купио сам га пред лањску демонстрацију.{S} Жандарми су ме измлатили, ја с |
| , да јој честита на положеним испитима, ласка јој на отменом држању, доказује колико је већ вел |
| равих пријатеља!{S} Љубазна познанства, ласкаве речи, добре наде и обећања узимали су на се изг |
| е госпођа с нешто старинске грације и с ласкавим осмехом, који прели цело њено лице, чак до под |
| вот многобројним нежностима; њена љубав ласкала је његовим жељама да живи и буде срећан.{S} Мла |
| аји падали слатко на срце.{S} Они су му ласкали, уверавајући га о срећи, о љубави и забораву.{S |
| а . на Берлинском Конгресу, подавала се ласкању извесне дипломатије, заносила се идејама просве |
| ано небо, у којем се видела само понека ласта као црна звезда.{S} Усред мртве тишине у атмосфер |
| p> <pb n="207" /> <p>— Боже мој, да сам ластавица! — рекла би гледајући тако њихове црне тачке |
| дијамантском ваздуху вијало се неколико ластавица.{S} Девојку су обузимале чудне жудње.</p> <pb |
| сијавала, извешана пред бакалницама.{S} Ласте су цвркутале око телефонских жица.{S} Под уличним |
| е оцене, помео се једном у преводу неке латинске реченице, погрешио у години смрти Стевана Прво |
| еном љубазношћу и одредио му да предаје латински језик и историју Срба.</p> <p>— Зашто латински |
| и језик и историју Срба.</p> <p>— Зашто латински, господин директоре?</p> <p>— Нема ко други, м |
| акако је била парализована.{S} Међутим, лева му је била потпуно здрава, и он је њоме махао по в |
| још носи гвожђе, десно његова госпођа, лево Чедомир, са ногама учтиво подвученим под столицу.{ |
| ку са којим живи?{S} Не иде ли девојка, лево од њих, у фабрику тек да се сакрије од полицијског |
| ће био је север, ниже, преко реке, југ, лево у шљиваку исток, а запад где су пасла говеда.{S} С |
| ицама и по неком великом грађевином.{S} Лево се видик губио преко голог Тркалишта, па на Седам |
| ојуре са две стране.{S} Неколико корака лево од ње, стајао је Чедомир блед, погнуте главе, намр |
| ђе са Зеленог Венца ка Варош Капији, па лево.{S} Ту се види један дућан своје врсте, углављен и |
| рхти.{S} Једно јато врабаца крештало је лево у трњаку.{S} Он се окрену тамо тако да му се лице |
| другом?{S} Да ли су застали или ударили лево? десно?{S} Шта су тада осетили?{S} Ко то зна?{S} К |
| Гавриловића, дигнуо десно раме, спустио лево, искривио се сав, начинио од себе ругобу само да б |
| } И он пође, вукући се, климајући десно-лево.</p> <p>— Спустио се на општи ниво! — осмехну се И |
| о је и сад главу оборену и климао десно-лево.{S} Чедомир задрхта.{S} Та кљусина учини му се као |
| једини ослонац што му је остао.</p> <p>Лево, на столу, стајала је рпа исписаних страница.{S} С |
| оје, скромно, готово понизно, с лулом у левој руци и гледао тамо у правцу планина на западу.{S} |
| и десну руку око врата свога драгана, а левом придржаваше књигу према светлости, па стаде рецит |
| ја је имала шеснаест година, храмала на леву ногу и којој су њено необично име — име професоров |
| жива <pb n="23" /> која га је пратила, легала и дизала се с њим из постеље, и са којом је живе |
| атили једно друго до куће.{S} И, она је легала сва срећна, певушећи своју омиљену песму: „Сунце |
| е да се не брине, оставио листу на сто, легао и заспао.</p> <p>Мисли му поново скренуше у родно |
| источњачка принцеза пред судом римских легионара пружао руке пуне лажљивих обећања, ми смо так |
| и додиру чистог рубља.{S} Раније чим би легла, заспала би у исти мах.{S} Сад се превртала са је |
| , жено — рече Матовић, спремајући се да легне.{S} Деца су била већ заспала.{S} Бела тако исто.{ |
| а — светцима, и непрегледним површинама леда и снега.{S} Живео је само духом.{S} Проналазио је |
| о у мору отвореног плаветнила као санта леда.{S} И по околним кућама било је доста светлости.{S |
| нестане, да се истопи полако, као комад леда.{S} Чедомир ју је узео за обе руке, привлачио ју ј |
| > не би био довољан да заштити народ од леда и метиља!{S} Матовић признаде отворено своју погре |
| тром, да се одмах после замраче другим, леденим погледом, који му је јасно говорио:</p> <p>— Ни |
| могао сузбијати.{S} Филозофи изилазе из леденог облака својих формула, крхају баријере које дел |
| ни.{S} Ваздух млак.{S} Стреје капљу; по леду се образују поточићи ; вода струји, жубори, као му |
| наћи нешто своје?{S} Корачала је тешко, леђа је сагла, главу оборила ниско; није журила, а није |
| књига.{S} Заман је ожењени колега, иза леђа своје жене, правио слатко лице.{S} Узалуд је општи |
| је био доста широк сокак, који је, иза леђа Двора, водио поред Батал-џамије право на варошку < |
| i>, од кога му је пуцало срце и бридела леђа, звониле су му као песма наде, утехе, буне; њихова |
| себе покривач, и оста тако, изваљена на леђа, полуоткривена и дишући дубоко, жедно, као да се п |
| коса се просу као талас, упи се у њена леђа.{S} Она врисну:</p> <p>— Чедомире, узми ме!</p> <p |
| па радиле нешто по дворишту сагибајући леђа, ширећи ноге, избацујући своја претерано развијена |
| м квалификацијама који је морао да крши леђа пред сваким старијим, да крије своја осећања, да с |
| , на демонстрацијама, фанатички излагао леђа жандармским кундацима.{S} Шта то мари!{S} Он је во |
| — рекао је о њој једном неко иза њених леђа.</p> <p>Није могла бити другојачија.{S} У тишини с |
| —- одговорио би он зловољно, окренутих леђа.</p> <p>— Ништа.</p> <p>Она га је волела, те би се |
| идео да сви око њега имају свој крст на леђима.{S} Он је видео само себе, те је веровао да би с |
| , остављену њему на вољу.</p> <p>Она је лежала, као дете, изваљена на његову мишицу.{S} Прамен |
| у неодређено.</p> <p>Млада учитељица је лежала непомично на поду, пред постељом.{S} Кроз открив |
| о задржана једним грчем.{S} Пред њом је лежало наго, младо тело, забачених руку, набреклих груд |
| <p>У једном крају, поред гомиле цигаља лежао је један радник, затворених очију.{S} Мало даље о |
| о фотографија у раму од сламе.{S} Ту је лежао још један албум, повезан у плиш, гомила посетница |
| ут перорезом у прса и онда оде онде, па леже...</p> <p>Цело ово вече, Илић је мислио на самоуби |
| е што је могла брже, па се онда свуче и леже.{S} Хладна постеља јој је пријала угодно.{S} У њен |
| ми не знамо још колико неисцрпног злата лежи у тим таласима.</p> <p>Вишња га погледа неповерљив |
| S} А занатлија?{S} Рано се дигни, доцно лежи, а кад остариш не можеш да радиш, па куд ћеш него |
| ви.{S} Као што видиш, штета је да новац лежи зазидан у темеље.{S} Фирма за машине даје ми повољ |
| тастичне ресе.{S} По земљи се протезале леје лука, између којих се ширио патлиџан, румен и соча |
| <hi>влада народа</hi>.</p> <p>— Шта је лек томе?{S} Шта би могло заменити парламентаризам?{S} |
| су му, падали му као неки благ и лаган лек на срце што се крвавило.</p> <p>— Да је и мени да и |
| школи све више, као да ју је тамо чекао лек тој грозници.</p> <p>У школи је било као сваки дан. |
| олесничке собе.</p> <p>Идућег дана, кад лекар прегледа болесницу, рече девојци:</p> <p>— Захвал |
| Главно је да јој је срце здраво — рече лекар на последњој посети. — Ако се тако одржи, госпођа |
| матра оног првог човека немилосрдно као лекар који има да постави диагнозу, као философ који се |
| а нема ни пута, ни ћуприје, учитеља, ни лекара.{S} Све је више сиротиње у нашем народу.{S} Села |
| променљивом пејсажу кукурузних поља, о лековитој тишини Моравиних обала, намирисаних мирисом з |
| њака.{S} Она није умела, и поред својих лектира, да измири старински морални закон породичног ж |
| о, маштао, презао, одмарао се од својих лектира правећи разнолика опажања, и уживао страсно у ф |
| куца у том тренутку за њега... на своје лектире, убеђења, на себе самог...{S} Ко ће рећи икад г |
| рења које ће му се некад указати.{S} Од лекције коју је имао плаћао је стан; остајало му је још |
| Пробисте му уши вашом дреком.</p> <p>Од лекције није било наравно ништа.</p> <p>— Показаћу ја с |
| нијих.{S} Девојка је знала да Илић даје лекције сину новог министра, Матовића.{S} Слушала је од |
| плаћао уредно.{S} Доцније нађе две три лекције и живљаше скромно, у маленом колу знанаца, повл |
| Крунском улицом на Врачар, где је давао лекције једном гимназисту.{S} Било је око пет сати пред |
| дечју собу, где је Чедомир обично држао лекције.{S} Она је била испуњена трима постељама, међу |
| е још задата, а не зна оно што му је за лекцију.{S} У гимназији је било још горе.{S} Из немачко |
| лио да Радоје стално трчи напред: научи лекцију која није још задата, а не зна оно што му је за |
| е редовно послужење кад је младић држао лекцију њеном брату, позивала га на ручак још једнако п |
| о каже у Ваљеву, Кад би учитељ испричао лекцију, о шљиви на пример, он ју је већ умео поновити |
| иде од куће до куће, те оправља сатове, леми минђуше, подмазује шиваљке.</p> <p>— Штета није би |
| ао робу, чистио метал, оправљао сатове, лемио ланчеве.{S} Стари кујунџија се противио у почетку |
| јке, дошао је Младен, бистар дечко, али ленштина, склон свима слабостима простог народа, као да |
| . — Младене донеси.</p> <p>Дечко устаде лењо и, клатећи се с ноге на ногу, упита с врата:</p> < |
| маштању.{S} Тражио је самоћу; уживао у лењом губљењу времена.{S} Колико би ствари видео како л |
| ного — дочекала га је сестра — млад је, леп је, образован, има плате две хиљаде, отвориће адвок |
| ујем далеко.{S} Да само знаш како ми је леп стан, па баба... што је златна; прича ми како је би |
| ку, не говорећи ништа.</p> <p>— Како је леп тај каранфил! — поче <pb n="152" /> Илић први, тек |
| гавајући посећена места.{S} Они су били леп пар.{S} Људи су се заустављали да их гледају.{S} Ве |
| с којом се Чедомир возио.{S} Он је био леп човек, он се морао допадати тој госпођици.{S} И као |
| венце испод прозора, овај је дом чинио леп и отмен утисак у гомили других рабатних кућица, кој |
| душа.{S} Марке су биле најновије, укус леп, цене умерене, <pb n="61" /> а млади газда нежењен, |
| нта нешто извештаченим гласом:</p> <p>— Лепа парада, господин-Илићу!...{S} Нисам се надала да ћ |
| утоци Саве у Дунав чинила јој се понова лепа.{S} Хтела ју је поздравити као Бранко: „Београде, |
| ти је на груди, рећи: „Моја Вишња, моја лепа, моја стара Вишња“.{S} Али се свлада, па настави г |
| ела га у ову собу.{S} Простирка је била лепа, али се супленту није допадала; опомињала га је су |
| и девојци тим страним речима кад је она лепа и без њих, савршена без свега мога знања, без појм |
| један мрк младеж.</p> <p>— Ах! како је лепа — рече у себи и пољуби то место очима.</p> <p>Кад |
| да ти љубим!</l> </quote> <p>— Како је лепа наша народна песма — примети Радоје. — Проста, а с |
| ћну, задовољну, збринуту.{S} Чедомир је лепа прилика.{S} Истина, сиромах, без фамилије, али ми |
| илуминацију.{S} Београд је изгледао као лепа циганка кад иде на бал.</p> <p>Кад изби на Теразиј |
| , и викао као по дужности:</p> <p>— Ево лепа воћа!...{S} Тазе јабуке, крушке, слатке поморанџе. |
| нарочито, Вишња... ти си још увек тако лепа; Боже мој, не, то није могуће, да ме више не волиш |
| >Доиста, Лазаревићева је изгледала врло лепа тако у ружичастом сјају уличне лампе, опкољена мил |
| ког праха, пред сликом девојке скромне, лепе, стидљиве и природне.{S} Та је слика препоручивала |
| црне, живе, маслинасте, очи као у неке лепе животиње.{S} Коса, још црња од очију, окружавала ј |
| је је назру, оне су као ове муве што се лепе уз прозорско окно...{S} Погледај их! — и Ристић пр |
| пација, нашто социјализам, нашто све те лепе мисли ако Чедомир не буде њен!</p> <p>Пролеће се р |
| дине, па <pb n="11" /> су крупне и врло лепе — допуни госпа Клеопатра своју ћерку; затим се обр |
| е Зарија Ристић писао своје гром-мисли, лепи Млађа носио кариране панталоне, а еманциповане дру |
| ио је главни акционар.{S} Отишли су они лепи зидни часовници у рамовима од ораховине, <pb n="23 |
| ених уста.{S} Коса му је била замршена, лепила се по ознојеном челу.{S} Он провуче прсте кроз к |
| ну собу, која изненади младића многим и лепим намештајем.</p> <p>— Газдаричин муж је столар — о |
| ко уједињени и збркани у нама да упркос лепим мислима и дужним обзирима, онај који воли једну ж |
| главе, додиривао јој запаљене образе и лепио њене усне као шећерлема.{S} Кад се спремила за шк |
| ул, био непажљив кад професор предаје и лепио фишеке од хартије по таваници учионице.{S} Најзад |
| анима не опажа у присуству жена и људи, лепих, задовољних, срачунатог држања сукње или цигаре, |
| земаљске планете.{S} Она се сети много лепих ствари које је имала с Илићем.{S} Она би без њега |
| звезда.{S} У жалфије се пла̑ве длакава, лепљива уста.{S} Хајдучка трава диже скромно свој велик |
| волео све што је пријатно, лако, ново, лепо.{S} У недостатку материјалног уживања, он се бацао |
| једну стару девојку, по имену Аница.{S} Лепо су се сложиле.{S} Поделиле су државне квартире на |
| се није вајкао.{S} Чак ни на порез.{S} Лепо се носио: зими астраганску шубару и капут од параћ |
| поцрвене до ушију без разлога.</p> <p>— Лепо! — одговори после малог оклевања. — Лепше него што |
| S} Пушкарка се већ бринула шта ће сутра лепо скувати за ручак, те је питала своје гошће шта виш |
| ма светлости, па стаде рецитовати доста лепо:</p> <quote> <l>То је било у пролеће рано,</l> <l> |
| ада није могла другојачије него му нађе лепо место у државној служби.{S} То допусти Матовићима |
| рици;</p> <p>— Како народ погађа шта је лепо!{S} Ове бледе, уздржљиве, свете боје у ивањског цв |
| алудан.{S} Док је била мала, за чудо је лепо радила женске послове.{S} Међутим сад, било да кув |
| додаде:</p> <pb n="137" /> <p>— Како је лепо у вашој соби!</p> <p>Без размишљања, Чедомир понуд |
| ле отскочише од земље.</p> <p>— Како је лепо овде! — рече она лагано, као за себе.</p> <p>Сунце |
| о је прошло, сети ме се по ономе што је лепо било у мени“.{S} Али млади студент био је за њу ја |
| вечера и љута газдарица.</p> <p>— Није лепо да се девојке задржавају доцно у вароши — приговор |
| кве, прост и достојанствен.{S} Све беше лепо, као дотле.{S} Тек што му се учини да се Овчар и К |
| и своје криве, таште, жутокруне главе и лепо се повијали према поветарцу који је пиркао из Овча |
| угим путем, камо су их водили младост и лепо време.{S} Дан је био један од оних жарких дана у с |
| S} Место тога, он је прионуо у дућану и лепо помогао старом Остојићу.{S} Како кујунџилук није в |
| војка. — ’Ајд, загрли ме... не стоји ти лепо кад си озбиљан.</p> <p>Илић је загрли преко воље.< |
| ве боје, чији је озбиљан крој доликовао лепо њеном одмереном ходу.{S} Два прамена златне косе в |
| овом присуству.</p> <p>А Радоје је умео лепо да говори... полако, дижући постепено глас, према |
| .</p> <p>— Зашто не пишете шта кад тако лепо говорите — рече му Вишња. — Ја бих то врло радо чи |
| — Али на што то питање!{S} Мени је тако лепо овде, у вашој кући, с вама... кад можемо да разгов |
| е заносиле те приче.{S} Око њих је било лепо јесење вече, сувише топло за то доба, једно од они |
| су сестре.</p> <pb n="38" /> <p>— Врло лепо смо се занимали синоћ — примети Вишња, па кад виде |
| о што је Вишња.{S} Она сигурно има врло лепо тело, познаје се како је села.</p> <p>— Ти рече да |
| а имала је зеленкаст жакет који је врло лепо доликовао њеној плавој појави.{S} Испод жакета вид |
| скренуше у родно место.{S} Оно је врло лепо кад је вашар, окружна трка, задушнице... нарочито |
| head> <p>Те године пролеће је било врло лепо.{S} Раштркани Београд, који се ломио преко три брд |
| и видео то тело — шаптао је у себи — то лепо тело, те чаробне превоје и кутове...</p> <p>— Шта |
| поред прозора један младић: тако су му лепо стајале обријане науснице!...</p> <p>Илић се насме |
| че Илић.</p> <p>— Зар ти није жао овако лепог дана? — одговори му философ. — Књига природе је ш |
| лепоту, они нису осетили да је нестало лепог дана.{S} На земљу је била пала нека сенка, живот |
| ир још раније запазио једног коња, врло лепог, и чудио се одкуд њега да употребе на тај простач |
| S} По тротоару је било доста света, оно лепог света што празником пре подне излази у варошки па |
| љак, правила је врло згодан оквир њеном лепом лицу.{S} Њене очи миловале су као свила.{S} Једно |
| је откривао милионе нових ствари, чуда, лепота, какве не би нашао ни у најчувенијој светској ба |
| евљења у младићево срце и била најлепша лепота његове младости.{S} Он их је чекао с безазленом |
| а се овде нема већег осећања удобности, лепоте, <pb n="30" /> културе једном речи.{S} Кажу да ј |
| овору појави се прво једно кубе сумњиве лепоте, па онда друго, треће...</p> <p>— Што у Београду |
| у бескрајност, фантаст који захтева све лепоте од живота, усамљено биће што се ни с ким не да д |
| ма код Беле, то беше нешто више од њене лепоте, то беше њена симпатија, далека, нова, друга љуб |
| о у својој невиности, сатанско у својој лепоти.{S} Уседелица се збуни.{S} Окретала се блесасто |
| заигра у крај пута.{S} Занесени у своју лепоту, они нису осетили да је нестало лепог дана.{S} Н |
| спретна, али то је само допуњавало њену лепоту и говорило да је она од оних простодушних бића к |
| изненадну раскош свога срца и чудновату лепоту своје маште; јер то није била више Вишња која се |
| кроз отвор на колима.{S} Платно позади лепршало се.{S} На њему је писало неједнаким словима: „ |
| сећањем, да и ми полетимо безбрижно као лептир, да раширимо <pb n="43" /> своје срце као дрво с |
| дисало мирно.{S} Још се јурила она два лептира.{S} Иза једне шумице примећивао се кров варошке |
| м је звонило певање попаца.{S} Два црна лептира с црвеним рубом око крила јурила се око једног |
| је сваки дан оковратник, и то оборен, с лептирастом краватом, која је играла око његовог голог, |
| неранџаста боја, која се види само код лептирова, а на супротној страни, по крововима ниским, |
| ану као од неког божанственог уметника, лепу, лудо лепу, најлепши облик који је икад створен на |
| био и кредитом од Управе Фондова сазида лепу кућу у једној од главних улица.{S} Чедомир је пров |
| емам никаквог посла.{S} Можемо начинити лепу шетњу.</p> <p>Ударише првом побочном улицом која с |
| неког божанственог уметника, лепу, лудо лепу, најлепши облик који је икад створен на земљи.</p> |
| ред њега и гледала, стегнутих губица, у лепу долину, где је било тихо и без људи. — Сваког секу |
| пима.</p> <p>Арап је држао високо своју лепу главу, и није хтео да погледа те одрпанице.{S} Кад |
| а.{S} Свако од њих знао је наћи по коју лепу реч да јој каже, да јој честита на положеним испит |
| алности што је Илић имао стално по коју лепу реч за њу, девојку која је своју ману осећала све |
| } Јест, може да <pb n="287" /> има жену лепу, пријатну, ето такву као што је Вишња.{S} Она сигу |
| .{S} Нешто си омршавела, али си тим још лепша...{S} Сећаш ли се наше школе!...</p> <p>И она је |
| епо! — одговори после малог оклевања. — Лепше него што сам мислила.{S} Ја волим чист ваздух, шу |
| е које је у њој доживела; успомене, оне лепше, ницале су око ње, и она је била тад уверена да ј |
| ве другарице на седељке; нико није умео лепше од њега да начини сунцобран од тиквена листа ни д |
| тама зрелих година.{S} Девојка га никад лепшег није видела.{S} Његов поглед ју је заносио, њего |
| виду лавовске шапе, и са уским зеленим лествицама.</p> <p>— Као на Калимегдану! — говорио је г |
| ива материја, то стакло, спречава њихов лет.{S} Такве су и жене које примами сунце слободе.{S} |
| љаде невидљивих препрека спречава њихов лет и оне ће пропасти тако, остати маторе девојке, умре |
| за себе.</p> <p>Мајка јој је умрла оног лета кад се Чедомир оженио.{S} Смрт је јако утицала на |
| јесења киша, већ млаки пљусци као усред лета.{S} По околним планинама образовали су се нови пот |
| <p>Чачак није добио електрику.{S} Преко лета се било далеко одмакло с послом.{S} Оба главна зид |
| лита што им не услиши молбу да се преко лета прехране у каквом манастиру, они Ужичани и Црногор |
| елу радњу, а сам поче да сади лук преко лета, зими пак да зева у оближњој механи.</p> <p>Посао |
| S} Ономад ме је један пример дирнуо.{S} Лете две беле тице једна за другом, као два добра друга |
| времена.{S} Колико би ствари видео како лете око њега тако у тишини изгубљених часова!{S} Колик |
| фле и переце, корачала крупно; сукње су летеле око ње као мантија у попа.</p> <p>Вишња се добро |
| о беле.{S} Једно јато неких других тица летело је небом.{S} Близу Вишњице, Вишња спази једну ад |
| т од параћинског штофа, <pb n="55" /> а лети сламни шешир у боји и прсник од платна.{S} Тражио |
| ла често о заљубљеним паровима које би, летимице, кадгод спазила с прозора кад прођу њиховом ул |
| розора.{S} Напољу је свитало.{S} Кратка летња ноћ дизала се лагано, као магла, и откривала широ |
| која су се погађала под лаком материјом летње блузе, и нежним лицем девојке, чија хромост није |
| лако.{S} Сунце је милело преко усијаног летњег неба.{S} Не шеснаест сати него шеснаест дана, ше |
| сати пред вече.{S} Дан је био као сваки летњи дан.{S} Улице се сивиле од прашине.{S} Из њих је |
| ој мађарским пустарама.{S} Црни, велики летњи облаци извирали су иза Земуна, сакривали сунце, п |
| {S} Између дрвећа хватао се дуг и весео летњи сумрак у виду танке, прозрачне измаглице, као фин |
| упутише Вишњином стану.</p> <p>— Ви на лето свршавате школу? — упита Илић нову познаницу.</p> |
| ни два три круга изнад места где је пао леш као да га тражи; пуче друга пушка; тица се изви над |
| у корист парламентарну свемоћ.{S} Треба ли се одрећи те користи кад је у питању држава и виши и |
| љиве, свете боје у ивањског цвећа... да ли има шта умилније од његова венца!</p> <p>— Кажу не в |
| ачке гласове који се нису разбирали: да ли су песма или запевка.{S} Из планинског склопа избија |
| ле јер се стално налазе у недоумици: да ли да гласају по свом убеђењу, <pb n="278" /> па да обо |
| а од њих начини спасоносан сплав.{S} Да ли ће се спасти ?{S} Да ли ће допловити до мирних вода |
| ло јер се бојао да јој га покаже.{S} Да ли то Вишња <pb n="282" /> примети?{S} Да ли покуша да |
| остепено вео преко младе Чачанке.{S} Да ли се ипак осећао срећан?{S} Пре свега, јасно му је бил |
| те очи севнуше изненадним сјајем.{S} Да ли се сети да је у тој улици први пут видела свога драг |
| анство, Илић погледа кроз прозор.{S} Да ли виде једну клупу, усађену у обалу чукаричког друма?{ |
| ао.{S} Она се чудила томе ћутању.{S} Да ли се Чедомир дурио?{S} Можда га писмо није нашло?{S} М |
| е некад показивао Зарији Ристићу.{S} Да ли се сети речи које му је том приликом рекао?{S} Да ли |
| ан сплав.{S} Да ли ће се спасти ?{S} Да ли ће допловити до мирних вода каквог гостопримног прис |
| усађену у обалу чукаричког друма?{S} Да ли се сети Вишње Лазаревића и дужности које је имао пре |
| н шум, као уздах простран и благ?{S} Да ли се и теби чини да нас она, кроз ниске гране својих в |
| то Вишња <pb n="282" /> примети?{S} Да ли покуша да га спречи и да му улије храбрости, кад му |
| а су они тада рекли једно другом?{S} Да ли су застали или ударили лево? десно?{S} Шта су тада о |
| рагана са његовом доцнијом женом?{S} Да ли осети жеђ за осветом или свирепо задовољство што су |
| чи које му је том приликом рекао?{S} Да ли је сад био истог мишљења?</p> <p>Његове мисли су ниц |
| Срце јој се кидало.{S} Она се питала да ли су људи луди или подлаци.</p> <p>— Шта ти је, Вишњо? |
| је она трчала за њим.{S} Није марила да ли ће то ко приметити, шта ће ко рећи и како ће се све |
| ој се ти никако не јављаш.{S} Не зна да ли си жив или мртав.</p> <p>Младић се намршти.</p> <p>— |
| наше епохе.</p> <p>Вишња се промисли да ли да му каже праву истину.{S} Најзад рече:</p> <p>— То |
| конвенционални брак, и ђаво ће знати да ли ћеш шта сачувати од онога што сам ти говорио?</p> <p |
| прилика дође.{S} Имало се да се реши да ли ће група учествовати у митингу које је грађанство пр |
| ита га она дрхтаво.</p> <p>— Не знам да ли се сећаш... оног дана кад смо се састали после дугог |
| мирна човека, али видиш, ја се питам да ли у мени не живи неки скривени ђаво.{S} Ах, како сам г |
| ога стола, уредио краватну, погледао да ли су му нокти како треба, па одлазио на ручак, пењући |
| тане увек нешто.</p> <p>— Шта мислиш да ли да пишем детету у Београд?</p> <p>— Њој ће бити свак |
| <pb n="306" /> <head>XXVI</head> <p>Да ли је то био случај?{S} Или заиста нека виша сила управ |
| е, погледајте!...{S} Пропадам...{S} Има ли људи!...{S} Не дајте ме.</p> <p>Савлада се.</p> <p>М |
| питала:</p> <p>— Где је он сад?{S} Шта ли ради?</p> <p>— Он је за мене мртав! — одговори енерг |
| а к вратима од трпезарије.</p> <p>— Шта ли ради служавка? — рече она као за себе, па повири у п |
| ве везе, долазило питање :</p> <p>— Шта ли сад ради Вишња?</p> <p>Он би се пренуо из својих сту |
| на жена човеку са којим живи?{S} Не иде ли девојка, лево од њих, у фабрику тек да се сакрије од |
| {S} И ти си погорелац на свој начин, је ли тако?{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!{S} Хоћеш ракије?</p> <p>И |
| Докле ћемо бити сентиментални!...{S} Је ли, колегинице — рече затим гласно — шта ти мислиш о се |
| у очима оних који те окружују...{S} Је ли, Марјане, а би ли ко од богатих?</p> <p>— Они не спа |
| ине, испунила поукама и забранама. — Је ли слобода допустити оно што је недопуштено, укинути ве |
| да се спасе.</p> <pb n="195" /> <p>— Је ли то истина, господине? — упита га госпа-Клеопатра све |
| томе ко ће ући у кабинет...</p> <p>— Је ли, тата — прекиде га Младен — хоћеш ли и ти постати ми |
| жена донесе што је нудила.</p> <p>— Је ли ти сад боље?</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Али си бледа? |
| Поново је почињао да живи.</p> <p>— Је ли, зете, ти знаш француски... — приметила би му тада т |
| гаром дувана убијао досаду.</p> <p>— Је ли ти жао Београда? — упита Радоје своју сусетку.</p> < |
| тамо испод дереглије, доле у води, није ли оно једна тичица.</p> <p>Доиста, Чедомир угледа слик |
| Погледај овај сточић за пушење.{S} Није ли читаво уметничко дело?...{S} Ево, па пуши — продужи |
| акрије од полицијског надзора ?{S} Није ли сусед преко пута помиловани робијаш?{S} Па и даље, д |
| тавља то поштовано јавно мњење?{S} Није ли сусетка десно од њих невенчана жена човеку са којим |
| а? — настави она разговор живље. — Није ли оно какво си га хтео, за какво си се борио.{S} Убије |
| руке и да завапи гласно.</p> <p>— Имате ли мало хартије?{S} Треба ми за потпалу? — изненади га |
| аца и нас који га нисмо имали.{S} Знате ли да је то била грдна разлика између робијаша и робија |
| гово срце желело освете.</p> <p>— Јесте ли ви срећни, господин-Илићу? — пређе Бела изненадно на |
| те окружују...{S} Је ли, Марјане, а би ли ко од богатих?</p> <p>— Они не спадају у моју надлеж |
| оловина виси у ваздуху.</p> <p>— Долази ли још ко?</p> <p>— Ретко.{S} Неке Швабе лове по риту.{ |
| ми још?{S} Па шта ми радиш ?...{S} Јеси ли се свикла на наш живот?</p> <p>Она је била и сад мал |
| сад говорила своме мужу:</p> <p>— Јеси ли видео да сам имала право!{S} Не треба гојити прасе у |
| такав брак у обичним приликама, а камо ли кад је у питању престо.{S} Ко би то могао помислити |
| е хладно, готово опоро:</p> <p>— Хоћемо ли да се вратимо?</p> <p>— Зашто? — чудила се Вишња.</p |
| не, те девојке од којих се бојала, јесу ли оне чисте и толико колико она, каква је та грешка ко |
| , али му још све нисам рекао...{S} Имаш ли ватре?</p> <p>Илић му пружи кутију с палидрвцима, и |
| ро! — одговори јој други.</p> <p>— Имаш ли коју паприку?{S} Нема ко да ми купи.</p> <p>На улици |
| Тетка ми рече да ниси долазила.{S} Знаш ли колико је сати?</p> <p>— Извини, колегинице — одгово |
| Радојем и још неколико девојака. — Знаш ли да си села у вилинско коло?</p> <p>— Кажу — додаде д |
| b n="90" /> <head>VIII</head> <p>— Знаш ли да се Љуба Ћопа вратио са села — рече Зарија Чедомир |
| авела, али си тим још лепша...{S} Сећаш ли се наше школе!...</p> <p>И она је загрли опет присно |
| Зар <pb n="241" /> није тако?{S} Сећаш ли се ја сам ти говорила...</p> <p>Вишњи пређе једна се |
| ај озари његове непокретне очи. — Чујеш ли њено тихо жуборење, њен шум, као уздах простран и бл |
| .{S} Само илузије, само снови.{S} Хоћеш ли још један полић?{S} Продао сам неке старе панталоне, |
| ешта.{S} Бар смисли шта хоћеш.{S} Хоћеш ли да будеш виђен?{S} Онда критикуј туђа дела, не ствар |
| На кога се метну, несрећнице?{S} Хоћеш ли да свет показује прстом на тебе, луди створе?</p> <p |
| на у Београду — рече јој Аница. — Хоћеш ли да идемо?</p> <p>Тада се и по четврти пут глог белио |
| Је ли, тата — прекиде га Младен — хоћеш ли и ти постати министар?</p> <p>— Зини да ти кажем! — |
| надземаљско задовољство.</p> <p>— Хоћеш ли да будеш моја жена? — упитао је он.</p> <p>Њене руке |
| >— Врућина ми је, мајко.</p> <p>— Хоћеш ли слатко и воду?{S} Сад је девојка дошла са бунара.</p |
| в зарђан.</p> <pb n="171" /> <p>— Видиш ли овај пиштољ?{S} Купио сам га пред лањску демонстраци |
| се сви познају, али се туђе заједнице, либе се, зазиру једно од другог, стид их је, боје се.{S |
| како се озбиљно решио да да̑ земљи нов, либералан устав.{S} Јако је љут на реакционаре што су г |
| та равница на далеко.{S} Где се окрене, ливада јој је нудила меке, миришљаве простирке.{S} Дуге |
| n="215" /> <quote> <l>Колика је царева ливада</l> <l>На њој нема трна ни грмења.</l> <l>Само и |
| воље, неминовним.{S} Ово цвеће, широка ливада, јаки мириси, па то коло и све враџбине којих је |
| речи, весеље целог друштва, расцветана ливада и ти мириси заносили су је.{S} Своме препуном ср |
| евали:</p> <quote> <l>Испод села зелена ливада,</l> <l>У ливади селен до колена,</l> <l>У селен |
| аде, светла трака од Саве, једна зелена ливада и цела железничка станица.{S} Разни колосеци, ни |
| брнастом светлошћу.{S} У то доба године ливада је најлепша.{S} Зрела трава злати се, прелива ка |
| облак од цветне прашине дигне се изнад ливаде.{S} Траве полегну.{S} Тада се открије, безазлено |
| ље шибље и један пласт сена усред мокре ливаде.{S} Неколико певаца кречало је по селу.{S} Девој |
| > <l>Испод села зелена ливада,</l> <l>У ливади селен до колена,</l> <l>У селену студени кладена |
| комшинке.</p> <p>Девојке се удалише.{S} Ливадом је звонило певање попаца.{S} Два црна лептира с |
| боје као восак.</p> <p>Друштво загази у ливаду.{S} Иза ногу је остајао сив траг превијене траве |
| тону.</p> <p>Један нов пламен црвенила лизну јој уз лице.</p> <p>Они обоје покушаше да не кажу |
| Најискреније су животиње крокодили јер лију сузе за одбеглим пленом...{S} У државама где је ом |
| ла.{S} Док је свештеник певао: „Исајије ликуј...“ и водио их око налоња, он је понављао у себи |
| нска династија на дувару и умиваоник од лима.{S} Под је покривала нова простирка коју је газдар |
| старинска црква са гломазним кубетом од лима.{S} Око ње су ситне куће на један спрат и механе з |
| еће...</p> <p>— Што у Београду воле ове лимане <pb n="245" /> сандуке — примети заједљиво стара |
| о ибарских планина, чије се заокругљене линије назирале у прашини сунца на заласку.{S} Долина ј |
| p> <p>— Да!</p> <p>Заједно са овом речи линуше њене сузе, преко образа, преко блузе, преко ивањ |
| кућерака, накривљени плотови, неколико липа засађених пред каквом кафаном, и широко незграпно |
| кад прођу њиховом улицом, док општинске липе бацају густе сенке око њих и заносе главу својим т |
| ора, по калдрми и гранама једне оголеле липе.{S} Иза дрвета затезао се крајичак неба, по чијем |
| рај Мораве, засађеном врбама и по којом липом, какав полуевропски обучен чиновник који је цигар |
| ва засађена смоквом и бадемом.{S} Једна липсала коза вукла се из села у село и процењивала се н |
| b n="305" /> <p>— Арапе! стрвино! гаде! липсотино шинтерска! — грдио је поново рабаџија.</p> <p |
| {S} То су пријатна заклоништа, засађена лиснатим дрвећем, испод којих се налазе клупе за одмор. |
| ти свршено још тог јутра.{S} То је била листа за попис становништва.{S} Газдарица је имала жила |
| од њега да начини сунцобран од тиквена листа ни да састави монограм за мараму.{S} У осталом, т |
| руку јој дође свеска једног омладинског листа и у њој преведена песма неког Руса.{S} Девојка об |
| ову живу боју, његове свилене, рецкасте листиће.{S} Мислио је како да врати ову љубазност.{S} Њ |
| извештаје варошке штедионице, страначке листове, уџбенике из старијег разреда, Пелагићева дела, |
| ло.{S} Читао је књиге, новине, књижевне листове неуморно.{S} Опијао се њиховим фикцијама, пио и |
| но жута чарапа од конца вајала је дивно листове њене здраве ноге.{S} Изнад њеног рамена се диза |
| је знало о скандалу у Двору.{S} Вечерњи листови ћутали су као рибе.</p> <pb n="75" /> <p>Чедоми |
| /> <p>Ко би тада судио Србију по њеним листовима, добио би страшно уверење о њеним првацима.{S |
| чланцима што их је писао по опозиционим листовима? </p> <pb n="14" /> <p> Одушевљење породице М |
| м.</p> <p>Није се преварио.{S} У једном листу нађе забележен јучерањи случај.{S} Белешка је гла |
| S} Рекао јој је да се не брине, оставио листу на сто, легао и заспао.</p> <p>Мисли му поново ск |
| нам је оставила у спомену наша старија литература.{S} Својих осамнаест година, колико је имала |
| ају баријере које деле науку од живота, литературе и уметности.{S} Материјалистички позитивизам |
| враћала.{S} Њен дух је тежио за науком, литературом, политиком и тако нечим, стварима које је с |
| , водити бесциљан живот, читати бљутаву литературу препоручену за школску младеж, одушевљавати |
| да би био примећен.{S} Нема весеља.{S} Лица се згрчила, борба за опстанак их наружила.{S} Ретк |
| чинио милост, заврнутих рукава, знојава лица, раздрљених груди и врата, босих ногу, па радиле н |
| сваком другом бригом код највећег броја лица.{S} Њихова мишљења, нарочито кад се тиче политике, |
| рзо да се бори против појаве два женска лица, оба љупка, оба пријатељска.{S} У осталом, он је у |
| лавни настојник.{S} Сав каљав, поцрнела лица, опрљена чела, а веселих, светлих, занесених очију |
| чунатог држања сукње или цигаре, весела лица, охолог погледа и одела по последњој моди.</p> <p> |
| ији трговци, расположени такође, румена лица и задовољних очију.{S} У јасној светлости пролетње |
| а много света, где је познавала извесна лица, од којих су нека жива, а већина су умрла.{S} Није |
| трбушастог Маћедонца, кисело насмејаног лица и кривих ногу.{S} Њега сви његови гости зову <hi>С |
| дазва, она се помоли наврата: збрчканог лица, повезане главе, згурених плећа.</p> <pb n="313" / |
| } Њихови се осмеси сусретоше, њихова се лица приближише, њихове се усне саставише.</p> <p>После |
| ње кућне ситнице, трудила се да се сети лица чија се имена спомињу, мешала се са варошким девој |
| ..</p> <p>Вишњи пређе једна сенка преко лица.{S} Та промена не измаче младој жени, те скочи на |
| S} Прамен плаве косе падао јој је преко лица.{S} Њене бистре очи биле су широм отворене, гледал |
| .{S} Коса јој је падала заводљиво преко лица.{S} Ветар се играо са скутовима њене кратке хаљине |
| Вишња се стресе.</p> <p>Она није видела лице у тог човека, али би га познала у хиљаду других по |
| налик на грч.</p> <p>Она приближи своје лице његовом.{S} Он осети мирис њене косе и спусти руку |
| аку.{S} Он се окрену тамо тако да му се лице није видело јер се бојао да јој га покаже.{S} Да л |
| >Један нов пламен црвенила лизну јој уз лице.</p> <p>Они обоје покушаше да не кажу истину.{S} Д |
| и.</p> <p>Она га спази такође и заклони лице оним цветом, као да је хтела сакрити руменило које |
| ју је гледао занесеним очима.{S} Његово лице није имало сјај прве младости.{S} Био је измршавео |
| стављају као великошколци, праве слатко лице познатијим госпођама на шеталишту, знају за девојк |
| ега, иза леђа своје жене, правио слатко лице.{S} Узалуд је општински ћата избријавао подбрадак |
| сти мах несташно.{S} Бела је имала бело лице с кожом која се чинила као постављена једва примет |
| се видљиво заносио.{S} Његово избријано лице грчило се нервозно, а прсти су трзали штит од качк |
| јула 1900 године, Чедомир Илић, главно лице овог романа, корачао је лагано својим уобичајеним |
| би га своје другарице.{S} Њено запаљено лице с мирним угаситим очима појављивало се, као каква |
| > <p>Кад се окрену натраг у салон, њено лице је горело сво, обузето неком унутарњом ватром.{S} |
| , још црња од очију, окружавала је њено лице као талас.{S} Њено данашње одушевљење давало јој ј |
| и шишкама по челу, које су сенчиле њено лице претерано бледо, готово слабачко.{S} У тај исти ма |
| ок један светао, чедан одсев озари њено лице.</p> <p>Прођоше кроз врло чисту кујну.{S} У једном |
| ласкавим осмехом, који прели цело њено лице, чак до подвољка и широког врата, па рече значајно |
| упадне у своју собу и зарони зајапурено лице у хладовите јастуке своје постеље.</p> <p>Младић ј |
| ћи да олакша себи, тражећи које љубазно лице да се разговори, да одахне, да живи.{S} Његови ста |
| е њена рука гола до лаката, њено млечно лице белило се.{S} Био је бео и њен врат слободан, маља |
| сваког тренутка да га не дочека љутито лице њеног оца или мајке и да му, уз заслужени прекор, |
| и човек погледа своју другарицу право у лице; она не спусти очи.{S} Она је била обучена у матро |
| писма, те званичне карте с унакарађеним лицем краљевим, те слике гимназије и пијаце које су му |
| есимист, сиромах наравно, с отомбољеним лицем, па ипак пун наде, дубоко убеђен у сопствену вред |
| д лаком материјом летње блузе, и нежним лицем девојке, чија хромост није допуштала честе изласк |
| ијуму много нечег женског, калуђерског, лицемерног и грубо себичног.{S} Илић се осећао понижен |
| је све било весело, шалило се много, на лицима није било умора ни брига.</p> <p>Радознало се ок |
| еду, у анонимној тиранији, у ординарној лицитацији која се лажно зове <hi>влада народа</hi>.</p |
| ту виши од обичне бриге за кујну.{S} На лицу јој је почивао отмен умор, који је требао да покаж |
| ји кецеље; оне обе имале су у цртама на лицу онај израз невиности који је урођен првој младости |
| ма.{S} Тек, била се угојила.{S} Црте на лицу одебљале.{S} Врат јој као кифла.{S} Нешто мирно, с |
| има и са поноситим изразом на офарбаном лицу што су такве.{S} По њиховој спољашности, необавешт |
| арђалом блеху од платформе и по црвеном лицу кондуктерову који је стајао укочено и озбиљно с би |
| } Она је преклињала...{S} Црте на њеном лицу беху се развукле.{S} Очи се рашириле жалосно.{S} У |
| дић, поред ње, примети промену на њеном лицу.</p> <p>— Простачке приче — рече он сигурним гласо |
| није пристајао згодно њеном жовијалном лицу.{S} Тај се израз губио све више у извесну забезекн |
| равила је врло згодан оквир њеном лепом лицу.{S} Њене очи миловале су као свила.{S} Једно дугме |
| а је језиво приличила његовом земљастом лицу.{S} Десна му је рука висила као мртва; свакако је |
| тавила, нема, збуњена, укочена, бледа у лицу и мртвих, опружених руку.{S} У глави јој је било п |
| м, Радоје — одговори она, бледа, жута у лицу, готово као цвеће које је држала у крилу. — Али је |
| а.</p> <p>Госпа-Матовићка се зарумени у лицу као да је обузе изненадни страх да догађаји не узм |
| дно.</p> <p>У осталом, она је врло мало личила на оне традиционалне младе са обореним очима, ко |
| , изроване због неких општинских радова личиле су на низове ископаних рака.{S} Гомиле иловаче у |
| од <hi>Златног Крста</hi> и тврди да ја личим на њеног сина који је умро као питомац Војне Акад |
| ету и примењеној философији.{S} И он је личио на оног класичног магарца који је скапао од глади |
| рађанском оделу, иначе обичан, могао је личити на друмског механџију као и на митрополита, да н |
| те интерес за науком.{S} Али то је ваша лична ствар.{S} Мене се она као директора не може да ти |
| ницу.{S} С начелних распра прешло се на личне зађевице и грдње.{S} Клуб се поцепа.{S} Један мањ |
| к!{S} Како се она могла мешати у његове личне ствари којима је он први и једини господар!</p> < |
| га није имао, он му се чинио као његов лични непријатељ кога треба савладати, и он га је прези |
| ли употребити ту згодну прилику за свој лични интерес.{S} Кампања за кампањом низала се.{S} Уно |
| к краљоубицâ и шта још не, што је један лични режим начинио од овог Ужичанина, који је, поред с |
| ства.</p> <p>Матовић је доживео и један лични пораз.{S} Саставио је законски пројекат о осигура |
| а, они су његови најљући противници.{S} Лично за себе, они не траже много.{S} Највише, да се, д |
| га дана није се ништа нарочито догодило лично њему, али је његово срце уздрхтано лупало у груди |
| је одобравао.{S} Није могао дати једног личног мишљења.{S} Те ствари му се чиниле непознате, да |
| рачун, а чим дођу у питање они, њихова личност, њихов џеп, они знају већ вештину опортунитета |
| ати катихета им се чинио врло знаменита личност, заљубљивале се у своје наставнице.</p> <p>Каја |
| но, као да се то тиче неке сасвим друге личности; радознало, <pb n="201" /> као да је хтео сазн |
| о своју земљу дубоко.{S} Поред бриге за личну будућност, он је мислио и на будућност Србије.{S} |
| "124" /> Видиш, били смо сви подједнако лишени слободе, осуђени на затвор по апсанама; закон је |
| хтео да чује о тој операцији која би га лишила очевине.{S} Он је знао колико је његов отац имао |
| а свакој окуци од пута, на гомили сувог лишћа, у облацима... облацима што полако језде по зимск |
| ис боровине, свежина росе, задах трулог лишћа.{S} Један трамвај <pb n="79" /> шкрипао је уз брд |
| дрвећем простирали се дебели теписи од лишћа црвеног као бакар.{S} По који зрео кестен лупио б |
| пространа шума.{S} Тада духну ветар.{S} Лишће у џбунова заигра у крај пута.{S} Занесени у своју |
| асликано неко фантастично биље, чије је лишће подсећало на винову лозу, а цветови на цвет од кр |
| врхови од јела, два три јасена, широко лишће од ораха и букет процветале зове.{S} Горе, наднос |
| 7" /> с дивљом травуљином.{S} Кроз уско лишће од врба промицао је по који сунчев зрак и изливао |
| ограду и пружао своје гране, са широким лишћем, ка улици и сунцу.{S} Илић се ипак окрену и погл |
| Неке Швабе лове по риту.{S} Ја не волим лов.{S} Ономад ме је један пример дирнуо.{S} Лете две б |
| и још ко?</p> <p>— Ретко.{S} Неке Швабе лове по риту.{S} Ја не волим лов.{S} Ономад ме је један |
| твари, али те заводе својом неприродном логиком; пуне ти главу својим непроменљивим законима; г |
| о своје дело такво какво је, и нашао му логичан закључак; шта би га се тицало што би то било пр |
| мало, пузала је, разлиставала се стара лоза, пуштала у вис своје сочне пипке, припијала се уз |
| >Млад Милија млад виноград сади,</l> <l>Лозе сади, равне дворе гради.</l> <l>Дан градио, а два |
| а.{S} Вишњи се учини да нешто живи ту у лози, у влажном хладу лозиног зеленила, и да је гледа, |
| а нешто живи ту у лози, у влажном хладу лозиног зеленила, и да је гледа, <pb n="222" /> посматр |
| биље, чије је лишће подсећало на винову лозу, а цветови на цвет од кромпира.{S} Одаја је била т |
| крв.{S} Руке су му гореле.{S} Ватра му ломила тело.{S} Кад би га неко ма и очешао, заболело би |
| рло лепо.{S} Раштркани Београд, који се ломио преко три брда, био је као створен за поверљиве с |
| ворио:</p> <p>— Ниткове!</p> <p>Илић се ломио између тих супротности, не помишљајући на могућно |
| вица, ситно, бледуњаво цвеће на кривим, ломним гранчицама.{S} То је ивањско цвеће, боје као вос |
| не тепсије, тигањи, бакрачићи, тенџере, лонци старинског облика, које је госпа-Матовић наследил |
| овољна, већ се писало архилажов.{S} Реч лопов није довољно жигосала човека, већ га звали архило |
| е сакрити.{S} Подржавала ју је храброст лопова, заносила ју је носталгија робијаша који се враћ |
| нуто <pb n="69" /> се надао сваког часа лопову који би му покварио више него што би однео, а бо |
| плеханим шиповима сијале златно обојене лопте.{S} Нашло се места за једну постарију наслоњачу и |
| ама испод њих примећивали се натписи за лорбер, нишадор, алеву паприку.{S} У другом делу дућана |
| тако да осети како му се кожа одваја од лубање.{S} Један глас из најтамније дубине његове душе |
| </p> <pb n="214" /> <quote> <l>Стојане, луда будало,</l> <l>Ухвати сиве волове,</l> <l>Узори ра |
| е, очи почеше да га сврбе, и њега обузе луда, болесна жудња да рашири руке и да завапи гласно.< |
| ко ће се све то свршити.</p> <p>— Ти си луда! — рече јој он кад му рупи у собу, усред бела дана |
| иш шта ће да никне.</l> <l>Ако ти никне лудаја,</l> <l>За мене младу да лудиш,</l> <l>Ако ти ни |
| мре... <hi>Карт бланш</hi> имају: деца, лудаци, владари, црквени поглавари, башибозуци, команда |
| ћеш ли да свет показује прстом на тебе, луди створе?</p> <p>— Доста! — викну размажена девојка, |
| кидало.{S} Она се питала да ли су људи луди или подлаци.</p> <p>— Шта ти је, Вишњо? — упита је |
| е у неку врсту фикс-идеје, море, мучног лудила.{S} Осећао се истрошен, утучен; по целе ноћи ниј |
| енама, које су се занеле у свој план до лудила.{S} У кући су настајале свађе.{S} Мајка га је гр |
| је био редак гост његове музе.{S} Авет лудила се помаљала кроз њих.{S} Он је певао:{S} Ја се с |
| и никне лудаја,</l> <l>За мене младу да лудиш,</l> <l>Ако ти никне буника,</l> <l>За мене младу |
| ворио је о науци, политици, жени, Богу, лудници, а кад су изашли из кафане, закључио је трештен |
| што је он био уопште способан да вели, лудо, смртно.{S} У том тренутку је имала право.{S} Њено |
| о од неког божанственог уметника, лепу, лудо лепу, најлепши облик који је икад створен на земљи |
| <pb n="262" /> сам се ја, због оног мог лудова, Бог да му душу прости, мучила и патила.</p> <p> |
| тран за смешног, и ако их је било много луђих.{S} У државној служби није нашао места, и ако су |
| предаде целу радњу, а сам поче да сади лук преко лета, зими пак да зева у оближњој механи.</p> |
| ли смо цело јутро.{S} Још удара на бели лук, а већ развезао о Плеханову, Огисту Конту, социјалн |
| јесени, жуте, па накиселе, с нешто бела лука.{S} Због њих су се први пут завадили.</p> <p>— Дос |
| — Празна је, држим само неколико венаца лука.</p> <p>— А шта ћеш му за ствари?</p> <p>— Има ста |
| чне ресе.{S} По земљи се протезале леје лука, између којих се ширио патлиџан, румен и сочан.{S} |
| њему је познавала много дивљих, рђавих, лукавих, ружних људи.</p> <p>— Поред пука постоји отаџб |
| их степеница одиграва се иста комедија; лукавство замењује снагу, и помоћу више или мање вештин |
| све има своју цену; симпатије су редак луксуз, а брак... брак је код паметних људи вешт спораз |
| срећнијих народа.{S} Они су за нас још луксуз, још немогућност, чиста штета за време које се н |
| ице, <pb n="5" /> једна сивкаста, уска, луксузна простирка, два зелена суда с тропским биљкама |
| угог реда с најпотребнијим намештајем и луксузом: постеља застрвена домаћом тканином и опкољена |
| аде.{S} Нека наше жене науче своје људе луксузу чистоте, нека му омиле кућу више од кафане, нек |
| од њим је жуборила озидана чесма на две луле.{S} На зиду је била остављена рупа за чашу или сап |
| ом.{S} Између њих је певушила вода кроз луле, падала у низак басен и враћала се отуд у виду нис |
| о је Радоје, скромно, готово понизно, с лулом у левој руци и гледао тамо у правцу планина на за |
| .{S} На глави је имао качкету, пушио на лулу и бријао бркове.{S} Да се није знало чији је син, |
| адоје наби качкету јаче на очи, распали лулу, па додаде:</p> <p>— Ја радим да убедим људе у пот |
| има.{S} То је пошта.</p> <p>У том се чу лупа точкова.{S} Иза угла се појавише поштанска кола.{S |
| ично њему, али је његово срце уздрхтано лупало у грудима, као да се дешавало нешто што ће измен |
| да се једва чује; затим се дизао јаче, лупао готово, и челичним звуком испуњавао одају као неш |
| веног као бакар.{S} По који зрео кестен лупио би о калдрму и измамио уплашен узвик у пролазница |
| љ је и сам, богаљ, богаљ, богаљ.</p> <p>Лупну пркосно песницом о песницу и понови:</p> <p>— Бог |
| двориште.{S} У салону се запали велики лустер, а електрично звонце позва собарицу да послужи с |
| ужи даље.</p> <p>Имала је утисак као да лута по неком напуштеном месту: све је ту, куће, улице, |
| пута узмем перо да забележим идеје које лутају кроз моју главу и изгледају ми сјајне; кадгод, ч |
| Шта хоћеш тиме да кажеш?</p> <p>— Ти си лутала по Београду, тражила <pb n="270" /> си себе, сво |
| ког пута, по којем је његова мисао дуго лутала. — Опет двојке?{S} Та сад ти бар реакционари нис |
| еде противне мисли које су јој од синоћ лутале по глави.{S} Она заћута, и тек пошто се први час |
| чених марона који су му грејали џеп, па лутао по Паризу без циља.</p> <p>— Где си био? — предус |
| као авет, са занесеним очима, Зарија је лутао по живом, ироничном и борбеном Београду са изглед |
| овољан у служби, несрећан у кући, он је лутао по читаве ноћи да олакша себи, тражећи које љубаз |
| адило све, он је излазио изван вароши и лутао по околини дуго, до самог мрака.{S} Понекад би по |
| и кад се молила свесрдно Богу за своје лутке и болесну мачку.</p> <p>Она покуша да отури те ми |
| доје је одбијао кратке димове на својој луши.{S} Његове очи су гореле као жишка у дувана.</p> < |
| ању, па намаче качкету на чело, распали лушу и, одмерено, упита:</p> <pb n="65" /> <p>— Па зар |
| Тешко ономе који би се у том часу бацио љагом на свемоћ слободе и њене заточнике.{S} Она је бил |
| /> <head>VIII</head> <p>— Знаш ли да се Љуба Ћопа вратио са села — рече Зарија Чедомиру.</p> <p |
| } Теби је само љубав у глави.{S} Љубав, љубав... није она све у животу.{S} Ја имам осам испита |
| вност својих поступака.{S} Живот, смрт, љубав, отаџбина, брак престаће да вам буду мислене имен |
| симпатију, пријатељство према младићу, љубав речи и уздисаја, али даље... права љубав је за њу |
| је волела слободоумна, учена човека.{S} Љубав је одбијала стално.{S} Још можда је срећна што се |
| Бела.{S} Теби је само љубав у глави.{S} Љубав, љубав... није она све у животу.{S} Ја имам осам |
| /hi> није се више познавао ни камен.{S} Љубав коју је Остојић уживао у чаршији окрену се у мржњ |
| сак учиниле на њега те речи.</p> <p>— А љубав, мама? — примети Бела, и несташно успи усницама.< |
| убав речи и уздисаја, али даље... права љубав је за њу била забрањена.{S} Као сви људи здрави и |
| један велики део престонице.{S} Њихова љубав?{S} То је управо једна дуга шетња, испрекидана ча |
| еше њена симпатија, далека, нова, друга љубав која се приближава.{S} Ипак нешто у души говорило |
| ојка јогунасто и искрено. — На што онда љубав кад се рачуна колико и лањски снег!</p> <p>Мајка |
| миловања, као да је осећала да се цела љубав не састоји од пољубаца.{S} Она је ту остала непок |
| је погледа.{S} Његов поглед је био сама љубав.{S} Хтеде утешити девојку, хтеде јој дати доказа |
| а — ту је устав, Државни Савет, народна љубав.</p> <p>— Народна љубав!... — подсмехну се минист |
| Савет, народна љубав.</p> <p>— Народна љубав!... — подсмехну се министар. — Трице и кучине.{S} |
| му живот многобројним нежностима; њена љубав ласкала је његовим жељама да живи и буде срећан.{ |
| ја му се предавала сва.{S} Парадоксална љубав чула достизавала је свој врхунац.</p> <p>Тада се |
| век је сав одушевљење, сав топлина, сав љубав.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_ |
| ости...</p> <p>— Читала сам негде да је љубав слађа кад је мрак.{S} Гледаћемо звезде...</p> </d |
| — Ћути, безобразнице, знаш ми ти шта је љубав!...{S} Да, ја нисам противна љубави, она управо д |
| — додаде госпођа весело — где су нашли љубав да изјављују!</p> <pb n="198" /> <p>— Слушај, Кле |
| неповерљив.</p> <p>— Он јој је изјавио љубав пре него што си још постао министар... овде, у ов |
| Мани ме, бога ти, Бела.{S} Теби је само љубав у глави.{S} Љубав, љубав... није она све у животу |
| ормално, болесно, мистериозно.{S} Праву љубав је видела само у браку.{S} Управо, она за њу није |
| борила младу.</l> <l>Ко̑ одговор на сву љубав моју,</l> <l>Очи твоје спустила си тајно...</l> < |
| већ сутра отимати удварачи... на своју љубав: здраву, одраслу паланчанку, чије срце, можда јед |
| месеци, године.</p> <p>Спомен на бившу љубав одржавао је девојку у савршеној чедности.{S} Ништ |
| дсевима та два пара раширених очију?{S} Љубави, мржње, чежње, гађења, дубоке симпатије или смрт |
| а је љубав!...{S} Да, ја нисам противна љубави, она управо долази сама по себи кад се ствари до |
| а он хоће да каже како не двоји брак од љубави, или тако нешто, те пљесну рукама:</p> <p>— Брав |
| чио га је сукоб његових осећаја: његове љубави према Вишњи и његовог љубакања с Белом.</p> <p>В |
| рије у Чачку, гледао је остварење своје љубави према бакалиновој ћерци, која далеко тамо иза Ру |
| уредника свога органа.{S} Знаци народне љубави пратили су га улицом.{S} Влада није могла другој |
| не постоји, за мене, једино у слободној љубави.</p> <p>Али се његова реч заустави на уснама.{S} |
| у му ласкали, уверавајући га о срећи, о љубави и забораву.{S} Они су га тешили, превлачећи пост |
| и њено писмо није садржавало ни речце о љубави; оно је могло путовати и отворено, а да нико не |
| е тај примитиван живот, они често имају љубави за добро и изврсних намера.{S} Али, њима је нови |
| је било да не воли Белу... не бар оном љубављу, чежњивом и стидљивом, коју је дотле осећао пре |
| тешко сакрити или најзад што и најмања љубавна авантура може имати врло тешких последица.</p> |
| Кад смо ми били млади, ми смо знали за љубавне изјаве само из романа...</p> <p>— Времена се ме |
| <p>Стога она није очекивала од Чедомира љубавне напитке, већ изјаву, ону мало старинску изјаву |
| стичке философије претварао се у нежног љубавника: у његовим годинама човек је сав одушевљење, |
| ознате квартове, усамљена места, где се љубавници могу шетати до миле воље, а да не буду изнена |
| њене сомотасте очи синуле би најдубљом љубавном ватром, да се одмах после замраче другим, леде |
| о би га као гомила правих пријатеља!{S} Љубазна познанства, ласкаве речи, добре наде и обећања |
| први ђак.</p> <p>Посебице је Бела била љубазна.{S} Она је разумела да је сиротиња један недост |
| , па по обичају наших жена да се покажу љубазне кад их неко нâвикне, понуди се услужно:</p> <p> |
| ије могао тачно одредити. — Ви сте тако љубазни према мени.{S} Зар мислите да ја не умем ценити |
| т:</p> <p>— Госпођице Бела, ви сте врло љубазни.</p> <p>Једна тица запева у башти.</p> <p>Чедом |
| итаве ноћи да олакша себи, тражећи које љубазно лице да се разговори, да одахне, да живи.{S} Ње |
| атрала земљу свога детињства смешећи се љубазно њеним величинама.{S} Ето главне улице њеног род |
| листиће.{S} Мислио је како да врати ову љубазност.{S} Њих двоје би могли бити тако задовољни је |
| докумената, осмејкивао се подругљиво на љубазности што се чиниле будућем министарском зету и пи |
| ан потпис.{S} Дочекао га је с одмереном љубазношћу и одредио му да предаје латински језик и ист |
| састанака.{S} Он се већ био навикао на љубак <pb n="53" /> додир тога девојчета.{S} Најзад, и |
| ја: његове љубави према Вишњи и његовог љубакања с Белом.</p> <p>Вишњу је волео.{S} С тим је би |
| не допусти свом обожаваоцу задовољство љубакања.</p> <p>— Тако ћеш, једном, и мене оставити — |
| и.{S} Она је била ту, она му се нудила, љубила га без питања, украшавала му живот многобројним |
| евојче —</l> <l>Дај, девојче, очи да ти љубим!</l> </quote> <p>— Како је лепа наша народна песм |
| му клонула, као да је неког дуго грлио, љубио.</p> <p>Кад би се Вишња задржала с одговором, он |
| е руже што се крију у борама муселина и љубити до миле воље њену кожу час румену, а час белу.</ |
| м Милева једно вече. — Мешовити хор <hi>Љубићске Виле</hi> приређује у очи Ивањдана излет на бр |
| колним висовима, ветар доносио мирис од љубичице, пролетња јагњад блејала, жуборили потоци нови |
| стим стварима, на саму мисао да то пише љубљеној девојци, њега је обузимала нека чар, скоро физ |
| д нису видели.{S} У њему се појављивала љубомора, страшило са жутим очима, тешка срамотна болес |
| римети гомилицу света која се искупљала љубопитно.{S} Он приђе такође.</p> <p>У једном крају, п |
| зела је сад и остале студенте, те младе људе, што праве манифестације, демонстрације, резолуциј |
| оје јаде.{S} Нека наше жене науче своје људе луксузу чистоте, нека му омиле кућу више од кафане |
| оли, јер су се жбири испилили у народне људе, у родољубе, јер наше време није оно што смо хтели |
| е гласу одлучности, који помаже паметне људе у њиховим борбама, он је остајао на истом месту.{S |
| , а човек не зна кога пре да пожали: те људе или ту стоку.{S} Јадно место где се цели животи ис |
| говима и подужицама, помињала непознате људе и жене, нарочито жене...{S} За скандалозну страну |
| ажила своје старо задовољство гледајући људе <pb n="57" /> и ствари тако тесно везане за њен до |
| па додаде:</p> <p>— Ја радим да убедим људе у потребу да се поново почну послови.{S} Као што в |
| у се ретке замерке, јер је Радоје волео људе, волео човека као онај часовник који је оправљао, |
| гом него мозгом.{S} Гледаш кроз прозор: људи се паште, <pb n="59" /> снег пада, тебе ни бриге.{ |
| ста у главној улици и пред кафанама.{S} Људи су гласно разговарали.{S} Најчешће се помињале реч |
| ци.{S} Радоје је био јунак тих дана.{S} Људи су веровали у њега, сматрали га за нешто више од с |
| S} Ти си познат у твојој генерацији.{S} Људи знају твоју вредност.{S} После ових времена ти ћеш |
| ећена места.{S} Они су били леп пар.{S} Људи су се заустављали да их гледају.{S} Већ се примица |
| ино ради ћара.{S} У међусобним односима људи су неповерљиви.{S} Страх од подвале влада у свима |
| г непознатог, <pb n="122" /> где већина људи крију своја уверења и своје особине.</p> <p>— Шта |
| није у нашој власти.{S} Брак ствара од људи силом хипокрите, установљава једну врсту ропства.{ |
| Он је био добар као Христос, а мало је људи _ко]и су починили толико зла својим милим.{S} Сети |
| тној пригревици.</p> <p>— Много је мање људи, него што се мисли обично, који стварају свој живо |
| здравља!... остави ти то мени... ви се људи не разумете у тим стварима.</p> <p>— Добро.{S} Мен |
| лике финансијске операције.{S} Нашло се људи доиста озбиљних, исправних, који разумеју свој пос |
| , у лепу долину, где је било тихо и без људи. — Сваког секунда она односи по читава блага.{S} С |
| угим данима не опажа у присуству жена и људи, лепих, задовољних, срачунатог држања сукње или ци |
| пријали.{S} Остављао је, као сви слаби људи, времену, каквој повољној прилици или случају да о |
| ло срећни...</p> <p>Али Илић, као и сви људи који траже од своје судбине више него што она може |
| бав је за њу била забрањена.{S} Као сви људи здрави и природни, она се бојала свега што је анор |
| о муња неке далеке буре.</p> <p>Као сви људи који воле књиге, Чедомир је био склон маштању.{S} |
| "20" /> удружљиви и безлични, ови млади људи су, доцније, махом главе парламентарних режима.</p |
| ру, који називају интовом.{S} Ови млади људи једу врло мало, троше што год имају на новине и бр |
| погледајте!...{S} Пропадам...{S} Има ли људи!...{S} Не дајте ме.</p> <p>Савлада се.</p> <p>Млад |
| , отворена врата, види се намештај, али људи, свет?{S} Нема их, нигде их нема.{S} У исти мах, с |
| е нашао места, и ако су тамо постављани људи с мање школе од њега.{S} Дивно је чудо било што по |
| ме, да ме охрабри ако сустанем.{S} Наши људи су прости.{S} Мени треба...</p> <p>Овде се Остојић |
| head>XXIV</head> <p>Кажу да на састанак људи долазе увек нешто раније, а да жене задоцне стално |
| умеју свој посао, а нашло се и неколико људи, како је то случај у свима покретима, који су хтел |
| {S} Ти си непријатељ, не знајући толико људи, који су опет твоји непријатељи.{S} Ми се сатиремо |
| левао.{S} Он је гледао сваки дан толико људи који се бацају у живот с чудним поверењем у себе.{ |
| ју многи познаници.{S} Знају је не само људи, но и мртва природа: куће, улице, камење.{S} На св |
| ој се кидало.{S} Она се питала да ли су људи луди или подлаци.</p> <p>— Шта ти је, Вишњо? — упи |
| Народ су бирачи, другарице, а бирачи су људи.{S} Сваки од њих има по један ситан, а за себе кап |
| једна врста модерног дивљака.{S} То су људи обично са села или, ређе, из какве пропале варошке |
| Илић открио, мешала се у друштво младих људи и девојака, подражавала мушкарцима, презирала моду |
| и, видела је сад нову варош пуну младих људи, који се боре против живота и за живот, мењају сад |
| и или кући од утицаја, они имају својих људи и фамилије; ипак претпостављају реакцију.{S} Савит |
| } Ово је велика варош, а у њој има злих људи.{S} Да ти се што непријатно није десило?</p> <p>— |
| вор, био је стално на страни школованих људи, ма они и застрањивали.</p> <p>— Знање је светлост |
| што се то дешава код нервно раздражених људи, обузе га једна дубока одвратност према свету, пре |
| нике; она од младих, паметних, поштених људи прави бедне, глупаве, непоштене канцеларијске слуг |
| а много дивљих, рђавих, лукавих, ружних људи.</p> <p>— Поред пука постоји отаџбина — говорило ј |
| рста среће.{S} Данас је мало задовољних људи.{S} Ретки су као беле вране.{S} Садашњица нуди јед |
| луксуз, а брак... брак је код паметних људи вешт споразум, смишљен ортаклук, где свака страна |
| девојака занемарене тоалете, усред тих људи што мисле да од њих зависи круг земаљске планете.{ |
| еликодушно, говорећи:</p> <p>— Не треба људима замерити, то су <pb n="103" /> била зла времена. |
| у, те је већ имала потребу да се допада људима, и друго, што су је другарице, ћерке чиновничких |
| pb n="119" /> о приликама, догађајима и људима, па се понекад пребацивао и откривао и оно што ј |
| владао овом водом, овим планинама, овим људима стискао се у њему као соко са скрханим крилима.< |
| ја ће је обузети према њему, према свим људима, према свему, свему...</p> <p>Састављао је писмо |
| републике...{S} Од патриота бежи општим људима: да благо ти будет и да долгољетно поживиш на зе |
| љем гласу.{S} Читаве бајке причају се о људима који су јели у њој, у данима своје младости, њен |
| јим непроменљивим законима; говоре ти о људима само <pb n="283" /> као о одвојеним типовима; у |
| природу!...</p> <p>— Моје је место међу људима, Ристићу — рече Чедомир уверено. --- Мене чека ж |
| сти у карактеру једног истог човека!{S} Људска повесница развија се као разнолик, чудан, изукрш |
| ерно, с предумишљајем, већ... онако, из људске ограничености.</p> <p>Кућу су реновирали из осно |
| чила би убрзо затим.</p> <p>Она је била људски створ, завезан за земљу.{S} И још нешто горе: же |
| атим престоничким кућама, по запосленим људским приликама, по њој самој.</p> <p>Зима јој је про |
| и опет залебдела пред његовим очима.{S} Људско срце му изгледало преуско за његов сан и мисли.{ |
| ан — продужи Ристић — онда мораш ићи из људског друштва, мораш се приближити природи и животиња |
| луд тражити да се животу да̑ вредност у људском смислу речи.</p> <p>Ова храброст не потраја дуг |
| ма прича како су се провели на Ђаковића љуљашци, о Сокином прстену.</p> <p>Тако и сад, весеље ј |
| азно.</p> <p>— Тако је мирна, пријатна, љупка — продужи Остојић гледајући у бело платно Моравин |
| бори против појаве два женска лица, оба љупка, оба пријатељска.{S} У осталом, он је у том трену |
| уке пијука, њему се чинило да слуша њен љупки глас, који му добацује слатке, заношљиве речи.{S} |
| земљи нов, либералан устав.{S} Јако је љут на реакционаре што су га изневерили приликом његове |
| ла мисли, одвлачила у пропаст.</p> <p>— Љута?{S} Зашто? — упита је младић, тек да се нешто каже |
| Можда сам мало уморна...{S} Пхи, али је љута ова цигара — додаде за тим, насмејавши се гласно.< |
| p>Код куће ју је чекала хладна вечера и љута газдарица.</p> <p>— Није лепо да се девојке задржа |
| е.</p> <p>Он јој приђе.</p> <p>— Ја сам љута на вас — дочека га Бела, држећи непрестано само гл |
| Милеву, па је даље писао Вишњи да се не љути, да дође на свадбу ако може.</p> <p>— Нека ти је Б |
| т <pb n="178" /> година — настави да се љути против жене. — Батине!{S} Батине!{S} Батине су из |
| пребаци Каја своме рођаку. — Бога ми се љутим.{S} Једног овде имам од својих, па се и он туђи.. |
| прикривене, час отворене.{S} Чедомир се љутио.{S} Дешавало му се да проведе по неколико дана не |
| езао је сваког тренутка да га не дочека љутито лице њеног оца или мајке и да му, уз заслужени п |
| очима које су цуриле.</p> <p>Илић удари љутито песницом по столу.{S} После рече брзо, усплахире |
| сподина — додаде после гласно, па збаци љутито шал са себе. — Мустра бечка, богаљ је и сам, бог |
| а диже скромно свој велики бео цвет.{S} Љутићи су жути као очи у мачке.{S} На мршавим петељкама |
| е и поче шетати по соби.</p> <p>— Ти се љутиш?</p> <p>— Мани ме, бога ти, Бела.{S} Теби је само |
| несрећу.{S} После прве забуне, обузе је љутња.{S} Баци новине на под.{S} Затим их поново диже и |
| о би радила мајка, глас целог народа их љушка у њиховим гробовима.</hi> </quote> </p> <p> <hi>М |
| звезда.{S} На таласима, који се стално љушкају, плови њен чамац с разапетим једрима и води је |
| де би зашкрипао ђерам.{S} Варош тонула, љушкала се, разливала у ноћи.{S} Девојчино срце се опиј |
| у његовим последњим гранама, које су се љушкале на вечерњем поветарцу, спајао слике своје две п |
| b n="i" /> <div type="titlepage"> <p>М. М. УСКОКОВИЋ</p> <p>ЧЕДОМИР ИЛИЋ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ |
| сламним шеширом као мангала, чувао свој мâл суревњиво и забринуто.{S} Суревњиво и забринуто <pb |
| м гробовима.</hi> </quote> </p> <p> <hi>М. У.</hi> </p> </div> <pb n="iv" /> </front> <body> <d |
| <pb n="i" /> <div type="titlepage"> <p>М. М. УСКОКОВИЋ</p> <p>ЧЕДОМИР ИЛИЋ</p> <p>РОМАН</p> <p |
| т био је за њу јаче везан него што је сâм мислио.{S} Раскид са породицом му је оставио празнину |
| <head>III</head> <p>Кад се нашао тако сâм, Илић се осетио нелагодно.{S} Ипак се брзо прибрао.{S |
| ко минута, а он је већ био на улици, са̑м.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_C15" |
| Све ме буни.{S} Нико ме не воли.{S} Са̑м сам.</p> <p>Хтеде још нешто рећи, али осети да му гла |
| } Кад би се кола напунила, осећао је са̑м и кретао се без команде.{S} Сирото кљусе, било је бол |
| — Ту близу, где понекад идем кад сам са̑м.{S} Има једна историска чесма и добра ладовина.{S} Ет |
| ни, као живот који му остаје, као он са̑м.{S} Окрену се од улице с тврдим решењем да је више не |
| мени шкодила слобода, кад сам растао са̑м, ненагледан ни од кога, као дивља травуљина.</p> <p>С |
| о у соби.</p> <p>То је Бела одговарала, ма да ју нико није питао, и гледала младића задивљено, |
| ио је стално на страни школованих људи, ма они и застрањивали.</p> <p>— Знање је светлост, знањ |
| о, дакле, прошлост.{S} Она се не врати, ма је звао колико хоћеш.{S} Просто: пиши пропало.</p> < |
| излије пред својом старом пријатељицом, ма по цену да се понизи.</p> <p>— У осталом, мени није |
| којима нема појма твоја философија".{S} Ма колико да му је ова нова критика позитивизма изгледа |
| о, поремећеног здравља и опортунист.{S} Ма да је био висок чиновник, није се могао отрести прос |
| и... и опет вам кажем: у револуцији, па ма како ви решили.</p> <p>Поднаредник тресну чизмом.</p |
| ни.</p> <p>— У кући ми је роваш.{S} Мој ма̑л се развлачи као да је Алајбегова слама.{S} Деца <p |
| ем чуди, вечито се узбуђује; неспособан ма за какву акцију, треба му читаво решење да уђе у дућ |
| Ватра му ломила тело.{S} Кад би га неко ма и очешао, заболело би га до срца.{S} Близу Калимегда |
| соли, гвоздено посуђе.{S} Из одшкринуте магазе ударала је кисела воња на јеличко вино.{S} Један |
| и у дућану.{S} Калфа је претакао вино у магази.{S} Шегрт је стајао пред вратима и куцкао косом |
| ији.{S} И он је личио на оног класичног магарца који је скапао од глади између две гомиле сена, |
| е читава насеобина од радничких колеба, магацина и скела.</p> <p>Остојић је био главни настојни |
| е било празно.{S} На очи јој се хватала магла.{S} Виде како се шешир скину.{S} Још један кратак |
| Кратка летња ноћ дизала се лагано, као магла, и откривала широк шор, пун отврдлог блата, накри |
| му образе.{S} Пред њим се појави, као у магли, Белина глава, са осмехом размаженог детета и шиш |
| х појави се и визија Вишње, тако исто у магли, нејасно, непотпуно, само главом.{S} Била је прав |
| да занимали интелектуалну младеж, мисао магловита, нејасна, али стварна, жива <pb n="23" /> кој |
| и повереник.{S} Он је њима шаптао своје магловите снове.{S} Њине просте речи певале су му занос |
| девојке нису му излазиле из главе, тако магловите, обвијене димом, сенкама и супротностима, као |
| <p>Та је глава била окружена мирисавом маглом црне косе.{S} Из ње су светлеле, као две звезде, |
| ини да се Овчар и Каблар завијају неком маглом.</p> <p>Друштво их је звало да пожуре.{S} Једни |
| згуби, потону у неку сребрну прашину, у маглу дијамантског праха, пред сликом девојке скромне, |
| каткад над том вароши, широм отвореној мађарским пустарама.{S} Црни, велики летњи облаци извир |
| кафанске сале за забаве, заступао једну мађарску фирму пољопривредних справа, уређивао варошки |
| нско коло, овде вилинска вода, све неке мађије.</p> <p>Доиста, она се осећала као очарана.{S} И |
| .{S} Ти ме више не волиш? — стаде да се мази, и набра обрве.</p> <pb n="189" /> <p>Младић уздах |
| <p>Каја је била девојка коју живот није мазио.{S} Још од детињства је познала дане скомрачења и |
| донесе кафу.</p> <p>— Ћути ти, материна мазо — пребаци брат сестри, и један сјај мушке надмоћно |
| јој исто од Бога желимо.{S} Само, кажи, мајка ти је нешто назебла, па се много брине за тебе, д |
| нешто јетко.</p> <p>— Пиши јој, болан, мајка је, а тетки треба мало, па да је заболи глава.</p |
| Отац јој је поклонио часовник и ланац, мајка јој наручила дугу хаљину; из суседства је добијал |
| /p> <p>Имала је право што се журила.{S} Мајка је била опасније болесна него што је отац писао.{ |
| зерву за себе, и врати се у Београд.{S} Мајка је покушала да се измире.{S} Он јој је одговорио |
| удила.{S} У кући су настајале свађе.{S} Мајка га је грдила, клела.{S} Сестра је претила да се о |
| је чекало једно изненађење код куће.{S} Мајка му рече да му сестру проси Вићентије Симић, секре |
| лосно и нежно. — Ја ћу то изгладити.{S} Мајка се не сме мешати у наше ствари.</p> <p>— Мани се, |
| звољава узети његову сестру за жену.{S} Мајка је покушавала да га умири, приволи.</p> <p>— Одре |
| а дана и без икаквог изговора.</p> <p>— Мајка је изашла у варош — одбрани се девојка. — А други |
| ости, и одговори мирно:</p> <p>— Његова мајка и моја рођене су сестре.</p> <pb n="38" /> <p>— В |
| а, бледи и губи се, и као што би радила мајка, глас целог народа их љушка у њиховим гробовима.< |
| одно: њену мисао је заузимала само њена мајка.{S} Болест <pb n="186" /> је прошла: поменула се, |
| На отвореним вратима стајала је Белина мајка још непрестано.</p> <p>Она је била ушла с озбиљни |
| ?</p> <p>— Не браним — одговори Вишњина мајка. — Ја јој једнако велим да изађе у друштво, да се |
| n="185" /> <head>XVII</head> <p>Вишњина мајка опорављала се из дана у дан.{S} Већ је по мало на |
| у да та жена постане једног дана срећна мајка, проживи мирно и корисно свој део живота и, кад д |
| .</p> <p>— Шта ти је, Вишњо? — упита је мајка, која се помоли уз степенице од трема. — Теби ниј |
| годиле.</p> <p>Једног дана, кад јој је мајка отишла од куће, Бела га позва у своју собу.</p> < |
| ела ићи до краја своје претње, те ју је мајка допуњавала:</p> <p>— Чисти се из наше куће...{S} |
| Па имамо кућу, хвала Богу — умешала се мајка.</p> <p>Млади човек није хтео да чује о тој опера |
| им у Београд.{S} Тата још којекако, али мајка!...{S} Ударила у плач, па запомаже по кући.{S} Ја |
| ечан догађај.{S} Око ње су се утркивали мајка, млађа <pb n="56" /></p> <p>браћа, укућани, сусед |
| Ово ти послала Мила Цветкова — рече јој мајка, показујући јој велику дињу. — Дао Бог па родиле, |
| а.</p> <p>— Остави то, Вишња — рече јој мајка кад је виде како потаркује ватру. — Није то за те |
| јсија.</p> <p>— А ножеви? — пребаци јој мајка.</p> <p>— Ју! — трже се девојка. — Младене донеси |
| ари.</p> <p>— Мани се, Бела — викну јој мајка с прага велике куће. — Он није био прилика за теб |
| ћ запросио Белину руку и да је она, као мајка, дала свој благослов, па је погледа подозриво исп |
| оноси.</p> <p>— Па, купиће је, стара му мајка!{S} Човек се не жени због кошуље.{S} Млади су; це |
| се рачуна колико и лањски снег!</p> <p>Мајка се не усуди да обнови прекор, већ погледа плашљив |
| са пуно дубоке жалости за себе.</p> <p>Мајка јој је умрла оног лета кад се Чедомир оженио.{S} |
| угризнуте усне, истурених груди.</p> <p>Мајка уздахну, и то овог пута искрено.{S} Узе двоје мла |
| а, не кријући своје задовољство.</p> <p>Мајка и укућани били су је размазили, те је желела да и |
| уштено, укинути везе између оца и сина, мајке и кћери, учитеља и ђака?{S} Ја чујем само право.. |
| васкрсавали <pb n="3" /> претци његове мајке, ћерке цинцарина, ханџије на цариградском друму, |
| су њено необично име — име професорове мајке, сељанке — променили, тепајући јој:{S} Бела.{S} П |
| оје је госпа-Матовић наследила од своје мајке.{S} С овим посуђем од бакра мешали се модерни суд |
| домаћим свађама, стално на страни своје мајке.{S} Рачуноиспитачу живот није био ружичаст.{S} Ка |
| г инжињера, бившом дворском дамом своје мајке, старијом од себе десет година.{S} Влада није одо |
| сама искрижала и прекидала причу своје мајке о њеном животу с Матовићем, селидбама с једног кр |
| јчице те да тако олакша посао <hi>јадне мајке</hi> — како је госпођа сама себе називала — али ј |
| г оца са великим, меснатим носем, од те мајке, коју су изморили кућни посао и честа рађања, од |
| гла да свикне.{S} Тешко јој је било без мајке.{S} Није знала чиме да се позабави, да прекрати в |
| га не дочека љутито лице њеног оца или мајке и да му, уз заслужени прекор, покажу врата.{S} До |
| Ти си болесна ?</p> <p>— Врућина ми је, мајко.</p> <p>— Хоћеш ли слатко и воду?{S} Сад је девој |
| > <p>— Не, није ми ништа.{S} Остави ме, мајко...{S} Ено, зове те служавка.</p> <p>Она је због Ч |
| брану и јаз.{S} Притиснуо радник, мила мајко, као мрав.{S} Сева будак, а онај кујунџијин насто |
| .</p> <p>По вечери, Вишња је излазила с мајком на клупу пред кућом.{S} Њихова клупа је била нај |
| ало исто питање.{S} Њен напор да замени мајку показивао се готово узалудан.{S} Док је била мала |
| му нешто пропињући се на прсте, и грдио мајку и сестру: <pb n="7" /></p> <p>— Та остав’те човек |
| ја је обећавала практичну жену и срећну мајку.</p> <p>Њена другарица, напротив, била је крупна, |
| ора сулудо!</p> <p>— Немој да ми вређаш мајку — умешала би се Бела. — Иначе...</p> <p>— Иначе?< |
| ишао никако.{S} Јела се стара мука.{S} Мајстор се надао бар у сина, да ће изаћи на пут, свршит |
| поред једне велике грађевине, којој су мајстори довршавали трећи спрат.</p> <p>Ту примети гоми |
| ада, хрома млада! — говорила је девојка мајци гласом у којем је одјекивала жалба и прекор. — Та |
| егов поглед се прошета од Беле ка њеној мајци, па онда паде поново на девојку, а одатле на сто, |
| е одговори.</p> <p>— Ред је да помогнем мајци.{S} Наша је кућа велика.{S} И затим, доста сам по |
| ново се наљути муж. — Ја ти говорим као мајци, а ти тераш шегу...{S} Каква свадба!{S} Тај млади |
| ва кад би се посвађали, добила је сад у мајци сигурну савезницу, те се свађама није видело крај |
| Кад га први пут прочита не учини јој се мајчина болест много опасна.{S} Што га је више понављал |
| отпутује још истог дана у Чачак.</p> <p>Мајчина болест јој се чинила као казна.{S} Њено, већ ра |
| приметним руменилом.{S} Очи су јој биле мајчине: црне, живе, маслинасте, очи као у неке лепе жи |
| т млад човек, који без штака не може да макне, а иначе скакуће, свуд јури, трчи, код свију је, |
| фи, комплиментима и у киселој штрудли с маком сваког празника.{S} Ту повучену опозиционарску по |
| младости.{S} Каја је била <pb n="29" /> мала, мршава, жива девојка која је обећавала практичну |
| ала с Илићем.{S} Она би без њега остала мала паланчанка каква је била.{S} Он ју је пронашао, ув |
| ивао се готово узалудан.{S} Док је била мала, за чудо је лепо радила женске послове.{S} Међутим |
| а усхићено:</p> <p>— Наша је кућа једна мала република.{S} Свега имамо што нам треба: пилића, п |
| на наш живот?</p> <p>Она је била и сад мала, жива женска, још је имала свој урођени интелигент |
| цвет од кромпира.{S} Одаја је била тако мала да ју је испуњавала уска постеља, на чијим се плех |
| ваког дана, она је учила <pb n="228" /> мале сељачиће писати и читати, Богу се молити и држати |
| етрчи преко дворишта, предахне на прагу Мале куће — како су звали то одељење — скупи сву храбро |
| где вам стоје?</p> <p>Најзад их донесе: малене ножиће за воће, са оштрицом од месинга и дршком |
| за децу, за школске клупе.{S} Изузетци, маленкости, противуречности, слабости, погрешке довеле |
| ђе две три лекције и живљаше скромно, у маленом колу знанаца, повлачећи се све више у своје књи |
| ћна сада!...</p> <p>Промицале су окуке, мали заливи, полуострва, шибљаци, рибарске колибе.{S} Б |
| чног соја: високе ноге, развијене сапи, мали трбух, длака као свила.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — |
| дић који би био његова пуна супротност: мали, крутуљаст, са очима као у миша, она би желела да |
| признаницу, јер су му синови били тада мали, а другом коме није волео поверити се.{S} Вишња се |
| можда несвесно, осећао да је он сувише мали да би могао припомоћи тој промени.{S} И још нешто. |
| .. роткве стругане!...{S} Ми смо сувише мали да му будемо пријатељи или непријатељи.</p> <pb n= |
| а изишао са оцем у поље.{S} Био је врло мали; то му је једна од првих успомена.{S} Отац га је у |
| рђавог искуства о правди великих према малим, јаких према слабим, он је брзо постао убеђен у т |
| г раста и великог трбуха, чиновничића с малим квалификацијама који је морао да крши леђа пред с |
| ек са јужне стране налазио се низ кућа, малих, разнобојних, без спрата да су се готово губиле у |
| новића и Компаније, стаклара на Сави до Малих Степеница; немој да се стидиш.{S} А сад прими мно |
| р.{S} По плавом се небу мицало неколико малих, светлих облака.{S} Сунце је снажно осветљавало п |
| очињала просто, једном речи: „Чедо!“ и, мало ђачки, мало новинарски и књишки, излагала строго, |
| то, једном речи: „Чедо!“ и, мало ђачки, мало новинарски и књишки, излагала строго, готово суво, |
| од вас?{S} Не, госпођице — одговори он, мало изненађено. — Ја бих био највећи незахвалник кад б |
| p> <p>Пред сумрак, небо се наоблачи.{S} Мало после, удари плаха киша.{S} Шта то смета?{S} Она ј |
| о је један радник, затворених очију.{S} Мало даље од њега видео се крвав перорез.</p> <p>— Гово |
| и пасуљ</hi>, с много паприке и воде, а мало пасуља и пастрме, али за кога тврде да је најукусн |
| олео.{S} Он је био добар као Христос, а мало је људи _ко]и су починили толико зла својим милим. |
| иши јој, болан, мајка је, а тетки треба мало, па да је заболи глава.</p> <pb n="28" /> <p> С Ка |
| фамилијарне зачкољице.</p> <p>— Ју, за мало не заборавих... — присети се рођака. — Да ти предс |
| ограду, као тамо у Чачку... кад је била мало дете и кад се молила свесрдно Богу за своје лутке |
| е злато из те убоге речице, за коју зна мало ко ван Србије.</p> <p>— Место да нам користи та ре |
| е гласно.</p> <p>Ваљада при том прогута мало дима, те се закашља.{S} Баци цигару и рече презрив |
| на острву Циганлији.{S} Пред вече, кад мало прехлади, свет је излазио на Калимегдан: сеоске уч |
| ујну, било је за причу.</p> <p>Вишња је мало јела и говорила тек колико да не поквари расположе |
| ма се белуцала црна калдрма.{S} Било је мало пролазника.{S} Из оближње кафане избацише једног п |
| срећа... нека врста среће.{S} Данас је мало задовољних људи.{S} Ретки су као беле вране.{S} Са |
| изађе.</p> <p>Гимназијска средина му је мало годила.{S} Многи професори беху подетињили силом с |
| а и крупна, дрхтала је на зиду.{S} Даље мало, пузала је, разлиставала се стара лоза, пуштала у |
| е главно, на основе и темеље, у које се мало ко пача.{S} Млади часовничар је волео нарочито про |
| е и да завапи гласно.</p> <p>— Имате ли мало хартије?{S} Треба ми за потпалу? — изненади га јед |
| спустила завесе.{S} У соби је мрак, али мало што да је свежије.{S} Из чамовине на прозору цури |
| и и животињама.{S} О, да знаш колико ми мало поштујемо животињски свет!{S} Теби је, без сумње, |
| Илићу — прихвати и Бела, мећући у свој мало пискав глас нешто природне женске жеље за допадање |
| Али, кажи ми... молим те, колико је тек мало таквих жена!{S} Жене примају науку која им се пред |
| Не, нисам — осмехну се она. — Можда сам мало уморна...{S} Пхи, али је љута ова цигара — додаде |
| Илић је погледа право.{S} Он је тражио мало светлости на свом путу, као што морнар тражи звезд |
| оропадно.</p> <p>У осталом, она је врло мало личила на оне традиционалне младе са обореним очим |
| н виде да би му од рукописа остало врло мало, готово ништа.{S} Требало је почети све из нова.{S |
| ју интовом.{S} Ови млади људи једу врло мало, троше што год имају на новине и брошуре, читају н |
| одрешито старој Лазаревићки — да идемо мало у шпацир.</p> <p>Обе девојке узму газдарицу испод |
| је стекао и пред смрт сачувао једва оно мало што му је од оца остало.{S} Чедомиров отац, Стеван |
| вно да су онда и скупо стали, те се оно мало новаца колико се могло скупити у једном покрајинск |
| а није видело краја.{S} Губила је и оно мало поштовања што је дотле имала према свом мужу, грди |
| орављала се из дана у дан.{S} Већ је по мало напуштала собу, шетала по дворишту, седела у башти |
| .{S} Била сам охола, горда, па чак и по мало дрска.{S} Ја сам га одбијала...{S} Какво чудо ако |
| пре годину дана, меке, наивне мисли по мало меланхоличне, као <pb n="153" /> што је свака чежњ |
| се нађе ако се наканиш.{S} Ако ти је то мало, а ти ми телеграфиши или отиди код мојих пријатеља |
| се на њих потроши.</p> <p>— Објасни то мало простије.</p> <p>— Ето, нама требају добри радници |
| унео му је тек, са својом влагом, нешто мало светлости у минуле године.</p> <p>Отпутовао је био |
| одина у свом селу, његов отац, са нешто мало школе, начинио <pb n="299" /> је каријеру у државн |
| својим жртвама?...{S} Шта то мари нешто мало грешака у Науци, пошто ми стојимо још далеко од ис |
| p> <pb n="47" /> <p>— Шта то мари нешто мало правде у друштвеној конституцији — говорио је — по |
| домира љубавне напитке, већ изјаву, ону мало старинску изјаву којом се проси рука у девојке.{S} |
| ви нове непријатности код родитеља, код маловарошана, који не признају овим везама њихову невин |
| лазио на Калимегдан: сеоске учитељице и маловарошани који су дошли о распусту да виде Београд, |
| ишли добро.{S} Ипак је нешто пекло овог маловарошког првака.{S} Он је једва знао срицати, а теж |
| , дугачким тефтерима њеног газде, неког малог, трбушастог Маћедонца, кисело насмејаног лица и к |
| данашњег народног живота.</p> <p>Једног малог празника кад жене не раде, Вишња је седела код Ос |
| азлога.</p> <p>— Лепо! — одговори после малог оклевања. — Лепше него што сам мислила.{S} Ја вол |
| могућни.{S} Походиле су га честе сумње, малодушности, горка сазнања сопствене немоћи.{S} Почео |
| зазвали дивљење, страх, или кад би коме малом јаднику успели да напакосте.{S} Било је у колегиј |
| бољи живот, за нова прегнућа.{S} Својом малом главом, она је обухватала ове обадве широке царев |
| загорела.{S} Било да купи што за кућу, малопродавци варали су је, продавали скупље, крали на м |
| о да је гробље оживело, као да су мртви малочас устали из гробова, да још не знају да се нађу.{ |
| задрхта кад примети своју пријатељицу, малу паланчанку пуну одушевљења, писца свих драгих кара |
| се.{S} Био је бео и њен врат слободан, маљав, округао као у грлице.</p> <p>— Срећан?{S} Та реч |
| се видела кожа бела, истачкана златним маљама.{S} Она узбуди цело његово срце, он хтеде забора |
| ниле на њега те речи.</p> <p>— А љубав, мама? — примети Бела, и несташно успи усницама.</p> <pb |
| S} Срамота, млади господине...</p> <p>— Мама! — промуца девојка у одбрану свога драгана.</p> <p |
| човека кога хлебом хранимо...</p> <p>— Мама! — умеша се Бела енергичније.</p> <pb n="194" /> < |
| прошапта поверљиво:</p> <p>— Не смем од маме.</p> <p>Он јој приђе.</p> <p>— Ја сам љута на вас |
| она је само њега волела.{S} Поред свих мана, он је био њој најбољи, највреднији, најмилији.{S} |
| олбу да се преко лета прехране у каквом манастиру, они Ужичани и Црногорци били су врло занимљи |
| Чачанин, с великим сламним шеширом као мангала, чувао свој мâл суревњиво и забринуто.{S} Сурев |
| о слободно, тумарао са свим квартовским мангупима, носио шешир на криво, говорио шатровачким је |
| врати, па пази, Младене.{S} Немој да се мангупираш.{S} Него учи.{S} Иначе, право ћемо те на зан |
| тре.{S} Иначе је Бела крила вешто своје маневре од других.{S} Носила је редовно послужење кад ј |
| е не сме мешати у наше ствари.</p> <p>— Мани се, Бела — викну јој мајка с прага велике куће. — |
| по соби.</p> <p>— Ти се љутиш?</p> <p>— Мани ме, бога ти, Бела.{S} Теби је само љубав у глави.{ |
| е купила по околини.{S} То је била њена манија.{S} Лазаревићева ју је помагала.{S} Није волела |
| Због њих променимо своје навике, укусе, манире, идеје.{S} Подпаднемо под њихов утицај.{S} Она п |
| не своје <hi>отлично</hi> порекло, фине манире, да покаже како је права срећа за земљу и Матови |
| тале студенте, те младе људе, што праве манифестације, демонстрације, резолуције на туђ рачун, |
| гало да се клуб уздржи од те патриотске манифестације с разлога што је пролетеру свеједно који |
| чала крупно; сукње су летеле око ње као мантија у попа.</p> <p>Вишња се добро осећала на Велико |
| у лепу реч за њу, девојку која је своју ману осећала све дубље једно што је пристизала на снагу |
| ет хиљада динара мираза.</p> <p>— Ништа мање! — подсмехнуо се Чедомир.</p> <pb n="25" /> <p> — |
| пријатној пригревици.</p> <p>— Много је мање људи, него што се мисли обично, који стварају свој |
| провела је беспослена, размажена и више мање срећна.{S} Она није била спремљена за живот, за бо |
| вство замењује снагу, и помоћу више или мање вештине са којом се та комедија игра, човек добија |
| указивало се на истоку.{S} Звезда било мање.</p> <pb n="310" /> <p>Вишња се стресе.{S} Било јо |
| била отворила врата лагано да би га што мање узнемирила и гледала у њега сивим, остарелим очима |
| места, и ако су тамо постављани људи с мање школе од њега.{S} Дивно је чудо било што поред сво |
| језик није марила, француску кујну још мање.{S} Пасуљ са пастрмом био је сад њен сан, а киселе |
| собу је могла обитавати породица једног мањег трговца као и једног бољег радника: ништа у њој н |
| осталим великим надлештвима, где је рад мањи, а плата већа.{S} Они оснивају <hi>таншуле</hi>, с |
| це и грдње.{S} Клуб се поцепа.{S} Један мањи део остао је у Групи.{S} Остали пак основали су ра |
| како ти хоћеш.{S} Морамо се задовољити мањим.{S} То знање премаша дужину једног живота.{S} Те |
| ру, с друге стране, ишле су две жене, с марамом на глави, чији су крајеви били везани испод бра |
| тиквена листа ни да састави монограм за мараму.{S} У осталом, то је Радоју најбоље ишло за руко |
| </p> <p>Доиста, она му је често тражила мараму да је намирише, нудила му бонбоне, китила га цве |
| неговала је нешто цвећа, везла по коју мараму, читала, по каткад, сензационе романе, и јела сл |
| о добар апетит, извлачио из џепа велику мараму за један крај, као заставу, брисао нос на сав гл |
| ићу шећерлему, продавати переце; шта то мари ако ти будеш моја жена!{S} Ја сам кадар да радим з |
| ноји земљу својим жртвама?...{S} Шта то мари нешто мало грешака у Науци, пошто ми стојимо још д |
| о леђа жандармским кундацима.{S} Шта то мари!{S} Он је волео слободу, веровао у њену свемоћ, за |
| проблем.</p> <pb n="47" /> <p>— Шта то мари нешто мало правде у друштвеној конституцији — гово |
| о, толико је она трчала за њим.{S} Није марила да ли ће то ко приметити, шта ће ко рећи и како |
| ад остане сама.{S} Француски језик није марила, француску кујну још мање.{S} Пасуљ са пастрмом |
| а сте благословена, децо моја.{S} Ја не марим што ћу од сад бити баба.</p> <p>Илић се осмехну к |
| нису имали вредности.{S} Нарочито није марио немачке философе.</p> <p>— Њихова се наука састој |
| чима оних који те окружују...{S} Је ли, Марјане, а би ли ко од богатих?</p> <p>— Они не спадају |
| им носем што тера мртвачка кола.{S} Еј, Марјане, колико си их данас сахранио?</p> <pb n="169" / |
| <pb n="46" /> тако, глупо, остао је без марјаша, а није мислио да ће му што требати, па да узај |
| гимназије, стално одушевљен, стално без марјаша, матуру није положио и похађао је Велику Школу |
| спустише у Палилулу преко гробља Светог Марка, које је било зарасло у подивљало цвеће.{S} Пред |
| много времена на трговање с поштанским маркама, свађао се с ђацима око панораме коју је правио |
| да у радњи има стотина срца и душа.{S} Марке су биле најновије, укус леп, цене умерене, <pb n= |
| читао, разгледао сваку реч, загледао у марке, у поштанске штамбиље и датуме.{S} У тим сувим и |
| ришћанску.</p> <p>Његов отац, кујунџија Марко, јако се наљутио због тога на свог сина и хтео га |
| сту Конту, социјалној револуцији, Карлу Марксу, универзалној слободи и еманципацији жена.{S} Ем |
| ајдете.{S} Да вам покажем бразилијанску марку што сам је купио од једног Јеврејчета.</p> <p>Они |
| какву промену или ваншколску мисао.{S} Марљиво је радила, чекала стрпљиво крај школске године |
| е да није жењен, остале сведоџбе, радио марљиво за своје испите, прелиставао многобројне уџбени |
| та женски глас однекле.</p> <p>— Пријо, Маро! — одговори јој други.</p> <p>— Имаш ли коју папри |
| а почињао своје шетње, купио је печених марона који су му грејали џеп, па лутао по Паризу без ц |
| е.</p> <p>— Наш Чедомир као да је пао с Марса! — смејала се госпа-Матовићка, која би кадгод при |
| сахрану.</p> <p>Београд, август 1911 — март 1913.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| е у такту по мирном крају.{S} Несигурна мартовска светлост играла се по коњским сапима, по зарђ |
| чеви, будилници што су свирали војничке маршеве, велосипеди, шиваће машине.{S} Оде чак кућа и и |
| онила је вечерња.{S} Једна чета војника марширала је са стрелишта у касарну.{S} У вече, један ч |
| бризи он је смео с ума реакцију простих маса, те је сад, место власти, народ изигравао законе.{ |
| оји пати.{S} Међутим, ми смо за народне масе везани хиљадама многостручних задатака. <pb n="33" |
| S} Очи су јој биле мајчине: црне, живе, маслинасте, очи као у неке лепе животиње.{S} Коса, још |
| д по његовом прозору, упрљаном мувама и масним рукама.{S} Ту висе низови неке врсте кобасица, ж |
| нцима, претопљеним у наш свет.{S} Плава маст није, као по обичају, ублажавала бујицу здравља, к |
| ле тачно заокругљене, већ као две капље мастила пале у светло белило између трепавица.{S} Та гл |
| рапавом хартијом, по којој се проливало мастило.{S} Ах, та писма!{S} Она нису садржавала ниједн |
| ска дописница, испуњена јевтиним плавим мастилом, које је можда сам газда-Митар правио.{S} Зати |
| атељски му пружила своју руку, покапану мастилом.</p> <p>Без речи, ударили су другим путем, кам |
| } Живео је само духом.{S} Проналазио је масу задовољстава радећи дан и ноћ.{S} Учење му је изгл |
| гвожђарија образовала је црну, зарђалу масу.{S} На неколико места пушило се.{S} Младић обухват |
| како објашњава Младену какво правило из математике?{S} И нашто оно њено подигравање којим је хт |
| авила те године: <hi>Мистицизам у вишој математици</hi>.{S} Анри Поенкаре наслања се у геометри |
| Конта и осталих природњака, философа и математичара, на основу којих је хтео решити свој пробл |
| срет новог хаоса.{S} Шта се дешава међу математичарима, Илић је могао закључити из књиге која с |
| само атмосфера, планете, сунчев систем, материја, енергија.</p> <p>— Назови како хоћеш — једва |
| озак не може да појми како та невидљива материја, то стакло, спречава њихов лет.{S} Такве су и |
| жакета видела се муселинска блуза; лака материја дрхтала је при сваком даху и покривала божанст |
| мао прилике да се уверим да је он диван материјал, ја сам сигуран да је наш свет добра раса.{S} |
| ву, већ велику.{S} И уверени присталица материјалистичке философије претварао се у нежног љубав |
| бим, он је брзо постао убеђен у теорије материјалистичке философије; дивље мржње његових другов |
| у од живота, литературе и уметности.{S} Материјалистички позитивизам оптужује се с много разлог |
| онар.{S} Он се поноси што ствари схвата материјалистички.{S} Поезија му је празна сентиментално |
| го што је волео пук, био горд са својих материјалистичких убеђења и, на демонстрацијама, фанати |
| стичке философије.{S} Он примењује њено материјалистичко схватање на делу: њен гвоздени закон к |
| да одвоји стране што су се оснивале на материјалистичком схватању, гунђајући;</p> <p>— Можда р |
| дне науке достизале су свој врхунац.{S} Материјална природа и силе које владају њоме нису више |
| а око тебе диже се вихор, заузет једино материјалним интересима, бруји живот где новац господар |
| кад се тиче политике, зависе од њиховог материјалног положаја.{S} Њихове симпатије иду неизоста |
| оди.{S} Бела није никад осетила муку од материјалног живота.{S} Новац је за њу био као неко сре |
| атно, лако, ново, лепо.{S} У недостатку материјалног уживања, он се бацао сав у свет књига, мис |
| етпостављати, свуда где му је то место, материјалну културу нематеријалној.</p> </div> <div typ |
| држати.{S} Измерила је сунце, пронашла материје од којих је састављено.{S} Укротила је гром и |
| очевши од белих платнених блуза до црне материје мушких капута.{S} Преовлађивали су отворени то |
| била обучена у матроску блузу од обичне материје.{S} Држала је руке у крилу. <pb n="52" /> На г |
| почињале поверљиво оцртавати на глаткој материји кецеље; оне обе имале су у цртама на лицу онај |
| раменима, која су се погађала под лаком материјом летње блузе, и нежним лицем девојке, чија хро |
| тренутку донесе кафу.</p> <p>— Ћути ти, материна мазо — пребаци брат сестри, и један сјај мушке |
| осети само жена према жени, шапташе јој матерински:</p> <p>— Вишња... слатка Вишња, пробуди се, |
| е о породици, о браку, о улози државе у материнству.{S} Те ствари су биле дотле далеко од Вишње |
| н да заштити народ од леда и метиља!{S} Матовић признаде отворено своју погрешку, укиде оба зак |
| у је имао што треба скромном човеку.{S} Матовић је био пријатан према њему, разговарао се с њим |
| отећи да одагна ова привиђења.</p> <p>— Матовић ће имати великог утицаја на развитак даљих дога |
| је л’ те да ће доћи?...</p> <p>Госпођа Матовић се такође придруживала ћерци, говорила у глас, |
| га, као дивља травуљина.</p> <p>Само је Матовић заборављао, да је он, у свом детињству, имао је |
| > <pb n="14" /> <p> Одушевљење породице Матовић пређе и на младог човека, те кад изађе од њих, |
| Новац је чудна ствар, моје дете — рече Матовић, обраћајући се Бели, неприродно умекшаним гласо |
| Хтео сам нешто да ти кажем, жено — рече Матовић, спремајући се да легне.{S} Деца су била већ за |
| hi>.</p> <p>— Добар дан! — прогунђао би Матовић кроз нос с природном и инстинктивном грубошћу у |
| о зна колико би то трајало, да се стари Матовић не разболе и умре.{S} Овај народни борац, као и |
| го своје брбљиве сестрице.</p> <p>Стари Матовић није примећавао ништа.{S} Он је при ручку имао |
| стину.{S} И ја вам кажем — удари гласом Матовић, као да држи предавање — истину не треба крити; |
| д гледала као на гомилу геака.{S} Јован Матовић, који је био сишао са пространих, слободних зла |
| простијег турског суџука.</p> <p>Откако Матовић поста кандидат за министра, седељке после ручка |
| <p>— Слушај, Клеопатра — примети хладно Матовић. — Брак треба да је резултат слободног размишља |
| т.</p> <p>Млади човек погледа госпођицу Матовић.</p> <p>Она је седела до њега и посматрала га в |
| лонци старинског облика, које је госпа-Матовић наследила од своје мајке.{S} С овим посуђем од |
| _C9"> <pb n="102" /> <head>IX</head> <p>Матовић није пуштен с робије онако брзо, управо преко н |
| азносиле широм Србије и Српства.</p> <p>Матовић је доживео и један лични пораз.{S} Саставио је |
| ми, добро учим и речи и превод.</p> <p>Матовић би погледао у свог сина.</p> <p>Једна нова бора |
| .</p> <p>— Похитај... доцкан је.</p> <p>Матовић се био упола свукао, па застао, седећи замишљен |
| Илић даје лекције сину новог министра, Матовића.{S} Слушала је од другова да говоре са завишћу |
| д једног гимназијског професора, Јована Матовића, познатог опозиционара, који је осуђен као вел |
| <hi>Венчање</hi>. — Бела, кћи г. Јована Матовића, министра земљорадње, венчала се јутрос у овда |
| о да исприча своје везе у кући министра Матовића, да објасни ону вожњу у колима, да призна свој |
| тка кад је Чедомир Илић излазио из куће Матовића.{S} И у Београду је сунце залазило, само друго |
| а покаже како је права срећа за земљу и Матовића што је она његова сапутница у животу.</p> <p>— |
| е за то, те се склони у прву капију.{S} Матовиће је била задесила нова несрећа.{S} Младен, који |
| е, висио је у природној величини портре Матовићев, рад једног од наших старијих сликара.</p> <p |
| је посматрао спремање за свадбу у кући Матовићевих мирно, као да се то тиче неке сасвим друге |
| дала причу своје мајке о њеном животу с Матовићем, селидбама с једног краја Србије на други, от |
| ариз.</p> <p>На станицу су их испратили Матовићи са кумовима.{S} Кад би време возу, Чедомира бе |
| место у државној служби.{S} То допусти Матовићима да се преместе у једну већу кућу.{S} Било је |
| ји оценио жену која ју је наместила.{S} Матовићка је имала развијено тело, као у жандарма, круп |
| >— Дивно! — говориле су гошће кад их је Матовићка уводила у њега.</p> <p>Доиста, салон је блешт |
| " /> <p>— Красно, госпођице — обрати се Матовићка својој кћерци. — Дивно, девојко!{S} Од кога с |
| смехну.</p> <p>— Баш си геџа! — пребаци Матовићка <pb n="204" /> своме зету. — Зар се за свадбе |
| ње.{S} Чим би он измакао из куће, госпа-Матовићка је одлазила такође, и то брзо, као да је виле |
| а његов прозор саксију резеде.{S} Госпа-Матовићка слала министарске цигарете.{S} Бела долазила |
| .{S} Ову платицу надокнађавала је госпа-Матовићка у пажљивом опхођењу, у слатком и кафи, компли |
| о да је пао с Марса! — смејала се госпа-Матовићка, која би кадгод присуствовала тим разговорима |
| Шта је то тако важно? — одговори госпа-Матовићка, већ у постељи.</p> <p>— Похитај... доцкан је |
| </p> <p>— Бела! — прекори је лако госпа-Матовићка.</p> <p>— Јест, јест, трице и кучине! — понов |
| о: — Илић није крив ништа.</p> <p>Госпа-Матовићка се зарумени у лицу као да је обузе изненадни |
| ије него доцније.</p> <pb n="199" /> <p>Матовићка не хтеде наваљивати.{S} Знала је да јој је му |
| — Ја на то питање нисам мислио.</p> <p>Матовићка га погледа изненађено.</p> <p>— Овај се вешто |
| па-Клеопатра — тако је било крштено име Матовићки — није у свему делила демократска убеђења сво |
| ако, јели кајсије, говорили о професору Матовићу, о новој <pb n="12" /> политичкој ситуацији, о |
| /p> <p>— Геаче!</p> <pb n="267" /> <p>— Матора сулудо!</p> <p>— Немој да ми вређаш мајку — умеш |
| ихов лет и оне ће пропасти тако, остати маторе девојке, умрети као те муве ако им не отвориш пр |
| не спусти очи.{S} Она је била обучена у матроску блузу од обичне материје.{S} Држала је руке у |
| им друговима.{S} Није имала гимназијске матуре, недостајала јој је мушка дубина, јасност у план |
| в план школовања, служе војску одмах по матури, уписују за то време семестре на универзитету, и |
| , стално одушевљен, стално без марјаша, матуру није положио и похађао је Велику Школу као ванре |
| ерења.{S} Русија, велика, света Русија, матушка словенска, све је у њој могуће, све је у њој по |
| ђивало у корист избора Србина владике у Маћедонији.{S} Председништво је предлагало да се клуб у |
| ма њеног газде, неког малог, трбушастог Маћедонца, кисело насмејаног лица и кривих ногу.{S} Њег |
| сам наумио.</p> <p>Вишња приста у први мах, подајући се своме срцу.{S} После се трже брзо, наг |
| о бледо, готово слабачко.{S} У тај исти мах појави се и визија Вишње, тако исто у магли, нејасн |
| евојка га је слушала с пажњом и, у исти мах, са извесним страхом.{S} Она је несвесно упоређивал |
| т?{S} Нема их, нигде их нема.{S} У исти мах, супротно томе осећању празнине, обузе је страх да |
| гонетно осећало се у природи.{S} У исти мах, око срца јој било топло, меко, празно.</p> <p>— Та |
| /> као у неког свеца и очајника у исти мах.{S} Ова врста страха пред младићем појачала се још |
| је била за <hi>боље госте</hi> и у исти мах служила за кување, долазиле су оближње раднице да о |
| ла га весело, готово безазлено и у исти мах несташно.{S} Бела је имала бело лице с кожом која с |
| Раније чим би легла, заспала би у исти мах.{S} Сад се превртала са једног краја постеље на дру |
| окуша да се ослободи, стежући му у исти мах руку јако.</p> <p>— Не, Чедомире... мој Чедомире... |
| та.{S} Али им је она пркосила свима.{S} Махала рукама, бацакала ноге, окретала се у балету и тр |
| му је била потпуно здрава, и он је њоме махао по ваздуху, као да би боље доказао оно што је гов |
| ограда, бога ми — рече при том весело и махну руком кроз ваздух.</p> <p>Узеше топчидерски трамв |
| ска.{S} Без трага му глава.</p> <p>Илић махну руком кочијашу да полази, и више се не врати свој |
| круговима.{S} Али он одби позив ћутке, махнувши руком, и уђе у парк.</p> <p>Ту је било света ј |
| и безлични, ови млади људи су, доцније, махом главе парламентарних режима.</p> <p>Други тип је |
| у, државу, води се политика која издиже махом медиокритете.{S} Ти очекујеш предусретљивост и ве |
| су тада многи млади пар.{S} То су били махом ђаци са својим другарицама, радницама или газдари |
| их растао је грашак, са широким зеленим махунама, које су висиле на све стране као фантастичне |
| на хтеде показати томе ђаку да она није мачји кашаљ, да она има нешто више од те три постеље и |
| ла кадра да скочи на дрског човека, као мачка.{S} Али кад би се растали, она је претресала у ми |
| и бео цвет.{S} Љутићи су жути као очи у мачке.{S} На мршавим петељкама штрче очајни дивљи каран |
| рица изађе из собе и рече полако својој мачки:</p> <p>— Овој нису вечерас све козе на броју!</p |
| оси, слободне, радознале и пуне прича о мачки, кокошима и ђаволу.</p> <p>Ту, у Крунској улици, |
| ао њене ситне префињене црте, њен осмех мачкице која се умиљава, њену несташну веселост; овај п |
| свесрдно Богу за своје лутке и болесну мачку.</p> <p>Она покуша да отури те мисли заједно са с |
| овац лежи зазидан у темеље.{S} Фирма за машине даје ми повољне услове.{S} Држава има рачуна да |
| праве вештачки бунари, поправљао женама машине, декорисао кафанске сале за забаве, заступао јед |
| а, путове, а дању покретале занатлијске машине, стругаре, штампарије, разне фабрике за прераду |
| чегртања скупе и некорисне бирократске машине, треба да му га она враћа тиме што ће му осигура |
| се разнолике зграде станичне, гвоздене машине ружног облика, низови вагона, зеленило суседне б |
| ли војничке маршеве, велосипеди, шиваће машине.{S} Оде чак кућа и имање.</p> <p>Вишња га је изб |
| ју.{S} Ослушкивао је челични хук шиваће машине, студирао физиономије трговачких помоћника који |
| > да би радо учио нешто практично... за машинисту на пример, али вели, мора да се иде од куће, |
| ће, онда то толико.</p> <p> <hi>Капетан-Машино Зданије</hi>, где се налазила Велика Школа, имал |
| претворити свет у огромну, мртву, парну машину, да је свео човека на један проблем механике, на |
| му, у друштву, у животу једном речи.{S} Машта је ишла као на крилима.{S} Кад се дође већ до нем |
| одајући још њене угасите очи.{S} Његова машта не задовољи се тиме.{S} Она оде даље, и стаде му |
| и који воле књиге, Чедомир је био склон маштању.{S} Тражио је самоћу; уживао у лењом губљењу вр |
| Јурио је тамо, вамо, испитивао, њушкао, маштао, презао, одмарао се од својих лектира правећи ра |
| храбрости и прекинути на кратко са свим маштаријама.</p> <p>Кућа је била мирна.{S} Напољу се но |
| е то има своје време.{S} Опасно је дуго маштати, толико мислити, толико тражити; боље је приста |
| кош свога срца и чудновату лепоту своје маште; јер то није била више Вишња која се појављивала |
| рани се девојка. — А други?...{S} Брига ме је!</p> <p>— Не, Бела, то није тако.{S} Ти се компро |
| мени је потребно да ме неко разуме, да ме охрабри ако сустанем.{S} Наши људи су прости.{S} Мен |
| лепа; Боже мој, не, то није могуће, да ме више не волиш.</p> <p>Они беху избили на Теразије.</ |
| о охладнео према мени.{S} Чини ми се да ме избегаваш.{S} Ти ме више не волиш? — стаде да се маз |
| умети.</p> <p>— Да, мени је потребно да ме неко разуме, да ме охрабри ако сустанем.{S} Наши људ |
| учености... ти, која би вечито била уза ме, која би се посветила моме делу, била мој добри гени |
| е, па се дао на поезију.</p> <p>— Наука ме није задовољила — објаснио је Илићу. — Крајем послед |
| свој живот размишљањем, философијом, па ме они нису ни исхранили...</p> <p>— Мој живот тек почи |
| закључи — од како смо се растали, тера ме нека несрећа, све ми је пошло наопако.</p> <p>Трудио |
| велика прзница; за најмању ствар отера ме на место! <pb n="126" /> А, бога ми, добро учим и ре |
| ја немам другог брата...{S} Најзад, шта ме се тиче.{S} Он се можда променио.{S} Ми се сад тако |
| се губи, нестаје је, тоне.</p> <p>— Шта ме сад чека?... шта ће бити од мене?</p> <p>Без Илића, |
| је да му се неће веровати.</p> <p>— Шта ме се тиче! — рекао је самом себи. — Моме месту су инач |
| по риту.{S} Ја не волим лов.{S} Ономад ме је један пример дирнуо.{S} Лете две беле тице једна |
| осталом, мени није ништа право.{S} Све ме буни.{S} Нико ме не воли.{S} Са̑м сам.</p> <p>Хтеде |
| кивао, а шта дочекао, многе ствари које ме тиште и које могу рећи само теби... да ти кажем, ето |
| ћи:</p> <p>— Да дивног сна!{S} Оставите ме да сањам.</p> <p>У том тренутку студент се сети Беле |
| падам...{S} Има ли људи!...{S} Не дајте ме.</p> <p>Савлада се.</p> <p>Младић, поред ње, примети |
| да се нешто каже.</p> <p>— Зато што сте ме пољубили — одговори њен глас, а њена насмејана уста, |
| ед понављали су немо, а јасно: — Пољуби ме опет... пољуби, пољуби...</p> <p>И Чедомир притиште |
| ?</p> <p>— Не, није ми ништа.{S} Остави ме, мајко...{S} Ено, зове те служавка.</p> <p>Она је зб |
| се осмехну;</p> <p>— Не знам.{S} Назови ме како хоћеш.{S} Измењао сам све идеје.{S} Више немам |
| не — прекину га девојка. — ’Ајд, загрли ме... не стоји ти лепо кад си озбиљан.</p> <p>Илић је з |
| {S} Она врисну:</p> <p>— Чедомире, узми ме!</p> <p>И стропошта се на тле.</p> <p>— Колегинице ? |
| ожу босих ногу.</p> <p>— Ево ме... узми ме! — промуца њен глас.</p> <p>Девојка је падала у све |
| p>— Узми ме — шапну јаче.</p> <p>— Узми ме — шапутало је све у соби.</p> <p>Платно се сроза низ |
| лу развучено, саблажњиво.</p> <p>— Узми ме — шапну јаче.</p> <p>— Узми ме — шапутало је све у с |
| би.</p> <p>— Ти се љутиш?</p> <p>— Мани ме, бога ти, Бела.{S} Теби је само љубав у глави.{S} Љу |
| и.{S} Чини ми се да ме избегаваш.{S} Ти ме више не волиш? — стаде да се мази, и набра обрве.</p |
| е, устајући. — Ја те молим.{S} Не прати ме.{S} Ја ћу се сама вратити...{S} Ми се нећемо више ви |
| да мислиш и на оно што је прошло, сети ме се по ономе што је лепо било у мени“.{S} Али млади с |
| ка Вишња, пробуди се, устани; не гледај ме тако.{S} Нашла сам ти дивна момка, разбери се, удаће |
| зазивачки својој другарици:</p> <p>— Он ме саветује да продужим школу и ступим на философију.{S |
| у румену кожу босих ногу.</p> <p>— Ево ме... узми ме! — промуца њен глас.</p> <p>Девојка је па |
| на, помакнувши сто у правцу Илића. — Ко ме не познаје помислио би да и ја пушим!</p> <p>— Не пу |
| ао, па рече:</p> <pb n="203" /> <p>— Ко ме уби?...{S} Ја сам се убио.{S} Ево на̑!...{S} Све је |
| је ништа право.{S} Све ме буни.{S} Нико ме не воли.{S} Са̑м сам.</p> <p>Хтеде још нешто рећи, а |
| ене, нешто неправедно, немилосрдно, што ме плаши.</p> <p>Радоје је погледа.{S} Његов поглед је |
| праштао је великодушно.</p> <p>— Па што ме је оставио? — бунила се она.</p> <p>— Ко је кога ост |
| дбени пут купују новине?</p> <p>— Нешто ме интересује — одговори младић без журбе, и кад остаде |
| оно што је раније било.{S} Говорим, јер ме данашње доба боли, јер су се жбири испилили у народн |
| е муж поменуо пут. — Жива нећу, а мртву ме можеш однети и на Ђавоље Острво.</p> <p>Илић се тада |
| уречности, слабости, погрешке довеле су ме на једну тачнију оцену света и саме себе: ја сам се |
| ед лањску демонстрацију.{S} Жандарми су ме измлатили, ја се нисам користио њим.{S} Али ако оно |
| ажем ти — подвуче стара девојка — страх ме је било за тебе.{S} Ово је велика варош, а у њој има |
| у млади, а знаш какав је свет...{S} Баш ме данас у седници пита Поповић да ми није шта род.</p> |
| а ћеш му за ствари?</p> <p>— Има старог мебла колико хоћеш, труне ми горе на тавану!</p> <p>Так |
| шкарцима, презирала моду, читала судску медецину, јела улицом кифле и переце, корачала крупно; |
| аву, води се политика која издиже махом медиокритете.{S} Ти очекујеш предусретљивост и величанс |
| } Она је била испуњена трима постељама, међу којима се свака разликовала: једна је била гвозден |
| а, по темпераменту.{S} Он је међу њима, међу тим радикалима, социјалистима, републиканцима, кој |
| а живи повучено, за свој рачун, у себи, међу својим књигама.{S} Седао је поново за свој сто и н |
| ихове хумке долази свет и молитве чита; међу најлепшим именима њихово име је најлепше; сва слав |
| им, кратким, недовршеним. <pb n="42" /> Међу њима били су и Вишња и Чедомир.{S} Преко зиме виђа |
| а трава злати се, прелива као свила.{S} Међу травкама назире се разнолико цвеће.{S} Ту је модри |
| дна кљусад вукла су земљу у арабама.{S} Међу њима је Чедомир још раније запазио једног коња, вр |
| тали пак основали су радикални клуб.{S} Међу овима је био и Чедомир.</p> <p>Вишња пак остаде да |
| својих другарица из девојачке школе.{S} Међу њима је била и Каја.</p> <p>— Лазаревићева! — клик |
| а ручка, водила је гласне разговоре.{S} Међу њима видели се бољи чиновници, имућнији трговци, р |
| ћала празна кола за свој нови терет.{S} Међу њима је био и арап.{S} Носио је и сад главу оборен |
| у сусрет новог хаоса.{S} Шта се дешава међу математичарима, Илић је могао закључити из књиге к |
| колу, он је тамо нашао два оделита типа међу својим новим друговима.{S} Један је био већ господ |
| о средствима, по темпераменту.{S} Он је међу њима, међу тим радикалима, социјалистима, републик |
| сад имали и сувише гостију.{S} Било је међу њима старих, опробаних пријатеља, а било их је и т |
| , између осталих ситница које се говоре међу девојкама, рече јој:</p> <p>— Синоћ сам читала у ј |
| /p> <p>Једна нова бора оцртала би му се међу повијама.</p> <p>— Да си тако брз на раду као на л |
| ла свог драгана.{S} Њега није било више међу живим.{S} Остало је само његово тело, које је у то |
| скршњих јаја, дрвених кашика, агитујући међу сељанкама за отварање домаћичке школе.</p> </div> |
| мањи покрет.{S} Он није живео, није био међу живима.{S} Његов поглед из суморних, мрачних очију |
| а не може да прође.{S} Вишњи је доносио међу првима новине, пропраћајући их стално каквом пошал |
| ицале без везе, никаквог реда није било међу њима.{S} Независно од свега, сети се како је једно |
| у, у природу!...</p> <p>— Моје је место међу људима, Ристићу — рече Чедомир уверено. --- Мене ч |
| ити руке око њеног струка, завући главу међу те две расцветале руже што се крију у борама мусел |
| нешто кад су тачне.{S} Ти се појављујеш међу нама као усијана глава, као сабласт из старинских |
| занима политиком једино ради ћара.{S} У међусобним односима људи су неповерљиви.{S} Страх од по |
| окружених цвећем и украсним биљкама.{S} Међутим, онда то беше празно жалосно поље, покривено сп |
| мртва; свакако је била парализована.{S} Међутим, лева му је била потпуно здрава, и он је њоме м |
| закрпи?...{S} Бар то не стаје ништа.{S} Међутим, њему то не смета, он то не зна.{S} А тај сељак |
| чудо је лепо радила женске послове.{S} Међутим сад, било да кува ручак, јела су испадала недос |
| псанама; закон је био једнак за све.{S} Међутим, било је нас који смо имали новаца и нас који г |
| зменити, окренути њен живот на боље.{S} Међутим, ништа се није догађало.{S} Београђани су се жа |
| вари, донесе мелем на отворене ране.{S} Међутим, Вишња, здрава као планинска биљка, освести се |
| да је поред ње кадгод јој се прохте.{S} Међутим, Илић се бавио дуго ван куће.{S} Кад се библиот |
| ез успеха.{S} Јаз се ширио све више.{S} Међутим, земља је стајала пред великим радовима.{S} Мор |
| рономи, учитељи, официри, професори.{S} Међутим, ти си то превидео, ти си изгубио меру, претера |
| ија се одвојила од народа који пати.{S} Међутим, ми смо за народне масе везани хиљадама многост |
| ривени, те је с те стране био миран.{S} Међутим, мучио га је сукоб његових осећаја: његове љуба |
| она свети што не ценимо њену снагу.{S} Међутим, то време пролази; централа се подиже, и ја ћу |
| злике не представљају велику сметњу.{S} Међутим, то није било могуће.{S} Он није хтео да склапа |
| г рата, сталним скандалима на двору.{S} Међутим, ни Јован није остао читав.{S} Изишао је из зат |
| ти да једног дана збрише целу варош.{S} Међутим, она нам нуди хиљаде руку, да нам олакша борбу |
| здравим разумом схвати што боље.</p> <p>Међутим, једном кад је Радоје почео да говори о лакој д |
| је хтео читати да не губи време.</p> <p>Међутим, последњих година, јачао је све више протест пр |
| ико векова а да му се не досади.</p> <p>Међутим, Бела се није могла да свикне.{S} Тешко јој је |
| ожда је и он отишао из Београда?</p> <p>Међутим, Илић је примио писмо, али није знао шта да одг |
| и с предмета <pb n="143" /> на предмет, мезетили печено кестење, били при добром апетиту, звали |
| Радојев глас, округао у томе тренутку, мек, треперав, као да се одваљивао <pb n="72" /> од сам |
| ли су у јечам и ужинали.{S} Хлеб је био мек, сир диван, а апетит одличан; слатко је јео и пресл |
| и сунце, она се учини младићу слатка и мека као та воћка коју му је нудила.</p> <pb n="13" /> |
| му навирала осећања од пре годину дана, меке, наивне мисли по мало меланхоличне, као <pb n="153 |
| {S} Где се окрене, ливада јој је нудила меке, миришљаве простирке.{S} Дуге, танке травке повија |
| ар.</p> <p>— Ти га волиш, дакле? — рече меким, поетским гласом. — Ти си сасвим изгубила главу!< |
| о, али није било вруће, већ врло благо, меко, глатко, да је ваздух био као у купатилу.{S} По тр |
| S} У исти мах, око срца јој било топло, меко, празно.</p> <p>— Тако је мирна, пријатна, љупка — |
| своју уздрхталу шаку на ту руку, на оно меко, благо и мирно парче пред лактом.{S} После је узе |
| , да се заборави и преда њеном загрљају меком, по потиљку, само оним што је голо од <pb n="134" |
| Труђаше се да накнади домаћицу кући.{S} Мела је собе, пропирала рубље, требила поврће, кувала з |
| хукта један воз</p> <p>Вишњу обузе нека меланхолија без горчине.{S} Она промуца:</p> <p>— Не го |
| годину дана, меке, наивне мисли по мало меланхоличне, као <pb n="153" /> што је свака чежња.{S} |
| одигнуте шиљасте земунице, под којим је меланхолични Чачанин, с великим сламним шеширом као ман |
| да време реши нерешљиве ствари, донесе мелем на отворене ране.{S} Међутим, Вишња, здрава као п |
| } Њине просте речи певале су му заносне мелодије, у којима је налазио извор своме одушевљењу.{S |
| ма, Ристићу — рече Чедомир уверено. --- Мене чека живот необичан, јак, велики.{S} Он мора доћи. |
| не мислим тако.{S} Свет је простран.{S} Мене чекају велика дела...{S} Не знам тачно каква, али |
| о се то десило?{S} Ја то нисам хтео.{S} Мене сматрају за мирна човека, али видиш, ја се питам д |
| уком.{S} Али то је ваша лична ствар.{S} Мене се она као директора не може да тиче.{S} Државна с |
| а веза између човека и жене постоји, за мене, једино у слободној љубави.</p> <p>Али се његова р |
| еби.</p> <p>— Управо — додаде Илић — за мене брак не постоји као питање.</p> <p>Бела рђаво разу |
| сад?{S} Шта ли ради?</p> <p>— Он је за мене мртав! — одговори енергично сама себи.</p> <p>Али |
| одаде у шали:</p> <p>— Вишња ће поћи за мене.</p> <p>Девојке примише шалу.{S} Њихов несташан см |
| .</l> <l>Ако ти никне лудаја,</l> <l>За мене младу да лудиш,</l> <l>Ако ти никне буника,</l> <l |
| ,</l> <l>Ако ти никне буника,</l> <l>За мене младу да буниш.</l> </quote> <p>Сунце је било још |
| метну, да ми је да знам?</p> <p>— Не на мене, у сваком случају — упаде госпа-Клеопатра.</p> <p> |
| новца, напослетку, који су потрошили на мене.</p> <p>Девојка је била и сувише озбиљна кад је ов |
| <pb n="258" /> <p>— Јест, мислио си на мене колико на смрт свога деде!</p> <p>Свађе су учестал |
| а девојка — али ја осећам нешто јаче од мене, нешто неправедно, немилосрдно, што ме плаши.</p> |
| <p>— Шта ме сад чека?... шта ће бити од мене?</p> <p>Без Илића, цео њен план за високим студија |
| .{S} Сем тога, моји родитељи очекују од мене, од моје школе... од новца, напослетку, који су по |
| шила очевих новаца због школе.{S} После мене долазе моја браћа.</p> <p>— Не, не гледајте на те |
| љубакања.</p> <p>— Тако ћеш, једном, и мене оставити — одбијала је његова умиљавања — и чудити |
| Жено, шта има заједничко између тебе и мене?</p> <p>Он је видљиво патио.</p> <p>— Вама није до |
| е пушиш никако?</p> <p>— Једна цигара с мене на уштап, у друштву, не шкоди...</p> <p>Упалише по |
| ас за његову собу.</p> <p>— И сем тога, мени је пријатно ваше друштво.{S} Кад разговарам овако |
| м се, наши ће те разумети.</p> <p>— Да, мени је потребно да ме неко разуме, да ме охрабри ако с |
| цену да се понизи.</p> <p>— У осталом, мени није ништа право.{S} Све ме буни.{S} Нико ме не во |
| потресена. — Кад је видим онако хрому, мени се срце цепа.{S} Ја бих хтела, опет, да је видим с |
| Белине очи. — Али на што то питање!{S} Мени је тако лепо овде, у вашој кући, с вама... кад мож |
| ко сустанем.{S} Наши људи су прости.{S} Мени треба...</p> <p>Овде се Остојић заустави као опоме |
| мете у тим стварима.</p> <p>— Добро.{S} Мени је иначе доста моје главобоље.{S} Само знај, нећу |
| Седи ти... ти си уморнија — одби он. — Мени је добро и на столици.</p> <p>У труду да задовоље |
| кад се трамвај удаљи. — Боже мој!{S} А мени се чини да је то било тако далеко... даље него дет |
| о одредити. — Ви сте тако љубазни према мени.{S} Зар мислите да ја не умем ценити толике пријат |
| ај, Чедо.{S} Ти си нешто охладнео према мени.{S} Чини ми се да ме избегаваш.{S} Ти ме више не в |
| у, па ће гледати друга посла.{S} Шта је мени шкодила слобода, кад сам растао са̑м, ненагледан н |
| срце што се крвавило.</p> <p>— Да је и мени да изађем некуд — рече му Бела једног дана кад так |
| државање све док не свршиш школу, као и мени удовички ужитак.{S} А кад свршиш школу, шта ће ти |
| зник, долазак Чедомиров у црном оделу к мени... очев благослов, прасе на ражњу...</p> <p>Она ус |
| г пријатеља:</p> <p>— Он не зна ништа о мени, а ни ја о њему, као да смо туђини.{S} Свакако ми |
| су је вукле к себи.</p> <p>— Шта је ово мени! — питала се она. — Тамо вилинско коло, овде вилин |
| ело, и јекну болно:</p> <p>— Шта је ово мени?{S} Ја нећу то.{S} Ја се гнушам тога сна.</p> <p>Д |
| ништа.{S} Боже здравља!... остави ти то мени... ви се људи не разумете у тим стварима.</p> <p>— |
| учинио.{S} Судио је површно:</p> <p>— У мени је волела слободоумна, учена човека.{S} Љубав је о |
| човека, али видиш, ја се питам да ли у мени не живи неки скривени ђаво.{S} Ах, како сам гадан, |
| сети ме се по ономе што је лепо било у мени“.{S} Али млади студент био је за њу јаче везан нег |
| ва у нама самима који не варају никад. „Мени треба један искрен друг“ — хтео је рећи — <pb n="7 |
| који се боре против живота и за живот, мењају садашњост, ред ствари, жуде за нечим вишим од св |
| е само из романа...</p> <p>— Времена се мењају.{S} Све хоће да је модерно...{S} Дакле, ти кажеш |
| ид на образе.{S} Иначе, у свему другом, мењала се ка идеалу који јој је Илић открио, мешала се |
| јогунио такође.{S} И рат се продужавао, мењале се само позиције.</p> </div> <div type="chapter" |
| S} Де, пољуби руку!</p> <p>Ствари су се мењале у кући полако.{S} Послуга се обазривије понашала |
| рукавима од кошуље.{S} Није волео многа мењања тањира.{S} Ручак му је био најслађи, кад би угра |
| кав да је, живот постоји, он се не може мењати у својој суштини, ми смо принуђени примити га.{S |
| р узор уметничком певању, и, да је хтео мењати хришћанство, он би место крста набио на олтар гу |
| о више гарантије да власт не изигра ове мере.{S} У тој бризи он је смео с ума реакцију простих |
| арали су је, продавали скупље, крали на мери, потурали што је рђаво.{S} Било да узме што да зак |
| код њега човек неће бити преварен ни у мери ни у роби.{S} Он се разликовао од осталих трговаца |
| S} Вишња је ћутала.{S} Њене угасите очи мериле су немо зелено коло које се обавијало око ње.{S} |
| ћера, канте гаса, једно буре зејтина са мерилицама обешеним о ивицу.{S} Око ваге, прекривене пл |
| таве потпетице на ципелама, могао би се мерити са свима шеталишним јунацима.</p> <p>Код једног |
| ено платном, као и Вишњино, почивало на мермерном столу у хируршкој дворани београдске болнице. |
| ђутим, ти си то превидео, ти си изгубио меру, претерао, затворио си се у кулу од слонове кости. |
| у њеној строгој сивој блузи, са ниском мерџана око врата, седела је у својој клупи и преслишав |
| бесили кануре бојене и небојене вуне, а месари кожице суве и сирове.{S} Пред кућама, на клупи и |
| оје саме позивају на дуге разговоре.{S} Месец је био тек изгрејао.{S} По небу које је дошло врл |
| сто, као столицу.{S} Једном нису читав месец проговорили.</p> <p>— Чудан народ! — говорила је |
| з фамилије, али ми смо ту.{S} Кроз који месец свршиће школу.{S} Неће требати да се мучимо око м |
| , он је заједно с Фламарионом посећивао месец, звезде, целе сунчане системе, где је откривао ми |
| учак, са уживањем би рачунао на први од месеца кад се прима плата.{S} Кад би она била његова, н |
| — Ви више нисте дете.{S} Кроз неколико месеца свршићете школу и постати јаван радник.{S} Стало |
| имали родбине.{S} Ту је остао неколико месеца.{S} На чуђење целог села, начини од једног поточ |
| лићи.{S} И дани су пролазили, а за њима месеци, године.</p> <p>Спомен на бившу љубав одржавао ј |
| другарицу како је провела тих неколико месеци од како су се разишли.{S} Али се не усуди, јер б |
| е ведре, ладне ноћи,</l> <l>У те сјајне месечине?</l> </quote> <p>Лазаревићева оста сама.{S} Бе |
| : малене ножиће за воће, са оштрицом од месинга и дршком од порцулана, по којем су се плеле пла |
| од има добила је од тог оца са великим, меснатим носем, од те мајке, коју су изморили кућни пос |
| ну се шешира церемонијално, пружи своју меснату руку, па после првих поздрава осу грдњу на режи |
| ла у друштву, о испитима, при излетима, месним скупштинама, остајала је усамљена.{S} Младићи је |
| ка јака воња на влагу, зној, на човечје месо.{S} Чула се поново она опојна музика из сна.{S} Кр |
| игала страсти које су му боле и вртеле месо.</p> <p>Девојка понови песму мирно, не слутећи осе |
| и су велику шетњу, обишли су готово сва места својих састанака...{S} Вече их је ухватило на Чук |
| ериозне путеве <pb n="271" /> на широка места обасјана руменилом зоре и сребром првих сунчевих |
| дне улице, непознате квартове, усамљена места, где се љубавници могу шетати до миле воље, а да |
| рнца философије дошла на та непосвећена места, смешећи се као дете.</p> <p>У тим приликама дошл |
| вароши без циља, избегавајући посећена места.{S} Они су били леп пар.{S} Људи су се заустављал |
| ез реда, један по један крај, знаменита места, као у албуму.{S} Сети се Чедомира.{S} Доведе га |
| пак није се могао скалупити у та општа места, и Вишња би пропала ако би пао у туђе руке.{S} Он |
| презриво на његов рачун, устаде са свог места, пређе преко собе, па се заустави код огледала.</ |
| па се врати, начини два три круга изнад места где је пао леш као да га тражи; пуче друга пушка; |
| ијале златно обојене лопте.{S} Нашло се места за једну постарију наслоњачу и један сточић, преп |
| луђих.{S} У државној служби није нашао места, и ако су тамо постављани људи с мање школе од ње |
| а је црну, зарђалу масу.{S} На неколико места пушило се.{S} Младић обухвати једним погледом тај |
| ри врху, оштећена употребом на неколико места.{S} Углове су испуњавале неколике столице, с висо |
| бе.{S} То су они који као ђаци добијају места по Скупштини, разним министарствима и осталим вел |
| ао свакоме слободан један круг болесних места, а нападао је на оно што је главно, на основе и т |
| S} Воде почеше надолазити.{S} Из горњих места допирали су гласови о поплави.{S} Бујице однеле м |
| , жељно.{S} Пролазили су поред познатих места; час би то био Београд, час Чачак, час село у кој |
| .{S} Оне су је опомињале мутно познатих места, изазивале слику за сликом преживелих догађаја, д |
| дупље... нестајало их је, а на њиховим местима <pb n="253" /> зјапеле су црне бездне, страшне |
| као из Овчарске Клисуре.{S} На извесним местима пробијала је Морава то зеленило и текла преко п |
| с ума реакцију простих маса, те је сад, место власти, народ изигравао законе.{S} Једна њивица о |
| празником свет <pb n="174" /> је ишао, место у цркву, горе у клисуру и дивио се како се стене |
| ст сукобљавају, укрштају и изопачавају, место да врше функцију прописану законом.{S} Отуд долаз |
| ацао сав у свет књига, мисли, снова.{S} Место путовања у Врњце и Абацију, он је заједно с Флама |
| е хтео причати о сиротињи свога оца.{S} Место тога, он је прионуо у дућану и лепо помогао старо |
| су једну клупу и сели да се одморе.{S} Место је било као створено за састанак пред растанком.{ |
| о миразу и излазити недељом на пиво.{S} Место паланке и њеног главног сокака, пред Вишњом је ми |
| ршаво и напуштено, на неплодном тлу.{S} Место су ограничавале ограда од краљевог двора, једна ш |
| а коју зна мало ко ван Србије.</p> <p>— Место да нам користи та река, она нам плави поља, засип |
| а прзница; за најмању ствар отера ме на место! <pb n="126" /> А, бога ми, добро учим и речи и п |
| потпуно помиловање.{S} Странка му даде место главног уредника свога органа.{S} Знаци народне љ |
| колико је њено тело трошније.{S} Да је место Чедомира, високог, мршавог студента бледих образа |
| природу, у природу!...</p> <p>— Моје је место међу људима, Ристићу — рече Чедомир уверено. --- |
| Најзад, госпа-Клеопатра израдила му је место практиканта у Рачи крагујевачкој.{S} Ту се пре не |
| } Наука је одредила свакој звезди своје место и пут којега се мора држати.{S} Измерила је сунце |
| мљу, па би се у час изгубиле и уступиле место блиставој светлости као од драгог камења.{S} Јата |
| дина весели наше жалосно доба, греје те место метресе, одушевљава те, опија најбр...р...рже...{ |
| државу у ствари начинити његовом.{S} И место што му држава одузима последњи грош ради чегртања |
| и, да је хтео мењати хришћанство, он би место крста набио на олтар гуњ и опанак.{S} Сад, после |
| не.{S} Морао се примити службе.{S} Доби место у једној београдској гимназији.</p> <p>— По твојо |
| ју собу; <pb n="9" /> иначе је сиротињи место у кујни.{S} Али овог срећног дана, она хтеде пока |
| ије обилазили далеко професоров дом као место нечастивих.{S} Јован им је опраштао великодушно, |
| тиче.{S} Државна служба долази на прво место...{S} Прописан програм, као што рекох.{S} То је ш |
| робије, највише можда какво чиновничко место.</p> <p>— Говориш као крајњи мрачњак.</p> <p>— Бо |
| тад уверена да је Београд њено изабрано место.{S} Она долази у њега као стара познаница.{S} Њу |
| пожали: те људе или ту стоку.{S} Јадно место где се цели животи истроше, а душа не оде даље од |
| наручје цвећа, те потражи какво угодно место да седне и сплете венац.{S} Око ње се простирала |
| ток ствари.{S} Чачак је био њено родно место, град у којем је провела највећи део свога живота |
| {S} Како јој се бедно чинило њено родно место, неколико сокака по којима рабаџије шибају волове |
| /p> <p>Мисли му поново скренуше у родно место.{S} Оно је врло лепо кад је вашар, окружна трка, |
| обешене о жицу.{S} Па ипак, ово отмено место српске престонице учини јој се бедно.{S} Видела ј |
| .</p> <p>Како је у том селу било празно место, поставили су је одмах.</p> <p>Од то доба није се |
| вана и испарења, Илић виде једно празно место, па се упути к њему, кад спази поред себе Зарију |
| пијаце које су му представљали Вишњино место, те биле као један део њен и миле младићу као кра |
| ије могла другојачије него му нађе лепо место у државној служби.{S} То допусти Матовићима да се |
| учитељицу.{S} Случајно је добила добро место: једно богатије село у Млави, где је нашла школу |
| татке, гомилу земље и дасака.{S} Сад то место стоји празно.{S} Ништа више није остало од <hi>Ес |
| пште претпостављати, свуда где му је то место, материјалну културу нематеријалној.</p> </div> < |
| како је лепа — рече у себи и пољуби то место очима.</p> <p>Кад би она била његова, мислио је д |
| вој улици.</p> <p>Ова улица је била још место елегантне шетње.{S} Девојка је волела ту улицу, в |
| и се никако није хтео скрасити на своме месту; до дечка је била једна близнакиња, а преко:{S} Б |
| се тиче! — рекао је самом себи. — Моме месту су иначе дани избројани.</p> <p>Сео је затим и по |
| та она и пружи му руку. — Сутра на овом месту, у три сата.{S} Ти си слободан?...{S} Ево ми трам |
| </p> <pb n="300" /> <p>Да је на његовом месту био какав ветеран на перу, он би продужио своје д |
| га је волела, те би се други на његовом месту можда знао користити том њеном слабом страном и, |
| рекину га директор суво — има, на првом месту, да се пређе прописан програм.</p> <p>— Моје студ |
| својој вези; понављам, брак је на првом месту акт озбиљан, хладан, срачунат да се прими онолико |
| онодавног тела.{S} Да би остали на свом месту, не могу често имати своје ја, бранити оно што ми |
| во: ни брат ни сестра нису били на свом месту.{S} Родитељи нису водили о њима права рачуна.{S} |
| се могло скупити у једном покрајинском месту, готово све потрошило.</p> <p>Пустише га из затво |
| имали прилике да употребе.{S} На једном месту погрешно су ушли у други воз.{S} Даље опет, изгуб |
| } Да га свет не опази, попије на једном месту само једну чашу, па тако изређа до тридесет кафан |
| ога жена предала би се судбини на њеном месту, оставила да време реши нерешљиве ствари, донесе |
| утисак као да лута по неком напуштеном месту: све је ту, куће, улице, отворена врата, види се |
| остављао последње куће.</p> <p>На оном месту, близу острва Циганлије, где се пруга дели за ино |
| они се у страну.</p> <p>Улица је на том месту била раскопана.{S} Од последњих киша нахватала се |
| одмор.{S} Зашто се не зауставити на том месту, зашто ићи даље и питати несигурне хоризонте за н |
| ве гране државног живота.</p> <p>На том месту тротоар је био узак.{S} Њихова се рамена додирнуш |
| ила венац.</p> <p>Он је стајао на истом месту, недирнут.{S} Јутарње сунце пресијавало се на њег |
| њиховим борбама, он је остајао на истом месту.{S} Упркос дубоким уверењима у сопствену вредност |
| ађоше се пред Циганлијом, на оном истом месту на којем је Илић пољубио први пут своју драгану.{ |
| тране, па по њима набављао робу, чистио метал, оправљао сатове, лемио ланчеве.{S} Стари кујунџи |
| отуда њен глас, јасан сад као од чистог метала.</p> <p>— Нису много родиле ове године, па <pb n |
| асовнику у трпезарији изби два сата.{S} Метални звук је одјекивао потмуло по празној одаји као |
| {S} Часовник је понављао правилно своје метално тика-так, така-тик.{S} Хтеде да пробуди Аницу.{ |
| наби на очи доста фин цвикер.{S} Он је метао те наочари кадгод је имао посла с писаном ствари, |
| >Зарија пређе на илузију слободе, оде у метафизику, изгуби се у апсурдности даљих дедукција.</p |
| тевима може се доћи до истине.{S} Можда метафизичари имају право.{S} Можда је узалуд тражити да |
| Проблем му је изгледао прост: одбацити метафизичке спекулације и ставити се потпуно на гледишт |
| ратилицу, он је хтео да она буде једино метеор, који ће се појавити на његовом небу, осветлити |
| био довољан да заштити народ од леда и метиља!{S} Матовић признаде отворено своју погрешку, ук |
| тањира и ножева.{S} После се чуше удари метле по поду.</p> <p>Бела се прва одвоји и, једним пок |
| ј Вишња, осмехнувши се, па покуша да се метне у у њено расположење.</p> <p>— Да си жива и здрав |
| и одобровољавали.{S} Покушавао је да се метне изнад свега, да живи повучено, за свој рачун, у с |
| заказујеш састанке, реци!{S} На кога се метну, несрећнице?{S} Хоћеш ли да свет показује прстом |
| — рече му други пут. — Само на кога се метну, да ми је да знам?</p> <p>— Не на мене, у сваком |
| о велике прозоре, ударио једноман окна, метнуо ролетне, набавио велике ормане, споља лак, а уну |
| последњег столећа научари употребљаваху методе тако поуздане; чудни проналасци, величанствена о |
| лупи и преслишавала <pb n="37" /> се из методике.{S} Вишња покуша да заметне разговор с њом; го |
| метне разговор с њом; говорила је о тој методици, глас јој је дрхтао, бојала се да њена другари |
| есели наше жалосно доба, греје те место метресе, одушевљава те, опија најбр...р...рже...{S} Ето |
| из постеље, и са којом је живео као са метресом.</p> <p>Претпостављао је друштво оног другог т |
| е се, господин Илићу — прихвати и Бела, мећући у свој мало пискав глас нешто природне женске же |
| двора, једна школа која је раније била механа, и старо гробље, пуно дудова.{S} Тек са јужне ст |
| се указивао усамљен сеоски друм, једна механа и велика, пространа шума.{S} Тада духну ветар.{S |
| несвесно ухвати за џеп.</p> <p>— Оно је механа! — одговори полако.</p> <p>— У толико боље.{S} Ј |
| роњене земље, о отегнутој јеци гајда по механама где свраћају сељаци.{S} Али писмо испаде кратк |
| Узеше топчидерски трамвај.{S} Код једне механе, већ ван вароши, сиђоше с кола и упутише се обој |
| } Око ње су ситне куће на један спрат и механе за сељаке.{S} Та црква је једини сведок да је Ча |
| боље.{S} Још нисам никад била у сеоској механи.</p> <p>Илић није имао новаца; десило се <pb n=" |
| преко лета, зими пак да зева у оближњој механи.</p> <p>Посао пође на боље.{S} Код Радоја су се |
| ошкој штедионици, слободно, као да је у механи;</p> <quote> <l>Ој убава, убава девојко, ој,</l> |
| ину, да је свео човека на један проблем механике, на једну врсту живе геометрије.{S} У науци се |
| аче обичан, могао је личити на друмског механџију као и на митрополита, да није око његових сув |
| аћала се отуд у виду ниске врло сјајних мехурића.{S} Суплент је ваљао у мислима оно што му је д |
| сланици владају, управљају, постављају, мешају се у све гране државног живота.</p> <p>На том ме |
| ћи, прескачући баре, говорећи задихано, мешајући у говору час <hi>ти</hi>, час <hi>ви</hi>, и, |
| а се ка идеалу који јој је Илић открио, мешала се у друштво младих људи и девојака, подражавала |
| да се сети лица чија се имена спомињу, мешала се са варошким девојкама, седала крај прозора и |
| ворила је у себи.</p> <p>С тим прекором мешала се широка жалба за Београдом и младићем кога је |
| своје мајке.{S} С овим посуђем од бакра мешали се модерни судови од земље или емаља.{S} Из кујн |
| по стази посутој шљунком.{S} Око њих се мешало засађено цвеће <pb n="67" /> с дивљом травуљином |
| а је извајала добра нада и што се чудно мешало са првим цртама зрелих година.{S} Девојка га ник |
| одног краја.{S} Управо, он је ово двоје мешао.{S} Кад је у клисури надзиравао раднике, гледајућ |
| ледала у води тако јасно да је гледалац мешао стварност са илузијом.</p> <p>— Нигде нисам видел |
| ца, познаница чак!{S} Како се она могла мешати у његове личне ствари којима је он први и једини |
| Ја ћу то изгладити.{S} Мајка се не сме мешати у наше ствари.</p> <p>— Мани се, Бела — викну јо |
| еце.{S} Млађи су дрхтали пред њом.{S} У мешењу колача се одликовала: имала је шесдесет четири р |
| је ново? — рече им Милева једно вече. — Мешовити хор <hi>Љубићске Виле</hi> приређује у очи Ива |
| више, и по спољашности се разликовао од мештана, окорелих у навике и застарелу моду.{S} Имао је |
| нара пружао руке пуне лажљивих обећања, ми смо такође имале амбициозну младост, срца врела, слу |
| твоју шмизлу.{S} Кад смо ми били млади, ми смо знали за љубавне изјаве само из романа...</p> <p |
| знам — продужи Илић тврдоглаво. — Али, ми смо још ту, ми живимо.{S} Други не заборављају своје |
| а не призна истину. </p> <p>— Веруј ми, ми смо све имале доба кад је живот као источњачка принц |
| он се не може мењати у својој суштини, ми смо принуђени примити га.{S} Да, време пролази, и је |
| војила од народа који пати.{S} Међутим, ми смо за народне масе везани хиљадама многостручних за |
| е у ћилибару.{S} Ми не знамо где идемо, ми знамо само да смо на путу...{S} Можда све ове мисли |
| <p>— Да, стари свакако... и ми старимо, ми сами.</p> <p>— Ти Вишња?{S} Ти си млађа него што си |
| етио класној борби.{S} Али овде, Вишњо, ми још немамо базе; треба прво створити политичке слобо |
| жеља!{S} Јер само гледајући у прошлост, ми можемо знати шта је вредео наш живот.</p> <p>— Ја хо |
| Илић тврдоглаво. — Али, ми смо још ту, ми живимо.{S} Други не заборављају своје мртве, а зар м |
| била главу!</p> <p>— Да; ја га волим... ми се волимо; је л’ те, Чедомире? — одговори девојка уз |
| лног напретка... роткве стругане!...{S} Ми смо сувише мали да му будемо пријатељи или непријате |
| рати ме.{S} Ја ћу се сама вратити...{S} Ми се нећемо више видети.{S} Никад!{S} Збогом.</p> <pb |
| чуна да нам опет притекне у помоћ...{S} Ми морамо успети.</p> <p>— Шта да радим ? — нађе је по |
| но.{S} Нама је већ изречена пресуда.{S} Ми имамо да бирамо између ово двоје: или да убијемо наш |
| је сувише горко.{S} Буди правичнија.{S} Ми смо провели целу младост заједно.{S} Ми смо били вез |
| .</p> <pb n="106" /> <p>— Пазите се.{S} Ми прелазимо чудна времена — рекао му је другом прилико |
| роћи цео наш живот у немиру и свађи.{S} Ми живимо у земљи уситњеног демократизма и непросвећене |
| уди, који су опет твоји непријатељи.{S} Ми се сатиремо узајамно, не знајући због чега, и ми ћем |
| ред толиким светом.</p> <p>— Збогом.{S} Ми ћемо се видети! — <pb n="155" /> додаде пружајући му |
| ме се тиче.{S} Он се можда променио.{S} Ми се сад тако ретко виђамо.</p> <p>Кад су се пустиле и |
| Ми смо провели целу младост заједно.{S} Ми смо били везани присним везама једно за друго.{S} Вр |
| то, толико тајна, загонетака решено.{S} Ми смо мислили да долази тренутак кад ће наука открити |
| д њим као муве окамењене у ћилибару.{S} Ми не знамо где идемо, ми знамо само да смо на путу...{ |
| силом. — Разгледала сам престоницу.{S} Ми смо стари познаници.</p> <p>Ускоро седоше за вечеру. |
| вори ми то, Вишња — прихвати Чедомир. — Ми смо још увек добри, стари пријатељи.</p> <p>— Да, ст |
| лила њих обоје.</p> <pb n="161" /> <p>— Ми бисмо могли бити тако срећни, Илићу, врло срећни...< |
| и губили се лагано у помрчини.</p> <p>— Ми ступамо посред гомиле безбројних болова, а многи од |
| : боље је да не идемо заједно.</p> <p>— Ми нећемо нашкодити једно другом.{S} Нашто онда?</p> <p |
| и од онога што сам ти говорио?</p> <p>— Ми ћемо остати увек пријатељи — одговори девојка.</p> < |
| се воле годину дана пред нашим носем, а ми... слепци код очију!{S} Бела ми је сад признала све. |
| мље налили смо својим знојем и крвљу, а ми не знамо још колико неисцрпног злата лежи у тим тала |
| адо читала.</p> <p>— Још је рано, треба ми још рада, читања, спреме.{S} Више пута узмем перо да |
| p> <p>— Имате ли мало хартије?{S} Треба ми за потпалу? — изненади га један глас.</p> <p>То беше |
| изашла.</p> <p>— И ово, и ово, не треба ми ништа — и бацао је белешке, писма, књиге, фотографиј |
| Ја имам осам испита на врату.{S} Глава ми бучи, хоће да прсне.</p> <p>— Знам, знам.{S} Ја мисл |
| ера ме на место! <pb n="126" /> А, бога ми, добро учим и речи и превод.</p> <p>Матовић би погле |
| још велика врућина — рече она — а, Бога ми, ни наша кућа није близу.</p> <p>— Не жур’те се, гос |
| </p> <p>— Ужелела сам се Београда, бога ми — рече при том весело и махну руком кроз ваздух.</p> |
| о уме завртети мозак девојкама!{S} Бога ми, Бела, пази се доцније, не пуштај га далеко од себе! |
| ћи? — пребаци Каја своме рођаку. — Бога ми се љутим.{S} Једног овде имам од својих, па се и он |
| — одговори бакалин замишљено. — Де, да ми сачиниш једно писмо.{S} Нек дете зна...{S} И кажем ј |
| око новог устава.{S} Ју, обешењаци, да ми је уши да им извучем — додаде госпођа весело — где с |
| други пут. — Само на кога се метну, да ми је да знам?</p> <p>— Не на мене, у сваком случају — |
| утра да ми што буде, не дај боже, па да ми дете остане без спреме, као сироче — бранила је госп |
| најмљена под надницу.</p> <p>— Сутра да ми што буде, не дај боже, па да ми дете остане без спре |
| Али нисам ја ко је ко.{S} Нећу дете да ми се мучи по паланкама.{S} Доста <pb n="262" /> сам се |
| х сам очекивао добра беху неспособни да ми га учине, а они од којих сам очекивао зла, најзад су |
| рвењу.{S} Народи око нас неће чекати да ми добијемо времена.{S} Мораће се журити...{S} А ви, мл |
| Ја знам где си била.{S} Не покушавај да ми поричеш: ја сам прошла кроз твоје доба.</p> <p>— Шта |
| > <p>— Матора сулудо!</p> <p>— Немој да ми вређаш мајку — умешала би се Бела. — Иначе...</p> <p |
| копавати онај крш, не бих му веровао да ми је из очију испао!</p> <p>— Ту смо се крили од Турак |
| p>— Имаш ли коју паприку?{S} Нема ко да ми купи.</p> <p>На улици се чу тресак тарница.{S} То је |
| Баш ме данас у седници пита Поповић да ми није шта род.</p> <p>— Гле ти, видре, чак га и то ин |
| ња... нарочито играња.</p> <p>— Нећу да ми се свет смеје: хрома млада, хрома млада! — говорила |
| ој старој наслоњачи.</p> <p>— Не допада ми се — рече најзад, са строгошћу у гласу — што се Бела |
| — Ето, ја сам провинцијалац, а изгледа ми да се овде нема већег осећања удобности, лепоте, <pb |
| ила сам да си се вратила кући.{S} Тетка ми рече да ниси долазила.{S} Знаш ли колико је сати?</p |
| осем, а ми... слепци код очију!{S} Бела ми је сад признала све.{S} Вели, заволела је Чедомира ј |
| ршио, а Бела је још дете.</p> <p>— Бела ми је терет на грудима — прихвати госпођа, изненадно по |
| ама и рече:</p> <p>— И Чедомир... чудна ми чуда!{S} За њега и јесу којекакви богаљи.{S} Ју, гос |
| > <p>— Није ми глава сад за то.{S} Жена ми се разболела.{S} Прала јуче кућу, па је ваљада прома |
| ро?{S} Ти си болесна ?</p> <p>— Врућина ми је, мајко.</p> <p>— Хоћеш ли слатко и воду?{S} Сад ј |
| оже бити.{S} На срећу ретко мислим; она ми се чини сувише неодређен појам, мислена именица.{S} |
| о.{S} Преварио сам се у Дарвина.{S} Шта ми је требао Дарвин ?</p> <pb n="300" /> <p>Да је на ње |
| и ухвати девојку за руку.</p> <p>— Шта ми имамо још једно другом да кажемо? — пркосила је Вишњ |
| :</p> <p>— Па како си ми још?{S} Па шта ми радиш ?...{S} Јеси ли се свикла на наш живот?</p> <p |
| п стан, па баба... што је златна; прича ми како је било кад је била млада, описује ми омладинск |
| о се растали, тера ме нека несрећа, све ми је пошло наопако.</p> <p>Трудио се да не изгледа бед |
| зидан у темеље.{S} Фирма за машине даје ми повољне услове.{S} Држава има рачуна да нам опет при |
| p> <p>— Али си бледа?</p> <p>— Не, није ми ништа.{S} Остави ме, мајко...{S} Ено, зове те служав |
| де га, рекавши му тмурно:</p> <p>— Није ми глава сад за то.{S} Жена ми се разболела.{S} Прала ј |
| како је било кад је била млада, описује ми омладинске беседе код <hi>Златног Крста</hi> и тврди |
| >— Има старог мебла колико хоћеш, труне ми горе на тавану!</p> <p>Тако би и урађено.</p> <p>Или |
| гледа да се и она свиђа њему...{S} Вере ми, спремај паре за свадбу.</p> <p>— Не будали! — понов |
| лад, ни ружан ни глуп, тамо вамо, па се ми венчамо пре испита...{S} Красан је мој Милисав, виде |
| ке пријатељске услуге, поклоне које сте ми учинили ?</p> <p>Доиста, она му је често тражила мар |
| е хтео решити свој проблем. — Изникнуће ми на врх главе.{S} Једи шта ти се донесе.</p> <p>— Ја |
| јатељу, а младост кратка.</p> <p>— Срце ми хоће апстракт и апсурд, моја мисао недостижне висине |
| октора.{S} Он јој преписа нешто, и рече ми да ће се вечерас навратити.{S} Боји се да не пређе у |
| "279" /> добивају.{S} Пре неки дан рече ми један народни отац да му је један бирач тражио да ку |
| д те нисам видела — рече му она. — Пише ми тетка да јој се ти никако не јављаш.{S} Не зна да ли |
| иремо узајамно, не знајући због чега, и ми ћемо проћи цео наш живот у немиру и свађи.{S} Ми жив |
| ер наше време није оно што смо хтели, и ми смо се горко преварили у систем парламентарних влада |
| јатељи.</p> <p>— Да, стари свакако... и ми старимо, ми сами.</p> <p>— Ти Вишња?{S} Ти си млађа |
| ажелимо, с једним болним осећањем, да и ми полетимо безбрижно као лептир, да раширимо <pb n="43 |
| кад се око нас осећа оргијање природе и ми зажелимо, с једним болним осећањем, да и ми полетимо |
| као дрво своје олистале круне, да се и ми страсно заборавимо као чела на каквом цвету.{S} Вишњ |
| из вида.{S} Јер наш свакодневни живот и ми сами налазимо се у уској вези и солидарности са земљ |
| авала чаробност тренутка.</p> <p>— Дођи ми једне ноћи — рече му она између два пољупца.</p> <p> |
| свој живот по својој вољи.{S} Али, кажи ми... молим те, колико је тек мало таквих жена!{S} Жене |
| сам електрике“...{S} Шта да радим, кажи ми.</p> <p>Вишња јој није знала одговорити ништа.{S} Њо |
| .{S} Истина, сиромах, без фамилије, али ми смо ту.{S} Кроз који месец свршиће школу.{S} Неће тр |
| он га је купио?</p> <p>— Купио.{S} Вели ми, тај ми носи педесет гласова.{S} Дао је две банке за |
| о.{S} Кад разговарам овако с вама, чини ми се да присуствујем. неком концерту, где хиљаде прија |
| аву и изгледају ми сјајне; кадгод, чини ми се, успем, и тада осетим једно бескрајно задовољство |
| и си нешто охладнео према мени.{S} Чини ми се да ме избегаваш.{S} Ти ме више не волиш? — стаде |
| , а никад је се нећу нагледати.{S} Чини ми се она као неко надприродно биће, као светица, непоз |
| олушким жаргоном:</p> <p>— Стрике, сипи ми два’ес’ пара пасуља.</p> <p>Понекад наврати и Зарија |
| тке, прашину, пепео.</p> <p>— Не говори ми више ништа — рече, устајући. — Ја те молим.{S} Не пр |
| од нас има свој пут.</p> <p>— Не говори ми то, Вишња — прихвати Чедомир. — Ми смо још увек добр |
| руке, и понављала:</p> <p>— Па како си ми још?{S} Па шта ми радиш ?...{S} Јеси ли се свикла на |
| еди задовољно државни хлеб.</p> <p>— Ти ми се ругаш?</p> <p>— Не, Илићу.{S} Кажем ти да имаш ст |
| се наканиш.{S} Ако ти је то мало, а ти ми телеграфиши или отиди код мојих пријатеља и земљака, |
| да се решио да се жени.</p> <p>— У кући ми је роваш.{S} Мој ма̑л се развлачи као да је Алајбего |
| сусретоше.</p> <pb n="288" /> <p>— Дај ми твоју руку — рече он.</p> <p>Она му је даде.{S} Око |
| купио?</p> <p>— Купио.{S} Вели ми, тај ми носи педесет гласова.{S} Дао је две банке за шешир.< |
| ша да не призна истину. </p> <p>— Веруј ми, ми смо све имале доба кад је живот као источњачка п |
| ар обећавају, какав добитак.{S} И веруј ми, они <pb n="279" /> добивају.{S} Пре неки дан рече м |
| на, иако сам се бунио против њега: брак ми изгледа вечито нешто севдалијски... уз пратњу Цигана |
| ој једном муж. — Живот је скуп, а човек ми изгледа ваљан.</p> <p>— И ја сам то нешто мислила.{S |
| — говорио је раније стари Остојић — нек ми дете изучи школе.{S} Школа ти је најблагословенија.{ |
| ка.</p> <p>— Не, ја те нећу пустити док ми не обећаш да ћемо се опет видети — одговори Илић ене |
| S} Тако рече једног дана:</p> <p>— Краљ ми је два пута изјавио како се озбиљно решио да да̑ зем |
| лим, он је понос целе наше фамилије, он ми је тако рећи брат, ја немам другог брата...{S} Најза |
| ше под проклетом реакцијом.{S} Тек, жао ми је, човече, пара...</p> <pb n="105" /> <p>Него велим |
| три сата.{S} Ти си слободан?...{S} Ево ми трамваја — додаде затим. — Ја ћу бити тачна.{S} Због |
| ругарица, Вишња Лазаревић...{S} Па како ми живиш, што не дођеш?...</p> <p>Млади човек, с прилич |
| е станујем далеко.{S} Да само знаш како ми је леп стан, па баба... што је златна; прича ми како |
| а о њему, као да смо туђини.{S} Свакако ми замера јер не зна разлога моме одласку.</p> <p>Хтела |
| ем је одјекивала жалба и прекор. — Тако ми ружно стоји кад играм!</p> <p>У очи свадбе, Чедомир |
| роди и животињама.{S} О, да знаш колико ми мало поштујемо животињски свет!{S} Теби је, без сумњ |
| припази на ту твоју шмизлу.{S} Кад смо ми били млади, ми смо знали за љубавне изјаве само из р |
| неспоразуме.{S} Ако је ко крив, то смо ми: ја, ти, наши карактери, наше неједнаке тежње.{S} Ос |
| ека подигну бољи подмладак него што смо ми.{S} Шта ће ти боље еманципације?</p> <p>Ишли су сад |
| ћем кога је тамо оставила.</p> <p>— Што ми не пише! — чудила се девојка болно. — Бар једну реч |
| а је новом, великом надом.</p> <p>— Што ми то раније ниси рекао ? — упита га она дрхтаво.</p> < |
| песме толиким рекама српским.{S} Зашто ми њу заборављају?{S} Зар она није велика, главна наша |
| мари нешто мало грешака у Науци, пошто ми стојимо још далеко од истине, пошто васељенска загон |
| Други не заборављају своје мртве, а зар ми живи да се заборавимо?{S} Ти нарочито, Вишња... ти с |
| олако <pb n="242" /> своју срећу, живот ми је кратак, верујем у бесмртност душе.</p> <p>Вишња н |
| >— Не покушавајте да се браните.{S} Већ ми то причају одавно.{S} Али ја добра, наивна, старинск |
| које лутају кроз моју главу и изгледају ми сјајне; кадгод, чини ми се, успем, и тада осетим јед |
| Радоја који ти ово писмо пише и у свему ми се на руци налази.</p> <pb n="180" /> <p>То је писмо |
| бегова слама.{S} Деца <pb n="235" /> су ми неочешљана, неумивена — наводио је отац као разлог.< |
| ворио би какав старији човек — па да су ми рекли да ће неко раскопавати онај крш, не бих му вер |
| ни од којих сам очекивао зла, најзад су ми га учинили.</p> <p>— Бори се.{S} Борба за опстанак у |
| p> <p>— Ја се нисам шалио.{S} Часна реч ми је сведок.{S} Ја остајем и понављам...</p> <p>— Не, |
| ="121" /> <p>— Ћути, безобразнице, знаш ми ти шта је љубав!...{S} Да, ја нисам противна љубави, |
| код Кајине капије.</p> <p>— Па кад ћеш ми једанпут доћи? — пребаци Каја своме рођаку. — Бога м |
| ајно негде начуо, а у себи је додавао; „Ми смо слепи код очију, утучени у главу, стока божја!“< |
| инама.{S} Њен природан струк, неизмучен мидером, затеже блузу, те се показаше њена здрава плећа |
| пута ружно, себично, одвратно.</p> <p>— Мизерија! — рече презриво на његов рачун, устаде са сво |
| ете и кога тражите ?{S} Слобода, драга, мила слобода, пун идеал тога појма, тако присног свима |
| опају брану и јаз.{S} Притиснуо радник, мила мајко, као мрав.{S} Сева будак, а онај кујунџијин |
| , разног цвећа.</p> <p>— Ово ти послала Мила Цветкова — рече јој мајка, показујући јој велику д |
| образовању и спрема се да буде велика и мила сарадница на препорођају родног краја.{S} Управо, |
| амо јутрос, само данас у подне!{S} Краљ Милан му неће никад опростити.{S} Реакционари су, ваљад |
| ша, и рече:</p> <p>— Знате, отац, да се Миле тетка-Катин верио у Минхену... испросио Швабицу.{S |
| њино место, те биле као један део њен и миле младићу као крајеви раја.{S} Он је брижљиво остављ |
| места, где се љубавници могу шетати до миле воље, а да не буду изненађени непријатним сусретом |
| се крију у борама муселина и љубити до миле воље њену кожу час румену, а час белу.</p> <p>— Ку |
| излива дах неког надприродног бића.{S} Милева отрча на другу страну, где се златила читава про |
| опијало том идилом.</p> <p>Обично приђе Милева Остојићева.</p> <p>— Дижи се, тето -— каже она о |
| е рече.{S} У осталом, већ их пристигоше Милева и њен пратилац.</p> <milestone unit="*" /> <p>Су |
| шта ћеш ту? — викну <pb n="217" /> јој Милева, која се у тај пар приближавала с Радојем и још |
| е ваља се уносити у кућу — одговори јој Милева поверљиво. — Него обеси венац више капије, па ак |
| .</p> <p>— Знате шта је ново? — рече им Милева једно вече. — Мешовити хор <hi>Љубићске Виле</hi |
| p> <p>— Шта да радим ? — нађе је по том Милева. — Радоје пије.{S} Да га свет не опази, попије н |
| и по утрини.</p> <p>Вишња се нађе поред Милеве.{S} Ове песме, Радојеве речи, весеље целог друшт |
| онодила кад би отишла својој другарици, Милеви, ћерци једног златара, чији је дућан био одмах д |
| бом подривене обале.{S} Тада се изви из Милевина грла песма гипка као та река:</p> <quote> <l>О |
| и се.{S} Вишња се опет играла кумаша са Милевом, доцније везла, плела и ћаскала по обичају.{S} |
| м чиновником из суда, те их позва, њу и Милеву, да изађу у шетњу до варошког парка.{S} Било је |
| злог.</p> <p>Испросио је њену другарицу Милеву, па је даље писао Вишњи да се не љути, да дође н |
| ни су јој пролазили полако.{S} Сунце је милело преко усијаног летњег неба.{S} Не шеснаест сати |
| ј убава, убава девојко, ој,</l> <l>Млад Милија млад виноград сади,</l> <l>Лозе сади, равне двор |
| te> <p>Друштво прихвати:</p> <quote> <l>Милији душа мирише</l> <l>На свакојаке травице,</l> <l> |
| уди _ко]и су починили толико зла својим милим.{S} Сети се последњег разговора <pb n="304" /> са |
| е.{S} Чедомира такну у срце надземаљска милина.{S} Девојка поред њега имала је зеленкаст жакет |
| о и монотоно, као оближњи поток, што је милио поред школске баште.{S} Тек по који пут, а нарочи |
| није мутила њену душу.{S} Посао јој се милио.{S} И време је проводила лако, радећи у школи пој |
| ка на страни, неколико министара, један милионар и тако даље, веле, да су прошли кроз две собе |
| , целе сунчане системе, где је откривао милионе нових ствари, чуда, лепота, какве не би нашао н |
| ружичастом сјају уличне лампе, опкољена милионима ситних капљица и као контраст старом, раскаља |
| као осећање општег банкроства.</p> <p>— Милисав је анархиста — објасни Каја бојажљиво.{S} Затим |
| венчамо пре испита...{S} Красан је мој Милисав, видећеш.{S} Ах, ево га — додаде млада жена и п |
| лави и високим чизмама на ногама. — Еј, Милисаве, ходи да ти представим моју најмилију другариц |
| а испадне ученија од мужа, — да извиниш Милисаве!...{S} Зар <pb n="241" /> није тако?{S} Сећаш |
| је било весело, топло, па и жалосно.{S} Мило му је било што је реакција падала, слобода се обја |
| гађала је да му се допада.{S} То јој би мило, али убрзо одби ташту жељу за каћиперством и рече |
| дан оквир њеном лепом лицу.{S} Њене очи миловале су као свила.{S} Једно дугме на блузи било се |
| а надничари првога дана кад је доведен; миловали су га по њушци, тапкали по сапима.</p> <p>Арап |
| <p>Па и доцније, она је избегавала ова миловања, као да је осећала да се цела љубав не састоји |
| ед лактом.{S} После је узе у обе шаке и миловаше је, и преко лакта, оборених очију, без иједне |
| , шупаљ, бесмислен без Вишње, без њеног милог присуства.{S} Чинило му се као да га је цео свет |
| адних кровињара, којима би пожар учинио милост, заврнутих рукава, знојава лица, раздрљених груд |
| никаквог солидног ослонца, остављени су милости законодавног тела.{S} Да би остали на свом мест |
| е подаје, тог неслућеног анђела који га милује својим крилима, девојка се била већ извила из ње |
| би се надао од овог свеца — рече затим, милујући га по подбратку. — Ко би помислио да тако уме |
| , као да броди морем начињеним од самог миља и заноса, па кад би писмо свршио, написао адресу и |
| каквом цвету.{S} Вишња је несвесно пила миље из ваздуха тога дана, опијала се присуством човека |
| мештена: један гвозден кревет, проваљен миндерлук, прозорске завесе на алке, нешто цвећа у сакс |
| д куће до куће, те оправља сатове, леми минђуше, подмазује шиваљке.</p> <p>— Штета није била ве |
| ка, т.ј. да јој муж постане министар... министар земљорадње кад се већ тим питањем бави, али јо |
| часу појави се с пуном шаком новина.{S} Министар се осмехну.</p> <p>— Баш си геџа! — пребаци Ма |
| закона дадоше врло рђаве резултате.{S} Министар. који се целог живота борио против реакционарн |
| што у готову!{S} Она није знала само да министар има ћерку... ту бледу девојку, с којом се Чедо |
| ане министерка, т.ј. да јој муж постане министар... министар земљорадње кад се већ тим питањем |
| се јако допада.</p> <p>— Е? — зачуди се министар.</p> <p>— Да — потврди његова жена, па настави |
| > <p>— Народна љубав!... — подсмехну се министар. — Трице и кучине.{S} Данас нам вичу живео, а |
| то није нека твоја комбинација? — рече министар кад му жена саопшти те вечери да је Илић запро |
| , који је још нешто слушао док је стари министар био жив, промангупирао се са свим, изгубио пра |
| екиде га Младен — хоћеш ли и ти постати министар?</p> <p>— Зини да ти кажем! — трже се стари го |
| у томе ничега чудноватог — рече будући министар. — Ако се воле, зашто да се не узму?</p> <p>— |
| зјавио љубав пре него што си још постао министар... овде, у овом салону... служавка је брисала |
| тета, два посланика на страни, неколико министара, један милионар и тако даље, веле, да су прош |
| ност пред парламентом онемогућава улогу министара, изврће улогу посланика.{S} Министри немају и |
| у њима види кога од нових, слободоумних министара.</p> <p>— Од њих земља очекује — помисли огор |
| овек.{S} Причају да се у тебе заљубљују министарке или њихове ћерке...{S} Седи.{S} Батали, каже |
| ересе.{S} У Србији ни сенке од тога.{S} Министарска одговорност пред парламентом онемогућава ул |
| аксију резеде.{S} Госпа-Матовићка слала министарске цигарете.{S} Бела долазила чешће преко дана |
| не шапутала по породицама ближе Двору и министарским канцеларијама.</p> <p>— Краљ се верио! — д |
| е удатих другарица, захтевала је раскош министарских домова што се слабо поклапало са скромном |
| ти си петичар, први ђак, сталан гост на министарској трпези, па која вајда: несрећан си као све |
| иво на љубазности што се чиниле будућем министарском зету и питао се ћудљиво како ће се то све |
| аци добијају места по Скупштини, разним министарствима и осталим великим надлештвима, где је ра |
| — одговорила му је она, отишла затим у министарство и затражила да је поставе за учитељицу.</p |
| >Његовој жени је годило јако да постане министерка, т.ј. да јој муж постане министар... министа |
| е</hi>. — Бела, кћи г. Јована Матовића, министра земљорадње, венчала се јутрос у овдашњој Сабор |
| нутку скидају букагије с ногу и нуде за министра... на професорову ћерку, око које ће се већ су |
| /p> <p>Откако Матовић поста кандидат за министра, седељке после ручка бивале су краће.{S} Стари |
| е знала да Илић даје лекције сину новог министра, Матовића.{S} Слушала је од другова да говоре |
| вом убеђењу, <pb n="278" /> па да оборе министра који не дели то мишљење, или да гласају против |
| да требало да исприча своје везе у кући министра Матовића, да објасни ону вожњу у колима, да пр |
| ају против свога убеђења па да сачувају министра.{S} Тако се извршна и законодавна власт сукобљ |
| Реакционари су, ваљада, бесни од једа; министри нису чекали ни оставка да им се уважи; њихови |
| у министара, изврће улогу посланика.{S} Министри немају иза себе никаквог солидног ослонца, ост |
| омаћем учитељу.{S} Жандарм, на служби у министровој кући, одавао му је потпуно прописан поздрав |
| трудио се стално да не остаје на само с министровом ћерком.{S} То је било врло тешко.{S} Станов |
| Сети се Чедомира.{S} Доведе га у везу с министровом ћерком.{S} Сети се његова ћутања на њено пи |
| е — бранила је госпођа те трошкове пред министром.</p> <p>Бела је посвећивала Илића у те купови |
| а својом влагом, нешто мало светлости у минуле године.</p> <p>Отпутовао је био са женом у Париз |
| га.{S} Дан нам прође као сат, а сат као минут.{S} И ја се само Богу молим да заустави то време, |
| обоје полако друмом.{S} После неколико минута, нађоше се пред Циганлијом, на оном истом месту |
| трчи за њом.{S} Није прошло ни неколико минута, а он је већ био на улици, са̑м.</p> </div> <div |
| .{S} Задржали су се неко време у Бечу и Минхену.{S} Савете, којима су их обасули у Београду, ни |
| е, отац, да се Миле тетка-Катин верио у Минхену... испросио Швабицу.{S} Тетка-Ката хоће да се и |
| Око њих је био мир, онај дубоки пољски мир који не руши цикање попаца, крештање жаба.{S} Он је |
| p> <p>Она му је даде.{S} Око њих је био мир, онај дубоки пољски мир који не руши цикање попаца, |
| ак и свеопштег боја, човек схваћа стање мира и слоге, поред одабирања појима једнакост, поред р |
| страна уноси одређене користи: положај, мираз, фамилију или диплому.</p> <p>Рекавши ово, она по |
| стан.</p> <p>— То је велика рента, као мираз од педесет хиљада — говорила му је самоуверено.</ |
| рекле су му, тражи десет хиљада динара мираза.</p> <p>— Ништа мање! — подсмехнуо се Чедомир.</ |
| шта, и ту, од оног што јој је остало од мираза, живела са децом, скромно, тешећи се да то неће |
| ћу на село... за учитељицу.{S} Ја немам мираза.{S} Ово школе, то је све.{S} Сем тога, моји роди |
| школу.{S} Неће требати да се мучимо око мираза.{S} А што су млади?...{S} Шта им фали што су мла |
| а шеталишту, знају за девојке с великим миразима.{S} Њима је свеједно који режим влада, јер им |
| а бурским шеширом, подгрејавати бајке о миразу и излазити недељом на пиво.{S} Место паланке и њ |
| ва човека који су живели у њему; један: миран студент из унутрашњости који гледа своје књиге, т |
| правцу планина на западу.{S} Он је био миран.{S} Ништа на њему није издавало узбуђење.{S} Једи |
| дубоко скривени, те је с те стране био миран.{S} Међутим, мучио га је сукоб његових осећаја: њ |
| Њутон би једва добио за телеграфисту, а Миржеови чергаши завршили би на поправци у Топчидеру.</ |
| учини весео утисак на Вишњу.{S} Она се мирила са том вароши, заборављала је на рђаве часове ко |
| а парк.{S} Из шуме је долазио дах ноћи, мирис боровине, свежина росе, задах трулог лишћа.{S} Је |
| p>Чедомир јој се приближи.{S} Удисао је мирис те девојке и дрхтао пред сјајем њених зеница.{S} |
| обали.{S} Са суседног острва долазио је мирис на покошену траву.{S} На оближњим фабрикама палил |
| риближи своје лице његовом.{S} Он осети мирис њене косе и спусти руку на њено раме.{S} Она се с |
| ке је допирао потмуо хук бујице и тежак мирис на одроњену земљу.{S} Грађани, у пола обучени, и |
| облика и боје.{S} Собу је испуњавао јак мирис на јоргован.</p> <p>— Како ти се допада мој будоа |
| 237" /> околним висовима, ветар доносио мирис од љубичице, пролетња јагњад блејала, жуборили по |
| врата.</p> <p>Та је глава била окружена мирисавом маглом црне косе.{S} Из ње су светлеле, као д |
| одушке у цвећу, сагињала се, кидала га, мирисала, стезала његов сноп уз груди.{S} Те груди!{S} |
| пећи хлеб два пут дневно.{S} Печење је мирисало по старинским пањевима.{S} У кафанама је врило |
| усуди.{S} У њеном <pb n="216" /> крилу мирисало је то посвећено цвеће тако силно, чудно, као д |
| јни дивљи каранфили боје као вино.{S} И мириси су разни: на печен хлеб, на јагоде, на младост.{ |
| вним.{S} Ово цвеће, широка ливада, јаки мириси, па то коло и све враџбине којих је пун њен крај |
| е целог друштва, расцветана ливада и ти мириси заносили су је.{S} Своме препуном срцу налазила |
| м златним вратима, мраморним стубовима, мирисом од тамјана и воштаних свећа.{S} Он је постојао |
| ке око њих и заносе главу својим тешким мирисом.{S} Стога се она отимала, кад је време било руч |
| тој тишини Моравиних обала, намирисаних мирисом зрелих јагода и одроњене земље, о отегнутој јец |
| при скидању шешира пред њом, разговор у мирису дувана, бунтовничке мисли, дах будућности, све о |
| о девојачке школе.{S} Али се она морала мирити са стањем ствари, како је називала своје домаће |
| во прихвати:</p> <quote> <l>Милији душа мирише</l> <l>На свакојаке травице,</l> <l>На зелен здр |
| >С девојкине главе пале су укоснице.{S} Миришљава коса просула се као талас по њеним раменима.{ |
| е се окрене, ливада јој је нудила меке, миришљаве простирке.{S} Дуге, танке травке повијале се |
| } Ја то нисам хтео.{S} Мене сматрају за мирна човека, али видиш, ја се питам да ли у мени не жи |
| а свим маштаријама.</p> <p>Кућа је била мирна.{S} Напољу се ноћ ширила, ведра и ћутљива.{S} Та |
| о топло, меко, празно.</p> <p>— Тако је мирна, пријатна, љупка — продужи Остојић гледајући у бе |
| вет сати, време спавању, и варош остаје мирна и <pb n="209" /> иста.{S} Пре тога, Радоје се вра |
| унутарњим пламеном, који је палио њене мирне, невине очи и који је долазио право из срца.{S} Т |
| {S} Младић обухвати једним погледом тај мирни <pb n="154" /> пејзаж.{S} И док је дим пузио у мо |
| ари су у кући пошле опет својим старим, мирним током.{S} Тако је Вишња могла сад мислити на себ |
| воје другарице.{S} Њено запаљено лице с мирним угаситим очима појављивало се, као каква сиренск |
| своје године, дубоких, угаситих очију, мирних и бистрих као извор у планини.{S} Њена глава је |
| ће се спасти ?{S} Да ли ће допловити до мирних вода каквог гостопримног пристаништа ?</p> <p>На |
| /> и покуша да поново заспи, као дотле, мирно, не мислећи ни на шта.{S} У једном тренутку учини |
| ност, како се то једном речи назива.{S} Мирно, предано, сваког дана, она је учила <pb n="228" / |
| јег насртаја.</p> <p>У соби је било све мирно.{S} Часовник је понављао правилно своје метално т |
| што окрећу млин, о млинари!{S} Спавајте мирно.{S} Нека вас петао узалуд опомиње да је дан свану |
| у шаку на ту руку, на оно меко, благо и мирно парче пред лактом.{S} После је узе у обе шаке и м |
| а онај догађај с Чедомиром у њеној соби мирно, као на неки давни несрећни случај.{S} Нека топла |
| стане једног дана срећна мајка, проживи мирно и корисно свој део живота и, кад дође време, засп |
| здржа од сваке заједљивости, и одговори мирно:</p> <p>— Његова мајка и моја рођене су сестре.</ |
| иди им се само глава.{S} Поље је дисало мирно.{S} Још се јурила она два лептира.{S} Иза једне ш |
| празну и усамљену.{S} По стази је било мирно и топло.{S} Једна црвена буба трудила се да се ус |
| као рањена тица.</p> <p>Ту је било врло мирно.{S} Чуо се тек један женски сатић у папучици, обе |
| ебљале.{S} Врат јој као кифла.{S} Нешто мирно, спокојно и задовољно дисало је из целе њене поја |
| ртеле месо.</p> <p>Девојка понови песму мирно, не слутећи осећаје које је изазивала.{S} Тада он |
| о спремање за свадбу у кући Матовићевих мирно, као да се то тиче неке сасвим друге личности; ра |
| {S} Удар копита одјекивао је у такту по мирном крају.{S} Несигурна мартовска светлост играла се |
| добити државну службу, па да проведе на миру старе дане уз сина господина.</p> <p>— Боже дај зд |
| сати дуго, опширно о себи, о својима, о миру који је нашла у свом родном крају, о вечито промен |
| су тада занимали интелектуалну младеж, мисао магловита, нејасна, али стварна, жива <pb n="23" |
| руке састављене око паса, очи бледе, а мисао умире у глави.{S} Њему су ти загрљаји падали слат |
| ећао неспособан за тај напор.{S} Његова мисао је била уморна. срце болесно, воља немоћна.{S} То |
| неког далеког пута, по којем је његова мисао дуго лутала. — Опет двојке?{S} Та сад ти бар реак |
| о на самоубицу.{S} Па и сутрадан, та га мисао није остављала.{S} Док је свештеник певао: „Исаји |
| >— Срце ми хоће апстракт и апсурд, моја мисао недостижне висине...</p> <pb n="170" /> <p>— Које |
| нао за посету младићеву!</p> <p>Ни сама мисао да је Чедомир поново њен није ју могла утешити.{S |
| на зеленом тепиху своје собе.{S} Једна мисао, далека, тамна, једва схватљива, опомену га радос |
| зимала.{S} Руке јој гореле.</p> <p>Њена мисао осветли јој за часак преживели живот.{S} Вишња ви |
| ку која им се допадне.{S} Ниједна мучна мисао није мутила њену душу.{S} Посао јој се милио.{S} |
| и њеног главног сокака, пред Вишњом је мисао цртала будућност као неку широку реку са зеленим |
| к нешто у души говорило му је да спречи мисао да не иде тим правцем, те је ударао крст на стран |
| , покажу врата.{S} Долазила му је на ум мисао да нађе старог господина, па да му каже све.{S} З |
| .{S} Ја се враћам срцу да осети оно што мисао моја није могла сазнати.</p> <p>Зарија му показа |
| девојка.</p> <p>Она је погађала његову мисао.{S} Није хтела да га понизи.{S} Она је преклињала |
| ти своје друштво, слободно казати своју мисао.{S} Што год је било око ње, уверавало ју је у нов |
| ити код ње какву промену или ваншколску мисао.{S} Марљиво је радила, чекала стрпљиво крај школс |
| пишући о тим простим стварима, на саму мисао да то пише љубљеној девојци, њега је обузимала не |
| Тада јој је то изгледало природно: њену мисао је заузимала само њена мајка.{S} Болест <pb n="18 |
| спођици.{S} И као код свих природа које мисле право, које не рачунају са ситницама, она их већ |
| ре и осећала се све неугодније.{S} Њене мисле купиле су се око Чедомира.{S} Она се питала:</p> |
| b n="181" /> духа и питала се шта други мисле о њој.{S} Она је знала да је неко од њених суседа |
| занемарене тоалете, усред тих људи што мисле да од њих зависи круг земаљске планете.{S} Она се |
| у често имати своје ја, бранити оно што мисле да је најбоље, најкорисније, најправедније, борит |
| она ми се чини сувише неодређен појам, мислена именица.{S} Али...</p> <p>— Али?</p> <p>— Али с |
| ав, отаџбина, брак престаће да вам буду мислене именице.{S} Али не бојте се, не бежите од живот |
| она може дати, бежао је од своје среће, мислећи да трчи за њом.{S} Није прошло ни неколико мину |
| бујним предгорјима неке нове земље.{S} Мислећи на ту реку, која ју је уљуљкивала, запљускивала |
| а да поново заспи, као дотле, мирно, не мислећи ни на шта.{S} У једном тренутку учини јој се да |
| ве.{S} Он је стеже снажно, грчевито, не мислећи ништа.{S} Под његовом руком увише се витке слаб |
| уживања, он се бацао сав у свет књига, мисли, снова.{S} Место путовања у Врњце и Абацију, он ј |
| г...{S} Ко ће рећи икад гомилу осећаја, мисли, слика, успомена, које се прегоне у човеку у изве |
| зна...{S} И кажем јој ја да се чува.{S} Мисли да јој је још осамнаест <pb n="178" /> година — н |
| је воли, да јој открије, поред царства мисли, скровиште осећаја.{S} Он је успео да се она врат |
| имао времена, па можда ни праве воље да мисли на своју породицу.{S} Кад би му ко од пријатеља с |
| павица.{S} Та глава је заводила, бркала мисли, одвлачила у пропаст.</p> <p>— Љута?{S} Зашто? — |
| че презриво.</p> <p>На њу навали гомила мисли, најпре нејасних, лаких, безбрижних, па све светл |
| само да смо на путу...{S} Можда све ове мисли нису долазиле на ум младом човеку, али сличне сва |
| исило непомично над хартијом.{S} Његове мисли се бркале. <pb n="294" /> Чинило му се да је проч |
| је сад био истог мишљења?</p> <p>Његове мисли су ницале без везе, никаквог реда није било међу |
| .{S} Али су њега сад одушевљавале друге мисли, обузимала га је ватра, осећао се задовољан што ј |
| ђење свога села, она покуша да хладније мисли о свом узбуђењу.</p> <p>— Откуд овај сан, овај бо |
| је хтео да буде просто мудрац.{S} Своје мисли налазио је шетајући по варошкој околини коју је н |
| Мораве.{S} Покушавала је да веже своје мисли за свакидашње кућне ситнице, трудила се да се сет |
| едећи.{S} Свако од њих пратило је своје мисли кроз самоћу предела.{S} Они су обоје били и сувиш |
| а себе, и, као да је хтео утопити своје мисли, он се предаде загрљају који је толико избегавао. |
| , разговор у мирису дувана, бунтовничке мисли, дах будућности, све оно нешто неизвесно што очек |
| идећи своје драгане.{S} Трудио се да не мисли на њу.{S} Хтео је да је заборави.{S} Њена слика с |
| сећања од пре годину дана, меке, наивне мисли по мало меланхоличне, као <pb n="153" /> што је с |
| ви њеним разлозима и да наведе противне мисли које су јој од синоћ лутале по глави.{S} Она заћу |
| преко лакта, оборених очију, без иједне мисли у глави.</p> <p>Бела се није бранила.{S} Зенице с |
| та, она му више није припадала.{S} Њене мисли враћале су се пут Бумбарева Брда, у белу варош на |
| е обухватала ове обадве широке царевине мисли и трудила се да их разуме обе и да их помири.{S} |
| Светлост</hi>.{S} На њега налетише црне мисли као осице.{S} И као да се хтеде одбранити од њих, |
| а, нашто социјализам, нашто све те лепе мисли ако Чедомир не буде њен!</p> <p>Пролеће се расцве |
| ико се прича, ни толико добар колико се мисли.{S} Али има једна сигурна ствар.{S} Човек се трош |
| p> <p>— Много је мање људи, него што се мисли обично, који стварају свој живот по својој вољи.{ |
| е?{S} Јер младост иде, брже него што се мисли, а са њом и сва могућност да будемо срећни.</p> < |
| рођак.{S} Покушавала је да се отресе те мисли, <pb n="36" /> која ју је опседала, али је глас Ч |
| ну мачку.</p> <p>Она покуша да отури те мисли заједно са споменом на свог бившег друга.{S} Беше |
| рце му изгледало преуско за његов сан и мисли.{S} Поново је почињао да живи.</p> <p>— Је ли, зе |
| нпутица укрштали су се овде и изазивали мисли о даљини.{S} Заокругљена површина Савине воде бел |
| воље и морално пропадање.</p> <p>Са том мисли почеше и друге да се враћају у младићеву главу.{S |
| је дотле окусила.{S} Сколише је поново мисли о Чедомиру, о томе шта би било кад би постао њен |
| ју другарицу.{S} Она се била изгубила у мисли.{S} Тек, једна једва приметна румен кретала се по |
| /quote> <p>Та песма узбуди Илићу гомилу мисли на лањско пролеће, на Вишњу, на њен <pb n="190" / |
| илика што се лагано вукла, изазивали су мисли о смрти.{S} Било је нечег гробног чак и у кућама, |
| је будућности, проналазио је пут својих мисли.{S} Једно женско срце куцало је за њим.{S} Он то |
| рудио се младић да скрене правац својих мисли на конкретне ствари, али слике оне две девојке ни |
| изгубљених часова!{S} Колико пријатних мисли опколило би га као гомила правих пријатеља!{S} Љу |
| а'естак наслова, славних имена и мудрих мисли.{S} Иначе, жена испадне ученија од мужа, — да изв |
| , кад је Зарија Ристић писао своје гром-мисли, лепи Млађа носио кариране панталоне, а еманципов |
| уди на продају свешчице својих <hi>Гром-мисли</hi>. <pb n="86" /> Публика се стане да надмеће к |
| ио листу на сто, легао и заспао.</p> <p>Мисли му поново скренуше у родно место.{S} Оно је врло |
| ј бронзани поглед те саже главу.</p> <p>Мисли му пређоше опет на професора.{S} Учини му се као |
| бели лабуде!...{S}" Београд је велики, мислила је тада, он је као море: путеви су безбројни, ж |
| Нигде те нисам видела на скупштини.{S} Мислила сам да си се вратила кући.{S} Тетка ми рече да |
| недостатак. „Он сиромах, а ја хрома!“ — мислила је и веровала да су тако равни једно другом.</p |
| , како кажу наши стари.{S} И девојка је мислила поново на свог пријатеља:</p> <p>— Он не зна ни |
| је на пољу светло и благо време, она је мислила на протекле догађаје са много искреног сажаљења |
| на излазила је ту у шетњу у доба кад је мислила реформисати друштво, кад је Зарија Ристић писао |
| а књиге и доручковала стојећи, а све је мислила о једном: о универзитету на који је позива Каји |
| ле малог оклевања. — Лепше него што сам мислила.{S} Ја волим чист ваздух, шуму, свој народ, вел |
| гледа ваљан.</p> <p>— И ја сам то нешто мислила.{S} Друго је сад, а друго беше под проклетом ре |
| {S} Ја се чудим како на то нисмо раније мислили.{S} Ја се смејем <pb n="109" /> кад се сетим из |
| ико тајна, загонетака решено.{S} Ми смо мислили да долази тренутак кад ће наука открити велику |
| ће да прсне.</p> <p>— Знам, знам.{S} Ја мислим на твоје испите.{S} Али нећу да се преучиш.{S} О |
| љивао <pb n="72" /> од самог срца. — Ја мислим да подигнем једну такву централу под Овчаром.{S} |
| а... — одби младић скромно.</p> <p>— Ја мислим да је то могуће, то ће бити врло корисно, и, над |
| воли паметније од себе.</p> <p>— Ја не мислим тако.{S} Свет је простран.{S} Мене чекају велика |
| који је сад звонио поузданије. — Али не мислим да се ту зауставим.</p> <p>— А шта можеш друго?< |
| умње, познат онај Ибзенов јунак, Улфхај мислим да се зове...{S} Келнер, један полић!{S} Ето, та |
| — Не знам, може бити.{S} На срећу ретко мислим; она ми се чини сувише неодређен појам, мислена |
| S} Није волела да остаје сама са својим мислима.{S} Храбро је сносила садашњост и чекала нешто |
| уко само да не остане на само са својим мислима.</p> <p>— Радоје није заслужио ону увреду — гов |
| свечаности томе раду, сређености својим мислима и пажње ономе што ће се написати.{S} Затим, под |
| то тихо језеро здравих живаца бунтовним мислима нових дана и готово јој хтеде рећи: „Хајде, сре |
| дињени и збркани у нама да упркос лепим мислима и дужним обзирима, онај који воли једну жену и |
| нека буде како она рекне.</p> <p>У тим мислима, Вишња је прекидала паковање ствари, отварала п |
| Или заиста нека виша сила управља нашим мислима?{S} Те исте ноћи Вишња је сањала да се удаје за |
| кад би се растали, она је претресала у мислима дуго што јој је Илић говорио.{S} Није јој тада |
| сјајних мехурића.{S} Суплент је ваљао у мислима оно што му је другарица рекла и понављао у себи |
| у, свему...</p> <p>Састављао је писмо у мислима, бирао згодне речи, изналазио утешне разлоге, з |
| о очима.</p> <p>Кад би она била његова, мислио је даље, постао би бољи човек.{S} Чинило му <pb |
| ио кући.</p> <p>— Шетао сам, размишљао, мислио на тебе...</p> <pb n="258" /> <p>— Јест, мислио |
| а тебе...</p> <pb n="258" /> <p>— Јест, мислио си на мене колико на смрт свога деде!</p> <p>Сва |
| кому, <pb n="78" /> па и о њему, Илићу, мислио је; Младен је брбљив, а Бела...</p> <p>На ову ре |
| у, његове свилене, рецкасте листиће.{S} Мислио је како да врати ову љубазност.{S} Њих двоје би |
| ије имао довољно одважности.{S} Онда је мислио да напише једно писмо госпођи, одрекно им кондиц |
| } Поред бриге за личну будућност, он је мислио и на будућност Србије.{S} Његово биће и његова з |
| и беху далеко једно од другог.{S} Он је мислио да се она удала и да није ништа сачувала од спом |
| а леже...</p> <p>Цело ово вече, Илић је мислио на самоубицу.{S} Па и сутрадан, та га мисао није |
| ко, глупо, остао је без марјаша, а није мислио да ће му што требати, па да узајми.{S} Он то при |
| ло само по себи, ако је ко тада у опште мислио шта ће после доћи!</p> <p>У тим идејама свршио ј |
| ве речи.{S} А кад би се пренуо сасвим и мислио на њу, на ту плаву девојку, на њене косе, на њен |
| само два три стиха из средине: ...{S}И мислио тада — Ко зна каква судбина те чека — И зашто си |
| ује свога мужа.{S} Она се питала шта би мислио њен отац да је сазнао за посету младићеву!</p> < |
| био је за њу јаче везан него што је сâм мислио.{S} Раскид са породицом му је оставио празнину к |
| утака оклевања. — Ја на то питање нисам мислио.</p> <p>Матовићка га погледа изненађено.</p> <p> |
| олованих чиновника, те је рачуноиспитач мислио да је цела његова несрећа долазила од његове нис |
| им потпуним, савршеним, која би хладном мислиоцу била одмах апсурд, а која је њему изгледала са |
| ву познаницу.</p> <p>— Да.</p> <p>— Шта мислите после? — настави он даље, затежући капут рукама |
| ими онолико колико се даје...{S} Шта ви мислите, господин-Илићу?</p> <p>Чедомир заусти да каже |
| Ви сте тако љубазни према мени.{S} Зар мислите да ја не умем ценити толике пријатељске услуге, |
| ом на све <pb n="112" /> што је прошло, мислити само на себе, радити за своје испите и не осећа |
| ирним током.{S} Тако је Вишња могла сад мислити на себе.{S} Гриже савести било је нестало.{S} Г |
| а је живети само за своје задовољство и мислити једино на оно што је пријатно.{S} Свога мужа см |
| pb n="76" /> Стаде посматрати ту бубу и мислити... ко зна на кога!{S} На државни удар... на про |
| голо.{S} Он не би био човек да је могао мислити на шта друго.{S} Плима страсти плавила му је ср |
| реме.{S} Опасно је дуго маштати, толико мислити, толико тражити; боље је пристати на живот, пус |
| ру.</p> <p>— Како је он?</p> <p>— Можеш мислити...{S} Разговарали смо цело јутро.{S} Још удара |
| д ти једног дана твоја срећа допусти да мислиш и на оно што је прошло, сети ме се по ономе што |
| реболи, остане увек нешто.</p> <p>— Шта мислиш да ли да пишем детету у Београд?</p> <p>— Њој ће |
| авно, али ти имаш дух романтичан.{S} Ти мислиш да сам ја груб.{S} Ја нисам груб.{S} Ја имам иск |
| колегинице — рече затим гласно — шта ти мислиш о сентименталности ?</p> <p>— Она није више у мо |
| јзад се охрабри и рече:</p> <p>— Шта ти мислиш пошто свршиш школу?</p> <p>Каја подиже главу и п |
| азујем, и хтео бих да знам шта ти о том мислиш?</p> <p>Вишњин поглед сукоби се с Радојевим очим |
| то боље.{S} По некад живот изведе своје мистериозне путеве <pb n="271" /> на широка места обасј |
| бојала свега што је анормално, болесно, мистериозно.{S} Праву љубав је видела само у браку.{S} |
| з књиге која се појавила те године: <hi>Мистицизам у вишој математици</hi>.{S} Анри Поенкаре на |
| еља коњака и емаљираних шерпи.{S} Газда-Митар трговао је још са житом, стоком, шљивама.{S} Код |
| је у њихову кућу као у своју.{S} Газда-Митар га је звао често да га што послуша, напише му пис |
| уп да би се продавао у дућану.{S} Газда-Митар имао је среће у трговини.{S} Послови су ишли добр |
| } Једанпут се толико задржа да га газда-Митар опомену:</p> <p>— Хајд', хајд', синовче; не губи |
| Као на Калимегдану! — говорио је газда-Митар, куцкајући штапом о њено гвожђе.</p> <p>То је био |
| лавим мастилом, које је можда сам газда-Митар правио.{S} Затим је дошла опет једна карта, са сл |
| > <p>Остојића је нарочито помагао газда-Митар.</p> <p>— Оставите ви Радоја — говорио је грађани |
| да се реши да ли ће група учествовати у митингу које је грађанство приређивало у корист избора |
| изија младе девојке васкрсавала је, као митолошке тице из пепела.{S} Боле (!дуго о) га хиљаде и |
| јим је дотле живела.{S} Она је била кћи Митра С. Лазаревића, бакалина.{S} Њен отац је држао дућ |
| прана...</p> <p>— Старинске жене, газда-Митре...</p> <p>— Старински човек сам и ја, па опет кад |
| известиш.{S} И онда, знаш како је, чича-Митре, треба помислити на све.</p> <p>— Право велиш — о |
| е личити на друмског механџију као и на митрополита, да није око његових сувих уста, око тих си |
| о доста весело.{S} Кад нису критиковали митрополита што им не услиши молбу да се преко лета пре |
| у самарица.</hi> — Јуче око пет часова, Мића Живковић, надничар на новој грађевини Привредне Ба |
| да живи, живи...</p> <p>Нађе се у Кнез-Михаиловој улици.</p> <p>Ова улица је била још место ел |
| Дан је био ведар.{S} По плавом се небу мицало неколико малих, светлих облака.{S} Сунце је снаж |
| е један крај вароши под небом сивим као миш.{S} Београд се удаљавао све више.</p> <pb n="205" / |
| отност: мали, крутуљаст, са очима као у миша, она би желела да се и њему допадне, јер је она, с |
| ави од блузе спадоше до рамена.{S} Голе мишице блеснуше кроз собу.{S} И ово дете, сакато, разма |
| све у соби.</p> <p>Платно се сроза низ мишице, обеси се о бедра, да се после склиза на под.{S} |
| је лежала, као дете, изваљена на његову мишицу.{S} Прамен плаве косе падао јој је преко лица.{S |
| ј срећи.</p> <p>Била се обесила о једру мишицу свога мужа и говорила усхићено:</p> <p>— Наша је |
| игом код највећег броја лица.{S} Њихова мишљења, нарочито кад се тиче политике, зависе од њихов |
| јој је требала.{S} Кад је давала своја мишљења, реченице су јој остајале недовршене, није се м |
| равао.{S} Није могао дати једног личног мишљења.{S} Те ствари му се чиниле непознате, далеке, т |
| иликом рекао?{S} Да ли је сад био истог мишљења?</p> <p>Његове мисли су ницале без везе, никакв |
| рије своја осећања, да се одриче својих мишљења и да се вечито повлачи у себе, те му је ваљада |
| Изненадило га је што га госпођа пита за мишљење... она, која му је, поред свог уважења према ње |
| о остали на само.{S} Она је полагала на мишљење околине.{S} Било да се с ким сусретне, било да |
| еџбају своју памет на теби и дају своје мишљење о твојим поступцима.{S} С врха до дна друштвени |
| >.{S} Зауставише Илића да чују и његово мишљење, и позваше га <hi>код Пеливана</hi>, бозаџије ч |
| но одобравала, потписивала свако његово мишљење, била присталица његових убеђења без резерве.{S |
| е и друштвеног живота, не усвоје Чедино мишљење?{S} У њој се бунио остатак старе душе, бунила с |
| /> па да оборе министра који не дели то мишљење, или да гласају против свога убеђења па да сачу |
| а страна, подјармљена туђој вољи, туђим мишљењима, теретним обичајима које су створили друштво |
| емократска убеђења свога мужа; по њеном мишљењу један сиромах ђак треба да је задовољан што ула |
| пут је славуј пропевао у шипражју поред Млаве.</p> <p>— На Духове је наша скупштина у Београду |
| би иначе могла продужити да живи!{S} У Млави су ретки Илићи.{S} И дани су пролазили, а за њима |
| била добро место: једно богатије село у Млави, где је нашла школу по плану, уређену башту и кол |
| ма, радницама или газдаричиним ћеркама, млад свет који живи неопажен за школским клупама, а исп |
| дошао такође право из школе.{S} Здрав, млад, ни ружан ни глуп, тамо вамо, па се ми венчамо пре |
| То није много — дочекала га је сестра — млад је, леп је, образован, има плате две хиљаде, отвор |
| , убава девојко, ој,</l> <l>Млад Милија млад виноград сади,</l> <l>Лозе сади, равне дворе гради |
| <pb n="2" /> висок, готово џигљав, али млад, пријатних, мушких црта, буљавих очију, које су у |
| осетљив на неприлике у животу.{S} Ти си млад.{S} Треба ти времена.{S} Ти си познат у твојој ген |
| тога девојчета.{S} Најзад, и он је био млад, и он је имао у срцу нежности.</p> <p>У природи је |
| осач новина, један <pb n="224" /> сакат млад човек, који без штака не може да макне, а иначе ск |
| м новом убеђењу!{S} Али је Илић био још млад, у добу кад се пише искрено и поштено.{S} Стога пр |
| <l>Ој убава, убава девојко, ој,</l> <l>Млад Милија млад виноград сади,</l> <l>Лозе сади, равне |
| о што је отац писао.{S} За време кризе, млада студенткиња показа се као најизвежбанија нудиља.{ |
| водом и шапутала јој недопуштене приче, млада девојка заспа са једним ђаволастим осмехом који д |
| у њој могуће, све је у њој по руски!{S} Млада девојка не осети кад дођоше до њене куће.{S} Би ј |
| е зачу један шум на вратима.</p> <p>Два млада створа погледаше се као два злочинца.{S} Отворише |
| главу пред потребама породице.{S} Стога млада девојка не исмеја план своје другарице.{S} Само, |
| а прво правило свога новог васпитања да млада девојка бира себи мужа потпуно свесно.{S} Она се |
| атна; прича ми како је било кад је била млада, описује ми омладинске беседе код <hi>Златног Крс |
| да ми се свет смеје: хрома млада, хрома млада! — говорила је девојка мајци гласом у којем је од |
| p> <p>— Нећу да ми се свет смеје: хрома млада, хрома млада! — говорила је девојка мајци гласом |
| ој дворани београдске болнице.{S} Једна млада, хрома жена успротивила се излишној секцији коју |
| {S} Иза првог угла појављивала се једна млада девојка у коректној мушкој јаки; плав прамен косе |
| ирке од прага.</p> <p>При том цела њена млада снага отисну се на њеним хаљинама.{S} Њен природа |
| илисав, видећеш.{S} Ах, ево га — додаде млада жена и показа руком на једног развијеног дерана, |
| лицама није било много света.{S} Кад је млада девојка угледала Илића који ју је већ чекао, насл |
| лачине, ако ти можеш — одговарала му је млада горопадно.</p> <p>У осталом, она је врло мало лич |
| олац, образован човек, виши од ње.{S} И млада девојка као да је хтела узети у одбрану свога нов |
| ца, и погледа у собу неодређено.</p> <p>Млада учитељица је лежала непомично на поду, пред посте |
| момци су духовити, девојке приступачне, младе жене несташне, а старци и старице тапшу рукама, о |
| ом диму од дувана, величанствена визија младе девојке васкрсавала је, као митолошке тице из пеп |
| м вером у будућност, он је трошио своје младе године радећи да буде достојан поверења које ће м |
| е врло мало личила на оне традиционалне младе са обореним очима, које нам је оставила у спомену |
| ем, мрзела је сад и остале студенте, те младе људе, што праве манифестације, демонстрације, рез |
| тешили, превлачећи постепено вео преко младе Чачанке.{S} Да ли се ипак осећао срећан?{S} Пре с |
| опасну гљиву, а заједно са њом и слику младе Чачанке.{S} Хтео се бацити блатом на све <pb n="1 |
| озори су гледали у врт, чије воћке, још младе, пружале су мршаву сенку по земљи.{S} Сунце је за |
| отворене блузе.{S} Видео се и један мрк младеж.</p> <p>— Ах! како је лепа — рече у себи и пољуб |
| утаву литературу препоручену за школску младеж, одушевљавати се да се појави у Чачку са бурским |
| /hi> што су тада занимали интелектуалну младеж, мисао магловита, нејасна, али стварна, жива <pb |
| ="78" /> па и о њему, Илићу, мислио је; Младен је брбљив, а Бела...</p> <p>На ову реч младић за |
| овиће је била задесила нова несрећа.{S} Младен, који је још нешто слушао док је стари министар |
| враћала се тек у вече, пуна новости.{S} Младен је одлазио такође, у школу, рано, да се што пре |
| икогодишњег аклиматисања у Београду.{S} Младен је био пао у трећем разреду из два предмета — ос |
| ет...</p> <p>— Је ли, тата — прекиде га Младен — хоћеш ли и ти постати министар?</p> <p>— Зини |
| S} Бела.{S} После ове девојке, дошао је Младен, бистар дечко, али ленштина, склон свима слабост |
| ндалозну страну тога догађаја бринуо се Младен, који је вукао свог учитеља за рукав, шапутао му |
| </p> <p>— Ко би играо крајцарица кад би Младен учио! — насмеја се Бела, која у том тренутку дон |
| ученим под столицу.{S} До њега је седео Младен, који се никако није хтео скрасити на своме мест |
| иродне женске жеље за допадањем.</p> <p>Младен га је позивао такође:</p> <p>— Хајдете... хајдет |
| повисити плату том младићу што поучава Младена — рече јој једном муж. — Живот је скуп, а човек |
| ну. — Сад ће отац да се врати, па пази, Младене.{S} Немој да се мангупираш.{S} Него учи.{S} Ина |
| ајка.</p> <p>— Ју! — трже се девојка. — Младене донеси.</p> <p>Дечко устаде лењо и, клатећи се |
| усне, кад би га слушала како објашњава Младену какво правило из математике?{S} И нашто оно њен |
| , китила га цвећем из саксија, слала по Младену какву гравуру или други украс за његову собу.</ |
| лићем, свршеним философом.{S} Честитамо младенцима.</quote> <pb n="225" /> <p>— Честитамо младе |
| .</quote> <pb n="225" /> <p>— Честитамо младенцима — понови она последње речи гласно.</p> <p>Уд |
| мство које смо вам указали!{S} Срамота, млади господине...</p> <p>— Мама! — промуца девојка у о |
| ремена.{S} Мораће се журити...{S} А ви, млади човече, из школе ћете ући право у живот.{S} Држав |
| о да га се то ништа не тиче.{S} Редови, млади момци у озбиљној, плавој униформи, држали су пушк |
| один директоре?</p> <p>— Нема ко други, млади господине.</p> <p>— Моја је струка...</p> <p>— Ов |
| е протест против научног догматизма.{S} Млади суплент био је принуђен, против све зловоље коју |
| ве и темеље, у које се мало ко пача.{S} Млади часовничар је волео нарочито простог човека, изгл |
| ка његовој другарици, у њен заборав.{S} Млади човек не поче свој говор о вољи, али се не предад |
| ка!{S} Човек се не жени због кошуље.{S} Млади су; цео је живот пред њима...{S} Да, ја сам човек |
| ово присуство готово осећало у кући.{S} Млади човек не хте покварити ово присно весеље дома, ко |
| еговим жељама да живи и буде срећан.{S} Млади човек се налазио у неразрешљивом сукобу који дола |
| шир с главе и понесе га низа страну.{S} Млади човек потрча за њим и једва га ухвати у једном тр |
| укус леп, цене умерене, <pb n="61" /> а млади газда нежењен, па је све ишло како само може бити |
| у снагу у електрицитет — продужи доиста млади сајџија, начинивши десном руком један покрет као |
| а и онај понос културног човека који је млади муж осећао у самом себи.</p> <p>То су били тешки |
| <p>— Доста с тим паприкама! — викнуо је млади муж једном кад се вратио из библиотеке с главом п |
| чје спомене, као и многима другим.{S} И млади човек осети се крив што узнемирава то тихо језеро |
| <pb n="20" /> удружљиви и безлични, ови млади људи су, доцније, махом главе парламентарних режи |
| фијакеру, који називају интовом.{S} Ови млади људи једу врло мало, троше што год имају на новин |
| е улице по Чубури, виделе су тада многи млади пар.{S} То су били махом ђаци са својим другарица |
| ономе што је лепо било у мени“.{S} Али млади студент био је за њу јаче везан него што је сâм м |
| м члану породице нађе на невољи.{S} Али млади човек је залуд наводио разлоге двема женама, које |
| на ту твоју шмизлу.{S} Кад смо ми били млади, ми смо знали за љубавне изјаве само из романа... |
| па да живимо као старци, или да умремо млади слушајући своје срце.{S} Ја сам изабрао ово друго |
| >Вишња заусти да нешто дода, али је већ млади човек падао у ватру грдећи реакцију, реакционаре, |
| си одсела на Врачару? — прекиде тишину млади суплент.</p> <p>— Да.{S} Код тетке моје колегиниц |
| Чедомиром?</p> <p>— Јесте.{S} Обоје су млади, а знаш какав је свет...{S} Баш ме данас у седниц |
| ти да се мучимо око мираза.{S} А што су млади?...{S} Шта им фали што су млади!{S} Па ти рече <p |
| што су млади?...{S} Шта им фали што су млади!{S} Па ти рече <pb n="164" /> једном приликом: „К |
| како ми живиш, што не дођеш?...</p> <p>Млади човек, с прилично вештине, а с много поштовања, с |
| зи са финог и деликатног Запада.</p> <p>Млади студент корачао је сам.{S} И он је ишао у шетњу.{ |
| , хвала Богу — умешала се мајка.</p> <p>Млади човек није хтео да чује о тој операцији која би г |
| оје су тада испуњавале тај крај.</p> <p>Млади човек није волео да има посла с војском те пређе |
| ељство је искрено, топло, добро.</p> <p>Млади човек погледа своју другарицу право у лице; она н |
| ма, хапшењима и осудама на смрт.</p> <p>Млади човек погледа госпођицу Матовић.</p> <p>Она је се |
| рво, у ону кућу у врх пута? ---—</p> <p>Млади човек је и овде морао претрпети још једно расхлађ |
| ма.{S} Кад се дође већ до немогућности, младић се трже.{S} Жалосна стварност приказа му се тада |
| румен кретала се по њеним образима.{S} Младић се не могаде уздржати од једног покрета.{S} Он ј |
| дати изненадну жалост која је обузе.{S} Младић је куцао штапом о калдрму и гледао преда се.</p> |
| асу.{S} На неколико места пушило се.{S} Младић обухвати једним погледом тај мирни <pb n="154" / |
| говорила му цене појединих набавки.{S} Младић је одобравао.{S} Није могао дати једног личног м |
| ?{S} Ни они сами не би умели казати.{S} Младић се сећао тек доцнијих тренутака, кад су били одм |
| занимљивим разговором, па и молбом.{S} Младић је остајао.{S} Ти усамљени разговори са девојком |
| рликаће ти; доле с њим!...{S} Него нека младић сврши школу, постане свој човек, добије парче хл |
| ст.</p> <p>— Љута?{S} Зашто? — упита је младић, тек да се нешто каже.</p> <p>— Зато што сте ме |
| .{S} Носила је редовно послужење кад је младић држао лекцију њеном брату, позивала га на ручак |
| ду штампе, збора и договора — трудио се младић да скрене правац својих мисли на конкретне ствар |
| јој се задовољства ускраћују: колико се младић склањао, толико је она трчала за њим.{S} Није ма |
| речи.</p> <p>— Ти си без амрела? — рече младић, наднесе кишобран над девојку и додаде:</p> <p>— |
| Не, то није могуће, то је апсурд — рече младић с пуним уверењем. — Бар данас је то јасно.{S} Не |
| ебра.</p> <p>— Погледај ову воду — рече младић девојци која је стајала поред њега и гледала, ст |
| арк, за...</p> <p>— Не, Вишња... — одби младић скромно.</p> <p>— Ја мислим да је то могуће, то |
| аза и поноситих очију, дошао неки други младић који би био његова пуна супротност: мали, крутуљ |
| ћу ја у село за воденичара! — одговори младић тврдоглаво.</p> <p>И тако оста.</p> <p>Није Радо |
| — Можда је какво посланство! — одговори младић самом себи.</p> <p>Тек на кондицији дозна за вел |
| реч звони чудно у наше доба — одговори младић, и отворено <pb n="130" /> погледа у Белине очи. |
| /p> <p>— Нешто ме интересује — одговори младић без журбе, и кад остаде на само са Белом, разви |
| ад пристати да седите докона? — примети младић нешто ауторитативно, грицкајући цигару.</p> <p>О |
| рзо, без везе, задихано, као да је онај младић Краљ Отац или неки активни политичар, какав факт |
| и тераш шегу...{S} Каква свадба!{S} Тај младић није ни школу свршио, а Бела је још дете.</p> <p |
| за странца.</p> <p>Вишњи се допадао тај младић, жив, окретан, прав.{S} Ћерка једног трговца, он |
| ком. — Јутрос прође поред прозора један младић: тако су му лепо стајале обријане науснице!...</ |
| повића, па додаде: — Чедомир је озбиљан младић, човек од поверења.{S} Бели се јако допада.</p> |
| је брбљив, а Бела...</p> <p>На ову реч младић задрхта.{S} Један пламен загреја му образе.{S} П |
| и, и набра обрве.</p> <pb n="189" /> <p>Младић уздахну, нервозно склопи једну књигу, па устаде |
| морао живети као сваки други...</p> <p>Младић извуче један џепни булдог, сав зарђан.</p> <pb n |
| брике за прераду наших сировина.</p> <p>Младић се видљиво заносио.{S} Његово избријано лице грч |
| } Не зна да ли си жив или мртав.</p> <p>Младић се намршти.</p> <p>— Њена посла! — одговори нешт |
| хладовите јастуке своје постеље.</p> <p>Младић је дизао главу на овај глас.{S} Он му је звонио |
| Не дајте ме.</p> <p>Савлада се.</p> <p>Младић, поред ње, примети промену на њеном лицу.</p> <p |
| Наше идеје иду у сусрет победи.</p> <p>Младић се осмехну као на неки свој <pb n="77" /> успех. |
| ачуна.{S} Ти ниси више моја кћи.</p> <p>Младић не одговори ништа.{S} Осећао је да ће доћи нешто |
| живота! — примети Вишња полако.</p> <p>Младић не одговори.{S} Причајући био је дигнуо главу и |
| си волео одавно да идеш у Париз?</p> <p>Младић је погледа расејано.</p> <p>— Јест... јест — одг |
| иверзитет.</p> <p>— Универзитет?</p> <p>Младић ју је гледао својим чудним сјајним очима и као д |
| е и бакреног посуђа.{S} Стога она позва младића у <hi>салу</hi>.{S} То беше ниска, неизветрена |
| ат слободног размишљања.{S} Бојим се да младића није засенуо мој положај, а он на то не треба д |
| ла, ма да ју нико није питао, и гледала младића задивљено, угризнуте усне, истурених груди.</p> |
| p> <p>— Ви волите кајсије? — упита Бела младића, па не сачекавши одговора, окрену се нагло на з |
| ке је забацила.{S} Наслонила се цела на младића.{S} Тамно жута чарапа од конца вајала је дивно |
| ив свега, носила у дну срца успомену на младића који ју је некад волео и кога би она могла воле |
| као питање.</p> <p>Бела рђаво разумеде младића.{S} Помисли да он хоће да каже како не двоји бр |
| из кујне у Вишњину собу, која изненади младића многим и лепим намештајем.</p> <p>— Газдаричин |
| исати из прстију.</p> <p>И тада би звао младића у дућан, понудио га да седне за тезгу, до саме |
| а у њу уђе, као у свој дом.{S} Неколико младића стајало је око врата.{S} Изгледали су јој као д |
| ачки сандук њихао се свеједнако.{S} Око младића се дизале <pb n="231" /> хиљаде руку, само њего |
| нежан профил с очима дубоко занесеним у младића.</p> <p>Он спази такође своју другарицу, покуша |
| а — одговори Вишња и погледа плашљиво у младића, па после спусти главу и доврши као по дужности |
| а.{S} По њивама су класали кукурузи.{S} Младићев поглед прелете цели родни крај, па се заустави |
| ем.</p> <p>— Хајдемо, Вишња! — зашкрипа младићев глас с дна груди.</p> </div> <div type="chapte |
| реме било ручку, да сама трчи и куца на младићева врата, позивајући га:</p> <p>— Господин-Илићу |
| била према блеску који пуче пред очима младићевим кад угледа своју драгану!{S} Све се изгуби, |
| одиже главу.{S} Њен поглед се сусрете с младићевим.{S} Његове очи гледале су је из својих дупља |
| а руку, пуну јевтиног прстења, у висину младићевих уста.</p> <p>И породица је седала за сто: у |
| рам другог, неми, без речи.</p> <p>Срце младићево се стишавало постепено, свест му се враћала у |
| бни врт, уносила бескрајна одушевљења у младићево срце и била најлепша лепота његове младости.{ |
| Тако куцајући, а не отварајући врата на младићевој соби њу би прожмала нека слатка језа, од чук |
| ?</p> <p>Госпођа је истицала пред децом младићеву ученост и говорила:</p> <p>— Угледајте се на |
| ом мисли почеше и друге да се враћају у младићеву главу.{S} Он опази у Вишњиним очима један вла |
| мислио њен отац да је сазнао за посету младићеву!</p> <p>Ни сама мисао да је Чедомир поново ње |
| ка у исти мах.{S} Ова врста страха пред младићем појачала се још више откако се вратила из Беог |
| је хтела да сакрије своју сакатост пред младићем ?{S} Или је то био само знак захвалности што ј |
| м мешала се широка жалба за Београдом и младићем кога је тамо оставила.</p> <p>— Што ми не пише |
| м скупштинама, остајала је усамљена.{S} Младићи је нису волели, претпостављали су девојке које |
| м и блатом.{S} Године су очврсле његове младићске црте.{S} Био је више човек, више мушкарац.{S} |
| се то свиде: изгледало јој је природно, младићски, ђачки.{S} И доиста, ово их приближи.{S} Она |
| ипомоћи тој промени.{S} И још нешто.{S} Младићу није било добро.{S} Ваљада, бура која се спрема |
| 160" /> појма.{S} Дотле се Вишња чинила младићу жена-другарица која диже човека на посао, пружа |
| у пријатеља.{S} Госпођа је то објаснила младићу разлогом: </p> <pb n="202" /> <p>— Тата се није |
| ј по коју симпатију, пријатељство према младићу, љубав речи и уздисаја, али даље... права љубав |
| место, те биле као један део њен и миле младићу као крајеви раја.{S} Он је брижљиво остављао те |
| твори врата, и пријатељски додирну раме младићу, док један светао, чедан одсев озари њено лице. |
| не, већ на ону румен по образу и остави младићу утисак глатке коже и нечега чистог.</p> <p>Вишњ |
| на отворено поље и сунце, она се учини младићу слатка и мека као та воћка коју му је нудила.</ |
| p>— Клеопатра, треба повисити плату том младићу што поучава Младена — рече јој једном муж. — Жи |
| да фабрикује немоћне чиновнике; она од младих, паметних, поштених људи прави бедне, глупаве, н |
| у, и то овог пута искрено.{S} Узе двоје младих за руке, приближи им главе, на нешто драмски нач |
| оцкале су један крај неба.</p> <p>Двоје младих ћутали су, тако седећи.{S} Свако од њих пратило |
| јој је Илић открио, мешала се у друштво младих људи и девојака, подражавала мушкарцима, презира |
| у школи, видела је сад нову варош пуну младих људи, који се боре против живота и за живот, мењ |
| b n="268" /> је носио другарицу његових младих дана у правцу Врачара.</p> <p>Аница ју је чекала |
| уштена стока поломили <pb n="144" /> су младице.{S} Оно што је остало животарило је, само, искр |
| дним грчем.{S} Пред њом је лежало наго, младо тело, забачених руку, набреклих груди, устрептали |
| секретар суда.{S} Била је пуна хвале за младог чиновника.{S} Тако исто и сестра.{S} Само, рекле |
| Одушевљење породице Матовић пређе и на младог човека, те кад изађе од њих, осети како му се гр |
| а су одјекивали разговори и живи кораци младог света.{S} Њих двојица се беху примакли прозору ш |
| нка преко лица.{S} Та промена не измаче младој жени, те скочи на други предмет, на своју школу, |
| дрекну ни државног фијакера!</p> <p>Али младој бунтовници беше спремљено још веће изненађење.</ |
| .{S} Осећала је дубоку захвалност према младом земљаку који се тако нашао у невољи око оца.</p> |
| Можда све ове мисли нису долазиле на ум младом човеку, али сличне свакако.{S} Јер, кад спусти п |
| .{S} Њено одбијање падало је врло тешко младом студенту.{S} Он се трудио многим средствима да п |
| е био прост шешир од сламе.{S} Па ипак, младост и здравље чинили су од ове тоалете њен најлепши |
| по себи.{S} Живот је дуг, пријатељу, а младост кратка.</p> <p>— Срце ми хоће апстракт и апсурд |
| ога су интелектуалне радозналости, жива младост, сумња у радост која се нуди, непомирљив идеали |
| су разни: на печен хлеб, на јагоде, на младост.{S} Кад планински ветар духне из клисуре, облак |
| рили су другим путем, камо су их водили младост и лепо време.{S} Дан је био један од оних жарки |
| сигуран сам.{S} Пиј, проводи се, уживај младост.{S} Ја сам ти то, Илићу, говорио одавно, али ти |
| бити.</p> <p>— Пиј, проводи се, уживај младост.{S} Велика дела долазе сама по себи.{S} Живот ј |
| устити да дани и године пролазе?{S} Јер младост иде, брже него што се мисли, а са њом и сва мог |
| Буди правичнија.{S} Ми смо провели целу младост заједно.{S} Ми смо били везани присним везама ј |
| ена појава.</p> <p>— Волите се већ целу младост.{S} А ти не видиш, ти ниси видео то тело — шапт |
| обећања, ми смо такође имале амбициозну младост, срца врела, слутње прве узнемирености, девичан |
| па да му преда целу себе, сву раскошну младост која је бујала у њеним грудима и сваког тренутк |
| ћево срце и била најлепша лепота његове младости.{S} Он их је чекао с безазленом радошћу као шт |
| ма.{S} Његово лице није имало сјај прве младости.{S} Био је измршавео.{S} По убледелом челу пов |
| дима који су јели у њој, у данима своје младости, њен пасуљ с пастрмом, скуван на особен начин, |
| ај израз невиности који је урођен првој младости.{S} Каја је била <pb n="29" /> мала, мршава, ж |
| Ој животе!{S} О шумо, покоју!</l> <l>О младости!{S} О ти сунце сјајно!</l> </quote> <p>Та песм |
| це насмејано,</l> <l>И главу си оборила младу.</l> <l>Ко̑ одговор на сву љубав моју,</l> <l>Очи |
| {S} Та пространа тишина притискивала је младу девојку. </p> <p>— Удај се, драга Вишња — продужи |
| <l>Ако ти никне лудаја,</l> <l>За мене младу да лудиш,</l> <l>Ако ти никне буника,</l> <l>За м |
| <l>Ако ти никне буника,</l> <l>За мене младу да буниш.</l> </quote> <p>Сунце је било још висок |
| хаљине и откривао ногу до колена, ногу младу, а развијену, ногу танку, а заокругљену, извајану |
| гађај.{S} Око ње су се утркивали мајка, млађа <pb n="56" /></p> <p>браћа, укућани, суседи, па и |
| ија Ристић писао своје гром-мисли, лепи Млађа носио кариране панталоне, а еманциповане другариц |
| о, ми сами.</p> <p>— Ти Вишња?{S} Ти си млађа него што си икад била.</p> <p>— Какав парадокс! — |
| је што сам имао да вас посаветујем као млађег колегу... ви разумете?</p> <p>— Не разумем — хте |
| та у Овчарску бању или каква несташност млађег брата испуњавали су по читаво писмо.{S} Па ипак, |
| на има посла око спреме куће и деце.{S} Млађи су дрхтали пред њом.{S} У мешењу колача се одлико |
| .{S} Свет изађе и поседа пред кућом.{S} Млађи шетају.{S} Говори се много.{S} Госпође носе дуго |
| Радоје дође с једним својим пријатељем, млађим чиновником из суда, те их позва, њу и Милеву, да |
| о, Њутон и Декарт.{S} Један од озбиљних млађих философа прокламује да разум даје само карикатур |
| х се плаве шајкаче, копорани.{S} Ваздух млак.{S} Стреје капљу; по леду се образују поточићи ; в |
| седела на кљуну према њему.{S} Како је млака вода хладила ватру њених руку, како је поветарац |
| .{S} То не беше ситна, јесења киша, већ млаки пљусци као усред лета.{S} По околним планинама об |
| преживелих догађаја, доносиле јој одјек млаких београдских вечери.{S} Тражила је у њима нешто н |
| ишући дубоко, жедно, као да се подавала млаком ваздуху који се завлачио под рубље.</p> <pb n="3 |
| наиђе на Чачак.{S} По кафанама се пуши, млатара рукама и води политика.{S} Необавештен човек по |
| ир је одржавао разговор, правио опаске, млатарао рукама.</p> <p>— Овај наш Београд неће се ника |
| о хук плахе кише.{S} С времена на време млезеви би ударили о прозор да весело човека опомену ка |
| е рукаве њена рука гола до лаката, њено млечно лице белило се.{S} Био је бео и њен врат слобода |
| оћи кликнути: „Одморите руке што окрећу млин, о млинари!{S} Спавајте мирно.{S} Нека вас петао у |
| нути: „Одморите руке што окрећу млин, о млинари!{S} Спавајте мирно.{S} Нека вас петао узалуд оп |
| жени дани, изгледали тешки, суморни.{S} Многа жена предала би се судбини на њеном месту, остави |
| нутим рукавима од кошуље.{S} Није волео многа мењања тањира.{S} Ручак му је био најслађи, кад б |
| добио, шта сам очекивао, а шта дочекао, многе ствари које ме тиште и које могу рећи само теби.. |
| атала је прибелешке.{S} Није разумевала многе ствари.{S} Дивила се наставницима што почињу пред |
| што иде у престоницу.{S} Заборавила је многе раније непријатности.{S} Велика варош на утоци Са |
| је пљуштала.{S} По калдрми се нахватале многе баре.{S} Земља се клизала.{S} Помрчина је била ве |
| но, обиграва се око ствари и причају се многе излишности.</p> <p>Реши се да отпутује још истог |
| ло се извршити наоружање војске, подићи многе железничке пруге, развити јаче везе са иностранст |
| са собом Чедомира и онда му објашњавао многе ствари, показивао му непознато цвеће, које је зва |
| им дотле није био прошао.{S} У осталом, многи његови другови су већ чинили концесију животу.{S} |
| мназијска средина му је мало годила.{S} Многи професори беху подетињили силом свакодневног рада |
| памо посред гомиле безбројних болова, а многи од нас не чује ни једну жалбу — грмио је Илић, оп |
| моникле улице по Чубури, виделе су тада многи млади пар.{S} То су били махом ђаци са својим дру |
| ле и умре.{S} Овај народни борац, као и многи други, доживео је пред смрт велика разочарења.{S} |
| појединих питања могао му је позавидети многи старији друг; чак и понеки професор није имао те |
| њега као стара познаница.{S} Њу чекају многи познаници.{S} Знају је не само људи, но и мртва п |
| а ти кораци не додирују земљу; украшена многим успоменама, она се измицала јави, она му је изгл |
| е у Вишњину собу, која изненади младића многим и лепим намештајем.</p> <p>— Газдаричин муж је с |
| тешко младом студенту.{S} Он се трудио многим средствима да придобије њену стару наклоност.{S} |
| влади ни друштво у којем је говорио.{S} Многима то није било право, па ипак чуле су се ретке за |
| и уништити таште човечје спомене, као и многима другим.{S} И млади човек осети се крив што узне |
| ју тегобе од неродице, од учмалости, од многих државних, окружних и општинских дажбина.{S} Свет |
| вао.{S} Он задрхта јер је то било веће, много теже него што је његова слутња предвиђала.{S} Њег |
| ... јест — одговори затим. — Волео сам, много сам волео.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| благи!{S} Има времена.{S} Ја те волим, много волим, највише волим.</p> <p>Она га присили да се |
| ела је Чедомира још чим га је видела... много јој се допала његова ученост, романтичан изглед.. |
| ађени на пријатној пригревици.</p> <p>— Много је мање људи, него што се мисли обично, који ства |
| ца, боже сачувај.{S} Нашем народу треба много да чита, да се просвећује, да се учи; он је готов |
| ого прост народ.{S} У њему је познавала много дивљих, рђавих, лукавих, ружних људи.</p> <p>— По |
| ани!</p> <p>Доиста, она није размишљала много.{S} Својим прохтевима није постављала границе. <p |
| муке.</p> <p>И онда, Вишња није волела много прост народ.{S} У њему је познавала много дивљих, |
| <pb n="104" /> друштву, она је говорила много, није бирала речи и пребацивала се.{S} Са нешто у |
| {S} Што још занима, јесу жене којих има много дебелих, са огромним грудима, још већим бедрима и |
| ко долазиле на ум Шекспирове речи: „Има много ствари <pb n="297" /> на небу и земљи, Хорацио, о |
| шке, као у селу.{S} Било је у сватовима много света, где је познавала извесна лица, од којих су |
| она је мислила на протекле догађаје са много искреног сажаљења за друге, а са пуно дубоке жало |
| } Опасност је прошла.{S} Госпођа ће сад много да спава.{S} Довољно је ако се <pb n="184" /> слу |
| тивници.{S} Лично за себе, они не траже много.{S} Највише, да се, дошав на власт, провезу преко |
| приређивала илузију пролећа.{S} Било је много сунца.{S} По баштама се трава подмладила.{S} Са п |
| онишу те, па ти и после иде плата, није много али колико да се храниш.{S} А занатлија?{S} Рано |
| едомир.</p> <pb n="25" /> <p> — То није много — дочекала га је сестра — млад је, леп је, образо |
| кажи, мајка ти је нешто назебла, па се много брине за тебе, да и ти ниси, не дај боже, болесна |
| ала око себе.</p> <p>Сама улица није се много променила.{S} Подигнуте су још две три нове куће. |
| ед кућом.{S} Млађи шетају.{S} Говори се много.{S} Госпође носе дуго своје хаљине.{S} Понекад се |
| јој се да је све било весело, шалило се много, на лицима није било умора ни брига.</p> <p>Радоз |
| ица; немој да се стидиш.{S} А сад прими много поздрава од твојих доброжелећих ти родитеља... и |
| и круг земаљске планете.{S} Она се сети много лепих ствари које је имала с Илићем.{S} Она би бе |
| шња, не размишљајући сувише, не тражећи много.{S} Не треба да те је страх да ћеш бити каткад не |
| а?...{S} Хајдемо негде заједно!{S} Имам много ствари да ти кажем, да ти изложим што сам наумио. |
| а.{S} Они ће му причати о много чему, о много кому, <pb n="78" /> па и о њему, Илићу, мислио је |
| његова породица.{S} Они ће му причати о много чему, о много кому, <pb n="78" /> па и о њему, Ил |
| су разликовали један од другог, налазио много одушевљења, воље де се ради нешто велико, смелост |
| м тога, задоцњавао је на часове, трошио много времена на трговање с поштанским маркама, свађао |
| се разумевао у коњима, али није требало много вештине па да види да је та животиња одличног сој |
| је сматран за смешног, и ако их је било много луђих.{S} У државној служби није нашао места, и а |
| било још рано, те по улицама није било много света.{S} Кад је млада девојка угледала Илића кој |
| о му је другом приликом. — Изгубили смо много у нераду, у јаловом трвењу.{S} Народи око нас нећ |
| обен начин, <hi>чокалиски пасуљ</hi>, с много паприке и воде, а мало пасуља и пастрме, али за к |
| <p>Млади човек, с прилично вештине, а с много поштовања, скиде свој шешир који је већ губио фор |
| еријалистички позитивизам оптужује се с много разлога да је хтео претворити свет у огромну, мрт |
| еру?</p> <p>— Оставите.{S} Имам вечерас много да учим.</p> <p>Газдарица изађе из собе и рече по |
| прочита не учини јој се мајчина болест много опасна.{S} Што га је више понављала, све је разум |
| шта радиш.{S} Наша варош дугује ти већ много, за парк, за...</p> <p>— Не, Вишња... — одби млад |
| популарне књиге, не пишу ништа, полажу много на беседништво, и живе, скривено, по Палилули и Е |
| и да напакосте.{S} Било је у колегијуму много нечег женског, калуђерског, лицемерног и грубо се |
| сад као од чистог метала.</p> <p>— Нису много родиле ове године, па <pb n="11" /> су крупне и в |
| а казнити озбиљније.{S} Ни ђаци га нису много поштовали, јер су га колеге пањкале, а и сам је б |
| м се даје, срећу ако је сретну, несрећу много чешће, и судбину која им се одреди.{S} Реч слобод |
| ио марљиво за своје испите, прелиставао многобројне уџбенике, прочитавао прибелешке, писао изво |
| да се светлост сјури с неба бујицом.{S} Многобројни прозори на здањима и чатрљама, на Двору и б |
| била га без питања, украшавала му живот многобројним нежностима; њена љубав ласкала је његовим |
| p> <p>Вишња притисну кваку на једним од многобројних, зелено обојених врата, али се она не отво |
| ела нека идеја, којом би решио једно од многобројних <hi>питања</hi> што су тада занимали интел |
| и је био изгубио своју првашњу боју под многогодишњим <pb n="179" /> крмачама, и наби на очи до |
| се остварио његов велики сан.{S} Живот многољудног града свидео му се.{S} Врло интелигентан, в |
| т небесни, Морава треба да се разлива у многоструки сплет зелених поточића, који би ова полудив |
| ми смо за народне масе везани хиљадама многостручних задатака. <pb n="33" /> Отворимо очи, раз |
| ког цвећа.{S} Да пустиш, тето, Вишњу са мном?</p> <p>— Не браним — одговори Вишњина мајка. — Ја |
| најзад, ко саставља то поштовано јавно мњење?{S} Није ли сусетка десно од њих невенчана жена ч |
| ста <pb n="262" /> сам се ја, због оног мог лудова, Бог да му душу прости, мучила и патила.</p> |
| она лепа и без њих, савршена без свега мога знања, без појма да и постоје славни психолози?“ Ц |
| ежњом и страхом, и после првих поздрава могаде јој рећи тек:</p> <p>— Куда ћемо?</p> <p>— Куда |
| као да га биста посматра упорно.{S} Не могаде издржати тај бронзани поглед те саже главу.</p> |
| а се по њеним образима.{S} Младић се не могаде уздржати од једног покрета.{S} Он је узе за руку |
| у сенку.{S} Хтеде нешто рећи.{S} Али не могаде.{S} У његовој глави је било мутно.{S} Он је био |
| још имао читаве потпетице на ципелама, могао би се мерити са свима шеталишним јунацима.</p> <p |
| сељак у грађанском оделу, иначе обичан, могао је личити на друмског механџију као и на митропол |
| , велике димензије, ширина, слобода.{S} Могао је живети неколико векова а да му се не досади.</ |
| е осећао, да прати нови покрет да би га могао сузбијати.{S} Филозофи изилазе из леденог облака |
| јој све од свог рукописа што је рукама могао зграбити.</p> <p>Отвори фијоку од стола и поче ба |
| петице.{S} У расправи појединих питања могао му је позавидети многи старији друг; чак и понеки |
| у и отвори их обадва.{S} Чедомир је сад могао боље видети салон.{S} Примети велику библиотеку, |
| отово голо.{S} Он не би био човек да је могао мислити на шта друго.{S} Плима страсти плавила му |
| се дешава међу математичарима, Илић је могао закључити из књиге која се појавила те године: <h |
| г таквог разговора, он се реши.{S} Није могао више издржати.{S} Поручи једна кола, стрпа у њих |
| абавки.{S} Младић је одобравао.{S} Није могао дати једног личног мишљења.{S} Те ствари му се чи |
| } То је било већ лакше.{S} Ипак се није могао одлучити одмах и решење је остављао од данас до с |
| се срце пуни неким осећајем, који није могао тачно одредити. — Ви сте тако љубазни према мени. |
| испите и не осећати ништа.{S} Али није могао.{S} Усред читања, кад је можда био за читав конти |
| p>Прво је одржала.{S} Нико у школи није могао опазити код ње какву промену или ваншколску мисао |
| се истрошен, утучен; по целе ноћи није могао заспати.{S} Реч Христова врзла му се по памети:</ |
| како су Турци већ чували Саву, он није могао пребећи у Аустрију, него се крио по околним гајев |
| део је сад јасно што синоћ у мраку није могао.{S} Његова драгана није била више шипарица какву |
| готово престајало куцати.{S} Белу није могао оставити.{S} Она је била ту, она му се нудила, љу |
| S} Ма да је био висок чиновник, није се могао отрести простачких склоности сељачког сина.{S} Ја |
| е негације данашњег друштва.{S} Није се могао задовољити више чекањем да будућност донесе или н |
| } Он је стајао на прекретници и није се могао одлучити камо да претегне.{S} Интелектуални живот |
| саопштења.{S} Његов одговор пак није се могао скалупити у та општа места, и Вишња би пропала ак |
| пољашности, необавештен пролазник би се могао јако преварити.{S} Али оне су крајње пристојне је |
| у истом уздржаном тону.{S} Чак да је и могао од њеног оца и њене куће, он не би смео поверити |
| есно, осећао да је он сувише мали да би могао припомоћи тој промени.{S} И још нешто.{S} Младићу |
| е тако угњезди да је ни сами ђаво не би могао отуд ишчупати.{S} Ништа на свету није било кадро |
| о би имао, она би уживала у њему, он би могао обвити руке око њеног струка, завући главу међу т |
| ао у некој врло рђавој књизи све што би могао написати.{S} Бацао је перо, полазио к вратима, по |
| му притискивале срце и које је само њој могао рећи.{S} Али су њега сад одушевљавале друге мисли |
| сам ти то рећи још раније.{S} Али нисам могао да ти кварим задовољство.{S} Него, враћај се у Бе |
| ли кад је у питању престо.{S} Ко би то могао помислити само јутрос, само данас у подне!{S} Кра |
| у на другу страну, али се његове очи не могаху одвојити од Вишње.</p> <p>Она се беше зауставила |
| S} Академска слобода јој је пријала.{S} Могла је уредити свој живот по својој вољи, излазити ку |
| јатељица, познаница чак!{S} Како се она могла мешати у његове личне ствари којима је он први и |
| ћа који ју је некад волео и кога би она могла волети страсно и одано.{S} Јасно јој је било да о |
| старим, мирним током.{S} Тако је Вишња могла сад мислити на себе.{S} Гриже савести било је нес |
| тенције.{S} Она се чудила како је досад могла бити слепа, водити бесциљан живот, читати бљутаву |
| /p> <p>Вишња га је избегавала кадгод је могла.{S} Чинило јој се да је она крива за његову несре |
| се да је поново рођена.{S} Слободно је могла доћи кући, слободно отићи од куће.{S} Слободно из |
| > <p>Вишња сврши школске задатке што је могла брже, па се онда свуче и леже.{S} Хладна постеља |
| дрвена, трећа на ногаре.{S} Ту собу је могла обитавати породица једног мањег трговца као и јед |
| на је била њена ватрена поборница, није могла да схвати свога друга и питала се откуд долази ов |
| која му је нудила што му она друга није могла дати.</p> <p>— Понови још једанпут те стихове! — |
| ави пратили су га улицом.{S} Влада није могла другојачије него му нађе лепо место у државној сл |
| м срцу да осети оно што мисао моја није могла сазнати.</p> <p>Зарија му показа један свежањ пес |
| ог тој одлуци била је Бела.{S} Она није могла издржати цео дан на ногама, подносити сва она трч |
| је поздрављају пријатељски, а она није могла отићи сама до првог дућана.</p> <p>— Бог с тобом! |
| не досади.</p> <p>Међутим, Бела се није могла да свикне.{S} Тешко јој је било без мајке.{S} Ниј |
| , да се пробудила сва уздрхтала, и није могла више заспати.{S} Заман је гонила његове слике.{S} |
| једном неко иза њених леђа.</p> <p>Није могла бити другојачија.{S} У тишини сеоске самоће, по к |
| екад јој је све то пријало.{S} Вишња се могла радовати дубоко, потпуно, пуним срцем.{S} Сад пак |
| ице су јој остајале недовршене, није се могла сетити доказа који је хтела навести, збуњивала се |
| жда још бољег од њега.{S} Како би иначе могла продужити да живи!{S} У Млави су ретки Илићи.{S} |
| е гледала у своју другарицу и није речи могла рећи.</p> <p>— Удај се, слатка Вишња, не размишља |
| мисао да је Чедомир поново њен није ју могла утешити.{S} Своју грешку сматрала је за кривицу.{ |
| Посао пође на боље.{S} Код Радоја су се могли купити часовници јевтиније него у Београду.{S} И |
| да врати ову љубазност.{S} Њих двоје би могли бити тако задовољни једно другим, тако срећни.{S} |
| обоје.</p> <pb n="161" /> <p>— Ми бисмо могли бити тако срећни, Илићу, врло срећни...</p> <p>Ал |
| ци предграђа, ситни чиновници који нису могли отићи у бање: јадан, невесео свет који се другим |
| три вароши и велико београдско небо.{S} Могло је бити око осам часова.{S} Ноћне паре блуделе су |
| за ђаке је пак било стално отворено.{S} Могло се ту склонити од жандармске потере, испред кише |
| да се упали цигара и давао на веру.{S} Могло се ићи из ходника у ходник, из слушаонице у слуша |
| је садржавало ни речце о љубави; оно је могло путовати и отворено, а да нико не нађе у њему чег |
| м баштама и сјај зимњег сунца које није могло продрети у собу него је скакало око прозора, по к |
| стали, те се оно мало новаца колико се могло скупити у једном покрајинском месту, готово све п |
| i>.</p> <p>— Шта је лек томе?{S} Шта би могло заменити парламентаризам?{S} Ниси ваљада нихилист |
| изађу у шетњу негде даље него што се то могло после школских часова.{S} Нашли су се у једној по |
| е у очи божића...{S} Све је спремно.{S} Могу се венчати првог празника.</p> <p>Споразумели су с |
| уздржа се философ свечано.</p> <p>— Шта могу имати против! — кликну девојка.</p> <p>Било је већ |
| екао, многе ствари које ме тиште и које могу рећи само теби... да ти кажем, ето ако хоћеш... ко |
| рже брзо, нагло и одби.</p> <p>— Не, не могу.{S} Журим се.</p> <p>Осећала је како јој је тешко |
| тела.{S} Да би остали на свом месту, не могу често имати своје ја, бранити оно што мисле да је |
| свега, у прогрес, у човечанство.{S} Не могу да примим да је васељена створена ради гомиле глуп |
| адно, циљајући на краљеву женидбу. — Не могу да схватим такав брак у обичним приликама, а камо |
| } Једи шта ти се донесе.</p> <p>— Ја не могу ове француске сплачине, ако ти можеш — одговарала |
| на ово време, Бог те видео, кад и ја не могу хлеба да зарадим!</p> <p>— Онда ћу ја у село за во |
| рити политичке слободе, без којих се не могу замислити поједине организације; треба од ове ориј |
| продужи он, упркос свега — посланици не могу да се определе јер се стално налазе у недоумици: д |
| ртове, усамљена места, где се љубавници могу шетати до миле воље, а да не буду изненађени непри |
| > <p>— Ја хоћу најпре да учиним све што могу други.{S} Оно после... то ће бити плус, Зарија.</p |
| уде просто... што простије... колико је могуће простије.</p> <p>Прави разлог тој одлуци била је |
| ш увек тако лепа; Боже мој, не, то није могуће, да ме више не волиш.</p> <p>Они беху избили на |
| о шта бих рекла...</p> <p>— Не, то није могуће, то је апсурд — рече младић с пуним уверењем. — |
| Русија, матушка словенска, све је у њој могуће, све је у њој по руски!{S} Млада девојка не осет |
| велику сметњу.{S} Међутим, то није било могуће.{S} Он није хтео да склапа озбиљније везе, он ни |
| ић скромно.</p> <p>— Ја мислим да је то могуће, то ће бити врло корисно, и, надам се, наши ће т |
| пао од глади између две гомиле сена, не могући да се реши коју да изабере.</p> <p>Идеални егоис |
| брже него што се мисли, а са њом и сва могућност да будемо срећни.</p> <p>Дрхтећи, Вишња је гл |
| међу тих супротности, не помишљајући на могућност да се размажена девојка игра жмурке с њим.{S} |
| Требало му је нечег новог, разонођења, могућности да се крене једним новим путем којим дотле н |
| ри професор и његова жена нашли су увек могућности да задовоље Белину жељу: купе јој пајаца са |
| раћа пролазнику пажњу на њега: фирма ни модел робе што се ту може наћи.{S} Али они ради којих т |
| главу и доврши као по дужности : — Наша модерна жена изостала је далеко иза жена цивилизованих |
| са.{S} Само му треба поуке.{S} Оставимо модерне жене нека брину своје бриге, па загледајмо свој |
| е.{S} С овим посуђем од бакра мешали се модерни судови од земље или емаља.{S} Из кујне се иде у |
| >— Времена се мењају.{S} Све хоће да је модерно...{S} Дакле, ти кажеш да причекају?</p> <p>— Да |
| свако средство, те постаје једна врста модерног дивљака.{S} То су људи обично са села или, ређ |
| ом добу. — Девојачка школа није довољна модерној жени.{S} Она је уска, непрактична, несавремена |
| Девојачка школа не даје позитивна знања модерној жени.{S} А ја хоћу да се образујем до краја.{S |
| .{S} Велики женски шешири по најновијој моди, изложени по дућанима, грубо су одскакали од тарни |
| града; штоф је морао бити по најновијој моди и сувише скуп да би се продавао у дућану.{S} Газда |
| ца, охолог погледа и одела по последњој моди.</p> <p>Илић је поносито сносио своју сиротињу.{S} |
| гарице, код које се скупљало друштво по моди руских универзитета, где се негује она двострука к |
| дну орфеумску песму која је тада била у моди.</p> <p>— Овоме је све равно до Косова! — насмеја |
| именталности ?</p> <p>— Она није више у моди, слатка моја — насмеја се стара девојка. — Она је |
| о уским ободом како је те године било у моди.{S} Да је још имао читаве потпетице на ципелама, м |
| прапорцима, скупоцен шешир или хаљину у моди.{S} Бела није никад осетила муку од материјалног ж |
| рубе платна, разне чипке, конци, свила, модни журнали.{S} Једна шваља је најмљена под надницу.< |
| тегнути тонови који опијају.{S} Плаве и модре врвице њихале се пред њом и око ње.{S} У уста јој |
| роз ваздух су се преплетале оне плаве и модре траке.{S} За првипут, девојка се подаде томе осећ |
| ама назире се разнолико цвеће.{S} Ту је модри слез са круницом као звезда.{S} У жалфије се пла̑ |
| 154" /> пејзаж.{S} И док је дим пузио у модрим трубама ка чистом плаветнилу осветљеног неба, ње |
| е једне улице: пуста калдрма, зарасла у модро-зелену траву, два низа плотова, неколико ниских к |
| јака, подражавала мушкарцима, презирала моду, читала судску медецину, јела улицом кифле и перец |
| мештана, окорелих у навике и застарелу моду.{S} Имао је на себи плишано одело, црно и опшивено |
| ека промена најзад.{S} А мучно, што је, можда несвесно, осећао да је он сувише мали да би могао |
| имер, али вели, мора да се иде од куће, можда на страну, па су трошкови велики, а...{S} Није до |
| здраву, одраслу паланчанку, чије срце, можда једино на свету, куца у том тренутку за њега... н |
| е ће чинити својим суграђанима, Србији, можда целом човечанству.</p> <p>Кућа у којој је држао к |
| е из бољих кућа, а поквареном као и он, можда горе него и он.{S} Две близнакиње узимале би се з |
| ог другог, сличног њему, <pb n="236" /> можда још бољег од њега.{S} Како би иначе могла продужи |
| емо, ми знамо само да смо на путу...{S} Можда све ове мисли нису долазиле на ум младом човеку, |
| је ишла уморно, тромо, али све даље.{S} Можда је ипак нешто остало од ње?{S} Можда ће најзад на |
| ним путевима може се доћи до истине.{S} Можда метафизичари имају право.{S} Можда је узалуд траж |
| ’!“</p> <p>Вишњино срце залупа јаче.{S} Можда ће доћи писмо.{S} Какав ће то радостан дан бити з |
| тељице није био ни њој крајњи идеал.{S} Можда је и она <pb n="39" /> имала жеља, и то још раниј |
| , понуду за брак, није употребљавао.{S} Можда би само једно половно обећање било довољно, па да |
| .{S} Можда метафизичари имају право.{S} Можда је узалуд тражити да се животу да̑ вредност у људ |
| S} Можда је ипак нешто остало од ње?{S} Можда ће најзад наћи нешто своје?{S} Корачала је тешко, |
| е ћутању.{S} Да ли се Чедомир дурио?{S} Можда га писмо није нашло?{S} Можда је и он отишао из Б |
| дурио?{S} Можда га писмо није нашло?{S} Можда је и он отишао из Београда?</p> <p>Међутим, Илић |
| " /> <p>— Не, нисам — осмехну се она. — Можда сам мало уморна...{S} Пхи, али је љута ова цигара |
| араш се — синуше плаве очи у девојке. — Можда би боље било да се никад нисмо познали.</p> <p>— |
| о.{S} Ноге су га једва држале.</p> <p>— Можда ће то бити једино добро које сам учинио у животу |
| ечавале поглед да продре даље.</p> <p>— Можда је какво посланство! — одговори младић самом себи |
| листичком схватању, гунђајући;</p> <p>— Можда различним путевима може се доћи до истине.{S} Мож |
| њега, он би спазио понос који страда, а можда нешто и неповерења.{S} Он јој је онда прилазио.{S |
| еђеним још од његовог прадеде голаћа, а можда још и даље, од предака којима имена није знао, а |
| у, није <pb n="127" /> имао времена, па можда ни праве воље да мисли на своју породицу.{S} Кад |
| Али није могао.{S} Усред читања, кад је можда био за читав континент далеко од Београда, за сто |
| уњена јевтиним плавим мастилом, које је можда сам газда-Митар правио.{S} Затим је дошла опет је |
| ...{S} Најзад, шта ме се тиче.{S} Он се можда променио.{S} Ми се сад тако ретко виђамо.</p> <p> |
| ло дувана, помиловање с робије, највише можда какво чиновничко место.</p> <p>— Говориш као крај |
| p>— Погледај, Вишња, овог сељака.{S} Он можда нема да купи друге чакшире.{S} Али зашто их не за |
| волела, те би се други на његовом месту можда знао користити том њеном слабом страном и, кад је |
| ка.{S} Љубав је одбијала стално.{S} Још можда је срећна што се свршило како се свршило.</p> <p> |
| и нешто. — На сваком кораку, тако рећи, може се подићи по једна централа, чије би струје ноћу о |
| а? — прекину је Илић.</p> <p>— Не знам, може бити.{S} На срећу ретко мислим; она ми се чини сув |
| слатко руча, купи жени папуче.{S} Јест, може да <pb n="287" /> има жену лепу, пријатну, ето так |
| е или смртног непријатељства ?{S} Свега може бити.</p> <p>Остали су за тренутак једно наспрам д |
| јачије, ћудљиво, бурно, како то природа може да удеси по каткад над том вароши, широм отвореној |
| не тера шалу.</p> <p>— Девојачка Школа може бити добра само као припрема.{S} Она није довољна |
| јући;</p> <p>— Можда различним путевима може се доћи до истине.{S} Можда метафизичари имају пра |
| раже од своје судбине више него што она може дати, бежао је од своје среће, мислећи да трчи за |
| је дирнуло јако, као сва њена писма, па може бити и више.{S} Јер се беху код њега десили догађа |
| Нико у Србији није сигуран шта се сутра може десити ; нигде није тачнија она пословица да се не |
| и најзад што и најмања љубавна авантура може имати врло тешких последица.</p> <p>Остави шеталиш |
| бијене и раштркане како их само Београд може показати.{S} И та варош, са белим именом, представ |
| и обузета оним присним сажаљењем, које може да осети само жена према жени, шапташе јој материн |
| мо новац, а остало: то је његово.{S} Не може се наука посисати из прстију.</p> <p>И тада би зва |
| /> сакат млад човек, који без штака не може да макне, а иначе скакуће, свуд јури, трчи, код св |
| а се није опоравио још од робије, па не може да издржи тај штрапац.</p> <p>Илић је пристао одма |
| ствар.{S} Мене се она као директора не може да тиче.{S} Државна служба долази на прво место... |
| , трчи, код свију је, без њега ништа не може да прође.{S} Вишњи је доносио међу првима новине, |
| али велика несумњиво.{S} Другојачије не може бити.</p> <p>— Пиј, проводи се, уживај младост.{S} |
| ер какав да је, живот постоји, он се не може мењати у својој суштини, ми смо принуђени примити |
| ан јави директору да је болестан, те не може долазити у школу за неко време.{S} Знао је да му с |
| .{S} Њихов ситан <pb n="94" /> мозак не може да појми како та невидљива материја, то стакло, сп |
| ована су удружења која ниједан закон не може одобрити.{S} Слобода је појела своју децу.</p> <p> |
| је било да он није више њен и да то не може бити.{S} Али се она надала да ће наћи неког другог |
| и.</p> <p>— А дотле?</p> <p>-— Дотле се може све десити.{S} У сваком случају припази на ту твој |
| пошаље из Чачка за Београд, одговор се може добити четвртог дана.{S} Лазаревићева причека још |
| она познаје са њеним сродником.{S} Или може бити, рођака завиди рођаку што је великошколац, об |
| исала, те тиме стављала до знања да јој може одговорити.{S} Али њено писмо није садржавало ни р |
| је увек, и увек радити тако да је човек може рећи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| као ускршњих јаја, нешто чега се човек може одрећи у свако доба.</p> <p>Илић је пак мрзео нова |
| њи да се не љути, да дође на свадбу ако може.</p> <p>— Нека ти је Богом просто — одговорила му |
| ина, још дурашна, трудила се, како само може, да угоди својим гостима.{S} Вечера је била обилат |
| газда нежењен, па је све ишло како само може бити.</p> <p>Радоје је радио и ван своје радње.{S} |
| који од њега не тражи више него што оно може дати — одговори она полагано. — Живи се без велики |
| на њега: фирма ни модел робе што се ту може наћи.{S} Али они ради којих тај дућан постоји позн |
| ворио је самоуверено. — Утицај старијих може да изопачи праве дечје наклоности.{S} Ако хоће да |
| ави словенски тип, који се у Србији још може наћи само по забаченијим селима, као неким чудом с |
| о: куд једемо сви, биће и за њега...{S} Можемо му дати и једну собу у авлији — додаде госпођа п |
| — До пред вече немам никаквог посла.{S} Можемо начинити лепу шетњу.</p> <p>Ударише првом побочн |
| не лако је.{S} Још до године у ово доба можемо имати електрику.</p> <p>Остојића је нарочито пом |
| лепо овде, у вашој кући, с вама... кад можемо да разговарамо као пријатељи.</p> <p>Бела је бил |
| неговати поморанџе по Авали, тако се не можемо оружати „знањем целе епохе“, како ти хоћеш.{S} М |
| азном да се не преврнемо.{S} Као што не можемо неговати поморанџе по Авали, тако се не можемо о |
| а!{S} Јер само гледајући у прошлост, ми можемо знати шта је вредео наш живот.</p> <p>— Ја хоћу |
| Чедомиру.</p> <p>— Како је он?</p> <p>— Можеш мислити...{S} Разговарали смо цело јутро.{S} Још |
| слим да се ту зауставим.</p> <p>— А шта можеш друго?</p> <p>— Универзитет.</p> <p>— Универзитет |
| уж поменуо пут. — Жива нећу, а мртву ме можеш однети и на Ђавоље Острво.</p> <p>Илић се тада ре |
| ње, не видиш шта се око тебе догађа, не можеш ништа да избегнеш, све ти се дешава, ништа ти не |
| се дигни, доцно лежи, а кад остариш не можеш да радиш, па куд ћеш него у просјаке.</p> <p>Сад |
| треба разумети, па га онда без бојазни можеш волети.</p> <p>— Бог с тобом, како говориш, тата |
| не могу ове француске сплачине, ако ти можеш — одговарала му је млада горопадно.</p> <p>У оста |
| у.{S} Волела би да те види, па дођи ако можеш, а ако ти школа не допушта, а ти немој...{S} Боже |
| , слободу.{S} Њихов ситан <pb n="94" /> мозак не може да појми како та невидљива материја, то с |
| . — Ко би помислио да тако уме завртети мозак девојкама!{S} Бога ми, Бела, пази се доцније, не |
| ило је да му златарски занат није занео мозак, те је намислио да црпе злато из те убоге речице, |
| шта се говори.{S} Не радиш снагом него мозгом.{S} Гледаш кроз прозор: људи се паште, <pb n="59 |
| ју је поздравити као Бранко: „Београде, мој бели лабуде!...{S}" Београд је велики, мислила је т |
| ц није волео да седим докона.{S} Знате, мој отац је прост човек, али воли школу.</p> <p>— Па за |
| аде жалосно. — А кад сам ја учио школу, мој брајко!...</p> <p>Застаде, одмахну руком и не заврш |
| мах руку јако.</p> <p>— Не, Чедомире... мој Чедомире...{S} Не, то боли, да знаш како боли!...</ |
| а си жива и здрава, још прве године.{S} Мој колега беше дошао такође право из школе.{S} Здрав, |
| е жени.</p> <p>— У кући ми је роваш.{S} Мој ма̑л се развлачи као да је Алајбегова слама.{S} Дец |
| па ме они нису ни исхранили...</p> <p>— Мој живот тек почиње — одговори Чедомир. — Он се тек пе |
| на јоргован.</p> <p>— Како ти се допада мој будоар ? — упита га девојка, насмехнувши се.</p> <p |
| е, која би се посветила моме делу, била мој добри геније, јер је сваки рад... нарочито овај кој |
| х, како сам гадан, како сам гадан, Боже мој!</p> <p>Вишњине руке додирнуше његове косе.{S} Она |
| Вишња... ти си још увек тако лепа; Боже мој, не, то није могуће, да ме више не волиш.</p> <p>Он |
| себи Илић кад се трамвај удаљи. — Боже мој!{S} А мени се чини да је то било тако далеко... даљ |
| дне жудње.</p> <pb n="207" /> <p>— Боже мој, да сам ластавица! — рекла би гледајући тако њихове |
| е ми венчамо пре испита...{S} Красан је мој Милисав, видећеш.{S} Ах, ево га — додаде млада жена |
| опипљивији, земаљскији.</p> <p>— То је мој план — трже је из тог размишљања Радојев глас, окру |
| и су му дали слабе оцене. — Само док се мој ћаћа пусти с робије.</p> <p>И сви троје су тако вер |
| — поклапали су га други. — Раде, брате мој, па све варнице искачу.</p> <p>— Само тако! — говор |
| а непрестано.</p> <p>— Имам да ти кажем мој живот за ове последње године, да ти кажем: шта сам |
| ња.{S} Бојим се да младића није засенуо мој положај, а он на то не треба да рачуна ни колико ја |
| ..</p> <pb n="314" /> <p>— Чедомире, ах мој Чедомире! — протепа девојка у заносу. ~</p> <p>Зама |
| тиснути је на груди, рећи: „Моја Вишња, моја лепа, моја стара Вишња“.{S} Али се свлада, па наст |
| на груди, рећи: „Моја Вишња, моја лепа, моја стара Вишња“.{S} Али се свлада, па настави говор о |
| p> <p>— Срце ми хоће апстракт и апсурд, моја мисао недостижне висине...</p> <pb n="170" /> <p>— |
| присети се рођака. — Да ти представим: моја другарица, Вишња Лазаревић...{S} Па како ми живиш, |
| ема ко други, млади господине.</p> <p>— Моја је струка...</p> <p>— Ово је државна служба — прек |
| ?</p> <p>— Она није више у моди, слатка моја — насмеја се стара девојка. — Она је одвише чедо н |
| а, неће моћи рећи:</p> <p>— Она је била моја драгана.{S} Ја сам је грлио.</p> <p>Стога она није |
| новаца због школе.{S} После мене долазе моја браћа.</p> <p>— Не, не гледајте на те ситнице, на |
| ти ћеш оцу дати рачуна.{S} Ти ниси више моја кћи.</p> <p>Младић не одговори ништа.{S} Осећао је |
| одговори мирно:</p> <p>— Његова мајка и моја рођене су сестре.</p> <pb n="38" /> <p>— Врло лепо |
| а се враћам срцу да осети оно што мисао моја није могла сазнати.</p> <p>Зарија му показа један |
| у:</p> <p>— Нека сте благословена, децо моја.{S} Ја не марим што ћу од сад бити баба.</p> <p>Ил |
| задовољство.</p> <p>— Хоћеш ли да будеш моја жена? — упитао је он.</p> <p>Њене руке задрхташе у |
| давати переце; шта то мари ако ти будеш моја жена!{S} Ја сам кадар да радим за двоје.</p> <p>— |
| дашњост, притиснути је на груди, рећи: „Моја Вишња, моја лепа, моја стара Вишња“.{S} Али се свл |
| као та река:</p> <quote> <l>Ој Мораво, моје село равно,</l> <l>Кад си равно, што си водоплавно |
| ом себи.</p> <p>— Новац је чудна ствар, моје дете — рече Матовић, обраћајући се Бели, неприродн |
| и.{S} У природу, у природу!...</p> <p>— Моје је место међу људима, Ристићу — рече Чедомир увере |
| да се пређе прописан програм.</p> <p>— Моје студије...</p> <p>— Немам ништа против њих.{S} Врл |
| </p> <p>— Добро.{S} Мени је иначе доста моје главобоље.{S} Само знај, нећу скандала у кући — за |
| тога, моји родитељи очекују од мене, од моје школе... од новца, напослетку, који су потрошили н |
| лади суплент.</p> <p>— Да.{S} Код тетке моје колегинице.</p> <p>— Колегинице из села?...{S} Как |
| .{S} Ово школе, то је све.{S} Сем тога, моји родитељи очекују од мене, од моје школе... од новц |
| ворила:</p> <p>— Муке сам видела док су моји пристали да се вратим у Београд.{S} Тата још којек |
| мало, а ти ми телеграфиши или отиди код мојих пријатеља и земљака, Вуксановића и Компаније, ста |
| миљену песму: „Сунце ходи и заходи, а у мојој је изби тамно!...“</p> <p>Понекад би помислила да |
| младу.</l> <l>Ко̑ одговор на сву љубав моју,</l> <l>Очи твоје спустила си тајно...</l> <l>— Ој |
| етим извесних предрасуда које су мутиле моју савест.</p> <p>Вишња је тада управљала на свог дру |
| еро да забележим идеје које лутају кроз моју главу и изгледају ми сјајне; кадгод, чини ми се, у |
| . — Еј, Милисаве, ходи да ти представим моју најмилију другарицу...</p> <pb n="240" /> <p>Учите |
| о од богатих?</p> <p>— Они не спадају у моју надлежност — одговори службеник мртвачке спреме. — |
| Остале су му ипак његове буљаве, црне, мокре очи, нечег детињског у осмеху што му га је изваја |
| е, дивље шибље и један пласт сена усред мокре ливаде.{S} Неколико певаца кречало је по селу.{S} |
| вима, и, за један глас више, наручивале мокролушким жаргоном:</p> <p>— Стрике, сипи ми два’ес’ |
| <p>Вода је већ допирала до бедема.{S} У мокром мраку примећивали се њени прљави таласићи жути, |
| n="129" /> занимљивим разговором, па и молбом.{S} Младић је остајао.{S} Ти усамљени разговори |
| ритиковали митрополита што им не услиши молбу да се преко лета прехране у каквом манастиру, они |
| вини, колегинице — одговори јој девојка молећивим гласом. — Није било намерно...</p> <p>— Нема |
| Чачку... кад је била мало дете и кад се молила свесрдно Богу за своје лутке и болесну мачку.</p |
| и.{S} Носила је један велики формулар и молила га да јој то испуни, јер, каже, жандарм јој наре |
| м...</p> <p>— Не, не, не, Радоје... не, молим те, не... — прекину га девојка.</p> <p>Она је пог |
| ивот по својој вољи.{S} Али, кажи ми... молим те, колико је тек мало таквих жена!{S} Жене прима |
| ми више ништа — рече, устајући. — Ја те молим.{S} Не прати ме.{S} Ја ћу се сама вратити...{S} М |
| , а сат као минут.{S} И ја се само Богу молим да заустави то време, да се не живи тако брзо.{S} |
| дину је навршио у јуну, а већ у августу молио је оца да га упише у школу.{S} Дотле је сам научи |
| лужују да на њихове хумке долази свет и молитве чита; међу најлепшим именима њихово име је најл |
| природне.{S} Та је слика препоручивала молитву, давала опроштај, угушивала себичност, будила с |
| е требало новца само нешто за порез или молитву. <pb n="21" /> Они нису рђави никако: они воле |
| мале сељачиће писати и читати, Богу се молити и држати се чисто.{S} Живот јој је текао готово |
| .</p> <pb n="183" /> <p>— Баш је красан момак! — рече готово гласно.</p> <p>Тада се сети велики |
| та ме се тиче! — рекао је самом себи. — Моме месту су иначе дани избројани.</p> <p>Сео је затим |
| S} Свакако ми замера јер не зна разлога моме одласку.</p> <p>Хтела му је писати дуго, опширно о |
| ечито била уза ме, која би се посветила моме делу, била мој добри геније, јер је сваки рад... н |
| е гледај ме тако.{S} Нашла сам ти дивна момка, разбери се, удаћемо те, Вишња, удаћемо...</p> <p |
| је већ велика девојка и да су јој нашли момка.{S} Отац јој је поклонио часовник и ланац, мајка |
| >Венце виле, говориле:</l> <l>Како ћемо момке варат’</l> <l>У те ведре, ладне ноћи,</l> <l>У те |
| лико јаче у колико је дотле избегавано; момци су духовити, девојке приступачне, младе жене нест |
| је остајао сив траг превијене траве.{S} Момци и девојке певали су, сустижући се:</p> <pb n="215 |
| То су се надпевали момци и девојке.{S} Момци су певали:</p> <quote> <l>Испод села зелена ливад |
| а се то ништа не тиче.{S} Редови, млади момци у озбиљној, плавој униформи, држали су пушке о ра |
| а одјекну поново.{S} То су се надпевали момци и девојке.{S} Момци су певали:</p> <quote> <l>Исп |
| ну студени кладенац,</l> <l>До кладенца момче и девојче —</l> <l>Дај, девојче, очи да ти љубим! |
| унцобран од тиквена листа ни да састави монограм за мараму.{S} У осталом, то је Радоју најбоље |
| S} Живот јој је текао готово спокојно и монотоно, као оближњи поток, што је милио поред школске |
| но... за машинисту на пример, али вели, мора да се иде од куће, можда на страну, па су трошкови |
| акој звезди своје место и пут којега се мора држати.{S} Измерила је сунце, пронашла материје од |
| ролази, и једанпут дође тренутак кад се мора имати храбрости и прекинути на кратко са свим машт |
| чека живот необичан, јак, велики.{S} Он мора доћи.{S} Ја имам времена.{S} Ја не смем живети оби |
| и, јер, каже, жандарм јој наредио да то мора бити свршено још тог јутра.{S} То је била листа за |
| е се киша очекује као благодат небесни, Морава треба да се разлива у многоструки сплет зелених |
| <p>Сунце је клизило по ведром небу.{S} Морава је жуборила иза једног врбака.{S} Поред ње се от |
| пролеће, па да се и то зазида, те цела Морава окрене на јаз.{S} Али се пролеће не дочека.{S} С |
| ре.{S} На извесним местима пробијала је Морава то зеленило и текла преко плићака, испод подриве |
| quote> <p>На изласку из вароши указа се Морава бистра, умиљата, осенчена зеленим рубом подривен |
| S} Радоје уста.{S} Пред њим блесну опет Морава, осветљена сунцем.</p> <p>— Хајдемо, Вишња! — за |
| кириџија корачао је лагано друмом поред Мораве.{S} Вишња је ћутала.{S} Њене угасите очи мериле |
| ак се пружала усталасана долина Западне Мораве чак до ибарских планина, чије се заокругљене лин |
| видео би се, у том парчету земље у крај Мораве, засађеном врбама и по којом липом, какав полуев |
| е вароши која дрема на пригревици украј Мораве.{S} Покушавала је да веже своје мисли за свакида |
| То је био Вишњи најлепши део дана.{S} С Мораве је пиркао свеж ваздух.{S} По <pb n="210" /> небу |
| I</head> <p>Они су били избили на обалу Мораве.{S} Радојева сестра и чиновник из суда били су и |
| је акционарско друштво за експлоатацију Моравине снаге.{S} Влада је одобрила правила.{S} Акције |
| ажу кукурузних поља, о лековитој тишини Моравиних обала, намирисаних мирисом зрелих јагода и од |
| продужи Остојић гледајући у бело платно Моравино. — А видео сам је надошлу, усталасану, помамну |
| ова Радојевих и целог његовог говора на Моравиној обали.{S} Погађала је да му се допада.{S} То |
| ма гипка као та река:</p> <quote> <l>Ој Мораво, моје село равно,</l> <l>Кад си равно, што си во |
| /> <p>— Погледај је, Вишња... погледај Мораву — рече Радоје, док један унутрашњи сјај озари ње |
| — Ту је народ, коме његови представници морају положити рачун — примети Вишња. — Народна је реч |
| <p>Постала је она стара Вишња, којој је морал патријархалне куће забрањивао свако попуштање од |
| ио преко девојачке школе.{S} Али се она морала мирити са стањем ствари, како је називала своје |
| ж, отимање, хајдучија, одсуство здравог морала, расуло и нерад, то су главне одлике данашњег на |
| више бојати својих наставница.{S} Није морала трчати на час да не задоцни.{S} Па и ти часови!{ |
| није било кадро изменити дубоко осећање морала који јој је несвесно улила старинска кућа њеног |
| стезало, њена душа је плакала, а она се морала смешити.{S} Стога побеже са седнице, чим се Каја |
| д хоће, враћати се кад хоће.{S} Није се морала више бојати својих наставница.{S} Није морала тр |
| едака којима имена није знао, а који су морали волети ову земљу кад су се били за њу.{S} Чедоми |
| ред својих лектира, да измири старински морални закон породичног живота са борбом за испуњење с |
| ости, одмора, утехе, а не нове невоље и морално пропадање.</p> <p>Са том мисли почеше и друге д |
| љив, напрасит.{S} Што се њему допадало, морало се допасти целом свету, па следствено и његовој |
| ља је стајала пред великим радовима.{S} Морало се извршити наоружање војске, подићи многе желез |
| д два три преко дана.{S} За њих се није морало спремати.{S} Није било <pb n="100" /> оцена ни п |
| били оборили очи и ћутали.{S} Нешто се морало говорити.{S} И двоје драгих испунише ту тишину, |
| з њих.{S} Он је певао:{S} Ја се смејем, морам да се смејем — Бог је реко: морам да се смејем.</ |
| ејем, морам да се смејем — Бог је реко: морам да се смејем.</p> <p>Ти састанци су Илића разнежа |
| „знањем целе епохе“, како ти хоћеш.{S} Морамо се задовољити мањим.{S} То знање премаша дужину |
| а да нам опет притекне у помоћ...{S} Ми морамо успети.</p> <p>— Шта да радим ? — нађе је по том |
| да се Чедомир удаљава од своје жене.{S} Морао се примити службе.{S} Доби место у једној београд |
| ако сад Илић није имао ни своје куће, а морао је сносити пребацивања као да се њему учинило не |
| Она је знала да је неко од њених суседа морао приметити кад је ушла с Чедомиром у кућу и кад су |
| пута? ---—</p> <p>Млади човек је и овде морао претрпети још једно расхлађење.{S} На предлог Виш |
| вничића с малим квалификацијама који је морао да крши леђа пред сваким старијим, да крије своја |
| а бивале су краће.{S} Стари господин је морао примати овог или оног политичара, одлазити на кон |
| ери штоф за хаљину из Београда; штоф је морао бити по најновијој моди и сувише скуп да би се пр |
| вео скучено детињство у тој кући где се морао одржавати известан ранг, а где се грцало од дугов |
| ир возио.{S} Он је био леп човек, он се морао допадати тој госпођици.{S} И као код свих природа |
| вке — ако он не дође, Зарија, ако будем морао живети као сваки други...</p> <p>Младић извуче је |
| ерас нико не влада Србијом.{S} Круна ће морати потражити наслон на народ... мораће дати нов уст |
| ће морати потражити наслон на народ... мораће дати нов устав, грађанске слободе.{S} Наше идеје |
| неће чекати да ми добијемо времена.{S} Мораће се журити...{S} А ви, млади човече, из школе ћет |
| ић — онда мораш ићи из људског друштва, мораш се приближити природи и животињама.{S} О, да знаш |
| будеш задовољан — продужи Ристић — онда мораш ићи из људског друштва, мораш се приближити приро |
| а прелазило је у неку врсту фикс-идеје, море, мучног лудила.{S} Осећао се истрошен, утучен; по |
| је овде учила девојачку школу.</p> <p>— Море, брате, где си ти?{S} Откад те нисам видела — рече |
| ког далматинског пристаништа укрцава на море.{S} Као гимназист другог разреда прочитао је Одисе |
| д је велики, мислила је тада, он је као море: путеви су безбројни, живот шуми, таласа се, све ј |
| ровао у њену свемоћ, замишљао ју је као море, као ваздух, нешто пространо, благословено, опште, |
| ичка, и он је терао пером, као да броди морем начињеним од самог миља и заноса, па кад би писмо |
| ио мало светлости на свом путу, као што морнар тражи звезду изнад узбурканих таласа, неугашљив |
| S} Тек по неки облак био се зауставио у мору отвореног плаветнила као санта леда.{S} И по околн |
| вара, полети уз воду, промакне гвоздени мост и изгуби се негде око оскудног зеленила на острву |
| и, терао је своју кобилу преко оближњег моста.</p> <p>— Погледај, Вишња, овог сељака.{S} Он мож |
| су гласови о поплави.{S} Бујице однеле мостове, разориле путеве, укочиле цео саобраћај.</p> <p |
| ћи у школи појачано, скупљајући по селу мотиве са чарапа, ускршњих јаја, дрвених кашика, агитуј |
| и.</p> <p>— Знање је светлост, знање је моћ — понављао је, као аргумент, ту реченицу, коју је с |
| љно.{S} Књиге су суво знање.{S} Дају ти моћ да разумеш ствари, али те заводе својом неприродном |
| који је поздравио проналазак воденице, моћи кликнути: „Одморите руке што окрећу млин, о млинар |
| ети тако да нико, осем њеног мужа, неће моћи рећи:</p> <p>— Она је била моја драгана.{S} Ја сам |
| још за тренутак, осећала је да се неће моћи савладати, да ће бризнути у плач... ту, на улици, |
| међу два акта који се називају: хтети и моћи.{S} Зашто дакле бити против онога који нам олакшав |
| рада, она поји целу нашу земљу, држи је моћним својим жилама као нераздељиву целину, струји кро |
| а живот, пријатеља који одржава човека, моћног протектора који дарива права и користи.{S} Он га |
| з.{S} Притиснуо радник, мила мајко, као мрав.{S} Сева будак, а онај кујунџијин настојава и соко |
| тала сам негде да је љубав слађа кад је мрак.{S} Гледаћемо звезде...</p> </div> <div type="chap |
| Вишња је спустила завесе.{S} У соби је мрак, али мало што да је свежије.{S} Из чамовине на про |
| л? — питала се у чуду.</p> <p>Напољу се мрак повлачио све јаче.{S} По шору је играла нека сива |
| д њима, губило се све више у таму.{S} И мрак се спуштао као плаветна платна, изаткана од прашин |
| биле још упаљене, те је владао приличан мрак.{S} Улице, изроване због неких општинских радова л |
| етљавала рђаво.{S} По кутовима се дизао мрак.{S} Наста један тренутак потпуне тишине.{S} И две |
| После се та сцена променила.{S} Настао мрак.{S} Остала је сама са Илићем.{S} Њу је обузимао ст |
| вратница и подрума без окана био је туп мрак као из гробнице.</p> <p>Илић стеже срце и упути се |
| калдрми од дворишта, па замаче даље, у мрак.</p> <p>Илић угледа ову сенку.{S} Хтеде нешто рећи |
| непријатни жмарци.{S} У соби је био још мрак.{S} Часовник је куцао на столу.{S} Његов глас би с |
| ароши и лутао по околини дуго, до самог мрака.{S} Понекад би повео са собом Чедомира и онда му |
| је већ допирала до бедема.{S} У мокром мраку примећивали се њени прљави таласићи жути, гипки, |
| целу.{S} Видео је сад јасно што синоћ у мраку није могао.{S} Његова драгана није била више шипа |
| љив, велики, са својим златним вратима, мраморним стубовима, мирисом од тамјана и воштаних свећ |
| саобраћај.</p> <p>Једне од тих влажних, мрачних ноћи, чу се пуцањ, јачи од топа, страшнији од г |
| ђу живима.{S} Његов поглед из суморних, мрачних очију ишао је негде далеко, у бескрај.{S} Његов |
| ичко место.</p> <p>— Говориш као крајњи мрачњак.</p> <p>— Боже сачувај, ја нисам реакционар, ти |
| етња пилад грабила су се у дворишту око мрва које им је стресла кад је распремала сто.{S} Видел |
| е видео свет само кроз књиге, није имао мрве практичног смисла.{S} Читао је да жена треба да сл |
| озор. — Ко ће знати шта оне виде својим мрежастим очима!{S} Ипак, оне осећају топао ваздух, све |
| та два пара раширених очију?{S} Љубави, мржње, чежње, гађења, дубоке симпатије или смртног непр |
| и, њима је нови живот убризгао сталешке мржње и понижења.{S} Њих разједа отров социјалне суревњ |
| рије материјалистичке философије; дивље мржње његових другова на <hi>постојеће стање</hi>, од к |
| >Илић је пак мрзео новац, мрзео га оном мржњом, помешаном са нешто зависти, коју осећају слаби |
| {S} Да јој је Илић у почетку проповедао мржњу против црвене заставе, она би била њен најљући пр |
| је Остојић уживао у чаршији окрену се у мржњу против њега.{S} Обедише га чак да је несавесно ру |
| о знала рећи.{S} Тек, заједно с Илићем, мрзела је сад и остале студенте, те младе људе, што пра |
| вође</hi>.{S} Потписивао је резолуције, мрзео богаташку класу више него што је волео пук, био г |
| тим мучним тренуцима, Илић је, безмало, мрзео своју драгану и веровао да га она мрзи.{S} Сваки |
| о доба.</p> <p>Илић је пак мрзео новац, мрзео га оном мржњом, помешаном са нешто зависти, коју |
| </p> <p>И тако оста.</p> <p>Није Радоје мрзео школу.{S} Вишња је то знала.{S} Он јој је рекао ј |
| одрећи у свако доба.</p> <p>Илић је пак мрзео новац, мрзео га оном мржњом, помешаном са нешто з |
| ом своје душе, и обећавала себи да неће мрзети <pb n="49" /> девојачку школу и да ће пред Чедом |
| Хтела је да види на њој самој колико га мрзи.{S} Један крај њене хаљине био се откопчао, те се |
| мрзео своју драгану и веровао да га она мрзи.{S} Сваки њен покрет који није ишао у прилог његов |
| јединости, освајала га је чама, досада, мрзовоља.</p> <p>— Ето тако — закључи — од како смо се |
| под отворене блузе.{S} Видео се и један мрк младеж.</p> <p>— Ах! како је лепа — рече у себи и п |
| зелене панталоне, црвен прсник и капут мрк.{S} Да је то било ново, изгледао би да се увио у тр |
| ила се велика постеља, заклоњена црвено мрким завесама са жутим пафтама, које се данас виде сам |
| астом бојом која прелази у ружичасту, с мрким шалонима што су били дискретно спуштени и с фигур |
| или највише, гледали су га сад попреко, мрко, осуђивали га гласно, претили му.</p> <p>У једном |
| ма.{S} Па и ти другови, изгледали су му мрски.{S} Он их је представио девојци, он је представио |
| а улици пред самом грађевином, а био је мртав пијан.{S} На саслушању је изјавио да је покушао д |
| {S} Шта ли ради?</p> <p>— Он је за мене мртав! — одговори енергично сама себи.</p> <p>Али та ре |
| о не јављаш.{S} Не зна да ли си жив или мртав.</p> <p>Младић се намршти.</p> <p>— Њена посла! — |
| знаници.{S} Знају је не само људи, но и мртва природа: куће, улице, камење.{S} На сваком углу о |
| ом лицу.{S} Десна му је рука висила као мртва; свакако је била парализована.{S} Међутим, лева м |
| о се трже, њена рука била је хладна као мртва.{S} Он је поново прихвати и принесе је к срцу.</p |
| н наређивао и тражила одлучно да јој се мртвац преда на сахрану.</p> <p>Београд, август 1911 — |
| и право преко њива.</p> <p>Ишао је, као мртвац, не знајући камо.{S} У једној празној улици спаз |
| вај у ћошку... с великим носем што тера мртвачка кола.{S} Еј, Марјане, колико си их данас сахра |
| у моју надлежност — одговори службеник мртвачке спреме. — Ја терам кола треће класе.</p> <p>— |
| и изгуби се, гледајући тупо у воду.{S} Мртвачки сандук њихао се свеједнако.{S} Око младића се |
| фењер на чакљу, па присветли.</p> <p>— Мртвачки сандук! — приметише присутни.</p> <p>Не чу се |
| понека ласта као црна звезда.{S} Усред мртве тишине у атмосфери, на Сави се, изненадно и нечуј |
| и живимо.{S} Други не заборављају своје мртве, а зар ми живи да се заборавимо?{S} Ти нарочито, |
| еда као да је гробље оживело, као да су мртви малочас устали из гробова, да још не знају да се |
| о страшно, час тишина смрти, час узбуна мртвих ствари, једно бојно поље у ноћи са свим ужасима |
| сталом, он је тако замишљао час васкрса мртвих, страшни суд, кад је у њега веровао.</p> <p>Изне |
| нема, збуњена, укочена, бледа у лицу и мртвих, опружених руку.{S} У глави јој је било празно.{ |
| а да је хтео претворити свет у огромну, мртву, парну машину, да је свео човека на један проблем |
| је дотле расло дивље трње и аптовина, а мртву тишину оживљавао тек шум какве змије, подигла се |
| јој је муж поменуо пут. — Жива нећу, а мртву ме можеш однети и на Ђавоље Острво.</p> <p>Илић с |
| је обична таљигашка рага.</p> <p>— Рђо, мрцино! — псовке и ударци падали су сад обилно.</p> <p> |
| је било потписати се него отпешачити до Мрчајеваца.{S} Стога је јако уважавао школу.{S} Кад би |
| њак, вечити сиромах.{S} Блед и озбиљан, мршав као авет, са занесеним очима, Зарија је лутао по |
| ти.{S} Каја је била <pb n="29" /> мала, мршава, жива девојка која је обећавала практичну жену и |
| љу су радници откопавали неку обалу.{S} Мршава, јадна кљусад вукла су земљу у арабама.{S} Међу |
| } Љутићи су жути као очи у мачке.{S} На мршавим петељкама штрче очајни дивљи каранфили боје као |
| остало животарило је, само, искривљено, мршаво и напуштено, на неплодном тлу.{S} Место су огран |
| није.{S} Да је место Чедомира, високог, мршавог студента бледих образа и поноситих очију, дошао |
| врт, чије воћке, још младе, пружале су мршаву сенку по земљи.{S} Сунце је залазило за један об |
| е; неспособан ма за какву акцију, треба му читаво решење да уђе у дућан и купи какву ситницу, а |
| ењују често вештина и природа.{S} Треба му показати делом, ову државу у ствари начинити његовом |
| н гвоздени закон конкуренције оправдава му свако средство, те постаје једна врста модерног дивљ |
| к уздах отео би му се из груди, а глава му клонула, као да је неког дуго грлио, љубио.</p> <p>К |
| је била парализована.{S} Међутим, лева му је била потпуно здрава, и он је њоме махао по ваздух |
| за тебе, геачина ваљевска.{S} Без трага му глава.</p> <p>Илић махну руком кочијашу да полази, и |
| ва на <hi>постојеће стање</hi>, од кога му је пуцало срце и бридела леђа, звониле су му као пес |
| ир.{S} Па и Чедомир се дизао да иде, да му се не би приметило што остаје на само са девојком.{S |
| ..</p> <pb n="105" /> <p>Него велим, да му кажем нек долази код нас на храну.{S} Њему ће се поз |
| S} Могао је живети неколико векова а да му се не досади.</p> <p>Међутим, Бела се није могла да |
| некорисне бирократске машине, треба да му га она враћа тиме што ће му осигурати безбедност у с |
| ла.{S} Она није била још толико јака да му баци истину у очи, рекавши му:</p> <p>— Ренегат!</p> |
| м мисао да нађе старог господина, па да му каже све.{S} За то није имао довољно одважности.{S} |
| чано, пред родитељима и публиком, па да му преда целу себе, сву раскошну младост која је бујала |
| се у балету и тражила очима Чедомира да му пошаље пољубац.</p> <p>Вишња задрхта поново.{S} Узба |
| сам се ја, због оног мог лудова, Бог да му душу прости, мучила и патила.</p> <p>Директор је био |
| а на Моравиној обали.{S} Погађала је да му се допада.{S} То јој би мило, али убрзо одби ташту ж |
| пред њим никаквог стида.{S} Хтела је да му се преда одмах, ту, на тој пространој пољани.{S} Њег |
| ти у школу за неко време.{S} Знао је да му се неће веровати.</p> <p>— Шта ме се тиче! — рекао ј |
| верљиво.{S} Прво што помисли било је да му златарски занат није занео мозак, те је намислио да |
| зненађење код куће.{S} Мајка му рече да му сестру проси Вићентије Симић, секретар суда.{S} Била |
| Лазаревићева избегава намерно, па и да му пркоси.{S} Његова је душа патила, његов понос је стр |
| ка љутито лице њеног оца или мајке и да му, уз заслужени прекор, покажу врата.{S} Долазила му ј |
| мети?{S} Да ли покуша да га спречи и да му улије храбрости, кад му примети:</p> <p>— Ти претеру |
| похе.</p> <p>Вишња се промисли да ли да му каже праву истину.{S} Најзад рече:</p> <p>— То није |
| е стругане!...{S} Ми смо сувише мали да му будемо пријатељи или непријатељи.</p> <pb n="93" /> |
| > <p>Хтеде још нешто рећи, али осети да му глас дрхти.{S} Једно јато врабаца крештало је лево у |
| има, како све иде у пропаст.{S}Осети да му се гуша стеже, очи почеше да га сврбе, и њега обузе |
| а — одговори он, слободно, осећајући да му се срце пуни неким осећајем, који није могао тачно о |
| зма и вртоглавице, он је осећао ипак да му све више препрека спутавају корак у напред.</p> <p>О |
| скинуо шешир и нагнут лако, очекивао да му девојка пружи руку.{S} Она му је пружи, па стрецну о |
| као да га је цео свет напустио, као да му нема најбољега што је имао.{S} То осећање прогнанств |
| а крми и терао чамац врло добро, као да му је то <pb n="244" /> занат, а она седела на кљуну пр |
| а.{S} Осећао је да стари, није волео да му се противуречи и давао је честе савете.</p> <p>— Узм |
| Он је већ у двадесетој години научио да му живот доноси чист приход.{S} Његова је девиза: ужива |
| опредељено, она се решавала једнако да му пише.{S} У брзини с којом је оставила Београд није ј |
| у трњаку.{S} Он се окрену тамо тако да му се лице није видело јер се бојао да јој га покаже.{S |
| ојма твоја философија".{S} Ма колико да му је ова нова критика позитивизма изгледала да се отим |
| за посао.{S} Осећао је инстинктивно да му је тај рад једини ослонац што му је остао.</p> <p>Ле |
| неки дан рече ми један народни отац да му је један бирач тражио да купи шешир његовој жени.</p |
| } Он је поздрави и хтеде проћи.{S} Тада му Вишња приђе, пруживши руку, не говорећи ништа.</p> < |
| некад би повео са собом Чедомира и онда му објашњавао многе ствари, показивао му непознато цвећ |
| гарица која диже човека на посао, пружа му подстрека за велика дела; општење са њом даје радост |
| ћ се трже.{S} Жалосна стварност приказа му се тада исто тако лако као и тај сан за идеалном дра |
| младић задрхта.{S} Један пламен загреја му образе.{S} Пред њим се појави, као у магли, Белина г |
| ари схвата материјалистички.{S} Поезија му је празна сентименталност шипарица из пансионата.{S} |
| моја није могла сазнати.</p> <p>Зарија му показа један свежањ песама.{S} Разгледао је неколике |
| сијала.{S} Сапи су му смршале.{S} Боја му се променила.{S} То није био више арап.{S} Главу је |
| га госпођа пита за мишљење... она, која му је, поред свог уважења према његовом успеху у школи, |
| зије, успомена и присуства девојке која му је нудила што му она друга није могла дати.</p> <p>— |
| а мучи, да се свети на тој девојци која му се предавала сва.{S} Парадоксална љубав чула достиза |
| тачких склоности сељачког сина.{S} Јака му је сметала.{S} У кући је био без капута, са заврнути |
| науче своје људе луксузу чистоте, нека му омиле кућу више од кафане, нека подигну бољи подмлад |
| >Чедомир притрча девојци.{S} Њена слика му је бунила главу.{S} Хтео је да опет под руком осети |
| ало једно изненађење код куће.{S} Мајка му рече да му сестру проси Вићентије Симић, секретар су |
| ван доби потпуно помиловање.{S} Странка му даде место главног уредника свога органа.{S} Знаци н |
| удила, љубила га без питања, украшавала му живот многобројним нежностима; њена љубав ласкала је |
| ске сплачине, ако ти можеш — одговарала му је млада горопадно.</p> <p>У осталом, она је врло ма |
| зна разлога моме одласку.</p> <p>Хтела му је писати дуго, опширно о себи, о својима, о миру ко |
| је могао заспати.{S} Реч Христова врзла му се по памети:</p> <p>— Жено, шта има заједничко изме |
| писмо испаде кратко, банално.{S} Јавила му је само повод свога одласка и да се неће враћати до |
| на шта друго.{S} Плима страсти плавила му је срце поново, ударала <pb n="192" /> на било код о |
| та.{S} Најзад, госпа-Клеопатра израдила му је место практиканта у Рачи крагујевачкој.{S} Ту се |
| а је гласила :</p> <quote> <hi>Досадила му самарица.</hi> — Јуче око пет часова, Мића Живковић, |
| о тражила мараму да је намирише, нудила му бонбоне, китила га цвећем из саксија, слала по Младе |
| ужени прекор, покажу врата.{S} Долазила му је на ум мисао да нађе старог господина, па да му ка |
| ри избору боја, <pb n="200" /> говорила му цене појединих набавки.{S} Младић је одобравао.{S} Н |
| као мираз од педесет хиљада — говорила му је самоуверено.</p> <p>Тако сад Илић није имао ни св |
| а.</p> <p>— Остани, Чедомире — говорила му је жалосно и нежно. — Ја ћу то изгладити.{S} Мајка с |
| >— Нека ти је Богом просто — одговорила му је она, отишла затим у министарство и затражила да ј |
| ура која се спремала у ваздуху, уносила му је грозницу у крв.{S} Руке су му гореле.{S} Ватра му |
| будућност и сопствену вредност уносила му је у крв пенушаво одушевљење као од неког јаког пића |
| лави не би добио ни Прокупље! — пришила му је ташта поносито. — Али нисам ја ко је ко.{S} Нећу |
| вом мужу, грдила га, понижавала, рушила му свако уважење, па и онај понос културног човека који |
| /p> <p>— Што не бријеш бркове ? — рекла му је једном приликом. — Јутрос прође поред прозора јед |
| и писати из сестриног буквара.{S} Школа му је ишла лако, као вода, како се то каже у Ваљеву, Ка |
| ци јевтиније него у Београду.{S} И сама му је радња била другојачија него у осталих.{S} Избио в |
| , па димњак изгледа као пресечен, једна му половина виси у ваздуху.</p> <p>— Долази ли још ко?< |
| д жене и деце да пазе на одело.{S} Жена му је имала тепелук од дуката и дијамантску грану.{S} Д |
| се и изађе.</p> <p>Гимназијска средина му је мало годила.{S} Многи професори беху подетињили с |
| али.{S} Кад је била поред Чедомира, она му је потпуно одобравала, потписивала свако његово мишљ |
| Она је била изашла из уског живота, она му више није припадала.{S} Њене мисли враћале су се пут |
| оје сте ми учинили ?</p> <p>Доиста, она му је често тражила мараму да је намирише, нудила му бо |
| тно дубоких осећаја.{S} Нешто више, она му је изгледала неспособна за праву нежност, за пожртво |
| везама њихову невиност.{S} Додуше, она му је писала, те тиме стављала до знања да јој може одг |
| м успоменама, она се измицала јави, она му је изгледала као бајка коју му прошлост црта у игри |
| могао оставити.{S} Она је била ту, она му се нудила, љубила га без питања, украшавала му живот |
| према тој размаженој девојчици.{S} Она му се учини још ближа што се тога дана осећао изузетно |
| ења.{S} Он јој је онда прилазио.{S} Она му је пружала руку, пуна ћутљивог јогунства, наслеђеног |
| екивао да му девојка пружи руку.{S} Она му је пружи, па стрецну од додира: његови прсти су пекл |
| Дај ми твоју руку — рече он.</p> <p>Она му је даде.{S} Око њих је био мир, онај дубоки пољски м |
| личила његовом земљастом лицу.{S} Десна му је рука висила као мртва; свакако је била парализова |
| S} Најзад, виде да Радоје има право, па му предаде целу радњу, а сам поче да сади лук преко лет |
| е доноси.</p> <p>— Па, купиће је, стара му мајка!{S} Човек се не жени због кошуље.{S} Млади су; |
| у у крв.{S} Руке су му гореле.{S} Ватра му ломила тело.{S} Кад би га неко ма и очешао, заболело |
| но у филозофским проблемима.{S} Култура му се нудила на сваком кораку: музеји, споменици, позор |
| езверених очију, згрчених уста.{S} Коса му је била замршена, лепила се по ознојеном челу.{S} Он |
| и неко кога треба чувати.{S} Управо, та му је кућа тек тада пала у очи.{S} То је била нова грађ |
| да се <pb n="255" /> опет виде?{S} Шта му је сад девојка поново требала?...{S} Случајни сусрет |
| с дрвеном јабуком на врху.</p> <p>— Шта му је то сад? — упита се Чедомир несвесно.</p> <p>Толик |
| него исприча другарици у кратко све шта му се десило од како су се растали.{S} У колико је изла |
| </p> <p>Стари господин као да не чу шта му жена рече.</p> <p>— Све имаш што ти треба, па опет н |
| сметао, те сиђе с тротоара.{S} Око срца му је било весело, топло, па и жалосно.{S} Мило му је б |
| га спречи и да му улије храбрости, кад му примети:</p> <p>— Ти претерујеш.{S} Ти си се спотака |
| аријеру.{S} Ту се оженио, подоцкан, кад му је било тридесет година, ћерком једног поштара.{S} Б |
| } Сестра је претила да се обеси.{S} Кад му се то једног дана досади, он оде у суд, сврши све фо |
| ли одмакли далеко од универзитета и кад му је Лазаревићева говорила:</p> <p>— Муке сам видела д |
| фотографије.</p> <p>Уставио се тек кад му рука дирну нешто хладно.{S} То беше револвер, онај и |
| </p> <p>— Ти си луда! — рече јој он кад му рупи у собу, усред бела дана и без икаквог изговора. |
| твоја комбинација? — рече министар кад му жена саопшти те вечери да је Илић запросио Белину ру |
| м решењем да је више не види.{S} Поглед му се заустави на зеленом тепиху своје собе.{S} Једна м |
| и фијоку од стола и поче бацати што год му дође под руку.</p> <p>— Ево, на, ево још — викао је |
| пости, а продужава и прави их нове, све му изгледа лако.{S} Уз њега се припило једно женско ств |
| овољи се тиме.{S} Она оде даље, и стаде му цртати положај те своје творевине према њему, у друш |
| ва, и у опште претпостављати, свуда где му је то место, материјалну културу нематеријалној.</p> |
| ка.{S} Он је једва знао срицати, а теже му је било потписати се него отпешачити до Мрчајеваца.{ |
| би однео, а бојао се и ведрог неба које му прети сушом непрестано.{S} Око плотова су расли сунц |
| ији Ристићу.{S} Да ли се сети речи које му је том приликом рекао?{S} Да ли је сад био истог миш |
| би <pb n="32" /> га проучиле, олакшале му беду, просветиле га.{S} Оне се боре с човеком раме у |
| а јој сузу не стиже.{S} Вели, ни кошуље му не доноси.</p> <p>— Па, купиће је, стара му мајка!{S |
| жене које примами сунце слободе.{S} Оне му полете, без размишљања, али хиљаде невидљивих препре |
| е, па ипак се осећао кривим.{S} Поштење му је налагало бар да извести своју бившу драгану и ушт |
| задовољстава радећи дан и ноћ.{S} Учење му је изгледало најрадије, најсретније решење човечјег |
| едала само немогућа због њега самог, те му изазивала потребу да промени себе, да кида, да се ра |
| шљења и да се вечито повлачи у себе, те му је ваљада због тога чаршија дала надимак:{S} Јеж.{S} |
| <p>— Та остав’те човека!...{S} Пробисте му уши вашом дреком.</p> <p>Од лекције није било наравн |
| тао је без марјаша, а није мислио да ће му што требати, па да узајми.{S} Он то призна, и осмејк |
| се посветити цела његовом делу, која ће му омилети кућу, која ће веровати у оно што он верује.< |
| адећи да буде достојан поверења које ће му се некад указати.{S} Од лекције коју је имао плаћао |
| орца очекује његова породица.{S} Они ће му причати о много чему, о много кому, <pb n="78" /> па |
| е, треба да му га она враћа тиме што ће му осигурати безбедност у селу, олакшавати му везе с об |
| сети како му цело тело дрхти, а на срце му наваљују разнолики осећаји, од тихе носталгије што с |
| дела пред његовим очима.{S} Људско срце му изгледало преуско за његов сан и мисли.{S} Поново је |
| у као на лажи, далеко би отерао! — рече му други пут. — Само на кога се метну, да ми је да знам |
| ама није добро, господин-Илићу ? — рече му једног дана Бела. — Да вам шта не фали код нас?</p> |
| си ти?{S} Откад те нисам видела — рече му она. — Пише ми тетка да јој се ти никако не јављаш.{ |
| p>— Да је и мени да изађем некуд — рече му Бела једног дана кад тако осташе сами. — Тако бих ра |
| .</p> <p>— Седи... ту, на канабе — рече му Вишња.</p> <p>Чедомир примети тек тада једно кожно, |
| ишете шта кад тако лепо говорите — рече му Вишња. — Ја бих то врло радо читала.</p> <p>— Још је |
| тка.</p> <p>— Дођи ми једне ноћи — рече му она између два пољупца.</p> <p>— Не говори глупости. |
| виждућући, загледа се у пијаницу и рече му озбиљно:</p> <p>— Ти излазиш из Здрављака? — па прод |
| тада реши да оде сам.{S} У том, одузеше му стипендију.{S} Били су пронашли да се вратио без одо |
| је звао често да га што послуша, напише му писмо или признаницу, јер су му синови били тада мал |
| брост не потраја дуго.{S} Он виде да би му од рукописа остало врло мало, готово ништа.{S} Треба |
| сина.</p> <p>Једна нова бора оцртала би му се међу повијама.</p> <p>— Да си тако брз на раду ка |
| те, ти знаш француски... — приметила би му тада ташта. — Што не почнеш нешто практичније?{S} Пр |
| лио одличну кујну своје жене.{S} Кад би му, и поред тога, остало слободног времена, он је износ |
| тачу живот није био ружичаст.{S} Кад би му се досадило све, он је излазио изван вароши и лутао |
| е да мисли на своју породицу.{S} Кад би му ко од пријатеља скренуо пажњу на несташност његовог |
| ствари, блиских тој девојци, изашле би му пред очи и нагониле га да је опет види.{S} Срео би с |
| /> се надао сваког часа лопову који би му покварио више него што би однео, а бојао се и ведрог |
| је био кадар загрлити писмоношу који би му га предао и пољубити сто своје собе где би га нашао. |
| епио завој, дубок, сладак уздах отео би му се из груди, а глава му клонула, као да је неког дуг |
| га неки флуид, сладак и тежак; у глави му се бркало, срце готово престајало куцати.{S} Белу ни |
| И та варош, са белим именом, представи му се црна као гробље.{S} Доиста, светиљке нису биле јо |
| </p> <p>Она га присили да седне, посади му се у крило, па поче да барата по његовом столу.{S} П |
| допада! — рече, најзад, Вишња, и пружи му цвет.</p> <p>Он га узе.{S} Промуца неколико речи зах |
| ца.</p> <p>— Добро — приста она и пружи му руку. — Сутра на овом месту, у три сата.{S} Ти си сл |
| S} Све је ту написано...</p> <p>И пружи му једно парченце хартије које није било веће од цигар- |
| замраче другим, леденим погледом, који му је јасно говорио:</p> <p>— Ниткове!</p> <p>Илић се л |
| се чинило да слуша њен љупки глас, који му добацује слатке, заношљиве речи.{S} А кад би се прен |
| ама, пио и даље тај опасни напитак који му је убијао сваку самосталност.{S} Кад би се ипак умор |
| е као авет која га гони, као живот који му остаје, као он са̑м.{S} Окрену се од улице с тврдим |
| едне лампе, пошла је брже и пријатељски му пружила своју руку, покапану мастилом.</p> <p>Без ре |
| ј.{S} Какав?{S} Који?{S} Није знао, али му је сад било јасно да није ништа боље судбине од тог |
| овољство!{S} Препирали смо се дуго, али му још све нисам рекао...{S} Имаш ли ватре?</p> <p>Илић |
| ски сто и једе што прво дохвати.{S} Али му је то задовољство ретко допуштала госпа-Клеопатра, к |
| а није била ружна пријали су му, падали му као неки благ и лаган лек на срце што се крвавило.</ |
| еко, мрко, осуђивали га гласно, претили му.</p> <p>У једном тренутку, неко примети да се нешто |
| ту на сто, легао и заспао.</p> <p>Мисли му поново скренуше у родно место.{S} Оно је врло лепо к |
| зани поглед те саже главу.</p> <p>Мисли му пређоше опет на професора.{S} Учини му се као да чуј |
| је, дали су му удобнију ћелију, скинули му гвожђе с ногу, допуштали посете пријатеља.{S} Тек по |
| м букетом прецветалог јасмина.{S} Учини му се као да га биста посматра упорно.{S} Не могаде изд |
| му пређоше опет на професора.{S} Учини му се као да чује отварање апсанских врата, читање указ |
| S} Чедомир задрхта.{S} Та кљусина учини му се као авет која га гони, као живот који му остаје, |
| ати једног личног мишљења.{S} Те ствари му се чиниле непознате, далеке, туђе, несхватљиве.</p> |
| и није жао овако лепог дана? — одговори му философ. — Књига природе је широм отворена, хајде у |
| окањ ракије.</p> <p>— Сервус — одговори му Зарија и понуди столицу. — Јест, знао сам ја <pb n=" |
| осигурати безбедност у селу, олакшавати му везе с оближњом вароши и даљим пијацама, организоват |
| Ама, како да се узму, човече? — одврати му жена. — Дошла Ката данас, па као да се у црно завила |
| p>— То не беше ништа одређено — примети му она, са несакривеним прекором.</p> <p>Она је још вол |
| да Вишња покуша да се ослободи, стежући му у исти мах руку јако.</p> <p>— Не, Чедомире... мој Ч |
| дети! — <pb n="155" /> додаде пружајући му руку, па окрену главу да би сакрила своје узбуђење.< |
| , правила двосмислене фразе, стављајући му до знања да ће га одати.{S} Кад би се њихови погледи |
| , девојка полете у правцу њега, пребаци му руке преко рамена и обеси се сва о његов врат.{S} Он |
| г с тобом, како говориш, тата — пребаци му ћерка.</p> <p>— Ја говорим оно што осећам.{S} Ја сам |
| ти, стари Лазаревић прекиде га, рекавши му тмурно:</p> <p>— Није ми глава сад за то.{S} Жена ми |
| о јака да му баци истину у очи, рекавши му:</p> <p>— Ренегат!</p> <p>То разочарење ју је утврђи |
| и најтамнијим крајевима Париза, Толстој му је откривао бескрајну Русију с њеним дивљим кнежевим |
| ије волео многа мењања тањира.{S} Ручак му је био најслађи, кад би уграбио од своје жене да сед |
| олест коју болесник крије од света, док му она разједа срце, а њен гној прља, трује.{S} С време |
| S} Чедомир је потврдио ово правило, док му је Вишња била изузетак.{S} Она је одржала реч и дошл |
| алност шипарица из пансионата.{S} Идеал му је што и свака комедија.{S} За њега не постоје науке |
| исао је врло <pb n="117" /> течно, стил му је био популаран и живописан.{S} Кад се каква идеја |
| ноћ, како су се надали на дому.{S} Краљ му је на дан венчања опростио само пола казне.{S} Доцни |
| <hi>О вредности живота</hi>.{S} Проблем му је изгледао прост: одбацити метафизичке спекулације |
| аборавио што је ту научио.</p> <p>Затим му паде на ум како му је једна газдарица од стана ушла |
| о је сâм мислио.{S} Раскид са породицом му је оставио празнину коју је Вишња неосетно попуњавал |
| ину векова од присутног тренутка, на ум му је, без икакве везе, долазило питање :</p> <p>— Шта |
| трос, само данас у подне!{S} Краљ Милан му неће никад опростити.{S} Реакционари су, ваљада, бес |
| ак, а унутра сомотска постава.{S} Дућан му пун будилника, зидних и џепних часовника, па све куц |
| права и користи.{S} Он га није имао, он му се чинио као његов лични непријатељ кога треба савла |
| адић је дизао главу на овај глас.{S} Он му је звонио као труба војске која иде у помоћ, као пок |
| м, на служби у министровој кући, одавао му је потпуно прописан поздрав, треснувши чизмом и коче |
| а му објашњавао многе ствари, показивао му непознато цвеће, које је звао биље, њихове крунице, |
| учкове; на обали каквог друма показивао му слојеве земље, излагао геолошке теорије, упућивао га |
| тку новотаријама свога сина.{S} Називао му књиге <hi>купусарама</hi>.{S} Најзад, виде да Радоје |
| е.{S} У расправи појединих питања могао му је позавидети многи старији друг; чак и понеки профе |
| .{S} Ми прелазимо чудна времена — рекао му је другом приликом. — Изгубили смо много у нераду, у |
| авете.</p> <p>— Узмите се на ум — рекао му је једном. — Ви више нисте дете.{S} Кроз неколико ме |
| је вукао свог учитеља за рукав, шапутао му нешто пропињући се на прсте, и грдио мајку и сестру: |
| ужио своје дело такво какво је, и нашао му логичан закључак; шта би га се тицало што би то било |
| м.{S} Влада није могла другојачије него му нађе лепо место у државној служби.{S} То допусти Мат |
| сан.{S} Живот многољудног града свидео му се.{S} Врло интелигентан, врло радан, витак, упечатљ |
| ни сусрет по том кишовитом времену унео му је тек, са својом влагом, нешто мало светлости у мин |
| га је с одмереном љубазношћу и одредио му да предаје латински језик и историју Срба.</p> <p>— |
| ина.</p> <p>— Шта је с тобом? — говорио му је тада полагано, суво, не гледајући у њега већ у је |
| а увреда, никад је није добио.{S} Десио му се несрећан случај.{S} Какав?{S} Који?{S} Није знао, |
| ш опстанак у државној служби — приметио му је директор.</p> <pb n="264" /> <p>Бела је сад имала |
| правилима, кажњавао га опоменом, претио му да ће га казнити озбиљније.{S} Ни ђаци га нису много |
| човека, те кад изађе од њих, осети како му се груди надимају од неког осећања непознатог, неодр |
| прстима затеже косу тако да осети како му се кожа одваја од лубање.{S} Један глас из најтамниј |
| т те стихове! — рече Бели, и осети како му цело тело дрхти, а на срце му наваљују разнолики осе |
| научио.</p> <p>Затим му паде на ум како му је једна газдарица од стана ушла у собу само у кошуљ |
| графског излога спази Лазаревићеву како му иде у сусрет.{S} Она је била обучена у хаљине затвор |
| знајем живот.{S} Он вреди толико колико му човек да̑ вредности.{S} Као што видиш, нешто релатив |
| онесе, нови друштвени склоп.{S} Требало му је нечег новог, разонођења, могућности да се крене ј |
| еснаест година, шеснаест векова требало му је да пређе од уранка на једној падини Рудника, па д |
| орене.{S} Чедомир се љутио.{S} Дешавало му се да проведе по неколико дана не видећи своје драга |
| дио рачуна о богаству.{S} Не, изгледало му је то пазарлук, као да тргује са кожом свог <pb n="2 |
| е коју је имао плаћао је стан; остајало му је још нешто за дуван, ситан трошак и по коју књигу. |
| пролазу и продужила пут с њом.{S} Било му је јасно да га Лазаревићева избегава намерно, па и д |
| разије, Илић застаде неодлучно.{S} Било му је још рано за вечеру.{S} Погледа око себе неодређен |
| га госпа-Клеопатра свечано.</p> <p>Било му је јасније него икад да не воли ту девојку, па ипак |
| ло весело, топло, па и жалосно.{S} Мило му је било што је реакција падала, слобода се објављива |
| ле осећао према Вишњи.{S} Затим, чинило му се понекад да ни Бела нема према њему изузетно дубок |
| мисли се бркале. <pb n="294" /> Чинило му се да је прочитао у некој врло рђавој књизи све што |
| е, без њеног милог присуства.{S} Чинило му се као да га је цео свет напустио, као да му нема на |
| е даље, постао би бољи човек.{S} Чинило му <pb n="280" /> се да би у њој нашао оно нешто неодре |
| } Затим се дао на посао.</p> <p>Учинило му се да се остварио његов велики сан.{S} Живот многољу |
| иближава.{S} Ипак нешто у души говорило му је да спречи мисао да не иде тим правцем, те је удар |
| уран да је наш свет добра раса.{S} Само му треба поуке.{S} Оставимо модерне жене нека брину сво |
| једемо сви, биће и за њега...{S} Можемо му дати и једну собу у авлији — додаде госпођа после не |
| о улици са оним нашим ђаком... како ’но му беше име?</p> <p>— Чедомиром?</p> <p>— Јесте.{S} Обо |
| ипак осећао срећан?{S} Пре свега, јасно му је било да не воли Белу... не бар оном љубављу, чежњ |
| ади у једној оближњој фабрици.{S} Добро му се плаћа.{S} У слободном времену ради за себе.{S} Св |
| . — Вели, неће више да носи цигље... то му је испод достојанства!</p> <p>— А како се уби? — упи |
| са оцем у поље.{S} Био је врло мали; то му је једна од првих успомена.{S} Отац га је узео за ру |
| о је да жена треба да слуша мужа.{S} То му се увртило у главу и није хтео за длаку попустити, к |
| орна. срце болесно, воља немоћна.{S} То му откри његов интимни пораз.{S} Слично разоружаном рат |
| , као поклич на освету, на буну.{S} Што му се допадало у тим тренутцима код Беле, то беше нешто |
| шао да изврши самоубиство због тога што му се досадио живот.{S} Повреде су лаке природе.</quote |
| присуства девојке која му је нудила што му она друга није могла дати.</p> <p>— Понови још један |
| с муком изговарао.{S} Читао је све што му до руке дође: научна открића, романе, извештаје варо |
| је брисао <pb n="80" /> са њих све што му се није допадало, све што је кварило хармонију његов |
| S} Све беше лепо, као дотле.{S} Тек што му се учини да се Овчар и Каблар завијају неком маглом. |
| и пред смрт сачувао једва оно мало што му је од оца остало.{S} Чедомиров отац, Стеван, изучио |
| .{S} Суплент је ваљао у мислима оно што му је другарица рекла и понављао у себи:</p> <p>— Општи |
| која није још задата, а не зна оно што му је за лекцију.{S} У гимназији је било још горе.{S} И |
| ствари начинити његовом.{S} И место што му држава одузима последњи грош ради чегртања скупе и н |
| де да загрли поново тај дивни створ што му се подаје, тог неслућеног анђела који га милује свој |
| мокре очи, нечег детињског у осмеху што му га је извајала добра нада и што се чудно мешало са п |
| вно да му је тај рад једини ослонац што му је остао.</p> <p>Лево, на столу, стајала је рпа испи |
| иви одлучности.{S} Један унутрашњи глас му је довикивао:</p> <p>— Буди храбар.{S} Ради.{S} Реши |
| , не знајући ни сам зашто хита.{S} Свет му је сметао, те сиђе с тротоара.{S} Око срца му је бил |
| Није знао шта да ради од себе.{S} Свет му се чинио празан, шупаљ, бесмислен без Вишње, без њен |
| .</p> <p>Пустише га из затвора.{S} Част му се поврати, али цело његово имање оде на добош, јер |
| младићево се стишавало постепено, свест му се враћала у главу, и он се питао:</p> <p>— Шта сам |
| рекао...{S} Имаш ли ватре?</p> <p>Илић му пружи кутију с палидрвцима, и упита га, пола у шали, |
| ави, она му је изгледала као бајка коју му прошлост црта у игри пролетњега сунца.{S} Гледао ју |
| младићу слатка и мека као та воћка коју му је нудила.</p> <pb n="13" /> <p> Он узе кајсију и, н |
| >— Него шта ћеш, несрећни сине? — викну му стари.</p> <p>— Ја бих хтео да изучим за златара код |
| и рупама Савамале.{S} Под прозорима су му расли ефемерни патлиџани, који би се спарушили чим б |
| тео, што је тражио од живота.{S} Она су му <pb n="91" /> била једини повереник.{S} Он је њима ш |
| ило, да олакша себи све несреће које су му притискивале срце и које је само њој могао рећи.{S} |
| им, те слике гимназије и пијаце које су му представљали Вишњино место, те биле као један део ње |
| ривала, до врелих игала страсти које су му боле и вртеле месо.</p> <p>Девојка понови песму мирн |
| носила му је грозницу у крв.{S} Руке су му гореле.{S} Ватра му ломила тело.{S} Кад би га неко м |
| те снове.{S} Њине просте речи певале су му заносне мелодије, у којима је налазио извор своме од |
| вало неколико белих власи.{S} Остале су му ипак његове буљаве, црне, мокре очи, нечег детињског |
| пшивено свиленим испустом.{S} Ципеле су му биле потковане.{S} Носио је сваки дан оковратник, и |
| пуцало срце и бридела леђа, звониле су му као песма наде, утехе, буне; њихова вера у будућност |
| } Тако исто и сестра.{S} Само, рекле су му, тражи десет хиљада динара мираза.</p> <p>— Ништа ма |
| едно другим, тако срећни.{S} На срце су му навирала осећања од пре годину дана, меке, наивне ми |
| оје је доба дана.</p> <p>Ти заборави су му пријали.{S} Остављао је, као сви слаби људи, времену |
| шетње, купио је печених марона који су му грејали џеп, па лутао по Паризу без циља.</p> <p>— Г |
| оуверено, циљајући на професоре који су му дали слабе оцене. — Само док се мој ћаћа пусти с роб |
| га сад нико није слушао.{S} Они који су му се дотле дивили највише, гледали су га сад попреко, |
| се настанили у једном пансиону који су му Срби препоручили.{S} Уписао се на Сорбону.{S} Изабра |
| ола, уредио краватну, погледао да ли су му нокти како треба, па одлазио на ручак, пењући се уз |
| врстом својих вршњака.{S} Оскудевали су му за то васпитање и средства.{S} Отац му је умро још д |
| ио само пола казне.{S} Доцније, дали су му удобнију ћелију, скинули му гвожђе с ногу, допуштали |
| рану, о довршетку студија, изгледали су му немогућни.{S} Походиле су га честе сумње, малодушнос |
| овима.{S} Па и ти другови, изгледали су му мрски.{S} Он их је представио девојци, он је предста |
| евојком која није била ружна пријали су му, падали му као неки благ и лаган лек на срце што се |
| друштво студената политичара.{S} Они су му били ближи по њиховом једностраном васпитању, по сре |
| грљаји падали слатко на срце.{S} Они су му ласкали, уверавајући га о срећи, о љубави и забораву |
| гова длака није више сијала.{S} Сапи су му смршале.{S} Боја му се променила.{S} То није био виш |
| ође поред прозора један младић: тако су му лепо стајале обријане науснице!...</p> <p>Илић се на |
| напише му писмо или признаницу, јер су му синови били тада мали, а другом коме није волео пове |
| ствари, али слике оне две девојке нису му излазиле из главе, тако магловите, обвијене димом, с |
| ба, па нек узме Белу, ако хоће... ја ћу му први честитати.</p> <p>— А дотле?</p> <p>-— Дотле се |
| превучене неком сенком.</p> <p>— Шта ћу му ја! — слегала је девојка раменима.</p> <p>— Вишња Ла |
| да ће неко раскопавати онај крш, не бих му веровао да ми је из очију испао!</p> <p>— Ту смо се |
| му за то васпитање и средства.{S} Отац му је умро још док је био у гимназији, те је од куће до |
| . <pb n="302" /> На једном брдашцу отац му је објаснио четири стране света: код сељачке куће би |
| еколико венаца лука.</p> <p>— А шта ћеш му за ствари?</p> <p>— Има старог мебла колико хоћеш, т |
| а и куцкао косом о калдрму.{S} Неколико мува зујало је око оба дућанска прозора.{S} У рафовима |
| рви поглед по његовом прозору, упрљаном мувама и масним рукама.{S} Ту висе низови неке врсте ко |
| јој кућици, вртио репом и хватао устима муве.{S} Даље, преко разноврсних кровова видело се парч |
| {S} А оне које је назру, оне су као ове муве што се лепе уз прозорско окно...{S} Погледај их! — |
| о, остати маторе девојке, умрети као те муве ако им не отвориш прозор.</p> <p>Зарија пређе на и |
| и школа и секата изгледају пред њим као муве окамењене у ћилибару.{S} Ми не знамо где идемо, ми |
| начин.</p> <p>Он је хтео да буде просто мудрац.{S} Своје мисли налазио је шетајући по варошкој |
| ан, сметен, изнурен.{S} Ћаскање пијаног мудраца занимало га.{S} Он оста до зоре пијуцкајући <pb |
| к добија симпатије или антипатије, глас мудраца или глупака.</p> <p>— Немогуће, Вишња.{S} Сад т |
| још два'естак наслова, славних имена и мудрих мисли.{S} Иначе, жена испадне ученија од мужа, — |
| во, она за њу није постојала, већ брак, муж.{S} Томе је требало очувати, <pb n="99" /> жртвоват |
| ер је она била жена, а код жена, кад је муж у питању, начелне разлике не представљају велику см |
| хтеде наваљивати.{S} Знала је да јој је муж врло тврдоглав.{S} Стога узе други пут, прими од ње |
| Ја у Француску? — викнула је кад јој је муж поменуо пут. — Жива нећу, а мртву ме можеш однети и |
| ај понос културног човека који је млади муж осећао у самом себи.</p> <p>То су били тешки тренут |
| оста с тим паприкама! — викнуо је млади муж једном кад се вратио из библиотеке с главом пуном Л |
| </p> <p>— Не будали! — поново се наљути муж. — Ја ти говорим као мајци, а ти тераш шегу...{S} К |
| јако да постане министерка, т.ј. да јој муж постане министар... министар земљорадње кад се већ |
| у што поучава Младена — рече јој једном муж. — Живот је скуп, а човек ми изгледа ваљан.</p> <p> |
| роклете паприке!{S} Шта нису радили њен муж и газдарица од пансиона да дођу до њих: тражили их |
| у, о томе шта би било кад би постао њен муж, о њој самој.{S} Она је зрела као зрела воћка, неви |
| и лепим намештајем.</p> <p>— Газдаричин муж је столар — објасни девојка. — Ради у једној оближњ |
| се предаје, веру која им се проповеда, мужа који им се даје, срећу ако је сретну, несрећу мног |
| једино на оно што је пријатно.{S} Свога мужа сматрала је за нову играчку коју је добила и која |
| свему делила демократска убеђења свога мужа; по њеном мишљењу један сиромах ђак треба да је за |
| кона њен потхват да сама извојује свога мужа.{S} Она се питала шта би мислио њен отац да је саз |
| н главни задатак био је да допуни свога мужа тиме што ће његове сељачке склоности парирати свој |
| ви прекор, већ погледа плашљиво у свога мужа.{S} Али ни Јован не рече ништа.{S} Они су обоје ос |
| <p>Била се обесила о једру мишицу свога мужа и говорила усхићено:</p> <p>— Наша је кућа једна м |
| сла.{S} Читао је да жена треба да слуша мужа.{S} То му се увртило у главу и није хтео за длаку |
| ап росе, и чекала будућност и изабраног мужа; чекала их стрпљиво, хладно, као да није жена.</p> |
| ти све, живети тако да нико, осем њеног мужа, неће моћи рећи:</p> <p>— Она је била моја драгана |
| на своју руку код колеге свога покојног мужа, јер није одобравала да се Чедомир удаљава од свој |
| исли.{S} Иначе, жена испадне ученија од мужа, — да извиниш Милисаве!...{S} Зар <pb n="241" /> н |
| ва жена, кад се тако нашла изненада без мужа и прихода, повукла се у једну кућицу из дворишта, |
| ог васпитања да млада девојка бира себи мужа потпуно свесно.{S} Она се није правдала пред самом |
| ла истрча у двориште и стаде преклињати мужа да не прави скандала.</p> <p>— Остани, Чедомире — |
| лаворике.{S} Она је сад говорила своме мужу:</p> <p>— Јеси ли видео да сам имала право!{S} Не |
| поштовања што је дотле имала према свом мужу, грдила га, понижавала, рушила му свако уважење, п |
| ика.{S} Смисао је био редак гост његове музе.{S} Авет лудила се помаљала кроз њих.{S} Он је пев |
| Култура му се нудила на сваком кораку: музеји, споменици, позоришта, па онда улице пуне света, |
| јој се губила.{S} У ушима зујала блага музика, отегнути тонови који опијају.{S} Плаве и модре |
| ечје месо.{S} Чула се поново она опојна музика из сна.{S} Кроз ваздух су се преплетале оне плав |
| ују поточићи ; вода струји, жубори, као музика.{S} Звона звоне.{S} Носе се бардаци ракије.{S} Н |
| анат није ишао никако.{S} Јела се стара мука.{S} Мајстор се надао бар у сина, да ће изаћи на пу |
| езано за њега.{S} Њено срце грчило се у мукама.{S} У њеној души дубила се болна празнина.{S} Гу |
| т, изгубила им се корпа са стварима.{S} Муке су видели око језика.{S} Ипак, пут је био пријатан |
| д му је Лазаревићева говорила:</p> <p>— Муке сам видела док су моји пристали да се вратим у Бео |
| бицу.{S} Тетка-Ката хоће да се изеде од муке.</p> <p>— Што је узео Швабицу?</p> <p>— Замисли де |
| а, освести се брзо после првих дана ове муке.</p> <p>— Ја претерујем.{S} Ја још не знам ништа п |
| упо док сте дотле дошли.{S} Али још све муке нисте претурили.{S} Тек стоје пред вама оне које с |
| у положај тежак; сваки сталеж има своје муке.</p> <p>И онда, Вишња није волела много прост наро |
| S} Он је знао колико је његов отац имао муке док је ту кућу подигнуо и очувао.{S} Колико труда, |
| у неког Грка, чије је име, и доцније, с муком изговарао.{S} Читао је све што му до руке дође: н |
| адо о својим пословима.{S} Решавао се с муком да је остави.{S} Једанпут се толико задржа да га |
| одоване чипкане завесе примећивало се с муком двориште.{S} Сумрак је купао џбунове шимшира, спо |
| љину у моди.{S} Бела није никад осетила муку од материјалног живота.{S} Новац је за њу био као |
| звести своју бившу драгану и уштеди јој муку од сазнања, наглих и из друге руке.{S} Он ју је жа |
| рична светлост севнула би несигурно као муња неке далеке буре.</p> <p>Као сви људи који воле књ |
| е расцветале руже што се крију у борама муселина и љубити до миле воље њену кожу час румену, а |
| лавој појави.{S} Испод жакета видела се муселинска блуза; лака материја дрхтала је при сваком д |
| гласно, па збаци љутито шал са себе. — Мустра бечка, богаљ је и сам, богаљ, богаљ, богаљ.</p> |
| ремену учио је немачки језик, поручивао мустре, каталоге, књиге са стране, па по њима набављао |
| се допадне.{S} Ниједна мучна мисао није мутила њену душу.{S} Посао јој се милио.{S} И време је |
| ад се сетим извесних предрасуда које су мутиле моју савест.</p> <p>Вишња је тада управљала на с |
| о друга светлост бледи пред њим, јадна, мутна светлост наших, човечанских буктиња!{S} Како пред |
| очетка до краја.{S} Оне су је опомињале мутно познатих места, изазивале слику за сликом преживе |
| и не могаде.{S} У његовој глави је било мутно.{S} Он је био у стању пијана човека који добро ви |
| учитељ, у кога је веровао као Турчин у Мухамеда.{S} Дела његових противника <pb n="295" /> ниј |
| атра.</p> <p>Прође један тренутак, тих, мучан, дуг као вечност.</p> <p>Нико не рече ништа.</p> |
| узимали су га чудни осећаји да цепа, да мучи, да се свети на тој девојци која му се предавала с |
| исам ја ко је ко.{S} Нећу дете да ми се мучи по паланкама.{S} Доста <pb n="262" /> сам се ја, з |
| оног мог лудова, Бог да му душу прости, мучила и патила.</p> <p>Директор је био постарији човек |
| ај, бунили <pb n="218" /> су јој главу, мучили је као нешто живо, гушили, давили.{S} Језа ју је |
| ти.</p> <p>Белино понашање га је такође мучило.{S} Једном би с њим, за столом, говорила најприј |
| ец свршиће школу.{S} Неће требати да се мучимо око мираза.{S} А што су млади?...{S} Шта им фали |
| е је с те стране био миран.{S} Међутим, мучио га је сукоб његових осећаја: његове љубави према |
| прилику која им се допадне.{S} Ниједна мучна мисао није мутила њену душу.{S} Посао јој се мили |
| ора, народ и круна.{S} Народ је био под мучним последицама два тешка рата, чији успеси нису одг |
| <pb n="111" /> <head>X</head> <p>У тим мучним тренуцима, Илић је, безмало, мрзео своју драгану |
| је настајала нека промена најзад.{S} А мучно, што је, можда несвесно, осећао да је он сувише м |
| азило је у неку врсту фикс-идеје, море, мучног лудила.{S} Осећао се истрошен, утучен; по целе н |
| "152" /> Илић први, тек да би прекратио мучну тишину.</p> <p>— Је л’? — одговори девојка у исто |
| гимназијске матуре, недостајала јој је мушка дубина, јасност у плану.{S} Професори су се обраћ |
| дићске црте.{S} Био је више човек, више мушкарац.{S} Они остадоше за тренутак забезекнути једно |
| нак их наружила.{S} Ретко се види један мушкарац да се осмејкује.{S} Успети, само успети, успет |
| матски.{S} Зашто да то право имају само мушкарци?</p> <pb n="66" /> <p>— Јадно је то право, Виш |
| >— Имам троје деце — рече. — Сва три су мушкарци.</p> <p>Али Вишњу не остави спомен на оно што |
| тво младих људи и девојака, подражавала мушкарцима, презирала моду, читала судску медецину, јел |
| рофесори су се обраћали скоро искључиво мушкарцима.{S} Походили су је тренутци сумње.{S} Нико ј |
| азо — пребаци брат сестри, и један сјај мушке надмоћности засја у дечковим очима. — Кажи само к |
| ло кадро да је скрене са правога пута : мушки поглед ни рђав пример, сеоска чама ни саблазна књ |
| ок, готово џигљав, али млад, пријатних, мушких црта, буљавих очију, које су у тренутцима живост |
| белих платнених блуза до црне материје мушких капута.{S} Преовлађивали су отворени тонови, јак |
| вала се једна млада девојка у коректној мушкој јаки; плав прамен косе сакривао је њене уши до п |
| х жена да се покажу љубазне кад их неко нâвикне, понуди се услужно:</p> <p>— Да подгрејем вечер |
| на граници ваљевског и ужичког округа, на дивљачној падини планине Повлена.{S} Ту се населио њ |
| а стотину векова од присутног тренутка, на ум му је, без икакве везе, долазило питање :</p> <p> |
| мала да ју је испуњавала уска постеља, на чијим се плеханим шиповима сијале златно обојене лоп |
| гобројни прозори на здањима и чатрљама, на Двору и болници, запламтише живом црвеном бојом.{S} |
| и кожице суве и сирове.{S} Пред кућама, на клупи или по сандуцима, поседало женскиње.{S} Иза је |
| лужба — прекину га директор суво — има, на првом месту, да се пређе прописан програм.</p> <p>— |
| деси кадгод, као овај пут, о покладима, на тефериџу, патарицама, <pb n="211" /> да се друштво с |
| S} Ипак, пишући о тим простим стварима, на саму мисао да то пише љубљеној девојци, њега је обуз |
| ароши.{S} Други су седели на сандуцима, на даскама закуцаним на ногаре или у четири кочића.{S} |
| а с фесом на глави.{S} Десно од ормана, на сточићу уметничке израде, налазила се у златном окви |
| атле на сто, на зид, на прозорска окна, на затворена врата, као тица која је тражила да се спас |
| у за њега... на своје лектире, убеђења, на себе самог...{S} Ко ће рећи икад гомилу осећаја, мис |
| ављивало се, као каква сиренска утвара, на свакој окуци од пута, на гомили сувог лишћа, у облац |
| их природњака, философа и математичара, на основу којих је хтео решити свој проблем. — Изникнућ |
| чине.{S} Данас нам вичу живео, а сутра, на неколико запаљивих речи каквог дрипца, заурликаће ти |
| е.{S} Кроз широм отворена главна врата, на средини куће, виделе се простране степенице, <pb n=" |
| ренска утвара, на свакој окуци од пута, на гомили сувог лишћа, у облацима... облацима што полак |
| о.{S} И мириси су разни: на печен хлеб, на јагоде, на младост.{S} Кад планински ветар духне из |
| во на девојку, а одатле на сто, на зид, на прозорска окна, на затворена врата, као тица која је |
| воје младих за руке, приближи им главе, на нешто драмски начин, загрли их обоје и рече весело, |
| иси су разни: на печен хлеб, на јагоде, на младост.{S} Кад планински ветар духне из клисуре, об |
| девојку, на њене косе, на њене образе, на њу целу, њему се привиђало као да иза ње види једну |
| свео човека на један проблем механике, на једну врсту живе геометрије.{S} У науци се чује бруј |
| а, зеленило суседне баре, а даље, горе, на брегу, белео се један крај вароши под небом сивим ка |
| церила ђаволасто.</p> <p>— Хај’те горе, на послужење — додаде госпођа. — Само, никоме да не при |
| њу, на ту плаву девојку, на њене косе, на њене образе, на њу целу, њему се привиђало као да из |
| и Илићу гомилу мисли на лањско пролеће, на Вишњу, на њен <pb n="190" /> први пољубац.{S} Сласт |
| две чађаве пруге на зиду суседне куће, на коју се ослањао кров пјане кафане.</p> <p>Унутра је |
| /p> <p>— Не, не гледајте на те ситнице, на новац.{S} Погрешићете — рече Чедомир с поузданошћу к |
| са својих материјалистичких убеђења и, на демонстрацијама, фанатички излагао леђа жандармским |
| ко паса, притиснуо главу на њене груди, на тело.{S} Осетила је тај загрљај као жив.{S} Свест јо |
| тро да поврати своју другарицу.{S} Али, на пола собе, она се заустави као задржана једним грчем |
| зда.{S} Усред мртве тишине у атмосфери, на Сави се, изненадно и нечујно, подигне један стуб вод |
| ећала се нека јака воња на влагу, зној, на човечје месо.{S} Чула се поново она опојна музика из |
| хвалу; по патосу се повлачио један шал, на једној постељи познавало се још како је неко спавао, |
| лико минута, нађоше се пред Циганлијом, на оном истом месту на којем је Илић пољубио први пут с |
| нагао?{S} Ти губиш главу.</p> <p>У том, на часовнику у трпезарији изби два сата.{S} Метални зву |
| шала према домаћем учитељу.{S} Жандарм, на служби у министровој кући, одавао му је потпуно проп |
| S} Пролеће освајало, живот се обнављао, на ранама се хватали ожиљци.</p> <p>— Добро, да идемо — |
| што год му дође под руку.</p> <p>— Ево, на, ево још — викао је ван себе.</p> <p>Али је газдариц |
| е рече брзо, усплахирено:</p> <p>— Ево, на, држи — и предаде јој све од свог рукописа што је ру |
| и ослонац што му је остао.</p> <p>Лево, на столу, стајала је рпа исписаних страница.{S} Скупи и |
| да је све било весело, шалило се много, на лицима није било умора ни брига.</p> <p>Радознало се |
| ста, а нападао је на оно што је главно, на основе и темеље, у које се мало ко пача.{S} Млади ча |
| зависних од владе, оставиле изненадно, на пречац, демонстративно, што јој је отац проглашен ка |
| , само, искривљено, мршаво и напуштено, на неплодном тлу.{S} Место су ограничавале ограда од кр |
| аде поново на девојку, а одатле на сто, на зид, на прозорска окна, на затворена врата, као тица |
| сма била као <pb n="89" /> небесни дар, на тим врућинама; она су позлаћивала Стрикову чокалиниц |
| сунца опет на девојку, на њен го врат, на белу руку, спуштену лако на ивицу од канабета.{S} Сп |
| младој жени, те скочи на други предмет, на своју школу, на децу.</p> <p>— Имам троје деце — реч |
| о обратио сву пажњу само на спољашност, на изглед ствари и покрете бића.{S} Илићу су горко дола |
| иви, ако се не одаду пићу, они постају, на крају, најљући реакционари.</p> <pb n="22" /> <p> Ил |
| а на улици, а са сунца опет на девојку, на њен го врат, на белу руку, спуштену лако на ивицу од |
| им и мислио на њу, на ту плаву девојку, на њене косе, на њене образе, на њу целу, њему се приви |
| Спусти своју уздрхталу шаку на ту руку, на оно меко, благо и мирно парче пред лактом.{S} После |
| скочи на други предмет, на своју школу, на децу.</p> <p>— Имам троје деце — рече. — Сва три су |
| {S} Београђани су се жалили на врућину, на прашину, на велике цене.{S} Овог пута њен се поглед |
| ни су се жалили на врућину, на прашину, на велике цене.{S} Овог пута њен се поглед следи.{S} У |
| кад би се пренуо сасвим и мислио на њу, на ту плаву девојку, на њене косе, на њене образе, на њ |
| милу мисли на лањско пролеће, на Вишњу, на њен <pb n="190" /> први пољубац.{S} Сласт те успомен |
| .{S} Хтела је да му се преда одмах, ту, на тој пространој пољани.{S} Његове усне <pb n="290" /> |
| алише по цигарету.</p> <p>— Седи... ту, на канабе — рече му Вишња.</p> <p>Чедомир примети тек т |
| савладати, да ће бризнути у плач... ту, на улици, пред толиким светом.</p> <p>— Збогом.{S} Ми ћ |
| која иде у помоћ, као поклич на освету, на буну.{S} Што му се допадало у тим тренутцима код Бел |
| етку снебивао, осећао се као на терету, на сметњи.{S} После се навикао.{S} У стану је имао што |
| у видео једног сапутника на истом путу, на путу у интелектуални живот, човека кога су интелекту |
| еиздајник и сад се налазио у Пожаревцу, на робији.{S} Његова жена, кад се тако нашла изненада б |
| биле затворене, изузев неколико ноћних, на рђавом гласу. <pb n="167" /> Он изабра најгору, <hi> |
| се опијала са нешто релативног успеха . на Берлинском Конгресу, подавала се ласкању извесне дип |
| а свету, куца у том тренутку за њега... на своје лектире, убеђења, на себе самог...{S} Ко ће ре |
| да је био жртва глупог случаја, и да... на крају крајева, он њу воли још, њу једину, њу саму.{S |
| у букагије с ногу и нуде за министра... на професорову ћерку, око које ће се већ сутра отимати |
| оје ће се већ сутра отимати удварачи... на своју љубав: здраву, одраслу паланчанку, чије срце, |
| . ко зна на кога!{S} На државни удар... на професора коме у том тренутку скидају букагије с ног |
| b n="289" /> ти си имала велики цвет... на железничкој станици се формирао један воз... ја беја |
| ли боје као вино.{S} И мириси су разни: на печен хлеб, на јагоде, на младост.{S} Кад планински |
| иље, њихове крунице, прашнике, тучкове; на обали каквог друма показивао му слојеве земље, излаг |
| , које се из далека види, снег окопнео; на сваком гробу по неко; изгледа као да је гробље оживе |
| своје мистериозне путеве <pb n="271" /> на широка места обасјана руменилом зоре и сребром првих |
| купили су хлеба и сира. <pb n="302" /> На једном брдашцу отац му је објаснио четири стране све |
| } Држала је руке у крилу. <pb n="52" /> На глави јој је био прост шешир од сламе.{S} Па ипак, м |
| је срце поново, ударала <pb n="192" /> на било код очију, пљускала у ушима.{S} Обузимали су га |
| чај, скакали с предмета <pb n="143" /> на предмет, мезетили печено кестење, били при добром ап |
| речи: „Има много ствари <pb n="297" /> на небу и земљи, Хорацио, о којима нема појма твоја фил |
| ијаницу.{S} Он се дочека <pb n="249" /> на руке, па поново паде и праћакаше се по блату.{S} Јед |
| ту бубу и мислити... ко зна на кога!{S} На државни удар... на професора коме у том тренутку ски |
| научила да заказујеш састанке, реци!{S} На кога се метну, несрећнице?{S} Хоћеш ли да свет показ |
| ју централу <hi>Рад и Светлост</hi>.{S} На њега налетише црне мисли као осице.{S} И као да се х |
| пуну повезаних <pb n="10" /> књига.{S} На врху једног ормана стајало је попрсје Вука Караџића |
| еленим обалама и небом пуним звезда.{S} На таласима, који се стално љушкају, плови њен чамац с |
| аду са изгледом залуталог пустињака.{S} На себи је имао окраћале, зелене панталоне, црвен прсни |
| клизала.{S} Помрчина је била велика.{S} На пола улице застаде да предахне.{S} Тада зачу познате |
| су осетили да је нестало лепог дана.{S} На земљу је била пала нека сенка, живот се повлачио, ти |
| пуњавало је празнину између прозора.{S} На зиду према њему, више постеље, висио је у природној |
| ла око његовог голог, здравог врата.{S} На глави је имао качкету, пушио на лулу и бријао бркове |
| а паклић дувана осуђенику без новца.{S} На крају крајева, новац није ни толико рђав колико се п |
| ине.{S} Ту је остао неколико месеца.{S} На чуђење целог села, начини од једног поточића водениц |
| лава.{S} Па ипак, они пођоше напред.{S} На загрејану руку или чело пала би им која кишна капљиц |
| аду, нису имали прилике да употребе.{S} На једном месту погрешно су ушли у други воз.{S} Даље о |
| рвој ситници.{S} Окрену се око себе.{S} На неколико корака отварала се побочна улица.{S} Она ск |
| су крајеви били везани испод браде.{S} На извесном остојању од њих корачао је један човек ћутк |
| pb n="210" /> небу се палиле звезде.{S} На ћошку светлуцао варошки фењер.{S} У оближњој башти н |
| и спреман да прими што има да дође.{S} На отвореним вратима стајала је Белина мајка још непрес |
| на звоне.{S} Носе се бардаци ракије.{S} На гробљу, које се из далека види, снег окопнео; на сва |
| .{S} Љутићи су жути као очи у мачке.{S} На мршавим петељкама штрче очајни дивљи каранфили боје |
| жуборила озидана чесма на две луле.{S} На зиду је била остављена рупа за чашу или сапун, а изн |
| ирачем, који је висио на две стране.{S} На њему се усправљало неколико фотографија у раму од сл |
| орао претрпети још једно расхлађење.{S} На предлог Вишњин, он се несвесно ухвати за џеп.</p> <p |
| мртва природа: куће, улице, камење.{S} На сваком углу остало је нешто од ње.</p> <p>То ново ра |
| који је пиркао из Овчарске Клисуре.{S} На извесним местима пробијала је Морава то зеленило и т |
| дмереним кораком и гледала преда се.{S} На пола растојања она подиже очи и спази Илића.{S} Он ј |
| олима.{S} Платно позади лепршало се.{S} На њему је писало неједнаким словима: „Збогом, Дрино во |
| шна капљица.{S} Капље су биле чешће.{S} На један пут, ветар се претвори у вихор.{S} Облак се пр |
| а становање једне отменије породице.{S} На углу, који је правила Крунска улица са другом попреч |
| налакћују и разговарају преко улице.{S} На сред вароши уздиже се велика, старинска црква са гло |
| еочекивано, још док су се састајали.{S} На пијаци је запевао друштвени тенор, иначе књиговођа у |
| задовољни једно другим, тако срећни.{S} На срце су му навирала осећања од пре годину дана, меке |
| е Илић.</p> <p>— Не знам, може бити.{S} На срећу ретко мислим; она ми се чини сувише неодређен |
| амијама, вештачким цвећем, бонбоном.{S} На фијокама испод њих примећивали се натписи за лорбер, |
| ом грађевином, а био је мртав пијан.{S} На саслушању је изјавио да је покушао да изврши самоуби |
| ило најзад да им је био представљен.{S} На његовој тоалети видела се велика разлика.{S} Имао је |
| о на чисто.{S} То је било несумњиво.{S} На само њено име, обузимао га неки флуид, сладак и тежа |
| руку.{S} У глави јој је било празно.{S} На очи јој се хватала магла.{S} Виде како се шешир скин |
| у.</p> <p>Напољу је иначе било тихо.{S} На обали се видело парче једне шумице: врхови од јела, |
| долазио је мирис на покошену траву.{S} На оближњим фабрикама палиле су се лампе.{S} Хорови жаб |
| град избацивао на своју периферију.{S} На северу, уздизала се једна немалтерисана кућа сеоског |
| ивоту виши од обичне бриге за кујну.{S} На лицу јој је почивао отмен умор, који је требао да по |
| ја образовала је црну, зарђалу масу.{S} На неколико места пушило се.{S} Младић обухвати једним |
| — понови девојка јогунасто и искрено. — На што онда љубав кад се рачуна колико и лањски снег!</ |
| покрет као да хтеде истргнути нешто. — На сваком кораку, тако рећи, може се подићи по једна це |
| опевао у шипражју поред Млаве.</p> <p>— На Духове је наша скупштина у Београду — рече јој Аница |
| оја, која се види само код лептирова, а на супротној страни, по крововима ниским, високим, од о |
| своје тесне дупље... нестајало их је, а на њиховим местима <pb n="253" /> зјапеле су црне бездн |
| ели, и осети како му цело тело дрхти, а на срце му наваљују разнолики осећаји, од тихе носталги |
| оњски трамвај замењен је електричним, а на пољани Батал-џамије копани су темељи једне јавне гра |
| тку, неко примети да се нешто црно гиба на таласима.{S} Донесоше чакље, али оне беху кратке.{S} |
| неког далматинског пристаништа укрцава на море.{S} Као гимназист другог разреда прочитао је Од |
| и прожмала нека слатка језа, од чукљева на руци, па кроз цело тело, да јој и колена задрхте, ка |
| а, кроз ниске гране својих врба, позива на велика дела, узвишен рад.{S} Гледао сам је толико пу |
| философије; дивље мржње његових другова на <hi>постојеће стање</hi>, од кога му је пуцало срце |
| све формалности око преноса наследства на своју сестру, не задржа никакву резерву за себе, и в |
| држао лекцију њеном брату, позивала га на ручак још једнако по свом обичају куцајући на врата |
| ради којих тај дућан постоји познају га на први поглед по његовом прозору, упрљаном мувама и ма |
| ака, притискивале по један свежањ књига на своје груди које су се почињале поверљиво оцртавати |
| унџија Марко, јако се наљутио због тога на свог сина и хтео га убити.{S} Занат није ишао никако |
| ређено, преда се.{S} Илић је био полуга на којој је почивала зграда њеног живота.{S} Полуге је |
| n="272" /> <head>XXIV</head> <p>Кажу да на састанак људи долазе увек нешто раније, а да жене за |
| г песника прошлог столећа, заслужују да на њихове хумке долази свет и молитве чита; међу најлеп |
| је књиге, седела крај прозора што гледа на сокак и посматрала земљу свога детињства смешећи се |
| постељу није хтела ићи.</p> <p>Погледа на сат.{S} Било је још рано.{S} Обуче своју собну хаљин |
| рила.{S} И говори ја стоци да се угледа на ову Швабицу преко пута, па да пере једну собу данас, |
| тражила одлучно да јој се мртвац преда на сахрану.</p> <p>Београд, август 1911 — март 1913.</p |
| али вели, мора да се иде од куће, можда на страну, па су трошкови велики, а...{S} Није довршио |
| је Радоје. — До јесени имаћемо оба зида на брани.{S} А оно што остане лако је.{S} Још до године |
| ко одмакло с послом.{S} Оба главна зида на брани била су подигнута.{S} Ништа јаче у граду није |
| ак га и то интересује — одврати госпођа на рачун Поповића, па додаде: — Чедомир је озбиљан млад |
| откопчао, те се видело парче белог веза на кошуљи.{S} Вишњу обли румен.{S} Учини јој се да то в |
| е, обеси се о бедра, да се после склиза на под.{S} Девојка подиже руке као да се предаје цела б |
| после неколико тренутака оклевања. — Ја на то питање нисам мислио.</p> <p>Матовићка га погледа |
| ва, неколико ниских кућа, остатци змаја на телеграфској жици и, у дну, једна старинска, двоспра |
| > <p>— Матовић ће имати великог утицаја на развитак даљих догађаја.{S} Он ће несумњиво привести |
| дошав на власт, провезу преко Теразија на фијакеру, који називају интовом.{S} Ови млади људи ј |
| иљно с бичем у руци.{S} Споредна капија на Двору зврјала је широм отворена.{S} Унутра се светли |
| д лажне ораховине, талијанска династија на дувару и умиваоник од лима.{S} Под је покривала нова |
| за нас, везана везом најмилијег човека на земљи, оца нашег?</p> <p>Вишња, лака словенска приро |
| младићу жена-другарица која диже човека на посао, пружа му подстрека за велика дела; општење са |
| мртву, парну машину, да је свео човека на један проблем механике, на једну врсту живе геометри |
| вијугав друм и низ телеграфских дирека на нашој страни.{S} Колико је пута ишла тим путем с Или |
| ан професор универзитета, два посланика на страни, неколико министара, један милионар и тако да |
| едном приватном кућом спази два војника на стражи, с ножем на пушци.{S} Иза њих се шарениле две |
| {S} Он је у њему видео једног сапутника на истом путу, на путу у интелектуални живот, човека ко |
| векова требало му је да пређе од уранка на једној падини Рудника, па до заласка за зелени зид Ј |
| лико остали на само.{S} Она је полагала на мишљење околине.{S} Било да се с ким сусретне, било |
| оћ је већ наваљивала са истока и падала на варошке куће беле, сивкасте, црвене, црне, <pb n="81 |
| ећала све дубље једно што је пристизала на снагу, те је већ имала потребу да се допада људима, |
| авцу Врачара.</p> <p>Аница ју је чекала на капији.</p> <p>— Шта је с тобом, Вишња? — дочека је. |
| ако своја нешто бледа уста, заборављала на своју сакатост, храмала око студента, пљескала рукам |
| њеног друштва, и она је већ заборављала на свог првог учитеља.</p> <p>То је тако трајало до јед |
| савест.</p> <p>Вишња је тада управљала на свог друга горак поглед који је значио разочарење, и |
| е с њом.{S} У погледу који је управљала на њега, он би спазио понос који страда, а можда нешто |
| која је имала шеснаест година, храмала на леву ногу и којој су њено необично име — име професо |
| нечим, стварима које је слушала, читала на Великој Школи.</p> <p>Једном приликом запали јој се |
| а у попа.</p> <p>Вишња се добро осећала на Великој Школи.{S} Академска слобода јој је пријала.{ |
| Чедомир оженио.{S} Смрт је јако утицала на већ рањену девојкину душу.{S} Она се посвети бризи о |
| е то <pb n="244" /> занат, а она седела на кљуну према њему.{S} Како је млака вода хладила ватр |
| по овој киши?{S} Нигде те нисам видела на скупштини.{S} Мислила сам да си се вратила кући.{S} |
| } Илићи су били пореклом из једног села на граници ваљевског и ужичког округа, на дивљачној пад |
| ока трака Дунава.</p> <p>— Ти си одсела на Врачару? — прекиде тишину млади суплент.</p> <p>— Да |
| Руке је забацила.{S} Наслонила се цела на младића.{S} Тамно жута чарапа од конца вајала је див |
| да се и ми страсно заборавимо као чела на каквом цвету.{S} Вишња је несвесно пила миље из вазд |
| ао служавке.{S} Ћерка, која је већ била на удају, није имала наклоности ни према каквом озбиљно |
| <p>Она се окрену.{S} Била се зауставила на обасјаном простору једне уличне лампе.{S} Пред њом с |
| нег, него је то госпа-Клеопатра урадила на своју руку код колеге свога покојног мужа, јер није |
| ким проблемима.{S} Култура му се нудила на сваком кораку: музеји, споменици, позоришта, па онда |
| љу светло и благо време, она је мислила на протекле догађаје са много искреног сажаљења за друг |
| и изгуби се негде око оскудног зеленила на острву Циганлији.{S} Пред вече, кад мало прехлади, с |
| његовом собом.{S} Собарица је наместила на његов прозор саксију резеде.{S} Госпа-Матовићка слал |
| у света и саме себе: ја сам се спустила на општи ниво.</p> <p>Илић не одговори ништа.{S} Били с |
| > <p>У осталом, она је врло мало личила на оне традиционалне младе са обореним очима, које нам |
| шта ми радиш ?...{S} Јеси ли се свикла на наш живот?</p> <p>Она је била и сад мала, жива женск |
| је разлог што су зрнца философије дошла на та непосвећена места, смешећи се као дете.</p> <p>У |
| оврсним неправдама, хапшењима и осудама на смрт.</p> <p>Млади човек погледа госпођицу Матовић.< |
| праве слатко лице познатијим госпођама на шеталишту, знају за девојке с великим миразима.{S} Њ |
| чким шеширом на глави и високим чизмама на ногама. — Еј, Милисаве, ходи да ти представим моју н |
| ерији кецеље; оне обе имале су у цртама на лицу онај израз невиности који је урођен првој младо |
| и честа рађања, од те вароши која дрема на пригревици украј Мораве.{S} Покушавала је да веже св |
| И већ се с пролећа приступило радовима на подизању централе <hi>Рад и Светлост</hi>, како ју ј |
| ог кабинетског рата, сталним скандалима на двору.{S} Међутим, ни Јован није остао читав.{S} Изи |
| ту, па је ступио у везе и с антикварима на обалама Сене.{S} Затим се дао на посао.</p> <p>Учини |
| у варош.{S} После се сети његовог дома на Врачару, скромне, готово сиротињске кућице, где наро |
| е.{S} Под њим је жуборила озидана чесма на две луле.{S} На зиду је била остављена рупа за чашу |
| а просипале се из редакције сваког дана на Теразије, па се после разносиле широм Србије и Српст |
| д заједно.{S} Њена плава коса, очешљана на раздељак, правила је врло згодан оквир њеном лепом л |
| дитеља, она је желела бити најбоља жена на свету.{S} Она није признавала себе за свог господара |
| p> <p>Она је лежала, као дете, изваљена на његову мишицу.{S} Прамен плаве косе падао јој је пре |
| са себе покривач, и оста тако, изваљена на леђа, полуоткривена и дишући дубоко, жедно, као да с |
| алазио се узидан крст од црвеног камена на коме је изрезан натпис: <hi>Вилина Вода 1848</hi>.{S |
| авао је на часове, трошио много времена на трговање с поштанским маркама, свађао се с ђацима ок |
| е дедукције, па и софизми, а, с времена на време, упада у противуречности.{S} Она се питала још |
| е, а њен гној прља, трује.{S} С времена на време, он би се свестио, чупао из срце ту опасну гљи |
| је допирао хук плахе кише.{S} С времена на време млезеви би ударили о прозор да весело човека о |
| 84" /> служавка нађе поред ње с времена на време.</p> <p>Лазаревићка се опорављала полагано.{S} |
| ала и да није ништа сачувала од спомена на њихово познаство.{S} И, он није био никад сигуран да |
| ну нежност.{S} У њима није било спомена на оно што су заједнички преживели и проживели.{S} Она |
| посматрати ту бубу и мислити... ко зна на кога!{S} На државни удар... на професора коме у том |
| вој руци и гледао тамо у правцу планина на западу.{S} Он је био миран.{S} Ништа на њему није из |
| из слушаонице у слушаоницу, с предавања на предавање.{S} Нико вас није питао: шта ћете и кога т |
| тровом ћерком.{S} Сети се његова ћутања на њено писмо.{S} Сумња је уједе за срце.{S} Учини јој |
| разблудно.{S} Осећала се нека јака воња на влагу, зној, на човечје месо.{S} Чула се поново она |
| дшкринуте магазе ударала је кисела воња на јеличко вино.{S} Један зрак сунца играо се око гирла |
| е видик губио преко голог Тркалишта, па на Седам Кућа све до планинског склопа око Кумодраже.{S |
| {S} У врх пута стајала је још она клупа на <pb n="97" /> којој су седели.{S} Пролетос је била з |
| азговарали смо цело јутро.{S} Још удара на бели лук, а већ развезао о Плеханову, Огисту Конту, |
| љака, Вуксановића и Компаније, стаклара на Сави до Малих Степеница; немој да се стидиш.{S} А са |
| е допадала; опомињала га је сувише шара на зиду у девојачкој соби његове жене.</p> <p>Исекао је |
| ани, суседи, па и отац, намрштених бора на челу и изразитих усана.{S} Свако од њих знао је наћи |
| ланова Радојевих и целог његовог говора на Моравиној обали.{S} Погађала је да му се допада.{S} |
| улице, док је она одговарала с прозора на другом спрату.{S} Био је вечито добре воље.{S} Прича |
| о — приста она и пружи му руку. — Сутра на овом месту, у три сата.{S} Ти си слободан?...{S} Ево |
| <p>Тако куцајући, а не отварајући врата на младићевој соби њу би прожмала нека слатка језа, од |
| гризле переце поред најпомоднијег света на улици.{S} Чинило јој се да је све било весело, шалил |
| его по обичају.{S} Скакао је с предмета на предмет.</p> <p>— Видиш, ти си петичар, први ђак, ст |
| на све у животу.{S} Ја имам осам испита на врату.{S} Глава ми бучи, хоће да прсне.</p> <p>— Зна |
| ју лепу реч да јој каже, да јој честита на положеним испитима, ласка јој на отменом држању, док |
| > <p>Он јој приђе.</p> <p>— Ја сам љута на вас — дочека га Бела, држећи непрестано само главу п |
| аво не би могао отуд ишчупати.{S} Ништа на свету није било кадро спречити га у његовој борби за |
| девојку у савршеној чедности.{S} Ништа на свету није било кадро да је скрене са правога пута : |
| на западу.{S} Он је био миран.{S} Ништа на њему није издавало узбуђење.{S} Једино су његове очи |
| а је била гвоздена, друга дрвена, трећа на ногаре.{S} Ту собу је могла обитавати породица једно |
| Око ње се простирала таласаста равница на далеко.{S} Где се окрене, ливада јој је нудила меке, |
| рема се да буде велика и мила сарадница на препорођају родног краја.{S} Управо, он је ово двоје |
| ругљене линије назирале у прашини сунца на заласку.{S} Долина је била пуна примитивних баштован |
| енично кретале са девојке на игру сунца на улици, а са сунца опет на девојку, на њен го врат, н |
| е време било ручку, да сама трчи и куца на младићева врата, позивајући га:</p> <p>— Господин-Ил |
| то одељење — скупи сву храброст, закуца на врата и преда се тој голицавој дрхтавици, па док јој |
| и досади та игра, те, кад једном закуца на врата и кад рече уобичајену реченицу: „Господин-Илић |
| еког надприродног бића.{S} Милева отрча на другу страну, где се златила читава простирка, и њен |
| ју, после Цариграда и Неапоља, најлепша на свету, а ја се кладим да је она најружнија престониц |
| права рачуна.{S} Отац се био бацио сав на политику, није <pb n="127" /> имао времена, па можда |
| е траже много.{S} Највише, да се, дошав на власт, провезу преко Теразија на фијакеру, који нази |
| очајаваш.{S} Не треба бити тако осетљив на неприлике у животу.{S} Ти си млад.{S} Треба ти време |
| {S} Они су у стању да омрзну човека кад на њему угледају нову кравату.{S} Тај тип се буни проти |
| поздрављају својим топлим погледом рад на добру народа.{S} Слушајући звуке пијука, њему се чин |
| д кришом свој дрхтав, девичански поглед на рођака своје другарице.</p> <p>Зауставише се код Кај |
| ичне свакако.{S} Јер, кад спусти поглед на свој рукопис, он признаде жалосно:</p> <p>— Залутао |
| а и сваког тренутка јој истеривала стид на образе.{S} Иначе, у свему другом, мењала се ка идеал |
| епог, и чудио се одкуд њега да употребе на тај простачки посао.{S} Није се разумевао у коњима, |
| ењу.{S} Радоје је одбијао кратке димове на својој луши.{S} Његове очи су гореле као жишка у дув |
| >Дечко устаде лењо и, клатећи се с ноге на ногу, упита с врата:</p> <p>— А где вам стоје?</p> < |
| <hi>Еснафлије</hi> до две чађаве пруге на зиду суседне куће, на коју се ослањао кров пјане каф |
| и устрептао пољубац.{S} Пољубац не паде на усне, већ на ону румен по образу и остави младићу ут |
| што је ту научио.</p> <p>Затим му паде на ум како му је једна газдарица од стана ушла у собу с |
| одговори младић без журбе, и кад остаде на само са Белом, разви новине.</p> <p>— Пардон за једа |
| у, добити државну службу, па да проведе на миру старе дане уз сина господина.</p> <p>— Боже дај |
| Продужите... — рече она, па весело седе на канабе поред њега.</p> <p>Кроз чипкане завесе на про |
| мљиве речи.</p> <p>Избегавала је да иде на универзитет.</p> <pb n="182" /> <p>— Како бих поглед |
| ад је изгледао као лепа циганка кад иде на бал.</p> <p>Кад изби на Теразије, Илић застаде неодл |
| у се поврати, али цело његово имање оде на добош, јер је он највише настрадао: био је главни ак |
| {S} Чудног облика кућица за црпење воде на обали пружала је своју гвоздену руку као нека ружна |
| Она није довољна жени која хоће да буде на висини свога времена — одговори Вишња и погледа плаш |
| p> <p>Споразумели су се да венчање буде на јутрење, у најужем кругу пријатеља.{S} Госпођа је то |
| тово.</p> <p>Идућег дана, Вишња га нађе на Великој Школи по свршетку једног семинара.{S} Изишли |
| њих и да се сваком члану породице нађе на невољи.{S} Али млади човек је залуд наводио разлоге |
| не отвориш прозор.</p> <p>Зарија пређе на илузију слободе, оде у метафизику, изгуби се у апсур |
| жем! — трже се стари господин, па пређе на своје дело о земљорадничком осигурању.</p> <p>Његово |
| е волео да има посла с војском те пређе на другу страну, где се уздизао неки плот, накривљен, т |
| јурио поред ње.{S} Она загази, и пређе на другу страну.{S} Кораци су се приближавали.</p> <p>— |
| в.</p> <pb n="223" /> <p>По ручку пређе на трем.{S} Пролетња пилад грабила су се у дворишту око |
| у позориште, кад оно у свом путу наиђе на Чачак.{S} По кафанама се пуши, млатара рукама и води |
| даље писао Вишњи да се не љути, да дође на свадбу ако може.</p> <p>— Нека ти је Богом просто — |
| ји није трпео примедбе.</p> <p>Кад дође на Велику Школу, Лазаревићева се баци на студије врло о |
| рављен против њега: било да она не дође на заједнички час, било да га не примети на улици, било |
| ва у оближњој механи.</p> <p>Посао пође на боље.{S} Код Радоја су се могли купити часовници јев |
| на.{S} Тражио је од жене и деце да пазе на одело.{S} Жена му је имала тепелук од дуката и дијам |
| ки:</p> <p>— Овој нису вечерас све козе на броју!</p> <p>Вишња сврши школске задатке што је мог |
| ао Дарвин ?</p> <pb n="300" /> <p>Да је на његовом месту био какав ветеран на перу, он би проду |
| савести било је нестало.{S} Гледала је на онај догађај с Чедомиром у њеној соби мирно, као на |
| S} Па опет, чим је устала, погледала је на врата где је синоћ оставила венац.</p> <p>Он је стај |
| се мирила са том вароши, заборављала је на рђаве часове које је у њој доживела; успомене, оне л |
| сенка, неправилна и крупна, дрхтала је на зиду.{S} Даље мало, пузала је, разлиставала се стара |
| ратила се одмах у село.{S} Прекинула је на кратко са целом прошлошћу.{S} Дала је реч својој дру |
| н и склони се у страну.</p> <p>Улица је на том месту била раскопана.{S} Од последњих киша нахва |
| .{S} Тек по који пут, а нарочито кад је на пољу светло и благо време, она је мислила на протекл |
| није био приметио дубоки утисак који је на њу био учинио.{S} Судио је површно:</p> <p>— У мени |
| еде заборавити садашњост, притиснути је на груди, рећи: „Моја Вишња, моја лепа, моја стара Вишњ |
| ористи у својој вези; понављам, брак је на првом месту акт озбиљан, хладан, срачунат да се прим |
| ао да је знао читати и писати.{S} Он је на тај начин давао свечаности томе раду, сређености сво |
| лно двојку.{S} Осим тога, задоцњавао је на часове, трошио много времена на трговање с поштански |
| један круг болесних места, а нападао је на оно што је главно, на основе и темеље, у које се мал |
| х у навике и застарелу моду.{S} Имао је на себи плишано одело, црно и опшивено свиленим испусто |
| прекор, покажу врата.{S} Долазила му је на ум мисао да нађе старог господина, па да му каже све |
| ако су се надали на дому.{S} Краљ му је на дан венчања опростио само пола казне.{S} Доцније, да |
| ом стану, трудио се стално да не остаје на само с министровом ћерком.{S} То је било врло тешко. |
| де, да му се не би приметило што остаје на само са девојком.{S} Али би га она задржавала понека |
| овићем, селидбама с једног краја Србије на други, отпуштањима из службе, бежањем у иностранство |
| неприродно умекшаним гласом. — Он није на одмет.{S} Ја сам то видео на робији. <pb n="124" /> |
| је пије.{S} Да га свет не опази, попије на једном месту само једну чашу, па тако изређа до трид |
| анифестације, демонстрације, резолуције на туђ рачун, а чим дођу у питање они, њихова личност, |
| његове мајке, ћерке цинцарина, ханџије на цариградском друму, који се доцније обогатио, и оца, |
| још изненађен.</p> <p>Посадише се обоје на наслоњачу.</p> <p>На пољу је вејао снег.{S} У пећи ј |
| својим уобичајеним путем из Библиотеке на Теразије, па Крунском улицом на Врачар, где је давао |
| ном челу.{S} Он провуче прсте кроз кике на темену и управи поглед прозору, као да је хтео себи |
| чи су се наизменично кретале са девојке на игру сунца на улици, а са сунца опет на девојку, на |
| реч и дошла тачно.{S} Баш кад сказаљке на сату једне оближње часовничарске радње показаше три, |
| Стари господин би се извалио поребарке на фотељу, пушио и очекивао кафу.{S} Понекад би читао н |
| ја хромост није допуштала честе изласке на отворено поље и сунце, она се учини младићу слатка и |
| а собом, ступи дубље у собу, стави руке на кукове, па ослови студента нешто извештаченим гласом |
| уша да одвоји стране што су се оснивале на материјалистичком схватању, гунђајући;</p> <p>— Можд |
| м последњим гранама, које су се љушкале на вечерњем поветарцу, спајао слике своје две познанице |
| накиње узимале би се за руку и излазиле на улицу, па шврљале око гомиле песка, кафанских столов |
| окрете бића.{S} Илићу су горко долазиле на ум Шекспирове речи: „Има много ствари <pb n="297" /> |
| ..{S} Можда све ове мисли нису долазиле на ум младом човеку, али сличне свакако.{S} Јер, кад сп |
| е хтела сазнати какав су утисак учиниле на њега те речи.</p> <p>— А љубав, мама? — примети Бела |
| ироким зеленим махунама, које су висиле на све стране као фантастичне ресе.{S} По земљи се прот |
| а онда паде поново на девојку, а одатле на сто, на зид, на прозорска окна, на затворена врата, |
| и Чедомир.</p> <p>Вишња пак остаде даље на барикадама.{S} Она није опраштала своме другу ту изд |
| ад се превртала са једног краја постеље на други.{S} Било јој је тешко и пријатно.{S} Тешко, је |
| ћина пешке.{S} Ћевапџије изнели роштиље на сокак и задимили, а по зиду извешали кобасице разне |
| лика прзница; за најмању ствар отера ме на место! <pb n="126" /> А, бога ми, добро учим и речи |
| чности, слабости, погрешке довеле су ме на једну тачнију оцену света и саме себе: ја сам се спу |
| и миловале су као свила.{S} Једно дугме на блузи било се откопчало, те се видела кожа бела, ист |
| се метну, да ми је да знам?</p> <p>— Не на мене, у сваком случају — упаде госпа-Клеопатра.</p> |
| } Радила је двоструко само да не остане на само са својим мислима.</p> <p>— Радоје није заслужи |
| идеалу нове жене, јер нама требају жене на висини наших дана, жене ослобођене свих предрасуда, |
| иш никако?</p> <p>— Једна цигара с мене на уштап, у друштву, не шкоди...</p> <p>Упалише по цига |
| ити, по образима који се више не румене на сваку ситницу, по дивно довршеном телу које је издав |
| а се и то зазида, те цела Морава окрене на јаз.{S} Али се пролеће не дочека.{S} С јесени поче д |
| мало што да је свежије.{S} Из чамовине на прозору цури смола.</p> <p>Пошто је распремила собу, |
| забуне, обузе је љутња.{S} Баци новине на под.{S} Затим их поново диже и укочено гледаше посну |
| егов врат.{S} Он осети поново њене усне на својим устима и њене груди утиснуте у његове.{S} Он |
| не, да претрчи преко дворишта, предахне на прагу Мале куће — како су звали то одељење — скупи с |
| римењује њено материјалистичко схватање на делу: њен гвоздени закон конкуренције оправдава му с |
| авио у иностранству, није крио огорчење на свог сина.{S} Војсци је наређено да чува границу и, |
| ложиле.{S} Поделиле су државне квартире на два одељења.{S} У једном су наместили кујну и собу з |
| тарог мебла колико хоћеш, труне ми горе на тавану!</p> <p>Тако би и урађено.</p> <p>Илић се у п |
| по матури, уписују за то време семестре на универзитету, и већ знају вредност годинама службе.{ |
| омир се врати у дубину салона, сурва се на канабе, притиште јако обе слепочнице, које су биле к |
| шира, разапетих сунцобрана, и задржа се на једном споменику, окруженом букетом прецветалог јасм |
| кривудала по широком кориту и губила се на хоризонту као разастрто платно од сребра.</p> <p>— П |
| едомире, узми ме!</p> <p>И стропошта се на тле.</p> <p>— Колегинице ? — чу се глас из друге соб |
| могућност, чиста штета за време које се на њих потроши.</p> <p>— Објасни то мало простије.</p> |
| иво дрхтала.{S} Плаве боје просипале се на парк.{S} Из шуме је долазио дах ноћи, мирис боровине |
| ичају шта су радиле преко дана, шале се на рачун првог који наиђе.</p> <p>— Знате шта је ново? |
| вао је честе савете.</p> <p>— Узмите се на ум — рекао му је једном. — Ви више нисте дете.{S} Кр |
| век да се тако изразим.{S} Угледајте се на Рускиње, које су преплавиле универзитете по Европи, |
| еност и говорила:</p> <p>— Угледајте се на господин-учитеља.{S} Ето, њему није било све потаман |
| који ти ово писмо пише и у свему ми се на руци налази.</p> <pb n="180" /> <p>То је писмо затек |
| ну.</p> <p>Илић погну главу и спреми се на пљусак грдњи.</p> <p>У том тренутку, девојка полете |
| као да виде да је то узалуд, наслони се на дрвену држалицу и изгуби се, гледајући тупо у воду.{ |
| Начини још неколико корака, и спусти се на једну клупу, коју угледа празну и усамљену.{S} По ст |
| за рукав, шапутао му нешто пропињући се на прсте, и грдио мајку и сестру: <pb n="7" /></p> <p>— |
| ако се прочита десетак књига, научи се на памет још два'естак наслова, славних имена и мудрих |
| право ћемо те на занат...{S} Угледај се на господин - Чедомира.{S} Он је сиромах ђак... пардон, |
| .{S} Неко тешко осећање савијало јој се на срце.{S} Њена душа је дрхтала од страха пред нечим н |
| ји су му Срби препоручили.{S} Уписао се на Сорбону.{S} Изабрао је тему: <hi>О вредности живота< |
| {S} Кад би пак био рђаве воље, жалио се на реуматизам у десном колену, који је добио на робији, |
| по коју књигу. <pb n="84" /> Хранио се на кредит, до бољег времена, где и раније.{S} То је бил |
| имајући десно-лево.</p> <p>— Спустио се на општи ниво! — осмехну се Илић.</p> <p>Није се смејао |
| дирнут.{S} Јутарње сунце пресијавало се на његовим жутоликим цветићима, нешто свелим.{S} Његова |
| .{S} Једно бело парче неба указивало се на истоку.{S} Звезда било мање.</p> <pb n="310" /> <p>В |
| Десно, посматрачево око заустављало се на поцрнелим зидинама средњевековне тврђаве, чија се пл |
| ињеницу.{S} С начелних распра прешло се на личне зађевице и грдње.{S} Клуб се поцепа.{S} Један |
| ешто рекну, али немадоше времена јер се на прагу указа госпа-Клеопатра.</p> <p>Прође један трен |
| .{S} Навуче покривач до уста, окрену се на другу страну, затвори очи <pb n="308" /> и покуша да |
| При том цела њена млада снага отисну се на њеним хаљинама.{S} Њен природан струк, неизмучен мид |
| м оделу к мени... очев благослов, прасе на ражњу...</p> <p>Она устрча као девојчица уз двориште |
| т, проваљен миндерлук, прозорске завесе на алке, нешто цвећа у саксијама и пуно дима од јевтино |
| поред њега.</p> <p>Кроз чипкане завесе на прозорима видело се једно парче улице, остатак покој |
| ш.{S} Него учи.{S} Иначе, право ћемо те на занат...{S} Угледај се на господин - Чедомира.{S} Он |
| ену реченицу: „Господин-Илићу, извол’те на ручак", ошкрину полако врата, промоли главу кроз отв |
| S} Сунце је снажно осветљавало предмете на које је падало, али није било вруће, већ врло благо, |
| е даје позитивна знања.{S} Не застаните на путу еманципације!{S} Ваши хоризонти остаће тесни, в |
| зе моја браћа.</p> <p>— Не, не гледајте на те ситнице, на новац.{S} Погрешићете — рече Чедомир |
| понизи.{S} Она је преклињала...{S} Црте на њеном лицу беху се развукле.{S} Очи се рашириле жало |
| очима.{S} Тек, била се угојила.{S} Црте на лицу одебљале.{S} Врат јој као кифла.{S} Нешто мирно |
| арош и пали општинске фењере, истакнуте на тробојним дирецима по ћошковима.{S} Свака гостионица |
| ђено као девица, ситно, бледуњаво цвеће на кривим, ломним гранчицама.{S} То је ивањско цвеће, б |
| ва, уређивао варошки парк, калемио воће на рационални начин.{S} Шта више, и по спољашности се р |
| убетом од лима.{S} Око ње су ситне куће на један спрат и механе за сељаке.{S} Та црква је једин |
| и кошуљу позади и притеже је.{S} Врвице на раменима прскоше.{S} У белини платна развише се црнп |
| никаквог искуства, правиле су пошалице на рачун једна друге, трбушати катихета им се чинио врл |
| тице за цвеће, позивао њихове другарице на седељке; нико није умео лепше од њега да начини сунц |
| оди.{S} Да је још имао читаве потпетице на ципелама, могао би се мерити са свима шеталишним јун |
| ето...</p> <p>Радоје наби качкету јаче на очи, распали лулу, па додаде:</p> <p>— Ја радим да у |
| пу с кнедлама, ћевап у дунсту или ћурче на подварку.</p> <p>— И једно и друго — одговарао је ст |
| одговори ништа.</p> <p>Другарице избише на Теразије.{S} С обе њихове стране протезао се Београд |
| и Поенкаре наслања се у геометрији више на осећање него на разум.{S} Иде се чак до физике, поја |
| своје излоге.{S} Уличне лампе нису више на стубовима, већ су обешене о жицу.{S} Па ипак, ово от |
| ла се оба реда зуба.{S} Усне се згрчише на четири угла.{S} Реч се зауставила у грлу.</p> <p>— Т |
| с: <hi>Вилина Вода 1848</hi>.{S} Седоше на зид једно према другом.{S} Између њих је певушила во |
| у.{S} Они се дохватише шешира и изађоше на улицу.{S} Али тек што се спустише низ неспретне степ |
| {S} Већ се примицало вече кад се нађоше на Ћирићевој пољани.{S} Сад се ту шири читава нова насе |
| тупи неколико корака кад рођаци пређоше на фамилијарне зачкољице.</p> <p>— Ју, за мало не забор |
| међу повијама.</p> <p>— Да си тако брз на раду као на лажи, далеко би отерао! — рече му други |
| д свију чокалиница, ова је најстарија и на најбољем гласу.{S} Читаве бајке причају се о људима |
| ла се идејама просвећеног апсолутизма и на народ гледала као на гомилу геака.{S} Јован Матовић, |
| <p> Одушевљење породице Матовић пређе и на младог човека, те кад изађе од њих, осети како му се |
| — Жива нећу, а мртву ме можеш однети и на Ђавоље Острво.</p> <p>Илић се тада реши да оде сам.{ |
| о је личити на друмског механџију као и на митрополита, да није око његових сувих уста, око тих |
| риге за личну будућност, он је мислио и на будућност Србије.{S} Његово биће и његова земља били |
| , па онда с њим разговарао на дугачко и на широко о примени електрике, трудећи се да га својим |
| и уморнија — одби он. — Мени је добро и на столици.</p> <p>У труду да задовоље што више једно д |
| ог дана твоја срећа допусти да мислиш и на оно што је прошло, сети ме се по ономе што је лепо б |
| рила је себи.</p> <p>Али како?</p> <p>И на ово питање она одговори право, не заобилазећи, не тр |
| рафисту, а Миржеови чергаши завршили би на поправци у Топчидеру.</p> <p>— Откуд ти та практично |
| одишњим <pb n="179" /> крмачама, и наби на очи доста фин цвикер.{S} Он је метао те наочари кадг |
| циганка кад иде на бал.</p> <p>Кад изби на Теразије, Илић застаде неодлучно.{S} Било му је још |
| Он се диже с клупе, прође стазом и изби на излазак од парка.{S} Ноћ је већ наваљивала са истока |
| оје упутише Вишњином стану.</p> <p>— Ви на лето свршавате школу? — упита Илић нову познаницу.</ |
| својом хромом ногом и једва се заустави на половини салона.</p> <p>И Чедомир устаде.</p> <p>Њих |
| прелете цели родни крај, па се заустави на врху Овчара.{S} Сети се гомиле радника који у поднож |
| више не види.{S} Поглед му се заустави на зеленом тепиху своје собе.{S} Једна мисао, далека, т |
| бави.</p> <p>Али се његова реч заустави на уснама.{S} Изненадило га је што га госпођа пита за м |
| Кад би учитељ испричао лекцију, о шљиви на пример, он ју је већ умео поновити целу.{S} Учитељ, |
| шће подсећало на винову лозу, а цветови на цвет од кромпира.{S} Одаја је била тако мала да ју ј |
| /p> <p>Она га је волела, те би се други на његовом месту можда знао користити том њеном слабом |
| ерци, која далеко тамо иза Рудника ради на свом образовању и спрема се да буде велика и мила са |
| и код огледала.</p> <p>Хтела је да види на њој самој колико га мрзи.{S} Један крај њене хаљине |
| обли румен.{S} Учини јој се да то види на неком другом створењу.{S} Окрену се по соби, као да |
| ић, следбеник класичних философа и нуди на продају свешчице својих <hi>Гром-мисли</hi>. <pb n=" |
| иког носа и зелених очију — која нагази на вилинско коло никад се неће удати.</p> <p>Остојић пр |
| бавештен човек помислио би да се налази на прагу револуције, али се сви ти говори свршавају кад |
| може да тиче.{S} Државна служба долази на прво место...{S} Прописан програм, као што рекох.{S} |
| о великошколац-политичар.{S} Он не пази на спољашњост; па кад то и чини, ради у супротном правц |
| све десити.{S} У сваком случају припази на ту твоју шмизлу.{S} Кад смо ми били млади, ми смо зн |
| едне врбе и у њој слику тице како стоји на гранчици.{S} Још цео један свет њихао се под водом и |
| n="130" /> погледа у Белине очи. — Али на што то питање!{S} Мени је тако лепо овде, у вашој ку |
| на у дан.{S} Надничари су се навикивали на арапа.{S} Средина је чинила своје.{S} Постао је обич |
| зо, управо преко ноћ, како су се надали на дому.{S} Краљ му је на дан венчања опростио само пол |
| е губе гризу све класе.{S} Свак се жали на своје стање.{S} Нигде нема никаквог ауторитета.{S} И |
| и варали су је, продавали скупље, крали на мери, потурали што је рђаво.{S} Било да узме што да |
| ости законодавног тела.{S} Да би остали на свом месту, не могу често имати своје ја, бранити он |
| Чедомиром у кућу и кад су толико остали на само.{S} Она је полагала на мишљење околине.{S} Било |
| осле, годинама прича како су се провели на Ђаковића љуљашци, о Сокином прстену.</p> <p>Тако и с |
| а најлепша у вароши.{S} Други су седели на сандуцима, на даскама закуцаним на ногаре или у чети |
| мали право: ни брат ни сестра нису били на свом месту.{S} Родитељи нису водили о њима права рач |
| > <head>VI</head> <p>Они су били избили на обалу Мораве.{S} Радојева сестра и чиновник из суда |
| е више не волиш.</p> <p>Они беху избили на Теразије.</p> <p>— Ја ћу трамвајем... — примети дево |
| е и несређене обузели, занели и осудили на најтежа <pb n="87" /> искуства.{S} Родом из Бијелог |
| је догађало.{S} Београђани су се жалили на врућину, на прашину, на велике цене.{S} Овог пута ње |
| у нас од нашег уласка у живот наместили на колосек који не смемо напуштати под казном да се не |
| од новца, напослетку, који су потрошили на мене.</p> <p>Девојка је била и сувише озбиљна кад је |
| ремена, па можда ни праве воље да мисли на своју породицу.{S} Кад би му ко од пријатеља скренуо |
| своје драгане.{S} Трудио се да не мисли на њу.{S} Хтео је да је заборави.{S} Њена слика се брис |
| > <p>Та песма узбуди Илићу гомилу мисли на лањско пролеће, на Вишњу, на њен <pb n="190" /> први |
| се младић да скрене правац својих мисли на конкретне ствари, али слике оне две девојке нису му |
| анама, по тротоарима.{S} Врапци се чули на крововима, у олуцима.{S} Један шегрт је ишао средино |
| ном, певали револуционарне песме и ишли на трећу галерију да гледају <hi>Ткаче</hi>.{S} После б |
| тео решити свој проблем. — Изникнуће ми на врх главе.{S} Једи шта ти се донесе.</p> <p>— Ја не |
| заспи, као дотле, мирно, не мислећи ни на шта.{S} У једном тренутку учини јој се да ће се успа |
| и по томе што се није вајкао.{S} Чак ни на порез.{S} Лепо се носио: зими астраганску шубару и к |
| им правцем, те је ударао крст на страни на којој се зауставио, склопио књигу, оставио је у крај |
| е, зидови су се светлели као подмлађени на пријатној пригревици.</p> <p>— Много је мање људи, н |
| сви подједнако лишени слободе, осуђени на затвор по апсанама; закон је био једнак за све.{S} М |
| ни.{S} Многа жена предала би се судбини на њеном месту, оставила да време реши нерешљиве ствари |
| ечима и излагању врло разумљивих ствари на неразумљив начин.</p> <p>Он је хтео да буде просто м |
| узму други обрт, те се одважи да удари на главну ствар.</p> <p>— Ти га волиш, дакле? — рече ме |
| с неба бујицом.{S} Многобројни прозори на здањима и чатрљама, на Двору и болници, запламтише ж |
| /p> <pb n="258" /> <p>— Јест, мислио си на мене колико на смрт свога деде!</p> <p>Свађе су учес |
| које су се почињале поверљиво оцртавати на глаткој материји кецеље; оне обе имале су у цртама н |
| ка се стане да надмеће ко ће више знати на памет тих његових бунтовничких изрека : „Абдикацијом |
| а Вишњом.{S} Она се трудила да се врати на пут којим је ишла пре него што га је познала.{S} Она |
| слити, толико тражити; боље је пристати на живот, пустити се у њега.</p> <p>Јер какав да је, жи |
| у уверени да је рђаво и опасно. „Остати на власти" постаје им једина девиза, а посланици владај |
| војих наставница.{S} Није морала трчати на час да не задоцни.{S} Па и ти часови!{S} Није их бил |
| и осећаји да цепа, да мучи, да се свети на тој девојци која му се предавала сва.{S} Парадоксалн |
| а заједнички час, било да га не примети на улици, било да се сувише смеје са осталим друговима. |
| буде једино метеор, који ће се појавити на његовом небу, осветлити га чаробно за који тренутак, |
| упе за одмор.{S} Зашто се не зауставити на том месту, зашто ићи даље и питати несигурне хоризон |
| мати овог или оног политичара, одлазити на конференције, пискарати по новинама, ићи краљу на по |
| ком.{S} Тако је Вишња могла сад мислити на себе.{S} Гриже савести било је нестало.{S} Гледала ј |
| Он не би био човек да је могао мислити на шта друго.{S} Плима страсти плавила му је срце понов |
| аш како је, чича-Митре, треба помислити на све.</p> <p>— Право велиш — одговори бакалин замишље |
| наука открити велику тајну, одговорити на последње <pb n="266" /><hi>како</hi> и <hi>зашто</hi |
| аден, који се никако није хтео скрасити на своме месту; до дечка је била једна близнакиња, а пр |
| ом оделу, иначе обичан, могао је личити на друмског механџију као и на митрополита, да није око |
| а право.{S} Он је тражио мало светлости на свом путу, као што морнар тражи звезду изнад узбурка |
| кад се мора имати храбрости и прекинути на кратко са свим маштаријама.</p> <p>Кућа је била мирн |
| ајстор се надао бар у сина, да ће изаћи на пут, свршити школу, добити државну службу, па да про |
| предгорјима неке нове земље.{S} Мислећи на ту реку, која ју је уљуљкивала, запљускивала својом |
| нечег:</p> <p>— Не... не, ти нећеш доћи на Велику Школу.{S} Ти нећеш бити довољно јака да извој |
| — рече Илић у себи изненадно, циљајући на краљеву женидбу. — Не могу да схватим такав брак у о |
| говорио је дечко самоуверено, циљајући на професоре који су му дали слабе оцене. — Само док се |
| између тих супротности, не помишљајући на могућност да се размажена девојка игра жмурке с њим. |
| ак још једнако по свом обичају куцајући на врата од собе, а не отварајући их.</p> <p>То је трај |
| </p> <p>— Пиши јој — рече, застајкујући на свакој речи — да смо сви, хвала Богу здраво и добро, |
| е на Велику Школу, Лазаревићева се баци на студије врло озбиљно.{S} Али не осети више ону сласт |
| S} Отац га је узео за руку; у пекарници на крају вароши купили су хлеба и сира. <pb n="302" /> |
| аточнике.{S} Она је била кадра да скочи на дрског човека, као мачка.{S} Али кад би се растали, |
| промена не измаче младој жени, те скочи на други предмет, на своју школу, на децу.</p> <p>— Има |
| <p>Онде где избија топчидерски трамвај на друм за Обреновац, нашли су једну клупу и сели да се |
| јеврејског трговца који је дао намештај на отплату.{S} При избору, поклонила је нарочиту пажњу |
| естита на положеним испитима, ласка јој на отменом држању, доказује колико је већ велика девојк |
| западу, девојка зажеле да види залазак на Сави.</p> <p>— Ужелела сам се Београда, бога ми — ре |
| ва.</p> <p>Ова слика учини весео утисак на Вишњу.{S} Она се мирила са том вароши, заборављала ј |
| му, падали му као неки благ и лаган лек на срце што се крвавило.</p> <p>— Да је и мени да изађе |
| одговори младић самом себи.</p> <p>Тек на кондицији дозна за велику новост која се још од подн |
| чи.{S} То је била нова грађевина, налик на извесне београдске куће, подигнуте пре двадестину го |
| ао око Вишњиних уста, блед осмех, налик на грч.</p> <p>Она приближи своје лице његовом.{S} Он о |
| а своје сирото искуство као бродоломник на пустом гребену што сабира крте остатке разбијене лађ |
| често не господарим собом.{S} Ја нисам на чисто са собом.{S} Како се то десило?{S} Ја то нисам |
| се образујем до краја.{S} Хоћу да будем на висини времена у којем живим.</p> <p>Каја је била де |
| ом спази два војника на стражи, с ножем на пушци.{S} Иза њих се шарениле две покретне стражаре |
| еме реши нерешљиве ствари, донесе мелем на отворене ране.{S} Међутим, Вишња, здрава као планинс |
| рсне.</p> <p>— Знам, знам.{S} Ја мислим на твоје испите.{S} Али нећу да се преучиш.{S} Остави д |
| дели на сандуцима, на даскама закуцаним на ногаре или у четири кочића.{S} Њихова клупа је из Бе |
| дан човек ћутке, с кишобраном натученим на главу и изгледао као сенка.</p> <p>Вишња се стресе.< |
| ме саветује да продужим школу и ступим на философију.{S} Ја сам се решила.{S} Девојачка школа |
| јма, тако присног свима нама навикнутим на распуштеност источњачком природом, савршена слобода, |
| >Златног Крста</hi> и тврди да ја личим на њеног сина који је умро као питомац Војне Академије. |
| изолучена при врху, оштећена употребом на неколико места.{S} Углове су испуњавале неколике сто |
| ономе који би се у том часу бацио љагом на свемоћ слободе и њене заточнике.{S} Она је била кадр |
| ош већим бедрима и са поноситим изразом на офарбаном лицу што су такве.{S} По њиховој спољашнос |
| p>По вечери, Вишња је излазила с мајком на клупу пред кућом.{S} Њихова клупа је била најлепша у |
| е у српску тробојку и с дрвеном јабуком на врху.</p> <p>— Шта му је то сад? — упита се Чедомир |
| о га — додаде млада жена и показа руком на једног развијеног дерана, са огромним, сељачким шеши |
| авати бајке о миразу и излазити недељом на пиво.{S} Место паланке и њеног главног сокака, пред |
| уге стране, ишле су две жене, с марамом на глави, чији су крајеви били везани испод браде.{S} Н |
| м се слабошћу користи, према себи самом на крају крајева, јер он хоће живот пун, велики, али чи |
| шумарком од ракита и одраслим јабланом на крају.</p> <p>— Шта ти је, колегинице? — изненади се |
| а да отури те мисли заједно са споменом на свог бившег друга.{S} Беше се упутила универзитету, |
| аредник, у чизмама, са шапком забаченом на теме и сабљом преко колена. — Парламентаризам, еволу |
| г дерана, са огромним, сељачким шеширом на глави и високим чизмама на ногама. — Еј, Милисаве, х |
| тајало је попрсје Вука Караџића с фесом на глави.{S} Десно од ормана, на сточићу уметничке изра |
| младе Чачанке.{S} Хтео се бацити блатом на све <pb n="112" /> што је прошло, мислити само на се |
| це?{S} Хоћеш ли да свет показује прстом на тебе, луди створе?</p> <p>— Доста! — викну размажена |
| лиотеке на Теразије, па Крунском улицом на Врачар, где је давао лекције једном гимназисту.{S} Б |
| врхунац.</p> <p>Тада се зачу један шум на вратима.</p> <p>Два млада створа погледаше се као дв |
| младости, њен пасуљ с пастрмом, скуван на особен начин, <hi>чокалиски пасуљ</hi>, с много папр |
| ела.{S} Она није могла издржати цео дан на ногама, подносити сва она трчкарања, представљања, и |
| а је на његовом месту био какав ветеран на перу, он би продужио своје дело такво какво је, и на |
| арци.</p> <p>Али Вишњу не остави спомен на оно што јој је Каја рекла пре толико година. „Има“, |
| а за њима месеци, године.</p> <p>Спомен на бившу љубав одржавао је девојку у савршеној чедности |
| ла Илића који ју је већ чекао, наслоњен на стуб једне лампе, пошла је брже и пријатељски му пру |
| пу, најлепши облик који је икад створен на земљи.</p> <p>Илић је био спремио читаво једно преда |
| младића није засенуо мој положај, а он на то не треба да рачуна ни колико ја.{S} Нико у Србији |
| ом.{S} Круна ће морати потражити наслон на народ... мораће дати нов устав, грађанске слободе.{S |
| и палидрваца да се упали цигара и давао на веру.{S} Могло се ићи из ходника у ходник, из слушао |
| талим сметлиштем које је град избацивао на своју периферију.{S} На северу, уздизала се једна не |
| Престао је да пише афоризме, па се дао на поезију.</p> <p>— Наука ме није задовољила — објасни |
| варима на обалама Сене.{S} Затим се дао на посао.</p> <p>Учинило му се да се остварио његов вел |
| уком један прамен косе што јој је падао на чело, и јекну болно:</p> <p>— Шта је ово мени?{S} Ја |
| закони, нарави, навике.{S} Он је стајао на прекретници и није се могао одлучити камо да претегн |
| ноћ оставила венац.</p> <p>Он је стајао на истом месту, недирнут.{S} Јутарње сунце пресијавало |
| е људе у њиховим борбама, он је остајао на истом месту.{S} Упркос дубоким уверењима у сопствену |
| блаке тананих апстракција; он је стојао на земљи и говорио просто;</p> <p>— У народу је стање о |
| ђај с Чедомиром у њеној соби мирно, као на неки давни несрећни случај.{S} Нека топла нада, која |
| ему, а највише према себи самом.{S} Као на слици, он је видео цео свој живот, целог себе.{S} Шт |
| уским зеленим лествицама.</p> <p>— Као на Калимегдану! — говорио је газда-Митар, куцкајући шта |
| еног апсолутизма и на народ гледала као на гомилу геака.{S} Јован Матовић, који је био сишао са |
| ивоту једном речи.{S} Машта је ишла као на крилима.{S} Кад се дође већ до немогућности, младић |
| ић се у почетку снебивао, осећао се као на терету, на сметњи.{S} После се навикао.{S} У стану ј |
| им пањевима.{S} У кафанама је врило као на вашару.</p> <p>— Овим сељацима засја електрика пре н |
| ма.</p> <p>— Да си тако брз на раду као на лажи, далеко би отерао! — рече му други пут. — Само |
| имећивао би ко у шали. — Пију, једу као на даћи.</p> <p>— Нека им је алал! — поклапали су га др |
| ет победи.</p> <p>Младић се осмехну као на неки свој <pb n="77" /> успех.{S} Он је волео своју |
| ђачким зборовима, где се драо и скакао на први знак <hi>вође</hi>.{S} Потписивао је резолуције |
| них састанака.{S} Он се већ био навикао на љубак <pb n="53" /> додир тога девојчета.{S} Најзад, |
| о страшно ножем у трбух да га је послао на онај свет, па после умакао и успео да пребегне у Тур |
| ека добар ручак, са уживањем би рачунао на први од месеца кад се прима плата.{S} Кад би она бил |
| поручио кафе, па онда с њим разговарао на дугачко и на широко о примени електрике, трудећи се |
| умро од глади.{S} Свој позив је схватао на старински начин.{S} За њега философски системи нису |
| енац</hi>, отворио га насумце, па читао на глас стихове, предајући се чару философске поезије Њ |
| и је био још мрак.{S} Часовник је куцао на столу.{S} Његов глас би се утишао по каткад да се је |
| тији, који је почео још кад је он дошао на власт, развио се до своје потпуности.{S} Неколико по |
| а Двора, водио поред Батал-џамије право на варошку <pb n="273" /> периферију.{S} Вишњине загаси |
| па ударила преко поља и бацала се право на град.{S} Срећом за Чачак, са те стране налазио се не |
| промангупирао се са свим, изгубио право на даље школовање, побегао са два заната.{S} Најзад, го |
| Ко ме уби?...{S} Ја сам се убио.{S} Ево на̑!...{S} Све је ту написано...</p> <p>И пружи му једн |
| понављао у себи надничареве речи: „Ево на̑!{S} Све је ту написано... па читај!“</p> <p>Истог д |
| их докумената, осмејкивао се подругљиво на љубазности што се чиниле будућем министарском зету и |
| тно.</p> <p>— Мизерија! — рече презриво на његов рачун, устаде са свог места, пређе преко собе, |
| и стари.{S} И девојка је мислила поново на свог пријатеља:</p> <p>— Он не зна ништа о мени, а н |
| еле ка њеној мајци, па онда паде поново на девојку, а одатле на сто, на зид, на прозорска окна, |
| ња се у геометрији више на осећање него на разум.{S} Иде се чак до физике, појављују се гледишт |
| арне књиге, не пишу ништа, полажу много на беседништво, и живе, скривено, по Палилули и Енглезо |
| кафаном <hi>Шаран</hi>.{S} Он је седео на крми и терао чамац врло добро, као да му је то <pb n |
| ђен од стране Вишње.{S} Био ју је видео на улици, па кад је хтео прићи, она је зауставила неку |
| — Он није на одмет.{S} Ја сам то видео на робији. <pb n="124" /> Видиш, били смо сви подједнак |
| </p> <p>Вишњу је волео.{S} С тим је био на чисто.{S} То је било несумњиво.{S} На само њено име, |
| е пропалице, као овај официр што је био на румунском двору, као овај глумац што је играо Кина, |
| шло ни неколико минута, а он је већ био на улици, са̑м.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| ти хришћанство, он би место крста набио на олтар гуњ и опанак.{S} Сад, после двадесет година бо |
| уматизам у десном колену, који је добио на робији, и грдио свога сина.</p> <p>— Шта је с тобом? |
| д би она била његова, неуморно би радио на започетој тези.{S} Шта би га се тицало што не би пос |
| S} Председник кабинета, који се налазио на страни у бањи, придружио се телеграфски одлуци своји |
| а ли су му нокти како треба, па одлазио на ручак, пењући се уз кратке, камене степенице, ограђе |
| ече, кад мало прехлади, свет је излазио на Калимегдан: сеоске учитељице и маловарошани који су |
| .</p> <p>— Шетао сам, размишљао, мислио на тебе...</p> <pb n="258" /> <p>— Јест, мислио си на м |
| ..</p> <p>Цело ово вече, Илић је мислио на самоубицу.{S} Па и сутрадан, та га мисао није остављ |
| .{S} А кад би се пренуо сасвим и мислио на њу, на ту плаву девојку, на њене косе, на њене образ |
| у намери да се убије.{S} Ово је учинио на улици пред самом грађевином, а био је мртав пијан.{S |
| за великог човека.</p> <p>Кад је ступио на Велику Школу, он је тамо нашао два оделита типа међу |
| о овом свом претку, било је да се борио на Засавици, по свој прилици у чети Зекиних голаћа, да |
| ким, чипканим застирачем, који је висио на две стране.{S} На њему се усправљало неколико фотогр |
| дан шегрт је ишао средином улице, носио на глави трубу од фонографа и певао колико га грло доно |
| примењеној философији.{S} И он је личио на оног класичног магарца који је скапао од глади измеђ |
| архалне куће, где је живот сина наличио на живот оца, где се снови не пењу ни донде докле се ди |
| о посећивао њихова тајна удружења, учио на памет поједине фразе, зурио дубоко у ноћ у неподгреј |
| ата.{S} На глави је имао качкету, пушио на лулу и бријао бркове.{S} Да се није знало чији је си |
| и се враћали кућама: ко у тарницама, ко на коњу, а већина пешке.{S} Ћевапџије изнели роштиље на |
| нити правну државу.{S} Ја се чудим како на то нисмо раније мислили.{S} Ја се смејем <pb n="109" |
| ен го врат, на белу руку, спуштену лако на ивицу од канабета.{S} Спусти своју уздрхталу шаку на |
| /> <p>— Јест, мислио си на мене колико на смрт свога деде!</p> <p>Свађе су учестале.{S} Најмањ |
| идеала из књига, уживало је сад слатко на пригревици ових присних састанака.{S} Он се већ био |
| и.{S} Њему су ти загрљаји падали слатко на срце.{S} Они су му ласкали, уверавајући га о срећи, |
| боко и фатално, нешто што је наваљивало на њу као ветар, гушило је и дирало у дубину душе, да ј |
| ривено платном, као и Вишњино, почивало на мермерном столу у хируршкој дворани београдске болни |
| х, подозрење, осуду.{S} Њој није падало на ум да се запита: какве су оне, те жене, те девојке о |
| чним потписом.{S} Једно велико огледало на ногарима попуњавало је празнину између прозора.{S} Н |
| ела безбожном привиђењу које се јављало на огледалу.{S} Затим се дохвати за главу и растрже пле |
| г јутра се срушила.{S} Никоме није пало на ум да је диже.{S} Полиција је само дошла, учинила ув |
| нтастично биље, чије је лишће подсећало на винову лозу, а цветови на цвет од кромпира.{S} Одаја |
| не сачекавши одговора, окрену се нагло на здравој пети, дохвати се отворених врата, и, поклецн |
| <milestone unit="*" /> <p>Сунце је било на заласку.{S} То беше онога истог тренутка кад је Чедо |
| јих састанака...{S} Вече их је ухватило на Чукарици.</p> <p>Онде где избија топчидерски трамвај |
| би отерао! — рече му други пут. — Само на кога се метну, да ми је да знам?</p> <p>— Не на мене |
| да да удружи, идеалиста који ради само на крупно; гледајући главну ствар превиђа споредну, веч |
| n="112" /> што је прошло, мислити само на себе, радити за своје испите и не осећати ништа.{S} |
| ја.{S} Он је био обратио сву пажњу само на спољашност, на изглед ствари и покрете бића.{S} Илић |
| е знамо где идемо, ми знамо само да смо на путу...{S} Можда све ове мисли нису долазиле на ум м |
| p> <p>Илић стеже срце и упути се лагано на вечеру.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| воју савест, радила је готово претерано на школским предметима.{S} Положила је испите врло добр |
| господин-Илићу? — пређе Бела изненадно на њега, скупљајући празне шоље.</p> <p>При тим покрети |
| пљускивање домаће воде утицали су чудно на Вишњу.{S} Предмети су губили оштре контуре.{S} Нешто |
| слу паланчанку, чије срце, можда једино на свету, куца у том тренутку за њега... на своје лекти |
| о за своје задовољство и мислити једино на оно што је пријатно.{S} Свога мужа сматрала је за но |
| каћиперка и, у домаћим свађама, стално на страни своје мајке.{S} Рачуноиспитачу живот није био |
| просвети повео разговор, био је стално на страни школованих људи, ма они и застрањивали.</p> < |
| изичке спекулације и ставити се потпуно на гледиште позитивистичке философије.{S} Пронашао је б |
| <p>Млада учитељица је лежала непомично на поду, пред постељом.{S} Кроз откривен прозор улазио |
| џилук није више ишао, одаде се нарочито на часовнике.{S} У слободном времену учио је немачки је |
| о је да јој је срце здраво — рече лекар на последњој посети. — Ако се тако одржи, госпођа ће жи |
| видела уређена баштица и идилични бунар на точак.{S} Пређоше једну њиву, засађену пшеницом.{S} |
| златара код тебе.</p> <p>— Какав златар на ово време, Бог те видео, кад и ја не могу хлеба да з |
| око пет часова, Мића Живковић, надничар на новој грађевини Привредне Банке, ударио се неколико |
| ратке.{S} Радоје обеси тада један фењер на чакљу, па присветли.</p> <p>— Мртвачки сандук! — при |
| ротивност Бели.{S} Чедомир натуче шешир на очи, хотећи да одагна ова привиђења.</p> <p>— Матови |
| свим квартовским мангупима, носио шешир на криво, говорио шатровачким језиком, задиркивао служа |
| ву си оборила младу.</l> <l>Ко̑ одговор на сву љубав моју,</l> <l>Очи твоје спустила си тајно.. |
| } Затим додаде, да би скренула разговор на другу страну:</p> <p>— Ти си напустила универзитет?< |
| је промаљао радознало главу кроз отвор на колима.{S} Платно позади лепршало се.{S} На њему је |
| о зауздана, пробијала се још кроз отвор на средини.{S} Чекало се само пролеће, па да се и то за |
| о велим, да му кажем нек долази код нас на храну.{S} Њему ће се познати, а нама је свеједно: ку |
| {S} Са суседног острва долазио је мирис на покошену траву.{S} На оближњим фабрикама палиле су с |
| допирао потмуо хук бујице и тежак мирис на одроњену земљу.{S} Грађани, у пола обучени, и војска |
| и боје.{S} Собу је испуњавао јак мирис на јоргован.</p> <p>— Како ти се допада мој будоар ? — |
| за један крај, као заставу, брисао нос на сав глас и хвалио одличну кујну своје жене.{S} Кад б |
| .{S} У руци је држала један крупан цвет на подугачкој гранчици.</p> <p>Она га спази такође и за |
| иле</hi> приређује у очи Ивањдана излет на брање ивањског цвећа.{S} Да пустиш, тето, Вишњу са м |
| их романа.{S} Ћифте веџбају своју памет на теби и дају своје мишљење о твојим поступцима.{S} С |
| на игру сунца на улици, а са сунца опет на девојку, на њен го врат, на белу руку, спуштену лако |
| аже главу.</p> <p>Мисли му пређоше опет на професора.{S} Учини му се као да чује отварање апсан |
| је још дете.</p> <p>— Бела ми је терет на грудима — прихвати госпођа, изненадно потресена. — К |
| ће доћи и изменити, окренути њен живот на боље.{S} Међутим, ништа се није догађало.{S} Београђ |
| ш, ти си петичар, први ђак, сталан гост на министарској трпези, па која вајда: несрећан си као |
| е видео да сви око њега имају свој крст на леђима.{S} Он је видео само себе, те је веровао да б |
| ијале оном својом ватром, јако као крст на старинској цркви.</p> <p>Вишња га пусти да говори.</ |
| а не иде тим правцем, те је ударао крст на страни на којој се зауставио, склопио књигу, оставио |
| .{S} Погледај их! — и Ристић пружи прст на прозор. — Ко ће знати шта оне виде својим мрежастим |
| љи нов, либералан устав.{S} Јако је љут на реакционаре што су га изневерили приликом његове жен |
| ољубац.{S} Пољубац не паде на усне, већ на ону румен по образу и остави младићу утисак глатке к |
| овачких помоћника који су доносили робу на избор, чудио се сложености црквене администрације ок |
| своју другарицу, покуша да окрене главу на другу страну, али се његове очи не могаху одвојити о |
| е постеље.</p> <p>Младић је дизао главу на овај глас.{S} Он му је звонио као труба војске која |
| м, загрлио је око паса, притиснуо главу на њене груди, на тело.{S} Осетила је тај загрљај као ж |
| но од њега, што ствара контрасте и наду на потпуност.{S} Пожеле да раскрсти са својим несређени |
| з борбе, те своју слободу употребљавају на своја задовољства, а задовољства не челиче дух.</p> |
| оних чежњивих вечери које саме позивају на дуге разговоре.{S} Месец је био тек изгрејао.{S} По |
| у предмет из средине... што се позивају на енглеска и талијанска дела.</p> <p>Осећала се слобод |
| уди једу врло мало, троше што год имају на новине и брошуре, читају на дохват популарне књиге, |
| о год имају на новине и брошуре, читају на дохват популарне књиге, не пишу ништа, полажу много |
| речи школованог човека, које потсећају на књиге, одвајају од свакидашњих разговора и стварају |
| је је он називао њеним, правећи илузију на сличност њихових имена!{S} Једанпут су дошли дотле ч |
| ога оца ни председника општине, партију на влади ни друштво у којем је говорио.{S} Многима то н |
| и његове жене.</p> <p>Исекао је хартију на полутабаке, начинио превоје за исправке, умочио перо |
| становима.</p> <p>Вишња притисну кваку на једним од многобројних, зелено обојених врата, али с |
| анабета.{S} Спусти своју уздрхталу шаку на ту руку, на оно меко, благо и мирно парче пред лакто |
| огрешку, укиде оба закона, даде оставку на свој положај и премину са скромном пензијом средњешк |
| културног човека.{S} Планови о повратку на страну, о довршетку студија, изгледали су му немогућ |
| Он осети мирис њене косе и спусти руку на њено раме.{S} Она се стресе; не рече ништа.{S} Друго |
| нције, пискарати по новинама, ићи краљу на подворење.{S} Чим би он измакао из куће, госпа-Матов |
| види целу, разголићену, остављену њему на вољу.</p> <p>Она је лежала, као дете, изваљена на ње |
| ротив свега, носила у дну срца успомену на младића који ју је некад волео и кога би она могла в |
| p> <p>Младић, поред ње, примети промену на њеном лицу.</p> <p>— Простачке приче — рече он сигур |
| сам видела оволику потпуност у огледању на води — продужи девојка. — Погледај десно... тамо исп |
| руку, па после првих поздрава осу грдњу на режим:</p> <p>— Парламентаризам није испунио своја о |
| врака прегонило се по остарелом кестењу на улици.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
| Кад би му ко од пријатеља скренуо пажњу на несташност његовог сина, он се бранио неким руским п |
| ма.{S} Ништа не свраћа пролазнику пажњу на њега: фирма ни модел робе што се ту може наћи.{S} Ал |
| При избору, поклонила је нарочиту пажњу на салон.</p> <p>— Дивно! — говориле су гошће кад их је |
| због неких општинских радова личиле су на низове ископаних рака.{S} Гомиле иловаче у помрчини |
| е речи, добре наде и обећања узимали су на се изглед стварних бића, рађали се један из другог, |
| подаје првом осећању, па намаче качкету на чело, распали лушу и, одмерено, упита:</p> <pb n="65 |
| све је мислила о једном: о универзитету на који је позива Кајин рођак.{S} Покушавала је да се о |
| се пред Циганлијом, на оном истом месту на којем је Илић пољубио први пут своју драгану.{S} У в |
| ао јој је да се не брине, оставио листу на сто, легао и заспао.</p> <p>Мисли му поново скренуше |
| до учио нешто практично... за машинисту на пример, али вели, мора да се иде од куће, можда на с |
| амерама.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ја ћу на село... за учитељицу.{S} Ја немам мираза.{S} Ово шко |
| она је зауставила неку своју познаницу на пролазу и продужила пут с њом.{S} Било му је јасно д |
| од лађе развијао се кроз бистри ваздух на све стране тога широког пејсажа.{S} Обала се огледал |
| /p> <p>И Чедомир притиште један пољубац на насмејане усне, које се прилепише за његове, и осташ |
| hi>Еснафлије</hi>.{S} И ти си погорелац на свој начин, је ли тако?{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!{S} Хоће |
| — И једно и друго — одговарао је старац на постављено питање. — Нико нас не тера, па ћемо да је |
| уба војске која иде у помоћ, као поклич на освету, на буну.{S} Што му се допадало у тим тренутц |
| благо ти будет и да долгољетно поживиш на земљи...{S} Да постоји рај сваки би се старао да што |
| оро затим залупа улицом општински добош на узбуну.{S} Варош се избуди.{S} Река је била разорила |
| .{S} Али приста овог пута.</p> <p>— Још на ракију нису ударили порез — продужи Ристић. — А била |
| е раније непријатности.{S} Велика варош на утоци Саве у Дунав чинила јој се понова лепа.{S} Хте |
| су се пут Бумбарева Брда, у белу варош на саставу две велике воде, и изазивале слику студента |
| ише</l> <l>На свакојаке травице,</l> <l>На зелен здравац планински,</l> <l>На бел’ босиљак град |
| > <l>На зелен здравац планински,</l> <l>На бел’ босиљак градински.</l> </quote> <p>На изласку и |
| uote> <l>Колика је царева ливада</l> <l>На њој нема трна ни грмења.</l> <l>Само има до две вите |
| p> <quote> <l>Милији душа мирише</l> <l>На свакојаке травице,</l> <l>На зелен здравац планински |
| 2"> <pb n="238" /> <head>XXII</head> <p>На Скупштини је нашла Вишња неколико својих другарица и |
| бел’ босиљак градински.</l> </quote> <p>На изласку из вароши указа се Морава бистра, умиљата, о |
| Још да трпим којекакве трутове!</p> <p>На крају једног таквог разговора, он се реши.{S} Није м |
| је; Младен је брбљив, а Бела...</p> <p>На ову реч младић задрхта.{S} Један пламен загреја му о |
| е у апсурдности даљих дедукција.</p> <p>На часовнику у дворишту изби три сата.</p> <p>— Хајдемо |
| се у све гране државног живота.</p> <p>На том месту тротоар је био узак.{S} Њихова се рамена д |
| а није, управо, знала куда иде.</p> <p>На неком сату изби осам.</p> <p>Она погледа око себе.{S |
| еограда, остављао последње куће.</p> <p>На оном месту, близу острва Циганлије, где се пруга дел |
| стог дана отпутовали су у Париз.</p> <p>На станицу су их испратили Матовићи са кумовима.{S} Кад |
| паприку?{S} Нема ко да ми купи.</p> <p>На улици се чу тресак тарница.{S} То је пошта одлазила |
| p> <p>— Буржоа! — рече презриво.</p> <p>На њу навали гомила мисли, најпре нејасних, лаких, безб |
| >Посадише се обоје на наслоњачу.</p> <p>На пољу је вејао снег.{S} У пећи је пуцкарала ватра.{S} |
| аквог гостопримног пристаништа ?</p> <p>На улици затандрка нешто.{S} То су се враћала празна ко |
| , утучени у главу, стока божја!“</p> <p>На спрату над дућаном седели су.{S} То беше стара палан |
| , ударио једноман окна, метнуо ролетне, набавио велике ормане, споља лак, а унутра сомотска пос |
| b n="200" /> говорила му цене појединих набавки.{S} Младић је одобравао.{S} Није могао дати јед |
| реди увођењем земљорадничког кредита за набавку савршенијих справа и средстава, и у опште претп |
| , каталоге, књиге са стране, па по њима набављао робу, чистио метал, оправљао сатове, лемио лан |
| зали су у гомилама.{S} Журно се копало, набацивала се земља, побијало коље, доносило се камење, |
| крупну главу, црне веђе, круто држање, набељене образе и офарбану косу; посебно је истицала оч |
| се свет препаде, и ето...</p> <p>Радоје наби качкету јаче на очи, распали лулу, па додаде:</p> |
| ногогодишњим <pb n="179" /> крмачама, и наби на очи доста фин цвикер.{S} Он је метао те наочари |
| о мењати хришћанство, он би место крста набио на олтар гуњ и опанак.{S} Сад, после двадесет год |
| ме више не волиш? — стаде да се мази, и набра обрве.</p> <pb n="189" /> <p>Младић уздахну, нерв |
| ote> <p>Лазаревићева оста сама.{S} Беше набрала пуно наручје цвећа, те потражи какво угодно мес |
| се у његову средину и стаде растресати набрано цвеће.</p> <p>— Јаој, црна, шта ћеш ту? — викну |
| ежало наго, младо тело, забачених руку, набреклих груди, устрепталих слабина и очију стакластих |
| — Буржоа! — рече презриво.</p> <p>На њу навали гомила мисли, најпре нејасних, лаких, безбрижних |
| љала границе. <pb n="139" /> Тражила је навалице срећу.{S} Опасности су јој годиле.</p> <p>Једн |
| изби на излазак од парка.{S} Ноћ је већ наваљивала са истока и падала на варошке куће беле, сив |
| познато, дубоко и фатално, нешто што је наваљивало на њу као ветар, гушило је и дирало у дубину |
| његовом спомену.{S} Што је онда толико наваљивао да се <pb n="255" /> опет виде?{S} Шта му је |
| p> <pb n="199" /> <p>Матовићка не хтеде наваљивати.{S} Знала је да јој је муж врло тврдоглав.{S |
| и како му цело тело дрхти, а на срце му наваљују разнолики осећаји, од тихе носталгије што смо |
| </p> <p>Он покуша да оспори њен разлог; наведе да је парница поведена, да ће се брак раскинути. |
| ди да се успротиви њеним разлозима и да наведе противне мисли које су јој од синоћ лутале по гл |
| је се могла сетити доказа који је хтела навести, збуњивала се и допуштала своме пријатељу да он |
| е као на терету, на сметњи.{S} После се навикао.{S} У стану је имао што треба скромном човеку.{ |
| вих присних састанака.{S} Он се већ био навикао на љубак <pb n="53" /> додир тога девојчета.{S} |
| ан, изукрштан призор.{S} Обичаји, вере, навике, установе, начини живота, потребе, снови, амбици |
| г каквог су га створили закони, нарави, навике.{S} Он је стајао на прекретници и није се могао |
| у га и помету; због њих променимо своје навике, укусе, идеје, <pb n="40" /> планове, потпаднемо |
| а и помету.{S} Због њих променимо своје навике, укусе, манире, идеје.{S} Подпаднемо под њихов у |
| ти се разликовао од мештана, окорелих у навике и застарелу моду.{S} Имао је на себи плишано оде |
| ло се из дана у дан.{S} Надничари су се навикивали на арапа.{S} Средина је чинила своје.{S} Пос |
| истом трпезом.{S} Поред тога, Бела није навикла да јој се задовољства ускраћују: колико се млад |
| еал тога појма, тако присног свима нама навикнутим на распуштеност источњачком природом, саврше |
| као да је примила од својих посетилаца навику да пије, па се пропила и од пића посрнула, па пр |
| о другим, тако срећни.{S} На срце су му навирала осећања од пре годину дана, меке, наивне мисли |
| се пред њом и око ње.{S} У уста јој је навирало једно слатко пиће, као грех.{S} Помрчину замен |
| нова успротиви се том предлогу одлучно, наводећи да социјализам не пориче <pb n="108" /> народн |
| ="235" /> су ми неочешљана, неумивена — наводио је отац као разлог.</p> <p>Испросио је њену дру |
| на невољи.{S} Али млади човек је залуд наводио разлоге двема женама, које су се занеле у свој |
| <p>Кад се нико не одазва, она се помоли наврата: збрчканог лица, повезане главе, згурених плећа |
| ми два’ес’ пара пасуља.</p> <p>Понекад наврати и Зарија Ристић, следбеник класичних философа и |
| е овде? — упита га она.</p> <p>— Да.{S} Навратим који пут.{S} Овде је пријатан залазак сунца.{S |
| еписа нешто, и рече ми да ће се вечерас навратити.{S} Боји се да не пређе у запаљење.</p> <p>— |
| што начитанији.</p> <p>Шесту годину је навршио у јуну, а већ у августу молио је оца да га упиш |
| за усну.{S} Крв осоли њену пљувачку.{S} Навуче покривач до уста, окрену се на другу страну, зат |
| {S} То беше ниска, неизветрена одаја, с навученим завесама.{S} Чедомиру, који пређе нагло из св |
| асима који се појављују и онима који се нагађају.{S} Вишња се уплаши и викну своју колегиницу;< |
| ка, великог носа и зелених очију — која нагази на вилинско коло никад се неће удати.</p> <p>Ост |
| <p>— Шта је?{S} Шта је теби?{S} Куд си нагао?{S} Ти губиш главу.</p> <p>У том, на часовнику у |
| p>— Гатке! — рече она немарно.</p> <p>— Нагваждања — одобри Радоје.{S} Затим додаде у шали:</p> |
| .{S} Она се не трже.{S} Он продужи свој нагиб и притиште један кратак и устрептао пољубац.{S} П |
| ели у шетњи.{S} Пред вече, кад је сунце нагињало западу, девојка зажеле да види залазак на Сави |
| дног златиборског села чији се отегнути нагласак и говор кроз нос одржавао још после толикогоди |
| ... гледам је и сад, а никад је се нећу нагледати.{S} Чини ми се она као неко надприродно биће, |
| у драгану и уштеди јој муку од сазнања, наглих и из друге руке.{S} Он ју је жалио.{S} Погађао ј |
| и се своме срцу.{S} После се трже брзо, нагло и одби.</p> <p>— Не, не могу.{S} Журим се.</p> <p |
| ченим завесама.{S} Чедомиру, који пређе нагло из светлости у помрчину, требао је један тренутак |
| ћа, па не сачекавши одговора, окрену се нагло на здравој пети, дохвати се отворених врата, и, п |
| ед другим.{S} Чедомир је скинуо шешир и нагнут лако, очекивао да му девојка пружи руку.{S} Она |
| мо његово тело, које је у том тренутку, наго и покривено платном, као и Вишњино, почивало на ме |
| ана једним грчем.{S} Пред њом је лежало наго, младо тело, забачених руку, набреклих груди, устр |
| да душа сања неки ванземаљски сан, тело наго, божанствено у својој невиности, сатанско у својој |
| их тој девојци, изашле би му пред очи и нагониле га да је опет види.{S} Срео би се с њом.{S} У |
| , него друге жене, не жене, него нечије наготе.{S} Њене очи су добијале чудан сјај и упијале <p |
| > <p>— Да.{S} Ти чекаш, гладан и жедан, награду за твоје философске спекулације, а око тебе диж |
| ранијих година.{S} Шта више, добила је награду, једну књигу која је говорила о неговању поврћа |
| дио — те га је Илић поучавао за скромну награду.{S} Ову платицу надокнађавала је госпа-Матовићк |
| едан свет њихао се под водом и са оним, над њом, стварао чаробно савршенство.</p> <p>Чедомир Ил |
| како то природа може да удеси по каткад над том вароши, широм отвореној мађарским пустарама.{S} |
| а тражи; пуче друга пушка; тица се изви над Дунав, одлете у ваздух и више се не врати.</p> <p>— |
| } Брига за свакидашњим хлебом господари над сваком другом бригом код највећег броја лица.{S} Њи |
| м, изолученим прозорима, државним грбом над сниским вратима.{S} То је пошта.</p> <p>У том се чу |
| амрела? — рече младић, наднесе кишобран над девојку и додаде:</p> <p>— Допусти!</p> <p>— Није п |
| 177" /> снаге, што јој даје преимућство над паром при употреби у ситној, па и занатској радинос |
| љено сребро, и <pb n="74" /> још високо над зарубљеним брдом преко Саве.{S} Све се запали.{S} Р |
| у пролазили, а перо је висило непомично над хартијом.{S} Његове мисли се бркале. <pb n="294" /> |
| у главу, стока божја!“</p> <p>На спрату над дућаном седели су.{S} То беше стара паланачка кућа: |
| ки давни несрећни случај.{S} Нека топла нада, која се у њој рађала без разлога, испуњавала је њ |
| ог у осмеху што му га је извајала добра нада и што се чудно мешало са првим цртама зрелих годин |
| се не даде да га занесе та струја нових нада, него исприча другарици у кратко све шта му се дес |
| а видети.{S} Ипак, корачала је даље.{S} Надала се да ће се сакрити.{S} Подржавала ју је храброс |
| њен и да то не може бити.{S} Али се она надала да ће наћи неког другог, сличног њему, <pb n="23 |
| парада, господин-Илићу!...{S} Нисам се надала да ћете тако изневерити поверење наше куће.{S} З |
| нако брзо, управо преко ноћ, како су се надали на дому.{S} Краљ му је на дан венчања опростио с |
| то могуће, то ће бити врло корисно, и, надам се, наши ће те разумети.</p> <p>— Да, мени је пот |
| та, чији успеси нису одговорили његовим надама; чиновници, грабљиви и покварени, владали су зем |
| Суревњиво и забринуто <pb n="69" /> се надао сваког часа лопову који би му покварио више него |
| ођа га загрли поново.</p> <p>— Ко би се надао од овог свеца — рече затим, милујући га по подбра |
| о.{S} Јела се стара мука.{S} Мајстор се надао бар у сина, да ће изаћи на пут, свршити школу, до |
| ише и времена.{S} Велики џбун јоргована надвишавао је ограду и пружао своје гране, са широким л |
| и бридела леђа, звониле су му као песма наде, утехе, буне; њихова вера у будућност и сопствену |
| , слутње прве узнемирености, девичанске наде и бескрајне снове.{S} Све то има своје време.{S} О |
| Љубазна познанства, ласкаве речи, добре наде и обећања узимали су на се изглед стварних бића, р |
| равно, с отомбољеним лицем, па ипак пун наде, дубоко убеђен у сопствену вредност, у дела која ћ |
| ена додирнуше.{S} Чедомира такну у срце надземаљска милина.{S} Девојка поред њега имала је зеле |
| ледало је као да се унело, упило у неко надземаљско задовољство.</p> <p>— Хоћеш ли да будеш мој |
| је ово двоје мешао.{S} Кад је у клисури надзиравао раднике, гледајући хиљаде њихових црнпурасти |
| абрику тек да се сакрије од полицијског надзора ?{S} Није ли сусед преко пута помиловани робија |
| — јер је још као дете, због недовољног надзора, пала са степеница и сломила ногу.{S} Стога су |
| ад изађе од њих, осети како му се груди надимају од неког осећања непознатог, неодређеног.{S} К |
| те му је ваљада због тога чаршија дала надимак:{S} Јеж.{S} Стеван се није слагао са женом.{S} |
| поклапале с оним нечим новим што јој је надирало у душу.{S} Она их је памтила све, и несвесно у |
| богатих?</p> <p>— Они не спадају у моју надлежност — одговори службеник мртвачке спреме. — Ја т |
| разним министарствима и осталим великим надлештвима, где је рад мањи, а плата већа.{S} Они осни |
| /hi>. <pb n="86" /> Публика се стане да надмеће ко ће више знати на памет тих његових бунтовнич |
| пребаци брат сестри, и један сјај мушке надмоћности засја у дечковим очима. — Кажи само колико |
| > <p>— Ти си без амрела? — рече младић, наднесе кишобран над девојку и додаде:</p> <p>— Допусти |
| о се од тога већ остваривало.{S} Велике наднице привлачиле су сељаке из околних села, па и из д |
| журнали.{S} Једна шваља је најмљена под надницу.</p> <p>— Сутра да ми што буде, не дај боже, па |
| > — Јуче око пет часова, Мића Живковић, надничар на новој грађевини Привредне Банке, ударио се |
| ри да хоће да се убије — умеша се један надничар са самаром пуним цигаља. — Вели, неће више да |
| ио их око налоња, он је понављао у себи надничареве речи: „Ево на̑!{S} Све је ту написано... па |
| чито полусељака што су амали, таљигаши, надничари.{S} Од интелигенције, све неке стране физионо |
| >То уважење губило се из дана у дан.{S} Надничари су се навикивали на арапа.{S} Средина је чини |
| !{S} Арап! — викали су умиљато око њега надничари првога дана кад је доведен; миловали су га по |
| ораха и букет процветале зове.{S} Горе, надносило се нешто неба, с групом осветљених облака око |
| од своје службе у војсци, трудио се да надокнади дамама оскудицу у каваљерима и био је заиста |
| не виде с Кајом.{S} Она хтеде по том да надокнади своју срећу, да види, <pb n="246" /> да посет |
| авао за скромну награду.{S} Ову платицу надокнађавала је госпа-Матовићка у пажљивом опхођењу, у |
| у се нови потоци и реке.{S} Воде почеше надолазити.{S} Из горњих места допирали су гласови о по |
| Влажна пољана дисала је новом, великом надом.</p> <p>— Што ми то раније ниси рекао ? — упита г |
| бело платно Моравино. — А видео сам је надошлу, усталасану, помамну: страшна је тада, риче, бе |
| , кад песма одјекну поново.{S} То су се надпевали момци и девојке.{S} Момци су певали:</p> <quo |
| у нагледати.{S} Чини ми се она као неко надприродно биће, као светица, непознато божанство.{S} |
| као да све обузе језа од нечега кобног, надприродног.{S} Радоје врати фењер ономе од кога га је |
| о да се доиста из њега излива дах неког надприродног бића.{S} Милева отрча на другу страну, где |
| азлично од њега, што ствара контрасте и наду на потпуност.{S} Пожеле да раскрсти са својим неср |
| део први пут, помислио би да је горда и надута, али, у иоле познатијем <pb n="104" /> друштву, |
| орамо успети.</p> <p>— Шта да радим ? — нађе је по том Милева. — Радоје пије.{S} Да га свет не |
| ћи готово.</p> <p>Идућег дана, Вишња га нађе на Великој Школи по свршетку једног семинара.{S} И |
| врата.{S} Долазила му је на ум мисао да нађе старог господина, па да му каже све.{S} За то није |
| е <pb n="147" /> предомисли и окрену да нађе своје друштво.{S} Зашто?{S} Ни она сама не би тачн |
| вољно је ако се <pb n="184" /> служавка нађе поред ње с времена на време.</p> <p>Лазаревићка се |
| меја план своје другарице.{S} Само, она нађе за добро да је опомене:</p> <p>— Чувај се Чедомира |
| сним часовима усамљености!</p> <p>— Куд нађе ту жену: плебејку, старију од себе, удовицу — рече |
| их две године плаћао уредно.{S} Доцније нађе две три лекције и живљаше скромно, у маленом колу |
| с друштвеном имовином, јер се у каси не нађе онолико новаца колико се очекивало.{S} Акционарско |
| могло путовати и отворено, а да нико не нађе у њему чега другог до другарских саопштења.{S} Њег |
| !...“</p> <p>Понекад би помислила да се нађе са Чедомиром, да га поново придобије за црвену зас |
| а се растури по утрини.</p> <p>Вишња се нађе поред Милеве.{S} Ове песме, Радојеве речи, весеље |
| ца кад и ово писмо.{S} Велим, нек ти се нађе ако се наканиш.{S} Ако ти је то мало, а ти ми теле |
| S} Имам посла.{S} До виђења! — и већ се нађе пред Вишњом, стидљив и он, збуњен, светлих очију, |
| свију њих и да се сваком члану породице нађе на невољи.{S} Али млади човек је залуд наводио раз |
| куће, за коју га ништа није везивало, и нађе се са својим вршњацима, децом такође из бољих кућа |
| чност, будила све умрле врлине.{S} Илић нађе једва времена да каже Зарији:</p> <p>— Пардон...{S |
| S} Влада није могла другојачије него му нађе лепо место у државној служби.{S} То допусти Матови |
| <p>Није се преварио.{S} У једном листу нађе забележен јучерањи случај.{S} Белешка је гласила : |
| ла, да постоји, да живи, живи...</p> <p>Нађе се у Кнез-Михаиловој улици.</p> <p>Ова улица је би |
| и давали наметљиве савете. — Наше је да нађемо новац, а остало: то је његово.{S} Не може се нау |
| помоћна средства:</p> <p>— Треба да се нађемо, па да се објаснимо; да се разговоримо као прија |
| осе, па тражи себи девојку.{S} А кад је нађеш, сети се колико је Вићентије узео, па ти тражи дв |
| олако друмом.{S} После неколико минута, нађоше се пред Циганлијом, на оном истом месту на којем |
| ређењу државе које су стизале са Запада нађоше у том незадовољству узорану њиву, и народ се фор |
| ледају.{S} Већ се примицало вече кад се нађоше на Ћирићевој пољани.{S} Сад се ту шири читава но |
| и кад се ствари доведу у ред, кад обоје нађу користи у својој вези; понављам, брак је на првом |
| стали из гробова, да још не знају да се нађу.{S} У осталом, он је тако замишљао час васкрса мрт |
| х зеница.{S} Њена глава клону.{S} Он се наже и потражи њена уста.{S} Уста и уста <pb n="132" /> |
| елимо.{S} Само, кажи, мајка ти је нешто назебла, па се много брине за тебе, да и ти ниси, не да |
| го... будућност, како се то једном речи назива.{S} Мирно, предано, сваког дана, она је учила <p |
| ицу испод руке, шетају до краја сокака, називају свакој клупи добро вече, причају шта су радиле |
| Човек се троши између два акта који се називају: хтети и моћи.{S} Зашто дакле бити против оног |
| ровезу преко Теразија на фијакеру, који називају интовом.{S} Ови млади људи једу врло мало, тро |
| мајке</hi> — како је госпођа сама себе називала — али је девојка више посматрала домаћег учите |
| морала мирити са стањем ствари, како је називала своје домаће прилике и неприлике, и сагнути гл |
| ји је за свој рачун учио немачки језик, називао га је <foreign xml:lang="de">Wunderkind</foreig |
| о у почетку новотаријама свога сина.{S} Називао му књиге <hi>купусарама</hi>.{S} Најзад, виде д |
| је шетајући по варошкој околини коју је називао природом.{S} Потврђења својим закључцима тражио |
| путем с Илићем до тог села, које је он називао њеним, правећи илузију на сличност њихових имен |
| з раја.{S} Пусти простори, по којима се назирала тек овде-онде која прилика што се лагано вукла |
| ких планина, чије се заокругљене линије назирале у прашини сунца на заласку.{S} Долина је била |
| се, прелива као свила.{S} Међу травкама назире се разнолико цвеће.{S} Ту је модри слез са круни |
| у девојке.{S} Она је очекивала да је он назове својом вереницом, дâ јој обећања за цео живот, с |
| ана.</p> <p>— Ћути ти, ти... како да те назовем?... ти ћеш оцу дати рачуна.{S} Ти ниси више мој |
| p>Илић се осмехну;</p> <p>— Не знам.{S} Назови ме како хоћеш.{S} Измењао сам све идеје.{S} Више |
| ев систем, материја, енергија.</p> <p>— Назови како хоћеш — једва чујно прошапта девојка — али |
| иначе не знају за њу.{S} А оне које је назру, оне су као ове муве што се лепе уз прозорско окн |
| ми то причају одавно.{S} Али ја добра, наивна, старинска жена...{S} Ко ће у то да верује!...{S |
| ирала осећања од пре годину дана, меке, наивне мисли по мало меланхоличне, као <pb n="153" /> ш |
| војка га је слушала погледом зачуђеним, наивним, благим и жалосним, дубоко уверена да је њен жи |
| к старе душе, бунила се сва њена ранија наивност против извесних крајности Илићевог схватања ст |
| преко дана, шале се на рачун првог који наиђе.</p> <p>— Знате шта је ново? — рече им Милева јед |
| и праћакаше се по блату.{S} Један шегрт наиђе звиждућући, загледа се у пијаницу и рече му озбиљ |
| се иде у позориште, кад оно у свом путу наиђе на Чачак.{S} По кафанама се пуши, млатара рукама |
| укла се из села у село и процењивала се наизменично пред разним комисијама док се не би сва рас |
| н не настави говор.{S} Његове очи су се наизменично кретале са девојке на игру сунца на улици, |
| Нико није задовољан и нико сигуран.{S} Најако се осећају тегобе од неродице, од учмалости, од |
| нек ми дете изучи школе.{S} Школа ти је најблагословенија.{S} Седиш у топлој соби и пазиш шта с |
| ади својих родитеља, она је желела бити најбоља жена на свету.{S} Она није признавала себе за с |
| д другова да говоре са завишћу да је то најбоља кондиција у Београду: стан, храна, пријатељство |
| и своје ја, бранити оно што мисле да је најбоље, најкорисније, најправедније, борити се против |
| м за мараму.{S} У осталом, то је Радоју најбоље ишло за руком.{S} Учитељ се вечито <pb n="58" / |
| га је цео свет напустио, као да му нема најбољега што је имао.{S} То осећање прогнанства прелаз |
| вију чокалиница, ова је најстарија и на најбољем гласу.{S} Читаве бајке причају се о људима кој |
| тај посвећени кут Београда и била његов најбољи украс.{S} Тако слободна, још више <pb n="101" / |
| лела.{S} Поред свих мана, он је био њој најбољи, највреднији, најмилији.{S} Он ју је гледао зан |
| оља, засипа усеве, односи <pb n="70" /> најбољу земљу и прети да једног дана збрише целу варош. |
| те место метресе, одушевљава те, опија најбр...р...рже...{S} Ето, већ сам пијан. .</p> <p>Био |
| господари над сваком другом бригом код највећег броја лица.{S} Њихова мишљења, нарочито кад се |
| но родно место, град у којем је провела највећи део свога живота, сваки ју је познавао, чак и к |
| овори он, мало изненађено. — Ја бих био највећи незахвалник кад бих се и најмање пожалио.</p> < |
| лико пакло дувана, помиловање с робије, највише можда какво чиновничко место.</p> <p>— Говориш |
| а времена.{S} Ја те волим, много волим, највише волим.</p> <p>Она га присили да седне, посади м |
| } Лично за себе, они не траже много.{S} Највише, да се, дошав на власт, провезу преко Теразија |
| одвратност према свету, према свему, а највише према себи самом.{S} Као на слици, он је видео |
| ушао.{S} Они који су му се дотле дивили највише, гледали су га сад попреко, мрко, осуђивали га |
| ло његово имање оде на добош, јер је он највише настрадао: био је главни акционар.{S} Отишли су |
| зивале слику студента Илића.</p> <p>Још највише би се разонодила кад би отишла својој другарици |
| Поред свих мана, он је био њој најбољи, највреднији, најмилији.{S} Он ју је гледао занесеним оч |
| рђавом гласу. <pb n="167" /> Он изабра најгору, <hi>Еснафлију</hi>, па ступи унутра.</p> <p>Са |
| два витла, те га цело село прогласи за најдаровитијег човека под небом и помири с оцем.{S} Вра |
| е занесене очи.{S} Нико не поверава ове најдубље тајне свога бића, оне се крију и од сопствених |
| и сусрели, њене сомотасте очи синуле би најдубљом љубавном ватром, да се одмах после замраче др |
| учине, а они од којих сам очекивао зла, најзад су ми га учинили.</p> <p>— Бори се.{S} Борба за |
| <p>— Узми га кад ти се допада! — рече, најзад, Вишња, и пружи му цвет.</p> <p>Он га узе.{S} Пр |
| , каква је та грешка коју је учинила и, најзад, ко саставља то поштовано јавно мњење?{S} Није л |
| ето ако хоћеш... колико сам ниско пао, најзад.</p> <p>Девојка погледа изненађено у овог човека |
| рећи брат, ја немам другог брата...{S} Најзад, шта ме се тиче.{S} Он се можда променио.{S} Ми |
| азивао му књиге <hi>купусарама</hi>.{S} Најзад, виде да Радоје има право, па му предаде целу ра |
| та говорила Вишњи о својим намерама.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ја ћу на село... за учитељицу.{S} |
| ље школовање, побегао са два заната.{S} Најзад, госпа-Клеопатра израдила му је место практикант |
| <pb n="53" /> додир тога девојчета.{S} Најзад, и он је био млад, и он је имао у срцу нежности. |
| своју сенку која је расла поред ње.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ти си паметан човек... ти знаш шт |
| еке од хартије по таваници учионице.{S} Најзад га истераше из гимназије што је доказивао катихе |
| лак туге замагљавао њене бистре очи.{S} Најзад Илић <pb n="51" /> прекину тишину као да се прис |
| размажена девојка игра жмурке с њим.{S} Најзад се реши да се с њом објасни, пре него што предуз |
| мисли да ли да му каже праву истину.{S} Најзад рече:</p> <p>— То није довољно.{S} Књиге су суво |
| уђењу које је рило по њој, као грех.{S} Најзад се охрабри и рече:</p> <p>— Шта ти мислиш пошто |
| и још стакло од уста, продужи:</p> <p>— Најзад, свеједно.{S} Нама је већ изречена пресуда.{S} М |
| ављивала, што је настајала нека промена најзад.{S} А мучно, што је, можда несвесно, осећао да ј |
| е си био? — предусретала га Бела кад се најзад вратио кући.</p> <p>— Шетао сам, размишљао, мисл |
| но другога, они се готово посвађаше, те најзад седоше обоје.</p> <p>Девојци се оте један уздах. |
| је ипак нешто остало од ње?{S} Можда ће најзад наћи нешто своје?{S} Корачала је тешко, леђа је |
| лоњачи.</p> <p>— Не допада ми се — рече најзад, са строгошћу у гласу — што се Бела <pb n="163" |
| у чешће са њом, па после сваког дана, и најзад без ње.{S} Како се Каја изгубила из њиховог друш |
| да с тропским биљкама у врх степеница и најзад унутрашња врата, чија су окна од извезена стакла |
| и што се овде то даје тешко сакрити или најзад што и најмања љубавна авантура може имати врло т |
| у једину, њу саму.{S} Кад би тако дошао најзад до решења шта да јој одговори, он се питао како |
| је имао другова њихових познаника, било најзад да им је био представљен.{S} На његовој тоалети |
| се кад куражно оставимо плићаке.{S} Јер најзад, нашто вечито трчати за критиком, за рушењем, за |
| врата:</p> <p>— А где вам стоје?</p> <p>Најзад их донесе: малене ножиће за воће, са оштрицом од |
| кризе, млада студенткиња показа се као најизвежбанија нудиља.{S} Три дана и четири ноћи није н |
| од свега и почео бежати од својих...{S} Најискреније су животиње крокодили јер лију сузе за одб |
| а, бранити оно што мисле да је најбоље, најкорисније, најправедније, борити се против онога за |
| ом положају, после Цариграда и Неапоља, најлепша на свету, а ја се кладим да је она најружнија |
| упу пред кућом.{S} Њихова клупа је била најлепша у вароши.{S} Други су седели на сандуцима, на |
| ајна одушевљења у младићево срце и била најлепша лепота његове младости.{S} Он их је чекао с бе |
| а је још нечега пријатељског и још била најлепша кућа у Београду.{S} Помисли и сад <pb n="248" |
| ветлошћу.{S} У то доба године ливада је најлепша.{S} Зрела трава злати се, прелива као свила.{S |
| а; међу најлепшим именима њихово име је најлепше; сва слава, пред њима, бледи и губи се, и као |
| божанственог уметника, лепу, лудо лепу, најлепши облик који је икад створен на земљи.</p> <p>Ил |
| м о њено гвожђе.</p> <p>То је био Вишњи најлепши део дана.{S} С Мораве је пиркао свеж ваздух.{S |
| и здравље чинили су од ове тоалете њен најлепши оквир.{S} Она је била као створена за нормална |
| који би ова полудивља поља претворила у најлепши врт.{S} А тамо даље...</p> <p>И Радојев поглед |
| хумке долази свет и молитве чита; међу најлепшим именима њихово име је најлепше; сва слава, пр |
| е не одаду пићу, они постају, на крају, најљући реакционари.</p> <pb n="22" /> <p> Илић се није |
| .{S} Заставници прогреса, они су његови најљући противници.{S} Лично за себе, они не траже мног |
| против црвене заставе, она би била њен најљући противник.{S} Овако, она је била њена ватрена п |
| то даје тешко сакрити или најзад што и најмања љубавна авантура може имати врло тешких последи |
| их био највећи незахвалник кад бих се и најмање пожалио.</p> <p>— Заиста? — ускликну девојка, н |
| ом кад се сретну.{S} Данас је Илић имао најмање воље за то, те се склони у прву капију.{S} Мато |
| провидан и благ.{S} Није се осећало ни најмањег ветра.{S} Све око њих изгледало је као да се у |
| вога деде!</p> <p>Свађе су учестале.{S} Најмањи повод био је довољан да не говоре.{S} Ћуте по н |
| о њега, само се он осећао неспособан за најмањи покрет.{S} Он није живео, није био међу живима. |
| дсечно. — „Немац" је велика прзница; за најмању ствар отера ме на место! <pb n="126" /> А, бога |
| Једанпут су дошли дотле чамцем, који су најмили од неких рибара пред кафаном <hi>Шаран</hi>.{S} |
| тако тесно везана за нас, везана везом најмилијег човека на земљи, оца нашег?</p> <p>Вишња, ла |
| на, он је био њој најбољи, највреднији, најмилији.{S} Он ју је гледао занесеним очима.{S} Његов |
| ј, Милисаве, ходи да ти представим моју најмилију другарицу...</p> <pb n="240" /> <p>Учитељ при |
| свила, модни журнали.{S} Једна шваља је најмљена под надницу.</p> <p>— Сутра да ми што буде, не |
| !{S} Арап! — драо се поред њега поносно најмљени рабаџија.</p> <p>То уважење губило се из дана |
| рина, тежак, загушљив ваздух, прво, као најнежнији, умиру владари и чланови династије..."</p> < |
| ао кофер, вадио стара писма, носио их у најнепосећеније кутове варошких паркова, и ту их поново |
| универзитете по Европи, које ступају у најниже слојеве народа да би <pb n="32" /> га проучиле, |
| а стотина срца и душа.{S} Марке су биле најновије, укус леп, цене умерене, <pb n="61" /> а млад |
| примећивала.{S} Велики женски шешири по најновијој моди, изложени по дућанима, грубо су одскака |
| љину из Београда; штоф је морао бити по најновијој моди и сувише скуп да би се продавао у дућан |
| нциповане другарице гризле переце поред најпомоднијег света на улици.{S} Чинило јој се да је св |
| {S} То беше стан за самца другог реда с најпотребнијим намештајем и луксузом: постеља застрвена |
| што мисле да је најбоље, најкорисније, најправедније, борити се против онога за што су уверени |
| риво.</p> <p>На њу навали гомила мисли, најпре нејасних, лаких, безбрижних, па све светлијих, т |
| а је вредео наш живот.</p> <p>— Ја хоћу најпре да учиним све што могу други.{S} Оно после... то |
| S} Једном би с њим, за столом, говорила најпријатније о разним ситницама, као са правим пријате |
| д најфинијег швајцарског фондана, па до најпростијег турског суџука.</p> <p>Откако Матовић пост |
| ећи дан и ноћ.{S} Учење му је изгледало најрадије, најсретније решење човечјег живота.{S} Понек |
| епша на свету, а ја се кладим да је она најружнија престоница у Европи.</p> <p>Вишња заусти да |
| донела.{S} Ђаци су се често шегачили са најсветијим стварима.{S} Поред све равноправности, осећ |
| ској бањи.{S} Виктор Иго га је водио по најсјајнијим и најтамнијим крајевима Париза, Толстој му |
| јамантску грану.{S} Деци је шила хаљине најскупља шваља у вароши.{S} Сваке <hi>сезоне</hi> т.ј. |
| рисана спољна постројења.{S} Оно што је најскупље стало: темељи, остало је недирнуто.{S} Ја сам |
| м, стоком, шљивама.{S} Код њега су биле најскупље цене, али је купаца било доста, јер се знало |
| n="175" /> двоструко, јер нам је време најскупље у животу.</p> <p>Он се доиста журио.{S} У усп |
| многа мењања тањира.{S} Ручак му је био најслађи, кад би уграбио од своје жене да седне за кујн |
| оћ.{S} Учење му је изгледало најрадије, најсретније решење човечјег живота.{S} Понекад би га об |
| ца</hi>.{S} Од свију чокалиница, ова је најстарија и на најбољем гласу.{S} Читаве бајке причају |
| ени, доносио је Лазаревић својој жени и најстаријој кћери штоф за хаљину из Београда; штоф је м |
| ако трајати.{S} Имала је четири детета: најстарију ћерку, Параскеву, која је имала шеснаест год |
| кожа одваја од лубање.{S} Један глас из најтамније дубине његове душе проговори узнемирено:</p> |
| иктор Иго га је водио по најсјајнијим и најтамнијим крајевима Париза, Толстој му је откривао бе |
| несређене обузели, занели и осудили на најтежа <pb n="87" /> искуства.{S} Родом из Бијелог Пољ |
| p> <p>Та оскудица слободе падала јој је најтеже.{S} Читала је књиге, седела крај прозора што гл |
| о што држи целу пирамиду друштва и који најтеже осећају њен терет.</p> <p>Вишња је волела да сл |
| или.{S} Тек стоје пред вама оне које су најтеже.</p> <pb n="106" /> <p>— Пазите се.{S} Ми прела |
| ели су се да венчање буде на јутрење, у најужем кругу пријатеља.{S} Госпођа је то објаснила мла |
| суља и пастрме, али за кога тврде да је најукуснији од свих српских пасуља.{S} Један професор у |
| ционе романе, и јела слаткише, почев од најфинијег швајцарског фондана, па до најпростијег турс |
| нама.{S} Људи су гласно разговарали.{S} Најчешће се помињале речи о I</p> <p>новцу, динари, па |
| и, чуда, лепота, какве не би нашао ни у најчувенијој светској бањи.{S} Виктор Иго га је водио п |
| у једну странку, која изнесе захтеве за најшире грађанске слободе.{S} С друге стране, круна се |
| писмо.{S} Велим, нек ти се нађе ако се наканиш.{S} Ако ти је то мало, а ти ми телеграфиши или |
| а-Клеопатра спремала о јесени, жуте, па накиселе, с нешто бела лука.{S} Због њих су се први пут |
| ле пепељавих капута, разнобојних блуза, накићених шешира, разапетих сунцобрана, и задржа се на |
| огим средствима да придобије њену стару наклоност.{S} Али право средство, понуду за брак, није |
| , која је већ била на удају, није имала наклоности ни према каквом озбиљном послу.{S} Кад јој с |
| ај старијих може да изопачи праве дечје наклоности.{S} Ако хоће да учи школу, нека учи, а ако н |
| посвети бризи око оца.{S} Труђаше се да накнади домаћицу кући.{S} Мела је собе, пропирала рубље |
| уз тог оца сурих, смерних очију, смеђе накострешене браде, ниског раста и великог трбуха, чино |
| о сметало.{S} Они су седели око столова накресани, расположени, измешани.{S} Изгледало је као д |
| другу страну, где се уздизао неки плот, накривљен, труо при земљи, побелео од кише и времена.{S |
| ткривала широк шор, пун отврдлог блата, накривљене плотове, дивље шибље и један пласт сена усре |
| дан широк друм, низови кућа и кућерака, накривљени плотови, неколико липа засађених пред каквом |
| ипак се осећао кривим.{S} Поштење му је налагало бар да извести своју бившу драгану и уштеди јо |
| сађена лиснатим дрвећем, испод којих се налазе клупе за одмор.{S} Зашто се не зауставити на том |
| ци не могу да се определе јер се стално налазе у недоумици: да ли да гласају по свом убеђењу, < |
| {S} Необавештен човек помислио би да се налази на прагу револуције, али се сви ти говори свршав |
| као да је хтео себи дати рачуна где се налази и шта се десило.</p> <p>Једна крупна сенка спуст |
| е један тренутак, па тек да види где се налази.{S} Ову приземну собицу испуњавао је један округ |
| очи запалише се од задовољства које се налази у овим церемонијама кад се има седамнаест година |
| , тај факт, то жалосно стање у којем се налази наш свет, не треба губити из вида.{S} Јер наш св |
| ово писмо пише и у свему ми се на руци налази.</p> <pb n="180" /> <p>То је писмо затекло Вишњу |
| од ормана, на сточићу уметничке израде, налазила се у златном оквиру фотографија црногорског кн |
| и осам.</p> <p>Она погледа око себе.{S} Налазила се у једној забаченој улици.{S} Ноћне светиљке |
| н се поглед следи.{S} У дневним вестима налазила се ова белешка:</p> <quote> <hi>Венчање</hi>. |
| ница и карата са сликама.{S} До зида се налазила једна постеља, од ораховине као и сточић, прос |
| <hi>Капетан-Машино Зданије</hi>, где се налазила Велика Школа, имало је нечега пријатељског, св |
| поплочана циглама.{S} У једном крају се налазила гвоздена пећ, несразмерно велика према самој к |
| </p> <p>Кућа у којој је држао кондицију налазила се при врху Крунске улице.{S} То је било код ј |
| заносили су је.{S} Своме препуном срцу налазила је одушке у цвећу, сагињала се, кидала га, мир |
| , а већ проси девојку...</p> <p>— Ја не налазим у томе ничега чудноватог — рече будући министар |
| {S} Јер наш свакодневни живот и ми сами налазимо се у уској вези и солидарности са земљом у кој |
| права нису разликовали један од другог, налазио много одушевљења, воље де се ради нешто велико, |
| але су му заносне мелодије, у којима је налазио извор своме одушевљењу.{S} У њиховом неисписано |
| ље, пуно дудова.{S} Тек са јужне стране налазио се низ кућа, малих, разнобојних, без спрата да |
| град.{S} Срећом за Чачак, са те стране налазио се неки старински бедем, те је сад полиција нар |
| љена рупа за чашу или сапун, а изнад ње налазио се узидан крст од црвеног камена на коме је изр |
| оји је осуђен као велеиздајник и сад се налазио у Пожаревцу, на робији.{S} Његова жена, кад се |
| ставку.{S} Председник кабинета, који се налазио на страни у бањи, придружио се телеграфски одлу |
| а живи и буде срећан.{S} Млади човек се налазио у неразрешљивом сукобу који долази с једне стра |
| о да буде просто мудрац.{S} Своје мисли налазио је шетајући по варошкој околини коју је називао |
| > се црвене уски јастучићи, где се жене налакћују и разговарају преко улице.{S} На сред вароши |
| алу <hi>Рад и Светлост</hi>.{S} На њега налетише црне мисли као осице.{S} И као да се хтеде одб |
| ла у очи.{S} То је била нова грађевина, налик на извесне београдске куће, подигнуте пре двадест |
| ош играо око Вишњиних уста, блед осмех, налик на грч.</p> <p>Она приближи своје лице његовом.{S |
| елили њене обале; сваку стопу ове земље налили смо својим знојем и крвљу, а ми не знамо још кол |
| е патријархалне куће, где је живот сина наличио на живот оца, где се снови не пењу ни донде док |
| {S} Они су још у десетој години осетили наличје живота.{S} Култура им је показала само своје зл |
| евао: „Исајије ликуј...“ и водио их око налоња, он је понављао у себи надничареве речи: „Ево на |
| свадбу.</p> <p>— Не будали! — поново се наљути муж. — Ја ти говорим као мајци, а ти тераш шегу. |
| <p>Његов отац, кујунџија Марко, јако се наљутио због тога на свог сина и хтео га убити.{S} Зана |
| } Међутим, она нам нуди хиљаде руку, да нам олакша борбу за насушни хлеб.{S} Ево овде у равници |
| повољне услове.{S} Држава има рачуна да нам опет притекне у помоћ...{S} Ми морамо успети.</p> < |
| а мало ко ван Србије.</p> <p>— Место да нам користи та река, она нам плави поља, засипа усеве, |
| и склопи очи поново.</p> <p>— Три дана нам говори да хоће да се убије — умеша се један наднича |
| <p>— Место да нам користи та река, она нам плави поља, засипа усеве, односи <pb n="70" /> најб |
| дана збрише целу варош.{S} Међутим, она нам нуди хиљаде руку, да нам олакша борбу за насушни хл |
| иционалне младе са обореним очима, које нам је оставила у спомену наша старија литература.{S} С |
| S} Само тражи да свршиш школу.{S} Дотле нам иначе треба времена око девојачке спреме...{S} Де, |
| .{S} Зашто дакле бити против онога који нам олакшава борбу између тих неједнакости.{S} Новац тр |
| а: пилића, прасади, вина, књига.{S} Дан нам прође као сат, а сат као минут.{S} И ја се само Бог |
| змахнимо рукама, припаднимо народу како нам он припада.{S} Иначе смо роб ропства његова.</p> <p |
| вег дискретног <pb n="151" /> укуса што нам долази са финог и деликатног Запада.</p> <p>Млади с |
| една мала република.{S} Свега имамо што нам треба: пилића, прасади, вина, књига.{S} Дан нам про |
| е вратити <pb n="175" /> двоструко, јер нам је време најскупље у животу.</p> <p>Он се доиста жу |
| се министар. — Трице и кучине.{S} Данас нам вичу живео, а сутра, на неколико запаљивих речи как |
| аветодавци, управљају нама и заповедају нам.{S} Шта онда остаје од слободне воље коју нам профе |
| аветодавци, управљају нама и заповедају нам“.</p> <p>— Како су се чудно испуниле те готово прор |
| } Шта онда остаје од слободне воље коју нам професори доказују толико?</p> <p>Вишња задрхта инс |
| ца и јевтине шљивовице.{S} Северњаци су нам донели, са својим брезама и саоницама, култ енергиј |
| Објасни то мало простије.</p> <p>— Ето, нама требају добри радници, занатлије, агрономи, учитељ |
| продужи:</p> <p>— Најзад, свеједно.{S} Нама је већ изречена пресуда.{S} Ми имамо да бирамо изм |
| нас на храну.{S} Њему ће се познати, а нама је свеједно: куд једемо сви, биће и за њега...{S} |
| ун идеал тога појма, тако присног свима нама навикнутим на распуштеност источњачком природом, с |
| ба храбро поћи ка идеалу нове жене, јер нама требају жене на висини наших дана, жене ослобођене |
| из гомиле.</p> <p>— Ето, тако, радио с нама, вукао цигљу, па онда баци самарицу, потеже се два |
| , једним од оних тајанствених гласова у нама самима који не варају никад. „Мени треба један иск |
| ло и душа су тако уједињени и збркани у нама да упркос лепим мислима и дужним обзирима, онај ко |
| кад су тачне.{S} Ти се појављујеш међу нама као усијана глава, као сабласт из старинских роман |
| Она постају наши саветодавци, управљају нама и заповедају нам“.</p> <p>— Како су се чудно испун |
| они постају наши саветодавци, управљају нама и заповедају нам.{S} Шта онда остаје од слободне в |
| човек који се подаје првом осећању, па намаче качкету на чело, распали лушу и, одмерено, упита |
| често имају љубави за добро и изврсних намера.{S} Али, њима је нови живот убризгао сталешке мр |
| је толико пута говорила Вишњи о својим намерама.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ја ћу на село... за |
| земљу, док се није задржао у Повлену, у намери да хајдукује, али се ту оженио и окућио.{S} Илић |
| ке, ударио се неколико пута перорезом у намери да се убије.{S} Ово је учинио на улици пред само |
| ак.{S} Она га је избегавала свеједнако, намерно и пркосно.{S} Остајала је у салону тек кад има |
| му је јасно да га Лазаревићева избегава намерно, па и да му пркоси.{S} Његова је душа патила, њ |
| често несвесне стида и срама, а понекад намерно, с извесном циничном сиротињском перверзијом, к |
| о до закључка, да се велика зла не чине намерно, с предумишљајем, већ... онако, из људске огран |
| ј девојка молећивим гласом. — Није било намерно...</p> <p>— Нема шта да те извињавам.{S} Ти си |
| деру пред његовом собом.{S} Собарица је наместила на његов прозор саксију резеде.{S} Госпа-Мато |
| би по тој одаји оценио жену која ју је наместила.{S} Матовићка је имала развијено тело, као у |
| .{S} Они су нас од нашег уласка у живот наместили на колосек који не смемо напуштати под казном |
| квартире на два одељења.{S} У једном су наместили кујну и собу за примање, а од другог су начин |
| атала се читава бара.{S} Неки добричина наместио је брвно.{S} Девојка ступи напред.{S} За њом п |
| {S} Један је био већ господин, циничан, наметљив, извештачено безбрижан, без видљивог интереса |
| — говорио је грађанима, који би давали наметљиве савете. — Наше је да нађемо новац, а остало: |
| у, куће, улице, отворена врата, види се намештај, али људи, свет?{S} Нема их, нигде их нема.{S} |
| е једног јеврејског трговца који је дао намештај на отплату.{S} При избору, поклонила је нарочи |
| н за самца другог реда с најпотребнијим намештајем и луксузом: постеља застрвена домаћом тканин |
| у, која изненади младића многим и лепим намештајем.</p> <p>— Газдаричин муж је столар — објасни |
| помена и дрангулија, хладан као дућан с намештајем.{S} Вешт посматрач би по тој одаји оценио же |
| са̑но своју хладну светлост по интимном намештају супружанске собе.{S} С поља је допирао хук пл |
| чела.</p> <p>То је била соба сиротињски намештена: један гвозден кревет, проваљен миндерлук, пр |
| ља, о лековитој тишини Моравиних обала, намирисаних мирисом зрелих јагода и одроњене земље, о о |
| евојка. — Ко ће кућу водити, ко ће децу намирити, ко ће тебе гледати?</p> <p>— С уздањем у Бога |
| а, она му је често тражила мараму да је намирише, нудила му бонбоне, китила га цвећем из саксиј |
| златарски занат није занео мозак, те је намислио да црпе злато из те убоге речице, за коју зна |
| ко тих ситних очију, па све до природно намрсканог чела играо један <pb n="116" /> интересантан |
| стајао је Чедомир блед, погнуте главе, намрштених обрва, присебан потпуно и спреман да прими ш |
| озбиљни за своје године.{S} Чедомир је, намрштених веђа и суморно, палио своју цигару.{S} Девој |
| > <p>браћа, укућани, суседи, па и отац, намрштених бора на челу и изразитих усана.{S} Свако од |
| за брда.{S} Девојка прибра своју снагу, намршти се, па се осмехну презриво:</p> <p>— Којешта!{S |
| а ли си жив или мртав.</p> <p>Младић се намршти.</p> <p>— Њена посла! — одговори нешто јетко.</ |
| вароши бесциљно.{S} Око пет сати пут га нанесе поред једне велике грађевине, којој су мајстори |
| о одроњеним каменом, ишчупаним дрвећем, нанетим балванима, бурадима и пластовима сена, па удари |
| м, није је остављала.{S} Глас часовника наносио јој оне опојне тонове, шапутао полуразумљиве ре |
| жине од ветра који се дизао са запада и наносио по који облак.{S} Света је било пред кафанама, |
| воме крају.</p> <p>Пред сумрак, небо се наоблачи.{S} Мало после, удари плаха киша.{S} Шта то см |
| , тера ме нека несрећа, све ми је пошло наопако.</p> <p>Трудио се да не изгледа бедан, али неки |
| о знам.{S} И ја примам борбу.{S} Ја сам наоружан знањем целе наше епохе.</p> <p>Вишња се промис |
| бођеникове који пролази без бриге поред наоружаног стражара што је дотле располагао његовим жив |
| великим радовима.{S} Морало се извршити наоружање војске, подићи многе железничке пруге, развит |
| очи доста фин цвикер.{S} Он је метао те наочари кадгод је имао посла с писаном ствари, као да ј |
| е слободан један круг болесних места, а нападао је на оно што је главно, на основе и темеље, у |
| или кад би коме малом јаднику успели да напакосте.{S} Било је у колегијуму много нечег женског, |
| хунац свега, била је нестрпљива жеља да напакости Илићу, свету, самој себи.</p> <p>Једним покре |
| изређа до тридесет кафана...{S} Кад се напије, ухвати се за телеграфски дирек.{S} Ту је у стањ |
| и пролазној топлини као старац који се напио добра вина.{S} Вишњу пак је бунио тај дан, обузим |
| адничареве речи: „Ево на̑!{S} Све је ту написано... па читај!“</p> <p>Истог дана отпутовали су |
| ам се убио.{S} Ево на̑!...{S} Све је ту написано...</p> <p>И пружи му једно парченце хартије ко |
| миља и заноса, па кад би писмо свршио, написао адресу и залепио завој, дубок, сладак уздах оте |
| својим мислима и пажње ономе што ће се написати.{S} Затим, подиже главу и задржа је тако уздиг |
| екој врло рђавој књизи све што би могао написати.{S} Бацао је перо, полазио к вратима, после се |
| иховим фикцијама, пио и даље тај опасни напитак који му је убијао сваку самосталност.{S} Кад би |
| она није очекивала од Чедомира љубавне напитке, већ изјаву, ону мало старинску изјаву којом се |
| тар га је звао често да га што послуша, напише му писмо или признаницу, јер су му синови били т |
| овољно одважности.{S} Онда је мислио да напише једно писмо госпођи, одрекно им кондицију из ово |
| а са општим скептицизмом.{S} Код нас би Наполеон <pb n="286" /> био истеран из подофицирске шко |
| таријама.</p> <p>Кућа је била мирна.{S} Напољу се ноћ ширила, ведра и ћутљива.{S} Та пространа |
| од завесе, и посади се крај прозора.{S} Напољу је свитало.{S} Кратка летња ноћ дизала се лагано |
| .{S} Па ипак је готово трчала путем.{S} Напољу је јесен приређивала илузију пролећа.{S} Било је |
| а госпођа понуди да се одмори.</p> <p>— Напољу је још велика врућина — рече она — а, Бога ми, н |
| аговорила са неким колегиницама.</p> <p>Напољу је било ведро.{S} Само је сунце припицало неприр |
| пис и погледа тужно кроз прозор.</p> <p>Напољу су радници откопавали неку обалу.{S} Мршава, јад |
| н, овај бол? — питала се у чуду.</p> <p>Напољу се мрак повлачио све јаче.{S} По шору је играла |
| рабаџија.</p> <p>Пуцањ одјекну.</p> <p>Напољу је иначе било тихо.{S} На обали се видело парче |
| .{S} Али се он осећао неспособан за тај напор.{S} Његова мисао је била уморна. срце болесно, во |
| е такође постављало исто питање.{S} Њен напор да замени мајку показивао се готово узалудан.{S} |
| јој је излишан.{S} Ради њега су били ти напори, ради њега је хтела бити ослобођена жена.{S} Наш |
| ују од мене, од моје школе... од новца, напослетку, који су потрошили на мене.</p> <p>Девојка ј |
| писмо доставити.{S} Бојао се да јој не направи нове непријатности код родитеља, код маловароша |
| Био је екстреман, фанатик, непомирљив, напрасит.{S} Што се њему допадало, морало се допасти це |
| оје илузије.{S} Тесногруди, амбициозни, напрасити, ћудљиви, ако се не одаду пићу, они постају, |
| д њихових глава.{S} Па ипак, они пођоше напред.{S} На загрејану руку или чело пала би им која к |
| т.{S} Данашње доба...{S} Пардон, изволи напред — додаде он и склони се у страну.</p> <p>Улица ј |
| ина наместио је брвно.{S} Девојка ступи напред.{S} За њом пође Илић и осмотри је целу.{S} Видео |
| b n="58" /> жалио да Радоје стално трчи напред: научи лекцију која није још задата, а не зна он |
| му све више препрека спутавају корак у напред.</p> <p>Остави рукопис и погледа тужно кроз проз |
| ла као човек који је био заспао у неком напредном граду, па се пробудио после једног страшног з |
| и.{S} Кризе су код жена заразне.{S} Она напреже све што јој је остало од свести, дочепа чаршав |
| >— Да!</p> <p>Та се реч чу једва; он се напреже и рече поново:</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Да! — |
| оцијалног напретка?</p> <p>— Социјалног напретка... роткве стругане!...{S} Ми смо сувише мали д |
| оста тако огорчен непријатељ социјалног напретка?</p> <p>— Социјалног напретка... роткве струга |
| и срећну мајку.</p> <p>Њена другарица, напротив, била је крупна, доста пуна за своје године, д |
| рдљив.{S} Ипак, он није непоправљив.{S} Напротив, ја сам имао прилике да се уверим да је он див |
| овог тренутка, арап је чекао да се кола напуне откопаном земљом.{S} Његова длака није више сија |
| погледа те одрпанице.{S} Кад би се кола напунила, осећао је са̑м и кретао се без команде.{S} Си |
| терминизма и присталица индетерминизма, напунио се свакојаким <pb n="45" /> апстракцијама, али, |
| сетио или није водио рачуна кад се кола напунише.{S} Рабаџија га удари песницом по њушци.{S} То |
| } Чуо се топот опанака, шкрипале арабе, напуњене паприкама.{S} Сељаци у незграпним, сламним шеш |
| азговор на другу страну:</p> <p>— Ти си напустила универзитет?</p> <p>— Коначно.</p> <p>— Имала |
| .{S} Чинило му се као да га је цео свет напустио, као да му нема најбољега што је имао.{S} То о |
| нудиља.{S} Три дана и четири ноћи није напуштала болесничке собе.</p> <p>Идућег дана, кад лека |
| ала се из дана у дан.{S} Већ је по мало напуштала собу, шетала по дворишту, седела у башти.{S} |
| ивот наместили на колосек који не смемо напуштати под казном да се не преврнемо.{S} Као што не |
| вотарило је, само, искривљено, мршаво и напуштено, на неплодном тлу.{S} Место су ограничавале о |
| <p>Имала је утисак као да лута по неком напуштеном месту: све је ту, куће, улице, отворена врат |
| а онаквог каквог су га створили закони, нарави, навике.{S} Он је стајао на прекретници и није с |
| ред ње били су главни радови предузећа; наравно да су онда и скупо стали, те се оно мало новаца |
| о празницима.{S} Вишњин долазак био је наравно читав свечан догађај.{S} Око ње су се утркивали |
| пало се, бацало, раздавало суседству, и наравно плата није била довољна.{S} Чедомирова сестра, |
| шом дреком.</p> <p>Од лекције није било наравно ништа.</p> <p>— Показаћу ја сад реакционарима к |
| од њих био је огорчен песимист, сиромах наравно, с отомбољеним лицем, па ипак пун наде, дубоко |
| а јој то испуни, јер, каже, жандарм јој наредио да то мора бити свршено још тог јутра.{S} То је |
| рио огорчење на свог сина.{S} Војсци је наређено да чува границу и, под претњом смрти, да не до |
| еки старински бедем, те је сад полиција наређивала грађанима да поправљају што се дало поправит |
| ивила се излишној секцији коју је закон наређивао и тражила одлучно да јој се мртвац преда на с |
| имети Вишња. — Народна је реч пресудна, народ је суверен.</p> <p>— Народ су бирачи, другарице, |
| стварање два главна политичка фактора, народ и круна.{S} Народ је био под мучним последицама д |
| простих маса, те је сад, место власти, народ изигравао законе.{S} Једна њивица овса, коју је н |
| на политичка фактора, народ и круна.{S} Народ је био под мучним последицама два тешка рата, чиј |
| вом су дате све грађанске гарантије.{S} Народ бира своје представнике, а ови постављају владу.< |
| еч пресудна, народ је суверен.</p> <p>— Народ су бирачи, другарице, а бирачи су људи.{S} Сваки |
| ло кадро спречити га у његовој борби за народ.{S} Његов радикализам није био више политика, већ |
| се идејама просвећеног апсолутизма и на народ гледала као на гомилу геака.{S} Јован Матовић, ко |
| {S} Круна ће морати потражити наслон на народ... мораће дати нов устав, грађанске слободе.{S} Н |
| држава и виши интереси!</p> <p>— Ту је народ, коме његови представници морају положити рачун — |
| оше у том незадовољству узорану њиву, и народ се формира, готово као један човек, у једну стран |
| n="261" /> не би био довољан да заштити народ од леда и метиља!{S} Матовић признаде отворено св |
| ла.{S} Ја волим чист ваздух, шуму, свој народ, велике хоризонте, природу једном речи.</p> <p>Ра |
| читав месец проговорили.</p> <p>— Чудан народ! — говорила је газдарица својој вратарки за њих. |
| треба да представља у суштини целокупан народ, његове сталне и опште интересе.{S} У Србији ни с |
| ила света, тако велика као да се скупио народ са целе планете.{S} Сви су је гледали са ужасом.{ |
| а, рече својој другарици;</p> <p>— Како народ погађа шта је лепо!{S} Ове бледе, уздржљиве, свет |
| p>И онда, Вишња није волела много прост народ.{S} У њему је познавала много дивљих, рђавих, лук |
| гореле као жишка у дувана.</p> <p>— Наш народ треба просветити.{S} Сељака треба научити читању |
| он то не зна.{S} А тај сељак то је наш народ.{S} Он је запуштен, прост, прљав, смрдљив.{S} Ипа |
| лицитацији која се лажно зове <hi>влада народа</hi>.</p> <p>— Шта је лек томе?{S} Шта би могло |
| човечанство које је открила психологија народа, психолошки роман индивидуа и фамилија.{S} Он је |
| , и као што би радила мајка, глас целог народа их љушка у њиховим гробовима.</hi> </quote> </p> |
| тотине точкова у покрету, гомиле радног народа и беле куће, пуне ситне дечице.</p> <p>Нешто се |
| роституција, један ђаво!{S} Спас радног народа је у револуцији... и само у револуцији... и опет |
| енштина, склон свима слабостима простог народа, као да су у њему васкрсавали <pb n="3" /> претц |
| ма. — Наша интелигенција се одвојила од народа који пати.{S} Међутим, ми смо за народне масе ве |
| Европи, које ступају у најниже слојеве народа да би <pb n="32" /> га проучиле, олакшале му бед |
| наше жене!{S} У земљи где три четвртине народа не зна ни читати ни писати, велико знање смета.{ |
| ио се са њиховом сусетком, <hi>женом из народа</hi>, удовицом једног инжињера, бившом дворском |
| ају својим топлим погледом рад на добру народа.{S} Слушајући звуке пијука, њему се чинило да сл |
| Те циљеве треба оставити деци срећнијих народа.{S} Они су за нас још луксуз, још немогућност, ч |
| остала је далеко иза жена цивилизованих народа.</p> <p>— Да.{S} Нашем женскињу треба поуке.{S} |
| вечији живот: супротности између разних народа и разних епоха, опозиције у срцу једног истог др |
| мо много у нераду, у јаловом трвењу.{S} Народи око нас неће чекати да ми добијемо времена.{S} М |
| цијом неких владара није ништа поможено народима кад она није у корист републике...{S} Од патри |
| и госпођа — ту је устав, Државни Савет, народна љубав.</p> <p>— Народна љубав!... — подсмехну с |
| орају положити рачун — примети Вишња. — Народна је реч пресудна, народ је суверен.</p> <p>— Нар |
| Државни Савет, народна љубав.</p> <p>— Народна љубав!... — подсмехну се министар. — Трице и ку |
| им!</l> </quote> <p>— Како је лепа наша народна песма — примети Радоје. — Проста, а све каже, д |
| је казао последњу реч у питању језика, народне песме су једини добар узор уметничком певању, и |
| е из старијег разреда, Пелагићева дела, народне песме.{S} У сваком разреду био је први ђак, има |
| народа који пати.{S} Међутим, ми смо за народне масе везани хиљадама многостручних задатака. <p |
| дски специјалитет, једна врста приватне народне кујне или ресторана без алкохола.{S} Он се јези |
| главног уредника свога органа.{S} Знаци народне љубави пратили су га улицом.{S} Влада није могл |
| е доба боли, јер су се жбири испилили у народне људе, у родољубе, јер наше време није оно што с |
| една врста религије.{S} Он је веровао у народне снаге, Вук Караџић је казао последњу реч у пита |
| тари Матовић не разболе и умре.{S} Овај народни борац, као и многи други, доживео је пред смрт |
| добивају.{S} Пре неки дан рече ми један народни отац да му је један бирач тражио да купи шешир |
| , Србија је изгледала њихов спахилук, о народним потребама није се водило рачуна.{S} Демократск |
| борбе, он је видео краљевство претучено народним бунама, поразом једног кабинетског рата, сталн |
| Он је од ове крилате речи очекивао све: народно благостање, своју сопствену срећу, социјалну пр |
| пијацама, организовати сталну бригу за народно и сточно здравље, појачавати принос у пољопривр |
| о и нерад, то су главне одлике данашњег народног живота.</p> <p>Једног малог празника кад жене |
| скромне, готово сиротињске кућице, где народног борца очекује његова породица.{S} Они ће му пр |
| да социјализам не пориче <pb n="108" /> народност, а специјално српској народности у Турској ве |
| 108" /> народност, а специјално српској народности у Турској вера представља још велику чињениц |
| више понављала, све је разумевала боље народске фразе где се не говори непосредно, обиграва се |
| труке, волео слободу, желео добро своме народу и имао стила у чланцима што их је писао по опози |
| а непријатељица, боже сачувај.{S} Нашем народу треба много да чита, да се просвећује, да се учи |
| лекара.{S} Све је више сиротиње у нашем народу.{S} Села, у којима се никад није знало за оскуди |
| иљно, о крупним стварима из политике, о народу, задацима Србије као државе и земљорадничком оси |
| акла.{S} Краљ се сад, природно, обраћао народу, чинио обећања, одрицао се досадањих доглавника |
| римо очи, размахнимо рукама, припаднимо народу како нам он припада.{S} Иначе смо роб ропства ње |
| о на земљи и говорио просто;</p> <p>— У народу је стање одиста очајно.{S} Нико није задовољан и |
| највећег броја лица.{S} Њихова мишљења, нарочито кад се тиче политике, зависе од њиховог матери |
| жицама, помињала непознате људе и жене, нарочито жене...{S} За скандалозну страну тога догађаја |
| она трчкарања, представљања, играња... нарочито играња.</p> <p>— Нећу да ми се свет смеје: хро |
| а мој добри геније, јер је сваки рад... нарочито овај који траје више година, врло тежак, огром |
| ад је вашар, окружна трка, задушнице... нарочито кад <pb n="303" /> су задушнице.{S} Оне падају |
| софски системи нису имали вредности.{S} Нарочито није марио немачке философе.</p> <p>— Њихова с |
| S} Није осећала Чедомирово одсуство.{S} Нарочито је ишла код једне другарице, код које се скупљ |
| лдрме.{S} Свет измешан, доста сељака, а нарочито полусељака што су амали, таљигаши, надничари.{ |
| ед школске баште.{S} Тек по који пут, а нарочито кад је на пољу светло и благо време, она је ми |
| видео ништа.{S} Тога дана није се ништа нарочито догодило лично њему, али је његово срце уздрхт |
| емо имати електрику.</p> <p>Остојића је нарочито помагао газда-Митар.</p> <p>— Оставите ви Радо |
| ако кујунџилук није више ишао, одаде се нарочито на часовнике.{S} У слободном времену учио је н |
| ента, пљескала рукама, пуцала прстима и нарочито понављала:</p> <p>— Тата ће доћи... тата ће до |
| , а зар ми живи да се заборавимо?{S} Ти нарочито, Вишња... ти си још увек тако лепа; Боже мој, |
| о ко пача.{S} Млади часовничар је волео нарочито простог човека, изгладнелог грађанина и одрпан |
| гледало да се девојка стиди без икаквог нарочитог повода.{S} Повучена у себе и тако здрава, она |
| ви час сврши, упита другарицу без неког нарочитог повода:</p> <p>— По чему ти је рођак господин |
| b n="211" /> да се друштво састане, без нарочитог договарања, и весеље букне, у толико јаче у к |
| на отплату.{S} При избору, поклонила је нарочиту пажњу на салон.</p> <p>— Дивно! — говориле су |
| } Лица се згрчила, борба за опстанак их наружила.{S} Ретко се види један мушкарац да се осмејку |
| агрли их обоје и рече весело, као да је наручивала нову хаљину:</p> <p>— Нека сте благословена, |
| атом и куковима, и, за један глас више, наручивале мокролушким жаргоном:</p> <p>— Стрике, сипи |
| је поклонио часовник и ланац, мајка јој наручила дугу хаљину; из суседства је добијала колача, |
| , девојка се била већ извила из његовог наручја и побегла к вратима од трпезарије.</p> <p>— Шта |
| евићева оста сама.{S} Беше набрала пуно наручје цвећа, те потражи какво угодно место да седне и |
| че нашем схватању, пошто нико не зна да нас ослободи потреба наше природе?</p> <p>Вишња је слуш |
| тран и благ?{S} Да ли се и теби чини да нас она, кроз ниске гране својих врба, позива на велика |
| ати ту реч која је тако тесно везана за нас, везана везом најмилијег човека на земљи, оца нашег |
| ма.{S} Немогуће, Илићу; није то више за нас, нисмо више деца.{S} Било и прошло.</p> <p>Он покуш |
| ити деци срећнијих народа.{S} Они су за нас још луксуз, још немогућност, чиста штета за време к |
| сопствених очију, и обујме нас тек кад нас, као неко фино вино, преваре својом лакоћом и сласт |
| ед гомиле безбројних болова, а многи од нас не чује ни једну жалбу — грмио је Илић, опијајући с |
| исла, и...</p> <p>— И?</p> <p>— Свак од нас има свој пут.</p> <p>— Не говори ми то, Вишња — при |
| поклапа са општим скептицизмом.{S} Код нас би Наполеон <pb n="286" /> био истеран из подофицир |
| су отворени тонови, јаке боје, које код нас не губе још своје симпатије поред свег дискретног < |
| >Него велим, да му кажем нек долази код нас на храну.{S} Њему ће се познати, а нама је свеједно |
| ног дана Бела. — Да вам шта не фали код нас?</p> <p>— Код вас?{S} Не, госпођице — одговори он, |
| био једнак за све.{S} Међутим, било је нас који смо имали новаца и нас који га нисмо имали.{S} |
| е крију и од сопствених очију, и обујме нас тек кад нас, као неко фино вино, преваре својом лак |
| једини сведок да је Чачак постојао пре нас.{S} Чуо се топот опанака, шкрипале арабе, напуњене |
| им, било је нас који смо имали новаца и нас који га нисмо имали.{S} Знате ли да је то била грдн |
| амнаест година.</p> <p>— Хајде, испрати нас донекле, — чаврљала је рођака. — Не станујем далеко |
| зна шта носи дан, а шта ноћ.{S} Странци нас зову земља изненађења.</p> <p>— Не слути, бога ти — |
| ћуд или неки глуп неспоразум, раздвојио нас је...</p> <p>— Не криви време, Чедомире.{S} Ја не в |
| у своју собу.</p> <p>— Пропали смо ако нас примете — приговори јој он.</p> <p>— Нико нас неће |
| је старац на постављено питање. — Нико нас не тера, па ћемо да једемо понајлак.{S} У турском р |
| имете — приговори јој он.</p> <p>— Нико нас неће видети — одговори она са сигурношћу.</p> <p>То |
| ијатних и хармоничних гласова звоне око нас.</p> <p>Бела је стојала пред њим.{S} Њене очи завиј |
| жарких дана у сред пролећа, кад се око нас осећа оргијање природе и ми зажелимо, с једним болн |
| нераду, у јаловом трвењу.{S} Народи око нас неће чекати да ми добијемо времена.{S} Мораће се жу |
| што смо пустили срећу да одлети кад су нас њена крила додиривала, до врелих игала страсти које |
| <pb n="284" /> нашу судбину.{S} Они су нас од нашег уласка у живот наместили на колосек који н |
| блага.{S} Столећа су прошла од како смо населили њене обале; сваку стопу ове земље налили смо с |
| љачној падини планине Повлена.{S} Ту се населио његов прадеда Илија, по коме су и име добили.{S |
| тек шум какве змије, подигла се читава насеобина од радничких колеба, магацина и скела.</p> <p |
| ј пољани.{S} Сад се ту шири читава нова насеобина разноликих вила, окружених цвећем и украсним |
| ивене плавом, дебелом хартијом, били су наслагани црни тегови до сто кила, каје соли, гвоздено |
| вишој математици</hi>.{S} Анри Поенкаре наслања се у геометрији више на осећање него на разум.{ |
| , ma chère</foreign>!...</p> <p>Бела је наследила од оца тврдоглав карактер, па ипак је почињал |
| таринског облика, које је госпа-Матовић наследила од своје мајке.{S} С овим посуђем од бакра ме |
| суд, сврши све формалности око преноса наследства на своју сестру, не задржа никакву резерву з |
| а га умири, приволи.</p> <p>— Одреци се наследства — говорила је — па ће ти се осигурати издржа |
| борба за опстанак, одабирање, последице наследства?{S} Зар то није другим речима: право јачега |
| били су у њему везани чврстим спонама, наслеђеним још од његовог прадеде голаћа, а можда још и |
| них, слободних златиборских сувата и са наслеђеним искуством да Србија, за све што има, има да |
| пружала руку, пуна ћутљивог јогунства, наслеђеног из Чачка.{S} Илић се тада јогунио такође.{S} |
| товани оранџастом хартијом, по којој је насликано неко фантастично биље, чије је лишће подсећал |
| књига, научи се на памет још два'естак наслова, славних имена и мудрих мисли.{S} Иначе, жена и |
| а Србијом.{S} Круна ће морати потражити наслон на народ... мораће дати нов устав, грађанске сло |
| заустави, као да виде да је то узалуд, наслони се на дрвену држалицу и изгуби се, гледајући ту |
| но и бело грло.{S} Руке је забацила.{S} Наслонила се цела на младића.{S} Тамно жута чарапа од к |
| еколике столице, с високим правоугаоним наслоном, превучене кожом.{S} Бела приђе прозору и отво |
| астао, седећи замишљено у једној старој наслоњачи.</p> <p>— Не допада ми се — рече најзад, са с |
| изненађен.</p> <p>Посадише се обоје на наслоњачу.</p> <p>На пољу је вејао снег.{S} У пећи је п |
| е.{S} Нашло се места за једну постарију наслоњачу и један сточић, препун четака, четкица, флако |
| ка угледала Илића који ју је већ чекао, наслоњен на стуб једне лампе, пошла је брже и пријатељс |
| а у башти.</p> <p>Чедомир је још раније наслутио да девојка није равнодушна према њему.{S} Јер |
| смеја.{S} Оштар смех зацика по соби.{S} Насмеја се и оно тело у огледалу развучено, саблажњиво. |
| p> <p>— Овоме је све равно до Косова! — насмеја се Илић у себи.</p> <p>Он је био студент филосо |
| играо крајцарица кад би Младен учио! — насмеја се Бела, која у том тренутку донесе кафу.</p> < |
| и икад била.</p> <p>— Какав парадокс! — насмеја се девојка нервозно.</p> <p>— Парадокс зацело, |
| p>— Она није више у моди, слатка моја — насмеја се стара девојка. — Она је одвише чедо наших кр |
| није десило?</p> <p>— Не, није ништа — насмеја се Вишња силом. — Разгледала сам престоницу.{S} |
| се црнпурасте, дозреле груди.{S} Она се насмеја.{S} Оштар смех зацика по соби.{S} Насмеја се и |
| <p>Остојић прште у смех.{S} И Вишња се насмеја.</p> <p>— Гатке! — рече она немарно.</p> <p>— Н |
| али је љута ова цигара — додаде за тим, насмејавши се гласно.</p> <p>Ваљада при том прогута мал |
| ме пољубили — одговори њен глас, а њена насмејана уста, зајапурени образи, њен ђаволасти поглед |
| <p>И Чедомир притиште један пољубац на насмејане усне, које се прилепише за његове, и осташе т |
| о у брезову хладу,</l> <l>Имала си срце насмејано,</l> <l>И главу си оборила младу.</l> <l>Ко̑ |
| ког малог, трбушастог Маћедонца, кисело насмејаног лица и кривих ногу.{S} Њега сви његови гости |
| ле обријане науснице!...</p> <p>Илић се насмејао, а кад се после растао са њом, помислио је озб |
| допада мој будоар ? — упита га девојка, насмехнувши се.</p> <p>— Врло пријатан! — одговори он, |
| ити.</p> <p>Остали су за тренутак једно наспрам другог, неми, без речи.</p> <p>Срце младићево с |
| иху воду, зарђале шуме и један параброд насред реке.{S} Дим од лађе развијао се кроз бистри ваз |
| и са постеље као да се брани од нечијег насртаја.</p> <p>У соби је било све мирно.{S} Часовник |
| рђаво.{S} По кутовима се дизао мрак.{S} Наста један тренутак потпуне тишине.{S} И две се жене з |
| е познавала: смерне породице у којим је наставала, умерене забаве <pb n="35" /> у школи, видела |
| p>— Шта ти имаш против данашњег доба? — настави она разговор живље. — Није ли оно какво си га х |
| <p>— Да.</p> <p>— Шта мислите после? — настави он даље, затежући капут рукама у џепу. — У учит |
| е још осамнаест <pb n="178" /> година — настави да се љути против жене. — Батине!{S} Батине!{S} |
| моја стара Вишња“.{S} Али се свлада, па настави говор о политици:</p> <p>— Слобода штампе је из |
| .</p> <p>— Да — потврди његова жена, па настави одлучним гласом: — Изгледа да се и она свиђа ње |
| ојка стеже усне, као да тражи снаге, па настави;</p> <p>— Кад сумирам све што сам видела, позна |
| виде девојку тако близу себе.{S} Он не настави говор.{S} Његове очи су се наизменично кретале |
| излазиш из Здрављака? — па продужи пут, настављајући да звижди.</p> <p>По тротоару, с друге стр |
| ани и Црногорци били су врло занимљиви, настављали дискусије о њиховим <hi>питањима</hi>, прави |
| игама.{S} Седао је поново за свој сто и настављао своју расправу.{S} Неодређена слава би опет з |
| е.{S} Није се морала више бојати својих наставница.{S} Није морала трчати на час да не задоцни. |
| миле за овај или онај час, грдиле своје наставнице и бројале дане до краја школске године.{S} К |
| аменита личност, заљубљивале се у своје наставнице.</p> <p>Каја није примећавала забуну своје д |
| е разумевала многе ствари.{S} Дивила се наставницима што почињу предмет из средине... што се по |
| ао у срцу нежности.</p> <p>У природи је настајала све већа тишина.{S} Једно бело дрво, које се |
| падала, слобода се објављивала, што је настајала нека промена најзад.{S} А мучно, што је, можд |
| вреже од тикава.{S} Варош се губила.{S} Настајале су њиве.{S} Кожа се сад руменила испод отворе |
| еле у свој план до лудила.{S} У кући су настајале свађе.{S} Мајка га је грдила, клела.{S} Сестр |
| и до размимоилажења у питањима тактике, настајали су озбиљни сукоби, подносиле се оставке, очек |
| ђали су се овда-онда код рођаке; кад су настали топли дани, излазили су чешће са њом, па после |
| пут је био пријатан.{S} У Паризу су се настанили у једном пансиону који су му Срби препоручили |
| ела.{S} После се та сцена променила.{S} Настао мрак.{S} Остала је сама са Илићем.{S} Њу је обуз |
| мрав.{S} Сева будак, а онај кујунџијин настојава и соколи...</p> <p>Увече је одјекивало по вар |
| та ће теби универзитет? — тврдоглаво је настојавао Остојић.</p> <p>Девојка се осети донекле увр |
| а и скела.</p> <p>Остојић је био главни настојник.{S} Сав каљав, поцрнела лица, опрљена чела, а |
| о имање оде на добош, јер је он највише настрадао: био је главни акционар.{S} Отишли су они леп |
| ком стилу, с кровом као звезда, широком настрешицом, изолученим прозорима, државним грбом над с |
| би <hi>Горски Вијенац</hi>, отворио га насумце, па читао на глас стихове, предајући се чару фи |
| није знало за оскудицу, боре се сад за насушни хлеб.{S} Општа чама, вечито јадиковање, стално |
| истроше, а душа не оде даље од бриге за насушни хлеб и државни порез.</p> <pb n="142" /> <p>Њу |
| уди хиљаде руку, да нам олакша борбу за насушни хлеб.{S} Ево овде у равници, где се киша очекуј |
| имао да се бори из дана у дан за комад насушног хлеба, те га је та борба изоштравала, док њего |
| уцао варошки фењер.{S} У оближњој башти натпевали се славуји.{S} Негде би зашкрипао ђерам.{S} В |
| ст од црвеног камена на коме је изрезан натпис: <hi>Вилина Вода 1848</hi>.{S} Седоше на зид јед |
| S} На фијокама испод њих примећивали се натписи за лорбер, нишадор, алеву паприку.{S} У другом |
| великом пословном завоју зелене боје, с натписом радње њеног оца.{S} После је дошла карта, обич |
| ри у предњу одају.</p> <p>Кад се окрену натраг у салон, њено лице је горело сво, обузето неком |
| е јој је срце, не рече ништа, повуче се натрашке, гледајући га нетремице, и изгуби се иза врата |
| ла је права противност Бели.{S} Чедомир натуче шешир на очи, хотећи да одагна ова привиђења.</p |
| ачао је један човек ћутке, с кишобраном натученим на главу и изгледао као сенка.</p> <p>Вишња с |
| авину!{S} Она није умела тако говорити, наћи у тренутку реч која јој је требала.{S} Кад је дава |
| нешто остало од ње?{S} Можда ће најзад наћи нешто своје?{S} Корачала је тешко, леђа је сагла, |
| ега: фирма ни модел робе што се ту може наћи.{S} Али они ради којих тај дућан постоји познају г |
| ловенски тип, који се у Србији још може наћи само по забаченијим селима, као неким чудом сачува |
| зразитих усана.{S} Свако од њих знао је наћи по коју лепу реч да јој каже, да јој честита на по |
| е може бити.{S} Али се она надала да ће наћи неког другог, сличног њему, <pb n="236" /> можда ј |
| оде своју бригу.{S} Ти ћеш тамо у Чачку наћи довољно посла да твој живот не буде излишан.{S} А |
| i>зашто</hi>.{S} Треба признати, Илићу, наука остаде нема пред Непознатим, Неказатим, Бескрајни |
| популације које је планета хранила.{S} Наука је одредила свакој звезди своје место и пут којег |
| форизме, па се дао на поезију.</p> <p>— Наука ме није задовољила — објаснио је Илићу. — Крајем |
| науке постоји оно што се зове примењена наука, <pb n="259" /> вештина, политика.{S} Он није зна |
| ио немачке философе.</p> <p>— Њихова се наука састоји — тврдио је — у давању необичног смисла о |
| , а остало: то је његово.{S} Не може се наука посисати из прстију.</p> <p>И тада би звао младић |
| се шта ће она привредити науци, шта ће наука привредити њој ?</p> <p>У том је изненади отац да |
| и смо мислили да долази тренутак кад ће наука открити велику тајну, одговорити на последње <pb |
| дија.{S} За њега не постоје науке, него Наука.{S} Он је ватрени присталица позитивистичке филос |
| игије, изложена раном утицају природних наука и посвећена Чедомиром Илићем у оно што се у то до |
| оворима о овом или оном <hi>питању</hi> науке или политике.</p> <p>Чедомир је остајао слободњак |
| ув доктринар.{S} Заборављао је да поред науке постоји оно што се зове примењена наука, <pb n="2 |
| ће вукло га је у том тренутку далеко од науке, тамо у ту сивину, ка његовој другарици, у њен за |
| и свака комедија.{S} За њега не постоје науке, него Наука.{S} Он је ватрени присталица позитиви |
| ста, кад се његов дух стварао, природне науке достизале су свој врхунац.{S} Материјална природа |
| е што је доказивао катихети да природне науке побијају науку хришћанску.</p> <p>Његов отац, куј |
| а философија изгледала као последња реч науке.{S} Дарвин је био Илићев изабрани писац.{S} Он је |
| се није враћала.{S} Њен дух је тежио за науком, литературом, политиком и тако нечим, стварима к |
| ло је похвално кад не губите интерес за науком.{S} Али то је ваша лична ствар.{S} Мене се она к |
| ојих формула, крхају баријере које деле науку од живота, литературе и уметности.{S} Материјалис |
| вао катихети да природне науке побијају науку хришћанску.</p> <p>Његов отац, кујунџија Марко, ј |
| е тек мало таквих жена!{S} Жене примају науку која им се предаје, веру која им се проповеда, му |
| о, враћај се у Београд, па гледај своју науку.</p> <pb n="234" /> <p>— Али, тата — поче да се б |
| вари да ти кажем, да ти изложим што сам наумио.</p> <p>Вишња приста у први мах, подајући се сво |
| ладић: тако су му лепо стајале обријане науснице!...</p> <p>Илић се насмејао, а кад се после ра |
| сциљан, питала се шта ће она привредити науци, шта ће наука привредити њој ?</p> <p>У том је из |
| тић се није заустављао.{S} Говорио је о науци, политици, жени, Богу, лудници, а кад су изашли и |
| ражио је слободу у вери, књижевности, у науци.{S} Све снаге је требало уложити у борбу за слобо |
| е, на једну врсту живе геометрије.{S} У науци се чује брујање таласа револуције.{S} Изгледа као |
| ...{S} Шта то мари нешто мало грешака у Науци, пошто ми стојимо још далеко од истине, пошто вас |
| ; док су његови другови били државници, научари, песници <foreign xml:lang="la">in </foreign>, |
| ио је Илићу. — Крајем последњег столећа научари употребљаваху методе тако поуздане; чудни прона |
| агледајмо своје јаде.{S} Нека наше жене науче своје људе луксузу чистоте, нека му омиле кућу ви |
| ријавао подбрадак и расипао комплименте научене из новина.{S} Без успеха је и кмет уцењивао зад |
| овољно је ако се прочита десетак књига, научи се на памет још два'естак наслова, славних имена |
| /> жалио да Радоје стално трчи напред: научи лекцију која није још задата, а не зна оно што му |
| е од живота; с њим је као и с пливањем; научи се кад куражно оставимо плићаке.{S} Јер најзад, н |
| кћерци. — Дивно, девојко!{S} Од кога си научила да заказујеш састанке, реци!{S} На кога се метн |
| ићев деда, који се такође звао Чедомир, научио је читати и писати сам, за стоком; кметовао је д |
| итику.{S} Он је већ у двадесетој години научио да му живот доноси чист приход.{S} Његова је дев |
| ца да га упише у школу.{S} Дотле је сам научио читати и писати из сестриног буквара.{S} Школа м |
| доцније није никад заборавио што је ту научио.</p> <p>Затим му паде на ум како му је једна газ |
| народ треба просветити.{S} Сељака треба научити читању и писању.{S} Треба га увести у тајне наш |
| о.{S} Читао је све што му до руке дође: научна открића, романе, извештаје варошке штедионице, с |
| Петровића, вуче пет кила књига, уби га научни рад, кашљуца већ.{S} Ено Петра Гавриловића, дигн |
| сигурању, о којем је писао једно дело с научним претензијама.{S} Осећао је да стари, није волео |
| одина, јачао је све више протест против научног догматизма.{S} Млади суплент био је принуђен, п |
| редмет.{S} Он их је почео у Паризу, пун научног оптимизма, донетог из Србије.{S} Доиста, кад се |
| ту била раскопана.{S} Од последњих киша нахватала се читава бара.{S} Неки добричина наместио је |
| .{S} Киша је пљуштала.{S} По калдрми се нахватале многе баре.{S} Земља се клизала.{S} Помрчина |
| во свет блаженства, попуштала су његова начела строгог социјализма.{S} Он је сад осећао потребу |
| жена, а код жена, кад је муж у питању, начелне разлике не представљају велику сметњу.{S} Међут |
| ра представља још велику чињеницу.{S} С начелних распра прешло се на личне зађевице и грдње.{S} |
| ла строго, готово суво, обичне прилике, начин живота и живљења једне девојке у паланци.{S} Опис |
| њу врло разумљивих ствари на неразумљив начин.</p> <p>Он је хтео да буде просто мудрац.{S} Свој |
| ке, приближи им главе, на нешто драмски начин, загрли их обоје и рече весело, као да је наручив |
| .{S} Свој позив је схватао на старински начин.{S} За њега философски системи нису имали вреднос |
| арошки парк, калемио воће на рационални начин.{S} Шта више, и по спољашности се разликовао од м |
| е знао читати и писати.{S} Он је на тај начин давао свечаности томе раду, сређености својим мис |
| лије</hi>.{S} И ти си погорелац на свој начин, је ли тако?{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!{S} Хоћеш ракије |
| њен пасуљ с пастрмом, скуван на особен начин, <hi>чокалиски пасуљ</hi>, с много паприке и воде |
| колико месеца.{S} На чуђење целог села, начини од једног поточића воденицу са два витла, те га |
| ор.{S} Обичаји, вере, навике, установе, начини живота, потребе, снови, амбиције, толико неверов |
| "13" /> <p> Он узе кајсију и, нехотице, начини девојци један комплимент:</p> <p>— Госпођице Бел |
| рит; она друга прну у вис, па се врати, начини два три круга изнад места где је пао леш као да |
| сети Беле, и, поред све оргије страсти, начини упоређење између те две девојке.{S} Бела је траж |
| де је почињала једна споредна стаза.{S} Начини још неколико корака, и спусти се на једну клупу, |
| едељке; нико није умео лепше од њега да начини сунцобран од тиквена листа ни да састави моногра |
| ега зависи, покуша да од те две девојке начини једну.{S} Пажљиво је одабирао њихова преимућства |
| а се учи.{S} Поред тога, бојао се да не начини какав испад, имајући већ извесна искуства о беог |
| S} Из неба осу плаха киша, да се за час начини поток поред њиних ногу.{S} Они су ишли даље.</p> |
| а крте остатке разбијене лађе да од њих начини спасоносан сплав.{S} Да ли ће се спасти ?{S} Да |
| рицитет — продужи доиста млади сајџија, начинивши десном руком један покрет као да хтеде истргн |
| очи дана кад је требало да се растану, начинили су велику шетњу, обишли су готово сва места св |
| кујну и собу за примање, а од другог су начинили своје собе за спавање.{S} Вишња је распремала |
| но раме, спустио лево, искривио се сав, начинио од себе ругобу само да би био примећен.{S} Нема |
| /p> <p>Исекао је хартију на полутабаке, начинио превоје за исправке, умочио перо.{S} Имао је то |
| селу, његов отац, са нешто мало школе, начинио <pb n="299" /> је каријеру у државној служби.{S |
| овољио девојку коју је узео за жену.{S} Начинио је за свагда неспособном за срећу девојку коју |
| , добивши за преписача у Ваљеву, где је начинио целу своју каријеру.{S} Ту се оженио, подоцкан, |
| тип се буни против власти, не да би је начинио бољом, него да је дочепа у своје шаке.{S} И он |
| и шта још не, што је један лични режим начинио од овог Ужичанина, који је, поред своје струке, |
| ије; треба од ове оријенталне сатрапије начинити правну државу.{S} Ја се чудим како на то нисмо |
| му показати делом, ову државу у ствари начинити његовом.{S} И место што му држава одузима посл |
| ед вече немам никаквог посла.{S} Можемо начинити лепу шетњу.</p> <p>Ударише првом побочном улиц |
| и он је терао пером, као да броди морем начињеним од самог миља и заноса, па кад би писмо сврши |
| ало ју је у нови живот: варошка галама, начитани другови, одушевљене другарице, ђачки скупови, |
| > <p>доћи ако буде што школованији, што начитанији.</p> <p>Шесту годину је навршио у јуну, а ве |
| нт, ту реченицу, коју је случајно негде начуо, а у себи је додавао; „Ми смо слепи код очију, ут |
| емо у Црну Гору, у Бугарску, Русију.{S} Наш ће бити цео свет.{S} Правићу шећерлему, продавати п |
| су гореле као жишка у дувана.</p> <p>— Наш народ треба просветити.{S} Сељака треба научити чит |
| те, далеке, туђе, несхватљиве.</p> <p>— Наш Чедомир као да је пао с Марса! — смејала се госпа-М |
| а ми радиш ?...{S} Јеси ли се свикла на наш живот?</p> <p>Она је била и сад мала, жива женска, |
| н диван материјал, ја сам сигуран да је наш свет добра раса.{S} Само му треба поуке.{S} Оставим |
| ета, он то не зна.{S} А тај сељак то је наш народ.{S} Он је запуштен, прост, прљав, смрдљив.{S} |
| акт, то жалосно стање у којем се налази наш свет, не треба губити из вида.{S} Јер наш свакоднев |
| опаске, млатарао рукама.</p> <p>— Овај наш Београд неће се никад уредити — говорио је. — Ето, |
| прошлост, ми можемо знати шта је вредео наш живот.</p> <p>— Ја хоћу најпре да учиним све што мо |
| знајући због чега, и ми ћемо проћи цео наш живот у немиру и свађи.{S} Ми живимо у земљи уситње |
| ш свет, не треба губити из вида.{S} Јер наш свакодневни живот и ми сами налазимо се у уској вез |
| д укрштавања с туђинцима, претопљеним у наш свет.{S} Плава маст није, као по обичају, ублажавал |
| једној књизи да има створења која уђу у наш живот једног дана, заузму га и помету; због њих про |
| г, „има створења која једног дана уђу у наш живот, заузму га и помету.{S} Због њих променимо св |
| би струје ноћу осветљавале нашу варош, наша села, путове, а дању покретале занатлијске машине, |
| претпоставља борбу.{S} А ти си жена... наша жена која не воли живот одрицања, позитивне ствари |
| .</p> <p>— Ред је да помогнем мајци.{S} Наша је кућа велика.{S} И затим, доста сам потрошила оч |
| паметан човек... ти знаш шта радиш.{S} Наша варош дугује ти већ много, за парк, за...</p> <p>— |
| Илић, опијајући се сопственим речима. — Наша интелигенција се одвојила од народа који пати.{S} |
| , Вишња — осмехну се Радоје сажаљиво. — Наша Велика Школа зна само да фабрикује немоћне чиновни |
| усти главу и доврши као по дужности : — Наша модерна жена изостала је далеко иза жена цивилизов |
| вога мужа и говорила усхићено:</p> <p>— Наша је кућа једна мала република.{S} Свега имамо што н |
| ир био у њеној соби.{S} У њој се бунила наша девојка из средњег сталежа, бакалинова ћерка, посл |
| рављају?{S} Зар она није велика, главна наша река ?{S} Од ужичких голија и врањских винограда, |
| и љубим!</l> </quote> <p>— Како је лепа наша народна песма — примети Радоје. — Проста, а све ка |
| ажју поред Млаве.</p> <p>— На Духове је наша скупштина у Београду — рече јој Аница. — Хоћеш ли |
| ика врућина — рече она — а, Бога ми, ни наша кућа није близу.</p> <p>— Не жур’те се, господин И |
| м очима, које нам је оставила у спомену наша старија литература.{S} Својих осамнаест година, ко |
| дао и пољубити сто своје собе где би га нашао.{S} Он је сачувао сва та писма, те званичне карте |
| много луђих.{S} У државној служби није нашао места, и ако су тамо постављани људи с мање школе |
| pb n="27" /> <head>III</head> <p>Кад се нашао тако сâм, Илић се осетио нелагодно.{S} Ипак се бр |
| лучио да приђе првој струји.{S} Брзо се нашао у првим редовима; он је био сјајан полемичар, пис |
| и продужио своје дело такво какво је, и нашао му логичан закључак; шта би га се тицало што би т |
| нових ствари, чуда, лепота, какве не би нашао ни у најчувенијој светској бањи.{S} Виктор Иго га |
| Чинило му <pb n="280" /> се да би у њој нашао оно нешто неодређено што је вечито тражио.{S} Дол |
| лност према младом земљаку који се тако нашао у невољи око оца.</p> <pb n="183" /> <p>— Баш је |
| д је ступио на Велику Школу, он је тамо нашао два оделита типа међу својим новим друговима.{S} |
| рив, то смо ми: ја, ти, наши карактери, наше неједнаке тежње.{S} Оставимо, дакле, прошлост.{S} |
| е дати нов устав, грађанске слободе.{S} Наше идеје иду у сусрет победи.</p> <p>Младић се осмехн |
| :</p> <p>— Не говори тако, Чедомире.{S} Наше пријатељство је искрено, топло, добро.</p> <p>Млад |
| има, који би давали наметљиве савете. — Наше је да нађемо новац, а остало: то је његово.{S} Не |
| што нико не зна да нас ослободи потреба наше природе?</p> <p>Вишња је слушала ове речи, које су |
| </p> <p>— Имала си право.{S} Није то за наше жене!{S} У земљи где три четвртине народа не зна н |
| риге, па загледајмо своје јаде.{S} Нека наше жене науче своје људе луксузу чистоте, нека му оми |
| игурне хоризонте за нечим што више није наше?{S} Зашто пустити да дани и године пролазе?{S} Јер |
| , а она се никад не појави, не помилује наше усијано чело, не пољуби наше занесене очи.{S} Нико |
| м борбу.{S} Ја сам наоружан знањем целе наше епохе.</p> <p>Вишња се промисли да ли да му каже п |
| ићева.{S} Ја га волим, он је понос целе наше фамилије, он ми је тако рећи брат, ја немам другог |
| надала да ћете тако изневерити поверење наше куће.{S} Зар се тако враћа гостопримство које смо |
| али си тим још лепша...{S} Сећаш ли се наше школе!...</p> <p>И она је загрли опет присно и све |
| мајка допуњавала:</p> <p>— Чисти се из наше куће...{S} Још да трпим којекакве трутове!</p> <p> |
| е помилује наше усијано чело, не пољуби наше занесене очи.{S} Нико не поверава ове најдубље тај |
| ла би грдна штета.{S} Она једина весели наше жалосно доба, греје те место метресе, одушевљава т |
| бирамо између ово двоје: или да убијемо наше срце па да живимо као старци, или да умремо млади |
| спилили у народне људе, у родољубе, јер наше време није оно што смо хтели, и ми смо се горко пр |
| овлачио између ненасељених острва.{S} С наше стране уздизала се висока обала, са црвеном, одроњ |
| изгладити.{S} Мајка се не сме мешати у наше ствари.</p> <p>— Мани се, Бела — викну јој мајка с |
| p> <p>— Срећан?{S} Та реч звони чудно у наше доба — одговори младић, и отворено <pb n="130" /> |
| а везом најмилијег човека на земљи, оца нашег?</p> <p>Вишња, лака словенска природа, давала се |
| "284" /> нашу судбину.{S} Они су нас од нашег уласка у живот наместили на колосек који не смемо |
| њу и писању.{S} Треба га увести у тајне нашега доба, где човечју снагу замењују често вештина и |
| а цивилизованих народа.</p> <p>— Да.{S} Нашем женскињу треба поуке.{S} У округу нема више од тр |
| њихова непријатељица, боже сачувај.{S} Нашем народу треба много да чита, да се просвећује, да |
| тине, пошто васељенска загонетка измиче нашем схватању, пошто нико не зна да нас ослободи потре |
| а, ни лекара.{S} Све је више сиротиње у нашем народу.{S} Села, у којима се никад није знало за |
| овцу, динари, па онда псовке, које су у нашем говорном језику тако фамилијарне да им често гово |
| , то ће бити врло корисно, и, надам се, наши ће те разумети.</p> <p>— Да, мени је потребно да м |
| .{S} Ако је ко крив, то смо ми: ја, ти, наши карактери, наше неједнаке тежње.{S} Оставимо, дакл |
| разуме, да ме охрабри ако сустанем.{S} Наши људи су прости.{S} Мени треба...</p> <p>Овде се Ос |
| е, као светица, непознато божанство.{S} Наши песници певају песме толиким рекама српским.{S} За |
| поменула се, а не вратила се, како кажу наши стари.{S} И девојка је мислила поново на свог приј |
| аднемо под њихов утицај.{S} Она постају наши саветодавци, управљају нама и заповедају нам“.</p> |
| отпаднемо под њихов утицај, они постају наши саветодавци, управљају нама и заповедају нам.{S} Ш |
| ј?{S} Или заиста нека виша сила управља нашим мислима?{S} Те исте ноћи Вишња је сањала да се уд |
| ра лако. — Они се воле годину дана пред нашим носем, а ми... слепци код очију!{S} Бела ми је са |
| кроз прошлост која се измиче, отима се нашим пруженим рукама.</p> <p>— Кад смо тако добри приј |
| ла <pb n="163" /> виђа по улици са оним нашим ђаком... како ’но му беше име?</p> <p>— Чедомиром |
| еличини портре Матовићев, рад једног од наших старијих сликара.</p> <p>Кроз широм отворене проз |
| е жене, јер нама требају жене на висини наших дана, жене ослобођене свих предрасуда, жена-човек |
| се стара девојка. — Она је одвише чедо наших крајева, јужног сунца и јевтине шљивовице.{S} Сев |
| т бледи пред њим, јадна, мутна светлост наших, човечанских буктиња!{S} Како представници школа |
| е, штампарије, разне фабрике за прераду наших сировина.</p> <p>Младић се видљиво заносио.{S} Ње |
| те је погледа изненађено, па по обичају наших жена да се покажу љубазне кад их неко нâвикне, по |
| цело време, дајући утисак неког од оних наших неписмених државника из доба ослобођења.</p> <p>— |
| да не идемо заједно.</p> <p>— Ми нећемо нашкодити једно другом.{S} Нашто онда?</p> <p>— Вараш с |
| е главну реч водила госпа-Клеопатра.{S} Нашла је једног јеврејског трговца који је дао намештај |
| обуди се, устани; не гледај ме тако.{S} Нашла сам ти дивна момка, разбери се, удаћемо те, Вишња |
| то: једно богатије село у Млави, где је нашла школу по плану, уређену башту и колегиницу, једну |
| ширно о себи, о својима, о миру који је нашла у свом родном крају, о вечито променљивом пејсажу |
| /> <head>XXII</head> <p>На Скупштини је нашла Вишња неколико својих другарица из девојачке школ |
| све више у извесну забезекнутост што је нашла више него што је очекивала.</p> <pb n="193" /> <p |
| је посете, састанке.{S} Кад би се пак и нашла у друштву, о испитима, при излетима, месним скупш |
| на робији.{S} Његова жена, кад се тако нашла изненада без мужа и прихода, повукла се у једну к |
| пчидерски трамвај на друм за Обреновац, нашли су једну клупу и сели да се одморе.{S} Место је б |
| о се то могло после школских часова.{S} Нашли су се у једној побочној улици у време које су зак |
| властима, стари професор и његова жена нашли су увек могућности да задовоље Белину жељу: купе |
| олико је већ велика девојка и да су јој нашли момка.{S} Отац јој је поклонио часовник и ланац, |
| звучем — додаде госпођа весело — где су нашли љубав да изјављују!</p> <pb n="198" /> <p>— Слуша |
| као да су хтели задржати срећу коју су нашли.</p> <p>Из трпезарије је допирало звецкање тањира |
| ве три велике финансијске операције.{S} Нашло се људи доиста озбиљних, исправних, који разумеју |
| иповима сијале златно обојене лопте.{S} Нашло се места за једну постарију наслоњачу и један сто |
| исправних, који разумеју свој посао, а нашло се и неколико људи, како је то случај у свима пок |
| е Чедомир дурио?{S} Можда га писмо није нашло?{S} Можда је и он отишао из Београда?</p> <p>Међу |
| кад човек не зна куда ће.{S} Увек би се нашло друштва, водили се занимљиви разговори о паметним |
| југав друм и низ телеграфских дирека на нашој страни.{S} Колико је пута ишла тим путем с Илићем |
| јер се обавезујемо за нешто што није у нашој власти.{S} Брак ствара од људи силом хипокрите, у |
| ођена жена.{S} Нашто онда еманципација, нашто социјализам, нашто све те лепе мисли ако Чедомир |
| уражно оставимо плићаке.{S} Јер најзад, нашто вечито трчати за критиком, за рушењем, за духовит |
| о онда еманципација, нашто социјализам, нашто све те лепе мисли ако Чедомир не буде њен!</p> <p |
| њега је хтела бити ослобођена жена.{S} Нашто онда еманципација, нашто социјализам, нашто све т |
| >— Ми нећемо нашкодити једно другом.{S} Нашто онда?</p> <p>— Вараш се — синуше плаве очи у дево |
| адену какво правило из математике?{S} И нашто оно њено подигравање којим је хтела да сакрије св |
| ојка није равнодушна према њему.{S} Јер нашто онда онај њен задивљен поглед и нервозно угризање |
| одних елемената, он се упита нехотице: „Нашто пунити уши девојци тим страним речима кад је она |
| торијом која је израдила <pb n="284" /> нашу судбину.{S} Они су нас од нашег уласка у живот нам |
| S} Еманципација!...{S} Да дивне речи за нашу земљу где нико не воли да се пашти, чак ни за свој |
| Павловна, сестра Рускиња, што је волела нашу кујну, било је за причу.</p> <p>Вишња је мало јела |
| нтрала, чије би струје ноћу осветљавале нашу варош, наша села, путове, а дању покретале занатли |
| и сласти, па опију благо, замагљавајући нашу свест и стварност.{S} Илић је писао о ситним догађ |
| ија и врањских винограда, она поји целу нашу земљу, држи је моћним својим жилама као нераздељив |
| и.</p> <p>— Да чекам и да поновимо целу нашу историју из почетка!</p> <p>— Нема шта да чекамо.{ |
| , ваљада, у те бесмислице?</p> <p>— Да, не верујем, Радоје — одговори она, бледа, жута у лицу, |
| арење, не видиш шта се око тебе догађа, не можеш ништа да избегнеш, све ти се дешава, ништа ти |
| о.</p> <p>— Заиста? — ускликну девојка, не кријући своје задовољство.</p> <p>Мајка и укућани би |
| удеш виђен?{S} Онда критикуј туђа дела, не стварај ништа, размећи се, другима препоручуј вечиту |
| скапао од глади између две гомиле сена, не могући да се реши коју да изабере.</p> <p>Идеални ег |
| Више немам никаквог политичког убеђења, не верујем више у политику.</p> <p>У том тренутку, они |
| а рећи.</p> <p>— Удај се, слатка Вишња, не размишљајући сувише, не тражећи много.{S} Не треба д |
| зависи ток државе и друштвеног живота, не усвоје Чедино мишљење?{S} У њој се бунио остатак ста |
| ако потаркује ватру. — Није то за тебе, не приличи ти. </p> <p>Девојка се склони од ватре за тр |
| шуре, читају на дохват популарне књиге, не пишу ништа, полажу много на беседништво, и живе, скр |
| надницу.</p> <p>— Сутра да ми што буде, не дај боже, па да ми дете остане без спреме, као сироч |
| ама!{S} Бога ми, Бела, пази се доцније, не пуштај га далеко од себе!</p> <p>Бела се церила ђаво |
| остајем и понављам...</p> <p>— Не, не, не, Радоје... не, молим те, не... — прекину га девојка. |
| } Ја остајем и понављам...</p> <p>— Не, не, не, Радоје... не, молим те, не... — прекину га дево |
| ле мене долазе моја браћа.</p> <p>— Не, не гледајте на те ситнице, на новац.{S} Погрешићете — р |
| е трже брзо, нагло и одби.</p> <p>— Не, не могу.{S} Журим се.</p> <p>Осећала је како јој је теш |
| ју слику, слику не ње, него друге жене, не жене, него нечије наготе.{S} Њене очи су добијале чу |
| практичан живот изгледа ти ситничарење, не видиш шта се око тебе догађа, не можеш ништа да избе |
| S} И затим, једно од другог растаје се, не разумевши се.{S} Само у светим књигама говори се о в |
| ду мислене именице.{S} Али не бојте се, не бежите од живота; с њим је као и с пливањем; научи с |
| бразе девојкине, лагано, коврљајући се, не сусрећући једна другу.</p> <p>Илић се освести потпун |
| p>— Не, не, не, Радоје... не, молим те, не... — прекину га девојка.</p> <p>Она је погађала њего |
| ка притисну руком онде где јој је срце, не рече ништа, повуче се натрашке, гледајући га нетреми |
| , слатка Вишња, не размишљајући сувише, не тражећи много.{S} Не треба да те је страх да ћеш бит |
| кину га Зарија, па испи чокањ до дна и, не одвајајући још стакло од уста, продужи:</p> <p>— Нај |
| " /> пролази, а она се никад не појави, не помилује наше усијано чело, не пољуби наше занесене |
| а се много брине за тебе, да и ти ниси, не дај боже, болесна, да ти школа није тешка и да не ос |
| вату.{S} Тај тип се буни против власти, не да би је начинио бољом, него да је дочепа у своје ша |
| p>Илић се ломио између тих супротности, не помишљајући на могућност да се размажена девојка игр |
| ање она одговори право, не заобилазећи, не тражећи помоћна средства:</p> <p>— Треба да се нађем |
| ... ти си још увек тако лепа; Боже мој, не, то није могуће, да ме више не волиш.</p> <p>Они бех |
| рес и човечанство.{S} Ти си непријатељ, не знајући толико људи, који су опет твоји непријатељи. |
| одговори кратко човек с дугачким носем, не дижући главе са свога длана.</p> <p>— Не учи толико, |
| <p>И на ово питање она одговори право, не заобилазећи, не тражећи помоћна средства:</p> <p>— Т |
| већ била изашла.</p> <p>— И ово, и ово, не треба ми ништа — и бацао је белешке, писма, књиге, ф |
| м? — говорио му је тада полагано, суво, не гледајући у њега већ у један кут од салона и као вра |
| <pb n="75" /> <p>Чедомир је ишао брзо, не знајући ни сам зашто хита.{S} Свет му је сметао, те |
| ти то знаш.{S} И кад ти говорим овако, не значи да одобравам оно што је раније било.{S} Говори |
| појави, не помилује наше усијано чело, не пољуби наше занесене очи.{S} Нико не поверава ове на |
| епријатељи.{S} Ми се сатиремо узајамно, не знајући због чега, и ми ћемо проћи цео наш живот у н |
| куша да поново заспи, као дотле, мирно, не мислећи ни на шта.{S} У једном тренутку учини јој се |
| есо.</p> <p>Девојка понови песму мирно, не слутећи осећаје које је изазивала.{S} Тада он дохват |
| егове.{S} Он је стеже снажно, грчевито, не мислећи ништа.{S} Под његовом руком увише се витке с |
| лосно стање у којем се налази наш свет, не треба губити из вида.{S} Јер наш свакодневни живот и |
| една цигара с мене на уштап, у друштву, не шкоди...</p> <p>Упалише по цигарету.</p> <p>— Седи.. |
| {S} Тада му Вишња приђе, пруживши руку, не говорећи ништа.</p> <p>— Како је леп тај каранфил! — |
| а она не осети одмах сву његову тежину, не схвати сву своју несрећу.{S} После прве забуне, обуз |
| око преноса наследства на своју сестру, не задржа никакву резерву за себе, и врати се у Београд |
| ог тела.{S} Да би остали на свом месту, не могу често имати своје ја, бранити оно што мисле да |
| преко њива.</p> <p>Ишао је, као мртвац, не знајући камо.{S} У једној празној улици спази своју |
| рекли да ће неко раскопавати онај крш, не бих му веровао да ми је из очију испао!</p> <p>— Ту |
| ављам...</p> <p>— Не, не, не, Радоје... не, молим те, не... — прекину га девојка.</p> <p>Она је |
| рекину га девојка. — ’Ајд, загрли ме... не стоји ти лепо кад си озбиљан.</p> <p>Илић је загрли |
| ати и принесе је к срцу.</p> <p>— Не... не, Чедомире! — рече Вишња, и истрже руку.</p> <p>Па и |
| ао да се присећао нечег:</p> <p>— Не... не, ти нећеш доћи на Велику Школу.{S} Ти нећеш бити дов |
| га, јасно му је било да не воли Белу... не бар оном љубављу, чежњивом и стидљивом, коју је дотл |
| ти руку на њено раме.{S} Она се стресе; не рече ништа.{S} Другом руком он је обви око паса.</p> |
| помену:</p> <p>— Хајд', хајд', синовче; не губи времена.</p> <p>Па обраћајући се ћерци додао је |
| ња... слатка Вишња, пробуди се, устани; не гледај ме тако.{S} Нашла сам ти дивна момка, разбери |
| ужило, цео државни буџет <pb n="261" /> не би био довољан да заштити народ од леда и метиља!{S} |
| >— Јеси ли видео да сам имала право!{S} Не треба гојити прасе у очи божића...{S} Све је спремно |
| ..{S} Пропадам...{S} Има ли људи!...{S} Не дајте ме.</p> <p>Савлада се.</p> <p>Младић, поред ње |
| стран.{S} Мене чекају велика дела...{S} Не знам тачно каква, али велика несумњиво.{S} Другојачи |
| <p>— Не, Чедомире... мој Чедомире...{S} Не, то боли, да знаш како боли!...</p> <p>Он је поново |
| за Београд.{S} Знао сам ја, велим...{S} Не би ти долазио код <hi>Еснафлије</hi>.{S} И ти си пог |
| е милело преко усијаног летњег неба.{S} Не шеснаест сати него шеснаест дана, шеснаест година, ш |
| а — рече јој. — Ја знам где си била.{S} Не покушавај да ми поричеш: ја сам прошла кроз твоје до |
| ремена; она не даје позитивна знања.{S} Не застаните на путу еманципације!{S} Ваши хоризонти ос |
| читељице?</p> <pb n="31" /> <p>— Не.{S} Не знам, Ја се нисам због тога уписала у школу.</p> <p> |
| >— Буди храбар.{S} Ради.{S} Реши се.{S} Не клони.</p> <pb n="166" /> <p>Али упркос томе гласу о |
| у топлој соби и пазиш шта се говори.{S} Не радиш снагом него мозгом.{S} Гледаш кроз прозор: људ |
| шта — рече, устајући. — Ја те молим.{S} Не прати ме.{S} Ја ћу се сама вратити...{S} Ми се нећем |
| ађемо новац, а остало: то је његово.{S} Не може се наука посисати из прстију.</p> <p>И тада би |
| тив свега, у прогрес, у човечанство.{S} Не могу да примим да је васељена створена ради гомиле г |
| змишљајући сувише, не тражећи много.{S} Не треба да те је страх да ћеш бити каткад несрећна; то |
| се као да га биста посматра упорно.{S} Не могаде издржати тај бронзани поглед те саже главу.</ |
| {S} Није он водио рачуна о богаству.{S} Не, изгледало му је то пазарлук, као да тргује са кожом |
| ре једну собу данас, па сутра другу.{S} Не би осетила, а кућа би била опрана...</p> <p>— Старин |
| х, онда...</p> <p>— Остави ту пушку.{S} Не ваља је показивати у пијаном друштву — прекину га За |
| отакао о прву сметњу и сад очајаваш.{S} Не треба бити тако осетљив на неприлике у животу.{S} Ти |
| тетка да јој се ти никако не јављаш.{S} Не зна да ли си жив или мртав.</p> <p>Младић се намршти |
| невенчана жена човеку са којим живи?{S} Не иде ли девојка, лево од њих, у фабрику тек да се сак |
| а не фали код нас?</p> <p>— Код вас?{S} Не, госпођице — одговори он, мало изненађено. — Ја бих |
| ти нас донекле, — чаврљала је рођака. — Не станујем далеко.{S} Да само знаш како ми је леп стан |
| предвидели — одговарао им је убеђено. — Не жалим новца.{S} Само нек се не губи време.{S} Све ће |
| ненадно, циљајући на краљеву женидбу. — Не могу да схватим такав брак у обичним приликама, а ка |
| . — У учитељице?</p> <pb n="31" /> <p>— Не.{S} Не знам, Ја се нисам због тога уписала у школу.< |
| — примети Илић.</p> <pb n="158" /> <p>— Не, нисам — осмехну се она. — Можда сам мало уморна...{ |
| — А други?...{S} Брига ме је!</p> <p>— Не, Бела, то није тако.{S} Ти се компромитујеш.{S} Кува |
| аје помислио би да и ја пушим!</p> <p>— Не пушиш никако?</p> <p>— Једна цигара с мене на уштап, |
| е ти већ много, за парк, за...</p> <p>— Не, Вишња... — одби младић скромно.</p> <p>— Ја мислим |
| знам сигурно шта бих рекла...</p> <p>— Не, то није могуће, то је апсурд — рече младић с пуним |
| еспоразум, раздвојио нас је...</p> <p>— Не криви време, Чедомире.{S} Ја не верујем у судбоносне |
| к.{S} Ја остајем и понављам...</p> <p>— Не, не, не, Радоје... не, молим те, не... — прекину га |
| рамвајем... — примети девојка.</p> <p>— Не, ја те нећу пустити док ми не обећаш да ћемо се опет |
| е дижући главе са свога длана.</p> <p>— Не учи толико, разумеш? — прихвати Зарија поново се обр |
| ши — приговори јој стара жена.</p> <p>— Не знате ви те ствари — осече се Вишња за први пут. — Ј |
| нци нас зову земља изненађења.</p> <p>— Не слути, бога ти — одврати госпођа — ту је устав, Држа |
| а рођака! — пребаци јој Вишња.</p> <p>— Не, Лазаревићева.{S} Ја га волим, он је понос целе наше |
| После мене долазе моја браћа.</p> <p>— Не, не гледајте на те ситнице, на новац.{S} Погрешићете |
| ече му она између два пољупца.</p> <p>— Не говори глупости...</p> <p>— Читала сам негде да је љ |
| ир је покушавао да се објасне.</p> <p>— Не, никако... ја нисам престао бити социјалист — говори |
| ле се трже брзо, нагло и одби.</p> <p>— Не, не могу.{S} Журим се.</p> <p>Осећала је како јој је |
| ено у једној старој наслоњачи.</p> <p>— Не допада ми се — рече најзад, са строгошћу у гласу — ш |
| ухватио у нечему недопуштеном.</p> <p>— Не... није — промуца она несигурно. — То јест, ја ћу се |
| екао ? — упита га она дрхтаво.</p> <p>— Не знам да ли се сећаш... оног дана кад смо се састали |
| просу остатке, прашину, пепео.</p> <p>— Не говори ми више ништа — рече, устајући. — Ја те молим |
| ежући му у исти мах руку јако.</p> <p>— Не, Чедомире... мој Чедомире...{S} Не, то боли, да знаш |
| ћи и што ће га пратити вечито.</p> <p>— Не покушавајте да се браните.{S} Већ ми то причају одав |
| <p>— Свак од нас има свој пут.</p> <p>— Не говори ми то, Вишња — прихвати Чедомир. — Ми смо још |
| си срећна? — прекину је Илић.</p> <p>— Не знам, може бити.{S} На срећу ретко мислим; она ми се |
| ре ми, спремај паре за свадбу.</p> <p>— Не будали! — поново се наљути муж. — Ја ти говорим као |
| а ми, ни наша кућа није близу.</p> <p>— Не жур’те се, господин Илићу — прихвати и Бела, мећући |
| прихвати и принесе је к срцу.</p> <p>— Не... не, Чедомире! — рече Вишња, и истрже руку.</p> <p |
| а без горчине.{S} Она промуца:</p> <p>— Не говори тако, Чедомире.{S} Наше пријатељство је искре |
| шину као да се присећао нечег:</p> <p>— Не... не, ти нећеш доћи на Велику Школу.{S} Ти нећеш би |
| праштао великодушно, говорећи:</p> <p>— Не треба људима замерити, то су <pb n="103" /> била зла |
| оклевања, прошапта поверљиво:</p> <p>— Не смем од маме.</p> <p>Он јој приђе.</p> <p>— Ја сам љ |
| } Баци цигару и рече презриво:</p> <p>— Не, нисам ја за дуван!</p> <p>И Илић се смејао.{S} Њихо |
| илист?</p> <p>Илић се осмехну;</p> <p>— Не знам.{S} Назови ме како хоћеш.{S} Измењао сам све ид |
| што си невесела, Лазаревићева?</p> <p>— Не! — одби она усиљено. — Зашто да будем невесела?</p> |
| Да, да.</p> <p>— Али си бледа?</p> <p>— Не, није ми ништа.{S} Остави ме, мајко...{S} Ено, зове |
| млађег колегу... ви разумете?</p> <p>— Не разумем — хтеде рећи нови суплент; поклони се и изађ |
| га се метну, да ми је да знам?</p> <p>— Не на мене, у сваком случају — упаде госпа-Клеопатра.</ |
| а пустиш, тето, Вишњу са мном?</p> <p>— Не браним — одговори Вишњина мајка. — Ја јој једнако ве |
| се што непријатно није десило?</p> <p>— Не, није ништа — насмеја се Вишња силом. — Разгледала с |
| хлеб.</p> <p>— Ти ми се ругаш?</p> <p>— Не, Илићу.{S} Кажем ти да имаш стрпљења.{S} Ти ћеш успе |
| ас до сутра.</p> <p>— Сутра... сутра, а не данас — одговарао је гласу своје савести.</p> <p>Бел |
| : научи лекцију која није још задата, а не зна оно што му је за лекцију.{S} У гимназији је било |
| ом обичају куцајући на врата од собе, а не отварајући их.</p> <p>То је трајало неко време.{S} В |
| pb n="186" /> је прошла: поменула се, а не вратила се, како кажу наши стари.{S} И девојка је ми |
| игама, ситним болестима које се пате, а не сметају.</p> <p>— Главно је да јој је срце здраво — |
| е са њом даје радости, одмора, утехе, а не нове невоље и морално пропадање.</p> <p>Са том мисли |
| ручак је готов.</p> <p>Тако куцајући, а не отварајући врата на младићевој соби њу би прожмала н |
| ојујеш своје право.</p> <p>Лазаревићева не одговори ништа.{S} Чедомир продужи:</p> <p>— Право п |
| ају на своја задовољства, а задовољства не челиче дух.</p> <p>Син је растао слободно, тумарао с |
| ицу.{S} Презао је сваког тренутка да га не дочека љутито лице њеног оца или мајке и да му, уз з |
| а не дође на заједнички час, било да га не примети на улици, било да се сувише смеје са осталим |
| нципација! — прште Каја у смех. — Ко га не познаје, скупо би га платио!</p> <p>Вишњи не би прав |
| му је што и свака комедија.{S} За њега не постоје науке, него Наука.{S} Он је ватрени пристали |
| >— У селу је добро свакоме који од њега не тражи више него што оно може дати — одговори она пол |
| ула, некористан никоме и који се никога не тиче.</p> <p>Ова издаја сна заболе га као удар у срц |
| а чува границу и, под претњом смрти, да не допусти краљевом оцу улазак у земљу.{S} Реакција је |
| убавници могу шетати до миле воље, а да не буду изненађени непријатним сусретом, подозривим око |
| зна докле би трајала та тамна грижа да не доби оно писмо од оца.{S} Кад га први пут прочита не |
| а у двориште и стаде преклињати мужа да не прави скандала.</p> <p>— Остани, Чедомире — говорила |
| Окрену се по соби, као да се бојала да не буде примећена, па се опет загледа у чипку, у кошуљу |
| кад си пошла.</p> <p>Девојка покуша да не призна истину. </p> <p>— Веруј ми, ми смо све имале |
| </p> <p>Било му је јасније него икад да не воли ту девојку, па ипак он превали:</p> <p>— Да!</p |
| ишња — онда будимо отворени: боље је да не идемо заједно.</p> <p>— Ми нећемо нашкодити једно др |
| ење — додаде госпођа. — Само, никоме да не причате <pb n="196" /> о оваквој веридби.{S} Ја ћу в |
| ће се вечерас навратити.{S} Боји се да не пређе у запаљење.</p> <p>— Збиља?{S} Запаљење није л |
| е да се учи.{S} Поред тога, бојао се да не начини какав испад, имајући већ извесна искуства о б |
| е видећи своје драгане.{S} Трудио се да не мисли на њу.{S} Хтео је да је заборави.{S} Њена слик |
| и је пошло наопако.</p> <p>Трудио се да не изгледа бедан, али неки пркос против самог себе тера |
| Оно од чега треба да се бојиш јесте да не будеш... као ја, несрећна за увек.{S} И упамти, свет |
| ј уз лице.</p> <p>Они обоје покушаше да не кажу истину.{S} Девојка је грицкала доњу усну, као д |
| е, болесна, да ти школа није тешка и да не оскудеваш у чему.{S} Волела би да те види, па дођи а |
| ника <pb n="295" /> није хтео читати да не губи време.</p> <p>Међутим, последњих година, јачао |
| разочарење ју је утврђивало у одлуци да не допусти свом обожаваоцу задовољство љубакања.</p> <p |
| але.{S} Најмањи повод био је довољан да не говоре.{S} Ћуте по неколико дана.{S} Гледају једно д |
| Клеопатра.</p> <p>Стари господин као да не чу шта му жена рече.</p> <p>— Све имаш што ти треба, |
| души говорило му је да спречи мисао да не иде тим правцем, те је ударао крст на страни на којо |
| а је мало јела и говорила тек колико да не поквари расположење двоје старих.{S} Аница ју је пос |
| ећан?{S} Пре свега, јасно му је било да не воли Белу... не бар оном љубављу, чежњивом и стидљив |
| и посао.{S} Радила је двоструко само да не остане на само са својим мислима.</p> <p>— Радоје ни |
| шњом у њеном стану, трудио се стално да не остаје на само с министровом ћерком.{S} То је било в |
| опет кад видим да је нешто боље, што да не радим тако!...{S} Звао сам доктора.{S} Он јој препис |
| верити себе, потврди:</p> <p>— Зашто да не будем задовољна!</p> <p>— То је опет срећа... нека в |
| обар Словен, прими радо овај изговор да не ради ништа, и приста.{S} Они пређоше трем.{S} Један |
| авница.{S} Није морала трчати на час да не задоцни.{S} Па и ти часови!{S} Није их било више од |
| оме осећању празнине, обузе је страх да не сретне једног човека кога за живу главу није хтела в |
| и један део своје потпуности.{S} И тада не би био срећан, јер би се осећао крњ, сакат, јадан, н |
| не!{S} У земљи где три четвртине народа не зна ни читати ни писати, велико знање смета.{S} Дово |
| Нека сте благословена, децо моја.{S} Ја не марим што ћу од сад бити баба.</p> <p>Илић се осмехн |
| Он мора доћи.{S} Ја имам времена.{S} Ја не смем живети обично.{S} Али — прихвати после једне по |
| </p> <p>— Опрости, опрости Вишња.{S} Ја не знам шта радим.{S} Ти ово ниси заслужила.{S} Ја чест |
| p> <p>— Не криви време, Чедомире.{S} Ја не верујем у судбоносне неспоразуме.{S} Ако је ко крив, |
| етко.{S} Неке Швабе лове по риту.{S} Ја не волим лов.{S} Ономад ме је један пример дирнуо.{S} Л |
| шио, а већ проси девојку...</p> <p>— Ја не налазим у томе ничега чудноватог — рече будући минис |
| не воли паметније од себе.</p> <p>— Ја не мислим тако.{S} Свет је простран.{S} Мене чекају вел |
| .{S} Једи шта ти се донесе.</p> <p>— Ја не могу ове француске сплачине, ако ти можеш — одговара |
| убазни према мени.{S} Зар мислите да ја не умем ценити толике пријатељске услуге, поклоне које |
| живот чудан, комшија, тако чудан да ја не знам сигурно шта бих рекла...</p> <p>— Не, то није м |
| ар на ово време, Бог те видео, кад и ја не могу хлеба да зарадим!</p> <p>— Онда ћу ја у село за |
| — примети Вишња, па кад виде да се Каја не подсмехну, продужи пажљиво — он је врло учен човек, |
| орбу.{S} А ти си жена... наша жена која не воли живот одрицања, позитивне ствари, рад за човеча |
| 24" /> сакат млад човек, који без штака не може да макне, а иначе скакуће, свуд јури, трчи, код |
| све је у њој по руски!{S} Млада девојка не осети кад дођоше до њене куће.{S} Би јој тешко да пр |
| ребама породице.{S} Стога млада девојка не исмеја план своје другарице.{S} Само, она нађе за до |
| и једне јавне грађевине.</p> <p>Девојка не помену ништа.{S} Чедомир се свакако не сети.{S} Ћута |
| оцније.</p> <pb n="199" /> <p>Матовићка не хтеде наваљивати.{S} Знала је да јој је муж врло твр |
| сам дошао до закључка, да се велика зла не чине намерно, с предумишљајем, већ... онако, из људс |
| S} Ја сам се решила.{S} Девојачка школа не даје позитивна знања модерној жени.{S} А ја хоћу да |
| види, па дођи ако можеш, а ако ти школа не допушта, а ти немој...{S} Боже здравља, видећемо се. |
| своје друштво.{S} Зашто?{S} Ни она сама не би тачно знала рећи.{S} Тек, заједно с Илићем, мрзел |
| дан, невесео свет који се другим данима не опажа у присуству жена и људи, лепих, задовољних, ср |
| 83" /> као о одвојеним типовима; у њима не постоји Јуче, Данас, Сутра, Београд, Савамала, Петко |
| авало му се да проведе по неколико дана не видећи своје драгане.{S} Трудио се да не мисли на њу |
| е једна сенка преко лица.{S} Та промена не измаче младој жени, те скочи на други предмет, на св |
| шних бића која иду право и чија судбина не зависи од њих самих, већ од оних које ће срести и ко |
| а толико будала да се за педесет година не роди ниједан ипак би их доста било...{S} У програму |
| је уска, непрактична, несавремена; она не даје позитивна знања.{S} Не застаните на путу еманци |
| гледа своју другарицу право у лице; она не спусти очи.{S} Она је била обучена у матроску блузу |
| о изненада, био тако јак, суров, да она не осети одмах сву његову тежину, не схвати сву своју н |
| сјајним очима и као да се питао да она не тера шалу.</p> <p>— Девојачка Школа може бити добра |
| да је управљен против њега: било да она не дође на заједнички час, било да га не примети на ули |
| ећи да са Кајом иде кући.{S} Али је она не пусти испреда се, и, између осталих ситница које се |
| јних, зелено обојених врата, али се она не отворише.</p> <p>— Газдарица није код куће — рече он |
| , или тако нешто.{S} Разлози, објашњења не помогоше.{S} Тек доцније је сазнао, да владино одобр |
| ражио опроштај што је сиромах.{S} Вишња не замери ништа.{S} Она није знала за та понижења.{S} Ч |
| олите кајсије? — упита Бела младића, па не сачекавши одговора, окрену се нагло на здравој пети, |
| Тата се није опоравио још од робије, па не може да издржи тај штрапац.</p> <p>Илић је пристао о |
| чна ствар.{S} Мене се она као директора не може да тиче.{S} Државна служба долази на прво место |
| исмо од оца.{S} Кад га први пут прочита не учини јој се мајчина болест много опасна.{S} Што га |
| рече му једног дана Бела. — Да вам шта не фали код нас?</p> <p>— Код вас?{S} Не, госпођице — о |
| и још њене угасите очи.{S} Његова машта не задовољи се тиме.{S} Она оде даље, и стаде му цртати |
| и трговине са старим књигама.{S} Ништа не свраћа пролазнику пажњу на њега: фирма ни модел робе |
| ури, трчи, код свију је, без њега ништа не може да прође.{S} Вишњи је доносио међу првима новин |
| али испод ока... као да га се то ништа не тиче.{S} Редови, млади момци у озбиљној, плавој униф |
| ца види све из кујне.</p> <p>— Куварица не сме да регне — прекину га девојка. — ’Ајд, загрли ме |
| је дрхтао, бојала се да њена другарица не сазна шта о овом узбуђењу које је рило по њој, као г |
| д је ово говорила, те се њена другарица не усуди да се успротиви њеним разлозима и да наведе пр |
| есто где се цели животи истроше, а душа не оде даље од бриге за насушни хлеб и државни порез.</ |
| ања, као да је осећала да се цела љубав не састоји од пољубаца.{S} Она је ту остала непоколебљи |
| шта против њих.{S} Врло је похвално кад не губите интерес за науком.{S} Али то је ваша лична ст |
| т <pb n="90" /> пролази, а она се никад не појави, не помилује наше усијано чело, не пољуби наш |
| ала се за последње испите.{S} Али никад не поведе разговора пред Чедомиром о својим сумњама.{S} |
| лионе нових ствари, чуда, лепота, какве не би нашао ни у најчувенијој светској бањи.{S} Виктор |
| ала прве године.{S} Чинило јој се да је не предусрећу са збиљом коју је она донела.{S} Ђаци су |
| анципована девојка.</p> <p>Газдарица је не разумеде добро, те је погледа изненађено, па по обич |
| /p> <p>— Њој ће бити свакако жао ако је не известиш.{S} И онда, знаш како је, чича-Митре, треба |
| <p>— Анице...{S} Анице!</p> <p>Нико је не чу.</p> <p>Девојку је обузимала ватра све више.{S} С |
| Њу чекају многи познаници.{S} Знају је не само људи, но и мртва природа: куће, улице, камење.{ |
| а, али велика несумњиво.{S} Другојачије не може бити.</p> <p>— Пиј, проводи се, уживај младост. |
| код свих природа које мисле право, које не рачунају са ситницама, она их већ виде заљубљене, ве |
| н!{S} И у том слатком расположењу, које не потиче из одређених ствари нити има за циљ нешто опр |
| а, кад је муж у питању, начелне разлике не представљају велику сметњу.{S} Међутим, то није било |
| помакнувши сто у правцу Илића. — Ко ме не познаје помислио би да и ја пушим!</p> <p>— Не пушиш |
| ништа право.{S} Све ме буни.{S} Нико ме не воли.{S} Са̑м сам.</p> <p>Хтеде још нешто рећи, али |
| .</p> <p>Једног малог празника кад жене не раде, Вишња је седела код Остојићевих, кад Радоје до |
| Богу молим да заустави то време, да се не живи тако брзо.{S} Хоћу да грицкам полако <pb n="242 |
| нигде није тачнија она пословица да се не зна шта носи дан, а шта ноћ.{S} Странци нас зову зем |
| т и пупаст трбух.{S} Рекао јој је да се не брине, оставио листу на сто, легао и заспао.</p> <p> |
| Куварица је стишавала близнакиње да се не деру пред његовом собом.{S} Собарица је наместила на |
| цу Милеву, па је даље писао Вишњи да се не љути, да дође на свадбу ако може.</p> <p>— Нека ти ј |
| оји не смемо напуштати под казном да се не преврнемо.{S} Као што не можемо неговати поморанџе п |
| ћи министар. — Ако се воле, зашто да се не узму?</p> <p>— Ама, како да се узму, човече? — одвра |
| ежно. — Ја ћу то изгладити.{S} Мајка се не сме мешати у наше ствари.</p> <p>— Мани се, Бела — в |
| а колико и лањски снег!</p> <p>Мајка се не усуди да обнови прекор, већ погледа плашљиво у свога |
| S} Оставимо, дакле, прошлост.{S} Она се не врати, ма је звао колико хоћеш.{S} Просто: пиши проп |
| окрета.{S} Он је узе за руку.{S} Она се не трже.{S} Он продужи свој нагиб и притиште један крат |
| рки за њих. — Постеља до постеље, па се не погледају.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Des Slave |
| е разумевала боље народске фразе где се не говори непосредно, обиграва се око ствари и причају |
| тим једно бескрајно задовољство које се не да описати, како каже чâ Јанко Веселиновић.</p> <p>У |
| рад да присуствује погребу.{S} После се не вратише више.{S} Бела није хтела да чује за Париз.</ |
| а дана врућина би још јача.{S} Сунце се не види као да се растопило по целом небу, па жеже.{S} |
| хну руком кочијашу да полази, и више се не врати својој ташти ни својој жени.</p> <p>Док је он |
| ви над Дунав, одлете у ваздух и више се не врати.</p> <p>— Жао јој је било свога живота! — прим |
| ачала је брзо, али сигурно, и изгуби се не окренувши се.</p> <p>Вратила се одмах у село.{S} Пре |
| човек не поче свој говор о вољи, али се не предаде ни привиђењу који је кишни зрак правио од ње |
| де подсмехнути својој другарици, али се не усуди.{S} У њеном <pb n="216" /> крилу мирисало је т |
| месеци од како су се разишли.{S} Али се не усуди, јер би онда требало да исприча своје везе у к |
| купиће је, стара му мајка!{S} Човек се не жени због кошуље.{S} Млади су; цео је живот пред њим |
| еђено. — Не жалим новца.{S} Само нек се не губи време.{S} Све ће се вратити <pb n="175" /> двос |
| изменично пред разним комисијама док се не би сва распала.{S} Да се тако продужило, цео државни |
| ово расположење држало ју је све док се не виде с Кајом.{S} Она хтеде по том да надокнади своју |
| по болесној склоности своје душе, он се не даде да га занесе та струја нових нада, него исприча |
| p>Јер какав да је, живот постоји, он се не може мењати у својој суштини, ми смо принуђени прими |
| амбициозни, напрасити, ћудљиви, ако се не одаду пићу, они постају, на крају, најљући реакциона |
| е, нека се узму...“</p> <p>— Али ако се не воле? — прекиде је Јован.</p> <p>— Онда ником ништа. |
| мо неговати поморанџе по Авали, тако се не можемо оружати „знањем целе епохе“, како ти хоћеш.{S |
| нешто страшније од увреде, нешто што се не да избећи и што ће га пратити вечито.</p> <p>— Не по |
| х се налазе клупе за одмор.{S} Зашто се не зауставити на том месту, зашто ићи даље и питати нес |
| ију из овог или оног разлога, и вишо се не врати.{S} То је било већ лакше.{S} Ипак се није мога |
| тала се по њеним образима.{S} Младић се не могаде уздржати од једног покрета.{S} Он је узе за р |
| Па и Чедомир се дизао да иде, да му се не би приметило што остаје на само са девојком.{S} Али |
| ао је живети неколико векова а да му се не досади.</p> <p>Међутим, Бела се није могла да свикне |
| творити политичке слободе, без којих се не могу замислити поједине организације; треба од ове о |
| радан јави директору да је болестан, те не може долазити у школу за неко време.{S} Знао је да м |
| Морава окрене на јаз.{S} Али се пролеће не дочека.{S} С јесени поче да пада киша.{S} Падала је |
| бода за њих је смисао зла.{S} Оне иначе не знају за њу.{S} А оне које је назру, оне су као ове |
| се од улице с тврдим решењем да је више не види.{S} Поглед му се заустави на зеленом тепиху сво |
| оже мој, не, то није могуће, да ме више не волиш.</p> <p>Они беху избили на Теразије.</p> <p>— |
| ни ми се да ме избегаваш.{S} Ти ме више не волиш? — стаде да се мази, и набра обрве.</p> <pb n= |
| 5" /> збунити, по образима који се више не румене на сваку ситницу, по дивно довршеном телу кој |
| само на себе, радити за своје испите и не осећати ништа.{S} Али није могао.{S} Усред читања, к |
| јко!...</p> <p>Застаде, одмахну руком и не заврши реченицу.</p> <p>— Ко би играо крајцарица кад |
| ико?</p> <p>Вишња задрхта инстиктивно и не одговори ништа.</p> <p>Другарице избише на Теразије. |
| кој гимназији.</p> <p>— По твојој глави не би добио ни Прокупље! — пришила му је ташта поносито |
| сина наличио на живот оца, где се снови не пењу ни донде докле се диже дим домаћег димњака.{S} |
| Али, ми смо још ту, ми живимо.{S} Други не заборављају своје мртве, а зар ми живи да се заборав |
| вља!... остави ти то мени... ви се људи не разумете у тим стварима.</p> <p>— Добро.{S} Мени је |
| да је обузе изненадни страх да догађаји не узму други обрт, те се одважи да удари на главну ств |
| ти код родитеља, код маловарошана, који не признају овим везама њихову невиност.{S} Додуше, она |
| тајанствених гласова у нама самима који не варају никад. „Мени треба један искрен друг“ — хтео |
| pb n="278" /> па да оборе министра који не дели то мишљење, или да гласају против свога убеђења |
| ласка у живот наместили на колосек који не смемо напуштати под казном да се не преврнемо.{S} Ка |
| је био мир, онај дубоки пољски мир који не руши цикање попаца, крештање жаба.{S} Он је узе и за |
| помири с оцем.{S} Врати се у Чачак, али не хтеде продужити школу.</p> <p>— Нећу да будем чиновн |
| аће да вам буду мислене именице.{S} Али не бојте се, не бежите од живота; с њим је као и с плив |
| ову сенку.{S} Хтеде нешто рећи.{S} Али не могаде.{S} У његовој глави је било мутно.{S} Он је б |
| се баци на студије врло озбиљно.{S} Али не осети више ону сласт студентског живота, коју је осе |
| ом који је сад звонио поузданије. — Али не мислим да се ту зауставим.</p> <p>— А шта можеш друг |
| ти више чекањем да будућност донесе или не донесе, нови друштвени склоп.{S} Требало му је нечег |
| им као муве окамењене у ћилибару.{S} Ми не знамо где идемо, ми знамо само да смо на путу...{S} |
| налили смо својим знојем и крвљу, а ми не знамо још колико неисцрпног злата лежи у тим таласим |
| </p> <p>— Не, ја те нећу пустити док ми не обећаш да ћемо се опет видети — одговори Илић енерги |
| кога је тамо оставила.</p> <p>— Што ми не пише! — чудила се девојка болно. — Бар једну реч да |
| о зна?{S} Ко ће то рећи?{S} Ни они сами не би умели казати.{S} Младић се сећао тек доцнијих тре |
| ка, али видиш, ја се питам да ли у мени не живи неки скривени ђаво.{S} Ах, како сам гадан, како |
| јљући противници.{S} Лично за себе, они не траже много.{S} Највише, да се, дошав на власт, пров |
| не, а би ли ко од богатих?</p> <p>— Они не спадају у моју надлежност — одговори службеник мртва |
| знаје, скупо би га платио!</p> <p>Вишњи не би право ова рођачка оцена.{S} Она посумња у искрено |
| ао с друштвеном имовином, јер се у каси не нађе онолико новаца колико се очекивало.{S} Акционар |
| е приче — рече он сигурним гласом. — Ти не верујеш, ваљада, у те бесмислице?</p> <p>— Да, не ве |
| несталан, неодважан, слаб.</p> <p>— Ти не волиш свога рођака! — пребаци јој Вишња.</p> <p>— Не |
| p>— Волите се већ целу младост.{S} А ти не видиш, ти ниси видео то тело — шаптао је у себи — то |
| да избегнеш, све ти се дешава, ништа ти не иде у корист.</p> <p>Илић погледа зачуђено у своју д |
| ном пратиоцу чинило се као да ти кораци не додирују земљу; украшена многим успоменама, она се и |
| — продужи он, упркос свега — посланици не могу да се определе јер се стално налазе у недоумици |
| лаву на другу страну, али се његове очи не могаху одвојити од Вишње.</p> <p>Она се беше заустав |
| јој писмо доставити.{S} Бојао се да јој не направи нове непријатности код родитеља, код маловар |
| оду.{S} Њихов ситан <pb n="94" /> мозак не може да појми како та невидљива материја, то стакло, |
| p>— Управо — додаде Илић — за мене брак не постоји као питање.</p> <p>Бела рђаво разумеде млади |
| којима рабаџије шибају волове, а човек не зна кога пре да пожали: те људе или ту стоку.{S} Јад |
| рмске потере, испред кише или кад човек не зна куда ће.{S} Увек би се нашло друштва, водили се |
| ругарици, у њен заборав.{S} Млади човек не поче свој говор о вољи, али се не предаде ни привиђе |
| о готово осећало у кући.{S} Млади човек не хте покварити ово присно весеље дома, који је послед |
| а ће ти се осигурати издржавање све док не свршиш школу, као и мени удовички ужитак.{S} А кад с |
| теорији.{S} Он је за сва права, бар док не добије своје право.{S} Невин у ствари, он је дрзак у |
| едлогу одлучно, наводећи да социјализам не пориче <pb n="108" /> народност, а специјално српско |
| торе девојке, умрети као те муве ако им не отвориш прозор.</p> <p>Зарија пређе на илузију слобо |
| Кад нису критиковали митрополита што им не услиши молбу да се преко лета прехране у каквом мана |
| д живота, усамљено биће што се ни с ким не да да удружи, идеалиста који ради само на крупно; гл |
| плашљиво у свога мужа.{S} Али ни Јован не рече ништа.{S} Они су обоје осећали Белину сакатост |
| је и могао од њеног оца и њене куће, он не би смео поверити сву ту изненадну раскош свога срца |
| арија.</p> <p>— Свет је глуп, Илићу, он не воли паметније од себе.</p> <p>— Ја не мислим тако.{ |
| кад виде девојку тако близу себе.{S} Он не настави говор.{S} Његове очи су се наизменично крета |
| о једно женско тело, готово голо.{S} Он не би био човек да је могао мислити на шта друго.{S} Пл |
| ип је био великошколац-политичар.{S} Он не пази на спољашњост; па кад то и чини, ради у супротн |
| ји те је одбио — рече јој, тешећи. — Он не зна шта је у теби одбио.</p> <p>Сунце је клизило по |
| а поново на свог пријатеља:</p> <p>— Он не зна ништа о мени, а ни ја о њему, као да смо туђини. |
| ико часова како су једно с другим, а он не успева да јој каже једне речи која долази из срца.{S |
| него да је дочепа у своје шаке.{S} И он не жели власт да учини добра себи или другом, него тако |
| — прихвати после једне почивке — ако он не дође, Зарија, ако будем морао живети као сваки други |
| разована су удружења која ниједан закон не може одобрити.{S} Слобода је појела своју децу.</p> |
| она се тако угњезди да је ни сами ђаво не би могао отуд ишчупати.{S} Ништа на свету није било |
| фамилијарне да им често говорник готово не схваћа прави смисао.{S} Још се није знало о скандалу |
| девојке.{S} Бела је тражила задовољство не по осећању него по памети, изазивала ове тренутке, п |
| ића.{S} Помисли да он хоће да каже како не двоји брак од љубави, или тако нешто, те пљесну рука |
| не помену ништа.{S} Чедомир се свакако не сети.{S} Ћутали су.{S} Прођоше тако добар део улице. |
| на. — Пише ми тетка да јој се ти никако не јављаш.{S} Не зна да ли си жив или мртав.</p> <p>Мла |
| о, не пољуби наше занесене очи.{S} Нико не поверава ове најдубље тајне свога бића, оне се крију |
| шчезне с Вишњом у неки свет где га нико не познаје... далеко негде, у непознати крај где би поч |
| је могло путовати и отворено, а да нико не нађе у њему чега другог до другарских саопштења.{S} |
| S} Да дивне речи за нашу земљу где нико не воли да се пашти, чак ни за своје задовољство!{S} Пр |
| /p> <p>— Колегинице?</p> <p>Кад се нико не одазва, она се помоли наврата: збрчканог лица, повез |
| нетка измиче нашем схватању, пошто нико не зна да нас ослободи потреба наше природе?</p> <p>Виш |
| је успео да састави владу, вечерас нико не влада Србијом.{S} Круна ће морати потражити наслон н |
| их, мучан, дуг као вечност.</p> <p>Нико не рече ништа.</p> <p>Бела је устала, пошла неколико ко |
| лијарне зачкољице.</p> <p>— Ју, за мало не заборавих... — присети се рођака. — Да ти представим |
| сити пребацивања као да се њему учинило не знам какво добро.{S} Његова жена, која је раније, до |
| језа.</p> <p>— Свуда!{S} Свуда... само не у Београд! — шапутао јој је унутрашњи глас. — Ти си |
| киша.{S} Падала је из дана у дан.{S} То не беше ситна, јесења киша, већ млаки пљусци као усред |
| ејах готов, и ја те позвах.</p> <p>— То не беше ништа одређено — примети му она, са несакривени |
| јој је било да он није више њен и да то не може бити.{S} Али се она надала да ће наћи неког дру |
| ћа није засенуо мој положај, а он на то не треба да рачуна ни колико ја.{S} Нико у Србији није |
| врло тежак, огромно тежак...{S}" Он то не рече.{S} У осталом, већ их пристигоше Милева и њен п |
| та.{S} Међутим, њему то не смета, он то не зна.{S} А тај сељак то је наш народ.{S} Он је запушт |
| S} Али зашто их не закрпи?...{S} Бар то не стаје ништа.{S} Међутим, њему то не смета, он то не |
| то не стаје ништа.{S} Међутим, њему то не смета, он то не зна.{S} А тај сељак то је наш народ. |
| .{S} Ти ово ниси заслужила.{S} Ја често не господарим собом.{S} Ја нисам на чисто са собом.{S} |
| а Лазаревић...{S} Па како ми живиш, што не дођеш?...</p> <p>Млади човек, с прилично вештине, а |
| ... — приметила би му тада ташта. — Што не почнеш нешто практичније?{S} Преведи какву занимљиву |
| а праву срећу и прави бол.</p> <p>— Што не бријеш бркове ? — рекла му је једном приликом. — Јут |
| 3" /> рије њиве.{S} То се она свети што не ценимо њену снагу.{S} Међутим, то време пролази; цен |
| оме зету не покаже колико је срећан што не плаћа стан.</p> <p>— То је велика рента, као мираз о |
| д казном да се не преврнемо.{S} Као што не можемо неговати поморанџе по Авали, тако се не можем |
| очетој тези.{S} Шта би га се тицало што не би постао професор универзитета, славан човек!{S} Он |
| посред обичности живота.</p> <p>— Зашто не пишете шта кад тако лепо говорите — рече му Вишња. — |
| да смо туђини.{S} Свакако ми замера јер не зна разлога моме одласку.</p> <p>Хтела му је писати |
| ам, нашто све те лепе мисли ако Чедомир не буде њен!</p> <p>Пролеће се расцветавало око девојке |
| омиле безбројних болова, а многи од нас не чује ни једну жалбу — грмио је Илић, опијајући се со |
| творени тонови, јаке боје, које код нас не губе још своје симпатије поред свег дискретног <pb n |
| старац на постављено питање. — Нико нас не тера, па ћемо да једемо понајлак.{S} У турском рату |
| ом Милева. — Радоје пије.{S} Да га свет не опази, попије на једном месту само једну чашу, па та |
| и пут, а ни корака унапред јер се живот не понавља као што се ни јучерањи дан неће вратити ника |
| Чачку наћи довољно посла да твој живот не буде излишан.{S} А кад ти једног дана твоја срећа до |
| аконе унесе што више гарантије да власт не изигра ове мере.{S} У тој бризи он је смео с ума реа |
| е администрације, где се велика смелост не поклапа са општим скептицизмом.{S} Код нас би Наполе |
| удском смислу речи.</p> <p>Ова храброст не потраја дуго.{S} Он виде да би му од рукописа остало |
| лико би то трајало, да се стари Матовић не разболе и умре.{S} Овај народни борац, као и многи д |
| S} Ти ниси више моја кћи.</p> <p>Младић не одговори ништа.{S} Осећао је да ће доћи нешто горе, |
| ! — примети Вишња полако.</p> <p>Младић не одговори.{S} Причајући био је дигнуо главу и гледао |
| се спустила на општи ниво.</p> <p>Илић не одговори ништа.{S} Били су дошли до оног долапа, па |
| умилније од његова венца!</p> <p>— Кажу не ваља се уносити у кућу — одговори јој Милева поверљи |
| се у црно завила, плаче, суза јој сузу не стиже.{S} Вели, ни кошуље му не доноси.</p> <p>— Па, |
| ван себе, гледала је своју слику, слику не ње, него друге жене, не жене, него нечије наготе.{S} |
| ој сузу не стиже.{S} Вели, ни кошуље му не доноси.</p> <p>— Па, купиће је, стара му мајка!{S} Ч |
| Матовић, као да држи предавање — истину не треба крити; треба је послушати, рећи је увек, и уве |
| — Сва три су мушкарци.</p> <p>Али Вишњу не остави спомен на оно што јој је Каја рекла пре толик |
| S} Неприродан, јер се у органском свету не зна за такву везу; неморалан, јер се обавезујемо за |
| ије пропуштала прилику, а да своме зету не покаже колико је срећан што не плаћа стан.</p> <p>— |
| дотле постављало девојци, те она одмах не одговори.</p> <p>— Ред је да помогнем мајци.{S} Наша |
| да купи друге чакшире.{S} Али зашто их не закрпи?...{S} Бар то не стаје ништа.{S} Међутим, њем |
| кратак и устрептао пољубац.{S} Пољубац не паде на усне, већ на ону румен по образу и остави мл |
| ано се дигни, доцно лежи, а кад остариш не можеш да радиш, па куд ћеш него у просјаке.</p> <p>С |
| мртви малочас устали из гробова, да још не знају да се нађу.{S} У осталом, он је тако замишљао |
| муке.</p> <p>— Ја претерујем.{S} Ја још не знам ништа позитивно.{S} Треба видети у чему је ства |
| идинастичар, јатак краљоубицâ и шта још не, што је један лични режим начинио од овог Ужичанина, |
| Сад је девојка дошла са бунара.</p> <p>Не чекајући одговор, стара жена донесе што је нудила.</ |
| ки сандук! — приметише присутни.</p> <p>Не чу се реч објашњења, као да све обузе језа од нечега |
| рош по свом положају, после Цариграда и Неапоља, најлепша на свету, а ја се кладим да је она на |
| рењем. — Бар данас је то јасно.{S} Нема неба.{S} Постоји <pb n="219" /> само атмосфера, планете |
| } Сунце је милело преко усијаног летњег неба.{S} Не шеснаест сати него шеснаест дана, шеснаест |
| трубама ка чистом плаветнилу осветљеног неба, њега обузе једно јако, немирно осећање, слично бо |
| него што би однео, а бојао се и ведрог неба које му прети сушом непрестано.{S} Око плотова су |
| ацало зраке и чаробно осветљавало парче неба које се видело, неколико суседних кровова и заруде |
| це у отврдлу блату.{S} Једно бело парче неба указивало се на истоку.{S} Звезда било мање.</p> < |
| ори у вихор.{S} Облак се провали.{S} Из неба осу плаха киша, да се за час начини поток поред њи |
| S} Две три звезде боцкале су један крај неба.</p> <p>Двоје младих ћутали су, тако седећи.{S} Св |
| липе.{S} Иза дрвета затезао се крајичак неба, по чијем је плаветнилу пловило неколико облачића |
| етале зове.{S} Горе, надносило се нешто неба, с групом осветљених облака око бледог азура.{S} У |
| али.{S} Рекао би да се светлост сјури с неба бујицом.{S} Многобројни прозори на здањима и чатрљ |
| плаве сенке, које су још више истицале небеску илуминацију.{S} Београд је изгледао као лепа ци |
| пак, та су писма била као <pb n="89" /> небесни дар, на тим врућинама; она су позлаћивала Стрик |
| вници, где се киша очекује као благодат небесни, Морава треба да се разлива у многоструки сплет |
| ло сунце, чији је златан сјај оживљавао небесно плаветнило.{S} Како друга светлост бледи пред њ |
| ајући тако њихове црне тачке у дубинама небесног плаветнила. — Благо њима.{S} Узлећу, певају, ц |
| пронаћи нешто романтичније... пролеће, небо, велики празник, долазак Чедомиров у црном оделу к |
| враћа своме крају.</p> <p>Пред сумрак, небо се наоблачи.{S} Мало после, удари плаха киша.{S} Ш |
| здену руку као нека ружна добричина.{S} Небо опрано јучерашњом кишом плавило се дубоко, у бескр |
| окроваца скакутали су сунчеви зраци.{S} Небо је било ведро.{S} Тек по неки облак био се заустав |
| вљено.{S} Укротила је гром и разоружала небо.{S} Проблем живота изгледао је врло прост и јасан. |
| рда, две три вароши и велико београдско небо.{S} Могло је бити око осам часова.{S} Ноћне паре б |
| вароши, дизало се безизразно, пространо небо, у којем се видела само понека ласта као црна звез |
| ричајући био је дигнуо главу и гледао у небо.{S} Девојка је опет посматрала рит, Дунав, светао |
| у опет бојаџије обесили кануре бојене и небојене вуне, а месари кожице суве и сирове.{S} Пред к |
| о прогласи за најдаровитијег човека под небом и помири с оцем.{S} Врати се у Чачак, али не хтед |
| а брегу, белео се један крај вароши под небом сивим као миш.{S} Београд се удаљавао све више.</ |
| Једно јато неких других тица летело је небом.{S} Близу Вишњице, Вишња спази једну аду са шумар |
| о неку широку реку са зеленим обалама и небом пуним звезда.{S} На таласима, који се стално љушк |
| иркао свеж ваздух.{S} По <pb n="210" /> небу се палиле звезде.{S} На ћошку светлуцао варошки фе |
| чи: „Има много ствари <pb n="297" /> на небу и земљи, Хорацио, о којима нема појма твоја филосо |
| у.{S} Дан је био ведар.{S} По плавом се небу мицало неколико малих, светлих облака.{S} Сунце је |
| метеор, који ће се појавити на његовом небу, осветлити га чаробно за који тренутак, па се посл |
| .. облацима што полако језде по зимском небу.{S} Одлазио је тада у кафану, губио се у читање но |
| се не види као да се растопило по целом небу, па жеже.{S} Нигде тице да се чује.{S} Биље зри.{S |
| дбио.</p> <p>Сунце је клизило по ведром небу.{S} Морава је жуборила иза једног врбака.{S} Поред |
| ре.{S} Месец је био тек изгрејао.{S} По небу које је дошло врло плаво блудели су облаци час бел |
| мњење?{S} Није ли сусетка десно од њих невенчана жена човеку са којим живи?{S} Не иде ли девој |
| ивота, потребе, снови, амбиције, толико невероватно разних прилика у којима живе бића што је Да |
| че кад остадоше сами:</p> <p>— Нешто си невесела, Лазаревићева?</p> <p>— Не! — одби она усиљено |
| е! — одби она усиљено. — Зашто да будем невесела?</p> <p>Стара девојка је ухвати за руку.</p> < |
| х.</p> <p>— Ти си уморна... ти си нешто невесела, Вишња? — примети Илић.</p> <pb n="158" /> <p> |
| ци који нису могли отићи у бање: јадан, невесео свет који се другим данима не опажа у присуству |
| ="94" /> мозак не може да појми како та невидљива материја, то стакло, спречава њихов лет.{S} Т |
| е му полете, без размишљања, али хиљаде невидљивих препрека спречава њихов лет и оне ће пропаст |
| рава, бар док не добије своје право.{S} Невин у ствари, он је дрзак у речима.{S} Он је радикал, |
| самој.{S} Она је зрела као зрела воћка, невина као дивља ружа.{S} Зима је попусти.{S} Њени се о |
| њим пламеном, који је палио њене мирне, невине очи и који је долазио право из срца.{S} Тај плам |
| је поносито сносио своју сиротињу.{S} С невином вером у будућност, он је трошио своје младе год |
| на, који не признају овим везама њихову невиност.{S} Додуше, она му је писала, те тиме стављала |
| бе имале су у цртама на лицу онај израз невиности који је урођен првој младости.{S} Каја је бил |
| ки сан, тело наго, божанствено у својој невиности, сатанско у својој лепоти.{S} Уседелица се зб |
| даје радости, одмора, утехе, а не нове невоље и морално пропадање.</p> <p>Са том мисли почеше |
| х и да се сваком члану породице нађе на невољи.{S} Али млади човек је залуд наводио разлоге две |
| ема младом земљаку који се тако нашао у невољи око оца.</p> <pb n="183" /> <p>— Баш је красан м |
| едну опаку, али врло сигурну учитељицу, невољу.{S} Он је имао да се бори из дана у дан за комад |
| о под обичним крстом, са кога ће киша и невреме спрати њено име и уништити таште човечје спомен |
| {S} Он је сад осећао потребу вишу од те негације данашњег друштва.{S} Није се могао задовољити |
| оближњој башти натпевали се славуји.{S} Негде би зашкрипао ђерам.{S} Варош тонула, љушкала се, |
| боднијом у присуству ове стварности.{S} Негде зашкрипа ђерам.{S} Један пас залаја.</p> <p>Посма |
| глед из суморних, мрачних очију ишао је негде далеко, у бескрај.{S} Његов несрећни геније, који |
| оду, промакне гвоздени мост и изгуби се негде око оскудног зеленила на острву Циганлији.{S} Пре |
| ши је дуго — примети она. — Склонимо се негде, ако хоћете... под какво дрво, у ону кућу у врх п |
| говори глупости...</p> <p>— Читала сам негде да је љубав слађа кад је мрак.{S} Гледаћемо звезд |
| и свет где га нико не познаје... далеко негде, у непознати крај где би почео нов живот.{S} И ка |
| а:</p> <p>— Куд си пошла?...{S} Хајдемо негде заједно!{S} Имам много ствари да ти кажем, да ти |
| аргумент, ту реченицу, коју је случајно негде начуо, а у себи је додавао; „Ми смо слепи код очи |
| жио својој пријатељици да изађу у шетњу негде даље него што се то могло после школских часова.{ |
| даде да га занесе та струја нових нада, него исприча другарици у кратко све шта му се десило од |
| је било у питању ни колико лањски снег, него је то госпа-Клеопатра урадила на своју руку код ко |
| комедија.{S} За њега не постоје науке, него Наука.{S} Он је ватрени присталица позитивистичке |
| слику не ње, него друге жене, не жене, него нечије наготе.{S} Њене очи су добијале чудан сјај |
| е, гледала је своју слику, слику не ње, него друге жене, не жене, него нечије наготе.{S} Њене о |
| ригревици.</p> <p>— Много је мање људи, него што се мисли обично, који стварају свој живот по с |
| и власт да учини добра себи или другом, него тако... ради саме власти и да је држи у својим рук |
| отив власти, не да би је начинио бољом, него да је дочепа у своје шаке.{S} И он не жели власт д |
| Саву, он није могао пребећи у Аустрију, него се крио по околним гајевима, повлачећи се дубље у |
| рипца, заурликаће ти; доле с њим!...{S} Него нека младић сврши школу, постане свој човек, добиј |
| јако допала.{S} Вели, красна цурица.{S} Него, кажем ти — подвуче стара девојка — страх ме је би |
| исам могао да ти кварим задовољство.{S} Него, враћај се у Београд, па гледај своју науку.</p> < |
| Младене.{S} Немој да се мангупираш.{S} Него учи.{S} Иначе, право ћемо те на занат...{S} Угледа |
| кућу — одговори јој Милева поверљиво. — Него обеси венац више капије, па ако га преко ноћ неста |
| сам због тога уписала у школу.</p> <p>— Него због чега?</p> <p>— У Чачку није било више школе.{ |
| да будем чиновник — рече оцу.</p> <p>— Него шта ћеш, несрећни сине? — викну му стари.</p> <p>— |
| сами.</p> <p>— Ти Вишња?{S} Ти си млађа него што си икад била.</p> <p>— Какав парадокс! — насме |
| е прошло.{S} И вратила си се несрећнија него кад си пошла.</p> <p>Девојка покуша да не призна и |
| {S} И сама му је радња била другојачија него у осталих.{S} Избио велике прозоре, ударио једнома |
| девојка више посматрала домаћег учитеља него своје брбљиве сестрице.</p> <p>Стари Матовић није |
| рила.{S} Мајка је била опасније болесна него што је отац писао.{S} За време кризе, млада студен |
| а већина су умрла.{S} Није било девера него је Чедомир ишао поред ње, шапутао јој нешто поверљ |
| задрхта јер је то било веће, много теже него што је његова слутња предвиђала.{S} Његов поглед с |
| одине пролазе?{S} Јер младост иде, брже него што се мисли, а са њом и сва могућност да будемо с |
| ју?</p> <p>— Да, боље да се кају раније него доцније.</p> <pb n="199" /> <p>Матовићка не хтеде |
| b n="39" /> имала жеља, и то још раније него Вишња, да се развије што више, да оде до краја пут |
| су се могли купити часовници јевтиније него у Београду.{S} И сама му је радња била другојачија |
| ј је то име остало у публици, сигурније него да је фирма протоколисана код суда.</p> <p>У чокал |
| атра свечано.</p> <p>Било му је јасније него икад да не воли ту девојку, па ипак он превали:</p |
| Вишња се дигла из постеље нешто доцније него обично.{S} Журно се облачила, спремала књиге и дор |
| улицом.{S} Влада није могла другојачије него му нађе лепо место у државној служби.{S} То допуст |
| чини да је то било тако далеко... даље него детињство.{S} Шта се све за то време није десило!< |
| пријатељици да изађу у шетњу негде даље него што се то могло после школских часова.{S} Нашли су |
| {S} Положила је испите врло добро, боље него ранијих година.{S} Шта више, добила је награду, је |
| наслања се у геометрији више на осећање него на разум.{S} Иде се чак до физике, појављују се гл |
| кућа, а поквареном као и он, можда горе него и он.{S} Две близнакиње узимале би се за руку и из |
| Најзад се реши да се с њом објасни, пре него што предузме какав даљи корак.{S} Она га је избега |
| <p>— Овим сељацима засја електрика пре него што јој и диреке ударише — примећивао би ко у шали |
| ла да се врати на пут којим је ишла пре него што га је познала.{S} Она је прикупљала своје сиро |
| в.</p> <p>— Он јој је изјавио љубав пре него што си још постао министар... овде, у овом салону. |
| редео.{S} Сунце се изгуби тако рећи пре него што зађе.{S} Каткад се деси да његова кугла пада б |
| о, као звер што погледа своју жртву пре него што јој доврши живот, Чедомир прекиде пољубац у је |
| срицати, а теже му је било потписати се него отпешачити до Мрчајеваца.{S} Стога је јако уважава |
| иначе веровала да је он воли јако, јаче него што је он био уопште способан да вели, лудо, смртн |
| а, ишла је оборене главе и храмала јаче него икад.{S} Дотле су пркосили једно другом кад се сре |
| извесну забезекнутост што је нашла више него што је очекивала.</p> <pb n="193" /> <p>— Ју, росп |
| и људи који траже од своје судбине више него што она може дати, бежао је од своје среће, мислећ |
| угу девојку.{S} Радио је за испите више него што је требало.{S} Читао је књиге, новине, књижевн |
| е таленат, где парче хартије вреди више него глава.{S} Те су је теорије храбриле, подизале, оду |
| обро свакоме који од њега не тражи више него што оно може дати — одговори она полагано. — Живи |
| поред њега, сласт што је заљубљен више него први пут кад су прошетали сами.</p> <p>— Шта рекох |
| ог часа лопову који би му покварио више него што би однео, а бојао се и ведрог неба које му пре |
| е ручкове, у кући се кувало двапут више него што је требало, просипало се, бацало, раздавало су |
| резолуције, мрзео богаташку класу више него што је волео пук, био горд са својих материјалисти |
| одговори после малог оклевања. — Лепше него што сам мислила.{S} Ја волим чист ваздух, шуму, св |
| } И они се вратише у варош још веселији него што су пошли, трчећи, прескачући баре, говорећи за |
| ијаног летњег неба.{S} Не шеснаест сати него шеснаест дана, шеснаест година, шеснаест векова тр |
| од кафане, нека подигну бољи подмладак него што смо ми.{S} Шта ће ти боље еманципације?</p> <p |
| пазиш шта се говори.{S} Не радиш снагом него мозгом.{S} Гледаш кроз прозор: људи се паште, <pb |
| и млади студент био је за њу јаче везан него што је сâм мислио.{S} Раскид са породицом му је ос |
| бро угрејан.{S} Још је више философирао него по обичају.{S} Скакао је с предмета на предмет.</p |
| <p>— Иде... иде.{S} Биће раније свршено него што смо предвидели — одговарао им је убеђено. — Не |
| ства; један прост радник воли више смрт него понижење.</p> <p>Бела згужва новине.</p> <p>— Оста |
| г сунца које није могло продрети у собу него је скакало око прозора, по калдрми и гранама једне |
| ла је тражила задовољство не по осећању него по памети, изазивала ове тренутке, пила њихово опа |
| д остариш не можеш да радиш, па куд ћеш него у просјаке.</p> <p>Сад се све то срушило јер „тај |
| , човече, пара...</p> <pb n="105" /> <p>Него велим, да му кажем нек долази код нас на храну.{S} |
| Време јој је пролазило у беспослицама, неговала је нешто цвећа, везла по коју мараму, читала, |
| награду, једну књигу која је говорила о неговању поврћа.</p> <p>Сад је требало ићи у Чачак.</p> |
| а се не преврнемо.{S} Као што не можемо неговати поморанџе по Авали, тако се не можемо оружати |
| тво по моди руских универзитета, где се негује она двострука камарадерија у политици и честитим |
| n="150" /> <head>XIV</head> <p>Била је недеља кад је Вишња пришла Чедомиру.{S} Дан је био веда |
| еца се загледала у њега, као у чудо.{S} Недељом и празником свет <pb n="174" /> је ишао, место |
| подгрејавати бајке о миразу и излазити недељом на пиво.{S} Место паланке и њеног главног сокак |
| ац.</p> <p>Он је стајао на истом месту, недирнут.{S} Јутарње сунце пресијавало се на његовим жу |
| о је најскупље стало: темељи, остало је недирнуто.{S} Ја сам и онда то говорио.{S} Али се свет |
| оју кривицу — јер је још као дете, због недовољног надзора, пала са степеница и сломила ногу.{S |
| своја мишљења, реченице су јој остајале недовршене, није се могла сетити доказа који је хтела н |
| им пољупцем... пољупцем брзим, кратким, недовршеним. <pb n="42" /> Међу њима били су и Вишња и |
| силе које владају њоме нису више имале недокучивих тајна.{S} Ушло се у прве векове земље.{S} С |
| а својом пенушавом водом и шапутала јој недопуштене приче, млада девојка заспа са једним ђавола |
| а. — Је ли слобода допустити оно што је недопуштено, укинути везе између оца и сина, мајке и кћ |
| сва као да ју је неко ухватио у нечему недопуштеном.</p> <p>— Не... није — промуца она несигур |
| д, било да кува ручак, јела су испадала недосољена, несаврела, загорела.{S} Било да купи што за |
| вима.{S} Није имала гимназијске матуре, недостајала јој је мушка дубина, јасност у плану.{S} Пр |
| S} Она је разумела да је сиротиња један недостатак. „Он сиромах, а ја хрома!“ — мислила је и ве |
| што је пријатно, лако, ново, лепо.{S} У недостатку материјалног уживања, он се бацао сав у свет |
| е ми хоће апстракт и апсурд, моја мисао недостижне висине...</p> <pb n="170" /> <p>— Којешта.{S |
| ан, јер би се осећао крњ, сакат, јадан, недостојан да живи.{S} Он није видео да сви око њега им |
| ерена да је њен живот био дотле празан, недостојан ње као човека.</p> <p>Код куће ју је чекала |
| у да се определе јер се стално налазе у недоумици: да ли да гласају по свом убеђењу, <pb n="278 |
| јој примети само главу, и од главе бео, нежан профил с очима дубоко занесеним у младића.</p> <p |
| змазили, те је желела да и Чедомир буде нежан <pb n="114" /> према њој.{S} И сем тог, она је би |
| не умерене, <pb n="61" /> а млади газда нежењен, па је све ишло како само може бити.</p> <p>Рад |
| ста, предавала се сва, послушна, гипка, нежна, бледа, цвокоћући и згрчена поред њега.</p> <p>Но |
| ђала под лаком материјом летње блузе, и нежним лицем девојке, чија хромост није допуштала честе |
| тварити овај сан, он се обрати девојци, нежно као жена:</p> <p>— Куд си пошла?...{S} Хајдемо не |
| ни, Чедомире — говорила му је жалосно и нежно. — Ја ћу то изгладити.{S} Мајка се не сме мешати |
| еријалистичке философије претварао се у нежног љубавника: у његовим годинама човек је сав одуше |
| она му је изгледала неспособна за праву нежност, за пожртвовање, за праву срећу и прави бол.</p |
| адржавала ниједну необичну реч, ниједну нежност.{S} У њима није било спомена на оно што су заје |
| , и он је био млад, и он је имао у срцу нежности.</p> <p>У природи је настајала све већа тишина |
| итања, украшавала му живот многобројним нежностима; њена љубав ласкала је његовим жељама да жив |
| рхтала од страха пред нечим непознатим, независним од њене воље, неминовним.{S} Ово цвеће, широ |
| , никаквог реда није било међу њима.{S} Независно од свега, сети се како је једног дана изишао |
| и.</p> <p>То су били тешки тренутци.{S} Незадовољан у служби, несрећан у кући, он је лутао по ч |
| тва је познала дане скомрачења и увреде незадовољених амбиција.{S} Позив сеоске учитељице није |
| } Општа чама, вечито јадиковање, стално незадовољство, грабеж, отимање, хајдучија, одсуство здр |
| које су стизале са Запада нађоше у том незадовољству узорану њиву, и народ се формира, готово |
| , мало изненађено. — Ја бих био највећи незахвалник кад бих се и најмање пожалио.</p> <p>— Заис |
| су своје дејство.{S} Илић је заборављао незгодни случај и своју оскудицу.{S} И они се вратише у |
| м плишу и свежим бојама.{S} Само је био незграпан са својим великим канабетом, нешто суморан са |
| арабе, напуњене паприкама.{S} Сељаци у незграпним, сламним шеширима цењкали се с грађанима.{S} |
| засађених пред каквом кафаном, и широко незграпно кубе старинске цркве, са златним крстом, који |
| а.{S} Заклињала се да ће се сва предати нези око болеснице, да неће одмицати од ње дан и ноћ.{S |
| души.</p> <p>Грло ју је стезало од неке незнане жалости.{S} Очи су јој биле пуне суза.{S} Ако о |
| је нешто у њој, нешто скривено, топло, незнано, а широко и пространо као свет.</p> <p>Девојка |
| рштених интереса, тешких одговорности и неизбежних дужности, она није имала <pb n="160" /> појм |
| ости, вређао их отворено.{S} То је било неизбежно.{S} Човек који је промашио свој позив несрећа |
| ши школу.{S} Будућност јој је изгледала неизвесна, тамна, под знаком питања.{S} Она се заиста п |
| ке мисли, дах будућности, све оно нешто неизвесно што очекујемо од даљег живота, а што би хтели |
| дића у <hi>салу</hi>.{S} То беше ниска, неизветрена одаја, с навученим завесама.{S} Чедомиру, к |
| је болесно у обе ноге, свакако од какве неизлечиве болести, па ипак се силило и хтело да сакриј |
| њеним хаљинама.{S} Њен природан струк, неизмучен мидером, затеже блузу, те се показаше њена зд |
| алног положаја.{S} Њихове симпатије иду неизоставно онима који их фаворизују, помажу, који им д |
| сењој хладноћи и влази.{S} Једна камара неисечених дрва рогушила се у сенци коју је правило кри |
| ио извор своме одушевљењу.{S} У њиховом неисписаном рукопису видео је узбуркане дубине своје бу |
| нојем и крвљу, а ми не знамо још колико неисцрпног злата лежи у тим таласима.</p> <p>Вишња га п |
| интелектуалну младеж, мисао магловита, нејасна, али стварна, жива <pb n="23" /> која га је пра |
| p> <p>На њу навали гомила мисли, најпре нејасних, лаких, безбрижних, па све светлијих, тежих, с |
| и се и визија Вишње, тако исто у магли, нејасно, непотпуно, само главом.{S} Била је права проти |
| неостварену жељу за променом садашњице, нејасну жељу за нечим потпуним, савршеним, која би хлад |
| то смо ми: ја, ти, наши карактери, наше неједнаке тежње.{S} Оставимо, дакле, прошлост.{S} Она с |
| озади лепршало се.{S} На њему је писало неједнаким словима: „Збогом, Дрино водо, ја одо’!“</p> |
| видела само она стругара и још неколико неједнаких фабричких димњака.{S} Чудног облика кућица з |
| нога који нам олакшава борбу између тих неједнакости.{S} Новац треба разумети, па га онда без б |
| нешто новца кад и ово писмо.{S} Велим, нек ти се нађе ако се наканиш.{S} Ако ти је то мало, а |
| но. — Де, да ми сачиниш једно писмо.{S} Нек дете зна...{S} И кажем јој ја да се чува.{S} Мисли |
| вље — говорио је раније стари Остојић — нек ми дете изучи школе.{S} Школа ти је најблагословени |
| пима васпитања деце у слободи.</p> <p>— Нек се развијају по инстинкту — говорио је самоуверено. |
| тане свој човек, добије парче хлеба, па нек узме Белу, ако хоће... ја ћу му први честитати.</p> |
| b n="105" /> <p>Него велим, да му кажем нек долази код нас на храну.{S} Њему ће се познати, а н |
| кле си и дошла.{S} Остави пук и друштво нек сами воде своју бригу.{S} Ти ћеш тамо у Чачку наћи |
| м је убеђено. — Не жалим новца.{S} Само нек се не губи време.{S} Све ће се вратити <pb n="175" |
| е пристао одмах, говорећи:</p> <p>— Да, нека буде просто... што простије... колико је могуће пр |
| бузимала је нека сумња, почетци кајања, нека необјашњива бојазан, хладна као језа.</p> <p>— Сву |
| /> једном приликом: „Кад се деца воле, нека се узму...“</p> <p>— Али ако се не воле? — прекиде |
| оте, нека му омиле кућу више од кафане, нека подигну бољи подмладак него што смо ми.{S} Шта ће |
| жене науче своје људе луксузу чистоте, нека му омиле кућу више од кафане, нека подигну бољи по |
| е наклоности.{S} Ако хоће да учи школу, нека учи, а ако неће, значи да није за њу, па ће гледат |
| задовољна!</p> <p>— То је опет срећа... нека врста среће.{S} Данас је мало задовољних људи.{S} |
| оје бриге, па загледајмо своје јаде.{S} Нека наше жене науче своје људе луксузу чистоте, нека м |
| , као на неки давни несрећни случај.{S} Нека топла нада, која се у њој рађала без разлога, испу |
| млин, о млинари!{S} Спавајте мирно.{S} Нека вас петао узалуд опомиње да је дан свануо...{S} Ни |
| и, да дође на свадбу ако може.</p> <p>— Нека ти је Богом просто — одговорила му је она, отишла |
| али. — Пију, једу као на даћи.</p> <p>— Нека им је алал! — поклапали су га други. — Раде, брате |
| да је наручивала нову хаљину:</p> <p>— Нека сте благословена, децо моја.{S} Ја не марим што ћу |
| лобода се објављивала, што је настајала нека промена најзад.{S} А мучно, што је, можда несвесно |
| врата на младићевој соби њу би прожмала нека слатка језа, од чукљева на руци, па кроз цело тело |
| ише љубљеној девојци, њега је обузимала нека чар, скоро физичка, и он је терао пером, као да бр |
| ло лепог дана.{S} На земљу је била пала нека сенка, живот се повлачио, тице ћутале, а једностав |
| повлачио све јаче.{S} По шору је играла нека сива светлост.{S} Распознавале се коњске ногоступи |
| вечјег живота.{S} Понекад би га обузела нека идеја, којом би решио једно од многобројних <hi>пи |
| Њу је обузимао стид, па радост, па жеља нека да је нестане, да се истопи полако, као комад леда |
| шта се с њом догодило, признати све, па нека буде како она рекне.</p> <p>У тим мислима, Вишња ј |
| p>Да ли је то био случај?{S} Или заиста нека виша сила управља нашим мислима?{S} Те исте ноћи В |
| х прохукта један воз</p> <p>Вишњу обузе нека меланхолија без горчине.{S} Она промуца:</p> <p>— |
| ст се сушила у њеном срцу, обузимала је нека сумња, почетци кајања, нека необјашњива бојазан, х |
| је видела те вечери.{S} Обузимала ју је нека лака ватра, која се слатко гасила при додиру чисто |
| " /> <head>XVIII</head> <p>— Да то није нека твоја комбинација? — рече министар кад му жена сао |
| кључи — од како смо се растали, тера ме нека несрећа, све ми је пошло наопако.</p> <p>Трудио се |
| у треба поуке.{S} Оставимо модерне жене нека брину своје бриге, па загледајмо своје јаде.{S} Не |
| ала безбрижно, разблудно.{S} Осећала се нека јака воња на влагу, зној, на човечје месо.{S} Чула |
| новим, запуштеним и очуваним, просу се нека чаробна неранџаста боја, која се види само код леп |
| бали пружала је своју гвоздену руку као нека ружна добричина.{S} Небо опрано јучерашњом кишом п |
| , заурликаће ти; доле с њим!...{S} Него нека младић сврши школу, постане свој човек, добије пар |
| и ћаскала по обичају.{S} Остојић је био нека врста старијег брата, пратио их у варош, окопавао |
| је познавала извесна лица, од којих су нека жива, а већина су умрла.{S} Није било девера него |
| у дан испуњавају.</p> <p>У том се зачу нека псовка.{S} Један сељак, прљав и исцепан да би га у |
| } То беше револвер, онај исти што га је некад показивао Зарији Ристићу.{S} Да ли се сети речи к |
| им се спустише низ једну јаругу која је некад била друм, па уђоше у једно пространо двориште, о |
| дну срца успомену на младића који ју је некад волео и кога би она могла волети страсно и одано. |
| авом и превртљивом душом.{S} Што јој се некад допадало код њега, чинило јој се овог пута ружно, |
| да буде достојан поверења које ће му се некад указати.{S} Од лекције коју је имао плаћао је ста |
| васкрсењу.{S} Али има нешто боље.{S} По некад живот изведе своје мистериозне путеве <pb n="271" |
| х се Вишња зажелела у Београду".</p> <p>Некад јој је све то пријало.{S} Вишња се могла радовати |
| И двоје драгих испунише ту тишину, пуну неказаних ствари, примедбама о времену.</p> <p>У једном |
| ићу, наука остаде нема пред Непознатим, Неказатим, Бескрајним.{S} Ја се враћам срцу да осети он |
| поседало женскиње.{S} Иза једног плота, неке девојке одломиле грану од трешње, па тако беру и ј |
| >— Долази ли још ко?</p> <p>— Ретко.{S} Неке Швабе лове по риту.{S} Ја не волим лов.{S} Ономад |
| вљивала из писама.{S} То је била визија неке немогуће жене, о којој сви сањамо, коју сви очекуј |
| непознатим путем ка бујним предгорјима неке нове земље.{S} Мислећи на ту реку, која ју је уљуљ |
| светлост севнула би несигурно као муња неке далеке буре.</p> <p>Као сви људи који воле књиге, |
| ао искушење, и девојка би се стресла од неке слатке, несносне језе која ју је подухватала целу, |
| ко у души.</p> <p>Грло ју је стезало од неке незнане жалости.{S} Очи су јој биле пуне суза.{S} |
| вилинско коло, овде вилинска вода, све неке мађије.</p> <p>Доиста, она се осећала као очарана. |
| ши, надничари.{S} Од интелигенције, све неке стране физиономије.{S} Кога и позна, чини јој се д |
| Србији, она је била вечито за одржавање неке врсте племства, захтевала је скупоцена одела, свеч |
| ћи Матовићевих мирно, као да се то тиче неке сасвим друге личности; радознало, <pb n="201" /> к |
| анинског склопа избијала је река као из неке чељусти.{S} Иза њих је била варош: један широк дру |
| вама и масним рукама.{S} Ту висе низови неке врсте кобасица, жути се суд киселих краставаца, из |
| Хоћеш ли још један полић?{S} Продао сам неке старе панталоне, па имам рачуна да те частим.</p> |
| им је дошла опет једна карта, са сликом неке велике зграде и краја улице, која се губила у низи |
| у други, па трећи, брзи, дурновити, као неке фантастичне животиње.{S} Језовите сенке прекрилиле |
| чине: црне, живе, маслинасте, очи као у неке лепе животиње.{S} Коса, још црња од очију, окружав |
| добре оцене, помео се једном у преводу неке латинске реченице, погрешио у години смрти Стевана |
| едњих киша нахватала се читава бара.{S} Неки добричина наместио је брвно.{S} Девојка ступи напр |
| мњиво.{S} На само њено име, обузимао га неки флуид, сладак и тежак; у глави му се бркало, срце |
| с Чедомиром у њеној соби мирно, као на неки давни несрећни случај.{S} Нека топла нада, која се |
| победи.</p> <p>Младић се осмехну као на неки свој <pb n="77" /> успех.{S} Он је волео своју зем |
| ина и очију стакластих као да душа сања неки ванземаљски сан, тело наго, божанствено у својој н |
| клони од ватре за тренутак.{S} Онда узе неки други посао.{S} Радила је двоструко само да не ост |
| јале једва чујно и као да су јој давале неки знак, звале је к себи.{S} Тада девојка опази нешто |
| ми, они <pb n="279" /> добивају.{S} Пре неки дан рече ми један народни отац да му је један бира |
| анта у Рачи крагујевачкој.{S} Ту се пре неки дан потукао <pb n="293" /> са једним варошанином и |
| рећом за Чачак, са те стране налазио се неки старински бедем, те је сад полиција наређивала гра |
| видиш, ја се питам да ли у мени не живи неки скривени ђаво.{S} Ах, како сам гадан, како сам гад |
| > <p>Трудио се да не изгледа бедан, али неки пркос против самог себе терао га је да се излије п |
| ки и поправки.{S} И сад, да се ту усели неки Нишлија само за то, што господин саизвољава узети |
| езама једно за друго.{S} Време, ћуд или неки глуп неспоразум, раздвојио нас је...</p> <p>— Не к |
| но, као да је онај младић Краљ Отац или неки активни политичар, какав фактор тих догађаја којим |
| ене куће; он се опоменуо да је сутрадан неки празник, кад се нема школе, те предложио својој пр |
| е пређе на другу страну, где се уздизао неки плот, накривљен, труо при земљи, побелео од кише и |
| била ружна пријали су му, падали му као неки благ и лаган лек на срце што се крвавило.</p> <p>— |
| бледих образа и поноситих очију, дошао неки други младић који би био његова пуна супротност: м |
| зраци.{S} Небо је било ведро.{S} Тек по неки облак био се зауставио у мору отвореног плаветнила |
| де, да се изгуби, да ишчезне с Вишњом у неки свет где га нико не познаје... далеко негде, у неп |
| азленошћу у једну утврђену тачку, као у неки сан, и хтеле рећи:</p> <p>— Да дивног сна!{S} Оста |
| > снег пада, тебе ни бриге.{S} Постанеш неки чиновник, шта ти је боље од тога!{S} Иде ти после |
| е са седнице, чим се Каја заговорила са неким колегиницама.</p> <p>Напољу је било ведро.{S} Сам |
| слободно, осећајући да му се срце пуни неким осећајем, који није могао тачно одредити. — Ви ст |
| же наћи само по забаченијим селима, као неким чудом сачуван од укрштавања с туђинцима, претопље |
| а несташност његовог сина, он се бранио неким руским принципима васпитања деце у слободи.</p> < |
| ром.{S} Ускоро ћу отпочети да говорим с неким пријатељима...{S} Теби првој о њој казујем, и хте |
| приличан мрак.{S} Улице, изроване због неких општинских радова личиле су на низове ископаних р |
| дошли дотле чамцем, који су најмили од неких рибара пред кафаном <hi>Шаран</hi>.{S} Он је седе |
| ових бунтовничких изрека : „Абдикацијом неких владара није ништа поможено народима кад она није |
| усамљене роде, врло беле.{S} Једно јато неких других тица летело је небом.{S} Близу Вишњице, Ви |
| стари човек, који је стајао у удубљењу неких укинутих врата и продавао погачице, поздрави их п |
| , претили му.</p> <p>У једном тренутку, неко примети да се нешто црно гиба на таласима.{S} Доне |
| елено коло које се обавијало око ње.{S} Неко тешко осећање савијало јој се на срце.{S} Њена душ |
| .{S} Ватра му ломила тело.{S} Кад би га неко ма и очешао, заболело би га до срца.{S} Близу Кали |
| олестан, те не може долазити у школу за неко време.{S} Знао је да му се неће веровати.</p> <p>— |
| личном дрвећу, дизала се у вис, кружила неко време, па опет слетала, и крештала свеједнако и јо |
| руги мисле о њој.{S} Она је знала да је неко од њених суседа морао приметити кад је ушла с Чедо |
| , сама петица.{S} Није се памтило да је неко положио с таквим успехом.{S} Чедомир је положио ис |
| једној постељи познавало се још како је неко спавао, по другој је било просуто једно пакло кара |
| p> <p>Девојка поцрвене сва као да ју је неко ухватио у нечему недопуштеном.</p> <p>— Не... није |
| ти.</p> <p>— Да, мени је потребно да ме неко разуме, да ме охрабри ако сустанем.{S} Наши људи с |
| ипком од букава.{S} По гдегде видело се неко раштркано село.{S} Ветар је доносио отегнуте сељач |
| био са женом у Париз.{S} Задржали су се неко време у Бечу и Минхену.{S} Савете, којима су их об |
| старији човек — па да су ми рекли да ће неко раскопавати онај крш, не бих му веровао да ми је и |
| орез.</p> <p>— Говори ко те уби! — рече неко из гомиле.</p> <p>Радник отвори очи, погледа злово |
| ије приметио да у њој <pb n="4" /> седи неко кога треба чувати.{S} Управо, та му је кућа тек та |
| је као тестија! — рекао је о њој једном неко иза њених леђа.</p> <p>Није могла бити другојачија |
| их очију, и обујме нас тек кад нас, као неко фино вино, преваре својом лакоћом и сласти, па опи |
| е нећу нагледати.{S} Чини ми се она као неко надприродно биће, као светица, непознато божанство |
| алног живота.{S} Новац је за њу био као неко средство за прављење поклона, излишних ствари, за |
| брисала, срце ћутало.{S} То је трајало неко време.{S} Изненадно осетио би да га нешто вуче к њ |
| не отварајући их.</p> <p>То је трајало неко време.{S} Ваљда се девојци досади та игра, те, кад |
| нџастом хартијом, по којој је насликано неко фантастично биље, чије је лишће подсећало на винов |
| види, снег окопнео; на сваком гробу по неко; изгледа као да је гробље оживело, као да су мртви |
| “.</p> <p>Радоје побеже од очеве куће у неко село где су имали родбине.{S} Ту је остао неколико |
| х изгледало је као да се унело, упило у неко надземаљско задовољство.</p> <p>— Хоћеш ли да буде |
| наших жена да се покажу љубазне кад их неко нâвикне, понуди се услужно:</p> <p>— Да подгрејем |
| .</p> <p>— Да! — понови фаталну реч још неко у соби.</p> <p>То је Бела одговарала, ма да ју ник |
| ијаним, дугачким тефтерима њеног газде, неког малог, трбушастог Маћедонца, кисело насмејаног ли |
| ладинског листа и у њој преведена песма неког Руса.{S} Девојка обави десну руку око врата свога |
| штаних <pb n="296" /> истина као против неког интелектуалног апса.{S} Шта је та Дарвинова борба |
| му је у крв пенушаво одушевљење као од неког јаког пића.{S} Стога је Чедомир редовно посећивао |
| у танку, а заокругљену, извајану као од неког божанственог уметника, лепу, лудо лепу, најлепши |
| њих, осети како му се груди надимају од неког осећања непознатог, неодређеног.{S} Корачао је ул |
| из груди, а глава му клонула, као да је неког дуго грлио, љубио.</p> <p>Кад би се Вишња задржал |
| се први час сврши, упита другарицу без неког нарочитог повода:</p> <p>— По чему ти је рођак го |
| издање посрбљеног Робинсона који се из неког далматинског пристаништа укрцава на море.{S} Као |
| е бити.{S} Али се она надала да ће наћи неког другог, сличног њему, <pb n="236" /> можда још бо |
| ако уздигнуту цело време, дајући утисак неког од оних наших неписмених државника из доба ослобо |
| едан кут од салона и као враћајући се с неког далеког пута, по којем је његова мисао дуго лутал |
| Вишња Лазаревна! — чуо би се у том глас неког из њеног друштва, и она је већ заборављала на сво |
| несене, нестрпљиве, <pb n="62" /> као у неког свеца и очајника у исти мах.{S} Ова врста страха |
| елу књигу у зеленим корицама, у преводу неког Грка, чије је име, и доцније, с муком изговарао.{ |
| но, као да се доиста из њега излива дах неког надприродног бића.{S} Милева отрча на другу стран |
| </p> <p>У том тренутку, они су ишли дуж некога зида, преко кога су се спуштале процветале вреже |
| S} Остајала је у салону тек кад има још некога.{S} У варош, и кад би излазила, ишла је у пратњи |
| ="294" /> Чинило му се да је прочитао у некој врло рђавој књизи све што би могао написати.{S} Б |
| ни причињавала као какав велики божур у некој чудној земљи гатки.{S} Коса јој је падала заводљи |
| за један свежањ песама.{S} Разгледао је неколике.{S} Оне нису имале стиха ни слика.{S} Смисао ј |
| неколико места.{S} Углове су испуњавале неколике столице, с високим правоугаоним наслоном, прев |
| у модро-зелену траву, два низа плотова, неколико ниских кућа, остатци змаја на телеграфској жиц |
| поднаредник, још две три великошколке, неколико великошколаца, један Јеврејин, трговачки помоћ |
| ви кућа и кућерака, накривљени плотови, неколико липа засађених пред каквом кафаном, и широко н |
| универзитета, два посланика на страни, неколико министара, један милионар и тако даље, веле, д |
| осветљавало парче неба које се видело, неколико суседних кровова и заруделе кајсије у башти.</ |
| о јој се бедно чинило њено родно место, неколико сокака по којима рабаџије шибају волове, а чов |
| један пласт сена усред мокре ливаде.{S} Неколико певаца кречало је по селу.{S} Девојка се осети |
| е као створен за поверљиве састанке.{S} Неколико корака од средине града, и већ је човек улазио |
| ани.{S} Рит је био пун зелене трске.{S} Неколико јабланова, посађени у ред, стајали су непомичн |
| као гуска коју појуре са две стране.{S} Неколико корака лево од ње, стајао је Чедомир блед, пог |
| Подигнуте су још две три нове куће.{S} Неколико трговина улепшали су своје излоге.{S} Уличне л |
| ласт, развио се до своје потпуности.{S} Неколико покушаја да се завађена крила опет сједине ост |
| 248" /> да у њу уђе, као у свој дом.{S} Неколико младића стајало је око врата.{S} Изгледали су |
| створено за састанак пред растанком.{S} Неколико путова и странпутица укрштали су се овде и иза |
| ки празан простор, зарастао у траву.{S} Неколико стаза, које су сами пешаци утрли, белиле су се |
| ед вратима и куцкао косом о калдрму.{S} Неколико мува зујало је око оба дућанска прозора.{S} У |
| <pb n="254" /> <head>XXIII</head> <p>— Неколико година како смо се растали — рече у себи Илић |
| ече ништа.</p> <p>Бела је устала, пошла неколико корака ка углу од собе, и онда застала, покрив |
| е.{S} Данас нам вичу живео, а сутра, на неколико запаљивих речи каквог дрипца, заурликаће ти; д |
| ј ситници.{S} Окрену се око себе.{S} На неколико корака отварала се побочна улица.{S} Она скрен |
| образовала је црну, зарђалу масу.{S} На неколико места пушило се.{S} Младић обухвати једним пог |
| олучена при врху, оштећена употребом на неколико места.{S} Углове су испуњавале неколике столиц |
| I</head> <p>На Скупштини је нашла Вишња неколико својих другарица из девојачке школе.{S} Међу њ |
| и му цвет.</p> <p>Он га узе.{S} Промуца неколико речи захвалности, па стаде.{S} Он је осећао св |
| ке.{S} Кафане су биле затворене, изузев неколико ноћних, на рђавом гласу. <pb n="167" /> Он иза |
| путише се обоје полако друмом.{S} После неколико минута, нађоше се пред Циганлијом, на оном ист |
| ну собу у авлији — додаде госпођа после неколико тренутака. — Празна је, држим само неколико ве |
| да вам кажем, госпођо!... — рече после неколико тренутака оклевања. — Ја на то питање нисам ми |
| уге ћутње, уста се отворише да изговоре неколико баналних речи.</p> <p>— Ти си без амрела? — ре |
| ој грађевини Привредне Банке, ударио се неколико пута перорезом у намери да се убије.{S} Ово је |
| а.{S} По дијамантском ваздуху вијало се неколико ластавица.{S} Девојку су обузимале чудне жудње |
| n="135" /> <head>XII</head> <p>Прођоше неколико дана.</p> <p>Илић се кајао искрено због догађа |
| е једном. — Ви више нисте дете.{S} Кроз неколико месеца свршићете школу и постати јаван радник. |
| ваца, изложена је чинија обичног сира и неколико хлебова од гроша.{S} Тај дућан је београдски с |
| који разумеју свој посао, а нашло се и неколико људи, како је то случај у свима покретима, кој |
| слећи да трчи за њом.{S} Није прошло ни неколико минута, а он је већ био на улици, са̑м.</p> </ |
| је била још једна девојка, која одступи неколико корака кад рођаци пређоше на фамилијарне зачко |
| је, ширина, слобода.{S} Могао је живети неколико векова а да му се не досади.</p> <p>Међутим, Б |
| но: све сам цемент и камен, темељ широк неколико хвати, а врх од зида као колски пут.</p> <pb n |
| ло где су имали родбине.{S} Ту је остао неколико месеца.{S} На чуђење целог села, начини од јед |
| ле се боре, а у солуфима се пресијавало неколико белих власи.{S} Остале су му ипак његове буљав |
| на две стране.{S} На њему се усправљало неколико фотографија у раму од сламе.{S} Ту је лежао јо |
| био ведар.{S} По плавом се небу мицало неколико малих, светлих облака.{S} Сунце је снажно осве |
| ак неба, по чијем је плаветнилу пловило неколико облачића као прамење од памука.</p> <p>Илићу з |
| лико тренутака. — Празна је, држим само неколико венаца лука.</p> <p>— А шта ћеш му за ствари?< |
| з њу гледала свој велики Београд.{S} По неколико пута преко дана излазила је ту у шетњу у доба |
| љутио.{S} Дешавало му се да проведе по неколико дана не видећи своје драгане.{S} Трудио се да |
| био је довољан да не говоре.{S} Ћуте по неколико дана.{S} Гледају једно друго хладно као сто, к |
| се она врати у Београд.{S} Али, ево већ неколико часова како су једно с другим, а он не успева |
| ивели живот.{S} Вишња виде Београд... у неколико партија, без реда, један по један крај, знамен |
| ати своју другарицу како је провела тих неколико месеци од како су се разишли.{S} Али се не усу |
| вртог дана.{S} Лазаревићева причека још неколико дана.{S} Одговор није стизао.{S} Она се чудила |
| града се видела само она стругара и још неколико неједнаких фабричких димњака.{S} Чудног облика |
| у тај пар приближавала с Радојем и још неколико девојака. — Знаш ли да си села у вилинско коло |
| ала једна споредна стаза.{S} Начини још неколико корака, и спусти се на једну клупу, коју углед |
| ако с вама, чини ми се да присуствујем. неком концерту, где хиљаде пријатних и хармоничних глас |
| ли румен.{S} Учини јој се да то види на неком другом створењу.{S} Окрену се по соби, као да се |
| није, управо, знала куда иде.</p> <p>На неком сату изби осам.</p> <p>Она погледа око себе.{S} Н |
| сусреле, оне су биле далеке, превучене неком сенком.</p> <p>— Шта ћу му ја! — слегала је девој |
| ишли у гомили, грајали и препирали се о неком <hi>питању</hi>.{S} Зауставише Илића да чују и ње |
| ајевима, простачким кафанама, вијан као неком утваром.</p> <p>Није га се тицало које је доба да |
| .</p> <p>Имала је утисак као да лута по неком напуштеном месту: све је ту, куће, улице, отворен |
| шарана вртовима, попречним улицама и по неком великом грађевином.{S} Лево се видик губио преко |
| салон, њено лице је горело сво, обузето неком унутарњом ватром.{S} Очи су гледале укочено.{S} З |
| лаћа, да је ту био рањен, освестио се у неком потоку два дана после битке, па како су Турци већ |
| осећала као човек који је био заспао у неком напредном граду, па се пробудио после једног стра |
| се учини да се Овчар и Каблар завијају неком маглом.</p> <p>Друштво их је звало да пожуре.{S} |
| има последњи грош ради чегртања скупе и некорисне бирократске машине, треба да му га она враћа |
| еза и заштитника, права друштвена нула, некористан никоме и који се никога не тиче.</p> <p>Ова |
| је! — говорила је нова баба и певуцкала неку популарну арију.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| па кад је хтео прићи, она је зауставила неку своју познаницу на пролазу и продужила пут с њом.{ |
| рока као свака пијаница.{S} Тако је пре неку годину и свршила: једног јутра се срушила.{S} Нико |
| ор.</p> <p>Напољу су радници откопавали неку обалу.{S} Мршава, јадна кљусад вукла су земљу у ар |
| .{S} Гледао ју је; у срцу је осећао као неку песму, радост што је види, што је ту поред њега, с |
| ед Вишњом је мисао цртала будућност као неку широку реку са зеленим обалама и небом пуним звезд |
| } То осећање прогнанства прелазило је у неку врсту фикс-идеје, море, мучног лудила.{S} Осећао с |
| оју драгану!{S} Све се изгуби, потону у неку сребрну прашину, у маглу дијамантског праха, пред |
| вавило.</p> <p>— Да је и мени да изађем некуд — рече му Бела једног дана кад тако осташе сами. |
| p>Кад се нашао тако сâм, Илић се осетио нелагодно.{S} Ипак се брзо прибрао.{S} Имао је прилично |
| д Вишње.</p> <p>Она се беше зауставила, нема, збуњена, укочена, бледа у лицу и мртвих, опружени |
| ме уз раме, нема рада од кога се стиде, нема казне од које би их ухватио страх.</p> <p>Студент |
| {S} Оне се боре с човеком раме уз раме, нема рада од кога се стиде, нема казне од које би их ух |
| ештен пијан:</p> <p>— Јест, кажем ти... нема ни добра ни зла апсолутног, већ конфликта између н |
| себе ругобу само да би био примећен.{S} Нема весеља.{S} Лица се згрчила, борба за опстанак их н |
| м уверењем. — Бар данас је то јасно.{S} Нема неба.{S} Постоји <pb n="219" /> само атмосфера, пл |
| а, види се намештај, али људи, свет?{S} Нема их, нигде их нема.{S} У исти мах, супротно томе ос |
| руги.</p> <p>— Имаш ли коју паприку?{S} Нема ко да ми купи.</p> <p>На улици се чу тресак тарниц |
| целу нашу историју из почетка!</p> <p>— Нема шта да чекамо.{S} Оставићемо Београд, Србију.{S} О |
| гласом. — Није било намерно...</p> <p>— Нема шта да те извињавам.{S} Ти си овде слободна, као к |
| латински, господин директоре?</p> <p>— Нема ко други, млади господине.</p> <p>— Моја је струка |
| на.{S} Свет даје и последњу цркавицу, а нема ни пута, ни ћуприје, учитеља, ни лекара.{S} Све је |
| гледај, Вишња, овог сељака.{S} Он можда нема да купи друге чакшире.{S} Али зашто их не закрпи?. |
| арошки парк.{S} Весела женскадија, која нема брига око распремања куће, готовљења ручка, водила |
| Затим, чинило му се понекад да ни Бела нема према њему изузетно дубоких осећаја.{S} Нешто више |
| " /> на небу и земљи, Хорацио, о којима нема појма твоја философија".{S} Ма колико да му је ова |
| ог плана и рече Чедомиру:</p> <p>— Тата нема ништа против.{S} Само тражи да свршиш школу.{S} До |
| и Вишњу до куће.</p> <p>— Ако госпођица нема ништа против? — уздржа се философ свечано.</p> <p> |
| {S} Треба признати, Илићу, наука остаде нема пред Непознатим, Неказатим, Бескрајним.{S} Ја се в |
| провинцијалац, а изгледа ми да се овде нема већег осећања удобности, лепоте, <pb n="30" /> кул |
| } Свак се жали на своје стање.{S} Нигде нема никаквог ауторитета.{S} Интереси упливних поједина |
| нуо да је сутрадан неки празник, кад се нема школе, те предложио својој пријатељици да изађу у |
| ли оне су крајње пристојне једно што се нема прилике или што се овде то даје тешко сакрити или |
| l>Колика је царева ливада</l> <l>На њој нема трна ни грмења.</l> <l>Само има до две вите јеле.< |
| и беше јако развијена чежња за оним што нема, што је различно од њега, што ствара контрасте и н |
| Нашем женскињу треба поуке.{S} У округу нема више од три четири школе за женску децу.{S} Али шт |
| о да га је цео свет напустио, као да му нема најбољега што је имао.{S} То осећање прогнанства п |
| ј, али људи, свет?{S} Нема их, нигде их нема.{S} У исти мах, супротно томе осећању празнине, об |
| а.{S} Отворише уста да нешто рекну, али немадоше времена јер се на прагу указа госпа-Клеопатра. |
| "239" /> <p>Ћуркасте девојке, деца која немају никаквог искуства, правиле су пошалице на рачун |
| мо иду, у његовом расположењу, сви који немају своје куће.</p> <p>Света је било доста у главној |
| ра, изврће улогу посланика.{S} Министри немају иза себе никаквог солидног ослонца, остављени су |
| ферију.{S} На северу, уздизала се једна немалтерисана кућа сеоског изгледа.{S} Десно од ње виде |
| грам.</p> <p>— Моје студије...</p> <p>— Немам ништа против њих.{S} Врло је похвално кад не губи |
| е фамилије, он ми је тако рећи брат, ја немам другог брата...{S} Најзад, шта ме се тиче.{S} Он |
| >— Ја ћу на село... за учитељицу.{S} Ја немам мираза.{S} Ово школе, то је све.{S} Сем тога, мој |
| {S} Затим додаде блаже : — До пред вече немам никаквог посла.{S} Можемо начинити лепу шетњу.</p |
| оћеш.{S} Измењао сам све идеје.{S} Више немам никаквог политичког убеђења, не верујем више у по |
| асној борби.{S} Али овде, Вишњо, ми још немамо базе; треба прво створити политичке слободе, без |
| се насмеја.</p> <p>— Гатке! — рече она немарно.</p> <p>— Нагваждања — одобри Радоје.{S} Затим |
| а хоће да искоче из главе, обучен нешто немарно, са краватом која се пела уз потиљак, руку заву |
| где му је то место, материјалну културу нематеријалној.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| сам се — одговарао је дечко одсечно. — „Немац" је велика прзница; за најмању ствар отера ме на |
| имали вредности.{S} Нарочито није марио немачке философе.</p> <p>— Њихова се наука састоји — тв |
| совнике.{S} У слободном времену учио је немачки језик, поручивао мустре, каталоге, књиге са стр |
| .{S} Учитељ, који је за свој рачун учио немачки језик, називао га је <foreign xml:lang="de">Wun |
| {S} У гимназији је било још горе.{S} Из немачког језика, земљописа, физике, историје имао је вр |
| и овде слободна, као код своје куће.{S} Немаш чега да се женираш.{S} Тетки си се јако допала.{S |
| ли су за тренутак једно наспрам другог, неми, без речи.</p> <p>Срце младићево се стишавало пост |
| м нешто јаче од мене, нешто неправедно, немилосрдно, што ме плаши.</p> <p>Радоје је погледа.{S} |
| ањем рамена, посматра оног првог човека немилосрдно као лекар који има да постави диагнозу, као |
| коби, подносиле се оставке, очекивао се неминован расцеп.{S} Та прилика дође.{S} Имало се да се |
| им непознатим, независним од њене воље, неминовним.{S} Ово цвеће, широка ливада, јаки мириси, п |
| расподељује своја средства.{S} И други: немиран дух, заљубљен у бескрајност, фантаст који захте |
| осветљеног неба, њега обузе једно јако, немирно осећање, слично болу за домовином.{S} У његовој |
| г чега, и ми ћемо проћи цео наш живот у немиру и свађи.{S} Ми живимо у земљи уситњеног демократ |
| их погледала у очи Илићу! — говорила је немо у себи.</p> <p>По целе дане проводила је у својој |
| њен крвоток.</p> <p>Радојев глас и, час немо а час гласно, запљускивање домаће воде утицали су |
| е ћутала.{S} Њене угасите очи мериле су немо зелено коло које се обавијало око ње.{S} Неко тешк |
| рази, њен ђаволасти поглед понављали су немо, а јасно: — Пољуби ме опет... пољуби, пољуби...</p |
| х апсурд, а која је њему изгледала само немогућа због њега самог, те му изазивала потребу да пр |
| } То се догађа у драмама и романима.{S} Немогуће, Илићу; није то више за нас, нисмо више деца.{ |
| ије, глас мудраца или глупака.</p> <p>— Немогуће, Вишња.{S} Сад ти претерујеш.{S} Ја верујем, п |
| ла из писама.{S} То је била визија неке немогуће жене, о којој сви сањамо, коју сви очекујемо к |
| у, о довршетку студија, изгледали су му немогућни.{S} Походиле су га честе сумње, малодушности, |
| арода.{S} Они су за нас још луксуз, још немогућност, чиста штета за време које се на њих потрош |
| а као на крилима.{S} Кад се дође већ до немогућности, младић се трже.{S} Жалосна стварност прик |
| е, стаклара на Сави до Малих Степеница; немој да се стидиш.{S} А сад прими много поздрава од тв |
| отац да се врати, па пази, Младене.{S} Немој да се мангупираш.{S} Него учи.{S} Иначе, право ће |
| n="267" /> <p>— Матора сулудо!</p> <p>— Немој да ми вређаш мајку — умешала би се Бела. — Иначе. |
| можеш, а ако ти школа не допушта, а ти немој...{S} Боже здравља, видећемо се.{S} Ја ти шаљем н |
| у органском свету не зна за такву везу; неморалан, јер се обавезујемо за нешто што није у нашој |
| ик брака у опште.{S} Он је неприродан и неморалан.{S} Неприродан, јер се у органском свету не з |
| ипак се силило и хтело да сакрије своју немоћ.{S} Упрегнуто <pb n="298" /> ужетима за таљиге, п |
| , малодушности, горка сазнања сопствене немоћи.{S} Почео је долазити у сукоб са колегама.{S} Бу |
| исао је била уморна. срце болесно, воља немоћна.{S} То му откри његов интимни пораз.{S} Слично |
| Наша Велика Школа зна само да фабрикује немоћне чиновнике; она од младих, паметних, поштених љу |
| и шкодила слобода, кад сам растао са̑м, ненагледан ни од кога, као дивља травуљина.</p> <p>Само |
| редином Дунава, час се провлачио између ненасељених острва.{S} С наше стране уздизала се висока |
| то су такве.{S} По њиховој спољашности, необавештен пролазник би се могао јако преварити.{S} Ал |
| уши, млатара рукама и води политика.{S} Необавештен човек помислио би да се налази на прагу рев |
| че Чедомир уверено. --- Мене чека живот необичан, јак, велики.{S} Он мора доћи.{S} Ја имам врем |
| а, храмала на леву ногу и којој су њено необично име — име професорове мајке, сељанке — промени |
| се наука састоји — тврдио је — у давању необичног смисла обичним речима и излагању врло разумљи |
| а писма!{S} Она нису садржавала ниједну необичну реч, ниједну нежност.{S} У њима није било спом |
| ала је нека сумња, почетци кајања, нека необјашњива бојазан, хладна као језа.</p> <p>— Свуда!{S |
| са дубоким залисцима, пљоснатих ушију, необријане браде и кратких, дебелих бркова, готово суро |
| ична, али карактер неодређен, несталан, неодважан, слаб.</p> <p>— Ти не волиш свога рођака! — п |
| > <p>Кад изби на Теразије, Илић застаде неодлучно.{S} Било му је још рано за вечеру.{S} Погледа |
| ећу ретко мислим; она ми се чини сувише неодређен појам, мислена именица.{S} Али...</p> <p>— Ал |
| , природа врло симпатична, али карактер неодређен, несталан, неодважан, слаб.</p> <p>— Ти не во |
| свој сто и настављао своју расправу.{S} Неодређена слава би опет залебдела пред његовим очима.{ |
| ици, обешеној о зиду.{S} Она је гледала неодређено, преда се.{S} Илић је био полуга на којој је |
| још рано за вечеру.{S} Погледа око себе неодређено.{S} Затим се упути ка Калимегдану, камо иду, |
| рми, држали су пушке о рамену и бленули неодређено у празнину улице.{S} Кроз широм отворена гла |
| "280" /> се да би у њој нашао оно нешто неодређено што је вечито тражио.{S} Долазио би уредно у |
| Вишња? — упита Аница, и погледа у собу неодређено.</p> <p>Млада учитељица је лежала непомично |
| и надимају од неког осећања непознатог, неодређеног.{S} Корачао је улицом, гледао право све што |
| здаричиним ћеркама, млад свет који живи неопажен за школским клупама, а испуњава један велики д |
| ом му је оставио празнину коју је Вишња неосетно попуњавала.{S} Његово срце, које је дотле живе |
| алом, он је у том тренутку жељкао једну неостварену жељу за променом садашњице, нејасну жељу за |
| у.</p> <p>Тако и сад, весеље је плануло неочекивано, још док су се састајали.{S} На пијаци је з |
| ова слама.{S} Деца <pb n="235" /> су ми неочешљана, неумивена — наводио је отац као разлог.</p> |
| аме коју је правио у кутији за фул, био непажљив кад професор предаје и лепио фишеке од хартије |
| просвећује, да се учи; он је готово цео неписмен.{S} Ето то, тај факт, то жалосно стање у којем |
| реме, дајући утисак неког од оних наших неписмених државника из доба ослобођења.</p> <p>— Пиши |
| амо, искривљено, мршаво и напуштено, на неплодном тлу.{S} Место су ограничавале ограда од краље |
| а.{S} Оно је било као општа ђачка кућа, непобедан бедем који је пркосио свакој реакцији.{S} Пол |
| је готово, јер их је примала без сенке неповерења.{S} Русија, велика, света Русија, матушка сл |
| азио понос који страда, а можда нешто и неповерења.{S} Он јој је онда прилазио.{S} Она му је пр |
| н ? — прекиде је стари господин, стално неповерљив.</p> <p>— Он јој је изјавио љубав пре него ш |
| ћара.{S} У међусобним односима људи су неповерљиви.{S} Страх од подвале влада у свима пословим |
| у тим таласима.</p> <p>Вишња га погледа неповерљиво.{S} Прво што помисли било је да му златарск |
| а, познала, искусила, рачун испада врло неповољно по твој прогрес и човечанство.{S} Ти си непри |
| ет поједине фразе, зурио дубоко у ноћ у неподгрејаном и полуосветљеном ћилеру какве сиротињске |
| и већ је човек улазио у споредне улице, непознате квартове, усамљена места, где се љубавници мо |
| рицу, о дуговима и подужицама, помињала непознате људе и жене, нарочито жене...{S} За скандалоз |
| чног мишљења.{S} Те ствари му се чиниле непознате, далеке, туђе, несхватљиве.</p> <p>— Наш Чедо |
| е га нико не познаје... далеко негде, у непознати крај где би почео нов живот.{S} И као да хтед |
| признати, Илићу, наука остаде нема пред Непознатим, Неказатим, Бескрајним.{S} Ја се враћам срцу |
| њен чамац с разапетим једрима и води је непознатим путем ка бујним предгорјима неке нове земље. |
| на душа је дрхтала од страха пред нечим непознатим, независним од њене воље, неминовним.{S} Ово |
| су расипале своју несигурну светлост по непознатим престоничким кућама, по запосленим људским п |
| као неко надприродно биће, као светица, непознато божанство.{S} Наши песници певају песме толик |
| ла нешто ново у себи, нешто јаче од ње, непознато, дубоко и фатално, нешто што је наваљивало на |
| у објашњавао многе ствари, показивао му непознато цвеће, које је звао биље, њихове крунице, пра |
| о му се груди надимају од неког осећања непознатог, неодређеног.{S} Корачао је улицом, гледао п |
| ивоту, о Београду, где вечито има нечег непознатог, <pb n="122" /> где већина људи крију своја |
| астоји од пољубаца.{S} Она је ту остала непоколебљива.{S} Ништа није било кадро изменити дубоко |
| , док један унутрашњи сјај озари његове непокретне очи. — Чујеш ли њено тихо жуборење, њен шум, |
| а младост, сумња у радост која се нуди, непомирљив идеализам, неутољива жеђ за усавршавањем, св |
| тежавања.{S} Био је екстреман, фанатик, непомирљив, напрасит.{S} Што се њему допадало, морало с |
| о јабланова, посађени у ред, стајали су непомични.{S} Сребрну траку велике реке није кварио ник |
| еђено.</p> <p>Млада учитељица је лежала непомично на поду, пред постељом.{S} Кроз откривен проз |
| {S} Дани су пролазили, а перо је висило непомично над хартијом.{S} Његове мисли се бркале. <pb |
| прост, прљав, смрдљив.{S} Ипак, он није непоправљив.{S} Напротив, ја сам имао прилике да се уве |
| лог што су зрнца философије дошла на та непосвећена места, смешећи се као дете.</p> <p>У тим пр |
| ити јаче везе са иностранством даљим од непосредних суседа.{S} За то је требало извршити две тр |
| ла боље народске фразе где се не говори непосредно, обиграва се око ствари и причају се многе и |
| зија Вишње, тако исто у магли, нејасно, непотпуно, само главом.{S} Била је права противност Бел |
| их, поштених људи прави бедне, глупаве, непоштене канцеларијске слуге, чији је живот празан и п |
| бе, бежањем у иностранство, сваковрсним неправдама, хапшењима и осудама на смрт.</p> <p>Млади ч |
| у сукоб са колегама.{S} Бунио се против неправди које су чинили слабијим од себе, смејао се њих |
| али ја осећам нешто јаче од мене, нешто неправедно, немилосрдно, што ме плаши.</p> <p>Радоје је |
| етићима, нешто свелим.{S} Његова сенка, неправилна и крупна, дрхтала је на зиду.{S} Даље мало, |
| размишља хладније.</p> <p>— Ја сам била неправична према њему.{S} Била сам охола, горда, па чак |
| довољна модерној жени.{S} Она је уска, непрактична, несавремена; она не даје позитивна знања.{ |
| је из плитке барице доспела изненада у непрегледни <pb n="256" /> басен океана.{S} Јурио је та |
| м алтруизмом, са сељацима — светцима, и непрегледним површинама леда и снега.{S} Живео је само |
| треса; он види око себе саме развалине, непрегледну пустош, ништа није остало од свега што је ј |
| д њега десили догађаји који су створили непремостиви јаз између њих двоје.{S} Они су се <pb n=" |
| о другом да кажемо? — пркосила је Вишња непрестано.</p> <p>— Имам да ти кажем мој живот за ове |
| ам љута на вас — дочека га Бела, држећи непрестано само главу промољену кроз врата.</p> <p>Та ј |
| ао се и ведрог неба које му прети сушом непрестано.{S} Око плотова су расли сунцокрети.{S} Они |
| х дружина.</p> <p>У чаршији се говорило непрестано о електрици.{S} Радоје је био јунак тих дана |
| ним вратима стајала је Белина мајка још непрестано.</p> <p>Она је била ушла с озбиљним изразом |
| је имао, он му се чинио као његов лични непријатељ кога треба савладати, и он га је презирао ка |
| по твој прогрес и човечанство.{S} Ти си непријатељ, не знајући толико људи, који су опет твоји |
| о:</p> <p>— Откад ти поста тако огорчен непријатељ социјалног напретка?</p> <p>— Социјалног нап |
| знајући толико људи, који су опет твоји непријатељи.{S} Ми се сатиремо узајамно, не знајући збо |
| сувише мали да му будемо пријатељи или непријатељи.</p> <pb n="93" /> <p>Шетали су по школском |
| ругарицу.</p> <p>— Откад ти поста таква непријатељица књига? — рече јој. — Проповедаш крсташки |
| рсташки рат...</p> <p>— Ја нисам њихова непријатељица, боже сачувај.{S} Нашем народу треба мног |
| е, гађења, дубоке симпатије или смртног непријатељства ?{S} Свега може бити.</p> <p>Остали су з |
| ло се знојило и под кожу јој подилазили непријатни жмарци.{S} У соби је био још мрак.{S} Часовн |
| и до миле воље, а да не буду изненађени непријатним сусретом, подозривим оком.{S} Доиста, обала |
| а у њој има злих људи.{S} Да ти се што непријатно није десило?</p> <p>— Не, није ништа — насме |
| ити.{S} Бојао се да јој не направи нове непријатности код родитеља, код маловарошана, који не п |
| естоницу.{S} Заборавила је многе раније непријатности.{S} Велика варош на утоци Саве у Дунав чи |
| јаваш.{S} Не треба бити тако осетљив на неприлике у животу.{S} Ти си млад.{S} Треба ти времена. |
| како је називала своје домаће прилике и неприлике, и сагнути главу пред потребама породице.{S} |
| о један тамошњи професор, један од оних неприметних културних радника по паланкама, који су ску |
| и изгуби се иза врата лагано, нечујно, неприметно, као привиђење које се расуло.</p> <p>Чедоми |
| те.{S} Он је неприродан и неморалан.{S} Неприродан, јер се у органском свету не зна за такву ве |
| судан противник брака у опште.{S} Он је неприродан и неморалан.{S} Неприродан, јер се у органск |
| ете — рече Матовић, обраћајући се Бели, неприродно умекшаним гласом. — Он није на одмет.{S} Ја |
| било ведро.{S} Само је сунце припицало неприродно, те је ваздух био тежак.{S} Учитељица скиде |
| да разумеш ствари, али те заводе својом неприродном логиком; пуне ти главу својим непроменљивим |
| природном логиком; пуне ти главу својим непроменљивим законима; говоре ти о људима само <pb n=" |
| живимо у земљи уситњеног демократизма и непросвећене администрације, где се велика смелост не п |
| јој соби, читала прибелешке, разгледала непрочитане књиге, преводила с руског.{S} Ко зна докле |
| чија, одсуство здравог морала, расуло и нерад, то су главне одлике данашњег народног живота.</p |
| другом приликом. — Изгубили смо много у нераду, у јаловом трвењу.{S} Народи око нас неће чекати |
| земљу, држи је моћним својим жилама као нераздељиву целину, струји кроз њу као њен крвоток.</p> |
| уде срећан.{S} Млади човек се налазио у неразрешљивом сукобу који долази с једне стране из чове |
| ма и излагању врло разумљивих ствари на неразумљив начин.</p> <p>Он је хтео да буде просто мудр |
| едан тајанствен глас јој шапће страшне, неразумљиве речи.</p> <p>Избегавала је да иде на универ |
| теним и очуваним, просу се нека чаробна неранџаста боја, која се види само код лептирова, а на |
| ћ извуче из касе један свежањ старинске неранџасте хартије, шпартане зеленим уским квадратима, |
| каквог узрока, као што се то дешава код нервно раздражених људи, обузе га једна дубока одвратно |
| ј.{S} И сем тог, она је била болешљива, нервозна девојчица, код које се чежње развијају рано и, |
| . лажне новине! </p> <p>Обузимала ју је нервозна радозналост кадгод би узимала новине откако се |
| .</p> <pb n="189" /> <p>Младић уздахну, нервозно склопи једну књигу, па устаде и поче шетати по |
| >— Какав парадокс! — насмеја се девојка нервозно.</p> <p>— Парадокс зацело, али је истина.</p> |
| сио.{S} Његово избријано лице грчило се нервозно, а прсти су трзали штит од качкете.{S} Девојка |
| р нашто онда онај њен задивљен поглед и нервозно угризање усне, кад би га слушала како објашњав |
| Њени <pb n="131" /> бели зуби гризли су нервозно један крај њених усана.</p> <p>— Продужите... |
| завидан, усклик кад угледа Белу у њеном нереду.</p> <p>Ипак се она савлада прва, затвори врата |
| нтереси земље ишчезавају у корупцији, у нереду, у анонимној тиранији, у ординарној лицитацији к |
| талас по њеним раменима.{S} Из хаљина у нереду провиривало је румено и бело грло.{S} Руке је за |
| на њеном месту, оставила да време реши нерешљиве ствари, донесе мелем на отворене ране.{S} Међ |
| сигуран.{S} Најако се осећају тегобе од неродице, од учмалости, од многих државних, окружних и |
| њу против њега.{S} Обедише га чак да је несавесно руковао с друштвеном имовином, јер се у каси |
| ува ручак, јела су испадала недосољена, несаврела, загорела.{S} Било да купи што за кућу, малоп |
| рној жени.{S} Она је уска, непрактична, несавремена; она не даје позитивна знања.{S} Не застани |
| еше ништа одређено — примети му она, са несакривеним прекором.</p> <p>Она је још волела Чедомир |
| болове и ове сладости.{S} Чудила се тој несаници, покушавала да се отресе те узбуђености.{S} Њу |
| своја претерано развијена бедра, често несвесне стида и срама, а понекад намерно, с извесном ц |
| омена најзад.{S} А мучно, што је, можда несвесно, осећао да је он сувише мали да би могао припо |
| ове, шапутао полуразумљиве речи.{S} Она несвесно збаци са себе покривач, и оста тако, изваљена |
| , прав.{S} Ћерка једног трговца, она је несвесно осећала колико је висока цена Радојевим чворна |
| сти мах, са извесним страхом.{S} Она је несвесно упоређивала свога земљака са човеком кога је о |
| о као чела на каквом цвету.{S} Вишња је несвесно пила миље из ваздуха тога дана, опијала се при |
| енити дубоко осећање морала који јој је несвесно улила старинска кућа њеног оца.{S} Прочитане к |
| , та су га писма уверавала у све што је несвесно хтео, што је тражио од живота.{S} Она су му <p |
| расхлађење.{S} На предлог Вишњин, он се несвесно ухвати за џеп.</p> <p>— Оно је механа! — одгов |
| ало у душу.{S} Она их је памтила све, и несвесно упоређивала са оним што су јој у школи предава |
| >— Шта му је то сад? — упита се Чедомир несвесно.</p> <p>Толико је пута пролазио поред те зград |
| дјекивао је у такту по мирном крају.{S} Несигурна мартовска светлост играла се по коњским сапим |
| е указа о помиловању, откивање гвожђа и несигурне кораке ослобођеникове који пролази без бриге |
| а.{S} Тако се по улици простиру чаршави несигурне светлости.{S} Свет изађе и поседа пред кућом. |
| и на том месту, зашто ићи даље и питати несигурне хоризонте за нечим што више није наше?{S} Заш |
| еном.</p> <p>— Не... није — промуца она несигурно. — То јест, ја ћу се скоро вратити.</p> <p>Ча |
| уз брдо; електрична светлост севнула би несигурно као муња неке далеке буре.</p> <p>Као сви људ |
| и још једанпут, па се удаљи, корачајући несигурно, посрћући готово.</p> <p>Идућег дана, Вишња г |
| ноћне светиљке, које су расипале своју несигурну светлост по непознатим престоничким кућама, п |
| о тај дивни створ што му се подаје, тог неслућеног анђела који га милује својим крилима, девојк |
| љао, обузимала је жеља да понови балет, несносна врућина пекла ју је из постеље, груди дрхтале, |
| и девојка би се стресла од неке слатке, несносне језе која ју је подухватала целу, од врхова пр |
| о за друго.{S} Време, ћуд или неки глуп неспоразум, раздвојио нас је...</p> <p>— Не криви време |
| Чедомире.{S} Ја не верујем у судбоносне неспоразуме.{S} Ако је ко крив, то смо ми: ја, ти, наши |
| чито се нечем чуди, вечито се узбуђује; неспособан ма за какву акцију, треба му читаво решење д |
| почети све из нова.{S} Али се он осећао неспособан за тај напор.{S} Његова мисао је била уморна |
| ш радила је око њега, само се он осећао неспособан за најмањи покрет.{S} Он није живео, није би |
| аја.{S} Нешто више, она му је изгледала неспособна за праву нежност, за пожртвовање, за праву с |
| S} Они од којих сам очекивао добра беху неспособни да ми га учине, а они од којих сам очекивао |
| е узео за жену.{S} Начинио је за свагда неспособном за срећу девојку коју је волео.{S} Он је би |
| е и тако здрава, она је изгледала нешто неспретна, али то је само допуњавало њену лепоту и гово |
| а улицу.{S} Али тек што се спустише низ неспретне степенице старинске зграде, кад Илић заста, к |
| једном крају се налазила гвоздена пећ, несразмерно велика према самој кујни.{S} По зидовима су |
| нстинкти једне душе будне, упечатљиве и несређене обузели, занели и осудили на најтежа <pb n="8 |
| пуност.{S} Пожеле да раскрсти са својим несређеним положајем једним потезом, сад, ту, одмах, да |
| рачуноиспитач мислио да је цела његова несрећа долазила од његове ниске школске спреме.{S} Сто |
| пију.{S} Матовиће је била задесила нова несрећа.{S} Младен, који је још нешто слушао док је ста |
| — од како смо се растали, тера ме нека несрећа, све ми је пошло наопако.</p> <p>Трудио се да н |
| ешки тренутци.{S} Незадовољан у служби, несрећан у кући, он је лутао по читаве ноћи да олакша с |
| на министарској трпези, па која вајда: несрећан си као све ове пропалице, као овај официр што |
| о.{S} Човек који је промашио свој позив несрећан је, он пати, а патња рађа злоћу.{S} Директор г |
| д несрећна; то је општи закон; свако је несрећан овда онда.{S} Оно од чега треба да се бојиш је |
| да, никад је није добио.{S} Десио му се несрећан случај.{S} Какав?{S} Који?{S} Није знао, али м |
| и како се то десило, да олакша себи све несреће које су му притискивале срце и које је само њој |
| /p> <p>Док је он тако пребројавао своје несреће последњих година, електрични трамвај <pb n="268 |
| амо срећан случај спасе девојку од даље несреће.</p> <p>— Чујеш, Вишњо — рече јој отац кад сазн |
| а се бојиш јесте да не будеш... као ја, несрећна за увек.{S} И упамти, свет је врло зао према о |
| треба да те је страх да ћеш бити каткад несрећна; то је општи закон; свако је несрећан овда онд |
| вник — рече оцу.</p> <p>— Него шта ћеш, несрећни сине? — викну му стари.</p> <p>— Ја бих хтео д |
| ао је негде далеко, у бескрај.{S} Његов несрећни геније, који је дотле владао овом водом, овим |
| вирепо задовољство што су сад сви троје несрећни?...{S} Улица је остала готово иста.{S} Два низ |
| м у њеној соби мирно, као на неки давни несрећни случај.{S} Нека топла нада, која се у њој рађа |
| време што је прошло.{S} И вратила си се несрећнија него кад си пошла.</p> <p>Девојка покуша да |
| срести и који ће их учинити срећним или несрећним.</p> <p>Чедомир је одржавао разговор, правио |
| еш састанке, реци!{S} На кога се метну, несрећнице?{S} Хоћеш ли да свет показује прстом на тебе |
| вог сопственог.{S} Видео је да она воли несрећно.</p> <pb n="220" /> <p>— Никад среће неће имат |
| а који им се даје, срећу ако је сретну, несрећу много чешће, и судбину која им се одреди.{S} Ре |
| Чинило јој се да је она крива за његову несрећу.{S} Тешко јој је било гледати га како иде од ку |
| сву његову тежину, не схвати сву своју несрећу.{S} После прве забуне, обузе је љутња.{S} Баци |
| е повукле дубоко у своје тесне дупље... нестајало их је, а на њиховим местима <pb n="253" /> зј |
| губи све око ње.{S} И она сама се губи, нестаје је, тоне.</p> <p>— Шта ме сад чека?... шта ће б |
| рло симпатична, али карактер неодређен, несталан, неодважан, слаб.</p> <p>— Ти не волиш свога р |
| у своју лепоту, они нису осетили да је нестало лепог дана.{S} На земљу је била пала нека сенка |
| ивала зграда њеног живота.{S} Полуге је нестало.{S} Зидови су попуцали.{S} Грађевина се срушила |
| слити на себе.{S} Гриже савести било је нестало.{S} Гледала је на онај догађај с Чедомиром у ње |
| ма.{S} Кад би време возу, Чедомира беше нестало.{S} Тек у последњем часу појави се с пуном шако |
| мао стид, па радост, па жеља нека да је нестане, да се истопи полако, као комад леда.{S} Чедоми |
| венац више капије, па ако га преко ноћ нестане, знај да ћеш се удати те зиме.</p> <p>Вишња се |
| .</p> <p>Девојке примише шалу.{S} Њихов несташан смех одјекну долином.</p> <p>— Дај да ти помог |
| ховити, девојке приступачне, младе жене несташне, а старци и старице тапшу рукама, одобравају и |
| > <p>— А љубав, мама? — примети Бела, и несташно успи усницама.</p> <pb n="121" /> <p>— Ћути, б |
| олако врата, промоли главу кроз отвор и несташно додаде:</p> <pb n="137" /> <p>— Како је лепо у |
| а весело, готово безазлено и у исти мах несташно.{S} Бела је имала бело лице с кожом која се чи |
| једног излета у Овчарску бању или каква несташност млађег брата испуњавали су по читаво писмо.{ |
| би му ко од пријатеља скренуо пажњу на несташност његовог сина, он се бранио неким руским прин |
| њен осмех мачкице која се умиљава, њену несташну веселост; овај профил задахнуо је Вишњиним пов |
| се као паучина; у крв улазила грозница нестрпљења; она дотле није била никад осетила ове болов |
| Боле (!дуго о) га хиљаде игала душевног нестрпљења.{S} Није знао шта да ради од себе.{S} Свет м |
| ену душу.{S} Као врхунац свега, била је нестрпљива жеља да напакости Илићу, свету, самој себи.< |
| о у послу, зенице грозничаве, занесене, нестрпљиве, <pb n="62" /> као у неког свеца и очајника |
| а...{S} Не знам тачно каква, али велика несумњиво.{S} Другојачије не може бити.</p> <p>— Пиј, п |
| ја на развитак даљих догађаја.{S} Он ће несумњиво привести у дело програм странке, озаконити сл |
| S} С тим је био на чисто.{S} То је било несумњиво.{S} На само њено име, обузимао га неки флуид, |
| и му се чиниле непознате, далеке, туђе, несхватљиве.</p> <p>— Наш Чедомир као да је пао с Марса |
| ништа, повуче се натрашке, гледајући га нетремице, и изгуби се иза врата лагано, нечујно, непри |
| путао јој нешто поверљиво, гледао ју је нетремице, жељно.{S} Пролазили су поред познатих места; |
| , живети тако да нико, осем њеног мужа, неће моћи рећи:</p> <p>— Она је била моја драгана.{S} Ј |
| дничар са самаром пуним цигаља. — Вели, неће више да носи цигље... то му је испод достојанства! |
| у.{S} Кроз који месец свршиће школу.{S} Неће требати да се мучимо око мираза.{S} А што су млади |
| е се сва предати нези око болеснице, да неће одмицати од ње дан и ноћ.{S} А кад оздрави, она ће |
| ловином своје душе, и обећавала себи да неће мрзети <pb n="49" /> девојачку школу и да ће пред |
| говорио је — пошто никаква комбинација неће уништити закон борбе који гноји земљу својим жртва |
| изађе у друштво, да се разоноди, а она неће, <hi>штудира</hi>...</p> <p>Том приликом скупило с |
| тарао рукама.</p> <p>— Овај наш Београд неће се никад уредити — говорио је. — Ето, ја сам прови |
| миром још за тренутак, осећала је да се неће моћи савладати, да ће бризнути у плач... ту, на ул |
| му је само повод свога одласка и да се неће враћати до јесени, пошто ће се предавања ускоро за |
| — која нагази на вилинско коло никад се неће удати.</p> <p>Остојић прште у смех.{S} И Вишња се |
| колу за неко време.{S} Знао је да му се неће веровати.</p> <p>— Шта ме се тиче! — рекао је само |
| но.</p> <pb n="220" /> <p>— Никад среће неће имати онај који те је одбио — рече јој, тешећи. — |
| о доста, јер се знало да код њега човек неће бити преварен ни у мери ни у роби.{S} Он се разлик |
| т не понавља као што се ни јучерањи дан неће вратити никад.{S} Гледајући у књиге, ти живиш затв |
| ори, ко хоће да бележи, он бележи, а ко неће, онда то толико.</p> <p> <hi>Капетан-Машино Зданиј |
| Ако хоће да учи школу, нека учи, а ако неће, значи да није за њу, па ће гледати друга посла.{S |
| вела са децом, скромно, тешећи се да то неће увек тако трајати.{S} Имала је четири детета: најс |
| е — приговори јој он.</p> <p>— Нико нас неће видети — одговори она са сигурношћу.</p> <p>То је |
| ду, у јаловом трвењу.{S} Народи око нас неће чекати да ми добијемо времена.{S} Мораће се журити |
| с, само данас у подне!{S} Краљ Милан му неће никад опростити.{S} Реакционари су, ваљада, бесни |
| Сад се све то срушило јер „тај зликовац неће да учи“.</p> <p>Радоје побеже од очеве куће у неко |
| е.{S} Ја ћу се сама вратити...{S} Ми се нећемо више видети.{S} Никад!{S} Збогом.</p> <pb n="291 |
| оље је да не идемо заједно.</p> <p>— Ми нећемо нашкодити једно другом.{S} Нашто онда?</p> <p>— |
| је требало ићи у Чачак.</p> <p>— Ти се нећеш вратити отуда! — приговарао јој је друг.</p> <p>— |
| е присећао нечег:</p> <p>— Не... не, ти нећеш доћи на Велику Школу.{S} Ти нећеш бити довољно ја |
| е, ти нећеш доћи на Велику Школу.{S} Ти нећеш бити довољно јака да извојујеш своје право.</p> < |
| аче доста моје главобоље.{S} Само знај, нећу скандала у кући — заврши он.</p> <p>Илић није ни с |
| а поносито. — Али нисам ја ко је ко.{S} Нећу дете да ми се мучи по паланкама.{S} Доста <pb n="2 |
| ња, играња... нарочито играња.</p> <p>— Нећу да ми се свет смеје: хрома млада, хрома млада! — г |
| онуди девојку да ступи унутра.</p> <p>— Нећу — занећка се она детињасто, па, после нешто оклева |
| али не хтеде продужити школу.</p> <p>— Нећу да будем чиновник — рече оцу.</p> <p>— Него шта ће |
| а је кад јој је муж поменуо пут. — Жива нећу, а мртву ме можеш однети и на Ђавоље Острво.</p> < |
| болно:</p> <p>— Шта је ово мени?{S} Ја нећу то.{S} Ја се гнушам тога сна.</p> <p>Девојка се уј |
| је она одговарала:</p> <p>— Али кад ја нећу, па ко ће!</p> <p>Чачак није добио електрику.{S} П |
| пута... гледам је и сад, а никад је се нећу нагледати.{S} Чини ми се она као неко надприродно |
| . — примети девојка.</p> <p>— Не, ја те нећу пустити док ми не обећаш да ћемо се опет видети — |
| м.{S} Ја мислим на твоје испите.{S} Али нећу да се преучиш.{S} Остави данас те књиге — додаде в |
| р тражи звезду изнад узбурканих таласа, неугашљив пламен у бури, а пред њим се појављивало сунц |
| која се губила у низини својих простих, неугледних кућа.{S} И онда опет писмо, у истом бакалско |
| тово иста.{S} Два низа сниских дућана и неугледних кафаница граничили су је с обе стране.{S} Шк |
| е слушала те разговоре и осећала се све неугодније.{S} Њене мисле купиле су се око Чедомира.{S} |
| оје завиди, али та срећа дотицала је се неугодно.{S} Срце јој се стезало, њена душа је плакала, |
| ј каже:</p> <p>— Тако ћеш и ти свенути, неудата, остављена.</p> <p>То је ос зујао у чокоту.</p> |
| } Деца <pb n="235" /> су ми неочешљана, неумивена — наводио је отац као разлог.</p> <p>Испросио |
| <p>Она је била ушла с озбиљним изразом неумитног судије, изразом који није пристајао згодно ње |
| прима плата.{S} Кад би она била његова, неуморно би радио на започетој тези.{S} Шта би га се ти |
| итао је књиге, новине, књижевне листове неуморно.{S} Опијао се њиховим фикцијама, пио и даље та |
| ост која се нуди, непомирљив идеализам, неутољива жеђ за усавршавањем, сви инстинкти једне душе |
| /p> <pb n="13" /> <p> Он узе кајсију и, нехотице, начини девојци један комплимент:</p> <p>— Гос |
| а.{S} Кола је сретоше убрзо.{S} Погледа нехотице у кочијаша, па онда у кола, очекујући да у њим |
| визији природних елемената, он се упита нехотице: „Нашто пунити уши девојци тим страним речима |
| о да ју је Чедомир ујео.{S} Она се диже нехотице и рече:</p> <p>— Хајдемо у варош.{S} Доцкан је |
| оваквом разговору, у дугим погледима, у нехотичним додирима, били су далеко одмакли од града.{S |
| илазили далеко професоров дом као место нечастивих.{S} Јован им је опраштао великодушно, говоре |
| му ипак његове буљаве, црне, мокре очи, нечег детињског у осмеху што му га је извајала добра на |
| ском животу, о Београду, где вечито има нечег непознатог, <pb n="122" /> где већина људи крију |
| изазивали су мисли о смрти.{S} Било је нечег гробног чак и у кућама, из чијих разваљених вратн |
| нови друштвени склоп.{S} Требало му је нечег новог, разонођења, могућности да се крене једним |
| рло скромно издржавање.{S} Ипак је имао нечег заједничког с њима, јер је имао приличну дозу епи |
| 1" /> прекину тишину као да се присећао нечег:</p> <p>— Не... не, ти нећеш доћи на Велику Школу |
| апакосте.{S} Било је у колегијуму много нечег женског, калуђерског, лицемерног и грубо себичног |
| реч објашњења, као да све обузе језа од нечега кобног, надприродног.{S} Радоје врати фењер оном |
| где се налазила Велика Школа, имало је нечега пријатељског, свога.{S} Оно је било као општа ђа |
| у и остави младићу утисак глатке коже и нечега чистог.</p> <p>Вишња се стресе.{S} Образ је забо |
| дебелу сенку преко улице, имала је још нечега пријатељског и још била најлепша кућа у Београду |
| лавну ствар превиђа споредну, вечито се нечем чуди, вечито се узбуђује; неспособан ма за какву |
| глупости, бог с тобом!...{S} Говоримо о нечему веселијем.{S} Ти си волео одавно да идеш у Париз |
| оцрвене сва као да ју је неко ухватио у нечему недопуштеном.</p> <p>— Не... није — промуца она |
| у не ње, него друге жене, не жене, него нечије наготе.{S} Њене очи су добијале чудан сјај и упи |
| , и скочи са постеље као да се брани од нечијег насртаја.</p> <p>У соби је било све мирно.{S} Ч |
| <p>Једнога дана, те јесени, заустави га нечији девојачки глас:</p> <p>— Чедомире!</p> <p>То је |
| ске зграде, кад Илић заста, као задржан нечијом снажном руком.{S} Иза првог угла појављивала се |
| , мењају садашњост, ред ствари, жуде за нечим вишим од свакодневне егзистенције.{S} Она се чуди |
| ћи даље и питати несигурне хоризонте за нечим што више није наше?{S} Зашто пустити да дани и го |
| за променом садашњице, нејасну жељу за нечим потпуним, савршеним, која би хладном мислиоцу бил |
| {S} Њена душа је дрхтала од страха пред нечим непознатим, независним од њене воље, неминовним.{ |
| речи, које су се чудно поклапале с оним нечим новим што јој је надирало у душу.{S} Она их је па |
| а науком, литературом, политиком и тако нечим, стварима које је слушала, читала на Великој Школ |
| етремице, и изгуби се иза врата лагано, нечујно, неприметно, као привиђење које се расуло.</p> |
| не у атмосфери, на Сави се, изненадно и нечујно, подигне један стуб водене паре, па, вртећи се |
| елико развила борба између школованих и нешколованих чиновника, те је рачуноиспитач мислио да ј |
| ри, за шарање живота као ускршњих јаја, нешто чега се човек може одрећи у свако доба.</p> <p>Ил |
| вало се на његовим жутоликим цветићима, нешто свелим.{S} Његова сенка, неправилна и крупна, дрх |
| нешто горе, нешто страшније од увреде, нешто што се не да избећи и што ће га пратити вечито.</ |
| ен миндерлук, прозорске завесе на алке, нешто цвећа у саксијама и пуно дима од јевтиног дувана. |
| јка — али ја осећам нешто јаче од мене, нешто неправедно, немилосрдно, што ме плаши.</p> <p>Рад |
| та.{S} Осећао је да ће доћи нешто горе, нешто страшније од увреде, нешто што се не да избећи и |
| ешко, јер је осећала нешто ново у себи, нешто јаче од ње, непознато, дубоко и фатално, нешто шт |
| а оставио? — одговарало је нешто у њој, нешто скривено, топло, незнано, а широко и пространо ка |
| љерима и био је заиста диван са својим, нешто застарелим гестовима и учтивостима.{S} Пушкарка с |
| емену унео му је тек, са својом влагом, нешто мало светлости у минуле године.</p> <p>Отпутовао |
| незграпан са својим великим канабетом, нешто суморан са тешких завеса које су стајале као прил |
| аче од ње, непознато, дубоко и фатално, нешто што је наваљивало на њу као ветар, гушило је и ди |
| је у њима нешто ново, изненадно, добро, нешто што ће доћи и изменити, окренути њен живот на бољ |
| инило јој се да је нешто прати у стопу, нешто хладно дува за њен врат и један тајанствен глас ј |
| ћ, замишљао ју је као море, као ваздух, нешто пространо, благословено, опште, свачије.{S} Он је |
| човек да̑ вредности.{S} Као што видиш, нешто релативно...{S} Доиста, ничега сигурног, ничега с |
| S} Како си?...{S} Шта је с тобом?...{S} Нешто си омршавела, али си тим још лепша...{S} Сећаш ли |
| према њему изузетно дубоких осећаја.{S} Нешто више, она му је изгледала неспособна за праву неж |
| ицу одебљале.{S} Врат јој као кифла.{S} Нешто мирно, спокојно и задовољно дисало је из целе њен |
| .{S} Једна суза врцну у њеним очима.{S} Нешто јаче од ње заповедало је сад њоме, и она раскопча |
| S} Предмети су губили оштре контуре.{S} Нешто загонетно осећало се у природи.{S} У исти мах, ок |
| ој је да тако гледа како зора свиће.{S} Нешто велико и утешно долазило јој је из тих коњских но |
| >Обоје су били оборили очи и ћутали.{S} Нешто се морало говорити.{S} И двоје драгих испунише ту |
| па јој рече кад остадоше сами:</p> <p>— Нешто си невесела, Лазаревићева?</p> <p>— Не! — одби он |
| за свадбени пут купују новине?</p> <p>— Нешто ме интересује — одговори младић без журбе, и кад |
| еко време.{S} Изненадно осетио би да га нешто вуче к њој.{S} Хиљада ствари, блиских тој девојци |
| е као два злочинца.{S} Отворише уста да нешто рекну, али немадоше времена јер се на прагу указа |
| жег пољског цвећа.{S} Вишњи се учини да нешто живи ту у лози, у влажном хладу лозиног зеленила, |
| тоница у Европи.</p> <p>Вишња заусти да нешто дода, али је већ млади човек падао у ватру грдећи |
| он би спазио понос који страда, а можда нешто и неповерења.{S} Он јој је онда прилазио.{S} Она |
| Људи су веровали у њега, сматрали га за нешто више од себе.{S} Кад је пролазио улицом, старији |
| везу; неморалан, јер се обавезујемо за нешто што није у нашој власти.{S} Брак ствара од људи с |
| е била врло весела, отварала јако своја нешто бледа уста, заборављала на своју сакатост, храмал |
| пристаништа ?</p> <p>На улици затандрка нешто.{S} То су се враћала празна кола за свој нови тер |
| у себе и тако здрава, она је изгледала нешто неспретна, али то је само допуњавало њену лепоту |
| S} Храбро је сносила садашњост и чекала нешто друго... будућност, како се то једном речи назива |
| а са дунавске стране: варош је почињала нешто даље од обале, из зеленила које су састављали рит |
| јој се јако шириле.{S} Она је шапутала нешто.</p> <p>Чедомир јој се приближи.{S} Удисао је мир |
| ко и пријатно.{S} Тешко, јер је осећала нешто ново у себи, нешто јаче од ње, непознато, дубоко |
| {S} Она је осећала просто да је урадила нешто што није требала учинити; и то ју је болело.{S} К |
| елој трави.{S} Општина је била посадила нешто дрвећа, али као што је то обичај, дечурлија и пуш |
| ве очи, које су гледале из својих дупља нешто унезверено, као да је душа стално у послу, зенице |
| аку да она није мачји кашаљ, да она има нешто више од те три постеље и бакреног посуђа.{S} Стог |
| игама говори се о васкрсењу.{S} Али има нешто боље.{S} По некад живот изведе своје мистериозне |
| еоградских вечери.{S} Тражила је у њима нешто ново, изненадно, добро, нешто што ће доћи и измен |
| е младих за руке, приближи им главе, на нешто драмски начин, загрли их обоје и рече весело, као |
| емо?</p> <p>— Куда хоћеш — одговори она нешто рапавим гласом.{S} Затим додаде блаже : — До пред |
| дуго година у свом селу, његов отац, са нешто мало школе, начинио <pb n="299" /> је каријеру у |
| ије бирала речи и пребацивала се.{S} Са нешто урођеног византинизма, она је имала јединствену в |
| {S} С друге стране, круна се опијала са нешто релативног успеха . на Берлинском Конгресу, подав |
| вац, мрзео га оном мржњом, помешаном са нешто зависти, коју осећају слаби према јакима.{S} Он ј |
| {S} Звао сам доктора.{S} Он јој преписа нешто, и рече ми да ће се вечерас навратити.{S} Боји се |
| тави руке на кукове, па ослови студента нешто извештаченим гласом:</p> <p>— Лепа парада, господ |
| </p> <p>Илић угледа ову сенку.{S} Хтеде нешто рећи.{S} Али не могаде.{S} У његовој глави је бил |
| нпут.{S} Она затвори шаку, као да стеже нешто тврдо; затим је отвори полагано, па изврну, као д |
| о.{S} Куд се окрене чинило јој се да је нешто прати у стопу, нешто хладно дува за њен врат и је |
| човек сам и ја, па опет кад видим да је нешто боље, што да не радим тако!...{S} Звао сам доктор |
| е пролазило у беспослицама, неговала је нешто цвећа, везла по коју мараму, читала, по каткад, с |
| Бога желимо.{S} Само, кажи, мајка ти је нешто назебла, па се много брине за тебе, да и ти ниси, |
| и.{S} Послови су ишли добро.{S} Ипак је нешто пекло овог маловарошког првака.{S} Он је једва зн |
| p>— Ко је кога оставио? — одговарало је нешто у њој, нешто скривено, топло, незнано, а широко и |
| це, камење.{S} На сваком углу остало је нешто од ње.</p> <p>То ново расположење држало ју је св |
| ред пука постоји отаџбина — говорило је нешто у њој. — Зашто онда избегавати ту реч која је так |
| о законе.{S} Једна њивица овса, коју је нешто оштетила туча, процењивале су сељачке комисије та |
| их груди и врата, босих ногу, па радиле нешто по дворишту сагибајући леђа, ширећи ноге, избацуј |
| у — занећка се она детињасто, па, после нешто оклевања, прошапта поверљиво:</p> <p>— Не смем од |
| <p>Сутрадан, Вишња се дигла из постеље нешто доцније него обично.{S} Журно се облачила, спрема |
| p>У једном тренутку, неко примети да се нешто црно гиба на таласима.{S} Донесоше чакље, али оне |
| {S} Зашто? — упита је младић, тек да се нешто каже.</p> <p>— Зато што сте ме пољубили — одговор |
| процветале зове.{S} Горе, надносило се нешто неба, с групом осветљених облака око бледог азура |
| дало у тим тренутцима код Беле, то беше нешто више од њене лепоте, то беше њена симпатија, дале |
| н, храна, пријатељство великог човека и нешто у готову!{S} Она није знала само да министар има |
| > <p>У предсобљу чу како газдарица ради нешто у кујни.{S} Ухвати за кваку и изађе.</p> <pb n="3 |
| лазио много одушевљења, воље де се ради нешто велико, смелости да се кида са свиме што је старо |
| звале је к себи.{S} Тада девојка опази нешто што дотле није видела: један готово правилан круг |
| земљу својим жртвама?...{S} Шта то мари нешто мало грешака у Науци, пошто ми стојимо још далеко |
| лем.</p> <pb n="47" /> <p>— Шта то мари нешто мало правде у друштвеној конституцији — говорио ј |
| амршти.</p> <p>— Њена посла! — одговори нешто јетко.</p> <p>— Пиши јој, болан, мајка је, а тетк |
| н уздах.</p> <p>— Ти си уморна... ти си нешто невесела, Вишња? — примети Илић.</p> <pb n="158" |
| о воље.</p> <p>— Слушај, Чедо.{S} Ти си нешто охладнео према мени.{S} Чини ми се да ме избегава |
| ком један покрет као да хтеде истргнути нешто. — На сваком кораку, тако рећи, може се подићи по |
| о остало од ње?{S} Можда ће најзад наћи нешто своје?{S} Корачала је тешко, леђа је сагла, главу |
| о оваквој веридби.{S} Ја ћу већ пронаћи нешто романтичније... пролеће, небо, велики празник, до |
| одговори ништа.{S} Осећао је да ће доћи нешто горе, нешто страшније од увреде, нешто што се не |
| о је Чедомир ишао поред ње, шапутао јој нешто поверљиво, гледао ју је нетремице, жељно.{S} Прол |
| друга љубав која се приближава.{S} Ипак нешто у души говорило му је да спречи мисао да не иде т |
| , тромо, али све даље.{S} Можда је ипак нешто остало од ње?{S} Можда ће најзад наћи нешто своје |
| <p>Кажу да на састанак људи долазе увек нешто раније, а да жене задоцне стално.{S} Чедомир је п |
| инама.{S} И кад се преболи, остане увек нешто.</p> <p>— Шта мислиш да ли да пишем детету у Беог |
| иче из одређених ствари нити има за циљ нешто опредељено, она се решавала једнако да му пише.{S |
| ="162" /> <head>XV</head> <p>— Хтео сам нешто да ти кажем, жено — рече Матовић, спремајући се д |
| чујно прошапта девојка — али ја осећам нешто јаче од мене, нешто неправедно, немилосрдно, што |
| же здравља, видећемо се.{S} Ја ти шаљем нешто новца кад и ово писмо.{S} Велим, нек ти се нађе а |
| као да хоће да искоче из главе, обучен нешто немарно, са краватом која се пела уз потиљак, рук |
| <pb n="269" /> пушкар, који је задржао нешто од своје службе у војсци, трудио се да надокнади |
| n="218" /> су јој главу, мучили је као нешто живо, гушили, давили.{S} Језа ју је подузимала.{S |
| одјекивао потмуло по празној одаји као нешто живо и претеће.</p> <p>Он побеже из куће.</p> </d |
| , и челичним звуком испуњавао одају као нешто живо.{S} То је било велико, то је било страшно, ч |
| ом, Радојем.</p> <p>Златарев син је био нешто старији од своје сусетке.{S} Долазио је у њихову |
| приликом, <pb n="60" /> да би радо учио нешто практично... за машинисту на пример, али вели, мо |
| се вратио без одобрења владе, или тако нешто.{S} Разлози, објашњења не помогоше.{S} Тек доцниј |
| како не двоји брак од љубави, или тако нешто, те пљесну рукама:</p> <p>— Браво, господин-Илићу |
| но лупало у грудима, као да се дешавало нешто што ће изменити цео његов живот.{S} Он је био дуб |
| јаке дневне припеке.{S} Ипак се осећало нешто свежине од ветра који се дизао са запада и наноси |
| ло по деловима тоалете, у којој је било нешто срачунатости, по сигурном кораку који је правила, |
| </p> <p>— Пардон за један часак... само нешто да видим.</p> <p>Није се преварио.{S} У једном ли |
| де својим путевима.{S} Она је била само нешто пролазно... само један ступањ у високим степеница |
| оје потребе и где је требало новца само нешто за порез или молитву. <pb n="21" /> Они нису рђав |
| товничке мисли, дах будућности, све оно нешто неизвесно што очекујемо од даљег живота, а што би |
| <pb n="280" /> се да би у њој нашао оно нешто неодређено што је вечито тражио.{S} Долазио би ур |
| ми изгледа ваљан.</p> <p>— И ја сам то нешто мислила.{S} Друго је сад, а друго беше под прокле |
| нио против њега: брак ми изгледа вечито нешто севдалијски... уз пратњу Цигана и чауша.</p> <p>— |
| спремала о јесени, жуте, па накиселе, с нешто бела лука.{S} Због њих су се први пут завадили.</ |
| седала за сто: у врх стари господин, с нешто раскораченим ногама као да још носи гвожђе, десно |
| господине Илићу — поправи се госпођа с нешто старинске грације и с ласкавим осмехом, који прел |
| и Бела, мећући у свој мало пискав глас нешто природне женске жеље за допадањем.</p> <p>Младен |
| тати да седите докона? — примети младић нешто ауторитативно, грицкајући цигару.</p> <p>Ово пита |
| вукао свог учитеља за рукав, шапутао му нешто пропињући се на прсте, и грдио мајку и сестру: <p |
| /p> <p>Уставио се тек кад му рука дирну нешто хладно.{S} То беше револвер, онај исти што га је |
| 285" /> <p>— Фразе!</p> <p>— И фразе су нешто кад су тачне.{S} Ти се појављујеш међу нама као у |
| етила би му тада ташта. — Што не почнеш нешто практичније?{S} Преведи какву занимљиву ствар.{S} |
| не воли.{S} Са̑м сам.</p> <p>Хтеде још нешто рећи, али осети да му глас дрхти.{S} Једно јато в |
| ла нова несрећа.{S} Младен, који је још нешто слушао док је стари министар био жив, промангупир |
| имао плаћао је стан; остајало му је још нешто за дуван, ситан трошак и по коју књигу. <pb n="84 |
| и могао припомоћи тој промени.{S} И још нешто.{S} Младићу није било добро.{S} Ваљада, бура која |
| удски створ, завезан за земљу.{S} И још нешто горе: жена, женска страна, подјармљена туђој вољи |
| и беле куће, пуне ситне дечице.</p> <p>Нешто се од тога већ остваривало.{S} Велике наднице при |
| у, а нема ни пута, ни ћуприје, учитеља, ни лекара.{S} Све је више сиротиње у нашем народу.{S} С |
| је и последњу цркавицу, а нема ни пута, ни ћуприје, учитеља, ни лекара.{S} Све је више сиротиње |
| ац није ни толико рђав колико се прича, ни толико добар колико се мисли.{S} Али има једна сигур |
| такође право из школе.{S} Здрав, млад, ни ружан ни глуп, тамо вамо, па се ми венчамо пре испит |
| плаче, суза јој сузу не стиже.{S} Вели, ни кошуље му не доноси.</p> <p>— Па, купиће је, стара м |
| велика врућина — рече она — а, Бога ми, ни наша кућа није близу.</p> <p>— Не жур’те се, господи |
| талним скандалима на двору.{S} Међутим, ни Јован није остао читав.{S} Изишао је из затвора оста |
| едну врсту!{S} Позитивизам није познао, ни видео, ни разумео, ни волео оно човечанство које је |
| !{S} Позитивизам није познао, ни видео, ни разумео, ни волео оно човечанство које је открила пс |
| изам није познао, ни видео, ни разумео, ни волео оно човечанство које је открила психологија на |
| реко дана?</p> <p>Обоје су имали право: ни брат ни сестра нису били на свом месту.{S} Родитељи |
| ретио му да ће га казнити озбиљније.{S} Ни ђаци га нису много поштовали, јер су га колеге пањка |
| ароши, у околне паркове, брда, шуме.{S} Ни ту се није осећао срећан.{S} Какво дрво, пут, бара к |
| или?{S} Ко то зна?{S} Ко ће то рећи?{S} Ни они сами не би умели казати.{S} Младић се сећао тек |
| ену да нађе своје друштво.{S} Зашто?{S} Ни она сама не би тачно знала рећи.{S} Тек, заједно с И |
| еља:</p> <p>— Он не зна ништа о мени, а ни ја о њему, као да смо туђини.{S} Свакако ми замера ј |
| зади лађе који осветљава пређени пут, а ни корака унапред јер се живот не понавља као што се ни |
| ишњи.{S} Затим, чинило му се понекад да ни Бела нема према њему изузетно дубоких осећаја.{S} Не |
| е <pb n="127" /> имао времена, па можда ни праве воље да мисли на своју породицу.{S} Кад би му |
| авила разлика по старешинству, годинама ни по породици.{S} Сви су били студенти, равни један др |
| ушки поглед ни рђав пример, сеоска чама ни саблазна књига.{S} Заман је ожењени колега, иза леђа |
| пијан:</p> <p>— Јест, кажем ти... нема ни добра ни зла апсолутног, већ конфликта између нужних |
| } Свет даје и последњу цркавицу, а нема ни пута, ни ћуприје, учитеља, ни лекара.{S} Све је више |
| свраћа пролазнику пажњу на њега: фирма ни модел робе што се ту може наћи.{S} Али они ради који |
| мати.{S} Није било <pb n="100" /> оцена ни прозивања.{S} Већ се седне у клупу, професор говори, |
| У земљи где три четвртине народа не зна ни читати ни писати, велико знање смета.{S} Довољно је |
| е царева ливада</l> <l>На њој нема трна ни грмења.</l> <l>Само има до две вите јеле.</l> <l>И п |
| положај, а он на то не треба да рачуна ни колико ја.{S} Нико у Србији није сигуран шта се сутр |
| p> <p>— Јест, кажем ти... нема ни добра ни зла апсолутног, већ конфликта између нужних сила.{S} |
| ило се много, на лицима није било умора ни брига.</p> <p>Радознало се окретала око себе.</p> <p |
| га да начини сунцобран од тиквена листа ни да састави монограм за мараму.{S} У осталом, то је Р |
| ао је неколике.{S} Оне нису имале стиха ни слика.{S} Смисао је био редак гост његове музе.{S} А |
| .{S} Онда није штедео никога: свога оца ни председника општине, партију на влади ни друштво у к |
| е скрене са правога пута : мушки поглед ни рђав пример, сеоска чама ни саблазна књига.{S} Заман |
| се паште, <pb n="59" /> снег пада, тебе ни бриге.{S} Постанеш неки чиновник, шта ти је боље од |
| че свој говор о вољи, али се не предаде ни привиђењу који је кишни зрак правио од његове пријат |
| његову главу, она се тако угњезди да је ни сами ђаво не би могао отуд ишчупати.{S} Ништа на све |
| ...{S} Каква свадба!{S} Тај младић није ни школу свршио, а Бела је још дете.</p> <p>— Бела ми ј |
| ла у кући — заврши он.</p> <p>Илић није ни сањао да се овакви разговори воде између Белиних род |
| новца.{S} На крају крајева, новац није ни толико рђав колико се прича, ни толико добар колико |
| збројних болова, а многи од нас не чује ни једну жалбу — грмио је Илић, опијајући се сопственим |
| лепоте од живота, усамљено биће што се ни с ким не да да удружи, идеалиста који ради само на к |
| пред јер се живот не понавља као што се ни јучерањи дан неће вратити никад.{S} Гледајући у књиг |
| и председника општине, партију на влади ни друштво у којем је говорио.{S} Многима то није било |
| ве сталне и опште интересе.{S} У Србији ни сенке од тога.{S} Министарска одговорност пред парла |
| ћ погледа плашљиво у свога мужа.{S} Али ни Јован не рече ништа.{S} Они су обоје осећали Белину |
| да, бесни од једа; министри нису чекали ни оставка да им се уважи; њихови кабинети зврје празни |
| њега човек неће бити преварен ни у мери ни у роби.{S} Он се разликовао од осталих трговаца и по |
| е три четвртине народа не зна ни читати ни писати, велико знање смета.{S} Довољно је ако се про |
| ећ била на удају, није имала наклоности ни према каквом озбиљном послу.{S} Кад јој се није чини |
| полази, и више се не врати својој ташти ни својој жени.</p> <p>Док је он тако пребројавао своје |
| ово заспи, као дотле, мирно, не мислећи ни на шта.{S} У једном тренутку учини јој се да ће се у |
| /> <p>Чедомир је ишао брзо, не знајући ни сам зашто хита.{S} Свет му је сметао, те сиђе с трот |
| земљу где нико не воли да се пашти, чак ни за своје задовољство!{S} Препирали смо се дуго, али |
| ца и по томе што се није вајкао.{S} Чак ни на порез.{S} Лепо се носио: зими астраганску шубару |
| лобода, кад сам растао са̑м, ненагледан ни од кога, као дивља травуљина.</p> <p>Само је Матовић |
| раво из школе.{S} Здрав, млад, ни ружан ни глуп, тамо вамо, па се ми венчамо пре испита...{S} К |
| ло да код њега човек неће бити преварен ни у мери ни у роби.{S} Он се разликовао од осталих трг |
| hi>електрике</hi> није се више познавао ни камен.{S} Љубав коју је Остојић уживао у чаршији окр |
| уверено.</p> <p>Тако сад Илић није имао ни своје куће, а морао је сносити пребацивања као да се |
| ствари, чуда, лепота, какве не би нашао ни у најчувенијој светској бањи.{S} Виктор Иго га је во |
| ија.{S} Позив сеоске учитељице није био ни њој крајњи идеал.{S} Можда је и она <pb n="39" /> им |
| и.</p> <p>— По твојој глави не би добио ни Прокупље! — пришила му је ташта поносито. — Али ниса |
| рити.{S} Али њено писмо није садржавало ни речце о љубави; оно је могло путовати и отворено, а |
| био провидан и благ.{S} Није се осећало ни најмањег ветра.{S} Све око њих изгледало је као да с |
| мислећи да трчи за њом.{S} Није прошло ни неколико минута, а он је већ био на улици, са̑м.</p> |
| а?</p> <p>Обоје су имали право: ни брат ни сестра нису били на свом месту.{S} Родитељи нису вод |
| орама, а они нису у стању да се одрекну ни државног фијакера!</p> <p>Али младој бунтовници беше |
| да владино одобрење није било у питању ни колико лањски снег, него је то госпа-Клеопатра уради |
| ичио на живот оца, где се снови не пењу ни донде докле се диже дим домаћег димњака.{S} Она није |
| азмишљањем, философијом, па ме они нису ни исхранили...</p> <p>— Мој живот тек почиње — одговор |
| а је сазнао за посету младићеву!</p> <p>Ни сама мисао да је Чедомир поново њен није ју могла ут |
| ао у себи:</p> <p>— Општи ниво... општи ниво!...{S} Није то рђаво.{S} Човек има своју кућу, сла |
| огама.</p> <p>— Општи ниво!...{S} Општи ниво! — понављао је без везе.</p> <p>Изнад обале, коју |
| коња са пропалим ногама.</p> <p>— Општи ниво!...{S} Општи ниво! — понављао је без везе.</p> <p> |
| рекла и понављао у себи:</p> <p>— Општи ниво... општи ниво!...{S} Није то рђаво.{S} Човек има с |
| саме себе: ја сам се спустила на општи ниво.</p> <p>Илић не одговори ништа.{S} Били су дошли д |
| есно-лево.</p> <p>— Спустио се на општи ниво! — осмехну се Илић.</p> <p>Није се смејао арапу, с |
| е намештај, али људи, свет?{S} Нема их, нигде их нема.{S} У исти мах, супротно томе осећању пра |
| није сигуран шта се сутра може десити ; нигде није тачнија она пословица да се не зна шта носи |
| се растопило по целом небу, па жеже.{S} Нигде тице да се чује.{S} Биље зри.{S} Вишња је спустил |
| асе.{S} Свак се жали на своје стање.{S} Нигде нема никаквог ауторитета.{S} Интереси упливних по |
| лашила.{S} Где си била по овој киши?{S} Нигде те нисам видела на скупштини.{S} Мислила сам да с |
| ц мешао стварност са илузијом.</p> <p>— Нигде нисам видела оволику потпуност у огледању на води |
| е света: код сељачке куће био је север, ниже, преко реке, југ, лево у шљиваку исток, а запад гд |
| који усамљен долап, искрпљен блехом.{S} Ниже од њих растао је грашак, са широким зеленим махуна |
| а у сузу.{S} И суза за сузом поче да се ниже, као ђердан, низ образе девојкине, лагано, коврљај |
| зијом, која даје све више сласти што се ниже пада.{S} Калдрма, куће, кровови цаклили су се <pb |
| куће видело се парче Топчидерског брда, низ јабланова у подножју, грубе фабричке зграде, светла |
| а за сузом поче да се ниже, као ђердан, низ образе девојкине, лагано, коврљајући се, не сусрећу |
| ла јурила се око једног букета дуде.{S} Низ кириџија корачао је лагано друмом поред Мораве.{S} |
| о је све у соби.</p> <p>Платно се сроза низ мишице, обеси се о бедра, да се после склиза на под |
| ло.</p> <p>Једна крупна сенка спусти се низ степенице велике куће, додирну шимшир, проклати се |
| еоског изгледа.{S} Десно од ње видео се низ ситних краварских станова с прозорима до земље, осе |
| дова.{S} Тек са јужне стране налазио се низ кућа, малих, разнобојних, без спрата да су се готов |
| су ишли даље.</p> <p>Таман да се спусте низ једно брдо, кад ветар скиде Вишњи шешир с главе и п |
| су дошли до оног долапа, па се спустише низ једно брдашце.{S} Под њим је жуборила озидана чесма |
| засађену пшеницом.{S} Затим се спустише низ једну јаругу која је некад била друм, па уђоше у је |
| ше на улицу.{S} Али тек што се спустише низ неспретне степенице старинске зграде, кад Илић заст |
| ску стражару преко пута, вијугав друм и низ телеграфских дирека на нашој страни.{S} Колико је п |
| дрма, зарасла у модро-зелену траву, два низа плотова, неколико ниских кућа, остатци змаја на те |
| {S} Улица је остала готово иста.{S} Два низа сниских дућана и неугледних кафаница граничили су |
| р скиде Вишњи шешир с главе и понесе га низа страну.{S} Млади човек потрча за њим и једва га ух |
| их је певушила вода кроз луле, падала у низак басен и враћала се отуд у виду ниске врло сјајних |
| ј лични интерес.{S} Кампања за кампањом низала се.{S} Уносило се сувише јужног темперамента, се |
| се ширио патлиџан, румен и сочан.{S} У низинама виделе се вреже од бостана и краставаца; ту су |
| зграде и краја улице, која се губила у низини својих простих, неугледних кућа.{S} И онда опет |
| ог неких општинских радова личиле су на низове ископаних рака.{S} Гомиле иловаче у помрчини дав |
| таничне, гвоздене машине ружног облика, низови вагона, зеленило суседне баре, а даље, горе, на |
| железничка станица.{S} Разни колосеци, низови вагона и остала гвожђарија образовала је црну, з |
| за њих је била варош: један широк друм, низови кућа и кућерака, накривљени плотови, неколико ли |
| аном мувама и масним рукама.{S} Ту висе низови неке врсте кобасица, жути се суд киселих крастав |
| пензионишу те, па ти и после иде плата, није много али колико да се храниш.{S} А занатлија?{S} |
| ко, она је била њена ватрена поборница, није могла да схвати свога друга и питала се откуд дола |
| ић, који је видео свет само кроз књиге, није имао мрве практичног смисла.{S} Читао је да жена т |
| да.</p> <p>— Али си бледа?</p> <p>— Не, није ми ништа.{S} Остави ме, мајко...{S} Ено, зове те с |
| то непријатно није десило?</p> <p>— Не, није ништа — насмеја се Вишња силом. — Разгледала сам п |
| а, реченице су јој остајале недовршене, није се могла сетити доказа који је хтела навести, збуњ |
| о... тамо испод дереглије, доле у води, није ли оно једна тичица.</p> <p>Доиста, Чедомир угледа |
| им претензијама.{S} Осећао је да стари, није волео да му се противуречи и давао је честе савете |
| {S} Али право средство, понуду за брак, није употребљавао.{S} Можда би само једно половно обећа |
| тунист.{S} Ма да је био висок чиновник, није се могао отрести простачких склоности сељачког син |
| ног бесног канкана пред толиким светом, није је остављала.{S} Глас часовника наносио јој оне оп |
| 104" /> друштву, она је говорила много, није бирала речи и пребацивала се.{S} Са нешто урођеног |
| ан за најмањи покрет.{S} Он није живео, није био међу живима.{S} Његов поглед из суморних, мрач |
| ц, који се такође бавио у иностранству, није крио огорчење на свог сина.{S} Војсци је наређено |
| е.{S} Ћерка, која је већ била на удају, није имала наклоности ни према каквом озбиљном послу.{S |
| .{S} Отац се био бацио сав на политику, није <pb n="127" /> имао времена, па можда ни праве вољ |
| само љубав у глави.{S} Љубав, љубав... није она све у животу.{S} Ја имам осам испита на врату. |
| о у нечему недопуштеном.</p> <p>— Не... није — промуца она несигурно. — То јест, ја ћу се скоро |
| о о сељаку.{S} Али он није све у земљи; није само њему положај тежак; сваки сталеж има своје му |
| ко, леђа је сагла, главу оборила ниско; није журила, а није, управо, знала куда иде.</p> <p>На |
| драмама и романима.{S} Немогуће, Илићу; није то више за нас, нисмо више деца.{S} Било и прошло. |
| иниш Милисаве!...{S} Зар <pb n="241" /> није тако?{S} Сећаш ли се ја сам ти говорила...</p> <p> |
| Дела његових противника <pb n="295" /> није хтео читати да не губи време.</p> <p>Међутим, посл |
| еварило.{S} Његов <hi>цимер-колега</hi> није се био још вратио са божићњег распуста.{S} Тек што |
| ош се спасла, али од <hi>електрике</hi> није се више познавао ни камен.{S} Љубав коју је Остоји |
| ас да не задоцни.{S} Па и ти часови!{S} Није их било више од два три преко дана.{S} За њих се н |
| p> <p>— Општи ниво... општи ниво!...{S} Није то рђаво.{S} Човек има своју кућу, слатко руча, ку |
| страну, па су трошкови велики, а...{S} Није довршио реченицу, јер није хтео причати о сиротињи |
| пријатно.{S} Имала је доста друштва.{S} Није осећала Чедомирово одсуство.{S} Нарочито је ишла к |
| ишу од те негације данашњег друштва.{S} Није се могао задовољити више чекањем да будућност доне |
| ија.{S} Лазаревићева ју је помагала.{S} Није волела да остаје сама са својим мислима.{S} Храбро |
| јих су нека жива, а већина су умрла.{S} Није било девера него је Чедомир ишао поред ње, шапутао |
| ивот.{S} Противила се вољи родитеља.{S} Није слушала савете опробаних пријатеља.{S} Угушивала ј |
| ипак није једнака својим друговима.{S} Није имала гимназијске матуре, недостајала јој је мушка |
| мљиви разговори о паметним стварима.{S} Није се правила разлика по старешинству, годинама ни по |
| га хиљаде игала душевног нестрпљења.{S} Није знао шта да ради од себе.{S} Свет му се чинио праз |
| ице.{S} Никоме није привредио ништа.{S} Није задовољио девојку коју је узео за жену.{S} Начинио |
| орала више бојати својих наставница.{S} Није морала трчати на час да не задоцни.{S} Па и ти час |
| но, без једне четворке, сама петица.{S} Није се памтило да је неко положио с таквим успехом.{S} |
| ј.{S} Ваздух је био провидан и благ.{S} Није се осећало ни најмањег ветра.{S} Све око њих изгле |
| кне.{S} Тешко јој је било без мајке.{S} Није знала чиме да се позабави, да прекрати време кад о |
| обавезни.{S} Хватала је прибелешке.{S} Није разумевала многе ствари.{S} Дивила се наставницима |
| та, са заврнутим рукавима од кошуље.{S} Није волео многа мењања тањира.{S} Ручак му је био најс |
| .{S} Погледај овај сточић за пушење.{S} Није ли читаво уметничко дело?...{S} Ево, па пуши — про |
| азити куд хоће, враћати се кад хоће.{S} Није се морала више бојати својих наставница.{S} Није м |
| .{S} За њих се није морало спремати.{S} Није било <pb n="100" /> оцена ни прозивања.{S} Већ се |
| једног таквог разговора, он се реши.{S} Није могао више издржати.{S} Поручи једна кола, стрпа у |
| знаде жалосно:</p> <p>— Залутао сам.{S} Није то што сам хтео.{S} Преварио сам се у Дарвина.{S} |
| клањао, толико је она трчала за њим.{S} Није марила да ли ће то ко приметити, шта ће ко рећи и |
| своје среће, мислећи да трчи за њом.{S} Није прошло ни неколико минута, а он је већ био на улиц |
| ете.{S} Сви су је гледали са ужасом.{S} Није било ниједног симпатичног покрета.{S} Али им је он |
| ј се чинио тако близак, тако присан.{S} Није осећала пред њим никаквог стида.{S} Хтела је да му |
| них набавки.{S} Младић је одобравао.{S} Није могао дати једног личног мишљења.{S} Те ствари му |
| и двоструко.</p> <p>Илић је одбијао.{S} Није он водио рачуна о богаству.{S} Не, изгледало му је |
| /p> <p>Она је погађала његову мисао.{S} Није хтела да га понизи.{S} Она је преклињала...{S} Црт |
| да употребе на тај простачки посао.{S} Није се разумевао у коњима, али није требало много вешт |
| >— Коначно.</p> <p>— Имала си право.{S} Није то за наше жене!{S} У земљи где три четвртине наро |
| ислима дуго што јој је Илић говорио.{S} Није јој тада измицало да он оскудева понекад у јаким а |
| .{S} Главу је спустио, очи затворио.{S} Није осетио или није водио рачуна кад се кола напунише. |
| се сакрије од полицијског надзора ?{S} Није ли сусед преко пута помиловани робијаш?{S} Па и да |
| о саставља то поштовано јавно мњење?{S} Није ли сусетка десно од њих невенчана жена човеку са к |
| несрећан случај.{S} Какав?{S} Који?{S} Није знао, али му је сад било јасно да није ништа боље |
| г доба? — настави она разговор живље. — Није ли оно какво си га хтео, за какво си се борио.{S} |
| дговори јој девојка молећивим гласом. — Није било намерно...</p> <p>— Нема шта да те извињавам. |
| јој отац кад сазна шта јој се десило. — Није то за тебе.{S} Ја то видим.{S} Хтео сам ти то рећи |
| јка кад је виде како потаркује ватру. — Није то за тебе, не приличи ти. </p> <p>Девојка се скло |
| а! — прихвати госпођа. <pb n="120" /> — Није још школу свршио, а већ проси девојку...</p> <p>— |
| — тако је било крштено име Матовићки — није у свему делила демократска убеђења свога мужа; по |
| ку и додаде:</p> <p>— Допусти!</p> <p>— Није потребно, Илићу — одби девојка. — Пролетње кише ни |
| ладна вечера и љута газдарица.</p> <p>— Није лепо да се девојке задржавају доцно у вароши — при |
| прекиде га, рекавши му тмурно:</p> <p>— Није ми глава сад за то.{S} Жена ми се разболела.{S} Пр |
| ла, главу оборила ниско; није журила, а није, управо, знала куда иде.</p> <p>На неком сату изби |
| /> тако, глупо, остао је без марјаша, а није мислио да ће му што требати, па да узајми.{S} Он т |
| оставили су је одмах.</p> <p>Од то доба није се враћала у Београд.</p> <p>Живот јој је пролазио |
| ихове очи нису гледале.{S} Њихова глава није радила.{S} Њихов ум се био онесвестио.</p> <p>Вече |
| 221" /> <head>XX</head> <p>Лазаревићева није давала раније готово никакве важности сујеверицама |
| азној улици спази своју жену.{S} Она га није видела, ишла је оборене главе и храмала јаче него |
| а који дарива права и користи.{S} Он га није имао, он му се чинио као његов лични непријатељ ко |
| ан је Вишња звала свог драгана.{S} Њега није било више међу живим.{S} Остало је само његово тел |
| У тим сувим и врелим данима кад никога није било око њега, та су га писма уверавала у све што |
| ојке која му је нудила што му она друга није могла дати.</p> <p>— Понови још једанпут те стихов |
| ског механџију као и на митрополита, да није око његових сувих уста, око тих ситних очију, па с |
| коме су припадале крштеница, уверење да није жењен, остале сведоџбе, радио марљиво за своје исп |
| г.{S} Он је мислио да се она удала и да није ништа сачувала од спомена на њихово познаство.{S} |
| и школу, нека учи, а ако неће, значи да није за њу, па ће гледати друга посла.{S} Шта је мени ш |
| ужа; чекала их стрпљиво, хладно, као да није жена.</p> <p>Било је пролеће кад је дошла у то сел |
| Није знао, али му је сад било јасно да није ништа боље судбине од тог коња са пропалим ногама. |
| старијом од себе десет година.{S} Влада није одобрила краљев поступак, схватила га као скандал |
| е љубави пратили су га улицом.{S} Влада није могла другојачије него му нађе лепо место у државн |
| мисли су ницале без везе, никаквог реда није било међу њима.{S} Независно од свега, сети се как |
| и се, па падао у ватру и грмео.{S} Онда није штедео никога: свога оца ни председника општине, п |
| ст своје другарице.{S} Упита се да Каја није суревњива што се она познаје са њеним сродником.{S |
| вале се у своје наставнице.</p> <p>Каја није примећавала забуну своје другарице.{S} Узела ју је |
| је пркосио свакој реакцији.{S} Полиција није смела ући ту; за ђаке је пак било стално отворено. |
| {S} Из штедње су седели код таште, која није пропуштала прилику, а да своме зету не покаже коли |
| Ти усамљени разговори са девојком која није била ружна пријали су му, падали му као неки благ |
| стално трчи напред: научи лекцију која није још задата, а не зна оно што му је за лекцију.{S} |
| враћам срцу да осети оно што мисао моја није могла сазнати.</p> <p>Зарија му показа један свежа |
| апуне откопаном земљом.{S} Његова длака није више сијала.{S} Сапи су му смршале.{S} Боја му се |
| ао ружу коју је калемио.{S} Његова вика није се дотицала ситних слабости и рачуна.{S} Он је ниш |
| домир је још раније наслутио да девојка није равнодушна према њему.{S} Јер нашто онда онај њен |
| е за истом трпезом.{S} Поред тога, Бела није навикла да јој се задовољства ускраћују: колико се |
| у.{S} После се не вратише више.{S} Бела није хтела да чује за Париз.</p> <p>— Ја у Француску? — |
| упоцен шешир или хаљину у моди.{S} Бела није никад осетила муку од материјалног живота.{S} Нова |
| — Иначе...</p> <p>— Иначе?</p> <p>Бела није смела ићи до краја своје претње, те ју је мајка до |
| урођена његовом добу. — Девојачка школа није довољна модерној жени.{S} Она је уска, непрактична |
| ниси, не дај боже, болесна, да ти школа није тешка и да не оскудеваш у чему.{S} Волела би да те |
| ла њихов спахилук, о народним потребама није се водило рачуна.{S} Демократске теорије о уређењу |
| > <p>Он је видљиво патио.</p> <p>— Вама није добро, господин-Илићу ? — рече му једног дана Бела |
| мајци сигурну савезницу, те се свађама није видело краја.{S} Губила је и оно мало поштовања шт |
| е, ипак је било још рано, те по улицама није било много света.{S} Кад је млада девојка угледала |
| размишљала много.{S} Својим прохтевима није постављала границе. <pb n="139" /> Тражила је нава |
| еобичну реч, ниједну нежност.{S} У њима није било спомена на оно што су заједнички преживели и |
| е и збијене гомиле давио је.{S} Гостима није то сметало.{S} Они су седели око столова накресани |
| било весело, шалило се много, на лицима није било умора ни брига.</p> <p>Радознало се окретала |
| ћ у мраку није могао.{S} Његова драгана није била више шипарица какву ју је оставио.{S} То се п |
| сретао и није видео ништа.{S} Тога дана није се ништа нарочито догодило лично њему, али је њего |
| жда још и даље, од предака којима имена није знао, а који су морали волети ову земљу кад су се |
| су бркови обријани!</p> <p>Доиста, она није размишљала много.{S} Својим прохтевима није постав |
| одговорности и неизбежних дужности, она није имала <pb n="160" /> појма.{S} Дотле се Вишња чини |
| великог човека и нешто у готову!{S} Она није знала само да министар има ћерку... ту бледу девој |
| а, сипао стране речи као лавину!{S} Она није умела тако говорити, наћи у тренутку реч која јој |
| кле се диже дим домаћег димњака.{S} Она није умела, и поред својих лектира, да измири старински |
| је значио разочарење, и ћутала.{S} Она није била још толико јака да му баци истину у очи, река |
| разлог тој одлуци била је Бела.{S} Она није могла издржати цео дан на ногама, подносити сва он |
| а пак остаде даље на барикадама.{S} Она није опраштала своме другу ту издају заједничких убеђењ |
| же бити добра само као припрема.{S} Она није довољна жени која хоће да буде на висини свога вре |
| а, размажена и више мање срећна.{S} Она није била спремљена за живот, за борбу, за одрицање.{S} |
| ромах.{S} Вишња не замери ништа.{S} Она није знала за та понижења.{S} Чак јој се то свиде: изгл |
| лела бити најбоља жена на свету.{S} Она није признавала себе за свог господара.{S} Она је забор |
| миле још горих од својих суседа?{S} Она није умела бранити себе помоћу других.{S} Она је осећал |
| ислиш о сентименталности ?</p> <p>— Она није више у моди, слатка моја — насмеја се стара девојк |
| се да је поздрављају пријатељски, а она није могла отићи сама до првог дућана.</p> <p>— Бог с т |
| а.{S} Ја сам је грлио.</p> <p>Стога она није очекивала од Чедомира љубавне напитке, већ изјаву, |
| на, она хтеде показати томе ђаку да она није мачји кашаљ, да она има нешто више од те три посте |
| ра није ништа поможено народима кад она није у корист републике...{S} Од патриота бежи општим љ |
| {S} Зашто ми њу заборављају?{S} Зар она није велика, главна наша река ?{S} Од ужичких голија и |
| нка.</p> <p>Вишња се стресе.</p> <p>Она није видела лице у тог човека, али би га познала у хиља |
| значајно: — У вашим годинама, сиротиња није зазор,</p> <p>Чедомир поцрвене и збуњено одобри го |
| еж има своје муке.</p> <p>И онда, Вишња није волела много прост народ.{S} У њему је познавала м |
| ао према њој?{S} У сваком случају Вишња није знала дотле шта се дешавало са њеним драганом.{S} |
| верујем у бесмртност душе.</p> <p>Вишња није била створење које завиди, али та срећа дотицала ј |
| ких изрека : „Абдикацијом неких владара није ништа поможено народима кад она није у корист репу |
| о, раздавало суседству, и наравно плата није била довољна.{S} Чедомирова сестра, која је од њег |
| ђуше, подмазује шиваљке.</p> <p>— Штета није била велика — рече јој једном кад је срете и повед |
| ме развалине, непрегледну пустош, ништа није остало од свега што је јуче још постојало, а он је |
| на је ту остала непоколебљива.{S} Ништа није било кадро изменити дубоко осећање морала који јој |
| е што пре отресе куће, за коју га ништа није везивало, и нађе се са својим вршњацима, децом так |
| о са правим пријатељем, као да се ништа није <pb n="136" /> десило.{S} Други пут би се дурила б |
| дног размишљања.{S} Бојим се да младића није засенуо мој положај, а он на то не треба да рачуна |
| а — рече она — а, Бога ми, ни наша кућа није близу.</p> <p>— Не жур’те се, господин Илићу — при |
| се окретала око себе.</p> <p>Сама улица није се много променила.{S} Подигнуте су још две три но |
| се она не отворише.</p> <p>— Газдарица није код куће — рече она, па се саже да узме кључ испод |
| уверење о њеним првацима.{S} Реч лажов није била довољна, већ се писало архилажов.{S} Реч лопо |
| , већ се писало архилажов.{S} Реч лопов није довољно жигосала човека, већ га звали архилопов.{S |
| елих година.{S} Девојка га никад лепшег није видела.{S} Његов поглед ју је заносио, његове речи |
| p> <p>— Одвратно је и једно и друго кад није искрено.</p> <p>У том разговору појави се прво јед |
| пута пролазио поред те зграде, а никад није приметио да у њој <pb n="4" /> седи неко кога треб |
| сад се белела од прашине, као да никад није била бојена.{S} Студент обриса пажљиво седиште и п |
| ашем народу.{S} Села, у којима се никад није знало за оскудицу, боре се сад за насушни хлеб.{S} |
| {S} Она се заиста питала да цео тај рад није бесциљан, питала се шта ће она привредити науци, ш |
| S} У брзини с којом је оставила Београд није јавила ником о свом одласку.{S} Тада јој је то изг |
| да поред све користи што ће видети отуд није отмено говорити за ручком о сељацима, те једва доч |
| били су се растурили куд који.{S} Друге није стекао.{S} Остао је још Зарија Ристић, вечити ђак, |
| игуран шта се сутра може десити ; нигде није тачнија она пословица да се не зна шта носи дан, а |
| творка је за њега била увреда, никад је није добио.{S} Десио му се несрећан случај.{S} Какав?{S |
| ко је југ, а ко је север.{S} И доцније није никад заборавио што је ту научио.</p> <p>Затим му |
| је чудо било што поред своје философије није већ умро од глади.{S} Свој позив је схватао на ста |
| му уши вашом дреком.</p> <p>Од лекције није било наравно ништа.</p> <p>— Показаћу ја сад реакц |
| е паре, кадиле владу.{S} Истина, Радоје није знао звонке фразе, његов говор није био окићен соц |
| само са својим мислима.</p> <p>— Радоје није заслужио ону увреду — говорила је у себи.</p> <p>С |
| колним баштама и сјај зимњег сунца које није могло продрети у собу него је скакало око прозора, |
| >И пружи му једно парченце хартије које није било веће од цигар-папира.</p> <p>— Па читај! — за |
| непомични.{S} Сребрну траку велике реке није кварио никакав брод.{S} Од Београда се видела само |
| улазила грозница нестрпљења; она дотле није била никад осетила ове болове и ове сладости.{S} Ч |
| ла је по њему рабатне чатрље које дотле није примећивала.{S} Велики женски шешири по најновијој |
| са једним ђаволастим осмехом који дотле није био додирнуо њене усне.</p> <p>Сутрадан, Вишња се |
| се крене једним новим путем којим дотле није био прошао.{S} У осталом, многи његови другови су |
| .{S} Тада девојка опази нешто што дотле није видела: један готово правилан круг од свежег, росн |
| па се дао на поезију.</p> <p>— Наука ме није задовољила — објаснио је Илићу. — Крајем последњег |
| ародне људе, у родољубе, јер наше време није оно што смо хтели, и ми смо се горко преварили у с |
| у живот који је изабрала.{S} Али време није било погодно за размишљање.{S} Часови су пролазили |
| го детињство.{S} Шта се све за то време није десило!</p> <p>Блажени егоист, он ју је био готово |
| му синови били тада мали, а другом коме није волео поверити се.{S} Вишња се опет играла кумаша |
| ила: једног јутра се срушила.{S} Никоме није пало на ум да је диже.{S} Полиција је само дошла, |
| он се одрекао своје породице.{S} Никоме није привредио ништа.{S} Није задовољио девојку коју је |
| о, грицкајући цигару.</p> <p>Ово питање није се дотле постављало девојци, те она одмах не одгов |
| у запаљење.</p> <p>— Збиља?{S} Запаљење није лако у газдаричиним годинама.{S} И кад се преболи, |
| доцније је сазнао, да владино одобрење није било у питању ни колико лањски снег, него је то го |
| пушио на лулу и бријао бркове.{S} Да се није знало чији је син, узели би га за странца.</p> <p> |
| асејано у своју давну другарицу која се није заустављала у причи о својој срећи.</p> <p>Била се |
| у се не досади.</p> <p>Међутим, Бела се није могла да свикне.{S} Тешко јој је било без мајке.{S |
| ез иједне мисли у глави.</p> <p>Бела се није бранила.{S} Зенице су јој се јако шириле.{S} Она ј |
| ира себи мужа потпуно свесно.{S} Она се није правдала пред самом собом, она је губила присуство |
| логом: </p> <pb n="202" /> <p>— Тата се није опоравио још од робије, па не може да издржи тај ш |
| њен живот на боље.{S} Међутим, ништа се није догађало.{S} Београђани су се жалили на врућину, н |
| асићи жути, гипки, пенушави.{S} Даље се није видело ништа.{S} Киша је пљуштала.{S} Са реке је д |
| ла је давно оставила домазлук и више се није враћала.{S} Њен дух је тежио за науком, литературо |
| ма каквом озбиљном послу.{S} Кад јој се није чинило што је хтела, свађала <pb n="128" /> се да |
| ти.{S} То је било већ лакше.{S} Ипак се није могао одлучити одмах и решење је остављао од данас |
| има, повлачећи се дубље у земљу, док се није задржао у Повлену, у намери да хајдукује, али се т |
| шија дала надимак:{S} Јеж.{S} Стеван се није слагао са женом.{S} Ћерка једног бирократе из доба |
| у овог човека кога је волела.{S} Он се није претварао.{S} Његове буљаве очи биле су се повукле |
| ао од осталих трговаца и по томе што се није вајкао.{S} Чак ни на порез.{S} Лепо се носио: зими |
| кционари.</p> <pb n="22" /> <p> Илић се није дружио с првом врстом својих вршњака.{S} Оскудевал |
| <pb n="172" /> шљивовицу.{S} Ристић се није заустављао.{S} Говорио је о науци, политици, жени, |
| исао <pb n="80" /> са њих све што му се није допадало, све што је кварило хармонију његове идеа |
| околне паркове, брда, шуме.{S} Ни ту се није осећао срећан.{S} Какво дрво, пут, бара каква опом |
| ише од два три преко дана.{S} За њих се није морало спремати.{S} Није било <pb n="100" /> оцена |
| отово не схваћа прави смисао.{S} Још се није знало о скандалу у Двору.{S} Вечерњи листови ћутал |
| S} Он се окрену тамо тако да му се лице није видело јер се бојао да јој га покаже.{S} Да ли то |
| гледао занесеним очима.{S} Његово лице није имало сјај прве младости.{S} Био је измршавео.{S} |
| них амбиција.{S} Позив сеоске учитељице није био ни њој крајњи идеал.{S} Можда је и она <pb n=" |
| ад то место стоји празно.{S} Ништа више није остало од <hi>Еснафлије</hi> до две чађаве пруге н |
| и несигурне хоризонте за нечим што више није наше?{S} Зашто пустити да дани и године пролазе?{S |
| ила изашла из уског живота, она му више није припадала.{S} Њене мисли враћале су се пут Бумбаре |
| о јак, да се пробудила сва уздрхтала, и није могла више заспати.{S} Заман је гонила његове слик |
| рап је држао високо своју лепу главу, и није хтео да погледа те одрпанице.{S} Кад би се кола на |
| авике.{S} Он је стајао на прекретници и није се могао одлучити камо да претегне.{S} Интелектуал |
| ширине у образовању.{S} Он је то знао и није се чудио: он <pb n="19" /> је себе већ тада прогла |
| лицом, гледао право све што је сретао и није видео ништа.{S} Тога дана није се ништа нарочито д |
| уша мужа.{S} То му се увртило у главу и није хтео за длаку попустити, као да би се огрешио о је |
| и, Вишња је гледала у своју другарицу и није речи могла рећи.</p> <p>— Удај се, слатка Вишња, н |
| се помоли уз степенице од трема. — Теби није добро?{S} Ти си болесна ?</p> <p>— Врућина ми је, |
| било много луђих.{S} У државној служби није нашао места, и ако су тамо постављани људи с мање |
| а рачуна ни колико ја.{S} Нико у Србији није сигуран шта се сутра може десити ; нигде није тачн |
| да му се срце пуни неким осећајем, који није могао тачно одредити. — Ви сте тако љубазни према |
| изразом неумитног судије, изразом који није пристајао згодно њеном жовијалном лицу.{S} Тај се |
| е урадити — одговори јој он гласом који није трпео примедбе.</p> <p>Кад дође на Велику Школу, Л |
| а га она мрзи.{S} Сваки њен покрет који није ишао у прилог његове себичности, тумачио је као да |
| сао.{S} Није се разумевао у коњима, али није требало много вештине па да види да је та животиња |
| тљавало предмете на које је падало, али није било вруће, већ врло благо, меко, глатко, да је ва |
| > <p>Међутим, Илић је примио писмо, али није знао шта да одговори.{S} Оно га је дирнуло јако, к |
| своје испите и не осећати ништа.{S} Али није могао.{S} Усред читања, кад је можда био за читав |
| устио, очи затворио.{S} Није осетио или није водио рачуна кад се кола напунише.{S} Рабаџија га |
| /p> <p>Прво је одржала.{S} Нико у школи није могао опазити код ње какву промену или ваншколску |
| ш ме данас у седници пита Поповић да ми није шта род.</p> <p>— Гле ти, видре, чак га и то интер |
| да се понизи.</p> <p>— У осталом, мени није ништа право.{S} Све ме буни.{S} Нико ме не воли.{S |
| библиотеку! —рече Илић.</p> <p>— Зар ти није жао овако лепог дана? — одговори му философ. — Књи |
| сећао се истрошен, утучен; по целе ноћи није могао заспати.{S} Реч Христова врзла му се по паме |
| анија нудиља.{S} Три дана и четири ноћи није напуштала болесничке собе.</p> <p>Идућег дана, кад |
| Шта да радим, кажи ми.</p> <p>Вишња јој није знала одговорити ништа.{S} Њој се такође постављал |
| одили су је тренутци сумње.{S} Нико јој није умео тачно рећи њена права кад сврши школу.{S} Буд |
| гледа подсмех, подозрење, осуду.{S} Њој није падало на ум да се запита: какве су оне, те жене, |
| као и једног бољег радника: ништа у њој није давало утисак раскоши ; све је било потребно, чак |
| гарских саопштења.{S} Његов одговор пак није се могао скалупити у та општа места, и Вишња би пр |
| све равноправности, осећала је да ипак није једнака својим друговима.{S} Није имала гимназијск |
| Али кад ја нећу, па ко ће!</p> <p>Чачак није добио електрику.{S} Преко лета се било далеко одма |
| — умешала се мајка.</p> <p>Млади човек није хтео да чује о тој операцији која би га лишила оче |
| испуњавале тај крај.</p> <p>Млади човек није волео да има посла с војском те пређе на другу стр |
| еме кад остане сама.{S} Француски језик није марила, француску кујну још мање.{S} Пасуљ са паст |
| гао старом Остојићу.{S} Како кујунџилук није више ишао, одаде се нарочито на часовнике.{S} У сл |
| ажи; њихови кабинети зврје празни; краљ није успео да састави владу, вечерас нико не влада Срби |
| трпао све у једну врсту!{S} Позитивизам није познао, ни видео, ни разумео, ни волео оно човечан |
| ој борби за народ.{S} Његов радикализам није био више политика, већ једна врста религије.{S} Он |
| рдњу на режим:</p> <p>— Парламентаризам није испунио своја обећања.{S} Код сељака, радника, гра |
| им стварима, о интимним везама, и он им није смео прилазити, он је бежао даље од њих.{S} Тада б |
| диности, све... све... што ником другом није смео рећи.</p> <p>Од оног дана кад је био с Вишњом |
| андалима на двору.{S} Међутим, ни Јован није остао читав.{S} Изишао је из затвора остарео, поре |
| >Ни сама мисао да је Чедомир поново њен није ју могла утешити.{S} Своју грешку сматрала је за к |
| преко потребно.{S} Што се тиче реда, он није био за претерану похвалу; по патосу се повлачио је |
| социолошким и економским терминима, он није умео ићи у облаке тананих апстракција; он је стоја |
| није хтео да склапа озбиљније везе, он није тражио <pb n="110" /></p> <p>у њој звезду пратилиц |
| д спомена на њихово познаство.{S} И, он није био никад сигуран да га она озбиљно воли.{S} Он ни |
| тен, прост, прљав, смрдљив.{S} Ипак, он није непоправљив.{S} Напротив, ја сам имао прилике да с |
| е, па како су Турци већ чували Саву, он није могао пребећи у Аустрију, него се крио по околним |
| <pb n="259" /> вештина, политика.{S} Он није знао за обзире, компромисе, сходности, релативност |
| {S} Међутим, то није било могуће.{S} Он није хтео да склапа озбиљније везе, он није тражио <pb |
| сакат, јадан, недостојан да живи.{S} Он није видео да сви око њега имају свој крст на леђима.{S |
| д сигуран да га она озбиљно воли.{S} Он није био приметио дубоки утисак који је на њу био учини |
| p> <p>— Чувај се Чедомира, Вишњо.{S} Он није рђав човек, ја то знам.{S} Он је сјајна интелигенц |
| ћао неспособан за најмањи покрет.{S} Он није живео, није био међу живима.{S} Његов поглед из су |
| кну јој мајка с прага велике куће. — Он није био прилика за тебе, геачина ваљевска.{S} Без траг |
| Бели, неприродно умекшаним гласом. — Он није на одмет.{S} Ја сам то видео на робији. <pb n="124 |
| њима, они се забављали с њом, као да он није постојао, као да га никад нису видели.{S} У њему с |
| сно и одано.{S} Јасно јој је било да он није више њен и да то не може бити.{S} Али се она надал |
| изненадно по његовим грудима.{S} Али он није био човек који се подаје првом осећању, па намаче |
| ?{S} Говори се само о сељаку.{S} Али он није све у земљи; није само њему положај тежак; сваки с |
| је себе видео у тој животињи.{S} Зар он није био тако исто од доброг соја?{S} Његов прадед бори |
| амоубицу.{S} Па и сутрадан, та га мисао није остављала.{S} Док је свештеник певао: „Исајије лик |
| а им се допадне.{S} Ниједна мучна мисао није мутила њену душу.{S} Посао јој се милио.{S} И врем |
| До њега је седео Младен, који се никако није хтео скрасити на своме месту; до дечка је била јед |
| зивао њихове другарице на седељке; нико није умео лепше од њега да начини сунцобран од тиквена |
| народу је стање одиста очајно.{S} Нико није задовољан и нико сигуран.{S} Најако се осећају тег |
| је био први и овде.{S} Али га сад нико није слушао.{S} Они који су му се дотле дивили највише, |
| <p>То је Бела одговарала, ма да ју нико није питао, и гледала младића задивљено, угризнуте усне |
| ли се Чедомир дурио?{S} Можда га писмо није нашло?{S} Можда је и он отишао из Београда?</p> <p |
| јој може одговорити.{S} Али њено писмо није садржавало ни речце о љубави; оно је могло путоват |
| а злих људи.{S} Да ти се што непријатно није десило?</p> <p>— Не, није ништа — насмеја се Вишња |
| .{S} Брига ме је!</p> <p>— Не, Бела, то није тако.{S} Ти се компромитујеш.{S} Куварица види све |
| си још увек тако лепа; Боже мој, не, то није могуће, да ме више не волиш.</p> <p>Они беху избил |
| игурно шта бих рекла...</p> <p>— Не, то није могуће, то је апсурд — рече младић с пуним уверење |
| дстављају велику сметњу.{S} Међутим, то није било могуће.{S} Он није хтео да склапа озбиљније в |
| . — Јест, знао сам ја <pb n="168" /> то није истина.{S} Тврде за тебе да си срећан човек.{S} Пр |
| смршале.{S} Боја му се променила.{S} То није био више арап.{S} Главу је спустио, очи затворио.{ |
| а призна свој положај према Бели.{S} То није било у његовој власти; Бели је дуговао бар обзир ч |
| се Чедомир.</p> <pb n="25" /> <p> — То није много — дочекала га је сестра — млад је, леп је, о |
| аву истину.{S} Најзад рече:</p> <p>— То није довољно.{S} Књиге су суво знање.{S} Дају ти моћ да |
| ="197" /> <head>XVIII</head> <p>— Да то није нека твоја комбинација? — рече министар кад му жен |
| господина, па да му каже све.{S} За то није имао довољно одважности.{S} Онда је мислио да напи |
| уштво у којем је говорио.{S} Многима то није било право, па ипак чуле су се ретке замерке, јер |
| лазу у велеиздајников стан.</p> <p>И то није било све...{S} Верио се са њиховом сусетком, <hi>ж |
| истократије, ропство слабих ?{S} Зар то није укидање свих принципа јеванђеља и француске револу |
| бирање, последице наследства?{S} Зар то није другим речима: право јачега и вештијега, влада ари |
| и чудновату лепоту своје маште; јер то није била више Вишња која се појављивала из писама.{S} |
| стеми нису имали вредности.{S} Нарочито није марио немачке философе.</p> <p>— Њихова се наука с |
| {S} Понекад би се заборавио и жалио што није више учио школе.{S} У то доба била се већ увелико |
| оралан, јер се обавезујемо за нешто што није у нашој власти.{S} Брак ствара од људи силом хипок |
| осећала просто да је урадила нешто што није требала учинити; и то ју је болело.{S} Куд се окре |
| јаш?{S} Па и даље, доле у Београду, зар није видела гомиле још горих од својих суседа?{S} Она н |
| уку код колеге свога покојног мужа, јер није одобравала да се Чедомир удаљава од своје жене.{S} |
| ики, а...{S} Није довршио реченицу, јер није хтео причати о сиротињи свога оца.{S} Место тога, |
| оје није знао звонке фразе, његов говор није био окићен социолошким и економским терминима, он |
| а причека још неколико дана.{S} Одговор није стизао.{S} Она се чудила томе ћутању.{S} Да ли се |
| оги старији друг; чак и понеки професор није имао те ширине у образовању.{S} Он је то знао и ни |
| , с предавања на предавање.{S} Нико вас није питао: шта ћете и кога тражите ?{S} Слобода, драга |
| на свог сина и хтео га убити.{S} Занат није ишао никако.{S} Јела се стара мука.{S} Мајстор се |
| о помисли било је да му златарски занат није занео мозак, те је намислио да црпе злато из те уб |
| ар обзир чувања тајне.{S} Вишња се опет није осећала у праву да затражи та објашњења.{S} Шта је |
| </p> <p>Каја је била девојка коју живот није мазио.{S} Још од детињства је познала дане скомрач |
| ни своје мајке.{S} Рачуноиспитачу живот није био ружичаст.{S} Кад би му се досадило све, он је |
| , претопљеним у наш свет.{S} Плава маст није, као по обичају, ублажавала бујицу здравља, којим |
| е, и нежним лицем девојке, чија хромост није допуштала честе изласке на отворено поље и сунце, |
| брбљиве сестрице.</p> <p>Стари Матовић није примећавао ништа.{S} Он је при ручку имао добар ап |
| b n="102" /> <head>IX</head> <p>Матовић није пуштен с робије онако брзо, управо преко ноћ, како |
| шегу...{S} Каква свадба!{S} Тај младић није ни школу свршио, а Бела је још дете.</p> <p>— Бела |
| ј одаји, која је замењивала салон, Илић није био никада.{S} Госпа-Клеопатра — тако је било кршт |
| живот је одвојен од практичног.{S} Илић није имао никаквог искуства о свету и примењеној филосо |
| аном своју косу, додаде одсечно: — Илић није крив ништа.</p> <p>Госпа-Матовићка се зарумени у л |
| вала тим разговорима.</p> <p>Никад Илић није јасније осетио два човека који су живели у њему; ј |
| му је самоуверено.</p> <p>Тако сад Илић није имао ни своје куће, а морао је сносити пребацивања |
| икад била у сеоској механи.</p> <p>Илић није имао новаца; десило се <pb n="46" /> тако, глупо, |
| кандала у кући — заврши он.</p> <p>Илић није ни сањао да се овакви разговори воде између Белини |
| Ха!{S} Ха!{S} Хоћеш ракије?</p> <p>Илић није пио то пиће.{S} Али приста овог пута.</p> <p>— Још |
| сретне једног човека кога за живу главу није хтела видети.{S} Ипак, корачала је даље.{S} Надала |
| ила су подигнута.{S} Ништа јаче у граду није било сазидано: све сам цемент и камен, темељ широк |
| S} Видео је сад јасно што синоћ у мраку није могао.{S} Његова драгана није била више шипарица к |
| > <p>— Него због чега?</p> <p>— У Чачку није било више школе.{S} Отац није волео да седим докон |
| срце готово престајало куцати.{S} Белу није могао оставити.{S} Она је била ту, она му се нудил |
| е крила од саме себе?{S} Ипак у постељу није хтела ићи.</p> <p>Погледа на сат.{S} Било је још р |
| те се на господин-учитеља.{S} Ето, њему није било све потаман, па је увек први ђак.</p> <p>Посе |
| у.{S} Он је био миран.{S} Ништа на њему није издавало узбуђење.{S} Једино су његове очи <pb n=" |
| дела само у браку.{S} Управо, она за њу није постојала, већ брак, муж.{S} Томе је требало очува |
| о одушевљен, стално без марјаша, матуру није положио и похађао је Велику Школу као ванредни слу |
| могао отуд ишчупати.{S} Ништа на свету није било кадро спречити га у његовој борби за народ.{S |
| у савршеној чедности.{S} Ништа на свету није било кадро да је скрене са правога пута : мушки по |
| Простирка је била лепа, али се супленту није допадала; опомињала га је сувише шара на зиду у де |
| тој промени.{S} И још нешто.{S} Младићу није било добро.{S} Ваљада, бура која се спремала у ваз |
| S} Груди се упирале о груди.{S} Пољупцу није било краја.</p> <p>Време је пролазило.{S} Њихове о |
| .{S} Понекад би читао новине, а кад њих није било, узео би <hi>Горски Вијенац</hi>, отворио га |
| у без новца.{S} На крају крајева, новац није ни толико рђав колико се прича, ни толико добар ко |
| — У Чачку није било више школе.{S} Отац није волео да седим докона.{S} Знате, мој отац је прост |
| њој једном неко иза њених леђа.</p> <p>Није могла бити другојачија.{S} У тишини сеоске самоће, |
| тврдоглаво.</p> <p>И тако оста.</p> <p>Није Радоје мрзео школу.{S} Вишња је то знала.{S} Он јо |
| ан часак... само нешто да видим.</p> <p>Није се преварио.{S} У једном листу нађе забележен јуче |
| фанама, вијан као неком утваром.</p> <p>Није га се тицало које је доба дана.</p> <p>Ти заборави |
| а општи ниво! — осмехну се Илић.</p> <p>Није се смејао арапу, сажаљевао га је искрено.{S} Он је |
| иза кулиса; образована су удружења која ниједан закон не може одобрити.{S} Слобода је појела св |
| будала да се за педесет година не роди ниједан ипак би их доста било...{S} У програму друга То |
| за прву прилику која им се допадне.{S} Ниједна мучна мисао није мутила њену душу.{S} Посао јој |
| и су је гледали са ужасом.{S} Није било ниједног симпатичног покрета.{S} Али им је она пркосила |
| а нису садржавала ниједну необичну реч, ниједну нежност.{S} У њима није било спомена на оно што |
| S} Ах, та писма!{S} Она нису садржавала ниједну необичну реч, ниједну нежност.{S} У њима није б |
| зреду, четворка је за њега била увреда, никад је није добио.{S} Десио му се несрећан случај.{S} |
| тити...{S} Ми се нећемо више видети.{S} Никад!{S} Збогом.</p> <pb n="291" /> <p>Постала је она |
| воли несрећно.</p> <pb n="220" /> <p>— Никад среће неће имати онај који те је одбио — рече јој |
| ам је толико пута... гледам је и сад, а никад је се нећу нагледати.{S} Чини ми се она као неко |
| ико је пута пролазио поред те зграде, а никад није приметио да у њој <pb n="4" /> седи неко ког |
| њом, као да он није постојао, као да га никад нису видели.{S} У њему се појављивала љубомора, с |
| вим цртама зрелих година.{S} Девојка га никад лепшег није видела.{S} Његов поглед ју је заносио |
| ена, а сад се белела од прашине, као да никад није била бојена.{S} Студент обриса пажљиво седиш |
| розница нестрпљења; она дотле није била никад осетила ове болове и ове сладости.{S} Чудила се т |
| н шешир или хаљину у моди.{S} Бела није никад осетила муку од материјалног живота.{S} Новац је |
| е југ, а ко је север.{S} И доцније није никад заборавио што је ту научио.</p> <p>Затим му паде |
| и у девојке. — Можда би боље било да се никад нисмо познали.</p> <p>— То је сувише горко.{S} Бу |
| ње у нашем народу.{S} Села, у којима се никад није знало за оскудицу, боре се сад за насушни хл |
| } Живот <pb n="90" /> пролази, а она се никад не појави, не помилује наше усијано чело, не пољу |
| кама.</p> <p>— Овај наш Београд неће се никад уредити — говорио је. — Ето, ја сам провинцијалац |
| мо данас у подне!{S} Краљ Милан му неће никад опростити.{S} Реакционари су, ваљада, бесни од је |
| спремала се за последње испите.{S} Али никад не поведе разговора пред Чедомиром о својим сумња |
| као што се ни јучерањи дан неће вратити никад.{S} Гледајући у књиге, ти живиш затворених очију, |
| о.</p> <p>— У толико боље.{S} Још нисам никад била у сеоској механи.</p> <p>Илић није имао нова |
| на њихово познаство.{S} И, он није био никад сигуран да га она озбиљно воли.{S} Он није био пр |
| их очију — која нагази на вилинско коло никад се неће удати.</p> <p>Остојић прште у смех.{S} И |
| их гласова у нама самима који не варају никад. „Мени треба један искрен друг“ — хтео је рећи — |
| д присуствовала тим разговорима.</p> <p>Никад Илић није јасније осетио два човека који су живел |
| која је замењивала салон, Илић није био никада.{S} Госпа-Клеопатра — тако је било крштено име М |
| } Сребрну траку велике реке није кварио никакав брод.{S} Од Београда се видела само она стругар |
| веној конституцији — говорио је — пошто никаква комбинација неће уништити закон борбе који гној |
| >Лазаревићева није давала раније готово никакве важности сујеверицама.{S} Она је тако рећи била |
| /p> <p>Његове мисли су ницале без везе, никаквог реда није било међу њима.{S} Независно од свег |
| к се жали на своје стање.{S} Нигде нема никаквог ауторитета.{S} Интереси упливних појединаца ја |
| посланика.{S} Министри немају иза себе никаквог солидног ослонца, остављени су милости законод |
| тим додаде блаже : — До пред вече немам никаквог посла.{S} Можемо начинити лепу шетњу.</p> <p>У |
| S} Измењао сам све идеје.{S} Више немам никаквог политичког убеђења, не верујем више у политику |
| , тако присан.{S} Није осећала пред њим никаквог стида.{S} Хтела је да му се преда одмах, ту, н |
| двојен од практичног.{S} Илић није имао никаквог искуства о свету и примењеној философији.{S} И |
| > <p>Ћуркасте девојке, деца која немају никаквог искуства, правиле су пошалице на рачун једна д |
| а наследства на своју сестру, не задржа никакву резерву за себе, и врати се у Београд.{S} Мајка |
| е покушавао да се објасне.</p> <p>— Не, никако... ја нисам престао бити социјалист — говорио је |
| цу.{S} До њега је седео Младен, који се никако није хтео скрасити на своме месту; до дечка је б |
| и молитву. <pb n="21" /> Они нису рђави никако: они воле тај примитиван живот, они често имају |
| ли их по оријенталским ресторанима, али никако да буду онакве какве их је госпа-Клеопатра спрем |
| че му она. — Пише ми тетка да јој се ти никако не јављаш.{S} Не зна да ли си жив или мртав.</p> |
| ина и хтео га убити.{S} Занат није ишао никако.{S} Јела се стара мука.{S} Мајстор се надао бар |
| лио би да и ја пушим!</p> <p>— Не пушиш никако?</p> <p>— Једна цигара с мене на уштап, у друштв |
| равне долове,</l> <l>Да видиш шта ће да никне.</l> <l>Ако ти никне лудаја,</l> <l>За мене младу |
| l>За мене младу да лудиш,</l> <l>Ако ти никне буника,</l> <l>За мене младу да буниш.</l> </quot |
| Да видиш шта ће да никне.</l> <l>Ако ти никне лудаја,</l> <l>За мене младу да лудиш,</l> <l>Ако |
| е, позивао њихове другарице на седељке; нико није умео лепше од њега да начини сунцобран од тик |
| то не треба да рачуна ни колико ја.{S} Нико у Србији није сигуран шта се сутра може десити ; н |
| егове идеје.</p> <p>Прво је одржала.{S} Нико у школи није могао опазити код ње какву промену ил |
| лушаоницу, с предавања на предавање.{S} Нико вас није питао: шта ћете и кога тражите ?{S} Слобо |
| а.{S} Походили су је тренутци сумње.{S} Нико јој није умео тачно рећи њена права кад сврши школ |
| ни није ништа право.{S} Све ме буни.{S} Нико ме не воли.{S} Са̑м сам.</p> <p>Хтеде још нешто ре |
| о чело, не пољуби наше занесене очи.{S} Нико не поверава ове најдубље тајне свога бића, оне се |
| p>— У народу је стање одиста очајно.{S} Нико није задовољан и нико сигуран.{S} Најако се осећај |
| варао је старац на постављено питање. — Нико нас не тера, па ћемо да једемо понајлак.{S} У турс |
| ас примете — приговори јој он.</p> <p>— Нико нас неће видети — одговори она са сигурношћу.</p> |
| да ишчезне с Вишњом у неки свет где га нико не познаје... далеко негде, у непознати крај где б |
| оно је могло путовати и отворено, а да нико не нађе у њему чега другог до другарских саопштења |
| n="99" /> жртвовати све, живети тако да нико, осем њеног мужа, неће моћи рећи:</p> <p>— Она је |
| адоје је био први и овде.{S} Али га сад нико није слушао.{S} Они који су му се дотле дивили нај |
| !...{S} Да дивне речи за нашу земљу где нико не воли да се пашти, чак ни за своје задовољство!{ |
| пут:</p> <p>— Колегинице?</p> <p>Кад се нико не одазва, она се помоли наврата: збрчканог лица, |
| одиста очајно.{S} Нико није задовољан и нико сигуран.{S} Најако се осећају тегобе од неродице, |
| загонетка измиче нашем схватању, пошто нико не зна да нас ослободи потреба наше природе?</p> < |
| аљ није успео да састави владу, вечерас нико не влада Србијом.{S} Круна ће морати потражити нас |
| </p> <p>То је Бела одговарала, ма да ју нико није питао, и гледала младића задивљено, угризнуте |
| ицу;</p> <p>— Анице...{S} Анице!</p> <p>Нико је не чу.</p> <p>Девојку је обузимала ватра све ви |
| ак, тих, мучан, дуг као вечност.</p> <p>Нико не рече ништа.</p> <p>Бела је устала, пошла неколи |
| уме.{S} У тим сувим и врелим данима кад никога није било око њега, та су га писма уверавала у с |
| твена нула, некористан никоме и који се никога не тиче.</p> <p>Ова издаја сна заболе га као уда |
| ао у ватру и грмео.{S} Онда није штедео никога: свога оца ни председника општине, партију на вл |
| воле? — прекиде је Јован.</p> <p>— Онда ником ништа.{S} Боже здравља!... остави ти то мени... в |
| с којом је оставила Београд није јавила ником о свом одласку.{S} Тада јој је то изгледало приро |
| ило, све појединости, све... све... што ником другом није смео рећи.</p> <p>Од оног дана кад је |
| на послужење — додаде госпођа. — Само, никоме да не причате <pb n="196" /> о оваквој веридби.{ |
| и свршила: једног јутра се срушила.{S} Никоме није пало на ум да је диже.{S} Полиција је само |
| естри, он се одрекао своје породице.{S} Никоме није привредио ништа.{S} Није задовољио девојку |
| тника, права друштвена нула, некористан никоме и који се никога не тиче.</p> <p>Ова издаја сна |
| о узалуд опомиње да је дан свануо...{S} Нимфе ће радити посао робова!"</p> <p>— Збиља, како се |
| имети Илић.</p> <pb n="158" /> <p>— Не, нисам — осмехну се она. — Можда сам мало уморна...{S} П |
| ци цигару и рече презриво:</p> <p>— Не, нисам ја за дуван!</p> <p>И Илић се смејао.{S} Њихови с |
| <p>— Лепа парада, господин-Илићу!...{S} Нисам се надала да ћете тако изневерити поверење наше к |
| авља...</p> <p>— Без једне речи, као да нисам жива! — размишљаше девојка, повукавши се из трема |
| , знаш ми ти шта је љубав!...{S} Да, ја нисам противна љубави, она управо долази сама по себи к |
| ајњи мрачњак.</p> <p>— Боже сачувај, ја нисам реакционар, ти то знаш.{S} И кад ти говорим овако |
| а се објасне.</p> <p>— Не, никако... ја нисам престао бити социјалист — говорио је. — Кад бих ж |
| чан.{S} Ти мислиш да сам ја груб.{S} Ја нисам груб.{S} Ја имам искуства, и то је све.{S} Ја поз |
| рила у плач, па запомаже по кући.{S} Ја нисам попуштала.{S} Запретила сам им да ћу их оставити, |
| {S} Ја често не господарим собом.{S} Ја нисам на чисто са собом.{S} Како се то десило?{S} Ја то |
| Проповедаш крсташки рат...</p> <p>— Ја нисам њихова непријатељица, боже сачувај.{S} Нашем наро |
| } Препирали смо се дуго, али му још све нисам рекао...{S} Имаш ли ватре?</p> <p>Илић му пружи к |
| о стварност са илузијом.</p> <p>— Нигде нисам видела оволику потпуност у огледању на води — про |
| о тренутака оклевања. — Ја на то питање нисам мислио.</p> <p>Матовићка га погледа изненађено.</ |
| ију.{S} Жандарми су ме измлатили, ја се нисам користио њим.{S} Али ако оно дође што ти рекох, о |
| pb n="31" /> <p>— Не.{S} Не знам, Ја се нисам због тога уписала у школу.</p> <p>— Него због чег |
| S} Његов глас је дрхтао:</p> <p>— Ја се нисам шалио.{S} Часна реч ми је сведок.{S} Ја остајем и |
| p>— Море, брате, где си ти?{S} Откад те нисам видела — рече му она. — Пише ми тетка да јој се т |
| } Где си била по овој киши?{S} Нигде те нисам видела на скупштини.{S} Мислила сам да си се врат |
| Хтео сам ти то рећи још раније.{S} Али нисам могао да ти кварим задовољство.{S} Него, враћај с |
| ! — пришила му је ташта поносито. — Али нисам ја ко је ко.{S} Нећу дете да ми се мучи по паланк |
| а собом.{S} Како се то десило?{S} Ја то нисам хтео.{S} Мене сматрају за мирна човека, али видиш |
| полако.</p> <p>— У толико боље.{S} Још нисам никад била у сеоској механи.</p> <p>Илић није има |
| а би могло заменити парламентаризам?{S} Ниси ваљада нихилист?</p> <p>Илић се осмехну;</p> <p>— |
| ади се Аница. — Ти си тако бледа?{S} Да ниси уморна?</p> <p>— Да, уморна, врло уморна... — поку |
| си се вратила кући.{S} Тетка ми рече да ниси долазила.{S} Знаш ли колико је сати?</p> <p>— Изви |
| еликом надом.</p> <p>— Што ми то раније ниси рекао ? — упита га она дрхтаво.</p> <p>— Не знам д |
| већ целу младост.{S} А ти не видиш, ти ниси видео то тело — шаптао је у себи — то лепо тело, т |
| зовем?... ти ћеш оцу дати рачуна.{S} Ти ниси више моја кћи.</p> <p>Младић не одговори ништа.{S} |
| бла, па се много брине за тебе, да и ти ниси, не дај боже, болесна, да ти школа није тешка и да |
| шња.{S} Ја не знам шта радим.{S} Ти ово ниси заслужила.{S} Ја често не господарим собом.{S} Ја |
| о, упита:</p> <pb n="65" /> <p>— Па зар ниси свршила школу?</p> <p>— Завршила сам — одговори Ви |
| S} Пред њима се простирале дуге пољане, ниска брда, две три вароши и велико београдско небо.{S} |
| у дну.{S} С друге стране, обала је била ниска, пошумљена барским дрвећем црног зеленила.{S} По |
| зва младића у <hi>салу</hi>.{S} То беше ниска, неизветрена одаја, с навученим завесама.{S} Чедо |
| , сивкасте, црвене, црне, <pb n="81" /> ниске, високе, нове, старе, збијене и раштркане како их |
| цела његова несрећа долазила од његове ниске школске спреме.{S} Стога је и Чедомир разумео да |
| } Да ли се и теби чини да нас она, кроз ниске гране својих врба, позива на велика дела, узвишен |
| у низак басен и враћала се отуд у виду ниске врло сјајних мехурића.{S} Суплент је ваљао у мисл |
| ва, а на супротној страни, по крововима ниским, високим, од олова или просте ћерамиде, с кубети |
| елену траву, два низа плотова, неколико ниских кућа, остатци змаја на телеграфској жици и, у дн |
| је тешко, леђа је сагла, главу оборила ниско; није журила, а није, управо, знала куда иде.</p> |
| а ти кажем, ето ако хоћеш... колико сам ниско пао, најзад.</p> <p>Девојка погледа изненађено у |
| мерних очију, смеђе накострешене браде, ниског раста и великог трбуха, чиновничића с малим квал |
| } Каја, у њеној строгој сивој блузи, са ниском мерџана око врата, седела је у својој клупи и пр |
| } Немогуће, Илићу; није то више за нас, нисмо више деца.{S} Било и прошло.</p> <p>Он покуша још |
| нас који смо имали новаца и нас који га нисмо имали.{S} Знате ли да је то била грдна разлика из |
| војке. — Можда би боље било да се никад нисмо познали.</p> <p>— То је сувише горко.{S} Буди пра |
| ране и од срца. — Колико има од како се нисмо видели!...{S} Како си?...{S} Шта је с тобом?...{S |
| равну државу.{S} Ја се чудим како на то нисмо раније мислили.{S} Ја се смејем <pb n="109" /> ка |
| ок сте дотле дошли.{S} Али још све муке нисте претурили.{S} Тек стоје пред вама оне које су нај |
| е на ум — рекао му је једном. — Ви више нисте дете.{S} Кроз неколико месеца свршићете школу и п |
| авете, којима су их обасули у Београду, нису имали прилике да употребе.{S} На једном месту погр |
| тва?{S} Откад су почели шетати сами?{S} Нису знали рећи.</p> <p>То је било свакако једног дана, |
| асан сад као од чистог метала.</p> <p>— Нису много родиле ове године, па <pb n="11" /> су крупн |
| о доба борбе за основна грађанска права нису разликовали један од другог, налазио много одушевљ |
| ће га казнити озбиљније.{S} Ни ђаци га нису много поштовали, јер су га колеге пањкале, а и сам |
| ти осећаји прижељкивања; у њеним прсима нису се чули ти удари који звоне као жеља, као чежња.{S |
| ливало мастило.{S} Ах, та писма!{S} Она нису садржавала ниједну необичну реч, ниједну нежност.{ |
| Обоје су имали право: ни брат ни сестра нису били на свом месту.{S} Родитељи нису водили о њима |
| н идеал.{S} Те проклете паприке!{S} Шта нису радили њен муж и газдарица од пансиона да дођу до |
| калиници се живело доста весело.{S} Кад нису критиковали митрополита што им не услиши молбу да |
| ао да он није постојао, као да га никад нису видели.{S} У њему се појављивала љубомора, страшил |
| ма, остајала је усамљена.{S} Младићи је нису волели, претпостављали су девојке које хоће да се |
| као две звезде, две хитре зенице, које нису биле тачно заокругљене, већ као две капље мастила |
| ретне ствари, али слике оне две девојке нису му излазиле из главе, тако магловите, обвијене дим |
| се црна као гробље.{S} Доиста, светиљке нису биле још упаљене, те је владао приличан мрак.{S} У |
| а се отресе те узбуђености.{S} Њу дотле нису походили ти осећаји прижељкивања; у њеним прсима н |
| ијална природа и силе које владају њоме нису више имале недокучивих тајна.{S} Ушло се у прве ве |
| есама.{S} Разгледао је неколике.{S} Оне нису имале стиха ни слика.{S} Смисао је био редак гост |
| епшали су своје излоге.{S} Уличне лампе нису више на стубовима, већ су обешене о жицу.{S} Па ип |
| ле тако далеке, бледе, ситне, као да се нису њој десиле, већ их чула из прича, из прочитаних књ |
| оносио отегнуте сељачке гласове који се нису разбирали: да ли су песма или запевка.{S} Из плани |
| и дан.{S} Другарице су говориле како се нису спремиле за овај или онај час, грдиле своје настав |
| кораку који је правила, по очима што се нису дали <pb n="275" /> збунити, по образима који се в |
| , Илићу — одби девојка. — Пролетње кише нису опасне.{S} Затим...</p> <p>— Затим?</p> <p>— Ја са |
| .{S} Уписала је и часове који по уредби нису били обавезни.{S} Хватала је прибелешке.{S} Није р |
| амти, свет је врло зао према онима који нису имали среће.</p> <p>Лампа у соби је осветљавала рђ |
| новници предграђа, ситни чиновници који нису могли отићи у бање: јадан, невесео свет који се др |
| а смо на путу...{S} Можда све ове мисли нису долазиле на ум младом човеку, али сличне свакако.{ |
| ра нису били на свом месту.{S} Родитељи нису водили о њима права рачуна.{S} Отац се био бацио с |
| ки начин.{S} За њега философски системи нису имали вредности.{S} Нарочито није марио немачке фи |
| ј пута.{S} Занесени у своју лепоту, они нису осетили да је нестало лепог дана.{S} На земљу је б |
| за порез или молитву. <pb n="21" /> Они нису рђави никако: они воле тај примитиван живот, они ч |
| ог система демократских рефорама, а они нису у стању да се одрекну ни државног фијакера!</p> <p |
| вот размишљањем, философијом, па ме они нису ни исхранили...</p> <p>— Мој живот тек почиње — од |
| ет двојке?{S} Та сад ти бар реакционари нису криви?</p> <p>— Збунио сам се — одговарао је дечко |
| ари су, ваљада, бесни од једа; министри нису чекали ни оставка да им се уважи; њихови кабинети |
| последицама два тешка рата, чији успеси нису одговорили његовим надама; чиновници, грабљиви и п |
| Живи се без великих брига.{S} Дужности нису тешке. <pb n="274" /> Има се доста времена.{S} Чит |
| p> <p>Време је пролазило.{S} Њихове очи нису гледале.{S} Њихова глава није радила.{S} Њихов ум |
| рече полако својој мачки:</p> <p>— Овој нису вечерас све козе на броју!</p> <p>Вишња сврши школ |
| хладно као сто, као столицу.{S} Једном нису читав месец проговорили.</p> <p>— Чудан народ! — г |
| риста овог пута.</p> <p>— Још на ракију нису ударили порез — продужи Ристић. — А била би грдна |
| ењу, које не потиче из одређених ствари нити има за циљ нешто опредељено, она се решавала једна |
| дом, који му је јасно говорио:</p> <p>— Ниткове!</p> <p>Илић се ломио између тих супротности, н |
| аменити парламентаризам?{S} Ниси ваљада нихилист?</p> <p>Илић се осмехну;</p> <p>— Не знам.{S} |
| је у њој доживела; успомене, оне лепше, ницале су око ње, и она је била тад уверена да је Беогр |
| ове слике.{S} Оне су се јављале поново, ницале око ње, обузимале је против њене воље као искуше |
| о истог мишљења?</p> <p>Његове мисли су ницале без везе, никаквог реда није било међу њима.{S} |
| то видиш, нешто релативно...{S} Доиста, ничега сигурног, ничега стварног.{S} Само илузије, само |
| елативно...{S} Доиста, ничега сигурног, ничега стварног.{S} Само илузије, само снови.{S} Хоћеш |
| евојку...</p> <p>— Ја не налазим у томе ничега чудноватог — рече будући министар. — Ако се воле |
| д њих примећивали се натписи за лорбер, нишадор, алеву паприку.{S} У другом делу дућана, поплоч |
| цала ситних слабости и рачуна.{S} Он је нишанио високо.{S} Он је остављао свакоме слободан једа |
| поправки.{S} И сад, да се ту усели неки Нишлија само за то, што господин саизвољава узети његов |
| еш ништа да избегнеш, све ти се дешава, ништа ти не иде у корист.</p> <p>Илић погледа зачуђено |
| окренути њен живот на боље.{S} Међутим, ништа се није догађало.{S} Београђани су се жалили на в |
| ебе саме развалине, непрегледну пустош, ништа није остало од свега што је јуче још постојало, а |
| њег трговца као и једног бољег радника: ништа у њој није давало утисак раскоши ; све је било по |
| .{S} Она је ту остала непоколебљива.{S} Ништа није било кадро изменити дубоко осећање морала ко |
| џинице и трговине са старим књигама.{S} Ништа не свраћа пролазнику пажњу на њега: фирма ни моде |
| вна зида на брани била су подигнута.{S} Ништа јаче у граду није било сазидано: све сам цемент и |
| сами ђаво не би могао отуд ишчупати.{S} Ништа на свету није било кадро спречити га у његовој бо |
| вао је девојку у савршеној чедности.{S} Ништа на свету није било кадро да је скрене са правога |
| анина на западу.{S} Он је био миран.{S} Ништа на њему није издавало узбуђење.{S} Једино су њего |
| асака.{S} Сад то место стоји празно.{S} Ништа више није остало од <hi>Еснафлије</hi> до две чађ |
| и он зловољно, окренутих леђа.</p> <p>— Ништа.</p> <p>Она га је волела, те би се други на његов |
| жи десет хиљада динара мираза.</p> <p>— Ништа мање! — подсмехнуо се Чедомир.</p> <pb n="25" /> |
| , да се што пре отресе куће, за коју га ништа није везивало, и нађе се са својим вршњацима, дец |
| свуд јури, трчи, код свију је, без њега ништа не може да прође.{S} Вишњи је доносио међу првима |
| ана и рече Чедомиру:</p> <p>— Тата нема ништа против.{S} Само тражи да свршиш школу.{S} Дотле н |
| њу до куће.</p> <p>— Ако госпођица нема ништа против? — уздржа се философ свечано.</p> <p>— Шта |
| о на свог пријатеља:</p> <p>— Он не зна ништа о мени, а ни ја о њему, као да смо туђини.{S} Сва |
| косу, додаде одсечно: — Илић није крив ништа.</p> <p>Госпа-Матовићка се зарумени у лицу као да |
| што их не закрпи?...{S} Бар то не стаје ништа.{S} Међутим, њему то не смета, он то не зна.{S} А |
| пријатно није десило?</p> <p>— Не, није ништа — насмеја се Вишња силом. — Разгледала сам престо |
| Он је мислио да се она удала и да није ништа сачувала од спомена на њихово познаство.{S} И, он |
| знао, али му је сад било јасно да није ништа боље судбине од тог коња са пропалим ногама.</p> |
| зрека : „Абдикацијом неких владара није ништа поможено народима кад она није у корист републике |
| е понизи.</p> <p>— У осталом, мени није ништа право.{S} Све ме буни.{S} Нико ме не воли.{S} Са̑ |
| ма, као са правим пријатељем, као да се ништа није <pb n="136" /> десило.{S} Други пут би се ду |
| није видео ништа.{S} Тога дана није се ништа нарочито догодило лично њему, али је његово срце |
| сну руком онде где јој је срце, не рече ништа, повуче се натрашке, гледајући га нетремице, и из |
| на њено раме.{S} Она се стресе; не рече ништа.{S} Другом руком он је обви око паса.</p> <p>Тада |
| о у свога мужа.{S} Али ни Јован не рече ништа.{S} Они су обоје осећали Белину сакатост као свој |
| н, дуг као вечност.</p> <p>Нико не рече ништа.</p> <p>Бела је устала, пошла неколико корака ка |
| ов, и ја те позвах.</p> <p>— То не беше ништа одређено — примети му она, са несакривеним прекор |
| шину, пепео.</p> <p>— Не говори ми више ништа — рече, устајући. — Ја те молим.{S} Не прати ме.{ |
| вен, прими радо овај изговор да не ради ништа, и приста.{S} Они пређоше трем.{S} Један стари чо |
| шла.</p> <p>— И ово, и ово, не треба ми ништа — и бацао је белешке, писма, књиге, фотографије.< |
| <p>— Али си бледа?</p> <p>— Не, није ми ништа.{S} Остави ме, мајко...{S} Ено, зове те служавка. |
| штај што је сиромах.{S} Вишња не замери ништа.{S} Она није знала за та понижења.{S} Чак јој се |
| право.</p> <p>Лазаревићева не одговори ништа.{S} Чедомир продужи:</p> <p>— Право претпоставља |
| Вишња задрхта инстиктивно и не одговори ништа.</p> <p>Другарице избише на Теразије.{S} С обе њи |
| ише моја кћи.</p> <p>Младић не одговори ништа.{S} Осећао је да ће доћи нешто горе, нешто страшн |
| на општи ниво.</p> <p>Илић не одговори ништа.{S} Били су дошли до оног долапа, па се спустише |
| бе, радити за своје испите и не осећати ништа.{S} Али није могао.{S} Усред читања, кад је можда |
| </p> <p>Вишња јој није знала одговорити ништа.{S} Њој се такође постављало исто питање.{S} Њен |
| н је стеже снажно, грчевито, не мислећи ништа.{S} Под његовом руком увише се витке слабине дево |
| Вишња приђе, пруживши руку, не говорећи ништа.</p> <p>— Како је леп тај каранфил! — поче <pb n= |
| {S} Онда критикуј туђа дела, не стварај ништа, размећи се, другима препоручуј вечиту скрушеност |
| /p> <p>— Моје студије...</p> <p>— Немам ништа против њих.{S} Врло је похвално кад не губите инт |
| > <p>— Ја претерујем.{S} Ја још не знам ништа позитивно.{S} Треба видети у чему је ствар, треба |
| — прекиде је Јован.</p> <p>— Онда ником ништа.{S} Боже здравља!... остави ти то мени... ви се љ |
| е.</p> <p>Стари Матовић није примећавао ништа.{S} Он је при ручку имао добар апетит, извлачио и |
| му од рукописа остало врло мало, готово ништа.{S} Требало је почети све из нова.{S} Али се он о |
| ао право све што је сретао и није видео ништа.{S} Тога дана није се ништа нарочито догодило лич |
| воје породице.{S} Никоме није привредио ништа.{S} Није задовољио девојку коју је узео за жену.{ |
| гипки, пенушави.{S} Даље се није видело ништа.{S} Киша је пљуштала.{S} Са реке је допирао потму |
| ом.</p> <p>Од лекције није било наравно ништа.</p> <p>— Показаћу ја сад реакционарима коме се д |
| кућу, али испод ока... као да га се то ништа не тиче.{S} Редови, млади момци у озбиљној, плаво |
| /p> <p>— Све имаш што ти треба, па опет ништа од тебе — додаде жалосно. — А кад сам ја учио шко |
| вне грађевине.</p> <p>Девојка не помену ништа.{S} Чедомир се свакако не сети.{S} Ћутали су.{S} |
| тају на дохват популарне књиге, не пишу ништа, полажу много на беседништво, и живе, скривено, п |
| видиш шта се око тебе догађа, не можеш ништа да избегнеш, све ти се дешава, ништа ти не иде у |
| ги познаници.{S} Знају је не само људи, но и мртва природа: куће, улице, камење.{S} На сваком у |
| еширом од зелене свиле, разливала је са̑но своју хладну светлост по интимном намештају супружан |
| а по улици са оним нашим ђаком... како ’но му беше име?</p> <p>— Чедомиром?</p> <p>— Јесте.{S} |
| рмалности, добар тон, устручавање и <hi>ноблесу</hi>.</p> <p>— Добар дан! — прогунђао би Матови |
| ти видела се велика разлика.{S} Имао је нов таман костим, претенциозан бео прсник, полуцилиндер |
| авио како се озбиљно решио да да̑ земљи нов, либералан устав.{S} Јако је љут на реакционаре што |
| отражити наслон на народ... мораће дати нов устав, грађанске слободе.{S} Наше идеје иду у сусре |
| вори девојка у истом тону.</p> <p>Један нов пламен црвенила лизну јој уз лице.</p> <p>Они обоје |
| ко негде, у непознати крај где би почео нов живот.{S} И као да хтеде остварити овај сан, он се |
| лепоте, то беше њена симпатија, далека, нова, друга љубав која се приближава.{S} Ипак нешто у д |
| белио, лале жутеле, славуји певали.{S} Нова трава клијала је испод трња, снег копнио по <pb n= |
| ићевој пољани.{S} Сад се ту шири читава нова насеобина разноликих вила, окружених цвећем и укра |
| философија".{S} Ма колико да му је ова нова критика позитивизма изгледала да се отима свакој ф |
| мао велика одушевљења за бољи живот, за нова прегнућа.{S} Својом малом главом, она је обухватал |
| умиваоник од лима.{S} Под је покривала нова простирка коју је газдарица купила ту скоро и сва |
| кућа тек тада пала у очи.{S} То је била нова грађевина, налик на извесне београдске куће, подиг |
| ву капију.{S} Матовиће је била задесила нова несрећа.{S} Младен, који је још нешто слушао док ј |
| ћ би погледао у свог сина.</p> <p>Једна нова бора оцртала би му се међу повијама.</p> <p>— Да с |
| — Само још фале прангије! — говорила је нова баба и певуцкала неку популарну арију.</p> </div> |
| тово ништа.{S} Требало је почети све из нова.{S} Али се он осећао неспособан за тај напор.{S} Њ |
| уђенику без новца.{S} На крају крајева, новац није ни толико рђав колико се прича, ни толико до |
| д се двоје воле...{S} А свет, фамилија, новац?{S} Трице и кучине!...</p> <p>— Бела! — прекори ј |
| осетила муку од материјалног живота.{S} Новац је за њу био као неко средство за прављење поклон |
| кшава борбу између тих неједнакости.{S} Новац треба разумети, па га онда без бојазни можеш воле |
| уде свој и припада самом себи.</p> <p>— Новац је чудна ствар, моје дете — рече Матовић, обраћај |
| послови.{S} Као што видиш, штета је да новац лежи зазидан у темеље.{S} Фирма за машине даје ми |
| <p>— Не, не гледајте на те ситнице, на новац.{S} Погрешићете — рече Чедомир с поузданошћу која |
| атеријалним интересима, бруји живот где новац господари свима питањима, царује индивидуализам к |
| у свако доба.</p> <p>Илић је пак мрзео новац, мрзео га оном мржњом, помешаном са нешто зависти |
| и наметљиве савете. — Наше је да нађемо новац, а остало: то је његово.{S} Не може се наука поси |
| ладу рано осетио.{S} Он је желео да има новаца да би осигурао слободу кретања, да би радио само |
| {S} Међутим, било је нас који смо имали новаца и нас који га нисмо имали.{S} Знате ли да је то |
| у сеоској механи.</p> <p>Илић није имао новаца; десило се <pb n="46" /> тако, глупо, остао је б |
| имовином, јер се у каси не нађе онолико новаца колико се очекивало.{S} Акционарско друштво <hi> |
| а су онда и скупо стали, те се оно мало новаца колико се могло скупити у једном покрајинском ме |
| {S} И затим, доста сам потрошила очевих новаца због школе.{S} После мене долазе моја браћа.</p> |
| ене, црне, <pb n="81" /> ниске, високе, нове, старе, збијене и раштркане како их само Београд м |
| зум даје само карикатуру стварности.{S} Нове цитаделе романтизма дижу се против освештаних <pb |
| удент је говорио искрено.{S} Износио је нове погледе о породици, о браку, о улози државе у мате |
| знатим путем ка бујним предгорјима неке нове земље.{S} Мислећи на ту реку, која ју је уљуљкивал |
| а њом даје радости, одмора, утехе, а не нове невоље и морално пропадање.</p> <p>Са том мисли по |
| оставити.{S} Бојао се да јој не направи нове непријатности код родитеља, код маловарошана, који |
| променила.{S} Подигнуте су још две три нове куће.{S} Неколико трговина улепшали су своје излог |
| е пронашао, увео у друштво, показао јој нове путеве, отворио нове видике.{S} Њене смешне грешке |
| уштво, показао јој нове путеве, отворио нове видике.{S} Њене смешне грешке о основне ствари пра |
| плитка.{S} Треба храбро поћи ка идеалу нове жене, јер нама требају жене на висини наших дана, |
| прави глупости, а продужава и прави их нове, све му изгледа лако.{S} Уз њега се припило једно |
| ањем да будућност донесе или не донесе, нови друштвени склоп.{S} Требало му је нечег новог, раз |
| обро и изврсних намера.{S} Али, њима је нови живот убризгао сталешке мржње и понижења.{S} Њих р |
| } По околним планинама образовали су се нови потоци и реке.{S} Воде почеше надолазити.{S} Из го |
| {S} Баш одмâх после његове свадбе удари нови државни друм преко његовог дела очевине, те са сум |
| ив све зловоље коју је осећао, да прати нови покрет да би га могао сузбијати.{S} Филозофи изила |
| умете?</p> <p>— Не разумем — хтеде рећи нови суплент; поклони се и изађе.</p> <p>Гимназијска ср |
| ролетња јагњад блејала, жуборили потоци нови, безимени, брзи.{S} Пролеће освајало, живот се обн |
| S} То су се враћала празна кола за свој нови терет.{S} Међу њима је био и арап.{S} Носио је и с |
| о год је било око ње, уверавало ју је у нови живот: варошка галама, начитани другови, одушевљен |
| веном бојом.{S} По зидовима остарелим и новим, запуштеним и очуваним, просу се нека чаробна нер |
| тамо нашао два оделита типа међу својим новим друговима.{S} Један је био већ господин, циничан, |
| зонођења, могућности да се крене једним новим путем којим дотле није био прошао.{S} У осталом, |
| које су се чудно поклапале с оним нечим новим што јој је надирало у душу.{S} Она их је памтила |
| зио је тада у кафану, губио се у читање новина, у пушење, у играње домина с првим кога сретне.{ |
| брадак и расипао комплименте научене из новина.{S} Без успеха је и кмет уцењивао задржавајући у |
| последњем часу појави се с пуном шаком новина.{S} Министар се осмехну.</p> <p>— Баш си геџа! — |
| с се...“ говорила сам им, „јавно, преко новина, да цео свет види какве имам родитеље“.</p> <p>Ц |
| </hi>.{S} Тако се у Чачку зове разносач новина, један <pb n="224" /> сакат млад човек, који без |
| одлазити на конференције, пискарати по новинама, ићи краљу на подворење.{S} Чим би он измакао |
| ти за њу!</p> <p>Пред пошту дохрама <hi>новинар</hi>.{S} Тако се у Чачку зове разносач новина, |
| едном речи: „Чедо!“ и, мало ђачки, мало новинарски и књишки, излагала строго, готово суво, обич |
| ским <pb n="113" /> ћошковима, у бледим новинарским словима, у комбинацијама домина, у густом д |
| него што је требало.{S} Читао је књиге, новине, књижевне листове неуморно.{S} Опијао се њиховим |
| смрт него понижење.</p> <p>Бела згужва новине.</p> <p>— Остави те глупости, бог с тобом!...{S} |
| нервозна радозналост кадгод би узимала новине откако се вратила у Чачак.{S} Читала их је од по |
| прође.{S} Вишњи је доносио међу првима новине, пропраћајући их стално каквом пошалицом.{S} Па |
| једу врло мало, троше што год имају на новине и брошуре, читају на дохват популарне књиге, не |
| била обамрла. <pb n="63" /> Двоје троје новине које су излазиле писале су само о укопним друштв |
| де, викну :</p> <p>— Ево важне... лажне новине! </p> <p>Обузимала ју је нервозна радозналост ка |
| е, и кад остаде на само са Белом, разви новине.</p> <p>— Пардон за један часак... само нешто да |
| ле прве забуне, обузе је љутња.{S} Баци новине на под.{S} Затим их поново диже и укочено гледаш |
| ио и очекивао кафу.{S} Понекад би читао новине, а кад њих није било, узео би <hi>Горски Вијенац |
| е зету. — Зар се за свадбени пут купују новине?</p> <p>— Нешто ме интересује — одговори младић |
| е, он се не даде да га занесе та струја нових нада, него исприча другарици у кратко све шта му |
| језеро здравих живаца бунтовним мислима нових дана и готово јој хтеде рећи: „Хајде, срећна душо |
| кола, очекујући да у њима види кога од нових, слободоумних министара.</p> <p>— Од њих земља оч |
| унчане системе, где је откривао милионе нових ствари, чуда, лепота, какве не би нашао ни у најч |
| он је волео све што је пријатно, лако, ново, лепо.{S} У недостатку материјалног уживања, он се |
| првог који наиђе.</p> <p>— Знате шта је ново? — рече им Милева једно вече. — Мешовити хор <hi>Љ |
| ен прсник и капут мрк.{S} Да је то било ново, изгледао би да се увио у тробојку какве црначке р |
| м углу остало је нешто од ње.</p> <p>То ново расположење држало ју је све док се не виде с Кајо |
| ријатно.{S} Тешко, јер је осећала нешто ново у себи, нешто јаче од ње, непознато, дубоко и фата |
| ских вечери.{S} Тражила је у њима нешто ново, изненадно, добро, нешто што ће доћи и изменити, о |
| } Она је заборављала прво правило свога новог васпитања да млада девојка бира себи мужа потпуно |
| а као да је хтела узети у одбрану свога новог познаника, подиже глас и рече изазивачки својој д |
| друштвени склоп.{S} Требало му је нечег новог, разонођења, могућности да се крене једним новим |
| исала трпезарију... ти си се бакћао око новог устава.{S} Ју, обешењаци, да ми је уши да им изву |
| уције.{S} Изгледа као да идемо у сусрет новог хаоса.{S} Шта се дешава међу математичарима, Илић |
| ојка је знала да Илић даје лекције сину новог министра, Матовића.{S} Слушала је од другова да г |
| пет часова, Мића Живковић, надничар на новој грађевини Привредне Банке, ударио се неколико пут |
| кама, који су скупљачи претплате свакој новој књизи, повереници одбора за дизање разних спомени |
| јсије, говорили о професору Матовићу, о новој <pb n="12" /> политичкој ситуацији, о будућности |
| је био пуст.{S} Влажна пољана дисала је новом, великом надом.</p> <p>— Што ми то раније ниси ре |
| pb n="156" /> украшену овде онде каквом новом приземном кућицом, где се видела уређена баштица |
| тицало што би то било противно његовом новом убеђењу!{S} Али је Илић био још млад, у добу кад |
| њега.</p> <p>Доиста, салон је блештао у новом плишу и свежим бојама.{S} Само је био незграпан с |
| /p> <p>Тек на кондицији дозна за велику новост која се још од подне шапутала по породицама ближ |
| иле гоне, а враћала се тек у вече, пуна новости.{S} Младен је одлазио такође, у школу, рано, да |
| } Стари кујунџија се противио у почетку новотаријама свога сина.{S} Називао му књиге <hi>купуса |
| пријатно.{S} Свога мужа сматрала је за нову играчку коју је добила и која треба да је поред ње |
| оје и рече весело, као да је наручивала нову хаљину:</p> <p>— Нека сте благословена, децо моја. |
| ве <pb n="35" /> у школи, видела је сад нову варош пуну младих људи, који се боре против живота |
| т сати из јутра, пијан.{S} Дочекивао је нову годину с друговима, па га пиће преварило.{S} Његов |
| и на лето свршавате школу? — упита Илић нову познаницу.</p> <p>— Да.</p> <p>— Шта мислите после |
| у да омрзну човека кад на њему угледају нову кравату.{S} Тај тип се буни против власти, не да б |
| у се привиђало као да иза ње види једну нову варош, испреплетане жице, стотине точкова у покрет |
| љи очекују од мене, од моје школе... од новца, напослетку, који су потрошили на мене.</p> <p>Де |
| аповедао за паклић дувана осуђенику без новца.{S} На крају крајева, новац није ни толико рђав к |
| и — одговарао им је убеђено. — Не жалим новца.{S} Само нек се не губи време.{S} Све ће се врати |
| пуњавала своје потребе и где је требало новца само нешто за порез или молитву. <pb n="21" /> Он |
| авља, видећемо се.{S} Ја ти шаљем нешто новца кад и ово писмо.{S} Велим, нек ти се нађе ако се |
| разних старина : камене стреле, римске новце, бронзано прстење које је купила по околини.{S} Т |
| два засебна сталежа, где је осуђеник с новцем заповедао за паклић дувана осуђенику без новца.{ |
| осећају слаби према јакима.{S} Он је у новцу видео силу која учвршћава живот, пријатеља који о |
| S} Најчешће се помињале речи о I</p> <p>новцу, динари, па онда псовке, које су у нашем говорном |
| м шеширом на глави и високим чизмама на ногама. — Еј, Милисаве, ходи да ти представим моју најм |
| .{S} Она није могла издржати цео дан на ногама, подносити сва она трчкарања, представљања, игра |
| десно његова госпођа, лево Чедомир, са ногама учтиво подвученим под столицу.{S} До њега је сед |
| презирала свога драгана, тога човека са ногама као у роде, с претенциозном <pb n="311" /> главо |
| та боље судбине од тог коња са пропалим ногама.</p> <p>— Општи ниво!...{S} Општи ниво! — понављ |
| је из Београда, фабричка, са гвозденим ногама у виду лавовске шапе, и са уским зеленим лествиц |
| рх стари господин, с нешто раскораченим ногама као да још носи гвожђе, десно његова госпођа, ле |
| е била гвоздена, друга дрвена, трећа на ногаре.{S} Ту собу је могла обитавати породица једног м |
| и на сандуцима, на даскама закуцаним на ногаре или у четири кочића.{S} Њихова клупа је из Беогр |
| м потписом.{S} Једно велико огледало на ногарима попуњавало је празнину између прозора.{S} На з |
| рече гласно.</p> <p>Диже се полако.{S} Ноге су га једва држале.</p> <p>— Можда ће то бити једи |
| осила свима.{S} Махала рукама, бацакала ноге, окретала се у балету и тражила очима Чедомира да |
| {S} Сирото кљусе, било је болесно у обе ноге, свакако од какве неизлечиве болести, па ипак се с |
| нца вајала је дивно листове њене здраве ноге.{S} Изнад њеног рамена се дизала Чедомирова глава, |
| да је та животиња одличног соја: високе ноге, развијене сапи, мали трбух, длака као свила.</p> |
| ова страћара.{S} Иди куд те очи воде и ноге носе, па тражи себи девојку.{S} А кад је нађеш, се |
| што по дворишту сагибајући леђа, ширећи ноге, избацујући своја претерано развијена бедра, често |
| p> <p>Дечко устаде лењо и, клатећи се с ноге на ногу, упита с врата:</p> <p>— А где вам стоје?< |
| поклецнувши само једанпут својом хромом ногом, већ беше у другој соби. — Што су дивне, само да |
| ако снажан, да она посрну својом хромом ногом и једва се заустави на половини салона.</p> <p>И |
| и утешно долазило јој је из тих коњских ногоступица и разлистале природе, која се у роси зорино |
| ива светлост.{S} Распознавале се коњске ногоступице у отврдлу блату.{S} Једно бело парче неба у |
| ратке хаљине и откривао ногу до колена, ногу младу, а развијену, ногу танку, а заокругљену, изв |
| огу до колена, ногу младу, а развијену, ногу танку, а заокругљену, извајану као од неког божанс |
| </p> <p>Друштво загази у ливаду.{S} Иза ногу је остајао сив траг превијене траве.{S} Момци и де |
| ог надзора, пала са степеница и сломила ногу.{S} Стога су јој вечито угађали. <pb n="123" /> По |
| чко устаде лењо и, клатећи се с ноге на ногу, упита с врата:</p> <p>— А где вам стоје?</p> <p>Н |
| скутовима њене кратке хаљине и откривао ногу до колена, ногу младу, а развијену, ногу танку, а |
| му удобнију ћелију, скинули му гвожђе с ногу, допуштали посете пријатеља.{S} Тек под зиму, Јова |
| коме у том тренутку скидају букагије с ногу и нуде за министра... на професорову ћерку, око ко |
| имала шеснаест година, храмала на леву ногу и којој су њено необично име — име професорове мај |
| едонца, кисело насмејаног лица и кривих ногу.{S} Њега сви његови гости зову <hi>Стрика</hi>, па |
| , да се за час начини поток поред њиних ногу.{S} Они су ишли даље.</p> <p>Таман да се спусте ни |
| а лица, раздрљених груди и врата, босих ногу, па радиле нешто по дворишту сагибајући леђа, шире |
| вна округла рамена, у румену кожу босих ногу.</p> <p>— Ево ме... узми ме! — промуца њен глас.</ |
| рпезарије је допирало звецкање тањира и ножева.{S} После се чуше удари метле по поду.</p> <p>Бе |
| ним тањиром румених кајсија.</p> <p>— А ножеви? — пребаци јој мајка.</p> <p>— Ју! — трже се дев |
| им варошанином и ударио га тако страшно ножем у трбух да га је послао на онај свет, па после ум |
| ом кућом спази два војника на стражи, с ножем на пушци.{S} Иза њих се шарениле две покретне стр |
| стоје?</p> <p>Најзад их донесе: малене ножиће за воће, са оштрицом од месинга и дршком од порц |
| е промукла, далека и кратка команда: „К нози!“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_ |
| , уредио краватну, погледао да ли су му нокти како треба, па одлазио на ручак, пењући се уз кра |
| и оквир.{S} Она је била као створена за нормална осећања жене.{S} Све је било ту да та жена пос |
| чији се отегнути нагласак и говор кроз нос одржавао још после толикогодишњег аклиматисања у Бе |
| Добар дан! — прогунђао би Матовић кроз нос с природном и инстинктивном грубошћу у гласу, кад ј |
| раму за један крај, као заставу, брисао нос на сав глас и хвалио одличну кујну своје жене.{S} К |
| >— Кажу — додаде друга девојка, великог носа и зелених очију — која нагази на вилинско коло ник |
| жубори, као музика.{S} Звона звоне.{S} Носе се бардаци ракије.{S} На гробљу, које се из далека |
| страћара.{S} Иди куд те очи воде и ноге носе, па тражи себи девојку.{S} А кад је нађеш, сети се |
| шетају.{S} Говори се много.{S} Госпође носе дуго своје хаљине.{S} Понекад се иде у позориште, |
| разилије, као овај у ћошку... с великим носем што тера мртвачка кола.{S} Еј, Марјане, колико си |
| Осам — одговори кратко човек с дугачким носем, не дижући главе са свога длана.</p> <p>— Не учи |
| била је од тог оца са великим, меснатим носем, од те мајке, коју су изморили кућни посао и чест |
| о. — Они се воле годину дана пред нашим носем, а ми... слепци код очију!{S} Бела ми је сад приз |
| м правцу: пушта браду, чупав је, аљкав, носи умашћен шешир и уздигнуту јаку.{S} Он је слободоум |
| аром пуним цигаља. — Вели, неће више да носи цигље... то му је испод достојанства!</p> <p>— А к |
| тачнија она пословица да се не зна шта носи дан, а шта ноћ.{S} Странци нас зову земља изненађе |
| пио?</p> <p>— Купио.{S} Вели ми, тај ми носи педесет гласова.{S} Дао је две банке за шешир.</p> |
| с нешто раскораченим ногама као да још носи гвожђе, десно његова госпођа, лево Чедомир, са ног |
| промашене удаје, она је, против свега, носила у дну срца успомену на младића који ју је некад |
| здарица отвори, боса, само у кошуљи.{S} Носила је један велики формулар и молила га да јој то и |
| крила вешто своје маневре од других.{S} Носила је редовно послужење кад је младић држао лекцију |
| </p> <p>Вишња је ћутала.</p> <p>Оне обе носиле су дугу црну кецељу, просту витицу око главе, су |
| ва подмладила.{S} Са пијаце служавке су носиле зелену салату.{S} Роба се пресијавала, извешана |
| тумарао са свим квартовским мангупима, носио шешир на криво, говорио шатровачким језиком, зади |
| је откључавао кофер, вадио стара писма, носио их у најнепосећеније кутове варошких паркова, и т |
| {S} Један шегрт је ишао средином улице, носио на глави трубу од фонографа и певао колико га грл |
| /p> <p>Директор је био постарији човек; носио је стално црно одело, био је резервни официр, бри |
| том.{S} Ципеле су му биле потковане.{S} Носио је сваки дан оковратник, и то оборен, с лептираст |
| и терет.{S} Међу њима је био и арап.{S} Носио је и сад главу оборену и климао десно-лево.{S} Че |
| стић писао своје гром-мисли, лепи Млађа носио кариране панталоне, а еманциповане другарице гриз |
| а, електрични трамвај <pb n="268" /> је носио другарицу његових младих дана у правцу Врачара.</ |
| и концесију животу.{S} У клубу, који је носио звонко име Група Великошколаца Социјалиста, почел |
| то државни фијакер по кочијашу, који је носио униформу састављену од писмоноше и коњичког офици |
| вајкао.{S} Чак ни на порез.{S} Лепо се носио: зими астраганску шубару и капут од параћинског ш |
| а ју је храброст лопова, заносила ју је носталгија робијаша који се враћа своме крају.</p> <p>П |
| му наваљују разнолики осећаји, од тихе носталгије што смо пустили срећу да одлети кад су нас њ |
| иту скрушеност; пењи свој глас за једну ноту више изнад свакидашњости.{S} Ето ти кључа да поста |
| е стазом и изби на излазак од парка.{S} Ноћ је већ наваљивала са истока и падала на варошке кућ |
| знамо и улепшамо као у бајци.{S} Јесења ноћ ју је опијала, слике у глави обавијале се као паучи |
| .{S} Напољу је свитало.{S} Кратка летња ноћ дизала се лагано, као магла, и откривала широк шор, |
| ловица да се не зна шта носи дан, а шта ноћ.{S} Странци нас зову земља изненађења.</p> <p>— Не |
| /p> <p>Кућа је била мирна.{S} Напољу се ноћ ширила, ведра и ћутљива.{S} Та пространа тишина при |
| болеснице, да неће одмицати од ње дан и ноћ.{S} А кад оздрави, она ће јој испричати шта се с њо |
| лазио је масу задовољстава радећи дан и ноћ.{S} Учење му је изгледало најрадије, најсретније ре |
| беси венац више капије, па ако га преко ноћ нестане, знај да ћеш се удати те зиме.</p> <p>Вишња |
| уштен с робије онако брзо, управо преко ноћ, како су се надали на дому.{S} Краљ му је на дан ве |
| ели и шарени као сватови, и губили се у ноћ преживелих година.{S} Преста брзо да се бори против |
| на памет поједине фразе, зурио дубоко у ноћ у неподгрејаном и полуосветљеном ћилеру какве сирот |
| — Ја ћу бити тачна.{S} Збогом.{S} Лаку ноћ.</p> <p>— Лаку ноћ.</p> </div> <div type="chapter" |
| .{S} Збогом.{S} Лаку ноћ.</p> <p>— Лаку ноћ.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_C2 |
| цвокоћући и згрчена поред њега.</p> <p>Ноћ је улазила у собу кроз прозор.</p> <pb n="159" /> < |
| .</p> <p>Једном се дигнуо с рада у пола ноћи.{S} По споредним улицама биле су већ угашене свети |
| несрећан у кући, он је лутао по читаве ноћи да олакша себи, тражећи које љубазно лице да се ра |
| {S} Осећао се истрошен, утучен; по целе ноћи није могао заспати.{S} Реч Христова врзла му се по |
| о момке варат’</l> <l>У те ведре, ладне ноћи,</l> <l>У те сјајне месечине?</l> </quote> <p>Лаза |
| обност тренутка.</p> <p>— Дођи ми једне ноћи — рече му она између два пољупца.</p> <p>— Не гово |
| сила управља нашим мислима?{S} Те исте ноћи Вишња је сањала да се удаје за Чедомира.{S} Сан је |
| звежбанија нудиља.{S} Три дана и четири ноћи није напуштала болесничке собе.</p> <p>Идућег дана |
| } Варош тонула, љушкала се, разливала у ноћи.{S} Девојчино срце се опијало том идилом.</p> <p>О |
| збуна мртвих ствари, једно бојно поље у ноћи са свим ужасима који се појављују и онима који се |
| е се на парк.{S} Из шуме је долазио дах ноћи, мирис боровине, свежина росе, задах трулог лишћа. |
| ј.</p> <p>Једне од тих влажних, мрачних ноћи, чу се пуцањ, јачи од топа, страшнији од грома, ка |
| о.{S} Могло је бити око осам часова.{S} Ноћне паре блуделе су већ кроз атмосферу и покушавале д |
| алазила се у једној забаченој улици.{S} Ноћне светиљке чкиљеле су у зраку пуном кише.{S} Под њи |
| е, ђачки скупови, дуга бдења, па и саме ноћне светиљке, које су расипале своју несигурну светло |
| фане су биле затворене, изузев неколико ноћних, на рђавом гласу. <pb n="167" /> Он изабра најго |
| p> <p>Пред огледалом је стајала Вишња у ноћној кошуљи, боса.{S} Као ван себе, гледала је своју |
| одићи по једна централа, чије би струје ноћу осветљавале нашу варош, наша села, путове, а дању |
| том тренутку скидају букагије с ногу и нуде за министра... на професорову ћерку, око које ће с |
| } Ретки су као беле вране.{S} Садашњица нуди једва предмете за радост.{S} Данашње доба...{S} Па |
| и, жива младост, сумња у радост која се нуди, непомирљив идеализам, неутољива жеђ за усавршавањ |
| Ристић, следбеник класичних философа и нуди на продају свешчице својих <hi>Гром-мисли</hi>. <p |
| збрише целу варош.{S} Међутим, она нам нуди хиљаде руку, да нам олакша борбу за насушни хлеб.{ |
| је често тражила мараму да је намирише, нудила му бонбоне, китила га цвећем из саксија, слала п |
| љу.</p> <p>— Извол'те, господин Илићу — нудила је Бела кајсију коју је сама искрижала и прекида |
| далеко.{S} Где се окрене, ливада јој је нудила меке, миришљаве простирке.{S} Дуге, танке травке |
| ајући одговор, стара жена донесе што је нудила.</p> <p>— Је ли ти сад боље?</p> <p>— Да, да.</p |
| успомена и присуства девојке која му је нудила што му она друга није могла дати.</p> <p>— Понов |
| у слатка и мека као та воћка коју му је нудила.</p> <pb n="13" /> <p> Он узе кајсију и, нехотиц |
| оставити.{S} Она је била ту, она му се нудила, љубила га без питања, украшавала му живот много |
| илозофским проблемима.{S} Култура му се нудила на сваком кораку: музеји, споменици, позоришта, |
| туденткиња показа се као најизвежбанија нудиља.{S} Три дана и четири ноћи није напуштала болесн |
| ни зла апсолутног, већ конфликта између нужних сила.{S} У то буди уверен.</p> </div> <div type= |
| о-пото, и с <pb n="165" /> друге стране нужности друштвеног живота онаквог каквог су га створил |
| ских веза и заштитника, права друштвена нула, некористан никоме и који се никога не тиче.</p> < |
| а њу целу, њему се привиђало као да иза ње види једну нову варош, испреплетане жице, стотине то |
| тављена рупа за чашу или сапун, а изнад ње налазио се узидан крст од црвеног камена на коме је |
| /p> <p>Савлада се.</p> <p>Младић, поред ње, примети промену на њеном лицу.</p> <p>— Простачке п |
| а, осећао се задовољан што је ту, поред ње, што је она близу њега, што посматра њену уску сукњу |
| је жуборила иза једног врбака.{S} Поред ње се отезала чачанска котлина зелена, питома, доброћуд |
| ше дуго своју сенку која је расла поред ње.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ти си паметан човек... ти |
| о се <pb n="184" /> служавка нађе поред ње с времена на време.</p> <p>Лазаревићка се опорављала |
| коју је добила и која треба да је поред ње кадгод јој се прохте.{S} Међутим, Илић се бавио дуго |
| и га преко своје другарице, клече поред ње, подиже јој главу својим изанђалим рукама, и обузета |
| азлог је био прост; брана и тунел поред ње били су главни радови предузећа; наравно да су онда |
| се присуством човека који је ишао поред ње, слушала је радознало и жудно његове речи... речи шк |
| било девера него је Чедомир ишао поред ње, шапутао јој нешто поверљиво, гледао ју је нетремице |
| е кораке.{S} Један поток је јурио поред ње.{S} Она загази, и пређе на другу страну.{S} Кораци с |
| а већ толико пута до знања да он има од ње да се учи.{S} Поред тога, бојао се да не начини кака |
| ебелу сенку чак преко улице.{S} Даље од ње, по једној пијаци, око сандука, гомиле бостана и пок |
| сећала нешто ново у себи, нешто јаче од ње, непознато, дубоко и фатално, нешто што је наваљивал |
| а врцну у њеним очима.{S} Нешто јаче од ње заповедало је сад њоме, и она раскопча хаљину до дна |
| нези око болеснице, да неће одмицати од ње дан и ноћ.{S} А кад оздрави, она ће јој испричати шт |
| великошколац, образован човек, виши од ње.{S} И млада девојка као да је хтела узети у одбрану |
| две стране.{S} Неколико корака лево од ње, стајао је Чедомир блед, погнуте главе, намрштених о |
| даље.{S} Можда је ипак нешто остало од ње?{S} Можда ће најзад наћи нешто своје?{S} Корачала је |
| исана кућа сеоског изгледа.{S} Десно од ње видео се низ ситних краварских станова с прозорима д |
| е.{S} На сваком углу остало је нешто од ње.</p> <p>То ново расположење држало ју је све док се |
| {S} Нико у школи није могао опазити код ње какву промену или ваншколску мисао.{S} Марљиво је ра |
| себе, гледала је своју слику, слику не ње, него друге жене, не жене, него нечије наготе.{S} Ње |
| њом, па после сваког дана, и најзад без ње.{S} Како се Каја изгубила из њиховог друштва?{S} Отк |
| ужена мирисавом маглом црне косе.{S} Из ње су светлеле, као две звезде, две хитре зенице, које |
| њен живот био дотле празан, недостојан ње као човека.</p> <p>Код куће ју је чекала хладна вече |
| ва са гломазним кубетом од лима.{S} Око ње су ситне куће на један спрат и механе за сељаке.{S} |
| је наравно читав свечан догађај.{S} Око ње су се утркивали мајка, млађа <pb n="56" /></p> <p>бр |
| о место да седне и сплете венац.{S} Око ње се простирала таласаста равница на далеко.{S} Где се |
| њега, чинило јој се да се губи све око ње.{S} И она сама се губи, нестаје је, тоне.</p> <p>— Ш |
| сама у зраку пуном кише.{S} Све је око ње било сиво, тако сиво да се њена црвена блуза у тој п |
| S} Оне су се јављале поново, ницале око ње, обузимале је против њене воље као искушење, и девој |
| е, корачала крупно; сукње су летеле око ње као мантија у попа.</p> <p>Вишња се добро осећала на |
| и модре врвице њихале се пред њом и око ње.{S} У уста јој је навирало једно слатко пиће, као гр |
| немо зелено коло које се обавијало око ње.{S} Неко тешко осећање савијало јој се на срце.{S} Њ |
| ати своју мисао.{S} Што год је било око ње, уверавало ју је у нови живот: варошка галама, начит |
| ела; успомене, оне лепше, ницале су око ње, и она је била тад уверена да је Београд њено изабра |
| а ка чистом плаветнилу осветљеног неба, њега обузе једно јако, немирно осећање, слично болу за |
| саму мисао да то пише љубљеној девојци, њега је обузимала нека чар, скоро физичка, и он је тера |
| p>Заман је Вишња звала свог драгана.{S} Њега није било више међу живим.{S} Остало је само његов |
| у у живот с чудним поверењем у себе.{S} Њега пак сумња је задржавала сад у свему што би предузе |
| исело насмејаног лица и кривих ногу.{S} Њега сви његови гости зову <hi>Стрика</hi>, па по њему |
| <p>— И Чедомир... чудна ми чуда!{S} За њега и јесу којекакви богаљи.{S} Ју, господина — додаде |
| Идеал му је што и свака комедија.{S} За њега не постоје науке, него Наука.{S} Он је ватрени при |
| ив је схватао на старински начин.{S} За њега философски системи нису имали вредности.{S} Нарочи |
| ви ђак у сваком разреду, четворка је за њега била увреда, никад је није добио.{S} Десио му се н |
| је свеједно: куд једемо сви, биће и за њега...{S} Можемо му дати и једну собу у авлији — додад |
| ећала је да је њено цело биће везано за њега.{S} Њено срце грчило се у мукама.{S} У њеној души |
| једино на свету, куца у том тренутку за њега... на своје лектире, убеђења, на себе самог...{S} |
| централу <hi>Рад и Светлост</hi>.{S} На њега налетише црне мисли као осице.{S} И као да се хтед |
| њом.{S} У погледу који је управљала на њега, он би спазио понос који страда, а можда нешто и н |
| тела сазнати какав су утисак учиниле на њега те речи.</p> <p>— А љубав, мама? — примети Бела, и |
| сподин-Илићу? — пређе Бела изненадно на њега, скупљајући празне шоље.</p> <p>При тим покретима |
| {S} Ништа не свраћа пролазнику пажњу на њега: фирма ни модел робе што се ту може наћи.{S} Али о |
| и, тумачио је као да је управљен против њега: било да она не дође на заједнички час, било да га |
| тарог времена, иако сам се бунио против њега: брак ми изгледа вечито нешто севдалијски... уз пр |
| ивао у чаршији окрену се у мржњу против њега.{S} Обедише га чак да је несавесно руковао с друшт |
| ја је њему изгледала само немогућа због њега самог, те му изазивала потребу да промени себе, да |
| це надземаљска милина.{S} Девојка поред њега имала је зеленкаст жакет који је врло лепо доликов |
| че младић девојци која је стајала поред њега и гледала, стегнутих губица, у лепу долину, где је |
| чуди се Вишња.</p> <p>Она је ишла поред њега лаганим кораком и строга.{S} Њеном пратиоцу чинило |
| нежна, бледа, цвокоћући и згрчена поред њега.</p> <p>Ноћ је улазила у собу кроз прозор.</p> <pb |
| ече она, па весело седе на канабе поред њега.</p> <p>Кроз чипкане завесе на прозорима видело се |
| /p> <p>— Арап!{S} Арап! — драо се поред њега поносно најмљени рабаџија.</p> <p>То уважење губил |
| му, радост што је види, што је ту поред њега, сласт што је заљубљен више него први пут кад су п |
| и они који су старији <pb n="48" /> од њега, они од којих зависи ток државе и друштвеног живот |
| њему, <pb n="236" /> можда још бољег од њега.{S} Како би иначе могла продужити да живи!{S} У Мл |
| вољна.{S} Чедомирова сестра, која је од њега била старија две године, била је већ као дете каћи |
| су тамо постављани људи с мање школе од њега.{S} Дивно је чудо било што поред своје философије |
| дник, затворених очију.{S} Мало даље од њега видео се крвав перорез.</p> <p>— Говори ко те уби! |
| ице на седељке; нико није умео лепше од њега да начини сунцобран од тиквена листа ни да састави |
| p> <p>— У селу је добро свакоме који од њега не тражи више него што оно може дати — одговори он |
| м.{S} С пуном збиљом, као да то само од њега зависи, покуша да од те две девојке начини једну.{ |
| ња за оним што нема, што је различно од њега, што ствара контрасте и наду на потпуност.{S} Поже |
| е још са житом, стоком, шљивама.{S} Код њега су биле најскупље цене, али је купаца било доста, |
| купаца било доста, јер се знало да код њега човек неће бити преварен ни у мери ни у роби.{S} О |
| душом.{S} Што јој се некад допадало код њега, чинило јој се овог пута ружно, себично, одвратно. |
| па може бити и више.{S} Јер се беху код њега десили догађаји који су створили непремостиви јаз |
| дног коња, врло лепог, и чудио се одкуд њега да употребе на тај простачки посао.{S} Није се раз |
| уће, свуд јури, трчи, код свију је, без њега ништа не може да прође.{S} Вишњи је доносио међу п |
| и које је имала с Илићем.{S} Она би без њега остала мала паланчанка каква је била.{S} Он ју је |
| тако силно, чудно, као да се доиста из њега излива дах неког надприродног бића.{S} Милева отрч |
| ави их нове, све му изгледа лако.{S} Уз њега се припило једно женско створење, цело једно женск |
| е гуша стеже, очи почеше да га сврбе, и њега обузе луда, болесна жудња да рашири руке и да зава |
| н.{S} Ради њега су били ти напори, ради њега је хтела бити ослобођена жена.{S} Нашто онда еманц |
| дијама изгледао јој је излишан.{S} Ради њега су били ти напори, ради њега је хтела бити ослобођ |
| тид ју је било и од самог Илића, а ради њега и ради својих родитеља, она је желела бити најбоља |
| уши дубила се болна празнина.{S} Губећи њега, чинило јој се да се губи све око ње.{S} И она сам |
| 4" /> руке, да осети њу целу, обешену о њега.{S} Девојка притисну руком онде где јој је срце, н |
| ма учтиво подвученим под столицу.{S} До њега је седео Младен, који се никако није хтео скрасити |
| пођицу Матовић.</p> <p>Она је седела до њега и посматрала га весело, готово безазлено и у исти |
| као привезане; цела варош радила је око њега, само се он осећао неспособан за најмањи покрет.{S |
| ађали се један из другог, гурали се око њега, пролазили поред његових очију весели и шарени као |
| S} Колико би ствари видео како лете око њега тако у тишини изгубљених часова!{S} Колико пријатн |
| ан да живи.{S} Он није видео да сви око њега имају свој крст на леђима.{S} Он је видео само себ |
| врелим данима кад никога није било око њега, та су га писма уверавала у све што је несвесно хт |
| Арап!{S} Арап! — викали су умиљато око њега надничари првога дана кад је доведен; миловали су |
| Она је још волела Чедомира; она је само њега волела.{S} Поред свих мана, он је био њој најбољи, |
| а би га што мање узнемирила и гледала у њега сивим, остарелим очима које су цуриле.</p> <p>Илић |
| и да га поздраве, а деца се загледала у њега, као у чудо.{S} Недељом и празником свет <pb n="17 |
| су гошће кад их је Матовићка уводила у њега.</p> <p>Доиста, салон је блештао у новом плишу и с |
| јој је унутрашњи глас. — Ти си дошла у њега весела као срна, <pb n="243" /> побегла си с ишчуп |
| с васкрса мртвих, страшни суд, кад је у њега веровао.</p> <p>Изненадно, без икаквог узрока, као |
| боље је пристати на живот, пустити се у њега.</p> <p>Јер какав да је, живот постоји, он се не м |
| ад њено изабрано место.{S} Она долази у њега као стара познаница.{S} Њу чекају многи познаници. |
| о јунак тих дана.{S} Људи су веровали у њега, сматрали га за нешто више од себе.{S} Кад је прол |
| но, ту, поред себе, да се сав загњури у њега.{S} Он је толико очекивао ову <pb n="98" /> девојк |
| је тада полагано, суво, не гледајући у њега већ у један кут од салона и као враћајући се с нек |
| } Цело његово поштење усправи се између њега и девојке.{S} Он се сроза с канабета као кривац.{S |
| н што је ту, поред ње, што је она близу њега, што посматра њену уску сукњу, њену плаву косу, пр |
| које је само њој могао рећи.{S} Али су њега сад одушевљавале друге мисли, обузимала га је ватр |
| У том тренутку, девојка полете у правцу њега, пребаци му руке преко рамена и обеси се сва о њег |
| да му пркоси.{S} Његова је душа патила, његов понос је страдао, његово срце желело освете.</p> |
| Истина, Радоје није знао звонке фразе, његов говор није био окићен социолошким и економским те |
| орио се јуначки за слободу своје земље, његов дед је кметовао дуго година у свом селу, његов от |
| ед је кметовао дуго година у свом селу, његов отац, са нешто мало школе, начинио <pb n="299" /> |
| ме плаши.</p> <p>Радоје је погледа.{S} Његов поглед је био сама љубав.{S} Хтеде утешити девојк |
| его што је његова слутња предвиђала.{S} Његов поглед се прошета од Беле ка њеној мајци, па онда |
| Девојка га никад лепшег није видела.{S} Његов поглед ју је заносио, његове речи је опијале, њег |
| Он није живео, није био међу живима.{S} Његов поглед из суморних, мрачних очију ишао је негде д |
| чега другог до другарских саопштења.{S} Његов одговор пак није се могао скалупити у та општа ме |
| пречити га у његовој борби за народ.{S} Његов радикализам није био више политика, већ једна врс |
| јој дати доказа сигурне будућности.{S} Његов глас је дрхтао:</p> <p>— Ја се нисам шалио.{S} Ча |
| ију ишао је негде далеко, у бескрај.{S} Његов несрећни геније, који је дотле владао овом водом, |
| у с друговима, па га пиће преварило.{S} Његов <hi>цимер-колега</hi> није се био још вратио са б |
| мрак.{S} Часовник је куцао на столу.{S} Његов глас би се утишао по каткад да се једва чује; зат |
| н није био тако исто од доброг соја?{S} Његов прадед борио се јуначки за слободу своје земље, њ |
| {S} Људско срце му изгледало преуско за његов сан и мисли.{S} Поново је почињао да живи.</p> <p |
| гињала се, кидала га, мирисала, стезала његов сноп уз груди.{S} Те груди!{S} Чиниле су јој се т |
| } Она је седела у Чачку и стално чекала његов одговор.{S} Дани су јој пролазили полако.{S} Сунц |
| ла је тај посвећени кут Београда и била његов најбољи украс.{S} Тако слободна, још више <pb n=" |
| овом собом.{S} Собарица је наместила на његов прозор саксију резеде.{S} Госпа-Матовићка слала м |
| .</p> <p>— Мизерија! — рече презриво на његов рачун, устаде са свог места, пређе преко собе, па |
| е вратила из Београда.{S} Избегавала је његов поглед.{S} Пуштала га да говори, и тек тако, глед |
| ћ родио се године 1878 у Ваљеву, где је његов отац био рачуноиспитач.{S} Илићи су били пореклом |
| лишила очевине.{S} Он је знао колико је његов отац имао муке док је ту кућу подигнуо и очувао.{ |
| а, донетог из Србије.{S} Доиста, кад се његов дух стварао, природне науке достизале су свој врх |
| е болесно, воља немоћна.{S} То му откри његов интимни пораз.{S} Слично разоружаном ратнику, он |
| и му руке преко рамена и обеси се сва о његов врат.{S} Он осети поново њене усне на својим усти |
| {S} Он га није имао, он му се чинио као његов лични непријатељ кога треба савладати, и он га је |
| а се дешавало нешто што ће изменити цео његов живот.{S} Он је био дубоко заузет самим собом и в |
| био Илићев изабрани писац.{S} Он је био његов божански учитељ, у кога је веровао као Турчин у М |
| адини планине Повлена.{S} Ту се населио његов прадеда Илија, по коме су и име добили.{S} Све шт |
| ао.</p> <p>Учинило му се да се остварио његов велики сан.{S} Живот многољудног града свидео му |
| науке побијају науку хришћанску.</p> <p>Његов отац, кујунџија Марко, јако се наљутио због тога |
| учио да му живот доноси чист приход.{S} Његова је девиза: уживати и успети.{S} Понекад пада у с |
| д се налазио у Пожаревцу, на робији.{S} Његова жена, кад се тако нашла изненада без мужа и прих |
| избегава намерно, па и да му пркоси.{S} Његова је душа патила, његов понос је страдао, његово с |
| ости, додајући још њене угасите очи.{S} Његова машта не задовољи се тиме.{S} Она оде даље, и ст |
| м жутоликим цветићима, нешто свелим.{S} Његова сенка, неправилна и крупна, дрхтала је на зиду.{ |
| да се кола напуне откопаном земљом.{S} Његова длака није више сијала.{S} Сапи су му смршале.{S |
| јасно што синоћ у мраку није могао.{S} Његова драгана није била више шипарица какву ју је оста |
| оправљао, као ружу коју је калемио.{S} Његова вика није се дотицала ситних слабости и рачуна.{ |
| се њему учинило не знам какво добро.{S} Његова жена, која је раније, док су били сами, попуштал |
| е он осећао неспособан за тај напор.{S} Његова мисао је била уморна. срце болесно, воља немоћна |
| аједљивости, и одговори мирно:</p> <p>— Његова мајка и моја рођене су сестре.</p> <pb n="38" /> |
| ам он припада.{S} Иначе смо роб ропства његова.</p> <p>Он је био пун ових фраза.{S} Девојка га |
| пре него што зађе.{S} Каткад се деси да његова кугла пада баш за оним димњаком од стругаре, па |
| чим га је видела... много јој се допала његова ученост, романтичан изглед...</p> <p>— А он ? — |
| , те је рачуноиспитач мислио да је цела његова несрећа долазила од његове ниске школске спреме. |
| кад се прима плата.{S} Кад би она била његова, неуморно би радио на започетој тези.{S} Шта би |
| то место очима.</p> <p>Кад би она била његова, мислио је даље, постао би бољи човек.{S} Чинило |
| Чедомире!</p> <p>То је била Каја, једна његова рођака, која је овде учила девојачку школу.</p> |
| ва срећа за земљу и Матовића што је она његова сапутница у животу.</p> <p>— Клеопатра, треба по |
| ског цвећа... да ли има шта умилније од његова венца!</p> <p>— Кажу не ваља се уносити у кућу — |
| инисао природне законе тако силно да је његова философија изгледала као последња реч науке.{S} |
| , једном, и мене оставити — одбијала је његова умиљавања — и чудити се... и смејати предрасудам |
| ћи се с неког далеког пута, по којем је његова мисао дуго лутала. — Опет двојке?{S} Та сад ти б |
| је то било веће, много теже него што је његова слутња предвиђала.{S} Његов поглед се прошета од |
| њске кућице, где народног борца очекује његова породица.{S} Они ће му причати о много чему, о м |
| едино у слободној љубави.</p> <p>Али се његова реч заустави на уснама.{S} Изненадило га је што |
| у везу с министровом ћерком.{S} Сети се његова ћутања на њено писмо.{S} Сумња је уједе за срце. |
| ме.{S} Стога је и Чедомир разумео да ће његова сопствена срећа <pb n="18" /></p> <p>доћи ако бу |
| изненади га један глас.</p> <p>То беше његова газдарица.{S} Добра <pb n="301" /> жена је била |
| и на будућност Србије.{S} Његово биће и његова земља били су у њему везани чврстим спонама, нас |
| и и борби са властима, стари професор и његова жена нашли су увек могућности да задовоље Белину |
| чуди се министар.</p> <p>— Да — потврди његова жена, па настави одлучним гласом: — Изгледа да с |
| еба, те га је та борба изоштравала, док његова деца добијају то парче хлеба без борбе, те своју |
| ју, дошао неки други младић који би био његова пуна супротност: мали, крутуљаст, са очима као у |
| им ногама као да још носи гвожђе, десно његова госпођа, лево Чедомир, са ногама учтиво подвучен |
| ла готово свет блаженства, попуштала су његова начела строгог социјализма.{S} Он је сад осећао |
| а представља у суштини целокупан народ, његове сталне и опште интересе.{S} У Србији ни сенке од |
| ју је заносио, његове речи је опијале, његове руке су је вукле к себи.</p> <p>— Шта је ово мен |
| видела.{S} Његов поглед ју је заносио, његове речи је опијале, његове руке су је вукле к себи. |
| о је румени каранфил, његову живу боју, његове свилене, рецкасте листиће.{S} Мислио је како да |
| у, да подели с њим ову срећу.{S} Али... његове очи су је избегавале.{S} Кад би је и сусреле, он |
| тим, мучио га је сукоб његових осећаја: његове љубави према Вишњи и његовог љубакања с Белом.</ |
| одмах, ту, на тој пространој пољани.{S} Његове усне <pb n="290" /> затворише њена уста.{S} Она |
| дбијао кратке димове на својој луши.{S} Његове очи су гореле као жишка у дувана.</p> <p>— Наш н |
| Њен поглед се сусрете с младићевим.{S} Његове очи гледале су је из својих дупља загонетно.{S} |
| ро је висило непомично над хартијом.{S} Његове мисли се бркале. <pb n="294" /> Чинило му се да |
| је волела.{S} Он се није претварао.{S} Његове буљаве очи биле су се повукле дубоко у своје тес |
| близу себе.{S} Он не настави говор.{S} Његове очи су се наизменично кретале са девојке на игру |
| на насмејане усне, које се прилепише за његове, и осташе тако, за један тренутак, слатке, топле |
| могла више заспати.{S} Заман је гонила његове слике.{S} Оне су се јављале поново, ницале око њ |
| у младићево срце и била најлепша лепота његове младости.{S} Он их је чекао с безазленом радошћу |
| се <pb n="187" /> десили доиста против његове воље, па ипак се осећао кривим.{S} Поштење му је |
| ваки њен покрет који није ишао у прилог његове себичности, тумачио је као да је управљен против |
| о да је цела његова несрећа долазила од његове ниске школске спреме.{S} Стога је и Чедомир разу |
| привиђењу који је кишни зрак правио од његове пријатељице.{S} Он јој предаде шешир врло учтиво |
| живало се поштовање које су јој уливале његове сјајне, проницаве очи, које су гледале из својих |
| рком једног поштара.{S} Баш одмâх после његове свадбе удари нови државни друм преко његовог дел |
| ан водом и блатом.{S} Године су очврсле његове младићске црте.{S} Био је више човек, више мушка |
| ање.{S} Један глас из најтамније дубине његове душе проговори узнемирено:</p> <p>— Шта је?{S} Ш |
| да окрене главу на другу страну, али се његове очи не могаху одвојити од Вишње.</p> <p>Она се б |
| био је да допуни свога мужа тиме што ће његове сељачке склоности парирати својим господским пон |
| Боже мој!</p> <p>Вишњине руке додирнуше његове косе.{S} Она подиже његову главу и гледаше га кр |
| е сувише шара на зиду у девојачкој соби његове жене.</p> <p>Исекао је хартију на полутабаке, на |
| Радоје, док један унутрашњи сјај озари његове непокретне очи. — Чујеш ли њено тихо жуборење, њ |
| у и да ће пред Чедомиром прокритиковати његове идеје.</p> <p>Прво је одржала.{S} Нико у школи н |
| у њему васкрсавали <pb n="3" /> претци његове мајке, ћерке цинцарина, ханџије на цариградском |
| олико белих власи.{S} Остале су му ипак његове буљаве, црне, мокре очи, нечег детињског у осмех |
| акционаре што су га изневерили приликом његове женидбе.</p> <p>Испи чашу, па продужи:</p> <p>— |
| дизале <pb n="231" /> хиљаде руку, само његове беху као привезане; цела варош радила је око њег |
| поред ње, слушала је радознало и жудно његове речи... речи школованог човека, које потсећају н |
| а ни слика.{S} Смисао је био редак гост његове музе.{S} Авет лудила се помаљала кроз њих.{S} Он |
| а својим устима и њене груди утиснуте у његове.{S} Он је стеже снажно, грчевито, не мислећи ниш |
| ница чак!{S} Како се она могла мешати у његове личне ствари којима је он први и једини господар |
| допадало, све што је кварило хармонију његове идеалне жене.{S} Тако је гледао у врх једног баг |
| му није издавало узбуђење.{S} Једино су његове очи <pb n="71" /> сијале оном својом ватром, јак |
| Да ли је сад био истог мишљења?</p> <p>Његове мисли су ницале без везе, никаквог реда није бил |
| Она му је пружи, па стрецну од додира: његови прсти су пекли као у грозници.</p> <p>Тек после |
| веровао да би с њим трпело и све друго: његови ближњи, друштво, држава, човечанство; он је све |
| да се разговори, да одахне, да живи.{S} Његови стари <pb n="265" /> другови са универзитета бил |
| ши интереси!</p> <p>— Ту је народ, коме његови представници морају положити рачун — примети Виш |
| мејаног лица и кривих ногу.{S} Њега сви његови гости зову <hi>Стрика</hi>, па по њему и његову |
| ле није био прошао.{S} У осталом, многи његови другови су већ чинили концесију животу.{S} У клу |
| дева понекад у јаким аргументима, да су његови закључци често вештачке дедукције, па и софизми, |
| елиних родитеља.{S} Он је веровао да су његови односи с девојком дубоко скривени, те је с те ст |
| а обара.{S} Заставници прогреса, они су његови најљући противници.{S} Лично за себе, они не тра |
| ц.{S} То је био тип своје врсте; док су његови другови били државници, научари, песници <foreig |
| нут.{S} Јутарње сунце пресијавало се на његовим жутоликим цветићима, нешто свелим.{S} Његова се |
| Неодређена слава би опет залебдела пред његовим очима.{S} Људско срце му изгледало преуско за њ |
| ојним нежностима; њена љубав ласкала је његовим жељама да живи и буде срећан.{S} Млади човек се |
| тешка рата, чији успеси нису одговорили његовим надама; чиновници, грабљиви и покварени, владал |
| ужаног стражара што је дотле располагао његовим животом и смрћу, па се слободно упућује у варош |
| , као зимњи дан, рашири се изненадно по његовим грудима.{S} Али он није био човек који се подај |
| фије претварао се у нежног љубавника: у његовим годинама човек је сав одушевљење, сав топлина, |
| тао је он.</p> <p>Њене руке задрхташе у његовим, па га стегоше, задрхташе опет, и стегоше.{S} П |
| Тако је гледао у врх једног багрена и у његовим последњим гранама, које су се љушкале на вечерњ |
| веровао као Турчин у Мухамеда.{S} Дела његових противника <pb n="295" /> није хтео читати да н |
| а свако његово мишљење, била присталица његових убеђења без резерве.{S} Тешко ономе који би се |
| ио миран.{S} Међутим, мучио га је сукоб његових осећаја: његове љубави према Вишњи и његовог љу |
| ог, гурали се око њега, пролазили поред његових очију весели и шарени као сватови, и губили се |
| атеријалистичке философије; дивље мржње његових другова на <hi>постојеће стање</hi>, од кога му |
| нџију као и на митрополита, да није око његових сувих уста, око тих ситних очију, па све до при |
| амвај <pb n="268" /> је носио другарицу његових младих дана у правцу Врачара.</p> <p>Аница ју ј |
| а надмеће ко ће више знати на памет тих његових бунтовничких изрека : „Абдикацијом неких владар |
| је душа патила, његов понос је страдао, његово срце желело освете.</p> <p>— Јесте ли ви срећни, |
| у коју је Вишња неосетно попуњавала.{S} Његово срце, које је дотле живело пустињачким животом и |
| {S} Он ју је гледао занесеним очима.{S} Његово лице није имало сјај прве младости.{S} Био је из |
| он је мислио и на будућност Србије.{S} Његово биће и његова земља били су у њему везани чврсти |
| а.</p> <p>Младић се видљиво заносио.{S} Његово избријано лице грчило се нервозно, а прсти су тр |
| та нарочито догодило лично њему, али је његово срце уздрхтано лупало у грудима, као да се дешав |
| аше је да нађемо новац, а остало: то је његово.{S} Не може се наука посисати из прстију.</p> <p |
| рзо и потпуно помиловање Јованово да се његово присуство готово осећало у кући.{S} Млади човек |
| ању</hi>.{S} Зауставише Илића да чују и његово мишљење, и позваше га <hi>код Пеливана</hi>, боз |
| е потпуно одобравала, потписивала свако његово мишљење, била присталица његових убеђења без рез |
| свести потпуно пред том сликом.{S} Цело његово поштење усправи се између њега и девојке.{S} Он |
| ма да и постоје славни психолози?“ Цело његово биће вукло га је у том тренутку далеко од науке, |
| кана златним маљама.{S} Она узбуди цело његово срце, он хтеде заборавити садашњост, притиснути |
| атвора.{S} Част му се поврати, али цело његово имање оде на добош, јер је он највише настрадао: |
| било више међу живим.{S} Остало је само његово тело, које је у том тренутку, наго и покривено п |
| ство; он је све то видео у своме ја; то његово ја било је почетак и свршетак свега.</p> <p>Поне |
| мала ватра све више.{S} Слика Чедомира, његовог загрљаја и оног бесног канкана пред толиким све |
| сети великих планова Радојевих и целог његовог говора на Моравиној обали.{S} Погађала је да му |
| оглав.{S} Стога узе други пут, прими од његовог говора што је ишло у корист њеног плана и рече |
| ли бол девојке коју је волео би јачи од његовог сопственог.{S} Видео је да она воли несрећно.</ |
| зани чврстим спонама, наслеђеним још од његовог прадеде голаћа, а можда још и даље, од предака |
| азлоге, заклињао се да се то десило без његовог знања, да је био жртва глупог случаја, и да... |
| крилима, девојка се била већ извила из његовог наручја и побегла к вратима од трпезарије.</p> |
| их осећаја: његове љубави према Вишњи и његовог љубакања с Белом.</p> <p>Вишњу је волео.{S} С т |
| бодно упућује у варош.{S} После се сети његовог дома на Врачару, скромне, готово сиротињске кућ |
| ве свадбе удари нови државни друм преко његовог дела очевине, те са сумом коју је отуда добио и |
| ептирастом краватом, која је играла око његовог голог, здравог врата.{S} На глави је имао качке |
| д пријатеља скренуо пажњу на несташност његовог сина, он се бранио неким руским принципима васп |
| у далеко од науке, тамо у ту сивину, ка његовој другарици, у њен заборав.{S} Млади човек не поч |
| најзад да им је био представљен.{S} На његовој тоалети видела се велика разлика.{S} Имао је но |
| се допасти целом свету, па следствено и његовој жени.{S} У противном, глупости које треба осуди |
| му је један бирач тражио да купи шешир његовој жени.</p> <p>— И он га је купио?</p> <p>— Купио |
| теде нешто рећи.{S} Али не могаде.{S} У његовој глави је било мутно.{S} Он је био у стању пијан |
| осећање, слично болу за домовином.{S} У његовој природи беше јако развијена чежња за оним што н |
| на свету није било кадро спречити га у његовој борби за народ.{S} Његов радикализам није био в |
| ј положај према Бели.{S} То није било у његовој власти; Бели је дуговао бар обзир чувања тајне. |
| дело о земљорадничком осигурању.</p> <p>Његовој жени је годило јако да постане министерка, т.ј. |
| жена... жена која ће се посветити цела његовом делу, која ће му омилети кућу, која ће веровати |
| не у сиву боју која је језиво приличила његовом земљастом лицу.{S} Десна му је рука висила као |
| а, која му је, поред свог уважења према његовом успеху у школи, ставила већ толико пута до знањ |
| Дарвин ?</p> <pb n="300" /> <p>Да је на његовом месту био какав ветеран на перу, он би продужио |
| <p>Она га је волела, те би се други на његовом месту можда знао користити том њеном слабом стр |
| е једино метеор, који ће се појавити на његовом небу, осветлити га чаробно за који тренутак, па |
| е Чедомир с поузданошћу која је урођена његовом добу. — Девојачка школа није довољна модерној ж |
| улици први пут видела свога драгана са његовом доцнијом женом?{S} Да ли осети жеђ за осветом и |
| стишавала близнакиње да се не деру пред његовом собом.{S} Собарица је наместила на његов прозор |
| жно, грчевито, не мислећи ништа.{S} Под његовом руком увише се витке слабине девојкине.{S} Он п |
| око.{S} Општинска утрина је дрхтала под његовом сребрнастом светлошћу.{S} У то доба године лива |
| на грч.</p> <p>Она приближи своје лице његовом.{S} Он осети мирис њене косе и спусти руку на њ |
| ати делом, ову државу у ствари начинити његовом.{S} И место што му држава одузима последњи грош |
| би га се тицало што би то било противно његовом новом убеђењу!{S} Али је Илић био још млад, у д |
| ади му се у крило, па поче да барата по његовом столу.{S} Под руку јој дође свеска једног омлад |
| ан постоји познају га на први поглед по његовом прозору, упрљаном мувама и масним рукама.{S} Ту |
| им се упути ка Калимегдану, камо иду, у његовом расположењу, сви који немају своје куће.</p> <p |
| ледајући у страну, осећала се сигурна у његовом присуству.</p> <p>А Радоје је умео лепо да гово |
| рошла, изгубила се у провинцији као и у његовом спомену.{S} Што је онда толико наваљивао да се |
| оклон.{S} Посматрао је румени каранфил, његову живу боју, његове свилене, рецкасте листиће.{S} |
| ла.{S} Чинило јој се да је она крива за његову несрећу.{S} Тешко јој је било гледати га како ид |
| ладену какву гравуру или други украс за његову собу.</p> <p>— И сем тога, мени је пријатно ваше |
| кину га девојка.</p> <p>Она је погађала његову мисао.{S} Није хтела да га понизи.{S} Она је пре |
| <p>Она је лежала, као дете, изваљена на његову мишицу.{S} Прамен плаве косе падао јој је преко |
| ке додирнуше његове косе.{S} Она подиже његову главу и гледаше га кроз сузе, као да га је жалил |
| овољној прилици или случају да они реше његову судбину.</p> <p>Једном се дигнуо с рада у пола н |
| ости зову <hi>Стрика</hi>, па по њему и његову гостионицу: <hi>код Стрике</hi>, те јој је то им |
| мо за то, што господин саизвољава узети његову сестру за жену.{S} Мајка је покушавала да га уми |
| так и свршетак свега.</p> <p>Понекад, у његову душу су запљускивали и приливи одлучности.{S} Је |
| кликну гласно, потрча тамо, посади се у његову средину и стаде растресати набрано цвеће.</p> <p |
| ивописан.{S} Кад се каква идеја усади у његову главу, она се тако угњезди да је ни сами ђаво не |
| о јак, суров, да она не осети одмах сву његову тежину, не схвати сву своју несрећу.{S} После пр |
| е, предајући се чару философске поезије Његошеве.{S} Кад би пак био рђаве воље, жалио се на реу |
| обру народа.{S} Слушајући звуке пијука, њему се чинило да слуша њен љупки глас, који му добацуј |
| .{S} Бар то не стаје ништа.{S} Међутим, њему то не смета, он то не зна.{S} А тај сељак то је на |
| ледајте се на господин-учитеља.{S} Ето, њему није било све потаман, па је увек први ђак.</p> <p |
| њене косе, на њене образе, на њу целу, њему се привиђало као да иза ње види једну нову варош, |
| и рече у себи:</p> <p>— Он се вара.{S} Њему треба друга жена... жена која ће се посветити цела |
| а, очи бледе, а мисао умире у глави.{S} Њему су ти загрљаји падали слатко на срце.{S} Они су му |
| у кажем нек долази код нас на храну.{S} Њему ће се познати, а нама је свеједно: куд једемо сви, |
| ним гласом: — Изгледа да се и она свиђа њему...{S} Вере ми, спремај паре за свадбу.</p> <p>— Не |
| ило му се понекад да ни Бела нема према њему изузетно дубоких осећаја.{S} Нешто више, она му је |
| .</p> <p>— Ја сам била неправична према њему.{S} Била сам охола, горда, па чак и по мало дрска. |
| слутио да девојка није равнодушна према њему.{S} Јер нашто онда онај њен задивљен поглед и нерв |
| цртати положај те своје творевине према њему, у друштву, у животу једном речи.{S} Машта је ишла |
| сву одвратност која ће је обузети према њему, према свим људима, према свему, свему...</p> <p>С |
| овеку.{S} Матовић је био пријатан према њему, разговарао се с њим дуго, озбиљно, о крупним ства |
| азнину између прозора.{S} На зиду према њему, више постеље, висио је у природној величини портр |
| " /> занат, а она седела на кљуну према њему.{S} Како је млака вода хладила ватру њених руку, к |
| чем, који је висио на две стране.{S} На њему се усправљало неколико фотографија у раму од сламе |
| ма.{S} Платно позади лепршало се.{S} На њему је писало неједнаким словима: „Збогом, Дрино водо, |
| западу.{S} Он је био миран.{S} Ништа на њему није издавало узбуђење.{S} Једино су његове очи <p |
| Они су у стању да омрзну човека кад на њему угледају нову кравату.{S} Тај тип се буни против в |
| надала да ће наћи неког другог, сличног њему, <pb n="236" /> можда још бољег од њега.{S} Како б |
| жи та објашњења.{S} Шта је она била сад њему до обична другарица, пријатељица, познаница чак!{S |
| м мислиоцу била одмах апсурд, а која је њему изгледала само немогућа због њега самог, те му иза |
| морао је сносити пребацивања као да се њему учинило не знам какво добро.{S} Његова жена, која |
| анатик, непомирљив, напрасит.{S} Што се њему допадало, морало се допасти целом свету, па следст |
| очима као у миша, она би желела да се и њему допадне, јер је она, својом хромошћу завезана за к |
| виде једно празно место, па се упути к њему, кад спази поред себе Зарију Ристића како испија ч |
| <p>— Он не зна ништа о мени, а ни ја о њему, као да смо туђини.{S} Свакако ми замера јер не зн |
| ему, о много кому, <pb n="78" /> па и о њему, Илићу, мислио је; Младен је брбљив, а Бела...</p> |
| .{S} Али он није све у земљи; није само њему положај тежак; сваки сталеж има своје муке.</p> <p |
| а није се ништа нарочито догодило лично њему, али је његово срце уздрхтано лупало у грудима, ка |
| егови гости зову <hi>Стрика</hi>, па по њему и његову гостионицу: <hi>код Стрике</hi>, те јој ј |
| ице учини јој се бедно.{S} Видела је по њему рабатне чатрље које дотле није примећивала.{S} Вел |
| шња није волела много прост народ.{S} У њему је познавала много дивљих, рђавих, лукавих, ружних |
| ојао, као да га никад нису видели.{S} У њему се појављивала љубомора, страшило са жутим очима, |
| и њој све што би имао, она би уживала у њему, он би могао обвити руке око њеног струка, завући |
| утовати и отворено, а да нико не нађе у њему чега другог до другарских саопштења.{S} Његов одго |
| Илић је волео Зарију присно.{S} Он је у њему видео једног сапутника на истом путу, на путу у ин |
| вим планинама, овим људима стискао се у њему као соко са скрханим крилима.</p> <p>Варош се спас |
| није осетио два човека који су живели у њему; један: миран студент из унутрашњости који гледа с |
| слабостима простог народа, као да су у њему васкрсавали <pb n="3" /> претци његове мајке, ћерк |
| S} Његово биће и његова земља били су у њему везани чврстим спонама, наслеђеним још од његовог |
| да је види целу, разголићену, остављену њему на вољу.</p> <p>Она је лежала, као дете, изваљена |
| тне очи. — Чујеш ли њено тихо жуборење, њен шум, као уздах простран и благ?{S} Да ли се и теби |
| ле је узимао њене ситне префињене црте, њен осмех мачкице која се умиљава, њену несташну весело |
| њена насмејана уста, зајапурени образи, њен ђаволасти поглед понављали су немо, а јасно: — Пољу |
| су јели у њој, у данима своје младости, њен пасуљ с пастрмом, скуван на особен начин, <hi>чокал |
| њено материјалистичко схватање на делу: њен гвоздени закон конкуренције оправдава му свако сред |
| ила домазлук и више се није враћала.{S} Њен дух је тежио за науком, литературом, политиком и та |
| а снага отисну се на њеним хаљинама.{S} Њен природан струк, неизмучен мидером, затеже блузу, те |
| а кћи Митра С. Лазаревића, бакалина.{S} Њен отац је држао дућан у главној улици коју чини у тој |
| ој се такође постављало исто питање.{S} Њен напор да замени мајку показивао се готово узалудан. |
| десет четири рецепта за разне врсте.{S} Њен главни задатак био је да допуни свога мужа тиме што |
| и донекле увређена, те подиже главу.{S} Њен поглед се сусрете с младићевим.{S} Његове очи гледа |
| је од света, док му она разједа срце, а њен гној прља, трује.{S} С времена на време, он би се с |
| су дивне, само да знате!... чу се отуда њен глас, јасан сад као од чистог метала.</p> <p>— Нису |
| што прати у стопу, нешто хладно дува за њен врат и један тајанствен глас јој шапће страшне, нер |
| n="57" /> и ствари тако тесно везане за њен дотадањи живот.{S} Узалуд се девојка борила да се к |
| ржњу против црвене заставе, она би била њен најљући противник.{S} Овако, она је била њена ватре |
| а улици, а са сунца опет на девојку, на њен го врат, на белу руку, спуштену лако на ивицу од ка |
| у мисли на лањско пролеће, на Вишњу, на њен <pb n="190" /> први пољубац.{S} Сласт те успомене б |
| обележавало је као повреду тога закона њен потхват да сама извојује свога мужа.{S} Она се пита |
| а прашину, на велике цене.{S} Овог пута њен се поглед следи.{S} У дневним вестима налазила се о |
| .</p> <p>— Ево ме... узми ме! — промуца њен глас.</p> <p>Девојка је падала у све већи занос.{S} |
| и звуке пијука, њему се чинило да слуша њен љупки глас, који му добацује слатке, заношљиве речи |
| ш мање.{S} Пасуљ са пастрмом био је сад њен сан, а киселе паприке њен идеал.{S} Те проклете пап |
| о све те лепе мисли ако Чедомир не буде њен!</p> <p>Пролеће се расцветавало око девојке, али су |
| благим и жалосним, дубоко уверена да је њен живот био дотле празан, недостојан ње као човека.</ |
| осподари кућом и жену која сматра да је њен позив у животу виши од обичне бриге за кујну.{S} На |
| ом био је сад њен сан, а киселе паприке њен идеал.{S} Те проклете паприке!{S} Шта нису радили њ |
| дост и здравље чинили су од ове тоалете њен најлепши оквир.{S} Она је била као створена за норм |
| о.{S} Јасно јој је било да он није више њен и да то не може бити.{S} Али се она надала да ће на |
| ану, где се златила читава простирка, и њен глас, већ без трунке тајанствености, одјекну долино |
| } У осталом, већ их пристигоше Милева и њен пратилац.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сунце је би |
| млечно лице белило се.{S} Био је бео и њен врат слободан, маљав, округао као у грлице.</p> <p> |
| је гледа, <pb n="222" /> посматра њу и њен венац са жаљењем и као хоће да јој каже:</p> <p>— Т |
| таласима, који се стално љушкају, плови њен чамац с разапетим једрима и води је непознатим путе |
| гану и веровао да га она мрзи.{S} Сваки њен покрет који није ишао у прилог његове себичности, т |
| Те проклете паприке!{S} Шта нису радили њен муж и газдарица од пансиона да дођу до њих: тражили |
| p>— Зато што сте ме пољубили — одговори њен глас, а њена насмејана уста, зајапурени образи, њен |
| е још твоја.</p> <p>Он покуша да оспори њен разлог; наведе да је парница поведена, да ће се бра |
| нешто што ће доћи и изменити, окренути њен живот на боље.{S} Међутим, ништа се није догађало.{ |
| ушна према њему.{S} Јер нашто онда онај њен задивљен поглед и нервозно угризање усне, кад би га |
| па то коло и све враџбине којих је пун њен крај, бунили <pb n="218" /> су јој главу, мучили је |
| нераздељиву целину, струји кроз њу као њен крвоток.</p> <p>Радојев глас и, час немо а час глас |
| омиру, о томе шта би било кад би постао њен муж, о њој самој.{S} Она је зрела као зрела воћка, |
| > <p>Ни сама мисао да је Чедомир поново њен није ју могла утешити.{S} Своју грешку сматрала је |
| ли Вишњино место, те биле као један део њен и миле младићу као крајеви раја.{S} Он је брижљиво |
| ће бити од мене?</p> <p>Без Илића, цео њен план за високим студијама изгледао јој је излишан.{ |
| га мужа.{S} Она се питала шта би мислио њен отац да је сазнао за посету младићеву!</p> <p>Ни са |
| мо у ту сивину, ка његовој другарици, у њен заборав.{S} Млади човек не поче свој говор о вољи, |
| руком.{S} Њу су саму подгризале сумње у њен јавни рад, у њене идеје, у живот који је изабрала.{ |
| је изиграна.{S} Трговци су се уселили у њен храм.{S} Јавну реч је заглушило пиљарско <hi>ко да̑ |
| пирамиду друштва и који најтеже осећају њен терет.</p> <p>Вишња је волела да слуша те говоре.{S |
| — Тако бих радо побегла од куће.</p> <p>Њен глас је дрхтао и био искрен.{S} Илић осети извесно |
| за руку своју другарицу; брзо се трже, њена рука била је хладна као мртва.{S} Он је поново при |
| је се неугодно.{S} Срце јој се стезало, њена душа је плакала, а она се морала смешити.{S} Стога |
| авала му живот многобројним нежностима; њена љубав ласкала је његовим жељама да живи и буде сре |
| велике, ружне.{S} Узалуд се трудила.{S} Њена права симпатија била је давно оставила домазлук и |
| е и дрхтао пред сјајем њених зеница.{S} Њена глава клону.{S} Он се наже и потражи њена уста.{S} |
| шко осећање савијало јој се на срце.{S} Њена душа је дрхтала од страха пред нечим непознатим, н |
| ли на њу.{S} Хтео је да је заборави.{S} Њена слика се брисала, срце ћутало.{S} То је трајало не |
| ирних и бистрих као извор у планини.{S} Њена глава је била плава, прави словенски тип, који се |
| сле.</p> <p>Чедомир притрча девојци.{S} Њена слика му је бунила главу.{S} Хтео је да опет под р |
| преко брвна.{S} Ишли су сад заједно.{S} Њена плава коса, очешљана на раздељак, правила је врло |
| тав.</p> <p>Младић се намршти.</p> <p>— Њена посла! — одговори нешто јетко.</p> <p>— Пиши јој, |
| сте ме пољубили — одговори њен глас, а њена насмејана уста, зајапурени образи, њен ђаволасти п |
| бунио остатак старе душе, бунила се сва њена ранија наивност против извесних крајности Илићевог |
| ори.{S} Оно га је дирнуло јако, као сва њена писма, па може бити и више.{S} Јер се беху код њег |
| одици, глас јој је дрхтао, бојала се да њена другарица не сазна шта о овом узбуђењу које је рил |
| но довршеном телу које је издавала цела њена појава.</p> <p>— Волите се већ целу младост.{S} А |
| простирке од прага.</p> <p>При том цела њена млада снага отисну се на њеним хаљинама.{S} Њен пр |
| ајљући противник.{S} Овако, она је била њена ватрена поборница, није могла да схвати свога друг |
| оје је купила по околини.{S} То је била њена манија.{S} Лазаревићева ју је помагала.{S} Није во |
| ретима показивала се кроз широке рукаве њена рука гола до лаката, њено млечно лице белило се.{S |
| ве је око ње било сиво, тако сиво да се њена црвена блуза у тој прозрачној сивини причињавала к |
| више озбиљна кад је ово говорила, те се њена другарица не усуди да се успротиви њеним разлозима |
| н мидером, затеже блузу, те се показаше њена здрава плећа.{S} Рамена се видеше округла, заобљен |
| беше нешто више од њене лепоте, то беше њена симпатија, далека, нова, друга љубав која се прибл |
| S} Његове усне <pb n="290" /> затворише њена уста.{S} Она осети бол, готово физички, онај исти |
| на глава клону.{S} Он се наже и потражи њена уста.{S} Уста и уста <pb n="132" /> се спојише.{S} |
| сумње.{S} Нико јој није умео тачно рећи њена права кад сврши школу.{S} Будућност јој је изгледа |
| природно: њену мисао је заузимала само њена мајка.{S} Болест <pb n="186" /> је прошла: поменул |
| смо пустили срећу да одлети кад су нас њена крила додиривала, до врелих игала страсти које су |
| илена коса се просу као талас, упи се у њена леђа.{S} Она врисну:</p> <p>— Чедомире, узми ме!</ |
| подузимала.{S} Руке јој гореле.</p> <p>Њена мисао осветли јој за часак преживели живот.{S} Виш |
| а практичну жену и срећну мајку.</p> <p>Њена другарица, напротив, била је крупна, доста пуна за |
| ахнутих руку, он је видео визију Вишње, њене главе, њених очију које поздрављају својим топлим |
| и.{S} Кад би се њихови погледи сусрели, њене сомотасте очи синуле би најдубљом љубавном ватром, |
| живота, она му више није припадала.{S} Њене мисли враћале су се пут Бумбарева Брда, у белу вар |
| ом поред Мораве.{S} Вишња је ћутала.{S} Њене угасите очи мериле су немо зелено коло које се оба |
| плаве косе падао јој је преко лица.{S} Њене бистре очи биле су широм отворене, гледале радозна |
| зговоре и осећала се све неугодније.{S} Њене мисле купиле су се око Чедомира.{S} Она се питала: |
| ој нове путеве, отворио нове видике.{S} Њене смешне грешке о основне ствари праштао је великоду |
| е жене, не жене, него нечије наготе.{S} Њене очи су добијале чудан сјај и упијале <pb n="312" / |
| ас.</p> <p>Бела је стојала пред њим.{S} Њене очи завијао је вео видљивог узбуђења.{S} Њени <pb |
| врло згодан оквир њеном лепом лицу.{S} Њене очи миловале су као свила.{S} Једно дугме на блузи |
| е само дошла, учинила увиђај и очистила њене остатке, гомилу земље и дасака.{S} Сад то место ст |
| ко лица.{S} Ветар се играо са скутовима њене кратке хаљине и откривао ногу до колена, ногу млад |
| , на ту плаву девојку, на њене косе, на њене образе, на њу целу, њему се привиђало као да иза њ |
| и мислио на њу, на ту плаву девојку, на њене косе, на њене образе, на њу целу, њему се привиђал |
| загрлио је око паса, притиснуо главу на њене груди, на тело.{S} Осетила је тај загрљај као жив. |
| ово, ницале око ње, обузимале је против њене воље као искушење, и девојка би се стресла од неке |
| а <pb n="128" /> се да се кућа орила од њене вике.{S} Време јој је пролазило у беспослицама, не |
| нутцима код Беле, то беше нешто више од њене лепоте, то беше њена симпатија, далека, нова, друг |
| ха пред нечим непознатим, независним од њене воље, неминовним.{S} Ово цвеће, широка ливада, јак |
| чарапа од конца вајала је дивно листове њене здраве ноге.{S} Изнад њеног рамена се дизала Чедом |
| шкој јаки; плав прамен косе сакривао је њене уши до половине.</p> <pb n="95" /> <p>Он задрхта к |
| ој се узвик.</p> <p>Сузе су замагљавале њене очи.{S} Срце јој се кидало.{S} Она се питала да ли |
| спокојно и задовољно дисало је из целе њене појаве.</p> <p>— Ти си удата? — рече јој Вишња, ос |
| Да!</p> <p>Заједно са овом речи линуше њене сузе, преко образа, преко блузе, преко ивањског цв |
| ети поново њене усне на својим устима и њене груди утиснуте у његове.{S} Он је стеже снажно, гр |
| ну.{S} Чак да је и могао од њеног оца и њене куће, он не би смео поверити сву ту изненадну раск |
| ом часу бацио љагом на свемоћ слободе и њене заточнике.{S} Она је била кадра да скочи на дрског |
| ом даху и покривала божанствену бисту и њене две забрањене руже.</p> <p>— Са своје стране — про |
| Столећа су прошла од како смо населили њене обале; сваку стопу ове земље налили смо својим зно |
| њој самој колико га мрзи.{S} Један крај њене хаљине био се откопчао, те се видело парче белог в |
| Девојки је један облак туге замагљавао њене бистре очи.{S} Најзад Илић <pb n="51" /> прекину т |
| оје две познанице.{S} Од Беле је узимао њене ситне префињене црте, њен осмех мачкице која се ум |
| се сва о његов врат.{S} Он осети поново њене усне на својим устима и њене груди утиснуте у њего |
| ио, као увек, Вишњу од Кајиног стана до њене куће; он се опоменуо да је сутрадан неки празник, |
| /hi>, час <hi>ви</hi>, и, кад дођоше до њене куће, раставише се као стари пријатељи.</p> <p>Од |
| S} Млада девојка не осети кад дођоше до њене куће.{S} Би јој тешко да прекине чар у који су је |
| оним унутарњим пламеном, који је палио њене мирне, невине очи и који је долазио право из срца. |
| , додиривао јој запаљене образе и лепио њене усне као шећерлема.{S} Кад се спремила за школу, в |
| им осмехом који дотле није био додирнуо њене усне.</p> <p>Сутрадан, Вишња се дигла из постеље н |
| и своје лице његовом.{S} Он осети мирис њене косе и спусти руку на њено раме.{S} Она се стресе; |
| аму подгризале сумње у њен јавни рад, у њене идеје, у живот који је изабрала.{S} Али време није |
| азом беспрекорне чедности, додајући још њене угасите очи.{S} Његова машта не задовољи се тиме.{ |
| будеш моја жена? — упитао је он.</p> <p>Њене руке задрхташе у његовим, па га стегоше, задрхташе |
| улазак у земљу.{S} Реакција је пала.{S} Њени главни стубови скрхали <pb n="6" /> се као од стак |
| чи завијао је вео видљивог узбуђења.{S} Њени <pb n="131" /> бели зуби гризли су нервозно један |
| се, гледала га весело и смешила се.{S} Њени зуби сијали су испод румене, свеже губице као дрво |
| као дивља ружа.{S} Зима је попусти.{S} Њени се образи запламише.{S} У срцу осети топлину.{S} У |
| едема.{S} У мокром мраку примећивали се њени прљави таласићи жути, гипки, пенушави.{S} Даље се |
| Вишњиним повременим руменилом здравља, њеним изразом беспрекорне чедности, додајући још њене у |
| том цела њена млада снага отисну се на њеним хаљинама.{S} Њен природан струк, неизмучен мидеро |
| ја није суревњива што се она познаје са њеним сродником.{S} Или може бити, рођака завиди рођаку |
| шња није знала дотле шта се дешавало са њеним драганом.{S} Она је седела у Чачку и стално чекал |
| а обдарена.{S} Румена крв шибала је под њеним округлим образима чак до првих праменова косе, те |
| провела готово цело детињство са њом и њеним братом, Радојем.</p> <p>Златарев син је био нешто |
| њена другарица не усуди да се успротиви њеним разлозима и да наведе противне мисли које су јој |
| м листовима, добио би страшно уверење о њеним првацима.{S} Реч лажов није била довољна, већ се |
| Илићем до тог села, које је он називао њеним, правећи илузију на сличност њихових имена!{S} Је |
| емљу свога детињства смешећи се љубазно њеним величинама.{S} Ето главне улице њеног родног град |
| а почињала је поново да оживљава.{S} По њеним просторијама су одјекивали разговори и живи корац |
| една једва приметна румен кретала се по њеним образима.{S} Младић се не могаде уздржати од једн |
| Миришљава коса просула се као талас по њеним раменима.{S} Из хаљина у нереду провиривало је ру |
| ="260" /> <p>Ко би тада судио Србију по њеним листовима, добио би страшно уверење о њеним првац |
| лстој му је откривао бескрајну Русију с њеним дивљим кнежевима, готово идиотским алтруизмом, са |
| ису походили ти осећаји прижељкивања; у њеним прсима нису се чули ти удари који звоне као жеља, |
| , сву раскошну младост која је бујала у њеним грудима и сваког тренутка јој истеривала стид на |
| пседала, али је глас Чедомиров звонио у њеним ушима, облетао око главе, додиривао јој запаљене |
| оде од огледала.{S} Једна суза врцну у њеним очима.{S} Нешто јаче од ње заповедало је сад њоме |
| , он је видео визију Вишње, њене главе, њених очију које поздрављају својим топлим погледом рад |
| стија! — рекао је о њој једном неко иза њених леђа.</p> <p>Није могла бити другојачија.{S} У ти |
| ле о њој.{S} Она је знала да је неко од њених суседа морао приметити кад је ушла с Чедомиром у |
| бели зуби гризли су нервозно један крај њених усана.</p> <p>— Продужите... — рече она, па весел |
| о тело, да се утопи у разблудни осмејак њених усана, да се заборави и преда њеном загрљају меко |
| е мирис те девојке и дрхтао пред сјајем њених зеница.{S} Њена глава клону.{S} Он се наже и потр |
| му.{S} Како је млака вода хладила ватру њених руку, како је поветарац дувао свеж и шапућући, ка |
| широке рукаве њена рука гола до лаката, њено млечно лице белило се.{S} Био је бео и њен врат сл |
| у.</p> <p>Кад се окрену натраг у салон, њено лице је горело сво, обузето неком унутарњом ватром |
| испуњење својих сопствених потреба.{S} Њено васпитање, које јој је обезбеђивало срећу у очевој |
| да је њено цело биће везано за њега.{S} Њено срце грчило се у мукама.{S} У њеној души дубила се |
| чина болест јој се чинила као казна.{S} Њено, већ рањено, срце стезало се од бола.{S} Заклињала |
| ква опоменула би га своје другарице.{S} Њено запаљено лице с мирним угаситим очима појављивало |
| о.{S} У том тренутку је имала право.{S} Њено одбијање падало је врло тешко младом студенту.{S} |
| >Лазаревићка се опорављала полагано.{S} Њено тело беше изнурено суровим радовима око одржавања |
| , окружавала је њено лице као талас.{S} Њено данашње одушевљење давало јој је израз пуноће, сав |
| </p> <p>Али та реч беше одвише тешка за њено срце.{S} Она се осети сама усред тих занетих девој |
| вом ћерком.{S} Сети се његова ћутања на њено писмо.{S} Сумња је уједе за срце.{S} Учини јој се |
| осети мирис њене косе и спусти руку на њено раме.{S} Она се стресе; не рече ништа.{S} Другом р |
| и она је била тад уверена да је Београд њено изабрано место.{S} Она долази у њега као стара поз |
| домира. <pb n="149" /> Осећала је да је њено цело биће везано за њега.{S} Њено срце грчило се у |
| Коса, још црња од очију, окружавала је њено лице као талас.{S} Њено данашње одушевљење давало |
| јају рано и, у толико јаче, у колико је њено тело трошније.{S} Да је место Чедомира, високог, м |
| итивистичке философије.{S} Он примењује њено материјалистичко схватање на делу: њен гвоздени за |
| тета и шишкама по челу, које су сенчиле њено лице претерано бледо, готово слабачко.{S} У тај ис |
| озари његове непокретне очи. — Чујеш ли њено тихо жуборење, њен шум, као уздах простран и благ? |
| до знања да јој може одговорити.{S} Али њено писмо није садржавало ни речце о љубави; оно је мо |
| ћу, док један светао, чедан одсев озари њено лице.</p> <p>Прођоше кроз врло чисту кујну.{S} У ј |
| рстом, са кога ће киша и невреме спрати њено име и уништити таште човечје спомене, као и многим |
| аву.{S} Хтео је да опет под руком осети њено тело, да се утопи у разблудни осмејак њених усана, |
| орио је газда-Митар, куцкајући штапом о њено гвожђе.</p> <p>То је био Вишњи најлепши део дана.{ |
| и друштво и ток ствари.{S} Чачак је био њено родно место, град у којем је провела највећи део с |
| ла о повој краљици, изговарајући полако њено име из првог брака, давала детаље о њеној породици |
| е и с ласкавим осмехом, који прели цело њено лице, чак до подвољка и широког врата, па рече зна |
| касапница!{S} Како јој се бедно чинило њено родно место, неколико сокака по којима рабаџије ши |
| то.{S} То је било несумњиво.{S} На само њено име, обузимао га неки флуид, сладак и тежак; у гла |
| о правило из математике?{S} И нашто оно њено подигравање којим је хтела да сакрије своју сакато |
| смехнувши се, па покуша да се метне у у њено расположење.</p> <p>— Да си жива и здрава, још прв |
| година, храмала на леву ногу и којој су њено необично име — име професорове мајке, сељанке — пр |
| био полуга на којој је почивала зграда њеног живота.{S} Полуге је нестало.{S} Зидови су попуца |
| вима испресавијаним, дугачким тефтерима њеног газде, неког малог, трбушастог Маћедонца, кисело |
| атног Крста</hi> и тврди да ја личим на њеног сина који је умро као питомац Војне Академије.</p |
| ји јој је несвесно улила старинска кућа њеног оца.{S} Прочитане књиге и живот у престоници допу |
| ивно листове њене здраве ноге.{S} Изнад њеног рамена се дизала Чедомирова глава, унезверених оч |
| уздржаном тону.{S} Чак да је и могао од њеног оца и њене куће, он не би смео поверити сву ту из |
| ом завоју зелене боје, с натписом радње њеног оца.{S} После је дошла карта, обична поштанска до |
| ог тренутка да га не дочека љутито лице њеног оца или мајке и да му, уз заслужени прекор, покаж |
| о њеним величинама.{S} Ето главне улице њеног родног града: један дуг, прав сокак, где се куће |
| празан, шупаљ, бесмислен без Вишње, без њеног милог присуства.{S} Чинило му се као да га је цео |
| аревна! — чуо би се у том глас неког из њеног друштва, и она је већ заборављала на свог првог у |
| ити недељом на пиво.{S} Место паланке и њеног главног сокака, пред Вишњом је мисао цртала будућ |
| ртвовати све, живети тако да нико, осем њеног мужа, неће моћи рећи:</p> <p>— Она је била моја д |
| ала у њему, он би могао обвити руке око њеног струка, завући главу међу те две расцветале руже |
| их разуме обе и да их помири.{S} Говор њеног земљака био јој је ближи, јер је био практичнији, |
| од његовог говора што је ишло у корист њеног плана и рече Чедомиру:</p> <p>— Тата нема ништа п |
| .{S} Његов поглед се прошета од Беле ка њеној мајци, па онда паде поново на девојку, а одатле н |
| ено име из првог брака, давала детаље о њеној породици, о њој самој, познанству у Бијарицу, о д |
| нкаст жакет који је врло лепо доликовао њеној плавој појави.{S} Испод жакета видела се муселинс |
| м по способности, свакој способности по њеној заслузи“.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| ане до краја школске године.{S} Каја, у њеној строгој сивој блузи, са ниском мерџана око врата, |
| .{S} Њено срце грчило се у мукама.{S} У њеној души дубила се болна празнина.{S} Губећи њега, чи |
| дна постеља јој је пријала угодно.{S} У њеној глави, брзо као у кинематографу, <pb n="34" /> по |
| жалио.{S} Погађао је шта ће се десити у њеној доброј души, кад сазна све.{S} Погађао је сву одв |
| ледала је на онај догађај с Чедомиром у њеној соби мирно, као на неки давни несрећни случај.{S} |
| рава који се десио кад је Чедомир био у њеној соби.{S} У њој се бунила наша девојка из средњег |
| поред њега лаганим кораком и строга.{S} Њеном пратиоцу чинило се као да ти кораци не додирују з |
| јак њених усана, да се заборави и преда њеном загрљају меком, по потиљку, само оним што је голо |
| изи.{S} Она је преклињала...{S} Црте на њеном лицу беху се развукле.{S} Очи се рашириле жалосно |
| {S} Многа жена предала би се судбини на њеном месту, оставила да време реши нерешљиве ствари, д |
| <p>Младић, поред ње, примети промену на њеном лицу.</p> <p>— Простачке приче — рече он сигурним |
| његовом месту можда знао користити том њеном слабом страном и, кад је потребно, уразумити разм |
| крижала и прекидала причу своје мајке о њеном животу с Матовићем, селидбама с једног краја Срби |
| ије, изразом који није пристајао згодно њеном жовијалном лицу.{S} Тај се израз губио све више у |
| лила демократска убеђења свога мужа; по њеном мишљењу један сиромах ђак треба да је задовољан ш |
| је, чији је озбиљан крој доликовао лепо њеном одмереном ходу.{S} Два прамена златне косе вирила |
| раздељак, правила је врло згодан оквир њеном лепом лицу.{S} Њене очи миловале су као свила.{S} |
| својој другарици, али се не усуди.{S} У њеном <pb n="216" /> крилу мирисало је то посвећено цве |
| цао више томе граду, радост се сушила у њеном срцу, обузимала је нека сумња, почетци кајања, не |
| > <p>Од оног дана кад је био с Вишњом у њеном стану, трудио се стално да не остаје на само с ми |
| отово завидан, усклик кад угледа Белу у њеном нереду.</p> <p>Ипак се она савлада прва, затвори |
| о послужење кад је младић држао лекцију њеном брату, позивала га на ручак још једнако по свом о |
| рте, њен осмех мачкице која се умиљава, њену несташну веселост; овај профил задахнуо је Вишњини |
| изу њега, што посматра њену уску сукњу, њену плаву косу, просто сплетену.{S} Па ипак, по болесн |
| .{S} Тада јој је то изгледало природно: њену мисао је заузимала само њена мајка.{S} Болест <pb |
| дне.{S} Ниједна мучна мисао није мутила њену душу.{S} Посао јој се милио.{S} И време је проводи |
| ње, што је она близу њега, што посматра њену уску сукњу, њену плаву косу, просто сплетену.{S} П |
| Гомила разних осећања испуњавала је сад њену душу.{S} Као врхунац свега, била је нестрпљива жељ |
| у њој рађала без разлога, испуњавала је њену целу душу.{S} Она је веровала у Чедомира, он је во |
| је отац као разлог.</p> <p>Испросио је њену другарицу Милеву, па је даље писао Вишњи да се не |
| е трудио многим средствима да придобије њену стару наклоност.{S} Али право средство, понуду за |
| у борама муселина и љубити до миле воље њену кожу час румену, а час белу.</p> <p>— Куда идемо? |
| >Девојка се уједе за усну.{S} Крв осоли њену пљувачку.{S} Навуче покривач до уста, окрену се на |
| то неспретна, али то је само допуњавало њену лепоту и говорило да је она од оних простодушних б |
| њиве.{S} То се она свети што не ценимо њену снагу.{S} Међутим, то време пролази; централа се п |
| мари!{S} Он је волео слободу, веровао у њену свемоћ, замишљао ју је као море, као ваздух, нешто |
| сељачке комисије тако високо, као да је њива засађена смоквом и бадемом.{S} Једна липсала коза |
| вци зрикали.{S} Он се упути право преко њива.</p> <p>Ишао је, као мртвац, не знајући камо.{S} У |
| тлина зелена, питома, доброћудна.{S} По њивама су класали кукурузи.{S} Младићев поглед прелете |
| ве, односи ћуприје, <pb n="213" /> рије њиве.{S} То се она свети што не ценимо њену снагу.{S} М |
| ва.{S} Варош се губила.{S} Настајале су њиве.{S} Кожа се сад руменила испод отворене блузе.{S} |
| ласти, народ изигравао законе.{S} Једна њивица овса, коју је нешто оштетила туча, процењивале с |
| пада нађоше у том незадовољству узорану њиву, и народ се формира, готово као један човек, у јед |
| илични бунар на точак.{S} Пређоше једну њиву, засађену пшеницом.{S} Затим се спустише низ једну |
| младић склањао, толико је она трчала за њим.{S} Није марила да ли ће то ко приметити, шта ће ко |
| а низа страну.{S} Млади човек потрча за њим и једва га ухвати у једном трњаку.{S} Кад се окрену |
| исли.{S} Једно женско срце куцало је за њим.{S} Он то сад зна, зна позитивно, има дакле сигурне |
| правцу вароши.{S} Радоје уста.{S} Пред њим блесну опет Морава, осветљена сунцем.</p> <p>— Хајд |
| Један пламен загреја му образе.{S} Пред њим се појави, као у магли, Белина глава, са осмехом ра |
| таласа, неугашљив пламен у бури, а пред њим се појављивало сунце, чији је златан сјај оживљавао |
| не око нас.</p> <p>Бела је стојала пред њим.{S} Њене очи завијао је вео видљивог узбуђења.{S} Њ |
| изак, тако присан.{S} Није осећала пред њим никаквог стида.{S} Хтела је да му се преда одмах, т |
| а.{S} Чим би га видела, осећала се пред њим разоружана.{S} Он је знао толико ствари, прочитао т |
| нило.{S} Како друга светлост бледи пред њим, јадна, мутна светлост наших, човечанских буктиња!{ |
| дставници школа и секата изгледају пред њим као муве окамењене у ћилибару.{S} Ми не знамо где и |
| а се спустише низ једно брдашце.{S} Под њим је жуборила озидана чесма на две луле.{S} На зиду ј |
| и су ме измлатили, ја се нисам користио њим.{S} Али ако оно дође што ти рекох, онда...</p> <p>— |
| Али не бојте се, не бежите од живота; с њим је као и с пливањем; научи се кад куражно оставимо |
| , до саме касе, поручио кафе, па онда с њим разговарао на дугачко и на широко о примени електри |
| т да се размажена девојка игра жмурке с њим.{S} Најзад се реши да се с њом објасни, пре него шт |
| чи каквог дрипца, заурликаће ти; доле с њим!...{S} Него нека младић сврши школу, постане свој ч |
| оја га је пратила, легала и дизала се с њим из постеље, и са којом је живео као са метресом.</p |
| ио пријатан према њему, разговарао се с њим дуго, озбиљно, о крупним стварима из политике, о на |
| видео само себе, те је веровао да би с њим трпело и све друго: његови ближњи, друштво, држава, |
| ање га је такође мучило.{S} Једном би с њим, за столом, говорила најпријатније о разним ситница |
| ридобије за црвену заставу, да подели с њим ову срећу.{S} Али... његове очи су је избегавале.{S |
| ави за добро и изврсних намера.{S} Али, њима је нови живот убризгао сталешке мржње и понижења.{ |
| знају за девојке с великим миразима.{S} Њима је свеједно који режим влада, јер им је сваки доба |
| тки Илићи.{S} И дани су пролазили, а за њима месеци, године.</p> <p>Спомен на бившу љубав одржа |
| збуни се.{S} Сунце је било дошло према њима.{S} Ствари око њих бацале су велики хлад.{S} Девој |
| њихово име је најлепше; сва слава, пред њима, бледи и губи се, и као што би радила мајка, глас |
| или су далеко одмакли од града.{S} Пред њима се указивао усамљен сеоски друм, једна механа и ве |
| воде беласала се између обала.{S} Пред њима се простирале дуге пољане, ниска брда, две три вар |
| било зарасло у подивљало цвеће.{S} Пред њима се појави широка трака Дунава.</p> <p>— Ти си одсе |
| она.</p> <p>Пут се био изгубио.{S} Пред њима је стајала једна железничка пруга.</p> <p>— Ту бли |
| или су изостали далеко иза њих.{S} Пред њима пак се пружала усталасана долина Западне Мораве ча |
| вом побочном улицом која се отвори пред њима.{S} То је био доста широк сокак, који је, иза леђа |
| Једно бело дрво, које се оцртавало пред њима, губило се све више у таму.{S} И мрак се спуштао к |
| кошуље.{S} Млади су; цео је живот пред њима...{S} Да, ја сам човек из старог времена, иако сам |
| е чкиљеле су у зраку пуном кише.{S} Под њима се белуцала црна калдрма.{S} Било је мало пролазни |
| "91" /> била једини повереник.{S} Он је њима шаптао своје магловите снове.{S} Њине просте речи |
| а свом месту.{S} Родитељи нису водили о њима права рачуна.{S} Отац се био бацио сав на политику |
| у дубинама небесног плаветнила. — Благо њима.{S} Узлећу, певају, цвркућу по ваздан.</p> <p>— Гл |
| устре, каталоге, књиге са стране, па по њима набављао робу, чистио метал, оправљао сатове, леми |
| ојку њима.{S} А сад, она се забављала с њима, они се забављали с њом, као да он није постојао, |
| ње.{S} Ипак је имао нечег заједничког с њима, јер је имао приличну дозу епикурејства у себи; он |
| n="283" /> као о одвојеним типовима; у њима не постоји Јуче, Данас, Сутра, Београд, Савамала, |
| дну необичну реч, ниједну нежност.{S} У њима није било спомена на оно што су заједнички преживе |
| очијаша, па онда у кола, очекујући да у њима види кога од нових, слободоумних министара.</p> <p |
| ких београдских вечери.{S} Тражила је у њима нешто ново, изненадно, добро, нешто што ће доћи и |
| евим очима.{S} Тада јој се учини како у њима дрхти цела Радојева душа, и збуни се.{S} Сунце је |
| ратким, недовршеним. <pb n="42" /> Међу њима били су и Вишња и Чедомир.{S} Преко зиме виђали су |
| љусад вукла су земљу у арабама.{S} Међу њима је Чедомир још раније запазио једног коња, врло ле |
| х другарица из девојачке школе.{S} Међу њима је била и Каја.</p> <p>— Лазаревићева! — кликнула |
| ка, водила је гласне разговоре.{S} Међу њима видели се бољи чиновници, имућнији трговци, распол |
| празна кола за свој нови терет.{S} Међу њима је био и арап.{S} Носио је и сад главу оборену и к |
| дствима, по темпераменту.{S} Он је међу њима, међу тим радикалима, социјалистима, републиканцим |
| имали и сувише гостију.{S} Било је међу њима старих, опробаних пријатеља, а било их је и таквих |
| без везе, никаквог реда није било међу њима.{S} Независно од свега, сети се како је једног дан |
| тавио девојци, он је представио девојку њима.{S} А сад, она се забављала с њима, они се забавља |
| а је узео, поново зграби будак, замахну њиме, поче да копа, па се онда заустави, као да виде да |
| е њима шаптао своје магловите снове.{S} Њине просте речи певале су му заносне мелодије, у којим |
| а киша, да се за час начини поток поред њиних ногу.{S} Они су ишли даље.</p> <p>Таман да се спу |
| ушевљавале.{S} Она је веровала у њих, у њино брзо остварење, у њихов велики принцип: „сваком по |
| убризгао сталешке мржње и понижења.{S} Њих разједа отров социјалне суревњивости.{S} Они су у с |
| азговори и живи кораци младог света.{S} Њих двојица се беху примакли прозору што гледа у двориш |
| слио је како да врати ову љубазност.{S} Њих двоје би могли бити тако задовољни једно другим, та |
| било више од два три преко дана.{S} За њих се није морало спремати.{S} Није било <pb n="100" / |
| ну која им се одреди.{S} Реч слобода за њих је смисао зла.{S} Оне иначе не знају за њу.{S} А он |
| оворила је газдарица својој вратарки за њих. — Постеља до постеље, па се не погледају.</p> <p>— |
| су воштане свеће, обешени светњаци; иза њих се плаве шајкаче, копорани.{S} Ваздух млак.{S} Стре |
| ала је река као из неке чељусти.{S} Иза њих је била варош: један широк друм, низови кућа и куће |
| ика на стражи, с ножем на пушци.{S} Иза њих се шарениле две покретне стражаре од дасака, обојен |
| ник из суда били су изостали далеко иза њих.{S} Пред њима пак се пружала усталасана долина Запа |
| као да је жалила себе, као да је жалила њих обоје.</p> <pb n="161" /> <p>— Ми бисмо могли бити |
| ућност, чиста штета за време које се на њих потроши.</p> <p>— Објасни то мало простије.</p> <p> |
| мућства, док је брисао <pb n="80" /> са њих све што му се није допадало, све што је кварило хар |
| студије...</p> <p>— Немам ништа против њих.{S} Врло је похвално кад не губите интерес за науко |
| т једног дана, заузму га и помету; због њих променимо своје навике, укусе, идеје, <pb n="40" /> |
| па накиселе, с нешто бела лука.{S} Због њих су се први пут завадили.</p> <p>— Доста с тим папри |
| наш живот, заузму га и помету.{S} Због њих променимо своје навике, укусе, манире, идеје.{S} По |
| кафу.{S} Понекад би читао новине, а кад њих није било, узео би <hi>Горски Вијенац</hi>, отворио |
| оје живот распе као плеву!</p> <p>Поред њих прохукта један воз</p> <p>Вишњу обузе нека меланхол |
| их, слободоумних министара.</p> <p>— Од њих земља очекује — помисли огорчено — извођење целог ј |
| абира крте остатке разбијене лађе да од њих начини спасоносан сплав.{S} Да ли ће се спасти ?{S} |
| тоалете, усред тих људи што мисле да од њих зависи круг земаљске планете.{S} Она се сети много |
| о два добра друга; пуче пушка; једна од њих опусти крила и паде у рит; она друга прну у вис, па |
| еђе и на младог човека, те кад изађе од њих, осети како му се груди надимају од неког осећања н |
| мљен долап, искрпљен блехом.{S} Ниже од њих растао је грашак, са широким зеленим махунама, које |
| ије смео прилазити, он је бежао даље од њих.{S} Тада би одлазио из вароши, у околне паркове, бр |
| ругарице, а бирачи су људи.{S} Сваки од њих има по један ситан, а за себе капиталан интерес.{S} |
| оћник, па и по који радник.{S} Сваки од њих био је огорчен песимист, сиромах наравно, с отомбољ |
| а иду право и чија судбина не зависи од њих самих, већ од оних које ће срести и који ће их учин |
| сице.{S} И као да се хтеде одбранити од њих, он поново обгрли погледом своју земљу.{S} Кириџије |
| ве сиротињске кафанице, где је један од њих држао <pb n="24" /> агитационо предавање.{S} Он је |
| јим живи?{S} Не иде ли девојка, лево од њих, у фабрику тек да се сакрије од полицијског надзора |
| на челу и изразитих усана.{S} Свако од њих знао је наћи по коју лепу реч да јој каже, да јој ч |
| дих ћутали су, тако седећи.{S} Свако од њих пратило је своје мисли кроз самоћу предела.{S} Они |
| авно мњење?{S} Није ли сусетка десно од њих невенчана жена човеку са којим живи?{S} Не иде ли д |
| и и погледа поред себе.</p> <p>Десно од њих, између две куће видело се парче Топчидерског брда, |
| испод браде.{S} На извесном остојању од њих корачао је један човек ћутке, с кишобраном натучени |
| цвећем, бонбоном.{S} На фијокама испод њих примећивали се натписи за лорбер, нишадор, алеву па |
| кривали сунце, па бежали даље.{S} После њих долазили су други, па трећи, брзи, дурновити, као н |
| ка.</p> <p>Било је већ пало вече кад се њих двоје упутише Вишњином стану.</p> <p>— Ви на лето с |
| им страним речима кад је она лепа и без њих, савршена без свега мога знања, без појма да и пост |
| н.{S} Улице се сивиле од прашине.{S} Из њих је била још топлина јаке дневне припеке.{S} Ипак се |
| е музе.{S} Авет лудила се помаљала кроз њих.{S} Он је певао:{S} Ја се смејем, морам да се смеје |
| муж и газдарица од пансиона да дођу до њих: тражили их по пијаци, киселили сами, куповали их п |
| рече он.</p> <p>Она му је даде.{S} Око њих је био мир, онај дубоки пољски мир који не руши цик |
| у који су је заносиле те приче.{S} Око њих је било лепо јесење вече, сувише топло за то доба, |
| су сад по стази посутој шљунком.{S} Око њих се мешало засађено цвеће <pb n="67" /> с дивљом тра |
| е осећало ни најмањег ветра.{S} Све око њих изгледало је као да се унело, упило у неко надземаљ |
| к општинске липе бацају густе сенке око њих и заносе главу својим тешким мирисом.{S} Стога се о |
| је било дошло према њима.{S} Ствари око њих бацале су велики хлад.{S} Девојка обори главу, и по |
| {S} Ћутали су.{S} Ваздух је трептао око њих позлаћен косим зрацима сунца.{S} Он узе за руку сво |
| але, одушевљавале.{S} Она је веровала у њих, у њино брзо остварење, у њихов велики принцип: „св |
| издржати.{S} Поручи једна кола, стрпа у њих један део својих књига, што би довољно било другом |
| ше на зид једно према другом.{S} Између њих је певушила вода кроз луле, падала у низак басен и |
| оји су створили непремостиви јаз између њих двоје.{S} Они су се <pb n="187" /> десили доиста пр |
| кућа је сазидана да буде уточиште свију њих и да се сваком члану породице нађе на невољи.{S} Ал |
| авке повијале се према лаком поветарцу, њихале своје шарене главе, брујале једва чујно и као да |
| и који опијају.{S} Плаве и модре врвице њихале се пред њом и око ње.{S} У уста јој је навирало |
| едајући тупо у воду.{S} Мртвачки сандук њихао се свеједнако.{S} Око младића се дизале <pb n="23 |
| тоји на гранчици.{S} Још цео један свет њихао се под водом и са оним, над њом, стварао чаробно |
| чим дођу у питање они, њихова личност, њихов џеп, они знају већ вештину опортунитета и хладне |
| ледале.{S} Њихова глава није радила.{S} Њихов ум се био онесвестио.</p> <p>Вече се спуштало у с |
| светлост, огроман простор, слободу.{S} Њихов ситан <pb n="94" /> мозак не може да појми како т |
| а мене.</p> <p>Девојке примише шалу.{S} Њихов несташан смех одјекну долином.</p> <p>— Дај да ти |
| невидљива материја, то стакло, спречава њихов лет.{S} Такве су и жене које примами сунце слобод |
| али хиљаде невидљивих препрека спречава њихов лет и оне ће пропасти тако, остати маторе девојке |
| господарска класа, Србија је изгледала њихов спахилук, о народним потребама није се водило рач |
| укусе, манире, идеје.{S} Подпаднемо под њихов утицај.{S} Она постају наши саветодавци, управљај |
| , <pb n="40" /> планове, потпаднемо под њихов утицај, они постају наши саветодавци, управљају н |
| еровала у њих, у њино брзо остварење, у њихов велики принцип: „сваком по способности, свакој сп |
| смејао.{S} Њихови се осмеси сусретоше, њихова се лица приближише, њихове се усне саставише.</p |
| на туђ рачун, а чим дођу у питање они, њихова личност, њихов џеп, они знају већ вештину опорту |
| ниле су му као песма наде, утехе, буне; њихова вера у будућност и сопствену вредност уносила му |
| цаним на ногаре или у четири кочића.{S} Њихова клупа је из Београда, фабричка, са гвозденим ног |
| угом бригом код највећег броја лица.{S} Њихова мишљења, нарочито кад се тиче политике, зависе о |
| олазило.{S} Њихове очи нису гледале.{S} Њихова глава није радила.{S} Њихов ум се био онесвестио |
| спуњава један велики део престонице.{S} Њихова љубав?{S} То је управо једна дуга шетња, испреки |
| <p>На том месту тротоар је био узак.{S} Њихова се рамена додирнуше.{S} Чедомира такну у срце на |
| лазила с мајком на клупу пред кућом.{S} Њихова клупа је била најлепша у вароши.{S} Други су сед |
| о није марио немачке философе.</p> <p>— Њихова се наука састоји — тврдио је — у давању необично |
| ведаш крсташки рат...</p> <p>— Ја нисам њихова непријатељица, боже сачувај.{S} Нашем народу тре |
| .{S} Стога је Чедомир редовно посећивао њихова тајна удружења, учио на памет поједине фразе, зу |
| ке начини једну.{S} Пажљиво је одабирао њихова преимућства, док је брисао <pb n="80" /> са њих |
| ног златара, чији је дућан био одмах до њихова.{S} Она је била провела готово цело детињство са |
| му непознато цвеће, које је звао биље, њихове крунице, прашнике, тучкове; на обали каквог друм |
| и сусретоше, њихова се лица приближише, њихове се усне саставише.</p> <p>После се поново поглед |
| се од њиховог материјалног положаја.{S} Њихове симпатије иду неизоставно онима који их фаворизу |
| е загрљају који је толико избегавао.{S} Њихове усне се додирнуше.{S} Рамена се саставила с раме |
| ло краја.</p> <p>Време је пролазило.{S} Њихове очи нису гледале.{S} Њихова глава није радила.{S |
| есника прошлог столећа, заслужују да на њихове хумке долази свет и молитве чита; међу најлепшим |
| >Другарице избише на Теразије.{S} С обе њихове стране протезао се Београд, измешан од палата и |
| то.{S} Виделе се разгранате старе шљиве њихове баште.{S} Јабука шећерлија китила се руменим, за |
| у да се у тебе заљубљују министарке или њихове ћерке...{S} Седи.{S} Батали, кажем им ја.{S} То |
| , окопавао им баштице за цвеће, позивао њихове другарице на седељке; нико није умео лепше од ње |
| ам ластавица! — рекла би гледајући тако њихове црне тачке у дубинама небесног плаветнила. — Бла |
| ћ се ипак окрену и погледа у војнике, у њихове дрвене стражаре, па онда у кућу, али испод ока.. |
| нису чекали ни оставка да им се уважи; њихови кабинети зврје празни; краљ није успео да састав |
| ух, као да је тражила две беле тице.{S} Њихови погледи се сусретоше.</p> <pb n="288" /> <p>— Да |
| а за дуван!</p> <p>И Илић се смејао.{S} Њихови се осмеси сусретоше, њихова се лица приближише, |
| у до знања да ће га одати.{S} Кад би се њихови погледи сусрели, њене сомотасте очи синуле би на |
| салона.</p> <p>И Чедомир устаде.</p> <p>Њихови се погледи сусретоше.{S} Ко ће рећи шта је било |
| је тесне дупље... нестајало их је, а на њиховим местима <pb n="253" /> зјапеле су црне бездне, |
| књижевне листове неуморно.{S} Опијао се њиховим фикцијама, пио и даље тај опасни напитак који м |
| врло занимљиви, настављали дискусије о њиховим <hi>питањима</hi>, правили пошалице.{S} Ту су с |
| ила мајка, глас целог народа их љушка у њиховим гробовима.</hi> </quote> </p> <p> <hi>М. У.</hi |
| одлучности, који помаже паметне људе у њиховим борбама, он је остајао на истом месту.{S} Упрко |
| них премијера, било што је имао другова њихових познаника, било најзад да им је био представљен |
| > и таман облак ширио се све више изнад њихових глава.{S} Па ипак, они пођоше напред.{S} На заг |
| ри надзиравао раднике, гледајући хиљаде њихових црнпурастих, замахнутих руку, он је видео визиј |
| ивао њеним, правећи илузију на сличност њихових имена!{S} Једанпут су дошли дотле чамцем, који |
| по памети, изазивала ове тренутке, пила њихово опасно пиће, свесно и прибрано, као пијаница по |
| и молитве чита; међу најлепшим именима њихово име је најлепше; сва слава, пред њима, бледи и г |
| и да није ништа сачувала од спомена на њихово познаство.{S} И, он није био никад сигуран да га |
| арочито кад се тиче политике, зависе од њиховог материјалног положаја.{S} Њихове симпатије иду |
| зад без ње.{S} Како се Каја изгубила из њиховог друштва?{S} Откад су почели шетати сами?{S} Нис |
| ју је још једном такву видео: у почетку њиховог познанства, за време једне шетње кад их је киша |
| е су чинили слабијим од себе, смејао се њиховој уображености, вређао их отворено.{S} То је било |
| м на офарбаном лицу што су такве.{S} По њиховој спољашности, необавештен пролазник би се могао |
| <p>И то није било све...{S} Верио се са њиховом сусетком, <hi>женом из народа</hi>, удовицом је |
| политичара.{S} Они су му били ближи по њиховом једностраном васпитању, по средствима, по темпе |
| је налазио извор своме одушевљењу.{S} У њиховом неисписаном рукопису видео је узбуркане дубине |
| ице, кадгод спазила с прозора кад прођу њиховом улицом, док општинске липе бацају густе сенке о |
| оварошана, који не признају овим везама њихову невиност.{S} Додуше, она му је писала, те тиме с |
| ако су се овде звали словослагачи.{S} У њихову собу, која је била за <hi>боље госте</hi> и у ис |
| арији од своје сусетке.{S} Долазио је у њихову кућу као у своју.{S} Газда-Митар га је звао чест |
| шња јој није знала одговорити ништа.{S} Њој се такође постављало исто питање.{S} Њен напор да з |
| г погледа подсмех, подозрење, осуду.{S} Њој није падало на ум да се запита: какве су оне, те же |
| ли да пишем детету у Београд?</p> <p>— Њој ће бити свакако жао ако је не известиш.{S} И онда, |
| Чедомир буде нежан <pb n="114" /> према њој.{S} И сем тог, она је била болешљива, нервозна дево |
| азаревића и дужности које је имао према њој?{S} У сваком случају Вишња није знала дотле шта се |
| од огледала.</p> <p>Хтела је да види на њој самој колико га мрзи.{S} Један крај њене хаљине био |
| e> <l>Колика је царева ливада</l> <l>На њој нема трна ни грмења.</l> <l>Само има до две вите је |
| човек!{S} Он би живео пријатно, дао би њој све што би имао, она би уживала у њему, он би могао |
| .{S} Позив сеоске учитељице није био ни њој крајњи идеал.{S} Можда је и она <pb n="39" /> имала |
| ивредити науци, шта ће наука привредити њој ?</p> <p>У том је изненади отац да се решио да се ж |
| Изненадно осетио би да га нешто вуче к њој.{S} Хиљада ствари, блиских тој девојци, изашле би м |
| ме шта би било кад би постао њен муж, о њој самој.{S} Она је зрела као зрела воћка, невина као |
| рака, давала детаље о њеној породици, о њој самој, познанству у Бијарицу, о дуговима и подужица |
| p>— Хладна је као тестија! — рекао је о њој једном неко иза њених леђа.</p> <p>Није могла бити |
| " /> духа и питала се шта други мисле о њој.{S} Она је знала да је неко од њених суседа морао п |
| с неким пријатељима...{S} Теби првој о њој казујем, и хтео бих да знам шта ти о том мислиш?</p |
| а волела.{S} Поред свих мана, он је био њој најбољи, највреднији, најмилији.{S} Он ју је гледао |
| ерио.{S} А пријатно, јер је то све било њој симпатично, то познанство, дубоко поштовање при ски |
| су му притискивале срце и које је само њој могао рећи.{S} Али су њега сад одушевљавале друге м |
| ма, по запосленим људским приликама, по њој самој.</p> <p>Зима јој је пролазила врло пријатно.{ |
| зна шта о овом узбуђењу које је рило по њој, као грех.{S} Најзад се охрабри и рече:</p> <p>— Шт |
| о кад је Чедомир био у њеној соби.{S} У њој се бунила наша девојка из средњег сталежа, бакалино |
| живота, не усвоје Чедино мишљење?{S} У њој се бунио остатак старе душе, бунила се сва њена ран |
| ло за тебе.{S} Ово је велика варош, а у њој има злих људи.{S} Да ти се што непријатно није деси |
| д те зграде, а никад није приметио да у њој <pb n="4" /> седи неко кога треба чувати.{S} Управо |
| вца као и једног бољег радника: ништа у њој није давало утисак раскоши ; све је било потребно, |
| ета Русија, матушка словенска, све је у њој могуће, све је у њој по руски!{S} Млада девојка не |
| ловенска, све је у њој могуће, све је у њој по руски!{S} Млада девојка не осети кад дођоше до њ |
| аборављала је на рђаве часове које је у њој доживела; успомене, оне лепше, ницале су око ње, и |
| и случај.{S} Нека топла нада, која се у њој рађала без разлога, испуњавала је њену целу душу.{S |
| ође свеска једног омладинског листа и у њој преведена песма неког Руса.{S} Девојка обави десну |
| та, Чедомир угледа слику једне врбе и у њој слику тице како стоји на гранчици.{S} Још цео један |
| {S} Чинило му <pb n="280" /> се да би у њој нашао оно нешто неодређено што је вечито тражио.{S} |
| ајке причају се о људима који су јели у њој, у данима своје младости, њен пасуљ с пастрмом, ску |
| е кога оставио? — одговарало је нешто у њој, нешто скривено, топло, незнано, а широко и простра |
| постоји отаџбина — говорило је нешто у њој. — Зашто онда избегавати ту реч која је тако тесно |
| он није тражио <pb n="110" /></p> <p>у њој звезду пратилицу, он је хтео да она буде једино мет |
| еће се расцветавало око девојке, али су њој ти светли, разнежени дани, изгледали тешки, суморни |
| ко далеке, бледе, ситне, као да се нису њој десиле, већ их чула из прича, из прочитаних књига.{ |
| е брвно.{S} Девојка ступи напред.{S} За њом пође Илић и осмотри је целу.{S} Видео је сад јасно |
| о је од своје среће, мислећи да трчи за њом.{S} Није прошло ни неколико минута, а он је већ био |
| адост иде, брже него што се мисли, а са њом и сва могућност да будемо срећни.</p> <p>Дрхтећи, В |
| му подстрека за велика дела; општење са њом даје радости, одмора, утехе, а не нове невоље и мор |
| астали топли дани, излазили су чешће са њом, па после сваког дана, и најзад без ње.{S} Како се |
| ћ се насмејао, а кад се после растао са њом, помислио је озбиљно:</p> <p>— Уверен сам да би га |
| е била провела готово цело детињство са њом и њеним братом, Радојем.</p> <p>Златарев син је био |
| о из срце ту опасну гљиву, а заједно са њом и слику младе Чачанке.{S} Хтео се бацити блатом на |
| свет њихао се под водом и са оним, над њом, стварао чаробно савршенство.</p> <p>Чедомир Илић ј |
| ом простору једне уличне лампе.{S} Пред њом се појави Чедомир Илић, подигнуте јаке, врата увуче |
| у замени блесак јаке светлости.{S} Пред њом се указа гомила света, тако велика као да се скупио |
| тави као задржана једним грчем.{S} Пред њом је лежало наго, младо тело, забачених руку, набрекл |
| убоко поштовање при скидању шешира пред њом, разговор у мирису дувана, бунтовничке мисли, дах б |
| привлачио ју је к себи, клекнуо је пред њом, загрлио је око паса, притиснуо главу на њене груди |
| {S} Плаве и модре врвице њихале се пред њом и око ње.{S} У уста јој је навирало једно слатко пи |
| е куће и деце.{S} Млађи су дрхтали пред њом.{S} У мешењу колача се одликовала: имала је шесдесе |
| јој се да тоне, да се земља сурвава под њом, да околне планине падају.{S} Дође јој да викне:</p |
| жмурке с њим.{S} Најзад се реши да се с њом објасни, пре него што предузме какав даљи корак.{S} |
| оздрави, она ће јој испричати шта се с њом догодило, признати све, па нека буде како она рекне |
| иле га да је опет види.{S} Срео би се с њом.{S} У погледу који је управљала на њега, он би спаз |
| се забављала с њима, они се забављали с њом, као да он није постојао, као да га никад нису виде |
| .{S} Вишња покуша да заметне разговор с њом; говорила је о тој методици, глас јој је дрхтао, бо |
| познаницу на пролазу и продужила пут с њом.{S} Било му је јасно да га Лазаревићева избегава на |
| .{S} Нешто јаче од ње заповедало је сад њоме, и она раскопча хаљину до дна.</p> <p>Гомила разни |
| лева му је била потпуно здрава, и он је њоме махао по ваздуху, као да би боље доказао оно што ј |
| Материјална природа и силе које владају њоме нису више имале недокучивих тајна.{S} Ушло се у пр |
| млађим чиновником из суда, те их позва, њу и Милеву, да изађу у шетњу до варошког парка.{S} Бил |
| ају крајева, он њу воли још, њу једину, њу саму.{S} Кад би тако дошао најзад до решења шта да ј |
| да... на крају крајева, он њу воли још, њу једину, њу саму.{S} Кад би тако дошао најзад до реше |
| а долази у њега као стара познаница.{S} Њу чекају многи познаници.{S} Знају је не само људи, но |
| ушавала да се отресе те узбуђености.{S} Њу дотле нису походили ти осећаји прижељкивања; у њеним |
| о мрак.{S} Остала је сама са Илићем.{S} Њу је обузимао стид, па радост, па жеља нека да је нест |
| ерује.</p> <p>Девојка одмахну руком.{S} Њу су саму подгризале сумње у њен јавни рад, у њене иде |
| видела само у браку.{S} Управо, она за њу није постојала, већ брак, муж.{S} Томе је требало оч |
| уздисаја, али даље... права љубав је за њу била забрањена.{S} Као сви људи здрави и природни, о |
| у мени“.{S} Али млади студент био је за њу јаче везан него што је сâм мислио.{S} Раскид са поро |
| од материјалног живота.{S} Новац је за њу био као неко средство за прављење поклона, излишних |
| нека учи, а ако неће, значи да није за њу, па ће гледати друга посла.{S} Шта је мени шкодила с |
| сети све те ствари, тако уско везане за њу, да им каже да се вратила, да постоји, да живи, живи |
| рали волети ову земљу кад су се били за њу.{S} Чедомиров поглед пређе преко главне стазе, која |
| мо.{S} Какав ће то радостан дан бити за њу!</p> <p>Пред пошту дохрама <hi>новинар</hi>.{S} Тако |
| је смисао зла.{S} Оне иначе не знају за њу.{S} А оне које је назру, оне су као ове муве што се |
| је Илић имао стално по коју лепу реч за њу, девојку која је своју ману осећала све дубље једно |
| војку, на њене косе, на њене образе, на њу целу, њему се привиђало као да иза ње види једну нов |
| е био приметио дубоки утисак који је на њу био учинио.{S} Судио је површно:</p> <p>— У мени је |
| је драгане.{S} Трудио се да не мисли на њу.{S} Хтео је да је заборави.{S} Њена слика се брисала |
| } А кад би се пренуо сасвим и мислио на њу, на ту плаву девојку, на њене косе, на њене образе, |
| о и фатално, нешто што је наваљивало на њу као ветар, гушило је и дирало у дубину душе, да јој |
| <p>— Буржоа! — рече презриво.</p> <p>На њу навали гомила мисли, најпре нејасних, лаких, безбриж |
| и да је гледа, <pb n="222" /> посматра њу и њен венац са жаљењем и као хоће да јој каже:</p> < |
| слабост ове учене главе.{S} Она је кроз њу гледала свој велики Београд.{S} По неколико пута пре |
| ама као нераздељиву целину, струји кроз њу као њен крвоток.</p> <p>Радојев глас и, час немо а ч |
| их је волео готово исто толико колико и њу саму.{S} Он је био кадар загрлити писмоношу који би |
| не отварајући врата на младићевој соби њу би прожмала нека слатка језа, од чукљева на руци, па |
| сме толиким рекама српским.{S} Зашто ми њу заборављају?{S} Зар она није велика, главна наша рек |
| е голо од <pb n="134" /> руке, да осети њу целу, обешену о њега.{S} Девојка притисну руком онде |
| г случаја, и да... на крају крајева, он њу воли још, њу једину, њу саму.{S} Кад би тако дошао н |
| у.{S} Помисли и сад <pb n="248" /> да у њу уђе, као у свој дом.{S} Неколико младића стајало је |
| Девојка је волела ту улицу, веровала у њу.{S} То је била слабост ове учене главе.{S} Она је кр |
| тила ван вароши.{S} Он је онда гледао у њу кроз будућност која обећава све, а сад је посматра к |
| и државни порез.</p> <pb n="142" /> <p>Њу пак, одушевљавале су велике идеје.{S} Чинило јој се |
| " /> био истеран из подофицирске школе, Њутон би једва добио за телеграфисту, а Миржеови чергаш |
| ије су темеље ударили Кеплер и Галилео, Њутон и Декарт.{S} Један од озбиљних млађих философа пр |
| иотеке с главом пуном Ламарка, Кеплера, Њутона, Галилеа, Дрепера, Хемхолца, Спенсера, Ренана, Г |
| ана.{S} Јурио је тамо, вамо, испитивао, њушкао, маштао, презао, одмарао се од својих лектира пр |
| дана кад је доведен; миловали су га по њушци, тапкали по сапима.</p> <p>Арап је држао високо с |
| унише.{S} Рабаџија га удари песницом по њушци.{S} То је био знак да се крене.{S} И он пође, вук |
| то променљивом пејсажу кукурузних поља, о лековитој тишини Моравиних обала, намирисаних мирисом |
| ситним догађајима, прочитаним књигама, о Зарији Ристићу и о великим врућинама у Београду.{S} И |
| писати дуго, опширно о себи, о својима, о миру који је нашла у свом родном крају, о вечито пром |
| они су се разговарали о лаким стварима, о интимним везама, и он им није смео прилазити, он је б |
| збиљно, о крупним стварима из политике, о народу, задацима Србије као државе и земљорадничком о |
| мирисом зрелих јагода и одроњене земље, о отегнутој јеци гајда по механама где свраћају сељаци. |
| аво једно предавање о каузалитету воље, о спору између приврженика детерминизма и присталица ин |
| } То је била визија неке немогуће жене, о којој сви сањамо, коју сви очекујемо кроз цео свој жи |
| томе шта би било кад би постао њен муж, о њој самој.{S} Она је зрела као зрела воћка, невина ка |
| тела му је писати дуго, опширно о себи, о својима, о миру који је нашла у свом родном крају, о |
| вој <pb n="12" /> политичкој ситуацији, о будућности која чека земљу.</p> <p>— Извол'те, господ |
| су му ласкали, уверавајући га о срећи, о љубави и забораву.{S} Они су га тешили, превлачећи по |
| брака, давала детаље о њеној породици, о њој самој, познанству у Бијарицу, о дуговима и подужи |
| {S} Износио је нове погледе о породици, о браку, о улози државе у материнству.{S} Те ствари су |
| како су се провели на Ђаковића љуљашци, о Сокином прстену.</p> <p>Тако и сад, весеље је плануло |
| са, Србија је изгледала њихов спахилук, о народним потребама није се водило рачуна.{S} Демократ |
| икнути: „Одморите руке што окрећу млин, о млинари!{S} Спавајте мирно.{S} Нека вас петао узалуд |
| pb n="297" /> на небу и земљи, Хорацио, о којима нема појма твоја философија".{S} Ма колико да |
| ему, разговарао се с њим дуго, озбиљно, о крупним стварима из политике, о народу, задацима Срби |
| } Па опет се деси кадгод, као овај пут, о покладима, на тефериџу, патарицама, <pb n="211" /> да |
| ке.{S} Кад би се пак и нашла у друштву, о испитима, при излетима, месним скупштинама, остајала |
| миру који је нашла у свом родном крају, о вечито променљивом пејсажу кукурузних поља, о лековит |
| Ваљеву, Кад би учитељ испричао лекцију, о шљиви на пример, он ју је већ умео поновити целу.{S} |
| ио је нове погледе о породици, о браку, о улози државе у материнству.{S} Те ствари су биле дотл |
| ица.{S} Они ће му причати о много чему, о много кому, <pb n="78" /> па и о њему, Илићу, мислио |
| овека.{S} Планови о повратку на страну, о довршетку студија, изгледали су му немогућни.{S} Похо |
| као државе и земљорадничком осигурању, о којем је писао једно дело с научним претензијама.{S} |
| {S} Сколише је поново мисли о Чедомиру, о томе шта би било кад би постао њен муж, о њој самој.{ |
| извесна искуства о београдском животу, о Београду, где вечито има нечег непознатог, <pb n="122 |
| кајсије, говорили о професору Матовићу, о новој <pb n="12" /> политичкој ситуацији, о будућност |
| ци, о њој самој, познанству у Бијарицу, о дуговима и подужицама, помињала непознате људе и жене |
| ала стојећи, а све је мислила о једном: о универзитету на који је позива Кајин рођак.{S} Покуша |
| мо, никоме да не причате <pb n="196" /> о оваквој веридби.{S} Ја ћу већ пронаћи нешто романтичн |
| износио своја размишљања <pb n="119" /> о приликама, догађајима и људима, па се понекад пребаци |
| тила си тајно...</l> <l>— Ој животе!{S} О шумо, покоју!</l> <l>О младости!{S} О ти сунце сјајно |
| } О шумо, покоју!</l> <l>О младости!{S} О ти сунце сјајно!</l> </quote> <p>Та песма узбуди Илић |
| се приближити природи и животињама.{S} О, да знаш колико ми мало поштујемо животињски свет!{S} |
| м идејама свршио је прве две године.{S} О распусту га је чекало једно изненађење код куће.{S} М |
| али кобасице разне дужине и дебљине.{S} О багрењу опет бојаџије обесили кануре бојене и небојен |
| ала језиком и тражила још, још, још.{S} О правом животу са стотинама озбиљних питања, укрштених |
| о учен човек, врло паметан... </p> <p>— О чему сте говорили?</p> <p>— О еманципацији жена.</p> |
| </p> <p>— О чему сте говорили?</p> <p>— О еманципацији жена.</p> <p>— Чеда и еманципација! — пр |
| аци му руке преко рамена и обеси се сва о његов врат.{S} Он осети поново њене усне на својим ус |
| кав испад, имајући већ извесна искуства о београдском животу, о Београду, где вечито има нечег |
| тетно, устојало.{S} Пун рђавог искуства о правди великих према малим, јаких према слабим, он је |
| ог.{S} Илић није имао никаквог искуства о свету и примењеној философији.{S} И он је личио на он |
| е.{S} Они су му ласкали, уверавајући га о срећи, о љубави и забораву.{S} Они су га тешили, прев |
| отварање апсанских врата, читање указа о помиловању, откивање гвожђа и несигурне кораке ослобо |
| p> <p>— Он не зна ништа о мени, а ни ја о њему, као да смо туђини.{S} Свакако ми замера јер не |
| ве какве их је госпа-Клеопатра спремала о јесени, жуте, па накиселе, с нешто бела лука.{S} Због |
| уживала ћерци, говорила у глас, причала о повој краљици, изговарајући полако њено име из првог |
| и доручковала стојећи, а све је мислила о једном: о универзитету на који је позива Кајин рођак. |
| е награду, једну књигу која је говорила о неговању поврћа.</p> <p>Сад је требало ићи у Чачак.</ |
| о својој срећи.</p> <p>Била се обесила о једру мишицу свога мужа и говорила усхићено:</p> <p>— |
| шину, пуну неказаних ствари, примедбама о времену.</p> <p>У једном тренутку, ИлиН подиже очи и |
| ица, у претераним шетњама и разговорима о овом или оном <hi>питању</hi> науке или политике.</p> |
| строга обичних дана и врло гостопримна о празницима.{S} Вишњин долазак био је наравно читав св |
| лић је одбијао.{S} Није он водио рачуна о богаству.{S} Не, изгледало му је то пазарлук, као да |
| ојала се да њена другарица не сазна шта о овом узбуђењу које је рило по њој, као грех.{S} Најза |
| вог пријатеља:</p> <p>— Он не зна ништа о мени, а ни ја о њему, као да смо туђини.{S} Свакако м |
| читала га бог зна који пут.{S} Реченица о Радоју допала јој се посебице.{S} Осећала је дубоку з |
| коси, слободне, радознале и пуне прича о мачки, кокошима и ђаволу.</p> <p>Ту, у Крунској улици |
| рио искрено.{S} Износио је нове погледе о породици, о браку, о улози државе у материнству.{S} Т |
| да заметне разговор с њом; говорила је о тој методици, глас јој је дрхтао, бојала се да њена д |
| <p>— Хладна је као тестија! — рекао је о њој једном неко иза њених леђа.</p> <p>Није могла бит |
| истић се није заустављао.{S} Говорио је о науци, политици, жени, Богу, лудници, а кад су изашли |
| њим, за столом, говорила најпријатније о разним ситницама, као са правим пријатељем, као да се |
| е водило рачуна.{S} Демократске теорије о уређењу државе које су стизале са Запада нађоше у том |
| су врло занимљиви, настављали дискусије о њиховим <hi>питањима</hi>, правили пошалице.{S} Ту су |
| а.</p> <p>Млади човек није хтео да чује о тој операцији која би га лишила очевине.{S} Он је зна |
| са бурским шеширом, подгрејавати бајке о миразу и излазити недељом на пиво.{S} Место паланке и |
| искрижала и прекидала причу своје мајке о њеном животу с Матовићем, селидбама с једног краја Ср |
| орио нове видике.{S} Њене смешне грешке о основне ствари праштао је великодушно.</p> <p>— Па шт |
| иљној, плавој униформи, држали су пушке о рамену и бленули неодређено у празнину улице.{S} Кроз |
| е стезале грчевито.{S} Груди се упирале о груди.{S} Пољупцу није било краја.</p> <p>Време је пр |
| 81" /> духа и питала се шта други мисле о њој.{S} Она је знала да је неко од њених суседа морао |
| њено име из првог брака, давала детаље о њеној породици, о њој самој, познанству у Бијарицу, о |
| нису више на стубовима, већ су обешене о жицу.{S} Па ипак, ово отмено место српске престонице |
| ћ је био спремио читаво једно предавање о каузалитету воље, о спору између приврженика детермин |
| воју памет на теби и дају своје мишљење о твојим поступцима.{S} С врха до дна друштвених степен |
| ним листовима, добио би страшно уверење о њеним првацима.{S} Реч лажов није била довољна, већ с |
| га је јако уважавао школу.{S} Кад би се о просвети повео разговор, био је стално на страни школ |
| у ишли у гомили, грајали и препирали се о неком <hi>питању</hi>.{S} Зауставише Илића да чују и |
| се.{S} Само у светим књигама говори се о васкрсењу.{S} Али има нешто боље.{S} По некад живот и |
| <p>Платно се сроза низ мишице, обеси се о бедра, да се после склиза на под.{S} Девојка подиже р |
| бољем гласу.{S} Читаве бајке причају се о људима који су јели у њој, у данима своје младости, њ |
| Али њено писмо није садржавало ни речце о љубави; оно је могло путовати и отворено, а да нико н |
| чему, о много кому, <pb n="78" /> па и о њему, Илићу, мислио је; Младен је брбљив, а Бела...</ |
| — Дуго смо причали.{S} Било је говора и о томе ко ће ући у кабинет...</p> <p>— Је ли, тата — пр |
| прочитаним књигама, о Зарији Ристићу и о великим врућинама у Београду.{S} Ипак, пишући о тим п |
| бакар.{S} По који зрео кестен лупио би о калдрму и измамио уплашен узвик у пролазница.{S} Беог |
| ом осећању културног човека.{S} Планови о повратку на страну, о довршетку студија, изгледали су |
| {S} Из горњих места допирали су гласови о поплави.{S} Бујице однеле мостове, разориле путеве, у |
| есели, безбрижни, они су се разговарали о лаким стварима, о интимним везама, и он им није смео |
| на свом месту.{S} Родитељи нису водили о њима права рачуна.{S} Отац се био бацио сав на полити |
| } С времена на време млезеви би ударили о прозор да весело човека опомену како је пријатно бити |
| су седели тако, јели кајсије, говорили о професору Матовићу, о новој <pb n="12" /> политичкој |
| вога села, она покуша да хладније мисли о свом узбуђењу.</p> <p>— Откуд овај сан, овај бол? — п |
| а укрштали су се овде и изазивали мисли о даљини.{S} Заокругљена површина Савине воде беласала |
| тле окусила.{S} Сколише је поново мисли о Чедомиру, о томе шта би било кад би постао њен муж, о |
| што се лагано вукла, изазивали су мисли о смрти.{S} Било је нечег гробног чак и у кућама, из чи |
| учитељице и маловарошани који су дошли о распусту да виде Београд, беспослени радници, становн |
| тању, јер је толико пута говорила Вишњи о својим намерама.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ја ћу на се |
| м, једном кад је Радоје почео да говори о лакој дељивости електричне <pb n="177" /> снаге, што |
| друштва, водили се занимљиви разговори о паметним стварима.{S} Није се правила разлика по стар |
| њој казујем, и хтео бих да знам шта ти о том мислиш?</p> <p>Вишњин поглед сукоби се с Радојеви |
| војим непроменљивим законима; говоре ти о људима само <pb n="283" /> као о одвојеним типовима; |
| довршио реченицу, јер није хтео причати о сиротињи свога оца.{S} Место тога, он је прионуо у ду |
| е његова породица.{S} Они ће му причати о много чему, о много кому, <pb n="78" /> па и о њему, |
| м врућинама у Београду.{S} Ипак, пишући о тим простим стварима, на саму мисао да то пише љубљен |
| зговарали.{S} Најчешће се помињале речи о I</p> <p>новцу, динари, па онда псовке, које су у наш |
| гарицу која се није заустављала у причи о својој срећи.</p> <p>Била се обесила о једру мишицу с |
| им с неким пријатељима...{S} Теби првој о њој казујем, и хтео бих да знам шта ти о том мислиш?< |
| један женски сатић у папучици, обешеној о зиду.{S} Она је гледала неодређено, преда се.{S} Илић |
| и или имали противна убеђења?{S} Ја сам о томе у апсу размишљао дуго, па сам дошао до закључка, |
| дно буре зејтина са мерилицама обешеним о ивицу.{S} Око ваге, прекривене плавом, дебелом хартиј |
| м је оставила Београд није јавила ником о свом одласку.{S} Тада јој је то изгледало природно: њ |
| ети отуд није отмено говорити за ручком о сељацима, те једва дочека кад се Бела умеша, и рече:< |
| оворио је газда-Митар, куцкајући штапом о њено гвожђе.</p> <p>То је био Вишњи најлепши део дана |
| оја је обузе.{S} Младић је куцао штапом о калдрму и гледао преда се.</p> <p>— Узми га кад ти се |
| икад не поведе разговора пред Чедомиром о својим сумњама.{S} Чим би га видела, осећала се пред |
| т је стајао пред вратима и куцкао косом о калдрму.{S} Неколико мува зујало је око оба дућанска |
| љ, богаљ.</p> <p>Лупну пркосно песницом о песницу и понови:</p> <p>— Богаљ, богаљ, богаљ!...</p |
| } Још удара на бели лук, а већ развезао о Плеханову, Огисту Конту, социјалној револуцији, Карлу |
| оре ти о људима само <pb n="283" /> као о одвојеним типовима; у њима не постоји Јуче, Данас, Су |
| p>— Ти претерујеш.{S} Ти си се спотакао о прву сметњу и сад очајаваш.{S} Не треба бити тако осе |
| име добили.{S} Све што је Чедомир знао о овом свом претку, било је да се борио на Засавици, по |
| ашу свест и стварност.{S} Илић је писао о ситним догађајима, прочитаним књигама, о Зарији Ристи |
| итолошке тице из пепела.{S} Боле (!дуго о) га хиљаде игала душевног нестрпљења.{S} Није знао шт |
| је вечито добре воље.{S} Причао је радо о својим пословима.{S} Решавао се с муком да је остави. |
| а длаку попустити, као да би се огрешио о један принцип.{S} Он је био сув доктринар.{S} Заборав |
| с њим разговарао на дугачко и на широко о примени електрике, трудећи се да га својим здравим ра |
| ваћа прави смисао.{S} Још се није знало о скандалу у Двору.{S} Вечерњи листови ћутали су као ри |
| стари господин, па пређе на своје дело о земљорадничком осигурању.</p> <p>Његовој жени је годи |
| а где је реч дужност?{S} Говори се само о сељаку.{S} Али он није све у земљи; није само њему по |
| новине које су излазиле писале су само о укопним друштвима, трансвалском рату и, за добре паре |
| е глупости, бог с тобом!...{S} Говоримо о нечему веселијем.{S} Ти си волео одавно да идеш у Пар |
| /p> <p>У чаршији се говорило непрестано о електрици.{S} Радоје је био јунак тих дана.{S} Људи с |
| /p> <p>Хтела му је писати дуго, опширно о себи, о својима, о миру који је нашла у свом родном к |
| хромошћу завезана за кућу, сањала често о заљубљеним паровима које би, летимице, кадгод спазила |
| јој једном кад је срете и поведе говор о електричном предузећу. — Само је тунел затрпан и збри |
| ња“.{S} Али се свлада, па настави говор о политици:</p> <p>— Слобода штампе је изиграна.{S} Трг |
| орав.{S} Млади човек не поче свој говор о вољи, али се не предаде ни привиђењу који је кишни зр |
| пораз.{S} Саставио је законски пројекат о осигурању сељака од града и стоке од помора.{S} Успео |
| а одговори свима дужностима, води бригу о дневним потребама, расподељује своја средства.{S} И д |
| 134" /> руке, да осети њу целу, обешену о њега.{S} Девојка притисну руком онде где јој је срце, |
| ице — рече затим гласно — шта ти мислиш о сентименталности ?</p> <p>— Она није више у моди, сла |
| се на Сорбону.{S} Изабрао је тему: <hi>О вредности живота</hi>.{S} Проблем му је изгледао прос |
| >— Ој животе!{S} О шумо, покоју!</l> <l>О младости!{S} О ти сунце сјајно!</l> </quote> <p>Та пе |
| отив појаве два женска лица, оба љупка, оба пријатељска.{S} У осталом, он је у том тренутку жељ |
| се бори против појаве два женска лица, оба љупка, оба пријатељска.{S} У осталом, он је у том т |
| ета се било далеко одмакло с послом.{S} Оба главна зида на брани била су подигнута.{S} Ништа ја |
| града и стоке од помора.{S} Успео је да оба пројекта озакони у Скупштини.{S} У буџет се унесе д |
| признаде отворено своју погрешку, укиде оба закона, даде оставку на свој положај и премину са с |
| } Уста је држала отворена.{S} Видела се оба реда зуба.{S} Усне се згрчише на четири угла.{S} Ре |
| е унесе довољна сума за почетак.{S} Али оба закона дадоше врло рђаве резултате.{S} Министар. ко |
| калдрму.{S} Неколико мува зујало је око оба дућанска прозора.{S} У рафовима се шаренила повесма |
| говорио је Радоје. — До јесени имаћемо оба зида на брани.{S} А оно што остане лако је.{S} Још |
| ј припадате, тражиће вам такође извесне обавезе.{S} Све је то озбиљно.{S} Вашим именом и угледо |
| ла је и часове који по уредби нису били обавезни.{S} Хватала је прибелешке.{S} Није разумевала |
| не зна за такву везу; неморалан, јер се обавезујемо за нешто што није у нашој власти.{S} Брак с |
| преведена песма неког Руса.{S} Девојка обави десну руку око врата свога драгана, а левом придр |
| Јесења ноћ ју је опијала, слике у глави обавијале се као паучина; у крв улазила грозница нестрп |
| очи мериле су немо зелено коло које се обавијало око ње.{S} Неко тешко осећање савијало јој се |
| ожом.{S} Бела приђе прозору и отвори их обадва.{S} Чедомир је сад могао боље видети салон.{S} П |
| јом малом главом, она је обухватала ове обадве широке царевине мисли и трудила се да их разуме |
| се мењале у кући полако.{S} Послуга се обазривије понашала према домаћем учитељу.{S} Жандарм, |
| м сусретом, подозривим оком.{S} Доиста, обала поред Саве, пут за Вишњицу, самоникле улице по Чу |
| љених планина у дну.{S} С друге стране, обала је била ниска, пошумљена барским дрвећем црног зе |
| на све стране тога широког пејсажа.{S} Обала се огледала у води тако јасно да је гледалац меша |
| ва.{S} С наше стране уздизала се висока обала, са црвеном, одроњеном земљом и плаветним венцем |
| површина Савине воде беласала се између обала.{S} Пред њима се простирале дуге пољане, ниска бр |
| зних поља, о лековитој тишини Моравиних обала, намирисаних мирисом зрелих јагода и одроњене зем |
| па је ступио у везе и с антикварима на обалама Сене.{S} Затим се дао на посао.</p> <p>Учинило |
| дућност као неку широку реку са зеленим обалама и небом пуним звезда.{S} На таласима, који се с |
| о! — понављао је без везе.</p> <p>Изнад обале, коју су радници откопавали, појави се сјајна сун |
| стране: варош је почињала нешто даље од обале, из зеленила које су састављали ритови, па се пос |
| и текла преко плићака, испод подривене обале, кривудала по широком кориту и губила се на хориз |
| иљата, осенчена зеленим рубом подривене обале.{S} Тада се изви из Милевина грла песма гипка као |
| ећа су прошла од како смо населили њене обале; сваку стопу ове земље налили смо својим знојем и |
| , њихове крунице, прашнике, тучкове; на обали каквог друма показивао му слојеве земље, излагао |
| /p> <p>Напољу је иначе било тихо.{S} На обали се видело парче једне шумице: врхови од јела, два |
| Чудног облика кућица за црпење воде на обали пружала је своју гвоздену руку као нека ружна доб |
| вих и целог његовог говора на Моравиној обали.{S} Погађала је да му се допада.{S} То јој би мил |
| да завију у помрчину разгранате врбе по обали.{S} Са суседног острва долазио је мирис на покоше |
| ва баштованџиница, код оног долапа, под обалом.</p> <p>Пређоше преко пруге и упутише се у обеле |
| head>VI</head> <p>Они су били избили на обалу Мораве.{S} Радојева сестра и чиновник из суда бил |
| р.{S} Да ли виде једну клупу, усађену у обалу чукаричког друма?{S} Да ли се сети Вишње Лазареви |
| p> <p>Напољу су радници откопавали неку обалу.{S} Мршава, јадна кљусад вукла су земљу у арабама |
| оре.{S} У доба реакције, штампа је била обамрла. <pb n="63" /> Двоје троје новине које су излаз |
| ца златнике, и да се свети, да руши, да обара.{S} Заставници прогреса, они су његови најљући пр |
| асне посте.{S} Већ је пролеће.{S} Сунце обасја.{S} Снегови што су падали целе зиме почну да се |
| е путеве <pb n="271" /> на широка места обасјана руменилом зоре и сребром првих сунчевих зрака. |
| Она се окрену.{S} Била се зауставила на обасјаном простору једне уличне лампе.{S} Пред њом се п |
| Бечу и Минхену.{S} Савете, којима су их обасули у Београду, нису имали прилике да употребе.{S} |
| е; не рече ништа.{S} Другом руком он је обви око паса.</p> <p>Тада Вишња покуша да се ослободи, |
| у му излазиле из главе, тако магловите, обвијене димом, сенкама и супротностима, као у сну.</p> |
| мао, она би уживала у њему, он би могао обвити руке око њеног струка, завући главу међу те две |
| да се хтеде одбранити од њих, он поново обгрли погледом своју земљу.{S} Кириџије су биле зашле |
| а бујицу здравља, којим је девојка била обдарена.{S} Румена крв шибала је под њеним округлим об |
| буну своје другарице.{S} Узела ју је за обе руке, и понављала:</p> <p>— Па како си ми још?{S} П |
| ао комад леда.{S} Чедомир ју је узео за обе руке, привлачио ју је к себи, клекнуо је пред њом, |
| аревине мисли и трудила се да их разуме обе и да их помири.{S} Говор њеног земљака био јој је б |
| ртавати на глаткој материји кецеље; оне обе имале су у цртама на лицу онај израз невиности који |
| ије.</p> <p>Вишња је ћутала.</p> <p>Оне обе носиле су дугу црну кецељу, просту витицу око главе |
| угарицу.{S} Она седе весело тако да јој обе стопале отскочише од земље.</p> <p>— Како је лепо о |
| } Она је требала да држи под присмотром обе девојчице те да тако олакша посао <hi>јадне мајке</ |
| лона, сурва се на канабе, притиште јако обе слепочнице, које су биле као да хоће да прсну, а пр |
| > <p>Другарице избише на Теразије.{S} С обе њихове стране протезао се Београд, измешан од палат |
| сила јој се око врата, па је пољубила с обе стране и од срца. — Колико има од како се нисмо вид |
| и неугледних кафаница граничили су је с обе стране.{S} Шкрипала су волујска кола.{S} Рђаво обуч |
| же целе Белине груди.{S} Она баци у вис обе руке.{S} Широки рукави од блузе спадоше до рамена.{ |
| но парче пред лактом.{S} После је узе у обе шаке и миловаше је, и преко лакта, оборених очију, |
| нде.{S} Сирото кљусе, било је болесно у обе ноге, свакако од какве неизлечиве болести, па ипак |
| евићки — да идемо мало у шпацир.</p> <p>Обе девојке узму газдарицу испод руке, шетају до краја |
| ршији окрену се у мржњу против њега.{S} Обедише га чак да је несавесно руковао с друштвеном имо |
| потреба.{S} Њено васпитање, које јој је обезбеђивало срећу у очевој кући, обележавало је као по |
| ој је обезбеђивало срећу у очевој кући, обележавало је као повреду тога закона њен потхват да с |
| цу, с каквом хистеричном газдарицом.{S} Обележени овим врелим гвожђем суревњивости, они улазе у |
| > <p>Пређоше преко пруге и упутише се у обележеном правцу стазом обраслом у травуљину.</p> <p>Ч |
| ошла у то село.{S} Трипут је потом глог обелио.{S} Трипут се лала зажутела у школском врту.{S} |
| оби.</p> <p>Платно се сроза низ мишице, обеси се о бедра, да се после склиза на под.{S} Девојка |
| е чакље, али оне беху кратке.{S} Радоје обеси тада један фењер на чакљу, па присветли.</p> <p>— |
| дила, клела.{S} Сестра је претила да се обеси.{S} Кад му се то једног дана досади, он оде у суд |
| цу њега, пребаци му руке преко рамена и обеси се сва о његов врат.{S} Он осети поново њене усне |
| — одговори јој Милева поверљиво. — Него обеси венац више капије, па ако га преко ноћ нестане, з |
| у причи о својој срећи.</p> <p>Била се обесила о једру мишицу свога мужа и говорила усхићено:< |
| заревићева! — кликнула је весело Каја и обесила јој се око врата, па је пољубила с обе стране и |
| е и дебљине.{S} О багрењу опет бојаџије обесили кануре бојене и небојене вуне, а месари кожице |
| је онда гледао у њу кроз будућност која обећава све, а сад је посматра кроз прошлост која се из |
| воризују, помажу, који им дају, или бар обећавају, какав добитак.{S} И веруј ми, они <pb n="279 |
| " /> мала, мршава, жива девојка која је обећавала практичну жену и срећну мајку.</p> <p>Њена др |
| уверити и овом половином своје душе, и обећавала себи да неће мрзети <pb n="49" /> девојачку ш |
| <p>— Парламентаризам није испунио своја обећања.{S} Код сељака, радника, грађана чују се само г |
| познанства, ласкаве речи, добре наде и обећања узимали су на се изглед стварних бића, рађали с |
| а је он назове својом вереницом, дâ јој обећања за цео живот, свечано, пред родитељима и публик |
| се сад, природно, обраћао народу, чинио обећања, одрицао се досадањих доглавника који су га изн |
| ких легионара пружао руке пуне лажљивих обећања, ми смо такође имале амбициозну младост, срца в |
| ебљавао.{S} Можда би само једно половно обећање било довољно, па да га она поново заволи без бо |
| > <p>— Не, ја те нећу пустити док ми не обећаш да ћемо се опет видети — одговори Илић енергично |
| е, за опште ствари.{S} Оне су као фењер обешен позади лађе који осветљава пређени пут, а ни кор |
| не лампе нису више на стубовима, већ су обешене о жицу.{S} Па ипак, ово отмено место српске пре |
| аве.{S} Пред дућанима су воштане свеће, обешени светњаци; иза њих се плаве шајкаче, копорани.{S |
| гаса, једно буре зејтина са мерилицама обешеним о ивицу.{S} Око ваге, прекривене плавом, дебел |
| о се тек један женски сатић у папучици, обешеној о зиду.{S} Она је гледала неодређено, преда се |
| <pb n="134" /> руке, да осети њу целу, обешену о њега.{S} Девојка притисну руком онде где јој |
| и си се бакћао око новог устава.{S} Ју, обешењаци, да ми је уши да им извучем — додаде госпођа |
| о у његовој власти; Бели је дуговао бар обзир чувања тајне.{S} Вишња се опет није осећала у пра |
| > вештина, политика.{S} Он није знао за обзире, компромисе, сходности, релативности, уравнотежа |
| у нама да упркос лепим мислима и дужним обзирима, онај који воли једну жену и осећа је поред се |
| дске фразе где се не говори непосредно, обиграва се око ствари и причају се многе излишности.</ |
| а девојка — то је за причу!</p> <p>Брод обиђе брдашце, и пред путницима се указа цела панорама |
| кантом петролеума и кутијом палидрваца, обилази варош и пали општинске фењере, истакнуте на тро |
| а, а било их је и таквих који су раније обилазили далеко професоров дом као место нечастивих.{S |
| угоди својим гостима.{S} Вечера је била обилата, било је и слаткиша, па и вина.{S} Стари <pb n= |
| мрцино! — псовке и ударци падали су сад обилно.</p> <p>И овог тренутка, арап је чекао да се кол |
| а, трећа на ногаре.{S} Ту собу је могла обитавати породица једног мањег трговца као и једног бо |
| осадила нешто дрвећа, али као што је то обичај, дечурлија и пуштена стока поломили <pb n="144" |
| о разнолик, чудан, изукрштан призор.{S} Обичаји, вере, навике, установе, начини живота, потребе |
| а туђој вољи, туђим мишљењима, теретним обичајима које су створили друштво и ток ствари.{S} Чач |
| озивала га на ручак још једнако по свом обичају куцајући на врата од собе, а не отварајући их.< |
| продавао погачице, поздрави их по свом обичају.{S} Они се дохватише шешира и изађоше на улицу. |
| евом, доцније везла, плела и ћаскала по обичају.{S} Остојић је био нека врста старијег брата, п |
| добро, те је погледа изненађено, па по обичају наших жена да се покажу љубазне кад их неко нâв |
| у наш свет.{S} Плава маст није, као по обичају, ублажавала бујицу здравља, којим је девојка би |
| јан.{S} Још је више философирао него по обичају.{S} Скакао је с предмета на предмет.</p> <p>— В |
| суров, сељак у грађанском оделу, иначе обичан, могао је личити на друмског механџију као и на |
| дње њеног оца.{S} После је дошла карта, обична поштанска дописница, испуњена јевтиним плавим ма |
| } Средина је чинила своје.{S} Постао је обична таљигашка рага.</p> <p>— Рђо, мрцино! — псовке и |
| јашњења.{S} Шта је она била сад њему до обична другарица, пријатељица, познаница чак!{S} Како с |
| и књишки, излагала строго, готово суво, обичне прилике, начин живота и живљења једне девојке у |
| сматра да је њен позив у животу виши од обичне бриге за кујну.{S} На лицу јој је почивао отмен |
| Она је била обучена у матроску блузу од обичне материје.{S} Држала је руке у крилу. <pb n="52" |
| — тврдио је — у давању необичног смисла обичним речима и излагању врло разумљивих ствари на нер |
| ота и, кад дође време, заспи вечито под обичним крстом, са кога ће киша и невреме спрати њено и |
| Потврђења својим закључцима тражио је у обичним разговорима у друштву, песмама омиљених песника |
| идбу. — Не могу да схватим такав брак у обичним приликама, а камо ли кад је у питању престо.{S} |
| ка кућа: пространа, удобна, врло строга обичних дана и врло гостопримна о празницима.{S} Вишњин |
| а врста модерног дивљака.{S} То су људи обично са села или, ређе, из какве пропале варошке куће |
| — Много је мање људи, него што се мисли обично, који стварају свој живот по својој вољи.{S} Али |
| } Ја имам времена.{S} Ја не смем живети обично.{S} Али — прихвати после једне почивке — ако он |
| се дигла из постеље нешто доцније него обично.{S} Журно се облачила, спремала књиге и доручков |
| јне се иде у дечју собу, где је Чедомир обично држао лекције.{S} Она је била испуњена трима пос |
| чино срце се опијало том идилом.</p> <p>Обично приђе Милева Остојићева.</p> <p>— Дижи се, тето |
| киселих краставаца, изложена је чинија обичног сира и неколико хлебова од гроша.{S} Тај дућан |
| х разговора и стварају романтику посред обичности живота.</p> <p>— Зашто не пишете шта кад тако |
| а се растану, начинили су велику шетњу, обишли су готово сва места својих састанака...{S} Вече |
| било што је реакција падала, слобода се објављивала, што је настајала нека промена најзад.{S} А |
| мена.</p> <p>Чедомир је покушавао да се објасне.</p> <p>— Не, никако... ја нисам престао бити с |
| роства.</p> <p>— Милисав је анархиста — објасни Каја бојажљиво.{S} Затим додаде, да би скренула |
| ем.</p> <p>— Газдаричин муж је столар — објасни девојка. — Ради у једној оближњој фабрици.{S} Д |
| време које се на њих потроши.</p> <p>— Објасни то мало простије.</p> <p>— Ето, нама требају до |
| своје везе у кући министра Матовића, да објасни ону вожњу у колима, да призна свој положај прем |
| о <pb n="281" /> како се оженио, да јој објасни како се то десило, да олакша себи све несреће к |
| цу.{S} После се застиде.{S} Како да јој објасни то што је крила од саме себе?{S} Ипак у постељу |
| ке с њим.{S} Најзад се реши да се с њом објасни, пре него што предузме какав даљи корак.{S} Она |
| јужем кругу пријатеља.{S} Госпођа је то објаснила младићу разлогом: </p> <pb n="202" /> <p>— Та |
| :</p> <p>— Треба да се нађемо, па да се објаснимо; да се разговоримо као пријатељи.</p> </div> |
| ју.</p> <p>— Наука ме није задовољила — објаснио је Илићу. — Крајем последњег столећа научари у |
| n="302" /> На једном брдашцу отац му је објаснио четири стране света: код сељачке куће био је с |
| о угризање усне, кад би га слушала како објашњава Младену какво правило из математике?{S} И наш |
| а је човеку остала из природног стања — објашњавао је разлог што су зрнца философије дошла на т |
| ад би повео са собом Чедомира и онда му објашњавао многе ствари, показивао му непознато цвеће, |
| рења владе, или тако нешто.{S} Разлози, објашњења не помогоше.{S} Тек доцније је сазнао, да вла |
| опет није осећала у праву да затражи та објашњења.{S} Шта је она била сад њему до обична другар |
| приметише присутни.</p> <p>Не чу се реч објашњења, као да све обузе језа од нечега кобног, надп |
| } Кад планински ветар духне из клисуре, облак од цветне прашине дигне се изнад ливаде.{S} Траве |
| едан пут, ветар се претвори у вихор.{S} Облак се провали.{S} Из неба осу плаха киша, да се за ч |
| ји се дизао са запада и наносио по који облак.{S} Света је било пред кафанама, по тротоарима.{S |
| .{S} Небо је било ведро.{S} Тек по неки облак био се зауставио у мору отвореног плаветнила као |
| по земљи.{S} Сунце је залазило за један облак, бацало зраке и чаробно осветљавало парче неба ко |
| палио своју цигару.{S} Девојки је један облак туге замагљавао њене бистре очи.{S} Најзад Илић < |
| ле, а једноставан <pb n="44" /> и таман облак ширио се све више изнад њихових глава.{S} Па ипак |
| збијати.{S} Филозофи изилазе из леденог облака својих формула, крхају баријере које деле науку |
| се небу мицало неколико малих, светлих облака.{S} Сунце је снажно осветљавало предмете на које |
| сило се нешто неба, с групом осветљених облака око бледог азура.{S} У оближњој касарни веџбали |
| насто.{S} У једном тренутку сунце разби облаке.{S} Оно се указа светло, бело, као растопљено ср |
| кономским терминима, он није умео ићи у облаке тананих апстракција; он је стојао на земљи и гов |
| арским пустарама.{S} Црни, велики летњи облаци извирали су иза Земуна, сакривали сунце, па бежа |
| ебу које је дошло врло плаво блудели су облаци час бели, час жути, и губили се лагано у помрчин |
| а, на гомили сувог лишћа, у облацима... облацима што полако језде по зимском небу.{S} Одлазио ј |
| окуци од пута, на гомили сувог лишћа, у облацима... облацима што полако језде по зимском небу.{ |
| нешто доцније него обично.{S} Журно се облачила, спремала књиге и доручковала стојећи, а све ј |
| по чијем је плаветнилу пловило неколико облачића као прамење од памука.</p> <p>Илићу залупа срц |
| је глас Чедомиров звонио у њеним ушима, облетао око главе, додиривао јој запаљене образе и лепи |
| ло парче белог веза на кошуљи.{S} Вишњу обли румен.{S} Учини јој се да то види на неком другом |
| ачно.{S} Баш кад сказаљке на сату једне оближње часовничарске радње показаше три, она се појави |
| дрма.{S} Било је мало пролазника.{S} Из оближње кафане избацише једног пијаницу.{S} Он се дочек |
| исти мах служила за кување, долазиле су оближње раднице да однесу кући врућ ручак, кокетовале п |
| тане зеленим уским квадратима, скину са оближњег рафа један дивит, који је био изгубио своју пр |
| и ухапсили, терао је своју кобилу преко оближњег моста.</p> <p>— Погледај, Вишња, овог сељака.{ |
| е текао готово спокојно и монотоно, као оближњи поток, што је милио поред школске баште.{S} Тек |
| лазио је мирис на покошену траву.{S} На оближњим фабрикама палиле су се лампе.{S} Хорови жаба з |
| олар — објасни девојка. — Ради у једној оближњој фабрици.{S} Добро му се плаћа.{S} У слободном |
| светљених облака око бледог азура.{S} У оближњој касарни веџбали се војници и чула се промукла, |
| На ћошку светлуцао варошки фењер.{S} У оближњој башти натпевали се славуји.{S} Негде би зашкри |
| сади лук преко лета, зими пак да зева у оближњој механи.</p> <p>Посао пође на боље.{S} Код Радо |
| безбедност у селу, олакшавати му везе с оближњом вароши и даљим пијацама, организовати сталну б |
| ног уметника, лепу, лудо лепу, најлепши облик који је икад створен на земљи.</p> <p>Илић је био |
| и, бакрачићи, тенџере, лонци старинског облика, које је госпа-Матовић наследила од своје мајке. |
| неједнаких фабричких димњака.{S} Чудног облика кућица за црпење воде на обали пружала је своју |
| зграде станичне, гвоздене машине ружног облика, низови вагона, зеленило суседне баре, а даље, г |
| ца, укосница, осталих дрангулија разног облика и боје.{S} Собу је испуњавао јак мирис на јоргов |
| ни, брзи.{S} Пролеће освајало, живот се обнављао, на ранама се хватали ожиљци.</p> <p>— Добро, |
| ањски снег!</p> <p>Мајка се не усуди да обнови прекор, већ погледа плашљиво у свога мужа.{S} Ал |
| на цариградском друму, који се доцније обогатио, и оца, родом из једног златиборског села чији |
| н бео прсник, полуцилиндер с врло уским ободом како је те године било у моди.{S} Да је још имао |
| утврђивало у одлуци да не допусти свом обожаваоцу задовољство љубакања.</p> <p>— Тако ћеш, јед |
| </p> <p>— Чедомиром?</p> <p>— Јесте.{S} Обоје су млади, а знаш какав је свет...{S} Баш ме данас |
| по себи кад се ствари доведу у ред, кад обоје нађу користи у својој вези; понављам, брак је на |
| и он, још изненађен.</p> <p>Посадише се обоје на наслоњачу.</p> <p>На пољу је вејао снег.{S} У |
| ван вароши, сиђоше с кола и упутише се обоје полако друмом.{S} После неколико минута, нађоше с |
| и се готово посвађаше, те најзад седоше обоје.</p> <p>Девојци се оте један уздах.</p> <p>— Ти с |
| црвенила лизну јој уз лице.</p> <p>Они обоје покушаше да не кажу истину.{S} Девојка је грицкал |
| је мисли кроз самоћу предела.{S} Они су обоје били и сувише озбиљни за своје године.{S} Чедомир |
| } Али ни Јован не рече ништа.{S} Они су обоје осећали Белину сакатост као своју кривицу — јер ј |
| лаве, на нешто драмски начин, загрли их обоје и рече весело, као да је наручивала нову хаљину:< |
| да је жалила себе, као да је жалила њих обоје.</p> <pb n="161" /> <p>— Ми бисмо могли бити тако |
| ма је он први и једини господар!</p> <p>Обоје су били оборили очи и ћутали.{S} Нешто се морало |
| ко поједеш шећерлеме преко дана?</p> <p>Обоје су имали право: ни брат ни сестра нису били на св |
| едноспратан, с доста високим сутереном, обојен жућкастом бојом која прелази у ружичасту, с мрки |
| рениле две покретне стражаре од дасака, обојене у српску тробојку и с дрвеном јабуком на врху.< |
| ијим се плеханим шиповима сијале златно обојене лопте.{S} Нашло се места за једну постарију нас |
| а права трговина, с двокрилним вратима, обојеним фирнаезом, са два велика прозора, пуна шољица, |
| кваку на једним од многобројних, зелено обојених врата, али се она не отворише.</p> <p>— Газдар |
| у по свом убеђењу, <pb n="278" /> па да оборе министра који не дели то мишљење, или да гласају |
| {S} Носио је сваки дан оковратник, и то оборен, с лептирастом краватом, која је играла око њего |
| ина.{S} Он је ишао полако, крајем пута, оборене главе у страну, и викао као по дужности:</p> <p |
| ју жену.{S} Она га није видела, ишла је оборене главе и храмала јаче него икад.{S} Дотле су прк |
| ло личила на оне традиционалне младе са обореним очима, које нам је оставила у спомену наша ста |
| обе шаке и миловаше је, и преко лакта, оборених очију, без иједне мисли у глави.</p> <p>Бела с |
| је био и арап.{S} Носио је и сад главу оборену и климао десно-лево.{S} Чедомир задрхта.{S} Та |
| о њих бацале су велики хлад.{S} Девојка обори главу, и посматраше дуго своју сенку која је расл |
| ла си срце насмејано,</l> <l>И главу си оборила младу.</l> <l>Ко̑ одговор на сву љубав моју,</l |
| Корачала је тешко, леђа је сагла, главу оборила ниско; није журила, а није, управо, знала куда |
| и једини господар!</p> <p>Обоје су били оборили очи и ћутали.{S} Нешто се морало говорити.{S} И |
| pe="titlepage"> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“ - БЕОГРАД</p> <p>ДИМИТРИЈА ГАВРИЛОВИЋА</p> < |
| чега чистог.</p> <p>Вишња се стресе.{S} Образ је заболе, као да ју је Чедомир ујео.{S} Она се д |
| но са овом речи линуше њене сузе, преко образа, преко блузе, преко ивањског цвећа.</p> <p>Радој |
| омира, високог, мршавог студента бледих образа и поноситих очију, дошао неки други младић који |
| сваког тренутка јој истеривала стид на образе.{S} Иначе, у свему другом, мењала се ка идеалу к |
| летао око главе, додиривао јој запаљене образе и лепио њене усне као шећерлема.{S} Кад се спрем |
| лаву, црне веђе, круто држање, набељене образе и офарбану косу; посебно је истицала очувано грл |
| ту плаву девојку, на њене косе, на њене образе, на њу целу, њему се привиђало као да иза ње вид |
| сузом поче да се ниже, као ђердан, низ образе девојкине, лагано, коврљајући се, не сусрећући ј |
| хтела сакрити руменило које јој заплами образе.{S} Он је поздрави и хтеде проћи.{S} Тада му Виш |
| дић задрхта.{S} Један пламен загреја му образе.{S} Пред њим се појави, као у магли, Белина глав |
| ља ружа.{S} Зима је попусти.{S} Њени се образи запламише.{S} У срцу осети топлину.{S} Успи усна |
| глас, а њена насмејана уста, зајапурени образи, њен ђаволасти поглед понављали су немо, а јасно |
| Румена крв шибала је под њеним округлим образима чак до првих праменова косе, те је изгледало д |
| едва приметна румен кретала се по њеним образима.{S} Младић се не могаде уздржати од једног пок |
| се нису дали <pb n="275" /> збунити, по образима који се више не румене на сваку ситницу, по ди |
| сеци, низови вагона и остала гвожђарија образовала је црну, зарђалу масу.{S} На неколико места |
| једна савест коју је патријархална кућа образовала по типу беспрекорне врлине, испунила поукама |
| амиде, с кубетима или турским димњацима образовале су се плаве сенке, које су још више истицале |
| као усред лета.{S} По околним планинама образовали су се нови потоци и реке.{S} Воде почеше над |
| очекала га је сестра — млад је, леп је, образован, има плате две хиљаде, отвориће адвокатску ка |
| ђака завиди рођаку што је великошколац, образован човек, виши од ње.{S} И млада девојка као да |
| позорница, решења се доносе иза кулиса; образована су удружења која ниједан закон не може одобр |
| ја далеко тамо иза Рудника ради на свом образовању и спрема се да буде велика и мила сарадница |
| и понеки професор није имао те ширине у образовању.{S} Он је то знао и није се чудио: он <pb n= |
| ац не паде на усне, већ на ону румен по образу и остави младићу утисак глатке коже и нечега чис |
| де се до отвореног деспотизма, а ако се образује коалиција, свака фракција експлоатише у своју |
| S} Она признаде:</p> <p>— Ја хоћу да се образујем потпуно, до краја, систематски.{S} Зашто да т |
| знања модерној жени.{S} А ја хоћу да се образујем до краја.{S} Хоћу да будем на висини времена |
| аздух млак.{S} Стреје капљу; по леду се образују поточићи ; вода струји, жубори, као музика.{S} |
| у са запада блиско окружавале Чачак.{S} Обрасле у шуму и бујад, оне су дизале озбиљно своје врх |
| и упутише се у обележеном правцу стазом обраслом у травуљину.</p> <p>Чедомир је гледао право пр |
| <pb n="194" /> <p>— Красно, госпођице — обрати се Матовићка својој кћерци. — Дивно, девојко!{S} |
| и госпа Клеопатра своју ћерку; затим се обрати своме сину. — Сад ће отац да се врати, па пази, |
| као да хтеде остварити овај сан, он се обрати девојци, нежно као жена:</p> <p>— Куд си пошла?. |
| оман индивидуа и фамилија.{S} Он је био обратио сву пажњу само на спољашност, на изглед ствари |
| чудна ствар, моје дете — рече Матовић, обраћајући се Бели, неприродно умекшаним гласом. — Он н |
| д', синовче; не губи времена.</p> <p>Па обраћајући се ћерци додао је:</p> <p>— А ти, фрајла, ос |
| о, разумеш? — прихвати Зарија поново се обраћајући Илићу. — Ја сам решио свој живот размишљањем |
| на, јасност у плану.{S} Професори су се обраћали скоро искључиво мушкарцима.{S} Походили су је |
| ао од стакла.{S} Краљ се сад, природно, обраћао народу, чинио обећања, одрицао се досадањих дог |
| Чедомир блед, погнуте главе, намрштених обрва, присебан потпуно и спреман да прими што има да д |
| е не волиш? — стаде да се мази, и набра обрве.</p> <pb n="189" /> <p>Младић уздахну, нервозно с |
| е избија топчидерски трамвај на друм за Обреновац, нашли су једну клупу и сели да се одморе.{S} |
| а један младић: тако су му лепо стајале обријане науснице!...</p> <p>Илић се насмејао, а кад се |
| а само да види како је то кад су бркови обријани!</p> <p>Доиста, она није размишљала много.{S} |
| о да никад није била бојена.{S} Студент обриса пажљиво седиште и позва своју другарицу.{S} Она |
| ненадни страх да догађаји не узму други обрт, те се одважи да удари на главну ствар.</p> <p>— Т |
| ти мах, супротно томе осећању празнине, обузе је страх да не сретне једног човека кога за живу |
| ву своју несрећу.{S} После прве забуне, обузе је љутња.{S} Баци новине на под.{S} Затим их поно |
| то дешава код нервно раздражених људи, обузе га једна дубока одвратност према свету, према све |
| чистом плаветнилу осветљеног неба, њега обузе једно јако, немирно осећање, слично болу за домов |
| а стеже, очи почеше да га сврбе, и њега обузе луда, болесна жудња да рашири руке и да завапи гл |
| > <p>Не чу се реч објашњења, као да све обузе језа од нечега кобног, надприродног.{S} Радоје вр |
| -Матовићка се зарумени у лицу као да је обузе изненадни страх да догађаји не узму други обрт, т |
| тела савладати изненадну жалост која је обузе.{S} Младић је куцао штапом о калдрму и гледао пре |
| ред њих прохукта један воз</p> <p>Вишњу обузе нека меланхолија без горчине.{S} Она промуца:</p> |
| ешење човечјег живота.{S} Понекад би га обузела нека идеја, којом би решио једно од многобројни |
| едне душе будне, упечатљиве и несређене обузели, занели и осудили на најтежа <pb n="87" /> иску |
| же јој главу својим изанђалим рукама, и обузета оним присним сажаљењем, које може да осети само |
| S} Погађао је сву одвратност која ће је обузети према њему, према свим људима, према свему, све |
| атраг у салон, њено лице је горело сво, обузето неком унутарњом ватром.{S} Очи су гледале укоче |
| и су њега сад одушевљавале друге мисли, обузимала га је ватра, осећао се задовољан што је ту, п |
| ра вина.{S} Вишњу пак је бунио тај дан, обузимала ју је час топлина, час зима, и она се журила |
| се успавати.{S} Али ју је јастук жуљао, обузимала је жеља да понови балет, несносна врућина пек |
| е граду, радост се сушила у њеном срцу, обузимала је нека сумња, почетци кајања, нека необјашњи |
| се прилике које је видела те вечери.{S} Обузимала ју је нека лака ватра, која се слатко гасила |
| ао да то пише љубљеној девојци, њега је обузимала нека чар, скоро физичка, и он је терао пером, |
| /p> <p>Нико је не чу.</p> <p>Девојку је обузимала ватра све више.{S} Слика Чедомира, његовог за |
| <p>— Ево важне... лажне новине! </p> <p>Обузимала ју је нервозна радозналост кадгод би узимала |
| не су се јављале поново, ницале око ње, обузимале је против њене воље као искушење, и девојка б |
| ло се неколико ластавица.{S} Девојку су обузимале чудне жудње.</p> <pb n="207" /> <p>— Боже мој |
| на било код очију, пљускала у ушима.{S} Обузимали су га чудни осећаји да цепа, да мучи, да се с |
| је било несумњиво.{S} На само њено име, обузимао га неки флуид, сладак и тежак; у глави му се б |
| .{S} Остала је сама са Илићем.{S} Њу је обузимао стид, па радост, па жеља нека да је нестане, д |
| , оне се крију и од сопствених очију, и обујме нас тек кад нас, као неко фино вино, преваре сво |
| тан залазак сунца.{S} Ружичаста прашина обујми предео.{S} Сунце се изгуби тако рећи пре него шт |
| поред студента официр, поред чиновника обућар.{S} Кроз дим од дувана и испарења, Илић виде јед |
| је врило као у паклу.{S} Смрад од пића, обуће и збијене гомиле давио је.{S} Гостима није то сме |
| регнућа.{S} Својом малом главом, она је обухватала ове обадве широке царевине мисли и трудила с |
| На неколико места пушило се.{S} Младић обухвати једним погледом тај мирни <pb n="154" /> пејза |
| Погледа на сат.{S} Било је још рано.{S} Обуче своју собну хаљину, подиже један крај од завесе, |
| гледале као да хоће да искоче из главе, обучен нешто немарно, са краватом која се пела уз потиљ |
| ма и по којом липом, какав полуевропски обучен чиновник који је цигаром дувана убијао досаду.</ |
| лице; она не спусти очи.{S} Она је била обучена у матроску блузу од обичне материје.{S} Држала |
| ву како му иде у сусрет.{S} Она је била обучена у хаљине затворено плаве боје, чији је озбиљан |
| с на одроњену земљу.{S} Грађани, у пола обучени, и војска пристизали су у гомилама.{S} Журно се |
| {S} Шкрипала су волујска кола.{S} Рђаво обучени сељаци трапали су у опанцима као посред села.{S |
| а.</p> <p>Сазидана од ћерпича и дасака, ова чатрља је била тако бедна да се чинило као да је пр |
| окалиница</hi>.{S} Од свију чокалиница, ова је најстарија и на најбољем гласу.{S} Читаве бајке |
| собе из којих се састоји <pb n="85" /> ова чокалиница, и остали понешто дужни по умашћеним и у |
| у неког свеца и очајника у исти мах.{S} Ова врста страха пред младићем појачала се још више отк |
| </p> <p>Па и доцније, она је избегавала ова миловања, као да је осећала да се цела љубав не сас |
| р натуче шешир на очи, хотећи да одагна ова привиђења.</p> <p>— Матовић ће имати великог утицај |
| сам мало уморна...{S} Пхи, али је љута ова цигара — додаде за тим, насмејавши се гласно.</p> < |
| ладовина.{S} Ето је одмах кад се пређе ова баштованџиница, код оног долапа, под обалом.</p> <p |
| " /> културе једном речи.{S} Кажу да је ова варош по свом положају, после Цариграда и Неапоља, |
| воја философија".{S} Ма колико да му је ова нова критика позитивизма изгледала да се отима свак |
| следи.{S} У дневним вестима налазила се ова белешка:</p> <quote> <hi>Венчање</hi>. — Бела, кћи |
| оструки сплет зелених поточића, који би ова полудивља поља претворила у најлепши врт.{S} А тамо |
| ти свога друга и питала се откуд долази ова промена.</p> <p>Чедомир је покушавао да се објасне. |
| житак.{S} А кад свршиш школу, шта ће ти ова страћара.{S} Иди куд те очи воде и ноге носе, па тр |
| би га платио!</p> <p>Вишњи не би право ова рођачка оцена.{S} Она посумња у искреност своје дру |
| /> <div type="liminal"> <p> <quote> <hi>Ова књига је посвећена погинулим Србима у ратовима 1912 |
| брда па до у саме таласе Дунава.</p> <p>Ова слика учини весео утисак на Вишњу.{S} Она се мирила |
| никоме и који се никога не тиче.</p> <p>Ова издаја сна заболе га као удар у срце.{S} Он се диже |
| Нађе се у Кнез-Михаиловој улици.</p> <p>Ова улица је била још место елегантне шетње.{S} Девојка |
| вредност у људском смислу речи.</p> <p>Ова храброст не потраја дуго.{S} Он виде да би му од ру |
| купидона који држе венце испод прозора, овај је дом чинио леп и отмен утисак у гомили других ра |
| свом узбуђењу.</p> <p>— Откуд овај сан, овај бол? — питала се у чуду.</p> <p>Напољу се мрак пов |
| оја се умиљава, њену несташну веселост; овај профил задахнуо је Вишњиним повременим руменилом з |
| се стари Матовић не разболе и умре.{S} Овај народни борац, као и многи други, доживео је пред |
| равио опаске, млатарао рукама.</p> <p>— Овај наш Београд неће се никад уредити — говорио је. — |
| товићка га погледа изненађено.</p> <p>— Овај се вешто извлачи — рече у себи.</p> <p>— Управо — |
| це су говориле како се нису спремиле за овај или онај час, грдиле своје наставнице и бројале да |
| остеље.</p> <p>Младић је дизао главу на овај глас.{S} Он му је звонио као труба војске која иде |
| е мисли о свом узбуђењу.</p> <p>— Откуд овај сан, овај бол? — питала се у чуду.</p> <p>Напољу с |
| арђан.</p> <pb n="171" /> <p>— Видиш ли овај пиштољ?{S} Купио сам га пред лањску демонстрацију. |
| нов живот.{S} И као да хтеде остварити овај сан, он се обрати девојци, нежно као жена:</p> <p> |
| } Све је то он сам израдио.{S} Погледај овај сточић за пушење.{S} Није ли читаво уметничко дело |
| као овај глумац што је играо Кина, као овај бакалин што је увозио вагоне кафе из Бразилије, ка |
| боје се.{S} Па опет се деси кадгод, као овај пут, о покладима, на тефериџу, патарицама, <pb n=" |
| је увозио вагоне кафе из Бразилије, као овај у ћошку... с великим носем што тера мртвачка кола. |
| несрећан си као све ове пропалице, као овај официр што је био на румунском двору, као овај глу |
| ицир што је био на румунском двору, као овај глумац што је играо Кина, као овај бакалин што је |
| p>Чедомир, као добар Словен, прими радо овај изговор да не ради ништа, и приста.{S} Они пређоше |
| ри геније, јер је сваки рад... нарочито овај који траје више година, врло тежак, огромно тежак. |
| в фактор тих догађаја којима ће он дати овакав или онакав ток.{S} Она је била врло весела, отва |
| рши он.</p> <p>Илић није ни сањао да се овакви разговори воде између Белиних родитеља.{S} Он је |
| , никоме да не причате <pb n="196" /> о оваквој веридби.{S} Ја ћу већ пронаћи нешто романтичниј |
| ако каже чâ Јанко Веселиновић.</p> <p>У оваквом разговору, у дугим погледима, у нехотичним доди |
| , она би била њен најљући противник.{S} Овако, она је била њена ватрена поборница, није могла д |
| ријатно ваше друштво.{S} Кад разговарам овако с вама, чини ми се да присуствујем. неком концерт |
| ционар, ти то знаш.{S} И кад ти говорим овако, не значи да одобравам оно што је раније било.{S} |
| у! —рече Илић.</p> <p>— Зар ти није жао овако лепог дана? — одговори му философ. — Књига природ |
| елог Поља у Старој Србији, он је прешао овамо да се школује, потуцао се од гимназије до гимнази |
| а и Чедомир.{S} Преко зиме виђали су се овда-онда код рођаке; кад су настали топли дани, излази |
| а; то је општи закон; свако је несрећан овда онда.{S} Оно од чега треба да се бојиш јесте да не |
| инистра земљорадње, венчала се јутрос у овдашњој Саборној цркви са г. Чедомиром Илићем, свршени |
| — питала се она. — Тамо вилинско коло, овде вилинска вода, све неке мађије.</p> <p>Доиста, она |
| пре него што си још постао министар... овде, у овом салону... служавка је брисала трпезарију.. |
| .</p> <p>— Да.{S} Навратим који пут.{S} Овде је пријатан залазак сунца.{S} Ружичаста прашина об |
| е рођаку. — Бога ми се љутим.{S} Једног овде имам од својих, па се и он туђи...{S} Испрати Вишњ |
| била Каја, једна његова рођака, која је овде учила девојачку школу.</p> <p>— Море, брате, где с |
| а сам провинцијалац, а изгледа ми да се овде нема већег осећања удобности, лепоте, <pb n="30" / |
| не једно што се нема прилике или што се овде то даје тешко сакрити или најзад што и најмања љуб |
| ико путова и странпутица укрштали су се овде и изазивали мисли о даљини.{S} Заокругљена површин |
| и преко <hi>штампараца</hi>, како су се овде звали словослагачи.{S} У њихову собу, која је била |
| села.</p> <p>— Ти рече да долазиш чешће овде? — упита га она.</p> <p>— Да.{S} Навратим који пут |
| врх пута? ---—</p> <p>Млади човек је и овде морао претрпети још једно расхлађење.{S} На предло |
| камење, грање.{S} Радоје је био први и овде.{S} Али га сад нико није слушао.{S} Они који су му |
| х се сав посветио класној борби.{S} Али овде, Вишњо, ми још немамо базе; треба прво створити по |
| је као да су сви српски сталежи послали овде по кога свог представника.{S} Поред глумца седео ј |
| <p>— Нема шта да те извињавам.{S} Ти си овде слободна, као код своје куће.{S} Немаш чега да се |
| с.{S} Парк је пак ћутао усамљен.{S} Тек овде онде видео би се, у том парчету земље у крај Морав |
| сти простори, по којима се назирала тек овде-онде која прилика што се лагано вукла, изазивали с |
| ана и воштаних свећа.{S} Он је постојао овде, у Београду, као тамо у Чачку... кад је била мало |
| ам олакша борбу за насушни хлеб.{S} Ево овде у равници, где се киша очекује као благодат небесн |
| скочише од земље.</p> <p>— Како је лепо овде! — рече она лагано, као за себе.</p> <p>Сунце је з |
| на што то питање!{S} Мени је тако лепо овде, у вашој кући, с вама... кад можемо да разговарамо |
| ну само крајем, <pb n="156" /> украшену овде онде каквом новом приземном кућицом, где се видела |
| људи су прости.{S} Мени треба...</p> <p>Овде се Остојић заустави као опоменут једном унутрашњом |
| <p>— Како народ погађа шта је лепо!{S} Ове бледе, уздржљиве, свете боје у ивањског цвећа... да |
| .</p> <p>Вишња се нађе поред Милеве.{S} Ове песме, Радојеве речи, весеље целог друштва, расцвет |
| наше занесене очи.{S} Нико не поверава ове најдубље тајне свога бића, оне се крију и од сопств |
| </p> <p>— Имам да ти кажем мој живот за ове последње године, да ти кажем: шта сам желео, а шта |
| не по осећању него по памети, изазивала ове тренутке, пила њихово опасно пиће, свесно и прибран |
| Својом малом главом, она је обухватала ове обадве широке царевине мисли и трудила се да их раз |
| а наше природе?</p> <p>Вишња је слушала ове речи, које су се чудно поклапале с оним нечим новим |
| љења; она дотле није била никад осетила ове болове и ове сладости.{S} Чудила се тој несаници, п |
| биљка, освести се брзо после првих дана ове муке.</p> <p>— Ја претерујем.{S} Ја још не знам ниш |
| е што више гарантије да власт не изигра ове мере.{S} У тој бризи он је смео с ума реакцију прос |
| мислити поједине организације; треба од ове оријенталне сатрапије начинити правну државу.{S} Ја |
| агословено, опште, свачије.{S} Он је од ове крилате речи очекивао све: народно благостање, свој |
| Па ипак, младост и здравље чинили су од ове тоалете њен најлепши оквир.{S} Она је била као ство |
| амо само да смо на путу...{S} Можда све ове мисли нису долазиле на ум младом човеку, али сличне |
| ези, па која вајда: несрећан си као све ове пропалице, као овај официр што је био на румунском |
| стог метала.</p> <p>— Нису много родиле ове године, па <pb n="11" /> су крупне и врло лепе — до |
| , треће...</p> <p>— Што у Београду воле ове лимане <pb n="245" /> сандуке — примети заједљиво с |
| менили, тепајући јој:{S} Бела.{S} После ове девојке, дошао је Младен, бистар дечко, али ленштин |
| ле није била никад осетила ове болове и ове сладости.{S} Чудила се тој несаници, покушавала да |
| њу.{S} А оне које је назру, оне су као ове муве што се лепе уз прозорско окно...{S} Погледај и |
| у, веровала у њу.{S} То је била слабост ове учене главе.{S} Она је кроз њу гледала свој велики |
| евојка се осети слободнијом у присуству ове стварности.{S} Негде зашкрипа ђерам.{S} Један пас з |
| и шта ти се донесе.</p> <p>— Ја не могу ове француске сплачине, ако ти можеш — одговарала му је |
| ко смо населили њене обале; сваку стопу ове земље налили смо својим знојем и крвљу, а ми не зна |
| ви, <pb n="20" /> удружљиви и безлични, ови млади људи су, доцније, махом главе парламентарних |
| на фијакеру, који називају интовом.{S} Ови млади људи једу врло мало, троше што год имају на н |
| је.{S} Народ бира своје представнике, а ови постављају владу.</p> <p>Били су прешли преко брвна |
| отле владао овом водом, овим планинама, овим људима стискао се у њему као соко са скрханим крил |
| еније, који је дотле владао овом водом, овим планинама, овим људима стискао се у њему као соко |
| фанама је врило као на вашару.</p> <p>— Овим сељацима засја електрика пре него што јој и диреке |
| ом хистеричном газдарицом.{S} Обележени овим врелим гвожђем суревњивости, они улазе у политику |
| -Матовић наследила од своје мајке.{S} С овим посуђем од бакра мешали се модерни судови од земље |
| лише се од задовољства које се налази у овим церемонијама кад се има седамнаест година.</p> <p> |
| еља, код маловарошана, који не признају овим везама њихову невиност.{S} Додуше, она му је писал |
| пак основали су радикални клуб.{S} Међу овима је био и Чедомир.</p> <p>Вишња пак остаде даље на |
| {S} Људи знају твоју вредност.{S} После ових времена ти ћеш видети друга.</p> <p>— А дотле?</p> |
| се осећаш у Чачку? — трже се сајџија из ових сањарија.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију без раз |
| га, уживало је сад слатко на пригревици ових присних састанака.{S} Он се већ био навикао на љуб |
| об ропства његова.</p> <p>Он је био пун ових фраза.{S} Девојка га је слушала погледом зачуђеним |
| риродно, младићски, ђачки.{S} И доиста, ово их приближи.{S} Она се одушевљавала тој поверљивост |
| има, већ су обешене о жицу.{S} Па ипак, ово отмено место српске престонице учини јој се бедно.{ |
| .. за учитељицу.{S} Ја немам мираза.{S} Ово школе, то је све.{S} Сем тога, моји родитељи очекуј |
| девојка — страх ме је било за тебе.{S} Ово је велика варош, а у њој има злих људи.{S} Да ти се |
| пута перорезом у намери да се убије.{S} Ово је учинио на улици пред самом грађевином, а био је |
| независним од њене воље, неминовним.{S} Ово цвеће, широка ливада, јаки мириси, па то коло и све |
| не.</p> <p>— Моја је струка...</p> <p>— Ово је државна служба — прекину га директор суво — има, |
| добијала колача, разног цвећа.</p> <p>— Ово ти послала Мила Цветкова — рече јој мајка, показују |
| д рубље.</p> <pb n="309" /> <p>— Шта ја ово чиним од себе? — освести се она, и скочи са постеље |
| а је себи.</p> <p>Али како?</p> <p>И на ово питање она одговори право, не заобилазећи, не траже |
| тара код тебе.</p> <p>— Какав златар на ово време, Бог те видео, кад и ја не могу хлеба да зара |
| уке су је вукле к себи.</p> <p>— Шта је ово мени! — питала се она. — Тамо вилинско коло, овде в |
| на чело, и јекну болно:</p> <p>— Шта је ово мени?{S} Ја нећу то.{S} Ја се гнушам тога сна.</p> |
| Девојка је била и сувише озбиљна кад је ово говорила, те се њена другарица не усуди да се успро |
| порођају родног краја.{S} Управо, он је ово двоје мешао.{S} Кад је у клисури надзиравао раднике |
| рица већ била изашла.</p> <p>— И ово, и ово, не треба ми ништа — и бацао је белешке, писма, књи |
| S} Голе мишице блеснуше кроз собу.{S} И ово дете, сакато, размажено, претвори се у <pb n="133" |
| е газдарица већ била изашла.</p> <p>— И ово, и ово, не треба ми ништа — и бацао је белешке, пис |
| мо се.{S} Ја ти шаљем нешто новца кад и ово писмо.{S} Велим, нек ти се нађе ако се наканиш.{S} |
| и Вишња.{S} Ја не знам шта радим.{S} Ти ово ниси заслужила.{S} Ја често не господарим собом.{S} |
| желећих ти родитеља... и Радоја који ти ово писмо пише и у свему ми се на руци налази.</p> <pb |
| у кући.{S} Млади човек не хте покварити ово присно весеље дома, који је последњих година знао с |
| з, фамилију или диплому.</p> <p>Рекавши ово, она погледа значајно у Илића као да је хтела сазна |
| слушајући своје срце.{S} Ја сам изабрао ово друго, а и ти ћеш... сигуран сам.{S} Пиј, проводи с |
| задоцне стално.{S} Чедомир је потврдио ово правило, док му је Вишња била изузетак.{S} Она је о |
| и онда оде онде, па леже...</p> <p>Цело ово вече, Илић је мислио на самоубицу.{S} Па и сутрадан |
| што остане лако је.{S} Још до године у ово доба можемо имати електрику.</p> <p>Остојића је нар |
| а пресуда.{S} Ми имамо да бирамо између ово двоје: или да убијемо наше срце па да живимо као ст |
| уторитативно, грицкајући цигару.</p> <p>Ово питање није се дотле постављало девојци, те она одм |
| лижњег моста.</p> <p>— Погледај, Вишња, овог сељака.{S} Он можда нема да купи друге чакшире.{S} |
| врућину, на прашину, на велике цене.{S} Овог пута њен се поглед следи.{S} У дневним вестима нал |
| брзо и отрчао у варош.{S} Срео би тада овог или оног друга.{S} Они су били весели, безбрижни, |
| <p>Илић није пио то пиће.{S} Али приста овог пута.</p> <p>— Још на ракију нису ударили порез — |
| грли поново.</p> <p>— Ко би се надао од овог свеца — рече затим, милујући га по подбратку. — Ко |
| не, што је један лични режим начинио од овог Ужичанина, који је, поред своје струке, волео слоб |
| некад допадало код њега, чинило јој се овог пута ружно, себично, одвратно.</p> <p>— Мизерија! |
| 1900 године, Чедомир Илић, главно лице овог романа, корачао је лагано својим уобичајеним путем |
| писмо госпођи, одрекно им кондицију из овог или оног разлога, и вишо се не врати.{S} То је бил |
| и ударци падали су сад обилно.</p> <p>И овог тренутка, арап је чекао да се кола напуне откопано |
| иначе је сиротињи место у кујни.{S} Али овог срећног дана, она хтеде показати томе ђаку да она |
| аће.{S} Стари господин је морао примати овог или оног политичара, одлазити на конференције, пис |
| и су ишли добро.{S} Ипак је нешто пекло овог маловарошког првака.{S} Он је једва знао срицати, |
| рених груди.</p> <p>Мајка уздахну, и то овог пута искрено.{S} Узе двоје младих за руке, приближ |
| ад.</p> <p>Девојка погледа изненађено у овог човека кога је волела.{S} Он се није претварао.{S} |
| бе и рече полако својој мачки:</p> <p>— Овој нису вечерас све козе на броју!</p> <p>Вишња сврши |
| иљно сам се уплашила.{S} Где си била по овој киши?{S} Нигде те нисам видела на скупштини.{S} Ми |
| их, без спрата да су се готово губиле у овој пољани усред престонице.</p> <p>У том великом прос |
| а илузијом.</p> <p>— Нигде нисам видела оволику потпуност у огледању на води — продужи девојка. |
| приста она и пружи му руку. — Сутра на овом месту, у три сата.{S} Ти си слободан?...{S} Ево ми |
| другога?</p> <p>— Да!</p> <p>Заједно са овом речи линуше њене сузе, преко образа, преко блузе, |
| словенска природа, давала се уверити и овом половином своје душе, и обећавала себи да неће мрз |
| а, у претераним шетњама и разговорима о овом или оном <hi>питању</hi> науке или политике.</p> < |
| ала се да њена другарица не сазна шта о овом узбуђењу које је рило по њој, као грех.{S} Најзад |
| ме добили.{S} Све што је Чедомир знао о овом свом претку, било је да се борио на Засавици, по с |
| в несрећни геније, који је дотле владао овом водом, овим планинама, овим људима стискао се у ње |
| о што си још постао министар... овде, у овом салону... служавка је брисала трпезарију... ти си |
| есму која је тада била у моди.</p> <p>— Овоме је све равно до Косова! — насмеја се Илић у себи. |
| народ изигравао законе.{S} Једна њивица овса, коју је нешто оштетила туча, процењивале су сељач |
| и природа.{S} Треба му показати делом, ову државу у ствари начинити његовом.{S} И место што му |
| нутак, па тек да види где се налази.{S} Ову приземну собицу испуњавао је један округао сточић, |
| је Илић поучавао за скромну награду.{S} Ову платицу надокнађавала је госпа-Матовићка у пажљивом |
| замаче даље, у мрак.</p> <p>Илић угледа ову сенку.{S} Хтеде нешто рећи.{S} Али не могаде.{S} У |
| а.{S} И говори ја стоци да се угледа на ову Швабицу преко пута, па да пере једну собу данас, па |
| ; Младен је брбљив, а Бела...</p> <p>На ову реч младић задрхта.{S} Један пламен загреја му обра |
| е гледао право пред собом.{S} Позвао је ову девојку да јој исприча потанко <pb n="281" /> како |
| сте листиће.{S} Мислио је како да врати ову љубазност.{S} Њих двоје би могли бити тако задовољн |
| мена није знао, а који су морали волети ову земљу кад су се били за њу.{S} Чедомиров поглед пре |
| рто платно од сребра.</p> <p>— Погледај ову воду — рече младић девојци која је стајала поред ње |
| >— Вере ти, Бела — рече Илић — прочитај ову вест...</p> <p>Па као за себе додаде:</p> <p>— Како |
| бије за црвену заставу, да подели с њим ову срећу.{S} Али... његове очи су је избегавале.{S} Ка |
| агњури у њега.{S} Он је толико очекивао ову <pb n="98" /> девојку, да јој каже колико је воли, |
| купила ту скоро и сва срећна унела га у ову собу.{S} Простирка је била лепа, али се супленту ни |
| као дотле.{S} Тек што му се учини да се Овчар и Каблар завијају неком маглом.</p> <p>Друштво их |
| цели родни крај, па се заустави на врху Овчара.{S} Сети се гомиле радника који у подножју те пл |
| им да подигнем једну такву централу под Овчаром.{S} Ускоро ћу отпочети да говорим с неким прија |
| ијали према поветарцу који је пиркао из Овчарске Клисуре.{S} На извесним местима пробијала је М |
| ојке у паланци.{S} Опис једног излета у Овчарску бању или каква несташност млађег брата испуњав |
| енана, Герхарта, Ампера, <pb n="257" /> Огиста Конта и осталих природњака, философа и математич |
| а бели лук, а већ развезао о Плеханову, Огисту Конту, социјалној револуцији, Карлу Марксу, унив |
| ала испод платна.{S} Дође јој да оде од огледала.{S} Једна суза врцну у њеним очима.{S} Нешто ј |
| ло карата; прашина се видела по раму од огледала.{S} У трећој одаји, која је замењивала салон, |
| а, пређе преко собе, па се заустави код огледала.</p> <p>Хтела је да види на њој самој колико г |
| тране тога широког пејсажа.{S} Обала се огледала у води тако јасно да је гледалац мешао стварно |
| а својеручним потписом.{S} Једно велико огледало на ногарима попуњавало је празнину између проз |
| ретом збаци са себе хаљину.</p> <p>Пред огледалом је стајала Вишња у ноћној кошуљи, боса.{S} Ка |
| безбожном привиђењу које се јављало на огледалу.{S} Затим се дохвати за главу и растрже плетен |
| ика по соби.{S} Насмеја се и оно тело у огледалу развучено, саблажњиво.</p> <p>— Узми ме — шапн |
| Нигде нисам видела оволику потпуност у огледању на води — продужи девојка. — Погледај десно... |
| ном приликом запали јој се кецеља поред огњишта, и само срећан случај спасе девојку од даље нес |
| око прозора, по калдрми и гранама једне оголеле липе.{S} Иза дрвета затезао се крајичак неба, п |
| по који радник.{S} Сваки од њих био је огорчен песимист, сиромах наравно, с отомбољеним лицем, |
| а озбиљно:</p> <p>— Откад ти поста тако огорчен непријатељ социјалног напретка?</p> <p>— Соција |
| /p> <p>— Од њих земља очекује — помисли огорчено — извођење целог једног система демократских р |
| такође бавио у иностранству, није крио огорчење на свог сина.{S} Војсци је наређено да чува гр |
| неплодном тлу.{S} Место су ограничавале ограда од краљевог двора, једна школа која је раније би |
| ке, камене степенице, ограђене зарђалом оградом.</p> <p>Стари господин је био већ ту.{S} Он је |
| {S} Велики џбун јоргована надвишавао је ограду и пружао своје гране, са широким лишћем, ка улиц |
| пењући се уз кратке, камене степенице, ограђене зарђалом оградом.</p> <p>Стари господин је био |
| м, па уђоше у једно пространо двориште, ограђено са три стране јевтиним становима.</p> <p>Вишња |
| апуштено, на неплодном тлу.{S} Место су ограничавале ограда од краљевог двора, једна школа која |
| предумишљајем, већ... онако, из људске ограничености.</p> <p>Кућу су реновирали из основа.{S} |
| е хтео за длаку попустити, као да би се огрешио о један принцип.{S} Он је био сув доктринар.{S} |
| ак, оне осећају топао ваздух, светлост, огроман простор, слободу.{S} Њихов ситан <pb n="94" /> |
| а руком на једног развијеног дерана, са огромним, сељачким шеширом на глави и високим чизмама н |
| , јесу жене којих има много дебелих, са огромним грудима, још већим бедрима и са поноситим изра |
| вај који траје више година, врло тежак, огромно тежак...{S}" Он то не рече.{S} У осталом, већ и |
| го разлога да је хтео претворити свет у огромну, мртву, парну машину, да је свео човека на једа |
| их другова на <hi>постојеће стање</hi>, од кога му је пуцало срце и бридела леђа, звониле су му |
| ј соби њу би прожмала нека слатка језа, од чукљева на руци, па кроз цело тело, да јој и колена |
| .{S} До зида се налазила једна постеља, од ораховине као и сточић, пространа супружанска постељ |
| су изморили кућни посао и честа рађања, од те вароши која дрема на пригревици украј Мораве.{S} |
| о света, где је познавала извесна лица, од којих су нека жива, а већина су умрла.{S} Није било |
| вог прадеде голаћа, а можда још и даље, од предака којима имена није знао, а који су морали вол |
| ем тога, моји родитељи очекују од мене, од моје школе... од новца, напослетку, који су потрошил |
| } Најако се осећају тегобе од неродице, од учмалости, од многих државних, окружних и општинских |
| на срце му наваљују разнолики осећаји, од тихе носталгије што смо пустили срећу да одлети кад |
| ећају тегобе од неродице, од учмалости, од многих државних, окружних и општинских дажбина.{S} С |
| од тог оца са великим, меснатим носем, од те мајке, коју су изморили кућни посао и честа рађањ |
| ј страни, по крововима ниским, високим, од олова или просте ћерамиде, с кубетима или турским ди |
| носне језе која ју је подухватала целу, од врхова прстију па све до чела и главе.</p> <p>Сањала |
| ла се у једну кућицу из дворишта, и ту, од оног што јој је остало од мираза, живела са децом, с |
| итељи очекују од мене, од моје школе... од новца, напослетку, који су потрошили на мене.</p> <p |
| својој рођеној кући, гром вас спалио... од човека кога хлебом хранимо...</p> <p>— Мама! — умеша |
| ерав, као да се одваљивао <pb n="72" /> од самог срца. — Ја мислим да подигнем једну такву цент |
| што и они који су старији <pb n="48" /> од њега, они од којих зависи ток државе и друштвеног жи |
| ћка својој кћерци. — Дивно, девојко!{S} Од кога си научила да заказујеш састанке, реци!{S} На к |
| а кад она није у корист републике...{S} Од патриота бежи општим људима: да благо ти будет и да |
| ца зове звонко: <hi>чокалиница</hi>.{S} Од свију чокалиница, ова је најстарија и на најбољем гл |
| лица је на том месту била раскопана.{S} Од последњих киша нахватала се читава бара.{S} Неки доб |
| елике реке није кварио никакав брод.{S} Од Београда се видела само она стругара и још неколико |
| у, спајао слике своје две познанице.{S} Од Беле је узимао њене ситне префињене црте, њен осмех |
| чној улици у време које су заказали.{S} Од кућа су већ расле сенке, ипак је било још рано, те п |
| а што су амали, таљигаши, надничари.{S} Од интелигенције, све неке стране физиономије.{S} Кога |
| оверења које ће му се некад указати.{S} Од лекције коју је имао плаћао је стан; остајало му је |
| она није велика, главна наша река ?{S} Од ужичких голија и врањских винограда, она поји целу н |
| мрзовоља.</p> <p>— Ето тако — закључи — од како смо се растали, тера ме нека несрећа, све ми је |
| нових, слободоумних министара.</p> <p>— Од њих земља очекује — помисли огорчено — извођење цело |
| су наместили кујну и собу за примање, а од другог су начинили своје собе за спавање.{S} Вишња ј |
| замислити поједине организације; треба од ове оријенталне сатрапије начинити правну државу.{S} |
| р није одобравала да се Чедомир удаљава од своје жене.{S} Морао се примити службе.{S} Доби мест |
| е стидиш.{S} А сад прими много поздрава од твојих доброжелећих ти родитеља... и Радоја који ти |
| чинија обичног сира и неколико хлебова од гроша.{S} Тај дућан је београдски специјалитет, једн |
| т далеко од Београда, за стотину векова од присутног тренутка, на ум му је, без икакве везе, до |
| а у кола, очекујући да у њима види кога од нових, слободоумних министара.</p> <p>— Од њих земља |
| ске самоће, по којој ју је пратила туга од промашене удаје, она је, против свега, носила у дну |
| ао да то само од њега зависи, покуша да од те две девојке начини једну.{S} Пажљиво је одабирао |
| о сабира крте остатке разбијене лађе да од њих начини спасоносан сплав.{S} Да ли ће се спасти ? |
| не тоалете, усред тих људи што мисле да од њих зависи круг земаљске планете.{S} Она се сети мно |
| боре с човеком раме уз раме, нема рада од кога се стиде, нема казне од које би их ухватио стра |
| ом тлу.{S} Место су ограничавале ограда од краљевог двора, једна школа која је раније била меха |
| Један зрак сунца играо се око гирланда од разнобојне хартије, којим је калфа украсио таваницу. |
| <p>Каја се опет изненади, али се уздржа од сваке заједљивости, и одговори мирно:</p> <p>— Његов |
| се реч објашњења, као да све обузе језа од нечега кобног, надприродног.{S} Радоје врати фењер о |
| су тако да осети како му се кожа одваја од лубање.{S} Један глас из најтамније дубине његове ду |
| х мисли.{S} Иначе, жена испадне ученија од мужа, — да извиниш Милисаве!...{S} Зар <pb n="241" / |
| два велика прозора, пуна шољица, кутија од <hi>вешплава</hi>, ђинђува, водених чаша, ђачких таб |
| је законски пројекат о осигурању сељака од града и стоке од помора.{S} Успео је да оба пројекта |
| поверљиве састанке.{S} Неколико корака од средине града, и већ је човек улазио у споредне улиц |
| ју, грубе фабричке зграде, светла трака од Саве, једна зелена ливада и цела железничка станица. |
| грлио.</p> <p>Стога она није очекивала од Чедомира љубавне напитке, већ изјаву, ону мало стари |
| а се она удала и да није ништа сачувала од спомена на њихово познаство.{S} И, он није био никад |
| ака, снажна, жилава, па чудно одударала од свежег пољског цвећа.{S} Вишњи се учини да нешто жив |
| јој се на срце.{S} Њена душа је дрхтала од страха пред нечим непознатим, независним од њене вољ |
| ековне тврђаве, чија се платна спуштала од врха брда па до у саме таласе Дунава.</p> <p>Ова сли |
| ко осташе сами. — Тако бих радо побегла од куће.</p> <p>Њен глас је дрхтао и био искрен.{S} Или |
| ролетос је била зелена, а сад се белела од прашине, као да никад није била бојена.{S} Студент о |
| </foreign>!...</p> <p>Бела је наследила од оца тврдоглав карактер, па ипак је почињала прва.</p |
| облика, које је госпа-Матовић наследила од своје мајке.{S} С овим посуђем од бакра мешали се мо |
| слио да је цела његова несрећа долазила од његове ниске школске спреме.{S} Стога је и Чедомир р |
| ечима. — Наша интелигенција се одвојила од народа који пати.{S} Међутим, ми смо за народне масе |
| ко бедна да се чинило као да је примила од својих посетилаца навику да пије, па се пропила и од |
| {S} Како да јој објасни то што је крила од саме себе?{S} Ипак у постељу није хтела ићи.</p> <p> |
| ђала <pb n="128" /> се да се кућа орила од њене вике.{S} Време јој је пролазило у беспослицама, |
| е као искушење, и девојка би се стресла од неке слатке, несносне језе која ју је подухватала це |
| <p>Једног дана, кад јој је мајка отишла од куће, Бела га позва у своју собу.</p> <p>— Пропали с |
| и по читава блага.{S} Столећа су прошла од како смо населили њене обале; сваку стопу ове земље |
| вила већ толико пута до знања да он има од ње да се учи.{S} Поред тога, бојао се да не начини к |
| ла с обе стране и од срца. — Колико има од како се нисмо видели!...{S} Како си?...{S} Шта је с |
| е био без капута, са заврнутим рукавима од кошуље.{S} Није волео многа мењања тањира.{S} Ручак |
| једно другог, у састанцима по угловима од улица, у претераним шетњама и разговорима о овом или |
| су они лепи зидни часовници у рамовима од ораховине, <pb n="232" /> златни ланчеви, будилници |
| ке, нешто цвећа у саксијама и пуно дима од јевтиног дувана.</p> <p>— Већином гласова решено је |
| из његовог наручја и побегла к вратима од трпезарије.</p> <p>— Шта ли ради служавка? — рече он |
| </hi>, па ступи унутра.</p> <p>Сазидана од ћерпича и дасака, ова чатрља је била тако бедна да с |
| е спуштао као плаветна платна, изаткана од прашине и паучине.</p> <p>Чедомир погледа поново сво |
| као два добра друга; пуче пушка; једна од њих опусти крила и паде у рит; она друга прну у вис, |
| ље.{S} Био је врло мали; то му је једна од првих успомена.{S} Отац га је узео за руку; у пекарн |
| .{S} Историја човечанства је састављена од контраста као човечији живот: супротности између раз |
| акве змије, подигла се читава насеобина од радничких колеба, магацина и скела.</p> <p>Остојић ј |
| и најзад унутрашња врата, чија су окна од извезена стакла спречавале поглед да продре даље.</p |
| амо да фабрикује немоћне чиновнике; она од младих, паметних, поштених људи прави бедне, глупаве |
| њавало њену лепоту и говорило да је она од оних простодушних бића која иду право и чија судбина |
| а код Управе Фондова, пореза, осигурања од пожара, сталних оправки и поправки.{S} И сад, да се |
| ећни.{S} На срце су му навирала осећања од пре годину дана, меке, наивне мисли по мало меланхол |
| у неке лепе животиње.{S} Коса, још црња од очију, окружавала је њено лице као талас.{S} Њено да |
| е цела на младића.{S} Тамно жута чарапа од конца вајала је дивно листове њене здраве ноге.{S} И |
| што није у нашој власти.{S} Брак ствара од људи силом хипокрите, установљава једну врсту ропств |
| днако по свом обичају куцајући на врата од собе, а не отварајући их.</p> <p>То је трајало неко |
| предвиђала.{S} Његов поглед се прошета од Беле ка њеној мајци, па онда паде поново на девојку, |
| >— Све имаш што ти треба, па опет ништа од тебе — додаде жалосно. — А кад сам ја учио школу, мо |
| у паде на ум како му је једна газдарица од стана ушла у собу само у кошуљи.{S} Био је у првој г |
| {S} Шта нису радили њен муж и газдарица од пансиона да дођу до њих: тражили их по пијаци, кисел |
| за човечанство.{S} Паланка ће бити јача од тебе...{S} Једног дана, ти ћеш се решити за конвенци |
| е банке за шешир.</p> <p>— По два гроша од гласа!</p> <p>— Тако се грађанска права жртвују... д |
| нзационе романе, и јела слаткише, почев од најфинијег швајцарског фондана, па до најпростијег т |
| ог њему, <pb n="236" /> можда још бољег од њега.{S} Како би иначе могла продужити да живи!{S} У |
| дигнуту цело време, дајући утисак неког од оних наших неписмених државника из доба ослобођења.< |
| ј величини портре Матовићев, рад једног од наших старијих сликара.</p> <p>Кроз широм отворене п |
| није видела: један готово правилан круг од свежег, росног зеленила по сред суве, зреле траве.</ |
| p>Унутра је врило као у паклу.{S} Смрад од пића, обуће и збијене гомиле давио је.{S} Гостима ни |
| о вароши од пуцњаве лагумова.{S} Парчад од камења дотеривала су до првих кућа.{S} У клисури, гд |
| " /> не би био довољан да заштити народ од леда и метиља!{S} Матовић признаде отворено своју по |
| ко сигуран.{S} Најако се осећају тегобе од неродице, од учмалости, од многих државних, окружних |
| ела уз потиљак, руку завучених у џепове од панталона, сигуран у себе, у своју будућност, у добр |
| <p>— Ево, на, држи — и предаде јој све од свог рукописа што је рукама могао зграбити.</p> <p>О |
| Швабицу.{S} Тетка-Ката хоће да се изеде од муке.</p> <p>— Што је узео Швабицу?</p> <p>— Замисли |
| сту на пример, али вели, мора да се иде од куће, можда на страну, па су трошкови велики, а...{S |
| } Тешко јој је било гледати га како иде од куће до куће, те оправља сатове, леми минђуше, подма |
| уштала испод платна.{S} Дође јој да оде од огледала.{S} Једна суза врцну у њеним очима.{S} Нешт |
| пређе и на младог човека, те кад изађе од њих, осети како му се груди надимају од неког осећањ |
| шеснаест векова требало му је да пређе од уранка на једној падини Рудника, па до заласка за зе |
| <p>Али Илић, као и сви људи који траже од своје судбине више него што она може дати, бежао је |
| овац неће да учи“.</p> <p>Радоје побеже од очеве куће у неко село где су имали родбине.{S} Ту ј |
| ко кога су се спуштале процветале вреже од тикава.{S} Варош се губила.{S} Настајале су њиве.{S} |
| и сочан.{S} У низинама виделе се вреже од бостана и краставаца; ту су биле подигнуте шиљасте з |
| усамљен долап, искрпљен блехом.{S} Ниже од њих растао је грашак, са широким зеленим махунама, к |
| довољна.{S} Чедомирова сестра, која је од њега била старија две године, била је већ као дете к |
| новог министра, Матовића.{S} Слушала је од другова да говоре са завишћу да је то најбоља кондиц |
| ла је себи за то: што год има добила је од тог оца са великим, меснатим носем, од те мајке, кој |
| умро још док је био у гимназији, те је од куће добијао врло скромно издржавање.{S} Ипак је има |
| благословено, опште, свачије.{S} Он је од ове крилате речи очекивао све: народно благостање, с |
| е више него што она може дати, бежао је од своје среће, мислећи да трчи за њом.{S} Није прошло |
| у боји и прсник од платна.{S} Тражио је од жене и деце да пазе на одело.{S} Жена му је имала те |
| д смрт сачувао једва оно мало што му је од оца остало.{S} Чедомиров отац, Стеван, изучио је сео |
| ако се вратила у Чачак.{S} Читала их је од почетка до краја.{S} Оне су је опомињале мутно позна |
| ма и заповедају нам.{S} Шта онда остаје од слободне воље коју нам професори доказују толико?</p |
| вањског цвећа... да ли има шта умилније од његова венца!</p> <p>— Кажу не ваља се уносити у кућ |
| ет је глуп, Илићу, он не воли паметније од себе.</p> <p>— Ја не мислим тако.{S} Свет је простра |
| да ће доћи нешто горе, нешто страшније од увреде, нешто што се не да избећи и што ће га пратит |
| S} Измерила је сунце, пронашла материје од којих је састављено.{S} Укротила је гром и разоружал |
| шка срамотна болест коју болесник крије од света, док му она разједа срце, а њен гној прља, тру |
| ево од њих, у фабрику тек да се сакрије од полицијског надзора ?{S} Није ли сусед преко пута по |
| љив кад професор предаје и лепио фишеке од хартије по таваници учионице.{S} Најзад га истераше |
| пита: какве су оне, те жене, те девојке од којих се бојала, јесу ли оне чисте и толико колико о |
| и опште интересе.{S} У Србији ни сенке од тога.{S} Министарска одговорност пред парламентом он |
| кат о осигурању сељака од града и стоке од помора.{S} Успео је да оба пројекта озакони у Скупшт |
| па се саже да узме кључ испод простирке од прага.</p> <p>При том цела њена млада снага отисну с |
| Прљила се око ватре, руке су јој пуцале од сапунице, крста је болела.{S} Ипак је она одговарала |
| као сваки летњи дан.{S} Улице се сивиле од прашине.{S} Из њих је била још топлина јаке дневне п |
| ко су тамо постављани људи с мање школе од њега.{S} Дивно је чудо било што поред своје философи |
| >— Да, пиши пропало... године су прошле од како смо се растали, ја то знам — продужи Илић тврдо |
| е дебелу сенку чак преко улице.{S} Даље од ње, по једној пијаци, око сандука, гомиле бостана и |
| цели животи истроше, а душа не оде даље од бриге за насушни хлеб и државни порез.</p> <pb n="14 |
| м није смео прилазити, он је бежао даље од њих.{S} Тада би одлазио из вароши, у околне паркове, |
| радник, затворених очију.{S} Мало даље од њега видео се крвав перорез.</p> <p>— Говори ко те у |
| ке стране: варош је почињала нешто даље од обале, из зеленила које су састављали ритови, па се |
| Постанеш неки чиновник, шта ти је боље од тога!{S} Иде ти после плата, а кад остариш, пензиони |
| дприродног.{S} Радоје врати фењер ономе од кога га је узео, поново зграби будак, замахну њиме, |
| ве, укочиле цео саобраћај.</p> <p>Једне од тих влажних, мрачних ноћи, чу се пуцањ, јачи од топа |
| нема рада од кога се стиде, нема казне од које би их ухватио страх.</p> <p>Студент је говорио |
| д било јасно да није ништа боље судбине од тог коња са пропалим ногама.</p> <p>— Општи ниво!... |
| ипеке.{S} Ипак се осећало нешто свежине од ветра који се дизао са запада и наносио по који обла |
| архалне куће забрањивао свако попуштање од правог пута.{S} Корачала је брзо, али сигурно, и изг |
| у пловило неколико облачића као прамење од памука.</p> <p>Илићу залупа срце кад виде девојку та |
| вота: одрицање старих пријатеља, кињење од стране власти, свакојаке оскудице и понижења, те одл |
| а њих се шарениле две покретне стражаре од дасака, обојене у српску тробојку и с дрвеном јабуко |
| Иначе је Бела крила вешто своје маневре од других.{S} Носила је редовно послужење кад је младић |
| ote> <p>Воз је одмицао.{S} Кроз прозоре од вагона виделе се разнолике зграде станичне, гвоздене |
| ишњине дотле безизразне очи запалише се од задовољства које се налази у овим церемонијама кад с |
| вао, њушкао, маштао, презао, одмарао се од својих лектира правећи разнолика опажања, и уживао с |
| прешао овамо да се школује, потуцао се од гимназије до гимназије, стално одушевљен, стално без |
| а.{S} Њено, већ рањено, срце стезало се од бола.{S} Заклињала се да ће се сва предати нези око |
| уће, пуне ситне дечице.</p> <p>Нешто се од тога већ остваривало.{S} Велике наднице привлачиле с |
| ји му остаје, као он са̑м.{S} Окрену се од улице с тврдим решењем да је више не види.{S} Поглед |
| , нарочито кад се тиче политике, зависе од њиховог материјалног положаја.{S} Њихове симпатије и |
| именице.{S} Али не бојте се, не бежите од живота; с њим је као и с пливањем; научи се кад кура |
| ајност, фантаст који захтева све лепоте од живота, усамљено биће што се ни с ким не да да удруж |
| но парченце хартије које није било веће од цигар-папира.</p> <p>— Па читај! — закључи самоубица |
| и од јела, два три јасена, широко лишће од ораха и букет процветале зове.{S} Горе, надносило се |
| с дивљом травуљином.{S} Кроз уско лишће од врба промицао је по који сунчев зрак и изливао свој |
| а је мајка, која се помоли уз степенице од трема. — Теби није добро?{S} Ти си болесна ?</p> <p> |
| е осећала нешто ново у себи, нешто јаче од ње, непознато, дубоко и фатално, нешто што је наваљи |
| суза врцну у њеним очима.{S} Нешто јаче од ње заповедало је сад њоме, и она раскопча хаљину до |
| апта девојка — али ја осећам нешто јаче од мене, нешто неправедно, немилосрдно, што ме плаши.</ |
| кињу треба поуке.{S} У округу нема више од три четири школе за женску децу.{S} Али шта ће теби |
| S} Па и ти часови!{S} Није их било више од два три преко дана.{S} За њих се није морало спремат |
| овали у њега, сматрали га за нешто више од себе.{S} Кад је пролазио улицом, старији су се утрки |
| није мачји кашаљ, да она има нешто више од те три постеље и бакреног посуђа.{S} Стога она позва |
| тренутцима код Беле, то беше нешто више од њене лепоте, то беше њена симпатија, далека, нова, д |
| уксузу чистоте, нека му омиле кућу више од кафане, нека подигну бољи подмладак него што смо ми. |
| есело тако да јој обе стопале отскочише од земље.</p> <p>— Како је лепо овде! — рече она лагано |
| гарице на седељке; нико није умео лепше од њега да начини сунцобран од тиквена листа ни да саст |
| </p> <p>— То је велика рента, као мираз од педесет хиљада — говорила му је самоуверено.</p> <p> |
| м девојком, којој примети само главу, и од главе бео, нежан профил с очима дубоко занесеним у м |
| етилаца навику да пије, па се пропила и од пића посрнула, па продужила пут порока као свака пиј |
| ко врата, па је пољубила с обе стране и од срца. — Колико има од како се нисмо видели!...{S} Ка |
| ала је за кривицу.{S} Стид ју је било и од самог Илића, а ради њега и ради својих родитеља, она |
| јдубље тајне свога бића, оне се крију и од сопствених очију, и обујме нас тек кад нас, као неко |
| а баци у вис обе руке.{S} Широки рукави од блузе спадоше до рамена.{S} Голе мишице блеснуше кро |
| та, сваки ју је познавао, чак и кровови од кућа чинили јој се да је поздрављају пријатељски, а |
| суђем од бакра мешали се модерни судови од земље или емаља.{S} Из кујне се иде у дечју собу, гд |
| ли се видело парче једне шумице: врхови од јела, два три јасена, широко лишће од ораха и букет |
| р ручак, са уживањем би рачунао на први од месеца кад се прима плата.{S} Кад би она била његова |
| осред гомиле безбројних болова, а многи од нас не чује ни једну жалбу — грмио је Илић, опијајућ |
| ог нестрпљења.{S} Није знао шта да ради од себе.{S} Свет му се чинио празан, шупаљ, бесмислен б |
| дништво је предлагало да се клуб уздржи од те патриотске манифестације с разлога што је пролете |
| ме, али за кога тврде да је најукуснији од свих српских пасуља.{S} Један професор универзитета, |
| и, чу се пуцањ, јачи од топа, страшнији од грома, као да се земља прецепи.{S} Ускоро затим залу |
| p> <p>Златарев син је био нешто старији од своје сусетке.{S} Долазио је у њихову кућу као у сво |
| ?</p> <p>— У селу је добро свакоме који од њега не тражи више него што оно може дати — одговори |
| је осећала да се цела љубав не састоји од пољубаца.{S} Она је ту остала непоколебљива.{S} Ништ |
| , другарице, а бирачи су људи.{S} Сваки од њих има по један ситан, а за себе капиталан интерес. |
| помоћник, па и по који радник.{S} Сваки од њих био је огорчен песимист, сиромах наравно, с отом |
| им крилима.</p> <p>Варош се спасла, али од <hi>електрике</hi> није се више познавао ни камен.{S |
| зложени по дућанима, грубо су одскакали од тарница што су се дрмале и <pb n="247" /> тресле пре |
| су дошли дотле чамцем, који су најмили од неких рибара пред кафаном <hi>Шаран</hi>.{S} Он је с |
| з очију испао!</p> <p>— Ту смо се крили од Турака — додавао је други — а гле ти сад чуда!{S} Хв |
| би се спарушили чим би за педаљ одмакли од земље.{S} Жене се кувале по шупама, одмах до помијар |
| тичним додирима, били су далеко одмакли од града.{S} Пред њима се указивао усамљен сеоски друм, |
| врдоглав.{S} Стога узе други пут, прими од његовог говора што је ишло у корист њеног плана и ре |
| додирну шимшир, проклати се по калдрми од дворишта, па замаче даље, у мрак.</p> <p>Илић угледа |
| ода, кад сам растао са̑м, ненагледан ни од кога, као дивља травуљина.</p> <p>Само је Матовић за |
| она, и скочи са постеље као да се брани од нечијег насртаја.</p> <p>У соби је било све мирно.{S |
| месеца.{S} На чуђење целог села, начини од једног поточића воденицу са два витла, те га цело се |
| и су старији <pb n="48" /> од њега, они од којих зависи ток државе и друштвеног живота, не усво |
| оју везу...</p> <p>— Која вајда!{S} Они од којих сам очекивао добра беху неспособни да ми га уч |
| а беху неспособни да ми га учине, а они од којих сам очекивао зла, најзад су ми га учинили.</p> |
| е приличи ти. </p> <p>Девојка се склони од ватре за тренутак.{S} Онда узе неки други посао.{S} |
| стити.{S} Реакционари су, ваљада, бесни од једа; министри нису чекали ни оставка да им се уважи |
| учена завесом од тула; видели се калупи од фесова, разне кутије са шамијама, вештачким цвећем, |
| која иду право и чија судбина не зависи од њих самих, већ од оних које ће срести и који ће их у |
| ним дрвећем простирали се дебели теписи од лишћа црвеног као бакар.{S} По који зрео кестен лупи |
| и ђаво ће знати да ли ћеш шта сачувати од онога што сам ти говорио?</p> <p>— Ми ћемо остати ув |
| р је дигао руку од свега и почео бежати од својих...{S} Најискреније су животиње крокодили јер |
| разима.{S} Младић се не могаде уздржати од једног покрета.{S} Он је узе за руку.{S} Она се не т |
| ти нези око болеснице, да неће одмицати од ње дан и ноћ.{S} А кад оздрави, она ће јој испричати |
| p> <p>— Шта ме сад чека?... шта ће бити од мене?</p> <p>Без Илића, цео њен план за високим студ |
| у, али се његове очи не могаху одвојити од Вишње.</p> <p>Она се беше зауставила, нема, збуњена, |
| о осице.{S} И као да се хтеде одбранити од њих, он поново обгрли погледом своју земљу.{S} Кириџ |
| тално отворено.{S} Могло се ту склонити од жандармске потере, испред кише или кад човек не зна |
| авлијама, као да су и оне хтеле побећи од куће.{S} У салону су остајали само Бела и Чедомир.{S |
| одно је могла доћи кући, слободно отићи од куће.{S} Слободно изабрати своје друштво, слободно к |
| бар... у свакој партији, групи или кући од утицаја, они имају својих људи и фамилије; ипак прет |
| ицу како је провела тих неколико месеци од како су се разишли.{S} Али се не усуди, јер би онда |
| каква сиренска утвара, на свакој окуци од пута, на гомили сувог лишћа, у облацима... облацима |
| лажних, мрачних ноћи, чу се пуцањ, јачи од топа, страшнији од грома, као да се земља прецепи.{S |
| , али бол девојке коју је волео би јачи од његовог сопственог.{S} Видео је да она воли несрећно |
| шарениле су се разнолике боје, почевши од белих платнених блуза до црне материје мушких капута |
| је великошколац, образован човек, виши од ње.{S} И млада девојка као да је хтела узети у одбра |
| ја сматра да је њен позив у животу виши од обичне бриге за кујну.{S} На лицу јој је почивао отм |
| ..</p> <p>Увече је одјекивало по вароши од пуцњаве лагумова.{S} Парчад од камења дотеривала су |
| е своју собну хаљину, подиже један крај од завесе, и посади се крај прозора.{S} Напољу је свита |
| и да наведе противне мисли које су јој од синоћ лутале по глави.{S} Она заћута, и тек пошто се |
| праве Фондова сазида лепу кућу у једној од главних улица.{S} Чедомир је провео скучено детињств |
| покисла, и...</p> <p>— И?</p> <p>— Свак од нас има свој пут.</p> <p>— Не говори ми то, Вишња — |
| с клупе, прође стазом и изби на излазак од парка.{S} Ноћ је већ наваљивала са истока и падала н |
| планински ветар духне из клисуре, облак од цветне прашине дигне се изнад ливаде.{S} Траве полег |
| и да он хоће да каже како не двоји брак од љубави, или тако нешто, те пљесну рукама:</p> <p>— Б |
| аде: — Чедомир је озбиљан младић, човек од поверења.{S} Бели се јако допада.</p> <p>— Е? — зачу |
| ијанска династија на дувару и умиваоник од лима.{S} Под је покривала нова простирка коју је газ |
| /> а лети сламни шешир у боји и прсник од платна.{S} Тражио је од жене и деце да пазе на одело |
| е на одело.{S} Жена му је имала тепелук од дуката и дијамантску грану.{S} Деци је шила хаљине н |
| — Бога ми се љутим.{S} Једног овде имам од својих, па се и он туђи...{S} Испрати Вишњу до куће. |
| осећају, голицавом, узбудљивом, слађем од свега што је дотле окусила.{S} Сколише је поново мис |
| едила од своје мајке.{S} С овим посуђем од бакра мешали се модерни судови од земље или емаља.{S |
| а, прошапта поверљиво:</p> <p>— Не смем од маме.</p> <p>Он јој приђе.</p> <p>— Ја сам љута на в |
| ме и један параброд насред реке.{S} Дим од лађе развијао се кроз бистри ваздух на све стране то |
| ир, поред чиновника обућар.{S} Кроз дим од дувана и испарења, Илић виде једно празно место, па |
| против неправди које су чинили слабијим од себе, смејао се њиховој уображености, вређао их отво |
| азвити јаче везе са иностранством даљим од непосредних суседа.{S} За то је требало извршити две |
| нут једном унутрашњом примедбом, једним од оних тајанствених гласова у нама самима који не вара |
| .</p> <p>Вишња притисну кваку на једним од многобројних, зелено обојених врата, али се она не о |
| рао пером, као да броди морем начињеним од самог миља и заноса, па кад би писмо свршио, написао |
| p> <pb n="309" /> <p>— Шта ја ово чиним од себе? — освести се она, и скочи са постеље као да се |
| траха пред нечим непознатим, независним од њене воље, неминовним.{S} Ово цвеће, широка ливада, |
| ашњост, ред ствари, жуде за нечим вишим од свакодневне егзистенције.{S} Она се чудила како је д |
| ом дворском дамом своје мајке, старијом од себе десет година.{S} Влада није одобрила краљев пос |
| његова кугла пада баш за оним димњаком од стругаре, па димњак изгледа као пресечен, једна му п |
| ле озбиљно своје врхове украшене чипком од букава.{S} По гдегде видело се неко раштркано село.{ |
| њице, Вишња спази једну аду са шумарком од ракита и одраслим јабланом на крају.</p> <p>— Шта ти |
| а воће, са оштрицом од месинга и дршком од порцулана, по којем су се плеле плаветне шаре.</p> < |
| .{S} Електрична лампа заклоњена шеширом од зелене свиле, разливала је са̑но своју хладну светло |
| енила повесма вунице, превучена завесом од тула; видели се калупи од фесова, разне кутије са ша |
| м вратима, мраморним стубовима, мирисом од тамјана и воштаних свећа.{S} Он је постојао овде, у |
| а, старинска црква са гломазним кубетом од лима.{S} Око ње су ситне куће на један спрат и механ |
| са сумом коју је отуда добио и кредитом од Управе Фондова сазида лепу кућу у једној од главних |
| есе: малене ножиће за воће, са оштрицом од месинга и дршком од порцулана, по којем су се плеле |
| ченијим селима, као неким чудом сачуван од укрштавања с туђинцима, претопљеним у наш свет.{S} П |
| је крстио један тамошњи професор, један од оних неприметних културних радника по паланкама, кој |
| лер и Галилео, Њутон и Декарт.{S} Један од озбиљних млађих философа прокламује да разум даје са |
| какве сиротињске кафанице, где је један од њих држао <pb n="24" /> агитационо предавање.{S} Он |
| грађанска права нису разликовали један од другог, налазио много одушевљења, воље де се ради не |
| адост и лепо време.{S} Дан је био један од оних жарких дана у сред пролећа, кад се око нас осећ |
| ном и опкољена везеним јастуцима, орман од лажне ораховине, талијанска династија на дувару и ум |
| умео лепше од њега да начини сунцобран од тиквена листа ни да састави монограм за мараму.{S} У |
| ове стране протезао се Београд, измешан од палата и чатрља.{S} Једно јато сврака прегонило се п |
| то се тога дана осећао изузетно увређен од стране Вишње.{S} Био ју је видео на улици, па кад је |
| егне.{S} Интелектуални живот је одвојен од практичног.{S} Илић није имао никаквог искуства о св |
| та више, и по спољашности се разликовао од мештана, окорелих у навике и застарелу моду.{S} Имао |
| и у мери ни у роби.{S} Он се разликовао од осталих трговаца и по томе што се није вајкао.{S} Ча |
| ом уздржаном тону.{S} Чак да је и могао од њеног оца и њене куће, он не би смео поверити сву ту |
| загрли поново.</p> <p>— Ко би се надао од овог свеца — рече затим, милујући га по подбратку. — |
| ... чу се отуда њен глас, јасан сад као од чистог метала.</p> <p>— Нису много родиле ове године |
| ила му је у крв пенушаво одушевљење као од неког јаког пића.{S} Стога је Чедомир редовно посећи |
| вни стубови скрхали <pb n="6" /> се као од стакла.{S} Краљ се сад, природно, обраћао народу, чи |
| уступиле место блиставој светлости као од драгог камења.{S} Јата врана бунила су се по уличном |
| ногу танку, а заокругљену, извајану као од неког божанственог уметника, лепу, лудо лепу, најлеп |
| гао одлучити одмах и решење је остављао од данас до сутра.</p> <p>— Сутра... сутра, а не данас |
| а оног класичног магарца који је скапао од глади између две гомиле сена, не могући да се реши к |
| којим живи?{S} Не иде ли девојка, лево од њих, у фабрику тек да се сакрије од полицијског надз |
| са две стране.{S} Неколико корака лево од ње, стајао је Чедомир блед, погнуте главе, намрштени |
| лот, накривљен, труо при земљи, побелео од кише и времена.{S} Велики џбун јоргована надвишавао |
| учак му је био најслађи, кад би уграбио од своје жене да седне за кујнски сто и једе што прво д |
| ни привиђењу који је кишни зрак правио од његове пријатељице.{S} Он јој предаде шешир врло учт |
| све што је несвесно хтео, што је тражио од живота.{S} Она су му <pb n="91" /> била једини повер |
| спустио лево, искривио се сав, начинио од себе ругобу само да би био примећен.{S} Нема весеља. |
| ош не, што је један лични режим начинио од овог Ужичанина, који је, поред своје струке, волео с |
| ем бразилијанску марку што сам је купио од једног Јеврејчета.</p> <p>Они су били још у кујни.{S |
| ружују...{S} Је ли, Марјане, а би ли ко од богатих?</p> <p>— Они не спадају у моју надлежност — |
| исли на своју породицу.{S} Кад би му ко од пријатеља скренуо пажњу на несташност његовог сина, |
| ора на челу и изразитих усана.{S} Свако од њих знао је наћи по коју лепу реч да јој каже, да јо |
| младих ћутали су, тако седећи.{S} Свако од њих пратило је своје мисли кроз самоћу предела.{S} О |
| се, било је болесно у обе ноге, свакако од какве неизлечиве болести, па ипак се силило и хтело |
| а, пази се доцније, не пуштај га далеко од себе!</p> <p>Бела се церила ђаволасто.</p> <p>— Хај’ |
| /> <p>У тој средини која је била далеко од праве раскоши, али за Илића представљала готово свет |
| ству.{S} Те ствари су биле дотле далеко од Вишње као и сибирска поља.{S} Оне су је одмах заинте |
| х тренутака, кад су били одмакли далеко од универзитета и кад му је Лазаревићева говорила:</p> |
| је можда био за читав континент далеко од Београда, за стотину векова од присутног тренутка, н |
| биће вукло га је у том тренутку далеко од науке, тамо у ту сивину, ка његовој другарици, у њен |
| ка у Науци, пошто ми стојимо још далеко од истине, пошто васељенска загонетка измиче нашем схва |
| мисле о њој.{S} Она је знала да је неко од њених суседа морао приметити кад је ушла с Чедомиром |
| тешко у души.</p> <p>Грло ју је стезало од неке незнане жалости.{S} Очи су јој биле пуне суза.{ |
| оришта, и ту, од оног што јој је остало од мираза, живела са децом, скромно, тешећи се да то не |
| е.{S} Она напреже све што јој је остало од свести, дочепа чаршав са постеље, пребаци га преко с |
| , непрегледну пустош, ништа није остало од свега што је јуче још постојало, а он је још жив.</p |
| стоји празно.{S} Ништа више није остало од <hi>Еснафлије</hi> до две чађаве пруге на зиду сусед |
| све даље.{S} Можда је ипак нешто остало од ње?{S} Можда ће најзад наћи нешто своје?{S} Корачала |
| државати известан ранг, а где се грцало од дугова; рано је познао понижења, тако уз тог оца сур |
| другарици у кратко све шта му се десило од како су се растали.{S} У колико је излагао појединос |
| окањ до дна и, не одвајајући још стакло од уста, продужи:</p> <p>— Најзад, свеједно.{S} Нама је |
| еком, по потиљку, само оним што је голо од <pb n="134" /> руке, да осети њу целу, обешену о њег |
| обом.{S} С пуном збиљом, као да то само од њега зависи, покуша да од те две девојке начини једн |
| , све оно нешто неизвесно што очекујемо од даљег живота, а што би хтели да сазнамо и улепшамо к |
| тим приликама дошло је Илићу прво писмо од Вишње.{S} Оно је било у једном великом пословном зав |
| ала та тамна грижа да не доби оно писмо од оца.{S} Кад га први пут прочита не учини јој се мајч |
| ње вече, сувише топло за то доба, једно од оних чежњивих вечери које саме позивају на дуге разг |
| тки поновни састанци.{S} И затим, једно од другог растаје се, не разумевши се.{S} Само у светим |
| бузела нека идеја, којом би решио једно од многобројних <hi>питања</hi> што су тада занимали ин |
| ово заборавио.{S} Они беху далеко једно од другог.{S} Он је мислио да се она удала и да није ни |
| е туђе заједнице, либе се, зазиру једно од другог, стид их је, боје се.{S} Па опет се деси кадг |
| он; свако је несрећан овда онда.{S} Оно од чега треба да се бојиш јесте да не будеш... као ја, |
| терисана кућа сеоског изгледа.{S} Десно од ње видео се низ ситних краварских станова с прозорим |
| ука Караџића с фесом на глави.{S} Десно од ормана, на сточићу уметничке израде, налазила се у з |
| о јавно мњење?{S} Није ли сусетка десно од њих невенчана жена човеку са којим живи?{S} Не иде л |
| очи и погледа поред себе.</p> <p>Десно од њих, између две куће видело се парче Топчидерског бр |
| реда није било међу њима.{S} Независно од свега, сети се како је једног дана изишао са оцем у |
| ла се на хоризонту као разастрто платно од сребра.</p> <p>— Погледај ову воду — рече младић дев |
| чежња за оним што нема, што је различно од њега, што ствара контрасте и наду на потпуност.{S} П |
| то поред своје философије није већ умро од глади.{S} Свој позив је схватао на старински начин.{ |
| хвала Богу здраво и добро, да јој исто од Бога желимо.{S} Само, кажи, мајка ти је нешто назебл |
| животињи.{S} Зар он није био тако исто од доброг соја?{S} Његов прадед борио се јуначки за сло |
| мење.{S} На сваком углу остало је нешто од ње.</p> <p>То ново расположење држало ју је све док |
| ="269" /> пушкар, који је задржао нешто од своје службе у војсци, трудио се да надокнади дамама |
| "52" /> На глави јој је био прост шешир од сламе.{S} Па ипак, младост и здравље чинили су од ов |
| n="284" /> нашу судбину.{S} Они су нас од нашег уласка у живот наместили на колосек који не см |
| > околним висовима, ветар доносио мирис од љубичице, пролетња јагњад блејала, жуборили потоци н |
| јке.{S} Он осети готово перверзан занос од те смеше поезије, успомена и присуства девојке која |
| ећало на винову лозу, а цветови на цвет од кромпира.{S} Одаја је била тако мала да ју је испуња |
| ило се нервозно, а прсти су трзали штит од качкете.{S} Девојка га је слушала с пажњом и, у исти |
| апун, а изнад ње налазио се узидан крст од црвеног камена на коме је изрезан натпис: <hi>Вилина |
| во, не гледајући у њега већ у један кут од салона и као враћајући се с неког далеког пута, по к |
| носио: зими астраганску шубару и капут од параћинског штофа, <pb n="55" /> а лети сламни шешир |
| ија судбина не зависи од њих самих, већ од оних које ће срести и који ће их учинити срећним или |
| ао средином улице, носио на глави трубу од фонографа и певао колико га грло доноси једну орфеум |
| S} Она је била обучена у матроску блузу од обичне материје.{S} Држала је руке у крилу. <pb n="5 |
| века, које потсећају на књиге, одвајају од свакидашњих разговора и стварају романтику посред об |
| од њих, осети како му се груди надимају од неког осећања непознатог, неодређеног.{S} Корачао је |
| p>— Куд нађе ту жену: плебејку, старију од себе, удовицу — рече Илић у себи изненадно, циљајући |
| све.{S} Сем тога, моји родитељи очекују од мене, од моје школе... од новца, напослетку, који су |
| шта, и само срећан случај спасе девојку од даље несреће.</p> <p>— Чујеш, Вишњо — рече јој отац |
| ма могао зграбити.</p> <p>Отвори фијоку од стола и поче бацати што год му дође под руку.</p> <p |
| ормула, крхају баријере које деле науку од живота, литературе и уметности.{S} Материјалистички |
| у моди.{S} Бела није никад осетила муку од материјалног живота.{S} Новац је за њу био као неко |
| и своју бившу драгану и уштеди јој муку од сазнања, наглих и из друге руке.{S} Он ју је жалио.{ |
| последња тачка добра, јер је дигао руку од свега и почео бежати од својих...{S} Најискреније су |
| е устала, пошла неколико корака ка углу од собе, и онда застала, покривши очи рукама.{S} Један |
| о меру, претерао, затворио си се у кулу од слонове кости.{S} Ти си рђаво разумео околину у којо |
| ст не потраја дуго.{S} Он виде да би му од рукописа остало врло мало, готово ништа.{S} Требало |
| пакло карата; прашина се видела по раму од огледала.{S} У трећој одаји, која је замењивала сало |
| усправљало неколико фотографија у раму од сламе.{S} Ту је лежао још један албум, повезан у пли |
| , у комбинацијама домина, у густом диму од дувана, величанствена визија младе девојке васкрсава |
| дног плота, неке девојке одломиле грану од трешње, па тако беру и једу.{S} По кафанама се чуо ж |
| јашу, који је носио униформу састављену од писмоноше и коњичког официра.{S} Кола је сретоше убр |
| жи руку.{S} Она му је пружи, па стрецну од додира: његови прсти су пекли као у грозници.</p> <p |
| ни испод браде.{S} На извесном остојању од њих корачао је један човек ћутке, с кишобраном натуч |
| кад је Чедомир пратио, као увек, Вишњу од Кајиног стана до њене куће; он се опоменуо да је сут |
| S} Па ипак, младост и здравље чинили су од ове тоалете њен најлепши оквир.{S} Она је била као с |
| S} Интереси упливних појединаца јачи су од закона и реда.{S} Свет се занима политиком једино ра |
| овена, децо моја.{S} Ја не марим што ћу од сад бити баба.</p> <p>Илић се осмехну кисело.</p> <p |
| се по коњским сапима, по зарђалом блеху од платформе и по црвеном лицу кондуктерову који је ста |
| т, на белу руку, спуштену лако на ивицу од канабета.{S} Спусти своју уздрхталу шаку на ту руку, |
| анцеларијама.{S} Према постељи, у венцу од тепсија и шерпи, висила је јевтина слика талијанског |
| лизма.{S} Он је сад осећао потребу вишу од те негације данашњег друштва.{S} Није се могао задов |
| односима људи су неповерљиви.{S} Страх од подвале влада у свима пословима.{S} Изгледа као да у |
| них угледних београдских кућа, зависних од владе, оставиле изненадно, на пречац, демонстративно |
| граду, зар није видела гомиле још горих од својих суседа?{S} Она није умела бранити себе помоћу |
| амен, темељ широк неколико хвати, а врх од зида као колски пут.</p> <pb n="229" /> <p>— Као Себ |
| а девојка коју живот није мазио.{S} Још од детињства је познала дане скомрачења и увреде незадо |
| цији дозна за велику новост која се још од подне шапутала по породицама ближе Двору и министарс |
| везани чврстим спонама, наслеђеним још од његовог прадеде голаћа, а можда још и даље, од преда |
| "202" /> <p>— Тата се није опоравио још од робије, па не може да издржи тај штрапац.</p> <p>Или |
| аставише се као стари пријатељи.</p> <p>Од тог доба звали су се по имену, задржавали дуже руку |
| што ником другом није смео рећи.</p> <p>Од оног дана кад је био с Вишњом у њеном стану, трудио |
| S} Пробисте му уши вашом дреком.</p> <p>Од лекције није било наравно ништа.</p> <p>— Показаћу ј |
| но место, поставили су је одмах.</p> <p>Од то доба није се враћала у Београд.</p> <p>Живот јој |
| човек схваћа стање мира и слоге, поред одабирања појима једнакост, поред ропства слободу.{S} И |
| Шта је та Дарвинова борба за опстанак, одабирање, последице наследства?{S} Зар то није другим |
| две девојке начини једну.{S} Пажљиво је одабирао њихова преимућства, док је брисао <pb n="80" / |
| Жандарм, на служби у министровој кући, одавао му је потпуно прописан поздрав, треснувши чизмом |
| и тада пева прилично.{S} То су они који одавно имају готов план школовања, служе војску одмах п |
| римо о нечему веселијем.{S} Ти си волео одавно да идеш у Париз?</p> <p>Младић је погледа расеја |
| ладост.{S} Ја сам ти то, Илићу, говорио одавно, али ти имаш дух романтичан.{S} Ти мислиш да сам |
| јте да се браните.{S} Већ ми то причају одавно.{S} Али ја добра, наивна, старинска жена...{S} К |
| Чедомир натуче шешир на очи, хотећи да одагна ова привиђења.</p> <p>— Матовић ће имати великог |
| ићу.{S} Како кујунџилук није више ишао, одаде се нарочито на часовнике.{S} У слободном времену |
| бициозни, напрасити, ћудљиви, ако се не одаду пићу, они постају, на крају, најљући реакционари. |
| <p>— Колегинице?</p> <p>Кад се нико не одазва, она се помоли наврата: збрчканог лица, повезане |
| још у кујни.{S} То је била <pb n="8" /> одаја поплочана циглама.{S} У једном крају се налазила |
| лозу, а цветови на цвет од кромпира.{S} Одаја је била тако мала да ју је испуњавала уска постељ |
| алу</hi>.{S} То беше ниска, неизветрена одаја, с навученим завесама.{S} Чедомиру, који пређе на |
| ни звук је одјекивао потмуло по празној одаји као нешто живо и претеће.</p> <p>Он побеже из кућ |
| намештајем.{S} Вешт посматрач би по тој одаји оценио жену која ју је наместила.{S} Матовићка је |
| видела по раму од огледала.{S} У трећој одаји, која је замењивала салон, Илић није био никада.{ |
| пао готово, и челичним звуком испуњавао одају као нешто живо.{S} То је било велико, то је било |
| ече она као за себе, па повири у предњу одају.</p> <p>Кад се окрену натраг у салон, њено лице ј |
| „Хајде, срећна душо, поново у тих живот одакле си и дошла.{S} Остави пук и друштво нек сами вод |
| ео и кога би она могла волети страсно и одано.{S} Јасно јој је било да он није више њен и да то |
| фразе, стављајући му до знања да ће га одати.{S} Кад би се њихови погледи сусрели, њене сомота |
| ајци, па онда паде поново на девојку, а одатле на сто, на зид, на прозорска окна, на затворена |
| и које љубазно лице да се разговори, да одахне, да живи.{S} Његови стари <pb n="265" /> другови |
| м Београда који се будио пред вече, као одахнувши после великих врућина.{S} Прозори су гледали |
| </hi>.{S} Проблем му је изгледао прост: одбацити метафизичке спекулације и ставити се потпуно н |
| су животиње крокодили јер лију сузе за одбеглим пленом...{S} У државама где је оморина, тежак, |
| невесела, Лазаревићева?</p> <p>— Не! — одби она усиљено. — Зашто да будем невесела?</p> <p>Ста |
| за парк, за...</p> <p>— Не, Вишња... — одби младић скромно.</p> <p>— Ја мислим да је то могуће |
| а.</p> <p>— Седи ти... ти си уморнија — одби он. — Мени је добро и на столици.</p> <p>У труду д |
| опусти!</p> <p>— Није потребно, Илићу — одби девојка. — Пролетње кише нису опасне.{S} Затим...< |
| ме срцу.{S} После се трже брзо, нагло и одби.</p> <p>— Не, не могу.{S} Журим се.</p> <p>Осећала |
| доба у студентским круговима.{S} Али он одби позив ћутке, махнувши руком, и уђе у парк.</p> <p> |
| се допада.{S} То јој би мило, али убрзо одби ташту жељу за каћиперством и рече у себи:</p> <p>— |
| p>— Тако ћеш, једном, и мене оставити — одбијала је његова умиљавања — и чудити се... и смејати |
| а, па чак и по мало дрска.{S} Ја сам га одбијала...{S} Какво чудо ако је потражио другу жену!</ |
| слободоумна, учена човека.{S} Љубав је одбијала стално.{S} Још можда је срећна што се свршило |
| У том тренутку је имала право.{S} Њено одбијање падало је врло тешко младом студенту.{S} Он се |
| и злато по зеленом бусењу.{S} Радоје је одбијао кратке димове на својој луши.{S} Његове очи су |
| , па ти тражи двоструко.</p> <p>Илић је одбијао.{S} Није он водио рачуна о богаству.{S} Не, изг |
| Никад среће неће имати онај који те је одбио — рече јој, тешећи. — Он не зна шта је у теби одб |
| јој, тешећи. — Он не зна шта је у теби одбио.</p> <p>Сунце је клизило по ведром небу.{S} Морав |
| ретплате свакој новој књизи, повереници одбора за дизање разних споменика, деловође варошких чи |
| ора.</p> <p>— Мајка је изашла у варош — одбрани се девојка. — А други?...{S} Брига ме је!</p> < |
| е мисли као осице.{S} И као да се хтеде одбранити од њих, он поново обгрли погледом своју земљу |
| е...</p> <p>— Мама! — промуца девојка у одбрану свога драгана.</p> <p>— Ћути ти, ти... како да |
| И млада девојка као да је хтела узети у одбрану свога новог познаника, подиже глас и рече изази |
| х да догађаји не узму други обрт, те се одважи да удари на главну ствар.</p> <p>— Ти га волиш, |
| му каже све.{S} За то није имао довољно одважности.{S} Онда је мислио да напише једно писмо гос |
| теже косу тако да осети како му се кожа одваја од лубање.{S} Један глас из најтамније дубине ње |
| ованог човека, које потсећају на књиге, одвајају од свакидашњих разговора и стварају романтику |
| у га Зарија, па испи чокањ до дна и, не одвајајући још стакло од уста, продужи:</p> <p>— Најзад |
| томе тренутку, мек, треперав, као да се одваљивао <pb n="72" /> од самог срца. — Ја мислим да п |
| ја — насмеја се стара девојка. — Она је одвише чедо наших крајева, јужног сунца и јевтине шљиво |
| гично сама себи.</p> <p>Али та реч беше одвише тешка за њено срце.{S} Она се осети сама усред т |
| {S} Та глава је заводила, бркала мисли, одвлачила у пропаст.</p> <p>— Љута?{S} Зашто? — упита ј |
| да претегне.{S} Интелектуални живот је одвојен од практичног.{S} Илић није имао никаквог искус |
| е ти о људима само <pb n="283" /> као о одвојеним типовима; у њима не постоји Јуче, Данас, Сутр |
| дари метле по поду.</p> <p>Бела се прва одвоји и, једним покретом, диже се са канабета.{S} Тај |
| Стога продужи правим путем и покуша да одвоји стране што су се оснивале на материјалистичком с |
| ственим речима. — Наша интелигенција се одвојила од народа који пати.{S} Међутим, ми смо за нар |
| угу страну, али се његове очи не могаху одвојити од Вишње.</p> <p>Она се беше зауставила, нема, |
| — промуца болно.</p> <p>Он јој се учини одвратан, тако одвратан да склопи очи са жељом да умре. |
| .</p> <p>Он јој се учини одвратан, тако одвратан да склопи очи са жељом да умре.</p> <p>— Пријо |
| p> <p>— Ама, како да се узму, човече? — одврати му жена. — Дошла Ката данас, па као да се у црн |
| Гле ти, видре, чак га и то интересује — одврати госпођа на рачун Поповића, па додаде: — Чедомир |
| зненађења.</p> <p>— Не слути, бога ти — одврати госпођа — ту је устав, Државни Савет, народна љ |
| чинило јој се овог пута ружно, себично, одвратно.</p> <p>— Мизерија! — рече презриво на његов р |
| ности.{S} Али...</p> <p>— Али?</p> <p>— Одвратно је и једно и друго кад није искрено.</p> <p>У |
| раздражених људи, обузе га једна дубока одвратност према свету, према свему, а највише према се |
| души, кад сазна све.{S} Погађао је сву одвратност која ће је обузети према њему, према свим љу |
| атима.{S} Ако га ко упита шта ће ту, он одговара: „Пун сам електрике“...{S} Шта да радим, кажи |
| ове француске сплачине, ако ти можеш — одговарала му је млада горопадно.</p> <p>У осталом, она |
| реч још неко у соби.</p> <p>То је Бела одговарала, ма да ју нико није питао, и гледала младића |
| пунице, крста је болела.{S} Ипак је она одговарала:</p> <p>— Али кад ја нећу, па ко ће!</p> <p> |
| авио, ћеретао тако са улице, док је она одговарала с прозора на другом спрату.{S} Био је вечито |
| се она.</p> <p>— Ко је кога оставио? — одговарало је нешто у њој, нешто скривено, топло, незна |
| ри нису криви?</p> <p>— Збунио сам се — одговарао је дечко одсечно. — „Немац" је велика прзница |
| аније свршено него што смо предвидели — одговарао им је убеђено. — Не жалим новца.{S} Само нек |
| на подварку.</p> <p>— И једно и друго — одговарао је старац на постављено питање. — Нико нас не |
| .</p> <p>— Сутра... сутра, а не данас — одговарао је гласу своје савести.</p> <p>Белино понашањ |
| анцем још ради сваке сигурности.</p> <p>Одговарао је девојци у истом уздржаном тону.{S} Чак да |
| ад се писмо пошаље из Чачка за Београд, одговор се може добити четвртог дана.{S} Лазаревићева п |
| аревићева причека још неколико дана.{S} Одговор није стизао.{S} Она се чудила томе ћутању.{S} Д |
| <l>И главу си оборила младу.</l> <l>Ко̑ одговор на сву љубав моју,</l> <l>Очи твоје спустила си |
| ругог до другарских саопштења.{S} Његов одговор пак није се могао скалупити у та општа места, и |
| је седела у Чачку и стално чекала његов одговор.{S} Дани су јој пролазили полако.{S} Сунце је м |
| јка дошла са бунара.</p> <p>Не чекајући одговор, стара жена донесе што је нудила.</p> <p>— Је л |
| једном речи.</p> <p>Радоју се свиде тај одговор, заусти да то каже, кад песма одјекну поново.{S |
| ? — упита Бела младића, па не сачекавши одговора, окрену се нагло на здравој пети, дохвати се о |
| адић се намршти.</p> <p>— Њена посла! — одговори нешто јетко.</p> <p>— Пиши јој, болан, мајка ј |
| хвати за џеп.</p> <p>— Оно је механа! — одговори полако.</p> <p>— У толико боље.{S} Још нисам н |
| <p>— Онда ћу ја у село за воденичара! — одговори младић тврдоглаво.</p> <p>И тако оста.</p> <p> |
| и ради?</p> <p>— Он је за мене мртав! — одговори енергично сама себи.</p> <p>Али та реч беше од |
| смехнувши се.</p> <p>— Врло пријатан! — одговори он, још изненађен.</p> <p>Посадише се обоје на |
| .</p> <p>— Можда је какво посланство! — одговори младић самом себи.</p> <p>Тек на кондицији доз |
| до ушију без разлога.</p> <p>— Лепо! — одговори после малог оклевања. — Лепше него што сам мис |
| и глас однекле.</p> <p>— Пријо, Маро! — одговори јој други.</p> <p>— Имаш ли коју паприку?{S} Н |
| екратио мучну тишину.</p> <p>— Је л’? — одговори девојка у истом тону.</p> <p>Један нов пламен |
| p>— Зар ти није жао овако лепог дана? — одговори му философ. — Књига природе је широм отворена, |
| ... ми се волимо; је л’ те, Чедомире? — одговори девојка узбуђено.</p> <p>Илић осети да је сад |
| кући.</p> <p>— Шта је то тако важно? — одговори госпа-Матовићка, већ у постељи.</p> <p>— Похит |
| ан?{S} Та реч звони чудно у наше доба — одговори младић, и отворено <pb n="130" /> погледа у Бе |
| притварајући врата.</p> <p>— Да, Бела — одговори он, слободно, осећајући да му се срце пуни нек |
| хоће да буде на висини свога времена — одговори Вишња и погледа плашљиво у младића, па после с |
| лице?</p> <p>— Да, не верујем, Радоје — одговори она, бледа, жута у лицу, готово као цвеће које |
| новине?</p> <p>— Нешто ме интересује — одговори младић без журбе, и кад остаде на само са Бело |
| нили...</p> <p>— Мој живот тек почиње — одговори Чедомир. — Он се тек пење врхунцу.{S} Ја хоћу |
| с?</p> <p>— Код вас?{S} Не, госпођице — одговори он, мало изненађено. — Ја бих био највећи неза |
| је сати?</p> <p>— Извини, колегинице — одговори јој девојка молећивим гласом. — Није било наме |
| под ока.</p> <p>— Бог с тобом, човече — одговори Клеопатра лако. — Они се воле годину дана пред |
| же.</p> <p>— Зато што сте ме пољубили — одговори њен глас, а њена насмејана уста, зајапурени об |
| p> <p>— Ми ћемо остати увек пријатељи — одговори девојка.</p> <p>Илић се осмехну скептички.</p> |
| не тражи више него што оно може дати — одговори она полагано. — Живи се без великих брига.{S} |
| јој он.</p> <p>— Нико нас неће видети — одговори она са сигурношћу.</p> <p>То је била собица у |
| к ми не обећаш да ћемо се опет видети — одговори Илић енергично, и ухвати девојку за руку.</p> |
| — С уздањем у Бога, све ће се урадити — одговори јој он гласом који није трпео примедбе.</p> <p |
| свршила школу?</p> <p>— Завршила сам — одговори Вишња гласом који је сад звонио поузданије. — |
| ахранио?</p> <pb n="169" /> <p>— Осам — одговори кратко човек с дугачким носем, не дижући главе |
| то, Вишњу са мном?</p> <p>— Не браним — одговори Вишњина мајка. — Ја јој једнако велим да изађе |
| испија чокањ ракије.</p> <p>— Сервус — одговори му Зарија и понуди столицу. — Јест, знао сам ј |
| гледа расејано.</p> <p>— Јест... јест — одговори затим. — Волео сам, много сам волео.</p> </div |
| <p>— Они не спадају у моју надлежност — одговори службеник мртвачке спреме. — Ја терам кола тре |
| > <p>— Кажу не ваља се уносити у кућу — одговори јој Милева поверљиво. — Него обеси венац више |
| > <p>— Куда ћемо?</p> <p>— Куда хоћеш — одговори она нешто рапавим гласом.{S} Затим додаде блаж |
| омислити на све.</p> <p>— Право велиш — одговори бакалин замишљено. — Де, да ми сачиниш једно п |
| ћ је примио писмо, али није знао шта да одговори.{S} Оно га је дирнуло јако, као сва њена писма |
| сти који гледа своје књиге, труди се да одговори свима дужностима, води бригу о дневним потреба |
| <p>Али како?</p> <p>И на ово питање она одговори право, не заобилазећи, не тражећи помоћна сред |
| јеш своје право.</p> <p>Лазаревићева не одговори ништа.{S} Чедомир продужи:</p> <p>— Право прет |
| ?</p> <p>Вишња задрхта инстиктивно и не одговори ништа.</p> <p>Другарице избише на Теразије.{S} |
| Ти ниси више моја кћи.</p> <p>Младић не одговори ништа.{S} Осећао је да ће доћи нешто горе, неш |
| примети Вишња полако.</p> <p>Младић не одговори.{S} Причајући био је дигнуо главу и гледао у н |
| спустила на општи ниво.</p> <p>Илић не одговори ништа.{S} Били су дошли до оног долапа, па се |
| тле постављало девојци, те она одмах не одговори.</p> <p>— Ред је да помогнем мајци.{S} Наша је |
| али се уздржа од сваке заједљивости, и одговори мирно:</p> <p>— Његова мајка и моја рођене су |
| тако дошао најзад до решења шта да јој одговори, он се питао како ће јој писмо доставити.{S} Б |
| оже.</p> <p>— Нека ти је Богом просто — одговорила му је она, отишла затим у министарство и зат |
| дицама два тешка рата, чији успеси нису одговорили његовим надама; чиновници, грабљиви и поквар |
| </p> <p>— Чедомире?</p> <p>— Шта је! —- одговорио би он зловољно, окренутих леђа.</p> <p>— Ништ |
| је покушала да се измире.{S} Он јој је одговорио једним увредљивим писмом.{S} Зет се умешао.{S |
| утак кад ће наука открити велику тајну, одговорити на последње <pb n="266" /><hi>како</hi> и <h |
| м, кажи ми.</p> <p>Вишња јој није знала одговорити ништа.{S} Њој се такође постављало исто пита |
| , те тиме стављала до знања да јој може одговорити.{S} Али њено писмо није садржавало ни речце |
| е каже, дирне те у жицу.</p> <p>Девојке одговорише :</p> <pb n="214" /> <quote> <l>Стојане, луд |
| Србији ни сенке од тога.{S} Министарска одговорност пред парламентом онемогућава улогу министар |
| љних питања, укрштених интереса, тешких одговорности и неизбежних дужности, она није имала <pb |
| убио.</p> <p>Кад би се Вишња задржала с одговором, он је откључавао кофер, вадио стара писма, н |
| кад јој је узео први пољубац.{S} Она га одгурну инстинктивно.</p> <p>— Доцкан, Илићу — рече зат |
| /p> <p>Зарија пређе на илузију слободе, оде у метафизику, изгуби се у апсурдности даљих дедукци |
| маршеве, велосипеди, шиваће машине.{S} Оде чак кућа и имање.</p> <p>Вишња га је избегавала кад |
| него Вишња, да се развије што више, да оде до краја пута који је водио преко девојачке школе.{ |
| ајем једним потезом, сад, ту, одмах, да оде, да се изгуби, да ишчезне с Вишњом у неки свет где |
| оље Острво.</p> <p>Илић се тада реши да оде сам.{S} У том, одузеше му стипендију.{S} Били су пр |
| и спуштала испод платна.{S} Дође јој да оде од огледала.{S} Једна суза врцну у њеним очима.{S} |
| теже се два пут перорезом у прса и онда оде онде, па леже...</p> <p>Цело ово вече, Илић је мисл |
| егова машта не задовољи се тиме.{S} Она оде даље, и стаде му цртати положај те своје творевине |
| ="292" /> <head>XXV</head> <p>Кад Вишња оде, Чедомир оста за један тренутак гледајући у правцу |
| о где се цели животи истроше, а душа не оде даље од бриге за насушни хлеб и државни порез.</p> |
| ст му се поврати, али цело његово имање оде на добош, јер је он највише настрадао: био је главн |
| {S} Кад му се то једног дана досади, он оде у суд, сврши све формалности око преноса наследства |
| } Тек, била се угојила.{S} Црте на лицу одебљале.{S} Врат јој као кифла.{S} Нешто мирно, спокој |
| врсте племства, захтевала је скупоцена одела, свечане ручкове, у кући се кувало двапут више не |
| и цигаре, весела лица, охолог погледа и одела по последњој моди.</p> <p>Илић је поносито сносио |
| о на Велику Школу, он је тамо нашао два оделита типа међу својим новим друговима.{S} Један је б |
| {S} Тражио је од жене и деце да пазе на одело.{S} Жена му је имала тепелук од дуката и дијамант |
| тарелу моду.{S} Имао је на себи плишано одело, црно и опшивено свиленим испустом.{S} Ципеле су |
| о постарији човек; носио је стално црно одело, био је резервни официр, бријао се сваког јутра, |
| ркова, готово суров, сељак у грађанском оделу, иначе обичан, могао је личити на друмског механџ |
| лики празник, долазак Чедомиров у црном оделу к мени... очев благослов, прасе на ражњу...</p> < |
| {S} Поделиле су државне квартире на два одељења.{S} У једном су наместили кујну и собу за прима |
| е на прагу Мале куће — како су звали то одељење — скупи сву храброст, закуца на врата и преда с |
| рљавштине претвориле су те бог зна чије одеротине у сиву боју која је језиво приличила његовом |
| .{S} С врха до дна друштвених степеница одиграва се иста комедија; лукавство замењује снагу, и |
| ао гимназист другог разреда прочитао је Одисеју, велику, дебелу књигу у зеленим корицама, у пре |
| орио просто;</p> <p>— У народу је стање одиста очајно.{S} Нико није задовољан и нико сигуран.{S |
| ликом преживелих догађаја, доносиле јој одјек млаких београдских вечери.{S} Тражила је у њима н |
| рила је девојка мајци гласом у којем је одјекивала жалба и прекор. — Тако ми ружно стоји кад иг |
| а оживљава.{S} По њеним просторијама су одјекивали разговори и живи кораци младог света.{S} Њих |
| н настојава и соколи...</p> <p>Увече је одјекивало по вароши од пуцњаве лагумова.{S} Парчад од |
| е појави коњски трамвај.{S} Удар копита одјекивао је у такту по мирном крају.{S} Несигурна март |
| арији изби два сата.{S} Метални звук је одјекивао потмуло по празној одаји као нешто живо и пре |
| ен глас, већ без трунке тајанствености, одјекну долином:</p> <quote> <l>Девојке су цвеће брале, |
| ј одговор, заусти да то каже, кад песма одјекну поново.{S} То су се надпевали момци и девојке.{ |
| грдио је поново рабаџија.</p> <p>Пуцањ одјекну.</p> <p>Напољу је иначе било тихо.{S} На обали |
| ке примише шалу.{S} Њихов несташан смех одјекну долином.</p> <p>— Дај да ти помогнем око венца |
| зио једног коња, врло лепог, и чудио се одкуд њега да употребе на тај простачки посао.{S} Није |
| ци се чу тресак тарница.{S} То је пошта одлазила даље.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| он измакао из куће, госпа-Матовићка је одлазила такође, и то брзо, као да је виле гоне, а враћ |
| ма што полако језде по зимском небу.{S} Одлазио је тада у кафану, губио се у читање новина, у п |
| гледао да ли су му нокти како треба, па одлазио на ручак, пењући се уз кратке, камене степенице |
| тек у вече, пуна новости.{S} Младен је одлазио такође, у школу, рано, да се што пре отресе кућ |
| ти, он је бежао даље од њих.{S} Тада би одлазио из вароши, у околне паркове, брда, шуме.{S} Ни |
| морао примати овог или оног политичара, одлазити на конференције, пискарати по новинама, ићи кр |
| нално.{S} Јавила му је само повод свога одласка и да се неће враћати до јесени, пошто ће се пре |
| акако ми замера јер не зна разлога моме одласку.</p> <p>Хтела му је писати дуго, опширно о себи |
| тавила Београд није јавила ником о свом одласку.{S} Тада јој је то изгледало природно: њену мис |
| а, која су расла, дебљала, удвајала се, одлепљивала се са хартије, играла.</p> <p>— Бедник! — о |
| че друга пушка; тица се изви над Дунав, одлете у ваздух и више се не врати.</p> <p>— Жао јој је |
| ихе носталгије што смо пустили срећу да одлети кад су нас њена крила додиривала, до врелих игал |
| ог морала, расуло и нерад, то су главне одлике данашњег народног живота.</p> <p>Једног малог пр |
| дрхтали пред њом.{S} У мешењу колача се одликовала: имала је шесдесет четири рецепта за разне в |
| S} Хлеб је био мек, сир диван, а апетит одличан; слатко је јео и преслишавао се ко је југ, а ко |
| >Као што се предвиђало, свршио је школу одлично, без једне четворке, сама петица.{S} Није се па |
| го вештине па да види да је та животиња одличног соја: високе ноге, развијене сапи, мали трбух, |
| аставу, брисао нос на сав глас и хвалио одличну кујну своје жене.{S} Кад би му, и поред тога, о |
| асти, свакојаке оскудице и понижења, те одложи час, и хтеде се вратити.{S} Али га госпођа понуд |
| киње.{S} Иза једног плота, неке девојке одломиле грану од трешње, па тако беру и једу.{S} По ка |
| страни у бањи, придружио се телеграфски одлуци својих колега.{S} Краљ Отац, који се такође бави |
| огуће простије.</p> <p>Прави разлог тој одлуци била је Бела.{S} Она није могла издржати цео дан |
| /p> <p>То разочарење ју је утврђивало у одлуци да не допусти свом обожаваоцу задовољство љубака |
| а да захвали само своме сељаку, лако се одлучио да приђе првој струји.{S} Брзо се нашао у првим |
| е било већ лакше.{S} Ипак се није могао одлучити одмах и решење је остављао од данас до сутра.< |
| е стајао на прекретници и није се могао одлучити камо да претегне.{S} Интелектуални живот је од |
| >— Да — потврди његова жена, па настави одлучним гласом: — Изгледа да се и она свиђа њему...{S} |
| кцији коју је закон наређивао и тражила одлучно да јој се мртвац преда на сахрану.</p> <p>Беогр |
| н део чланова успротиви се том предлогу одлучно, наводећи да социјализам не пориче <pb n="108" |
| један <pb n="116" /> интересантан израз одлучности који је прелазио у трагику.{S} Ступио је у п |
| у његову душу су запљускивали и приливи одлучности.{S} Један унутрашњи глас му је довикивао:</p |
| <pb n="166" /> <p>Али упркос томе гласу одлучности, који помаже паметне људе у њиховим борбама, |
| т година, ћерком једног поштара.{S} Баш одмâх после његове свадбе удари нови државни друм преко |
| ћао тек доцнијих тренутака, кад су били одмакли далеко од универзитета и кад му је Лазаревићева |
| и, који би се спарушили чим би за педаљ одмакли од земље.{S} Жене се кувале по шупама, одмах до |
| , у нехотичним додирима, били су далеко одмакли од града.{S} Пред њима се указивао усамљен сеос |
| електрику.{S} Преко лета се било далеко одмакло с послом.{S} Оба главна зида на брани била су п |
| кратак <pb n="146" /> поклон.{S} И кола одмакоше правим булеваром Краља Александра.</p> <p>Вишњ |
| амо, испитивао, њушкао, маштао, презао, одмарао се од својих лектира правећи разнолика опажања, |
| од земље.{S} Жене се кувале по шупама, одмах до помијара и ђубришта.{S} Оне су излазиле за тре |
| барске колибе.{S} Београд је био близу, одмах иза брда.{S} Девојка прибра своју снагу, намршти |
| еним положајем једним потезом, сад, ту, одмах, да оде, да се изгуби, да ишчезне с Вишњом у неки |
| аквог стида.{S} Хтела је да му се преда одмах, ту, на тој пространој пољани.{S} Његове усне <pb |
| авршеним, која би хладном мислиоцу била одмах апсурд, а која је њему изгледала само немогућа зб |
| ије се дотле постављало девојци, те она одмах не одговори.</p> <p>— Ред је да помогнем мајци.{S |
| риска чесма и добра ладовина.{S} Ето је одмах кад се пређе ова баштованџиница, код оног долапа, |
| Вишње као и сибирска поља.{S} Оне су је одмах заинтересовале, одушевиле је готово, јер их је пр |
| селу било празно место, поставили су је одмах.</p> <p>Од то доба није се враћала у Београд.</p> |
| уле би најдубљом љубавном ватром, да се одмах после замраче другим, леденим погледом, који му ј |
| и се не окренувши се.</p> <p>Вратила се одмах у село.{S} Прекинула је на кратко са целом прошло |
| а, био тако јак, суров, да она не осети одмах сву његову тежину, не схвати сву своју несрећу.{S |
| ћ лакше.{S} Ипак се није могао одлучити одмах и решење је остављао од данас до сутра.</p> <p>— |
| ржи тај штрапац.</p> <p>Илић је пристао одмах, говорећи:</p> <p>— Да, нека буде просто... што п |
| ћерци једног златара, чији је дућан био одмах до њихова.{S} Она је била провела готово цело дет |
| мају готов план школовања, служе војску одмах по матури, уписују за то време семестре на универ |
| о школу, мој брајко!...</p> <p>Застаде, одмахну руком и не заврши реченицу.</p> <p>— Ко би игра |
| ати у оно што он верује.</p> <p>Девојка одмахну руком.{S} Њу су саму подгризале сумње у њен јав |
| p>— Бесмислице! — рече у себи девојка и одмахну руком.</p> <p>Тога дана врућина би још јача.{S} |
| , она се појави пред Двором.{S} Ишла је одмереним кораком и гледала преда се.{S} На пола растој |
| намаче качкету на чело, распали лушу и, одмерено, упита:</p> <pb n="65" /> <p>— Па зар ниси свр |
| ји је озбиљан крој доликовао лепо њеном одмереном ходу.{S} Два прамена златне косе вирила су ис |
| чи и замрљан потпис.{S} Дочекао га је с одмереном љубазношћу и одредио му да предаје латински ј |
| природно умекшаним гласом. — Он није на одмет.{S} Ја сам то видео на робији. <pb n="124" /> Вид |
| их је звало да пожуре.{S} Једни су већ одмицали у правцу вароши.{S} Радоје уста.{S} Пред њим б |
| реде су лаке природе.</quote> <p>Воз је одмицао.{S} Кроз прозоре од вагона виделе се разнолике |
| сва предати нези око болеснице, да неће одмицати од ње дан и ноћ.{S} А кад оздрави, она ће јој |
| дрвећем, испод којих се налазе клупе за одмор.{S} Зашто се не зауставити на том месту, зашто ић |
| лика дела; општење са њом даје радости, одмора, утехе, а не нове невоље и морално пропадање.</p |
| овац, нашли су једну клупу и сели да се одморе.{S} Место је било као створено за састанак пред |
| ини, те позва свога пратиоца кући да се одморе.</p> <p>Они пређоше пољану у косо, прођоше једну |
| стави данас те књиге — додаде весело. — Одмори се, боже благи!{S} Има времена.{S} Ја те волим, |
| вратити.{S} Али га госпођа понуди да се одмори.</p> <p>— Напољу је још велика врућина — рече он |
| :</p> <p>— Захвалите Богу и идите те се одморите.{S} Опасност је прошла.{S} Госпођа ће сад мног |
| ио проналазак воденице, моћи кликнути: „Одморите руке што окрећу млин, о млинари!{S} Спавајте м |
| </p> <p>— Пријо? — закрешта женски глас однекле.</p> <p>— Пријо, Маро! — одговори јој други.</p |
| опирали су гласови о поплави.{S} Бујице однеле мостове, разориле путеве, укочиле цео саобраћај. |
| ву који би му покварио више него што би однео, а бојао се и ведрог неба које му прети сушом неп |
| била узела судове и пошла вратима да их однесе, па се предомисли, зовну служавку и предаде јој |
| кување, долазиле су оближње раднице да однесу кући врућ ручак, кокетовале простачки гримасама, |
| енуо пут. — Жива нећу, а мртву ме можеш однети и на Ђавоље Острво.</p> <p>Илић се тада реши да |
| река, она нам плави поља, засипа усеве, односи <pb n="70" /> најбољу земљу и прети да једног да |
| на је тада, риче, бесни, ваља храстове, односи ћуприје, <pb n="213" /> рије њиве.{S} То се она |
| о тихо и без људи. — Сваког секунда она односи по читава блага.{S} Столећа су прошла од како см |
| родитеља.{S} Он је веровао да су његови односи с девојком дубоко скривени, те је с те стране би |
| тиком једино ради ћара.{S} У међусобним односима људи су неповерљиви.{S} Страх од подвале влада |
| днаким словима: „Збогом, Дрино водо, ја одо’!“</p> <p>Вишњино срце залупа јаче.{S} Можда ће доћ |
| ташне, а старци и старице тапшу рукама, одобравају и буне још више, па се, после, годинама прич |
| од колеге свога покојног мужа, јер није одобравала да се Чедомир удаљава од своје жене.{S} Мора |
| била поред Чедомира, она му је потпуно одобравала, потписивала свако његово мишљење, била прис |
| {S} И кад ти говорим овако, не значи да одобравам оно што је раније било.{S} Говорим, јер ме да |
| му цене појединих набавки.{S} Младић је одобравао.{S} Није могао дати једног личног мишљења.{S} |
| у.{S} Били су пронашли да се вратио без одобрења владе, или тако нешто.{S} Разлози, објашњења н |
| е.{S} Тек доцније је сазнао, да владино одобрење није било у питању ни колико лањски снег, него |
| рече она немарно.</p> <p>— Нагваждања — одобри Радоје.{S} Затим додаде у шали:</p> <p>— Вишња ћ |
| азор,</p> <p>Чедомир поцрвене и збуњено одобри госпођину изреку.</p> <p>У том се Бела врати с п |
| сплоатацију Моравине снаге.{S} Влада је одобрила правила.{S} Акције су се добро уписивале.{S} Д |
| јом од себе десет година.{S} Влада није одобрила краљев поступак, схватила га као скандал и под |
| су удружења која ниједан закон не може одобрити.{S} Слобода је појела своју децу.</p> <p>— Или |
| > <p>Ти састанци су Илића разнежавали и одобровољавали.{S} Покушавао је да се метне изнад свега |
| спази једну аду са шумарком од ракита и одраслим јабланом на крају.</p> <p>— Шта ти је, колегин |
| ати удварачи... на своју љубав: здраву, одраслу паланчанку, чије срце, можда једино на свету, к |
| твори се у <pb n="133" /> жену, велику, одраслу, снажну, развијену и потпуну.</p> <p>Илић погну |
| срећу много чешће, и судбину која им се одреди.{S} Реч слобода за њих је смисао зла.{S} Оне ина |
| је које је планета хранила.{S} Наука је одредила свакој звезди своје место и пут којега се мора |
| Дочекао га је с одмереном љубазношћу и одредио му да предаје латински језик и историју Срба.</ |
| и неким осећајем, који није могао тачно одредити. — Ви сте тако љубазни према мени.{S} Зар мисл |
| мишљен ортаклук, где свака страна уноси одређене користи: положај, мираз, фамилију или диплому. |
| слатком расположењу, које не потиче из одређених ствари нити има за циљ нешто опредељено, она |
| ја те позвах.</p> <p>— То не беше ништа одређено — примети му она, са несакривеним прекором.</p |
| чинио једну услугу својој сестри, он се одрекао своје породице.{S} Никоме није привредио ништа. |
| е мислио да напише једно писмо госпођи, одрекно им кондицију из овог или оног разлога, и вишо с |
| ских рефорама, а они нису у стању да се одрекну ни државног фијакера!</p> <p>Али младој бунтовн |
| ускршњих јаја, нешто чега се човек може одрећи у свако доба.</p> <p>Илић је пак мрзео новац, мр |
| ст парламентарну свемоћ.{S} Треба ли се одрећи те користи кад је у питању држава и виши интерес |
| а сам им да ћу их оставити, да ћу их се одрећи.{S} Јест... „Одрећи ћу вас се...“ говорила сам и |
| тавити, да ћу их се одрећи.{S} Јест... „Одрећи ћу вас се...“ говорила сам им, „јавно, преко нов |
| кушавала да га умири, приволи.</p> <p>— Одреци се наследства — говорила је — па ће ти се осигур |
| ева.</p> <p>— Дижи се, тето -— каже она одрешито старој Лазаревићки — да идемо мало у шпацир.</ |
| лу која учвршћава живот, пријатеља који одржава човека, моћног протектора који дарива права и к |
| тело беше изнурено суровим радовима око одржавања куће, бригама, ситним болестима које се пате, |
| х влада у Србији, она је била вечито за одржавање неке врсте племства, захтевала је скупоцена о |
| и, године.</p> <p>Спомен на бившу љубав одржавао је девојку у савршеној чедности.{S} Ништа на с |
| рећним или несрећним.</p> <p>Чедомир је одржавао разговор, правио опаске, млатарао рукама.</p> |
| и се отегнути нагласак и говор кроз нос одржавао још после толикогодишњег аклиматисања у Београ |
| учено детињство у тој кући где се морао одржавати известан ранг, а где се грцало од дугова; ран |
| ок му је Вишња била изузетак.{S} Она је одржала реч и дошла тачно.{S} Баш кад сказаљке на сату |
| ритиковати његове идеје.</p> <p>Прво је одржала.{S} Нико у школи није могао опазити код ње какв |
| екар на последњој посети. — Ако се тако одржи, госпођа ће живети још толико колико је живела.</ |
| си жена... наша жена која не воли живот одрицања, позитивне ствари, рад за човечанство.{S} Пала |
| година знао само за зле стране живота: одрицање старих пријатеља, кињење од стране власти, сва |
| е била спремљена за живот, за борбу, за одрицање.{S} Лака и површна, знала је живети само за св |
| риродно, обраћао народу, чинио обећања, одрицао се досадањих доглавника који су га изневерили.{ |
| старијим, да крије своја осећања, да се одриче својих мишљења и да се вечито повлачи у себе, те |
| ла, намирисаних мирисом зрелих јагода и одроњене земље, о отегнутој јеци гајда по механама где |
| разорила брану, заглавила своје корито одроњеним каменом, ишчупаним дрвећем, нанетим балванима |
| е уздизала се висока обала, са црвеном, одроњеном земљом и плаветним венцем удаљених планина у |
| ирао потмуо хук бујице и тежак мирис на одроњену земљу.{S} Грађани, у пола обучени, и војска пр |
| у лепу главу, и није хтео да погледа те одрпанице.{S} Кад би се кола напунила, осећао је са̑м и |
| простог човека, изгладнелог грађанина и одрпаног сељака, оно управо што држи целу пирамиду друш |
| у раме младићу, док један светао, чедан одсев озари њено лице.</p> <p>Прођоше кроз врло чисту к |
| сусретоше.{S} Ко ће рећи шта је било у одсевима та два пара раширених очију?{S} Љубави, мржње, |
| ави широка трака Дунава.</p> <p>— Ти си одсела на Врачару? — прекиде тишину млади суплент.</p> |
| па устурајући дланом своју косу, додаде одсечно: — Илић није крив ништа.</p> <p>Госпа-Матовићка |
| <p>— Збунио сам се — одговарао је дечко одсечно. — „Немац" је велика прзница; за најмању ствар |
| ој моди, изложени по дућанима, грубо су одскакали од тарница што су се дрмале и <pb n="247" /> |
| С Кајом је била још једна девојка, која одступи неколико корака кад рођаци пређоше на фамилијар |
| е онако како је осећао:</p> <p>— Ја сам одсудан противник брака у опште.{S} Он је неприродан и |
| стајале као прилепљене уз прозор, и са одсуства присних ситница, домаћих успомена и дрангулија |
| адовољство, грабеж, отимање, хајдучија, одсуство здравог морала, расуло и нерад, то су главне о |
| ста друштва.{S} Није осећала Чедомирово одсуство.{S} Нарочито је ишла код једне другарице, код |
| вратака, јака, снажна, жилава, па чудно одударала од свежег пољског цвећа.{S} Вишњи се учини да |
| Илић се тада реши да оде сам.{S} У том, одузеше му стипендију.{S} Били су пронашли да се вратио |
| инити његовом.{S} И место што му држава одузима последњи грош ради чегртања скупе и некорисне б |
| оља.{S} Оне су је одмах заинтересовале, одушевиле је готово, јер их је примала без сенке непове |
| е жалосно доба, греје те место метресе, одушевљава те, опија најбр...р...рже...{S} Ето, већ сам |
| постепено глас, према значају предмета, одушевљавајући се, па падао у ватру и грмео.{S} Онда ни |
| S} И доиста, ово их приближи.{S} Она се одушевљавала тој поверљивости свога друга оним унутарњи |
| S} Те су је теорије храбриле, подизале, одушевљавале.{S} Она је веровала у њих, у њино брзо ост |
| ни порез.</p> <pb n="142" /> <p>Њу пак, одушевљавале су велике идеје.{S} Чинило јој се да је по |
| само њој могао рећи.{S} Али су њега сад одушевљавале друге мисли, обузимала га је ватра, осећао |
| тературу препоручену за школску младеж, одушевљавати се да се појави у Чачку са бурским шеширом |
| ао се од гимназије до гимназије, стално одушевљен, стално без марјаша, матуру није положио и по |
| ивот: варошка галама, начитани другови, одушевљене другарице, ђачки скупови, дуга бдења, па и с |
| у Београду, који је такође имао велика одушевљења за бољи живот, за нова прегнућа.{S} Својом м |
| авлије у чаробни врт, уносила бескрајна одушевљења у младићево срце и била најлепша лепота њего |
| ликовали један од другог, налазио много одушевљења, воље де се ради нешто велико, смелости да с |
| своју пријатељицу, малу паланчанку пуну одушевљења, писца свих драгих карата и писама које је д |
| ионим листовима? </p> <pb n="14" /> <p> Одушевљење породице Матовић пређе и на младог човека, т |
| авника: у његовим годинама човек је сав одушевљење, сав топлина, сав љубав.</p> </div> <div typ |
| је њено лице као талас.{S} Њено данашње одушевљење давало јој је израз пуноће, савршенства.{S} |
| у вредност уносила му је у крв пенушаво одушевљење као од неког јаког пића.{S} Стога је Чедомир |
| лодије, у којима је налазио извор своме одушевљењу.{S} У њиховом неисписаном рукопису видео је |
| је.{S} Своме препуном срцу налазила је одушке у цвећу, сагињала се, кидала га, мирисала, стеза |
| кила, каје соли, гвоздено посуђе.{S} Из одшкринуте магазе ударала је кисела воња на јеличко вин |
| исприча потанко <pb n="281" /> како се оженио, да јој објасни како се то десило, да олакша себ |
| е начинио целу своју каријеру.{S} Ту се оженио, подоцкан, кад му је било тридесет година, ћерко |
| а јој је умрла оног лета кад се Чедомир оженио.{S} Смрт је јако утицала на већ рањену девојкину |
| влену, у намери да хајдукује, али се ту оженио и окућио.{S} Илићев деда, који се такође звао Че |
| ска чама ни саблазна књига.{S} Заман је ожењени колега, иза леђа своје жене, правио слатко лице |
| гробу по неко; изгледа као да је гробље оживело, као да су мртви малочас устали из гробова, да |
| .{S} Велика Школа почињала је поново да оживљава.{S} По њеним просторијама су одјекивали разгов |
| појављивало сунце, чији је златан сјај оживљавао небесно плаветнило.{S} Како друга светлост бл |
| о дивље трње и аптовина, а мртву тишину оживљавао тек шум какве змије, подигла се читава насеоб |
| живот се обнављао, на ранама се хватали ожиљци.</p> <p>— Добро, да идемо — приста Вишња.</p> </ |
| од помора.{S} Успео је да оба пројекта озакони у Скупштини.{S} У буџет се унесе довољна сума з |
| умњиво привести у дело програм странке, озаконити слободу штампе, збора и договора — трудио се |
| младићу, док један светао, чедан одсев озари њено лице.</p> <p>Прођоше кроз врло чисту кујну.{ |
| — рече Радоје, док један унутрашњи сјај озари његове непокретне очи. — Чујеш ли њено тихо жубор |
| у хаљине затворено плаве боје, чији је озбиљан крој доликовао лепо њеном одмереном ходу.{S} Дв |
| рачун Поповића, па додаде: — Чедомир је озбиљан младић, човек од поверења.{S} Бели се јако допа |
| ти занесењак, вечити сиромах.{S} Блед и озбиљан, мршав као авет, са занесеним очима, Зарија је |
| д, загрли ме... не стоји ти лепо кад си озбиљан.</p> <p>Илић је загрли преко воље.</p> <p>— Слу |
| и; понављам, брак је на првом месту акт озбиљан, хладан, срачунат да се прими онолико колико се |
| а мене.</p> <p>Девојка је била и сувише озбиљна кад је ово говорила, те се њена другарица не ус |
| у дела која ће починити.{S} Почињали су озбиљне разговоре, после пили чај, скакали с предмета < |
| предела.{S} Они су обоје били и сувише озбиљни за своје године.{S} Чедомир је, намрштених веђа |
| лажења у питањима тактике, настајали су озбиљни сукоби, подносиле се оставке, очекивао се немин |
| било могуће.{S} Он није хтео да склапа озбиљније везе, он није тражио <pb n="110" /></p> <p>у |
| га опоменом, претио му да ће га казнити озбиљније.{S} Ни ђаци га нису много поштовали, јер су г |
| ш непрестано.</p> <p>Она је била ушла с озбиљним изразом неумитног судије, изразом који није пр |
| ш, још.{S} О правом животу са стотинама озбиљних питања, укрштених интереса, тешких одговорност |
| јске операције.{S} Нашло се људи доиста озбиљних, исправних, који разумеју свој посао, а нашло |
| и Галилео, Њутон и Декарт.{S} Један од озбиљних млађих философа прокламује да разум даје само |
| н према њему, разговарао се с њим дуго, озбиљно, о крупним стварима из политике, о народу, зада |
| — Шта је с тобом, Вишња? — дочека је. — Озбиљно сам се уплашила.{S} Где си била по овој киши?{S |
| идрвцима, и упита га, пола у шали, пола озбиљно:</p> <p>— Откад ти поста тако огорчен непријате |
| И, он није био никад сигуран да га она озбиљно воли.{S} Он није био приметио дубоки утисак кој |
| кад се после растао са њом, помислио је озбиљно:</p> <p>— Уверен сам да би га она пољубила само |
| } Обрасле у шуму и бујад, оне су дизале озбиљно своје врхове украшене чипком од букава.{S} По г |
| ти Стевана Првовенчаног.</p> <p>— Ја се озбиљно бринем за ваш опстанак у државној служби — прим |
| p>— Краљ ми је два пута изјавио како се озбиљно решио да да̑ земљи нов, либералан устав.{S} Јак |
| у кондуктерову који је стајао укочено и озбиљно с бичем у руци.{S} Споредна капија на Двору звр |
| у, Лазаревићева се баци на студије врло озбиљно.{S} Али не осети више ону сласт студентског жив |
| ам такође извесне обавезе.{S} Све је то озбиљно.{S} Вашим именом и угледом јамчићете за исправн |
| дућући, загледа се у пијаницу и рече му озбиљно:</p> <p>— Ти излазиш из Здрављака? — па продужи |
| ништа не тиче.{S} Редови, млади момци у озбиљној, плавој униформи, држали су пушке о рамену и б |
| , није имала наклоности ни према каквом озбиљном послу.{S} Кад јој се није чинило што је хтела, |
| неће одмицати од ње дан и ноћ.{S} А кад оздрави, она ће јој испричати шта се с њом догодило, пр |
| је су сами пешаци утрли, белиле су се у озеленелој трави.{S} Општина је била посадила нешто дрв |
| з једно брдашце.{S} Под њим је жуборила озидана чесма на две луле.{S} На зиду је била остављена |
| Коса му је била замршена, лепила се по ознојеном челу.{S} Он провуче прсте кроз кике на темену |
| ајао —</l> <l>Ој, убава, убава девојко, ој!</l> </quote> <p>Друштво прихвати:</p> <quote> <l>Ми |
| /p> <quote> <l>Ој убава, убава девојко, ој,</l> <l>Млад Милија млад виноград сади,</l> <l>Лозе |
| Очи твоје спустила си тајно...</l> <l>— Ој животе!{S} О шумо, покоју!</l> <l>О младости!{S} О т |
| песма гипка као та река:</p> <quote> <l>Ој Мораво, моје село равно,</l> <l>Кад си равно, што си |
| дно, као да је у механи;</p> <quote> <l>Ој убава, убава девојко, ој,</l> <l>Млад Милија млад ви |
| Под главом јој снопак детелине —</l> <l>Ој убава, убава девојко!...</l> </quote> <p>— Ево цвећа |
| <l>Дан градио, а два се кајао —</l> <l>Ој, убава, убава девојко, ој!</l> </quote> <p>Друштво п |
| старих.{S} Аница ју је посматрала испод ока, па јој рече кад остадоше сами:</p> <p>— Нешто си н |
| ене стражаре, па онда у кућу, али испод ока... као да га се то ништа не тиче.{S} Редови, млади |
| лагослов, па је погледа подозриво испод ока.</p> <p>— Бог с тобом, човече — одговори Клеопатра |
| и позна, чини јој се далек, хладан, као окаменотина.{S} Ено Гаврила Петровића, вуче пет кила књ |
| ла и секата изгледају пред њим као муве окамењене у ћилибару.{S} Ми не знамо где идемо, ми знам |
| чијих разваљених вратница и подрума без окана био је туп мрак као из гробнице.</p> <p>Илић стеж |
| е чинили су од ове тоалете њен најлепши оквир.{S} Она је била као створена за нормална осећања |
| ана на раздељак, правила је врло згодан оквир њеном лепом лицу.{S} Њене очи миловале су као сви |
| уметничке израде, налазила се у златном оквиру фотографија црногорског кнеза са својеручним пот |
| нада у непрегледни <pb n="256" /> басен океана.{S} Јурио је тамо, вамо, испитивао, њушкао, машт |
| знао звонке фразе, његов говор није био окићен социолошким и економским терминима, он није умео |
| ођо!... — рече после неколико тренутака оклевања. — Ја на то питање нисам мислио.</p> <p>Матови |
| .</p> <p>— Лепо! — одговори после малог оклевања. — Лепше него што сам мислила.{S} Ја волим чис |
| нећка се она детињасто, па, после нешто оклевања, прошапта поверљиво:</p> <p>— Не смем од маме. |
| м уверењима у сопствену вредност, он је оклевао.{S} Он је гледао сваки дан толико људи који се |
| , а одатле на сто, на зид, на прозорска окна, на затворена врата, као тица која је тражила да с |
| } Избио велике прозоре, ударио једноман окна, метнуо ролетне, набавио велике ормане, споља лак, |
| еница и најзад унутрашња врата, чија су окна од извезена стакла спречавале поглед да продре даљ |
| у као ове муве што се лепе уз прозорско окно...{S} Погледај их! — и Ристић пружи прст на прозор |
| полита, да није око његових сувих уста, око тих ситних очију, па све до природно намрсканог чел |
| улице.{S} Даље од ње, по једној пијаци, око сандука, гомиле бостана и покроваца скакутали су су |
| де за министра... на професорову ћерку, око које ће се већ сутра отимати удварачи... на своју љ |
| но осећало се у природи.{S} У исти мах, око срца јој било топло, меко, празно.</p> <p>— Тако је |
| црква са гломазним кубетом од лима.{S} Око ње су ситне куће на један спрат и механе за сељаке. |
| ним шеширима цењкали се с грађанима.{S} Око дванаест сати пуштале се школе.{S} Четири часа доцн |
| ет му је сметао, те сиђе с тротоара.{S} Око срца му је било весело, топло, па и жалосно.{S} Мил |
| ку — рече он.</p> <p>Она му је даде.{S} Око њих је био мир, онај дубоки пољски мир који не руши |
| чар у који су је заносиле те приче.{S} Око њих је било лепо јесење вече, сувише топло за то до |
| био је наравно читав свечан догађај.{S} Око ње су се утркивали мајка, млађа <pb n="56" /></p> < |
| шли су сад по стази посутој шљунком.{S} Око њих се мешало засађено цвеће <pb n="67" /> с дивљом |
| Мртвачки сандук њихао се свеједнако.{S} Око младића се дизале <pb n="231" /> хиљаде руку, само |
| неба које му прети сушом непрестано.{S} Око плотова су расли сунцокрети.{S} Они су високо дизал |
| уће, па је врљао по вароши бесциљно.{S} Око пет сати пут га нанесе поред једне велике грађевине |
| тина са мерилицама обешеним о ивицу.{S} Око ваге, прекривене плавом, дебелом хартијом, били су |
| годно место да седне и сплете венац.{S} Око ње се простирала таласаста равница на далеко.{S} Гд |
| раду за твоје философске спекулације, а око тебе диже се вихор, заузет једино материјалним инте |
| .{S} Весела женскадија, која нема брига око распремања куће, готовљења ручка, водила је гласне |
| ло му је још рано за вечеру.{S} Погледа око себе неодређено.{S} Затим се упути ка Калимегдану, |
| еком сату изби осам.</p> <p>Она погледа око себе.{S} Налазила се у једној забаченој улици.{S} Н |
| нешто неба, с групом осветљених облака око бледог азура.{S} У оближњој касарни веџбали се војн |
| заборављала на своју сакатост, храмала око студента, пљескала рукама, пуцала прстима и нарочит |
| с лептирастом краватом, која је играла око његовог голог, здравог врата.{S} На глави је имао к |
| ни брига.</p> <p>Радознало се окретала око себе.</p> <p>Сама улица није се много променила.{S} |
| сељацима из суседног <pb n="16" /> села око једне воденице, да је изгубио све што је стекао и п |
| каже свету колико сирота жена има посла око спреме куће и деце.{S} Млађи су дрхтали пред њом.{S |
| ено тело беше изнурено суровим радовима око одржавања куће, бригама, ситним болестима које се п |
| поштанским маркама, свађао се с ђацима око панораме коју је правио у кутији за фул, био непажљ |
| строгој сивој блузи, са ниском мерџана око врата, седела је у својој клупи и преслишавала <pb |
| школу.{S} Дотле нам иначе треба времена око девојачке спреме...{S} Де, пољуби руку!</p> <p>Ства |
| на Седам Кућа све до планинског склопа око Кумодраже.{S} Десно, посматрачево око заустављало с |
| лико труда, колико брига, колико уздаха око плаћања дуга код Управе Фондова, пореза, осигурања |
| је се осећало ни најмањег ветра.{S} Све око њих изгледало је као да се унело, упило у неко надз |
| бећи њега, чинило јој се да се губи све око ње.{S} И она сама се губи, нестаје је, тоне.</p> <p |
| ромакне гвоздени мост и изгуби се негде око оскудног зеленила на острву Циганлији.{S} Пред вече |
| ошто је распремила собу, поче да помаже око ручка.</p> <p>— Остави то, Вишња — рече јој мајка к |
| еху као привезане; цела варош радила је око њега, само се он осећао неспособан за најмањи покре |
| јала сама у зраку пуном кише.{S} Све је око ње било сиво, тако сиво да се њена црвена блуза у т |
| .{S} Један део расуте косе падао јој је око раздрљеног грла.{S} Она је губила главу, као гуска |
| к себи, клекнуо је пред њом, загрлио је око паса, притиснуо главу на њене груди, на тело.{S} Ос |
| вој дом.{S} Неколико младића стајало је око врата.{S} Изгледали су јој као деца.{S} Она се пред |
| м о калдрму.{S} Неколико мува зујало је око оба дућанска прозора.{S} У рафовима се шаренила пов |
| о лекције једном гимназисту.{S} Било је око пет сати пред вече.{S} Дан је био као сваки летњи д |
| механџију као и на митрополита, да није око његових сувих уста, око тих ситних очију, па све до |
| ио се сложености црквене администрације око потребних докумената, осмејкивао се подругљиво на љ |
| , док општинске липе бацају густе сенке око њих и заносе главу својим тешким мирисом.{S} Стога |
| уживала у њему, он би могао обвити руке око њеног струка, завући главу међу те две расцветале р |
| за руку и излазиле на улицу, па шврљале око гомиле песка, кафанских столова, по суседним авлија |
| пред бакалницама.{S} Ласте су цвркутале око телефонских жица.{S} Под уличним дрвећем простирали |
| ке.{S} Оне су се јављале поново, ницале око ње, обузимале је против њене воље као искушење, и д |
| ереце, корачала крупно; сукње су летеле око ње као мантија у попа.</p> <p>Вишња се добро осећал |
| ругог тела, где се крше руке састављене око паса, очи бледе, а мисао умире у глави.{S} Њему су |
| е пријатних и хармоничних гласова звоне око нас.</p> <p>Бела је стојала пред њим.{S} Њене очи з |
| де се не говори непосредно, обиграва се око ствари и причају се многе излишности.</p> <p>Реши с |
| пипке, припијала се уз кућу, увијала се око довратака, јака, снажна, жилава, па чудно одударала |
| ој је отац да то ради.</p> <p>Прљила се око ватре, руке су јој пуцале од сапунице, крста је бол |
| ира с црвеним рубом око крила јурила се око једног букета дуде.{S} Низ кириџија корачао је лага |
| изгледа ти ситничарење, не видиш шта се око тебе догађа, не можеш ништа да избегнеш, све ти се |
| оних жарких дана у сред пролећа, кад се око нас осећа оргијање природе и ми зажелимо, с једним |
| а, рађали се један из другог, гурали се око њега, пролазили поред његових очију весели и шарени |
| е један стуб водене паре, па, вртећи се око самог себе, као утвара, полети уз воду, промакне гв |
| ликнула је весело Каја и обесила јој се око врата, па је пољубила с обе стране и од срца. — Кол |
| ичко вино.{S} Један зрак сунца играо се око гирланда од разнобојне хартије, којим је калфа укра |
| у других по првој ситници.{S} Окрену се око себе.{S} На неколико корака отварала се побочна ули |
| неугодније.{S} Њене мисле купиле су се око Чедомира.{S} Она се питала:</p> <p>— Где је он сад? |
| на.{S} Колико би ствари видео како лете око њега тако у тишини изгубљених часова!{S} Колико при |
| > <hi>Досадила му самарица.</hi> — Јуче око пет часова, Мића Живковић, надничар на новој грађев |
| аве и модре врвице њихале се пред њом и око ње.{S} У уста јој је навирало једно слатко пиће, ка |
| рече ништа.{S} Другом руком он је обви око паса.</p> <p>Тада Вишња покуша да се ослободи, стеж |
| стојан да живи.{S} Он није видео да сви око њега имају свој крст на леђима.{S} Он је видео само |
| сле једног страшног земљотреса; он види око себе саме развалине, непрегледну пустош, ништа није |
| о у нераду, у јаловом трвењу.{S} Народи око нас неће чекати да ми добијемо времена.{S} Мораће с |
| Заклињала се да ће се сва предати нези око болеснице, да неће одмицати од ње дан и ноћ.{S} А к |
| девојкину душу.{S} Она се посвети бризи око оца.{S} Труђаше се да накнади домаћицу кући.{S} Мел |
| стима није то сметало.{S} Они су седели око столова накресани, расположени, измешани.{S} Изглед |
| се корпа са стварима.{S} Муке су видели око језика.{S} Ипак, пут је био пријатан.{S} У Паризу с |
| дом земљаку који се тако нашао у невољи око оца.</p> <pb n="183" /> <p>— Баш је красан момак! — |
| нце је било дошло према њима.{S} Ствари око њих бацале су велики хлад.{S} Девојка обори главу, |
| елико београдско небо.{S} Могло је бити око осам часова.{S} Ноћне паре блуделе су већ кроз атмо |
| ди, он оде у суд, сврши све формалности око преноса наследства на своју сестру, не задржа никак |
| ј години Велике Школе.{S} Дошао је кући око пет сати из јутра, пијан.{S} Дочекивао је нову годи |
| ну долином.</p> <p>— Дај да ти помогнем око венца — рече затим и посади се поред своје комшинке |
| ца.{S} Два црна лептира с црвеним рубом око крила јурила се око једног букета дуде.{S} Низ кири |
| во погледаше.</p> <p>Осмех је још играо око Вишњиних уста, блед осмех, налик на грч.</p> <p>Она |
| Чедомиров звонио у њеним ушима, облетао око главе, додиривао јој запаљене образе и лепио њене у |
| рца.{S} Ћутали су.{S} Ваздух је трептао око њих позлаћен косим зрацима сунца.{S} Он узе за руку |
| е брисала трпезарију... ти си се бакћао око новог устава.{S} Ју, обешењаци, да ми је уши да им |
| а око Кумодраже.{S} Десно, посматрачево око заустављало се на поцрнелим зидинама средњевековне |
| уде њен!</p> <p>Пролеће се расцветавало око девојке, али су њој ти светли, разнежени дани, изгл |
| е су немо зелено коло које се обавијало око ње.{S} Неко тешко осећање савијало јој се на срце.{ |
| е могло продрети у собу него је скакало око прозора, по калдрми и гранама једне оголеле липе.{S |
| казати своју мисао.{S} Што год је било око ње, уверавало ју је у нови живот: варошка галама, н |
| им и врелим данима кад никога није било око њега, та су га писма уверавала у све што је несвесн |
| иће школу.{S} Неће требати да се мучимо око мираза.{S} А што су млади?...{S} Шта им фали што су |
| <p>— Арап!{S} Арап! — викали су умиљато око њега надничари првога дана кад је доведен; миловали |
| неког Руса.{S} Девојка обави десну руку око врата свога драгана, а левом придржаваше књигу прем |
| где се она изгубила.{S} Затим се окрену око себе, као човек који губи равнотежу и тражи да се з |
| требало се журити за воз, и она приону око свога кофера.</p> <p>Имала је право што се журила.{ |
| оживела; успомене, оне лепше, ницале су око ње, и она је била тад уверена да је Београд њено из |
| Пролетња пилад грабила су се у дворишту око мрва које им је стресла кад је распремала сто.{S} В |
| силе су дугу црну кецељу, просту витицу око главе, сукњу изнад чланака, притискивале по један с |
| ик певао: „Исајије ликуј...“ и водио их око налоња, он је понављао у себи надничареве речи: „Ев |
| у биле потковане.{S} Носио је сваки дан оковратник, и то оборен, с лептирастом краватом, која ј |
| на само.{S} Она је полагала на мишљење околине.{S} Било да се с ким сусретне, било да поразгов |
| е мисли налазио је шетајући по варошкој околини коју је називао природом.{S} Потврђења својим з |
| вце, бронзано прстење које је купила по околини.{S} То је била њена манија.{S} Лазаревићева ју |
| , он је излазио изван вароши и лутао по околини дуго, до самог мрака.{S} Понекад би повео са со |
| д слонове кости.{S} Ти си рђаво разумео околину у којој живиш.</p> <p>— Рђаво разумео?</p> <p>— |
| а тоне, да се земља сурвава под њом, да околне планине падају.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— З |
| од њих.{S} Тада би одлазио из вароши, у околне паркове, брда, шуме.{S} Ни ту се није осећао сре |
| под трња, снег копнио по <pb n="237" /> околним висовима, ветар доносио мирис од љубичице, прол |
| већ млаки пљусци као усред лета.{S} По околним планинама образовали су се нови потоци и реке.{ |
| рче улице, остатак покојног зеленила по околним баштама и сјај зимњег сунца које није могло про |
| еног плаветнила као санта леда.{S} И по околним кућама било је доста светлости.{S} Али шта је о |
| гао пребећи у Аустрију, него се крио по околним гајевима, повлачећи се дубље у земљу, док се ни |
| Велике наднице привлачиле су сељаке из околних села, па и из даље.{S} Задовољно срце је замахи |
| нађени непријатним сусретом, подозривим оком.{S} Доиста, обала поред Саве, пут за Вишњицу, само |
| рста старијег брата, пратио их у варош, окопавао им баштице за цвеће, позивао њихове другарице |
| На гробљу, које се из далека види, снег окопнео; на сваком гробу по неко; изгледа као да је гро |
| о спољашности се разликовао од мештана, окорелих у навике и застарелу моду.{S} Имао је на себи |
| залуталог пустињака.{S} На себи је имао окраћале, зелене панталоне, црвен прсник и капут мрк.{S |
| е, па да се и то зазида, те цела Морава окрене на јаз.{S} Али се пролеће не дочека.{S} С јесени |
| спази такође своју другарицу, покуша да окрене главу на другу страну, али се његове очи не мога |
| а учинити; и то ју је болело.{S} Куд се окрене чинило јој се да је нешто прати у стопу, нешто х |
| таласаста равница на далеко.{S} Где се окрене, ливада јој је нудила меке, миришљаве простирке. |
| Бела младића, па не сачекавши одговора, окрену се нагло на здравој пети, дохвати се отворених в |
| у пљувачку.{S} Навуче покривач до уста, окрену се на другу страну, затвори очи <pb n="308" /> и |
| су јој као деца.{S} Она се предомисли, окрену главу и продужи даље.</p> <p>Имала је утисак као |
| ла у хиљаду других по првој ситници.{S} Окрену се око себе.{S} На неколико корака отварала се п |
| о живот који му остаје, као он са̑м.{S} Окрену се од улице с тврдим решењем да је више не види. |
| да то види на неком другом створењу.{S} Окрену се по соби, као да се бојала да не буде примећен |
| n="155" /> додаде пружајући му руку, па окрену главу да би сакрила своје узбуђење.</p> <p>— Збо |
| човека који ју је јурио.</p> <p>Она се окрену.{S} Била се зауставила на обасјаном простору јед |
| па повири у предњу одају.</p> <p>Кад се окрену натраг у салон, њено лице је горело сво, обузето |
| правцу где се она изгубила.{S} Затим се окрену око себе, као човек који губи равнотежу и тражи |
| аца крештало је лево у трњаку.{S} Он се окрену тамо тако да му се лице није видело јер се бојао |
| ету, али се <pb n="147" /> предомисли и окрену да нађе своје друштво.{S} Зашто?{S} Ни она сама |
| Љубав коју је Остојић уживао у чаршији окрену се у мржњу против њега.{S} Обедише га чак да је |
| шћем, ка улици и сунцу.{S} Илић се ипак окрену и погледа у војнике, у њихове дрвене стражаре, п |
| ла је брзо, али сигурно, и изгуби се не окренувши се.</p> <p>Вратила се одмах у село.{S} Прекин |
| ва га ухвати у једном трњаку.{S} Кад се окренуо и пошао ка својој другарици, она је стајала сам |
| /p> <p>То је била собица у дну ходника, окренута у башту.{S} Зидови су били тапетовани оранџаст |
| о, добро, нешто што ће доћи и изменити, окренути њен живот на боље.{S} Међутим, ништа се није д |
| >— Шта је! —- одговорио би он зловољно, окренутих леђа.</p> <p>— Ништа.</p> <p>Она га је волела |
| свима.{S} Махала рукама, бацакала ноге, окретала се у балету и тражила очима Чедомира да му пош |
| војој лепоти.{S} Уседелица се збуни.{S} Окретала се блесасто по соби.{S} Кризе су код жена зара |
| ило умора ни брига.</p> <p>Радознало се окретала око себе.</p> <p>Сама улица није се много пром |
| p> <p>Вишњи се допадао тај младић, жив, окретан, прав.{S} Ћерка једног трговца, она је несвесно |
| нице, моћи кликнути: „Одморите руке што окрећу млин, о млинари!{S} Спавајте мирно.{S} Нека вас |
| ног села на граници ваљевског и ужичког округа, на дивљачној падини планине Повлена.{S} Ту се н |
| Био је бео и њен врат слободан, маљав, округао као у грлице.</p> <p>— Срећан?{S} Та реч звони |
| трже је из тог размишљања Радојев глас, округао у томе тренутку, мек, треперав, као да се одваљ |
| Ову приземну собицу испуњавао је један округао сточић, застрвен уским, чипканим застирачем, ко |
| е опет загледа у чипку, у кошуљу, у два округла таласа која су се дизала и спуштала испод платн |
| n="312" /> се у чипкану кошуљу, у дивна округла рамена, у румену кожу босих ногу.</p> <p>— Ево |
| њена здрава плећа.{S} Рамена се видеше округла, заобљена, као извајана.</p> <p>— Извол’те — ре |
| рена.{S} Румена крв шибала је под њеним округлим образима чак до првих праменова косе, те је из |
| Да.{S} Нашем женскињу треба поуке.{S} У округу нема више од три четири школе за женску децу.{S} |
| е животиње.{S} Коса, још црња од очију, окружавала је њено лице као талас.{S} Њено данашње одуш |
| и се у планине које су са запада блиско окружавале Чачак.{S} Обрасле у шуму и бујад, оне су диз |
| ену кроз врата.</p> <p>Та је глава била окружена мирисавом маглом црне косе.{S} Из ње су светле |
| читава нова насеобина разноликих вила, окружених цвећем и украсним биљкама.{S} Међутим, онда т |
| брана, и задржа се на једном споменику, окруженом букетом прецветалог јасмина.{S} Учини му се к |
| есто.{S} Оно је врло лепо кад је вашар, окружна трка, задушнице... нарочито кад <pb n="303" /> |
| дице, од учмалости, од многих државних, окружних и општинских дажбина.{S} Свет даје и последњу |
| да постанеш велики у очима оних који те окружују...{S} Је ли, Марјане, а би ли ко од богатих?</ |
| јим брезама и саоницама, култ енергији, окрутности, себичности.{S} Али...</p> <p>— Али?</p> <p> |
| ако срећна сада!...</p> <p>Промицале су окуке, мали заливи, полуострва, шибљаци, рибарске колиб |
| збудљивом, слађем од свега што је дотле окусила.{S} Сколише је поново мисли о Чедомиру, о томе |
| у. — Дао Бог па родиле, те хоће да и ти окусиш... „Знам, вели, да их се Вишња зажелела у Београ |
| намери да хајдукује, али се ту оженио и окућио.{S} Илићев деда, који се такође звао Чедомир, на |
| е, као каква сиренска утвара, на свакој окуци од пута, на гомили сувог лишћа, у облацима... обл |
| о, да јој објасни како се то десило, да олакша себи све несреће које су му притискивале срце и |
| н у кући, он је лутао по читаве ноћи да олакша себи, тражећи које љубазно лице да се разговори, |
| ђутим, она нам нуди хиљаде руку, да нам олакша борбу за насушни хлеб.{S} Ево овде у равници, гд |
| под присмотром обе девојчице те да тако олакша посао <hi>јадне мајке</hi> — како је госпођа сам |
| Зашто дакле бити против онога који нам олакшава борбу између тих неједнакости.{S} Новац треба |
| што ће му осигурати безбедност у селу, олакшавати му везе с оближњом вароши и даљим пијацама, |
| народа да би <pb n="32" /> га проучиле, олакшале му беду, просветиле га.{S} Оне се боре с човек |
| <pb n="43" /> своје срце као дрво своје олистале круне, да се и ми страсно заборавимо као чела |
| трани, по крововима ниским, високим, од олова или просте ћерамиде, с кубетима или турским димња |
| хришћанство, он би место крста набио на олтар гуњ и опанак.{S} Сад, после двадесет година борбе |
| ене, верене, и пред олтаром.{S} Ах, тај олтар!...{S} Поред свега социјализма, он је постојао, о |
| а их већ виде заљубљене, верене, и пред олтаром.{S} Ах, тај олтар!...{S} Поред свега социјализм |
| рима.{S} Врапци се чули на крововима, у олуцима.{S} Један шегрт је ишао средином улице, носио н |
| реба помоћи — говорио је Петар Зечевић, омален, сувоњав човек, испупчене јабучице, промуклог гл |
| уче своје људе луксузу чистоте, нека му омиле кућу више од кафане, нека подигну бољи подмладак |
| посветити цела његовом делу, која ће му омилети кућу, која ће веровати у оно што он верује.</p> |
| обичним разговорима у друштву, песмама омиљених песника, у чланцима дневне штампе.</p> <pb n=" |
| на је легала сва срећна, певушећи своју омиљену песму: „Сунце ходи и заходи, а у мојој је изби |
| о је било кад је била млада, описује ми омладинске беседе код <hi>Златног Крста</hi> и тврди да |
| олу.{S} Под руку јој дође свеска једног омладинског листа и у њој преведена песма неког Руса.{S |
| одбеглим пленом...{S} У државама где је оморина, тежак, загушљив ваздух, прво, као најнежнији, |
| алне суревњивости.{S} Они су у стању да омрзну човека кад на њему угледају нову кравату.{S} Тај |
| и?...{S} Шта је с тобом?...{S} Нешто си омршавела, али си тим још лепша...{S} Сећаш ли се наше |
| одина, врло тежак, огромно тежак...{S}" Он то не рече.{S} У осталом, већ их пристигоше Милева и |
| и <foreign xml:lang="la">in </foreign>, он је себе посветио за философа.{S} Зато је сматран за |
| упог случаја, и да... на крају крајева, он њу воли још, њу једину, њу саму.{S} Кад би тако доша |
| S} У погледу који је управљала на њега, он би спазио понос који страда, а можда нешто и неповер |
| ти о сиротињи свога оца.{S} Место тога, он је прионуо у дућану и лепо помогао старом Остојићу.{ |
| S}" Београд је велики, мислила је тада, он је као море: путеви су безбројни, живот шуми, таласа |
| ак преко потребно.{S} Што се тиче реда, он није био за претерану похвалу; по патосу се повлачио |
| н куће.{S} Кад се библиотека затварала, он је онда почињао своје шетње, купио је печених марона |
| помаже паметне људе у њиховим борбама, он је остајао на истом месту.{S} Упркос дубоким уверењи |
| ј олтар!...{S} Поред свега социјализма, он је постојао, он је био примамљив, велики, са својим |
| ћен социолошким и економским терминима, он није умео ићи у облаке тананих апстракција; он је ст |
| е само њега волела.{S} Поред свих мана, он је био њој најбољи, највреднији, најмилији.{S} Он ју |
| и поред тога, остало слободног времена, он је износио своја размишљања <pb n="119" /> о прилика |
| ренуо пажњу на несташност његовог сина, он се бранио неким руским принципима васпитања деце у с |
| .{S} У недостатку материјалног уживања, он се бацао сав у свет књига, мисли, снова.{S} Место пу |
| сајије ликуј...“ и водио их око налоња, он је понављао у себи надничареве речи: „Ево на̑!{S} Св |
| лу душу.{S} Она је веровала у Чедомира, он је воли... они се поново воле...{S} Шта треба више, |
| p> <p>На крају једног таквог разговора, он се реши.{S} Није могао више издржати.{S} Поручи једн |
| другарицу у визији природних елемената, он се упита нехотице: „Нашто пунити уши девојци тим стр |
| је ништа.{S} Међутим, њему то не смета, он то не зна.{S} А тај сељак то је наш народ.{S} Он је |
| к.{S} Сад, после двадесет година борбе, он је видео краљевство претучено народним бунама, пораз |
| ружичаст.{S} Кад би му се досадило све, он је излазио изван вароши и лутао по околини дуго, до |
| Он није хтео да склапа озбиљније везе, он није тражио <pb n="110" /></p> <p>у њој звезду прати |
| оји је промашио свој позив несрећан је, он пати, а патња рађа злоћу.{S} Директор га је звао, са |
| волим, он је понос целе наше фамилије, он ми је тако рећи брат, ја немам другог брата...{S} На |
| ној прља, трује.{S} С времена на време, он би се свестио, чупао из срце ту опасну гљиву, а заје |
| да је и могао од њеног оца и њене куће, он не би смео поверити сву ту изненадну раскош свога ср |
| релативности, анархизма и вртоглавице, он је осећао ипак да му све више препрека спутавају кор |
| маљама.{S} Она узбуди цело његово срце, он хтеде заборавити садашњост, притиснути је на груди, |
| ипак, по болесној склоности своје душе, он се не даде да га занесе та струја нових нада, него и |
| ља.{S} Угушивала је глас савести.{S} И, он је сад оставља...</p> <p>— Без једне речи, као да ни |
| а од спомена на њихово познаство.{S} И, он није био никад сигуран да га она озбиљно воли.{S} Он |
| си.{S} Кад му се то једног дана досади, он оде у суд, сврши све формалности око преноса наследс |
| пу, професор говори, ко хоће да бележи, он бележи, а ко неће, онда то толико.</p> <p> <hi>Капет |
| Родом из Бијелог Поља у Старој Србији, он је прешао овамо да се школује, потуцао се од гимнази |
| </p> <p>Јер какав да је, живот постоји, он се не може мењати у својој суштини, ми смо принуђени |
| и, као да је хтео утопити своје мисли, он се предаде загрљају који је толико избегавао.{S} Њих |
| добије своје право.{S} Невин у ствари, он је дрзак у речима.{S} Он је радикал, демократ, социј |
| о најзад до решења шта да јој одговори, он се питао како ће јој писмо доставити.{S} Бојао се да |
| о је учинио једну услугу својој сестри, он се одрекао своје породице.{S} Никоме није привредио |
| им везама, и он им није смео прилазити, он је бежао даље од њих.{S} Тада би одлазио из вароши, |
| Незадовољан у служби, несрећан у кући, он је лутао по читаве ноћи да олакша себи, тражећи које |
| више према себи самом.{S} Као на слици, он је видео цео свој живот, целог себе.{S} Што је учини |
| мрски.{S} Он их је представио девојци, он је представио девојку њима.{S} А сад, она се забавља |
| пуштен, прост, прљав, смрдљив.{S} Ипак, он није непоправљив.{S} Напротив, ја сам имао прилике д |
| Чедомир возио.{S} Он је био леп човек, он се морао допадати тој госпођици.{S} И као код свих п |
| еликих према малим, јаких према слабим, он је брзо постао убеђен у теорије материјалистичке фил |
| <p>— Не, Лазаревићева.{S} Ја га волим, он је понос целе наше фамилије, он ми је тако рећи брат |
| а љупка, оба пријатељска.{S} У осталом, он је у том тренутку жељкао једну неостварену жељу за п |
| још не знају да се нађу.{S} У осталом, он је тако замишљао час васкрса мртвих, страшни суд, ка |
| p>Кад би се Вишња задржала с одговором, он је откључавао кофер, вадио стара писма, носио их у н |
| ло радан, витак, упечатљив, увек будан, он се ту осећао као риба која је из плитке барице доспе |
| .{S} И као да хтеде остварити овај сан, он се обрати девојци, нежно као жена:</p> <p>— Куд си п |
| једно расхлађење.{S} На предлог Вишњин, он се несвесно ухвати за џеп.</p> <p>— Оно је механа! — |
| оред свега социјализма, он је постојао, он је био примамљив, велики, са својим златним вратима, |
| ва права и користи.{S} Он га није имао, он му се чинио као његов лични непријатељ кога треба са |
| на препорођају родног краја.{S} Управо, он је ово двоје мешао.{S} Кад је у клисури надзиравао р |
| вању, и, да је хтео мењати хришћанство, он би место крста набио на олтар гуњ и опанак.{S} Сад, |
| ељ испричао лекцију, о шљиви на пример, он ју је већ умео поновити целу.{S} Учитељ, који је за |
| Јер, кад спусти поглед на свој рукопис, он признаде жалосно:</p> <p>— Залутао сам.{S} Није то ш |
| еме није десило!</p> <p>Блажени егоист, он ју је био готово заборавио.{S} Они беху далеко једно |
| дубоким уверењима у сопствену вредност, он је оклевао.{S} Он је гледао сваки дан толико људи ко |
| ротињу.{S} С невином вером у будућност, он је трошио своје младе године радећи да буде достојан |
| око.{S} Поред бриге за личну будућност, он је мислио и на будућност Србије.{S} Његово биће и ње |
| итке, па како су Турци већ чували Саву, он није могао пребећи у Аустрију, него се крио по околн |
| а.{S} Место путовања у Врњце и Абацију, он је заједно с Фламарионом посећивао месец, звезде, це |
| и пораз.{S} Слично разоружаном ратнику, он је гледао својим сопственим очима, како све иде у пр |
| е њихових црнпурастих, замахнутих руку, он је видео визију Вишње, њене главе, њених очију које |
| .</p> <p>Кад је ступио на Велику Школу, он је тамо нашао два оделита типа међу својим новим дру |
| све што би имао, она би уживала у њему, он би могао обвити руке око њеног струка, завући главу |
| еговом месту био какав ветеран на перу, он би продужио своје дело такво какво је, и нашао му ло |
| > сатима.{S} Ако га ко упита шта ће ту, он одговара: „Пун сам електрике“...{S} Шта да радим, ка |
| , Зарија.</p> <p>— Свет је глуп, Илићу, он не воли паметније од себе.</p> <p>— Ја не мислим так |
| "110" /></p> <p>у њој звезду пратилицу, он је хтео да она буде једино метеор, који ће се појави |
| {S} И као да се хтеде одбранити од њих, он поново обгрли погледом своју земљу.{S} Кириџије су б |
| ако као и тај сан за идеалном драганом: он је био само сиромашан ђак, без родбине, без сигурног |
| вању.{S} Он је то знао и није се чудио: он <pb n="19" /> је себе већ тада прогласио за великог |
| /p> <p>— Да!</p> <p>Та се реч чу једва; он се напреже и рече поново:</p> <p>— Да, да.</p> <p>— |
| умео ићи у облаке тананих апстракција; он је стојао на земљи и говорио просто;</p> <p>— У наро |
| уји.{S} Брзо се нашао у првим редовима; он је био сјајан полемичар, писао је врло <pb n="117" / |
| будио после једног страшног земљотреса; он види око себе саме развалине, непрегледну пустош, ни |
| к, Вишњу од Кајиног стана до њене куће; он се опоменуо да је сутрадан неки празник, кад се нема |
| имао приличну дозу епикурејства у себи; он је волео све што је пријатно, лако, ново, лепо.{S} У |
| о да чита, да се просвећује, да се учи; он је готово цео неписмен.{S} Ето то, тај факт, то жало |
| и ближњи, друштво, држава, човечанство; он је све то видео у своме ја; то његово ја било је поч |
| ноћних, на рђавом гласу. <pb n="167" /> Он изабра најгору, <hi>Еснафлију</hi>, па ступи унутра. |
| оју му је нудила.</p> <pb n="13" /> <p> Он узе кајсију и, нехотице, начини девојци један компли |
| ндармским кундацима.{S} Шта то мари!{S} Он је волео слободу, веровао у њену свемоћ, замишљао ју |
| професор универзитета, славан човек!{S} Он би живео пријатно, дао би њој све што би имао, она б |
| рибара пред кафаном <hi>Шаран</hi>.{S} Он је седео на крми и терао чамац врло добро, као да му |
| е руши цикање попаца, крештање жаба.{S} Он је узе и за другу руку.{S} По башти су цветали патли |
| њена рука била је хладна као мртва.{S} Он је поново прихвати и принесе је к срцу.</p> <p>— Не. |
| Ћаскање пијаног мудраца занимало га.{S} Он оста до зоре пијуцкајући <pb n="172" /> шљивовицу.{S |
| оред себе, да се сав загњури у њега.{S} Он је толико очекивао ову <pb n="98" /> девојку, да јој |
| утицаја на развитак даљих догађаја.{S} Он ће несумњиво привести у дело програм странке, озакон |
| њен и миле младићу као крајеви раја.{S} Он је брижљиво остављао те хартије у дно свог ђачког са |
| ед царства мисли, скровиште осећаја.{S} Он је успео да се она врати у Београд.{S} Али, ево већ |
| ихолошки роман индивидуа и фамилија.{S} Он је био обратио сву пажњу само на спољашност, на изгл |
| ешто пекло овог маловарошког првака.{S} Он је једва знао срицати, а теже му је било потписати с |
| > <p>— Погледај, Вишња, овог сељака.{S} Он можда нема да купи друге чакшире.{S} Али зашто их не |
| а пригревици ових присних састанака.{S} Он се већ био навикао на љубак <pb n="53" /> додир тога |
| а, <pb n="259" /> вештина, политика.{S} Он није знао за обзире, компромисе, сходности, релативн |
| а њега не постоје науке, него Наука.{S} Он је ватрени присталица позитивистичке философије.{S} |
| е мрзео школу.{S} Вишња је то знала.{S} Он јој је рекао једном приликом, <pb n="60" /> да би ра |
| нађено у овог човека кога је волела.{S} Он се није претварао.{S} Његове буљаве очи биле су се п |
| стала мала паланчанка каква је била.{S} Он ју је пронашао, увео у друштво, показао јој нове пут |
| не кујне или ресторана без алкохола.{S} Он се језиком својих посетилаца зове звонко: <hi>чокали |
| говори воде између Белиних родитеља.{S} Он је веровао да су његови односи с девојком дубоко скр |
| у његова начела строгог социјализма.{S} Он је сад осећао потребу вишу од те негације данашњег д |
| око њега имају свој крст на леђима.{S} Он је видео само себе, те је веровао да би с њим трпело |
| ти, коју осећају слаби према јакима.{S} Он је у новцу видео силу која учвршћава живот, пријатељ |
| евин у ствари, он је дрзак у речима.{S} Он је радикал, демократ, социјалист, републиканац, рево |
| ела, осећала се пред њим разоружана.{S} Он је знао толико ствари, прочитао толико књига, сипао |
| ог воћа, по којем је падала прашина.{S} Он је ишао полако, крајем пута, оборене главе у страну, |
| е дотицала ситних слабости и рачуна.{S} Он је нишанио високо.{S} Он је остављао свакоме слобода |
| страда, а можда нешто и неповерења.{S} Он јој је онда прилазио.{S} Она му је пружала руку, пун |
| } Угледај се на господин - Чедомира.{S} Он је сиромах ђак... пардон, господине Илићу — поправи |
| радим тако!...{S} Звао сам доктора.{S} Он јој преписа нешто, и рече ми да ће се вечерас наврат |
| е могаде уздржати од једног покрета.{S} Он је узе за руку.{S} Она се не трже.{S} Он продужи сво |
| Стари Матовић није примећавао ништа.{S} Он је при ручку имао добар апетит, извлачио из џепа вел |
| мирисом од тамјана и воштаних свећа.{S} Он је постојао овде, у Београду, као тамо у Чачку... ка |
| тојања она подиже очи и спази Илића.{S} Он јој приђе са чежњом и страхом, и после првих поздрав |
| ко њих позлаћен косим зрацима сунца.{S} Он узе за руку своју другарицу; брзо се трже, њена рука |
| {S} Они беху далеко једно од другог.{S} Он је мислио да се она удала и да није ништа сачувала о |
| зна.{S} А тај сељак то је наш народ.{S} Он је запуштен, прост, прљав, смрдљив.{S} Ипак, он није |
| це кад виде девојку тако близу себе.{S} Он не настави говор.{S} Његове очи су се наизменично кр |
| тима и њене груди утиснуте у његове.{S} Он је стеже снажно, грчевито, не мислећи ништа.{S} Под |
| неколико речи захвалности, па стаде.{S} Он је осећао свој лажни положај према тој девојци коју |
| н је узе за руку.{S} Она се не трже.{S} Он продужи свој нагиб и притиште један кратак и устрепт |
| ти руменило које јој заплами образе.{S} Он је поздрави и хтеде проћи.{S} Тада му Вишња приђе, п |
| политика, већ једна врста религије.{S} Он је веровао у народне снаге, Вук Караџић је казао пос |
| ристалица позитивистичке философије.{S} Он примењује њено материјалистичко схватање на делу: ње |
| трано, благословено, опште, свачије.{S} Он је од ове крилате речи очекивао све: народно благост |
| га створили закони, нарави, навике.{S} Он је стајао на прекретници и није се могао одлучити ка |
| као што деца чекају велике празнике.{S} Он их је волео готово исто толико колико и њу саму.{S} |
| су је изазивала уста друге девојке.{S} Он осети готово перверзан занос од те смеше поезије, ус |
| ње усправи се између њега и девојке.{S} Он се сроза с канабета као кривац.{S} И заронивши главу |
| од сазнања, наглих и из друге руке.{S} Он ју је жалио.{S} Погађао је шта ће се десити у њеној |
| а би пропала ако би пао у туђе руке.{S} Он јој је хтео писати ради себе <pb n="188" /> такође, |
| операцији која би га лишила очевине.{S} Он је знао колико је његов отац имао муке док је ту кућ |
| ом увише се витке слабине девојкине.{S} Он пусти.</p> <p>Кад хтеде да загрли поново тај дивни с |
| <pb n="24" /> агитационо предавање.{S} Он је био верна гласачка војска по ђачким зборовима, гд |
| .{S} Мајка је покушала да се измире.{S} Он јој је одговорио једним увредљивим писмом.{S} Зет се |
| сам одсудан противник брака у опште.{S} Он је неприродан и неморалан.{S} Неприродан, јер се у о |
| њу.{S} Међутим, то није било могуће.{S} Он није хтео да склапа озбиљније везе, он није тражио < |
| и зрак правио од његове пријатељице.{S} Он јој предаде шешир врло учтиво, и рече хладно, готово |
| здаја сна заболе га као удар у срце.{S} Он се диже с клупе, прође стазом и изби на излазак од п |
| брата...{S} Најзад, шта ме се тиче.{S} Он се можда променио.{S} Ми се сад тако ретко виђамо.</ |
| 9" /> је каријеру у државној служби.{S} Он пак био је први ђак у сваком разреду, четворка је за |
| е бити преварен ни у мери ни у роби.{S} Он се разликовао од осталих трговаца и по томе што се н |
| њ, сакат, јадан, недостојан да живи.{S} Он није видео да сви око њега имају свој крст на леђима |
| њој најбољи, највреднији, најмилији.{S} Он ју је гледао занесеним очима.{S} Његово лице није им |
| S} Он је слободоуман, бар у теорији.{S} Он је за сва права, бар док не добије своје право.{S} Н |
| не чека живот необичан, јак, велики.{S} Он мора доћи.{S} Ја имам времена.{S} Ја не смем живети |
| и ти другови, изгледали су му мрски.{S} Он их је представио девојци, он је представио девојку њ |
| крекетале, попци и скакавци зрикали.{S} Он се упути право преко њива.</p> <p>Ишао је, као мртва |
| икад сигуран да га она озбиљно воли.{S} Он није био приметио дубоки утисак који је на њу био уч |
| да ће му што требати, па да узајми.{S} Он то призна, и осмејкиваше се стидљиво, као да је траж |
| ари, као да је знао читати и писати.{S} Он је на тај начин давао свечаности томе раду, сређенос |
| тектора који дарива права и користи.{S} Он га није имао, он му се чинио као његов лични неприја |
| ила најлепша лепота његове младости.{S} Он их је чекао с безазленом радошћу као што деца чекају |
| кад их је киша ухватила ван вароши.{S} Он је онда гледао у њу кроз будућност која обећава све, |
| <pb n="91" /> била једини повереник.{S} Он је њима шаптао своје магловите снове.{S} Њине просте |
| .{S} Он није рђав човек, ја то знам.{S} Он је сјајна интелигенција, природа врло симпатична, ал |
| дио за животом, за животом потпуним.{S} Он је хтео да га види јасно, ту, поред себе, да се сав |
| Једно женско срце куцало је за њим.{S} Он то сад зна, зна позитивно, има дакле сигурне доказе. |
| <p>Она приближи своје лице његовом.{S} Он осети мирис њене косе и спусти руку на њено раме.{S} |
| у сопствену вредност, он је оклевао.{S} Он је гледао сваки дан толико људи који се бацају у жив |
| оно страшно, језиво што је очекивао.{S} Он задрхта јер је то било веће, много теже него што је |
| бити сто своје собе где би га нашао.{S} Он је сачувао сва та писма, те званичне карте с унакара |
| ева кугла.{S} Илић је погледа право.{S} Он је тражио мало светлости на свом путу, као што морна |
| /p> <p>Ова храброст не потраја дуго.{S} Он виде да би му од рукописа остало врло мало, готово н |
| бном за срећу девојку коју је волео.{S} Он је био добар као Христос, а мало је људи _ко]и су по |
| у девојку, с којом се Чедомир возио.{S} Он је био леп човек, он се морао допадати тој госпођици |
| на чију је сурову владу рано осетио.{S} Он је желео да има новаца да би осигурао слободу кретањ |
| и и рачуна.{S} Он је нишанио високо.{S} Он је остављао свакоме слободан један круг болесних мес |
| цело једно женско тело, готово голо.{S} Он не би био човек да је могао мислити на шта друго.{S} |
| ејао арапу, сажаљевао га је искрено.{S} Он је себе видео у тој животињи.{S} Зар он није био так |
| </p> <p>Илић је волео Зарију присно.{S} Он је у њему видео једног сапутника на истом путу, на п |
| у света која се искупљала љубопитно.{S} Он приђе такође.</p> <p>У једном крају, поред гомиле ци |
| е.{S} У његовој глави је било мутно.{S} Он је био у стању пијана човека који добро види да прав |
| :</p> <p>— Чувај се Чедомира, Вишњо.{S} Он није рђав човек, ја то знам.{S} Он је сјајна интелиг |
| ао да би се огрешио о један принцип.{S} Он је био сув доктринар.{S} Заборављао је да поред наук |
| ијалист, републиканац, револуционар.{S} Он се поноси што ствари схвата материјалистички.{S} Пое |
| и тип је био великошколац-политичар.{S} Он не пази на спољашњост; па кад то и чини, ради у супр |
| ама, и наби на очи доста фин цвикер.{S} Он је метао те наочари кадгод је имао посла с писаном с |
| >Младић је дизао главу на овај глас.{S} Он му је звонио као труба војске која иде у помоћ, као |
| под стечај, а Радоја стрпаше у хапс.{S} Он се оправда.{S} Разлог је био прост; брана и тунел по |
| рамена и обеси се сва о његов врат.{S} Он осети поново њене усне на својим устима и њене груди |
| листавати да уђе што боље у предмет.{S} Он их је почео у Паризу, пун научног оптимизма, донетог |
| осећао неспособан за најмањи покрет.{S} Он није живео, није био међу живима.{S} Његов поглед из |
| што што ће изменити цео његов живот.{S} Он је био дубоко заузет самим собом и видео у том трену |
| , и то је све.{S} Ја познајем живот.{S} Он вреди толико колико му човек да̑ вредности.{S} Као ш |
| уге да се враћају у младићеву главу.{S} Он опази у Вишњиним очима један влажан сјај.{S} Светлос |
| дао тамо у правцу планина на западу.{S} Он је био миран.{S} Ништа на њему није издавало узбуђењ |
| онтраст старом, раскаљаном Београду.{S} Он ју је још једном такву видео: у почетку њиховог позн |
| носи умашћен шешир и уздигнуту јаку.{S} Он је слободоуман, бар у теорији.{S} Он је за сва права |
| о врабаца крештало је лево у трњаку.{S} Он се окрену тамо тако да му се лице није видело јер се |
| , без видљивог интереса за политику.{S} Он је већ у двадесетој години научио да му живот доноси |
| мршена, лепила се по ознојеном челу.{S} Он провуче прсте кроз кике на темену и управи поглед пр |
| али врло сигурну учитељицу, невољу.{S} Он је имао да се бори из дана у дан за комад насушног х |
| готово исто толико колико и њу саму.{S} Он је био кадар загрлити писмоношу који би му га предао |
| м њених зеница.{S} Њена глава клону.{S} Он се наже и потражи њена уста.{S} Уста и уста <pb n="1 |
| ор није имао те ширине у образовању.{S} Он је то знао и није се чудио: он <pb n="19" /> је себе |
| /p> <p>Стари господин је био већ ту.{S} Он је био човек ситних, живих очију, великог чела са ду |
| адало је врло тешко младом студенту.{S} Он се трудио многим средствима да придобије њену стару |
| ању, по средствима, по темпераменту.{S} Он је међу њима, међу тим радикалима, социјалистима, ре |
| жње кафане избацише једног пијаницу.{S} Он се дочека <pb n="249" /> на руке, па поново паде и п |
| ао на неки свој <pb n="77" /> успех.{S} Он је волео своју земљу дубоко.{S} Поред бриге за личну |
| S} Авет лудила се помаљала кроз њих.{S} Он је певао:{S} Ја се смејем, морам да се смејем — Бог |
| Дарвин је био Илићев изабрани писац.{S} Он је био његов божански учитељ, у кога је веровао као |
| викну јој мајка с прага велике куће. — Он није био прилика за тебе, геачина ваљевска.{S} Без т |
| који те је одбио — рече јој, тешећи. — Он не зна шта је у теби одбио.</p> <p>Сунце је клизило |
| се Бели, неприродно умекшаним гласом. — Он није на одмет.{S} Ја сам то видео на робији. <pb n=" |
| живот тек почиње — одговори Чедомир. — Он се тек пење врхунцу.{S} Ја хоћу да он буде вредан... |
| се Каја не подсмехну, продужи пажљиво — он је врло учен човек, врло паметан... </p> <p>— О чему |
| и господин, стално неповерљив.</p> <p>— Он јој је изјавио љубав пре него што си још постао мини |
| лила поново на свог пријатеља:</p> <p>— Он не зна ништа о мени, а ни ја о њему, као да смо туђи |
| за каћиперством и рече у себи:</p> <p>— Он се вара.{S} Њему треба друга жена... жена која ће се |
| е изазивачки својој другарици:</p> <p>— Он ме саветује да продужим школу и ступим на философију |
| Где је он сад?{S} Шта ли ради?</p> <p>— Он је за мене мртав! — одговори енергично сама себи.</p |
| м.{S} Није прошло ни неколико минута, а он је већ био на улици, са̑м.</p> </div> <div type="cha |
| да младића није засенуо мој положај, а он на то не треба да рачуна ни колико ја.{S} Нико у Срб |
| колико часова како су једно с другим, а он не успева да јој каже једне речи која долази из срца |
| о од свега што је јуче још постојало, а он је још жив.</p> <p>— Ах, тај живот! — промуца болно. |
| ченост, романтичан изглед...</p> <p>— А он ? — прекиде је стари господин, стално неповерљив.</p |
| ли, ставила већ толико пута до знања да он има од ње да се учи.{S} Поред тога, бојао се да не н |
| а рђаво разумеде младића.{S} Помисли да он хоће да каже како не двоји брак од љубави, или тако |
| с њима, они се забављали с њом, као да он није постојао, као да га никад нису видели.{S} У њем |
| ћ говорио.{S} Није јој тада измицало да он оскудева понекад у јаким аргументима, да су његови з |
| трасно и одано.{S} Јасно јој је било да он није више њен и да то не може бити.{S} Али се она на |
| ивала се и допуштала своме пријатељу да он формулише оно што је хтела рећи.{S} Да би пак утишал |
| — Он се тек пење врхунцу.{S} Ја хоћу да он буде вредан...</p> <p>— Пуста жеља!{S} Јер само глед |
| тећи осећаје које је изазивала.{S} Тада он дохвати књигу, баци је у угао иза себе, и, као да је |
| ба...{S} Пардон, изволи напред — додаде он и склони се у страну.</p> <p>Улица је на том месту б |
| p> <p>Само је Матовић заборављао, да је он, у свом детињству, имао једну опаку, али врло сигурн |
| ка у девојке.{S} Она је очекивала да је он назове својом вереницом, дâ јој обећања за цео живот |
| казнила.{S} Она је иначе веровала да је он воли јако, јаче него што је он био уопште способан д |
| ја сам имао прилике да се уверим да је он диван материјал, ја сам сигуран да је наш свет добра |
| о, што је, можда несвесно, осећао да је он сувише мали да би могао припомоћи тој промени.{S} И |
| мешати у његове личне ствари којима је он први и једини господар!</p> <p>Обоје су били оборили |
| у демократији, који је почео још кад је он дошао на власт, развио се до своје потпуности.{S} Не |
| мира.{S} Она се питала:</p> <p>— Где је он сад?{S} Шта ли ради?</p> <p>— Он је за мене мртав! — |
| тим путем с Илићем до тог села, које је он називао њеним, правећи илузију на сличност њихових и |
| јој ташти ни својој жени.</p> <p>Док је он тако пребројавао своје несреће последњих година, еле |
| оћеш ли да будеш моја жена? — упитао је он.</p> <p>Њене руке задрхташе у његовим, па га стегоше |
| рече Зарија Чедомиру.</p> <p>— Како је он?</p> <p>— Можеш мислити...{S} Разговарали смо цело ј |
| ла да је он воли јако, јаче него што је он био уопште способан да вели, лудо, смртно.{S} У том |
| цело његово имање оде на добош, јер је он највише настрадао: био је главни акционар.{S} Отишли |
| струко.</p> <p>Илић је одбијао.{S} Није он водио рачуна о богаству.{S} Не, изгледало му је то п |
| ребало је почети све из нова.{S} Али се он осећао неспособан за тај напор.{S} Његова мисао је б |
| цела варош радила је око њега, само се он осећао неспособан за најмањи покрет.{S} Он није живе |
| ар, какав фактор тих догађаја којима ће он дати овакав или онакав ток.{S} Она је била врло весе |
| м лицу.</p> <p>— Простачке приче — рече он сигурним гласом. — Ти не верујеш, ваљада, у те бесми |
| ="288" /> <p>— Дај ми твоју руку — рече он.</p> <p>Она му је даде.{S} Око њих је био мир, онај |
| утим, лева му је била потпуно здрава, и он је њоме махао по ваздуху, као да би боље доказао оно |
| је обузимала нека чар, скоро физичка, и он је терао пером, као да броди морем начињеним од само |
| о лаким стварима, о интимним везама, и он им није смео прилазити, он је бежао даље од њих.{S} |
| " /> додир тога девојчета.{S} Најзад, и он је био млад, и он је имао у срцу нежности.</p> <p>У |
| војчета.{S} Најзад, и он је био млад, и он је имао у срцу нежности.</p> <p>У природи је настаја |
| ични непријатељ кога треба савладати, и он га је презирао као тиранина чију је сурову владу ран |
| степено, свест му се враћала у главу, и он се питао:</p> <p>— Шта сам урадио!</p> <p>Тада, једа |
| м, него да је дочепа у своје шаке.{S} И он не жели власт да учини добра себи или другом, него т |
| ци.{S} То је био знак да се крене.{S} И он пође, вукући се, климајући десно-лево.</p> <p>— Спус |
| а о свету и примењеној философији.{S} И он је личио на оног класичног магарца који је скапао од |
| > <p>Млади студент корачао је сам.{S} И он је ишао у шетњу.{S} Познавао је готово цео тај свет |
| да купи шешир његовој жени.</p> <p>— И он га је купио?</p> <p>— Купио.{S} Вели ми, тај ми носи |
| — и већ се нађе пред Вишњом, стидљив и он, збуњен, светлих очију, уздрхтале браде, згрчених пр |
| ожда га писмо није нашло?{S} Можда је и он отишао из Београда?</p> <p>Међутим, Илић је примио п |
| {S} Једног овде имам од својих, па се и он туђи...{S} Испрати Вишњу до куће.</p> <p>— Ако госпо |
| акође из бољих кућа, а поквареном као и он, можда горе него и он.{S} Две близнакиње узимале би |
| поквареном као и он, можда горе него и он.{S} Две близнакиње узимале би се за руку и излазиле |
| нама, ићи краљу на подворење.{S} Чим би он измакао из куће, госпа-Матовићка је одлазила такође, |
| омире?</p> <p>— Шта је! —- одговорио би он зловољно, окренутих леђа.</p> <p>— Ништа.</p> <p>Она |
| > <p>— Седи ти... ти си уморнија — одби он. — Мени је добро и на столици.</p> <p>У труду да зад |
| .</p> <p>— Шта мислите после? — настави он даље, затежући капут рукама у џепу. — У учитељице?</ |
| уже.</p> <p>— Са своје стране — продужи он, упркос свега — посланици не могу да се определе јер |
| ласт не изигра ове мере.{S} У тој бризи он је смео с ума реакцију простих маса, те је сад, мест |
| то доба у студентским круговима.{S} Али он одби позив ћутке, махнувши руком, и уђе у парк.</p> |
| се изненадно по његовим грудима.{S} Али он није био човек који се подаје првом осећању, па нама |
| ост?{S} Говори се само о сељаку.{S} Али он није све у земљи; није само њему положај тежак; свак |
| етали сами.</p> <p>— Шта рекох? — сакри он своје <pb n="277" /> узбуђење. — Да, извршна власт, |
| се.</p> <p>— Врло пријатан! — одговори он, још изненађен.</p> <p>Посадише се обоје на наслоњач |
| ући врата.</p> <p>— Да, Бела — одговори он, слободно, осећајући да му се срце пуни неким осећај |
| >— Код вас?{S} Не, госпођице — одговори он, мало изненађено. — Ја бих био највећи незахвалник к |
| <p>— Да... да, пријатељи!... — примети он — Пријатељство које се сматра да је вечито, а које ж |
| амо знај, нећу скандала у кући — заврши он.</p> <p>Илић није ни сањао да се овакви разговори во |
| вршити.</p> <p>— Ти си луда! — рече јој он кад му рупи у собу, усред бела дана и без икаквог из |
| Бога, све ће се урадити — одговори јој он гласом који није трпео примедбе.</p> <p>Кад дође на |
| али смо ако нас примете — приговори јој он.</p> <p>— Нико нас неће видети — одговори она са сиг |
| его икад да не воли ту девојку, па ипак он превали:</p> <p>— Да!</p> <p>Та се реч чу једва; он |
| нимо рукама, припаднимо народу како нам он припада.{S} Иначе смо роб ропства његова.</p> <p>Он |
| стресе; не рече ништа.{S} Другом руком он је обви око паса.</p> <p>Тада Вишња покуша да се осл |
| га гони, као живот који му остаје, као он са̑м.{S} Окрену се од улице с тврдим решењем да је в |
| ли — прихвати после једне почивке — ако он не дође, Зарија, ако будем морао живети као сваки др |
| дном времену ради за себе.{S} Све је то он сам израдио.{S} Погледај овај сточић за пушење.{S} Н |
| милети кућу, која ће веровати у оно што он верује.</p> <p>Девојка одмахну руком.{S} Њу су саму |
| Он је себе видео у тој животињи.{S} Зар он није био тако исто од доброг соја?{S} Његов прадед б |
| према себи самом на крају крајева, јер он хоће живот пун, велики, али чист, јасан, без утишава |
| е уши до половине.</p> <pb n="95" /> <p>Он задрхта кад примети своју пријатељицу, малу паланчан |
| , то боли, да знаш како боли!...</p> <p>Он је поново прихвати и принесе је к срцу са једном жељ |
| S} Иначе смо роб ропства његова.</p> <p>Он је био пун ових фраза.{S} Девојка га је слушала погл |
| атим. — Твоја жена је још твоја.</p> <p>Он покуша да оспори њен разлог; наведе да је парница по |
| чима дубоко занесеним у младића.</p> <p>Он спази такође своју другарицу, покуша да окрене главу |
| рљиво:</p> <p>— Не смем од маме.</p> <p>Он јој приђе.</p> <p>— Ја сам љута на вас — дочека га Б |
| одаји као нешто живо и претеће.</p> <p>Он побеже из куће.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| осова! — насмеја се Илић у себи.</p> <p>Он је био студент философије, врло <pb n="2" /> висок, |
| ивих ствари на неразумљив начин.</p> <p>Он је хтео да буде просто мудрац.{S} Своје мисли налази |
| смо више деца.{S} Било и прошло.</p> <p>Он покуша још једанпут.{S} Она затвори шаку, као да сте |
| Ах, тај живот! — промуца болно.</p> <p>Он јој се учини одвратан, тако одвратан да склопи очи с |
| најзад, Вишња, и пружи му цвет.</p> <p>Он га узе.{S} Промуца неколико речи захвалности, па ста |
| нам је време најскупље у животу.</p> <p>Он се доиста журио.{S} У успеху свога плана за подизање |
| ата где је синоћ оставила венац.</p> <p>Он је стајао на истом месту, недирнут.{S} Јутарње сунце |
| </p> <p>— Шта ли сад ради Вишња?</p> <p>Он би се пренуо из својих студија, видео би се у својој |
| а заједничко између тебе и мене?</p> <p>Он је видљиво патио.</p> <p>— Вама није добро, господин |
| умела да је сиротиња један недостатак. „Он сиромах, а ја хрома!“ — мислила је и веровала да су |
| вода.{S} Повучена у себе и тако здрава, она је изгледала нешто неспретна, али то је само допуња |
| легинице?</p> <p>Кад се нико не одазва, она се помоли наврата: збрчканог лица, повезане главе, |
| Од ужичких голија и врањских винограда, она поји целу нашу земљу, држи је моћним својим жилама |
| </p> <p>— Место да нам користи та река, она нам плави поља, засипа усеве, односи <pb n="70" /> |
| > <p>Посматрајући то буђење свога села, она покуша да хладније мисли о свом узбуђењу.</p> <p>— |
| ћа, а ради њега и ради својих родитеља, она је желела бити најбоља жена на свету.{S} Она није п |
| рују земљу; украшена многим успоменама, она се измицала јави, она му је изгледала као бајка кој |
| е право, које не рачунају са ситницама, она их већ виде заљубљене, верене, и пред олтаром.{S} А |
| се.{S} Са нешто урођеног византинизма, она је имала јединствену вештину да измири у себи жену |
| назива.{S} Мирно, предано, сваког дана, она је учила <pb n="228" /> мале сељачиће писати и чита |
| есто у кујни.{S} Али овог срећног дана, она хтеде показати томе ђаку да она није мачји кашаљ, д |
| едавали.{S} Кад је била поред Чедомира, она му је потпуно одобравала, потписивала свако његово |
| {S} Она је била изашла из уског живота, она му више није припадала.{S} Њене мисли враћале су се |
| кад су бркови обријани!</p> <p>Доиста, она није размишљала много.{S} Својим прохтевима није по |
| а вода, све неке мађије.</p> <p>Доиста, она се осећала као очарана.{S} Илић јој се чинио тако б |
| не које сте ми учинили ?</p> <p>Доиста, она му је често тражила мараму да је намирише, нудила м |
| окретан, прав.{S} Ћерка једног трговца, она је несвесно осећала колико је висока цена Радојевим |
| : мали, крутуљаст, са очима као у миша, она би желела да се и њему допадне, јер је она, својом |
| <pb n="114" /> према њој.{S} И сем тог, она је била болешљива, нервозна девојчица, код које се |
| н је представио девојку њима.{S} А сад, она се забављала с њима, они се забављали с њом, као да |
| своју другарицу.{S} Али, на пола собе, она се заустави као задржана једним грчем.{S} Пред њом |
| проповедао мржњу против црвене заставе, она би била њен најљући противник.{S} Овако, она је бил |
| ју је пратила туга од промашене удаје, она је, против свега, носила у дну срца успомену на мла |
| ња, и истрже руку.</p> <p>Па и доцније, она је избегавала ова миловања, као да је осећала да се |
| то кад је на пољу светло и благо време, она је мислила на протекле догађаје са много искреног с |
| честе изласке на отворено поље и сунце, она се учини младићу слатка и мека као та воћка коју му |
| зузетно дубоких осећаја.{S} Нешто више, она му је изгледала неспособна за праву нежност, за пож |
| овим везама њихову невиност.{S} Додуше, она му је писала, те тиме стављала до знања да јој може |
| пама пратили једно друго до куће.{S} И, она је легала сва срећна, певушећи своју омиљену песму: |
| ав!...{S} Да, ја нисам противна љубави, она управо долази сама по себи кад се ствари доведу у р |
| ногим успоменама, она се измицала јави, она му је изгледала као бајка коју му прошлост црта у и |
| цати од ње дан и ноћ.{S} А кад оздрави, она ће јој испричати шта се с њом догодило, признати св |
| b n="17" /> чиновничких влада у Србији, она је била вечито за одржавање неке врсте племства, за |
| а, као мачка.{S} Али кад би се растали, она је претресала у мислима дуго што јој је Илић говори |
| ена.{S} Као сви људи здрави и природни, она се бојала свега што је анормално, болесно, мистерио |
| лижње часовничарске радње показаше три, она се појави пред Двором.{S} Ишла је одмереним кораком |
| ких одговорности и неизбежних дужности, она није имала <pb n="160" /> појма.{S} Дотле се Вишња |
| е видео на улици, па кад је хтео прићи, она је зауставила неку своју познаницу на пролазу и про |
| се окренуо и пошао ка својој другарици, она је стајала сама у зраку пуном кише.{S} Све је око њ |
| ног дана збрише целу варош.{S} Међутим, она нам нуди хиљаде руку, да нам олакша борбу за насушн |
| Она се није правдала пред самом собом, она је губила присуство <pb n="181" /> духа и питала се |
| нова прегнућа.{S} Својом малом главом, она је обухватала ове обадве широке царевине мисли и тр |
| у је млада горопадно.</p> <p>У осталом, она је врло мало личила на оне традиционалне младе са о |
| о пријатно, дао би њој све што би имао, она би уживала у њему, он би могао обвити руке око њено |
| убав је видела само у браку.{S} Управо, она за њу није постојала, већ брак, муж.{S} Томе је тре |
| милију или диплому.</p> <p>Рекавши ово, она погледа значајно у Илића као да је хтела сазнати ка |
| и била њен најљући противник.{S} Овако, она је била њена ватрена поборница, није могла да схват |
| е исмеја план своје другарице.{S} Само, она нађе за добро да је опомене:</p> <p>— Чувај се Чедо |
| твари нити има за циљ нешто опредељено, она се решавала једнако да му пише.{S} У брзини с којом |
| ад се каква идеја усади у његову главу, она се тако угњезди да је ни сами ђаво не би могао отуд |
| иоле познатијем <pb n="104" /> друштву, она је говорила много, није бирала речи и пребацивала с |
| није могао оставити.{S} Она је била ту, она му се нудила, љубила га без питања, украшавала му ж |
| га је што га госпођа пита за мишљење... она, која му је, поред свог уважења према његовом успех |
| ="89" /> небесни дар, на тим врућинама; она су позлаћивала Стрикову чокалиницу, претварала сава |
| Она је уска, непрактична, несавремена; она не даје позитивна знања.{S} Не застаните на путу ем |
| ина; у крв улазила грозница нестрпљења; она дотле није била никад осетила ове болове и ове слад |
| ром.</p> <p>Она је још волела Чедомира; она је само њега волела.{S} Поред свих мана, он је био |
| на само да фабрикује немоћне чиновнике; она од младих, паметних, поштених људи прави бедне, глу |
| к погледа своју другарицу право у лице; она не спусти очи.{S} Она је била обучена у матроску бл |
| м, може бити.{S} На срећу ретко мислим; она ми се чини сувише неодређен појам, мислена именица. |
| једна од њих опусти крила и паде у рит; она друга прну у вис, па се врати, начини два три круга |
| проливало мастило.{S} Ах, та писма!{S} Она нису садржавала ниједну необичну реч, ниједну нежно |
| тво великог човека и нешто у готову!{S} Она није знала само да министар има ћерку... ту бледу д |
| књига, сипао стране речи као лавину!{S} Она није умела тако говорити, наћи у тренутку реч која |
| , чији је дућан био одмах до њихова.{S} Она је била провела готово цело детињство са њом и њени |
| просу као талас, упи се у њена леђа.{S} Она врисну:</p> <p>— Чедомире, узми ме!</p> <p>И стропо |
| потхват да сама извојује свога мужа.{S} Она се питала шта би мислио њен отац да је сазнао за по |
| е докле се диже дим домаћег димњака.{S} Она није умела, и поред својих лектира, да измири стари |
| је ишла пре него што га је познала.{S} Она је прикупљала своје сирото искуство као бродоломник |
| који је значио разочарење, и ћутала.{S} Она није била још толико јака да му баци истину у очи, |
| рави разлог тој одлуци била је Бела.{S} Она није могла издржати цео дан на ногама, подносити св |
| имала и онога којим је дотле живела.{S} Она је била кћи Митра С. Лазаревића, бакалина.{S} Њен о |
| <p>Говорила је то да би га казнила.{S} Она је иначе веровала да је он воли јако, јаче него што |
| у попуцали.{S} Грађевина се срушила.{S} Она се збиља осећала као човек који је био заспао у нек |
| се падао јој је око раздрљеног грла.{S} Она је губила главу, као гуска коју појуре са две стран |
| Вишња пак остаде даље на барикадама.{S} Она није опраштала своме другу ту издају заједничких уб |
| кожа бела, истачкана златним маљама.{S} Она узбуди цело његово срце, он хтеде заборавити садашњ |
| отово никакве важности сујеверицама.{S} Она је тако рећи била без религије, изложена раном утиц |
| а може бити добра само као припрема.{S} Она није довољна жени која хоће да буде на висини свога |
| ући студента да иде својим путевима.{S} Она је била само нешто пролазно... само један ступањ у |
| Вишњи не би право ова рођачка оцена.{S} Она посумња у искреност своје другарице.{S} Упита се да |
| p> <p>Посебице је Бела била љубазна.{S} Она је разумела да је сиротиња један недостатак. „Он си |
| слена, размажена и више мање срећна.{S} Она није била спремљена за живот, за борбу, за одрицање |
| неизвесна, тамна, под знаком питања.{S} Она се заиста питала да цео тај рад није бесциљан, пита |
| другу ту издају заједничких убеђења.{S} Она је ишла у крајност као све жене.{S} Да јој је Илић |
| ријатну, ето такву као што је Вишња.{S} Она сигурно има врло лепо тело, познаје се како је села |
| е признавала себе за свог господара.{S} Она је заборављала прво правило свога новог васпитања д |
| ене мисле купиле су се око Чедомира.{S} Она се питала:</p> <p>— Где је он сад?{S} Шта ли ради?< |
| ужи Ристић. — А била би грдна штета.{S} Она једина весели наше жалосно доба, греје те место мет |
| весно хтео, што је тражио од живота.{S} Она су му <pb n="91" /> била једини повереник.{S} Он је |
| <pb n="290" /> затворише њена уста.{S} Она осети бол, готово физички, онај исти који је осетил |
| е сиромах.{S} Вишња не замери ништа.{S} Она није знала за та понижења.{S} Чак јој се то свиде: |
| е цела љубав не састоји од пољубаца.{S} Она је ту остала непоколебљива.{S} Ништа није било кадр |
| врата.{S} Изгледали су јој као деца.{S} Она се предомисли, окрену главу и продужи даље.</p> <p> |
| ко корака отварала се побочна улица.{S} Она скрену тамо, убрзавши кораке.{S} Киша је пљуштала.{ |
| То је била слабост ове учене главе.{S} Она је кроз њу гледала свој велики Београд.{S} По некол |
| где је Чедомир обично држао лекције.{S} Она је била испуњена трима постељама, међу којима се св |
| м вишим од свакодневне егзистенције.{S} Она се чудила како је досад могла бити слепа, водити бе |
| на свемоћ слободе и њене заточнике.{S} Она је била кадра да скочи на дрског човека, као мачка. |
| а госпа-Клеопатра је брала лаворике.{S} Она је сад говорила своме мужу:</p> <p>— Јеси ли видео |
| зјаву којом се проси рука у девојке.{S} Она је очекивала да је он назове својом вереницом, дâ ј |
| је храбриле, подизале, одушевљавале.{S} Она је веровала у њих, у њино брзо остварење, у њихов в |
| ла.{S} Зенице су јој се јако шириле.{S} Она је шапутала нешто.</p> <p>Чедомир јој се приближи.{ |
| ене косе и спусти руку на њено раме.{S} Она се стресе; не рече ништа.{S} Другом руком он је обв |
| S} Његова машта не задовољи се тиме.{S} Она оде даље, и стаде му цртати положај те своје творев |
| соби.{S} Кризе су код жена заразне.{S} Она напреже све што јој је остало од свести, дочепа чар |
| обузе нека меланхолија без горчине.{S} Она промуца:</p> <p>— Не говори тако, Чедомире.{S} Наше |
| е.{S} Један поток је јурио поред ње.{S} Она загази, и пређе на другу страну.{S} Кораци су се пр |
| >Вишњине руке додирнуше његове косе.{S} Она подиже његову главу и гледаше га кроз сузе, као да |
| од њих зависи круг земаљске планете.{S} Она се сети много лепих ствари које је имала с Илићем.{ |
| своје куће осети као код своје куће.{S} Она је била изашла из уског живота, она му више није пр |
| реч беше одвише тешка за њено срце.{S} Она се осети сама усред тих занетих девојака занемарене |
| оје су јој од синоћ лутале по глави.{S} Она заћута, и тек пошто се први час сврши, упита другар |
| азвише се црнпурасте, дозреле груди.{S} Она се насмеја.{S} Оштар смех зацика по соби.{S} Насмеј |
| едан уздах издиже целе Белине груди.{S} Она баци у вис обе руке.{S} Широки рукави од блузе спад |
| ђачки.{S} И доиста, ово их приближи.{S} Она се одушевљавала тој поверљивости свога друга оним у |
| у мисао.{S} Није хтела да га понизи.{S} Она је преклињала...{S} Црте на њеном лицу беху се разв |
| су заједнички преживели и проживели.{S} Она су почињала просто, једном речи: „Чедо!“ и, мало ђа |
| ка школа није довољна модерној жени.{S} Она је уска, непрактична, несавремена; она не даје пози |
| куцати.{S} Белу није могао оставити.{S} Она је била ту, она му се нудила, љубила га без питања, |
| а на време, упада у противуречности.{S} Она се питала још, што и они који су старији <pb n="48" |
| љење према тој размаженој девојчици.{S} Она му се учини још ближа што се тога дана осећао изузе |
| тонове, шапутао полуразумљиве речи.{S} Она несвесно збаци са себе покривач, и оста тако, изваљ |
| ицу право у лице; она не спусти очи.{S} Она је била обучена у матроску блузу од обичне материје |
| еје.{S} Подпаднемо под њихов утицај.{S} Она постају наши саветодавци, управљају нама и заповеда |
| кад би постао њен муж, о њој самој.{S} Она је зрела као зрела воћка, невина као дивља ружа.{S} |
| а и питала се шта други мисле о њој.{S} Она је знала да је неко од њених суседа морао приметити |
| него што предузме какав даљи корак.{S} Она га је избегавала свеједнако, намерно и пркосно.{S} |
| вило, док му је Вишња била изузетак.{S} Она је одржала реч и дошла тачно.{S} Баш кад сказаљке н |
| ма ће он дати овакав или онакав ток.{S} Она је била врло весела, отварала јако своја нешто блед |
| лепих ствари које је имала с Илићем.{S} Она би без њега остала мала паланчанка каква је била.{S |
| ло ју је све док се не виде с Кајом.{S} Она хтеде по том да надокнади своју срећу, да види, <pb |
| е шта се дешавало са њеним драганом.{S} Она је седела у Чачку и стално чекала његов одговор.{S} |
| разговора <pb n="304" /> са Вишњом.{S} Она се трудила да се врати на пут којим је ишла пре нег |
| и, у исти мах, са извесним страхом.{S} Она је несвесно упоређивала свога земљака са човеком ко |
| преко:{S} Бела са другом сестрицом.{S} Она је требала да држи под присмотром обе девојчице те |
| колико дана.{S} Одговор није стизао.{S} Она се чудила томе ћутању.{S} Да ли се Чедомир дурио?{S |
| гих карата и писама које је добијао.{S} Она га је такође приметила.{S} Црвенила се, гледала га |
| е заболе, као да ју је Чедомир ујео.{S} Она се диже нехотице и рече:</p> <p>— Хајдемо у варош.{ |
| оверења.{S} Он јој је онда прилазио.{S} Она му је пружала руку, пуна ћутљивог јогунства, наслеђ |
| але њене очи.{S} Срце јој се кидало.{S} Она се питала да ли су људи луди или подлаци.</p> <p>— |
| кућу и кад су толико остали на само.{S} Она је полагала на мишљење околине.{S} Било да се с ким |
| војка бира себи мужа потпуно свесно.{S} Она се није правдала пред самом собом, она је губила пр |
| але су је из својих дупља загонетно.{S} Она признаде:</p> <p>— Ја хоћу да се образујем потпуно, |
| а да је Београд њено изабрано место.{S} Она долази у њега као стара познаница.{S} Њу чекају мно |
| у од ове тоалете њен најлепши оквир.{S} Она је била као створена за нормална осећања жене.{S} С |
| и Лазаревићеву како му иде у сусрет.{S} Она је била обучена у хаљине затворено плаве боје, чији |
| тежње.{S} Оставимо, дакле, прошлост.{S} Она се не врати, ма је звао колико хоћеш.{S} Просто: пи |
| ошло.</p> <p>Он покуша још једанпут.{S} Она затвори шаку, као да стеже нешто тврдо; затим је от |
| и сатић у папучици, обешеној о зиду.{S} Она је гледала неодређено, преда се.{S} Илић је био пол |
| а у хумана друштва, водила политику.{S} Она је волела те изласке, при којима јој се давала прил |
| едног покрета.{S} Он је узе за руку.{S} Она се не трже.{S} Он продужи свој нагиб и притиште јед |
| , очекивао да му девојка пружи руку.{S} Она му је пружи, па стрецну од додира: његови прсти су |
| дној празној улици спази своју жену.{S} Она га није видела, ишла је оборене главе и храмала јач |
| још реткост и што јој сврати пажњу.{S} Она позна да је то државни фијакер по кочијашу, који је |
| а слика учини весео утисак на Вишњу.{S} Она се мирила са том вароши, заборављала је на рђаве ча |
| и прибрано, као пијаница по занату.{S} Она је сматрала пољупце као шећерлему, пуцала језиком и |
| е желела бити најбоља жена на свету.{S} Она није признавала себе за свог господара.{S} Она је з |
| иво седиште и позва своју другарицу.{S} Она седе весело тако да јој обе стопале отскочише од зе |
| омир погледа поново своју другарицу.{S} Она се била изгубила у мисли.{S} Тек, једна једва приме |
| им новим што јој је надирало у душу.{S} Она их је памтила све, и несвесно упоређивала са оним ш |
| злога, испуњавала је њену целу душу.{S} Она је веровала у Чедомира, он је воли... они се поново |
| тицала на већ рањену девојкину душу.{S} Она се посвети бризи око оца.{S} Труђаше се да накнади |
| је умела бранити себе помоћу других.{S} Она је осећала просто да је урадила нешто што није треб |
| сетила кад јој је узео први пољубац.{S} Она га одгурну инстинктивно.</p> <p>— Доцкан, Илићу — р |
| а гомиле још горих од својих суседа?{S} Она није умела бранити себе помоћу других.{S} Она је ос |
| , удари плаха киша.{S} Шта то смета?{S} Она је ишла уморно, тромо, али све даље.{S} Можда је ип |
| атка моја — насмеја се стара девојка. — Она је одвише чедо наших крајева, јужног сунца и јевтин |
| ем њеног мужа, неће моћи рећи:</p> <p>— Она је била моја драгана.{S} Ја сам је грлио.</p> <p>Ст |
| ти мислиш о сентименталности ?</p> <p>— Она није више у моди, слатка моја — насмеја се стара де |
| јој се стезало, њена душа је плакала, а она се морала смешити.{S} Стога побеже са седнице, чим |
| м да изађе у друштво, да се разоноди, а она неће, <hi>штудира</hi>...</p> <p>Том приликом скупи |
| ивот.{S} Живот <pb n="90" /> пролази, а она се никад не појави, не помилује наше усијано чело, |
| јој се да је поздрављају пријатељски, а она није могла отићи сама до првог дућана.</p> <p>— Бог |
| као да му је то <pb n="244" /> занат, а она седела на кљуну према њему.{S} Како је млака вода х |
| држати цео дан на ногама, подносити сва она трчкарања, представљања, играња... нарочито играња. |
| половно обећање било довољно, па да га она поново заволи без бојазни.{S} Јер је она била жена, |
| .{S} И, он није био никад сигуран да га она озбиљно воли.{S} Он није био приметио дубоки утисак |
| ло, мрзео своју драгану и веровао да га она мрзи.{S} Сваки њен покрет који није ишао у прилог њ |
| то ми то раније ниси рекао ? — упита га она дрхтаво.</p> <p>— Не знам да ли се сећаш... оног да |
| рече да долазиш чешће овде? — упита га она.</p> <p>— Да.{S} Навратим који пут.{S} Овде је приј |
| с белу.</p> <p>— Куда идемо? — упита га она.</p> <p>Пут се био изгубио.{S} Пред њима је стајала |
| е озбиљно:</p> <p>— Уверен сам да би га она пољубила само да види како је то кад су бркови обри |
| стаје на само са девојком.{S} Али би га она задржавала понекад <pb n="129" /> занимљивим разгов |
| исне бирократске машине, треба да му га она враћа тиме што ће му осигурати безбедност у селу, о |
| три постеље и бакреног посуђа.{S} Стога она позва младића у <hi>салу</hi>.{S} То беше ниска, не |
| агана.{S} Ја сам је грлио.</p> <p>Стога она није очекивала од Чедомира љубавне напитке, већ изј |
| тако изненада, био тако јак, суров, да она не осети одмах сву његову тежину, не схвати сву сво |
| и томе ђаку да она није мачји кашаљ, да она има нешто више од те три постеље и бакреног посуђа. |
| а.{S} Тај покрет је био тако снажан, да она посрну својом хромом ногом и једва се заустави на п |
| и од његовог сопственог.{S} Видео је да она воли несрећно.</p> <pb n="220" /> <p>— Никад среће |
| дним сјајним очима и као да се питао да она не тера шалу.</p> <p>— Девојачка Школа може бити до |
| p>у њој звезду пратилицу, он је хтео да она буде једино метеор, који ће се појавити на његовом |
| као да је управљен против њега: било да она не дође на заједнички час, било да га не примети на |
| г дана, она хтеде показати томе ђаку да она није мачји кашаљ, да она има нешто више од те три п |
| било тихо и без људи. — Сваког секунда она односи по читава блага.{S} Столећа су прошла од как |
| сутра може десити ; нигде није тачнија она пословица да се не зна шта носи дан, а шта ноћ.{S} |
| Поље је дисало мирно.{S} Још се јурила она два лептира.{S} Иза једне шумице примећивао се кров |
| гледала преда се.{S} На пола растојања она подиже очи и спази Илића.{S} Он јој приђе са чежњом |
| и самоубилаца.</p> <p>— Добро — приста она и пружи му руку. — Сутра на овом месту, у три сата. |
| пуштеном.</p> <p>— Не... није — промуца она несигурно. — То јест, ја ћу се скоро вратити.</p> < |
| p>— Да, уморна, врло уморна... — покуша она да завара знаке свога узбуђења.</p> <p>Познавала је |
| ладара није ништа поможено народима кад она није у корист републике...{S} Од патриота бежи општ |
| ојићева.</p> <p>— Дижи се, тето -— каже она одрешито старој Лазаревићки — да идемо мало у шпаци |
| кадгод је могла.{S} Чинило јој се да је она крива за његову несрећу.{S} Тешко јој је било гледа |
| да је Илић запросио Белину руку и да је она, као мајка, дала свој благослов, па је погледа подо |
| најлепша на свету, а ја се кладим да је она најружнија престоница у Европи.</p> <p>Вишња заусти |
| допуњавало њену лепоту и говорило да је она од оних простодушних бића која иду право и чија суд |
| богом.</p> <pb n="291" /> <p>Постала је она стара Вишња, којој је морал патријархалне куће забр |
| раву да затражи та објашњења.{S} Шта је она била сад њему до обична другарица, пријатељица, поз |
| било је доста светлости.{S} Али шта је она била према блеску који пуче пред очима младићевим к |
| и уши девојци тим страним речима кад је она лепа и без њих, савршена без свега мога знања, без |
| избећи да са Кајом иде кући.{S} Али је она не пусти испреда се, и, између осталих ситница које |
| д сапунице, крста је болела.{S} Ипак је она одговарала:</p> <p>— Али кад ја нећу, па ко ће!</p> |
| ауставио, ћеретао тако са улице, док је она одговарала с прозора на другом спрату.{S} Био је ве |
| едног симпатичног покрета.{S} Али им је она пркосила свима.{S} Махала рукама, бацакала ноге, ок |
| ју: колико се младић склањао, толико је она трчала за њим.{S} Није марила да ли ће то ко примет |
| е задовољан што је ту, поред ње, што је она близу њега, што посматра њену уску сукњу, њену плав |
| права срећа за земљу и Матовића што је она његова сапутница у животу.</p> <p>— Клеопатра, треб |
| би желела да се и њему допадне, јер је она, својом хромошћу завезана за кућу, сањала често о з |
| на поново заволи без бојазни.{S} Јер је она била жена, а код жена, кад је муж у питању, начелне |
| е да је не предусрећу са збиљом коју је она донела.{S} Ђаци су се често шегачили са најсветијим |
| а ти је Богом просто — одговорила му је она, отишла затим у министарство и затражила да је пост |
| љубав у глави.{S} Љубав, љубав... није она све у животу.{S} Ја имам осам испита на врату.{S} Г |
| моди руских универзитета, где се негује она двострука камарадерија у политици и честитим забава |
| /p> <p>Али како?</p> <p>И на ово питање она одговори право, не заобилазећи, не тражећи помоћна |
| лаву својим тешким мирисом.{S} Стога се она отимала, кад је време било ручку, да сама трчи и ку |
| скровиште осећаја.{S} Он је успео да се она врати у Београд.{S} Али, ево већ неколико часова ка |
| једно од другог.{S} Он је мислио да се она удала и да није ништа сачувала од спомена на њихово |
| тупи унутра.</p> <p>— Нећу — занећка се она детињасто, па, после нешто оклевања, прошапта повер |
| .</p> <p>— Шта је ово мени! — питала се она. — Тамо вилинско коло, овде вилинска вода, све неке |
| <p>— Па што ме је оставио? — бунила се она.</p> <p>— Ко је кога оставио? — одговарало је нешто |
| едан тренутак гледајући у правцу где се она изгубила.{S} Затим се окрену око себе, као човек ко |
| Али то је ваша лична ствар.{S} Мене се она као директора не може да тиче.{S} Државна служба до |
| обројних, зелено обојених врата, али се она не отворише.</p> <p>— Газдарица није код куће — реч |
| водио преко девојачке школе.{S} Али се она морала мирити са стањем ствари, како је називала св |
| ише њен и да то не може бити.{S} Али се она надала да ће наћи неког другог, сличног њему, <pb n |
| кад је се нећу нагледати.{S} Чини ми се она као неко надприродно биће, као светица, непознато б |
| Шта ја ово чиним од себе? — освести се она, и скочи са постеље као да се брани од нечијег наср |
| еда Белу у њеном нереду.</p> <p>Ипак се она савлада прва, затвори врата за собом, ступи дубље у |
| пријатељица, познаница чак!{S} Како се она могла мешати у његове личне ствари којима је он прв |
| ије, <pb n="213" /> рије њиве.{S} То се она свети што не ценимо њену снагу.{S} Међутим, то врем |
| Упита се да Каја није суревњива што се она познаје са њеним сродником.{S} Или може бити, рођак |
| n="158" /> <p>— Не, нисам — осмехну се она. — Можда сам мало уморна...{S} Пхи, али је љута ова |
| ње није се дотле постављало девојци, те она одмах не одговори.</p> <p>— Ред је да помогнем мајц |
| акцију, реакционаре, цинцарски свет, те она продужи ићи, бацајући по каткад кришом свој дрхтав, |
| тај рад није бесциљан, питала се шта ће она привредити науци, шта ће наука привредити њој ?</p> |
| мље.</p> <p>— Како је лепо овде! — рече она лагано, као за себе.</p> <p>Сунце је завијало своји |
| ишња се насмеја.</p> <p>— Гатке! — рече она немарно.</p> <p>— Нагваждања — одобри Радоје.{S} За |
| них усана.</p> <p>— Продужите... — рече она, па весело седе на канабе поред њега.</p> <p>Кроз ч |
| .</p> <p>— Шта ли ради служавка? — рече она као за себе, па повири у предњу одају.</p> <p>Кад с |
| p>— Напољу је још велика врућина — рече она — а, Бога ми, ни наша кућа није близу.</p> <p>— Не |
| /p> <p>— Газдарица није код куће — рече она, па се саже да узме кључ испод простирке од прага.< |
| се у том глас неког из њеног друштва, и она је већ заборављала на свог првог учитеља.</p> <p>То |
| бузимала ју је час топлина, час зима, и она се журила школи све више, као да ју је тамо чекао л |
| то јаче од ње заповедало је сад њоме, и она раскопча хаљину до дна.</p> <p>Гомила разних осећањ |
| спомене, оне лепше, ницале су око ње, и она је била тад уверена да је Београд њено изабрано мес |
| пролазили, требало се журити за воз, и она приону око свога кофера.</p> <p>Имала је право што |
| нило јој се да се губи све око ње.{S} И она сама се губи, нестаје је, тоне.</p> <p>— Шта ме сад |
| био ни њој крајњи идеал.{S} Можда је и она <pb n="39" /> имала жеља, и то још раније него Вишњ |
| тави одлучним гласом: — Изгледа да се и она свиђа њему...{S} Вере ми, спремај паре за свадбу.</ |
| е, чији је живот празан и пуст колико и она архива коју из дана у дан испуњавају.</p> <p>У том |
| {S} Сећаш ли се наше школе!...</p> <p>И она је загрли опет присно и свесрдно.</p> <p>Између жив |
| ладића који ју је некад волео и кога би она могла волети страсно и одано.{S} Јасно јој је било |
| од месеца кад се прима плата.{S} Кад би она била његова, неуморно би радио на започетој тези.{S |
| и пољуби то место очима.</p> <p>Кад би она била његова, мислио је даље, постао би бољи човек.{ |
| села, Лазаревићева?</p> <p>— Не! — одби она усиљено. — Зашто да будем невесела?</p> <p>Стара де |
| ти имаш против данашњег доба? — настави она разговор живље. — Није ли оно какво си га хтео, за |
| " /> <p>— Честитамо младенцима — понови она последње речи гласно.</p> <p>Ударац је дошао тако и |
| ичко дело?...{S} Ево, па пуши — продужи она, помакнувши сто у правцу Илића. — Ко ме не познаје |
| да нађе своје друштво.{S} Зашто?{S} Ни она сама не би тачно знала рећи.{S} Тек, заједно с Илић |
| <p>— Да, не верујем, Радоје — одговори она, бледа, жута у лицу, готово као цвеће које је држал |
| више него што оно може дати — одговори она полагано. — Живи се без великих брига.{S} Дужности |
| p> <p>— Нико нас неће видети — одговори она са сигурношћу.</p> <p>То је била собица у дну ходни |
| да ћемо?</p> <p>— Куда хоћеш — одговори она нешто рапавим гласом.{S} Затим додаде блаже : — До |
| <p>— Али и до вароши је дуго — примети она. — Склонимо се негде, ако хоћете... под какво дрво, |
| се тој голицавој дрхтавици, па док јој она <pb n="115" /> уноси забуну у главу, претрчи поново |
| ној, на човечје месо.{S} Чула се поново она опојна музика из сна.{S} Кроз ваздух су се преплета |
| годило, признати све, па нека буде како она рекне.</p> <p>У тим мислима, Вишња је прекидала пак |
| јала, јесу ли оне чисте и толико колико она, каква је та грешка коју је учинила и, најзад, ко с |
| кав брод.{S} Од Београда се видела само она стругара и још неколико неједнаких фабричких димњак |
| ји траже од своје судбине више него што она може дати, бежао је од своје среће, мислећи да трчи |
| ким.{S} Зашто ми њу заборављају?{S} Зар она није велика, главна наша река ?{S} Од ужичких голиј |
| и благ?{S} Да ли се и теби чини да нас она, кроз ниске гране својих врба, позива на велика дел |
| ти?{S} Откад те нисам видела — рече му она. — Пише ми тетка да јој се ти никако не јављаш.{S} |
| .</p> <p>— Дођи ми једне ноћи — рече му она између два пољупца.</p> <p>— Не говори глупости...< |
| То не беше ништа одређено — примети му она, са несакривеним прекором.</p> <p>Она је још волела |
| ст коју болесник крије од света, док му она разједа срце, а њен гној прља, трује.{S} С времена |
| суства девојке која му је нудила што му она друга није могла дати.</p> <p>— Понови још једанпут |
| у драгану.{S} У врх пута стајала је још она клупа на <pb n="97" /> којој су седели.{S} Пролетос |
| /p> <p>— Богаљ, богаљ, богаљ!...</p> <p>Она је сад презирала свога драгана, тога човека са нога |
| чев благослов, прасе на ражњу...</p> <p>Она устрча као девојчица уз двориште.{S} У салону се за |
| јко...{S} Ено, зове те служавка.</p> <p>Она је због Чедомира променила цео <pb n="226" /> живот |
| те, не... — прекину га девојка.</p> <p>Она је погађала његову мисао.{S} Није хтела да га пониз |
| p> <p>— Како? — зачуди се Вишња.</p> <p>Она је ишла поред њега лаганим кораком и строга.{S} Њен |
| окренутих леђа.</p> <p>— Ништа.</p> <p>Она га је волела, те би се други на његовом месту можда |
| очи не могаху одвојити од Вишње.</p> <p>Она се беше зауставила, нема, збуњена, укочена, бледа у |
| о сенка.</p> <p>Вишња се стресе.</p> <p>Она није видела лице у тог човека, али би га познала у |
| пан цвет на подугачкој гранчици.</p> <p>Она га спази такође и заклони лице оним цветом, као да |
| </p> <p>На неком сату изби осам.</p> <p>Она погледа око себе.{S} Налазила се у једној забаченој |
| лим, много волим, највише волим.</p> <p>Она га присили да седне, посади му се у крило, па поче |
| еље! — закључила би убрзо затим.</p> <p>Она је била људски створ, завезан за земљу.{S} И још не |
| у она, са несакривеним прекором.</p> <p>Она је још волела Чедомира; она је само њега волела.{S} |
| p>— Дај ми твоју руку — рече он.</p> <p>Она му је даде.{S} Око њих је био мир, онај дубоки пољс |
| се глас човека који ју је јурио.</p> <p>Она се окрену.{S} Била се зауставила на обасјаном прост |
| је Белина мајка још непрестано.</p> <p>Она је била ушла с озбиљним изразом неумитног судије, и |
| човек погледа госпођицу Матовић.</p> <p>Она је седела до њега и посматрала га весело, готово бе |
| за своје лутке и болесну мачку.</p> <p>Она покуша да отури те мисли заједно са споменом на сво |
| олићену, остављену њему на вољу.</p> <p>Она је лежала, као дете, изваљена на његову мишицу.{S} |
| уста, блед осмех, налик на грч.</p> <p>Она приближи своје лице његовом.{S} Он осети мирис њене |
| Јеси ли се свикла на наш живот?</p> <p>Она је била и сад мала, жива женска, још је имала свој |
| упркос лепим мислима и дужним обзирима, онај који воли једну жену и осећа је поред себе живу, п |
| } Дотле је онај други Илић, онај прави, онај који се видео, коме су припадале крштеница, уверењ |
| уста.{S} Она осети бол, готово физички, онај исти који је осетила кад јој је узео први пољубац. |
| ирну нешто хладно.{S} То беше револвер, онај исти што га је некад показивао Зарији Ристићу.{S} |
| >Она му је даде.{S} Око њих је био мир, онај дубоки пољски мир који не руши цикање попаца, креш |
| е свршити.{S} Дотле је онај други Илић, онај прави, онај који се видео, коме су припадале крште |
| мила мајко, као мрав.{S} Сева будак, а онај кујунџијин настојава и соколи...</p> <p>Увече је о |
| авнодушна према њему.{S} Јер нашто онда онај њен задивљен поглед и нервозно угризање усне, кад |
| ешком расположењу.{S} Стид ју је био за онај тренутак заборава који се десио кад је Чедомир био |
| вести било је нестало.{S} Гледала је на онај догађај с Чедомиром у њеној соби мирно, као на нек |
| трашно ножем у трбух да га је послао на онај свет, па после умакао и успео да пребегне у Турску |
| анства!</p> <p>— А како се уби? — упита онај из гомиле.</p> <p>— Ето, тако, радио с нама, вукао |
| ићу брзо, без везе, задихано, као да је онај младић Краљ Отац или неки активни политичар, какав |
| како ће се то све свршити.{S} Дотле је онај други Илић, онај прави, онај који се видео, коме с |
| нижавала, рушила му свако уважење, па и онај понос културног човека који је млади муж осећао у |
| ориле како се нису спремиле за овај или онај час, грдиле своје наставнице и бројале дане до кра |
| а да су ми рекли да ће неко раскопавати онај крш, не бих му веровао да ми је из очију испао!</p |
| n="220" /> <p>— Никад среће неће имати онај који те је одбио — рече јој, тешећи. — Он не зна ш |
| централа се подиже, и ја ћу ускоро, као онај класични песник, који је поздравио проналазак воде |
| је Радоје волео људе, волео човека као онај часовник који је оправљао, као ружу коју је калеми |
| ски свет!{S} Теби је, без сумње, познат онај Ибзенов јунак, Улфхај мислим да се зове...{S} Келн |
| цеље; оне обе имале су у цртама на лицу онај израз невиности који је урођен првој младости.{S} |
| х догађаја којима ће он дати овакав или онакав ток.{S} Она је била врло весела, отварала јако с |
| талским ресторанима, али никако да буду онакве какве их је госпа-Клеопатра спремала о јесени, ж |
| друге стране нужности друштвеног живота онаквог каквог су га створили закони, нарави, навике.{S |
| е чине намерно, с предумишљајем, већ... онако, из људске ограничености.</p> <p>Кућу су реновира |
| pb n="188" /> такође, испричати јој све онако како се догодило, све појединости, све... све... |
| ин-Илићу?</p> <p>Чедомир заусти да каже онако како је осећао:</p> <p>— Ја сам одсудан противник |
| </head> <p>Матовић није пуштен с робије онако брзо, управо преко ноћ, како су се надали на дому |
| ђа, изненадно потресена. — Кад је видим онако хрому, мени се срце цепа.{S} Ја бих хтела, опет, |
| о хоће да бележи, он бележи, а ко неће, онда то толико.</p> <p> <hi>Капетан-Машино Зданије</hi> |
| цвећем и украсним биљкама.{S} Међутим, онда то беше празно жалосно поље, покривено спрженом, с |
| њим.{S} Али ако оно дође што ти рекох, онда...</p> <p>— Остави ту пушку.{S} Не ваља је показив |
| За то није имао довољно одважности.{S} Онда је мислио да напише једно писмо госпођи, одрекно и |
| ојка се склони од ватре за тренутак.{S} Онда узе неки други посао.{S} Радила је двоструко само |
| вајући се, па падао у ватру и грмео.{S} Онда није штедео никога: свога оца ни председника општи |
| а хоћеш.{S} Хоћеш ли да будеш виђен?{S} Онда критикуј туђа дела, не стварај ништа, размећи се, |
| ремена — уздахну госпођа у пола воље. — Онда је живот био лак, јевтин.{S} Данас све има своју ц |
| тако добри пријатељи — прихвати Вишња — онда будимо отворени: боље је да не идемо заједно.</p> |
| ш да будеш задовољан — продужи Ристић — онда мораш ићи из људског друштва, мораш се приближити |
| и ја не могу хлеба да зарадим!</p> <p>— Онда ћу ја у село за воденичара! — одговори младић тврд |
| е не воле? — прекиде је Јован.</p> <p>— Онда ником ништа.{S} Боже здравља!... остави ти то мени |
| накости.{S} Новац треба разумети, па га онда без бојазни можеш волети.</p> <p>— Бог с тобом, ка |
| је општи закон; свако је несрећан овда онда.{S} Оно од чега треба да се бојиш јесте да не буде |
| ораку: музеји, споменици, позоришта, па онда улице пуне света, велике димензије, ширина, слобод |
| рзо.{S} Погледа нехотице у кочијаша, па онда у кола, очекујући да у њима види кога од нових, сл |
| у војнике, у њихове дрвене стражаре, па онда у кућу, али испод ока... као да га се то ништа не |
| и се прво једно кубе сумњиве лепоте, па онда друго, треће...</p> <p>— Што у Београду воле ове л |
| а тезгу, до саме касе, поручио кафе, па онда с њим разговарао на дугачко и на широко о примени |
| ињале речи о I</p> <p>новцу, динари, па онда псовке, које су у нашем говорном језику тако фамил |
| д се прошета од Беле ка њеној мајци, па онда паде поново на девојку, а одатле на сто, на зид, н |
| после ступио у трговину у Београду, па онда прешао у државну службу, добивши за преписача у Ва |
| то, тако, радио с нама, вукао цигљу, па онда баци самарицу, потеже се два пут перорезом у прса |
| управљају нама и заповедају нам.{S} Шта онда остаје од слободне воље коју нам професори доказуј |
| можда нешто и неповерења.{S} Он јој је онда прилазио.{S} Она му је пружала руку, пуна ћутљивог |
| .{S} Кад се библиотека затварала, он је онда почињао своје шетње, купио је печених марона који |
| х је киша ухватила ван вароши.{S} Он је онда гледао у њу кроз будућност која обећава све, а сад |
| цији као и у његовом спомену.{S} Што је онда толико наваљивао да се <pb n="255" /> опет виде?{S |
| удак, замахну њиме, поче да копа, па се онда заустави, као да виде да је то узалуд, наслони се |
| колске задатке што је могла брже, па се онда свуче и леже.{S} Хладна постеља јој је пријала уго |
| ошла неколико корака ка углу од собе, и онда застала, покривши очи рукама.{S} Један део расуте |
| и својих простих, неугледних кућа.{S} И онда опет писмо, у истом бакалском коферту, с рапавом х |
| ти свакако жао ако је не известиш.{S} И онда, знаш како је, чича-Митре, треба помислити на све. |
| S} Понекад би повео са собом Чедомира и онда му објашњавао многе ствари, показивао му непознато |
| у, потеже се два пут перорезом у прса и онда оде онде, па леже...</p> <p>Цело ово вече, Илић је |
| емељи, остало је недирнуто.{S} Ја сам и онда то говорио.{S} Али се свет препаде, и ето...</p> < |
| ; сваки сталеж има своје муке.</p> <p>И онда, Вишња није волела много прост народ.{S} У њему је |
| се разишли.{S} Али се не усуди, јер би онда требало да исприча своје везе у кући министра Мато |
| и девојка јогунасто и искрено. — На што онда љубав кад се рачуна колико и лањски снег!</p> <p>М |
| бина — говорило је нешто у њој. — Зашто онда избегавати ту реч која је тако тесно везана за нас |
| је хтела бити ослобођена жена.{S} Нашто онда еманципација, нашто социјализам, нашто све те лепе |
| нећемо нашкодити једно другом.{S} Нашто онда?</p> <p>— Вараш се — синуше плаве очи у девојке. — |
| ије равнодушна према њему.{S} Јер нашто онда онај њен задивљен поглед и нервозно угризање усне, |
| главни радови предузећа; наравно да су онда и скупо стали, те се оно мало новаца колико се мог |
| едомир.{S} Преко зиме виђали су се овда-онда код рођаке; кад су настали топли дани, излазили су |
| Парк је пак ћутао усамљен.{S} Тек овде онде видео би се, у том парчету земље у крај Мораве, за |
| мо крајем, <pb n="156" /> украшену овде онде каквом новом приземном кућицом, где се видела уређ |
| се два пут перорезом у прса и онда оде онде, па леже...</p> <p>Цело ово вече, Илић је мислио н |
| ешену о њега.{S} Девојка притисну руком онде где јој је срце, не рече ништа, повуче се натрашке |
| ростори, по којима се назирала тек овде-онде која прилика што се лагано вукла, изазивали су мис |
| Вече их је ухватило на Чукарици.</p> <p>Онде где избија топчидерски трамвај на друм за Обренова |
| поверава ове најдубље тајне свога бића, оне се крију и од сопствених очију, и обујме нас тек ка |
| авале Чачак.{S} Обрасле у шуму и бујад, оне су дизале озбиљно своје врхове украшене чипком од б |
| је избегавале.{S} Кад би је и сусреле, оне су биле далеке, превучене неком сенком.</p> <p>— Шт |
| асове које је у њој доживела; успомене, оне лепше, ницале су око ње, и она је била тад уверена |
| е виде својим мрежастим очима!{S} Ипак, оне осећају топао ваздух, светлост, огроман простор, сл |
| не знају за њу.{S} А оне које је назру, оне су као ове муве што се лепе уз прозорско окно...{S} |
| о оцртавати на глаткој материји кецеље; оне обе имале су у цртама на лицу онај израз невиности |
| ле, олакшале му беду, просветиле га.{S} Оне се боре с човеком раме уз раме, нема рада од кога с |
| S} Читала их је од почетка до краја.{S} Оне су је опомињале мутно познатих места, изазивале сли |
| S} Реч слобода за њих је смисао зла.{S} Оне иначе не знају за њу.{S} А оне које је назру, оне с |
| далеко од Вишње као и сибирска поља.{S} Оне су је одмах заинтересовале, одушевиле је готово, је |
| упама, одмах до помијара и ђубришта.{S} Оне су излазиле за тренутак из тих јадних кровињара, ко |
| у и жене које примами сунце слободе.{S} Оне му полете, без размишљања, али хиљаде невидљивих пр |
| ањ песама.{S} Разгледао је неколике.{S} Оне нису имале стиха ни слика.{S} Смисао је био редак г |
| ти.{S} Заман је гонила његове слике.{S} Оне су се јављале поново, ницале око ње, обузимале је п |
| ито кад <pb n="303" /> су задушнице.{S} Оне падају уз часне посте.{S} Већ је пролеће.{S} Сунце |
| сисаре, преживаре, за опште ствари.{S} Оне су као фењер обешен позади лађе који осветљава пређ |
| или како се оно зваше твој директор.{S} Оне знају само за време, за простор, сисаре, преживаре, |
| зла.{S} Оне иначе не знају за њу.{S} А оне које је назру, оне су као ове муве што се лепе уз п |
| нисте претурили.{S} Тек стоје пред вама оне које су најтеже.</p> <pb n="106" /> <p>— Пазите се. |
| p>У осталом, она је врло мало личила на оне традиционалне младе са обореним очима, које нам је |
| пружи прст на прозор. — Ко ће знати шта оне виде својим мрежастим очима!{S} Ипак, оне осећају т |
| их мисли на конкретне ствари, али слике оне две девојке нису му излазиле из главе, тако маглови |
| из сна.{S} Кроз ваздух су се преплетале оне плаве и модре траке.{S} За првипут, девојка се пода |
| евидљивих препрека спречава њихов лет и оне ће пропасти тако, остати маторе девојке, умрети као |
| лова, по суседним авлијама, као да су и оне хтеле побећи од куће.{S} У салону су остајали само |
| те девојке од којих се бојала, јесу ли оне чисте и толико колико она, каква је та грешка коју |
| иба на таласима.{S} Донесоше чакље, али оне беху кратке.{S} Радоје обеси тада један фењер на ча |
| зник би се могао јако преварити.{S} Али оне су крајње пристојне једно што се нема прилике или ш |
| стављала.{S} Глас часовника наносио јој оне опојне тонове, шапутао полуразумљиве речи.{S} Она н |
| ије падало на ум да се запита: какве су оне, те жене, те девојке од којих се бојала, јесу ли он |
| адемије.</p> <p>Вишња је ћутала.</p> <p>Оне обе носиле су дугу црну кецељу, просту витицу око г |
| инистарска одговорност пред парламентом онемогућава улогу министара, изврће улогу посланика.{S} |
| а глава није радила.{S} Њихов ум се био онесвестио.</p> <p>Вече се спуштало у собу.{S} Кроз рас |
| који су старији <pb n="48" /> од њега, они од којих зависи ток државе и друштвеног живота, не |
| уду да задовоље што више једно другога, они се готово посвађаше, те најзад седоше обоје.</p> <p |
| кој партији, групи или кући од утицаја, они имају својих људи и фамилије; ипак претпостављају р |
| има.{S} А сад, она се забављала с њима, они се забављали с њом, као да он није постојао, као да |
| руши, да обара.{S} Заставници прогреса, они су његови најљући противници.{S} Лично за себе, они |
| и најљући противници.{S} Лично за себе, они не траже много.{S} Највише, да се, дошав на власт, |
| бећавају, какав добитак.{S} И веруј ми, они <pb n="279" /> добивају.{S} Пре неки дан рече ми је |
| руга.{S} Они су били весели, безбрижни, они су се разговарали о лаким стварима, о интимним веза |
| ежени овим врелим гвожђем суревњивости, они улазе у политику и губе своје илузије.{S} Тесногруд |
| > планове, потпаднемо под њихов утицај, они постају наши саветодавци, управљају нама и заповеда |
| е више изнад њихових глава.{S} Па ипак, они пођоше напред.{S} На загрејану руку или чело пала б |
| питање они, њихова личност, њихов џеп, они знају већ вештину опортунитета и хладне крпе за угр |
| никако: они воле тај примитиван живот, они често имају љубави за добро и изврсних намера.{S} А |
| више у политику.</p> <p>У том тренутку, они су ишли дуж некога зида, преко кога су се спуштале |
| преко лета прехране у каквом манастиру, они Ужичани и Црногорци били су врло занимљиви, настављ |
| крај пута.{S} Занесени у своју лепоту, они нису осетили да је нестало лепог дана.{S} На земљу |
| прасити, ћудљиви, ако се не одаду пићу, они постају, на крају, најљући реакционари.</p> <pb n=" |
| а је веровала у Чедомира, он је воли... они се поново воле...{S} Шта треба више, па да се буде |
| у. <pb n="21" /> Они нису рђави никако: они воле тај примитиван живот, они често имају љубави з |
| што за порез или молитву. <pb n="21" /> Они нису рђави никако: они воле тај примитиван живот, о |
| иш коју везу...</p> <p>— Која вајда!{S} Они од којих сам очекивао добра беху неспособни да ми г |
| S} Срео би тада овог или оног друга.{S} Они су били весели, безбрижни, они су се разговарали о |
| реба оставити деци срећнијих народа.{S} Они су за нас још луксуз, још немогућност, чиста штета |
| је своје мисли кроз самоћу предела.{S} Они су обоје били и сувише озбиљни за своје године.{S} |
| олега, друштво студената политичара.{S} Они су му били ближи по њиховом једностраном васпитању, |
| з циља, избегавајући посећена места.{S} Они су били леп пар.{S} Људи су се заустављали да их гл |
| изговор да не ради ништа, и приста.{S} Они пређоше трем.{S} Један стари човек, који је стајао |
| мужа.{S} Али ни Јован не рече ништа.{S} Они су обоје осећали Белину сакатост као своју кривицу |
| вима, где је рад мањи, а плата већа.{S} Они оснивају <hi>таншуле</hi>, састављају певачка друшт |
| одног борца очекује његова породица.{S} Они ће му причати о много чему, о много кому, <pb n="78 |
| и непремостиви јаз између њих двоје.{S} Они су се <pb n="187" /> десили доиста против његове во |
| ређе, из какве пропале варошке куће.{S} Они су још у десетој години осетили наличје живота.{S} |
| у ти загрљаји падали слатко на срце.{S} Они су му ласкали, уверавајући га о срећи, о љубави и з |
| тело приби се.{S} Руке се укрстише.{S} Они осташе тако за један тренутак, чврсто загрљени, као |
| {S} Око плотова су расли сунцокрети.{S} Они су високо дизали своје криве, таште, жутокруне глав |
| азједа отров социјалне суревњивости.{S} Они су у стању да омрзну човека кад на њему угледају но |
| вде.{S} Али га сад нико није слушао.{S} Они који су му се дотле дивили највише, гледали су га с |
| оист, он ју је био готово заборавио.{S} Они беху далеко једно од другог.{S} Он је мислио да се |
| ани и Црногорци, с којима се хранио.{S} Они су ишли у гомили, грајали и препирали се о неком <h |
| авио је.{S} Гостима није то сметало.{S} Они су седели око столова накресани, расположени, измеш |
| ући га о срећи, о љубави и забораву.{S} Они су га тешили, превлачећи постепено вео преко младе |
| а час начини поток поред њиних ногу.{S} Они су ишли даље.</p> <p>Таман да се спусте низ једно б |
| гачице, поздрави их по свом обичају.{S} Они се дохватише шешира и изађоше на улицу.{S} Али тек |
| зрадила <pb n="284" /> нашу судбину.{S} Они су нас од нашег уласка у живот наместили на колосек |
| S} Био је више човек, више мушкарац.{S} Они остадоше за тренутак забезекнути једно пред другим. |
| ом, човече — одговори Клеопатра лако. — Они се воле годину дана пред нашим носем, а ми... слепц |
| арјане, а би ли ко од богатих?</p> <p>— Они не спадају у моју надлежност — одговори службеник м |
| једног система демократских рефорама, а они нису у стању да се одрекну ни државног фијакера!</p |
| добра беху неспособни да ми га учине, а они од којих сам очекивао зла, најзад су ми га учинили. |
| каквој повољној прилици или случају да они реше његову судбину.</p> <p>Једном се дигнуо с рада |
| је стално на страни школованих људи, ма они и застрањивали.</p> <p>— Знање је светлост, знање ј |
| ј живот размишљањем, философијом, па ме они нису ни исхранили...</p> <p>— Мој живот тек почиње |
| уције на туђ рачун, а чим дођу у питање они, њихова личност, њихов џеп, они знају већ вештину о |
| незгодни случај и своју оскудицу.{S} И они се вратише у варош још веселији него што су пошли, |
| вуречности.{S} Она се питала још, што и они који су старији <pb n="48" /> од њега, они од којих |
| модел робе што се ту може наћи.{S} Али они ради којих тај дућан постоји познају га на први пог |
| ?{S} Ко то зна?{S} Ко ће то рећи?{S} Ни они сами не би умели казати.{S} Младић се сећао тек доц |
| Србима у ратовима 1912 и 13 године, јер они који су пали за Отаџбину, по речима једног великог |
| n="103" /> била зла времена.{S} Шта су они криви ако су били слаби или имали противна убеђења? |
| целом телу.</p> <pb n="96" /> <p>Шта су они тада рекли једно другом?{S} Да ли су застали или уд |
| о: био је главни акционар.{S} Отишли су они лепи зидни часовници у рамовима од ораховине, <pb n |
| нају вредност годинама службе.{S} То су они који као ђаци добијају места по Скупштини, разним м |
| севдах, и тада пева прилично.{S} То су они који одавно имају готов план школовања, служе војск |
| решење простирки.</p> <pb n="191" /> <p>Они се беху пробудили упола и гледали једно другог усиј |
| 0_C6"> <pb n="68" /> <head>VI</head> <p>Они су били избили на обалу Мораве.{S} Радојева сестра |
| м је купио од једног Јеврејчета.</p> <p>Они су били још у кујни.{S} То је била <pb n="8" /> ода |
| којем су се плеле плаветне шаре.</p> <p>Они су седели тако, јели кајсије, говорили о професору |
| вога пратиоца кући да се одморе.</p> <p>Они пређоше пољану у косо, прођоше једну уску улицу, ка |
| амен црвенила лизну јој уз лице.</p> <p>Они обоје покушаше да не кажу истину.{S} Девојка је гри |
| ије могуће, да ме више не волиш.</p> <p>Они беху избили на Теразије.</p> <p>— Ја ћу трамвајем.. |
| ушевљавала тој поверљивости свога друга оним унутарњим пламеном, који је палио њене мирне, неви |
| ој природи беше јако развијена чежња за оним што нема, што је различно од њега, што ствара конт |
| кад се деси да његова кугла пада баш за оним димњаком од стругаре, па димњак изгледа као пресеч |
| памтила све, и несвесно упоређивала са оним што су јој у школи предавали.{S} Кад је била поред |
| цео један свет њихао се под водом и са оним, над њом, стварао чаробно савршенство.</p> <p>Чедо |
| се Бела <pb n="163" /> виђа по улици са оним нашим ђаком... како ’но му беше име?</p> <p>— Чедо |
| лаву својим изанђалим рукама, и обузета оним присним сажаљењем, које може да осети само жена пр |
| > <p>Она га спази такође и заклони лице оним цветом, као да је хтела сакрити руменило које јој |
| њеном загрљају меком, по потиљку, само оним што је голо од <pb n="134" /> руке, да осети њу це |
| ове речи, које су се чудно поклапале с оним нечим новим што јој је надирало у душу.{S} Она их |
| ек.{S} И упамти, свет је врло зао према онима који нису имали среће.</p> <p>Лампа у соби је осв |
| оћи са свим ужасима који се појављују и онима који се нагађају.{S} Вишња се уплаши и викну свој |
| ја.{S} Њихове симпатије иду неизоставно онима који их фаворизују, помажу, који им дају, или бар |
| Ето ти кључа да постанеш велики у очима оних који те окружују...{S} Је ли, Марјане, а би ли ко |
| ало њену лепоту и говорило да је она од оних простодушних бића која иду право и чија судбина не |
| нуту цело време, дајући утисак неког од оних наших неписмених државника из доба ослобођења.</p> |
| једном унутрашњом примедбом, једним од оних тајанствених гласова у нама самима који не варају |
| крстио један тамошњи професор, један од оних неприметних културних радника по паланкама, који с |
| ст и лепо време.{S} Дан је био један од оних жарких дана у сред пролећа, кад се око нас осећа о |
| вече, сувише топло за то доба, једно од оних чежњивих вечери које саме позивају на дуге разгово |
| судбина не зависи од њих самих, већ од оних које ће срести и који ће их учинити срећним или не |
| згладнелог грађанина и одрпаног сељака, оно управо што држи целу пирамиду друштва и који најтеж |
| лу.{S} По тротоару је било доста света, оно лепог света што празником пре подне излази у варошк |
| >Илић осети да је сад дошло оно велико, оно страшно, језиво што је очекивао.{S} Он задрхта јер |
| исмо није садржавало ни речце о љубави; оно је могло путовати и отворено, а да нико не нађе у њ |
| имало је нечега пријатељског, свога.{S} Оно је било као општа ђачка кућа, непобедан бедем који |
| закон; свако је несрећан овда онда.{S} Оно од чега треба да се бојиш јесте да не будеш... као |
| атрпан и збрисана спољна постројења.{S} Оно што је најскупље стало: темељи, остало је недирнуто |
| једном тренутку сунце разби облаке.{S} Оно се указа светло, бело, као растопљено сребро, и <pb |
| дошло је Илићу прво писмо од Вишње.{S} Оно је било у једном великом пословном завоју зелене бо |
| поломили <pb n="144" /> су младице.{S} Оно што је остало животарило је, само, искривљено, мрша |
| најпре да учиним све што могу други.{S} Оно после... то ће бити плус, Зарија.</p> <p>— Свет је |
| исмо, али није знао шта да одговори.{S} Оно га је дирнуло јако, као сва њена писма, па може бит |
| ли му поново скренуше у родно место.{S} Оно је врло лепо кад је вашар, окружна трка, задушнице. |
| он се несвесно ухвати за џеп.</p> <p>— Оно је механа! — одговори полако.</p> <p>— У толико бољ |
| јесени имаћемо оба зида на брани.{S} А оно што остане лако је.{S} Још до године у ово доба мож |
| што је стекао и пред смрт сачувао једва оно мало што му је од оца остало.{S} Чедомиров отац, Ст |
| мехурића.{S} Суплент је ваљао у мислима оно што му је другарица рекла и понављао у себи:</p> <p |
| сти своју уздрхталу шаку на ту руку, на оно меко, благо и мирно парче пред лактом.{S} После је |
| нежност.{S} У њима није било спомена на оно што су заједнички преживели и проживели.{S} Она су |
| ан круг болесних места, а нападао је на оно што је главно, на основе и темеље, у које се мало к |
| дана твоја срећа допусти да мислиш и на оно што је прошло, сети ме се по ономе што је лепо било |
| и.</p> <p>Али Вишњу не остави спомен на оно што јој је Каја рекла пре толико година. „Има“, рек |
| а своје задовољство и мислити једино на оно што је пријатно.{S} Свога мужа сматрала је за нову |
| лекцију која није још задата, а не зна оно што му је за лекцију.{S} У гимназији је било још го |
| ине.{S} Понекад се иде у позориште, кад оно у свом путу наиђе на Чачак.{S} По кафанама се пуши, |
| бунтовничке мисли, дах будућности, све оно нешто неизвесно што очекујемо од даљег живота, а шт |
| е људе, у родољубе, јер наше време није оно што смо хтели, и ми смо се горко преварили у систем |
| наравно да су онда и скупо стали, те се оно мало новаца колико се могло скупити у једном покрај |
| рад, Савамала, Петко Стокић или како се оно зваше твој директор.{S} Оне знају само за време, за |
| пуштала своме пријатељу да он формулише оно што је хтела рећи.{S} Да би пак утишала своју савес |
| ађама није видело краја.{S} Губила је и оно мало поштовања што је дотле имала према свом мужу, |
| ар смех зацика по соби.{S} Насмеја се и оно тело у огледалу развучено, саблажњиво.</p> <p>— Узм |
| , па се понекад пребацивао и откривао и оно што је у партији или државној служби сазнао у повер |
| ле би трајала та тамна грижа да не доби оно писмо од оца.{S} Кад га први пут прочита не учини ј |
| S} Заборављао је да поред науке постоји оно што се зове примењена наука, <pb n="259" /> вештина |
| о испод дереглије, доле у води, није ли оно једна тичица.</p> <p>Доиста, Чедомир угледа слику ј |
| — настави она разговор живље. — Није ли оно какво си га хтео, за какво си се борио.{S} Убијен ј |
| скрајним.{S} Ја се враћам срцу да осети оно што мисао моја није могла сазнати.</p> <p>Зарија му |
| , не могу често имати своје ја, бранити оно што мисле да је најбоље, најкорисније, најправедниј |
| и забранама. — Је ли слобода допустити оно што је недопуштено, укинути везе између оца и сина, |
| ти говорим овако, не значи да одобравам оно што је раније било.{S} Говорим, јер ме данашње доба |
| — пребаци му ћерка.</p> <p>— Ја говорим оно што осећам.{S} Ја сам увек говорио истину.{S} И ја |
| ахао по ваздуху, као да би боље доказао оно што је говорио.{S} Престао је да пише афоризме, па |
| му <pb n="280" /> се да би у њој нашао оно нешто неодређено што је вечито тражио.{S} Долазио б |
| познао, ни видео, ни разумео, ни волео оно човечанство које је открила психологија народа, пси |
| и, ја се нисам користио њим.{S} Али ако оно дође што ти рекох, онда...</p> <p>— Остави ту пушку |
| ђено.</p> <p>Илић осети да је сад дошло оно велико, оно страшно, језиво што је очекивао.{S} Он |
| гурао слободу кретања, да би радио само оно што воли, да буде свој и припада самом себи.</p> <p |
| оме који од њега не тражи више него што оно може дати — одговори она полагано. — Живи се без ве |
| какво правило из математике?{S} И нашто оно њено подигравање којим је хтела да сакрије своју са |
| ће му омилети кућу, која ће веровати у оно што он верује.</p> <p>Девојка одмахну руком.{S} Њу |
| их наука и посвећена Чедомиром Илићем у оно што се у то доба звало реални правац у животу.{S} П |
| аво.</p> <p>— Не знам да ли се сећаш... оног дана кад смо се састали после дугог размака... <pb |
| ости за себе.</p> <p>Мајка јој је умрла оног лета кад се Чедомир оженио.{S} Смрт је јако утицал |
| мењеној философији.{S} И он је личио на оног класичног магарца који је скапао од глади између д |
| довољстава са слегањем рамена, посматра оног првог човека немилосрдно као лекар који има да пос |
| S} Доста <pb n="262" /> сам се ја, због оног мог лудова, Бог да му душу прости, мучила и патила |
| се у једну кућицу из дворишта, и ту, од оног што јој је остало од мираза, живела са децом, скро |
| ником другом није смео рећи.</p> <p>Од оног дана кад је био с Вишњом у њеном стану, трудио се |
| ах кад се пређе ова баштованџиница, код оног долапа, под обалом.</p> <p>Пређоше преко пруге и у |
| .{S} Слика Чедомира, његовог загрљаја и оног бесног канкана пред толиким светом, није је остављ |
| трчао у варош.{S} Срео би тада овог или оног друга.{S} Они су били весели, безбрижни, они су се |
| спођи, одрекно им кондицију из овог или оног разлога, и вишо се не врати.{S} То је било већ лак |
| тари господин је морао примати овог или оног политичара, одлазити на конференције, пискарати по |
| тресом.</p> <p>Претпостављао је друштво оног другог типа својих колега, друштво студената полит |
| не одговори ништа.{S} Били су дошли до оног долапа, па се спустише низ једно брдашце.{S} Под њ |
| исније, најправедније, борити се против онога за што су уверени да је рђаво и опасно. „Остати н |
| тети и моћи.{S} Зашто дакле бити против онога који нам олакшава борбу између тих неједнакости.{ |
| ђаво ће знати да ли ћеш шта сачувати од онога што сам ти говорио?</p> <p>— Ми ћемо остати увек |
| <p>Сунце је било на заласку.{S} То беше онога истог тренутка кад је Чедомир Илић излазио из кућ |
| ост између живота који је предузимала и онога којим је дотле живела.{S} Она је била кћи Митра С |
| к отвори очи, погледа зловољно у правцу онога који је питао, па рече:</p> <pb n="203" /> <p>— К |
| штвеном имовином, јер се у каси не нађе онолико новаца колико се очекивало.{S} Акционарско друш |
| т озбиљан, хладан, срачунат да се прими онолико колико се даје...{S} Шта ви мислите, господин-И |
| p> <p>Илић је пак мрзео новац, мрзео га оном мржњом, помешаном са нешто зависти, коју осећају с |
| о минута, нађоше се пред Циганлијом, на оном истом месту на којем је Илић пољубио први пут свој |
| рада, остављао последње куће.</p> <p>На оном месту, близу острва Циганлије, где се пруга дели з |
| дино су његове очи <pb n="71" /> сијале оном својом ватром, јако као крст на старинској цркви.< |
| ераним шетњама и разговорима о овом или оном <hi>питању</hi> науке или политике.</p> <p>Чедомир |
| но му је било да не воли Белу... не бар оном љубављу, чежњивом и стидљивом, коју је дотле осећа |
| бе лове по риту.{S} Ја не волим лов.{S} Ономад ме је један пример дирнуо.{S} Лете две беле тице |
| раду, сређености својим мислима и пажње ономе што ће се написати.{S} Затим, подиже главу и задр |
| а његових убеђења без резерве.{S} Тешко ономе који би се у том часу бацио љагом на свемоћ слобо |
| ш и на оно што је прошло, сети ме се по ономе што је лепо било у мени“.{S} Али млади студент би |
| ог, надприродног.{S} Радоје врати фењер ономе од кога га је узео, поново зграби будак, замахну |
| д Чедомира љубавне напитке, већ изјаву, ону мало старинску изјаву којом се проси рука у девојке |
| бац.{S} Пољубац не паде на усне, већ на ону румен по образу и остави младићу утисак глатке коже |
| дије врло озбиљно.{S} Али не осети више ону сласт студентског живота, коју је осећала прве годи |
| зе у кући министра Матовића, да објасни ону вожњу у колима, да призна свој положај према Бели.{ |
| мислима.</p> <p>— Радоје није заслужио ону увреду — говорила је у себи.</p> <p>С тим прекором |
| негде, ако хоћете... под какво дрво, у ону кућу у врх пута? ---—</p> <p>Млади човек је и овде |
| , невесео свет који се другим данима не опажа у присуству жена и људи, лепих, задовољних, срачу |
| се од својих лектира правећи разнолика опажања, и уживао страсно у филозофским проблемима.{S} |
| знак, звале је к себи.{S} Тада девојка опази нешто што дотле није видела: један готово правила |
| Милева. — Радоје пије.{S} Да га свет не опази, попије на једном месту само једну чашу, па тако |
| да се враћају у младићеву главу.{S} Он опази у Вишњиним очима један влажан сјај.{S} Светлост с |
| је одржала.{S} Нико у школи није могао опазити код ње какву промену или ваншколску мисао.{S} М |
| да је он, у свом детињству, имао једну опаку, али врло сигурну учитељицу, невољу.{S} Он је има |
| он би место крста набио на олтар гуњ и опанак.{S} Сад, после двадесет година борбе, он је виде |
| Чачак постојао пре нас.{S} Чуо се топот опанака, шкрипале арабе, напуњене паприкама.{S} Сељаци |
| а.{S} Рђаво обучени сељаци трапали су у опанцима као посред села.{S} Тек, коњски трамвај замење |
| <p>Чедомир је одржавао разговор, правио опаске, млатарао рукама.</p> <p>— Овај наш Београд неће |
| та не учини јој се мајчина болест много опасна.{S} Што га је више понављала, све је разумевала |
| ћу — одби девојка. — Пролетње кише нису опасне.{S} Затим...</p> <p>— Затим?</p> <p>— Ја сам већ |
| ао се њиховим фикцијама, пио и даље тај опасни напитак који му је убијао сваку самосталност.{S} |
| е право што се журила.{S} Мајка је била опасније болесна него што је отац писао.{S} За време кр |
| не снове.{S} Све то има своје време.{S} Опасно је дуго маштати, толико мислити, толико тражити; |
| в онога за што су уверени да је рђаво и опасно. „Остати на власти" постаје им једина девиза, а |
| ти, изазивала ове тренутке, пила њихово опасно пиће, свесно и прибрано, као пијаница по занату. |
| хвалите Богу и идите те се одморите.{S} Опасност је прошла.{S} Госпођа ће сад много да спава.{S |
| ="139" /> Тражила је навалице срећу.{S} Опасности су јој годиле.</p> <p>Једног дана, кад јој је |
| еме, он би се свестио, чупао из срце ту опасну гљиву, а заједно са њом и слику младе Чачанке.{S |
| ало извршити две три велике финансијске операције.{S} Нашло се људи доиста озбиљних, исправних, |
| <p>Млади човек није хтео да чује о тој операцији која би га лишила очевине.{S} Он је знао коли |
| му, мени се срце цепа.{S} Ја бих хтела, опет, да је видим срећну, задовољну, збринуту.{S} Чедом |
| рком пиротске израде.{S} Према постељи, опет до зида стајала су два скупоцена ормана, изолучена |
| а толико наваљивао да се <pb n="255" /> опет виде?{S} Шта му је сад девојка поново требала?...{ |
| по којем је његова мисао дуго лутала. — Опет двојке?{S} Та сад ти бар реакционари нису криви?</ |
| слика му је бунила главу.{S} Хтео је да опет под руком осети њено тело, да се утопи у разблудни |
| јих простих, неугледних кућа.{S} И онда опет писмо, у истом бакалском коферту, с рапавом хартиј |
| Неколико покушаја да се завађена крила опет сједине остали су без успеха.{S} Јаз се ширио све |
| м газда-Митар правио.{S} Затим је дошла опет једна карта, са сликом неке велике зграде и краја |
| ече.</p> <p>— Све имаш што ти треба, па опет ништа од тебе — додаде жалосно. — А кад сам ја учи |
| .</p> <p>— Старински човек сам и ја, па опет кад видим да је нешто боље, што да не радим тако!. |
| дизала се у вис, кружила неко време, па опет слетала, и крештала свеједнако и јогунасто.{S} У ј |
| о од другог, стид их је, боје се.{S} Па опет се деси кадгод, као овај пут, о покладима, на тефе |
| оба звало реални правац у животу.{S} Па опет, чим је устала, погледала је на врата где је синоћ |
| ојке на игру сунца на улици, а са сунца опет на девојку, на њен го врат, на белу руку, спуштену |
| ашле би му пред очи и нагониле га да је опет види.{S} Срео би се с њом.{S} У погледу који је уп |
| уо главу и гледао у небо.{S} Девојка је опет посматрала рит, Дунав, светао ваздух, као да је тр |
| о да не будем задовољна!</p> <p>— То је опет срећа... нека врста среће.{S} Данас је мало задово |
| дела у башти.{S} Ствари су у кући пошле опет својим старим, мирним током.{S} Тако је Вишња могл |
| у погрешно су ушли у други воз.{S} Даље опет, изгубила им се корпа са стварима.{S} Муке су виде |
| понављали су немо, а јасно: — Пољуби ме опет... пољуби, пољуби...</p> <p>И Чедомир притиште јед |
| је рођак господин Илић?</p> <p>Каја се опет изненади, али се уздржа од сваке заједљивости, и о |
| вао бар обзир чувања тајне.{S} Вишња се опет није осећала у праву да затражи та објашњења.{S} Ш |
| оме није волео поверити се.{S} Вишња се опет играла кумаша са Милевом, доцније везла, плела и ћ |
| а се бојала да не буде примећена, па се опет загледа у чипку, у кошуљу, у два округла таласа ко |
| ладно.{S} Пребаци један шал и посади се опет крај прозора.{S} Пријало јој је да тако гледа како |
| ећу пустити док ми не обећаш да ћемо се опет видети — одговори Илић енергично, и ухвати девојку |
| аше у његовим, па га стегоше, задрхташе опет, и стегоше.{S} Предео је био пуст.{S} Влажна пољан |
| те саже главу.</p> <p>Мисли му пређоше опет на професора.{S} Учини му се као да чује отварање |
| револуцији... и само у револуцији... и опет вам кажем: у револуцији, па ма како ви решили.</p> |
| своју расправу.{S} Неодређена слава би опет залебдела пред његовим очима.{S} Људско срце му из |
| е наше школе!...</p> <p>И она је загрли опет присно и свесрдно.</p> <p>Између живота у девојачк |
| љне услове.{S} Држава има рачуна да нам опет притекне у помоћ...{S} Ми морамо успети.</p> <p>— |
| оши.{S} Радоје уста.{S} Пред њим блесну опет Морава, осветљена сунцем.</p> <p>— Хајдемо, Вишња! |
| це разне дужине и дебљине.{S} О багрењу опет бојаџије обесили кануре бојене и небојене вуне, а |
| ијатељ, не знајући толико људи, који су опет твоји непријатељи.{S} Ми се сатиремо узајамно, не |
| радим за двоје.</p> <p>— Ти заборављаш опет стварност.{S} То се догађа у драмама и романима.{S |
| си с ишчупаним срцем.{S} Шта сад тражиш опет?</p> <p>Брод је ишао час средином Дунава, час се п |
| греје те место метресе, одушевљава те, опија најбр...р...рже...{S} Ето, већ сам пијан. .</p> < |
| јала блага музика, отегнути тонови који опијају.{S} Плаве и модре врвице њихале се пред њом и о |
| не чује ни једну жалбу — грмио је Илић, опијајући се сопственим речима. — Наша интелигенција се |
| есвесно пила миље из ваздуха тога дана, опијала се присуством човека који је ишао поред ње, слу |
| епшамо као у бајци.{S} Јесења ноћ ју је опијала, слике у глави обавијале се као паучина; у крв |
| ке слободе.{S} С друге стране, круна се опијала са нешто релативног успеха . на Берлинском Конг |
| ов поглед ју је заносио, његове речи је опијале, његове руке су је вукле к себи.</p> <p>— Шта ј |
| разливала у ноћи.{S} Девојчино срце се опијало том идилом.</p> <p>Обично приђе Милева Остојиће |
| , новине, књижевне листове неуморно.{S} Опијао се њиховим фикцијама, пио и даље тај опасни напи |
| но, преваре својом лакоћом и сласти, па опију благо, замагљавајући нашу свест и стварност.{S} И |
| о јој је ближи, јер је био практичнији, опипљивији, земаљскији.</p> <p>— То је мој план — трже |
| а и живљења једне девојке у паланци.{S} Опис једног излета у Овчарску бању или каква несташност |
| дно бескрајно задовољство које се не да описати, како каже чâ Јанко Веселиновић.</p> <p>У овакв |
| оглед пређе преко главне стазе, која је описивала једну врсту круга, прелете преко гомиле пепељ |
| рича ми како је било кад је била млада, описује ми омладинске беседе код <hi>Златног Крста</hi> |
| љених часова!{S} Колико пријатних мисли опколило би га као гомила правих пријатеља!{S} Љубазна |
| а тако у ружичастом сјају уличне лампе, опкољена милионима ситних капљица и као контраст старом |
| м: постеља застрвена домаћом тканином и опкољена везеним јастуцима, орман од лажне ораховине, т |
| ори се.{S} Борба за опстанак усавршава, оплемењава.</p> <p>— Да.{S} Ја то знам.{S} И ја примам |
| ти између разних народа и разних епоха, опозиције у срцу једног истог друштва, противуречности |
| " /> Поред свег тешког живота у сталној опозицији и борби са властима, стари професор и његова |
| ог професора, Јована Матовића, познатог опозиционара, који је осуђен као велеиздајник и сад се |
| с маком сваког празника.{S} Ту повучену опозиционарску породицу допуњавале су још две девојчице |
| мао стила у чланцима што их је писао по опозиционим листовима? </p> <pb n="14" /> <p> Одушевљењ |
| на човечје месо.{S} Чула се поново она опојна музика из сна.{S} Кроз ваздух су се преплетале о |
| љала.{S} Глас часовника наносио јој оне опојне тонове, шапутао полуразумљиве речи.{S} Она несве |
| арице.{S} Само, она нађе за добро да је опомене:</p> <p>— Чувај се Чедомира, Вишњо.{S} Он није |
| према утврђеним правилима, кажњавао га опоменом, претио му да ће га казнити озбиљније.{S} Ни ђ |
| мисао, далека, тамна, једва схватљива, опомену га радости са којом је газдарица унела ту прост |
| ви би ударили о прозор да весело човека опомену како је пријатно бити у својој кући.</p> <p>— Ш |
| нпут се толико задржа да га газда-Митар опомену:</p> <p>— Хајд', хајд', синовче; не губи времен |
| срећан.{S} Какво дрво, пут, бара каква опоменула би га своје другарице.{S} Њено запаљено лице |
| њу од Кајиног стана до њене куће; он се опоменуо да је сутрадан неки празник, кад се нема школе |
| ...</p> <p>Овде се Остојић заустави као опоменут једном унутрашњом примедбом, једним од оних та |
| ла лепа, али се супленту није допадала; опомињала га је сувише шара на зиду у девојачкој соби њ |
| их је од почетка до краја.{S} Оне су је опомињале мутно познатих места, изазивале слику за слик |
| павајте мирно.{S} Нека вас петао узалуд опомиње да је дан свануо...{S} Нимфе ће радити посао ро |
| : </p> <pb n="202" /> <p>— Тата се није опоравио још од робије, па не може да издржи тај штрапа |
| " /> <head>XVII</head> <p>Вишњина мајка опорављала се из дана у дан.{S} Већ је по мало напуштал |
| времена на време.</p> <p>Лазаревићка се опорављала полагано.{S} Њено тело беше изнурено суровим |
| ешир врло учтиво, и рече хладно, готово опоро:</p> <p>— Хоћемо ли да се вратимо?</p> <p>— Зашто |
| затвора остарео, поремећеног здравља и опортунист.{S} Ма да је био висок чиновник, није се мог |
| чност, њихов џеп, они знају већ вештину опортунитета и хладне крпе за угрејана чела.</p> <p>То |
| ечај, а Радоја стрпаше у хапс.{S} Он се оправда.{S} Разлог је био прост; брана и тунел поред ње |
| а делу: њен гвоздени закон конкуренције оправдава му свако средство, те постаје једна врста мод |
| а, пореза, осигурања од пожара, сталних оправки и поправки.{S} И сад, да се ту усели неки Нишли |
| гледати га како иде од куће до куће, те оправља сатове, леми минђуше, подмазује шиваљке.</p> <p |
| па по њима набављао робу, чистио метал, оправљао сатове, лемио ланчеве.{S} Стари кујунџија се п |
| волео човека као онај часовник који је оправљао, као ружу коју је калемио.{S} Његова вика није |
| другу.{S} Не би осетила, а кућа би била опрана...</p> <p>— Старинске жене, газда-Митре...</p> < |
| руку као нека ружна добричина.{S} Небо опрано јучерашњом кишом плавило се дубоко, у бескрај.{S |
| остаде даље на барикадама.{S} Она није опраштала своме другу ту издају заједничких убеђења.{S} |
| ом као место нечастивих.{S} Јован им је опраштао великодушно, говорећи:</p> <p>— Не треба људим |
| упркос свега — посланици не могу да се определе јер се стално налазе у недоумици: да ли да гла |
| одређених ствари нити има за циљ нешто опредељено, она се решавала једнако да му пише.{S} У бр |
| настојник.{S} Сав каљав, поцрнела лица, опрљена чела, а веселих, светлих, занесених очију, враћ |
| е гостију.{S} Било је међу њима старих, опробаних пријатеља, а било их је и таквих који су рани |
| е вољи родитеља.{S} Није слушала савете опробаних пријатеља.{S} Угушивала је глас савести.{S} И |
| јкине хаљине, загрца:</p> <p>— Опрости, опрости Вишња.{S} Ја не знам шта радим.{S} Ти ово ниси |
| јеве девојкине хаљине, загрца:</p> <p>— Опрости, опрости Вишња.{S} Ја не знам шта радим.{S} Ти |
| и на дому.{S} Краљ му је на дан венчања опростио само пола казне.{S} Доцније, дали су му удобни |
| ас у подне!{S} Краљ Милан му неће никад опростити.{S} Реакционари су, ваљада, бесни од једа; ми |
| је слика препоручивала молитву, давала опроштај, угушивала себичност, будила све умрле врлине. |
| мејкиваше се стидљиво, као да је тражио опроштај што је сиромах.{S} Вишња не замери ништа.{S} О |
| буњена, укочена, бледа у лицу и мртвих, опружених руку.{S} У глави јој је било празно.{S} На оч |
| ресе те мисли, <pb n="36" /> која ју је опседала, али је глас Чедомиров звонио у њеним ушима, о |
| ма весеља.{S} Лица се згрчила, борба за опстанак их наружила.{S} Ретко се види један мушкарац д |
| учинили.</p> <p>— Бори се.{S} Борба за опстанак усавршава, оплемењава.</p> <p>— Да.{S} Ја то з |
| г апса.{S} Шта је та Дарвинова борба за опстанак, одабирање, последице наследства?{S} Зар то ни |
| француске револуције?{S} Поред борбе за опстанак и свеопштег боја, човек схваћа стање мира и сл |
| г.</p> <p>— Ја се озбиљно бринем за ваш опстанак у државној служби — приметио му је директор.</ |
| S} Он их је почео у Паризу, пун научног оптимизма, донетог из Србије.{S} Доиста, кад се његов д |
| тности.{S} Материјалистички позитивизам оптужује се с много разлога да је хтео претворити свет |
| а добра друга; пуче пушка; једна од њих опусти крила и паде у рит; она друга прну у вис, па се |
| кнађавала је госпа-Матовићка у пажљивом опхођењу, у слатком и кафи, комплиментима и у киселој ш |
| } Имао је на себи плишано одело, црно и опшивено свиленим испустом.{S} Ципеле су му биле потков |
| дласку.</p> <p>Хтела му је писати дуго, опширно о себи, о својима, о миру који је нашла у свом |
| кудицу, боре се сад за насушни хлеб.{S} Општа чама, вечито јадиковање, стално незадовољство, гр |
| дговор пак није се могао скалупити у та општа места, и Вишња би пропала ако би пао у туђе руке. |
| пријатељског, свога.{S} Оно је било као општа ђачка кућа, непобедан бедем који је пркосио свако |
| ваздух, нешто пространо, благословено, опште, свачије.{S} Он је од ове крилате речи очекивао с |
| реме, за простор, сисаре, преживаре, за опште ствари.{S} Оне су као фењер обешен позади лађе ко |
| уштини целокупан народ, његове сталне и опште интересе.{S} У Србији ни сенке од тога.{S} Минист |
| и остало само по себи, ако је ко тада у опште мислио шта ће после доћи!</p> <p>У тим идејама св |
| > <p>— Ја сам одсудан противник брака у опште.{S} Он је неприродан и неморалан.{S} Неприродан, |
| вку савршенијих справа и средстава, и у опште претпостављати, свуда где му је то место, материј |
| ао да у целој земљи постоји као осећање општег банкроства.</p> <p>— Милисав је анархиста — обја |
| сао, пружа му подстрека за велика дела; општење са њом даје радости, одмора, утехе, а не нове н |
| понављао у себи:</p> <p>— Општи ниво... општи ниво!...{S} Није то рђаво.{S} Човек има своју кућ |
| алим ногама.</p> <p>— Општи ниво!...{S} Општи ниво! — понављао је без везе.</p> <p>Изнад обале, |
| д тог коња са пропалим ногама.</p> <p>— Општи ниво!...{S} Општи ниво! — понављао је без везе.</ |
| арица рекла и понављао у себи:</p> <p>— Општи ниво... општи ниво!...{S} Није то рђаво.{S} Човек |
| вета и саме себе: ја сам се спустила на општи ниво.</p> <p>Илић не одговори ништа.{S} Били су д |
| јући десно-лево.</p> <p>— Спустио се на општи ниво! — осмехну се Илић.</p> <p>Није се смејао ар |
| трах да ћеш бити каткад несрећна; то је општи закон; свако је несрећан овда онда.{S} Оно од чег |
| је, где се велика смелост не поклапа са општим скептицизмом.{S} Код нас би Наполеон <pb n="286" |
| корист републике...{S} Од патриота бежи општим људима: да благо ти будет и да долгољетно поживи |
| ли, белиле су се у озеленелој трави.{S} Општина је била посадила нешто дрвећа, али као што је т |
| штедео никога: свога оца ни председника општине, партију на влади ни друштво у којем је говорио |
| вао је велосипедско друштво, утицао код општине да се праве вештачки бунари, поправљао женама м |
| /quote> <p>Сунце је било још високо.{S} Општинска утрина је дрхтала под његовом сребрнастом све |
| утијом палидрваца, обилази варош и пали општинске фењере, истакнуте на тробојним дирецима по ћо |
| с прозора кад прођу њиховом улицом, док општинске липе бацају густе сенке око њих и заносе глав |
| жене, правио слатко лице.{S} Узалуд је општински ћата избријавао подбрадак и расипао комплимен |
| прецепи.{S} Ускоро затим залупа улицом општински добош на узбуну.{S} Варош се избуди.{S} Река |
| малости, од многих државних, окружних и општинских дажбина.{S} Свет даје и последњу цркавицу, а |
| чан мрак.{S} Улице, изроване због неких општинских радова личиле су на низове ископаних рака.{S |
| а у башту.{S} Зидови су били тапетовани оранџастом хартијом, по којој је насликано неко фантаст |
| д јела, два три јасена, широко лишће од ораха и букет процветале зове.{S} Горе, надносило се не |
| } До зида се налазила једна постеља, од ораховине као и сточић, пространа супружанска постеља, |
| они лепи зидни часовници у рамовима од ораховине, <pb n="232" /> златни ланчеви, будилници што |
| ољена везеним јастуцима, орман од лажне ораховине, талијанска династија на дувару и умиваоник о |
| ка му даде место главног уредника свога органа.{S} Знаци народне љубави пратили су га улицом.{S |
| без којих се не могу замислити поједине организације; треба од ове оријенталне сатрапије начини |
| езе с оближњом вароши и даљим пијацама, организовати сталну бригу за народно и сточно здравље, |
| ан и неморалан.{S} Неприродан, јер се у органском свету не зна за такву везу; неморалан, јер се |
| на у сред пролећа, кад се око нас осећа оргијање природе и ми зажелимо, с једним болним осећање |
| утку студент се сети Беле, и, поред све оргије страсти, начини упоређење између те две девојке. |
| цији, у нереду, у анонимној тиранији, у ординарној лицитацији која се лажно зове <hi>влада наро |
| ити поједине организације; треба од ове оријенталне сатрапије начинити правну државу.{S} Ја се |
| о пијаци, киселили сами, куповали их по оријенталским ресторанима, али никако да буду онакве ка |
| а, свађала <pb n="128" /> се да се кућа орила од њене вике.{S} Време јој је пролазило у беспосл |
| тканином и опкољена везеним јастуцима, орман од лажне ораховине, талијанска династија на дувар |
| , опет до зида стајала су два скупоцена ормана, изолучена при врху, оштећена употребом на некол |
| <pb n="10" /> књига.{S} На врху једног ормана стајало је попрсје Вука Караџића с фесом на глав |
| Караџића с фесом на глави.{S} Десно од ормана, на сточићу уметничке израде, налазила се у злат |
| ан окна, метнуо ролетне, набавио велике ормане, споља лак, а унутра сомотска постава.{S} Дућан |
| од паметних људи вешт споразум, смишљен ортаклук, где свака страна уноси одређене користи: поло |
| и поморанџе по Авали, тако се не можемо оружати „знањем целе епохе“, како ти хоћеш.{S} Морамо с |
| афа и певао колико га грло доноси једну орфеумску песму која је тада била у моди.</p> <p>— Овом |
| енути, неудата, остављена.</p> <p>То је ос зујао у чокоту.</p> <p>— Бесмислице! — рече у себи д |
| данас сахранио?</p> <pb n="169" /> <p>— Осам — одговори кратко човек с дугачким носем, не дижућ |
| ала куда иде.</p> <p>На неком сату изби осам.</p> <p>Она погледа око себе.{S} Налазила се у јед |
| ав... није она све у животу.{S} Ја имам осам испита на врату.{S} Глава ми бучи, хоће да прсне.< |
| о београдско небо.{S} Могло је бити око осам часова.{S} Ноћне паре блуделе су већ кроз атмосфер |
| агику.{S} Ступио је у политику почетком Осамдесетих година.{S} У то доба, довршавала су у Србиј |
| мену наша старија литература.{S} Својих осамнаест година, колико је имала пред свадбу, провела |
| ј ја да се чува.{S} Мисли да јој је још осамнаест <pb n="178" /> година — настави да се љути пр |
| ли.{S} У колико је излагао појединости, освајала га је чама, досада, мрзовоља.</p> <p>— Ето так |
| потоци нови, безимени, брзи.{S} Пролеће освајало, живот се обнављао, на ранама се хватали ожиљц |
| тим, Вишња, здрава као планинска биљка, освести се брзо после првих дана ове муке.</p> <p>— Ја |
| 09" /> <p>— Шта ја ово чиним од себе? — освести се она, и скочи са постеље као да се брани од н |
| е сусрећући једна другу.</p> <p>Илић се освести потпуно пред том сликом.{S} Цело његово поштење |
| ети Зекиних голаћа, да је ту био рањен, освестио се у неком потоку два дана после битке, па как |
| пао у трећем разреду из два предмета — освета реакције! како је смело тврдио — те га је Илић п |
| ов понос је страдао, његово срце желело освете.</p> <p>— Јесте ли ви срећни, господин-Илићу? — |
| .{S} Руке јој гореле.</p> <p>Њена мисао осветли јој за часак преживели живот.{S} Вишња виде Бео |
| р, који ће се појавити на његовом небу, осветлити га чаробно за који тренутак, па се после изгу |
| не су као фењер обешен позади лађе који осветљава пређени пут, а ни корака унапред јер се живот |
| ису имали среће.</p> <p>Лампа у соби је осветљавала рђаво.{S} По кутовима се дизао мрак.{S} Нас |
| по једна централа, чије би струје ноћу осветљавале нашу варош, наша села, путове, а дању покре |
| за један облак, бацало зраке и чаробно осветљавало парче неба које се видело, неколико суседни |
| лих, светлих облака.{S} Сунце је снажно осветљавало предмете на које је падало, али није било в |
| е уста.{S} Пред њим блесну опет Морава, осветљена сунцем.</p> <p>— Хајдемо, Вишња! — зашкрипа м |
| Горе, надносило се нешто неба, с групом осветљених облака око бледог азура.{S} У оближњој касар |
| о у модрим трубама ка чистом плаветнилу осветљеног неба, њега обузе једно јако, немирно осећање |
| м доцнијом женом?{S} Да ли осети жеђ за осветом или свирепо задовољство што су сад сви троје не |
| војске која иде у помоћ, као поклич на освету, на буну.{S} Што му се допадало у тим тренутцима |
| Нове цитаделе романтизма дижу се против освештаних <pb n="296" /> истина као против неког интел |
| /> жртвовати све, живети тако да нико, осем њеног мужа, неће моћи рећи:</p> <p>— Она је била м |
| вароши указа се Морава бистра, умиљата, осенчена зеленим рубом подривене обале.{S} Тада се изви |
| раварских станова с прозорима до земље, осенчени шљивацима.{S} Још даље, указивала се црвена си |
| на младог човека, те кад изађе од њих, осети како му се груди надимају од неког осећања непозн |
| што је голо од <pb n="134" /> руке, да осети њу целу, обешену о њега.{S} Девојка притисну руко |
| та оним присним сажаљењем, које може да осети само жена према жени, шапташе јој матерински:</p> |
| да прсну, а прстима затеже косу тако да осети како му се кожа одваја од лубање.{S} Један глас и |
| им, Бескрајним.{S} Ја се враћам срцу да осети оно што мисао моја није могла сазнати.</p> <p>Зар |
| n="290" /> затворише њена уста.{S} Она осети бол, готово физички, онај исти који је осетила ка |
| је у њој по руски!{S} Млада девојка не осети кад дођоше до њене куће.{S} Би јој тешко да преки |
| зненада, био тако јак, суров, да она не осети одмах сву његову тежину, не схвати сву своју неср |
| баци на студије врло озбиљно.{S} Али не осети више ону сласт студентског живота, коју је осећал |
| еваца кречало је по селу.{S} Девојка се осети слободнијом у присуству ове стварности.{S} Негде |
| е настојавао Остојић.</p> <p>Девојка се осети донекле увређена, те подиже главу.{S} Њен поглед |
| ше одвише тешка за њено срце.{S} Она се осети сама усред тих занетих девојака занемарене тоалет |
| се девојка борила да се код своје куће осети као код своје куће.{S} Она је била изашла из уско |
| још једанпут те стихове! — рече Бели, и осети како му цело тело дрхти, а на срце му наваљују ра |
| ана са његовом доцнијом женом?{S} Да ли осети жеђ за осветом или свирепо задовољство што су сад |
| м сам.</p> <p>Хтеде још нешто рећи, али осети да му глас дрхти.{S} Једно јато врабаца крештало |
| као и многима другим.{S} И млади човек осети се крив што узнемирава то тихо језеро здравих жив |
| ила главу.{S} Хтео је да опет под руком осети њено тело, да се утопи у разблудни осмејак њених |
| је изазивала уста друге девојке.{S} Он осети готово перверзан занос од те смеше поезије, успом |
| >Она приближи своје лице његовом.{S} Он осети мирис њене косе и спусти руку на њено раме.{S} Он |
| мена и обеси се сва о његов врат.{S} Он осети поново њене усне на својим устима и њене груди ут |
| ен глас је дрхтао и био искрен.{S} Илић осети извесно сажаљење према тој размаженој девојчици.{ |
| одговори девојка узбуђено.</p> <p>Илић осети да је сад дошло оно велико, оно страшно, језиво ш |
| {S} Њени се образи запламише.{S} У срцу осети топлину.{S} Успи уснама и рече:</p> <p>— И Чедоми |
| твеним очима, како све иде у пропаст.{S}Осети да му се гуша стеже, очи почеше да га сврбе, и ње |
| </head> <p>Кад је Вишња стигла у Чачак, осетила је тек ту сву супротност између живота који је |
| тиснуо главу на њене груди, на тело.{S} Осетила је тај загрљај као жив.{S} Свест јој се губила. |
| а нестрпљења; она дотле није била никад осетила ове болове и ове сладости.{S} Чудила се тој нес |
| р или хаљину у моди.{S} Бела није никад осетила муку од материјалног живота.{S} Новац је за њу |
| бол, готово физички, онај исти који је осетила кад јој је узео први пољубац.{S} Она га одгурну |
| ну собу данас, па сутра другу.{S} Не би осетила, а кућа би била опрана...</p> <p>— Старинске же |
| или ударили лево? десно?{S} Шта су тада осетили?{S} Ко то зна?{S} Ко ће то рећи?{S} Ни они сами |
| ке куће.{S} Они су још у десетој години осетили наличје живота.{S} Култура им је показала само |
| а.{S} Занесени у своју лепоту, они нису осетили да је нестало лепог дана.{S} На земљу је била п |
| ајне; кадгод, чини ми се, успем, и тада осетим једно бескрајно задовољство које се не да описат |
| Главу је спустио, очи затворио.{S} Није осетио или није водио рачуна кад се кола напунише.{S} Р |
| оворима.</p> <p>Никад Илић није јасније осетио два човека који су живели у њему; један: миран с |
| head> <p>Кад се нашао тако сâм, Илић се осетио нелагодно.{S} Ипак се брзо прибрао.{S} Имао је п |
| као тиранина чију је сурову владу рано осетио.{S} Он је желео да има новаца да би осигурао сло |
| То је трајало неко време.{S} Изненадно осетио би да га нешто вуче к њој.{S} Хиљада ствари, бли |
| у и сад очајаваш.{S} Не треба бити тако осетљив на неприлике у животу.{S} Ти си млад.{S} Треба |
| м обзирима, онај који воли једну жену и осећа је поред себе живу, пада у грозницу пожуде.{S} По |
| ких дана у сред пролећа, кад се око нас осећа оргијање природе и ми зажелимо, с једним болним о |
| открије, поред царства мисли, скровиште осећаја.{S} Он је успео да се она врати у Београд.{S} А |
| себе самог...{S} Ко ће рећи икад гомилу осећаја, мисли, слика, успомена, које се прегоне у чове |
| .{S} Међутим, мучио га је сукоб његових осећаја: његове љубави према Вишњи и његовог љубакања с |
| и Бела нема према њему изузетно дубоких осећаја.{S} Нешто више, она му је изгледала неспособна |
| ле је.{S} И као да се хтела отрести тих осећаја, рече својој другарици;</p> <p>— Како народ пог |
| >Девојка понови песму мирно, не слутећи осећаје које је изазивала.{S} Тада он дохвати књигу, ба |
| дно, осећајући да му се срце пуни неким осећајем, који није могао тачно одредити. — Ви сте тако |
| дрхти, а на срце му наваљују разнолики осећаји, од тихе носталгије што смо пустили срећу да од |
| скала у ушима.{S} Обузимали су га чудни осећаји да цепа, да мучи, да се свети на тој девојци ко |
| буђености.{S} Њу дотле нису походили ти осећаји прижељкивања; у њеним прсима нису се чули ти уд |
| жи целу пирамиду друштва и који најтеже осећају њен терет.</p> <p>Вишња је волела да слуша те г |
| .{S} За првипут, девојка се подаде томе осећају, голицавом, узбудљивом, слађем од свега што је |
| де својим мрежастим очима!{S} Ипак, оне осећају топао ваздух, светлост, огроман простор, слобод |
| задовољан и нико сигуран.{S} Најако се осећају тегобе од неродице, од учмалости, од многих држ |
| ржњом, помешаном са нешто зависти, коју осећају слаби према јакима.{S} Он је у новцу видео силу |
| <p>— Да, Бела — одговори он, слободно, осећајући да му се срце пуни неким осећајем, који није |
| о својим сумњама.{S} Чим би га видела, осећала се пред њим разоружана.{S} Он је знао толико ст |
| стварима.{S} Поред све равноправности, осећала је да ипак није једнака својим друговима.{S} Ни |
| Ако остане с Чедомиром још за тренутак, осећала је да се неће моћи савладати, да ће бризнути у |
| говори, и тек тако, гледајући у страну, осећала се сигурна у његовом присуству.</p> <p>А Радоје |
| ла колико воли Чедомира. <pb n="149" /> Осећала је да је њено цело биће везано за њега.{S} Њено |
| ица о Радоју допала јој се посебице.{S} Осећала је дубоку захвалност према младом земљаку који |
| зориној купала безбрижно, разблудно.{S} Осећала се нека јака воња на влагу, зној, на човечје ме |
| } Грађевина се срушила.{S} Она се збиља осећала као човек који је био заспао у неком напредном |
| а је избегавала ова миловања, као да је осећала да се цела љубав не састоји од пољубаца.{S} Она |
| а бранити себе помоћу других.{S} Она је осећала просто да је урадила нешто што није требала учи |
| ј је тешко и пријатно.{S} Тешко, јер је осећала нешто ново у себи, нешто јаче од ње, непознато, |
| е ону сласт студентског живота, коју је осећала прве године.{S} Чинило јој се да је не предусре |
| тно.{S} Имала је доста друштва.{S} Није осећала Чедомирово одсуство.{S} Нарочито је ишла код је |
| чинио тако близак, тако присан.{S} Није осећала пред њим никаквог стида.{S} Хтела је да му се п |
| зир чувања тајне.{S} Вишња се опет није осећала у праву да затражи та објашњења.{S} Шта је она |
| све неке мађије.</p> <p>Доиста, она се осећала као очарана.{S} Илић јој се чинио тако близак, |
| .{S} Било је прехладило.{S} У вароши се осећала извесна живост. <pb n="64" /> Сељаци се враћали |
| </p> <p>Вишња је слушала те разговоре и осећала се све неугодније.{S} Њене мисле купиле су се о |
| } Ћерка једног трговца, она је несвесно осећала колико је висока цена Радојевим чворнатим рукам |
| о мантија у попа.</p> <p>Вишња се добро осећала на Великој Школи.{S} Академска слобода јој је п |
| у реч за њу, девојку која је своју ману осећала све дубље једно што је пристизала на снагу, те |
| у на енглеска и талијанска дела.</p> <p>Осећала се слободна, зрела, цела.{S} Како јој је сад из |
| > <p>— Не, не могу.{S} Журим се.</p> <p>Осећала је како јој је тешко у души.</p> <p>Грло ју је |
| ни Јован не рече ништа.{S} Они су обоје осећали Белину сакатост као своју кривицу — јер је још |
| здух је био провидан и благ.{S} Није се осећало ни најмањег ветра.{S} Све око њих изгледало је |
| топлина јаке дневне припеке.{S} Ипак се осећало нешто свежине од ветра који се дизао са запада |
| Јованово да се његово присуство готово осећало у кући.{S} Млади човек не хте покварити ово при |
| убили оштре контуре.{S} Нешто загонетно осећало се у природи.{S} У исти мах, око срца јој било |
| — једва чујно прошапта девојка — али ја осећам нешто јаче од мене, нешто неправедно, немилосрдн |
| и му ћерка.</p> <p>— Ја говорим оно што осећам.{S} Ја сам увек говорио истину.{S} И ја вам каже |
| ђа пред сваким старијим, да крије своја осећања, да се одриче својих мишљења и да се вечито пов |
| тако срећни.{S} На срце су му навирала осећања од пре годину дана, меке, наивне мисли по мало |
| S} Она је била као створена за нормална осећања жене.{S} Све је било ту да та жена постане једн |
| лац, а изгледа ми да се овде нема већег осећања удобности, лепоте, <pb n="30" /> културе једном |
| сети како му се груди надимају од неког осећања непознатог, неодређеног.{S} Корачао је улицом, |
| пча хаљину до дна.</p> <p>Гомила разних осећања испуњавала је сад њену душу.{S} Као врхунац све |
| оенкаре наслања се у геометрији више на осећање него на разум.{S} Иде се чак до физике, појављу |
| згледа као да у целој земљи постоји као осећање општег банкроства.</p> <p>— Милисав је анархист |
| } Ништа није било кадро изменити дубоко осећање морала који јој је несвесно улила старинска кућ |
| које се обавијало око ње.{S} Неко тешко осећање савијало јој се на срце.{S} Њена душа је дрхтал |
| ог неба, њега обузе једно јако, немирно осећање, слично болу за домовином.{S} У његовој природи |
| да му нема најбољега што је имао.{S} То осећање прогнанства прелазило је у неку врсту фикс-идеј |
| природе и ми зажелимо, с једним болним осећањем, да и ми полетимо безбрижно као лептир, да раш |
| е их нема.{S} У исти мах, супротно томе осећању празнине, обузе је страх да не сретне једног чо |
| он није био човек који се подаје првом осећању, па намаче качкету на чело, распали лушу и, одм |
| ичног.{S} Илић се осећао понижен у свом осећању културног човека.{S} Планови о повратку на стра |
| цена Радојевим чворнатим рукама.{S} Том осећању придруживало се поштовање које су јој уливале њ |
| е.{S} Бела је тражила задовољство не по осећању него по памети, изазивала ове тренутке, пила њи |
| одрпанице.{S} Кад би се кола напунила, осећао је са̑м и кретао се без команде.{S} Сирото кљусе |
| але друге мисли, обузимала га је ватра, осећао се задовољан што је ту, поред ње, што је она бли |
| ено.</p> <p>Илић се у почетку снебивао, осећао се као на терету, на сметњи.{S} После се навикао |
| ад.{S} А мучно, што је, можда несвесно, осећао да је он сувише мали да би могао припомоћи тој п |
| сту фикс-идеје, море, мучног лудила.{S} Осећао се истрошен, утучен; по целе ноћи није могао зас |
| о једно дело с научним претензијама.{S} Осећао је да стари, није волео да му се противуречи и д |
| ћи.</p> <p>Младић не одговори ништа.{S} Осећао је да ће доћи нешто горе, нешто страшније од увр |
| ле се враћао, седао поново за посао.{S} Осећао је инстинктивно да му је тај рад једини ослонац |
| му се учини још ближа што се тога дана осећао изузетно увређен од стране Вишње.{S} Био ју је в |
| ачела строгог социјализма.{S} Он је сад осећао потребу вишу од те негације данашњег друштва.{S} |
| ивности, анархизма и вртоглавице, он је осећао ипак да му све више препрека спутавају корак у н |
| ко речи захвалности, па стаде.{S} Он је осећао свој лажни положај према тој девојци коју је вол |
| <p>Чедомир заусти да каже онако како је осећао:</p> <p>— Ја сам одсудан противник брака у опште |
| тражи целокупност своје среће, Илић је осећао да ће та срећа било једним, било другим избором |
| је принуђен, против све зловоље коју је осећао, да прати нови покрет да би га могао сузбијати.{ |
| тњега сунца.{S} Гледао ју је; у срцу је осећао као неку песму, радост што је види, што је ту по |
| е паркове, брда, шуме.{S} Ни ту се није осећао срећан.{S} Какво дрво, пут, бара каква опоменула |
| љу, чежњивом и стидљивом, коју је дотле осећао према Вишњи.{S} Затим, чинило му се понекад да н |
| .{S} И тада не би био срећан, јер би се осећао крњ, сакат, јадан, недостојан да живи.{S} Он ниј |
| и доиста против његове воље, па ипак се осећао кривим.{S} Поштење му је налагало бар да извести |
| рачуна да те частим.</p> <p>Чедомир се осећао уморан, сметен, изнурен.{S} Ћаскање пијаног мудр |
| лицемерног и грубо себичног.{S} Илић се осећао понижен у свом осећању културног човека.{S} План |
| онос културног човека који је млади муж осећао у самом себи.</p> <p>То су били тешки тренутци.{ |
| о преко младе Чачанке.{S} Да ли се ипак осећао срећан?{S} Пре свега, јасно му је било да не вол |
| ало је почети све из нова.{S} Али се он осећао неспособан за тај напор.{S} Његова мисао је била |
| ла варош радила је око њега, само се он осећао неспособан за најмањи покрет.{S} Он није живео, |
| пећи је пуцкарала ватра.{S} Човек се ту осећао добро <pb n="140" /> као у топлом гнезду.{S} Дуб |
| витак, упечатљив, увек будан, он се ту осећао као риба која је из плитке барице доспела изнена |
| мо на себе, радити за своје испите и не осећати ништа.{S} Али није могао.{S} Усред читања, кад |
| посао робова!"</p> <p>— Збиља, како се осећаш у Чачку? — трже се сајџија из ових сањарија.</p> |
| жена.</p> <p>— Не знате ви те ствари — осече се Вишња за први пут. — Ја сам еманципована девој |
| си се борио.{S} Убијен је краљ тиранин, осигурана је слобода штампе, уставом су дате све грађан |
| лаћања дуга код Управе Фондова, пореза, осигурања од пожара, сталних оправки и поправки.{S} И с |
| цима Србије као државе и земљорадничком осигурању, о којем је писао једно дело с научним претен |
| па пређе на своје дело о земљорадничком осигурању.</p> <p>Његовој жени је годило јако да постан |
| раз.{S} Саставио је законски пројекат о осигурању сељака од града и стоке од помора.{S} Успео ј |
| тио.{S} Он је желео да има новаца да би осигурао слободу кретања, да би радио само оно што воли |
| наследства — говорила је — па ће ти се осигурати издржавање све док не свршиш школу, као и мен |
| треба да му га она враћа тиме што ће му осигурати безбедност у селу, олакшавати му везе с оближ |
| рпског језика је имао стално двојку.{S} Осим тога, задоцњавао је на часове, трошио много времен |
| hi>.{S} На њега налетише црне мисли као осице.{S} И као да се хтеде одбранити од њих, он поново |
| оворио.{S} Није јој тада измицало да он оскудева понекад у јаким аргументима, да су његови закљ |
| ружио с првом врстом својих вршњака.{S} Оскудевали су му за то васпитање и средства.{S} Отац му |
| болесна, да ти школа није тешка и да не оскудеваш у чему.{S} Волела би да те види, па дођи ако |
| е рећи свет кад те виде саму.</p> <p>Та оскудица слободе падала јој је најтеже.{S} Читала је књ |
| еља, кињење од стране власти, свакојаке оскудице и понижења, те одложи час, и хтеде се вратити. |
| } Села, у којима се никад није знало за оскудицу, боре се сад за насушни хлеб.{S} Општа чама, в |
| у војсци, трудио се да надокнади дамама оскудицу у каваљерима и био је заиста диван са својим, |
| ћ је заборављао незгодни случај и своју оскудицу.{S} И они се вратише у варош још веселији него |
| кне гвоздени мост и изгуби се негде око оскудног зеленила на острву Циганлији.{S} Пред вече, ка |
| пруге на зиду суседне куће, на коју се ослањао кров пјане кафане.</p> <p>Унутра је врило као у |
| ко паса.</p> <p>Тада Вишња покуша да се ослободи, стежући му у исти мах руку јако.</p> <p>— Не, |
| ашем схватању, пошто нико не зна да нас ослободи потреба наше природе?</p> <p>Вишња је слушала |
| били ти напори, ради њега је хтела бити ослобођена жена.{S} Нашто онда еманципација, нашто соци |
| требају жене на висини наших дана, жене ослобођене свих предрасуда, жена-човек да се тако израз |
| ању, откивање гвожђа и несигурне кораке ослобођеникове који пролази без бриге поред наоружаног |
| оних наших неписмених државника из доба ослобођења.</p> <p>— Пиши јој — рече, застајкујући на с |
| дубље у собу, стави руке на кукове, па ослови студента нешто извештаченим гласом:</p> <p>— Леп |
| је инстинктивно да му је тај рад једини ослонац што му је остао.</p> <p>Лево, на столу, стајала |
| истри немају иза себе никаквог солидног ослонца, остављени су милости законодавног тела.{S} Да |
| сазнати како се те ствари догађају.{S} Ослушкивао је челични хук шиваће машине, студирао физио |
| сети њено тело, да се утопи у разблудни осмејак њених усана, да се заборави и преда њеном загрљ |
| дминистрације око потребних докумената, осмејкивао се подругљиво на љубазности што се чиниле бу |
| лашен узвик у пролазница.{S} Београд се осмејкивао у изненадној и пролазној топлини као старац |
| ебати, па да узајми.{S} Он то призна, и осмејкиваше се стидљиво, као да је тражио опроштај што |
| .{S} Ретко се види један мушкарац да се осмејкује.{S} Успети, само успети, успети по сваку цену |
| !</p> <p>И Илић се смејао.{S} Њихови се осмеси сусретоше, њихова се лица приближише, њихове се |
| ех је још играо око Вишњиних уста, блед осмех, налик на грч.</p> <p>Она приближи своје лице њег |
| е узимао њене ситне префињене црте, њен осмех мачкице која се умиљава, њену несташну веселост; |
| p> <p>После се поново погледаше.</p> <p>Осмех је још играо око Вишњиних уста, блед осмех, налик |
| о.</p> <p>— Спустио се на општи ниво! — осмехну се Илић.</p> <p>Није се смејао арапу, сажаљевао |
| "66" /> <p>— Јадно је то право, Вишња — осмехну се Радоје сажаљиво. — Наша Велика Школа зна сам |
| ић.</p> <pb n="158" /> <p>— Не, нисам — осмехну се она. — Можда сам мало уморна...{S} Пхи, али |
| а прибра своју снагу, намршти се, па се осмехну презриво:</p> <p>— Којешта!{S} Докле ћемо бити |
| се с пуном шаком новина.{S} Министар се осмехну.</p> <p>— Баш си геџа! — пребаци Матовићка <pb |
| е иду у сусрет победи.</p> <p>Младић се осмехну као на неки свој <pb n="77" /> успех.{S} Он је |
| што ћу од сад бити баба.</p> <p>Илић се осмехну кисело.</p> <p>Госпођа га загрли поново.</p> <p |
| тељи — одговори девојка.</p> <p>Илић се осмехну скептички.</p> <p>— Да... да, пријатељи!... — п |
| S} Ниси ваљада нихилист?</p> <p>Илић се осмехну;</p> <p>— Не знам.{S} Назови ме како хоћеш.{S} |
| /p> <p>— Ти си удата? — рече јој Вишња, осмехнувши се, па покуша да се метне у у њено расположе |
| е појави, као у магли, Белина глава, са осмехом размаженог детета и шишкама по челу, које су се |
| с нешто старинске грације и с ласкавим осмехом, који прели цело њено лице, чак до подвољка и ш |
| лада девојка заспа са једним ђаволастим осмехом који дотле није био додирнуо њене усне.</p> <p> |
| аве, црне, мокре очи, нечег детињског у осмеху што му га је извајала добра нада и што се чудно |
| јка ступи напред.{S} За њом пође Илић и осмотри је целу.{S} Видео је сад јасно што синоћ у мрак |
| , где је рад мањи, а плата већа.{S} Они оснивају <hi>таншуле</hi>, састављају певачка друштва, |
| тем и покуша да одвоји стране што су се оснивале на материјалистичком схватању, гунђајући;</p> |
| ничености.</p> <p>Кућу су реновирали из основа.{S} Ту је главну реч водила госпа-Клеопатра.{S} |
| ањи део остао је у Групи.{S} Остали пак основали су радикални клуб.{S} Међу овима је био и Чедо |
| p>Радоје је радио и ван своје радње.{S} Основао је велосипедско друштво, утицао код општине да |
| , а нападао је на оно што је главно, на основе и темеље, у које се мало ко пача.{S} Млади часов |
| убликанцима, који се у то доба борбе за основна грађанска права нису разликовали један од друго |
| ио нове видике.{S} Њене смешне грешке о основне ствари праштао је великодушно.</p> <p>— Па што |
| природњака, философа и математичара, на основу којих је хтео решити свој проблем. — Изникнуће м |
| VI</head> <p>Радоје Остојић је успео да оснује акционарско друштво за експлоатацију Моравине сн |
| адости, њен пасуљ с пастрмом, скуван на особен начин, <hi>чокалиски пасуљ</hi>, с много паприке |
| већина људи крију своја уверења и своје особине.</p> <p>— Шта да вам кажем, госпођо!... — рече |
| /p> <p>Девојка се уједе за усну.{S} Крв осоли њену пљувачку.{S} Навуче покривач до уста, окрену |
| жена је још твоја.</p> <p>Он покуша да оспори њен разлог; наведе да је парница поведена, да ће |
| месечине?</l> </quote> <p>Лазаревићева оста сама.{S} Беше набрала пуно наручје цвећа, те потра |
| улеваром Краља Александра.</p> <p>Вишња оста тако за један тренутак.</p> <p>— Буржоа! — рече пр |
| Она несвесно збаци са себе покривач, и оста тако, изваљена на леђа, полуоткривена и дишући дуб |
| кање пијаног мудраца занимало га.{S} Он оста до зоре пијуцкајући <pb n="172" /> шљивовицу.{S} Р |
| говори младић тврдоглаво.</p> <p>И тако оста.</p> <p>Није Радоје мрзео школу.{S} Вишња је то зн |
| ad>XXV</head> <p>Кад Вишња оде, Чедомир оста за један тренутак гледајући у правцу где се она из |
| ајку и сестру: <pb n="7" /></p> <p>— Та остав’те човека!...{S} Пробисте му уши вашом дреком.</p |
| ћерци додао је:</p> <p>— А ти, фрајла, остави се Београда у Чачку.</p> <p>По вечери, Вишња је |
| овољно било другом човеку за цео живот, остави све друго.{S} Кад се кола хтедоше кренути, Бела |
| — Онда ником ништа.{S} Боже здравља!... остави ти то мени... ви се људи не разумете у тим ствар |
| оново у тих живот одакле си и дошла.{S} Остави пук и друштво нек сами воде своју бригу.{S} Ти ћ |
| и бледа?</p> <p>— Не, није ми ништа.{S} Остави ме, мајко...{S} Ено, зове те служавка.</p> <p>Он |
| е испите.{S} Али нећу да се преучиш.{S} Остави данас те књиге — додаде весело. — Одмори се, бож |
| оно дође што ти рекох, онда...</p> <p>— Остави ту пушку.{S} Не ваља је показивати у пијаном дру |
| обу, поче да помаже око ручка.</p> <p>— Остави то, Вишња — рече јој мајка кад је виде како пота |
| ребила поврће, кувала запршке.</p> <p>— Остави, дете — бранио јој је отац да то ради.</p> <p>Пр |
| ње.</p> <p>Бела згужва новине.</p> <p>— Остави те глупости, бог с тобом!...{S} Говоримо о нечем |
| пословима.{S} Решавао се с муком да је остави.{S} Једанпут се толико задржа да га газда-Митар |
| вани, где душа само додирне душу, па је остави да сања започети сан, и пољупци где тело дише да |
| ва три су мушкарци.</p> <p>Али Вишњу не остави спомен на оно што јој је Каја рекла пре толико г |
| е на усне, већ на ону румен по образу и остави младићу утисак глатке коже и нечега чистог.</p> |
| оже имати врло тешких последица.</p> <p>Остави шеталиште, и упути се ка универзитету.{S} Старин |
| епрека спутавају корак у напред.</p> <p>Остави рукопис и погледа тужно кроз прозор.</p> <p>Напо |
| а предала би се судбини на њеном месту, оставила да време реши нерешљиве ствари, донесе мелем н |
| ђивала свога земљака са човеком кога је оставила у Београду, који је такође имао велика одушевљ |
| n="227" /> <head>XXI</head> <p>Вишња је оставила универзитет и отишла за учитељицу.{S} Случајно |
| не младе са обореним очима, које нам је оставила у спомену наша старија литература.{S} Својих о |
| нако да му пише.{S} У брзини с којом је оставила Београд није јавила ником о свом одласку.{S} Т |
| ба за Београдом и младићем кога је тамо оставила.</p> <p>— Што ми не пише! — чудила се девојка |
| .{S} Њена права симпатија била је давно оставила домазлук и више се није враћала.{S} Њен дух је |
| ала, погледала је на врата где је синоћ оставила венац.</p> <p>Он је стајао на истом месту, нед |
| их београдских кућа, зависних од владе, оставиле изненадно, на пречац, демонстративно, што јој |
| добра раса.{S} Само му треба поуке.{S} Оставимо модерне жене нека брину своје бриге, па заглед |
| аши карактери, наше неједнаке тежње.{S} Оставимо, дакле, прошлост.{S} Она се не врати, ма је зв |
| као и с пливањем; научи се кад куражно оставимо плићаке.{S} Јер најзад, нашто вечито трчати за |
| трбух.{S} Рекао јој је да се не брине, оставио листу на сто, легао и заспао.</p> <p>Мисли му п |
| и на којој се зауставио, склопио књигу, оставио је у крај свога стола, уредио краватну, погледа |
| о? — бунила се она.</p> <p>— Ко је кога оставио? — одговарало је нешто у њој, нешто скривено, т |
| о је великодушно.</p> <p>— Па што ме је оставио? — бунила се она.</p> <p>— Ко је кога оставио? |
| ана није била више шипарица какву ју је оставио.{S} То се примећавало по деловима тоалете, у ко |
| âм мислио.{S} Раскид са породицом му је оставио празнину коју је Вишња неосетно попуњавала.{S} |
| хтеле рећи:</p> <p>— Да дивног сна!{S} Оставите ме да сањам.</p> <p>У том тренутку студент се |
| нарочито помагао газда-Митар.</p> <p>— Оставите ви Радоја — говорио је грађанима, који би дава |
| </p> <p>— Да подгрејем вечеру?</p> <p>— Оставите.{S} Имам вечерас много да учим.</p> <p>Газдари |
| ужину једног живота.{S} Те циљеве треба оставити деци срећнијих народа.{S} Они су за нас још лу |
| кања.</p> <p>— Тако ћеш, једном, и мене оставити — одбијала је његова умиљавања — и чудити се.. |
| о престајало куцати.{S} Белу није могао оставити.{S} Она је била ту, она му се нудила, љубила г |
| попуштала.{S} Запретила сам им да ћу их оставити, да ћу их се одрећи.{S} Јест... „Одрећи ћу вас |
| очетка!</p> <p>— Нема шта да чекамо.{S} Оставићемо Београд, Србију.{S} Отићи ћемо у Црну Гору, |
| бесни од једа; министри нису чекали ни оставка да им се уважи; њихови кабинети зврје празни; к |
| стајали су озбиљни сукоби, подносиле се оставке, очекивао се неминован расцеп.{S} Та прилика до |
| упак, схватила га као скандал и поднела оставку.{S} Председник кабинета, који се налазио на стр |
| своју погрешку, укиде оба закона, даде оставку на свој положај и премину са скромном пензијом |
| шивала је глас савести.{S} И, он је сад оставља...</p> <p>— Без једне речи, као да нисам жива! |
| за који тренутак, па се после изгубити, остављајући студента да иде својим путевима.{S} Она је |
| ог канкана пред толиким светом, није је остављала.{S} Глас часовника наносио јој оне опојне тон |
| ицу.{S} Па и сутрадан, та га мисао није остављала.{S} Док је свештеник певао: „Исајије ликуј... |
| > <p>Воз је јурио, измицао из Београда, остављао последње куће.</p> <p>На оном месту, близу ост |
| а.</p> <p>Ти заборави су му пријали.{S} Остављао је, као сви слаби људи, времену, каквој повољн |
| е није могао одлучити одмах и решење је остављао од данас до сутра.</p> <p>— Сутра... сутра, а |
| чуна.{S} Он је нишанио високо.{S} Он је остављао свакоме слободан један круг болесних места, а |
| ићу као крајеви раја.{S} Он је брижљиво остављао те хартије у дно свог ђачког сандука, поређане |
| p> <p>— Тако ћеш и ти свенути, неудата, остављена.</p> <p>То је ос зујао у чокоту.</p> <p>— Бес |
| а чесма на две луле.{S} На зиду је била остављена рупа за чашу или сапун, а изнад ње налазио се |
| ају иза себе никаквог солидног ослонца, остављени су милости законодавног тела.{S} Да би остали |
| драгану, да је види целу, разголићену, остављену њему на вољу.</p> <p>Она је лежала, као дете, |
| о</hi>.{S} Треба признати, Илићу, наука остаде нема пред Непознатим, Неказатим, Бескрајним.{S} |
| сује — одговори младић без журбе, и кад остаде на само са Белом, разви новине.</p> <p>— Пардон |
| вима је био и Чедомир.</p> <p>Вишња пак остаде даље на барикадама.{S} Она није опраштала своме |
| е посматрала испод ока, па јој рече кад остадоше сами:</p> <p>— Нешто си невесела, Лазаревићева |
| ио је више човек, више мушкарац.{S} Они остадоше за тренутак забезекнути једно пред другим.{S} |
| тима, при излетима, месним скупштинама, остајала је усамљена.{S} Младићи је нису волели, претпо |
| авала свеједнако, намерно и пркосно.{S} Остајала је у салону тек кад има још некога.{S} У варош |
| а кућу, а Аница кувала.{S} После часова остајале су дуго заједно.{S} Стара девојка је уређивала |
| е давала своја мишљења, реченице су јој остајале недовршене, није се могла сетити доказа који ј |
| не хтеле побећи од куће.{S} У салону су остајали само Бела и Чедомир.{S} Па и Чедомир се дизао |
| Од лекције коју је имао плаћао је стан; остајало му је још нешто за дуван, ситан трошак и по ко |
| е паметне људе у њиховим борбама, он је остајао на истом месту.{S} Упркос дубоким уверењима у с |
| > науке или политике.</p> <p>Чедомир је остајао слободњак у свему.{S} С тим уверењем, које се г |
| м разговором, па и молбом.{S} Младић је остајао.{S} Ти усамљени разговори са девојком која није |
| Друштво загази у ливаду.{S} Иза ногу је остајао сив траг превијене траве.{S} Момци и девојке пе |
| ићева ју је помагала.{S} Није волела да остаје сама са својим мислима.{S} Храбро је сносила сад |
| љају нама и заповедају нам.{S} Шта онда остаје од слободне воље коју нам професори доказују тол |
| м у њеном стану, трудио се стално да не остаје на само с министровом ћерком.{S} То је било врло |
| ао да иде, да му се не би приметило што остаје на само са девојком.{S} Али би га она задржавала |
| ао авет која га гони, као живот који му остаје, као он са̑м.{S} Окрену се од улице с тврдим реш |
| уцне девет сати, време спавању, и варош остаје мирна и <pb n="209" /> иста.{S} Пре тога, Радоје |
| шалио.{S} Часна реч ми је сведок.{S} Ја остајем и понављам...</p> <p>— Не, не, не, Радоје... не |
| ремити револуцију...</p> <p>— Ја и даље остајем противник тог кабинетског социјализма — прекиде |
| е Чедомир певушио једну дивну песму!{S} Остала су је у памети само два три стиха из средине: .. |
| та сцена променила.{S} Настао мрак.{S} Остала је сама са Илићем.{S} Њу је обузимао стид, па ра |
| е је имала с Илићем.{S} Она би без њега остала мала паланчанка каква је била.{S} Он ју је прона |
| читељичину сиротињу.{S} Лазаревићева је остала чиста као кап росе, и чекала будућност и изабран |
| сад сви троје несрећни?...{S} Улица је остала готово иста.{S} Два низа сниских дућана и неугле |
| ица.{S} Разни колосеци, низови вагона и остала гвожђарија образовала је црну, зарђалу масу.{S} |
| ожанска искра инстинкта, која је човеку остала из природног стања — објашњавао је разлог што су |
| ав не састоји од пољубаца.{S} Она је ту остала непоколебљива.{S} Ништа није било кадро изменити |
| адале крштеница, уверење да није жењен, остале сведоџбе, радио марљиво за своје испите, прелист |
| се пресијавало неколико белих власи.{S} Остале су му ипак његове буљаве, црне, мокре очи, нечег |
| Тек, заједно с Илићем, мрзела је сад и остале студенте, те младе људе, што праве манифестације |
| {S} Један мањи део остао је у Групи.{S} Остали пак основали су радикални клуб.{S} Међу овима је |
| ушаја да се завађена крила опет сједине остали су без успеха.{S} Јаз се ширио све више.{S} Међу |
| састоји <pb n="85" /> ова чокалиница, и остали понешто дужни по умашћеним и у крајевима испреса |
| су милости законодавног тела.{S} Да би остали на свом месту, не могу често имати своје ја, бра |
| ушла с Чедомиром у кућу и кад су толико остали на само.{S} Она је полагала на мишљење околине.{ |
| ијатељства ?{S} Свега може бити.</p> <p>Остали су за тренутак једно наспрам другог, неми, без р |
| ти на улици, било да се сувише смеје са осталим друговима.{S} Па и ти другови, изгледали су му |
| разлупаним кантама, трулим хартијама и осталим сметлиштем које је град избацивао на своју пери |
| а по Скупштини, разним министарствима и осталим великим надлештвима, где је рад мањи, а плата в |
| рије имао је врло добре оцене, али је у осталим предметима био већином слаб.{S} Из српског јези |
| , четкица, флакона, кутијица, укосница, осталих дрангулија разног облика и боје.{S} Собу је исп |
| мери ни у роби.{S} Он се разликовао од осталих трговаца и по томе што се није вајкао.{S} Чак н |
| , Ампера, <pb n="257" /> Огиста Конта и осталих природњака, философа и математичара, на основу |
| то су је другарице, ћерке чиновничких и осталих такозваних угледних београдских кућа, зависних |
| ама му је радња била другојачија него у осталих.{S} Избио велике прозоре, ударио једноман окна, |
| и је она не пусти испреда се, и, између осталих ситница које се говоре међу девојкама, рече јој |
| коју је дотле држао у рукама, у гомилу осталих, дигнуо се брзо и отрчао у варош.{S} Срео би та |
| своје жене.{S} Кад би му, и поред тога, остало слободног времена, он је износио своја размишљањ |
| {S} Оно што је најскупље стало: темељи, остало је недирнуто.{S} Ја сам и онда то говорио.{S} Ал |
| .{S} Њега није било више међу живим.{S} Остало је само његово тело, које је у том тренутку, наг |
| ве савете. — Наше је да нађемо новац, а остало: то је његово.{S} Не може се наука посисати из п |
| а дуго.{S} Он виде да би му од рукописа остало врло мало, готово ништа.{S} Требало је почети св |
| сачувао једва оно мало што му је од оца остало.{S} Чедомиров отац, Стеван, изучио је сеоску шко |
| у из дворишта, и ту, од оног што јој је остало од мираза, живела са децом, скромно, тешећи се д |
| заразне.{S} Она напреже све што јој је остало од свести, дочепа чаршав са постеље, пребаци га |
| pb n="144" /> су младице.{S} Оно што је остало животарило је, само, искривљено, мршаво и напушт |
| звалине, непрегледну пустош, ништа није остало од свега што је јуче још постојало, а он је још |
| место стоји празно.{S} Ништа више није остало од <hi>Еснафлије</hi> до две чађаве пруге на зид |
| : <hi>код Стрике</hi>, те јој је то име остало у публици, сигурније него да је фирма протоколис |
| ти у борбу за слободу.{S} После ће доћи остало само по себи, ако је ко тада у опште мислио шта |
| о, али све даље.{S} Можда је ипак нешто остало од ње?{S} Можда ће најзад наћи нешто своје?{S} К |
| куће, улице, камење.{S} На сваком углу остало је нешто од ње.</p> <p>То ново расположење држал |
| година. „Има“, рекла јој је тада између осталог, „има створења која једног дана уђу у наш живот |
| лица, оба љупка, оба пријатељска.{S} У осталом, он је у том тренутку жељкао једну неостварену |
| громно тежак...{S}" Он то не рече.{S} У осталом, већ их пристигоше Милева и њен пратилац.</p> < |
| путем којим дотле није био прошао.{S} У осталом, многи његови другови су већ чинили концесију ж |
| обова, да још не знају да се нађу.{S} У осталом, он је тако замишљао час васкрса мртвих, страшн |
| ни да састави монограм за мараму.{S} У осталом, то је Радоју најбоље ишло за руком.{S} Учитељ |
| ом, ма по цену да се понизи.</p> <p>— У осталом, мени није ништа право.{S} Све ме буни.{S} Нико |
| оварала му је млада горопадно.</p> <p>У осталом, она је врло мало личила на оне традиционалне м |
| аричиним годинама.{S} И кад се преболи, остане увек нешто.</p> <p>— Шта мислиш да ли да пишем д |
| телеграфски дирек.{S} Ту је у стању да остане <pb n="233" /> сатима.{S} Ако га ко упита шта ће |
| е да се позабави, да прекрати време кад остане сама.{S} Француски језик није марила, француску |
| осао.{S} Радила је двоструко само да не остане на само са својим мислима.</p> <p>— Радоје није |
| ми што буде, не дај боже, па да ми дете остане без спреме, као сироче — бранила је госпођа те т |
| и.{S} Очи су јој биле пуне суза.{S} Ако остане с Чедомиром још за тренутак, осећала је да се не |
| имаћемо оба зида на брани.{S} А оно што остане лако је.{S} Још до године у ово доба можемо имат |
| ати мужа да не прави скандала.</p> <p>— Остани, Чедомире — говорила му је жалосно и нежно. — Ја |
| а; десило се <pb n="46" /> тако, глупо, остао је без марјаша, а није мислио да ће му што требат |
| рили куд који.{S} Друге није стекао.{S} Остао је још Зарија Ристић, вечити ђак, вечити занесења |
| му је тај рад једини ослонац што му је остао.</p> <p>Лево, на столу, стајала је рпа исписаних |
| еко село где су имали родбине.{S} Ту је остао неколико месеца.{S} На чуђење целог села, начини |
| има на двору.{S} Међутим, ни Јован није остао читав.{S} Изишао је из затвора остарео, поремећен |
| е.{S} Клуб се поцепа.{S} Један мањи део остао је у Групи.{S} Остали пак основали су радикални к |
| мање узнемирила и гледала у њега сивим, остарелим очима које су цуриле.</p> <p>Илић удари љутит |
| ише живом црвеном бојом.{S} По зидовима остарелим и новим, запуштеним и очуваним, просу се нека |
| а.{S} Једно јато сврака прегонило се по остарелом кестењу на улици.</p> </div> <div type="chapt |
| је остао читав.{S} Изишао је из затвора остарео, поремећеног здравља и опортунист.{S} Ма да је |
| е од тога!{S} Иде ти после плата, а кад остариш, пензионишу те, па ти и после иде плата, није м |
| ја?{S} Рано се дигни, доцно лежи, а кад остариш не можеш да радиш, па куд ћеш него у просјаке.< |
| прозорима видело се једно парче улице, остатак покојног зеленила по околним баштама и сјај зим |
| своје Чедино мишљење?{S} У њој се бунио остатак старе душе, бунила се сва њена ранија наивност |
| ечава њихов лет и оне ће пропасти тако, остати маторе девојке, умрети као те муве ако им не отв |
| га што сам ти говорио?</p> <p>— Ми ћемо остати увек пријатељи — одговори девојка.</p> <p>Илић с |
| а што су уверени да је рђаво и опасно. „Остати на власти" постаје им једина девиза, а посланици |
| о дошла, учинила увиђај и очистила њене остатке, гомилу земље и дасака.{S} Сад то место стоји п |
| омник на пустом гребену што сабира крте остатке разбијене лађе да од њих начини спасоносан спла |
| твори полагано, па изврну, као да просу остатке, прашину, пепео.</p> <p>— Не говори ми више ниш |
| два низа плотова, неколико ниских кућа, остатци змаја на телеграфској жици и, у дну, једна стар |
| на путу еманципације!{S} Ваши хоризонти остаће тесни, ваша схватања плитка.{S} Треба храбро поћ |
| не усне, које се прилепише за његове, и осташе тако, за један тренутак, слатке, топле, уздрхтал |
| о приби се.{S} Руке се укрстише.{S} Они осташе тако за један тренутак, чврсто загрљени, као да |
| куд — рече му Бела једног дана кад тако осташе сами. — Тако бих радо побегла од куће.</p> <p>Ње |
| души да сам поцрвене.{S} Ко зна колико осташе тако загрљени!{S} Девојка се покоравала без речи |
| н и купи какву ситницу, а прелази преко остварених задовољстава са слегањем рамена, посматра он |
| лектричне индустрије у Чачку, гледао је остварење своје љубави према бакалиновој ћерци, која да |
| .{S} Она је веровала у њих, у њино брзо остварење, у њихов велики принцип: „сваком по способнос |
| тне дечице.</p> <p>Нешто се од тога већ остваривало.{S} Велике наднице привлачиле су сељаке из |
| ао на посао.</p> <p>Учинило му се да се остварио његов велики сан.{S} Живот многољудног града с |
| е би почео нов живот.{S} И као да хтеде остварити овај сан, он се обрати девојци, нежно као жен |
| били везани испод браде.{S} На извесном остојању од њих корачао је један човек ћутке, с кишобра |
| е везла, плела и ћаскала по обичају.{S} Остојић је био нека врста старијег брата, пратио их у в |
| ише познавао ни камен.{S} Љубав коју је Остојић уживао у чаршији окрену се у мржњу против њега. |
| b n="173" /> <head>XVI</head> <p>Радоје Остојић је успео да оснује акционарско друштво за експл |
| прости.{S} Мени треба...</p> <p>Овде се Остојић заустави као опоменут једном унутрашњом примедб |
| ако је мирна, пријатна, љупка — продужи Остојић гледајући у бело платно Моравино. — А видео сам |
| е дај здравље — говорио је раније стари Остојић — нек ми дете изучи школе.{S} Школа ти је најбл |
| универзитет? — тврдоглаво је настојавао Остојић.</p> <p>Девојка се осети донекле увређена, те п |
| ничких колеба, магацина и скела.</p> <p>Остојић је био главни настојник.{S} Сав каљав, поцрнела |
| линско коло никад се неће удати.</p> <p>Остојић прште у смех.{S} И Вишња се насмеја.</p> <p>— Г |
| ово доба можемо имати електрику.</p> <p>Остојића је нарочито помагао газда-Митар.</p> <p>— Оста |
| китила се руменим, заруделим плодом.{S} Остојићев султан дремао у својој кућици, вртио репом и |
| том идилом.</p> <p>Обично приђе Милева Остојићева.</p> <p>— Дижи се, тето -— каже она одрешито |
| а кад жене не раде, Вишња је седела код Остојићевих, кад Радоје дође с једним својим пријатељем |
| прионуо у дућану и лепо помогао старом Остојићу.{S} Како кујунџилук није више ишао, одаде се н |
| азгранате врбе по обали.{S} Са суседног острва долазио је мирис на покошену траву.{S} На оближњ |
| ледње куће.</p> <p>На оном месту, близу острва Циганлије, где се пруга дели за иностранство, Ил |
| ва, час се провлачио између ненасељених острва.{S} С наше стране уздизала се висока обала, са ц |
| ћу, а мртву ме можеш однети и на Ђавоље Острво.</p> <p>Илић се тада реши да оде сам.{S} У том, |
| згуби се негде око оскудног зеленила на острву Циганлији.{S} Пред вече, кад мало прехлади, свет |
| вихор.{S} Облак се провали.{S} Из неба осу плаха киша, да се за час начини поток поред њиних н |
| у меснату руку, па после првих поздрава осу грдњу на режим:</p> <p>— Парламентаризам није испун |
| во, сваковрсним неправдама, хапшењима и осудама на смрт.</p> <p>Млади човек погледа госпођицу М |
| печатљиве и несређене обузели, занели и осудили на најтежа <pb n="87" /> искуства.{S} Родом из |
| ни.{S} У противном, глупости које треба осудити.</p> <p>Ко зна колико би то трајало, да се стар |
| је из првог погледа подсмех, подозрење, осуду.{S} Њој није падало на ум да се запита: какве су |
| атовића, познатог опозиционара, који је осуђен као велеиздајник и сад се налазио у Пожаревцу, н |
| били смо сви подједнако лишени слободе, осуђени на затвор по апсанама; закон је био једнак за с |
| вила готово два засебна сталежа, где је осуђеник с новцем заповедао за паклић дувана осуђенику |
| ник с новцем заповедао за паклић дувана осуђенику без новца.{S} На крају крајева, новац није ни |
| јвише, гледали су га сад попреко, мрко, осуђивали га гласно, претили му.</p> <p>У једном тренут |
| се Бела умеша, и рече:</p> <p>— Знате, отац, да се Миле тетка-Катин верио у Минхену... испроси |
| ли су му за то васпитање и средства.{S} Отац му је умро још док је био у гимназији, те је од ку |
| ика девојка и да су јој нашли момка.{S} Отац јој је поклонио часовник и ланац, мајка јој наручи |
| и; то му је једна од првих успомена.{S} Отац га је узео за руку; у пекарници на крају вароши ку |
| ељи нису водили о њима права рачуна.{S} Отац се био бацио сав на политику, није <pb n="127" /> |
| > <p>— У Чачку није било више школе.{S} Отац није волео да седим докона.{S} Знате, мој отац је |
| кметовао дуго година у свом селу, његов отац, са нешто мало школе, начинио <pb n="299" /> је ка |
| о се године 1878 у Ваљеву, где је његов отац био рачуноиспитач.{S} Илићи су били пореклом из је |
| очевине.{S} Он је знао колико је његов отац имао муке док је ту кућу подигнуо и очувао.{S} Кол |
| побијају науку хришћанску.</p> <p>Његов отац, кујунџија Марко, јако се наљутио због тога на сво |
| о што му је од оца остало.{S} Чедомиров отац, Стеван, изучио је сеоску школу, па је покушавао д |
| .</p> <p>— Остави, дете — бранио јој је отац да то ради.</p> <p>Прљила се око ватре, руке су јо |
| , на пречац, демонстративно, што јој је отац проглашен као противник <hi>постојећег стања</hi>, |
| у ми неочешљана, неумивена — наводио је отац као разлог.</p> <p>Испросио је њену другарицу Миле |
| ка је била опасније болесна него што је отац писао.{S} За време кризе, млада студенткиња показа |
| у; затим се обрати своме сину. — Сад ће отац да се врати, па пази, Младене.{S} Немој да се манг |
| /></p> <p>браћа, укућани, суседи, па и отац, намрштених бора на челу и изразитих усана.{S} Сва |
| ивредити њој ?</p> <p>У том је изненади отац да се решио да се жени.</p> <p>— У кући ми је рова |
| .{S} Пре неки дан рече ми један народни отац да му је један бирач тражио да купи шешир његовој |
| среће.</p> <p>— Чујеш, Вишњо — рече јој отац кад сазна шта јој се десило. — Није то за тебе.{S} |
| је волео да седим докона.{S} Знате, мој отац је прост човек, али воли школу.</p> <p>— Па зар ће |
| леграфски одлуци својих колега.{S} Краљ Отац, који се такође бавио у иностранству, није крио ог |
| е, задихано, као да је онај младић Краљ Отац или неки активни политичар, какав фактор тих догађ |
| и Митра С. Лазаревића, бакалина.{S} Њен отац је држао дућан у главној улици коју чини у тој вар |
| ужа.{S} Она се питала шта би мислио њен отац да је сазнао за посету младићеву!</p> <p>Ни сама м |
| сира. <pb n="302" /> На једном брдашцу отац му је објаснио четири стране света: код сељачке ку |
| војих поступака.{S} Живот, смрт, љубав, отаџбина, брак престаће да вам буду мислене именице.{S} |
| ужних људи.</p> <p>— Поред пука постоји отаџбина — говорило је нешто у њој. — Зашто онда избега |
| певачка друштва, приређују концерте по отаџбини, по изузетку се представљају као великошколци, |
| 12 и 13 године, јер они који су пали за Отаџбину, по речима једног великог песника прошлог стол |
| обичају куцајући на врата од собе, а не отварајући их.</p> <p>То је трајало неко време.{S} Ваљд |
| ак је готов.</p> <p>Тако куцајући, а не отварајући врата на младићевој соби њу би прожмала нека |
| онакав ток.{S} Она је била врло весела, отварала јако своја нешто бледа уста, заборављала на св |
| ма, Вишња је прекидала паковање ствари, отварала поново очево писмо и читала га бог зна који пу |
| рену се око себе.{S} На неколико корака отварала се побочна улица.{S} Она скрену тамо, убрзавши |
| них кашика, агитујући међу сељанкама за отварање домаћичке школе.</p> </div> <div type="chapter |
| а професора.{S} Учини му се као да чује отварање апсанских врата, читање указа о помиловању, от |
| шкрину полако врата, промоли главу кроз отвор и несташно додаде:</p> <pb n="137" /> <p>— Како ј |
| путник је промаљао радознало главу кроз отвор на колима.{S} Платно позади лепршало се.{S} На ње |
| а и као зауздана, пробијала се још кроз отвор на средини.{S} Чекало се само пролеће, па да се и |
| пуштеном месту: све је ту, куће, улице, отворена врата, види се намештај, али људи, свет?{S} Не |
| се рашириле жалосно.{S} Уста је држала отворена.{S} Видела се оба реда зуба.{S} Усне се згрчиш |
| оредна капија на Двору зврјала је широм отворена.{S} Унутра се светлила чиста калдрма, виделе с |
| ри му философ. — Књига природе је широм отворена, хајде у природу!</p> <p>Чедомир, као добар Сл |
| дређено у празнину улице.{S} Кроз широм отворена главна врата, на средини куће, виделе се прост |
| реши нерешљиве ствари, донесе мелем на отворене ране.{S} Међутим, Вишња, здрава као планинска |
| су њиве.{S} Кожа се сад руменила испод отворене блузе.{S} Видео се и један мрк младеж.</p> <p> |
| ших старијих сликара.</p> <p>Кроз широм отворене прозоре допирао је у собу весео шум Београда к |
| лица.{S} Њене бистре очи биле су широм отворене, гледале радозналом безазленошћу у једну утврђ |
| х једну врсту борбе час прикривене, час отворене.{S} Чедомир се љутио.{S} Дешавало му се да про |
| ријатељи — прихвати Вишња — онда будимо отворени: боље је да не идемо заједно.</p> <p>— Ми неће |
| рије мушких капута.{S} Преовлађивали су отворени тонови, јаке боје, које код нас не губе још св |
| спреман да прими што има да дође.{S} На отвореним вратима стајала је Белина мајка још непрестан |
| ну се нагло на здравој пети, дохвати се отворених врата, и, поклецнувши само једанпут својом хр |
| хромост није допуштала честе изласке на отворено поље и сунце, она се учини младићу слатка и ме |
| д од леда и метиља!{S} Матовић признаде отворено своју погрешку, укиде оба закона, даде оставку |
| чудно у наше доба — одговори младић, и отворено <pb n="130" /> погледа у Белине очи. — Али на |
| речце о љубави; оно је могло путовати и отворено, а да нико не нађе у њему чега другог до друга |
| мела ући ту; за ђаке је пак било стално отворено.{S} Могло се ту склонити од жандармске потере, |
| ејао се њиховој уображености, вређао их отворено.{S} То је било неизбежно.{S} Човек који је про |
| скупштинска већина хомогена, иде се до отвореног деспотизма, а ако се образује коалиција, свак |
| к по неки облак био се зауставио у мору отвореног плаветнила као санта леда.{S} И по околним ку |
| а удеси по каткад над том вароши, широм отвореној мађарским пустарама.{S} Црни, велики летњи об |
| собом притворио врата, кад их газдарица отвори, боса, само у кошуљи.{S} Носила је један велики |
| извајана.</p> <p>— Извол’те — рече кад отвори врата, и пријатељски додирну раме младићу, док ј |
| аку, као да стеже нешто тврдо; затим је отвори полагано, па изврну, као да просу остатке, праши |
| али су по школском трему и чекали да се отвори библиотека.{S} Распуст се приближавао крају.{S} |
| p>Ударише првом побочном улицом која се отвори пред њима.{S} То је био доста широк сокак, који |
| ревучене кожом.{S} Бела приђе прозору и отвори их обадва.{S} Чедомир је сад могао боље видети с |
| и! — рече неко из гомиле.</p> <p>Радник отвори очи, погледа зловољно у правцу онога који је пит |
| са што је рукама могао зграбити.</p> <p>Отвори фијоку од стола и поче бацати што год му дође по |
| а.{S} Добра <pb n="301" /> жена је била отворила врата лагано да би га што мање узнемирила и гл |
| а многостручних задатака. <pb n="33" /> Отворимо очи, размахнимо рукама, припаднимо народу како |
| било, узео би <hi>Горски Вијенац</hi>, отворио га насумце, па читао на глас стихове, предајући |
| вео у друштво, показао јој нове путеве, отворио нове видике.{S} Њене смешне грешке о основне ст |
| еп је, образован, има плате две хиљаде, отвориће адвокатску канцеларију...</p> <p>Илић је преки |
| е девојке, умрети као те муве ако им не отвориш прозор.</p> <p>Зарија пређе на илузију слободе, |
| твора погледаше се као два злочинца.{S} Отворише уста да нешто рекну, али немадоше времена јер |
| х, зелено обојених врата, али се она не отворише.</p> <p>— Газдарица није код куће — рече она, |
| и.</p> <p>Тек после дуге ћутње, уста се отворише да изговоре неколико баналних речи.</p> <p>— Т |
| , као магла, и откривала широк шор, пун отврдлог блата, накривљене плотове, дивље шибље и један |
| S} Распознавале се коњске ногоступице у отврдлу блату.{S} Једно бело парче неба указивало се на |
| </p> <pb n="193" /> <p>— Ју, роспије! — оте јој се, готово завидан, усклик кад угледа Белу у ње |
| са хартије, играла.</p> <p>— Бедник! — оте јој се узвик.</p> <p>Сузе су замагљавале њене очи.{ |
| најзад седоше обоје.</p> <p>Девојци се оте један уздах.</p> <p>— Ти си уморна... ти си нешто н |
| еко раштркано село.{S} Ветар је доносио отегнуте сељачке гласове који се нису разбирали: да ли |
| губила.{S} У ушима зујала блага музика, отегнути тонови који опијају.{S} Плаве и модре врвице њ |
| дом из једног златиборског села чији се отегнути нагласак и говор кроз нос одржавао још после т |
| рисом зрелих јагода и одроњене земље, о отегнутој јеци гајда по механама где свраћају сељаци.{S |
| орила иза једног врбака.{S} Поред ње се отезала чачанска котлина зелена, питома, доброћудна.{S} |
| су и залепио завој, дубок, сладак уздах отео би му се из груди, а глава му клонула, као да је н |
| ац" је велика прзница; за најмању ствар отера ме на место! <pb n="126" /> А, бога ми, добро учи |
| тако брз на раду као на лажи, далеко би отерао! — рече му други пут. — Само на кога се метну, д |
| ти је то мало, а ти ми телеграфиши или отиди код мојих пријатеља и земљака, Вуксановића и Комп |
| посматра кроз прошлост која се измиче, отима се нашим пруженим рукама.</p> <p>— Кад смо тако д |
| ова критика позитивизма изгледала да се отима свакој формули, да је пуна релативности, анархизм |
| својим тешким мирисом.{S} Стога се она отимала, кад је време било ручку, да сама трчи и куца н |
| диковање, стално незадовољство, грабеж, отимање, хајдучија, одсуство здравог морала, расуло и н |
| есорову ћерку, око које ће се већ сутра отимати удварачи... на своју љубав: здраву, одраслу пал |
| а.</p> <p>При том цела њена млада снага отисну се на њеним хаљинама.{S} Њен природан струк, неи |
| камо.{S} Оставићемо Београд, Србију.{S} Отићи ћемо у Црну Гору, у Бугарску, Русију.{S} Наш ће б |
| здрављају пријатељски, а она није могла отићи сама до првог дућана.</p> <p>— Бог с тобом! — чул |
| дграђа, ситни чиновници који нису могли отићи у бање: јадан, невесео свет који се другим данима |
| } Слободно је могла доћи кући, слободно отићи од куће.{S} Слободно изабрати своје друштво, слоб |
| а га писмо није нашло?{S} Можда је и он отишао из Београда?</p> <p>Међутим, Илић је примио писм |
| је Богом просто — одговорила му је она, отишла затим у министарство и затражила да је поставе з |
| е.</p> <p>Једног дана, кад јој је мајка отишла од куће, Бела га позва у своју собу.</p> <p>— Пр |
| ead> <p>Вишња је оставила универзитет и отишла за учитељицу.{S} Случајно је добила добро место: |
| <p>Још највише би се разонодила кад би отишла својој другарици, Милеви, ћерци једног златара, |
| е настрадао: био је главни акционар.{S} Отишли су они лепи зидни часовници у рамовима од орахов |
| се Каја изгубила из њиховог друштва?{S} Откад су почели шетати сами?{S} Нису знали рећи.</p> <p |
| лу.</p> <p>— Море, брате, где си ти?{S} Откад те нисам видела — рече му она. — Пише ми тетка да |
| да зачуђено у своју другарицу.</p> <p>— Откад ти поста таква непријатељица књига? — рече јој. — |
| га, пола у шали, пола озбиљно:</p> <p>— Откад ти поста тако огорчен непријатељ социјалног напре |
| на радозналост кадгод би узимала новине откако се вратила у Чачак.{S} Читала их је од почетка д |
| раха пред младићем појачала се још више откако се вратила из Београда.{S} Избегавала је његов п |
| до најпростијег турског суџука.</p> <p>Откако Матовић поста кандидат за министра, седељке посл |
| нских врата, читање указа о помиловању, откивање гвожђа и несигурне кораке ослобођеникове који |
| би се Вишња задржала с одговором, он је откључавао кофер, вадио стара писма, носио их у најнепо |
| зе.</p> <p>Изнад обале, коју су радници откопавали, појави се сјајна сунчева кугла.{S} Илић је |
| о кроз прозор.</p> <p>Напољу су радници откопавали неку обалу.{S} Мршава, јадна кљусад вукла су |
| енутка, арап је чекао да се кола напуне откопаном земљом.{S} Његова длака није више сијала.{S} |
| свила.{S} Једно дугме на блузи било се откопчало, те се видела кожа бела, истачкана златним ма |
| мрзи.{S} Један крај њене хаљине био се откопчао, те се видело парче белог веза на кошуљи.{S} В |
| а. срце болесно, воља немоћна.{S} То му откри његов интимни пораз.{S} Слично разоружаном ратник |
| етња ноћ дизала се лагано, као магла, и откривала широк шор, пун отврдлог блата, накривљене пло |
| ц, звезде, целе сунчане системе, где је откривао милионе нових ствари, чуда, лепота, какве не б |
| амнијим крајевима Париза, Толстој му је откривао бескрајну Русију с њеним дивљим кнежевима, гот |
| играо са скутовима њене кратке хаљине и откривао ногу до колена, ногу младу, а развијену, ногу |
| ма и људима, па се понекад пребацивао и откривао и оно што је у партији или државној служби саз |
| помично на поду, пред постељом.{S} Кроз откривен прозор улазио је један ружичаст сноп првих сун |
| ад ливаде.{S} Траве полегну.{S} Тада се открије, безазлено зачуђено као девица, ситно, бледуњав |
| јку, да јој каже колико је воли, да јој открије, поред царства мисли, скровиште осећаја.{S} Он |
| зумео, ни волео оно човечанство које је открила психологија народа, психолошки роман индивидуа |
| м, мењала се ка идеалу који јој је Илић открио, мешала се у друштво младих људи и девојака, под |
| мислили да долази тренутак кад ће наука открити велику тајну, одговорити на последње <pb n="266 |
| уздане; чудни проналасци, величанствена открића долазила су једна за другим.{S} Толико застора |
| итао је све што му до руке дође: научна открића, романе, извештаје варошке штедионице, страначк |
| ладније мисли о свом узбуђењу.</p> <p>— Откуд овај сан, овај бол? — питала се у чуду.</p> <p>На |
| ли би на поправци у Топчидеру.</p> <p>— Откуд ти та практичност?{S} Повијаш се дакле према ветр |
| ју...</p> <p>Илић је прекину</p> <p>— А откуд теби и десет хиљада пара? </p> <p>— Па имамо кућу |
| могла да схвати свога друга и питала се откуд долази ова промена.</p> <p>Чедомир је покушавао д |
| се давала прилика да истакне своје <hi>отлично</hi> порекло, фине манире, да покаже како је пр |
| испод прозора, овај је дом чинио леп и отмен утисак у гомили других рабатних кућица, које су т |
| иге за кујну.{S} На лицу јој је почивао отмен умор, који је требао да покаже свету колико сирот |
| ре двадестину година за становање једне отменије породице.{S} На углу, који је правила Крунска |
| ред све користи што ће видети отуд није отмено говорити за ручком о сељацима, те једва дочека к |
| већ су обешене о жицу.{S} Па ипак, ово отмено место српске престонице учини јој се бедно.{S} В |
| ита на положеним испитима, ласка јој на отменом држању, доказује колико је већ велика девојка и |
| је огорчен песимист, сиромах наравно, с отомбољеним лицем, па ипак пун наде, дубоко убеђен у со |
| ти, а теже му је било потписати се него отпешачити до Мрчајеваца.{S} Стога је јако уважавао шко |
| рејског трговца који је дао намештај на отплату.{S} При избору, поклонила је нарочиту пажњу на |
| n="153" /> што је свака чежња.{S} Хтеде отпочети присан разговор, упитати своју другарицу како |
| акву централу под Овчаром.{S} Ускоро ћу отпочети да говорим с неким пријатељима...{S} Теби прво |
| аписано... па читај!“</p> <p>Истог дана отпутовали су у Париз.</p> <p>На станицу су их испратил |
| мало светлости у минуле године.</p> <p>Отпутовао је био са женом у Париз.{S} Задржали су се не |
| се многе излишности.</p> <p>Реши се да отпутује још истог дана у Чачак.</p> <p>Мајчина болест |
| лидбама с једног краја Србије на други, отпуштањима из службе, бежањем у иностранство, сваковрс |
| ио такође, у школу, рано, да се што пре отресе куће, за коју га ништа није везивало, и нађе се |
| удила се тој несаници, покушавала да се отресе те узбуђености.{S} Њу дотле нису походили ти осе |
| ива Кајин рођак.{S} Покушавала је да се отресе те мисли, <pb n="36" /> која ју је опседала, али |
| акрити; болеле је.{S} И као да се хтела отрести тих осећаја, рече својој другарици;</p> <p>— Ка |
| да је био висок чиновник, није се могао отрести простачких склоности сељачког сина.{S} Јака му |
| алешке мржње и понижења.{S} Њих разједа отров социјалне суревњивости.{S} Они су у стању да омрз |
| дах неког надприродног бића.{S} Милева отрча на другу страну, где се златила читава простирка, |
| ама, у гомилу осталих, дигнуо се брзо и отрчао у варош.{S} Срео би тада овог или оног друга.{S} |
| Она седе весело тако да јој обе стопале отскочише од земље.</p> <p>— Како је лепо овде! — рече |
| да врше функцију прописану законом.{S} Отуд долази стална пометња, анархија, јаловост у државн |
| луле, падала у низак басен и враћала се отуд у виду ниске врло сјајних мехурића.{S} Суплент је |
| чини да поред све користи што ће видети отуд није отмено говорити за ручком о сељацима, те једв |
| угњезди да је ни сами ђаво не би могао отуд ишчупати.{S} Ништа на свету није било кадро спречи |
| говог дела очевине, те са сумом коју је отуда добио и кредитом од Управе Фондова сазида лепу ку |
| — Што су дивне, само да знате!... чу се отуда њен глас, јасан сад као од чистог метала.</p> <p> |
| и у Чачак.</p> <p>— Ти се нећеш вратити отуда! — приговарао јој је друг.</p> <p>— Ја ћу се врат |
| е и болесну мачку.</p> <p>Она покуша да отури те мисли заједно са споменом на свог бившег друга |
| већим бедрима и са поноситим изразом на офарбаном лицу што су такве.{S} По њиховој спољашности, |
| е веђе, круто држање, набељене образе и офарбану косу; посебно је истицала очувано грло и потиљ |
| глумца седео је трговац, поред студента официр, поред чиновника обућар.{S} Кроз дим од дувана и |
| о је стално црно одело, био је резервни официр, бријао се сваког јутра, имао спокојне очи и зам |
| ећан си као све ове пропалице, као овај официр што је био на румунском двору, као овај глумац ш |
| орму састављену од писмоноше и коњичког официра.{S} Кола је сретоше убрзо.{S} Погледа нехотице |
| радници, занатлије, агрономи, учитељи, официри, професори.{S} Међутим, ти си то превидео, ти с |
| .</p> <p>— Слушај, Чедо.{S} Ти си нешто охладнео према мени.{S} Чини ми се да ме избегаваш.{S} |
| била неправична према њему.{S} Била сам охола, горда, па чак и по мало дрска.{S} Ја сам га одби |
| г држања сукње или цигаре, весела лица, охолог погледа и одела по последњој моди.</p> <p>Илић ј |
| ни је потребно да ме неко разуме, да ме охрабри ако сустанем.{S} Наши људи су прости.{S} Мени т |
| је рило по њој, као грех.{S} Најзад се охрабри и рече:</p> <p>— Шта ти мислиш пошто свршиш шко |
| езана везом најмилијег човека на земљи, оца нашег?</p> <p>Вишња, лака словенска природа, давала |
| рмео.{S} Онда није штедео никога: свога оца ни председника општине, партију на влади ни друштво |
| јер није хтео причати о сиротињи свога оца.{S} Место тога, он је прионуо у дућану и лепо помог |
| ује са кожом свог <pb n="26" /> рођеног оца.{S} Та кућа је сазидана да буде уточиште свију њих |
| је несвесно улила старинска кућа њеног оца.{S} Прочитане књиге и живот у престоници допуштали |
| ном тону.{S} Чак да је и могао од њеног оца и њене куће, он не би смео поверити сву ту изненадн |
| оју зелене боје, с натписом радње њеног оца.{S} После је дошла карта, обична поштанска дописниц |
| нутка да га не дочека љутито лице њеног оца или мајке и да му, уз заслужени прекор, покажу врат |
| еби за то: што год има добила је од тог оца са великим, меснатим носем, од те мајке, коју су из |
| а; рано је познао понижења, тако уз тог оца сурих, смерних очију, смеђе накострешене браде, нис |
| oreign>!...</p> <p>Бела је наследила од оца тврдоглав карактер, па ипак је почињала прва.</p> < |
| мрт сачувао једва оно мало што му је од оца остало.{S} Чедомиров отац, Стеван, изучио је сеоску |
| та тамна грижа да не доби оно писмо од оца.{S} Кад га први пут прочита не учини јој се мајчина |
| авршио у јуну, а већ у августу молио је оца да га упише у школу.{S} Дотле је сам научио читати |
| ском друму, који се доцније обогатио, и оца, родом из једног златиборског села чији се отегнути |
| јкину душу.{S} Она се посвети бризи око оца.{S} Труђаше се да накнади домаћицу кући.{S} Мела је |
| земљаку који се тако нашао у невољи око оца.</p> <pb n="183" /> <p>— Баш је красан момак! — реч |
| уће, где је живот сина наличио на живот оца, где се снови не пењу ни донде докле се диже дим до |
| што је недопуштено, укинути везе између оца и сина, мајке и кћери, учитеља и ђака?{S} Ја чујем |
| , сети се како је једног дана изишао са оцем у поље.{S} Био је врло мали; то му је једна од прв |
| даровитијег човека под небом и помири с оцем.{S} Врати се у Чачак, али не хтеде продужити школу |
| о спремати.{S} Није било <pb n="100" /> оцена ни прозивања.{S} Већ се седне у клупу, професор г |
| о!</p> <p>Вишњи не би право ова рођачка оцена.{S} Она посумња у искреност своје другарице.{S} У |
| јући на професоре који су му дали слабе оцене. — Само док се мој ћаћа пусти с робије.</p> <p>И |
| крив: био је лабав, давао је лако добре оцене, помео се једном у преводу неке латинске реченице |
| са, физике, историје имао је врло добре оцене, али је у осталим предметима био већином слаб.{S} |
| ајем.{S} Вешт посматрач би по тој одаји оценио жену која ју је наместила.{S} Матовићка је имала |
| погрешке довеле су ме на једну тачнију оцену света и саме себе: ја сам се спустила на општи ни |
| ећа тишина.{S} Једно бело дрво, које се оцртавало пред њима, губило се све више у таму.{S} И мр |
| оје груди које су се почињале поверљиво оцртавати на глаткој материји кецеље; оне обе имале су |
| дао у свог сина.</p> <p>Једна нова бора оцртала би му се међу повијама.</p> <p>— Да си тако брз |
| </p> <p>— Нећу да будем чиновник — рече оцу.</p> <p>— Него шта ћеш, несрећни сине? — викну му с |
| д претњом смрти, да не допусти краљевом оцу улазак у земљу.{S} Реакција је пала.{S} Њени главни |
| ти, ти... како да те назовем?... ти ћеш оцу дати рачуна.{S} Ти ниси више моја кћи.</p> <p>Млади |
| } Ти си се спотакао о прву сметњу и сад очајаваш.{S} Не треба бити тако осетљив на неприлике у |
| у мачке.{S} На мршавим петељкама штрче очајни дивљи каранфили боје као вино.{S} И мириси су ра |
| љиве, <pb n="62" /> као у неког свеца и очајника у исти мах.{S} Ова врста страха пред младићем |
| црне бездне, страшне провалије, светови очајника и самоубилаца.</p> <p>— Добро — приста она и п |
| осто;</p> <p>— У народу је стање одиста очајно.{S} Нико није задовољан и нико сигуран.{S} Најак |
| ђије.</p> <p>Доиста, она се осећала као очарана.{S} Илић јој се чинио тако близак, тако присан. |
| > испрскан водом и блатом.{S} Године су очврсле његове младићске црте.{S} Био је више човек, ви |
| лазак Чедомиров у црном оделу к мени... очев благослов, прасе на ражњу...</p> <p>Она устрча као |
| ц неће да учи“.</p> <p>Радоје побеже од очеве куће у неко село где су имали родбине.{S} Ту је о |
| ри нови државни друм преко његовог дела очевине, те са сумом коју је отуда добио и кредитом од |
| чује о тој операцији која би га лишила очевине.{S} Он је знао колико је његов отац имао муке д |
| велика.{S} И затим, доста сам потрошила очевих новаца због школе.{S} После мене долазе моја бра |
| кидала паковање ствари, отварала поново очево писмо и читала га бог зна који пут.{S} Реченица о |
| итање, које јој је обезбеђивало срећу у очевој кући, обележавало је као повреду тога закона њен |
| се с ким сусретне, било да поразговара, очекивала је из првог погледа подсмех, подозрење, осуду |
| ојом се проси рука у девојке.{S} Она је очекивала да је он назове својом вереницом, дâ јој обећ |
| зекнутост што је нашла више него што је очекивала.</p> <pb n="193" /> <p>— Ју, роспије! — оте ј |
| Ја сам је грлио.</p> <p>Стога она није очекивала од Чедомира љубавне напитке, већ изјаву, ону |
| у каси не нађе онолико новаца колико се очекивало.{S} Акционарско друштво <hi>Рад и Светлост</h |
| ји су га изневерили.{S} Као прво што се очекивало, била је амнестија политичких криваца.</p> <p |
| у озбиљни сукоби, подносиле се оставке, очекивао се неминован расцеп.{S} Та прилика дође.{S} Им |
| Чедомир је скинуо шешир и нагнут лако, очекивао да му девојка пружи руку.{S} Она му је пружи, |
| оно велико, оно страшно, језиво што је очекивао.{S} Он задрхта јер је то било веће, много теже |
| се извалио поребарке на фотељу, пушио и очекивао кафу.{S} Понекад би читао новине, а кад њих ни |
| , свачије.{S} Он је од ове крилате речи очекивао све: народно благостање, своју сопствену срећу |
| шта сам желео, а шта сам добио, шта сам очекивао, а шта дочекао, многе ствари које ме тиште и к |
| p> <p>— Која вајда!{S} Они од којих сам очекивао добра беху неспособни да ми га учине, а они од |
| обни да ми га учине, а они од којих сам очекивао зла, најзад су ми га учинили.</p> <p>— Бори се |
| се сав загњури у њега.{S} Он је толико очекивао ову <pb n="98" /> девојку, да јој каже колико |
| оумних министара.</p> <p>— Од њих земља очекује — помисли огорчено — извођење целог једног сист |
| о сиротињске кућице, где народног борца очекује његова породица.{S} Они ће му причати о много ч |
| леб.{S} Ево овде у равници, где се киша очекује као благодат небесни, Морава треба да се разлив |
| гуће жене, о којој сви сањамо, коју сви очекујемо кроз цео свој живот.{S} Живот <pb n="90" /> п |
| будућности, све оно нешто неизвесно што очекујемо од даљег живота, а што би хтели да сазнамо и |
| а која издиже махом медиокритете.{S} Ти очекујеш предусретљивост и величанствене умове, а тебе |
| , то је све.{S} Сем тога, моји родитељи очекују од мене, од моје школе... од новца, напослетку, |
| да нехотице у кочијаша, па онда у кола, очекујући да у њима види кога од нових, слободоумних ми |
| му ломила тело.{S} Кад би га неко ма и очешао, заболело би га до срца.{S} Близу Калимегдана ср |
| шли су сад заједно.{S} Њена плава коса, очешљана на раздељак, правила је врло згодан оквир њено |
| , где се крше руке састављене око паса, очи бледе, а мисао умире у глави.{S} Њему су ти загрљај |
| у пропаст.{S}Осети да му се гуша стеже, очи почеше да га сврбе, и њега обузе луда, болесна жудњ |
| ј биле мајчине: црне, живе, маслинасте, очи као у неке лепе животиње.{S} Коса, још црња од очиј |
| момче и девојче —</l> <l>Дај, девојче, очи да ти љубим!</l> </quote> <p>— Како је лепа наша на |
| ије био више арап.{S} Главу је спустио, очи затворио.{S} Није осетио или није водио рачуна кад |
| Црте на њеном лицу беху се развукле.{S} Очи се рашириле жалосно.{S} Уста је држала отворена.{S} |
| је стезало од неке незнане жалости.{S} Очи су јој биле пуне суза.{S} Ако остане с Чедомиром јо |
| остављена једва приметним руменилом.{S} Очи су јој биле мајчине: црне, живе, маслинасте, очи ка |
| сво, обузето неком унутарњом ватром.{S} Очи су гледале укочено.{S} Зуби се белели испод згрчени |
| у.{S} У глави јој је било празно.{S} На очи јој се хватала магла.{S} Виде како се шешир скину.{ |
| о...</p> <p>Радоје наби качкету јаче на очи, распали лулу, па додаде:</p> <p>— Ја радим да убед |
| шњим <pb n="179" /> крмачама, и наби на очи доста фин цвикер.{S} Он је метао те наочари кадгод |
| ивност Бели.{S} Чедомир натуче шешир на очи, хотећи да одагна ова привиђења.</p> <p>— Матовић ћ |
| блиских тој девојци, изашле би му пред очи и нагониле га да је опет види.{S} Срео би се с њом. |
| онда?</p> <p>— Вараш се — синуше плаве очи у девојке. — Можда би боље било да се никад нисмо п |
| Он се није претварао.{S} Његове буљаве очи биле су се повукле дубоко у своје тесне дупље... не |
| су јој уливале његове сјајне, проницаве очи, које су гледале из својих дупља нешто унезверено, |
| одели с њим ову срећу.{S} Али... његове очи су је избегавале.{S} Кад би је и сусреле, оне су би |
| кратке димове на својој луши.{S} Његове очи су гореле као жишка у дувана.</p> <p>— Наш народ тр |
| глед се сусрете с младићевим.{S} Његове очи гледале су је из својих дупља загонетно.{S} Она при |
| себе.{S} Он не настави говор.{S} Његове очи су се наизменично кретале са девојке на игру сунца |
| не главу на другу страну, али се његове очи не могаху одвојити од Вишње.</p> <p>Она се беше зау |
| издавало узбуђење.{S} Једино су његове очи <pb n="71" /> сијале оном својом ватром, јако као к |
| а.</p> <p>Време је пролазило.{S} Њихове очи нису гледале.{S} Њихова глава није радила.{S} Њихов |
| еда се.{S} На пола растојања она подиже очи и спази Илића.{S} Он јој приђе са чежњом и страхом, |
| .</p> <p>У једном тренутку, ИлиН подиже очи и погледа поред себе.</p> <p>Десно од њих, између д |
| е, не жене, него нечије наготе.{S} Њене очи су добијале чудан сјај и упијале <pb n="312" /> се |
| p> <p>Бела је стојала пред њим.{S} Њене очи завијао је вео видљивог узбуђења.{S} Њени <pb n="13 |
| згодан оквир њеном лепом лицу.{S} Њене очи миловале су као свила.{S} Једно дугме на блузи било |
| узвик.</p> <p>Сузе су замагљавале њене очи.{S} Срце јој се кидало.{S} Она се питала да ли су љ |
| е усијано чело, не пољуби наше занесене очи.{S} Нико не поверава ове најдубље тајне свога бића, |
| убио форму.{S} Вишњине дотле безизразне очи запалише се од задовољства које се налази у овим це |
| меном, који је палио њене мирне, невине очи и који је долазио право из срца.{S} Тај пламен и ср |
| творено <pb n="130" /> погледа у Белине очи. — Али на што то питање!{S} Мени је тако лепо овде, |
| , бријао се сваког јутра, имао спокојне очи и замрљан потпис.{S} Дочекао га је с одмереном љуба |
| унутрашњи сјај озари његове непокретне очи. — Чујеш ли њено тихо жуборење, њен шум, као уздах |
| е су му ипак његове буљаве, црне, мокре очи, нечег детињског у осмеху што му га је извајала доб |
| падао јој је преко лица.{S} Њене бистре очи биле су широм отворене, гледале радозналом безазлен |
| један облак туге замагљавао њене бистре очи.{S} Најзад Илић <pb n="51" /> прекину тишину као да |
| , шта ће ти ова страћара.{S} Иди куд те очи воде и ноге носе, па тражи себи девојку.{S} А кад ј |
| 273" /> периферију.{S} Вишњине загасите очи севнуше изненадним сјајем.{S} Да ли се сети да је у |
| ве.{S} Вишња је ћутала.{S} Њене угасите очи мериле су немо зелено коло које се обавијало око ње |
| рне чедности, додајући још њене угасите очи.{S} Његова машта не задовољи се тиме.{S} Она оде да |
| њихови погледи сусрели, њене сомотасте очи синуле би најдубљом љубавном ватром, да се одмах по |
| господар!</p> <p>Обоје су били оборили очи и ћутали.{S} Нешто се морало говорити.{S} И двоје д |
| учини одвратан, тако одвратан да склопи очи са жељом да умре.</p> <p>— Пријо? — закрешта женски |
| Па читај! — закључи самоубица и склопи очи поново.</p> <p>— Три дана нам говори да хоће да се |
| ста, окрену се на другу страну, затвори очи <pb n="308" /> и покуша да поново заспи, као дотле, |
| че неко из гомиле.</p> <p>Радник отвори очи, погледа зловољно у правцу онога који је питао, па |
| у другарицу право у лице; она не спусти очи.{S} Она је била обучена у матроску блузу од обичне |
| исан поздрав, треснувши чизмом и кочећи очи.{S} Куварица је стишавала близнакиње да се не деру |
| углу од собе, и онда застала, покривши очи рукама.{S} Један део расуте косе падао јој је око р |
| велики бео цвет.{S} Љутићи су жути као очи у мачке.{S} На мршавим петељкама штрче очајни дивљи |
| ручних задатака. <pb n="33" /> Отворимо очи, размахнимо рукама, припаднимо народу како нам он п |
| pb n="182" /> <p>— Како бих погледала у очи Илићу! — говорила је немо у себи.</p> <p>По целе да |
| } Управо, та му је кућа тек тада пала у очи.{S} То је била нова грађевина, налик на извесне бео |
| хор <hi>Љубићске Виле</hi> приређује у очи Ивањдана излет на брање ивањског цвећа.{S} Да пусти |
| имала право!{S} Не треба гојити прасе у очи божића...{S} Све је спремно.{S} Могу се венчати прв |
| ила још толико јака да му баци истину у очи, рекавши му:</p> <p>— Ренегат!</p> <p>То разочарење |
| } Ти ћеш видети!</p> <pb n="50" /> <p>У очи дана кад је требало да се растану, начинили су вели |
| Тако ми ружно стоји кад играм!</p> <p>У очи свадбе, Чедомир изиђе из куће, па је врљао по варош |
| l>Ко̑ одговор на сву љубав моју,</l> <l>Очи твоје спустила си тајно...</l> <l>— Ој животе!{S} О |
| еке лепе животиње.{S} Коса, још црња од очију, окружавала је њено лице као талас.{S} Њено данаш |
| а у себи је додавао; „Ми смо слепи код очију, утучени у главу, стока божја!“</p> <p>На спрату |
| на пред нашим носем, а ми... слепци код очију!{S} Бела ми је сад признала све.{S} Вели, заволел |
| ово, ударала <pb n="192" /> на било код очију, пљускала у ушима.{S} Обузимали су га чудни осећа |
| онај крш, не бих му веровао да ми је из очију испао!</p> <p>— Ту смо се крили од Турака — додав |
| набреклих груди, устрепталих слабина и очију стакластих као да душа сања неки ванземаљски сан, |
| и млад, пријатних, мушких црта, буљавих очију, које су у тренутцима живости изгледале као да хо |
| ећ ту.{S} Он је био човек ситних, живих очију, великог чела са дубоким залисцима, пљоснатих уши |
| ли се око њега, пролазили поред његових очију весели и шарени као сватови, и губили се у ноћ пр |
| д Вишњом, стидљив и он, збуњен, светлих очију, уздрхтале браде, згрчених прстију и с грозницом |
| ене јабучице, промуклог гласа и светлих очију. — Јер еволуцијом треба припремити револуцију...< |
| вога бића, оне се крију и од сопствених очију, и обујме нас тек кад нас, као неко фино вино, пр |
| е друга девојка, великог носа и зелених очију — која нагази на вилинско коло никад се неће удат |
| е видео визију Вишње, њене главе, њених очију које поздрављају својим топлим погледом рад на до |
| се дизала Чедомирова глава, унезверених очију, згрчених уста.{S} Коса му је била замршена, лепи |
| е било у одсевима та два пара раширених очију?{S} Љубави, мржње, чежње, гађења, дубоке симпатиј |
| и миловаше је, и преко лакта, оборених очију, без иједне мисли у глави.</p> <p>Бела се није бр |
| игаља лежао је један радник, затворених очију.{S} Мало даље од њега видео се крвав перорез.</p> |
| Гледајући у књиге, ти живиш затворених очију, практичан живот изгледа ти ситничарење, не видиш |
| ена чела, а веселих, светлих, занесених очију, враћао се увече са рада.{S} Грађани су га зауста |
| ложени такође, румена лица и задовољних очију.{S} У јасној светлости пролетњег дана шарениле су |
| онижења, тако уз тог оца сурих, смерних очију, смеђе накострешене браде, ниског раста и великог |
| око његових сувих уста, око тих ситних очију, па све до природно намрсканог чела играо један < |
| а.{S} Његов поглед из суморних, мрачних очију ишао је негде далеко, у бескрај.{S} Његов несрећн |
| пуна за своје године, дубоких, угаситих очију, мирних и бистрих као извор у планини.{S} Њена гл |
| авог студента бледих образа и поноситих очију, дошао неки други младић који би био његова пуна |
| ла ноге, окретала се у балету и тражила очима Чедомира да му пошаље пољубац.</p> <p>Вишња задрх |
| ва пуна супротност: мали, крутуљаст, са очима као у миша, она би желела да се и њему допадне, ј |
| је она била према блеску који пуче пред очима младићевим кад угледа своју драгану!{S} Све се из |
| <p>Вишњин поглед сукоби се с Радојевим очима.{S} Тада јој се учини како у њима дрхти цела Радо |
| на слава би опет залебдела пред његовим очима.{S} Људско срце му изгледало преуско за његов сан |
| сјај мушке надмоћности засја у дечковим очима. — Кажи само колико поједеш шећерлеме преко дана? |
| ирила и гледала у њега сивим, остарелим очима које су цуриле.</p> <p>Илић удари љутито песницом |
| и упола и гледали једно другог усијаним очима.</p> <p>С девојкине главе пале су укоснице.{S} Ми |
| ратнику, он је гледао својим сопственим очима, како све иде у пропаст.{S}Осети да му се гуша ст |
| д огледала.{S} Једна суза врцну у њеним очима.{S} Нешто јаче од ње заповедало је сад њоме, и он |
| на оне традиционалне младе са обореним очима, које нам је оставила у спомену наша старија лите |
| и озбиљан, мршав као авет, са занесеним очима, Зарија је лутао по живом, ироничном и борбеном Б |
| најмилији.{S} Он ју је гледао занесеним очима.{S} Његово лице није имало сјај прве младости.{S} |
| младићеву главу.{S} Он опази у Вишњиним очима један влажан сјај.{S} Светлост се претварала у су |
| адић ју је гледао својим чудним сјајним очима и као да се питао да она не тера шалу.</p> <p>— Д |
| S} Њено запаљено лице с мирним угаситим очима појављивало се, као каква сиренска утвара, на сва |
| ће знати шта оне виде својим мрежастим очима!{S} Ипак, оне осећају топао ваздух, светлост, огр |
| појављивала љубомора, страшило са жутим очима, тешка срамотна болест коју болесник крије од све |
| по сигурном кораку који је правила, по очима што се нису дали <pb n="275" /> збунити, по образ |
| је лепа — рече у себи и пољуби то место очима.</p> <p>Кад би она била његова, мислио је даље, п |
| о главу, и од главе бео, нежан профил с очима дубоко занесеним у младића.</p> <p>Он спази такођ |
| и.{S} Ето ти кључа да постанеш велики у очима оних који те окружују...{S} Је ли, Марјане, а би |
| имала свој урођени интелигентни сјај у очима.{S} Тек, била се угојила.{S} Црте на лицу одебљал |
| ка прелазило се у салон, да би служавка очистила трпезарију.{S} Стари господин би се извалио по |
| олиција је само дошла, учинила увиђај и очистила њене остатке, гомилу земље и дасака.{S} Сад то |
| S} Други пут би се дурила без раззлога, очито га избегавала, правила двосмислене фразе, стављај |
| идовима остарелим и новим, запуштеним и очуваним, просу се нека чаробна неранџаста боја, која с |
| зе и офарбану косу; посебно је истицала очувано грло и потиљак ћилибарске боје.{S} Кад би је чо |
| тац имао муке док је ту кућу подигнуо и очувао.{S} Колико труда, колико брига, колико уздаха ок |
| јала, већ брак, муж.{S} Томе је требало очувати, <pb n="99" /> жртвовати све, живети тако да ни |
| у: „Господин-Илићу, извол’те на ручак", ошкрину полако врата, промоли главу кроз отвор и несташ |
| е, дозреле груди.{S} Она се насмеја.{S} Оштар смех зацика по соби.{S} Насмеја се и оно тело у о |
| не.{S} Једна њивица овса, коју је нешто оштетила туча, процењивале су сељачке комисије тако вис |
| а скупоцена ормана, изолучена при врху, оштећена употребом на неколико места.{S} Углове су испу |
| у чудно на Вишњу.{S} Предмети су губили оштре контуре.{S} Нешто загонетно осећало се у природи. |
| ад их донесе: малене ножиће за воће, са оштрицом од месинга и дршком од порцулана, по којем су |
| сви његови гости зову <hi>Стрика</hi>, па по њему и његову гостионицу: <hi>код Стрике</hi>, те |
| Он изабра најгору, <hi>Еснафлију</hi>, па ступи унутра.</p> <p>Сазидана од ћерпича и дасака, о |
| постане свој човек, добије парче хлеба, па нек узме Белу, ако хоће... ја ћу му први честитати.< |
| а рече.</p> <p>— Све имаш што ти треба, па опет ништа од тебе — додаде жалосно. — А кад сам ја |
| погледао да ли су му нокти како треба, па одлазио на ручак, пењући се уз кратке, камене степен |
| се око довратака, јака, снажна, жилава, па чудно одударала од свежег пољског цвећа.{S} Вишњи се |
| а, моја стара Вишња“.{S} Али се свлада, па настави говор о политици:</p> <p>— Слобода штампе је |
| а према њему.{S} Била сам охола, горда, па чак и по мало дрска.{S} Ја сам га одбијала...{S} Как |
| е...</p> <p>— Старински човек сам и ја, па опет кад видим да је нешто боље, што да не радим так |
| у пијаном друштву — прекину га Зарија, па испи чокањ до дна и, не одвајајући још стакло од уст |
| н будилника, зидних и џепних часовника, па све куца и ради, као да у радњи има стотина срца и д |
| еђе од уранка на једној падини Рудника, па до заласка за зелени зид Јелице.{S} Пратила га чамот |
| х.{S} Аница ју је посматрала испод ока, па јој рече кад остадоше сами:</p> <p>— Нешто си невесе |
| Само, кажи, мајка ти је нешто назебла, па се много брине за тебе, да и ти ниси, не дај боже, б |
| е привлачиле су сељаке из околних села, па и из даље.{S} Задовољно срце је замахивало снажно пи |
| пије, па се пропила и од пића посрнула, па продужила пут порока као свака пијаница.{S} Тако је |
| } Дочекивао је нову годину с друговима, па га пиће преварило.{S} Његов <hi>цимер-колега</hi> ни |
| 9" /> о приликама, догађајима и људима, па се понекад пребацивао и откривао и оно што је у парт |
| га је дирнуло јако, као сва њена писма, па може бити и више.{S} Јер се беху код њега десили дог |
| очев од најфинијег швајцарског фондана, па до најпростијег турског суџука.</p> <p>Откако Матови |
| тар.</p> <p>— Да — потврди његова жена, па настави одлучним гласом: — Изгледа да се и она свиђа |
| тику, није <pb n="127" /> имао времена, па можда ни праве воље да мисли на своју породицу.{S} К |
| балванима, бурадима и пластовима сена, па ударила преко поља и бацала се право на град.{S} Сре |
| као да се бојала да не буде примећена, па се опет загледа у чипку, у кошуљу, у два округла тал |
| е на ум мисао да нађе старог господина, па да му каже све.{S} За то није имао довољно одважност |
| сана.</p> <p>— Продужите... — рече она, па весело седе на канабе поред њега.</p> <p>Кроз чипкан |
| p>— Газдарица није код куће — рече она, па се саже да узме кључ испод простирке од прага.</p> < |
| е другарице, ђачки скупови, дуга бдења, па и саме ноћне светиљке, које су расипале своју несигу |
| се била повратила из првог изненађења, па устурајући дланом своју косу, додаде одсечно: — Илић |
| смо се занимали синоћ — примети Вишња, па кад виде да се Каја не подсмехну, продужи пажљиво — |
| ништа.{S} Били су дошли до оног долапа, па се спустише низ једно брдашце.{S} Под њим је жуборил |
| раби будак, замахну њиме, поче да копа, па се онда заустави, као да виде да је то узалуд, насло |
| постављено питање. — Нико нас не тера, па ћемо да једемо понајлак.{S} У турском рату Вера Павл |
| морем начињеним од самог миља и заноса, па кад би писмо свршио, написао адресу и залепио завој, |
| лице, чак до подвољка и широког врата, па рече значајно: — У вашим годинама, сиротиња није заз |
| весело Каја и обесила јој се око врата, па је пољубила с обе стране и од срца. — Колико има од |
| да се угледа на ову Швабицу преко пута, па да пере једну собу данас, па сутра другу.{S} Не би о |
| о се видик губио преко голог Тркалишта, па на Седам Кућа све до планинског склопа око Кумодраже |
| ир, проклати се по калдрми од дворишта, па замаче даље, у мрак.</p> <p>Илић угледа ову сенку.{S |
| м кораку: музеји, споменици, позоришта, па онда улице пуне света, велике димензије, ширина, сло |
| је — одврати госпођа на рачун Поповића, па додаде: — Чедомир је озбиљан младић, човек од повере |
| и волите кајсије? — упита Бела младића, па не сачекавши одговора, окрену се нагло на здравој пе |
| ори Вишња и погледа плашљиво у младића, па после спусти главу и доврши као по дужности : — Наша |
| убрзо.{S} Погледа нехотице у кочијаша, па онда у кола, очекујући да у њима види кога од нових, |
| ра је била обилата, било је и слаткиша, па и вина.{S} Стари <pb n="269" /> пушкар, који је задр |
| је она, као мајка, дала свој благослов, па је погледа подозриво испод ока.</p> <p>— Бог с тобом |
| овољство.{S} Него, враћај се у Београд, па гледај своју науку.</p> <pb n="234" /> <p>— Али, тат |
| сама са Илићем.{S} Њу је обузимао стид, па радост, па жеља нека да је нестане, да се истопи пол |
| ради служавка? — рече она као за себе, па повири у предњу одају.</p> <p>Кад се окрену натраг у |
| устаде са свог места, пређе преко собе, па се заустави код огледала.</p> <p>Хтела је да види на |
| упи дубље у собу, стави руке на кукове, па ослови студента нешто извештаченим гласом:</p> <p>— |
| ти шта се с њом догодило, признати све, па нека буде како она рекне.</p> <p>У тим мислима, Вишњ |
| Девојка стеже усне, као да тражи снаге, па настави;</p> <p>— Кад сумирам све што сам видела, по |
| мо модерне жене нека брину своје бриге, па загледајмо своје јаде.{S} Нека наше жене науче своје |
| а пут перорезом у прса и онда оде онде, па леже...</p> <p>Цело ово вече, Илић је мислио на само |
| <p>— Сутра да ми што буде, не дај боже, па да ми дете остане без спреме, као сироче — бранила ј |
| врши школске задатке што је могла брже, па се онда свуче и леже.{S} Хладна постеља јој је прија |
| >— Тата се није опоравио још од робије, па не може да издржи тај штрапац.</p> <p>Илић је приста |
| е из редакције сваког дана на Теразије, па се после разносиле широм Србије и Српства.</p> <p>Ма |
| ајеним путем из Библиотеке на Теразије, па Крунском улицом на Врачар, где је давао лекције једн |
| ла од својих посетилаца навику да пије, па се пропила и од пића посрнула, па продужила пут поро |
| ерљиво. — Него обеси венац више капије, па ако га преко ноћ нестане, знај да ћеш се удати те зи |
| гови закључци често вештачке дедукције, па и софизми, а, с времена на време, упада у противуреч |
| се у неком потоку два дана после битке, па како су Турци већ чували Саву, он није могао пребећи |
| S} Он се дочека <pb n="249" /> на руке, па поново паде и праћакаше се по блату.{S} Један шегрт |
| једног семинара.{S} Изишли су из школе, па врљали по вароши без циља, избегавајући посећена мес |
| вратарки за њих. — Постеља до постеље, па се не погледају.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Des |
| 7" /> десили доиста против његове воље, па ипак се осећао кривим.{S} Поштење му је налагало бар |
| у, дизала се у вис, кружила неко време, па опет слетала, и крештала свеједнако и јогунасто.{S} |
| оворио.{S} Престао је да пише афоризме, па се дао на поезију.</p> <p>— Наука ме није задовољила |
| ивао мустре, каталоге, књиге са стране, па по њима набављао робу, чистио метал, оправљао сатове |
| </p> <p>— Нису много родиле ове године, па <pb n="11" /> су крупне и врло лепе — допуни госпа К |
| ић?{S} Продао сам неке старе панталоне, па имам рачуна да те частим.</p> <p>Чедомир се осећао у |
| а, понижавала, рушила му свако уважење, па и онај понос културног човека који је млади муж осећ |
| неке девојке одломиле грану од трешње, па тако беру и једу.{S} По кафанама се чуо жагор.{S} Де |
| пада баш за оним димњаком од стругаре, па димњак изгледа као пресечен, једна му половина виси |
| да у војнике, у њихове дрвене стражаре, па онда у кућу, али испод ока... као да га се то ништа |
| ечујно, подигне један стуб водене паре, па, вртећи се око самог себе, као утвара, полети уз вод |
| Девојка прибра своју снагу, намршти се, па се осмехну презриво:</p> <p>— Којешта!{S} Докле ћемо |
| ма значају предмета, одушевљавајући се, па падао у ватру и грмео.{S} Онда није штедео никога: с |
| удата? — рече јој Вишња, осмехнувши се, па покуша да се метне у у њено расположење.</p> <p>— Да |
| ла судове и пошла вратима да их однесе, па се предомисли, зовну служавку и предаде јој што је и |
| ра.{S} Иди куд те очи воде и ноге носе, па тражи себи девојку.{S} А кад је нађеш, сети се колик |
| ле плата, а кад остариш, пензионишу те, па ти и после иде плата, није много али колико да се хр |
| јави се прво једно кубе сумњиве лепоте, па онда друго, треће...</p> <p>— Што у Београду воле ов |
| оспа-Клеопатра спремала о јесени, жуте, па накиселе, с нешто бела лука.{S} Због њих су се први |
| на средини.{S} Чекало се само пролеће, па да се и то зазида, те цела Морава окрене на јаз.{S} |
| <p>У очи свадбе, Чедомир изиђе из куће, па је врљао по вароши бесциљно.{S} Око пет сати пут га |
| е за тезгу, до саме касе, поручио кафе, па онда с њим разговарао на дугачко и на широко о приме |
| орски Вијенац</hi>, отворио га насумце, па читао на глас стихове, предајући се чару философске |
| звирали су иза Земуна, сакривали сунце, па бежали даље.{S} После њих долазили су други, па трећ |
| ни се поново воле...{S} Шта треба више, па да се буде срећан!{S} И у том слатком расположењу, к |
| пшу рукама, одобравају и буне још више, па се, после, годинама прича како су се провели на Ђако |
| из зеленила које су састављали ритови, па се постепено пела уз брдо, прошарана вртовима, попре |
| и даље.{S} После њих долазили су други, па трећи, брзи, дурновити, као неке фантастичне животињ |
| ="56" /></p> <p>браћа, укућани, суседи, па и отац, намрштених бора на челу и изразитих усана.{S |
| удеваш у чему.{S} Волела би да те види, па дођи ако можеш, а ако ти школа не допушта, а ти немо |
| девојка пружи руку.{S} Она му је пружи, па стрецну од додира: његови прсти су пекли као у грозн |
| ак, сталан гост на министарској трпези, па која вајда: несрећан си као све ове пропалице, као о |
| пође са Зеленог Венца ка Варош Капији, па лево.{S} Ту се види један дућан своје врсте, углавље |
| цији... и опет вам кажем: у револуцији, па ма како ви решили.</p> <p>Поднаредник тресну чизмом. |
| помињале речи о I</p> <p>новцу, динари, па онда псовке, које су у нашем говорном језику тако фа |
| Ово цвеће, широка ливада, јаки мириси, па то коло и све враџбине којих је пун њен крај, бунили |
| ша, а није мислио да ће му што требати, па да узајми.{S} Он то призна, и осмејкиваше се стидљив |
| своме сину. — Сад ће отац да се врати, па пази, Младене.{S} Немој да се мангупираш.{S} Него уч |
| неједнакости.{S} Новац треба разумети, па га онда без бојазни можеш волети.</p> <p>— Бог с тоб |
| вино, преваре својом лакоћом и сласти, па опију благо, замагљавајући нашу свест и стварност.{S |
| е, свакако од какве неизлечиве болести, па ипак се силило и хтело да сакрије своју немоћ.{S} Уп |
| евом придржаваше књигу према светлости, па стаде рецитовати доста лепо:</p> <quote> <l>То је би |
| .{S} Промуца неколико речи захвалности, па стаде.{S} Он је осећао свој лажни положај према тој |
| Турску.</p> <p>Илић стиже доцкан кући, па сутрадан јави директору да је болестан, те не може д |
| ата и преда се тој голицавој дрхтавици, па док јој она <pb n="115" /> уноси забуну у главу, пре |
| ане Вишње.{S} Био ју је видео на улици, па кад је хтео прићи, она је зауставила неку своју позн |
| глед се прошета од Беле ка њеној мајци, па онда паде поново на девојку, а одатле на сто, на зид |
| а нека слатка језа, од чукљева на руци, па кроз цело тело, да јој и колена задрхте, као кад је |
| ладићев поглед прелете цели родни крај, па се заустави на врху Овчара.{S} Сети се гомиле радник |
| клапали су га други. — Раде, брате мој, па све варнице искачу.</p> <p>— Само тако! — говорио је |
| ућство над паром при употреби у ситној, па и занатској радиности, стари Лазаревић прекиде га, р |
| осветлити га чаробно за који тренутак, па се после изгубити, остављајући студента да иде своји |
| и у помрчину, требао је један тренутак, па тек да види где се налази.{S} Ову приземну собицу ис |
| ца, један Јеврејин, трговачки помоћник, па и по који радник.{S} Сваки од њих био је огорчен пес |
| , сиромах наравно, с отомбољеним лицем, па ипак пун наде, дубоко убеђен у сопствену вредност, у |
| .</p> <p>Њене руке задрхташе у његовим, па га стегоше, задрхташе опет, и стегоше.{S} Предео је |
| ио свој живот размишљањем, философијом, па ме они нису ни исхранили...</p> <p>— Мој живот тек п |
| т, свечано, пред родитељима и публиком, па да му преда целу себе, сву раскошну младост која је |
| и топли дани, излазили су чешће са њом, па после сваког дана, и најзад без ње.{S} Како се Каја |
| д <pb n="129" /> занимљивим разговором, па и молбом.{S} Младић је остајао.{S} Ти усамљени разго |
| з једну јаругу која је некад била друм, па уђоше у једно пространо двориште, ограђено са три ст |
| ља.{S} Ето, њему није било све потаман, па је увек први ђак.</p> <p>Посебице је Бела била љубаз |
| о.{S} Да само знаш како ми је леп стан, па баба... што је златна; прича ми како је било кад је |
| е, <pb n="61" /> а млади газда нежењен, па је све ишло како само може бити.</p> <p>Радоје је ра |
| да ти кажем! — трже се стари господин, па пређе на своје дело о земљорадничком осигурању.</p> |
| је.</p> <p>Матовић се био упола свукао, па застао, седећи замишљено у једној старој наслоњачи.< |
| зловољно у правцу онога који је питао, па рече:</p> <pb n="203" /> <p>— Ко ме уби?...{S} Ја са |
| >.{S} Најзад, виде да Радоје има право, па му предаде целу радњу, а сам поче да сади лук преко |
| говорио.{S} Многима то није било право, па ипак чуле су се ретке замерке, јер је Радоје волео љ |
| је ли читаво уметничко дело?...{S} Ево, па пуши — продужи она, помакнувши сто у правцу Илића. — |
| S} Ја сам о томе у апсу размишљао дуго, па сам дошао до закључка, да се велика зла не чине наме |
| ађеш, сети се колико је Вићентије узео, па ти тражи двоструко.</p> <p>Илић је одбијао.{S} Није |
| ј, болан, мајка је, а тетки треба мало, па да је заболи глава.</p> <pb n="28" /> <p> С Кајом је |
| присили да седне, посади му се у крило, па поче да барата по његовом столу.{S} Под руку јој дођ |
| .{S} Око срца му је било весело, топло, па и жалосно.{S} Мило му је било што је реакција падала |
| рав, млад, ни ружан ни глуп, тамо вамо, па се ми венчамо пре испита...{S} Красан је мој Милисав |
| средства:</p> <p>— Треба да се нађемо, па да се објаснимо; да се разговоримо као пријатељи.</p |
| нешто тврдо; затим је отвори полагано, па изврну, као да просу остатке, прашину, пепео.</p> <p |
| зумеде добро, те је погледа изненађено, па по обичају наших жена да се покажу љубазне кад их не |
| амо једно половно обећање било довољно, па да га она поново заволи без бојазни.{S} Јер је она б |
| но да га Лазаревићева избегава намерно, па и да му пркоси.{S} Његова је душа патила, његов поно |
| S} Ју, господина — додаде после гласно, па збаци љутито шал са себе. — Мустра бечка, богаљ је и |
| > <p>— Нећу — занећка се она детињасто, па, после нешто оклевања, прошапта поверљиво:</p> <p>— |
| испарења, Илић виде једно празно место, па се упути к њему, кад спази поред себе Зарију Ристића |
| печених марона који су му грејали џеп, па лутао по Паризу без циља.</p> <p>— Где си био? — пре |
| је наследила од оца тврдоглав карактер, па ипак је почињала прва.</p> <p>— Чедомире?</p> <p>— Ш |
| — одврати му жена. — Дошла Ката данас, па као да се у црно завила, плаче, суза јој сузу не сти |
| реко пута, па да пере једну собу данас, па сутра другу.{S} Не би осетила, а кућа би била опрана |
| ила и паде у рит; она друга прну у вис, па се врати, начини два три круга изнад места где је па |
| м у трбух да га је послао на онај свет, па после умакао и успео да пребегне у Турску.</p> <p>Ил |
| ћем.{S} Њу је обузимао стид, па радост, па жеља нека да је нестане, да се истопи полако, као ко |
| <p>— Збогом!... — понови још једанпут, па се удаљи, корачајући несигурно, посрћући готово.</p> |
| види као да се растопило по целом небу, па жеже.{S} Нигде тице да се чује.{S} Биље зри.{S} Вишњ |
| , свршити школу, добити државну службу, па да проведе на миру старе дане уз сина господина.</p> |
| > <p>Испросио је њену другарицу Милеву, па је даље писао Вишњи да се не љути, да дође на свадбу |
| ћ уздахну, нервозно склопи једну књигу, па устаде и поче шетати по соби.</p> <p>— Ти се љутиш?< |
| , раздрљених груди и врата, босих ногу, па радиле нешто по дворишту сагибајући леђа, ширећи ног |
| је био заспао у неком напредном граду, па се пробудио после једног страшног земљотреса; он вид |
| да, после ступио у трговину у Београду, па онда прешао у државну службу, добивши за преписача у |
| гових сувих уста, око тих ситних очију, па све до природно намрсканог чела играо један <pb n="1 |
| асније него икад да не воли ту девојку, па ипак он превали:</p> <p>— Да!</p> <p>Та се реч чу је |
| pb n="155" /> додаде пружајући му руку, па окрену главу да би сакрила своје узбуђење.</p> <p>— |
| еремонијално, пружи своју меснату руку, па после првих поздрава осу грдњу на режим:</p> <p>— Па |
| в отац, Стеван, изучио је сеоску школу, па је покушавао да продужи гимназију, свршио два три ра |
| наби качкету јаче на очи, распали лулу, па додаде:</p> <p>— Ја радим да убедим људе у потребу д |
| — Ето, тако, радио с нама, вукао цигљу, па онда баци самарицу, потеже се два пут перорезом у пр |
| Радоје обеси тада један фењер на чакљу, па присветли.</p> <p>— Мртвачки сандук! — приметише при |
| {S} Језовите сенке прекрилиле би земљу, па би се у час изгубиле и уступиле место блиставој свет |
| ора да се иде од куће, можда на страну, па су трошкови велики, а...{S} Није довршио реченицу, ј |
| а учи, а ако неће, значи да није за њу, па ће гледати друга посла.{S} Шта је мени шкодила слобо |
| био човек који се подаје првом осећању, па намаче качкету на чело, распали лушу и, одмерено, уп |
| опадало, морало се допасти целом свету, па следствено и његовој жени.{S} У противном, глупости |
| једног великог књижара у ђачком кварту, па је ступио у везе и с антикварима на обалама Сене.{S} |
| а одговарала:</p> <p>— Али кад ја нећу, па ко ће!</p> <p>Чачак није добио електрику.{S} Преко л |
| тле располагао његовим животом и смрћу, па се слободно упућује у варош.{S} После се сети његово |
| на ми се разболела.{S} Прала јуче кућу, па је ваљада промаја ударила.{S} И говори ја стоци да с |
| мале би се за руку и излазиле на улицу, па шврљале око гомиле песка, кафанских столова, по сусе |
| ликом његове женидбе.</p> <p>Испи чашу, па продужи:</p> <p>— Дуго смо причали.{S} Било је говор |
| попије на једном месту само једну чашу, па тако изређа до тридесет кафана...{S} Кад се напије, |
| родужавани, где душа само додирне душу, па је остави да сања започети сан, и пољупци где тело д |
| е љутим.{S} Једног овде имам од својих, па се и он туђи...{S} Испрати Вишњу до куће.</p> <p>— А |
| ли, најпре нејасних, лаких, безбрижних, па све светлијих, тежих, страшнијих.{S} Девојка је знал |
| екако, али мајка!...{S} Ударила у плач, па запомаже по кући.{S} Ја нисам попуштала.{S} Запретил |
| лежи, а кад остариш не можеш да радиш, па куд ћеш него у просјаке.</p> <p>Сад се све то срушил |
| ечи: „Ево на̑!{S} Све је ту написано... па читај!“</p> <p>Истог дана отпутовали су у Париз.</p> |
| политичар.{S} Он не пази на спољашњост; па кад то и чини, ради у супротном правцу: пушта браду, |
| много чему, о много кому, <pb n="78" /> па и о њему, Илићу, мислио је; Младен је брбљив, а Бела |
| гласају по свом убеђењу, <pb n="278" /> па да оборе министра који не дели то мишљење, или да гл |
| ади?...{S} Шта им фали што су млади!{S} Па ти рече <pb n="164" /> једном приликом: „Кад се деца |
| : моја другарица, Вишња Лазаревић...{S} Па како ми живиш, што не дођеш?...</p> <p>Млади човек, |
| рио се све више изнад њихових глава.{S} Па ипак, они пођоше напред.{S} На загрејану руку или че |
| е сувише смеје са осталим друговима.{S} Па и ти другови, изгледали су му мрски.{S} Он их је пре |
| видела је да још има доста времена.{S} Па ипак је готово трчала путем.{S} Напољу је јесен прир |
| ави јој је био прост шешир од сламе.{S} Па ипак, младост и здравље чинили су од ове тоалете њен |
| едно од другог, стид их је, боје се.{S} Па опет се деси кадгод, као овај пут, о покладима, на т |
| морала трчати на час да не задоцни.{S} Па и ти часови!{S} Није их било више од два три преко д |
| раћајући их стално каквом пошалицом.{S} Па и сад, кад их јој предаде, викну :</p> <p>— Ево важн |
| брата испуњавали су по читаво писмо.{S} Па ипак, та су писма била као <pb n="89" /> небесни дар |
| ону су остајали само Бела и Чедомир.{S} Па и Чедомир се дизао да иде, да му се не би приметило |
| у, њену плаву косу, просто сплетену.{S} Па ипак, по болесној склоности своје душе, он се не дад |
| о доба звало реални правац у животу.{S} Па опет, чим је устала, погледала је на врата где је си |
| о вече, Илић је мислио на самоубицу.{S} Па и сутрадан, та га мисао није остављала.{S} Док је св |
| на стубовима, већ су обешене о жицу.{S} Па ипак, ово отмено место српске престонице учини јој с |
| сусед преко пута помиловани робијаш?{S} Па и даље, доле у Београду, зар није видела гомиле још |
| нављала:</p> <p>— Па како си ми још?{S} Па шта ми радиш ?...{S} Јеси ли се свикла на наш живот? |
| но:</p> <p>— Ти излазиш из Здрављака? — па продужи пут, настављајући да звижди.</p> <p>По трото |
| >— Одреци се наследства — говорила је — па ће ти се осигурати издржавање све док не свршиш школ |
| умро — говорио би какав старији човек — па да су ми рекли да ће неко раскопавати онај крш, не б |
| одмерено, упита:</p> <pb n="65" /> <p>— Па зар ниси свршила школу?</p> <p>— Завршила сам — одго |
| куд теби и десет хиљада пара? </p> <p>— Па имамо кућу, хвала Богу — умешала се мајка.</p> <p>Мл |
| ије било веће од цигар-папира.</p> <p>— Па читај! — закључи самоубица и склопи очи поново.</p> |
| уставише се код Кајине капије.</p> <p>— Па кад ћеш ми једанпут доћи? — пребаци Каја своме рођак |
| Вели, ни кошуље му не доноси.</p> <p>— Па, купиће је, стара му мајка!{S} Човек се не жени због |
| ствари праштао је великодушно.</p> <p>— Па што ме је оставио? — бунила се она.</p> <p>— Ко је к |
| е прост човек, али воли школу.</p> <p>— Па зар ћете сад пристати да седите докона? — примети мл |
| у је за обе руке, и понављала:</p> <p>— Па како си ми још?{S} Па шта ми радиш ?...{S} Јеси ли с |
| е, чија се платна спуштала од врха брда па до у саме таласе Дунава.</p> <p>Ова слика учини весе |
| ње, или да гласају против свога убеђења па да сачувају министра.{S} Тако се извршна и законодав |
| , показујући јој велику дињу. — Дао Бог па родиле, те хоће да и ти окусиш... „Знам, вели, да их |
| коњима, али није требало много вештине па да види да је та животиња одличног соја: високе ноге |
| еђу ово двоје: или да убијемо наше срце па да живимо као старци, или да умремо млади слушајући |
| је подухватала целу, од врхова прстију па све до чела и главе.</p> <p>Сањала је да су ишли пеш |
| рече Илић — прочитај ову вест...</p> <p>Па као за себе додаде:</p> <p>— Како свако има достојан |
| хајд', синовче; не губи времена.</p> <p>Па обраћајући се ћерци додао је:</p> <p>— А ти, фрајла, |
| ца — задовољна у сваком случају.</p> <p>Па као да хтеде уверити себе, потврди:</p> <p>— Зашто д |
| ре! — рече Вишња, и истрже руку.</p> <p>Па и доцније, она је избегавала ова миловања, као да је |
| једемо понајлак.{S} У турском рату Вера Павловна, сестра Рускиња, што је волела нашу кујну, бил |
| једну жену и осећа је поред себе живу, пада у грозницу пожуде.{S} Подивљао, као звер што погле |
| пролеће не дочека.{S} С јесени поче да пада киша.{S} Падала је из дана у дан.{S} То не беше си |
| зађе.{S} Каткад се деси да његова кугла пада баш за оним димњаком од стругаре, па димњак изглед |
| озор: људи се паште, <pb n="59" /> снег пада, тебе ни бриге.{S} Постанеш неки чиновник, шта ти |
| је девиза: уживати и успети.{S} Понекад пада у севдах, и тада пева прилично.{S} То су они који |
| , која даје све више сласти што се ниже пада.{S} Калдрма, куће, кровови цаклили су се <pb n="83 |
| емља сурвава под њом, да околне планине падају.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— За име Божје, по |
| кад <pb n="303" /> су задушнице.{S} Оне падају уз часне посте.{S} Већ је пролеће.{S} Сунце обас |
| Између њих је певушила вода кроз луле, падала у низак басен и враћала се отуд у виду ниске врл |
| чека.{S} С јесени поче да пада киша.{S} Падала је из дана у дан.{S} То не беше ситна, јесења ки |
| сно.{S} Мило му је било што је реакција падала, слобода се објављивала, што је настајала нека п |
| е виде саму.</p> <p>Та оскудица слободе падала јој је најтеже.{S} Читала је књиге, седела крај |
| ! — промуца њен глас.</p> <p>Девојка је падала у све већи занос.{S} Скупи кошуљу позади и прите |
| екој чудној земљи гатки.{S} Коса јој је падала заводљиво преко лица.{S} Ветар се играо са скуто |
| , продавац ушећереног воћа, по којем је падала прашина.{S} Он је ишао полако, крајем пута, обор |
| а.{S} Ноћ је већ наваљивала са истока и падала на варошке куће беле, сивкасте, црвене, црне, <p |
| ком која није била ружна пријали су му, падали му као неки благ и лаган лек на срце што се крва |
| о умире у глави.{S} Њему су ти загрљаји падали слатко на срце.{S} Они су му ласкали, уверавајућ |
| /p> <p>— Рђо, мрцино! — псовке и ударци падали су сад обилно.</p> <p>И овог тренутка, арап је ч |
| еће.{S} Сунце обасја.{S} Снегови што су падали целе зиме почну да се краве.{S} Пред дућанима су |
| снажно осветљавало предмете на које је падало, али није било вруће, већ врло благо, меко, глат |
| подсмех, подозрење, осуду.{S} Њој није падало на ум да се запита: какве су оне, те жене, те де |
| енутку је имала право.{S} Њено одбијање падало је врло тешко младом студенту.{S} Он се трудио м |
| значају предмета, одушевљавајући се, па падао у ватру и грмео.{S} Онда није штедео никога: свог |
| баци руком један прамен косе што јој је падао на чело, и јекну болно:</p> <p>— Шта је ово мени? |
| на његову мишицу.{S} Прамен плаве косе падао јој је преко лица.{S} Њене бистре очи биле су шир |
| ши очи рукама.{S} Један део расуте косе падао јој је око раздрљеног грла.{S} Она је губила глав |
| и да нешто дода, али је већ млади човек падао у ватру грдећи реакцију, реакционаре, цинцарски с |
| ила се Вишња.</p> <p>— Киша ће још дуго падати.</p> <p>— Али и до вароши је дуго — примети она. |
| онарско друштво <hi>Рад и Светлост</hi> паде под стечај, а Радоја стрпаше у хапс.{S} Он се опра |
| прошета од Беле ка њеној мајци, па онда паде поново на девојку, а одатле на сто, на зид, на про |
| атак и устрептао пољубац.{S} Пољубац не паде на усне, већ на ону румен по образу и остави млади |
| пуче пушка; једна од њих опусти крила и паде у рит; она друга прну у вис, па се врати, начини д |
| очека <pb n="249" /> на руке, па поново паде и праћакаше се по блату.{S} Један шегрт наиђе звиж |
| равио што је ту научио.</p> <p>Затим му паде на ум како му је једна газдарица од стана ушла у с |
| бало му је да пређе од уранка на једној падини Рудника, па до заласка за зелени зид Јелице.{S} |
| аљевског и ужичког округа, на дивљачној падини планине Повлена.{S} Ту се населио његов прадеда |
| а да од те две девојке начини једну.{S} Пажљиво је одабирао њихова преимућства, док је брисао < |
| кад није била бојена.{S} Студент обриса пажљиво седиште и позва своју другарицу.{S} Она седе ве |
| д виде да се Каја не подсмехну, продужи пажљиво — он је врло учен човек, врло паметан... </p> < |
| тицу надокнађавала је госпа-Матовићка у пажљивом опхођењу, у слатком и кафи, комплиментима и у |
| томе раду, сређености својим мислима и пажње ономе што ће се написати.{S} Затим, подиже главу |
| од качкете.{S} Девојка га је слушала с пажњом и, у исти мах, са извесним страхом.{S} Она је не |
| граду била још реткост и што јој сврати пажњу.{S} Она позна да је то државни фијакер по кочијаш |
| у.{S} Кад би му ко од пријатеља скренуо пажњу на несташност његовог сина, он се бранио неким ру |
| уа и фамилија.{S} Он је био обратио сву пажњу само на спољашност, на изглед ствари и покрете би |
| књигама.{S} Ништа не свраћа пролазнику пажњу на њега: фирма ни модел робе што се ту може наћи. |
| у.{S} При избору, поклонила је нарочиту пажњу на салон.</p> <p>— Дивно! — говориле су гошће кад |
| а о богаству.{S} Не, изгледало му је то пазарлук, као да тргује са кожом свог <pb n="26" /> рођ |
| платна.{S} Тражио је од жене и деце да пазе на одело.{S} Жена му је имала тепелук од дуката и |
| тети мозак девојкама!{S} Бога ми, Бела, пази се доцније, не пуштај га далеко од себе!</p> <p>Бе |
| оме сину. — Сад ће отац да се врати, па пази, Младене.{S} Немој да се мангупираш.{S} Него учи.{ |
| је био великошколац-политичар.{S} Он не пази на спољашњост; па кад то и чини, ради у супротном |
| оје су најтеже.</p> <pb n="106" /> <p>— Пазите се.{S} Ми прелазимо чудна времена — рекао му је |
| лагословенија.{S} Седиш у топлој соби и пазиш шта се говори.{S} Не радиш снагом него мозгом.{S} |
| ности да задовоље Белину жељу: купе јој пајаца са звонким прапорцима, скупоцен шешир или хаљину |
| ивот с чудним поверењем у себе.{S} Њега пак сумња је задржавала сад у свему што би предузео.</p |
| у изостали далеко иза њих.{S} Пред њима пак се пружала усталасана долина Западне Мораве чак до |
| ђу овима је био и Чедомир.</p> <p>Вишња пак остаде даље на барикадама.{S} Она није опраштала св |
| ти дубоко, потпуно, пуним срцем.{S} Сад пак, примала је хладно те изливе паланачких симпатија.{ |
| Полиција није смела ући ту; за ђаке је пак било стално отворено.{S} Могло се ту склонити од жа |
| купања и дерала у сав глас.{S} Парк је пак ћутао усамљен.{S} Тек овде онде видео би се, у том |
| оже одрећи у свако доба.</p> <p>Илић је пак мрзео новац, мрзео га оном мржњом, помешаном са неш |
| авала је посете, састанке.{S} Кад би се пак и нашла у друштву, о испитима, при излетима, месним |
| рмулише оно што је хтела рећи.{S} Да би пак утишала своју савест, радила је готово претерано на |
| философске поезије Његошеве.{S} Кад би пак био рђаве воље, жалио се на реуматизам у десном кол |
| ан мањи део остао је у Групи.{S} Остали пак основали су радикални клуб.{S} Међу овима је био и |
| а сам поче да сади лук преко лета, зими пак да зева у оближњој механи.</p> <p>Посао пође на бољ |
| /> је каријеру у државној служби.{S} Он пак био је први ђак у сваком разреду, четворка је за ње |
| Ја терам кола треће класе.</p> <p>— Ако пак хоћеш да будеш задовољан — продужи Ристић — онда мо |
| другарских саопштења.{S} Његов одговор пак није се могао скалупити у та општа места, и Вишња б |
| државни порез.</p> <pb n="142" /> <p>Њу пак, одушевљавале су велике идеје.{S} Чинило јој се да |
| арац који се напио добра вина.{S} Вишњу пак је бунио тај дан, обузимала ју је час топлина, час |
| београдске голети, као да је сијало из пакла.{S} Илић је имао стан, управо кревет, изгубљен у |
| , где је осуђеник с новцем заповедао за паклић дувана осуђенику без новца.{S} На крају крајева, |
| > <p>— Грађанске гарантије вреде колико пакло дувана, помиловање с робије, највише можда какво |
| спавао, по другој је било просуто једно пакло карата; прашина се видела по раму од огледала.{S} |
| не кафане.</p> <p>Унутра је врило као у паклу.{S} Смрад од пића, обуће и збијене гомиле давио ј |
| p> <p>У тим мислима, Вишња је прекидала паковање ствари, отварала поново очево писмо и читала г |
| још као дете, због недовољног надзора, пала са степеница и сломила ногу.{S} Стога су јој вечит |
| вати.{S} Управо, та му је кућа тек тада пала у очи.{S} То је била нова грађевина, налик на изве |
| нестало лепог дана.{S} На земљу је била пала нека сенка, живот се повлачио, тице ћутале, а једн |
| евом оцу улазак у земљу.{S} Реакција је пала.{S} Њени главни стубови скрхали <pb n="6" /> се ка |
| е напред.{S} На загрејану руку или чело пала би им која кишна капљица.{S} Капље су биле чешће.{ |
| над дућаном седели су.{S} То беше стара паланачка кућа: пространа, удобна, врло строга обичних |
| S} Сад пак, примала је хладно те изливе паланачких симпатија.{S} Приговарала је себи за то: што |
| озитивне ствари, рад за човечанство.{S} Паланка ће бити јача од тебе...{S} Једног дана, ти ћеш |
| д оних неприметних културних радника по паланкама, који су скупљачи претплате свакој новој књиз |
| ко је ко.{S} Нећу дете да ми се мучи по паланкама.{S} Доста <pb n="262" /> сам се ја, због оног |
| зу и излазити недељом на пиво.{S} Место паланке и њеног главног сокака, пред Вишњом је мисао цр |
| начин живота и живљења једне девојке у паланци.{S} Опис једног излета у Овчарску бању или какв |
| о се велико друштво, како је то ретко у паланци.{S} Тамо се сви познају, али се туђе заједнице, |
| Илићем.{S} Она би без њега остала мала паланчанка каква је била.{S} Он ју је пронашао, увео у |
| хта кад примети своју пријатељицу, малу паланчанку пуну одушевљења, писца свих драгих карата и |
| рачи... на своју љубав: здраву, одраслу паланчанку, чије срце, можда једино на свету, куца у то |
| стране протезао се Београд, измешан од палата и чатрља.{S} Једно јато сврака прегонило се по о |
| заокругљене, већ као две капље мастила пале у светло белило између трепавица.{S} Та глава је з |
| сијаним очима.</p> <p>С девојкине главе пале су укоснице.{S} Миришљава коса просула се као тала |
| а и кутијом палидрваца, обилази варош и пали општинске фењере, истакнуте на тробојним дирецима |
| овима 1912 и 13 године, јер они који су пали за Отаџбину, по речима једног великог песника прош |
| дрављао је стално учтиво, имао при себи палидрваца да се упали цигара и давао на веру.{S} Могло |
| дан чича, с кантом петролеума и кутијом палидрваца, обилази варош и пали општинске фењере, иста |
| ли ватре?</p> <p>Илић му пружи кутију с палидрвцима, и упита га, пола у шали, пола озбиљно:</p> |
| окошену траву.{S} На оближњим фабрикама палиле су се лампе.{S} Хорови жаба звонили су уједначен |
| еж ваздух.{S} По <pb n="210" /> небу се палиле звезде.{S} На ћошку светлуцао варошки фењер.{S} |
| хумки.{S} Усамљени пламенови који су се палили по прозорима блудели су дрхтећи као душе прогнат |
| го на беседништво, и живе, скривено, по Палилули и Енглезовцу, с каквом хистеричном газдарицом. |
| добар део улице.{S} После се спустише у Палилулу преко гробља Светог Марка, које је било зарасл |
| Чедомир је, намрштених веђа и суморно, палио своју цигару.{S} Девојки је један облак туге зама |
| друга оним унутарњим пламеном, који је палио њене мирне, невине очи и који је долазио право из |
| једног јутра се срушила.{S} Никоме није пало на ум да је диже.{S} Полиција је само дошла, учини |
| в! — кликну девојка.</p> <p>Било је већ пало вече кад се њих двоје упутише Вишњином стану.</p> |
| здух био тежак.{S} Учитељица скиде свој палто, пребаци га преко руке, изви рамена, рашири груди |
| о се прочита десетак књига, научи се на памет још два'естак наслова, славних имена и мудрих мис |
| се стане да надмеће ко ће више знати на памет тих његових бунтовничких изрека : „Абдикацијом не |
| осећивао њихова тајна удружења, учио на памет поједине фразе, зурио дубоко у ноћ у неподгрејано |
| аринских романа.{S} Ћифте веџбају своју памет на теби и дају своје мишљење о твојим поступцима. |
| оред ње.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ти си паметан човек... ти знаш шта радиш.{S} Наша варош дугуј |
| и пажљиво — он је врло учен човек, врло паметан... </p> <p>— О чему сте говорили?</p> <p>— О ем |
| заспати.{S} Реч Христова врзла му се по памети:</p> <p>— Жено, шта има заједничко између тебе и |
| ажила задовољство не по осећању него по памети, изазивала ове тренутке, пила њихово опасно пиће |
| ио једну дивну песму!{S} Остала су је у памети само два три стиха из средине: ...{S}И мислио та |
| ркос томе гласу одлучности, који помаже паметне људе у њиховим борбама, он је остајао на истом |
| p> <p>— Свет је глуп, Илићу, он не воли паметније од себе.</p> <p>— Ја не мислим тако.{S} Свет |
| руштва, водили се занимљиви разговори о паметним стварима.{S} Није се правила разлика по стареш |
| икује немоћне чиновнике; она од младих, паметних, поштених људи прави бедне, глупаве, непоштене |
| су редак луксуз, а брак... брак је код паметних људи вешт споразум, смишљен ортаклук, где свак |
| то јој је надирало у душу.{S} Она их је памтила све, и несвесно упоређивала са оним што су јој |
| једне четворке, сама петица.{S} Није се памтило да је неко положио с таквим успехом.{S} Чедомир |
| ловило неколико облачића као прамење од памука.</p> <p>Илићу залупа срце кад виде девојку тако |
| брдашце, и пред путницима се указа цела панорама Београда са дунавске стране: варош је почињала |
| танским маркама, свађао се с ђацима око панораме коју је правио у кутији за фул, био непажљив к |
| Шта нису радили њен муж и газдарица од пансиона да дођу до њих: тражили их по пијаци, киселили |
| у је празна сентименталност шипарица из пансионата.{S} Идеал му је што и свака комедија.{S} За |
| н.{S} У Паризу су се настанили у једном пансиону који су му Срби препоручили.{S} Уписао се на С |
| уз потиљак, руку завучених у џепове од панталона, сигуран у себе, у своју будућност, у добро к |
| е гром-мисли, лепи Млађа носио кариране панталоне, а еманциповане другарице гризле переце поред |
| ка.{S} На себи је имао окраћале, зелене панталоне, црвен прсник и капут мрк.{S} Да је то било н |
| ш један полић?{S} Продао сам неке старе панталоне, па имам рачуна да те частим.</p> <p>Чедомир |
| но.{S} Печење је мирисало по старинским пањевима.{S} У кафанама је врило као на вашару.</p> <p> |
| нису много поштовали, јер су га колеге пањкале, а и сам је био крив: био је лабав, давао је ла |
| ватљиве.</p> <p>— Наш Чедомир као да је пао с Марса! — смејала се госпа-Матовићка, која би кадг |
| начини два три круга изнад места где је пао леш као да га тражи; пуче друга пушка; тица се изви |
| општа места, и Вишња би пропала ако би пао у туђе руке.{S} Он јој је хтео писати ради себе <pb |
| лиматисања у Београду.{S} Младен је био пао у трећем разреду из два предмета — освета реакције! |
| ажем, ето ако хоћеш... колико сам ниско пао, најзад.</p> <p>Девојка погледа изненађено у овог ч |
| це хартије које није било веће од цигар-папира.</p> <p>— Па читај! — закључи самоубица и склопи |
| n="264" /> <p>Бела је сад имала киселих паприка колико хоће, али, пренета у ситне интриге удати |
| топот опанака, шкрипале арабе, напуњене паприкама.{S} Сељаци у незграпним, сламним шеширима цењ |
| први пут завадили.</p> <p>— Доста с тим паприкама! — викнуо је млади муж једном кад се вратио и |
| а пастрмом био је сад њен сан, а киселе паприке њен идеал.{S} Те проклете паприке!{S} Шта нису |
| иселе паприке њен идеал.{S} Те проклете паприке!{S} Шта нису радили њен муж и газдарица од панс |
| ачин, <hi>чокалиски пасуљ</hi>, с много паприке и воде, а мало пасуља и пастрме, али за кога тв |
| ли се натписи за лорбер, нишадор, алеву паприку.{S} У другом делу дућана, поплочаном циглама, с |
| говори јој други.</p> <p>— Имаш ли коју паприку?{S} Нема ко да ми купи.</p> <p>На улици се чу т |
| има своју кућу, слатко руча, купи жени папуче.{S} Јест, може да <pb n="287" /> има жену лепу, |
| рно.{S} Чуо се тек један женски сатић у папучици, обешеној о зиду.{S} Она је гледала неодређено |
| ућан своје врсте, углављен између једне папуџинице и трговине са старим књигама.{S} Ништа не св |
| е по Чубури, виделе су тада многи млади пар.{S} То су били махом ђаци са својим другарицама, ра |
| господски, као да вози краљевски брачни пар.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — драо се поред њега понос |
| средњешколског професора.</p> <p>Брачни пар дође у Београд да присуствује погребу.{S} После се |
| pb n="217" /> јој Милева, која се у тај пар приближавала с Радојем и још неколико девојака. — З |
| јући посећена места.{S} Они су били леп пар.{S} Људи су се заустављали да их гледају.{S} Већ се |
| м реакцијом.{S} Тек, жао ми је, човече, пара...</p> <pb n="105" /> <p>Него велим, да му кажем н |
| гоном:</p> <p>— Стрике, сипи ми два’ес’ пара пасуља.</p> <p>Понекад наврати и Зарија Ристић, сл |
| о ће рећи шта је било у одсевима та два пара раширених очију?{S} Љубави, мржње, чежње, гађења, |
| ну</p> <p>— А откуд теби и десет хиљада пара? </p> <p>— Па имамо кућу, хвала Богу — умешала се |
| сјајем тиху воду, зарђале шуме и један параброд насред реке.{S} Дим од лађе развијао се кроз б |
| ешто извештаченим гласом:</p> <p>— Лепа парада, господин-Илићу!...{S} Нисам се надала да ћете т |
| — насмеја се девојка нервозно.</p> <p>— Парадокс зацело, али је истина.</p> <pb n="251" /> <p>Д |
| а него што си икад била.</p> <p>— Какав парадокс! — насмеја се девојка нервозно.</p> <p>— Парад |
| ој девојци која му се предавала сва.{S} Парадоксална љубав чула достизавала је свој врхунац.</p |
| рука висила као мртва; свакако је била парализована.{S} Међутим, лева му је била потпуно здрав |
| ала је четири детета: најстарију ћерку, Параскеву, која је имала шеснаест година, храмала на ле |
| сио: зими астраганску шубару и капут од параћинског штофа, <pb n="55" /> а лети сламни шешир у |
| дин - Чедомира.{S} Он је сиромах ђак... пардон, господине Илићу — поправи се госпођа с нешто ст |
| едмете за радост.{S} Данашње доба...{S} Пардон, изволи напред — додаде он и склони се у страну. |
| а само са Белом, разви новине.</p> <p>— Пардон за један часак... само нешто да видим.</p> <p>Ни |
| једва времена да каже Зарији:</p> <p>— Пардон...{S} Имам посла.{S} До виђења! — и већ се нађе |
| но и нечујно, подигне један стуб водене паре, па, вртећи се око самог себе, као утвара, полети |
| Могло је бити око осам часова.{S} Ноћне паре блуделе су већ кроз атмосферу и покушавале да зави |
| руштвима, трансвалском рату и, за добре паре, кадиле владу.{S} Истина, Радоје није знао звонке |
| и она свиђа њему...{S} Вере ми, спремај паре за свадбу.</p> <p>— Не будали! — поново се наљути |
| ише више.{S} Бела није хтела да чује за Париз.</p> <p>— Ја у Француску? — викнула је кад јој је |
| ине.</p> <p>Отпутовао је био са женом у Париз.{S} Задржали су се неко време у Бечу и Минхену.{S |
| тај!“</p> <p>Истог дана отпутовали су у Париз.</p> <p>На станицу су их испратили Матовићи са ку |
| елијем.{S} Ти си волео одавно да идеш у Париз?</p> <p>Младић је погледа расејано.</p> <p>— Јест |
| по најсјајнијим и најтамнијим крајевима Париза, Толстој му је откривао бескрајну Русију с њеним |
| она који су му грејали џеп, па лутао по Паризу без циља.</p> <p>— Где си био? — предусретала га |
| ика.{S} Ипак, пут је био пријатан.{S} У Паризу су се настанили у једном пансиону који су му Срб |
| што боље у предмет.{S} Он их је почео у Паризу, пун научног оптимизма, донетог из Србије.{S} До |
| жа тиме што ће његове сељачке склоности парирати својим господским понашањем.{S} Редовно је ишл |
| раћала с купања и дерала у сав глас.{S} Парк је пак ћутао усамљен.{S} Тек овде онде видео би се |
| .{S} Наша варош дугује ти већ много, за парк, за...</p> <p>— Не, Вишња... — одби младић скромно |
| дрхтала.{S} Плаве боје просипале се на парк.{S} Из шуме је долазио дах ноћи, мирис боровине, с |
| пољопривредних справа, уређивао варошки парк, калемио воће на рационални начин.{S} Шта више, и |
| то празником пре подне излази у варошки парк.{S} Весела женскадија, која нема брига око распрем |
| би позив ћутке, махнувши руком, и уђе у парк.</p> <p>Ту је било света још више.{S} Склони се у |
| и Милеву, да изађу у шетњу до варошког парка.{S} Било је прехладило.{S} У вароши се осећала из |
| лупе, прође стазом и изби на излазак од парка.{S} Ноћ је већ наваљивала са истока и падала на в |
| ио их у најнепосећеније кутове варошких паркова, и ту их поново читао, разгледао сваку реч, заг |
| {S} Тада би одлазио из вароши, у околне паркове, брда, шуме.{S} Ни ту се није осећао срећан.{S} |
| аченом на теме и сабљом преко колена. — Парламентаризам, еволуција, проституција, један ђаво!{S |
| х поздрава осу грдњу на режим:</p> <p>— Парламентаризам није испунио своја обећања.{S} Код сеља |
| .</p> <p>— Већином гласова решено је да парламентаризам треба помоћи — говорио је Петар Зечевић |
| а је лек томе?{S} Шта би могло заменити парламентаризам?{S} Ниси ваљада нихилист?</p> <p>Илић с |
| ови млади људи су, доцније, махом главе парламентарних режима.</p> <p>Други тип је био великошк |
| и, и ми смо се горко преварили у систем парламентарних влада.</p> <p>— Како? — зачуди се Вишња. |
| ака фракција експлоатише у своју корист парламентарну свемоћ.{S} Треба ли се одрећи те користи |
| д тога.{S} Министарска одговорност пред парламентом онемогућава улогу министара, изврће улогу п |
| куша да оспори њен разлог; наведе да је парница поведена, да ће се брак раскинути.</p> <p>— Да |
| ам, за стоком; кметовао је дуго година, парничио се још дуже са сељацима из суседног <pb n="16" |
| хтео претворити свет у огромну, мртву, парну машину, да је свео човека на један проблем механи |
| све је у вечитом покрету.{S} Али што се пароброд примицао више томе граду, радост се сушила у њ |
| зана за кућу, сањала често о заљубљеним паровима које би, летимице, кадгод спазила с прозора ка |
| /> снаге, што јој даје преимућство над паром при употреби у ситној, па и занатској радиности, |
| от.{S} Вишња виде Београд... у неколико партија, без реда, један по један крај, знаменита места |
| лада, јер им је сваки добар... у свакој партији, групи или кући од утицаја, они имају својих љу |
| ад пребацивао и откривао и оно што је у партији или државној служби сазнао у поверењу.{S} Тако |
| кога: свога оца ни председника општине, партију на влади ни друштво у којем је говорио.{S} Мног |
| ивало по вароши од пуцњаве лагумова.{S} Парчад од камења дотеривала су до првих кућа.{S} У клис |
| штва, где диплома замењује таленат, где парче хартије вреди више него глава.{S} Те су је теориј |
| сврши школу, постане свој човек, добије парче хлеба, па нек узме Белу, ако хоће... ја ћу му прв |
| ље, преко разноврсних кровова видело се парче једне улице: пуста калдрма, зарасла у модро-зелен |
| Десно од њих, између две куће видело се парче Топчидерског брда, низ јабланова у подножју, груб |
| лак, бацало зраке и чаробно осветљавало парче неба које се видело, неколико суседних кровова и |
| оступице у отврдлу блату.{S} Једно бело парче неба указивало се на истоку.{S} Звезда било мање. |
| не хаљине био се откопчао, те се видело парче белог веза на кошуљи.{S} Вишњу обли румен.{S} Учи |
| иначе било тихо.{S} На обали се видело парче једне шумице: врхови од јела, два три јасена, шир |
| ане завесе на прозорима видело се једно парче улице, остатак покојног зеленила по околним башта |
| на ту руку, на оно меко, благо и мирно парче пред лактом.{S} После је узе у обе шаке и миловаш |
| зоштравала, док његова деца добијају то парче хлеба без борбе, те своју слободу употребљавају н |
| ту написано...</p> <p>И пружи му једно парченце хартије које није било веће од цигар-папира.</ |
| ен.{S} Тек овде онде видео би се, у том парчету земље у крај Мораве, засађеном врбама и по којо |
| ости.{S} Негде зашкрипа ђерам.{S} Један пас залаја.</p> <p>Посматрајући то буђење свога села, о |
| би, клекнуо је пред њом, загрлио је око паса, притиснуо главу на њене груди, на тело.{S} Осетил |
| г тела, где се крше руке састављене око паса, очи бледе, а мисао умире у глави.{S} Њему су ти з |
| е ништа.{S} Другом руком он је обви око паса.</p> <p>Тада Вишња покуша да се ослободи, стежући |
| г, лево у шљиваку исток, а запад где су пасла говеда.{S} Сели су у јечам и ужинали.{S} Хлеб је |
| с много паприке и воде, а мало пасуља и пастрме, али за кога тврде да је најукуснији од свих ср |
| , француску кујну још мање.{S} Пасуљ са пастрмом био је сад њен сан, а киселе паприке њен идеал |
| ј, у данима своје младости, њен пасуљ с пастрмом, скуван на особен начин, <hi>чокалиски пасуљ</ |
| је марила, француску кујну још мање.{S} Пасуљ са пастрмом био је сад њен сан, а киселе паприке |
| , скуван на особен начин, <hi>чокалиски пасуљ</hi>, с много паприке и воде, а мало пасуља и пас |
| ели у њој, у данима своје младости, њен пасуљ с пастрмом, скуван на особен начин, <hi>чокалиски |
| :</p> <p>— Стрике, сипи ми два’ес’ пара пасуља.</p> <p>Понекад наврати и Зарија Ристић, следбен |
| уљ</hi>, с много паприке и воде, а мало пасуља и пастрме, али за кога тврде да је најукуснији о |
| тврде да је најукуснији од свих српских пасуља.{S} Један професор универзитета, два посланика н |
| као овај пут, о покладима, на тефериџу, патарицама, <pb n="211" /> да се друштво састане, без н |
| куће, бригама, ситним болестима које се пате, а не сметају.</p> <p>— Главно је да јој је срце з |
| нтелигенција се одвојила од народа који пати.{S} Међутим, ми смо за народне масе везани хиљадам |
| је промашио свој позив несрећан је, он пати, а патња рађа злоћу.{S} Директор га је звао, савет |
| о, па и да му пркоси.{S} Његова је душа патила, његов понос је страдао, његово срце желело осве |
| лудова, Бог да му душу прости, мучила и патила.</p> <p>Директор је био постарији човек; носио ј |
| змеђу тебе и мене?</p> <p>Он је видљиво патио.</p> <p>— Вама није добро, господин-Илићу ? — реч |
| тезале леје лука, између којих се ширио патлиџан, румен и сочан.{S} У низинама виделе се вреже |
| и за другу руку.{S} По башти су цветали патлиџани.{S} Рит је био пун зелене трске.{S} Неколико |
| .{S} Под прозорима су му расли ефемерни патлиџани, који би се спарушили чим би за педаљ одмакли |
| ашио свој позив несрећан је, он пати, а патња рађа злоћу.{S} Директор га је звао, саветовао да |
| а, он није био за претерану похвалу; по патосу се повлачио један шал, на једној постељи познава |
| тала ју је савест, једна савест коју је патријархална кућа образовала по типу беспрекорне врлин |
| талежа, бакалинова ћерка, послушно дете патријархалне куће, где је живот сина наличио на живот |
| тала је она стара Вишња, којој је морал патријархалне куће забрањивао свако попуштање од правог |
| ад она није у корист републике...{S} Од патриота бежи општим људима: да благо ти будет и да дол |
| о је предлагало да се клуб уздржи од те патриотске манифестације с разлога што је пролетеру све |
| опијала, слике у глави обавијале се као паучина; у крв улазила грозница нестрпљења; она дотле н |
| плаветна платна, изаткана од прашине и паучине.</p> <p>Чедомир погледа поново своју другарицу. |
| аклоњена црвено мрким завесама са жутим пафтама, које се данас виде само по државним канцелариј |
| , на основе и темеље, у које се мало ко пача.{S} Млади часовничар је волео нарочито простог чов |
| мозгом.{S} Гледаш кроз прозор: људи се паште, <pb n="59" /> снег пада, тебе ни бриге.{S} Поста |
| чи за нашу земљу где нико не воли да се пашти, чак ни за своје задовољство!{S} Препирали смо се |
| спети.{S} Понекад пада у севдах, и тада пева прилично.{S} То су они који одавно имају готов пла |
| ог плаветнила. — Благо њима.{S} Узлећу, певају, цвркућу по ваздан.</p> <p>— Глупе жеље! — закљу |
| а, непознато божанство.{S} Наши песници певају песме толиким рекама српским.{S} Зашто ми њу заб |
| је магловите снове.{S} Њине просте речи певале су му заносне мелодије, у којима је налазио изво |
| звали једно другог именом и презименом, певали револуционарне песме и ишли на трећу галерију да |
| раг превијене траве.{S} Момци и девојке певали су, сустижући се:</p> <pb n="215" /> <quote> <l> |
| ти пут глог белио, лале жутеле, славуји певали.{S} Нова трава клијала је испод трња, снег копни |
| надпевали момци и девојке.{S} Момци су певали:</p> <quote> <l>Испод села зелена ливада,</l> <l |
| војке се удалише.{S} Ливадом је звонило певање попаца.{S} Два црна лептира с црвеним рубом око |
| е песме су једини добар узор уметничком певању, и, да је хтео мењати хришћанство, он би место к |
| т лудила се помаљала кроз њих.{S} Он је певао:{S} Ја се смејем, морам да се смејем — Бог је рек |
| це, носио на глави трубу од фонографа и певао колико га грло доноси једну орфеумску песму која |
| сао није остављала.{S} Док је свештеник певао: „Исајије ликуј...“ и водио их око налоња, он је |
| ст сена усред мокре ливаде.{S} Неколико певаца кречало је по селу.{S} Девојка се осети слободни |
| и оснивају <hi>таншуле</hi>, састављају певачка друштва, приређују концерте по отаџбини, по изу |
| , деловође варошких читаоница, хоровође певачких дружина.</p> <p>У чаршији се говорило непреста |
| але прангије! — говорила је нова баба и певуцкала неку популарну арију.</p> </div> <div type="c |
| о куће.{S} И, она је легала сва срећна, певушећи своју омиљену песму: „Сунце ходи и заходи, а у |
| ид једно према другом.{S} Између њих је певушила вода кроз луле, падала у низак басен и враћала |
| дувао свеж и шапућући, како је Чедомир певушио једну дивну песму!{S} Остала су је у памети сам |
| тлиџани, који би се спарушили чим би за педаљ одмакли од земље.{S} Жене се кувале по шупама, од |
| {S} У Србији има толико будала да се за педесет година не роди ниједан ипак би их доста било... |
| > <p>— То је велика рента, као мираз од педесет хиљада — говорила му је самоуверено.</p> <p>Так |
| /p> <p>— Купио.{S} Вели ми, тај ми носи педесет гласова.{S} Дао је две банке за шешир.</p> <p>— |
| едним погледом тај мирни <pb n="154" /> пејзаж.{S} И док је дим пузио у модрим трубама ка чисто |
| истри ваздух на све стране тога широког пејсажа.{S} Обала се огледала у води тако јасно да је г |
| свом родном крају, о вечито променљивом пејсажу кукурузних поља, о лековитој тишини Моравиних о |
| успомена.{S} Отац га је узео за руку; у пекарници на крају вароши купили су хлеба и сира. <pb n |
| жеља да понови балет, несносна врућина пекла ју је из постеље, груди дрхтале, тело се знојило |
| , па стрецну од додира: његови прсти су пекли као у грозници.</p> <p>Тек после дуге ћутње, уста |
| Послови су ишли добро.{S} Ипак је нешто пекло овог маловарошког првака.{S} Он је једва знао сри |
| учен нешто немарно, са краватом која се пела уз потиљак, руку завучених у џепове од панталона, |
| е су састављали ритови, па се постепено пела уз брдо, прошарана вртовима, попречним улицама и п |
| листове, уџбенике из старијег разреда, Пелагићева дела, народне песме.{S} У сваком разреду био |
| и његово мишљење, и позваше га <hi>код Пеливана</hi>, бозаџије чувеног у то доба у студентским |
| скромна кућа једног државног пушкара у пензији.{S} Домаћица, жена преко шесдесет година, још д |
| у на свој положај и премину са скромном пензијом средњешколског професора.</p> <p>Брачни пар до |
| 9" /> <p>— Као Себастопољ! — говорио је пензионисани казначеј.</p> <p>Река стешњена, пенушава и |
| !{S} Иде ти после плата, а кад остариш, пензионишу те, па ти и после иде плата, није много али |
| онисани казначеј.</p> <p>Река стешњена, пенушава и као зауздана, пробијала се још кроз отвор на |
| ли се њени прљави таласићи жути, гипки, пенушави.{S} Даље се није видело ништа.{S} Киша је пљуш |
| сопствену вредност уносила му је у крв пенушаво одушевљење као од неког јаког пића.{S} Стога ј |
| а ју је уљуљкивала, запљускивала својом пенушавом водом и шапутала јој недопуштене приче, млада |
| почиње — одговори Чедомир. — Он се тек пење врхунцу.{S} Ја хоћу да он буде вредан...</p> <p>— |
| , другима препоручуј вечиту скрушеност; пењи свој глас за једну ноту више изнад свакидашњости.{ |
| а наличио на живот оца, где се снови не пењу ни донде докле се диже дим домаћег димњака.{S} Она |
| нокти како треба, па одлазио на ручак, пењући се уз кратке, камене степенице, ограђене зарђало |
| тупањ у високим степеницама, уз које се пео.</p> <p>Те супротности подржавале су код двоје заљу |
| е васкрсавала је, као митолошке тице из пепела.{S} Боле (!дуго о) га хиљаде игала душевног нест |
| једну врсту круга, прелете преко гомиле пепељавих капута, разнобојних блуза, накићених шешира, |
| изврну, као да просу остатке, прашину, пепео.</p> <p>— Не говори ми више ништа — рече, устајућ |
| уста друге девојке.{S} Он осети готово перверзан занос од те смеше поезије, успомена и присуст |
| амерно, с извесном циничном сиротињском перверзијом, која даје све више сласти што се ниже пада |
| угледа на ову Швабицу преко пута, па да пере једну собу данас, па сутра другу.{S} Не би осетила |
| талоне, а еманциповане другарице гризле переце поред најпомоднијег света на улици.{S} Чинило јо |
| ла судску медецину, јела улицом кифле и переце, корачала крупно; сукње су летеле око ње као ман |
| о свет.{S} Правићу шећерлему, продавати переце; шта то мари ако ти будеш моја жена!{S} Ја сам к |
| -џамије право на варошку <pb n="273" /> периферију.{S} Вишњине загасите очи севнуше изненадним |
| тлиштем које је град избацивао на своју периферију.{S} На северу, уздизала се једна немалтериса |
| ствари да каже!{S} Дани су пролазили, а перо је висило непомично над хартијом.{S} Његове мисли |
| све што би могао написати.{S} Бацао је перо, полазио к вратима, после се враћао, седао поново |
| ада, читања, спреме.{S} Више пута узмем перо да забележим идеје које лутају кроз моју главу и и |
| ке, начинио превоје за исправке, умочио перо.{S} Имао је толико ствари да каже!{S} Дани су прол |
| нека чар, скоро физичка, и он је терао пером, као да броди морем начињеним од самог миља и зан |
| ју.{S} Мало даље од њега видео се крвав перорез.</p> <p>— Говори ко те уби! — рече неко из гоми |
| ривредне Банке, ударио се неколико пута перорезом у намери да се убије.{S} Ово је учинио на ули |
| а онда баци самарицу, потеже се два пут перорезом у прса и онда оде онде, па леже...</p> <p>Цел |
| е на његовом месту био какав ветеран на перу, он би продужио своје дело такво какво је, и нашао |
| и.</p> <p>Зарија му показа један свежањ песама.{S} Разгледао је неколике.{S} Оне нису имале сти |
| радник.{S} Сваки од њих био је огорчен песимист, сиромах наравно, с отомбољеним лицем, па ипак |
| злазиле на улицу, па шврљале око гомиле песка, кафанских столова, по суседним авлијама, као да |
| жно пијуком.{S} По планини се разлегала песма радничка. <pb n="176" /> Варош живахну.{S} Хлебар |
| обале.{S} Тада се изви из Милевина грла песма гипка као та река:</p> <quote> <l>Ој Мораво, моје |
| </quote> <p>— Како је лепа наша народна песма — примети Радоје. — Проста, а све каже, дирне те |
| ног омладинског листа и у њој преведена песма неког Руса.{S} Девојка обави десну руку око врата |
| } О ти сунце сјајно!</l> </quote> <p>Та песма узбуди Илићу гомилу мисли на лањско пролеће, на В |
| иде тај одговор, заусти да то каже, кад песма одјекну поново.{S} То су се надпевали момци и дев |
| срце и бридела леђа, звониле су му као песма наде, утехе, буне; њихова вера у будућност и сопс |
| ласове који се нису разбирали: да ли су песма или запевка.{S} Из планинског склопа избијала је |
| жио је у обичним разговорима у друштву, песмама омиљених песника, у чланцима дневне штампе.</p> |
| > <p>Вишња се нађе поред Милеве.{S} Ове песме, Радојеве речи, весеље целог друштва, расцветана |
| о последњу реч у питању језика, народне песме су једини добар узор уметничком певању, и, да је |
| ријег разреда, Пелагићева дела, народне песме.{S} У сваком разреду био је први ђак, имао је сам |
| ном и презименом, певали револуционарне песме и ишли на трећу галерију да гледају <hi>Ткаче</hi |
| знато божанство.{S} Наши песници певају песме толиким рекама српским.{S} Зашто ми њу заборављај |
| ле и вртеле месо.</p> <p>Девојка понови песму мирно, не слутећи осећаје које је изазивала.{S} Т |
| Гледао ју је; у срцу је осећао као неку песму, радост што је види, што је ту поред њега, сласт |
| о колико га грло доноси једну орфеумску песму која је тада била у моди.</p> <p>— Овоме је све р |
| ћи, како је Чедомир певушио једну дивну песму!{S} Остала су је у памети само два три стиха из с |
| гала сва срећна, певушећи своју омиљену песму: „Сунце ходи и заходи, а у мојој је изби тамно!.. |
| диже, и ја ћу ускоро, као онај класични песник, који је поздравио проналазак воденице, моћи кли |
| и за Отаџбину, по речима једног великог песника прошлог столећа, заслужују да на њихове хумке д |
| разговорима у друштву, песмама омиљених песника, у чланцима дневне штампе.</p> <pb n="88" /> <p |
| његови другови били државници, научари, песници <foreign xml:lang="la">in </foreign>, он је себ |
| о светица, непознато божанство.{S} Наши песници певају песме толиким рекама српским.{S} Зашто м |
| се кола напунише.{S} Рабаџија га удари песницом по њушци.{S} То је био знак да се крене.{S} И |
| гаљ, богаљ, богаљ.</p> <p>Лупну пркосно песницом о песницу и понови:</p> <p>— Богаљ, богаљ, бог |
| оје су цуриле.</p> <p>Илић удари љутито песницом по столу.{S} После рече брзо, усплахирено:</p> |
| богаљ.</p> <p>Лупну пркосно песницом о песницу и понови:</p> <p>— Богаљ, богаљ, богаљ!...</p> |
| енотина.{S} Ено Гаврила Петровића, вуче пет кила књига, уби га научни рад, кашљуца већ.{S} Ено |
| па је врљао по вароши бесциљно.{S} Око пет сати пут га нанесе поред једне велике грађевине, ко |
| кције једном гимназисту.{S} Било је око пет сати пред вече.{S} Дан је био као сваки летњи дан.{ |
| i>Досадила му самарица.</hi> — Јуче око пет часова, Мића Живковић, надничар на новој грађевини |
| дини Велике Школе.{S} Дошао је кући око пет сати из јутра, пијан.{S} Дочекивао је нову годину с |
| млинари!{S} Спавајте мирно.{S} Нека вас петао узалуд опомиње да је дан свануо...{S} Нимфе ће ра |
| рламентаризам треба помоћи — говорио је Петар Зечевић, омален, сувоњав човек, испупчене јабучиц |
| су жути као очи у мачке.{S} На мршавим петељкама штрче очајни дивљи каранфили боје као вино.{S |
| ши одговора, окрену се нагло на здравој пети, дохвати се отворених врата, и, поклецнувши само ј |
| школу одлично, без једне четворке, сама петица.{S} Није се памтило да је неко положио с таквим |
| м разреду био је први ђак, имао је саме петице.{S} У расправи појединих питања могао му је поза |
| дмета на предмет.</p> <p>— Видиш, ти си петичар, први ђак, сталан гост на министарској трпези, |
| Јуче, Данас, Сутра, Београд, Савамала, Петко Стокић или како се оно зваше твој директор.{S} Он |
| уби га научни рад, кашљуца већ.{S} Ено Петра Гавриловића, дигнуо десно раме, спустио лево, иск |
| хладан, као окаменотина.{S} Ено Гаврила Петровића, вуче пет кила књига, уби га научни рад, кашљ |
| асарну.{S} У вече, један чича, с кантом петролеума и кутијом палидрваца, обилази варош и пали о |
| {S} У једном крају се налазила гвоздена пећ, несразмерно велика према самој кујни.{S} По зидови |
| /> Варош живахну.{S} Хлебарнице почеше пећи хлеб два пут дневно.{S} Печење је мирисало по стар |
| ачу.</p> <p>На пољу је вејао снег.{S} У пећи је пуцкарала ватра.{S} Човек се ту осећао добро <p |
| боје као вино.{S} И мириси су разни: на печен хлеб, на јагоде, на младост.{S} Кад планински вет |
| н је онда почињао своје шетње, купио је печених марона који су му грејали џеп, па лутао по Пари |
| ета <pb n="143" /> на предмет, мезетили печено кестење, били при добром апетиту, звали једно др |
| ице почеше пећи хлеб два пут дневно.{S} Печење је мирисало по старинским пањевима.{S} У кафанам |
| траву.{S} Неколико стаза, које су сами пешаци утрли, белиле су се у озеленелој трави.{S} Општи |
| а: ко у тарницама, ко на коњу, а већина пешке.{S} Ћевапџије изнели роштиље на сокак и задимили, |
| ла и главе.</p> <p>Сањала је да су ишли пешке, као у селу.{S} Било је у сватовима много света, |
| ти бајке о миразу и излазити недељом на пиво.{S} Место паланке и њеног главног сокака, пред Виш |
| во друго, а и ти ћеш... сигуран сам.{S} Пиј, проводи се, уживај младост.{S} Ја сам ти то, Илићу |
| .{S} Другојачије не може бити.</p> <p>— Пиј, проводи се, уживај младост.{S} Велика дела долазе |
| S} Дошао је кући око пет сати из јутра, пијан.{S} Дочекивао је нову годину с друговима, па га п |
| и пред самом грађевином, а био је мртав пијан.{S} На саслушању је изјавио да је покушао да извр |
| пија најбр...р...рже...{S} Ето, већ сам пијан. .</p> <p>Био је заиста добро угрејан.{S} Још је |
| у изашли из кафане, закључио је трештен пијан:</p> <p>— Јест, кажем ти... нема ни добра ни зла |
| ави је било мутно.{S} Он је био у стању пијана човека који добро види да прави глупости, а прод |
| нула, па продужила пут порока као свака пијаница.{S} Тако је пре неку годину и свршила: једног |
| ово опасно пиће, свесно и прибрано, као пијаница по занату.{S} Она је сматрала пољупце као шеће |
| а.{S} Из оближње кафане избацише једног пијаницу.{S} Он се дочека <pb n="249" /> на руке, па по |
| ан шегрт наиђе звиждућући, загледа се у пијаницу и рече му озбиљно:</p> <p>— Ти излазиш из Здра |
| ћао уморан, сметен, изнурен.{S} Ћаскање пијаног мудраца занимало га.{S} Он оста до зоре пијуцка |
| ви ту пушку.{S} Не ваља је показивати у пијаном друштву — прекину га Зарија, па испи чокањ до д |
| авати му везе с оближњом вароши и даљим пијацама, организовати сталну бригу за народно и сточно |
| } По баштама се трава подмладила.{S} Са пијаце служавке су носиле зелену салату.{S} Роба се пре |
| им лицем краљевим, те слике гимназије и пијаце које су му представљали Вишњино место, те биле к |
| екивано, још док су се састајали.{S} На пијаци је запевао друштвени тенор, иначе књиговођа у ва |
| к преко улице.{S} Даље од ње, по једној пијаци, око сандука, гомиле бостана и покроваца скакута |
| пансиона да дођу до њих: тражили их по пијаци, киселили сами, куповали их по оријенталским рес |
| примила од својих посетилаца навику да пије, па се пропила и од пића посрнула, па продужила пу |
| дим ? — нађе је по том Милева. — Радоје пије.{S} Да га свет не опази, попије на једном месту са |
| ке ударише — примећивао би ко у шали. — Пију, једу као на даћи.</p> <p>— Нека им је алал! — пок |
| рад на добру народа.{S} Слушајући звуке пијука, њему се чинило да слуша њен љупки глас, који му |
| {S} Задовољно срце је замахивало снажно пијуком.{S} По планини се разлегала песма радничка. <pb |
| мудраца занимало га.{S} Он оста до зоре пијуцкајући <pb n="172" /> шљивовицу.{S} Ристић се није |
| него по памети, изазивала ове тренутке, пила њихово опасно пиће, свесно и прибрано, као пијаниц |
| а на каквом цвету.{S} Вишња је несвесно пила миље из ваздуха тога дана, опијала се присуством ч |
| <p>По ручку пређе на трем.{S} Пролетња пилад грабила су се у дворишту око мрва које им је стре |
| S} Почињали су озбиљне разговоре, после пили чај, скакали с предмета <pb n="143" /> на предмет, |
| епублика.{S} Свега имамо што нам треба: пилића, прасади, вина, књига.{S} Дан нам прође као сат, |
| и у њен храм.{S} Јавну реч је заглушило пиљарско <hi>ко да̑ више</hi>. <pb n="276" /> Зборови с |
| уморно.{S} Опијао се њиховим фикцијама, пио и даље тај опасни напитак који му је убијао сваку с |
| } Ха!{S} Хоћеш ракије?</p> <p>Илић није пио то пиће.{S} Али приста овог пута.</p> <p>— Још на р |
| е стара лоза, пуштала у вис своје сочне пипке, припијала се уз кућу, увијала се око довратака, |
| рпаног сељака, оно управо што држи целу пирамиду друштва и који најтеже осећају њен терет.</p> |
| очаном циглама, стојали су џакови кафе, пиринча, шећера, канте гаса, једно буре зејтина са мери |
| Вишњи најлепши део дана.{S} С Мораве је пиркао свеж ваздух.{S} По <pb n="210" /> небу се палиле |
| епо се повијали према поветарцу који је пиркао из Овчарске Клисуре.{S} На извесним местима проб |
| јастуцима унаоколо и широком простирком пиротске израде.{S} Према постељи, опет до зида стајала |
| а њихову невиност.{S} Додуше, она му је писала, те тиме стављала до знања да јој може одговорит |
| /> Двоје троје новине које су излазиле писале су само о укопним друштвима, трансвалском рату и |
| латно позади лепршало се.{S} На њему је писало неједнаким словима: „Збогом, Дрино водо, ја одо’ |
| {S} Реч лажов није била довољна, већ се писало архилажов.{S} Реч лопов није довољно жигосала чо |
| била више Вишња која се појављивала из писама.{S} То је била визија неке немогуће жене, о којо |
| одушевљења, писца свих драгих карата и писама које је добијао.{S} Она га је такође приметила.{ |
| метао те наочари кадгод је имао посла с писаном ствари, као да је знао читати и писати.{S} Он ј |
| етити.{S} Сељака треба научити читању и писању.{S} Треба га увести у тајне нашега доба, где чов |
| бројне уџбенике, прочитавао прибелешке, писао изводе, као сваки ђачић.</p> <p>Као што се предви |
| м редовима; он је био сјајан полемичар, писао је врло <pb n="117" /> течно, стил му је био попу |
| и земљорадничком осигурању, о којем је писао једно дело с научним претензијама.{S} Осећао је д |
| јући нашу свест и стварност.{S} Илић је писао о ситним догађајима, прочитаним књигама, о Зарији |
| ароду и имао стила у чланцима што их је писао по опозиционим листовима? </p> <pb n="14" /> <p> |
| ио је њену другарицу Милеву, па је даље писао Вишњи да се не љути, да дође на свадбу ако може.< |
| формисати друштво, кад је Зарија Ристић писао своје гром-мисли, лепи Млађа носио кариране панта |
| била опасније болесна него што је отац писао.{S} За време кризе, млада студенткиња показа се к |
| азлога моме одласку.</p> <p>Хтела му је писати дуго, опширно о себи, о својима, о миру који је |
| а је учила <pb n="228" /> мале сељачиће писати и читати, Богу се молити и држати се чисто.{S} Ж |
| такође звао Чедомир, научио је читати и писати сам, за стоком; кметовао је дуго година, парничи |
| писаном ствари, као да је знао читати и писати.{S} Он је на тај начин давао свечаности томе рад |
| школу.{S} Дотле је сам научио читати и писати из сестриног буквара.{S} Школа му је ишла лако, |
| ри четвртине народа не зна ни читати ни писати, велико знање смета.{S} Довољно је ако се прочит |
| о би пао у туђе руке.{S} Он јој је хтео писати ради себе <pb n="188" /> такође, испричати јој с |
| науке.{S} Дарвин је био Илићев изабрани писац.{S} Он је био његов божански учитељ, у кога је ве |
| у — прихвати и Бела, мећући у свој мало пискав глас нешто природне женске жеље за допадањем.</p |
| г политичара, одлазити на конференције, пискарати по новинама, ићи краљу на подворење.{S} Чим б |
| не треба ми ништа — и бацао је белешке, писма, књиге, фотографије.</p> <p>Уставио се тек кад му |
| кад никога није било око њега, та су га писма уверавала у све што је несвесно хтео, што је траж |
| S} Оно га је дирнуло јако, као сва њена писма, па може бити и више.{S} Јер се беху код њега дес |
| ом, он је откључавао кофер, вадио стара писма, носио их у најнепосећеније кутове варошких парко |
| о којој се проливало мастило.{S} Ах, та писма!{S} Она нису садржавала ниједну необичну реч, ниј |
| де би га нашао.{S} Он је сачувао сва та писма, те званичне карте с унакарађеним лицем краљевим, |
| и су по читаво писмо.{S} Па ипак, та су писма била као <pb n="89" /> небесни дар, на тим врућин |
| {S} Да ли се Чедомир дурио?{S} Можда га писмо није нашло?{S} Можда је и он отишао из Београда?< |
| ема свему, свему...</p> <p>Састављао је писмо у мислима, бирао згодне речи, изналазио утешне ра |
| уци налази.</p> <pb n="180" /> <p>То је писмо затекло Вишњу у врло тешком расположењу.{S} Стид |
| редавања ускоро завршити.</p> <p>Кад се писмо пошаље из Чачка за Београд, одговор се може добит |
| њеним од самог миља и заноса, па кад би писмо свршио, написао адресу и залепио завој, дубок, сл |
| по механама где свраћају сељаци.{S} Али писмо испаде кратко, банално.{S} Јавила му је само пово |
| њино срце залупа јаче.{S} Можда ће доћи писмо.{S} Какав ће то радостан дан бити за њу!</p> <p>П |
| а јој одговори, он се питао како ће јој писмо доставити.{S} Бојао се да јој не направи нове неп |
| ст млађег брата испуњавали су по читаво писмо.{S} Па ипак, та су писма била као <pb n="89" /> н |
| паковање ствари, отварала поново очево писмо и читала га бог зна који пут.{S} Реченица о Радој |
| е.{S} Ја ти шаљем нешто новца кад и ово писмо.{S} Велим, нек ти се нађе ако се наканиш.{S} Ако |
| ћих ти родитеља... и Радоја који ти ово писмо пише и у свему ми се на руци налази.</p> <pb n="1 |
| <p>У тим приликама дошло је Илићу прво писмо од Вишње.{S} Оно је било у једном великом пословн |
| еограда?</p> <p>Међутим, Илић је примио писмо, али није знао шта да одговори.{S} Оно га је дирн |
| ости.{S} Онда је мислио да напише једно писмо госпођи, одрекно им кондицију из овог или оног ра |
| ин замишљено. — Де, да ми сачиниш једно писмо.{S} Нек дете зна...{S} И кажем јој ја да се чува. |
| ерком.{S} Сети се његова ћутања на њено писмо.{S} Сумња је уједе за срце.{S} Учини јој се да то |
| ања да јој може одговорити.{S} Али њено писмо није садржавало ни речце о љубави; оно је могло п |
| и трајала та тамна грижа да не доби оно писмо од оца.{S} Кад га први пут прочита не учини јој с |
| ростих, неугледних кућа.{S} И онда опет писмо, у истом бакалском коферту, с рапавом хартијом, п |
| звао често да га што послуша, напише му писмо или признаницу, јер су му синови били тада мали, |
| } Он јој је одговорио једним увредљивим писмом.{S} Зет се умешао.{S} И Чедомир је прекинуо свак |
| у, који је носио униформу састављену од писмоноше и коњичког официра.{S} Кола је сретоше убрзо. |
| и њу саму.{S} Он је био кадар загрлити писмоношу који би му га предао и пољубити сто своје соб |
| ељицу, малу паланчанку пуну одушевљења, писца свих драгих карата и писама које је добијао.{S} О |
| ама.{S} Изненадило га је што га госпођа пита за мишљење... она, која му је, поред свог уважења |
| ав је свет...{S} Баш ме данас у седници пита Поповић да ми није шта род.</p> <p>— Гле ти, видре |
| ела је посвећивала Илића у те куповине, питала га за савет при избору боја, <pb n="200" /> гово |
| та питала да цео тај рад није бесциљан, питала се шта ће она привредити науци, шта ће наука при |
| кле к себи.</p> <p>— Шта је ово мени! — питала се она. — Тамо вилинско коло, овде вилинска вода |
| > <p>— Докле иде та свемоћна слобода? — питала ју је савест, једна савест коју је патријархална |
| у.</p> <p>— Откуд овај сан, овај бол? — питала се у чуду.</p> <p>Напољу се мрак повлачио све ја |
| на, под знаком питања.{S} Она се заиста питала да цео тај рад није бесциљан, питала се шта ће о |
| а ће сутра лепо скувати за ручак, те је питала своје гошће шта више воле: киселу чорбу или супу |
| да сама извојује свога мужа.{S} Она се питала шта би мислио њен отац да је сазнао за посету мл |
| ле купиле су се око Чедомира.{S} Она се питала:</p> <p>— Где је он сад?{S} Шта ли ради?</p> <p> |
| еме, упада у противуречности.{S} Она се питала још, што и они који су старији <pb n="48" /> од |
| е очи.{S} Срце јој се кидало.{S} Она се питала да ли су људи луди или подлаци.</p> <p>— Шта ти |
| ица, није могла да схвати свога друга и питала се откуд долази ова промена.</p> <p>Чедомир је п |
| губила присуство <pb n="181" /> духа и питала се шта други мисле о њој.{S} Она је знала да је |
| трају за мирна човека, али видиш, ја се питам да ли у мени не живи неки скривени ђаво.{S} Ах, к |
| ила ту, она му се нудила, љубила га без питања, украшавала му живот многобројним нежностима; ње |
| изгледала неизвесна, тамна, под знаком питања.{S} Она се заиста питала да цео тај рад није бес |
| је саме петице.{S} У расправи појединих питања могао му је позавидети многи старији друг; чак и |
| } О правом животу са стотинама озбиљних питања, укрштених интереса, тешких одговорности и неизб |
| ојом би решио једно од многобројних <hi>питања</hi> што су тада занимали интелектуалну младеж, |
| даде Илић — за мене брак не постоји као питање.</p> <p>Бела рђаво разумеде младића.{S} Помисли |
| себи.</p> <p>Али како?</p> <p>И на ово питање она одговори право, не заобилазећи, не тражећи п |
| итативно, грицкајући цигару.</p> <p>Ово питање није се дотле постављало девојци, те она одмах н |
| на ум му је, без икакве везе, долазило питање :</p> <p>— Шта ли сад ради Вишња?</p> <p>Он би с |
| уго — одговарао је старац на постављено питање. — Нико нас не тера, па ћемо да једемо понајлак. |
| неколико тренутака оклевања. — Ја на то питање нисам мислио.</p> <p>Матовићка га погледа изнена |
| > погледа у Белине очи. — Али на што то питање!{S} Мени је тако лепо овде, у вашој кући, с вама |
| ништа.{S} Њој се такође постављало исто питање.{S} Њен напор да замени мајку показивао се готов |
| , резолуције на туђ рачун, а чим дођу у питање они, њихова личност, њихов џеп, они знају већ ве |
| р... министар земљорадње кад се већ тим питањем бави, али јој се учини да поред све користи што |
| , бруји живот где новац господари свима питањима, царује индивидуализам који руши фамилију, држ |
| почело је да долази до размимоилажења у питањима тактике, настајали су озбиљни сукоби, подносил |
| иви, настављали дискусије о њиховим <hi>питањима</hi>, правили пошалице.{S} Ту су стизале прве |
| у другарицу расејано.{S} Чудила се томе питању, јер је толико пута говорила Вишњи о својим наме |
| у обичним приликама, а камо ли кад је у питању престо.{S} Ко би то могао помислити само јутрос, |
| Треба ли се одрећи те користи кад је у питању држава и виши интереси, до ђавола држава и виши |
| она била жена, а код жена, кад је муж у питању, начелне разлике не представљају велику сметњу.{ |
| сазнао, да владино одобрење није било у питању ни колико лањски снег, него је то госпа-Клеопатр |
| ге, Вук Караџић је казао последњу реч у питању језика, народне песме су једини добар узор уметн |
| или, грајали и препирали се о неком <hi>питању</hi>.{S} Зауставише Илића да чују и његово мишље |
| тњама и разговорима о овом или оном <hi>питању</hi> науке или политике.</p> <p>Чедомир је остај |
| погледа зловољно у правцу онога који је питао, па рече:</p> <pb n="203" /> <p>— Ко ме уби?...{S |
| је Бела одговарала, ма да ју нико није питао, и гледала младића задивљено, угризнуте усне, ист |
| редавања на предавање.{S} Нико вас није питао: шта ћете и кога тражите ?{S} Слобода, драга, мил |
| својим чудним сјајним очима и као да се питао да она не тера шалу.</p> <p>— Девојачка Школа мож |
| ад до решења шта да јој одговори, он се питао како ће јој писмо доставити.{S} Бојао се да јој н |
| о, свест му се враћала у главу, и он се питао:</p> <p>— Шта сам урадио!</p> <p>Тада, један узда |
| о се чиниле будућем министарском зету и питао се ћудљиво како ће се то све свршити.{S} Дотле је |
| уставити на том месту, зашто ићи даље и питати несигурне хоризонте за нечим што више није наше? |
| ње се отезала чачанска котлина зелена, питома, доброћудна.{S} По њивама су класали кукурузи.{S |
| ја личим на њеног сина који је умро као питомац Војне Академије.</p> <p>Вишња је ћутала.</p> <p |
| пенушаво одушевљење као од неког јаког пића.{S} Стога је Чедомир редовно посећивао њихова тајн |
| нутра је врило као у паклу.{S} Смрад од пића, обуће и збијене гомиле давио је.{S} Гостима није |
| лаца навику да пије, па се пропила и од пића посрнула, па продужила пут порока као свака пијани |
| кивао је нову годину с друговима, па га пиће преварило.{S} Његов <hi>цимер-колега</hi> није се |
| {S} У уста јој је навирало једно слатко пиће, као грех.{S} Помрчину замени блесак јаке светлост |
| зивала ове тренутке, пила њихово опасно пиће, свесно и прибрано, као пијаница по занату.{S} Она |
| } Хоћеш ракије?</p> <p>Илић није пио то пиће.{S} Али приста овог пута.</p> <p>— Још на ракију н |
| ни, напрасити, ћудљиви, ако се не одаду пићу, они постају, на крају, најљући реакционари.</p> < |
| Откад те нисам видела — рече му она. — Пише ми тетка да јој се ти никако не јављаш.{S} Не зна |
| ао оно што је говорио.{S} Престао је да пише афоризме, па се дао на поезију.</p> <p>— Наука ме |
| га је тамо оставила.</p> <p>— Што ми не пише! — чудила се девојка болно. — Бар једну реч да је |
| Али је Илић био још млад, у добу кад се пише искрено и поштено.{S} Стога продужи правим путем и |
| родитеља... и Радоја који ти ово писмо пише и у свему ми се на руци налази.</p> <pb n="180" /> |
| м простим стварима, на саму мисао да то пише љубљеној девојци, њега је обузимала нека чар, скор |
| редељено, она се решавала једнако да му пише.{S} У брзини с којом је оставила Београд није јави |
| век нешто.</p> <p>— Шта мислиш да ли да пишем детету у Београд?</p> <p>— Њој ће бити свакако жа |
| ред обичности живота.</p> <p>— Зашто не пишете шта кад тако лепо говорите — рече му Вишња. — Ја |
| ши пропало.</p> <pb n="252" /> <p>— Да, пиши пропало... године су прошле од како смо се растали |
| ти, ма је звао колико хоћеш.{S} Просто: пиши пропало.</p> <pb n="252" /> <p>— Да, пиши пропало. |
| државника из доба ослобођења.</p> <p>— Пиши јој — рече, застајкујући на свакој речи — да смо с |
| посла! — одговори нешто јетко.</p> <p>— Пиши јој, болан, мајка је, а тетки треба мало, па да је |
| .</p> <pb n="171" /> <p>— Видиш ли овај пиштољ?{S} Купио сам га пред лањску демонстрацију.{S} Ж |
| е, читају на дохват популарне књиге, не пишу ништа, полажу много на беседништво, и живе, скриве |
| великим врућинама у Београду.{S} Ипак, пишући о тим простим стварима, на саму мисао да то пише |
| у суседне куће, на коју се ослањао кров пјане кафане.</p> <p>Унутра је врило као у паклу.{S} См |
| са круницом као звезда.{S} У жалфије се пла̑ве длакава, лепљива уста.{S} Хајдучка трава диже ск |
| млада девојка у коректној мушкој јаки; плав прамен косе сакривао је њене уши до половине.</p> |
| с туђинцима, претопљеним у наш свет.{S} Плава маст није, као по обичају, ублажавала бујицу здра |
| охвати за главу и растрже плетеницу.{S} Плава, свилена коса се просу као талас, упи се у њена л |
| извор у планини.{S} Њена глава је била плава, прави словенски тип, који се у Србији још може н |
| брвна.{S} Ишли су сад заједно.{S} Њена плава коса, очешљана на раздељак, правила је врло згода |
| ле, која је благо и видљиво дрхтала.{S} Плаве боје просипале се на парк.{S} Из шуме је долазио |
| узика, отегнути тонови који опијају.{S} Плаве и модре врвице њихале се пред њом и око ње.{S} У |
| на.{S} Кроз ваздух су се преплетале оне плаве и модре траке.{S} За првипут, девојка се подаде т |
| или турским димњацима образовале су се плаве сенке, које су још више истицале небеску илуминац |
| ане свеће, обешени светњаци; иза њих се плаве шајкаче, копорани.{S} Ваздух млак.{S} Стреје капљ |
| Нашто онда?</p> <p>— Вараш се — синуше плаве очи у девојке. — Можда би боље било да се никад н |
| е, изваљена на његову мишицу.{S} Прамен плаве косе падао јој је преко лица.{S} Њене бистре очи |
| Она је била обучена у хаљине затворено плаве боје, чији је озбиљан крој доликовао лепо њеном о |
| е више у таму.{S} И мрак се спуштао као плаветна платна, изаткана од прашине и паучине.</p> <p> |
| шком од порцулана, по којем су се плеле плаветне шаре.</p> <p>Они су седели тако, јели кајсије, |
| облак био се зауставио у мору отвореног плаветнила као санта леда.{S} И по околним кућама било |
| о њихове црне тачке у дубинама небесног плаветнила. — Благо њима.{S} Узлећу, певају, цвркућу по |
| , чији је златан сјај оживљавао небесно плаветнило.{S} Како друга светлост бледи пред њим, јадн |
| а затезао се крајичак неба, по чијем је плаветнилу пловило неколико облачића као прамење од пам |
| је дим пузио у модрим трубама ка чистом плаветнилу осветљеног неба, њега обузе једно јако, неми |
| а обала, са црвеном, одроњеном земљом и плаветним венцем удаљених планина у дну.{S} С друге стр |
| — Место да нам користи та река, она нам плави поља, засипа усеве, односи <pb n="70" /> најбољу |
| мислити на шта друго.{S} Плима страсти плавила му је срце поново, ударала <pb n="192" /> на би |
| ричина.{S} Небо опрано јучерашњом кишом плавило се дубоко, у бескрај.{S} Ваздух је био провидан |
| поштанска дописница, испуњена јевтиним плавим мастилом, које је можда сам газда-Митар правио.{ |
| изгрејао.{S} По небу које је дошло врло плаво блудели су облаци час бели, час жути, и губили се |
| иче.{S} Редови, млади момци у озбиљној, плавој униформи, држали су пушке о рамену и бленули нео |
| жакет који је врло лепо доликовао њеној плавој појави.{S} Испод жакета видела се муселинска блу |
| ешеним о ивицу.{S} Око ваге, прекривене плавом, дебелом хартијом, били су наслагани црни тегови |
| ла Чедомиру.{S} Дан је био ведар.{S} По плавом се небу мицало неколико малих, светлих облака.{S |
| ега, што посматра њену уску сукњу, њену плаву косу, просто сплетену.{S} Па ипак, по болесној ск |
| се пренуо сасвим и мислио на њу, на ту плаву девојку, на њене косе, на њене образе, на њу целу |
| о.{S} Срце јој се стезало, њена душа је плакала, а она се морала смешити.{S} Стога побеже са се |
| езду изнад узбурканих таласа, неугашљив пламен у бури, а пред њим се појављивало сунце, чији је |
| девојка у истом тону.</p> <p>Један нов пламен црвенила лизну јој уз лице.</p> <p>Они обоје пок |
| и који је долазио право из срца.{S} Тај пламен и срдачност, која је звонила у девојкином гласу, |
| <p>На ову реч младић задрхта.{S} Један пламен загреја му образе.{S} Пред њим се појави, као у |
| ле су утисак гробних хумки.{S} Усамљени пламенови који су се палили по прозорима блудели су дрх |
| поверљивости свога друга оним унутарњим пламеном, који је палио њене мирне, невине очи и који ј |
| одице.{S} Стога млада девојка не исмеја план своје другарице.{S} Само, она нађе за добро да је |
| о.{S} То су они који одавно имају готов план школовања, служе војску одмах по матури, уписују з |
| двема женама, које су се занеле у свој план до лудила.{S} У кући су настајале свађе.{S} Мајка |
| пљивији, земаљскији.</p> <p>— То је мој план — трже је из тог размишљања Радојев глас, округао |
| бити од мене?</p> <p>Без Илића, цео њен план за високим студијама изгледао јој је излишан.{S} Р |
| p>Он се доиста журио.{S} У успеху свога плана за подизањем електричне индустрије у Чачку, гледа |
| говог говора што је ишло у корист њеног плана и рече Чедомиру:</p> <p>— Тата нема ништа против. |
| веле једна за другом популације које је планета хранила.{S} Наука је одредила свакој звезди сво |
| Постоји <pb n="219" /> само атмосфера, планете, сунчев систем, материја, енергија.</p> <p>— На |
| то мисле да од њих зависи круг земаљске планете.{S} Она се сети много лепих ствари које је имал |
| о велика као да се скупио народ са целе планете.{S} Сви су је гледали са ужасом.{S} Није било н |
| лом у левој руци и гледао тамо у правцу планина на западу.{S} Он је био миран.{S} Ништа на њему |
| а долина Западне Мораве чак до ибарских планина, чије се заокругљене линије назирале у прашини |
| еном земљом и плаветним венцем удаљених планина у дну.{S} С друге стране, обала је била ниска, |
| , који је дотле владао овом водом, овим планинама, овим људима стискао се у њему као соко са ск |
| ки пљусци као усред лета.{S} По околним планинама образовали су се нови потоци и реке.{S} Воде |
| да се земља сурвава под њом, да околне планине падају.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— За име Б |
| ти се гомиле радника који у подножју те планине зидају централу <hi>Рад и Светлост</hi>.{S} На |
| г и ужичког округа, на дивљачној падини планине Повлена.{S} Ту се населио његов прадеда Илија, |
| ...</p> <p>И Радојев поглед изгуби се у планине које су са запада блиско окружавале Чачак.{S} О |
| рве векове земље.{S} Сазнало се како су планине рођене, како су живеле једна за другом популаци |
| рце је замахивало снажно пијуком.{S} По планини се разлегала песма радничка. <pb n="176" /> Вар |
| тих очију, мирних и бистрих као извор у планини.{S} Њена глава је била плава, прави словенски т |
| ене ране.{S} Међутим, Вишња, здрава као планинска биљка, освести се брзо после првих дана ове м |
| чен хлеб, на јагоде, на младост.{S} Кад планински ветар духне из клисуре, облак од цветне праши |
| којаке травице,</l> <l>На зелен здравац планински,</l> <l>На бел’ босиљак градински.</l> </quot |
| рали: да ли су песма или запевка.{S} Из планинског склопа избијала је река као из неке чељусти. |
| олог Тркалишта, па на Седам Кућа све до планинског склопа око Кумодраже.{S} Десно, посматрачево |
| ово гласно.</p> <p>Тада се сети великих планова Радојевих и целог његовог говора на Моравиној о |
| оје навике, укусе, идеје, <pb n="40" /> планове, потпаднемо под њихов утицај, они постају наши |
| жен у свом осећању културног човека.{S} Планови о повратку на страну, о довршетку студија, изгл |
| ије село у Млави, где је нашла школу по плану, уређену башту и колегиницу, једну стару девојку, |
| остајала јој је мушка дубина, јасност у плану.{S} Професори су се обраћали скоро искључиво мушк |
| м прстену.</p> <p>Тако и сад, весеље је плануло неочекивано, још док су се састајали.{S} На пиј |
| накривљене плотове, дивље шибље и један пласт сена усред мокре ливаде.{S} Неколико певаца креча |
| дрвећем, нанетим балванима, бурадима и пластовима сена, па ударила преко поља и бацала се прав |
| великим надлештвима, где је рад мањи, а плата већа.{S} Они оснивају <hi>таншуле</hi>, састављај |
| рачунао на први од месеца кад се прима плата.{S} Кад би она била његова, неуморно би радио на |
| тариш, пензионишу те, па ти и после иде плата, није много али колико да се храниш.{S} А занатли |
| шта ти је боље од тога!{S} Иде ти после плата, а кад остариш, пензионишу те, па ти и после иде |
| бацало, раздавало суседству, и наравно плата није била довољна.{S} Чедомирова сестра, која је |
| естра — млад је, леп је, образован, има плате две хиљаде, отвориће адвокатску канцеларију...</p |
| у смех. — Ко га не познаје, скупо би га платио!</p> <p>Вишњи не би право ова рођачка оцена.{S} |
| лић поучавао за скромну награду.{S} Ову платицу надокнађавала је госпа-Матовићка у пажљивом опх |
| таму.{S} И мрак се спуштао као плаветна платна, изаткана од прашине и паучине.</p> <p>Чедомир п |
| а лети сламни шешир у боји и прсник од платна.{S} Тражио је од жене и деце да пазе на одело.{S |
| ласа која су се дизала и спуштала испод платна.{S} Дође јој да оде од огледала.{S} Једна суза в |
| ме ради.{S} Из вароши се доносиле трубе платна, разне чипке, конци, свила, модни журнали.{S} Је |
| зидинама средњевековне тврђаве, чија се платна спуштала од врха брда па до у саме таласе Дунава |
| Врвице на раменима прскоше.{S} У белини платна развише се црнпурасте, дозреле груди.{S} Она се |
| су се разнолике боје, почевши од белих платнених блуза до црне материје мушких капута.{S} Прео |
| адознало главу кроз отвор на колима.{S} Платно позади лепршало се.{S} На њему је писало неједна |
| упка — продужи Остојић гледајући у бело платно Моравино. — А видео сам је надошлу, усталасану, |
| и губила се на хоризонту као разастрто платно од сребра.</p> <p>— Погледај ову воду — рече мла |
| зми ме — шапутало је све у соби.</p> <p>Платно се сроза низ мишице, обеси се о бедра, да се пос |
| оје је у том тренутку, наго и покривено платном, као и Вишњино, почивало на мермерном столу у х |
| слабо поклапало са скромном суплентском платом.{S} Из штедње су седели код таште, која није про |
| оту.</p> <p>— Клеопатра, треба повисити плату том младићу што поучава Младена — рече јој једном |
| по коњским сапима, по зарђалом блеху од платформе и по црвеном лицу кондуктерову који је стајао |
| зету не покаже колико је срећан што не плаћа стан.</p> <p>— То је велика рента, као мираз од п |
| Преведи какву занимљиву ствар.{S} То се плаћа.{S} Докле ћеш се, бога ти, зевзечити са том твојо |
| једној оближњој фабрици.{S} Добро му се плаћа.{S} У слободном времену ради за себе.{S} Све је т |
| труда, колико брига, колико уздаха око плаћања дуга код Управе Фондова, пореза, осигурања од п |
| ично кредита, јер је прошлих две године плаћао уредно.{S} Доцније нађе две три лекције и живљаш |
| кад указати.{S} Од лекције коју је имао плаћао је стан; остајало му је још нешто за дуван, сита |
| небо се наоблачи.{S} Мало после, удари плаха киша.{S} Шта то смета?{S} Она је ишла уморно, тро |
| ор.{S} Облак се провали.{S} Из неба осу плаха киша, да се за час начини поток поред њиних ногу. |
| ружанске собе.{S} С поља је допирао хук плахе кише.{S} С времена на време млезеви би ударили о |
| ош којекако, али мајка!...{S} Ударила у плач, па запомаже по кући.{S} Ја нисам попуштала.{S} За |
| е неће моћи савладати, да ће бризнути у плач... ту, на улици, пред толиким светом.</p> <p>— Збо |
| Ката данас, па као да се у црно завила, плаче, суза јој сузу не стиже.{S} Вели, ни кошуље му не |
| , нешто неправедно, немилосрдно, што ме плаши.</p> <p>Радоје је погледа.{S} Његов поглед је био |
| вога времена — одговори Вишња и погледа плашљиво у младића, па после спусти главу и доврши као |
| не усуди да обнови прекор, већ погледа плашљиво у свога мужа.{S} Али ни Јован не рече ништа.{S |
| усамљености!</p> <p>— Куд нађе ту жену: плебејку, старију од себе, удовицу — рече Илић у себи и |
| ра да је вечито, а које живот распе као плеву!</p> <p>Поред њих прохукта један воз</p> <p>Вишњу |
| грала кумаша са Милевом, доцније везла, плела и ћаскала по обичају.{S} Остојић је био нека врст |
| а и дршком од порцулана, по којем су се плеле плаветне шаре.</p> <p>Они су седели тако, јели ка |
| је била вечито за одржавање неке врсте племства, захтевала је скупоцена одела, свечане ручкове |
| иње крокодили јер лију сузе за одбеглим пленом...{S} У државама где је оморина, тежак, загушљив |
| {S} Затим се дохвати за главу и растрже плетеницу.{S} Плава, свилена коса се просу као талас, у |
| атеже блузу, те се показаше њена здрава плећа.{S} Рамена се видеше округла, заобљена, као извај |
| брчканог лица, повезане главе, згурених плећа.</p> <pb n="313" /> <p>— Шта ти је, Вишња? — упит |
| је испуњавала уска постеља, на чијим се плеханим шиповима сијале златно обојене лопте.{S} Нашло |
| Још удара на бели лук, а већ развезао о Плеханову, Огисту Конту, социјалној револуцији, Карлу М |
| , не бежите од живота; с њим је као и с пливањем; научи се кад куражно оставимо плићаке.{S} Јер |
| ек да је могао мислити на шта друго.{S} Плима страсти плавила му је срце поново, ударала <pb n= |
| и хоризонти остаће тесни, ваша схватања плитка.{S} Треба храбро поћи ка идеалу нове жене, јер н |
| ан, он се ту осећао као риба која је из плитке барице доспела изненада у непрегледни <pb n="256 |
| ала је Морава то зеленило и текла преко плићака, испод подривене обале, кривудала по широком ко |
| пливањем; научи се кад куражно оставимо плићаке.{S} Јер најзад, нашто вечито трчати за критиком |
| Ту је лежао још један албум, повезан у плиш, гомила посетница и карата са сликама.{S} До зида |
| ке и застарелу моду.{S} Имао је на себи плишано одело, црно и опшивено свиленим испустом.{S} Ци |
| /p> <p>Доиста, салон је блештао у новом плишу и свежим бојама.{S} Само је био незграпан са свој |
| S} На таласима, који се стално љушкају, плови њен чамац с разапетим једрима и води је непознати |
| е крајичак неба, по чијем је плаветнилу пловило неколико облачића као прамење од памука.</p> <p |
| шећерлија китила се руменим, заруделим плодом.{S} Остојићев султан дремао у својој кућици, врт |
| ђе на другу страну, где се уздизао неки плот, накривљен, труо при земљи, побелео од кише и врем |
| уцима, поседало женскиње.{S} Иза једног плота, неке девојке одломиле грану од трешње, па тако б |
| зарасла у модро-зелену траву, два низа плотова, неколико ниских кућа, остатци змаја на телегра |
| које му прети сушом непрестано.{S} Око плотова су расли сунцокрети.{S} Они су високо дизали св |
| рок шор, пун отврдлог блата, накривљене плотове, дивље шибље и један пласт сена усред мокре лив |
| рум, низови кућа и кућерака, накривљени плотови, неколико липа засађених пред каквом кафаном, и |
| могу други.{S} Оно после... то ће бити плус, Зарија.</p> <p>— Свет је глуп, Илићу, он не воли |
| а своју сакатост, храмала око студента, пљескала рукама, пуцала прстима и нарочито понављала:</ |
| воји брак од љубави, или тако нешто, те пљесну рукама:</p> <p>— Браво, господин-Илићу!{S} Главн |
| ију, великог чела са дубоким залисцима, пљоснатих ушију, необријане браде и кратких, дебелих бр |
| јка се уједе за усну.{S} Крв осоли њену пљувачку.{S} Навуче покривач до уста, окрену се на друг |
| </p> <p>Илић погну главу и спреми се на пљусак грдњи.</p> <p>У том тренутку, девојка полете у п |
| арала <pb n="192" /> на било код очију, пљускала у ушима.{S} Обузимали су га чудни осећаји да ц |
| о не беше ситна, јесења киша, већ млаки пљусци као усред лета.{S} По околним планинама образова |
| } Даље се није видело ништа.{S} Киша је пљуштала.{S} Са реке је допирао потмуо хук бујице и теж |
| крену тамо, убрзавши кораке.{S} Киша је пљуштала.{S} По калдрми се нахватале многе баре.{S} Зем |
| S} Иза дрвета затезао се крајичак неба, по чијем је плаветнилу пловило неколико облачића као пр |
| ле око гомиле песка, кафанских столова, по суседним авлијама, као да су и оне хтеле побећи од к |
| .{S} Ту се населио његов прадеда Илија, по коме су и име добили.{S} Све што је Чедомир знао о о |
| то цвећа, везла по коју мараму, читала, по каткад, сензационе романе, и јела слаткише, почев од |
| ти, по сигурном кораку који је правила, по очима што се нису дали <pb n="275" /> збунити, по об |
| ућама, по запосленим људским приликама, по њој самој.</p> <p>Зима јој је пролазила врло пријатн |
| облак.{S} Света је било пред кафанама, по тротоарима.{S} Врапци се чули на крововима, у олуцим |
| лост по непознатим престоничким кућама, по запосленим људским приликама, по њој самој.</p> <p>З |
| једностраном васпитању, по средствима, по темпераменту.{S} Он је међу њима, међу тим радикалим |
| а светлост играла се по коњским сапима, по зарђалом блеху од платформе и по црвеном лицу кондук |
| рицом од месинга и дршком од порцулана, по којем су се плеле плаветне шаре.</p> <p>Они су седел |
| ети у собу него је скакало око прозора, по калдрми и гранама једне оголеле липе.{S} Иза дрвета |
| као враћајући се с неког далеког пута, по којем је његова мисао дуго лутала. — Опет двојке?{S} |
| један човек, продавац ушећереног воћа, по којем је падала прашина.{S} Он је ишао полако, краје |
| сноп првих сунчевих зракова.{S} А даље, по шору, поцрнелим крововима и раштрканом селу, приређи |
| у сенку чак преко улице.{S} Даље од ње, по једној пијаци, око сандука, гомиле бостана и покрова |
| другојачија.{S} У тишини сеоске самоће, по којој ју је пратила туга од промашене удаје, она је, |
| о код лептирова, а на супротној страни, по крововима ниским, високим, од олова или просте ћерам |
| руштва, приређују концерте по отаџбини, по изузетку се представљају као великошколци, праве сла |
| ше прогнате из раја.{S} Пусти простори, по којима се назирала тек овде-онде која прилика што се |
| то се нису дали <pb n="275" /> збунити, по образима који се више не румене на сваку ситницу, по |
| те, у којој је било нешто срачунатости, по сигурном кораку који је правила, по очима што се нис |
| ретку, било је да се борио на Засавици, по свој прилици у чети Зекиних голаћа, да је ту био рањ |
| лаву косу, просто сплетену.{S} Па ипак, по болесној склоности своје душе, он се не даде да га з |
| бакалском коферту, с рапавом хартијом, по којој се проливало мастило.{S} Ах, та писма!{S} Она |
| су били тапетовани оранџастом хартијом, по којој је насликано неко фантастично биље, чије је ли |
| заборави и преда њеном загрљају меком, по потиљку, само оним што је голо од <pb n="134" /> рук |
| и познавало се још како је неко спавао, по другој је било просуто једно пакло карата; прашина с |
| много на беседништво, и живе, скривено, по Палилули и Енглезовцу, с каквом хистеричном газдариц |
| ашту и колегиницу, једну стару девојку, по имену Аница.{S} Лепо су се сложиле.{S} Поделиле су д |
| дине, јер они који су пали за Отаџбину, по речима једног великог песника прошлог столећа, заслу |
| лижи по њиховом једностраном васпитању, по средствима, по темпераменту.{S} Он је међу њима, међ |
| оји се више не румене на сваку ситницу, по дивно довршеном телу које је издавала цела њена поја |
| це грчевито, шетао по соби или бежао... по забаченим крајевима, простачким кафанама, вијан као |
| делила демократска убеђења свога мужа; по њеном мишљењу један сиромах ђак треба да је задовоља |
| лудила.{S} Осећао се истрошен, утучен; по целе ноћи није могао заспати.{S} Реч Христова врзла |
| реда, он није био за претерану похвалу; по патосу се повлачио један шал, на једној постељи позн |
| орани.{S} Ваздух млак.{S} Стреје капљу; по леду се образују поточићи ; вода струји, жубори, као |
| је врхове украшене чипком од букава.{S} По гдегде видело се неко раштркано село.{S} Ветар је до |
| кола почињала је поново да оживљава.{S} По њеним просторијама су одјекивали разговори и живи ко |
| Пратила га чамотна тишина као сенка.{S} По дијамантском ваздуху вијало се неколико ластавица.{S |
| брзавши кораке.{S} Киша је пљуштала.{S} По калдрми се нахватале многе баре.{S} Земља се клизала |
| љена барским дрвећем црног зеленила.{S} По ритовима виделе се усамљене роде, врло беле.{S} Једн |
| котлина зелена, питома, доброћудна.{S} По њивама су класали кукурузи.{S} Младићев поглед преле |
| ша, већ млаки пљусци као усред лета.{S} По околним планинама образовали су се нови потоци и рек |
| ију пролећа.{S} Било је много сунца.{S} По баштама се трава подмладила.{S} Са пијаце служавке с |
| кроз њу гледала свој велики Београд.{S} По неколико пута преко дана излазила је ту у шетњу у до |
| азом на офарбаном лицу што су такве.{S} По њиховој спољашности, необавештен пролазник би се мог |
| о васкрсењу.{S} Али има нешто боље.{S} По некад живот изведе своје мистериозне путеве <pb n="2 |
| на све стране као фантастичне ресе.{S} По земљи се протезале леје лука, између којих се ширио |
| имакли прозору што гледа у двориште.{S} По калдрми је играло суво и топло сунце које претходи ј |
| <p>Напољу се мрак повлачио све јаче.{S} По шору је играла нека сива светлост.{S} Распознавале с |
| есразмерно велика према самој кујни.{S} По зидовима су висиле изрибане тепсије, тигањи, бакрачи |
| Једном се дигнуо с рада у пола ноћи.{S} По споредним улицама биле су већ угашене светиљке.{S} К |
| кад оно у свом путу наиђе на Чачак.{S} По кафанама се пуши, млатара рукама и води политика.{S} |
| ици, запламтише живом црвеном бојом.{S} По зидовима остарелим и новим, запуштеним и очуваним, п |
| о срце је замахивало снажно пијуком.{S} По планини се разлегала песма радничка. <pb n="176" /> |
| оворе.{S} Месец је био тек изгрејао.{S} По небу које је дошло врло плаво блудели су облаци час |
| p>Лампа у соби је осветљавала рђаво.{S} По кутовима се дизао мрак.{S} Наста један тренутак потп |
| прве младости.{S} Био је измршавео.{S} По убледелом челу повлачиле се боре, а у солуфима се пр |
| ришла Чедомиру.{S} Дан је био ведар.{S} По плавом се небу мицало неколико малих, светлих облака |
| и теписи од лишћа црвеног као бакар.{S} По који зрео кестен лупио би о калдрму и измамио уплаше |
| рану од трешње, па тако беру и једу.{S} По кафанама се чуо жагор.{S} Деца се враћала с купања и |
| жаба.{S} Он је узе и за другу руку.{S} По башти су цветали патлиџани.{S} Рит је био пун зелене |
| ко, да је ваздух био као у купатилу.{S} По тротоару је било доста света, оно лепог света што пр |
| лупу, коју угледа празну и усамљену.{S} По стази је било мирно и топло.{S} Једна црвена буба тр |
| ана гомила се безбрижно по тротоару.{S} По прозорима <pb n="208" /> се црвене уски јастучићи, г |
| .{S} С Мораве је пиркао свеж ваздух.{S} По <pb n="210" /> небу се палиле звезде.{S} На ћошку св |
| једној београдској гимназији.</p> <p>— По твојој глави не би добио ни Прокупље! — пришила му ј |
| {S} Дао је две банке за шешир.</p> <p>— По два гроша од гласа!</p> <p>— Тако се грађанска права |
| цу без неког нарочитог повода:</p> <p>— По чему ти је рођак господин Илић?</p> <p>Каја се опет |
| е изнели роштиље на сокак и задимили, а по зиду извешали кобасице разне дужине и дебљине.{S} О |
| од овог свеца — рече затим, милујући га по подбратку. — Ко би помислио да тако уме завртети моз |
| ога дана кад је доведен; миловали су га по њушци, тапкали по сапима.</p> <p>Арап је држао висок |
| одроњене земље, о отегнутој јеци гајда по механама где свраћају сељаци.{S} Али писмо испаде кр |
| гласу — што се Бела <pb n="163" /> виђа по улици са оним нашим ђаком... како ’но му беше име?</ |
| инило њено родно место, неколико сокака по којима рабаџије шибају волове, а човек не зна кога п |
| им стварима.{S} Није се правила разлика по старешинству, годинама ни по породици.{S} Сви су бил |
| н од оних неприметних културних радника по паланкама, који су скупљачи претплате свакој новој к |
| S} Она се насмеја.{S} Оштар смех зацика по соби.{S} Насмеја се и оно тело у огледалу развучено, |
| ање.{S} Он је био верна гласачка војска по ђачким зборовима, где се драо и скакао на први знак |
| т коју је патријархална кућа образовала по типу беспрекорне врлине, испунила поукама и забранам |
| ићака, испод подривене обале, кривудала по широком кориту и губила се на хоризонту као разастрт |
| Милевом, доцније везла, плела и ћаскала по обичају.{S} Остојић је био нека врста старијег брата |
| оне, китила га цвећем из саксија, слала по Младену какву гравуру или други украс за његову собу |
| } Већ је по мало напуштала собу, шетала по дворишту, седела у башти.{S} Ствари су у кући пошле |
| еш тиме да кажеш?</p> <p>— Ти си лутала по Београду, тражила <pb n="270" /> си себе, своје, вре |
| ку новост која се још од подне шапутала по породицама ближе Двору и министарским канцеларијама. |
| о једно пакло карата; прашина се видела по раму од огледала.{S} У трећој одаји, која је замењив |
| ре, весела лица, охолог погледа и одела по последњој моди.</p> <p>Илић је поносито сносио своју |
| слицама, неговала је нешто цвећа, везла по коју мараму, читала, по каткад, сензационе романе, и |
| Озбиљно сам се уплашила.{S} Где си била по овој киши?{S} Нигде те нисам видела на скупштини.{S} |
| парче улице, остатак покојног зеленила по околним баштама и сјај зимњег сунца које није могло |
| равилан круг од свежег, росног зеленила по сред суве, зреле траве.</p> <p>— Да дивна кола! — кл |
| новце, бронзано прстење које је купила по околини.{S} То је била њена манија.{S} Лазаревићева |
| осподским понашањем.{S} Редовно је ишла по славама, правила посете, ступала у хумана друштва, в |
| ије пред својом старом пријатељицом, ма по цену да се понизи.</p> <p>— У осталом, мени није ниш |
| са осмехом размаженог детета и шишкама по челу, које су сенчиле њено лице претерано бледо, гот |
| вај младост.{S} Велика дела долазе сама по себи.{S} Живот је дуг, пријатељу, а младост кратка.< |
| противна љубави, она управо долази сама по себи кад се ствари доведу у ред, кад обоје нађу кори |
| , а бирачи су људи.{S} Сваки од њих има по један ситан, а за себе капиталан интерес.{S} Брига з |
| фењере, истакнуте на тробојним дирецима по ћошковима.{S} Свака гостионица има такође по једну л |
| ило у чекању једно другог, у састанцима по угловима од улица, у претераним шетњама и разговорим |
| и његови гости зову <hi>Стрика</hi>, па по њему и његову гостионицу: <hi>код Стрике</hi>, те јо |
| о мустре, каталоге, књиге са стране, па по њима набављао робу, чистио метал, оправљао сатове, л |
| еде добро, те је погледа изненађено, па по обичају наших жена да се покажу љубазне кад их неко |
| посади му се у крило, па поче да барата по његовом столу.{S} Под руку јој дође свеска једног ом |
| То су они који као ђаци добијају места по Скупштини, разним министарствима и осталим великим н |
| аље.</p> <p>Имала је утисак као да лута по неком напуштеном месту: све је ту, куће, улице, отво |
| о пиће, свесно и прибрано, као пијаница по занату.{S} Она је сматрала пољупце као шећерлему, пу |
| и боље еманципације?</p> <p>Ишли су сад по стази посутој шљунком.{S} Око њих се мешало засађено |
| дућан постоји познају га на први поглед по његовом прозору, упрљаном мувама и масним рукама.{S} |
| ле да завију у помрчину разгранате врбе по обали.{S} Са суседног острва долазио је мирис на пок |
| ко?</p> <p>— Ретко.{S} Неке Швабе лове по риту.{S} Ја не волим лов.{S} Ономад ме је један прим |
| о да су сви српски сталежи послали овде по кога свог представника.{S} Поред глумца седео је трг |
| се љутио.{S} Дешавало му се да проведе по неколико дана не видећи своје драгане.{S} Трудио се |
| ве док се не виде с Кајом.{S} Она хтеде по том да надокнади своју срећу, да види, <pb n="246" / |
| у облацима... облацима што полако језде по зимском небу.{S} Одлазио је тада у кафану, губио се |
| шковима.{S} Свака гостионица има такође по једну лампу пред вратима.{S} Тако се по улици прости |
| ајка!...{S} Ударила у плач, па запомаже по кући.{S} Ја нисам попуштала.{S} Запретила сам им да |
| тонице учини јој се бедно.{S} Видела је по њему рабатне чатрље које дотле није примећивала.{S} |
| пети.</p> <p>— Шта да радим ? — нађе је по том Милева. — Радоје пије.{S} Да га свет не опази, п |
| {S} Кроз уско лишће од врба промицао је по који сунчев зрак и изливао свој бакар и злато по зел |
| е ливаде.{S} Неколико певаца кречало је по селу.{S} Девојка се осети слободнијом у присуству ов |
| опорављала се из дана у дан.{S} Већ је по мало напуштала собу, шетала по дворишту, седела у ба |
| фесор предаје и лепио фишеке од хартије по таваници учионице.{S} Најзад га истераше из гимназиј |
| лаве, сукњу изнад чланака, притискивале по један свежањ књига на своје груди које су се почињал |
| даљ одмакли од земље.{S} Жене се кувале по шупама, одмах до помијара и ђубришта.{S} Оне су изла |
| тивне мисли које су јој од синоћ лутале по глави.{S} Она заћута, и тек пошто се први час сврши, |
| и ножева.{S} После се чуше удари метле по поду.</p> <p>Бела се прва одвоји и, једним покретом, |
| ојке.{S} Бела је тражила задовољство не по осећању него по памети, изазивала ове тренутке, пила |
| Несигурна мартовска светлост играла се по коњским сапима, по зарђалом блеху од платформе и по |
| , једна једва приметна румен кретала се по њеним образима.{S} Младић се не могаде уздржати од ј |
| {S} Коса му је била замршена, лепила се по ознојеном челу.{S} Он провуче прсте кроз кике на тем |
| слиш и на оно што је прошло, сети ме се по ономе што је лепо било у мени“.{S} Али млади студент |
| на руке, па поново паде и праћакаше се по блату.{S} Један шегрт наиђе звиждућући, загледа се у |
| елике куће, додирну шимшир, проклати се по калдрми од дворишта, па замаче даље, у мрак.</p> <p> |
| по једну лампу пред вратима.{S} Тако се по улици простиру чаршави несигурне светлости.{S} Свет |
| трља.{S} Једно јато сврака прегонило се по остарелом кестењу на улици.</p> </div> <div type="ch |
| ао заспати.{S} Реч Христова врзла му се по памети:</p> <p>— Жено, шта има заједничко између теб |
| на неком другом створењу.{S} Окрену се по соби, као да се бојала да не буде примећена, па се о |
| агог камења.{S} Јата врана бунила су се по уличном дрвећу, дизала се у вис, кружила неко време, |
| ијатељи.</p> <p>Од тог доба звали су се по имену, задржавали дуже руку у руци.{S} Време им је п |
| расле сенке, ипак је било још рано, те по улицама није било много света.{S} Кад је млада девој |
| ускиње, које су преплавиле универзитете по Европи, које ступају у најниже слојеве народа да би |
| ају певачка друштва, приређују концерте по отаџбини, по изузетку се представљају као великошкол |
| од био је довољан да не говоре.{S} Ћуте по неколико дана.{S} Гледају једно друго хладно као сто |
| д Саве, пут за Вишњицу, самоникле улице по Чубури, виделе су тада многи млади пар.{S} То су бил |
| S} Као што не можемо неговати поморанџе по Авали, тако се не можемо оружати „знањем целе епохе“ |
| , у друштву, не шкоди...</p> <p>Упалише по цигарету.</p> <p>— Седи... ту, на канабе — рече му В |
| оће на рационални начин.{S} Шта више, и по спољашности се разликовао од мештана, окорелих у нав |
| вореног плаветнила као санта леда.{S} И по околним кућама било је доста светлости.{S} Али шта ј |
| земље у крај Мораве, засађеном врбама и по којом липом, какав полуевропски обучен чиновник који |
| прошарана вртовима, попречним улицама и по неком великом грађевином.{S} Лево се видик губио пре |
| едан Јеврејин, трговачки помоћник, па и по који радник.{S} Сваки од њих био је огорчен песимист |
| Он се разликовао од осталих трговаца и по томе што се није вајкао.{S} Чак ни на порез.{S} Лепо |
| е уздизале притке процветале бураније и по који усамљен долап, искрпљен блехом.{S} Ниже од њих |
| апима, по зарђалом блеху од платформе и по црвеном лицу кондуктерову који је стајао укочено и о |
| . — Хоћеш ли да идемо?</p> <p>Тада се и по четврти пут глог белио, лале жутеле, славуји певали. |
| ему.{S} Била сам охола, горда, па чак и по мало дрска.{S} Ја сам га одбијала...{S} Какво чудо а |
| у је још нешто за дуван, ситан трошак и по коју књигу. <pb n="84" /> Хранио се на кредит, до бо |
| спрекидана часовитим држањем под руку и по којим пољупцем... пољупцем брзим, кратким, недовршен |
| ућан с намештајем.{S} Вешт посматрач би по тој одаји оценио жену која ју је наместила.{S} Матов |
| ата политичара.{S} Они су му били ближи по њиховом једностраном васпитању, по средствима, по те |
| а што боље.{S} Уписала је и часове који по уредби нису били обавезни.{S} Хватала је прибелешке. |
| веден; миловали су га по њушци, тапкали по сапима.</p> <p>Арап је држао високо своју лепу главу |
| инара.{S} Изишли су из школе, па врљали по вароши без циља, избегавајући посећена места.{S} Они |
| и сирове.{S} Пред кућама, на клупи или по сандуцима, поседало женскиње.{S} Иза једног плота, н |
| S} Усамљени пламенови који су се палили по прозорима блудели су дрхтећи као душе прогнате из ра |
| ег дана, Вишња га нађе на Великој Школи по свршетку једног семинара.{S} Изишли су из школе, па |
| од пре годину дана, меке, наивне мисли по мало меланхоличне, као <pb n="153" /> што је свака ч |
| ла разлика по старешинству, годинама ни по породици.{S} Сви су били студенти, равни један друго |
| ски шешири по најновијој моди, изложени по дућанима, грубо су одскакали од тарница што су се др |
| ова чокалиница, и остали понешто дужни по умашћеним и у крајевима испресавијаним, дугачким теф |
| је примећивала.{S} Велики женски шешири по најновијој моди, изложени по дућанима, грубо су одск |
| н женски глас.</p> <p>Гомила се растури по утрини.</p> <p>Вишња се нађе поред Милеве.{S} Ове пе |
| о, бурно, како то природа може да удеси по каткад над том вароши, широм отвореној мађарским пус |
| и без људи. — Сваког секунда она односи по читава блага.{S} Столећа су прошла од како смо насел |
| ра, одлазити на конференције, пискарати по новинама, ићи краљу на подворење.{S} Чим би он измак |
| пи једну књигу, па устаде и поче шетати по соби.</p> <p>— Ти се љутиш?</p> <p>— Мани ме, бога т |
| мејкује.{S} Успети, само успети, успети по сваку цену!...{S} Што још занима, јесу жене којих им |
| хаљину из Београда; штоф је морао бити по најновијој моди и сувише скуп да би се продавао у ду |
| аком по способности, свакој способности по њеној заслузи“.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| тих усана.{S} Свако од њих знао је наћи по коју лепу реч да јој каже, да јој честита на положен |
| ваком кораку, тако рећи, може се подићи по једна централа, чије би струје ноћу осветљавале нашу |
| ко, радећи у школи појачано, скупљајући по селу мотиве са чарапа, ускршњих јаја, дрвених кашика |
| рац.{S} Своје мисли налазио је шетајући по варошкој околини коју је називао природом.{S} Потврђ |
| рски свет, те она продужи ићи, бацајући по каткад кришом свој дрхтав, девичански поглед на рођа |
| ја ко је ко.{S} Нећу дете да ми се мучи по паланкама.{S} Доста <pb n="262" /> сам се ја, због о |
| е и живот у престоници допуштали су јој по коју симпатију, пријатељство према младићу, љубав ре |
| нска, све је у њој могуће, све је у њој по руски!{S} Млада девојка не осети кад дођоше до њене |
| то је милио поред школске баште.{S} Тек по који пут, а нарочито кад је на пољу светло и благо в |
| ви зраци.{S} Небо је било ведро.{S} Тек по неки облак био се зауставио у мору отвореног плаветн |
| варење, у њихов велики принцип: „сваком по способности, свакој способности по њеној заслузи“.</ |
| е браде, згрчених прстију и с грозницом по целом телу.</p> <pb n="96" /> <p>Шта су они тада рек |
| напунише.{S} Рабаџија га удари песницом по њушци.{S} То је био знак да се крене.{S} И он пође, |
| риле.</p> <p>Илић удари љутито песницом по столу.{S} После рече брзо, усплахирено:</p> <p>— Ево |
| ... у неколико партија, без реда, један по један крај, знаменита места, као у албуму.{S} Сети с |
| љубац не паде на усне, већ на ону румен по образу и остави младићу утисак глатке коже и нечега |
| ним у наш свет.{S} Плава маст није, као по обичају, ублажавала бујицу здравља, којим је девојка |
| ића, па после спусти главу и доврши као по дужности : — Наша модерна жена изостала је далеко из |
| та, оборене главе у страну, и викао као по дужности:</p> <p>— Ево лепа воћа!...{S} Тазе јабуке, |
| дбе, Чедомир изиђе из куће, па је врљао по вароши бесциљно.{S} Око пет сати пут га нанесе поред |
| и имао стила у чланцима што их је писао по опозиционим листовима? </p> <pb n="14" /> <p> Одушев |
| о, стезао је слепочнице грчевито, шетао по соби или бежао... по забаченим крајевима, простачким |
| марона који су му грејали џеп, па лутао по Паризу без циља.</p> <p>— Где си био? — предусретала |
| ет, са занесеним очима, Зарија је лутао по живом, ироничном и борбеном Београду са изгледом зал |
| у служби, несрећан у кући, он је лутао по читаве ноћи да олакша себи, тражећи које љубазно лиц |
| све, он је излазио изван вароши и лутао по околини дуго, до самог мрака.{S} Понекад би повео са |
| била потпуно здрава, и он је њоме махао по ваздуху, као да би боље доказао оно што је говорио.{ |
| ао на столу.{S} Његов глас би се утишао по каткад да се једва чује; затим се дизао јаче, лупао |
| другарице, код које се скупљало друштво по моди руских универзитета, где се негује она двострук |
| грејан.{S} Још је више философирао него по обичају.{S} Скакао је с предмета на предмет.</p> <p> |
| тражила задовољство не по осећању него по памети, изазивала ове тренутке, пила њихово опасно п |
| ветској бањи.{S} Виктор Иго га је водио по најсјајнијим и најтамнијим крајевима Париза, Толстој |
| рава клијала је испод трња, снег копнио по <pb n="237" /> околним висовима, ветар доносио мирис |
| могао пребећи у Аустрију, него се крио по околним гајевима, повлачећи се дубље у земљу, док се |
| ветра који се дизао са запада и наносио по који облак.{S} Света је било пред кафанама, по трото |
| брату, позивала га на ручак још једнако по свом обичају куцајући на врата од собе, а не отварај |
| кву ју је оставио.{S} То се примећавало по деловима тоалете, у којој је било нешто срачунатости |
| и соколи...</p> <p>Увече је одјекивало по вароши од пуцњаве лагумова.{S} Парчад од камења доте |
| б два пут дневно.{S} Печење је мирисало по старинским пањевима.{S} У кафанама је врило као на в |
| е у теби одбио.</p> <p>Сунце је клизило по ведром небу.{S} Морава је жуборила иза једног врбака |
| S} Сунце се не види као да се растопило по целом небу, па жеже.{S} Нигде тице да се чује.{S} Би |
| сазна шта о овом узбуђењу које је рило по њој, као грех.{S} Најзад се охрабри и рече:</p> <p>— |
| а.{S} Метални звук је одјекивао потмуло по празној одаји као нешто живо и претеће.</p> <p>Он по |
| жутим пафтама, које се данас виде само по државним канцеларијама.{S} Према постељи, у венцу од |
| ип, који се у Србији још може наћи само по забаченијим селима, као неким чудом сачуван од укршт |
| а слободу.{S} После ће доћи остало само по себи, ако је ко тада у опште мислио шта ће после доћ |
| уга, као зимњи дан, рашири се изненадно по његовим грудима.{S} Али он није био човек који се по |
| .{S} Роба из дућана гомила се безбрижно по тротоару.{S} По прозорима <pb n="208" /> се црвене у |
| нак захвалности што је Илић имао стално по коју лепу реч за њу, девојку која је своју ману осећ |
| , искусила, рачун испада врло неповољно по твој прогрес и човечанство.{S} Ти си непријатељ, не |
| унчев зрак и изливао свој бакар и злато по зеленом бусењу.{S} Радоје је одбијао кратке димове н |
| елица се збуни.{S} Окретала се блесасто по соби.{S} Кризе су код жена заразне.{S} Она напреже с |
| ди и врата, босих ногу, па радиле нешто по дворишту сагибајући леђа, ширећи ноге, избацујући св |
| .{S} Она позна да је то државни фијакер по кочијашу, који је носио униформу састављену од писмо |
| днако лишени слободе, осуђени на затвор по апсанама; закон је био једнак за све.{S} Међутим, би |
| {S} Миришљава коса просула се као талас по њеним раменима.{S} Из хаљина у нереду провиривало је |
| а поново требала?...{S} Случајни сусрет по том кишовитом времену унео му је тек, са својом влаг |
| пријала.{S} Могла је уредити свој живот по својој вољи, излазити куд хоће, враћати се кад хоће. |
| мисли обично, који стварају свој живот по својој вољи.{S} Али, кажи ми... молим те, колико је |
| азливала је са̑но своју хладну светлост по интимном намештају супружанске собе.{S} С поља је до |
| је су расипале своју несигурну светлост по непознатим престоничким кућама, по запосленим људски |
| ека види, снег окопнео; на сваком гробу по неко; изгледа као да је гробље оживело, као да су мр |
| це у слободи.</p> <p>— Нек се развијају по инстинкту — говорио је самоуверено. — Утицај старији |
| но налазе у недоумици: да ли да гласају по свом убеђењу, <pb n="278" /> па да оборе министра ко |
| b n="260" /> <p>Ко би тада судио Србију по њеним листовима, добио би страшно уверење о њеним пр |
| ћке, још младе, пружале су мршаву сенку по земљи.{S} Сунце је залазило за један облак, бацало з |
| гатије село у Млави, где је нашла школу по плану, уређену башту и колегиницу, једну стару девој |
| а несташност млађег брата испуњавали су по читаво писмо.{S} Па ипак, та су писма била као <pb n |
| ијатељи.</p> <pb n="93" /> <p>Шетали су по школском трему и чекали да се отвори библиотека.{S} |
| ај.{S} Удар копита одјекивао је у такту по мирном крају.{S} Несигурна мартовска светлост играла |
| Благо њима.{S} Узлећу, певају, цвркућу по ваздан.</p> <p>— Глупе жеље! — закључила би убрзо за |
| отов план школовања, служе војску одмах по матури, уписују за то време семестре на универзитету |
| врата и продавао погачице, поздрави их по свом обичају.{S} Они се дохватише шешира и изађоше н |
| х по пијаци, киселили сами, куповали их по оријенталским ресторанима, али никако да буду онакве |
| од пансиона да дођу до њих: тражили их по пијаци, киселили сами, куповали их по оријенталским |
| ређане хронолошким редом; закључавао их по двапут, тресао катанцем још ради сваке сигурности.</ |
| века, али би га познала у хиљаду других по првој ситници.{S} Окрену се око себе.{S} На неколико |
| ре једном речи.{S} Кажу да је ова варош по свом положају, после Цариграда и Неапоља, најлепша н |
| реч да је здрав.</p> <pb n="223" /> <p>По ручку пређе на трем.{S} Пролетња пилад грабила су се |
| лићу! — говорила је немо у себи.</p> <p>По целе дане проводила је у својој соби, читала прибеле |
| ужи пут, настављајући да звижди.</p> <p>По тротоару, с друге стране, ишле су две жене, с марамо |
| јла, остави се Београда у Чачку.</p> <p>По вечери, Вишња је излазила с мајком на клупу пред кућ |
| свим, изгубио право на даље школовање, побегао са два заната.{S} Најзад, госпа-Клеопатра израд |
| у њега весела као срна, <pb n="243" /> побегла си с ишчупаним срцем.{S} Шта сад тражиш опет?</ |
| се била већ извила из његовог наручја и побегла к вратима од трпезарије.</p> <p>— Шта ли ради с |
| а кад тако осташе сами. — Тако бих радо побегла од куће.</p> <p>Њен глас је дрхтао и био искрен |
| ске слободе.{S} Наше идеје иду у сусрет победи.</p> <p>Младић се осмехну као на неки свој <pb n |
| кала, а она се морала смешити.{S} Стога побеже са седнице, чим се Каја заговорила са неким коле |
| ај зликовац неће да учи“.</p> <p>Радоје побеже од очеве куће у неко село где су имали родбине.{ |
| аји као нешто живо и претеће.</p> <p>Он побеже из куће.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| о неки плот, накривљен, труо при земљи, побелео од кише и времена.{S} Велики џбун јоргована над |
| уседним авлијама, као да су и оне хтеле побећи од куће.{S} У салону су остајали само Бела и Чед |
| је доказивао катихети да природне науке побијају науку хришћанску.</p> <p>Његов отац, кујунџија |
| } Журно се копало, набацивала се земља, побијало коље, доносило се камење, грање.{S} Радоје је |
| ник.{S} Овако, она је била њена ватрена поборница, није могла да схвати свога друга и питала се |
| себе.{S} На неколико корака отварала се побочна улица.{S} Она скрену тамо, убрзавши кораке.{S} |
| колских часова.{S} Нашли су се у једној побочној улици у време које су заказали.{S} Од кућа су |
| чинити лепу шетњу.</p> <p>Ударише првом побочном улицом која се отвори пред њима.{S} То је био |
| се за последње испите.{S} Али никад не поведе разговора пред Чедомиром о својим сумњама.{S} Чи |
| велика — рече јој једном кад је срете и поведе говор о електричном предузећу. — Само је тунел з |
| оспори њен разлог; наведе да је парница поведена, да ће се брак раскинути.</p> <p>— Да чекам и |
| сламе.{S} Ту је лежао још један албум, повезан у плиш, гомила посетница и карата са сликама.{S |
| она се помоли наврата: збрчканог лица, повезане главе, згурених плећа.</p> <pb n="313" /> <p>— |
| лон.{S} Примети велику библиотеку, пуну повезаних <pb n="10" /> књига.{S} На врху једног ормана |
| ини дуго, до самог мрака.{S} Понекад би повео са собом Чедомира и онда му објашњавао многе ства |
| уважавао школу.{S} Кад би се о просвети повео разговор, био је стално на страни школованих људи |
| не пољуби наше занесене очи.{S} Нико не поверава ове најдубље тајне свога бића, оне се крију и |
| {S} Она су му <pb n="91" /> била једини повереник.{S} Он је њима шаптао своје магловите снове.{ |
| скупљачи претплате свакој новој књизи, повереници одбора за дизање разних споменика, деловође |
| : — Чедомир је озбиљан младић, човек од поверења.{S} Бели се јако допада.</p> <p>— Е? — зачуди |
| је младе године радећи да буде достојан поверења које ће му се некад указати.{S} Од лекције кој |
| која га воли, према другој девојци чије поверење изиграва и чијом се слабошћу користи, према се |
| Нисам се надала да ћете тако изневерити поверење наше куће.{S} Зар се тако враћа гостопримство |
| ко људи који се бацају у живот с чудним поверењем у себе.{S} Њега пак сумња је задржавала сад у |
| у партији или државној служби сазнао у поверењу.{S} Тако рече једног дана:</p> <p>— Краљ ми је |
| ете ући право у живот.{S} Држава ће вам поверити један посао.{S} Ваша породица, друштво, странк |
| или тада мали, а другом коме није волео поверити се.{S} Вишња се опет играла кумаша са Милевом, |
| од њеног оца и њене куће, он не би смео поверити сву ту изненадну раскош свога срца и чудновату |
| о преко три брда, био је као створен за поверљиве састанке.{S} Неколико корака од средине града |
| се уносити у кућу — одговори јој Милева поверљиво. — Него обеси венац више капије, па ако га пр |
| сто, па, после нешто оклевања, прошапта поверљиво:</p> <p>— Не смем од маме.</p> <p>Он јој приђ |
| њига на своје груди које су се почињале поверљиво оцртавати на глаткој материји кецеље; оне обе |
| едомир ишао поред ње, шапутао јој нешто поверљиво, гледао ју је нетремице, жељно.{S} Пролазили |
| их приближи.{S} Она се одушевљавала тој поверљивости свога друга оним унутарњим пламеном, који |
| нска прозора.{S} У рафовима се шаренила повесма вунице, превучена завесом од тула; видели се ка |
| арактеру једног истог човека!{S} Људска повесница развија се као разнолик, чудан, изукрштан при |
| вода хладила ватру њених руку, како је поветарац дувао свеж и шапућући, како је Чедомир певуши |
| утокруне главе и лепо се повијали према поветарцу који је пиркао из Овчарске Клисуре.{S} На изв |
| гранама, које су се љушкале на вечерњем поветарцу, спајао слике своје две познанице.{S} Од Беле |
| е, танке травке повијале се према лаком поветарцу, њихале своје шарене главе, брујале једва чуј |
| ао у топлом гнезду.{S} Дубока тишина је повећавала чаробност тренутка.</p> <p>— Дођи ми једне н |
| ишљаве простирке.{S} Дуге, танке травке повијале се према лаком поветарцу, њихале своје шарене |
| криве, таште, жутокруне главе и лепо се повијали према поветарцу који је пиркао из Овчарске Кли |
| p>Једна нова бора оцртала би му се међу повијама.</p> <p>— Да си тако брз на раду као на лажи, |
| у.</p> <p>— Откуд ти та практичност?{S} Повијаш се дакле према ветру?{S} Изгубила си све принци |
| ди служавка? — рече она као за себе, па повири у предњу одају.</p> <p>Кад се окрену натраг у са |
| ица у животу.</p> <p>— Клеопатра, треба повисити плату том младићу што поучава Младена — рече ј |
| рију, него се крио по околним гајевима, повлачећи се дубље у земљу, док се није задржао у Повле |
| ивљаше скромно, у маленом колу знанаца, повлачећи се све више у своје књиге и свој свет идеја.< |
| се одриче својих мишљења и да се вечито повлачи у себе, те му је ваљада због тога чаршија дала |
| Био је измршавео.{S} По убледелом челу повлачиле се боре, а у солуфима се пресијавало неколико |
| земљу је била пала нека сенка, живот се повлачио, тице ћутале, а једноставан <pb n="44" /> и та |
| био за претерану похвалу; по патосу се повлачио један шал, на једној постељи познавало се још |
| питала се у чуду.</p> <p>Напољу се мрак повлачио све јаче.{S} По шору је играла нека сива светл |
| ког округа, на дивљачној падини планине Повлена.{S} Ту се населио његов прадеда Илија, по коме |
| се дубље у земљу, док се није задржао у Повлену, у намери да хајдукује, али се ту оженио и окућ |
| е!</p> <p>Свађе су учестале.{S} Најмањи повод био је довољан да не говоре.{S} Ћуте по неколико |
| е кратко, банално.{S} Јавила му је само повод свога одласка и да се неће враћати до јесени, пош |
| се девојка стиди без икаквог нарочитог повода.{S} Повучена у себе и тако здрава, она је изглед |
| ши, упита другарицу без неког нарочитог повода:</p> <p>— По чему ти је рођак господин Илић?</p> |
| ивала ћерци, говорила у глас, причала о повој краљици, изговарајући полако њено име из првог бр |
| ан у темеље.{S} Фирма за машине даје ми повољне услове.{S} Држава има рачуна да нам опет притек |
| је, као сви слаби људи, времену, каквој повољној прилици или случају да они реше његову судбину |
| твен ватромет.{S} Аница потрча хитро да поврати своју другарицу.{S} Али, на пола собе, она се з |
| <p>Пустише га из затвора.{S} Част му се поврати, али цело његово имање оде на добош, јер је он |
| — викну размажена девојка, која се била повратила из првог изненађења, па устурајући дланом сво |
| осећању културног човека.{S} Планови о повратку на страну, о довршетку студија, изгледали су м |
| о због тога што му се досадио живот.{S} Повреде су лаке природе.</quote> <p>Воз је одмицао.{S} |
| срећу у очевој кући, обележавало је као повреду тога закона њен потхват да сама извојује свога |
| елост; овај профил задахнуо је Вишњиним повременим руменилом здравља, њеним изразом беспрекорне |
| једну књигу која је говорила о неговању поврћа.</p> <p>Сад је требало ићи у Чачак.</p> <p>— Ти |
| Мела је собе, пропирала рубље, требила поврће, кувала запршке.</p> <p>— Остави, дете — бранио |
| зазивали мисли о даљини.{S} Заокругљена површина Савине воде беласала се између обала.{S} Пред |
| са сељацима — светцима, и непрегледним површинама леда и снега.{S} Живео је само духом.{S} Про |
| живот, за борбу, за одрицање.{S} Лака и површна, знала је живети само за своје задовољство и ми |
| к који је на њу био учинио.{S} Судио је површно:</p> <p>— У мени је волела слободоумна, учена ч |
| ао да нисам жива! — размишљаше девојка, повукавши се из трема у своју собу, као рањена тица.</p |
| тако нашла изненада без мужа и прихода, повукла се у једну кућицу из дворишта, и ту, од оног шт |
| тварао.{S} Његове буљаве очи биле су се повукле дубоко у своје тесне дупље... нестајало их је, |
| ом онде где јој је срце, не рече ништа, повуче се натрашке, гледајући га нетремице, и изгуби се |
| стиди без икаквог нарочитог повода.{S} Повучена у себе и тако здрава, она је изгледала нешто н |
| вао је да се метне изнад свега, да живи повучено, за свој рачун, у себи, међу својим књигама.{S |
| штрудли с маком сваког празника.{S} Ту повучену опозиционарску породицу допуњавале су још две |
| е својој другарици;</p> <p>— Како народ погађа шта је лепо!{S} Ове бледе, уздржљиве, свете боје |
| г његовог говора на Моравиној обали.{S} Погађала је да му се допада.{S} То јој би мило, али убр |
| ... — прекину га девојка.</p> <p>Она је погађала његову мисао.{S} Није хтела да га понизи.{S} О |
| S} Са заокругљеним раменима, која су се погађала под лаком материјом летње блузе, и нежним лице |
| у њеној доброј души, кад сазна све.{S} Погађао је сву одвратност која ће је обузети према њему |
| и из друге руке.{S} Он ју је жалио.{S} Погађао је шта ће се десити у њеној доброј души, кад са |
| туденти, равни један другоме.{S} Чича с погачицама поздрављао је стално учтиво, имао при себи п |
| дубљењу неких укинутих врата и продавао погачице, поздрави их по свом обичају.{S} Они се дохват |
| <p> <quote> <hi>Ова књига је посвећена погинулим Србима у ратовима 1912 и 13 године, јер они к |
| > имају: деца, лудаци, владари, црквени поглавари, башибозуци, команданти армија...{S} У Србији |
| с тврдим решењем да је више не види.{S} Поглед му се заустави на зеленом тепиху своје собе.{S} |
| врт.{S} А тамо даље...</p> <p>И Радојев поглед изгуби се у планине које су са запада блиско окр |
| њивама су класали кукурузи.{S} Младићев поглед прелете цели родни крај, па се заустави на врху |
| аши.</p> <p>Радоје је погледа.{S} Његов поглед је био сама љубав.{S} Хтеде утешити девојку, хте |
| о је његова слутња предвиђала.{S} Његов поглед се прошета од Беле ка њеној мајци, па онда паде |
| а га никад лепшег није видела.{S} Његов поглед ју је заносио, његове речи је опијале, његове ру |
| е живео, није био међу живима.{S} Његов поглед из суморних, мрачних очију ишао је негде далеко, |
| ила из Београда.{S} Избегавала је његов поглед.{S} Пуштала га да говори, и тек тако, гледајући |
| емљу кад су се били за њу.{S} Чедомиров поглед пређе преко главне стазе, која је описивала једн |
| а су окна од извезена стакла спречавале поглед да продре даље.</p> <p>— Можда је какво посланст |
| ну, на велике цене.{S} Овог пута њен се поглед следи.{S} У дневним вестима налазила се ова беле |
| вуче прсте кроз кике на темену и управи поглед прозору, као да је хтео себи дати рачуна где се |
| их тај дућан постоји познају га на први поглед по његовом прозору, упрљаном мувама и масним рук |
| о каткад кришом свој дрхтав, девичански поглед на рођака своје другарице.</p> <p>Зауставише се |
| ро да је скрене са правога пута : мушки поглед ни рђав пример, сеоска чама ни саблазна књига.{S |
| рно.{S} Не могаде издржати тај бронзани поглед те саже главу.</p> <p>Мисли му пређоше опет на п |
| уста, зајапурени образи, њен ђаволасти поглед понављали су немо, а јасно: — Пољуби ме опет... |
| али сличне свакако.{S} Јер, кад спусти поглед на свој рукопис, он признаде жалосно:</p> <p>— З |
| а је тада управљала на свог друга горак поглед који је значио разочарење, и ћутала.{S} Она није |
| му.{S} Јер нашто онда онај њен задивљен поглед и нервозно угризање усне, кад би га слушала како |
| некле увређена, те подиже главу.{S} Њен поглед се сусрете с младићевим.{S} Његове очи гледале с |
| знам шта ти о том мислиш?</p> <p>Вишњин поглед сукоби се с Радојевим очима.{S} Тада јој се учин |
| ко из гомиле.</p> <p>Радник отвори очи, погледа зловољно у правцу онога који је питао, па рече: |
| овори младић, и отворено <pb n="130" /> погледа у Белине очи. — Али на што то питање!{S} Мени ј |
| г официра.{S} Кола је сретоше убрзо.{S} Погледа нехотице у кочијаша, па онда у кола, очекујући |
| о.{S} Било му је још рано за вечеру.{S} Погледа око себе неодређено.{S} Затим се упути ка Калим |
| итање нисам мислио.</p> <p>Матовићка га погледа изненађено.</p> <p>— Овај се вешто извлачи — ре |
| та лежи у тим таласима.</p> <p>Вишња га погледа неповерљиво.{S} Прво што помисли било је да му |
| високо своју лепу главу, и није хтео да погледа те одрпанице.{S} Кад би се кола напунила, осећа |
| о сам ниско пао, најзад.</p> <p>Девојка погледа изненађено у овог човека кога је волела.{S} Он |
| ју или диплому.</p> <p>Рекавши ово, она погледа значајно у Илића као да је хтела сазнати какав |
| <p>На неком сату изби осам.</p> <p>Она погледа око себе.{S} Налазила се у једној забаченој ули |
| о да поразговара, очекивала је из првог погледа подсмех, подозрење, осуду.{S} Њој није падало н |
| а сукње или цигаре, весела лица, охолог погледа и одела по последњој моди.</p> <p>Илић је понос |
| , као мајка, дала свој благослов, па је погледа подозриво испод ока.</p> <p>— Бог с тобом, чове |
| лосрдно, што ме плаши.</p> <p>Радоје је погледа.{S} Његов поглед је био сама љубав.{S} Хтеде ут |
| p>Газдарица је не разумеде добро, те је погледа изненађено, па по обичају наших жена да се пока |
| давно да идеш у Париз?</p> <p>Младић је погледа расејано.</p> <p>— Јест... јест — одговори зати |
| ави се сјајна сунчева кугла.{S} Илић је погледа право.{S} Он је тражио мало светлости на свом п |
| <p>— Шта ти је, Вишња? — упита Аница, и погледа у собу неодређено.</p> <p>Млада учитељица је ле |
| висини свога времена — одговори Вишња и погледа плашљиво у младића, па после спусти главу и дов |
| <p>У једном тренутку, ИлиН подиже очи и погледа поред себе.</p> <p>Десно од њих, између две кућ |
| корак у напред.</p> <p>Остави рукопис и погледа тужно кроз прозор.</p> <p>Напољу су радници отк |
| вршиш школу?</p> <p>Каја подиже главу и погледа своју другарицу расејано.{S} Чудила се томе пит |
| улици и сунцу.{S} Илић се ипак окрену и погледа у војнике, у њихове дрвене стражаре, па онда у |
| крено, топло, добро.</p> <p>Млади човек погледа своју другарицу право у лице; она не спусти очи |
| а и осудама на смрт.</p> <p>Млади човек погледа госпођицу Матовић.</p> <p>Она је седела до њега |
| зницу пожуде.{S} Подивљао, као звер што погледа своју жртву пре него што јој доврши живот, Чедо |
| на од прашине и паучине.</p> <p>Чедомир погледа поново своју другарицу.{S} Она се била изгубила |
| Мајка се не усуди да обнови прекор, већ погледа плашљиво у свога мужа.{S} Али ни Јован не рече |
| где се пруга дели за иностранство, Илић погледа кроз прозор.{S} Да ли виде једну клупу, усађену |
| , ништа ти не иде у корист.</p> <p>Илић погледа зачуђено у своју другарицу.</p> <p>— Откад ти п |
| } Ипак у постељу није хтела ићи.</p> <p>Погледа на сат.{S} Било је још рано.{S} Обуче своју соб |
| b n="212" /> <p>— Погледај је, Вишња... погледај Мораву — рече Радоје, док један унутрашњи сјај |
| уве што се лепе уз прозорско окно...{S} Погледај их! — и Ристић пружи прст на прозор. — Ко ће з |
| а себе.{S} Све је то он сам израдио.{S} Погледај овај сточић за пушење.{S} Није ли читаво уметн |
| у огледању на води — продужи девојка. — Погледај десно... тамо испод дереглије, доле у води, ни |
| но!...</l> </quote> <pb n="212" /> <p>— Погледај је, Вишња... погледај Мораву — рече Радоје, до |
| ао разастрто платно од сребра.</p> <p>— Погледај ову воду — рече младић девојци која је стајала |
| у кобилу преко оближњег моста.</p> <p>— Погледај, Вишња, овог сељака.{S} Он можда нема да купи |
| ђе јој да викне:</p> <p>— За име Божје, погледајте!...{S} Пропадам...{S} Има ли људи!...{S} Не |
| за њих. — Постеља до постеље, па се не погледају.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Des Slaves!{ |
| ац у животу.{S} Па опет, чим је устала, погледала је на врата где је синоћ оставила венац.</p> |
| зитет.</p> <pb n="182" /> <p>— Како бих погледала у очи Илићу! — говорила је немо у себи.</p> < |
| је у крај свога стола, уредио краватну, погледао да ли су му нокти како треба, па одлазио на ру |
| учим и речи и превод.</p> <p>Матовић би погледао у свог сина.</p> <p>Једна нова бора оцртала би |
| шум на вратима.</p> <p>Два млада створа погледаше се као два злочинца.{S} Отворише уста да нешт |
| усне саставише.</p> <p>После се поново погледаше.</p> <p>Осмех је још играо око Вишњиних уста, |
| је говорио искрено.{S} Износио је нове погледе о породици, о браку, о улози државе у материнст |
| > <p>И Чедомир устаде.</p> <p>Њихови се погледи сусретоше.{S} Ко ће рећи шта је било у одсевима |
| да је тражила две беле тице.{S} Њихови погледи се сусретоше.</p> <pb n="288" /> <p>— Дај ми тв |
| ања да ће га одати.{S} Кад би се њихови погледи сусрели, њене сомотасте очи синуле би најдубљом |
| ић.</p> <p>У оваквом разговору, у дугим погледима, у нехотичним додирима, били су далеко одмакл |
| ун ових фраза.{S} Девојка га је слушала погледом зачуђеним, наивним, благим и жалосним, дубоко |
| теде одбранити од њих, он поново обгрли погледом своју земљу.{S} Кириџије су биле зашле за куку |
| их очију које поздрављају својим топлим погледом рад на добру народа.{S} Слушајући звуке пијука |
| та пушило се.{S} Младић обухвати једним погледом тај мирни <pb n="154" /> пејзаж.{S} И док је д |
| се одмах после замраче другим, леденим погледом, који му је јасно говорио:</p> <p>— Ниткове!</ |
| је опет види.{S} Срео би се с њом.{S} У погледу који је управљала на њега, он би спазио понос к |
| нажну, развијену и потпуну.</p> <p>Илић погну главу и спреми се на пљусак грдњи.</p> <p>У том т |
| ака лево од ње, стајао је Чедомир блед, погнуте главе, намрштених обрва, присебан потпуно и спр |
| оји је изабрала.{S} Али време није било погодно за размишљање.{S} Часови су пролазили, требало |
| азио код <hi>Еснафлије</hi>.{S} И ти си погорелац на свој начин, је ли тако?{S} Ха!{S} Ха!{S} Х |
| рачни пар дође у Београд да присуствује погребу.{S} После се не вратише више.{S} Бела није хтел |
| едном у преводу неке латинске реченице, погрешио у години смрти Стевана Првовенчаног.</p> <p>— |
| не гледајте на те ситнице, на новац.{S} Погрешићете — рече Чедомир с поузданошћу која је урођен |
| маленкости, противуречности, слабости, погрешке довеле су ме на једну тачнију оцену света и са |
| иља!{S} Матовић признаде отворено своју погрешку, укиде оба закона, даде оставку на свој положа |
| прилике да употребе.{S} На једном месту погрешно су ушли у други воз.{S} Даље опет, изгубила им |
| ност јој је изгледала неизвесна, тамна, под знаком питања.{S} Она се заиста питала да цео тај р |
| ђе ова баштованџиница, код оног долапа, под обалом.</p> <p>Пређоше преко пруге и упутише се у о |
| ту су биле подигнуте шиљасте земунице, под којим је меланхолични Чачанин, с великим сламним ше |
| } Војсци је наређено да чува границу и, под претњом смрти, да не допусти краљевом оцу улазак у |
| она. — Склонимо се негде, ако хоћете... под какво дрво, у ону кућу у врх пута? ---—</p> <p>Млад |
| ће, кровови цаклили су се <pb n="83" /> под усијаним сунцем готово у дијамантском сјају, те дав |
| стија на дувару и умиваоник од лима.{S} Под је покривала нова простирка коју је газдарица купил |
| снажно, грчевито, не мислећи ништа.{S} Под његовом руком увише се витке слабине девојкине.{S} |
| е су цвркутале око телефонских жица.{S} Под уличним дрвећем простирали се дебели теписи од лишћ |
| кама, степеницама и рупама Савамале.{S} Под прозорима су му расли ефемерни патлиџани, који би с |
| а, па се спустише низ једно брдашце.{S} Под њим је жуборила озидана чесма на две луле.{S} На зи |
| тиљке чкиљеле су у зраку пуном кише.{S} Под њима се белуцала црна калдрма.{S} Било је мало прол |
| па поче да барата по његовом столу.{S} Под руку јој дође свеска једног омладинског листа и у њ |
| ини јој се да тоне, да се земља сурвава под њом, да околне планине падају.{S} Дође јој да викне |
| село прогласи за најдаровитијег човека под небом и помири с оцем.{S} Врати се у Чачак, али не |
| кругљеним раменима, која су се погађала под лаком материјом летње блузе, и нежним лицем девојке |
| високо.{S} Општинска утрина је дрхтала под његовом сребрнастом светлошћу.{S} У то доба године |
| обеси се о бедра, да се после склиза на под.{S} Девојка подиже руке као да се предаје цела безб |
| буне, обузе је љутња.{S} Баци новине на под.{S} Затим их поново диже и укочено гледаше посну бо |
| дни журнали.{S} Једна шваља је најмљена под надницу.</p> <p>— Сутра да ми што буде, не дај боже |
| ко друштво <hi>Рад и Светлост</hi> паде под стечај, а Радоја стрпаше у хапс.{S} Он се оправда.{ |
| од стола и поче бацати што год му дође под руку.</p> <p>— Ево, на, ево још — викао је ван себе |
| била обдарена.{S} Румена крв шибала је под њеним округлим образима чак до првих праменова косе |
| ранчици.{S} Још цео један свет њихао се под водом и са оним, над њом, стварао чаробно савршенст |
| мислила.{S} Друго је сад, а друго беше под проклетом реакцијом.{S} Тек, жао ми је, човече, пар |
| стеље, груди дрхтале, тело се знојило и под кожу јој подилазили непријатни жмарци.{S} У соби је |
| <l>Само има до две вите јеле.</l> <l>И под јелом заспала девојка.</l> <l>Под главом јој снопак |
| ом сестрицом.{S} Она је требала да држи под присмотром обе девојчице те да тако олакша посао <h |
| тили на колосек који не смемо напуштати под казном да се не преврнемо.{S} Као што не можемо нег |
| е, на брегу, белео се један крај вароши под небом сивим као миш.{S} Београд се удаљавао све виш |
| огу, допуштали посете пријатеља.{S} Тек под зиму, Јован доби потпуно помиловање.{S} Странка му |
| га шетња, испрекидана часовитим држањем под руку и по којим пољупцем... пољупцем брзим, кратким |
| во Чедомир, са ногама учтиво подвученим под столицу.{S} До њега је седео Младен, који се никако |
| ена слобода, ускраћивана дугим ропством под Турцима, испуњавала је тај посвећени кут Београда и |
| су испод румене, свеже губице као дрво под покислом кором.{S} Зграда Велике Школе бацала је де |
| фактора, народ и круна.{S} Народ је био под мучним последицама два тешка рата, чији успеси нису |
| одавала млаком ваздуху који се завлачио под рубље.</p> <pb n="309" /> <p>— Шта ја ово чиним од |
| ке, укусе, манире, идеје.{S} Подпаднемо под њихов утицај.{S} Она постају наши саветодавци, упра |
| деје, <pb n="40" /> планове, потпаднемо под њихов утицај, они постају наши саветодавци, управља |
| живота и, кад дође време, заспи вечито под обичним крстом, са кога ће киша и невреме спрати ње |
| му је бунила главу.{S} Хтео је да опет под руком осети њено тело, да се утопи у разблудни осме |
| који је био изгубио своју првашњу боју под многогодишњим <pb n="179" /> крмачама, и наби на оч |
| мислим да подигнем једну такву централу под Овчаром.{S} Ускоро ћу отпочети да говорим с неким п |
| То је било врло тешко.{S} Становали су под једним кровом, хранили се за истом трпезом.{S} Поре |
| <l>И под јелом заспала девојка.</l> <l>Под главом јој снопак детелине —</l> <l>Ој убава, убава |
| тивног успеха . на Берлинском Конгресу, подавала се ласкању извесне дипломатије, заносила се ид |
| ивена и дишући дубоко, жедно, као да се подавала млаком ваздуху који се завлачио под рубље.</p> |
| модре траке.{S} За првипут, девојка се подаде томе осећају, голицавом, узбудљивом, слађем од с |
| удима.{S} Али он није био човек који се подаје првом осећању, па намаче качкету на чело, распал |
| загрли поново тај дивни створ што му се подаје, тог неслућеног анђела који га милује својим кри |
| наумио.</p> <p>Вишња приста у први мах, подајући се своме срцу.{S} После се трже брзо, нагло и |
| {S} Узалуд је општински ћата избријавао подбрадак и расипао комплименте научене из новина.{S} Б |
| овог свеца — рече затим, милујући га по подбратку. — Ко би помислио да тако уме завртети мозак |
| носима људи су неповерљиви.{S} Страх од подвале влада у свима пословима.{S} Изгледа као да у це |
| с кнедлама, ћевап у дунсту или ћурче на подварку.</p> <p>— И једно и друго — одговарао је стара |
| ехом, који прели цело њено лице, чак до подвољка и широког врата, па рече значајно: — У вашим г |
| је, пискарати по новинама, ићи краљу на подворење.{S} Чим би он измакао из куће, госпа-Матовићк |
| ели, красна цурица.{S} Него, кажем ти — подвуче стара девојка — страх ме је било за тебе.{S} Ов |
| госпођа, лево Чедомир, са ногама учтиво подвученим под столицу.{S} До њега је седео Младен, кој |
| а се појави у Чачку са бурским шеширом, подгрејавати бајке о миразу и излазити недељом на пиво. |
| нâвикне, понуди се услужно:</p> <p>— Да подгрејем вечеру?</p> <p>— Оставите.{S} Имам вечерас мн |
| <p>Девојка одмахну руком.{S} Њу су саму подгризале сумње у њен јавни рад, у њене идеје, у живот |
| поново придобије за црвену заставу, да подели с њим ову срећу.{S} Али... његове очи су је избе |
| имену Аница.{S} Лепо су се сложиле.{S} Поделиле су државне квартире на два одељења.{S} У једно |
| у.{S} Директор га је звао, саветовао да подеси своје понашање према утврђеним правилима, кажњав |
| је мало годила.{S} Многи професори беху подетињили силом свакодневног рада с децом.{S} Други <p |
| ља Светог Марка, које је било зарасло у подивљало цвеће.{S} Пред њима се појави широка трака Ду |
| д себе живу, пада у грозницу пожуде.{S} Подивљао, као звер што погледа своју жртву пре него што |
| у тишину оживљавао тек шум какве змије, подигла се читава насеобина од радничких колеба, магаци |
| сфери, на Сави се, изненадно и нечујно, подигне један стуб водене паре, па, вртећи се око самог |
| n="72" /> од самог срца. — Ја мислим да подигнем једну такву централу под Овчаром.{S} Ускоро ћу |
| нека му омиле кућу више од кафане, нека подигну бољи подмладак него што смо ми.{S} Шта ће ти бо |
| је његов отац имао муке док је ту кућу подигнуо и очувао.{S} Колико труда, колико брига, колик |
| ом.{S} Оба главна зида на брани била су подигнута.{S} Ништа јаче у граду није било сазидано: св |
| вина, налик на извесне београдске куће, подигнуте пре двадестину година за становање једне отме |
| пе.{S} Пред њом се појави Чедомир Илић, подигнуте јаке, врата увученог у рамена, <pb n="250" /> |
| >Сама улица није се много променила.{S} Подигнуте су још две три нове куће.{S} Неколико трговин |
| еже од бостана и краставаца; ту су биле подигнуте шиљасте земунице, под којим је меланхолични Ч |
| у једна за другим.{S} Толико застора би подигнуто, толико тајна, загонетака решено.{S} Ми смо м |
| вило из математике?{S} И нашто оно њено подигравање којим је хтела да сакрије своју сакатост пр |
| узети у одбрану свога новог познаника, подиже глас и рече изазивачки својој другарици:</p> <p> |
| преко своје другарице, клече поред ње, подиже јој главу својим изанђалим рукама, и обузета они |
| жње ономе што ће се написати.{S} Затим, подиже главу и задржа је тако уздигнуту цело време, дај |
| још рано.{S} Обуче своју собну хаљину, подиже један крај од завесе, и посади се крај прозора.{ |
| мислиш пошто свршиш школу?</p> <p>Каја подиже главу и погледа своју другарицу расејано.{S} Чуд |
| , да се после склиза на под.{S} Девојка подиже руке као да се предаје цела безбожном привиђењу |
| њине руке додирнуше његове косе.{S} Она подиже његову главу и гледаше га кроз сузе, као да га ј |
| дала преда се.{S} На пола растојања она подиже очи и спази Илића.{S} Он јој приђе са чежњом и с |
| Међутим, то време пролази; централа се подиже, и ја ћу ускоро, као онај класични песник, који |
| p>Девојка се осети донекле увређена, те подиже главу.{S} Њен поглед се сусрете с младићевим.{S} |
| времену.</p> <p>У једном тренутку, ИлиН подиже очи и погледа поред себе.</p> <p>Десно од њих, и |
| го глава.{S} Те су је теорије храбриле, подизале, одушевљавале.{S} Она је веровала у њих, у њин |
| оиста журио.{S} У успеху свога плана за подизањем електричне индустрије у Чачку, гледао је оств |
| већ се с пролећа приступило радовима на подизању централе <hi>Рад и Светлост</hi>, како ју је к |
| дрхтале, тело се знојило и под кожу јој подилазили непријатни жмарци.{S} У соби је био још мрак |
| S} Морало се извршити наоружање војске, подићи многе железничке пруге, развити јаче везе са ино |
| — На сваком кораку, тако рећи, може се подићи по једна централа, чије би струје ноћу осветљава |
| И још нешто горе: жена, женска страна, подјармљена туђој вољи, туђим мишљењима, теретним обича |
| ији. <pb n="124" /> Видиш, били смо сви подједнако лишени слободе, осуђени на затвор по апсанам |
| S} Она се питала да ли су људи луди или подлаци.</p> <p>— Шта ти је, Вишњо? — упита је мајка, к |
| куће, те оправља сатове, леми минђуше, подмазује шиваљке.</p> <p>— Штета није била велика — ре |
| кућу више од кафане, нека подигну бољи подмладак него што смо ми.{S} Шта ће ти боље еманципаци |
| је много сунца.{S} По баштама се трава подмладила.{S} Са пијаце служавке су носиле зелену сала |
| де.{S} Иначе, зидови су се светлели као подмлађени на пријатној пригревици.</p> <p>— Много је м |
| ог кабинетског социјализма — прекиде га поднаредник, у чизмама, са шапком забаченом на теме и с |
| олазили студенткињин брат, артиљеријски поднаредник, још две три великошколке, неколико великош |
| еволуцији, па ма како ви решили.</p> <p>Поднаредник тресну чизмом.</p> <pb n="148" /> <p>— Узми |
| и дозна за велику новост која се још од подне шапутала по породицама ближе Двору и министарским |
| ањене књиге.{S} Једва је чекала да дође подне, да претрчи преко дворишта, предахне на прагу Мал |
| вета, оно лепог света што празником пре подне излази у варошки парк.{S} Весела женскадија, која |
| гао помислити само јутрос, само данас у подне!{S} Краљ Милан му неће никад опростити.{S} Реакци |
| љев поступак, схватила га као скандал и поднела оставку.{S} Председник кабинета, који се налази |
| арче Топчидерског брда, низ јабланова у подножју, грубе фабричке зграде, светла трака од Саве, |
| вчара.{S} Сети се гомиле радника који у подножју те планине зидају централу <hi>Рад и Светлост< |
| а тактике, настајали су озбиљни сукоби, подносиле се оставке, очекивао се неминован расцеп.{S} |
| није могла издржати цео дан на ногама, подносити сва она трчкарања, представљања, играња... на |
| очекивала је из првог погледа подсмех, подозрење, осуду.{S} Њој није падало на ум да се запита |
| е буду изненађени непријатним сусретом, подозривим оком.{S} Доиста, обала поред Саве, пут за Ви |
| јка, дала свој благослов, па је погледа подозриво испод ока.</p> <p>— Бог с тобом, човече — одг |
| Наполеон <pb n="286" /> био истеран из подофицирске школе, Њутон би једва добио за телеграфист |
| о целу своју каријеру.{S} Ту се оженио, подоцкан, кад му је било тридесет година, ћерком једног |
| своје навике, укусе, манире, идеје.{S} Подпаднемо под њихов утицај.{S} Она постају наши савето |
| ла се у друштво младих људи и девојака, подражавала мушкарцима, презирала моду, читала судску м |
| охађала предавања, читала руске књиге и подражавала идејним друговима.{S} Седала је у прве клуп |
| даље.{S} Надала се да ће се сакрити.{S} Подржавала ју је храброст лопова, заносила ју је ностал |
| , уз које се пео.</p> <p>Те супротности подржавале су код двоје заљубљених једну врсту борбе ча |
| о зеленило и текла преко плићака, испод подривене обале, кривудала по широком кориту и губила с |
| бистра, умиљата, осенчена зеленим рубом подривене обале.{S} Тада се изви из Милевина грла песма |
| око потребних докумената, осмејкивао се подругљиво на љубазности што се чиниле будућем министар |
| тима а без иједног права, интелектуални подрум, душевна касапница!{S} Како јој се бедно чинило |
| кућама, из чијих разваљених вратница и подрума без окана био је туп мрак као из гробнице.</p> |
| но неко фантастично биље, чије је лишће подсећало на винову лозу, а цветови на цвет од кромпира |
| азговара, очекивала је из првог погледа подсмех, подозрење, осуду.{S} Њој није падало на ум да |
| дна љубав.</p> <p>— Народна љубав!... — подсмехну се министар. — Трице и кучине.{S} Данас нам в |
| римети Вишња, па кад виде да се Каја не подсмехну, продужи пажљиво — он је врло учен човек, врл |
| а динара мираза.</p> <p>— Ништа мање! — подсмехнуо се Чедомир.</p> <pb n="25" /> <p> — То није |
| се удати те зиме.</p> <p>Вишња се хтеде подсмехнути својој другарици, али се не усуди.{S} У њен |
| ица која диже човека на посао, пружа му подстрека за велика дела; општење са њом даје радости, |
| >Млада учитељица је лежала непомично на поду, пред постељом.{S} Кроз откривен прозор улазио је |
| ножева.{S} После се чуше удари метле по поду.</p> <p>Бела се прва одвоји и, једним покретом, ди |
| } У руци је држала један крупан цвет на подугачкој гранчици.</p> <p>Она га спази такође и закло |
| ој, познанству у Бијарицу, о дуговима и подужицама, помињала непознате људе и жене, нарочито же |
| што живо, гушили, давили.{S} Језа ју је подузимала.{S} Руке јој гореле.</p> <p>Њена мисао освет |
| д неке слатке, несносне језе која ју је подухватала целу, од врхова прстију па све до чела и гл |
| де и раније.{S} То је било тамо, кад се пође са Зеленог Венца ка Варош Капији, па лево.{S} Ту с |
| вно.{S} Девојка ступи напред.{S} За њом пође Илић и осмотри је целу.{S} Видео је сад јасно што |
| {S} То је био знак да се крене.{S} И он пође, вукући се, климајући десно-лево.</p> <p>— Спустио |
| да зева у оближњој механи.</p> <p>Посао пође на боље.{S} Код Радоја су се могли купити часовниц |
| ше изнад њихових глава.{S} Па ипак, они пођоше напред.{S} На загрејану руку или чело пала би им |
| што ствари схвата материјалистички.{S} Поезија му је празна сентименталност шипарица из пансио |
| с стихове, предајући се чару философске поезије Његошеве.{S} Кад би пак био рђаве воље, жалио с |
| сети готово перверзан занос од те смеше поезије, успомена и присуства девојке која му је нудила |
| естао је да пише афоризме, па се дао на поезију.</p> <p>— Наука ме није задовољила — објаснио ј |
| ицизам у вишој математици</hi>.{S} Анри Поенкаре наслања се у геометрији више на осећање него н |
| <p>— Ти га волиш, дакле? — рече меким, поетским гласом. — Ти си сасвим изгубила главу!</p> <p> |
| бају волове, а човек не зна кога пре да пожали: те људе или ту стоку.{S} Јадно место где се цел |
| ајвећи незахвалник кад бих се и најмање пожалио.</p> <p>— Заиста? — ускликну девојка, не кријућ |
| утак из тих јадних кровињара, којима би пожар учинио милост, заврнутих рукава, знојава лица, ра |
| од Управе Фондова, пореза, осигурања од пожара, сталних оправки и поправки.{S} И сад, да се ту |
| ђен као велеиздајник и сад се налазио у Пожаревцу, на робији.{S} Његова жена, кад се тако нашла |
| твара контрасте и наду на потпуност.{S} Пожеле да раскрсти са својим несређеним положајем једни |
| дима: да благо ти будет и да долгољетно поживиш на земљи...{S} Да постоји рај сваки би се стара |
| гледала неспособна за праву нежност, за пожртвовање, за праву срећу и прави бол.</p> <p>— Што н |
| ећа је поред себе живу, пада у грозницу пожуде.{S} Подивљао, као звер што погледа своју жртву п |
| м маглом.</p> <p>Друштво их је звало да пожуре.{S} Једни су већ одмицали у правцу вароши.{S} Ра |
| ило без мајке.{S} Није знала чиме да се позабави, да прекрати време кад остане сама.{S} Францус |
| У расправи појединих питања могао му је позавидети многи старији друг; чак и понеки професор ни |
| пште ствари.{S} Оне су као фењер обешен позади лађе који осветљава пређени пут, а ни корака уна |
| о главу кроз отвор на колима.{S} Платно позади лепршало се.{S} На њему је писало неједнаким сло |
| адала у све већи занос.{S} Скупи кошуљу позади и притеже је.{S} Врвице на раменима прскоше.{S} |
| ад јој је мајка отишла од куће, Бела га позва у своју собу.</p> <p>— Пропали смо ако нас примет |
| постеље и бакреног посуђа.{S} Стога она позва младића у <hi>салу</hi>.{S} То беше ниска, неизве |
| > <p>Девојка је становала у близини, те позва свога пратиоца кући да се одморе.</p> <p>Они пређ |
| пали велики лустер, а електрично звонце позва собарицу да послужи слатко.</p> <p>— Само још фал |
| на.{S} Студент обриса пажљиво седиште и позва своју другарицу.{S} Она седе весело тако да јој о |
| тељем, млађим чиновником из суда, те их позва, њу и Милеву, да изађу у шетњу до варошког парка. |
| >Чедомир је гледао право пред собом.{S} Позвао је ову девојку да јој исприча потанко <pb n="281 |
| ао један воз... ја бејах готов, и ја те позвах.</p> <p>— То не беше ништа одређено — примети му |
| авише Илића да чују и његово мишљење, и позваше га <hi>код Пеливана</hi>, бозаџије чувеног у то |
| вој кући, одавао му је потпуно прописан поздрав, треснувши чизмом и кочећи очи.{S} Куварица је |
| емој да се стидиш.{S} А сад прими много поздрава од твојих доброжелећих ти родитеља... и Радоја |
| ружи своју меснату руку, па после првих поздрава осу грдњу на режим:</p> <p>— Парламентаризам н |
| риђе са чежњом и страхом, и после првих поздрава могаде јој рећи тек:</p> <p>— Куда ћемо?</p> < |
| о улицом, старији су се утркивали да га поздраве, а деца се загледала у њега, као у чудо.{S} Не |
| ких укинутих врата и продавао погачице, поздрави их по свом обичају.{S} Они се дохватише шешира |
| енило које јој заплами образе.{S} Он је поздрави и хтеде проћи.{S} Тада му Вишња приђе, пруживш |
| коро, као онај класични песник, који је поздравио проналазак воденице, моћи кликнути: „Одморите |
| нила јој се понова лепа.{S} Хтела ју је поздравити као Бранко: „Београде, мој бели лабуде!...{S |
| к и кровови од кућа чинили јој се да је поздрављају пријатељски, а она није могла отићи сама до |
| ију Вишње, њене главе, њених очију које поздрављају својим топлим погледом рад на добру народа. |
| </hi>.</p> <p>— Добро вече, комшинка! — поздрављао ју је из далека, скинувши качкету до земље.< |
| вни један другоме.{S} Чича с погачицама поздрављао је стално учтиво, имао при себи палидрваца д |
| ења и увреде незадовољених амбиција.{S} Позив сеоске учитељице није био ни њој крајњи идеал.{S} |
| у студентским круговима.{S} Али он одби позив ћутке, махнувши руком, и уђе у парк.</p> <p>Ту је |
| ософије није већ умро од глади.{S} Свој позив је схватао на старински начин.{S} За њега философ |
| избежно.{S} Човек који је промашио свој позив несрећан је, он пати, а патња рађа злоћу.{S} Дире |
| дари кућом и жену која сматра да је њен позив у животу виши од обичне бриге за кујну.{S} На лиц |
| нас она, кроз ниске гране својих врба, позива на велика дела, узвишен рад.{S} Гледао сам је то |
| ила о једном: о универзитету на који је позива Кајин рођак.{S} Покушавала је да се отресе те ми |
| једно од оних чежњивих вечери које саме позивају на дуге разговоре.{S} Месец је био тек изгреја |
| што почињу предмет из средине... што се позивају на енглеска и талијанска дела.</p> <p>Осећала |
| да сама трчи и куца на младићева врата, позивајући га:</p> <p>— Господин-Илићу, ручак је готов. |
| ад је младић држао лекцију њеном брату, позивала га на ручак још једнако по свом обичају куцају |
| у варош, окопавао им баштице за цвеће, позивао њихове другарице на седељке; нико није умео леп |
| жеље за допадањем.</p> <p>Младен га је позивао такође:</p> <p>— Хајдете... хајдете.{S} Да вам |
| је Дарвин стрпао све у једну врсту!{S} Позитивизам није познао, ни видео, ни разумео, ни волео |
| ратуре и уметности.{S} Материјалистички позитивизам оптужује се с много разлога да је хтео прет |
| {S} Ма колико да му је ова нова критика позитивизма изгледала да се отима свакој формули, да је |
| него Наука.{S} Он је ватрени присталица позитивистичке философије.{S} Он примењује њено материј |
| лације и ставити се потпуно на гледиште позитивистичке философије.{S} Пронашао је библиотеку, и |
| м се решила.{S} Девојачка школа не даје позитивна знања модерној жени.{S} А ја хоћу да се образ |
| , непрактична, несавремена; она не даје позитивна знања.{S} Не застаните на путу еманципације!{ |
| наша жена која не воли живот одрицања, позитивне ствари, рад за човечанство.{S} Паланка ће бит |
| куцало је за њим.{S} Он то сад зна, зна позитивно, има дакле сигурне доказе... те поређане харт |
| Ја претерујем.{S} Ја још не знам ништа позитивно.{S} Треба видети у чему је ствар, треба се ув |
| {S} И рат се продужавао, мењале се само позиције.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
| Ћутали су.{S} Ваздух је трептао око њих позлаћен косим зрацима сунца.{S} Он узе за руку своју д |
| > небесни дар, на тим врућинама; она су позлаћивала Стрикову чокалиницу, претварала савамалске |
| реткост и што јој сврати пажњу.{S} Она позна да је то државни фијакер по кочијашу, који је нос |
| све неке стране физиономије.{S} Кога и позна, чини јој се далек, хладан, као окаменотина.{S} Е |
| Било је у сватовима много света, где је познавала извесна лица, од којих су нека жива, а већина |
| волела много прост народ.{S} У њему је познавала много дивљих, рђавих, лукавих, ружних људи.</ |
| чежња.{S} Усред Београда који је дотле познавала: смерне породице у којим је наставала, умерен |
| да завара знаке свога узбуђења.</p> <p>Познавала је добро ту аду, аустриску стражару преко пут |
| е повлачио један шал, на једној постељи познавало се још како је неко спавао, по другој је било |
| чао је сам.{S} И он је ишао у шетњу.{S} Познавао је готово цео тај свет било са улице, било са |
| а највећи део свога живота, сваки ју је познавао, чак и кровови од кућа чинили јој се да је поз |
| али од <hi>електрике</hi> није се више познавао ни камен.{S} Љубав коју је Остојић уживао у ча |
| шња.{S} Она сигурно има врло лепо тело, познаје се како је села.</p> <p>— Ти рече да долазиш че |
| та се да Каја није суревњива што се она познаје са њеним сродником.{S} Или може бити, рођака за |
| пација! — прште Каја у смех. — Ко га не познаје, скупо би га платио!</p> <p>Вишњи не би право о |
| макнувши сто у правцу Илића. — Ко ме не познаје помислио би да и ја пушим!</p> <p>— Не пушиш ни |
| зне с Вишњом у неки свет где га нико не познаје... далеко негде, у непознати крај где би почео |
| S} Ја имам искуства, и то је све.{S} Ја познајем живот.{S} Он вреди толико колико му човек да̑ |
| о је то ретко у паланци.{S} Тамо се сви познају, али се туђе заједнице, либе се, зазиру једно о |
| S} Али они ради којих тај дућан постоји познају га на први поглед по његовом прозору, упрљаном |
| p> <p>— Кад сумирам све што сам видела, познала, искусила, рачун испада врло неповољно по твој |
| ије видела лице у тог човека, али би га познала у хиљаду других по првој ситници.{S} Окрену се |
| ивот није мазио.{S} Још од детињства је познала дане скомрачења и увреде незадовољених амбиција |
| на пут којим је ишла пре него што га је познала.{S} Она је прикупљала своје сирото искуство као |
| — Можда би боље било да се никад нисмо познали.</p> <p>— То је сувише горко.{S} Буди правичниј |
| да је хтела узети у одбрану свога новог познаника, подиже глас и рече изазивачки својој другари |
| ијера, било што је имао другова њихових познаника, било најзад да им је био представљен.{S} На |
| њему до обична другарица, пријатељица, познаница чак!{S} Како се она могла мешати у његове лич |
| о место.{S} Она долази у њега као стара познаница.{S} Њу чекају многи познаници.{S} Знају је не |
| ерњем поветарцу, спајао слике своје две познанице.{S} Од Беле је узимао њене ситне префињене цр |
| као стара познаница.{S} Њу чекају многи познаници.{S} Знају је не само људи, но и мртва природа |
| гледала сам престоницу.{S} Ми смо стари познаници.</p> <p>Ускоро седоше за вечеру.</p> <p>То је |
| лето свршавате школу? — упита Илић нову познаницу.</p> <p>— Да.</p> <p>— Шта мислите после? — н |
| тео прићи, она је зауставила неку своју познаницу на пролазу и продужила пут с њом.{S} Било му |
| као гомила правих пријатеља!{S} Љубазна познанства, ласкаве речи, добре наде и обећања узимали |
| ш једном такву видео: у почетку њиховог познанства, за време једне шетње кад их је киша ухватил |
| , јер је то све било њој симпатично, то познанство, дубоко поштовање при скидању шешира пред њо |
| а детаље о њеној породици, о њој самој, познанству у Бијарицу, о дуговима и подужицама, помињал |
| анг, а где се грцало од дугова; рано је познао понижења, тако уз тог оца сурих, смерних очију, |
| све у једну врсту!{S} Позитивизам није познао, ни видео, ни разумео, ни волео оно човечанство |
| ије ништа сачувала од спомена на њихово познаство.{S} И, он није био никад сигуран да га она оз |
| животињски свет!{S} Теби је, без сумње, познат онај Ибзенов јунак, Улфхај мислим да се зове...{ |
| си млад.{S} Треба ти времена.{S} Ти си познат у твојој генерацији.{S} Људи знају твоју вреднос |
| улице застаде да предахне.{S} Тада зачу познате кораке.{S} Један поток је јурио поред ње.{S} Он |
| долази код нас на храну.{S} Њему ће се познати, а нама је свеједно: куд једемо сви, биће и за |
| ио би да је горда и надута, али, у иоле познатијем <pb n="104" /> друштву, она је говорила мног |
| ају као великошколци, праве слатко лице познатијим госпођама на шеталишту, знају за девојке с в |
| нетремице, жељно.{S} Пролазили су поред познатих места; час би то био Београд, час Чачак, час с |
| до краја.{S} Оне су је опомињале мутно познатих места, изазивале слику за сликом преживелих до |
| имназијског професора, Јована Матовића, познатог опозиционара, који је осуђен као велеиздајник |
| ово цео тај свет било са улице, било са позоришних премијера, било што је имао другова њихових |
| ла на сваком кораку: музеји, споменици, позоришта, па онда улице пуне света, велике димензије, |
| дуго своје хаљине.{S} Понекад се иде у позориште, кад оно у свом путу наиђе на Чачак.{S} По ка |
| ше</hi>. <pb n="276" /> Зборови су само позорница, решења се доносе иза кулиса; образована су у |
| вршеном телу које је издавала цела њена појава.</p> <p>— Волите се већ целу младост.{S} А ти не |
| одина.{S} Преста брзо да се бори против појаве два женска лица, оба љупка, оба пријатељска.{S} |
| ојно и задовољно дисало је из целе њене појаве.</p> <p>— Ти си удата? — рече јој Вишња, осмехну |
| знад обале, коју су радници откопавали, појави се сјајна сунчева кугла.{S} Илић је погледа прав |
| pb n="90" /> пролази, а она се никад не појави, не помилује наше усијано чело, не пољуби наше з |
| а школску младеж, одушевљавати се да се појави у Чачку са бурским шеширом, подгрејавати бајке о |
| асло у подивљало цвеће.{S} Пред њима се појави широка трака Дунава.</p> <p>— Ти си одсела на Вр |
| асовничарске радње показаше три, она се појави пред Двором.{S} Ишла је одмереним кораком и глед |
| е, јевтине и слатке!...</p> <p>После се појави коњски трамвај.{S} Удар копита одјекивао је у та |
| ламен загреја му образе.{S} Пред њим се појави, као у магли, Белина глава, са осмехом размажено |
| тору једне уличне лампе.{S} Пред њом се појави Чедомир Илић, подигнуте јаке, врата увученог у р |
| оји је врло лепо доликовао њеној плавој појави.{S} Испод жакета видела се муселинска блуза; лак |
| ад није искрено.</p> <p>У том разговору појави се прво једно кубе сумњиве лепоте, па онда друго |
| а беше нестало.{S} Тек у последњем часу појави се с пуном шаком новина.{S} Министар се осмехну. |
| едо, готово слабачко.{S} У тај исти мах појави се и визија Вишње, тако исто у магли, нејасно, н |
| лић је могао закључити из књиге која се појавила те године: <hi>Мистицизам у вишој математици</ |
| о да она буде једино метеор, који ће се појавити на његовом небу, осветлити га чаробно за који |
| том се чу лупа точкова.{S} Иза угла се појавише поштанска кола.{S} Арњеви се тресли.{S} Један |
| ечијом снажном руком.{S} Иза првог угла појављивала се једна млада девојка у коректној мушкој ј |
| те; јер то није била више Вишња која се појављивала из писама.{S} То је била визија неке немогу |
| о да га никад нису видели.{S} У њему се појављивала љубомора, страшило са жутим очима, тешка ср |
| брзо као у кинематографу, <pb n="34" /> појављивале су се прилике које је видела те вечери.{S} |
| о запаљено лице с мирним угаситим очима појављивало се, као каква сиренска утвара, на свакој ок |
| неугашљив пламен у бури, а пред њим се појављивало сунце, чији је златан сјај оживљавао небесн |
| И фразе су нешто кад су тачне.{S} Ти се појављујеш међу нама као усијана глава, као сабласт из |
| него на разум.{S} Иде се чак до физике, појављују се гледишта која, ако се усвоје, прете донекл |
| јно поље у ноћи са свим ужасима који се појављују и онима који се нагађају.{S} Вишња се уплаши |
| мислим; она ми се чини сувише неодређен појам, мислена именица.{S} Али...</p> <p>— Али?</p> <p> |
| алну бригу за народно и сточно здравље, појачавати принос у пољопривреди увођењем земљорадничко |
| мах.{S} Ова врста страха пред младићем појачала се још више откако се вратила из Београда.{S} |
| време је проводила лако, радећи у школи појачано, скупљајући по селу мотиве са чарапа, ускршњих |
| ја у дечковим очима. — Кажи само колико поједеш шећерлеме преко дана?</p> <p>Обоје су имали пра |
| каквог ауторитета.{S} Интереси упливних појединаца јачи су од закона и реда.{S} Свет се занима |
| слободе, без којих се не могу замислити поједине организације; треба од ове оријенталне сатрапи |
| ао њихова тајна удружења, учио на памет поједине фразе, зурио дубоко у ноћ у неподгрејаном и по |
| у боја, <pb n="200" /> говорила му цене појединих набавки.{S} Младић је одобравао.{S} Није мога |
| ђак, имао је саме петице.{S} У расправи појединих питања могао му је позавидети многи старији д |
| ати јој све онако како се догодило, све појединости, све... све... што ником другом није смео р |
| о су се растали.{S} У колико је излагао појединости, освајала га је чама, досада, мрзовоља.</p> |
| н закон не може одобрити.{S} Слобода је појела своју децу.</p> <p>— Илићу?</p> <p>— Грађанске г |
| жичких голија и врањских винограда, она поји целу нашу земљу, држи је моћним својим жилама као |
| аћа стање мира и слоге, поред одабирања појима једнакост, поред ропства слободу.{S} Историја чо |
| дужности, она није имала <pb n="160" /> појма.{S} Дотле се Вишња чинила младићу жена-другарица |
| да, драга, мила слобода, пун идеал тога појма, тако присног свима нама навикнутим на распуштено |
| на небу и земљи, Хорацио, о којима нема појма твоја философија".{S} Ма колико да му је ова нова |
| њих, савршена без свега мога знања, без појма да и постоје славни психолози?“ Цело његово биће |
| ов ситан <pb n="94" /> мозак не може да појми како та невидљива материја, то стакло, спречава њ |
| {S} Она је губила главу, као гуска коју појуре са две стране.{S} Неколико корака лево од ње, ст |
| лице није видело јер се бојао да јој га покаже.{S} Да ли то Вишња <pb n="282" /> примети?{S} Да |
| i>отлично</hi> порекло, фине манире, да покаже како је права срећа за земљу и Матовића што је о |
| е почивао отмен умор, који је требао да покаже свету колико сирота жена има посла око спреме ку |
| пропуштала прилику, а да своме зету не покаже колико је срећан што не плаћа стан.</p> <p>— То |
| </p> <p>— Хајдете... хајдете.{S} Да вам покажем бразилијанску марку што сам је купио од једног |
| или мајке и да му, уз заслужени прекор, покажу врата.{S} Долазила му је на ум мисао да нађе ста |
| енађено, па по обичају наших жена да се покажу љубазне кад их неко нâвикне, понуди се услужно:< |
| о.{S} За време кризе, млада студенткиња показа се као најизвежбанија нудиља.{S} Три дана и чети |
| еш.{S} Ах, ево га — додаде млада жена и показа руком на једног развијеног дерана, са огромним, |
| ја није могла сазнати.</p> <p>Зарија му показа један свежањ песама.{S} Разгледао је неколике.{S |
| сетили наличје живота.{S} Култура им је показала само своје зле стране, извукавши их из куће ко |
| .{S} Он ју је пронашао, увео у друштво, показао јој нове путеве, отворио нове видике.{S} Њене с |
| ни.{S} Али овог срећног дана, она хтеде показати томе ђаку да она није мачји кашаљ, да она има |
| е и раштркане како их само Београд може показати.{S} И та варош, са белим именом, представи му |
| ју често вештина и природа.{S} Треба му показати делом, ову државу у ствари начинити његовом.{S |
| кције није било наравно ништа.</p> <p>— Показаћу ја сад реакционарима коме се дају двојке! — го |
| сату једне оближње часовничарске радње показаше три, она се појави пред Двором.{S} Ишла је одм |
| неизмучен мидером, затеже блузу, те се показаше њена здрава плећа.{S} Рамена се видеше округла |
| и празне шоље.</p> <p>При тим покретима показивала се кроз широке рукаве њена рука гола до лака |
| мира и онда му објашњавао многе ствари, показивао му непознато цвеће, које је звао биље, њихове |
| рашнике, тучкове; на обали каквог друма показивао му слојеве земље, излагао геолошке теорије, у |
| еше револвер, онај исти што га је некад показивао Зарији Ристићу.{S} Да ли се сети речи које му |
| то питање.{S} Њен напор да замени мајку показивао се готово узалудан.{S} Док је била мала, за ч |
| /p> <p>— Остави ту пушку.{S} Не ваља је показивати у пијаном друштву — прекину га Зарија, па ис |
| метну, несрећнице?{S} Хоћеш ли да свет показује прстом на тебе, луди створе?</p> <p>— Доста! — |
| послала Мила Цветкова — рече јој мајка, показујући јој велику дињу. — Дао Бог па родиле, те хоћ |
| же и пријатељски му пружила своју руку, покапану мастилом.</p> <p>Без речи, ударили су другим п |
| и његовим надама; чиновници, грабљиви и покварени, владали су земљом као господарска класа, Срб |
| ршњацима, децом такође из бољих кућа, а поквареном као и он, можда горе него и он.{S} Две близн |
| е мало јела и говорила тек колико да не поквари расположење двоје старих.{S} Аница ју је посмат |
| се надао сваког часа лопову који би му покварио више него што би однео, а бојао се и ведрог не |
| о осећало у кући.{S} Млади човек не хте покварити ово присно весеље дома, који је последњих год |
| ...</p> <p>— Затим?</p> <p>— Ја сам већ покисла, и...</p> <p>— И?</p> <p>— Свак од нас има свој |
| испод румене, свеже губице као дрво под покислом кором.{S} Зграда Велике Школе бацала је дебелу |
| Па опет се деси кадгод, као овај пут, о покладима, на тефериџу, патарицама, <pb n="211" /> да с |
| дминистрације, где се велика смелост не поклапа са општим скептицизмом.{S} Код нас би Наполеон |
| а је слушала ове речи, које су се чудно поклапале с оним нечим новим што јој је надирало у душу |
| ао на даћи.</p> <p>— Нека им је алал! — поклапали су га други. — Раде, брате мој, па све варниц |
| раскош министарских домова што се слабо поклапало са скромном суплентском платом.{S} Из штедње |
| ој пети, дохвати се отворених врата, и, поклецнувши само једанпут својом хромом ногом, већ беше |
| као труба војске која иде у помоћ, као поклич на освету, на буну.{S} Што му се допадало у тим |
| ину.{S} Још један кратак <pb n="146" /> поклон.{S} И кола одмакоше правим булеваром Краља Алекс |
| уштања приликама.</p> <p>Беше га дарнуо поклон.{S} Посматрао је румени каранфил, његову живу бо |
| за њу био као неко средство за прављење поклона, излишних ствари, за шарање живота као ускршњих |
| умем ценити толике пријатељске услуге, поклоне које сте ми учинили ?</p> <p>Доиста, она му је |
| — Не разумем — хтеде рећи нови суплент; поклони се и изађе.</p> <p>Гимназијска средина му је ма |
| дао намештај на отплату.{S} При избору, поклонила је нарочиту пажњу на салон.</p> <p>— Дивно! — |
| и да су јој нашли момка.{S} Отац јој је поклонио часовник и ланац, мајка јој наручила дугу хаљи |
| урадила на своју руку код колеге свога покојног мужа, јер није одобравала да се Чедомир удаљав |
| ма видело се једно парче улице, остатак покојног зеленила по околним баштама и сјај зимњег сунц |
| тајно...</l> <l>— Ој животе!{S} О шумо, покоју!</l> <l>О младости!{S} О ти сунце сјајно!</l> </ |
| ико осташе тако загрљени!{S} Девојка се покоравала без речи, без протеста, предавала се сва, по |
| Са суседног острва долазио је мирис на покошену траву.{S} На оближњим фабрикама палиле су се л |
| новаца колико се могло скупити у једном покрајинском месту, готово све потрошило.</p> <p>Пустиш |
| е зловоље коју је осећао, да прати нови покрет да би га могао сузбијати.{S} Филозофи изилазе из |
| само се он осећао неспособан за најмањи покрет.{S} Он није живео, није био међу живима.{S} Њего |
| м покретом, диже се са канабета.{S} Тај покрет је био тако снажан, да она посрну својом хромом |
| и сајџија, начинивши десном руком један покрет као да хтеде истргнути нешто. — На сваком кораку |
| и веровао да га она мрзи.{S} Сваки њен покрет који није ишао у прилог његове себичности, тумач |
| Младић се не могаде уздржати од једног покрета.{S} Он је узе за руку.{S} Она се не трже.{S} Он |
| асом.{S} Није било ниједног симпатичног покрета.{S} Али им је она пркосила свима.{S} Махала рук |
| е нашу варош, наша села, путове, а дању покретале занатлијске машине, стругаре, штампарије, раз |
| само на спољашност, на изглед ствари и покрете бића.{S} Илићу су горко долазиле на ум Шекспиро |
| еколико људи, како је то случај у свима покретима, који су хтели употребити ту згодну прилику з |
| скупљајући празне шоље.</p> <p>При тим покретима показивала се кроз широке рукаве њена рука го |
| ем на пушци.{S} Иза њих се шарениле две покретне стражаре од дасака, обојене у српску тробојку |
| у.</p> <p>Бела се прва одвоји и, једним покретом, диже се са канабета.{S} Тај покрет је био так |
| Илићу, свету, самој себи.</p> <p>Једним покретом збаци са себе хаљину.</p> <p>Пред огледалом је |
| живот шуми, таласа се, све је у вечитом покрету.{S} Али што се пароброд примицао више томе град |
| ш, испреплетане жице, стотине точкова у покрету, гомиле радног народа и беле куће, пуне ситне д |
| а дувару и умиваоник од лима.{S} Под је покривала нова простирка коју је газдарица купила ту ск |
| а материја дрхтала је при сваком даху и покривала божанствену бисту и њене две забрањене руже.< |
| иве речи.{S} Она несвесно збаци са себе покривач, и оста тако, изваљена на леђа, полуоткривена |
| .{S} Крв осоли њену пљувачку.{S} Навуче покривач до уста, окрену се на другу страну, затвори оч |
| утим, онда то беше празно жалосно поље, покривено спрженом, смрдљивом травом, разлупаним кантам |
| во тело, које је у том тренутку, наго и покривено платном, као и Вишњино, почивало на мермерном |
| корака ка углу од собе, и онда застала, покривши очи рукама.{S} Један део расуте косе падао јој |
| ј пијаци, око сандука, гомиле бостана и покроваца скакутали су сунчеви зраци.{S} Небо је било в |
| збиљом, као да то само од њега зависи, покуша да од те две девојке начини једну.{S} Пажљиво је |
| /p> <p>Он спази такође своју другарицу, покуша да окрене главу на другу страну, али се његове о |
| ?</p> <p>— Да, уморна, врло уморна... — покуша она да завара знаке свога узбуђења.</p> <p>Позна |
| ћнија него кад си пошла.</p> <p>Девојка покуша да не призна истину. </p> <p>— Веруј ми, ми смо |
| >Посматрајући то буђење свога села, она покуша да хладније мисли о свом узбуђењу.</p> <p>— Отку |
| своје лутке и болесну мачку.</p> <p>Она покуша да отури те мисли заједно са споменом на свог би |
| <pb n="37" /> се из методике.{S} Вишња покуша да заметне разговор с њом; говорила је о тој мет |
| он је обви око паса.</p> <p>Тада Вишња покуша да се ослободи, стежући му у исти мах руку јако. |
| та? — рече јој Вишња, осмехнувши се, па покуша да се метне у у њено расположење.</p> <p>— Да си |
| гу страну, затвори очи <pb n="308" /> и покуша да поново заспи, као дотле, мирно, не мислећи ни |
| оштено.{S} Стога продужи правим путем и покуша да одвоји стране што су се оснивале на материјал |
| Вишња <pb n="282" /> примети?{S} Да ли покуша да га спречи и да му улије храбрости, кад му при |
| м. — Твоја жена је још твоја.</p> <p>Он покуша да оспори њен разлог; наведе да је парница повед |
| више деца.{S} Било и прошло.</p> <p>Он покуша још једанпут.{S} Она затвори шаку, као да стеже |
| рече јој. — Ја знам где си била.{S} Не покушавај да ми поричеш: ја сам прошла кроз твоје доба. |
| и што ће га пратити вечито.</p> <p>— Не покушавајте да се браните.{S} Већ ми то причају одавно. |
| ве сладости.{S} Чудила се тој несаници, покушавала да се отресе те узбуђености.{S} Њу дотле нис |
| ја дрема на пригревици украј Мораве.{S} Покушавала је да веже своје мисли за свакидашње кућне с |
| итету на који је позива Кајин рођак.{S} Покушавала је да се отресе те мисли, <pb n="36" /> која |
| зети његову сестру за жену.{S} Мајка је покушавала да га умири, приволи.</p> <p>— Одреци се нас |
| не паре блуделе су већ кроз атмосферу и покушавале да завију у помрчину разгранате врбе по обал |
| Илића разнежавали и одобровољавали.{S} Покушавао је да се метне изнад свега, да живи повучено, |
| , Стеван, изучио је сеоску школу, па је покушавао да продужи гимназију, свршио два три разреда, |
| д долази ова промена.</p> <p>Чедомир је покушавао да се објасне.</p> <p>— Не, никако... ја ниса |
| вио се до своје потпуности.{S} Неколико покушаја да се завађена крила опет сједине остали су бе |
| себе, и врати се у Београд.{S} Мајка је покушала да се измире.{S} Он јој је одговорио једним ув |
| пијан.{S} На саслушању је изјавио да је покушао да изврши самоубиство због тога што му се досад |
| е дани избројани.</p> <p>Сео је затим и покушао да сврши своје дело.{S} У соби је било тихо.{S} |
| ила лизну јој уз лице.</p> <p>Они обоје покушаше да не кажу истину.{S} Девојка је грицкала доњу |
| пружи кутију с палидрвцима, и упита га, пола у шали, пола озбиљно:</p> <p>— Откад ти поста тако |
| с палидрвцима, и упита га, пола у шали, пола озбиљно:</p> <p>— Откад ти поста тако огорчен непр |
| да поврати своју другарицу.{S} Али, на пола собе, она се заустави као задржана једним грчем.{S |
| зала.{S} Помрчина је била велика.{S} На пола улице застаде да предахне.{S} Тада зачу познате ко |
| реним кораком и гледала преда се.{S} На пола растојања она подиже очи и спази Илића.{S} Он јој |
| Краљ му је на дан венчања опростио само пола казне.{S} Доцније, дали су му удобнију ћелију, ски |
| мирис на одроњену земљу.{S} Грађани, у пола обучени, и војска пристизали су у гомилама.{S} Жур |
| дбину.</p> <p>Једном се дигнуо с рада у пола ноћи.{S} По споредним улицама биле су већ угашене |
| тара, добра времена — уздахну госпођа у пола воље. — Онда је живот био лак, јевтин.{S} Данас св |
| кад су толико остали на само.{S} Она је полагала на мишљење околине.{S} Било да се с ким сусрет |
| >— Шта је с тобом? — говорио му је тада полагано, суво, не гледајући у њега већ у један кут од |
| време.</p> <p>Лазаревићка се опорављала полагано.{S} Њено тело беше изнурено суровим радовима о |
| е него што оно може дати — одговори она полагано. — Живи се без великих брига.{S} Дужности нису |
| о да стеже нешто тврдо; затим је отвори полагано, па изврну, као да просу остатке, прашину, пеп |
| дохват популарне књиге, не пишу ништа, полажу много на беседништво, и живе, скривено, по Палил |
| ва.</p> <p>Илић махну руком кочијашу да полази, и више се не врати својој ташти ни својој жени. |
| то би могао написати.{S} Бацао је перо, полазио к вратима, после се враћао, седао поново за пос |
| > <p>А Радоје је умео лепо да говори... полако, дижући постепено глас, према значају предмета, |
| ј је било свога живота! — примети Вишња полако.</p> <p>Младић не одговори.{S} Причајући био је |
| ароши, сиђоше с кола и упутише се обоје полако друмом.{S} После неколико минута, нађоше се пред |
| упу ствар — рече гласно.</p> <p>Диже се полако.{S} Ноге су га једва држале.</p> <p>— Можда ће т |
| .</p> <p>Газдарица изађе из собе и рече полако својој мачки:</p> <p>— Овој нису вечерас све коз |
| његов одговор.{S} Дани су јој пролазили полако.{S} Сунце је милело преко усијаног летњег неба.{ |
| а жеља нека да је нестане, да се истопи полако, као комад леда.{S} Чедомир ју је узео за обе ру |
| џеп.</p> <p>— Оно је механа! — одговори полако.</p> <p>— У толико боље.{S} Још нисам никад била |
| , причала о повој краљици, изговарајући полако њено име из првог брака, давала детаље о њеној п |
| руку!</p> <p>Ствари су се мењале у кући полако.{S} Послуга се обазривије понашала према домаћем |
| е не живи тако брзо.{S} Хоћу да грицкам полако <pb n="242" /> своју срећу, живот ми је кратак, |
| којем је падала прашина.{S} Он је ишао полако, крајем пута, оборене главе у страну, и викао ка |
| сувог лишћа, у облацима... облацима што полако језде по зимском небу.{S} Одлазио је тада у кафа |
| один-Илићу, извол’те на ручак", ошкрину полако врата, промоли главу кроз отвор и несташно додад |
| прашине дигне се изнад ливаде.{S} Траве полегну.{S} Тада се открије, безазлено зачуђено као дев |
| ашао у првим редовима; он је био сјајан полемичар, писао је врло <pb n="117" /> течно, стил му |
| к грдњи.</p> <p>У том тренутку, девојка полете у правцу њега, пребаци му руке преко рамена и об |
| е које примами сунце слободе.{S} Оне му полете, без размишљања, али хиљаде невидљивих препрека |
| , вртећи се око самог себе, као утвара, полети уз воду, промакне гвоздени мост и изгуби се негд |
| лимо, с једним болним осећањем, да и ми полетимо безбрижно као лептир, да раширимо <pb n="43" / |
| римењена наука, <pb n="259" /> вештина, политика.{S} Он није знао за обзире, компромисе, сходно |
| зам који руши фамилију, државу, води се политика која издиже махом медиокритете.{S} Ти очекујеш |
| род.{S} Његов радикализам није био више политика, већ једна врста религије.{S} Он је веровао у |
| кафанама се пуши, млатара рукама и води политика.{S} Необавештен човек помислио би да се налази |
| S} Њихова мишљења, нарочито кад се тиче политике, зависе од њиховог материјалног положаја.{S} Њ |
| им дуго, озбиљно, о крупним стварима из политике, о народу, задацима Србије као државе и земљор |
| овом или оном <hi>питању</hi> науке или политике.</p> <p>Чедомир је остајао слободњак у свему.{ |
| ен дух је тежио за науком, литературом, политиком и тако нечим, стварима које је слушала, читал |
| су од закона и реда.{S} Свет се занима политиком једино ради ћара.{S} У међусобним односима љу |
| ено безбрижан, без видљивог интереса за политику.{S} Он је већ у двадесетој години научио да му |
| осете, ступала у хумана друштва, водила политику.{S} Она је волела те изласке, при којима јој с |
| ава рачуна.{S} Отац се био бацио сав на политику, није <pb n="127" /> имао времена, па можда ни |
| релим гвожђем суревњивости, они улазе у политику и губе своје илузије.{S} Тесногруди, амбициозн |
| и је прелазио у трагику.{S} Ступио је у политику почетком Осамдесетих година.{S} У то доба, дов |
| г политичког убеђења, не верујем више у политику.</p> <p>У том тренутку, они су ишли дуж некога |
| није заустављао.{S} Говорио је о науци, политици, жени, Богу, лудници, а кад су изашли из кафан |
| “.{S} Али се свлада, па настави говор о политици:</p> <p>— Слобода штампе је изиграна.{S} Тргов |
| се негује она двострука камарадерија у политици и честитим забавама.{S} Ту су долазили студент |
| онај младић Краљ Отац или неки активни политичар, какав фактор тих догађаја којима ће он дати |
| а.</p> <p>Други тип је био великошколац-политичар.{S} Он не пази на спољашњост; па кад то и чин |
| г типа својих колега, друштво студената политичара.{S} Они су му били ближи по њиховом једностр |
| господин је морао примати овог или оног политичара, одлазити на конференције, пискарати по нови |
| ују се само горке речи.{S} Алкохолизам, политичка убиства, зеленаштво, корупција, све губе гриз |
| а су у Србији своје стварање два главна политичка фактора, народ и круна.{S} Народ је био под м |
| ми још немамо базе; треба прво створити политичке слободе, без којих се не могу замислити појед |
| рво што се очекивало, била је амнестија политичких криваца.</p> <p>Све је то Бела испричала Или |
| о сам све идеје.{S} Више немам никаквог политичког убеђења, не верујем више у политику.</p> <p> |
| офесору Матовићу, о новој <pb n="12" /> политичкој ситуацији, о будућности која чека земљу.</p> |
| ј мислим да се зове...{S} Келнер, један полић!{S} Ето, такав треба да си.{S} У природу, у приро |
| зије, само снови.{S} Хоћеш ли још један полић?{S} Продао сам неке старе панталоне, па имам рачу |
| } Никоме није пало на ум да је диже.{S} Полиција је само дошла, учинила увиђај и очистила њене |
| дем који је пркосио свакој реакцији.{S} Полиција није смела ући ту; за ђаке је пак било стално |
| азио се неки старински бедем, те је сад полиција наређивала грађанима да поправљају што се дало |
| од њих, у фабрику тек да се сакрије од полицијског надзора ?{S} Није ли сусед преко пута помил |
| а димњак изгледа као пресечен, једна му половина виси у ваздуху.</p> <p>— Долази ли још ко?</p> |
| лав прамен косе сакривао је њене уши до половине.</p> <pb n="95" /> <p>Он задрхта кад примети с |
| јом хромом ногом и једва се заустави на половини салона.</p> <p>И Чедомир устаде.</p> <p>Њихови |
| енска природа, давала се уверити и овом половином своје душе, и обећавала себи да неће мрзети < |
| је употребљавао.{S} Можда би само једно половно обећање било довољно, па да га она поново завол |
| де свака страна уноси одређене користи: положај, мираз, фамилију или диплому.</p> <p>Рекавши ов |
| и, па стаде.{S} Он је осећао свој лажни положај према тој девојци коју је волео и која га воли, |
| име.{S} Она оде даље, и стаде му цртати положај те своје творевине према њему, у друштву, у жив |
| укиде оба закона, даде оставку на свој положај и премину са скромном пензијом средњешколског п |
| асни ону вожњу у колима, да призна свој положај према Бели.{S} То није било у његовој власти; Б |
| S} Бојим се да младића није засенуо мој положај, а он на то не треба да рачуна ни колико ја.{S} |
| Али он није све у земљи; није само њему положај тежак; сваки сталеж има своје муке.</p> <p>И он |
| олитике, зависе од њиховог материјалног положаја.{S} Њихове симпатије иду неизоставно онима кој |
| Пожеле да раскрсти са својим несређеним положајем једним потезом, сад, ту, одмах, да оде, да се |
| м речи.{S} Кажу да је ова варош по свом положају, после Цариграда и Неапоља, најлепша на свету, |
| лепу реч да јој каже, да јој честита на положеним испитима, ласка јој на отменом држању, доказу |
| во претерано на школским предметима.{S} Положила је испите врло добро, боље него ранијих година |
| положио с таквим успехом.{S} Чедомир је положио испите, а госпа-Клеопатра је брала лаворике.{S} |
| шевљен, стално без марјаша, матуру није положио и похађао је Велику Школу као ванредни слушалац |
| а петица.{S} Није се памтило да је неко положио с таквим успехом.{S} Чедомир је положио испите, |
| народ, коме његови представници морају положити рачун — примети Вишња. — Народна је реч пресуд |
| је то обичај, дечурлија и пуштена стока поломили <pb n="144" /> су младице.{S} Оно што је остал |
| ла неодређено, преда се.{S} Илић је био полуга на којој је почивала зграда њеног живота.{S} Пол |
| јој је почивала зграда њеног живота.{S} Полуге је нестало.{S} Зидови су попуцали.{S} Грађевина |
| уки сплет зелених поточића, који би ова полудивља поља претворила у најлепши врт.{S} А тамо даљ |
| асађеном врбама и по којом липом, какав полуевропски обучен чиновник који је цигаром дувана уби |
| е, зурио дубоко у ноћ у неподгрејаном и полуосветљеном ћилеру какве сиротињске кафанице, где је |
| /p> <p>Промицале су окуке, мали заливи, полуострва, шибљаци, рибарске колибе.{S} Београд је био |
| окривач, и оста тако, изваљена на леђа, полуоткривена и дишући дубоко, жедно, као да се подавал |
| наносио јој оне опојне тонове, шапутао полуразумљиве речи.{S} Она несвесно збаци са себе покри |
| Свет измешан, доста сељака, а нарочито полусељака што су амали, таљигаши, надничари.{S} Од инт |
| егове жене.</p> <p>Исекао је хартију на полутабаке, начинио превоје за исправке, умочио перо.{S |
| таман костим, претенциозан бео прсник, полуцилиндер с врло уским ободом како је те године било |
| ле дотле далеко од Вишње као и сибирска поља.{S} Оне су је одмах заинтересовале, одушевиле је г |
| зелених поточића, који би ова полудивља поља претворила у најлепши врт.{S} А тамо даље...</p> < |
| n="87" /> искуства.{S} Родом из Бијелог Поља у Старој Србији, он је прешао овамо да се школује, |
| о да нам користи та река, она нам плави поља, засипа усеве, односи <pb n="70" /> најбољу земљу |
| има и пластовима сена, па ударила преко поља и бацала се право на град.{S} Срећом за Чачак, са |
| тимном намештају супружанске собе.{S} С поља је допирао хук плахе кише.{S} С времена на време м |
| о вечито променљивом пејсажу кукурузних поља, о лековитој тишини Моравиних обала, намирисаних м |
| егоше.{S} Предео је био пуст.{S} Влажна пољана дисала је новом, великом надом.</p> <p>— Што ми |
| обала.{S} Пред њима се простирале дуге пољане, ниска брда, две три вароши и велико београдско |
| ки трамвај замењен је електричним, а на пољани Батал-џамије копани су темељи једне јавне грађев |
| имицало вече кад се нађоше на Ћирићевој пољани.{S} Сад се ту шири читава нова насеобина разноли |
| ез спрата да су се готово губиле у овој пољани усред престонице.</p> <p>У том великом простору |
| у се преда одмах, ту, на тој пространој пољани.{S} Његове усне <pb n="290" /> затворише њена ус |
| а кући да се одморе.</p> <p>Они пређоше пољану у косо, прођоше једну уску улицу, калдрмисану са |
| е за кукуруз, види им се само глава.{S} Поље је дисало мирно.{S} Још се јурила она два лептира. |
| ије допуштала честе изласке на отворено поље и сунце, она се учини младићу слатка и мека као та |
| , час узбуна мртвих ствари, једно бојно поље у ноћи са свим ужасима који се појављују и онима к |
| S} Међутим, онда то беше празно жалосно поље, покривено спрженом, смрдљивом травом, разлупаним |
| се како је једног дана изишао са оцем у поље.{S} Био је врло мали; то му је једна од првих успо |
| о и сточно здравље, појачавати принос у пољопривреди увођењем земљорадничког кредита за набавку |
| а забаве, заступао једну мађарску фирму пољопривредних справа, уређивао варошки парк, калемио в |
| аде.{S} Око њих је био мир, онај дубоки пољски мир који не руши цикање попаца, крештање жаба.{S |
| а, жилава, па чудно одударала од свежег пољског цвећа.{S} Вишњи се учини да нешто живи ту у лоз |
| } Тек по који пут, а нарочито кад је на пољу светло и благо време, она је мислила на протекле д |
| садише се обоје на наслоњачу.</p> <p>На пољу је вејао снег.{S} У пећи је пуцкарала ватра.{S} Чо |
| те један кратак и устрептао пољубац.{S} Пољубац не паде на усне, већ на ону румен по образу и о |
| о што јој доврши живот, Чедомир прекиде пољубац у једном тренутку, зажелевши да види своју драг |
| у и тражила очима Чедомира да му пошаље пољубац.</p> <p>Вишња задрхта поново.{S} Узбаци руком ј |
| е, на Вишњу, на њен <pb n="190" /> први пољубац.{S} Сласт те успомене би још јача што су је иза |
| ти који је осетила кад јој је узео први пољубац.{S} Она га одгурну инстинктивно.</p> <p>— Доцка |
| љуби...</p> <p>И Чедомир притиште један пољубац на насмејане усне, које се прилепише за његове, |
| гиб и притиште један кратак и устрептао пољубац.{S} Пољубац не паде на усне, већ на ону румен п |
| осећала да се цела љубав не састоји од пољубаца.{S} Она је ту остала непоколебљива.{S} Ништа н |
| времена око девојачке спреме...{S} Де, пољуби руку!</p> <p>Ствари су се мењале у кући полако.{ |
| о, а јасно: — Пољуби ме опет... пољуби, пољуби...</p> <p>И Чедомир притиште један пољубац на на |
| и су немо, а јасно: — Пољуби ме опет... пољуби, пољуби...</p> <p>И Чедомир притиште један пољуб |
| ти поглед понављали су немо, а јасно: — Пољуби ме опет... пољуби, пољуби...</p> <p>И Чедомир пр |
| јави, не помилује наше усијано чело, не пољуби наше занесене очи.{S} Нико не поверава ове најду |
| > <p>— Ах! како је лепа — рече у себи и пољуби то место очима.</p> <p>Кад би она била његова, м |
| биљно:</p> <p>— Уверен сам да би га она пољубила само да види како је то кад су бркови обријани |
| Каја и обесила јој се око врата, па је пољубила с обе стране и од срца. — Колико има од како с |
| се нешто каже.</p> <p>— Зато што сте ме пољубили — одговори њен глас, а њена насмејана уста, за |
| м, на оном истом месту на којем је Илић пољубио први пут своју драгану.{S} У врх пута стајала ј |
| грлити писмоношу који би му га предао и пољубити сто своје собе где би га нашао.{S} Он је сачув |
| ми једне ноћи — рече му она између два пољупца.</p> <p>— Не говори глупости...</p> <p>— Читала |
| пијаница по занату.{S} Она је сматрала пољупце као шећерлему, пуцала језиком и тражила још, јо |
| држањем под руку и по којим пољупцем... пољупцем брзим, кратким, недовршеним. <pb n="42" /> Међ |
| а часовитим држањем под руку и по којим пољупцем... пољупцем брзим, кратким, недовршеним. <pb n |
| ци су се понављали после сваког дана... пољупци <pb n="138" /> кратки, дуги, испрекидани и прод |
| тренутак, слатке, топле, уздрхтале.{S} Пољупци су се понављали после сваког дана... пољупци <p |
| у, па је остави да сања започети сан, и пољупци где тело дише дахом другог тела, где се крше ру |
| чевито.{S} Груди се упирале о груди.{S} Пољупцу није било краја.</p> <p>Време је пролазило.{S} |
| била њена манија.{S} Лазаревићева ју је помагала.{S} Није волела да остаје сама са својим мисли |
| електрику.</p> <p>Остојића је нарочито помагао газда-Митар.</p> <p>— Оставите ви Радоја — гово |
| p> <p>Пошто је распремила собу, поче да помаже око ручка.</p> <p>— Остави то, Вишња — рече јој |
| >Али упркос томе гласу одлучности, који помаже паметне људе у њиховим борбама, он је остајао на |
| у неизоставно онима који их фаворизују, помажу, који им дају, или бар обећавају, какав добитак. |
| дело?...{S} Ево, па пуши — продужи она, помакнувши сто у правцу Илића. — Ко ме не познаје помис |
| дак гост његове музе.{S} Авет лудила се помаљала кроз њих.{S} Он је певао:{S} Ја се смејем, мор |
| . — А видео сам је надошлу, усталасану, помамну: страшна је тада, риче, бесни, ваља храстове, о |
| едне јавне грађевине.</p> <p>Девојка не помену ништа.{S} Чедомир се свакако не сети.{S} Ћутали |
| ка.{S} Болест <pb n="186" /> је прошла: поменула се, а не вратила се, како кажу наши стари.{S} |
| Француску? — викнула је кад јој је муж поменуо пут. — Жива нећу, а мртву ме можеш однети и на |
| ио је лабав, давао је лако добре оцене, помео се једном у преводу неке латинске реченице, погре |
| рописану законом.{S} Отуд долази стална пометња, анархија, јаловост у државној управи.{S} Ако ј |
| ђу у наш живот једног дана, заузму га и помету; због њих променимо своје навике, укусе, идеје, |
| едног дана уђу у наш живот, заузму га и помету.{S} Због њих променимо своје навике, укусе, мани |
| пак мрзео новац, мрзео га оном мржњом, помешаном са нешто зависти, коју осећају слаби према ја |
| .{S} Жене се кувале по шупама, одмах до помијара и ђубришта.{S} Оне су излазиле за тренутак из |
| г надзора ?{S} Није ли сусед преко пута помиловани робијаш?{S} Па и даље, доле у Београду, зар |
| ке гарантије вреде колико пакло дувана, помиловање с робије, највише можда какво чиновничко мес |
| троје су тако веровали у брзо и потпуно помиловање Јованово да се његово присуство готово осећа |
| ља.{S} Тек под зиму, Јован доби потпуно помиловање.{S} Странка му даде место главног уредника с |
| тварање апсанских врата, читање указа о помиловању, откивање гвожђа и несигурне кораке ослобође |
| > пролази, а она се никад не појави, не помилује наше усијано чело, не пољуби наше занесене очи |
| ву у Бијарицу, о дуговима и подужицама, помињала непознате људе и жене, нарочито жене...{S} За |
| и су гласно разговарали.{S} Најчешће се помињале речи о I</p> <p>новцу, динари, па онда псовке, |
| си за најдаровитијег човека под небом и помири с оцем.{S} Врати се у Чачак, али не хтеде продуж |
| и и трудила се да их разуме обе и да их помири.{S} Говор њеног земљака био јој је ближи, јер је |
| претпостављају реакцију.{S} Савитљиви, помирљиви, <pb n="20" /> удружљиви и безлични, ови млад |
| </p> <p>Бела рђаво разумеде младића.{S} Помисли да он хоће да каже како не двоји брак од љубави |
| и још била најлепша кућа у Београду.{S} Помисли и сад <pb n="248" /> да у њу уђе, као у свој до |
| истара.</p> <p>— Од њих земља очекује — помисли огорчено — извођење целог једног система демокр |
| шња га погледа неповерљиво.{S} Прво што помисли било је да му златарски занат није занео мозак, |
| ој је изби тамно!...“</p> <p>Понекад би помислила да се нађе са Чедомиром, да га поново придоби |
| насмејао, а кад се после растао са њом, помислио је озбиљно:</p> <p>— Уверен сам да би га она п |
| оје.{S} Кад би је човек видео први пут, помислио би да је горда и надута, али, у иоле познатије |
| сто у правцу Илића. — Ко ме не познаје помислио би да и ја пушим!</p> <p>— Не пушиш никако?</p |
| атим, милујући га по подбратку. — Ко би помислио да тако уме завртети мозак девојкама!{S} Бога |
| а и води политика.{S} Необавештен човек помислио би да се налази на прагу револуције, али се св |
| И онда, знаш како је, чича-Митре, треба помислити на све.</p> <p>— Право велиш — одговори бакал |
| д је у питању престо.{S} Ко би то могао помислити само јутрос, само данас у подне!{S} Краљ Мила |
| лић се ломио између тих супротности, не помишљајући на могућност да се размажена девојка игра ж |
| сто тога, он је прионуо у дућану и лепо помогао старом Остојићу.{S} Како кујунџилук није више и |
| ије су се добро уписивале.{S} Држава је помогла друштво кредитом.{S} И већ се с пролећа приступ |
| а одмах не одговори.</p> <p>— Ред је да помогнем мајци.{S} Наша је кућа велика.{S} И затим, дос |
| мех одјекну долином.</p> <p>— Дај да ти помогнем око венца — рече затим и посади се поред своје |
| ли тако нешто.{S} Разлози, објашњења не помогоше.{S} Тек доцније је сазнао, да владино одобрење |
| : „Абдикацијом неких владара није ништа поможено народима кад она није у корист републике...{S} |
| ти је, Вишњо? — упита је мајка, која се помоли уз степенице од трема. — Теби није добро?{S} Ти |
| е?</p> <p>Кад се нико не одазва, она се помоли наврата: збрчканог лица, повезане главе, згурени |
| о осигурању сељака од града и стоке од помора.{S} Успео је да оба пројекта озакони у Скупштини |
| воћа!...{S} Тазе јабуке, крушке, слатке поморанџе... ’Ајде, јевтине и слатке!...</p> <p>После с |
| реврнемо.{S} Као што не можемо неговати поморанџе по Авали, тако се не можемо оружати „знањем ц |
| у је звонио као труба војске која иде у помоћ, као поклич на освету, на буну.{S} Што му се допа |
| ржава има рачуна да нам опет притекне у помоћ...{S} Ми морамо успети.</p> <p>— Шта да радим ? — |
| сова решено је да парламентаризам треба помоћи — говорио је Петар Зечевић, омален, сувоњав чове |
| овори право, не заобилазећи, не тражећи помоћна средства:</p> <p>— Треба да се нађемо, па да се |
| еликошколаца, један Јеврејин, трговачки помоћник, па и по који радник.{S} Сваки од њих био је о |
| машине, студирао физиономије трговачких помоћника који су доносили робу на избор, чудио се слож |
| суседа?{S} Она није умела бранити себе помоћу других.{S} Она је осећала просто да је урадила н |
| а комедија; лукавство замењује снагу, и помоћу више или мање вештине са којом се та комедија иг |
| але многе баре.{S} Земља се клизала.{S} Помрчина је била велика.{S} На пола улице застаде да пр |
| ове ископаних рака.{S} Гомиле иловаче у помрчини давале су утисак гробних хумки.{S} Усамљени пл |
| ас бели, час жути, и губили се лагано у помрчини.</p> <p>— Ми ступамо посред гомиле безбројних |
| авирало једно слатко пиће, као грех.{S} Помрчину замени блесак јаке светлости.{S} Пред њом се у |
| домиру, који пређе нагло из светлости у помрчину, требао је један тренутак, па тек да види где |
| кроз атмосферу и покушавале да завију у помрчину разгранате врбе по обали.{S} Са суседног острв |
| ут, а ни корака унапред јер се живот не понавља као што се ни јучерањи дан неће вратити никад.{ |
| болест много опасна.{S} Што га је више понављала, све је разумевала боље народске фразе где се |
| ругарице.{S} Узела ју је за обе руке, и понављала:</p> <p>— Па како си ми још?{S} Па шта ми рад |
| скала рукама, пуцала прстима и нарочито понављала:</p> <p>— Тата ће доћи... тата ће доћи... је |
| зајапурени образи, њен ђаволасти поглед понављали су немо, а јасно: — Пољуби ме опет... пољуби, |
| тке, топле, уздрхтале.{S} Пољупци су се понављали после сваког дана... пољупци <pb n="138" /> к |
| , кад обоје нађу користи у својој вези; понављам, брак је на првом месту акт озбиљан, хладан, с |
| Часна реч ми је сведок.{S} Ја остајем и понављам...</p> <p>— Не, не, не, Радоје... не, молим те |
| p> <p>— Општи ниво!...{S} Општи ниво! — понављао је без везе.</p> <p>Изнад обале, коју су радни |
| <p>— Знање је светлост, знање је моћ — понављао је, као аргумент, ту реченицу, коју је случајн |
| соби је било све мирно.{S} Часовник је понављао правилно своје метално тика-так, така-тик.{S} |
| ликуј...“ и водио их око налоња, он је понављао у себи надничареве речи: „Ево на̑!{S} Све је т |
| мислима оно што му је другарица рекла и понављао у себи:</p> <p>— Општи ниво... општи ниво!...{ |
| . — Нико нас не тера, па ћемо да једемо понајлак.{S} У турском рату Вера Павловна, сестра Руски |
| у кући полако.{S} Послуга се обазривије понашала према домаћем учитељу.{S} Жандарм, на служби у |
| р га је звао, саветовао да подеси своје понашање према утврђеним правилима, кажњавао га опомено |
| о је гласу своје савести.</p> <p>Белино понашање га је такође мучило.{S} Једном би с њим, за ст |
| ке склоности парирати својим господским понашањем.{S} Редовно је ишла по славама, правила посет |
| пространо небо, у којем се видела само понека ласта као црна звезда.{S} Усред мртве тишине у а |
| тао по околини дуго, до самог мрака.{S} Понекад би повео са собом Чедомира и онда му објашњавао |
| најсретније решење човечјег живота.{S} Понекад би га обузела нека идеја, којом би решио једно |
| во с дрветом бори за што више сунца.{S} Понекад би се заборавио и жалио што није више учио школ |
| .{S} Госпође носе дуго своје хаљине.{S} Понекад се иде у позориште, кад оно у свом путу наиђе н |
| Његова је девиза: уживати и успети.{S} Понекад пада у севдах, и тада пева прилично.{S} То су о |
| ке на фотељу, пушио и очекивао кафу.{S} Понекад би читао новине, а кад њих није било, узео би < |
| бедра, често несвесне стида и срама, а понекад намерно, с извесном циничном сиротињском первер |
| } Није јој тада измицало да он оскудева понекад у јаким аргументима, да су његови закључци чест |
| а девојком.{S} Али би га она задржавала понекад <pb n="129" /> занимљивим разговором, па и молб |
| елезничка пруга.</p> <p>— Ту близу, где понекад идем кад сам са̑м.{S} Има једна историска чесма |
| о приликама, догађајима и људима, па се понекад пребацивао и откривао и оно што је у партији ил |
| ћао према Вишњи.{S} Затим, чинило му се понекад да ни Бела нема према њему изузетно дубоких осе |
| ило је почетак и свршетак свега.</p> <p>Понекад, у његову душу су запљускивали и приливи одлучн |
| ке, сипи ми два’ес’ пара пасуља.</p> <p>Понекад наврати и Зарија Ристић, следбеник класичних фи |
| лека, скинувши качкету до земље.</p> <p>Понекад би се зауставио, ћеретао тако са улице, док је |
| ди, а у мојој је изби тамно!...“</p> <p>Понекад би помислила да се нађе са Чедомиром, да га пон |
| је позавидети многи старији друг; чак и понеки професор није имао те ширине у образовању.{S} Он |
| , кад ветар скиде Вишњи шешир с главе и понесе га низа страну.{S} Млади човек потрча за њим и ј |
| <pb n="85" /> ова чокалиница, и остали понешто дужни по умашћеним и у крајевима испресавијаним |
| дотле имала према свом мужу, грдила га, понижавала, рушила му свако уважење, па и онај понос ку |
| ног и грубо себичног.{S} Илић се осећао понижен у свом осећању културног човека.{S} Планови о п |
| е замери ништа.{S} Она није знала за та понижења.{S} Чак јој се то свиде: изгледало јој је прир |
| је нови живот убризгао сталешке мржње и понижења.{S} Њих разједа отров социјалне суревњивости.{ |
| од стране власти, свакојаке оскудице и понижења, те одложи час, и хтеде се вратити.{S} Али га |
| где се грцало од дугова; рано је познао понижења, тако уз тог оца сурих, смерних очију, смеђе н |
| један прост радник воли више смрт него понижење.</p> <p>Бела згужва новине.</p> <p>— Остави те |
| ађала његову мисао.{S} Није хтела да га понизи.{S} Она је преклињала...{S} Црте на њеном лицу б |
| м старом пријатељицом, ма по цену да се понизи.</p> <p>— У осталом, мени није ништа право.{S} С |
| дела, стајао је Радоје, скромно, готово понизно, с лулом у левој руци и гледао тамо у правцу пл |
| рош на утоци Саве у Дунав чинила јој се понова лепа.{S} Хтела ју је поздравити као Бранко: „Бео |
| поново:</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Да! — понови фаталну реч још неко у соби.</p> <p>То је Бела о |
| </p> <p>— Јест, јест, трице и кучине! — понови девојка јогунасто и искрено. — На што онда љубав |
| а своје узбуђење.</p> <p>— Збогом!... — понови још једанпут, па се удаљи, корачајући несигурно, |
| n="225" /> <p>— Честитамо младенцима — понови она последње речи гласно.</p> <p>Ударац је дошао |
| му она друга није могла дати.</p> <p>— Понови још једанпут те стихове! — рече Бели, и осети ка |
| у је јастук жуљао, обузимала је жеља да понови балет, несносна врућина пекла ју је из постеље, |
| лас из друге собе.</p> <p>Стара девојка понови још једанпут:</p> <p>— Колегинице?</p> <p>Кад се |
| у му боле и вртеле месо.</p> <p>Девојка понови песму мирно, не слутећи осећаје које је изазивал |
| > <p>Лупну пркосно песницом о песницу и понови:</p> <p>— Богаљ, богаљ, богаљ!...</p> <p>Она је |
| брак раскинути.</p> <p>— Да чекам и да поновимо целу нашу историју из почетка!</p> <p>— Нема ш |
| у, о шљиви на пример, он ју је већ умео поновити целу.{S} Учитељ, који је за свој рачун учио не |
| — Удај се што пре.{S} У животу су ретки поновни састанци.{S} И затим, једно од другог растаје с |
| е врати фењер ономе од кога га је узео, поново зграби будак, замахну њиме, поче да копа, па се |
| во јој хтеде рећи: „Хајде, срећна душо, поново у тих живот одакле си и дошла.{S} Остави пук и д |
| ледало преуско за његов сан и мисли.{S} Поново је почињао да живи.</p> <p>— Је ли, зете, ти зна |
| ј паре за свадбу.</p> <p>— Не будали! — поново се наљути муж. — Ја ти говорим као мајци, а ти т |
| омислила да се нађе са Чедомиром, да га поново придобије за црвену заставу, да подели с њим ову |
| затвори очи <pb n="308" /> и покуша да поново заспи, као дотле, мирно, не мислећи ни на шта.{S |
| ашине и паучине.</p> <p>Чедомир погледа поново своју другарицу.{S} Она се била изгубила у мисли |
| учи толико, разумеш? — прихвати Зарија поново се обраћајући Илићу. — Ја сам решио свој живот р |
| /> опет виде?{S} Шта му је сад девојка поново требала?...{S} Случајни сусрет по том кишовитом |
| је прекидала паковање ствари, отварала поново очево писмо и читала га бог зна који пут.{S} Реч |
| ажу наши стари.{S} И девојка је мислила поново на свог пријатеља:</p> <p>— Он не зна ништа о ме |
| овно обећање било довољно, па да га она поново заволи без бојазни.{S} Јер је она била жена, а к |
| Он се дочека <pb n="249" /> на руке, па поново паде и праћакаше се по блату.{S} Један шегрт наи |
| му пошаље пољубац.</p> <p>Вишња задрхта поново.{S} Узбаци руком један прамен косе што јој је па |
| та од Беле ка њеној мајци, па онда паде поново на девојку, а одатле на сто, на зид, на прозорск |
| су велике идеје.{S} Чинило јој се да је поново рођена.{S} Слободно је могла доћи кући, слободно |
| авао крају.{S} Велика Школа почињала је поново да оживљава.{S} По њеним просторијама су одјекив |
| ега што је дотле окусила.{S} Сколише је поново мисли о Чедомиру, о томе шта би било кад би пост |
| рука била је хладна као мртва.{S} Он је поново прихвати и принесе је к срцу.</p> <p>— Не... не, |
| оли, да знаш како боли!...</p> <p>Он је поново прихвати и принесе је к срцу са једном жељом у д |
| себи, међу својим књигама.{S} Седао је поново за свој сто и настављао своју расправу.{S} Неодр |
| ! гаде! липсотино шинтерска! — грдио је поново рабаџија.</p> <p>Пуцањ одјекну.</p> <p>Напољу је |
| нила његове слике.{S} Оне су се јављале поново, ницале око ње, обузимале је против њене воље ка |
| Ја радим да убедим људе у потребу да се поново почну послови.{S} Као што видиш, штета је да нов |
| лагу, зној, на човечје месо.{S} Чула се поново она опојна музика из сна.{S} Кроз ваздух су се п |
| хове се усне саставише.</p> <p>После се поново погледаше.</p> <p>Осмех је још играо око Вишњини |
| ровала у Чедомира, он је воли... они се поново воле...{S} Шта треба више, па да се буде срећан! |
| го.{S} Плима страсти плавила му је срце поново, ударала <pb n="192" /> на било код очију, пљуск |
| а се реч чу једва; он се напреже и рече поново:</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Да! — понови фаталну |
| смехну кисело.</p> <p>Госпођа га загрли поново.</p> <p>— Ко би се надао од овог свеца — рече за |
| S} Он пусти.</p> <p>Кад хтеде да загрли поново тај дивни створ што му се подаје, тог неслућеног |
| обеси се сва о његов врат.{S} Он осети поново њене усне на својим устима и њене груди утиснуте |
| читај! — закључи самоубица и склопи очи поново.</p> <p>— Три дана нам говори да хоће да се убиј |
| ="115" /> уноси забуну у главу, претрчи поново преко дворишта, упадне у своју собу и зарони зај |
| И као да се хтеде одбранити од њих, он поново обгрли погледом своју земљу.{S} Кириџије су биле |
| лазио к вратима, после се враћао, седао поново за посао.{S} Осећао је инстинктивно да му је тај |
| еву!</p> <p>Ни сама мисао да је Чедомир поново њен није ју могла утешити.{S} Своју грешку сматр |
| на сто, легао и заспао.</p> <p>Мисли му поново скренуше у родно место.{S} Оно је врло лепо кад |
| р, заусти да то каже, кад песма одјекну поново.{S} То су се надпевали момци и девојке.{S} Момци |
| тња.{S} Баци новине на под.{S} Затим их поново диже и укочено гледаше посну боју и редове штамп |
| ћеније кутове варошких паркова, и ту их поново читао, разгледао сваку реч, загледао у марке, у |
| пркоси.{S} Његова је душа патила, његов понос је страдао, његово срце желело освете.</p> <p>— Ј |
| Не, Лазаревићева.{S} Ја га волим, он је понос целе наше фамилије, он ми је тако рећи брат, ја н |
| ала, рушила му свако уважење, па и онај понос културног човека који је млади муж осећао у самом |
| који је управљала на њега, он би спазио понос који страда, а можда нешто и неповерења.{S} Он јо |
| т, републиканац, револуционар.{S} Он се поноси што ствари схвата материјалистички.{S} Поезија м |
| громним грудима, још већим бедрима и са поноситим изразом на офарбаном лицу што су такве.{S} По |
| соког, мршавог студента бледих образа и поноситих очију, дошао неки други младић који би био ње |
| обио ни Прокупље! — пришила му је ташта поносито. — Али нисам ја ко је ко.{S} Нећу дете да ми с |
| одела по последњој моди.</p> <p>Илић је поносито сносио своју сиротињу.{S} С невином вером у бу |
| p>— Арап!{S} Арап! — драо се поред њега поносно најмљени рабаџија.</p> <p>То уважење губило се |
| се покажу љубазне кад их неко нâвикне, понуди се услужно:</p> <p>— Да подгрејем вечеру?</p> <p |
| , и хтеде се вратити.{S} Али га госпођа понуди да се одмори.</p> <p>— Напољу је још велика врућ |
| </p> <p>— Сервус — одговори му Зарија и понуди столицу. — Јест, знао сам ја <pb n="168" /> то н |
| ој соби!</p> <p>Без размишљања, Чедомир понуди девојку да ступи унутра.</p> <p>— Нећу — занећка |
| </p> <p>И тада би звао младића у дућан, понудио га да седне за тезгу, до саме касе, поручио каф |
| стару наклоност.{S} Али право средство, понуду за брак, није употребљавао.{S} Можда би само јед |
| ати, Србин или Турчин, свеједно који ће поп за то захваљивати Богу.{S} Један део чланова успрот |
| о; сукње су летеле око ње као мантија у попа.</p> <p>Вишња се добро осећала на Великој Школи.{S |
| е удалише.{S} Ливадом је звонило певање попаца.{S} Два црна лептира с црвеним рубом око крила ј |
| ј дубоки пољски мир који не руши цикање попаца, крештање жаба.{S} Он је узе и за другу руку.{S} |
| — Радоје пије.{S} Да га свет не опази, попије на једном месту само једну чашу, па тако изређа |
| о још тог јутра.{S} То је била листа за попис становништва.{S} Газдарица је имала жилав врат и |
| } Из горњих места допирали су гласови о поплави.{S} Бујице однеле мостове, разориле путеве, уко |
| кујни.{S} То је била <pb n="8" /> одаја поплочана циглама.{S} У једном крају се налазила гвозде |
| алеву паприку.{S} У другом делу дућана, поплочаном циглама, стојали су џакови кафе, пиринча, ше |
| свет...{S} Баш ме данас у седници пита Поповић да ми није шта род.</p> <p>— Гле ти, видре, чак |
| о интересује — одврати госпођа на рачун Поповића, па додаде: — Чедомир је озбиљан младић, човек |
| >То је тако трајало до једног пролетњег поподнева.</p> <p>Прелазила је преко Батал-џамије.</p> |
| иромах ђак... пардон, господине Илићу — поправи се госпођа с нешто старинске грације и с ласкав |
| ала грађанима да поправљају што се дало поправити.</p> <pb n="230" /> <p>Вода је већ допирала д |
| осигурања од пожара, сталних оправки и поправки.{S} И сад, да се ту усели неки Нишлија само за |
| је сад полиција наређивала грађанима да поправљају што се дало поправити.</p> <pb n="230" /> <p |
| од општине да се праве вештачки бунари, поправљао женама машине, декорисао кафанске сале за заб |
| исту, а Миржеови чергаши завршили би на поправци у Топчидеру.</p> <p>— Откуд ти та практичност? |
| дотле дивили највише, гледали су га сад попреко, мрко, осуђивали га гласно, претили му.</p> <p> |
| епено пела уз брдо, прошарана вртовима, попречним улицама и по неком великом грађевином.{S} Лев |
| који је правила Крунска улица са другом попречном улицом, једноспратан, с доста високим сутерен |
| га.{S} На врху једног ормана стајало је попрсје Вука Караџића с фесом на глави.{S} Десно од орм |
| ло <pb n="117" /> течно, стил му је био популаран и живописан.{S} Кад се каква идеја усади у ње |
| у на новине и брошуре, читају на дохват популарне књиге, не пишу ништа, полажу много на беседни |
| говорила је нова баба и певуцкала неку популарну арију.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| рођене, како су живеле једна за другом популације које је планета хранила.{S} Наука је одредил |
| ране, извукавши их из куће која је сама попуњавала своје потребе и где је требало новца само не |
| оставио празнину коју је Вишња неосетно попуњавала.{S} Његово срце, које је дотле живело пустињ |
| м.{S} Једно велико огледало на ногарима попуњавало је празнину између прозора.{S} На зиду према |
| оћка, невина као дивља ружа.{S} Зима је попусти.{S} Њени се образи запламише.{S} У срцу осети т |
| се увртило у главу и није хтео за длаку попустити, као да би се огрешио о један принцип.{S} Он |
| ота.{S} Полуге је нестало.{S} Зидови су попуцали.{S} Грађевина се срушила.{S} Она се збиља осећ |
| ћа представљала готово свет блаженства, попуштала су његова начела строгог социјализма.{S} Он ј |
| жена, која је раније, док су били сами, попуштала прва кад би се посвађали, добила је сад у мај |
| плач, па запомаже по кући.{S} Ја нисам попуштала.{S} Запретила сам им да ћу их оставити, да ћу |
| ли чист, јасан, без утишавања савести и попуштања приликама.</p> <p>Беше га дарнуо поклон.{S} П |
| рал патријархалне куће забрањивао свако попуштање од правог пута.{S} Корачала је брзо, али сигу |
| се за шта ухвати.{S} Жабе су крекетале, попци и скакавци зрикали.{S} Он се упути право преко њи |
| а немоћна.{S} То му откри његов интимни пораз.{S} Слично разоружаном ратнику, он је гледао свој |
| /p> <p>Матовић је доживео и један лични пораз.{S} Саставио је законски пројекат о осигурању сељ |
| .{S} Било да се с ким сусретне, било да поразговара, очекивала је из првог погледа подсмех, под |
| о краљевство претучено народним бунама, поразом једног кабинетског рата, сталним скандалима на |
| зарију.{S} Стари господин би се извалио поребарке на фотељу, пушио и очекивао кафу.{S} Понекад |
| боја, човек схваћа стање мира и слоге, поред одабирања појима једнакост, поред ропства слободу |
| жим начинио од овог Ужичанина, који је, поред своје струке, волео слободу, желео добро своме на |
| ођа пита за мишљење... она, која му је, поред свог уважења према његовом успеху у школи, ставил |
| ој каже колико је воли, да јој открије, поред царства мисли, скровиште осећаја.{S} Он је успео |
| У том тренутку студент се сети Беле, и, поред све оргије страсти, начини упоређење између те дв |
| едео је трговац, поред студента официр, поред чиновника обућар.{S} Кроз дим од дувана и испарењ |
| логе, поред одабирања појима једнакост, поред ропства слободу.{S} Историја човечанства је саста |
| е ме.</p> <p>Савлада се.</p> <p>Младић, поред ње, примети промену на њеном лицу.</p> <p>— Прост |
| Он приђе такође.</p> <p>У једном крају, поред гомиле цигаља лежао је један радник, затворених о |
| им.{S} Он је хтео да га види јасно, ту, поред себе, да се сав загњури у њега.{S} Он је толико о |
| е ватра, осећао се задовољан што је ту, поред ње, што је она близу њега, што посматра њену уску |
| ника.{S} Поред глумца седео је трговац, поред студента официр, поред чиновника обућар.{S} Кроз |
| а су јој вечито угађали. <pb n="123" /> Поред свег тешког живота у сталној опозицији и борби са |
| и пред олтаром.{S} Ах, тај олтар!...{S} Поред свега социјализма, он је постојао, он је био прим |
| орава је жуборила иза једног врбака.{S} Поред ње се отезала чачанска котлина зелена, питома, до |
| лали овде по кога свог представника.{S} Поред глумца седео је трговац, поред студента официр, п |
| а Чедомира; она је само њега волела.{S} Поред свих мана, он је био њој најбољи, највреднији, на |
| то шегачили са најсветијим стварима.{S} Поред све равноправности, осећала је да ипак није једна |
| до знања да он има од ње да се учи.{S} Поред тога, бојао се да не начини какав испад, имајући |
| кровом, хранили се за истом трпезом.{S} Поред тога, Бела није навикла да јој се задовољства уск |
| .{S} Он је волео своју земљу дубоко.{S} Поред бриге за личну будућност, он је мислио и на будућ |
| па јеванђеља и француске револуције?{S} Поред борбе за опстанак и свеопштег боја, човек схваћа |
| рђавих, лукавих, ружних људи.</p> <p>— Поред пука постоји отаџбина — говорило је нешто у њој. |
| био сув доктринар.{S} Заборављао је да поред науке постоји оно што се зове примењена наука, <p |
| ћ тим питањем бави, али јој се учини да поред све користи што ће видети отуд није отмено говори |
| ном тренутку, ИлиН подиже очи и погледа поред себе.</p> <p>Десно од њих, између две куће видело |
| у у срце надземаљска милина.{S} Девојка поред њега имала је зеленкаст жакет који је врло лепо д |
| етом, подозривим оком.{S} Доиста, обала поред Саве, пут за Вишњицу, самоникле улице по Чубури, |
| у — рече младић девојци која је стајала поред њега и гледала, стегнутих губица, у лепу долину, |
| у јој у школи предавали.{S} Кад је била поред Чедомира, она му је потпуно одобравала, потписива |
| сматраше дуго своју сенку која је расла поред ње.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ти си паметан човек. |
| ? — зачуди се Вишња.</p> <p>Она је ишла поред њега лаганим кораком и строга.{S} Њеном пратиоцу |
| <p>Једном приликом запали јој се кецеља поред огњишта, и само срећан случај спасе девојку од да |
| ипка, нежна, бледа, цвокоћући и згрчена поред њега.</p> <p>Ноћ је улазила у собу кроз прозор.</ |
| .. — рече она, па весело седе на канабе поред њега.</p> <p>Кроз чипкане завесе на прозорима вид |
| е ослобођеникове који пролази без бриге поред наоружаног стражара што је дотле располагао његов |
| је ако се <pb n="184" /> служавка нађе поред ње с времена на време.</p> <p>Лазаревићка се опор |
| растури по утрини.</p> <p>Вишња се нађе поред Милеве.{S} Ове песме, Радојеве речи, весеље целог |
| и једно изврнуто буре.</p> <p>Кад прође поред те капије и скрену ка Теразијама, девојка угледа |
| а му је једном приликом. — Јутрос прође поред прозора један младић: тако су му лепо стајале обр |
| рачку коју је добила и која треба да је поред ње кадгод јој се прохте.{S} Међутим, Илић се бави |
| а, онај који воли једну жену и осећа је поред себе живу, пада у грозницу пожуде.{S} Подивљао, к |
| оје код нас не губе још своје симпатије поред свег дискретног <pb n="151" /> укуса што нам дола |
| гнем око венца — рече затим и посади се поред своје комшинке.</p> <p>Девојке се удалише.{S} Лив |
| пар.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — драо се поред њега поносно најмљени рабаџија.</p> <p>То уважење |
| бесциљно.{S} Око пет сати пут га нанесе поред једне велике грађевине, којој су мајстори довршав |
| а еманциповане другарице гризле переце поред најпомоднијег света на улици.{S} Чинило јој се да |
| пребаци га преко своје другарице, клече поред ње, подиже јој главу својим изанђалим рукама, и о |
| м домаћег димњака.{S} Она није умела, и поред својих лектира, да измири старински морални закон |
| личну кујну своје жене.{S} Кад би му, и поред тога, остало слободног времена, он је износио сво |
| но место, па се упути к њему, кад спази поред себе Зарију Ристића како испија чокањ ракије.</p> |
| з другог, гурали се око њега, пролазили поред његових очију весели и шарени као сватови, и губи |
| у плаха киша, да се за час начини поток поред њиних ногу.{S} Они су ишли даље.</p> <p>Таман да |
| .{S} Разлог је био прост; брана и тунел поред ње били су главни радови предузећа; наравно да су |
| } Низ кириџија корачао је лагано друмом поред Мораве.{S} Вишња је ћутала.{S} Њене угасите очи м |
| ијала се присуством човека који је ишао поред ње, слушала је радознало и жудно његове речи... р |
| } Није било девера него је Чедомир ишао поред ње, шапутао јој нешто поверљиво, гледао ју је нет |
| к сокак, који је, иза леђа Двора, водио поред Батал-џамије право на варошку <pb n="273" /> пери |
| есвесно.</p> <p>Толико је пута пролазио поред те зграде, а никад није приметио да у њој <pb n=" |
| нотоно, као оближњи поток, што је милио поред школске баште.{S} Тек по који пут, а нарочито кад |
| познате кораке.{S} Један поток је јурио поред ње.{S} Она загази, и пређе на другу страну.{S} Ко |
| коле од њега.{S} Дивно је чудо било што поред своје философије није већ умро од глади.{S} Свој |
| S} Трипут је славуј пропевао у шипражју поред Млаве.</p> <p>— На Духове је наша скупштина у Бео |
| ју је нетремице, жељно.{S} Пролазили су поред познатих места; час би то био Београд, час Чачак, |
| ку песму, радост што је види, што је ту поред њега, сласт што је заљубљен више него први пут ка |
| о, а које живот распе као плеву!</p> <p>Поред њих прохукта један воз</p> <p>Вишњу обузе нека ме |
| о те хартије у дно свог ђачког сандука, поређане хронолошким редом; закључавао их по двапут, тр |
| зитивно, има дакле сигурне доказе... те поређане хартије, ту архиву, већ велику.{S} И уверени п |
| бе и где је требало новца само нешто за порез или молитву. <pb n="21" /> Они нису рђави никако: |
| о томе што се није вајкао.{S} Чак ни на порез.{S} Лепо се носио: зими астраганску шубару и капу |
| та.</p> <p>— Још на ракију нису ударили порез — продужи Ристић. — А била би грдна штета.{S} Она |
| даље од бриге за насушни хлеб и државни порез.</p> <pb n="142" /> <p>Њу пак, одушевљавале су ве |
| ха око плаћања дуга код Управе Фондова, пореза, осигурања од пожара, сталних оправки и поправки |
| илика да истакне своје <hi>отлично</hi> порекло, фине манире, да покаже како је права срећа за |
| тац био рачуноиспитач.{S} Илићи су били пореклом из једног села на граници ваљевског и ужичког |
| читав.{S} Изишао је из затвора остарео, поремећеног здравља и опортунист.{S} Ма да је био висок |
| огу одлучно, наводећи да социјализам не пориче <pb n="108" /> народност, а специјално српској н |
| знам где си била.{S} Не покушавај да ми поричеш: ја сам прошла кроз твоје доба.</p> <p>— Шта хо |
| ћице, где народног борца очекује његова породица.{S} Они ће му причати о много чему, о много ко |
| ва ће вам поверити један посао.{S} Ваша породица, друштво, странка којој припадате, тражиће вам |
| ења, у висину младићевих уста.</p> <p>И породица је седала за сто: у врх стари господин, с нешт |
| а ногаре.{S} Ту собу је могла обитавати породица једног мањег трговца као и једног бољег радник |
| новост која се још од подне шапутала по породицама ближе Двору и министарским канцеларијама.</p |
| прилике, и сагнути главу пред потребама породице.{S} Стога млада девојка не исмеја план своје д |
| тину година за становање једне отменије породице.{S} На углу, који је правила Крунска улица са |
| лугу својој сестри, он се одрекао своје породице.{S} Никоме није привредио ништа.{S} Није задов |
| еограда који је дотле познавала: смерне породице у којим је наставала, умерене забаве <pb n="35 |
| вима? </p> <pb n="14" /> <p> Одушевљење породице Матовић пређе и на младог човека, те кад изађе |
| уточиште свију њих и да се сваком члану породице нађе на невољи.{S} Али млади човек је залуд на |
| е из првог брака, давала детаље о њеној породици, о њој самој, познанству у Бијарицу, о дуговим |
| о искрено.{S} Износио је нове погледе о породици, о браку, о улози државе у материнству.{S} Те |
| разлика по старешинству, годинама ни по породици.{S} Сви су били студенти, равни један другоме. |
| ан него што је сâм мислио.{S} Раскид са породицом му је оставио празнину коју је Вишња неосетно |
| едомир је прекинуо сваку везу са својом породицом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| а можда ни праве воље да мисли на своју породицу.{S} Кад би му ко од пријатеља скренуо пажњу на |
| празника.{S} Ту повучену опозиционарску породицу допуњавале су још две девојчице, близнакиње, с |
| а тако исто.{S} Кућом је владала дубока породична тишина.{S} Електрична лампа заклоњена шеширом |
| тира, да измири старински морални закон породичног живота са борбом за испуњење својих сопствен |
| ла и од пића посрнула, па продужила пут порока као свака пијаница.{S} Тако је пре неку годину и |
| постеље, висио је у природној величини портре Матовићев, рад једног од наших старијих сликара. |
| е реши.{S} Није могао више издржати.{S} Поручи једна кола, стрпа у њих један део својих књига, |
| лободном времену учио је немачки језик, поручивао мустре, каталоге, књиге са стране, па по њима |
| дио га да седне за тезгу, до саме касе, поручио кафе, па онда с њим разговарао на дугачко и на |
| оће, са оштрицом од месинга и дршком од порцулана, по којем су се плеле плаветне шаре.</p> <p>О |
| што рекох.{S} То је што сам имао да вас посаветујем као млађег колегу... ви разумете?</p> <p>— |
| волим.</p> <p>Она га присили да седне, посади му се у крило, па поче да барата по његовом стол |
| вна кола! — кликну гласно, потрча тамо, посади се у његову средину и стаде растресати набрано ц |
| хаљину, подиже један крај од завесе, и посади се крај прозора.{S} Напољу је свитало.{S} Кратка |
| о јој је хладно.{S} Пребаци један шал и посади се опет крај прозора.{S} Пријало јој је да тако |
| да ти помогнем око венца — рече затим и посади се поред своје комшинке.</p> <p>Девојке се удали |
| у озеленелој трави.{S} Општина је била посадила нешто дрвећа, али као што је то обичај, дечурл |
| н! — одговори он, још изненађен.</p> <p>Посадише се обоје на наслоњачу.</p> <p>На пољу је вејао |
| ун зелене трске.{S} Неколико јабланова, посађени у ред, стајали су непомични.{S} Сребрну траку |
| а мучна мисао није мутила њену душу.{S} Посао јој се милио.{S} И време је проводила лако, радећ |
| атима, после се враћао, седао поново за посао.{S} Осећао је инстинктивно да му је тај рад једин |
| дићу жена-другарица која диже човека на посао, пружа му подстрека за велика дела; општење са њо |
| има на обалама Сене.{S} Затим се дао на посао.</p> <p>Учинило му се да се остварио његов велики |
| смотром обе девојчице те да тако олакша посао <hi>јадне мајке</hi> — како је госпођа сама себе |
| тре за тренутак.{S} Онда узе неки други посао.{S} Радила је двоструко само да не остане на само |
| одкуд њега да употребе на тај простачки посао.{S} Није се разумевао у коњима, али није требало |
| ем, од те мајке, коју су изморили кућни посао и честа рађања, од те вароши која дрема на пригре |
| да је дан свануо...{S} Нимфе ће радити посао робова!"</p> <p>— Збиља, како се осећаш у Чачку? |
| озбиљних, исправних, који разумеју свој посао, а нашло се и неколико људи, како је то случај у |
| живот.{S} Држава ће вам поверити један посао.{S} Ваша породица, друштво, странка којој припада |
| и пак да зева у оближњој механи.</p> <p>Посао пође на боље.{S} Код Радоја су се могли купити ча |
| су били сами, попуштала прва кад би се посвађали, добила је сад у мајци сигурну савезницу, те |
| е што више једно другога, они се готово посвађаше, те најзад седоше обоје.</p> <p>Девојци се от |
| на већ рањену девојкину душу.{S} Она се посвети бризи око оца.{S} Труђаше се да накнади домаћиц |
| која би вечито била уза ме, која би се посветила моме делу, била мој добри геније, јер је свак |
| м индустријским државама, ја бих се сав посветио класној борби.{S} Али овде, Вишњо, ми још нема |
| xml:lang="la">in </foreign>, он је себе посветио за философа.{S} Зато је сматран за смешног, и |
| ему треба друга жена... жена која ће се посветити цела његовом делу, која ће му омилети кућу, к |
| "liminal"> <p> <quote> <hi>Ова књига је посвећена погинулим Србима у ратовима 1912 и 13 године, |
| зложена раном утицају природних наука и посвећена Чедомиром Илићем у оно што се у то доба звало |
| ропством под Турцима, испуњавала је тај посвећени кут Београда и била његов најбољи украс.{S} Т |
| ном <pb n="216" /> крилу мирисало је то посвећено цвеће тако силно, чудно, као да се доиста из |
| трошкове пред министром.</p> <p>Бела је посвећивала Илића у те куповине, питала га за савет при |
| пут.{S} Реченица о Радоју допала јој се посебице.{S} Осећала је дубоку захвалност према младом |
| ве потаман, па је увек први ђак.</p> <p>Посебице је Бела била љубазна.{S} Она је разумела да је |
| ржање, набељене образе и офарбану косу; посебно је истицала очувано грло и потиљак ћилибарске б |
| ви несигурне светлости.{S} Свет изађе и поседа пред кућом.{S} Млађи шетају.{S} Говори се много. |
| Пред кућама, на клупи или по сандуцима, поседало женскиње.{S} Иза једног плота, неке девојке од |
| {S} Редовно је ишла по славама, правила посете, ступала у хумана друштва, водила политику.{S} О |
| пролазио без догађаја.{S} Избегавала је посете, састанке.{S} Кад би се пак и нашла у друштву, о |
| ју, скинули му гвожђе с ногу, допуштали посете пријатеља.{S} Тек под зиму, Јован доби потпуно п |
| своју срећу, да види, <pb n="246" /> да посети све те ствари, тако уско везане за њу, да им каж |
| е срце здраво — рече лекар на последњој посети. — Ако се тако одржи, госпођа ће живети још толи |
| а се чинило као да је примила од својих посетилаца навику да пије, па се пропила и од пића поср |
| а без алкохола.{S} Он се језиком својих посетилаца зове звонко: <hi>чокалиница</hi>.{S} Од свиј |
| још један албум, повезан у плиш, гомила посетница и карата са сликама.{S} До зида се налазила ј |
| шта би мислио њен отац да је сазнао за посету младићеву!</p> <p>Ни сама мисао да је Чедомир по |
| врљали по вароши без циља, избегавајући посећена места.{S} Они су били леп пар.{S} Људи су се з |
| и Абацију, он је заједно с Фламарионом посећивао месец, звезде, целе сунчане системе, где је о |
| јаког пића.{S} Стога је Чедомир редовно посећивао њихова тајна удружења, учио на памет поједине |
| тало: то је његово.{S} Не може се наука посисати из прстију.</p> <p>И тада би звао младића у ду |
| начи да није за њу, па ће гледати друга посла.{S} Шта је мени шкодила слобода, кад сам растао с |
| ј.</p> <p>Млади човек није волео да има посла с војском те пређе на другу страну, где се уздиза |
| да покаже свету колико сирота жена има посла око спреме куће и деце.{S} Млађи су дрхтали пред |
| /p> <p>Младић се намршти.</p> <p>— Њена посла! — одговори нешто јетко.</p> <p>— Пиши јој, болан |
| е блаже : — До пред вече немам никаквог посла.{S} Можемо начинити лепу шетњу.</p> <p>Ударише пр |
| каже Зарији:</p> <p>— Пардон...{S} Имам посла.{S} До виђења! — и већ се нађе пред Вишњом, стидљ |
| } Он је метао те наочари кадгод је имао посла с писаном ствари, као да је знао читати и писати. |
| гу.{S} Ти ћеш тамо у Чачку наћи довољно посла да твој живот не буде излишан.{S} А кад ти једног |
| а колача, разног цвећа.</p> <p>— Ово ти послала Мила Цветкова — рече јој мајка, показујући јој |
| гледало је као да су сви српски сталежи послали овде по кога свог представника.{S} Поред глумца |
| ља.{S} Један професор универзитета, два посланика на страни, неколико министара, један милионар |
| емогућава улогу министара, изврће улогу посланика.{S} Министри немају иза себе никаквог солидно |
| оје стране — продужи он, упркос свега — посланици не могу да се определе јер се стално налазе у |
| на власти" постаје им једина девиза, а посланици владају, управљају, постављају, мешају се у с |
| да продре даље.</p> <p>— Можда је какво посланство! — одговори младић самом себи.</p> <p>Тек на |
| га тако страшно ножем у трбух да га је послао на онај свет, па после умакао и успео да пребегн |
| дужи гимназију, свршио два три разреда, после ступио у трговину у Београду, па онда прешао у др |
| и.{S} Бацао је перо, полазио к вратима, после се враћао, седао поново за посао.{S} Осећао је ин |
| >— Нећу — занећка се она детињасто, па, после нешто оклевања, прошапта поверљиво:</p> <p>— Не с |
| та набио на олтар гуњ и опанак.{S} Сад, после двадесет година борбе, он је видео краљевство пре |
| нити.{S} Почињали су озбиљне разговоре, после пили чај, скакали с предмета <pb n="143" /> на пр |
| ама, одобравају и буне још више, па се, после, годинама прича како су се провели на Ђаковића љу |
| Кажу да је ова варош по свом положају, после Цариграда и Неапоља, најлепша на свету, а ја се к |
| галерију да гледају <hi>Ткаче</hi>.{S} После би у групама пратили једно друго до куће.{S} И, о |
| е допирало звецкање тањира и ножева.{S} После се чуше удари метле по поду.</p> <p>Бела се прва |
| је распремала кућу, а Аница кувала.{S} После часова остајале су дуго заједно.{S} Стара девојка |
| — променили, тепајући јој:{S} Бела.{S} После ове девојке, дошао је Младен, бистар дечко, али л |
| ло у којем је <pb n="307" /> живела.{S} После се та сцена променила.{S} Настао мрак.{S} Остала |
| не боје, с натписом радње њеног оца.{S} После је дошла карта, обична поштанска дописница, испуњ |
| потрошила очевих новаца због школе.{S} После мене долазе моја браћа.</p> <p>— Не, не гледајте |
| на, сакривали сунце, па бежали даље.{S} После њих долазили су други, па трећи, брзи, дурновити, |
| су.{S} Прођоше тако добар део улице.{S} После се спустише у Палилулу преко гробља Светог Марка, |
| осећао се као на терету, на сметњи.{S} После се навикао.{S} У стану је имао што треба скромном |
| ла и упутише се обоје полако друмом.{S} После неколико минута, нађоше се пред Циганлијом, на он |
| ко, благо и мирно парче пред лактом.{S} После је узе у обе шаке и миловаше је, и преко лакта, о |
| ацији.{S} Људи знају твоју вредност.{S} После ових времена ти ћеш видети друга.</p> <p>— А дотл |
| ђе у Београд да присуствује погребу.{S} После се не вратише више.{S} Бела није хтела да чује за |
| требало уложити у борбу за слободу.{S} После ће доћи остало само по себи, ако је ко тада у опш |
| Илић удари љутито песницом по столу.{S} После рече брзо, усплахирено:</p> <p>— Ево, на, држи — |
| тежину, не схвати сву своју несрећу.{S} После прве забуне, обузе је љутња.{S} Баци новине на по |
| така-тик.{S} Хтеде да пробуди Аницу.{S} После се застиде.{S} Како да јој објасни то што је крил |
| у први мах, подајући се своме срцу.{S} После се трже брзо, нагло и одби.</p> <p>— Не, не могу. |
| рћу, па се слободно упућује у варош.{S} После се сети његовог дома на Врачару, скромне, готово |
| и једну собу у авлији — додаде госпођа после неколико тренутака. — Празна је, држим само некол |
| ен, освестио се у неком потоку два дана после битке, па како су Турци већ чували Саву, он није |
| Вишња и погледа плашљиво у младића, па после спусти главу и доврши као по дужности : — Наша мо |
| опли дани, излазили су чешће са њом, па после сваког дана, и најзад без ње.{S} Како се Каја изг |
| трбух да га је послао на онај свет, па после умакао и успео да пребегне у Турску.</p> <p>Илић |
| монијално, пружи своју меснату руку, па после првих поздрава осу грдњу на режим:</p> <p>— Парла |
| какви богаљи.{S} Ју, господина — додаде после гласно, па збаци љутито шал са себе. — Мустра беч |
| вић поста кандидат за министра, седељке после ручка бивале су краће.{S} Стари господин је морао |
| оза низ мишице, обеси се о бедра, да се после склиза на под.{S} Девојка подиже руке као да се п |
| едакције сваког дана на Теразије, па се после разносиле широм Србије и Српства.</p> <p>Матовић |
| лити га чаробно за који тренутак, па се после изгубити, остављајући студента да иде својим путе |
| е!...</p> <p>Илић се насмејао, а кад се после растао са њом, помислио је озбиљно:</p> <p>— Увер |
| ницу.</p> <p>— Да.</p> <p>— Шта мислите после? — настави он даље, затежући капут рукама у џепу. |
| и, ако је ко тада у опште мислио шта ће после доћи!</p> <p>У тим идејама свршио је прве две год |
| >— Шта да вам кажем, госпођо!... — рече после неколико тренутака оклевања. — Ја на то питање ни |
| {S} Он јој приђе са чежњом и страхом, и после првих поздрава могаде јој рећи тек:</p> <p>— Куда |
| , а кад остариш, пензионишу те, па ти и после иде плата, није много али колико да се храниш.{S} |
| , уздрхтале.{S} Пољупци су се понављали после сваког дана... пољупци <pb n="138" /> кратки, дуг |
| е сећаш... оног дана кад смо се састали после дугог размака... <pb n="289" /> ти си имала велик |
| без разлога.</p> <p>— Лепо! — одговори после малог оклевања. — Лепше него што сам мислила.{S} |
| вник, шта ти је боље од тога!{S} Иде ти после плата, а кад остариш, пензионишу те, па ти и посл |
| е смем живети обично.{S} Али — прихвати после једне почивке — ако он не дође, Зарија, ако будем |
| који се будио пред вече, као одахнувши после великих врућина.{S} Прозори су гледали у врт, чиј |
| сти су пекли као у грозници.</p> <p>Тек после дуге ћутње, уста се отворише да изговоре неколико |
| ва као планинска биљка, освести се брзо после првих дана ове муке.</p> <p>— Ја претерујем.{S} Ј |
| у неком напредном граду, па се пробудио после једног страшног земљотреса; он види око себе саме |
| >Пред сумрак, небо се наоблачи.{S} Мало после, удари плаха киша.{S} Шта то смета?{S} Она је ишл |
| у шетњу негде даље него што се то могло после школских часова.{S} Нашли су се у једној побочној |
| ре да учиним све што могу други.{S} Оно после... то ће бити плус, Зарија.</p> <p>— Свет је глуп |
| на, ћерком једног поштара.{S} Баш одмâх после његове свадбе удари нови државни друм преко његов |
| најдубљом љубавном ватром, да се одмах после замраче другим, леденим погледом, који му је јасн |
| нагласак и говор кроз нос одржавао још после толикогодишњег аклиматисања у Београду.{S} Младен |
| C11"> <pb n="125" /> <head>XI</head> <p>После ручка прелазило се у салон, да би служавка очисти |
| е... ’Ајде, јевтине и слатке!...</p> <p>После се појави коњски трамвај.{S} Удар копита одјекива |
| ижише, њихове се усне саставише.</p> <p>После се поново погледаше.</p> <p>Осмех је још играо ок |
| љубавна авантура може имати врло тешких последица.</p> <p>Остави шеталиште, и упути се ка униве |
| род и круна.{S} Народ је био под мучним последицама два тешка рата, чији успеси нису одговорили |
| Дарвинова борба за опстанак, одабирање, последице наследства?{S} Зар то није другим речима: пра |
| ..{S} У програму друга Толстоја само је последња тачка добра, јер је дигао руку од свега и поче |
| о да је његова философија изгледала као последња реч науке.{S} Дарвин је био Илићев изабрани пи |
| во крај школске године и спремала се за последње испите.{S} Али никад не поведе разговора пред |
| ука открити велику тајну, одговорити на последње <pb n="266" /><hi>како</hi> и <hi>зашто</hi>.{ |
| <p>— Честитамо младенцима — понови она последње речи гласно.</p> <p>Ударац је дошао тако изнен |
| <p>— Имам да ти кажем мој живот за ове последње године, да ти кажем: шта сам желео, а шта сам |
| је јурио, измицао из Београда, остављао последње куће.</p> <p>На оном месту, близу острва Циган |
| или толико зла својим милим.{S} Сети се последњег разговора <pb n="304" /> са Вишњом.{S} Она се |
| адовољила — објаснио је Илићу. — Крајем последњег столећа научари употребљаваху методе тако поу |
| е возу, Чедомира беше нестало.{S} Тек у последњем часу појави се с пуном шаком новина.{S} Минис |
| говом.{S} И место што му држава одузима последњи грош ради чегртања скупе и некорисне бирократс |
| гледао у врх једног багрена и у његовим последњим гранама, које су се љушкале на вечерњем повет |
| итати да не губи време.</p> <p>Међутим, последњих година, јачао је све више протест против науч |
| а је на том месту била раскопана.{S} Од последњих киша нахватала се читава бара.{S} Неки добрич |
| кварити ово присно весеље дома, који је последњих година знао само за зле стране живота: одрица |
| ок је он тако пребројавао своје несреће последњих година, електрични трамвај <pb n="268" /> је |
| е да јој је срце здраво — рече лекар на последњој посети. — Ако се тако одржи, госпођа ће живет |
| весела лица, охолог погледа и одела по последњој моди.</p> <p>Илић је поносито сносио своју си |
| их и општинских дажбина.{S} Свет даје и последњу цркавицу, а нема ни пута, ни ћуприје, учитеља, |
| о у народне снаге, Вук Караџић је казао последњу реч у питању језика, народне песме су једини д |
| ила мала, за чудо је лепо радила женске послове.{S} Међутим сад, било да кува ручак, јела су ис |
| азда-Митар имао је среће у трговини.{S} Послови су ишли добро.{S} Ипак је нешто пекло овог мало |
| бедим људе у потребу да се поново почну послови.{S} Као што видиш, штета је да новац лежи зазид |
| љиви.{S} Страх од подвале влада у свима пословима.{S} Изгледа као да у целој земљи постоји као |
| добре воље.{S} Причао је радо о својим пословима.{S} Решавао се с муком да је остави.{S} Један |
| ра може десити ; нигде није тачнија она пословица да се не зна шта носи дан, а шта ноћ.{S} Стра |
| Вишње.{S} Оно је било у једном великом пословном завоју зелене боје, с натписом радње њеног оц |
| {S} Преко лета се било далеко одмакло с послом.{S} Оба главна зида на брани била су подигнута.{ |
| ала наклоности ни према каквом озбиљном послу.{S} Кад јој се није чинило што је хтела, свађала |
| што унезверено, као да је душа стално у послу, зенице грозничаве, занесене, нестрпљиве, <pb n=" |
| p>Ствари су се мењале у кући полако.{S} Послуга се обазривије понашала према домаћем учитељу.{S |
| алдрма, виделе се коњушнице, станови за послугу и једно изврнуто буре.</p> <p>Кад прође поред т |
| ила ђаволасто.</p> <p>— Хај’те горе, на послужење — додаде госпођа. — Само, никоме да не причат |
| маневре од других.{S} Носила је редовно послужење кад је младић држао лекцију њеном брату, пози |
| , а електрично звонце позва собарицу да послужи слатко.</p> <p>— Само још фале прангије! — гово |
| Газда-Митар га је звао често да га што послуша, напише му писмо или признаницу, јер су му сино |
| авање — истину не треба крити; треба је послушати, рећи је увек, и увек радити тако да је човек |
| з речи, без протеста, предавала се сва, послушна, гипка, нежна, бледа, цвокоћући и згрчена поре |
| а из средњег сталежа, бакалинова ћерка, послушно дете патријархалне куће, где је живот сина нал |
| арених задовољстава са слегањем рамена, посматра оног првог човека немилосрдно као лекар који и |
| зеленила, и да је гледа, <pb n="222" /> посматра њу и њен венац са жаљењем и као хоће да јој ка |
| јасмина.{S} Учини му се као да га биста посматра упорно.{S} Не могаде издржати тај бронзани пог |
| оз будућност која обећава све, а сад је посматра кроз прошлост која се измиче, отима се нашим п |
| у, поред ње, што је она близу њега, што посматра њену уску сукњу, њену плаву косу, просто сплет |
| рипа ђерам.{S} Један пас залаја.</p> <p>Посматрајући то буђење свога села, она покуша да хладни |
| асположење двоје старих.{S} Аница ју је посматрала испод ока, па јој рече кад остадоше сами:</p |
| ама себе називала — али је девојка више посматрала домаћег учитеља него своје брбљиве сестрице. |
| Матовић.</p> <p>Она је седела до њега и посматрала га весело, готово безазлено и у исти мах нес |
| едела крај прозора што гледа на сокак и посматрала земљу свога детињства смешећи се љубазно њен |
| аву и гледао у небо.{S} Девојка је опет посматрала рит, Дунав, светао ваздух, као да је тражила |
| 274" /> Има се доста времена.{S} Читам, посматрам, размишљам, учим децу, сваки дан испуним кори |
| икама.</p> <p>Беше га дарнуо поклон.{S} Посматрао је румени каранфил, његову живу боју, његове |
| ористи туђим искуством.{S} Тај човек је посматрао спремање за свадбу у кући Матовићевих мирно, |
| е уз један камичак. <pb n="76" /> Стаде посматрати ту бубу и мислити... ко зна на кога!{S} На д |
| хладан као дућан с намештајем.{S} Вешт посматрач би по тој одаји оценио жену која ју је намест |
| нинског склопа око Кумодраже.{S} Десно, посматрачево око заустављало се на поцрнелим зидинама с |
| велики хлад.{S} Девојка обори главу, и посматраше дуго своју сенку која је расла поред ње.{S} |
| Затим их поново диже и укочено гледаше посну боју и редове штампаних слова, која су расла, деб |
| рочитао, било је једно старинско издање посрбљеног Робинсона који се из неког далматинског прис |
| бучени сељаци трапали су у опанцима као посред села.{S} Тек, коњски трамвај замењен је електрич |
| лагано у помрчини.</p> <p>— Ми ступамо посред гомиле безбројних болова, а многи од нас не чује |
| кидашњих разговора и стварају романтику посред обичности живота.</p> <p>— Зашто не пишете шта к |
| } Тај покрет је био тако снажан, да она посрну својом хромом ногом и једва се заустави на полов |
| навику да пије, па се пропила и од пића посрнула, па продужила пут порока као свака пијаница.{S |
| пут, па се удаљи, корачајући несигурно, посрћући готово.</p> <p>Идућег дана, Вишња га нађе на В |
| но у своју другарицу.</p> <p>— Откад ти поста таква непријатељица књига? — рече јој. — Проповед |
| у шали, пола озбиљно:</p> <p>— Откад ти поста тако огорчен непријатељ социјалног напретка?</p> |
| г турског суџука.</p> <p>Откако Матовић поста кандидат за министра, седељке после ручка бивале |
| ке ормане, споља лак, а унутра сомотска постава.{S} Дућан му пун будилника, зидних и џепних час |
| затим у министарство и затражила да је поставе за учитељицу.</p> <p>Како је у том селу било пр |
| овека немилосрдно као лекар који има да постави диагнозу, као философ који се користи туђим иск |
| p>Како је у том селу било празно место, поставили су је одмах.</p> <p>Од то доба није се враћал |
| девиза, а посланици владају, управљају, постављају, мешају се у све гране државног живота.</p> |
| S} Народ бира своје представнике, а ови постављају владу.</p> <p>Били су прешли преко брвна.{S} |
| ишљала много.{S} Својим прохтевима није постављала границе. <pb n="139" /> Тражила је навалице |
| нала одговорити ништа.{S} Њој се такође постављало исто питање.{S} Њен напор да замени мајку по |
| цигару.</p> <p>Ово питање није се дотле постављало девојци, те она одмах не одговори.</p> <p>— |
| служби није нашао места, и ако су тамо постављани људи с мање школе од њега.{S} Дивно је чудо |
| ла бело лице с кожом која се чинила као постављена једва приметним руменилом.{S} Очи су јој бил |
| једно и друго — одговарао је старац на постављено питање. — Нико нас не тера, па ћемо да једем |
| а је рђаво и опасно. „Остати на власти" постаје им једина девиза, а посланици владају, управљај |
| ренције оправдава му свако средство, те постаје једна врста модерног дивљака.{S} То су људи оби |
| {S} Подпаднемо под њихов утицај.{S} Она постају наши саветодавци, управљају нама и заповедају н |
| анове, потпаднемо под њихов утицај, они постају наши саветодавци, управљају нама и заповедају н |
| ити, ћудљиви, ако се не одаду пићу, они постају, на крају, најљући реакционари.</p> <pb n="22" |
| Никад!{S} Збогом.</p> <pb n="291" /> <p>Постала је она стара Вишња, којој је морал патријархалн |
| им!...{S} Него нека младић сврши школу, постане свој човек, добије парче хлеба, па нек узме Бел |
| .</p> <p>Његовој жени је годило јако да постане министерка, т.ј. да јој муж постане министар... |
| ћања жене.{S} Све је било ту да та жена постане једног дана срећна мајка, проживи мирно и корис |
| да постане министерка, т.ј. да јој муж постане министар... министар земљорадње кад се већ тим |
| n="59" /> снег пада, тебе ни бриге.{S} Постанеш неки чиновник, шта ти је боље од тога!{S} Иде |
| изнад свакидашњости.{S} Ето ти кључа да постанеш велики у очима оних који те окружују...{S} Је |
| Кад би она била његова, мислио је даље, постао би бољи човек.{S} Чинило му <pb n="280" /> се да |
| а арапа.{S} Средина је чинила своје.{S} Постао је обична таљигашка рага.</p> <p>— Рђо, мрцино! |
| и о Чедомиру, о томе шта би било кад би постао њен муж, о њој самој.{S} Она је зрела као зрела |
| тези.{S} Шта би га се тицало што не би постао професор универзитета, славан човек!{S} Он би жи |
| а малим, јаких према слабим, он је брзо постао убеђен у теорије материјалистичке философије; ди |
| ој је изјавио љубав пре него што си још постао министар... овде, у овом салону... служавка је б |
| мучила и патила.</p> <p>Директор је био постарији човек; носио је стално црно одело, био је рез |
| ојене лопте.{S} Нашло се места за једну постарију наслоњачу и један сточић, препун четака, четк |
| Кроз неколико месеца свршићете школу и постати јаван радник.{S} Стало вас је скупо док сте дот |
| ата — прекиде га Младен — хоћеш ли и ти постати министар?</p> <p>— Зини да ти кажем! — трже се |
| /> су задушнице.{S} Оне падају уз часне посте.{S} Већ је пролеће.{S} Сунце обасја.{S} Снегови ш |
| с најпотребнијим намештајем и луксузом: постеља застрвена домаћом тканином и опкољена везеним ј |
| је газдарица својој вратарки за њих. — Постеља до постеље, па се не погледају.</p> <p>— <forei |
| у.{S} У једном удубљењу крила се велика постеља, заклоњена црвено мрким завесама са жутим пафта |
| ине као и сточић, пространа супружанска постеља, претворена у једну врсту дивана, тако распремљ |
| била тако мала да ју је испуњавала уска постеља, на чијим се плеханим шиповима сијале златно об |
| рже, па се онда свуче и леже.{S} Хладна постеља јој је пријала угодно.{S} У њеној глави, брзо к |
| а сликама.{S} До зида се налазила једна постеља, од ораховине као и сточић, пространа супружанс |
| лекције.{S} Она је била испуњена трима постељама, међу којима се свака разликовала: једна је б |
| ах.{S} Сад се превртала са једног краја постеље на други.{S} Било јој је тешко и пријатно.{S} Т |
| ј је остало од свести, дочепа чаршав са постеље, пребаци га преко своје другарице, клече поред |
| м од себе? — освести се она, и скочи са постеље као да се брани од нечијег насртаја.</p> <p>У с |
| јапурено лице у хладовите јастуке своје постеље.</p> <p>Младић је дизао главу на овај глас.{S} |
| ђу прозора.{S} На зиду према њему, више постеље, висио је у природној величини портре Матовићев |
| сне.</p> <p>Сутрадан, Вишња се дигла из постеље нешто доцније него обично.{S} Журно се облачила |
| балет, несносна врућина пекла ју је из постеље, груди дрхтале, тело се знојило и под кожу јој |
| је пратила, легала и дизала се с њим из постеље, и са којом је живео као са метресом.</p> <p>Пр |
| кашаљ, да она има нешто више од те три постеље и бакреног посуђа.{S} Стога она позва младића у |
| ца својој вратарки за њих. — Постеља до постеље, па се не погледају.</p> <p>— <foreign xml:lang |
| амо по државним канцеларијама.{S} Према постељи, у венцу од тепсија и шерпи, висила је јевтина |
| ом простирком пиротске израде.{S} Према постељи, опет до зида стајала су два скупоцена ормана, |
| патосу се повлачио један шал, на једној постељи познавало се још како је неко спавао, по другој |
| ажно? — одговори госпа-Матовићка, већ у постељи.</p> <p>— Похитај... доцкан је.</p> <p>Матовић |
| ељица је лежала непомично на поду, пред постељом.{S} Кроз откривен прозор улазио је један ружич |
| то што је крила од саме себе?{S} Ипак у постељу није хтела ићи.</p> <p>Погледа на сат.{S} Било |
| ленила које су састављали ритови, па се постепено пела уз брдо, прошарана вртовима, попречним у |
| бораву.{S} Они су га тешили, превлачећи постепено вео преко младе Чачанке.{S} Да ли се ипак осе |
| е умео лепо да говори... полако, дижући постепено глас, према значају предмета, одушевљавајући |
| ечи.</p> <p>Срце младићево се стишавало постепено, свест му се враћала у главу, и он се питао:< |
| само у браку.{S} Управо, она за њу није постојала, већ брак, муж.{S} Томе је требало очувати, < |
| та није остало од свега што је јуче још постојало, а он је још жив.</p> <p>— Ах, тај живот! — п |
| р!...{S} Поред свега социјализма, он је постојао, он је био примамљив, велики, са својим златни |
| м од тамјана и воштаних свећа.{S} Он је постојао овде, у Београду, као тамо у Чачку... кад је б |
| они се забављали с њом, као да он није постојао, као да га никад нису видели.{S} У њему се пој |
| } Та црква је једини сведок да је Чачак постојао пре нас.{S} Чуо се топот опанака, шкрипале ара |
| је што и свака комедија.{S} За њега не постоје науке, него Наука.{S} Он је ватрени присталица |
| на без свега мога знања, без појма да и постоје славни психолози?“ Цело његово биће вукло га је |
| ије; дивље мржње његових другова на <hi>постојеће стање</hi>, од кога му је пуцало срце и бриде |
| јој је отац проглашен као противник <hi>постојећег стања</hi>, антидинастичар, јатак краљоубицâ |
| Бар данас је то јасно.{S} Нема неба.{S} Постоји <pb n="219" /> само атмосфера, планете, сунчев |
| ане за њу, да им каже да се вратила, да постоји, да живи, живи...</p> <p>Нађе се у Кнез-Михаило |
| да долгољетно поживиш на земљи...{S} Да постоји рај сваки би се старао да што пре умре... <hi>К |
| кавих, ружних људи.</p> <p>— Поред пука постоји отаџбина — говорило је нешто у њој. — Зашто онд |
| тринар.{S} Заборављао је да поред науке постоји оно што се зове примењена наука, <pb n="259" /> |
| /> као о одвојеним типовима; у њима не постоји Јуче, Данас, Сутра, Београд, Савамала, Петко Ст |
| Управо — додаде Илић — за мене брак не постоји као питање.</p> <p>Бела рђаво разумеде младића. |
| а.{S} Идеална веза између човека и жене постоји, за мене, једино у слободној љубави.</p> <p>Али |
| ловима.{S} Изгледа као да у целој земљи постоји као осећање општег банкроства.</p> <p>— Милисав |
| е наћи.{S} Али они ради којих тај дућан постоји познају га на први поглед по његовом прозору, у |
| е у њега.</p> <p>Јер какав да је, живот постоји, он се не може мењати у својој суштини, ми смо |
| Само је тунел затрпан и збрисана спољна постројења.{S} Оно што је најскупље стало: темељи, оста |
| т година.{S} Влада није одобрила краљев поступак, схватила га као скандал и поднела оставку.{S} |
| угледом јамчићете за исправност својих поступака.{S} Живот, смрт, љубав, отаџбина, брак преста |
| т на теби и дају своје мишљење о твојим поступцима.{S} С врха до дна друштвених степеница одигр |
| нешто више од те три постеље и бакреног посуђа.{S} Стога она позва младића у <hi>салу</hi>.{S} |
| тегови до сто кила, каје соли, гвоздено посуђе.{S} Из одшкринуте магазе ударала је кисела воња |
| вић наследила од своје мајке.{S} С овим посуђем од бакра мешали се модерни судови од земље или |
| и не би право ова рођачка оцена.{S} Она посумња у искреност своје другарице.{S} Упита се да Кај |
| анципације?</p> <p>Ишли су сад по стази посутој шљунком.{S} Око њих се мешало засађено цвеће <p |
| дин-учитеља.{S} Ето, њему није било све потаман, па је увек први ђак.</p> <p>Посебице је Бела б |
| S} Позвао је ову девојку да јој исприча потанко <pb n="281" /> како се оженио, да јој објасни к |
| Вишња — рече јој мајка кад је виде како потаркује ватру. — Није то за тебе, не приличи ти. </p> |
| у.</p> <p>Па као да хтеде уверити себе, потврди:</p> <p>— Зашто да не будем задовољна!</p> <p>— |
| Е? — зачуди се министар.</p> <p>— Да — потврди његова жена, па настави одлучним гласом: — Изгл |
| а да жене задоцне стално.{S} Чедомир је потврдио ово правило, док му је Вишња била изузетак.{S} |
| ој околини коју је називао природом.{S} Потврђења својим закључцима тражио је у обичним разгово |
| ма, вукао цигљу, па онда баци самарицу, потеже се два пут перорезом у прса и онда оде онде, па |
| и са својим несређеним положајем једним потезом, сад, ту, одмах, да оде, да се изгуби, да ишчез |
| .{S} Могло се ту склонити од жандармске потере, испред кише или кад човек не зна куда ће.{S} Ув |
| то немарно, са краватом која се пела уз потиљак, руку завучених у џепове од панталона, сигуран |
| осу; посебно је истицала очувано грло и потиљак ћилибарске боје.{S} Кад би је човек видео први |
| борави и преда њеном загрљају меком, по потиљку, само оним што је голо од <pb n="134" /> руке, |
| S} И у том слатком расположењу, које не потиче из одређених ствари нити има за циљ нешто опреде |
| свиленим испустом.{S} Ципеле су му биле потковане.{S} Носио је сваки дан оковратник, и то оборе |
| два сата.{S} Метални звук је одјекивао потмуло по празној одаји као нешто живо и претеће.</p> |
| Киша је пљуштала.{S} Са реке је допирао потмуо хук бујице и тежак мирис на одроњену земљу.{S} Г |
| а да тражи своју сопствену срећу, пошто-пото, и с <pb n="165" /> друге стране нужности друштвен |
| еба осу плаха киша, да се за час начини поток поред њиних ногу.{S} Они су ишли даље.</p> <p>Там |
| готово спокојно и монотоно, као оближњи поток, што је милио поред школске баште.{S} Тек по који |
| .{S} Тада зачу познате кораке.{S} Један поток је јурио поред ње.{S} Она загази, и пређе на друг |
| да је ту био рањен, освестио се у неком потоку два дана после битке, па како су Турци већ чувал |
| ће кад је дошла у то село.{S} Трипут је потом глог обелио.{S} Трипут се лала зажутела у школско |
| угледа своју драгану!{S} Све се изгуби, потону у неку сребрну прашину, у маглу дијамантског пра |
| околним планинама образовали су се нови потоци и реке.{S} Воде почеше надолазити.{S} Из горњих |
| чице, пролетња јагњад блејала, жуборили потоци нови, безимени, брзи.{S} Пролеће освајало, живот |
| На чуђење целог села, начини од једног поточића воденицу са два витла, те га цело село проглас |
| се разлива у многоструки сплет зелених поточића, који би ова полудивља поља претворила у најле |
| к.{S} Стреје капљу; по леду се образују поточићи ; вода струји, жубори, као музика.{S} Звона зв |
| е, укусе, идеје, <pb n="40" /> планове, потпаднемо под њихов утицај, они постају наши саветодав |
| — Имате ли мало хартије?{S} Треба ми за потпалу? — изненади га један глас.</p> <p>То беше његов |
| е било у моди.{S} Да је још имао читаве потпетице на ципелама, могао би се мерити са свима шета |
| аког јутра, имао спокојне очи и замрљан потпис.{S} Дочекао га је с одмереном љубазношћу и одред |
| е једва знао срицати, а теже му је било потписати се него отпешачити до Мрчајеваца.{S} Стога је |
| Чедомира, она му је потпуно одобравала, потписивала свако његово мишљење, била присталица његов |
| и скакао на први знак <hi>вође</hi>.{S} Потписивао је резолуције, мрзео богаташку класу више не |
| рафија црногорског кнеза са својеручним потписом.{S} Једно велико огледало на ногарима попуњава |
| се дизао мрак.{S} Наста један тренутак потпуне тишине.{S} И две се жене загрлише, трудећи се д |
| оменом садашњице, нејасну жељу за нечим потпуним, савршеним, која би хладном мислиоцу била одма |
| ир Илић је жудио за животом, за животом потпуним.{S} Он је хтео да га види јасно, ту, поред себ |
| ало.{S} Вишња се могла радовати дубоко, потпуно, пуним срцем.{S} Сад пак, примала је хладно те |
| спитања да млада девојка бира себи мужа потпуно свесно.{S} Она се није правдала пред самом собо |
| рализована.{S} Међутим, лева му је била потпуно здрава, и он је њоме махао по ваздуху, као да б |
| } Кад је била поред Чедомира, она му је потпуно одобравала, потписивала свако његово мишљење, б |
| служби у министровој кући, одавао му је потпуно прописан поздрав, треснувши чизмом и кочећи очи |
| ти метафизичке спекулације и ставити се потпуно на гледиште позитивистичке философије.{S} Прона |
| p>И сви троје су тако веровали у брзо и потпуно помиловање Јованово да се његово присуство гото |
| пријатеља.{S} Тек под зиму, Јован доби потпуно помиловање.{S} Странка му даде место главног ур |
| ући једна другу.</p> <p>Илић се освести потпуно пред том сликом.{S} Цело његово поштење усправи |
| знаде:</p> <p>— Ја хоћу да се образујем потпуно, до краја, систематски.{S} Зашто да то право им |
| гнуте главе, намрштених обрва, присебан потпуно и спреман да прими што има да дође.{S} На отвор |
| од њега, што ствара контрасте и наду на потпуност.{S} Пожеле да раскрсти са својим несређеним п |
| ом.</p> <p>— Нигде нисам видела оволику потпуност у огледању на води — продужи девојка. — Погле |
| е он дошао на власт, развио се до своје потпуности.{S} Неколико покушаја да се завађена крила о |
| другим избором изгубити један део своје потпуности.{S} И тада не би био срећан, јер би се осећа |
| у, велику, одраслу, снажну, развијену и потпуну.</p> <p>Илић погну главу и спреми се на пљусак |
| {S} Беше набрала пуно наручје цвећа, те потражи какво угодно место да седне и сплете венац.{S} |
| а.{S} Њена глава клону.{S} Он се наже и потражи њена уста.{S} Уста и уста <pb n="132" /> се спо |
| сам га одбијала...{S} Какво чудо ако је потражио другу жену!</p> <p>Тек је сад видела колико во |
| ко не влада Србијом.{S} Круна ће морати потражити наслон на народ... мораће дати нов устав, гра |
| ком смислу речи.</p> <p>Ова храброст не потраја дуго.{S} Он виде да би му од рукописа остало вр |
| тању, пошто нико не зна да нас ослободи потреба наше природе?</p> <p>Вишња је слушала ове речи, |
| са борбом за испуњење својих сопствених потреба.{S} Њено васпитање, које јој је обезбеђивало ср |
| илике и неприлике, и сагнути главу пред потребама породице.{S} Стога млада девојка не исмеја пл |
| свима дужностима, води бригу о дневним потребама, расподељује своја средства.{S} И други: неми |
| је изгледала њихов спахилук, о народним потребама није се водило рачуна.{S} Демократске теорије |
| вере, навике, установе, начини живота, потребе, снови, амбиције, толико невероватно разних при |
| х из куће која је сама попуњавала своје потребе и где је требало новца само нешто за порез или |
| е сложености црквене администрације око потребних докумената, осмејкивао се подругљиво на љубаз |
| тити том њеном слабом страном и, кад је потребно, уразумити размажено дете.{S} Али, Илић, који |
| ши ће те разумети.</p> <p>— Да, мени је потребно да ме неко разуме, да ме охрабри ако сустанем. |
| додаде:</p> <p>— Допусти!</p> <p>— Није потребно, Илићу — одби девојка. — Пролетње кише нису оп |
| скоши ; све је било потребно, чак преко потребно.{S} Што се тиче реда, он није био за претерану |
| ије давало утисак раскоши ; све је било потребно, чак преко потребно.{S} Што се тиче реда, он н |
| могућа због њега самог, те му изазивала потребу да промени себе, да кида, да се разведе са сами |
| је пристизала на снагу, те је већ имала потребу да се допада људима, и друго, што су је другари |
| трогог социјализма.{S} Он је сад осећао потребу вишу од те негације данашњег друштва.{S} Није с |
| аде:</p> <p>— Ја радим да убедим људе у потребу да се поново почну послови.{S} Као што видиш, ш |
| а грудима — прихвати госпођа, изненадно потресена. — Кад је видим онако хрому, мени се срце цеп |
| ст, чиста штета за време које се на њих потроши.</p> <p>— Објасни то мало простије.</p> <p>— Ет |
| а је кућа велика.{S} И затим, доста сам потрошила очевих новаца због школе.{S} После мене долаз |
| школе... од новца, напослетку, који су потрошили на мене.</p> <p>Девојка је била и сувише озби |
| у једном покрајинском месту, готово све потрошило.</p> <p>Пустише га из затвора.{S} Част му се |
| p> <p>— Да дивна кола! — кликну гласно, потрча тамо, посади се у његову средину и стаде растрес |
| је зора величанствен ватромет.{S} Аница потрча хитро да поврати своју другарицу.{S} Али, на пол |
| и понесе га низа страну.{S} Млади човек потрча за њим и једва га ухвати у једном трњаку.{S} Кад |
| ве речи... речи школованог човека, које потсећају на књиге, одвајају од свакидашњих разговора и |
| чи крагујевачкој.{S} Ту се пре неки дан потукао <pb n="293" /> са једним варошанином и ударио г |
| су је, продавали скупље, крали на мери, потурали што је рђаво.{S} Било да узме што да закрпи, з |
| бији, он је прешао овамо да се школује, потуцао се од гимназије до гимназије, стално одушевљен, |
| лежавало је као повреду тога закона њен потхват да сама извојује свога мужа.{S} Она се питала ш |
| Затим додаде у шали:</p> <p>— Вишња ће поћи за мене.</p> <p>Девојке примише шалу.{S} Њихов нес |
| , ваша схватања плитка.{S} Треба храбро поћи ка идеалу нове жене, јер нама требају жене на виси |
| олећа научари употребљаваху методе тако поуздане; чудни проналасци, величанствена открића долаз |
| дговори Вишња гласом који је сад звонио поузданије. — Али не мислим да се ту зауставим.</p> <p> |
| новац.{S} Погрешићете — рече Чедомир с поузданошћу која је урођена његовом добу. — Девојачка ш |
| ла по типу беспрекорне врлине, испунила поукама и забранама. — Је ли слобода допустити оно што |
| е наш свет добра раса.{S} Само му треба поуке.{S} Оставимо модерне жене нека брину своје бриге, |
| а.</p> <p>— Да.{S} Нашем женскињу треба поуке.{S} У округу нема више од три четири школе за жен |
| а, треба повисити плату том младићу што поучава Младена — рече јој једном муж. — Живот је скуп, |
| е! како је смело тврдио — те га је Илић поучавао за скромну награду.{S} Ову платицу надокнађава |
| </head> <p>За то време, Вишња је уредно похађала предавања, читала руске књиге и подражавала ид |
| ално без марјаша, матуру није положио и похађао је Велику Школу као ванредни слушалац.{S} То је |
| <p>— Немам ништа против њих.{S} Врло је похвално кад не губите интерес за науком.{S} Али то је |
| се тиче реда, он није био за претерану похвалу; по патосу се повлачио један шал, на једној пос |
| оспа-Матовићка, већ у постељи.</p> <p>— Похитај... доцкан је.</p> <p>Матовић се био упола свука |
| студија, изгледали су му немогућни.{S} Походиле су га честе сумње, малодушности, горка сазнања |
| обраћали скоро искључиво мушкарцима.{S} Походили су је тренутци сумње.{S} Нико јој није умео та |
| отресе те узбуђености.{S} Њу дотле нису походили ти осећаји прижељкивања; у њеним прсима нису с |
| е на личне зађевице и грдње.{S} Клуб се поцепа.{S} Један мањи део остао је у Групи.{S} Остали п |
| ајџија из ових сањарија.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију без разлога.</p> <p>— Лепо! — одговор |
| та Радоје своју сусетку.</p> <p>Девојка поцрвене сва као да ју је неко ухватио у нечему недопуш |
| је к срцу са једном жељом у души да сам поцрвене.{S} Ко зна колико осташе тако загрљени!{S} Дев |
| ма, сиротиња није зазор,</p> <p>Чедомир поцрвене и збуњено одобри госпођину изреку.</p> <p>У то |
| је био главни настојник.{S} Сав каљав, поцрнела лица, опрљена чела, а веселих, светлих, занесе |
| х сунчевих зракова.{S} А даље, по шору, поцрнелим крововима и раштрканом селу, приређивала је з |
| сно, посматрачево око заустављало се на поцрнелим зидинама средњевековне тврђаве, чија се платн |
| зео, поново зграби будак, замахну њиме, поче да копа, па се онда заустави, као да виде да је то |
| смола.</p> <p>Пошто је распремила собу, поче да помаже око ручка.</p> <p>— Остави то, Вишња — р |
| а.</p> <p>— Како је леп тај каранфил! — поче <pb n="152" /> Илић први, тек да би прекратио мучн |
| ку.</p> <pb n="234" /> <p>— Али, тата — поче да се брани девојка. — Ко ће кућу водити, ко ће де |
| ко и пространо као свет.</p> <p>Девојка поче да размишља хладније.</p> <p>— Ја сам била неправи |
| сили да седне, посади му се у крило, па поче да барата по његовом столу.{S} Под руку јој дође с |
| арици, у њен заборав.{S} Млади човек не поче свој говор о вољи, али се не предаде ни привиђењу |
| рабити.</p> <p>Отвори фијоку од стола и поче бацати што год му дође под руку.</p> <p>— Ево, на, |
| ервозно склопи једну књигу, па устаде и поче шетати по соби.</p> <p>— Ти се љутиш?</p> <p>— Ман |
| } Али се пролеће не дочека.{S} С јесени поче да пада киша.{S} Падала је из дана у дан.{S} То не |
| право, па му предаде целу радњу, а сам поче да сади лук преко лета, зими пак да зева у оближњо |
| е претварала у сузу.{S} И суза за сузом поче да се ниже, као ђердан, низ образе девојкине, лага |
| ад, сензационе романе, и јела слаткише, почев од најфинијег швајцарског фондана, па до најпрост |
| њег дана шарениле су се разнолике боје, почевши од белих платнених блуза до црне материје мушки |
| згубила из њиховог друштва?{S} Откад су почели шетати сами?{S} Нису знали рећи.</p> <p>То је би |
| ко име Група Великошколаца Социјалиста, почело је да долази до размимоилажења у питањима тактик |
| сти, горка сазнања сопствене немоћи.{S} Почео је долазити у сукоб са колегама.{S} Бунио се прот |
| арења.{S} Расцеп у демократији, који је почео још кад је он дошао на власт, развио се до своје |
| да уђе што боље у предмет.{S} Он их је почео у Паризу, пун научног оптимизма, донетог из Србиј |
| е.</p> <p>Међутим, једном кад је Радоје почео да говори о лакој дељивости електричне <pb n="177 |
| чка добра, јер је дигао руку од свега и почео бежати од својих...{S} Најискреније су животиње к |
| . далеко негде, у непознати крај где би почео нов живот.{S} И као да хтеде остварити овај сан, |
| ни.{S} У буџет се унесе довољна сума за почетак.{S} Али оба закона дадоше врло рђаве резултате. |
| видео у своме ја; то његово ја било је почетак и свршетак свега.</p> <p>Понекад, у његову душу |
| врло мало, готово ништа.{S} Требало је почети све из нова.{S} Али се он осећао неспособан за т |
| се вратила у Чачак.{S} Читала их је од почетка до краја.{S} Оне су је опомињале мутно познатих |
| кам и да поновимо целу нашу историју из почетка!</p> <p>— Нема шта да чекамо.{S} Оставићемо Бео |
| азио у трагику.{S} Ступио је у политику почетком Осамдесетих година.{S} У то доба, довршавала с |
| .{S} Он ју је још једном такву видео: у почетку њиховог познанства, за време једне шетње кад их |
| <p>Тако би и урађено.</p> <p>Илић се у почетку снебивао, осећао се као на терету, на сметњи.{S |
| нчеве.{S} Стари кујунџија се противио у почетку новотаријама свога сина.{S} Називао му књиге <h |
| јност као све жене.{S} Да јој је Илић у почетку проповедао мржњу против црвене заставе, она би |
| у њеном срцу, обузимала је нека сумња, почетци кајања, нека необјашњива бојазан, хладна као је |
| овали су се нови потоци и реке.{S} Воде почеше надолазити.{S} Из горњих места допирали су гласо |
| n="176" /> Варош живахну.{S} Хлебарнице почеше пећи хлеб два пут дневно.{S} Печење је мирисало |
| морално пропадање.</p> <p>Са том мисли почеше и друге да се враћају у младићеву главу.{S} Он о |
| опаст.{S}Осети да му се гуша стеже, очи почеше да га сврбе, и њега обузе луда, болесна жудња да |
| а се.{S} Илић је био полуга на којој је почивала зграда њеног живота.{S} Полуге је нестало.{S} |
| аго и покривено платном, као и Вишњино, почивало на мермерном столу у хируршкој дворани београд |
| бичне бриге за кујну.{S} На лицу јој је почивао отмен умор, који је требао да покаже свету коли |
| и обично.{S} Али — прихвати после једне почивке — ако он не дође, Зарија, ако будем морао живет |
| ар као Христос, а мало је људи _ко]и су починили толико зла својим милим.{S} Сети се последњег |
| ен у сопствену вредност, у дела која ће починити.{S} Почињали су озбиљне разговоре, после пили |
| т се приближавао крају.{S} Велика Школа почињала је поново да оживљава.{S} По њеним просторијам |
| а још више.{S} Склони се у крај, где је почињала једна споредна стаза.{S} Начини још неколико к |
| а од оца тврдоглав карактер, па ипак је почињала прва.</p> <p>— Чедомире?</p> <p>— Шта је! —- о |
| а Београда са дунавске стране: варош је почињала нешто даље од обале, из зеленила које су саста |
| днички преживели и проживели.{S} Она су почињала просто, једном речи: „Чедо!“ и, мало ђачки, ма |
| свежањ књига на своје груди које су се почињале поверљиво оцртавати на глаткој материји кецеље |
| у вредност, у дела која ће починити.{S} Почињали су озбиљне разговоре, после пили чај, скакали |
| Кад се библиотека затварала, он је онда почињао своје шетње, купио је печених марона који су му |
| уско за његов сан и мисли.{S} Поново је почињао да живи.</p> <p>— Је ли, зете, ти знаш француск |
| ни исхранили...</p> <p>— Мој живот тек почиње — одговори Чедомир. — Он се тек пење врхунцу.{S} |
| е ствари.{S} Дивила се наставницима што почињу предмет из средине... што се позивају на енглеск |
| — приметила би му тада ташта. — Што не почнеш нешто практичније?{S} Преведи какву занимљиву ст |
| сја.{S} Снегови што су падали целе зиме почну да се краве.{S} Пред дућанима су воштане свеће, о |
| м да убедим људе у потребу да се поново почну послови.{S} Као што видиш, штета је да новац лежи |
| је о њиховим <hi>питањима</hi>, правили пошалице.{S} Ту су стизале прве дневне вести преко <hi> |
| ја немају никаквог искуства, правиле су пошалице на рачун једна друге, трбушати катихета им се |
| а новине, пропраћајући их стално каквом пошалицом.{S} Па и сад, кад их јој предаде, викну :</p> |
| ња ускоро завршити.</p> <p>Кад се писмо пошаље из Чачка за Београд, одговор се може добити четв |
| у балету и тражила очима Чедомира да му пошаље пољубац.</p> <p>Вишња задрхта поново.{S} Узбаци |
| ти у једном трњаку.{S} Кад се окренуо и пошао ка својој другарици, она је стајала сама у зраку |
| о не рече ништа.</p> <p>Бела је устала, пошла неколико корака ка углу од собе, и онда застала, |
| ећ чекао, наслоњен на стуб једне лампе, пошла је брже и пријатељски му пружила своју руку, пока |
| ељи.</p> <p>Бела је била узела судове и пошла вратима да их однесе, па се предомисли, зовну слу |
| И вратила си се несрећнија него кад си пошла.</p> <p>Девојка покуша да не призна истину. </p> |
| евојци, нежно као жена:</p> <p>— Куд си пошла?...{S} Хајдемо негде заједно!{S} Имам много ствар |
| ту, седела у башти.{S} Ствари су у кући пошле опет својим старим, мирним током.{S} Тако је Вишњ |
| ратише у варош још веселији него што су пошли, трчећи, прескачући баре, говорећи задихано, меша |
| астали, тера ме нека несрећа, све ми је пошло наопако.</p> <p>Трудио се да не изгледа бедан, ал |
| ним грбом над сниским вратима.{S} То је пошта.</p> <p>У том се чу лупа точкова.{S} Иза угла се |
| На улици се чу тресак тарница.{S} То је пошта одлазила даље.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| ог оца.{S} После је дошла карта, обична поштанска дописница, испуњена јевтиним плавим мастилом, |
| у лупа точкова.{S} Иза угла се појавише поштанска кола.{S} Арњеви се тресли.{S} Један путник је |
| азгледао сваку реч, загледао у марке, у поштанске штамбиље и датуме.{S} У тим сувим и врелим да |
| ове, трошио много времена на трговање с поштанским маркама, свађао се с ђацима око панораме кој |
| је било тридесет година, ћерком једног поштара.{S} Баш одмâх после његове свадбе удари нови др |
| ћне чиновнике; она од младих, паметних, поштених људи прави бедне, глупаве, непоштене канцелари |
| још млад, у добу кад се пише искрено и поштено.{S} Стога продужи правим путем и покуша да одво |
| гове воље, па ипак се осећао кривим.{S} Поштење му је налагало бар да извести своју бившу драга |
| потпуно пред том сликом.{S} Цело његово поштење усправи се између њега и девојке.{S} Он се сроз |
| пошто ми стојимо још далеко од истине, пошто васељенска загонетка измиче нашем схватању, пошто |
| одласка и да се неће враћати до јесени, пошто ће се предавања ускоро завршити.</p> <p>Кад се пи |
| Шта то мари нешто мало грешака у Науци, пошто ми стојимо још далеко од истине, пошто васељенска |
| љенска загонетка измиче нашем схватању, пошто нико не зна да нас ослободи потреба наше природе? |
| стинкта да тражи своју сопствену срећу, пошто-пото, и с <pb n="165" /> друге стране нужности др |
| друштвеној конституцији — говорио је — пошто никаква комбинација неће уништити закон борбе кој |
| ћ лутале по глави.{S} Она заћута, и тек пошто се први час сврши, упита другарицу без неког наро |
| охрабри и рече:</p> <p>— Шта ти мислиш пошто свршиш школу?</p> <p>Каја подиже главу и погледа |
| чамовине на прозору цури смола.</p> <p>Пошто је распремила собу, поче да помаже око ручка.</p> |
| ити озбиљније.{S} Ни ђаци га нису много поштовали, јер су га колеге пањкале, а и сам је био кри |
| ју је учинила и, најзад, ко саставља то поштовано јавно мњење?{S} Није ли сусетка десно од њих |
| ди човек, с прилично вештине, а с много поштовања, скиде свој шешир који је већ губио форму.{S} |
| е видело краја.{S} Губила је и оно мало поштовања што је дотле имала према свом мужу, грдила га |
| рукама.{S} Том осећању придруживало се поштовање које су јој уливале његове сјајне, проницаве |
| о њој симпатично, то познанство, дубоко поштовање при скидању шешира пред њом, разговор у мирис |
| то радостан дан бити за њу!</p> <p>Пред пошту дохрама <hi>новинар</hi>.{S} Тако се у Чачку зове |
| ивотињама.{S} О, да знаш колико ми мало поштујемо животињски свет!{S} Теби је, без сумње, позна |
| S} С друге стране, обала је била ниска, пошумљена барским дрвећем црног зеленила.{S} По ритовим |
| не улице њеног родног града: један дуг, прав сокак, где се куће ћушкају да захвате што више ули |
| њи се допадао тај младић, жив, окретан, прав.{S} Ћерка једног трговца, она је несвесно осећала |
| да, без пријатељских веза и заштитника, права друштвена нула, некористан никоме и који се никог |
| ићу, љубав речи и уздисаја, али даље... права љубав је за њу била забрањена.{S} Као сви људи зд |
| а човека, моћног протектора који дарива права и користи.{S} Он га није имао, он му се чинио као |
| одоуман, бар у теорији.{S} Он је за сва права, бар док не добије своје право.{S} Невин у ствари |
| се у то доба борбе за основна грађанска права нису разликовали један од другог, налазио много о |
| ша од гласа!</p> <p>— Тако се грађанска права жртвују... да, за два гроша; виши интереси земље |
| оши пут Крагујевац—Ужице.{S} То је била права трговина, с двокрилним вратима, обојеним фирнаезо |
| м месту.{S} Родитељи нису водили о њима права рачуна.{S} Отац се био бацио сав на политику, ниј |
| е, ружне.{S} Узалуд се трудила.{S} Њена права симпатија била је давно оставила домазлук и више |
| .{S} Нико јој није умео тачно рећи њена права кад сврши школу.{S} Будућност јој је изгледала не |
| живот са свима дужностима а без иједног права, интелектуални подрум, душевна касапница!{S} Како |
| сно, непотпуно, само главом.{S} Била је права противност Бели.{S} Чедомир натуче шешир на очи, |
| порекло, фине манире, да покаже како је права срећа за земљу и Матовића што је она његова сапут |
| и договора — трудио се младић да скрене правац својих мисли на конкретне ствари, али слике оне |
| ћем у оно што се у то доба звало реални правац у животу.{S} Па опет, чим је устала, погледала ј |
| еби мужа потпуно свесно.{S} Она се није правдала пред самом собом, она је губила присуство <pb |
| b n="47" /> <p>— Шта то мари нешто мало правде у друштвеној конституцији — говорио је — пошто н |
| тно, устојало.{S} Пун рђавог искуства о правди великих према малим, јаких према слабим, он је б |
| стање, своју сопствену срећу, социјалну правду и уједињење Српства.{S} Тражио је слободу у вери |
| зетку се представљају као великошколци, праве слатко лице познатијим госпођама на шеталишту, зн |
| <p>У тој средини која је била далеко од праве раскоши, али за Илића представљала готово свет бл |
| едско друштво, утицао код општине да се праве вештачки бунари, поправљао женама машине, декорис |
| pb n="127" /> имао времена, па можда ни праве воље да мисли на своју породицу.{S} Кад би му ко |
| рено. — Утицај старијих може да изопачи праве дечје наклоности.{S} Ако хоће да учи школу, нека |
| д и остале студенте, те младе људе, што праве манифестације, демонстрације, резолуције на туђ р |
| до тог села, које је он називао њеним, правећи илузију на сличност њихових имена!{S} Једанпут |
| о, презао, одмарао се од својих лектира правећи разнолика опажања, и уживао страсно у филозофск |
| у планини.{S} Њена глава је била плава, прави словенски тип, који се у Србији још може наћи сам |
| стању пијана човека који добро види да прави глупости, а продужава и прави их нове, све му изг |
| е да им често говорник готово не схваћа прави смисао.{S} Још се није знало о скандалу у Двору.{ |
| двориште и стаде преклињати мужа да не прави скандала.</p> <p>— Остани, Чедомире — говорила му |
| о види да прави глупости, а продужава и прави их нове, све му изгледа лако.{S} Уз њега се припи |
| жност, за пожртвовање, за праву срећу и прави бол.</p> <p>— Што не бријеш бркове ? — рекла му ј |
| она од младих, паметних, поштених људи прави бедне, глупаве, непоштене канцеларијске слуге, чи |
| шити.{S} Дотле је онај други Илић, онај прави, онај који се видео, коме су припадале крштеница, |
| је... колико је могуће простије.</p> <p>Прави разлог тој одлуци била је Бела.{S} Она није могла |
| рила без раззлога, очито га избегавала, правила двосмислене фразе, стављајући му до знања да ће |
| нашањем.{S} Редовно је ишла по славама, правила посете, ступала у хумана друштва, водила полити |
| Њена плава коса, очешљана на раздељак, правила је врло згодан оквир њеном лепом лицу.{S} Њене |
| ју Моравине снаге.{S} Влада је одобрила правила.{S} Акције су се добро уписивале.{S} Држава је |
| отменије породице.{S} На углу, који је правила Крунска улица са другом попречном улицом, једно |
| рачунатости, по сигурном кораку који је правила, по очима што се нису дали <pb n="275" /> збуни |
| зговори о паметним стварима.{S} Није се правила разлика по старешинству, годинама ни по породиц |
| ка између робијаша и робијаша, да су се правила готово два засебна сталежа, где је осуђеник с н |
| што што дотле није видела: један готово правилан круг од свежег, росног зеленила по сред суве, |
| ке, деца која немају никаквог искуства, правиле су пошалице на рачун једна друге, трбушати кати |
| дискусије о њиховим <hi>питањима</hi>, правили пошалице.{S} Ту су стизале прве дневне вести пр |
| а подеси своје понашање према утврђеним правилима, кажњавао га опоменом, претио му да ће га каз |
| било све мирно.{S} Часовник је понављао правилно своје метално тика-так, така-тик.{S} Хтеде да |
| гнуто <pb n="298" /> ужетима за таљиге, правило је гимнастички корак или каскало господски, као |
| ечених дрва рогушила се у сенци коју је правило крило универзитетске зграде.{S} Иначе, зидови с |
| га слушала како објашњава Младену какво правило из математике?{S} И нашто оно њено подигравање |
| оцне стално.{S} Чедомир је потврдио ово правило, док му је Вишња била изузетак.{S} Она је одржа |
| г господара.{S} Она је заборављала прво правило свога новог васпитања да млада девојка бира себ |
| ајпријатније о разним ситницама, као са правим пријатељем, као да се ништа није <pb n="136" /> |
| b n="146" /> поклон.{S} И кола одмакоше правим булеваром Краља Александра.</p> <p>Вишња оста та |
| ише искрено и поштено.{S} Стога продужи правим путем и покуша да одвоји стране што су се оснива |
| је ожењени колега, иза леђа своје жене, правио слатко лице.{S} Узалуд је општински ћата избрија |
| м.</p> <p>Чедомир је одржавао разговор, правио опаске, млатарао рукама.</p> <p>— Овај наш Беогр |
| свађао се с ђацима око панораме коју је правио у кутији за фул, био непажљив кад професор преда |
| предаде ни привиђењу који је кишни зрак правио од његове пријатељице.{S} Он јој предаде шешир в |
| мастилом, које је можда сам газда-Митар правио.{S} Затим је дошла опет једна карта, са сликом н |
| ку, Русију.{S} Наш ће бити цео свет.{S} Правићу шећерлему, продавати переце; шта то мари ако ти |
| ијатних мисли опколило би га као гомила правих пријатеља!{S} Љубазна познанства, ласкаве речи, |
| и.</p> <p>— То је сувише горко.{S} Буди правичнија.{S} Ми смо провели целу младост заједно.{S} |
| Новац је за њу био као неко средство за прављење поклона, излишних ствари, за шарање живота као |
| а од ове оријенталне сатрапије начинити правну државу.{S} Ја се чудим како на то нисмо раније м |
| а се мангупираш.{S} Него учи.{S} Иначе, право ћемо те на занат...{S} Угледај се на господин - Ч |
| итеља и ђака?{S} Ја чујем само право... право, а где је реч дужност?{S} Говори се само о сељаку |
| следства?{S} Зар то није другим речима: право јачега и вештијега, влада аристократије, ропство |
| Митре, треба помислити на све.</p> <p>— Право велиш — одговори бакалин замишљено. — Де, да ми с |
| ори ништа.{S} Чедомир продужи:</p> <p>— Право претпоставља борбу.{S} А ти си жена... наша жена |
| јајна сунчева кугла.{S} Илић је погледа право.{S} Он је тражио мало светлости на свом путу, као |
| удо, смртно.{S} У том тренутку је имала право.{S} Њено одбијање падало је врло тешко младом сту |
| жу:</p> <p>— Јеси ли видео да сам имала право!{S} Не треба гојити прасе у очи божића...{S} Све |
| ама</hi>.{S} Најзад, виде да Радоје има право, па му предаде целу радњу, а сам поче да сади лук |
| зи.</p> <p>— У осталом, мени није ништа право.{S} Све ме буни.{S} Нико ме не воли.{S} Са̑м сам. |
| године.{S} Мој колега беше дошао такође право из школе.{S} Здрав, млад, ни ружан ни глуп, тамо |
| риону око свога кофера.</p> <p>Имала је право што се журила.{S} Мајка је била опасније болесна |
| за леђа Двора, водио поред Батал-џамије право на варошку <pb n="273" /> периферију.{S} Вишњине |
| е за сва права, бар док не добије своје право.{S} Невин у ствари, он је дрзак у речима.{S} Он ј |
| еш бити довољно јака да извојујеш своје право.</p> <p>Лазаревићева не одговори ништа.{S} Чедоми |
| и.{S} И као код свих природа које мисле право, које не рачунају са ситницама, она их већ виде з |
| сена, па ударила преко поља и бацала се право на град.{S} Срећом за Чачак, са те стране налазио |
| скупо би га платио!</p> <p>Вишњи не би право ова рођачка оцена.{S} Она посумња у искреност сво |
| придобије њену стару наклоност.{S} Али право средство, понуду за брак, није употребљавао.{S} М |
| рлеме преко дана?</p> <p>Обоје су имали право: ни брат ни сестра нису били на свом месту.{S} Ро |
| ко?</p> <p>И на ово питање она одговори право, не заобилазећи, не тражећи помоћна средства:</p> |
| ет?</p> <p>— Коначно.</p> <p>— Имала си право.{S} Није то за наше жене!{S} У земљи где три четв |
| опци и скакавци зрикали.{S} Он се упути право преко њива.</p> <p>Ишао је, као мртвац, не знајућ |
| } А ви, млади човече, из школе ћете ући право у живот.{S} Држава ће вам поверити један посао.{S |
| одређеног.{S} Корачао је улицом, гледао право све што је сретао и није видео ништа.{S} Тога дан |
| м у травуљину.</p> <p>Чедомир је гледао право пред собом.{S} Позвао је ову девојку да јој испри |
| жив, промангупирао се са свим, изгубио право на даље школовање, побегао са два заната.{S} Најз |
| ене мирне, невине очи и који је долазио право из срца.{S} Тај пламен и срдачност, која је звони |
| јем је говорио.{S} Многима то није било право, па ипак чуле су се ретке замерке, јер је Радоје |
| кћери, учитеља и ђака?{S} Ја чујем само право... право, а где је реч дужност?{S} Говори се само |
| , до краја, систематски.{S} Зашто да то право имају само мушкарци?</p> <pb n="66" /> <p>— Јадно |
| рци?</p> <pb n="66" /> <p>— Јадно је то право, Вишња — осмехну се Радоје сажаљиво. — Наша Велик |
| она од оних простодушних бића која иду право и чија судбина не зависи од њих самих, већ од они |
| до истине.{S} Можда метафизичари имају право.{S} Можда је узалуд тражити да се животу да̑ вред |
| <p>Млади човек погледа своју другарицу право у лице; она не спусти очи.{S} Она је била обучена |
| алне куће забрањивао свако попуштање од правог пута.{S} Корачала је брзо, али сигурно, и изгуби |
| а свету није било кадро да је скрене са правога пута : мушки поглед ни рђав пример, сеоска чама |
| а језиком и тражила још, још, још.{S} О правом животу са стотинама озбиљних питања, укрштених и |
| испуњавале неколике столице, с високим правоугаоним наслоном, превучене кожом.{S} Бела приђе п |
| је анормално, болесно, мистериозно.{S} Праву љубав је видела само у браку.{S} Управо, она за њ |
| на за праву нежност, за пожртвовање, за праву срећу и прави бол.</p> <p>— Што не бријеш бркове |
| више, она му је изгледала неспособна за праву нежност, за пожртвовање, за праву срећу и прави б |
| > <p>Вишња се промисли да ли да му каже праву истину.{S} Најзад рече:</p> <p>— То није довољно. |
| тајне.{S} Вишња се опет није осећала у праву да затражи та објашњења.{S} Шта је она била сад њ |
| ило му је да спречи мисао да не иде тим правцем, те је ударао крст на страни на којој се зауста |
| е преко пруге и упутише се у обележеном правцу стазом обраслом у травуљину.</p> <p>Чедомир је г |
| ост; па кад то и чини, ради у супротном правцу: пушта браду, чупав је, аљкав, носи умашћен шеши |
| е носио другарицу његових младих дана у правцу Врачара.</p> <p>Аница ју је чекала на капији.</p |
| /p> <p>У том тренутку, девојка полете у правцу њега, пребаци му руке преко рамена и обеси се св |
| о да пожуре.{S} Једни су већ одмицали у правцу вароши.{S} Радоје уста.{S} Пред њим блесну опет |
| омир оста за један тренутак гледајући у правцу где се она изгубила.{S} Затим се окрену око себе |
| о, с лулом у левој руци и гледао тамо у правцу планина на западу.{S} Он је био миран.{S} Ништа |
| p>Радник отвори очи, погледа зловољно у правцу онога који је питао, па рече:</p> <pb n="203" /> |
| па пуши — продужи она, помакнувши сто у правцу Илића. — Ко ме не познаје помислио би да и ја пу |
| се саже да узме кључ испод простирке од прага.</p> <p>При том цела њена млада снага отисну се н |
| <p>— Мани се, Бела — викну јој мајка с прага велике куће. — Он није био прилика за тебе, геачи |
| да претрчи преко дворишта, предахне на прагу Мале куће — како су звали то одељење — скупи сву |
| о рекну, али немадоше времена јер се на прагу указа госпа-Клеопатра.</p> <p>Прође један тренута |
| ештен човек помислио би да се налази на прагу револуције, али се сви ти говори свршавају кад ку |
| био тако исто од доброг соја?{S} Његов прадед борио се јуначки за слободу своје земље, његов д |
| планине Повлена.{S} Ту се населио његов прадеда Илија, по коме су и име добили.{S} Све што је Ч |
| стим спонама, наслеђеним још од његовог прадеде голаћа, а можда још и даље, од предака којима и |
| убоко уверена да је њен живот био дотле празан, недостојан ње као човека.</p> <p>Код куће ју је |
| тал-џамије.</p> <p>То беше један велики празан простор, зарастао у траву.{S} Неколико стаза, ко |
| та да ради од себе.{S} Свет му се чинио празан, шупаљ, бесмислен без Вишње, без њеног милог при |
| тене канцеларијске слуге, чији је живот празан и пуст колико и она архива коју из дана у дан ис |
| аде госпођа после неколико тренутака. — Празна је, држим само неколико венаца лука.</p> <p>— А |
| ци затандрка нешто.{S} То су се враћала празна кола за свој нови терет.{S} Међу њима је био и а |
| вата материјалистички.{S} Поезија му је празна сентименталност шипарица из пансионата.{S} Идеал |
| ређе Бела изненадно на њега, скупљајући празне шоље.</p> <p>При тим покретима показивала се кро |
| тском сјају, те давали улицама, које су празне ћутале, празнички изглед.{S} Изнад вароши, дизал |
| а да им се уважи; њихови кабинети зврје празни; краљ није успео да састави владу, вечерас нико |
| уће; он се опоменуо да је сутрадан неки празник, кад се нема школе, те предложио својој пријате |
| о романтичније... пролеће, небо, велики празник, долазак Чедомиров у црном оделу к мени... очев |
| ве је спремно.{S} Могу се венчати првог празника.</p> <p>Споразумели су се да венчање буде на ј |
| тима и у киселој штрудли с маком сваког празника.{S} Ту повучену опозиционарску породицу допуња |
| ег народног живота.</p> <p>Једног малог празника кад жене не раде, Вишња је седела код Остојиће |
| еном радошћу као што деца чекају велике празнике.{S} Он их је волео готово исто толико колико и |
| ледала у њега, као у чудо.{S} Недељом и празником свет <pb n="174" /> је ишао, место у цркву, г |
| е било доста света, оно лепог света што празником пре подне излази у варошки парк.{S} Весела же |
| мукама.{S} У њеној души дубила се болна празнина.{S} Губећи њега, чинило јој се да се губи све |
| а.{S} У исти мах, супротно томе осећању празнине, обузе је страх да не сретне једног човека ког |
| лико огледало на ногарима попуњавало је празнину између прозора.{S} На зиду према њему, више по |
| о.{S} Раскид са породицом му је оставио празнину коју је Вишња неосетно попуњавала.{S} Његово с |
| у пушке о рамену и бленули неодређено у празнину улице.{S} Кроз широм отворена главна врата, на |
| трога обичних дана и врло гостопримна о празницима.{S} Вишњин долазак био је наравно читав свеч |
| давали улицама, које су празне ћутале, празнички изглед.{S} Изнад вароши, дизало се безизразно |
| сти мах, око срца јој било топло, меко, празно.</p> <p>— Тако је мирна, пријатна, љупка — проду |
| асним биљкама.{S} Међутим, онда то беше празно жалосно поље, покривено спрженом, смрдљивом трав |
| у земље и дасака.{S} Сад то место стоји празно.{S} Ништа више није остало од <hi>Еснафлије</hi> |
| опружених руку.{S} У глави јој је било празно.{S} На очи јој се хватала магла.{S} Виде како се |
| итељицу.</p> <p>Како је у том селу било празно место, поставили су је одмах.</p> <p>Од то доба |
| м од дувана и испарења, Илић виде једно празно место, па се упути к њему, кад спази поред себе |
| ао мртвац, не знајући камо.{S} У једној празној улици спази своју жену.{S} Она га није видела, |
| S} Метални звук је одјекивао потмуло по празној одаји као нешто живо и претеће.</p> <p>Он побеж |
| и спусти се на једну клупу, коју угледа празну и усамљену.{S} По стази је било мирно и топло.{S |
| д, госпа-Клеопатра израдила му је место практиканта у Рачи крагујевачкој.{S} Ту се пре неки дан |
| ући у књиге, ти живиш затворених очију, практичан живот изгледа ти ситничарење, не видиш шта се |
| би му тада ташта. — Што не почнеш нешто практичније?{S} Преведи какву занимљиву ствар.{S} То се |
| ог земљака био јој је ближи, јер је био практичнији, опипљивији, земаљскији.</p> <p>— То је мој |
| ом, <pb n="60" /> да би радо учио нешто практично... за машинисту на пример, али вели, мора да |
| е.{S} Интелектуални живот је одвојен од практичног.{S} Илић није имао никаквог искуства о свету |
| ео свет само кроз књиге, није имао мрве практичног смисла.{S} Читао је да жена треба да слуша м |
| равци у Топчидеру.</p> <p>— Откуд ти та практичност?{S} Повијаш се дакле према ветру?{S} Изгуби |
| мршава, жива девојка која је обећавала практичну жену и срећну мајку.</p> <p>Њена другарица, н |
| сад за то.{S} Жена ми се разболела.{S} Прала јуче кућу, па је ваљада промаја ударила.{S} И гов |
| као дете, изваљена на његову мишицу.{S} Прамен плаве косе падао јој је преко лица.{S} Њене бист |
| а девојка у коректној мушкој јаки; плав прамен косе сакривао је њене уши до половине.</p> <pb n |
| а задрхта поново.{S} Узбаци руком један прамен косе што јој је падао на чело, и јекну болно:</p |
| ковао лепо њеном одмереном ходу.{S} Два прамена златне косе вирила су испод простог сламног шеш |
| од њеним округлим образима чак до првих праменова косе, те је изгледало да се девојка стиди без |
| лаветнилу пловило неколико облачића као прамење од памука.</p> <p>Илићу залупа срце кад виде де |
| послужи слатко.</p> <p>— Само још фале прангије! — говорила је нова баба и певуцкала неку попу |
| Белину жељу: купе јој пајаца са звонким прапорцима, скупоцен шешир или хаљину у моди.{S} Бела н |
| .{S} Свега имамо што нам треба: пилића, прасади, вина, књига.{S} Дан нам прође као сат, а сат к |
| у црном оделу к мени... очев благослов, прасе на ражњу...</p> <p>Она устрча као девојчица уз дв |
| да сам имала право!{S} Не треба гојити прасе у очи божића...{S} Све је спремно.{S} Могу се вен |
| , против све зловоље коју је осећао, да прати нови покрет да би га могао сузбијати.{S} Филозофи |
| — рече, устајући. — Ја те молим.{S} Не прати ме.{S} Ја ћу се сама вратити...{S} Ми се нећемо в |
| Куд се окрене чинило јој се да је нешто прати у стопу, нешто хладно дува за њен врат и један та |
| па до заласка за зелени зид Јелице.{S} Пратила га чамотна тишина као сенка.{S} По дијамантском |
| стварна, жива <pb n="23" /> која га је пратила, легала и дизала се с њим из постеље, и са којо |
| У тишини сеоске самоће, по којој ју је пратила туга од промашене удаје, она је, против свега, |
| осталом, већ их пристигоше Милева и њен пратилац.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сунце је било н |
| у <hi>Ткаче</hi>.{S} После би у групама пратили једно друго до куће.{S} И, она је легала сва ср |
| а свога органа.{S} Знаци народне љубави пратили су га улицом.{S} Влада није могла другојачије н |
| ажио <pb n="110" /></p> <p>у њој звезду пратилицу, он је хтео да она буде једино метеор, који ћ |
| ћутали су, тако седећи.{S} Свако од њих пратило је своје мисли кроз самоћу предела.{S} Они су о |
| тојић је био нека врста старијег брата, пратио их у варош, окопавао им баштице за цвеће, позива |
| ило свакако једног дана, кад је Чедомир пратио, као увек, Вишњу од Кајиног стана до њене куће; |
| је становала у близини, те позва свога пратиоца кући да се одморе.</p> <p>Они пређоше пољану у |
| њега лаганим кораком и строга.{S} Њеном пратиоцу чинило се као да ти кораци не додирују земљу; |
| , нешто што се не да избећи и што ће га пратити вечито.</p> <p>— Не покушавајте да се браните.{ |
| } У варош, и кад би излазила, ишла је у пратњи госпа-Клеопатре.{S} Иначе је Бела крила вешто св |
| изгледа вечито нешто севдалијски... уз пратњу Цигана и чауша.</p> <p>— То су стара, добра врем |
| pb n="249" /> на руке, па поново паде и праћакаше се по блату.{S} Један шегрт наиђе звиждућући, |
| у сребрну прашину, у маглу дијамантског праха, пред сликом девојке скромне, лепе, стидљиве и пр |
| гој је било просуто једно пакло карата; прашина се видела по раму од огледала.{S} У трећој одај |
| вац ушећереног воћа, по којем је падала прашина.{S} Он је ишао полако, крајем пута, оборене гла |
| је пријатан залазак сунца.{S} Ружичаста прашина обујми предео.{S} Сунце се изгуби тако рећи пре |
| етос је била зелена, а сад се белела од прашине, као да никад није била бојена.{S} Студент обри |
| пуштао као плаветна платна, изаткана од прашине и паучине.</p> <p>Чедомир погледа поново своју |
| сваки летњи дан.{S} Улице се сивиле од прашине.{S} Из њих је била још топлина јаке дневне прип |
| ветар духне из клисуре, облак од цветне прашине дигне се изнад ливаде.{S} Траве полегну.{S} Тад |
| , чије се заокругљене линије назирале у прашини сунца на заласку.{S} Долина је била пуна примит |
| агано, па изврну, као да просу остатке, прашину, пепео.</p> <p>— Не говори ми више ништа — рече |
| Београђани су се жалили на врућину, на прашину, на велике цене.{S} Овог пута њен се поглед сле |
| S} Све се изгуби, потону у неку сребрну прашину, у маглу дијамантског праха, пред сликом девојк |
| еће, које је звао биље, њихове крунице, прашнике, тучкове; на обали каквог друма показивао му с |
| {S} Њене смешне грешке о основне ствари праштао је великодушно.</p> <p>— Па што ме је оставио? |
| еном нереду.</p> <p>Ипак се она савлада прва, затвори врата за собом, ступи дубље у собу, стави |
| тврдоглав карактер, па ипак је почињала прва.</p> <p>— Чедомире?</p> <p>— Шта је! —- одговорио |
| је раније, док су били сами, попуштала прва кад би се посвађали, добила је сад у мајци сигурну |
| уше удари метле по поду.</p> <p>Бела се прва одвоји и, једним покретом, диже се са канабета.{S} |
| } Ипак је нешто пекло овог маловарошког првака.{S} Он је једва знао срицати, а теже му је било |
| овима, добио би страшно уверење о њеним првацима.{S} Реч лажов није била довољна, већ се писало |
| један дивит, који је био изгубио своју првашњу боју под многогодишњим <pb n="179" /> крмачама, |
| аст студентског живота, коју је осећала прве године.{S} Чинило јој се да је не предусрећу са зб |
| ле доћи!</p> <p>У тим идејама свршио је прве две године.{S} О распусту га је чекало једно изнен |
| hi>, правили пошалице.{S} Ту су стизале прве дневне вести преко <hi>штампараца</hi>, како су се |
| , не схвати сву своју несрећу.{S} После прве забуне, обузе је љутња.{S} Баци новине на под.{S} |
| амбициозну младост, срца врела, слутње прве узнемирености, девичанске наде и бескрајне снове.{ |
| м очима.{S} Његово лице није имало сјај прве младости.{S} Био је измршавео.{S} По убледелом чел |
| авала идејним друговима.{S} Седала је у прве клупе да би професора чула што боље.{S} Уписала је |
| е имале недокучивих тајна.{S} Ушло се у прве векове земље.{S} Сазнало се како су планине рођене |
| жење.</p> <p>— Да си жива и здрава, још прве године.{S} Мој колега беше дошао такође право из ш |
| предмет.</p> <p>— Видиш, ти си петичар, први ђак, сталан гост на министарској трпези, па која в |
| ролеће, на Вишњу, на њен <pb n="190" /> први пољубац.{S} Сласт те успомене би још јача што су ј |
| да не доби оно писмо од оца.{S} Кад га први пут прочита не учини јој се мајчина болест много о |
| знате ви те ствари — осече се Вишња за први пут. — Ја сам еманципована девојка.</p> <p>Газдари |
| и којих тај дућан постоји познају га на први поглед по његовом прозору, упрљаном мувама и масни |
| чким зборовима, где се драо и скакао на први знак <hi>вође</hi>.{S} Потписивао је резолуције, м |
| добар ручак, са уживањем би рачунао на први од месеца кад се прима плата.{S} Кад би она била њ |
| еру у државној служби.{S} Он пак био је први ђак у сваком разреду, четворка је за њега била увр |
| родне песме.{S} У сваком разреду био је први ђак, имао је саме петице.{S} У расправи појединих |
| по глави.{S} Она заћута, и тек пошто се први час сврши, упита другарицу без неког нарочитог пов |
| е, с нешто бела лука.{S} Због њих су се први пут завадили.</p> <p>— Доста с тим паприкама! — ви |
| јем.{S} Да ли се сети да је у тој улици први пут видела свога драгана са његовом доцнијом женом |
| њему није било све потаман, па је увек први ђак.</p> <p>Посебице је Бела била љубазна.{S} Она |
| шати у његове личне ствари којима је он први и једини господар!</p> <p>Обоје су били оборили оч |
| д њега, сласт што је заљубљен више него први пут кад су прошетали сами.</p> <p>— Шта рекох? — с |
| либарске боје.{S} Кад би је човек видео први пут, помислио би да је горда и надута, али, у иоле |
| ај исти који је осетила кад јој је узео први пољубац.{S} Она га одгурну инстинктивно.</p> <p>— |
| сило се камење, грање.{S} Радоје је био први и овде.{S} Али га сад нико није слушао.{S} Они кој |
| ом истом месту на којем је Илић пољубио први пут своју драгану.{S} У врх пута стајала је још он |
| ај каранфил! — поче <pb n="152" /> Илић први, тек да би прекратио мучну тишину.</p> <p>— Је л’? |
| м што сам наумио.</p> <p>Вишња приста у први мах, подајући се своме срцу.{S} После се трже брзо |
| па нек узме Белу, ако хоће... ја ћу му први честитати.</p> <p>— А дотле?</p> <p>-— Дотле се мо |
| ала добра нада и што се чудно мешало са првим цртама зрелих година.{S} Девојка га никад лепшег |
| ање новина, у пушење, у играње домина с првим кога сретне.{S} Али и ту, у тамним кафанским <pb |
| приђе првој струји.{S} Брзо се нашао у првим редовима; он је био сјајан полемичар, писао је вр |
| може да прође.{S} Вишњи је доносио међу првима новине, пропраћајући их стално каквом пошалицом. |
| еплетале оне плаве и модре траке.{S} За првипут, девојка се подаде томе осећају, голицавом, узб |
| еном.{S} Ћерка једног бирократе из доба првих <pb n="17" /> чиновничких влада у Србији, она је |
| {S} Био је врло мали; то му је једна од првих успомена.{S} Отац га је узео за руку; у пекарници |
| лно, пружи своју меснату руку, па после првих поздрава осу грдњу на режим:</p> <p>— Парламентар |
| јој приђе са чежњом и страхом, и после првих поздрава могаде јој рећи тек:</p> <p>— Куда ћемо? |
| планинска биљка, освести се брзо после првих дана ове муке.</p> <p>— Ја претерујем.{S} Ја још |
| места обасјана руменилом зоре и сребром првих сунчевих зрака.{S} То су пријатна заклоништа, зас |
| а је под њеним округлим образима чак до првих праменова косе, те је изгледало да се девојка сти |
| а.{S} Парчад од камења дотеривала су до првих кућа.{S} У клисури, где је дотле расло дивље трње |
| ен прозор улазио је један ружичаст сноп првих сунчевих зракова.{S} А даље, по шору, поцрнелим к |
| где је оморина, тежак, загушљив ваздух, прво, као најнежнији, умиру владари и чланови династије |
| /p> <p>Вишња га погледа неповерљиво.{S} Прво што помисли било је да му златарски занат није зан |
| овде, Вишњо, ми још немамо базе; треба прво створити политичке слободе, без којих се не могу з |
| а свог господара.{S} Она је заборављала прво правило свога новог васпитања да млада девојка бир |
| же да тиче.{S} Државна служба долази на прво место...{S} Прописан програм, као што рекох.{S} То |
| крено.</p> <p>У том разговору појави се прво једно кубе сумњиве лепоте, па онда друго, треће... |
| дочекала га је Бела у кујни, у коју се прво ступало при улазу у велеиздајников стан.</p> <p>И |
| оглавника који су га изневерили.{S} Као прво што се очекивало, била је амнестија политичких кри |
| жене да седне за кујнски сто и једе што прво дохвати.{S} Али му је то задовољство ретко допушта |
| .</p> <p>У тим приликама дошло је Илићу прво писмо од Вишње.{S} Оно је било у једном великом по |
| ром прокритиковати његове идеје.</p> <p>Прво је одржала.{S} Нико у школи није могао опазити код |
| ченице, погрешио у години смрти Стевана Првовенчаног.</p> <p>— Ја се озбиљно бринем за ваш опст |
| о задржан нечијом снажном руком.{S} Иза првог угла појављивала се једна млада девојка у коректн |
| уштва, и она је већ заборављала на свог првог учитеља.</p> <p>То је тако трајало до једног прол |
| става са слегањем рамена, посматра оног првог човека немилосрдно као лекар који има да постави |
| жена девојка, која се била повратила из првог изненађења, па устурајући дланом своју косу, дода |
| е, било да поразговара, очекивала је из првог погледа подсмех, подозрење, осуду.{S} Њој није па |
| раљици, изговарајући полако њено име из првог брака, давала детаље о њеној породици, о њој само |
| .{S} Све је спремно.{S} Могу се венчати првог празника.</p> <p>Споразумели су се да венчање буд |
| су радиле преко дана, шале се на рачун првог који наиђе.</p> <p>— Знате шта је ново? — рече им |
| атељски, а она није могла отићи сама до првог дућана.</p> <p>— Бог с тобом! — чула је забрану у |
| — викали су умиљато око њега надничари првога дана кад је доведен; миловали су га по њушци, та |
| своме сељаку, лако се одлучио да приђе првој струји.{S} Брзо се нашао у првим редовима; он је |
| говорим с неким пријатељима...{S} Теби првој о њој казујем, и хтео бих да знам шта ти о том ми |
| ицу онај израз невиности који је урођен првој младости.{S} Каја је била <pb n="29" /> мала, мрш |
| а, али би га познала у хиљаду других по првој ситници.{S} Окрену се око себе.{S} На неколико ко |
| ушла у собу само у кошуљи.{S} Био је у првој години Велике Школе.{S} Дошао је кући око пет сат |
| ба — прекину га директор суво — има, на првом месту, да се пређе прописан програм.</p> <p>— Мој |
| сти у својој вези; понављам, брак је на првом месту акт озбиљан, хладан, срачунат да се прими о |
| S} Али он није био човек који се подаје првом осећању, па намаче качкету на чело, распали лушу |
| емо начинити лепу шетњу.</p> <p>Ударише првом побочном улицом која се отвори пред њима.{S} То ј |
| <pb n="22" /> <p> Илић се није дружио с првом врстом својих вршњака.{S} Оскудевали су му за то |
| xml:lang="de">Wunderkind</foreign>.{S} Прву забавну књигу коју је прочитао, било је једно стар |
| својој другарици да јој проводаџише за прву прилику која им се допадне.{S} Ниједна мучна мисао |
| — Ти претерујеш.{S} Ти си се спотакао о прву сметњу и сад очајаваш.{S} Не треба бити тако осетљ |
| имао најмање воље за то, те се склони у прву капију.{S} Матовиће је била задесила нова несрећа. |
| {S} Најзад се реши да се с њом објасни, пре него што предузме какав даљи корак.{S} Она га је из |
| остаје мирна и <pb n="209" /> иста.{S} Пре тога, Радоје се враћао из <hi>Централе</hi>.</p> <p |
| руј ми, они <pb n="279" /> добивају.{S} Пре неки дан рече ми један народни отац да му је један |
| нке.{S} Да ли се ипак осећао срећан?{S} Пре свега, јасно му је било да не воли Белу... не бар о |
| џије шибају волове, а човек не зна кога пре да пожали: те људе или ту стоку.{S} Јадно место где |
| </p> <p>— Овим сељацима засја електрика пре него што јој и диреке ударише — примећивао би ко у |
| ави спомен на оно што јој је Каја рекла пре толико година. „Има“, рекла јој је тада између оста |
| рудила да се врати на пут којим је ишла пре него што га је познала.{S} Она је прикупљала своје |
| ерљив.</p> <p>— Он јој је изјавио љубав пре него што си још постао министар... овде, у овом сал |
| и.{S} На срце су му навирала осећања од пре годину дана, меке, наивне мисли по мало меланхоличн |
| т порока као свака пијаница.{S} Тако је пре неку годину и свршила: једног јутра се срушила.{S} |
| ктиканта у Рачи крагујевачкој.{S} Ту се пре неки дан потукао <pb n="293" /> са једним варошанин |
| к на извесне београдске куће, подигнуте пре двадестину година за становање једне отменије пород |
| ми предео.{S} Сунце се изгуби тако рећи пре него што зађе.{S} Каткад се деси да његова кугла па |
| та света, оно лепог света што празником пре подне излази у варошки парк.{S} Весела женскадија, |
| а је једини сведок да је Чачак постојао пре нас.{S} Чуо се топот опанака, шкрипале арабе, напуњ |
| ан ни глуп, тамо вамо, па се ми венчамо пре испита...{S} Красан је мој Милисав, видећеш.{S} Ах, |
| а постоји рај сваки би се старао да што пре умре... <hi>Карт бланш</hi> имају: деца, лудаци, вл |
| длазио такође, у школу, рано, да се што пре отресе куће, за коју га ништа није везивало, и нађе |
| га Вишња — продужи Аница. — Удај се што пре.{S} У животу су ретки поновни састанци.{S} И затим, |
| ивљао, као звер што погледа своју жртву пре него што јој доврши живот, Чедомир прекиде пољубац |
| тренутку, девојка полете у правцу њега, пребаци му руке преко рамена и обеси се сва о његов вра |
| ло од свести, дочепа чаршав са постеље, пребаци га преко своје другарице, клече поред ње, подиж |
| о тежак.{S} Учитељица скиде свој палто, пребаци га преко руке, изви рамена, рашири груди и дубо |
| ња се стресе.{S} Било јој је хладно.{S} Пребаци један шал и посади се опет крај прозора.{S} При |
| б.</p> <p>— Ти не волиш свога рођака! — пребаци јој Вишња.</p> <p>— Не, Лазаревићева.{S} Ја га |
| тар се осмехну.</p> <p>— Баш си геџа! — пребаци Матовићка <pb n="204" /> своме зету. — Зар се з |
| м румених кајсија.</p> <p>— А ножеви? — пребаци јој мајка.</p> <p>— Ју! — трже се девојка. — Мл |
| /p> <p>— Па кад ћеш ми једанпут доћи? — пребаци Каја своме рођаку. — Бога ми се љутим.{S} Једно |
| <p>— Бог с тобом, како говориш, тата — пребаци му ћерка.</p> <p>— Ја говорим оно што осећам.{S |
| кафу.</p> <p>— Ћути ти, материна мазо — пребаци брат сестри, и један сјај мушке надмоћности зас |
| а је говорила много, није бирала речи и пребацивала се.{S} Са нешто урођеног византинизма, она |
| имао ни своје куће, а морао је сносити пребацивања као да се њему учинило не знам какво добро. |
| ама, догађајима и људима, па се понекад пребацивао и откривао и оно што је у партији или државн |
| а онај свет, па после умакао и успео да пребегне у Турску.</p> <p>Илић стиже доцкан кући, па су |
| су Турци већ чували Саву, он није могао пребећи у Аустрију, него се крио по околним гајевима, п |
| ко у газдаричиним годинама.{S} И кад се преболи, остане увек нешто.</p> <p>— Шта мислиш да ли д |
| и ни својој жени.</p> <p>Док је он тако пребројавао своје несреће последњих година, електрични |
| икад да не воли ту девојку, па ипак он превали:</p> <p>— Да!</p> <p>Та се реч чу једва; он се |
| ме нас тек кад нас, као неко фино вино, преваре својом лакоћом и сласти, па опију благо, замагљ |
| ер се знало да код њега човек неће бити преварен ни у мери ни у роби.{S} Он се разликовао од ос |
| је оно што смо хтели, и ми смо се горко преварили у систем парламентарних влада.</p> <p>— Како? |
| је нову годину с друговима, па га пиће преварило.{S} Његов <hi>цимер-колега</hi> није се био ј |
| алутао сам.{S} Није то што сам хтео.{S} Преварио сам се у Дарвина.{S} Шта ми је требао Дарвин ? |
| ... само нешто да видим.</p> <p>Није се преварио.{S} У једном листу нађе забележен јучерањи слу |
| необавештен пролазник би се могао јако преварити.{S} Али оне су крајње пристојне једно што се |
| свеска једног омладинског листа и у њој преведена песма неког Руса.{S} Девојка обави десну руку |
| . — Што не почнеш нешто практичније?{S} Преведи какву занимљиву ствар.{S} То се плаћа.{S} Докле |
| фицири, професори.{S} Међутим, ти си то превидео, ти си изгубио меру, претерао, затворио си се |
| само на крупно; гледајући главну ствар превиђа споредну, вечито се нечем чуди, вечито се узбуђ |
| ливаду.{S} Иза ногу је остајао сив траг превијене траве.{S} Момци и девојке певали су, сустижућ |
| љубави и забораву.{S} Они су га тешили, превлачећи постепено вео преко младе Чачанке.{S} Да ли |
| 126" /> А, бога ми, добро учим и речи и превод.</p> <p>Матовић би погледао у свог сина.</p> <p> |
| ибелешке, разгледала непрочитане књиге, преводила с руског.{S} Ко зна докле би трајала та тамна |
| ику, дебелу књигу у зеленим корицама, у преводу неког Грка, чије је име, и доцније, с муком изг |
| је лако добре оцене, помео се једном у преводу неке латинске реченице, погрешио у години смрти |
| ао је у себи — то лепо тело, те чаробне превоје и кутове...</p> <p>— Шта ти имаш против данашње |
| секао је хартију на полутабаке, начинио превоје за исправке, умочио перо.{S} Имао је толико ств |
| не смемо напуштати под казном да се не преврнемо.{S} Као што не можемо неговати поморанџе по А |
| легла, заспала би у исти мах.{S} Сад се превртала са једног краја постеље на други.{S} Било јој |
| с претенциозном <pb n="311" /> главом и превртљивом душом.{S} Што јој се некад допадало код њег |
| У рафовима се шаренила повесма вунице, превучена завесом од тула; видели се калупи од фесова, |
| ад би је и сусреле, оне су биле далеке, превучене неком сенком.</p> <p>— Шта ћу му ја! — слегал |
| олице, с високим правоугаоним наслоном, превучене кожом.{S} Бела приђе прозору и отвори их обад |
| чке собе.</p> <p>Идућег дана, кад лекар прегледа болесницу, рече девојци:</p> <p>— Захвалите Бо |
| елика одушевљења за бољи живот, за нова прегнућа.{S} Својом малом главом, она је обухватала ове |
| сећаја, мисли, слика, успомена, које се прегоне у човеку у извесним часовима усамљености!</p> < |
| д палата и чатрља.{S} Једно јато сврака прегонило се по остарелом кестењу на улици.</p> </div> |
| нима њихово име је најлепше; сва слава, пред њима, бледи и губи се, и као што би радила мајка, |
| } Место паланке и њеног главног сокака, пред Вишњом је мисао цртала будућност као неку широку р |
| ну прашину, у маглу дијамантског праха, пред сликом девојке скромне, лепе, стидљиве и природне. |
| да ће бризнути у плач... ту, на улици, пред толиким светом.</p> <p>— Збогом.{S} Ми ћемо се вид |
| , дâ јој обећања за цео живот, свечано, пред родитељима и публиком, па да му преда целу себе, с |
| учитељица је лежала непомично на поду, пред постељом.{S} Кроз откривен прозор улазио је један |
| ма, били су далеко одмакли од града.{S} Пред њима се указивао усамљен сеоски друм, једна механа |
| авине воде беласала се између обала.{S} Пред њима се простирале дуге пољане, ниска брда, две тр |
| али у правцу вароши.{S} Радоје уста.{S} Пред њим блесну опет Морава, осветљена сунцем.</p> <p>— |
| падали целе зиме почну да се краве.{S} Пред дућанима су воштане свеће, обешени светњаци; иза њ |
| вуне, а месари кожице суве и сирове.{S} Пред кућама, на клупи или по сандуцима, поседало женски |
| .{S} Један пламен загреја му образе.{S} Пред њим се појави, као у магли, Белина глава, са осмех |
| асјаном простору једне уличне лампе.{S} Пред њом се појави Чедомир Илић, подигнуте јаке, врата |
| е је било зарасло у подивљало цвеће.{S} Пред њима се појави широка трака Дунава.</p> <p>— Ти си |
| кудног зеленила на острву Циганлији.{S} Пред вече, кад мало прехлади, свет је излазио на Калиме |
| .</p> <p>Цео дан су провели у шетњи.{S} Пред вече, кад је сунце нагињало западу, девојка зажеле |
| мрчину замени блесак јаке светлости.{S} Пред њом се указа гомила света, тако велика као да се с |
| заустави као задржана једним грчем.{S} Пред њом је лежало наго, младо тело, забачених руку, на |
| а га она.</p> <p>Пут се био изгубио.{S} Пред њима је стајала једна железничка пруга.</p> <p>— Т |
| уда били су изостали далеко иза њих.{S} Пред њима пак се пружала усталасана долина Западне Мора |
| аних таласа, неугашљив пламен у бури, а пред њим се појављивало сунце, чији је златан сјај ожив |
| — Видиш ли овај пиштољ?{S} Купио сам га пред лањску демонстрацију.{S} Жандарми су ме измлатили, |
| гурне светлости.{S} Свет изађе и поседа пред кућом.{S} Млађи шетају.{S} Говори се много.{S} Гос |
| лификацијама који је морао да крши леђа пред сваким старијим, да крије своја осећања, да се одр |
| ба кад је живот као источњачка принцеза пред судом римских легионара пружао руке пуне лажљивих |
| потпуно свесно.{S} Она се није правдала пред самом собом, она је губила присуство <pb n="181" / |
| све више.{S} Међутим, земља је стајала пред великим радовима.{S} Морало се извршити наоружање |
| а звоне око нас.</p> <p>Бела је стојала пред њим.{S} Њене очи завијао је вео видљивог узбуђења. |
| војих осамнаест година, колико је имала пред свадбу, провела је беспослена, размажена и више ма |
| ко близак, тако присан.{S} Није осећала пред њим никаквог стида.{S} Хтела је да му се преда одм |
| ептицизмом ?</p> <p>Госпођа је истицала пред децом младићеву ученост и говорила:</p> <p>— Углед |
| .{S} Неодређена слава би опет залебдела пред његовим очима.{S} Људско срце му изгледало преуско |
| реба признати, Илићу, наука остаде нема пред Непознатим, Неказатим, Бескрајним.{S} Ја се враћам |
| еопатра лако. — Они се воле годину дана пред нашим носем, а ми... слепци код очију!{S} Бела ми |
| његовог загрљаја и оног бесног канкана пред толиким светом, није је остављала.{S} Глас часовни |
| алату.{S} Роба се пресијавала, извешана пред бакалницама.{S} Ласте су цвркутале око телефонских |
| чамцем, који су најмили од неких рибара пред кафаном <hi>Шаран</hi>.{S} Он је седео на крми и т |
| во, дубоко поштовање при скидању шешира пред њом, разговор у мирису дувана, бунтовничке мисли, |
| спите.{S} Али никад не поведе разговора пред Чедомиром о својим сумњама.{S} Чим би га видела, о |
| чајника у исти мах.{S} Ова врста страха пред младићем појачала се још више откако се вратила из |
| срце.{S} Њена душа је дрхтала од страха пред нечим непознатим, независним од њене воље, неминов |
| и, изненади се импровизовани учитељ кад пред једном приватном кућом спази два војника на стражи |
| сироче — бранила је госпођа те трошкове пред министром.</p> <p>Бела је посвећивала Илића у те к |
| ам посла.{S} До виђења! — и већ се нађе пред Вишњом, стидљив и он, збуњен, светлих очију, уздрх |
| ни борац, као и многи други, доживео је пред смрт велика разочарења.{S} Расцеп у демократији, к |
| уке, привлачио ју је к себи, клекнуо је пред њом, загрлио је око паса, притиснуо главу на њене |
| тив самог себе терао га је да се излије пред својом старом пријатељицом, ма по цену да се пониз |
| све муке нисте претурили.{S} Тек стоје пред вама оне које су најтеже.</p> <pb n="106" /> <p>— |
| умњама.{S} Чим би га видела, осећала се пред њим разоружана.{S} Он је знао толико ствари, прочи |
| јају.{S} Плаве и модре врвице њихале се пред њом и око ње.{S} У уста јој је навирало једно слат |
| ом.{S} После неколико минута, нађоше се пред Циганлијом, на оном истом месту на којем је Илић п |
| и <pb n="49" /> девојачку школу и да ће пред Чедомиром прокритиковати његове идеје.</p> <p>Прво |
| руку, на оно меко, благо и мирно парче пред лактом.{S} После је узе у обе шаке и миловаше је, |
| шта је она била према блеску који пуче пред очима младићевим кад угледа своју драгану!{S} Све |
| а, она их већ виде заљубљене, верене, и пред олтаром.{S} Ах, тај олтар!...{S} Поред свега социј |
| за причу!</p> <p>Брод обиђе брдашце, и пред путницима се указа цела панорама Београда са дунав |
| p>Света је било доста у главној улици и пред кафанама.{S} Људи су гласно разговарали.{S} Најчеш |
| нице, да је изгубио све што је стекао и пред смрт сачувао једва оно мало што му је од оца остал |
| арске радње показаше три, она се појави пред Двором.{S} Ишла је одмереним кораком и гледала пре |
| лаветнило.{S} Како друга светлост бледи пред њим, јадна, мутна светлост наших, човечанских букт |
| спреме куће и деце.{S} Млађи су дрхтали пред њом.{S} У мешењу колача се одликовала: имала је ше |
| ше првом побочном улицом која се отвори пред њима.{S} То је био доста широк сокак, који је, иза |
| ном гимназисту.{S} Било је око пет сати пред вече.{S} Дан је био као сваки летњи дан.{S} Улице |
| да се убије.{S} Ово је учинио на улици пред самом грађевином, а био је мртав пијан.{S} На сасл |
| Место је било као створено за састанак пред растанком.{S} Неколико путова и странпутица укршта |
| такао вино у магази.{S} Шегрт је стајао пред вратима и куцкао косом о калдрму.{S} Неколико мува |
| {S} Удисао је мирис те девојке и дрхтао пред сјајем њених зеница.{S} Њена глава клону.{S} Он се |
| авуљину.</p> <p>Чедомир је гледао право пред собом.{S} Позвао је ову девојку да јој исприча пот |
| им гласом.{S} Затим додаде блаже : — До пред вече немам никаквог посла.{S} Можемо начинити лепу |
| у собу весео шум Београда који се будио пред вече, као одахнувши после великих врућина.{S} Проз |
| .{S} Једно бело дрво, које се оцртавало пред њима, губило се све више у таму.{S} И мрак се спуш |
| наносио по који облак.{S} Света је било пред кафанама, по тротоарима.{S} Врапци се чули на кров |
| остадоше за тренутак забезекнути једно пред другим.{S} Чедомир је скинуо шешир и нагнут лако, |
| а другу.</p> <p>Илић се освести потпуно пред том сликом.{S} Цело његово поштење усправи се изме |
| ела у село и процењивала се наизменично пред разним комисијама док се не би сва распала.{S} Да |
| због кошуље.{S} Млади су; цео је живот пред њима...{S} Да, ја сам човек из старог времена, иак |
| нке од тога.{S} Министарска одговорност пред парламентом онемогућава улогу министара, изврће ул |
| ојим је хтела да сакрије своју сакатост пред младићем ?{S} Или је то био само знак захвалности |
| ће прилике и неприлике, и сагнути главу пред потребама породице.{S} Стога млада девојка не исме |
| о представници школа и секата изгледају пред њим као муве окамењене у ћилибару.{S} Ми не знамо |
| вари, блиских тој девојци, изашле би му пред очи и нагониле га да је опет види.{S} Срео би се с |
| ка гостионица има такође по једну лампу пред вратима.{S} Тако се по улици простиру чаршави неси |
| ри, Вишња је излазила с мајком на клупу пред кућом.{S} Њихова клупа је била најлепша у вароши.{ |
| а је стишавала близнакиње да се не деру пред његовом собом.{S} Собарица је наместила на његов п |
| ивљени плотови, неколико липа засађених пред каквом кафаном, и широко незграпно кубе старинске |
| в ће то радостан дан бити за њу!</p> <p>Пред пошту дохрама <hi>новинар</hi>.{S} Тако се у Чачку |
| ијаша који се враћа своме крају.</p> <p>Пред сумрак, небо се наоблачи.{S} Мало после, удари пла |
| м покретом збаци са себе хаљину.</p> <p>Пред огледалом је стајала Вишња у ноћној кошуљи, боса.{ |
| ј о зиду.{S} Она је гледала неодређено, преда се.{S} Илић је био полуга на којој је почивала зг |
| {S} Ишла је одмереним кораком и гледала преда се.{S} На пола растојања она подиже очи и спази И |
| им никаквог стида.{S} Хтела је да му се преда одмах, ту, на тој пространој пољани.{S} Његове ус |
| — скупи сву храброст, закуца на врата и преда се тој голицавој дрхтавици, па док јој она <pb n= |
| и осмејак њених усана, да се заборави и преда њеном загрљају меком, по потиљку, само оним што ј |
| адић је куцао штапом о калдрму и гледао преда се.</p> <p>— Узми га кад ти се допада! — рече, на |
| о, пред родитељима и публиком, па да му преда целу себе, сву раскошну младост која је бујала у |
| ивао и тражила одлучно да јој се мртвац преда на сахрану.</p> <p>Београд, август 1911 — март 19 |
| а се покоравала без речи, без протеста, предавала се сва, послушна, гипка, нежна, бледа, цвокоћ |
| , да се свети на тој девојци која му се предавала сва.{S} Парадоксална љубав чула достизавала ј |
| упоређивала са оним што су јој у школи предавали.{S} Кад је била поред Чедомира, она му је пот |
| p>За то време, Вишња је уредно похађала предавања, читала руске књиге и подражавала идејним дру |
| се неће враћати до јесени, пошто ће се предавања ускоро завршити.</p> <p>Кад се писмо пошаље и |
| у ходник, из слушаонице у слушаоницу, с предавања на предавање.{S} Нико вас није питао: шта ћет |
| слушаонице у слушаоницу, с предавања на предавање.{S} Нико вас није питао: шта ћете и кога траж |
| жем — удари гласом Матовић, као да држи предавање — истину не треба крити; треба је послушати, |
| /p> <p>Илић је био спремио читаво једно предавање о каузалитету воље, о спору између приврженик |
| н од њих држао <pb n="24" /> агитационо предавање.{S} Он је био верна гласачка војска по ђачким |
| ек не поче свој говор о вољи, али се не предаде ни привиђењу који је кишни зрак правио од његов |
| о да је хтео утопити своје мисли, он се предаде загрљају који је толико избегавао.{S} Њихове ус |
| усплахирено:</p> <p>— Ево, на, држи — и предаде јој све од свог рукописа што је рукама могао зг |
| есе, па се предомисли, зовну служавку и предаде јој што је имала у рукама.</p> <p>— Збиља, ја с |
| правио од његове пријатељице.{S} Он јој предаде шешир врло учтиво, и рече хладно, готово опоро: |
| квом пошалицом.{S} Па и сад, кад их јој предаде, викну :</p> <p>— Ево важне... лажне новине! </ |
| Најзад, виде да Радоје има право, па му предаде целу радњу, а сам поче да сади лук преко лета, |
| с одмереном љубазношћу и одредио му да предаје латински језик и историју Срба.</p> <p>— Зашто |
| а под.{S} Девојка подиже руке као да се предаје цела безбожном привиђењу које се јављало на огл |
| жена!{S} Жене примају науку која им се предаје, веру која им се проповеда, мужа који им се дај |
| утији за фул, био непажљив кад професор предаје и лепио фишеке од хартије по таваници учионице. |
| о га насумце, па читао на глас стихове, предајући се чару философске поезије Његошеве.{S} Кад б |
| прадеде голаћа, а можда још и даље, од предака којима имена није знао, а који су морали волети |
| изгледали тешки, суморни.{S} Многа жена предала би се судбини на њеном месту, оставила да време |
| ако се то једном речи назива.{S} Мирно, предано, сваког дана, она је учила <pb n="228" /> мале |
| кадар загрлити писмоношу који би му га предао и пољубити сто своје собе где би га нашао.{S} Он |
| е од бола.{S} Заклињала се да ће се сва предати нези око болеснице, да неће одмицати од ње дан |
| дође подне, да претрчи преко дворишта, предахне на прагу Мале куће — како су звали то одељење |
| ила велика.{S} На пола улице застаде да предахне.{S} Тада зачу познате кораке.{S} Један поток ј |
| де.{S} Биће раније свршено него што смо предвидели — одговарао им је убеђено. — Не жалим новца. |
| е, много теже него што је његова слутња предвиђала.{S} Његов поглед се прошета од Беле ка њеној |
| оде, као сваки ђачић.</p> <p>Као што се предвиђало, свршио је школу одлично, без једне четворке |
| ма и води је непознатим путем ка бујним предгорјима неке нове земље.{S} Мислећи на ту реку, кој |
| Београд, беспослени радници, становници предграђа, ситни чиновници који нису могли отићи у бање |
| сунчане светлости.{S} Усред тог великог предела, стајао је Радоје, скромно, готово понизно, с л |
| њих пратило је своје мисли кроз самоћу предела.{S} Они су обоје били и сувише озбиљни за своје |
| стегоше, задрхташе опет, и стегоше.{S} Предео је био пуст.{S} Влажна пољана дисала је новом, в |
| азак сунца.{S} Ружичаста прашина обујми предео.{S} Сунце се изгуби тако рећи пре него што зађе. |
| адике у Маћедонији.{S} Председништво је предлагало да се клуб уздржи од те патриотске манифеста |
| о претрпети још једно расхлађење.{S} На предлог Вишњин, он се несвесно ухвати за џеп.</p> <p>— |
| .{S} Један део чланова успротиви се том предлогу одлучно, наводећи да социјализам не пориче <pb |
| дан неки празник, кад се нема школе, те предложио својој пријатељици да изађу у шетњу негде даљ |
| ј, скакали с предмета <pb n="143" /> на предмет, мезетили печено кестење, били при добром апети |
| по обичају.{S} Скакао је с предмета на предмет.</p> <p>— Видиш, ти си петичар, први ђак, стала |
| е измаче младој жени, те скочи на други предмет, на своју школу, на децу.</p> <p>— Имам троје д |
| и стаде прелиставати да уђе што боље у предмет.{S} Он их је почео у Паризу, пун научног оптими |
| и.{S} Дивила се наставницима што почињу предмет из средине... што се позивају на енглеска и тал |
| аден је био пао у трећем разреду из два предмета — освета реакције! како је смело тврдио — те г |
| софирао него по обичају.{S} Скакао је с предмета на предмет.</p> <p>— Видиш, ти си петичар, прв |
| не разговоре, после пили чај, скакали с предмета <pb n="143" /> на предмет, мезетили печено кес |
| о, дижући постепено глас, према значају предмета, одушевљавајући се, па падао у ватру и грмео.{ |
| као беле вране.{S} Садашњица нуди једва предмете за радост.{S} Данашње доба...{S} Пардон, извол |
| облака.{S} Сунце је снажно осветљавало предмете на које је падало, али није било вруће, већ вр |
| маће воде утицали су чудно на Вишњу.{S} Предмети су губили оштре контуре.{S} Нешто загонетно ос |
| радила је готово претерано на школским предметима.{S} Положила је испите врло добро, боље него |
| о је врло добре оцене, али је у осталим предметима био већином слаб.{S} Из српског језика је им |
| ка? — рече она као за себе, па повири у предњу одају.</p> <p>Кад се окрену натраг у салон, њено |
| ила универзитету, али се <pb n="147" /> предомисли и окрену да нађе своје друштво.{S} Зашто?{S} |
| S} Изгледали су јој као деца.{S} Она се предомисли, окрену главу и продужи даље.</p> <p>Имала ј |
| ове и пошла вратима да их однесе, па се предомисли, зовну служавку и предаде јој што је имала у |
| висини наших дана, жене ослобођене свих предрасуда, жена-човек да се тако изразим.{S} Угледајте |
| ем <pb n="109" /> кад се сетим извесних предрасуда које су мутиле моју савест.</p> <p>Вишња је |
| ва умиљавања — и чудити се... и смејати предрасудама!</p> <p>Говорила је то да би га казнила.{S |
| ла га као скандал и поднела оставку.{S} Председник кабинета, који се налазио на страни у бањи, |
| } Онда није штедео никога: свога оца ни председника општине, партију на влади ни друштво у које |
| избора Србина владике у Маћедонији.{S} Председништво је предлагало да се клуб уздржи од те пат |
| че још, гледајући у простирку.</p> <p>У предсобљу чу како газдарица ради нешто у кујни.{S} Ухва |
| казати.{S} И та варош, са белим именом, представи му се црна као гробље.{S} Доиста, светиљке ни |
| боравих... — присети се рођака. — Да ти представим: моја другарица, Вишња Лазаревић...{S} Па ка |
| а на ногама. — Еј, Милисаве, ходи да ти представим моју најмилију другарицу...</p> <pb n="240" |
| .{S} Он их је представио девојци, он је представио девојку њима.{S} А сад, она се забављала с њ |
| ови, изгледали су му мрски.{S} Он их је представио девојци, он је представио девојку њима.{S} А |
| е. — Да, извршна власт, влада, треба да представља у суштини целокупан народ, његове сталне и о |
| здања <pb n="157" /> која је требала да представља састанак Ромеа и Јулије.{S} Стаклена врата в |
| јално српској народности у Турској вера представља још велику чињеницу.{S} С начелних распра пр |
| кад је муж у питању, начелне разлике не представљају велику сметњу.{S} Међутим, то није било мо |
| ју концерте по отаџбини, по изузетку се представљају као великошколци, праве слатко лице познат |
| а далеко од праве раскоши, али за Илића представљала готово свет блаженства, попуштала су његов |
| те слике гимназије и пијаце које су му представљали Вишњино место, те биле као један део њен и |
| на ногама, подносити сва она трчкарања, представљања, играња... нарочито играња.</p> <p>— Нећу |
| вих познаника, било најзад да им је био представљен.{S} На његовој тоалети видела се велика раз |
| рпски сталежи послали овде по кога свог представника.{S} Поред глумца седео је трговац, поред с |
| рађанске гарантије.{S} Народ бира своје представнике, а ови постављају владу.</p> <p>Били су пр |
| реси!</p> <p>— Ту је народ, коме његови представници морају положити рачун — примети Вишња. — Н |
| ост наших, човечанских буктиња!{S} Како представници школа и секата изгледају пред њим као муве |
| тадањи живот као једну слику, као једну представу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| сумња је задржавала сад у свему што би предузео.</p> <p>Избегавао је једну и другу девојку.{S} |
| и тунел поред ње били су главни радови предузећа; наравно да су онда и скупо стали, те се оно |
| д је срете и поведе говор о електричном предузећу. — Само је тунел затрпан и збрисана спољна по |
| ту сву супротност између живота који је предузимала и онога којим је дотле живела.{S} Она је би |
| реши да се с њом објасни, пре него што предузме какав даљи корак.{S} Она га је избегавала свеј |
| ка, да се велика зла не чине намерно, с предумишљајем, већ... онако, из људске ограничености.</ |
| Паризу без циља.</p> <p>— Где си био? — предусретала га Бела кад се најзад вратио кући.</p> <p> |
| диже махом медиокритете.{S} Ти очекујеш предусретљивост и величанствене умове, а тебе вреба фар |
| прве године.{S} Чинило јој се да је не предусрећу са збиљом коју је она донела.{S} Ђаци су се |
| о на његов рачун, устаде са свог места, пређе преко собе, па се заустави код огледала.</p> <p>Х |
| — Јесте ли ви срећни, господин-Илићу? — пређе Бела изненадно на њега, скупљајући празне шоље.</ |
| одина, шеснаест векова требало му је да пређе од уранка на једној падини Рудника, па до заласка |
| ако им не отвориш прозор.</p> <p>Зарија пређе на илузију слободе, оде у метафизику, изгуби се у |
| ти кажем! — трже се стари господин, па пређе на своје дело о земљорадничком осигурању.</p> <p> |
| д су се били за њу.{S} Чедомиров поглед пређе преко главне стазе, која је описивала једну врсту |
| се вечерас навратити.{S} Боји се да не пређе у запаљење.</p> <p>— Збиља?{S} Запаљење није лако |
| ектор суво — има, на првом месту, да се пређе прописан програм.</p> <p>— Моје студије...</p> <p |
| добра ладовина.{S} Ето је одмах кад се пређе ова баштованџиница, код оног долапа, под обалом.< |
| ек није волео да има посла с војском те пређе на другу страну, где се уздизао неки плот, накрив |
| ток је јурио поред ње.{S} Она загази, и пређе на другу страну.{S} Кораци су се приближавали.</p |
| с навученим завесама.{S} Чедомиру, који пређе нагло из светлости у помрчину, требао је један тр |
| и се ја сам ти говорила...</p> <p>Вишњи пређе једна сенка преко лица.{S} Та промена не измаче м |
| "14" /> <p> Одушевљење породице Матовић пређе и на младог човека, те кад изађе од њих, осети ка |
| е здрав.</p> <pb n="223" /> <p>По ручку пређе на трем.{S} Пролетња пилад грабила су се у двориш |
| фењер обешен позади лађе који осветљава пређени пут, а ни корака унапред јер се живот не понављ |
| а баштица и идилични бунар на точак.{S} Пређоше једну њиву, засађену пшеницом.{S} Затим се спус |
| овор да не ради ништа, и приста.{S} Они пређоше трем.{S} Један стари човек, који је стајао у уд |
| пратиоца кући да се одморе.</p> <p>Они пређоше пољану у косо, прођоше једну уску улицу, калдрм |
| која одступи неколико корака кад рођаци пређоше на фамилијарне зачкољице.</p> <p>— Ју, за мало |
| и поглед те саже главу.</p> <p>Мисли му пређоше опет на професора.{S} Учини му се као да чује о |
| ца, код оног долапа, под обалом.</p> <p>Пређоше преко пруге и упутише се у обележеном правцу ст |
| нају само за време, за простор, сисаре, преживаре, за опште ствари.{S} Оне су као фењер обешен |
| е било спомена на оно што су заједнички преживели и проживели.{S} Она су почињала просто, једно |
| </p> <p>Њена мисао осветли јој за часак преживели живот.{S} Вишња виде Београд... у неколико па |
| знатих места, изазивале слику за сликом преживелих догађаја, доносиле јој одјек млаких београдс |
| и шарени као сватови, и губили се у ноћ преживелих година.{S} Преста брзо да се бори против пој |
| тамо, вамо, испитивао, њушкао, маштао, презао, одмарао се од својих лектира правећи разнолика |
| о.{S} Избегавао је своју саучесницу.{S} Презао је сваког тренутка да га не дочека љутито лице њ |
| ом апетиту, звали једно другог именом и презименом, певали револуционарне песме и ишли на трећу |
| уди и девојака, подражавала мушкарцима, презирала моду, читала судску медецину, јела улицом киф |
| гаљ, богаљ, богаљ!...</p> <p>Она је сад презирала свога драгана, тога човека са ногама као у ро |
| ијатељ кога треба савладати, и он га је презирао као тиранина чију је сурову владу рано осетио. |
| но, одвратно.</p> <p>— Мизерија! — рече презриво на његов рачун, устаде са свог места, пређе пр |
| један тренутак.</p> <p>— Буржоа! — рече презриво.</p> <p>На њу навали гомила мисли, најпре неја |
| а, те се закашља.{S} Баци цигару и рече презриво:</p> <p>— Не, нисам ја за дуван!</p> <p>И Илић |
| своју снагу, намршти се, па се осмехну презриво:</p> <p>— Којешта!{S} Докле ћемо бити сентимен |
| ни једну.{S} Пажљиво је одабирао њихова преимућства, док је брисао <pb n="80" /> са њих све што |
| ичне <pb n="177" /> снаге, што јој даје преимућство над паром при употреби у ситној, па и занат |
| а рекне.</p> <p>У тим мислима, Вишња је прекидала паковање ствари, отварала поново очево писмо |
| е Бела кајсију коју је сама искрижала и прекидала причу своје мајке о њеном животу с Матовићем, |
| романтичан изглед...</p> <p>— А он ? — прекиде је стари господин, стално неповерљив.</p> <p>— |
| узму...“</p> <p>— Али ако се не воле? — прекиде је Јован.</p> <p>— Онда ником ништа.{S} Боже зд |
| ва.</p> <p>— Ти си одсела на Врачару? — прекиде тишину млади суплент.</p> <p>— Да.{S} Код тетке |
| противник тог кабинетског социјализма — прекиде га поднаредник, у чизмама, са шапком забаченом |
| ући у кабинет...</p> <p>— Је ли, тата — прекиде га Младен — хоћеш ли и ти постати министар?</p> |
| пре него што јој доврши живот, Чедомир прекиде пољубац у једном тренутку, зажелевши да види св |
| и занатској радиности, стари Лазаревић прекиде га, рекавши му тмурно:</p> <p>— Није ми глава с |
| дођоше до њене куће.{S} Би јој тешко да прекине чар у који су је заносиле те приче.{S} Око њих |
| истре очи.{S} Најзад Илић <pb n="51" /> прекину тишину као да се присећао нечег:</p> <p>— Не... |
| не, не, Радоје... не, молим те, не... — прекину га девојка.</p> <p>Она је погађала његову мисао |
| ним корисно.</p> <p>— И ти си срећна? — прекину је Илић.</p> <p>— Не знам, може бити.{S} На сре |
| ука...</p> <p>— Ово је државна служба — прекину га директор суво — има, на првом месту, да се п |
| не.</p> <p>— Куварица не сме да регне — прекину га девојка. — ’Ајд, загрли ме... не стоји ти ле |
| ваља је показивати у пијаном друштву — прекину га Зарија, па испи чокањ до дна и, не одвајајућ |
| двокатску канцеларију...</p> <p>Илић је прекину</p> <p>— А откуд теби и десет хиљада пара? </p> |
| се.</p> <p>Вратила се одмах у село.{S} Прекинула је на кратко са целом прошлошћу.{S} Дала је р |
| смом.{S} Зет се умешао.{S} И Чедомир је прекинуо сваку везу са својом породицом.</p> </div> <di |
| тренутак кад се мора имати храбрости и прекинути на кратко са свим маштаријама.</p> <p>Кућа је |
| .{S} Није хтела да га понизи.{S} Она је преклињала...{S} Црте на њеном лицу беху се развукле.{S |
| кренути, Бела истрча у двориште и стаде преклињати мужа да не прави скандала.</p> <p>— Остани, |
| тренутку, они су ишли дуж некога зида, преко кога су се спуштале процветале вреже од тикава.{S |
| ом речи линуше њене сузе, преко образа, преко блузе, преко ивањског цвећа.</p> <p>Радоје хтеде |
| а: код сељачке куће био је север, ниже, преко реке, југ, лево у шљиваку исток, а запад где су п |
| е њене сузе, преко образа, преко блузе, преко ивањског цвећа.</p> <p>Радоје хтеде јаукнути као |
| >Заједно са овом речи линуше њене сузе, преко образа, преко блузе, преко ивањског цвећа.</p> <p |
| ио репом и хватао устима муве.{S} Даље, преко разноврсних кровова видело се парче једне улице: |
| ћу вас се...“ говорила сам им, „јавно, преко новина, да цео свет види какве имам родитеље“.</p |
| Међу њима били су и Вишња и Чедомир.{S} Преко зиме виђали су се овда-онда код рођаке; кад су на |
| !</p> <p>Чачак није добио електрику.{S} Преко лета се било далеко одмакло с послом.{S} Оба глав |
| у; до дечка је била једна близнакиња, а преко:{S} Бела са другом сестрицом.{S} Она је требала д |
| и, дочепа чаршав са постеље, пребаци га преко своје другарице, клече поред ње, подиже јој главу |
| Учитељица скиде свој палто, пребаци га преко руке, изви рамена, рашири груди и дубоко дахну.</ |
| Него обеси венац више капије, па ако га преко ноћ нестане, знај да ћеш се удати те зиме.</p> <p |
| орила...</p> <p>Вишњи пређе једна сенка преко лица.{S} Та промена не измаче младој жени, те ско |
| бурадима и пластовима сена, па ударила преко поља и бацала се право на град.{S} Срећом за Чача |
| пробијала је Морава то зеленило и текла преко плићака, испод подривене обале, кривудала по широ |
| ог пушкара у пензији.{S} Домаћица, жена преко шесдесет година, још дурашна, трудила се, како са |
| вој велики Београд.{S} По неколико пута преко дана излазила је ту у шетњу у доба кад је мислила |
| полицијског надзора ?{S} Није ли сусед преко пута помиловани робијаш?{S} Па и даље, доле у Бео |
| егов рачун, устаде са свог места, пређе преко собе, па се заустави код огледала.</p> <p>Хтела ј |
| е били за њу.{S} Чедомиров поглед пређе преко главне стазе, која је описивала једну врсту круга |
| ролетњег поподнева.</p> <p>Прелазила је преко Батал-џамије.</p> <p>То беше један велики празан |
| шицу.{S} Прамен плаве косе падао јој је преко лица.{S} Њене бистре очи биле су широм отворене, |
| а полете у правцу њега, пребаци му руке преко рамена и обеси се сва о његов врат.{S} Он осети п |
| клупи добро вече, причају шта су радиле преко дана, шале се на рачун првог који наиђе.</p> <p>— |
| то су се дрмале и <pb n="247" /> тресле преко излокане калдрме.{S} Свет измешан, доста сељака, |
| а. — Кажи само колико поједеш шећерлеме преко дана?</p> <p>Обоје су имали право: ни брат ни сес |
| итрополита што им не услиши молбу да се преко лета прехране у каквом манастиру, они Ужичани и Ц |
| је описивала једну врсту круга, прелете преко гомиле пепељавих капута, разнобојних блуза, накић |
| тарске цигарете.{S} Бела долазила чешће преко дана, кријући се тек форме ради.{S} Из вароши се |
| оног долапа, под обалом.</p> <p>Пређоше преко пруге и упутише се у обележеном правцу стазом обр |
| осле је узе у обе шаке и миловаше је, и преко лакта, оборених очију, без иједне мисли у глави.< |
| у дућан и купи какву ситницу, а прелази преко остварених задовољстава са слегањем рамена, посма |
| о кад си озбиљан.</p> <p>Илић је загрли преко воље.</p> <p>— Слушај, Чедо.{S} Ти си нешто охлад |
| постављају владу.</p> <p>Били су прешли преко брвна.{S} Ишли су сад заједно.{S} Њена плава коса |
| часови!{S} Није их било више од два три преко дана.{S} За њих се није морало спремати.{S} Није |
| ице.{S} Ту су стизале прве дневне вести преко <hi>штампараца</hi>, како су се овде звали словос |
| два је чекала да дође подне, да претрчи преко дворишта, предахне на прагу Мале куће — како су з |
| сак раскоши ; све је било потребно, чак преко потребно.{S} Што се тиче реда, он није био за пре |
| Велике Школе бацала је дебелу сенку чак преко улице.{S} Даље од ње, по једној пијаци, око санду |
| даде целу радњу, а сам поче да сади лук преко лета, зими пак да зева у оближњој механи.</p> <p> |
| "74" /> још високо над зарубљеним брдом преко Саве.{S} Све се запали.{S} Рекао би да се светлос |
| а, са шапком забаченом на теме и сабљом преко колена. — Парламентаризам, еволуција, проституциј |
| е његове свадбе удари нови државни друм преко његовог дела очевине, те са сумом коју је отуда д |
| скакавци зрикали.{S} Он се упути право преко њива.</p> <p>Ишао је, као мртвац, не знајући камо |
| није пуштен с робије онако брзо, управо преко ноћ, како су се надали на дому.{S} Краљ му је на |
| гатки.{S} Коса јој је падала заводљиво преко лица.{S} Ветар се играо са скутовима њене кратке |
| /> уноси забуну у главу, претрчи поново преко дворишта, упадне у своју собу и зарони зајапурено |
| су га тешили, превлачећи постепено вео преко младе Чачанке.{S} Да ли се ипак осећао срећан?{S} |
| иком грађевином.{S} Лево се видик губио преко голог Тркалишта, па на Седам Кућа све до планинск |
| ише, да оде до краја пута који је водио преко девојачке школе.{S} Али се она морала мирити са с |
| по.{S} Раштркани Београд, који се ломио преко три брда, био је као створен за поверљиве састанк |
| ој пролазили полако.{S} Сунце је милело преко усијаног летњег неба.{S} Не шеснаест сати него ше |
| Највише, да се, дошав на власт, провезу преко Теразија на фијакеру, који називају интовом.{S} О |
| ћи, где се жене налакћују и разговарају преко улице.{S} На сред вароши уздиже се велика, старин |
| ска зграда бацала је и сад дебелу сенку преко улице, имала је још нечега пријатељског и још бил |
| ј земљи ухапсили, терао је своју кобилу преко оближњег моста.</p> <p>— Погледај, Вишња, овог се |
| улице.{S} После се спустише у Палилулу преко гробља Светог Марка, које је било зарасло у подив |
| ала је добро ту аду, аустриску стражару преко пута, вијугав друм и низ телеграфских дирека на н |
| ри ја стоци да се угледа на ову Швабицу преко пута, па да пере једну собу данас, па сутра другу |
| ци гласом у којем је одјекивала жалба и прекор. — Тако ми ружно стоји кад играм!</p> <p>У очи с |
| нег!</p> <p>Мајка се не усуди да обнови прекор, већ погледа плашљиво у свога мужа.{S} Али ни Јо |
| ног оца или мајке и да му, уз заслужени прекор, покажу врата.{S} Долазила му је на ум мисао да |
| {S} Трице и кучине!...</p> <p>— Бела! — прекори је лако госпа-Матовићка.</p> <p>— Јест, јест, т |
| еђено — примети му она, са несакривеним прекором.</p> <p>Она је још волела Чедомира; она је сам |
| реду — говорила је у себи.</p> <p>С тим прекором мешала се широка жалба за Београдом и младићем |
| .{S} Није знала чиме да се позабави, да прекрати време кад остане сама.{S} Француски језик није |
| оче <pb n="152" /> Илић први, тек да би прекратио мучну тишину.</p> <p>— Је л’? — одговори дево |
| они, нарави, навике.{S} Он је стајао на прекретници и није се могао одлучити камо да претегне.{ |
| рилицама обешеним о ивицу.{S} Око ваге, прекривене плавом, дебелом хартијом, били су наслагани |
| фантастичне животиње.{S} Језовите сенке прекрилиле би земљу, па би се у час изгубиле и уступиле |
| да уђе у дућан и купи какву ситницу, а прелази преко остварених задовољстава са слегањем рамен |
| сутереном, обојен жућкастом бојом која прелази у ружичасту, с мрким шалонима што су били дискр |
| о до једног пролетњег поподнева.</p> <p>Прелазила је преко Батал-џамије.</p> <p>То беше један в |
| што је имао.{S} То осећање прогнанства прелазило је у неку врсту фикс-идеје, море, мучног луди |
| "125" /> <head>XI</head> <p>После ручка прелазило се у салон, да би служавка очистила трпезариј |
| p> <pb n="106" /> <p>— Пазите се.{S} Ми прелазимо чудна времена — рекао му је другом приликом. |
| > интересантан израз одлучности који је прелазио у трагику.{S} Ступио је у политику почетком Ос |
| е, која је описивала једну врсту круга, прелете преко гомиле пепељавих капута, разнобојних блуз |
| су класали кукурузи.{S} Младићев поглед прелете цели родни крај, па се заустави на врху Овчара. |
| нске грације и с ласкавим осмехом, који прели цело њено лице, чак до подвољка и широког врата, |
| а је најлепша.{S} Зрела трава злати се, прелива као свила.{S} Међу травкама назире се разнолико |
| ведоџбе, радио марљиво за своје испите, прелиставао многобројне уџбенике, прочитавао прибелешке |
| исписаних страница.{S} Скупи их и стаде прелиставати да уђе што боље у предмет.{S} Он их је поч |
| обузети према њему, према свим људима, према свему, свему...</p> <p>Састављао је писмо у мисли |
| ј девојци коју је волео и која га воли, према другој девојци чије поверење изиграва и чијом се |
| е изиграва и чијом се слабошћу користи, према себи самом на крају крајева, јер он хоће живот пу |
| овори... полако, дижући постепено глас, према значају предмета, одушевљавајући се, па падао у в |
| вратност која ће је обузети према њему, према свим људима, према свему, свему...</p> <p>Састављ |
| га једна дубока одвратност према свету, према свему, а највише према себи самом.{S} Као на слиц |
| да и Чедомир буде нежан <pb n="114" /> према њој.{S} И сем тог, она је била болешљива, нервозн |
| виде само по државним канцеларијама.{S} Према постељи, у венцу од тепсија и шерпи, висила је је |
| широком простирком пиротске израде.{S} Према постељи, опет до зида стајала су два скупоцена ор |
| лазила гвоздена пећ, несразмерно велика према самој кујни.{S} По зидовима су висиле изрибане те |
| и оно мало поштовања што је дотле имала према свом мужу, грдила га, понижавала, рушила му свако |
| лако.{S} Послуга се обазривије понашала према домаћем учитељу.{S} Жандарм, на служби у министро |
| доста светлости.{S} Али шта је она била према блеску који пуче пред очима младићевим кад угледа |
| м, чинило му се понекад да ни Бела нема према њему изузетно дубоких осећаја.{S} Нешто више, она |
| сажаљењем, које може да осети само жена према жени, шапташе јој матерински:</p> <p>— Вишња... с |
| адније.</p> <p>— Ја сам била неправична према њему.{S} Била сам охола, горда, па чак и по мало |
| ије наслутио да девојка није равнодушна према њему.{S} Јер нашто онда онај њен задивљен поглед |
| ... она, која му је, поред свог уважења према његовом успеху у школи, ставила већ толико пута д |
| ти та практичност?{S} Повијаш се дакле према ветру?{S} Изгубила си све принципе.</p> <p>— Прин |
| де му цртати положај те своје творевине према њему, у друштву, у животу једном речи.{S} Машта ј |
| вао, саветовао да подеси своје понашање према утврђеним правилима, кажњавао га опоменом, претио |
| искрен.{S} Илић осети извесно сажаљење према тој размаженој девојчици.{S} Она му се учини још |
| ирке.{S} Дуге, танке травке повијале се према лаком поветарцу, њихале своје шарене главе, бруја |
| ост према свету, према свему, а највише према себи самом.{S} Као на слици, он је видео цео свој |
| ом са нешто зависти, коју осећају слаби према јакима.{S} Он је у новцу видео силу која учвршћав |
| је сукоб његових осећаја: његове љубави према Вишњи и његовог љубакања с Белом.</p> <p>Вишњу је |
| Чачку, гледао је остварење своје љубави према бакалиновој ћерци, која далеко тамо иза Рудника р |
| ште, жутокруне главе и лепо се повијали према поветарцу који је пиркао из Овчарске Клисуре.{S} |
| била на удају, није имала наклоности ни према каквом озбиљном послу.{S} Кад јој се није чинило |
| о тачно одредити. — Ви сте тако љубазни према мени.{S} Зар мислите да ја не умем ценити толике |
| ао је сву одвратност која ће је обузети према њему, према свим људима, према свему, свему...</p |
| аде.{S} Он је осећао свој лажни положај према тој девојци коју је волео и која га воли, према д |
| вожњу у колима, да призна свој положај према Бели.{S} То није било у његовој власти; Бели је д |
| мном човеку.{S} Матовић је био пријатан према њему, разговарао се с њим дуго, озбиљно, о крупни |
| за увек.{S} И упамти, свет је врло зао према онима који нису имали среће.</p> <p>Лампа у соби |
| ишње Лазаревића и дужности које је имао према њој?{S} У сваком случају Вишња није знала дотле ш |
| њивом и стидљивом, коју је дотле осећао према Вишњи.{S} Затим, чинило му се понекад да ни Бела |
| су јој по коју симпатију, пријатељство према младићу, љубав речи и уздисаја, али даље... права |
| — Слушај, Чедо.{S} Ти си нешто охладнео према мени.{S} Чини ми се да ме избегаваш.{S} Ти ме виш |
| уша, и збуни се.{S} Сунце је било дошло према њима.{S} Ствари око њих бацале су велики хлад.{S} |
| Вода 1848</hi>.{S} Седоше на зид једно према другом.{S} Између њих је певушила вода кроз луле, |
| себице.{S} Осећала је дубоку захвалност према младом земљаку који се тако нашао у невољи око оц |
| људи, обузе га једна дубока одвратност према свету, према свему, а највише према себи самом.{S |
| вога драгана, а левом придржаваше књигу према светлости, па стаде рецитовати доста лепо:</p> <q |
| је празнину између прозора.{S} На зиду према њему, више постеље, висио је у природној величини |
| n="244" /> занат, а она седела на кљуну према њему.{S} Како је млака вода хладила ватру њених р |
| тва о правди великих према малим, јаких према слабим, он је брзо постао убеђен у теорије матери |
| S} Пун рђавог искуства о правди великих према малим, јаких према слабим, он је брзо постао убеђ |
| Морамо се задовољити мањим.{S} То знање премаша дужину једног живота.{S} Те циљеве треба остави |
| служби.{S} То допусти Матовићима да се преместе у једну већу кућу.{S} Било је крајње време, је |
| свет било са улице, било са позоришних премијера, било што је имао другова њихових познаника, |
| закона, даде оставку на свој положај и премину са скромном пензијом средњешколског професора.< |
| имала киселих паприка колико хоће, али, пренета у ситне интриге удатих другарица, захтевала је |
| он оде у суд, сврши све формалности око преноса наследства на своју сестру, не задржа никакву р |
| слатке, заношљиве речи.{S} А кад би се пренуо сасвим и мислио на њу, на ту плаву девојку, на њ |
| Шта ли сад ради Вишња?</p> <p>Он би се пренуо из својих студија, видео би се у својој соби, са |
| луза до црне материје мушких капута.{S} Преовлађивали су отворени тонови, јаке боје, које код н |
| а сам и онда то говорио.{S} Али се свет препаде, и ето...</p> <p>Радоје наби качкету јаче на оч |
| пашти, чак ни за своје задовољство!{S} Препирали смо се дуго, али му још све нисам рекао...{S} |
| нио.{S} Они су ишли у гомили, грајали и препирали се о неком <hi>питању</hi>.{S} Зауставише Или |
| тако!...{S} Звао сам доктора.{S} Он јој преписа нешто, и рече ми да ће се вечерас навратити.{S} |
| нда прешао у државну службу, добивши за преписача у Ваљеву, где је начинио целу своју каријеру. |
| им.{S} Угледајте се на Рускиње, које су преплавиле универзитете по Европи, које ступају у најни |
| јна музика из сна.{S} Кроз ваздух су се преплетале оне плаве и модре траке.{S} За првипут, дево |
| а се да буде велика и мила сарадница на препорођају родног краја.{S} Управо, он је ово двоје ме |
| сциљан живот, читати бљутаву литературу препоручену за школску младеж, одушевљавати се да се по |
| пе, стидљиве и природне.{S} Та је слика препоручивала молитву, давала опроштај, угушивала себич |
| анили у једном пансиону који су му Срби препоручили.{S} Уписао се на Сорбону.{S} Изабрао је тем |
| , не стварај ништа, размећи се, другима препоручуј вечиту скрушеност; пењи свој глас за једну н |
| авице, он је осећао ипак да му све више препрека спутавају корак у напред.</p> <p>Остави рукопи |
| , без размишљања, али хиљаде невидљивих препрека спречава њихов лет и оне ће пропасти тако, ост |
| дну постарију наслоњачу и један сточић, препун четака, четкица, флакона, кутијица, укосница, ос |
| да и ти мириси заносили су је.{S} Своме препуном срцу налазила је одушке у цвећу, сагињала се, |
| стругаре, штампарије, разне фабрике за прераду наших сировина.</p> <p>Младић се видљиво заноси |
| аком од стругаре, па димњак изгледа као пресечен, једна му половина виси у ваздуху.</p> <p>— До |
| вке су носиле зелену салату.{S} Роба се пресијавала, извешана пред бакалницама.{S} Ласте су цвр |
| челу повлачиле се боре, а у солуфима се пресијавало неколико белих власи.{S} Остале су му ипак |
| истом месту, недирнут.{S} Јутарње сунце пресијавало се на његовим жутоликим цветићима, нешто св |
| још веселији него што су пошли, трчећи, прескачући баре, говорећи задихано, мешајући у говору ч |
| а око врата, седела је у својој клупи и преслишавала <pb n="37" /> се из методике.{S} Вишња пок |
| иван, а апетит одличан; слатко је јео и преслишавао се ко је југ, а ко је север.{S} И доцније н |
| и губили се у ноћ преживелих година.{S} Преста брзо да се бори против појаве два женска лица, о |
| ежак; у глави му се бркало, срце готово престајало куцати.{S} Белу није могао оставити.{S} Она |
| би боље доказао оно што је говорио.{S} Престао је да пише афоризме, па се дао на поезију.</p> |
| бјасне.</p> <p>— Не, никако... ја нисам престао бити социјалист — говорио је. — Кад бих живео у |
| .{S} Живот, смрт, љубав, отаџбина, брак престаће да вам буду мислене именице.{S} Али не бојте с |
| им приликама, а камо ли кад је у питању престо.{S} Ко би то могао помислити само јутрос, само д |
| ту, а ја се кладим да је она најружнија престоница у Европи.</p> <p>Вишња заусти да нешто дода, |
| су се готово губиле у овој пољани усред престонице.</p> <p>У том великом простору видео се само |
| цу.{S} Па ипак, ово отмено место српске престонице учини јој се бедно.{S} Видела је по њему раб |
| им клупама, а испуњава један велики део престонице.{S} Њихова љубав?{S} То је управо једна дуга |
| њеног оца.{S} Прочитане књиге и живот у престоници допуштали су јој по коју симпатију, пријатељ |
| асмеја се Вишња силом. — Разгледала сам престоницу.{S} Ми смо стари познаници.</p> <p>Ускоро се |
| е решила, искрено се радовала што иде у престоницу.{S} Заборавила је многе раније непријатности |
| своју несигурну светлост по непознатим престоничким кућама, по запосленим људским приликама, п |
| јзад, свеједно.{S} Нама је већ изречена пресуда.{S} Ми имамо да бирамо између ово двоје: или да |
| рачун — примети Вишња. — Народна је реч пресудна, народ је суверен.</p> <p>— Народ су бирачи, д |
| > <p>Били су сами у дућану.{S} Калфа је претакао вино у магази.{S} Шегрт је стајао пред вратима |
| она су позлаћивала Стрикову чокалиницу, претварала савамалске авлије у чаробни врт, уносила бес |
| очима један влажан сјај.{S} Светлост се претварала у сузу.{S} И суза за сузом поче да се ниже, |
| ог човека кога је волела.{S} Он се није претварао.{S} Његове буљаве очи биле су се повукле дубо |
| присталица материјалистичке философије претварао се у нежног љубавника: у његовим годинама чов |
| сточић, пространа супружанска постеља, претворена у једну врсту дивана, тако распремљена с јас |
| собу.{S} И ово дете, сакато, размажено, претвори се у <pb n="133" /> жену, велику, одраслу, сна |
| у биле чешће.{S} На један пут, ветар се претвори у вихор.{S} Облак се провали.{S} Из неба осу п |
| их поточића, који би ова полудивља поља претворила у најлепши врт.{S} А тамо даље...</p> <p>И Р |
| .{S} Време, киша и свакојаке прљавштине претвориле су те бог зна чије одеротине у сиву боју кој |
| га пусти да говори.</p> <p>— Само треба претворити речну снагу у електрицитет — продужи доиста |
| оптужује се с много разлога да је хтео претворити свет у огромну, мртву, парну машину, да је с |
| ављују се гледишта која, ако се усвоје, прете донекле целој згради, чије су темеље ударили Кепл |
| етници и није се могао одлучити камо да претегне.{S} Интелектуални живот је одвојен од практичн |
| , о којем је писао једно дело с научним претензијама.{S} Осећао је да стари, није волео да му с |
| а разлика.{S} Имао је нов таман костим, претенциозан бео прсник, полуцилиндер с врло уским обод |
| на, тога човека са ногама као у роде, с претенциозном <pb n="311" /> главом и превртљивом душом |
| г, у састанцима по угловима од улица, у претераним шетњама и разговорима о овом или оном <hi>пи |
| ући леђа, ширећи ноге, избацујући своја претерано развијена бедра, често несвесне стида и срама |
| кама по челу, које су сенчиле њено лице претерано бледо, готово слабачко.{S} У тај исти мах пој |
| утишала своју савест, радила је готово претерано на школским предметима.{S} Положила је испите |
| но.{S} Што се тиче реда, он није био за претерану похвалу; по патосу се повлачио један шал, на |
| ти си то превидео, ти си изгубио меру, претерао, затворио си се у кулу од слонове кости.{S} Ти |
| после првих дана ове муке.</p> <p>— Ја претерујем.{S} Ја још не знам ништа позитивно.{S} Треба |
| храбрости, кад му примети:</p> <p>— Ти претерујеш.{S} Ти си се спотакао о прву сметњу и сад оч |
| ка.</p> <p>— Немогуће, Вишња.{S} Сад ти претерујеш.{S} Ја верујем, против свега, у прогрес, у ч |
| тмуло по празној одаји као нешто живо и претеће.</p> <p>Он побеже из куће.</p> </div> <div type |
| е, односи <pb n="70" /> најбољу земљу и прети да једног дана збрише целу варош.{S} Међутим, она |
| однео, а бојао се и ведрог неба које му прети сушом непрестано.{S} Око плотова су расли сунцокр |
| Мајка га је грдила, клела.{S} Сестра је претила да се обеси.{S} Кад му се то једног дана досади |
| сад попреко, мрко, осуђивали га гласно, претили му.</p> <p>У једном тренутку, неко примети да с |
| рђеним правилима, кажњавао га опоменом, претио му да ће га казнити озбиљније.{S} Ни ђаци га нис |
| {S} Све што је Чедомир знао о овом свом претку, било је да се борио на Засавици, по свој прилиц |
| > <p>Бела није смела ићи до краја своје претње, те ју је мајка допуњавала:</p> <p>— Чисти се из |
| јсци је наређено да чува границу и, под претњом смрти, да не допусти краљевом оцу улазак у земљ |
| удом сачуван од укрштавања с туђинцима, претопљеним у наш свет.{S} Плава маст није, као по обич |
| радника по паланкама, који су скупљачи претплате свакој новој књизи, повереници одбора за диза |
| шта.{S} Чедомир продужи:</p> <p>— Право претпоставља борбу.{S} А ти си жена... наша жена која н |
| они имају својих људи и фамилије; ипак претпостављају реакцију.{S} Савитљиви, помирљиви, <pb n |
| је усамљена.{S} Младићи је нису волели, претпостављали су девојке које хоће да се шале, које до |
| којом је живео као са метресом.</p> <p>Претпостављао је друштво оног другог типа својих колега |
| вршенијих справа и средстава, и у опште претпостављати, свуда где му је то место, материјалну к |
| мачка.{S} Али кад би се растали, она је претресала у мислима дуго што јој је Илић говорио.{S} Н |
| ---—</p> <p>Млади човек је и овде морао претрпети још једно расхлађење.{S} На предлог Вишњин, о |
| на <pb n="115" /> уноси забуну у главу, претрчи поново преко дворишта, упадне у своју собу и за |
| е.{S} Једва је чекала да дође подне, да претрчи преко дворишта, предахне на прагу Мале куће — к |
| дотле дошли.{S} Али још све муке нисте претурили.{S} Тек стоје пред вама оне које су најтеже.< |
| ет година борбе, он је видео краљевство претучено народним бунама, поразом једног кабинетског р |
| лдрми је играло суво и топло сунце које претходи јесењој хладноћи и влази.{S} Једна камара неис |
| о да су у њему васкрсавали <pb n="3" /> претци његове мајке, ћерке цинцарина, ханџије на царигр |
| овим очима.{S} Људско срце му изгледало преуско за његов сан и мисли.{S} Поново је почињао да ж |
| слим на твоје испите.{S} Али нећу да се преучиш.{S} Остави данас те књиге — додаде весело. — Од |
| нанице.{S} Од Беле је узимао њене ситне префињене црте, њен осмех мачкице која се умиљава, њену |
| стрву Циганлији.{S} Пред вече, кад мало прехлади, свет је излазио на Калимегдан: сеоске учитељи |
| у у шетњу до варошког парка.{S} Било је прехладило.{S} У вароши се осећала извесна живост. <pb |
| што им не услиши молбу да се преко лета прехране у каквом манастиру, они Ужичани и Црногорци би |
| на једном споменику, окруженом букетом прецветалог јасмина.{S} Учини му се као да га биста пос |
| па, страшнији од грома, као да се земља прецепи.{S} Ускоро затим залупа улицом општински добош |
| висних од владе, оставиле изненадно, на пречац, демонстративно, што јој је отац проглашен као п |
| е ступио у трговину у Београду, па онда прешао у државну службу, добивши за преписача у Ваљеву, |
| из Бијелог Поља у Старој Србији, он је прешао овамо да се школује, потуцао се од гимназије до |
| а ови постављају владу.</p> <p>Били су прешли преко брвна.{S} Ишли су сад заједно.{S} Њена пла |
| ш велику чињеницу.{S} С начелних распра прешло се на личне зађевице и грдње.{S} Клуб се поцепа. |
| азили врло споро.{S} Жарко јулско сунце пржило је београдске голети, као да је сијало из пакла. |
| о је дечко одсечно. — „Немац" је велика прзница; за најмању ствар отера ме на место! <pb n="126 |
| и се пак и нашла у друштву, о испитима, при излетима, месним скупштинама, остајала је усамљена. |
| политику.{S} Она је волела те изласке, при којима јој се давала прилика да истакне своје <hi>о |
| вца који је дао намештај на отплату.{S} При избору, поклонила је нарочиту пажњу на салон.</p> < |
| им, насмејавши се гласно.</p> <p>Ваљада при том прогута мало дима, те се закашља.{S} Баци цигар |
| нека лака ватра, која се слатко гасила при додиру чистог рубља.{S} Раније чим би легла, заспал |
| јала су два скупоцена ормана, изолучена при врху, оштећена употребом на неколико места.{S} Угло |
| елинска блуза; лака материја дрхтала је при сваком даху и покривала божанствену бисту и њене дв |
| Матовић није примећавао ништа.{S} Он је при ручку имао добар апетит, извлачио из џепа велику ма |
| атично, то познанство, дубоко поштовање при скидању шешира пред њом, разговор у мирису дувана, |
| у којој је држао кондицију налазила се при врху Крунске улице.{S} То је било код једног гимназ |
| Ужелела сам се Београда, бога ми — рече при том весело и махну руком кроз ваздух.</p> <p>Узеше |
| предмет, мезетили печено кестење, били при добром апетиту, звали једно другог именом и презиме |
| аге, што јој даје преимућство над паром при употреби у ситној, па и занатској радиности, стари |
| ицама поздрављао је стално учтиво, имао при себи палидрваца да се упали цигара и давао на веру. |
| је Бела у кујни, у коју се прво ступало при улазу у велеиздајников стан.</p> <p>И то није било |
| е се уздизао неки плот, накривљен, труо при земљи, побелео од кише и времена.{S} Велики џбун јо |
| Илића у те куповине, питала га за савет при избору боја, <pb n="200" /> говорила му цене поједи |
| е кључ испод простирке од прага.</p> <p>При том цела њена млада снага отисну се на њеним хаљина |
| на њега, скупљајући празне шоље.</p> <p>При тим покретима показивала се кроз широке рукаве њена |
| дане проводила је у својој соби, читала прибелешке, разгледала непрочитане књиге, преводила с р |
| редби нису били обавезни.{S} Хватала је прибелешке.{S} Није разумевала многе ствари.{S} Дивила |
| ставао многобројне уџбенике, прочитавао прибелешке, писао изводе, као сваки ђачић.</p> <p>Као ш |
| b n="132" /> се спојише.{S} Тело и тело приби се.{S} Руке се укрстише.{S} Они осташе тако за је |
| тија, далека, нова, друга љубав која се приближава.{S} Ипак нешто у души говорило му је да спре |
| ="217" /> јој Милева, која се у тај пар приближавала с Радојем и још неколико девојака. — Знаш |
| пређе на другу страну.{S} Кораци су се приближавали.</p> <p>— Вишња! — чу се глас човека који |
| да се отвори библиотека.{S} Распуст се приближавао крају.{S} Велика Школа почињала је поново д |
| а искрено.{S} Узе двоје младих за руке, приближи им главе, на нешто драмски начин, загрли их об |
| а, блед осмех, налик на грч.</p> <p>Она приближи своје лице његовом.{S} Он осети мирис њене кос |
| е шапутала нешто.</p> <p>Чедомир јој се приближи.{S} Удисао је мирис те девојке и дрхтао пред с |
| , младићски, ђачки.{S} И доиста, ово их приближи.{S} Она се одушевљавала тој поверљивости свога |
| мораш ићи из људског друштва, мораш се приближити природи и животињама.{S} О, да знаш колико м |
| ови се осмеси сусретоше, њихова се лица приближише, њихове се усне саставише.</p> <p>После се п |
| е био близу, одмах иза брда.{S} Девојка прибра своју снагу, намршти се, па се осмехну презриво: |
| утке, пила њихово опасно пиће, свесно и прибрано, као пијаница по занату.{S} Она је сматрала по |
| ић се осетио нелагодно.{S} Ипак се брзо прибрао.{S} Имао је прилично кредита, јер је прошлих дв |
| је београдски специјалитет, једна врста приватне народне кујне или ресторана без алкохола.{S} О |
| се импровизовани учитељ кад пред једном приватном кућом спази два војника на стражи, с ножем на |
| 1" /> хиљаде руку, само његове беху као привезане; цела варош радила је око њега, само се он ос |
| итак даљих догађаја.{S} Он ће несумњиво привести у дело програм странке, озаконити слободу штам |
| се, на њене образе, на њу целу, њему се привиђало као да иза ње види једну нову варош, испрепле |
| туче шешир на очи, хотећи да одагна ова привиђења.</p> <p>— Матовић ће имати великог утицаја на |
| врата лагано, нечујно, неприметно, као привиђење које се расуло.</p> <p>Чедомир се врати у дуб |
| свој говор о вољи, али се не предаде ни привиђењу који је кишни зрак правио од његове пријатељи |
| е руке као да се предаје цела безбожном привиђењу које се јављало на огледалу.{S} Затим се дохв |
| тога већ остваривало.{S} Велике наднице привлачиле су сељаке из околних села, па и из даље.{S} |
| еда.{S} Чедомир ју је узео за обе руке, привлачио ју је к себи, клекнуо је пред њом, загрлио је |
| ну.{S} Мајка је покушавала да га умири, приволи.</p> <p>— Одреци се наследства — говорила је — |
| одрекао своје породице.{S} Никоме није привредио ништа.{S} Није задовољио девојку коју је узео |
| а ће она привредити науци, шта ће наука привредити њој ?</p> <p>У том је изненади отац да се ре |
| рад није бесциљан, питала се шта ће она привредити науци, шта ће наука привредити њој ?</p> <p> |
| а Живковић, надничар на новој грађевини Привредне Банке, ударио се неколико пута перорезом у на |
| вање о каузалитету воље, о спору између приврженика детерминизма и присталица индетерминизма, н |
| адно те изливе паланачких симпатија.{S} Приговарала је себи за то: што год има добила је од тог |
| .</p> <p>— Ти се нећеш вратити отуда! — приговарао јој је друг.</p> <p>— Ја ћу се вратити, Чедо |
| </p> <p>— Пропали смо ако нас примете — приговори јој он.</p> <p>— Нико нас неће видети — одгов |
| се девојке задржавају доцно у вароши — приговори јој стара жена.</p> <p>— Не знате ви те ствар |
| еста рађања, од те вароши која дрема на пригревици украј Мораве.{S} Покушавала је да веже своје |
| еала из књига, уживало је сад слатко на пригревици ових присних састанака.{S} Он се већ био нав |
| се светлели као подмлађени на пријатној пригревици.</p> <p>— Много је мање људи, него што се ми |
| у.{S} Он се трудио многим средствима да придобије њену стару наклоност.{S} Али право средство, |
| а да се нађе са Чедомиром, да га поново придобије за црвену заставу, да подели с њим ову срећу. |
| у руку око врата свога драгана, а левом придржаваше књигу према светлости, па стаде рецитовати |
| ћи?...</p> <p>Госпођа Матовић се такође придруживала ћерци, говорила у глас, причала о повој кр |
| ојевим чворнатим рукама.{S} Том осећању придруживало се поштовање које су јој уливале његове сј |
| нета, који се налазио на страни у бањи, придружио се телеграфски одлуци својих колега.{S} Краљ |
| и само своме сељаку, лако се одлучио да приђе првој струји.{S} Брзо се нашао у првим редовима; |
| оним наслоном, превучене кожом.{S} Бела приђе прозору и отвори их обадва.{S} Чедомир је сад мог |
| оздрави и хтеде проћи.{S} Тада му Вишња приђе, пруживши руку, не говорећи ништа.</p> <p>— Како |
| она подиже очи и спази Илића.{S} Он јој приђе са чежњом и страхом, и после првих поздрава могад |
| /p> <p>— Не смем од маме.</p> <p>Он јој приђе.</p> <p>— Ја сам љута на вас — дочека га Бела, др |
| угарицу...</p> <pb n="240" /> <p>Учитељ приђе, додирну се шешира церемонијално, пружи своју мес |
| вета која се искупљала љубопитно.{S} Он приђе такође.</p> <p>У једном крају, поред гомиле цигаљ |
| це се опијало том идилом.</p> <p>Обично приђе Милева Остојићева.</p> <p>— Дижи се, тето -— каже |
| и.{S} Њу дотле нису походили ти осећаји прижељкивања; у њеним прсима нису се чули ти удари који |
| 156" /> украшену овде онде каквом новом приземном кућицом, где се видела уређена баштица и идил |
| к, па тек да види где се налази.{S} Ову приземну собицу испуњавао је један округао сточић, заст |
| вића, да објасни ону вожњу у колима, да призна свој положај према Бели.{S} То није било у његов |
| д си пошла.</p> <p>Девојка покуша да не призна истину. </p> <p>— Веруј ми, ми смо све имале доб |
| му што требати, па да узајми.{S} Он то призна, и осмејкиваше се стидљиво, као да је тражио опр |
| бити најбоља жена на свету.{S} Она није признавала себе за свог господара.{S} Она је заборављал |
| су је из својих дупља загонетно.{S} Она признаде:</p> <p>— Ја хоћу да се образујем потпуно, до |
| , кад спусти поглед на свој рукопис, он признаде жалосно:</p> <p>— Залутао сам.{S} Није то што |
| тити народ од леда и метиља!{S} Матовић признаде отворено своју погрешку, укиде оба закона, дад |
| код родитеља, код маловарошана, који не признају овим везама њихову невиност.{S} Додуше, она му |
| ... слепци код очију!{S} Бела ми је сад признала све.{S} Вели, заволела је Чедомира још чим га |
| да га што послуша, напише му писмо или признаницу, јер су му синови били тада мали, а другом к |
| ће јој испричати шта се с њом догодило, признати све, па нека буде како она рекне.</p> <p>У тим |
| hi>како</hi> и <hi>зашто</hi>.{S} Треба признати, Илићу, наука остаде нема пред Непознатим, Нек |
| звија се као разнолик, чудан, изукрштан призор.{S} Обичаји, вере, навике, установе, начини живо |
| икој Школи.{S} Академска слобода јој је пријала.{S} Могла је уредити свој живот по својој вољи, |
| свуче и леже.{S} Хладна постеља јој је пријала угодно.{S} У њеној глави, брзо као у кинематогр |
| говори са девојком која није била ружна пријали су му, падали му као неки благ и лаган лек на с |
| је доба дана.</p> <p>Ти заборави су му пријали.{S} Остављао је, као сви слаби људи, времену, к |
| н шал и посади се опет крај прозора.{S} Пријало јој је да тако гледа како зора свиће.{S} Нешто |
| у Београду".</p> <p>Некад јој је све то пријало.{S} Вишња се могла радовати дубоко, потпуно, пу |
| >— Да.{S} Навратим који пут.{S} Овде је пријатан залазак сунца.{S} Ружичаста прашина обујми пре |
| видели око језика.{S} Ипак, пут је био пријатан.{S} У Паризу су се настанили у једном пансиону |
| реба скромном човеку.{S} Матовић је био пријатан према њему, разговарао се с њим дуго, озбиљно, |
| девојка, насмехнувши се.</p> <p>— Врло пријатан! — одговори он, још изненађен.</p> <p>Посадише |
| новцу видео силу која учвршћава живот, пријатеља који одржава човека, моћног протектора који д |
| {S} И девојка је мислила поново на свог пријатеља:</p> <p>— Он не зна ништа о мени, а ни ја о њ |
| и на своју породицу.{S} Кад би му ко од пријатеља скренуо пажњу на несташност његовог сина, он |
| нули му гвожђе с ногу, допуштали посете пријатеља.{S} Тек под зиму, Јован доби потпуно помилова |
| енчање буде на јутрење, у најужем кругу пријатеља.{S} Госпођа је то објаснила младићу разлогом: |
| мисли опколило би га као гомила правих пријатеља!{S} Љубазна познанства, ласкаве речи, добре н |
| а ти ми телеграфиши или отиди код мојих пријатеља и земљака, Вуксановића и Компаније, стаклара |
| {S} Било је међу њима старих, опробаних пријатеља, а било их је и таквих који су раније обилази |
| итеља.{S} Није слушала савете опробаних пријатеља.{S} Угушивала је глас савести.{S} И, он је са |
| о за зле стране живота: одрицање старих пријатеља, кињење од стране власти, свакојаке оскудице |
| тније о разним ситницама, као са правим пријатељем, као да се ништа није <pb n="136" /> десило. |
| ићевих, кад Радоје дође с једним својим пријатељем, млађим чиновником из суда, те их позва, њу |
| е осмехну скептички.</p> <p>— Да... да, пријатељи!... — примети он — Пријатељство које се сматр |
| Чедомир. — Ми смо још увек добри, стари пријатељи.</p> <p>— Да, стари свакако... и ми старимо, |
| ше до њене куће, раставише се као стари пријатељи.</p> <p>Од тог доба звали су се по имену, зад |
| ним рукама.</p> <p>— Кад смо тако добри пријатељи — прихвати Вишња — онда будимо отворени: боље |
| и говорио?</p> <p>— Ми ћемо остати увек пријатељи — одговори девојка.</p> <p>Илић се осмехну ск |
| с вама... кад можемо да разговарамо као пријатељи.</p> <p>Бела је била узела судове и пошла вра |
| да се објаснимо; да се разговоримо као пријатељи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| !...{S} Ми смо сувише мали да му будемо пријатељи или непријатељи.</p> <pb n="93" /> <p>Шетали |
| } Ускоро ћу отпочети да говорим с неким пријатељима...{S} Теби првој о њој казујем, и хтео бих |
| она била сад њему до обична другарица, пријатељица, познаница чак!{S} Како се она могла мешати |
| а у рукама.</p> <p>— Збиља, ја сам ваша пријатељица? — упита затим, притварајући врата.</p> <p> |
| ењу који је кишни зрак правио од његове пријатељице.{S} Он јој предаде шешир врло учтиво, и реч |
| кад се нема школе, те предложио својој пријатељици да изађу у шетњу негде даље него што се то |
| о га је да се излије пред својом старом пријатељицом, ма по цену да се понизи.</p> <p>— У остал |
| "95" /> <p>Он задрхта кад примети своју пријатељицу, малу паланчанку пуну одушевљења, писца сви |
| појаве два женска лица, оба љупка, оба пријатељска.{S} У осталом, он је у том тренутку жељкао |
| Зар мислите да ја не умем ценити толике пријатељске услуге, поклоне које сте ми учинили ?</p> < |
| p>— Извол’те — рече кад отвори врата, и пријатељски додирну раме младићу, док један светао, чед |
| ен на стуб једне лампе, пошла је брже и пријатељски му пружила своју руку, покапану мастилом.</ |
| од кућа чинили јој се да је поздрављају пријатељски, а она није могла отићи сама до првог дућан |
| без родбине, без сигурног прихода, без пријатељских веза и заштитника, права друштвена нула, н |
| налазила Велика Школа, имало је нечега пријатељског, свога.{S} Оно је било као општа ђачка кућ |
| сенку преко улице, имала је још нечега пријатељског и још била најлепша кућа у Београду.{S} По |
| боља кондиција у Београду: стан, храна, пријатељство великог човека и нешто у готову!{S} Она ни |
| ици допуштали су јој по коју симпатију, пријатељство према младићу, љубав речи и уздисаја, али |
| Да... да, пријатељи!... — примети он — Пријатељство које се сматра да је вечито, а које живот |
| <p>— Не говори тако, Чедомире.{S} Наше пријатељство је искрено, топло, добро.</p> <p>Млади чов |
| а долазе сама по себи.{S} Живот је дуг, пријатељу, а младост кратка.</p> <p>— Срце ми хоће апст |
| навести, збуњивала се и допуштала своме пријатељу да он формулише оно што је хтела рећи.{S} Да |
| , меко, празно.</p> <p>— Тако је мирна, пријатна, љупка — продужи Остојић гледајући у бело плат |
| сребром првих сунчевих зрака.{S} То су пријатна заклоништа, засађена лиснатим дрвећем, испод к |
| ="2" /> висок, готово џигљав, али млад, пријатних, мушких црта, буљавих очију, које су у тренут |
| рисуствујем. неком концерту, где хиљаде пријатних и хармоничних гласова звоне око нас.</p> <p>Б |
| о у тишини изгубљених часова!{S} Колико пријатних мисли опколило би га као гомила правих пријат |
| е, да јој је сваки живац треперио.{S} А пријатно, јер је то све било њој симпатично, то познанс |
| гову собу.</p> <p>— И сем тога, мени је пријатно ваше друштво.{S} Кад разговарам овако с вама, |
| прозор да весело човека опомену како је пријатно бити у својој кући.</p> <p>— Шта је то тако ва |
| урејства у себи; он је волео све што је пријатно, лако, ново, лепо.{S} У недостатку материјално |
| овољство и мислити једино на оно што је пријатно.{S} Свога мужа сматрала је за нову играчку кој |
| остеље на други.{S} Било јој је тешко и пријатно.{S} Тешко, јер је осећала нешто ново у себи, н |
| верзитета, славан човек!{S} Он би живео пријатно, дао би њој све што би имао, она би уживала у |
| амој.</p> <p>Зима јој је пролазила врло пријатно.{S} Имала је доста друштва.{S} Није осећала Че |
| зидови су се светлели као подмлађени на пријатној пригревици.</p> <p>— Много је мање људи, него |
| , може да <pb n="287" /> има жену лепу, пријатну, ето такву као што је Вишња.{S} Она сигурно им |
| закрешта женски глас однекле.</p> <p>— Пријо, Маро! — одговори јој други.</p> <p>— Имаш ли кој |
| а склопи очи са жељом да умре.</p> <p>— Пријо? — закрешта женски глас однекле.</p> <p>— Пријо, |
| и, младић се трже.{S} Жалосна стварност приказа му се тада исто тако лако као и тај сан за идеа |
| двоје заљубљених једну врсту борбе час прикривене, час отворене.{S} Чедомир се љутио.{S} Дешав |
| а пре него што га је познала.{S} Она је прикупљала своје сирото искуство као бродоломник на пус |
| а нешто и неповерења.{S} Он јој је онда прилазио.{S} Она му је пружала руку, пуна ћутљивог јогу |
| а, о интимним везама, и он им није смео прилазити, он је бежао даље од њих.{S} Тада би одлазио |
| едан пољубац на насмејане усне, које се прилепише за његове, и осташе тако, за један тренутак, |
| ан са тешких завеса које су стајале као прилепљене уз прозор, и са одсуства присних ситница, до |
| онекад, у његову душу су запљускивали и приливи одлучности.{S} Један унутрашњи глас му је довик |
| о којима се назирала тек овде-онде која прилика што се лагано вукла, изазивали су мисли о смрти |
| ла те изласке, при којима јој се давала прилика да истакне своје <hi>отлично</hi> порекло, фине |
| задовољну, збринуту.{S} Чедомир је лепа прилика.{S} Истина, сиромах, без фамилије, али ми смо т |
| ке, очекивао се неминован расцеп.{S} Та прилика дође.{S} Имало се да се реши да ли ће група уче |
| ајка с прага велике куће. — Он није био прилика за тебе, геачина ваљевска.{S} Без трага му глав |
| ви, амбиције, толико невероватно разних прилика у којима живе бића што је Дарвин стрпао све у ј |
| асан, без утишавања савести и попуштања приликама.</p> <p>Беше га дарнуо поклон.{S} Посматрао ј |
| стоничким кућама, по запосленим људским приликама, по њој самој.</p> <p>Зима јој је пролазила в |
| Не могу да схватим такав брак у обичним приликама, а камо ли кад је у питању престо.{S} Ко би т |
| еста, смешећи се као дете.</p> <p>У тим приликама дошло је Илићу прво писмо од Вишње.{S} Оно је |
| носио своја размишљања <pb n="119" /> о приликама, догађајима и људима, па се понекад пребацива |
| е су крајње пристојне једно што се нема прилике или што се овде то даје тешко сакрити или најза |
| и, излагала строго, готово суво, обичне прилике, начин живота и живљења једне девојке у паланци |
| ографу, <pb n="34" /> појављивале су се прилике које је видела те вечери.{S} Обузимала ју је не |
| м ствари, како је називала своје домаће прилике и неприлике, и сагнути главу пред потребама пор |
| ма су их обасули у Београду, нису имали прилике да употребе.{S} На једном месту погрешно су ушл |
| е непоправљив.{S} Напротив, ја сам имао прилике да се уверим да је он диван материјал, ја сам с |
| љут на реакционаре што су га изневерили приликом његове женидбе.</p> <p>Испи чашу, па продужи:< |
| зимо чудна времена — рекао му је другом приликом. — Изгубили смо много у нераду, у јаловом трве |
| ди!{S} Па ти рече <pb n="164" /> једном приликом: „Кад се деца воле, нека се узму...“</p> <p>— |
| не бријеш бркове ? — рекла му је једном приликом. — Јутрос прође поред прозора један младић: та |
| је то знала.{S} Он јој је рекао једном приликом, <pb n="60" /> да би радо учио нешто практично |
| читала на Великој Школи.</p> <p>Једном приликом запали јој се кецеља поред огњишта, и само сре |
| у.{S} Да ли се сети речи које му је том приликом рекао?{S} Да ли је сад био истог мишљења?</p> |
| на неће, <hi>штудира</hi>...</p> <p>Том приликом скупило се велико друштво, како је то ретко у |
| седели код таште, која није пропуштала прилику, а да своме зету не покаже колико је срећан што |
| ој другарици да јој проводаџише за прву прилику која им се допадне.{S} Ниједна мучна мисао није |
| има, који су хтели употребити ту згодну прилику за свој лични интерес.{S} Кампања за кампањом н |
| ило је да се борио на Засавици, по свој прилици у чети Зекиних голаћа, да је ту био рањен, осве |
| ви слаби људи, времену, каквој повољној прилици или случају да они реше његову судбину.</p> <p> |
| љке нису биле још упаљене, те је владао приличан мрак.{S} Улице, изроване због неких општинских |
| потаркује ватру. — Није то за тебе, не приличи ти. </p> <p>Девојка се склони од ватре за трену |
| је одеротине у сиву боју која је језиво приличила његовом земљастом лицу.{S} Десна му је рука в |
| .{S} Понекад пада у севдах, и тада пева прилично.{S} То су они који одавно имају готов план шко |
| но.{S} Ипак се брзо прибрао.{S} Имао је прилично кредита, јер је прошлих две године плаћао уред |
| што не дођеш?...</p> <p>Млади човек, с прилично вештине, а с много поштовања, скиде свој шешир |
| о нечег заједничког с њима, јер је имао приличну дозу епикурејства у себи; он је волео све што |
| и.{S} Сваки њен покрет који није ишао у прилог његове себичности, тумачио је као да је управљен |
| њем би рачунао на први од месеца кад се прима плата.{S} Кад би она била његова, неуморно би рад |
| колико је тек мало таквих жена!{S} Жене примају науку која им се предаје, веру која им се пропо |
| ци младог света.{S} Њих двојица се беху примакли прозору што гледа у двориште.{S} По калдрми је |
| боко, потпуно, пуним срцем.{S} Сад пак, примала је хладно те изливе паланачких симпатија.{S} Пр |
| есовале, одушевиле је готово, јер их је примала без сенке неповерења.{S} Русија, велика, света |
| ва.</p> <p>— Да.{S} Ја то знам.{S} И ја примам борбу.{S} Ја сам наоружан знањем целе наше епохе |
| чава њихов лет.{S} Такве су и жене које примами сунце слободе.{S} Оне му полете, без размишљања |
| социјализма, он је постојао, он је био примамљив, велики, са својим златним вратима, мраморним |
| } У једном су наместили кујну и собу за примање, а од другог су начинили своје собе за спавање. |
| ле су краће.{S} Стари господин је морао примати овог или оног политичара, одлазити на конференц |
| унише ту тишину, пуну неказаних ствари, примедбама о времену.</p> <p>У једном тренутку, ИлиН по |
| одговори јој он гласом који није трпео примедбе.</p> <p>Кад дође на Велику Школу, Лазаревићева |
| заустави као опоменут једном унутрашњом примедбом, једним од оних тајанствених гласова у нама с |
| њим разговарао на дугачко и на широко о примени електрике, трудећи се да га својим здравим разу |
| да поред науке постоји оно што се зове примењена наука, <pb n="259" /> вештина, политика.{S} О |
| ћ није имао никаквог искуства о свету и примењеној философији.{S} И он је личио на оног класичн |
| талица позитивистичке философије.{S} Он примењује њено материјалистичко схватање на делу: њен г |
| би учитељ испричао лекцију, о шљиви на пример, он ју је већ умео поновити целу.{S} Учитељ, кој |
| учио нешто практично... за машинисту на пример, али вели, мора да се иде од куће, можда на стра |
| са правога пута : мушки поглед ни рђав пример, сеоска чама ни саблазна књига.{S} Заман је ожењ |
| Ја не волим лов.{S} Ономад ме је један пример дирнуо.{S} Лете две беле тице једна за другом, к |
| воју собу.</p> <p>— Пропали смо ако нас примете — приговори јој он.</p> <p>— Нико нас неће виде |
| <p>Савлада се.</p> <p>Младић, поред ње, примети промену на њеном лицу.</p> <p>— Простачке приче |
| окаже.{S} Да ли то Вишња <pb n="282" /> примети?{S} Да ли покуша да га спречи и да му улије хра |
| омир је сад могао боље видети салон.{S} Примети велику библиотеку, пуну повезаних <pb n="10" /> |
| p> <p>— Жао јој је било свога живота! — примети Вишња полако.</p> <p>Младић не одговори.{S} При |
| чки.</p> <p>— Да... да, пријатељи!... — примети он — Пријатељство које се сматра да је вечито, |
| Теразије.</p> <p>— Ја ћу трамвајем... — примети девојка.</p> <p>— Не, ја те нећу пустити док ми |
| њега те речи.</p> <p>— А љубав, мама? — примети Бела, и несташно успи усницама.</p> <pb n="121" |
| р ћете сад пристати да седите докона? — примети младић нешто ауторитативно, грицкајући цигару.< |
| морна... ти си нешто невесела, Вишња? — примети Илић.</p> <pb n="158" /> <p>— Не, нисам — осмех |
| <p>— Како је лепа наша народна песма — примети Радоје. — Проста, а све каже, дирне те у жицу.< |
| <pb n="198" /> <p>— Слушај, Клеопатра — примети хладно Матовић. — Брак треба да је резултат сло |
| оле ове лимане <pb n="245" /> сандуке — примети заједљиво стара девојка — то је за причу!</p> < |
| удно испуниле те готово пророчке речи — примети у себи Вишња гледајући расејано у своју давну д |
| ви представници морају положити рачун — примети Вишња. — Народна је реч пресудна, народ је суве |
| ати.</p> <p>— Али и до вароши је дуго — примети она. — Склонимо се негде, ако хоћете... под как |
| х.</p> <p>— То не беше ништа одређено — примети му она, са несакривеним прекором.</p> <p>Она је |
| <p>— Врло лепо смо се занимали синоћ — примети Вишња, па кад виде да се Каја не подсмехну, про |
| не.</p> <pb n="95" /> <p>Он задрхта кад примети своју пријатељицу, малу паланчанку пуну одушевљ |
| е дође на заједнички час, било да га не примети на улици, било да се сувише смеје са осталим др |
| је седео Илић с једном девојком, којој примети само главу, и од главе бео, нежан профил с очим |
| тили му.</p> <p>У једном тренутку, неко примети да се нешто црно гиба на таласима.{S} Донесоше |
| канабе — рече му Вишња.</p> <p>Чедомир примети тек тада једно кожно, старинско канабе у сумрак |
| спречи и да му улије храбрости, кад му примети:</p> <p>— Ти претерујеш.{S} Ти си се спотакао о |
| стори довршавали трећи спрат.</p> <p>Ту примети гомилицу света која се искупљала љубопитно.{S} |
| p>— Је ли, зете, ти знаш француски... — приметила би му тада ташта. — Што не почнеш нешто практ |
| ма које је добијао.{S} Она га је такође приметила.{S} Црвенила се, гледала га весело и смешила |
| Чедомир се дизао да иде, да му се не би приметило што остаје на само са девојком.{S} Али би га |
| нем за ваш опстанак у државној служби — приметио му је директор.</p> <pb n="264" /> <p>Бела је |
| пролазио поред те зграде, а никад није приметио да у њој <pb n="4" /> седи неко кога треба чув |
| да га она озбиљно воли.{S} Он није био приметио дубоки утисак који је на њу био учинио.{S} Суд |
| знала да је неко од њених суседа морао приметити кад је ушла с Чедомиром у кућу и кад су толик |
| а за њим.{S} Није марила да ли ће то ко приметити, шта ће ко рећи и како ће се све то свршити.< |
| присветли.</p> <p>— Мртвачки сандук! — приметише присутни.</p> <p>Не чу се реч објашњења, као |
| а изгубила у мисли.{S} Тек, једна једва приметна румен кретала се по њеним образима.{S} Младић |
| жом која се чинила као постављена једва приметним руменилом.{S} Очи су јој биле мајчине: црне, |
| се у своје наставнице.</p> <p>Каја није примећавала забуну своје другарице.{S} Узела ју је за о |
| шипарица какву ју је оставио.{S} То се примећавало по деловима тоалете, у којој је било нешто |
| иве сестрице.</p> <p>Стари Матовић није примећавао ништа.{S} Он је при ручку имао добар апетит, |
| , начинио од себе ругобу само да би био примећен.{S} Нема весеља.{S} Лица се згрчила, борба за |
| се по соби, као да се бојала да не буде примећена, па се опет загледа у чипку, у кошуљу, у два |
| по њему рабатне чатрље које дотле није примећивала.{S} Велики женски шешири по најновијој моди |
| ћ допирала до бедема.{S} У мокром мраку примећивали се њени прљави таласићи жути, гипки, пенуша |
| ћем, бонбоном.{S} На фијокама испод њих примећивали се натписи за лорбер, нишадор, алеву паприк |
| обу.{S} Кроз расходоване чипкане завесе примећивало се с муком двориште.{S} Сумрак је купао џбу |
| ика пре него што јој и диреке ударише — примећивао би ко у шали. — Пију, једу као на даћи.</p> |
| ла она два лептира.{S} Иза једне шумице примећивао се кров варошке цркве, прост и достојанствен |
| роду!</p> <p>Чедомир, као добар Словен, прими радо овај изговор да не ради ништа, и приста.{S} |
| врло тврдоглав.{S} Стога узе други пут, прими од његовог говора што је ишло у корист њеног план |
| их обрва, присебан потпуно и спреман да прими што има да дође.{S} На отвореним вратима стајала |
| Степеница; немој да се стидиш.{S} А сад прими много поздрава од твојих доброжелећих ти родитеља |
| сту акт озбиљан, хладан, срачунат да се прими онолико колико се даје...{S} Шта ви мислите, госп |
| била тако бедна да се чинило као да је примила од својих посетилаца навику да пије, па се проп |
| у прогрес, у човечанство.{S} Не могу да примим да је васељена створена ради гомиле глупака.</p> |
| ао из Београда?</p> <p>Међутим, Илић је примио писмо, али није знао шта да одговори.{S} Оно га |
| омир удаљава од своје жене.{S} Морао се примити службе.{S} Доби место у једној београдској гимн |
| њати у својој суштини, ми смо принуђени примити га.{S} Да, време пролази, и једанпут дође трену |
| /> Они нису рђави никако: они воле тај примитиван живот, они често имају љубави за добро и изв |
| унца на заласку.{S} Долина је била пуна примитивних баштованџиница, где су се уздизале притке п |
| се заустављали да их гледају.{S} Већ се примицало вече кад се нађоше на Ћирићевој пољани.{S} Са |
| вечитом покрету.{S} Али што се пароброд примицао више томе граду, радост се сушила у њеном срцу |
| — Вишња ће поћи за мене.</p> <p>Девојке примише шалу.{S} Њихов несташан смех одјекну долином.</ |
| а као мртва.{S} Он је поново прихвати и принесе је к срцу.</p> <p>— Не... не, Чедомире! — рече |
| боли!...</p> <p>Он је поново прихвати и принесе је к срцу са једном жељом у души да сам поцрвен |
| за народно и сточно здравље, појачавати принос у пољопривреди увођењем земљорадничког кредита з |
| ног догматизма.{S} Млади суплент био је принуђен, против све зловоље коју је осећао, да прати н |
| не може мењати у својој суштини, ми смо принуђени примити га.{S} Да, време пролази, и једанпут |
| имале доба кад је живот као источњачка принцеза пред судом римских легионара пружао руке пуне |
| , у њино брзо остварење, у њихов велики принцип: „сваком по способности, свакој способности по |
| попустити, као да би се огрешио о један принцип.{S} Он је био сув доктринар.{S} Заборављао је д |
| во слабих ?{S} Зар то није укидање свих принципа јеванђеља и француске револуције?{S} Поред бор |
| ?{S} Изгубила си све принципе.</p> <p>— Принципе!{S} Принципи су за децу, за школске клупе.{S} |
| е дакле према ветру?{S} Изгубила си све принципе.</p> <p>— Принципе!{S} Принципи су за децу, за |
| си све принципе.</p> <p>— Принципе!{S} Принципи су за децу, за школске клупе.{S} Изузетци, мал |
| његовог сина, он се бранио неким руским принципима васпитања деце у слободи.</p> <p>— Нек се ра |
| лазили, требало се журити за воз, и она приону око свога кофера.</p> <p>Имала је право што се ж |
| иротињи свога оца.{S} Место тога, он је прионуо у дућану и лепо помогао старом Остојићу.{S} Как |
| радио само оно што воли, да буде свој и припада самом себи.</p> <p>— Новац је чудна ствар, моје |
| о рукама, припаднимо народу како нам он припада.{S} Иначе смо роб ропства његова.</p> <p>Он је |
| зашла из уског живота, она му више није припадала.{S} Њене мисли враћале су се пут Бумбарева Бр |
| онај прави, онај који се видео, коме су припадале крштеница, уверење да није жењен, остале свед |
| } Ваша породица, друштво, странка којој припадате, тражиће вам такође извесне обавезе.{S} Све ј |
| 33" /> Отворимо очи, размахнимо рукама, припаднимо народу како нам он припада.{S} Иначе смо роб |
| се може све десити.{S} У сваком случају припази на ту твоју шмизлу.{S} Кад смо ми били млади, м |
| Из њих је била још топлина јаке дневне припеке.{S} Ипак се осећало нешто свежине од ветра који |
| лоза, пуштала у вис своје сочне пипке, припијала се уз кућу, увијала се око довратака, јака, с |
| ове, све му изгледа лако.{S} Уз њега се припило једно женско створење, цело једно женско тело, |
| >Напољу је било ведро.{S} Само је сунце припицало неприродно, те је ваздух био тежак.{S} Учитељ |
| осећао да је он сувише мали да би могао припомоћи тој промени.{S} И још нешто.{S} Младићу није |
| евојачка Школа може бити добра само као припрема.{S} Она није довољна жени која хоће да буде на |
| и светлих очију. — Јер еволуцијом треба припремити револуцију...</p> <p>— Ја и даље остајем про |
| поцрнелим крововима и раштрканом селу, приређивала је зора величанствен ватромет.{S} Аница пот |
| готово трчала путем.{S} Напољу је јесен приређивала илузију пролећа.{S} Било је много сунца.{S} |
| чествовати у митингу које је грађанство приређивало у корист избора Србина владике у Маћедонији |
| . — Мешовити хор <hi>Љубићске Виле</hi> приређује у очи Ивањдана излет на брање ивањског цвећа. |
| ншуле</hi>, састављају певачка друштва, приређују концерте по отаџбини, по изузетку се представ |
| то знам.{S} Он је сјајна интелигенција, природа врло симпатична, али карактер неодређен, нестал |
| и.{S} Знају је не само људи, но и мртва природа: куће, улице, камење.{S} На сваком углу остало |
| оца нашег?</p> <p>Вишња, лака словенска природа, давала се уверити и овом половином своје душе, |
| стизале су свој врхунац.{S} Материјална природа и силе које владају њоме нису више имале недоку |
| човечју снагу замењују често вештина и природа.{S} Треба му показати делом, ову државу у ствар |
| мо другојачије, ћудљиво, бурно, како то природа може да удеси по каткад над том вароши, широм о |
| падати тој госпођици.{S} И као код свих природа које мисле право, које не рачунају са ситницама |
| ага отисну се на њеним хаљинама.{S} Њен природан струк, неизмучен мидером, затеже блузу, те се |
| ог дана? — одговори му философ. — Књига природе је широм отворена, хајде у природу!</p> <p>Чедо |
| му се досадио живот.{S} Повреде су лаке природе.</quote> <p>Воз је одмицао.{S} Кроз прозоре од |
| из тих коњских ногоступица и разлистале природе, која се у роси зориној купала безбрижно, разбл |
| пролећа, кад се око нас осећа оргијање природе и ми зажелимо, с једним болним осећањем, да и м |
| ико не зна да нас ослободи потреба наше природе?</p> <p>Вишња је слушала ове речи, које су се ч |
| о геолошке теорије, упућивао га у живот природе, где се дрво с дрветом бори за што више сунца.{ |
| из људског друштва, мораш се приближити природи и животињама.{S} О, да знаш колико ми мало пошт |
| слично болу за домовином.{S} У његовој природи беше јако развијена чежња за оним што нема, што |
| онтуре.{S} Нешто загонетно осећало се у природи.{S} У исти мах, око срца јој било топло, меко, |
| и он је имао у срцу нежности.</p> <p>У природи је настајала све већа тишина.{S} Једно бело дрв |
| е.{S} Доиста, кад се његов дух стварао, природне науке достизале су свој врхунац.{S} Материјалн |
| гимназије што је доказивао катихети да природне науке побијају науку хришћанску.</p> <p>Његов |
| ликом девојке скромне, лепе, стидљиве и природне.{S} Та је слика препоручивала молитву, давала |
| о прост и јасан.{S} Дарвин је дефинисао природне законе тако силно да је његова философија изгл |
| а, мећући у свој мало пискав глас нешто природне женске жеље за допадањем.</p> <p>Младен га је |
| ила забрањена.{S} Као сви људи здрави и природни, она се бојала свега што је анормално, болесно |
| ли, кад угледа своју другарицу у визији природних елемената, он се упита нехотице: „Нашто пунит |
| ла без религије, изложена раном утицају природних наука и посвећена Чедомиром Илићем у оно што |
| 6" /> се као од стакла.{S} Краљ се сад, природно, обраћао народу, чинио обећања, одрицао се дос |
| } Чак јој се то свиде: изгледало јој је природно, младићски, ђачки.{S} И доиста, ово их приближ |
| х уста, око тих ситних очију, па све до природно намрсканог чела играо један <pb n="116" /> инт |
| ом одласку.{S} Тада јој је то изгледало природно: њену мисао је заузимала само њена мајка.{S} Б |
| кра инстинкта, која је човеку остала из природног стања — објашњавао је разлог што су зрнца фил |
| ду према њему, више постеље, висио је у природној величини портре Матовићев, рад једног од наши |
| дан! — прогунђао би Матовић кроз нос с природном и инстинктивном грубошћу у гласу, кад је Илић |
| , <pb n="257" /> Огиста Конта и осталих природњака, философа и математичара, на основу којих је |
| навикнутим на распуштеност источњачком природом, савршена слобода, ускраћивана дугим ропством |
| ући по варошкој околини коју је називао природом.{S} Потврђења својим закључцима тражио је у об |
| ух, шуму, свој народ, велике хоризонте, природу једном речи.</p> <p>Радоју се свиде тај одговор |
| Ето, такав треба да си.{S} У природу, у природу!...</p> <p>— Моје је место међу људима, Ристићу |
| полић!{S} Ето, такав треба да си.{S} У природу, у природу!...</p> <p>— Моје је место међу људи |
| њига природе је широм отворена, хајде у природу!</p> <p>Чедомир, као добар Словен, прими радо о |
| > што је свака чежња.{S} Хтеде отпочети присан разговор, упитати своју другарицу како је провел |
| {S} Илић јој се чинио тако близак, тако присан.{S} Није осећала пред њим никаквог стида.{S} Хте |
| оје обеси тада један фењер на чакљу, па присветли.</p> <p>— Мртвачки сандук! — приметише присут |
| блед, погнуте главе, намрштених обрва, присебан потпуно и спреман да прими што има да дође.{S} |
| </p> <p>— Ју, за мало не заборавих... — присети се рођака. — Да ти представим: моја другарица, |
| <pb n="51" /> прекину тишину као да се присећао нечег:</p> <p>— Не... не, ти нећеш доћи на Вел |
| ого волим, највише волим.</p> <p>Она га присили да седне, посади му се у крило, па поче да бара |
| естрицом.{S} Она је требала да држи под присмотром обе девојчице те да тако олакша посао <hi>ја |
| младост заједно.{S} Ми смо били везани присним везама једно за друго.{S} Време, ћуд или неки г |
| својим изанђалим рукама, и обузета оним присним сажаљењем, које може да осети само жена према ж |
| као прилепљене уз прозор, и са одсуства присних ситница, домаћих успомена и дрангулија, хладан |
| живало је сад слатко на пригревици ових присних састанака.{S} Он се већ био навикао на љубак <p |
| ћи.{S} Млади човек не хте покварити ово присно весеље дома, који је последњих година знао само |
| е школе!...</p> <p>И она је загрли опет присно и свесрдно.</p> <p>Између живота у девојачкој шк |
| настије..."</p> <p>Илић је волео Зарију присно.{S} Он је у њему видео једног сапутника на истом |
| ила слобода, пун идеал тога појма, тако присног свима нама навикнутим на распуштеност источњачк |
| тали ожиљци.</p> <p>— Добро, да идемо — приста Вишња.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| чајника и самоубилаца.</p> <p>— Добро — приста она и пружи му руку. — Сутра на овом месту, у тр |
| ти изложим што сам наумио.</p> <p>Вишња приста у први мах, подајући се своме срцу.{S} После се |
| и радо овај изговор да не ради ништа, и приста.{S} Они пређоше трем.{S} Један стари човек, који |
| е?</p> <p>Илић није пио то пиће.{S} Али приста овог пута.</p> <p>— Још на ракију нису ударили п |
| зом неумитног судије, изразом који није пристајао згодно њеном жовијалном лицу.{S} Тај се израз |
| а:</p> <p>— Муке сам видела док су моји пристали да се вратим у Београд.{S} Тата још којекако, |
| потписивала свако његово мишљење, била присталица његових убеђења без резерве.{S} Тешко ономе |
| спору између приврженика детерминизма и присталица индетерминизма, напунио се свакојаким <pb n= |
| је, ту архиву, већ велику.{S} И уверени присталица материјалистичке философије претварао се у н |
| оје науке, него Наука.{S} Он је ватрени присталица позитивистичке философије.{S} Он примењује њ |
| Робинсона који се из неког далматинског пристаништа укрцава на море.{S} Као гимназист другог ра |
| вити до мирних вода каквог гостопримног пристаништа ?</p> <p>На улици затандрка нешто.{S} То су |
| е да издржи тај штрапац.</p> <p>Илић је пристао одмах, говорећи:</p> <p>— Да, нека буде просто. |
| ли воли школу.</p> <p>— Па зар ћете сад пристати да седите докона? — примети младић нешто аутор |
| толико мислити, толико тражити; боље је пристати на живот, пустити се у њега.</p> <p>Јер какав |
| S}" Он то не рече.{S} У осталом, већ их пристигоше Милева и њен пратилац.</p> <milestone unit=" |
| оју ману осећала све дубље једно што је пристизала на снагу, те је већ имала потребу да се допа |
| у.{S} Грађани, у пола обучени, и војска пристизали су у гомилама.{S} Журно се копало, набацивал |
| ао јако преварити.{S} Али оне су крајње пристојне једно што се нема прилике или што се овде то |
| избегавано; момци су духовити, девојке приступачне, младе жене несташне, а старци и старице та |
| друштво кредитом.{S} И већ се с пролећа приступило радовима на подизању централе <hi>Рад и Свет |
| љ, бесмислен без Вишње, без њеног милог присуства.{S} Чинило му се као да га је цео свет напуст |
| н занос од те смеше поезије, успомена и присуства девојке која му је нудила што му она друга ни |
| равдала пред самом собом, она је губила присуство <pb n="181" /> духа и питала се шта други мис |
| отпуно помиловање Јованово да се његово присуство готово осећало у кући.{S} Млади човек не хте |
| јала се госпа-Матовићка, која би кадгод присуствовала тим разговорима.</p> <p>Никад Илић није ј |
| а миље из ваздуха тога дана, опијала се присуством човека који је ишао поред ње, слушала је рад |
| у страну, осећала се сигурна у његовом присуству.</p> <p>А Радоје је умео лепо да говори... по |
| о свет који се другим данима не опажа у присуству жена и људи, лепих, задовољних, срачунатог др |
| селу.{S} Девојка се осети слободнијом у присуству ове стварности.{S} Негде зашкрипа ђерам.{S} Ј |
| ра.</p> <p>Брачни пар дође у Београд да присуствује погребу.{S} После се не вратише више.{S} Бе |
| разговарам овако с вама, чини ми се да присуствујем. неком концерту, где хиљаде пријатних и ха |
| .</p> <p>— Мртвачки сандук! — приметише присутни.</p> <p>Не чу се реч објашњења, као да све обу |
| алеко од Београда, за стотину векова од присутног тренутка, на ум му је, без икакве везе, долаз |
| ја сам ваша пријатељица? — упита затим, притварајући врата.</p> <p>— Да, Бела — одговори он, сл |
| жићњег распуста.{S} Тек што је за собом притворио врата, кад их газдарица отвори, боса, само у |
| ве већи занос.{S} Скупи кошуљу позади и притеже је.{S} Врвице на раменима прскоше.{S} У белини |
| слове.{S} Држава има рачуна да нам опет притекне у помоћ...{S} Ми морамо успети.</p> <p>— Шта д |
| ведра и ћутљива.{S} Та пространа тишина притискивала је младу девојку. </p> <p>— Удај се, драга |
| витицу око главе, сукњу изнад чланака, притискивале по један свежањ књига на своје груди које |
| , да олакша себи све несреће које су му притискивале срце и које је само њој могао рећи.{S} Али |
| ети њу целу, обешену о њега.{S} Девојка притисну руком онде где јој је срце, не рече ништа, пов |
| стране јевтиним становима.</p> <p>Вишња притисну кваку на једним од многобројних, зелено обојен |
| екнуо је пред њом, загрлио је око паса, притиснуо главу на њене груди, на тело.{S} Осетила је т |
| ја.</p> <p>— Сад копају брану и јаз.{S} Притиснуо радник, мила мајко, као мрав.{S} Сева будак, |
| во срце, он хтеде заборавити садашњост, притиснути је на груди, рећи: „Моја Вишња, моја лепа, м |
| ти у дубину салона, сурва се на канабе, притиште јако обе слепочнице, које су биле као да хоће |
| се не трже.{S} Он продужи свој нагиб и притиште један кратак и устрептао пољубац.{S} Пољубац н |
| т... пољуби, пољуби...</p> <p>И Чедомир притиште један пољубац на насмејане усне, које се приле |
| вних баштованџиница, где су се уздизале притке процветале бураније и по који усамљен долап, иск |
| ана.{S} Груди се тресле.</p> <p>Чедомир притрча девојци.{S} Њена слика му је бунила главу.{S} Х |
| ио ју је видео на улици, па кад је хтео прићи, она је зауставила неку своју познаницу на пролаз |
| зео Швабицу?</p> <p>— Замисли дерана! — прихвати госпођа. <pb n="120" /> — Није још школу сврши |
| ана.</p> <p>— Не учи толико, разумеш? — прихвати Зарија поново се обраћајући Илићу. — Ја сам ре |
| </p> <p>— Бела ми је терет на грудима — прихвати госпођа, изненадно потресена. — Кад је видим о |
| пут.</p> <p>— Не говори ми то, Вишња — прихвати Чедомир. — Ми смо још увек добри, стари пријат |
| .{S} Ја не смем живети обично.{S} Али — прихвати после једне почивке — ако он не дође, Зарија, |
| /p> <p>— Кад смо тако добри пријатељи — прихвати Вишња — онда будимо отворени: боље је да не ид |
| /p> <p>— Не жур’те се, господин Илићу — прихвати и Бела, мећући у свој мало пискав глас нешто п |
| ла је хладна као мртва.{S} Он је поново прихвати и принесе је к срцу.</p> <p>— Не... не, Чедоми |
| знаш како боли!...</p> <p>Он је поново прихвати и принесе је к срцу са једном жељом у души да |
| ва девојко, ој!</l> </quote> <p>Друштво прихвати:</p> <quote> <l>Милији душа мирише</l> <l>На с |
| ј години научио да му живот доноси чист приход.{S} Његова је девиза: уживати и успети.{S} Понек |
| иромашан ђак, без родбине, без сигурног прихода, без пријатељских веза и заштитника, права друш |
| , кад се тако нашла изненада без мужа и прихода, повукла се у једну кућицу из дворишта, и ту, о |
| је леп стан, па баба... што је златна; прича ми како је било кад је била млада, описује ми омл |
| и буне још више, па се, после, годинама прича како су се провели на Ђаковића љуљашци, о Сокином |
| кама у коси, слободне, радознале и пуне прича о мачки, кокошима и ђаволу.</p> <p>Ту, у Крунској |
| ва, новац није ни толико рђав колико се прича, ни толико добар колико се мисли.{S} Али има једн |
| о да се нису њој десиле, већ их чула из прича, из прочитаних књига.{S} Дође јој да рече:</p> <p |
| кака, називају свакој клупи добро вече, причају шта су радиле преко дана, шале се на рачун прво |
| S} Тврде за тебе да си срећан човек.{S} Причају да се у тебе заљубљују министарке или њихове ће |
| ја и на најбољем гласу.{S} Читаве бајке причају се о људима који су јели у њој, у данима своје |
| ри непосредно, обиграва се око ствари и причају се многе излишности.</p> <p>Реши се да отпутује |
| покушавајте да се браните.{S} Већ ми то причају одавно.{S} Али ја добра, наивна, старинска жена |
| а полако.</p> <p>Младић не одговори.{S} Причајући био је дигнуо главу и гледао у небо.{S} Девој |
| ђе придруживала ћерци, говорила у глас, причала о повој краљици, изговарајући полако њено име и |
| спи чашу, па продужи:</p> <p>— Дуго смо причали.{S} Било је говора и о томе ко ће ући у кабинет |
| спрату.{S} Био је вечито добре воље.{S} Причао је радо о својим пословима.{S} Решавао се с муко |
| — додаде госпођа. — Само, никоме да не причате <pb n="196" /> о оваквој веридби.{S} Ја ћу већ |
| S} Није довршио реченицу, јер није хтео причати о сиротињи свога оца.{S} Место тога, он је прио |
| а очекује његова породица.{S} Они ће му причати о много чему, о много кому, <pb n="78" /> па и |
| омену на њеном лицу.</p> <p>— Простачке приче — рече он сигурним гласом. — Ти не верујеш, ваљад |
| ушавом водом и шапутала јој недопуштене приче, млада девојка заспа са једним ђаволастим осмехом |
| да прекине чар у који су је заносиле те приче.{S} Око њих је било лепо јесење вече, сувише топл |
| е добити четвртог дана.{S} Лазаревићева причека још неколико дана.{S} Одговор није стизао.{S} О |
| да је модерно...{S} Дакле, ти кажеш да причекају?</p> <p>— Да, боље да се кају раније него доц |
| ну другарицу која се није заустављала у причи о својој срећи.</p> <p>Била се обесила о једру ми |
| на црвена блуза у тој прозрачној сивини причињавала као какав велики божур у некој чудној земљи |
| а, што је волела нашу кујну, било је за причу.</p> <p>Вишња је мало јела и говорила тек колико |
| мети заједљиво стара девојка — то је за причу!</p> <p>Брод обиђе брдашце, и пред путницима се у |
| сију коју је сама искрижала и прекидала причу своје мајке о њеном животу с Матовићем, селидбама |
| твојој глави не би добио ни Прокупље! — пришила му је ташта поносито. — Али нисам ја ко је ко.{ |
| V</head> <p>Била је недеља кад је Вишња пришла Чедомиру.{S} Дан је био ведар.{S} По плавом се н |
| Трудио се да не изгледа бедан, али неки пркос против самог себе терао га је да се излије пред с |
| заревићева избегава намерно, па и да му пркоси.{S} Његова је душа патила, његов понос је страда |
| ми имамо још једно другом да кажемо? — пркосила је Вишња непрестано.</p> <p>— Имам да ти кажем |
| г симпатичног покрета.{S} Али им је она пркосила свима.{S} Махала рукама, бацакала ноге, окрета |
| е и храмала јаче него икад.{S} Дотле су пркосили једно другом кад се сретну.{S} Данас је Илић и |
| шта ђачка кућа, непобедан бедем који је пркосио свакој реакцији.{S} Полиција није смела ући ту; |
| га је избегавала свеједнако, намерно и пркосно.{S} Остајала је у салону тек кад има још некога |
| сам, богаљ, богаљ, богаљ.</p> <p>Лупну пркосно песницом о песницу и понови:</p> <p>— Богаљ, бо |
| та, док му она разједа срце, а њен гној прља, трује.{S} С времена на време, он би се свестио, ч |
| ом се зачу нека псовка.{S} Један сељак, прљав и исцепан да би га у другој земљи ухапсили, терао |
| је наш народ.{S} Он је запуштен, прост, прљав, смрдљив.{S} Ипак, он није непоправљив.{S} Напрот |
| .{S} У мокром мраку примећивали се њени прљави таласићи жути, гипки, пенушави.{S} Даље се није |
| е републике.{S} Време, киша и свакојаке прљавштине претвориле су те бог зна чије одеротине у си |
| — бранио јој је отац да то ради.</p> <p>Прљила се око ватре, руке су јој пуцале од сапунице, кр |
| их опусти крила и паде у рит; она друга прну у вис, па се врати, начини два три круга изнад мес |
| Река стешњена, пенушава и као зауздана, пробијала се још кроз отвор на средини.{S} Чекало се са |
| вчарске Клисуре.{S} На извесним местима пробијала је Морава то зеленило и текла преко плићака, |
| " /></p> <p>— Та остав’те човека!...{S} Пробисте му уши вашом дреком.</p> <p>Од лекције није би |
| е тему: <hi>О вредности живота</hi>.{S} Проблем му је изгледао прост: одбацити метафизичке спек |
| Укротила је гром и разоружала небо.{S} Проблем живота изгледао је врло прост и јасан.{S} Дарви |
| раничило с анархизмом, решавао је сваки проблем.</p> <pb n="47" /> <p>— Шта то мари нешто мало |
| ра, на основу којих је хтео решити свој проблем. — Изникнуће ми на врх главе.{S} Једи шта ти се |
| арну машину, да је свео човека на један проблем механике, на једну врсту живе геометрије.{S} У |
| опажања, и уживао страсно у филозофским проблемима.{S} Култура му се нудила на сваком кораку: м |
| рински:</p> <p>— Вишња... слатка Вишња, пробуди се, устани; не гледај ме тако.{S} Нашла сам ти |
| метално тика-так, така-тик.{S} Хтеде да пробуди Аницу.{S} После се застиде.{S} Како да јој обја |
| Чедомира.{S} Сан је био тако јак, да се пробудила сва уздрхтала, и није могла више заспати.{S} |
| ирки.</p> <pb n="191" /> <p>Они се беху пробудили упола и гледали једно другог усијаним очима.< |
| о заспао у неком напредном граду, па се пробудио после једног страшног земљотреса; он види око |
| ветар се претвори у вихор.{S} Облак се провали.{S} Из неба осу плаха киша, да се за час начини |
| 253" /> зјапеле су црне бездне, страшне провалије, светови очајника и самоубилаца.</p> <p>— Доб |
| тињски намештена: један гвозден кревет, проваљен миндерлук, прозорске завесе на алке, нешто цве |
| ити школу, добити државну службу, па да проведе на миру старе дане уз сина господина.</p> <p>— |
| Чедомир се љутио.{S} Дешавало му се да проведе по неколико дана не видећи своје драгане.{S} Тр |
| ого.{S} Највише, да се, дошав на власт, провезу преко Теразија на фијакеру, који називају интов |
| ст година, колико је имала пред свадбу, провела је беспослена, размажена и више мање срећна.{S} |
| ћан био одмах до њихова.{S} Она је била провела готово цело детињство са њом и њеним братом, Ра |
| е био њено родно место, град у којем је провела највећи део свога живота, сваки ју је познавао, |
| зговор, упитати своју другарицу како је провела тих неколико месеци од како су се разишли.{S} А |
| па се, после, годинама прича како су се провели на Ђаковића љуљашци, о Сокином прстену.</p> <p> |
| ше горко.{S} Буди правичнија.{S} Ми смо провели целу младост заједно.{S} Ми смо били везани при |
| какве имам родитеље“.</p> <p>Цео дан су провели у шетњи.{S} Пред вече, кад је сунце нагињало за |
| једној од главних улица.{S} Чедомир је провео скучено детињство у тој кући где се морао одржав |
| се дубоко, у бескрај.{S} Ваздух је био провидан и благ.{S} Није се осећало ни најмањег ветра.{ |
| кад уредити — говорио је. — Ето, ја сам провинцијалац, а изгледа ми да се овде нема већег осећа |
| <p>Вишња је тако прошла, изгубила се у провинцији као и у његовом спомену.{S} Што је онда толи |
| о њеним раменима.{S} Из хаљина у нереду провиривало је румено и бело грло.{S} Руке је забацила. |
| род је ишао час средином Дунава, час се провлачио између ненасељених острва.{S} С наше стране у |
| {S} Дала је реч својој другарици да јој проводаџише за прву прилику која им се допадне.{S} Није |
| уго, а и ти ћеш... сигуран сам.{S} Пиј, проводи се, уживај младост.{S} Ја сам ти то, Илићу, гов |
| Другојачије не може бити.</p> <p>— Пиј, проводи се, уживај младост.{S} Велика дела долазе сама |
| у.{S} Посао јој се милио.{S} И време је проводила лако, радећи у школи појачано, скупљајући по |
| ила је немо у себи.</p> <p>По целе дане проводила је у својој соби, читала прибелешке, разгледа |
| ена, лепила се по ознојеном челу.{S} Он провуче прсте кроз кике на темену и управи поглед прозо |
| воденицу са два витла, те га цело село прогласи за најдаровитијег човека под небом и помири с |
| удио: он <pb n="19" /> је себе већ тада прогласио за великог човека.</p> <p>Кад је ступио на Ве |
| пречац, демонстративно, што јој је отац проглашен као противник <hi>постојећег стања</hi>, анти |
| ма најбољега што је имао.{S} То осећање прогнанства прелазило је у неку врсту фикс-идеје, море, |
| о прозорима блудели су дрхтећи као душе прогнате из раја.{S} Пусти простори, по којима се назир |
| н глас из најтамније дубине његове душе проговори узнемирено:</p> <p>— Шта је?{S} Шта је теби?{ |
| као столицу.{S} Једном нису читав месец проговорили.</p> <p>— Чудан народ! — говорила је газдар |
| жба долази на прво место...{S} Прописан програм, као што рекох.{S} То је што сам имао да вас по |
| а, на првом месту, да се пређе прописан програм.</p> <p>— Моје студије...</p> <p>— Немам ништа |
| аја.{S} Он ће несумњиво привести у дело програм странке, озаконити слободу штампе, збора и дого |
| и ниједан ипак би их доста било...{S} У програму друга Толстоја само је последња тачка добра, ј |
| ла, рачун испада врло неповољно по твој прогрес и човечанство.{S} Ти си непријатељ, не знајући |
| терујеш.{S} Ја верујем, против свега, у прогрес, у човечанство.{S} Не могу да примим да је васе |
| свети, да руши, да обара.{S} Заставници прогреса, они су његови најљући противници.{S} Лично за |
| <hi>ноблесу</hi>.</p> <p>— Добар дан! — прогунђао би Матовић кроз нос с природном и инстинктивн |
| ејавши се гласно.</p> <p>Ваљада при том прогута мало дима, те се закашља.{S} Баци цигару и рече |
| што за кућу, малопродавци варали су је, продавали скупље, крали на мери, потурали што је рђаво. |
| најновијој моди и сувише скуп да би се продавао у дућану.{S} Газда-Митар имао је среће у тргов |
| тајао у удубљењу неких укинутих врата и продавао погачице, поздрави их по свом обичају.{S} Они |
| ће бити цео свет.{S} Правићу шећерлему, продавати переце; шта то мари ако ти будеш моја жена!{S |
| ком простору видео се само један човек, продавац ушећереног воћа, по којем је падала прашина.{S |
| следбеник класичних философа и нуди на продају свешчице својих <hi>Гром-мисли</hi>. <pb n="86" |
| снови.{S} Хоћеш ли још један полић?{S} Продао сам неке старе панталоне, па имам рачуна да те ч |
| од извезена стакла спречавале поглед да продре даље.</p> <p>— Можда је какво посланство! — одго |
| ама и сјај зимњег сунца које није могло продрети у собу него је скакало око прозора, по калдрми |
| ка који добро види да прави глупости, а продужава и прави их нове, све му изгледа лако.{S} Уз њ |
| n="138" /> кратки, дуги, испрекидани и продужавани, где душа само додирне душу, па је остави д |
| лић се тада јогунио такође.{S} И рат се продужавао, мењале се само позиције.</p> </div> <div ty |
| на и, не одвајајући још стакло од уста, продужи:</p> <p>— Најзад, свеједно.{S} Нама је већ изре |
| а, па кад виде да се Каја не подсмехну, продужи пажљиво — он је врло учен човек, врло паметан.. |
| > <p>— Тако је мирна, пријатна, љупка — продужи Остојић гледајући у бело платно Моравино. — А в |
| војку. </p> <p>— Удај се, драга Вишња — продужи Аница. — Удај се што пре.{S} У животу су ретки |
| рањене руже.</p> <p>— Са своје стране — продужи он, упркос свега — посланици не могу да се опре |
| <p>— Још на ракију нису ударили порез — продужи Ристић. — А била би грдна штета.{S} Она једина |
| оволику потпуност у огледању на води — продужи девојка. — Погледај десно... тамо испод дерегли |
| во уметничко дело?...{S} Ево, па пуши — продужи она, помакнувши сто у правцу Илића. — Ко ме не |
| ле од како смо се растали, ја то знам — продужи Илић тврдоглаво. — Али, ми смо још ту, ми живим |
| <p>— Ако пак хоћеш да будеш задовољан — продужи Ристић — онда мораш ићи из људског друштва, мор |
| претворити речну снагу у електрицитет — продужи доиста млади сајџија, начинивши десном руком је |
| кад се пише искрено и поштено.{S} Стога продужи правим путем и покуша да одвоји стране што су с |
| чио је сеоску школу, па је покушавао да продужи гимназију, свршио два три разреда, после ступио |
| ју, реакционаре, цинцарски свет, те она продужи ићи, бацајући по каткад кришом свој дрхтав, дев |
| ом његове женидбе.</p> <p>Испи чашу, па продужи:</p> <p>— Дуго смо причали.{S} Било је говора и |
| </p> <p>— Ти излазиш из Здрављака? — па продужи пут, настављајући да звижди.</p> <p>По тротоару |
| а.{S} Она се предомисли, окрену главу и продужи даље.</p> <p>Имала је утисак као да лута по нек |
| е узе за руку.{S} Она се не трже.{S} Он продужи свој нагиб и притиште један кратак и устрептао |
| аревићева не одговори ништа.{S} Чедомир продужи:</p> <p>— Право претпоставља борбу.{S} А ти си |
| е, па се пропила и од пића посрнула, па продужила пут порока као свака пијаница.{S} Тако је пре |
| авила неку своју познаницу на пролазу и продужила пут с њом.{S} Било му је јасно да га Лазареви |
| док се не би сва распала.{S} Да се тако продужило, цео државни буџет <pb n="261" /> не би био д |
| ј другарици:</p> <p>— Он ме саветује да продужим школу и ступим на философију.{S} Ја сам се реш |
| месту био какав ветеран на перу, он би продужио своје дело такво какво је, и нашао му логичан |
| рвозно један крај њених усана.</p> <p>— Продужите... — рече она, па весело седе на канабе поред |
| ш бољег од њега.{S} Како би иначе могла продужити да живи!{S} У Млави су ретки Илићи.{S} И дани |
| оцем.{S} Врати се у Чачак, али не хтеде продужити школу.</p> <p>— Нећу да будем чиновник — рече |
| као удар у срце.{S} Он се диже с клупе, прође стазом и изби на излазак од парка.{S} Ноћ је већ |
| код свију је, без њега ништа не може да прође.{S} Вишњи је доносио међу првима новине, пропраћа |
| слугу и једно изврнуто буре.</p> <p>Кад прође поред те капије и скрену ка Теразијама, девојка у |
| илића, прасади, вина, књига.{S} Дан нам прође као сат, а сат као минут.{S} И ја се само Богу мо |
| — рекла му је једном приликом. — Јутрос прође поред прозора један младић: тако су му лепо стаја |
| на прагу указа госпа-Клеопатра.</p> <p>Прође један тренутак, тих, мучан, дуг као вечност.</p> |
| море.</p> <p>Они пређоше пољану у косо, прођоше једну уску улицу, калдрмисану само крајем, <pb |
| ир се свакако не сети.{S} Ћутали су.{S} Прођоше тако добар део улице.{S} После се спустише у Па |
| 12"> <pb n="135" /> <head>XII</head> <p>Прођоше неколико дана.</p> <p>Илић се кајао искрено збо |
| ао, чедан одсев озари њено лице.</p> <p>Прођоше кроз врло чисту кујну.{S} У једном удубљењу кри |
| летимице, кадгод спазила с прозора кад прођу њиховом улицом, док општинске липе бацају густе с |
| на на оно што су заједнички преживели и проживели.{S} Она су почињала просто, једном речи: „Чед |
| жена постане једног дана срећна мајка, проживи мирно и корисно свој део живота и, кад дође вре |
| варајући врата на младићевој соби њу би прожмала нека слатка језа, од чукљева на руци, па кроз |
| и.{S} Није било <pb n="100" /> оцена ни прозивања.{S} Већ се седне у клупу, професор говори, ко |
| } Погледај их! — и Ристић пружи прст на прозор. — Ко ће знати шта оне виде својим мрежастим очи |
| обом.{S} Собарица је наместила на његов прозор саксију резеде.{S} Госпа-Матовићка слала министа |
| дели за иностранство, Илић погледа кроз прозор.{S} Да ли виде једну клупу, усађену у обалу чука |
| <p>Остави рукопис и погледа тужно кроз прозор.</p> <p>Напољу су радници откопавали неку обалу. |
| њега.</p> <p>Ноћ је улазила у собу кроз прозор.</p> <pb n="159" /> <p>Тело и душа су тако уједи |
| адиш снагом него мозгом.{S} Гледаш кроз прозор: људи се паште, <pb n="59" /> снег пада, тебе ни |
| авеса које су стајале као прилепљене уз прозор, и са одсуства присних ситница, домаћих успомена |
| а поду, пред постељом.{S} Кроз откривен прозор улазио је један ружичаст сноп првих сунчевих зра |
| С времена на време млезеви би ударили о прозор да весело човека опомену како је пријатно бити у |
| е, умрети као те муве ако им не отвориш прозор.</p> <p>Зарија пређе на илузију слободе, оде у м |
| тима, обојеним фирнаезом, са два велика прозора, пуна шољица, кутија од <hi>вешплава</hi>, ђинђ |
| еколико мува зујало је око оба дућанска прозора.{S} У рафовима се шаренила повесма вунице, прев |
| е једном приликом. — Јутрос прође поред прозора један младић: тако су му лепо стајале обријане |
| фигурама купидона који држе венце испод прозора, овај је дом чинио леп и отмен утисак у гомили |
| а се са варошким девојкама, седала крај прозора и тражила своје старо задовољство гледајући људ |
| ајтеже.{S} Читала је књиге, седела крај прозора што гледа на сокак и посматрала земљу свога дет |
| један крај од завесе, и посади се крај прозора.{S} Напољу је свитало.{S} Кратка летња ноћ диза |
| Пребаци један шал и посади се опет крај прозора.{S} Пријало јој је да тако гледа како зора свић |
| гло продрети у собу него је скакало око прозора, по калдрми и гранама једне оголеле липе.{S} Из |
| тако са улице, док је она одговарала с прозора на другом спрату.{S} Био је вечито добре воље.{ |
| има које би, летимице, кадгод спазила с прозора кад прођу њиховом улицом, док општинске липе ба |
| ногарима попуњавало је празнину између прозора.{S} На зиду према њему, више постеље, висио је |
| ојачија него у осталих.{S} Избио велике прозоре, ударио једноман окна, метнуо ролетне, набавио |
| јих сликара.</p> <p>Кроз широм отворене прозоре допирао је у собу весео шум Београда који се бу |
| оде.</quote> <p>Воз је одмицао.{S} Кроз прозоре од вагона виделе се разнолике зграде станичне, |
| као одахнувши после великих врућина.{S} Прозори су гледали у врт, чије воћке, још младе, пружал |
| ст сјури с неба бујицом.{S} Многобројни прозори на здањима и чатрљама, на Двору и болници, запл |
| ред њега.</p> <p>Кроз чипкане завесе на прозорима видело се једно парче улице, остатак покојног |
| , степеницама и рупама Савамале.{S} Под прозорима су му расли ефемерни патлиџани, који би се сп |
| звезда, широком настрешицом, изолученим прозорима, државним грбом над сниским вратима.{S} То је |
| гомила се безбрижно по тротоару.{S} По прозорима <pb n="208" /> се црвене уски јастучићи, где |
| Усамљени пламенови који су се палили по прозорима блудели су дрхтећи као душе прогнате из раја. |
| идео се низ ситних краварских станова с прозорима до земље, осенчени шљивацима.{S} Још даље, ук |
| на девојку, а одатле на сто, на зид, на прозорска окна, на затворена врата, као тица која је тр |
| дан гвозден кревет, проваљен миндерлук, прозорске завесе на алке, нешто цвећа у саксијама и пун |
| зру, оне су као ове муве што се лепе уз прозорско окно...{S} Погледај их! — и Ристић пружи прст |
| ло што да је свежије.{S} Из чамовине на прозору цури смола.</p> <p>Пошто је распремила собу, по |
| сте кроз кике на темену и управи поглед прозору, као да је хтео себи дати рачуна где се налази |
| аслоном, превучене кожом.{S} Бела приђе прозору и отвори их обадва.{S} Чедомир је сад могао бољ |
| света.{S} Њих двојица се беху примакли прозору што гледа у двориште.{S} По калдрми је играло с |
| ји познају га на први поглед по његовом прозору, упрљаном мувама и масним рукама.{S} Ту висе ни |
| дуг и весео летњи сумрак у виду танке, прозрачне измаглице, као фине свиле, која је благо и ви |
| тако сиво да се њена црвена блуза у тој прозрачној сивини причињавала као какав велики божур у |
| ан лични пораз.{S} Саставио је законски пројекат о осигурању сељака од града и стоке од помора. |
| а и стоке од помора.{S} Успео је да оба пројекта озакони у Скупштини.{S} У буџет се унесе довољ |
| т.{S} Један од озбиљних млађих философа прокламује да разум даје само карикатуру стварности.{S} |
| степенице велике куће, додирну шимшир, проклати се по калдрми од дворишта, па замаче даље, у м |
| сан, а киселе паприке њен идеал.{S} Те проклете паприке!{S} Шта нису радили њен муж и газдариц |
| лила.{S} Друго је сад, а друго беше под проклетом реакцијом.{S} Тек, жао ми је, човече, пара... |
| девојачку школу и да ће пред Чедомиром прокритиковати његове идеје.</p> <p>Прво је одржала.{S} |
| /p> <p>— По твојој глави не би добио ни Прокупље! — пришила му је ташта поносито. — Али нисам ј |
| наше?{S} Зашто пустити да дани и године пролазе?{S} Јер младост иде, брже него што се мисли, а |
| цео свој живот.{S} Живот <pb n="90" /> пролази, а она се никад не појави, не помилује наше уси |
| смо принуђени примити га.{S} Да, време пролази, и једанпут дође тренутак кад се мора имати хра |
| ценимо њену снагу.{S} Међутим, то време пролази; централа се подиже, и ја ћу ускоро, као онај к |
| и несигурне кораке ослобођеникове који пролази без бриге поред наоружаног стражара што је дотл |
| икама, по њој самој.</p> <p>Зима јој је пролазила врло пријатно.{S} Имала је доста друштва.{S} |
| се један из другог, гурали се око њега, пролазили поред његових очију весели и шарени као свато |
| љиво, гледао ју је нетремице, жељно.{S} Пролазили су поред познатих места; час би то био Београ |
| но чекала његов одговор.{S} Дани су јој пролазили полако.{S} Сунце је милело преко усијаног лет |
| ило погодно за размишљање.{S} Часови су пролазили, требало се журити за воз, и она приону око с |
| ао је толико ствари да каже!{S} Дани су пролазили, а перо је висило непомично над хартијом.{S} |
| S} У Млави су ретки Илићи.{S} И дани су пролазили, а за њима месеци, године.</p> <p>Спомен на б |
| b n="82" /> <head>VII</head> <p>Дани су пролазили врло споро.{S} Жарко јулско сунце пржило је б |
| ољупцу није било краја.</p> <p>Време је пролазило.{S} Њихове очи нису гледале.{S} Њихова глава |
| ућа орила од њене вике.{S} Време јој је пролазило у беспослицама, неговала је нешто цвећа, везл |
| жавали дуже руку у руци.{S} Време им је пролазило у чекању једно другог, у састанцима по углови |
| Чедомир несвесно.</p> <p>Толико је пута пролазио поред те зграде, а никад није приметио да у њо |
| али га за нешто више од себе.{S} Кад је пролазио улицом, старији су се утркивали да га поздраве |
| враћала у Београд.</p> <p>Живот јој је пролазио без догађаја.{S} Избегавала је посете, састанк |
| {S} По њиховој спољашности, необавештен пролазник би се могао јако преварити.{S} Али оне су кра |
| белуцала црна калдрма.{S} Било је мало пролазника.{S} Из оближње кафане избацише једног пијани |
| е са старим књигама.{S} Ништа не свраћа пролазнику пажњу на њега: фирма ни модел робе што се ту |
| би о калдрму и измамио уплашен узвик у пролазница.{S} Београд се осмејкивао у изненадној и про |
| јим путевима.{S} Она је била само нешто пролазно... само један ступањ у високим степеницама, уз |
| S} Београд се осмејкивао у изненадној и пролазној топлини као старац који се напио добра вина.{ |
| а је зауставила неку своју познаницу на пролазу и продужила пут с њом.{S} Било му је јасно да г |
| триотске манифестације с разлога што је пролетеру свеједно који ће га капиталист експлоатисати, |
| овима, ветар доносио мирис од љубичице, пролетња јагњад блејала, жуборили потоци нови, безимени |
| ="223" /> <p>По ручку пређе на трем.{S} Пролетња пилад грабила су се у дворишту око мрва које и |
| Није потребно, Илићу — одби девојка. — Пролетње кише нису опасне.{S} Затим...</p> <p>— Затим?< |
| ља.</p> <p>То је тако трајало до једног пролетњег поподнева.</p> <p>Прелазила је преко Батал-џа |
| задовољних очију.{S} У јасној светлости пролетњег дана шарениле су се разнолике боје, почевши о |
| као бајка коју му прошлост црта у игри пролетњега сунца.{S} Гледао ју је; у срцу је осећао као |
| па на <pb n="97" /> којој су седели.{S} Пролетос је била зелена, а сад се белела од прашине, ка |
| и.{S} Сваке <hi>сезоне</hi> т.ј. сваког пролећа и јесени, доносио је Лазаревић својој жени и на |
| је био један од оних жарких дана у сред пролећа, кад се око нас осећа оргијање природе и ми заж |
| помогла друштво кредитом.{S} И већ се с пролећа приступило радовима на подизању централе <hi>Ра |
| {S} Напољу је јесен приређивала илузију пролећа.{S} Било је много сунца.{S} По баштама се трава |
| Ја ћу већ пронаћи нешто романтичније... пролеће, небо, велики празник, долазак Чедомиров у црно |
| уборили потоци нови, безимени, брзи.{S} Пролеће освајало, живот се обнављао, на ранама се хвата |
| ладно, као да није жена.</p> <p>Било је пролеће кад је дошла у то село.{S} Трипут је потом глог |
| S} Оне падају уз часне посте.{S} Већ је пролеће.{S} Сунце обасја.{S} Снегови што су падали целе |
| n="41" /> <head>IV</head> <p>Те године пролеће је било врло лепо.{S} Раштркани Београд, који с |
| те цела Морава окрене на јаз.{S} Али се пролеће не дочека.{S} С јесени поче да пада киша.{S} Па |
| сма узбуди Илићу гомилу мисли на лањско пролеће, на Вишњу, на њен <pb n="190" /> први пољубац.{ |
| роз отвор на средини.{S} Чекало се само пролеће, па да се и то зазида, те цела Морава окрене на |
| доста лепо:</p> <quote> <l>То је било у пролеће рано,</l> <l>То је било у брезову хладу,</l> <l |
| е мисли ако Чедомир не буде њен!</p> <p>Пролеће се расцветавало око девојке, али су њој ти свет |
| оферту, с рапавом хартијом, по којој се проливало мастило.{S} Ах, та писма!{S} Она нису садржав |
| олела.{S} Прала јуче кућу, па је ваљада промаја ударила.{S} И говори ја стоци да се угледа на о |
| самог себе, као утвара, полети уз воду, промакне гвоздени мост и изгуби се негде око оскудног з |
| S} Арњеви се тресли.{S} Један путник је промаљао радознало главу кроз отвор на колима.{S} Платн |
| о слушао док је стари министар био жив, промангупирао се са свим, изгубио право на даље школова |
| самоће, по којој ју је пратила туга од промашене удаје, она је, против свега, носила у дну срц |
| То је било неизбежно.{S} Човек који је промашио свој позив несрећан је, он пати, а патња рађа |
| вога друга и питала се откуд долази ова промена.</p> <p>Чедомир је покушавао да се објасне.</p> |
| а се објављивала, што је настајала нека промена најзад.{S} А мучно, што је, можда несвесно, осе |
| шњи пређе једна сенка преко лица.{S} Та промена не измаче младој жени, те скочи на други предме |
| њега самог, те му изазивала потребу да промени себе, да кида, да се разведе са самим собом.{S} |
| н сувише мали да би могао припомоћи тој промени.{S} И још нешто.{S} Младићу није било добро.{S} |
| n="307" /> живела.{S} После се та сцена променила.{S} Настао мрак.{S} Остала је сама са Илићем. |
| е служавка.</p> <p>Она је због Чедомира променила цео <pb n="226" /> живот.{S} Противила се вољ |
| а.{S} Сапи су му смршале.{S} Боја му се променила.{S} То није био више арап.{S} Главу је спусти |
| о себе.</p> <p>Сама улица није се много променила.{S} Подигнуте су још две три нове куће.{S} Не |
| име — име професорове мајке, сељанке — променили, тепајући јој:{S} Бела.{S} После ове девојке, |
| дног дана, заузму га и помету; због њих променимо своје навике, укусе, идеје, <pb n="40" /> пла |
| живот, заузму га и помету.{S} Због њих променимо своје навике, укусе, манире, идеје.{S} Подпад |
| Најзад, шта ме се тиче.{S} Он се можда променио.{S} Ми се сад тако ретко виђамо.</p> <p>Кад су |
| је нашла у свом родном крају, о вечито променљивом пејсажу кукурузних поља, о лековитој тишини |
| енутку жељкао једну неостварену жељу за променом садашњице, нејасну жељу за нечим потпуним, сав |
| да се.</p> <p>Младић, поред ње, примети промену на њеном лицу.</p> <p>— Простачке приче — рече |
| у школи није могао опазити код ње какву промену или ваншколску мисао.{S} Марљиво је радила, чек |
| знањем целе наше епохе.</p> <p>Вишња се промисли да ли да му каже праву истину.{S} Најзад рече: |
| И зашто си тако срећна сада!...</p> <p>Промицале су окуке, мали заливи, полуострва, шибљаци, р |
| травуљином.{S} Кроз уско лишће од врба промицао је по који сунчев зрак и изливао свој бакар и |
| вол’те на ручак", ошкрину полако врата, промоли главу кроз отвор и несташно додаде:</p> <pb n=" |
| а га Бела, држећи непрестано само главу промољену кроз врата.</p> <p>Та је глава била окружена |
| ој касарни веџбали се војници и чула се промукла, далека и кратка команда: „К нози!“</p> </div> |
| лен, сувоњав човек, испупчене јабучице, промуклог гласа и светлих очију. — Јер еволуцијом треба |
| , и пружи му цвет.</p> <p>Он га узе.{S} Промуца неколико речи захвалности, па стаде.{S} Он је о |
| та, млади господине...</p> <p>— Мама! — промуца девојка у одбрану свога драгана.</p> <p>— Ћути |
| сих ногу.</p> <p>— Ево ме... узми ме! — промуца њен глас.</p> <p>Девојка је падала у све већи з |
| н је још жив.</p> <p>— Ах, тај живот! — промуца болно.</p> <p>Он јој се учини одвратан, тако од |
| ему недопуштеном.</p> <p>— Не... није — промуца она несигурно. — То јест, ја ћу се скоро вратит |
| зе нека меланхолија без горчине.{S} Она промуца:</p> <p>— Не говори тако, Чедомире.{S} Наше при |
| онај класични песник, који је поздравио проналазак воденице, моћи кликнути: „Одморите руке што |
| о је узбуркане дубине своје будућности, проналазио је пут својих мисли.{S} Једно женско срце ку |
| еда и снега.{S} Живео је само духом.{S} Проналазио је масу задовољстава радећи дан и ноћ.{S} Уч |
| отребљаваху методе тако поуздане; чудни проналасци, величанствена открића долазила су једна за |
| 196" /> о оваквој веридби.{S} Ја ћу већ пронаћи нешто романтичније... пролеће, небо, велики пра |
| гледиште позитивистичке философије.{S} Пронашао је библиотеку, израдио кредит код једног велик |
| а паланчанка каква је била.{S} Он ју је пронашао, увео у друштво, показао јој нове путеве, отво |
| а се мора држати.{S} Измерила је сунце, пронашла материје од којих је састављено.{S} Укротила ј |
| том, одузеше му стипендију.{S} Били су пронашли да се вратио без одобрења владе, или тако нешт |
| вање које су јој уливале његове сјајне, проницаве очи, које су гледале из својих дупља нешто ун |
| p> <p>— За име Божје, погледајте!...{S} Пропадам...{S} Има ли људи!...{S} Не дајте ме.</p> <p>С |
| мора, утехе, а не нове невоље и морално пропадање.</p> <p>Са том мисли почеше и друге да се вра |
| скалупити у та општа места, и Вишња би пропала ако би пао у туђе руке.{S} Он јој је хтео писат |
| људи обично са села или, ређе, из какве пропале варошке куће.{S} Они су још у десетој години ос |
| е, Бела га позва у своју собу.</p> <p>— Пропали смо ако нас примете — приговори јој он.</p> <p> |
| није ништа боље судбине од тог коња са пропалим ногама.</p> <p>— Општи ниво!...{S} Општи ниво! |
| па која вајда: несрећан си као све ове пропалице, као овај официр што је био на румунском двор |
| опало.</p> <pb n="252" /> <p>— Да, пиши пропало... године су прошле од како смо се растали, ја |
| а је звао колико хоћеш.{S} Просто: пиши пропало.</p> <pb n="252" /> <p>— Да, пиши пропало... го |
| је заводила, бркала мисли, одвлачила у пропаст.</p> <p>— Љута?{S} Зашто? — упита је младић, те |
| својим сопственим очима, како све иде у пропаст.{S}Осети да му се гуша стеже, очи почеше да га |
| их препрека спречава њихов лет и оне ће пропасти тако, остати маторе девојке, умрети као те мув |
| ла у школском врту.{S} Трипут је славуј пропевао у шипражју поред Млаве.</p> <p>— На Духове је |
| својих посетилаца навику да пије, па се пропила и од пића посрнула, па продужила пут порока као |
| свог учитеља за рукав, шапутао му нешто пропињући се на прсте, и грдио мајку и сестру: <pb n="7 |
| накнади домаћицу кући.{S} Мела је собе, пропирала рубље, требила поврће, кувала запршке.</p> <p |
| жавна служба долази на прво место...{S} Прописан програм, као што рекох.{S} То је што сам имао |
| суво — има, на првом месту, да се пређе прописан програм.</p> <p>— Моје студије...</p> <p>— Нем |
| министровој кући, одавао му је потпуно прописан поздрав, треснувши чизмом и кочећи очи.{S} Кув |
| у и изопачавају, место да врше функцију прописану законом.{S} Отуд долази стална пометња, анарх |
| уку која им се предаје, веру која им се проповеда, мужа који им се даје, срећу ако је сретну, н |
| о све жене.{S} Да јој је Илић у почетку проповедао мржњу против црвене заставе, она би била њен |
| аква непријатељица књига? — рече јој. — Проповедаш крсташки рат...</p> <p>— Ја нисам њихова неп |
| S} Вишњи је доносио међу првима новине, пропраћајући их стално каквом пошалицом.{S} Па и сад, к |
| з штедње су седели код таште, која није пропуштала прилику, а да своме зету не покаже колико је |
| p>— Како су се чудно испуниле те готово пророчке речи — примети у себи Вишња гледајући расејано |
| је јако уважавао школу.{S} Кад би се о просвети повео разговор, био је стално на страни школов |
| ="32" /> га проучиле, олакшале му беду, просветиле га.{S} Оне се боре с човеком раме уз раме, н |
| ишка у дувана.</p> <p>— Наш народ треба просветити.{S} Сељака треба научити читању и писању.{S} |
| звесне дипломатије, заносила се идејама просвећеног апсолутизма и на народ гледала као на гомил |
| Нашем народу треба много да чита, да се просвећује, да се учи; он је готово цео неписмен.{S} Ет |
| аву, ону мало старинску изјаву којом се проси рука у девојке.{S} Она је очекивала да је он назо |
| "120" /> — Није још школу свршио, а већ проси девојку...</p> <p>— Ја не налазим у томе ничега ч |
| код куће.{S} Мајка му рече да му сестру проси Вићентије Симић, секретар суда.{S} Била је пуна х |
| ћ га звали архилопов.{S} Гомиле ђубрета просипале се из редакције сваког дана на Теразије, па с |
| благо и видљиво дрхтала.{S} Плаве боје просипале се на парк.{S} Из шуме је долазио дах ноћи, м |
| кувало двапут више него што је требало, просипало се, бацало, раздавало суседству, и наравно пл |
| иш не можеш да радиш, па куд ћеш него у просјаке.</p> <p>Сад се све то срушило јер „тај зликова |
| умице примећивао се кров варошке цркве, прост и достојанствен.{S} Све беше лепо, као дотле.{S} |
| љак то је наш народ.{S} Он је запуштен, прост, прљав, смрдљив.{S} Ипак, он није непоправљив.{S} |
| да седим докона.{S} Знате, мој отац је прост човек, али воли школу.</p> <p>— Па зар ћете сад п |
| <p>— Како свако има достојанства; један прост радник воли више смрт него понижење.</p> <p>Бела |
| живота</hi>.{S} Проблем му је изгледао прост: одбацити метафизичке спекулације и ставити се по |
| </p> <p>И онда, Вишња није волела много прост народ.{S} У њему је познавала много дивљих, рђави |
| апс.{S} Он се оправда.{S} Разлог је био прост; брана и тунел поред ње били су главни радови пре |
| рилу. <pb n="52" /> На глави јој је био прост шешир од сламе.{S} Па ипак, младост и здравље чин |
| ебо.{S} Проблем живота изгледао је врло прост и јасан.{S} Дарвин је дефинисао природне законе т |
| наша народна песма — примети Радоје. — Проста, а све каже, дирне те у жицу.</p> <p>Девојке одг |
| ти, тако учена у својој простоти, тако проста у својој учености... ти, која би вечито била уза |
| примети промену на њеном лицу.</p> <p>— Простачке приче — рече он сигурним гласом. — Ти не веру |
| е да однесу кући врућ ручак, кокетовале простачки гримасама, вратом и куковима, и, за један гла |
| чудио се одкуд њега да употребе на тај простачки посао.{S} Није се разумевао у коњима, али ниј |
| би или бежао... по забаченим крајевима, простачким кафанама, вијан као неком утваром.</p> <p>Ни |
| о висок чиновник, није се могао отрести простачких склоности сељачког сина.{S} Јака му је смета |
| а шаптао своје магловите снове.{S} Њине просте речи певале су му заносне мелодије, у којима је |
| крововима ниским, високим, од олова или просте ћерамиде, с кубетима или турским димњацима образ |
| е охрабри ако сустанем.{S} Наши људи су прости.{S} Мени треба...</p> <p>Овде се Остојић заустав |
| а, због оног мог лудова, Бог да му душу прости, мучила и патила.</p> <p>Директор је био постари |
| сто... што простије... колико је могуће простије.</p> <p>Прави разлог тој одлуци била је Бела.{ |
| а њих потроши.</p> <p>— Објасни то мало простије.</p> <p>— Ето, нама требају добри радници, зан |
| и:</p> <p>— Да, нека буде просто... што простије... колико је могуће простије.</p> <p>Прави раз |
| инама у Београду.{S} Ипак, пишући о тим простим стварима, на саму мисао да то пише љубљеној дев |
| о да седне и сплете венац.{S} Око ње се простирала таласаста равница на далеко.{S} Где се окрен |
| ласала се између обала.{S} Пред њима се простирале дуге пољане, ниска брда, две три вароши и ве |
| елефонских жица.{S} Под уличним дрвећем простирали се дебели теписи од лишћа црвеног као бакар. |
| ро и сва срећна унела га у ову собу.{S} Простирка је била лепа, али се супленту није допадала; |
| на другу страну, где се златила читава простирка, и њен глас, већ без трунке тајанствености, о |
| аоник од лима.{S} Под је покривала нова простирка коју је газдарица купила ту скоро и сва срећн |
| n="5" /> једна сивкаста, уска, луксузна простирка, два зелена суда с тропским биљкама у врх сте |
| рече она, па се саже да узме кључ испод простирке од прага.</p> <p>При том цела њена млада снаг |
| е, ливада јој је нудила меке, миришљаве простирке.{S} Дуге, танке травке повијале се према лако |
| оредне стазе и силуете барни за грешење простирки.</p> <pb n="191" /> <p>Они се беху пробудили |
| премљена с јастуцима унаоколо и широком простирком пиротске израде.{S} Према постељи, опет до з |
| учинио у животу — рече још, гледајући у простирку.</p> <p>У предсобљу чу како газдарица ради не |
| радости са којом је газдарица унела ту простирку.</p> <p>— Штета је упрљати тако скупу ствар — |
| лампу пред вратима.{S} Тако се по улици простиру чаршави несигурне светлости.{S} Свет изађе и п |
| о колена. — Парламентаризам, еволуција, проституција, један ђаво!{S} Спас радног народа је у ре |
| } У тој бризи он је смео с ума реакцију простих маса, те је сад, место власти, народ изигравао |
| а улице, која се губила у низини својих простих, неугледних кућа.{S} И онда опет писмо, у истом |
| матра њену уску сукњу, њену плаву косу, просто сплетену.{S} Па ипак, по болесној склоности свој |
| е не врати, ма је звао колико хоћеш.{S} Просто: пиши пропало.</p> <pb n="252" /> <p>— Да, пиши |
| еживели и проживели.{S} Она су почињала просто, једном речи: „Чедо!“ и, мало ђачки, мало новина |
| и себе помоћу других.{S} Она је осећала просто да је урадила нешто што није требала учинити; и |
| зумљив начин.</p> <p>Он је хтео да буде просто мудрац.{S} Своје мисли налазио је шетајући по ва |
| одмах, говорећи:</p> <p>— Да, нека буде просто... што простије... колико је могуће простије.</p |
| дбу ако може.</p> <p>— Нека ти је Богом просто — одговорила му је она, отишла затим у министарс |
| акција; он је стојао на земљи и говорио просто;</p> <p>— У народу је стање одиста очајно.{S} Ни |
| о, али ленштина, склон свима слабостима простог народа, као да су у њему васкрсавали <pb n="3" |
| Два прамена златне косе вирила су испод простог сламног шешира.{S} У руци је држала један крупа |
| .{S} Млади часовничар је волео нарочито простог човека, изгладнелог грађанина и одрпаног сељака |
| ену лепоту и говорило да је она од оних простодушних бића која иду право и чија судбина не зави |
| иректор.{S} Оне знају само за време, за простор, сисаре, преживаре, за опште ствари.{S} Оне су |
| ије.</p> <p>То беше један велики празан простор, зарастао у траву.{S} Неколико стаза, које су с |
| осећају топао ваздух, светлост, огроман простор, слободу.{S} Њихов ситан <pb n="94" /> мозак не |
| ећи као душе прогнате из раја.{S} Пусти простори, по којима се назирала тек овде-онде која прил |
| њала је поново да оживљава.{S} По њеним просторијама су одјекивали разговори и живи кораци млад |
| усред престонице.</p> <p>У том великом простору видео се само један човек, продавац ушећереног |
| ену.{S} Била се зауставила на обасјаном простору једне уличне лампе.{S} Пред њом се појави Чедо |
| жена као што си ти, тако учена у својој простоти, тако проста у својој учености... ти, која би |
| </p> <p>— Ја не мислим тако.{S} Свет је простран.{S} Мене чекају велика дела...{S} Не знам тачн |
| њено тихо жуборење, њен шум, као уздах простран и благ?{S} Да ли се и теби чини да нас она, кр |
| љен сеоски друм, једна механа и велика, пространа шума.{S} Тада духну ветар.{S} Лишће у џбунова |
| дна постеља, од ораховине као и сточић, пространа супружанска постеља, претворена у једну врсту |
| ли су.{S} То беше стара паланачка кућа: пространа, удобна, врло строга обичних дана и врло гост |
| вратити.</p> <p>Часовничар се трже.{S} Пространа, тиха туга, као зимњи дан, рашири се изненадн |
| у се ноћ ширила, ведра и ћутљива.{S} Та пространа тишина притискивала је младу девојку. </p> <p |
| лавна врата, на средини куће, виделе се простране степенице, <pb n="5" /> једна сивкаста, уска, |
| {S} Јован Матовић, који је био сишао са пространих, слободних златиборских сувата и са наслеђен |
| {S} Изнад вароши, дизало се безизразно, пространо небо, у којем се видела само понека ласта као |
| то скривено, топло, незнано, а широко и пространо као свет.</p> <p>Девојка поче да размишља хла |
| ја је некад била друм, па уђоше у једно пространо двориште, ограђено са три стране јевтиним ста |
| ишљао ју је као море, као ваздух, нешто пространо, благословено, опште, свачије.{S} Он је од ов |
| ела је да му се преда одмах, ту, на тој пространој пољани.{S} Његове усне <pb n="290" /> затвор |
| <p>Оне обе носиле су дугу црну кецељу, просту витицу око главе, сукњу изнад чланака, притискив |
| тарелим и новим, запуштеним и очуваним, просу се нека чаробна неранџаста боја, која се види сам |
| м је отвори полагано, па изврну, као да просу остатке, прашину, пепео.</p> <p>— Не говори ми ви |
| же плетеницу.{S} Плава, свилена коса се просу као талас, упи се у њена леђа.{S} Она врисну:</p> |
| аве пале су укоснице.{S} Миришљава коса просула се као талас по њеним раменима.{S} Из хаљина у |
| како је неко спавао, по другој је било просуто једно пакло карата; прашина се видела по раму о |
| не као фантастичне ресе.{S} По земљи се протезале леје лука, између којих се ширио патлиџан, ру |
| ише на Теразије.{S} С обе њихове стране протезао се Београд, измешан од палата и чатрља.{S} Јед |
| светло и благо време, она је мислила на протекле догађаје са много искреног сажаљења за друге, |
| , пријатеља који одржава човека, моћног протектора који дарива права и користи.{S} Он га није и |
| 4" /> <p>— Чедомире, ах мој Чедомире! — протепа девојка у заносу. ~</p> <p>Заман је Вишња звала |
| им, последњих година, јачао је све више протест против научног догматизма.{S} Млади суплент био |
| {S} Девојка се покоравала без речи, без протеста, предавала се сва, послушна, гипка, нежна, бле |
| ратила туга од промашене удаје, она је, против свега, носила у дну срца успомену на младића кој |
| а.{S} Сад ти претерујеш.{S} Ја верујем, против свега, у прогрес, у човечанство.{S} Не могу да п |
| изма.{S} Млади суплент био је принуђен, против све зловоље коју је осећао, да прати нови покрет |
| Они су се <pb n="187" /> десили доиста против његове воље, па ипак се осећао кривим.{S} Поштењ |
| рече Чедомиру:</p> <p>— Тата нема ништа против.{S} Само тражи да свршиш школу.{S} Дотле нам ина |
| куће.</p> <p>— Ако госпођица нема ништа против? — уздржа се философ свечано.</p> <p>— Шта могу |
| >— Моје студије...</p> <p>— Немам ништа против њих.{S} Врло је похвално кад не губите интерес з |
| але поново, ницале око ње, обузимале је против њене воље као искушење, и девојка би се стресла |
| ву варош пуну младих људи, који се боре против живота и за живот, мењају садашњост, ред ствари, |
| најкорисније, најправедније, борити се против онога за што су уверени да је рђаво и опасно. „О |
| лазити у сукоб са колегама.{S} Бунио се против неправди које су чинили слабијим од себе, смејао |
| ти.{S} Нове цитаделе романтизма дижу се против освештаних <pb n="296" /> истина као против неко |
| ледају нову кравату.{S} Тај тип се буни против власти, не да би је начинио бољом, него да је до |
| велих година.{S} Преста брзо да се бори против појаве два женска лица, оба љупка, оба пријатељс |
| илософ свечано.</p> <p>— Шта могу имати против! — кликну девојка.</p> <p>Било је већ пало вече |
| вају: хтети и моћи.{S} Зашто дакле бити против онога који нам олакшава борбу између тих неједна |
| n="178" /> година — настави да се љути против жене. — Батине!{S} Батине!{S} Батине су из раја |
| бичности, тумачио је као да је управљен против њега: било да она не дође на заједнички час, бил |
| ив освештаних <pb n="296" /> истина као против неког интелектуалног апса.{S} Шта је та Дарвинов |
| ек из старог времена, иако сам се бунио против њега: брак ми изгледа вечито нешто севдалијски.. |
| S} Министар. који се целог живота борио против реакционарних власти, трудио се да у своје закон |
| се да не изгледа бедан, али неки пркос против самог себе терао га је да се излије пред својом |
| едњих година, јачао је све више протест против научног догматизма.{S} Млади суплент био је прин |
| уше, бунила се сва њена ранија наивност против извесних крајности Илићевог схватања ствари.</p> |
| је ушла у социјалистичке идеје, у борбу против формалистичког друштва, где диплома замењује тал |
| који не дели то мишљење, или да гласају против свога убеђења па да сачувају министра.{S} Тако с |
| јој је Илић у почетку проповедао мржњу против црвене заставе, она би била њен најљући противни |
| ојић уживао у чаршији окрену се у мржњу против њега.{S} Обедише га чак да је несавесно руковао |
| ревоје и кутове...</p> <p>— Шта ти имаш против данашњег доба? — настави она разговор живље. — Н |
| променила цео <pb n="226" /> живот.{S} Противила се вољи родитеља.{S} Није слушала савете опро |
| е, лемио ланчеве.{S} Стари кујунџија се противио у почетку новотаријама свога сина.{S} Називао |
| у они криви ако су били слаби или имали противна убеђења?{S} Ја сам о томе у апсу размишљао дуг |
| ми ти шта је љубав!...{S} Да, ја нисам противна љубави, она управо долази сама по себи кад се |
| е успротиви њеним разлозима и да наведе противне мисли које су јој од синоћ лутале по глави.{S} |
| црвене заставе, она би била њен најљући противник.{S} Овако, она је била њена ватрена поборница |
| еволуцију...</p> <p>— Ја и даље остајем противник тог кабинетског социјализма — прекиде га подн |
| како је осећао:</p> <p>— Ја сам одсудан противник брака у опште.{S} Он је неприродан и неморала |
| тративно, што јој је отац проглашен као противник <hi>постојећег стања</hi>, антидинастичар, ја |
| као Турчин у Мухамеда.{S} Дела његових противника <pb n="295" /> није хтео читати да не губи в |
| тавници прогреса, они су његови најљући противници.{S} Лично за себе, они не траже много.{S} На |
| чак; шта би га се тицало што би то било противно његовом новом убеђењу!{S} Али је Илић био још |
| ету, па следствено и његовој жени.{S} У противном, глупости које треба осудити.</p> <p>Ко зна к |
| епотпуно, само главом.{S} Била је права противност Бели.{S} Чедомир натуче шешир на очи, хотећи |
| Осећао је да стари, није волео да му се противуречи и давао је честе савете.</p> <p>— Узмите се |
| опозиције у срцу једног истог друштва, противуречности у карактеру једног истог човека!{S} Људ |
| школске клупе.{S} Изузетци, маленкости, противуречности, слабости, погрешке довеле су ме на јед |
| софизми, а, с времена на време, упада у противуречности.{S} Она се питала још, што и они који с |
| о у публици, сигурније него да је фирма протоколисана код суда.</p> <p>У чокалиници се живело д |
| плами образе.{S} Он је поздрави и хтеде проћи.{S} Тада му Вишња приђе, пруживши руку, не говоре |
| ајамно, не знајући због чега, и ми ћемо проћи цео наш живот у немиру и свађи.{S} Ми живимо у зе |
| е слојеве народа да би <pb n="32" /> га проучиле, олакшале му беду, просветиле га.{S} Оне се бо |
| ни прозивања.{S} Већ се седне у клупу, професор говори, ко хоће да бележи, он бележи, а ко нећ |
| равио у кутији за фул, био непажљив кад професор предаје и лепио фишеке од хартије по таваници |
| !</p> <p>— Зевзечи се сама! — викнуо би професор.</p> <p>— Геаче!</p> <pb n="267" /> <p>— Матор |
| видети многи старији друг; чак и понеки професор није имао те ширине у образовању.{S} Он је то |
| т</hi>, како ју је крстио један тамошњи професор, један од оних неприметних културних радника п |
| ој опозицији и борби са властима, стари професор и његова жена нашли су увек могућности да задо |
| уснији од свих српских пасуља.{S} Један професор универзитета, два посланика на страни, неколик |
| S} Шта би га се тицало што не би постао професор универзитета, славан човек!{S} Он би живео при |
| о зна на кога!{S} На државни удар... на професора коме у том тренутку скидају букагије с ногу и |
| главу.</p> <p>Мисли му пређоше опет на професора.{S} Учини му се као да чује отварање апсански |
| .{S} То је било код једног гимназијског професора, Јована Матовића, познатог опозиционара, који |
| ину са скромном пензијом средњешколског професора.</p> <p>Брачни пар дође у Београд да присуств |
| говима.{S} Седала је у прве клупе да би професора чула што боље.{S} Уписала је и часове који по |
| ворио је дечко самоуверено, циљајући на професоре који су му дали слабе оцене. — Само док се мо |
| занатлије, агрономи, учитељи, официри, професори.{S} Међутим, ти си то превидео, ти си изгубио |
| ој је мушка дубина, јасност у плану.{S} Професори су се обраћали скоро искључиво мушкарцима.{S} |
| ска средина му је мало годила.{S} Многи професори беху подетињили силом свакодневног рада с дец |
| а онда остаје од слободне воље коју нам професори доказују толико?</p> <p>Вишња задрхта инстикт |
| таквих који су раније обилазили далеко професоров дом као место нечастивих.{S} Јован им је опр |
| ногу и којој су њено необично име — име професорове мајке, сељанке — променили, тепајући јој:{S |
| укагије с ногу и нуде за министра... на професорову ћерку, око које ће се већ сутра отимати удв |
| у седели тако, јели кајсије, говорили о професору Матовићу, о новој <pb n="12" /> политичкој си |
| е умиљава, њену несташну веселост; овај профил задахнуо је Вишњиним повременим руменилом здрављ |
| имети само главу, и од главе бео, нежан профил с очима дубоко занесеним у младића.</p> <p>Он сп |
| која треба да је поред ње кадгод јој се прохте.{S} Међутим, Илић се бавио дуго ван куће.{S} Кад |
| а, она није размишљала много.{S} Својим прохтевима није постављала границе. <pb n="139" /> Траж |
| живот распе као плеву!</p> <p>Поред њих прохукта један воз</p> <p>Вишњу обузе нека меланхолија |
| штованџиница, где су се уздизале притке процветале бураније и по који усамљен долап, искрпљен б |
| некога зида, преко кога су се спуштале процветале вреже од тикава.{S} Варош се губила.{S} Наст |
| и јасена, широко лишће од ораха и букет процветале зове.{S} Горе, надносило се нешто неба, с гр |
| липсала коза вукла се из села у село и процењивала се наизменично пред разним комисијама док с |
| вица овса, коју је нешто оштетила туча, процењивале су сељачке комисије тако високо, као да је |
| елико знање смета.{S} Довољно је ако се прочита десетак књига, научи се на памет још два'естак |
| би оно писмо од оца.{S} Кад га први пут прочита не учини јој се мајчина болест много опасна.{S} |
| пите, прелиставао многобројне уџбенике, прочитавао прибелешке, писао изводе, као сваки ђачић.</ |
| 05" /> <p>— Вере ти, Бела — рече Илић — прочитај ову вест...</p> <p>Па као за себе додаде:</p> |
| есно улила старинска кућа њеног оца.{S} Прочитане књиге и живот у престоници допуштали су јој п |
| .{S} Илић је писао о ситним догађајима, прочитаним књигама, о Зарији Ристићу и о великим врућин |
| су њој десиле, већ их чула из прича, из прочитаних књига.{S} Дође јој да рече:</p> <p>— Шта је |
| азоружана.{S} Он је знао толико ствари, прочитао толико књига, сипао стране речи као лавину!{S} |
| а море.{S} Као гимназист другог разреда прочитао је Одисеју, велику, дебелу књигу у зеленим кор |
| кале. <pb n="294" /> Чинило му се да је прочитао у некој врло рђавој књизи све што би могао нап |
| foreign>.{S} Прву забавну књигу коју је прочитао, било је једно старинско издање посрбљеног Роб |
| једним новим путем којим дотле није био прошао.{S} У осталом, многи његови другови су већ чинил |
| на детињасто, па, после нешто оклевања, прошапта поверљиво:</p> <p>— Не смем од маме.</p> <p>Он |
| p> <p>— Назови како хоћеш — једва чујно прошапта девојка — али ја осећам нешто јаче од мене, не |
| и ритови, па се постепено пела уз брдо, прошарана вртовима, попречним улицама и по неком велико |
| а слутња предвиђала.{S} Његов поглед се прошета од Беле ка њеној мајци, па онда паде поново на |
| о је заљубљен више него први пут кад су прошетали сами.</p> <p>— Шта рекох? — сакри он своје <p |
| њена мајка.{S} Болест <pb n="186" /> је прошла: поменула се, а не вратила се, како кажу наши ст |
| и идите те се одморите.{S} Опасност је прошла.{S} Госпођа ће сад много да спава.{S} Довољно је |
| .{S} Не покушавај да ми поричеш: ја сам прошла кроз твоје доба.</p> <p>— Шта хоћеш тиме да каже |
| о како се свршило.</p> <p>Вишња је тако прошла, изгубила се у провинцији као и у његовом спомен |
| а односи по читава блага.{S} Столећа су прошла од како смо населили њене обале; сваку стопу ове |
| " /> <p>— Да, пиши пропало... године су прошле од како смо се растали, ја то знам — продужи Или |
| један милионар и тако даље, веле, да су прошли кроз две собе из којих се састоји <pb n="85" /> |
| ао.{S} Имао је прилично кредита, јер је прошлих две године плаћао уредно.{S} Доцније нађе две т |
| ити блатом на све <pb n="112" /> што је прошло, мислити само на себе, радити за своје испите и |
| n="270" /> си себе, своје, време што је прошло.{S} И вратила си се несрећнија него кад си пошла |
| срећа допусти да мислиш и на оно што је прошло, сети ме се по ономе што је лепо било у мени“.{S |
| среће, мислећи да трчи за њом.{S} Није прошло ни неколико минута, а он је већ био на улици, са |
| више за нас, нисмо више деца.{S} Било и прошло.</p> <p>Он покуша још једанпут.{S} Она затвори ш |
| џбину, по речима једног великог песника прошлог столећа, заслужују да на њихове хумке долази св |
| ше неједнаке тежње.{S} Оставимо, дакле, прошлост.{S} Она се не врати, ма је звао колико хоћеш.{ |
| оја обећава све, а сад је посматра кроз прошлост која се измиче, отима се нашим пруженим рукама |
| p>— Пуста жеља!{S} Јер само гледајући у прошлост, ми можемо знати шта је вредео наш живот.</p> |
| , она му је изгледала као бајка коју му прошлост црта у игри пролетњега сунца.{S} Гледао ју је; |
| ело.{S} Прекинула је на кратко са целом прошлошћу.{S} Дала је реч својој другарици да јој прово |
| самарицу, потеже се два пут перорезом у прса и онда оде онде, па леже...</p> <p>Цело ово вече, |
| ходили ти осећаји прижељкивања; у њеним прсима нису се чули ти удари који звоне као жеља, као ч |
| ади и притеже је.{S} Врвице на раменима прскоше.{S} У белини платна развише се црнпурасте, дозр |
| ита на врату.{S} Глава ми бучи, хоће да прсне.</p> <p>— Знам, знам.{S} Ја мислим на твоје испит |
| n="55" /> а лети сламни шешир у боји и прсник од платна.{S} Тражио је од жене и деце да пазе н |
| имао окраћале, зелене панталоне, црвен прсник и капут мрк.{S} Да је то било ново, изгледао би |
| о је нов таман костим, претенциозан бео прсник, полуцилиндер с врло уским ободом како је те год |
| слепочнице, које су биле као да хоће да прсну, а прстима затеже косу тако да осети како му се к |
| кно...{S} Погледај их! — и Ристић пружи прст на прозор. — Ко ће знати шта оне виде својим мрежа |
| рукав, шапутао му нешто пропињући се на прсте, и грдио мајку и сестру: <pb n="7" /></p> <p>— Та |
| ила се по ознојеном челу.{S} Он провуче прсте кроз кике на темену и управи поглед прозору, као |
| провели на Ђаковића љуљашци, о Сокином прстену.</p> <p>Тако и сад, весеље је плануло неочекива |
| ом главом и пружала руку, пуну јевтиног прстења, у висину младићевих уста.</p> <p>И породица је |
| : камене стреле, римске новце, бронзано прстење које је купила по околини.{S} То је била њена м |
| во избријано лице грчило се нервозно, а прсти су трзали штит од качкете.{S} Девојка га је слуша |
| је пружи, па стрецну од додира: његови прсти су пекли као у грозници.</p> <p>Тек после дуге ћу |
| која ју је подухватала целу, од врхова прстију па све до чела и главе.</p> <p>Сањала је да су |
| његово.{S} Не може се наука посисати из прстију.</p> <p>И тада би звао младића у дућан, понудио |
| ветлих очију, уздрхтале браде, згрчених прстију и с грозницом по целом телу.</p> <pb n="96" /> |
| е, које су биле као да хоће да прсну, а прстима затеже косу тако да осети како му се кожа одвај |
| а око студента, пљескала рукама, пуцала прстима и нарочито понављала:</p> <p>— Тата ће доћи... |
| есрећнице?{S} Хоћеш ли да свет показује прстом на тебе, луди створе?</p> <p>— Доста! — викну ра |
| } Пред њима је стајала једна железничка пруга.</p> <p>— Ту близу, где понекад идем кад сам са̑м |
| м месту, близу острва Циганлије, где се пруга дели за иностранство, Илић погледа кроз прозор.{S |
| ало од <hi>Еснафлије</hi> до две чађаве пруге на зиду суседне куће, на коју се ослањао кров пја |
| оружање војске, подићи многе железничке пруге, развити јаче везе са иностранством даљим од непо |
| олапа, под обалом.</p> <p>Пређоше преко пруге и упутише се у обележеном правцу стазом обраслом |
| на-другарица која диже човека на посао, пружа му подстрека за велика дела; општење са њом даје |
| ћемо се видети! — <pb n="155" /> додаде пружајући му руку, па окрену главу да би сакрила своје |
| } Он јој је онда прилазио.{S} Она му је пружала руку, пуна ћутљивог јогунства, наслеђеног из Ча |
| али далеко иза њих.{S} Пред њима пак се пружала усталасана долина Западне Мораве чак до ибарски |
| благонаклоно, климала угојеном главом и пружала руку, пуну јевтиног прстења, у висину младићеви |
| г облика кућица за црпење воде на обали пружала је своју гвоздену руку као нека ружна добричина |
| у гледали у врт, чије воћке, још младе, пружале су мршаву сенку по земљи.{S} Сунце је залазило |
| а принцеза пред судом римских легионара пружао руке пуне лажљивих обећања, ми смо такође имале |
| и џбун јоргована надвишавао је ограду и пружао своје гране, са широким лишћем, ка улици и сунцу |
| прошлост која се измиче, отима се нашим пруженим рукама.</p> <p>— Кад смо тако добри пријатељи |
| приђе, додирну се шешира церемонијално, пружи своју меснату руку, па после првих поздрава осу г |
| р и нагнут лако, очекивао да му девојка пружи руку.{S} Она му је пружи, па стрецну од додира: њ |
| да му девојка пружи руку.{S} Она му је пружи, па стрецну од додира: његови прсти су пекли као |
| ти се допада! — рече, најзад, Вишња, и пружи му цвет.</p> <p>Он га узе.{S} Промуца неколико ре |
| оубилаца.</p> <p>— Добро — приста она и пружи му руку. — Сутра на овом месту, у три сата.{S} Ти |
| ̑!...{S} Све је ту написано...</p> <p>И пружи му једно парченце хартије које није било веће од |
| рско окно...{S} Погледај их! — и Ристић пружи прст на прозор. — Ко ће знати шта оне виде својим |
| као...{S} Имаш ли ватре?</p> <p>Илић му пружи кутију с палидрвцима, и упита га, пола у шали, по |
| и хтеде проћи.{S} Тада му Вишња приђе, пруживши руку, не говорећи ништа.</p> <p>— Како је леп |
| е лампе, пошла је брже и пријатељски му пружила своју руку, покапану мастилом.</p> <p>Без речи, |
| и жена.</p> <p>— Чеда и еманципација! — прште Каја у смех. — Ко га не познаје, скупо би га плат |
| оло никад се неће удати.</p> <p>Остојић прште у смех.{S} И Вишња се насмеја.</p> <p>— Гатке! — |
| и волео оно човечанство које је открила психологија народа, психолошки роман индивидуа и фамили |
| га знања, без појма да и постоје славни психолози?“ Цело његово биће вукло га је у том тренутку |
| тво које је открила психологија народа, психолошки роман индивидуа и фамилија.{S} Он је био обр |
| н испуњавају.</p> <p>У том се зачу нека псовка.{S} Један сељак, прљав и исцепан да би га у друг |
| таљигашка рага.</p> <p>— Рђо, мрцино! — псовке и ударци падали су сад обилно.</p> <p>И овог тре |
| речи о I</p> <p>новцу, динари, па онда псовке, које су у нашем говорном језику тако фамилијарн |
| ојих <hi>Гром-мисли</hi>. <pb n="86" /> Публика се стане да надмеће ко ће више знати на памет т |
| а цео живот, свечано, пред родитељима и публиком, па да му преда целу себе, сву раскошну младос |
| Стрике</hi>, те јој је то име остало у публици, сигурније него да је фирма протоколисана код с |
| упна, дрхтала је на зиду.{S} Даље мало, пузала је, разлиставала се стара лоза, пуштала у вис св |
| <pb n="154" /> пејзаж.{S} И док је дим пузио у модрим трубама ка чистом плаветнилу осветљеног |
| тих живот одакле си и дошла.{S} Остави пук и друштво нек сами воде своју бригу.{S} Ти ћеш тамо |
| богаташку класу више него што је волео пук, био горд са својих материјалистичких убеђења и, на |
| х, лукавих, ружних људи.</p> <p>— Поред пука постоји отаџбина — говорило је нешто у њој. — Зашт |
| жите ?{S} Слобода, драга, мила слобода, пун идеал тога појма, тако присног свима нама навикнути |
| гано, као магла, и откривала широк шор, пун отврдлог блата, накривљене плотове, дивље шибље и ј |
| у предмет.{S} Он их је почео у Паризу, пун научног оптимизма, донетог из Србије.{S} Доиста, ка |
| виме што је старо, штетно, устојало.{S} Пун рђавог искуства о правди великих према малим, јаких |
| иси, па то коло и све враџбине којих је пун њен крај, бунили <pb n="218" /> су јој главу, мучил |
| х наравно, с отомбољеним лицем, па ипак пун наде, дубоко убеђен у сопствену вредност, у дела ко |
| мо роб ропства његова.</p> <p>Он је био пун ових фраза.{S} Девојка га је слушала погледом зачуђ |
| шти су цветали патлиџани.{S} Рит је био пун зелене трске.{S} Неколико јабланова, посађени у ред |
| мом на крају крајева, јер он хоће живот пун, велики, али чист, јасан, без утишавања савести и п |
| а унутра сомотска постава.{S} Дућан му пун будилника, зидних и џепних часовника, па све куца и |
| ко га ко упита шта ће ту, он одговара: „Пун сам електрике“...{S} Шта да радим, кажи ми.</p> <p> |
| јеним фирнаезом, са два велика прозора, пуна шољица, кутија од <hi>вешплава</hi>, ђинђува, воде |
| је виле гоне, а враћала се тек у вече, пуна новости.{S} Младен је одлазио такође, у школу, ран |
| да прилазио.{S} Она му је пружала руку, пуна ћутљивог јогунства, наслеђеног из Чачка.{S} Илић с |
| ао неки други младић који би био његова пуна супротност: мали, крутуљаст, са очима као у миша, |
| ини сунца на заласку.{S} Долина је била пуна примитивних баштованџиница, где су се уздизале при |
| гарица, напротив, била је крупна, доста пуна за своје године, дубоких, угаситих очију, мирних и |
| едала да се отима свакој формули, да је пуна релативности, анархизма и вртоглавице, он је осећа |
| ентије Симић, секретар суда.{S} Била је пуна хвале за младог чиновника.{S} Тако исто и сестра.{ |
| рету, гомиле радног народа и беле куће, пуне ситне дечице.</p> <p>Нешто се од тога већ остварив |
| и те заводе својом неприродном логиком; пуне ти главу својим непроменљивим законима; говоре ти |
| ред судом римских легионара пружао руке пуне лажљивих обећања, ми смо такође имале амбициозну м |
| еке незнане жалости.{S} Очи су јој биле пуне суза.{S} Ако остане с Чедомиром још за тренутак, о |
| ји, споменици, позоришта, па онда улице пуне света, велике димензије, ширина, слобода.{S} Могао |
| м тракама у коси, слободне, радознале и пуне прича о мачки, кокошима и ђаволу.</p> <p>Ту, у Кру |
| и он, слободно, осећајући да му се срце пуни неким осећајем, који није могао тачно одредити. — |
| ишња се могла радовати дубоко, потпуно, пуним срцем.{S} Сад пак, примала је хладно те изливе па |
| широку реку са зеленим обалама и небом пуним звезда.{S} На таласима, који се стално љушкају, п |
| је — умеша се један надничар са самаром пуним цигаља. — Вели, неће више да носи цигље... то му |
| ну изреку.</p> <p>У том се Бела врати с пуним тањиром румених кајсија.</p> <p>— А ножеви? — пре |
| је могуће, то је апсурд — рече младић с пуним уверењем. — Бар данас је то јасно.{S} Нема неба.{ |
| елемената, он се упита нехотице: „Нашто пунити уши девојци тим страним речима кад је она лепа и |
| је раније била механа, и старо гробље, пуно дудова.{S} Тек са јужне стране налазио се низ кућа |
| Лазаревићева оста сама.{S} Беше набрала пуно наручје цвећа, те потражи какво угодно место да се |
| много искреног сажаљења за друге, а са пуно дубоке жалости за себе.</p> <p>Мајка јој је умрла |
| весе на алке, нешто цвећа у саксијама и пуно дима од јевтиног дувана.</p> <p>— Већином гласова |
| ом кад се вратио из библиотеке с главом пуном Ламарка, Кеплера, Њутона, Галилеа, Дрепера, Хемхо |
| ида, да се разведе са самим собом.{S} С пуном збиљом, као да то само од њега зависи, покуша да |
| ло.{S} Тек у последњем часу појави се с пуном шаком новина.{S} Министар се осмехну.</p> <p>— Ба |
| другарици, она је стајала сама у зраку пуном кише.{S} Све је око ње било сиво, тако сиво да се |
| и.{S} Ноћне светиљке чкиљеле су у зраку пуном кише.{S} Под њима се белуцала црна калдрма.{S} Би |
| данашње одушевљење давало јој је израз пуноће, савршенства.{S} Са заокругљеним раменима, која |
| ти салон.{S} Примети велику библиотеку, пуну повезаних <pb n="10" /> књига.{S} На врху једног о |
| климала угојеном главом и пружала руку, пуну јевтиног прстења, у висину младићевих уста.</p> <p |
| .{S} И двоје драгих испунише ту тишину, пуну неказаних ствари, примедбама о времену.</p> <p>У ј |
| мети своју пријатељицу, малу паланчанку пуну одушевљења, писца свих драгих карата и писама које |
| 5" /> у школи, видела је сад нову варош пуну младих људи, који се боре против живота и за живот |
| тва.{S} Газдарица је имала жилав врат и пупаст трбух.{S} Рекао јој је да се не брине, оставио л |
| еларијске слуге, чији је живот празан и пуст колико и она архива коју из дана у дан испуњавају. |
| хташе опет, и стегоше.{S} Предео је био пуст.{S} Влажна пољана дисала је новом, великом надом.< |
| их кровова видело се парче једне улице: пуста калдрма, зарасла у модро-зелену траву, два низа п |
| } Ја хоћу да он буде вредан...</p> <p>— Пуста жеља!{S} Јер само гледајући у прошлост, ми можемо |
| д том вароши, широм отвореној мађарским пустарама.{S} Црни, велики летњи облаци извирали су иза |
| у дрхтећи као душе прогнате из раја.{S} Пусти простори, по којима се назирала тек овде-онде кој |
| ст на старинској цркви.</p> <p>Вишња га пусти да говори.</p> <p>— Само треба претворити речну с |
| али слабе оцене. — Само док се мој ћаћа пусти с робије.</p> <p>И сви троје су тако веровали у б |
| да са Кајом иде кући.{S} Али је она не пусти испреда се, и, између осталих ситница које се гов |
| увише се витке слабине девојкине.{S} Он пусти.</p> <p>Кад хтеде да загрли поново тај дивни ство |
| сад тако ретко виђамо.</p> <p>Кад су се пустиле из школе, Вишња хтеде избећи да са Кајом иде ку |
| ики осећаји, од тихе носталгије што смо пустили срећу да одлети кад су нас њена крила додиривал |
| борбеном Београду са изгледом залуталог пустињака.{S} На себи је имао окраћале, зелене панталон |
| а.{S} Његово срце, које је дотле живело пустињачким животом идеала из књига, уживало је сад сла |
| ико тражити; боље је пристати на живот, пустити се у њега.</p> <p>Јер какав да је, живот постој |
| е за нечим што више није наше?{S} Зашто пустити да дани и године пролазе?{S} Јер младост иде, б |
| римети девојка.</p> <p>— Не, ја те нећу пустити док ми не обећаш да ћемо се опет видети — одгов |
| на излет на брање ивањског цвећа.{S} Да пустиш, тето, Вишњу са мном?</p> <p>— Не браним — одгов |
| ком месту, готово све потрошило.</p> <p>Пустише га из затвора.{S} Част му се поврати, али цело |
| воје сирото искуство као бродоломник на пустом гребену што сабира крте остатке разбијене лађе д |
| ди око себе саме развалине, непрегледну пустош, ништа није остало од свега што је јуче још пост |
| ивим оком.{S} Доиста, обала поред Саве, пут за Вишњицу, самоникле улице по Чубури, виделе су та |
| {S} Муке су видели око језика.{S} Ипак, пут је био пријатан.{S} У Паризу су се настанили у једн |
| у се није осећао срећан.{S} Какво дрво, пут, бара каква опоменула би га своје другарице.{S} Њен |
| хну.{S} Хлебарнице почеше пећи хлеб два пут дневно.{S} Печење је мирисало по старинским пањевим |
| у, па онда баци самарицу, потеже се два пут перорезом у прса и онда оде онде, па леже...</p> <p |
| ропила и од пића посрнула, па продужила пут порока као свака пијаница.{S} Тако је пре неку годи |
| своју познаницу на пролазу и продужила пут с њом.{S} Било му је јасно да га Лазаревићева избег |
| ишњом.{S} Она се трудила да се врати на пут којим је ишла пре него што га је познала.{S} Она је |
| тор се надао бар у сина, да ће изаћи на пут, свршити школу, добити државну службу, па да провед |
| дубине своје будућности, проналазио је пут својих мисли.{S} Једно женско срце куцало је за њим |
| припадала.{S} Њене мисли враћале су се пут Бумбарева Брда, у белу варош на саставу две велике |
| је одредила свакој звезди своје место и пут којега се мора држати.{S} Измерила је сунце, пронаш |
| е доби оно писмо од оца.{S} Кад га први пут прочита не учини јој се мајчина болест много опасна |
| е ви те ствари — осече се Вишња за први пут. — Ја сам еманципована девојка.</p> <p>Газдарица је |
| нешто бела лука.{S} Због њих су се први пут завадили.</p> <p>— Доста с тим паприкама! — викнуо |
| S} Да ли се сети да је у тој улици први пут видела свога драгана са његовом доцнијом женом?{S} |
| а, сласт што је заљубљен више него први пут кад су прошетали сами.</p> <p>— Шта рекох? — сакри |
| ске боје.{S} Кад би је човек видео први пут, помислио би да је горда и надута, али, у иоле позн |
| том месту на којем је Илић пољубио први пут своју драгану.{S} У врх пута стајала је још она клу |
| та није <pb n="136" /> десило.{S} Други пут би се дурила без раззлога, очито га избегавала, пра |
| муж врло тврдоглав.{S} Стога узе други пут, прими од његовог говора што је ишло у корист њеног |
| лажи, далеко би отерао! — рече му други пут. — Само на кога се метну, да ми је да знам?</p> <p> |
| — Ти излазиш из Здрављака? — па продужи пут, настављајући да звижди.</p> <p>По тротоару, с друг |
| во очево писмо и читала га бог зна који пут.{S} Реченица о Радоју допала јој се посебице.{S} Ос |
| а га она.</p> <p>— Да.{S} Навратим који пут.{S} Овде је пријатан залазак сунца.{S} Ружичаста пр |
| лио поред школске баште.{S} Тек по који пут, а нарочито кад је на пољу светло и благо време, он |
| еколико хвати, а врх од зида као колски пут.</p> <pb n="229" /> <p>— Као Себастопољ! — говорио |
| 04" /> своме зету. — Зар се за свадбени пут купују новине?</p> <p>— Нешто ме интересује — одгов |
| ешен позади лађе који осветљава пређени пут, а ни корака унапред јер се живот не понавља као шт |
| љао по вароши бесциљно.{S} Око пет сати пут га нанесе поред једне велике грађевине, којој су ма |
| и да идемо?</p> <p>Тада се и по четврти пут глог белио, лале жутеле, славуји певали.{S} Нова тр |
| у главној улици коју чини у тој вароши пут Крагујевац—Ужице.{S} То је била права трговина, с д |
| се.{S} Па опет се деси кадгод, као овај пут, о покладима, на тефериџу, патарицама, <pb n="211" |
| > <p>— И?</p> <p>— Свак од нас има свој пут.</p> <p>— Не говори ми то, Вишња — прихвати Чедомир |
| ца.{S} Капље су биле чешће.{S} На један пут, ветар се претвори у вихор.{S} Облак се провали.{S} |
| ку? — викнула је кад јој је муж поменуо пут. — Жива нећу, а мртву ме можеш однети и на Ђавоље О |
| <p>— Куда идемо? — упита га она.</p> <p>Пут се био изгубио.{S} Пред њима је стајала једна желез |
| че једног дана:</p> <p>— Краљ ми је два пута изјавио како се озбиљно решио да да̑ земљи нов, ли |
| није било кадро да је скрене са правога пута : мушки поглед ни рђав пример, сеоска чама ни сабл |
| да се развије што више, да оде до краја пута који је водио преко девојачке школе.{S} Али се она |
| ће забрањивао свако попуштање од правог пута.{S} Корачала је брзо, али сигурно, и изгуби се не |
| ну, на прашину, на велике цене.{S} Овог пута њен се поглед следи.{S} У дневним вестима налазила |
| ић није пио то пиће.{S} Али приста овог пута.</p> <p>— Још на ракију нису ударили порез — проду |
| д допадало код њега, чинило јој се овог пута ружно, себично, одвратно.</p> <p>— Мизерија! — реч |
| груди.</p> <p>Мајка уздахну, и то овог пута искрено.{S} Узе двоје младих за руке, приближи им |
| лона и као враћајући се с неког далеког пута, по којем је његова мисао дуго лутала. — Опет двој |
| ква сиренска утвара, на свакој окуци од пута, на гомили сувог лишћа, у облацима... облацима што |
| их дирека на нашој страни.{S} Колико је пута ишла тим путем с Илићем до тог села, које је он на |
| а се Чедомир несвесно.</p> <p>Толико је пута пролазио поред те зграде, а никад није приметио да |
| ба ми још рада, читања, спреме.{S} Више пута узмем перо да забележим идеје које лутају кроз мој |
| вет даје и последњу цркавицу, а нема ни пута, ни ћуприје, учитеља, ни лекара.{S} Све је више си |
| ветар.{S} Лишће у џбунова заигра у крај пута.{S} Занесени у своју лепоту, они нису осетили да ј |
| а прашина.{S} Он је ишао полако, крајем пута, оборене главе у страну, и викао као по дужности:< |
| ијског надзора ?{S} Није ли сусед преко пута помиловани робијаш?{S} Па и даље, доле у Београду, |
| добро ту аду, аустриску стражару преко пута, вијугав друм и низ телеграфских дирека на нашој с |
| стоци да се угледа на ову Швабицу преко пута, па да пере једну собу данас, па сутра другу.{S} Н |
| ини Привредне Банке, ударио се неколико пута перорезом у намери да се убије.{S} Ово је учинио н |
| ала свој велики Београд.{S} По неколико пута преко дана излазила је ту у шетњу у доба кад је ми |
| а, узвишен рад.{S} Гледао сам је толико пута... гледам је и сад, а никад је се нећу нагледати.{ |
| S} Чудила се томе питању, јер је толико пута говорила Вишњи о својим намерама.{S} Најзад рече:< |
| овом успеху у школи, ставила већ толико пута до знања да он има од ње да се учи.{S} Поред тога, |
| ољубио први пут своју драгану.{S} У врх пута стајала је још она клупа на <pb n="97" /> којој су |
| ете... под какво дрво, у ону кућу у врх пута? ---—</p> <p>Млади човек је и овде морао претрпети |
| нашао, увео у друштво, показао јој нове путеве, отворио нове видике.{S} Њене смешне грешке о ос |
| ави.{S} Бујице однеле мостове, разориле путеве, укочиле цео саобраћај.</p> <p>Једне од тих влаж |
| По некад живот изведе своје мистериозне путеве <pb n="271" /> на широка места обасјана руменило |
| елики, мислила је тада, он је као море: путеви су безбројни, живот шуми, таласа се, све је у ве |
| ити, остављајући студента да иде својим путевима.{S} Она је била само нешто пролазно... само је |
| њу, гунђајући;</p> <p>— Можда различним путевима може се доћи до истине.{S} Можда метафизичари |
| та времена.{S} Па ипак је готово трчала путем.{S} Напољу је јесен приређивала илузију пролећа.{ |
| рено и поштено.{S} Стога продужи правим путем и покуша да одвоји стране што су се оснивале на м |
| ња, могућности да се крене једним новим путем којим дотле није био прошао.{S} У осталом, многи |
| лом.</p> <p>Без речи, ударили су другим путем, камо су их водили младост и лепо време.{S} Дан ј |
| а, корачао је лагано својим уобичајеним путем из Библиотеке на Теразије, па Крунском улицом на |
| ашој страни.{S} Колико је пута ишла тим путем с Илићем до тог села, које је он називао њеним, п |
| разапетим једрима и води је непознатим путем ка бујним предгорјима неке нове земље.{S} Мислећи |
| ска кола.{S} Арњеви се тресли.{S} Један путник је промаљао радознало главу кроз отвор на колима |
| ричу!</p> <p>Брод обиђе брдашце, и пред путницима се указа цела панорама Београда са дунавске с |
| за састанак пред растанком.{S} Неколико путова и странпутица укрштали су се овде и изазивали ми |
| ав у свет књига, мисли, снова.{S} Место путовања у Врњце и Абацију, он је заједно с Фламарионом |
| ржавало ни речце о љубави; оно је могло путовати и отворено, а да нико не нађе у њему чега друг |
| ноћу осветљавале нашу варош, наша села, путове, а дању покретале занатлијске машине, стругаре, |
| идео једног сапутника на истом путу, на путу у интелектуални живот, човека кога су интелектуалн |
| аје позитивна знања.{S} Не застаните на путу еманципације!{S} Ваши хоризонти остаће тесни, ваша |
| намо где идемо, ми знамо само да смо на путу...{S} Можда све ове мисли нису долазиле на ум млад |
| {S} Он је тражио мало светлости на свом путу, као што морнар тражи звезду изнад узбурканих тала |
| екад се иде у позориште, кад оно у свом путу наиђе на Чачак.{S} По кафанама се пуши, млатара ру |
| у њему видео једног сапутника на истом путу, на путу у интелектуални живот, човека кога су инт |
| храмала око студента, пљескала рукама, пуцала прстима и нарочито понављала:</p> <p>— Тата ће д |
| Она је сматрала пољупце као шећерлему, пуцала језиком и тражила још, још, још.{S} О правом жив |
| /p> <p>Прљила се око ватре, руке су јој пуцале од сапунице, крста је болела.{S} Ипак је она одг |
| <hi>постојеће стање</hi>, од кога му је пуцало срце и бридела леђа, звониле су му као песма над |
| дне од тих влажних, мрачних ноћи, чу се пуцањ, јачи од топа, страшнији од грома, као да се земљ |
| ска! — грдио је поново рабаџија.</p> <p>Пуцањ одјекну.</p> <p>Напољу је иначе било тихо.{S} На |
| <p>На пољу је вејао снег.{S} У пећи је пуцкарала ватра.{S} Човек се ту осећао добро <pb n="140 |
| /p> <p>Увече је одјекивало по вароши од пуцњаве лагумова.{S} Парчад од камења дотеривала су до |
| е једна за другом, као два добра друга; пуче пушка; једна од њих опусти крила и паде у рит; она |
| д места где је пао леш као да га тражи; пуче друга пушка; тица се изви над Дунав, одлете у вазд |
| } Али шта је она била према блеску који пуче пред очима младићевим кад угледа своју драгану!{S} |
| сам израдио.{S} Погледај овај сточић за пушење.{S} Није ли читаво уметничко дело?...{S} Ево, па |
| а у кафану, губио се у читање новина, у пушење, у играње домина с првим кога сретне.{S} Али и т |
| ли читаво уметничко дело?...{S} Ево, па пуши — продужи она, помакнувши сто у правцу Илића. — Ко |
| путу наиђе на Чачак.{S} По кафанама се пуши, млатара рукама и води политика.{S} Необавештен чо |
| рну, зарђалу масу.{S} На неколико места пушило се.{S} Младић обухвати једним погледом тај мирни |
| — Ко ме не познаје помислио би да и ја пушим!</p> <p>— Не пушиш никако?</p> <p>— Једна цигара |
| один би се извалио поребарке на фотељу, пушио и очекивао кафу.{S} Понекад би читао новине, а ка |
| вог врата.{S} На глави је имао качкету, пушио на лулу и бријао бркове.{S} Да се није знало чији |
| помислио би да и ја пушим!</p> <p>— Не пушиш никако?</p> <p>— Једна цигара с мене на уштап, у |
| је пао леш као да га тражи; пуче друга пушка; тица се изви над Дунав, одлете у ваздух и више с |
| на за другом, као два добра друга; пуче пушка; једна од њих опусти крила и паде у рит; она друг |
| иша, па и вина.{S} Стари <pb n="269" /> пушкар, који је задржао нешто од своје службе у војсци, |
| То је била скромна кућа једног државног пушкара у пензији.{S} Домаћица, жена преко шесдесет год |
| застарелим гестовима и учтивостима.{S} Пушкарка се већ бринула шта ће сутра лепо скувати за ру |
| у озбиљној, плавој униформи, држали су пушке о рамену и бленули неодређено у празнину улице.{S |
| то ти рекох, онда...</p> <p>— Остави ту пушку.{S} Не ваља је показивати у пијаном друштву — пре |
| кад то и чини, ради у супротном правцу: пушта браду, чупав је, аљкав, носи умашћен шешир и узди |
| !{S} Бога ми, Бела, пази се доцније, не пуштај га далеко од себе!</p> <p>Бела се церила ђаволас |
| пузала је, разлиставала се стара лоза, пуштала у вис своје сочне пипке, припијала се уз кућу, |
| рада.{S} Избегавала је његов поглед.{S} Пуштала га да говори, и тек тако, гледајући у страну, о |
| ли се с грађанима.{S} Око дванаест сати пуштале се школе.{S} Четири часа доцније звонила је веч |
| 102" /> <head>IX</head> <p>Матовић није пуштен с робије онако брзо, управо преко ноћ, како су с |
| , али као што је то обичај, дечурлија и пуштена стока поломили <pb n="144" /> су младице.{S} Он |
| спази два војника на стражи, с ножем на пушци.{S} Иза њих се шарениле две покретне стражаре од |
| у се она. — Можда сам мало уморна...{S} Пхи, али је љута ова цигара — додаде за тим, насмејавши |
| точак.{S} Пређоше једну њиву, засађену пшеницом.{S} Затим се спустише низ једну јаругу која је |
| о метресе, одушевљава те, опија најбр...р...рже...{S} Ето, већ сам пијан. .</p> <p>Био је заист |
| чини јој се бедно.{S} Видела је по њему рабатне чатрље које дотле није примећивала.{S} Велики ж |
| инио леп и отмен утисак у гомили других рабатних кућица, које су тада испуњавале тај крај.</p> |
| е водио рачуна кад се кола напунише.{S} Рабаџија га удари песницом по њушци.{S} То је био знак |
| ! — драо се поред њега поносно најмљени рабаџија.</p> <p>То уважење губило се из дана у дан.{S} |
| липсотино шинтерска! — грдио је поново рабаџија.</p> <p>Пуцањ одјекну.</p> <p>Напољу је иначе |
| родно место, неколико сокака по којима рабаџије шибају волове, а човек не зна кога пре да пожа |
| а млад виноград сади,</l> <l>Лозе сади, равне дворе гради.</l> <l>Дан градио, а два се кајао —< |
| /l> <l>Ухвати сиве волове,</l> <l>Узори равне долове,</l> <l>Да видиш шта ће да никне.</l> <l>А |
| и по породици.{S} Сви су били студенти, равни један другоме.{S} Чича с погачицама поздрављао је |
| ма!“ — мислила је и веровала да су тако равни једно другом.</p> <pb n="107" /> <p>У тој средини |
| енац.{S} Око ње се простирала таласаста равница на далеко.{S} Где се окрене, ливада јој је нуди |
| ша борбу за насушни хлеб.{S} Ево овде у равници, где се киша очекује као благодат небесни, Мора |
| тада била у моди.</p> <p>— Овоме је све равно до Косова! — насмеја се Илић у себи.</p> <p>Он је |
| Мораво, моје село равно,</l> <l>Кад си равно, што си водоплавно!...</l> </quote> <pb n="212" / |
| ка:</p> <quote> <l>Ој Мораво, моје село равно,</l> <l>Кад си равно, што си водоплавно!...</l> < |
| је још раније наслутио да девојка није равнодушна према њему.{S} Јер нашто онда онај њен задив |
| и са најсветијим стварима.{S} Поред све равноправности, осећала је да ипак није једнака својим |
| се окрену око себе, као човек који губи равнотежу и тражи да се за шта ухвати.{S} Жабе су креке |
| ла своје.{S} Постао је обична таљигашка рага.</p> <p>— Рђо, мрцино! — псовке и ударци падали су |
| у природној величини портре Матовићев, рад једног од наших старијих сликара.</p> <p>Кроз широм |
| воли живот одрицања, позитивне ствари, рад за човечанство.{S} Паланка ће бити јача од тебе...{ |
| а и осталим великим надлештвима, где је рад мањи, а плата већа.{S} Они оснивају <hi>таншуле</hi |
| лу, била мој добри геније, јер је сваки рад... нарочито овај који траје више година, врло тежак |
| Њу су саму подгризале сумње у њен јавни рад, у њене идеје, у живот који је изабрала.{S} Али вре |
| ића, вуче пет кила књига, уби га научни рад, кашљуца већ.{S} Ено Петра Гавриловића, дигнуо десн |
| {S} Осећао је инстинктивно да му је тај рад једини ослонац што му је остао.</p> <p>Лево, на сто |
| ања.{S} Она се заиста питала да цео тај рад није бесциљан, питала се шта ће она привредити науц |
| које поздрављају својим топлим погледом рад на добру народа.{S} Слушајући звуке пијука, њему се |
| их врба, позива на велика дела, узвишен рад.{S} Гледао сам је толико пута... гледам је и сад, а |
| упило радовима на подизању централе <hi>Рад и Светлост</hi>, како ју је крстио један тамошњи пр |
| е очекивало.{S} Акционарско друштво <hi>Рад и Светлост</hi> паде под стечај, а Радоја стрпаше у |
| подножју те планине зидају централу <hi>Рад и Светлост</hi>.{S} На њега налетише црне мисли као |
| не се боре с човеком раме уз раме, нема рада од кога се стиде, нема казне од које би их ухватио |
| их, занесених очију, враћао се увече са рада.{S} Грађани су га заустављали, запиткивали радозна |
| сори беху подетињили силом свакодневног рада с децом.{S} Други <pb n="263" /> су се губили у тр |
| гову судбину.</p> <p>Једном се дигнуо с рада у пола ноћи.{S} По споредним улицама биле су већ у |
| ала.</p> <p>— Још је рано, треба ми још рада, читања, спреме.{S} Више пута узмем перо да забеле |
| видео му се.{S} Врло интелигентан, врло радан, витак, упечатљив, увек будан, он се ту осећао ка |
| им је алал! — поклапали су га други. — Раде, брате мој, па све варнице искачу.</p> <p>— Само т |
| p> <p>Једног малог празника кад жене не раде, Вишња је седела код Остојићевих, кад Радоје дође |
| се милио.{S} И време је проводила лако, радећи у школи појачано, скупљајући по селу мотиве са ч |
| хом.{S} Проналазио је масу задовољстава радећи дан и ноћ.{S} Учење му је изгледало најрадије, н |
| ућност, он је трошио своје младе године радећи да буде достојан поверења које ће му се некад ук |
| е пази на спољашњост; па кад то и чини, ради у супротном правцу: пушта браду, чупав је, аљкав, |
| злишан.{S} Ради њега су били ти напори, ради њега је хтела бити ослобођена жена.{S} Нашто онда |
| ини добра себи или другом, него тако... ради саме власти и да је држи у својим рукама, као тврд |
| м студијама изгледао јој је излишан.{S} Ради њега су били ти напори, ради њега је хтела бити ос |
| је довикивао:</p> <p>— Буди храбар.{S} Ради.{S} Реши се.{S} Не клони.</p> <pb n="166" /> <p>Ал |
| ичин муж је столар — објасни девојка. — Ради у једној оближњој фабрици.{S} Добро му се плаћа.{S |
| {S} Стид ју је било и од самог Илића, а ради њега и ради својих родитеља, она је желела бити на |
| ушевног нестрпљења.{S} Није знао шта да ради од себе.{S} Свет му се чинио празан, шупаљ, бесмис |
| вој ћерци, која далеко тамо иза Рудника ради на свом образовању и спрема се да буде велика и ми |
| могу да примим да је васељена створена ради гомиле глупака.</p> <p>Девојка стеже усне, као да |
| у.</p> <p>У предсобљу чу како газдарица ради нешто у кујни.{S} Ухвати за кваку и изађе.</p> <pb |
| , долазило питање :</p> <p>— Шта ли сад ради Вишња?</p> <p>Он би се пренуо из својих студија, в |
| чешће преко дана, кријући се тек форме ради.{S} Из вароши се доносиле трубе платна, разне чипк |
| р Словен, прими радо овај изговор да не ради ништа, и приста.{S} Они пређоше трем.{S} Један ста |
| г, налазио много одушевљења, воље де се ради нешто велико, смелости да се кида са свиме што је |
| је било и од самог Илића, а ради њега и ради својих родитеља, она је желела бити најбоља жена н |
| идних и џепних часовника, па све куца и ради, као да у радњи има стотина срца и душа.{S} Марке |
| и с ким не да да удружи, идеалиста који ради само на крупно; гледајући главну ствар превиђа спо |
| тала:</p> <p>— Где је он сад?{S} Шта ли ради?</p> <p>— Он је за мене мртав! — одговори енергичн |
| вратима од трпезарије.</p> <p>— Шта ли ради служавка? — рече она као за себе, па повири у пред |
| ел робе што се ту може наћи.{S} Али они ради којих тај дућан постоји познају га на први поглед |
| о у туђе руке.{S} Он јој је хтео писати ради себе <pb n="188" /> такође, испричати јој све онак |
| еда.{S} Свет се занима политиком једино ради ћара.{S} У међусобним односима људи су неповерљиви |
| Остави, дете — бранио јој је отац да то ради.</p> <p>Прљила се око ватре, руке су јој пуцале од |
| бро му се плаћа.{S} У слободном времену ради за себе.{S} Све је то он сам израдио.{S} Погледај |
| чавао их по двапут, тресао катанцем још ради сваке сигурности.</p> <p>Одговарао је девојци у ис |
| сто што му држава одузима последњи грош ради чегртања скупе и некорисне бирократске машине, тре |
| ствари, он је дрзак у речима.{S} Он је радикал, демократ, социјалист, републиканац, револуцион |
| и га у његовој борби за народ.{S} Његов радикализам није био више политика, већ једна врста рел |
| пераменту.{S} Он је међу њима, међу тим радикалима, социјалистима, републиканцима, који се у то |
| о је у Групи.{S} Остали пак основали су радикални клуб.{S} Међу овима је био и Чедомир.</p> <p> |
| ећи.{S} Да би пак утишала своју савест, радила је готово претерано на школским предметима.{S} П |
| нутак.{S} Онда узе неки други посао.{S} Радила је двоструко само да не остане на само са својим |
| ену или ваншколску мисао.{S} Марљиво је радила, чекала стрпљиво крај школске године и спремала |
| очи нису гледале.{S} Њихова глава није радила.{S} Њихов ум се био онесвестио.</p> <p>Вече се с |
| ред њима, бледи и губи се, и као што би радила мајка, глас целог народа их љушка у њиховим гроб |
| н.{S} Док је била мала, за чудо је лепо радила женске послове.{S} Међутим сад, било да кува руч |
| о његове беху као привезане; цела варош радила је око њега, само се он осећао неспособан за нај |
| аздрљених груди и врата, босих ногу, па радиле нешто по дворишту сагибајући леђа, ширећи ноге, |
| свакој клупи добро вече, причају шта су радиле преко дана, шале се на рачун првог који наиђе.</ |
| ал.{S} Те проклете паприке!{S} Шта нису радили њен муж и газдарица од пансиона да дођу до њих: |
| овара: „Пун сам електрике“...{S} Шта да радим, кажи ми.</p> <p>Вишња јој није знала одговорити |
| ..{S} Ми морамо успети.</p> <p>— Шта да радим ? — нађе је по том Милева. — Радоје пије.{S} Да г |
| ти будеш моја жена!{S} Ја сам кадар да радим за двоје.</p> <p>— Ти заборављаш опет стварност.{ |
| и, распали лулу, па додаде:</p> <p>— Ја радим да убедим људе у потребу да се поново почну посло |
| рости, опрости Вишња.{S} Ја не знам шта радим.{S} Ти ово ниси заслужила.{S} Ја често не господа |
| т кад видим да је нешто боље, што да не радим тако!...{S} Звао сам доктора.{S} Он јој преписа н |
| м при употреби у ситној, па и занатској радиности, стари Лазаревић прекиде га, рекавши му тмурн |
| уверење да није жењен, остале сведоџбе, радио марљиво за своје испите, прелиставао многобројне |
| ита онај из гомиле.</p> <p>— Ето, тако, радио с нама, вукао цигљу, па онда баци самарицу, потеж |
| >Избегавао је једну и другу девојку.{S} Радио је за испите више него што је требало.{S} Читао ј |
| о како само може бити.</p> <p>Радоје је радио и ван своје радње.{S} Основао је велосипедско дру |
| а да би осигурао слободу кретања, да би радио само оно што воли, да буде свој и припада самом с |
| {S} Кад би она била његова, неуморно би радио на започетој тези.{S} Шта би га се тицало што не |
| /> што је прошло, мислити само на себе, радити за своје испите и не осећати ништа.{S} Али није |
| опомиње да је дан свануо...{S} Нимфе ће радити посао робова!"</p> <p>— Збиља, како се осећаш у |
| реба је послушати, рећи је увек, и увек радити тако да је човек може рећи.</p> </div> <div type |
| , доцно лежи, а кад остариш не можеш да радиш, па куд ћеш него у просјаке.</p> <p>Сад се све то |
| <p>— Ти си паметан човек... ти знаш шта радиш.{S} Наша варош дугује ти већ много, за парк, за.. |
| оплој соби и пазиш шта се говори.{S} Не радиш снагом него мозгом.{S} Гледаш кроз прозор: људи с |
| p> <p>— Па како си ми још?{S} Па шта ми радиш ?...{S} Јеси ли се свикла на наш живот?</p> <p>Он |
| рејин, трговачки помоћник, па и по који радник.{S} Сваки од њих био је огорчен песимист, сирома |
| месеца свршићете школу и постати јаван радник.{S} Стало вас је скупо док сте дотле дошли.{S} А |
| ају, поред гомиле цигаља лежао је један радник, затворених очију.{S} Мало даље од њега видео се |
| >— Сад копају брану и јаз.{S} Притиснуо радник, мила мајко, као мрав.{S} Сева будак, а онај куј |
| ако свако има достојанства; један прост радник воли више смрт него понижење.</p> <p>Бела згужва |
| о те уби! — рече неко из гомиле.</p> <p>Радник отвори очи, погледа зловољно у правцу онога који |
| е испунио своја обећања.{S} Код сељака, радника, грађана чују се само горке речи.{S} Алкохолиза |
| једног мањег трговца као и једног бољег радника: ништа у њој није давало утисак раскоши ; све ј |
| стави на врху Овчара.{S} Сети се гомиле радника који у подножју те планине зидају централу <hi> |
| ор, један од оних неприметних културних радника по паланкама, који су скупљачи претплате свакој |
| е мешао.{S} Кад је у клисури надзиравао раднике, гледајући хиљаде њихових црнпурастих, замахнут |
| били махом ђаци са својим другарицама, радницама или газдаричиним ћеркама, млад свет који живи |
| служила за кување, долазиле су оближње раднице да однесу кући врућ ручак, кокетовале простачки |
| о распусту да виде Београд, беспослени радници, становници предграђа, ситни чиновници који нис |
| стије.</p> <p>— Ето, нама требају добри радници, занатлије, агрономи, учитељи, официри, професо |
| е без везе.</p> <p>Изнад обале, коју су радници откопавали, појави се сјајна сунчева кугла.{S} |
| еда тужно кроз прозор.</p> <p>Напољу су радници откопавали неку обалу.{S} Мршава, јадна кљусад |
| јуком.{S} По планини се разлегала песма радничка. <pb n="176" /> Варош живахну.{S} Хлебарнице п |
| е змије, подигла се читава насеобина од радничких колеба, магацина и скела.</p> <p>Остојић је б |
| жице, стотине точкова у покрету, гомиле радног народа и беле куће, пуне ситне дечице.</p> <p>Не |
| ција, проституција, један ђаво!{S} Спас радног народа је у револуцији... и само у револуцији... |
| тиније него у Београду.{S} И сама му је радња била другојачија него у осталих.{S} Избио велике |
| ити.</p> <p>Радоје је радио и ван своје радње.{S} Основао је велосипедско друштво, утицао код о |
| љке на сату једне оближње часовничарске радње показаше три, она се појави пред Двором.{S} Ишла |
| ословном завоју зелене боје, с натписом радње њеног оца.{S} После је дошла карта, обична поштан |
| часовника, па све куца и ради, као да у радњи има стотина срца и душа.{S} Марке су биле најнови |
| да Радоје има право, па му предаде целу радњу, а сам поче да сади лук преко лета, зими пак да з |
| Био је вечито добре воље.{S} Причао је радо о својим пословима.{S} Решавао се с муком да је ос |
| ао једном приликом, <pb n="60" /> да би радо учио нешто практично... за машинисту на пример, ал |
| /p> <p>Чедомир, као добар Словен, прими радо овај изговор да не ради ништа, и приста.{S} Они пр |
| орите — рече му Вишња. — Ја бих то врло радо читала.</p> <p>— Још је рано, треба ми још рада, ч |
| г дана кад тако осташе сами. — Тако бих радо побегла од куће.</p> <p>Њен глас је дрхтао и био и |
| } Улице, изроване због неких општинских радова личиле су на низове ископаних рака.{S} Гомиле ил |
| дахну.</p> <p>Кад се решила, искрено се радовала што иде у престоницу.{S} Заборавила је многе р |
| школу, задовољавао би се дивљењем деце, радовао би се што га код куће чека добар ручак, са ужив |
| ој је све то пријало.{S} Вишња се могла радовати дубоко, потпуно, пуним срцем.{S} Сад пак, прим |
| ; брана и тунел поред ње били су главни радови предузећа; наравно да су онда и скупо стали, те |
| ано.{S} Њено тело беше изнурено суровим радовима око одржавања куће, бригама, ситним болестима |
| Међутим, земља је стајала пред великим радовима.{S} Морало се извршити наоружање војске, подић |
| дитом.{S} И већ се с пролећа приступило радовима на подизању централе <hi>Рад и Светлост</hi>, |
| ње, с црвеним тракама у коси, слободне, радознале и пуне прича о мачки, кокошима и ђаволу.</p> |
| се то тиче неке сасвим друге личности; радознало, <pb n="201" /> као да је хтео сазнати како с |
| овека који је ишао поред ње, слушала је радознало и жудно његове речи... речи школованог човека |
| Грађани су га заустављали, запиткивали радознало.</p> <p>— Иде... иде.{S} Биће раније свршено |
| се тресли.{S} Један путник је промаљао радознало главу кроз отвор на колима.{S} Платно позади |
| лицима није било умора ни брига.</p> <p>Радознало се окретала око себе.</p> <p>Сама улица није |
| тре очи биле су широм отворене, гледале радозналом безазленошћу у једну утврђену тачку, као у н |
| овине! </p> <p>Обузимала ју је нервозна радозналост кадгод би узимала новине откако се вратила |
| лни живот, човека кога су интелектуалне радозналости, жива младост, сумња у радост која се нуди |
| >Рад и Светлост</hi> паде под стечај, а Радоја стрпаше у хапс.{S} Он се оправда.{S} Разлог је б |
| хани.</p> <p>Посао пође на боље.{S} Код Радоја су се могли купити часовници јевтиније него у Бе |
| од твојих доброжелећих ти родитеља... и Радоја који ти ово писмо пише и у свему ми се на руци н |
| магао газда-Митар.</p> <p>— Оставите ви Радоја — говорио је грађанима, који би давали наметљиве |
| рна и <pb n="209" /> иста.{S} Пре тога, Радоје се враћао из <hi>Централе</hi>.</p> <p>— Добро в |
| за добре паре, кадиле владу.{S} Истина, Радоје није знао звонке фразе, његов говор није био оки |
| ајем и понављам...</p> <p>— Не, не, не, Радоје... не, молим те, не... — прекину га девојка.</p> |
| те бесмислице?</p> <p>— Да, не верујем, Радоје — одговори она, бледа, жута у лицу, готово као ц |
| језа од нечега кобног, надприродног.{S} Радоје врати фењер ономе од кога га је узео, поново згр |
| Донесоше чакље, али оне беху кратке.{S} Радоје обеси тада један фењер на чакљу, па присветли.</ |
| ало коље, доносило се камење, грање.{S} Радоје је био први и овде.{S} Али га сад нико није слуш |
| се говорило непрестано о електрици.{S} Радоје је био јунак тих дана.{S} Људи су веровали у њег |
| дни су већ одмицали у правцу вароши.{S} Радоје уста.{S} Пред њим блесну опет Морава, осветљена |
| вој бакар и злато по зеленом бусењу.{S} Радоје је одбијао кратке димове на својој луши.{S} Њего |
| а да радим ? — нађе је по том Милева. — Радоје пије.{S} Да га свет не опази, попије на једном м |
| ане на само са својим мислима.</p> <p>— Радоје није заслужио ону увреду — говорила је у себи.</ |
| е сигурна у његовом присуству.</p> <p>А Радоје је умео лепо да говори... полако, дижући постепе |
| <hi>купусарама</hi>.{S} Најзад, виде да Радоје има право, па му предаде целу радњу, а сам поче |
| Учитељ се вечито <pb n="58" /> жалио да Радоје стално трчи напред: научи лекцију која није још |
| /p> <p>— Је ли ти жао Београда? — упита Радоје своју сусетку.</p> <p>Девојка поцрвене сва као д |
| е, Вишња је седела код Остојићевих, кад Радоје дође с једним својим пријатељем, млађим чиновник |
| што боље.</p> <p>Међутим, једном кад је Радоје почео да говори о лакој дељивости електричне <pb |
| S} Усред тог великог предела, стајао је Радоје, скромно, готово понизно, с лулом у левој руци и |
| скачу.</p> <p>— Само тако! — говорио је Радоје. — До јесени имаћемо оба зида на брани.{S} А оно |
| а ипак чуле су се ретке замерке, јер је Радоје волео људе, волео човека као онај часовник који |
| оглаво.</p> <p>И тако оста.</p> <p>Није Радоје мрзео школу.{S} Вишња је то знала.{S} Он јој је |
| — Јадно је то право, Вишња — осмехну се Радоје сажаљиво. — Наша Велика Школа зна само да фабрик |
| дај је, Вишња... погледај Мораву — рече Радоје, док један унутрашњи сјај озари његове непокретн |
| а немарно.</p> <p>— Нагваждања — одобри Радоје.{S} Затим додаде у шали:</p> <p>— Вишња ће поћи |
| ко је лепа наша народна песма — примети Радоје. — Проста, а све каже, дирне те у жицу.</p> <p>Д |
| 16"> <pb n="173" /> <head>XVI</head> <p>Радоје Остојић је успео да оснује акционарско друштво з |
| S} Али се свет препаде, и ето...</p> <p>Радоје наби качкету јаче на очи, распали лулу, па додад |
| јер „тај зликовац неће да учи“.</p> <p>Радоје побеже од очеве куће у неко село где су имали ро |
| еко блузе, преко ивањског цвећа.</p> <p>Радоје хтеде јаукнути као рањено живинче, али бол девој |
| је све ишло како само може бити.</p> <p>Радоје је радио и ван своје радње.{S} Основао је велоси |
| едно, немилосрдно, што ме плаши.</p> <p>Радоје је погледа.{S} Његов поглед је био сама љубав.{S |
| је мој план — трже је из тог размишљања Радојев глас, округао у томе тренутку, мек, треперав, к |
| ајлепши врт.{S} А тамо даље...</p> <p>И Радојев поглед изгуби се у планине које су са запада бл |
| струји кроз њу као њен крвоток.</p> <p>Радојев глас и, час немо а час гласно, запљускивање дом |
| >Они су били избили на обалу Мораве.{S} Радојева сестра и чиновник из суда били су изостали дал |
| ада јој се учини како у њима дрхти цела Радојева душа, и збуни се.{S} Сунце је било дошло према |
| шња се нађе поред Милеве.{S} Ове песме, Радојеве речи, весеље целог друштва, расцветана ливада |
| несвесно осећала колико је висока цена Радојевим чворнатим рукама.{S} Том осећању придруживало |
| ислиш?</p> <p>Вишњин поглед сукоби се с Радојевим очима.{S} Тада јој се учини како у њима дрхти |
| но.</p> <p>Тада се сети великих планова Радојевих и целог његовог говора на Моравиној обали.{S} |
| о цело детињство са њом и њеним братом, Радојем.</p> <p>Златарев син је био нешто старији од св |
| илева, која се у тај пар приближавала с Радојем и још неколико девојака. — Знаш ли да си села у |
| монограм за мараму.{S} У осталом, то је Радоју најбоље ишло за руком.{S} Учитељ се вечито <pb n |
| тала га бог зна који пут.{S} Реченица о Радоју допала јој се посебице.{S} Осећала је дубоку зах |
| хоризонте, природу једном речи.</p> <p>Радоју се свиде тај одговор, заусти да то каже, кад пес |
| о се пароброд примицао више томе граду, радост се сушила у њеном срцу, обузимала је нека сумња, |
| ју је; у срцу је осећао као неку песму, радост што је види, што је ту поред њега, сласт што је |
| не.{S} Садашњица нуди једва предмете за радост.{S} Данашње доба...{S} Пардон, изволи напред — д |
| а са Илићем.{S} Њу је обузимао стид, па радост, па жеља нека да је нестане, да се истопи полако |
| лне радозналости, жива младост, сумња у радост која се нуди, непомирљив идеализам, неутољива же |
| {S} Можда ће доћи писмо.{S} Какав ће то радостан дан бити за њу!</p> <p>Пред пошту дохрама <hi> |
| ека, тамна, једва схватљива, опомену га радости са којом је газдарица унела ту простирку.</p> < |
| ека за велика дела; општење са њом даје радости, одмора, утехе, а не нове невоље и морално проп |
| ладости.{S} Он их је чекао с безазленом радошћу као што деца чекају велике празнике.{S} Он их ј |
| ђу повијама.</p> <p>— Да си тако брз на раду као на лажи, далеко би отерао! — рече му други пут |
| н је на тај начин давао свечаности томе раду, сређености својим мислима и пажње ономе што ће се |
| вој позив несрећан је, он пати, а патња рађа злоћу.{S} Директор га је звао, саветовао да подеси |
| учај.{S} Нека топла нада, која се у њој рађала без разлога, испуњавала је њену целу душу.{S} Он |
| узимали су на се изглед стварних бића, рађали се један из другог, гурали се око њега, пролазил |
| е, коју су изморили кућни посао и честа рађања, од те вароши која дрема на пригревици украј Мор |
| делу к мени... очев благослов, прасе на ражњу...</p> <p>Она устрча као девојчица уз двориште.{S |
| ји се стално љушкају, плови њен чамац с разапетим једрима и води је непознатим путем ка бујним |
| а, разнобојних блуза, накићених шешира, разапетих сунцобрана, и задржа се на једном споменику, |
| ком кориту и губила се на хоризонту као разастрто платно од сребра.</p> <p>— Погледај ову воду |
| ј ме тако.{S} Нашла сам ти дивна момка, разбери се, удаћемо те, Вишња, удаћемо...</p> <pb n="31 |
| и јогунасто.{S} У једном тренутку сунце разби облаке.{S} Оно се указа светло, бело, као растопљ |
| пустом гребену што сабира крте остатке разбијене лађе да од њих начини спасоносан сплав.{S} Да |
| о отегнуте сељачке гласове који се нису разбирали: да ли су песма или запевка.{S} Из планинског |
| од руком осети њено тело, да се утопи у разблудни осмејак њених усана, да се заборави и преда њ |
| оја се у роси зориној купала безбрижно, разблудно.{S} Осећала се нека јака воња на влагу, зној, |
| о би то трајало, да се стари Матовић не разболе и умре.{S} Овај народни борац, као и многи друг |
| Није ми глава сад за то.{S} Жена ми се разболела.{S} Прала јуче кућу, па је ваљада промаја уда |
| ашног земљотреса; он види око себе саме развалине, непрегледну пустош, ништа није остало од све |
| нечег гробног чак и у кућама, из чијих разваљених вратница и подрума без окана био је туп мрак |
| потребу да промени себе, да кида, да се разведе са самим собом.{S} С пуном збиљом, као да то са |
| јутро.{S} Још удара на бели лук, а већ развезао о Плеханову, Огисту Конту, социјалној револуци |
| з журбе, и кад остаде на само са Белом, разви новине.</p> <p>— Пардон за један часак... само не |
| едног истог човека!{S} Људска повесница развија се као разнолик, чудан, изукрштан призор.{S} Об |
| , нервозна девојчица, код које се чежње развијају рано и, у толико јаче, у колико је њено тело |
| спитања деце у слободи.</p> <p>— Нек се развијају по инстинкту — говорио је самоуверено. — Утиц |
| ан параброд насред реке.{S} Дим од лађе развијао се кроз бистри ваздух на све стране тога широк |
| жеља, и то још раније него Вишња, да се развије што више, да оде до краја пута који је водио пр |
| мовином.{S} У његовој природи беше јако развијена чежња за оним што нема, што је различно од ње |
| ширећи ноге, избацујући своја претерано развијена бедра, често несвесне стида и срама, а понека |
| та животиња одличног соја: високе ноге, развијене сапи, мали трбух, длака као свила.</p> <p>— А |
| ју је наместила.{S} Матовићка је имала развијено тело, као у жандарма, крупну главу, црне веђе |
| аде млада жена и показа руком на једног развијеног дерана, са огромним, сељачким шеширом на гла |
| "133" /> жену, велику, одраслу, снажну, развијену и потпуну.</p> <p>Илић погну главу и спреми с |
| откривао ногу до колена, ногу младу, а развијену, ногу танку, а заокругљену, извајану као од н |
| школе.{S} У то доба била се већ увелико развила борба између школованих и нешколованих чиновник |
| је почео још кад је он дошао на власт, развио се до своје потпуности.{S} Неколико покушаја да |
| p>— Матовић ће имати великог утицаја на развитак даљих догађаја.{S} Он ће несумњиво привести у |
| војске, подићи многе железничке пруге, развити јаче везе са иностранством даљим од непосредних |
| на раменима прскоше.{S} У белини платна развише се црнпурасте, дозреле груди.{S} Она се насмеја |
| <p>— У кући ми је роваш.{S} Мој ма̑л се развлачи као да је Алајбегова слама.{S} Деца <pb n="235 |
| лињала...{S} Црте на њеном лицу беху се развукле.{S} Очи се рашириле жалосно.{S} Уста је држала |
| би.{S} Насмеја се и оно тело у огледалу развучено, саблажњиво.</p> <p>— Узми ме — шапну јаче.</ |
| ла је у својој соби, читала прибелешке, разгледала непрочитане књиге, преводила с руског.{S} Ко |
| није ништа — насмеја се Вишња силом. — Разгледала сам престоницу.{S} Ми смо стари познаници.</ |
| варошких паркова, и ту их поново читао, разгледао сваку реч, загледао у марке, у поштанске штам |
| арија му показа један свежањ песама.{S} Разгледао је неколике.{S} Оне нису имале стиха ни слика |
| уски јастучићи, где се жене налакћују и разговарају преко улице.{S} На сред вароши уздиже се ве |
| ако је он?</p> <p>— Можеш мислити...{S} Разговарали смо цело јутро.{S} Још удара на бели лук, а |
| ни су били весели, безбрижни, они су се разговарали о лаким стварима, о интимним везама, и он и |
| лици и пред кафанама.{S} Људи су гласно разговарали.{S} Најчешће се помињале речи о I</p> <p>но |
| , мени је пријатно ваше друштво.{S} Кад разговарам овако с вама, чини ми се да присуствујем. не |
| , у вашој кући, с вама... кад можемо да разговарамо као пријатељи.</p> <p>Бела је била узела су |
| {S} Матовић је био пријатан према њему, разговарао се с њим дуго, озбиљно, о крупним стварима и |
| саме касе, поручио кафе, па онда с њим разговарао на дугачко и на широко о примени електрике, |
| поштовање при скидању шешира пред њом, разговор у мирису дувана, бунтовничке мисли, дах будућн |
| ажљиво.{S} Затим додаде, да би скренула разговор на другу страну:</p> <p>— Ти си напустила унив |
| маш против данашњег доба? — настави она разговор живље. — Није ли оно какво си га хтео, за какв |
| из методике.{S} Вишња покуша да заметне разговор с њом; говорила је о тој методици, глас јој је |
| е свака чежња.{S} Хтеде отпочети присан разговор, упитати своју другарицу како је провела тих н |
| и несрећним.</p> <p>Чедомир је одржавао разговор, правио опаске, млатарао рукама.</p> <p>— Овај |
| ао школу.{S} Кад би се о просвети повео разговор, био је стално на страни школованих људи, ма о |
| зла својим милим.{S} Сети се последњег разговора <pb n="304" /> са Вишњом.{S} Она се трудила д |
| трутове!</p> <p>На крају једног таквог разговора, он се реши.{S} Није могао више издржати.{S} |
| последње испите.{S} Али никад не поведе разговора пред Чедомиром о својим сумњама.{S} Чим би га |
| ећају на књиге, одвајају од свакидашњих разговора и стварају романтику посред обичности живота. |
| њивих вечери које саме позивају на дуге разговоре.{S} Месец је био тек изгрејао.{S} По небу кој |
| оја ће починити.{S} Почињали су озбиљне разговоре, после пили чај, скакали с предмета <pb n="14 |
| куће, готовљења ручка, водила је гласне разговоре.{S} Међу њима видели се бољи чиновници, имућн |
| а биологије.</p> <p>Вишња је слушала те разговоре и осећала се све неугодније.{S} Њене мисле ку |
| а себи, тражећи које љубазно лице да се разговори, да одахне, да живи.{S} Његови стари <pb n="2 |
| и се нашло друштва, водили се занимљиви разговори о паметним стварима.{S} Није се правила разли |
| </p> <p>Илић није ни сањао да се овакви разговори воде између Белиних родитеља.{S} Он је верова |
| {S} По њеним просторијама су одјекивали разговори и живи кораци младог света.{S} Њих двојица се |
| м.{S} Младић је остајао.{S} Ти усамљени разговори са девојком која није била ружна пријали су м |
| ловима од улица, у претераним шетњама и разговорима о овом или оном <hi>питању</hi> науке или п |
| а својим закључцима тражио је у обичним разговорима у друштву, песмама омиљених песника, у члан |
| вићка, која би кадгод присуствовала тим разговорима.</p> <p>Никад Илић није јасније осетио два |
| да се нађемо, па да се објаснимо; да се разговоримо као пријатељи.</p> </div> <div type="chapte |
| авала понекад <pb n="129" /> занимљивим разговором, па и молбом.{S} Младић је остајао.{S} Ти ус |
| чâ Јанко Веселиновић.</p> <p>У оваквом разговору, у дугим погледима, у нехотичним додирима, би |
| и друго кад није искрено.</p> <p>У том разговору појави се прво једно кубе сумњиве лепоте, па |
| да види своју драгану, да је види целу, разголићену, остављену њему на вољу.</p> <p>Она је лежа |
| сла кад је распремала сто.{S} Виделе се разгранате старе шљиве њихове баште.{S} Јабука шећерлиј |
| сферу и покушавале да завију у помрчину разгранате врбе по обали.{S} Са суседног острва долазио |
| о што је требало, просипало се, бацало, раздавало суседству, и наравно плата није била довољна. |
| S} Време, ћуд или неки глуп неспоразум, раздвојио нас је...</p> <p>— Не криви време, Чедомире.{ |
| аједно.{S} Њена плава коса, очешљана на раздељак, правила је врло згодан оквир њеном лепом лицу |
| узрока, као што се то дешава код нервно раздражених људи, обузе га једна дубока одвратност прем |
| милост, заврнутих рукава, знојава лица, раздрљених груди и врата, босих ногу, па радиле нешто п |
| Један део расуте косе падао јој је око раздрљеног грла.{S} Она је губила главу, као гуска коју |
| > десило.{S} Други пут би се дурила без раззлога, очито га избегавала, правила двосмислене фраз |
| овела тих неколико месеци од како су се разишли.{S} Али се не усуди, јер би онда требало да исп |
| оју болесник крије од света, док му она разједа срце, а њен гној прља, трује.{S} С времена на в |
| изгао сталешке мржње и понижења.{S} Њих разједа отров социјалне суревњивости.{S} Они су у стању |
| хивало снажно пијуком.{S} По планини се разлегала песма радничка. <pb n="176" /> Варош живахну. |
| ао благодат небесни, Морава треба да се разлива у многоструки сплет зелених поточића, који би о |
| ампа заклоњена шеширом од зелене свиле, разливала је са̑но своју хладну светлост по интимном на |
| пао ђерам.{S} Варош тонула, љушкала се, разливала у ноћи.{S} Девојчино срце се опијало том идил |
| {S} На његовој тоалети видела се велика разлика.{S} Имао је нов таман костим, претенциозан бео |
| о паметним стварима.{S} Није се правила разлика по старешинству, годинама ни по породици.{S} Св |
| имали.{S} Знате ли да је то била грдна разлика између робијаша и робијаша, да су се правила го |
| код жена, кад је муж у питању, начелне разлике не представљају велику сметњу.{S} Међутим, то н |
| а трима постељама, међу којима се свака разликовала: једна је била гвоздена, друга дрвена, трећ |
| а борбе за основна грађанска права нису разликовали један од другог, налазио много одушевљења, |
| начин.{S} Шта више, и по спољашности се разликовао од мештана, окорелих у навике и застарелу мо |
| преварен ни у мери ни у роби.{S} Он се разликовао од осталих трговаца и по томе што се није ва |
| ла је на зиду.{S} Даље мало, пузала је, разлиставала се стара лоза, пуштала у вис своје сочне п |
| ило јој је из тих коњских ногоступица и разлистале природе, која се у роси зориној купала безбр |
| ком схватању, гунђајући;</p> <p>— Можда различним путевима може се доћи до истине.{S} Можда мет |
| азвијена чежња за оним што нема, што је различно од њега, што ствара контрасте и наду на потпун |
| ја стрпаше у хапс.{S} Он се оправда.{S} Разлог је био прост; брана и тунел поред ње били су гла |
| тала из природног стања — објашњавао је разлог што су зрнца философије дошла на та непосвећена |
| колико је могуће простије.</p> <p>Прави разлог тој одлуци била је Бела.{S} Она није могла издрж |
| ш твоја.</p> <p>Он покуша да оспори њен разлог; наведе да је парница поведена, да ће се брак ра |
| ешљана, неумивена — наводио је отац као разлог.</p> <p>Испросио је њену другарицу Милеву, па је |
| туђини.{S} Свакако ми замера јер не зна разлога моме одласку.</p> <p>Хтела му је писати дуго, о |
| , одрекно им кондицију из овог или оног разлога, и вишо се не врати.{S} То је било већ лакше.{S |
| ка топла нада, која се у њој рађала без разлога, испуњавала је њену целу душу.{S} Она је верова |
| а.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију без разлога.</p> <p>— Лепо! — одговори после малог оклевања |
| истички позитивизам оптужује се с много разлога да је хтео претворити свет у огромну, мртву, па |
| уздржи од те патриотске манифестације с разлога што је пролетеру свеједно који ће га капиталист |
| ма, бирао згодне речи, изналазио утешне разлоге, заклињао се да се то десило без његовог знања, |
| љи.{S} Али млади човек је залуд наводио разлоге двема женама, које су се занеле у свој план до |
| еља.{S} Госпођа је то објаснила младићу разлогом: </p> <pb n="202" /> <p>— Тата се није опорави |
| без одобрења владе, или тако нешто.{S} Разлози, објашњења не помогоше.{S} Тек доцније је сазна |
| ругарица не усуди да се успротиви њеним разлозима и да наведе противне мисли које су јој од син |
| , покривено спрженом, смрдљивом травом, разлупаним кантама, трулим хартијама и осталим сметлишт |
| ала пред свадбу, провела је беспослена, размажена и више мање срећна.{S} Она није била спремљен |
| ости, не помишљајући на могућност да се размажена девојка игра жмурке с њим.{S} Најзад се реши |
| е, луди створе?</p> <p>— Доста! — викну размажена девојка, која се била повратила из првог изне |
| снуше кроз собу.{S} И ово дете, сакато, размажено, претвори се у <pb n="133" /> жену, велику, о |
| м страном и, кад је потребно, уразумити размажено дете.{S} Али, Илић, који је видео свет само к |
| , као у магли, Белина глава, са осмехом размаженог детета и шишкама по челу, које су сенчиле ње |
| } Илић осети извесно сажаљење према тој размаженој девојчици.{S} Она му се учини још ближа што |
| ство.</p> <p>Мајка и укућани били су је размазили, те је желела да и Чедомир буде нежан <pb n=" |
| ног дана кад смо се састали после дугог размака... <pb n="289" /> ти си имала велики цвет... на |
| х задатака. <pb n="33" /> Отворимо очи, размахнимо рукама, припаднимо народу како нам он припад |
| а критикуј туђа дела, не стварај ништа, размећи се, другима препоручуј вечиту скрушеност; пењи |
| аца Социјалиста, почело је да долази до размимоилажења у питањима тактике, настајали су озбиљни |
| страно као свет.</p> <p>Девојка поче да размишља хладније.</p> <p>— Ја сам била неправична прем |
| ећи.</p> <p>— Удај се, слатка Вишња, не размишљајући сувише, не тражећи много.{S} Не треба да т |
| ркови обријани!</p> <p>Доиста, она није размишљала много.{S} Својим прохтевима није постављала |
| се доста времена.{S} Читам, посматрам, размишљам, учим децу, сваки дан испуним корисно.</p> <p |
| слободног времена, он је износио своја размишљања <pb n="119" /> о приликама, догађајима и људ |
| . — Брак треба да је резултат слободног размишљања.{S} Бојим се да младића није засенуо мој пол |
| p> <p>— То је мој план — трже је из тог размишљања Радојев глас, округао у томе тренутку, мек, |
| ми сунце слободе.{S} Оне му полете, без размишљања, али хиљаде невидљивих препрека спречава њих |
| — Како је лепо у вашој соби!</p> <p>Без размишљања, Чедомир понуди девојку да ступи унутра.</p> |
| рала.{S} Али време није било погодно за размишљање.{S} Часови су пролазили, требало се журити з |
| ћајући Илићу. — Ја сам решио свој живот размишљањем, философијом, па ме они нису ни исхранили.. |
| најзад вратио кући.</p> <p>— Шетао сам, размишљао, мислио на тебе...</p> <pb n="258" /> <p>— Је |
| отивна убеђења?{S} Ја сам о томе у апсу размишљао дуго, па сам дошао до закључка, да се велика |
| >— Без једне речи, као да нисам жива! — размишљаше девојка, повукавши се из трема у своју собу, |
| ом од тула; видели се калупи од фесова, разне кутије са шамијама, вештачким цвећем, бонбоном.{S |
| {S} Из вароши се доносиле трубе платна, разне чипке, конци, свила, модни журнали.{S} Једна шваљ |
| натлијске машине, стругаре, штампарије, разне фабрике за прераду наших сировина.</p> <p>Младић |
| ла: имала је шесдесет четири рецепта за разне врсте.{S} Њен главни задатак био је да допуни сво |
| и задимили, а по зиду извешали кобасице разне дужине и дебљине.{S} О багрењу опет бојаџије обес |
| се смејем.</p> <p>Ти састанци су Илића разнежавали и одобровољавали.{S} Покушавао је да се мет |
| вало око девојке, али су њој ти светли, разнежени дани, изгледали тешки, суморни.{S} Многа жена |
| на ливада и цела железничка станица.{S} Разни колосеци, низови вагона и остала гвожђарија образ |
| каранфили боје као вино.{S} И мириси су разни: на печен хлеб, на јагоде, на младост.{S} Кад пла |
| и као ђаци добијају места по Скупштини, разним министарствима и осталим великим надлештвима, гд |
| село и процењивала се наизменично пред разним комисијама док се не би сва распала.{S} Да се та |
| им, за столом, говорила најпријатније о разним ситницама, као са правим пријатељем, као да се н |
| а раскопча хаљину до дна.</p> <p>Гомила разних осећања испуњавала је сад њену душу.{S} Као врху |
| о.{S} Стара девојка је уређивала збирке разних старина : камене стреле, римске новце, бронзано |
| овој књизи, повереници одбора за дизање разних споменика, деловође варошких читаоница, хоровође |
| вот: супротности између разних народа и разних епоха, опозиције у срцу једног истог друштва, пр |
| бе, снови, амбиције, толико невероватно разних прилика у којима живе бића што је Дарвин стрпао |
| као човечији живот: супротности између разних народа и разних епоха, опозиције у срцу једног и |
| дан зрак сунца играо се око гирланда од разнобојне хартије, којим је калфа украсио таваницу.</p |
| прелете преко гомиле пепељавих капута, разнобојних блуза, накићених шешира, разапетих сунцобра |
| ужне стране налазио се низ кућа, малих, разнобојних, без спрата да су се готово губиле у овој п |
| ом и хватао устима муве.{S} Даље, преко разноврсних кровова видело се парче једне улице: пуста |
| аљину; из суседства је добијала колача, разног цвећа.</p> <p>— Ово ти послала Мила Цветкова — р |
| кутијица, укосница, осталих дрангулија разног облика и боје.{S} Собу је испуњавао јак мирис на |
| ека!{S} Људска повесница развија се као разнолик, чудан, изукрштан призор.{S} Обичаји, вере, на |
| о, одмарао се од својих лектира правећи разнолика опажања, и уживао страсно у филозофским пробл |
| ао.{S} Кроз прозоре од вагона виделе се разнолике зграде станичне, гвоздене машине ружног облик |
| светлости пролетњег дана шарениле су се разнолике боје, почевши од белих платнених блуза до црн |
| цело тело дрхти, а на срце му наваљују разнолики осећаји, од тихе носталгије што смо пустили с |
| S} Сад се ту шири читава нова насеобина разноликих вила, окружених цвећем и украсним биљкама.{S |
| а као свила.{S} Међу травкама назире се разнолико цвеће.{S} Ту је модри слез са круницом као зв |
| i>новинар</hi>.{S} Тако се у Чачку зове разносач новина, један <pb n="224" /> сакат млад човек, |
| је сваког дана на Теразије, па се после разносиле широм Србије и Српства.</p> <p>Матовић је дож |
| једнако велим да изађе у друштво, да се разоноди, а она неће, <hi>штудира</hi>...</p> <p>Том пр |
| тудента Илића.</p> <p>Још највише би се разонодила кад би отишла својој другарици, Милеви, ћерц |
| ни склоп.{S} Требало му је нечег новог, разонођења, могућности да се крене једним новим путем к |
| ну.{S} Варош се избуди.{S} Река је била разорила брану, заглавила своје корито одроњеним камено |
| ви о поплави.{S} Бујице однеле мостове, разориле путеве, укочиле цео саобраћај.</p> <p>Једне од |
| их је састављено.{S} Укротила је гром и разоружала небо.{S} Проблем живота изгледао је врло про |
| } Чим би га видела, осећала се пред њим разоружана.{S} Он је знао толико ствари, прочитао толик |
| му откри његов интимни пораз.{S} Слично разоружаном ратнику, он је гледао својим сопственим очи |
| ноги други, доживео је пред смрт велика разочарења.{S} Расцеп у демократији, који је почео још |
| свог друга горак поглед који је значио разочарење, и ћутала.{S} Она није била још толико јака |
| рекавши му:</p> <p>— Ренегат!</p> <p>То разочарење ју је утврђивало у одлуци да не допусти свом |
| страначке листове, уџбенике из старијег разреда, Пелагићева дела, народне песме.{S} У сваком ра |
| крцава на море.{S} Као гимназист другог разреда прочитао је Одисеју, велику, дебелу књигу у зел |
| ао да продужи гимназију, свршио два три разреда, после ступио у трговину у Београду, па онда пр |
| Београду.{S} Младен је био пао у трећем разреду из два предмета — освета реакције! како је смел |
| гићева дела, народне песме.{S} У сваком разреду био је први ђак, имао је саме петице.{S} У расп |
| жби.{S} Он пак био је први ђак у сваком разреду, четворка је за њега била увреда, никад је није |
| ностима, као у сну.</p> <p>Главна стаза разређивала се.{S} Шетачи се враћали у град.{S} Између |
| озбиљних млађих философа прокламује да разум даје само карикатуру стварности.{S} Нове цитаделе |
| се у геометрији више на осећање него на разум.{S} Иде се чак до физике, појављују се гледишта к |
| p> <p>— Да, мени је потребно да ме неко разуме, да ме охрабри ако сустанем.{S} Наши људи су про |
| ироке царевине мисли и трудила се да их разуме обе и да их помири.{S} Говор њеног земљака био ј |
| на.{S} Што га је више понављала, све је разумевала боље народске фразе где се не говори непосре |
| езни.{S} Хватала је прибелешке.{S} Није разумевала многе ствари.{S} Дивила се наставницима што |
| ребе на тај простачки посао.{S} Није се разумевао у коњима, али није требало много вештине па д |
| И затим, једно од другог растаје се, не разумевши се.{S} Само у светим књигама говори се о васк |
| ипована девојка.</p> <p>Газдарица је не разумеде добро, те је погледа изненађено, па по обичају |
| е постоји као питање.</p> <p>Бела рђаво разумеде младића.{S} Помисли да он хоће да каже како не |
| е људи доиста озбиљних, исправних, који разумеју свој посао, а нашло се и неколико људи, како ј |
| осебице је Бела била љубазна.{S} Она је разумела да је сиротиња један недостатак. „Он сиромах, |
| ађег колегу... ви разумете?</p> <p>— Не разумем — хтеде рећи нови суплент; поклони се и изађе.< |
| } Позитивизам није познао, ни видео, ни разумео, ни волео оно човечанство које је открила психо |
| о околину у којој живиш.</p> <p>— Рђаво разумео?</p> <p>— Да.{S} Ти чекаш, гладан и жедан, нагр |
| у кулу од слонове кости.{S} Ти си рђаво разумео околину у којој живиш.</p> <p>— Рђаво разумео?< |
| е школске спреме.{S} Стога је и Чедомир разумео да ће његова сопствена срећа <pb n="18" /></p> |
| !... остави ти то мени... ви се људи не разумете у тим стварима.</p> <p>— Добро.{S} Мени је ина |
| вас посаветујем као млађег колегу... ви разумете?</p> <p>— Не разумем — хтеде рећи нови суплент |
| између тих неједнакости.{S} Новац треба разумети, па га онда без бојазни можеш волети.</p> <p>— |
| и врло корисно, и, надам се, наши ће те разумети.</p> <p>— Да, мени је потребно да ме неко разу |
| са свога длана.</p> <p>— Не учи толико, разумеш? — прихвати Зарија поново се обраћајући Илићу. |
| Књиге су суво знање.{S} Дају ти моћ да разумеш ствари, али те заводе својом неприродном логико |
| г смисла обичним речима и излагању врло разумљивих ствари на неразумљив начин.</p> <p>Он је хте |
| ктрике, трудећи се да га својим здравим разумом схвати што боље.</p> <p>Међутим, једном кад је |
| љетно поживиш на земљи...{S} Да постоји рај сваки би се старао да што пре умре... <hi>Карт блан |
| блудели су дрхтећи као душе прогнате из раја.{S} Пусти простори, по којима се назирала тек овде |
| е. — Батине!{S} Батине!{S} Батине су из раја изашле.</p> <p>Били су сами у дућану.{S} Калфа је |
| едан део њен и миле младићу као крајеви раја.{S} Он је брижљиво остављао те хартије у дно свог |
| их радова личиле су на низове ископаних рака.{S} Гомиле иловаче у помрчини давале су утисак гро |
| ика.{S} Звона звоне.{S} Носе се бардаци ракије.{S} На гробљу, које се из далека види, снег окоп |
| д себе Зарију Ристића како испија чокањ ракије.</p> <p>— Сервус — одговори му Зарија и понуди с |
| ли тако?{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!{S} Хоћеш ракије?</p> <p>Илић није пио то пиће.{S} Али приста ово |
| } Али приста овог пута.</p> <p>— Још на ракију нису ударили порез — продужи Ристић. — А била би |
| е, Вишња спази једну аду са шумарком од ракита и одраслим јабланом на крају.</p> <p>— Шта ти је |
| ле га.{S} Оне се боре с човеком раме уз раме, нема рада од кога се стиде, нема казне од које би |
| просветиле га.{S} Оне се боре с човеком раме уз раме, нема рада од кога се стиде, нема казне од |
| и мирис њене косе и спусти руку на њено раме.{S} Она се стресе; не рече ништа.{S} Другом руком |
| {S} Ено Петра Гавриловића, дигнуо десно раме, спустио лево, искривио се сав, начинио од себе ру |
| кад отвори врата, и пријатељски додирну раме младићу, док један светао, чедан одсев озари њено |
| у, те се показаше њена здрава плећа.{S} Рамена се видеше округла, заобљена, као извајана.</p> < |
| егавао.{S} Њихове усне се додирнуше.{S} Рамена се саставила с раменима.{S} Руке су се стезале г |
| /> се у чипкану кошуљу, у дивна округла рамена, у румену кожу босих ногу.</p> <p>— Ево ме... уз |
| истове њене здраве ноге.{S} Изнад њеног рамена се дизала Чедомирова глава, унезверених очију, з |
| месту тротоар је био узак.{S} Њихова се рамена додирнуше.{S} Чедомира такну у срце надземаљска |
| свој палто, пребаци га преко руке, изви рамена, рашири груди и дубоко дахну.</p> <p>Кад се реши |
| еко остварених задовољстава са слегањем рамена, посматра оног првог човека немилосрдно као лека |
| е.{S} Широки рукави од блузе спадоше до рамена.{S} Голе мишице блеснуше кроз собу.{S} И ово дет |
| те у правцу њега, пребаци му руке преко рамена и обеси се сва о његов врат.{S} Он осети поново |
| Илић, подигнуте јаке, врата увученог у рамена, <pb n="250" /> испрскан водом и блатом.{S} Годи |
| <p>— Шта ћу му ја! — слегала је девојка раменима.</p> <p>— Вишња Лазаревна! — чуо би се у том г |
| ошуљу позади и притеже је.{S} Врвице на раменима прскоше.{S} У белини платна развише се црнпура |
| пуноће, савршенства.{S} Са заокругљеним раменима, која су се погађала под лаком материјом летње |
| љава коса просула се као талас по њеним раменима.{S} Из хаљина у нереду провиривало је румено и |
| се додирнуше.{S} Рамена се саставила с раменима.{S} Руке су се стезале грчевито.{S} Груди се у |
| ној, плавој униформи, држали су пушке о рамену и бленули неодређено у празнину улице.{S} Кроз ш |
| S} Отишли су они лепи зидни часовници у рамовима од ораховине, <pb n="232" /> златни ланчеви, б |
| едно пакло карата; прашина се видела по раму од огледала.{S} У трећој одаји, која је замењивала |
| му се усправљало неколико фотографија у раму од сламе.{S} Ту је лежао још један албум, повезан |
| Пролеће освајало, живот се обнављао, на ранама се хватали ожиљци.</p> <p>— Добро, да идемо — пр |
| ој кући где се морао одржавати известан ранг, а где се грцало од дугова; рано је познао понижењ |
| ешљиве ствари, донесе мелем на отворене ране.{S} Међутим, Вишња, здрава као планинска биљка, ос |
| остатак старе душе, бунила се сва њена ранија наивност против извесних крајности Илићевог схва |
| атко гасила при додиру чистог рубља.{S} Раније чим би легла, заспала би у исти мах.{S} Сад се п |
| d>XX</head> <p>Лазаревићева није давала раније готово никакве важности сујеверицама.{S} Она је |
| де у престоницу.{S} Заборавила је многе раније непријатности.{S} Велика варош на утоци Саве у Д |
| ам какво добро.{S} Његова жена, која је раније, док су били сами, попуштала прва кад би се посв |
| од краљевог двора, једна школа која је раније била механа, и старо гробље, пуно дудова.{S} Тек |
| </p> <p>— Боже дај здравље — говорио је раније стари Остојић — нек ми дете изучи школе.{S} Школ |
| овако, не значи да одобравам оно што је раније било.{S} Говорим, јер ме данашње доба боли, јер |
| радознало.</p> <p>— Иде... иде.{S} Биће раније свршено него што смо предвидели — одговарао им ј |
| о се на кредит, до бољег времена, где и раније.{S} То је било тамо, кад се пође са Зеленог Венц |
| државу.{S} Ја се чудим како на то нисмо раније мислили.{S} Ја се смејем <pb n="109" /> кад се с |
| овом, великом надом.</p> <p>— Што ми то раније ниси рекао ? — упита га она дрхтаво.</p> <p>— Не |
| у да на састанак људи долазе увек нешто раније, а да жене задоцне стално.{S} Чедомир је потврди |
| причекају?</p> <p>— Да, боље да се кају раније него доцније.</p> <pb n="199" /> <p>Матовићка не |
| ријатеља, а било их је и таквих који су раније обилазили далеко професоров дом као место нечаст |
| а запева у башти.</p> <p>Чедомир је још раније наслутио да девојка није равнодушна према њему.{ |
| Ја то видим.{S} Хтео сам ти то рећи још раније.{S} Али нисам могао да ти кварим задовољство.{S} |
| она <pb n="39" /> имала жеља, и то још раније него Вишња, да се развије што више, да оде до кр |
| у арабама.{S} Међу њима је Чедомир још раније запазио једног коња, врло лепог, и чудио се одку |
| оложила је испите врло добро, боље него ранијих година.{S} Шта више, добила је награду, једну к |
| .{S} Младен је одлазио такође, у школу, рано, да се што пре отресе куће, за коју га ништа није |
| вестан ранг, а где се грцало од дугова; рано је познао понижења, тако уз тог оца сурих, смерних |
| колико да се храниш.{S} А занатлија?{S} Рано се дигни, доцно лежи, а кад остариш не можеш да ра |
| их то врло радо читала.</p> <p>— Још је рано, треба ми још рада, читања, спреме.{S} Више пута у |
| по:</p> <quote> <l>То је било у пролеће рано,</l> <l>То је било у брезову хладу,</l> <l>Имала с |
| зирао као тиранина чију је сурову владу рано осетио.{S} Он је желео да има новаца да би осигура |
| девојчица, код које се чежње развијају рано и, у толико јаче, у колико је њено тело трошније.{ |
| .</p> <p>Погледа на сат.{S} Било је још рано.{S} Обуче своју собну хаљину, подиже један крај од |
| ић застаде неодлучно.{S} Било му је још рано за вечеру.{S} Погледа око себе неодређено.{S} Зати |
| ћа су већ расле сенке, ипак је било још рано, те по улицама није било много света.{S} Кад је мл |
| е тако рећи била без религије, изложена раном утицају природних наука и посвећена Чедомиром Или |
| ици у чети Зекиних голаћа, да је ту био рањен, освестио се у неком потоку два дана после битке, |
| повукавши се из трема у своју собу, као рањена тица.</p> <p>Ту је било врло мирно.{S} Чуо се те |
| цвећа.</p> <p>Радоје хтеде јаукнути као рањено живинче, али бол девојке коју је волео би јачи о |
| т јој се чинила као казна.{S} Њено, већ рањено, срце стезало се од бола.{S} Заклињала се да ће |
| оженио.{S} Смрт је јако утицала на већ рањену девојкину душу.{S} Она се посвети бризи око оца. |
| p> <p>— Куда хоћеш — одговори она нешто рапавим гласом.{S} Затим додаде блаже : — До пред вече |
| пет писмо, у истом бакалском коферту, с рапавом хартијом, по којој се проливало мастило.{S} Ах, |
| ал, ја сам сигуран да је наш свет добра раса.{S} Само му треба поуке.{S} Оставимо модерне жене |
| идеш у Париз?</p> <p>Младић је погледа расејано.</p> <p>— Јест... јест — одговори затим. — Вол |
| е речи — примети у себи Вишња гледајући расејано у своју давну другарицу која се није зауставља |
| подиже главу и погледа своју другарицу расејано.{S} Чудила се томе питању, јер је толико пута |
| дења, па и саме ноћне светиљке, које су расипале своју несигурну светлост по непознатим престон |
| е општински ћата избријавао подбрадак и расипао комплименте научене из новина.{S} Без успеха је |
| а ситних капљица и као контраст старом, раскаљаном Београду.{S} Он ју је још једном такву видео |
| у јаче везан него што је сâм мислио.{S} Раскид са породицом му је оставио празнину коју је Вишњ |
| е да је парница поведена, да ће се брак раскинути.</p> <p>— Да чекам и да поновимо целу нашу ис |
| ји човек — па да су ми рекли да ће неко раскопавати онај крш, не бих му веровао да ми је из очи |
| рану.</p> <p>Улица је на том месту била раскопана.{S} Од последњих киша нахватала се читава бар |
| аче од ње заповедало је сад њоме, и она раскопча хаљину до дна.</p> <p>Гомила разних осећања ис |
| а за сто: у врх стари господин, с нешто раскораченим ногама као да још носи гвожђе, десно његов |
| интриге удатих другарица, захтевала је раскош министарских домова што се слабо поклапало са ск |
| он не би смео поверити сву ту изненадну раскош свога срца и чудновату лепоту своје маште; јер т |
| ој средини која је била далеко од праве раскоши, али за Илића представљала готово свет блаженст |
| радника: ништа у њој није давало утисак раскоши ; све је било потребно, чак преко потребно.{S} |
| публиком, па да му преда целу себе, сву раскошну младост која је бујала у њеним грудима и свако |
| расте и наду на потпуност.{S} Пожеле да раскрсти са својим несређеним положајем једним потезом, |
| , и посматраше дуго своју сенку која је расла поред ње.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ти си паметан |
| боју и редове штампаних слова, која су расла, дебљала, удвајала се, одлепљивала се са хартије, |
| еме које су заказали.{S} Од кућа су већ расле сенке, ипак је било још рано, те по улицама није |
| рупама Савамале.{S} Под прозорима су му расли ефемерни патлиџани, који би се спарушили чим би з |
| ети сушом непрестано.{S} Око плотова су расли сунцокрети.{S} Они су високо дизали своје криве, |
| првих кућа.{S} У клисури, где је дотле расло дивље трње и аптовина, а мртву тишину оживљавао т |
| рности са земљом у којој смо рођени, са расом чији смо синови и историјом која је израдила <pb |
| пред разним комисијама док се не би сва распала.{S} Да се тако продужило, цео државни буџет <pb |
| /p> <p>Радоје наби качкету јаче на очи, распали лулу, па додаде:</p> <p>— Ја радим да убедим љу |
| вом осећању, па намаче качкету на чело, распали лушу и, одмерено, упита:</p> <pb n="65" /> <p>— |
| је се сматра да је вечито, а које живот распе као плеву!</p> <p>Поред њих прохукта један воз</p |
| остима, води бригу о дневним потребама, расподељује своја средства.{S} И други: немиран дух, за |
| о шору је играла нека сива светлост.{S} Распознавале се коњске ногоступице у отврдлу блату.{S} |
| поред наоружаног стражара што је дотле располагао његовим животом и смрћу, па се слободно упућ |
| S} Они су седели око столова накресани, расположени, измешани.{S} Изгледало је као да су сви ср |
| ли се бољи чиновници, имућнији трговци, расположени такође, румена лица и задовољних очију.{S} |
| ела и говорила тек колико да не поквари расположење двоје старих.{S} Аница ју је посматрала исп |
| у остало је нешто од ње.</p> <p>То ново расположење држало ју је све док се не виде с Кајом.{S} |
| увши се, па покуша да се метне у у њено расположење.</p> <p>— Да си жива и здрава, још прве год |
| ути ка Калимегдану, камо иду, у његовом расположењу, сви који немају своје куће.</p> <p>Света ј |
| а да се буде срећан!{S} И у том слатком расположењу, које не потиче из одређених ствари нити им |
| То је писмо затекло Вишњу у врло тешком расположењу.{S} Стид ју је био за онај тренутак заборав |
| авља још велику чињеницу.{S} С начелних распра прешло се на личне зађевице и грдње.{S} Клуб се |
| је први ђак, имао је саме петице.{S} У расправи појединих питања могао му је позавидети многи |
| је поново за свој сто и настављао своју расправу.{S} Неодређена слава би опет залебдела пред ње |
| нили своје собе за спавање.{S} Вишња је распремала кућу, а Аница кувала.{S} После часова остаја |
| ишту око мрва које им је стресла кад је распремала сто.{S} Виделе се разгранате старе шљиве њих |
| Весела женскадија, која нема брига око распремања куће, готовљења ручка, водила је гласне разг |
| на прозору цури смола.</p> <p>Пошто је распремила собу, поче да помаже око ручка.</p> <p>— Ост |
| , претворена у једну врсту дивана, тако распремљена с јастуцима унаоколо и широком простирком п |
| му и чекали да се отвори библиотека.{S} Распуст се приближавао крају.{S} Велика Школа почињала |
| /hi> није се био још вратио са божићњег распуста.{S} Тек што је за собом притворио врата, кад и |
| идејама свршио је прве две године.{S} О распусту га је чекало једно изненађење код куће.{S} Мај |
| читељице и маловарошани који су дошли о распусту да виде Београд, беспослени радници, становниц |
| , тако присног свима нама навикнутим на распуштеност источњачком природом, савршена слобода, ус |
| очију, смеђе накострешене браде, ниског раста и великог трбуха, чиновничића с малим квалификаци |
| hi>ви</hi>, и, кад дођоше до њене куће, раставише се као стари пријатељи.</p> <p>Од тог доба зв |
| и састанци.{S} И затим, једно од другог растаје се, не разумевши се.{S} Само у светим књигама г |
| ког човека, као мачка.{S} Али кад би се растали, она је претресала у мислима дуго што јој је Ил |
| /head> <p>— Неколико година како смо се растали — рече у себи Илић кад се трамвај удаљи. — Боже |
| p>— Ето тако — закључи — од како смо се растали, тера ме нека несрећа, све ми је пошло наопако. |
| пало... године су прошле од како смо се растали, ја то знам — продужи Илић тврдоглаво. — Али, м |
| атко све шта му се десило од како су се растали.{S} У колико је излагао појединости, освајала г |
| о је било као створено за састанак пред растанком.{S} Неколико путова и странпутица укрштали су |
| " /> <p>У очи дана кад је требало да се растану, начинили су велику шетњу, обишли су готово сва |
| адовољства не челиче дух.</p> <p>Син је растао слободно, тумарао са свим квартовским мангупима, |
| /p> <p>Илић се насмејао, а кад се после растао са њом, помислио је озбиљно:</p> <p>— Уверен сам |
| S} Шта је мени шкодила слобода, кад сам растао са̑м, ненагледан ни од кога, као дивља травуљина |
| долап, искрпљен блехом.{S} Ниже од њих растао је грашак, са широким зеленим махунама, које су |
| кораком и гледала преда се.{S} На пола растојања она подиже очи и спази Илића.{S} Он јој приђе |
| још јача.{S} Сунце се не види као да се растопило по целом небу, па жеже.{S} Нигде тице да се ч |
| лаке.{S} Оно се указа светло, бело, као растопљено сребро, и <pb n="74" /> још високо над заруб |
| амо, посади се у његову средину и стаде растресати набрано цвеће.</p> <p>— Јаој, црна, шта ћеш |
| гледалу.{S} Затим се дохвати за главу и растрже плетеницу.{S} Плава, свилена коса се просу као |
| кну један женски глас.</p> <p>Гомила се растури по утрини.</p> <p>Вишња се нађе поред Милеве.{S |
| " /> другови са универзитета били су се растурили куд који.{S} Друге није стекао.{S} Остао је ј |
| ње, хајдучија, одсуство здравог морала, расуло и нерад, то су главне одлике данашњег народног ж |
| ујно, неприметно, као привиђење које се расуло.</p> <p>Чедомир се врати у дубину салона, сурва |
| тала, покривши очи рукама.{S} Један део расуте косе падао јој је око раздрљеног грла.{S} Она је |
| век је и овде морао претрпети још једно расхлађење.{S} На предлог Вишњин, он се несвесно ухвати |
| /p> <p>Вече се спуштало у собу.{S} Кроз расходоване чипкане завесе примећивало се с муком двори |
| Чедомир не буде њен!</p> <p>Пролеће се расцветавало око девојке, али су њој ти светли, разнеже |
| њеног струка, завући главу међу те две расцветале руже што се крију у борама муселина и љубити |
| е, Радојеве речи, весеље целог друштва, расцветана ливада и ти мириси заносили су је.{S} Своме |
| ивео је пред смрт велика разочарења.{S} Расцеп у демократији, који је почео још кад је он дошао |
| осиле се оставке, очекивао се неминован расцеп.{S} Та прилика дође.{S} Имало се да се реши да л |
| а.{S} Илић се тада јогунио такође.{S} И рат се продужавао, мењале се само позиције.</p> </div> |
| њига? — рече јој. — Проповедаш крсташки рат...</p> <p>— Ја нисам њихова непријатељица, боже сач |
| је био под мучним последицама два тешка рата, чији успеси нису одговорили његовим надама; чинов |
| дним бунама, поразом једног кабинетског рата, сталним скандалима на двору.{S} Међутим, ни Јован |
| ов интимни пораз.{S} Слично разоружаном ратнику, он је гледао својим сопственим очима, како све |
| а књига је посвећена погинулим Србима у ратовима 1912 и 13 године, јер они који су пали за Отаџ |
| само о укопним друштвима, трансвалском рату и, за добре паре, кадиле владу.{S} Истина, Радоје |
| а ћемо да једемо понајлак.{S} У турском рату Вера Павловна, сестра Рускиња, што је волела нашу |
| ним уским квадратима, скину са оближњег рафа један дивит, који је био изгубио своју првашњу бој |
| ујало је око оба дућанска прозора.{S} У рафовима се шаренила повесма вунице, превучена завесом |
| уређивао варошки парк, калемио воће на рационални начин.{S} Шта више, и по спољашности се разл |
| атра израдила му је место практиканта у Рачи крагујевачкој.{S} Ту се пре неки дан потукао <pb n |
| све што сам видела, познала, искусила, рачун испада врло неповољно по твој прогрес и човечанст |
| га и то интересује — одврати госпођа на рачун Поповића, па додаде: — Чедомир је озбиљан младић, |
| ју шта су радиле преко дана, шале се на рачун првог који наиђе.</p> <p>— Знате шта је ново? — р |
| каквог искуства, правиле су пошалице на рачун једна друге, трбушати катихета им се чинио врло з |
| <p>— Мизерија! — рече презриво на његов рачун, устаде са свог места, пређе преко собе, па се за |
| ације, демонстрације, резолуције на туђ рачун, а чим дођу у питање они, њихова личност, њихов џ |
| оме његови представници морају положити рачун — примети Вишња. — Народна је реч пресудна, народ |
| изнад свега, да живи повучено, за свој рачун, у себи, међу својим књигама.{S} Седао је поново |
| новити целу.{S} Учитељ, који је за свој рачун учио немачки језик, називао га је <foreign xml:la |
| у.{S} Родитељи нису водили о њима права рачуна.{S} Отац се био бацио сав на политику, није <pb |
| нуо мој положај, а он на то не треба да рачуна ни колико ја.{S} Нико у Србији није сигуран шта |
| е даје ми повољне услове.{S} Држава има рачуна да нам опет притекне у помоћ...{S} Ми морамо усп |
| о и искрено. — На што онда љубав кад се рачуна колико и лањски снег!</p> <p>Мајка се не усуди д |
| вика није се дотицала ситних слабости и рачуна.{S} Он је нишанио високо.{S} Он је остављао свак |
| оглед прозору, као да је хтео себи дати рачуна где се налази и шта се десило.</p> <p>Једна круп |
| како да те назовем?... ти ћеш оцу дати рачуна.{S} Ти ниси више моја кћи.</p> <p>Младић не одго |
| родао сам неке старе панталоне, па имам рачуна да те частим.</p> <p>Чедомир се осећао уморан, с |
| затворио.{S} Није осетио или није водио рачуна кад се кола напунише.{S} Рабаџија га удари песни |
| p> <p>Илић је одбијао.{S} Није он водио рачуна о богаству.{S} Не, изгледало му је то пазарлук, |
| ук, о народним потребама није се водило рачуна.{S} Демократске теорије о уређењу државе које су |
| свих природа које мисле право, које не рачунају са ситницама, она их већ виде заљубљене, верен |
| д куће чека добар ручак, са уживањем би рачунао на први од месеца кад се прима плата.{S} Кад би |
| лованих и нешколованих чиновника, те је рачуноиспитач мислио да је цела његова несрећа долазила |
| не 1878 у Ваљеву, где је његов отац био рачуноиспитач.{S} Илићи су били пореклом из једног села |
| ађама, стално на страни своје мајке.{S} Рачуноиспитачу живот није био ружичаст.{S} Кад би му се |
| рећи шта је било у одсевима та два пара раширених очију?{S} Љубави, мржње, чежње, гађења, дубок |
| то, пребаци га преко руке, изви рамена, рашири груди и дубоко дахну.</p> <p>Кад се решила, искр |
| S} Пространа, тиха туга, као зимњи дан, рашири се изненадно по његовим грудима.{S} Али он није |
| бе, и њега обузе луда, болесна жудња да рашири руке и да завапи гласно.</p> <p>— Имате ли мало |
| њеном лицу беху се развукле.{S} Очи се рашириле жалосно.{S} Уста је држала отворена.{S} Видела |
| и ми полетимо безбрижно као лептир, да раширимо <pb n="43" /> своје срце као дрво своје олиста |
| > ниске, високе, нове, старе, збијене и раштркане како их само Београд може показати.{S} И та в |
| Те године пролеће је било врло лепо.{S} Раштркани Београд, који се ломио преко три брда, био је |
| од букава.{S} По гдегде видело се неко раштркано село.{S} Ветар је доносио отегнуте сељачке гл |
| А даље, по шору, поцрнелим крововима и раштрканом селу, приређивала је зора величанствен ватро |
| >— Чувај се Чедомира, Вишњо.{S} Он није рђав човек, ја то знам.{S} Он је сјајна интелигенција, |
| крене са правога пута : мушки поглед ни рђав пример, сеоска чама ни саблазна књига.{S} Заман је |
| На крају крајева, новац није ни толико рђав колико се прича, ни толико добар колико се мисли.{ |
| мирила са том вароши, заборављала је на рђаве часове које је у њој доживела; успомене, оне лепш |
| ске поезије Његошеве.{S} Кад би пак био рђаве воље, жалио се на реуматизам у десном колену, кој |
| почетак.{S} Али оба закона дадоше врло рђаве резултате.{S} Министар. који се целог живота бори |
| рез или молитву. <pb n="21" /> Они нису рђави никако: они воле тај примитиван живот, они често |
| д.{S} У њему је познавала много дивљих, рђавих, лукавих, ружних људи.</p> <p>— Поред пука посто |
| тране.{S} Шкрипала су волујска кола.{S} Рђаво обучени сељаци трапали су у опанцима као посред с |
| разумео околину у којој живиш.</p> <p>— Рђаво разумео?</p> <p>— Да.{S} Ти чекаш, гладан и жедан |
| еће.</p> <p>Лампа у соби је осветљавала рђаво.{S} По кутовима се дизао мрак.{S} Наста један тре |
| брак не постоји као питање.</p> <p>Бела рђаво разумеде младића.{S} Помисли да он хоће да каже к |
| се против онога за што су уверени да је рђаво и опасно. „Остати на власти" постаје им једина де |
| скупље, крали на мери, потурали што је рђаво.{S} Било да узме што да закрпи, закрпе су изгледа |
| си се у кулу од слонове кости.{S} Ти си рђаво разумео околину у којој живиш.</p> <p>— Рђаво раз |
| Општи ниво... општи ниво!...{S} Није то рђаво.{S} Човек има своју кућу, слатко руча, купи жени |
| што је старо, штетно, устојало.{S} Пун рђавог искуства о правди великих према малим, јаких пре |
| инило му се да је прочитао у некој врло рђавој књизи све што би могао написати.{S} Бацао је пер |
| е затворене, изузев неколико ноћних, на рђавом гласу. <pb n="167" /> Он изабра најгору, <hi>Есн |
| стао је обична таљигашка рага.</p> <p>— Рђо, мрцино! — псовке и ударци падали су сад обилно.</p |
| допусти краљевом оцу улазак у земљу.{S} Реакција је пала.{S} Њени главни стубови скрхали <pb n= |
| па и жалосно.{S} Мило му је било што је реакција падала, слобода се објављивала, што је настаја |
| је волела да слуша те говоре.{S} У доба реакције, штампа је била обамрла. <pb n="63" /> Двоје т |
| трећем разреду из два предмета — освета реакције! како је смело тврдио — те га је Илић поучавао |
| непобедан бедем који је пркосио свакој реакцији.{S} Полиција није смела ући ту; за ђаке је пак |
| руго је сад, а друго беше под проклетом реакцијом.{S} Тек, жао ми је, човече, пара...</p> <pb n |
| е мере.{S} У тој бризи он је смео с ума реакцију простих маса, те је сад, место власти, народ и |
| је већ млади човек падао у ватру грдећи реакцију, реакционаре, цинцарски свет, те она продужи и |
| их људи и фамилије; ипак претпостављају реакцију.{S} Савитљиви, помирљиви, <pb n="20" /> удружљ |
| рачњак.</p> <p>— Боже сачувај, ја нисам реакционар, ти то знаш.{S} И кад ти говорим овако, не з |
| ди човек падао у ватру грдећи реакцију, реакционаре, цинцарски свет, те она продужи ићи, бацају |
| нов, либералан устав.{S} Јако је љут на реакционаре што су га изневерили приликом његове женидб |
| Краљ Милан му неће никад опростити.{S} Реакционари су, ваљада, бесни од једа; министри нису че |
| ду пићу, они постају, на крају, најљући реакционари.</p> <pb n="22" /> <p> Илић се није дружио |
| лутала. — Опет двојке?{S} Та сад ти бар реакционари нису криви?</p> <p>— Збунио сам се — одгова |
| наравно ништа.</p> <p>— Показаћу ја сад реакционарима коме се дају двојке! — говорио је дечко с |
| стар. који се целог живота борио против реакционарних власти, трудио се да у своје законе унесе |
| ром Илићем у оно што се у то доба звало реални правац у животу.{S} Па опет, чим је устала, погл |
| му рука дирну нешто хладно.{S} То беше револвер, онај исти што га је некад показивао Зарији Ри |
| рије.{S} У науци се чује брујање таласа револуције.{S} Изгледа као да идемо у сусрет новог хаос |
| ање свих принципа јеванђеља и француске револуције?{S} Поред борбе за опстанак и свеопштег боја |
| човек помислио би да се налази на прагу револуције, али се сви ти говори свршавају кад куцне де |
| о о Плеханову, Огисту Конту, социјалној револуцији, Карлу Марксу, универзалној слободи и еманци |
| амо у револуцији... и опет вам кажем: у револуцији, па ма како ви решили.</p> <p>Поднаредник тр |
| један ђаво!{S} Спас радног народа је у револуцији... и само у револуцији... и опет вам кажем: |
| дног народа је у револуцији... и само у револуцији... и опет вам кажем: у револуцији, па ма как |
| чију. — Јер еволуцијом треба припремити револуцију...</p> <p>— Ја и даље остајем противник тог |
| ал, демократ, социјалист, републиканац, револуционар.{S} Он се поноси што ствари схвата материј |
| едно другог именом и презименом, певали револуционарне песме и ишли на трећу галерију да гледај |
| е из кујне.</p> <p>— Куварица не сме да регне — прекину га девојка. — ’Ајд, загрли ме... не сто |
| ив живота и за живот, мењају садашњост, ред ствари, жуде за нечим вишим од свакодневне егзистен |
| јци, те она одмах не одговори.</p> <p>— Ред је да помогнем мајци.{S} Наша је кућа велика.{S} И |
| рске.{S} Неколико јабланова, посађени у ред, стајали су непомични.{S} Сребрну траку велике реке |
| ази сама по себи кад се ствари доведу у ред, кад обоје нађу користи у својој вези; понављам, бр |
| та је држала отворена.{S} Видела се оба реда зуба.{S} Усне се згрчише на четири угла.{S} Реч се |
| гове мисли су ницале без везе, никаквог реда није било међу њима.{S} Независно од свега, сети с |
| о тихо.{S} То беше стан за самца другог реда с најпотребнијим намештајем и луксузом: постеља за |
| бно, чак преко потребно.{S} Што се тиче реда, он није био за претерану похвалу; по патосу се по |
| виде Београд... у неколико партија, без реда, један по један крај, знаменита места, као у албум |
| упливних појединаца јачи су од закона и реда.{S} Свет се занима политиком једино ради ћара.{S} |
| имале стиха ни слика.{S} Смисао је био редак гост његове музе.{S} Авет лудила се помаљала кроз |
| Данас све има своју цену; симпатије су редак луксуз, а брак... брак је код паметних људи вешт |
| опов.{S} Гомиле ђубрета просипале се из редакције сваког дана на Теразије, па се после разносил |
| ово диже и укочено гледаше посну боју и редове штампаних слова, која су расла, дебљала, удвајал |
| ка... као да га се то ништа не тиче.{S} Редови, млади момци у озбиљној, плавој униформи, држали |
| првој струји.{S} Брзо се нашао у првим редовима; он је био сјајан полемичар, писао је врло <pb |
| арирати својим господским понашањем.{S} Редовно је ишла по славама, правила посете, ступала у х |
| о своје маневре од других.{S} Носила је редовно послужење кад је младић држао лекцију њеном бра |
| д неког јаког пића.{S} Стога је Чедомир редовно посећивао њихова тајна удружења, учио на памет |
| ог ђачког сандука, поређане хронолошким редом; закључавао их по двапут, тресао катанцем још рад |
| љака.{S} То су људи обично са села или, ређе, из какве пропале варошке куће.{S} Они су још у де |
| у, па после првих поздрава осу грдњу на режим:</p> <p>— Парламентаризам није испунио своја обећ |
| иким миразима.{S} Њима је свеједно који режим влада, јер им је сваки добар... у свакој партији, |
| оубицâ и шта још не, што је један лични режим начинио од овог Ужичанина, који је, поред своје с |
| су, доцније, махом главе парламентарних режима.</p> <p>Други тип је био великошколац-политичар. |
| ца је наместила на његов прозор саксију резеде.{S} Госпа-Матовићка слала министарске цигарете.{ |
| ње, била присталица његових убеђења без резерве.{S} Тешко ономе који би се у том часу бацио љаг |
| век; носио је стално црно одело, био је резервни официр, бријао се сваког јутра, имао спокојне |
| ства на своју сестру, не задржа никакву резерву за себе, и врати се у Београд.{S} Мајка је поку |
| што праве манифестације, демонстрације, резолуције на туђ рачун, а чим дођу у питање они, њихов |
| ви знак <hi>вође</hi>.{S} Потписивао је резолуције, мрзео богаташку класу више него што је воле |
| мети хладно Матовић. — Брак треба да је резултат слободног размишљања.{S} Бојим се да младића н |
| ак.{S} Али оба закона дадоше врло рђаве резултате.{S} Министар. који се целог живота борио прот |
| добош на узбуну.{S} Варош се избуди.{S} Река је била разорила брану, заглавила своје корито одр |
| рбије.</p> <p>— Место да нам користи та река, она нам плави поља, засипа усеве, односи <pb n="7 |
| зви из Милевина грла песма гипка као та река:</p> <quote> <l>Ој Мораво, моје село равно,</l> <l |
| ју?{S} Зар она није велика, главна наша река ?{S} Од ужичких голија и врањских винограда, она п |
| ка.{S} Из планинског склопа избијала је река као из неке чељусти.{S} Иза њих је била варош: јед |
| оворио је пензионисани казначеј.</p> <p>Река стешњена, пенушава и као зауздана, пробијала се јо |
| радиности, стари Лазаревић прекиде га, рекавши му тмурно:</p> <p>— Није ми глава сад за то.{S} |
| ош толико јака да му баци истину у очи, рекавши му:</p> <p>— Ренегат!</p> <p>То разочарење ју ј |
| ај, мираз, фамилију или диплому.</p> <p>Рекавши ово, она погледа значајно у Илића као да је хте |
| о.{S} Наши песници певају песме толиким рекама српским.{S} Зашто ми њу заборављају?{S} Зар она |
| брдом преко Саве.{S} Све се запали.{S} Рекао би да се светлост сјури с неба бујицом.{S} Многоб |
| је имала жилав врат и пупаст трбух.{S} Рекао јој је да се не брине, оставио листу на сто, лега |
| кују.</p> <p>— Хладна је као тестија! — рекао је о њој једном неко иза њених леђа.</p> <p>Није |
| ће веровати.</p> <p>— Шта ме се тиче! — рекао је самом себи. — Моме месту су иначе дани изброја |
| ите се.{S} Ми прелазимо чудна времена — рекао му је другом приликом. — Изгубили смо много у нер |
| есте савете.</p> <p>— Узмите се на ум — рекао му је једном. — Ви више нисте дете.{S} Кроз некол |
| олу.{S} Вишња је то знала.{S} Он јој је рекао једном приликом, <pb n="60" /> да би радо учио не |
| м надом.</p> <p>— Што ми то раније ниси рекао ? — упита га она дрхтаво.</p> <p>— Не знам да ли |
| ирали смо се дуго, али му још све нисам рекао...{S} Имаш ли ватре?</p> <p>Илић му пружи кутију |
| ли се сети речи које му је том приликом рекао?{S} Да ли је сад био истог мишљења?</p> <p>Његове |
| идело ништа.{S} Киша је пљуштала.{S} Са реке је допирао потмуо хук бујице и тежак мирис на одро |
| у, зарђале шуме и један параброд насред реке.{S} Дим од лађе развијао се кроз бистри ваздух на |
| и су непомични.{S} Сребрну траку велике реке није кварио никакав брод.{S} Од Београда се видела |
| ланинама образовали су се нови потоци и реке.{S} Воде почеше надолазити.{S} Из горњих места доп |
| сељачке куће био је север, ниже, преко реке, југ, лево у шљиваку исток, а запад где су пасла г |
| је Каја рекла пре толико година. „Има“, рекла јој је тада између осталог, „има створења која је |
| " /> <p>— Боже мој, да сам ластавица! — рекла би гледајући тако њихове црне тачке у дубинама не |
| бол.</p> <p>— Што не бријеш бркове ? — рекла му је једном приликом. — Јутрос прође поред прозо |
| не остави спомен на оно што јој је Каја рекла пре толико година. „Има“, рекла јој је тада измеђ |
| ваљао у мислима оно што му је другарица рекла и понављао у себи:</p> <p>— Општи ниво... општи н |
| ако чудан да ја не знам сигурно шта бих рекла...</p> <p>— Не, то није могуће, то је апсурд — ре |
| овника.{S} Тако исто и сестра.{S} Само, рекле су му, тражи десет хиљада динара мираза.</p> <p>— |
| у.</p> <pb n="96" /> <p>Шта су они тада рекли једно другом?{S} Да ли су застали или ударили лев |
| ио би какав старији човек — па да су ми рекли да ће неко раскопавати онај крш, не бих му верова |
| ло, признати све, па нека буде како она рекне.</p> <p>У тим мислима, Вишња је прекидала паковањ |
| два злочинца.{S} Отворише уста да нешто рекну, али немадоше времена јер се на прагу указа госпа |
| се смејем, морам да се смејем — Бог је реко: морам да се смејем.</p> <p>Ти састанци су Илића р |
| пут кад су прошетали сами.</p> <p>— Шта рекох? — сакри он своје <pb n="277" /> узбуђење. — Да, |
| ористио њим.{S} Али ако оно дође што ти рекох, онда...</p> <p>— Остави ту пушку.{S} Не ваља је |
| о место...{S} Прописан програм, као што рекох.{S} То је што сам имао да вас посаветујем као мла |
| мисао цртала будућност као неку широку реку са зеленим обалама и небом пуним звезда.{S} На тал |
| рјима неке нове земље.{S} Мислећи на ту реку, која ју је уљуљкивала, запљускивала својом пенуша |
| да̑ вредности.{S} Као што видиш, нешто релативно...{S} Доиста, ничега сигурног, ничега стварно |
| друге стране, круна се опијала са нешто релативног успеха . на Берлинском Конгресу, подавала се |
| знао за обзире, компромисе, сходности, релативности, уравнотежавања.{S} Био је екстреман, фана |
| да се отима свакој формули, да је пуна релативности, анархизма и вртоглавице, он је осећао ипа |
| није био више политика, већ једна врста религије.{S} Он је веровао у народне снаге, Вук Караџић |
| еверицама.{S} Она је тако рећи била без религије, изложена раном утицају природних наука и посв |
| , Галилеа, Дрепера, Хемхолца, Спенсера, Ренана, Герхарта, Ампера, <pb n="257" /> Огиста Конта и |
| баци истину у очи, рекавши му:</p> <p>— Ренегат!</p> <p>То разочарење ју је утврђивало у одлуци |
| из људске ограничености.</p> <p>Кућу су реновирали из основа.{S} Ту је главну реч водила госпа- |
| то не плаћа стан.</p> <p>— То је велика рента, као мираз од педесет хиљада — говорила му је сам |
| ев султан дремао у својој кућици, вртио репом и хватао устима муве.{S} Даље, преко разноврсних |
| ићено:</p> <p>— Наша је кућа једна мала република.{S} Свега имамо што нам треба: пилића, прасад |
| S} Он је радикал, демократ, социјалист, републиканац, револуционар.{S} Он се поноси што ствари |
| ма, међу тим радикалима, социјалистима, републиканцима, који се у то доба борбе за основна грађ |
| би да се увио у тробојку какве црначке републике.{S} Време, киша и свакојаке прљавштине претво |
| поможено народима кад она није у корист републике...{S} Од патриота бежи општим људима: да благ |
| су висиле на све стране као фантастичне ресе.{S} По земљи се протезале леје лука, између којих |
| једна врста приватне народне кујне или ресторана без алкохола.{S} Он се језиком својих посетил |
| лили сами, куповали их по оријенталским ресторанима, али никако да буду онакве какве их је госп |
| то није било право, па ипак чуле су се ретке замерке, јер је Радоје волео људе, волео човека к |
| е.{S} Данас је мало задовољних људи.{S} Ретки су као беле вране.{S} Садашњица нуди једва предме |
| могла продужити да живи!{S} У Млави су ретки Илићи.{S} И дани су пролазили, а за њима месеци, |
| ница. — Удај се што пре.{S} У животу су ретки поновни састанци.{S} И затим, једно од другог рас |
| чила, борба за опстанак их наружила.{S} Ретко се види један мушкарац да се осмејкује.{S} Успети |
| ху.</p> <p>— Долази ли још ко?</p> <p>— Ретко.{S} Неке Швабе лове по риту.{S} Ја не волим лов.{ |
| во дохвати.{S} Али му је то задовољство ретко допуштала госпа-Клеопатра, која је <pb n="118" /> |
| Он се можда променио.{S} Ми се сад тако ретко виђамо.</p> <p>Кад су се пустиле из школе, Вишња |
| м скупило се велико друштво, како је то ретко у паланци.{S} Тамо се сви познају, али се туђе за |
| p> <p>— Не знам, може бити.{S} На срећу ретко мислим; она ми се чини сувише неодређен појам, ми |
| ковима, што је тада у Београду била још реткост и што јој сврати пажњу.{S} Она позна да је то д |
| вити садашњост, притиснути је на груди, рећи: „Моја Вишња, моја лепа, моја стара Вишња“.{S} Али |
| ину не треба крити; треба је послушати, рећи је увек, и увек радити тако да је човек може рећи. |
| Зашто?{S} Ни она сама не би тачно знала рећи.{S} Тек, заједно с Илићем, мрзела је сад и остале |
| ала у своју другарицу и није речи могла рећи.</p> <p>— Удај се, слатка Вишња, не размишљајући с |
| јатељу да он формулише оно што је хтела рећи.{S} Да би пак утишала своју савест, радила је гото |
| и разумете?</p> <p>— Не разумем — хтеде рећи нови суплент; поклони се и изађе.</p> <p>Гимназијс |
| м мислима нових дана и готово јој хтеде рећи: „Хајде, срећна душо, поново у тих живот одакле си |
| ек, и увек радити тако да је човек може рећи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_C |
| Мени треба један искрен друг“ — хтео је рећи — <pb n="73" /> „једна жена као што си ти, тако уч |
| утврђену тачку, као у неки сан, и хтеле рећи:</p> <p>— Да дивног сна!{S} Оставите ме да сањам.< |
| ом! — чула је забрану унапред. — Шта ће рећи свет кад те виде саму.</p> <p>Та оскудица слободе |
| ире, убеђења, на себе самог...{S} Ко ће рећи икад гомилу осећаја, мисли, слика, успомена, које |
| p>Њихови се погледи сусретоше.{S} Ко ће рећи шта је било у одсевима та два пара раширених очију |
| ад су почели шетати сами?{S} Нису знали рећи.</p> <p>То је било свакако једног дана, кад је Чед |
| ако да нико, осем њеног мужа, неће моћи рећи:</p> <p>— Она је била моја драгана.{S} Ја сам је г |
| ахом, и после првих поздрава могаде јој рећи тек:</p> <p>— Куда ћемо?</p> <p>— Куда хоћеш — одг |
| тискивале срце и које је само њој могао рећи.{S} Али су њега сад одушевљавале друге мисли, обуз |
| ве... све... што ником другом није смео рећи.</p> <p>Од оног дана кад је био с Вишњом у њеном с |
| ила да ли ће то ко приметити, шта ће ко рећи и како ће се све то свршити.</p> <p>— Ти си луда! |
| тргнути нешто. — На сваком кораку, тако рећи, може се подићи по једна централа, чије би струје |
| е важности сујеверицама.{S} Она је тако рећи била без религије, изложена раном утицају природни |
| понос целе наше фамилије, он ми је тако рећи брат, ја немам другог брата...{S} Најзад, шта ме с |
| обујми предео.{S} Сунце се изгуби тако рећи пре него што зађе.{S} Каткад се деси да његова куг |
| утци сумње.{S} Нико јој није умео тачно рећи њена права кад сврши школу.{S} Будућност јој је из |
| тада осетили?{S} Ко то зна?{S} Ко ће то рећи?{S} Ни они сами не би умели казати.{S} Младић се с |
| тебе.{S} Ја то видим.{S} Хтео сам ти то рећи још раније.{S} Али нисам могао да ти кварим задово |
| p>Илић угледа ову сенку.{S} Хтеде нешто рећи.{S} Али не могаде.{S} У његовој глави је било мутн |
| ли.{S} Са̑м сам.</p> <p>Хтеде још нешто рећи, али осети да му глас дрхти.{S} Једно јато врабаца |
| многе ствари које ме тиште и које могу рећи само теби... да ти кажем, ето ако хоћеш... колико |
| Кад би пак био рђаве воље, жалио се на реуматизам у десном колену, који је добио на робији, и |
| ођење целог једног система демократских рефорама, а они нису у стању да се одрекну ни државног |
| ила је ту у шетњу у доба кад је мислила реформисати друштво, кад је Зарија Ристић писао своје г |
| се одликовала: имала је шесдесет четири рецепта за разне врсте.{S} Њен главни задатак био је да |
| кога си научила да заказујеш састанке, реци!{S} На кога се метну, несрећнице?{S} Хоћеш ли да с |
| ржаваше књигу према светлости, па стаде рецитовати доста лепо:</p> <quote> <l>То је било у прол |
| нфил, његову живу боју, његове свилене, рецкасте листиће.{S} Мислио је како да врати ову љубазн |
| .{S} Усне се згрчише на четири угла.{S} Реч се зауставила у грлу.</p> <p>— Ти волиш другога?</p |
| би страшно уверење о њеним првацима.{S} Реч лажов није била довољна, већ се писало архилажов.{S |
| ла довољна, већ се писало архилажов.{S} Реч лопов није довољно жигосала човека, већ га звали ар |
| чешће, и судбину која им се одреди.{S} Реч слобода за њих је смисао зла.{S} Оне иначе не знају |
| ен; по целе ноћи није могао заспати.{S} Реч Христова врзла му се по памети:</p> <p>— Жено, шта |
| слободној љубави.</p> <p>Али се његова реч заустави на уснама.{S} Изненадило га је што га госп |
| Вишња била изузетак.{S} Она је одржала реч и дошла тачно.{S} Баш кад сказаљке на сату једне об |
| о:</p> <p>— Ја се нисам шалио.{S} Часна реч ми је сведок.{S} Ја остајем и понављам...</p> <p>— |
| егова философија изгледала као последња реч науке.{S} Дарвин је био Илићев изабрани писац.{S} О |
| ао као у грлице.</p> <p>— Срећан?{S} Та реч звони чудно у наше доба — одговори младић, и отворе |
| вори енергично сама себи.</p> <p>Али та реч беше одвише тешка за њено срце.{S} Она се осети сам |
| а кратко са целом прошлошћу.{S} Дала је реч својој другарици да јој проводаџише за прву прилику |
| ити рачун — примети Вишња. — Народна је реч пресудна, народ је суверен.</p> <p>— Народ су бирач |
| Ја чујем само право... право, а где је реч дужност?{S} Говори се само о сељаку.{S} Али он није |
| к он превали:</p> <p>— Да!</p> <p>Та се реч чу једва; он се напреже и рече поново:</p> <p>— Да, |
| ! — приметише присутни.</p> <p>Не чу се реч објашњења, као да све обузе језа од нечега кобног, |
| аден је брбљив, а Бела...</p> <p>На ову реч младић задрхта.{S} Један пламен загреја му образе.{ |
| , и ту их поново читао, разгледао сваку реч, загледао у марке, у поштанске штамбиље и датуме.{S |
| је умела тако говорити, наћи у тренутку реч која јој је требала.{S} Кад је давала своја мишљења |
| овци су се уселили у њен храм.{S} Јавну реч је заглушило пиљарско <hi>ко да̑ више</hi>. <pb n=" |
| у реновирали из основа.{S} Ту је главну реч водила госпа-Клеопатра.{S} Нашла је једног јеврејск |
| — чудила се девојка болно. — Бар једну реч да је здрав.</p> <pb n="223" /> <p>По ручку пређе н |
| — Да, да.</p> <p>— Да! — понови фаталну реч још неко у соби.</p> <p>То је Бела одговарала, ма д |
| S} Она нису садржавала ниједну необичну реч, ниједну нежност.{S} У њима није било спомена на он |
| не снаге, Вук Караџић је казао последњу реч у питању језика, народне песме су једини добар узор |
| Свако од њих знао је наћи по коју лепу реч да јој каже, да јој честита на положеним испитима, |
| ти што је Илић имао стално по коју лепу реч за њу, девојку која је своју ману осећала све дубље |
| нешто у њој. — Зашто онда избегавати ту реч која је тако тесно везана за нас, везана везом најм |
| И као да се хтела отрести тих осећаја, рече својој другарици;</p> <p>— Како народ погађа шта ј |
| ситница које се говоре међу девојкама, рече јој:</p> <p>— Синоћ сам читала у једној књизи да и |
| ћег дана, кад лекар прегледа болесницу, рече девојци:</p> <p>— Захвалите Богу и идите те се одм |
| е.</p> <p>— Узми га кад ти се допада! — рече, најзад, Вишња, и пружи му цвет.</p> <p>Он га узе. |
| све то свршити.</p> <p>— Ти си луда! — рече јој он кад му рупи у собу, усред бела дана и без и |
| себично, одвратно.</p> <p>— Мизерија! — рече презриво на његов рачун, устаде са свог места, пре |
| о за један тренутак.</p> <p>— Буржоа! — рече презриво.</p> <p>На њу навали гомила мисли, најпре |
| <p>— Понови још једанпут те стихове! — рече Бели, и осети како му цело тело дрхти, а на срце м |
| од земље.</p> <p>— Како је лепо овде! — рече она лагано, као за себе.</p> <p>Сунце је завијало |
| } И Вишња се насмеја.</p> <p>— Гатке! — рече она немарно.</p> <p>— Нагваждања — одобри Радоје.{ |
| к срцу.</p> <p>— Не... не, Чедомире! — рече Вишња, и истрже руку.</p> <p>Па и доцније, она је |
| зујао у чокоту.</p> <p>— Бесмислице! — рече у себи девојка и одмахну руком.</p> <p>Тога дана в |
| в перорез.</p> <p>— Говори ко те уби! — рече неко из гомиле.</p> <p>Радник отвори очи, погледа |
| n="183" /> <p>— Баш је красан момак! — рече готово гласно.</p> <p>Тада се сети великих планова |
| а раду као на лажи, далеко би отерао! — рече му други пут. — Само на кога се метну, да ми је да |
| p> <p>— Шта да вам кажем, госпођо!... — рече после неколико тренутака оклевања. — Ја на то пита |
| ај њених усана.</p> <p>— Продужите... — рече она, па весело седе на канабе поред њега.</p> <p>К |
| p>— Вама није добро, господин-Илићу ? — рече му једног дана Бела. — Да вам шта не фали код нас? |
| д ти поста таква непријатељица књига? — рече јој. — Проповедаш крсташки рат...</p> <p>— Ја ниса |
| >— Да то није нека твоја комбинација? — рече министар кад му жена саопшти те вечери да је Илић |
| арије.</p> <p>— Шта ли ради служавка? — рече она као за себе, па повири у предњу одају.</p> <p> |
| лних речи.</p> <p>— Ти си без амрела? — рече младић, наднесе кишобран над девојку и додаде:</p> |
| ле њене појаве.</p> <p>— Ти си удата? — рече јој Вишња, осмехнувши се, па покуша да се метне у |
| у ствар.</p> <p>— Ти га волиш, дакле? — рече меким, поетским гласом. — Ти си сасвим изгубила гл |
| ји наиђе.</p> <p>— Знате шта је ново? — рече им Милева једно вече. — Мешовити хор <hi>Љубићске |
| /p> <p>— Ово ти послала Мила Цветкова — рече јој мајка, показујући јој велику дињу. — Дао Бог п |
| аљке.</p> <p>— Штета није била велика — рече јој једном кад је срете и поведе говор о електричн |
| /p> <pb n="205" /> <p>— Вере ти, Бела — рече Илић — прочитај ову вест...</p> <p>Па као за себе |
| , где си ти?{S} Откад те нисам видела — рече му она. — Пише ми тетка да јој се ти никако не јав |
| наш ли да се Љуба Ћопа вратио са села — рече Зарија Чедомиру.</p> <p>— Како је он?</p> <p>— Мож |
| плату том младићу што поучава Младена — рече јој једном муж. — Живот је скуп, а човек ми изглед |
| /p> <p>— Напољу је још велика врућина — рече она — а, Бога ми, ни наша кућа није близу.</p> <p> |
| око ручка.</p> <p>— Остави то, Вишња — рече јој мајка кад је виде како потаркује ватру. — Није |
| а руку.</p> <p>— Слушај, слатка Вишња — рече јој. — Ја знам где си била.{S} Не покушавај да ми |
| мрк младеж.</p> <p>— Ах! како је лепа — рече у себи и пољуби то место очима.</p> <p>Кад би она |
| пео.</p> <p>— Не говори ми више ништа — рече, устајући. — Ја те молим.{S} Не прати ме.{S} Ја ћу |
| /p> <p>— Ко би се надао од овог свеца — рече затим, милујући га по подбратку. — Ко би помислио |
| /p> <p>— Дај да ти помогнем око венца — рече затим и посади се поред своје комшинке.</p> <p>Дев |
| а не налазим у томе ничега чудноватог — рече будући министар. — Ако се воле, зашто да се не узм |
| <p>— Не, то није могуће, то је апсурд — рече младић с пуним уверењем. — Бар данас је то јасно.{ |
| /p> <p>— Да је и мени да изађем некуд — рече му Бела једног дана кад тако осташе сами. — Тако б |
| арету.</p> <p>— Седи... ту, на канабе — рече му Вишња.</p> <p>Чедомир примети тек тада једно ко |
| ј наслоњачи.</p> <p>— Не допада ми се — рече најзад, са строгошћу у гласу — што се Бела <pb n=" |
| љена, као извајана.</p> <p>— Извол’те — рече кад отвори врата, и пријатељски додирну раме млади |
| <p>— Новац је чудна ствар, моје дете — рече Матовић, обраћајући се Бели, неприродно умекшаним |
| те ситнице, на новац.{S} Погрешићете — рече Чедомир с поузданошћу која је урођена његовом добу |
| не пишете шта кад тако лепо говорите — рече му Вишња. — Ја бих то врло радо читала.</p> <p>— Ј |
| ише.</p> <p>— Газдарица није код куће — рече она, па се саже да узме кључ испод простирке од пр |
| лу, на децу.</p> <p>— Имам троје деце — рече. — Сва три су мушкарци.</p> <p>Али Вишњу не остави |
| ентиментални!...{S} Је ли, колегинице — рече затим гласно — шта ти мислиш о сентименталности ?< |
| њеном лицу.</p> <p>— Простачке приче — рече он сигурним гласом. — Ти не верујеш, ваљада, у те |
| — Неколико година како смо се растали — рече у себи Илић кад се трамвај удаљи. — Боже мој!{S} А |
| <p>— Ужелела сам се Београда, бога ми — рече при том весело и махну руком кроз ваздух.</p> <p>У |
| тренутка.</p> <p>— Дођи ми једне ноћи — рече му она између два пољупца.</p> <p>— Не говори глуп |
| ађено.</p> <p>— Овај се вешто извлачи — рече у себи.</p> <p>— Управо — додаде Илић — за мене бр |
| из доба ослобођења.</p> <p>— Пиши јој — рече, застајкујући на свакој речи — да смо сви, хвала Б |
| колу.</p> <p>— Нећу да будем чиновник — рече оцу.</p> <p>— Него шта ћеш, несрећни сине? — викну |
| <p>— Главно је да јој је срце здраво — рече лекар на последњој посети. — Ако се тако одржи, го |
| реће неће имати онај који те је одбио — рече јој, тешећи. — Он не зна шта је у теби одбио.</p> |
| <p>— Хтео сам нешто да ти кажем, жено — рече Матовић, спремајући се да легне.{S} Деца су била в |
| д даље несреће.</p> <p>— Чујеш, Вишњо — рече јој отац кад сазна шта јој се десило. — Није то за |
| p>— Штета је упрљати тако скупу ствар — рече гласно.</p> <p>Диже се полако.{S} Ноге су га једва |
| Погледај је, Вишња... погледај Мораву — рече Радоје, док један унутрашњи сјај озари његове непо |
| а Духове је наша скупштина у Београду — рече јој Аница. — Хоћеш ли да идемо?</p> <p>Тада се и п |
| од сребра.</p> <p>— Погледај ову воду — рече младић девојци која је стајала поред њега и гледал |
| <pb n="288" /> <p>— Дај ми твоју руку — рече он.</p> <p>Она му је даде.{S} Око њих је био мир, |
| једино добро које сам учинио у животу — рече још, гледајући у простирку.</p> <p>У предсобљу чу |
| инстинктивно.</p> <p>— Доцкан, Илићу — рече затим. — Твоја жена је још твоја.</p> <p>Он покуша |
| >— Моје је место међу људима, Ристићу — рече Чедомир уверено. --- Мене чека живот необичан, јак |
| у: плебејку, старију од себе, удовицу — рече Илић у себи изненадно, циљајући на краљеву женидбу |
| ча, из прочитаних књига.{S} Дође јој да рече:</p> <p>— Шта је тако важно било у девојачкој школ |
| Стари господин као да не чу шта му жена рече.</p> <p>— Све имаш што ти треба, па опет ништа од |
| це, чак до подвољка и широког врата, па рече значајно: — У вашим годинама, сиротиња није зазор, |
| овољно у правцу онога који је питао, па рече:</p> <pb n="203" /> <p>— Ко ме уби?...{S} Ја сам с |
| рила Вишњи о својим намерама.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ја ћу на село... за учитељицу.{S} Ја нем |
| сенку која је расла поред ње.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ти си паметан човек... ти знаш шта радиш |
| а ли да му каже праву истину.{S} Најзад рече:</p> <p>— То није довољно.{S} Књиге су суво знање. |
| а, те, кад једном закуца на врата и кад рече уобичајену реченицу: „Господин-Илићу, извол’те на |
| дари љутито песницом по столу.{S} После рече брзо, усплахирено:</p> <p>— Ево, на, држи — и пред |
| притисну руком онде где јој је срце, не рече ништа, повуче се натрашке, гледајући га нетремице, |
| руку на њено раме.{S} Она се стресе; не рече ништа.{S} Другом руком он је обви око паса.</p> <p |
| ашљиво у свога мужа.{S} Али ни Јован не рече ништа.{S} Они су обоје осећали Белину сакатост као |
| мучан, дуг као вечност.</p> <p>Нико не рече ништа.</p> <p>Бела је устала, пошла неколико корак |
| ло тежак, огромно тежак...{S}" Он то не рече.{S} У осталом, већ их пристигоше Милева и њен прат |
| а, те једва дочека кад се Бела умеша, и рече:</p> <p>— Знате, отац, да се Миле тетка-Катин вери |
| {S} Он јој предаде шешир врло учтиво, и рече хладно, готово опоро:</p> <p>— Хоћемо ли да се вра |
| сам доктора.{S} Он јој преписа нешто, и рече ми да ће се вечерас навратити.{S} Боји се да не пр |
| У срцу осети топлину.{S} Успи уснама и рече:</p> <p>— И Чедомир... чудна ми чуда!{S} За њега и |
| вора што је ишло у корист њеног плана и рече Чедомиру:</p> <p>— Тата нема ништа против.{S} Само |
| учим.</p> <p>Газдарица изађе из собе и рече полако својој мачки:</p> <p>— Овој нису вечерас св |
| <p>Та се реч чу једва; он се напреже и рече поново:</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Да! — понови фат |
| нешто драмски начин, загрли их обоје и рече весело, као да је наручивала нову хаљину:</p> <p>— |
| Чедомир ујео.{S} Она се диже нехотице и рече:</p> <p>— Хајдемо у варош.{S} Доцкан је.</p> </div |
| о њој, као грех.{S} Најзад се охрабри и рече:</p> <p>— Шта ти мислиш пошто свршиш школу?</p> <p |
| убрзо одби ташту жељу за каћиперством и рече у себи:</p> <p>— Он се вара.{S} Њему треба друга ж |
| ну свога новог познаника, подиже глас и рече изазивачки својој другарици:</p> <p>— Он ме савету |
| о дима, те се закашља.{S} Баци цигару и рече презриво:</p> <p>— Не, нисам ја за дуван!</p> <p>И |
| иђе звиждућући, загледа се у пијаницу и рече му озбиљно:</p> <p>— Ти излазиш из Здрављака? — па |
| сам да си се вратила кући.{S} Тетка ми рече да ниси долазила.{S} Знаш ли колико је сати?</p> < |
| о, познаје се како је села.</p> <p>— Ти рече да долазиш чешће овде? — упита га она.</p> <p>— Да |
| .{S} Шта им фали што су млади!{S} Па ти рече <pb n="164" /> једном приликом: „Кад се деца воле, |
| ница ју је посматрала испод ока, па јој рече кад остадоше сами:</p> <p>— Нешто си невесела, Лаз |
| pb n="279" /> добивају.{S} Пре неки дан рече ми један народни отац да му је један бирач тражио |
| авној служби сазнао у поверењу.{S} Тако рече једног дана:</p> <p>— Краљ ми је два пута изјавио |
| једно изненађење код куће.{S} Мајка му рече да му сестру проси Вићентије Симић, секретар суда. |
| и сата.</p> <p>— Хајдемо у библиотеку! —рече Илић.</p> <p>— Зар ти није жао овако лепог дана? — |
| писмо и читала га бог зна који пут.{S} Реченица о Радоју допала јој се посебице.{S} Осећала је |
| ребала.{S} Кад је давала своја мишљења, реченице су јој остајале недовршене, није се могла сети |
| помео се једном у преводу неке латинске реченице, погрешио у години смрти Стевана Првовенчаног. |
| > <p>Застаде, одмахну руком и не заврши реченицу.</p> <p>— Ко би играо крајцарица кад би Младен |
| у трошкови велики, а...{S} Није довршио реченицу, јер није хтео причати о сиротињи свога оца.{S |
| м закуца на врата и кад рече уобичајену реченицу: „Господин-Илићу, извол’те на ручак", ошкрину |
| је моћ — понављао је, као аргумент, ту реченицу, коју је случајно негде начуо, а у себи је дод |
| ала је радознало и жудно његове речи... речи школованог човека, које потсећају на књиге, одваја |
| тву, она је говорила много, није бирала речи и пребацивала се.{S} Са нешто урођеног византинизм |
| тију, пријатељство према младићу, љубав речи и уздисаја, али даље... права љубав је за њу била |
| ијатеља!{S} Љубазна познанства, ласкаве речи, добре наде и обећања узимали су на се изглед ства |
| ђе поред Милеве.{S} Ове песме, Радојеве речи, весеље целог друштва, расцветана ливада и ти мири |
| лоња, он је понављао у себи надничареве речи: „Ево на̑!{S} Све је ту написано... па читај!“</p> |
| вен глас јој шапће страшне, неразумљиве речи.</p> <p>Избегавала је да иде на универзитет.</p> < |
| не опојне тонове, шапутао полуразумљиве речи.{S} Она несвесно збаци са себе покривач, и оста та |
| лас, који му добацује слатке, заношљиве речи.{S} А кад би се пренуо сасвим и мислио на њу, на т |
| ше природе?</p> <p>Вишња је слушала ове речи, које су се чудно поклапале с оним нечим новим што |
| .{S} Његов поглед ју је заносио, његове речи је опијале, његове руке су је вукле к себи.</p> <p |
| ње, слушала је радознало и жудно његове речи... речи школованог човека, које потсећају на књиге |
| лићу су горко долазиле на ум Шекспирове речи: „Има много ствари <pb n="297" /> на небу и земљи, |
| шња је гледала у своју другарицу и није речи могла рећи.</p> <p>— Удај се, слатка Вишња, не раз |
| ка, радника, грађана чују се само горке речи.{S} Алкохолизам, политичка убиства, зеленаштво, ко |
| су се чудно испуниле те готово пророчке речи — примети у себи Вишња гледајући расејано у своју |
| но разговарали.{S} Најчешће се помињале речи о I</p> <p>новцу, динари, па онда псовке, које су |
| ри, прочитао толико књига, сипао стране речи као лавину!{S} Она није умела тако говорити, наћи |
| и жена.{S} Еманципација!...{S} Да дивне речи за нашу земљу где нико не воли да се пашти, чак ни |
| ругим, а он не успева да јој каже једне речи која долази из срца.{S} Ћутали су.{S} Ваздух је тр |
| он је сад оставља...</p> <p>— Без једне речи, као да нисам жива! — размишљаше девојка, повукавш |
| тављао је писмо у мислима, бирао згодне речи, изналазио утешне разлоге, заклињао се да се то де |
| титамо младенцима — понови она последње речи гласно.</p> <p>Ударац је дошао тако изненада, био |
| нати какав су утисак учиниле на њега те речи.</p> <p>— А љубав, мама? — примети Бела, и несташн |
| опште, свачије.{S} Он је од ове крилате речи очекивао све: народно благостање, своју сопствену |
| о своје магловите снове.{S} Њине просте речи певале су му заносне мелодије, у којима је налазио |
| ренутак једно наспрам другог, неми, без речи.</p> <p>Срце младићево се стишавало постепено, све |
| загрљени!{S} Девојка се покоравала без речи, без протеста, предавала се сва, послушна, гипка, |
| оју руку, покапану мастилом.</p> <p>Без речи, ударили су другим путем, камо су их водили младос |
| <pb n="126" /> А, бога ми, добро учим и речи и превод.</p> <p>Матовић би погледао у свог сина.< |
| азивао Зарији Ристићу.{S} Да ли се сети речи које му је том приликом рекао?{S} Да ли је сад био |
| Пиши јој — рече, застајкујући на свакој речи — да смо сви, хвала Богу здраво и добро, да јој ис |
| га?</p> <p>— Да!</p> <p>Заједно са овом речи линуше њене сузе, преко образа, преко блузе, преко |
| вели.{S} Она су почињала просто, једном речи: „Чедо!“ и, мало ђачки, мало новинарски и књишки, |
| и, лепоте, <pb n="30" /> културе једном речи.{S} Кажу да је ова варош по свом положају, после Ц |
| о друго... будућност, како се то једном речи назива.{S} Мирно, предано, сваког дана, она је учи |
| народ, велике хоризонте, природу једном речи.</p> <p>Радоју се свиде тај одговор, заусти да то |
| према њему, у друштву, у животу једном речи.{S} Машта је ишла као на крилима.{S} Кад се дође в |
| .</p> <p>Он га узе.{S} Промуца неколико речи захвалности, па стаде.{S} Он је осећао свој лажни |
| се животу да̑ вредност у људском смислу речи.</p> <p>Ова храброст не потраја дуго.{S} Он виде д |
| у живео, а сутра, на неколико запаљивих речи каквог дрипца, заурликаће ти; доле с њим!...{S} Не |
| отворише да изговоре неколико баналних речи.</p> <p>— Ти си без амрела? — рече младић, наднесе |
| едице наследства?{S} Зар то није другим речима: право јачега и вештијега, влада аристократије, |
| : „Нашто пунити уши девојци тим страним речима кад је она лепа и без њих, савршена без свега мо |
| грмио је Илић, опијајући се сопственим речима. — Наша интелигенција се одвојила од народа који |
| је — у давању необичног смисла обичним речима и излагању врло разумљивих ствари на неразумљив |
| е, јер они који су пали за Отаџбину, по речима једног великог песника прошлог столећа, заслужуј |
| право.{S} Невин у ствари, он је дрзак у речима.{S} Он је радикал, демократ, социјалист, републи |
| е је намислио да црпе злато из те убоге речице, за коју зна мало ко ван Србије.</p> <p>— Место |
| говори.</p> <p>— Само треба претворити речну снагу у електрицитет — продужи доиста млади сајџи |
| и.{S} Али њено писмо није садржавало ни речце о љубави; оно је могло путовати и отворено, а да |
| ити има за циљ нешто опредељено, она се решавала једнако да му пише.{S} У брзини с којом је ост |
| ерењем, које се граничило с анархизмом, решавао је сваки проблем.</p> <pb n="47" /> <p>— Шта то |
| } Причао је радо о својим пословима.{S} Решавао се с муком да је остави.{S} Једанпут се толико |
| вој повољној прилици или случају да они реше његову судбину.</p> <p>Једном се дигнуо с рада у п |
| втиног дувана.</p> <p>— Већином гласова решено је да парламентаризам треба помоћи — говорио је |
| би подигнуто, толико тајна, загонетака решено.{S} Ми смо мислили да долази тренутак кад ће нау |
| b n="276" /> Зборови су само позорница, решења се доносе иза кулиса; образована су удружења кој |
| њу саму.{S} Кад би тако дошао најзад до решења шта да јој одговори, он се питао како ће јој пис |
| му је изгледало најрадије, најсретније решење човечјег живота.{S} Понекад би га обузела нека и |
| {S} Ипак се није могао одлучити одмах и решење је остављао од данас до сутра.</p> <p>— Сутра... |
| бан ма за какву акцију, треба му читаво решење да уђе у дућан и купи какву ситницу, а прелази п |
| он са̑м.{S} Окрену се од улице с тврдим решењем да је више не види.{S} Поглед му се заустави на |
| ивао:</p> <p>— Буди храбар.{S} Ради.{S} Реши се.{S} Не клони.</p> <pb n="166" /> <p>Али упркос |
| и на Ђавоље Острво.</p> <p>Илић се тада реши да оде сам.{S} У том, одузеше му стипендију.{S} Би |
| дбини на њеном месту, оставила да време реши нерешљиве ствари, донесе мелем на отворене ране.{S |
| .{S} Та прилика дође.{S} Имало се да се реши да ли ће група учествовати у митингу које је грађа |
| између две гомиле сена, не могући да се реши коју да изабере.</p> <p>Идеални егоист који тражи |
| девојка игра жмурке с њим.{S} Најзад се реши да се с њом објасни, пре него што предузме какав д |
| На крају једног таквог разговора, он се реши.{S} Није могао више издржати.{S} Поручи једна кола |
| и и причају се многе излишности.</p> <p>Реши се да отпутује још истог дана у Чачак.</p> <p>Мајч |
| ири груди и дубоко дахну.</p> <p>Кад се решила, искрено се радовала што иде у престоницу.{S} За |
| лу и ступим на философију.{S} Ја сам се решила.{S} Девојачка школа не даје позитивна знања моде |
| вам кажем: у револуцији, па ма како ви решили.</p> <p>Поднаредник тресну чизмом.</p> <pb n="14 |
| ј ?</p> <p>У том је изненади отац да се решио да се жени.</p> <p>— У кући ми је роваш.{S} Мој м |
| екад би га обузела нека идеја, којом би решио једно од многобројних <hi>питања</hi> што су тада |
| ја поново се обраћајући Илићу. — Ја сам решио свој живот размишљањем, философијом, па ме они ни |
| ми је два пута изјавио како се озбиљно решио да да̑ земљи нов, либералан устав.{S} Јако је љут |
| ча од тебе...{S} Једног дана, ти ћеш се решити за конвенционални брак, и ђаво ће знати да ли ће |
| и математичара, на основу којих је хтео решити свој проблем. — Изникнуће ми на врх главе.{S} Је |
| тресе, одушевљава те, опија најбр...р...рже...{S} Ето, већ сам пијан. .</p> <p>Био је заиста до |
| чатљив, увек будан, он се ту осећао као риба која је из плитке барице доспела изненада у непрег |
| дотле чамцем, који су најмили од неких рибара пред кафаном <hi>Шаран</hi>.{S} Он је седео на к |
| куке, мали заливи, полуострва, шибљаци, рибарске колибе.{S} Београд је био близу, одмах иза брд |
| Двору.{S} Вечерњи листови ћутали су као рибе.</p> <pb n="75" /> <p>Чедомир је ишао брзо, не зна |
| растове, односи ћуприје, <pb n="213" /> рије њиве.{S} То се она свети што не ценимо њену снагу. |
| ца не сазна шта о овом узбуђењу које је рило по њој, као грех.{S} Најзад се охрабри и рече:</p> |
| збирке разних старина : камене стреле, римске новце, бронзано прстење које је купила по околин |
| ивот као источњачка принцеза пред судом римских легионара пружао руке пуне лажљивих обећања, ми |
| ијуцкајући <pb n="172" /> шљивовицу.{S} Ристић се није заустављао.{S} Говорио је о науци, полит |
| лила реформисати друштво, кад је Зарија Ристић писао своје гром-мисли, лепи Млађа носио кариран |
| пасуља.</p> <p>Понекад наврати и Зарија Ристић, следбеник класичних философа и нуди на продају |
| уге није стекао.{S} Остао је још Зарија Ристић, вечити ђак, вечити занесењак, вечити сиромах.{S |
| з прозорско окно...{S} Погледај их! — и Ристић пружи прст на прозор. — Ко ће знати шта оне виде |
| на ракију нису ударили порез — продужи Ристић. — А била би грдна штета.{S} Она једина весели н |
| пак хоћеш да будеш задовољан — продужи Ристић — онда мораш ићи из људског друштва, мораш се пр |
| ути к њему, кад спази поред себе Зарију Ристића како испија чокањ ракије.</p> <p>— Сервус — одг |
| ...</p> <p>— Моје је место међу људима, Ристићу — рече Чедомир уверено. --- Мене чека живот нео |
| огађајима, прочитаним књигама, о Зарији Ристићу и о великим врућинама у Београду.{S} Ипак, пишу |
| ј исти што га је некад показивао Зарији Ристићу.{S} Да ли се сети речи које му је том приликом |
| у.{S} По башти су цветали патлиџани.{S} Рит је био пун зелене трске.{S} Неколико јабланова, пос |
| о у небо.{S} Девојка је опет посматрала рит, Дунав, светао ваздух, као да је тражила две беле т |
| шка; једна од њих опусти крила и паде у рит; она друга прну у вис, па се врати, начини два три |
| д обале, из зеленила које су састављали ритови, па се постепено пела уз брдо, прошарана вртовим |
| а барским дрвећем црног зеленила.{S} По ритовима виделе се усамљене роде, врло беле.{S} Једно ј |
| ?</p> <p>— Ретко.{S} Неке Швабе лове по риту.{S} Ја не волим лов.{S} Ономад ме је један пример |
| , усталасану, помамну: страшна је тада, риче, бесни, ваља храстове, односи ћуприје, <pb n="213" |
| ароду како нам он припада.{S} Иначе смо роб ропства његова.</p> <p>Он је био пун ових фраза.{S} |
| е ћушкају да захвате што више улице.{S} Роба из дућана гомила се безбрижно по тротоару.{S} По п |
| це служавке су носиле зелену салату.{S} Роба се пресијавала, извешана пред бакалницама.{S} Ласт |
| ролазнику пажњу на њега: фирма ни модел робе што се ту може наћи.{S} Али они ради којих тај дућ |
| човек неће бити преварен ни у мери ни у роби.{S} Он се разликовао од осталих трговаца и по томе |
| {S} Није ли сусед преко пута помиловани робијаш?{S} Па и даље, доле у Београду, зар није видела |
| брост лопова, заносила ју је носталгија робијаша који се враћа своме крају.</p> <p>Пред сумрак, |
| то била грдна разлика између робијаша и робијаша, да су се правила готово два засебна сталежа, |
| е ли да је то била грдна разлика између робијаша и робијаша, да су се правила готово два засебн |
| 2" /> <p>— Тата се није опоравио још од робије, па не може да издржи тај штрапац.</p> <p>Илић ј |
| вреде колико пакло дувана, помиловање с робије, највише можда какво чиновничко место.</p> <p>— |
| е оцене. — Само док се мој ћаћа пусти с робије.</p> <p>И сви троје су тако веровали у брзо и по |
| head>IX</head> <p>Матовић није пуштен с робије онако брзо, управо преко ноћ, како су се надали |
| дајник и сад се налазио у Пожаревцу, на робији.{S} Његова жена, кад се тако нашла изненада без |
| Он није на одмет.{S} Ја сам то видео на робији. <pb n="124" /> Видиш, били смо сви подједнако л |
| тизам у десном колену, који је добио на робији, и грдио свога сина.</p> <p>— Шта је с тобом? — |
| ло је једно старинско издање посрбљеног Робинсона који се из неког далматинског пристаништа укр |
| дан свануо...{S} Нимфе ће радити посао робова!"</p> <p>— Збиља, како се осећаш у Чачку? — трже |
| е трговачких помоћника који су доносили робу на избор, чудио се сложености црквене администраци |
| е, књиге са стране, па по њима набављао робу, чистио метал, оправљао сатове, лемио ланчеве.{S} |
| решио да се жени.</p> <p>— У кући ми је роваш.{S} Мој ма̑л се развлачи као да је Алајбегова сла |
| влази.{S} Једна камара неисечених дрва рогушила се у сенци коју је правило крило универзитетск |
| с у седници пита Поповић да ми није шта род.</p> <p>— Гле ти, видре, чак га и то интересује — о |
| аном: он је био само сиромашан ђак, без родбине, без сигурног прихода, без пријатељских веза и |
| од очеве куће у неко село где су имали родбине.{S} Ту је остао неколико месеца.{S} На чуђење ц |
| нила.{S} По ритовима виделе се усамљене роде, врло беле.{S} Једно јато неких других тица летело |
| га драгана, тога човека са ногама као у роде, с претенциозном <pb n="311" /> главом и превртљив |
| олико будала да се за педесет година не роди ниједан ипак би их доста било...{S} У програму дру |
| оказујући јој велику дињу. — Дао Бог па родиле, те хоће да и ти окусиш... „Знам, вели, да их се |
| о од чистог метала.</p> <p>— Нису много родиле ове године, па <pb n="11" /> су крупне и врло ле |
| "15" /> <head>II</head> <p>Чедомир Илић родио се године 1878 у Ваљеву, где је његов отац био ра |
| а јој не направи нове непријатности код родитеља, код маловарошана, који не признају овим везам |
| n="226" /> живот.{S} Противила се вољи родитеља.{S} Није слушала савете опробаних пријатеља.{S |
| ного поздрава од твојих доброжелећих ти родитеља... и Радоја који ти ово писмо пише и у свему м |
| самог Илића, а ради њега и ради својих родитеља, она је желела бити најбоља жена на свету.{S} |
| се овакви разговори воде између Белиних родитеља.{S} Он је веровао да су његови односи с девојк |
| еко новина, да цео свет види какве имам родитеље“.</p> <p>Цео дан су провели у шетњи.{S} Пред в |
| т ни сестра нису били на свом месту.{S} Родитељи нису водили о њима права рачуна.{S} Отац се би |
| Ово школе, то је све.{S} Сем тога, моји родитељи очекују од мене, од моје школе... од новца, на |
| јој обећања за цео живот, свечано, пред родитељима и публиком, па да му преда целу себе, сву ра |
| курузи.{S} Младићев поглед прелете цели родни крај, па се заустави на врху Овчара.{S} Сети се г |
| штво и ток ствари.{S} Чачак је био њено родно место, град у којем је провела највећи део свога |
| пница!{S} Како јој се бедно чинило њено родно место, неколико сокака по којима рабаџије шибају |
| спао.</p> <p>Мисли му поново скренуше у родно место.{S} Оно је врло лепо кад је вашар, окружна |
| м величинама.{S} Ето главне улице њеног родног града: један дуг, прав сокак, где се куће ћушкај |
| велика и мила сарадница на препорођају родног краја.{S} Управо, он је ово двоје мешао.{S} Кад |
| о својима, о миру који је нашла у свом родном крају, о вечито променљивом пејсажу кукурузних п |
| су се жбири испилили у народне људе, у родољубе, јер наше време није оно што смо хтели, и ми с |
| друму, који се доцније обогатио, и оца, родом из једног златиборског села чији се отегнути нагл |
| и на најтежа <pb n="87" /> искуства.{S} Родом из Бијелог Поља у Старој Србији, он је прешао ова |
| арочитог повода:</p> <p>— По чему ти је рођак господин Илић?</p> <p>Каја се опет изненади, али |
| о универзитету на који је позива Кајин рођак.{S} Покушавала је да се отресе те мисли, <pb n="3 |
| е са њеним сродником.{S} Или може бити, рођака завиди рођаку што је великошколац, образован чов |
| е!</p> <p>То је била Каја, једна његова рођака, која је овде учила девојачку школу.</p> <p>— Мо |
| важан, слаб.</p> <p>— Ти не волиш свога рођака! — пребаци јој Вишња.</p> <p>— Не, Лазаревићева. |
| ришом свој дрхтав, девичански поглед на рођака своје другарице.</p> <p>Зауставише се код Кајине |
| јде, испрати нас донекле, — чаврљала је рођака. — Не станујем далеко.{S} Да само знаш како ми ј |
| у, за мало не заборавих... — присети се рођака. — Да ти представим: моја другарица, Вишња Лазар |
| } Преко зиме виђали су се овда-онда код рођаке; кад су настали топли дани, излазили су чешће са |
| ми једанпут доћи? — пребаци Каја своме рођаку. — Бога ми се љутим.{S} Једног овде имам од свој |
| дником.{S} Или може бити, рођака завиди рођаку што је великошколац, образован човек, виши од ње |
| војка, која одступи неколико корака кад рођаци пређоше на фамилијарне зачкољице.</p> <p>— Ју, з |
| га платио!</p> <p>Вишњи не би право ова рођачка оцена.{S} Она посумња у искреност своје другари |
| ке идеје.{S} Чинило јој се да је поново рођена.{S} Слободно је могла доћи кући, слободно отићи |
| ори мирно:</p> <p>— Његова мајка и моја рођене су сестре.</p> <pb n="38" /> <p>— Врло лепо смо |
| ве земље.{S} Сазнало се како су планине рођене, како су живеле једна за другом популације које |
| зи и солидарности са земљом у којој смо рођени, са расом чији смо синови и историјом која је из |
| о да тргује са кожом свог <pb n="26" /> рођеног оца.{S} Та кућа је сазидана да буде уточиште св |
| верује!...{S} И то да дочекам у својој рођеној кући, гром вас спалио... од човека кога хлебом |
| е прозоре, ударио једноман окна, метнуо ролетне, набавио велике ормане, споља лак, а унутра сом |
| открила психологија народа, психолошки роман индивидуа и фамилија.{S} Он је био обратио сву па |
| М. УСКОКОВИЋ</p> <p>ЧЕДОМИР ИЛИЋ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗДАЊЕ ГЕЦЕ КОНА, БЕОГРАД 1914</p> </div> |
| године, Чедомир Илић, главно лице овог романа, корачао је лагано својим уобичајеним путем из Б |
| ми смо знали за љубавне изјаве само из романа...</p> <p>— Времена се мењају.{S} Све хоће да је |
| сијана глава, као сабласт из старинских романа.{S} Ћифте веџбају своју памет на теби и дају сво |
| ве што му до руке дође: научна открића, романе, извештаје варошке штедионице, страначке листове |
| у мараму, читала, по каткад, сензационе романе, и јела слаткише, почев од најфинијег швајцарско |
| стварност.{S} То се догађа у драмама и романима.{S} Немогуће, Илићу; није то више за нас, нисм |
| карикатуру стварности.{S} Нове цитаделе романтизма дижу се против освештаних <pb n="296" /> ист |
| ају од свакидашњих разговора и стварају романтику посред обичности живота.</p> <p>— Зашто не пи |
| ... много јој се допала његова ученост, романтичан изглед...</p> <p>— А он ? — прекиде је стари |
| Илићу, говорио одавно, али ти имаш дух романтичан.{S} Ти мислиш да сам ја груб.{S} Ја нисам гр |
| вој веридби.{S} Ја ћу већ пронаћи нешто романтичније... пролеће, небо, велики празник, долазак |
| S} Батали, кажем им ја.{S} То је сувише романтично за Београд.{S} Знао сам ја, велим...{S} Не б |
| која је требала да представља састанак Ромеа и Јулије.{S} Стаклена врата водила су из кујне у |
| у како нам он припада.{S} Иначе смо роб ропства његова.</p> <p>Он је био пун ових фраза.{S} Дев |
| поред одабирања појима једнакост, поред ропства слободу.{S} Историја човечанства је састављена |
| илом хипокрите, установљава једну врсту ропства.{S} Идеална веза између човека и жене постоји, |
| ачега и вештијега, влада аристократије, ропство слабих ?{S} Зар то није укидање свих принципа ј |
| ом, савршена слобода, ускраћивана дугим ропством под Турцима, испуњавала је тај посвећени кут Б |
| лазио дах ноћи, мирис боровине, свежина росе, задах трулог лишћа.{S} Један трамвај <pb n="79" / |
| S} Лазаревићева је остала чиста као кап росе, и чекала будућност и изабраног мужа; чекала их ст |
| ступица и разлистале природе, која се у роси зориној купала безбрижно, разблудно.{S} Осећала се |
| : један готово правилан круг од свежег, росног зеленила по сред суве, зреле траве.</p> <p>— Да |
| очекивала.</p> <pb n="193" /> <p>— Ју, роспије! — оте јој се, готово завидан, усклик кад углед |
| претка?</p> <p>— Социјалног напретка... роткве стругане!...{S} Ми смо сувише мали да му будемо |
| њу, а већина пешке.{S} Ћевапџије изнели роштиље на сокак и задимили, а по зиду извешали кобасиц |
| стао.</p> <p>Лево, на столу, стајала је рпа исписаних страница.{S} Скупи их и стаде прелистават |
| која се слатко гасила при додиру чистог рубља.{S} Раније чим би легла, заспала би у исти мах.{S |
| маћицу кући.{S} Мела је собе, пропирала рубље, требила поврће, кувала запршке.</p> <p>— Остави, |
| ала млаком ваздуху који се завлачио под рубље.</p> <pb n="309" /> <p>— Шта ја ово чиним од себе |
| е попаца.{S} Два црна лептира с црвеним рубом око крила јурила се око једног букета дуде.{S} Ни |
| орава бистра, умиљата, осенчена зеленим рубом подривене обале.{S} Тада се изви из Милевина грла |
| довољно државни хлеб.</p> <p>— Ти ми се ругаш?</p> <p>— Не, Илићу.{S} Кажем ти да имаш стрпљења |
| лево, искривио се сав, начинио од себе ругобу само да би био примећен.{S} Нема весеља.{S} Лица |
| бакалиновој ћерци, која далеко тамо иза Рудника ради на свом образовању и спрема се да буде вел |
| је да пређе од уранка на једној падини Рудника, па до заласка за зелени зид Јелице.{S} Пратила |
| зрела као зрела воћка, невина као дивља ружа.{S} Зима је попусти.{S} Њени се образи запламише.{ |
| кође право из школе.{S} Здрав, млад, ни ружан ни глуп, тамо вамо, па се ми венчамо пре испита.. |
| ка, завући главу међу те две расцветале руже што се крију у борама муселина и љубити до миле во |
| божанствену бисту и њене две забрањене руже.</p> <p>— Са своје стране — продужи он, упркос све |
| S} Кроз откривен прозор улазио је један ружичаст сноп првих сунчевих зракова.{S} А даље, по шор |
| мајке.{S} Рачуноиспитачу живот није био ружичаст.{S} Кад би му се досадило све, он је излазио и |
| .{S} Овде је пријатан залазак сунца.{S} Ружичаста прашина обујми предео.{S} Сунце се изгуби так |
| аревићева је изгледала врло лепа тако у ружичастом сјају уличне лампе, опкољена милионима ситни |
| , обојен жућкастом бојом која прелази у ружичасту, с мрким шалонима што су били дискретно спушт |
| пружала је своју гвоздену руку као нека ружна добричина.{S} Небо опрано јучерашњом кишом плавил |
| ни разговори са девојком која није била ружна пријали су му, падали му као неки благ и лаган ле |
| да закрпи, закрпе су изгледале велике, ружне.{S} Узалуд се трудила.{S} Њена права симпатија би |
| ознавала много дивљих, рђавих, лукавих, ружних људи.</p> <p>— Поред пука постоји отаџбина — гов |
| адало код њега, чинило јој се овог пута ружно, себично, одвратно.</p> <p>— Мизерија! — рече пре |
| је одјекивала жалба и прекор. — Тако ми ружно стоји кад играм!</p> <p>У очи свадбе, Чедомир изи |
| нолике зграде станичне, гвоздене машине ружног облика, низови вагона, зеленило суседне баре, а |
| као онај часовник који је оправљао, као ружу коју је калемио.{S} Његова вика није се дотицала с |
| уку своју другарицу; брзо се трже, њена рука била је хладна као мртва.{S} Он је поново прихвати |
| а показивала се кроз широке рукаве њена рука гола до лаката, њено млечно лице белило се.{S} Био |
| његовом земљастом лицу.{S} Десна му је рука висила као мртва; свакако је била парализована.{S} |
| ну мало старинску изјаву којом се проси рука у девојке.{S} Она је очекивала да је он назове сво |
| тографије.</p> <p>Уставио се тек кад му рука дирну нешто хладно.{S} То беше револвер, онај исти |
| е Младен, који је вукао свог учитеља за рукав, шапутао му нешто пропињући се на прсте, и грдио |
| ојима би пожар учинио милост, заврнутих рукава, знојава лица, раздрљених груди и врата, босих н |
| тим покретима показивала се кроз широке рукаве њена рука гола до лаката, њено млечно лице белил |
| .{S} Она баци у вис обе руке.{S} Широки рукави од блузе спадоше до рамена.{S} Голе мишице блесн |
| У кући је био без капута, са заврнутим рукавима од кошуље.{S} Није волео многа мењања тањира.{ |
| акатост, храмала око студента, пљескала рукама, пуцала прстима и нарочито понављала:</p> <p>— Т |
| Али им је она пркосила свима.{S} Махала рукама, бацакала ноге, окретала се у балету и тражила о |
| Чачак.{S} По кафанама се пуши, млатара рукама и води политика.{S} Необавештен човек помислио б |
| предаде јој све од свог рукописа што је рукама могао зграбити.</p> <p>Отвори фијоку од стола и |
| у од собе, и онда застала, покривши очи рукама.{S} Један део расуте косе падао јој је око раздр |
| ради саме власти и да је држи у својим рукама, као тврдица златнике, и да се свети, да руши, д |
| д ње, подиже јој главу својим изанђалим рукама, и обузета оним присним сажаљењем, које може да |
| која се измиче, отима се нашим пруженим рукама.</p> <p>— Кад смо тако добри пријатељи — прихват |
| говом прозору, упрљаном мувама и масним рукама.{S} Ту висе низови неке врсте кобасица, жути се |
| лико је висока цена Радојевим чворнатим рукама.{S} Том осећању придруживало се поштовање које с |
| жавао разговор, правио опаске, млатарао рукама.</p> <p>— Овај наш Београд неће се никад уредити |
| <pb n="33" /> Отворимо очи, размахнимо рукама, припаднимо народу како нам он припада.{S} Иначе |
| осле? — настави он даље, затежући капут рукама у џепу. — У учитељице?</p> <pb n="31" /> <p>— Не |
| у служавку и предаде јој што је имала у рукама.</p> <p>— Збиља, ја сам ваша пријатељица? — упит |
| а би бацио књигу, коју је дотле држао у рукама, у гомилу осталих, дигнуо се брзо и отрчао у вар |
| ак од љубави, или тако нешто, те пљесну рукама:</p> <p>— Браво, господин-Илићу!{S} Главно је ка |
| жене несташне, а старци и старице тапшу рукама, одобравају и буне још више, па се, после, годин |
| да то ради.</p> <p>Прљила се око ватре, руке су јој пуцале од сапунице, крста је болела.{S} Ипа |
| само оним што је голо од <pb n="134" /> руке, да осети њу целу, обешену о њега.{S} Девојка прит |
| и, давили.{S} Језа ју је подузимала.{S} Руке јој гореле.</p> <p>Њена мисао осветли јој за часак |
| .{S} Рамена се саставила с раменима.{S} Руке су се стезале грчевито.{S} Груди се упирале о груд |
| здуху, уносила му је грозницу у крв.{S} Руке су му гореле.{S} Ватра му ломила тело.{S} Кад би г |
| се спојише.{S} Тело и тело приби се.{S} Руке се укрстише.{S} Они осташе тако за један тренутак, |
| у провиривало је румено и бело грло.{S} Руке је забацила.{S} Наслонила се цела на младића.{S} Т |
| ог пута искрено.{S} Узе двоје младих за руке, приближи им главе, на нешто драмски начин, загрли |
| ницу.{S} Он се дочека <pb n="249" /> на руке, па поново паде и праћакаше се по блату.{S} Један |
| /p> <p>Обе девојке узму газдарицу испод руке, шетају до краја сокака, називају свакој клупи доб |
| своје другарице.{S} Узела ју је за обе руке, и понављала:</p> <p>— Па како си ми још?{S} Па шт |
| омад леда.{S} Чедомир ју је узео за обе руке, привлачио ју је к себи, клекнуо је пред њом, загр |
| еле Белине груди.{S} Она баци у вис обе руке.{S} Широки рукави од блузе спадоше до рамена.{S} Г |
| заносио, његове речи је опијале, његове руке су је вукле к себи.</p> <p>— Шта је ово мени! — пи |
| јој муку од сазнања, наглих и из друге руке.{S} Он ју је жалио.{S} Погађао је шта ће се десити |
| а, и Вишња би пропала ако би пао у туђе руке.{S} Он јој је хтео писати ради себе <pb n="188" /> |
| после склиза на под.{S} Девојка подиже руке као да се предаје цела безбожном привиђењу које се |
| блузу од обичне материје.{S} Држала је руке у крилу. <pb n="52" /> На глави јој је био прост ш |
| моја жена? — упитао је он.</p> <p>Њене руке задрхташе у његовим, па га стегоше, задрхташе опет |
| ако сам гадан, Боже мој!</p> <p>Вишњине руке додирнуше његове косе.{S} Она подиже његову главу |
| азак воденице, моћи кликнути: „Одморите руке што окрећу млин, о млинари!{S} Спавајте мирно.{S} |
| ело дише дахом другог тела, где се крше руке састављене око паса, очи бледе, а мисао умире у гл |
| ата за собом, ступи дубље у собу, стави руке на кукове, па ослови студента нешто извештаченим г |
| ега обузе луда, болесна жудња да рашири руке и да завапи гласно.</p> <p>— Имате ли мало хартије |
| а би уживала у њему, он би могао обвити руке око њеног струка, завући главу међу те две расцвет |
| еза пред судом римских легионара пружао руке пуне лажљивих обећања, ми смо такође имале амбицио |
| ом изговарао.{S} Читао је све што му до руке дође: научна открића, романе, извештаје варошке шт |
| љица скиде свој палто, пребаци га преко руке, изви рамена, рашири груди и дубоко дахну.</p> <p> |
| евојка полете у правцу њега, пребаци му руке преко рамена и обеси се сва о његов врат.{S} Он ос |
| њега.{S} Обедише га чак да је несавесно руковао с друштвеном имовином, јер се у каси не нађе он |
| У осталом, то је Радоју најбоље ишло за руком.{S} Учитељ се вечито <pb n="58" /> жалио да Радој |
| Ах, ево га — додаде млада жена и показа руком на једног развијеног дерана, са огромним, сељачки |
| је бунила главу.{S} Хтео је да опет под руком осети њено тело, да се утопи у разблудни осмејак |
| </p> <p>Вишња задрхта поново.{S} Узбаци руком један прамен косе што јој је падао на чело, и јек |
| а.{S} Али он одби позив ћутке, махнувши руком, и уђе у парк.</p> <p>Ту је било света још више.{ |
| евито, не мислећи ништа.{S} Под његовом руком увише се витке слабине девојкине.{S} Он пусти.</p |
| Она се стресе; не рече ништа.{S} Другом руком он је обви око паса.</p> <p>Тада Вишња покуша да |
| Илић заста, као задржан нечијом снажном руком.{S} Иза првог угла појављивала се једна млада дев |
| доиста млади сајџија, начинивши десном руком један покрет као да хтеде истргнути нешто. — На с |
| лу, обешену о њега.{S} Девојка притисну руком онде где јој је срце, не рече ништа, повуче се на |
| , бога ми — рече при том весело и махну руком кроз ваздух.</p> <p>Узеше топчидерски трамвај.{S} |
| } Без трага му глава.</p> <p>Илић махну руком кочијашу да полази, и више се не врати својој таш |
| мој брајко!...</p> <p>Застаде, одмахну руком и не заврши реченицу.</p> <p>— Ко би играо крајца |
| о што он верује.</p> <p>Девојка одмахну руком.{S} Њу су саму подгризале сумње у њен јавни рад, |
| ислице! — рече у себи девојка и одмахну руком.</p> <p>Тога дана врућина би још јача.{S} Сунце с |
| спутавају корак у напред.</p> <p>Остави рукопис и погледа тужно кроз прозор.</p> <p>Напољу су р |
| како.{S} Јер, кад спусти поглед на свој рукопис, он признаде жалосно:</p> <p>— Залутао сам.{S} |
| о, на, држи — и предаде јој све од свог рукописа што је рукама могао зграбити.</p> <p>Отвори фи |
| не потраја дуго.{S} Он виде да би му од рукописа остало врло мало, готово ништа.{S} Требало је |
| ме одушевљењу.{S} У њиховом неисписаном рукопису видео је узбуркане дубине своје будућности, пр |
| о, са краватом која се пела уз потиљак, руку завучених у џепове од панталона, сигуран у себе, у |
| жати од једног покрета.{S} Он је узе за руку.{S} Она се не трже.{S} Он продужи свој нагиб и при |
| лаћен косим зрацима сунца.{S} Он узе за руку своју другарицу; брзо се трже, њена рука била је х |
| он.{S} Две близнакиње узимале би се за руку и излазиле на улицу, па шврљале око гомиле песка, |
| села?</p> <p>Стара девојка је ухвати за руку.</p> <p>— Слушај, слатка Вишња — рече јој. — Ја зн |
| д првих успомена.{S} Отац га је узео за руку; у пекарници на крају вароши купили су хлеба и сир |
| ори Илић енергично, и ухвати девојку за руку.</p> <p>— Шта ми имамо још једно другом да кажемо? |
| је онда прилазио.{S} Она му је пружала руку, пуна ћутљивог јогунства, наслеђеног из Чачка.{S} |
| лоно, климала угојеном главом и пружала руку, пуну јевтиног прстења, у висину младићевих уста.< |
| поче да барата по његовом столу.{S} Под руку јој дође свеска једног омладинског листа и у њој п |
| стола и поче бацати што год му дође под руку.</p> <p>— Ево, на, ево још — викао је ван себе.</p |
| етња, испрекидана часовитим држањем под руку и по којим пољупцем... пољупцем брзим, кратким, не |
| младића се дизале <pb n="231" /> хиљаде руку, само његове беху као привезане; цела варош радила |
| варош.{S} Међутим, она нам нуди хиљаде руку, да нам олакша борбу за насушни хлеб.{S} Ево овде |
| .. не, Чедомире! — рече Вишња, и истрже руку.</p> <p>Па и доцније, она је избегавала ова милова |
| а звали су се по имену, задржавали дуже руку у руци.{S} Време им је пролазило у чекању једно др |
| а око девојачке спреме...{S} Де, пољуби руку!</p> <p>Ствари су се мењале у кући полако.{S} Посл |
| гнут лако, очекивао да му девојка пружи руку.{S} Она му је пружи, па стрецну од додира: његови |
| м.{S} Он осети мирис њене косе и спусти руку на њено раме.{S} Она се стресе; не рече ништа.{S} |
| проћи.{S} Тада му Вишња приђе, пруживши руку, не говорећи ништа.</p> <p>— Како је леп тај каран |
| о је последња тачка добра, јер је дигао руку од свега и почео бежати од својих...{S} Најискрени |
| крештање жаба.{S} Он је узе и за другу руку.{S} По башти су цветали патлиџани.{S} Рит је био п |
| је брже и пријатељски му пружила своју руку, покапану мастилом.</p> <p>Без речи, ударили су др |
| је то госпа-Клеопатра урадила на своју руку код колеге свога покојног мужа, јер није одобравал |
| е.</p> <pb n="288" /> <p>— Дај ми твоју руку — рече он.</p> <p>Она му је даде.{S} Око њих је би |
| пет на девојку, на њен го врат, на белу руку, спуштену лако на ивицу од канабета.{S} Спусти сво |
| </p> <p>— Добро — приста она и пружи му руку. — Сутра на овом месту, у три сата.{S} Ти си слобо |
| и! — <pb n="155" /> додаде пружајући му руку, па окрену главу да би сакрила своје узбуђење.</p> |
| пак, они пођоше напред.{S} На загрејану руку или чело пала би им која кишна капљица.{S} Капље с |
| воде на обали пружала је своју гвоздену руку као нека ружна добричина.{S} Небо опрано јучерашњо |
| ти те вечери да је Илић запросио Белину руку и да је она, као мајка, дала свој благослов, па је |
| есма неког Руса.{S} Девојка обави десну руку око врата свога драгана, а левом придржаваше књигу |
| а.{S} Спусти своју уздрхталу шаку на ту руку, на оно меко, благо и мирно парче пред лактом.{S} |
| шира церемонијално, пружи своју меснату руку, па после првих поздрава осу грдњу на режим:</p> < |
| а да се ослободи, стежући му у исти мах руку јако.</p> <p>— Не, Чедомире... мој Чедомире...{S} |
| очена, бледа у лицу и мртвих, опружених руку.{S} У глави јој је било празно.{S} На очи јој се х |
| Како је млака вода хладила ватру њених руку, како је поветарац дувао свеж и шапућући, како је |
| м је лежало наго, младо тело, забачених руку, набреклих груди, устрепталих слабина и очију стак |
| хиљаде њихових црнпурастих, замахнутих руку, он је видео визију Вишње, њене главе, њених очију |
| е лука, између којих се ширио патлиџан, румен и сочан.{S} У низинама виделе се вреже од бостана |
| а у мисли.{S} Тек, једна једва приметна румен кретала се по њеним образима.{S} Младић се не мог |
| рче белог веза на кошуљи.{S} Вишњу обли румен.{S} Учини јој се да то види на неком другом створ |
| {S} Пољубац не паде на усне, већ на ону румен по образу и остави младићу утисак глатке коже и н |
| , имућнији трговци, расположени такође, румена лица и задовољних очију.{S} У јасној светлости п |
| вља, којим је девојка била обдарена.{S} Румена крв шибала је под њеним округлим образима чак до |
| мешила се.{S} Њени зуби сијали су испод румене, свеже губице као дрво под покислом кором.{S} Зг |
| /> збунити, по образима који се више не румене на сваку ситницу, по дивно довршеном телу које ј |
| >Беше га дарнуо поклон.{S} Посматрао је румени каранфил, његову живу боју, његове свилене, рецк |
| а.{S} Настајале су њиве.{S} Кожа се сад руменила испод отворене блузе.{S} Видео се и један мрк |
| це оним цветом, као да је хтела сакрити руменило које јој заплами образе.{S} Он је поздрави и х |
| <pb n="271" /> на широка места обасјана руменилом зоре и сребром првих сунчевих зрака.{S} То су |
| профил задахнуо је Вишњиним повременим руменилом здравља, њеним изразом беспрекорне чедности, |
| е чинила као постављена једва приметним руменилом.{S} Очи су јој биле мајчине: црне, живе, масл |
| ве баште.{S} Јабука шећерлија китила се руменим, заруделим плодом.{S} Остојићев султан дремао у |
| <p>У том се Бела врати с пуним тањиром румених кајсија.</p> <p>— А ножеви? — пребаци јој мајка |
| а.{S} Из хаљина у нереду провиривало је румено и бело грло.{S} Руке је забацила.{S} Наслонила с |
| ина и љубити до миле воље њену кожу час румену, а час белу.</p> <p>— Куда идемо? — упита га она |
| пкану кошуљу, у дивна округла рамена, у румену кожу босих ногу.</p> <p>— Ево ме... узми ме! — п |
| ропалице, као овај официр што је био на румунском двору, као овај глумац што је играо Кина, као |
| две луле.{S} На зиду је била остављена рупа за чашу или сапун, а изнад ње налазио се узидан кр |
| ма, двориштима, баракама, степеницама и рупама Савамале.{S} Под прозорима су му расли ефемерни |
| > <p>— Ти си луда! — рече јој он кад му рупи у собу, усред бела дана и без икаквог изговора.</p |
| ког листа и у њој преведена песма неког Руса.{S} Девојка обави десну руку око врата свога драга |
| их је примала без сенке неповерења.{S} Русија, велика, света Русија, матушка словенска, све је |
| ке неповерења.{S} Русија, велика, света Русија, матушка словенска, све је у њој могуће, све је |
| {S} Отићи ћемо у Црну Гору, у Бугарску, Русију.{S} Наш ће бити цео свет.{S} Правићу шећерлему, |
| ариза, Толстој му је откривао бескрајну Русију с њеним дивљим кнежевима, готово идиотским алтру |
| ња је уредно похађала предавања, читала руске књиге и подражавала идејним друговима.{S} Седала |
| а, све је у њој могуће, све је у њој по руски!{S} Млада девојка не осети кад дођоше до њене кућ |
| ашност његовог сина, он се бранио неким руским принципима васпитања деце у слободи.</p> <p>— Не |
| S} У турском рату Вера Павловна, сестра Рускиња, што је волела нашу кујну, било је за причу.</p |
| да се тако изразим.{S} Угледајте се на Рускиње, које су преплавиле универзитете по Европи, кој |
| е, код које се скупљало друштво по моди руских универзитета, где се негује она двострука камара |
| згледала непрочитане књиге, преводила с руског.{S} Ко зна докле би трајала та тамна грижа да не |
| рожмала нека слатка језа, од чукљева на руци, па кроз цело тело, да јој и колена задрхте, као к |
| ји ти ово писмо пише и у свему ми се на руци налази.</p> <pb n="180" /> <p>То је писмо затекло |
| кромно, готово понизно, с лулом у левој руци и гледао тамо у правцу планина на западу.{S} Он је |
| а су испод простог сламног шешира.{S} У руци је држала један крупан цвет на подугачкој гранчици |
| и је стајао укочено и озбиљно с бичем у руци.{S} Споредна капија на Двору зврјала је широм отво |
| су се по имену, задржавали дуже руку у руци.{S} Време им је пролазило у чекању једно другог, у |
| рђаво.{S} Човек има своју кућу, слатко руча, купи жени папуче.{S} Јест, може да <pb n="287" /> |
| позивајући га:</p> <p>— Господин-Илићу, ручак је готов.</p> <p>Тако куцајући, а не отварајући в |
| .{S} Није волео многа мењања тањира.{S} Ручак му је био најслађи, кад би уграбио од своје жене |
| е послове.{S} Међутим сад, било да кува ручак, јела су испадала недосољена, несаврела, загорела |
| ећ бринула шта ће сутра лепо скувати за ручак, те је питала своје гошће шта више воле: киселу ч |
| жао лекцију њеном брату, позивала га на ручак још једнако по свом обичају куцајући на врата од |
| реченицу: „Господин-Илићу, извол’те на ручак", ошкрину полако врата, промоли главу кроз отвор |
| и су му нокти како треба, па одлазио на ручак, пењући се уз кратке, камене степенице, ограђене |
| адовао би се што га код куће чека добар ручак, са уживањем би рачунао на први од месеца кад се |
| су оближње раднице да однесу кући врућ ручак, кокетовале простачки гримасама, вратом и куковим |
| ма брига око распремања куће, готовљења ручка, водила је гласне разговоре.{S} Међу њима видели |
| ста кандидат за министра, седељке после ручка бивале су краће.{S} Стари господин је морао прима |
| <pb n="125" /> <head>XI</head> <p>После ручка прелазило се у салон, да би служавка очистила трп |
| је распремила собу, поче да помаже око ручка.</p> <p>— Остави то, Вишња — рече јој мајка кад ј |
| , захтевала је скупоцена одела, свечане ручкове, у кући се кувало двапут више него што је треба |
| ће видети отуд није отмено говорити за ручком о сељацима, те једва дочека кад се Бела умеша, и |
| вић није примећавао ништа.{S} Он је при ручку имао добар апетит, извлачио из џепа велику мараму |
| Стога се она отимала, кад је време било ручку, да сама трчи и куца на младићева врата, позивају |
| ч да је здрав.</p> <pb n="223" /> <p>По ручку пређе на трем.{S} Пролетња пилад грабила су се у |
| ад, нашто вечито трчати за критиком, за рушењем, за духовитошћу, за исмевањем и скептицизмом ?< |
| као тврдица златнике, и да се свети, да руши, да обара.{S} Заставници прогреса, они су његови н |
| био мир, онај дубоки пољски мир који не руши цикање попаца, крештање жаба.{S} Он је узе и за др |
| ма питањима, царује индивидуализам који руши фамилију, државу, води се политика која издиже мах |
| према свом мужу, грдила га, понижавала, рушила му свако уважење, па и онај понос културног чове |
| особен начин, <hi>чокалиски пасуљ</hi>, с много паприке и воде, а мало пасуља и пастрме, али за |
| то вештачке дедукције, па и софизми, а, с времена на време, упада у противуречности.{S} Она се |
| зове.{S} Горе, надносило се нешто неба, с групом осветљених облака око бледог азура.{S} У оближ |
| >.{S} То беше ниска, неизветрена одаја, с навученим завесама.{S} Чедомиру, који пређе нагло из |
| ац—Ужице.{S} То је била права трговина, с двокрилним вратима, обојеним фирнаезом, са два велика |
| лишта у касарну.{S} У вече, један чича, с кантом петролеума и кутијом палидрваца, обилази варош |
| високим, од олова или просте ћерамиде, с кубетима или турским димњацима образовале су се плаве |
| гана, тога човека са ногама као у роде, с претенциозном <pb n="311" /> главом и превртљивом душ |
| оду неког Грка, чије је име, и доцније, с муком изговарао.{S} Читао је све што му до руке дође: |
| м великом пословном завоју зелене боје, с натписом радње њеног оца.{S} После је дошла карта, об |
| њу од њих корачао је један човек ћутке, с кишобраном натученим на главу и изгледао као сенка.</ |
| а спремала о јесени, жуте, па накиселе, с нешто бела лука.{S} Због њих су се први пут завадили. |
| оару, с друге стране, ишле су две жене, с марамом на глави, чији су крајеви били везани испод б |
| авале су још две девојчице, близнакиње, с црвеним тракама у коси, слободне, радознале и пуне пр |
| Углове су испуњавале неколике столице, с високим правоугаоним наслоном, превучене кожом.{S} Бе |
| тном кућом спази два војника на стражи, с ножем на пушци.{S} Иза њих се шарениле две покретне с |
| } Мени је тако лепо овде, у вашој кући, с вама... кад можемо да разговарамо као пријатељи.</p> |
| дна група другова, Ужичани и Црногорци, с којима се хранио.{S} Они су ишли у гомили, грајали и |
| ш, што не дођеш?...</p> <p>Млади човек, с прилично вештине, а с много поштовања, скиде свој шеш |
| другом попречном улицом, једноспратан, с доста високим сутереном, обојен жућкастом бојом која |
| о је сваки дан оковратник, и то оборен, с лептирастом краватом, која је играла око његовог голо |
| је седала за сто: у врх стари господин, с нешто раскораченим ногама као да још носи гвожђе, дес |
| ице, под којим је меланхолични Чачанин, с великим сламним шеширом као мангала, чувао свој мâл с |
| с осећа оргијање природе и ми зажелимо, с једним болним осећањем, да и ми полетимо безбрижно ка |
| о је огорчен песимист, сиромах наравно, с отомбољеним лицем, па ипак пун наде, дубоко убеђен у |
| јао је Радоје, скромно, готово понизно, с лулом у левој руци и гледао тамо у правцу планина на |
| весне стида и срама, а понекад намерно, с извесном циничном сиротињском перверзијом, која даје |
| учка, да се велика зла не чине намерно, с предумишљајем, већ... онако, из људске ограничености. |
| министар има ћерку... ту бледу девојку, с којом се Чедомир возио.{S} Он је био леп човек, он се |
| двоспратна зграда у источњачком стилу, с кровом као звезда, широком настрешицом, изолученим пр |
| ављајући да звижди.</p> <p>По тротоару, с друге стране, ишле су две жене, с марамом на глави, ч |
| опет писмо, у истом бакалском коферту, с рапавом хартијом, по којој се проливало мастило.{S} А |
| ћкастом бојом која прелази у ружичасту, с мрким шалонима што су били дискретно спуштени и с фиг |
| ве, скривено, по Палилули и Енглезовцу, с каквом хистеричном газдарицом.{S} Обележени овим врел |
| а у ходник, из слушаонице у слушаоницу, с предавања на предавање.{S} Нико вас није питао: шта ћ |
| кафе из Бразилије, као овај у ћошку... с великим носем што тера мртвачка кола.{S} Еј, Марјане, |
| } Али не бојте се, не бежите од живота; с њим је као и с пливањем; научи се кад куражно оставим |
| евојка угледа једна кола <pb n="145" /> с гумираним точковима, што је тада у Београду била још |
| се мешало засађено цвеће <pb n="67" /> с дивљом травуљином.{S} Кроз уско лишће од врба промица |
| је заболи глава.</p> <pb n="28" /> <p> С Кајом је била још једна девојка, која одступи неколик |
| провлачио између ненасељених острва.{S} С наше стране уздизала се висока обала, са црвеном, одр |
| на јаз.{S} Али се пролеће не дочека.{S} С јесени поче да пада киша.{S} Падала је из дана у дан. |
| у своје мишљење о твојим поступцима.{S} С врха до дна друштвених степеница одиграва се иста ком |
| p>То је био Вишњи најлепши део дана.{S} С Мораве је пиркао свеж ваздух.{S} По <pb n="210" /> не |
| интимном намештају супружанске собе.{S} С поља је допирао хук плахе кише.{S} С времена на време |
| ахтеве за најшире грађанске слободе.{S} С друге стране, круна се опијала са нешто релативног ус |
| /p> <p>Другарице избише на Теразије.{S} С обе њихове стране протезао се Београд, измешан од пал |
| азједа срце, а њен гној прља, трује.{S} С времена на време, он би се свестио, чупао из срце ту |
| па-Матовић наследила од своје мајке.{S} С овим посуђем од бакра мешали се модерни судови од зем |
| S} С поља је допирао хук плахе кише.{S} С времена на време млезеви би ударили о прозор да весел |
| кида, да се разведе са самим собом.{S} С пуном збиљом, као да то само од њега зависи, покуша д |
| кања с Белом.</p> <p>Вишњу је волео.{S} С тим је био на чисто.{S} То је било несумњиво.{S} На с |
| едомир је остајао слободњак у свему.{S} С тим уверењем, које се граничило с анархизмом, решавао |
| етним венцем удаљених планина у дну.{S} С друге стране, обала је била ниска, пошумљена барским |
| ћ је поносито сносио своју сиротињу.{S} С невином вером у будућност, он је трошио своје младе г |
| вера представља још велику чињеницу.{S} С начелних распра прешло се на личне зађевице и грдње.{ |
| намирити, ко ће тебе гледати?</p> <p>— С уздањем у Бога, све ће се урадити — одговори јој он г |
| > <p>Млади човек, с прилично вештине, а с много поштовања, скиде свој шешир који је већ губио ф |
| видео се низ ситних краварских станова с прозорима до земље, осенчени шљивацима.{S} Још даље, |
| беху подетињили силом свакодневног рада с децом.{S} Други <pb n="263" /> су се губили у тричари |
| о.{S} То беше стан за самца другог реда с најпотребнијим намештајем и луксузом: постеља застрве |
| гу, до саме касе, поручио кафе, па онда с њим разговарао на дугачко и на широко о примени елект |
| ка, луксузна простирка, два зелена суда с тропским биљкама у врх степеница и најзад унутрашња в |
| н, господине Илићу — поправи се госпођа с нешто старинске грације и с ласкавим осмехом, који пр |
| е између њега и девојке.{S} Он се сроза с канабета као кривац.{S} И заронивши главу у крајеве д |
| p> <p>— Мани се, Бела — викну јој мајка с прага велике куће. — Он није био прилика за тебе, геа |
| Милева, која се у тај пар приближавала с Радојем и још неколико девојака. — Знаш ли да си села |
| љубио.</p> <p>Кад би се Вишња задржала с одговором, он је откључавао кофер, вадио стара писма, |
| евојку њима.{S} А сад, она се забављала с њима, они се забављали с њом, као да он није постојао |
| е сети много лепих ствари које је имала с Илићем.{S} Она би без њега остала мала паланчанка как |
| ао тако са улице, док је она одговарала с прозора на другом спрату.{S} Био је вечито добре воље |
| фанама се чуо жагор.{S} Деца се враћала с купања и дерала у сав глас.{S} Парк је пак ћутао усам |
| ит од качкете.{S} Девојка га је слушала с пажњом и, у исти мах, са извесним страхом.{S} Она је |
| бесила јој се око врата, па је пољубила с обе стране и од срца. — Колико има од како се нисмо в |
| не се додирнуше.{S} Рамена се саставила с раменима.{S} Руке су се стезале грчевито.{S} Груди се |
| разгледала непрочитане књиге, преводила с руског.{S} Ко зна докле би трајала та тамна грижа да |
| ку.</p> <p>По вечери, Вишња је излазила с мајком на клупу пред кућом.{S} Њихова клупа је била н |
| овима које би, летимице, кадгод спазила с прозора кад прођу њиховом улицом, док општинске липе |
| <p>Млади човек није волео да има посла с војском те пређе на другу страну, где се уздизао неки |
| е метао те наочари кадгод је имао посла с писаном ствари, као да је знао читати и писати.{S} Он |
| још непрестано.</p> <p>Она је била ушла с озбиљним изразом неумитног судије, изразом који није |
| ених суседа морао приметити кад је ушла с Чедомиром у кућу и кад су толико остали на само.{S} О |
| е о њеном животу с Матовићем, селидбама с једног краја Србије на други, отпуштањима из службе, |
| у једну врсту дивана, тако распремљена с јастуцима унаоколо и широком простирком пиротске изра |
| итање новина, у пушење, у играње домина с првим кога сретне.{S} Али и ту, у тамним кафанским <p |
| , као неким чудом сачуван од укрштавања с туђинцима, претопљеним у наш свет.{S} Плава маст није |
| е љубави према Вишњи и његовог љубакања с Белом.</p> <p>Вишњу је волео.{S} С тим је био на чист |
| Не пушиш никако?</p> <p>— Једна цигара с мене на уштап, у друштву, не шкоди...</p> <p>Упалише |
| нило певање попаца.{S} Два црна лептира с црвеним рубом око крила јурила се око једног букета д |
| дотле живела.{S} Она је била кћи Митра С. Лазаревића, бакалина.{S} Њен отац је држао дућан у г |
| ењо и, клатећи се с ноге на ногу, упита с врата:</p> <p>— А где вам стоје?</p> <p>Најзад их дон |
| су се први пут завадили.</p> <p>— Доста с тим паприкама! — викнуо је млади муж једном кад се вр |
| ког раста и великог трбуха, чиновничића с малим квалификацијама који је морао да крши леђа пред |
| ормана стајало је попрсје Вука Караџића с фесом на глави.{S} Десно од ормана, на сточићу уметни |
| студенти, равни један другоме.{S} Чича с погачицама поздрављао је стално учтиво, имао при себи |
| овине.</p> <p>— Остави те глупости, бог с тобом!...{S} Говоримо о нечему веселијем.{S} Ти си во |
| гледа подозриво испод ока.</p> <p>— Бог с тобом, човече — одговори Клеопатра лако. — Они се вол |
| тићи сама до првог дућана.</p> <p>— Бог с тобом! — чула је забрану унапред. — Шта ће рећи свет |
| без бојазни можеш волети.</p> <p>— Бог с тобом, како говориш, тата — пребаци му ћерка.</p> <p> |
| вање.{S} Ипак је имао нечег заједничког с њима, јер је имао приличну дозу епикурејства у себи; |
| оложење држало ју је све док се не виде с Кајом.{S} Она хтеде по том да надокнади своју срећу, |
| у му удобнију ћелију, скинули му гвожђе с ногу, допуштали посете пријатеља.{S} Тек под зиму, Јо |
| што хита.{S} Свет му је сметао, те сиђе с тротоара.{S} Око срца му је било весело, топло, па и |
| седела код Остојићевих, кад Радоје дође с једним својим пријатељем, млађим чиновником из суда, |
| аболе га као удар у срце.{S} Он се диже с клупе, прође стазом и изби на излазак од парка.{S} Но |
| и безбедност у селу, олакшавати му везе с оближњом вароши и даљим пијацама, организовати сталну |
| очи и замрљан потпис.{S} Дочекао га је с одмереном љубазношћу и одредио му да предаје латински |
| смо видели!...{S} Како си?...{S} Шта је с тобом?...{S} Нешто си омршавела, али си тим још лепша |
| ји, и грдио свога сина.</p> <p>— Шта је с тобом? — говорио му је тада полагано, суво, не гледај |
| ју је чекала на капији.</p> <p>— Шта је с тобом, Вишња? — дочека је. — Озбиљно сам се уплашила. |
| дноси с девојком дубоко скривени, те је с те стране био миран.{S} Међутим, мучио га је сукоб ње |
| лософирао него по обичају.{S} Скакао је с предмета на предмет.</p> <p>— Видиш, ти си петичар, п |
| ент био је за њу јаче везан него што је сâм мислио.{S} Раскид са породицом му је оставио празни |
| а и неугледних кафаница граничили су је с обе стране.{S} Шкрипала су волујска кола.{S} Рђаво об |
| ра коме у том тренутку скидају букагије с ногу и нуде за министра... на професорову ћерку, око |
| б уздржи од те патриотске манифестације с разлога што је пролетеру свеједно који ће га капитали |
| муж једном кад се вратио из библиотеке с главом пуном Ламарка, Кеплера, Њутона, Галилеа, Дрепе |
| оспођама на шеталишту, знају за девојке с великим миразима.{S} Њима је свеједно који режим влад |
| ост да се размажена девојка игра жмурке с њим.{S} Најзад се реши да се с њом објасни, пре него |
| ла ове речи, које су се чудно поклапале с оним нечим новим што јој је надирало у душу.{S} Она и |
| речи каквог дрипца, заурликаће ти; доле с њим!...{S} Него нека младић сврши школу, постане свој |
| чи су јој биле пуне суза.{S} Ако остане с Чедомиром још за тренутак, осећала је да се неће моћи |
| одмах, да оде, да се изгуби, да ишчезне с Вишњом у неки свет где га нико не познаје... далеко н |
| е <pb n="184" /> служавка нађе поред ње с времена на време.</p> <p>Лазаревићка се опорављала по |
| асове, трошио много времена на трговање с поштанским маркама, свађао се с ђацима око панораме к |
| е вреде колико пакло дувана, помиловање с робије, највише можда какво чиновничко место.</p> <p> |
| му беду, просветиле га.{S} Оне се боре с човеком раме уз раме, нема рада од кога се стиде, нем |
| а жмурке с њим.{S} Најзад се реши да се с њом објасни, пре него што предузме какав даљи корак.{ |
| агала на мишљење околине.{S} Било да се с ким сусретне, било да поразговара, очекивала је из пр |
| која га је пратила, легала и дизала се с њим из постеље, и са којом је живео као са метресом.< |
| ад оздрави, она ће јој испричати шта се с њом догодило, признати све, па нека буде како она рек |
| атеријалистички позитивизам оптужује се с много разлога да је хтео претворити свет у огромну, м |
| ониле га да је опет види.{S} Срео би се с њом.{S} У погледу који је управљала на њега, он би сп |
| мислиш?</p> <p>Вишњин поглед сукоби се с Радојевим очима.{S} Тада јој се учини како у њима дрх |
| тало.{S} Тек у последњем часу појави се с пуном шаком новина.{S} Министар се осмехну.</p> <p>— |
| незграпним, сламним шеширима цењкали се с грађанима.{S} Око дванаест сати пуштале се школе.{S} |
| </p> <p>Дечко устаде лењо и, клатећи се с ноге на ногу, упита с врата:</p> <p>— А где вам стоје |
| један кут од салона и као враћајући се с неког далеког пута, по којем је његова мисао дуго лут |
| радо о својим пословима.{S} Решавао се с муком да је остави.{S} Једанпут се толико задржа да г |
| рговање с поштанским маркама, свађао се с ђацима око панораме коју је правио у кутији за фул, б |
| био пријатан према њему, разговарао се с њим дуго, озбиљно, о крупним стварима из политике, о |
| сходоване чипкане завесе примећивало се с муком двориште.{S} Сумрак је купао џбунове шимшира, с |
| е помогла друштво кредитом.{S} И већ се с пролећа приступило радовима на подизању централе <hi> |
| подиже главу.{S} Њен поглед се сусрете с младићевим.{S} Његове очи гледале су је из својих дуп |
| сачувао сва та писма, те званичне карте с унакарађеним лицем краљевим, те слике гимназије и пиј |
| ах несташно.{S} Бела је имала бело лице с кожом која се чинила као постављена једва приметним р |
| своје другарице.{S} Њено запаљено лице с мирним угаситим очима појављивало се, као каква сирен |
| аје, као он са̑м.{S} Окрену се од улице с тврдим решењем да је више не види.{S} Поглед му се за |
| од једне механе, већ ван вароши, сиђоше с кола и упутише се обоје полако друмом.{S} После некол |
| жи своју сопствену срећу, пошто-пото, и с <pb n="165" /> друге стране нужности друштвеног живот |
| у ђачком кварту, па је ступио у везе и с антикварима на обалама Сене.{S} Затим се дао на посао |
| се госпођа с нешто старинске грације и с ласкавим осмехом, који прели цело њено лице, чак до п |
| лонима што су били дискретно спуштени и с фигурама купидона који држе венце испод прозора, овај |
| се, не бежите од живота; с њим је као и с пливањем; научи се кад куражно оставимо плићаке.{S} Ј |
| ју, уздрхтале браде, згрчених прстију и с грозницом по целом телу.</p> <pb n="96" /> <p>Шта су |
| од дасака, обојене у српску тробојку и с дрвеном јабуком на врху.</p> <p>— Шта му је то сад? — |
| је видео само себе, те је веровао да би с њим трпело и све друго: његови ближњи, друштво, држав |
| ашање га је такође мучило.{S} Једном би с њим, за столом, говорила најпријатније о разним ситни |
| ао места, и ако су тамо постављани људи с мање школе од њега.{S} Дивно је чудо било што поред с |
| азио у неразрешљивом сукобу који долази с једне стране из човечјег инстинкта да тражи своју соп |
| иљне разговоре, после пили чај, скакали с предмета <pb n="143" /> на предмет, мезетили печено к |
| а се забављала с њима, они се забављали с њом, као да он није постојао, као да га никад нису ви |
| кафи, комплиментима и у киселој штрудли с маком сваког празника.{S} Ту повучену опозиционарску |
| придобије за црвену заставу, да подели с њим ову срећу.{S} Али... његове очи су је избегавале. |
| поте од живота, усамљено биће што се ни с ким не да да удружи, идеалиста који ради само на круп |
| ешавала једнако да му пише.{S} У брзини с којом је оставила Београд није јавила ником о свом од |
| ајдаровитијег човека под небом и помири с оцем.{S} Врати се у Чачак, али не хтеде продужити шко |
| апали.{S} Рекао би да се светлост сјури с неба бујицом.{S} Многобројни прозори на здањима и чат |
| ела као срна, <pb n="243" /> побегла си с ишчупаним срцем.{S} Шта сад тражиш опет?</p> <p>Брод |
| а.{S} Он је веровао да су његови односи с девојком дубоко скривени, те је с те стране био миран |
| ђину изреку.</p> <p>У том се Бела врати с пуним тањиром румених кајсија.</p> <p>— А ножеви? — п |
| абе оцене. — Само док се мој ћаћа пусти с робије.</p> <p>И сви троје су тако веровали у брзо и |
| нестало.{S} Гледала је на онај догађај с Чедомиром у њеној соби мирно, као на неки давни несре |
| 9" /> <p>— Осам — одговори кратко човек с дугачким носем, не дижући главе са свога длана.</p> < |
| во два засебна сталежа, где је осуђеник с новцем заповедао за паклић дувана осуђенику без новца |
| амо главу, и од главе бео, нежан профил с очима дубоко занесеним у младића.</p> <p>Он спази так |
| њој, у данима своје младости, њен пасуљ с пастрмом, скуван на особен начин, <hi>чокалиски пасуљ |
| трани.{S} Колико је пута ишла тим путем с Илићем до тог села, које је он називао њеним, правећи |
| чаром.{S} Ускоро ћу отпочети да говорим с неким пријатељима...{S} Теби првој о њој казујем, и х |
| успомена и дрангулија, хладан као дућан с намештајем.{S} Вешт посматрач би по тој одаји оценио |
| <head>IX</head> <p>Матовић није пуштен с робије онако брзо, управо преко ноћ, како су се надал |
| Обедише га чак да је несавесно руковао с друштвеном имовином, јер се у каси не нађе онолико но |
| пота његове младости.{S} Он их је чекао с безазленом радошћу као што деца чекају велике празник |
| иве.</p> <p>— Наш Чедомир као да је пао с Марса! — смејала се госпа-Матовићка, која би кадгод п |
| пућивао га у живот природе, где се дрво с дрветом бори за што више сунца.{S} Понекад би се забо |
| гра ове мере.{S} У тој бризи он је смео с ума реакцију простих маса, те је сад, место власти, н |
| ео рећи.</p> <p>Од оног дана кад је био с Вишњом у њеном стану, трудио се стално да не остаје н |
| ај из гомиле.</p> <p>— Ето, тако, радио с нама, вукао цигљу, па онда баци самарицу, потеже се д |
| .{S} Није се памтило да је неко положио с таквим успехом.{S} Чедомир је положио испите, а госпа |
| > <pb n="22" /> <p> Илић се није дружио с првом врстом својих вршњака.{S} Оскудевали су му за т |
| о ваше друштво.{S} Кад разговарам овако с вама, чини ми се да присуствујем. неком концерту, где |
| > <head>III</head> <p>Кад се нашао тако сâм, Илић се осетио нелагодно.{S} Ипак се брзо прибрао. |
| осигурању, о којем је писао једно дело с научним претензијама.{S} Осећао је да стари, није вол |
| у.{S} С тим уверењем, које се граничило с анархизмом, решавао је сваки проблем.</p> <pb n="47" |
| у.{S} Преко лета се било далеко одмакло с послом.{S} Оба главна зида на брани била су подигнута |
| , трудио се стално да не остаје на само с министровом ћерком.{S} То је било врло тешко.{S} Стан |
| , ево већ неколико часова како су једно с другим, а он не успева да јој каже једне речи која до |
| не би тачно знала рећи.{S} Тек, заједно с Илићем, мрзела је сад и остале студенте, те младе људ |
| товања у Врњце и Абацију, он је заједно с Фламарионом посећивао месец, звезде, целе сунчане сис |
| терову који је стајао укочено и озбиљно с бичем у руци.{S} Споредна капија на Двору зврјала је |
| његову судбину.</p> <p>Једном се дигнуо с рада у пола ноћи.{S} По споредним улицама биле су већ |
| , претенциозан бео прсник, полуцилиндер с врло уским ободом како је те године било у моди.{S} Д |
| на новац.{S} Погрешићете — рече Чедомир с поузданошћу која је урођена његовом добу. — Девојачка |
| једно брдо, кад ветар скиде Вишњи шешир с главе и понесе га низа страну.{S} Млади човек потрча |
| ке.{S} Вишња покуша да заметне разговор с њом; говорила је о тој методици, глас јој је дрхтао, |
| ајдемо, Вишња! — зашкрипа младићев глас с дна груди.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| ар дан! — прогунђао би Матовић кроз нос с природном и инстинктивном грубошћу у гласу, кад је Ил |
| дан толико људи који се бацају у живот с чудним поверењем у себе.{S} Њега пак сумња је задржав |
| ју познаницу на пролазу и продужила пут с њом.{S} Било му је јасно да га Лазаревићева избегава |
| није могуће, то је апсурд — рече младић с пуним уверењем. — Бар данас је то јасно.{S} Нема неба |
| ненађење.</p> <p>У колима је седео Илић с једном девојком, којој примети само главу, и од главе |
| } Сети се Чедомира.{S} Доведе га у везу с министровом ћерком.{S} Сети се његова ћутања на њено |
| Толстој му је откривао бескрајну Русију с њеним дивљим кнежевима, готово идиотским алтруизмом, |
| ш ли ватре?</p> <p>Илић му пружи кутију с палидрвцима, и упита га, пола у шали, пола озбиљно:</ |
| тра, пијан.{S} Дочекивао је нову годину с друговима, па га пиће преварило.{S} Његов <hi>цимер-к |
| ће шта више воле: киселу чорбу или супу с кнедлама, ћевап у дунсту или ћурче на подварку.</p> < |
| кидала причу своје мајке о њеном животу с Матовићем, селидбама с једног краја Србије на други, |
| који се стално љушкају, плови њен чамац с разапетим једрима и води је непознатим путем ка бујни |
| али једно другог усијаним очима.</p> <p>С девојкине главе пале су укоснице.{S} Миришљава коса п |
| ону увреду — говорила је у себи.</p> <p>С тим прекором мешала се широка жалба за Београдом и мл |
| м се појави, као у магли, Белина глава, са осмехом размаженог детета и шишкама по челу, које су |
| Њихова клупа је из Београда, фабричка, са гвозденим ногама у виду лавовске шапе, и са уским зе |
| С наше стране уздизала се висока обала, са црвеном, одроњеном земљом и плаветним венцем удаљени |
| ма — прекиде га поднаредник, у чизмама, са шапком забаченом на теме и сабљом преко колена. — Па |
| каза руком на једног развијеног дерана, са огромним, сељачким шеширом на глави и високим чизмам |
| е беше ништа одређено — примети му она, са несакривеним прекором.</p> <p>Она је још волела Чедо |
| ио.{S} Затим је дошла опет једна карта, са сликом неке велике зграде и краја улице, која се губ |
| е сметала.{S} У кући је био без капута, са заврнутим рукавима од кошуље.{S} Није волео многа ме |
| /p> <p>— Не допада ми се — рече најзад, са строгошћу у гласу — што се Бела <pb n="163" /> виђа |
| широко незграпно кубе старинске цркве, са златним крстом, који се сија у ватри сунчане светлос |
| вишавао је ограду и пружао своје гране, са широким лишћем, ка улици и сунцу.{S} Илић се ипак ок |
| ајзад их донесе: малене ножиће за воће, са оштрицом од месинга и дршком од порцулана, по којем |
| .{S} Каја, у њеној строгој сивој блузи, са ниском мерџана око врата, седела је у својој клупи и |
| постојао, он је био примамљив, велики, са својим златним вратима, мраморним стубовима, мирисом |
| шљивовице.{S} Северњаци су нам донели, са својим брезама и саоницама, култ енергији, окрутност |
| идарности са земљом у којој смо рођени, са расом чији смо синови и историјом која је израдила < |
| олико минута, а он је већ био на улици, са̑м.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_C |
| а се право на град.{S} Срећом за Чачак, са те стране налазио се неки старински бедем, те је сад |
| би се што га код куће чека добар ручак, са уживањем би рачунао на први од месеца кад се прима п |
| лехом.{S} Ниже од њих растао је грашак, са широким зеленим махунама, које су висиле на све стра |
| о том кишовитом времену унео му је тек, са својом влагом, нешто мало светлости у минуле године. |
| двокрилним вратима, обојеним фирнаезом, са два велика прозора, пуна шољица, кутија од <hi>вешпл |
| кнежевима, готово идиотским алтруизмом, са сељацима — светцима, и непрегледним површинама леда |
| време, заспи вечито под обичним крстом, са кога ће киша и невреме спрати њено име и уништити та |
| искоче из главе, обучен нешто немарно, са краватом која се пела уз потиљак, руку завучених у џ |
| ђе, десно његова госпођа, лево Чедомир, са ногама учтиво подвученим под столицу.{S} До њега је |
| мах.{S} Блед и озбиљан, мршав као авет, са занесеним очима, Зарија је лутао по живом, ироничном |
| егова пуна супротност: мали, крутуљаст, са очима као у миша, она би желела да се и њему допадне |
| а га је слушала с пажњом и, у исти мах, са извесним страхом.{S} Она је несвесно упоређивала сво |
| има, јесу жене којих има много дебелих, са огромним грудима, још већим бедрима и са поноситим и |
| ао дуго година у свом селу, његов отац, са нешто мало школе, начинио <pb n="299" /> је каријеру |
| о Београд може показати.{S} И та варош, са белим именом, представи му се црна као гробље.{S} До |
| реимућства, док је брисао <pb n="80" /> са њих све што му се није допадало, све што је кварило |
| се пре неки дан потукао <pb n="293" /> са једним варошанином и ударио га тако страшно ножем у |
| и се последњег разговора <pb n="304" /> са Вишњом.{S} Она се трудила да се врати на пут којим ј |
| ло јој је израз пуноће, савршенства.{S} Са заокругљеним раменима, која су се погађала под лаком |
| е видело ништа.{S} Киша је пљуштала.{S} Са реке је допирао потмуо хук бујице и тежак мирис на о |
| .{S} По баштама се трава подмладила.{S} Са пијаце служавке су носиле зелену салату.{S} Роба се |
| , није бирала речи и пребацивала се.{S} Са нешто урођеног византинизма, она је имала јединствен |
| у помрчину разгранате врбе по обали.{S} Са суседног острва долазио је мирис на покошену траву.{ |
| {S} Све ме буни.{S} Нико ме не воли.{S} Са̑м сам.</p> <p>Хтеде још нешто рећи, али осети да му |
| сту и њене две забрањене руже.</p> <p>— Са своје стране — продужи он, упркос свега — посланици |
| са много искреног сажаљења за друге, а са пуно дубоке жалости за себе.</p> <p>Мајка јој је умр |
| младост иде, брже него што се мисли, а са њом и сва могућност да будемо срећни.</p> <p>Дрхтећи |
| ле са девојке на игру сунца на улици, а са сунца опет на девојку, на њен го врат, на белу руку, |
| а прелази преко остварених задовољстава са слегањем рамена, посматра оног првог човека немилоср |
| ароши уздиже се велика, старинска црква са гломазним кубетом од лима.{S} Око ње су ситне куће н |
| пустиле из школе, Вишња хтеде избећи да са Кајом иде кући.{S} Али је она не пусти испреда се, и |
| тницима се указа цела панорама Београда са дунавске стране: варош је почињала нешто даље од оба |
| ради нешто велико, смелости да се кида са свиме што је старо, штетно, устојало.{S} Пун рђавог |
| ом оквиру фотографија црногорског кнеза са својеручним потписом.{S} Једно велико огледало на но |
| а је несвесно упоређивала свога земљака са човеком кога је оставила у Београду, који је такође |
| ад презирала свога драгана, тога човека са ногама као у роде, с претенциозном <pb n="311" /> гл |
| је памтила све, и несвесно упоређивала са оним што су јој у школи предавали.{S} Кад је била по |
| азак од парка.{S} Ноћ је већ наваљивала са истока и падала на варошке куће беле, сивкасте, црве |
| де.{S} С друге стране, круна се опијала са нешто релативног успеха . на Берлинском Конгресу, по |
| као дете, због недовољног надзора, пала са степеница и сломила ногу.{S} Стога су јој вечито уга |
| пала би у исти мах.{S} Сад се превртала са једног краја постеље на други.{S} Било јој је тешко |
| била једна близнакиња, а преко:{S} Бела са другом сестрицом.{S} Она је требала да држи под прис |
| ног што јој је остало од мираза, живела са децом, скромно, тешећи се да то неће увек тако траја |
| човек ситних, живих очију, великог чела са дубоким залисцима, пљоснатих ушију, необријане браде |
| весео утисак на Вишњу.{S} Она се мирила са том вароши, заборављала је на рђаве часове које је у |
| беже са седнице, чим се Каја заговорила са неким колегиницама.</p> <p>Напољу је било ведро.{S} |
| слатко и воду?{S} Сад је девојка дошла са бунара.</p> <p>Не чекајући одговор, стара жена донес |
| нила.{S} Настао мрак.{S} Остала је сама са Илићем.{S} Њу је обузимао стид, па радост, па жеља н |
| помагала.{S} Није волела да остаје сама са својим мислима.{S} Храбро је сносила садашњост и чек |
| остеља, заклоњена црвено мрким завесама са жутим пафтама, које се данас виде само по државним к |
| тој улици први пут видела свога драгана са његовом доцнијом женом?{S} Да ли осети жеђ за освето |
| шећера, канте гаса, једно буре зејтина са мерилицама обешеним о ивицу.{S} Око ваге, прекривене |
| p>— Нико нас неће видети — одговори она са сигурношћу.</p> <p>То је била собица у дну ходника, |
| сифовићу —- умиривала га је студенткиња са биологије.</p> <p>Вишња је слушала те разговоре и ос |
| да није ништа боље судбине од тог коња са пропалим ногама.</p> <p>— Општи ниво!...{S} Општи ни |
| ације, где се велика смелост не поклапа са општим скептицизмом.{S} Код нас би Наполеон <pb n="2 |
| воз.{S} Даље опет, изгубила им се корпа са стварима.{S} Муке су видели око језика.{S} Ипак, пут |
| недопуштене приче, млада девојка заспа са једним ђаволастим осмехом који дотле није био додирн |
| везан у плиш, гомила посетница и карата са сликама.{S} До зида се налазила једна постеља, од ор |
| арински морални закон породичног живота са борбом за испуњење својих сопствених потреба.{S} Њен |
| а задовоље Белину жељу: купе јој пајаца са звонким прапорцима, скупоцен шешир или хаљину у моди |
| На углу, који је правила Крунска улица са другом попречном улицом, једноспратан, с доста висок |
| за то: што год има добила је од тог оца са великим, меснатим носем, од те мајке, коју су измори |
| рити се.{S} Вишња се опет играла кумаша са Милевом, доцније везла, плела и ћаскала по обичају.{ |
| не немоћи.{S} Почео је долазити у сукоб са колегама.{S} Бунио се против неправди које су чинили |
| јој је остало од свести, дочепа чаршав са постеље, пребаци га преко своје другарице, клече пор |
| везан него што је сâм мислио.{S} Раскид са породицом му је оставио празнину коју је Вишња неосе |
| ета, тако велика као да се скупио народ са целе планете.{S} Сви су је гледали са ужасом.{S} Ниј |
| су више него што је волео пук, био горд са својих материјалистичких убеђења и, на демонстрација |
| човек с дугачким носем, не дижући главе са свога длана.</p> <p>— Не учи толико, разумеш? — прих |
| оли појачано, скупљајући по селу мотиве са чарапа, ускршњих јаја, дрвених кашика, агитујући међ |
| език, поручивао мустре, каталоге, књиге са стране, па по њима набављао робу, чистио метал, опра |
| мало личила на оне традиционалне младе са обореним очима, које нам је оставила у спомену наша |
| — рече презриво на његов рачун, устаде са свог места, пређе преко собе, па се заустави код огл |
| да промени себе, да кида, да се разведе са самим собом.{S} С пуном збиљом, као да то само од ње |
| </p> <p>Понекад би помислила да се нађе са Чедомиром, да га поново придобије за црвену заставу, |
| диже очи и спази Илића.{S} Он јој приђе са чежњом и страхом, и после првих поздрава могаде јој |
| раније.{S} То је било тамо, кад се пође са Зеленог Венца ка Варош Капији, па лево.{S} Ту се вид |
| она се морала смешити.{S} Стога побеже са седнице, чим се Каја заговорила са неким колегиницам |
| ао је дуго година, парничио се још дуже са сељацима из суседног <pb n="16" /> села око једне во |
| оге железничке пруге, развити јаче везе са иностранством даљим од непосредних суседа.{S} За то |
| а шеширом од зелене свиле, разливала је са̑но своју хладну светлост по интимном намештају супру |
| рња.{S} Једна чета војника марширала је са стрелишта у касарну.{S} У вече, један чича, с кантом |
| .{S} Кад би се кола напунила, осећао је са̑м и кретао се без команде.{S} Сирото кљусе, било је |
| ме, она је мислила на протекле догађаје са много искреног сажаљења за друге, а са пуно дубоке ж |
| Каја није суревњива што се она познаје са њеним сродником.{S} Или може бити, рођака завиди рођ |
| имети на улици, било да се сувише смеје са осталим друговима.{S} Па и ти другови, изгледали су |
| идели се калупи од фесова, разне кутије са шамијама, вештачким цвећем, бонбоном.{S} На фијокама |
| ледало му је то пазарлук, као да тргује са кожом свог <pb n="26" /> рођеног оца.{S} Та кућа је |
| еорије о уређењу државе које су стизале са Запада нађоше у том незадовољству узорану њиву, и на |
| S} Његове очи су се наизменично кретале са девојке на игру сунца на улици, а са сунца опет на д |
| а на свету није било кадро да је скрене са правога пута : мушки поглед ни рђав пример, сеоска ч |
| вљен између једне папуџинице и трговине са старим књигама.{S} Ништа не свраћа пролазнику пажњу |
| е снагу, и помоћу више или мање вештине са којом се та комедија игра, човек добија симпатије ил |
| жа му подстрека за велика дела; општење са њом даје радости, одмора, утехе, а не нове невоље и |
| ића.{S} Слушала је од другова да говоре са завишћу да је то најбоља кондиција у Београду: стан, |
| је губила главу, као гуска коју појуре са две стране.{S} Неколико корака лево од ње, стајао је |
| а, дебљала, удвајала се, одлепљивала се са хартије, играла.</p> <p>— Бедник! — оте јој се узвик |
| и лица чија се имена спомињу, мешала се са варошким девојкама, седала крај прозора и тражила св |
| коју га ништа није везивало, и нађе се са својим вршњацима, децом такође из бољих кућа, а покв |
| прва одвоји и, једним покретом, диже се са канабета.{S} Тај покрет је био тако снажан, да она п |
| тари министар био жив, промангупирао се са свим, изгубио право на даље школовање, побегао са дв |
| p> <p>И то није било све...{S} Верио се са њиховом сусетком, <hi>женом из народа</hi>, удовицом |
| вни друм преко његовог дела очевине, те са сумом коју је отуда добио и кредитом од Управе Фондо |
| у настали топли дани, излазили су чешће са њом, па после сваког дана, и најзад без ње.{S} Како |
| етлих, занесених очију, враћао се увече са рада.{S} Грађани су га заустављали, запиткивали радо |
| се разнолико цвеће.{S} Ту је модри слез са круницом као звезда.{S} У жалфије се пла̑ве длакава, |
| легала и дизала се с њим из постеље, и са којом је живео као са метресом.</p> <p>Претпостављао |
| возденим ногама у виду лавовске шапе, и са уским зеленим лествицама.</p> <p>— Као на Калимегдан |
| су стајале као прилепљене уз прозор, и са одсуства присних ситница, домаћих успомена и дрангул |
| а огромним грудима, још већим бедрима и са поноситим изразом на офарбаном лицу што су такве.{S} |
| траних, слободних златиборских сувата и са наслеђеним искуством да Србија, за све што има, има |
| Још цео један свет њихао се под водом и са оним, над њом, стварао чаробно савршенство.</p> <p>Ч |
| шког живота у сталној опозицији и борби са властима, стари професор и његова жена нашли су увек |
| ала се јутрос у овдашњој Саборној цркви са г. Чедомиром Илићем, свршеним философом.{S} Честитам |
| {S} Његови стари <pb n="265" /> другови са универзитета били су се растурили куд који.{S} Друге |
| ног <pb n="151" /> укуса што нам долази са финог и деликатног Запада.</p> <p>Млади студент кора |
| д са целе планете.{S} Сви су је гледали са ужасом.{S} Није било ниједног симпатичног покрета.{S |
| на донела.{S} Ђаци су се често шегачили са најсветијим стварима.{S} Поред све равноправности, о |
| ић је остајао.{S} Ти усамљени разговори са девојком која није била ружна пријали су му, падали |
| тпетице на ципелама, могао би се мерити са свима шеталишним јунацима.</p> <p>Код једног фотогра |
| ачке школе.{S} Али се она морала мирити са стањем ствари, како је називала своје домаће прилике |
| ћа.{S} Докле ћеш се, бога ти, зевзечити са том твојом философијом!</p> <p>— Зевзечи се сама! — |
| на, једва схватљива, опомену га радости са којом је газдарица унела ту простирку.</p> <p>— Штет |
| налазимо се у уској вези и солидарности са земљом у којој смо рођени, са расом чији смо синови |
| аду на потпуност.{S} Пожеле да раскрсти са својим несређеним положајем једним потезом, сад, ту, |
| <p>На станицу су их испратили Матовићи са кумовима.{S} Кад би време возу, Чедомира беше нестал |
| мртвих ствари, једно бојно поље у ноћи са свим ужасима који се појављују и онима који се нагађ |
| амој себи.</p> <p>Једним покретом збаци са себе хаљину.</p> <p>Пред огледалом је стајала Вишња |
| луразумљиве речи.{S} Она несвесно збаци са себе покривач, и оста тако, изваљена на леђа, полуот |
| оги млади пар.{S} То су били махом ђаци са својим другарицама, радницама или газдаричиним ћерка |
| то се Бела <pb n="163" /> виђа по улици са оним нашим ђаком... како ’но му беше име?</p> <p>— Ч |
| и одвратан, тако одвратан да склопи очи са жељом да умре.</p> <p>— Пријо? — закрешта женски гла |
| иним од себе? — освести се она, и скочи са постеље као да се брани од нечијег насртаја.</p> <p> |
| на, и старо гробље, пуно дудова.{S} Тек са јужне стране налазио се низ кућа, малих, разнобојних |
| одаде после гласно, па збаци љутито шал са себе. — Мустра бечка, богаљ је и сам, богаљ, богаљ, |
| ила, француску кујну још мање.{S} Пасуљ са пастрмом био је сад њен сан, а киселе паприке њен ид |
| <p>— Ту близу, где понекад идем кад сам са̑м.{S} Има једна историска чесма и добра ладовина.{S} |
| новац, мрзео га оном мржњом, помешаном са нешто зависти, коју осећају слаби према јакима.{S} О |
| дицу у каваљерима и био је заиста диван са својим, нешто застарелим гестовима и учтивостима.{S} |
| свежим бојама.{S} Само је био незграпан са својим великим канабетом, нешто суморан са тешких за |
| својим великим канабетом, нешто суморан са тешких завеса које су стајале као прилепљене уз проз |
| гони, као живот који му остаје, као он са̑м.{S} Окрену се од улице с тврдим решењем да је више |
| димак:{S} Јеж.{S} Стеван се није слагао са женом.{S} Ћерка једног бирократе из доба првих <pb n |
| згубио право на даље школовање, побегао са два заната.{S} Најзад, госпа-Клеопатра израдила му ј |
| ло нешто свежине од ветра који се дизао са запада и наносио по који облак.{S} Света је било пре |
| а најпријатније о разним ситницама, као са правим пријатељем, као да се ништа није <pb n="136" |
| њим из постеље, и са којом је живео као са метресом.</p> <p>Претпостављао је друштво оног друго |
| </p> <p>Син је растао слободно, тумарао са свим квартовским мангупима, носио шешир на криво, го |
| заводљиво преко лица.{S} Ветар се играо са скутовима њене кратке хаљине и откривао ногу до коле |
| Илић се насмејао, а кад се после растао са њом, помислио је озбиљно:</p> <p>— Уверен сам да би |
| је мени шкодила слобода, кад сам растао са̑м, ненагледан ни од кога, као дивља травуљина.</p> < |
| ега, сети се како је једног дана изишао са оцем у поље.{S} Био је врло мали; то му је једна од |
| ка.{S} Јован Матовић, који је био сишао са пространих, слободних златиборских сувата и са насле |
| а је била провела готово цело детињство са њом и њеним братом, Радојем.</p> <p>Златарев син је |
| го, до самог мрака.{S} Понекад би повео са собом Чедомира и онда му објашњавао многе ствари, по |
| минуле године.</p> <p>Отпутовао је био са женом у Париз.{S} Задржали су се неко време у Бечу и |
| ad> <p>— Знаш ли да се Љуба Ћопа вратио са села — рече Зарија Чедомиру.</p> <p>— Како је он?</p |
| имер-колега</hi> није се био још вратио са божићњег распуста.{S} Тек што је за собом притворио |
| p>Понекад би се зауставио, ћеретао тако са улице, док је она одговарала с прозора на другом спр |
| овим људима стискао се у њему као соко са скрханим крилима.</p> <p>Варош се спасла, али од <hi |
| одмах у село.{S} Прекинула је на кратко са целом прошлошћу.{S} Дала је реч својој другарици да |
| а имати храбрости и прекинути на кратко са свим маштаријама.</p> <p>Кућа је била мирна.{S} Напо |
| Вишња није знала дотле шта се дешавало са њеним драганом.{S} Она је седела у Чачку и стално че |
| истарских домова што се слабо поклапало са скромном суплентском платом.{S} Из штедње су седели |
| вајала добра нада и што се чудно мешало са првим цртама зрелих година.{S} Девојка га никад лепш |
| готово цео тај свет било са улице, било са позоришних премијера, било што је имао другова њихов |
| S} Познавао је готово цео тај свет било са улице, било са позоришних премијера, било што је има |
| њему се појављивала љубомора, страшило са жутим очима, тешка срамотна болест коју болесник кри |
| младић без журбе, и кад остаде на само са Белом, разви новине.</p> <p>— Пардон за један часак. |
| у се не би приметило што остаје на само са девојком.{S} Али би га она задржавала понекад <pb n= |
| је двоструко само да не остане на само са својим мислима.</p> <p>— Радоје није заслужио ону ув |
| упао из срце ту опасну гљиву, а заједно са њом и слику младе Чачанке.{S} Хтео се бацити блатом |
| <p>Она покуша да отури те мисли заједно са споменом на свог бившег друга.{S} Беше се упутила ун |
| иш другога?</p> <p>— Да!</p> <p>Заједно са овом речи линуше њене сузе, преко образа, преко блуз |
| ше у једно пространо двориште, ограђено са три стране јевтиним становима.</p> <p>Вишња притисну |
| модерног дивљака.{S} То су људи обично са села или, ређе, из какве пропале варошке куће.{S} Он |
| господарим собом.{S} Ја нисам на чисто са собом.{S} Како се то десило?{S} Ја то нисам хтео.{S} |
| е да се убије — умеша се један надничар са самаром пуним цигаља. — Вели, неће више да носи цигљ |
| гледао јадан живот у гимназији... живот са свима дужностима а без иједног права, интелектуални |
| ко јасно да је гледалац мешао стварност са илузијом.</p> <p>— Нигде нисам видела оволику потпун |
| S} Близу Вишњице, Вишња спази једну аду са шумарком од ракита и одраслим јабланом на крају.</p> |
| по живом, ироничном и борбеном Београду са изгледом залуталог пустињака.{S} На себи је имао окр |
| ао.{S} И Чедомир је прекинуо сваку везу са својом породицом.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| рода које мисле право, које не рачунају са ситницама, она их већ виде заљубљене, верене, и пред |
| етка десно од њих невенчана жена човеку са којим живи?{S} Не иде ли девојка, лево од њих, у фаб |
| о цртала будућност као неку широку реку са зеленим обалама и небом пуним звезда.{S} На таласима |
| ж, одушевљавати се да се појави у Чачку са бурским шеширом, подгрејавати бајке о миразу и излаз |
| партане зеленим уским квадратима, скину са оближњег рафа један дивит, који је био изгубио своју |
| даде оставку на свој положај и премину са скромном пензијом средњешколског професора.</p> <p>Б |
| ањског цвећа.{S} Да пустиш, тето, Вишњу са мном?</p> <p>— Не браним — одговори Вишњина мајка. — |
| ојев поглед изгуби се у планине које су са запада блиско окружавале Чачак.{S} Обрасле у шуму и |
| ажила још, још, још.{S} О правом животу са стотинама озбиљних питања, укрштених интереса, тешки |
| е.{S} Чинило јој се да је не предусрећу са збиљом коју је она донела.{S} Ђаци су се често шегач |
| ела, начини од једног поточића воденицу са два витла, те га цело село прогласи за најдаровитије |
| је поново прихвати и принесе је к срцу са једном жељом у души да сам поцрвене.{S} Ко зна колик |
| <pb n="222" /> посматра њу и њен венац са жаљењем и као хоће да јој каже:</p> <p>— Тако ћеш и |
| их шерпи.{S} Газда-Митар трговао је још са житом, стоком, шљивама.{S} Код њега су биле најскупљ |
| нове невоље и морално пропадање.</p> <p>Са том мисли почеше и друге да се враћају у младићеву г |
| о као бродоломник на пустом гребену што сабира крте остатке разбијене лађе да од њих начини спа |
| еја се и оно тело у огледалу развучено, саблажњиво.</p> <p>— Узми ме — шапну јаче.</p> <p>— Узм |
| и поглед ни рђав пример, сеоска чама ни саблазна књига.{S} Заман је ожењени колега, иза леђа св |
| вљујеш међу нама као усијана глава, као сабласт из старинских романа.{S} Ћифте веџбају своју па |
| чизмама, са шапком забаченом на теме и сабљом преко колена. — Парламентаризам, еволуција, прос |
| емљорадње, венчала се јутрос у овдашњој Саборној цркви са г. Чедомиром Илићем, свршеним философ |
| а човек је сав одушевљење, сав топлина, сав љубав.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| p> <p>Младић извуче један џепни булдог, сав зарђан.</p> <pb n="171" /> <p>— Видиш ли овај пишто |
| говим годинама човек је сав одушевљење, сав топлина, сав љубав.</p> </div> <div type="chapter" |
| <p>Остојић је био главни настојник.{S} Сав каљав, поцрнела лица, опрљена чела, а веселих, свет |
| један крај, као заставу, брисао нос на сав глас и хвалио одличну кујну своје жене.{S} Кад би м |
| љубавника: у његовим годинама човек је сав одушевљење, сав топлина, сав љубав.</p> </div> <div |
| да га види јасно, ту, поред себе, да се сав загњури у њега.{S} Он је толико очекивао ову <pb n= |
| о десно раме, спустио лево, искривио се сав, начинио од себе ругобу само да би био примећен.{S} |
| ругим индустријским државама, ја бих се сав посветио класној борби.{S} Али овде, Вишњо, ми још |
| татку материјалног уживања, он се бацао сав у свет књига, мисли, снова.{S} Место путовања у Врњ |
| њима права рачуна.{S} Отац се био бацио сав на политику, није <pb n="127" /> имао времена, па м |
| {S} Деца се враћала с купања и дерала у сав глас.{S} Парк је пак ћутао усамљен.{S} Тек овде онд |
| не постоји Јуче, Данас, Сутра, Београд, Савамала, Петко Стокић или како се оно зваше твој дирек |
| риштима, баракама, степеницама и рупама Савамале.{S} Под прозорима су му расли ефемерни патлиџа |
| аћивала Стрикову чокалиницу, претварала савамалске авлије у чаробни врт, уносила бескрајна одуш |
| подозривим оком.{S} Доиста, обала поред Саве, пут за Вишњицу, самоникле улице по Чубури, виделе |
| грубе фабричке зграде, светла трака од Саве, једна зелена ливада и цела железничка станица.{S} |
| непријатности.{S} Велика варош на утоци Саве у Дунав чинила јој се понова лепа.{S} Хтела ју је |
| > још високо над зарубљеним брдом преко Саве.{S} Све се запали.{S} Рекао би да се светлост сјур |
| освађали, добила је сад у мајци сигурну савезницу, те се свађама није видело краја.{S} Губила ј |
| а слобода? — питала ју је савест, једна савест коју је патријархална кућа образовала по типу бе |
| иде та свемоћна слобода? — питала ју је савест, једна савест коју је патријархална кућа образов |
| хтела рећи.{S} Да би пак утишала своју савест, радила је готово претерано на школским предмети |
| извесних предрасуда које су мутиле моју савест.</p> <p>Вишња је тада управљала на свог друга го |
| велики, али чист, јасан, без утишавања савести и попуштања приликама.</p> <p>Беше га дарнуо по |
| шња могла сад мислити на себе.{S} Гриже савести било је нестало.{S} Гледала је на онај догађај |
| , а не данас — одговарао је гласу своје савести.</p> <p>Белино понашање га је такође мучило.{S} |
| робаних пријатеља.{S} Угушивала је глас савести.{S} И, он је сад оставља...</p> <p>— Без једне |
| ивала Илића у те куповине, питала га за савет при избору боја, <pb n="200" /> говорила му цене |
| одврати госпођа — ту је устав, Државни Савет, народна љубав.</p> <p>— Народна љубав!... — подс |
| и су се неко време у Бечу и Минхену.{S} Савете, којима су их обасули у Београду, нису имали при |
| ивила се вољи родитеља.{S} Није слушала савете опробаних пријатеља.{S} Угушивала је глас савест |
| је грађанима, који би давали наметљиве савете. — Наше је да нађемо новац, а остало: то је њего |
| о да му се противуречи и давао је честе савете.</p> <p>— Узмите се на ум — рекао му је једном. |
| тња рађа злоћу.{S} Директор га је звао, саветовао да подеси своје понашање према утврђеним прав |
| о под њихов утицај.{S} Она постају наши саветодавци, управљају нама и заповедају нам“.</p> <p>— |
| немо под њихов утицај, они постају наши саветодавци, управљају нама и заповедају нам.{S} Шта он |
| ивачки својој другарици:</p> <p>— Он ме саветује да продужим школу и ступим на философију.{S} Ј |
| .{S} Усред мртве тишине у атмосфери, на Сави се, изненадно и нечујно, подигне један стуб водене |
| а, Вуксановића и Компаније, стаклара на Сави до Малих Степеница; немој да се стидиш.{S} А сад п |
| паду, девојка зажеле да види залазак на Сави.</p> <p>— Ужелела сам се Београда, бога ми — рече |
| обавијало око ње.{S} Неко тешко осећање савијало јој се на срце.{S} Њена душа је дрхтала од стр |
| мисли о даљини.{S} Заокругљена површина Савине воде беласала се између обала.{S} Пред њима се п |
| илије; ипак претпостављају реакцију.{S} Савитљиви, помирљиви, <pb n="20" /> удружљиви и безличн |
| Белу у њеном нереду.</p> <p>Ипак се она савлада прва, затвори врата за собом, ступи дубље у соб |
| Има ли људи!...{S} Не дајте ме.</p> <p>Савлада се.</p> <p>Младић, поред ње, примети промену на |
| о као његов лични непријатељ кога треба савладати, и он га је презирао као тиранина чију је сур |
| је грицкала доњу усну, као да је хтела савладати изненадну жалост која је обузе.{S} Младић је |
| за тренутак, осећала је да се неће моћи савладати, да ће бризнути у плач... ту, на улици, пред |
| м на распуштеност источњачком природом, савршена слобода, ускраћивана дугим ропством под Турцим |
| раним речима кад је она лепа и без њих, савршена без свега мога знања, без појма да и постоје с |
| ђењем земљорадничког кредита за набавку савршенијих справа и средстава, и у опште претпостављат |
| ашњице, нејасну жељу за нечим потпуним, савршеним, која би хладном мислиоцу била одмах апсурд, |
| ен на бившу љубав одржавао је девојку у савршеној чедности.{S} Ништа на свету није било кадро д |
| одушевљење давало јој је израз пуноће, савршенства.{S} Са заокругљеним раменима, која су се по |
| дом и са оним, над њом, стварао чаробно савршенство.</p> <p>Чедомир Илић је жудио за животом, з |
| осле битке, па како су Турци већ чували Саву, он није могао пребећи у Аустрију, него се крио по |
| босих ногу, па радиле нешто по дворишту сагибајући леђа, ширећи ноге, избацујући своја претеран |
| епуном срцу налазила је одушке у цвећу, сагињала се, кидала га, мирисала, стезала његов сноп уз |
| то своје?{S} Корачала је тешко, леђа је сагла, главу оборила ниско; није журила, а није, управо |
| ала своје домаће прилике и неприлике, и сагнути главу пред потребама породице.{S} Стога млада д |
| им несређеним положајем једним потезом, сад, ту, одмах, да оде, да се изгуби, да ишчезне с Вишњ |
| њене остатке, гомилу земље и дасака.{S} Сад то место стоји празно.{S} Ништа више није остало од |
| и глупака.</p> <p>— Немогуће, Вишња.{S} Сад ти претерујеш.{S} Ја верујем, против свега, у прогр |
| е кад се нађоше на Ћирићевој пољани.{S} Сад се ту шири читава нова насеобина разноликих вила, о |
| о крста набио на олтар гуњ и опанак.{S} Сад, после двадесет година борбе, он је видео краљевств |
| довати дубоко, потпуно, пуним срцем.{S} Сад пак, примала је хладно те изливе паланачких симпати |
| чим би легла, заспала би у исти мах.{S} Сад се превртала са једног краја постеље на други.{S} Б |
| ко.</p> <p>— Хоћеш ли слатко и воду?{S} Сад је девојка дошла са бунара.</p> <p>Не чекајући одго |
| ју ћерку; затим се обрати своме сину. — Сад ће отац да се врати, па пази, Младене.{S} Немој да |
| осподе, велика су дјела твоја.</p> <p>— Сад копају брану и јаз.{S} Притиснуо радник, мила мајко |
| у седели.{S} Пролетос је била зелена, а сад се белела од прашине, као да никад није била бојена |
| у њу кроз будућност која обећава све, а сад је посматра кроз прошлост која се измиче, отима се |
| ци, он је представио девојку њима.{S} А сад, она се забављала с њима, они се забављали с њом, к |
| лих Степеница; немој да се стидиш.{S} А сад прими много поздрава од твојих доброжелећих ти роди |
| кавши му тмурно:</p> <p>— Није ми глава сад за то.{S} Жена ми се разболела.{S} Прала јуче кућу, |
| S} Радоје је био први и овде.{S} Али га сад нико није слушао.{S} Они који су му се дотле дивили |
| се дотле дивили највише, гледали су га сад попреко, мрко, осуђивали га гласно, претили му.</p> |
| је само њој могао рећи.{S} Али су њега сад одушевљавале друге мисли, обузимала га је ватра, ос |
| ило наравно ништа.</p> <p>— Показаћу ја сад реакционарима коме се дају двојке! — говорио је деч |
| у себе.{S} Њега пак сумња је задржавала сад у свему што би предузео.</p> <p>Избегавао је једну |
| м, мирним током.{S} Тако је Вишња могла сад мислити на себе.{S} Гриже савести било је нестало.{ |
| атражи та објашњења.{S} Шта је она била сад њему до обична другарица, пријатељица, познаница ча |
| мисао дуго лутала. — Опет двојке?{S} Та сад ти бар реакционари нису криви?</p> <p>— Збунио сам |
| /> побегла си с ишчупаним срцем.{S} Шта сад тражиш опет?</p> <p>Брод је ишао час средином Дунав |
| на, децо моја.{S} Ја не марим што ћу од сад бити баба.</p> <p>Илић се осмехну кисело.</p> <p>Го |
| војка узбуђено.</p> <p>Илић осети да је сад дошло оно велико, оно страшно, језиво што је очекив |
| <p>Гомила разних осећања испуњавала је сад њену душу.{S} Као врхунац свега, била је нестрпљива |
| директор.</p> <pb n="264" /> <p>Бела је сад имала киселих паприка колико хоће, али, пренета у с |
| забаве <pb n="35" /> у школи, видела је сад нову варош пуну младих људи, који се боре против жи |
| ћи.{S} Тек, заједно с Илићем, мрзела је сад и остале студенте, те младе људе, што праве манифес |
| ала прва кад би се посвађали, добила је сад у мајци сигурну савезницу, те се свађама није видел |
| -Клеопатра је брала лаворике.{S} Она је сад говорила своме мужу:</p> <p>— Јеси ли видео да сам |
| — Богаљ, богаљ, богаљ!...</p> <p>Она је сад презирала свога драгана, тога човека са ногама као |
| смео с ума реакцију простих маса, те је сад, место власти, народ изигравао законе.{S} Једна њив |
| налазио се неки старински бедем, те је сад полиција наређивала грађанима да поправљају што се |
| ила сам — одговори Вишња гласом који је сад звонио поузданије. — Али не мислим да се ту заустав |
| е му је том приликом рекао?{S} Да ли је сад био истог мишљења?</p> <p>Његове мисли су ницале бе |
| а ми... слепци код очију!{S} Бела ми је сад признала све.{S} Вели, заволела је Чедомира још чим |
| е слободна, зрела, цела.{S} Како јој је сад изгледао јадан живот у гимназији... живот са свима |
| о је потражио другу жену!</p> <p>Тек је сад видела колико воли Чедомира. <pb n="149" /> Осећала |
| Угушивала је глас савести.{S} И, он је сад оставља...</p> <p>— Без једне речи, као да нисам жи |
| ва начела строгог социјализма.{S} Он је сад осећао потребу вишу од те негације данашњег друштва |
| И ја сам то нешто мислила.{S} Друго је сад, а друго беше под проклетом реакцијом.{S} Тек, жао |
| ође Илић и осмотри је целу.{S} Видео је сад јасно што синоћ у мраку није могао.{S} Његова драга |
| у још мање.{S} Пасуљ са пастрмом био је сад њен сан, а киселе паприке њен идеал.{S} Те проклете |
| ким животом идеала из књига, уживало је сад слатко на пригревици ових присних састанака.{S} Он |
| чима.{S} Нешто јаче од ње заповедало је сад њоме, и она раскопча хаљину до дна.</p> <p>Гомила р |
| озору и отвори их обадва.{S} Чедомир је сад могао боље видети салон.{S} Примети велику библиоте |
| <pb n="255" /> опет виде?{S} Шта му је сад девојка поново требала?...{S} Случајни сусрет по то |
| Какав?{S} Који?{S} Није знао, али му је сад било јасно да није ништа боље судбине од тог коња с |
| губи, нестаје је, тоне.</p> <p>— Шта ме сад чека?... шта ће бити од мене?</p> <p>Без Илића, цео |
| убила.{S} Настајале су њиве.{S} Кожа се сад руменила испод отворене блузе.{S} Видео се и један |
| е никад није знало за оскудицу, боре се сад за насушни хлеб.{S} Општа чама, вечито јадиковање, |
| тиче.{S} Он се можда променио.{S} Ми се сад тако ретко виђамо.</p> <p>Кад су се пустиле из школ |
| b n="6" /> се као од стакла.{S} Краљ се сад, природно, обраћао народу, чинио обећања, одрицао с |
| к, али воли школу.</p> <p>— Па зар ћете сад пристати да седите докона? — примети младић нешто а |
| е.{S} Опасност је прошла.{S} Госпођа ће сад много да спава.{S} Довољно је ако се <pb n="184" /> |
| ожара, сталних оправки и поправки.{S} И сад, да се ту усели неки Нишлија само за то, што господ |
| икла на наш живот?</p> <p>Она је била и сад мала, жива женска, још је имала свој урођени интели |
| ући их стално каквом пошалицом.{S} Па и сад, кад их јој предаде, викну :</p> <p>— Ево важне... |
| зитету.{S} Старинска зграда бацала је и сад дебелу сенку преко улице, имала је још нечега прија |
| ледао сам је толико пута... гледам је и сад, а никад је се нећу нагледати.{S} Чини ми се она ка |
| Међу њима је био и арап.{S} Носио је и сад главу оборену и климао десно-лево.{S} Чедомир задрх |
| најлепша кућа у Београду.{S} Помисли и сад <pb n="248" /> да у њу уђе, као у свој дом.{S} Неко |
| нара, који је осуђен као велеиздајник и сад се налазио у Пожаревцу, на робији.{S} Његова жена, |
| љашци, о Сокином прстену.</p> <p>Тако и сад, весеље је плануло неочекивано, још док су се саста |
| ш.{S} Ти си се спотакао о прву сметњу и сад очајаваш.{S} Не треба бити тако осетљив на неприлик |
| везе, долазило питање :</p> <p>— Шта ли сад ради Вишња?</p> <p>Он би се пренуо из својих студиј |
| од Турака — додавао је други — а гле ти сад чуда!{S} Хвалимо те, Господе, велика су дјела твоја |
| донесе што је нудила.</p> <p>— Је ли ти сад боље?</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Али си бледа?</p> < |
| лепо радила женске послове.{S} Међутим сад, било да кува ручак, јела су испадала недосољена, н |
| а знате!... чу се отуда њен глас, јасан сад као од чистог метала.</p> <p>— Нису много родиле ов |
| а.{S} Она се питала:</p> <p>— Где је он сад?{S} Шта ли ради?</p> <p>— Он је за мене мртав! — од |
| говорила му је самоуверено.</p> <p>Тако сад Илић није имао ни своје куће, а морао је сносити пр |
| јабуком на врху.</p> <p>— Шта му је то сад? — упита се Чедомир несвесно.</p> <p>Толико је пута |
| женско срце куцало је за њим.{S} Он то сад зна, зна позитивно, има дакле сигурне доказе... те |
| ђо, мрцино! — псовке и ударци падали су сад обилно.</p> <p>И овог тренутка, арап је чекао да се |
| >Били су прешли преко брвна.{S} Ишли су сад заједно.{S} Њена плава коса, очешљана на раздељак, |
| ће ти боље еманципације?</p> <p>Ишли су сад по стази посутој шљунком.{S} Око њих се мешало заса |
| осветом или свирепо задовољство што су сад сви троје несрећни?...{S} Улица је остала готово ис |
| у кућу.{S} Било је крајње време, јер су сад имали и сувише гостију.{S} Било је међу њима старих |
| а је говорила о неговању поврћа.</p> <p>Сад је требало ићи у Чачак.</p> <p>— Ти се нећеш вратит |
| диш, па куд ћеш него у просјаке.</p> <p>Сад се све то срушило јер „тај зликовац неће да учи“.</ |
| удбина те чека — И зашто си тако срећна сада!...</p> <p>Промицале су окуке, мали заливи, полуос |
| > <p>Између живота у девојачкој школи и садашњег тренутка, Вишњи се десило толико догађаја, да |
| их људи.{S} Ретки су као беле вране.{S} Садашњица нуди једва предмете за радост.{S} Данашње доб |
| љкао једну неостварену жељу за променом садашњице, нејасну жељу за нечим потпуним, савршеним, к |
| са својим мислима.{S} Храбро је сносила садашњост и чекала нешто друго... будућност, како се то |
| и цело његово срце, он хтеде заборавити садашњост, притиснути је на груди, рећи: „Моја Вишња, м |
| е боре против живота и за живот, мењају садашњост, ред ствари, жуде за нечим вишим од свакоднев |
| па му предаде целу радњу, а сам поче да сади лук преко лета, зими пак да зева у оближњој механи |
| о, ој,</l> <l>Млад Милија млад виноград сади,</l> <l>Лозе сади, равне дворе гради.</l> <l>Дан г |
| Милија млад виноград сади,</l> <l>Лозе сади, равне дворе гради.</l> <l>Дан градио, а два се ка |
| о мастило.{S} Ах, та писма!{S} Она нису садржавала ниједну необичну реч, ниједну нежност.{S} У |
| може одговорити.{S} Али њено писмо није садржавало ни речце о љубави; оно је могло путовати и о |
| у се Илић.</p> <p>Није се смејао арапу, сажаљевао га је искрено.{S} Он је себе видео у тој живо |
| на протекле догађаје са много искреног сажаљења за друге, а са пуно дубоке жалости за себе.</p |
| тао и био искрен.{S} Илић осети извесно сажаљење према тој размаженој девојчици.{S} Она му се у |
| занђалим рукама, и обузета оним присним сажаљењем, које може да осети само жена према жени, шап |
| је то право, Вишња — осмехну се Радоје сажаљиво. — Наша Велика Школа зна само да фабрикује нем |
| здарица није код куће — рече она, па се саже да узме кључ испод простирке од прага.</p> <p>При |
| могаде издржати тај бронзани поглед те саже главу.</p> <p>Мисли му пређоше опет на професора.{ |
| туда добио и кредитом од Управе Фондова сазида лепу кућу у једној од главних улица.{S} Чедомир |
| pb n="26" /> рођеног оца.{S} Та кућа је сазидана да буде уточиште свију њих и да се сваком члан |
| Еснафлију</hi>, па ступи унутра.</p> <p>Сазидана од ћерпича и дасака, ова чатрља је била тако б |
| игнута.{S} Ништа јаче у граду није било сазидано: све сам цемент и камен, темељ широк неколико |
| а ће се десити у њеној доброј души, кад сазна све.{S} Погађао је сву одвратност која ће је обуз |
| > <p>— Чујеш, Вишњо — рече јој отац кад сазна шта јој се десило. — Није то за тебе.{S} Ја то ви |
| дрхтао, бојала се да њена другарица не сазна шта о овом узбуђењу које је рило по њој, као грех |
| јна.{S} Ушло се у прве векове земље.{S} Сазнало се како су планине рођене, како су живеле једна |
| јемо од даљег живота, а што би хтели да сазнамо и улепшамо као у бајци.{S} Јесења ноћ ју је опи |
| су га честе сумње, малодушности, горка сазнања сопствене немоћи.{S} Почео је долазити у сукоб |
| воју бившу драгану и уштеди јој муку од сазнања, наглих и из друге руке.{S} Он ју је жалио.{S} |
| се питала шта би мислио њен отац да је сазнао за посету младићеву!</p> <p>Ни сама мисао да је |
| бјашњења не помогоше.{S} Тек доцније је сазнао, да владино одобрење није било у питању ни колик |
| но што је у партији или државној служби сазнао у поверењу.{S} Тако рече једног дана:</p> <p>— К |
| да осети оно што мисао моја није могла сазнати.</p> <p>Зарија му показа један свежањ песама.{S |
| огледа значајно у Илића као да је хтела сазнати какав су утисак учиниле на њега те речи.</p> <p |
| адознало, <pb n="201" /> као да је хтео сазнати како се те ствари догађају.{S} Ослушкивао је че |
| и неки Нишлија само за то, што господин саизвољава узети његову сестру за жену.{S} Мајка је пок |
| биља, како се осећаш у Чачку? — трже се сајџија из ових сањарија.</p> <p>Девојка поцрвене до уш |
| у у електрицитет — продужи доиста млади сајџија, начинивши десном руком један покрет као да хте |
| не би био срећан, јер би се осећао крњ, сакат, јадан, недостојан да живи.{S} Он није видео да с |
| е разносач новина, један <pb n="224" /> сакат млад човек, који без штака не може да макне, а ин |
| шице блеснуше кроз собу.{S} И ово дете, сакато, размажено, претвори се у <pb n="133" /> жену, в |
| нешто бледа уста, заборављала на своју сакатост, храмала око студента, пљескала рукама, пуцала |
| гравање којим је хтела да сакрије своју сакатост пред младићем ?{S} Или је то био само знак зах |
| е ништа.{S} Они су обоје осећали Белину сакатост као своју кривицу — јер је још као дете, због |
| у прошетали сами.</p> <p>— Шта рекох? — сакри он своје <pb n="277" /> узбуђење. — Да, извршна в |
| ки летњи облаци извирали су иза Земуна, сакривали сунце, па бежали даље.{S} После њих долазили |
| коректној мушкој јаки; плав прамен косе сакривао је њене уши до половине.</p> <pb n="95" /> <p> |
| оно њено подигравање којим је хтела да сакрије своју сакатост пред младићем ?{S} Или је то био |
| е болести, па ипак се силило и хтело да сакрије своју немоћ.{S} Упрегнуто <pb n="298" /> ужетим |
| војка, лево од њих, у фабрику тек да се сакрије од полицијског надзора ?{S} Није ли сусед преко |
| ружајући му руку, па окрену главу да би сакрила своје узбуђење.</p> <p>— Збогом!... — понови јо |
| клони лице оним цветом, као да је хтела сакрити руменило које јој заплами образе.{S} Он је позд |
| , уочљиве, сваком видне, да их је хтела сакрити; болеле је.{S} И као да се хтела отрести тих ос |
| корачала је даље.{S} Надала се да ће се сакрити.{S} Подржавала ју је храброст лопова, заносила |
| а прилике или што се овде то даје тешко сакрити или најзад што и најмања љубавна авантура може |
| нудила му бонбоне, китила га цвећем из саксија, слала по Младену какву гравуру или други украс |
| прозорске завесе на алке, нешто цвећа у саксијама и пуно дима од јевтиног дувана.</p> <p>— Већи |
| } Собарица је наместила на његов прозор саксију резеде.{S} Госпа-Матовићка слала министарске ци |
| {S} Са пијаце служавке су носиле зелену салату.{S} Роба се пресијавала, извешана пред бакалница |
| ављао женама машине, декорисао кафанске сале за забаве, заступао једну мађарску фирму пољопривр |
| атовићка уводила у њега.</p> <p>Доиста, салон је блештао у новом плишу и свежим бојама.{S} Само |
| .{S} У трећој одаји, која је замењивала салон, Илић није био никада.{S} Госпа-Клеопатра — тако |
| избору, поклонила је нарочиту пажњу на салон.</p> <p>— Дивно! — говориле су гошће кад их је Ма |
| ва.{S} Чедомир је сад могао боље видети салон.{S} Примети велику библиотеку, пуну повезаних <pb |
| њу одају.</p> <p>Кад се окрену натраг у салон, њено лице је горело сво, обузето неком унутарњом |
| XI</head> <p>После ручка прелазило се у салон, да би служавка очистила трпезарију.{S} Стари гос |
| не гледајући у њега већ у један кут од салона и као враћајући се с неког далеког пута, по које |
| м ногом и једва се заустави на половини салона.</p> <p>И Чедомир устаде.</p> <p>Њихови се погле |
| асуло.</p> <p>Чедомир се врати у дубину салона, сурва се на канабе, притиште јако обе слепочниц |
| си још постао министар... овде, у овом салону... служавка је брисала трпезарију... ти си се ба |
| устрча као девојчица уз двориште.{S} У салону се запали велики лустер, а електрично звонце поз |
| да су и оне хтеле побећи од куће.{S} У салону су остајали само Бела и Чедомир.{S} Па и Чедомир |
| ко, намерно и пркосно.{S} Остајала је у салону тек кад има још некога.{S} У варош, и кад би изл |
| осуђа.{S} Стога она позва младића у <hi>салу</hi>.{S} То беше ниска, неизветрена одаја, с навуч |
| јих студија, видео би се у својој соби, сам... ужасно сам, као у гробу.{S} Тада би бацио књигу, |
| и по паланкама.{S} Доста <pb n="262" /> сам се ја, због оног мог лудова, Бог да му душу прости, |
| има право, па му предаде целу радњу, а сам поче да сади лук преко лета, зими пак да зева у обл |
| е.</p> <pb n="207" /> <p>— Боже мој, да сам ластавица! — рекла би гледајући тако њихове црне та |
| у...</p> <p>— Као сир!</p> <p>— Јуче да сам умро — говорио би какав старији човек — па да су ми |
| есе је к срцу са једном жељом у души да сам поцрвене.{S} Ко зна колико осташе тако загрљени!{S} |
| а своме мужу:</p> <p>— Јеси ли видео да сам имала право!{S} Не треба гојити прасе у очи божића. |
| ти имаш дух романтичан.{S} Ти мислиш да сам ја груб.{S} Ја нисам груб.{S} Ја имам искуства, и т |
| p>— Не, нисам — осмехну се она. — Можда сам мало уморна...{S} Пхи, али је љута ова цигара — дод |
| јевтиним плавим мастилом, које је можда сам газда-Митар правио.{S} Затим је дошла опет једна ка |
| су; цео је живот пред њима...{S} Да, ја сам човек из старог времена, иако сам се бунио против њ |
| о је имала у рукама.</p> <p>— Збиља, ја сам ваша пријатељица? — упита затим, притварајући врата |
| к, он није непоправљив.{S} Напротив, ја сам имао прилике да се уверим да је он диван материјал, |
| се уверим да је он диван материјал, ја сам сигуран да је наш свет добра раса.{S} Само му треба |
| е никад уредити — говорио је. — Ето, ја сам провинцијалац, а изгледа ми да се овде нема већег о |
| дну тачнију оцену света и саме себе: ја сам се спустила на општи ниво.</p> <p>Илић не одговори |
| била.{S} Не покушавај да ми поричеш: ја сам прошла кроз твоје доба.</p> <p>— Шта хоћеш тиме да |
| а то мари ако ти будеш моја жена!{S} Ја сам кадар да радим за двоје.</p> <p>— Ти заборављаш опе |
| <pb n="203" /> <p>— Ко ме уби?...{S} Ја сам се убио.{S} Ево на̑!...{S} Све је ту написано...</p |
| а, горда, па чак и по мало дрска.{S} Ја сам га одбијала...{S} Какво чудо ако је потражио другу |
| p> <p>— Она је била моја драгана.{S} Ја сам је грлио.</p> <p>Стога она није очекивала од Чедоми |
| мремо млади слушајући своје срце.{S} Ја сам изабрао ово друго, а и ти ћеш... сигуран сам.{S} Пи |
| > <p>— Ја говорим оно што осећам.{S} Ја сам увек говорио истину.{S} И ја вам кажем — удари глас |
| ало: темељи, остало је недирнуто.{S} Ја сам и онда то говорио.{S} Али се свет препаде, и ето... |
| шаним гласом. — Он није на одмет.{S} Ја сам то видео на робији. <pb n="124" /> Видиш, били смо |
| Пиј, проводи се, уживај младост.{S} Ја сам ти то, Илићу, говорио одавно, али ти имаш дух роман |
| Ја то знам.{S} И ја примам борбу.{S} Ја сам наоружан знањем целе наше епохе.</p> <p>Вишња се пр |
| жим школу и ступим на философију.{S} Ја сам се решила.{S} Девојачка школа не даје позитивна зна |
| слаби или имали противна убеђења?{S} Ја сам о томе у апсу размишљао дуго, па сам дошао до закљу |
| вари — осече се Вишња за први пут. — Ја сам еманципована девојка.</p> <p>Газдарица је не разуме |
| Зарија поново се обраћајући Илићу. — Ја сам решио свој живот размишљањем, философијом, па ме он |
| маме.</p> <p>Он јој приђе.</p> <p>— Ја сам љута на вас — дочека га Бела, држећи непрестано сам |
| поче да размишља хладније.</p> <p>— Ја сам била неправична према њему.{S} Била сам охола, горд |
| каже онако како је осећао:</p> <p>— Ја сам одсудан противник брака у опште.{S} Он је неприрода |
| S} Затим...</p> <p>— Затим?</p> <p>— Ја сам већ покисла, и...</p> <p>— И?</p> <p>— Свак од нас |
| n="241" /> није тако?{S} Сећаш ли се ја сам ти говорила...</p> <p>Вишњи пређе једна сенка преко |
| а човек ми изгледа ваљан.</p> <p>— И ја сам то нешто мислила.{S} Друго је сад, а друго беше под |
| — насмеја се Вишња силом. — Разгледала сам престоницу.{S} Ми смо стари познаници.</p> <p>Ускор |
| — Не говори глупости...</p> <p>— Читала сам негде да је љубав слађа кад је мрак.{S} Гледаћемо з |
| види залазак на Сави.</p> <p>— Ужелела сам се Београда, бога ми — рече при том весело и махну |
| сам била неправична према њему.{S} Била сам охола, горда, па чак и по мало дрска.{S} Ја сам га |
| е нисам видела на скупштини.{S} Мислила сам да си се вратила кући.{S} Тетка ми рече да ниси дол |
| Јест... „Одрећи ћу вас се...“ говорила сам им, „јавно, преко новина, да цео свет види какве им |
| ћи.{S} Ја нисам попуштала.{S} Запретила сам им да ћу их оставити, да ћу их се одрећи.{S} Јест.. |
| р ниси свршила школу?</p> <p>— Завршила сам — одговори Вишња гласом који је сад звонио поуздани |
| се, устани; не гледај ме тако.{S} Нашла сам ти дивна момка, разбери се, удаћемо те, Вишња, удаћ |
| Ја сам о томе у апсу размишљао дуго, па сам дошао до закључка, да се велика зла не чине намерно |
| Наша је кућа велика.{S} И затим, доста сам потрошила очевих новаца због школе.{S} После мене д |
| ем: шта сам желео, а шта сам добио, шта сам очекивао, а шта дочекао, многе ствари које ме тиште |
| а ове последње године, да ти кажем: шта сам желео, а шта сам добио, шта сам очекивао, а шта доч |
| ла у главу, и он се питао:</p> <p>— Шта сам урадио!</p> <p>Тада, један уздах издиже целе Белине |
| дине, да ти кажем: шта сам желео, а шта сам добио, шта сам очекивао, а шта дочекао, многе ствар |
| ла.{S} Шта је мени шкодила слобода, кад сам растао са̑м, ненагледан ни од кога, као дивља траву |
| ништа од тебе — додаде жалосно. — А кад сам ја учио школу, мој брајко!...</p> <p>Застаде, одмах |
| /p> <p>— Ту близу, где понекад идем кад сам са̑м.{S} Има једна историска чесма и добра ладовина |
| та јаче у граду није било сазидано: све сам цемент и камен, темељ широк неколико хвати, а врх о |
| Острво.</p> <p>Илић се тада реши да оде сам.{S} У том, одузеше му стипендију.{S} Били су пронаш |
| је оца да га упише у школу.{S} Дотле је сам научио читати и писати из сестриног буквара.{S} Шко |
| Запада.</p> <p>Млади студент корачао је сам.{S} И он је ишао у шетњу.{S} Познавао је готово цео |
| <p>— Можда ће то бити једино добро које сам учинио у животу — рече још, гледајући у простирку.< |
| је Лазаревићева говорила:</p> <p>— Муке сам видела док су моји пристали да се вратим у Београд. |
| оштовали, јер су га колеге пањкале, а и сам је био крив: био је лабав, давао је лако добре оцен |
| шал са себе. — Мустра бечка, богаљ је и сам, богаљ, богаљ, богаљ.</p> <p>Лупну пркосно песницом |
| а.{S} Али...</p> <p>— Али?</p> <p>— Али сам задовољна — замуца учитељица — задовољна у сваком с |
| <p>Чедомир је ишао брзо, не знајући ни сам зашто хита.{S} Свет му је сметао, те сиђе с тротоар |
| звао Чедомир, научио је читати и писати сам, за стоком; кметовао је дуго година, парничио се јо |
| газда-Митре...</p> <p>— Старински човек сам и ја, па опет кад видим да је нешто боље, што да не |
| ве ме буни.{S} Нико ме не воли.{S} Са̑м сам.</p> <p>Хтеде још нешто рећи, али осети да му глас |
| забрао ово друго, а и ти ћеш... сигуран сам.{S} Пиј, проводи се, уживај младост.{S} Ја сам ти т |
| м, помислио је озбиљно:</p> <p>— Уверен сам да би га она пољубила само да види како је то кад с |
| м времену ради за себе.{S} Све је то он сам израдио.{S} Погледај овај сточић за пушење.{S} Није |
| а ко упита шта ће ту, он одговара: „Пун сам електрике“...{S} Шта да радим, кажи ми.</p> <p>Вишњ |
| боље, што да не радим тако!...{S} Звао сам доктора.{S} Он јој преписа нешто, и рече ми да ће с |
| на велика дела, узвишен рад.{S} Гледао сам је толико пута... гледам је и сад, а никад је се не |
| {S} Хоћеш ли још један полић?{S} Продао сам неке старе панталоне, па имам рачуна да те частим.< |
| у Зарија и понуди столицу. — Јест, знао сам ја <pb n="168" /> то није истина.{S} Тврде за тебе |
| е сувише романтично за Београд.{S} Знао сам ја, велим...{S} Не би ти долазио код <hi>Еснафлије< |
| ам.{S} Назови ме како хоћеш.{S} Измењао сам све идеје.{S} Више немам никаквог политичког убеђењ |
| д се најзад вратио кући.</p> <p>— Шетао сам, размишљао, мислио на тебе...</p> <pb n="258" /> <p |
| , он признаде жалосно:</p> <p>— Залутао сам.{S} Није то што сам хтео.{S} Преварио сам се у Дарв |
| ст — одговори затим. — Волео сам, много сам волео.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| ајући у бело платно Моравино. — А видео сам је надошлу, усталасану, помамну: страшна је тада, р |
| Јест... јест — одговори затим. — Волео сам, много сам волео.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| ије то за тебе.{S} Ја то видим.{S} Хтео сам ти то рећи још раније.{S} Али нисам могао да ти ква |
| pb n="162" /> <head>XV</head> <p>— Хтео сам нешто да ти кажем, жено — рече Матовић, спремајући |
| реакционари нису криви?</p> <p>— Збунио сам се — одговарао је дечко одсечно. — „Немац" је велик |
| /> <p>— Видиш ли овај пиштољ?{S} Купио сам га пред лањску демонстрацију.{S} Жандарми су ме изм |
| м.{S} Није то што сам хтео.{S} Преварио сам се у Дарвина.{S} Шта ми је требао Дарвин ?</p> <pb |
| а, ја сам човек из старог времена, иако сам се бунио против њега: брак ми изгледа вечито нешто |
| ивени ђаво.{S} Ах, како сам гадан, како сам гадан, Боже мој!</p> <p>Вишњине руке додирнуше њего |
| не живи неки скривени ђаво.{S} Ах, како сам гадан, како сам гадан, Боже мој!</p> <p>Вишњине рук |
| .. да ти кажем, ето ако хоћеш... колико сам ниско пао, најзад.</p> <p>Девојка погледа изненађен |
| с тобом, Вишња? — дочека је. — Озбиљно сам се уплашила.{S} Где си била по овој киши?{S} Нигде |
| идео би се у својој соби, сам... ужасно сам, као у гробу.{S} Тада би бацио књигу, коју је дотле |
| ати да ли ћеш шта сачувати од онога што сам ти говорио?</p> <p>— Ми ћемо остати увек пријатељи |
| а настави;</p> <p>— Кад сумирам све што сам видела, познала, искусила, рачун испада врло непово |
| ан програм, као што рекох.{S} То је што сам имао да вас посаветујем као млађег колегу... ви раз |
| о ствари да ти кажем, да ти изложим што сам наумио.</p> <p>Вишња приста у први мах, подајући се |
| после малог оклевања. — Лепше него што сам мислила.{S} Ја волим чист ваздух, шуму, свој народ, |
| о:</p> <p>— Залутао сам.{S} Није то што сам хтео.{S} Преварио сам се у Дарвина.{S} Шта ми је тр |
| Да вам покажем бразилијанску марку што сам је купио од једног Јеврејчета.</p> <p>Они су били ј |
| е, опија најбр...р...рже...{S} Ето, већ сам пијан. .</p> <p>Био је заиста добро угрејан.{S} Још |
| еђу девојкама, рече јој:</p> <p>— Синоћ сам читала у једној књизи да има створења која уђу у на |
| ..</p> <p>— Која вајда!{S} Они од којих сам очекивао добра беху неспособни да ми га учине, а он |
| способни да ми га учине, а они од којих сам очекивао зла, најзад су ми га учинили.</p> <p>— Бор |
| о је школу одлично, без једне четворке, сама петица.{S} Није се памтило да је неко положио с та |
| на отимала, кад је време било ручку, да сама трчи и куца на младићева врата, позивајући га:</p> |
| као повреду тога закона њен потхват да сама извојује свога мужа.{S} Она се питала шта би мисли |
| <hi>јадне мајке</hi> — како је госпођа сама себе називала — али је девојка више посматрала дом |
| шао ка својој другарици, она је стајала сама у зраку пуном кише.{S} Све је око ње било сиво, та |
| јој се да се губи све око ње.{S} И она сама се губи, нестаје је, тоне.</p> <p>— Шта ме сад чек |
| нађе своје друштво.{S} Зашто?{S} Ни она сама не би тачно знала рећи.{S} Тек, заједно с Илићем, |
| чине?</l> </quote> <p>Лазаревићева оста сама.{S} Беше набрала пуно наручје цвећа, те потражи ка |
| , уживај младост.{S} Велика дела долазе сама по себи.{S} Живот је дуг, пријатељу, а младост кра |
| ле стране, извукавши их из куће која је сама попуњавала своје потребе и где је требало новца са |
| променила.{S} Настао мрак.{S} Остала је сама са Илићем.{S} Њу је обузимао стид, па радост, па ж |
| Илићу — нудила је Бела кајсију коју је сама искрижала и прекидала причу своје мајке о њеном жи |
| у је помагала.{S} Није волела да остаје сама са својим мислима.{S} Храбро је сносила садашњост |
| позабави, да прекрати време кад остане сама.{S} Француски језик није марила, француску кујну ј |
| твојом философијом!</p> <p>— Зевзечи се сама! — викнуо би професор.</p> <p>— Геаче!</p> <pb n=" |
| а те молим.{S} Не прати ме.{S} Ја ћу се сама вратити...{S} Ми се нећемо више видети.{S} Никад!{ |
| совници јевтиније него у Београду.{S} И сама му је радња била другојачија него у осталих.{S} Из |
| исам противна љубави, она управо долази сама по себи кад се ствари доведу у ред, кад обоје нађу |
| е сазнао за посету младићеву!</p> <p>Ни сама мисао да је Чедомир поново њен није ју могла утеши |
| ише тешка за њено срце.{S} Она се осети сама усред тих занетих девојака занемарене тоалете, уср |
| ају пријатељски, а она није могла отићи сама до првог дућана.</p> <p>— Бог с тобом! — чула је з |
| доје је погледа.{S} Његов поглед је био сама љубав.{S} Хтеде утешити девојку, хтеде јој дати до |
| је за мене мртав! — одговори енергично сама себи.</p> <p>Али та реч беше одвише тешка за њено |
| >Радознало се окретала око себе.</p> <p>Сама улица није се много променила.{S} Подигнуте су још |
| е гласила :</p> <quote> <hi>Досадила му самарица.</hi> — Јуче око пет часова, Мића Живковић, на |
| радио с нама, вукао цигљу, па онда баци самарицу, потеже се два пут перорезом у прса и онда оде |
| а се убије — умеша се један надничар са самаром пуним цигаља. — Вели, неће више да носи цигље.. |
| Како да јој објасни то што је крила од саме себе?{S} Ипак у постељу није хтела ићи.</p> <p>Пог |
| г страшног земљотреса; он види око себе саме развалине, непрегледну пустош, ништа није остало о |
| сваком разреду био је први ђак, имао је саме петице.{S} У расправи појединих питања могао му је |
| оба, једно од оних чежњивих вечери које саме позивају на дуге разговоре.{S} Месец је био тек из |
| гарице, ђачки скупови, дуга бдења, па и саме ноћне светиљке, које су расипале своју несигурну с |
| ле су ме на једну тачнију оцену света и саме себе: ја сам се спустила на општи ниво.</p> <p>Или |
| обра себи или другом, него тако... ради саме власти и да је држи у својим рукама, као тврдица з |
| дућан, понудио га да седне за тезгу, до саме касе, поручио кафе, па онда с њим разговарао на ду |
| се платна спуштала од врха брда па до у саме таласе Дунава.</p> <p>Ова слика учини весео утисак |
| ече му Бела једног дана кад тако осташе сами. — Тако бих радо побегла од куће.</p> <p>Њен глас |
| ала испод ока, па јој рече кад остадоше сами:</p> <p>— Нешто си невесела, Лазаревићева?</p> <p> |
| љен више него први пут кад су прошетали сами.</p> <p>— Шта рекох? — сакри он своје <pb n="277" |
| егова жена, која је раније, док су били сами, попуштала прва кад би се посвађали, добила је сад |
| до њих: тражили их по пијаци, киселили сами, куповали их по оријенталским ресторанима, али ник |
| — Да, стари свакако... и ми старимо, ми сами.</p> <p>— Ти Вишња?{S} Ти си млађа него што си ика |
| вида.{S} Јер наш свакодневни живот и ми сами налазимо се у уској вези и солидарности са земљом |
| ову главу, она се тако угњезди да је ни сами ђаво не би могао отуд ишчупати.{S} Ништа на свету |
| Ко то зна?{S} Ко ће то рећи?{S} Ни они сами не би умели казати.{S} Младић се сећао тек доцнији |
| овог друштва?{S} Откад су почели шетати сами?{S} Нису знали рећи.</p> <p>То је било свакако јед |
| си и дошла.{S} Остави пук и друштво нек сами воде своју бригу.{S} Ти ћеш тамо у Чачку наћи дово |
| тао у траву.{S} Неколико стаза, које су сами пешаци утрли, белиле су се у озеленелој трави.{S} |
| атине су из раја изашле.</p> <p>Били су сами у дућану.{S} Калфа је претакао вино у магази.{S} Ш |
| промени себе, да кида, да се разведе са самим собом.{S} С пуном збиљом, као да то само од њега |
| његов живот.{S} Он је био дубоко заузет самим собом и видео у том тренутку цео свој дотадањи жи |
| ним од оних тајанствених гласова у нама самима који не варају никад. „Мени треба један искрен д |
| у право и чија судбина не зависи од њих самих, већ од оних које ће срести и који ће их учинити |
| ивезане; цела варош радила је око њега, само се он осећао неспособан за најмањи покрет.{S} Он н |
| о врата, кад их газдарица отвори, боса, само у кошуљи.{S} Носила је један велики формулар и мол |
| це.{S} Оно што је остало животарило је, само, искривљено, мршаво и напуштено, на неплодном тлу. |
| рног, ничега стварног.{S} Само илузије, само снови.{S} Хоћеш ли још један полић?{S} Продао сам |
| већ беше у другој соби. — Што су дивне, само да знате!... чу се отуда њен глас, јасан сад као о |
| ан мушкарац да се осмејкује.{S} Успети, само успети, успети по сваку цену!...{S} Што још занима |
| ића.{S} И у Београду је сунце залазило, само другојачије, ћудљиво, бурно, како то природа може |
| тако исто у магли, нејасно, непотпуно, само главом.{S} Била је права противност Бели.{S} Чедом |
| } Ко би то могао помислити само јутрос, само данас у подне!{S} Краљ Милан му неће никад опрости |
| преда њеном загрљају меком, по потиљку, само оним што је голо од <pb n="134" /> руке, да осети |
| а се дизале <pb n="231" /> хиљаде руку, само његове беху као привезане; цела варош радила је ок |
| а као језа.</p> <p>— Свуда!{S} Свуда... само не у Београд! — шапутао јој је унутрашњи глас. — Т |
| вине.</p> <p>— Пардон за један часак... само нешто да видим.</p> <p>Није се преварио.{S} У једн |
| .{S} Она је била само нешто пролазно... само један ступањ у високим степеницама, уз које се пео |
| S} Нема неба.{S} Постоји <pb n="219" /> само атмосфера, планете, сунчев систем, материја, енерг |
| ештао у новом плишу и свежим бојама.{S} Само је био незграпан са својим великим канабетом, нешт |
| ог чиновника.{S} Тако исто и сестра.{S} Само, рекле су му, тражи десет хиљада динара мираза.</p |
| м сигуран да је наш свет добра раса.{S} Само му треба поуке.{S} Оставимо модерне жене нека брин |
| рао им је убеђено. — Не жалим новца.{S} Само нек се не губи време.{S} Све ће се вратити <pb n=" |
| ру:</p> <p>— Тата нема ништа против.{S} Само тражи да свршиш школу.{S} Дотле нам иначе треба вр |
| а, ничега сигурног, ничега стварног.{S} Само илузије, само снови.{S} Хоћеш ли још један полић?{ |
| Мени је иначе доста моје главобоље.{S} Само знај, нећу скандала у кући — заврши он.</p> <p>Или |
| другог растаје се, не разумевши се.{S} Само у светим књигама говори се о васкрсењу.{S} Али има |
| ојка не исмеја план своје другарице.{S} Само, она нађе за добро да је опомене:</p> <p>— Чувај с |
| и добро, да јој исто од Бога желимо.{S} Само, кажи, мајка ти је нешто назебла, па се много брин |
| ницама.</p> <p>Напољу је било ведро.{S} Само је сунце припицало неприродно, те је ваздух био те |
| горе, на послужење — додаде госпођа. — Само, никоме да не причате <pb n="196" /> о оваквој вер |
| рофесоре који су му дали слабе оцене. — Само док се мој ћаћа пусти с робије.</p> <p>И сви троје |
| алеко би отерао! — рече му други пут. — Само на кога се метну, да ми је да знам?</p> <p>— Не на |
| поведе говор о електричном предузећу. — Само је тунел затрпан и збрисана спољна постројења.{S} |
| > <p>Вишња га пусти да говори.</p> <p>— Само треба претворити речну снагу у електрицитет — прод |
| ва собарицу да послужи слатко.</p> <p>— Само још фале прангије! — говорила је нова баба и певуц |
| те мој, па све варнице искачу.</p> <p>— Само тако! — говорио је Радоје. — До јесени имаћемо оба |
| је рођака. — Не станујем далеко.{S} Да само знаш како ми је леп стан, па баба... што је златна |
| .{S} И сад, да се ту усели неки Нишлија само за то, што господин саизвољава узети његову сестру |
| та било...{S} У програму друга Толстоја само је последња тачка добра, јер је дигао руку од свег |
| одмах апсурд, а која је њему изгледала само немогућа због њега самог, те му изазивала потребу |
| личје живота.{S} Култура им је показала само своје зле стране, извукавши их из куће која је сам |
| едало природно: њену мисао је заузимала само њена мајка.{S} Болест <pb n="186" /> је прошла: по |
| ека и нешто у готову!{S} Она није знала само да министар има ћерку... ту бледу девојку, с којом |
| , мистериозно.{S} Праву љубав је видела само у браку.{S} Управо, она за њу није постојала, већ |
| никакав брод.{S} Од Београда се видела само она стругара и још неколико неједнаких фабричких д |
| азно, пространо небо, у којем се видела само понека ласта као црна звезда.{S} Усред мртве тишин |
| да иде својим путевима.{S} Она је била само нешто пролазно... само један ступањ у високим степ |
| > <p>— Уверен сам да би га она пољубила само да види како је то кад су бркови обријани!</p> <p> |
| роменљивим законима; говоре ти о људима само <pb n="283" /> као о одвојеним типовима; у њима не |
| а чисто.{S} То је било несумњиво.{S} На само њено име, обузимао га неки флуид, сладак и тежак; |
| овори младић без журбе, и кад остаде на само са Белом, разви новине.</p> <p>— Пардон за један ч |
| стану, трудио се стално да не остаје на само с министровом ћерком.{S} То је било врло тешко.{S} |
| да му се не би приметило што остаје на само са девојком.{S} Али би га она задржавала понекад < |
| адила је двоструко само да не остане на само са својим мислима.</p> <p>— Радоје није заслужио о |
| омиром у кућу и кад су толико остали на само.{S} Она је полагала на мишљење околине.{S} Било да |
| адоје сажаљиво. — Наша Велика Школа зна само да фабрикује немоћне чиновнике; она од младих, пам |
| p> <p>— Девојачка Школа може бити добра само као припрема.{S} Она није довољна жени која хоће д |
| ла своје потребе и где је требало новца само нешто за порез или молитву. <pb n="21" /> Они нису |
| ги, испрекидани и продужавани, где душа само додирне душу, па је остави да сања започети сан, и |
| и млади, ми смо знали за љубавне изјаве само из романа...</p> <p>— Времена се мењају.{S} Све хо |
| ма са жутим пафтама, које се данас виде само по државним канцеларијама.{S} Према постељи, у вен |
| е пало на ум да је диже.{S} Полиција је само дошла, учинила увиђај и очистила њене остатке, гом |
| > <p>Она је још волела Чедомира; она је само њега волела.{S} Поред свих мана, он је био њој нај |
| које су му притискивале срце и које је само њој могао рећи.{S} Али су њега сад одушевљавале др |
| <p>— Мани ме, бога ти, Бела.{S} Теби је само љубав у глави.{S} Љубав, љубав... није она све у ж |
| им површинама леда и снега.{S} Живео је само духом.{S} Проналазио је масу задовољстава радећи д |
| није било више међу живим.{S} Остало је само његово тело, које је у том тренутку, наго и покрив |
| је изгледала нешто неспретна, али то је само допуњавало њену лепоту и говорило да је она од они |
| испаде кратко, банално.{S} Јавила му је само повод свога одласка и да се неће враћати до јесени |
| лађих философа прокламује да разум даје само карикатуру стварности.{S} Нове цитаделе романтизма |
| ељаку.{S} Али он није све у земљи; није само њему положај тежак; сваки сталеж има своје муке.</ |
| чекају многи познаници.{S} Знају је не само људи, но и мртва природа: куће, улице, камење.{S} |
| ђе као сат, а сат као минут.{S} И ја се само Богу молим да заустави то време, да се не живи так |
| кође.{S} И рат се продужавао, мењале се само позиције.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| аво, а где је реч дужност?{S} Говори се само о сељаку.{S} Али он није све у земљи; није само ње |
| је су биле зашле за кукуруз, види им се само глава.{S} Поље је дисало мирно.{S} Још се јурила о |
| </p> <p>У том великом простору видео се само један човек, продавац ушећереног воћа, по којем је |
| још кроз отвор на средини.{S} Чекало се само пролеће, па да се и то зазида, те цела Морава окре |
| S} Код сељака, радника, грађана чују се само горке речи.{S} Алкохолизам, политичка убиства, зел |
| м запали јој се кецеља поред огњишта, и само срећан случај спасе девојку од даље несреће.</p> < |
| Спас радног народа је у револуцији... и само у револуцији... и опет вам кажем: у револуцији, па |
| за брак, није употребљавао.{S} Можда би само једно половно обећање било довољно, па да га она п |
| им не да да удружи, идеалиста који ради само на крупно; гледајући главну ствар превиђа споредну |
| а чаробна неранџаста боја, која се види само код лептирова, а на супротној страни, по крововима |
| моћности засја у дечковим очима. — Кажи само колико поједеш шећерлеме преко дана?</p> <p>Обоје |
| Србија, за све што има, има да захвали само своме сељаку, лако се одлучио да приђе првој струј |
| побећи од куће.{S} У салону су остајали само Бела и Чедомир.{S} Па и Чедомир се дизао да иде, д |
| ање.{S} Лака и површна, знала је живети само за своје задовољство и мислити једино на оно што ј |
| у дивну песму!{S} Остала су је у памети само два три стиха из средине: ...{S}И мислио тада — Ко |
| о Илић с једном девојком, којој примети само главу, и од главе бео, нежан профил с очима дубоко |
| м присним сажаљењем, које може да осети само жена према жени, шапташе јој матерински:</p> <p>— |
| е <pb n="112" /> што је прошло, мислити само на себе, радити за своје испите и не осећати ништа |
| ању престо.{S} Ко би то могао помислити само јутрос, само данас у подне!{S} Краљ Милан му неће |
| ски тип, који се у Србији још може наћи само по забаченијим селима, као неким чудом сачуван од |
| е ствари које ме тиште и које могу рећи само теби... да ти кажем, ето ако хоћеш... колико сам н |
| вати се отворених врата, и, поклецнувши само једанпут својом хромом ногом, већ беше у другој со |
| ке и кћери, учитеља и ђака?{S} Ја чујем само право... право, а где је реч дужност?{S} Говори се |
| неколико тренутака. — Празна је, држим само неколико венаца лука.</p> <p>— А шта ћеш му за ств |
| еље дома, који је последњих година знао само за зле стране живота: одрицање старих пријатеља, к |
| ају свој крст на леђима.{S} Он је видео само себе, те је веровао да би с њим трпело и све друго |
| тај сан за идеалном драганом: он је био само сиромашан ђак, без родбине, без сигурног прихода, |
| катост пред младићем ?{S} Или је то био само знак захвалности што је Илић имао стално по коју л |
| и осигурао слободу кретања, да би радио само оно што воли, да буде свој и припада самом себи.</ |
| .{S} Краљ му је на дан венчања опростио само пола казне.{S} Доцније, дали су му удобнију ћелију |
| т година, још дурашна, трудила се, како само може, да угоди својим гостима.{S} Вечера је била о |
| лади газда нежењен, па је све ишло како само може бити.</p> <p>Радоје је радио и ван своје радњ |
| еки други посао.{S} Радила је двоструко само да не остане на само са својим мислима.</p> <p>— Р |
| рбу за слободу.{S} После ће доћи остало само по себи, ако је ко тада у опште мислио шта ће посл |
| ару.{S} Ми не знамо где идемо, ми знамо само да смо на путу...{S} Можда све ове мисли нису дола |
| вас — дочека га Бела, држећи непрестано само главу промољену кроз врата.</p> <p>Та је глава бил |
| мим собом.{S} С пуном збиљом, као да то само од њега зависи, покуша да од те две девојке начини |
| е вредан...</p> <p>— Пуста жеља!{S} Јер само гледајући у прошлост, ми можемо знати шта је вреде |
| дете.{S} Али, Илић, који је видео свет само кроз књиге, није имао мрве практичног смисла.{S} Ч |
| искривио се сав, начинио од себе ругобу само да би био примећен.{S} Нема весеља.{S} Лица се згр |
| је једна газдарица од стана ушла у собу само у кошуљи.{S} Био је у првој години Велике Школе.{S |
| систематски.{S} Зашто да то право имају само мушкарци?</p> <pb n="66" /> <p>— Јадно је то право |
| е оно зваше твој директор.{S} Оне знају само за време, за простор, сисаре, преживаре, за опште |
| , прођоше једну уску улицу, калдрмисану само крајем, <pb n="156" /> украшену овде онде каквом н |
| амилија.{S} Он је био обратио сву пажњу само на спољашност, на изглед ствари и покрете бића.{S} |
| троје новине које су излазиле писале су само о укопним друштвима, трансвалском рату и, за добре |
| а̑ више</hi>. <pb n="276" /> Зборови су само позорница, решења се доносе иза кулиса; образована |
| а свет не опази, попије на једном месту само једну чашу, па тако изређа до тридесет кафана...{S |
| ове, старе, збијене и раштркане како их само Београд може показати.{S} И та варош, са белим име |
| > <l>На њој нема трна ни грмења.</l> <l>Само има до две вите јеле.</l> <l>И под јелом заспала д |
| ни од кога, као дивља травуљина.</p> <p>Само је Матовић заборављао, да је он, у свом детињству, |
| њему изгледала само немогућа због њега самог, те му изазивала потребу да промени себе, да кида |
| не изгледа бедан, али неки пркос против самог себе терао га је да се излије пред својом старом |
| в, као да се одваљивао <pb n="72" /> од самог срца. — Ја мислим да подигнем једну такву централ |
| је за кривицу.{S} Стид ју је било и од самог Илића, а ради њега и ради својих родитеља, она је |
| пером, као да броди морем начињеним од самог миља и заноса, па кад би писмо свршио, написао ад |
| а... на своје лектире, убеђења, на себе самог...{S} Ко ће рећи икад гомилу осећаја, мисли, слик |
| зван вароши и лутао по околини дуго, до самог мрака.{S} Понекад би повео са собом Чедомира и он |
| дан стуб водене паре, па, вртећи се око самог себе, као утвара, полети уз воду, промакне гвозде |
| трпљива жеља да напакости Илићу, свету, самој себи.</p> <p>Једним покретом збаци са себе хаљину |
| гвоздена пећ, несразмерно велика према самој кујни.{S} По зидовима су висиле изрибане тепсије, |
| гледала.</p> <p>Хтела је да види на њој самој колико га мрзи.{S} Један крај њене хаљине био се |
| та би било кад би постао њен муж, о њој самој.{S} Она је зрела као зрела воћка, невина као дивљ |
| , давала детаље о њеној породици, о њој самој, познанству у Бијарицу, о дуговима и подужицама, |
| по запосленим људским приликама, по њој самој.</p> <p>Зима јој је пролазила врло пријатно.{S} И |
| мо оно што воли, да буде свој и припада самом себи.</p> <p>— Новац је чудна ствар, моје дете — |
| но свесно.{S} Она се није правдала пред самом собом, она је губила присуство <pb n="181" /> дух |
| е убије.{S} Ово је учинио на улици пред самом грађевином, а био је мртав пијан.{S} На саслушању |
| ти.</p> <p>— Шта ме се тиче! — рекао је самом себи. — Моме месту су иначе дани избројани.</p> < |
| и чијом се слабошћу користи, према себи самом на крају крајева, јер он хоће живот пун, велики, |
| вету, према свему, а највише према себи самом.{S} Као на слици, он је видео цео свој живот, цел |
| је какво посланство! — одговори младић самом себи.</p> <p>Тек на кондицији дозна за велику нов |
| урног човека који је млади муж осећао у самом себи.</p> <p>То су били тешки тренутци.{S} Незадо |
| иста, обала поред Саве, пут за Вишњицу, самоникле улице по Чубури, виделе су тада многи млади п |
| опасни напитак који му је убијао сваку самосталност.{S} Кад би се ипак уморио, стезао је слепо |
| ла бити другојачија.{S} У тишини сеоске самоће, по којој ју је пратила туга од промашене удаје, |
| омир је био склон маштању.{S} Тражио је самоћу; уживао у лењом губљењу времена.{S} Колико би ст |
| вако од њих пратило је своје мисли кроз самоћу предела.{S} Они су обоје били и сувише озбиљни з |
| , страшне провалије, светови очајника и самоубилаца.</p> <p>— Добро — приста она и пружи му рук |
| шању је изјавио да је покушао да изврши самоубиство због тога што му се досадио живот.{S} Повре |
| ар-папира.</p> <p>— Па читај! — закључи самоубица и склопи очи поново.</p> <p>— Три дана нам го |
| /p> <p>Цело ово вече, Илић је мислио на самоубицу.{S} Па и сутрадан, та га мисао није остављала |
| се развијају по инстинкту — говорио је самоуверено. — Утицај старијих може да изопачи праве де |
| ираз од педесет хиљада — говорила му је самоуверено.</p> <p>Тако сад Илић није имао ни своје ку |
| коме се дају двојке! — говорио је дечко самоуверено, циљајући на професоре који су му дали слаб |
| Ипак, пишући о тим простим стварима, на саму мисао да то пише љубљеној девојци, њега је обузима |
| унапред. — Шта ће рећи свет кад те виде саму.</p> <p>Та оскудица слободе падала јој је најтеже. |
| крајева, он њу воли још, њу једину, њу саму.{S} Кад би тако дошао најзад до решења шта да јој |
| је волео готово исто толико колико и њу саму.{S} Он је био кадар загрлити писмоношу који би му |
| </p> <p>Девојка одмахну руком.{S} Њу су саму подгризале сумње у њен јавни рад, у њене идеје, у |
| У соби је било тихо.{S} То беше стан за самца другог реда с најпотребнијим намештајем и луксузо |
| а је сањала да се удаје за Чедомира.{S} Сан је био тако јак, да се пробудила сва уздрхтала, и н |
| дско срце му изгледало преуско за његов сан и мисли.{S} Поново је почињао да живи.</p> <p>— Је |
| ошћу у једну утврђену тачку, као у неки сан, и хтеле рећи:</p> <p>— Да дивног сна!{S} Оставите |
| инило му се да се остварио његов велики сан.{S} Живот многољудног града свидео му се.{S} Врло и |
| астих као да душа сања неки ванземаљски сан, тело наго, божанствено у својој невиности, сатанск |
| рне душу, па је остави да сања започети сан, и пољупци где тело дише дахом другог тела, где се |
| ли о свом узбуђењу.</p> <p>— Откуд овај сан, овај бол? — питала се у чуду.</p> <p>Напољу се мра |
| живот.{S} И као да хтеде остварити овај сан, он се обрати девојци, нежно као жена:</p> <p>— Куд |
| аза му се тада исто тако лако као и тај сан за идеалном драганом: он је био само сиромашан ђак, |
| ње.{S} Пасуљ са пастрмом био је сад њен сан, а киселе паприке њен идеал.{S} Те проклете паприке |
| се, гледајући тупо у воду.{S} Мртвачки сандук њихао се свеједнако.{S} Око младића се дизале <p |
| чакљу, па присветли.</p> <p>— Мртвачки сандук! — приметише присутни.</p> <p>Не чу се реч објаш |
| о остављао те хартије у дно свог ђачког сандука, поређане хронолошким редом; закључавао их по д |
| е.{S} Даље од ње, по једној пијаци, око сандука, гомиле бостана и покроваца скакутали су сунчев |
| Београду воле ове лимане <pb n="245" /> сандуке — примети заједљиво стара девојка — то је за пр |
| ајлепша у вароши.{S} Други су седели на сандуцима, на даскама закуцаним на ногаре или у четири |
| сирове.{S} Пред кућама, на клупи или по сандуцима, поседало женскиње.{S} Иза једног плота, неке |
| уставио у мору отвореног плаветнила као санта леда.{S} И по околним кућама било је доста светло |
| душа само додирне душу, па је остави да сања започети сан, и пољупци где тело дише дахом другог |
| слабина и очију стакластих као да душа сања неки ванземаљски сан, тело наго, божанствено у сво |
| она, својом хромошћу завезана за кућу, сањала често о заљубљеним паровима које би, летимице, к |
| нашим мислима?{S} Те исте ноћи Вишња је сањала да се удаје за Чедомира.{S} Сан је био тако јак, |
| прстију па све до чела и главе.</p> <p>Сањала је да су ишли пешке, као у селу.{S} Било је у св |
| > <p>— Да дивног сна!{S} Оставите ме да сањам.</p> <p>У том тренутку студент се сети Беле, и, п |
| визија неке немогуће жене, о којој сви сањамо, коју сви очекујемо кроз цео свој живот.{S} Живо |
| у кући — заврши он.</p> <p>Илић није ни сањао да се овакви разговори воде између Белиних родите |
| ећаш у Чачку? — трже се сајџија из ових сањарија.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију без разлога. |
| е мостове, разориле путеве, укочиле цео саобраћај.</p> <p>Једне од тих влажних, мрачних ноћи, ч |
| њаци су нам донели, са својим брезама и саоницама, култ енергији, окрутности, себичности.{S} Ал |
| е нађе у њему чега другог до другарских саопштења.{S} Његов одговор пак није се могао скалупити |
| омбинација? — рече министар кад му жена саопшти те вечери да је Илић запросио Белину руку и да |
| м.{S} Његова длака није више сијала.{S} Сапи су му смршале.{S} Боја му се променила.{S} То није |
| а одличног соја: високе ноге, развијене сапи, мали трбух, длака као свила.</p> <p>— Арап!{S} Ар |
| мартовска светлост играла се по коњским сапима, по зарђалом блеху од платформе и по црвеном лиц |
| ен; миловали су га по њушци, тапкали по сапима.</p> <p>Арап је држао високо своју лепу главу, и |
| зиду је била остављена рупа за чашу или сапун, а изнад ње налазио се узидан крст од црвеног кам |
| ила се око ватре, руке су јој пуцале од сапунице, крста је болела.{S} Ипак је она одговарала:</ |
| ју присно.{S} Он је у њему видео једног сапутника на истом путу, на путу у интелектуални живот, |
| а за земљу и Матовића што је она његова сапутница у животу.</p> <p>— Клеопатра, треба повисити |
| овању и спрема се да буде велика и мила сарадница на препорођају родног краја.{S} Управо, он је |
| товићевих мирно, као да се то тиче неке сасвим друге личности; радознало, <pb n="201" /> као да |
| — рече меким, поетским гласом. — Ти си сасвим изгубила главу!</p> <p>— Да; ја га волим... ми с |
| , заношљиве речи.{S} А кад би се пренуо сасвим и мислио на њу, на ту плаву девојку, на њене кос |
| грађевином, а био је мртав пијан.{S} На саслушању је изјавио да је покушао да изврши самоубиств |
| начини сунцобран од тиквена листа ни да састави монограм за мараму.{S} У осталом, то је Радоју |
| бинети зврје празни; краљ није успео да састави владу, вечерас нико не влада Србијом.{S} Круна |
| Њихове усне се додирнуше.{S} Рамена се саставила с раменима.{S} Руке су се стезале грчевито.{S |
| овић је доживео и један лични пораз.{S} Саставио је законски пројекат о осигурању сељака од гра |
| хова се лица приближише, њихове се усне саставише.</p> <p>После се поново погледаше.</p> <p>Осм |
| та грешка коју је учинила и, најзад, ко саставља то поштовано јавно мњење?{S} Није ли сусетка д |
| већа.{S} Они оснивају <hi>таншуле</hi>, састављају певачка друштва, приређују концерте по отаџб |
| ешто даље од обале, из зеленила које су састављали ритови, па се постепено пела уз брдо, прошар |
| им људима, према свему, свему...</p> <p>Састављао је писмо у мислима, бирао згодне речи, изнала |
| тва слободу.{S} Историја човечанства је састављена од контраста као човечији живот: супротности |
| ише дахом другог тела, где се крше руке састављене око паса, очи бледе, а мисао умире у глави.{ |
| је сунце, пронашла материје од којих је састављено.{S} Укротила је гром и разоружала небо.{S} П |
| кер по кочијашу, који је носио униформу састављену од писмоноше и коњичког официра.{S} Кола је |
| се пут Бумбарева Брда, у белу варош на саставу две велике воде, и изазивале слику студента Или |
| е је плануло неочекивано, још док су се састајали.{S} На пијаци је запевао друштвени тенор, ина |
| да ли се сећаш... оног дана кад смо се састали после дугог размака... <pb n="289" /> ти си има |
| дморе.{S} Место је било као створено за састанак пред растанком.{S} Неколико путова и странпути |
| ="157" /> која је требала да представља састанак Ромеа и Јулије.{S} Стаклена врата водила су из |
| 272" /> <head>XXIV</head> <p>Кажу да на састанак људи долазе увек нешто раније, а да жене задоц |
| етњу, обишли су готово сва места својих састанака...{S} Вече их је ухватило на Чукарици.</p> <p |
| е сад слатко на пригревици ових присних састанака.{S} Он се већ био навикао на љубак <pb n="53" |
| атарицама, <pb n="211" /> да се друштво састане, без нарочитог договарања, и весеље букне, у то |
| без догађаја.{S} Избегавала је посете, састанке.{S} Кад би се пак и нашла у друштву, о испитим |
| и брда, био је као створен за поверљиве састанке.{S} Неколико корака од средине града, и већ је |
| јко!{S} Од кога си научила да заказујеш састанке, реци!{S} На кога се метну, несрећнице?{S} Хоћ |
| е што пре.{S} У животу су ретки поновни састанци.{S} И затим, једно од другог растаје се, не ра |
| је реко: морам да се смејем.</p> <p>Ти састанци су Илића разнежавали и одобровољавали.{S} Поку |
| м је пролазило у чекању једно другог, у састанцима по угловима од улица, у претераним шетњама и |
| ачке философе.</p> <p>— Њихова се наука састоји — тврдио је — у давању необичног смисла обичним |
| , као да је осећала да се цела љубав не састоји од пољубаца.{S} Она је ту остала непоколебљива. |
| да су прошли кроз две собе из којих се састоји <pb n="85" /> ова чокалиница, и остали понешто |
| ина, књига.{S} Дан нам прође као сат, а сат као минут.{S} И ја се само Богу молим да заустави т |
| стељу није хтела ићи.</p> <p>Погледа на сат.{S} Било је још рано.{S} Обуче своју собну хаљину, |
| сади, вина, књига.{S} Дан нам прође као сат, а сат као минут.{S} И ја се само Богу молим да зау |
| том, на часовнику у трпезарији изби два сата.{S} Метални звук је одјекивао потмуло по празној о |
| /p> <p>На часовнику у дворишту изби три сата.</p> <p>— Хајдемо у библиотеку! —рече Илић.</p> <p |
| и му руку. — Сутра на овом месту, у три сата.{S} Ти си слободан?...{S} Ево ми трамваја — додаде |
| о наго, божанствено у својој невиности, сатанско у својој лепоти.{S} Уседелица се збуни.{S} Окр |
| да ниси долазила.{S} Знаш ли колико је сати?</p> <p>— Извини, колегинице — одговори јој девојк |
| сви ти говори свршавају кад куцне девет сати, време спавању, и варош остаје мирна и <pb n="209" |
| је врљао по вароши бесциљно.{S} Око пет сати пут га нанесе поред једне велике грађевине, којој |
| е једном гимназисту.{S} Било је око пет сати пред вече.{S} Дан је био као сваки летњи дан.{S} У |
| Велике Школе.{S} Дошао је кући око пет сати из јутра, пијан.{S} Дочекивао је нову годину с дру |
| цењкали се с грађанима.{S} Око дванаест сати пуштале се школе.{S} Четири часа доцније звонила ј |
| ко усијаног летњег неба.{S} Не шеснаест сати него шеснаест дана, шеснаест година, шеснаест веко |
| Ту је у стању да остане <pb n="233" /> сатима.{S} Ако га ко упита шта ће ту, он одговара: „Пун |
| оји су опет твоји непријатељи.{S} Ми се сатиремо узајамно, не знајући због чега, и ми ћемо проћ |
| врло мирно.{S} Чуо се тек један женски сатић у папучици, обешеној о зиду.{S} Она је гледала не |
| га како иде од куће до куће, те оправља сатове, леми минђуше, подмазује шиваљке.</p> <p>— Штета |
| а набављао робу, чистио метал, оправљао сатове, лемио ланчеве.{S} Стари кујунџија се противио у |
| организације; треба од ове оријенталне сатрапије начинити правну државу.{S} Ја се чудим како н |
| ч и дошла тачно.{S} Баш кад сказаљке на сату једне оближње часовничарске радње показаше три, он |
| управо, знала куда иде.</p> <p>На неком сату изби осам.</p> <p>Она погледа око себе.{S} Налазил |
| ја који се десио.{S} Избегавао је своју саучесницу.{S} Презао је сваког тренутка да га не дочек |
| ола.{S} Еј, Марјане, колико си их данас сахранио?</p> <pb n="169" /> <p>— Осам — одговори кратк |
| ажила одлучно да јој се мртвац преда на сахрану.</p> <p>Београд, август 1911 — март 1913.</p> < |
| те кајсије? — упита Бела младића, па не сачекавши одговора, окрену се нагло на здравој пети, до |
| одговори бакалин замишљено. — Де, да ми сачиниш једно писмо.{S} Нек дете зна...{S} И кажем јој |
| p>— Ја нисам њихова непријатељица, боже сачувај.{S} Нашем народу треба много да чита, да се про |
| вориш као крајњи мрачњак.</p> <p>— Боже сачувај, ја нисам реакционар, ти то знаш.{S} И кад ти г |
| и да гласају против свога убеђења па да сачувају министра.{S} Тако се извршна и законодавна вла |
| мислио да се она удала и да није ништа сачувала од спомена на њихово познаство.{S} И, он није |
| по забаченијим селима, као неким чудом сачуван од укрштавања с туђинцима, претопљеним у наш св |
| то своје собе где би га нашао.{S} Он је сачувао сва та писма, те званичне карте с унакарађеним |
| е изгубио све што је стекао и пред смрт сачувао једва оно мало што му је од оца остало.{S} Чедо |
| лни брак, и ђаво ће знати да ли ћеш шта сачувати од онога што сам ти говорио?</p> <p>— Ми ћемо |
| јлепшим именима њихово име је најлепше; сва слава, пред њима, бледи и губи се, и као што би рад |
| ецу.</p> <p>— Имам троје деце — рече. — Сва три су мушкарци.</p> <p>Али Вишњу не остави спомен |
| слободоуман, бар у теорији.{S} Он је за сва права, бар док не добије своје право.{S} Невин у ст |
| ети на тој девојци која му се предавала сва.{S} Парадоксална љубав чула достизавала је свој врх |
| едно друго до куће.{S} И, она је легала сва срећна, певушећи своју омиљену песму: „Сунце ходи и |
| S} Сан је био тако јак, да се пробудила сва уздрхтала, и није могла више заспати.{S} Заман је г |
| своју сусетку.</p> <p>Девојка поцрвене сва као да ју је неко ухватио у нечему недопуштеном.</p |
| ла без речи, без протеста, предавала се сва, послушна, гипка, нежна, бледа, цвокоћући и згрчена |
| се бунио остатак старе душе, бунила се сва њена ранија наивност против извесних крајности Илић |
| ло се од бола.{S} Заклињала се да ће се сва предати нези око болеснице, да неће одмицати од ње |
| пребаци му руке преко рамена и обеси се сва о његов врат.{S} Он осети поново њене усне на своји |
| иде, брже него што се мисли, а са њом и сва могућност да будемо срећни.</p> <p>Дрхтећи, Вишња ј |
| рка коју је газдарица купила ту скоро и сва срећна унела га у ову собу.{S} Простирка је била ле |
| чно пред разним комисијама док се не би сва распала.{S} Да се тако продужило, цео државни буџет |
| а издржати цео дан на ногама, подносити сва она трчкарања, представљања, играња... нарочито игр |
| собе где би га нашао.{S} Он је сачувао сва та писма, те званичне карте с унакарађеним лицем кр |
| дговори.{S} Оно га је дирнуло јако, као сва њена писма, па може бити и више.{S} Јер се беху код |
| инили су велику шетњу, обишли су готово сва места својих састанака...{S} Вече их је ухватило на |
| коју је узео за жену.{S} Начинио је за свагда неспособном за срећу девојку коју је волео.{S} О |
| као мајци, а ти тераш шегу...{S} Каква свадба!{S} Тај младић није ни школу свршио, а Бела је ј |
| дног поштара.{S} Баш одмâх после његове свадбе удари нови државни друм преко његовог дела очеви |
| ми ружно стоји кад играм!</p> <p>У очи свадбе, Чедомир изиђе из куће, па је врљао по вароши бе |
| <pb n="204" /> своме зету. — Зар се за свадбени пут купују новине?</p> <p>— Нешто ме интересуј |
| .{S} Тај човек је посматрао спремање за свадбу у кући Матовићевих мирно, као да се то тиче неке |
| иђа њему...{S} Вере ми, спремај паре за свадбу.</p> <p>— Не будали! — поново се наљути муж. — Ј |
| е писао Вишњи да се не љути, да дође на свадбу ако може.</p> <p>— Нека ти је Богом просто — одг |
| осамнаест година, колико је имала пред свадбу, провела је беспослена, размажена и више мање ср |
| S} Кад јој се није чинило што је хтела, свађала <pb n="128" /> се да се кућа орила од њене вике |
| је сад у мајци сигурну савезницу, те се свађама није видело краја.{S} Губила је и оно мало пошт |
| је већ као дете каћиперка и, у домаћим свађама, стално на страни своје мајке.{S} Рачуноиспитач |
| емена на трговање с поштанским маркама, свађао се с ђацима око панораме коју је правио у кутији |
| план до лудила.{S} У кући су настајале свађе.{S} Мајка га је грдила, клела.{S} Сестра је прети |
| мене колико на смрт свога деде!</p> <p>Свађе су учестале.{S} Најмањи повод био је довољан да н |
| ми ћемо проћи цео наш живот у немиру и свађи.{S} Ми живимо у земљи уситњеног демократизма и не |
| корупција, све губе гризу све класе.{S} Свак се жали на своје стање.{S} Нигде нема никаквог аут |
| већ покисла, и...</p> <p>— И?</p> <p>— Свак од нас има свој пут.</p> <p>— Не говори ми то, Виш |
| еспотизма, а ако се образује коалиција, свака фракција експлоатише у своју корист парламентарну |
| на тробојним дирецима по ћошковима.{S} Свака гостионица има такође по једну лампу пред вратима |
| ди вешт споразум, смишљен ортаклук, где свака страна уноси одређене користи: положај, мираз, фа |
| меланхоличне, као <pb n="153" /> што је свака чежња.{S} Хтеде отпочети присан разговор, упитати |
| спуњена трима постељама, међу којима се свака разликовала: једна је била гвоздена, друга дрвена |
| ица из пансионата.{S} Идеал му је што и свака комедија.{S} За њега не постоје науке, него Наука |
| а посрнула, па продужила пут порока као свака пијаница.{S} Тако је пре неку годину и свршила: ј |
| рото кљусе, било је болесно у обе ноге, свакако од какве неизлечиве болести, па ипак се силило |
| .{S} Десна му је рука висила као мртва; свакако је била парализована.{S} Међутим, лева му је би |
| , а ни ја о њему, као да смо туђини.{S} Свакако ми замера јер не зна разлога моме одласку.</p> |
| олазиле на ум младом човеку, али сличне свакако.{S} Јер, кад спусти поглед на свој рукопис, он |
| >Девојка не помену ништа.{S} Чедомир се свакако не сети.{S} Ћутали су.{S} Прођоше тако добар де |
| ри, стари пријатељи.</p> <p>— Да, стари свакако... и ми старимо, ми сами.</p> <p>— Ти Вишња?{S} |
| детету у Београд?</p> <p>— Њој ће бити свакако жао ако је не известиш.{S} И онда, знаш како је |
| ?{S} Нису знали рећи.</p> <p>То је било свакако једног дана, кад је Чедомир пратио, као увек, В |
| ила хаљине најскупља шваља у вароши.{S} Сваке <hi>сезоне</hi> т.ј. сваког пролећа и јесени, дон |
| Каја се опет изненади, али се уздржа од сваке заједљивости, и одговори мирно:</p> <p>— Његова м |
| их по двапут, тресао катанцем још ради сваке сигурности.</p> <p>Одговарао је девојци у истом у |
| ем је провела највећи део свога живота, сваки ју је познавао, чак и кровови од кућа чинили јој |
| Читам, посматрам, размишљам, учим децу, сваки дан испуним корисно.</p> <p>— И ти си срећна? — п |
| у земљи; није само њему положај тежак; сваки сталеж има своје муке.</p> <p>И онда, Вишња није |
| бирачи, другарице, а бирачи су људи.{S} Сваки од њих има по један ситан, а за себе капиталан ин |
| ју драгану и веровао да га она мрзи.{S} Сваки њен покрет који није ишао у прилог његове себично |
| вачки помоћник, па и по који радник.{S} Сваки од њих био је огорчен песимист, сиромах наравно, |
| ло је и дирало у дубину душе, да јој је сваки живац треперио.{S} А пријатно, јер је то све било |
| је свеједно који режим влада, јер им је сваки добар... у свакој партији, групи или кући од утиц |
| е се граничило с анархизмом, решавао је сваки проблем.</p> <pb n="47" /> <p>— Шта то мари нешто |
| ипеле су му биле потковане.{S} Носио је сваки дан оковратник, и то оборен, с лептирастом крават |
| оме делу, била мој добри геније, јер је сваки рад... нарочито овај који траје више година, врло |
| о поживиш на земљи...{S} Да постоји рај сваки би се старао да што пре умре... <hi>Карт бланш</h |
| редност, он је оклевао.{S} Он је гледао сваки дан толико људи који се бацају у живот с чудним п |
| рочитавао прибелешке, писао изводе, као сваки ђачић.</p> <p>Као што се предвиђало, свршио је шк |
| ође, Зарија, ако будем морао живети као сваки други...</p> <p>Младић извуче један џепни булдог, |
| о пет сати пред вече.{S} Дан је био као сваки летњи дан.{S} Улице се сивиле од прашине.{S} Из њ |
| ој грозници.</p> <p>У школи је било као сваки дан.{S} Другарице су говориле како се нису спреми |
| S} Покушавала је да веже своје мисли за свакидашње кућне ситнице, трудила се да се сети лица чи |
| за себе капиталан интерес.{S} Брига за свакидашњим хлебом господари над сваком другом бригом к |
| а, које потсећају на књиге, одвајају од свакидашњих разговора и стварају романтику посред обичн |
| пењи свој глас за једну ноту више изнад свакидашњости.{S} Ето ти кључа да постанеш велики у очи |
| ацијама који је морао да крши леђа пред сваким старијим, да крије своја осећања, да се одриче с |
| ити каткад несрећна; то је општи закон; свако је несрећан овда онда.{S} Оно од чега треба да се |
| ених бора на челу и изразитих усана.{S} Свако од њих знао је наћи по коју лепу реч да јој каже, |
| Двоје младих ћутали су, тако седећи.{S} Свако од њих пратило је своје мисли кроз самоћу предела |
| а му је потпуно одобравала, потписивала свако његово мишљење, била присталица његових убеђења б |
| је морал патријархалне куће забрањивао свако попуштање од правог пута.{S} Корачала је брзо, ал |
| <p>Па као за себе додаде:</p> <p>— Како свако има достојанства; један прост радник воли више см |
| јаја, нешто чега се човек може одрећи у свако доба.</p> <p>Илић је пак мрзео новац, мрзео га он |
| воздени закон конкуренције оправдава му свако средство, те постаје једна врста модерног дивљака |
| мужу, грдила га, понижавала, рушила му свако уважење, па и онај понос културног човека који је |
| њима из службе, бежањем у иностранство, сваковрсним неправдама, хапшењима и осудама на смрт.</p |
| једном речи назива.{S} Мирно, предано, сваког дана, она је учила <pb n="228" /> мале сељачиће |
| у вароши.{S} Сваке <hi>сезоне</hi> т.ј. сваког пролећа и јесени, доносио је Лазаревић својој же |
| долину, где је било тихо и без људи. — Сваког секунда она односи по читава блага.{S} Столећа с |
| гавао је своју саучесницу.{S} Презао је сваког тренутка да га не дочека љутито лице њеног оца и |
| омиле ђубрета просипале се из редакције сваког дана на Теразије, па се после разносиле широм Ср |
| ани, излазили су чешће са њом, па после сваког дана, и најзад без ње.{S} Како се Каја изгубила |
| хтале.{S} Пољупци су се понављали после сваког дана... пољупци <pb n="138" /> кратки, дуги, исп |
| дело, био је резервни официр, бријао се сваког јутра, имао спокојне очи и замрљан потпис.{S} До |
| ладост која је бујала у њеним грудима и сваког тренутка јој истеривала стид на образе.{S} Иначе |
| мплиментима и у киселој штрудли с маком сваког празника.{S} Ту повучену опозиционарску породицу |
| њиво и забринуто <pb n="69" /> се надао сваког часа лопову који би му покварио више него што би |
| ост, ред ствари, жуде за нечим вишим од свакодневне егзистенције.{S} Она се чудила како је доса |
| ет, не треба губити из вида.{S} Јер наш свакодневни живот и ми сами налазимо се у уској вези и |
| } Многи професори беху подетињили силом свакодневног рада с децом.{S} Други <pb n="263" /> су с |
| велики принцип: „сваком по способности, свакој способности по њеној заслузи“.</p> </div> <div t |
| е планета хранила.{S} Наука је одредила свакој звезди своје место и пут којега се мора држати.{ |
| итика позитивизма изгледала да се отима свакој формули, да је пуна релативности, анархизма и вр |
| ивало се, као каква сиренска утвара, на свакој окуци од пута, на гомили сувог лишћа, у облацима |
| > <p>— Пиши јој — рече, застајкујући на свакој речи — да смо сви, хвала Богу здраво и добро, да |
| о паланкама, који су скупљачи претплате свакој новој књизи, повереници одбора за дизање разних |
| а кућа, непобедан бедем који је пркосио свакој реакцији.{S} Полиција није смела ући ту; за ђаке |
| режим влада, јер им је сваки добар... у свакој партији, групи или кући од утицаја, они имају св |
| руке, шетају до краја сокака, називају свакој клупи добро вече, причају шта су радиле преко да |
| рих пријатеља, кињење од стране власти, свакојаке оскудице и понижења, те одложи час, и хтеде с |
| <quote> <l>Милији душа мирише</l> <l>На свакојаке травице,</l> <l>На зелен здравац планински,</ |
| кве црначке републике.{S} Време, киша и свакојаке прљавштине претвориле су те бог зна чије одер |
| и присталица индетерминизма, напунио се свакојаким <pb n="45" /> апстракцијама, али, кад угледа |
| су јој се тада велике, тешке, уочљиве, сваком видне, да их је хтела сакрити; болеле је.{S} И к |
| оје се из далека види, снег окопнео; на сваком гробу по неко; изгледа као да је гробље оживело, |
| тва природа: куће, улице, камење.{S} На сваком углу остало је нешто од ње.</p> <p>То ново распо |
| крет као да хтеде истргнути нешто. — На сваком кораку, тако рећи, може се подићи по једна центр |
| проблемима.{S} Култура му се нудила на сваком кораку: музеји, споменици, позоришта, па онда ул |
| ига за свакидашњим хлебом господари над сваком другом бригом код највећег броја лица.{S} Њихова |
| дана да буде уточиште свију њих и да се сваком члану породице нађе на невољи.{S} Али млади чове |
| ска блуза; лака материја дрхтала је при сваком даху и покривала божанствену бисту и њене две за |
| а ми је да знам?</p> <p>— Не на мене, у сваком случају — упаде госпа-Клеопатра.</p> <p>Стари го |
| а, Пелагићева дела, народне песме.{S} У сваком разреду био је први ђак, имао је саме петице.{S} |
| p> <p>-— Дотле се може све десити.{S} У сваком случају припази на ту твоју шмизлу.{S} Кад смо м |
| и дужности које је имао према њој?{S} У сваком случају Вишња није знала дотле шта се дешавало с |
| овољна — замуца учитељица — задовољна у сваком случају.</p> <p>Па као да хтеде уверити себе, по |
| ној служби.{S} Он пак био је први ђак у сваком разреду, четворка је за њега била увреда, никад |
| рзо остварење, у њихов велики принцип: „сваком по способности, свакој способности по њеној засл |
| Он је нишанио високо.{S} Он је остављао свакоме слободан један круг болесних места, а нападао ј |
| ти је у селу?</p> <p>— У селу је добро свакоме који од њега не тражи више него што оно може да |
| прошла од како смо населили њене обале; сваку стопу ове земље налили смо својим знојем и крвљу, |
| , по образима који се више не румене на сваку ситницу, по дивно довршеном телу које је издавала |
| аркова, и ту их поново читао, разгледао сваку реч, загледао у марке, у поштанске штамбиље и дат |
| ље тај опасни напитак који му је убијао сваку самосталност.{S} Кад би се ипак уморио, стезао је |
| кује.{S} Успети, само успети, успети по сваку цену!...{S} Што још занима, јесу жене којих има м |
| Зет се умешао.{S} И Чедомир је прекинуо сваку везу са својом породицом.</p> </div> <div type="c |
| Нека вас петао узалуд опомиње да је дан свануо...{S} Нимфе ће радити посао робова!"</p> <p>— Зб |
| поред његових очију весели и шарени као сватови, и губили се у ноћ преживелих година.{S} Преста |
| су ишли пешке, као у селу.{S} Било је у сватовима много света, где је познавала извесна лица, о |
| , нешто пространо, благословено, опште, свачије.{S} Он је од ове крилате речи очекивао све: нар |
| ебе гледати?</p> <p>— С уздањем у Бога, све ће се урадити — одговори јој он гласом који није тр |
| Тамо вилинско коло, овде вилинска вода, све неке мађије.</p> <p>Доиста, она се осећала као очар |
| литичка убиства, зеленаштво, корупција, све губе гризу све класе.{S} Свак се жали на своје стањ |
| елика, света Русија, матушка словенска, све је у њој могуће, све је у њој по руски!{S} Млада де |
| го опасна.{S} Што га је више понављала, све је разумевала боље народске фразе где се не говори |
| о смо се растали, тера ме нека несрећа, све ми је пошло наопако.</p> <p>Трудио се да не изгледа |
| глупости, а продужава и прави их нове, све му изгледа лако.{S} Уз њега се припило једно женско |
| љигаши, надничари.{S} Од интелигенције, све неке стране физиономије.{S} Кога и позна, чини јој |
| ви су безбројни, живот шуми, таласа се, све је у вечитом покрету.{S} Али што се пароброд примиц |
| матушка словенска, све је у њој могуће, све је у њој по руски!{S} Млада девојка не осети кад до |
| нако како се догодило, све појединости, све... све... што ником другом није смео рећи.</p> <p>О |
| ана, бунтовничке мисли, дах будућности, све оно нешто неизвесно што очекујемо од даљег живота, |
| /> са њих све што му се није допадало, све што је кварило хармонију његове идеалне жене.{S} Та |
| причати јој све онако како се догодило, све појединости, све... све... што ником другом није см |
| ебе догађа, не можеш ништа да избегнеш, све ти се дешава, ништа ти не иде у корист.</p> <p>Илић |
| ко се догодило, све појединости, све... све... што ником другом није смео рећи.</p> <p>Од оног |
| Ништа јаче у граду није било сазидано: све сам цемент и камен, темељ широк неколико хвати, а в |
| као да лута по неком напуштеном месту: све је ту, куће, улице, отворена врата, види се намешта |
| ишта у њој није давало утисак раскоши ; све је било потребно, чак преко потребно.{S} Што се тич |
| о у себи надничареве речи: „Ево на̑!{S} Све је ту написано... па читај!“</p> <p>Истог дана отпу |
| младићевим кад угледа своју драгану!{S} Све се изгуби, потону у неку сребрну прашину, у маглу д |
| ..{S} Ја сам се убио.{S} Ево на̑!...{S} Све је ту написано...</p> <p>И пружи му једно парченце |
| е треба гојити прасе у очи божића...{S} Све је спремно.{S} Могу се венчати првог празника.</p> |
| ута, ни ћуприје, учитеља, ни лекара.{S} Све је више сиротиње у нашем народу.{S} Села, у којима |
| } Није се осећало ни најмањег ветра.{S} Све око њих изгледало је као да се унело, упило у неко |
| S} У слободном времену ради за себе.{S} Све је то он сам израдио.{S} Погледај овај сточић за пу |
| око над зарубљеним брдом преко Саве.{S} Све се запали.{S} Рекао би да се светлост сјури с неба |
| , девичанске наде и бескрајне снове.{S} Све то има своје време.{S} Опасно је дуго маштати, толи |
| тражиће вам такође извесне обавезе.{S} Све је то озбиљно.{S} Вашим именом и угледом јамчићете |
| новца.{S} Само нек се не губи време.{S} Све ће се вратити <pb n="175" /> двоструко, јер нам је |
| о створена за нормална осећања жене.{S} Све је било ту да та жена постане једног дана срећна ма |
| је стајала сама у зраку пуном кише.{S} Све је око ње било сиво, тако сиво да се њена црвена бл |
| деда Илија, по коме су и име добили.{S} Све што је Чедомир знао о овом свом претку, било је да |
| лободу у вери, књижевности, у науци.{S} Све снаге је требало уложити у борбу за слободу.{S} Пос |
| арошке цркве, прост и достојанствен.{S} Све беше лепо, као дотле.{S} Тек што му се учини да се |
| >— У осталом, мени није ништа право.{S} Све ме буни.{S} Нико ме не воли.{S} Са̑м сам.</p> <p>Хт |
| омана...</p> <p>— Времена се мењају.{S} Све хоће да је модерно...{S} Дакле, ти кажеш да причека |
| као да не чу шта му жена рече.</p> <p>— Све имаш што ти треба, па опет ништа од тебе — додаде ж |
| дна песма — примети Радоје. — Проста, а све каже, дирне те у жицу.</p> <p>Девојке одговорише :< |
| спремала књиге и доручковала стојећи, а све је мислила о једном: о универзитету на који је пози |
| гледао у њу кроз будућност која обећава све, а сад је посматра кроз прошлост која се измиче, от |
| љен у бескрајност, фантаст који захтева све лепоте од живота, усамљено биће што се ни с ким не |
| .</p> <p>Не чу се реч објашњења, као да све обузе језа од нечега кобног, надприродног.{S} Радој |
| и знамо само да смо на путу...{S} Можда све ове мисли нису долазиле на ум младом човеку, али сл |
| и са наслеђеним искуством да Србија, за све што има, има да захвали само своме сељаку, лако се |
| вор по апсанама; закон је био једнак за све.{S} Међутим, било је нас који смо имали новаца и на |
| нежности.</p> <p>У природи је настајала све већа тишина.{S} Једно бело дрво, које се оцртавало |
| и код очију!{S} Бела ми је сад признала све.{S} Вели, заволела је Чедомира још чим га је видела |
| њу, девојку која је своју ману осећала све дубље једно што је пристизала на снагу, те је већ и |
| а опроштај, угушивала себичност, будила све умрле врлине.{S} Илић нађе једва времена да каже За |
| е надирало у душу.{S} Она их је памтила све, и несвесно упоређивала са оним што су јој у школи |
| ким зеленим махунама, које су висиле на све стране као фантастичне ресе.{S} По земљи се протеза |
| како је, чича-Митре, треба помислити на све.</p> <p>— Право велиш — одговори бакалин замишљено. |
| де Чачанке.{S} Хтео се бацити блатом на све <pb n="112" /> што је прошло, мислити само на себе, |
| лађе развијао се кроз бистри ваздух на све стране тога широког пејсажа.{S} Обала се огледала у |
| е десити у њеној доброј души, кад сазна све.{S} Погађао је сву одвратност која ће је обузети пр |
| ав у глави.{S} Љубав, љубав... није она све у животу.{S} Ја имам осам испита на врату.{S} Глава |
| удилника, зидних и џепних часовника, па све куца и ради, као да у радњи има стотина срца и душа |
| пали су га други. — Раде, брате мој, па све варнице искачу.</p> <p>— Само тако! — говорио је Ра |
| их сувих уста, око тих ситних очију, па све до природно намрсканог чела играо један <pb n="116" |
| најпре нејасних, лаких, безбрижних, па све светлијих, тежих, страшнијих.{S} Девојка је знала д |
| подухватала целу, од врхова прстију па све до чела и главе.</p> <p>Сањала је да су ишли пешке, |
| е чу.</p> <p>Девојку је обузимала ватра све више.{S} Слика Чедомира, његовог загрљаја и оног бе |
| преко голог Тркалишта, па на Седам Кућа све до планинског склопа око Кумодраже.{S} Десно, посма |
| } Млади суплент био је принуђен, против све зловоље коју је осећао, да прати нови покрет да би |
| тренутку студент се сети Беле, и, поред све оргије страсти, начини упоређење између те две дево |
| ачили са најсветијим стварима.{S} Поред све равноправности, осећала је да ипак није једнака сво |
| питањем бави, али јој се учини да поред све користи што ће видети отуд није отмено говорити за |
| да нађе старог господина, па да му каже све.{S} За то није имао довољно одважности.{S} Онда је |
| изе су код жена заразне.{S} Она напреже све што јој је остало од свести, дочепа чаршав са посте |
| > <p>— А дотле?</p> <p>-— Дотле се може све десити.{S} У сваком случају припази на ту твоју шми |
| света на улици.{S} Чинило јој се да је све било весело, шалило се много, на лицима није било у |
| n="61" /> а млади газда нежењен, па је све ишло како само може бити.</p> <p>Радоје је радио и |
| је тада била у моди.</p> <p>— Овоме је све равно до Косова! — насмеја се Илић у себи.</p> <p>О |
| желела у Београду".</p> <p>Некад јој је све то пријало.{S} Вишња се могла радовати дубоко, потп |
| њи, друштво, држава, човечанство; он је све то видео у своме ја; то његово ја било је почетак и |
| доцније, с муком изговарао.{S} Читао је све што му до руке дође: научна открића, романе, извешт |
| <p>Међутим, последњих година, јачао је све више протест против научног догматизма.{S} Млади су |
| ну јаче.</p> <p>— Узми ме — шапутало је све у соби.</p> <p>Платно се сроза низ мишице, обеси се |
| S} Ја немам мираза.{S} Ово школе, то је све.{S} Сем тога, моји родитељи очекују од мене, од мој |
| исам груб.{S} Ја имам искуства, и то је све.{S} Ја познајем живот.{S} Он вреди толико колико му |
| /p> <p>То ново расположење држало ју је све док се не виде с Кајом.{S} Она хтеде по том да надо |
| чном сиротињском перверзијом, која даје све више сласти што се ниже пада.{S} Калдрма, куће, кро |
| Говори се само о сељаку.{S} Али он није све у земљи; није само њему положај тежак; сваки сталеж |
| а је — па ће ти се осигурати издржавање све док не свршиш школу, као и мени удовички ужитак.{S} |
| ња је слушала те разговоре и осећала се све неугодније.{S} Њене мисле купиле су се око Чедомира |
| алеко... даље него детињство.{S} Шта се све за то време није десило!</p> <p>Блажени егоист, он |
| куд ћеш него у просјаке.</p> <p>Сад се све то срушило јер „тај зликовац неће да учи“.</p> <p>Р |
| приметити, шта ће ко рећи и како ће се све то свршити.</p> <p>— Ти си луда! — рече јој он кад |
| о, у маленом колу знанаца, повлачећи се све више у своје књиге и свој свет идеја.</p> <p>Једног |
| ан <pb n="44" /> и таман облак ширио се све више изнад њихових глава.{S} Па ипак, они пођоше на |
| које се оцртавало пред њима, губило се све више у таму.{S} И мрак се спуштао као плаветна плат |
| рана је слобода штампе, уставом су дате све грађанске гарантије.{S} Народ бира своје представни |
| ебе, те је веровао да би с њим трпело и све друго: његови ближњи, друштво, држава, човечанство; |
| ирока ливада, јаки мириси, па то коло и све враџбине којих је пун њен крај, бунили <pb n="218" |
| јасни како се то десило, да олакша себи све несреће које су му притискивале срце и које је само |
| } Губећи њега, чинило јој се да се губи све око ње.{S} И она сама се губи, нестаје је, тоне.</p |
| било другом човеку за цео живот, остави све друго.{S} Кад се кола хтедоше кренути, Бела истрча |
| } Ти се компромитујеш.{S} Куварица види све из кујне.</p> <p>— Куварица не сме да регне — преки |
| а је прочитао у некој врло рђавој књизи све што би могао написати.{S} Бацао је перо, полазио к |
| мета?{S} Она је ишла уморно, тромо, али све даље.{S} Можда је ипак нешто остало од ње?{S} Можда |
| оплина, час зима, и она се журила школи све више, као да ју је тамо чекао лек тој грозници.</p> |
| аш се дакле према ветру?{S} Изгубила си све принципе.</p> <p>— Принципе!{S} Принципи су за децу |
| ребало очувати, <pb n="99" /> жртвовати све, живети тако да нико, осем њеног мужа, неће моћи ре |
| причати шта се с њом догодило, признати све, па нека буде како она рекне.</p> <p>У тим мислима, |
| рећу, да види, <pb n="246" /> да посети све те ствари, тако уско везане за њу, да им каже да се |
| ало, готово ништа.{S} Требало је почети све из нова.{S} Али се он осећао неспособан за тај напо |
| једног дана досади, он оде у суд, сврши све формалности око преноса наследства на своју сестру, |
| </p> <p>— Ево, на, држи — и предаде јој све од свог рукописа што је рукама могао зграбити.</p> |
| бе <pb n="188" /> такође, испричати јој све онако како се догодило, све појединости, све... све |
| ек!{S} Он би живео пријатно, дао би њој све што би имао, она би уживала у њему, он би могао обв |
| снаге, па настави;</p> <p>— Кад сумирам све што сам видела, познала, искусила, рачун испада врл |
| S} Назови ме како хоћеш.{S} Измењао сам све идеје.{S} Више немам никаквог политичког убеђења, н |
| ивот.</p> <p>— Ја хоћу најпре да учиним све што могу други.{S} Оно после... то ће бити плус, За |
| м сивим као миш.{S} Београд се удаљавао све више.</p> <pb n="205" /> <p>— Вере ти, Бела — рече |
| .{S} Он је од ове крилате речи очекивао све: народно благостање, своју сопствену срећу, социјал |
| трпези, па која вајда: несрећан си као све ове пропалице, као овај официр што је био на румунс |
| убеђења.{S} Она је ишла у крајност као све жене.{S} Да јој је Илић у почетку проповедао мржњу |
| у којима живе бића што је Дарвин стрпао све у једну врсту!{S} Позитивизам није познао, ни видео |
| ног.{S} Корачао је улицом, гледао право све што је сретао и није видео ништа.{S} Тога дана није |
| ити у једном покрајинском месту, готово све потрошило.</p> <p>Пустише га из затвора.{S} Част му |
| у дозу епикурејства у себи; он је волео све што је пријатно, лако, ново, лепо.{S} У недостатку |
| жовијалном лицу.{S} Тај се израз губио све више у извесну забезекнутост што је нашла више него |
| села око једне воденице, да је изгубио све што је стекао и пред смрт сачувао једва оно мало шт |
| е остали су без успеха.{S} Јаз се ширио све више.{S} Међутим, земља је стајала пред великим рад |
| у чуду.</p> <p>Напољу се мрак повлачио све јаче.{S} По шору је играла нека сива светлост.{S} Р |
| је гледао својим сопственим очима, како све иде у пропаст.{S}Осети да му се гуша стеже, очи поч |
| х нада, него исприча другарици у кратко све шта му се десило од како су се растали.{S} У колико |
| нечијег насртаја.</p> <p>У соби је било све мирно.{S} Часовник је понављао правилно своје метал |
| еиздајников стан.</p> <p>И то није било све...{S} Верио се са њиховом сусетком, <hi>женом из на |
| осподин-учитеља.{S} Ето, њему није било све потаман, па је увек први ђак.</p> <p>Посебице је Бе |
| био ружичаст.{S} Кад би му се досадило све, он је излазио изван вароши и лутао по околини дуго |
| изна истину. </p> <p>— Веруј ми, ми смо све имале доба кад је живот као источњачка принцеза пре |
| ивац треперио.{S} А пријатно, јер је то све било њој симпатично, то познанство, дубоко поштовањ |
| м зету и питао се ћудљиво како ће се то све свршити.{S} Дотле је онај други Илић, онај прави, о |
| еманципација, нашто социјализам, нашто све те лепе мисли ако Чедомир не буде њен!</p> <p>Проле |
| Онда је живот био лак, јевтин.{S} Данас све има своју цену; симпатије су редак луксуз, а брак.. |
| војој мачки:</p> <p>— Овој нису вечерас све козе на броју!</p> <p>Вишња сврши школске задатке ш |
| ло око њега, та су га писма уверавала у све што је несвесно хтео, што је тражио од живота.{S} О |
| ца њен глас.</p> <p>Девојка је падала у све већи занос.{S} Скупи кошуљу позади и притеже је.{S} |
| ају, управљају, постављају, мешају се у све гране државног живота.</p> <p>На том месту тротоар |
| , зеленаштво, корупција, све губе гризу све класе.{S} Свак се жали на своје стање.{S} Нигде нем |
| и вртоглавице, он је осећао ипак да му све више препрека спутавају корак у напред.</p> <p>Оста |
| тва, док је брисао <pb n="80" /> са њих све што му се није допадало, све што је кварило хармони |
| е скупо док сте дотле дошли.{S} Али још све муке нисте претурили.{S} Тек стоје пред вама оне ко |
| о!{S} Препирали смо се дуго, али му још све нисам рекао...{S} Имаш ли ватре?</p> <p>Илић му пру |
| је амнестија политичких криваца.</p> <p>Све је то Бела испричала Илићу брзо, без везе, задихано |
| ој вечито угађали. <pb n="123" /> Поред свег тешког живота у сталној опозицији и борби са власт |
| д нас не губе још своје симпатије поред свег дискретног <pb n="151" /> укуса што нам долази са |
| — Наша је кућа једна мала република.{S} Свега имамо што нам треба: пилића, прасади, вина, књига |
| мпатије или смртног непријатељства ?{S} Свега може бити.</p> <p>Остали су за тренутак једно нас |
| и људи здрави и природни, она се бојала свега што је анормално, болесно, мистериозно.{S} Праву |
| туга од промашене удаје, она је, против свега, носила у дну срца успомену на младића који ју је |
| ад ти претерујеш.{S} Ја верујем, против свега, у прогрес, у човечанство.{S} Не могу да примим д |
| вали.{S} Покушавао је да се метне изнад свега, да живи повучено, за свој рачун, у себи, међу св |
| олтаром.{S} Ах, тај олтар!...{S} Поред свега социјализма, он је постојао, он је био примамљив, |
| ећају, голицавом, узбудљивом, слађем од свега што је дотле окусила.{S} Сколише је поново мисли |
| епрегледну пустош, ништа није остало од свега што је јуче још постојало, а он је још жив.</p> < |
| да није било међу њима.{S} Независно од свега, сети се како је једног дана изишао са оцем у пољ |
| ледња тачка добра, јер је дигао руку од свега и почео бежати од својих...{S} Најискреније су жи |
| {S} Да ли се ипак осећао срећан?{S} Пре свега, јасно му је било да не воли Белу... не бар оном |
| кад је она лепа и без њих, савршена без свега мога знања, без појма да и постоје славни психоло |
| то његово ја било је почетак и свршетак свега.</p> <p>Понекад, у његову душу су запљускивали и |
| >— Са своје стране — продужи он, упркос свега — посланици не могу да се определе јер се стално |
| њавала је сад њену душу.{S} Као врхунац свега, била је нестрпљива жеља да напакости Илићу, свет |
| — Ја се нисам шалио.{S} Часна реч ми је сведок.{S} Ја остајем и понављам...</p> <p>— Не, не, не |
| механе за сељаке.{S} Та црква је једини сведок да је Чачак постојао пре нас.{S} Чуо се топот оп |
| рштеница, уверење да није жењен, остале сведоџбе, радио марљиво за своје испите, прелиставао мн |
| тру њених руку, како је поветарац дувао свеж и шапућући, како је Чедомир певушио једну дивну пе |
| ајлепши део дана.{S} С Мораве је пиркао свеж ваздух.{S} По <pb n="210" /> небу се палиле звезде |
| сазнати.</p> <p>Зарија му показа један свежањ песама.{S} Разгледао је неколике.{S} Оне нису им |
| .</p> <p>Лазаревић извуче из касе један свежањ старинске неранџасте хартије, шпартане зеленим у |
| њу изнад чланака, притискивале по један свежањ књига на своје груди које су се почињале поверљи |
| е.{S} Њени зуби сијали су испод румене, свеже губице као дрво под покислом кором.{S} Зграда Вел |
| , снажна, жилава, па чудно одударала од свежег пољског цвећа.{S} Вишњи се учини да нешто живи т |
| е видела: један готово правилан круг од свежег, росног зеленила по сред суве, зреле траве.</p> |
| .{S} У соби је мрак, али мало што да је свежије.{S} Из чамовине на прозору цури смола.</p> <p>П |
| оиста, салон је блештао у новом плишу и свежим бојама.{S} Само је био незграпан са својим велик |
| ме је долазио дах ноћи, мирис боровине, свежина росе, задах трулог лишћа.{S} Један трамвај <pb |
| невне припеке.{S} Ипак се осећало нешто свежине од ветра који се дизао са запада и наносио по к |
| кав даљи корак.{S} Она га је избегавала свеједнако, намерно и пркосно.{S} Остајала је у салону |
| неко време, па опет слетала, и крештала свеједнако и јогунасто.{S} У једном тренутку сунце разб |
| упо у воду.{S} Мртвачки сандук њихао се свеједнако.{S} Око младића се дизале <pb n="231" /> хиљ |
| акло од уста, продужи:</p> <p>— Најзад, свеједно.{S} Нама је већ изречена пресуда.{S} Ми имамо |
| талист експлоатисати, Србин или Турчин, свеједно који ће поп за то захваљивати Богу.{S} Један д |
| храну.{S} Њему ће се познати, а нама је свеједно: куд једемо сви, биће и за њега...{S} Можемо м |
| девојке с великим миразима.{S} Њима је свеједно који режим влада, јер им је сваки добар... у с |
| анифестације с разлога што је пролетеру свеједно који ће га капиталист експлоатисати, Србин или |
| е на његовим жутоликим цветићима, нешто свелим.{S} Његова сенка, неправилна и крупна, дрхтала ј |
| ме који би се у том часу бацио љагом на свемоћ слободе и њене заточнике.{S} Она је била кадра д |
| {S} Он је волео слободу, веровао у њену свемоћ, замишљао ју је као море, као ваздух, нешто прос |
| ксплоатише у своју корист парламентарну свемоћ.{S} Треба ли се одрећи те користи кад је у питањ |
| схватања ствари.</p> <p>— Докле иде та свемоћна слобода? — питала ју је савест, једна савест к |
| а њему, према свим људима, према свему, свему...</p> <p>Састављао је писмо у мислима, бирао зго |
| ти према њему, према свим људима, према свему, свему...</p> <p>Састављао је писмо у мислима, би |
| на дубока одвратност према свету, према свему, а највише према себи самом.{S} Као на слици, он |
| истеривала стид на образе.{S} Иначе, у свему другом, мењала се ка идеалу који јој је Илић откр |
| .{S} Њега пак сумња је задржавала сад у свему што би предузео.</p> <p>Избегавао је једну и друг |
| је било крштено име Матовићки — није у свему делила демократска убеђења свога мужа; по њеном м |
| ... и Радоја који ти ово писмо пише и у свему ми се на руци налази.</p> <pb n="180" /> <p>То је |
| .</p> <p>Чедомир је остајао слободњак у свему.{S} С тим уверењем, које се граничило с анархизмо |
| оће да јој каже:</p> <p>— Тако ћеш и ти свенути, неудата, остављена.</p> <p>То је ос зујао у чо |
| т у огромну, мртву, парну машину, да је свео човека на један проблем механике, на једну врсту ж |
| еволуције?{S} Поред борбе за опстанак и свеопштег боја, човек схваћа стање мира и слоге, поред |
| по његовом столу.{S} Под руку јој дође свеска једног омладинског листа и у њој преведена песма |
| ове тренутке, пила њихово опасно пиће, свесно и прибрано, као пијаница по занату.{S} Она је см |
| да млада девојка бира себи мужа потпуно свесно.{S} Она се није правдала пред самом собом, она ј |
| . кад је била мало дете и кад се молила свесрдно Богу за своје лутке и болесну мачку.</p> <p>Он |
| ..</p> <p>И она је загрли опет присно и свесрдно.</p> <p>Између живота у девојачкој школи и сад |
| >Срце младићево се стишавало постепено, свест му се враћала у главу, и он се питао:</p> <p>— Шт |
| .{S} Осетила је тај загрљај као жив.{S} Свест јој се губила.{S} У ушима зујала блага музика, от |
| сти, па опију благо, замагљавајући нашу свест и стварност.{S} Илић је писао о ситним догађајима |
| S} Она напреже све што јој је остало од свести, дочепа чаршав са постеље, пребаци га преко свој |
| трује.{S} С времена на време, он би се свестио, чупао из срце ту опасну гљиву, а заједно са њо |
| нлији.{S} Пред вече, кад мало прехлади, свет је излазио на Калимегдан: сеоске учитељице и малов |
| рена врата, види се намештај, али људи, свет?{S} Нема их, нигде их нема.{S} У исти мах, супротн |
| као ја, несрећна за увек.{S} И упамти, свет је врло зао према онима који нису имали среће.</p> |
| појединаца јачи су од закона и реда.{S} Свет се занима политиком једино ради ћара.{S} У међусоб |
| вних, окружних и општинских дажбина.{S} Свет даје и последњу цркавицу, а нема ни пута, ни ћупри |
| брзо, не знајући ни сам зашто хита.{S} Свет му је сметао, те сиђе с тротоара.{S} Око срца му ј |
| а.{S} Није знао шта да ради од себе.{S} Свет му се чинио празан, шупаљ, бесмислен без Вишње, бе |
| 7" /> тресле преко излокане калдрме.{S} Свет измешан, доста сељака, а нарочито полусељака што с |
| ростиру чаршави несигурне светлости.{S} Свет изађе и поседа пред кућом.{S} Млађи шетају.{S} Гов |
| од себе.</p> <p>— Ја не мислим тако.{S} Свет је простран.{S} Мене чекају велика дела...{S} Не з |
| ле... то ће бити плус, Зарија.</p> <p>— Свет је глуп, Илићу, он не воли паметније од себе.</p> |
| {S} Главно је кад се двоје воле...{S} А свет, фамилија, новац?{S} Трице и кучине!...</p> <p>— Б |
| по том Милева. — Радоје пије.{S} Да га свет не опази, попије на једном месту само једну чашу, |
| га се метну, несрећнице?{S} Хоћеш ли да свет показује прстом на тебе, луди створе?</p> <p>— Дос |
| адницама или газдаричиним ћеркама, млад свет који живи неопажен за школским клупама, а испуњава |
| сте.{S} Обоје су млади, а знаш какав је свет...{S} Баш ме данас у седници пита Поповић да ми ни |
| {S} Ја сам и онда то говорио.{S} Али се свет препаде, и ето...</p> <p>Радоје наби качкету јаче |
| нарочито играња.</p> <p>— Нећу да ми се свет смеје: хрома млада, хрома млада! — говорила је дев |
| ћа, заслужују да на њихове хумке долази свет и молитве чита; међу најлепшим именима њихово име |
| а се изгуби, да ишчезне с Вишњом у неки свет где га нико не познаје... далеко негде, у непознат |
| наш колико ми мало поштујемо животињски свет!{S} Теби је, без сумње, познат онај Ибзенов јунак, |
| грдећи реакцију, реакционаре, цинцарски свет, те она продужи ићи, бацајући по каткад кришом сво |
| е с много разлога да је хтео претворити свет у огромну, мртву, парну машину, да је свео човека |
| чула је забрану унапред. — Шта ће рећи свет кад те виде саму.</p> <p>Та оскудица слободе падал |
| о ножем у трбух да га је послао на онај свет, па после умакао и успео да пребегне у Турску.</p> |
| у шетњу.{S} Познавао је готово цео тај свет било са улице, било са позоришних премијера, било |
| лачећи се све више у своје књиге и свој свет идеја.</p> <p>Једнога дана, те јесени, заустави га |
| ега, као у чудо.{S} Недељом и празником свет <pb n="174" /> је ишао, место у цркву, горе у клис |
| ако стоји на гранчици.{S} Још цео један свет њихао се под водом и са оним, над њом, стварао чар |
| опло, незнано, а широко и пространо као свет.</p> <p>Девојка поче да размишља хладније.</p> <p> |
| скоши, али за Илића представљала готово свет блаженства, попуштала су његова начела строгог соц |
| ажено дете.{S} Али, Илић, који је видео свет само кроз књиге, није имао мрве практичног смисла. |
| нису могли отићи у бање: јадан, невесео свет који се другим данима не опажа у присуству жена и |
| ла сам им, „јавно, преко новина, да цео свет види какве имам родитеље“.</p> <p>Цео дан су прове |
| уства.{S} Чинило му се као да га је цео свет напустио, као да му нема најбољега што је имао.{S} |
| у Бугарску, Русију.{S} Наш ће бити цео свет.{S} Правићу шећерлему, продавати переце; шта то ма |
| материјалног уживања, он се бацао сав у свет књига, мисли, снова.{S} Место путовања у Врњце и А |
| ван материјал, ја сам сигуран да је наш свет добра раса.{S} Само му треба поуке.{S} Оставимо мо |
| то жалосно стање у којем се налази наш свет, не треба губити из вида.{S} Јер наш свакодневни ж |
| рштавања с туђинцима, претопљеним у наш свет.{S} Плава маст није, као по обичају, ублажавала бу |
| ез сенке неповерења.{S} Русија, велика, света Русија, матушка словенска, све је у њој могуће, с |
| о са запада и наносио по који облак.{S} Света је било пред кафанама, по тротоарима.{S} Врапци с |
| светлости.{S} Пред њом се указа гомила света, тако велика као да се скупио народ са целе плане |
| купатилу.{S} По тротоару је било доста света, оно лепог света што празником пре подне излази у |
| арице гризле переце поред најпомоднијег света на улици.{S} Чинило јој се да је све било весело, |
| јекивали разговори и живи кораци младог света.{S} Њих двојица се беху примакли прозору што глед |
| тротоару је било доста света, оно лепог света што празником пре подне излази у варошки парк.{S} |
| срамотна болест коју болесник крије од света, док му она разједа срце, а њен гној прља, трује. |
| дашцу отац му је објаснио четири стране света: код сељачке куће био је север, ниже, преко реке, |
| поменици, позоришта, па онда улице пуне света, велике димензије, ширина, слобода.{S} Могао је ж |
| ао у селу.{S} Било је у сватовима много света, где је познавала извесна лица, од којих су нека |
| још рано, те по улицама није било много света.{S} Кад је млада девојка угледала Илића који ју ј |
| руком, и уђе у парк.</p> <p>Ту је било света још више.{S} Склони се у крај, где је почињала је |
| шке довеле су ме на једну тачнију оцену света и саме себе: ја сам се спустила на општи ниво.</p |
| трећи спрат.</p> <p>Ту примети гомилицу света која се искупљала љубопитно.{S} Он приђе такође.< |
| ењу, сви који немају своје куће.</p> <p>Света је било доста у главној улици и пред кафанама.{S} |
| Девојка је опет посматрала рит, Дунав, светао ваздух, као да је тражила две беле тице.{S} Њихо |
| атељски додирну раме младићу, док један светао, чедан одсев озари њено лице.</p> <p>Прођоше кро |
| а шта је лепо!{S} Ове бледе, уздржљиве, свете боје у ивањског цвећа... да ли има шта умилније о |
| <pb n="213" /> рије њиве.{S} То се она свети што не ценимо њену снагу.{S} Међутим, то време пр |
| а чудни осећаји да цепа, да мучи, да се свети на тој девојци која му се предавала сва.{S} Парад |
| м рукама, као тврдица златнике, и да се свети, да руши, да обара.{S} Заставници прогреса, они с |
| стави му се црна као гробље.{S} Доиста, светиљке нису биле још упаљене, те је владао приличан м |
| о споредним улицама биле су већ угашене светиљке.{S} Кафане су биле затворене, изузев неколико |
| а се у једној забаченој улици.{S} Ноћне светиљке чкиљеле су у зраку пуном кише.{S} Под њима се |
| ки скупови, дуга бдења, па и саме ноћне светиљке, које су расипале своју несигурну светлост по |
| растаје се, не разумевши се.{S} Само у светим књигама говори се о васкрсењу.{S} Али има нешто |
| и се она као неко надприродно биће, као светица, непознато божанство.{S} Наши песници певају пе |
| нова у подножју, грубе фабричке зграде, светла трака од Саве, једна зелена ливада и цела железн |
| мирисавом маглом црне косе.{S} Из ње су светлеле, као две звезде, две хитре зенице, које нису б |
| зитетске зграде.{S} Иначе, зидови су се светлели као подмлађени на пријатној пригревици.</p> <p |
| расцветавало око девојке, али су њој ти светли, разнежени дани, изгледали тешки, суморни.{S} Мн |
| пре нејасних, лаких, безбрижних, па све светлијих, тежих, страшнијих.{S} Девојка је знала да Ил |
| зврјала је широм отворена.{S} Унутра се светлила чиста калдрма, виделе се коњушнице, станови за |
| нађе пред Вишњом, стидљив и он, збуњен, светлих очију, уздрхтале браде, згрчених прстију и с гр |
| о плавом се небу мицало неколико малих, светлих облака.{S} Сунце је снажно осветљавало предмете |
| поцрнела лица, опрљена чела, а веселих, светлих, занесених очију, враћао се увече са рада.{S} Г |
| , испупчене јабучице, промуклог гласа и светлих очију. — Јер еволуцијом треба припремити револу |
| тку сунце разби облаке.{S} Оно се указа светло, бело, као растопљено сребро, и <pb n="74" /> јо |
| гљене, већ као две капље мастила пале у светло белило између трепавица.{S} Та глава је заводила |
| по који пут, а нарочито кад је на пољу светло и благо време, она је мислила на протекле догађа |
| има!{S} Ипак, оне осећају топао ваздух, светлост, огроман простор, слободу.{S} Њихов ситан <pb |
| у Вишњиним очима један влажан сјај.{S} Светлост се претварала у сузу.{S} И суза за сузом поче |
| ве јаче.{S} По шору је играла нека сива светлост.{S} Распознавале се коњске ногоступице у отврд |
| љавао небесно плаветнило.{S} Како друга светлост бледи пред њим, јадна, мутна светлост наших, ч |
| по мирном крају.{S} Несигурна мартовска светлост играла се по коњским сапима, по зарђалом блеху |
| а светлост бледи пред њим, јадна, мутна светлост наших, човечанских буктиња!{S} Како представни |
| ="79" /> шкрипао је уз брдо; електрична светлост севнула би несигурно као муња неке далеке буре |
| а они и застрањивали.</p> <p>— Знање је светлост, знање је моћ — понављао је, као аргумент, ту |
| ве.{S} Све се запали.{S} Рекао би да се светлост сјури с неба бујицом.{S} Многобројни прозори н |
| радовима на подизању централе <hi>Рад и Светлост</hi>, како ју је крстио један тамошњи професор |
| ивало.{S} Акционарско друштво <hi>Рад и Светлост</hi> паде под стечај, а Радоја стрпаше у хапс. |
| ју те планине зидају централу <hi>Рад и Светлост</hi>.{S} На њега налетише црне мисли као осице |
| свиле, разливала је са̑но своју хладну светлост по интимном намештају супружанске собе.{S} С п |
| тиљке, које су расипале своју несигурну светлост по непознатим престоничким кућама, по запослен |
| рагана, а левом придржаваше књигу према светлости, па стаде рецитовати доста лепо:</p> <quote> |
| а.{S} И по околним кућама било је доста светлости.{S} Али шта је она била према блеску који пуч |
| ао грех.{S} Помрчину замени блесак јаке светлости.{S} Пред њом се указа гомила света, тако вели |
| им крстом, који се сија у ватри сунчане светлости.{S} Усред тог великог предела, стајао је Радо |
| се по улици простиру чаршави несигурне светлости.{S} Свет изађе и поседа пред кућом.{S} Млађи |
| есама.{S} Чедомиру, који пређе нагло из светлости у помрчину, требао је један тренутак, па тек |
| час изгубиле и уступиле место блиставој светлости као од драгог камења.{S} Јата врана бунила су |
| на лица и задовољних очију.{S} У јасној светлости пролетњег дана шарениле су се разнолике боје, |
| је погледа право.{S} Он је тражио мало светлости на свом путу, као што морнар тражи звезду изн |
| му је тек, са својом влагом, нешто мало светлости у минуле године.</p> <p>Отпутовао је био са ж |
| рина је дрхтала под његовом сребрнастом светлошћу.{S} У то доба године ливада је најлепша.{S} З |
| " /> небу се палиле звезде.{S} На ћошку светлуцао варошки фењер.{S} У оближњој башти натпевали |
| Пред дућанима су воштане свеће, обешени светњаци; иза њих се плаве шајкаче, копорани.{S} Ваздух |
| пеле су црне бездне, страшне провалије, светови очајника и самоубилаца.</p> <p>— Добро — приста |
| сле се спустише у Палилулу преко гробља Светог Марка, које је било зарасло у подивљало цвеће.{S |
| ти у плач... ту, на улици, пред толиким светом.</p> <p>— Збогом.{S} Ми ћемо се видети! — <pb n= |
| љаја и оног бесног канкана пред толиким светом, није је остављала.{S} Глас часовника наносио јо |
| та, какве не би нашао ни у најчувенијој светској бањи.{S} Виктор Иго га је водио по најсјајнији |
| је нестрпљива жеља да напакости Илићу, свету, самој себи.</p> <p>Једним покретом збаци са себе |
| обузе га једна дубока одвратност према свету, према свему, а највише према себи самом.{S} Као |
| еља, она је желела бити најбоља жена на свету.{S} Она није признавала себе за свог господара.{S |
| не би могао отуд ишчупати.{S} Ништа на свету није било кадро спречити га у његовој борби за на |
| војку у савршеној чедности.{S} Ништа на свету није било кадро да је скрене са правога пута : му |
| после Цариграда и Неапоља, најлепша на свету, а ја се кладим да је она најружнија престоница у |
| паланчанку, чије срце, можда једино на свету, куца у том тренутку за њега... на своје лектире, |
| ао отмен умор, који је требао да покаже свету колико сирота жена има посла око спреме куће и де |
| алан.{S} Неприродан, јер се у органском свету не зна за такву везу; неморалан, јер се обавезује |
| њему допадало, морало се допасти целом свету, па следствено и његовој жени.{S} У противном, гл |
| .{S} Илић није имао никаквог искуства о свету и примењеној философији.{S} И он је личио на оног |
| ово идиотским алтруизмом, са сељацима — светцима, и непрегледним површинама леда и снега.{S} Жи |
| тубовима, мирисом од тамјана и воштаних свећа.{S} Он је постојао овде, у Београду, као тамо у Ч |
| а се краве.{S} Пред дућанима су воштане свеће, обешени светњаци; иза њих се плаве шајкаче, копо |
| поново.</p> <p>— Ко би се надао од овог свеца — рече затим, милујући га по подбратку. — Ко би п |
| , нестрпљиве, <pb n="62" /> као у неког свеца и очајника у исти мах.{S} Ова врста страха пред м |
| {S} Вишњин долазак био је наравно читав свечан догађај.{S} Око ње су се утркивали мајка, млађа |
| племства, захтевала је скупоцена одела, свечане ручкове, у кући се кувало двапут више него што |
| вереницом, дâ јој обећања за цео живот, свечано, пред родитељима и публиком, па да му преда цел |
| , господине? — упита га госпа-Клеопатра свечано.</p> <p>Било му је јасније него икад да не воли |
| нема ништа против? — уздржа се философ свечано.</p> <p>— Шта могу имати против! — кликну девој |
| и и писати.{S} Он је на тај начин давао свечаности томе раду, сређености својим мислима и пажње |
| , та га мисао није остављала.{S} Док је свештеник певао: „Исајије ликуј...“ и водио их око нало |
| ик класичних философа и нуди на продају свешчице својих <hi>Гром-мисли</hi>. <pb n="86" /> Публ |
| еализам, неутољива жеђ за усавршавањем, сви инстинкти једне душе будне, упечатљиве и несређене |
| гдану, камо иду, у његовом расположењу, сви који немају своје куће.</p> <p>Света је било доста |
| да се скупио народ са целе планете.{S} Сви су је гледали са ужасом.{S} Није било ниједног симп |
| арешинству, годинама ни по породици.{S} Сви су били студенти, равни један другоме.{S} Чича с по |
| насмејаног лица и кривих ногу.{S} Њега сви његови гости зову <hi>Стрика</hi>, па по њему и њег |
| недостојан да живи.{S} Он није видео да сви око њега имају свој крст на леђима.{S} Он је видео |
| етом или свирепо задовољство што су сад сви троје несрећни?...{S} Улица је остала готово иста.{ |
| а се налази на прагу револуције, али се сви ти говори свршавају кад куцне девет сати, време спа |
| како је то ретко у паланци.{S} Тамо се сви познају, али се туђе заједнице, либе се, зазиру јед |
| , врло срећни...</p> <p>Али Илић, као и сви људи који траже од своје судбине више него што она |
| ок се мој ћаћа пусти с робије.</p> <p>И сви троје су тако веровали у брзо и потпуно помиловање |
| била визија неке немогуће жене, о којој сви сањамо, коју сви очекујемо кроз цео свој живот.{S} |
| рави су му пријали.{S} Остављао је, као сви слаби људи, времену, каквој повољној прилици или сл |
| а љубав је за њу била забрањена.{S} Као сви људи здрави и природни, она се бојала свега што је |
| о као муња неке далеке буре.</p> <p>Као сви људи који воле књиге, Чедомир је био склон маштању. |
| познати, а нама је свеједно: куд једемо сви, биће и за њега...{S} Можемо му дати и једну собу у |
| е, застајкујући на свакој речи — да смо сви, хвала Богу здраво и добро, да јој исто од Бога жел |
| робији. <pb n="124" /> Видиш, били смо сви подједнако лишени слободе, осуђени на затвор по апс |
| немогуће жене, о којој сви сањамо, коју сви очекујемо кроз цео свој живот.{S} Живот <pb n="90" |
| ни, измешани.{S} Изгледало је као да су сви српски сталежи послали овде по кога свог представни |
| , природу једном речи.</p> <p>Радоју се свиде тај одговор, заусти да то каже, кад песма одјекну |
| знала за та понижења.{S} Чак јој се то свиде: изгледало јој је природно, младићски, ђачки.{S} |
| велики сан.{S} Живот многољудног града свидео му се.{S} Врло интелигентан, врло радан, витак, |
| одлучним гласом: — Изгледа да се и она свиђа њему...{S} Вере ми, спремај паре за свадбу.</p> < |
| зове звонко: <hi>чокалиница</hi>.{S} Од свију чокалиница, ова је најстарија и на најбољем гласу |
| , а иначе скакуће, свуд јури, трчи, код свију је, без њега ништа не може да прође.{S} Вишњи је |
| S} Та кућа је сазидана да буде уточиште свију њих и да се сваком члану породице нађе на невољи. |
| ?{S} Па шта ми радиш ?...{S} Јеси ли се свикла на наш живот?</p> <p>Она је била и сад мала, жив |
| .</p> <p>Међутим, Бела се није могла да свикне.{S} Тешко јој је било без мајке.{S} Није знала ч |
| осиле трубе платна, разне чипке, конци, свила, модни журнали.{S} Једна шваља је најмљена под на |
| а.{S} Зрела трава злати се, прелива као свила.{S} Међу травкама назире се разнолико цвеће.{S} Т |
| , развијене сапи, мали трбух, длака као свила.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — викали су умиљато око |
| лепом лицу.{S} Њене очи миловале су као свила.{S} Једно дугме на блузи било се откопчало, те се |
| рична лампа заклоњена шеширом од зелене свиле, разливала је са̑но своју хладну светлост по инти |
| ду танке, прозрачне измаглице, као фине свиле, која је благо и видљиво дрхтала.{S} Плаве боје п |
| за главу и растрже плетеницу.{S} Плава, свилена коса се просу као талас, упи се у њена леђа.{S} |
| мени каранфил, његову живу боју, његове свилене, рецкасте листиће.{S} Мислио је како да врати о |
| на себи плишано одело, црно и опшивено свиленим испустом.{S} Ципеле су му биле потковане.{S} Н |
| ст која ће је обузети према њему, према свим људима, према свему, свему...</p> <p>Састављао је |
| и министар био жив, промангупирао се са свим, изгубио право на даље школовање, побегао са два з |
| твих ствари, једно бојно поље у ноћи са свим ужасима који се појављују и онима који се нагађају |
| > <p>Син је растао слободно, тумарао са свим квартовским мангупима, носио шешир на криво, говор |
| мати храбрости и прекинути на кратко са свим маштаријама.</p> <p>Кућа је била мирна.{S} Напољу |
| чног покрета.{S} Али им је она пркосила свима.{S} Махала рукама, бацакала ноге, окретала се у б |
| тице на ципелама, могао би се мерити са свима шеталишним јунацима.</p> <p>Код једног фотографск |
| дао јадан живот у гимназији... живот са свима дужностима а без иједног права, интелектуални под |
| ода, пун идеал тога појма, тако присног свима нама навикнутим на распуштеност источњачком приро |
| ресима, бруји живот где новац господари свима питањима, царује индивидуализам који руши фамилиј |
| гледа своје књиге, труди се да одговори свима дужностима, води бригу о дневним потребама, распо |
| аден, бистар дечко, али ленштина, склон свима слабостима простог народа, као да су у њему васкр |
| еповерљиви.{S} Страх од подвале влада у свима пословима.{S} Изгледа као да у целој земљи постој |
| се и неколико људи, како је то случај у свима покретима, који су хтели употребити ту згодну при |
| ди нешто велико, смелости да се кида са свиме што је старо, штетно, устојало.{S} Пун рђавог иск |
| 32" /> златни ланчеви, будилници што су свирали војничке маршеве, велосипеди, шиваће машине.{S} |
| еном?{S} Да ли осети жеђ за осветом или свирепо задовољство што су сад сви троје несрећни?...{S |
| и посади се крај прозора.{S} Напољу је свитало.{S} Кратка летња ноћ дизала се лагано, као магл |
| Пријало јој је да тако гледа како зора свиће.{S} Нешто велико и утешно долазило јој је из тих |
| малу паланчанку пуну одушевљења, писца свих драгих карата и писама које је добијао.{S} Она га |
| мира; она је само њега волела.{S} Поред свих мана, он је био њој најбољи, највреднији, најмилиј |
| али за кога тврде да је најукуснији од свих српских пасуља.{S} Један професор универзитета, дв |
| ао допадати тој госпођици.{S} И као код свих природа које мисле право, које не рачунају са ситн |
| е на висини наших дана, жене ослобођене свих предрасуда, жена-човек да се тако изразим.{S} Угле |
| ропство слабих ?{S} Зар то није укидање свих принципа јеванђеља и француске револуције?{S} Поре |
| моја лепа, моја стара Вишња“.{S} Али се свлада, па настави говор о политици:</p> <p>— Слобода ш |
| ену натраг у салон, њено лице је горело сво, обузето неком унутарњом ватром.{S} Очи су гледале |
| сви српски сталежи послали овде по кога свог представника.{S} Поред глумца седео је трговац, по |
| а свету.{S} Она није признавала себе за свог господара.{S} Она је заборављала прво правило свог |
| у заносу. ~</p> <p>Заман је Вишња звала свог драгана.{S} Њега није било више међу живим.{S} Ост |
| ија Марко, јако се наљутио због тога на свог сина и хтео га убити.{S} Занат није ишао никако.{S |
| ог друштва, и она је већ заборављала на свог првог учитеља.</p> <p>То је тако трајало до једног |
| вест.</p> <p>Вишња је тада управљала на свог друга горак поглед који је значио разочарење, и ћу |
| о у иностранству, није крио огорчење на свог сина.{S} Војсци је наређено да чува границу и, под |
| а отури те мисли заједно са споменом на свог бившег друга.{S} Беше се упутила универзитету, али |
| тари.{S} И девојка је мислила поново на свог пријатеља:</p> <p>— Он не зна ништа о мени, а ни ј |
| рече презриво на његов рачун, устаде са свог места, пређе преко собе, па се заустави код огледа |
| та за мишљење... она, која му је, поред свог уважења према његовом успеху у школи, ставила већ |
| >— Ево, на, држи — и предаде јој све од свог рукописа што је рукама могао зграбити.</p> <p>Отво |
| је то пазарлук, као да тргује са кожом свог <pb n="26" /> рођеног оца.{S} Та кућа је сазидана |
| огађаја бринуо се Младен, који је вукао свог учитеља за рукав, шапутао му нешто пропињући се на |
| н је брижљиво остављао те хартије у дно свог ђачког сандука, поређане хронолошким редом; закључ |
| и превод.</p> <p>Матовић би погледао у свог сина.</p> <p>Једна нова бора оцртала би му се међу |
| ка Школа, имало је нечега пријатељског, свога.{S} Оно је било као општа ђачка кућа, непобедан б |
| ру и грмео.{S} Онда није штедео никога: свога оца ни председника општине, партију на влади ни д |
| слити једино на оно што је пријатно.{S} Свога мужа сматрала је за нову играчку коју је добила и |
| евојка је становала у близини, те позва свога пратиоца кући да се одморе.</p> <p>Они пређоше по |
| Странка му даде место главног уредника свога органа.{S} Знаци народне љубави пратили су га ули |
| страхом.{S} Она је несвесно упоређивала свога земљака са човеком кога је оставила у Београду, к |
| , богаљ!...</p> <p>Она је сад презирала свога драгана, тога човека са ногама као у роде, с прет |
| сети да је у тој улици први пут видела свога драгана са његовом доцнијом женом?{S} Да ли осети |
| џија се противио у почетку новотаријама свога сина.{S} Називао му књиге <hi>купусарама</hi>.{S} |
| није у свему делила демократска убеђења свога мужа; по њеном мишљењу један сиромах ђак треба да |
| ек с дугачким носем, не дижући главе са свога длана.</p> <p>— Не учи толико, разумеш? — прихват |
| .{S} Девојка обави десну руку око врата свога драгана, а левом придржаваше књигу према светлост |
| дели то мишљење, или да гласају против свога убеђења па да сачувају министра.{S} Тако се изврш |
| ко, банално.{S} Јавила му је само повод свога одласка и да се неће враћати до јесени, пошто ће |
| опатра урадила на своју руку код колеге свога покојног мужа, јер није одобравала да се Чедомир |
| ога закона њен потхват да сама извојује свога мужа.{S} Она се питала шта би мислио њен отац да |
| уморна... — покуша она да завара знаке свога узбуђења.</p> <p>Познавала је добро ту аду, аустр |
| {S} Нико не поверава ове најдубље тајне свога бића, оне се крију и од сопствених очију, и обујм |
| с залаја.</p> <p>Посматрајући то буђење свога села, она покуша да хладније мисли о свом узбуђењ |
| овољна жени која хоће да буде на висини свога времена — одговори Вишња и погледа плашљиво у мла |
| {S} Њен главни задатак био је да допуни свога мужа тиме што ће његове сељачке склоности парират |
| еницу, јер није хтео причати о сиротињи свога оца.{S} Место тога, он је прионуо у дућану и лепо |
| ватрена поборница, није могла да схвати свога друга и питала се откуд долази ова промена.</p> < |
| S} Она се одушевљавала тој поверљивости свога друга оним унутарњим пламеном, који је палио њене |
| тавио, склопио књигу, оставио је у крај свога стола, уредио краватну, погледао да ли су му нокт |
| то, град у којем је провела највећи део свога живота, сваки ју је познавао, чак и кровови од ку |
| олену, који је добио на робији, и грдио свога сина.</p> <p>— Шта је с тобом? — говорио му је та |
| бало се журити за воз, и она приону око свога кофера.</p> <p>Имала је право што се журила.{S} М |
| е се не врати.</p> <p>— Жао јој је било свога живота! — примети Вишња полако.</p> <p>Младић не |
| ара.{S} Она је заборављала прво правило свога новог васпитања да млада девојка бира себи мужа п |
| Јест, мислио си на мене колико на смрт свога деде!</p> <p>Свађе су учестале.{S} Најмањи повод |
| а обнови прекор, већ погледа плашљиво у свога мужа.{S} Али ни Јован не рече ништа.{S} Они су об |
| а што гледа на сокак и посматрала земљу свога детињства смешећи се љубазно њеним величинама.{S} |
| <p>— Мама! — промуца девојка у одбрану свога драгана.</p> <p>— Ћути ти, ти... како да те назов |
| девојка као да је хтела узети у одбрану свога новог познаника, подиже глас и рече изазивачки св |
| </p> <p>Он се доиста журио.{S} У успеху свога плана за подизањем електричне индустрије у Чачку, |
| .</p> <p>Била се обесила о једру мишицу свога мужа и говорила усхићено:</p> <p>— Наша је кућа ј |
| , неодважан, слаб.</p> <p>— Ти не волиш свога рођака! — пребаци јој Вишња.</p> <p>— Не, Лазарев |
| и смео поверити сву ту изненадну раскош свога срца и чудновату лепоту своје маште; јер то није |
| мислила.{S} Ја волим чист ваздух, шуму, свој народ, велике хоризонте, природу једном речи.</p> |
| е философије није већ умро од глади.{S} Свој позив је схватао на старински начин.{S} За њега фи |
| метне изнад свега, да живи повучено, за свој рачун, у себи, међу својим књигама.{S} Седао је по |
| што.{S} То су се враћала празна кола за свој нови терет.{S} Међу њима је био и арап.{S} Носио ј |
| ео поновити целу.{S} Учитељ, који је за свој рачун учио немачки језик, називао га је <foreign x |
| у својим књигама.{S} Седао је поново за свој сто и настављао своју расправу.{S} Неодређена слав |
| у хтели употребити ту згодну прилику за свој лични интерес.{S} Кампања за кампањом низала се.{S |
| елину руку и да је она, као мајка, дала свој благослов, па је погледа подозриво испод ока.</p> |
| учене главе.{S} Она је кроз њу гледала свој велики Београд.{S} По неколико пута преко дана изл |
| а и сад мала, жива женска, још је имала свој урођени интелигентни сјај у очима.{S} Тек, била се |
| ..</p> <p>— И?</p> <p>— Свак од нас има свој пут.</p> <p>— Не говори ми то, Вишња — прихвати Че |
| е свакако.{S} Јер, кад спусти поглед на свој рукопис, он признаде жалосно:</p> <p>— Залутао сам |
| ешку, укиде оба закона, даде оставку на свој положај и премину са скромном пензијом средњешколс |
| Еснафлије</hi>.{S} И ти си погорелац на свој начин, је ли тако?{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!{S} Хоћеш р |
| а објасни ону вожњу у колима, да призна свој положај према Бели.{S} То није било у његовој влас |
| чно вештине, а с много поштовања, скиде свој шешир који је већ губио форму.{S} Вишњине дотле бе |
| је ваздух био тежак.{S} Учитељица скиде свој палто, пребаци га преко руке, изви рамена, рашири |
| да би радио само оно што воли, да буде свој и припада самом себи.</p> <p>— Новац је чудна ства |
| Парадоксална љубав чула достизавала је свој врхунац.</p> <p>Тада се зачу један шум на вратима. |
| } Него нека младић сврши школу, постане свој човек, добије парче хлеба, па нек узме Белу, ако х |
| , у њен заборав.{S} Млади човек не поче свој говор о вољи, али се не предаде ни привиђењу који |
| , повлачећи се све више у своје књиге и свој свет идеја.</p> <p>Једнога дана, те јесени, зауста |
| руку.{S} Она се не трже.{S} Он продужи свој нагиб и притиште један кратак и устрептао пољубац. |
| и.</p> <p>Младић се осмехну као на неки свој <pb n="77" /> успех.{S} Он је волео своју земљу ду |
| гима препоручуј вечиту скрушеност; пењи свој глас за једну ноту више изнад свакидашњости.{S} Ет |
| ода јој је пријала.{S} Могла је уредити свој живот по својој вољи, излазити куд хоће, враћати с |
| атичара, на основу којих је хтео решити свој проблем. — Изникнуће ми на врх главе.{S} Једи шта |
| продужи ићи, бацајући по каткад кришом свој дрхтав, девичански поглед на рођака своје другариц |
| омицао је по који сунчев зрак и изливао свој бакар и злато по зеленом бусењу.{S} Радоје је одби |
| иким сламним шеширом као мангала, чувао свој мâл суревњиво и забринуто.{S} Суревњиво и забринут |
| захвалности, па стаде.{S} Он је осећао свој лажни положај према тој девојци коју је волео и ко |
| сви сањамо, коју сви очекујемо кроз цео свој живот.{S} Живот <pb n="90" /> пролази, а она се ни |
| самом.{S} Као на слици, он је видео цео свој живот, целог себе.{S} Што је учинио једну услугу с |
| самим собом и видео у том тренутку цео свој дотадањи живот као једну слику, као једну представ |
| ло неизбежно.{S} Човек који је промашио свој позив несрећан је, он пати, а патња рађа злоћу.{S} |
| ово се обраћајући Илићу. — Ја сам решио свој живот размишљањем, философијом, па ме они нису ни |
| ва уста.{S} Хајдучка трава диже скромно свој велики бео цвет.{S} Љутићи су жути као очи у мачке |
| а срећна мајка, проживи мирно и корисно свој део живота и, кад дође време, заспи вечито под оби |
| ку, било је да се борио на Засавици, по свој прилици у чети Зекиних голаћа, да је ту био рањен, |
| злоге двема женама, које су се занеле у свој план до лудила.{S} У кући су настајале свађе.{S} М |
| подин Илићу — прихвати и Бела, мећући у свој мало пискав глас нешто природне женске жеље за доп |
| и сад <pb n="248" /> да у њу уђе, као у свој дом.{S} Неколико младића стајало је око врата.{S} |
| {S} Он није видео да сви око њега имају свој крст на леђима.{S} Он је видео само себе, те је ве |
| него што се мисли обично, који стварају свој живот по својој вољи.{S} Али, кажи ми... молим те, |
| иста озбиљних, исправних, који разумеју свој посао, а нашло се и неколико људи, како је то случ |
| ух стварао, природне науке достизале су свој врхунац.{S} Материјална природа и силе које владај |
| ч која јој је требала.{S} Кад је давала своја мишљења, реченице су јој остајале недовршене, ниј |
| орбе, те своју слободу употребљавају на своја задовољства, а задовољства не челиче дух.</p> <p> |
| рши леђа пред сваким старијим, да крије своја осећања, да се одриче својих мишљења и да се вечи |
| бригу о дневним потребама, расподељује своја средства.{S} И други: немиран дух, заљубљен у бес |
| агибајући леђа, ширећи ноге, избацујући своја претерано развијена бедра, често несвесне стида и |
| :</p> <p>— Парламентаризам није испунио своја обећања.{S} Код сељака, радника, грађана чују се |
| остало слободног времена, он је износио своја размишљања <pb n="119" /> о приликама, догађајима |
| Она је била врло весела, отварала јако своја нешто бледа уста, заборављала на своју сакатост, |
| г, <pb n="122" /> где већина људи крију своја уверења и своје особине.</p> <p>— Шта да вам каже |
| ограду, тражила <pb n="270" /> си себе, своје, време што је прошло.{S} И вратила си се несрећни |
| о као лептир, да раширимо <pb n="43" /> своје срце као дрво своје олистале круне, да се и ми ст |
| <p>Он је хтео да буде просто мудрац.{S} Своје мисли налазио је шетајући по варошкој околини кој |
| о дрво, пут, бара каква опоменула би га своје другарице.{S} Њено запаљено лице с мирним угасити |
| иран студент из унутрашњости који гледа своје књиге, труди се да одговори свима дужностима, вод |
| а.{S} Заман је ожењени колега, иза леђа своје жене, правио слатко лице.{S} Узалуд је општински |
| напротив, била је крупна, доста пуна за своје године, дубоких, угаситих очију, мирних и бистрих |
| где нико не воли да се пашти, чак ни за своје задовољство!{S} Препирали смо се дуго, али му још |
| } Они су обоје били и сувише озбиљни за своје године.{S} Чедомир је, намрштених веђа и суморно, |
| прошло, мислити само на себе, радити за своје испите и не осећати ништа.{S} Али није могао.{S} |
| ењен, остале сведоџбе, радио марљиво за своје испите, прелиставао многобројне уџбенике, прочита |
| Лака и површна, знала је живети само за своје задовољство и мислити једино на оно што је пријат |
| о дете и кад се молила свесрдно Богу за своје лутке и болесну мачку.</p> <p>Она покуша да отури |
| че?</p> <p>Бела није смела ићи до краја своје претње, те ју је мајка допуњавала:</p> <p>— Чисти |
| вој дрхтав, девичански поглед на рођака своје другарице.</p> <p>Зауставише се код Кајине капије |
| авши их из куће која је сама попуњавала своје потребе и где је требало новца само нешто за поре |
| рити са стањем ствари, како је називала своје домаће прилике и неприлике, и сагнути главу пред |
| што га је познала.{S} Она је прикупљала своје сирото искуство као бродоломник на пустом гребену |
| тра лепо скувати за ручак, те је питала своје гошће шта више воле: киселу чорбу или супу с кнед |
| Река је била разорила брану, заглавила своје корито одроњеним каменом, ишчупаним дрвећем, нане |
| евојкама, седала крај прозора и тражила своје старо задовољство гледајући људе <pb n="57" /> и |
| викивали на арапа.{S} Средина је чинила своје.{S} Постао је обична таљигашка рага.</p> <p>— Рђо |
| му руку, па окрену главу да би сакрила своје узбуђење.</p> <p>— Збогом!... — понови још једанп |
| мо њему положај тежак; сваки сталеж има своје муке.</p> <p>И онда, Вишња није волела много прос |
| е наде и бескрајне снове.{S} Све то има своје време.{S} Опасно је дуго маштати, толико мислити, |
| е о људима који су јели у њој, у данима своје младости, њен пасуљ с пастрмом, скуван на особен |
| вету, куца у том тренутку за њега... на своје лектире, убеђења, на себе самог...{S} Ко ће рећи |
| , притискивале по један свежањ књига на своје груди које су се почињале поверљиво оцртавати на |
| ! — трже се стари господин, па пређе на своје дело о земљорадничком осигурању.</p> <p>Његовој ж |
| убе гризу све класе.{S} Свак се жали на своје стање.{S} Нигде нема никаквог ауторитета.{S} Инте |
| све грађанске гарантије.{S} Народ бира своје представнике, а ови постављају владу.</p> <p>Били |
| и њене две забрањене руже.</p> <p>— Са своје стране — продужи он, упркос свега — посланици не |
| е усуди, јер би онда требало да исприча своје везе у кући министра Матовића, да објасни ону вож |
| чинио од овог Ужичанина, који је, поред своје струке, волео слободу, желео добро своме народу и |
| ко венца — рече затим и посади се поред своје комшинке.</p> <p>Девојке се удалише.{S} Ливадом ј |
| д њега.{S} Дивно је чудо било што поред своје философије није већ умро од глади.{S} Свој позив |
| ије одобравала да се Чедомир удаљава од своје жене.{S} Морао се примити службе.{S} Доби место у |
| ика, које је госпа-Матовић наследила од своје мајке.{S} С овим посуђем од бакра мешали се модер |
| >Али Илић, као и сви људи који траже од своје судбине више него што она може дати, бежао је од |
| ише него што она може дати, бежао је од своје среће, мислећи да трчи за њом.{S} Није прошло ни |
| <p>Златарев син је био нешто старији од своје сусетке.{S} Долазио је у њихову кућу као у своју. |
| к му је био најслађи, кад би уграбио од своје жене да седне за кујнски сто и једе што прво дохв |
| 69" /> пушкар, који је задржао нешто од своје службе у војсци, трудио се да надокнади дамама ос |
| .{S} Узалуд се девојка борила да се код своје куће осети као код своје куће.{S} Она је била иза |
| ињавам.{S} Ти си овде слободна, као код своје куће.{S} Немаш чега да се женираш.{S} Тетки си се |
| рила да се код своје куће осети као код своје куће.{S} Она је била изашла из уског живота, она |
| ревњивости, они улазе у политику и губе своје илузије.{S} Тесногруди, амбициозни, напрасити, ћу |
| ма нешто боље.{S} По некад живот изведе своје мистериозне путеве <pb n="271" /> на широка места |
| n="147" /> предомисли и окрену да нађе своје друштво.{S} Зашто?{S} Ни она сама не би тачно зна |
| украј Мораве.{S} Покушавала је да веже своје мисли за свакидашње кућне ситнице, трудила се да |
| тако седећи.{S} Свако од њих пратило је своје мисли кроз самоћу предела.{S} Они су обоје били и |
| } Он је за сва права, бар док не добије своје право.{S} Невин у ствари, он је дрзак у речима.{S |
| але на вечерњем поветарцу, спајао слике своје две познанице.{S} Од Беле је узимао њене ситне пр |
| они зајапурено лице у хладовите јастуке своје постеље.</p> <p>Младић је дизао главу на овај гла |
| вијале се према лаком поветарцу, њихале своје шарене главе, брујале једва чујно и као да су јој |
| у спремиле за овај или онај час, грдиле своје наставнице и бројале дане до краја школске године |
| аном рукопису видео је узбуркане дубине своје будућности, проналазио је пут својих мисли.{S} Је |
| којима јој се давала прилика да истакне своје <hi>отлично</hi> порекло, фине манире, да покаже |
| индустрије у Чачку, гледао је остварење своје љубави према бакалиновој ћерци, која далеко тамо |
| оде даље, и стаде му цртати положај те своје творевине према њему, у друштву, у животу једном |
| јмо своје јаде.{S} Нека наше жене науче своје људе луксузу чистоте, нека му омиле кућу више од |
| > где већина људи крију своја уверења и своје особине.</p> <p>— Шта да вам кажем, госпођо!... — |
| ила.{S} Наука је одредила свакој звезди своје место и пут којега се мора држати.{S} Измерила је |
| смех, налик на грч.</p> <p>Она приближи своје лице његовом.{S} Он осети мирис њене косе и спуст |
| а.{S} У то доба, довршавала су у Србији своје стварање два главна политичка фактора, народ и кр |
| сли сунцокрети.{S} Они су високо дизали своје криве, таште, жутокруне главе и лепо се повијали |
| обу за примање, а од другог су начинили своје собе за спавање.{S} Вишња је распремала кућу, а А |
| рено.</p> <p>Тако сад Илић није имао ни своје куће, а морао је сносити пребацивања као да се ње |
| и, у домаћим свађама, стално на страни своје мајке.{S} Рачуноиспитачу живот није био ружичаст. |
| иректор га је звао, саветовао да подеси своје понашање према утврђеним правилима, кажњавао га о |
| тали на свом месту, не могу често имати своје ја, бранити оно што мисле да је најбоље, најкорис |
| дно отићи од куће.{S} Слободно изабрати своје друштво, слободно казати своју мисао.{S} Што год |
| гао иза себе, и, као да је хтео утопити своје мисли, он се предаде загрљају који је толико избе |
| тену.{S} Па ипак, по болесној склоности своје душе, он се не даде да га занесе та струја нових |
| е да проведе по неколико дана не видећи своје драгане.{S} Трудио се да не мисли на њу.{S} Хтео |
| о старци, или да умремо млади слушајући своје срце.{S} Ја сам изабрао ово друго, а и ти ћеш... |
| Заиста? — ускликну девојка, не кријући своје задовољство.</p> <p>Мајка и укућани били су је ра |
| </p> <p>Сео је затим и покушао да сврши своје дело.{S} У соби је било тихо.{S} То беше стан за |
| једног инжињера, бившом дворском дамом своје мајке, старијом од себе десет година.{S} Влада ни |
| ода, давала се уверити и овом половином своје душе, и обећавала себи да неће мрзети <pb n="49" |
| може бити.</p> <p>Радоје је радио и ван своје радње.{S} Основао је велосипедско друштво, утицао |
| .{S} Стога млада девојка не исмеја план своје другарице.{S} Само, она нађе за добро да је опоме |
| ији, па лево.{S} Ту се види један дућан своје врсте, углављен између једне папуџинице и трговин |
| ли сами.</p> <p>— Шта рекох? — сакри он своје <pb n="277" /> узбуђење. — Да, извршна власт, вла |
| жени.</p> <p>Док је он тако пребројавао своје несреће последњих година, електрични трамвај <pb |
| јоргована надвишавао је ограду и пружао своје гране, са широким лишћем, ка улици и сунцу.{S} Ил |
| дну услугу својој сестри, он се одрекао своје породице.{S} Никоме није привредио ништа.{S} Није |
| иблиотека затварала, он је онда почињао своје шетње, купио је печених марона који су му грејали |
| ати друштво, кад је Зарија Ристић писао своје гром-мисли, лепи Млађа носио кариране панталоне, |
| једини повереник.{S} Он је њима шаптао своје магловите снове.{S} Њине просте речи певале су му |
| иримо <pb n="43" /> своје срце као дрво своје олистале круне, да се и ми страсно заборавимо као |
| ка више посматрала домаћег учитеља него своје брбљиве сестрице.</p> <p>Стари Матовић није приме |
| } Говори се много.{S} Госпође носе дуго своје хаљине.{S} Понекад се иде у позориште, кад оно у |
| кад је он дошао на власт, развио се до своје потпуности.{S} Неколико покушаја да се завађена к |
| било другим избором изгубити један део своје потпуности.{S} И тада не би био срећан, јер би се |
| о какав ветеран на перу, он би продужио своје дело такво какво је, и нашао му логичан закључак; |
| невином вером у будућност, он је трошио своје младе године радећи да буде достојан поверења кој |
| епа чаршав са постеље, пребаци га преко своје другарице, клече поред ње, подиже јој главу своји |
| живота.{S} Култура им је показала само своје зле стране, извукавши их из куће која је сама поп |
| заузму га и помету; због њих променимо своје навике, укусе, идеје, <pb n="40" /> планове, потп |
| узму га и помету.{S} Због њих променимо своје навике, укусе, манире, идеје.{S} Подпаднемо под њ |
| е нека брину своје бриге, па загледајмо своје јаде.{S} Нека наше жене науче своје људе луксузу |
| мирно.{S} Часовник је понављао правилно своје метално тика-так, така-тик.{S} Хтеде да пробуди А |
| е у шуму и бујад, оне су дизале озбиљно своје врхове украшене чипком од букава.{S} По гдегде ви |
| ошу који би му га предао и пољубити сто своје собе где би га нашао.{S} Он је сачувао сва та пис |
| Клеопатре.{S} Иначе је Бела крила вешто своје маневре од других.{S} Носила је редовно послужење |
| ло од ње?{S} Можда ће најзад наћи нешто своје?{S} Корачала је тешко, леђа је сагла, главу обори |
| као ванредни слушалац.{S} То је био тип своје врсте; док су његови другови били државници, науч |
| злиставала се стара лоза, пуштала у вис своје сочне пипке, припијала се уз кућу, увијала се око |
| ђачка оцена.{S} Она посумња у искреност своје другарице.{S} Упита се да Каја није суревњива што |
| p>Идеални егоист који тражи целокупност своје среће, Илић је осећао да ће та срећа било једним, |
| ив реакционарних власти, трудио се да у своје законе унесе што више гарантије да власт не изигр |
| и је начинио бољом, него да је дочепа у своје шаке.{S} И он не жели власт да учини добра себи и |
| рло знаменита личност, заљубљивале се у своје наставнице.</p> <p>Каја није примећавала забуну с |
| м колу знанаца, повлачећи се све више у своје књиге и свој свет идеја.</p> <p>Једнога дана, те |
| буљаве очи биле су се повукле дубоко у своје тесне дупље... нестајало их је, а на њиховим мест |
| егов прадед борио се јуначки за слободу своје земље, његов дед је кметовао дуго година у свом с |
| ифте веџбају своју памет на теби и дају своје мишљење о твојим поступцима.{S} С врха до дна дру |
| ту, ми живимо.{S} Други не заборављају своје мртве, а зар ми живи да се заборавимо?{S} Ти наро |
| у његовом расположењу, сви који немају своје куће.</p> <p>Света је било доста у главној улици |
| ке.{S} Оставимо модерне жене нека брину своје бриге, па загледајмо своје јаде.{S} Нека наше жен |
| нос на сав глас и хвалио одличну кујну своје жене.{S} Кад би му, и поред тога, остало слободно |
| це.</p> <p>Каја није примећавала забуну своје другарице.{S} Узела ју је за обе руке, и понављал |
| куће.{S} Неколико трговина улепшали су своје излоге.{S} Уличне лампе нису више на стубовима, в |
| е звонила у девојкином гласу, чинили су своје дејство.{S} Илић је заборављао незгодни случај и |
| сутра, а не данас — одговарао је гласу своје савести.</p> <p>Белино понашање га је такође мучи |
| ну раскош свога срца и чудновату лепоту своје маште; јер то није била више Вишња која се појављ |
| Поглед му се заустави на зеленом тепиху своје собе.{S} Једна мисао, далека, тамна, једва схватљ |
| оју је сама искрижала и прекидала причу своје мајке о њеном животу с Матовићем, селидбама с јед |
| Ти нећеш бити довољно јака да извојујеш своје право.</p> <p>Лазаревићева не одговори ништа.{S} |
| ви, јаке боје, које код нас не губе још своје симпатије поред свег дискретног <pb n="151" /> ук |
| оквиру фотографија црногорског кнеза са својеручним потписом.{S} Једно велико огледало на ногар |
| p>Доиста, она није размишљала много.{S} Својим прохтевима није постављала границе. <pb n="139" |
| о о примени електрике, трудећи се да га својим здравим разумом схвати што боље.</p> <p>Међутим, |
| вности, осећала је да ипак није једнака својим друговима.{S} Није имала гимназијске матуре, нед |
| ло је људи _ко]и су починили толико зла својим милим.{S} Сети се последњег разговора <pb n="304 |
| в врат.{S} Он осети поново њене усне на својим устима и њене груди утиснуте у његове.{S} Он је |
| коју је називао природом.{S} Потврђења својим закључцима тражио је у обичним разговорима у дру |
| стојао, он је био примамљив, велики, са својим златним вратима, мраморним стубовима, мирисом од |
| ивовице.{S} Северњаци су нам донели, са својим брезама и саоницама, култ енергији, окрутности, |
| агала.{S} Није волела да остаје сама са својим мислима.{S} Храбро је сносила садашњост и чекала |
| ју га ништа није везивало, и нађе се са својим вршњацима, децом такође из бољих кућа, а покваре |
| на потпуност.{S} Пожеле да раскрсти са својим несређеним положајем једним потезом, сад, ту, од |
| млади пар.{S} То су били махом ђаци са својим другарицама, радницама или газдаричиним ћеркама, |
| у у каваљерима и био је заиста диван са својим, нешто застарелим гестовима и учтивостима.{S} Пу |
| жим бојама.{S} Само је био незграпан са својим великим канабетом, нешто суморан са тешких завес |
| двоструко само да не остане на само са својим мислима.</p> <p>— Радоје није заслужио ону увред |
| е изгубити, остављајући студента да иде својим путевима.{S} Она је била само нешто пролазно... |
| т на прозор. — Ко ће знати шта оне виде својим мрежастим очима!{S} Ипак, оне осећају топао вазд |
| е, тог неслућеног анђела који га милује својим крилима, девојка се била већ извила из његовог н |
| а, трудила се, како само може, да угоди својим гостима.{S} Вечера је била обилата, било је и сл |
| то ће његове сељачке склоности парирати својим господским понашањем.{S} Редовно је ишла по слав |
| своју будућност, у добро које ће чинити својим суграђанима, Србији, можда целом човечанству.</p |
| давао свечаности томе раду, сређености својим мислима и пажње ономе што ће се написати.{S} Зат |
| д Остојићевих, кад Радоје дође с једним својим пријатељем, млађим чиновником из суда, те их поз |
| на поји целу нашу земљу, држи је моћним својим жилама као нераздељиву целину, струји кроз њу ка |
| њу, јер је толико пута говорила Вишњи о својим намерама.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ја ћу на село |
| ад не поведе разговора пред Чедомиром о својим сумњама.{S} Чим би га видела, осећала се пред њи |
| вечито добре воље.{S} Причао је радо о својим пословима.{S} Решавао се с муком да је остави.{S |
| лично разоружаном ратнику, он је гледао својим сопственим очима, како све иде у пропаст.{S}Осет |
| Универзитет?</p> <p>Младић ју је гледао својим чудним сјајним очима и као да се питао да она не |
| , као за себе.</p> <p>Сунце је завијало својим сјајем тиху воду, зарђале шуме и један параброд |
| обале; сваку стопу ове земље налили смо својим знојем и крвљу, а ми не знамо још колико неисцрп |
| вно лице овог романа, корачао је лагано својим уобичајеним путем из Библиотеке на Теразије, па |
| у башти.{S} Ствари су у кући пошле опет својим старим, мирним током.{S} Тако је Вишња могла сад |
| тако... ради саме власти и да је држи у својим рукама, као тврдица златнике, и да се свети, да |
| цају густе сенке око њих и заносе главу својим тешким мирисом.{S} Стога се она отимала, кад је |
| ојом неприродном логиком; пуне ти главу својим непроменљивим законима; говоре ти о људима само |
| арице, клече поред ње, подиже јој главу својим изанђалим рукама, и обузета оним присним сажаљењ |
| и повучено, за свој рачун, у себи, међу својим књигама.{S} Седао је поново за свој сто и настав |
| он је тамо нашао два оделита типа међу својим новим друговима.{S} Један је био већ господин, ц |
| ене главе, њених очију које поздрављају својим топлим погледом рад на добру народа.{S} Слушајућ |
| е уништити закон борбе који гноји земљу својим жртвама?...{S} Шта то мари нешто мало грешака у |
| ла му је писати дуго, опширно о себи, о својима, о миру који је нашла у свом родном крају, о ве |
| а у спомену наша старија литература.{S} Својих осамнаест година, колико је имала пред свадбу, п |
| .{S} Филозофи изилазе из леденог облака својих формула, крхају баријере које деле науку од живо |
| етпостављао је друштво оног другог типа својих колега, друштво студената политичара.{S} Они су |
| више него што је волео пук, био горд са својих материјалистичких убеђења и, на демонстрацијама, |
| елику шетњу, обишли су готово сва места својих састанака...{S} Вече их је ухватило на Чукарици. |
| ћег димњака.{S} Она није умела, и поред својих лектира, да измири старински морални закон пород |
| бедна да се чинило као да је примила од својих посетилаца навику да пије, па се пропила и од пи |
| , њушкао, маштао, презао, одмарао се од својих лектира правећи разнолика опажања, и уживао стра |
| е дигао руку од свега и почео бежати од својих...{S} Најискреније су животиње крокодили јер лиј |
| ога ми се љутим.{S} Једног овде имам од својих, па се и он туђи...{S} Испрати Вишњу до куће.</p |
| ду, зар није видела гомиле још горих од својих суседа?{S} Она није умела бранити себе помоћу др |
| теби чини да нас она, кроз ниске гране својих врба, позива на велика дела, узвишен рад.{S} Гле |
| породичног живота са борбом за испуњење својих сопствених потреба.{S} Њено васпитање, које јој |
| них философа и нуди на продају свешчице својих <hi>Гром-мисли</hi>. <pb n="86" /> Публика се ст |
| м, да крије своја осећања, да се одриче својих мишљења и да се вечито повлачи у себе, те му је |
| дићевим.{S} Његове очи гледале су је из својих дупља загонетно.{S} Она признаде:</p> <p>— Ја хо |
| ајне, проницаве очи, које су гледале из својих дупља нешто унезверено, као да је душа стално у |
| д ради Вишња?</p> <p>Он би се пренуо из својих студија, видео би се у својој соби, сам... ужасн |
| ло и од самог Илића, а ради њега и ради својих родитеља, она је желела бити најбоља жена на све |
| и краја улице, која се губила у низини својих простих, неугледних кућа.{S} И онда опет писмо, |
| кад хоће.{S} Није се морала више бојати својих наставница.{S} Није морала трчати на час да не з |
| у бањи, придружио се телеграфски одлуци својих колега.{S} Краљ Отац, који се такође бавио у ино |
| есторана без алкохола.{S} Он се језиком својих посетилаца зове звонко: <hi>чокалиница</hi>.{S} |
| <p> Илић се није дружио с првом врстом својих вршњака.{S} Оскудевали су му за то васпитање и с |
| оручи једна кола, стрпа у њих један део својих књига, што би довољно било другом човеку за цео |
| <p>На Скупштини је нашла Вишња неколико својих другарица из девојачке школе.{S} Међу њима је би |
| меном и угледом јамчићете за исправност својих поступака.{S} Живот, смрт, љубав, отаџбина, брак |
| ине своје будућности, проналазио је пут својих мисли.{S} Једно женско срце куцало је за њим.{S} |
| и, групи или кући од утицаја, они имају својих људи и фамилије; ипак претпостављају реакцију.{S |
| ора — трудио се младић да скрене правац својих мисли на конкретне ствари, али слике оне две дев |
| ом трњаку.{S} Кад се окренуо и пошао ка својој другарици, она је стајала сама у зраку пуном киш |
| Красно, госпођице — обрати се Матовићка својој кћерци. — Дивно, девојко!{S} Од кога си научила |
| највише би се разонодила кад би отишла својој другарици, Милеви, ћерци једног златара, чији је |
| .{S} Радоје је одбијао кратке димове на својој луши.{S} Његове очи су гореле као жишка у дувана |
| >— Чудан народ! — говорила је газдарица својој вратарки за њих. — Постеља до постеље, па се не |
| о да се хтела отрести тих осећаја, рече својој другарици;</p> <p>— Како народ погађа шта је леп |
| ознаника, подиже глас и рече изазивачки својој другарици:</p> <p>— Он ме саветује да продужим ш |
| ази, и више се не врати својој ташти ни својој жени.</p> <p>Док је он тако пребројавао своје не |
| кочијашу да полази, и више се не врати својој ташти ни својој жени.</p> <p>Док је он тако преб |
| зиме.</p> <p>Вишња се хтеде подсмехнути својој другарици, али се не усуди.{S} У њеном <pb n="21 |
| рицу која се није заустављала у причи о својој срећи.</p> <p>Била се обесила о једру мишицу сво |
| разник, кад се нема школе, те предложио својој пријатељици да изађу у шетњу негде даље него што |
| p>Газдарица изађе из собе и рече полако својој мачки:</p> <p>— Овој нису вечерас све козе на бр |
| јала.{S} Могла је уредити свој живот по својој вољи, излазити куд хоће, враћати се кад хоће.{S} |
| сли обично, који стварају свој живот по својој вољи.{S} Али, кажи ми... молим те, колико је тек |
| пролећа и јесени, доносио је Лазаревић својој жени и најстаријој кћери штоф за хаљину из Беогр |
| „једна жена као што си ти, тако учена у својој простоти, тако проста у својој учености... ти, к |
| учена у својој простоти, тако проста у својој учености... ти, која би вечито била уза ме, која |
| а ниском мерџана око врата, седела је у својој клупи и преслишавала <pb n="37" /> се из методик |
| еби.</p> <p>По целе дане проводила је у својој соби, читала прибелешке, разгледала непрочитане |
| пренуо из својих студија, видео би се у својој соби, сам... ужасно сам, као у гробу.{S} Тада би |
| , живот постоји, он се не може мењати у својој суштини, ми смо принуђени примити га.{S} Да, вре |
| човека опомену како је пријатно бити у својој кући.</p> <p>— Шта је то тако важно? — одговори |
| доведу у ред, кад обоје нађу користи у својој вези; понављам, брак је на првом месту акт озбиљ |
| у то да верује!...{S} И то да дочекам у својој рођеној кући, гром вас спалио... од човека кога |
| им плодом.{S} Остојићев султан дремао у својој кућици, вртио репом и хватао устима муве.{S} Даљ |
| анствено у својој невиности, сатанско у својој лепоти.{S} Уседелица се збуни.{S} Окретала се бл |
| нземаљски сан, тело наго, божанствено у својој невиности, сатанско у својој лепоти.{S} Уседелиц |
| лог себе.{S} Што је учинио једну услугу својој сестри, он се одрекао своје породице.{S} Никоме |
| атко са целом прошлошћу.{S} Дала је реч својој другарици да јој проводаџише за прву прилику кој |
| елела да се и њему допадне, јер је она, својом хромошћу завезана за кућу, сањала често о заљубљ |
| ења за бољи живот, за нова прегнућа.{S} Својом малом главом, она је обухватала ове обадве широк |
| ку, која ју је уљуљкивала, запљускивала својом пенушавом водом и шапутала јој недопуштене приче |
| ом кишовитом времену унео му је тек, са својом влагом, нешто мало светлости у минуле године.</p |
| {S} И Чедомир је прекинуо сваку везу са својом породицом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| амог себе терао га је да се излије пред својом старом пријатељицом, ма по цену да се понизи.</p |
| ке.{S} Она је очекивала да је он назове својом вереницом, дâ јој обећања за цео живот, свечано, |
| ти моћ да разумеш ствари, али те заводе својом неприродном логиком; пуне ти главу својим непром |
| ек кад нас, као неко фино вино, преваре својом лакоћом и сласти, па опију благо, замагљавајући |
| су његове очи <pb n="71" /> сијале оном својом ватром, јако као крст на старинској цркви.</p> < |
| них врата, и, поклецнувши само једанпут својом хромом ногом, већ беше у другој соби. — Што су д |
| окрет је био тако снажан, да она посрну својом хромом ногом и једва се заустави на половини сал |
| речи очекивао све: народно благостање, своју сопствену срећу, социјалну правду и уједињење Срп |
| } Хоћу да грицкам полако <pb n="242" /> своју срећу, живот ми је кратак, верујем у бесмртност д |
| ир поново њен није ју могла утешити.{S} Своју грешку сматрала је за кривицу.{S} Стид ју је било |
| Студент обриса пажљиво седиште и позва своју другарицу.{S} Она седе весело тако да јој обе сто |
| олу?</p> <p>Каја подиже главу и погледа своју другарицу расејано.{S} Чудила се томе питању, јер |
| опло, добро.</p> <p>Млади човек погледа своју другарицу право у лице; она не спусти очи.{S} Она |
| жуде.{S} Подивљао, као звер што погледа своју жртву пре него што јој доврши живот, Чедомир прек |
| ="45" /> апстракцијама, али, кад угледа своју другарицу у визији природних елемената, он се упи |
| и пуче пред очима младићевим кад угледа своју драгану!{S} Све се изгуби, потону у неку сребрну |
| што је хтела рећи.{S} Да би пак утишала своју савест, радила је готово претерано на школским пр |
| не може одобрити.{S} Слобода је појела своју децу.</p> <p>— Илићу?</p> <p>— Грађанске гарантиј |
| пошла је брже и пријатељски му пружила своју руку, покапану мастилом.</p> <p>Без речи, ударили |
| живот био лак, јевтин.{S} Данас све има своју цену; симпатије су редак луксуз, а брак... брак ј |
| ниво!...{S} Није то рђаво.{S} Човек има своју кућу, слатко руча, купи жени папуче.{S} Јест, мож |
| дој жени, те скочи на други предмет, на своју школу, на децу.</p> <p>— Имам троје деце — рече. |
| ће се већ сутра отимати удварачи... на своју љубав: здраву, одраслу паланчанку, чије срце, мож |
| е формалности око преноса наследства на своју сестру, не задржа никакву резерву за себе, и врат |
| своја нешто бледа уста, заборављала на своју сакатост, храмала око студента, пљескала рукама, |
| , него је то госпа-Клеопатра урадила на своју руку код колеге свога покојног мужа, јер није одо |
| ена, па можда ни праве воље да мисли на своју породицу.{S} Кад би му ко од пријатеља скренуо па |
| им сметлиштем које је град избацивао на своју периферију.{S} На северу, уздизала се једна немал |
| лизу, одмах иза брда.{S} Девојка прибра своју снагу, намршти се, па се осмехну презриво:</p> <p |
| не и врло лепе — допуни госпа Клеопатра своју ћерку; затим се обрати своме сину. — Сад ће отац |
| .{S} Остави пук и друштво нек сами воде своју бригу.{S} Ти ћеш тамо у Чачку наћи довољно посла |
| сеним у младића.</p> <p>Он спази такође своју другарицу, покуша да окрене главу на другу страну |
| по коју лепу реч за њу, девојку која је своју ману осећала све дубље једно што је пристизала на |
| шуљи, боса.{S} Као ван себе, гледала је своју слику, слику не ње, него друге жене, не жене, нег |
| ћица за црпење воде на обали пружала је своју гвоздену руку као нека ружна добричина.{S} Небо о |
| догађаја који се десио.{S} Избегавао је своју саучесницу.{S} Презао је сваког тренутка да га не |
| би га у другој земљи ухапсили, терао је своју кобилу преко оближњег моста.</p> <p>— Погледај, В |
| о подигравање којим је хтела да сакрије своју сакатост пред младићем ?{S} Или је то био само зн |
| и, па ипак се силило и хтело да сакрије своју немоћ.{S} Упрегнуто <pb n="298" /> ужетима за таљ |
| — Је ли ти жао Београда? — упита Радоје своју сусетку.</p> <p>Девојка поцрвене сва као да ју је |
| и саме ноћне светиљке, које су расипале своју несигурну светлост по непознатим престоничким кућ |
| а добијају то парче хлеба без борбе, те своју слободу употребљавају на своја задовољства, а зад |
| а на сат.{S} Било је још рано.{S} Обуче своју собну хаљину, подиже један крај од завесе, и поса |
| S} Илић је заборављао незгодни случај и своју оскудицу.{S} И они се вратише у варош још веселиј |
| Кајом.{S} Она хтеде по том да надокнади своју срећу, да види, <pb n="246" /> да посети све те с |
| ац у једном тренутку, зажелевши да види своју драгану, да је види целу, разголићену, остављену |
| е стране из човечјег инстинкта да тражи своју сопствену срећу, пошто-пото, и с <pb n="165" /> д |
| додирну се шешира церемонијално, пружи своју меснату руку, па после првих поздрава осу грдњу н |
| и камо.{S} У једној празној улици спази своју жену.{S} Она га није видела, ишла је оборене глав |
| изабрати своје друштво, слободно казати своју мисао.{S} Што год је било око ње, уверавало ју је |
| ромет.{S} Аница потрча хитро да поврати своју другарицу.{S} Али, на пола собе, она се заустави |
| Хтеде отпочети присан разговор, упитати своју другарицу како је провела тих неколико месеци од |
| <pb n="95" /> <p>Он задрхта кад примети своју пријатељицу, малу паланчанку пуну одушевљења, пис |
| } Поштење му је налагало бар да извести своју бившу драгану и уштеди јој муку од сазнања, нагли |
| ну лако на ивицу од канабета.{S} Спусти своју уздрхталу шаку на ту руку, на оно меко, благо и м |
| } И, она је легала сва срећна, певушећи своју омиљену песму: „Сунце ходи и заходи, а у мојој је |
| S} Него, враћај се у Београд, па гледај своју науку.</p> <pb n="234" /> <p>— Али, тата — поче д |
| анити од њих, он поново обгрли погледом своју земљу.{S} Кириџије су биле зашле за кукуруз, види |
| првог изненађења, па устурајући дланом своју косу, додаде одсечно: — Илић није крив ништа.</p> |
| ни су обоје осећали Белину сакатост као своју кривицу — јер је још као дете, због недовољног на |
| Седао је поново за свој сто и настављао своју расправу.{S} Неодређена слава би опет залебдела п |
| паучине.</p> <p>Чедомир погледа поново своју другарицу.{S} Она се била изгубила у мисли.{S} Те |
| Девојка обори главу, и посматраше дуго своју сенку која је расла поред ње.{S} Најзад рече:</p> |
| чним тренуцима, Илић је, безмало, мрзео своју драгану и веровао да га она мрзи.{S} Сваки њен по |
| вој <pb n="77" /> успех.{S} Он је волео своју земљу дубоко.{S} Поред бриге за личну будућност, |
| г рафа један дивит, који је био изгубио своју првашњу боју под многогодишњим <pb n="179" /> крм |
| ир је, намрштених веђа и суморно, палио своју цигару.{S} Девојки је један облак туге замагљавао |
| ој моди.</p> <p>Илић је поносито сносио своју сиротињу.{S} С невином вером у будућност, он је т |
| по сапима.</p> <p>Арап је држао високо своју лепу главу, и није хтео да погледа те одрпанице.{ |
| ром од зелене свиле, разливала је са̑но своју хладну светлост по интимном намештају супружанске |
| и метиља!{S} Матовић признаде отворено своју погрешку, укиде оба закона, даде оставку на свој |
| месту на којем је Илић пољубио први пут своју драгану.{S} У врх пута стајала је још она клупа н |
| џепове од панталона, сигуран у себе, у своју будућност, у добро које ће чинити својим суграђан |
| е мајка отишла од куће, Бела га позва у своју собу.</p> <p>— Пропали смо ако нас примете — приг |
| ћни.</p> <p>Дрхтећи, Вишња је гледала у своју другарицу и није речи могла рећи.</p> <p>— Удај с |
| ишљаше девојка, повукавши се из трема у своју собу, као рањена тица.</p> <p>Ту је било врло мир |
| претрчи поново преко дворишта, упадне у своју собу и зарони зајапурено лице у хладовите јастуке |
| коалиција, свака фракција експлоатише у своју корист парламентарну свемоћ.{S} Треба ли се одрећ |
| унова заигра у крај пута.{S} Занесени у своју лепоту, они нису осетили да је нестало лепог дана |
| етке.{S} Долазио је у њихову кућу као у своју.{S} Газда-Митар га је звао често да га што послуш |
| имети у себи Вишња гледајући расејано у своју давну другарицу која се није заустављала у причи |
| корист.</p> <p>Илић погледа зачуђено у своју другарицу.</p> <p>— Откад ти поста таква непријат |
| одмах сву његову тежину, не схвати сву своју несрећу.{S} После прве забуне, обузе је љутња.{S} |
| из старинских романа.{S} Ћифте веџбају своју памет на теби и дају своје мишљење о твојим посту |
| д је хтео прићи, она је зауставила неку своју познаницу на пролазу и продужила пут с њом.{S} Би |
| косим зрацима сунца.{S} Он узе за руку своју другарицу; брзо се трже, њена рука била је хладна |
| преписача у Ваљеву, где је начинио целу своју каријеру.{S} Ту се оженио, подоцкан, кад му је би |
| се нагађају.{S} Вишња се уплаши и викну своју колегиницу;</p> <p>— Анице...{S} Анице!</p> <p>Ни |
| мало поштовања што је дотле имала према свом мужу, грдила га, понижавала, рушила му свако уваже |
| и, која далеко тамо иза Рудника ради на свом образовању и спрема се да буде велика и мила сарад |
| и законодавног тела.{S} Да би остали на свом месту, не могу често имати своје ја, бранити оно ш |
| и право: ни брат ни сестра нису били на свом месту.{S} Родитељи нису водили о њима права рачуна |
| раво.{S} Он је тражио мало светлости на свом путу, као што морнар тражи звезду изнад узбурканих |
| ју је утврђивало у одлуци да не допусти свом обожаваоцу задовољство љубакања.</p> <p>— Тако ћеш |
| били.{S} Све што је Чедомир знао о овом свом претку, било је да се борио на Засавици, по свој п |
| га села, она покуша да хладније мисли о свом узбуђењу.</p> <p>— Откуд овај сан, овај бол? — пит |
| је оставила Београд није јавила ником о свом одласку.{S} Тада јој је то изгледало природно: њен |
| ту, позивала га на ручак још једнако по свом обичају куцајући на врата од собе, а не отварајући |
| налазе у недоумици: да ли да гласају по свом убеђењу, <pb n="278" /> па да оборе министра који |
| ата и продавао погачице, поздрави их по свом обичају.{S} Они се дохватише шешира и изађоше на у |
| једном речи.{S} Кажу да је ова варош по свом положају, после Цариграда и Неапоља, најлепша на с |
| Само је Матовић заборављао, да је он, у свом детињству, имао једну опаку, али врло сигурну учит |
| себи, о својима, о миру који је нашла у свом родном крају, о вечито променљивом пејсажу кукуруз |
| ље, његов дед је кметовао дуго година у свом селу, његов отац, са нешто мало школе, начинио <pb |
| о себичног.{S} Илић се осећао понижен у свом осећању културног човека.{S} Планови о повратку на |
| } Понекад се иде у позориште, кад оно у свом путу наиђе на Чачак.{S} По кафанама се пуши, млата |
| еџа! — пребаци Матовићка <pb n="204" /> своме зету. — Зар се за свадбени пут купују новине?</p> |
| а ливада и ти мириси заносили су је.{S} Своме препуном срцу налазила је одушке у цвећу, сагињал |
| ште, која није пропуштала прилику, а да своме зету не покаже колико је срећан што не плаћа стан |
| ад ћеш ми једанпут доћи? — пребаци Каја своме рођаку. — Бога ми се љутим.{S} Једног овде имам о |
| ље на барикадама.{S} Она није опраштала своме другу ту издају заједничких убеђења.{S} Она је иш |
| хтела навести, збуњивала се и допуштала своме пријатељу да он формулише оно што је хтела рећи.{ |
| брала лаворике.{S} Она је сад говорила своме мужу:</p> <p>— Јеси ли видео да сам имала право!{ |
| н, који се никако није хтео скрасити на своме месту; до дечка је била једна близнакиња, а преко |
| ју је носталгија робијаша који се враћа своме крају.</p> <p>Пред сумрак, небо се наоблачи.{S} М |
| <p>Вишња приста у први мах, подајући се своме срцу.{S} После се трже брзо, нагло и одби.</p> <p |
| Клеопатра своју ћерку; затим се обрати своме сину. — Сад ће отац да се врати, па пази, Младене |
| ја, за све што има, има да захвали само своме сељаку, лако се одлучио да приђе првој струји.{S} |
| воје струке, волео слободу, желео добро своме народу и имао стила у чланцима што их је писао по |
| сне мелодије, у којима је налазио извор своме одушевљењу.{S} У њиховом неисписаном рукопису вид |
| жава, човечанство; он је све то видео у своме ја; то његово ја било је почетак и свршетак свега |
| мешан од палата и чатрља.{S} Једно јато сврака прегонило се по остарелом кестењу на улици.</p> |
| а у Београду била још реткост и што јој сврати пажњу.{S} Она позна да је то државни фијакер по |
| трговине са старим књигама.{S} Ништа не свраћа пролазнику пажњу на њега: фирма ни модел робе шт |
| о отегнутој јеци гајда по механама где свраћају сељаци.{S} Али писмо испаде кратко, банално.{S |
| и да му се гуша стеже, очи почеше да га сврбе, и њега обузе луда, болесна жудња да рашири руке |
| прагу револуције, али се сви ти говори свршавају кад куцне девет сати, време спавању, и варош |
| ише Вишњином стану.</p> <p>— Ви на лето свршавате школу? — упита Илић нову познаницу.</p> <p>— |
| Саборној цркви са г. Чедомиром Илићем, свршеним философом.{S} Честитамо младенцима.</quote> <p |
| ло.</p> <p>— Иде... иде.{S} Биће раније свршено него што смо предвидели — одговарао им је убеђе |
| же, жандарм јој наредио да то мора бити свршено још тог јутра.{S} То је била листа за попис ста |
| воме ја; то његово ја било је почетак и свршетак свега.</p> <p>Понекад, у његову душу су запљус |
| дана, Вишња га нађе на Великој Школи по свршетку једног семинара.{S} Изишли су из школе, па врљ |
| се то једног дана досади, он оде у суд, сврши све формалности око преноса наследства на своју с |
| ојани.</p> <p>Сео је затим и покушао да сврши своје дело.{S} У соби је било тихо.{S} То беше ст |
| вечерас све козе на броју!</p> <p>Вишња сврши школске задатке што је могла брже, па се онда сву |
| јој није умео тачно рећи њена права кад сврши школу.{S} Будућност јој је изгледала неизвесна, т |
| {S} Она заћута, и тек пошто се први час сврши, упита другарицу без неког нарочитог повода:</p> |
| ти; доле с њим!...{S} Него нека младић сврши школу, постане свој човек, добије парче хлеба, па |
| пијаница.{S} Тако је пре неку годину и свршила: једног јутра се срушила.{S} Никоме није пало н |
| ита:</p> <pb n="65" /> <p>— Па зар ниси свршила школу?</p> <p>— Завршила сам — одговори Вишња г |
| можда је срећна што се свршило како се свршило.</p> <p>Вишња је тако прошла, изгубила се у про |
| а стално.{S} Још можда је срећна што се свршило како се свршило.</p> <p>Вишња је тако прошла, и |
| ки ђачић.</p> <p>Као што се предвиђало, свршио је школу одлично, без једне четворке, сама петиц |
| , па је покушавао да продужи гимназију, свршио два три разреда, после ступио у трговину у Беогр |
| шта ће после доћи!</p> <p>У тим идејама свршио је прве две године.{S} О распусту га је чекало ј |
| од самог миља и заноса, па кад би писмо свршио, написао адресу и залепио завој, дубок, сладак у |
| ква свадба!{S} Тај младић није ни школу свршио, а Бела је још дете.</p> <p>— Бела ми је терет н |
| оспођа. <pb n="120" /> — Није још школу свршио, а већ проси девојку...</p> <p>— Ја не налазим у |
| е надао бар у сина, да ће изаћи на пут, свршити школу, добити државну службу, па да проведе на |
| ту и питао се ћудљиво како ће се то све свршити.{S} Дотле је онај други Илић, онај прави, онај |
| ити, шта ће ко рећи и како ће се све то свршити.</p> <p>— Ти си луда! — рече јој он кад му рупи |
| лије, али ми смо ту.{S} Кроз који месец свршиће школу.{S} Неће требати да се мучимо око мираза. |
| ише нисте дете.{S} Кроз неколико месеца свршићете школу и постати јаван радник.{S} Стало вас је |
| ата нема ништа против.{S} Само тражи да свршиш школу.{S} Дотле нам иначе треба времена око дево |
| у, као и мени удовички ужитак.{S} А кад свршиш школу, шта ће ти ова страћара.{S} Иди куд те очи |
| е ти се осигурати издржавање све док не свршиш школу, као и мени удовички ужитак.{S} А кад сврш |
| ри и рече:</p> <p>— Шта ти мислиш пошто свршиш школу?</p> <p>Каја подиже главу и погледа своју |
| а и публиком, па да му преда целу себе, сву раскошну младост која је бујала у њеним грудима и с |
| си оборила младу.</l> <l>Ко̑ одговор на сву љубав моју,</l> <l>Очи твоје спустила си тајно...</ |
| број души, кад сазна све.{S} Погађао је сву одвратност која ће је обузети према њему, према сви |
| куће — како су звали то одељење — скупи сву храброст, закуца на врата и преда се тој голицавој |
| сети одмах сву његову тежину, не схвати сву своју несрећу.{S} После прве забуне, обузе је љутња |
| оца и њене куће, он не би смео поверити сву ту изненадну раскош свога срца и чудновату лепоту с |
| ивидуа и фамилија.{S} Он је био обратио сву пажњу само на спољашност, на изглед ствари и покрет |
| Вишња стигла у Чачак, осетила је тек ту сву супротност између живота који је предузимала и оног |
| тако јак, суров, да она не осети одмах сву његову тежину, не схвати сву своју несрећу.{S} Посл |
| така не може да макне, а иначе скакуће, свуд јури, трчи, код свију је, без њега ништа не може д |
| и средстава, и у опште претпостављати, свуда где му је то место, материјалну културу нематериј |
| ан, хладна као језа.</p> <p>— Свуда!{S} Свуда... само не у Београд! — шапутао јој је унутрашњи |
| њива бојазан, хладна као језа.</p> <p>— Свуда!{S} Свуда... само не у Београд! — шапутао јој је |
| доцкан је.</p> <p>Матовић се био упола свукао, па застао, седећи замишљено у једној старој нас |
| е задатке што је могла брже, па се онда свуче и леже.{S} Хладна постеља јој је пријала угодно.{ |
| бољи човек.{S} Чинило му <pb n="280" /> се да би у њој нашао оно нешто неодређено што је вечито |
| але чудан сјај и упијале <pb n="312" /> се у чипкану кошуљу, у дивна округла рамена, у румену к |
| ена уста.{S} Уста и уста <pb n="132" /> се спојише.{S} Тело и тело приби се.{S} Руке се укрстиш |
| ени главни стубови скрхали <pb n="6" /> се као од стакла.{S} Краљ се сад, природно, обраћао нар |
| ојој клупи и преслишавала <pb n="37" /> се из методике.{S} Вишња покуша да заметне разговор с њ |
| ротоару.{S} По прозорима <pb n="208" /> се црвене уски јастучићи, где се жене налакћују и разго |
| ло што је хтела, свађала <pb n="128" /> се да се кућа орила од њене вике.{S} Време јој је прола |
| {S} Суревњиво и забринуто <pb n="69" /> се надао сваког часа лопову који би му покварио више не |
| {S} Треба видети у чему је ствар, треба се уверити — говорила је себи.</p> <p>Али како?</p> <p> |
| ужавке су носиле зелену салату.{S} Роба се пресијавала, извешана пред бакалницама.{S} Ласте су |
| е где се не говори непосредно, обиграва се око ствари и причају се многе излишности.</p> <p>Реш |
| ха до дна друштвених степеница одиграва се иста комедија; лукавство замењује снагу, и помоћу ви |
| е дворе гради.</l> <l>Дан градио, а два се кајао —</l> <l>Ој, убава, убава девојко, ој!</l> </q |
| она посрну својом хромом ногом и једва се заустави на половини салона.</p> <p>И Чедомир устаде |
| >Кад дође на Велику Школу, Лазаревићева се баци на студије врло озбиљно.{S} Али не осети више о |
| .{S} Њихови се осмеси сусретоше, њихова се лица приближише, њихове се усне саставише.</p> <p>По |
| ом месту тротоар је био узак.{S} Њихова се рамена додирнуше.{S} Чедомира такну у срце надземаљс |
| марио немачке философе.</p> <p>— Њихова се наука састоји — тврдио је — у давању необичног смисл |
| Чедомир се врати у дубину салона, сурва се на канабе, притиште јако обе слепочнице, које су бил |
| онда у кућу, али испод ока... као да га се то ништа не тиче.{S} Редови, млади момци у озбиљној, |
| вијан као неком утваром.</p> <p>Није га се тицало које је доба дана.</p> <p>Ти заборави су му п |
| и нашао му логичан закључак; шта би га се тицало што би то било противно његовом новом убеђењу |
| и радио на започетој тези.{S} Шта би га се тицало што не би постао професор универзитета, слава |
| свакој звезди своје место и пут којега се мора држати.{S} Измерила је сунце, пронашла материје |
| х нове, све му изгледа лако.{S} Уз њега се припило једно женско створење, цело једно женско тел |
| ње живота као ускршњих јаја, нешто чега се човек може одрећи у свако доба.</p> <p>Илић је пак м |
| да заказујеш састанке, реци!{S} На кога се метну, несрећнице?{S} Хоћеш ли да свет показује прст |
| ао! — рече му други пут. — Само на кога се метну, да ми је да знам?</p> <p>— Не на мене, у свак |
| човеком раме уз раме, нема рада од кога се стиде, нема казне од које би их ухватио страх.</p> < |
| е главу својим тешким мирисом.{S} Стога се она отимала, кад је време било ручку, да сама трчи и |
| су се мењале у кући полако.{S} Послуга се обазривије понашала према домаћем учитељу.{S} Жандар |
| ла потребу да промени себе, да кида, да се разведе са самим собом.{S} С пуном збиљом, као да то |
| шљао дуго, па сам дошао до закључка, да се велика зла не чине намерно, с предумишљајем, већ... |
| опи у разблудни осмејак њених усана, да се заборави и преда њеном загрљају меком, по потиљку, с |
| им старијим, да крије своја осећања, да се одриче својих мишљења и да се вечито повлачи у себе, |
| ла жеља, и то још раније него Вишња, да се развије што више, да оде до краја пута који је водио |
| сроза низ мишице, обеси се о бедра, да се после склиза на под.{S} Девојка подиже руке као да с |
| S} Нашем народу треба много да чита, да се просвећује, да се учи; он је готово цео неписмен.{S} |
| провали.{S} Из неба осу плаха киша, да се за час начини поток поред њиних ногу.{S} Они су ишли |
| талних оправки и поправки.{S} И сад, да се ту усели неки Нишлија само за то, што господин саизв |
| ео да га види јасно, ту, поред себе, да се сав загњури у њега.{S} Он је толико очекивао ову <pb |
| ним потезом, сад, ту, одмах, да оде, да се изгуби, да ишчезне с Вишњом у неки свет где га нико |
| еба много да чита, да се просвећује, да се учи; он је готово цео неписмен.{S} Ето то, тај факт, |
| амо Богу молим да заустави то време, да се не живи тако брзо.{S} Хоћу да грицкам полако <pb n=" |
| радост, па жеља нека да је нестане, да се истопи полако, као комад леда.{S} Чедомир ју је узео |
| де за срце.{S} Учини јој се да тоне, да се земља сурвава под њом, да околне планине падају.{S} |
| срце као дрво своје олистале круне, да се и ми страсно заборавимо као чела на каквом цвету.{S} |
| ебе, они не траже много.{S} Највише, да се, дошав на власт, провезу преко Теразија на фијакеру, |
| у га чудни осећаји да цепа, да мучи, да се свети на тој девојци која му се предавала сва.{S} Па |
| за Чедомира.{S} Сан је био тако јак, да се пробудила сва уздрхтала, и није могла више заспати.{ |
| синуле би најдубљом љубавном ватром, да се одмах после замраче другим, леденим погледом, који м |
| ој једнако велим да изађе у друштво, да се разоноди, а она неће, <hi>штудира</hi>...</p> <p>Том |
| </p> <p>Ко зна колико би то трајало, да се стари Матовић не разболе и умре.{S} Овај народни бор |
| е да опет под руком осети њено тело, да се утопи у разблудни осмејак њених усана, да се заборав |
| ен је одлазио такође, у школу, рано, да се што пре отресе куће, за коју га ништа није везивало, |
| директор суво — има, на првом месту, да се пређе прописан програм.</p> <p>— Моје студије...</p> |
| умеша, и рече:</p> <p>— Знате, отац, да се Миле тетка-Катин верио у Минхену... испросио Швабицу |
| ба да се нађемо, па да се објаснимо; да се разговоримо као пријатељи.</p> </div> <div type="cha |
| тефериџу, патарицама, <pb n="211" /> да се друштво састане, без нарочитог договарања, и весеље |
| исијама док се не би сва распала.{S} Да се тако продужило, цео државни буџет <pb n="261" /> не |
| у, пушио на лулу и бријао бркове.{S} Да се није знало чији је син, узели би га за странца.</p> |
| ећи помоћна средства:</p> <p>— Треба да се нађемо, па да се објаснимо; да се разговоримо као пр |
| е као благодат небесни, Морава треба да се разлива у многоструки сплет зелених поточића, који б |
| ећан овда онда.{S} Оно од чега треба да се бојиш јесте да не будеш... као ја, несрећна за увек. |
| а, као код своје куће.{S} Немаш чега да се женираш.{S} Тетки си се јако допала.{S} Вели, красна |
| а настави одлучним гласом: — Изгледа да се и она свиђа њему...{S} Вере ми, спремај паре за свад |
| S} Нек дете зна...{S} И кажем јој ја да се чува.{S} Мисли да јој је још осамнаест <pb n="178" / |
| оје потпуности.{S} Неколико покушаја да се завађена крила опет сједине остали су без успеха.{S} |
| а покојног мужа, јер није одобравала да се Чедомир удаљава од своје жене.{S} Морао се примити с |
| } Чудила се тој несаници, покушавала да се отресе те узбуђености.{S} Њу дотле нису походили ти |
| а нова критика позитивизма изгледала да се отима свакој формули, да је пуна релативности, анарх |
| ија...{S} У Србији има толико будала да се за педесет година не роди ниједан ипак би их доста б |
| има?{S} Те исте ноћи Вишња је сањала да се удаје за Чедомира.{S} Сан је био тако јак, да се про |
| вала ова миловања, као да је осећала да се цела љубав не састоји од пољубаца.{S} Она је ту оста |
| и се у Београд.{S} Мајка је покушала да се измире.{S} Он јој је одговорио једним увредљивим пис |
| , са очима као у миша, она би желела да се и њему допадне, јер је она, својом хромошћу завезана |
| 304" /> са Вишњом.{S} Она се трудила да се врати на пут којим је ишла пре него што га је познал |
| рена врата, као тица која је тражила да се спасе.</p> <pb n="195" /> <p>— Је ли то истина, госп |
| мно!...“</p> <p>Понекад би помислила да се нађе са Чедомиром, да га поново придобије за црвену |
| и живот.{S} Узалуд се девојка борила да се код своје куће осети као код своје куће.{S} Она је б |
| грдила, клела.{S} Сестра је претила да се обеси.{S} Кад му се то једног дана досади, он оде у |
| ној служби.{S} То допусти Матовићима да се преместе у једну већу кућу.{S} Било је крајње време, |
| асака, ова чатрља је била тако бедна да се чинило као да је примила од својих посетилаца навику |
| изненађено, па по обичају наших жена да се покажу љубазне кад их неко нâвикне, понуди се услужн |
| едини.{S} Чекало се само пролеће, па да се и то зазида, те цела Морава окрене на јаз.{S} Али се |
| поново воле...{S} Шта треба више, па да се буде срећан!{S} И у том слатком расположењу, које не |
| тва:</p> <p>— Треба да се нађемо, па да се објаснимо; да се разговоримо као пријатељи.</p> </di |
| машинисту на пример, али вели, мора да се иде од куће, можда на страну, па су трошкови велики, |
| лно учтиво, имао при себи палидрваца да се упали цигара и давао на веру.{S} Могло се ићи из ход |
| и ; нигде није тачнија она пословица да се не зна шта носи дан, а шта ноћ.{S} Странци нас зову |
| и око паса.</p> <p>Тада Вишња покуша да се ослободи, стежући му у исти мах руку јако.</p> <p>— |
| јој Вишња, осмехнувши се, па покуша да се метне у у њено расположење.</p> <p>— Да си жива и зд |
| S} Његов глас би се утишао по каткад да се једва чује; затим се дизао јаче, лупао готово, и чел |
| .</p> <p>Са том мисли почеше и друге да се враћају у младићеву главу.{S} Он опази у Вишњиним оч |
| ваш.{S} Ти ме више не волиш? — стаде да се мази, и набра обрве.</p> <pb n="189" /> <p>Младић уз |
| и синоћ — примети Вишња, па кад виде да се Каја не подсмехну, продужи пажљиво — он је врло учен |
| , тако уско везане за њу, да им каже да се вратила, да постоји, да живи, живи...</p> <p>Нађе се |
| пркос против самог себе терао га је да се излије пред својом старом пријатељицом, ма по цену д |
| позива Кајин рођак.{S} Покушавала је да се отресе те мисли, <pb n="36" /> која ју је опседала, |
| едомиром још за тренутак, осећала је да се неће моћи савладати, да ће бризнути у плач... ту, на |
| врат и пупаст трбух.{S} Рекао јој је да се не брине, оставио листу на сто, легао и заспао.</p> |
| ли и одобровољавали.{S} Покушавао је да се метне изнад свега, да живи повучено, за свој рачун, |
| мир знао о овом свом претку, било је да се борио на Засавици, по свој прилици у чети Зекиних го |
| ив.{S} Напротив, ја сам имао прилике да се уверим да је он диван материјал, ја сам сигуран да ј |
| ажеш да причекају?</p> <p>— Да, боље да се кају раније него доцније.</p> <pb n="199" /> <p>Мато |
| е било без мајке.{S} Није знала чиме да се позабави, да прекрати време кад остане сама.{S} Фран |
| сипедско друштво, утицао код општине да се праве вештачки бунари, поправљао женама машине, деко |
| толико пута до знања да он има од ње да се учи.{S} Поред тога, бојао се да не начини какав испа |
| {S} Куварица је стишавала близнакиње да се не деру пред његовом собом.{S} Собарица је наместила |
| је хтела, свађала <pb n="128" /> се да се кућа орила од њене вике.{S} Време јој је пролазило у |
| свакидашње кућне ситнице, трудила се да се сети лица чија се имена спомињу, мешала се са варошк |
| пло.{S} Једна црвена буба трудила се да се успење уз један камичак. <pb n="76" /> Стаде посматр |
| у за школску младеж, одушевљавати се да се појави у Чачку са бурским шеширом, подгрејавати бајк |
| знина.{S} Губећи њега, чинило јој се да се губи све око ње.{S} И она сама се губи, нестаје је, |
| зналазио утешне разлоге, заклињао се да се то десило без његовог знања, да је био жртва глупог |
| цеп.{S} Та прилика дође.{S} Имало се да се реши да ли ће група учествовати у митингу које је гр |
| е дао на посао.</p> <p>Учинило му се да се остварио његов велики сан.{S} Живот многољудног град |
| тити вечито.</p> <p>— Не покушавајте да се браните.{S} Већ ми то причају одавно.{S} Али ја добр |
| /p> <p>— Три дана нам говори да хоће да се убије — умеша се један надничар са самаром пуним циг |
| испросио Швабицу.{S} Тетка-Ката хоће да се изеде од муке.</p> <p>— Што је узео Швабицу?</p> <p> |
| претпостављали су девојке које хоће да се шале, које допуштају да се задиркују.</p> <p>— Хладн |
| акша себи, тражећи које љубазно лице да се разговори, да одахне, да живи.{S} Његови стари <pb n |
| о целом небу, па жеже.{S} Нигде тице да се чује.{S} Биље зри.{S} Вишња је спустила завесе.{S} У |
| <pb n="234" /> <p>— Али, тата — поче да се брани девојка. — Ко ће кућу водити, ко ће децу намир |
| рала у сузу.{S} И суза за сузом поче да се ниже, као ђердан, низ образе девојкине, лагано, ковр |
| ојим рукама, као тврдица златнике, и да се свети, да руши, да обара.{S} Заставници прогреса, он |
| ила му је само повод свога одласка и да се неће враћати до јесени, пошто ће се предавања ускоро |
| ећања, да се одриче својих мишљења и да се вечито повлачи у себе, те му је ваљада због тога чар |
| азидана да буде уточиште свију њих и да се сваком члану породице нађе на невољи.{S} Али млади ч |
| .{S} Да је то било ново, изгледао би да се увио у тробојку какве црначке републике.{S} Време, к |
| Саве.{S} Све се запали.{S} Рекао би да се светлост сјури с неба бујицом.{S} Многобројни прозор |
| ка.{S} Необавештен човек помислио би да се налази на прагу револуције, али се сви ти говори свр |
| аест <pb n="178" /> година — настави да се љути против жене. — Батине!{S} Батине!{S} Батине су |
| борављају своје мртве, а зар ми живи да се заборавимо?{S} Ти нарочито, Вишња... ти си још увек |
| се вратити.{S} Али га госпођа понуди да се одмори.</p> <p>— Напољу је још велика врућина — рече |
| орила, те се њена другарица не усуди да се успротиви њеним разлозима и да наведе противне мисли |
| ао човек који губи равнотежу и тражи да се за шта ухвати.{S} Жабе су крекетале, попци и скакавц |
| но, готово опоро:</p> <p>— Хоћемо ли да се вратимо?</p> <p>— Зашто? — чудила се Вишња.</p> <p>— |
| 0" /> <head>VIII</head> <p>— Знаш ли да се Љуба Ћопа вратио са села — рече Зарија Чедомиру.</p> |
| Шетали су по школском трему и чекали да се отвори библиотека.{S} Распуст се приближавао крају.{ |
| Муке сам видела док су моји пристали да се вратим у Београд.{S} Тата још којекако, али мајка!.. |
| реновац, нашли су једну клупу и сели да се одморе.{S} Место је било као створено за састанак пр |
| речи за нашу земљу где нико не воли да се пашти, чак ни за своје задовољство!{S} Препирали смо |
| е му стипендију.{S} Били су пронашли да се вратио без одобрења владе, или тако нешто.{S} Разлоз |
| , ја сам провинцијалац, а изгледа ми да се овде нема већег осећања удобности, лепоте, <pb n="30 |
| о, као дотле.{S} Тек што му се учини да се Овчар и Каблар завијају неком маглом.</p> <p>Друштво |
| арицу Милеву, па је даље писао Вишњи да се не љути, да дође на свадбу ако може.</p> <p>— Нека т |
| се неколико пута перорезом у намери да се убије.{S} Ово је учинио на улици пред самом грађевин |
| месец свршиће школу.{S} Неће требати да се мучимо око мираза.{S} А што су млади?...{S} Шта им ф |
| > <p>У једном тренутку, неко примети да се нешто црно гиба на таласима.{S} Донесоше чакље, али |
| ју право.{S} Можда је узалуд тражити да се животу да̑ вредност у људском смислу речи.</p> <p>Ов |
| ље де се ради нешто велико, смелости да се кида са свиме што је старо, штетно, устојало.{S} Пун |
| нечег новог, разонођења, могућности да се крене једним новим путем којим дотле није био прошао |
| ди између две гомиле сена, не могући да се реши коју да изабере.</p> <p>Идеални егоист који тра |
| лизини, те позва свога пратиоца кући да се одморе.</p> <p>Они пређоше пољану у косо, прођоше је |
| ромаја ударила.{S} И говори ја стоци да се угледа на ову Швабицу преко пута, па да пере једну с |
| игра жмурке с њим.{S} Најзад се реши да се с њом објасни, пре него што предузме какав даљи кора |
| ра на Сави до Малих Степеница; немој да се стидиш.{S} А сад прими много поздрава од твојих добр |
| се врати, па пази, Младене.{S} Немој да се мангупираш.{S} Него учи.{S} Иначе, право ћемо те на |
| песницом по њушци.{S} То је био знак да се крене.{S} И он пође, вукући се, климајући десно-лево |
| лобођене свих предрасуда, жена-човек да се тако изразим.{S} Угледајте се на Рускиње, које су пр |
| та?{S} Зашто? — упита је младић, тек да се нешто каже.</p> <p>— Зато што сте ме пољубили — одго |
| девојка, лево од њих, у фабрику тек да се сакрије од полицијског надзора ?{S} Није ли сусед пр |
| Он је певао:{S} Ја се смејем, морам да се смејем — Бог је реко: морам да се смејем.</p> <p>Ти |
| ам да се смејем — Бог је реко: морам да се смејем.</p> <p>Ти састанци су Илића разнежавали и од |
| д звонио поузданије. — Али не мислим да се ту зауставим.</p> <p>— А шта можеш друго?</p> <p>— У |
| ат онај Ибзенов јунак, Улфхај мислим да се зове...{S} Келнер, један полић!{S} Ето, такав треба |
| к који не смемо напуштати под казном да се не преврнемо.{S} Као што не можемо неговати поморанџ |
| ење, осуду.{S} Њој није падало на ум да се запита: какве су оне, те жене, те девојке од којих с |
| у.{S} Они су ишли даље.</p> <p>Таман да се спусте низ једно брдо, кад ветар скиде Вишњи шешир с |
| промена.</p> <p>Чедомир је покушавао да се објасне.</p> <p>— Не, никако... ја нисам престао бит |
| ену.{S} Што је онда толико наваљивао да се <pb n="255" /> опет виде?{S} Шта му је сад девојка п |
| срце уздрхтано лупало у грудима, као да се дешавало нешто што ће изменити цео његов живот.{S} О |
| ачи од топа, страшнији од грома, као да се земља прецепи.{S} Ускоро затим залупа улицом општинс |
| у томе тренутку, мек, треперав, као да се одваљивао <pb n="72" /> од самог срца. — Ја мислим д |
| едале тако далеке, бледе, ситне, као да се нису њој десиле, већ их чула из прича, из прочитаних |
| створењу.{S} Окрену се по соби, као да се бојала да не буде примећена, па се опет загледа у чи |
| ицама, као са правим пријатељем, као да се ништа није <pb n="136" /> десило.{S} Други пут би се |
| ткривена и дишући дубоко, жедно, као да се подавала млаком ваздуху који се завлачио под рубље.< |
| свећено цвеће тако силно, чудно, као да се доиста из њега излива дах неког надприродног бића.{S |
| свадбу у кући Матовићевих мирно, као да се то тиче неке сасвим друге личности; радознало, <pb n |
| указа гомила света, тако велика као да се скупио народ са целе планете.{S} Сви су је гледали с |
| , а морао је сносити пребацивања као да се њему учинило не знам какво добро.{S} Његова жена, ко |
| му жена. — Дошла Ката данас, па као да се у црно завила, плаче, суза јој сузу не стиже.{S} Вел |
| тра.{S} Све око њих изгледало је као да се унело, упило у неко надземаљско задовољство.</p> <p> |
| а на под.{S} Девојка подиже руке као да се предаје цела безбожном привиђењу које се јављало на |
| вести се она, и скочи са постеље као да се брани од нечијег насртаја.</p> <p>У соби је било све |
| е хтела сакрити; болеле је.{S} И као да се хтела отрести тих осећаја, рече својој другарици;</p |
| етише црне мисли као осице.{S} И као да се хтеде одбранити од њих, он поново обгрли погледом св |
| ао својим чудним сјајним очима и као да се питао да она не тера шалу.</p> <p>— Девојачка Школа |
| би још јача.{S} Сунце се не види као да се растопило по целом небу, па жеже.{S} Нигде тице да с |
| лић <pb n="51" /> прекину тишину као да се присећао нечег:</p> <p>— Не... не, ти нећеш доћи на |
| p> <p>И овог тренутка, арап је чекао да се кола напуне откопаном земљом.{S} Његова длака није в |
| рну учитељицу, невољу.{S} Он је имао да се бори из дана у дан за комад насушног хлеба, те га је |
| заврши он.</p> <p>Илић није ни сањао да се овакви разговори воде између Белиних родитеља.{S} Он |
| } Све је око ње било сиво, тако сиво да се њена црвена блуза у тој прозрачној сивини причињавал |
| у брзо и потпуно помиловање Јованово да се његово присуство готово осећало у кући.{S} Млади чов |
| и, скровиште осећаја.{S} Он је успео да се она врати у Београд.{S} Али, ево већ неколико часова |
| оћ преживелих година.{S} Преста брзо да се бори против појаве два женска лица, оба љупка, оба п |
| еко једно од другог.{S} Он је мислио да се она удала и да није ништа сачувала од спомена на њих |
| p>У том је изненади отац да се решио да се жени.</p> <p>— У кући ми је роваш.{S} Мој ма̑л се ра |
| то да се не узму?</p> <p>— Ама, како да се узму, човече? — одврати му жена. — Дошла Ката данас, |
| сле иде плата, није много али колико да се храниш.{S} А занатлија?{S} Рано се дигни, доцно лежи |
| "50" /> <p>У очи дана кад је требало да се растану, начинили су велику шетњу, обишли су готово |
| нији.{S} Председништво је предлагало да се клуб уздржи од те патриотске манифестације с разлога |
| рвих праменова косе, те је изгледало да се девојка стиди без икаквог нарочитог повода.{S} Повуч |
| било да га не примети на улици, било да се сувише смеје са осталим друговима.{S} Па и ти другов |
| полагала на мишљење околине.{S} Било да се с ким сусретне, било да поразговара, очекивала је из |
| очи у девојке. — Можда би боље било да се никад нисмо познали.</p> <p>— То је сувише горко.{S} |
| у Старој Србији, он је прешао овамо да се школује, потуцао се од гимназије до гимназије, сталн |
| и љута газдарица.</p> <p>— Није лепо да се девојке задржавају доцно у вароши — приговори јој ст |
| удући министар. — Ако се воле, зашто да се не узму?</p> <p>— Ама, како да се узму, човече? — од |
| месту акт озбиљан, хладан, срачунат да се прими онолико колико се даје...{S} Шта ви мислите, г |
| отности, не помишљајући на могућност да се размажена девојка игра жмурке с њим.{S} Најзад се ре |
| ла на снагу, те је већ имала потребу да се допада људима, и друго, што су је другарице, ћерке ч |
| >— Ја радим да убедим људе у потребу да се поново почну послови.{S} Као што видиш, штета је да |
| и митрополита што им не услиши молбу да се преко лета прехране у каквом манастиру, они Ужичани |
| он, упркос свега — посланици не могу да се определе јер се стално налазе у недоумици: да ли да |
| с устали из гробова, да још не знају да се нађу.{S} У осталом, он је тако замишљао час васкрса |
| које хоће да се шале, које допуштају да се задиркују.</p> <p>— Хладна је као тестија! — рекао ј |
| тебе да си срећан човек.{S} Причају да се у тебе заљубљују министарке или њихове ћерке...{S} С |
| ојом старом пријатељицом, ма по цену да се понизи.</p> <p>— У осталом, мени није ништа право.{S |
| негови што су падали целе зиме почну да се краве.{S} Пред дућанима су воштане свеће, обешени св |
| ратских рефорама, а они нису у стању да се одрекну ни државног фијакера!</p> <p>Али младој бунт |
| мислим на твоје испите.{S} Али нећу да се преучиш.{S} Остави данас те књиге — додаде весело. — |
| о.{S} Она признаде:</p> <p>— Ја хоћу да се образујем потпуно, до краја, систематски.{S} Зашто д |
| на знања модерној жени.{S} А ја хоћу да се образујем до краја.{S} Хоћу да будем на висини време |
| ила.{S} Ретко се види један мушкарац да се осмејкује.{S} Успети, само успети, успети по сваку ц |
| се обрати своме сину. — Сад ће отац да се врати, па пази, Младене.{S} Немој да се мангупираш.{ |
| њој ?</p> <p>У том је изненади отац да се решио да се жени.</p> <p>— У кући ми је роваш.{S} Мо |
| људи!...{S} Не дајте ме.</p> <p>Савлада се.</p> <p>Младић, поред ње, примети промену на њеном л |
| ије кварио никакав брод.{S} Од Београда се видела само она стругара и још неколико неједнаких ф |
| зеленим рубом подривене обале.{S} Тада се изви из Милевина грла песма гипка као та река:</p> < |
| изнад ливаде.{S} Траве полегну.{S} Тада се открије, безазлено зачуђено као девица, ситно, бледу |
| омак! — рече готово гласно.</p> <p>Тада се сети великих планова Радојевих и целог његовог говор |
| остизавала је свој врхунац.</p> <p>Тада се зачу један шум на вратима.</p> <p>Два млада створа п |
| Аница. — Хоћеш ли да идемо?</p> <p>Тада се и по четврти пут глог белио, лале жутеле, славуји пе |
| } Један шегрт наиђе звиждућући, загледа се у пијаницу и рече му озбиљно:</p> <p>— Ти излазиш из |
| ду.{S} Она је гледала неодређено, преда се.{S} Илић је био полуга на којој је почивала зграда њ |
| ла је одмереним кораком и гледала преда се.{S} На пола растојања она подиже очи и спази Илића.{ |
| и сву храброст, закуца на врата и преда се тој голицавој дрхтавици, па док јој она <pb n="115" |
| е куцао штапом о калдрму и гледао преда се.</p> <p>— Узми га кад ти се допада! — рече, најзад, |
| де кући.{S} Али је она не пусти испреда се, и, између осталих ситница које се говоре међу девој |
| сетница и карата са сликама.{S} До зида се налазила једна постеља, од ораховине као и сточић, п |
| > <p>То је трајало неко време.{S} Ваљда се девојци досади та игра, те, кад једном закуца на вра |
| је било што је реакција падала, слобода се објављивала, што је настајала нека промена најзад.{S |
| е губила.{S} Настајале су њиве.{S} Кожа се сад руменила испод отворене блузе.{S} Видео се и јед |
| шешира, разапетих сунцобрана, и задржа се на једном споменику, окруженом букетом прецветалог ј |
| о госпођица нема ништа против? — уздржа се философ свечано.</p> <p>— Шта могу имати против! — к |
| а време кризе, млада студенткиња показа се као најизвежбанија нудиља.{S} Три дана и четири ноћи |
| </quote> <p>На изласку из вароши указа се Морава бистра, умиљата, осенчена зеленим рубом подри |
| рацију.{S} Жандарми су ме измлатили, ја се нисам користио њим.{S} Али ако оно дође што ти рекох |
| > <pb n="31" /> <p>— Не.{S} Не знам, Ја се нисам због тога уписала у школу.</p> <p>— Него због |
| сматрају за мирна човека, али видиш, ја се питам да ли у мени не живи неки скривени ђаво.{S} Ах |
| како на то нисмо раније мислили.{S} Ја се смејем <pb n="109" /> кад се сетим извесних предрасу |
| епознатим, Неказатим, Бескрајним.{S} Ја се враћам срцу да осети оно што мисао моја није могла с |
| — Шта је ово мени?{S} Ја нећу то.{S} Ја се гнушам тога сна.</p> <p>Девојка се уједе за усну.{S} |
| сатрапије начинити правну државу.{S} Ја се чудим како на то нисмо раније мислили.{S} Ја се смеј |
| омаљала кроз њих.{S} Он је певао:{S} Ја се смејем, морам да се смејем — Бог је реко: морам да с |
| смрти Стевана Првовенчаног.</p> <p>— Ја се озбиљно бринем за ваш опстанак у државној служби — п |
| и.{S} Његов глас је дрхтао:</p> <p>— Ја се нисам шалио.{S} Часна реч ми је сведок.{S} Ја остаје |
| рада и Неапоља, најлепша на свету, а ја се кладим да је она најружнија престоница у Европи.</p> |
| прође као сат, а сат као минут.{S} И ја се само Богу молим да заустави то време, да се не живи |
| ти је рођак господин Илић?</p> <p>Каја се опет изненади, али се уздржа од сваке заједљивости, |
| } Оштар смех зацика по соби.{S} Насмеја се и оно тело у огледалу развучено, саблажњиво.</p> <p> |
| Овоме је све равно до Косова! — насмеја се Илић у себи.</p> <p>Он је био студент философије, вр |
| рајцарица кад би Младен учио! — насмеја се Бела, која у том тренутку донесе кафу.</p> <p>— Ћути |
| ила.</p> <p>— Какав парадокс! — насмеја се девојка нервозно.</p> <p>— Парадокс зацело, али је и |
| није више у моди, слатка моја — насмеја се стара девојка. — Она је одвише чедо наших крајева, ј |
| сило?</p> <p>— Не, није ништа — насмеја се Вишња силом. — Разгледала сам престоницу.{S} Ми смо |
| тог човека!{S} Људска повесница развија се као разнолик, чудан, изукрштан призор.{S} Обичаји, в |
| сопственим речима. — Наша интелигенција се одвојила од народа који пати.{S} Међутим, ми смо за |
| им зидинама средњевековне тврђаве, чија се платна спуштала од врха брда па до у саме таласе Дун |
| итнице, трудила се да се сети лица чија се имена спомињу, мешала се са варошким девојкама, седа |
| тове, лемио ланчеве.{S} Стари кујунџија се противио у почетку новотаријама свога сина.{S} Назив |
| — викну <pb n="217" /> јој Милева, која се у тај пар приближавала с Радојем и још неколико дево |
| срећни случај.{S} Нека топла нада, која се у њој рађала без разлога, испуњавала је њену целу ду |
| у се нека чаробна неранџаста боја, која се види само код лептирова, а на супротној страни, по к |
| та ти је, Вишњо? — упита је мајка, која се помоли уз степенице од трема. — Теби није добро?{S} |
| Доста! — викну размажена девојка, која се била повратила из првог изненађења, па устурајући дл |
| } Обузимала ју је нека лака ватра, која се слатко гасила при додиру чистог рубља.{S} Раније чим |
| ногоступица и разлистале природе, која се у роси зориној купала безбрижно, разблудно.{S} Осећа |
| неке велике зграде и краја улице, која се губила у низини својих простих, неугледних кућа.{S} |
| маште; јер то није била више Вишња која се појављивала из писама.{S} То је била визија неке нем |
| у није било добро.{S} Ваљада, бура која се спремала у ваздуху, уносила му је грозницу у крв.{S} |
| .</p> <p>Ту примети гомилицу света која се искупљала љубопитно.{S} Он приђе такође.</p> <p>У је |
| мпатија, далека, нова, друга љубав која се приближава.{S} Ипак нешто у души говорило му је да с |
| , Илић је могао закључити из књиге која се појавила те године: <hi>Мистицизам у вишој математиц |
| префињене црте, њен осмех мачкице која се умиљава, њену несташну веселост; овај профил задахну |
| тиранији, у ординарној лицитацији која се лажно зове <hi>влада народа</hi>.</p> <p>— Шта је ле |
| S} Бела је имала бело лице с кожом која се чинила као постављена једва приметним руменилом.{S} |
| обучен нешто немарно, са краватом која се пела уз потиљак, руку завучених у џепове од панталон |
| > <p>Ударише првом побочном улицом која се отвори пред њима.{S} То је био доста широк сокак, ко |
| а кондицији дозна за велику новост која се још од подне шапутала по породицама ближе Двору и ми |
| ости, жива младост, сумња у радост која се нуди, непомирљив идеализам, неутољива жеђ за усаврша |
| е, а сад је посматра кроз прошлост која се измиче, отима се нашим пруженим рукама.</p> <p>— Кад |
| и расејано у своју давну другарицу која се није заустављала у причи о својој срећи.</p> <p>Била |
| едном приликом: „Кад се деца воле, нека се узму...“</p> <p>— Али ако се не воле? — прекиде је Ј |
| >Гром-мисли</hi>. <pb n="86" /> Публика се стане да надмеће ко ће више знати на памет тих његов |
| } Хтео је да је заборави.{S} Њена слика се брисала, срце ћутало.{S} То је трајало неко време.{S |
| и нежно. — Ја ћу то изгладити.{S} Мајка се не сме мешати у наше ствари.</p> <p>— Мани се, Бела |
| чуна колико и лањски снег!</p> <p>Мајка се не усуди да обнови прекор, већ погледа плашљиво у св |
| који га милује својим крилима, девојка се била већ извила из његовог наручја и побегла к врати |
| е и модре траке.{S} За првипут, девојка се подаде томе осећају, голицавом, узбудљивом, слађем о |
| колико осташе тако загрљени!{S} Девојка се покоравала без речи, без протеста, предавала се сва, |
| о певаца кречало је по селу.{S} Девојка се осети слободнијом у присуству ове стварности.{S} Нег |
| за тебе, не приличи ти. </p> <p>Девојка се склони од ватре за тренутак.{S} Онда узе неки други |
| } Ја се гнушам тога сна.</p> <p>Девојка се уједе за усну.{S} Крв осоли њену пљувачку.{S} Навуче |
| о је настојавао Остојић.</p> <p>Девојка се осети донекле увређена, те подиже главу.{S} Њен погл |
| им гестовима и учтивостима.{S} Пушкарка се већ бринула шта ће сутра лепо скувати за ручак, те ј |
| а ступи унутра.</p> <p>— Нећу — занећка се она детињасто, па, после нешто оклевања, прошапта по |
| с времена на време.</p> <p>Лазаревићка се опорављала полагано.{S} Њено тело беше изнурено суро |
| није крив ништа.</p> <p>Госпа-Матовићка се зарумени у лицу као да је обузе изненадни страх да д |
| е стране тога широког пејсажа.{S} Обала се огледала у води тако јасно да је гледалац мешао ства |
| p>Вишња, лака словенска природа, давала се уверити и овом половином своје душе, и обећавала себ |
| авала без речи, без протеста, предавала се сва, послушна, гипка, нежна, бледа, цвокоћући и згрч |
| пеха . на Берлинском Конгресу, подавала се ласкању извесне дипломатије, заносила се идејама про |
| .{S} Даље мало, пузала је, разлиставала се стара лоза, пуштала у вис своје сочне пипке, припија |
| у сну.</p> <p>Главна стаза разређивала се.{S} Шетачи се враћали у град.{S} Између дрвећа хвата |
| ље.</p> <p>При тим покретима показивала се кроз широке рукаве њена рука гола до лаката, њено мл |
| нчени шљивацима.{S} Још даље, указивала се црвена силуета једне цигљане.</p> <p>Девојка је стан |
| ом руком.{S} Иза првог угла појављивала се једна млада девојка у коректној мушкој јаки; плав пр |
| асла, дебљала, удвајала се, одлепљивала се са хартије, играла.</p> <p>— Бедник! — оте јој се уз |
| а вукла се из села у село и процењивала се наизменично пред разним комисијама док се не би сва |
| доказа који је хтела навести, збуњивала се и допуштала своме пријатељу да он формулише оно што |
| омилама.{S} Журно се копало, набацивала се земља, побијало коље, доносило се камење, грање.{S} |
| а много, није бирала речи и пребацивала се.{S} Са нешто урођеног византинизма, она је имала јед |
| и.{S} Ипак, корачала је даље.{S} Надала се да ће се сакрити.{S} Подржавала ју је храброст лопов |
| бунила су се по уличном дрвећу, дизала се у вис, кружила неко време, па опет слетала, и крешта |
| /> која га је пратила, легала и дизала се с њим из постеље, и са којом је живео као са метресо |
| је свитало.{S} Кратка летња ноћ дизала се лагано, као магла, и откривала широк шор, пун отврдл |
| воју периферију.{S} На северу, уздизала се једна немалтерисана кућа сеоског изгледа.{S} Десно о |
| љених острва.{S} С наше стране уздизала се висока обала, са црвеном, одроњеном земљом и плаветн |
| интерес.{S} Кампања за кампањом низала се.{S} Уносило се сувише јужног темперамента, сеоске те |
| слова, која су расла, дебљала, удвајала се, одлепљивала се са хартије, играла.</p> <p>— Бедник! |
| едомир као да је пао с Марса! — смејала се госпа-Матовићка, која би кадгод присуствовала тим ра |
| ена, пенушава и као зауздана, пробијала се још кроз отвор на средини.{S} Чекало се само пролеће |
| не пипке, припијала се уз кућу, увијала се око довратака, јака, снажна, жилава, па чудно одудар |
| тала у вис своје сочне пипке, припијала се уз кућу, увијала се око довратака, јака, снажна, жил |
| пила миље из ваздуха тога дана, опијала се присуством човека који је ишао поред ње, слушала је |
| ој методици, глас јој је дрхтао, бојала се да њена другарица не сазна шта о овом узбуђењу које |
| шкрипао ђерам.{S} Варош тонула, љушкала се, разливала у ноћи.{S} Девојчино срце се опијало том |
| XVII</head> <p>Вишњина мајка опорављала се из дана у дан.{S} Већ је по мало напуштала собу, шет |
| стрпљиво крај школске године и спремала се за последње испите.{S} Али никад не поведе разговора |
| бразе.{S} Иначе, у свему другом, мењала се ка идеалу који јој је Илић открио, мешала се у друшт |
| цу налазила је одушке у цвећу, сагињала се, кидала га, мирисала, стезала његов сноп уз груди.{S |
| , срце стезало се од бола.{S} Заклињала се да ће се сва предати нези око болеснице, да неће одм |
| ко себе.{S} На неколико корака отварала се побочна улица.{S} Она скрену тамо, убрзавши кораке.{ |
| {S} Несигурна мартовска светлост играла се по коњским сапима, по зарђалом блеху од платформе и |
| {S} Међутим, то време пролази; централа се подиже, и ја ћу ускоро, као онај класични песник, ко |
| округљена површина Савине воде беласала се између обала.{S} Пред њима се простирале дуге пољане |
| скопана.{S} Од последњих киша нахватала се читава бара.{S} Неки добричина наместио је брвно.{S} |
| Тек, једна једва приметна румен кретала се по њеним образима.{S} Младић се не могаде уздржати о |
| Махала рукама, бацакала ноге, окретала се у балету и тражила очима Чедомира да му пошаље пољуб |
| оти.{S} Уседелица се збуни.{S} Окретала се блесасто по соби.{S} Кризе су код жена заразне.{S} О |
| ла да цео тај рад није бесциљан, питала се шта ће она привредити науци, шта ће наука привредити |
| еби.</p> <p>— Шта је ово мени! — питала се она. — Тамо вилинско коло, овде вилинска вода, све н |
| <p>— Откуд овај сан, овај бол? — питала се у чуду.</p> <p>Напољу се мрак повлачио све јаче.{S} |
| је могла да схвати свога друга и питала се откуд долази ова промена.</p> <p>Чедомир је покушава |
| присуство <pb n="181" /> духа и питала се шта други мисле о њој.{S} Она је знала да је неко од |
| то брзо, као да је виле гоне, а враћала се тек у вече, пуна новости.{S} Младен је одлазио такођ |
| оз луле, падала у низак басен и враћала се отуд у виду ниске врло сјајних мехурића.{S} Суплент |
| м сумњама.{S} Чим би га видела, осећала се пред њим разоружана.{S} Он је знао толико ствари, пр |
| и тек тако, гледајући у страну, осећала се сигурна у његовом присуству.</p> <p>А Радоје је умео |
| купала безбрижно, разблудно.{S} Осећала се нека јака воња на влагу, зној, на човечје месо.{S} Ч |
| Вишња је слушала те разговоре и осећала се све неугодније.{S} Њене мисле купиле су се око Чедом |
| леска и талијанска дела.</p> <p>Осећала се слободна, зрела, цела.{S} Како јој је сад изгледао ј |
| ма сена, па ударила преко поља и бацала се право на град.{S} Срећом за Чачак, са те стране нала |
| Ова врста страха пред младићем појачала се још више откако се вратила из Београда.{S} Избегавал |
| Матовића, министра земљорадње, венчала се јутрос у овдашњој Саборној цркви са г. Чедомиром Или |
| идеалу који јој је Илић открио, мешала се у друштво младих људи и девојака, подражавала мушкар |
| сети лица чија се имена спомињу, мешала се са варошким девојкама, седала крај прозора и тражила |
| је у себи.</p> <p>С тим прекором мешала се широка жалба за Београдом и младићем кога је тамо ос |
| p>— Па имамо кућу, хвала Богу — умешала се мајка.</p> <p>Млади човек није хтео да чује о тој оп |
| оживљавао тек шум какве змије, подигла се читава насеобина од радничких колеба, магацина и ске |
| p>У том се чу лупа точкова.{S} Иза угла се појавише поштанска кола.{S} Арњеви се тресли.{S} Јед |
| а му се не досади.</p> <p>Међутим, Бела се није могла да свикне.{S} Тешко јој је било без мајке |
| е пуштај га далеко од себе!</p> <p>Бела се церила ђаволасто.</p> <p>— Хај’те горе, на послужење |
| , без иједне мисли у глави.</p> <p>Бела се није бранила.{S} Зенице су јој се јако шириле.{S} Он |
| е чуше удари метле по поду.</p> <p>Бела се прва одвоји и, једним покретом, диже се са канабета. |
| .{S} Уста је држала отворена.{S} Видела се оба реда зуба.{S} Усне се згрчише на четири угла.{S} |
| ј плавој појави.{S} Испод жакета видела се муселинска блуза; лака материја дрхтала је при свако |
| едстављен.{S} На његовој тоалети видела се велика разлика.{S} Имао је нов таман костим, претенц |
| ити.{S} Занат није ишао никако.{S} Јела се стара мука.{S} Мајстор се надао бар у сина, да ће из |
| интелигентни сјај у очима.{S} Тек, била се угојила.{S} Црте на лицу одебљале.{S} Врат јој као к |
| је јурио.</p> <p>Она се окрену.{S} Била се зауставила на обасјаном простору једне уличне лампе. |
| није више учио школе.{S} У то доба била се већ увелико развила борба између школованих и нешкол |
| ала у причи о својој срећи.</p> <p>Била се обесила о једру мишицу свога мужа и говорила усхићен |
| е, кривудала по широком кориту и губила се на хоризонту као разастрто платно од сребра.</p> <p> |
| .</p> <p>Вишња је тако прошла, изгубила се у провинцији као и у његовом спомену.{S} Што је онда |
| ило се у мукама.{S} У њеној души дубила се болна празнина.{S} Губећи њега, чинило јој се да се |
| Није разумевала многе ствари.{S} Дивила се наставницима што почињу предмет из средине... што се |
| цео <pb n="226" /> живот.{S} Противила се вољи родитеља.{S} Није слушала савете опробаних приј |
| {S} Једна млада, хрома жена успротивила се излишној секцији коју је закон наређивао и тражила о |
| редак гост његове музе.{S} Авет лудила се помаљала кроз њих.{S} Он је певао:{S} Ја се смејем, |
| о шесдесет година, још дурашна, трудила се, како само може, да угоди својим гостима.{S} Вечера |
| ли за свакидашње кућне ситнице, трудила се да се сети лица чија се имена спомињу, мешала се са |
| о и топло.{S} Једна црвена буба трудила се да се успење уз један камичак. <pb n="76" /> Стаде п |
| обадве широке царевине мисли и трудила се да их разуме обе и да их помири.{S} Говор њеног земљ |
| ла ове болове и ове сладости.{S} Чудила се тој несаници, покушавала да се отресе те узбуђености |
| еда своју другарицу расејано.{S} Чудила се томе питању, јер је толико пута говорила Вишњи о сво |
| вила.</p> <p>— Што ми не пише! — чудила се девојка болно. — Бар једну реч да је здрав.</p> <pb |
| да се вратимо?</p> <p>— Зашто? — чудила се Вишња.</p> <p>— Киша ће још дуго падати.</p> <p>— Ал |
| , на сточићу уметничке израде, налазила се у златном оквиру фотографија црногорског кнеза са св |
| p> <p>Она погледа око себе.{S} Налазила се у једној забаченој улици.{S} Ноћне светиљке чкиљеле |
| ед следи.{S} У дневним вестима налазила се ова белешка:</p> <quote> <hi>Венчање</hi>. — Бела, к |
| ућа у којој је држао кондицију налазила се при врху Крунске улице.{S} То је било код једног гим |
| о јој је отац да то ради.</p> <p>Прљила се око ватре, руке су јој пуцале од сапунице, крста је |
| то више улице.{S} Роба из дућана гомила се безбрижно по тротоару.{S} По прозорима <pb n="208" / |
| викну један женски глас.</p> <p>Гомила се растури по утрини.</p> <p>Вишња се нађе поред Милеве |
| Она га је такође приметила.{S} Црвенила се, гледала га весело и смешила се.{S} Њени зуби сијали |
| грло.{S} Руке је забацила.{S} Наслонила се цела на младића.{S} Тамно жута чарапа од конца вајал |
| њој се бунио остатак старе душе, бунила се сва њена ранија наивност против извесних крајности И |
| /p> <p>— Па што ме је оставио? — бунила се она.</p> <p>— Ко је кога оставио? — одговарало је не |
| та.{S} Коса му је била замршена, лепила се по ознојеном челу.{S} Он провуче прсте кроз кике на |
| чисту кујну.{S} У једном удубљењу крила се велика постеља, заклоњена црвено мрким завесама са ж |
| ептира с црвеним рубом око крила јурила се око једног букета дуде.{S} Низ кириџија корачао је л |
| е ласкању извесне дипломатије, заносила се идејама просвећеног апсолутизма и на народ гледала к |
| /> је прошла: поменула се, а не вратила се, како кажу наши стари.{S} И девојка је мислила понов |
| губи се не окренувши се.</p> <p>Вратила се одмах у село.{S} Прекинула је на кратко са целом про |
| ихове баште.{S} Јабука шећерлија китила се руменим, заруделим плодом.{S} Остојићев султан дрема |
| рвенила се, гледала га весело и смешила се.{S} Њени зуби сијали су испод румене, свеже губице к |
| } Једна камара неисечених дрва рогушила се у сенци коју је правило крило универзитетске зграде. |
| и бадемом.{S} Једна липсала коза вукла се из села у село и процењивала се наизменично пред раз |
| ла изненада без мужа и прихода, повукла се у једну кућицу из дворишта, и ту, од оног што јој је |
| лест <pb n="186" /> је прошла: поменула се, а не вратила се, како кажу наши стари.{S} И девојка |
| су укоснице.{S} Миришљава коса просула се као талас по њеним раменима.{S} Из хаљина у нереду п |
| а влагу, зној, на човечје месо.{S} Чула се поново она опојна музика из сна.{S} Кроз ваздух су с |
| ижњој касарни веџбали се војници и чула се промукла, далека и кратка команда: „К нози!“</p> </d |
| од његова венца!</p> <p>— Кажу не ваља се уносити у кућу — одговори јој Милева поверљиво. — Не |
| лдрми се нахватале многе баре.{S} Земља се клизала.{S} Помрчина је била велика.{S} На пола улиц |
| освајало, живот се обнављао, на ранама се хватали ожиљци.</p> <p>— Добро, да идемо — приста Ви |
| вом путу наиђе на Чачак.{S} По кафанама се пуши, млатара рукама и води политика.{S} Необавештен |
| ње, па тако беру и једу.{S} По кафанама се чуо жагор.{S} Деца се враћала с купања и дерала у са |
| се да се губи све око ње.{S} И она сама се губи, нестаје је, тоне.</p> <p>— Шта ме сад чека?... |
| .{S} Било је много сунца.{S} По баштама се трава подмладила.{S} Са пијаце служавке су носиле зе |
| удника ради на свом образовању и спрема се да буде велика и мила сарадница на препорођају родно |
| Дужности нису тешке. <pb n="274" /> Има се доста времена.{S} Читам, посматрам, размишљам, учим |
| би је осветљавала рђаво.{S} По кутовима се дизао мрак.{S} Наста један тренутак потпуне тишине.{ |
| око оба дућанска прозора.{S} У рафовима се шаренила повесма вунице, превучена завесом од тула; |
| е из раја.{S} Пусти простори, по којима се назирала тек овде-онде која прилика што се лагано ву |
| другова, Ужичани и Црногорци, с којима се хранио.{S} Они су ишли у гомили, грајали и препирали |
| отиње у нашем народу.{S} Села, у којима се никад није знало за оскудицу, боре се сад за насушни |
| а испуњена трима постељама, међу којима се свака разликовала: једна је била гвоздена, друга дрв |
| у далеко одмакли од града.{S} Пред њима се указивао усамљен сеоски друм, једна механа и велика, |
| беласала се између обала.{S} Пред њима се простирале дуге пољане, ниска брда, две три вароши и |
| зарасло у подивљало цвеће.{S} Пред њима се појави широка трака Дунава.</p> <p>— Ти си одсела на |
| љеле су у зраку пуном кише.{S} Под њима се белуцала црна калдрма.{S} Било је мало пролазника.{S |
| тра кроз прошлост која се измиче, отима се нашим пруженим рукама.</p> <p>— Кад смо тако добри п |
| ом челу повлачиле се боре, а у солуфима се пресијавало неколико белих власи.{S} Остале су му ип |
| <p>Брод обиђе брдашце, и пред путницима се указа цела панорама Београда са дунавске стране: вар |
| ечи, добре наде и обећања узимали су на се изглед стварних бића, рађали се један из другог, гур |
| е показаше њена здрава плећа.{S} Рамена се видеше округла, заобљена, као извајана.</p> <p>— Изв |
| {S} Њихове усне се додирнуше.{S} Рамена се саставила с раменима.{S} Руке су се стезале грчевито |
| њене здраве ноге.{S} Изнад њеног рамена се дизала Чедомирова глава, унезверених очију, згрчених |
| јаве само из романа...</p> <p>— Времена се мењају.{S} Све хоће да је модерно...{S} Дакле, ти ка |
| ло.{S} Зидови су попуцали.{S} Грађевина се срушила.{S} Она се збиља осећала као човек који је б |
| ило просуто једно пакло карата; прашина се видела по раму од огледала.{S} У трећој одаји, која |
| нице?</p> <p>Кад се нико не одазва, она се помоли наврата: збрчканог лица, повезане главе, згур |
| земљу; украшена многим успоменама, она се измицала јави, она му је изгледала као бајка коју му |
| да, све неке мађије.</p> <p>Доиста, она се осећала као очарана.{S} Илић јој се чинио тако близа |
| представио девојку њима.{S} А сад, она се забављала с њима, они се забављали с њом, као да он |
| ју другарицу.{S} Али, на пола собе, она се заустави као задржана једним грчем.{S} Пред њом је л |
| е изласке на отворено поље и сунце, она се учини младићу слатка и мека као та воћка коју му је |
| {S} Као сви људи здрави и природни, она се бојала свега што је анормално, болесно, мистериозно. |
| е часовничарске радње показаше три, она се појави пред Двором.{S} Ишла је одмереним кораком и г |
| и нити има за циљ нешто опредељено, она се решавала једнако да му пише.{S} У брзини с којом је |
| е каква идеја усади у његову главу, она се тако угњезди да је ни сами ђаво не би могао отуд ишч |
| ват да сама извојује свога мужа.{S} Она се питала шта би мислио њен отац да је сазнао за посету |
| пуцали.{S} Грађевина се срушила.{S} Она се збиља осећала као човек који је био заспао у неком н |
| весна, тамна, под знаком питања.{S} Она се заиста питала да цео тај рад није бесциљан, питала с |
| мисле купиле су се око Чедомира.{S} Она се питала:</p> <p>— Где је он сад?{S} Шта ли ради?</p> |
| а.{S} Изгледали су јој као деца.{S} Она се предомисли, окрену главу и продужи даље.</p> <p>Имал |
| шим од свакодневне егзистенције.{S} Она се чудила како је досад могла бити слепа, водити бесциљ |
| косе и спусти руку на њено раме.{S} Она се стресе; не рече ништа.{S} Другом руком он је обви ок |
| их зависи круг земаљске планете.{S} Она се сети много лепих ствари које је имала с Илићем.{S} О |
| беше одвише тешка за њено срце.{S} Она се осети сама усред тих занетих девојака занемарене тоа |
| ше се црнпурасте, дозреле груди.{S} Она се насмеја.{S} Оштар смех зацика по соби.{S} Насмеја се |
| и.{S} И доиста, ово их приближи.{S} Она се одушевљавала тој поверљивости свога друга оним унута |
| време, упада у противуречности.{S} Она се питала још, што и они који су старији <pb n="48" /> |
| говора <pb n="304" /> са Вишњом.{S} Она се трудила да се врати на пут којим је ишла пре него шт |
| ко дана.{S} Одговор није стизао.{S} Она се чудила томе ћутању.{S} Да ли се Чедомир дурио?{S} Мо |
| боле, као да ју је Чедомир ујео.{S} Она се диже нехотице и рече:</p> <p>— Хајдемо у варош.{S} Д |
| њене очи.{S} Срце јој се кидало.{S} Она се питала да ли су људи луди или подлаци.</p> <p>— Шта |
| а бира себи мужа потпуно свесно.{S} Она се није правдала пред самом собом, она је губила присус |
| е.{S} Оставимо, дакле, прошлост.{S} Она се не врати, ма је звао колико хоћеш.{S} Просто: пиши п |
| г покрета.{S} Он је узе за руку.{S} Она се не трже.{S} Он продужи свој нагиб и притиште један к |
| ика учини весео утисак на Вишњу.{S} Она се мирила са том вароши, заборављала је на рђаве часове |
| погледа поново своју другарицу.{S} Она се била изгубила у мисли.{S} Тек, једна једва приметна |
| ла на већ рањену девојкину душу.{S} Она се посвети бризи око оца.{S} Труђаше се да накнади дома |
| се стезало, њена душа је плакала, а она се морала смешити.{S} Стога побеже са седнице, чим се К |
| .{S} Живот <pb n="90" /> пролази, а она се никад не појави, не помилује наше усијано чело, не п |
| мала ју је час топлина, час зима, и она се журила школи све више, као да ју је тамо чекао лек т |
| не могаху одвојити од Вишње.</p> <p>Она се беше зауставила, нема, збуњена, укочена, бледа у лиц |
| лас човека који ју је јурио.</p> <p>Она се окрену.{S} Била се зауставила на обасјаном простору |
| анске слободе.{S} С друге стране, круна се опијала са нешто релативног успеха . на Берлинском К |
| тематици</hi>.{S} Анри Поенкаре наслања се у геометрији више на осећање него на разум.{S} Иде с |
| 6" /> Зборови су само позорница, решења се доносе иза кулиса; образована су удружења која нијед |
| ирнуо њене усне.</p> <p>Сутрадан, Вишња се дигла из постеље нешто доцније него обично.{S} Журно |
| уговао бар обзир чувања тајне.{S} Вишња се опет није осећала у праву да затражи та објашњења.{S |
| м коме није волео поверити се.{S} Вишња се опет играла кумаша са Милевом, доцније везла, плела |
| p>Некад јој је све то пријало.{S} Вишња се могла радовати дубоко, потпуно, пуним срцем.{S} Сад |
| љују и онима који се нагађају.{S} Вишња се уплаши и викну своју колегиницу;</p> <p>— Анице...{S |
| /p> <p>Остојић прште у смех.{S} И Вишња се насмеја.</p> <p>— Гатке! — рече она немарно.</p> <p> |
| било мање.</p> <pb n="310" /> <p>Вишња се стресе.{S} Било јој је хладно.{S} Пребаци један шал |
| лаву и изгледао као сенка.</p> <p>Вишња се стресе.</p> <p>Она није видела лице у тог човека, ал |
| око ње као мантија у попа.</p> <p>Вишња се добро осећала на Великој Школи.{S} Академска слобода |
| атке коже и нечега чистог.</p> <p>Вишња се стресе.{S} Образ је заболе, као да ју је Чедомир ује |
| ј да ћеш се удати те зиме.</p> <p>Вишња се хтеде подсмехнути својој другарици, али се не усуди. |
| ан знањем целе наше епохе.</p> <p>Вишња се промисли да ли да му каже праву истину.{S} Најзад ре |
| мила се растури по утрини.</p> <p>Вишња се нађе поред Милеве.{S} Ове песме, Радојеве речи, весе |
| мо, кажи, мајка ти је нешто назебла, па се много брине за тебе, да и ти ниси, не дај боже, боле |
| /> о приликама, догађајима и људима, па се понекад пребацивао и откривао и оно што је у партији |
| о да се бојала да не буде примећена, па се опет загледа у чипку, у кошуљу, у два округла таласа |
| Газдарица није код куће — рече она, па се саже да узме кључ испод простирке од прага.</p> <p>П |
| та.{S} Били су дошли до оног долапа, па се спустише низ једно брдашце.{S} Под њим је жуборила о |
| и будак, замахну њиме, поче да копа, па се онда заустави, као да виде да је то узалуд, наслони |
| аде са свог места, пређе преко собе, па се заустави код огледала.</p> <p>Хтела је да види на њо |
| и школске задатке што је могла брже, па се онда свуче и леже.{S} Хладна постеља јој је пријала |
| з редакције сваког дана на Теразије, па се после разносиле широм Србије и Српства.</p> <p>Матов |
| од својих посетилаца навику да пије, па се пропила и од пића посрнула, па продужила пут порока |
| атарки за њих. — Постеља до постеље, па се не погледају.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Des Sl |
| рио.{S} Престао је да пише афоризме, па се дао на поезију.</p> <p>— Наука ме није задовољила — |
| ојка прибра своју снагу, намршти се, па се осмехну презриво:</p> <p>— Којешта!{S} Докле ћемо би |
| судове и пошла вратима да их однесе, па се предомисли, зовну служавку и предаде јој што је имал |
| рукама, одобравају и буне још више, па се, после, годинама прича како су се провели на Ђаковић |
| зеленила које су састављали ритови, па се постепено пела уз брдо, прошарана вртовима, попречни |
| ићев поглед прелете цели родни крај, па се заустави на врху Овчара.{S} Сети се гомиле радника к |
| ветлити га чаробно за који тренутак, па се после изгубити, остављајући студента да иде својим п |
| , млад, ни ружан ни глуп, тамо вамо, па се ми венчамо пре испита...{S} Красан је мој Милисав, в |
| арења, Илић виде једно празно место, па се упути к њему, кад спази поред себе Зарију Ристића ка |
| и паде у рит; она друга прну у вис, па се врати, начини два три круга изнад места где је пао л |
| >— Збогом!... — понови још једанпут, па се удаљи, корачајући несигурно, посрћући готово.</p> <p |
| био заспао у неком напредном граду, па се пробудио после једног страшног земљотреса; он види о |
| располагао његовим животом и смрћу, па се слободно упућује у варош.{S} После се сети његовог д |
| утим.{S} Једног овде имам од својих, па се и он туђи...{S} Испрати Вишњу до куће.</p> <p>— Ако |
| пре неку годину и свршила: једног јутра се срушила.{S} Никоме није пало на ум да је диже.{S} По |
| ру зврјала је широм отворена.{S} Унутра се светлила чиста калдрма, виделе се коњушнице, станови |
| путеви су безбројни, живот шуми, таласа се, све је у вечитом покрету.{S} Али што се пароброд пр |
| стрже плетеницу.{S} Плава, свилена коса се просу као талас, упи се у њена леђа.{S} Она врисну:< |
| ипак он превали:</p> <p>— Да!</p> <p>Та се реч чу једва; он се напреже и рече поново:</p> <p>— |
| разлогом: </p> <pb n="202" /> <p>— Тата се није опоравио још од робије, па не може да издржи та |
| чак није добио електрику.{S} Преко лета се било далеко одмакло с послом.{S} Оба главна зида на |
| а у искреност своје другарице.{S} Упита се да Каја није суревњива што се она познаје са њеним с |
| рху.</p> <p>— Шта му је то сад? — упита се Чедомир несвесно.</p> <p>Толико је пута пролазио пор |
| ници.</p> <p>Тек после дуге ћутње, уста се отворише да изговоре неколико баналних речи.</p> <p> |
| о да идемо у сусрет новог хаоса.{S} Шта се дешава међу математичарима, Илић је могао закључити |
| о далеко... даље него детињство.{S} Шта се све за то време није десило!</p> <p>Блажени егоист, |
| аком случају Вишња није знала дотле шта се дешавало са њеним драганом.{S} Она је седела у Чачку |
| ео себи дати рачуна где се налази и шта се десило.</p> <p>Једна крупна сенка спусти се низ степ |
| А кад оздрави, она ће јој испричати шта се с њом догодило, признати све, па нека буде како она |
| о ја.{S} Нико у Србији није сигуран шта се сутра може десити ; нигде није тачнија она пословица |
| от изгледа ти ситничарење, не видиш шта се око тебе догађа, не можеш ништа да избегнеш, све ти |
| ија.{S} Седиш у топлој соби и пазиш шта се говори.{S} Не радиш снагом него мозгом.{S} Гледаш кр |
| ти њен живот на боље.{S} Међутим, ништа се није догађало.{S} Београђани су се жалили на врућину |
| — Чедомире, узми ме!</p> <p>И стропошта се на тле.</p> <p>— Колегинице ? — чу се глас из друге |
| дук њихао се свеједнако.{S} Око младића се дизале <pb n="231" /> хиљаде руку, само његове беху |
| у.{S} По кафанама се чуо жагор.{S} Деца се враћала с купања и дерала у сав глас.{S} Парк је пак |
| су се утркивали да га поздраве, а деца се загледала у њега, као у чудо.{S} Недељом и празником |
| иви кораци младог света.{S} Њих двојица се беху примакли прозору што гледа у двориште.{S} По ка |
| и био примећен.{S} Нема весеља.{S} Лица се згрчила, борба за опстанак их наружила.{S} Ретко се |
| сатанско у својој лепоти.{S} Уседелица се збуни.{S} Окретала се блесасто по соби.{S} Кризе су |
| као да га тражи; пуче друга пушка; тица се изви над Дунав, одлете у ваздух и више се не врати.< |
| су дрхтали пред њом.{S} У мешењу колача се одликовала: имала је шесдесет четири рецепта за разн |
| лебом хранимо...</p> <p>— Мама! — умеша се Бела енергичније.</p> <pb n="194" /> <p>— Красно, го |
| нам говори да хоће да се убије — умеша се један надничар са самаром пуним цигаља. — Вели, неће |
| о се на личне зађевице и грдње.{S} Клуб се поцепа.{S} Један мањи део остао је у Групи.{S} Остал |
| на девојка игра жмурке с њим.{S} Најзад се реши да се с њом објасни, пре него што предузме кака |
| оје је рило по њој, као грех.{S} Најзад се охрабри и рече:</p> <p>— Шта ти мислиш пошто свршиш |
| жаревцу, на робији.{S} Његова жена, кад се тако нашла изненада без мужа и прихода, повукла се у |
| изма, донетог из Србије.{S} Доиста, кад се његов дух стварао, природне науке достизале су свој |
| од оних жарких дана у сред пролећа, кад се око нас осећа оргијање природе и ми зажелимо, с једн |
| оменуо да је сутрадан неки празник, кад се нема школе, те предложио својој пријатељици да изађу |
| , где и раније.{S} То је било тамо, кад се пође са Зеленог Венца ка Варош Капији, па лево.{S} Т |
| или.{S} Ја се смејем <pb n="109" /> кад се сетим извесних предрасуда које су мутиле моју савест |
| ако изређа до тридесет кафана...{S} Кад се напије, ухвати се за телеграфски дирек.{S} Ту је у с |
| и лепио њене усне као шећерлема.{S} Кад се спремила за школу, видела је да још има доста времен |
| S} Машта је ишла као на крилима.{S} Кад се дође већ до немогућности, младић се трже.{S} Жалосна |
| им, Илић се бавио дуго ван куће.{S} Кад се библиотека затварала, он је онда почињао своје шетње |
| му је био популаран и живописан.{S} Кад се каква идеја усади у његову главу, она се тако угњезд |
| за цео живот, остави све друго.{S} Кад се кола хтедоше кренути, Бела истрча у двориште и стаде |
| једва га ухвати у једном трњаку.{S} Кад се окренуо и пошао ка својој другарици, она је стајала |
| нице!...</p> <p>Илић се насмејао, а кад се после растао са њом, помислио је озбиљно:</p> <p>— У |
| ручком о сељацима, те једва дочека кад се Бела умеша, и рече:</p> <p>— Знате, отац, да се Миле |
| Где си био? — предусретала га Бела кад се најзад вратио кући.</p> <p>— Шетао сам, размишљао, м |
| које се налази у овим церемонијама кад се има седамнаест година.</p> <p>— Хајде, испрати нас д |
| } Није осетио или није водио рачуна кад се кола напунише.{S} Рабаџија га удари песницом по њушц |
| /p> <p>Мајка јој је умрла оног лета кад се Чедомир оженио.{S} Смрт је јако утицала на већ рањен |
| ивањем би рачунао на први од месеца кад се прима плата.{S} Кад би она била његова, неуморно би |
| асто и искрено. — На што онда љубав кад се рачуна колико и лањски снег!</p> <p>Мајка се не усуд |
| Браво, господин-Илићу!{S} Главно је кад се двоје воле...{S} А свет, фамилија, новац?{S} Трице и |
| ане министар... министар земљорадње кад се већ тим питањем бави, али јој се учини да поред све |
| војка.</p> <p>Било је већ пало вече кад се њих двоје упутише Вишњином стану.</p> <p>— Ви на лет |
| х гледају.{S} Већ се примицало вече кад се нађоше на Ћирићевој пољани.{S} Сад се ту шири читава |
| лако у газдаричиним годинама.{S} И кад се преболи, остане увек нешто.</p> <p>— Шта мислиш да л |
| у Чачку... кад је била мало дете и кад се молила свесрдно Богу за своје лутке и болесну мачку. |
| ави, она управо долази сама по себи кад се ствари доведу у ред, кад обоје нађу користи у својој |
| е пролази, и једанпут дође тренутак кад се мора имати храбрости и прекинути на кратко са свим м |
| .{S} Дотле су пркосили једно другом кад се сретну.{S} Данас је Илић имао најмање воље за то, те |
| икама! — викнуо је млади муж једном кад се вратио из библиотеке с главом пуном Ламарка, Кеплера |
| а лица.{S} Њихова мишљења, нарочито кад се тиче политике, зависе од њиховог материјалног положа |
| о смо се растали — рече у себи Илић кад се трамвај удаљи. — Боже мој!{S} А мени се чини да је т |
| S} Али је Илић био још млад, у добу кад се пише искрено и поштено.{S} Стога продужи правим путе |
| а и добра ладовина.{S} Ето је одмах кад се пређе ова баштованџиница, код оног долапа, под обало |
| > <pb n="27" /> <head>III</head> <p>Кад се нашао тако сâм, Илић се осетио нелагодно.{S} Ипак се |
| е предавања ускоро завршити.</p> <p>Кад се писмо пошаље из Чачка за Београд, одговор се може до |
| е, па повири у предњу одају.</p> <p>Кад се окрену натраг у салон, њено лице је горело сво, обуз |
| рашири груди и дубоко дахну.</p> <p>Кад се решила, искрено се радовала што иде у престоницу.{S} |
| данпут:</p> <p>— Колегинице?</p> <p>Кад се нико не одазва, она се помоли наврата: збрчканог лиц |
| че <pb n="164" /> једном приликом: „Кад се деца воле, нека се узму...“</p> <p>— Али ако се не в |
| пође носе дуго своје хаљине.{S} Понекад се иде у позориште, кад оно у свом путу наиђе на Чачак. |
| ју — која нагази на вилинско коло никад се неће удати.</p> <p>Остојић прште у смех.{S} И Вишња |
| тако рећи пре него што зађе.{S} Каткад се деси да његова кугла пада баш за оним димњаком од ст |
| уплашен узвик у пролазница.{S} Београд се осмејкивао у изненадној и пролазној топлини као стар |
| оши под небом сивим као миш.{S} Београд се удаљавао све више.</p> <pb n="205" /> <p>— Вере ти, |
| д се нађоше на Ћирићевој пољани.{S} Сад се ту шири читава нова насеобина разноликих вила, окруж |
| би легла, заспала би у исти мах.{S} Сад се превртала са једног краја постеље на други.{S} Било |
| дели.{S} Пролетос је била зелена, а сад се белела од прашине, као да никад није била бојена.{S} |
| , који је осуђен као велеиздајник и сад се налазио у Пожаревцу, на робији.{S} Његова жена, кад |
| па куд ћеш него у просјаке.</p> <p>Сад се све то срушило јер „тај зликовац неће да учи“.</p> < |
| гова слутња предвиђала.{S} Његов поглед се прошета од Беле ка њеној мајци, па онда паде поново |
| вређена, те подиже главу.{S} Њен поглед се сусрете с младићевим.{S} Његове очи гледале су је из |
| том незадовољству узорану њиву, и народ се формира, готово као један човек, у једну странку, ко |
| бала учинити; и то ју је болело.{S} Куд се окрене чинило јој се да је нешто прати у стопу, нешт |
| е су изгледале велике, ружне.{S} Узалуд се трудила.{S} Њена права симпатија била је давно остав |
| везане за њен дотадањи живот.{S} Узалуд се девојка борила да се код своје куће осети као код св |
| ви познају, али се туђе заједнице, либе се, зазиру једно од другог, стид их је, боје се.{S} Па |
| један тренутак потпуне тишине.{S} И две се жене загрлише, трудећи се да утеше једна другу.</p> |
| тоше, њихова се лица приближише, њихове се усне саставише.</p> <p>После се поново погледаше.</p |
| ићевим кад угледа своју драгану!{S} Све се изгуби, потону у неку сребрну прашину, у маглу дијам |
| над зарубљеним брдом преко Саве.{S} Све се запали.{S} Рекао би да се светлост сјури с неба буји |
| угог, налазио много одушевљења, воље де се ради нешто велико, смелости да се кида са свиме што |
| } Како кујунџилук није више ишао, одаде се нарочито на часовнике.{S} У слободном времену учио ј |
| су прости.{S} Мени треба...</p> <p>Овде се Остојић заустави као опоменут једном унутрашњом прим |
| p> <hi>Капетан-Машино Зданије</hi>, где се налазила Велика Школа, имало је нечега пријатељског, |
| ци где тело дише дахом другог тела, где се крше руке састављене око паса, очи бледе, а мисао ум |
| ласачка војска по ђачким зборовима, где се драо и скакао на први знак <hi>вође</hi>.{S} Потписи |
| руштво по моди руских универзитета, где се негује она двострука камарадерија у политици и чести |
| непознате квартове, усамљена места, где се љубавници могу шетати до миле воље, а да не буду изн |
| је живот сина наличио на живот оца, где се снови не пењу ни донде докле се диже дим домаћег дим |
| орије, упућивао га у живот природе, где се дрво с дрветом бори за што више сунца.{S} Понекад би |
| оном месту, близу острва Циганлије, где се пруга дели за иностранство, Илић погледа кроз прозор |
| изма и непросвећене администрације, где се велика смелост не поклапа са општим скептицизмом.{S} |
| ="208" /> се црвене уски јастучићи, где се жене налакћују и разговарају преко улице.{S} На сред |
| асушни хлеб.{S} Ево овде у равници, где се киша очекује као благодат небесни, Морава треба да с |
| одног града: један дуг, прав сокак, где се куће ћушкају да захвате што више улице.{S} Роба из д |
| нде каквом новом приземном кућицом, где се видела уређена баштица и идилични бунар на точак.{S} |
| а.{S} Милева отрча на другу страну, где се златила читава простирка, и њен глас, већ без трунке |
| с војском те пређе на другу страну, где се уздизао неки плот, накривљен, труо при земљи, побеле |
| ала таласаста равница на далеко.{S} Где се окрене, ливада јој је нудила меке, миришљаве простир |
| се морао одржавати известан ранг, а где се грцало од дугова; рано је познао понижења, тако уз т |
| ру, као да је хтео себи дати рачуна где се налази и шта се десило.</p> <p>Једна крупна сенка сп |
| е је разумевала боље народске фразе где се не говори непосредно, обиграва се око ствари и прича |
| о је један тренутак, па тек да види где се налази.{S} Ову приземну собицу испуњавао је један ок |
| провео скучено детињство у тој кући где се морао одржавати известан ранг, а где се грцало од ду |
| е људе или ту стоку.{S} Јадно место где се цели животи истроше, а душа не оде даље од бриге за |
| а један тренутак гледајући у правцу где се она изгубила.{S} Затим се окрену око себе, као човек |
| дице и понижења, те одложи час, и хтеде се вратити.{S} Али га госпођа понуди да се одмори.</p> |
| Ако је скупштинска већина хомогена, иде се до отвореног деспотизма, а ако се образује коалиција |
| и више на осећање него на разум.{S} Иде се чак до физике, појављују се гледишта која, ако се ус |
| за коју га ништа није везивало, и нађе се са својим вршњацима, децом такође из бољих кућа, а п |
| а постоји, да живи, живи...</p> <p>Нађе се у Кнез-Михаиловој улици.</p> <p>Ова улица је била јо |
| ао цигљу, па онда баци самарицу, потеже се два пут перорезом у прса и онда оде онде, па леже... |
| се прва одвоји и, једним покретом, диже се са канабета.{S} Тај покрет је био тако снажан, да он |
| философске спекулације, а око тебе диже се вихор, заузет једино материјалним интересима, бруји |
| скупу ствар — рече гласно.</p> <p>Диже се полако.{S} Ноге су га једва држале.</p> <p>— Можда ћ |
| у преко улице.{S} На сред вароши уздиже се велика, старинска црква са гломазним кубетом од лима |
| то. — На сваком кораку, тако рећи, може се подићи по једна централа, чије би струје ноћу осветљ |
| </p> <p>— Можда различним путевима може се доћи до истине.{S} Можда метафизичари имају право.{S |
| вац, а остало: то је његово.{S} Не може се наука посисати из прстију.</p> <p>И тада би звао мла |
| стар?</p> <p>— Зини да ти кажем! — трже се стари господин, па пређе на своје дело о земљораднич |
| пребаци јој мајка.</p> <p>— Ју! — трже се девојка. — Младене донеси.</p> <p>Дечко устаде лењо |
| — Збиља, како се осећаш у Чачку? — трже се сајџија из ових сањарија.</p> <p>Девојка поцрвене до |
| е које завиди, али та срећа дотицала је се неугодно.{S} Срце јој се стезало, њена душа је плака |
| ико пута... гледам је и сад, а никад је се нећу нагледати.{S} Чини ми се она као неко надприрод |
| Она сигурно има врло лепо тело, познаје се како је села.</p> <p>— Ти рече да долазиш чешће овде |
| ци.{S} И затим, једно од другог растаје се, не разумевши се.{S} Само у светим књигама говори се |
| ченице су јој остајале недовршене, није се могла сетити доказа који је хтела навести, збуњивала |
| т.{S} Ма да је био висок чиновник, није се могао отрести простачких склоности сељачког сина.{S} |
| ло.{S} Његов <hi>цимер-колега</hi> није се био још вратио са божићњег распуста.{S} Тек што је з |
| спасла, али од <hi>електрике</hi> није се више познавао ни камен.{S} Љубав коју је Остојић ужи |
| д те негације данашњег друштва.{S} Није се могао задовољити више чекањем да будућност донесе ил |
| разговори о паметним стварима.{S} Није се правила разлика по старешинству, годинама ни по поро |
| ез једне четворке, сама петица.{S} Није се памтило да је неко положио с таквим успехом.{S} Чедо |
| Ваздух је био провидан и благ.{S} Није се осећало ни најмањег ветра.{S} Све око њих изгледало |
| куд хоће, враћати се кад хоће.{S} Није се морала више бојати својих наставница.{S} Није морала |
| потребе на тај простачки посао.{S} Није се разумевао у коњима, али није требало много вештине п |
| или су је одмах.</p> <p>Од то доба није се враћала у Београд.</p> <p>Живот јој је пролазио без |
| жу коју је калемио.{S} Његова вика није се дотицала ситних слабости и рачуна.{S} Он је нишанио |
| хов спахилук, о народним потребама није се водило рачуна.{S} Демократске теорије о уређењу држа |
| о и није видео ништа.{S} Тога дана није се ништа нарочито догодило лично њему, али је његово ср |
| ретала око себе.</p> <p>Сама улица није се много променила.{S} Подигнуте су још две три нове ку |
| ицкајући цигару.</p> <p>Ово питање није се дотле постављало девојци, те она одмах не одговори.< |
| .{S} Он је стајао на прекретници и није се могао одлучити камо да претегне.{S} Интелектуални жи |
| е у образовању.{S} Он је то знао и није се чудио: он <pb n="19" /> је себе већ тада прогласио з |
| их саопштења.{S} Његов одговор пак није се могао скалупити у та општа места, и Вишња би пропала |
| сак... само нешто да видим.</p> <p>Није се преварио.{S} У једном листу нађе забележен јучерањи |
| ти ниво! — осмехну се Илић.</p> <p>Није се смејао арапу, сажаљевао га је искрено.{S} Он је себе |
| ез са круницом као звезда.{S} У жалфије се пла̑ве длакава, лепљива уста.{S} Хајдучка трава диже |
| не Мораве чак до ибарских планина, чије се заокругљене линије назирале у прашини сунца на залас |
| азиру једно од другог, стид их је, боје се.{S} Па опет се деси кадгод, као овај пут, о покладим |
| pb n="209" /> иста.{S} Пре тога, Радоје се враћао из <hi>Централе</hi>.</p> <p>— Добро вече, ко |
| о мрким завесама са жутим пафтама, које се данас виде само по државним канцеларијама.{S} Према |
| у осећаја, мисли, слика, успомена, које се прегоне у човеку у извесним часовима усамљености!</p |
| е један пољубац на насмејане усне, које се прилепише за његове, и осташе тако, за један тренута |
| бодњак у свему.{S} С тим уверењем, које се граничило с анархизмом, решавао је сваки проблем.</p |
| е већа тишина.{S} Једно бело дрво, које се оцртавало пред њима, губило се све више у таму.{S} И |
| е се бардаци ракије.{S} На гробљу, које се из далека види, снег окопнео; на сваком гробу по нек |
| е и чаробно осветљавало парче неба које се видело, неколико суседних кровова и заруделе кајсије |
| зне очи запалише се од задовољства које се налази у овим церемонијама кад се има седамнаест год |
| ња куће, бригама, ситним болестима које се пате, а не сметају.</p> <p>— Главно је да јој је срц |
| реда се, и, између осталих ситница које се говоре међу девојкама, рече јој:</p> <p>— Синоћ сам |
| болешљива, нервозна девојчица, код које се чежње развијају рано и, у толико јаче, у колико је њ |
| о је ишла код једне другарице, код које се скупљало друштво по моди руских универзитета, где се |
| немогућност, чиста штета за време које се на њих потроши.</p> <p>— Објасни то мало простије.</ |
| нечујно, неприметно, као привиђење које се расуло.</p> <p>Чедомир се врати у дубину салона, сур |
| н ступањ у високим степеницама, уз које се пео.</p> <p>Те супротности подржавале су код двоје з |
| љи!... — примети он — Пријатељство које се сматра да је вечито, а које живот распе као плеву!</ |
| осетим једно бескрајно задовољство које се не да описати, како каже чâ Јанко Веселиновић.</p> < |
| ите очи мериле су немо зелено коло које се обавијало око ње.{S} Неко тешко осећање савијало јој |
| о је главно, на основе и темеље, у које се мало ко пача.{S} Млади часовничар је волео нарочито |
| е предаје цела безбожном привиђењу које се јављало на огледалу.{S} Затим се дохвати за главу и |
| } Материјалистички позитивизам оптужује се с много разлога да је хтео претворити свет у огромну |
| се поред своје комшинке.</p> <p>Девојке се удалише.{S} Ливадом је звонило певање попаца.{S} Два |
| ојише.{S} Тело и тело приби се.{S} Руке се укрстише.{S} Они осташе тако за један тренутак, чврс |
| ала нека сива светлост.{S} Распознавале се коњске ногоступице у отврдлу блату.{S} Једно бело па |
| нио врло знаменита личност, заљубљивале се у своје наставнице.</p> <p>Каја није примећавала заб |
| ју је опијала, слике у глави обавијале се као паучина; у крв улазила грозница нестрпљења; она |
| остирке.{S} Дуге, танке травке повијале се према лаком поветарцу, њихале своје шарене главе, бр |
| такође.{S} И рат се продужавао, мењале се само позиције.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| архилопов.{S} Гомиле ђубрета просипале се из редакције сваког дана на Теразије, па се после ра |
| идљиво дрхтала.{S} Плаве боје просипале се на парк.{S} Из шуме је долазио дах ноћи, мирис боров |
| грађанима.{S} Око дванаест сати пуштале се школе.{S} Четири часа доцније звонила је вечерња.{S} |
| опијају.{S} Плаве и модре врвице њихале се пред њом и око ње.{S} У уста јој је навирало једно с |
| причају шта су радиле преко дана, шале се на рачун првог који наиђе.</p> <p>— Знате шта је нов |
| нутра се светлила чиста калдрма, виделе се коњушнице, станови за послугу и једно изврнуто буре. |
| а главна врата, на средини куће, виделе се простране степенице, <pb n="5" /> једна сивкаста, ус |
| тресла кад је распремала сто.{S} Виделе се разгранате старе шљиве њихове баште.{S} Јабука шећер |
| ан, румен и сочан.{S} У низинама виделе се вреже од бостана и краставаца; ту су биле подигнуте |
| м црног зеленила.{S} По ритовима виделе се усамљене роде, врло беле.{S} Једно јато неких других |
| мицао.{S} Кроз прозоре од вагона виделе се разнолике зграде станичне, гвоздене машине ружног об |
| настајали су озбиљни сукоби, подносиле се оставке, очекивао се неминован расцеп.{S} Та прилика |
| мршавео.{S} По убледелом челу повлачиле се боре, а у солуфима се пресијавало неколико белих вла |
| ца, где се снови не пењу ни донде докле се диже дим домаћег димњака.{S} Она није умела, и поред |
| Бацао је перо, полазио к вратима, после се враћао, седао поново за посао.{S} Осећао је инстинкт |
| рало звецкање тањира и ножева.{S} После се чуше удари метле по поду.</p> <p>Бела се прва одвоји |
| ојем је <pb n="307" /> живела.{S} После се та сцена променила.{S} Настао мрак.{S} Остала је сам |
| Прођоше тако добар део улице.{S} После се спустише у Палилулу преко гробља Светог Марка, које |
| о се као на терету, на сметњи.{S} После се навикао.{S} У стану је имао што треба скромном човек |
| еоград да присуствује погребу.{S} После се не вратише више.{S} Бела није хтела да чује за Париз |
| ик.{S} Хтеде да пробуди Аницу.{S} После се застиде.{S} Како да јој објасни то што је крила од с |
| и мах, подајући се своме срцу.{S} После се трже брзо, нагло и одби.</p> <p>— Не, не могу.{S} Жу |
| а се слободно упућује у варош.{S} После се сети његовог дома на Врачару, скромне, готово сироти |
| Ајде, јевтине и слатке!...</p> <p>После се појави коњски трамвај.{S} Удар копита одјекивао је у |
| њихове се усне саставише.</p> <p>После се поново погледаше.</p> <p>Осмех је још играо око Вишњ |
| је имала <pb n="160" /> појма.{S} Дотле се Вишња чинила младићу жена-другарица која диже човека |
| тати.</p> <p>— А дотле?</p> <p>-— Дотле се може све десити.{S} У сваком случају припази на ту т |
| таласићи жути, гипки, пенушави.{S} Даље се није видело ништа.{S} Киша је пљуштала.{S} Са реке ј |
| немам другог брата...{S} Најзад, шта ме се тиче.{S} Он се можда променио.{S} Ми се сад тако рет |
| да му се неће веровати.</p> <p>— Шта ме се тиче! — рекао је самом себи. — Моме месту су иначе д |
| мислиш и на оно што је прошло, сети ме се по ономе што је лепо било у мени“.{S} Али млади студ |
| <p>— Показаћу ја сад реакционарима коме се дају двојке! — говорио је дечко самоуверено, циљајућ |
| клисуре, облак од цветне прашине дигне се изнад ливаде.{S} Траве полегну.{S} Тада се открије, |
| м би за педаљ одмакли од земље.{S} Жене се кувале по шупама, одмах до помијара и ђубришта.{S} О |
| {S} Али то је ваша лична ствар.{S} Мене се она као директора не може да тиче.{S} Државна служба |
| судови од земље или емаља.{S} Из кујне се иде у дечју собу, где је Чедомир обично држао лекциј |
| рава ове најдубље тајне свога бића, оне се крију и од сопствених очију, и обујме нас тек кад на |
| олакшале му беду, просветиле га.{S} Оне се боре с човеком раме уз раме, нема рада од кога се ст |
| на.{S} Видела се оба реда зуба.{S} Усне се згрчише на четири угла.{S} Реч се зауставила у грлу. |
| оји је толико избегавао.{S} Њихове усне се додирнуше.{S} Рамена се саставила с раменима.{S} Рук |
| жуборила иза једног врбака.{S} Поред ње се отезала чачанска котлина зелена, питома, доброћудна. |
| есто да седне и сплете венац.{S} Око ње се простирала таласаста равница на далеко.{S} Где се ок |
| лива као свила.{S} Међу травкама назире се разнолико цвеће.{S} Ту је модри слез са круницом као |
| а се никад није знало за оскудицу, боре се сад за насушни хлеб.{S} Општа чама, вечито јадиковањ |
| ри, као музика.{S} Звона звоне.{S} Носе се бардаци ракије.{S} На гробљу, које се из далека види |
| сувише озбиљна кад је ово говорила, те се њена другарица не усуди да се успротиви њеним разлоз |
| <p>Ваљада при том прогута мало дима, те се закашља.{S} Баци цигару и рече презриво:</p> <p>— Не |
| а; наравно да су онда и скупо стали, те се оно мало новаца колико се могло скупити у једном пок |
| ан крај њене хаљине био се откопчао, те се видело парче белог веза на кошуљи.{S} Вишњу обли рум |
| но дугме на блузи било се откопчало, те се видела кожа бела, истачкана златним маљама.{S} Она у |
| нас је Илић имао најмање воље за то, те се склони у прву капију.{S} Матовиће је била задесила н |
| трах да догађаји не узму други обрт, те се одважи да удари на главну ствар.</p> <p>— Ти га воли |
| ук, неизмучен мидером, затеже блузу, те се показаше њена здрава плећа.{S} Рамена се видеше окру |
| ла је сад у мајци сигурну савезницу, те се свађама није видело краја.{S} Губила је и оно мало п |
| јци:</p> <p>— Захвалите Богу и идите те се одморите.{S} Опасност је прошла.{S} Госпођа ће сад м |
| аша кућа није близу.</p> <p>— Не жур’те се, господин Илићу — прихвати и Бела, мећући у свој мал |
| најтеже.</p> <pb n="106" /> <p>— Пазите се.{S} Ми прелазимо чудна времена — рекао му је другом |
| авала цела њена појава.</p> <p>— Волите се већ целу младост.{S} А ти не видиш, ти ниси видео то |
| давао је честе савете.</p> <p>— Узмите се на ум — рекао му је једном. — Ви више нисте дете.{S} |
| -човек да се тако изразим.{S} Угледајте се на Рускиње, које су преплавиле универзитете по Европ |
| ученост и говорила:</p> <p>— Угледајте се на господин-учитеља.{S} Ето, њему није било све пота |
| м буду мислене именице.{S} Али не бојте се, не бежите од живота; с њим је као и с пливањем; нау |
| г; наведе да је парница поведена, да ће се брак раскинути.</p> <p>— Да чекам и да поновимо целу |
| к, корачала је даље.{S} Надала се да ће се сакрити.{S} Подржавала ју је храброст лопова, заноси |
| езало се од бола.{S} Заклињала се да ће се сва предати нези око болеснице, да неће одмицати од |
| S} У једном тренутку учини јој се да ће се успавати.{S} Али ју је јастук жуљао, обузимала је же |
| } Он јој преписа нешто, и рече ми да ће се вечерас навратити.{S} Боји се да не пређе у запаљење |
| } Њему треба друга жена... жена која ће се посветити цела његовом делу, која ће му омилети кућу |
| S} Он ју је жалио.{S} Погађао је шта ће се десити у њеној доброј души, кад сазна све.{S} Погађа |
| дати?</p> <p>— С уздањем у Бога, све ће се урадити — одговори јој он гласом који није трпео при |
| S} Само нек се не губи време.{S} Све ће се вратити <pb n="175" /> двоструко, јер нам је време н |
| ра... на професорову ћерку, око које ће се већ сутра отимати удварачи... на своју љубав: здраву |
| хтео да она буде једино метеор, који ће се појавити на његовом небу, осветлити га чаробно за ко |
| их начини спасоносан сплав.{S} Да ли ће се спасти ?{S} Да ли ће допловити до мирних вода каквог |
| ко приметити, шта ће ко рећи и како ће се све то свршити.</p> <p>— Ти си луда! — рече јој он к |
| тарском зету и питао се ћудљиво како ће се то све свршити.{S} Дотле је онај други Илић, онај пр |
| сти својим мислима и пажње ономе што ће се написати.{S} Затим, подиже главу и задржа је тако уз |
| да се неће враћати до јесени, пошто ће се предавања ускоро завршити.</p> <p>Кад се писмо пошаљ |
| нек долази код нас на храну.{S} Њему ће се познати, а нама је свеједно: куд једемо сви, биће и |
| екати да ми добијемо времена.{S} Мораће се журити...{S} А ви, млади човече, из школе ћете ући п |
| ако Чедомир не буде њен!</p> <p>Пролеће се расцветавало око девојке, али су њој ти светли, разн |
| рукама.</p> <p>— Овај наш Београд неће се никад уредити — говорио је. — Ето, ја сам провинција |
| Људи су гласно разговарали.{S} Најчешће се помињале речи о I</p> <p>новцу, динари, па онда псов |
| ан је био као сваки летњи дан.{S} Улице се сивиле од прашине.{S} Из њих је била још топлина јак |
| Тога дана врућина би још јача.{S} Сунце се не види као да се растопило по целом небу, па жеже.{ |
| жичаста прашина обујми предео.{S} Сунце се изгуби тако рећи пре него што зађе.{S} Каткад се дес |
| се, разливала у ноћи.{S} Девојчино срце се опијало том идилом.</p> <p>Обично приђе Милева Остој |
| Њихов ум се био онесвестио.</p> <p>Вече се спуштало у собу.{S} Кроз расходоване чипкане завесе |
| </p> <p>— Не знате ви те ствари — осече се Вишња за први пут. — Ја сам еманципована девојка.</p |
| где јој је срце, не рече ништа, повуче се натрашке, гледајући га нетремице, и изгуби се иза вр |
| узајми.{S} Он то призна, и осмејкиваше се стидљиво, као да је тражио опроштај што је сиромах.{ |
| тима.</p> <p>Два млада створа погледаше се као два злочинца.{S} Отворише уста да нешто рекну, а |
| на се посвети бризи око оца.{S} Труђаше се да накнади домаћицу кући.{S} Мела је собе, пропирала |
| /> на руке, па поново паде и праћакаше се по блату.{S} Један шегрт наиђе звиждућући, загледа с |
| споменом на свог бившег друга.{S} Беше се упутила универзитету, али се <pb n="147" /> предомис |
| махну руком кочијашу да полази, и више се не врати својој ташти ни својој жени.</p> <p>Док је |
| била је давно оставила домазлук и више се није враћала.{S} Њен дух је тежио за науком, литерат |
| изви над Дунав, одлете у ваздух и више се не врати.</p> <p>— Жао јој је било свога живота! — п |
| , и, кад дођоше до њене куће, раставише се као стари пријатељи.</p> <p>Од тог доба звали су се |
| ђака своје другарице.</p> <p>Зауставише се код Кајине капије.</p> <p>— Па кад ћеш ми једанпут д |
| има прскоше.{S} У белини платна развише се црнпурасте, дозреле груди.{S} Она се насмеја.{S} Ошт |
| слећи ништа.{S} Под његовом руком увише се витке слабине девојкине.{S} Он пусти.</p> <p>Кад хте |
| вори он, још изненађен.</p> <p>Посадише се обоје на наслоњачу.</p> <p>На пољу је вејао снег.{S} |
| } Вишњине дотле безизразне очи запалише се од задовољства које се налази у овим церемонијама ка |
| већ ван вароши, сиђоше с кола и упутише се обоје полако друмом.{S} После неколико минута, нађош |
| м.</p> <p>Пређоше преко пруге и упутише се у обележеном правцу стазом обраслом у травуљину.</p> |
| румом.{S} После неколико минута, нађоше се пред Циганлијом, на оном истом месту на којем је Или |
| ет сједине остали су без успеха.{S} Јаз се ширио све више.{S} Међутим, земља је стајала пред ве |
| није хтео за длаку попустити, као да би се огрешио о један принцип.{S} Он је био сув доктринар. |
| по најновијој моди и сувише скуп да би се продавао у дућану.{S} Газда-Митар имао је среће у тр |
| ти, која би вечито била уза ме, која би се посветила моме делу, била мој добри геније, јер је с |
| ив њене воље као искушење, и девојка би се стресла од неке слатке, несносне језе која ју је под |
| ешки, суморни.{S} Многа жена предала би се судбини на њеном месту, оставила да време реши нереш |
| — Немој да ми вређаш мајку — умешала би се Бела. — Иначе...</p> <p>— Иначе?</p> <p>Бела није см |
| зовите сенке прекрилиле би земљу, па би се у час изгубиле и уступиле место блиставој светлости |
| бегавала је посете, састанке.{S} Кад би се пак и нашла у друштву, о испитима, при излетима, мес |
| хтео да погледа те одрпанице.{S} Кад би се кола напунила, осећао је са̑м и кретао се без команд |
| и му до знања да ће га одати.{S} Кад би се њихови погледи сусрели, њене сомотасте очи синуле би |
| је убијао сваку самосталност.{S} Кад би се ипак уморио, стезао је слепочнице грчевито, шетао по |
| Стога је јако уважавао школу.{S} Кад би се о просвети повео разговор, био је стално на страни ш |
| ује слатке, заношљиве речи.{S} А кад би се пренуо сасвим и мислио на њу, на ту плаву девојку, н |
| док су били сами, попуштала прва кад би се посвађали, добила је сад у мајци сигурну савезницу, |
| дрског човека, као мачка.{S} Али кад би се растали, она је претресала у мислима дуго што јој је |
| неког дуго грлио, љубио.</p> <p>Кад би се Вишња задржала с одговором, он је откључавао кофер, |
| м бори за што више сунца.{S} Понекад би се заборавио и жалио што није више учио школе.{S} У то |
| вши качкету до земље.</p> <p>Понекад би се зауставио, ћеретао тако са улице, док је она одговар |
| него и он.{S} Две близнакиње узимале би се за руку и излазиле на улицу, па шврљале око гомиле п |
| — Ништа.</p> <p>Она га је волела, те би се други на његовом месту можда знао користити том њено |
| у студента Илића.</p> <p>Још највише би се разонодила кад би отишла својој другарици, Милеви, ћ |
| су му расли ефемерни патлиџани, који би се спарушили чим би за педаљ одмакли од земље.{S} Жене |
| ења без резерве.{S} Тешко ономе који би се у том часу бацио љагом на свемоћ слободе и њене зато |
| на земљи...{S} Да постоји рај сваки би се старао да што пре умре... <hi>Карт бланш</hi> имају: |
| ли кад човек не зна куда ће.{S} Увек би се нашло друштва, водили се занимљиви разговори о памет |
| ј спољашности, необавештен пролазник би се могао јако преварити.{S} Али оне су крајње пристојне |
| истила трпезарију.{S} Стари господин би се извалио поребарке на фотељу, пушио и очекивао кафу.{ |
| ља, трује.{S} С времена на време, он би се свестио, чупао из срце ту опасну гљиву, а заједно са |
| p>— Шта ли сад ради Вишња?</p> <p>Он би се пренуо из својих студија, видео би се у својој соби, |
| лазио би уредно у школу, задовољавао би се дивљењем деце, радовао би се што га код куће чека до |
| вољавао би се дивљењем деце, радовао би се што га код куће чека добар ручак, са уживањем би рач |
| читаве потпетице на ципелама, могао би се мерити са свима шеталишним јунацима.</p> <p>Код једн |
| и се пренуо из својих студија, видео би се у својој соби, сам... ужасно сам, као у гробу.{S} Та |
| утао усамљен.{S} Тек овде онде видео би се, у том парчету земље у крај Мораве, засађеном врбама |
| нагониле га да је опет види.{S} Срео би се с њом.{S} У погледу који је управљала на њега, он би |
| оспођа га загрли поново.</p> <p>— Ко би се надао од овог свеца — рече затим, милујући га по под |
| има.</p> <p>— Вишња Лазаревна! — чуо би се у том глас неког из њеног друштва, и она је већ забо |
| сти.{S} И тада не би био срећан, јер би се осећао крњ, сакат, јадан, недостојан да живи.{S} Он |
| ник је куцао на столу.{S} Његов глас би се утишао по каткад да се једва чује; затим се дизао ја |
| <pb n="136" /> десило.{S} Други пут би се дурила без раззлога, очито га избегавала, правила дв |
| 32" /> се спојише.{S} Тело и тело приби се.{S} Руке се укрстише.{S} Они осташе тако за један тр |
| том мислиш?</p> <p>Вишњин поглед сукоби се с Радојевим очима.{S} Тада јој се учини како у њима |
| пше; сва слава, пред њима, бледи и губи се, и као што би радила мајка, глас целог народа их љуш |
| узију слободе, оде у метафизику, изгуби се у апсурдности даљих дедукција.</p> <p>На часовнику у |
| даље...</p> <p>И Радојев поглед изгуби се у планине које су са запада блиско окружавале Чачак. |
| рашке, гледајући га нетремице, и изгуби се иза врата лагано, нечујно, неприметно, као привиђење |
| Корачала је брзо, али сигурно, и изгуби се не окренувши се.</p> <p>Вратила се одмах у село.{S} |
| з воду, промакне гвоздени мост и изгуби се негде око оскудног зеленила на острву Циганлији.{S} |
| наслони се на дрвену држалицу и изгуби се, гледајући тупо у воду.{S} Мртвачки сандук њихао се |
| ром.{S} Очи су гледале укочено.{S} Зуби се белели испод згрчених усана.{S} Груди се тресле.</p> |
| оже здравља!... остави ти то мени... ви се људи не разумете у тим стварима.</p> <p>— Добро.{S} |
| але, коју су радници откопавали, појави се сјајна сунчева кугла.{S} Илић је погледа право.{S} О |
| искрено.</p> <p>У том разговору појави се прво једно кубе сумњиве лепоте, па онда друго, треће |
| нестало.{S} Тек у последњем часу појави се с пуном шаком новина.{S} Министар се осмехну.</p> <p |
| тово слабачко.{S} У тај исти мах појави се и визија Вишње, тако исто у магли, нејасно, непотпун |
| ак... пардон, господине Илићу — поправи се госпођа с нешто старинске грације и с ласкавим осмех |
| сликом.{S} Цело његово поштење усправи се између њега и девојке.{S} Он се сроза с канабета као |
| Усред мртве тишине у атмосфери, на Сави се, изненадно и нечујно, подигне један стуб водене паре |
| додао је:</p> <p>— А ти, фрајла, остави се Београда у Чачку.</p> <p>По вечери, Вишња је излазил |
| а се појавише поштанска кола.{S} Арњеви се тресли.{S} Један путник је промаљао радознало главу |
| же дати — одговори она полагано. — Живи се без великих брига.{S} Дужности нису тешке. <pb n="27 |
| ти Богу.{S} Један део чланова успротиви се том предлогу одлучно, наводећи да социјализам не пор |
| ван!</p> <p>И Илић се смејао.{S} Њихови се осмеси сусретоше, њихова се лица приближише, њихове |
| </p> <p>И Чедомир устаде.</p> <p>Њихови се погледи сусретоше.{S} Ко ће рећи шта је било у одсев |
| .</p> <p>Ту, у Крунској улици, изненади се импровизовани учитељ кад пред једном приватном кућом |
| <p>— Шта ти је, колегинице? — изненади се Аница. — Ти си тако бледа?{S} Да ниси уморна?</p> <p |
| а! — кликну гласно, потрча тамо, посади се у његову средину и стаде растресати набрано цвеће.</ |
| , подиже један крај од завесе, и посади се крај прозора.{S} Напољу је свитало.{S} Кратка летња |
| е хладно.{S} Пребаци један шал и посади се опет крај прозора.{S} Пријало јој је да тако гледа к |
| омогнем око венца — рече затим и посади се поред своје комшинке.</p> <p>Девојке се удалише.{S} |
| ражила две беле тице.{S} Њихови погледи се сусретоше.</p> <pb n="288" /> <p>— Дај ми твоју руку |
| е ту, куће, улице, отворена врата, види се намештај, али људи, свет?{S} Нема их, нигде их нема. |
| ализам који руши фамилију, државу, води се политика која издиже махом медиокритете.{S} Ти очеку |
| ти ћеш... сигуран сам.{S} Пиј, проводи се, уживај младост.{S} Ја сам ти то, Илићу, говорио ода |
| ије не може бити.</p> <p>— Пиј, проводи се, уживај младост.{S} Велика дела долазе сама по себи. |
| /p> <p>— Вишња... слатка Вишња, пробуди се, устани; не гледај ме тако.{S} Нашла сам ти дивна мо |
| его мозгом.{S} Гледаш кроз прозор: људи се паште, <pb n="59" /> снег пада, тебе ни бриге.{S} По |
| ажу љубазне кад их неко нâвикне, понуди се услужно:</p> <p>— Да подгрејем вечеру?</p> <p>— Оста |
| е белели испод згрчених усана.{S} Груди се тресле.</p> <p>Чедомир притрча девојци.{S} Њена слик |
| } Руке су се стезале грчевито.{S} Груди се упирале о груди.{S} Пољупцу није било краја.</p> <p> |
| трашњости који гледа своје књиге, труди се да одговори свима дужностима, води бригу о дневним п |
| ли се јако допада.</p> <p>— Е? — зачуди се министар.</p> <p>— Да — потврди његова жена, па наст |
| ентарних влада.</p> <p>— Како? — зачуди се Вишња.</p> <p>Она је ишла поред њега лаганим кораком |
| приђе Милева Остојићева.</p> <p>— Дижи се, тето -— каже она одрешито старој Лазаревићки — да и |
| мозак девојкама!{S} Бога ми, Бела, пази се доцније, не пуштај га далеко од себе!</p> <p>Бела се |
| родом из једног златиборског села чији се отегнути нагласак и говор кроз нос одржавао још посл |
| вође певачких дружина.</p> <p>У чаршији се говорило непрестано о електрици.{S} Радоје је био ју |
| ми да ће се вечерас навратити.{S} Боји се да не пређе у запаљење.</p> <p>— Збиља?{S} Запаљење |
| у оженио и окућио.{S} Илићев деда, који се такође звао Чедомир, научио је читати и писати сам, |
| ебом пуним звезда.{S} На таласима, који се стално љушкају, плови њен чамац с разапетим једрима |
| ма, социјалистима, републиканцима, који се у то доба борбе за основна грађанска права нису разл |
| а оставку.{S} Председник кабинета, који се налазио на страни у бањи, придружио се телеграфски о |
| о врло лепо.{S} Раштркани Београд, који се ломио преко три брда, био је као створен за поверљив |
| е сад нову варош пуну младих људи, који се боре против живота и за живот, мењају садашњост, ред |
| таринске цркве, са златним крстом, који се сија у ватри сунчане светлости.{S} Усред тог великог |
| олицу.{S} До њега је седео Младен, који се никако није хтео скрасити на своме месту; до дечка ј |
| е била плава, прави словенски тип, који се у Србији још може наћи само по забаченијим селима, к |
| на, ханџије на цариградском друму, који се доцније обогатио, и оца, родом из једног златиборско |
| длуци својих колега.{S} Краљ Отац, који се такође бавио у иностранству, није крио огорчење на с |
| врло рђаве резултате.{S} Министар. који се целог живота борио против реакционарних власти, труд |
| у је био за онај тренутак заборава који се десио кад је Чедомир био у њеној соби.{S} У њој се б |
| пирао је у собу весео шум Београда који се будио пред вече, као одахнувши после великих врућина |
| лић се кајао искрено због догађаја који се десио.{S} Избегавао је своју саучесницу.{S} Презао ј |
| pb n="275" /> збунити, по образима који се више не румене на сваку ситницу, по дивно довршеном |
| ужасима који се појављују и онима који се нагађају.{S} Вишња се уплаши и викну своју колегиниц |
| бојно поље у ноћи са свим ужасима који се појављују и онима који се нагађају.{S} Вишња се упла |
| ринско издање посрбљеног Робинсона који се из неког далматинског пристаништа укрцава на море.{S |
| се осећало нешто свежине од ветра који се дизао са запада и наносио по који облак.{S} Света је |
| {S} Човек се троши између два акта који се називају: хтети и моћи.{S} Зашто дакле бити против о |
| заносила ју је носталгија робијаша који се враћа своме крају.</p> <p>Пред сумрак, небо се наобл |
| е доносио отегнуте сељачке гласове који се нису разбирали: да ли су песма или запевка.{S} Из пл |
| руштвена нула, некористан никоме и који се никога не тиче.</p> <p>Ова издаја сна заболе га као |
| Он је гледао сваки дан толико људи који се бацају у живот с чудним поверењем у себе.{S} Њега па |
| онај други Илић, онај прави, онај који се видео, коме су припадале крштеница, уверење да није |
| грудима.{S} Али он није био човек који се подаје првом осећању, па намаче качкету на чело, рас |
| отићи у бање: јадан, невесео свет који се другим данима не опажа у присуству жена и људи, лепи |
| ку захвалност према младом земљаку који се тако нашао у невољи око оца.</p> <pb n="183" /> <p>— |
| као да се подавала млаком ваздуху који се завлачио под рубље.</p> <pb n="309" /> <p>— Шта ја о |
| а да постави диагнозу, као философ који се користи туђим искуством.{S} Тај човек је посматрао с |
| ној и пролазној топлини као старац који се напио добра вина.{S} Вишњу пак је бунио тај дан, обу |
| орист парламентарну свемоћ.{S} Треба ли се одрећи те користи кад је у питању држава и виши инте |
| епено вео преко младе Чачанке.{S} Да ли се ипак осећао срећан?{S} Пре свега, јасно му је било д |
| очи севнуше изненадним сјајем.{S} Да ли се сети да је у тој улици први пут видела свога драгана |
| {S} Она се чудила томе ћутању.{S} Да ли се Чедомир дурио?{S} Можда га писмо није нашло?{S} Можд |
| екад показивао Зарији Ристићу.{S} Да ли се сети речи које му је том приликом рекао?{S} Да ли је |
| ђену у обалу чукаричког друма?{S} Да ли се сети Вишње Лазаревића и дужности које је имао према |
| ум, као уздах простран и благ?{S} Да ли се и теби чини да нас она, кроз ниске гране својих врба |
| га она дрхтаво.</p> <p>— Не знам да ли се сећаш... оног дана кад смо се састали после дугог ра |
| још?{S} Па шта ми радиш ?...{S} Јеси ли се свикла на наш живот?</p> <p>Она је била и сад мала, |
| ла, али си тим још лепша...{S} Сећаш ли се наше школе!...</p> <p>И она је загрли опет присно и |
| р <pb n="241" /> није тако?{S} Сећаш ли се ја сам ти говорила...</p> <p>Вишњи пређе једна сенка |
| ву собу.{S} Простирка је била лепа, али се супленту није допадала; опомињала га је сувише шара |
| ногобројних, зелено обојених врата, али се она не отворише.</p> <p>— Газдарица није код куће — |
| и да се налази на прагу револуције, али се сви ти говори свршавају кад куцне девет сати, време |
| о у Повлену, у намери да хајдукује, али се ту оженио и окућио.{S} Илићев деда, који се такође з |
| Илић?</p> <p>Каја се опет изненади, али се уздржа од сваке заједљивости, и одговори мирно:</p> |
| ди човек не поче свој говор о вољи, али се не предаде ни привиђењу који је кишни зрак правио од |
| хтеде подсмехнути својој другарици, али се не усуди.{S} У њеном <pb n="216" /> крилу мирисало ј |
| у паланци.{S} Тамо се сви познају, али се туђе заједнице, либе се, зазиру једно од другог, сти |
| ша да окрене главу на другу страну, али се његове очи не могаху одвојити од Вишње.</p> <p>Она с |
| а.{S} Беше се упутила универзитету, али се <pb n="147" /> предомисли и окрену да нађе своје дру |
| а, моја лепа, моја стара Вишња“.{S} Али се свлада, па настави говор о политици:</p> <p>— Слобод |
| } Требало је почети све из нова.{S} Али се он осећао неспособан за тај напор.{S} Његова мисао ј |
| је водио преко девојачке школе.{S} Али се она морала мирити са стањем ствари, како је називала |
| а, те цела Морава окрене на јаз.{S} Али се пролеће не дочека.{S} С јесени поче да пада киша.{S} |
| ко месеци од како су се разишли.{S} Али се не усуди, јер би онда требало да исприча своје везе |
| е више њен и да то не може бити.{S} Али се она надала да ће наћи неког другог, сличног њему, <p |
| то.{S} Ја сам и онда то говорио.{S} Али се свет препаде, и ето...</p> <p>Радоје наби качкету ја |
| , једино у слободној љубави.</p> <p>Али се његова реч заустави на уснама.{S} Изненадило га је ш |
| >Напољу је иначе било тихо.{S} На обали се видело парче једне шумице: врхови од јела, два три ј |
| ог азура.{S} У оближњој касарни веџбали се војници и чула се промукла, далека и кратка команда: |
| ки фењер.{S} У оближњој башти натпевали се славуји.{S} Негде би зашкрипао ђерам.{S} Варош тонул |
| о бедема.{S} У мокром мраку примећивали се њени прљави таласићи жути, гипки, пенушави.{S} Даље |
| м.{S} На фијокама испод њих примећивали се натписи за лорбер, нишадор, алеву паприку.{S} У друг |
| и су на се изглед стварних бића, рађали се један из другог, гурали се око њега, пролазили поред |
| у незграпним, сламним шеширима цењкали се с грађанима.{S} Око дванаест сати пуштале се школе.{ |
| и су ишли у гомили, грајали и препирали се о неком <hi>питању</hi>.{S} Зауставише Илића да чују |
| жица.{S} Под уличним дрвећем простирали се дебели теписи од лишћа црвеног као бакар.{S} По који |
| бића, рађали се један из другог, гурали се око њега, пролазили поред његових очију весели и шар |
| ајке.{S} С овим посуђем од бакра мешали се модерни судови од земље или емаља.{S} Из кујне се ид |
| иљан младић, човек од поверења.{S} Бели се јако допада.</p> <p>— Е? — зачуди се министар.</p> < |
| нице, превучена завесом од тула; видели се калупи од фесова, разне кутије са шамијама, вештачки |
| е гласне разговоре.{S} Међу њима видели се бољи чиновници, имућнији трговци, расположени такође |
| у весели и шарени као сватови, и губили се у ноћ преживелих година.{S} Преста брзо да се бори п |
| су облаци час бели, час жути, и губили се лагано у помрчини.</p> <p>— Ми ступамо посред гомиле |
| ће.{S} Увек би се нашло друштва, водили се занимљиви разговори о паметним стварима.{S} Није се |
| Становали су под једним кровом, хранили се за истом трпезом.{S} Поред тога, Бела није навикла д |
| непомично над хартијом.{S} Његове мисли се бркале. <pb n="294" /> Чинило му се да је прочитао у |
| тране као фантастичне ресе.{S} По земљи се протезале леје лука, између којих се ширио патлиџан, |
| гасите очи.{S} Његова машта не задовољи се тиме.{S} Она оде даље, и стаде му цртати положај те |
| а главу!</p> <p>— Да; ја га волим... ми се волимо; је л’ те, Чедомире? — одговори девојка узбуђ |
| и ме.{S} Ја ћу се сама вратити...{S} Ми се нећемо више видети.{S} Никад!{S} Збогом.</p> <pb n=" |
| , који су опет твоји непријатељи.{S} Ми се сатиремо узајамно, не знајући због чега, и ми ћемо п |
| се тиче.{S} Он се можда променио.{S} Ми се сад тако ретко виђамо.</p> <p>Кад су се пустиле из ш |
| — пребаци Каја своме рођаку. — Бога ми се љутим.{S} Једног овде имам од својих, па се и он туђ |
| и нисам ја ко је ко.{S} Нећу дете да ми се мучи по паланкама.{S} Доста <pb n="262" /> сам се ја |
| .. нарочито играња.</p> <p>— Нећу да ми се свет смеје: хрома млада, хрома млада! — говорила је |
| старој наслоњачи.</p> <p>— Не допада ми се — рече најзад, са строгошћу у гласу — што се Бела <p |
| p>— Није ми глава сад за то.{S} Жена ми се разболела.{S} Прала јуче кућу, па је ваљада промаја |
| бити.{S} На срећу ретко мислим; она ми се чини сувише неодређен појам, мислена именица.{S} Али |
| S} Кад разговарам овако с вама, чини ми се да присуствујем. неком концерту, где хиљаде пријатни |
| и изгледају ми сјајне; кадгод, чини ми се, успем, и тада осетим једно бескрајно задовољство ко |
| и нешто охладнео према мени.{S} Чини ми се да ме избегаваш.{S} Ти ме више не волиш? — стаде да |
| никад је се нећу нагледати.{S} Чини ми се она као неко надприродно биће, као светица, непознат |
| задовољно државни хлеб.</p> <p>— Ти ми се ругаш?</p> <p>— Не, Илићу.{S} Кажем ти да имаш стрпљ |
| оја који ти ово писмо пише и у свему ми се на руци налази.</p> <pb n="180" /> <p>То је писмо за |
| тпуну.</p> <p>Илић погну главу и спреми се на пљусак грдњи.</p> <p>У том тренутку, девојка поле |
| аке.{S} Киша је пљуштала.{S} По калдрми се нахватале многе баре.{S} Земља се клизала.{S} Помрчи |
| сме мешати у наше ствари.</p> <p>— Мани се, Бела — викну јој мајка с прага велике куће. — Он ни |
| <p>— Мајка је изашла у варош — одбрани се девојка. — А други?...{S} Брига ме је!</p> <p>— Не, |
| есена. — Кад је видим онако хрому, мени се срце цепа.{S} Ја бих хтела, опет, да је видим срећну |
| се трамвај удаљи. — Боже мој!{S} А мени се чини да је то било тако далеко... даље него детињств |
| дивља ружа.{S} Зима је попусти.{S} Њени се образи запламише.{S} У срцу осети топлину.{S} Успи у |
| амахивало снажно пијуком.{S} По планини се разлегала песма радничка. <pb n="176" /> Варош живах |
| да задовоље што више једно другога, они се готово посвађаше, те најзад седоше обоје.</p> <p>Дев |
| {S} А сад, она се забављала с њима, они се забављали с њом, као да он није постојао, као да га |
| веровала у Чедомира, он је воли... они се поново воле...{S} Шта треба више, па да се буде срећ |
| це, поздрави их по свом обичају.{S} Они се дохватише шешира и изађоше на улицу.{S} Али тек што |
| човече — одговори Клеопатра лако. — Они се воле годину дана пред нашим носем, а ми... слепци ко |
| годни случај и своју оскудицу.{S} И они се вратише у варош још веселији него што су пошли, трче |
| ње простирки.</p> <pb n="191" /> <p>Они се беху пробудили упола и гледали једно другог усијаним |
| умем — хтеде рећи нови суплент; поклони се и изађе.</p> <p>Гимназијска средина му је мало годил |
| <p>Ту је било света још више.{S} Склони се у крај, где је почињала једна споредна стаза.{S} Нач |
| дон, изволи напред — додаде он и склони се у страну.</p> <p>Улица је на том месту била раскопан |
| и, као да виде да је то узалуд, наслони се на дрвену држалицу и изгуби се, гледајући тупо у вод |
| њима дрхти цела Радојева душа, и збуни се.{S} Сунце је било дошло према њима.{S} Ствари око њи |
| јачкој школи и садашњег тренутка, Вишњи се десило толико догађаја, да су јој успомене које је д |
| арала од свежег пољског цвећа.{S} Вишњи се учини да нешто живи ту у лози, у влажном хладу лозин |
| н, узели би га за странца.</p> <p>Вишњи се допадао тај младић, жив, окретан, прав.{S} Ћерка јед |
| а, свилена коса се просу као талас, упи се у њена леђа.{S} Она врисну:</p> <p>— Чедомире, узми |
| о.{S} Нашла сам ти дивна момка, разбери се, удаћемо те, Вишња, удаћемо...</p> <pb n="314" /> <p |
| трана, тиха туга, као зимњи дан, рашири се изненадно по његовим грудима.{S} Али он није био чов |
| најзад су ми га учинили.</p> <p>— Бори се.{S} Борба за опстанак усавршава, оплемењава.</p> <p> |
| пред кућом.{S} Млађи шетају.{S} Говори се много.{S} Госпође носе дуго своје хаљине.{S} Понекад |
| право, а где је реч дужност?{S} Говори се само о сељаку.{S} Али он није све у земљи; није само |
| вши се.{S} Само у светим књигама говори се о васкрсењу.{S} Али има нешто боље.{S} По некад живо |
| И ово дете, сакато, размажено, претвори се у <pb n="133" /> жену, велику, одраслу, снажну, разв |
| анас те књиге — додаде весело. — Одмори се, боже благи!{S} Има времена.{S} Ја те волим, много в |
| дела на скупштини.{S} Мислила сам да си се вратила кући.{S} Тетка ми рече да ниси долазила.{S} |
| е, време што је прошло.{S} И вратила си се несрећнија него кад си пошла.</p> <p>Девојка покуша |
| } Немаш чега да се женираш.{S} Тетки си се јако допала.{S} Вели, красна цурица.{S} Него, кажем |
| служавка је брисала трпезарију... ти си се бакћао око новог устава.{S} Ју, обешењаци, да ми је |
| имети:</p> <p>— Ти претерујеш.{S} Ти си се спотакао о прву сметњу и сад очајаваш.{S} Не треба б |
| је ли оно какво си га хтео, за какво си се борио.{S} Убијен је краљ тиранин, осигурана је слобо |
| си изгубио меру, претерао, затворио си се у кулу од слонове кости.{S} Ти си рђаво разумео окол |
| p> <p>Платно се сроза низ мишице, обеси се о бедра, да се после склиза на под.{S} Девојка подиж |
| а, пребаци му руке преко рамена и обеси се сва о његов врат.{S} Он осети поново њене усне на св |
| >— И фразе су нешто кад су тачне.{S} Ти се појављујеш међу нама као усијана глава, као сабласт |
| </p> <p>— Не, Бела, то није тако.{S} Ти се компромитујеш.{S} Куварица види све из кујне.</p> <p |
| таде и поче шетати по соби.</p> <p>— Ти се љутиш?</p> <p>— Мани ме, бога ти, Бела.{S} Теби је с |
| Сад је требало ићи у Чачак.</p> <p>— Ти се нећеш вратити отуда! — приговарао јој је друг.</p> < |
| варош, а у њој има злих људи.{S} Да ти се што непријатно није десило?</p> <p>— Не, није ништа |
| никнуће ми на врх главе.{S} Једи шта ти се донесе.</p> <p>— Ја не могу ове француске сплачине, |
| ледао преда се.</p> <p>— Узми га кад ти се допада! — рече, најзад, Вишња, и пружи му цвет.</p> |
| ађа, не можеш ништа да избегнеш, све ти се дешава, ништа ти не иде у корист.</p> <p>Илић поглед |
| се наследства — говорила је — па ће ти се осигурати издржавање све док не свршиш школу, као и |
| новца кад и ово писмо.{S} Велим, нек ти се нађе ако се наканиш.{S} Ако ти је то мало, а ти ми т |
| јак мирис на јоргован.</p> <p>— Како ти се допада мој будоар ? — упита га девојка, насмехнувши |
| оручену за школску младеж, одушевљавати се да се појави у Чачку са бурским шеширом, подгрејават |
| крену се нагло на здравој пети, дохвати се отворених врата, и, поклецнувши само једанпут својом |
| есет кафана...{S} Кад се напије, ухвати се за телеграфски дирек.{S} Ту је у стању да остане <pb |
| исати и читати, Богу се молити и држати се чисто.{S} Живот јој је текао готово спокојно и монот |
| ивада је најлепша.{S} Зрела трава злати се, прелива као свила.{S} Међу травкама назире се разно |
| е велике куће, додирну шимшир, проклати се по калдрми од дворишта, па замаче даље, у мрак.</p> |
| 194" /> <p>— Красно, госпођице — обрати се Матовићка својој кћерци. — Дивно, девојко!{S} Од ког |
| ека под небом и помири с оцем.{S} Врати се у Чачак, али не хтеде продужити школу.</p> <p>— Нећу |
| задржа никакву резерву за себе, и врати се у Београд.{S} Мајка је покушала да се измире.{S} Он |
| ао срицати, а теже му је било потписати се него отпешачити до Мрчајеваца.{S} Стога је јако уваж |
| својој вољи, излазити куд хоће, враћати се кад хоће.{S} Није се морала више бојати својих наста |
| међу њима.{S} Независно од свега, сети се како је једног дана изишао са оцем у поље.{S} Био је |
| и себи девојку.{S} А кад је нађеш, сети се колико је Вићентије узео, па ти тражи двоструко.</p> |
| па се заустави на врху Овчара.{S} Сети се гомиле радника који у подножју те планине зидају цен |
| чинили толико зла својим милим.{S} Сети се последњег разговора <pb n="304" /> са Вишњом.{S} Она |
| га у везу с министровом ћерком.{S} Сети се његова ћутања на њено писмо.{S} Сумња је уједе за ср |
| знаменита места, као у албуму.{S} Сети се Чедомира.{S} Доведе га у везу с министровом ћерком.{ |
| — Ју, за мало не заборавих... — присети се рођака. — Да ти представим: моја другарица, Вишња Ла |
| многима другим.{S} И млади човек осети се крив што узнемирава то тихо језеро здравих живаца бу |
| ацити метафизичке спекулације и ставити се потпуно на гледиште позитивистичке философије.{S} Пр |
| одбијала је његова умиљавања — и чудити се... и смејати предрасудама!</p> <p>Говорила је то да |
| мали, а другом коме није волео поверити се.{S} Вишња се опет играла кумаша са Милевом, доцније |
| ље, најкорисније, најправедније, борити се против онога за што су уверени да је рђаво и опасно. |
| ити; боље је пристати на живот, пустити се у њега.</p> <p>Јер какав да је, живот постоји, он се |
| ња, здрава као планинска биљка, освести се брзо после првих дана ове муке.</p> <p>— Ја претеруј |
| p>— Шта ја ово чиним од себе? — освести се она, и скочи са постеље као да се брани од нечијег н |
| ју је мајка допуњавала:</p> <p>— Чисти се из наше куће...{S} Још да трпим којекакве трутове!</ |
| ни начин.{S} Шта више, и по спољашности се разликовао од мештана, окорелих у навике и застарелу |
| есило.</p> <p>Једна крупна сенка спусти се низ степенице велике куће, додирну шимшир, проклати |
| S} Начини још неколико корака, и спусти се на једну клупу, коју угледа празну и усамљену.{S} По |
| у висе низови неке врсте кобасица, жути се суд киселих краставаца, изложена је чинија обичног с |
| едица.</p> <p>Остави шеталиште, и упути се ка универзитету.{S} Старинска зграда бацала је и сад |
| робнице.</p> <p>Илић стеже срце и упути се лагано на вечеру.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| {S} Девојка прибра своју снагу, намршти се, па се осмехну презриво:</p> <p>— Којешта!{S} Докле |
| на широко о примени електрике, трудећи се да га својим здравим разумом схвати што боље.</p> <p |
| ине.{S} И две се жене загрлише, трудећи се да утеше једна другу.</p> </div> <div type="chapter" |
| уј туђа дела, не стварај ништа, размећи се, другима препоручуј вечиту скрушеност; пењи свој гла |
| си.</p> <p>Дечко устаде лењо и, клатећи се с ноге на ногу, упита с врата:</p> <p>— А где вам ст |
| игне један стуб водене паре, па, вртећи се око самог себе, као утвара, полети уз воду, промакне |
| се крио по околним гајевима, повлачећи се дубље у земљу, док се није задржао у Повлену, у наме |
| омно, у маленом колу знанаца, повлачећи се све више у своје књиге и свој свет идеја.</p> <p>Јед |
| дошла на та непосвећена места, смешећи се као дете.</p> <p>У тим приликама дошло је Илићу прво |
| осматрала земљу свога детињства смешећи се љубазно њеним величинама.{S} Ето главне улице њеног |
| ираза, живела са децом, скромно, тешећи се да то неће увек тако трајати.{S} Имала је четири дет |
| S} Момци и девојке певали су, сустижући се:</p> <pb n="215" /> <quote> <l>Колика је царева лива |
| према значају предмета, одушевљавајући се, па падао у ватру и грмео.{S} Онда није штедео никог |
| це, па читао на глас стихове, предајући се чару философске поезије Његошеве.{S} Кад би пак био |
| p> <p>Вишња приста у први мах, подајући се своме срцу.{S} После се трже брзо, нагло и одби.</p> |
| једну жалбу — грмио је Илић, опијајући се сопственим речима. — Наша интелигенција се одвојила |
| из образе девојкине, лагано, коврљајући се, не сусрећући једна другу.</p> <p>Илић се освести по |
| кажем, жено — рече Матовић, спремајући се да легне.{S} Деца су била већ заспала.{S} Бела тако |
| р, моје дете — рече Матовић, обраћајући се Бели, неприродно умекшаним гласом. — Он није на одме |
| ; не губи времена.</p> <p>Па обраћајући се ћерци додао је:</p> <p>— А ти, фрајла, остави се Бео |
| ћ у један кут од салона и као враћајући се с неког далеког пута, по којем је његова мисао дуго |
| Бела долазила чешће преко дана, кријући се тек форме ради.{S} Из вароши се доносиле трубе платн |
| купоцена одела, свечане ручкове, у кући се кувало двапут више него што је требало, просипало се |
| знак да се крене.{S} И он пође, вукући се, климајући десно-лево.</p> <p>— Спустио се на општи |
| како треба, па одлазио на ручак, пењући се уз кратке, камене степенице, ограђене зарђалом оград |
| ља за рукав, шапутао му нешто пропињући се на прсте, и грдио мајку и сестру: <pb n="7" /></p> < |
| ла извесна живост. <pb n="64" /> Сељаци се враћали кућама: ко у тарницама, ко на коњу, а већина |
| а да га умири, приволи.</p> <p>— Одреци се наследства — говорила је — па ће ти се осигурати изд |
| {S} Нема ко да ми купи.</p> <p>На улици се чу тресак тарница.{S} То је пошта одлазила даље.</p> |
| а велики цвет... на железничкој станици се формирао један воз... ја бејах готов, и ја те позвах |
| околисана код суда.</p> <p>У чокалиници се живело доста весело.{S} Кад нису критиковали митропо |
| те најзад седоше обоје.</p> <p>Девојци се оте један уздах.</p> <p>— Ти си уморна... ти си нешт |
| пред кафанама, по тротоарима.{S} Врапци се чули на крововима, у олуцима.{S} Један шегрт је ишао |
| једну врсту живе геометрије.{S} У науци се чује брујање таласа револуције.{S} Изгледа као да ид |
| >Главна стаза разређивала се.{S} Шетачи се враћали у град.{S} Између дрвећа хватао се дуг и вес |
| ом твојом философијом!</p> <p>— Зевзечи се сама! — викнуо би професор.</p> <p>— Геаче!</p> <pb |
| на њеном лицу беху се развукле.{S} Очи се рашириле жалосно.{S} Уста је држала отворена.{S} Вид |
| је ако се прочита десетак књига, научи се на памет још два'естак наслова, славних имена и мудр |
| ивота; с њим је као и с пливањем; научи се кад куражно оставимо плићаке.{S} Јер најзад, нашто в |
| ова цигара — додаде за тим, насмејавши се гласно.</p> <p>Ваљада при том прогута мало дима, те |
| м жива! — размишљаше девојка, повукавши се из трема у своју собу, као рањена тица.</p> <p>Ту је |
| едно од другог растаје се, не разумевши се.{S} Само у светим књигама говори се о васкрсењу.{S} |
| , али сигурно, и изгуби се не окренувши се.</p> <p>Вратила се одмах у село.{S} Прекинула је на |
| удоар ? — упита га девојка, насмехнувши се.</p> <p>— Врло пријатан! — одговори он, још изненађе |
| си удата? — рече јој Вишња, осмехнувши се, па покуша да се метне у у њено расположење.</p> <p> |
| </p> <p>— Буди храбар.{S} Ради.{S} Реши се.{S} Не клони.</p> <pb n="166" /> <p>Али упркос томе |
| ричају се многе излишности.</p> <p>Реши се да отпутује још истог дана у Чачак.</p> <p>Мајчина б |
| кријући се тек форме ради.{S} Из вароши се доносиле трубе платна, разне чипке, конци, свила, мо |
| рка.{S} Било је прехладило.{S} У вароши се осећала извесна живост. <pb n="64" /> Сељаци се враћ |
| ка га погледа изненађено.</p> <p>— Овај се вешто извлачи — рече у себи.</p> <p>— Управо — додад |
| за добро да је опомене:</p> <p>— Чувај се Чедомира, Вишњо.{S} Он није рђав човек, ја то знам.{ |
| е, право ћемо те на занат...{S} Угледај се на господин - Чедомира.{S} Он је сиромах ђак... пард |
| се, драга Вишња — продужи Аница. — Удај се што пре.{S} У животу су ретки поновни састанци.{S} И |
| кивала је младу девојку. </p> <p>— Удај се, драга Вишња — продужи Аница. — Удај се што пре.{S} |
| у и није речи могла рећи.</p> <p>— Удај се, слатка Вишња, не размишљајући сувише, не тражећи мн |
| ао згодно њеном жовијалном лицу.{S} Тај се израз губио све више у извесну забезекнутост што је |
| ти кварим задовољство.{S} Него, враћај се у Београд, па гледај своју науку.</p> <pb n="234" /> |
| а — рече му она. — Пише ми тетка да јој се ти никако не јављаш.{S} Не зна да ли си жив или мрта |
| S} Поред тога, Бела није навикла да јој се задовољства ускраћују: колико се младић склањао, тол |
| акон наређивао и тражила одлучно да јој се мртвац преда на сахрану.</p> <p>Београд, август 1911 |
| укоби се с Радојевим очима.{S} Тада јој се учини како у њима дрхти цела Радојева душа, и збуни |
| ји пут.{S} Реченица о Радоју допала јој се посебице.{S} Осећала је дубоку захвалност према млад |
| варош на утоци Саве у Дунав чинила јој се понова лепа.{S} Хтела ју је поздравити као Бранко: „ |
| — кликнула је весело Каја и обесила јој се око врата, па је пољубила с обе стране и од срца. — |
| на је волела те изласке, при којима јој се давала прилика да истакне своје <hi>отлично</hi> пор |
| Вишњо — рече јој отац кад сазна шта јој се десило. — Није то за тебе.{S} Ја то видим.{S} Хтео с |
| према каквом озбиљном послу.{S} Кад јој се није чинило што је хтела, свађала <pb n="128" /> се |
| и која треба да је поред ње кадгод јој се прохте.{S} Међутим, Илић се бавио дуго ван куће.{S} |
| n="193" /> <p>— Ју, роспије! — оте јој се, готово завидан, усклик кад угледа Белу у њеном нере |
| ије, играла.</p> <p>— Бедник! — оте јој се узвик.</p> <p>Сузе су замагљавале њене очи.{S} Срце |
| зе су замагљавале њене очи.{S} Срце јој се кидало.{S} Она се питала да ли су људи луди или подл |
| ћа дотицала је се неугодно.{S} Срце јој се стезало, њена душа је плакала, а она се морала смеши |
| ње кад се већ тим питањем бави, али јој се учини да поред све користи што ће видети отуд није о |
| коли.</p> <p>Једном приликом запали јој се кецеља поред огњишта, и само срећан случај спасе дев |
| навао, чак и кровови од кућа чинили јој се да је поздрављају пријатељски, а она није могла отић |
| физиономије.{S} Кога и позна, чини јој се далек, хладан, као окаменотина.{S} Ено Гаврила Петро |
| S} Сумња је уједе за срце.{S} Учини јој се да тоне, да се земља сурвава под њом, да околне план |
| шуљи.{S} Вишњу обли румен.{S} Учини јој се да то види на неком другом створењу.{S} Окрену се по |
| S} Кад га први пут прочита не учини јој се мајчина болест много опасна.{S} Што га је више понав |
| тмено место српске престонице учини јој се бедно.{S} Видела је по њему рабатне чатрље које дотл |
| на шта.{S} У једном тренутку учини јој се да ће се успавати.{S} Али ју је јастук жуљао, обузим |
| глави јој је било празно.{S} На очи јој се хватала магла.{S} Виде како се шешир скину.{S} Још ј |
| а није знала за та понижења.{S} Чак јој се то свиде: изгледало јој је природно, младићски, ђачк |
| ј живот! — промуца болно.</p> <p>Он јој се учини одвратан, тако одвратан да склопи очи са жељом |
| сао није мутила њену душу.{S} Посао јој се милио.{S} И време је проводила лако, радећи у школи |
| омира још чим га је видела... много јој се допала његова ученост, романтичан изглед...</p> <p>— |
| подрум, душевна касапница!{S} Како јој се бедно чинило њено родно место, неколико сокака по ко |
| ње.{S} Неко тешко осећање савијало јој се на срце.{S} Њена душа је дрхтала од страха пред нечи |
| се некад допадало код њега, чинило јој се овог пута ружно, себично, одвратно.</p> <p>— Мизериј |
| на празнина.{S} Губећи њега, чинило јој се да се губи све око ње.{S} И она сама се губи, нестај |
| бегавала кадгод је могла.{S} Чинило јој се да је она крива за његову несрећу.{S} Тешко јој је б |
| евљавале су велике идеје.{S} Чинило јој се да је поново рођена.{S} Слободно је могла доћи кући, |
| у је осећала прве године.{S} Чинило јој се да је не предусрећу са збиљом коју је она донела.{S} |
| омоднијег света на улици.{S} Чинило јој се да је све било весело, шалило се много, на лицима ни |
| је болело.{S} Куд се окрене чинило јој се да је нешто прати у стопу, нешто хладно дува за њен |
| главом и превртљивом душом.{S} Што јој се некад допадало код њега, чинило јој се овог пута руж |
| а је шапутала нешто.</p> <p>Чедомир јој се приближи.{S} Удисао је мирис те девојке и дрхтао пре |
| ла је тај загрљај као жив.{S} Свест јој се губила.{S} У ушима зујала блага музика, отегнути тон |
| дана у Чачак.</p> <p>Мајчина болест јој се чинила као казна.{S} Њено, већ рањено, срце стезало |
| она се осећала као очарана.{S} Илић јој се чинио тако близак, тако присан.{S} Није осећала пред |
| уз груди.{S} Те груди!{S} Чиниле су јој се тада велике, тешке, уочљиве, сваком видне, да их је |
| >Бела се није бранила.{S} Зенице су јој се јако шириле.{S} Она је шапутала нешто.</p> <p>Чедоми |
| м, те је ударао крст на страни на којој се зауставио, склопио књигу, оставио је у крај свога ст |
| м коферту, с рапавом хартијом, по којој се проливало мастило.{S} Ах, та писма!{S} Она нису садр |
| јој није знала одговорити ништа.{S} Њој се такође постављало исто питање.{S} Њен напор да замен |
| д је Чедомир био у њеној соби.{S} У њој се бунила наша девојка из средњег сталежа, бакалинова ћ |
| ота, не усвоје Чедино мишљење?{S} У њој се бунио остатак старе душе, бунила се сва њена ранија |
| ција, све губе гризу све класе.{S} Свак се жали на своје стање.{S} Нигде нема никаквог ауторите |
| ут, ветар се претвори у вихор.{S} Облак се провали.{S} Из неба осу плаха киша, да се за час нач |
| остали далеко иза њих.{S} Пред њима пак се пружала усталасана долина Западне Мораве чак до ибар |
| ош топлина јаке дневне припеке.{S} Ипак се осећало нешто свежине од ветра који се дизао са запа |
| врати.{S} То је било већ лакше.{S} Ипак се није могао одлучити одмах и решење је остављао од да |
| сâм, Илић се осетио нелагодно.{S} Ипак се брзо прибрао.{S} Имао је прилично кредита, јер је пр |
| сили доиста против његове воље, па ипак се осећао кривим.{S} Поштење му је налагало бар да изве |
| ко од какве неизлечиве болести, па ипак се силило и хтело да сакрије своју немоћ.{S} Упрегнуто |
| угледа Белу у њеном нереду.</p> <p>Ипак се она савлада прва, затвори врата за собом, ступи дубљ |
| а, губило се све више у таму.{S} И мрак се спуштао као плаветна платна, изаткана од прашине и п |
| Па, купиће је, стара му мајка!{S} Човек се не жени због кошуље.{S} Млади су; цео је живот пред |
| {S} У пећи је пуцкарала ватра.{S} Човек се ту осећао добро <pb n="140" /> као у топлом гнезду.{ |
| } Али има једна сигурна ствар.{S} Човек се троши између два акта који се називају: хтети и моћи |
| а да живи и буде срећан.{S} Млади човек се налазио у неразрешљивом сукобу који долази с једне с |
| васпитања деце у слободи.</p> <p>— Нек се развијају по инстинкту — говорио је самоуверено. — У |
| убеђено. — Не жалим новца.{S} Само нек се не губи време.{S} Све ће се вратити <pb n="175" /> д |
| у, кад је Илић улазио у трпезарију, док се госпођа смешила благонаклоно, климала угојеном главо |
| јевима, повлачећи се дубље у земљу, док се није задржао у Повлену, у намери да хајдукује, али с |
| наизменично пред разним комисијама док се не би сва распала.{S} Да се тако продужило, цео држа |
| о ново расположење држало ју је све док се не виде с Кајом.{S} Она хтеде по том да надокнади св |
| који су му дали слабе оцене. — Само док се мој ћаћа пусти с робије.</p> <p>И сви троје су тако |
| p> <p>— У кући ми је роваш.{S} Мој ма̑л се развлачи као да је Алајбегова слама.{S} Деца <pb n=" |
| <pb n="6" /> се као од стакла.{S} Краљ се сад, природно, обраћао народу, чинио обећања, одрица |
| нистарским канцеларијама.</p> <p>— Краљ се верио! — дочекала га је Бела у кујни, у коју се прво |
| Радоју најбоље ишло за руком.{S} Учитељ се вечито <pb n="58" /> жалио да Радоје стално трчи нап |
| гуће, то ће бити врло корисно, и, надам се, наши ће те разумети.</p> <p>— Да, мени је потребно |
| паланкама.{S} Доста <pb n="262" /> сам се ја, због оног мог лудова, Бог да му душу прости, муч |
| тачнију оцену света и саме себе: ја сам се спустила на општи ниво.</p> <p>Илић не одговори ништ |
| n="203" /> <p>— Ко ме уби?...{S} Ја сам се убио.{S} Ево на̑!...{S} Све је ту написано...</p> <p |
| школу и ступим на философију.{S} Ја сам се решила.{S} Девојачка школа не даје позитивна знања м |
| и залазак на Сави.</p> <p>— Ужелела сам се Београда, бога ми — рече при том весело и махну руко |
| ционари нису криви?</p> <p>— Збунио сам се — одговарао је дечко одсечно. — „Немац" је велика пр |
| } Није то што сам хтео.{S} Преварио сам се у Дарвина.{S} Шта ми је требао Дарвин ?</p> <pb n="3 |
| а сам човек из старог времена, иако сам се бунио против њега: брак ми изгледа вечито нешто севд |
| обом, Вишња? — дочека је. — Озбиљно сам се уплашила.{S} Где си била по овој киши?{S} Нигде те н |
| епа парада, господин-Илићу!...{S} Нисам се надала да ћете тако изневерити поверење наше куће.{S |
| се безизразно, пространо небо, у којем се видела само понека ласта као црна звезда.{S} Усред м |
| то, тај факт, то жалосно стање у којем се налази наш свет, не треба губити из вида.{S} Јер наш |
| ; министри нису чекали ни оставка да им се уважи; њихови кабинети зврје празни; краљ није успео |
| јој проводаџише за прву прилику која им се допадне.{S} Ниједна мучна мисао није мутила њену душ |
| вих жена!{S} Жене примају науку која им се предаје, веру која им се проповеда, мужа који им се |
| несрећу много чешће, и судбину која им се одреди.{S} Реч слобода за њих је смисао зла.{S} Оне |
| науку која им се предаје, веру која им се проповеда, мужа који им се даје, срећу ако је сретну |
| у други воз.{S} Даље опет, изгубила им се корпа са стварима.{S} Муке су видели око језика.{S} |
| рачун једна друге, трбушати катихета им се чинио врло знаменита личност, заљубљивале се у своје |
| иџије су биле зашле за кукуруз, види им се само глава.{S} Поље је дисало мирно.{S} Још се јурил |
| веру која им се проповеда, мужа који им се даје, срећу ако је сретну, несрећу много чешће, и су |
| ју је испуњавала уска постеља, на чијим се плеханим шиповима сијале златно обојене лопте.{S} На |
| резултат слободног размишљања.{S} Бојим се да младића није засенуо мој положај, а он на то не т |
| н пламен загреја му образе.{S} Пред њим се појави, као у магли, Белина глава, са осмехом размаж |
| са, неугашљив пламен у бури, а пред њим се појављивало сунце, чији је златан сјај оживљавао неб |
| и одби.</p> <p>— Не, не могу.{S} Журим се.</p> <p>Осећала је како јој је тешко у души.</p> <p> |
| тишао по каткад да се једва чује; затим се дизао јаче, лупао готово, и челичним звуком испуњава |
| пуни госпа Клеопатра своју ћерку; затим се обрати своме сину. — Сад ће отац да се врати, па паз |
| у правцу где се она изгубила.{S} Затим се окрену око себе, као човек који губи равнотежу и тра |
| с антикварима на обалама Сене.{S} Затим се дао на посао.</p> <p>Учинило му се да се остварио ње |
| једну њиву, засађену пшеницом.{S} Затим се спустише низ једну јаругу која је некад била друм, п |
| } Погледа око себе неодређено.{S} Затим се упути ка Калимегдану, камо иду, у његовом расположењ |
| у које се јављало на огледалу.{S} Затим се дохвати за главу и растрже плетеницу.{S} Плава, свил |
| мешити.{S} Стога побеже са седнице, чим се Каја заговорила са неким колегиницама.</p> <p>Напољу |
| миру.{S} Дан је био ведар.{S} По плавом се небу мицало неколико малих, светлих облака.{S} Сунце |
| девојци чије поверење изиграва и чијом се слабошћу користи, према себи самом на крају крајева, |
| и помоћу више или мање вештине са којом се та комедија игра, човек добија симпатије или антипат |
| има ћерку... ту бледу девојку, с којом се Чедомир возио.{S} Он је био леп човек, он се морао д |
| изјаву, ону мало старинску изјаву којом се проси рука у девојке.{S} Она је очекивала да је он н |
| они реше његову судбину.</p> <p>Једном се дигнуо с рада у пола ноћи.{S} По споредним улицама б |
| ростору једне уличне лампе.{S} Пред њом се појави Чедомир Илић, подигнуте јаке, врата увученог |
| мени блесак јаке светлости.{S} Пред њом се указа гомила света, тако велика као да се скупио нар |
| м вратима.{S} То је пошта.</p> <p>У том се чу лупа точкова.{S} Иза угла се појавише поштанска к |
| из дана у дан испуњавају.</p> <p>У том се зачу нека псовка.{S} Један сељак, прљав и исцепан да |
| о одобри госпођину изреку.</p> <p>У том се Бела врати с пуним тањиром румених кајсија.</p> <p>— |
| } Њихова глава није радила.{S} Њихов ум се био онесвестио.</p> <p>Вече се спуштало у собу.{S} К |
| чаршија дала надимак:{S} Јеж.{S} Стеван се није слагао са женом.{S} Ћерка једног бирократе из д |
| ашину, на велике цене.{S} Овог пута њен се поглед следи.{S} У дневним вестима налазила се ова б |
| уо пажњу на несташност његовог сина, он се бранио неким руским принципима васпитања деце у слоб |
| } У недостатку материјалног уживања, он се бацао сав у свет књига, мисли, снова.{S} Место путов |
| <p>На крају једног таквог разговора, он се реши.{S} Није могао више издржати.{S} Поручи једна к |
| гарицу у визији природних елемената, он се упита нехотице: „Нашто пунити уши девојци тим страни |
| к, по болесној склоности своје душе, он се не даде да га занесе та струја нових нада, него испр |
| > <p>Јер какав да је, живот постоји, он се не може мењати у својој суштини, ми смо принуђени пр |
| као да је хтео утопити своје мисли, он се предаде загрљају који је толико избегавао.{S} Њихове |
| ајзад до решења шта да јој одговори, он се питао како ће јој писмо доставити.{S} Бојао се да јо |
| е учинио једну услугу својој сестри, он се одрекао своје породице.{S} Никоме није привредио ниш |
| домир возио.{S} Он је био леп човек, он се морао допадати тој госпођици.{S} И као код свих прир |
| радан, витак, упечатљив, увек будан, он се ту осећао као риба која је из плитке барице доспела |
| } И као да хтеде остварити овај сан, он се обрати девојци, нежно као жена:</p> <p>— Куд си пошл |
| но расхлађење.{S} На предлог Вишњин, он се несвесно ухвати за џеп.</p> <p>— Оно је механа! — од |
| <p>— Да!</p> <p>Та се реч чу једва; он се напреже и рече поново:</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Да! |
| Вишњу од Кајиног стана до њене куће; он се опоменуо да је сутрадан неки празник, кад се нема шк |
| ригревици ових присних састанака.{S} Он се већ био навикао на љубак <pb n="53" /> додир тога де |
| ено у овог човека кога је волела.{S} Он се није претварао.{S} Његове буљаве очи биле су се пову |
| кујне или ресторана без алкохола.{S} Он се језиком својих посетилаца зове звонко: <hi>чокалиниц |
| усправи се између њега и девојке.{S} Он се сроза с канабета као кривац.{S} И заронивши главу у |
| ја сна заболе га као удар у срце.{S} Он се диже с клупе, прође стазом и изби на излазак од парк |
| ата...{S} Најзад, шта ме се тиче.{S} Он се можда променио.{S} Ми се сад тако ретко виђамо.</p> |
| ити преварен ни у мери ни у роби.{S} Он се разликовао од осталих трговаца и по томе што се није |
| кетале, попци и скакавци зрикали.{S} Он се упути право преко њива.</p> <p>Ишао је, као мртвац, |
| лист, републиканац, револуционар.{S} Он се поноси што ствари схвата материјалистички.{S} Поезиј |
| стечај, а Радоја стрпаше у хапс.{S} Он се оправда.{S} Разлог је био прост; брана и тунел поред |
| рабаца крештало је лево у трњаку.{S} Он се окрену тамо тако да му се лице није видело јер се бо |
| ених зеница.{S} Њена глава клону.{S} Он се наже и потражи њена уста.{S} Уста и уста <pb n="132" |
| ло је врло тешко младом студенту.{S} Он се трудио многим средствима да придобије њену стару нак |
| кафане избацише једног пијаницу.{S} Он се дочека <pb n="249" /> на руке, па поново паде и праћ |
| вот тек почиње — одговори Чедомир. — Он се тек пење врхунцу.{S} Ја хоћу да он буде вредан...</p |
| каћиперством и рече у себи:</p> <p>— Он се вара.{S} Њему треба друга жена... жена која ће се по |
| пено, свест му се враћала у главу, и он се питао:</p> <p>— Шта сам урадио!</p> <p>Тада, један у |
| је време најскупље у животу.</p> <p>Он се доиста журио.{S} У успеху свога плана за подизањем е |
| је радо о својим пословима.{S} Решавао се с муком да је остави.{S} Једанпут се толико задржа д |
| ит одличан; слатко је јео и преслишавао се ко је југ, а ко је север.{S} И доцније није никад за |
| {S} Њен напор да замени мајку показивао се готово узалудан.{S} Док је била мала, за чудо је леп |
| сукоби, подносиле се оставке, очекивао се неминован расцеп.{S} Та прилика дође.{S} Имало се да |
| је око потребних докумената, осмејкивао се подругљиво на љубазности што се чиниле будућем минис |
| лептира.{S} Иза једне шумице примећивао се кров варошке цркве, прост и достојанствен.{S} Све бе |
| а трговање с поштанским маркама, свађао се с ђацима око панораме коју је правио у кутији за фул |
| дне оголеле липе.{S} Иза дрвета затезао се крајичак неба, по чијем је плаветнилу пловило неколи |
| разије.{S} С обе њихове стране протезао се Београд, измешан од палата и чатрља.{S} Једно јато с |
| које су чинили слабијим од себе, смејао се њиховој уображености, вређао их отворено.{S} То је б |
| од насред реке.{S} Дим од лађе развијао се кроз бистри ваздух на све стране тога широког пејсаж |
| е, књижевне листове неуморно.{S} Опијао се њиховим фикцијама, пио и даље тај опасни напитак кој |
| о одело, био је резервни официр, бријао се сваког јутра, имао спокојне очи и замрљан потпис.{S} |
| а од ње да се учи.{S} Поред тога, бојао се да не начини какав испад, имајући већ извесна искуст |
| о како ће јој писмо доставити.{S} Бојао се да јој не направи нове непријатности код родитеља, к |
| окварио више него што би однео, а бојао се и ведрог неба које му прети сушом непрестано.{S} Око |
| ом, овим планинама, овим људима стискао се у њему као соко са скрханим крилима.</p> <p>Варош се |
| ечи, изналазио утешне разлоге, заклињао се да се то десило без његовог знања, да је био жртва г |
| је био пријатан према њему, разговарао се с њим дуго, озбиљно, о крупним стварима из политике, |
| а материјалистичке философије претварао се у нежног љубавника: у његовим годинама човек је сав |
| итивао, њушкао, маштао, презао, одмарао се од својих лектира правећи разнолика опажања, и ужива |
| јеличко вино.{S} Један зрак сунца играо се око гирланда од разнобојне хартије, којим је калфа у |
| чни пар.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — драо се поред њега поносно најмљени рабаџија.</p> <p>То уваж |
| е стари министар био жив, промангупирао се са свим, изгубио право на даље школовање, побегао са |
| Чедомир удаљава од своје жене.{S} Морао се примити службе.{S} Доби место у једној београдској г |
| који су му Срби препоручили.{S} Уписао се на Сорбону.{S} Изабрао је тему: <hi>О вредности живо |
| враћали у град.{S} Између дрвећа хватао се дуг и весео летњи сумрак у виду танке, прозрачне изм |
| кола напунила, осећао је са̑м и кретао се без команде.{S} Сирото кљусе, било је болесно у обе |
| иниле будућем министарском зету и питао се ћудљиво како ће се то све свршити.{S} Дотле је онај |
| селих, светлих, занесених очију, враћао се увече са рада.{S} Грађани су га заустављали, запитки |
| ге мисли, обузимала га је ватра, осећао се задовољан што је ту, поред ње, што је она близу њега |
| > <p>Илић се у почетку снебивао, осећао се као на терету, на сметњи.{S} После се навикао.{S} У |
| с-идеје, море, мучног лудила.{S} Осећао се истрошен, утучен; по целе ноћи није могао заспати.{S |
| и тупо у воду.{S} Мртвачки сандук њихао се свеједнако.{S} Око младића се дизале <pb n="231" /> |
| а гранчици.{S} Још цео један свет њихао се под водом и са оним, над њом, стварао чаробно саврше |
| обраћао народу, чинио обећања, одрицао се досадањих доглавника који су га изневерили.{S} Као п |
| је прешао овамо да се школује, потуцао се од гимназије до гимназије, стално одушевљен, стално |
| а своме крају.</p> <p>Пред сумрак, небо се наоблачи.{S} Мало после, удари плаха киша.{S} Шта то |
| и по неком великом грађевином.{S} Лево се видик губио преко голог Тркалишта, па на Седам Кућа |
| , неми, без речи.</p> <p>Срце младићево се стишавало постепено, свест му се враћала у главу, и |
| за свадбу.</p> <p>— Не будали! — поново се наљути муж. — Ја ти говорим као мајци, а ти тераш ше |
| лико, разумеш? — прихвати Зарија поново се обраћајући Илићу. — Ја сам решио свој живот размишља |
| он није могао пребећи у Аустрију, него се крио по околним гајевима, повлачећи се дубље у земљу |
| руменила испод отворене блузе.{S} Видео се и један мрк младеж.</p> <p>— Ах! како је лепа — рече |
| рених очију.{S} Мало даље од њега видео се крвав перорез.</p> <p>— Говори ко те уби! — рече нек |
| а сеоског изгледа.{S} Десно од ње видео се низ ситних краварских станова с прозорима до земље, |
| це.</p> <p>У том великом простору видео се само један човек, продавац ушећереног воћа, по којем |
| дне баре, а даље, горе, на брегу, белео се један крај вароши под небом сивим као миш.{S} Београ |
| лабав, давао је лако добре оцене, помео се једном у преводу неке латинске реченице, погрешио у |
| о са њом и слику младе Чачанке.{S} Хтео се бацити блатом на све <pb n="112" /> што је прошло, м |
| S} Он узе за руку своју другарицу; брзо се трже, њена рука била је хладна као мртва.{S} Он је п |
| одлучио да приђе првој струји.{S} Брзо се нашао у првим редовима; он је био сјајан полемичар, |
| га мрзи.{S} Један крај њене хаљине био се откопчао, те се видело парче белог веза на кошуљи.{S |
| је било ведро.{S} Тек по неки облак био се зауставио у мору отвореног плаветнила као санта леда |
| ебу.{S} Одлазио је тада у кафану, губио се у читање новина, у пушење, у играње домина с првим к |
| сма, књиге, фотографије.</p> <p>Уставио се тек кад му рука дирну нешто хладно.{S} То беше револ |
| ео још кад је он дошао на власт, развио се до своје потпуности.{S} Неколико покушаја да се зава |
| , место у цркву, горе у клисуру и дивио се како се стене секу...</p> <p>— Као сир!</p> <p>— Јуч |
| гнуо десно раме, спустио лево, искривио се сав, начинио од себе ругобу само да би био примећен. |
| > <head>II</head> <p>Чедомир Илић родио се године 1878 у Ваљеву, где је његов отац био рачуноис |
| рио против реакционарних власти, трудио се да у своје законе унесе што више гарантије да власт |
| нешто од своје службе у војсци, трудио се да надокнади дамама оскудицу у каваљерима и био је з |
| д је био с Вишњом у њеном стану, трудио се стално да не остаје на само с министровом ћерком.{S} |
| дана не видећи своје драгане.{S} Трудио се да не мисли на њу.{S} Хтео је да је заборави.{S} Њен |
| ободу штампе, збора и договора — трудио се младић да скрене правац својих мисли на конкретне ст |
| све ми је пошло наопако.</p> <p>Трудио се да не изгледа бедан, али неки пркос против самог себ |
| а који су доносили робу на избор, чудио се сложености црквене администрације око потребних доку |
| апазио једног коња, врло лепог, и чудио се одкуд њега да употребе на тај простачки посао.{S} Ни |
| се налазио на страни у бањи, придружио се телеграфски одлуци својих колега.{S} Краљ Отац, који |
| дудова.{S} Тек са јужне стране налазио се низ кућа, малих, разнобојних, без спрата да су се го |
| } Срећом за Чачак, са те стране налазио се неки старински бедем, те је сад полиција наређивала |
| а за чашу или сапун, а изнад ње налазио се узидан крст од црвеног камена на коме је изрезан нат |
| ве.{S} Кад би пак био рђаве воље, жалио се на реуматизам у десном колену, који је добио на роби |
| к и по коју књигу. <pb n="84" /> Хранио се на кредит, до бољег времена, где и раније.{S} То је |
| долазити у сукоб са колегама.{S} Бунио се против неправди које су чинили слабијим од себе, сме |
| ма и присталица индетерминизма, напунио се свакојаким <pb n="45" /> апстракцијама, али, кад угл |
| новој грађевини Привредне Банке, ударио се неколико пута перорезом у намери да се убије.{S} Ово |
| .</p> <p>И то није било све...{S} Верио се са њиховом сусетком, <hi>женом из народа</hi>, удови |
| таван <pb n="44" /> и таман облак ширио се све више изнад њихових глава.{S} Па ипак, они пођоше |
| о од доброг соја?{S} Његов прадед борио се јуначки за слободу своје земље, његов дед је кметова |
| их голаћа, да је ту био рањен, освестио се у неком потоку два дана после битке, па како су Турц |
| климајући десно-лево.</p> <p>— Спустио се на општи ниво! — осмехну се Илић.</p> <p>Није се сме |
| оком; кметовао је дуго година, парничио се још дуже са сељацима из суседног <pb n="16" /> села |
| физике, појављују се гледишта која, ако се усвоје, прете донекле целој згради, чије су темеље у |
| ди, амбициозни, напрасити, ћудљиви, ако се не одаду пићу, они постају, на крају, најљући реакци |
| — рече лекар на последњој посети. — Ако се тако одржи, госпођа ће живети још толико колико је ж |
| удноватог — рече будући министар. — Ако се воле, зашто да се не узму?</p> <p>— Ама, како да се |
| , иде се до отвореног деспотизма, а ако се образује коалиција, свака фракција експлоатише у сво |
| ово писмо.{S} Велим, нек ти се нађе ако се наканиш.{S} Ако ти је то мало, а ти ми телеграфиши и |
| е сад много да спава.{S} Довољно је ако се <pb n="184" /> служавка нађе поред ње с времена на в |
| , велико знање смета.{S} Довољно је ако се прочита десетак књига, научи се на памет још два'ест |
| воле, нека се узму...“</p> <p>— Али ако се не воле? — прекиде је Јован.</p> <p>— Онда ником ниш |
| p> <p>Његов отац, кујунџија Марко, јако се наљутио због тога на свог сина и хтео га убити.{S} З |
| ије задовољан и нико сигуран.{S} Најако се осећају тегобе од неродице, од учмалости, од многих |
| } Школа му је ишла лако, као вода, како се то каже у Ваљеву, Кад би учитељ испричао лекцију, о |
| ити посао робова!"</p> <p>— Збиља, како се осећаш у Чачку? — трже се сајџија из ових сањарија.< |
| и чекала нешто друго... будућност, како се то једном речи назива.{S} Мирно, предано, сваког дан |
| јој исприча потанко <pb n="281" /> како се оженио, да јој објасни како се то десило, да олакша |
| ца, пријатељица, познаница чак!{S} Како се она могла мешати у његове личне ствари којима је он |
| е сваког дана, и најзад без ње.{S} Како се Каја изгубила из њиховог друштва?{S} Откад су почели |
| {S} Ја нисам на чисто са собом.{S} Како се то десило?{S} Ја то нисам хтео.{S} Мене сматрају за |
| је испод достојанства!</p> <p>— А како се уби? — упита онај из гомиле.</p> <p>— Ето, тако, рад |
| стране и од срца. — Колико има од како се нисмо видели!...{S} Како си?...{S} Шта је с тобом?.. |
| очи јој се хватала магла.{S} Виде како се шешир скину.{S} Још један кратак <pb n="146" /> покл |
| ваки дан.{S} Другарице су говориле како се нису спремиле за овај или онај час, грдиле своје нас |
| у цркву, горе у клисуру и дивио се како се стене секу...</p> <p>— Као сир!</p> <p>— Јуче да сам |
| еоград, Савамала, Петко Стокић или како се оно зваше твој директор.{S} Оне знају само за време, |
| /> како се оженио, да јој објасни како се то десило, да олакша себи све несреће које су му при |
| n="201" /> као да је хтео сазнати како се те ствари догађају.{S} Ослушкивао је челични хук шив |
| > <p>— Краљ ми је два пута изјавио како се озбиљно решио да да̑ земљи нов, либералан устав.{S} |
| /> такође, испричати јој све онако како се догодило, све појединости, све... све... што ником д |
| Још можда је срећна што се свршило како се свршило.</p> <p>Вишња је тако прошла, изгубила се у |
| зналост кадгод би узимала новине откако се вратила у Чачак.{S} Читала их је од почетка до краја |
| ед младићем појачала се још више откако се вратила из Београда.{S} Избегавала је његов поглед.{ |
| има да захвали само своме сељаку, лако се одлучио да приђе првој струји.{S} Брзо се нашао у пр |
| ожемо неговати поморанџе по Авали, тако се не можемо оружати „знањем целе епохе“, како ти хоћеш |
| пошту дохрама <hi>новинар</hi>.{S} Тако се у Чачку зове разносач новина, један <pb n="224" /> с |
| ђе по једну лампу пред вратима.{S} Тако се по улици простиру чаршави несигурне светлости.{S} Св |
| беђења па да сачувају министра.{S} Тако се извршна и законодавна власт сукобљавају, укрштају и |
| >— По два гроша од гласа!</p> <p>— Тако се грађанска права жртвују... да, за два гроша; виши ин |
| да јој се задовољства ускраћују: колико се младић склањао, толико је она трчала за њим.{S} Није |
| се у каси не нађе онолико новаца колико се очекивало.{S} Акционарско друштво <hi>Рад и Светлост |
| упо стали, те се оно мало новаца колико се могло скупити у једном покрајинском месту, готово св |
| ајева, новац није ни толико рђав колико се прича, ни толико добар колико се мисли.{S} Али има ј |
| ан, срачунат да се прими онолико колико се даје...{S} Шта ви мислите, господин-Илићу?</p> <p>Че |
| колико се прича, ни толико добар колико се мисли.{S} Али има једна сигурна ствар.{S} Човек се т |
| борба за опстанак их наружила.{S} Ретко се види један мушкарац да се осмејкује.{S} Успети, само |
| ишљање.{S} Часови су пролазили, требало се журити за воз, и она приону око свога кофера.</p> <p |
| недирнут.{S} Јутарње сунце пресијавало се на његовим жутоликим цветићима, нешто свелим.{S} Њег |
| један шал, на једној постељи познавало се још како је неко спавао, по другој је било просуто ј |
| тим рукама.{S} Том осећању придруживало се поштовање које су јој уливале његове сјајне, проница |
| ату.{S} Једно бело парче неба указивало се на истоку.{S} Звезда било мање.</p> <pb n="310" /> < |
| ице с мирним угаситим очима појављивало се, као каква сиренска утвара, на свакој окуци од пута, |
| расходоване чипкане завесе примећивало се с муком двориште.{S} Сумрак је купао џбунове шимшира |
| азна.{S} Њено, већ рањено, срце стезало се од бола.{S} Заклињала се да ће се сва предати нези о |
| азнички изглед.{S} Изнад вароши, дизало се безизразно, пространо небо, у којем се видела само п |
| енка.{S} По дијамантском ваздуху вијало се неколико ластавица.{S} Девојку су обузимале чудне жу |
| се још кроз отвор на средини.{S} Чекало се само пролеће, па да се и то зазида, те цела Морава о |
| {S} Десно, посматрачево око заустављало се на поцрнелим зидинама средњевековне тврђаве, чија се |
| ан расцеп.{S} Та прилика дође.{S} Имало се да се реши да ли ће група учествовати у митингу које |
| Ушло се у прве векове земље.{S} Сазнало се како су планине рођене, како су живеле једна за друг |
| е било умора ни брига.</p> <p>Радознало се окретала око себе.</p> <p>Сама улица није се много п |
| пут више него што је требало, просипало се, бацало, раздавало суседству, и наравно плата није б |
| прасит.{S} Што се њему допадало, морало се допасти целом свету, па следствено и његовој жени.{S |
| тајала пред великим радовима.{S} Морало се извршити наоружање војске, подићи многе железничке п |
| тре контуре.{S} Нешто загонетно осећало се у природи.{S} У исти мах, око срца јој било топло, м |
| ор на колима.{S} Платно позади лепршало се.{S} На њему је писало неједнаким словима: „Збогом, Д |
| е је пак било стално отворено.{S} Могло се ту склонити од жандармске потере, испред кише или ка |
| упали цигара и давао на веру.{S} Могло се ићи из ходника у ходник, из слушаонице у слушаоницу, |
| Даље, преко разноврсних кровова видело се парче једне улице: пуста калдрма, зарасла у модро-зе |
| Кроз чипкане завесе на прозорима видело се једно парче улице, остатак покојног зеленила по окол |
| е чипком од букава.{S} По гдегде видело се неко раштркано село.{S} Ветар је доносио отегнуте се |
| <p>Десно од њих, између две куће видело се парче Топчидерског брда, низ јабланова у подножју, г |
| а ју је из постеље, груди дрхтале, тело се знојило и под кожу јој подилазили непријатни жмарци. |
| као свила.{S} Једно дугме на блузи било се откопчало, те се видела кожа бела, истачкана златним |
| во, које се оцртавало пред њима, губило се све више у таму.{S} И мрак се спуштао као плаветна п |
| љени рабаџија.</p> <p>То уважење губило се из дана у дан.{S} Надничари су се навикивали на арап |
| S} Небо опрано јучерашњом кишом плавило се дубоко, у бескрај.{S} Ваздух је био провидан и благ. |
| head>XI</head> <p>После ручка прелазило се у салон, да би служавка очистила трпезарију.{S} Стар |
| ло јој се да је све било весело, шалило се много, на лицима није било умора ни брига.</p> <p>Ра |
| гола до лаката, њено млечно лице белило се.{S} Био је бео и њен врат слободан, маљав, округао к |
| аком и строга.{S} Њеном пратиоцу чинило се као да ти кораци не додирују земљу; украшена многим |
| чатрља.{S} Једно јато сврака прегонило се по остарелом кестењу на улици.</p> </div> <div type= |
| ира</hi>...</p> <p>Том приликом скупило се велико друштво, како је то ретко у паланци.{S} Тамо |
| и.</p> <p>Илић није имао новаца; десило се <pb n="46" /> тако, глупо, остао је без марјаша, а н |
| кет процветале зове.{S} Горе, надносило се нешто неба, с групом осветљених облака око бледог аз |
| ивала се земља, побијало коље, доносило се камење, грање.{S} Радоје је био први и овде.{S} Али |
| мпања за кампањом низала се.{S} Уносило се сувише јужног темперамента, сеоске тесногрудости.</p |
| аносио.{S} Његово избријано лице грчило се нервозно, а прсти су трзали штит од качкете.{S} Дево |
| иће везано за њега.{S} Њено срце грчило се у мукама.{S} У њеној души дубила се болна празнина.{ |
| рђалу масу.{S} На неколико места пушило се.{S} Младић обухвати једним погледом тај мирни <pb n= |
| велике финансијске операције.{S} Нашло се људи доиста озбиљних, исправних, који разумеју свој |
| а сијале златно обојене лопте.{S} Нашло се места за једну постарију наслоњачу и један сточић, п |
| вних, који разумеју свој посао, а нашло се и неколико људи, како је то случај у свима покретима |
| у чињеницу.{S} С начелних распра прешло се на личне зађевице и грдње.{S} Клуб се поцепа.{S} Јед |
| у више имале недокучивих тајна.{S} Ушло се у прве векове земље.{S} Сазнало се како су планине р |
| м целе епохе“, како ти хоћеш.{S} Морамо се задовољити мањим.{S} То знање премаша дужину једног |
| не; цела варош радила је око њега, само се он осећао неспособан за најмањи покрет.{S} Он није ж |
| во, како је то ретко у паланци.{S} Тамо се сви познају, али се туђе заједнице, либе се, зазиру |
| е нећу пустити док ми не обећаш да ћемо се опет видети — одговори Илић енергично, и ухвати дево |
| ким светом.</p> <p>— Збогом.{S} Ми ћемо се видети! — <pb n="155" /> додаде пружајући му руку, п |
| а ти немој...{S} Боже здравља, видећемо се.{S} Ја ти шаљем нешто новца кад и ово писмо.{S} Вели |
| аш свакодневни живот и ми сами налазимо се у уској вези и солидарности са земљом у којој смо ро |
| ароши је дуго — примети она. — Склонимо се негде, ако хоћете... под какво дрво, у ону кућу у вр |
| нам да ли се сећаш... оног дана кад смо се састали после дугог размака... <pb n="289" /> ти си |
| за своје задовољство!{S} Препирали смо се дуго, али му још све нисам рекао...{S} Имаш ли ватре |
| време није оно што смо хтели, и ми смо се горко преварили у систем парламентарних влада.</p> < |
| II</head> <p>— Неколико година како смо се растали — рече у себи Илић кад се трамвај удаљи. — Б |
| > <p>— Ето тако — закључи — од како смо се растали, тера ме нека несрећа, све ми је пошло наопа |
| пропало... године су прошле од како смо се растали, ја то знам — продужи Илић тврдоглаво. — Али |
| е.</p> <pb n="38" /> <p>— Врло лепо смо се занимали синоћ — примети Вишња, па кад виде да се Ка |
| а ми је из очију испао!</p> <p>— Ту смо се крили од Турака — додавао је други — а гле ти сад чу |
| о да се храниш.{S} А занатлија?{S} Рано се дигни, доцно лежи, а кад остариш не можеш да радиш, |
| ко дахну.</p> <p>Кад се решила, искрено се радовала што иде у престоницу.{S} Заборавила је мног |
| ном тренутку сунце разби облаке.{S} Оно се указа светло, бело, као растопљено сребро, и <pb n=" |
| јска пристизали су у гомилама.{S} Журно се копало, набацивала се земља, побијало коље, доносило |
| еље нешто доцније него обично.{S} Журно се облачила, спремала књиге и доручковала стојећи, а св |
| — шапутало је све у соби.</p> <p>Платно се сроза низ мишице, обеси се о бедра, да се после скли |
| ије вајкао.{S} Чак ни на порез.{S} Лепо се носио: зими астраганску шубару и капут од параћинско |
| је криве, таште, жутокруне главе и лепо се повијали према поветарцу који је пиркао из Овчарске |
| уприје, <pb n="213" /> рије њиве.{S} То се она свети што не ценимо њену снагу.{S} Међутим, то в |
| ише шипарица какву ју је оставио.{S} То се примећавало по деловима тоалете, у којој је било неш |
| S} Преведи какву занимљиву ствар.{S} То се плаћа.{S} Докле ћеш се, бога ти, зевзечити са том тв |
| p>— Ти заборављаш опет стварност.{S} То се догађа у драмама и романима.{S} Немогуће, Илићу; ниј |
| споредну, вечито се нечем чуди, вечито се узбуђује; неспособан ма за какву акцију, треба му чи |
| и главну ствар превиђа споредну, вечито се нечем чуди, вечито се узбуђује; неспособан ма за как |
| ма што почињу предмет из средине... што се позивају на енглеска и талијанска дела.</p> <p>Осећа |
| ло потребно, чак преко потребно.{S} Што се тиче реда, он није био за претерану похвалу; по пато |
| , фанатик, непомирљив, напрасит.{S} Што се њему допадало, морало се допасти целом свету, па сле |
| рече најзад, са строгошћу у гласу — што се Бела <pb n="163" /> виђа по улици са оним нашим ђако |
| {S} Упита се да Каја није суревњива што се она познаје са њеним сродником.{S} Или може бити, ро |
| евала је раскош министарских домова што се слабо поклапало са скромном суплентском платом.{S} И |
| јчици.{S} Она му се учини још ближа што се тога дана осећао изузетно увређен од стране Вишње.{S |
| назирала тек овде-онде која прилика што се лагано вукла, изазивали су мисли о смрти.{S} Било је |
| ом кораку који је правила, по очима што се нису дали <pb n="275" /> збунити, по образима који с |
| јала стално.{S} Још можда је срећна што се свршило како се свршило.</p> <p>Вишња је тако прошла |
| пажњу на њега: фирма ни модел робе што се ту може наћи.{S} Али они ради којих тај дућан постој |
| које је назру, оне су као ове муве што се лепе уз прозорско окно...{S} Погледај их! — и Ристић |
| и главу међу те две расцветале руже што се крију у борама муселина и љубити до миле воље њену к |
| ковао од осталих трговаца и по томе што се није вајкао.{S} Чак ни на порез.{S} Лепо се носио: з |
| све лепоте од живота, усамљено биће што се ни с ким не да да удружи, идеалиста који ради само н |
| у као неки благ и лаган лек на срце што се крвавило.</p> <p>— Да је и мени да изађем некуд — ре |
| што му га је извајала добра нада и што се чудно мешало са првим цртама зрелих година.{S} Девој |
| е, све је у вечитом покрету.{S} Али што се пароброд примицао више томе граду, радост се сушила |
| тојне једно што се нема прилике или што се овде то даје тешко сакрити или најзад што и најмања |
| верзијом, која даје све више сласти што се ниже пада.{S} Калдрма, куће, кровови цаклили су се < |
| ејкивао се подругљиво на љубазности што се чиниле будућем министарском зету и питао се ћудљиво |
| шира и изађоше на улицу.{S} Али тек што се спустише низ неспретне степенице старинске зграде, к |
| >Изненадно, без икаквог узрока, као што се то дешава код нервно раздражених људи, обузе га једн |
| унапред јер се живот не понавља као што се ни јучерањи дан неће вратити никад.{S} Гледајући у к |
| изводе, као сваки ђачић.</p> <p>Као што се предвиђало, свршио је школу одлично, без једне четво |
| свога кофера.</p> <p>Имала је право што се журила.{S} Мајка је била опасније болесна него што ј |
| који су га изневерили.{S} Као прво што се очекивало, била је амнестија политичких криваца.</p> |
| .</p> <p>— Много је мање људи, него што се мисли обично, који стварају свој живот по својој вољ |
| лазе?{S} Јер младост иде, брже него што се мисли, а са њом и сва могућност да будемо срећни.</p |
| ци да изађу у шетњу негде даље него што се то могло после школских часова.{S} Нашли су се у јед |
| } Али оне су крајње пристојне једно што се нема прилике или што се овде то даје тешко сакрити и |
| ављао је да поред науке постоји оно што се зове примењена наука, <pb n="259" /> вештина, полити |
| и посвећена Чедомиром Илићем у оно што се у то доба звало реални правац у животу.{S} Па опет, |
| е, нешто страшније од увреде, нешто што се не да избећи и што ће га пратити вечито.</p> <p>— Не |
| наређивала грађанима да поправљају што се дало поправити.</p> <pb n="230" /> <p>Вода је већ до |
| ојих се налазе клупе за одмор.{S} Зашто се не зауставити на том месту, зашто ићи даље и питати |
| су били оборили очи и ћутали.{S} Нешто се морало говорити.{S} И двоје драгих испунише ту тишин |
| е куће, пуне ситне дечице.</p> <p>Нешто се од тога већ остваривало.{S} Велике наднице привлачил |
| ле по глави.{S} Она заћута, и тек пошто се први час сврши, упита другарицу без неког нарочитог |
| ржао у рукама, у гомилу осталих, дигнуо се брзо и отрчао у варош.{S} Срео би тада овог или оног |
| скандалозну страну тога догађаја бринуо се Младен, који је вукао свог учитеља за рукав, шапутао |
| раза.</p> <p>— Ништа мање! — подсмехнуо се Чедомир.</p> <pb n="25" /> <p> — То није много — доч |
| а.</p> <p>Ту је било врло мирно.{S} Чуо се тек један женски сатић у папучици, обешеној о зиду.{ |
| ок да је Чачак постојао пре нас.{S} Чуо се топот опанака, шкрипале арабе, напуњене паприкама.{S |
| дицију из овог или оног разлога, и вишо се не врати.{S} То је било већ лакше.{S} Ипак се није м |
| њему угледају нову кравату.{S} Тај тип се буни против власти, не да би је начинио бољом, него |
| о изневерити поверење наше куће.{S} Зар се тако враћа гостопримство које смо вам указали!{S} Ср |
| овићка <pb n="204" /> своме зету. — Зар се за свадбени пут купују новине?</p> <p>— Нешто ме инт |
| е су биле чешће.{S} На један пут, ветар се претвори у вихор.{S} Облак се провали.{S} Из неба ос |
| е падала заводљиво преко лица.{S} Ветар се играо са скутовима њене кратке хаљине и откривао ног |
| ви се с пуном шаком новина.{S} Министар се осмехну.</p> <p>— Баш си геџа! — пребаци Матовићка < |
| ћу се скоро вратити.</p> <p>Часовничар се трже.{S} Пространа, тиха туга, као зимњи дан, рашири |
| пље цене, али је купаца било доста, јер се знало да код њега човек неће бити преварен ни у мери |
| есно руковао с друштвеном имовином, јер се у каси не нађе онолико новаца колико се очекивало.{S |
| риродан и неморалан.{S} Неприродан, јер се у органском свету не зна за такву везу; неморалан, ј |
| ту не зна за такву везу; неморалан, јер се обавезујемо за нешто што није у нашој власти.{S} Бра |
| њена писма, па може бити и више.{S} Јер се беху код њега десили догађаји који су створили непре |
| а нешто рекну, али немадоше времена јер се на прагу указа госпа-Клеопатра.</p> <p>Прође један т |
| ва пређени пут, а ни корака унапред јер се живот не понавља као што се ни јучерањи дан неће вра |
| — посланици не могу да се определе јер се стално налазе у недоумици: да ли да гласају по свом |
| тамо тако да му се лице није видело јер се бојао да јој га покаже.{S} Да ли то Вишња <pb n="282 |
| <p>Девојка не помену ништа.{S} Чедомир се свакако не сети.{S} Ћутали су.{S} Прођоше тако добар |
| ас прикривене, час отворене.{S} Чедомир се љутио.{S} Дешавало му се да проведе по неколико дана |
| ли само Бела и Чедомир.{S} Па и Чедомир се дизао да иде, да му се не би приметило што остаје на |
| мам рачуна да те частим.</p> <p>Чедомир се осећао уморан, сметен, изнурен.{S} Ћаскање пијаног м |
| ривиђење које се расуло.</p> <p>Чедомир се врати у дубину салона, сурва се на канабе, притиште |
| смо пошаље из Чачка за Београд, одговор се може добити четвртог дана.{S} Лазаревићева причека ј |
| како.{S} Јела се стара мука.{S} Мајстор се надао бар у сина, да ће изаћи на пут, свршити школу, |
| их се одрећи.{S} Јест... „Одрећи ћу вас се...“ говорила сам им, „јавно, преко новина, да цео св |
| p>Брод је ишао час средином Дунава, час се провлачио између ненасељених острва.{S} С наше стран |
| } Илић се тада јогунио такође.{S} И рат се продужавао, мењале се само позиције.</p> </div> <div |
| инаца јачи су од закона и реда.{S} Свет се занима политиком једино ради ћара.{S} У међусобним о |
| оворио једним увредљивим писмом.{S} Зет се умешао.{S} И Чедомир је прекинуо сваку везу са својо |
| другог, стид их је, боје се.{S} Па опет се деси кадгод, као овај пут, о покладима, на тефериџу, |
| ројекта озакони у Скупштини.{S} У буџет се унесе довољна сума за почетак.{S} Али оба закона дад |
| да сањам.</p> <p>У том тренутку студент се сети Беле, и, поред све оргије страсти, начини упоре |
| На земљу је била пала нека сенка, живот се повлачио, тице ћутале, а једноставан <pb n="44" /> и |
| имени, брзи.{S} Пролеће освајало, живот се обнављао, на ранама се хватали ожиљци.</p> <p>— Добр |
| роброд примицао више томе граду, радост се сушила у њеном срцу, обузимала је нека сумња, почетц |
| им очима један влажан сјај.{S} Светлост се претварала у сузу.{S} И суза за сузом поче да се ниж |
| али да се отвори библиотека.{S} Распуст се приближавао крају.{S} Велика Школа почињала је понов |
| Куда идемо? — упита га она.</p> <p>Пут се био изгубио.{S} Пред њима је стајала једна железничк |
| Трипут је потом глог обелио.{S} Трипут се лала зажутела у школском врту.{S} Трипут је славуј п |
| ао се с муком да је остави.{S} Једанпут се толико задржа да га газда-Митар опомену:</p> <p>— Ха |
| ма.{S} Реч лажов није била довољна, већ се писало архилажов.{S} Реч лопов није довољно жигосала |
| b n="100" /> оцена ни прозивања.{S} Већ се седне у клупу, професор говори, ко хоће да бележи, о |
| су се заустављали да их гледају.{S} Већ се примицало вече кад се нађоше на Ћирићевој пољани.{S} |
| а је помогла друштво кредитом.{S} И већ се с пролећа приступило радовима на подизању централе < |
| ..{S} Имам посла.{S} До виђења! — и већ се нађе пред Вишњом, стидљив и он, збуњен, светлих очиј |
| е да ће доћи?...</p> <p>Госпођа Матовић се такође придруживала ћерци, говорила у глас, причала |
| >— Похитај... доцкан је.</p> <p>Матовић се био упола свукао, па застао, седећи замишљено у једн |
| Кад се дође већ до немогућности, младић се трже.{S} Жалосна стварност приказа му се тада исто т |
| кретала се по њеним образима.{S} Младић се не могаде уздржати од једног покрета.{S} Он је узе з |
| они сами не би умели казати.{S} Младић се сећао тек доцнијих тренутака, кад су били одмакли да |
| а прераду наших сировина.</p> <p>Младић се видљиво заносио.{S} Његово избријано лице грчило се |
| а да ли си жив или мртав.</p> <p>Младић се намршти.</p> <p>— Њена посла! — одговори нешто јетко |
| деје иду у сусрет победи.</p> <p>Младић се осмехну као на неки свој <pb n="77" /> успех.{S} Он |
| I</head> <p>Кад се нашао тако сâм, Илић се осетио нелагодно.{S} Ипак се брзо прибрао.{S} Имао ј |
| кадгод јој се прохте.{S} Међутим, Илић се бавио дуго ван куће.{S} Кад се библиотека затварала, |
| реакционари.</p> <pb n="22" /> <p> Илић се није дружио с првом врстом својих вршњака.{S} Оскуде |
| јогунства, наслеђеног из Чачка.{S} Илић се тада јогунио такође.{S} И рат се продужавао, мењале |
| г, лицемерног и грубо себичног.{S} Илић се осећао понижен у свом осећању културног човека.{S} П |
| роким лишћем, ка улици и сунцу.{S} Илић се ипак окрену и погледа у војнике, у њихове дрвене стр |
| >— Не, нисам ја за дуван!</p> <p>И Илић се смејао.{S} Њихови се осмеси сусретоше, њихова се лиц |
| говорио:</p> <p>— Ниткове!</p> <p>Илић се ломио између тих супротности, не помишљајући на могу |
| ајале обријане науснице!...</p> <p>Илић се насмејао, а кад се после растао са њом, помислио је |
| им што ћу од сад бити баба.</p> <p>Илић се осмехну кисело.</p> <p>Госпођа га загрли поново.</p> |
| ијатељи — одговори девојка.</p> <p>Илић се осмехну скептички.</p> <p>— Да... да, пријатељи!... |
| > <p>Прођоше неколико дана.</p> <p>Илић се кајао искрено због догађаја који се десио.{S} Избега |
| однети и на Ђавоље Острво.</p> <p>Илић се тада реши да оде сам.{S} У том, одузеше му стипендиј |
| !</p> <p>Тако би и урађено.</p> <p>Илић се у почетку снебивао, осећао се као на терету, на смет |
| , не сусрећући једна другу.</p> <p>Илић се освести потпуно пред том сликом.{S} Цело његово пошт |
| м?{S} Ниси ваљада нихилист?</p> <p>Илић се осмехну;</p> <p>— Не знам.{S} Назови ме како хоћеш.{ |
| ући <pb n="172" /> шљивовицу.{S} Ристић се није заустављао.{S} Говорио је о науци, политици, же |
| свеж ваздух.{S} По <pb n="210" /> небу се палиле звезде.{S} На ћошку светлуцао варошки фењер.{ |
| /> мале сељачиће писати и читати, Богу се молити и држати се чисто.{S} Живот јој је текао гото |
| чи божића...{S} Све је спремно.{S} Могу се венчати првог празника.</p> <p>Споразумели су се да |
| } Ваздух млак.{S} Стреје капљу; по леду се образују поточићи ; вода струји, жубори, као музика. |
| ности.{S} Нове цитаделе романтизма дижу се против освештаних <pb n="296" /> истина као против н |
| ја поплочана циглама.{S} У једном крају се налазила гвоздена пећ, несразмерно велика према само |
| најбољем гласу.{S} Читаве бајке причају се о људима који су јели у њој, у данима своје младости |
| редно, обиграва се око ствари и причају се многе излишности.</p> <p>Реши се да отпутује још ист |
| владају, управљају, постављају, мешају се у све гране државног живота.</p> <p>На том месту тро |
| нте, природу једном речи.</p> <p>Радоју се свиде тај одговор, заусти да то каже, кад песма одје |
| аве пруге на зиду суседне куће, на коју се ослањао кров пјане кафане.</p> <p>Унутра је врило ка |
| ! — дочекала га је Бела у кујни, у коју се прво ступало при улазу у велеиздајников стан.</p> <p |
| зум.{S} Иде се чак до физике, појављују се гледишта која, ако се усвоје, прете донекле целој зг |
| а.{S} Код сељака, радника, грађана чују се само горке речи.{S} Алкохолизам, политичка убиства, |
| еђују концерте по отаџбини, по изузетку се представљају као великошколци, праве слатко лице поз |
| а.</p> <p>Кућа је била мирна.{S} Напољу се ноћ ширила, ведра и ћутљива.{S} Та пространа тишина |
| бол? — питала се у чуду.</p> <p>Напољу се мрак повлачио све јаче.{S} По шору је играла нека си |
| {S} Па и Чедомир се дизао да иде, да му се не би приметило што остаје на само са девојком.{S} А |
| Могао је живети неколико векова а да му се не досади.</p> <p>Међутим, Бела се није могла да сви |
| а Моравиној обали.{S} Погађала је да му се допада.{S} То јој би мило, али убрзо одби ташту жељу |
| д њим никаквог стида.{S} Хтела је да му се преда одмах, ту, на тој пространој пољани.{S} Његове |
| у школу за неко време.{S} Знао је да му се неће веровати.</p> <p>— Шта ме се тиче! — рекао је с |
| , како све иде у пропаст.{S}Осети да му се гуша стеже, очи почеше да га сврбе, и њега обузе луд |
| одговори он, слободно, осећајући да му се срце пуни неким осећајем, који није могао тачно одре |
| S} Осећао је да стари, није волео да му се противуречи и давао је честе савете.</p> <p>— Узмите |
| трњаку.{S} Он се окрену тамо тако да му се лице није видело јер се бојао да јој га покаже.{S} Д |
| е трже.{S} Жалосна стварност приказа му се тада исто тако лако као и тај сан за идеалном драган |
| јала.{S} Сапи су му смршале.{S} Боја му се променила.{S} То није био више арап.{S} Главу је спу |
| учи, да се свети на тој девојци која му се предавала сва.{S} Парадоксална љубав чула достизавал |
| могао заспати.{S} Реч Христова врзла му се по памети:</p> <p>— Жено, шта има заједничко између |
| гао оставити.{S} Она је била ту, она му се нудила, љубила га без питања, украшавала му живот мн |
| ема тој размаженој девојчици.{S} Она му се учини још ближа што се тога дана осећао изузетно увр |
| у филозофским проблемима.{S} Култура му се нудила на сваком кораку: музеји, споменици, позоришт |
| о исприча другарици у кратко све шта му се десило од како су се растали.{S} У колико је излагао |
| естра је претила да се обеси.{S} Кад му се то једног дана досади, он оде у суд, сврши све форма |
| ешењем да је више не види.{S} Поглед му се заустави на зеленом тепиху своје собе.{S} Једна миса |
| ћи да буде достојан поверења које ће му се некад указати.{S} Од лекције коју је имао плаћао је |
| а.</p> <p>Једна нова бора оцртала би му се међу повијама.</p> <p>— Да си тако брз на раду као н |
| у живот није био ружичаст.{S} Кад би му се досадило све, он је излазио изван вароши и лутао по |
| о завој, дубок, сладак уздах отео би му се из груди, а глава му клонула, као да је неког дуго г |
| неки флуид, сладак и тежак; у глави му се бркало, срце готово престајало куцати.{S} Белу није |
| та варош, са белим именом, представи му се црна као гробље.{S} Доиста, светиљке нису биле још у |
| > <p>Она га присили да седне, посади му се у крило, па поче да барата по његовом столу.{S} Под |
| укетом прецветалог јасмина.{S} Учини му се као да га биста посматра упорно.{S} Не могаде издржа |
| пређоше опет на професора.{S} Учини му се као да чује отварање апсанских врата, читање указа о |
| Чедомир задрхта.{S} Та кљусина учини му се као авет која га гони, као живот који му остаје, као |
| једног личног мишљења.{S} Те ствари му се чиниле непознате, далеке, туђе, несхватљиве.</p> <p> |
| ва и користи.{S} Он га није имао, он му се чинио као његов лични непријатељ кога треба савладат |
| н.{S} Живот многољудног града свидео му се.{S} Врло интелигентан, врло радан, витак, упечатљив, |
| вреда, никад је није добио.{S} Десио му се несрећан случај.{S} Какав?{S} Који?{S} Није знао, ал |
| ека, те кад изађе од њих, осети како му се груди надимају од неког осећања непознатог, неодређе |
| стима затеже косу тако да осети како му се кожа одваја од лубање.{S} Један глас из најтамније д |
| не.{S} Чедомир се љутио.{S} Дешавало му се да проведе по неколико дана не видећи своје драгане. |
| осећао према Вишњи.{S} Затим, чинило му се понекад да ни Бела нема према њему изузетно дубоких |
| сли се бркале. <pb n="294" /> Чинило му се да је прочитао у некој врло рђавој књизи све што би |
| без њеног милог присуства.{S} Чинило му се као да га је цео свет напустио, као да му нема најбо |
| атим се дао на посао.</p> <p>Учинило му се да се остварио његов велики сан.{S} Живот многољудно |
| у једној оближњој фабрици.{S} Добро му се плаћа.{S} У слободном времену ради за себе.{S} Све ј |
| е да жена треба да слуша мужа.{S} То му се увртило у главу и није хтео за длаку попустити, као |
| ао поклич на освету, на буну.{S} Што му се допадало у тим тренутцима код Беле, то беше нешто ви |
| да изврши самоубиство због тога што му се досадио живот.{S} Повреде су лаке природе.</quote> < |
| брисао <pb n="80" /> са њих све што му се није допадало, све што је кварило хармонију његове и |
| Све беше лепо, као дотле.{S} Тек што му се учини да се Овчар и Каблар завијају неком маглом.</p |
| да загрли поново тај дивни створ што му се подаје, тог неслућеног анђела који га милује својим |
| је знао шта да ради од себе.{S} Свет му се чинио празан, шупаљ, бесмислен без Вишње, без њеног |
| p> <p>Пустише га из затвора.{S} Част му се поврати, али цело његово имање оде на добош, јер је |
| дићево се стишавало постепено, свест му се враћала у главу, и он се питао:</p> <p>— Шта сам ура |
| сад нико није слушао.{S} Они који су му се дотле дивили највише, гледали су га сад попреко, мрк |
| народа.{S} Слушајући звуке пијука, њему се чинило да слуша њен љупки глас, који му добацује сла |
| косе, на њене образе, на њу целу, њему се привиђало као да иза ње види једну нову варош, испре |
| који је висио на две стране.{S} На њему се усправљало неколико фотографија у раму од сламе.{S} |
| као да га никад нису видели.{S} У њему се појављивала љубомора, страшило са жутим очима, тешка |
| адића, па не сачекавши одговора, окрену се нагло на здравој пети, дохвати се отворених врата, и |
| чку.{S} Навуче покривач до уста, окрену се на другу страну, затвори очи <pb n="308" /> и покуша |
| љаду других по првој ситници.{S} Окрену се око себе.{S} На неколико корака отварала се побочна |
| који му остаје, као он са̑м.{S} Окрену се од улице с тврдим решењем да је више не види.{S} Пог |
| иди на неком другом створењу.{S} Окрену се по соби, као да се бојала да не буде примећена, па с |
| коју је Остојић уживао у чаршији окрену се у мржњу против њега.{S} Обедише га чак да је несавес |
| као девојчица уз двориште.{S} У салону се запали велики лустер, а електрично звонце позва соба |
| <pb n="240" /> <p>Учитељ приђе, додирну се шешира церемонијално, пружи своју меснату руку, па п |
| <p>При том цела њена млада снага отисну се на њеним хаљинама.{S} Њен природан струк, неизмучен |
| </p> <p>— Народна љубав!... — подсмехну се министар. — Трице и кучине.{S} Данас нам вичу живео, |
| p>— Спустио се на општи ниво! — осмехну се Илић.</p> <p>Није се смејао арапу, сажаљевао га је и |
| <p>— Јадно је то право, Вишња — осмехну се Радоје сажаљиво. — Наша Велика Школа зна само да фаб |
| <pb n="158" /> <p>— Не, нисам — осмехну се она. — Можда сам мало уморна...{S} Пхи, али је љута |
| ада с децом.{S} Други <pb n="263" /> су се губили у тричарије, уживали кад би код деце изазвали |
| су ишли дуж некога зида, преко кога су се спуштале процветале вреже од тикава.{S} Варош се губ |
| злика између робијаша и робијаша, да су се правила готово два засебна сталежа, где је осуђеник |
| а, малих, разнобојних, без спрата да су се готово губиле у овој пољани усред престонице.</p> <p |
| <p>Посао пође на боље.{S} Код Радоја су се могли купити часовници јевтиније него у Београду.{S} |
| а.{S} Са заокругљеним раменима, која су се погађала под лаком материјом летње блузе, и нежним л |
| у кошуљу, у два округла таласа која су се дизала и спуштала испод платна.{S} Дође јој да оде о |
| е на трем.{S} Пролетња пилад грабила су се у дворишту око мрва које им је стресла кад је распре |
| драгог камења.{S} Јата врана бунила су се по уличном дрвећу, дизала се у вис, кружила неко вре |
| који су морали волети ову земљу кад су се били за њу.{S} Чедомиров поглед пређе преко главне с |
| се сад тако ретко виђамо.</p> <p>Кад су се пустиле из школе, Вишња хтеде избећи да са Кајом иде |
| пуна примитивних баштованџиница, где су се уздизале притке процветале бураније и по који усамље |
| Влада је одобрила правила.{S} Акције су се добро уписивале.{S} Држава је помогла друштво кредит |
| и у његовим последњим гранама, које су се љушкале на вечерњем поветарцу, спајао слике своје дв |
| д наводио разлоге двема женама, које су се занеле у свој план до лудила.{S} У кући су настајале |
| > <p>Вишња је слушала ове речи, које су се чудно поклапале с оним нечим новим што јој је надира |
| дан свежањ књига на своје груди које су се почињале поверљиво оцртавати на глаткој материји кец |
| ена се саставила с раменима.{S} Руке су се стезале грчевито.{S} Груди се упирале о груди.{S} По |
| матографу, <pb n="34" /> појављивале су се прилике које је видела те вечери.{S} Обузимала ју је |
| има или турским димњацима образовале су се плаве сенке, које су још више истицале небеску илуми |
| ије припадала.{S} Њене мисли враћале су се пут Бумбарева Брда, у белу варош на саставу две вели |
| претварао.{S} Његове буљаве очи биле су се повукле дубоко у своје тесне дупље... нестајало их ј |
| аву.{S} На оближњим фабрикама палиле су се лампе.{S} Хорови жаба звонили су уједначено кроз веч |
| а, које су сами пешаци утрли, белиле су се у озеленелој трави.{S} Општина је била посадила нешт |
| ој светлости пролетњег дана шарениле су се разнолике боје, почевши од белих платнених блуза до |
| све неугодније.{S} Њене мисле купиле су се око Чедомира.{S} Она се питала:</p> <p>— Где је он с |
| има то није било право, па ипак чуле су се ретке замерке, јер је Радоје волео људе, волео човек |
| Заман је гонила његове слике.{S} Оне су се јављале поново, ницале око ње, обузимале је против њ |
| авно читав свечан догађај.{S} Око ње су се утркивали мајка, млађа <pb n="56" /></p> <p>браћа, у |
| верзитетске зграде.{S} Иначе, зидови су се светлели као подмлађени на пријатној пригревици.</p> |
| ста.{S} Они су били леп пар.{S} Људи су се заустављали да их гледају.{S} Већ се примицало вече |
| .{S} Кад је пролазио улицом, старији су се утркивали да га поздраве, а деца се загледала у њега |
| их хумки.{S} Усамљени пламенови који су се палили по прозорима блудели су дрхтећи као душе прог |
| пријатељи.</p> <p>Од тог доба звали су се по имену, задржавали дуже руку у руци.{S} Време им ј |
| .{S} По околним планинама образовали су се нови потоци и реке.{S} Воде почеше надолазити.{S} Из |
| ишња и Чедомир.{S} Преко зиме виђали су се овда-онда код рођаке; кад су настали топли дани, изл |
| је био са женом у Париз.{S} Задржали су се неко време у Бечу и Минхену.{S} Савете, којима су их |
| колико путова и странпутица укрштали су се овде и изазивали мисли о даљини.{S} Заокругљена повр |
| и првог празника.</p> <p>Споразумели су се да венчање буде на јутрење, у најужем кругу пријатељ |
| 265" /> другови са универзитета били су се растурили куд који.{S} Друге није стекао.{S} Остао ј |
| а.{S} Калдрма, куће, кровови цаклили су се <pb n="83" /> под усијаним сунцем готово у дијамантс |
| огло после школских часова.{S} Нашли су се у једној побочној улици у време које су заказали.{S} |
| ишта се није догађало.{S} Београђани су се жалили на врућину, на прашину, на велике цене.{S} Ов |
| } Они су били весели, безбрижни, они су се разговарали о лаким стварима, о интимним везама, и о |
| мостиви јаз између њих двоје.{S} Они су се <pb n="187" /> десили доиста против његове воље, па |
| ..{S} Де, пољуби руку!</p> <p>Ствари су се мењале у кући полако.{S} Послуга се обазривије понаш |
| убило се из дана у дан.{S} Надничари су се навикивали на арапа.{S} Средина је чинила своје.{S} |
| убина, јасност у плану.{S} Професори су се обраћали скоро искључиво мушкарцима.{S} Походили су |
| а збиљом коју је она донела.{S} Ђаци су се често шегачили са најсветијим стварима.{S} Поред све |
| , и пређе на другу страну.{S} Кораци су се приближавали.</p> <p>— Вишња! — чу се глас човека ко |
| обода штампе је изиграна.{S} Трговци су се уселили у њен храм.{S} Јавну реч је заглушило пиљарс |
| слатке, топле, уздрхтале.{S} Пољупци су се понављали после сваког дана... пољупци <pb n="138" / |
| } Он не настави говор.{S} Његове очи су се наизменично кретале са девојке на игру сунца на улиц |
| сеље је плануло неочекивано, још док су се састајали.{S} На пијаци је запевао друштвени тенор, |
| инга и дршком од порцулана, по којем су се плеле плаветне шаре.</p> <p>Они су седели тако, јели |
| ести преко <hi>штампараца</hi>, како су се овде звали словослагачи.{S} У њихову собу, која је б |
| е онако брзо, управо преко ноћ, како су се надали на дому.{S} Краљ му је на дан венчања опрости |
| ама и заповедају нам“.</p> <p>— Како су се чудно испуниле те готово пророчке речи — примети у с |
| е, па се, после, годинама прича како су се провели на Ђаковића љуљашци, о Сокином прстену.</p> |
| провела тих неколико месеци од како су се разишли.{S} Али се не усуди, јер би онда требало да |
| кратко све шта му се десило од како су се растали.{S} У колико је излагао појединости, освајал |
| ару девојку, по имену Аница.{S} Лепо су се сложиле.{S} Поделиле су државне квартире на два одељ |
| аже, кад песма одјекну поново.{S} То су се надпевали момци и девојке.{S} Момци су певали:</p> < |
| > <p>На улици затандрка нешто.{S} То су се враћала празна кола за свој нови терет.{S} Међу њима |
| а, грубо су одскакали од тарница што су се дрмале и <pb n="247" /> тресле преко излокане калдрм |
| путем и покуша да одвоји стране што су се оснивале на материјалистичком схватању, гунђајући;</ |
| ворим, јер ме данашње доба боли, јер су се жбири испилили у народне људе, у родољубе, јер наше |
| ак, пут је био пријатан.{S} У Паризу су се настанили у једном пансиону који су му Срби препоруч |
| селе, с нешто бела лука.{S} Због њих су се први пут завадили.</p> <p>— Доста с тим паприкама! — |
| опојна музика из сна.{S} Кроз ваздух су се преплетале оне плаве и модре траке.{S} За првипут, д |
| ећаји прижељкивања; у њеним прсима нису се чули ти удари који звоне као жеља, као чежња.{S} Уср |
| м и новим, запуштеним и очуваним, просу се нека чаробна неранџаста боја, која се види само код |
| ије био за претерану похвалу; по патосу се повлачио један шал, на једној постељи познавало се ј |
| дивљачној падини планине Повлена.{S} Ту се населио његов прадеда Илија, по коме су и име добили |
| практиканта у Рачи крагујевачкој.{S} Ту се пре неки дан потукао <pb n="293" /> са једним вароша |
| г Венца ка Варош Капији, па лево.{S} Ту се види један дућан своје врсте, углављен између једне |
| е је начинио целу своју каријеру.{S} Ту се оженио, подоцкан, кад му је било тридесет година, ће |
| у околне паркове, брда, шуме.{S} Ни ту се није осећао срећан.{S} Какво дрво, пут, бара каква о |
| промуца она несигурно. — То јест, ја ћу се скоро вратити.</p> <p>Часовничар се трже.{S} Простра |
| — Ја те молим.{S} Не прати ме.{S} Ја ћу се сама вратити...{S} Ми се нећемо више видети.{S} Ника |
| приговарао јој је друг.</p> <p>— Ја ћу се вратити, Чедомире.{S} Ти ћеш видети!</p> <pb n="50" |
| реклињала...{S} Црте на њеном лицу беху се развукле.{S} Очи се рашириле жалосно.{S} Уста је држ |
| >Једне од тих влажних, мрачних ноћи, чу се пуцањ, јачи од топа, страшнији од грома, као да се з |
| и. — Што су дивне, само да знате!... чу се отуда њен глас, јасан сад као од чистог метала.</p> |
| у се приближавали.</p> <p>— Вишња! — чу се глас човека који ју је јурио.</p> <p>Она се окрену.{ |
| а се на тле.</p> <p>— Колегинице ? — чу се глас из друге собе.</p> <p>Стара девојка понови још |
| дук! — приметише присутни.</p> <p>Не чу се реч објашњења, као да све обузе језа од нечега кобно |
| ће да и ти окусиш... „Знам, вели, да их се Вишња зажелела у Београду".</p> <p>Некад јој је све |
| тила сам им да ћу их оставити, да ћу их се одрећи.{S} Јест... „Одрећи ћу вас се...“ говорила са |
| у другим индустријским државама, ја бих се сав посветио класној борби.{S} Али овде, Вишњо, ми ј |
| Ја бих био највећи незахвалник кад бих се и најмање пожалио.</p> <p>— Заиста? — ускликну девој |
| ве су оне, те жене, те девојке од којих се бојала, јесу ли оне чисте и толико колико она, каква |
| засађена лиснатим дрвећем, испод којих се налазе клупе за одмор.{S} Зашто се не зауставити на |
| о створити политичке слободе, без којих се не могу замислити поједине организације; треба од ов |
| ле, да су прошли кроз две собе из којих се састоји <pb n="85" /> ова чокалиница, и остали понеш |
| љи се протезале леје лука, између којих се ширио патлиџан, румен и сочан.{S} У низинама виделе |
| о више од два три преко дана.{S} За њих се није морало спремати.{S} Није било <pb n="100" /> оц |
| оштане свеће, обешени светњаци; иза њих се плаве шајкаче, копорани.{S} Ваздух млак.{S} Стреје к |
| на стражи, с ножем на пушци.{S} Иза њих се шарениле две покретне стражаре од дасака, обојене у |
| ад по стази посутој шљунком.{S} Око њих се мешало засађено цвеће <pb n="67" /> с дивљом травуљи |
| ису водили о њима права рачуна.{S} Отац се био бацио сав на политику, није <pb n="127" /> имао |
| Усне се згрчише на четири угла.{S} Реч се зауставила у грлу.</p> <p>— Ти волиш другога?</p> <p |
| p>— Откуд ти та практичност?{S} Повијаш се дакле према ветру?{S} Изгубила си све принципе.</p> |
| о другом.{S} Нашто онда?</p> <p>— Вараш се — синуше плаве очи у девојке. — Можда би боље било д |
| нда мораш ићи из људског друштва, мораш се приближити природи и животињама.{S} О, да знаш колик |
| а ако га преко ноћ нестане, знај да ћеш се удати те зиме.</p> <p>Вишња се хтеде подсмехнути сво |
| иву ствар.{S} То се плаћа.{S} Докле ћеш се, бога ти, зевзечити са том твојом философијом!</p> < |
| јача од тебе...{S} Једног дана, ти ћеш се решити за конвенционални брак, и ђаво ће знати да ли |
| к готово не схваћа прави смисао.{S} Још се није знало о скандалу у Двору.{S} Вечерњи листови ћу |
| глава.{S} Поље је дисало мирно.{S} Још се јурила она два лептира.{S} Иза једне шумице примећив |
| ле процветале вреже од тикава.{S} Варош се губила.{S} Настајале су њиве.{S} Кожа се сад руменил |
| цом општински добош на узбуну.{S} Варош се избуди.{S} Река је била разорила брану, заглавила св |
| соко са скрханим крилима.</p> <p>Варош се спасла, али од <hi>електрике</hi> није се више позна |
| колски пут.</p> <pb n="229" /> <p>— Као Себастопољ! — говорио је пензионисани казначеј.</p> <p> |
| } Сваки од њих има по један ситан, а за себе капиталан интерес.{S} Брига за свакидашњим хлебом |
| е плаћа.{S} У слободном времену ради за себе.{S} Све је то он сам израдио.{S} Погледај овај сто |
| а за друге, а са пуно дубоке жалости за себе.</p> <p>Мајка јој је умрла оног лета кад се Чедоми |
| је лепо овде! — рече она лагано, као за себе.</p> <p>Сунце је завијало својим сјајем тиху воду, |
| Шта ли ради служавка? — рече она као за себе, па повири у предњу одају.</p> <p>Кад се окрену на |
| — прочитај ову вест...</p> <p>Па као за себе додаде:</p> <p>— Како свако има достојанства; једа |
| његови најљући противници.{S} Лично за себе, они не траже много.{S} Највише, да се, дошав на в |
| ју сестру, не задржа никакву резерву за себе, и врати се у Београд.{S} Мајка је покушала да се |
| да он дохвати књигу, баци је у угао иза себе, и, као да је хтео утопити своје мисли, он се пред |
| улогу посланика.{S} Министри немају иза себе никаквог солидног ослонца, остављени су милости за |
| а жена на свету.{S} Она није признавала себе за свог господара.{S} Она је заборављала прво прав |
| , као да га је жалила, као да је жалила себе, као да је жалила њих обоје.</p> <pb n="161" /> <p |
| јадне мајке</hi> — како је госпођа сама себе називала — али је девојка више посматрала домаћег |
| а њега... на своје лектире, убеђења, на себе самог...{S} Ко ће рећи икад гомилу осећаја, мисли, |
| .{S} Тако је Вишња могла сад мислити на себе.{S} Гриже савести било је нестало.{S} Гледала је н |
| "112" /> што је прошло, мислити само на себе, радити за своје испите и не осећати ништа.{S} Али |
| ј себи.</p> <p>Једним покретом збаци са себе хаљину.</p> <p>Пред огледалом је стајала Вишња у н |
| азумљиве речи.{S} Она несвесно збаци са себе покривач, и оста тако, изваљена на леђа, полуоткри |
| де после гласно, па збаци љутито шал са себе. — Мустра бечка, богаљ је и сам, богаљ, богаљ, бог |
| лици, он је видео цео свој живот, целог себе.{S} Што је учинио једну услугу својој сестри, он с |
| леда бедан, али неки пркос против самог себе терао га је да се излије пред својом старом пријат |
| уб водене паре, па, вртећи се око самог себе, као утвара, полети уз воду, промакне гвоздени мос |
| Он је хтео да га види јасно, ту, поред себе, да се сав загњури у њега.{S} Он је толико очекива |
| енутку, ИлиН подиже очи и погледа поред себе.</p> <p>Десно од њих, између две куће видело се па |
| ј који воли једну жену и осећа је поред себе живу, пада у грозницу пожуде.{S} Подивљао, као зве |
| то, па се упути к њему, кад спази поред себе Зарију Ристића како испија чокањ ракије.</p> <p>— |
| је глуп, Илићу, он не воли паметније од себе.</p> <p>— Ја не мислим тако.{S} Свет је простран.{ |
| ли у њега, сматрали га за нешто више од себе.{S} Кад је пролазио улицом, старији су се утркивал |
| нестрпљења.{S} Није знао шта да ради од себе.{S} Свет му се чинио празан, шупаљ, бесмислен без |
| тив неправди које су чинили слабијим од себе, смејао се њиховој уображености, вређао их отворен |
| <pb n="309" /> <p>— Шта ја ово чиним од себе? — освести се она, и скочи са постеље као да се бр |
| дворском дамом своје мајке, старијом од себе десет година.{S} Влада није одобрила краљев поступ |
| устио лево, искривио се сав, начинио од себе ругобу само да би био примећен.{S} Нема весеља.{S} |
| пази се доцније, не пуштај га далеко од себе!</p> <p>Бела се церила ђаволасто.</p> <p>— Хај’те |
| Куд нађе ту жену: плебејку, старију од себе, удовицу — рече Илић у себи изненадно, циљајући на |
| ао и није се чудио: он <pb n="19" /> је себе већ тада прогласио за великог човека.</p> <p>Кад ј |
| eign xml:lang="la">in </foreign>, он је себе посветио за философа.{S} Зато је сматран за смешно |
| рапу, сажаљевао га је искрено.{S} Он је себе видео у тој животињи.{S} Зар он није био тако исто |
| да јој објасни то што је крила од саме себе?{S} Ипак у постељу није хтела ићи.</p> <p>Погледа |
| ме на једну тачнију оцену света и саме себе: ја сам се спустила на општи ниво.</p> <p>Илић не |
| уђе руке.{S} Он јој је хтео писати ради себе <pb n="188" /> такође, испричати јој све онако как |
| мог, те му изазивала потребу да промени себе, да кида, да се разведе са самим собом.{S} С пуном |
| по Београду, тражила <pb n="270" /> си себе, своје, време што је прошло.{S} И вратила си се не |
| војих суседа?{S} Она није умела бранити себе помоћу других.{S} Она је осећала просто да је урад |
| случају.</p> <p>Па као да хтеде уверити себе, потврди:</p> <p>— Зашто да не будем задовољна!</p |
| p> <p>— Ево, на, ево још — викао је ван себе.</p> <p>Али је газдарица већ била изашла.</p> <p>— |
| Вишња у ноћној кошуљи, боса.{S} Као ван себе, гледала је своју слику, слику не ње, него друге ж |
| у је још рано за вечеру.{S} Погледа око себе неодређено.{S} Затим се упути ка Калимегдану, камо |
| сату изби осам.</p> <p>Она погледа око себе.{S} Налазила се у једној забаченој улици.{S} Ноћне |
| брига.</p> <p>Радознало се окретала око себе.</p> <p>Сама улица није се много променила.{S} Под |
| угих по првој ситници.{S} Окрену се око себе.{S} На неколико корака отварала се побочна улица.{ |
| једног страшног земљотреса; он види око себе саме развалине, непрегледну пустош, ништа није ост |
| се она изгубила.{S} Затим се окрену око себе, као човек који губи равнотежу и тражи да се за шт |
| вој крст на леђима.{S} Он је видео само себе, те је веровао да би с њим трпело и све друго: њег |
| икаквог нарочитог повода.{S} Повучена у себе и тако здрава, она је изгледала нешто неспретна, а |
| својих мишљења и да се вечито повлачи у себе, те му је ваљада због тога чаршија дала надимак:{S |
| се бацају у живот с чудним поверењем у себе.{S} Њега пак сумња је задржавала сад у свему што б |
| учених у џепове од панталона, сигуран у себе, у своју будућност, у добро које ће чинити својим |
| залупа срце кад виде девојку тако близу себе.{S} Он не настави говор.{S} Његове очи су се наизм |
| итељима и публиком, па да му преда целу себе, сву раскошну младост која је бујала у њеним груди |
| овом половином своје душе, и обећавала себи да неће мрзети <pb n="49" /> девојачку школу и да |
| а мене мртав! — одговори енергично сама себи.</p> <p>Али та реч беше одвише тешка за њено срце. |
| рава и чијом се слабошћу користи, према себи самом на крају крајева, јер он хоће живот пун, вел |
| ема свету, према свему, а највише према себи самом.{S} Као на слици, он је видео цео свој живот |
| са изгледом залуталог пустињака.{S} На себи је имао окраћале, зелене панталоне, црвен прсник и |
| навике и застарелу моду.{S} Имао је на себи плишано одело, црно и опшивено свиленим испустом.{ |
| е.{S} И он не жели власт да учини добра себи или другом, него тако... ради саме власти и да је |
| а новог васпитања да млада девојка бира себи мужа потпуно свесно.{S} Она се није правдала пред |
| ој објасни како се то десило, да олакша себи све несреће које су му притискивале срце и које је |
| и, он је лутао по читаве ноћи да олакша себи, тражећи које љубазно лице да се разговори, да ода |
| паланачких симпатија.{S} Приговарала је себи за то: што год има добила је од тог оца са великим |
| е ствар, треба се уверити — говорила је себи.</p> <p>Али како?</p> <p>И на ово питање она одгов |
| и куд те очи воде и ноге носе, па тражи себи девојку.{S} А кад је нађеш, сети се колико је Виће |
| а поздрављао је стално учтиво, имао при себи палидрваца да се упали цигара и давао на веру.{S} |
| а жеља да напакости Илићу, свету, самој себи.</p> <p>Једним покретом збаци са себе хаљину.</p> |
| да су јој давале неки знак, звале је к себи.{S} Тада девојка опази нешто што дотле није видела |
| је узео за обе руке, привлачио ју је к себи, клекнуо је пред њом, загрлио је око паса, притисн |
| и је опијале, његове руке су је вукле к себи.</p> <p>— Шта је ово мени! — питала се она. — Тамо |
| што воли, да буде свој и припада самом себи.</p> <p>— Новац је чудна ствар, моје дете — рече М |
| > <p>— Шта ме се тиче! — рекао је самом себи. — Моме месту су иначе дани избројани.</p> <p>Сео |
| кво посланство! — одговори младић самом себи.</p> <p>Тек на кондицији дозна за велику новост ко |
| човека који је млади муж осећао у самом себи.</p> <p>То су били тешки тренутци.{S} Незадовољан |
| > <p>Хтела му је писати дуго, опширно о себи, о својима, о миру који је нашла у свом родном кра |
| и управи поглед прозору, као да је хтео себи дати рачуна где се налази и шта се десило.</p> <p> |
| младост.{S} Велика дела долазе сама по себи.{S} Живот је дуг, пријатељу, а младост кратка.</p> |
| тивна љубави, она управо долази сама по себи кад се ствари доведу у ред, кад обоје нађу користи |
| лободу.{S} После ће доћи остало само по себи, ако је ко тада у опште мислио шта ће после доћи!< |
| ега, да живи повучено, за свој рачун, у себи, међу својим књигама.{S} Седао је поново за свој с |
| ницу, коју је случајно негде начуо, а у себи је додавао; „Ми смо слепи код очију, утучени у гла |
| ер је имао приличну дозу епикурејства у себи; он је волео све што је пријатно, лако, ново, лепо |
| ије заслужио ону увреду — говорила је у себи.</p> <p>С тим прекором мешала се широка жалба за Б |
| иш, ти ниси видео то тело — шаптао је у себи — то лепо тело, те чаробне превоје и кутове...</p> |
| у чокоту.</p> <p>— Бесмислице! — рече у себи девојка и одмахну руком.</p> <p>Тога дана врућина |
| деж.</p> <p>— Ах! како је лепа — рече у себи и пољуби то место очима.</p> <p>Кад би она била ње |
| ико година како смо се растали — рече у себи Илић кад се трамвај удаљи. — Боже мој!{S} А мени с |
| /p> <p>— Овај се вешто извлачи — рече у себи.</p> <p>— Управо — додаде Илић — за мене брак не п |
| дби ташту жељу за каћиперством и рече у себи:</p> <p>— Он се вара.{S} Њему треба друга жена... |
| е имала јединствену вештину да измири у себи жену која господари кућом и жену која сматра да је |
| иле те готово пророчке речи — примети у себи Вишња гледајући расејано у своју давну другарицу к |
| и водио их око налоња, он је понављао у себи надничареве речи: „Ево на̑!{S} Све је ту написано. |
| што му је другарица рекла и понављао у себи:</p> <p>— Општи ниво... општи ниво!...{S} Није то |
| .{S} Тешко, јер је осећала нешто ново у себи, нешто јаче од ње, непознато, дубоко и фатално, не |
| едала у очи Илићу! — говорила је немо у себи.</p> <p>По целе дане проводила је у својој соби, ч |
| ве равно до Косова! — насмеја се Илић у себи.</p> <p>Он је био студент философије, врло <pb n=" |
| старију од себе, удовицу — рече Илић у себи изненадно, циљајући на краљеву женидбу. — Не могу |
| од њега, чинило јој се овог пута ружно, себично, одвратно.</p> <p>— Мизерија! — рече презриво н |
| енског, калуђерског, лицемерног и грубо себичног.{S} Илић се осећао понижен у свом осећању култ |
| ала молитву, давала опроштај, угушивала себичност, будила све умрле врлине.{S} Илић нађе једва |
| и саоницама, култ енергији, окрутности, себичности.{S} Али...</p> <p>— Али?</p> <p>— Одвратно ј |
| н покрет који није ишао у прилог његове себичности, тумачио је као да је управљен против њега: |
| тиснуо радник, мила мајко, као мрав.{S} Сева будак, а онај кујунџијин настојава и соколи...</p> |
| отив њега: брак ми изгледа вечито нешто севдалијски... уз пратњу Цигана и чауша.</p> <p>— То су |
| за: уживати и успети.{S} Понекад пада у севдах, и тада пева прилично.{S} То су они који одавно |
| и стране света: код сељачке куће био је север, ниже, преко реке, југ, лево у шљиваку исток, а з |
| јео и преслишавао се ко је југ, а ко је север.{S} И доцније није никад заборавио што је ту науч |
| а, јужног сунца и јевтине шљивовице.{S} Северњаци су нам донели, са својим брезама и саоницама, |
| ад избацивао на своју периферију.{S} На северу, уздизала се једна немалтерисана кућа сеоског из |
| шкрипао је уз брдо; електрична светлост севнула би несигурно као муња неке далеке буре.</p> <p> |
| /> периферију.{S} Вишњине загасите очи севнуше изненадним сјајем.{S} Да ли се сети да је у тој |
| омињу, мешала се са варошким девојкама, седала крај прозора и тражила своје старо задовољство г |
| иге и подражавала идејним друговима.{S} Седала је у прве клупе да би професора чула што боље.{S |
| у младићевих уста.</p> <p>И породица је седала за сто: у врх стари господин, с нешто раскорачен |
| идик губио преко голог Тркалишта, па на Седам Кућа све до планинског склопа око Кумодраже.{S} Д |
| е налази у овим церемонијама кад се има седамнаест година.</p> <p>— Хајде, испрати нас донекле, |
| ро, полазио к вратима, после се враћао, седао поново за посао.{S} Осећао је инстинктивно да му |
| рачун, у себи, међу својим књигама.{S} Седао је поново за свој сто и настављао своју расправу. |
| седиште и позва своју другарицу.{S} Она седе весело тако да јој обе стопале отскочише од земље. |
| <p>— Продужите... — рече она, па весело седе на канабе поред њега.</p> <p>Кроз чипкане завесе н |
| вој блузи, са ниском мерџана око врата, седела је у својој клупи и преслишавала <pb n="37" /> с |
| ала јој је најтеже.{S} Читала је књиге, седела крај прозора што гледа на сокак и посматрала зем |
| ало напуштала собу, шетала по дворишту, седела у башти.{S} Ствари су у кући пошле опет својим с |
| да му је то <pb n="244" /> занат, а она седела на кљуну према њему.{S} Како је млака вода хлади |
| е дешавало са њеним драганом.{S} Она је седела у Чачку и стално чекала његов одговор.{S} Дани с |
| огледа госпођицу Матовић.</p> <p>Она је седела до њега и посматрала га весело, готово безазлено |
| лог празника кад жене не раде, Вишња је седела код Остојићевих, кад Радоје дође с једним својим |
| ка божја!“</p> <p>На спрату над дућаном седели су.{S} То беше стара паланачка кућа: пространа, |
| ном суплентском платом.{S} Из штедње су седели код таште, која није пропуштала прилику, а да св |
| је била најлепша у вароши.{S} Други су седели на сандуцима, на даскама закуцаним на ногаре или |
| .{S} Гостима није то сметало.{S} Они су седели око столова накресани, расположени, измешани.{S} |
| у се плеле плаветне шаре.</p> <p>Они су седели тако, јели кајсије, говорили о професору Матовић |
| још она клупа на <pb n="97" /> којој су седели.{S} Пролетос је била зелена, а сад се белела од |
| ако Матовић поста кандидат за министра, седељке после ручка бивале су краће.{S} Стари господин |
| е за цвеће, позивао њихове другарице на седељке; нико није умео лепше од њега да начини сунцобр |
| кога свог представника.{S} Поред глумца седео је трговац, поред студента официр, поред чиновник |
| о подвученим под столицу.{S} До њега је седео Младен, који се никако није хтео скрасити на свом |
| још веће изненађење.</p> <p>У колима је седео Илић с једном девојком, којој примети само главу, |
| а пред кафаном <hi>Шаран</hi>.{S} Он је седео на крми и терао чамац врло добро, као да му је то |
| Матовић се био упола свукао, па застао, седећи замишљено у једној старој наслоњачи.</p> <p>— Не |
| ба.</p> <p>Двоје младих ћутали су, тако седећи.{S} Свако од њих пратило је своје мисли кроз сам |
| кад није приметио да у њој <pb n="4" /> седи неко кога треба чувати.{S} Управо, та му је кућа т |
| бљују министарке или њихове ћерке...{S} Седи.{S} Батали, кажем им ја.{S} То је сувише романтичн |
| канабе у сумраку собног угла.</p> <p>— Седи ти... ти си уморнија — одби он. — Мени је добро и |
| ..</p> <p>Упалише по цигарету.</p> <p>— Седи... ту, на канабе — рече му Вишња.</p> <p>Чедомир п |
| било више школе.{S} Отац није волео да седим докона.{S} Знате, мој отац је прост човек, али во |
| у.</p> <p>— Па зар ћете сад пристати да седите докона? — примети младић нешто ауторитативно, гр |
| е.{S} Школа ти је најблагословенија.{S} Седиш у топлој соби и пазиш шта се говори.{S} Не радиш |
| била бојена.{S} Студент обриса пажљиво седиште и позва своју другарицу.{S} Она седе весело так |
| би звао младића у дућан, понудио га да седне за тезгу, до саме касе, поручио кафе, па онда с њ |
| јслађи, кад би уграбио од своје жене да седне за кујнски сто и једе што прво дохвати.{S} Али му |
| највише волим.</p> <p>Она га присили да седне, посади му се у крило, па поче да барата по његов |
| цвећа, те потражи какво угодно место да седне и сплете венац.{S} Око ње се простирала таласаста |
| ="100" /> оцена ни прозивања.{S} Већ се седне у клупу, професор говори, ко хоће да бележи, он б |
| а се морала смешити.{S} Стога побеже са седнице, чим се Каја заговорила са неким колегиницама.< |
| знаш какав је свет...{S} Баш ме данас у седници пита Поповић да ми није шта род.</p> <p>— Гле т |
| н натпис: <hi>Вилина Вода 1848</hi>.{S} Седоше на зид једно према другом.{S} Између њих је певу |
| ога, они се готово посвађаше, те најзад седоше обоје.</p> <p>Девојци се оте један уздах.</p> <p |
| } Ми смо стари познаници.</p> <p>Ускоро седоше за вечеру.</p> <p>То је била скромна кућа једног |
| најскупља шваља у вароши.{S} Сваке <hi>сезоне</hi> т.ј. сваког пролећа и јесени, доносио је Ла |
| х буктиња!{S} Како представници школа и секата изгледају пред њим као муве окамењене у ћилибару |
| ече да му сестру проси Вићентије Симић, секретар суда.{S} Била је пуна хвале за младог чиновник |
| горе у клисуру и дивио се како се стене секу...</p> <p>— Као сир!</p> <p>— Јуче да сам умро — г |
| , где је било тихо и без људи. — Сваког секунда она односи по читава блага.{S} Столећа су прошл |
| ада, хрома жена успротивила се излишној секцији коју је закон наређивао и тражила одлучно да јо |
| е са сељацима из суседног <pb n="16" /> села око једне воденице, да је изгубио све што је стека |
| Све је више сиротиње у нашем народу.{S} Села, у којима се никад није знало за оскудицу, боре се |
| ја.</p> <p>Посматрајући то буђење свога села, она покуша да хладније мисли о свом узбуђењу.</p> |
| <p>— Знаш ли да се Љуба Ћопа вратио са села — рече Зарија Чедомиру.</p> <p>— Како је он?</p> < |
| дерног дивљака.{S} То су људи обично са села или, ређе, из какве пропале варошке куће.{S} Они с |
| трује ноћу осветљавале нашу варош, наша села, путове, а дању покретале занатлијске машине, стру |
| ио, и оца, родом из једног златиборског села чији се отегнути нагласак и говор кроз нос одржава |
| тао неколико месеца.{S} На чуђење целог села, начини од једног поточића воденицу са два витла, |
| ач.{S} Илићи су били пореклом из једног села на граници ваљевског и ужичког округа, на дивљачно |
| је пута ишла тим путем с Илићем до тог села, које је он називао њеним, правећи илузију на слич |
| сељаци трапали су у опанцима као посред села.{S} Тек, коњски трамвај замењен је електричним, а |
| } Момци су певали:</p> <quote> <l>Испод села зелена ливада,</l> <l>У ливади селен до колена,</l |
| има врло лепо тело, познаје се како је села.</p> <p>— Ти рече да долазиш чешће овде? — упита г |
| емом.{S} Једна липсала коза вукла се из села у село и процењивала се наизменично пред разним ко |
| моје колегинице.</p> <p>— Колегинице из села?...{S} Како ти је у селу?</p> <p>— У селу је добро |
| још неколико девојака. — Знаш ли да си села у вилинско коло?</p> <p>— Кажу — додаде друга дево |
| наднице привлачиле су сељаке из околних села, па и из даље.{S} Задовољно срце је замахивало сна |
| под села зелена ливада,</l> <l>У ливади селен до колена,</l> <l>У селену студени кладенац,</l> |
| > <l>У ливади селен до колена,</l> <l>У селену студени кладенац,</l> <l>До кладенца момче и дев |
| исток, а запад где су пасла говеда.{S} Сели су у јечам и ужинали.{S} Хлеб је био мек, сир дива |
| ум за Обреновац, нашли су једну клупу и сели да се одморе.{S} Место је било као створено за сас |
| своје мајке о њеном животу с Матовићем, селидбама с једног краја Србије на други, отпуштањима и |
| рбији још може наћи само по забаченијим селима, као неким чудом сачуван од укрштавања с туђинци |
| рама.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ја ћу на село... за учитељицу.{S} Ја немам мираза.{S} Ово школе, |
| о је добила добро место: једно богатије село у Млави, где је нашла школу по плану, уређену башт |
| та река:</p> <quote> <l>Ој Мораво, моје село равно,</l> <l>Кад си равно, што си водоплавно!...< |
| > <p>Радоје побеже од очеве куће у неко село где су имали родбине.{S} Ту је остао неколико месе |
| очића воденицу са два витла, те га цело село прогласи за најдаровитијег човека под небом и поми |
| .{S} По гдегде видело се неко раштркано село.{S} Ветар је доносио отегнуте сељачке гласове који |
| p> <p>Било је пролеће кад је дошла у то село.{S} Трипут је потом глог обелио.{S} Трипут се лала |
| ; час би то био Београд, час Чачак, час село у којем је <pb n="307" /> живела.{S} После се та с |
| хлеба да зарадим!</p> <p>— Онда ћу ја у село за воденичара! — одговори младић тврдоглаво.</p> < |
| } Једна липсала коза вукла се из села у село и процењивала се наизменично пред разним комисијам |
| окренувши се.</p> <p>Вратила се одмах у село.{S} Прекинула је на кратко са целом прошлошћу.{S} |
| егов дед је кметовао дуго година у свом селу, његов отац, са нешто мало школе, начинио <pb n="2 |
| шору, поцрнелим крововима и раштрканом селу, приређивала је зора величанствен ватромет.{S} Ани |
| таве за учитељицу.</p> <p>Како је у том селу било празно место, поставили су је одмах.</p> <p>О |
| иваде.{S} Неколико певаца кречало је по селу.{S} Девојка се осети слободнијом у присуству ове с |
| радећи у школи појачано, скупљајући по селу мотиве са чарапа, ускршњих јаја, дрвених кашика, а |
| ла?...{S} Како ти је у селу?</p> <p>— У селу је добро свакоме који од њега не тражи више него ш |
| Колегинице из села?...{S} Како ти је у селу?</p> <p>— У селу је добро свакоме који од њега не |
| p> <p>Сањала је да су ишли пешке, као у селу.{S} Било је у сватовима много света, где је познав |
| а тиме што ће му осигурати безбедност у селу, олакшавати му везе с оближњом вароши и даљим пија |
| кратких, дебелих бркова, готово суров, сељак у грађанском оделу, иначе обичан, могао је личити |
| ему то не смета, он то не зна.{S} А тај сељак то је наш народ.{S} Он је запуштен, прост, прљав, |
| <p>У том се зачу нека псовка.{S} Један сељак, прљав и исцепан да би га у другој земљи ухапсили |
| /p> <p>— Наш народ треба просветити.{S} Сељака треба научити читању и писању.{S} Треба га увест |
| злокане калдрме.{S} Свет измешан, доста сељака, а нарочито полусељака што су амали, таљигаши, н |
| г моста.</p> <p>— Погледај, Вишња, овог сељака.{S} Он можда нема да купи друге чакшире.{S} Али |
| овека, изгладнелог грађанина и одрпаног сељака, оно управо што држи целу пирамиду друштва и кој |
| изам није испунио своја обећања.{S} Код сељака, радника, грађана чују се само горке речи.{S} Ал |
| ставио је законски пројекат о осигурању сељака од града и стоке од помора.{S} Успео је да оба п |
| у ситне куће на један спрат и механе за сељаке.{S} Та црква је једини сведок да је Чачак постој |
| ривало.{S} Велике наднице привлачиле су сељаке из околних села, па и из даље.{S} Задовољно срце |
| све што има, има да захвали само своме сељаку, лако се одлучио да приђе првој струји.{S} Брзо |
| где је реч дужност?{S} Говори се само о сељаку.{S} Али он није све у земљи; није само њему поло |
| их јаја, дрвених кашика, агитујући међу сељанкама за отварање домаћичке школе.</p> </div> <div |
| о необично име — име професорове мајке, сељанке — променили, тепајући јој:{S} Бела.{S} После ов |
| е осећала извесна живост. <pb n="64" /> Сељаци се враћали кућама: ко у тарницама, ко на коњу, а |
| шкрипале арабе, напуњене паприкама.{S} Сељаци у незграпним, сламним шеширима цењкали се с грађ |
| пала су волујска кола.{S} Рђаво обучени сељаци трапали су у опанцима као посред села.{S} Тек, к |
| тој јеци гајда по механама где свраћају сељаци.{S} Али писмо испаде кратко, банално.{S} Јавила |
| жевима, готово идиотским алтруизмом, са сељацима — светцима, и непрегледним површинама леда и с |
| је дуго година, парничио се још дуже са сељацима из суседног <pb n="16" /> села око једне воден |
| а је врило као на вашару.</p> <p>— Овим сељацима засја електрика пре него што јој и диреке удар |
| и отуд није отмено говорити за ручком о сељацима, те једва дочека кад се Бела умеша, и рече:</p |
| дана, она је учила <pb n="228" /> мале сељачиће писати и читати, Богу се молити и држати се чи |
| му је објаснио четири стране света: код сељачке куће био је север, ниже, преко реке, југ, лево |
| да допуни свога мужа тиме што ће његове сељачке склоности парирати својим господским понашањем. |
| кано село.{S} Ветар је доносио отегнуте сељачке гласове који се нису разбирали: да ли су песма |
| је нешто оштетила туча, процењивале су сељачке комисије тако високо, као да је њива засађена с |
| једног развијеног дерана, са огромним, сељачким шеширом на глави и високим чизмама на ногама. |
| е се могао отрести простачких склоности сељачког сина.{S} Јака му је сметала.{S} У кући је био |
| мам мираза.{S} Ово школе, то је све.{S} Сем тога, моји родитељи очекују од мене, од моје школе. |
| де нежан <pb n="114" /> према њој.{S} И сем тог, она је била болешљива, нервозна девојчица, код |
| други украс за његову собу.</p> <p>— И сем тога, мени је пријатно ваше друштво.{S} Кад разгова |
| ку одмах по матури, уписују за то време семестре на универзитету, и већ знају вредност годинама |
| ађе на Великој Школи по свршетку једног семинара.{S} Изишли су из школе, па врљали по вароши бе |
| анетим балванима, бурадима и пластовима сена, па ударила преко поља и бацала се право на град.{ |
| ји је скапао од глади између две гомиле сена, не могући да се реши коју да изабере.</p> <p>Идеа |
| љене плотове, дивље шибље и један пласт сена усред мокре ливаде.{S} Неколико певаца кречало је |
| тупио у везе и с антикварима на обалама Сене.{S} Затим се дао на посао.</p> <p>Учинило му се да |
| езла по коју мараму, читала, по каткад, сензационе романе, и јела слаткише, почев од најфинијег |
| иким цветићима, нешто свелим.{S} Његова сенка, неправилна и крупна, дрхтала је на зиду.{S} Даље |
| пог дана.{S} На земљу је била пала нека сенка, живот се повлачио, тице ћутале, а једноставан <p |
| ти говорила...</p> <p>Вишњи пређе једна сенка преко лица.{S} Та промена не измаче младој жени, |
| зи и шта се десило.</p> <p>Једна крупна сенка спусти се низ степенице велике куће, додирну шимш |
| елице.{S} Пратила га чамотна тишина као сенка.{S} По дијамантском ваздуху вијало се неколико ла |
| раном натученим на главу и изгледао као сенка.</p> <p>Вишња се стресе.</p> <p>Она није видела л |
| главе, тако магловите, обвијене димом, сенкама и супротностима, као у сну.</p> <p>Главна стаза |
| урским димњацима образовале су се плаве сенке, које су још више истицале небеску илуминацију.{S |
| је су заказали.{S} Од кућа су већ расле сенке, ипак је било још рано, те по улицама није било м |
| неке фантастичне животиње.{S} Језовите сенке прекрилиле би земљу, па би се у час изгубиле и ус |
| улицом, док општинске липе бацају густе сенке око њих и заносе главу својим тешким мирисом.{S} |
| шевиле је готово, јер их је примала без сенке неповерења.{S} Русија, велика, света Русија, мату |
| сталне и опште интересе.{S} У Србији ни сенке од тога.{S} Министарска одговорност пред парламен |
| ле, оне су биле далеке, превучене неком сенком.</p> <p>— Шта ћу му ја! — слегала је девојка рам |
| ије воћке, још младе, пружале су мршаву сенку по земљи.{S} Сунце је залазило за један облак, ба |
| че даље, у мрак.</p> <p>Илић угледа ову сенку.{S} Хтеде нешто рећи.{S} Али не могаде.{S} У њего |
| ка обори главу, и посматраше дуго своју сенку која је расла поред ње.{S} Најзад рече:</p> <p>— |
| Старинска зграда бацала је и сад дебелу сенку преко улице, имала је још нечега пријатељског и ј |
| S} Зграда Велике Школе бацала је дебелу сенку чак преко улице.{S} Даље од ње, по једној пијаци, |
| о:</p> <p>— Којешта!{S} Докле ћемо бити сентиментални!...{S} Је ли, колегинице — рече затим гла |
| теријалистички.{S} Поезија му је празна сентименталност шипарица из пансионата.{S} Идеал му је |
| е — рече затим гласно — шта ти мислиш о сентименталности ?</p> <p>— Она није више у моди, слатк |
| на камара неисечених дрва рогушила се у сенци коју је правило крило универзитетске зграде.{S} И |
| женог детета и шишкама по челу, које су сенчиле њено лице претерано бледо, готово слабачко.{S} |
| е месту су иначе дани избројани.</p> <p>Сео је затим и покушао да сврши своје дело.{S} У соби ј |
| ога пута : мушки поглед ни рђав пример, сеоска чама ни саблазна књига.{S} Заман је ожењени коле |
| Уносило се сувише јужног темперамента, сеоске тесногрудости.</p> <pb n="260" /> <p>Ко би тада |
| рехлади, свет је излазио на Калимегдан: сеоске учитељице и маловарошани који су дошли о распуст |
| увреде незадовољених амбиција.{S} Позив сеоске учитељице није био ни њој крајњи идеал.{S} Можда |
| ије могла бити другојачија.{S} У тишини сеоске самоће, по којој ју је пратила туга од промашене |
| града.{S} Пред њима се указивао усамљен сеоски друм, једна механа и велика, пространа шума.{S} |
| у, уздизала се једна немалтерисана кућа сеоског изгледа.{S} Десно од ње видео се низ ситних кра |
| толико боље.{S} Још нисам никад била у сеоској механи.</p> <p>Илић није имао новаца; десило се |
| о.{S} Чедомиров отац, Стеван, изучио је сеоску школу, па је покушавао да продужи гимназију, свр |
| тића како испија чокањ ракије.</p> <p>— Сервус — одговори му Зарија и понуди столицу. — Јест, з |
| ајлак.{S} У турском рату Вера Павловна, сестра Рускиња, што је волела нашу кујну, било је за пр |
| свађе.{S} Мајка га је грдила, клела.{S} Сестра је претила да се обеси.{S} Кад му се то једног д |
| или избили на обалу Мораве.{S} Радојева сестра и чиновник из суда били су изостали далеко иза њ |
| плата није била довољна.{S} Чедомирова сестра, која је од њега била старија две године, била ј |
| /> <p> — То није много — дочекала га је сестра — млад је, леп је, образован, има плате две хиља |
| але за младог чиновника.{S} Тако исто и сестра.{S} Само, рекле су му, тражи десет хиљада динара |
| /p> <p>Обоје су имали право: ни брат ни сестра нису били на свом месту.{S} Родитељи нису водили |
| </p> <p>— Његова мајка и моја рођене су сестре.</p> <pb n="38" /> <p>— Врло лепо смо се занимал |
| е.{S} Што је учинио једну услугу својој сестри, он се одрекао своје породице.{S} Никоме није пр |
| — Ћути ти, материна мазо — пребаци брат сестри, и један сјај мушке надмоћности засја у дечковим |
| Дотле је сам научио читати и писати из сестриног буквара.{S} Школа му је ишла лако, као вода, |
| рала домаћег учитеља него своје брбљиве сестрице.</p> <p>Стари Матовић није примећавао ништа.{S |
| близнакиња, а преко:{S} Бела са другом сестрицом.{S} Она је требала да држи под присмотром обе |
| пропињући се на прсте, и грдио мајку и сестру: <pb n="7" /></p> <p>— Та остав’те човека!...{S} |
| о, што господин саизвољава узети његову сестру за жену.{S} Мајка је покушавала да га умири, при |
| алности око преноса наследства на своју сестру, не задржа никакву резерву за себе, и врати се у |
| нађење код куће.{S} Мајка му рече да му сестру проси Вићентије Симић, секретар суда.{S} Била је |
| било међу њима.{S} Независно од свега, сети се како је једног дана изишао са оцем у поље.{S} Б |
| пусти да мислиш и на оно што је прошло, сети ме се по ономе што је лепо било у мени“.{S} Али мл |
| тражи себи девојку.{S} А кад је нађеш, сети се колико је Вићентије узео, па ти тражи двоструко |
| крај, па се заустави на врху Овчара.{S} Сети се гомиле радника који у подножју те планине зидај |
| су починили толико зла својим милим.{S} Сети се последњег разговора <pb n="304" /> са Вишњом.{S |
| веде га у везу с министровом ћерком.{S} Сети се његова ћутања на њено писмо.{S} Сумња је уједе |
| крај, знаменита места, као у албуму.{S} Сети се Чедомира.{S} Доведе га у везу с министровом ћер |
| помену ништа.{S} Чедомир се свакако не сети.{S} Ћутали су.{S} Прођоше тако добар део улице.{S} |
| кидашње кућне ситнице, трудила се да се сети лица чија се имена спомињу, мешала се са варошким |
| к! — рече готово гласно.</p> <p>Тада се сети великих планова Радојевих и целог његовог говора н |
| зависи круг земаљске планете.{S} Она се сети много лепих ствари које је имала с Илићем.{S} Она |
| е слободно упућује у варош.{S} После се сети његовог дома на Врачару, скромне, готово сиротињск |
| севнуше изненадним сјајем.{S} Да ли се сети да је у тој улици први пут видела свога драгана са |
| д показивао Зарији Ристићу.{S} Да ли се сети речи које му је том приликом рекао?{S} Да ли је са |
| у у обалу чукаричког друма?{S} Да ли се сети Вишње Лазаревића и дужности које је имао према њој |
| сањам.</p> <p>У том тренутку студент се сети Беле, и, поред све оргије страсти, начини упоређењ |
| .{S} Ја се смејем <pb n="109" /> кад се сетим извесних предрасуда које су мутиле моју савест.</ |
| јој остајале недовршене, није се могла сетити доказа који је хтела навести, збуњивала се и доп |
| и сами не би умели казати.{S} Младић се сећао тек доцнијих тренутака, кад су били одмакли далек |
| и омршавела, али си тим још лепша...{S} Сећаш ли се наше школе!...</p> <p>И она је загрли опет |
| ...{S} Зар <pb n="241" /> није тако?{S} Сећаш ли се ја сам ти говорила...</p> <p>Вишњи пређе је |
| она дрхтаво.</p> <p>— Не знам да ли се сећаш... оног дана кад смо се састали после дугог разма |
| ала по Београду, тражила <pb n="270" /> си себе, своје, време што је прошло.{S} И вратила си се |
| ој кћерци. — Дивно, девојко!{S} Од кога си научила да заказујеш састанке, реци!{S} На кога се м |
| ала би му се међу повијама.</p> <p>— Да си тако брз на раду као на лажи, далеко би отерао! — ре |
| метне у у њено расположење.</p> <p>— Да си жива и здрава, још прве године.{S} Мој колега беше д |
| ер, један полић!{S} Ето, такав треба да си.{S} У природу, у природу!...</p> <p>— Моје је место |
| /> то није истина.{S} Тврде за тебе да си срећан човек.{S} Причају да се у тебе заљубљују мини |
| м и још неколико девојака. — Знаш ли да си села у вилинско коло?</p> <p>— Кажу — додаде друга д |
| видела на скупштини.{S} Мислила сам да си се вратила кући.{S} Тетка ми рече да ниси долазила.{ |
| зитет?</p> <p>— Коначно.</p> <p>— Имала си право.{S} Није то за наше жене!{S} У земљи где три ч |
| о је било у брезову хладу,</l> <l>Имала си срце насмејано,</l> <l>И главу си оборила младу.</l> |
| весела као срна, <pb n="243" /> побегла си с ишчупаним срцем.{S} Шта сад тражиш опет?</p> <p>Бр |
| вијаш се дакле према ветру?{S} Изгубила си све принципе.</p> <p>— Принципе!{S} Принципи су за д |
| воје, време што је прошло.{S} И вратила си се несрећнија него кад си пошла.</p> <p>Девојка поку |
| у љубав моју,</l> <l>Очи твоје спустила си тајно...</l> <l>— Ој животе!{S} О шумо, покоју!</l> |
| {S} И вратила си се несрећнија него кад си пошла.</p> <p>Девојка покуша да не призна истину. </ |
| ’Ајд, загрли ме... не стоји ти лепо кад си озбиљан.</p> <p>Илић је загрли преко воље.</p> <p>— |
| >Ој Мораво, моје село равно,</l> <l>Кад си равно, што си водоплавно!...</l> </quote> <pb n="212 |
| /p> <p>— Шта је?{S} Шта је теби?{S} Куд си нагао?{S} Ти губиш главу.</p> <p>У том, на часовнику |
| и девојци, нежно као жена:</p> <p>— Куд си пошла?...{S} Хајдемо негде заједно!{S} Имам много ст |
| ојачку школу.</p> <p>— Море, брате, где си ти?{S} Откад те нисам видела — рече му она. — Пише м |
| а је. — Озбиљно сам се уплашила.{S} Где си била по овој киши?{S} Нигде те нисам видела на скупш |
| лутао по Паризу без циља.</p> <p>— Где си био? — предусретала га Бела кад се најзад вратио кућ |
| слатка Вишња — рече јој. — Ја знам где си била.{S} Не покушавај да ми поричеш: ја сам прошла к |
| срећна душо, поново у тих живот одакле си и дошла.{S} Остави пук и друштво нек сами воде своју |
| .{S} Немаш чега да се женираш.{S} Тетки си се јако допала.{S} Вели, красна цурица.{S} Него, каж |
| се ти никако не јављаш.{S} Не зна да ли си жив или мртав.</p> <p>Младић се намршти.</p> <p>— Ње |
| с тобом?...{S} Нешто си омршавела, али си тим још лепша...{S} Сећаш ли се наше школе!...</p> < |
| сад боље?</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Али си бледа?</p> <p>— Не, није ми ништа.{S} Остави ме, мај |
| ељи, официри, професори.{S} Међутим, ти си то превидео, ти си изгубио меру, претерао, затворио |
| сори.{S} Међутим, ти си то превидео, ти си изгубио меру, претерао, затворио си се у кулу од сло |
| предмета на предмет.</p> <p>— Видиш, ти си петичар, први ђак, сталан гост на министарској трпез |
| едан уздах.</p> <p>— Ти си уморна... ти си нешто невесела, Вишња? — примети Илић.</p> <pb n="15 |
| заборавимо?{S} Ти нарочито, Вишња... ти си још увек тако лепа; Боже мој, не, то није могуће, да |
| аку собног угла.</p> <p>— Седи ти... ти си уморнија — одби он. — Мени је добро и на столици.</p |
| .. служавка је брисала трпезарију... ти си се бакћао око новог устава.{S} Ју, обешењаци, да ми |
| осле дугог размака... <pb n="289" /> ти си имала велики цвет... на железничкој станици се форми |
| Ти си млад.{S} Треба ти времена.{S} Ти си познат у твојој генерацији.{S} Људи знају твоју вред |
| Сутра на овом месту, у три сата.{S} Ти си слободан?...{S} Ево ми трамваја — додаде затим. — Ја |
| ио си се у кулу од слонове кости.{S} Ти си рђаво разумео околину у којој живиш.</p> <p>— Рђаво |
| p> <p>— Нема шта да те извињавам.{S} Ти си овде слободна, као код своје куће.{S} Немаш чега да |
| .{S} Говоримо о нечему веселијем.{S} Ти си волео одавно да идеш у Париз?</p> <p>Младић је погле |
| но по твој прогрес и човечанство.{S} Ти си непријатељ, не знајући толико људи, који су опет тво |
| реко воље.</p> <p>— Слушај, Чедо.{S} Ти си нешто охладнео према мени.{S} Чини ми се да ме избег |
| ко осетљив на неприлике у животу.{S} Ти си млад.{S} Треба ти времена.{S} Ти си познат у твојој |
| примети:</p> <p>— Ти претерујеш.{S} Ти си се спотакао о прву сметњу и сад очајаваш.{S} Не треб |
| римо, ми сами.</p> <p>— Ти Вишња?{S} Ти си млађа него што си икад била.</p> <p>— Какав парадокс |
| нице од трема. — Теби није добро?{S} Ти си болесна ?</p> <p>— Врућина ми је, мајко.</p> <p>— Хо |
| , колегинице? — изненади се Аница. — Ти си тако бледа?{S} Да ниси уморна?</p> <p>— Да, уморна, |
| ле? — рече меким, поетским гласом. — Ти си сасвим изгубила главу!</p> <p>— Да; ја га волим... м |
| ! — шапутао јој је унутрашњи глас. — Ти си дошла у њега весела као срна, <pb n="243" /> побегла |
| појави широка трака Дунава.</p> <p>— Ти си одсела на Врачару? — прекиде тишину млади суплент.</ |
| ало је из целе њене појаве.</p> <p>— Ти си удата? — рече јој Вишња, осмехнувши се, па покуша да |
| како ће се све то свршити.</p> <p>— Ти си луда! — рече јој он кад му рупи у собу, усред бела д |
| оре неколико баналних речи.</p> <p>— Ти си без амрела? — рече младић, наднесе кишобран над дево |
| Девојци се оте један уздах.</p> <p>— Ти си уморна... ти си нешто невесела, Вишња? — примети Или |
| а поред ње.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ти си паметан човек... ти знаш шта радиш.{S} Наша варош ду |
| а разговор на другу страну:</p> <p>— Ти си напустила универзитет?</p> <p>— Коначно.</p> <p>— Им |
| >— Шта хоћеш тиме да кажеш?</p> <p>— Ти си лутала по Београду, тражила <pb n="270" /> си себе, |
| <p>— Право претпоставља борбу.{S} А ти си жена... наша жена која не воли живот одрицања, позит |
| долазио код <hi>Еснафлије</hi>.{S} И ти си погорелац на свој начин, је ли тако?{S} Ха!{S} Ха!{S |
| ваки дан испуним корисно.</p> <p>— И ти си срећна? — прекину је Илић.</p> <p>— Не знам, може би |
| тарској трпези, па која вајда: несрећан си као све ове пропалице, као овај официр што је био на |
| Није ли оно какво си га хтео, за какво си се борио.{S} Убијен је краљ тиранин, осигурана је сл |
| она разговор живље. — Није ли оно какво си га хтео, за какво си се борио.{S} Убијен је краљ тир |
| ..</p> <pb n="258" /> <p>— Јест, мислио си на мене колико на смрт свога деде!</p> <p>Свађе су у |
| ти си изгубио меру, претерао, затворио си се у кулу од слонове кости.{S} Ти си рђаво разумео о |
| има од како се нисмо видели!...{S} Како си?...{S} Шта је с тобом?...{S} Нешто си омршавела, али |
| обе руке, и понављала:</p> <p>— Па како си ми још?{S} Па шта ми радиш ?...{S} Јеси ли се свикла |
| а мртвачка кола.{S} Еј, Марјане, колико си их данас сахранио?</p> <pb n="169" /> <p>— Осам — од |
| је село равно,</l> <l>Кад си равно, што си водоплавно!...</l> </quote> <pb n="212" /> <p>— Погл |
| ећи — <pb n="73" /> „једна жена као што си ти, тако учена у својој простоти, тако проста у свој |
| <p>— Ти Вишња?{S} Ти си млађа него што си икад била.</p> <p>— Какав парадокс! — насмеја се дев |
| >— Он јој је изјавио љубав пре него што си још постао министар... овде, у овом салону... служав |
| Ко зна каква судбина те чека — И зашто си тако срећна сада!...</p> <p>Промицале су окуке, мали |
| о си?...{S} Шта је с тобом?...{S} Нешто си омршавела, али си тим још лепша...{S} Сећаш ли се на |
| рече кад остадоше сами:</p> <p>— Нешто си невесела, Лазаревићева?</p> <p>— Не! — одби она усиљ |
| Имала си срце насмејано,</l> <l>И главу си оборила младу.</l> <l>Ко̑ одговор на сву љубав моју, |
| а.{S} Министар се осмехну.</p> <p>— Баш си геџа! — пребаци Матовићка <pb n="204" /> своме зету. |
| ари су биле дотле далеко од Вишње као и сибирска поља.{S} Оне су је одмах заинтересовале, одуше |
| загази у ливаду.{S} Иза ногу је остајао сив траг превијене траве.{S} Момци и девојке певали су, |
| чио све јаче.{S} По шору је играла нека сива светлост.{S} Распознавале се коњске ногоступице у |
| <l>Стојане, луда будало,</l> <l>Ухвати сиве волове,</l> <l>Узори равне долове,</l> <l>Да видиш |
| је био као сваки летњи дан.{S} Улице се сивиле од прашине.{S} Из њих је била још топлина јаке д |
| га што мање узнемирила и гледала у њега сивим, остарелим очима које су цуриле.</p> <p>Илић удар |
| у, белео се један крај вароши под небом сивим као миш.{S} Београд се удаљавао све више.</p> <pb |
| а се њена црвена блуза у тој прозрачној сивини причињавала као какав велики божур у некој чудно |
| том тренутку далеко од науке, тамо у ту сивину, ка његовој другарици, у њен заборав.{S} Млади ч |
| простране степенице, <pb n="5" /> једна сивкаста, уска, луксузна простирка, два зелена суда с т |
| а истока и падала на варошке куће беле, сивкасте, црвене, црне, <pb n="81" /> ниске, високе, но |
| кише.{S} Све је око ње било сиво, тако сиво да се њена црвена блуза у тој прозрачној сивини пр |
| зраку пуном кише.{S} Све је око ње било сиво, тако сиво да се њена црвена блуза у тој прозрачно |
| колске године.{S} Каја, у њеној строгој сивој блузи, са ниском мерџана око врата, седела је у с |
| етвориле су те бог зна чије одеротине у сиву боју која је језиво приличила његовом земљастом ли |
| , руку завучених у џепове од панталона, сигуран у себе, у своју будућност, у добро које ће чини |
| Ја сам изабрао ово друго, а и ти ћеш... сигуран сам.{S} Пиј, проводи се, уживај младост.{S} Ја |
| хово познаство.{S} И, он није био никад сигуран да га она озбиљно воли.{S} Он није био приметио |
| уна ни колико ја.{S} Нико у Србији није сигуран шта се сутра може десити ; нигде није тачнија о |
| уверим да је он диван материјал, ја сам сигуран да је наш свет добра раса.{S} Само му треба поу |
| а очајно.{S} Нико није задовољан и нико сигуран.{S} Најако се осећају тегобе од неродице, од уч |
| добар колико се мисли.{S} Али има једна сигурна ствар.{S} Човек се троши између два акта који с |
| ек тако, гледајући у страну, осећала се сигурна у његовом присуству.</p> <p>А Радоје је умео ле |
| утешити девојку, хтеде јој дати доказа сигурне будућности.{S} Његов глас је дрхтао:</p> <p>— Ј |
| Он то сад зна, зна позитивно, има дакле сигурне доказе... те поређане хартије, ту архиву, већ в |
| hi>, те јој је то име остало у публици, сигурније него да је фирма протоколисана код суда.</p> |
| ицу.</p> <p>— Простачке приче — рече он сигурним гласом. — Ти не верујеш, ваљада, у те бесмисли |
| тну, ето такву као што је Вишња.{S} Она сигурно има врло лепо тело, познаје се како је села.</p |
| д правог пута.{S} Корачала је брзо, али сигурно, и изгуби се не окренувши се.</p> <p>Вратила се |
| удан, комшија, тако чудан да ја не знам сигурно шта бих рекла...</p> <p>— Не, то није могуће, т |
| ш, нешто релативно...{S} Доиста, ничега сигурног, ничега стварног.{S} Само илузије, само снови. |
| ио само сиромашан ђак, без родбине, без сигурног прихода, без пријатељских веза и заштитника, п |
| у којој је било нешто срачунатости, по сигурном кораку који је правила, по очима што се нису д |
| двапут, тресао катанцем још ради сваке сигурности.</p> <p>Одговарао је девојци у истом уздржан |
| Нико нас неће видети — одговори она са сигурношћу.</p> <p>То је била собица у дну ходника, окр |
| би се посвађали, добила је сад у мајци сигурну савезницу, те се свађама није видело краја.{S} |
| м детињству, имао једну опаку, али врло сигурну учитељицу, невољу.{S} Он је имао да се бори из |
| ам зашто хита.{S} Свет му је сметао, те сиђе с тротоара.{S} Око срца му је било весело, топло, |
| ј.{S} Код једне механе, већ ван вароши, сиђоше с кола и упутише се обоје полако друмом.{S} Посл |
| инске цркве, са златним крстом, који се сија у ватри сунчане светлости.{S} Усред тог великог пр |
| паном земљом.{S} Његова длака није више сијала.{S} Сапи су му смршале.{S} Боја му се променила. |
| .{S} Једино су његове очи <pb n="71" /> сијале оном својом ватром, јако као крст на старинској |
| постеља, на чијим се плеханим шиповима сијале златно обојене лопте.{S} Нашло се места за једну |
| ла га весело и смешила се.{S} Њени зуби сијали су испод румене, свеже губице као дрво под покис |
| пржило је београдске голети, као да је сијало из пакла.{S} Илић је имао стан, управо кревет, и |
| то био случај?{S} Или заиста нека виша сила управља нашим мислима?{S} Те исте ноћи Вишња је са |
| апсолутног, већ конфликта између нужних сила.{S} У то буди уверен.</p> </div> <div type="chapte |
| свој врхунац.{S} Материјална природа и силе које владају њоме нису више имале недокучивих тајн |
| од какве неизлечиве болести, па ипак се силило и хтело да сакрије своју немоћ.{S} Упрегнуто <pb |
| арвин је дефинисао природне законе тако силно да је његова философија изгледала као последња ре |
| илу мирисало је то посвећено цвеће тако силно, чудно, као да се доиста из њега излива дах неког |
| <p>— Не, није ништа — насмеја се Вишња силом. — Разгледала сам престоницу.{S} Ми смо стари поз |
| у нашој власти.{S} Брак ствара од људи силом хипокрите, установљава једну врсту ропства.{S} Ид |
| ила.{S} Многи професори беху подетињили силом свакодневног рада с децом.{S} Други <pb n="263" / |
| би према јакима.{S} Он је у новцу видео силу која учвршћава живот, пријатеља који одржава човек |
| ацима.{S} Још даље, указивала се црвена силуета једне цигљане.</p> <p>Девојка је становала у бл |
| купао џбунове шимшира, споредне стазе и силуете барни за грешење простирки.</p> <pb n="191" /> |
| ка му рече да му сестру проси Вићентије Симић, секретар суда.{S} Била је пуна хвале за младог ч |
| не.{S} Узалуд се трудила.{S} Њена права симпатија била је давно оставила домазлук и више се ниј |
| нешто више од њене лепоте, то беше њена симпатија, далека, нова, друга љубав која се приближава |
| примала је хладно те изливе паланачких симпатија.{S} Приговарала је себи за то: што год има до |
| к, јевтин.{S} Данас све има своју цену; симпатије су редак луксуз, а брак... брак је код паметн |
| којом се та комедија игра, човек добија симпатије или антипатије, глас мудраца или глупака.</p> |
| иховог материјалног положаја.{S} Њихове симпатије иду неизоставно онима који их фаворизују, пом |
| ке боје, које код нас не губе још своје симпатије поред свег дискретног <pb n="151" /> укуса шт |
| S} Љубави, мржње, чежње, гађења, дубоке симпатије или смртног непријатељства ?{S} Свега може би |
| т у престоници допуштали су јој по коју симпатију, пријатељство према младићу, љубав речи и узд |
| н је сјајна интелигенција, природа врло симпатична, али карактер неодређен, несталан, неодважан |
| .{S} А пријатно, јер је то све било њој симпатично, то познанство, дубоко поштовање при скидању |
| ледали са ужасом.{S} Није било ниједног симпатичног покрета.{S} Али им је она пркосила свима.{S |
| њеним братом, Радојем.</p> <p>Златарев син је био нешто старији од своје сусетке.{S} Долазио ј |
| јао бркове.{S} Да се није знало чији је син, узели би га за странца.</p> <p>Вишњи се допадао та |
| ва, а задовољства не челиче дух.</p> <p>Син је растао слободно, тумарао са свим квартовским ман |
| е противио у почетку новотаријама свога сина.{S} Називао му књиге <hi>купусарама</hi>.{S} Најза |
| који је добио на робији, и грдио свога сина.</p> <p>— Шта је с тобом? — говорио му је тада пол |
| еља скренуо пажњу на несташност његовог сина, он се бранио неким руским принципима васпитања де |
| арко, јако се наљутио због тога на свог сина и хтео га убити.{S} Занат није ишао никако.{S} Јел |
| ностранству, није крио огорчење на свог сина.{S} Војсци је наређено да чува границу и, под прет |
| евод.</p> <p>Матовић би погледао у свог сина.</p> <p>Једна нова бора оцртала би му се међу пови |
| о отрести простачких склоности сељачког сина.{S} Јака му је сметала.{S} У кући је био без капут |
| Крста</hi> и тврди да ја личим на њеног сина који је умро као питомац Војне Академије.</p> <p>В |
| бу, па да проведе на миру старе дане уз сина господина.</p> <p>— Боже дај здравље — говорио је |
| недопуштено, укинути везе између оца и сина, мајке и кћери, учитеља и ђака?{S} Ја чујем само п |
| о дете патријархалне куће, где је живот сина наличио на живот оца, где се снови не пењу ни донд |
| е стара мука.{S} Мајстор се надао бар у сина, да ће изаћи на пут, свршити школу, добити државну |
| че оцу.</p> <p>— Него шта ћеш, несрећни сине? — викну му стари.</p> <p>— Ја бих хтео да изучим |
| м у којој смо рођени, са расом чији смо синови и историјом која је израдила <pb n="284" /> нашу |
| пише му писмо или признаницу, јер су му синови били тада мали, а другом коме није волео поверит |
| а-Митар опомену:</p> <p>— Хајд', хајд', синовче; не губи времена.</p> <p>Па обраћајући се ћерци |
| воре међу девојкама, рече јој:</p> <p>— Синоћ сам читала у једној књизи да има створења која уђ |
| да наведе противне мисли које су јој од синоћ лутале по глави.{S} Она заћута, и тек пошто се пр |
| је устала, погледала је на врата где је синоћ оставила венац.</p> <p>Он је стајао на истом мест |
| ="38" /> <p>— Врло лепо смо се занимали синоћ — примети Вишња, па кад виде да се Каја не подсме |
| отри је целу.{S} Видео је сад јасно што синоћ у мраку није могао.{S} Његова драгана није била в |
| } Девојка је знала да Илић даје лекције сину новог министра, Матовића.{S} Слушала је од другова |
| атра своју ћерку; затим се обрати своме сину. — Сад ће отац да се врати, па пази, Младене.{S} Н |
| ови погледи сусрели, њене сомотасте очи синуле би најдубљом љубавном ватром, да се одмах после |
| гом.{S} Нашто онда?</p> <p>— Вараш се — синуше плаве очи у девојке. — Можда би боље било да се |
| о толико ствари, прочитао толико књига, сипао стране речи као лавину!{S} Она није умела тако го |
| мокролушким жаргоном:</p> <p>— Стрике, сипи ми два’ес’ пара пасуља.</p> <p>Понекад наврати и З |
| у јечам и ужинали.{S} Хлеб је био мек, сир диван, а апетит одличан; слатко је јео и преслишава |
| о се како се стене секу...</p> <p>— Као сир!</p> <p>— Јуче да сам умро — говорио би какав стари |
| краставаца, изложена је чинија обичног сира и неколико хлебова од гроша.{S} Тај дућан је беогр |
| рници на крају вароши купили су хлеба и сира. <pb n="302" /> На једном брдашцу отац му је објас |
| гаситим очима појављивало се, као каква сиренска утвара, на свакој окуци од пута, на гомили сув |
| и небојене вуне, а месари кожице суве и сирове.{S} Пред кућама, на клупи или по сандуцима, посе |
| мпарије, разне фабрике за прераду наших сировина.</p> <p>Младић се видљиво заносио.{S} Његово и |
| {S} Чедомир је лепа прилика.{S} Истина, сиромах, без фамилије, али ми смо ту.{S} Кроз који месе |
| } Сваки од њих био је огорчен песимист, сиромах наравно, с отомбољеним лицем, па ипак пун наде, |
| дај се на господин - Чедомира.{S} Он је сиромах ђак... пардон, господине Илићу — поправи се гос |
| дљиво, као да је тражио опроштај што је сиромах.{S} Вишња не замери ништа.{S} Она није знала за |
| ћ, вечити ђак, вечити занесењак, вечити сиромах.{S} Блед и озбиљан, мршав као авет, са занесени |
| ђења свога мужа; по њеном мишљењу један сиромах ђак треба да је задовољан што улази и у дечју с |
| ла да је сиротиња један недостатак. „Он сиромах, а ја хрома!“ — мислила је и веровала да су так |
| ан за идеалном драганом: он је био само сиромашан ђак, без родбине, без сигурног прихода, без п |
| , који је требао да покаже свету колико сирота жена има посла око спреме куће и деце.{S} Млађи |
| , па рече значајно: — У вашим годинама, сиротиња није зазор,</p> <p>Чедомир поцрвене и збуњено |
| била љубазна.{S} Она је разумела да је сиротиња један недостатак. „Он сиромах, а ја хрома!“ — |
| ије, учитеља, ни лекара.{S} Све је више сиротиње у нашем народу.{S} Села, у којима се никад ниј |
| и и у дечју собу; <pb n="9" /> иначе је сиротињи место у кујни.{S} Али овог срећног дана, она х |
| вршио реченицу, јер није хтео причати о сиротињи свога оца.{S} Место тога, он је прионуо у дућа |
| дгрејаном и полуосветљеном ћилеру какве сиротињске кафанице, где је један од њих држао <pb n="2 |
| еговог дома на Врачару, скромне, готово сиротињске кућице, где народног борца очекује његова по |
| а угрејана чела.</p> <p>То је била соба сиротињски намештена: један гвозден кревет, проваљен ми |
| а понекад намерно, с извесном циничном сиротињском перверзијом, која даје све више сласти што |
| и.</p> <p>Илић је поносито сносио своју сиротињу.{S} С невином вером у будућност, он је трошио |
| кмет уцењивао задржавајући учитељичину сиротињу.{S} Лазаревићева је остала чиста као кап росе, |
| ћао је са̑м и кретао се без команде.{S} Сирото кљусе, било је болесно у обе ноге, свакако од ка |
| је познала.{S} Она је прикупљала своје сирото искуство као бродоломник на пустом гребену што с |
| е, па да ми дете остане без спреме, као сироче — бранила је госпођа те трошкове пред министром. |
| S} Оне знају само за време, за простор, сисаре, преживаре, за опште ствари.{S} Оне су као фењер |
| 219" /> само атмосфера, планете, сунчев систем, материја, енергија.</p> <p>— Назови како хоћеш |
| мо хтели, и ми смо се горко преварили у систем парламентарних влада.</p> <p>— Како? — зачуди се |
| омисли огорчено — извођење целог једног система демократских рефорама, а они нису у стању да се |
| хоћу да се образујем потпуно, до краја, систематски.{S} Зашто да то право имају само мушкарци?< |
| м посећивао месец, звезде, целе сунчане системе, где је откривао милионе нових ствари, чуда, ле |
| старински начин.{S} За њега философски системи нису имали вредности.{S} Нарочито није марио не |
| тан; остајало му је још нешто за дуван, ситан трошак и по коју књигу. <pb n="84" /> Хранио се н |
| ост, огроман простор, слободу.{S} Њихов ситан <pb n="94" /> мозак не може да појми како та неви |
| и су људи.{S} Сваки од њих има по један ситан, а за себе капиталан интерес.{S} Брига за свакида |
| Падала је из дана у дан.{S} То не беше ситна, јесења киша, већ млаки пљусци као усред лета.{S} |
| спомињала изгледале тако далеке, бледе, ситне, као да се нису њој десиле, већ их чула из прича, |
| ве познанице.{S} Од Беле је узимао њене ситне префињене црте, њен осмех мачкице која се умиљава |
| гомиле радног народа и беле куће, пуне ситне дечице.</p> <p>Нешто се од тога већ остваривало.{ |
| лих паприка колико хоће, али, пренета у ситне интриге удатих другарица, захтевала је раскош мин |
| гломазним кубетом од лима.{S} Око ње су ситне куће на један спрат и механе за сељаке.{S} Та црк |
| спослени радници, становници предграђа, ситни чиновници који нису могли отићи у бање: јадан, не |
| м радовима око одржавања куће, бригама, ситним болестима које се пате, а не сметају.</p> <p>— Г |
| у свест и стварност.{S} Илић је писао о ситним догађајима, прочитаним књигама, о Зарији Ристићу |
| алемио.{S} Његова вика није се дотицала ситних слабости и рачуна.{S} Он је нишанио високо.{S} О |
| сјају уличне лампе, опкољена милионима ситних капљица и као контраст старом, раскаљаном Београ |
| ог изгледа.{S} Десно од ње видео се низ ситних краварских станова с прозорима до земље, осенчен |
| подин је био већ ту.{S} Он је био човек ситних, живих очију, великог чела са дубоким залисцима, |
| да није око његових сувих уста, око тих ситних очију, па све до природно намрсканог чела играо |
| не пусти испреда се, и, између осталих ситница које се говоре међу девојкама, рече јој:</p> <p |
| епљене уз прозор, и са одсуства присних ситница, домаћих успомена и дрангулија, хладан као дућа |
| а које мисле право, које не рачунају са ситницама, она их већ виде заљубљене, верене, и пред ол |
| столом, говорила најпријатније о разним ситницама, као са правим пријатељем, као да се ништа ни |
| да веже своје мисли за свакидашње кућне ситнице, трудила се да се сети лица чија се имена споми |
| а браћа.</p> <p>— Не, не гледајте на те ситнице, на новац.{S} Погрешићете — рече Чедомир с поуз |
| би га познала у хиљаду других по првој ситници.{S} Окрену се око себе.{S} На неколико корака о |
| таво решење да уђе у дућан и купи какву ситницу, а прелази преко остварених задовољстава са сле |
| бразима који се више не румене на сваку ситницу, по дивно довршеном телу које је издавала цела |
| рених очију, практичан живот изгледа ти ситничарење, не видиш шта се око тебе догађа, не можеш |
| открије, безазлено зачуђено као девица, ситно, бледуњаво цвеће на кривим, ломним гранчицама.{S} |
| је преимућство над паром при употреби у ситној, па и занатској радиности, стари Лазаревић преки |
| овићу, о новој <pb n="12" /> политичкој ситуацији, о будућности која чека земљу.</p> <p>— Извол |
| лу геака.{S} Јован Матовић, који је био сишао са пространих, слободних златиборских сувата и са |
| покојног зеленила по околним баштама и сјај зимњег сунца које није могло продрети у собу него |
| још је имала свој урођени интелигентни сјај у очима.{S} Тек, била се угојила.{S} Црте на лицу |
| раву — рече Радоје, док један унутрашњи сјај озари његове непокретне очи. — Чујеш ли њено тихо |
| ина мазо — пребаци брат сестри, и један сјај мушке надмоћности засја у дечковим очима. — Кажи с |
| е наготе.{S} Њене очи су добијале чудан сјај и упијале <pb n="312" /> се у чипкану кошуљу, у ди |
| Он опази у Вишњиним очима један влажан сјај.{S} Светлост се претварала у сузу.{S} И суза за су |
| им се појављивало сунце, чији је златан сјај оживљавао небесно плаветнило.{S} Како друга светло |
| есеним очима.{S} Његово лице није имало сјај прве младости.{S} Био је измршавео.{S} По убледело |
| зо се нашао у првим редовима; он је био сјајан полемичар, писао је врло <pb n="117" /> течно, с |
| дисао је мирис те девојке и дрхтао пред сјајем њених зеница.{S} Њена глава клону.{S} Он се наже |
| а себе.</p> <p>Сунце је завијало својим сјајем тиху воду, зарђале шуме и један параброд насред |
| Вишњине загасите очи севнуше изненадним сјајем.{S} Да ли се сети да је у тој улици први пут вид |
| н није рђав човек, ја то знам.{S} Он је сјајна интелигенција, природа врло симпатична, али кара |
| , коју су радници откопавали, појави се сјајна сунчева кугла.{S} Илић је погледа право.{S} Он ј |
| се поштовање које су јој уливале његове сјајне, проницаве очи, које су гледале из својих дупља |
| <l>У те ведре, ладне ноћи,</l> <l>У те сјајне месечине?</l> </quote> <p>Лазаревићева оста сама |
| е лутају кроз моју главу и изгледају ми сјајне; кадгод, чини ми се, успем, и тада осетим једно |
| p> <p>Младић ју је гледао својим чудним сјајним очима и као да се питао да она не тера шалу.</p |
| сен и враћала се отуд у виду ниске врло сјајних мехурића.{S} Суплент је ваљао у мислима оно што |
| окоју!</l> <l>О младости!{S} О ти сунце сјајно!</l> </quote> <p>Та песма узбуди Илићу гомилу ми |
| д усијаним сунцем готово у дијамантском сјају, те давали улицама, које су празне ћутале, празни |
| е изгледала врло лепа тако у ружичастом сјају уличне лампе, опкољена милионима ситних капљица и |
| лико покушаја да се завађена крила опет сједине остали су без успеха.{S} Јаз се ширио све више. |
| е се запали.{S} Рекао би да се светлост сјури с неба бујицом.{S} Многобројни прозори на здањима |
| е одржала реч и дошла тачно.{S} Баш кад сказаљке на сату једне оближње часовничарске радње пока |
| а ухвати.{S} Жабе су крекетале, попци и скакавци зрикали.{S} Он се упути право преко њива.</p> |
| и су озбиљне разговоре, после пили чај, скакали с предмета <pb n="143" /> на предмет, мезетили |
| које није могло продрети у собу него је скакало око прозора, по калдрми и гранама једне оголеле |
| је више философирао него по обичају.{S} Скакао је с предмета на предмет.</p> <p>— Видиш, ти си |
| јска по ђачким зборовима, где се драо и скакао на први знак <hi>вође</hi>.{S} Потписивао је рез |
| око сандука, гомиле бостана и покроваца скакутали су сунчеви зраци.{S} Небо је било ведро.{S} Т |
| оји без штака не може да макне, а иначе скакуће, свуд јури, трчи, код свију је, без њега ништа |
| ења.{S} Његов одговор пак није се могао скалупити у та општа места, и Вишња би пропала ако би п |
| обрила краљев поступак, схватила га као скандал и поднела оставку.{S} Председник кабинета, који |
| ште и стаде преклињати мужа да не прави скандала.</p> <p>— Остани, Чедомире — говорила му је жа |
| оста моје главобоље.{S} Само знај, нећу скандала у кући — заврши он.</p> <p>Илић није ни сањао |
| оразом једног кабинетског рата, сталним скандалима на двору.{S} Међутим, ни Јован није остао чи |
| ате људе и жене, нарочито жене...{S} За скандалозну страну тога догађаја бринуо се Младен, који |
| ћа прави смисао.{S} Још се није знало о скандалу у Двору.{S} Вечерњи листови ћутали су као рибе |
| личио на оног класичног магарца који је скапао од глади између две гомиле сена, не могући да се |
| сеобина од радничких колеба, магацина и скела.</p> <p>Остојић је био главни настојник.{S} Сав к |
| рушењем, за духовитошћу, за исмевањем и скептицизмом ?</p> <p>Госпођа је истицала пред децом мл |
| се велика смелост не поклапа са општим скептицизмом.{S} Код нас би Наполеон <pb n="286" /> био |
| дговори девојка.</p> <p>Илић се осмехну скептички.</p> <p>— Да... да, пријатељи!... — примети о |
| дар... на професора коме у том тренутку скидају букагије с ногу и нуде за министра... на профес |
| но, то познанство, дубоко поштовање при скидању шешира пред њом, разговор у мирису дувана, бунт |
| прилично вештине, а с много поштовања, скиде свој шешир који је већ губио форму.{S} Вишњине до |
| о, те је ваздух био тежак.{S} Учитељица скиде свој палто, пребаци га преко руке, изви рамена, р |
| да се спусте низ једно брдо, кад ветар скиде Вишњи шешир с главе и понесе га низа страну.{S} М |
| ије, шпартане зеленим уским квадратима, скину са оближњег рафа један дивит, који је био изгубио |
| се хватала магла.{S} Виде како се шешир скину.{S} Још један кратак <pb n="146" /> поклон.{S} И |
| комшинка! — поздрављао ју је из далека, скинувши качкету до земље.</p> <p>Понекад би се заустав |
| S} Доцније, дали су му удобнију ћелију, скинули му гвожђе с ногу, допуштали посете пријатеља.{S |
| екнути једно пред другим.{S} Чедомир је скинуо шешир и нагнут лако, очекивао да му девојка пруж |
| задовољства ускраћују: колико се младић склањао, толико је она трчала за њим.{S} Није марила да |
| то није било могуће.{S} Он није хтео да склапа озбиљније везе, он није тражио <pb n="110" /></p |
| з мишице, обеси се о бедра, да се после склиза на под.{S} Девојка подиже руке као да се предаје |
| је Младен, бистар дечко, али ленштина, склон свима слабостима простог народа, као да су у њему |
| ви људи који воле књиге, Чедомир је био склон маштању.{S} Тражио је самоћу; уживао у лењом губљ |
| к.</p> <p>Ту је било света још више.{S} Склони се у крај, где је почињала једна споредна стаза. |
| тебе, не приличи ти. </p> <p>Девојка се склони од ватре за тренутак.{S} Онда узе неки други пос |
| је Илић имао најмање воље за то, те се склони у прву капију.{S} Матовиће је била задесила нова |
| {S} Пардон, изволи напред — додаде он и склони се у страну.</p> <p>Улица је на том месту била р |
| ли и до вароши је дуго — примети она. — Склонимо се негде, ако хоћете... под какво дрво, у ону |
| ак било стално отворено.{S} Могло се ту склонити од жандармске потере, испред кише или кад чове |
| и свога мужа тиме што ће његове сељачке склоности парирати својим господским понашањем.{S} Редо |
| росто сплетену.{S} Па ипак, по болесној склоности своје душе, он се не даде да га занесе та стр |
| овник, није се могао отрести простачких склоности сељачког сина.{S} Јака му је сметала.{S} У ку |
| ст донесе или не донесе, нови друштвени склоп.{S} Требало му је нечег новог, разонођења, могућн |
| су песма или запевка.{S} Из планинског склопа избијала је река као из неке чељусти.{S} Иза њих |
| шта, па на Седам Кућа све до планинског склопа око Кумодраже.{S} Десно, посматрачево око зауста |
| јој се учини одвратан, тако одвратан да склопи очи са жељом да умре.</p> <p>— Пријо? — закрешта |
| p> <p>— Па читај! — закључи самоубица и склопи очи поново.</p> <p>— Три дана нам говори да хоће |
| n="189" /> <p>Младић уздахну, нервозно склопи једну књигу, па устаде и поче шетати по соби.</p |
| о крст на страни на којој се зауставио, склопио књигу, оставио је у крај свога стола, уредио кр |
| лађем од свега што је дотле окусила.{S} Сколише је поново мисли о Чедомиру, о томе шта би било |
| ио.{S} Још од детињства је познала дане скомрачења и увреде незадовољених амбиција.{S} Позив се |
| ој девојци, њега је обузимала нека чар, скоро физичка, и он је терао пером, као да броди морем |
| муца она несигурно. — То јест, ја ћу се скоро вратити.</p> <p>Часовничар се трже.{S} Пространа, |
| ст у плану.{S} Професори су се обраћали скоро искључиво мушкарцима.{S} Походили су је тренутци |
| а простирка коју је газдарица купила ту скоро и сва срећна унела га у ову собу.{S} Простирка је |
| њене заточнике.{S} Она је била кадра да скочи на дрског човека, као мачка.{S} Али кад би се рас |
| S} Та промена не измаче младој жени, те скочи на други предмет, на своју школу, на децу.</p> <p |
| ово чиним од себе? — освести се она, и скочи са постеље као да се брани од нечијег насртаја.</ |
| седео Младен, који се никако није хтео скрасити на своме месту; до дечка је била једна близнак |
| збора и договора — трудио се младић да скрене правац својих мисли на конкретне ствари, али сли |
| S} Ништа на свету није било кадро да је скрене са правога пута : мушки поглед ни рђав пример, с |
| орака отварала се побочна улица.{S} Она скрену тамо, убрзавши кораке.{S} Киша је пљуштала.{S} П |
| уре.</p> <p>Кад прође поред те капије и скрену ка Теразијама, девојка угледа једна кола <pb n=" |
| Каја бојажљиво.{S} Затим додаде, да би скренула разговор на другу страну:</p> <p>— Ти си напус |
| породицу.{S} Кад би му ко од пријатеља скренуо пажњу на несташност његовог сина, он се бранио |
| легао и заспао.</p> <p>Мисли му поново скренуше у родно место.{S} Оно је врло лепо кад је ваша |
| , ја се питам да ли у мени не живи неки скривени ђаво.{S} Ах, како сам гадан, како сам гадан, Б |
| о да су његови односи с девојком дубоко скривени, те је с те стране био миран.{S} Међутим, мучи |
| а, полажу много на беседништво, и живе, скривено, по Палилули и Енглезовцу, с каквом хистерично |
| вио? — одговарало је нешто у њој, нешто скривено, топло, незнано, а широко и пространо као свет |
| и, да јој открије, поред царства мисли, скровиште осећаја.{S} Он је успео да се она врати у Бео |
| оро седоше за вечеру.</p> <p>То је била скромна кућа једног државног пушкара у пензији.{S} Дома |
| После се сети његовог дома на Врачару, скромне, готово сиротињске кућице, где народног борца о |
| дијамантског праха, пред сликом девојке скромне, лепе, стидљиве и природне.{S} Та је слика преп |
| тог великог предела, стајао је Радоје, скромно, готово понизно, с лулом у левој руци и гледао |
| ј је остало од мираза, живела са децом, скромно, тешећи се да то неће увек тако трајати.{S} Има |
| а, лепљива уста.{S} Хајдучка трава диже скромно свој велики бео цвет.{S} Љутићи су жути као очи |
| Доцније нађе две три лекције и живљаше скромно, у маленом колу знанаца, повлачећи се све више |
| у гимназији, те је од куће добијао врло скромно издржавање.{S} Ипак је имао нечег заједничког с |
| ...</p> <p>— Не, Вишња... — одби младић скромно.</p> <p>— Ја мислим да је то могуће, то ће бити |
| е навикао.{S} У стану је имао што треба скромном човеку.{S} Матовић је био пријатан према њему, |
| арских домова што се слабо поклапало са скромном суплентском платом.{S} Из штедње су седели код |
| де оставку на свој положај и премину са скромном пензијом средњешколског професора.</p> <p>Брач |
| мело тврдио — те га је Илић поучавао за скромну награду.{S} Ову платицу надокнађавала је госпа- |
| , размећи се, другима препоручуј вечиту скрушеност; пењи свој глас за једну ноту више изнад сва |
| еакција је пала.{S} Њени главни стубови скрхали <pb n="6" /> се као од стакла.{S} Краљ се сад, |
| им људима стискао се у њему као соко са скрханим крилима.</p> <p>Варош се спасла, али од <hi>ел |
| а своје младости, њен пасуљ с пастрмом, скуван на особен начин, <hi>чокалиски пасуљ</hi>, с мно |
| шкарка се већ бринула шта ће сутра лепо скувати за ручак, те је питала своје гошће шта више вол |
| адена — рече јој једном муж. — Живот је скуп, а човек ми изгледа ваљан.</p> <p>— И ја сам то не |
| морао бити по најновијој моди и сувише скуп да би се продавао у дућану.{S} Газда-Митар имао је |
| ава одузима последњи грош ради чегртања скупе и некорисне бирократске машине, треба да му га он |
| , стајала је рпа исписаних страница.{S} Скупи их и стаде прелиставати да уђе што боље у предмет |
| >Девојка је падала у све већи занос.{S} Скупи кошуљу позади и притеже је.{S} Врвице на раменима |
| Мале куће — како су звали то одељење — скупи сву храброст, закуца на врата и преда се тој голи |
| <hi>штудира</hi>...</p> <p>Том приликом скупило се велико друштво, како је то ретко у паланци.{ |
| аза гомила света, тако велика као да се скупио народ са целе планете.{S} Сви су је гледали са у |
| , те се оно мало новаца колико се могло скупити у једном покрајинском месту, готово све потроши |
| -Илићу? — пређе Бела изненадно на њега, скупљајући празне шоље.</p> <p>При тим покретима покази |
| роводила лако, радећи у школи појачано, скупљајући по селу мотиве са чарапа, ускршњих јаја, дрв |
| е ишла код једне другарице, код које се скупљало друштво по моди руских универзитета, где се не |
| културних радника по паланкама, који су скупљачи претплате свакој новој књизи, повереници одбор |
| у, малопродавци варали су је, продавали скупље, крали на мери, потурали што је рђаво.{S} Било д |
| прште Каја у смех. — Ко га не познаје, скупо би га платио!</p> <p>Вишњи не би право ова рођачк |
| и постати јаван радник.{S} Стало вас је скупо док сте дотле дошли.{S} Али још све муке нисте пр |
| радови предузећа; наравно да су онда и скупо стали, те се оно мало новаца колико се могло скуп |
| ни другови, одушевљене другарице, ђачки скупови, дуга бдења, па и саме ноћне светиљке, које су |
| купе јој пајаца са звонким прапорцима, скупоцен шешир или хаљину у моди.{S} Бела није никад ос |
| ма постељи, опет до зида стајала су два скупоцена ормана, изолучена при врху, оштећена употребо |
| авање неке врсте племства, захтевала је скупоцена одела, свечане ручкове, у кући се кувало двап |
| остирку.</p> <p>— Штета је упрљати тако скупу ствар — рече гласно.</p> <p>Диже се полако.{S} Но |
| поред Млаве.</p> <p>— На Духове је наша скупштина у Београду — рече јој Аница. — Хоћеш ли да ид |
| уштву, о испитима, при излетима, месним скупштинама, остајала је усамљена.{S} Младићи је нису в |
| овој киши?{S} Нигде те нисам видела на скупштини.{S} Мислила сам да си се вратила кући.{S} Тет |
| <pb n="238" /> <head>XXII</head> <p>На Скупштини је нашла Вишња неколико својих другарица из д |
| су они који као ђаци добијају места по Скупштини, разним министарствима и осталим великим надл |
| .{S} Успео је да оба пројекта озакони у Скупштини.{S} У буџет се унесе довољна сума за почетак. |
| , јаловост у државној управи.{S} Ако је скупштинска већина хомогена, иде се до отвореног деспот |
| одљиво преко лица.{S} Ветар се играо са скутовима њене кратке хаљине и откривао ногу до колена, |
| од главних улица.{S} Чедомир је провео скучено детињство у тој кући где се морао одржавати изв |
| арактер неодређен, несталан, неодважан, слаб.</p> <p>— Ти не волиш свога рођака! — пребаци јој |
| али је у осталим предметима био већином слаб.{S} Из српског језика је имао стално двојку.{S} Ос |
| нчиле њено лице претерано бледо, готово слабачко.{S} У тај исти мах појави се и визија Вишње, т |
| , циљајући на професоре који су му дали слабе оцене. — Само док се мој ћаћа пусти с робије.</p> |
| су му пријали.{S} Остављао је, као сви слаби људи, времену, каквој повољној прилици или случај |
| ремена.{S} Шта су они криви ако су били слаби или имали противна убеђења?{S} Ја сам о томе у ап |
| омешаном са нешто зависти, коју осећају слаби према јакима.{S} Он је у новцу видео силу која уч |
| Бунио се против неправди које су чинили слабијим од себе, смејао се њиховој уображености, вређа |
| правди великих према малим, јаких према слабим, он је брзо постао убеђен у теорије материјалист |
| ених руку, набреклих груди, устрепталих слабина и очију стакластих као да душа сања неки ванзем |
| та.{S} Под његовом руком увише се витке слабине девојкине.{S} Он пусти.</p> <p>Кад хтеде да заг |
| вештијега, влада аристократије, ропство слабих ?{S} Зар то није укидање свих принципа јеванђеља |
| ла је раскош министарских домова што се слабо поклапало са скромном суплентском платом.{S} Из ш |
| ом месту можда знао користити том њеном слабом страном и, кад је потребно, уразумити размажено |
| ту улицу, веровала у њу.{S} То је била слабост ове учене главе.{S} Она је кроз њу гледала свој |
| Изузетци, маленкости, противуречности, слабости, погрешке довеле су ме на једну тачнију оцену |
| {S} Његова вика није се дотицала ситних слабости и рачуна.{S} Он је нишанио високо.{S} Он је ос |
| бистар дечко, али ленштина, склон свима слабостима простог народа, као да су у њему васкрсавали |
| војци чије поверење изиграва и чијом се слабошћу користи, према себи самом на крају крајева, је |
| шим именима њихово име је најлепше; сва слава, пред њима, бледи и губи се, и као што би радила |
| настављао своју расправу.{S} Неодређена слава би опет залебдела пред његовим очима.{S} Људско с |
| одским понашањем.{S} Редовно је ишла по славама, правила посете, ступала у хумана друштва, води |
| што не би постао професор универзитета, славан човек!{S} Он би живео пријатно, дао би њој све ш |
| вега мога знања, без појма да и постоје славни психолози?“ Цело његово биће вукло га је у том т |
| аучи се на памет још два'естак наслова, славних имена и мудрих мисли.{S} Иначе, жена испадне уч |
| зажутела у школском врту.{S} Трипут је славуј пропевао у шипражју поред Млаве.</p> <p>— На Дух |
| по четврти пут глог белио, лале жутеле, славуји певали.{S} Нова трава клијала је испод трња, сн |
| фењер.{S} У оближњој башти натпевали се славуји.{S} Негде би зашкрипао ђерам.{S} Варош тонула, |
| дала надимак:{S} Јеж.{S} Стеван се није слагао са женом.{S} Ћерка једног бирократе из доба први |
| само њено име, обузимао га неки флуид, сладак и тежак; у глави му се бркало, срце готово прест |
| написао адресу и залепио завој, дубок, сладак уздах отео би му се из груди, а глава му клонула |
| ије била никад осетила ове болове и ове сладости.{S} Чудила се тој несаници, покушавала да се о |
| .</p> <p>— Читала сам негде да је љубав слађа кад је мрак.{S} Гледаћемо звезде...</p> </div> <d |
| де томе осећају, голицавом, узбудљивом, слађем од свега што је дотле окусила.{S} Сколише је пон |
| у бонбоне, китила га цвећем из саксија, слала по Младену какву гравуру или други украс за његов |
| озор саксију резеде.{S} Госпа-Матовићка слала министарске цигарете.{S} Бела долазила чешће прек |
| ј ма̑л се развлачи као да је Алајбегова слама.{S} Деца <pb n="235" /> су ми неочешљана, неумиве |
| " /> На глави јој је био прост шешир од сламе.{S} Па ипак, младост и здравље чинили су од ове т |
| прављало неколико фотографија у раму од сламе.{S} Ту је лежао још један албум, повезан у плиш, |
| параћинског штофа, <pb n="55" /> а лети сламни шешир у боји и прсник од платна.{S} Тражио је од |
| њене паприкама.{S} Сељаци у незграпним, сламним шеширима цењкали се с грађанима.{S} Око дванаес |
| ојим је меланхолични Чачанин, с великим сламним шеширом као мангала, чувао свој мâл суревњиво и |
| ена златне косе вирила су испод простог сламног шешира.{S} У руци је држала један крупан цвет н |
| дост што је види, што је ту поред њега, сласт што је заљубљен више него први пут кад су прошета |
| на њен <pb n="190" /> први пољубац.{S} Сласт те успомене би још јача што су је изазивала уста |
| врло озбиљно.{S} Али не осети више ону сласт студентског живота, коју је осећала прве године.{ |
| тињском перверзијом, која даје све више сласти што се ниже пада.{S} Калдрма, куће, кровови цакл |
| еко фино вино, преваре својом лакоћом и сласти, па опију благо, замагљавајући нашу свест и ства |
| није речи могла рећи.</p> <p>— Удај се, слатка Вишња, не размишљајући сувише, не тражећи много. |
| лности ?</p> <p>— Она није више у моди, слатка моја — насмеја се стара девојка. — Она је одвише |
| јка је ухвати за руку.</p> <p>— Слушај, слатка Вишња — рече јој. — Ја знам где си била.{S} Не п |
| пташе јој матерински:</p> <p>— Вишња... слатка Вишња, пробуди се, устани; не гледај ме тако.{S} |
| на младићевој соби њу би прожмала нека слатка језа, од чукљева на руци, па кроз цело тело, да |
| рено поље и сунце, она се учини младићу слатка и мека као та воћка коју му је нудила.</p> <pb n |
| о лепа воћа!...{S} Тазе јабуке, крушке, слатке поморанџе... ’Ајде, јевтине и слатке!...</p> <p> |
| гове, и осташе тако, за један тренутак, слатке, топле, уздрхтале.{S} Пољупци су се понављали по |
| слуша њен љупки глас, који му добацује слатке, заношљиве речи.{S} А кад би се пренуо сасвим и |
| кушење, и девојка би се стресла од неке слатке, несносне језе која ју је подухватала целу, од в |
| е, слатке поморанџе... ’Ајде, јевтине и слатке!...</p> <p>После се појави коњски трамвај.{S} Уд |
| а.{S} Вечера је била обилата, било је и слаткиша, па и вина.{S} Стари <pb n="269" /> пушкар, ко |
| а, по каткад, сензационе романе, и јела слаткише, почев од најфинијег швајцарског фондана, па д |
| Није то рђаво.{S} Човек има своју кућу, слатко руча, купи жени папуче.{S} Јест, може да <pb n=" |
| е био мек, сир диван, а апетит одличан; слатко је јео и преслишавао се ко је југ, а ко је север |
| животом идеала из књига, уживало је сад слатко на пригревици ових присних састанака.{S} Он се в |
| се представљају као великошколци, праве слатко лице познатијим госпођама на шеталишту, знају за |
| бузимала ју је нека лака ватра, која се слатко гасила при додиру чистог рубља.{S} Раније чим би |
| трично звонце позва собарицу да послужи слатко.</p> <p>— Само још фале прангије! — говорила је |
| Врућина ми је, мајко.</p> <p>— Хоћеш ли слатко и воду?{S} Сад је девојка дошла са бунара.</p> < |
| у глави.{S} Њему су ти загрљаји падали слатко на срце.{S} Они су му ласкали, уверавајући га о |
| ени колега, иза леђа своје жене, правио слатко лице.{S} Узалуд је општински ћата избријавао под |
| око ње.{S} У уста јој је навирало једно слатко пиће, као грех.{S} Помрчину замени блесак јаке с |
| више, па да се буде срећан!{S} И у том слатком расположењу, које не потиче из одређених ствари |
| госпа-Матовићка у пажљивом опхођењу, у слатком и кафи, комплиментима и у киселој штрудли с мак |
| неком сенком.</p> <p>— Шта ћу му ја! — слегала је девојка раменима.</p> <p>— Вишња Лазаревна! |
| релази преко остварених задовољстава са слегањем рамена, посматра оног првог човека немилосрдно |
| /p> <p>Понекад наврати и Зарија Ристић, следбеник класичних философа и нуди на продају свешчице |
| велике цене.{S} Овог пута њен се поглед следи.{S} У дневним вестима налазила се ова белешка:</p |
| дало, морало се допасти целом свету, па следствено и његовој жени.{S} У противном, глупости кој |
| зире се разнолико цвеће.{S} Ту је модри слез са круницом као звезда.{S} У жалфије се пла̑ве дла |
| Она се чудила како је досад могла бити слепа, водити бесциљан живот, читати бљутаву литературу |
| где начуо, а у себи је додавао; „Ми смо слепи код очију, утучени у главу, стока божја!“</p> <p> |
| , сурва се на канабе, притиште јако обе слепочнице, које су биле као да хоће да прсну, а прстим |
| ст.{S} Кад би се ипак уморио, стезао је слепочнице грчевито, шетао по соби или бежао... по заба |
| е годину дана пред нашим носем, а ми... слепци код очију!{S} Бела ми је сад признала све.{S} Ве |
| а се у вис, кружила неко време, па опет слетала, и крештала свеједнако и јогунасто.{S} У једном |
| Ко ће рећи икад гомилу осећаја, мисли, слика, успомена, које се прегоне у човеку у извесним ча |
| Девојку је обузимала ватра све више.{S} Слика Чедомира, његовог загрљаја и оног бесног канкана |
| па до у саме таласе Дунава.</p> <p>Ова слика учини весео утисак на Вишњу.{S} Она се мирила са |
| њу.{S} Хтео је да је заборави.{S} Њена слика се брисала, срце ћутало.{S} То је трајало неко вр |
| /p> <p>Чедомир притрча девојци.{S} Њена слика му је бунила главу.{S} Хтео је да опет под руком |
| у од тепсија и шерпи, висила је јевтина слика талијанског издања <pb n="157" /> која је требала |
| не, лепе, стидљиве и природне.{S} Та је слика препоручивала молитву, давала опроштај, угушивала |
| је неколике.{S} Оне нису имале стиха ни слика.{S} Смисао је био редак гост његове музе.{S} Авет |
| ан у плиш, гомила посетница и карата са сликама.{S} До зида се налазила једна постеља, од орахо |
| Матовићев, рад једног од наших старијих сликара.</p> <p>Кроз широм отворене прозоре допирао је |
| о у бајци.{S} Јесења ноћ ју је опијала, слике у глави обавијале се као паучина; у крв улазила г |
| више заспати.{S} Заман је гонила његове слике.{S} Оне су се јављале поново, ницале око ње, обуз |
| карте с унакарађеним лицем краљевим, те слике гимназије и пијаце које су му представљали Вишњин |
| ц својих мисли на конкретне ствари, али слике оне две девојке нису му излазиле из главе, тако м |
| е љушкале на вечерњем поветарцу, спајао слике своје две познанице.{S} Од Беле је узимао њене си |
| утно познатих места, изазивале слику за сликом преживелих догађаја, доносиле јој одјек млаких б |
| {S} Затим је дошла опет једна карта, са сликом неке велике зграде и краја улице, која се губила |
| ашину, у маглу дијамантског праха, пред сликом девојке скромне, лепе, стидљиве и природне.{S} Т |
| /p> <p>Илић се освести потпуно пред том сликом.{S} Цело његово поштење усправи се између њега и |
| } Као ван себе, гледала је своју слику, слику не ње, него друге жене, не жене, него нечије наго |
| а тичица.</p> <p>Доиста, Чедомир угледа слику једне врбе и у њој слику тице како стоји на гранч |
| омињале мутно познатих места, изазивале слику за сликом преживелих догађаја, доносиле јој одјек |
| на саставу две велике воде, и изазивале слику студента Илића.</p> <p>Још највише би се разоноди |
| рце ту опасну гљиву, а заједно са њом и слику младе Чачанке.{S} Хтео се бацити блатом на све <p |
| Чедомир угледа слику једне врбе и у њој слику тице како стоји на гранчици.{S} Још цео један све |
| боса.{S} Као ван себе, гледала је своју слику, слику не ње, него друге жене, не жене, него нечи |
| нутку цео свој дотадањи живот као једну слику, као једну представу.</p> </div> <div type="chapt |
| , а највише према себи самом.{S} Као на слици, он је видео цео свој живот, целог себе.{S} Што ј |
| нису долазиле на ум младом човеку, али сличне свакако.{S} Јер, кад спусти поглед на свој рукоп |
| њега обузе једно јако, немирно осећање, слично болу за домовином.{S} У његовој природи беше јак |
| {S} То му откри његов интимни пораз.{S} Слично разоружаном ратнику, он је гледао својим сопстве |
| се она надала да ће наћи неког другог, сличног њему, <pb n="236" /> можда још бољег од њега.{S |
| је он називао њеним, правећи илузију на сличност њихових имена!{S} Једанпут су дошли дотле чамц |
| Мило му је било што је реакција падала, слобода се објављивала, што је настајала нека промена н |
| е пуне света, велике димензије, ширина, слобода.{S} Могао је живети неколико векова а да му се |
| која ниједан закон не може одобрити.{S} Слобода је појела своју децу.</p> <p>— Илићу?</p> <p>— |
| ије питао: шта ћете и кога тражите ?{S} Слобода, драга, мила слобода, пун идеал тога појма, так |
| , па настави говор о политици:</p> <p>— Слобода штампе је изиграна.{S} Трговци су се уселили у |
| осећала на Великој Школи.{S} Академска слобода јој је пријала.{S} Могла је уредити свој живот |
| ати друга посла.{S} Шта је мени шкодила слобода, кад сам растао са̑м, ненагледан ни од кога, ка |
| кога тражите ?{S} Слобода, драга, мила слобода, пун идеал тога појма, тако присног свима нама |
| уштеност источњачком природом, савршена слобода, ускраћивана дугим ропством под Турцима, испуња |
| ствари.</p> <p>— Докле иде та свемоћна слобода? — питала ју је савест, једна савест коју је па |
| S} Убијен је краљ тиранин, осигурана је слобода штампе, уставом су дате све грађанске гарантије |
| , испунила поукама и забранама. — Је ли слобода допустити оно што је недопуштено, укинути везе |
| ће, и судбину која им се одреди.{S} Реч слобода за њих је смисао зла.{S} Оне иначе не знају за |
| шанио високо.{S} Он је остављао свакоме слободан један круг болесних места, а нападао је на оно |
| тра на овом месту, у три сата.{S} Ти си слободан?...{S} Ево ми трамваја — додаде затим. — Ја ћу |
| ице белило се.{S} Био је бео и њен врат слободан, маљав, округао као у грлице.</p> <p>— Срећан? |
| ет кад те виде саму.</p> <p>Та оскудица слободе падала јој је најтеже.{S} Читала је књиге, седе |
| род... мораће дати нов устав, грађанске слободе.{S} Наше идеје иду у сусрет победи.</p> <p>Млад |
| оја изнесе захтеве за најшире грађанске слободе.{S} С друге стране, круна се опијала са нешто р |
| амо базе; треба прво створити политичке слободе, без којих се не могу замислити поједине органи |
| .{S} Такве су и жене које примами сунце слободе.{S} Оне му полете, без размишљања, али хиљаде н |
| > Видиш, били смо сви подједнако лишени слободе, осуђени на затвор по апсанама; закон је био је |
| би се у том часу бацио љагом на свемоћ слободе и њене заточнике.{S} Она је била кадра да скочи |
| прозор.</p> <p>Зарија пређе на илузију слободе, оде у метафизику, изгуби се у апсурдности даљи |
| револуцији, Карлу Марксу, универзалној слободи и еманципацији жена.{S} Еманципација!...{S} Да |
| еким руским принципима васпитања деце у слободи.</p> <p>— Нек се развијају по инстинкту — говор |
| Нема шта да те извињавам.{S} Ти си овде слободна, као код своје куће.{S} Немаш чега да се женир |
| ка и талијанска дела.</p> <p>Осећала се слободна, зрела, цела.{S} Како јој је сад изгледао јада |
| ада и била његов најбољи украс.{S} Тако слободна, још више <pb n="101" /> је ушла у социјалисти |
| , близнакиње, с црвеним тракама у коси, слободне, радознале и пуне прича о мачки, кокошима и ђа |
| и заповедају нам.{S} Шта онда остаје од слободне воље коју нам професори доказују толико?</p> < |
| кречало је по селу.{S} Девојка се осети слободнијом у присуству ове стварности.{S} Негде зашкри |
| товић, који је био сишао са пространих, слободних златиборских сувата и са наслеђеним искуством |
| рођена.{S} Слободно је могла доћи кући, слободно отићи од куће.{S} Слободно изабрати своје друш |
| иначе књиговођа у варошкој штедионици, слободно, као да је у механи;</p> <quote> <l>Ој убава, |
| врата.</p> <p>— Да, Бела — одговори он, слободно, осећајући да му се срце пуни неким осећајем, |
| ће.{S} Слободно изабрати своје друштво, слободно казати своју мисао.{S} Што год је било око ње, |
| } Чинило јој се да је поново рођена.{S} Слободно је могла доћи кући, слободно отићи од куће.{S} |
| а доћи кући, слободно отићи од куће.{S} Слободно изабрати своје друштво, слободно казати своју |
| сполагао његовим животом и смрћу, па се слободно упућује у варош.{S} После се сети његовог дома |
| тва не челиче дух.</p> <p>Син је растао слободно, тумарао са свим квартовским мангупима, носио |
| ене.{S} Кад би му, и поред тога, остало слободног времена, он је износио своја размишљања <pb n |
| но Матовић. — Брак треба да је резултат слободног размишљања.{S} Бојим се да младића није засен |
| овека и жене постоји, за мене, једино у слободној љубави.</p> <p>Али се његова реч заустави на |
| њој фабрици.{S} Добро му се плаћа.{S} У слободном времену ради за себе.{S} Све је то он сам изр |
| о, одаде се нарочито на часовнике.{S} У слободном времену учио је немачки језик, поручивао муст |
| или политике.</p> <p>Чедомир је остајао слободњак у свему.{S} С тим уверењем, које се граничило |
| машћен шешир и уздигнуту јаку.{S} Он је слободоуман, бар у теорији.{S} Он је за сва права, бар |
| о је површно:</p> <p>— У мени је волела слободоумна, учена човека.{S} Љубав је одбијала стално. |
| очекујући да у њима види кога од нових, слободоумних министара.</p> <p>— Од њих земља очекује — |
| опао ваздух, светлост, огроман простор, слободу.{S} Њихов ситан <pb n="94" /> мозак не може да |
| абирања појима једнакост, поред ропства слободу.{S} Историја човечанства је састављена од контр |
| ја?{S} Његов прадед борио се јуначки за слободу своје земље, његов дед је кметовао дуго година |
| Све снаге је требало уложити у борбу за слободу.{S} После ће доћи остало само по себи, ако је к |
| равду и уједињење Српства.{S} Тражио је слободу у вери, књижевности, у науци.{S} Све снаге је т |
| вести у дело програм странке, озаконити слободу штампе, збора и договора — трудио се младић да |
| н је желео да има новаца да би осигурао слободу кретања, да би радио само оно што воли, да буде |
| ина, који је, поред своје струке, волео слободу, желео добро своме народу и имао стила у чланци |
| ндацима.{S} Шта то мари!{S} Он је волео слободу, веровао у њену свемоћ, замишљао ју је као море |
| јају то парче хлеба без борбе, те своју слободу употребљавају на своја задовољства, а задовољст |
| о гледаше посну боју и редове штампаних слова, која су расла, дебљала, удвајала се, одлепљивала |
| де у природу!</p> <p>Чедомир, као добар Словен, прими радо овај изговор да не ради ништа, и при |
| на земљи, оца нашег?</p> <p>Вишња, лака словенска природа, давала се уверити и овом половином с |
| } Русија, велика, света Русија, матушка словенска, све је у њој могуће, све је у њој по руски!{ |
| ини.{S} Њена глава је била плава, прави словенски тип, који се у Србији још може наћи само по з |
| ало се.{S} На њему је писало неједнаким словима: „Збогом, Дрино водо, ја одо’!“</p> <p>Вишњино |
| 113" /> ћошковима, у бледим новинарским словима, у комбинацијама домина, у густом диму од дуван |
| >штампараца</hi>, како су се овде звали словослагачи.{S} У њихову собу, која је била за <hi>бољ |
| еопштег боја, човек схваћа стање мира и слоге, поред одабирања појима једнакост, поред ропства |
| оји су доносили робу на избор, чудио се сложености црквене администрације око потребних докумен |
| девојку, по имену Аница.{S} Лепо су се сложиле.{S} Поделиле су државне квартире на два одељења |
| итете по Европи, које ступају у најниже слојеве народа да би <pb n="32" /> га проучиле, олакшал |
| ове; на обали каквог друма показивао му слојеве земље, излагао геолошке теорије, упућивао га у |
| недовољног надзора, пала са степеница и сломила ногу.{S} Стога су јој вечито угађали. <pb n="12 |
| еру, претерао, затворио си се у кулу од слонове кости.{S} Ти си рђаво разумео околину у којој ж |
| бедне, глупаве, непоштене канцеларијске слуге, чији је живот празан и пуст колико и она архива |
| стао министар... овде, у овом салону... служавка је брисала трпезарију... ти си се бакћао око н |
| ва.{S} Довољно је ако се <pb n="184" /> служавка нађе поред ње с времена на време.</p> <p>Лазар |
| {S} Остави ме, мајко...{S} Ено, зове те служавка.</p> <p>Она је због Чедомира променила цео <pb |
| После ручка прелазило се у салон, да би служавка очистила трпезарију.{S} Стари господин би се и |
| има од трпезарије.</p> <p>— Шта ли ради служавка? — рече она као за себе, па повири у предњу од |
| штама се трава подмладила.{S} Са пијаце служавке су носиле зелену салату.{S} Роба се пресијавал |
| говорио шатровачким језиком, задиркивао служавке.{S} Ћерка, која је већ била на удају, није има |
| а да их однесе, па се предомисли, зовну служавку и предаде јој што је имала у рукама.</p> <p>— |
| о директора не може да тиче.{S} Државна служба долази на прво место...{S} Прописан програм, као |
| ја је струка...</p> <p>— Ово је државна служба — прекину га директор суво — има, на првом месту |
| ерзитету, и већ знају вредност годинама службе.{S} То су они који као ђаци добијају места по Ск |
| пушкар, који је задржао нешто од своје службе у војсци, трудио се да надокнади дамама оскудицу |
| г краја Србије на други, отпуштањима из службе, бежањем у иностранство, сваковрсним неправдама, |
| љава од своје жене.{S} Морао се примити службе.{S} Доби место у једној београдској гимназији.</ |
| не спадају у моју надлежност — одговори службеник мртвачке спреме. — Ја терам кола треће класе. |
| а према домаћем учитељу.{S} Жандарм, на служби у министровој кући, одавао му је потпуно прописа |
| вао и оно што је у партији или државној служби сазнао у поверењу.{S} Тако рече једног дана:</p> |
| о их је било много луђих.{S} У државној служби није нашао места, и ако су тамо постављани људи |
| биљно бринем за ваш опстанак у државној служби — приметио му је директор.</p> <pb n="264" /> <p |
| чије него му нађе лепо место у државној служби.{S} То допусти Матовићима да се преместе у једну |
| о <pb n="299" /> је каријеру у државној служби.{S} Он пак био је први ђак у сваком разреду, чет |
| у били тешки тренутци.{S} Незадовољан у служби, несрећан у кући, он је лутао по читаве ноћи да |
| и на пут, свршити школу, добити државну службу, па да проведе на миру старе дане уз сина господ |
| ну у Београду, па онда прешао у државну службу, добивши за преписача у Ваљеву, где је начинио ц |
| који одавно имају готов план школовања, служе војску одмах по матури, уписују за то време семес |
| ила за <hi>боље госте</hi> и у исти мах служила за кување, долазиле су оближње раднице да однес |
| .</p> <p>Девојка понови песму мирно, не слутећи осећаје које је изазивала.{S} Тада он дохвати к |
| нас зову земља изненађења.</p> <p>— Не слути, бога ти — одврати госпођа — ту је устав, Државни |
| ило веће, много теже него што је његова слутња предвиђала.{S} Његов поглед се прошета од Беле к |
| е имале амбициозну младост, срца врела, слутње прве узнемирености, девичанске наде и бескрајне |
| дејство.{S} Илић је заборављао незгодни случај и своју оскудицу.{S} И они се вратише у варош јо |
| соби мирно, као на неки давни несрећни случај.{S} Нека топла нада, која се у њој рађала без ра |
| У једном листу нађе забележен јучерањи случај.{S} Белешка је гласила :</p> <quote> <hi>Досадил |
| се кецеља поред огњишта, и само срећан случај спасе девојку од даље несреће.</p> <p>— Чујеш, В |
| је није добио.{S} Десио му се несрећан случај.{S} Какав?{S} Који?{S} Није знао, али му је сад |
| /> <head>XXVI</head> <p>Да ли је то био случај?{S} Или заиста нека виша сила управља нашим мисл |
| а нашло се и неколико људи, како је то случај у свима покретима, који су хтели употребити ту з |
| з његовог знања, да је био жртва глупог случаја, и да... на крају крајева, он њу воли још, њу ј |
| му је сад девојка поново требала?...{S} Случајни сусрет по том кишовитом времену унео му је тек |
| а универзитет и отишла за учитељицу.{S} Случајно је добила добро место: једно богатије село у М |
| је, као аргумент, ту реченицу, коју је случајно негде начуо, а у себи је додавао; „Ми смо слеп |
| и, времену, каквој повољној прилици или случају да они реше његову судбину.</p> <p>Једном се ди |
| да знам?</p> <p>— Не на мене, у сваком случају — упаде госпа-Клеопатра.</p> <p>Стари господин |
| — Дотле се може све десити.{S} У сваком случају припази на ту твоју шмизлу.{S} Кад смо ми били |
| сти које је имао према њој?{S} У сваком случају Вишња није знала дотле шта се дешавало са њеним |
| — замуца учитељица — задовољна у сваком случају.</p> <p>Па као да хтеде уверити себе, потврди:< |
| ог смисла.{S} Читао је да жена треба да слуша мужа.{S} То му се увртило у главу и није хтео за |
| ју њен терет.</p> <p>Вишња је волела да слуша те говоре.{S} У доба реакције, штампа је била оба |
| ушајући звуке пијука, њему се чинило да слуша њен љупки глас, који му добацује слатке, заношљив |
| в да изјављују!</p> <pb n="198" /> <p>— Слушај, Клеопатра — примети хладно Матовић. — Брак треб |
| <p>Илић је загрли преко воље.</p> <p>— Слушај, Чедо.{S} Ти си нешто охладнео према мени.{S} Чи |
| ара девојка је ухвати за руку.</p> <p>— Слушај, слатка Вишња — рече јој. — Ја знам где си била. |
| топлим погледом рад на добру народа.{S} Слушајући звуке пијука, њему се чинило да слуша њен љуп |
| живимо као старци, или да умремо млади слушајући своје срце.{S} Ја сам изабрао ово друго, а и |
| рисуством човека који је ишао поред ње, слушала је радознало и жудно његове речи... речи школов |
| кције сину новог министра, Матовића.{S} Слушала је од другова да говоре са завишћу да је то нај |
| лед и нервозно угризање усне, кад би га слушала како објашњава Младену какво правило из математ |
| је био пун ових фраза.{S} Девојка га је слушала погледом зачуђеним, наивним, благим и жалосним, |
| рзали штит од качкете.{S} Девојка га је слушала с пажњом и, у исти мах, са извесним страхом.{S} |
| уденткиња са биологије.</p> <p>Вишња је слушала те разговоре и осећала се све неугодније.{S} Ње |
| и потреба наше природе?</p> <p>Вишња је слушала ове речи, које су се чудно поклапале с оним неч |
| олитиком и тако нечим, стварима које је слушала, читала на Великој Школи.</p> <p>Једном прилико |
| {S} Противила се вољи родитеља.{S} Није слушала савете опробаних пријатеља.{S} Угушивала је гла |
| и похађао је Велику Школу као ванредни слушалац.{S} То је био тип своје врсте; док су његови д |
| ио први и овде.{S} Али га сад нико није слушао.{S} Они који су му се дотле дивили највише, глед |
| а несрећа.{S} Младен, који је још нешто слушао док је стари министар био жив, промангупирао се |
| S} Могло се ићи из ходника у ходник, из слушаонице у слушаоницу, с предавања на предавање.{S} Н |
| ћи из ходника у ходник, из слушаонице у слушаоницу, с предавања на предавање.{S} Нико вас није |
| и жену која господари кућом и жену која сматра да је њен позив у животу виши од обичне бриге за |
| ... — примети он — Пријатељство које се сматра да је вечито, а које живот распе као плеву!</p> |
| то десило?{S} Ја то нисам хтео.{S} Мене сматрају за мирна човека, али видиш, ја се питам да ли |
| о на оно што је пријатно.{S} Свога мужа сматрала је за нову играчку коју је добила и која треба |
| рано, као пијаница по занату.{S} Она је сматрала пољупце као шећерлему, пуцала језиком и тражил |
| није ју могла утешити.{S} Своју грешку сматрала је за кривицу.{S} Стид ју је било и од самог И |
| к тих дана.{S} Људи су веровали у њега, сматрали га за нешто више од себе.{S} Кад је пролазио у |
| е себе посветио за философа.{S} Зато је сматран за смешног, и ако их је било много луђих.{S} У |
| види све из кујне.</p> <p>— Куварица не сме да регне — прекину га девојка. — ’Ајд, загрли ме... |
| о. — Ја ћу то изгладити.{S} Мајка се не сме мешати у наше ствари.</p> <p>— Мани се, Бела — викн |
| , тако уз тог оца сурих, смерних очију, смеђе накострешене браде, ниског раста и великог трбуха |
| >— Наш Чедомир као да је пао с Марса! — смејала се госпа-Матовићка, која би кадгод присуствовал |
| правди које су чинили слабијим од себе, смејао се њиховој уображености, вређао их отворено.{S} |
| ниво! — осмехну се Илић.</p> <p>Није се смејао арапу, сажаљевао га је искрено.{S} Он је себе ви |
| Не, нисам ја за дуван!</p> <p>И Илић се смејао.{S} Њихови се осмеси сусретоше, њихова се лица п |
| је његова умиљавања — и чудити се... и смејати предрасудама!</p> <p>Говорила је то да би га ка |
| не примети на улици, било да се сувише смеје са осталим друговима.{S} Па и ти другови, изгледа |
| ито играња.</p> <p>— Нећу да ми се свет смеје: хрома млада, хрома млада! — говорила је девојка |
| је певао:{S} Ја се смејем, морам да се смејем — Бог је реко: морам да се смејем.</p> <p>Ти сас |
| да се смејем — Бог је реко: морам да се смејем.</p> <p>Ти састанци су Илића разнежавали и одобр |
| ко на то нисмо раније мислили.{S} Ја се смејем <pb n="109" /> кад се сетим извесних предрасуда |
| љала кроз њих.{S} Он је певао:{S} Ја се смејем, морам да се смејем — Бог је реко: морам да се с |
| косио свакој реакцији.{S} Полиција није смела ући ту; за ђаке је пак било стално отворено.{S} М |
| аче...</p> <p>— Иначе?</p> <p>Бела није смела ићи до краја своје претње, те ју је мајка допуњав |
| два предмета — освета реакције! како је смело тврдио — те га је Илић поучавао за скромну наград |
| росвећене администрације, где се велика смелост не поклапа са општим скептицизмом.{S} Код нас б |
| ушевљења, воље де се ради нешто велико, смелости да се кида са свиме што је старо, штетно, усто |
| левања, прошапта поверљиво:</p> <p>— Не смем од маме.</p> <p>Он јој приђе.</p> <p>— Ја сам љута |
| мора доћи.{S} Ја имам времена.{S} Ја не смем живети обично.{S} Али — прихвати после једне почив |
| ка у живот наместили на колосек који не смемо напуштати под казном да се не преврнемо.{S} Као ш |
| е изигра ове мере.{S} У тој бризи он је смео с ума реакцију простих маса, те је сад, место влас |
| варима, о интимним везама, и он им није смео прилазити, он је бежао даље од њих.{S} Тада би одл |
| ти, све... све... што ником другом није смео рећи.</p> <p>Од оног дана кад је био с Вишњом у ње |
| огао од њеног оца и њене куће, он не би смео поверити сву ту изненадну раскош свога срца и чудн |
| Усред Београда који је дотле познавала: смерне породице у којим је наставала, умерене забаве <p |
| познао понижења, тако уз тог оца сурих, смерних очију, смеђе накострешене браде, ниског раста и |
| не стаје ништа.{S} Међутим, њему то не смета, он то не зна.{S} А тај сељак то је наш народ.{S} |
| е зна ни читати ни писати, велико знање смета.{S} Довољно је ако се прочита десетак књига, науч |
| Мало после, удари плаха киша.{S} Шта то смета?{S} Она је ишла уморно, тромо, али све даље.{S} М |
| ма, ситним болестима које се пате, а не сметају.</p> <p>— Главно је да јој је срце здраво — реч |
| склоности сељачког сина.{S} Јака му је сметала.{S} У кући је био без капута, са заврнутим рука |
| ене гомиле давио је.{S} Гостима није то сметало.{S} Они су седели око столова накресани, распол |
| најући ни сам зашто хита.{S} Свет му је сметао, те сиђе с тротоара.{S} Око срца му је било весе |
| астим.</p> <p>Чедомир се осећао уморан, сметен, изнурен.{S} Ћаскање пијаног мудраца занимало га |
| ним кантама, трулим хартијама и осталим сметлиштем које је град избацивао на своју периферију.{ |
| у снебивао, осећао се као на терету, на сметњи.{S} После се навикао.{S} У стану је имао што тре |
| претерујеш.{S} Ти си се спотакао о прву сметњу и сад очајаваш.{S} Не треба бити тако осетљив на |
| начелне разлике не представљају велику сметњу.{S} Међутим, то није било могуће.{S} Он није хте |
| Девојке примише шалу.{S} Њихов несташан смех одјекну долином.</p> <p>— Дај да ти помогнем око в |
| реле груди.{S} Она се насмеја.{S} Оштар смех зацика по соби.{S} Насмеја се и оно тело у огледал |
| p>— Чеда и еманципација! — прште Каја у смех. — Ко га не познаје, скупо би га платио!</p> <p>Ви |
| д се неће удати.</p> <p>Остојић прште у смех.{S} И Вишња се насмеја.</p> <p>— Гатке! — рече она |
| } Он осети готово перверзан занос од те смеше поезије, успомена и присуства девојке која му је |
| лософије дошла на та непосвећена места, смешећи се као дете.</p> <p>У тим приликама дошло је Ил |
| окак и посматрала земљу свога детињства смешећи се љубазно њеним величинама.{S} Ето главне улиц |
| лић улазио у трпезарију, док се госпођа смешила благонаклоно, климала угојеном главом и пружала |
| ла.{S} Црвенила се, гледала га весело и смешила се.{S} Њени зуби сијали су испод румене, свеже |
| , њена душа је плакала, а она се морала смешити.{S} Стога побеже са седнице, чим се Каја загово |
| ве путеве, отворио нове видике.{S} Њене смешне грешке о основне ствари праштао је великодушно.< |
| етио за философа.{S} Зато је сматран за смешног, и ако их је било много луђих.{S} У државној сл |
| е.{S} Оне нису имале стиха ни слика.{S} Смисао је био редак гост његове музе.{S} Авет лудила се |
| им се одреди.{S} Реч слобода за њих је смисао зла.{S} Оне иначе не знају за њу.{S} А оне које |
| м често говорник готово не схваћа прави смисао.{S} Још се није знало о скандалу у Двору.{S} Веч |
| астоји — тврдио је — у давању необичног смисла обичним речима и излагању врло разумљивих ствари |
| о кроз књиге, није имао мрве практичног смисла.{S} Читао је да жена треба да слуша мужа.{S} То |
| /p> <pb n="170" /> <p>— Којешта.{S} Бар смисли шта хоћеш.{S} Хоћеш ли да будеш виђен?{S} Онда к |
| ити да се животу да̑ вредност у људском смислу речи.</p> <p>Ова храброст не потраја дуго.{S} Он |
| рак је код паметних људи вешт споразум, смишљен ортаклук, где свака страна уноси одређене корис |
| рече, застајкујући на свакој речи — да смо сви, хвала Богу здраво и добро, да јој исто од Бога |
| на ништа о мени, а ни ја о њему, као да смо туђини.{S} Свакако ми замера јер не зна разлога мом |
| Ми не знамо где идемо, ми знамо само да смо на путу...{S} Можда све ове мисли нису долазиле на |
| чају припази на ту твоју шмизлу.{S} Кад смо ми били млади, ми смо знали за љубавне изјаве само |
| се нашим пруженим рукама.</p> <p>— Кад смо тако добри пријатељи — прихвати Вишња — онда будимо |
| Не знам да ли се сећаш... оног дана кад смо се састали после дугог размака... <pb n="289" /> ти |
| S} Зар се тако враћа гостопримство које смо вам указали!{S} Срамота, млади господине...</p> <p> |
| мо народу како нам он припада.{S} Иначе смо роб ропства његова.</p> <p>Он је био пун ових фраза |
| емљом у којој смо рођени, са расом чији смо синови и историјом која је израдила <pb n="284" /> |
| ак за све.{S} Међутим, било је нас који смо имали новаца и нас који га нисмо имали.{S} Знате ли |
| га позва у своју собу.</p> <p>— Пропали смо ако нас примете — приговори јој он.</p> <p>— Нико н |
| p> <p>— Можеш мислити...{S} Разговарали смо цело јутро.{S} Још удара на бели лук, а већ развеза |
| к ни за своје задовољство!{S} Препирали смо се дуго, али му још све нисам рекао...{S} Имаш ли в |
| о на робији. <pb n="124" /> Видиш, били смо сви подједнако лишени слободе, осуђени на затвор по |
| рекао му је другом приликом. — Изгубили смо много у нераду, у јаловом трвењу.{S} Народи око нас |
| ене обале; сваку стопу ове земље налили смо својим знојем и крвљу, а ми не знамо још колико неи |
| а пружао руке пуне лажљивих обећања, ми смо такође имале амбициозну младост, срца врела, слутње |
| ју шмизлу.{S} Кад смо ми били млади, ми смо знали за љубавне изјаве само из романа...</p> <p>— |
| ам — продужи Илић тврдоглаво. — Али, ми смо још ту, ми живимо.{S} Други не заборављају своје мр |
| е призна истину. </p> <p>— Веруј ми, ми смо све имале доба кад је живот као источњачка принцеза |
| се не може мењати у својој суштини, ми смо принуђени примити га.{S} Да, време пролази, и један |
| ила од народа који пати.{S} Међутим, ми смо за народне масе везани хиљадама многостручних задат |
| г напретка... роткве стругане!...{S} Ми смо сувише мали да му будемо пријатељи или непријатељи. |
| сувише горко.{S} Буди правичнија.{S} Ми смо провели целу младост заједно.{S} Ми смо били везани |
| смо провели целу младост заједно.{S} Ми смо били везани присним везама једно за друго.{S} Време |
| толико тајна, загонетака решено.{S} Ми смо мислили да долази тренутак кад ће наука открити вел |
| лом. — Разгледала сам престоницу.{S} Ми смо стари познаници.</p> <p>Ускоро седоше за вечеру.</p |
| и ми то, Вишња — прихвати Чедомир. — Ми смо још увек добри, стари пријатељи.</p> <p>— Да, стари |
| наше време није оно што смо хтели, и ми смо се горко преварили у систем парламентарних влада.</ |
| } Истина, сиромах, без фамилије, али ми смо ту.{S} Кроз који месец свршиће школу.{S} Неће треба |
| о негде начуо, а у себи је додавао; „Ми смо слепи код очију, утучени у главу, стока божја!“</p> |
| ј вези и солидарности са земљом у којој смо рођени, са расом чији смо синови и историјом која ј |
| <p>Испи чашу, па продужи:</p> <p>— Дуго смо причали.{S} Било је говора и о томе ко ће ући у каб |
| >XXIII</head> <p>— Неколико година како смо се растали — рече у себи Илић кад се трамвај удаљи. |
| .</p> <p>— Ето тако — закључи — од како смо се растали, тера ме нека несрећа, све ми је пошло н |
| ава блага.{S} Столећа су прошла од како смо населили њене обале; сваку стопу ове земље налили с |
| иши пропало... године су прошле од како смо се растали, ја то знам — продужи Илић тврдоглаво. — |
| естре.</p> <pb n="38" /> <p>— Врло лепо смо се занимали синоћ — примети Вишња, па кад виде да с |
| осне неспоразуме.{S} Ако је ко крив, то смо ми: ја, ти, наши карактери, наше неједнаке тежње.{S |
| знолики осећаји, од тихе носталгије што смо пустили срећу да одлети кад су нас њена крила додир |
| е, нека подигну бољи подмладак него што смо ми.{S} Шта ће ти боље еманципације?</p> <p>Ишли су |
| .. иде.{S} Биће раније свршено него што смо предвидели — одговарао им је убеђено. — Не жалим но |
| у родољубе, јер наше време није оно што смо хтели, и ми смо се горко преварили у систем парламе |
| ао да ми је из очију испао!</p> <p>— Ту смо се крили од Турака — додавао је други — а гле ти са |
| је тако високо, као да је њива засађена смоквом и бадемом.{S} Једна липсала коза вукла се из се |
| свежије.{S} Из чамовине на прозору цури смола.</p> <p>Пошто је распремила собу, поче да помаже |
| </p> <p>Унутра је врило као у паклу.{S} Смрад од пића, обуће и збијене гомиле давио је.{S} Гост |
| народ.{S} Он је запуштен, прост, прљав, смрдљив.{S} Ипак, он није непоправљив.{S} Напротив, ја |
| разно жалосно поље, покривено спрженом, смрдљивом травом, разлупаним кантама, трулим хартијама |
| исправност својих поступака.{S} Живот, смрт, љубав, отаџбина, брак престаће да вам буду мислен |
| рла оног лета кад се Чедомир оженио.{S} Смрт је јако утицала на већ рањену девојкину душу.{S} О |
| сним неправдама, хапшењима и осудама на смрт.</p> <p>Млади човек погледа госпођицу Матовић.</p> |
| <p>— Јест, мислио си на мене колико на смрт свога деде!</p> <p>Свађе су учестале.{S} Најмањи п |
| рац, као и многи други, доживео је пред смрт велика разочарења.{S} Расцеп у демократији, који ј |
| да је изгубио све што је стекао и пред смрт сачувао једва оно мало што му је од оца остало.{S} |
| тојанства; један прост радник воли више смрт него понижење.</p> <p>Бела згужва новине.</p> <p>— |
| велико, то је било страшно, час тишина смрти, час узбуна мртвих ствари, једно бојно поље у ноћ |
| ке латинске реченице, погрешио у години смрти Стевана Првовенчаног.</p> <p>— Ја се озбиљно брин |
| наређено да чува границу и, под претњом смрти, да не допусти краљевом оцу улазак у земљу.{S} Ре |
| о се лагано вукла, изазивали су мисли о смрти.{S} Било је нечег гробног чак и у кућама, из чији |
| е он био уопште способан да вели, лудо, смртно.{S} У том тренутку је имала право.{S} Њено одбиј |
| ње, чежње, гађења, дубоке симпатије или смртног непријатељства ?{S} Свега може бити.</p> <p>Ост |
| о је дотле располагао његовим животом и смрћу, па се слободно упућује у варош.{S} После се сети |
| а длака није више сијала.{S} Сапи су му смршале.{S} Боја му се променила.{S} То није био више а |
| ни?{S} Ја нећу то.{S} Ја се гнушам тога сна.</p> <p>Девојка се уједе за усну.{S} Крв осоли њену |
| ји се никога не тиче.</p> <p>Ова издаја сна заболе га као удар у срце.{S} Он се диже с клупе, п |
| и сан, и хтеле рећи:</p> <p>— Да дивног сна!{S} Оставите ме да сањам.</p> <p>У том тренутку сту |
| {S} Чула се поново она опојна музика из сна.{S} Кроз ваздух су се преплетале оне плаве и модре |
| д прага.</p> <p>При том цела њена млада снага отисну се на њеним хаљинама.{S} Њен природан стру |
| кој дељивости електричне <pb n="177" /> снаге, што јој даје преимућство над паром при употреби |
| ду у вери, књижевности, у науци.{S} Све снаге је требало уложити у борбу за слободу.{S} После ћ |
| та религије.{S} Он је веровао у народне снаге, Вук Караџић је казао последњу реч у питању језик |
| арско друштво за експлоатацију Моравине снаге.{S} Влада је одобрила правила.{S} Акције су се до |
| /p> <p>Девојка стеже усне, као да тражи снаге, па настави;</p> <p>— Кад сумирам све што сам вид |
| соби и пазиш шта се говори.{S} Не радиш снагом него мозгом.{S} Гледаш кроз прозор: људи се пашт |
| ла све дубље једно што је пристизала на снагу, те је већ имала потребу да се допада људима, и д |
| ва се иста комедија; лукавство замењује снагу, и помоћу више или мање вештине са којом се та ко |
| одмах иза брда.{S} Девојка прибра своју снагу, намршти се, па се осмехну презриво:</p> <p>— Кој |
| увести у тајне нашега доба, где човечју снагу замењују често вештина и природа.{S} Треба му пок |
| .{S} То се она свети што не ценимо њену снагу.{S} Међутим, то време пролази; централа се подиже |
| и.</p> <p>— Само треба претворити речну снагу у електрицитет — продужи доиста млади сајџија, на |
| са канабета.{S} Тај покрет је био тако снажан, да она посрну својом хромом ногом и једва се за |
| з кућу, увијала се око довратака, јака, снажна, жилава, па чудно одударала од свежег пољског цв |
| груди утиснуте у његове.{S} Он је стеже снажно, грчевито, не мислећи ништа.{S} Под његовом руко |
| лико малих, светлих облака.{S} Сунце је снажно осветљавало предмете на које је падало, али није |
| з даље.{S} Задовољно срце је замахивало снажно пијуком.{S} По планини се разлегала песма раднич |
| де, кад Илић заста, као задржан нечијом снажном руком.{S} Иза првог угла појављивала се једна м |
| у <pb n="133" /> жену, велику, одраслу, снажну, развијену и потпуну.</p> <p>Илић погну главу и |
| би и урађено.</p> <p>Илић се у почетку снебивао, осећао се као на терету, на сметњи.{S} После |
| и.{S} Нова трава клијала је испод трња, снег копнио по <pb n="237" /> околним висовима, ветар д |
| .{S} На гробљу, које се из далека види, снег окопнео; на сваком гробу по неко; изгледа као да ј |
| оз прозор: људи се паште, <pb n="59" /> снег пада, тебе ни бриге.{S} Постанеш неки чиновник, шт |
| нда љубав кад се рачуна колико и лањски снег!</p> <p>Мајка се не усуди да обнови прекор, већ по |
| ење није било у питању ни колико лањски снег, него је то госпа-Клеопатра урадила на своју руку |
| е на наслоњачу.</p> <p>На пољу је вејао снег.{S} У пећи је пуцкарала ватра.{S} Човек се ту осећ |
| тцима, и непрегледним површинама леда и снега.{S} Живео је само духом.{S} Проналазио је масу за |
| {S} Већ је пролеће.{S} Сунце обасја.{S} Снегови што су падали целе зиме почну да се краве.{S} П |
| золученим прозорима, државним грбом над сниским вратима.{S} То је пошта.</p> <p>У том се чу луп |
| лица је остала готово иста.{S} Два низа сниских дућана и неугледних кафаница граничили су је с |
| а, он се бацао сав у свет књига, мисли, снова.{S} Место путовања у Врњце и Абацију, он је зајед |
| емирености, девичанске наде и бескрајне снове.{S} Све то има своје време.{S} Опасно је дуго маш |
| к.{S} Он је њима шаптао своје магловите снове.{S} Њине просте речи певале су му заносне мелодиј |
| вике, установе, начини живота, потребе, снови, амбиције, толико невероватно разних прилика у ко |
| живот сина наличио на живот оца, где се снови не пењу ни донде докле се диже дим домаћег димњак |
| ничега стварног.{S} Само илузије, само снови.{S} Хоћеш ли још један полић?{S} Продао сам неке |
| се, кидала га, мирисала, стезала његов сноп уз груди.{S} Те груди!{S} Чиниле су јој се тада ве |
| ткривен прозор улазио је један ружичаст сноп првих сунчевих зракова.{S} А даље, по шору, поцрне |
| заспала девојка.</l> <l>Под главом јој снопак детелине —</l> <l>Ој убава, убава девојко!...</l |
| је сама са својим мислима.{S} Храбро је сносила садашњост и чекала нешто друго... будућност, ка |
| последњој моди.</p> <p>Илић је поносито сносио своју сиротињу.{S} С невином вером у будућност, |
| лић није имао ни своје куће, а морао је сносити пребацивања као да се њему учинило не знам какв |
| е димом, сенкама и супротностима, као у сну.</p> <p>Главна стаза разређивала се.{S} Шетачи се в |
| рпе за угрејана чела.</p> <p>То је била соба сиротињски намештена: један гвозден кревет, проваљ |
| ње да се не деру пред његовом собом.{S} Собарица је наместила на његов прозор саксију резеде.{S |
| елики лустер, а електрично звонце позва собарицу да послужи слатко.</p> <p>— Само још фале пран |
| оврати своју другарицу.{S} Али, на пола собе, она се заустави као задржана једним грчем.{S} Пре |
| ко по свом обичају куцајући на врата од собе, а не отварајући их.</p> <p>То је трајало неко вре |
| стала, пошла неколико корака ка углу од собе, и онда застала, покривши очи рукама.{S} Један део |
| тако даље, веле, да су прошли кроз две собе из којих се састоји <pb n="85" /> ова чокалиница, |
| <p>— Колегинице ? — чу се глас из друге собе.</p> <p>Стара девојка понови још једанпут:</p> <p> |
| се да накнади домаћицу кући.{S} Мела је собе, пропирала рубље, требила поврће, кувала запршке.< |
| примање, а од другог су начинили своје собе за спавање.{S} Вишња је распремала кућу, а Аница к |
| ји би му га предао и пољубити сто своје собе где би га нашао.{S} Он је сачувао сва та писма, те |
| му се заустави на зеленом тепиху своје собе.{S} Једна мисао, далека, тамна, једва схватљива, о |
| тлост по интимном намештају супружанске собе.{S} С поља је допирао хук плахе кише.{S} С времена |
| и четири ноћи није напуштала болесничке собе.</p> <p>Идућег дана, кад лекар прегледа болесницу, |
| ного да учим.</p> <p>Газдарица изађе из собе и рече полако својој мачки:</p> <p>— Овој нису веч |
| ачун, устаде са свог места, пређе преко собе, па се заустави код огледала.</p> <p>Хтела је да в |
| ћи, а не отварајући врата на младићевој соби њу би прожмала нека слатка језа, од чукљева на руц |
| својом хромом ногом, већ беше у другој соби. — Што су дивне, само да знате!... чу се отуда њен |
| > <p>По целе дане проводила је у својој соби, читала прибелешке, разгледала непрочитане књиге, |
| из својих студија, видео би се у својој соби, сам... ужасно сам, као у гробу.{S} Тада би бацио |
| га је сувише шара на зиду у девојачкој соби његове жене.</p> <p>Исекао је хартију на полутабак |
| је најблагословенија.{S} Седиш у топлој соби и пазиш шта се говори.{S} Не радиш снагом него моз |
| је на онај догађај с Чедомиром у њеној соби мирно, као на неки давни несрећни случај.{S} Нека |
| оји се десио кад је Чедомир био у њеној соби.{S} У њој се бунила наша девојка из средњег сталеж |
| pb n="137" /> <p>— Како је лепо у вашој соби!</p> <p>Без размишљања, Чедомир понуди девојку да |
| Она се насмеја.{S} Оштар смех зацика по соби.{S} Насмеја се и оно тело у огледалу развучено, са |
| неком другом створењу.{S} Окрену се по соби, као да се бојала да не буде примећена, па се опет |
| једну књигу, па устаде и поче шетати по соби.</p> <p>— Ти се љутиш?</p> <p>— Мани ме, бога ти, |
| стезао је слепочнице грчевито, шетао по соби или бежао... по забаченим крајевима, простачким ка |
| ца се збуни.{S} Окретала се блесасто по соби.{S} Кризе су код жена заразне.{S} Она напреже све |
| зри.{S} Вишња је спустила завесе.{S} У соби је мрак, али мало што да је свежије.{S} Из чамовин |
| јој подилазили непријатни жмарци.{S} У соби је био још мрак.{S} Часовник је куцао на столу.{S} |
| тим и покушао да сврши своје дело.{S} У соби је било тихо.{S} То беше стан за самца другог реда |
| а који нису имали среће.</p> <p>Лампа у соби је осветљавала рђаво.{S} По кутовима се дизао мрак |
| е.</p> <p>— Узми ме — шапутало је све у соби.</p> <p>Платно се сроза низ мишице, обеси се о бед |
| p>— Да! — понови фаталну реч још неко у соби.</p> <p>То је Бела одговарала, ма да ју нико није |
| се брани од нечијег насртаја.</p> <p>У соби је било све мирно.{S} Часовник је понављао правилн |
| ри она са сигурношћу.</p> <p>То је била собица у дну ходника, окренута у башту.{S} Зидови су би |
| да види где се налази.{S} Ову приземну собицу испуњавао је један округао сточић, застрвен уски |
| једно кожно, старинско канабе у сумраку собног угла.</p> <p>— Седи ти... ти си уморнија — одби |
| ат.{S} Било је још рано.{S} Обуче своју собну хаљину, подиже један крај од завесе, и посади се |
| к се она савлада прва, затвори врата за собом, ступи дубље у собу, стави руке на кукове, па осл |
| са божићњег распуста.{S} Тек што је за собом притворио врата, кад их газдарица отвори, боса, с |
| до самог мрака.{S} Понекад би повео са собом Чедомира и онда му објашњавао многе ствари, показ |
| сподарим собом.{S} Ја нисам на чисто са собом.{S} Како се то десило?{S} Ја то нисам хтео.{S} Ме |
| ну.</p> <p>Чедомир је гледао право пред собом.{S} Позвао је ову девојку да јој исприча потанко |
| и себе, да кида, да се разведе са самим собом.{S} С пуном збиљом, као да то само од њега зависи |
| живот.{S} Он је био дубоко заузет самим собом и видео у том тренутку цео свој дотадањи живот ка |
| си заслужила.{S} Ја често не господарим собом.{S} Ја нисам на чисто са собом.{S} Како се то дес |
| а близнакиње да се не деру пред његовом собом.{S} Собарица је наместила на његов прозор саксију |
| сно.{S} Она се није правдала пред самом собом, она је губила присуство <pb n="181" /> духа и пи |
| лих дрангулија разног облика и боје.{S} Собу је испуњавао јак мирис на јоргован.</p> <p>— Како |
| дана у дан.{S} Већ је по мало напуштала собу, шетала по дворишту, седела у башти.{S} Ствари су |
| цури смола.</p> <p>Пошто је распремила собу, поче да помаже око ручка.</p> <p>— Остави то, Виш |
| до рамена.{S} Голе мишице блеснуше кроз собу.{S} И ово дете, сакато, размажено, претвори се у < |
| ељења.{S} У једном су наместили кујну и собу за примање, а од другог су начинили своје собе за |
| и је, Вишња? — упита Аница, и погледа у собу неодређено.</p> <p>Млада учитељица је лежала непом |
| ена поред њега.</p> <p>Ноћ је улазила у собу кроз прозор.</p> <pb n="159" /> <p>Тело и душа су |
| о му је једна газдарица од стана ушла у собу само у кошуљи.{S} Био је у првој години Велике Шко |
| роз широм отворене прозоре допирао је у собу весео шум Београда који се будио пред вече, као од |
| , затвори врата за собом, ступи дубље у собу, стави руке на кукове, па ослови студента нешто из |
| Ти си луда! — рече јој он кад му рупи у собу, усред бела дана и без икаквог изговора.</p> <p>— |
| зимњег сунца које није могло продрети у собу него је скакало око прозора, по калдрми и гранама |
| о онесвестио.</p> <p>Вече се спуштало у собу.{S} Кроз расходоване чипкане завесе примећивало се |
| ла ту скоро и сва срећна унела га у ову собу.{S} Простирка је била лепа, али се супленту није д |
| какву гравуру или други украс за његову собу.</p> <p>— И сем тога, мени је пријатно ваше друштв |
| се овде звали словослагачи.{S} У њихову собу, која је била за <hi>боље госте</hi> и у исти мах |
| а отишла од куће, Бела га позва у своју собу.</p> <p>— Пропали смо ако нас примете — приговори |
| девојка, повукавши се из трема у своју собу, као рањена тица.</p> <p>Ту је било врло мирно.{S} |
| и поново преко дворишта, упадне у своју собу и зарони зајапурено лице у хладовите јастуке своје |
| е или емаља.{S} Из кујне се иде у дечју собу, где је Чедомир обично држао лекције.{S} Она је би |
| еба да је задовољан што улази и у дечју собу; <pb n="9" /> иначе је сиротињи место у кујни.{S} |
| ву Швабицу преко пута, па да пере једну собу данас, па сутра другу.{S} Не би осетила, а кућа би |
| и за њега...{S} Можемо му дати и једну собу у авлији — додаде госпођа после неколико тренутака |
| лена врата водила су из кујне у Вишњину собу, која изненади младића многим и лепим намештајем.< |
| а, друга дрвена, трећа на ногаре.{S} Ту собу је могла обитавати породица једног мањег трговца к |
| е па да види да је та животиња одличног соја: високе ноге, развијене сапи, мали трбух, длака ка |
| {S} Зар он није био тако исто од доброг соја?{S} Његов прадед борио се јуначки за слободу своје |
| књиге, седела крај прозора што гледа на сокак и посматрала земљу свога детињства смешећи се љуб |
| а пешке.{S} Ћевапџије изнели роштиље на сокак и задимили, а по зиду извешали кобасице разне дуж |
| ице њеног родног града: један дуг, прав сокак, где се куће ћушкају да захвате што више улице.{S |
| ори пред њима.{S} То је био доста широк сокак, који је, иза леђа Двора, водио поред Батал-џамиј |
| у газдарицу испод руке, шетају до краја сокака, називају свакој клупи добро вече, причају шта с |
| пиво.{S} Место паланке и њеног главног сокака, пред Вишњом је мисао цртала будућност као неку |
| бедно чинило њено родно место, неколико сокака по којима рабаџије шибају волове, а човек не зна |
| је имао стан, управо кревет, изгубљен у сокачићима, двориштима, баракама, степеницама и рупама |
| ко су се провели на Ђаковића љуљашци, о Сокином прстену.</p> <p>Тако и сад, весеље је плануло н |
| нама, овим људима стискао се у њему као соко са скрханим крилима.</p> <p>Варош се спасла, али о |
| ва будак, а онај кујунџијин настојава и соколи...</p> <p>Увече је одјекивало по вароши од пуцња |
| наслагани црни тегови до сто кила, каје соли, гвоздено посуђе.{S} Из одшкринуте магазе ударала |
| от и ми сами налазимо се у уској вези и солидарности са земљом у којој смо рођени, са расом чиј |
| а.{S} Министри немају иза себе никаквог солидног ослонца, остављени су милости законодавног тел |
| о убледелом челу повлачиле се боре, а у солуфима се пресијавало неколико белих власи.{S} Остале |
| Кад би се њихови погледи сусрели, њене сомотасте очи синуле би најдубљом љубавном ватром, да с |
| авио велике ормане, споља лак, а унутра сомотска постава.{S} Дућан му пун будилника, зидних и џ |
| Стога је и Чедомир разумео да ће његова сопствена срећа <pb n="18" /></p> <p>доћи ако буде што |
| есте сумње, малодушности, горка сазнања сопствене немоћи.{S} Почео је долазити у сукоб са колег |
| дну жалбу — грмио је Илић, опијајући се сопственим речима. — Наша интелигенција се одвојила од |
| азоружаном ратнику, он је гледао својим сопственим очима, како све иде у пропаст.{S}Осети да му |
| бље тајне свога бића, оне се крију и од сопствених очију, и обујме нас тек кад нас, као неко фи |
| ног живота са борбом за испуњење својих сопствених потреба.{S} Њено васпитање, које јој је обез |
| евојке коју је волео би јачи од његовог сопственог.{S} Видео је да она воли несрећно.</p> <pb n |
| утехе, буне; њихова вера у будућност и сопствену вредност уносила му је у крв пенушаво одушевљ |
| ом месту.{S} Упркос дубоким уверењима у сопствену вредност, он је оклевао.{S} Он је гледао свак |
| ицем, па ипак пун наде, дубоко убеђен у сопствену вредност, у дела која ће починити.{S} Почињал |
| очекивао све: народно благостање, своју сопствену срећу, социјалну правду и уједињење Српства.{ |
| не из човечјег инстинкта да тражи своју сопствену срећу, пошто-пото, и с <pb n="165" /> друге с |
| су му Срби препоручили.{S} Уписао се на Сорбону.{S} Изабрао је тему: <hi>О вредности живота</hi |
| закључци често вештачке дедукције, па и софизми, а, с времена на време, упада у противуречности |
| ви се том предлогу одлучно, наводећи да социјализам не пориче <pb n="108" /> народност, а специ |
| жена.{S} Нашто онда еманципација, нашто социјализам, нашто све те лепе мисли ако Чедомир не буд |
| ом.{S} Ах, тај олтар!...{S} Поред свега социјализма, он је постојао, он је био примамљив, велик |
| тва, попуштала су његова начела строгог социјализма.{S} Он је сад осећао потребу вишу од те нег |
| даље остајем противник тог кабинетског социјализма — прекиде га поднаредник, у чизмама, са шап |
| к у речима.{S} Он је радикал, демократ, социјалист, републиканац, револуционар.{S} Он се поноси |
| p>— Не, никако... ја нисам престао бити социјалист — говорио је. — Кад бих живео у Белгији, Енг |
| је носио звонко име Група Великошколаца Социјалиста, почело је да долази до размимоилажења у пи |
| } Он је међу њима, међу тим радикалима, социјалистима, републиканцима, који се у то доба борбе |
| одна, још више <pb n="101" /> је ушла у социјалистичке идеје, у борбу против формалистичког дру |
| мржње и понижења.{S} Њих разједа отров социјалне суревњивости.{S} Они су у стању да омрзну чов |
| епријатељ социјалног напретка?</p> <p>— Социјалног напретка... роткве стругане!...{S} Ми смо су |
| Откад ти поста тако огорчен непријатељ социјалног напретка?</p> <p>— Социјалног напретка... ро |
| већ развезао о Плеханову, Огисту Конту, социјалној револуцији, Карлу Марксу, универзалној слобо |
| одно благостање, своју сопствену срећу, социјалну правду и уједињење Српства.{S} Тражио је слоб |
| онке фразе, његов говор није био окићен социолошким и економским терминима, он није умео ићи у |
| између којих се ширио патлиџан, румен и сочан.{S} У низинама виделе се вреже од бостана и краст |
| вала се стара лоза, пуштала у вис своје сочне пипке, припијала се уз кућу, увијала се око довра |
| т је прошла.{S} Госпођа ће сад много да спава.{S} Довољно је ако се <pb n="184" /> служавка нађ |
| ите руке што окрећу млин, о млинари!{S} Спавајте мирно.{S} Нека вас петао узалуд опомиње да је |
| , а од другог су начинили своје собе за спавање.{S} Вишња је распремала кућу, а Аница кувала.{S |
| и свршавају кад куцне девет сати, време спавању, и варош остаје мирна и <pb n="209" /> иста.{S} |
| ј постељи познавало се још како је неко спавао, по другој је било просуто једно пакло карата; п |
| а би ли ко од богатих?</p> <p>— Они не спадају у моју надлежност — одговори службеник мртвачке |
| вис обе руке.{S} Широки рукави од блузе спадоше до рамена.{S} Голе мишице блеснуше кроз собу.{S |
| т на подугачкој гранчици.</p> <p>Она га спази такође и заклони лице оним цветом, као да је хтел |
| .</p> <p>Код једног фотографског излога спази Лазаревићеву како му иде у сусрет.{S} Она је била |
| етело је небом.{S} Близу Вишњице, Вишња спази једну аду са шумарком од ракита и одраслим јаблан |
| о празно место, па се упути к њему, кад спази поред себе Зарију Ристића како испија чокањ ракиј |
| .{S} На пола растојања она подиже очи и спази Илића.{S} Он јој приђе са чежњом и страхом, и пос |
| знајући камо.{S} У једној празној улици спази своју жену.{S} Она га није видела, ишла је оборен |
| учитељ кад пред једном приватном кућом спази два војника на стражи, с ножем на пушци.{S} Иза њ |
| а дубоко занесеним у младића.</p> <p>Он спази такође своју другарицу, покуша да окрене главу на |
| еним паровима које би, летимице, кадгод спазила с прозора кад прођу њиховом улицом, док општинс |
| огледу који је управљала на њега, он би спазио понос који страда, а можда нешто и неповерења.{S |
| је су се љушкале на вечерњем поветарцу, спајао слике своје две познанице.{S} Од Беле је узимао |
| дочекам у својој рођеној кући, гром вас спалио... од човека кога хлебом хранимо...</p> <p>— Мам |
| му расли ефемерни патлиџани, који би се спарушили чим би за педаљ одмакли од земље.{S} Жене се |
| еволуција, проституција, један ђаво!{S} Спас радног народа је у револуцији... и само у револуци |
| а врата, као тица која је тражила да се спасе.</p> <pb n="195" /> <p>— Је ли то истина, господи |
| еља поред огњишта, и само срећан случај спасе девојку од даље несреће.</p> <p>— Чујеш, Вишњо — |
| ко са скрханим крилима.</p> <p>Варош се спасла, али од <hi>електрике</hi> није се више познавао |
| остатке разбијене лађе да од њих начини спасоносан сплав.{S} Да ли ће се спасти ?{S} Да ли ће д |
| начини спасоносан сплав.{S} Да ли ће се спасти ?{S} Да ли ће допловити до мирних вода каквог го |
| дарска класа, Србија је изгледала њихов спахилук, о народним потребама није се водило рачуна.{S |
| ан и жедан, награду за твоје философске спекулације, а око тебе диже се вихор, заузет једино ма |
| је изгледао прост: одбацити метафизичке спекулације и ставити се потпуно на гледиште позитивист |
| ра, Њутона, Галилеа, Дрепера, Хемхолца, Спенсера, Ренана, Герхарта, Ампера, <pb n="257" /> Огис |
| ва од гроша.{S} Тај дућан је београдски специјалитет, једна врста приватне народне кујне или ре |
| м не пориче <pb n="108" /> народност, а специјално српској народности у Турској вера представља |
| бијене лађе да од њих начини спасоносан сплав.{S} Да ли ће се спасти ?{S} Да ли ће допловити до |
| несе.</p> <p>— Ја не могу ове француске сплачине, ако ти можеш — одговарала му је млада горопад |
| орава треба да се разлива у многоструки сплет зелених поточића, који би ова полудивља поља прет |
| е потражи какво угодно место да седне и сплете венац.{S} Око ње се простирала таласаста равница |
| ену уску сукњу, њену плаву косу, просто сплетену.{S} Па ипак, по болесној склоности своје душе, |
| уста.{S} Уста и уста <pb n="132" /> се спојише.{S} Тело и тело приби се.{S} Руке се укрстише.{ |
| ни официр, бријао се сваког јутра, имао спокојне очи и замрљан потпис.{S} Дочекао га је с одмер |
| {S} Врат јој као кифла.{S} Нешто мирно, спокојно и задовољно дисало је из целе њене појаве.</p> |
| се чисто.{S} Живот јој је текао готово спокојно и монотоно, као оближњи поток, што је милио по |
| метнуо ролетне, набавио велике ормане, споља лак, а унутра сомотска постава.{S} Дућан му пун б |
| {S} Он је био обратио сву пажњу само на спољашност, на изглед ствари и покрете бића.{S} Илићу с |
| рбаном лицу што су такве.{S} По њиховој спољашности, необавештен пролазник би се могао јако пре |
| на рационални начин.{S} Шта више, и по спољашности се разликовао од мештана, окорелих у навике |
| еликошколац-политичар.{S} Он не пази на спољашњост; па кад то и чини, ради у супротном правцу: |
| ећу. — Само је тунел затрпан и збрисана спољна постројења.{S} Оно што је најскупље стало: темељ |
| су мушкарци.</p> <p>Али Вишњу не остави спомен на оно што јој је Каја рекла пре толико година. |
| азили, а за њима месеци, године.</p> <p>Спомен на бившу љубав одржавао је девојку у савршеној ч |
| е она удала и да није ништа сачувала од спомена на њихово познаство.{S} И, он није био никад си |
| ч, ниједну нежност.{S} У њима није било спомена на оно што су заједнички преживели и проживели. |
| прати њено име и уништити таште човечје спомене, као и многима другим.{S} И млади човек осети с |
| изи, повереници одбора за дизање разних споменика, деловође варошких читаоница, хоровође певачк |
| петих сунцобрана, и задржа се на једном споменику, окруженом букетом прецветалог јасмина.{S} Уч |
| му се нудила на сваком кораку: музеји, споменици, позоришта, па онда улице пуне света, велике |
| Она покуша да отури те мисли заједно са споменом на свог бившег друга.{S} Беше се упутила униве |
| згубила се у провинцији као и у његовом спомену.{S} Што је онда толико наваљивао да се <pb n="2 |
| обореним очима, које нам је оставила у спомену наша старија литература.{S} Својих осамнаест го |
| а, да су јој успомене које је другарица спомињала изгледале тако далеке, бледе, ситне, као да с |
| рудила се да се сети лица чија се имена спомињу, мешала се са варошким девојкама, седала крај п |
| ова земља били су у њему везани чврстим спонама, наслеђеним још од његовог прадеде голаћа, а мо |
| брак... брак је код паметних људи вешт споразум, смишљен ортаклук, где свака страна уноси одре |
| Могу се венчати првог празника.</p> <p>Споразумели су се да венчање буде на јутрење, у најужем |
| ао укочено и озбиљно с бичем у руци.{S} Споредна капија на Двору зврјала је широм отворена.{S} |
| Склони се у крај, где је почињала једна споредна стаза.{S} Начини још неколико корака, и спусти |
| те.{S} Сумрак је купао џбунове шимшира, споредне стазе и силуете барни за грешење простирки.</p |
| средине града, и већ је човек улазио у споредне улице, непознате квартове, усамљена места, где |
| ном се дигнуо с рада у пола ноћи.{S} По споредним улицама биле су већ угашене светиљке.{S} Кафа |
| крупно; гледајући главну ствар превиђа споредну, вечито се нечем чуди, вечито се узбуђује; нес |
| ad>VII</head> <p>Дани су пролазили врло споро.{S} Жарко јулско сунце пржило је београдске голет |
| о једно предавање о каузалитету воље, о спору између приврженика детерминизма и присталица инде |
| ли јако, јаче него што је он био уопште способан да вели, лудо, смртно.{S} У том тренутку је им |
| принцип: „сваком по способности, свакој способности по њеној заслузи“.</p> </div> <div type="ch |
| ење, у њихов велики принцип: „сваком по способности, свакој способности по њеној заслузи“.</p> |
| ти:</p> <p>— Ти претерујеш.{S} Ти си се спотакао о прву сметњу и сад очајаваш.{S} Не треба бити |
| адничког кредита за набавку савршенијих справа и средстава, и у опште претпостављати, свуда где |
| пао једну мађарску фирму пољопривредних справа, уређивао варошки парк, калемио воће на рационал |
| ине, којој су мајстори довршавали трећи спрат.</p> <p>Ту примети гомилицу света која се искупља |
| лима.{S} Око ње су ситне куће на један спрат и механе за сељаке.{S} Та црква је једини сведок |
| ио се низ кућа, малих, разнобојних, без спрата да су се готово губиле у овој пољани усред прест |
| ичним крстом, са кога ће киша и невреме спрати њено име и уништити таште човечје спомене, као и |
| тучени у главу, стока божја!“</p> <p>На спрату над дућаном седели су.{S} То беше стара паланачк |
| к је она одговарала с прозора на другом спрату.{S} Био је вечито добре воље.{S} Причао је радо |
| о иза Рудника ради на свом образовању и спрема се да буде велика и мила сарадница на препорођај |
| а да се и она свиђа њему...{S} Вере ми, спремај паре за свадбу.</p> <p>— Не будали! — поново се |
| нешто да ти кажем, жено — рече Матовић, спремајући се да легне.{S} Деца су била већ заспала.{S} |
| није него обично.{S} Журно се облачила, спремала књиге и доручковала стојећи, а све је мислила |
| буду онакве какве их је госпа-Клеопатра спремала о јесени, жуте, па накиселе, с нешто бела лука |
| ије било добро.{S} Ваљада, бура која се спремала у ваздуху, уносила му је грозницу у крв.{S} Ру |
| , чекала стрпљиво крај школске године и спремала се за последње испите.{S} Али никад не поведе |
| е, намрштених обрва, присебан потпуно и спреман да прими што има да дође.{S} На отвореним врати |
| им искуством.{S} Тај човек је посматрао спремање за свадбу у кући Матовићевих мирно, као да се |
| ри преко дана.{S} За њих се није морало спремати.{S} Није било <pb n="100" /> оцена ни прозивањ |
| Још је рано, треба ми још рада, читања, спреме.{S} Више пута узмем перо да забележим идеје које |
| есрећа долазила од његове ниске школске спреме.{S} Стога је и Чедомир разумео да ће његова сопс |
| адлежност — одговори службеник мртвачке спреме. — Ја терам кола треће класе.</p> <p>— Ако пак х |
| е нам иначе треба времена око девојачке спреме...{S} Де, пољуби руку!</p> <p>Ствари су се мењал |
| , не дај боже, па да ми дете остане без спреме, као сироче — бранила је госпођа те трошкове пре |
| свету колико сирота жена има посла око спреме куће и деце.{S} Млађи су дрхтали пред њом.{S} У |
| ну и потпуну.</p> <p>Илић погну главу и спреми се на пљусак грдњи.</p> <p>У том тренутку, девој |
| епио њене усне као шећерлема.{S} Кад се спремила за школу, видела је да још има доста времена.{ |
| .{S} Другарице су говориле како се нису спремиле за овај или онај час, грдиле своје наставнице |
| ад створен на земљи.</p> <p>Илић је био спремио читаво једно предавање о каузалитету воље, о сп |
| на и више мање срећна.{S} Она није била спремљена за живот, за борбу, за одрицање.{S} Лака и по |
| кера!</p> <p>Али младој бунтовници беше спремљено још веће изненађење.</p> <p>У колима је седео |
| гојити прасе у очи божића...{S} Све је спремно.{S} Могу се венчати првог празника.</p> <p>Спор |
| како та невидљива материја, то стакло, спречава њихов лет.{S} Такве су и жене које примами сун |
| мишљања, али хиљаде невидљивих препрека спречава њихов лет и оне ће пропасти тако, остати матор |
| врата, чија су окна од извезена стакла спречавале поглед да продре даље.</p> <p>— Можда је как |
| "282" /> примети?{S} Да ли покуша да га спречи и да му улије храбрости, кад му примети:</p> <p> |
| {S} Ипак нешто у души говорило му је да спречи мисао да не иде тим правцем, те је ударао крст н |
| пати.{S} Ништа на свету није било кадро спречити га у његовој борби за народ.{S} Његов радикали |
| то беше празно жалосно поље, покривено спрженом, смрдљивом травом, разлупаним кантама, трулим |
| S} Они су ишли даље.</p> <p>Таман да се спусте низ једно брдо, кад ветар скиде Вишњи шешир с гл |
| спуштену лако на ивицу од канабета.{S} Спусти своју уздрхталу шаку на ту руку, на оно меко, бл |
| та се десило.</p> <p>Једна крупна сенка спусти се низ степенице велике куће, додирну шимшир, пр |
| човеку, али сличне свакако.{S} Јер, кад спусти поглед на свој рукопис, он признаде жалосно:</p> |
| и погледа плашљиво у младића, па после спусти главу и доврши као по дужности : — Наша модерна |
| да своју другарицу право у лице; она не спусти очи.{S} Она је била обучена у матроску блузу од |
| стаза.{S} Начини још неколико корака, и спусти се на једну клупу, коју угледа празну и усамљену |
| његовом.{S} Он осети мирис њене косе и спусти руку на њено раме.{S} Она се стресе; не рече ниш |
| це да се чује.{S} Биље зри.{S} Вишња је спустила завесе.{S} У соби је мрак, али мало што да је |
| вор на сву љубав моју,</l> <l>Очи твоје спустила си тајно...</l> <l>— Ој животе!{S} О шумо, пок |
| нију оцену света и саме себе: ја сам се спустила на општи ниво.</p> <p>Илић не одговори ништа.{ |
| о Петра Гавриловића, дигнуо десно раме, спустио лево, искривио се сав, начинио од себе ругобу с |
| кући се, климајући десно-лево.</p> <p>— Спустио се на општи ниво! — осмехну се Илић.</p> <p>Ниј |
| .{S} То није био више арап.{S} Главу је спустио, очи затворио.{S} Није осетио или није водио ра |
| {S} Били су дошли до оног долапа, па се спустише низ једно брдашце.{S} Под њим је жуборила озид |
| ођоше тако добар део улице.{S} После се спустише у Палилулу преко гробља Светог Марка, које је |
| ну њиву, засађену пшеницом.{S} Затим се спустише низ једну јаругу која је некад била друм, па у |
| а и изађоше на улицу.{S} Али тек што се спустише низ неспретне степенице старинске зграде, кад |
| је осећао ипак да му све више препрека спутавају корак у напред.</p> <p>Остави рукопис и погле |
| а средњевековне тврђаве, чија се платна спуштала од врха брда па до у саме таласе Дунава.</p> < |
| два округла таласа која су се дизала и спуштала испод платна.{S} Дође јој да оде од огледала.{ |
| ишли дуж некога зида, преко кога су се спуштале процветале вреже од тикава.{S} Варош се губила |
| ов ум се био онесвестио.</p> <p>Вече се спуштало у собу.{S} Кроз расходоване чипкане завесе при |
| губило се све више у таму.{S} И мрак се спуштао као плаветна платна, изаткана од прашине и пауч |
| с мрким шалонима што су били дискретно спуштени и с фигурама купидона који држе венце испод пр |
| девојку, на њен го врат, на белу руку, спуштену лако на ивицу од канабета.{S} Спусти своју узд |
| развијена бедра, често несвесне стида и срама, а понекад намерно, с извесном циничном сиротињск |
| гостопримство које смо вам указали!{S} Срамота, млади господине...</p> <p>— Мама! — промуца де |
| убомора, страшило са жутим очима, тешка срамотна болест коју болесник крије од света, док му он |
| је на првом месту акт озбиљан, хладан, срачунат да се прими онолико колико се даје...{S} Шта в |
| исуству жена и људи, лепих, задовољних, срачунатог држања сукње или цигаре, весела лица, охолог |
| деловима тоалете, у којој је било нешто срачунатости, по сигурном кораку који је правила, по оч |
| му да предаје латински језик и историју Срба.</p> <p>— Зашто латински, господин директоре?</p> |
| настанили у једном пансиону који су му Срби препоручили.{S} Уписао се на Сорбону.{S} Изабрао ј |
| ладали су земљом као господарска класа, Србија је изгледала њихов спахилук, о народним потребам |
| ких сувата и са наслеђеним искуством да Србија, за све што има, има да захвали само своме сељак |
| у с Матовићем, селидбама с једног краја Србије на други, отпуштањима из службе, бежањем у иност |
| тварима из политике, о народу, задацима Србије као државе и земљорадничком осигурању, о којем ј |
| ризу, пун научног оптимизма, донетог из Србије.{S} Доиста, кад се његов дух стварао, природне н |
| а Теразије, па се после разносиле широм Србије и Српства.</p> <p>Матовић је доживео и један лич |
| е убоге речице, за коју зна мало ко ван Србије.</p> <p>— Место да нам користи та река, она нам |
| будућност, он је мислио и на будућност Србије.{S} Његово биће и његова земља били су у њему ве |
| обро које ће чинити својим суграђанима, Србији, можда целом човечанству.</p> <p>Кућа у којој је |
| ства.{S} Родом из Бијелог Поља у Старој Србији, он је прешао овамо да се школује, потуцао се од |
| , башибозуци, команданти армија...{S} У Србији има толико будала да се за педесет година не род |
| д, његове сталне и опште интересе.{S} У Србији ни сенке од тога.{S} Министарска одговорност пре |
| првих <pb n="17" /> чиновничких влада у Србији, она је била вечито за одржавање неке врсте плем |
| а плава, прави словенски тип, који се у Србији још може наћи само по забаченијим селима, као не |
| треба да рачуна ни колико ја.{S} Нико у Србији није сигуран шта се сутра може десити ; нигде ни |
| х година.{S} У то доба, довршавала су у Србији своје стварање два главна политичка фактора, нар |
| да састави владу, вечерас нико не влада Србијом.{S} Круна ће морати потражити наслон на народ.. |
| а шта да чекамо.{S} Оставићемо Београд, Србију.{S} Отићи ћемо у Црну Гору, у Бугарску, Русију.{ |
| </p> <pb n="260" /> <p>Ко би тада судио Србију по њеним листовима, добио би страшно уверење о њ |
| e> <hi>Ова књига је посвећена погинулим Србима у ратовима 1912 и 13 године, јер они који су пал |
| но који ће га капиталист експлоатисати, Србин или Турчин, свеједно који ће поп за то захваљиват |
| грађанство приређивало у корист избора Србина владике у Маћедонији.{S} Председништво је предла |
| долазио право из срца.{S} Тај пламен и срдачност, која је звонила у девојкином гласу, чинили с |
| се на хоризонту као разастрто платно од сребра.</p> <p>— Погледај ову воду — рече младић девојц |
| Општинска утрина је дрхтала под његовом сребрнастом светлошћу.{S} У то доба године ливада је на |
| осађени у ред, стајали су непомични.{S} Сребрну траку велике реке није кварио никакав брод.{S} |
| рагану!{S} Све се изгуби, потону у неку сребрну прашину, у маглу дијамантског праха, пред слико |
| о се указа светло, бело, као растопљено сребро, и <pb n="74" /> још високо над зарубљеним брдом |
| широка места обасјана руменилом зоре и сребром првих сунчевих зрака.{S} То су пријатна заклони |
| акћују и разговарају преко улице.{S} На сред вароши уздиже се велика, старинска црква са гломаз |
| илан круг од свежег, росног зеленила по сред суве, зреле траве.</p> <p>— Да дивна кола! — кликн |
| Дан је био један од оних жарких дана у сред пролећа, кад се око нас осећа оргијање природе и м |
| Надничари су се навикивали на арапа.{S} Средина је чинила своје.{S} Постао је обична таљигашка |
| поклони се и изађе.</p> <p>Гимназијска средина му је мало годила.{S} Многи професори беху поде |
| верљиве састанке.{S} Неколико корака од средине града, и већ је човек улазио у споредне улице, |
| ла су је у памети само два три стиха из средине: ...{S}И мислио тада — Ко зна каква судбина те |
| а се наставницима што почињу предмет из средине... што се позивају на енглеска и талијанска дел |
| S} Кроз широм отворена главна врата, на средини куће, виделе се простране степенице, <pb n="5" |
| ауздана, пробијала се још кроз отвор на средини.{S} Чекало се само пролеће, па да се и то зазид |
| дно другом.</p> <pb n="107" /> <p>У тој средини која је била далеко од праве раскоши, али за Ил |
| вима, у олуцима.{S} Један шегрт је ишао средином улице, носио на глави трубу од фонографа и пев |
| ад тражиш опет?</p> <p>Брод је ишао час средином Дунава, час се провлачио између ненасељених ос |
| гласно, потрча тамо, посади се у његову средину и стаде растресати набрано цвеће.</p> <p>— Јаој |
| ко заустављало се на поцрнелим зидинама средњевековне тврђаве, чија се платна спуштала од врха |
| оби.{S} У њој се бунила наша девојка из средњег сталежа, бакалинова ћерка, послушно дете патриј |
| положај и премину са скромном пензијом средњешколског професора.</p> <p>Брачни пар дође у Беог |
| кредита за набавку савршенијих справа и средстава, и у опште претпостављати, свуда где му је то |
| о дневним потребама, расподељује своја средства.{S} И други: немиран дух, заљубљен у бескрајно |
| аво, не заобилазећи, не тражећи помоћна средства:</p> <p>— Треба да се нађемо, па да се објасни |
| .{S} Оскудевали су му за то васпитање и средства.{S} Отац му је умро још док је био у гимназији |
| младом студенту.{S} Он се трудио многим средствима да придобије њену стару наклоност.{S} Али пр |
| и по њиховом једностраном васпитању, по средствима, по темпераменту.{S} Он је међу њима, међу т |
| бије њену стару наклоност.{S} Али право средство, понуду за брак, није употребљавао.{S} Можда б |
| и закон конкуренције оправдава му свако средство, те постаје једна врста модерног дивљака.{S} Т |
| живота.{S} Новац је за њу био као неко средство за прављење поклона, излишних ствари, за шарањ |
| а тај начин давао свечаности томе раду, сређености својим мислима и пажње ономе што ће се напис |
| д очи и нагониле га да је опет види.{S} Срео би се с њом.{S} У погледу који је управљала на њег |
| их, дигнуо се брзо и отрчао у варош.{S} Срео би тада овог или оног друга.{S} Они су били весели |
| ависи од њих самих, већ од оних које ће срести и који ће их учинити срећним или несрећним.</p> |
| ачао је улицом, гледао право све што је сретао и није видео ништа.{S} Тога дана није се ништа н |
| ело би га до срца.{S} Близу Калимегдана срете га једна група другова, Ужичани и Црногорци, с ко |
| је била велика — рече јој једном кад је срете и поведе говор о електричном предузећу. — Само је |
| у пушење, у играње домина с првим кога сретне.{S} Али и ту, у тамним кафанским <pb n="113" /> |
| осећању празнине, обузе је страх да не сретне једног човека кога за живу главу није хтела виде |
| еда, мужа који им се даје, срећу ако је сретну, несрећу много чешће, и судбину која им се одред |
| } Дотле су пркосили једно другом кад се сретну.{S} Данас је Илић имао најмање воље за то, те се |
| исмоноше и коњичког официра.{S} Кола је сретоше убрзо.{S} Погледа нехотице у кочијаша, па онда |
| о, фине манире, да покаже како је права срећа за земљу и Матовића што је она његова сапутница у |
| излишан.{S} А кад ти једног дана твоја срећа допусти да мислиш и на оно што је прошло, сети ме |
| Чедомир разумео да ће његова сопствена срећа <pb n="18" /></p> <p>доћи ако буде што школованиј |
| ст своје среће, Илић је осећао да ће та срећа било једним, било другим избором изгубити један д |
| није била створење које завиди, али та срећа дотицала је се неугодно.{S} Срце јој се стезало, |
| не будем задовољна!</p> <p>— То је опет срећа... нека врста среће.{S} Данас је мало задовољних |
| , маљав, округао као у грлице.</p> <p>— Срећан?{S} Та реч звони чудно у наше доба — одговори мл |
| оле...{S} Шта треба више, па да се буде срећан!{S} И у том слатком расположењу, које не потиче |
| аскала је његовим жељама да живи и буде срећан.{S} Млади човек се налазио у неразрешљивом сукоб |
| ку, а да своме зету не покаже колико је срећан што не плаћа стан.</p> <p>— То је велика рента, |
| то није истина.{S} Тврде за тебе да си срећан човек.{S} Причају да се у тебе заљубљују министа |
| ве, брда, шуме.{S} Ни ту се није осећао срећан.{S} Какво дрво, пут, бара каква опоменула би га |
| младе Чачанке.{S} Да ли се ипак осећао срећан?{S} Пре свега, јасно му је било да не воли Белу. |
| о своје потпуности.{S} И тада не би био срећан, јер би се осећао крњ, сакат, јадан, недостојан |
| али јој се кецеља поред огњишта, и само срећан случај спасе девојку од даље несреће.</p> <p>— Ч |
| /p> <p>— То је опет срећа... нека врста среће.{S} Данас је мало задовољних људи.{S} Ретки су ка |
| несрећно.</p> <pb n="220" /> <p>— Никад среће неће имати онај који те је одбио — рече јој, теше |
| одавао у дућану.{S} Газда-Митар имао је среће у трговини.{S} Послови су ишли добро.{S} Ипак је |
| го што она може дати, бежао је од своје среће, мислећи да трчи за њом.{S} Није прошло ни неколи |
| лни егоист који тражи целокупност своје среће, Илић је осећао да ће та срећа било једним, било |
| је врло зао према онима који нису имали среће.</p> <p>Лампа у соби је осветљавала рђаво.{S} По |
| ја се није заустављала у причи о својој срећи.</p> <p>Била се обесила о једру мишицу свога мужа |
| {S} Они су му ласкали, уверавајући га о срећи, о љубави и забораву.{S} Они су га тешили, превла |
| х дана и готово јој хтеде рећи: „Хајде, срећна душо, поново у тих живот одакле си и дошла.{S} О |
| друго до куће.{S} И, она је легала сва срећна, певушећи своју омиљену песму: „Сунце ходи и зах |
| коју је газдарица купила ту скоро и сва срећна унела га у ову собу.{S} Простирка је била лепа, |
| било ту да та жена постане једног дана срећна мајка, проживи мирно и корисно свој део живота и |
| бав је одбијала стално.{S} Још можда је срећна што се свршило како се свршило.</p> <p>Вишња је |
| ла је беспослена, размажена и више мање срећна.{S} Она није била спремљена за живот, за борбу, |
| и дан испуним корисно.</p> <p>— И ти си срећна? — прекину је Илић.</p> <p>— Не знам, може бити. |
| каква судбина те чека — И зашто си тако срећна сада!...</p> <p>Промицале су окуке, мали заливи, |
| рце желело освете.</p> <p>— Јесте ли ви срећни, господин-Илићу? — пређе Бела изненадно на њега, |
| бити тако задовољни једно другим, тако срећни.{S} На срце су му навирала осећања од пре годину |
| ="161" /> <p>— Ми бисмо могли бити тако срећни, Илићу, врло срећни...</p> <p>Али Илић, као и св |
| смо могли бити тако срећни, Илићу, врло срећни...</p> <p>Али Илић, као и сви људи који траже од |
| сли, а са њом и сва могућност да будемо срећни.</p> <p>Дрхтећи, Вишња је гледала у своју другар |
| ивота.{S} Те циљеве треба оставити деци срећнијих народа.{S} Они су за нас још луксуз, још немо |
| них које ће срести и који ће их учинити срећним или несрећним.</p> <p>Чедомир је одржавао разго |
| је сиротињи место у кујни.{S} Али овог срећног дана, она хтеде показати томе ђаку да она није |
| ојка која је обећавала практичну жену и срећну мајку.</p> <p>Њена другарица, напротив, била је |
| епа.{S} Ја бих хтела, опет, да је видим срећну, задовољну, збринуту.{S} Чедомир је лепа прилика |
| реко поља и бацала се право на град.{S} Срећом за Чачак, са те стране налазио се неки старински |
| им се проповеда, мужа који им се даје, срећу ако је сретну, несрећу много чешће, и судбину кој |
| {S} Начинио је за свагда неспособном за срећу девојку коју је волео.{S} Он је био добар као Хри |
| лић.</p> <p>— Не знам, може бити.{S} На срећу ретко мислим; она ми се чини сувише неодређен пој |
| ице. <pb n="139" /> Тражила је навалице срећу.{S} Опасности су јој годиле.</p> <p>Једног дана, |
| аји, од тихе носталгије што смо пустили срећу да одлети кад су нас њена крила додиривала, до вр |
| рсто загрљени, као да су хтели задржати срећу коју су нашли.</p> <p>Из трпезарије је допирало з |
| ено васпитање, које јој је обезбеђивало срећу у очевој кући, обележавало је као повреду тога за |
| праву нежност, за пожртвовање, за праву срећу и прави бол.</p> <p>— Што не бријеш бркове ? — ре |
| за црвену заставу, да подели с њим ову срећу.{S} Али... његове очи су је избегавале.{S} Кад би |
| да грицкам полако <pb n="242" /> своју срећу, живот ми је кратак, верујем у бесмртност душе.</ |
| {S} Она хтеде по том да надокнади своју срећу, да види, <pb n="246" /> да посети све те ствари, |
| ве: народно благостање, своју сопствену срећу, социјалну правду и уједињење Српства.{S} Тражио |
| чјег инстинкта да тражи своју сопствену срећу, пошто-пото, и с <pb n="165" /> друге стране нужн |
| аловарошког првака.{S} Он је једва знао срицати, а теже му је било потписати се него отпешачити |
| и глас. — Ти си дошла у њега весела као срна, <pb n="243" /> побегла си с ишчупаним срцем.{S} Ш |
| е суревњива што се она познаје са њеним сродником.{S} Или може бити, рођака завиди рођаку што ј |
| рави се између њега и девојке.{S} Он се сроза с канабета као кривац.{S} И заронивши главу у кра |
| апутало је све у соби.</p> <p>Платно се сроза низ мишице, обеси се о бедра, да се после склиза |
| не о жицу.{S} Па ипак, ово отмено место српске престонице учини јој се бедно.{S} Видела је по њ |
| измешани.{S} Изгледало је као да су сви српски сталежи послали овде по кога свог представника.{ |
| аши песници певају песме толиким рекама српским.{S} Зашто ми њу заборављају?{S} Зар она није ве |
| за кога тврде да је најукуснији од свих српских пасуља.{S} Један професор универзитета, два пос |
| алим предметима био већином слаб.{S} Из српског језика је имао стално двојку.{S} Осим тога, зад |
| <pb n="108" /> народност, а специјално српској народности у Турској вера представља још велику |
| покретне стражаре од дасака, обојене у српску тробојку и с дрвеном јабуком на врху.</p> <p>— Ш |
| ену срећу, социјалну правду и уједињење Српства.{S} Тражио је слободу у вери, књижевности, у на |
| е, па се после разносиле широм Србије и Српства.</p> <p>Матовић је доживео и један лични пораз. |
| {S} Зидови су попуцали.{S} Грађевина се срушила.{S} Она се збиља осећала као човек који је био |
| неку годину и свршила: једног јутра се срушила.{S} Никоме није пало на ум да је диже.{S} Полиц |
| ш него у просјаке.</p> <p>Сад се све то срушило јер „тај зликовац неће да учи“.</p> <p>Радоје п |
| ми смо такође имале амбициозну младост, срца врела, слутње прве узнемирености, девичанске наде |
| поверити сву ту изненадну раскош свога срца и чудновату лепоту своје маште; јер то није била в |
| куца и ради, као да у радњи има стотина срца и душа.{S} Марке су биле најновије, укус леп, цене |
| да се одваљивао <pb n="72" /> од самог срца. — Ја мислим да подигнем једну такву централу под |
| врата, па је пољубила с обе стране и од срца. — Колико има од како се нисмо видели!...{S} Како |
| а да јој каже једне речи која долази из срца.{S} Ћутали су.{S} Ваздух је трептао око њих позлаћ |
| , невине очи и који је долазио право из срца.{S} Тај пламен и срдачност, која је звонила у дево |
| га неко ма и очешао, заболело би га до срца.{S} Близу Калимегдана срете га једна група другова |
| сећало се у природи.{S} У исти мах, око срца јој било топло, меко, празно.</p> <p>— Тако је мир |
| у је сметао, те сиђе с тротоара.{S} Око срца му је било весело, топло, па и жалосно.{S} Мило му |
| аје, она је, против свега, носила у дну срца успомену на младића који ју је некад волео и кога |
| је заборави.{S} Њена слика се брисала, срце ћутало.{S} То је трајало неко време.{S} Изненадно |
| , сладак и тежак; у глави му се бркало, срце готово престајало куцати.{S} Белу није могао остав |
| чинила као казна.{S} Њено, већ рањено, срце стезало се од бола.{S} Заклињала се да ће се сва п |
| напор.{S} Његова мисао је била уморна. срце болесно, воља немоћна.{S} То му откри његов интимн |
| /p> <p>Сузе су замагљавале њене очи.{S} Срце јој се кидало.{S} Она се питала да ли су људи луди |
| ли та срећа дотицала је се неугодно.{S} Срце јој се стезало, њена душа је плакала, а она се мор |
| , пријатељу, а младост кратка.</p> <p>— Срце ми хоће апстракт и апсурд, моја мисао недостижне в |
| сник крије од света, док му она разједа срце, а њен гној прља, трује.{S} С времена на време, он |
| ања на њено писмо.{S} Сумња је уједе за срце.{S} Учини јој се да тоне, да се земља сурвава под |
| овољни једно другим, тако срећни.{S} На срце су му навирала осећања од пре годину дана, меке, н |
| , и осети како му цело тело дрхти, а на срце му наваљују разнолики осећаји, од тихе носталгије |
| } Неко тешко осећање савијало јој се на срце.{S} Њена душа је дрхтала од страха пред нечим непо |
| падали му као неки благ и лаган лек на срце што се крвавило.</p> <p>— Да је и мени да изађем н |
| S} Њему су ти загрљаји падали слатко на срце.{S} Они су му ласкали, уверавајући га о срећи, о љ |
| прамење од памука.</p> <p>Илићу залупа срце кад виде девојку тако близу себе.{S} Он не настави |
| мрак као из гробнице.</p> <p>Илић стеже срце и упути се лагано на вечеру.</p> </div> <div type= |
| е сметају.</p> <p>— Главно је да јој је срце здраво — рече лекар на последњој посети. — Ако се |
| Девојка притисну руком онде где јој је срце, не рече ништа, повуче се натрашке, гледајући га н |
| а друго.{S} Плима страсти плавила му је срце поново, ударала <pb n="192" /> на било код очију, |
| љубав: здраву, одраслу паланчанку, чије срце, можда једино на свету, куца у том тренутку за њег |
| лептир, да раширимо <pb n="43" /> своје срце као дрво своје олистале круне, да се и ми страсно |
| ци, или да умремо млади слушајући своје срце.{S} Ја сам изабрао ово друго, а и ти ћеш... сигура |
| еби све несреће које су му притискивале срце и које је само њој могао рећи.{S} Али су њега сад |
| на. — Кад је видим онако хрому, мени се срце цепа.{S} Ја бих хтела, опет, да је видим срећну, з |
| говори он, слободно, осећајући да му се срце пуни неким осећајем, који није могао тачно одредит |
| о између ово двоје: или да убијемо наше срце па да живимо као старци, или да умремо млади слуша |
| на на време, он би се свестио, чупао из срце ту опасну гљиву, а заједно са њом и слику младе Ча |
| е било у брезову хладу,</l> <l>Имала си срце насмејано,</l> <l>И главу си оборила младу.</l> <l |
| носила бескрајна одушевљења у младићево срце и била најлепша лепота његове младости.{S} Он их ј |
| патила, његов понос је страдао, његово срце желело освете.</p> <p>— Јесте ли ви срећни, господ |
| је Вишња неосетно попуњавала.{S} Његово срце, које је дотле живело пустињачким животом идеала и |
| чито догодило лично њему, али је његово срце уздрхтано лупало у грудима, као да се дешавало неш |
| атним маљама.{S} Она узбуди цело његово срце, он хтеде заборавити садашњост, притиснути је на г |
| залебдела пред његовим очима.{S} Људско срце му изгледало преуско за његов сан и мисли.{S} Поно |
| ио је пут својих мисли.{S} Једно женско срце куцало је за њим.{S} Он то сад зна, зна позитивно, |
| тојеће стање</hi>, од кога му је пуцало срце и бридела леђа, звониле су му као песма наде, утех |
| њено цело биће везано за њега.{S} Њено срце грчило се у мукама.{S} У њеној души дубила се болн |
| <p>Али та реч беше одвише тешка за њено срце.{S} Она се осети сама усред тих занетих девојака з |
| м, Дрино водо, ја одо’!“</p> <p>Вишњино срце залупа јаче.{S} Можда ће доћи писмо.{S} Какав ће т |
| кала се, разливала у ноћи.{S} Девојчино срце се опијало том идилом.</p> <p>Обично приђе Милева |
| колних села, па и из даље.{S} Задовољно срце је замахивало снажно пијуком.{S} По планини се раз |
| <p>Ова издаја сна заболе га као удар у срце.{S} Он се диже с клупе, прође стазом и изби на изл |
| е рамена додирнуше.{S} Чедомира такну у срце надземаљска милина.{S} Девојка поред њега имала је |
| наспрам другог, неми, без речи.</p> <p>Срце младићево се стишавало постепено, свест му се враћ |
| , <pb n="243" /> побегла си с ишчупаним срцем.{S} Шта сад тражиш опет?</p> <p>Брод је ишао час |
| е могла радовати дубоко, потпуно, пуним срцем.{S} Сад пак, примала је хладно те изливе паланачк |
| ња приста у први мах, подајући се своме срцу.{S} После се трже брзо, нагло и одби.</p> <p>— Не, |
| S} Он је поново прихвати и принесе је к срцу.</p> <p>— Не... не, Чедомире! — рече Вишња, и истр |
| <p>Он је поново прихвати и принесе је к срцу са једном жељом у души да сам поцрвене.{S} Ко зна |
| Неказатим, Бескрајним.{S} Ја се враћам срцу да осети оно што мисао моја није могла сазнати.</p |
| ше томе граду, радост се сушила у њеном срцу, обузимала је нека сумња, почетци кајања, нека нео |
| ириси заносили су је.{S} Своме препуном срцу налазила је одушке у цвећу, сагињала се, кидала га |
| ри пролетњега сунца.{S} Гледао ју је; у срцу је осећао као неку песму, радост што је види, што |
| усти.{S} Њени се образи запламише.{S} У срцу осети топлину.{S} Успи уснама и рече:</p> <p>— И Ч |
| зних народа и разних епоха, опозиције у срцу једног истог друштва, противуречности у карактеру |
| ајзад, и он је био млад, и он је имао у срцу нежности.</p> <p>У природи је настајала све већа т |
| ори врата за собом, ступи дубље у собу, стави руке на кукове, па ослови студента нешто извештач |
| г уважења према његовом успеху у школи, ставила већ толико пута до знања да он има од ње да се |
| ост: одбацити метафизичке спекулације и ставити се потпуно на гледиште позитивистичке философиј |
| избегавала, правила двосмислене фразе, стављајући му до знања да ће га одати.{S} Кад би се њих |
| т.{S} Додуше, она му је писала, те тиме стављала до знања да јој може одговорити.{S} Али њено п |
| успење уз један камичак. <pb n="76" /> Стаде посматрати ту бубу и мислити... ко зна на кога!{S |
| ме избегаваш.{S} Ти ме више не волиш? — стаде да се мази, и набра обрве.</p> <pb n="189" /> <p> |
| м придржаваше књигу према светлости, па стаде рецитовати доста лепо:</p> <quote> <l>То је било |
| } Промуца неколико речи захвалности, па стаде.{S} Он је осећао свој лажни положај према тој дев |
| не задовољи се тиме.{S} Она оде даље, и стаде му цртати положај те своје творевине према њему, |
| едоше кренути, Бела истрча у двориште и стаде преклињати мужа да не прави скандала.</p> <p>— Ос |
| трча тамо, посади се у његову средину и стаде растресати набрано цвеће.</p> <p>— Јаој, црна, шт |
| е рпа исписаних страница.{S} Скупи их и стаде прелиставати да уђе што боље у предмет.{S} Он их |
| супротностима, као у сну.</p> <p>Главна стаза разређивала се.{S} Шетачи се враћали у град.{S} И |
| у крај, где је почињала једна споредна стаза.{S} Начини још неколико корака, и спусти се на је |
| простор, зарастао у траву.{S} Неколико стаза, које су сами пешаци утрли, белиле су се у озелен |
| {S} Чедомиров поглед пређе преко главне стазе, која је описивала једну врсту круга, прелете пре |
| мрак је купао џбунове шимшира, споредне стазе и силуете барни за грешење простирки.</p> <pb n=" |
| у, коју угледа празну и усамљену.{S} По стази је било мирно и топло.{S} Једна црвена буба труди |
| оље еманципације?</p> <p>Ишли су сад по стази посутој шљунком.{S} Око њих се мешало засађено цв |
| ар у срце.{S} Он се диже с клупе, прође стазом и изби на излазак од парка.{S} Ноћ је већ наваљи |
| пруге и упутише се у обележеном правцу стазом обраслом у травуљину.</p> <p>Чедомир је гледао п |
| што му је остао.</p> <p>Лево, на столу, стајала је рпа исписаних страница.{S} Скупи их и стаде |
| израде.{S} Према постељи, опет до зида стајала су два скупоцена ормана, изолучена при врху, ош |
| то има да дође.{S} На отвореним вратима стајала је Белина мајка још непрестано.</p> <p>Она је б |
| о први пут своју драгану.{S} У врх пута стајала је још она клупа на <pb n="97" /> којој су седе |
| ову воду — рече младић девојци која је стајала поред њега и гледала, стегнутих губица, у лепу |
| се ширио све више.{S} Међутим, земља је стајала пред великим радовима.{S} Морало се извршити на |
| <p>Пут се био изгубио.{S} Пред њима је стајала једна железничка пруга.</p> <p>— Ту близу, где |
| нуо и пошао ка својој другарици, она је стајала сама у зраку пуном кише.{S} Све је око ње било |
| а себе хаљину.</p> <p>Пред огледалом је стајала Вишња у ноћној кошуљи, боса.{S} Као ван себе, г |
| д прозора један младић: тако су му лепо стајале обријане науснице!...</p> <p>Илић се насмејао, |
| нешто суморан са тешких завеса које су стајале као прилепљене уз прозор, и са одсуства присних |
| {S} Неколико јабланова, посађени у ред, стајали су непомични.{S} Сребрну траку велике реке није |
| "10" /> књига.{S} На врху једног ормана стајало је попрсје Вука Караџића с фесом на глави.{S} Д |
| ђе, као у свој дом.{S} Неколико младића стајало је око врата.{S} Изгледали су јој као деца.{S} |
| ветлости.{S} Усред тог великог предела, стајао је Радоје, скромно, готово понизно, с лулом у ле |
| стране.{S} Неколико корака лево од ње, стајао је Чедомир блед, погнуте главе, намрштених обрва |
| оше трем.{S} Један стари човек, који је стајао у удубљењу неких укинутих врата и продавао погач |
| и по црвеном лицу кондуктерову који је стајао укочено и озбиљно с бичем у руци.{S} Споредна ка |
| ворили закони, нарави, навике.{S} Он је стајао на прекретници и није се могао одлучити камо да |
| е је синоћ оставила венац.</p> <p>Он је стајао на истом месту, недирнут.{S} Јутарње сунце преси |
| је претакао вино у магази.{S} Шегрт је стајао пред вратима и куцкао косом о калдрму.{S} Неколи |
| Али зашто их не закрпи?...{S} Бар то не стаје ништа.{S} Међутим, њему то не смета, он то не зна |
| утрашња врата, чија су окна од извезена стакла спречавале поглед да продре даље.</p> <p>— Можда |
| стубови скрхали <pb n="6" /> се као од стакла.{S} Краљ се сад, природно, обраћао народу, чинио |
| еља и земљака, Вуксановића и Компаније, стаклара на Сави до Малих Степеница; немој да се стидиш |
| клих груди, устрепталих слабина и очију стакластих као да душа сања неки ванземаљски сан, тело |
| представља састанак Ромеа и Јулије.{S} Стаклена врата водила су из кујне у Вишњину собу, која |
| да појми како та невидљива материја, то стакло, спречава њихов лет.{S} Такве су и жене које при |
| испи чокањ до дна и, не одвајајући још стакло од уста, продужи:</p> <p>— Најзад, свеједно.{S} |
| p> <p>— Видиш, ти си петичар, први ђак, сталан гост на министарској трпези, па која вајда: неср |
| љи; није само њему положај тежак; сваки сталеж има своје муке.</p> <p>И онда, Вишња није волела |
| ша, да су се правила готово два засебна сталежа, где је осуђеник с новцем заповедао за паклић д |
| У њој се бунила наша девојка из средњег сталежа, бакалинова ћерка, послушно дете патријархалне |
| и.{S} Изгледало је као да су сви српски сталежи послали овде по кога свог представника.{S} Поре |
| ра.{S} Али, њима је нови живот убризгао сталешке мржње и понижења.{S} Њих разједа отров социјал |
| и предузећа; наравно да су онда и скупо стали, те се оно мало новаца колико се могло скупити у |
| кцију прописану законом.{S} Отуд долази стална пометња, анархија, јаловост у државној управи.{S |
| тавља у суштини целокупан народ, његове сталне и опште интересе.{S} У Србији ни сенке од тога.{ |
| унама, поразом једног кабинетског рата, сталним скандалима на двору.{S} Међутим, ни Јован није |
| е Фондова, пореза, осигурања од пожара, сталних оправки и поправки.{S} И сад, да се ту усели не |
| ао дете каћиперка и, у домаћим свађама, стално на страни своје мајке.{S} Рачуноиспитачу живот н |
| , потуцао се од гимназије до гимназије, стално одушевљен, стално без марјаша, матуру није полож |
| хлеб.{S} Општа чама, вечито јадиковање, стално незадовољство, грабеж, отимање, хајдучија, одсус |
| мназије до гимназије, стално одушевљен, стално без марјаша, матуру није положио и похађао је Ве |
| p>— А он ? — прекиде је стари господин, стално неповерљив.</p> <p>— Он јој је изјавио љубав пре |
| мна, учена човека.{S} Љубав је одбијала стално.{S} Још можда је срећна што се свршило како се с |
| дупља нешто унезверено, као да је душа стално у послу, зенице грозничаве, занесене, нестрпљиве |
| оме.{S} Чича с погачицама поздрављао је стално учтиво, имао при себи палидрваца да се упали циг |
| би се о просвети повео разговор, био је стално на страни школованих људи, ма они и застрањивали |
| ректор је био постарији човек; носио је стално црно одело, био је резервни официр, бријао се св |
| се вечито <pb n="58" /> жалио да Радоје стално трчи напред: научи лекцију која није још задата, |
| зе увек нешто раније, а да жене задоцне стално.{S} Чедомир је потврдио ово правило, док му је В |
| м пуним звезда.{S} На таласима, који се стално љушкају, плови њен чамац с разапетим једрима и в |
| е био с Вишњом у њеном стану, трудио се стално да не остаје на само с министровом ћерком.{S} То |
| посланици не могу да се определе јер се стално налазе у недоумици: да ли да гласају по свом убе |
| им драганом.{S} Она је седела у Чачку и стално чекала његов одговор.{S} Дани су јој пролазили п |
| ином слаб.{S} Из српског језика је имао стално двојку.{S} Осим тога, задоцњавао је на часове, т |
| само знак захвалности што је Илић имао стално по коју лепу реч за њу, девојку која је своју ма |
| није смела ући ту; за ђаке је пак било стално отворено.{S} Могло се ту склонити од жандармске |
| сио међу првима новине, пропраћајући их стално каквом пошалицом.{S} Па и сад, кад их јој предад |
| b n="123" /> Поред свег тешког живота у сталној опозицији и борби са властима, стари професор и |
| м вароши и даљим пијацама, организовати сталну бригу за народно и сточно здравље, појачавати пр |
| шићете школу и постати јаван радник.{S} Стало вас је скупо док сте дотле дошли.{S} Али још све |
| љна постројења.{S} Оно што је најскупље стало: темељи, остало је недирнуто.{S} Ја сам и онда то |
| да је то најбоља кондиција у Београду: стан, храна, пријатељство великог човека и нешто у гото |
| не покаже колико је срећан што не плаћа стан.</p> <p>— То је велика рента, као мираз од педесет |
| прво ступало при улазу у велеиздајников стан.</p> <p>И то није било све...{S} Верио се са њихов |
| и.{S} Од лекције коју је имао плаћао је стан; остајало му је још нешто за дуван, ситан трошак и |
| ело.{S} У соби је било тихо.{S} То беше стан за самца другог реда с најпотребнијим намештајем и |
| да је сијало из пакла.{S} Илић је имао стан, управо кревет, изгубљен у сокачићима, двориштима, |
| далеко.{S} Да само знаш како ми је леп стан, па баба... што је златна; прича ми како је било к |
| омир пратио, као увек, Вишњу од Кајиног стана до њене куће; он се опоменуо да је сутрадан неки |
| аде на ум како му је једна газдарица од стана ушла у собу само у кошуљи.{S} Био је у првој годи |
| ом-мисли</hi>. <pb n="86" /> Публика се стане да надмеће ко ће више знати на памет тих његових |
| , једна зелена ливада и цела железничка станица.{S} Разни колосеци, низови вагона и остала гвож |
| си имала велики цвет... на железничкој станици се формирао један воз... ја бејах готов, и ја т |
| г дана отпутовали су у Париз.</p> <p>На станицу су их испратили Матовићи са кумовима.{S} Кад би |
| ре од вагона виделе се разнолике зграде станичне, гвоздене машине ружног облика, низови вагона, |
| но од ње видео се низ ситних краварских станова с прозорима до земље, осенчени шљивацима.{S} Јо |
| илуета једне цигљане.</p> <p>Девојка је становала у близини, те позва свога пратиоца кући да се |
| ом ћерком.{S} То је било врло тешко.{S} Становали су под једним кровом, хранили се за истом трп |
| уће, подигнуте пре двадестину година за становање једне отменије породице.{S} На углу, који је |
| ила чиста калдрма, виделе се коњушнице, станови за послугу и једно изврнуто буре.</p> <p>Кад пр |
| ориште, ограђено са три стране јевтиним становима.</p> <p>Вишња притисну кваку на једним од мно |
| ту да виде Београд, беспослени радници, становници предграђа, ситни чиновници који нису могли о |
| тог јутра.{S} То је била листа за попис становништва.{S} Газдарица је имала жилав врат и пупаст |
| д оног дана кад је био с Вишњом у њеном стану, трудио се стално да не остаје на само с министро |
| вече кад се њих двоје упутише Вишњином стану.</p> <p>— Ви на лето свршавате школу? — упита Или |
| у, на сметњи.{S} После се навикао.{S} У стану је имао што треба скромном човеку.{S} Матовић је |
| нас донекле, — чаврљала је рођака. — Не станујем далеко.{S} Да само знаш како ми је леп стан, п |
| проглашен као противник <hi>постојећег стања</hi>, антидинастичар, јатак краљоубицâ и шта још |
| кта, која је човеку остала из природног стања — објашњавао је разлог што су зрнца философије до |
| опстанак и свеопштег боја, човек схваћа стање мира и слоге, поред одабирања појима једнакост, п |
| и говорио просто;</p> <p>— У народу је стање одиста очајно.{S} Нико није задовољан и нико сигу |
| изу све класе.{S} Свак се жали на своје стање.{S} Нигде нема никаквог ауторитета.{S} Интереси у |
| мржње његових другова на <hi>постојеће стање</hi>, од кога му је пуцало срце и бридела леђа, з |
| писмен.{S} Ето то, тај факт, то жалосно стање у којем се налази наш свет, не треба губити из ви |
| е школе.{S} Али се она морала мирити са стањем ствари, како је називала своје домаће прилике и |
| ати се за телеграфски дирек.{S} Ту је у стању да остане <pb n="233" /> сатима.{S} Ако га ко упи |
| вој глави је било мутно.{S} Он је био у стању пијана човека који добро види да прави глупости, |
| ров социјалне суревњивости.{S} Они су у стању да омрзну човека кад на њему угледају нову крават |
| ема демократских рефорама, а они нису у стању да се одрекну ни државног фијакера!</p> <p>Али мл |
| е му не доноси.</p> <p>— Па, купиће је, стара му мајка!{S} Човек се не жени због кошуље.{S} Мла |
| са бунара.</p> <p>Не чекајући одговор, стара жена донесе што је нудила.</p> <p>— Је ли ти сад |
| сле часова остајале су дуго заједно.{S} Стара девојка је уређивала збирке разних старина : каме |
| уди, рећи: „Моја Вишња, моја лепа, моја стара Вишња“.{S} Али се свлада, па настави говор о поли |
| м.</p> <pb n="291" /> <p>Постала је она стара Вишња, којој је морал патријархалне куће забрањив |
| е више у моди, слатка моја — насмеја се стара девојка. — Она је одвише чедо наших крајева, јужн |
| } Даље мало, пузала је, разлиставала се стара лоза, пуштала у вис своје сочне пипке, припијала |
| .{S} Занат није ишао никако.{S} Јела се стара мука.{S} Мајстор се надао бар у сина, да ће изаћи |
| сна цурица.{S} Него, кажем ти — подвуче стара девојка — страх ме је било за тебе.{S} Ово је вел |
| прату над дућаном седели су.{S} То беше стара паланачка кућа: пространа, удобна, врло строга об |
| државају доцно у вароши — приговори јој стара жена.</p> <p>— Не знате ви те ствари — осече се В |
| забрано место.{S} Она долази у њега као стара познаница.{S} Њу чекају многи познаници.{S} Знају |
| n="245" /> сандуке — примети заједљиво стара девојка — то је за причу!</p> <p>Брод обиђе брдаш |
| дговором, он је откључавао кофер, вадио стара писма, носио их у најнепосећеније кутове варошких |
| з пратњу Цигана и чауша.</p> <p>— То су стара, добра времена — уздахну госпођа у пола воље. — О |
| це ? — чу се глас из друге собе.</p> <p>Стара девојка понови још једанпут:</p> <p>— Колегинице? |
| љено. — Зашто да будем невесела?</p> <p>Стара девојка је ухвати за руку.</p> <p>— Слушај, слатк |
| земљи...{S} Да постоји рај сваки би се старао да што пре умре... <hi>Карт бланш</hi> имају: де |
| /p> <p>— И једно и друго — одговарао је старац на постављено питање. — Нико нас не тера, па ћем |
| ао у изненадној и пролазној топлини као старац који се напио добра вина.{S} Вишњу пак је бунио |
| рне, <pb n="81" /> ниске, високе, нове, старе, збијене и раштркане како их само Београд може по |
| ли још један полић?{S} Продао сам неке старе панталоне, па имам рачуна да те частим.</p> <p>Че |
| распремала сто.{S} Виделе се разгранате старе шљиве њихове баште.{S} Јабука шећерлија китила се |
| дино мишљење?{S} У њој се бунио остатак старе душе, бунила се сва њена ранија наивност против и |
| и државну службу, па да проведе на миру старе дане уз сина господина.</p> <p>— Боже дај здравље |
| стварима.{S} Није се правила разлика по старешинству, годинама ни по породици.{S} Сви су били с |
| ек добри, стари пријатељи.</p> <p>— Да, стари свакако... и ми старимо, ми сами.</p> <p>— Ти Виш |
| сталној опозицији и борби са властима, стари професор и његова жена нашли су увек могућности д |
| хвати Чедомир. — Ми смо још увек добри, стари пријатељи.</p> <p>— Да, стари свакако... и ми ста |
| еби у ситној, па и занатској радиности, стари Лазаревић прекиде га, рекавши му тмурно:</p> <p>— |
| лата, било је и слаткиша, па и вина.{S} Стари <pb n="269" /> пушкар, који је задржао нешто од с |
| тал, оправљао сатове, лемио ланчеве.{S} Стари кујунџија се противио у почетку новотаријама свог |
| седељке после ручка бивале су краће.{S} Стари господин је морао примати овог или оног политичар |
| да би служавка очистила трпезарију.{S} Стари господин би се извалио поребарке на фотељу, пушио |
| с научним претензијама.{S} Осећао је да стари, није волео да му се противуречи и давао је честе |
| изглед...</p> <p>— А он ? — прекиде је стари господин, стално неповерљив.</p> <p>— Он јој је и |
| Младен, који је још нешто слушао док је стари министар био жив, промангупирао се са свим, изгуб |
| >— Боже дај здравље — говорио је раније стари Остојић — нек ми дете изучи школе.{S} Школа ти је |
| > <p>Ко зна колико би то трајало, да се стари Матовић не разболе и умре.{S} Овај народни борац, |
| р?</p> <p>— Зини да ти кажем! — трже се стари господин, па пређе на своје дело о земљорадничком |
| азговори, да одахне, да живи.{S} Његови стари <pb n="265" /> другови са универзитета били су се |
| ула се, а не вратила се, како кажу наши стари.{S} И девојка је мислила поново на свог пријатеља |
| и приста.{S} Они пређоше трем.{S} Један стари човек, који је стајао у удубљењу неких укинутих в |
| д дођоше до њене куће, раставише се као стари пријатељи.</p> <p>Од тог доба звали су се по имен |
| — Разгледала сам престоницу.{S} Ми смо стари познаници.</p> <p>Ускоро седоше за вечеру.</p> <p |
| Него шта ћеш, несрећни сине? — викну му стари.</p> <p>— Ја бих хтео да изучим за златара код те |
| > <p>И породица је седала за сто: у врх стари господин, с нешто раскораченим ногама као да још |
| случају — упаде госпа-Клеопатра.</p> <p>Стари господин као да не чу шта му жена рече.</p> <p>— |
| еља него своје брбљиве сестрице.</p> <p>Стари Матовић није примећавао ништа.{S} Он је при ручку |
| нице, ограђене зарђалом оградом.</p> <p>Стари господин је био већ ту.{S} Он је био човек ситних |
| Чедомирова сестра, која је од њега била старија две године, била је већ као дете каћиперка и, у |
| ма, које нам је оставила у спомену наша старија литература.{S} Својих осамнаест година, колико |
| о обичају.{S} Остојић је био нека врста старијег брата, пратио их у варош, окопавао им баштице |
| дионице, страначке листове, уџбенике из старијег разреда, Пелагићева дела, народне песме.{S} У |
| ише од себе.{S} Кад је пролазио улицом, старији су се утркивали да га поздраве, а деца се загле |
| p>— Јуче да сам умро — говорио би какав старији човек — па да су ми рекли да ће неко раскопават |
| них питања могао му је позавидети многи старији друг; чак и понеки професор није имао те ширине |
| дојем.</p> <p>Златарев син је био нешто старији од своје сусетке.{S} Долазио је у њихову кућу к |
| S} Она се питала још, што и они који су старији <pb n="48" /> од њега, они од којих зависи ток |
| који је морао да крши леђа пред сваким старијим, да крије своја осећања, да се одриче својих м |
| нкту — говорио је самоуверено. — Утицај старијих може да изопачи праве дечје наклоности.{S} Ако |
| и портре Матовићев, рад једног од наших старијих сликара.</p> <p>Кроз широм отворене прозоре до |
| ера, бившом дворском дамом своје мајке, старијом од себе десет година.{S} Влада није одобрила к |
| и!</p> <p>— Куд нађе ту жену: плебејку, старију од себе, удовицу — рече Илић у себи изненадно, |
| н између једне папуџинице и трговине са старим књигама.{S} Ништа не свраћа пролазнику пажњу на |
| .{S} Ствари су у кући пошле опет својим старим, мирним током.{S} Тако је Вишња могла сад мислит |
| ељи.</p> <p>— Да, стари свакако... и ми старимо, ми сами.</p> <p>— Ти Вишња?{S} Ти си млађа нег |
| тара девојка је уређивала збирке разних старина : камене стреле, римске новце, бронзано прстење |
| це.{S} На сред вароши уздиже се велика, старинска црква са гломазним кубетом од лима.{S} Око ње |
| ричају одавно.{S} Али ја добра, наивна, старинска жена...{S} Ко ће у то да верује!...{S} И то д |
| талиште, и упути се ка универзитету.{S} Старинска зграда бацала је и сад дебелу сенку преко ули |
| ећање морала који јој је несвесно улила старинска кућа њеног оца.{S} Прочитане књиге и живот у |
| ја на телеграфској жици и, у дну, једна старинска, двоспратна зграда у источњачком стилу, с кро |
| тила, а кућа би била опрана...</p> <p>— Старинске жене, газда-Митре...</p> <p>— Старински човек |
| каквом кафаном, и широко незграпно кубе старинске цркве, са златним крстом, који се сија у ватр |
| што се спустише низ неспретне степенице старинске зграде, кад Илић заста, као задржан нечијом с |
| p>Лазаревић извуче из касе један свежањ старинске неранџасте хартије, шпартане зеленим уским кв |
| дине Илићу — поправи се госпођа с нешто старинске грације и с ласкавим осмехом, који прели цело |
| Старинске жене, газда-Митре...</p> <p>— Старински човек сам и ја, па опет кад видим да је нешто |
| о од глади.{S} Свој позив је схватао на старински начин.{S} За њега философски системи нису има |
| за Чачак, са те стране налазио се неки старински бедем, те је сад полиција наређивала грађаним |
| мела, и поред својих лектира, да измири старински морални закон породичног живота са борбом за |
| ва пут дневно.{S} Печење је мирисало по старинским пањевима.{S} У кафанама је врило као на ваша |
| нама као усијана глава, као сабласт из старинских романа.{S} Ћифте веџбају своју памет на теби |
| p>Чедомир примети тек тада једно кожно, старинско канабе у сумраку собног угла.</p> <p>— Седи т |
| у књигу коју је прочитао, било је једно старинско издање посрбљеног Робинсона који се из неког |
| сије, тигањи, бакрачићи, тенџере, лонци старинског облика, које је госпа-Матовић наследила од с |
| ле оном својом ватром, јако као крст на старинској цркви.</p> <p>Вишња га пусти да говори.</p> |
| а љубавне напитке, већ изјаву, ону мало старинску изјаву којом се проси рука у девојке.{S} Она |
| и сувише гостију.{S} Било је међу њима старих, опробаних пријатеља, а било их је и таквих који |
| колико да не поквари расположење двоје старих.{S} Аница ју је посматрала испод ока, па јој реч |
| нао само за зле стране живота: одрицање старих пријатеља, кињење од стране власти, свакојаке ос |
| упачне, младе жене несташне, а старци и старице тапшу рукама, одобравају и буне још више, па се |
| ко, смелости да се кида са свиме што је старо, штетно, устојало.{S} Пун рђавог искуства о правд |
| ма, седала крај прозора и тражила своје старо задовољство гледајући људе <pb n="57" /> и ствари |
| дна школа која је раније била механа, и старо гробље, пуно дудова.{S} Тек са јужне стране налаз |
| >— А шта ћеш му за ствари?</p> <p>— Има старог мебла колико хоћеш, труне ми горе на тавану!</p> |
| .{S} Долазила му је на ум мисао да нађе старог господина, па да му каже све.{S} За то није имао |
| вот пред њима...{S} Да, ја сам човек из старог времена, иако сам се бунио против њега: брак ми |
| о, па застао, седећи замишљено у једној старој наслоњачи.</p> <p>— Не допада ми се — рече најза |
| <p>— Дижи се, тето -— каже она одрешито старој Лазаревићки — да идемо мало у шпацир.</p> <p>Обе |
| /> искуства.{S} Родом из Бијелог Поља у Старој Србији, он је прешао овамо да се школује, потуца |
| бе терао га је да се излије пред својом старом пријатељицом, ма по цену да се понизи.</p> <p>— |
| , он је прионуо у дућану и лепо помогао старом Остојићу.{S} Како кујунџилук није више ишао, ода |
| милионима ситних капљица и као контраст старом, раскаљаном Београду.{S} Он ју је још једном так |
| лану, уређену башту и колегиницу, једну стару девојку, по имену Аница.{S} Лепо су се сложиле.{S |
| дио многим средствима да придобије њену стару наклоност.{S} Али право средство, понуду за брак, |
| јке приступачне, младе жене несташне, а старци и старице тапшу рукама, одобравају и буне још ви |
| и да убијемо наше срце па да живимо као старци, или да умремо млади слушајући своје срце.{S} Ја |
| ада самом себи.</p> <p>— Новац је чудна ствар, моје дете — рече Матовић, обраћајући се Бели, не |
| лико се мисли.{S} Али има једна сигурна ствар.{S} Човек се троши између два акта који се назива |
| ерес за науком.{S} Али то је ваша лична ствар.{S} Мене се она као директора не може да тиче.{S} |
| та позитивно.{S} Треба видети у чему је ствар, треба се уверити — говорила је себи.</p> <p>Али |
| практичније?{S} Преведи какву занимљиву ствар.{S} То се плаћа.{S} Докле ћеш се, бога ти, зевзеч |
| и обрт, те се одважи да удари на главну ствар.</p> <p>— Ти га волиш, дакле? — рече меким, поетс |
| и ради само на крупно; гледајући главну ствар превиђа споредну, вечито се нечем чуди, вечито се |
| — „Немац" је велика прзница; за најмању ствар отера ме на место! <pb n="126" /> А, бога ми, доб |
| у.</p> <p>— Штета је упрљати тако скупу ствар — рече гласно.</p> <p>Диже се полако.{S} Ноге су |
| нешто што није у нашој власти.{S} Брак ствара од људи силом хипокрите, установљава једну врсту |
| што нема, што је различно од њега, што ствара контрасте и наду на потпуност.{S} Пожеле да раск |
| ш виђен?{S} Онда критикуј туђа дела, не стварај ништа, размећи се, другима препоручуј вечиту ск |
| ге, одвајају од свакидашњих разговора и стварају романтику посред обичности живота.</p> <p>— За |
| ње људи, него што се мисли обично, који стварају свој живот по својој вољи.{S} Али, кажи ми... |
| У то доба, довршавала су у Србији своје стварање два главна политичка фактора, народ и круна.{S |
| њихао се под водом и са оним, над њом, стварао чаробно савршенство.</p> <p>Чедомир Илић је жуд |
| из Србије.{S} Доиста, кад се његов дух стварао, природне науке достизале су свој врхунац.{S} М |
| .{S} Сунце је било дошло према њима.{S} Ствари око њих бацале су велики хлад.{S} Девојка обори |
| шетала по дворишту, седела у башти.{S} Ствари су у кући пошле опет својим старим, мирним током |
| ио би да га нешто вуче к њој.{S} Хиљада ствари, блиских тој девојци, изашле би му пред очи и на |
| о венаца лука.</p> <p>— А шта ћеш му за ствари?</p> <p>— Има старог мебла колико хоћеш, труне м |
| ив извесних крајности Илићевог схватања ствари.</p> <p>— Докле иде та свемоћна слобода? — питал |
| сву пажњу само на спољашност, на изглед ствари и покрете бића.{S} Илићу су горко долазиле на ум |
| ивота и за живот, мењају садашњост, ред ствари, жуде за нечим вишим од свакодневне егзистенције |
| месту, оставила да време реши нерешљиве ствари, донесе мелем на отворене ране.{S} Међутим, Вишњ |
| шта сам очекивао, а шта дочекао, многе ствари које ме тиште и које могу рећи само теби... да т |
| је прибелешке.{S} Није разумевала многе ствари.{S} Дивила се наставницима што почињу предмет из |
| бом Чедомира и онда му објашњавао многе ствари, показивао му непознато цвеће, које је звао биље |
| која не воли живот одрицања, позитивне ствари, рад за човечанство.{S} Паланка ће бити јача од |
| видике.{S} Њене смешне грешке о основне ствари праштао је великодушно.</p> <p>— Па што ме је ос |
| скрене правац својих мисли на конкретне ствари, али слике оне две девојке нису му излазиле из г |
| Како се она могла мешати у његове личне ствари којима је он први и једини господар!</p> <p>Обој |
| им мислима, Вишња је прекидала паковање ствари, отварала поново очево писмо и читала га бог зна |
| , она управо долази сама по себи кад се ствари доведу у ред, кад обоје нађу користи у својој ве |
| могао дати једног личног мишљења.{S} Те ствари му се чиниле непознате, далеке, туђе, несхватљив |
| ку, о улози државе у материнству.{S} Те ствари су биле дотле далеко од Вишње као и сибирска пољ |
| а види, <pb n="246" /> да посети све те ствари, тако уско везане за њу, да им каже да се вратил |
| 1" /> као да је хтео сазнати како се те ствари догађају.{S} Ослушкивао је челични хук шиваће ма |
| јој стара жена.</p> <p>— Не знате ви те ствари — осече се Вишња за први пут. — Ја сам еманципов |
| за простор, сисаре, преживаре, за опште ствари.{S} Оне су као фењер обешен позади лађе који осв |
| адити.{S} Мајка се не сме мешати у наше ствари.</p> <p>— Мани се, Бела — викну јој мајка с праг |
| овољство гледајући људе <pb n="57" /> и ствари тако тесно везане за њен дотадањи живот.{S} Узал |
| о у лењом губљењу времена.{S} Колико би ствари видео како лете око њега тако у тишини изгубљени |
| бичајима које су створили друштво и ток ствари.{S} Чачак је био њено родно место, град у којем |
| .{S} Али се она морала мирити са стањем ствари, како је називала своје домаће прилике и неприли |
| наочари кадгод је имао посла с писаном ствари, као да је знао читати и писати.{S} Он је на тај |
| азиле на ум Шекспирове речи: „Има много ствари <pb n="297" /> на небу и земљи, Хорацио, о којим |
| S} Хајдемо негде заједно!{S} Имам много ствари да ти кажем, да ти изложим што сам наумио.</p> < |
| справке, умочио перо.{S} Имао је толико ствари да каже!{S} Дани су пролазили, а перо је висило |
| ед њим разоружана.{S} Он је знао толико ствари, прочитао толико књига, сипао стране речи као ла |
| е не говори непосредно, обиграва се око ствари и причају се многе излишности.</p> <p>Реши се да |
| анац, револуционар.{S} Он се поноси што ствари схвата материјалистички.{S} Поезија му је празна |
| р док не добије своје право.{S} Невин у ствари, он је дрзак у речима.{S} Он је радикал, демокра |
| } Треба му показати делом, ову државу у ствари начинити његовом.{S} И место што му држава одузи |
| ичним речима и излагању врло разумљивих ствари на неразумљив начин.</p> <p>Он је хтео да буде п |
| системе, где је откривао милионе нових ствари, чуда, лепота, какве не би нашао ни у најчувениј |
| но, час тишина смрти, час узбуна мртвих ствари, једно бојно поље у ноћи са свим ужасима који се |
| агих испунише ту тишину, пуну неказаних ствари, примедбама о времену.</p> <p>У једном тренутку, |
| асположењу, које не потиче из одређених ствари нити има за циљ нешто опредељено, она се решавал |
| средство за прављење поклона, излишних ствари, за шарање живота као ускршњих јаја, нешто чега |
| ске планете.{S} Она се сети много лепих ствари које је имала с Илићем.{S} Она би без њега остал |
| у суво знање.{S} Дају ти моћ да разумеш ствари, али те заводе својом неприродном логиком; пуне |
| ке спреме...{S} Де, пољуби руку!</p> <p>Ствари су се мењале у кући полако.{S} Послуга се обазри |
| м, литературом, политиком и тако нечим, стварима које је слушала, читала на Великој Школи.</p> |
| .{S} Даље опет, изгубила им се корпа са стварима.{S} Муке су видели око језика.{S} Ипак, пут је |
| аци су се често шегачили са најсветијим стварима.{S} Поред све равноправности, осећала је да ип |
| езбрижни, они су се разговарали о лаким стварима, о интимним везама, и он им није смео прилазит |
| варао се с њим дуго, озбиљно, о крупним стварима из политике, о народу, задацима Србије као држ |
| одили се занимљиви разговори о паметним стварима.{S} Није се правила разлика по старешинству, г |
| то мени... ви се људи не разумете у тим стварима.</p> <p>— Добро.{S} Мени је иначе доста моје г |
| Београду.{S} Ипак, пишући о тим простим стварима, на саму мисао да то пише љубљеној девојци, ње |
| у младеж, мисао магловита, нејасна, али стварна, жива <pb n="23" /> која га је пратила, легала |
| наде и обећања узимали су на се изглед стварних бића, рађали се један из другог, гурали се око |
| о...{S} Доиста, ничега сигурног, ничега стварног.{S} Само илузије, само снови.{S} Хоћеш ли још |
| емогућности, младић се трже.{S} Жалосна стварност приказа му се тада исто тако лако као и тај с |
| опију благо, замагљавајући нашу свест и стварност.{S} Илић је писао о ситним догађајима, прочит |
| у води тако јасно да је гледалац мешао стварност са илузијом.</p> <p>— Нигде нисам видела овол |
| м за двоје.</p> <p>— Ти заборављаш опет стварност.{S} То се догађа у драмама и романима.{S} Нем |
| ка се осети слободнијом у присуству ове стварности.{S} Негде зашкрипа ђерам.{S} Један пас залај |
| рокламује да разум даје само карикатуру стварности.{S} Нове цитаделе романтизма дижу се против |
| убрзо затим.</p> <p>Она је била људски створ, завезан за земљу.{S} И још нешто горе: жена, жен |
| <p>Кад хтеде да загрли поново тај дивни створ што му се подаје, тог неслућеног анђела који га м |
| један шум на вратима.</p> <p>Два млада створа погледаше се као два злочинца.{S} Отворише уста |
| и да свет показује прстом на тебе, луди створе?</p> <p>— Доста! — викну размажена девојка, која |
| лудо лепу, најлепши облик који је икад створен на земљи.</p> <p>Илић је био спремио читаво јед |
| оји се ломио преко три брда, био је као створен за поверљиве састанке.{S} Неколико корака од ср |
| во.{S} Не могу да примим да је васељена створена ради гомиле глупака.</p> <p>Девојка стеже усне |
| њен најлепши оквир.{S} Она је била као створена за нормална осећања жене.{S} Све је било ту да |
| сели да се одморе.{S} Место је било као створено за састанак пред растанком.{S} Неколико путова |
| Синоћ сам читала у једној књизи да има створења која уђу у наш живот једног дана, заузму га и |
| рекла јој је тада између осталог, „има створења која једног дана уђу у наш живот, заузму га и |
| бесмртност душе.</p> <p>Вишња није била створење које завиди, али та срећа дотицала је се неуго |
| ако.{S} Уз њега се припило једно женско створење, цело једно женско тело, готово голо.{S} Он не |
| Учини јој се да то види на неком другом створењу.{S} Окрену се по соби, као да се бојала да не |
| друштвеног живота онаквог каквог су га створили закони, нарави, навике.{S} Он је стајао на пре |
| м мишљењима, теретним обичајима које су створили друштво и ток ствари.{S} Чачак је био њено род |
| е беху код њега десили догађаји који су створили непремостиви јаз између њих двоје.{S} Они су с |
| , Вишњо, ми још немамо базе; треба прво створити политичке слободе, без којих се не могу замисл |
| пљења.{S} Ти ћеш успети.{S} Треба ти да створиш коју везу...</p> <p>— Која вајда!{S} Они од кој |
| е наручивала нову хаљину:</p> <p>— Нека сте благословена, децо моја.{S} Ја не марим што ћу од с |
| толике пријатељске услуге, поклоне које сте ми учинили ?</p> <p>Доиста, она му је често тражила |
| комплимент:</p> <p>— Госпођице Бела, ви сте врло љубазни.</p> <p>Једна тица запева у башти.</p> |
| м, који није могао тачно одредити. — Ви сте тако љубазни према мени.{S} Зар мислите да ја не ум |
| јаван радник.{S} Стало вас је скупо док сте дотле дошли.{S} Али још све муке нисте претурили.{S |
| тек да се нешто каже.</p> <p>— Зато што сте ме пољубили — одговори њен глас, а њена насмејана у |
| човек, врло паметан... </p> <p>— О чему сте говорили?</p> <p>— О еманципацији жена.</p> <p>— Че |
| му је од оца остало.{S} Чедомиров отац, Стеван, изучио је сеоску школу, па је покушавао да прод |
| г тога чаршија дала надимак:{S} Јеж.{S} Стеван се није слагао са женом.{S} Ћерка једног бирокра |
| инске реченице, погрешио у години смрти Стевана Првовенчаног.</p> <p>— Ја се озбиљно бринем за |
| и која је стајала поред њега и гледала, стегнутих губица, у лепу долину, где је било тихо и без |
| <p>Њене руке задрхташе у његовим, па га стегоше, задрхташе опет, и стегоше.{S} Предео је био пу |
| говим, па га стегоше, задрхташе опет, и стегоше.{S} Предео је био пуст.{S} Влажна пољана дисала |
| ш једанпут.{S} Она затвори шаку, као да стеже нешто тврдо; затим је отвори полагано, па изврну, |
| ена ради гомиле глупака.</p> <p>Девојка стеже усне, као да тражи снаге, па настави;</p> <p>— Ка |
| ве иде у пропаст.{S}Осети да му се гуша стеже, очи почеше да га сврбе, и њега обузе луда, болес |
| њене груди утиснуте у његове.{S} Он је стеже снажно, грчевито, не мислећи ништа.{S} Под његово |
| е туп мрак као из гробнице.</p> <p>Илић стеже срце и упути се лагано на вечеру.</p> </div> <div |
| p> <p>Тада Вишња покуша да се ослободи, стежући му у исти мах руку јако.</p> <p>— Не, Чедомире. |
| већу, сагињала се, кидала га, мирисала, стезала његов сноп уз груди.{S} Те груди!{S} Чиниле су |
| се саставила с раменима.{S} Руке су се стезале грчевито.{S} Груди се упирале о груди.{S} Пољуп |
| јој је тешко у души.</p> <p>Грло ју је стезало од неке незнане жалости.{S} Очи су јој биле пун |
| дотицала је се неугодно.{S} Срце јој се стезало, њена душа је плакала, а она се морала смешити. |
| ла као казна.{S} Њено, већ рањено, срце стезало се од бола.{S} Заклињала се да ће се сва предат |
| самосталност.{S} Кад би се ипак уморио, стезао је слепочнице грчевито, шетао по соби или бежао. |
| едне воденице, да је изгубио све што је стекао и пред смрт сачувао једва оно мало што му је од |
| су се растурили куд који.{S} Друге није стекао.{S} Остао је још Зарија Ристић, вечити ђак, вечи |
| ркву, горе у клисуру и дивио се како се стене секу...</p> <p>— Као сир!</p> <p>— Јуче да сам ум |
| дете, због недовољног надзора, пала са степеница и сломила ногу.{S} Стога су јој вечито угађал |
| и Компаније, стаклара на Сави до Малих Степеница; немој да се стидиш.{S} А сад прими много поз |
| поступцима.{S} С врха до дна друштвених степеница одиграва се иста комедија; лукавство замењује |
| ва зелена суда с тропским биљкама у врх степеница и најзад унутрашња врата, чија су окна од изв |
| љен у сокачићима, двориштима, баракама, степеницама и рупама Савамале.{S} Под прозорима су му р |
| пролазно... само један ступањ у високим степеницама, уз које се пео.</p> <p>Те супротности подр |
| а, на средини куће, виделе се простране степенице, <pb n="5" /> једна сивкаста, уска, луксузна |
| о на ручак, пењући се уз кратке, камене степенице, ограђене зарђалом оградом.</p> <p>Стари госп |
| } Али тек што се спустише низ неспретне степенице старинске зграде, кад Илић заста, као задржан |
| /p> <p>Једна крупна сенка спусти се низ степенице велике куће, додирну шимшир, проклати се по к |
| њо? — упита је мајка, која се помоли уз степенице од трема. — Теби није добро?{S} Ти си болесна |
| руштво <hi>Рад и Светлост</hi> паде под стечај, а Радоја стрпаше у хапс.{S} Он се оправда.{S} Р |
| о је пензионисани казначеј.</p> <p>Река стешњена, пенушава и као зауздана, пробијала се још кро |
| ="54" /> <head>V</head> <p>Кад је Вишња стигла у Чачак, осетила је тек ту сву супротност између |
| днице, либе се, зазиру једно од другог, стид их је, боје се.{S} Па опет се деси кадгод, као ова |
| кло Вишњу у врло тешком расположењу.{S} Стид ју је био за онај тренутак заборава који се десио |
| Своју грешку сматрала је за кривицу.{S} Стид ју је било и од самог Илића, а ради њега и ради св |
| рудима и сваког тренутка јој истеривала стид на образе.{S} Иначе, у свему другом, мењала се ка |
| ла је сама са Илићем.{S} Њу је обузимао стид, па радост, па жеља нека да је нестане, да се исто |
| исан.{S} Није осећала пред њим никаквог стида.{S} Хтела је да му се преда одмах, ту, на тој про |
| етерано развијена бедра, често несвесне стида и срама, а понекад намерно, с извесном циничном с |
| еком раме уз раме, нема рада од кога се стиде, нема казне од које би их ухватио страх.</p> <p>С |
| ова косе, те је изгледало да се девојка стиди без икаквог нарочитог повода.{S} Повучена у себе |
| на Сави до Малих Степеница; немој да се стидиш.{S} А сад прими много поздрава од твојих доброже |
| До виђења! — и већ се нађе пред Вишњом, стидљив и он, збуњен, светлих очију, уздрхтале браде, з |
| аха, пред сликом девојке скромне, лепе, стидљиве и природне.{S} Та је слика препоручивала молит |
| ајми.{S} Он то призна, и осмејкиваше се стидљиво, као да је тражио опроштај што је сиромах.{S} |
| Белу... не бар оном љубављу, чежњивом и стидљивом, коју је дотле осећао према Вишњи.{S} Затим, |
| у црно завила, плаче, суза јој сузу не стиже.{S} Вели, ни кошуље му не доноси.</p> <p>— Па, ку |
| успео да пребегне у Турску.</p> <p>Илић стиже доцкан кући, па сутрадан јави директору да је бол |
| ратске теорије о уређењу државе које су стизале са Запада нађоше у том незадовољству узорану њи |
| тањима</hi>, правили пошалице.{S} Ту су стизале прве дневне вести преко <hi>штампараца</hi>, ка |
| чека још неколико дана.{S} Одговор није стизао.{S} Она се чудила томе ћутању.{S} Да ли се Чедом |
| ар, писао је врло <pb n="117" /> течно, стил му је био популаран и живописан.{S} Кад се каква и |
| лободу, желео добро своме народу и имао стила у чланцима што их је писао по опозиционим листови |
| ринска, двоспратна зграда у источњачком стилу, с кровом као звезда, широком настрешицом, изолуч |
| а реши да оде сам.{S} У том, одузеше му стипендију.{S} Били су пронашли да се вратио без одобре |
| овом водом, овим планинама, овим људима стискао се у њему као соко са скрханим крилима.</p> <p> |
| азгледао је неколике.{S} Оне нису имале стиха ни слика.{S} Смисао је био редак гост његове музе |
| !{S} Остала су је у памети само два три стиха из средине: ...{S}И мислио тада — Ко зна каква су |
| а дати.</p> <p>— Понови још једанпут те стихове! — рече Бели, и осети како му цело тело дрхти, |
| >, отворио га насумце, па читао на глас стихове, предајући се чару философске поезије Његошеве. |
| вши чизмом и кочећи очи.{S} Куварица је стишавала близнакиње да се не деру пред његовом собом.{ |
| еми, без речи.</p> <p>Срце младићево се стишавало постепено, свест му се враћала у главу, и он |
| их уста.</p> <p>И породица је седала за сто: у врх стари господин, с нешто раскораченим ногама |
| ва које им је стресла кад је распремала сто.{S} Виделе се разгранате старе шљиве њихове баште.{ |
| нда паде поново на девојку, а одатле на сто, на зид, на прозорска окна, на затворена врата, као |
| јој је да се не брине, оставио листу на сто, легао и заспао.</p> <p>Мисли му поново скренуше у |
| рабио од своје жене да седне за кујнски сто и једе што прво дохвати.{S} Али му је то задовољств |
| смоношу који би му га предао и пољубити сто своје собе где би га нашао.{S} Он је сачувао сва та |
| Ево, па пуши — продужи она, помакнувши сто у правцу Илића. — Ко ме не познаје помислио би да и |
| јим књигама.{S} Седао је поново за свој сто и настављао своју расправу.{S} Неодређена слава би |
| дана.{S} Гледају једно друго хладно као сто, као столицу.{S} Једном нису читав месец проговорил |
| тијом, били су наслагани црни тегови до сто кила, каје соли, гвоздено посуђе.{S} Из одшкринуте |
| од те три постеље и бакреног посуђа.{S} Стога она позва младића у <hi>салу</hi>.{S} То беше нис |
| одушевљење као од неког јаког пића.{S} Стога је Чедомир редовно посећивао њихова тајна удружењ |
| ти се него отпешачити до Мрчајеваца.{S} Стога је јако уважавао школу.{S} Кад би се о просвети п |
| ала је да јој је муж врло тврдоглав.{S} Стога узе други пут, прими од његовог говора што је ишл |
| зила од његове ниске школске спреме.{S} Стога је и Чедомир разумео да ће његова сопствена срећа |
| гнути главу пред потребама породице.{S} Стога млада девојка не исмеја план своје другарице.{S} |
| је плакала, а она се морала смешити.{S} Стога побеже са седнице, чим се Каја заговорила са неки |
| заносе главу својим тешким мирисом.{S} Стога се она отимала, кад је време било ручку, да сама |
| добу кад се пише искрено и поштено.{S} Стога продужи правим путем и покуша да одвоји стране шт |
| а, пала са степеница и сломила ногу.{S} Стога су јој вечито угађали. <pb n="123" /> Поред свег |
| оја драгана.{S} Ја сам је грлио.</p> <p>Стога она није очекивала од Чедомира љубавне напитке, в |
| х гласова звоне око нас.</p> <p>Бела је стојала пред њим.{S} Њене очи завијао је вео видљивог у |
| другом делу дућана, поплочаном циглама, стојали су џакови кафе, пиринча, шећера, канте гаса, је |
| оворише :</p> <pb n="214" /> <quote> <l>Стојане, луда будало,</l> <l>Ухвати сиве волове,</l> <l |
| ићи у облаке тананих апстракција; он је стојао на земљи и говорио просто;</p> <p>— У народу је |
| ли још све муке нисте претурили.{S} Тек стоје пред вама оне које су најтеже.</p> <pb n="106" /> |
| ногу, упита с врата:</p> <p>— А где вам стоје?</p> <p>Најзад их донесе: малене ножиће за воће, |
| облачила, спремала књиге и доручковала стојећи, а све је мислила о једном: о универзитету на к |
| ину га девојка. — ’Ајд, загрли ме... не стоји ти лепо кад си озбиљан.</p> <p>Илић је загрли пре |
| лику једне врбе и у њој слику тице како стоји на гранчици.{S} Још цео један свет њихао се под в |
| екивала жалба и прекор. — Тако ми ружно стоји кад играм!</p> <p>У очи свадбе, Чедомир изиђе из |
| гомилу земље и дасака.{S} Сад то место стоји празно.{S} Ништа више није остало од <hi>Еснафлиј |
| ри нешто мало грешака у Науци, пошто ми стојимо још далеко од истине, пошто васељенска загонетк |
| и смо слепи код очију, утучени у главу, стока божја!“</p> <p>На спрату над дућаном седели су.{S |
| о што је то обичај, дечурлија и пуштена стока поломили <pb n="144" /> су младице.{S} Оно што је |
| пројекат о осигурању сељака од града и стоке од помора.{S} Успео је да оба пројекта озакони у |
| Данас, Сутра, Београд, Савамала, Петко Стокић или како се оно зваше твој директор.{S} Оне знај |
| S} Газда-Митар трговао је још са житом, стоком, шљивама.{S} Код њега су биле најскупље цене, ал |
| омир, научио је читати и писати сам, за стоком; кметовао је дуго година, парничио се још дуже с |
| зна кога пре да пожали: те људе или ту стоку.{S} Јадно место где се цели животи истроше, а душ |
| склопио књигу, оставио је у крај свога стола, уредио краватну, погледао да ли су му нокти како |
| могао зграбити.</p> <p>Отвори фијоку од стола и поче бацати што год му дође под руку.</p> <p>— |
| намештајем.</p> <p>— Газдаричин муж је столар — објасни девојка. — Ради у једној оближњој фабр |
| секунда она односи по читава блага.{S} Столећа су прошла од како смо населили њене обале; свак |
| — објаснио је Илићу. — Крајем последњег столећа научари употребљаваху методе тако поуздане; чуд |
| о речима једног великог песника прошлог столећа, заслужују да на њихове хумке долази свет и мол |
| места.{S} Углове су испуњавале неколике столице, с високим правоугаоним наслоном, превучене кож |
| морнија — одби он. — Мени је добро и на столици.</p> <p>У труду да задовоље што више једно друг |
| едомир, са ногама учтиво подвученим под столицу.{S} До њега је седео Младен, који се никако ниј |
| >— Сервус — одговори му Зарија и понуди столицу. — Јест, знао сам ја <pb n="168" /> то није ист |
| Гледају једно друго хладно као сто, као столицу.{S} Једном нису читав месец проговорили.</p> <p |
| а није то сметало.{S} Они су седели око столова накресани, расположени, измешани.{S} Изгледало |
| па шврљале око гомиле песка, кафанских столова, по суседним авлијама, као да су и оне хтеле по |
| е такође мучило.{S} Једном би с њим, за столом, говорила најпријатније о разним ситницама, као |
| слонац што му је остао.</p> <p>Лево, на столу, стајала је рпа исписаних страница.{S} Скупи их и |
| е био још мрак.{S} Часовник је куцао на столу.{S} Његов глас би се утишао по каткад да се једва |
| е у крило, па поче да барата по његовом столу.{S} Под руку јој дође свеска једног омладинског л |
| м, као и Вишњино, почивало на мермерном столу у хируршкој дворани београдске болнице.{S} Једна |
| е.</p> <p>Илић удари љутито песницом по столу.{S} После рече брзо, усплахирено:</p> <p>— Ево, н |
| ицу.{S} Она седе весело тако да јој обе стопале отскочише од земље.</p> <p>— Како је лепо овде! |
| крене чинило јој се да је нешто прати у стопу, нешто хладно дува за њен врат и један тајанствен |
| од како смо населили њене обале; сваку стопу ове земље налили смо својим знојем и крвљу, а ми |
| па све куца и ради, као да у радњи има стотина срца и душа.{S} Марке су биле најновије, укус л |
| ла још, још, још.{S} О правом животу са стотинама озбиљних питања, укрштених интереса, тешких о |
| ди једну нову варош, испреплетане жице, стотине точкова у покрету, гомиле радног народа и беле |
| читав континент далеко од Београда, за стотину векова од присутног тренутка, на ум му је, без |
| ваљада промаја ударила.{S} И говори ја стоци да се угледа на ову Швабицу преко пута, па да пер |
| азила једна постеља, од ораховине као и сточић, пространа супружанска постеља, претворена у јед |
| је то он сам израдио.{S} Погледај овај сточић за пушење.{S} Није ли читаво уметничко дело?...{ |
| та за једну постарију наслоњачу и један сточић, препун четака, четкица, флакона, кутијица, укос |
| земну собицу испуњавао је један округао сточић, застрвен уским, чипканим застирачем, који је ви |
| фесом на глави.{S} Десно од ормана, на сточићу уметничке израде, налазила се у златном оквиру |
| организовати сталну бригу за народно и сточно здравље, појачавати принос у пољопривреди увођењ |
| ављала на њега, он би спазио понос који страда, а можда нешто и неповерења.{S} Он јој је онда п |
| } Његова је душа патила, његов понос је страдао, његово срце желело освете.</p> <p>— Јесте ли в |
| који пролази без бриге поред наоружаног стражара што је дотле располагао његовим животом и смрћ |
| ну и погледа у војнике, у њихове дрвене стражаре, па онда у кућу, али испод ока... као да га се |
| ци.{S} Иза њих се шарениле две покретне стражаре од дасака, обојене у српску тробојку и с дрвен |
| <p>Познавала је добро ту аду, аустриску стражару преко пута, вијугав друм и низ телеграфских ди |
| ом приватном кућом спази два војника на стражи, с ножем на пушци.{S} Иза њих се шарениле две по |
| т споразум, смишљен ортаклук, где свака страна уноси одређене користи: положај, мираз, фамилију |
| емљу.{S} И још нешто горе: жена, женска страна, подјармљена туђој вољи, туђим мишљењима, теретн |
| , романе, извештаје варошке штедионице, страначке листове, уџбенике из старијег разреда, Пелаги |
| к, поручивао мустре, каталоге, књиге са стране, па по њима набављао робу, чистио метал, оправља |
| а: одрицање старих пријатеља, кињење од стране власти, свакојаке оскудице и понижења, те одложи |
| се тога дана осећао изузетно увређен од стране Вишње.{S} Био ју је видео на улици, па кад је хт |
| јој се око врата, па је пољубила с обе стране и од срца. — Колико има од како се нисмо видели! |
| угледних кафаница граничили су је с обе стране.{S} Шкрипала су волујска кола.{S} Рђаво обучени |
| пканим застирачем, који је висио на две стране.{S} На њему се усправљало неколико фотографија у |
| ила главу, као гуска коју појуре са две стране.{S} Неколико корака лево од ње, стајао је Чедоми |
| ице избише на Теразије.{S} С обе њихове стране протезао се Београд, измешан од палата и чатрља. |
| зеленим махунама, које су висиле на све стране као фантастичне ресе.{S} По земљи се протезале л |
| е развијао се кроз бистри ваздух на све стране тога широког пејсажа.{S} Обала се огледала у вод |
| у, пошто-пото, и с <pb n="165" /> друге стране нужности друштвеног живота онаквог каквог су га |
| да звижди.</p> <p>По тротоару, с друге стране, ишле су две жене, с марамом на глави, чији су к |
| а најшире грађанске слободе.{S} С друге стране, круна се опијала са нешто релативног успеха . н |
| нцем удаљених планина у дну.{S} С друге стране, обала је била ниска, пошумљена барским дрвећем |
| е две забрањене руже.</p> <p>— Са своје стране — продужи он, упркос свега — посланици не могу д |
| адничари.{S} Од интелигенције, све неке стране физиономије.{S} Кога и позна, чини јој се далек, |
| каза цела панорама Београда са дунавске стране: варош је почињала нешто даље од обале, из зелен |
| ји је последњих година знао само за зле стране живота: одрицање старих пријатеља, кињење од стр |
| } Култура им је показала само своје зле стране, извукавши их из куће која је сама попуњавала св |
| еразрешљивом сукобу који долази с једне стране из човечјег инстинкта да тражи своју сопствену с |
| ро гробље, пуно дудова.{S} Тек са јужне стране налазио се низ кућа, малих, разнобојних, без спр |
| раво на град.{S} Срећом за Чачак, са те стране налазио се неки старински бедем, те је сад полиц |
| с девојком дубоко скривени, те је с те стране био миран.{S} Међутим, мучио га је сукоб његових |
| ио између ненасељених острва.{S} С наше стране уздизала се висока обала, са црвеном, одроњеном |
| продужи правим путем и покуша да одвоји стране што су се оснивале на материјалистичком схватању |
| дном брдашцу отац му је објаснио четири стране света: код сељачке куће био је север, ниже, прек |
| дно пространо двориште, ограђено са три стране јевтиним становима.</p> <p>Вишња притисну кваку |
| ко ствари, прочитао толико књига, сипао стране речи као лавину!{S} Она није умела тако говорити |
| професор универзитета, два посланика на страни, неколико министара, један милионар и тако даље, |
| Председник кабинета, који се налазио на страни у бањи, придружио се телеграфски одлуци својих к |
| ћиперка и, у домаћим свађама, стално на страни своје мајке.{S} Рачуноиспитачу живот није био ру |
| освети повео разговор, био је стално на страни школованих људи, ма они и застрањивали.</p> <p>— |
| е иде тим правцем, те је ударао крст на страни на којој се зауставио, склопио књигу, оставио је |
| види само код лептирова, а на супротној страни, по крововима ниским, високим, од олова или прос |
| друм и низ телеграфских дирека на нашој страни.{S} Колико је пута ишла тим путем с Илићем до то |
| нехотице: „Нашто пунити уши девојци тим страним речима кад је она лепа и без њих, савршена без |
| ево, на столу, стајала је рпа исписаних страница.{S} Скупи их и стаде прелиставати да уђе што б |
| један посао.{S} Ваша породица, друштво, странка којој припадате, тражиће вам такође извесне оба |
| зиму, Јован доби потпуно помиловање.{S} Странка му даде место главног уредника свога органа.{S} |
| Он ће несумњиво привести у дело програм странке, озаконити слободу штампе, збора и договора — т |
| ормира, готово као један човек, у једну странку, која изнесе захтеве за најшире грађанске слобо |
| у можда знао користити том њеном слабом страном и, кад је потребно, уразумити размажено дете.{S |
| ак пред растанком.{S} Неколико путова и странпутица укрштали су се овде и изазивали мисли о даљ |
| де Вишњи шешир с главе и понесе га низа страну.{S} Млади човек потрча за њим и једва га ухвати |
| вели, мора да се иде од куће, можда на страну, па су трошкови велики, а...{S} Није довршио реч |
| турног човека.{S} Планови о повратку на страну, о довршетку студија, изгледали су му немогућни. |
| ао полако, крајем пута, оборене главе у страну, и викао као по дужности:</p> <p>— Ево лепа воћа |
| изволи напред — додаде он и склони се у страну.</p> <p>Улица је на том месту била раскопана.{S} |
| а га да говори, и тек тако, гледајући у страну, осећала се сигурна у његовом присуству.</p> <p> |
| риродног бића.{S} Милева отрча на другу страну, где се златила читава простирка, и њен глас, ве |
| а има посла с војском те пређе на другу страну, где се уздизао неки плот, накривљен, труо при з |
| ред ње.{S} Она загази, и пређе на другу страну.{S} Кораци су се приближавали.</p> <p>— Вишња! — |
| че покривач до уста, окрену се на другу страну, затвори очи <pb n="308" /> и покуша да поново з |
| одаде, да би скренула разговор на другу страну:</p> <p>— Ти си напустила универзитет?</p> <p>— |
| гарицу, покуша да окрене главу на другу страну, али се његове очи не могаху одвојити од Вишње.< |
| ене, нарочито жене...{S} За скандалозну страну тога догађаја бринуо се Младен, који је вукао св |
| није знало чији је син, узели би га за странца.</p> <p>Вишњи се допадао тај младић, жив, окрет |
| а се не зна шта носи дан, а шта ноћ.{S} Странци нас зову земља изненађења.</p> <p>— Не слути, б |
| о дрво своје олистале круне, да се и ми страсно заборавимо као чела на каквом цвету.{S} Вишња ј |
| некад волео и кога би она могла волети страсно и одано.{S} Јасно јој је било да он није више њ |
| ира правећи разнолика опажања, и уживао страсно у филозофским проблемима.{S} Култура му се нуди |
| њена крила додиривала, до врелих игала страсти које су му боле и вртеле месо.</p> <p>Девојка п |
| је могао мислити на шта друго.{S} Плима страсти плавила му је срце поново, ударала <pb n="192" |
| удент се сети Беле, и, поред све оргије страсти, начини упоређење између те две девојке.{S} Бел |
| к.{S} А кад свршиш школу, шта ће ти ова страћара.{S} Иди куд те очи воде и ноге носе, па тражи |
| ивали кад би код деце изазвали дивљење, страх, или кад би коме малом јаднику успели да напакост |
| собним односима људи су неповерљиви.{S} Страх од подвале влада у свима пословима.{S} Изгледа ка |
| его, кажем ти — подвуче стара девојка — страх ме је било за тебе.{S} Ово је велика варош, а у њ |
| упротно томе осећању празнине, обузе је страх да не сретне једног човека кога за живу главу ниј |
| не тражећи много.{S} Не треба да те је страх да ћеш бити каткад несрећна; то је општи закон; с |
| румени у лицу као да је обузе изненадни страх да догађаји не узму други обрт, те се одважи да у |
| стиде, нема казне од које би их ухватио страх.</p> <p>Студент је говорио искрено.{S} Износио је |
| еца и очајника у исти мах.{S} Ова врста страха пред младићем појачала се још више откако се вра |
| се на срце.{S} Њена душа је дрхтала од страха пред нечим непознатим, независним од њене воље, |
| пази Илића.{S} Он јој приђе са чежњом и страхом, и после првих поздрава могаде јој рећи тек:</p |
| ала с пажњом и, у исти мах, са извесним страхом.{S} Она је несвесно упоређивала свога земљака с |
| ели.{S} У њему се појављивала љубомора, страшило са жутим очима, тешка срамотна болест коју бол |
| ео сам је надошлу, усталасану, помамну: страшна је тада, риче, бесни, ваља храстове, односи ћуп |
| <pb n="253" /> зјапеле су црне бездне, страшне провалије, светови очајника и самоубилаца.</p> |
| врат и један тајанствен глас јој шапће страшне, неразумљиве речи.</p> <p>Избегавала је да иде |
| он је тако замишљао час васкрса мртвих, страшни суд, кад је у њега веровао.</p> <p>Изненадно, б |
| Осећао је да ће доћи нешто горе, нешто страшније од увреде, нешто што се не да избећи и што ће |
| рачних ноћи, чу се пуцањ, јачи од топа, страшнији од грома, као да се земља прецепи.{S} Ускоро |
| х, безбрижних, па све светлијих, тежих, страшнијих.{S} Девојка је знала да Илић даје лекције си |
| дио Србију по њеним листовима, добио би страшно уверење о њеним првацима.{S} Реч лажов није бил |
| са једним варошанином и ударио га тако страшно ножем у трбух да га је послао на онај свет, па |
| живо.{S} То је било велико, то је било страшно, час тишина смрти, час узбуна мртвих ствари, је |
| ћ осети да је сад дошло оно велико, оно страшно, језиво што је очекивао.{S} Он задрхта јер је т |
| дном граду, па се пробудио после једног страшног земљотреса; он види око себе саме развалине, н |
| и изађе.</p> <pb n="305" /> <p>— Арапе! стрвино! гаде! липсотино шинтерска! — грдио је поново р |
| е шајкаче, копорани.{S} Ваздух млак.{S} Стреје капљу; по леду се образују поточићи ; вода струј |
| ређивала збирке разних старина : камене стреле, римске новце, бронзано прстење које је купила п |
| .{S} Једна чета војника марширала је са стрелишта у касарну.{S} У вече, један чича, с кантом пе |
| е и спусти руку на њено раме.{S} Она се стресе; не рече ништа.{S} Другом руком он је обви око п |
| ло мање.</p> <pb n="310" /> <p>Вишња се стресе.{S} Било јој је хладно.{S} Пребаци један шал и п |
| у и изгледао као сенка.</p> <p>Вишња се стресе.</p> <p>Она није видела лице у тог човека, али б |
| е коже и нечега чистог.</p> <p>Вишња се стресе.{S} Образ је заболе, као да ју је Чедомир ујео.{ |
| ла су се у дворишту око мрва које им је стресла кад је распремала сто.{S} Виделе се разгранате |
| њене воље као искушење, и девојка би се стресла од неке слатке, несносне језе која ју је подухв |
| ојка пружи руку.{S} Она му је пружи, па стрецну од додира: његови прсти су пекли као у грозници |
| ногу.{S} Њега сви његови гости зову <hi>Стрика</hi>, па по њему и његову гостионицу: <hi>код Ст |
| ручивале мокролушким жаргоном:</p> <p>— Стрике, сипи ми два’ес’ пара пасуља.</p> <p>Понекад нав |
| па по њему и његову гостионицу: <hi>код Стрике</hi>, те јој је то име остало у публици, сигурни |
| р, на тим врућинама; она су позлаћивала Стрикову чокалиницу, претварала савамалске авлије у чар |
| на је ишла поред њега лаганим кораком и строга.{S} Њеном пратиоцу чинило се као да ти кораци не |
| паланачка кућа: пространа, удобна, врло строга обичних дана и врло гостопримна о празницима.{S} |
| чки, мало новинарски и књишки, излагала строго, готово суво, обичне прилике, начин живота и жив |
| блаженства, попуштала су његова начела строгог социјализма.{S} Он је сад осећао потребу вишу о |
| краја школске године.{S} Каја, у њеној строгој сивој блузи, са ниском мерџана око врата, седел |
| <p>— Не допада ми се — рече најзад, са строгошћу у гласу — што се Бела <pb n="163" /> виђа по |
| у:</p> <p>— Чедомире, узми ме!</p> <p>И стропошта се на тле.</p> <p>— Колегинице ? — чу се глас |
| ао више издржати.{S} Поручи једна кола, стрпа у њих један део својих књига, што би довољно било |
| рилика у којима живе бића што је Дарвин стрпао све у једну врсту!{S} Позитивизам није познао, н |
| Светлост</hi> паде под стечај, а Радоја стрпаше у хапс.{S} Он се оправда.{S} Разлог је био прос |
| /p> <p>— Не, Илићу.{S} Кажем ти да имаш стрпљења.{S} Ти ћеш успети.{S} Треба ти да створиш коју |
| ску мисао.{S} Марљиво је радила, чекала стрпљиво крај школске године и спремала се за последње |
| а будућност и изабраног мужа; чекала их стрпљиво, хладно, као да није жена.</p> <p>Било је прол |
| </p> <p>— Социјалног напретка... роткве стругане!...{S} Ми смо сувише мали да му будемо пријате |
| брод.{S} Од Београда се видела само она стругара и још неколико неједнаких фабричких димњака.{S |
| е, а дању покретале занатлијске машине, стругаре, штампарије, разне фабрике за прераду наших си |
| гова кугла пада баш за оним димњаком од стругаре, па димњак изгледа као пресечен, једна му поло |
| оје душе, он се не даде да га занесе та струја нових нада, него исприча другарици у кратко све |
| же се подићи по једна централа, чије би струје ноћу осветљавале нашу варош, наша села, путове, |
| м својим жилама као нераздељиву целину, струји кроз њу као њен крвоток.</p> <p>Радојев глас и, |
| љу; по леду се образују поточићи ; вода струји, жубори, као музика.{S} Звона звоне.{S} Носе се |
| сељаку, лако се одлучио да приђе првој струји.{S} Брзо се нашао у првим редовима; он је био сј |
| у се на њеним хаљинама.{S} Њен природан струк, неизмучен мидером, затеже блузу, те се показаше |
| њему, он би могао обвити руке око њеног струка, завући главу међу те две расцветале руже што се |
| руги, млади господине.</p> <p>— Моја је струка...</p> <p>— Ово је државна служба — прекину га д |
| од овог Ужичанина, који је, поред своје струке, волео слободу, желео добро своме народу и имао |
| Илића који ју је већ чекао, наслоњен на стуб једне лампе, пошла је брже и пријатељски му пружил |
| се, изненадно и нечујно, подигне један стуб водене паре, па, вртећи се око самог себе, као утв |
| љу.{S} Реакција је пала.{S} Њени главни стубови скрхали <pb n="6" /> се као од стакла.{S} Краљ |
| је излоге.{S} Уличне лампе нису више на стубовима, већ су обешене о жицу.{S} Па ипак, ово отмен |
| и, са својим златним вратима, мраморним стубовима, мирисом од тамјана и воштаних свећа.{S} Он ј |
| оног другог типа својих колега, друштво студената политичара.{S} Они су му били ближи по њихово |
| ливади селен до колена,</l> <l>У селену студени кладенац,</l> <l>До кладенца момче и девојче —< |
| шине, као да никад није била бојена.{S} Студент обриса пажљиво седиште и позва своју другарицу. |
| што је лепо било у мени“.{S} Али млади студент био је за њу јаче везан него што је сâм мислио. |
| финог и деликатног Запада.</p> <p>Млади студент корачао је сам.{S} И он је ишао у шетњу.{S} Поз |
| ека који су живели у њему; један: миран студент из унутрашњости који гледа своје књиге, труди с |
| асмеја се Илић у себи.</p> <p>Он је био студент философије, врло <pb n="2" /> висок, готово џиг |
| вите ме да сањам.</p> <p>У том тренутку студент се сети Беле, и, поред све оргије страсти, начи |
| зне од које би их ухватио страх.</p> <p>Студент је говорио искрено.{S} Износио је нове погледе |
| Да је место Чедомира, високог, мршавог студента бледих образа и поноситих очију, дошао неки др |
| S} Поред глумца седео је трговац, поред студента официр, поред чиновника обућар.{S} Кроз дим од |
| у собу, стави руке на кукове, па ослови студента нешто извештаченим гласом:</p> <p>— Лепа парад |
| утак, па се после изгубити, остављајући студента да иде својим путевима.{S} Она је била само не |
| орављала на своју сакатост, храмала око студента, пљескала рукама, пуцала прстима и нарочито по |
| таву две велике воде, и изазивале слику студента Илића.</p> <p>Још највише би се разонодила кад |
| аједно с Илићем, мрзела је сад и остале студенте, те младе људе, што праве манифестације, демон |
| годинама ни по породици.{S} Сви су били студенти, равни један другоме.{S} Чича с погачицама поз |
| је отац писао.{S} За време кризе, млада студенткиња показа се као најизвежбанија нудиља.{S} Три |
| ја, Иване Јосифовићу —- умиривала га је студенткиња са биологије.</p> <p>Вишња је слушала те ра |
| и честитим забавама.{S} Ту су долазили студенткињин брат, артиљеријски поднаредник, још две тр |
| вана</hi>, бозаџије чувеног у то доба у студентским круговима.{S} Али он одби позив ћутке, махн |
| озбиљно.{S} Али не осети више ону сласт студентског живота, коју је осећала прве године.{S} Чин |
| но одбијање падало је врло тешко младом студенту.{S} Он се трудио многим средствима да придобиј |
| анови о повратку на страну, о довршетку студија, изгледали су му немогућни.{S} Походиле су га ч |
| Вишња?</p> <p>Он би се пренуо из својих студија, видео би се у својој соби, сам... ужасно сам, |
| > <p>Без Илића, цео њен план за високим студијама изгледао јој је излишан.{S} Ради њега су били |
| а Велику Школу, Лазаревићева се баци на студије врло озбиљно.{S} Али не осети више ону сласт ст |
| е пређе прописан програм.</p> <p>— Моје студије...</p> <p>— Немам ништа против њих.{S} Врло је |
| слушкивао је челични хук шиваће машине, студирао физиономије трговачких помоћника који су донос |
| преплавиле универзитете по Европи, које ступају у најниже слојеве народа да би <pb n="32" /> га |
| вно је ишла по славама, правила посете, ступала у хумана друштва, водила политику.{S} Она је во |
| кала га је Бела у кујни, у коју се прво ступало при улазу у велеиздајников стан.</p> <p>И то ни |
| убили се лагано у помрчини.</p> <p>— Ми ступамо посред гомиле безбројних болова, а многи од нас |
| била само нешто пролазно... само један ступањ у високим степеницама, уз које се пео.</p> <p>Те |
| а савлада прва, затвори врата за собом, ступи дубље у собу, стави руке на кукове, па ослови сту |
| з размишљања, Чедомир понуди девојку да ступи унутра.</p> <p>— Нећу — занећка се она детињасто, |
| добричина наместио је брвно.{S} Девојка ступи напред.{S} За њом пође Илић и осмотри је целу.{S} |
| изабра најгору, <hi>Еснафлију</hi>, па ступи унутра.</p> <p>Сазидана од ћерпича и дасака, ова |
| <p>— Он ме саветује да продужим школу и ступим на философију.{S} Ја сам се решила.{S} Девојачка |
| лучности који је прелазио у трагику.{S} Ступио је у политику почетком Осамдесетих година.{S} У |
| великог књижара у ђачком кварту, па је ступио у везе и с антикварима на обалама Сене.{S} Затим |
| гласио за великог човека.</p> <p>Кад је ступио на Велику Школу, он је тамо нашао два оделита ти |
| имназију, свршио два три разреда, после ступио у трговину у Београду, па онда прешао у државну |
| ого родиле ове године, па <pb n="11" /> су крупне и врло лепе — допуни госпа Клеопатра своју ће |
| адушнице... нарочито кад <pb n="303" /> су задушнице.{S} Оне падају уз часне посте.{S} Већ је п |
| г рада с децом.{S} Други <pb n="263" /> су се губили у тричарије, уживали кад би код деце изазв |
| и пуштена стока поломили <pb n="144" /> су младице.{S} Оно што је остало животарило је, само, и |
| лајбегова слама.{S} Деца <pb n="235" /> су ми неочешљана, неумивена — наводио је отац као разло |
| је пун њен крај, бунили <pb n="218" /> су јој главу, мучили је као нешто живо, гушили, давили. |
| прети сушом непрестано.{S} Око плотова су расли сунцокрети.{S} Они су високо дизали своје крив |
| са житом, стоком, шљивама.{S} Код њега су биле најскупље цене, али је купаца било доста, јер с |
| а изгледао јој је излишан.{S} Ради њега су били ти напори, ради њега је хтела бити ослобођена ж |
| путу у интелектуални живот, човека кога су интелектуалне радозналости, жива младост, сумња у ра |
| они су ишли дуж некога зида, преко кога су се спуштале процветале вреже од тикава.{S} Варош се |
| а са степеница и сломила ногу.{S} Стога су јој вечито угађали. <pb n="123" /> Поред свег тешког |
| ка, Вишњи се десило толико догађаја, да су јој успомене које је другарица спомињала изгледале т |
| скудева понекад у јаким аргументима, да су његови закључци често вештачке дедукције, па и софиз |
| разлика између робијаша и робијаша, да су се правила готово два засебна сталежа, где је осуђен |
| а, један милионар и тако даље, веле, да су прошли кроз две собе из којих се састоји <pb n="85" |
| а ја хрома!“ — мислила је и веровала да су тако равни једно другом.</p> <pb n="107" /> <p>У тој |
| говорио би какав старији човек — па да су ми рекли да ће неко раскопавати онај крш, не бих му |
| кућа, малих, разнобојних, без спрата да су се готово губиле у овој пољани усред престонице.</p> |
| ве до чела и главе.</p> <p>Сањала је да су ишли пешке, као у селу.{S} Било је у сватовима много |
| азује колико је већ велика девојка и да су јој нашли момка.{S} Отац јој је поклонио часовник и |
| у Белиних родитеља.{S} Он је веровао да су његови односи с девојком дубоко скривени, те је с те |
| свима слабостима простог народа, као да су у њему васкрсавали <pb n="3" /> претци његове мајке, |
| х столова, по суседним авлијама, као да су и оне хтеле побећи од куће.{S} У салону су остајали |
| један тренутак, чврсто загрљени, као да су хтели задржати срећу коју су нашли.</p> <p>Из трпеза |
| згледа као да је гробље оживело, као да су мртви малочас устали из гробова, да још не знају да |
| ожени, измешани.{S} Изгледало је као да су сви српски сталежи послали овде по кога свог предста |
| ене главе, брујале једва чујно и као да су јој давале неки знак, звале је к себи.{S} Тада девој |
| су главни радови предузећа; наравно да су онда и скупо стали, те се оно мало новаца колико се |
| тепеница и најзад унутрашња врата, чија су окна од извезена стакла спречавале поглед да продре |
| p> <p>Посао пође на боље.{S} Код Радоја су се могли купити часовници јевтиније него у Београду. |
| сну боју и редове штампаних слова, која су расла, дебљала, удвајала се, одлепљивала се са харти |
| ства.{S} Са заокругљеним раменима, која су се погађала под лаком материјом летње блузе, и нежни |
| ку, у кошуљу, у два округла таласа која су се дизала и спуштала испод платна.{S} Дође јој да од |
| ад чуда!{S} Хвалимо те, Господе, велика су дјела твоја.</p> <p>— Сад копају брану и јаз.{S} При |
| есетих година.{S} У то доба, довршавала су у Србији своје стварање два главна политичка фактора |
| агумова.{S} Парчад од камења дотеривала су до првих кућа.{S} У клисури, где је дотле расло дивљ |
| {S} Према постељи, опет до зида стајала су два скупоцена ормана, изолучена при врху, оштећена у |
| аничили су је с обе стране.{S} Шкрипала су волујска кола.{S} Рђаво обучени сељаци трапали су у |
| ир певушио једну дивну песму!{S} Остала су је у памети само два три стиха из средине: ...{S}И м |
| вљала готово свет блаженства, попуштала су његова начела строгог социјализма.{S} Он је сад осећ |
| } Међутим сад, било да кува ручак, јела су испадала недосољена, несаврела, загорела.{S} Било да |
| ослом.{S} Оба главна зида на брани била су подигнута.{S} Ништа јаче у граду није било сазидано: |
| ређе на трем.{S} Пролетња пилад грабила су се у дворишту око мрва које им је стресла кад је рас |
| омеа и Јулије.{S} Стаклена врата водила су из кујне у Вишњину собу, која изненади младића многи |
| наласци, величанствена открића долазила су једна за другим.{S} Толико застора би подигнуто, тол |
| од драгог камења.{S} Јата врана бунила су се по уличном дрвећу, дизала се у вис, кружила неко |
| ходу.{S} Два прамена златне косе вирила су испод простог сламног шешира.{S} У руци је држала је |
| ку обалу.{S} Мршава, јадна кљусад вукла су земљу у арабама.{S} Међу њима је Чедомир још раније |
| елена, питома, доброћудна.{S} По њивама су класали кукурузи.{S} Младићев поглед прелете цели ро |
| о да оживљава.{S} По њеним просторијама су одјекивали разговори и живи кораци младог света.{S} |
| елика према самој кујни.{S} По зидовима су висиле изрибане тепсије, тигањи, бакрачићи, тенџере, |
| еме у Бечу и Минхену.{S} Савете, којима су их обасули у Београду, нису имали прилике да употреб |
| име почну да се краве.{S} Пред дућанима су воштане свеће, обешени светњаци; иза њих се плаве ша |
| ама и рупама Савамале.{S} Под прозорима су му расли ефемерни патлиџани, који би се спарушили чи |
| решења се доносе иза кулиса; образована су удружења која ниједан закон не може одобрити.{S} Сло |
| а лица, од којих су нека жива, а већина су умрла.{S} Није било девера него је Чедомир ишао поре |
| " /> небесни дар, на тим врућинама; она су позлаћивала Стрикову чокалиницу, претварала савамалс |
| о хтео, што је тражио од живота.{S} Она су му <pb n="91" /> била једини повереник.{S} Он је њим |
| аједнички преживели и проживели.{S} Она су почињала просто, једном речи: „Чедо!“ и, мало ђачки, |
| да се иде од куће, можда на страну, па су трошкови велики, а...{S} Није довршио реченицу, јер |
| анима кад никога није било око њега, та су га писма уверавала у све што је несвесно хтео, што ј |
| вали су по читаво писмо.{S} Па ипак, та су писма била као <pb n="89" /> небесни дар, на тим вру |
| <pb n="103" /> била зла времена.{S} Шта су они криви ако су били слаби или имали противна убеђе |
| застали или ударили лево? десно?{S} Шта су тада осетили?{S} Ко то зна?{S} Ко ће то рећи?{S} Ни |
| ју свакој клупи добро вече, причају шта су радиле преко дана, шале се на рачун првог који наиђе |
| по целом телу.</p> <pb n="96" /> <p>Шта су они тада рекли једно другом?{S} Да ли су застали или |
| она односи по читава блага.{S} Столећа су прошла од како смо населили њене обале; сваку стопу |
| ци у време које су заказали.{S} Од кућа су већ расле сенке, ипак је било још рано, те по улицам |
| атовић, спремајући се да легне.{S} Деца су била већ заспала.{S} Бела тако исто.{S} Кућом је вла |
| озор.</p> <pb n="159" /> <p>Тело и душа су тако уједињени и збркани у нама да упркос лепим мисл |
| о у Илића као да је хтела сазнати какав су утисак учиниле на њега те речи.</p> <p>— А љубав, ма |
| жности друштвеног живота онаквог каквог су га створили закони, нарави, навике.{S} Он је стајао |
| ли кујну и собу за примање, а од другог су начинили своје собе за спавање.{S} Вишња је распрема |
| а они од којих сам очекивао зла, најзад су ми га учинили.</p> <p>— Бори се.{S} Борба за опстана |
| ић се сећао тек доцнијих тренутака, кад су били одмакли далеко од универзитета и кад му је Лаза |
| виђали су се овда-онда код рођаке; кад су настали топли дани, излазили су чешће са њом, па пос |
| и, политици, жени, Богу, лудници, а кад су изашли из кафане, закључио је трештен пијан:</p> <p> |
| ти кад је ушла с Чедомиром у кућу и кад су толико остали на само.{S} Она је полагала на мишљење |
| ије што смо пустили срећу да одлети кад су нас њена крила додиривала, до врелих игала страсти к |
| на пољубила само да види како је то кад су бркови обријани!</p> <p>Доиста, она није размишљала |
| >— Фразе!</p> <p>— И фразе су нешто кад су тачне.{S} Ти се појављујеш међу нама као усијана гла |
| што је заљубљен више него први пут кад су прошетали сами.</p> <p>— Шта рекох? — сакри он своје |
| , а који су морали волети ову земљу кад су се били за њу.{S} Чедомиров поглед пређе преко главн |
| Ми се сад тако ретко виђамо.</p> <p>Кад су се пустиле из школе, Вишња хтеде избећи да са Кајом |
| а изгубила из њиховог друштва?{S} Откад су почели шетати сами?{S} Нису знали рећи.</p> <p>То је |
| судна, народ је суверен.</p> <p>— Народ су бирачи, другарице, а бирачи су људи.{S} Сваки од њих |
| жу и тражи да се за шта ухвати.{S} Жабе су крекетале, попци и скакавци зрикали.{S} Он се упути |
| ј није падало на ум да се запита: какве су оне, те жене, те девојке од којих се бојала, јесу ли |
| то стакло, спречава њихов лет.{S} Такве су и жене које примами сунце слободе.{S} Оне му полете, |
| употребом на неколико места.{S} Углове су испуњавале неколике столице, с високим правоугаоним |
| ече:</p> <p>— То није довољно.{S} Књиге су суво знање.{S} Дају ти моћ да разумеш ствари, али те |
| гласно.</p> <p>Диже се полако.{S} Ноге су га једва држале.</p> <p>— Можда ће то бити једино до |
| ла пуна примитивних баштованџиница, где су се уздизале притке процветале бураније и по који уса |
| м извучем — додаде госпођа весело — где су нашли љубав да изјављују!</p> <pb n="198" /> <p>— Сл |
| југ, лево у шљиваку исток, а запад где су пасла говеда.{S} Сели су у јечам и ужинали.{S} Хлеб |
| је побеже од очеве куће у неко село где су имали родбине.{S} Ту је остао неколико месеца.{S} На |
| ога што му се досадио живот.{S} Повреде су лаке природе.</quote> <p>Воз је одмицао.{S} Кроз про |
| колико на смрт свога деде!</p> <p>Свађе су учестале.{S} Најмањи повод био је довољан да не гово |
| n="285" /> <p>— Фразе!</p> <p>— И фразе су нешто кад су тачне.{S} Ти се појављујеш међу нама ка |
| Окретала се блесасто по соби.{S} Кризе су код жена заразне.{S} Она напреже све што јој је оста |
| Бедник! — оте јој се узвик.</p> <p>Сузе су замагљавале њене очи.{S} Срце јој се кидало.{S} Она |
| чео бежати од својих...{S} Најискреније су животиње крокодили јер лију сузе за одбеглим пленом. |
| {S} Данас све има своју цену; симпатије су редак луксуз, а брак... брак је код паметних људи ве |
| S} Влада је одобрила правила.{S} Акције су се добро уписивале.{S} Држава је помогла друштво кре |
| своје, прете донекле целој згради, чије су темеље ударили Кеплер и Галилео, Њутон и Декарт.{S} |
| бгрли погледом своју земљу.{S} Кириџије су биле зашле за кукуруз, види им се само глава.{S} Пољ |
| p>— Чедомиром?</p> <p>— Јесте.{S} Обоје су млади, а знаш какав је свет...{S} Баш ме данас у сед |
| он први и једини господар!</p> <p>Обоје су били оборили очи и ћутали.{S} Нешто се морало говори |
| едеш шећерлеме преко дана?</p> <p>Обоје су имали право: ни брат ни сестра нису били на свом мес |
| растао у траву.{S} Неколико стаза, које су сами пешаци утрли, белиле су се у озеленелој трави.{ |
| ена и у његовим последњим гранама, које су се љушкале на вечерњем поветарцу, спајао слике своје |
| алуд наводио разлоге двема женама, које су се занеле у свој план до лудила.{S} У кући су настај |
| ашак, са широким зеленим махунама, које су висиле на све стране као фантастичне ресе.{S} По зем |
| мантском сјају, те давали улицама, које су празне ћутале, празнички изглед.{S} Изнад вароши, ди |
| к у гомили других рабатних кућица, које су тада испуњавале тај крај.</p> <p>Млади човек није во |
| <p>новцу, динари, па онда псовке, које су у нашем говорном језику тако фамилијарне да им често |
| а бдења, па и саме ноћне светиљке, које су расипале своју несигурну светлост по непознатим прес |
| цима образовале су се плаве сенке, које су још више истицале небеску илуминацију.{S} Београд је |
| разим.{S} Угледајте се на Рускиње, које су преплавиле универзитете по Европи, које ступају у на |
| абе, притиште јако обе слепочнице, које су биле као да хоће да прсну, а прстима затеже косу так |
| </p> <p>Вишња је слушала ове речи, које су се чудно поклапале с оним нечим новим што јој је над |
| вале његове сјајне, проницаве очи, које су гледале из својих дупља нешто унезверено, као да је |
| атних, мушких црта, буљавих очију, које су у тренутцима живости изгледале као да хоће да искоче |
| змаженог детета и шишкама по челу, које су сенчиле њено лице претерано бледо, готово слабачко.{ |
| > кад се сетим извесних предрасуда које су мутиле моју савест.</p> <p>Вишња је тада управљала н |
| а нешто даље од обале, из зеленила које су састављали ритови, па се постепено пела уз брдо, про |
| уђим мишљењима, теретним обичајима које су створили друштво и ток ствари.{S} Чачак је био њено |
| дала у њега сивим, остарелим очима које су цуриле.</p> <p>Илић удари љутито песницом по столу.{ |
| ом, нешто суморан са тешких завеса које су стајале као прилепљене уз прозор, и са одсуства прис |
| мократске теорије о уређењу државе које су стизале са Запада нађоше у том незадовољству узорану |
| се у једној побочној улици у време које су заказали.{S} Од кућа су већ расле сенке, ипак је бил |
| . <pb n="63" /> Двоје троје новине које су излазиле писале су само о укопним друштвима, трансва |
| Радојев поглед изгуби се у планине које су са запада блиско окружавале Чачак.{S} Обрасле у шуму |
| турили.{S} Тек стоје пред вама оне које су најтеже.</p> <pb n="106" /> <p>— Пазите се.{S} Ми пр |
| осећању придруживало се поштовање које су јој уливале његове сјајне, проницаве очи, које су гл |
| десило, да олакша себи све несреће које су му притискивале срце и које је само њој могао рећи.{ |
| љевим, те слике гимназије и пијаце које су му представљали Вишњино место, те биле као један део |
| егама.{S} Бунио се против неправди које су чинили слабијим од себе, смејао се њиховој уображено |
| један свежањ књига на своје груди које су се почињале поверљиво оцртавати на глаткој материји |
| злозима и да наведе противне мисли које су јој од синоћ лутале по глави.{S} Она заћута, и тек п |
| одиривала, до врелих игала страсти које су му боле и вртеле месо.</p> <p>Девојка понови песму м |
| ћаћа пусти с робије.</p> <p>И сви троје су тако веровали у брзо и потпуно помиловање Јованово д |
| трава подмладила.{S} Са пијаце служавке су носиле зелену салату.{S} Роба се пресијавала, извеша |
| одјекну долином:</p> <quote> <l>Девојке су цвеће брале,</l> <l>Цвеће брале, венце виле,</l> <l> |
| радњи има стотина срца и душа.{S} Марке су биле најновије, укус леп, цене умерене, <pb n="61" / |
| губила им се корпа са стварима.{S} Муке су видели око језика.{S} Ипак, пут је био пријатан.{S} |
| ради.</p> <p>Прљила се око ватре, руке су јој пуцале од сапунице, крста је болела.{S} Ипак је |
| Рамена се саставила с раменима.{S} Руке су се стезале грчевито.{S} Груди се упирале о груди.{S} |
| , уносила му је грозницу у крв.{S} Руке су му гореле.{S} Ватра му ломила тело.{S} Кад би га нек |
| ио, његове речи је опијале, његове руке су је вукле к себи.</p> <p>— Шта је ово мени! — питала |
| ка.{S} Гомиле иловаче у помрчини давале су утисак гробних хумки.{S} Усамљени пламенови који су |
| е пео.</p> <p>Те супротности подржавале су код двоје заљубљених једну врсту борбе час прикривен |
| <pb n="142" /> <p>Њу пак, одушевљавале су велике идеје.{S} Чинило јој се да је поново рођена.{ |
| чену опозиционарску породицу допуњавале су још две девојчице, близнакиње, с црвеним тракама у к |
| овите снове.{S} Њине просте речи певале су му заносне мелодије, у којима је налазио извор своме |
| за министра, седељке после ручка бивале су краће.{S} Стари господин је морао примати овог или о |
| инематографу, <pb n="34" /> појављивале су се прилике које је видела те вечери.{S} Обузимала ју |
| оју је нешто оштетила туча, процењивале су сељачке комисије тако високо, као да је њива засађен |
| бетима или турским димњацима образовале су се плаве сенке, које су још више истицале небеску ил |
| њеном лепом лицу.{S} Њене очи миловале су као свила.{S} Једно дугме на блузи било се откопчало |
| ете с младићевим.{S} Његове очи гледале су је из својих дупља загонетно.{S} Она признаде:</p> < |
| и у врт, чије воћке, још младе, пружале су мршаву сенку по земљи.{S} Сунце је залазило за један |
| в дух стварао, природне науке достизале су свој врхунац.{S} Материјална природа и силе које вла |
| икава.{S} Варош се губила.{S} Настајале су њиве.{S} Кожа се сад руменила испод отворене блузе.{ |
| Аница кувала.{S} После часова остајале су дуго заједно.{S} Стара девојка је уређивала збирке р |
| черњу тишину.{S} Две три звезде боцкале су један крај неба.</p> <p>Двоје младих ћутали су, тако |
| глаткој материји кецеље; оне обе имале су у цртама на лицу онај израз невиности који је урођен |
| им очима.</p> <p>С девојкине главе пале су укоснице.{S} Миришљава коса просула се као талас по |
| је троје новине које су излазиле писале су само о укопним друштвима, трансвалском рату и, за до |
| ијавало неколико белих власи.{S} Остале су му ипак његове буљаве, црне, мокре очи, нечег детињс |
| е није припадала.{S} Њене мисли враћале су се пут Бумбарева Брда, у белу варош на саставу две в |
| ло према њима.{S} Ствари око њих бацале су велики хлад.{S} Девојка обори главу, и посматраше ду |
| и тако срећна сада!...</p> <p>Промицале су окуке, мали заливи, полуострва, шибљаци, рибарске ко |
| ј доживела; успомене, оне лепше, ницале су око ње, и она је била тад уверена да је Београд њено |
| тивуречности, слабости, погрешке довеле су ме на једну тачнију оцену света и саме себе: ја сам |
| њицу, самоникле улице по Чубури, виделе су тада многи млади пар.{S} То су били махом ђаци са св |
| око осам часова.{S} Ноћне паре блуделе су већ кроз атмосферу и покушавале да завију у помрчину |
| аченој улици.{S} Ноћне светиљке чкиљеле су у зраку пуном кише.{S} Под њима се белуцала црна кал |
| њиховим местима <pb n="253" /> зјапеле су црне бездне, страшне провалије, светови очајника и с |
| и опшивено свиленим испустом.{S} Ципеле су му биле потковане.{S} Носио је сваки дан оковратник, |
| пола ноћи.{S} По споредним улицама биле су већ угашене светиљке.{S} Кафане су биле затворене, и |
| је претварао.{S} Његове буљаве очи биле су се повукле дубоко у своје тесне дупље... нестајало и |
| је преко лица.{S} Њене бистре очи биле су широм отворене, гледале радозналом безазленошћу у је |
| која немају никаквог искуства, правиле су пошалице на рачун једна друге, трбушати катихета им |
| изгледали су му немогућни.{S} Походиле су га честе сумње, малодушности, горка сазнања сопствен |
| у исти мах служила за кување, долазиле су оближње раднице да однесу кући врућ ручак, кокетовал |
| траву.{S} На оближњим фабрикама палиле су се лампе.{S} Хорови жаба звонили су уједначено кроз |
| таза, које су сами пешаци утрли, белиле су се у озеленелој трави.{S} Општина је била посадила н |
| ица.{S} Лепо су се сложиле.{S} Поделиле су државне квартире на два одељења.{S} У једном су наме |
| асној светлости пролетњег дана шарениле су се разнолике боје, почевши од белих платнених блуза |
| в сноп уз груди.{S} Те груди!{S} Чиниле су јој се тада велике, тешке, уочљиве, сваком видне, да |
| је пуцало срце и бридела леђа, звониле су му као песма наде, утехе, буне; њихова вера у будућн |
| се све неугодније.{S} Њене мисле купиле су се око Чедомира.{S} Она се питала:</p> <p>— Где је о |
| а је ћутала.{S} Њене угасите очи мериле су немо зелено коло које се обавијало око ње.{S} Неко т |
| њу на салон.</p> <p>— Дивно! — говориле су гошће кад их је Матовићка уводила у њега.</p> <p>Дои |
| киша и свакојаке прљавштине претвориле су те бог зна чије одеротине у сиву боју која је језиво |
| >Вишња је ћутала.</p> <p>Оне обе носиле су дугу црну кецељу, просту витицу око главе, сукњу изн |
| тваривало.{S} Велике наднице привлачиле су сељаке из околних села, па и из даље.{S} Задовољно с |
| ане због неких општинских радова личиле су на низове ископаних рака.{S} Гомиле иловаче у помрчи |
| .{S} Тако исто и сестра.{S} Само, рекле су му, тражи десет хиљада динара мираза.</p> <p>— Ништа |
| лаве и храмала јаче него икад.{S} Дотле су пркосили једно другом кад се сретну.{S} Данас је Или |
| ногима то није било право, па ипак чуле су се ретке замерке, јер је Радоје волео људе, волео чо |
| p> <p>По тротоару, с друге стране, ишле су две жене, с марамом на глави, чији су крајеви били в |
| пала би им која кишна капљица.{S} Капље су биле чешће.{S} На један пут, ветар се претвори у вих |
| ћ, онај прави, онај који се видео, коме су припадале крштеница, уверење да није жењен, остале с |
| се населио његов прадеда Илија, по коме су и име добили.{S} Све што је Чедомир знао о овом свом |
| едњу реч у питању језика, народне песме су једини добар узор уметничком певању, и, да је хтео м |
| биле су већ угашене светиљке.{S} Кафане су биле затворене, изузев неколико ноћних, на рђавом гл |
| но:</p> <p>— Његова мајка и моја рођене су сестре.</p> <pb n="38" /> <p>— Врло лепо смо се зани |
| 252" /> <p>— Да, пиши пропало... године су прошле од како смо се растали, ја то знам — продужи |
| " /> испрскан водом и блатом.{S} Године су очврсле његове младићске црте.{S} Био је више човек, |
| ив жене. — Батине!{S} Батине!{S} Батине су из раја изашле.</p> <p>Били су сами у дућану.{S} Кал |
| е Чачак.{S} Обрасле у шуму и бујад, оне су дизале озбиљно своје врхове украшене чипком од букав |
| избегавале.{S} Кад би је и сусреле, оне су биле далеке, превучене неком сенком.</p> <p>— Шта ћу |
| нају за њу.{S} А оне које је назру, оне су као ове муве што се лепе уз прозорско окно...{S} Пог |
| итала их је од почетка до краја.{S} Оне су је опомињале мутно познатих места, изазивале слику з |
| ко од Вишње као и сибирска поља.{S} Оне су је одмах заинтересовале, одушевиле је готово, јер их |
| а, одмах до помијара и ђубришта.{S} Оне су излазиле за тренутак из тих јадних кровињара, којима |
| S} Заман је гонила његове слике.{S} Оне су се јављале поново, ницале око ње, обузимале је проти |
| аре, преживаре, за опште ствари.{S} Оне су као фењер обешен позади лађе који осветљава пређени |
| би се могао јако преварити.{S} Али оне су крајње пристојне једно што се нема прилике или што с |
| на мирисавом маглом црне косе.{S} Из ње су светлеле, као две звезде, две хитре зенице, које нис |
| са гломазним кубетом од лима.{S} Око ње су ситне куће на један спрат и механе за сељаке.{S} Та |
| наравно читав свечан догађај.{S} Око ње су се утркивали мајка, млађа <pb n="56" /></p> <p>браћа |
| ромном суплентском платом.{S} Из штедње су седели код таште, која није пропуштала прилику, а да |
| кифле и переце, корачала крупно; сукње су летеле око ње као мантија у попа.</p> <p>Вишња се до |
| .{S} Било да узме што да закрпи, закрпе су изгледале велике, ружне.{S} Узалуд се трудила.{S} Ње |
| че хартије вреди више него глава.{S} Те су је теорије храбриле, подизале, одушевљавале.{S} Она |
| ла, извешана пред бакалницама.{S} Ласте су цвркутале око телефонских жица.{S} Под уличним дрвећ |
| а није се много променила.{S} Подигнуте су још две три нове куће.{S} Неколико трговина улепшали |
| </p> <p>Бела се није бранила.{S} Зенице су јој се јако шириле.{S} Она је шапутала нешто.</p> <p |
| } Кад је давала своја мишљења, реченице су јој остајале недовршене, није се могла сетити доказа |
| оли је било као сваки дан.{S} Другарице су говориле како се нису спремиле за овај или онај час, |
| и једно другим, тако срећни.{S} На срце су му навирала осећања од пре годину дана, меке, наивне |
| добар као Христос, а мало је људи _ко]и су починили толико зла својим милим.{S} Сети се последњ |
| аче могла продужити да живи!{S} У Млави су ретки Илићи.{S} И дани су пролазили, а за њима месец |
| о које је доба дана.</p> <p>Ти заборави су му пријали.{S} Остављао је, као сви слаби људи, врем |
| мислила је тада, он је као море: путеви су безбројни, живот шуми, таласа се, све је у вечитом п |
| шао.{S} У осталом, многи његови другови су већ чинили концесију животу.{S} У клубу, који је нос |
| универзитетске зграде.{S} Иначе, зидови су се светлели као подмлађени на пријатној пригревици.< |
| живота.{S} Полуге је нестало.{S} Зидови су попуцали.{S} Грађевина се срушила.{S} Она се збиља о |
| ну ходника, окренута у башту.{S} Зидови су били тапетовани оранџастом хартијом, по којој је нас |
| ар имао је среће у трговини.{S} Послови су ишли добро.{S} Ипак је нешто пекло овог маловарошког |
| о да̑ више</hi>. <pb n="276" /> Зборови су само позорница, решења се доносе иза кулиса; образов |
| е било погодно за размишљање.{S} Часови су пролазили, требало се журити за воз, и она приону ок |
| се скупио народ са целе планете.{S} Сви су је гледали са ужасом.{S} Није било ниједног симпатич |
| инству, годинама ни по породици.{S} Сви су били студенти, равни један другоме.{S} Чича с погачи |
| упа је била најлепша у вароши.{S} Други су седели на сандуцима, на даскама закуцаним на ногаре |
| Човек се не жени због кошуље.{S} Млади су; цео је живот пред њима...{S} Да, ја сам човек из ст |
| главној улици и пред кафанама.{S} Људи су гласно разговарали.{S} Најчешће се помињале речи о I |
| } Радоје је био јунак тих дана.{S} Људи су веровали у њега, сматрали га за нешто више од себе.{ |
| места.{S} Они су били леп пар.{S} Људи су се заустављали да их гледају.{S} Већ се примицало ве |
| ади ћара.{S} У међусобним односима људи су неповерљиви.{S} Страх од подвале влада у свима посло |
| /> удружљиви и безлични, ови млади људи су, доцније, махом главе парламентарних режима.</p> <p> |
| а ме охрабри ако сустанем.{S} Наши људи су прости.{S} Мени треба...</p> <p>Овде се Остојић заус |
| посла око спреме куће и деце.{S} Млађи су дрхтали пред њом.{S} У мешењу колача се одликовала: |
| ебе.{S} Кад је пролазио улицом, старији су се утркивали да га поздраве, а деца се загледала у њ |
| е су две жене, с марамом на глави, чији су крајеви били везани испод браде.{S} На извесном осто |
| их културних радника по паланкама, који су скупљачи претплате свакој новој књизи, повереници од |
| ко је то случај у свима покретима, који су хтели употребити ту згодну прилику за свој лични инт |
| епријатељ, не знајући толико људи, који су опет твоји непријатељи.{S} Ми се сатиремо узајамно, |
| S} Једанпут су дошли дотле чамцем, који су најмили од неких рибара пред кафаном <hi>Шаран</hi>. |
| оје школе... од новца, напослетку, који су потрошили на мене.</p> <p>Девојка је била и сувише о |
| предака којима имена није знао, а који су морали волети ову земљу кад су се били за њу.{S} Чед |
| лић није јасније осетио два човека који су живели у њему; један: миран студент из унутрашњости |
| а, одрицао се досадањих доглавника који су га изневерили.{S} Као прво што се очекивало, била је |
| о физиономије трговачких помоћника који су доносили робу на избор, чудио се сложености црквене |
| } Читаве бајке причају се о људима који су јели у њој, у данима своје младости, њен пасуљ с пас |
| оје шетње, купио је печених марона који су му грејали џеп, па лутао по Паризу без циља.</p> <p> |
| самоуверено, циљајући на професоре који су му дали слабе оцене. — Само док се мој ћаћа пусти с |
| обних хумки.{S} Усамљени пламенови који су се палили по прозорима блудели су дрхтећи као душе п |
| р се беху код њега десили догађаји који су створили непремостиви јаз између њих двоје.{S} Они с |
| н: сеоске учитељице и маловарошани који су дошли о распусту да виде Београд, беспослени радници |
| ли га сад нико није слушао.{S} Они који су му се дотле дивили највише, гледали су га сад попрек |
| и.{S} Она се питала још, што и они који су старији <pb n="48" /> од њега, они од којих зависи т |
| ратовима 1912 и 13 године, јер они који су пали за Отаџбину, по речима једног великог песника п |
| .{S} Би јој тешко да прекине чар у који су је заносиле те приче.{S} Око њих је било лепо јесење |
| су се настанили у једном пансиону који су му Срби препоручили.{S} Уписао се на Сорбону.{S} Иза |
| х пријатеља, а било их је и таквих који су раније обилазили далеко професоров дом као место неч |
| Данас је мало задовољних људи.{S} Ретки су као беле вране.{S} Садашњица нуди једва предмете за |
| е гласове који се нису разбирали: да ли су песма или запевка.{S} Из планинског склопа избијала |
| у они тада рекли једно другом?{S} Да ли су застали или ударили лево? десно?{S} Шта су тада осет |
| е јој се кидало.{S} Она се питала да ли су људи луди или подлаци.</p> <p>— Шта ти је, Вишњо? — |
| стола, уредио краватну, погледао да ли су му нокти како треба, па одлазио на ручак, пењући се |
| ролеће се расцветавало око девојке, али су њој ти светли, разнежени дани, изгледали тешки, сумо |
| е и које је само њој могао рећи.{S} Али су њега сад одушевљавале друге мисли, обузимала га је в |
| аква несташност млађег брата испуњавали су по читаво писмо.{S} Па ипак, та су писма била као <p |
| ом врстом својих вршњака.{S} Оскудевали су му за то васпитање и средства.{S} Отац му је умро јо |
| вијене траве.{S} Момци и девојке певали су, сустижући се:</p> <pb n="215" /> <quote> <l>Колика |
| ари пријатељи.</p> <p>Од тог доба звали су се по имену, задржавали дуже руку у руци.{S} Време и |
| атерије мушких капута.{S} Преовлађивали су отворени тонови, јаке боје, које код нас не губе још |
| прилика што се лагано вукла, изазивали су мисли о смрти.{S} Било је нечег гробног чак и у кућа |
| ета.{S} По околним планинама образовали су се нови потоци и реке.{S} Воде почеше надолазити.{S} |
| ри првога дана кад је доведен; миловали су га по њушци, тапкали по сапима.</p> <p>Арап је држао |
| {S} То је било врло тешко.{S} Становали су под једним кровом, хранили се за истом трпезом.{S} П |
| стао је у Групи.{S} Остали пак основали су радикални клуб.{S} Међу овима је био и Чедомир.</p> |
| па читај!“</p> <p>Истог дана отпутовали су у Париз.</p> <p>На станицу су их испратили Матовићи |
| остио само пола казне.{S} Доцније, дали су му удобнију ћелију, скинули му гвожђе с ногу, допушт |
| иновници, грабљиви и покварени, владали су земљом као господарска класа, Србија је изгледала њи |
| — Рђо, мрцино! — псовке и ударци падали су сад обилно.</p> <p>И овог тренутка, арап је чекао да |
| су му се дотле дивили највише, гледали су га сад попреко, мрко, осуђивали га гласно, претили м |
| страну, о довршетку студија, изгледали су му немогућни.{S} Походиле су га честе сумње, малодуш |
| руговима.{S} Па и ти другови, изгледали су му мрски.{S} Он их је представио девојци, он је пред |
| дића стајало је око врата.{S} Изгледали су јој као деца.{S} Она се предомисли, окрену главу и п |
| и Вишња и Чедомир.{S} Преко зиме виђали су се овда-онда код рођаке; кад су настали топли дани, |
| мци у озбиљној, плавој униформи, држали су пушке о рамену и бленули неодређено у празнину улице |
| ао је био са женом у Париз.{S} Задржали су се неко време у Бечу и Минхену.{S} Савете, којима су |
| ни, у пола обучени, и војска пристизали су у гомилама.{S} Журно се копало, набацивала се земља, |
| лико јабланова, посађени у ред, стајали су непомични.{S} Сребрну траку велике реке није кварио |
| моилажења у питањима тактике, настајали су озбиљни сукоби, подносиле се оставке, очекивао се не |
| а девојком која није била ружна пријали су му, падали му као неки благ и лаган лек на срце што |
| есело и смешила се.{S} Њени зуби сијали су испод румене, свеже губице као дрво под покислом кор |
| елу дућана, поплочаном циглама, стојали су џакови кафе, пиринча, шећера, канте гаса, једно буре |
| свила.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — викали су умиљато око њега надничари првога дана кад је доведе |
| образи, њен ђаволасти поглед понављали су немо, а јасно: — Пољуби ме опет... пољуби, пољуби... |
| Младићи је нису волели, претпостављали су девојке које хоће да се шале, које допуштају да се з |
| каве речи, добре наде и обећања узимали су на се изглед стварних бића, рађали се један из друго |
| д очију, пљускала у ушима.{S} Обузимали су га чудни осећаји да цепа, да мучи, да се свети на то |
| т, у дела која ће починити.{S} Почињали су озбиљне разговоре, после пили чај, скакали с предмет |
| .</p> <p>— Нека им је алал! — поклапали су га други. — Раде, брате мој, па све варнице искачу.< |
| а кола.{S} Рђаво обучени сељаци трапали су у опанцима као посред села.{S} Тек, коњски трамвај з |
| а купи што за кућу, малопродавци варали су је, продавали скупље, крали на мери, потурали што је |
| .{S} Црни, велики летњи облаци извирали су иза Земуна, сакривали сунце, па бежали даље.{S} Посл |
| надолазити.{S} Из горњих места допирали су гласови о поплави.{S} Бујице однеле мостове, разорил |
| епријатељи.</p> <pb n="93" /> <p>Шетали су по школском трему и чекали да се отвори библиотека.{ |
| а се завађена крила опет сједине остали су без успеха.{S} Јаз се ширио све више.{S} Међутим, зе |
| тва ?{S} Свега може бити.</p> <p>Остали су за тренутак једно наспрам другог, неми, без речи.</p |
| а, гомиле бостана и покроваца скакутали су сунчеви зраци.{S} Небо је било ведро.{S} Тек по неки |
| дне речи која долази из срца.{S} Ћутали су.{S} Ваздух је трептао око њих позлаћен косим зрацима |
| } Чедомир се свакако не сети.{S} Ћутали су.{S} Прођоше тако добар део улице.{S} После се спусти |
| далу у Двору.{S} Вечерњи листови ћутали су као рибе.</p> <pb n="75" /> <p>Чедомир је ишао брзо, |
| н крај неба.</p> <p>Двоје младих ћутали су, тако седећи.{S} Свако од њих пратило је своје мисли |
| Неколико путова и странпутица укрштали су се овде и изазивали мисли о даљини.{S} Заокругљена п |
| не књиге и живот у престоници допуштали су јој по коју симпатију, пријатељство према младићу, љ |
| ласно, запљускивање домаће воде утицали су чудно на Вишњу.{S} Предмети су губили оштре контуре. |
| ове куће.{S} Неколико трговина улепшали су своје излоге.{S} Уличне лампе нису више на стубовима |
| а!“</p> <p>На спрату над дућаном седели су.{S} То беше стара паланачка кућа: пространа, удобна, |
| који су се палили по прозорима блудели су дрхтећи као душе прогнате из раја.{S} Пусти простори |
| о небу које је дошло врло плаво блудели су облаци час бели, час жути, и губили се лагано у помр |
| чати првог празника.</p> <p>Споразумели су се да венчање буде на јутрење, у најужем кругу прија |
| к, а запад где су пасла говеда.{S} Сели су у јечам и ужинали.{S} Хлеб је био мек, сир диван, а |
| S} Њени <pb n="131" /> бели зуби гризли су нервозно један крај њених усана.</p> <p>— Продужите. |
| погледима, у нехотичним додирима, били су далеко одмакли од града.{S} Пред њима се указивао ус |
| екривене плавом, дебелом хартијом, били су наслагани црни тегови до сто кила, каје соли, гвозде |
| </p> <p>Илић не одговори ништа.{S} Били су дошли до оног долапа, па се спустише низ једно брдаш |
| } У том, одузеше му стипендију.{S} Били су пронашли да се вратио без одобрења владе, или тако н |
| Радојева сестра и чиновник из суда били су изостали далеко иза њих.{S} Пред њима пак се пружала |
| ије.{S} Његово биће и његова земља били су у њему везани чврстим спонама, наслеђеним још од њег |
| довршеним. <pb n="42" /> Међу њима били су и Вишња и Чедомир.{S} Преко зиме виђали су се овда-о |
| n="265" /> другови са универзитета били су се растурили куд који.{S} Друге није стекао.{S} Оста |
| био прост; брана и тунел поред ње били су главни радови предузећа; наравно да су онда и скупо |
| адовољство.</p> <p>Мајка и укућани били су је размазили, те је желела да и Чедомир буде нежан < |
| манастиру, они Ужичани и Црногорци били су врло занимљиви, настављали дискусије о њиховим <hi>п |
| } Батине су из раја изашле.</p> <p>Били су сами у дућану.{S} Калфа је претакао вино у магази.{S |
| ке, а ови постављају владу.</p> <p>Били су прешли преко брвна.{S} Ишли су сад заједно.{S} Њена |
| у том селу било празно место, поставили су је одмах.</p> <p>Од то доба није се враћала у Београ |
| скоро искључиво мушкарцима.{S} Походили су је тренутци сумње.{S} Нико јој није умео тачно рећи |
| ке; кад су настали топли дани, излазили су чешће са њом, па после сваког дана, и најзад без ње. |
| , па бежали даље.{S} После њих долазили су други, па трећи, брзи, дурновити, као неке фантастич |
| ао ју је нетремице, жељно.{S} Пролазили су поред познатих места; час би то био Београд, час Чач |
| пада.{S} Калдрма, куће, кровови цаклили су се <pb n="83" /> под усијаним сунцем готово у дијама |
| а је звонила у девојкином гласу, чинили су своје дејство.{S} Илић је заборављао незгодни случај |
| е.{S} Па ипак, младост и здравље чинили су од ове тоалете њен најлепши оквир.{S} Она је била ка |
| кад је требало да се растану, начинили су велику шетњу, обишли су готово сва места својих саст |
| иле су се лампе.{S} Хорови жаба звонили су уједначено кроз вечерњу тишину.{S} Две три звезде бо |
| уку; у пекарници на крају вароши купили су хлеба и сира. <pb n="302" /> На једном брдашцу отац |
| пану мастилом.</p> <p>Без речи, ударили су другим путем, камо су их водили младост и лепо време |
| расцветана ливада и ти мириси заносили су је.{S} Своме препуном срцу налазила је одушке у цвећ |
| органа.{S} Знаци народне љубави пратили су га улицом.{S} Влада није могла другојачије него му н |
| дућана и неугледних кафаница граничили су је с обе стране.{S} Шкрипала су волујска кола.{S} Рђ |
| био истог мишљења?</p> <p>Његове мисли су ницале без везе, никаквог реда није било међу њима.{ |
| ски трамвај на друм за Обреновац, нашли су једну клупу и сели да се одморе.{S} Место је било ка |
| о могло после школских часова.{S} Нашли су се у једној побочној улици у време које су заказали. |
| има, стари професор и његова жена нашли су увек могућности да задовоље Белину жељу: купе јој па |
| <p>Били су прешли преко брвна.{S} Ишли су сад заједно.{S} Њена плава коса, очешљана на раздеља |
| та ће ти боље еманципације?</p> <p>Ишли су сад по стази посутој шљунком.{S} Око њих се мешало з |
| стану, начинили су велику шетњу, обишли су готово сва места својих састанака...{S} Вече их је у |
| по свршетку једног семинара.{S} Изишли су из школе, па врљали по вароши без циља, избегавајући |
| адао: био је главни акционар.{S} Отишли су они лепи зидни часовници у рамовима од ораховине, <p |
| пред лањску демонстрацију.{S} Жандарми су ме измлатили, ја се нисам користио њим.{S} Али ако о |
| Имао је толико ствари да каже!{S} Дани су пролазили, а перо је висило непомично над хартијом.{ |
| и стално чекала његов одговор.{S} Дани су јој пролазили полако.{S} Сунце је милело преко усија |
| и!{S} У Млави су ретки Илићи.{S} И дани су пролазили, а за њима месеци, године.</p> <p>Спомен н |
| <pb n="82" /> <head>VII</head> <p>Дани су пролазили врло споро.{S} Жарко јулско сунце пржило ј |
| ју, враћао се увече са рада.{S} Грађани су га заустављали, запиткивали радознало.</p> <p>— Иде. |
| , ништа се није догађало.{S} Београђани су се жалили на врућину, на прашину, на велике цене.{S} |
| ричним, а на пољани Батал-џамије копани су темељи једне јавне грађевине.</p> <p>Девојка не поме |
| Друштво их је звало да пожуре.{S} Једни су већ одмицали у правцу вароши.{S} Радоје уста.{S} Пре |
| бе никаквог солидног ослонца, остављени су милости законодавног тела.{S} Да би остали на свом м |
| , да обара.{S} Заставници прогреса, они су његови најљући противници.{S} Лично за себе, они не |
| .{S} Они су били весели, безбрижни, они су се разговарали о лаким стварима, о интимним везама, |
| у политику.</p> <p>У том тренутку, они су ишли дуж некога зида, преко кога су се спуштале проц |
| рео би тада овог или оног друга.{S} Они су били весели, безбрижни, они су се разговарали о лаки |
| оставити деци срећнијих народа.{S} Они су за нас још луксуз, још немогућност, чиста штета за в |
| своје мисли кроз самоћу предела.{S} Они су обоје били и сувише озбиљни за своје године.{S} Чедо |
| а, друштво студената политичара.{S} Они су му били ближи по њиховом једностраном васпитању, по |
| ља, избегавајући посећена места.{S} Они су били леп пар.{S} Људи су се заустављали да их гледај |
| .{S} Али ни Јован не рече ништа.{S} Они су обоје осећали Белину сакатост као своју кривицу — је |
| премостиви јаз између њих двоје.{S} Они су се <pb n="187" /> десили доиста против његове воље, |
| , из какве пропале варошке куће.{S} Они су још у десетој години осетили наличје живота.{S} Култ |
| загрљаји падали слатко на срце.{S} Они су му ласкали, уверавајући га о срећи, о љубави и забор |
| Око плотова су расли сунцокрети.{S} Они су високо дизали своје криве, таште, жутокруне главе и |
| да отров социјалне суревњивости.{S} Они су у стању да омрзну човека кад на њему угледају нову к |
| и Црногорци, с којима се хранио.{S} Они су ишли у гомили, грајали и препирали се о неком <hi>пи |
| је.{S} Гостима није то сметало.{S} Они су седели око столова накресани, расположени, измешани. |
| га о срећи, о љубави и забораву.{S} Они су га тешили, превлачећи постепено вео преко младе Чача |
| с начини поток поред њиних ногу.{S} Они су ишли даље.</p> <p>Таман да се спусте низ једно брдо, |
| ила <pb n="284" /> нашу судбину.{S} Они су нас од нашег уласка у живот наместили на колосек кој |
| "> <pb n="68" /> <head>VI</head> <p>Они су били избили на обалу Мораве.{S} Радојева сестра и чи |
| купио од једног Јеврејчета.</p> <p>Они су били још у кујни.{S} То је била <pb n="8" /> одаја п |
| м су се плеле плаветне шаре.</p> <p>Они су седели тако, јели кајсије, говорили о професору Мато |
| Његова длака није више сијала.{S} Сапи су му смршале.{S} Боја му се променила.{S} То није био |
| ринципе.</p> <p>— Принципе!{S} Принципи су за децу, за школске клупе.{S} Изузетци, маленкости, |
| по дворишту, седела у башти.{S} Ствари су у кући пошле опет својим старим, мирним током.{S} Та |
| лози државе у материнству.{S} Те ствари су биле дотле далеко од Вишње као и сибирска поља.{S} О |
| ме...{S} Де, пољуби руку!</p> <p>Ствари су се мењале у кући полако.{S} Послуга се обазривије по |
| му неће никад опростити.{S} Реакционари су, ваљада, бесни од једа; министри нису чекали ни оста |
| е губило се из дана у дан.{S} Надничари су се навикивали на арапа.{S} Средина је чинила своје.{ |
| нувши после великих врућина.{S} Прозори су гледали у врт, чије воћке, још младе, пружале су мрш |
| а дубина, јасност у плану.{S} Професори су се обраћали скоро искључиво мушкарцима.{S} Походили |
| <p>— Имам троје деце — рече. — Сва три су мушкарци.</p> <p>Али Вишњу не остави спомен на оно ш |
| љи каранфили боје као вино.{S} И мириси су разни: на печен хлеб, на јагоде, на младост.{S} Кад |
| утицали су чудно на Вишњу.{S} Предмети су губили оштре контуре.{S} Нешто загонетно осећало се |
| Тражила је навалице срећу.{S} Опасности су јој годиле.</p> <p>Једног дана, кад јој је мајка оти |
| ријано лице грчило се нервозно, а прсти су трзали штит од качкете.{S} Девојка га је слушала с п |
| ужи, па стрецну од додира: његови прсти су пекли као у грозници.</p> <p>Тек после дуге ћутње, у |
| Он је узе и за другу руку.{S} По башти су цветали патлиџани.{S} Рит је био пун зелене трске.{S |
| његов отац био рачуноиспитач.{S} Илићи су били пореклом из једног села на граници ваљевског и |
| скромно свој велики бео цвет.{S} Љутићи су жути као очи у мачке.{S} На мршавим петељкама штрче |
| занеле у свој план до лудила.{S} У кући су настајале свађе.{S} Мајка га је грдила, клела.{S} Се |
| у са збиљом коју је она донела.{S} Ђаци су се често шегачили са најсветијим стварима.{S} Поред |
| сунца и јевтине шљивовице.{S} Северњаци су нам донели, са својим брезама и саоницама, култ енер |
| ази, и пређе на другу страну.{S} Кораци су се приближавали.</p> <p>— Вишња! — чу се глас човека |
| Слобода штампе је изиграна.{S} Трговци су се уселили у њен храм.{S} Јавну реч је заглушило пиљ |
| аче у колико је дотле избегавано; момци су духовити, девојке приступачне, младе жене несташне, |
| се надпевали момци и девојке.{S} Момци су певали:</p> <quote> <l>Испод села зелена ливада,</l> |
| морам да се смејем.</p> <p>Ти састанци су Илића разнежавали и одобровољавали.{S} Покушавао је |
| к, слатке, топле, уздрхтале.{S} Пољупци су се понављали после сваког дана... пољупци <pb n="138 |
| а.{S} Интереси упливних појединаца јачи су од закона и реда.{S} Свет се занима политиком једино |
| >— Народ су бирачи, другарице, а бирачи су људи.{S} Сваки од њих има по један ситан, а за себе |
| стезало од неке незнане жалости.{S} Очи су јој биле пуне суза.{S} Ако остане с Чедомиром још за |
| вљена једва приметним руменилом.{S} Очи су јој биле мајчине: црне, живе, маслинасте, очи као у |
| обузето неком унутарњом ватром.{S} Очи су гледале укочено.{S} Зуби се белели испод згрчених ус |
| и с њим ову срећу.{S} Али... његове очи су је избегавале.{S} Кад би је и сусреле, оне су биле д |
| ке димове на својој луши.{S} Његове очи су гореле као жишка у дувана.</p> <p>— Наш народ треба |
| .{S} Он не настави говор.{S} Његове очи су се наизменично кретале са девојке на игру сунца на у |
| е жене, него нечије наготе.{S} Њене очи су добијале чудан сјај и упијале <pb n="312" /> се у чи |
| есе поред једне велике грађевине, којој су мајстори довршавали трећи спрат.</p> <p>Ту примети г |
| је још она клупа на <pb n="97" /> којој су седели.{S} Пролетос је била зелена, а сад се белела |
| ст година, храмала на леву ногу и којој су њено необично име — име професорове мајке, сељанке — |
| ро.{S} Његова жена, која је раније, док су били сами, попуштала прва кад би се посвађали, добил |
| алац.{S} То је био тип своје врсте; док су његови другови били државници, научари, песници <for |
| говорила:</p> <p>— Муке сам видела док су моји пристали да се вратим у Београд.{S} Тата још ко |
| весеље је плануло неочекивано, још док су се састајали.{S} На пијаци је запевао друштвени тено |
| месинга и дршком од порцулана, по којем су се плеле плаветне шаре.</p> <p>Они су седели тако, ј |
| н, осигурана је слобода штампе, уставом су дате све грађанске гарантије.{S} Народ бира своје пр |
| не квартире на два одељења.{S} У једном су наместили кујну и собу за примање, а од другог су на |
| ди какве имам родитеље“.</p> <p>Цео дан су провели у шетњи.{S} Пред вече, кад је сунце нагињало |
| вијој моди, изложени по дућанима, грубо су одскакали од тарница што су се дрмале и <pb n="247" |
| државној служби није нашао места, и ако су тамо постављани људи с мање школе од њега.{S} Дивно |
| ла зла времена.{S} Шта су они криви ако су били слаби или имали противна убеђења?{S} Ја сам о т |
| е вести преко <hi>штампараца</hi>, како су се овде звали словослагачи.{S} У њихову собу, која ј |
| Сазнало се како су планине рођене, како су живеле једна за другом популације које је планета хр |
| бије онако брзо, управо преко ноћ, како су се надали на дому.{S} Краљ му је на дан венчања опро |
| шта, предахне на прагу Мале куће — како су звали то одељење — скупи сву храброст, закуца на вра |
| у нама и заповедају нам“.</p> <p>— Како су се чудно испуниле те готово пророчке речи — примети |
| д.{S} Али, ево већ неколико часова како су једно с другим, а он не успева да јој каже једне реч |
| ом потоку два дана после битке, па како су Турци већ чували Саву, он није могао пребећи у Аустр |
| више, па се, после, годинама прича како су се провели на Ђаковића љуљашци, о Сокином прстену.</ |
| је провела тих неколико месеци од како су се разишли.{S} Али се не усуди, јер би онда требало |
| и у кратко све шта му се десило од како су се растали.{S} У колико је излагао појединости, осва |
| у прве векове земље.{S} Сазнало се како су планине рођене, како су живеле једна за другом попул |
| прође поред прозора један младић: тако су му лепо стајале обријане науснице!...</p> <p>Илић се |
| Без речи, ударили су другим путем, камо су их водили младост и лепо време.{S} Дан је био један |
| њему није издавало узбуђење.{S} Једино су његове очи <pb n="71" /> сијале оном својом ватром, |
| а употребе.{S} На једном месту погрешно су ушли у други воз.{S} Даље опет, изгубила им се корпа |
| стару девојку, по имену Аница.{S} Лепо су се сложиле.{S} Поделиле су државне квартире на два о |
| ство здравог морала, расуло и нерад, то су главне одлике данашњег народног живота.</p> <p>Једно |
| :</p> <p>— Не треба људима замерити, то су <pb n="103" /> била зла времена.{S} Шта су они криви |
| аје једна врста модерног дивљака.{S} То су људи обично са села или, ређе, из какве пропале варо |
| е и сребром првих сунчевих зрака.{S} То су пријатна заклоништа, засађена лиснатим дрвећем, испо |
| ћ знају вредност годинама службе.{S} То су они који као ђаци добијају места по Скупштини, разни |
| о каже, кад песма одјекну поново.{S} То су се надпевали момци и девојке.{S} Момци су певали:</p |
| а у севдах, и тада пева прилично.{S} То су они који одавно имају готов план школовања, служе во |
| </p> <p>На улици затандрка нешто.{S} То су се враћала празна кола за свој нови терет.{S} Међу њ |
| , виделе су тада многи млади пар.{S} То су били махом ђаци са својим другарицама, радницама или |
| . уз пратњу Цигана и чауша.</p> <p>— То су стара, добра времена — уздахну госпођа у пола воље. |
| лади муж осећао у самом себи.</p> <p>То су били тешки тренутци.{S} Незадовољан у служби, несрећ |
| и напуштено, на неплодном тлу.{S} Место су ограничавале ограда од краљевог двора, једна школа к |
| требу да се допада људима, и друго, што су је другарице, ћерке чиновничких и осталих такозваних |
| дно од многобројних <hi>питања</hi> што су тада занимали интелектуалну младеж, мисао магловита, |
| ом ногом, већ беше у другој соби. — Што су дивне, само да знате!... чу се отуда њен глас, јасан |
| ебати да се мучимо око мираза.{S} А што су млади?...{S} Шта им фали што су млади!{S} Па ти рече |
| аведније, борити се против онога за што су уверени да је рђаво и опасно. „Остати на власти" пос |
| доста сељака, а нарочито полусељака што су амали, таљигаши, надничари.{S} Од интелигенције, све |
| елази у ружичасту, с мрким шалонима што су били дискретно спуштени и с фигурама купидона који д |
| нима, грубо су одскакали од тарница што су се дрмале и <pb n="247" /> тресле преко излокане кал |
| ц.{S} Сласт те успомене би још јача што су је изазивала уста друге девојке.{S} Он осети готово |
| родног стања — објашњавао је разлог што су зрнца философије дошла на та непосвећена места, смеш |
| вим путем и покуша да одвоји стране што су се оснивале на материјалистичком схватању, гунђајући |
| став.{S} Јако је љут на реакционаре што су га изневерили приликом његове женидбе.</p> <p>Испи ч |
| ролеће.{S} Сунце обасја.{S} Снегови што су падали целе зиме почну да се краве.{S} Пред дућанима |
| } А што су млади?...{S} Шта им фали што су млади!{S} Па ти рече <pb n="164" /> једном приликом: |
| ="232" /> златни ланчеви, будилници што су свирали војничке маршеве, велосипеди, шиваће машине. |
| све, и несвесно упоређивала са оним што су јој у школи предавали.{S} Кад је била поред Чедомира |
| за осветом или свирепо задовољство што су сад сви троје несрећни?...{S} Улица је остала готово |
| е вратише у варош још веселији него што су пошли, трчећи, прескачући баре, говорећи задихано, м |
| {S} У њима није било спомена на оно што су заједнички преживели и проживели.{S} Она су почињала |
| поноситим изразом на офарбаном лицу што су такве.{S} По њиховој спољашности, необавештен пролаз |
| већу кућу.{S} Било је крајње време, јер су сад имали и сувише гостију.{S} Било је међу њима ста |
| S} Ни ђаци га нису много поштовали, јер су га колеге пањкале, а и сам је био крив: био је лабав |
| Говорим, јер ме данашње доба боли, јер су се жбири испилили у народне људе, у родољубе, јер на |
| ша, напише му писмо или признаницу, јер су му синови били тада мали, а другом коме није волео п |
| на сличност њихових имена!{S} Једанпут су дошли дотле чамцем, који су најмили од неких рибара |
| личне лампе нису више на стубовима, већ су обешене о жицу.{S} Па ипак, ово отмено место српске |
| Ипак, пут је био пријатан.{S} У Паризу су се настанили у једном пансиону који су му Срби препо |
| иким, меснатим носем, од те мајке, коју су изморили кућни посао и честа рађања, од те вароши ко |
| о је без везе.</p> <p>Изнад обале, коју су радници откопавали, појави се сјајна сунчева кугла.{ |
| ни, као да су хтели задржати срећу коју су нашли.</p> <p>Из трпезарије је допирало звецкање тањ |
| ијало се неколико ластавица.{S} Девојку су обузимале чудне жудње.</p> <pb n="207" /> <p>— Боже |
| огледа тужно кроз прозор.</p> <p>Напољу су радници откопавали неку обалу.{S} Мршава, јадна кљус |
| и бледе, а мисао умире у глави.{S} Њему су ти загрљаји падали слатко на срце.{S} Они су му ласк |
| и оне хтеле побећи од куће.{S} У салону су остајали само Бела и Чедомир.{S} Па и Чедомир се диз |
| је.</p> <p>Девојка одмахну руком.{S} Њу су саму подгризале сумње у њен јавни рад, у њене идеје, |
| ле се вреже од бостана и краставаца; ту су биле подигнуте шиљасте земунице, под којим је меланх |
| а у политици и честитим забавама.{S} Ту су долазили студенткињин брат, артиљеријски поднаредник |
| >питањима</hi>, правили пошалице.{S} Ту су стизале прве дневне вести преко <hi>штампараца</hi>, |
| и Аница. — Удај се што пре.{S} У животу су ретки поновни састанци.{S} И затим, једно од другог |
| че! — рекао је самом себи. — Моме месту су иначе дани избројани.</p> <p>Сео је затим и покушао |
| изглед ствари и покрете бића.{S} Илићу су горко долазиле на ум Шекспирове речи: „Има много ств |
| о, из људске ограничености.</p> <p>Кућу су реновирали из основа.{S} Ту је главну реч водила гос |
| тпутовали су у Париз.</p> <p>На станицу су их испратили Матовићи са кумовима.{S} Кад би време в |
| ак свега.</p> <p>Понекад, у његову душу су запљускивали и приливи одлучности.{S} Један унутрашњ |
| где је познавала извесна лица, од којих су нека жива, а већина су умрла.{S} Није било девера не |
| акиселе, с нешто бела лука.{S} Због њих су се први пут завадили.</p> <p>— Доста с тим паприкама |
| на опојна музика из сна.{S} Кроз ваздух су се преплетале оне плаве и модре траке.{S} За првипут |
| ЧЕДОМИР ИЛИЋ</head> <head>I</head> <p>У суботу 9 јула 1900 године, Чедомир Илић, главно лице ов |
| е огрешио о један принцип.{S} Он је био сув доктринар.{S} Заборављао је да поред науке постоји |
| о са пространих, слободних златиборских сувата и са наслеђеним искуством да Србија, за све што |
| круг од свежег, росног зеленила по сред суве, зреле траве.</p> <p>— Да дивна кола! — кликну гла |
| бојене и небојене вуне, а месари кожице суве и сирове.{S} Пред кућама, на клупи или по сандуцим |
| ња. — Народна је реч пресудна, народ је суверен.</p> <p>— Народ су бирачи, другарице, а бирачи |
| у поштанске штамбиље и датуме.{S} У тим сувим и врелим данима кад никога није било око њега, та |
| о и на митрополита, да није око његових сувих уста, око тих ситних очију, па све до природно на |
| е.{S} Око њих је било лепо јесење вече, сувише топло за то доба, једно од оних чежњивих вечери |
| супленту није допадала; опомињала га је сувише шара на зиду у девојачкој соби његове жене.</p> |
| Седи.{S} Батали, кажем им ја.{S} То је сувише романтично за Београд.{S} Знао сам ја, велим...{ |
| се никад нисмо познали.</p> <p>— То је сувише горко.{S} Буди правичнија.{S} Ми смо провели цел |
| о да га не примети на улици, било да се сувише смеје са осталим друговима.{S} Па и ти другови, |
| ња за кампањом низала се.{S} Уносило се сувише јужног темперамента, сеоске тесногрудости.</p> < |
| ошили на мене.</p> <p>Девојка је била и сувише озбиљна кад је ово говорила, те се њена другариц |
| штоф је морао бити по најновијој моди и сувише скуп да би се продавао у дућану.{S} Газда-Митар |
| ило је крајње време, јер су сад имали и сувише гостију.{S} Било је међу њима старих, опробаних |
| самоћу предела.{S} Они су обоје били и сувише озбиљни за своје године.{S} Чедомир је, намрштен |
| } На срећу ретко мислим; она ми се чини сувише неодређен појам, мислена именица.{S} Али...</p> |
| Удај се, слатка Вишња, не размишљајући сувише, не тражећи много.{S} Не треба да те је страх да |
| што је, можда несвесно, осећао да је он сувише мали да би могао припомоћи тој промени.{S} И још |
| претка... роткве стругане!...{S} Ми смо сувише мали да му будемо пријатељи или непријатељи.</p> |
| с тобом? — говорио му је тада полагано, суво, не гледајући у њега већ у један кут од салона и к |
| арски и књишки, излагала строго, готово суво, обичне прилике, начин живота и живљења једне дево |
| еда у двориште.{S} По калдрми је играло суво и топло сунце које претходи јесењој хладноћи и вла |
| је државна служба — прекину га директор суво — има, на првом месту, да се пређе прописан програ |
| :</p> <p>— То није довољно.{S} Књиге су суво знање.{S} Дају ти моћ да разумеш ствари, али те за |
| ара, на свакој окуци од пута, на гомили сувог лишћа, у облацима... облацима што полако језде по |
| оћи — говорио је Петар Зечевић, омален, сувоњав човек, испупчене јабучице, промуклог гласа и св |
| удућност, у добро које ће чинити својим суграђанима, Србији, можда целом човечанству.</p> <p>Ку |
| исе низови неке врсте кобасица, жути се суд киселих краставаца, изложена је чинија обичног сира |
| ко замишљао час васкрса мртвих, страшни суд, кад је у њега веровао.</p> <p>Изненадно, без икакв |
| д му се то једног дана досади, он оде у суд, сврши све формалности око преноса наследства на св |
| а, уска, луксузна простирка, два зелена суда с тропским биљкама у врх степеница и најзад унутра |
| није него да је фирма протоколисана код суда.</p> <p>У чокалиници се живело доста весело.{S} Ка |
| ораве.{S} Радојева сестра и чиновник из суда били су изостали далеко иза њих.{S} Пред њима пак |
| својим пријатељем, млађим чиновником из суда, те их позва, њу и Милеву, да изађу у шетњу до вар |
| сестру проси Вићентије Симић, секретар суда.{S} Била је пуна хвале за младог чиновника.{S} Так |
| ине: ...{S}И мислио тада — Ко зна каква судбина те чека — И зашто си тако срећна сада!...</p> < |
| простодушних бића која иду право и чија судбина не зависи од њих самих, већ од оних које ће сре |
| лић, као и сви људи који траже од своје судбине више него што она може дати, бежао је од своје |
| му је сад било јасно да није ништа боље судбине од тог коња са пропалим ногама.</p> <p>— Општи |
| и, суморни.{S} Многа жена предала би се судбини на њеном месту, оставила да време реши нерешљив |
| у ако је сретну, несрећу много чешће, и судбину која им се одреди.{S} Реч слобода за њих је сми |
| прилици или случају да они реше његову судбину.</p> <p>Једном се дигнуо с рада у пола ноћи.{S} |
| ом која је израдила <pb n="284" /> нашу судбину.{S} Они су нас од нашег уласка у живот наместил |
| иви време, Чедомире.{S} Ја не верујем у судбоносне неспоразуме.{S} Ако је ко крив, то смо ми: ј |
| била ушла с озбиљним изразом неумитног судије, изразом који није пристајао згодно њеном жовија |
| оки утисак који је на њу био учинио.{S} Судио је површно:</p> <p>— У мени је волела слободоумна |
| дости.</p> <pb n="260" /> <p>Ко би тада судио Србију по њеним листовима, добио би страшно увере |
| ао пријатељи.</p> <p>Бела је била узела судове и пошла вратима да их однесе, па се предомисли, |
| овим посуђем од бакра мешали се модерни судови од земље или емаља.{S} Из кујне се иде у дечју с |
| д је живот као источњачка принцеза пред судом римских легионара пружао руке пуне лажљивих обећа |
| вала мушкарцима, презирала моду, читала судску медецину, јела улицом кифле и переце, корачала к |
| нас, па као да се у црно завила, плаче, суза јој сузу не стиже.{S} Вели, ни кошуље му не доноси |
| } Дође јој да оде од огледала.{S} Једна суза врцну у њеним очима.{S} Нешто јаче од ње заповедал |
| езнане жалости.{S} Очи су јој биле пуне суза.{S} Ако остане с Чедомиром још за тренутак, осећал |
| {S} Светлост се претварала у сузу.{S} И суза за сузом поче да се ниже, као ђердан, низ образе д |
| ао, да прати нови покрет да би га могао сузбијати.{S} Филозофи изилазе из леденог облака својих |
| /p> <p>Заједно са овом речи линуше њене сузе, преко образа, преко блузе, преко ивањског цвећа.< |
| а подиже његову главу и гледаше га кроз сузе, као да га је жалила, као да је жалила себе, као д |
| скреније су животиње крокодили јер лију сузе за одбеглим пленом...{S} У државама где је оморина |
| <p>— Бедник! — оте јој се узвик.</p> <p>Сузе су замагљавале њене очи.{S} Срце јој се кидало.{S} |
| лост се претварала у сузу.{S} И суза за сузом поче да се ниже, као ђердан, низ образе девојкине |
| ао да се у црно завила, плаче, суза јој сузу не стиже.{S} Вели, ни кошуље му не доноси.</p> <p> |
| лажан сјај.{S} Светлост се претварала у сузу.{S} И суза за сузом поче да се ниже, као ђердан, н |
| е давала раније готово никакве важности сујеверицама.{S} Она је тако рећи била без религије, из |
| улицом кифле и переце, корачала крупно; сукње су летеле око ње као мантија у попа.</p> <p>Вишња |
| и, лепих, задовољних, срачунатог држања сукње или цигаре, весела лица, охолог погледа и одела п |
| у црну кецељу, просту витицу око главе, сукњу изнад чланака, притискивале по један свежањ књига |
| она близу њега, што посматра њену уску сукњу, њену плаву косу, просто сплетену.{S} Па ипак, по |
| ране био миран.{S} Међутим, мучио га је сукоб његових осећаја: његове љубави према Вишњи и њего |
| опствене немоћи.{S} Почео је долазити у сукоб са колегама.{S} Бунио се против неправди које су |
| а ти о том мислиш?</p> <p>Вишњин поглед сукоби се с Радојевим очима.{S} Тада јој се учини како |
| питањима тактике, настајали су озбиљни сукоби, подносиле се оставке, очекивао се неминован рас |
| {S} Тако се извршна и законодавна власт сукобљавају, укрштају и изопачавају, место да врше функ |
| Млади човек се налазио у неразрешљивом сукобу који долази с једне стране из човечјег инстинкта |
| руменим, заруделим плодом.{S} Остојићев султан дремао у својој кућици, вртио репом и хватао уст |
| — Геаче!</p> <pb n="267" /> <p>— Матора сулудо!</p> <p>— Немој да ми вређаш мајку — умешала би |
| Скупштини.{S} У буџет се унесе довољна сума за почетак.{S} Али оба закона дадоше врло рђаве ре |
| а тражи снаге, па настави;</p> <p>— Кад сумирам све што сам видела, познала, искусила, рачун ис |
| телектуалне радозналости, жива младост, сумња у радост која се нуди, непомирљив идеализам, неут |
| Сети се његова ћутања на њено писмо.{S} Сумња је уједе за срце.{S} Учини јој се да тоне, да се |
| сушила у њеном срцу, обузимала је нека сумња, почетци кајања, нека необјашњива бојазан, хладна |
| с чудним поверењем у себе.{S} Њега пак сумња је задржавала сад у свему што би предузео.</p> <p |
| оведе разговора пред Чедомиром о својим сумњама.{S} Чим би га видела, осећала се пред њим разор |
| одмахну руком.{S} Њу су саму подгризале сумње у њен јавни рад, у њене идеје, у живот који је из |
| у му немогућни.{S} Походиле су га честе сумње, малодушности, горка сазнања сопствене немоћи.{S} |
| тујемо животињски свет!{S} Теби је, без сумње, познат онај Ибзенов јунак, Улфхај мислим да се з |
| мушкарцима.{S} Походили су је тренутци сумње.{S} Нико јој није умео тачно рећи њена права кад |
| том разговору појави се прво једно кубе сумњиве лепоте, па онда друго, треће...</p> <p>— Што у |
| друм преко његовог дела очевине, те са сумом коју је отуда добио и кредитом од Управе Фондова |
| апан са својим великим канабетом, нешто суморан са тешких завеса које су стајале као прилепљене |
| ветли, разнежени дани, изгледали тешки, суморни.{S} Многа жена предала би се судбини на њеном м |
| ије био међу живима.{S} Његов поглед из суморних, мрачних очију ишао је негде далеко, у бескрај |
| одине.{S} Чедомир је, намрштених веђа и суморно, палио своју цигару.{S} Девојки је један облак |
| есе примећивало се с муком двориште.{S} Сумрак је купао џбунове шимшира, споредне стазе и силуе |
| који се враћа своме крају.</p> <p>Пред сумрак, небо се наоблачи.{S} Мало после, удари плаха ки |
| међу дрвећа хватао се дуг и весео летњи сумрак у виду танке, прозрачне измаглице, као фине свил |
| ек тада једно кожно, старинско канабе у сумраку собног угла.</p> <p>— Седи ти... ти си уморнија |
| коју му прошлост црта у игри пролетњега сунца.{S} Гледао ју је; у срцу је осећао као неку песму |
| трептао око њих позлаћен косим зрацима сунца.{S} Он узе за руку своју другарицу; брзо се трже, |
| са девојке на игру сунца на улици, а са сунца опет на девојку, на њен го врат, на белу руку, сп |
| ленила по околним баштама и сјај зимњег сунца које није могло продрети у собу него је скакало о |
| на је одвише чедо наших крајева, јужног сунца и јевтине шљивовице.{S} Северњаци су нам донели, |
| где се дрво с дрветом бори за што више сунца.{S} Понекад би се заборавио и жалио што није више |
| е заокругљене линије назирале у прашини сунца на заласку.{S} Долина је била пуна примитивних ба |
| м који пут.{S} Овде је пријатан залазак сунца.{S} Ружичаста прашина обујми предео.{S} Сунце се |
| ела воња на јеличко вино.{S} Један зрак сунца играо се око гирланда од разнобојне хартије, који |
| ивала илузију пролећа.{S} Било је много сунца.{S} По баштама се трава подмладила.{S} Са пијаце |
| наизменично кретале са девојке на игру сунца на улици, а са сунца опет на девојку, на њен го в |
| цало неколико малих, светлих облака.{S} Сунце је снажно осветљавало предмете на које је падало, |
| p> <p>Тога дана врућина би још јача.{S} Сунце се не види као да се растопило по целом небу, па |
| рхти цела Радојева душа, и збуни се.{S} Сунце је било дошло према њима.{S} Ствари око њих бацал |
| у уз часне посте.{S} Већ је пролеће.{S} Сунце обасја.{S} Снегови што су падали целе зиме почну |
| е, пружале су мршаву сенку по земљи.{S} Сунце је залазило за један облак, бацало зраке и чаробн |
| {S} Ружичаста прашина обујми предео.{S} Сунце се изгуби тако рећи пре него што зађе.{S} Каткад |
| ор.{S} Дани су јој пролазили полако.{S} Сунце је милело преко усијаног летњег неба.{S} Не шесна |
| т којега се мора држати.{S} Измерила је сунце, пронашла материје од којих је састављено.{S} Укр |
| у провели у шетњи.{S} Пред вече, кад је сунце нагињало западу, девојка зажеле да види залазак н |
| /p> <p>Напољу је било ведро.{S} Само је сунце припицало неприродно, те је ваздух био тежак.{S} |
| ио из куће Матовића.{S} И у Београду је сунце залазило, само другојачије, ћудљиво, бурно, како |
| ао на истом месту, недирнут.{S} Јутарње сунце пресијавало се на његовим жутоликим цветићима, не |
| уштала честе изласке на отворено поље и сунце, она се учини младићу слатка и мека као та воћка |
| блаци извирали су иза Земуна, сакривали сунце, па бежали даље.{S} После њих долазили су други, |
| ов лет.{S} Такве су и жене које примами сунце слободе.{S} Оне му полете, без размишљања, али хи |
| умо, покоју!</l> <l>О младости!{S} О ти сунце сјајно!</l> </quote> <p>Та песма узбуди Илићу гом |
| у пролазили врло споро.{S} Жарко јулско сунце пржило је београдске голети, као да је сијало из |
| ламен у бури, а пред њим се појављивало сунце, чији је златан сјај оживљавао небесно плаветнило |
| е.{S} По калдрми је играло суво и топло сунце које претходи јесењој хладноћи и влази.{S} Једна |
| днако и јогунасто.{S} У једном тренутку сунце разби облаке.{S} Оно се указа светло, бело, као р |
| пратилац.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сунце је било на заласку.{S} То беше онога истог тренут |
| За мене младу да буниш.</l> </quote> <p>Сунце је било још високо.{S} Општинска утрина је дрхтал |
| — рече она лагано, као за себе.</p> <p>Сунце је завијало својим сјајем тиху воду, зарђале шуме |
| — Он не зна шта је у теби одбио.</p> <p>Сунце је клизило по ведром небу.{S} Морава је жуборила |
| срећна, певушећи своју омиљену песму: „Сунце ходи и заходи, а у мојој је изби тамно!...“</p> < |
| Пред њим блесну опет Морава, осветљена сунцем.</p> <p>— Хајдемо, Вишња! — зашкрипа младићев гл |
| аклили су се <pb n="83" /> под усијаним сунцем готово у дијамантском сјају, те давали улицама, |
| нико није умео лепше од њега да начини сунцобран од тиквена листа ни да састави монограм за ма |
| јних блуза, накићених шешира, разапетих сунцобрана, и задржа се на једном споменику, окруженом |
| шом непрестано.{S} Око плотова су расли сунцокрети.{S} Они су високо дизали своје криве, таште, |
| је гране, са широким лишћем, ка улици и сунцу.{S} Илић се ипак окрену и погледа у војнике, у њи |
| амарионом посећивао месец, звезде, целе сунчане системе, где је откривао милионе нових ствари, |
| са златним крстом, који се сија у ватри сунчане светлости.{S} Усред тог великог предела, стајао |
| <pb n="219" /> само атмосфера, планете, сунчев систем, материја, енергија.</p> <p>— Назови како |
| уско лишће од врба промицао је по који сунчев зрак и изливао свој бакар и злато по зеленом бус |
| су радници откопавали, појави се сјајна сунчева кугла.{S} Илић је погледа право.{S} Он је тражи |
| гомиле бостана и покроваца скакутали су сунчеви зраци.{S} Небо је било ведро.{S} Тек по неки об |
| обасјана руменилом зоре и сребром првих сунчевих зрака.{S} То су пријатна заклоништа, засађена |
| зор улазио је један ружичаст сноп првих сунчевих зракова.{S} А даље, по шору, поцрнелим кровови |
| у виду ниске врло сјајних мехурића.{S} Суплент је ваљао у мислима оно што му је другарица рекл |
| ?</p> <p>— Не разумем — хтеде рећи нови суплент; поклони се и изађе.</p> <p>Гимназијска средина |
| ест против научног догматизма.{S} Млади суплент био је принуђен, против све зловоље коју је осе |
| села на Врачару? — прекиде тишину млади суплент.</p> <p>— Да.{S} Код тетке моје колегинице.</p> |
| мова што се слабо поклапало са скромном суплентском платом.{S} Из штедње су седели код таште, к |
| собу.{S} Простирка је била лепа, али се супленту није допадала; опомињала га је сувише шара на |
| Нема их, нигде их нема.{S} У исти мах, супротно томе осећању празнине, обузе је страх да не ср |
| , која се види само код лептирова, а на супротној страни, по крововима ниским, високим, од олов |
| на спољашњост; па кад то и чини, ради у супротном правцу: пушта браду, чупав је, аљкав, носи ум |
| ки други младић који би био његова пуна супротност: мали, крутуљаст, са очима као у миша, она б |
| а стигла у Чачак, осетила је тек ту сву супротност између живота који је предузимала и онога ко |
| ављена од контраста као човечији живот: супротности између разних народа и разних епоха, опозиц |
| степеницама, уз које се пео.</p> <p>Те супротности подржавале су код двоје заљубљених једну вр |
| иткове!</p> <p>Илић се ломио између тих супротности, не помишљајући на могућност да се размажен |
| ко магловите, обвијене димом, сенкама и супротностима, као у сну.</p> <p>Главна стаза разређива |
| а, од ораховине као и сточић, пространа супружанска постеља, претворена у једну врсту дивана, т |
| у хладну светлост по интимном намештају супружанске собе.{S} С поља је допирао хук плахе кише.{ |
| е гошће шта више воле: киселу чорбу или супу с кнедлама, ћевап у дунсту или ћурче на подварку.< |
| p> <p>Чедомир се врати у дубину салона, сурва се на канабе, притиште јако обе слепочнице, које |
| е.{S} Учини јој се да тоне, да се земља сурвава под њом, да околне планине падају.{S} Дође јој |
| оје другарице.{S} Упита се да Каја није суревњива што се она познаје са њеним сродником.{S} Или |
| увао свој мâл суревњиво и забринуто.{S} Суревњиво и забринуто <pb n="69" /> се надао сваког час |
| ним шеширом као мангала, чувао свој мâл суревњиво и забринуто.{S} Суревњиво и забринуто <pb n=" |
| онижења.{S} Њих разједа отров социјалне суревњивости.{S} Они су у стању да омрзну човека кад на |
| рицом.{S} Обележени овим врелим гвожђем суревњивости, они улазе у политику и губе своје илузије |
| ано је познао понижења, тако уз тог оца сурих, смерних очију, смеђе накострешене браде, ниског |
| ц је дошао тако изненада, био тако јак, суров, да она не осети одмах сву његову тежину, не схва |
| браде и кратких, дебелих бркова, готово суров, сељак у грађанском оделу, иначе обичан, могао је |
| ла полагано.{S} Њено тело беше изнурено суровим радовима око одржавања куће, бригама, ситним бо |
| он га је презирао као тиранина чију је сурову владу рано осетио.{S} Он је желео да има новаца |
| ије од полицијског надзора ?{S} Није ли сусед преко пута помиловани робијаш?{S} Па и даље, доле |
| није видела гомиле још горих од својих суседа?{S} Она није умела бранити себе помоћу других.{S |
| е са иностранством даљим од непосредних суседа.{S} За то је требало извршити две три велике фин |
| ој.{S} Она је знала да је неко од њених суседа морао приметити кад је ушла с Чедомиром у кућу и |
| ђа <pb n="56" /></p> <p>браћа, укућани, суседи, па и отац, намрштених бора на челу и изразитих |
| ружног облика, низови вагона, зеленило суседне баре, а даље, горе, на брегу, белео се један кр |
| афлије</hi> до две чађаве пруге на зиду суседне куће, на коју се ослањао кров пјане кафане.</p> |
| око гомиле песка, кафанских столова, по суседним авлијама, као да су и оне хтеле побећи од куће |
| ало парче неба које се видело, неколико суседних кровова и заруделе кајсије у башти.</p> <p>— В |
| омрчину разгранате врбе по обали.{S} Са суседног острва долазио је мирис на покошену траву.{S} |
| на, парничио се још дуже са сељацима из суседног <pb n="16" /> села око једне воденице, да је и |
| нац, мајка јој наручила дугу хаљину; из суседства је добијала колача, разног цвећа.</p> <p>— Ов |
| ребало, просипало се, бацало, раздавало суседству, и наравно плата није била довољна.{S} Чедоми |
| ља то поштовано јавно мњење?{S} Није ли сусетка десно од њих невенчана жена човеку са којим жив |
| тарев син је био нешто старији од своје сусетке.{S} Долазио је у њихову кућу као у своју.{S} Га |
| није било све...{S} Верио се са њиховом сусетком, <hi>женом из народа</hi>, удовицом једног инж |
| и ти жао Београда? — упита Радоје своју сусетку.</p> <p>Девојка поцрвене сва као да ју је неко |
| ве очи су је избегавале.{S} Кад би је и сусреле, оне су биле далеке, превучене неком сенком.</p |
| е га одати.{S} Кад би се њихови погледи сусрели, њене сомотасте очи синуле би најдубљом љубавно |
| девојка поново требала?...{S} Случајни сусрет по том кишовитом времену унео му је тек, са свој |
| излога спази Лазаревићеву како му иде у сусрет.{S} Она је била обучена у хаљине затворено плаве |
| а револуције.{S} Изгледа као да идемо у сусрет новог хаоса.{S} Шта се дешава међу математичарим |
| грађанске слободе.{S} Наше идеје иду у сусрет победи.</p> <p>Младић се осмехну као на неки сво |
| ђена, те подиже главу.{S} Њен поглед се сусрете с младићевим.{S} Његове очи гледале су је из св |
| на мишљење околине.{S} Било да се с ким сусретне, било да поразговара, очекивала је из првог по |
| ље, а да не буду изненађени непријатним сусретом, подозривим оком.{S} Доиста, обала поред Саве, |
| ила две беле тице.{S} Њихови погледи се сусретоше.</p> <pb n="288" /> <p>— Дај ми твоју руку — |
| едомир устаде.</p> <p>Њихови се погледи сусретоше.{S} Ко ће рећи шта је било у одсевима та два |
| p>И Илић се смејао.{S} Њихови се осмеси сусретоше, њихова се лица приближише, њихове се усне са |
| зе девојкине, лагано, коврљајући се, не сусрећући једна другу.</p> <p>Илић се освести потпуно п |
| но да ме неко разуме, да ме охрабри ако сустанем.{S} Наши људи су прости.{S} Мени треба...</p> |
| не траве.{S} Момци и девојке певали су, сустижући се:</p> <pb n="215" /> <quote> <l>Колика је ц |
| м улицом, једноспратан, с доста високим сутереном, обојен жућкастом бојом која прелази у ружича |
| иповима; у њима не постоји Јуче, Данас, Сутра, Београд, Савамала, Петко Стокић или како се оно |
| ао од данас до сутра.</p> <p>— Сутра... сутра, а не данас — одговарао је гласу своје савести.</ |
| — Добро — приста она и пружи му руку. — Сутра на овом месту, у три сата.{S} Ти си слободан?...{ |
| је остављао од данас до сутра.</p> <p>— Сутра... сутра, а не данас — одговарао је гласу своје с |
| шваља је најмљена под надницу.</p> <p>— Сутра да ми што буде, не дај боже, па да ми дете остане |
| це и кучине.{S} Данас нам вичу живео, а сутра, на неколико запаљивих речи каквог дрипца, заурли |
| о пута, па да пере једну собу данас, па сутра другу.{S} Не би осетила, а кућа би била опрана... |
| а.{S} Нико у Србији није сигуран шта се сутра може десити ; нигде није тачнија она пословица да |
| тима.{S} Пушкарка се већ бринула шта ће сутра лепо скувати за ручак, те је питала своје гошће ш |
| одмах и решење је остављао од данас до сутра.</p> <p>— Сутра... сутра, а не данас — одговарао |
| а професорову ћерку, око које ће се већ сутра отимати удварачи... на своју љубав: здраву, одрас |
| рску.</p> <p>Илић стиже доцкан кући, па сутрадан јави директору да је болестан, те не може дола |
| тана до њене куће; он се опоменуо да је сутрадан неки празник, кад се нема школе, те предложио |
| е, Илић је мислио на самоубицу.{S} Па и сутрадан, та га мисао није остављала.{S} Док је свештен |
| тле није био додирнуо њене усне.</p> <p>Сутрадан, Вишња се дигла из постеље нешто доцније него |
| ког фондана, па до најпростијег турског суџука.</p> <p>Откако Матовић поста кандидат за министр |
| род примицао више томе граду, радост се сушила у њеном срцу, обузимала је нека сумња, почетци к |
| а бојао се и ведрог неба које му прети сушом непрестано.{S} Око плотова су расли сунцокрети.{S |
| постоји, он се не може мењати у својој суштини, ми смо принуђени примити га.{S} Да, време прол |
| шна власт, влада, треба да представља у суштини целокупан народ, његове сталне и опште интересе |
| еволуционар.{S} Он се поноси што ствари схвата материјалистички.{S} Поезија му је празна сентим |
| е!{S} Ваши хоризонти остаће тесни, ваша схватања плитка.{S} Треба храбро поћи ка идеалу нове же |
| ност против извесних крајности Илићевог схватања ствари.</p> <p>— Докле иде та свемоћна слобода |
| .{S} Он примењује њено материјалистичко схватање на делу: њен гвоздени закон конкуренције оправ |
| пошто васељенска загонетка измиче нашем схватању, пошто нико не зна да нас ослободи потреба наш |
| што су се оснивале на материјалистичком схватању, гунђајући;</p> <p>— Можда различним путевима |
| ије већ умро од глади.{S} Свој позив је схватао на старински начин.{S} За њега философски систе |
| а њена ватрена поборница, није могла да схвати свога друга и питала се откуд долази ова промена |
| на не осети одмах сву његову тежину, не схвати сву своју несрећу.{S} После прве забуне, обузе ј |
| трудећи се да га својим здравим разумом схвати што боље.</p> <p>Међутим, једном кад је Радоје п |
| S} Влада није одобрила краљев поступак, схватила га као скандал и поднела оставку.{S} Председни |
| љајући на краљеву женидбу. — Не могу да схватим такав брак у обичним приликама, а камо ли кад ј |
| е.{S} Једна мисао, далека, тамна, једва схватљива, опомену га радости са којом је газдарица уне |
| илијарне да им често говорник готово не схваћа прави смисао.{S} Још се није знало о скандалу у |
| рбе за опстанак и свеопштег боја, човек схваћа стање мира и слоге, поред одабирања појима једна |
| {S} Он није знао за обзире, компромисе, сходности, релативности, уравнотежавања.{S} Био је екст |
| е <pb n="307" /> живела.{S} После се та сцена променила.{S} Настао мрак.{S} Остала је сама са И |
| и је годило јако да постане министерка, т.ј. да јој муж постане министар... министар земљорадње |
| ваља у вароши.{S} Сваке <hi>сезоне</hi> т.ј. сваког пролећа и јесени, доносио је Лазаревић свој |
| м данима кад никога није било око њега, та су га писма уверавала у све што је несвесно хтео, шт |
| уњавали су по читаво писмо.{S} Па ипак, та су писма била као <pb n="89" /> небесни дар, на тим |
| мислио на самоубицу.{S} Па и сутрадан, та га мисао није остављала.{S} Док је свештеник певао: |
| седи неко кога треба чувати.{S} Управо, та му је кућа тек тада пала у очи.{S} То је била нова г |
| , по којој се проливало мастило.{S} Ах, та писма!{S} Она нису садржавала ниједну необичну реч, |
| пољу се ноћ ширила, ведра и ћутљива.{S} Та пространа тишина притискивала је младу девојку. </p> |
| имао десно-лево.{S} Чедомир задрхта.{S} Та кљусина учини му се као авет која га гони, као живот |
| ле у светло белило између трепавица.{S} Та глава је заводила, бркала мисли, одвлачила у пропаст |
| >Вишњи пређе једна сенка преко лица.{S} Та промена не измаче младој жени, те скочи на други пре |
| ожом свог <pb n="26" /> рођеног оца.{S} Та кућа је сазидана да буде уточиште свију њих и да се |
| е на један спрат и механе за сељаке.{S} Та црква је једини сведок да је Чачак постојао пре нас. |
| скромне, лепе, стидљиве и природне.{S} Та је слика препоручивала молитву, давала опроштај, угу |
| тавке, очекивао се неминован расцеп.{S} Та прилика дође.{S} Имало се да се реши да ли ће група |
| ва мисао дуго лутала. — Опет двојке?{S} Та сад ти бар реакционари нису криви?</p> <p>— Збунио с |
| ругао као у грлице.</p> <p>— Срећан?{S} Та реч звони чудно у наше доба — одговори младић, и отв |
| о мајку и сестру: <pb n="7" /></p> <p>— Та остав’те човека!...{S} Пробисте му уши вашом дреком. |
| е где би га нашао.{S} Он је сачувао сва та писма, те званичне карте с унакарађеним лицем краљев |
| ална осећања жене.{S} Све је било ту да та жена постане једног дана срећна мајка, проживи мирно |
| а не замери ништа.{S} Она није знала за та понижења.{S} Чак јој се то свиде: изгледало јој је п |
| ла с руског.{S} Ко зна докле би трајала та тамна грижа да не доби оно писмо од оца.{S} Кад га п |
| е.{S} Ко ће рећи шта је било у одсевима та два пара раширених очију?{S} Љубави, мржње, чежње, г |
| разлог што су зрнца философије дошла на та непосвећена места, смешећи се као дете.</p> <p>У тим |
| вог схватања ствари.</p> <p>— Докле иде та свемоћна слобода? — питала ју је савест, једна савес |
| оне чисте и толико колико она, каква је та грешка коју је учинила и, најзад, ко саставља то пош |
| у дан за комад насушног хлеба, те га је та борба изоштравала, док његова деца добијају то парче |
| требало много вештине па да види да је та животиња одличног соја: високе ноге, развијене сапи, |
| ив неког интелектуалног апса.{S} Шта је та Дарвинова борба за опстанак, одабирање, последице на |
| м је <pb n="307" /> живела.{S} После се та сцена променила.{S} Настао мрак.{S} Остала је сама с |
| омоћу више или мање вештине са којом се та комедија игра, човек добија симпатије или антипатије |
| своје душе, он се не даде да га занесе та струја нових нада, него исприча другарици у кратко с |
| пност своје среће, Илић је осећао да ће та срећа било једним, било другим избором изгубити једа |
| ако их само Београд може показати.{S} И та варош, са белим именом, представи му се црна као гро |
| неко време.{S} Ваљда се девојци досади та игра, те, кад једном закуца на врата и кад рече уоби |
| се опет није осећала у праву да затражи та објашњења.{S} Шта је она била сад њему до обична дру |
| шња није била створење које завиди, али та срећа дотицала је се неугодно.{S} Срце јој се стезал |
| дговори енергично сама себи.</p> <p>Али та реч беше одвише тешка за њено срце.{S} Она се осети |
| поправци у Топчидеру.</p> <p>— Откуд ти та практичност?{S} Повијаш се дакле према ветру?{S} Изг |
| н Србије.</p> <p>— Место да нам користи та река, она нам плави поља, засипа усеве, односи <pb n |
| она се учини младићу слатка и мека као та воћка коју му је нудила.</p> <pb n="13" /> <p> Он уз |
| е изви из Милевина грла песма гипка као та река:</p> <quote> <l>Ој Мораво, моје село равно,</l> |
| b n="94" /> мозак не може да појми како та невидљива материја, то стакло, спречава њихов лет.{S |
| в одговор пак није се могао скалупити у та општа места, и Вишња би пропала ако би пао у туђе ру |
| !{S} О ти сунце сјајно!</l> </quote> <p>Та песма узбуди Илићу гомилу мисли на лањско пролеће, н |
| па ипак он превали:</p> <p>— Да!</p> <p>Та се реч чу једва; он се напреже и рече поново:</p> <p |
| само главу промољену кроз врата.</p> <p>Та је глава била окружена мирисавом маглом црне косе.{S |
| а ће рећи свет кад те виде саму.</p> <p>Та оскудица слободе падала јој је најтеже.{S} Читала је |
| ава</hi>, ђинђува, водених чаша, ђачких таблица, бутеља коњака и емаљираних шерпи.{S} Газда-Мит |
| ор предаје и лепио фишеке од хартије по таваници учионице.{S} Најзад га истераше из гимназије ш |
| нобојне хартије, којим је калфа украсио таваницу.</p> <p>Лазаревић извуче из касе један свежањ |
| ог мебла колико хоћеш, труне ми горе на тавану!</p> <p>Тако би и урађено.</p> <p>Илић се у поче |
| лепше, ницале су око ње, и она је била тад уверена да је Београд њено изабрано место.{S} Она д |
| е слутећи осећаје које је изазивала.{S} Тада он дохвати књигу, баци је у угао иза себе, и, као |
| поглед сукоби се с Радојевим очима.{S} Тада јој се учини како у њима дрхти цела Радојева душа, |
| дна механа и велика, пространа шума.{S} Тада духну ветар.{S} Лишће у џбунова заигра у крај пута |
| нчена зеленим рубом подривене обале.{S} Тада се изви из Милевина грла песма гипка као та река:< |
| } На пола улице застаде да предахне.{S} Тада зачу познате кораке.{S} Један поток је јурио поред |
| ј давале неки знак, звале је к себи.{S} Тада девојка опази нешто што дотле није видела: један г |
| зе.{S} Он је поздрави и хтеде проћи.{S} Тада му Вишња приђе, пруживши руку, не говорећи ништа.< |
| оби, сам... ужасно сам, као у гробу.{S} Тада би бацио књигу, коју је дотле држао у рукама, у го |
| ад није јавила ником о свом одласку.{S} Тада јој је то изгледало природно: њену мисао је заузим |
| е се изнад ливаде.{S} Траве полегну.{S} Тада се открије, безазлено зачуђено као девица, ситно, |
| прилазити, он је бежао даље од њих.{S} Тада би одлазио из вароши, у околне паркове, брда, шуме |
| ло доноси једну орфеумску песму која је тада била у моди.</p> <p>— Овоме је све равно до Косова |
| е!...{S}" Београд је велики, мислила је тада, он је као море: путеви су безбројни, живот шуми, |
| адошлу, усталасану, помамну: страшна је тада, риче, бесни, ваља храстове, односи ћуприје, <pb n |
| су мутиле моју савест.</p> <p>Вишња је тада управљала на свог друга горак поглед који је значи |
| пре толико година. „Има“, рекла јој је тада између осталог, „има створења која једног дана уђу |
| ко језде по зимском небу.{S} Одлазио је тада у кафану, губио се у читање новина, у пушење, у иг |
| ="145" /> с гумираним точковима, што је тада у Београду била још реткост и што јој сврати пажњу |
| p> <p>— Шта је с тобом? — говорио му је тада полагано, суво, не гледајући у њега већ у један ку |
| груди.{S} Те груди!{S} Чиниле су јој се тада велике, тешке, уочљиве, сваком видне, да их је хте |
| унства, наслеђеног из Чачка.{S} Илић се тада јогунио такође.{S} И рат се продужавао, мењале се |
| нети и на Ђавоље Острво.</p> <p>Илић се тада реши да оде сам.{S} У том, одузеше му стипендију.{ |
| рже.{S} Жалосна стварност приказа му се тада исто тако лако као и тај сан за идеалном драганом: |
| ми сјајне; кадгод, чини ми се, успем, и тада осетим једно бескрајно задовољство које се не да о |
| и и успети.{S} Понекад пада у севдах, и тада пева прилично.{S} То су они који одавно имају гото |
| губити један део своје потпуности.{S} И тада не би био срећан, јер би се осећао крњ, сакат, јад |
| се наука посисати из прстију.</p> <p>И тада би звао младића у дућан, понудио га да седне за те |
| уо се брзо и отрчао у варош.{S} Срео би тада овог или оног друга.{S} Они су били весели, безбри |
| ногрудости.</p> <pb n="260" /> <p>Ко би тада судио Србију по њеним листовима, добио би страшно |
| о или признаницу, јер су му синови били тада мали, а другом коме није волео поверити се.{S} Виш |
| м телу.</p> <pb n="96" /> <p>Шта су они тада рекли једно другом?{S} Да ли су застали или ударил |
| е, али оне беху кратке.{S} Радоје обеси тада један фењер на чакљу, па присветли.</p> <p>— Мртва |
| го што јој је Илић говорио.{S} Није јој тада измицало да он оскудева понекад у јаким аргументим |
| ба чувати.{S} Управо, та му је кућа тек тада пала у очи.{S} То је била нова грађевина, налик на |
| че му Вишња.</p> <p>Чедомир примети тек тада једно кожно, старинско канабе у сумраку собног угл |
| ва три стиха из средине: ...{S}И мислио тада — Ко зна каква судбина те чека — И зашто си тако с |
| ће доћи остало само по себи, ако је ко тада у опште мислио шта ће после доћи!</p> <p>У тим иде |
| се чудио: он <pb n="19" /> је себе већ тада прогласио за великог човека.</p> <p>Кад је ступио |
| ти знаш француски... — приметила би му тада ташта. — Што не почнеш нешто практичније?{S} Преве |
| тали или ударили лево? десно?{S} Шта су тада осетили?{S} Ко то зна?{S} Ко ће то рећи?{S} Ни они |
| гомили других рабатних кућица, које су тада испуњавале тај крај.</p> <p>Млади човек није волео |
| у, самоникле улице по Чубури, виделе су тада многи млади пар.{S} То су били махом ђаци са своји |
| од многобројних <hi>питања</hi> што су тада занимали интелектуалну младеж, мисао магловита, не |
| питао:</p> <p>— Шта сам урадио!</p> <p>Тада, један уздах издиже целе Белине груди.{S} Она баци |
| ругом руком он је обви око паса.</p> <p>Тада Вишња покуша да се ослободи, стежући му у исти мах |
| сан момак! — рече готово гласно.</p> <p>Тада се сети великих планова Радојевих и целог његовог |
| ула достизавала је свој врхунац.</p> <p>Тада се зачу један шум на вратима.</p> <p>Два млада ств |
| јој Аница. — Хоћеш ли да идемо?</p> <p>Тада се и по четврти пут глог белио, лале жутеле, славу |
| дужности:</p> <p>— Ево лепа воћа!...{S} Тазе јабуке, крушке, слатке поморанџе... ’Ајде, јевтине |
| а је купио?</p> <p>— Купио.{S} Вели ми, тај ми носи педесет гласова.{S} Дао је две банке за шеш |
| ; он је готово цео неписмен.{S} Ето то, тај факт, то жалосно стање у којем се налази наш свет, |
| љубљене, верене, и пред олтаром.{S} Ах, тај олтар!...{S} Поред свега социјализма, он је постоја |
| остојало, а он је још жив.</p> <p>— Ах, тај живот! — промуца болно.</p> <p>Он јој се учини одвр |
| а ти тераш шегу...{S} Каква свадба!{S} Тај младић није ни школу свршио, а Бела је још дете.</p |
| едним покретом, диже се са канабета.{S} Тај покрет је био тако снажан, да она посрну својом хро |
| очи и који је долазио право из срца.{S} Тај пламен и срдачност, која је звонила у девојкином гл |
| ог сира и неколико хлебова од гроша.{S} Тај дућан је београдски специјалитет, једна врста прива |
| соф који се користи туђим искуством.{S} Тај човек је посматрао спремање за свадбу у кући Матови |
| а кад на њему угледају нову кравату.{S} Тај тип се буни против власти, не да би је начинио бољо |
| стајао згодно њеном жовијалном лицу.{S} Тај се израз губио све више у извесну забезекнутост што |
| м, њему то не смета, он то не зна.{S} А тај сељак то је наш народ.{S} Он је запуштен, прост, пр |
| нова.{S} Али се он осећао неспособан за тај напор.{S} Његова мисао је била уморна. срце болесно |
| г, и чудио се одкуд њега да употребе на тај простачки посао.{S} Није се разумевао у коњима, али |
| да је знао читати и писати.{S} Он је на тај начин давао свечаности томе раду, сређености својим |
| оду једном речи.</p> <p>Радоју се свиде тај одговор, заусти да то каже, кад песма одјекну понов |
| гим ропством под Турцима, испуњавала је тај посвећени кут Београда и била његов најбољи украс.{ |
| у на њене груди, на тело.{S} Осетила је тај загрљај као жив.{S} Свест јој се губила.{S} У ушима |
| сао.{S} Осећао је инстинктивно да му је тај рад једини ослонац што му је остао.</p> <p>Лево, на |
| абатних кућица, које су тада испуњавале тај крај.</p> <p>Млади човек није волео да има посла с |
| "21" /> Они нису рђави никако: они воле тај примитиван живот, они често имају љубави за добро и |
| Опијао се њиховим фикцијама, пио и даље тај опасни напитак који му је убијао сваку самосталност |
| приказа му се тада исто тако лако као и тај сан за идеалном драганом: он је био само сиромашан |
| вио још од робије, па не може да издржи тај штрапац.</p> <p>Илић је пристао одмах, говорећи:</p |
| посматра упорно.{S} Не могаде издржати тај бронзани поглед те саже главу.</p> <p>Мисли му пређ |
| се.{S} Младић обухвати једним погледом тај мирни <pb n="154" /> пејзаж.{S} И док је дим пузио |
| га за странца.</p> <p>Вишњи се допадао тај младић, жив, окретан, прав.{S} Ћерка једног трговца |
| усти.</p> <p>Кад хтеде да загрли поново тај дивни створ што му се подаје, тог неслућеног анђела |
| питања.{S} Она се заиста питала да цео тај рад није бесциљан, питала се шта ће она привредити |
| ишао у шетњу.{S} Познавао је готово цео тај свет било са улице, било са позоришних премијера, б |
| напио добра вина.{S} Вишњу пак је бунио тај дан, обузимала ју је час топлина, час зима, и она с |
| не говорећи ништа.</p> <p>— Како је леп тај каранфил! — поче <pb n="152" /> Илић први, тек да б |
| претерано бледо, готово слабачко.{S} У тај исти мах појави се и визија Вишње, тако исто у магл |
| ну <pb n="217" /> јој Милева, која се у тај пар приближавала с Радојем и још неколико девојака. |
| се ту може наћи.{S} Али они ради којих тај дућан постоји познају га на први поглед по његовом |
| јаке.</p> <p>Сад се све то срушило јер „тај зликовац неће да учи“.</p> <p>Радоје побеже од очев |
| , нешто хладно дува за њен врат и један тајанствен глас јој шапће страшне, неразумљиве речи.</p |
| ом унутрашњом примедбом, једним од оних тајанствених гласова у нама самима који не варају никад |
| а простирка, и њен глас, већ без трунке тајанствености, одјекну долином:</p> <quote> <l>Девојке |
| ога је Чедомир редовно посећивао њихова тајна удружења, учио на памет поједине фразе, зурио дуб |
| {S} Толико застора би подигнуто, толико тајна, загонетака решено.{S} Ми смо мислили да долази т |
| ладају њоме нису више имале недокучивих тајна.{S} Ушло се у прве векове земље.{S} Сазнало се ка |
| ласти; Бели је дуговао бар обзир чувања тајне.{S} Вишња се опет није осећала у праву да затражи |
| е очи.{S} Нико не поверава ове најдубље тајне свога бића, оне се крију и од сопствених очију, и |
| и читању и писању.{S} Треба га увести у тајне нашега доба, где човечју снагу замењују често веш |
| убав моју,</l> <l>Очи твоје спустила си тајно...</l> <l>— Ој животе!{S} О шумо, покоју!</l> <l> |
| зи тренутак кад ће наука открити велику тајну, одговорити на последње <pb n="266" /><hi>како</h |
| је понављао правилно своје метално тика-так, така-тик.{S} Хтеде да пробуди Аницу.{S} После се з |
| нављао правилно своје метално тика-так, така-тик.{S} Хтеде да пробуди Аницу.{S} После се застид |
| зове...{S} Келнер, један полић!{S} Ето, такав треба да си.{S} У природу, у природу!...</p> <p>— |
| а краљеву женидбу. — Не могу да схватим такав брак у обичним приликама, а камо ли кад је у пита |
| воју другарицу.</p> <p>— Откад ти поста таква непријатељица књига? — рече јој. — Проповедаш крс |
| рија, то стакло, спречава њихов лет.{S} Такве су и жене које примами сунце слободе.{S} Оне му п |
| оситим изразом на офарбаном лицу што су такве.{S} По њиховој спољашности, необавештен пролазник |
| S} Није се памтило да је неко положио с таквим успехом.{S} Чедомир је положио испите, а госпа-К |
| их, опробаних пријатеља, а било их је и таквих који су раније обилазили далеко професоров дом к |
| кажи ми... молим те, колико је тек мало таквих жена!{S} Жене примају науку која им се предаје, |
| еран на перу, он би продужио своје дело такво какво је, и нашао му логичан закључак; шта би га |
| јекакве трутове!</p> <p>На крају једног таквог разговора, он се реши.{S} Није могао више издржа |
| дан, јер се у органском свету не зна за такву везу; неморалан, јер се обавезујемо за нешто што |
| аљаном Београду.{S} Он ју је још једном такву видео: у почетку њиховог познанства, за време јед |
| n="287" /> има жену лепу, пријатну, ето такву као што је Вишња.{S} Она сигурно има врло лепо те |
| мог срца. — Ја мислим да подигнем једну такву централу под Овчаром.{S} Ускоро ћу отпочети да го |
| Њихова се рамена додирнуше.{S} Чедомира такну у срце надземаљска милина.{S} Девојка поред њега |
| у крилу. — Али је живот чудан, комшија, тако чудан да ја не знам сигурно шта бих рекла...</p> < |
| га, мила слобода, пун идеал тога појма, тако присног свима нама навикнутим на распуштеност исто |
| стеља, претворена у једну врсту дивана, тако распремљена с јастуцима унаоколо и широком простир |
| ало од дугова; рано је познао понижења, тако уз тог оца сурих, смерних очију, смеђе накострешен |
| сти.{S} Пред њом се указа гомила света, тако велика као да се скупио народ са целе планете.{S} |
| две девојке нису му излазиле из главе, тако магловите, обвијене димом, сенкама и супротностима |
| тај исти мах појави се и визија Вишње, тако исто у магли, нејасно, непотпуно, само главом.{S} |
| не можемо неговати поморанџе по Авали, тако се не можемо оружати „знањем целе епохе“, како ти |
| <pb n="246" /> да посети све те ствари, тако уско везане за њу, да им каже да се вратила, да по |
| pb n="73" /> „једна жена као што си ти, тако учена у својој простоти, тако проста у својој учен |
| то си ти, тако учена у својој простоти, тако проста у својој учености... ти, која би вечито бил |
| рана.{S} Илић јој се чинио тако близак, тако присан.{S} Није осећала пред њим никаквог стида.{S |
| могли бити тако задовољни једно другим, тако срећни.{S} На срце су му навирала осећања од пре г |
| болно.</p> <p>Он јој се учини одвратан, тако одвратан да склопи очи са жељом да умре.</p> <p>— |
| пуном кише.{S} Све је око ње било сиво, тако сиво да се њена црвена блуза у тој прозрачној сиви |
| ? — упита онај из гомиле.</p> <p>— Ето, тако, радио с нама, вукао цигљу, па онда баци самарицу, |
| де истргнути нешто. — На сваком кораку, тако рећи, може се подићи по једна централа, чије би ст |
| ај неба.</p> <p>Двоје младих ћутали су, тако седећи.{S} Свако од њих пратило је своје мисли кро |
| утрос прође поред прозора један младић: тако су му лепо стајале обријане науснице!...</p> <p>Ил |
| је имао новаца; десило се <pb n="46" /> тако, глупо, остао је без марјаша, а није мислио да ће |
| Пред пошту дохрама <hi>новинар</hi>.{S} Тако се у Чачку зове разносач новина, један <pb n="224" |
| а је пуна хвале за младог чиновника.{S} Тако исто и сестра.{S} Само, рекле су му, тражи десет х |
| такође по једну лампу пред вратима.{S} Тако се по улици простиру чаршави несигурне светлости.{ |
| ога убеђења па да сачувају министра.{S} Тако се извршна и законодавна власт сукобљавају, укршта |
| ужила пут порока као свака пијаница.{S} Тако је пре неку годину и свршила: једног јутра се сруш |
| арило хармонију његове идеалне жене.{S} Тако је гледао у врх једног багрена и у његовим последњ |
| ле опет својим старим, мирним током.{S} Тако је Вишња могла сад мислити на себе.{S} Гриже савес |
| Београда и била његов најбољи украс.{S} Тако слободна, још више <pb n="101" /> је ушла у соција |
| и државној служби сазнао у поверењу.{S} Тако рече једног дана:</p> <p>— Краљ ми је два пута изј |
| ела једног дана кад тако осташе сами. — Тако бих радо побегла од куће.</p> <p>Њен глас је дрхта |
| у којем је одјекивала жалба и прекор. — Тако ми ружно стоји кад играм!</p> <p>У очи свадбе, Чед |
| ћ није био никада.{S} Госпа-Клеопатра — тако је било крштено име Матовићки — није у свему делил |
| p> <p>— По два гроша од гласа!</p> <p>— Тако се грађанска права жртвују... да, за два гроша; ви |
| ожаваоцу задовољство љубакања.</p> <p>— Тако ћеш, једном, и мене оставити — одбијала је његова |
| јој било топло, меко, празно.</p> <p>— Тако је мирна, пријатна, љупка — продужи Остојић гледај |
| аљењем и као хоће да јој каже:</p> <p>— Тако ћеш и ти свенути, неудата, остављена.</p> <p>То је |
| 3" /> са једним варошанином и ударио га тако страшно ножем у трбух да га је послао на онај свет |
| лико би ствари видео како лете око њега тако у тишини изгубљених часова!{S} Колико пријатних ми |
| опет крај прозора.{S} Пријало јој је да тако гледа како зора свиће.{S} Нешто велико и утешно до |
| држи под присмотром обе девојчице те да тако олакша посао <hi>јадне мајке</hi> — како је госпођ |
| ћи га по подбратку. — Ко би помислио да тако уме завртети мозак девојкама!{S} Бога ми, Бела, па |
| е.{S} Деца су била већ заспала.{S} Бела тако исто.{S} Кућом је владала дубока породична тишина. |
| ране речи као лавину!{S} Она није умела тако говорити, наћи у тренутку реч која јој је требала. |
| и на цвет од кромпира.{S} Одаја је била тако мала да ју је испуњавала уска постеља, на чијим се |
| од ћерпича и дасака, ова чатрља је била тако бедна да се чинило као да је примила од својих пос |
| ке девојке одломиле грану од трешње, па тако беру и једу.{S} По кафанама се чуо жагор.{S} Деца |
| ије на једном месту само једну чашу, па тако изређа до тридесет кафана...{S} Кад се напије, ухв |
| та, Лазаревићева је изгледала врло лепа тако у ружичастом сјају уличне лампе, опкољена милионим |
| ром Краља Александра.</p> <p>Вишња оста тако за један тренутак.</p> <p>— Буржоа! — рече презрив |
| несвесно збаци са себе покривач, и оста тако, изваљена на леђа, полуоткривена и дишући дубоко, |
| , пола озбиљно:</p> <p>— Откад ти поста тако огорчен непријатељ социјалног напретка?</p> <p>— С |
| ем некуд — рече му Бела једног дана кад тако осташе сами. — Тако бих радо побегла од куће.</p> |
| ивота.</p> <p>— Зашто не пишете шта кад тако лепо говорите — рече му Вишња. — Ја бих то врло ра |
| .{S} Он се можда променио.{S} Ми се сад тако ретко виђамо.</p> <p>Кад су се пустиле из школе, В |
| ег столећа научари употребљаваху методе тако поуздане; чудни проналасци, величанствена открића |
| ати.{S} Затим, подиже главу и задржа је тако уздигнуту цело време, дајући утисак неког од оних |
| — Зашто онда избегавати ту реч која је тако тесно везана за нас, везана везом најмилијег човек |
| икакве важности сујеверицама.{S} Она је тако рећи била без религије, изложена раном утицају при |
| вршило како се свршило.</p> <p>Вишња је тако прошла, изгубила се у провинцији као и у његовом с |
| а.{S} Дође јој да рече:</p> <p>— Шта је тако важно било у девојачкој школи?...</p> <pb n="239" |
| н је понос целе наше фамилије, он ми је тако рећи брат, ја немам другог брата...{S} Најзад, шта |
| очи. — Али на што то питање!{S} Мени је тако лепо овде, у вашој кући, с вама... кад можемо да р |
| е знају да се нађу.{S} У осталом, он је тако замишљао час васкрса мртвих, страшни суд, кад је у |
| ала на свог првог учитеља.</p> <p>То је тако трајало до једног пролетњег поподнева.</p> <p>Прел |
| Милисаве!...{S} Зар <pb n="241" /> није тако?{S} Сећаш ли се ја сам ти говорила...</p> <p>Вишњи |
| Брига ме је!</p> <p>— Не, Бела, то није тако.{S} Ти се компромитујеш.{S} Куварица види све из к |
| а туча, процењивале су сељачке комисије тако високо, као да је њива засађена смоквом и бадемом. |
| е које је другарица спомињала изгледале тако далеке, бледе, ситне, као да се нису њој десиле, в |
| Вишња, пробуди се, устани; не гледај ме тако.{S} Нашла сам ти дивна момка, разбери се, удаћемо |
| {S} Дарвин је дефинисао природне законе тако силно да је његова философија изгледала као послед |
| јама док се не би сва распала.{S} Да се тако продужило, цео државни буџет <pb n="261" /> не би |
| ођене свих предрасуда, жена-човек да се тако изразим.{S} Угледајте се на Рускиње, које су препл |
| аква идеја усади у његову главу, она се тако угњезди да је ни сами ђаво не би могао отуд ишчупа |
| евцу, на робији.{S} Његова жена, кад се тако нашла изненада без мужа и прихода, повукла се у је |
| захвалност према младом земљаку који се тако нашао у невољи око оца.</p> <pb n="183" /> <p>— Ба |
| ече лекар на последњој посети. — Ако се тако одржи, госпођа ће живети још толико колико је живе |
| зневерити поверење наше куће.{S} Зар се тако враћа гостопримство које смо вам указали!{S} Срамо |
| ин-Илићу!...{S} Нисам се надала да ћете тако изневерити поверење наше куће.{S} Зар се тако враћ |
| оји није могао тачно одредити. — Ви сте тако љубазни према мени.{S} Зар мислите да ја не умем ц |
| /> крилу мирисало је то посвећено цвеће тако силно, чудно, као да се доиста из њега излива дах |
| , које се прилепише за његове, и осташе тако, за један тренутак, слатке, топле, уздрхтале.{S} П |
| се.{S} Руке се укрстише.{S} Они осташе тако за један тренутак, чврсто загрљени, као да су хтел |
| а сам поцрвене.{S} Ко зна колико осташе тако загрљени!{S} Девојка се покоравала без речи, без п |
| акако не сети.{S} Ћутали су.{S} Прођоше тако добар део улице.{S} После се спустише у Палилулу п |
| нарочитог повода.{S} Повучена у себе и тако здрава, она је изгледала нешто неспретна, али то ј |
| жио за науком, литературом, политиком и тако нечим, стварима које је слушала, читала на Великој |
| и, неколико министара, један милионар и тако даље, веле, да су прошли кроз две собе из којих се |
| — одговори младић тврдоглаво.</p> <p>И тако оста.</p> <p>Није Радоје мрзео школу.{S} Вишња је |
| воли још, њу једину, њу саму.{S} Кад би тако дошао најзад до решења шта да јој одговори, он се |
| ашина обујми предео.{S} Сунце се изгуби тако рећи пре него што зађе.{S} Каткад се деси да његов |
| лим да заустави то време, да се не живи тако брзо.{S} Хоћу да грицкам полако <pb n="242" /> сво |
| ог пејсажа.{S} Обала се огледала у води тако јасно да је гледалац мешао стварност са илузијом.< |
| И ти си погорелац на свој начин, је ли тако?{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!{S} Хоћеш ракије?</p> <p>Илић |
| еле плаветне шаре.</p> <p>Они су седели тако, јели кајсије, говорили о професору Матовићу, о но |
| ли да се вратио без одобрења владе, или тако нешто.{S} Разлози, објашњења не помогоше.{S} Тек д |
| каже како не двоји брак од љубави, или тако нешто, те пљесну рукама:</p> <p>— Браво, господин- |
| о гледајући људе <pb n="57" /> и ствари тако тесно везане за њен дотадањи живот.{S} Узалуд се д |
| ине.{S} Она промуца:</p> <p>— Не говори тако, Чедомире.{S} Наше пријатељство је искрено, топло, |
| би му се међу повијама.</p> <p>— Да си тако брз на раду као на лажи, далеко би отерао! — рече |
| олегинице? — изненади се Аница. — Ти си тако бледа?{S} Да ниси уморна?</p> <p>— Да, уморна, врл |
| зна каква судбина те чека — И зашто си тако срећна сада!...</p> <p>Промицале су окуке, мали за |
| ту простирку.</p> <p>— Штета је упрљати тако скупу ствар — рече гласно.</p> <p>Диже се полако.{ |
| ти, <pb n="99" /> жртвовати све, живети тако да нико, осем њеног мужа, неће моћи рећи:</p> <p>— |
| сметњу и сад очајаваш.{S} Не треба бити тако осетљив на неприлике у животу.{S} Ти си млад.{S} Т |
| у љубазност.{S} Њих двоје би могли бити тако задовољни једно другим, тако срећни.{S} На срце су |
| <pb n="161" /> <p>— Ми бисмо могли бити тако срећни, Илићу, врло срећни...</p> <p>Али Илић, као |
| послушати, рећи је увек, и увек радити тако да је човек може рећи.</p> </div> <div type="chapt |
| ка спречава њихов лет и оне ће пропасти тако, остати маторе девојке, умрети као те муве ако им |
| да сам ластавица! — рекла би гледајући тако њихове црне тачке у дубинама небесног плаветнила. |
| цом, скромно, тешећи се да то неће увек тако трајати.{S} Имала је четири детета: најстарију ћер |
| S} Ти нарочито, Вишња... ти си још увек тако лепа; Боже мој, не, то није могуће, да ме више не |
| поглед.{S} Пуштала га да говори, и тек тако, гледајући у страну, осећала се сигурна у његовом |
| видим да је нешто боље, што да не радим тако!...{S} Звао сам доктора.{S} Он јој преписа нешто, |
| аметније од себе.</p> <p>— Ја не мислим тако.{S} Свет је простран.{S} Мене чекају велика дела.. |
| ташти ни својој жени.</p> <p>Док је он тако пребројавао своје несреће последњих година, електр |
| /p> <p>Понекад би се зауставио, ћеретао тако са улице, док је она одговарала с прозора на друго |
| 27" /> <head>III</head> <p>Кад се нашао тако сâм, Илић се осетио нелагодно.{S} Ипак се брзо при |
| дње речи гласно.</p> <p>Ударац је дошао тако изненада, био тако јак, суров, да она не осети одм |
| ст да учини добра себи или другом, него тако... ради саме власти и да је држи у својим рукама, |
| > <p>Ударац је дошао тако изненада, био тако јак, суров, да она не осети одмах сву његову тежин |
| да се удаје за Чедомира.{S} Сан је био тако јак, да се пробудила сва уздрхтала, и није могла в |
| же се са канабета.{S} Тај покрет је био тако снажан, да она посрну својом хромом ногом и једва |
| идео у тој животињи.{S} Зар он није био тако исто од доброг соја?{S} Његов прадед борио се јуна |
| ећала као очарана.{S} Илић јој се чинио тако близак, тако присан.{S} Није осећала пред њим ника |
| зва своју другарицу.{S} Она седе весело тако да јој обе стопале отскочише од земље.</p> <p>— Ка |
| же мој!{S} А мени се чини да је то било тако далеко... даље него детињство.{S} Шта се све за то |
| ј, па све варнице искачу.</p> <p>— Само тако! — говорио је Радоје. — До јесени имаћемо оба зида |
| је лево у трњаку.{S} Он се окрену тамо тако да му се лице није видело јер се бојао да јој га п |
| нашим пруженим рукама.</p> <p>— Кад смо тако добри пријатељи — прихвати Вишња — онда будимо отв |
| бити у својој кући.</p> <p>— Шта је то тако важно? — одговори госпа-Матовићка, већ у постељи.< |
| је чама, досада, мрзовоља.</p> <p>— Ето тако — закључи — од како смо се растали, тера ме нека н |
| лосна стварност приказа му се тада исто тако лако као и тај сан за идеалном драганом: он је био |
| псовке, које су у нашем говорном језику тако фамилијарне да им често говорник готово не схваћа |
| > <p>Илићу залупа срце кад виде девојку тако близу себе.{S} Он не настави говор.{S} Његове очи |
| а хрома!“ — мислила је и веровала да су тако равни једно другом.</p> <pb n="107" /> <p>У тој ср |
| р.</p> <pb n="159" /> <p>Тело и душа су тако уједињени и збркани у нама да упркос лепим мислима |
| а пусти с робије.</p> <p>И сви троје су тако веровали у брзо и потпуно помиловање Јованово да с |
| да хоће да прсну, а прстима затеже косу тако да осети како му се кожа одваја од лубање.{S} Једа |
| хоћеш, труне ми горе на тавану!</p> <p>Тако би и урађено.</p> <p>Илић се у почетку снебивао, о |
| Господин-Илићу, ручак је готов.</p> <p>Тако куцајући, а не отварајући врата на младићевој соби |
| да — говорила му је самоуверено.</p> <p>Тако сад Илић није имао ни своје куће, а морао је сноси |
| вића љуљашци, о Сокином прстену.</p> <p>Тако и сад, весеље је плануло неочекивано, још док су с |
| је хтео писати ради себе <pb n="188" /> такође, испричати јој све онако како се догодило, све п |
| ао из куће, госпа-Матовићка је одлазила такође, и то брзо, као да је виле гоне, а враћала се те |
| а по ћошковима.{S} Свака гостионица има такође по једну лампу пред вратима.{S} Тако се по улици |
| оја се искупљала љубопитно.{S} Он приђе такође.</p> <p>У једном крају, поред гомиле цигаља лежа |
| и писама које је добијао.{S} Она га је такође приметила.{S} Црвенила се, гледала га весело и с |
| е савести.</p> <p>Белино понашање га је такође мучило.{S} Једном би с њим, за столом, говорила |
| ом кога је оставила у Београду, који је такође имао велика одушевљења за бољи живот, за нова пр |
| женио и окућио.{S} Илићев деда, који се такође звао Чедомир, научио је читати и писати сам, за |
| ци својих колега.{S} Краљ Отац, који се такође бавио у иностранству, није крио огорчење на свог |
| није знала одговорити ништа.{S} Њој се такође постављало исто питање.{S} Њен напор да замени м |
| а ће доћи?...</p> <p>Госпођа Матовић се такође придруживала ћерци, говорила у глас, причала о п |
| одугачкој гранчици.</p> <p>Она га спази такође и заклони лице оним цветом, као да је хтела сакр |
| ко занесеним у младића.</p> <p>Он спази такође своју другарицу, покуша да окрене главу на другу |
| иновници, имућнији трговци, расположени такође, румена лица и задовољних очију.{S} У јасној све |
| о, странка којој припадате, тражиће вам такође извесне обавезе.{S} Све је то озбиљно.{S} Вашим |
| о, и нађе се са својим вршњацима, децом такође из бољих кућа, а поквареном као и он, можда горе |
| допадањем.</p> <p>Младен га је позивао такође:</p> <p>— Хајдете... хајдете.{S} Да вам покажем |
| ш прве године.{S} Мој колега беше дошао такође право из школе.{S} Здрав, млад, ни ружан ни глуп |
| ече, пуна новости.{S} Младен је одлазио такође, у школу, рано, да се што пре отресе куће, за ко |
| ђеног из Чачка.{S} Илић се тада јогунио такође.{S} И рат се продужавао, мењале се само позиције |
| ужао руке пуне лажљивих обећања, ми смо такође имале амбициозну младост, срца врела, слутње прв |
| другарице, ћерке чиновничких и осталих такозваних угледних београдских кућа, зависних од владе |
| да долази до размимоилажења у питањима тактике, настајали су озбиљни сукоби, подносиле се оста |
| трамвај.{S} Удар копита одјекивао је у такту по мирном крају.{S} Несигурна мартовска светлост |
| снице.{S} Миришљава коса просула се као талас по њеним раменима.{S} Из хаљина у нереду провирив |
| а од очију, окружавала је њено лице као талас.{S} Њено данашње одушевљење давало јој је израз п |
| цу.{S} Плава, свилена коса се просу као талас, упи се у њена леђа.{S} Она врисну:</p> <p>— Чедо |
| море: путеви су безбројни, живот шуми, таласа се, све је у вечитом покрету.{S} Али што се паро |
| агледа у чипку, у кошуљу, у два округла таласа која су се дизала и спуштала испод платна.{S} До |
| геометрије.{S} У науци се чује брујање таласа револуције.{S} Изгледа као да идемо у сусрет нов |
| то морнар тражи звезду изнад узбурканих таласа, неугашљив пламен у бури, а пред њим се појављив |
| и сплете венац.{S} Око ње се простирала таласаста равница на далеко.{S} Где се окрене, ливада ј |
| атна спуштала од врха брда па до у саме таласе Дунава.</p> <p>Ова слика учини весео утисак на В |
| ним обалама и небом пуним звезда.{S} На таласима, који се стално љушкају, плови њен чамац с раз |
| , неко примети да се нешто црно гиба на таласима.{S} Донесоше чакље, али оне беху кратке.{S} Ра |
| још колико неисцрпног злата лежи у тим таласима.</p> <p>Вишња га погледа неповерљиво.{S} Прво |
| мокром мраку примећивали се њени прљави таласићи жути, гипки, пенушави.{S} Даље се није видело |
| листичког друштва, где диплома замењује таленат, где парче хартије вреди више него глава.{S} Те |
| им јастуцима, орман од лажне ораховине, талијанска династија на дувару и умиваоник од лима.{S} |
| редине... што се позивају на енглеска и талијанска дела.</p> <p>Осећала се слободна, зрела, цел |
| епсија и шерпи, висила је јевтина слика талијанског издања <pb n="157" /> која је требала да пр |
| ка, а нарочито полусељака што су амали, таљигаши, надничари.{S} Од интелигенције, све неке стра |
| на је чинила своје.{S} Постао је обична таљигашка рага.</p> <p>— Рђо, мрцино! — псовке и ударци |
| {S} Упрегнуто <pb n="298" /> ужетима за таљиге, правило је гимнастички корак или каскало господ |
| идела се велика разлика.{S} Имао је нов таман костим, претенциозан бео прсник, полуцилиндер с в |
| е ћутале, а једноставан <pb n="44" /> и таман облак ширио се све више изнад њихових глава.{S} П |
| њиних ногу.{S} Они су ишли даље.</p> <p>Таман да се спусте низ једно брдо, кад ветар скиде Вишњ |
| ратима, мраморним стубовима, мирисом од тамјана и воштаних свећа.{S} Он је постојао овде, у Бео |
| иху своје собе.{S} Једна мисао, далека, тамна, једва схватљива, опомену га радости са којом је |
| } Будућност јој је изгледала неизвесна, тамна, под знаком питања.{S} Она се заиста питала да це |
| с руског.{S} Ко зна докле би трајала та тамна грижа да не доби оно писмо од оца.{S} Кад га први |
| ина с првим кога сретне.{S} Али и ту, у тамним кафанским <pb n="113" /> ћошковима, у бледим нов |
| ла.{S} Наслонила се цела на младића.{S} Тамно жута чарапа од конца вајала је дивно листове њене |
| „Сунце ходи и заходи, а у мојој је изби тамно!...“</p> <p>Понекад би помислила да се нађе са Че |
| о га је у том тренутку далеко од науке, тамо у ту сивину, ка његовој другарици, у њен заборав.{ |
| коле.{S} Здрав, млад, ни ружан ни глуп, тамо вамо, па се ми венчамо пре испита...{S} Красан је |
| — продужи девојка. — Погледај десно... тамо испод дереглије, доле у води, није ли оно једна ти |
| друштво, како је то ретко у паланци.{S} Тамо се сви познају, али се туђе заједнице, либе се, за |
| p>— Шта је ово мени! — питала се она. — Тамо вилинско коло, овде вилинска вода, све неке мађије |
| ља поља претворила у најлепши врт.{S} А тамо даље...</p> <p>И Радојев поглед изгуби се у планин |
| Да дивна кола! — кликну гласно, потрча тамо, посади се у његову средину и стаде растресати наб |
| а жалба за Београдом и младићем кога је тамо оставила.</p> <p>— Што ми не пише! — чудила се дев |
| <p>Кад је ступио на Велику Школу, он је тамо нашао два оделита типа међу својим новим друговима |
| pb n="256" /> басен океана.{S} Јурио је тамо, вамо, испитивао, њушкао, маштао, презао, одмарао |
| се журила школи све више, као да ју је тамо чекао лек тој грозници.</p> <p>У школи је било као |
| понизно, с лулом у левој руци и гледао тамо у правцу планина на западу.{S} Он је био миран.{S} |
| S} Он је постојао овде, у Београду, као тамо у Чачку... кад је била мало дете и кад се молила с |
| ви према бакалиновој ћерци, која далеко тамо иза Рудника ради на свом образовању и спрема се да |
| ег времена, где и раније.{S} То је било тамо, кад се пође са Зеленог Венца ка Варош Капији, па |
| штало је лево у трњаку.{S} Он се окрену тамо тако да му се лице није видело јер се бојао да јој |
| тварала се побочна улица.{S} Она скрену тамо, убрзавши кораке.{S} Киша је пљуштала.{S} По калдр |
| авној служби није нашао места, и ако су тамо постављани људи с мање школе од њега.{S} Дивно је |
| во нек сами воде своју бригу.{S} Ти ћеш тамо у Чачку наћи довољно посла да твој живот не буде и |
| Светлост</hi>, како ју је крстио један тамошњи професор, један од оних неприметних културних р |
| ртавало пред њима, губило се све више у таму.{S} И мрак се спуштао као плаветна платна, изаткан |
| им терминима, он није умео ићи у облаке тананих апстракција; он је стојао на земљи и говорио пр |
| ила меке, миришљаве простирке.{S} Дуге, танке травке повијале се према лаком поветарцу, њихале |
| атао се дуг и весео летњи сумрак у виду танке, прозрачне измаглице, као фине свиле, која је бла |
| о колена, ногу младу, а развијену, ногу танку, а заокругљену, извајану као од неког божанствено |
| мањи, а плата већа.{S} Они оснивају <hi>таншуле</hi>, састављају певачка друштва, приређују кон |
| а од кошуље.{S} Није волео многа мењања тањира.{S} Ручак му је био најслађи, кад би уграбио од |
| > <p>Из трпезарије је допирало звецкање тањира и ножева.{S} После се чуше удари метле по поду.< |
| еку.</p> <p>У том се Бела врати с пуним тањиром румених кајсија.</p> <p>— А ножеви? — пребаци ј |
| ка, окренута у башту.{S} Зидови су били тапетовани оранџастом хартијом, по којој је насликано н |
| ад је доведен; миловали су га по њушци, тапкали по сапима.</p> <p>Арап је држао високо своју ле |
| младе жене несташне, а старци и старице тапшу рукама, одобравају и буне још више, па се, после, |
| жени по дућанима, грубо су одскакали од тарница што су се дрмале и <pb n="247" /> тресле преко |
| а ми купи.</p> <p>На улици се чу тресак тарница.{S} То је пошта одлазила даље.</p> </div> <div |
| ="64" /> Сељаци се враћали кућама: ко у тарницама, ко на коњу, а већина пешке.{S} Ћевапџије изн |
| ко ће ући у кабинет...</p> <p>— Је ли, тата — прекиде га Младен — хоћеш ли и ти постати минист |
| оју науку.</p> <pb n="234" /> <p>— Али, тата — поче да се брани девојка. — Ко ће кућу водити, к |
| ти.</p> <p>— Бог с тобом, како говориш, тата — пребаци му ћерка.</p> <p>— Ја говорим оно што ос |
| ито понављала:</p> <p>— Тата ће доћи... тата ће доћи... је л’ те да ће доћи?...</p> <p>Госпођа |
| оји пристали да се вратим у Београд.{S} Тата још којекако, али мајка!...{S} Ударила у плач, па |
| дићу разлогом: </p> <pb n="202" /> <p>— Тата се није опоравио још од робије, па не може да издр |
| прстима и нарочито понављала:</p> <p>— Тата ће доћи... тата ће доћи... је л’ те да ће доћи?... |
| т њеног плана и рече Чедомиру:</p> <p>— Тата нема ништа против.{S} Само тражи да свршиш школу.{ |
| рограму друга Толстоја само је последња тачка добра, јер је дигао руку од свега и почео бежати |
| ! — рекла би гледајући тако њихове црне тачке у дубинама небесног плаветнила. — Благо њима.{S} |
| адозналом безазленошћу у једну утврђену тачку, као у неки сан, и хтеле рећи:</p> <p>— Да дивног |
| и трамваја — додаде затим. — Ја ћу бити тачна.{S} Збогом.{S} Лаку ноћ.</p> <p>— Лаку ноћ.</p> < |
| Фразе!</p> <p>— И фразе су нешто кад су тачне.{S} Ти се појављујеш међу нама као усијана глава, |
| н шта се сутра може десити ; нигде није тачнија она пословица да се не зна шта носи дан, а шта |
| лабости, погрешке довеле су ме на једну тачнију оцену света и саме себе: ја сам се спустила на |
| изузетак.{S} Она је одржала реч и дошла тачно.{S} Баш кад сказаљке на сату једне оближње часовн |
| везде, две хитре зенице, које нису биле тачно заокругљене, већ као две капље мастила пале у све |
| друштво.{S} Зашто?{S} Ни она сама не би тачно знала рећи.{S} Тек, заједно с Илићем, мрзела је с |
| } Мене чекају велика дела...{S} Не знам тачно каква, али велика несумњиво.{S} Другојачије не мо |
| це пуни неким осећајем, који није могао тачно одредити. — Ви сте тако љубазни према мени.{S} За |
| е тренутци сумње.{S} Нико јој није умео тачно рећи њена права кад сврши школу.{S} Будућност јој |
| наш француски... — приметила би му тада ташта. — Што не почнеш нешто практичније?{S} Преведи ка |
| е би добио ни Прокупље! — пришила му је ташта поносито. — Али нисам ја ко је ко.{S} Нећу дете д |
| и.{S} Они су високо дизали своје криве, таште, жутокруне главе и лепо се повијали према поветар |
| ском платом.{S} Из штедње су седели код таште, која није пропуштала прилику, а да своме зету не |
| ша и невреме спрати њено име и уништити таште човечје спомене, као и многима другим.{S} И млади |
| шу да полази, и више се не врати својој ташти ни својој жени.</p> <p>Док је он тако пребројавао |
| пада.{S} То јој би мило, али убрзо одби ташту жељу за каћиперством и рече у себи:</p> <p>— Он с |
| ћеш тамо у Чачку наћи довољно посла да твој живот не буде излишан.{S} А кад ти једног дана тво |
| ала, Петко Стокић или како се оно зваше твој директор.{S} Оне знају само за време, за простор, |
| скусила, рачун испада врло неповољно по твој прогрес и човечанство.{S} Ти си непријатељ, не зна |
| </p> <p>— Доцкан, Илићу — рече затим. — Твоја жена је још твоја.</p> <p>Он покуша да оспори њен |
| <head>XVIII</head> <p>— Да то није нека твоја комбинација? — рече министар кад му жена саопшти |
| S} Хвалимо те, Господе, велика су дјела твоја.</p> <p>— Сад копају брану и јаз.{S} Притиснуо ра |
| у и земљи, Хорацио, о којима нема појма твоја философија".{S} Ма колико да му је ова нова крити |
| е буде излишан.{S} А кад ти једног дана твоја срећа допусти да мислиш и на оно што је прошло, с |
| Илићу — рече затим. — Твоја жена је још твоја.</p> <p>Он покуша да оспори њен разлог; наведе да |
| S} Ти чекаш, гладан и жедан, награду за твоје философске спекулације, а око тебе диже се вихор, |
| е.</p> <p>— Знам, знам.{S} Ја мислим на твоје испите.{S} Али нећу да се преучиш.{S} Остави дана |
| шавај да ми поричеш: ја сам прошла кроз твоје доба.</p> <p>— Шта хоћеш тиме да кажеш?</p> <p>— |
| ̑ одговор на сву љубав моју,</l> <l>Очи твоје спустила си тајно...</l> <l>— Ој животе!{S} О шум |
| љ, не знајући толико људи, који су опет твоји непријатељи.{S} Ми се сатиремо узајамно, не знају |
| ју памет на теби и дају своје мишљење о твојим поступцима.{S} С врха до дна друштвених степениц |
| тидиш.{S} А сад прими много поздрава од твојих доброжелећих ти родитеља... и Радоја који ти ово |
| дној београдској гимназији.</p> <p>— По твојој глави не би добио ни Прокупље! — пришила му је т |
| {S} Треба ти времена.{S} Ти си познат у твојој генерацији.{S} Људи знају твоју вредност.{S} Пос |
| Докле ћеш се, бога ти, зевзечити са том твојом философијом!</p> <p>— Зевзечи се сама! — викнуо |
| сретоше.</p> <pb n="288" /> <p>— Дај ми твоју руку — рече он.</p> <p>Она му је даде.{S} Око њих |
| знат у твојој генерацији.{S} Људи знају твоју вредност.{S} После ових времена ти ћеш видети дру |
| сити.{S} У сваком случају припази на ту твоју шмизлу.{S} Кад смо ми били млади, ми смо знали за |
| аље, и стаде му цртати положај те своје творевине према њему, у друштву, у животу једном речи.{ |
| ам ја <pb n="168" /> то није истина.{S} Тврде за тебе да си срећан човек.{S} Причају да се у те |
| е, а мало пасуља и пастрме, али за кога тврде да је најукуснији од свих српских пасуља.{S} Једа |
| ске беседе код <hi>Златног Крста</hi> и тврди да ја личим на њеног сина који је умро као питома |
| е, као он са̑м.{S} Окрену се од улице с тврдим решењем да је више не види.{S} Поглед му се заус |
| офе.</p> <p>— Њихова се наука састоји — тврдио је — у давању необичног смисла обичним речима и |
| едмета — освета реакције! како је смело тврдио — те га је Илић поучавао за скромну награду.{S} |
| ласти и да је држи у својим рукама, као тврдица златнике, и да се свети, да руши, да обара.{S} |
| S} Она затвори шаку, као да стеже нешто тврдо; затим је отвори полагано, па изврну, као да прос |
| gn>!...</p> <p>Бела је наследила од оца тврдоглав карактер, па ипак је почињала прва.</p> <p>— |
| аљивати.{S} Знала је да јој је муж врло тврдоглав.{S} Стога узе други пут, прими од његовог гов |
| децу.{S} Али шта ће теби универзитет? — тврдоглаво је настојавао Остојић.</p> <p>Девојка се осе |
| у село за воденичара! — одговори младић тврдоглаво.</p> <p>И тако оста.</p> <p>Није Радоје мрзе |
| о се растали, ја то знам — продужи Илић тврдоглаво. — Али, ми смо још ту, ми живимо.{S} Други н |
| се на поцрнелим зидинама средњевековне тврђаве, чија се платна спуштала од врха брда па до у с |
| његову гостионицу: <hi>код Стрике</hi>, те јој је то име остало у публици, сигурније него да је |
| из дана у дан за комад насушног хлеба, те га је та борба изоштравала, док његова деца добијају |
| се само пролеће, па да се и то зазида, те цела Морава окрене на јаз.{S} Али се пролеће не доче |
| пријатељем, млађим чиновником из суда, те их позва, њу и Милеву, да изађу у шетњу до варошког |
| одице Матовић пређе и на младог човека, те кад изађе од њих, осети како му се груди надимају од |
| ђу школованих и нешколованих чиновника, те је рачуноиспитач мислио да је цела његова несрећа до |
| невиност.{S} Додуше, она му је писала, те тиме стављала до знања да јој може одговорити.{S} Ал |
| p> <p>— Ништа.</p> <p>Она га је волела, те би се други на његовом месту можда знао користити то |
| а и сувише озбиљна кад је ово говорила, те се њена другарица не усуди да се успротиви њеним раз |
| једног поточића воденицу са два витла, те га цело село прогласи за најдаровитијег човека под н |
| p> <p>Ваљада при том прогута мало дима, те се закашља.{S} Баци цигару и рече презриво:</p> <p>— |
| е отмено говорити за ручком о сељацима, те једва дочека кад се Бела умеша, и рече:</p> <p>— Зна |
| а нашао.{S} Он је сачувао сва та писма, те званичне карте с унакарађеним лицем краљевим, те сли |
| и свој свет идеја.</p> <p>Једнога дана, те јесени, заустави га нечији девојачки глас:</p> <p>— |
| > <p>Девојка се осети донекле увређена, те подиже главу.{S} Њен поглед се сусрете с младићевим. |
| власти, свакојаке оскудице и понижења, те одложи час, и хтеде се вратити.{S} Али га госпођа по |
| ме.{S} Ваљда се девојци досади та игра, те, кад једном закуца на врата и кад рече уобичајену ре |
| он је смео с ума реакцију простих маса, те је сад, место власти, народ изигравао законе.{S} Јед |
| ма.{S} Беше набрала пуно наручје цвећа, те потражи какво угодно место да седне и сплете венац.{ |
| згледала само немогућа због њега самог, те му изазивала потребу да промени себе, да кида, да се |
| ст на леђима.{S} Он је видео само себе, те је веровао да би с њим трпело и све друго: његови бл |
| мишљења и да се вечито повлачи у себе, те му је ваљада због тога чаршија дала надимак:{S} Јеж. |
| деца добијају то парче хлеба без борбе, те своју слободу употребљавају на своја задовољства, а |
| и јој велику дињу. — Дао Бог па родиле, те хоће да и ти окусиш... „Знам, вели, да их се Вишња з |
| традан неки празник, кад се нема школе, те предложио својој пријатељици да изађу у шетњу негде |
| ум да се запита: какве су оне, те жене, те девојке од којих се бојала, јесу ли оне чисте и толи |
| Доиста, светиљке нису биле још упаљене, те је владао приличан мрак.{S} Улице, изроване због нек |
| ржавни друм преко његовог дела очевине, те са сумом коју је отуда добио и кредитом од Управе Фо |
| адало на ум да се запита: какве су оне, те жене, те девојке од којих се бојала, јесу ли оне чис |
| а није смела ићи до краја своје претње, те ју је мајка допуњавала:</p> <p>— Чисти се из наше ку |
| м образима чак до првих праменова косе, те је изгледало да се девојка стиди без икаквог нарочит |
| лићем, мрзела је сад и остале студенте, те младе људе, што праве манифестације, демонстрације, |
| ло гледати га како иде од куће до куће, те оправља сатове, леми минђуше, подмазује шиваљке.</p> |
| једно другога, они се готово посвађаше, те најзад седоше обоје.</p> <p>Девојци се оте један узд |
| му је умро још док је био у гимназији, те је од куће добијао врло скромно издржавање.{S} Ипак |
| зећа; наравно да су онда и скупо стали, те се оно мало новаца колико се могло скупити у једном |
| p>Мајка и укућани били су је размазили, те је желела да и Чедомир буде нежан <pb n="114" /> пре |
| гови односи с девојком дубоко скривени, те је с те стране био миран.{S} Међутим, мучио га је су |
| а.{S} Та промена не измаче младој жени, те скочи на други предмет, на своју школу, на децу.</p> |
| </p> <p>Девојка је становала у близини, те позва свога пратиоца кући да се одморе.</p> <p>Они п |
| итање није се дотле постављало девојци, те она одмах не одговори.</p> <p>— Ред је да помогнем м |
| да му златарски занат није занео мозак, те је намислио да црпе злато из те убоге речице, за кој |
| ула шта ће сутра лепо скувати за ручак, те је питала своје гошће шта више воле: киселу чорбу ил |
| стране налазио се неки старински бедем, те је сад полиција наређивала грађанима да поправљају ш |
| да спречи мисао да не иде тим правцем, те је ударао крст на страни на којој се зауставио, скло |
| не карте с унакарађеним лицем краљевим, те слике гимназије и пијаце које су му представљали Виш |
| сутрадан јави директору да је болестан, те не може долазити у школу за неко време.{S} Знао је д |
| и сам зашто хита.{S} Свет му је сметао, те сиђе с тротоара.{S} Око срца му је било весело, топл |
| Један крај њене хаљине био се откопчао, те се видело парче белог веза на кошуљи.{S} Вишњу обли |
| нкуренције оправдава му свако средство, те постаје једна врста модерног дивљака.{S} То су људи |
| Једно дугме на блузи било се откопчало, те се видела кожа бела, истачкана златним маљама.{S} Он |
| тело — шаптао је у себи — то лепо тело, те чаробне превоје и кутове...</p> <p>— Шта ти имаш про |
| већ расле сенке, ипак је било још рано, те по улицама није било много света.{S} Кад је млада де |
| {S} Само је сунце припицало неприродно, те је ваздух био тежак.{S} Учитељица скиде свој палто, |
| </p> <p>Газдарица је не разумеде добро, те је погледа изненађено, па по обичају наших жена да с |
| Данас је Илић имао најмање воље за то, те се склони у прву капију.{S} Матовиће је била задесил |
| које су му представљали Вишњино место, те биле као један део њен и миле младићу као крајеви ра |
| е двоји брак од љубави, или тако нешто, те пљесну рукама:</p> <p>— Браво, господин-Илићу!{S} Гл |
| реакцију, реакционаре, цинцарски свет, те она продужи ићи, бацајући по каткад кришом свој дрхт |
| и страх да догађаји не узму други обрт, те се одважи да удари на главну ствар.</p> <p>— Ти га в |
| дубље једно што је пристизала на снагу, те је већ имала потребу да се допада људима, и друго, ш |
| струк, неизмучен мидером, затеже блузу, те се показаше њена здрава плећа.{S} Рамена се видеше о |
| ним сунцем готово у дијамантском сјају, те давали улицама, које су празне ћутале, празнички изг |
| обила је сад у мајци сигурну савезницу, те се свађама није видело краја.{S} Губила је и оно мал |
| позитивно, има дакле сигурне доказе... те поређане хартије, ту архиву, већ велику.{S} И уверен |
| ове, а човек не зна кога пре да пожали: те људе или ту стоку.{S} Јадно место где се цели животи |
| парче хартије вреди више него глава.{S} Те су је теорије храбриле, подизале, одушевљавале.{S} О |
| је могао дати једног личног мишљења.{S} Те ствари му се чиниле непознате, далеке, туђе, несхват |
| знање премаша дужину једног живота.{S} Те циљеве треба оставити деци срећнијих народа.{S} Они |
| рисала, стезала његов сноп уз груди.{S} Те груди!{S} Чиниле су јој се тада велике, тешке, уочљи |
| њен сан, а киселе паприке њен идеал.{S} Те проклете паприке!{S} Шта нису радили њен муж и газда |
| браку, о улози државе у материнству.{S} Те ствари су биле дотле далеко од Вишње као и сибирска |
| ека виша сила управља нашим мислима?{S} Те исте ноћи Вишња је сањала да се удаје за Чедомира.{S |
| освета реакције! како је смело тврдио — те га је Илић поучавао за скромну награду.{S} Ову плати |
| — Тата ће доћи... тата ће доћи... је л’ те да ће доћи?...</p> <p>Госпођа Матовић се такође прид |
| Да; ја га волим... ми се волимо; је л’ те, Чедомире? — одговори девојка узбуђено.</p> <p>Илић |
| оба, греје те место метресе, одушевљава те, опија најбр...р...рже...{S} Ето, већ сам пијан. .</ |
| сазнати какав су утисак учиниле на њега те речи.</p> <p>— А љубав, мама? — примети Бела, и нест |
| увише, не тражећи много.{S} Не треба да те је страх да ћеш бити каткад несрећна; то је општи за |
| неке старе панталоне, па имам рачуна да те частим.</p> <p>Чедомир се осећао уморан, сметен, изн |
| је било намерно...</p> <p>— Нема шта да те извињавам.{S} Ти си овде слободна, као код своје кућ |
| да не оскудеваш у чему.{S} Волела би да те види, па дођи ако можеш, а ако ти школа не допушта, |
| рагана.</p> <p>— Ћути ти, ти... како да те назовем?... ти ћеш оцу дати рачуна.{S} Ти ниси више |
| воју лепу главу, и није хтео да погледа те одрпанице.{S} Кад би се кола напунила, осећао је са̑ |
| спреме, као сироче — бранила је госпођа те трошкове пред министром.</p> <p>Бела је посвећивала |
| м... — примети девојка.</p> <p>— Не, ја те нећу пустити док ми не обећаш да ћемо се опет видети |
| и се, боже благи!{S} Има времена.{S} Ја те волим, много волим, највише волим.</p> <p>Она га при |
| ри ми више ништа — рече, устајући. — Ја те молим.{S} Не прати ме.{S} Ја ћу се сама вратити...{S |
| мирао један воз... ја бејах готов, и ја те позвах.</p> <p>— То не беше ништа одређено — примети |
| а са биологије.</p> <p>Вишња је слушала те разговоре и осећала се све неугодније.{S} Њене мисле |
| ојављивале су се прилике које је видела те вечери.{S} Обузимала ју је нека лака ватра, која се |
| штва, водила политику.{S} Она је волела те изласке, при којима јој се давала прилика да истакне |
| гао закључити из књиге која се појавила те године: <hi>Мистицизам у вишој математици</hi>.{S} А |
| моја браћа.</p> <p>— Не, не гледајте на те ситнице, на новац.{S} Погрешићете — рече Чедомир с п |
| {S}И мислио тада — Ко зна каква судбина те чека — И зашто си тако срећна сада!...</p> <p>Промиц |
| е право на град.{S} Срећом за Чачак, са те стране налазио се неки старински бедем, те је сад по |
| терет.</p> <p>Вишња је волела да слуша те говоре.{S} У доба реакције, штампа је била обамрла. |
| /p> <p>— Какав златар на ово време, Бог те видео, кад и ја не могу хлеба да зарадим!</p> <p>— О |
| забрану унапред. — Шта ће рећи свет кад те виде саму.</p> <p>Та оскудица слободе падала јој је |
| > <p>— Море, брате, где си ти?{S} Откад те нисам видела — рече му она. — Пише ми тетка да јој с |
| Не могаде издржати тај бронзани поглед те саже главу.</p> <p>Мисли му пређоше опет на професор |
| о изврнуто буре.</p> <p>Кад прође поред те капије и скрену ка Теразијама, девојка угледа једна |
| о.</p> <p>Толико је пута пролазио поред те зграде, а никад није приметио да у њој <pb n="4" /> |
| изморили кућни посао и честа рађања, од те вароши која дрема на пригревици украј Мораве.{S} Пок |
| тог оца са великим, меснатим носем, од те мајке, коју су изморили кућни посао и честа рађања, |
| да то само од њега зависи, покуша да од те две девојке начини једну.{S} Пажљиво је одабирао њих |
| е мачји кашаљ, да она има нешто више од те три постеље и бакреног посуђа.{S} Стога она позва мл |
| штво је предлагало да се клуб уздржи од те патриотске манифестације с разлога што је пролетеру |
| .{S} Он осети готово перверзан занос од те смеше поезије, успомена и присуства девојке која му |
| ма.{S} Он је сад осећао потребу вишу од те негације данашњег друштва.{S} Није се могао задовољи |
| олу, шта ће ти ова страћара.{S} Иди куд те очи воде и ноге носе, па тражи себи девојку.{S} А ка |
| та.{S} Остави ме, мајко...{S} Ено, зове те служавка.</p> <p>Она је због Чедомира променила цео |
| , да види, <pb n="246" /> да посети све те ствари, тако уско везане за њу, да им каже да се вра |
| нципација, нашто социјализам, нашто све те лепе мисли ако Чедомир не буде њен!</p> <p>Пролеће с |
| .{S} Где си била по овој киши?{S} Нигде те нисам видела на скупштини.{S} Мислила сам да си се в |
| олуцилиндер с врло уским ободом како је те године било у моди.{S} Да је још имао читаве потпети |
| једина весели наше жалосно доба, греје те место метресе, одушевљава те, опија најбр...р...рже. |
| ам“.</p> <p>— Како су се чудно испуниле те готово пророчке речи — примети у себи Вишња гледајућ |
| ко да прекине чар у који су је заносиле те приче.{S} Око њих је било лепо јесење вече, сувише т |
| ети Радоје. — Проста, а све каже, дирне те у жицу.</p> <p>Девојке одговорише :</p> <pb n="214" |
| "201" /> као да је хтео сазнати како се те ствари догађају.{S} Ослушкивао је челични хук шиваће |
| е тој несаници, покушавала да се отресе те узбуђености.{S} Њу дотле нису походили ти осећаји пр |
| ин рођак.{S} Покушавала је да се отресе те мисли, <pb n="36" /> која ју је опседала, али је гла |
| евојци:</p> <p>— Захвалите Богу и идите те се одморите.{S} Опасност је прошла.{S} Госпођа ће са |
| бити врло корисно, и, надам се, наши ће те разумети.</p> <p>— Да, мени је потребно да ме неко р |
| ла да држи под присмотром обе девојчице те да тако олакша посао <hi>јадне мајке</hi> — како је |
| мозак, те је намислио да црпе злато из те убоге речице, за коју зна мало ко ван Србије.</p> <p |
| ри јој стара жена.</p> <p>— Не знате ви те ствари — осече се Вишња за први пут. — Ја сам еманци |
| <p>Бела згужва новине.</p> <p>— Остави те глупости, бог с тобом!...{S} Говоримо о нечему весел |
| > <p>— Никад среће неће имати онај који те је одбио — рече јој, тешећи. — Он не зна шта је у те |
| ча да постанеш велики у очима оних који те окружују...{S} Је ли, Марјане, а би ли ко од богатих |
| .{S} Дају ти моћ да разумеш ствари, али те заводе својом неприродном логиком; пуне ти главу сво |
| лесну мачку.</p> <p>Она покуша да отури те мисли заједно са споменом на свог бившег друга.{S} Б |
| преко ноћ нестане, знај да ћеш се удати те зиме.</p> <p>Вишња се хтеде подсмехнути својој друга |
| ја? — рече министар кад му жена саопшти те вечери да је Илић запросио Белину руку и да је она, |
| аментарну свемоћ.{S} Треба ли се одрећи те користи кад је у питању држава и виши интереси, до ђ |
| Она оде даље, и стаде му цртати положај те своје творевине према њему, у друштву, у животу једн |
| p> <p>— Не, не, не, Радоје... не, молим те, не... — прекину га девојка.</p> <p>Она је погађала |
| о својој вољи.{S} Али, кажи ми... молим те, колико је тек мало таквих жена!{S} Жене примају нау |
| човек није волео да има посла с војском те пређе на другу страну, где се уздизао неки плот, нак |
| тако, остати маторе девојке, умрети као те муве ако им не отвориш прозор.</p> <p>Зарија пређе н |
| рајеви раја.{S} Он је брижљиво остављао те хартије у дно свог ђачког сандука, поређане хронолош |
| и друг; чак и понеки професор није имао те ширине у образовању.{S} Он је то знао и није се чуди |
| на очи доста фин цвикер.{S} Он је метао те наочари кадгод је имао посла с писаном ствари, као д |
| ео се крвав перорез.</p> <p>— Говори ко те уби! — рече неко из гомиле.</p> <p>Радник отвори очи |
| ираш.{S} Него учи.{S} Иначе, право ћемо те на занат...{S} Угледај се на господин - Чедомира.{S} |
| сам ти дивна момка, разбери се, удаћемо те, Вишња, удаћемо...</p> <pb n="314" /> <p>— Чедомире, |
| е други — а гле ти сад чуда!{S} Хвалимо те, Господе, велика су дјела твоја.</p> <p>— Сад копају |
| им срцем.{S} Сад пак, примала је хладно те изливе паланачких симпатија.{S} Приговарала је себи |
| оси с девојком дубоко скривени, те је с те стране био миран.{S} Међутим, мучио га је сукоб њего |
| Али нећу да се преучиш.{S} Остави данас те књиге — додаде весело. — Одмори се, боже благи!{S} И |
| мир јој се приближи.{S} Удисао је мирис те девојке и дрхтао пред сјајем њених зеница.{S} Њена г |
| н <pb n="190" /> први пољубац.{S} Сласт те успомене би још јача што су је изазивала уста друге |
| огла дати.</p> <p>— Понови још једанпут те стихове! — рече Бели, и осети како му цело тело дрхт |
| рним гласом. — Ти не верујеш, ваљада, у те бесмислице?</p> <p>— Да, не верујем, Радоје — одгово |
| ром.</p> <p>Бела је посвећивала Илића у те куповине, питала га за савет при избору боја, <pb n= |
| /l> <l>У те ведре, ладне ноћи,</l> <l>У те сјајне месечине?</l> </quote> <p>Лазаревићева оста с |
| </l> <l>Како ћемо момке варат’</l> <l>У те ведре, ладне ноћи,</l> <l>У те сјајне месечине?</l> |
| уке око њеног струка, завући главу међу те две расцветале руже што се крију у борама муселина и |
| оргије страсти, начини упоређење између те две девојке.{S} Бела је тражила задовољство не по ос |
| Сети се гомиле радника који у подножју те планине зидају централу <hi>Рад и Светлост</hi>.{S} |
| ша и свакојаке прљавштине претвориле су те бог зна чије одеротине у сиву боју која је језиво пр |
| после плата, а кад остариш, пензионишу те, па ти и после иде плата, није много али колико да с |
| ућности која чека земљу.</p> <p>— Извол'те, господин Илићу — нудила је Бела кајсију коју је сам |
| 0_C4"> <pb n="41" /> <head>IV</head> <p>Те године пролеће је било врло лепо.{S} Раштркани Беогр |
| ким степеницама, уз које се пео.</p> <p>Те супротности подржавале су код двоје заљубљених једну |
| сестру: <pb n="7" /></p> <p>— Та остав’те човека!...{S} Пробисте му уши вашом дреком.</p> <p>О |
| >Бела се церила ђаволасто.</p> <p>— Хај’те горе, на послужење — додаде госпођа. — Само, никоме |
| чајену реченицу: „Господин-Илићу, извол’те на ручак", ошкрину полако врата, промоли главу кроз |
| заобљена, као извајана.</p> <p>— Извол’те — рече кад отвори врата, и пријатељски додирну раме |
| и наша кућа није близу.</p> <p>— Не жур’те се, господин Илићу — прихвати и Бела, мећући у свој |
| људи се паште, <pb n="59" /> снег пада, тебе ни бриге.{S} Постанеш неки чиновник, шта ти је бољ |
| редусретљивост и величанствене умове, а тебе вреба фарисејство и глупост.</p> <pb n="285" /> <p |
| а велике куће. — Он није био прилика за тебе, геачина ваљевска.{S} Без трага му глава.</p> <p>И |
| n="168" /> то није истина.{S} Тврде за тебе да си срећан човек.{S} Причају да се у тебе заљубљ |
| је нешто назебла, па се много брине за тебе, да и ти ниси, не дај боже, болесна, да ти школа н |
| уче стара девојка — страх ме је било за тебе.{S} Ово је велика варош, а у њој има злих људи.{S} |
| д сазна шта јој се десило. — Није то за тебе.{S} Ја то видим.{S} Хтео сам ти то рећи још раније |
| виде како потаркује ватру. — Није то за тебе, не приличи ти. </p> <p>Девојка се склони од ватре |
| {S} Хоћеш ли да свет показује прстом на тебе, луди створе?</p> <p>— Доста! — викну размажена де |
| p> <p>— Шетао сам, размишљао, мислио на тебе...</p> <pb n="258" /> <p>— Јест, мислио си на мене |
| Све имаш што ти треба, па опет ништа од тебе — додаде жалосно. — А кад сам ја учио школу, мој б |
| човечанство.{S} Паланка ће бити јача од тебе...{S} Једног дана, ти ћеш се решити за конвенциона |
| >— Ја бих хтео да изучим за златара код тебе.</p> <p>— Какав златар на ово време, Бог те видео, |
| кућу водити, ко ће децу намирити, ко ће тебе гледати?</p> <p>— С уздањем у Бога, све ће се урад |
| за твоје философске спекулације, а око тебе диже се вихор, заузет једино материјалним интереси |
| еда ти ситничарење, не видиш шта се око тебе догађа, не можеш ништа да избегнеш, све ти се деша |
| да си срећан човек.{S} Причају да се у тебе заљубљују министарке или њихове ћерке...{S} Седи.{ |
| p> <p>— Жено, шта има заједничко између тебе и мене?</p> <p>Он је видљиво патио.</p> <p>— Вама |
| о ми мало поштујемо животињски свет!{S} Теби је, без сумње, познат онај Ибзенов јунак, Улфхај м |
| ти да говорим с неким пријатељима...{S} Теби првој о њој казујем, и хтео бих да знам шта ти о т |
| иш?</p> <p>— Мани ме, бога ти, Бела.{S} Теби је само љубав у глави.{S} Љубав, љубав... није она |
| која се помоли уз степенице од трема. — Теби није добро?{S} Ти си болесна ?</p> <p>— Врућина ми |
| романа.{S} Ћифте веџбају своју памет на теби и дају своје мишљење о твојим поступцима.{S} С врх |
| /p> <p>Илић је прекину</p> <p>— А откуд теби и десет хиљада пара? </p> <p>— Па имамо кућу, хвал |
| узнемирено:</p> <p>— Шта је?{S} Шта је теби?{S} Куд си нагао?{S} Ти губиш главу.</p> <p>У том, |
| ири школе за женску децу.{S} Али шта ће теби универзитет? — тврдоглаво је настојавао Остојић.</ |
| ао уздах простран и благ?{S} Да ли се и теби чини да нас она, кроз ниске гране својих врба, поз |
| ари које ме тиште и које могу рећи само теби... да ти кажем, ето ако хоћеш... колико сам ниско |
| рече јој, тешећи. — Он не зна шта је у теби одбио.</p> <p>Сунце је клизило по ведром небу.{S} |
| ан и нико сигуран.{S} Најако се осећају тегобе од неродице, од учмалости, од многих државних, о |
| ебелом хартијом, били су наслагани црни тегови до сто кила, каје соли, гвоздено посуђе.{S} Из о |
| пленом...{S} У државама где је оморина, тежак, загушљив ваздух, прво, као најнежнији, умиру вла |
| Са реке је допирао потмуо хук бујице и тежак мирис на одроњену земљу.{S} Грађани, у пола обуче |
| о име, обузимао га неки флуид, сладак и тежак; у глави му се бркало, срце готово престајало куц |
| ије све у земљи; није само њему положај тежак; сваки сталеж има своје муке.</p> <p>И онда, Вишњ |
| припицало неприродно, те је ваздух био тежак.{S} Учитељица скиде свој палто, пребаци га преко |
| очито овај који траје више година, врло тежак, огромно тежак...{S}" Он то не рече.{S} У осталом |
| траје више година, врло тежак, огромно тежак...{S}" Он то не рече.{S} У осталом, већ их присти |
| првака.{S} Он је једва знао срицати, а теже му је било потписати се него отпешачити до Мрчајев |
| } Он задрхта јер је то било веће, много теже него што је његова слутња предвиђала.{S} Његов пог |
| суров, да она не осети одмах сву његову тежину, не схвати сву своју несрећу.{S} После прве забу |
| к и више се није враћала.{S} Њен дух је тежио за науком, литературом, политиком и тако нечим, с |
| х, лаких, безбрижних, па све светлијих, тежих, страшнијих.{S} Девојка је знала да Илић даје лек |
| ја, ти, наши карактери, наше неједнаке тежње.{S} Оставимо, дакле, прошлост.{S} Она се не врати |
| младића у дућан, понудио га да седне за тезгу, до саме касе, поручио кафе, па онда с њим разгов |
| његова, неуморно би радио на започетој тези.{S} Шта би га се тицало што не би постао професор |
| анфил! — поче <pb n="152" /> Илић први, тек да би прекратио мучну тишину.</p> <p>— Је л’? — одг |
| <p>— Љута?{S} Зашто? — упита је младић, тек да се нешто каже.</p> <p>— Зато што сте ме пољубили |
| механа, и старо гробље, пуно дудова.{S} Тек са јужне стране налазио се низ кућа, малих, разнобо |
| апали су у опанцима као посред села.{S} Тек, коњски трамвај замењен је електричним, а на пољани |
| с ногу, допуштали посете пријатеља.{S} Тек под зиму, Јован доби потпуно помиловање.{S} Странка |
| ј урођени интелигентни сјај у очима.{S} Тек, била се угојила.{S} Црте на лицу одебљале.{S} Врат |
| био још вратио са божићњег распуста.{S} Тек што је за собом притворио врата, кад их газдарица о |
| нствен.{S} Све беше лепо, као дотле.{S} Тек што му се учини да се Овчар и Каблар завијају неком |
| к, што је милио поред школске баште.{S} Тек по који пут, а нарочито кад је на пољу светло и бла |
| .{S} Разлози, објашњења не помогоше.{S} Тек доцније је сазнао, да владино одобрење није било у |
| S} Али још све муке нисте претурили.{S} Тек стоје пред вама оне које су најтеже.</p> <pb n="106 |
| цу.{S} Она се била изгубила у мисли.{S} Тек, једна једва приметна румен кретала се по њеним обр |
| Ни она сама не би тачно знала рећи.{S} Тек, заједно с Илићем, мрзела је сад и остале студенте, |
| друго беше под проклетом реакцијом.{S} Тек, жао ми је, човече, пара...</p> <pb n="105" /> <p>Н |
| глас.{S} Парк је пак ћутао усамљен.{S} Тек овде онде видео би се, у том парчету земље у крај М |
| и време возу, Чедомира беше нестало.{S} Тек у последњем часу појави се с пуном шаком новина.{S} |
| унчеви зраци.{S} Небо је било ведро.{S} Тек по неки облак био се зауставио у мору отвореног пла |
| } Пусти простори, по којима се назирала тек овде-онде која прилика што се лагано вукла, изазива |
| у.</p> <p>Вишња је мало јела и говорила тек колико да не поквари расположење двоје старих.{S} А |
| помрчину, требао је један тренутак, па тек да види где се налази.{S} Ову приземну собицу испуњ |
| треба чувати.{S} Управо, та му је кућа тек тада пала у очи.{S} То је била нова грађевина, нали |
| Кад је Вишња стигла у Чачак, осетила је тек ту сву супротност између живота који је предузимала |
| {S} Али, кажи ми... молим те, колико је тек мало таквих жена!{S} Жене примају науку која им се |
| рет по том кишовитом времену унео му је тек, са својом влагом, нешто мало светлости у минуле го |
| брзо, као да је виле гоне, а враћала се тек у вече, пуна новости.{S} Младен је одлазио такође, |
| а долазила чешће преко дана, кријући се тек форме ради.{S} Из вароши се доносиле трубе платна, |
| тек почиње — одговори Чедомир. — Он се тек пење врхунцу.{S} Ја хоћу да он буде вредан...</p> < |
| , књиге, фотографије.</p> <p>Уставио се тек кад му рука дирну нешто хладно.{S} То беше револвер |
| /p> <p>Ту је било врло мирно.{S} Чуо се тек један женски сатић у папучици, обешеној о зиду.{S} |
| синоћ лутале по глави.{S} Она заћута, и тек пошто се први час сврши, упита другарицу без неког |
| егов поглед.{S} Пуштала га да говори, и тек тако, гледајући у страну, осећала се сигурна у њего |
| атише шешира и изађоше на улицу.{S} Али тек што се спустише низ неспретне степенице старинске з |
| — рече му Вишња.</p> <p>Чедомир примети тек тада једно кожно, старинско канабе у сумраку собног |
| и после првих поздрава могаде јој рећи тек:</p> <p>— Куда ћемо?</p> <p>— Куда хоћеш — одговори |
| ње и аптовина, а мртву тишину оживљавао тек шум какве змије, подигла се читава насеобина од рад |
| не би умели казати.{S} Младић се сећао тек доцнијих тренутака, кад су били одмакли далеко од у |
| вају на дуге разговоре.{S} Месец је био тек изгрејао.{S} По небу које је дошло врло плаво блуде |
| ију и од сопствених очију, и обујме нас тек кад нас, као неко фино вино, преваре својом лакоћом |
| нису ни исхранили...</p> <p>— Мој живот тек почиње — одговори Чедомир. — Он се тек пење врхунцу |
| иде ли девојка, лево од њих, у фабрику тек да се сакрије од полицијског надзора ?{S} Није ли с |
| ерно и пркосно.{S} Остајала је у салону тек кад има још некога.{S} У варош, и кад би излазила, |
| чудо ако је потражио другу жену!</p> <p>Тек је сад видела колико воли Чедомира. <pb n="149" /> |
| о! — одговори младић самом себи.</p> <p>Тек на кондицији дозна за велику новост која се још од |
| и прсти су пекли као у грозници.</p> <p>Тек после дуге ћутње, уста се отворише да изговоре неко |
| лити и држати се чисто.{S} Живот јој је текао готово спокојно и монотоно, као оближњи поток, шт |
| стима пробијала је Морава то зеленило и текла преко плићака, испод подривене обале, кривудала п |
| н, и пољупци где тело дише дахом другог тела, где се крше руке састављене око паса, очи бледе, |
| онца, остављени су милости законодавног тела.{S} Да би остали на свом месту, не могу често имат |
| фицирске школе, Њутон би једва добио за телеграфисту, а Миржеови чергаши завршили би на поправц |
| наканиш.{S} Ако ти је то мало, а ти ми телеграфиши или отиди код мојих пријатеља и земљака, Ву |
| афана...{S} Кад се напије, ухвати се за телеграфски дирек.{S} Ту је у стању да остане <pb n="23 |
| налазио на страни у бањи, придружио се телеграфски одлуци својих колега.{S} Краљ Отац, који се |
| стражару преко пута, вијугав друм и низ телеграфских дирека на нашој страни.{S} Колико је пута |
| неколико ниских кућа, остатци змаја на телеграфској жици и, у дну, једна старинска, двоспратна |
| бакалницама.{S} Ласте су цвркутале око телефонских жица.{S} Под уличним дрвећем простирали се |
| пекла ју је из постеље, груди дрхтале, тело се знојило и под кожу јој подилазили непријатни жм |
| као да душа сања неки ванземаљски сан, тело наго, божанствено у својој невиности, сатанско у с |
| та и уста <pb n="132" /> се спојише.{S} Тело и тело приби се.{S} Руке се укрстише.{S} Они осташ |
| } Руке су му гореле.{S} Ватра му ломила тело.{S} Кад би га неко ма и очешао, заболело би га до |
| паса, притиснуо главу на њене груди, на тело.{S} Осетила је тај загрљај као жив.{S} Свест јој с |
| ави да сања започети сан, и пољупци где тело дише дахом другог тела, где се крше руке састављен |
| та <pb n="132" /> се спојише.{S} Тело и тело приби се.{S} Руке се укрстише.{S} Они осташе тако |
| ше међу живим.{S} Остало је само његово тело, које је у том тренутку, наго и покривено платном, |
| рчем.{S} Пред њом је лежало наго, младо тело, забачених руку, набреклих груди, устрепталих слаб |
| едно женско створење, цело једно женско тело, готово голо.{S} Он не би био човек да је могао ми |
| језа, од чукљева на руци, па кроз цело тело, да јој и колена задрхте, као кад је читала забрањ |
| хове! — рече Бели, и осети како му цело тело дрхти, а на срце му наваљују разнолики осећаји, од |
| естила.{S} Матовићка је имала развијено тело, као у жандарма, крупну главу, црне веђе, круто др |
| ревићка се опорављала полагано.{S} Њено тело беше изнурено суровим радовима око одржавања куће, |
| рано и, у толико јаче, у колико је њено тело трошније.{S} Да је место Чедомира, високог, мршаво |
| S} Хтео је да опет под руком осети њено тело, да се утопи у разблудни осмејак њених усана, да с |
| мех зацика по соби.{S} Насмеја се и оно тело у огледалу развучено, саблажњиво.</p> <p>— Узми ме |
| је Вишња.{S} Она сигурно има врло лепо тело, познаје се како је села.</p> <p>— Ти рече да дола |
| ео то тело — шаптао је у себи — то лепо тело, те чаробне превоје и кутове...</p> <p>— Шта ти им |
| ост.{S} А ти не видиш, ти ниси видео то тело — шаптао је у себи — то лепо тело, те чаробне прев |
| собу кроз прозор.</p> <pb n="159" /> <p>Тело и душа су тако уједињени и збркани у нама да упрко |
| згрчених прстију и с грозницом по целом телу.</p> <pb n="96" /> <p>Шта су они тада рекли једно |
| не на сваку ситницу, по дивно довршеном телу које је издавала цела њена појава.</p> <p>— Волите |
| дник, у чизмама, са шапком забаченом на теме и сабљом преко колена. — Парламентаризам, еволуциј |
| било сазидано: све сам цемент и камен, темељ широк неколико хвати, а врх од зида као колски пу |
| ао је на оно што је главно, на основе и темеље, у које се мало ко пача.{S} Млади часовничар је |
| видиш, штета је да новац лежи зазидан у темеље.{S} Фирма за машине даје ми повољне услове.{S} Д |
| је, прете донекле целој згради, чије су темеље ударили Кеплер и Галилео, Њутон и Декарт.{S} Јед |
| тројења.{S} Оно што је најскупље стало: темељи, остало је недирнуто.{S} Ја сам и онда то говори |
| ним, а на пољани Батал-џамије копани су темељи једне јавне грађевине.</p> <p>Девојка не помену |
| челу.{S} Он провуче прсте кроз кике на темену и управи поглед прозору, као да је хтео себи дат |
| низала се.{S} Уносило се сувише јужног темперамента, сеоске тесногрудости.</p> <pb n="260" /> |
| дностраном васпитању, по средствима, по темпераменту.{S} Он је међу њима, међу тим радикалима, |
| {S} Уписао се на Сорбону.{S} Изабрао је тему: <hi>О вредности живота</hi>.{S} Проблем му је изг |
| јали.{S} На пијаци је запевао друштвени тенор, иначе књиговођа у варошкој штедионици, слободно, |
| ле изрибане тепсије, тигањи, бакрачићи, тенџере, лонци старинског облика, које је госпа-Матовић |
| тије вреди више него глава.{S} Те су је теорије храбриле, подизале, одушевљавале.{S} Она је вер |
| а није се водило рачуна.{S} Демократске теорије о уређењу државе које су стизале са Запада нађо |
| ивао му слојеве земље, излагао геолошке теорије, упућивао га у живот природе, где се дрво с дрв |
| рема слабим, он је брзо постао убеђен у теорије материјалистичке философије; дивље мржње његови |
| гнуту јаку.{S} Он је слободоуман, бар у теорији.{S} Он је за сва права, бар док не добије своје |
| професорове мајке, сељанке — променили, тепајући јој:{S} Бела.{S} После ове девојке, дошао је М |
| е да пазе на одело.{S} Жена му је имала тепелук од дуката и дијамантску грану.{S} Деци је шила |
| од уличним дрвећем простирали се дебели теписи од лишћа црвеног као бакар.{S} По који зрео кест |
| ди.{S} Поглед му се заустави на зеленом тепиху своје собе.{S} Једна мисао, далека, тамна, једва |
| еларијама.{S} Према постељи, у венцу од тепсија и шерпи, висила је јевтина слика талијанског из |
| ујни.{S} По зидовима су висиле изрибане тепсије, тигањи, бакрачићи, тенџере, лонци старинског о |
| ако — закључи — од како смо се растали, тера ме нека несрећа, све ми је пошло наопако.</p> <p>Т |
| ајним очима и као да се питао да она не тера шалу.</p> <p>— Девојачка Школа може бити добра сам |
| рац на постављено питање. — Нико нас не тера, па ћемо да једемо понајлак.{S} У турском рату Вер |
| као овај у ћошку... с великим носем што тера мртвачка кола.{S} Еј, Марјане, колико си их данас |
| е, да се, дошав на власт, провезу преко Теразија на фијакеру, који називају интовом.{S} Ови мла |
| p>Кад прође поред те капије и скрену ка Теразијама, девојка угледа једна кола <pb n="145" /> с |
| росипале се из редакције сваког дана на Теразије, па се после разносиле широм Србије и Српства. |
| ојим уобичајеним путем из Библиотеке на Теразије, па Крунском улицом на Врачар, где је давао ле |
| овори ништа.</p> <p>Другарице избише на Теразије.{S} С обе њихове стране протезао се Београд, и |
| анка кад иде на бал.</p> <p>Кад изби на Теразије, Илић застаде неодлучно.{S} Било му је још ран |
| ише не волиш.</p> <p>Они беху избили на Теразије.</p> <p>— Ја ћу трамвајем... — примети девојка |
| дговори службеник мртвачке спреме. — Ја терам кола треће класе.</p> <p>— Ако пак хоћеш да будеш |
| цепан да би га у другој земљи ухапсили, терао је своју кобилу преко оближњег моста.</p> <p>— По |
| бедан, али неки пркос против самог себе терао га је да се излије пред својом старом пријатељицо |
| зимала нека чар, скоро физичка, и он је терао пером, као да броди морем начињеним од самог миља |
| hi>Шаран</hi>.{S} Он је седео на крми и терао чамац врло добро, као да му је то <pb n="244" /> |
| ти муж. — Ја ти говорим као мајци, а ти тераш шегу...{S} Каква свадба!{S} Тај младић није ни шк |
| а Бела је још дете.</p> <p>— Бела ми је терет на грудима — прихвати госпођа, изненадно потресен |
| су се враћала празна кола за свој нови терет.{S} Међу њима је био и арап.{S} Носио је и сад гл |
| миду друштва и који најтеже осећају њен терет.</p> <p>Вишња је волела да слуша те говоре.{S} У |
| одјармљена туђој вољи, туђим мишљењима, теретним обичајима које су створили друштво и ток ствар |
| се у почетку снебивао, осећао се као на терету, на сметњи.{S} После се навикао.{S} У стану је и |
| ије био окићен социолошким и економским терминима, он није умео ићи у облаке тананих апстракциј |
| е очи биле су се повукле дубоко у своје тесне дупље... нестајало их је, а на њиховим местима <p |
| еманципације!{S} Ваши хоризонти остаће тесни, ваша схватања плитка.{S} Треба храбро поћи ка ид |
| што онда избегавати ту реч која је тако тесно везана за нас, везана везом најмилијег човека на |
| дајући људе <pb n="57" /> и ствари тако тесно везане за њен дотадањи живот.{S} Узалуд се девојк |
| азе у политику и губе своје илузије.{S} Тесногруди, амбициозни, напрасити, ћудљиви, ако се не о |
| о се сувише јужног темперамента, сеоске тесногрудости.</p> <pb n="260" /> <p>Ко би тада судио С |
| да се задиркују.</p> <p>— Хладна је као тестија! — рекао је о њој једном неко иза њених леђа.</ |
| } Мислила сам да си се вратила кући.{S} Тетка ми рече да ниси долазила.{S} Знаш ли колико је са |
| верио у Минхену... испросио Швабицу.{S} Тетка-Ката хоће да се изеде од муке.</p> <p>— Што је уз |
| рече:</p> <p>— Знате, отац, да се Миле тетка-Катин верио у Минхену... испросио Швабицу.{S} Тет |
| е нисам видела — рече му она. — Пише ми тетка да јој се ти никако не јављаш.{S} Не зна да ли си |
| шину млади суплент.</p> <p>— Да.{S} Код тетке моје колегинице.</p> <p>— Колегинице из села?...{ |
| е куће.{S} Немаш чега да се женираш.{S} Тетки си се јако допала.{S} Вели, красна цурица.{S} Нег |
| .</p> <p>— Пиши јој, болан, мајка је, а тетки треба мало, па да је заболи глава.</p> <pb n="28" |
| ђе Милева Остојићева.</p> <p>— Дижи се, тето -— каже она одрешито старој Лазаревићки — да идемо |
| на брање ивањског цвећа.{S} Да пустиш, тето, Вишњу са мном?</p> <p>— Не браним — одговори Вишњ |
| и кадгод, као овај пут, о покладима, на тефериџу, патарицама, <pb n="211" /> да се друштво саст |
| и у крајевима испресавијаним, дугачким тефтерима њеног газде, неког малог, трбушастог Маћедонц |
| полемичар, писао је врло <pb n="117" /> течно, стил му је био популаран и живописан.{S} Кад се |
| имати онај који те је одбио — рече јој, тешећи. — Он не зна шта је у теби одбио.</p> <p>Сунце ј |
| ло од мираза, живела са децом, скромно, тешећи се да то неће увек тако трајати.{S} Имала је чет |
| рећи, о љубави и забораву.{S} Они су га тешили, превлачећи постепено вео преко младе Чачанке.{S |
| вала љубомора, страшило са жутим очима, тешка срамотна болест коју болесник крије од света, док |
| Народ је био под мучним последицама два тешка рата, чији успеси нису одговорили његовим надама; |
| не дај боже, болесна, да ти школа није тешка и да не оскудеваш у чему.{S} Волела би да те види |
| ама себи.</p> <p>Али та реч беше одвише тешка за њено срце.{S} Она се осети сама усред тих зане |
| груди!{S} Чиниле су јој се тада велике, тешке, уочљиве, сваком видне, да их је хтела сакрити; б |
| се без великих брига.{S} Дужности нису тешке. <pb n="274" /> Има се доста времена.{S} Читам, п |
| ој ти светли, разнежени дани, изгледали тешки, суморни.{S} Многа жена предала би се судбини на |
| осећао у самом себи.</p> <p>То су били тешки тренутци.{S} Незадовољан у служби, несрећан у кућ |
| сте сенке око њих и заносе главу својим тешким мирисом.{S} Стога се она отимала, кад је време б |
| ма озбиљних питања, укрштених интереса, тешких одговорности и неизбежних дужности, она није има |
| јим великим канабетом, нешто суморан са тешких завеса које су стајале као прилепљене уз прозор, |
| ајмања љубавна авантура може имати врло тешких последица.</p> <p>Остави шеталиште, и упути се к |
| сталица његових убеђења без резерве.{S} Тешко ономе који би се у том часу бацио љагом на свемоћ |
| ђутим, Бела се није могла да свикне.{S} Тешко јој је било без мајке.{S} Није знала чиме да се п |
| ги.{S} Било јој је тешко и пријатно.{S} Тешко, јер је осећала нешто ново у себи, нешто јаче од |
| е да је она крива за његову несрећу.{S} Тешко јој је било гледати га како иде од куће до куће, |
| најзад наћи нешто своје?{S} Корачала је тешко, леђа је сагла, главу оборила ниско; није журила, |
| Журим се.</p> <p>Осећала је како јој је тешко у души.</p> <p>Грло ју је стезало од неке незнане |
| краја постеље на други.{S} Било јој је тешко и пријатно.{S} Тешко, јер је осећала нешто ново у |
| се нема прилике или што се овде то даје тешко сакрити или најзад што и најмања љубавна авантура |
| сети кад дођоше до њене куће.{S} Би јој тешко да прекине чар у који су је заносиле те приче.{S} |
| коло које се обавијало око ње.{S} Неко тешко осећање савијало јој се на срце.{S} Њена душа је |
| право.{S} Њено одбијање падало је врло тешко младом студенту.{S} Он се трудио многим средствим |
| министровом ћерком.{S} То је било врло тешко.{S} Становали су под једним кровом, хранили се за |
| чито угађали. <pb n="123" /> Поред свег тешког живота у сталној опозицији и борби са властима, |
| /> <p>То је писмо затекло Вишњу у врло тешком расположењу.{S} Стид ју је био за онај тренутак |
| зуме.{S} Ако је ко крив, то смо ми: ја, ти, наши карактери, наше неједнаке тежње.{S} Оставимо, |
| ће бити јача од тебе...{S} Једног дана, ти ћеш се решити за конвенционални брак, и ђаво ће знат |
| ће вратити никад.{S} Гледајући у књиге, ти живиш затворених очију, практичан живот изгледа ти с |
| {S} Све хоће да је модерно...{S} Дакле, ти кажеш да причекају?</p> <p>— Да, боље да се кају ран |
| а се присећао нечег:</p> <p>— Не... не, ти нећеш доћи на Велику Школу.{S} Ти нећеш бити довољно |
| почињао да живи.</p> <p>— Је ли, зете, ти знаш француски... — приметила би му тада ташта. — Шт |
| дбрану свога драгана.</p> <p>— Ћути ти, ти... како да те назовем?... ти ћеш оцу дати рачуна.{S} |
| читељи, официри, професори.{S} Међутим, ти си то превидео, ти си изгубио меру, претерао, затвор |
| офесори.{S} Међутим, ти си то превидео, ти си изгубио меру, претерао, затворио си се у кулу од |
| <p>— Боже сачувај, ја нисам реакционар, ти то знаш.{S} И кад ти говорим овако, не значи да одоб |
| с предмета на предмет.</p> <p>— Видиш, ти си петичар, први ђак, сталан гост на министарској тр |
| се већ целу младост.{S} А ти не видиш, ти ниси видео то тело — шаптао је у себи — то лепо тело |
| — Ћути ти, ти... како да те назовем?... ти ћеш оцу дати рачуна.{S} Ти ниси више моја кћи.</p> < |
| е један уздах.</p> <p>— Ти си уморна... ти си нешто невесела, Вишња? — примети Илић.</p> <pb n= |
| се заборавимо?{S} Ти нарочито, Вишња... ти си још увек тако лепа; Боже мој, не, то није могуће, |
| умраку собног угла.</p> <p>— Седи ти... ти си уморнија — одби он. — Мени је добро и на столици. |
| стоти, тако проста у својој учености... ти, која би вечито била уза ме, која би се посветила мо |
| д рече:</p> <p>— Ти си паметан човек... ти знаш шта радиш.{S} Наша варош дугује ти већ много, з |
| ну... служавка је брисала трпезарију... ти си се бакћао око новог устава.{S} Ју, обешењаци, да |
| и после дугог размака... <pb n="289" /> ти си имала велики цвет... на железничкој станици се фо |
| /p> <p>— Рђаво разумео?</p> <p>— Да.{S} Ти чекаш, гладан и жедан, награду за твоје философске с |
| {S} Ти си млад.{S} Треба ти времена.{S} Ти си познат у твојој генерацији.{S} Људи знају твоју в |
| назовем?... ти ћеш оцу дати рачуна.{S} Ти ниси више моја кћи.</p> <p>Младић не одговори ништа. |
| Илићу.{S} Кажем ти да имаш стрпљења.{S} Ти ћеш успети.{S} Треба ти да створиш коју везу...</p> |
| . — Сутра на овом месту, у три сата.{S} Ти си слободан?...{S} Ево ми трамваја — додаде затим. — |
| <p>— И фразе су нешто кад су тачне.{S} Ти се појављујеш међу нама као усијана глава, као сабла |
| /p> <p>— Ја ћу се вратити, Чедомире.{S} Ти ћеш видети!</p> <pb n="50" /> <p>У очи дана кад је т |
| тика која издиже махом медиокритете.{S} Ти очекујеш предусретљивост и величанствене умове, а те |
| ворио си се у кулу од слонове кости.{S} Ти си рђаво разумео околину у којој живиш.</p> <p>— Рђа |
| .</p> <p>— Нема шта да те извињавам.{S} Ти си овде слободна, као код своје куће.{S} Немаш чега |
| !...{S} Говоримо о нечему веселијем.{S} Ти си волео одавно да идеш у Париз?</p> <p>Младић је по |
| ости Вишња.{S} Ја не знам шта радим.{S} Ти ово ниси заслужила.{S} Ја често не господарим собом. |
| одавно, али ти имаш дух романтичан.{S} Ти мислиш да сам ја груб.{S} Ја нисам груб.{S} Ја имам |
| , па и молбом.{S} Младић је остајао.{S} Ти усамљени разговори са девојком која није била ружна |
| вољно по твој прогрес и човечанство.{S} Ти си непријатељ, не знајући толико људи, који су опет |
| и преко воље.</p> <p>— Слушај, Чедо.{S} Ти си нешто охладнео према мени.{S} Чини ми се да ме из |
| је!</p> <p>— Не, Бела, то није тако.{S} Ти се компромитујеш.{S} Куварица види све из кујне.</p> |
| и друштво нек сами воде своју бригу.{S} Ти ћеш тамо у Чачку наћи довољно посла да твој живот не |
| . не, ти нећеш доћи на Велику Школу.{S} Ти нећеш бити довољно јака да извојујеш своје право.</p |
| тако осетљив на неприлике у животу.{S} Ти си млад.{S} Треба ти времена.{S} Ти си познат у твој |
| мени.{S} Чини ми се да ме избегаваш.{S} Ти ме више не волиш? — стаде да се мази, и набра обрве. |
| му примети:</p> <p>— Ти претерујеш.{S} Ти си се спотакао о прву сметњу и сад очајаваш.{S} Не т |
| старимо, ми сами.</p> <p>— Ти Вишња?{S} Ти си млађа него што си икад била.</p> <p>— Какав парад |
| је?{S} Шта је теби?{S} Куд си нагао?{S} Ти губиш главу.</p> <p>У том, на часовнику у трпезарији |
| тве, а зар ми живи да се заборавимо?{S} Ти нарочито, Вишња... ти си још увек тако лепа; Боже мо |
| епенице од трема. — Теби није добро?{S} Ти си болесна ?</p> <p>— Врућина ми је, мајко.</p> <p>— |
| је, колегинице? — изненади се Аница. — Ти си тако бледа?{S} Да ниси уморна?</p> <p>— Да, уморн |
| дакле? — рече меким, поетским гласом. — Ти си сасвим изгубила главу!</p> <p>— Да; ја га волим.. |
| ачке приче — рече он сигурним гласом. — Ти не верујеш, ваљада, у те бесмислице?</p> <p>— Да, не |
| рад! — шапутао јој је унутрашњи глас. — Ти си дошла у њега весела као срна, <pb n="243" /> побе |
| се појави широка трака Дунава.</p> <p>— Ти си одсела на Врачару? — прекиде тишину млади суплент |
| тело, познаје се како је села.</p> <p>— Ти рече да долазиш чешће овде? — упита га она.</p> <p>— |
| ен, несталан, неодважан, слаб.</p> <p>— Ти не волиш свога рођака! — пребаци јој Вишња.</p> <p>— |
| — Једи задовољно државни хлеб.</p> <p>— Ти ми се ругаш?</p> <p>— Не, Илићу.{S} Кажем ти да имаш |
| дисало је из целе њене појаве.</p> <p>— Ти си удата? — рече јој Вишња, осмехнувши се, па покуша |
| а сам кадар да радим за двоје.</p> <p>— Ти заборављаш опет стварност.{S} То се догађа у драмама |
| устаде и поче шетати по соби.</p> <p>— Ти се љутиш?</p> <p>— Мани ме, бога ти, Бела.{S} Теби ј |
| како... и ми старимо, ми сами.</p> <p>— Ти Вишња?{S} Ти си млађа него што си икад била.</p> <p> |
| и и како ће се све то свршити.</p> <p>— Ти си луда! — рече јој он кад му рупи у собу, усред бел |
| говоре неколико баналних речи.</p> <p>— Ти си без амрела? — рече младић, наднесе кишобран над д |
| <p>Сад је требало ићи у Чачак.</p> <p>— Ти се нећеш вратити отуда! — приговарао јој је друг.</p |
| важи да удари на главну ствар.</p> <p>— Ти га волиш, дакле? — рече меким, поетским гласом. — Ти |
| .{S} Реч се зауставила у грлу.</p> <p>— Ти волиш другога?</p> <p>— Да!</p> <p>Заједно са овом р |
| <p>Девојци се оте један уздах.</p> <p>— Ти си уморна... ти си нешто невесела, Вишња? — примети |
| асла поред ње.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ти си паметан човек... ти знаш шта радиш.{S} Наша варош |
| ије храбрости, кад му примети:</p> <p>— Ти претерујеш.{S} Ти си се спотакао о прву сметњу и сад |
| у пијаницу и рече му озбиљно:</p> <p>— Ти излазиш из Здрављака? — па продужи пут, настављајући |
| нула разговор на другу страну:</p> <p>— Ти си напустила универзитет?</p> <p>— Коначно.</p> <p>— |
| <p>— Шта хоћеш тиме да кажеш?</p> <p>— Ти си лутала по Београду, тражила <pb n="270" /> си себ |
| ако можеш, а ако ти школа не допушта, а ти немој...{S} Боже здравља, видећемо се.{S} Ја ти шаље |
| аљути муж. — Ја ти говорим као мајци, а ти тераш шегу...{S} Каква свадба!{S} Тај младић није ни |
| ако се наканиш.{S} Ако ти је то мало, а ти ми телеграфиши или отиди код мојих пријатеља и земља |
| > <p>— Волите се већ целу младост.{S} А ти не видиш, ти ниси видео то тело — шаптао је у себи — |
| /p> <p>— Право претпоставља борбу.{S} А ти си жена... наша жена која не воли живот одрицања, по |
| браћајући се ћерци додао је:</p> <p>— А ти, фрајла, остави се Београда у Чачку.</p> <p>По вечер |
| илике у животу.{S} Ти си млад.{S} Треба ти времена.{S} Ти си познат у твојој генерацији.{S} Људ |
| аш стрпљења.{S} Ти ћеш успети.{S} Треба ти да створиш коју везу...</p> <p>— Која вајда!{S} Они |
| p>— Ти се љутиш?</p> <p>— Мани ме, бога ти, Бела.{S} Теби је само љубав у глави.{S} Љубав, љуба |
| .{S} То се плаћа.{S} Докле ћеш се, бога ти, зевзечити са том твојом философијом!</p> <p>— Зевзе |
| мља изненађења.</p> <p>— Не слути, бога ти — одврати госпођа — ту је устав, Државни Савет, наро |
| да и ти ниси, не дај боже, болесна, да ти школа није тешка и да не оскудеваш у чему.{S} Волела |
| ем мој живот за ове последње године, да ти кажем: шта сам желео, а шта сам добио, шта сам очеки |
| о!{S} Имам много ствари да ти кажем, да ти изложим што сам наумио.</p> <p>Вишња приста у први м |
| тиште и које могу рећи само теби... да ти кажем, ето ако хоћеш... колико сам ниско пао, најзад |
| ика варош, а у њој има злих људи.{S} Да ти се што непријатно није десило?</p> <p>— Не, није ниш |
| заборавих... — присети се рођака. — Да ти представим: моја другарица, Вишња Лазаревић...{S} Па |
| мама на ногама. — Еј, Милисаве, ходи да ти представим моју најмилију другарицу...</p> <pb n="24 |
| и ти постати министар?</p> <p>— Зини да ти кажем! — трже се стари господин, па пређе на своје д |
| негде заједно!{S} Имам много ствари да ти кажем, да ти изложим што сам наумио.</p> <p>Вишња пр |
| и девојче —</l> <l>Дај, девојче, очи да ти љубим!</l> </quote> <p>— Како је лепа наша народна п |
| н смех одјекну долином.</p> <p>— Дај да ти помогнем око венца — рече затим и посади се поред св |
| а је Вишња непрестано.</p> <p>— Имам да ти кажем мој живот за ове последње године, да ти кажем: |
| рећи још раније.{S} Али нисам могао да ти кварим задовољство.{S} Него, враћај се у Београд, па |
| ога.{S} Њеном пратиоцу чинило се као да ти кораци не додирују земљу; украшена многим успоменама |
| <head>XV</head> <p>— Хтео сам нешто да ти кажем, жено — рече Матовић, спремајући се да легне.{ |
| творених очију, практичан живот изгледа ти ситничарење, не видиш шта се око тебе догађа, не мож |
| ...{S} Боже здравља, видећемо се.{S} Ја ти шаљем нешто новца кад и ово писмо.{S} Велим, нек ти |
| Не будали! — поново се наљути муж. — Ја ти говорим као мајци, а ти тераш шегу...{S} Каква свадб |
| дође на свадбу ако може.</p> <p>— Нека ти је Богом просто — одговорила му је она, отишла затим |
| то од Бога желимо.{S} Само, кажи, мајка ти је нешто назебла, па се много брине за тебе, да и ти |
| јић — нек ми дете изучи школе.{S} Школа ти је најблагословенија.{S} Седиш у топлој соби и пазиш |
| у твоју вредност.{S} После ових времена ти ћеш видети друга.</p> <p>— А дотле?</p> <p>— Једи за |
| плата, а кад остариш, пензионишу те, па ти и после иде плата, није много али колико да се храни |
| ш, сети се колико је Вићентије узео, па ти тражи двоструко.</p> <p>Илић је одбијао.{S} Није он |
| ?...{S} Шта им фали што су млади!{S} Па ти рече <pb n="164" /> једном приликом: „Кад се деца во |
| и бриге.{S} Постанеш неки чиновник, шта ти је боље од тога!{S} Иде ти после плата, а кад остари |
| и, колегинице — рече затим гласно — шта ти мислиш о сентименталности ?</p> <p>— Она није више у |
| ених плећа.</p> <pb n="313" /> <p>— Шта ти је, Вишња? — упита Аница, и погледа у собу неодређен |
| аробне превоје и кутове...</p> <p>— Шта ти имаш против данашњег доба? — настави она разговор жи |
| су људи луди или подлаци.</p> <p>— Шта ти је, Вишњо? — упита је мајка, која се помоли уз степе |
| драслим јабланом на крају.</p> <p>— Шта ти је, колегинице? — изненади се Аница. — Ти си тако бл |
| Најзад се охрабри и рече:</p> <p>— Шта ти мислиш пошто свршиш школу?</p> <p>Каја подиже главу |
| Изникнуће ми на врх главе.{S} Једи шта ти се донесе.</p> <p>— Ја не могу ове француске сплачин |
| ј о њој казујем, и хтео бих да знам шта ти о том мислиш?</p> <p>Вишњин поглед сукоби се с Радој |
| та да избегнеш, све ти се дешава, ништа ти не иде у корист.</p> <p>Илић погледа зачуђено у свој |
| да твој живот не буде излишан.{S} А кад ти једног дана твоја срећа допусти да мислиш и на оно ш |
| и гледао преда се.</p> <p>— Узми га кад ти се допада! — рече, најзад, Вишња, и пружи му цвет.</ |
| нисам реакционар, ти то знаш.{S} И кад ти говорим овако, не значи да одобравам оно што је рани |
| уђено у своју другарицу.</p> <p>— Откад ти поста таква непријатељица књига? — рече јој. — Пропо |
| ла у шали, пола озбиљно:</p> <p>— Откад ти поста тако огорчен непријатељ социјалног напретка?</ |
| упака.</p> <p>— Немогуће, Вишња.{S} Сад ти претерујеш.{S} Ја верујем, против свега, у прогрес, |
| о дуго лутала. — Опет двојке?{S} Та сад ти бар реакционари нису криви?</p> <p>— Збунио сам се — |
| на поправци у Топчидеру.</p> <p>— Откуд ти та практичност?{S} Повијаш се дакле према ветру?{S} |
| догађа, не можеш ништа да избегнеш, све ти се дешава, ништа ти не иде у корист.</p> <p>Илић пог |
| иновник, шта ти је боље од тога!{S} Иде ти после плата, а кад остариш, пензионишу те, па ти и п |
| ти знаш шта радиш.{S} Наша варош дугује ти већ много, за парк, за...</p> <p>— Не, Вишња... — од |
| оповић да ми није шта род.</p> <p>— Гле ти, видре, чак га и то интересује — одврати госпођа на |
| ли од Турака — додавао је други — а гле ти сад чуда!{S} Хвалимо те, Господе, велика су дјела тв |
| заводе својом неприродном логиком; пуне ти главу својим непроменљивим законима; говоре ти о људ |
| све више.</p> <pb n="205" /> <p>— Вере ти, Бела — рече Илић — прочитај ову вест...</p> <p>Па к |
| у својим непроменљивим законима; говоре ти о људима само <pb n="283" /> као о одвојеним типовим |
| рече му она. — Пише ми тетка да јој се ти никако не јављаш.{S} Не зна да ли си жив или мртав.< |
| еци се наследства — говорила је — па ће ти се осигурати издржавање све док не свршиш школу, као |
| и ужитак.{S} А кад свршиш школу, шта ће ти ова страћара.{S} Иди куд те очи воде и ноге носе, па |
| љи подмладак него што смо ми.{S} Шта ће ти боље еманципације?</p> <p>Ишли су сад по стази посут |
| апаљивих речи каквог дрипца, заурликаће ти; доле с њим!...{S} Него нека младић сврши школу, пос |
| ти долазио код <hi>Еснафлије</hi>.{S} И ти си погорелац на свој начин, је ли тако?{S} Ха!{S} Ха |
| , сваки дан испуним корисно.</p> <p>— И ти си срећна? — прекину је Илић.</p> <p>— Не знам, може |
| срце.{S} Ја сам изабрао ово друго, а и ти ћеш... сигуран сам.{S} Пиј, проводи се, уживај младо |
| азебла, па се много брине за тебе, да и ти ниси, не дај боже, болесна, да ти школа није тешка и |
| дињу. — Дао Бог па родиле, те хоће да и ти окусиш... „Знам, вели, да их се Вишња зажелела у Бео |
| сеље целог друштва, расцветана ливада и ти мириси заносили су је.{S} Своме препуном срцу налази |
| ише смеје са осталим друговима.{S} Па и ти другови, изгледали су му мрски.{S} Он их је представ |
| ла трчати на час да не задоцни.{S} Па и ти часови!{S} Није их било више од два три преко дана.{ |
| , тата — прекиде га Младен — хоћеш ли и ти постати министар?</p> <p>— Зини да ти кажем! — трже |
| о хоће да јој каже:</p> <p>— Тако ћеш и ти свенути, неудата, остављена.</p> <p>То је ос зујао у |
| град.{S} Знао сам ја, велим...{S} Не би ти долазио код <hi>Еснафлије</hi>.{S} И ти си погорелац |
| ником ништа.{S} Боже здравља!... остави ти то мени... ви се људи не разумете у тим стварима.</p |
| налази на прагу револуције, али се сви ти говори свршавају кад куцне девет сати, време спавању |
| бе у сумраку собног угла.</p> <p>— Седи ти... ти си уморнија — одби он. — Мени је добро и на ст |
| брожелећих ти родитеља... и Радоја који ти ово писмо пише и у свему ми се на руци налази.</p> < |
| девојка. — ’Ајд, загрли ме... не стоји ти лепо кад си озбиљан.</p> <p>Илић је загрли преко вољ |
| на донесе што је нудила.</p> <p>— Је ли ти сад боље?</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Али си бледа?</p |
| ом дувана убијао досаду.</p> <p>— Је ли ти жао Београда? — упита Радоје своју сусетку.</p> <p>Д |
| а сам ти то, Илићу, говорио одавно, али ти имаш дух романтичан.{S} Ти мислиш да сам ја груб.{S} |
| ао јој је излишан.{S} Ради њега су били ти напори, ради њега је хтела бити ослобођена жена.{S} |
| узбуђености.{S} Њу дотле нису походили ти осећаји прижељкивања; у њеним прсима нису се чули ти |
| ижељкивања; у њеним прсима нису се чули ти удари који звоне као жеља, као чежња.{S} Усред Беогр |
| 21" /> <p>— Ћути, безобразнице, знаш ми ти шта је љубав!...{S} Да, ја нисам противна љубави, он |
| чку школу.</p> <p>— Море, брате, где си ти?{S} Откад те нисам видела — рече му она. — Пише ми т |
| — <pb n="73" /> „једна жена као што си ти, тако учена у својој простоти, тако проста у својој |
| у одбрану свога драгана.</p> <p>— Ћути ти, ти... како да те назовем?... ти ћеш оцу дати рачуна |
| том тренутку донесе кафу.</p> <p>— Ћути ти, материна мазо — пребаци брат сестри, и један сјај м |
| је ватру. — Није то за тебе, не приличи ти. </p> <p>Девојка се склони од ватре за тренутак.{S} |
| се расцветавало око девојке, али су њој ти светли, разнежени дани, изгледали тешки, суморни.{S} |
| то новца кад и ово писмо.{S} Велим, нек ти се нађе ако се наканиш.{S} Ако ти је то мало, а ти м |
| , проводи се, уживај младост.{S} Ја сам ти то, Илићу, говорио одавно, али ти имаш дух романтича |
| 41" /> није тако?{S} Сећаш ли се ја сам ти говорила...</p> <p>Вишњи пређе једна сенка преко лиц |
| устани; не гледај ме тако.{S} Нашла сам ти дивна момка, разбери се, удаћемо те, Вишња, удаћемо. |
| то за тебе.{S} Ја то видим.{S} Хтео сам ти то рећи још раније.{S} Али нисам могао да ти кварим |
| да ли ћеш шта сачувати од онога што сам ти говорио?</p> <p>— Ми ћемо остати увек пријатељи — од |
| {S} Вели, красна цурица.{S} Него, кажем ти — подвуче стара девојка — страх ме је било за тебе.{ |
| је трештен пијан:</p> <p>— Јест, кажем ти... нема ни добра ни зла апсолутног, већ конфликта из |
| се ругаш?</p> <p>— Не, Илићу.{S} Кажем ти да имаш стрпљења.{S} Ти ћеш успети.{S} Треба ти да с |
| О шумо, покоју!</l> <l>О младости!{S} О ти сунце сјајно!</l> </quote> <p>Та песма узбуди Илићу |
| јала колача, разног цвећа.</p> <p>— Ово ти послала Мила Цветкова — рече јој мајка, показујући ј |
| д патриота бежи општим људима: да благо ти будет и да долгољетно поживиш на земљи...{S} Да пост |
| Ја не могу ове француске сплачине, ако ти можеш — одговарала му је млада горопадно.</p> <p>У о |
| , нек ти се нађе ако се наканиш.{S} Ако ти је то мало, а ти ми телеграфиши или отиди код мојих |
| би да те види, па дођи ако можеш, а ако ти школа не допушта, а ти немој...{S} Боже здравља, вид |
| лему, продавати переце; шта то мари ако ти будеш моја жена!{S} Ја сам кадар да радим за двоје.< |
| > <l>За мене младу да лудиш,</l> <l>Ако ти никне буника,</l> <l>За мене младу да буниш.</l> </q |
| <l>Да видиш шта ће да никне.</l> <l>Ако ти никне лудаја,</l> <l>За мене младу да лудиш,</l> <l> |
| ожемо оружати „знањем целе епохе“, како ти хоћеш.{S} Морамо се задовољити мањим.{S} То знање пр |
| /p> <p>— Колегинице из села?...{S} Како ти је у селу?</p> <p>— У селу је добро свакоме који од |
| ао јак мирис на јоргован.</p> <p>— Како ти се допада мој будоар ? — упита га девојка, насмехнув |
| у ноту више изнад свакидашњости.{S} Ето ти кључа да постанеш велики у очима оних који те окружу |
| м користио њим.{S} Али ако оно дође што ти рекох, онда...</p> <p>— Остави ту пушку.{S} Не ваља |
| шта му жена рече.</p> <p>— Све имаш што ти треба, па опет ништа од тебе — додаде жалосно. — А к |
| у библиотеку! —рече Илић.</p> <p>— Зар ти није жао овако лепог дана? — одговори му философ. — |
| овољно.{S} Књиге су суво знање.{S} Дају ти моћ да разумеш ствари, али те заводе својом неприрод |
| еког нарочитог повода:</p> <p>— По чему ти је рођак господин Илић?</p> <p>Каја се опет изненади |
| леде, а мисао умире у глави.{S} Њему су ти загрљаји падали слатко на срце.{S} Они су му ласкали |
| и много поздрава од твојих доброжелећих ти родитеља... и Радоја који ти ово писмо пише и у свем |
| ећи задихано, мешајући у говору час <hi>ти</hi>, час <hi>ви</hi>, и, кад дођоше до њене куће, р |
| га се тицало које је доба дана.</p> <p>Ти заборави су му пријали.{S} Остављао је, као сви слаб |
| Бог је реко: морам да се смејем.</p> <p>Ти састанци су Илића разнежавали и одобровољавали.{S} П |
| По зидовима су висиле изрибане тепсије, тигањи, бакрачићи, тенџере, лонци старинског облика, ко |
| о правилно своје метално тика-так, така-тик.{S} Хтеде да пробуди Аницу.{S} После се застиде.{S} |
| вник је понављао правилно своје метално тика-так, така-тик.{S} Хтеде да пробуди Аницу.{S} После |
| кога су се спуштале процветале вреже од тикава.{S} Варош се губила.{S} Настајале су њиве.{S} Ко |
| ео лепше од њега да начини сунцобран од тиквена листа ни да састави монограм за мараму.{S} У ос |
| Пхи, али је љута ова цигара — додаде за тим, насмејавши се гласно.</p> <p>Ваљада при том прогут |
| Матовићка, која би кадгод присуствовала тим разговорима.</p> <p>Никад Илић није јасније осетио |
| на нашој страни.{S} Колико је пута ишла тим путем с Илићем до тог села, које је он називао њени |
| била као <pb n="89" /> небесни дар, на тим врућинама; она су позлаћивала Стрикову чокалиницу, |
| оворило му је да спречи мисао да не иде тим правцем, те је ударао крст на страни на којој се за |
| ега, скупљајући празне шоље.</p> <p>При тим покретима показивала се кроз широке рукаве њена рук |
| тобом?...{S} Нешто си омршавела, али си тим још лепша...{S} Сећаш ли се наше школе!...</p> <p>И |
| ита нехотице: „Нашто пунити уши девојци тим страним речима кад је она лепа и без њих, савршена |
| врућинама у Београду.{S} Ипак, пишући о тим простим стварима, на саму мисао да то пише љубљеној |
| ња с Белом.</p> <p>Вишњу је волео.{S} С тим је био на чисто.{S} То је било несумњиво.{S} На сам |
| омир је остајао слободњак у свему.{S} С тим уверењем, које се граничило с анархизмом, решавао ј |
| се први пут завадили.</p> <p>— Доста с тим паприкама! — викнуо је млади муж једном кад се врат |
| у увреду — говорила је у себи.</p> <p>С тим прекором мешала се широка жалба за Београдом и млад |
| истар... министар земљорадње кад се већ тим питањем бави, али јој се учини да поред све користи |
| ке, у поштанске штамбиље и датуме.{S} У тим сувим и врелим данима кад никога није било око њега |
| ти то мени... ви се људи не разумете у тим стварима.</p> <p>— Добро.{S} Мени је иначе доста мо |
| намо још колико неисцрпног злата лежи у тим таласима.</p> <p>Вишња га погледа неповерљиво.{S} П |
| свету, на буну.{S} Што му се допадало у тим тренутцима код Беле, то беше нешто више од њене леп |
| 10"> <pb n="111" /> <head>X</head> <p>У тим мучним тренуцима, Илић је, безмало, мрзео своју дра |
| пште мислио шта ће после доћи!</p> <p>У тим идејама свршио је прве две године.{S} О распусту га |
| , па нека буде како она рекне.</p> <p>У тим мислима, Вишња је прекидала паковање ствари, отвара |
| на места, смешећи се као дете.</p> <p>У тим приликама дошло је Илићу прво писмо од Вишње.{S} Он |
| темпераменту.{S} Он је међу њима, међу тим радикалима, социјалистима, републиканцима, који се |
| вни задатак био је да допуни свога мужа тиме што ће његове сељачке склоности парирати својим го |
| ратске машине, треба да му га она враћа тиме што ће му осигурати безбедност у селу, олакшавати |
| ите очи.{S} Његова машта не задовољи се тиме.{S} Она оде даље, и стаде му цртати положај те сво |
| виност.{S} Додуше, она му је писала, те тиме стављала до знања да јој може одговорити.{S} Али њ |
| шла кроз твоје доба.</p> <p>— Шта хоћеш тиме да кажеш?</p> <p>— Ти си лутала по Београду, тражи |
| аве парламентарних режима.</p> <p>Други тип је био великошколац-политичар.{S} Он не пази на спо |
| на глава је била плава, прави словенски тип, који се у Србији још може наћи само по забаченијим |
| д на њему угледају нову кравату.{S} Тај тип се буни против власти, не да би је начинио бољом, н |
| олу као ванредни слушалац.{S} То је био тип своје врсте; док су његови другови били државници, |
| ику Школу, он је тамо нашао два оделита типа међу својим новим друговима.{S} Један је био већ г |
| <p>Претпостављао је друштво оног другог типа својих колега, друштво студената политичара.{S} Он |
| има само <pb n="283" /> као о одвојеним типовима; у њима не постоји Јуче, Данас, Сутра, Београд |
| оју је патријархална кућа образовала по типу беспрекорне врлине, испунила поукама и забранама. |
| вају у корупцији, у нереду, у анонимној тиранији, у ординарној лицитацији која се лажно зове <h |
| за какво си се борио.{S} Убијен је краљ тиранин, осигурана је слобода штампе, уставом су дате с |
| реба савладати, и он га је презирао као тиранина чију је сурову владу рано осетио.{S} Он је жел |
| Клеопатра.</p> <p>Прође један тренутак, тих, мучан, дуг као вечност.</p> <p>Нико не рече ништа. |
| упитати своју другарицу како је провела тих неколико месеци од како су се разишли.{S} Али се не |
| етих девојака занемарене тоалете, усред тих људи што мисле да од њих зависи круг земаљске плане |
| а њено срце.{S} Она се осети сама усред тих занетих девојака занемарене тоалете, усред тих људи |
| укочиле цео саобраћај.</p> <p>Једне од тих влажних, мрачних ноћи, чу се пуцањ, јачи од топа, с |
| ешто велико и утешно долазило јој је из тих коњских ногоступица и разлистале природе, која се у |
| ишта.{S} Оне су излазиле за тренутак из тих јадних кровињара, којима би пожар учинио милост, за |
| болеле је.{S} И као да се хтела отрести тих осећаја, рече својој другарици;</p> <p>— Како народ |
| ано о електрици.{S} Радоје је био јунак тих дана.{S} Људи су веровали у њега, сматрали га за не |
| та, да није око његових сувих уста, око тих ситних очију, па све до природно намрсканог чела иг |
| ли неки активни политичар, какав фактор тих догађаја којима ће он дати овакав или онакав ток.{S |
| не да надмеће ко ће више знати на памет тих његових бунтовничких изрека : „Абдикацијом неких вл |
| еде рећи: „Хајде, срећна душо, поново у тих живот одакле си и дошла.{S} Остави пук и друштво не |
| >— Ниткове!</p> <p>Илић се ломио између тих супротности, не помишљајући на могућност да се разм |
| ив онога који нам олакшава борбу између тих неједнакости.{S} Новац треба разумети, па га онда б |
| p> <p>Часовничар се трже.{S} Пространа, тиха туга, као зимњи дан, рашири се изненадно по његови |
| срце му наваљују разнолики осећаји, од тихе носталгије што смо пустили срећу да одлети кад су |
| утих губица, у лепу долину, где је било тихо и без људи. — Сваког секунда она односи по читава |
| да сврши своје дело.{S} У соби је било тихо.{S} То беше стан за самца другог реда с најпотребн |
| ањ одјекну.</p> <p>Напољу је иначе било тихо.{S} На обали се видело парче једне шумице: врхови |
| његове непокретне очи. — Чујеш ли њено тихо жуборење, њен шум, као уздах простран и благ?{S} Д |
| и човек осети се крив што узнемирава то тихо језеро здравих живаца бунтовним мислима нових дана |
| </p> <p>Сунце је завијало својим сјајем тиху воду, зарђале шуме и један параброд насред реке.{S |
| леш као да га тражи; пуче друга пушка; тица се изви над Дунав, одлете у ваздух и више се не вр |
| Бела, ви сте врло љубазни.</p> <p>Једна тица запева у башти.</p> <p>Чедомир је још раније наслу |
| ши се из трема у своју собу, као рањена тица.</p> <p>Ту је било врло мирно.{S} Чуо се тек један |
| прозорска окна, на затворена врата, као тица која је тражила да се спасе.</p> <pb n="195" /> <p |
| , врло беле.{S} Једно јато неких других тица летело је небом.{S} Близу Вишњице, Вишња спази јед |
| ан као неком утваром.</p> <p>Није га се тицало које је доба дана.</p> <p>Ти заборави су му приј |
| нашао му логичан закључак; шта би га се тицало што би то било противно његовом новом убеђењу!{S |
| адио на започетој тези.{S} Шта би га се тицало што не би постао професор универзитета, славан ч |
| ила пала нека сенка, живот се повлачио, тице ћутале, а једноставан <pb n="44" /> и таман облак |
| топило по целом небу, па жеже.{S} Нигде тице да се чује.{S} Биље зри.{S} Вишња је спустила заве |
| е девојке васкрсавала је, као митолошке тице из пепела.{S} Боле (!дуго о) га хиљаде игала душев |
| етао ваздух, као да је тражила две беле тице.{S} Њихови погледи се сусретоше.</p> <pb n="288" / |
| е један пример дирнуо.{S} Лете две беле тице једна за другом, као два добра друга; пуче пушка; |
| р угледа слику једне врбе и у њој слику тице како стоји на гранчици.{S} Још цео један свет њиха |
| S} Мене се она као директора не може да тиче.{S} Државна служба долази на прво место...{S} Проп |
| , некористан никоме и који се никога не тиче.</p> <p>Ова издаја сна заболе га као удар у срце.{ |
| и испод ока... као да га се то ништа не тиче.{S} Редови, млади момци у озбиљној, плавој униформ |
| ица.{S} Њихова мишљења, нарочито кад се тиче политике, зависе од њиховог материјалног положаја. |
| ам другог брата...{S} Најзад, шта ме се тиче.{S} Он се можда променио.{S} Ми се сад тако ретко |
| му се неће веровати.</p> <p>— Шта ме се тиче! — рекао је самом себи. — Моме месту су иначе дани |
| потребно, чак преко потребно.{S} Што се тиче реда, он није био за претерану похвалу; по патосу |
| у кући Матовићевих мирно, као да се то тиче неке сасвим друге личности; радознало, <pb n="201" |
| реглије, доле у води, није ли оно једна тичица.</p> <p>Доиста, Чедомир угледа слику једне врбе |
| "140" /> као у топлом гнезду.{S} Дубока тишина је повећавала чаробност тренутка.</p> <p>— Дођи |
| ирила, ведра и ћутљива.{S} Та пространа тишина притискивала је младу девојку. </p> <p>— Удај се |
| елени зид Јелице.{S} Пратила га чамотна тишина као сенка.{S} По дијамантском ваздуху вијало се |
| о.{S} Кућом је владала дубока породична тишина.{S} Електрична лампа заклоњена шеширом од зелене |
| </p> <p>У природи је настајала све већа тишина.{S} Једно бело дрво, које се оцртавало пред њима |
| је било велико, то је било страшно, час тишина смрти, час узбуна мртвих ствари, једно бојно пољ |
| а ласта као црна звезда.{S} Усред мртве тишине у атмосфери, на Сави се, изненадно и нечујно, по |
| о мрак.{S} Наста један тренутак потпуне тишине.{S} И две се жене загрлише, трудећи се да утеше |
| ом пејсажу кукурузних поља, о лековитој тишини Моравиних обала, намирисаних мирисом зрелих јаго |
| p> <p>Није могла бити другојачија.{S} У тишини сеоске самоће, по којој ју је пратила туга од пр |
| ствари видео како лете око њега тако у тишини изгубљених часова!{S} Колико пријатних мисли опк |
| <p>— Ти си одсела на Врачару? — прекиде тишину млади суплент.</p> <p>— Да.{S} Код тетке моје ко |
| ле расло дивље трње и аптовина, а мртву тишину оживљавао тек шум какве змије, подигла се читава |
| и.{S} Најзад Илић <pb n="51" /> прекину тишину као да се присећао нечег:</p> <p>— Не... не, ти |
| /> Илић први, тек да би прекратио мучну тишину.</p> <p>— Је л’? — одговори девојка у истом тону |
| жаба звонили су уједначено кроз вечерњу тишину.{S} Две три звезде боцкале су један крај неба.</ |
| говорити.{S} И двоје драгих испунише ту тишину, пуну неказаних ствари, примедбама о времену.</p |
| ао, а шта дочекао, многе ствари које ме тиште и које могу рећи само теби... да ти кажем, ето ак |
| м и луксузом: постеља застрвена домаћом тканином и опкољена везеним јастуцима, орман од лажне о |
| и ишли на трећу галерију да гледају <hi>Ткаче</hi>.{S} После би у групама пратили једно друго д |
| мире, узми ме!</p> <p>И стропошта се на тле.</p> <p>— Колегинице ? — чу се глас из друге собе.< |
| вљено, мршаво и напуштено, на неплодном тлу.{S} Место су ограничавале ограда од краљевог двора, |
| стари Лазаревић прекиде га, рекавши му тмурно:</p> <p>— Није ми глава сад за то.{S} Жена ми се |
| же да појми како та невидљива материја, то стакло, спречава њихов лет.{S} Такве су и жене које |
| ?...{S} Брига ме је!</p> <p>— Не, Бела, то није тако.{S} Ти се компромитујеш.{S} Куварица види |
| боносне неспоразуме.{S} Ако је ко крив, то смо ми: ја, ти, наши карактери, наше неједнаке тежње |
| дсуство здравог морала, расуло и нерад, то су главне одлике данашњег народног живота.</p> <p>Је |
| се допадало у тим тренутцима код Беле, то беше нешто више од њене лепоте, то беше њена симпати |
| љицу.{S} Ја немам мираза.{S} Ово школе, то је све.{S} Сем тога, моји родитељи очекују од мене, |
| ти си још увек тако лепа; Боже мој, не, то није могуће, да ме више не волиш.</p> <p>Они беху из |
| Не, Чедомире... мој Чедомире...{S} Не, то боли, да знаш како боли!...</p> <p>Он је поново прих |
| м сигурно шта бих рекла...</p> <p>— Не, то није могуће, то је апсурд — рече младић с пуним увер |
| еле, то беше нешто више од њене лепоте, то беше њена симпатија, далека, нова, друга љубав која |
| х рекла...</p> <p>— Не, то није могуће, то је апсурд — рече младић с пуним уверењем. — Бар дана |
| но.</p> <p>— Ја мислим да је то могуће, то ће бити врло корисно, и, надам се, наши ће те разуме |
| ећи:</p> <p>— Не треба људима замерити, то су <pb n="103" /> била зла времена.{S} Шта су они кр |
| и што не ценимо њену снагу.{S} Међутим, то време пролази; централа се подиже, и ја ћу ускоро, к |
| представљају велику сметњу.{S} Међутим, то није било могуће.{S} Он није хтео да склапа озбиљниј |
| стави монограм за мараму.{S} У осталом, то је Радоју најбоље ишло за руком.{S} Учитељ се вечито |
| у као нешто живо.{S} То је било велико, то је било страшно, час тишина смрти, час узбуна мртвих |
| тно, јер је то све било њој симпатично, то познанство, дубоко поштовање при скидању шешира пред |
| тово цео неписмен.{S} Ето то, тај факт, то жалосно стање у којем се налази наш свет, не треба г |
| ним све што могу други.{S} Оно после... то ће бити плус, Зарија.</p> <p>— Свет је глуп, Илићу, |
| аља. — Вели, неће више да носи цигље... то му је испод достојанства!</p> <p>— А како се уби? — |
| е. — Наше је да нађемо новац, а остало: то је његово.{S} Не може се наука посисати из прстију.< |
| чанство; он је све то видео у своме ја; то његово ја било је почетак и свршетак свега.</p> <p>П |
| е је страх да ћеш бити каткад несрећна; то је општи закон; свако је несрећан овда онда.{S} Оно |
| ао са оцем у поље.{S} Био је врло мали; то му је једна од првих успомена.{S} Отац га је узео за |
| ицу. — Јест, знао сам ја <pb n="168" /> то није истина.{S} Тврде за тебе да си срећан човек.{S} |
| а она позва младића у <hi>салу</hi>.{S} То беше ниска, неизветрена одаја, с навученим завесама. |
| али.{S} Погађала је да му се допада.{S} То јој би мило, али убрзо одби ташту жељу за каћиперств |
| итао је да жена треба да слуша мужа.{S} То му се увртило у главу и није хтео за длаку попустити |
| ...{S} Седи.{S} Батали, кажем им ја.{S} То је сувише романтично за Београд.{S} Знао сам ја, вел |
| остаје једна врста модерног дивљака.{S} То су људи обично са села или, ређе, из какве пропале в |
| зоре и сребром првих сунчевих зрака.{S} То су пријатна заклоништа, засађена лиснатим дрвећем, и |
| му смршале.{S} Боја му се променила.{S} То није био више арап.{S} Главу је спустио, очи затвори |
| Вишња која се појављивала из писама.{S} То је била визија неке немогуће жене, о којој сви сањам |
| цвеће на кривим, ломним гранчицама.{S} То је ивањско цвеће, боје као восак.</p> <p>Друштво заг |
| ном улицом која се отвори пред њима.{S} То је био доста широк сокак, који је, иза леђа Двора, в |
| државним грбом над сниским вратима.{S} То је пошта.</p> <p>У том се чу лупа точкова.{S} Иза уг |
| уморна. срце болесно, воља немоћна.{S} То му откри његов интимни пораз.{S} Слично разоружаном |
| то мора бити свршено још тог јутра.{S} То је била листа за попис становништва.{S} Газдарица је |
| p> <p>На улици се чу тресак тарница.{S} То је пошта одлазила даље.</p> </div> <div type="chapte |
| већ знају вредност годинама службе.{S} То су они који као ђаци добијају места по Скупштини, ра |
| и ћуприје, <pb n="213" /> рије њиве.{S} То се она свети што не ценимо њену снагу.{S} Међутим, т |
| дит, до бољег времена, где и раније.{S} То је било тамо, кад се пође са Зеленог Венца ка Варош |
| и у тој вароши пут Крагујевац—Ужице.{S} То је била права трговина, с двокрилним вратима, обојен |
| налазила се при врху Крунске улице.{S} То је било код једног гимназијског професора, Јована Ма |
| у нађе лепо место у државној служби.{S} То допусти Матовићима да се преместе у једну већу кућу. |
| , да призна свој положај према Бели.{S} То није било у његовој власти; Бели је дуговао бар обзи |
| о прстење које је купила по околини.{S} То је била њена манија.{S} Лазаревићева ју је помагала. |
| ета.</p> <p>Они су били још у кујни.{S} То је била <pb n="8" /> одаја поплочана циглама.{S} У ј |
| ли оног разлога, и вишо се не врати.{S} То је било већ лакше.{S} Ипак се није могао одлучити од |
| Рабаџија га удари песницом по њушци.{S} То је био знак да се крене.{S} И он пође, вукући се, кл |
| , та му је кућа тек тада пала у очи.{S} То је била нова грађевина, налик на извесне београдске |
| оћеш.{S} Морамо се задовољити мањим.{S} То знање премаша дужину једног живота.{S} Те циљеве тре |
| остаје на само с министровом ћерком.{S} То је било врло тешко.{S} Становали су под једним крово |
| да киша.{S} Падала је из дана у дан.{S} То не беше ситна, јесења киша, већ млаки пљусци као уср |
| ао да му нема најбољега што је имао.{S} То осећање прогнанства прелазило је у неку врсту фикс-и |
| уком испуњавао одају као нешто живо.{S} То је било велико, то је било страшно, час тишина смрти |
| а то каже, кад песма одјекну поново.{S} То су се надпевали момци и девојке.{S} Момци су певали: |
| а више шипарица какву ју је оставио.{S} То се примећавало по деловима тоалете, у којој је било |
| Њена слика се брисала, срце ћутало.{S} То је трајало неко време.{S} Изненадно осетио би да га |
| тек кад му рука дирну нешто хладно.{S} То беше револвер, онај исти што га је некад показивао З |
| ој уображености, вређао их отворено.{S} То је било неизбежно.{S} Човек који је промашио свој по |
| пада у севдах, и тада пева прилично.{S} То су они који одавно имају готов план школовања, служе |
| је волео.{S} С тим је био на чисто.{S} То је било несумњиво.{S} На само њено име, обузимао га |
| а ?</p> <p>На улици затандрка нешто.{S} То су се враћала празна кола за свој нови терет.{S} Међ |
| своје дело.{S} У соби је било тихо.{S} То беше стан за самца другог реда с најпотребнијим наме |
| е?{S} Преведи какву занимљиву ствар.{S} То се плаћа.{S} Докле ћеш се, бога ти, зевзечити са том |
| ури, виделе су тада многи млади пар.{S} То су били махом ђаци са својим другарицама, радницама |
| > <p>— Ти заборављаш опет стварност.{S} То се догађа у драмама и романима.{S} Немогуће, Илићу; |
| ="*" /> <p>Сунце је било на заласку.{S} То беше онога истог тренутка кад је Чедомир Илић излази |
| а је волела ту улицу, веровала у њу.{S} То је била слабост ове учене главе.{S} Она је кроз њу г |
| <p>На спрату над дућаном седели су.{S} То беше стара паланачка кућа: пространа, удобна, врло с |
| {S} Прописан програм, као што рекох.{S} То је што сам имао да вас посаветујем као млађег колегу |
| Велику Школу као ванредни слушалац.{S} То је био тип своје врсте; док су његови другови били д |
| ики део престонице.{S} Њихова љубав?{S} То је управо једна дуга шетња, испрекидана часовитим др |
| — Не... није — промуца она несигурно. — То јест, ја ћу се скоро вратити.</p> <p>Часовничар се т |
| нуо се Чедомир.</p> <pb n="25" /> <p> — То није много — дочекала га је сестра — млад је, леп је |
| уке — примети заједљиво стара девојка — то је за причу!</p> <p>Брод обиђе брдашце, и пред путни |
| ниси видео то тело — шаптао је у себи — то лепо тело, те чаробне превоје и кутове...</p> <p>— Ш |
| а дневне штампе.</p> <pb n="88" /> <p>— То је божанска искра инстинкта, која је човеку остала и |
| — Зашто да не будем задовољна!</p> <p>— То је опет срећа... нека врста среће.{S} Данас је мало |
| и... уз пратњу Цигана и чауша.</p> <p>— То су стара, добра времена — уздахну госпођа у пола вољ |
| чнији, опипљивији, земаљскији.</p> <p>— То је мој план — трже је из тог размишљања Радојев глас |
| ило да се никад нисмо познали.</p> <p>— То је сувише горко.{S} Буди правичнија.{S} Ми смо прове |
| о је срећан што не плаћа стан.</p> <p>— То је велика рента, као мираз од педесет хиљада — говор |
| а бејах готов, и ја те позвах.</p> <p>— То не беше ништа одређено — примети му она, са несакрив |
| праву истину.{S} Најзад рече:</p> <p>— То није довољно.{S} Књиге су суво знање.{S} Дају ти моћ |
| лади човек осети се крив што узнемирава то тихо језеро здравих живаца бунтовним мислима нових д |
| На извесним местима пробијала је Морава то зеленило и текла преко плићака, испод подривене обал |
| b n="197" /> <head>XVIII</head> <p>— Да то није нека твоја комбинација? — рече министар кад му |
| живела са децом, скромно, тешећи се да то неће увек тако трајати.{S} Имала је четири детета: н |
| S} Вишњу обли румен.{S} Учини јој се да то види на неком другом створењу.{S} Окрену се по соби, |
| но јој је било да он није више њен и да то не може бити.{S} Али се она надала да ће наћи неког |
| >Радоју се свиде тај одговор, заусти да то каже, кад песма одјекну поново.{S} То су се надпевал |
| самим собом.{S} С пуном збиљом, као да то само од њега зависи, покуша да од те две девојке нач |
| тим простим стварима, на саму мисао да то пише љубљеној девојци, њега је обузимала нека чар, с |
| пуни, јер, каже, жандарм јој наредио да то мора бити свршено још тог јутра.{S} То је била листа |
| уно, до краја, систематски.{S} Зашто да то право имају само мушкарци?</p> <pb n="66" /> <p>— Ја |
| >— Остави, дете — бранио јој је отац да то ради.</p> <p>Прљила се око ватре, руке су јој пуцале |
| е да бележи, он бележи, а ко неће, онда то толико.</p> <p> <hi>Капетан-Машино Зданије</hi>, где |
| ем и украсним биљкама.{S} Међутим, онда то беше празно жалосно поље, покривено спрженом, смрдљи |
| , остало је недирнуто.{S} Ја сам и онда то говорио.{S} Али се свет препаде, и ето...</p> <p>Рад |
| твом даљим од непосредних суседа.{S} За то је требало извршити две три велике финансијске опера |
| рог господина, па да му каже све.{S} За то није имао довољно одважности.{S} Онда је мислио да н |
| у тмурно:</p> <p>— Није ми глава сад за то.{S} Жена ми се разболела.{S} Прала јуче кућу, па је |
| . даље него детињство.{S} Шта се све за то време није десило!</p> <p>Блажени егоист, он ју је б |
| .{S} Данас је Илић имао најмање воље за то, те се склони у прву капију.{S} Матовиће је била зад |
| их симпатија.{S} Приговарала је себи за то: што год има добила је од тог оца са великим, меснат |
| било лепо јесење вече, сувише топло за то доба, једно од оних чежњивих вечери које саме позива |
| ад, да се ту усели неки Нишлија само за то, што господин саизвољава узети његову сестру за жену |
| бин или Турчин, свеједно који ће поп за то захваљивати Богу.{S} Један део чланова успротиви се |
| луже војску одмах по матури, уписују за то време семестре на универзитету, и већ знају вредност |
| својих вршњака.{S} Оскудевали су му за то васпитање и средства.{S} Отац му је умро још док је |
| <pb n="141" /> <head>XIII</head> <p>За то време, Вишња је уредно похађала предавања, читала ру |
| не су прошле од како смо се растали, ја то знам — продужи Илић тврдоглаво. — Али, ми смо још ту |
| омира, Вишњо.{S} Он није рђав човек, ја то знам.{S} Он је сјајна интелигенција, природа врло си |
| авршава, оплемењава.</p> <p>— Да.{S} Ја то знам.{S} И ја примам борбу.{S} Ја сам наоружан знање |
| јој се десило. — Није то за тебе.{S} Ја то видим.{S} Хтео сам ти то рећи још раније.{S} Али нис |
| о са собом.{S} Како се то десило?{S} Ја то нисам хтео.{S} Мене сматрају за мирна човека, али ви |
| коју је учинила и, најзад, ко саставља то поштовано јавно мњење?{S} Није ли сусетка десно од њ |
| друштво у којем је говорио.{S} Многима то није било право, па ипак чуле су се ретке замерке, ј |
| ле неколико тренутака оклевања. — Ја на то питање нисам мислио.</p> <p>Матовићка га погледа изн |
| адића није засенуо мој положај, а он на то не треба да рачуна ни колико ја.{S} Нико у Србији ни |
| и правну државу.{S} Ја се чудим како на то нисмо раније мислили.{S} Ја се смејем <pb n="109" /> |
| о цвеће, широка ливада, јаки мириси, па то коло и све враџбине којих је пун њен крај, бунили <p |
| равићу шећерлему, продавати переце; шта то мари ако ти будеш моја жена!{S} Ја сам кадар да ради |
| и гноји земљу својим жртвама?...{S} Шта то мари нешто мало грешака у Науци, пошто ми стојимо јо |
| агао леђа жандармским кундацима.{S} Шта то мари!{S} Он је волео слободу, веровао у њену свемоћ, |
| S} Мало после, удари плаха киша.{S} Шта то смета?{S} Она је ишла уморно, тромо, али све даље.{S |
| аки проблем.</p> <pb n="47" /> <p>— Шта то мари нешто мало правде у друштвеној конституцији — г |
| ар.{S} Он не пази на спољашњост; па кад то и чини, ради у супротном правцу: пушта браду, чупав |
| остатке, гомилу земље и дасака.{S} Сад то место стоји празно.{S} Ништа више није остало од <hi |
| место, поставили су је одмах.</p> <p>Од то доба није се враћала у Београд.</p> <p>Живот јој је |
| вичанске наде и бескрајне снове.{S} Све то има своје време.{S} Опасно је дуго маштати, толико м |
| ла у Београду".</p> <p>Некад јој је све то пријало.{S} Вишња се могла радовати дубоко, потпуно, |
| друштво, држава, човечанство; он је све то видео у своме ја; то његово ја било је почетак и свр |
| ћеш него у просјаке.</p> <p>Сад се све то срушило јер „тај зликовац неће да учи“.</p> <p>Радој |
| метити, шта ће ко рећи и како ће се све то свршити.</p> <p>— Ти си луда! — рече јој он кад му р |
| дно што се нема прилике или што се овде то даје тешко сакрити или најзад што и најмања љубавна |
| оне, црвен прсник и капут мрк.{S} Да је то било ново, изгледао би да се увио у тробојку какве ц |
| то јој сврати пажњу.{S} Она позна да је то државни фијакер по кочијашу, који је носио униформу |
| па се онда заустави, као да виде да је то узалуд, наслони се на дрвену држалицу и изгуби се, г |
| који га нисмо имали.{S} Знате ли да је то била грдна разлика између робијаша и робијаша, да су |
| љи. — Боже мој!{S} А мени се чини да је то било тако далеко... даље него детињство.{S} Шта се с |
| ладић скромно.</p> <p>— Ја мислим да је то могуће, то ће бити врло корисно, и, надам се, наши ћ |
| е од другова да говоре са завишћу да је то најбоља кондиција у Београду: стан, храна, пријатељс |
| најужем кругу пријатеља.{S} Госпођа је то објаснила младићу разлогом: </p> <pb n="202" /> <p>— |
| мејати предрасудама!</p> <p>Говорила је то да би га казнила.{S} Она је иначе веровала да је он |
| <p>Није Радоје мрзео школу.{S} Вишња је то знала.{S} Он јој је рекао једном приликом, <pb n="60 |
| тно бити у својој кући.</p> <p>— Шта је то тако важно? — одговори госпа-Матовићка, већ у постељ |
| ободном времену ради за себе.{S} Све је то он сам израдио.{S} Погледај овај сточић за пушење.{S |
| е вам такође извесне обавезе.{S} Све је то озбиљно.{S} Вашим именом и угледом јамчићете за испр |
| стија политичких криваца.</p> <p>Све је то Бела испричала Илићу брзо, без везе, задихано, као д |
| ="306" /> <head>XXVI</head> <p>Да ли је то био случај?{S} Или заиста нека виша сила управља наш |
| воју сакатост пред младићем ?{S} Или је то био само знак захвалности што је Илић имао стално по |
| ти се нађе ако се наканиш.{S} Ако ти је то мало, а ти ми телеграфиши или отиди код мојих пријат |
| ла ником о свом одласку.{S} Тада јој је то изгледало природно: њену мисао је заузимала само њен |
| тионицу: <hi>код Стрике</hi>, те јој је то име остало у публици, сигурније него да је фирма про |
| е имао те ширине у образовању.{S} Он је то знао и није се чудио: он <pb n="19" /> је себе већ т |
| у питању ни колико лањски снег, него је то госпа-Клеопатра урадила на своју руку код колеге сво |
| ао, а нашло се и неколико људи, како је то случај у свима покретима, који су хтели употребити т |
| иком скупило се велико друштво, како је то ретко у паланци.{S} Тамо се сви познају, али се туђе |
| би га она пољубила само да види како је то кад су бркови обријани!</p> <p>Доиста, она није разм |
| њеном <pb n="216" /> крилу мирисало је то посвећено цвеће тако силно, чудно, као да се доиста |
| шкарци?</p> <pb n="66" /> <p>— Јадно је то право, Вишња — осмехну се Радоје сажаљиво. — Наша Ве |
| а посадила нешто дрвећа, али као што је то обичај, дечурлија и пуштена стока поломили <pb n="14 |
| и живац треперио.{S} А пријатно, јер је то све било њој симпатично, то познанство, дубоко пошто |
| о што је очекивао.{S} Он задрхта јер је то било веће, много теже него што је његова слутња пред |
| младић с пуним уверењем. — Бар данас је то јасно.{S} Нема неба.{S} Постоји <pb n="219" /> само |
| и терао чамац врло добро, као да му је то <pb n="244" /> занат, а она седела на кљуну према ње |
| ном јабуком на врху.</p> <p>— Шта му је то сад? — упита се Чедомир несвесно.</p> <p>Толико је п |
| у опште претпостављати, свуда где му је то место, материјалну културу нематеријалној.</p> </div |
| о и једе што прво дохвати.{S} Али му је то задовољство ретко допуштала госпа-Клеопатра, која је |
| чуна о богаству.{S} Не, изгледало му је то пазарлук, као да тргује са кожом свог <pb n="26" /> |
| ма и романима.{S} Немогуће, Илићу; није то више за нас, нисмо више деца.{S} Било и прошло.</p> |
| >— Општи ниво... општи ниво!...{S} Није то рђаво.{S} Човек има своју кућу, слатко руча, купи же |
| жалосно:</p> <p>— Залутао сам.{S} Није то што сам хтео.{S} Преварио сам се у Дарвина.{S} Шта м |
| начно.</p> <p>— Имала си право.{S} Није то за наше жене!{S} У земљи где три четвртине народа не |
| тац кад сазна шта јој се десило. — Није то за тебе.{S} Ја то видим.{S} Хтео сам ти то рећи још |
| ад је виде како потаркује ватру. — Није то за тебе, не приличи ти. </p> <p>Девојка се склони од |
| бијене гомиле давио је.{S} Гостима није то сметало.{S} Они су седели око столова накресани, рас |
| а у кућу, али испод ока... као да га се то ништа не тиче.{S} Редови, млади момци у озбиљној, пл |
| лазио утешне разлоге, заклињао се да се то десило без његовог знања, да је био жртва глупог слу |
| дбу у кући Матовићевих мирно, као да се то тиче неке сасвим друге личности; радознало, <pb n="2 |
| ском зету и питао се ћудљиво како ће се то све свршити.{S} Дотле је онај други Илић, онај прави |
| ије знала за та понижења.{S} Чак јој се то свиде: изгледало јој је природно, младићски, ђачки.{ |
| кола му је ишла лако, као вода, како се то каже у Ваљеву, Кад би учитељ испричао лекцију, о шљи |
| екала нешто друго... будућност, како се то једном речи назива.{S} Мирно, предано, сваког дана, |
| Ја нисам на чисто са собом.{S} Како се то десило?{S} Ја то нисам хтео.{S} Мене сматрају за мир |
| како се оженио, да јој објасни како се то десило, да олакша себи све несреће које су му притис |
| ненадно, без икаквог узрока, као што се то дешава код нервно раздражених људи, обузе га једна д |
| да изађу у шетњу негде даље него што се то могло после школских часова.{S} Нашли су се у једној |
| ра је претила да се обеси.{S} Кад му се то једног дана досади, он оде у суд, сврши све формално |
| е су га једва држале.</p> <p>— Можда ће то бити једино добро које сам учинио у животу — рече јо |
| че.{S} Можда ће доћи писмо.{S} Какав ће то радостан дан бити за њу!</p> <p>Пред пошту дохрама < |
| трчала за њим.{S} Није марила да ли ће то ко приметити, шта ће ко рећи и како ће се све то свр |
| су тада осетили?{S} Ко то зна?{S} Ко ће то рећи?{S} Ни они сами не би умели казати.{S} Младић с |
| } Ја нисам груб.{S} Ја имам искуства, и то је све.{S} Ја познајем живот.{S} Он вреди толико кол |
| да је и она <pb n="39" /> имала жеља, и то још раније него Вишња, да се развије што више, да од |
| , госпа-Матовићка је одлазила такође, и то брзо, као да је виле гоне, а враћала се тек у вече, |
| не.{S} Носио је сваки дан оковратник, и то оборен, с лептирастом краватом, која је играла око њ |
| стурених груди.</p> <p>Мајка уздахну, и то овог пута искрено.{S} Узе двоје младих за руке, приб |
| адила нешто што није требала учинити; и то ју је болело.{S} Куд се окрене чинило јој се да је н |
| ена...{S} Ко ће у то да верује!...{S} И то да дочекам у својој рођеној кући, гром вас спалио... |
| а род.</p> <p>— Гле ти, видре, чак га и то интересује — одврати госпођа на рачун Поповића, па д |
| .{S} Чекало се само пролеће, па да се и то зазида, те цела Морава окрене на јаз.{S} Али се прол |
| и улазу у велеиздајников стан.</p> <p>И то није било све...{S} Верио се са њиховом сусетком, <h |
| амо ли кад је у питању престо.{S} Ко би то могао помислити само јутрос, само данас у подне!{S} |
| треба осудити.</p> <p>Ко зна колико би то трајало, да се стари Матовић не разболе и умре.{S} О |
| ан закључак; шта би га се тицало што би то било противно његовом новом убеђењу!{S} Али је Илић |
| олазили су поред познатих места; час би то био Београд, час Чачак, час село у којем је <pb n="3 |
| Ах! како је лепа — рече у себи и пољуби то место очима.</p> <p>Кад би она била његова, мислио ј |
| че да помаже око ручка.</p> <p>— Остави то, Вишња — рече јој мајка кад је виде како потаркује в |
| {S} И ја се само Богу молим да заустави то време, да се не живи тако брзо.{S} Хоћу да грицкам п |
| јер се бојао да јој га покаже.{S} Да ли то Вишња <pb n="282" /> примети?{S} Да ли покуша да га |
| се спасе.</p> <pb n="195" /> <p>— Је ли то истина, господине? — упита га госпа-Клеопатра свечан |
| , она је изгледала нешто неспретна, али то је само допуњавало њену лепоту и говорило да је она |
| кад не губите интерес за науком.{S} Али то је ваша лична ствар.{S} Мене се она као директора не |
| ахне на прагу Мале куће — како су звали то одељење — скупи сву храброст, закуца на врата и пред |
| 8" /> па да оборе министра који не дели то мишљење, или да гласају против свога убеђења па да с |
| нас има свој пут.</p> <p>— Не говори ми то, Вишња — прихвати Чедомир. — Ми смо још увек добри, |
| е новом, великом надом.</p> <p>— Што ми то раније ниси рекао ? — упита га она дрхтаво.</p> <p>— |
| Не покушавајте да се браните.{S} Већ ми то причају одавно.{S} Али ја добра, наивна, старинска ж |
| оје се на њих потроши.</p> <p>— Објасни то мало простије.</p> <p>— Ето, нама требају добри радн |
| осле се застиде.{S} Како да јој објасни то што је крила од саме себе?{S} Ипак у постељу није хт |
| , официри, професори.{S} Међутим, ти си то превидео, ти си изгубио меру, претерао, затворио си |
| — Боже сачувај, ја нисам реакционар, ти то знаш.{S} И кад ти говорим овако, не значи да одобрав |
| ом ништа.{S} Боже здравља!... остави ти то мени... ви се људи не разумете у тим стварима.</p> < |
| роводи се, уживај младост.{S} Ја сам ти то, Илићу, говорио одавно, али ти имаш дух романтичан.{ |
| за тебе.{S} Ја то видим.{S} Хтео сам ти то рећи још раније.{S} Али нисам могао да ти кварим зад |
| } Један пас залаја.</p> <p>Посматрајући то буђење свога села, она покуша да хладније мисли о св |
| едан велики формулар и молила га да јој то испуни, јер, каже, жандарм јој наредио да то мора би |
| не смета, он то не зна.{S} А тај сељак то је наш народ.{S} Он је запуштен, прост, прљав, смрдљ |
| м гласом. — Он није на одмет.{S} Ја сам то видео на робији. <pb n="124" /> Видиш, били смо сви |
| век ми изгледа ваљан.</p> <p>— И ја сам то нешто мислила.{S} Друго је сад, а друго беше под про |
| на, врло тежак, огромно тежак...{S}" Он то не рече.{S} У осталом, већ их пристигоше Милева и ње |
| ништа.{S} Међутим, њему то не смета, он то не зна.{S} А тај сељак то је наш народ.{S} Он је зап |
| ће му што требати, па да узајми.{S} Он то призна, и осмејкиваше се стидљиво, као да је тражио |
| дно женско срце куцало је за њим.{S} Он то сад зна, зна позитивно, има дакле сигурне доказе... |
| ладост.{S} А ти не видиш, ти ниси видео то тело — шаптао је у себи — то лепо тело, те чаробне п |
| !{S} Хоћеш ракије?</p> <p>Илић није пио то пиће.{S} Али приста овог пута.</p> <p>— Још на ракиј |
| о? десно?{S} Шта су тада осетили?{S} Ко то зна?{S} Ко ће то рећи?{S} Ни они сами не би умели ка |
| само другојачије, ћудљиво, бурно, како то природа може да удеси по каткад над том вароши, широ |
| учи; он је готово цео неписмен.{S} Ето то, тај факт, то жалосно стање у којем се налази наш св |
| " /> погледа у Белине очи. — Али на што то питање!{S} Мени је тако лепо овде, у вашој кући, с в |
| е.{S} Али зашто их не закрпи?...{S} Бар то не стаје ништа.{S} Међутим, њему то не смета, он то |
| аристократије, ропство слабих ?{S} Зар то није укидање свих принципа јеванђеља и француске рев |
| одабирање, последице наследства?{S} Зар то није другим речима: право јачега и вештијега, влада |
| рца и чудновату лепоту своје маште; јер то није била више Вишња која се појављивала из писама.{ |
| већ конфликта између нужних сила.{S} У то буди уверен.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| итику почетком Осамдесетих година.{S} У то доба, довршавала су у Србији своје стварање два глав |
| и жалио што није више учио школе.{S} У то доба била се већ увелико развила борба између школов |
| под његовом сребрнастом светлошћу.{S} У то доба године ливада је најлепша.{S} Зрела трава злати |
| .</p> <p>Било је пролеће кад је дошла у то село.{S} Трипут је потом глог обелио.{S} Трипут се л |
| i>код Пеливана</hi>, бозаџије чувеног у то доба у студентским круговима.{S} Али он одби позив ћ |
| оцијалистима, републиканцима, који се у то доба борбе за основна грађанска права нису разликова |
| свећена Чедомиром Илићем у оно што се у то доба звало реални правац у животу.{S} Па опет, чим ј |
| а, наивна, старинска жена...{S} Ко ће у то да верује!...{S} И то да дочекам у својој рођеној ку |
| а изоштравала, док његова деца добијају то парче хлеба без борбе, те своју слободу употребљавај |
| Бар то не стаје ништа.{S} Међутим, њему то не смета, он то не зна.{S} А тај сељак то је наш нар |
| говорила му је жалосно и нежно. — Ја ћу то изгладити.{S} Мајка се не сме мешати у наше ствари.< |
| о:</p> <p>— Шта је ово мени?{S} Ја нећу то.{S} Ја се гнушам тога сна.</p> <p>Девојка се уједе з |
| лепо говорите — рече му Вишња. — Ја бих то врло радо читала.</p> <p>— Још је рано, треба ми још |
| е рецитовати доста лепо:</p> <quote> <l>То је било у пролеће рано,</l> <l>То је било у брезову |
| e> <l>То је било у пролеће рано,</l> <l>То је било у брезову хладу,</l> <l>Имала си срце насмеј |
| е на руци налази.</p> <pb n="180" /> <p>То је писмо затекло Вишњу у врло тешком расположењу.{S} |
| војачки глас:</p> <p>— Чедомире!</p> <p>То је била Каја, једна његова рођака, која је овде учил |
| и, рекавши му:</p> <p>— Ренегат!</p> <p>То разочарење ју је утврђивало у одлуци да не допусти с |
| њега поносно најмљени рабаџија.</p> <p>То уважење губило се из дана у дан.{S} Надничари су се |
| и хладне крпе за угрејана чела.</p> <p>То је била соба сиротињски намештена: један гвозден кре |
| борављала на свог првог учитеља.</p> <p>То је тако трајало до једног пролетњег поподнева.</p> < |
| ти свенути, неудата, остављена.</p> <p>То је ос зујао у чокоту.</p> <p>— Бесмислице! — рече у |
| куцкајући штапом о њено гвожђе.</p> <p>То је био Вишњи најлепши део дана.{S} С Мораве је пирка |
| Прелазила је преко Батал-џамије.</p> <p>То беше један велики празан простор, зарастао у траву.{ |
| аком углу остало је нешто од ње.</p> <p>То ново расположење држало ју је све док се не виде с К |
| е млади муж осећао у самом себи.</p> <p>То су били тешки тренутци.{S} Незадовољан у служби, нес |
| ови фаталну реч још неко у соби.</p> <p>То је Бела одговарала, ма да ју нико није питао, и глед |
| шетати сами?{S} Нису знали рећи.</p> <p>То је било свакако једног дана, кад је Чедомир пратио, |
| тпалу? — изненади га један глас.</p> <p>То беше његова газдарица.{S} Добра <pb n="301" /> жена |
| </p> <p>Ускоро седоше за вечеру.</p> <p>То је била скромна кућа једног државног пушкара у пензи |
| ти — одговори она са сигурношћу.</p> <p>То је била собица у дну ходника, окренута у башту.{S} З |
| ата од собе, а не отварајући их.</p> <p>То је трајало неко време.{S} Ваљда се девојци досади та |
| тавио.{S} То се примећавало по деловима тоалете, у којој је било нешто срачунатости, по сигурно |
| пак, младост и здравље чинили су од ове тоалете њен најлепши оквир.{S} Она је била као створена |
| а усред тих занетих девојака занемарене тоалете, усред тих људи што мисле да од њих зависи круг |
| да им је био представљен.{S} На његовој тоалети видела се велика разлика.{S} Имао је нов таман |
| ине.</p> <p>— Остави те глупости, бог с тобом!...{S} Говоримо о нечему веселијем.{S} Ти си воле |
| еда подозриво испод ока.</p> <p>— Бог с тобом, човече — одговори Клеопатра лако. — Они се воле |
| ћи сама до првог дућана.</p> <p>— Бог с тобом! — чула је забрану унапред. — Шта ће рећи свет ка |
| ез бојазни можеш волети.</p> <p>— Бог с тобом, како говориш, тата — пребаци му ћерка.</p> <p>— |
| о видели!...{S} Како си?...{S} Шта је с тобом?...{S} Нешто си омршавела, али си тим још лепша.. |
| , и грдио свога сина.</p> <p>— Шта је с тобом? — говорио му је тада полагано, суво, не гледајућ |
| је чекала на капији.</p> <p>— Шта је с тобом, Вишња? — дочека је. — Озбиљно сам се уплашила.{S |
| оново тај дивни створ што му се подаје, тог неслућеног анђела који га милује својим крилима, де |
| ија у ватри сунчане светлости.{S} Усред тог великог предела, стајао је Радоје, скромно, готово |
| је себи за то: што год има добила је од тог оца са великим, меснатим носем, од те мајке, коју с |
| ило јасно да није ништа боље судбине од тог коња са пропалим ногама.</p> <p>— Општи ниво!...{S} |
| авише се као стари пријатељи.</p> <p>Од тог доба звали су се по имену, задржавали дуже руку у р |
| и.</p> <p>— То је мој план — трже је из тог размишљања Радојев глас, округао у томе тренутку, м |
| угова; рано је познао понижења, тако уз тог оца сурих, смерних очију, смеђе накострешене браде, |
| ..</p> <p>— Ја и даље остајем противник тог кабинетског социјализма — прекиде га поднаредник, у |
| ежан <pb n="114" /> према њој.{S} И сем тог, она је била болешљива, нервозна девојчица, код кој |
| лико је пута ишла тим путем с Илићем до тог села, које је он називао њеним, правећи илузију на |
| е стресе.</p> <p>Она није видела лице у тог човека, али би га познала у хиљаду других по првој |
| јој наредио да то мора бити свршено још тог јутра.{S} То је била листа за попис становништва.{S |
| <p>Она је сад презирала свога драгана, тога човека са ногама као у роде, с претенциозном <pb n |
| ве што је сретао и није видео ништа.{S} Тога дана није се ништа нарочито догодило лично њему, а |
| Вишња је несвесно пила миље из ваздуха тога дана, опијала се присуством човека који је ишао по |
| то повлачи у себе, те му је ваљада због тога чаршија дала надимак:{S} Јеж.{S} Стеван се није сл |
| > <p>— Не.{S} Не знам, Ја се нисам због тога уписала у школу.</p> <p>— Него због чега?</p> <p>— |
| а је покушао да изврши самоубиство због тога што му се досадио живот.{S} Повреде су лаке природ |
| , кујунџија Марко, јако се наљутио због тога на свог сина и хтео га убити.{S} Занат није ишао н |
| ања да он има од ње да се учи.{S} Поред тога, бојао се да не начини какав испад, имајући већ из |
| , хранили се за истом трпезом.{S} Поред тога, Бела није навикла да јој се задовољства ускраћују |
| кујну своје жене.{S} Кад би му, и поред тога, остало слободног времена, он је износио своја раз |
| опште интересе.{S} У Србији ни сенке од тога.{S} Министарска одговорност пред парламентом онемо |
| станеш неки чиновник, шта ти је боље од тога!{S} Иде ти после плата, а кад остариш, пензионишу |
| , пуне ситне дечице.</p> <p>Нешто се од тога већ остваривало.{S} Велике наднице привлачиле су с |
| јао се кроз бистри ваздух на све стране тога широког пејсажа.{S} Обала се огледала у води тако |
| аје мирна и <pb n="209" /> иста.{S} Пре тога, Радоје се враћао из <hi>Централе</hi>.</p> <p>— Д |
| ци.{S} Она му се учини још ближа што се тога дана осећао изузетно увређен од стране Вишње.{S} Б |
| Слобода, драга, мила слобода, пун идеал тога појма, тако присног свима нама навикнутим на распу |
| во мени?{S} Ја нећу то.{S} Ја се гнушам тога сна.</p> <p>Девојка се уједе за усну.{S} Крв осоли |
| мираза.{S} Ово школе, то је све.{S} Сем тога, моји родитељи очекују од мене, од моје школе... о |
| ги украс за његову собу.</p> <p>— И сем тога, мени је пријатно ваше друштво.{S} Кад разговарам |
| г језика је имао стално двојку.{S} Осим тога, задоцњавао је на часове, трошио много времена на |
| причати о сиротињи свога оца.{S} Место тога, он је прионуо у дућану и лепо помогао старом Осто |
| ио навикао на љубак <pb n="53" /> додир тога девојчета.{S} Најзад, и он је био млад, и он је им |
| очевој кући, обележавало је као повреду тога закона њен потхват да сама извојује свога мужа.{S} |
| рочито жене...{S} За скандалозну страну тога догађаја бринуо се Младен, који је вукао свог учит |
| у себи девојка и одмахну руком.</p> <p>Тога дана врућина би још јача.{S} Сунце се не види као |
| ово их приближи.{S} Она се одушевљавала тој поверљивости свога друга оним унутарњим пламеном, к |
| н.{S} Илић осети извесно сажаљење према тој размаженој девојчици.{S} Она му се учини још ближа |
| } Он је осећао свој лажни положај према тој девојци коју је волео и која га воли, према другој |
| } Хтела је да му се преда одмах, ту, на тој пространој пољани.{S} Његове усне <pb n="290" /> за |
| сећаји да цепа, да мучи, да се свети на тој девојци која му се предавала сва.{S} Парадоксална љ |
| је могуће простије.</p> <p>Прави разлог тој одлуци била је Бела.{S} Она није могла издржати цео |
| ву храброст, закуца на врата и преда се тој голицавој дрхтавици, па док јој она <pb n="115" /> |
| ове болове и ове сладости.{S} Чудила се тој несаници, покушавала да се отресе те узбуђености.{S |
| је био леп човек, он се морао допадати тој госпођици.{S} И као код свих природа које мисле пра |
| је он сувише мали да би могао припомоћи тој промени.{S} И још нешто.{S} Младићу није било добро |
| и све више, као да ју је тамо чекао лек тој грозници.</p> <p>У школи је било као сваки дан.{S} |
| а заметне разговор с њом; говорила је о тој методици, глас јој је дрхтао, бојала се да њена дру |
| </p> <p>Млади човек није хтео да чује о тој операцији која би га лишила очевине.{S} Он је знао |
| н с намештајем.{S} Вешт посматрач би по тој одаји оценио жену која ју је наместила.{S} Матовићк |
| нтије да власт не изигра ове мере.{S} У тој бризи он је смео с ума реакцију простих маса, те је |
| во, тако сиво да се њена црвена блуза у тој прозрачној сивини причињавала као какав велики божу |
| надним сјајем.{S} Да ли се сети да је у тој улици први пут видела свога драгана са његовом доцн |
| држао дућан у главној улици коју чини у тој вароши пут Крагујевац—Ужице.{S} То је била права тр |
| } Чедомир је провео скучено детињство у тој кући где се морао одржавати известан ранг, а где се |
| ао га је искрено.{S} Он је себе видео у тој животињи.{S} Зар он није био тако исто од доброг со |
| и једно другом.</p> <pb n="107" /> <p>У тој средини која је била далеко од праве раскоши, али з |
| о вуче к њој.{S} Хиљада ствари, блиских тој девојци, изашле би му пред очи и нагониле га да је |
| аја којима ће он дати овакав или онакав ток.{S} Она је била врло весела, отварала јако своја не |
| им обичајима које су створили друштво и ток ствари.{S} Чачак је био њено родно место, град у ко |
| n="48" /> од њега, они од којих зависи ток државе и друштвеног живота, не усвоје Чедино мишљењ |
| у кући пошле опет својим старим, мирним током.{S} Тако је Вишња могла сад мислити на себе.{S} Г |
| ни.{S} Зар мислите да ја не умем ценити толике пријатељске услуге, поклоне које сте ми учинили |
| е бризнути у плач... ту, на улици, пред толиким светом.</p> <p>— Збогом.{S} Ми ћемо се видети! |
| вог загрљаја и оног бесног канкана пред толиким светом, није је остављала.{S} Глас часовника на |
| божанство.{S} Наши песници певају песме толиким рекама српским.{S} Зашто ми њу заборављају?{S} |
| ачини живота, потребе, снови, амбиције, толико невероватно разних прилика у којима живе бића шт |
| своје време.{S} Опасно је дуго маштати, толико мислити, толико тражити; боље је пристати на жив |
| Опасно је дуго маштати, толико мислити, толико тражити; боље је пристати на живот, пустити се у |
| ва ускраћују: колико се младић склањао, толико је она трчала за њим.{S} Није марила да ли ће то |
| другим.{S} Толико застора би подигнуто, толико тајна, загонетака решено.{S} Ми смо мислили да д |
| открића долазила су једна за другим.{S} Толико застора би подигнуто, толико тајна, загонетака р |
| као и у његовом спомену.{S} Што је онда толико наваљивао да се <pb n="255" /> опет виде?{S} Шта |
| и, команданти армија...{S} У Србији има толико будала да се за педесет година не роди ниједан и |
| е мисли, он се предаде загрљају који је толико избегавао.{S} Њихове усне се додирнуше.{S} Рамен |
| ика дела, узвишен рад.{S} Гледао сам је толико пута... гледам је и сад, а никад је се нећу нагл |
| ебе, да се сав загњури у њега.{S} Он је толико очекивао ову <pb n="98" /> девојку, да јој каже |
| је за исправке, умочио перо.{S} Имао је толико ствари да каже!{S} Дани су пролазили, а перо је |
| ејано.{S} Чудила се томе питању, јер је толико пута говорила Вишњи о својим намерама.{S} Најзад |
| спомен на оно што јој је Каја рекла пре толико година. „Има“, рекла јој је тада између осталог, |
| се с муком да је остави.{S} Једанпут се толико задржа да га газда-Митар опомену:</p> <p>— Хајд' |
| од којих се бојала, јесу ли оне чисте и толико колико она, каква је та грешка коју је учинила и |
| све.{S} Ја познајем живот.{S} Он вреди толико колико му човек да̑ вредности.{S} Као што видиш, |
| истос, а мало је људи _ко]и су починили толико зла својим милим.{S} Сети се последњег разговора |
| није ни толико рђав колико се прича, ни толико добар колико се мисли.{S} Али има једна сигурна |
| вца.{S} На крају крајева, новац није ни толико рђав колико се прича, ни толико добар колико се |
| анство.{S} Ти си непријатељ, не знајући толико људи, који су опет твоји непријатељи.{S} Ми се с |
| и главе са свога длана.</p> <p>— Не учи толико, разумеш? — прихвати Зарија поново се обраћајући |
| н је оклевао.{S} Он је гледао сваки дан толико људи који се бацају у живот с чудним поверењем у |
| а се пред њим разоружана.{S} Он је знао толико ствари, прочитао толико књига, сипао стране речи |
| .{S} Он је знао толико ствари, прочитао толико књига, сипао стране речи као лавину!{S} Она није |
| ли и садашњег тренутка, Вишњи се десило толико догађаја, да су јој успомене које је другарица с |
| а бележи, он бележи, а ко неће, онда то толико.</p> <p> <hi>Капетан-Машино Зданије</hi>, где се |
| празнике.{S} Он их је волео готово исто толико колико и њу саму.{S} Он је био кадар загрлити пи |
| ема његовом успеху у школи, ставила већ толико пута до знања да он има од ње да се учи.{S} Поре |
| нарочитог договарања, и весеље букне, у толико јаче у колико је дотле избегавано; момци су духо |
| , код које се чежње развијају рано и, у толико јаче, у колико је њено тело трошније.{S} Да је м |
| е механа! — одговори полако.</p> <p>— У толико боље.{S} Још нисам никад била у сеоској механи.< |
| ободне воље коју нам професори доказују толико?</p> <p>Вишња задрхта инстиктивно и не одговори |
| кад је ушла с Чедомиром у кућу и кад су толико остали на само.{S} Она је полагала на мишљење ок |
| очарење, и ћутала.{S} Она није била још толико јака да му баци истину у очи, рекавши му:</p> <p |
| ко се тако одржи, госпођа ће живети још толико колико је живела.</p> </div> <div type="chapter" |
| ад? — упита се Чедомир несвесно.</p> <p>Толико је пута пролазио поред те зграде, а никад није п |
| сак и говор кроз нос одржавао још после толикогодишњег аклиматисања у Београду.{S} Младен је би |
| ајнијим и најтамнијим крајевима Париза, Толстој му је откривао бескрајну Русију с њеним дивљим |
| би их доста било...{S} У програму друга Толстоја само је последња тачка добра, јер је дигао рук |
| ока цена Радојевим чворнатим рукама.{S} Том осећању придруживало се поштовање које су јој улива |
| склони се у страну.</p> <p>Улица је на том месту била раскопана.{S} Од последњих киша нахватал |
| за одмор.{S} Зашто се не зауставити на том месту, зашто ићи даље и питати несигурне хоризонте |
| у све гране државног живота.</p> <p>На том месту тротоар је био узак.{S} Њихова се рамена доди |
| ео утисак на Вишњу.{S} Она се мирила са том вароши, заборављала је на рђаве часове које је у њо |
| {S} Докле ћеш се, бога ти, зевзечити са том твојом философијом!</p> <p>— Зевзечи се сама! — вик |
| е невоље и морално пропадање.</p> <p>Са том мисли почеше и друге да се враћају у младићеву глав |
| то природа може да удеси по каткад над том вароши, широм отвореној мађарским пустарама.{S} Црн |
| гу.</p> <p>Илић се освести потпуно пред том сликом.{S} Цело његово поштење усправи се између ње |
| стићу.{S} Да ли се сети речи које му је том приликом рекао?{S} Да ли је сад био истог мишљења?< |
| Богу.{S} Један део чланова успротиви се том предлогу одлучно, наводећи да социјализам не пориче |
| насмејавши се гласно.</p> <p>Ваљада при том прогута мало дима, те се закашља.{S} Баци цигару и |
| ела сам се Београда, бога ми — рече при том весело и махну руком кроз ваздух.</p> <p>Узеше топч |
| уч испод простирке од прага.</p> <p>При том цела њена млада снага отисну се на њеним хаљинама.{ |
| и на његовом месту можда знао користити том њеном слабом страном и, кад је потребно, уразумити |
| ој казујем, и хтео бих да знам шта ти о том мислиш?</p> <p>Вишњин поглед сукоби се с Радојевим |
| ла у ноћи.{S} Девојчино срце се опијало том идилом.</p> <p>Обично приђе Милева Остојићева.</p> |
| док се не виде с Кајом.{S} Она хтеде по том да надокнади своју срећу, да види, <pb n="246" /> д |
| и.</p> <p>— Шта да радим ? — нађе је по том Милева. — Радоје пије.{S} Да га свет не опази, попи |
| оново требала?...{S} Случајни сусрет по том кишовитом времену унео му је тек, са својом влагом, |
| самљен.{S} Тек овде онде видео би се, у том парчету земље у крај Мораве, засађеном врбама и по |
| > <p>Илић се тада реши да оде сам.{S} У том, одузеше му стипендију.{S} Били су пронашли да се в |
| те способан да вели, лудо, смртно.{S} У том тренутку је имала право.{S} Њено одбијање падало је |
| Младен учио! — насмеја се Бела, која у том тренутку донесе кафу.</p> <p>— Ћути ти, материна ма |
| ије срце, можда једино на свету, куца у том тренутку за њега... на своје лектире, убеђења, на с |
| холози?“ Цело његово биће вукло га је у том тренутку далеко од науке, тамо у ту сивину, ка њего |
| } Остало је само његово тело, које је у том тренутку, наго и покривено платном, као и Вишњино, |
| оба пријатељска.{S} У осталом, он је у том тренутку жељкао једну неостварену жељу за променом |
| поставе за учитељицу.</p> <p>Како је у том селу било празно место, поставили су је одмах.</p> |
| На државни удар... на професора коме у том тренутку скидају букагије с ногу и нуде за министра |
| ез резерве.{S} Тешко ономе који би се у том часу бацио љагом на свемоћ слободе и њене заточнике |
| /p> <p>— Вишња Лазаревна! — чуо би се у том глас неког из њеног друштва, и она је већ заборавља |
| жаве које су стизале са Запада нађоше у том незадовољству узорану њиву, и народ се формира, гот |
| реба више, па да се буде срећан!{S} И у том слатком расположењу, које не потиче из одређених ст |
| био дубоко заузет самим собом и видео у том тренутку цео свој дотадањи живот као једну слику, к |
| иским вратима.{S} То је пошта.</p> <p>У том се чу лупа точкова.{S} Иза угла се појавише поштанс |
| овој пољани усред престонице.</p> <p>У том великом простору видео се само један човек, продава |
| у и спреми се на пљусак грдњи.</p> <p>У том тренутку, девојка полете у правцу њега, пребаци му |
| сна!{S} Оставите ме да сањам.</p> <p>У том тренутку студент се сети Беле, и, поред све оргије |
| едно и друго кад није искрено.</p> <p>У том разговору појави се прво једно кубе сумњиве лепоте, |
| д си нагао?{S} Ти губиш главу.</p> <p>У том, на часовнику у трпезарији изби два сата.{S} Металн |
| коју из дана у дан испуњавају.</p> <p>У том се зачу нека псовка.{S} Један сељак, прљав и исцепа |
| уњено одобри госпођину изреку.</p> <p>У том се Бела врати с пуним тањиром румених кајсија.</p> |
| а, не верујем више у политику.</p> <p>У том тренутку, они су ишли дуж некога зида, преко кога с |
| шта ће наука привредити њој ?</p> <p>У том је изненади отац да се решио да се жени.</p> <p>— У |
| p> <p>— Клеопатра, треба повисити плату том младићу што поучава Младена — рече јој једном муж. |
| а она неће, <hi>штудира</hi>...</p> <p>Том приликом скупило се велико друштво, како је то ретк |
| за њу није постојала, већ брак, муж.{S} Томе је требало очувати, <pb n="99" /> жртвовати све, ж |
| } Одговор није стизао.{S} Она се чудила томе ћутању.{S} Да ли се Чедомир дурио?{S} Можда га пис |
| траке.{S} За првипут, девојка се подаде томе осећају, голицавом, узбудљивом, слађем од свега шт |
| своју другарицу расејано.{S} Чудила се томе питању, јер је толико пута говорила Вишњи о својим |
| у.{S} Али што се пароброд примицао више томе граду, радост се сушила у њеном срцу, обузимала је |
| и овог срећног дана, она хтеде показати томе ђаку да она није мачји кашаљ, да она има нешто виш |
| {S} Он је на тај начин давао свечаности томе раду, сређености својим мислима и пажње ономе што |
| >влада народа</hi>.</p> <p>— Шта је лек томе?{S} Шта би могло заменити парламентаризам?{S} Ниси |
| } Сколише је поново мисли о Чедомиру, о томе шта би било кад би постао њен муж, о њој самој.{S} |
| Дуго смо причали.{S} Било је говора и о томе ко ће ући у кабинет...</p> <p>— Је ли, тата — прек |
| или имали противна убеђења?{S} Ја сам о томе у апсу размишљао дуго, па сам дошао до закључка, д |
| нигде их нема.{S} У исти мах, супротно томе осећању празнине, обузе је страх да не сретне једн |
| се разликовао од осталих трговаца и по томе што се није вајкао.{S} Чак ни на порез.{S} Лепо се |
| клони.</p> <pb n="166" /> <p>Али упркос томе гласу одлучности, који помаже паметне људе у њихов |
| оси девојку...</p> <p>— Ја не налазим у томе ничега чудноватог — рече будући министар. — Ако се |
| тог размишљања Радојев глас, округао у томе тренутку, мек, треперав, као да се одваљивао <pb n |
| pb n="118" /> волела формалности, добар тон, устручавање и <hi>ноблесу</hi>.</p> <p>— Добар дан |
| ње.{S} И она сама се губи, нестаје је, тоне.</p> <p>— Шта ме сад чека?... шта ће бити од мене? |
| ња је уједе за срце.{S} Учини јој се да тоне, да се земља сурвава под њом, да околне планине па |
| } Глас часовника наносио јој оне опојне тонове, шапутао полуразумљиве речи.{S} Она несвесно зба |
| их капута.{S} Преовлађивали су отворени тонови, јаке боје, које код нас не губе још своје симпа |
| } У ушима зујала блага музика, отегнути тонови који опијају.{S} Плаве и модре врвице њихале се |
| >Одговарао је девојци у истом уздржаном тону.{S} Чак да је и могао од њеног оца и њене куће, он |
| <p>— Је л’? — одговори девојка у истом тону.</p> <p>Један нов пламен црвенила лизну јој уз лиц |
| .{S} Негде би зашкрипао ђерам.{S} Варош тонула, љушкала се, разливала у ноћи.{S} Девојчино срце |
| них, мрачних ноћи, чу се пуцањ, јачи од топа, страшнији од грома, као да се земља прецепи.{S} У |
| м мрежастим очима!{S} Ипак, оне осећају топао ваздух, светлост, огроман простор, слободу.{S} Њи |
| на неки давни несрећни случај.{S} Нека топла нада, која се у њој рађала без разлога, испуњавал |
| осташе тако, за један тренутак, слатке, топле, уздрхтале.{S} Пољупци су се понављали после свак |
| се овда-онда код рођаке; кад су настали топли дани, излазили су чешће са њом, па после сваког д |
| ве, њених очију које поздрављају својим топлим погледом рад на добру народа.{S} Слушајући звуке |
| м годинама човек је сав одушевљење, сав топлина, сав љубав.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| к је бунио тај дан, обузимала ју је час топлина, час зима, и она се журила школи све више, као |
| ивиле од прашине.{S} Из њих је била још топлина јаке дневне припеке.{S} Ипак се осећало нешто с |
| се осмејкивао у изненадној и пролазној топлини као старац који се напио добра вина.{S} Вишњу п |
| ни се образи запламише.{S} У срцу осети топлину.{S} Успи уснама и рече:</p> <p>— И Чедомир... ч |
| ротоара.{S} Око срца му је било весело, топло, па и жалосно.{S} Мило му је било што је реакција |
| оварало је нешто у њој, нешто скривено, топло, незнано, а широко и пространо као свет.</p> <p>Д |
| омире.{S} Наше пријатељство је искрено, топло, добро.</p> <p>Млади човек погледа своју другариц |
| ко њих је било лепо јесење вече, сувише топло за то доба, једно од оних чежњивих вечери које са |
| вориште.{S} По калдрми је играло суво и топло сунце које претходи јесењој хладноћи и влази.{S} |
| и усамљену.{S} По стази је било мирно и топло.{S} Једна црвена буба трудила се да се успење уз |
| ироди.{S} У исти мах, око срца јој било топло, меко, празно.</p> <p>— Тако је мирна, пријатна, |
| ола ти је најблагословенија.{S} Седиш у топлој соби и пазиш шта се говори.{S} Не радиш снагом н |
| се ту осећао добро <pb n="140" /> као у топлом гнезду.{S} Дубока тишина је повећавала чаробност |
| да је Чачак постојао пре нас.{S} Чуо се топот опанака, шкрипале арабе, напуњене паприкама.{S} С |
| ило на Чукарици.</p> <p>Онде где избија топчидерски трамвај на друм за Обреновац, нашли су једн |
| и махну руком кроз ваздух.</p> <p>Узеше топчидерски трамвај.{S} Код једне механе, већ ван варош |
| од њих, између две куће видело се парче Топчидерског брда, низ јабланова у подножју, грубе фабр |
| жеови чергаши завршили би на поправци у Топчидеру.</p> <p>— Откуд ти та практичност?{S} Повијаш |
| ела уређена баштица и идилични бунар на точак.{S} Пређоше једну њиву, засађену пшеницом.{S} Зат |
| S} То је пошта.</p> <p>У том се чу лупа точкова.{S} Иза угла се појавише поштанска кола.{S} Арњ |
| нову варош, испреплетане жице, стотине точкова у покрету, гомиле радног народа и беле куће, пу |
| а једна кола <pb n="145" /> с гумираним точковима, што је тада у Београду била још реткост и шт |
| о, лале жутеле, славуји певали.{S} Нова трава клијала је испод трња, снег копнио по <pb n="237" |
| а̑ве длакава, лепљива уста.{S} Хајдучка трава диже скромно свој велики бео цвет.{S} Љутићи су ж |
| оба године ливада је најлепша.{S} Зрела трава злати се, прелива као свила.{S} Међу травкама наз |
| } Било је много сунца.{S} По баштама се трава подмладила.{S} Са пијаце служавке су носиле зелен |
| ветне прашине дигне се изнад ливаде.{S} Траве полегну.{S} Тада се открије, безазлено зачуђено к |
| ег, росног зеленила по сред суве, зреле траве.</p> <p>— Да дивна кола! — кликну гласно, потрча |
| Иза ногу је остајао сив траг превијене траве.{S} Момци и девојке певали су, сустижући се:</p> |
| пешаци утрли, белиле су се у озеленелој трави.{S} Општина је била посадила нешто дрвећа, али ка |
| >Милији душа мирише</l> <l>На свакојаке травице,</l> <l>На зелен здравац планински,</l> <l>На б |
| ва злати се, прелива као свила.{S} Међу травкама назире се разнолико цвеће.{S} Ту је модри слез |
| ке, миришљаве простирке.{S} Дуге, танке травке повијале се према лаком поветарцу, њихале своје |
| сно поље, покривено спрженом, смрдљивом травом, разлупаним кантама, трулим хартијама и осталим |
| један велики празан простор, зарастао у траву.{S} Неколико стаза, које су сами пешаци утрли, бе |
| : пуста калдрма, зарасла у модро-зелену траву, два низа плотова, неколико ниских кућа, остатци |
| ног острва долазио је мирис на покошену траву.{S} На оближњим фабрикама палиле су се лампе.{S} |
| са̑м, ненагледан ни од кога, као дивља травуљина.</p> <p>Само је Матовић заборављао, да је он, |
| о засађено цвеће <pb n="67" /> с дивљом травуљином.{S} Кроз уско лишће од врба промицао је по к |
| е у обележеном правцу стазом обраслом у травуљину.</p> <p>Чедомир је гледао право пред собом.{S |
| зи у ливаду.{S} Иза ногу је остајао сив траг превијене траве.{S} Момци и девојке певали су, сус |
| илика за тебе, геачина ваљевска.{S} Без трага му глава.</p> <p>Илић махну руком кочијашу да пол |
| тан израз одлучности који је прелазио у трагику.{S} Ступио је у политику почетком Осамдесетих г |
| осталом, она је врло мало личила на оне традиционалне младе са обореним очима, које нам је оста |
| ћи противници.{S} Лично за себе, они не траже много.{S} Највише, да се, дошав на власт, провезу |
| ..</p> <p>Али Илић, као и сви људи који траже од своје судбине више него што она може дати, беж |
| је лутао по читаве ноћи да олакша себи, тражећи које љубазно лице да се разговори, да одахне, д |
| латка Вишња, не размишљајући сувише, не тражећи много.{S} Не треба да те је страх да ћеш бити к |
| она одговори право, не заобилазећи, не тражећи помоћна средства:</p> <p>— Треба да се нађемо, |
| ко исто и сестра.{S} Само, рекле су му, тражи десет хиљада динара мираза.</p> <p>— Ништа мање! |
| га изнад места где је пао леш као да га тражи; пуче друга пушка; тица се изви над Дунав, одлете |
| с једне стране из човечјег инстинкта да тражи своју сопствену срећу, пошто-пото, и с <pb n="165 |
| пака.</p> <p>Девојка стеже усне, као да тражи снаге, па настави;</p> <p>— Кад сумирам све што с |
| {S} Иди куд те очи воде и ноге носе, па тражи себи девојку.{S} А кад је нађеш, сети се колико ј |
| У селу је добро свакоме који од њега не тражи више него што оно може дати — одговори она полага |
| о себе, као човек који губи равнотежу и тражи да се за шта ухвати.{S} Жабе су крекетале, попци |
| да изабере.</p> <p>Идеални егоист који тражи целокупност своје среће, Илић је осећао да ће та |
| сети се колико је Вићентије узео, па ти тражи двоструко.</p> <p>Илић је одбијао.{S} Није он вод |
| p> <p>— Тата нема ништа против.{S} Само тражи да свршиш школу.{S} Дотле нам иначе треба времена |
| светлости на свом путу, као што морнар тражи звезду изнад узбурканих таласа, неугашљив пламен |
| жеш?</p> <p>— Ти си лутала по Београду, тражила <pb n="270" /> си себе, своје, време што је про |
| није постављала границе. <pb n="139" /> Тражила је навалице срећу.{S} Опасности су јој годиле.< |
| јој одјек млаких београдских вечери.{S} Тражила је у њима нешто ново, изненадно, добро, нешто ш |
| ла рит, Дунав, светао ваздух, као да је тражила две беле тице.{S} Њихови погледи се сусретоше.< |
| а, на затворена врата, као тица која је тражила да се спасе.</p> <pb n="195" /> <p>— Је ли то и |
| еђење између те две девојке.{S} Бела је тражила задовољство не по осећању него по памети, изази |
| рошким девојкама, седала крај прозора и тражила своје старо задовољство гледајући људе <pb n="5 |
| пољупце као шећерлему, пуцала језиком и тражила још, још, још.{S} О правом животу са стотинама |
| ишној секцији коју је закон наређивао и тражила одлучно да јој се мртвац преда на сахрану.</p> |
| , бацакала ноге, окретала се у балету и тражила очима Чедомира да му пошаље пољубац.</p> <p>Виш |
| чинили ?</p> <p>Доиста, она му је често тражила мараму да је намирише, нудила му бонбоне, китил |
| и газдарица од пансиона да дођу до њих: тражили их по пијаци, киселили сами, куповали их по ори |
| оцијалну правду и уједињење Српства.{S} Тражио је слободу у вери, књижевности, у науци.{S} Све |
| мни шешир у боји и прсник од платна.{S} Тражио је од жене и деце да пазе на одело.{S} Жена му ј |
| књиге, Чедомир је био склон маштању.{S} Тражио је самоћу; уживао у лењом губљењу времена.{S} Ко |
| риродом.{S} Потврђења својим закључцима тражио је у обичним разговорима у друштву, песмама омиљ |
| а, и осмејкиваше се стидљиво, као да је тражио опроштај што је сиромах.{S} Вишња не замери ништ |
| гла.{S} Илић је погледа право.{S} Он је тражио мало светлости на свом путу, као што морнар траж |
| вала у све што је несвесно хтео, што је тражио од живота.{S} Она су му <pb n="91" /> била једин |
| хтео да склапа озбиљније везе, он није тражио <pb n="110" /></p> <p>у њој звезду пратилицу, он |
| ашао оно нешто неодређено што је вечито тражио.{S} Долазио би уредно у школу, задовољавао би се |
| један народни отац да му је један бирач тражио да купи шешир његовој жени.</p> <p>— И он га је |
| S} Нико вас није питао: шта ћете и кога тражите ?{S} Слобода, драга, мила слобода, пун идеал то |
| изичари имају право.{S} Можда је узалуд тражити да се животу да̑ вредност у људском смислу речи |
| је дуго маштати, толико мислити, толико тражити; боље је пристати на живот, пустити се у њега.< |
| дица, друштво, странка којој припадате, тражиће вам такође извесне обавезе.{S} Све је то озбиљн |
| обегла си с ишчупаним срцем.{S} Шта сад тражиш опет?</p> <p>Брод је ишао час средином Дунава, ч |
| преводила с руског.{S} Ко зна докле би трајала та тамна грижа да не доби оно писмо од оца.{S} |
| слика се брисала, срце ћутало.{S} То је трајало неко време.{S} Изненадно осетио би да га нешто |
| собе, а не отварајући их.</p> <p>То је трајало неко време.{S} Ваљда се девојци досади та игра, |
| а свог првог учитеља.</p> <p>То је тако трајало до једног пролетњег поподнева.</p> <p>Прелазила |
| еба осудити.</p> <p>Ко зна колико би то трајало, да се стари Матовић не разболе и умре.{S} Овај |
| скромно, тешећи се да то неће увек тако трајати.{S} Имала је четири детета: најстарију ћерку, П |
| јер је сваки рад... нарочито овај који траје више година, врло тежак, огромно тежак...{S}" Он |
| ло цвеће.{S} Пред њима се појави широка трака Дунава.</p> <p>— Ти си одсела на Врачару? — преки |
| подножју, грубе фабричке зграде, светла трака од Саве, једна зелена ливада и цела железничка ст |
| ош две девојчице, близнакиње, с црвеним тракама у коси, слободне, радознале и пуне прича о мачк |
| здух су се преплетале оне плаве и модре траке.{S} За првипут, девојка се подаде томе осећају, г |
| у ред, стајали су непомични.{S} Сребрну траку велике реке није кварио никакав брод.{S} Од Беогр |
| мо се растали — рече у себи Илић кад се трамвај удаљи. — Боже мој!{S} А мени се чини да је то б |
| панцима као посред села.{S} Тек, коњски трамвај замењен је електричним, а на пољани Батал-џамиј |
| латке!...</p> <p>После се појави коњски трамвај.{S} Удар копита одјекивао је у такту по мирном |
| ици.</p> <p>Онде где избија топчидерски трамвај на друм за Обреновац, нашли су једну клупу и се |
| м кроз ваздух.</p> <p>Узеше топчидерски трамвај.{S} Код једне механе, већ ван вароши, сиђоше с |
| је несреће последњих година, електрични трамвај <pb n="268" /> је носио другарицу његових млади |
| жина росе, задах трулог лишћа.{S} Један трамвај <pb n="79" /> шкрипао је уз брдо; електрична св |
| и сата.{S} Ти си слободан?...{S} Ево ми трамваја — додаде затим. — Ја ћу бити тачна.{S} Збогом. |
| беху избили на Теразије.</p> <p>— Ја ћу трамвајем... — примети девојка.</p> <p>— Не, ја те нећу |
| иле писале су само о укопним друштвима, трансвалском рату и, за добре паре, кадиле владу.{S} Ис |
| волујска кола.{S} Рђаво обучени сељаци трапали су у опанцима као посред села.{S} Тек, коњски т |
| соја: високе ноге, развијене сапи, мали трбух, длака као свила.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — викал |
| Газдарица је имала жилав врат и пупаст трбух.{S} Рекао јој је да се не брине, оставио листу на |
| анином и ударио га тако страшно ножем у трбух да га је послао на онај свет, па после умакао и у |
| острешене браде, ниског раста и великог трбуха, чиновничића с малим квалификацијама који је мор |
| ким тефтерима њеног газде, неког малог, трбушастог Маћедонца, кисело насмејаног лица и кривих н |
| авиле су пошалице на рачун једна друге, трбушати катихета им се чинио врло знаменита личност, з |
| Изгубили смо много у нераду, у јаловом трвењу.{S} Народи око нас неће чекати да ми добијемо вр |
| о је на часове, трошио много времена на трговање с поштанским маркама, свађао се с ђацима око п |
| њака и емаљираних шерпи.{S} Газда-Митар трговао је још са житом, стоком, шљивама.{S} Код њега с |
| представника.{S} Поред глумца седео је трговац, поред студента официр, поред чиновника обућар. |
| у роби.{S} Он се разликовао од осталих трговаца и по томе што се није вајкао.{S} Чак ни на пор |
| неколико великошколаца, један Јеврејин, трговачки помоћник, па и по који радник.{S} Сваки од њи |
| хук шиваће машине, студирао физиономије трговачких помоћника који су доносили робу на избор, чу |
| т Крагујевац—Ужице.{S} То је била права трговина, с двокрилним вратима, обојеним фирнаезом, са |
| е су још две три нове куће.{S} Неколико трговина улепшали су своје излоге.{S} Уличне лампе нису |
| сте, углављен између једне папуџинице и трговине са старим књигама.{S} Ништа не свраћа пролазни |
| дућану.{S} Газда-Митар имао је среће у трговини.{S} Послови су ишли добро.{S} Ипак је нешто пе |
| свршио два три разреда, после ступио у трговину у Београду, па онда прешао у државну службу, д |
| е могла обитавати породица једног мањег трговца као и једног бољег радника: ништа у њој није да |
| леопатра.{S} Нашла је једног јеврејског трговца који је дао намештај на отплату.{S} При избору, |
| ић, жив, окретан, прав.{S} Ћерка једног трговца, она је несвесно осећала колико је висока цена |
| /p> <p>— Слобода штампе је изиграна.{S} Трговци су се уселили у њен храм.{S} Јавну реч је заглу |
| њима видели се бољи чиновници, имућнији трговци, расположени такође, румена лица и задовољних о |
| Не, изгледало му је то пазарлук, као да тргује са кожом свог <pb n="26" /> рођеног оца.{S} Та к |
| > узбуђење. — Да, извршна власт, влада, треба да представља у суштини целокупан народ, његове с |
| сапутница у животу.</p> <p>— Клеопатра, треба повисити плату том младићу што поучава Младена — |
| а скупе и некорисне бирократске машине, треба да му га она враћа тиме што ће му осигурати безбе |
| ш.{S} И онда, знаш како је, чича-Митре, треба помислити на све.</p> <p>— Право велиш — одговори |
| врло радо читала.</p> <p>— Још је рано, треба ми још рада, читања, спреме.{S} Више пута узмем п |
| тивно.{S} Треба видети у чему је ствар, треба се уверити — говорила је себи.</p> <p>Али како?</ |
| збуђује; неспособан ма за какву акцију, треба му читаво решење да уђе у дућан и купи какву ситн |
| S} Али овде, Вишњо, ми још немамо базе; треба прво створити политичке слободе, без којих се не |
| е могу замислити поједине организације; треба од ове оријенталне сатрапије начинити правну држа |
| држи предавање — истину не треба крити; треба је послушати, рећи је увек, и увек радити тако да |
| 6" /><hi>како</hi> и <hi>зашто</hi>.{S} Треба признати, Илићу, наука остаде нема пред Непознати |
| гу замењују често вештина и природа.{S} Треба му показати делом, ову државу у ствари начинити њ |
| остаће тесни, ваша схватања плитка.{S} Треба храбро поћи ка идеалу нове жене, јер нама требају |
| а неприлике у животу.{S} Ти си млад.{S} Треба ти времена.{S} Ти си познат у твојој генерацији.{ |
| да имаш стрпљења.{S} Ти ћеш успети.{S} Треба ти да створиш коју везу...</p> <p>— Која вајда!{S |
| .{S} Ја још не знам ништа позитивно.{S} Треба видети у чему је ствар, треба се уверити — говори |
| у своју корист парламентарну свемоћ.{S} Треба ли се одрећи те користи кад је у питању држава и |
| ељака треба научити читању и писању.{S} Треба га увести у тајне нашега доба, где човечју снагу |
| сно.</p> <p>— Имате ли мало хартије?{S} Треба ми за потпалу? — изненади га један глас.</p> <p>Т |
| , не тражећи помоћна средства:</p> <p>— Треба да се нађемо, па да се објаснимо; да се разговори |
| ша очекује као благодат небесни, Морава треба да се разлива у многоструки сплет зелених поточић |
| о је несрећан овда онда.{S} Оно од чега треба да се бојиш јесте да не будеш... као ја, несрећна |
| е чинио као његов лични непријатељ кога треба савладати, и он га је презирао као тиранина чију |
| ио да у њој <pb n="4" /> седи неко кога треба чувати.{S} Управо, та му је кућа тек тада пала у |
| е за нову играчку коју је добила и која треба да је поред ње кадгод јој се прохте.{S} Међутим, |
| — Наш народ треба просветити.{S} Сељака треба научити читању и писању.{S} Треба га увести у тај |
| практичног смисла.{S} Читао је да жена треба да слуша мужа.{S} То му се увртило у главу и није |
| је воли... они се поново воле...{S} Шта треба више, па да се буде срећан!{S} И у том слатком ра |
| .{S} Келнер, један полић!{S} Ето, такав треба да си.{S} У природу, у природу!...</p> <p>— Моје |
| као жишка у дувана.</p> <p>— Наш народ треба просветити.{S} Сељака треба научити читању и писа |
| маша дужину једног живота.{S} Те циљеве треба оставити деци срећнијих народа.{S} Они су за нас |
| вој жени.{S} У противном, глупости које треба осудити.</p> <p>Ко зна колико би то трајало, да с |
| била изашла.</p> <p>— И ово, и ово, не треба ми ништа — и бацао је белешке, писма, књиге, фото |
| но стање у којем се налази наш свет, не треба губити из вида.{S} Јер наш свакодневни живот и ми |
| Јеси ли видео да сам имала право!{S} Не треба гојити прасе у очи божића...{S} Све је спремно.{S |
| шљајући сувише, не тражећи много.{S} Не треба да те је страх да ћеш бити каткад несрећна; то је |
| као о прву сметњу и сад очајаваш.{S} Не треба бити тако осетљив на неприлике у животу.{S} Ти си |
| штао великодушно, говорећи:</p> <p>— Не треба људима замерити, то су <pb n="103" /> била зла вр |
| није засенуо мој положај, а он на то не треба да рачуна ни колико ја.{S} Нико у Србији није сиг |
| овић, као да држи предавање — истину не треба крити; треба је послушати, рећи је увек, и увек р |
| ажи да свршиш школу.{S} Дотле нам иначе треба времена око девојачке спреме...{S} Де, пољуби рук |
| <p>— Пиши јој, болан, мајка је, а тетки треба мало, па да је заболи глава.</p> <pb n="28" /> <p |
| станем.{S} Наши људи су прости.{S} Мени треба...</p> <p>Овде се Остојић заустави као опоменут ј |
| нама самима који не варају никад. „Мени треба један искрен друг“ — хтео је рећи — <pb n="73" /> |
| му жена рече.</p> <p>— Све имаш што ти треба, па опет ништа од тебе — додаде жалосно. — А кад |
| ужа; по њеном мишљењу један сиромах ђак треба да је задовољан што улази и у дечју собу; <pb n=" |
| опатра — примети хладно Матовић. — Брак треба да је резултат слободног размишљања.{S} Бојим се |
| ом гласова решено је да парламентаризам треба помоћи — говорио је Петар Зечевић, омален, сувоња |
| мала република.{S} Свега имамо што нам треба: пилића, прасади, вина, књига.{S} Дан нам прође к |
| гласа и светлих очију. — Јер еволуцијом треба припремити револуцију...</p> <p>— Ја и даље остај |
| аватну, погледао да ли су му нокти како треба, па одлазио на ручак, пењући се уз кратке, камене |
| Вишња га пусти да говори.</p> <p>— Само треба претворити речну снагу у електрицитет — продужи д |
| осле се навикао.{S} У стану је имао што треба скромном човеку.{S} Матовић је био пријатан према |
| јатељица, боже сачувај.{S} Нашем народу треба много да чита, да се просвећује, да се учи; он је |
| н да је наш свет добра раса.{S} Само му треба поуке.{S} Оставимо модерне жене нека брину своје |
| че у себи:</p> <p>— Он се вара.{S} Њему треба друга жена... жена која ће се посветити цела њего |
| народа.</p> <p>— Да.{S} Нашем женскињу треба поуке.{S} У округу нема више од три четири школе |
| борбу између тих неједнакости.{S} Новац треба разумети, па га онда без бојазни можеш волети.</p |
| ни то мало простије.</p> <p>— Ето, нама требају добри радници, занатлије, агрономи, учитељи, оф |
| абро поћи ка идеалу нове жене, јер нама требају жене на висини наших дана, жене ослобођене свих |
| лијанског издања <pb n="157" /> која је требала да представља састанак Ромеа и Јулије.{S} Стакл |
| {S} Бела са другом сестрицом.{S} Она је требала да држи под присмотром обе девојчице те да тако |
| ворити, наћи у тренутку реч која јој је требала.{S} Кад је давала своја мишљења, реченице су јо |
| ала просто да је урадила нешто што није требала учинити; и то ју је болело.{S} Куд се окрене чи |
| т виде?{S} Шта му је сад девојка поново требала?...{S} Случајни сусрет по том кишовитом времену |
| за размишљање.{S} Часови су пролазили, требало се журити за воз, и она приону око свога кофера |
| писа остало врло мало, готово ништа.{S} Требало је почети све из нова.{S} Али се он осећао несп |
| или не донесе, нови друштвени склоп.{S} Требало му је нечег новог, разонођења, могућности да се |
| дана, шеснаест година, шеснаест векова требало му је да пређе од уранка на једној падини Рудни |
| азишли.{S} Али се не усуди, јер би онда требало да исприча своје везе у кући министра Матовића, |
| </p> <pb n="50" /> <p>У очи дана кад је требало да се растану, начинили су велику шетњу, обишли |
| ворила о неговању поврћа.</p> <p>Сад је требало ићи у Чачак.</p> <p>— Ти се нећеш вратити отуда |
| , књижевности, у науци.{S} Све снаге је требало уложити у борбу за слободу.{S} После ће доћи ос |
| сама попуњавала своје потребе и где је требало новца само нешто за порез или молитву. <pb n="2 |
| је постојала, већ брак, муж.{S} Томе је требало очувати, <pb n="99" /> жртвовати све, живети та |
| аљим од непосредних суседа.{S} За то је требало извршити две три велике финансијске операције.{ |
| {S} Радио је за испите више него што је требало.{S} Читао је књиге, новине, књижевне листове не |
| кући се кувало двапут више него што је требало, просипало се, бацало, раздавало суседству, и н |
| S} Није се разумевао у коњима, али није требало много вештине па да види да је та животиња одли |
| ји пређе нагло из светлости у помрчину, требао је један тренутак, па тек да види где се налази. |
| лицу јој је почивао отмен умор, који је требао да покаже свету колико сирота жена има посла око |
| Преварио сам се у Дарвина.{S} Шта ми је требао Дарвин ?</p> <pb n="300" /> <p>Да је на његовом |
| Кроз који месец свршиће школу.{S} Неће требати да се мучимо око мираза.{S} А што су млади?...{ |
| без марјаша, а није мислио да ће му што требати, па да узајми.{S} Он то призна, и осмејкиваше с |
| кући.{S} Мела је собе, пропирала рубље, требила поврће, кувала запршке.</p> <p>— Остави, дете — |
| /p> <pb n="223" /> <p>По ручку пређе на трем.{S} Пролетња пилад грабила су се у дворишту око мр |
| не ради ништа, и приста.{S} Они пређоше трем.{S} Један стари човек, који је стајао у удубљењу н |
| е мајка, која се помоли уз степенице од трема. — Теби није добро?{S} Ти си болесна ?</p> <p>— В |
| ! — размишљаше девојка, повукавши се из трема у своју собу, као рањена тица.</p> <p>Ту је било |
| <pb n="93" /> <p>Шетали су по школском трему и чекали да се отвори библиотека.{S} Распуст се п |
| ијара и ђубришта.{S} Оне су излазиле за тренутак из тих јадних кровињара, којима би пожар учини |
| . </p> <p>Девојка се склони од ватре за тренутак.{S} Онда узе неки други посао.{S} Радила је дв |
| овек, више мушкарац.{S} Они остадоше за тренутак забезекнути једно пред другим.{S} Чедомир је с |
| S} Свега може бити.</p> <p>Остали су за тренутак једно наспрам другог, неми, без речи.</p> <p>С |
| суза.{S} Ако остане с Чедомиром још за тренутак, осећала је да се неће моћи савладати, да ће б |
| .{S} Да, време пролази, и једанпут дође тренутак кад се мора имати храбрости и прекинути на кра |
| ака решено.{S} Ми смо мислили да долази тренутак кад ће наука открити велику тајну, одговорити |
| овом небу, осветлити га чаробно за који тренутак, па се после изгубити, остављајући студента да |
| расположењу.{S} Стид ју је био за онај тренутак заборава који се десио кад је Чедомир био у ње |
| пише за његове, и осташе тако, за један тренутак, слатке, топле, уздрхтале.{S} Пољупци су се по |
| <p>Кад Вишња оде, Чедомир оста за један тренутак гледајући у правцу где се она изгубила.{S} Зат |
| сандра.</p> <p>Вишња оста тако за један тренутак.</p> <p>— Буржоа! — рече презриво.</p> <p>На њ |
| е укрстише.{S} Они осташе тако за један тренутак, чврсто загрљени, као да су хтели задржати сре |
| кутовима се дизао мрак.{S} Наста један тренутак потпуне тишине.{S} И две се жене загрлише, тру |
| аза госпа-Клеопатра.</p> <p>Прође један тренутак, тих, мучан, дуг као вечност.</p> <p>Нико не р |
| з светлости у помрчину, требао је један тренутак, па тек да види где се налази.{S} Ову приземну |
| авлији — додаде госпођа после неколико тренутака. — Празна је, држим само неколико венаца лука |
| ажем, госпођо!... — рече после неколико тренутака оклевања. — Ја на то питање нисам мислио.</p> |
| казати.{S} Младић се сећао тек доцнијих тренутака, кад су били одмакли далеко од универзитета и |
| ђу живота у девојачкој школи и садашњег тренутка, Вишњи се десило толико догађаја, да су јој ус |
| рци падали су сад обилно.</p> <p>И овог тренутка, арап је чекао да се кола напуне откопаном зем |
| е своју саучесницу.{S} Презао је сваког тренутка да га не дочека љутито лице њеног оца или мајк |
| која је бујала у њеним грудима и сваког тренутка јој истеривала стид на образе.{S} Иначе, у све |
| еограда, за стотину векова од присутног тренутка, на ум му је, без икакве везе, долазило питање |
| било на заласку.{S} То беше онога истог тренутка кад је Чедомир Илић излазио из куће Матовића.{ |
| } Дубока тишина је повећавала чаробност тренутка.</p> <p>— Дођи ми једне ноћи — рече му она изм |
| о осећању него по памети, изазивала ове тренутке, пила њихово опасно пиће, свесно и прибрано, к |
| размишљања Радојев глас, округао у томе тренутку, мек, треперав, као да се одваљивао <pb n="72" |
| ирно, не мислећи ни на шта.{S} У једном тренутку учини јој се да ће се успавати.{S} Али ју је ј |
| ала свеједнако и јогунасто.{S} У једном тренутку сунце разби облаке.{S} Оно се указа светло, бе |
| живот, Чедомир прекиде пољубац у једном тренутку, зажелевши да види своју драгану, да је види ц |
| га гласно, претили му.</p> <p>У једном тренутку, неко примети да се нешто црно гиба на таласим |
| , примедбама о времену.</p> <p>У једном тренутку, ИлиН подиже очи и погледа поред себе.</p> <p> |
| пособан да вели, лудо, смртно.{S} У том тренутку је имала право.{S} Њено одбијање падало је врл |
| ден учио! — насмеја се Бела, која у том тренутку донесе кафу.</p> <p>— Ћути ти, материна мазо — |
| срце, можда једино на свету, куца у том тренутку за њега... на своје лектире, убеђења, на себе |
| зи?“ Цело његово биће вукло га је у том тренутку далеко од науке, тамо у ту сивину, ка његовој |
| тало је само његово тело, које је у том тренутку, наго и покривено платном, као и Вишњино, почи |
| пријатељска.{S} У осталом, он је у том тренутку жељкао једну неостварену жељу за променом сада |
| државни удар... на професора коме у том тренутку скидају букагије с ногу и нуде за министра... |
| дубоко заузет самим собом и видео у том тренутку цео свој дотадањи живот као једну слику, као ј |
| спреми се на пљусак грдњи.</p> <p>У том тренутку, девојка полете у правцу њега, пребаци му руке |
| !{S} Оставите ме да сањам.</p> <p>У том тренутку студент се сети Беле, и, поред све оргије стра |
| е верујем више у политику.</p> <p>У том тренутку, они су ишли дуж некога зида, преко кога су се |
| S} Она није умела тако говорити, наћи у тренутку реч која јој је требала.{S} Кад је давала свој |
| искључиво мушкарцима.{S} Походили су је тренутци сумње.{S} Нико јој није умео тачно рећи њена п |
| о у самом себи.</p> <p>То су били тешки тренутци.{S} Незадовољан у служби, несрећан у кући, он |
| у, на буну.{S} Што му се допадало у тим тренутцима код Беле, то беше нешто више од њене лепоте, |
| , мушких црта, буљавих очију, које су у тренутцима живости изгледале као да хоће да искоче из г |
| "111" /> <head>X</head> <p>У тим мучним тренуцима, Илић је, безмало, мрзео своју драгану и веро |
| пље мастила пале у светло белило између трепавица.{S} Та глава је заводила, бркала мисли, одвла |
| јев глас, округао у томе тренутку, мек, треперав, као да се одваљивао <pb n="72" /> од самог ср |
| ло у дубину душе, да јој је сваки живац треперио.{S} А пријатно, јер је то све било њој симпати |
| ази из срца.{S} Ћутали су.{S} Ваздух је трептао око њих позлаћен косим зрацима сунца.{S} Он узе |
| ма ко да ми купи.</p> <p>На улици се чу тресак тарница.{S} То је пошта одлазила даље.</p> </div |
| олошким редом; закључавао их по двапут, тресао катанцем још ради сваке сигурности.</p> <p>Одгов |
| рница што су се дрмале и <pb n="247" /> тресле преко излокане калдрме.{S} Свет измешан, доста с |
| елели испод згрчених усана.{S} Груди се тресле.</p> <p>Чедомир притрча девојци.{S} Њена слика м |
| е појавише поштанска кола.{S} Арњеви се тресли.{S} Један путник је промаљао радознало главу кро |
| а ма како ви решили.</p> <p>Поднаредник тресну чизмом.</p> <pb n="148" /> <p>— Узмите чаја, Ива |
| одавао му је потпуно прописан поздрав, треснувши чизмом и кочећи очи.{S} Куварица је стишавала |
| : једна је била гвоздена, друга дрвена, трећа на ногаре.{S} Ту собу је могла обитавати породица |
| дно кубе сумњиве лепоте, па онда друго, треће...</p> <p>— Што у Београду воле ове лимане <pb n= |
| жбеник мртвачке спреме. — Ја терам кола треће класе.</p> <p>— Ако пак хоћеш да будеш задовољан |
| сања у Београду.{S} Младен је био пао у трећем разреду из два предмета — освета реакције! како |
| аље.{S} После њих долазили су други, па трећи, брзи, дурновити, као неке фантастичне животиње.{ |
| грађевине, којој су мајстори довршавали трећи спрат.</p> <p>Ту примети гомилицу света која се и |
| ина се видела по раму од огледала.{S} У трећој одаји, која је замењивала салон, Илић није био н |
| , певали револуционарне песме и ишли на трећу галерију да гледају <hi>Ткаче</hi>.{S} После би у |
| г плота, неке девојке одломиле грану од трешње, па тако беру и једу.{S} По кафанама се чуо жаго |
| а кад су изашли из кафане, закључио је трештен пијан:</p> <p>— Јест, кажем ти... нема ни добра |
| министар?</p> <p>— Зини да ти кажем! — трже се стари господин, па пређе на своје дело о земљор |
| ви? — пребаци јој мајка.</p> <p>— Ју! — трже се девојка. — Младене донеси.</p> <p>Дечко устаде |
| > <p>— Збиља, како се осећаш у Чачку? — трже се сајџија из ових сањарија.</p> <p>Девојка поцрве |
| , земаљскији.</p> <p>— То је мој план — трже је из тог размишљања Радојев глас, округао у томе |
| ета.{S} Он је узе за руку.{S} Она се не трже.{S} Он продужи свој нагиб и притиште један кратак |
| ах, подајући се своме срцу.{S} После се трже брзо, нагло и одби.</p> <p>— Не, не могу.{S} Журим |
| Он узе за руку своју другарицу; брзо се трже, њена рука била је хладна као мртва.{S} Он је поно |
| се скоро вратити.</p> <p>Часовничар се трже.{S} Пространа, тиха туга, као зимњи дан, рашири се |
| се дође већ до немогућности, младић се трже.{S} Жалосна стварност приказа му се тада исто тако |
| ано лице грчило се нервозно, а прсти су трзали штит од качкете.{S} Девојка га је слушала с пажњ |
| показа се као најизвежбанија нудиља.{S} Три дана и четири ноћи није напуштала болесничке собе.< |
| самоубица и склопи очи поново.</p> <p>— Три дана нам говори да хоће да се убије — умеша се једа |
| парче једне шумице: врхови од јела, два три јасена, широко лишће од ораха и букет процветале зо |
| ти часови!{S} Није их било више од два три преко дана.{S} За њих се није морало спремати.{S} Н |
| уга прну у вис, па се врати, начини два три круга изнад места где је пао леш као да га тражи; п |
| ушавао да продужи гимназију, свршио два три разреда, после ступио у трговину у Београду, па онд |
| есму!{S} Остала су је у памети само два три стиха из средине: ...{S}И мислио тада — Ко зна какв |
| </p> <p>— Имам троје деце — рече. — Сва три су мушкарци.</p> <p>Али Вишњу не остави спомен на о |
| у једно пространо двориште, ограђено са три стране јевтиним становима.</p> <p>Вишња притисну кв |
| у треба поуке.{S} У округу нема више од три четири школе за женску децу.{S} Али шта ће теби уни |
| простирале дуге пољане, ниска брда, две три вароши и велико београдско небо.{S} Могло је бити о |
| уједначено кроз вечерњу тишину.{S} Две три звезде боцкале су један крај неба.</p> <p>Двоје мла |
| дине плаћао уредно.{S} Доцније нађе две три лекције и живљаше скромно, у маленом колу знанаца, |
| уседа.{S} За то је требало извршити две три велике финансијске операције.{S} Нашло се људи доис |
| брат, артиљеријски поднаредник, још две три великошколке, неколико великошколаца, један Јевреји |
| ного променила.{S} Подигнуте су још две три нове куће.{S} Неколико трговина улепшали су своје и |
| S} Није то за наше жене!{S} У земљи где три четвртине народа не зна ни читати ни писати, велико |
| ачји кашаљ, да она има нешто више од те три постеље и бакреног посуђа.{S} Стога она позва млади |
| не оближње часовничарске радње показаше три, она се појави пред Двором.{S} Ишла је одмереним ко |
| ја.</p> <p>На часовнику у дворишту изби три сата.</p> <p>— Хајдемо у библиотеку! —рече Илић.</p |
| Раштркани Београд, који се ломио преко три брда, био је као створен за поверљиве састанке.{S} |
| пружи му руку. — Сутра на овом месту, у три сата.{S} Ти си слободан?...{S} Ево ми трамваја — до |
| есту само једну чашу, па тако изређа до тридесет кафана...{S} Кад се напије, ухвати се за телег |
| Ту се оженио, подоцкан, кад му је било тридесет година, ћерком једног поштара.{S} Баш одмâх по |
| држао лекције.{S} Она је била испуњена трима постељама, међу којима се свака разликовала: једн |
| ело.{S} Трипут је потом глог обелио.{S} Трипут се лала зажутела у школском врту.{S} Трипут је с |
| о је пролеће кад је дошла у то село.{S} Трипут је потом глог обелио.{S} Трипут се лала зажутела |
| ут се лала зажутела у школском врту.{S} Трипут је славуј пропевао у шипражју поред Млаве.</p> < |
| о госпа-Матовићка.</p> <p>— Јест, јест, трице и кучине! — понови девојка јогунасто и искрено. — |
| воле...{S} А свет, фамилија, новац?{S} Трице и кучине!...</p> <p>— Бела! — прекори је лако гос |
| на љубав!... — подсмехну се министар. — Трице и кучине.{S} Данас нам вичу живео, а сутра, на не |
| {S} Други <pb n="263" /> су се губили у тричарије, уживали кад би код деце изазвали дивљење, ст |
| Оно је врло лепо кад је вашар, окружна трка, задушнице... нарочито кад <pb n="303" /> су задуш |
| ном.{S} Лево се видик губио преко голог Тркалишта, па на Седам Кућа све до планинског склопа ок |
| ика је царева ливада</l> <l>На њој нема трна ни грмења.</l> <l>Само има до две вите јеле.</l> < |
| певали.{S} Нова трава клијала је испод трња, снег копнио по <pb n="237" /> околним висовима, в |
| отрча за њим и једва га ухвати у једном трњаку.{S} Кад се окренуо и пошао ка својој другарици, |
| } Једно јато врабаца крештало је лево у трњаку.{S} Он се окрену тамо тако да му се лице није ви |
| {S} У клисури, где је дотле расло дивље трње и аптовина, а мртву тишину оживљавао тек шум какве |
| то било ново, изгледао би да се увио у тробојку какве црначке републике.{S} Време, киша и свак |
| не стражаре од дасака, обојене у српску тробојку и с дрвеном јабуком на врху.</p> <p>— Шта му ј |
| ш и пали општинске фењере, истакнуте на тробојним дирецима по ћошковима.{S} Свака гостионица им |
| па је била обамрла. <pb n="63" /> Двоје троје новине које су излазиле писале су само о укопним |
| или свирепо задовољство што су сад сви троје несрећни?...{S} Улица је остала готово иста.{S} Д |
| е мој ћаћа пусти с робије.</p> <p>И сви троје су тако веровали у брзо и потпуно помиловање Јова |
| на своју школу, на децу.</p> <p>— Имам троје деце — рече. — Сва три су мушкарци.</p> <p>Али Ви |
| S} Шта то смета?{S} Она је ишла уморно, тромо, али све даље.{S} Можда је ипак нешто остало од њ |
| , луксузна простирка, два зелена суда с тропским биљкама у врх степеница и најзад унутрашња вра |
| не државног живота.</p> <p>На том месту тротоар је био узак.{S} Њихова се рамена додирнуше.{S} |
| о хита.{S} Свет му је сметао, те сиђе с тротоара.{S} Око срца му је било весело, топло, па и жа |
| лак.{S} Света је било пред кафанама, по тротоарима.{S} Врапци се чули на крововима, у олуцима.{ |
| да је ваздух био као у купатилу.{S} По тротоару је било доста света, оно лепог света што празн |
| } Роба из дућана гомила се безбрижно по тротоару.{S} По прозорима <pb n="208" /> се црвене уски |
| пут, настављајући да звижди.</p> <p>По тротоару, с друге стране, ишле су две жене, с марамом н |
| стајало му је још нешто за дуван, ситан трошак и по коју књигу. <pb n="84" /> Хранио се на кред |
| овом.{S} Ови млади људи једу врло мало, троше што год имају на новине и брошуре, читају на дохв |
| ли има једна сигурна ствар.{S} Човек се троши између два акта који се називају: хтети и моћи.{S |
| {S} Осим тога, задоцњавао је на часове, трошио много времена на трговање с поштанским маркама, |
| .{S} С невином вером у будућност, он је трошио своје младе године радећи да буде достојан повер |
| еме, као сироче — бранила је госпођа те трошкове пред министром.</p> <p>Бела је посвећивала Или |
| се иде од куће, можда на страну, па су трошкови велики, а...{S} Није довршио реченицу, јер ниј |
| и, у толико јаче, у колико је њено тело трошније.{S} Да је место Чедомира, високог, мршавог сту |
| његовог наручја и побегла к вратима од трпезарије.</p> <p>— Шта ли ради служавка? — рече она к |
| задржати срећу коју су нашли.</p> <p>Из трпезарије је допирало звецкање тањира и ножева.{S} Пос |
| биш главу.</p> <p>У том, на часовнику у трпезарији изби два сата.{S} Метални звук је одјекивао |
| е, у овом салону... служавка је брисала трпезарију... ти си се бакћао око новог устава.{S} Ју, |
| ило се у салон, да би служавка очистила трпезарију.{S} Стари господин би се извалио поребарке н |
| грубошћу у гласу, кад је Илић улазио у трпезарију, док се госпођа смешила благонаклоно, климал |
| , први ђак, сталан гост на министарској трпези, па која вајда: несрећан си као све ове пропалиц |
| под једним кровом, хранили се за истом трпезом.{S} Поред тога, Бела није навикла да јој се зад |
| ео само себе, те је веровао да би с њим трпело и све друго: његови ближњи, друштво, држава, чов |
| дити — одговори јој он гласом који није трпео примедбе.</p> <p>Кад дође на Велику Школу, Лазаре |
| <p>— Чисти се из наше куће...{S} Још да трпим којекакве трутове!</p> <p>На крају једног таквог |
| али патлиџани.{S} Рит је био пун зелене трске.{S} Неколико јабланова, посађени у ред, стајали с |
| ву на овај глас.{S} Он му је звонио као труба војске која иде у помоћ, као поклич на освету, на |
| пејзаж.{S} И док је дим пузио у модрим трубама ка чистом плаветнилу осветљеног неба, њега обуз |
| ек форме ради.{S} Из вароши се доносиле трубе платна, разне чипке, конци, свила, модни журнали. |
| је ишао средином улице, носио на глави трубу од фонографа и певао колико га грло доноси једну |
| је ту кућу подигнуо и очувао.{S} Колико труда, колико брига, колико уздаха око плаћања дуга код |
| угачко и на широко о примени електрике, трудећи се да га својим здравим разумом схвати што боље |
| пуне тишине.{S} И две се жене загрлише, трудећи се да утеше једна другу.</p> </div> <div type=" |
| из унутрашњости који гледа своје књиге, труди се да одговори свима дужностима, води бригу о дне |
| ена преко шесдесет година, још дурашна, трудила се, како само може, да угоди својим гостима.{S} |
| воје мисли за свакидашње кућне ситнице, трудила се да се сети лица чија се имена спомињу, мешал |
| ило мирно и топло.{S} Једна црвена буба трудила се да се успење уз један камичак. <pb n="76" /> |
| ора <pb n="304" /> са Вишњом.{S} Она се трудила да се врати на пут којим је ишла пре него што г |
| у изгледале велике, ружне.{S} Узалуд се трудила.{S} Њена права симпатија била је давно оставила |
| тала ове обадве широке царевине мисли и трудила се да их разуме обе и да их помири.{S} Говор ње |
| вота борио против реакционарних власти, трудио се да у своје законе унесе што више гарантије да |
| задржао нешто од своје службе у војсци, трудио се да надокнади дамама оскудицу у каваљерима и б |
| дана кад је био с Вишњом у њеном стану, трудио се стално да не остаје на само с министровом ћер |
| колико дана не видећи своје драгане.{S} Трудио се да не мисли на њу.{S} Хтео је да је заборави. |
| нити слободу штампе, збора и договора — трудио се младић да скрене правац својих мисли на конкр |
| је врло тешко младом студенту.{S} Он се трудио многим средствима да придобије њену стару наклон |
| есрећа, све ми је пошло наопако.</p> <p>Трудио се да не изгледа бедан, али неки пркос против са |
| — Мени је добро и на столици.</p> <p>У труду да задовоље што више једно другога, они се готово |
| шу.{S} Она се посвети бризи око оца.{S} Труђаше се да накнади домаћицу кући.{S} Мела је собе, п |
| к му она разједа срце, а њен гној прља, трује.{S} С времена на време, он би се свестио, чупао и |
| , смрдљивом травом, разлупаним кантама, трулим хартијама и осталим сметлиштем које је град изба |
| ћи, мирис боровине, свежина росе, задах трулог лишћа.{S} Један трамвај <pb n="79" /> шкрипао је |
| /p> <p>— Има старог мебла колико хоћеш, труне ми горе на тавану!</p> <p>Тако би и урађено.</p> |
| а читава простирка, и њен глас, већ без трунке тајанствености, одјекну долином:</p> <quote> <l> |
| у, где се уздизао неки плот, накривљен, труо при земљи, побелео од кише и времена.{S} Велики џб |
| наше куће...{S} Још да трпим којекакве трутове!</p> <p>На крају једног таквог разговора, он се |
| колико се младић склањао, толико је она трчала за њим.{S} Није марила да ли ће то ко приметити, |
| има доста времена.{S} Па ипак је готово трчала путем.{S} Напољу је јесен приређивала илузију пр |
| ојати својих наставница.{S} Није морала трчати на час да не задоцни.{S} Па и ти часови!{S} Није |
| мо плићаке.{S} Јер најзад, нашто вечито трчати за критиком, за рушењем, за духовитошћу, за исме |
| у варош још веселији него што су пошли, трчећи, прескачући баре, говорећи задихано, мешајући у |
| е да макне, а иначе скакуће, свуд јури, трчи, код свију је, без њега ништа не може да прође.{S} |
| ти, бежао је од своје среће, мислећи да трчи за њом.{S} Није прошло ни неколико минута, а он је |
| имала, кад је време било ручку, да сама трчи и куца на младићева врата, позивајући га:</p> <p>— |
| то <pb n="58" /> жалио да Радоје стално трчи напред: научи лекцију која није још задата, а не з |
| ти цео дан на ногама, подносити сва она трчкарања, представљања, играња... нарочито играња.</p> |
| сређеним положајем једним потезом, сад, ту, одмах, да оде, да се изгуби, да ишчезне с Вишњом у |
| сигурне доказе... те поређане хартије, ту архиву, већ велику.{S} И уверени присталица материја |
| тпуним.{S} Он је хтео да га види јасно, ту, поред себе, да се сав загњури у њега.{S} Он је толи |
| ање је моћ — понављао је, као аргумент, ту реченицу, коју је случајно негде начуо, а у себи је |
| тида.{S} Хтела је да му се преда одмах, ту, на тој пространој пољани.{S} Његове усне <pb n="290 |
| p>Упалише по цигарету.</p> <p>— Седи... ту, на канабе — рече му Вишња.</p> <p>Чедомир примети т |
| ије знала само да министар има ћерку... ту бледу девојку, с којом се Чедомир возио.{S} Он је би |
| оћи савладати, да ће бризнути у плач... ту, на улици, пред толиким светом.</p> <p>— Збогом.{S} |
| иделе се вреже од бостана и краставаца; ту су биле подигнуте шиљасте земунице, под којим је мел |
| /p> <p>Кућу су реновирали из основа.{S} Ту је главну реч водила госпа-Клеопатра.{S} Нашла је је |
| лој штрудли с маком сваког празника.{S} Ту повучену опозиционарску породицу допуњавале су још д |
| рија у политици и честитим забавама.{S} Ту су долазили студенткињин брат, артиљеријски поднаред |
| ру, упрљаном мувама и масним рукама.{S} Ту висе низови неке врсте кобасица, жути се суд киселих |
| на дивљачној падини планине Повлена.{S} Ту се населио његов прадеда Илија, по коме су и име доб |
| еколико фотографија у раму од сламе.{S} Ту је лежао још један албум, повезан у плиш, гомила пос |
| ће у неко село где су имали родбине.{S} Ту је остао неколико месеца.{S} На чуђење целог села, н |
| дена, друга дрвена, трећа на ногаре.{S} Ту собу је могла обитавати породица једног мањег трговц |
| травкама назире се разнолико цвеће.{S} Ту је модри слез са круницом као звезда.{S} У жалфије с |
| <hi>питањима</hi>, правили пошалице.{S} Ту су стизале прве дневне вести преко <hi>штампараца</h |
| то практиканта у Рачи крагујевачкој.{S} Ту се пре неки дан потукао <pb n="293" /> са једним вар |
| ије, ухвати се за телеграфски дирек.{S} Ту је у стању да остане <pb n="233" /> сатима.{S} Ако г |
| еног Венца ка Варош Капији, па лево.{S} Ту се види један дућан своје врсте, углављен између јед |
| где је начинио целу своју каријеру.{S} Ту се оженио, подоцкан, кад му је било тридесет година, |
| — Не слути, бога ти — одврати госпођа — ту је устав, Државни Савет, народна љубав.</p> <p>— Нар |
| ђавола држава и виши интереси!</p> <p>— Ту је народ, коме његови представници морају положити р |
| ровао да ми је из очију испао!</p> <p>— Ту смо се крили од Турака — додавао је други — а гле ти |
| тајала једна железничка пруга.</p> <p>— Ту близу, где понекад идем кад сам са̑м.{S} Има једна и |
| о елегантне шетње.{S} Девојка је волела ту улицу, веровала у њу.{S} То је била слабост ове учен |
| га радости са којом је газдарица унела ту простирку.</p> <p>— Штета је упрљати тако скупу ства |
| елу није могао оставити.{S} Она је била ту, она му се нудила, љубила га без питања, украшавала |
| нова простирка коју је газдарица купила ту скоро и сва срећна унела га у ову собу.{S} Простирка |
| би се пренуо сасвим и мислио на њу, на ту плаву девојку, на њене косе, на њене образе, на њу ц |
| десити.{S} У сваком случају припази на ту твоју шмизлу.{S} Кад смо ми били млади, ми смо знали |
| дгорјима неке нове земље.{S} Мислећи на ту реку, која ју је уљуљкивала, запљускивала својом пен |
| бета.{S} Спусти своју уздрхталу шаку на ту руку, на оно меко, благо и мирно парче пред лактом.{ |
| часовима усамљености!</p> <p>— Куд нађе ту жену: плебејку, старију од себе, удовицу — рече Илић |
| ој прилици у чети Зекиних голаћа, да је ту био рањен, освестио се у неком потоку два дана после |
| По неколико пута преко дана излазила је ту у шетњу у доба кад је мислила реформисати друштво, к |
| љубав не састоји од пољубаца.{S} Она је ту остала непоколебљива.{S} Ништа није било кадро измен |
| лута по неком напуштеном месту: све је ту, куће, улице, отворена врата, види се намештај, али |
| и надничареве речи: „Ево на̑!{S} Све је ту написано... па читај!“</p> <p>Истог дана отпутовали |
| а сам се убио.{S} Ево на̑!...{S} Све је ту написано...</p> <p>И пружи му једно парченце хартије |
| о колико је његов отац имао муке док је ту кућу подигнуо и очувао.{S} Колико труда, колико бриг |
| неку песму, радост што је види, што је ту поред њега, сласт што је заљубљен више него први пут |
| га је ватра, осећао се задовољан што је ту, поред ње, што је она близу њега, што посматра њену |
| } И доцније није никад заборавио што је ту научио.</p> <p>Затим му паде на ум како му је једна |
| них оправки и поправки.{S} И сад, да се ту усели неки Нишлија само за то, што господин саизвоља |
| вонио поузданије. — Али не мислим да се ту зауставим.</p> <p>— А шта можеш друго?</p> <p>— Унив |
| е нађоше на Ћирићевој пољани.{S} Сад се ту шири читава нова насеобина разноликих вила, окружени |
| Повлену, у намери да хајдукује, али се ту оженио и окућио.{S} Илићев деда, који се такође звао |
| У пећи је пуцкарала ватра.{S} Човек се ту осећао добро <pb n="140" /> као у топлом гнезду.{S} |
| ан, витак, упечатљив, увек будан, он се ту осећао као риба која је из плитке барице доспела изн |
| е пак било стално отворено.{S} Могло се ту склонити од жандармске потере, испред кише или кад ч |
| жњу на њега: фирма ни модел робе што се ту може наћи.{S} Али они ради којих тај дућан постоји п |
| 3" /> сатима.{S} Ако га ко упита шта ће ту, он одговара: „Пун сам електрике“...{S} Шта да радим |
| време, он би се свестио, чупао из срце ту опасну гљиву, а заједно са њом и слику младе Чачанке |
| ло говорити.{S} И двоје драгих испунише ту тишину, пуну неказаних ствари, примедбама о времену. |
| непосећеније кутове варошких паркова, и ту их поново читао, разгледао сваку реч, загледао у мар |
| овукла се у једну кућицу из дворишта, и ту, од оног што јој је остало од мираза, живела са децо |
| ње домина с првим кога сретне.{S} Али и ту, у тамним кафанским <pb n="113" /> ћошковима, у блед |
| е што ти рекох, онда...</p> <p>— Остави ту пушку.{S} Не ваља је показивати у пијаном друштву — |
| цвећа.{S} Вишњи се учини да нешто живи ту у лози, у влажном хладу лозиног зеленила, и да је гл |
| не зна кога пре да пожали: те људе или ту стоку.{S} Јадно место где се цели животи истроше, а |
| Било му је јасније него икад да не воли ту девојку, па ипак он превали:</p> <p>— Да!</p> <p>Та |
| ши, у околне паркове, брда, шуме.{S} Ни ту се није осећао срећан.{S} Какво дрво, пут, бара какв |
| је нешто у њој. — Зашто онда избегавати ту реч која је тако тесно везана за нас, везана везом н |
| камичак. <pb n="76" /> Стаде посматрати ту бубу и мислити... ко зна на кога!{S} На државни удар |
| има покретима, који су хтели употребити ту згодну прилику за свој лични интерес.{S} Кампања за |
| ој реакцији.{S} Полиција није смела ући ту; за ђаке је пак било стално отворено.{S} Могло се ту |
| је Вишња стигла у Чачак, осетила је тек ту сву супротност између живота који је предузимала и о |
| а нормална осећања жене.{S} Све је било ту да та жена постане једног дана срећна мајка, проживи |
| тина, сиромах, без фамилије, али ми смо ту.{S} Кроз који месец свршиће школу.{S} Неће требати д |
| ога узбуђења.</p> <p>Познавала је добро ту аду, аустриску стражару преко пута, вијугав друм и н |
| радом.</p> <p>Стари господин је био већ ту.{S} Он је био човек ситних, живих очију, великог чел |
| у том тренутку далеко од науке, тамо у ту сивину, ка његовој другарици, у њен заборав.{S} Млад |
| и њене куће, он не би смео поверити сву ту изненадну раскош свога срца и чудновату лепоту своје |
| дама.{S} Она није опраштала своме другу ту издају заједничких убеђења.{S} Она је ишла у крајнос |
| ано цвеће.</p> <p>— Јаој, црна, шта ћеш ту? — викну <pb n="217" /> јој Милева, која се у тај па |
| дужи Илић тврдоглаво. — Али, ми смо још ту, ми живимо.{S} Други не заборављају своје мртве, а з |
| а у своју собу, као рањена тица.</p> <p>Ту је било врло мирно.{S} Чуо се тек један женски сатић |
| е, махнувши руком, и уђе у парк.</p> <p>Ту је било света још више.{S} Склони се у крај, где је |
| мајстори довршавали трећи спрат.</p> <p>Ту примети гомилицу света која се искупљала љубопитно.{ |
| рича о мачки, кокошима и ђаволу.</p> <p>Ту, у Крунској улици, изненади се импровизовани учитељ |
| и сеоске самоће, по којој ју је пратила туга од промашене удаје, она је, против свега, носила у |
| >Часовничар се трже.{S} Пространа, тиха туга, као зимњи дан, рашири се изненадно по његовим гру |
| своју цигару.{S} Девојки је један облак туге замагљавао њене бистре очи.{S} Најзад Илић <pb n=" |
| фестације, демонстрације, резолуције на туђ рачун, а чим дођу у питање они, њихова личност, њих |
| ћеш ли да будеш виђен?{S} Онда критикуј туђа дела, не стварај ништа, размећи се, другима препор |
| ствари му се чиниле непознате, далеке, туђе, несхватљиве.</p> <p>— Наш Чедомир као да је пао с |
| паланци.{S} Тамо се сви познају, али се туђе заједнице, либе се, зазиру једно од другог, стид и |
| места, и Вишња би пропала ако би пао у туђе руке.{S} Он јој је хтео писати ради себе <pb n="18 |
| Једног овде имам од својих, па се и он туђи...{S} Испрати Вишњу до куће.</p> <p>— Ако госпођиц |
| женска страна, подјармљена туђој вољи, туђим мишљењима, теретним обичајима које су створили др |
| и диагнозу, као философ који се користи туђим искуством.{S} Тај човек је посматрао спремање за |
| ишта о мени, а ни ја о њему, као да смо туђини.{S} Свакако ми замера јер не зна разлога моме од |
| као неким чудом сачуван од укрштавања с туђинцима, претопљеним у наш свет.{S} Плава маст није, |
| горе: жена, женска страна, подјармљена туђој вољи, туђим мишљењима, теретним обичајима које су |
| напред.</p> <p>Остави рукопис и погледа тужно кроз прозор.</p> <p>Напољу су радници откопавали |
| ла повесма вунице, превучена завесом од тула; видели се калупи од фесова, разне кутије са шамиј |
| иче дух.</p> <p>Син је растао слободно, тумарао са свим квартовским мангупима, носио шешир на к |
| и није ишао у прилог његове себичности, тумачио је као да је управљен против њега: било да она |
| овор о електричном предузећу. — Само је тунел затрпан и збрисана спољна постројења.{S} Оно што |
| правда.{S} Разлог је био прост; брана и тунел поред ње били су главни радови предузећа; наравно |
| них вратница и подрума без окана био је туп мрак као из гробнице.</p> <p>Илић стеже срце и упут |
| дрвену држалицу и изгуби се, гледајући тупо у воду.{S} Мртвачки сандук њихао се свеједнако.{S} |
| чију испао!</p> <p>— Ту смо се крили од Турака — додавао је други — а гле ти сад чуда!{S} Хвали |
| ова или просте ћерамиде, с кубетима или турским димњацима образовале су се плаве сенке, које су |
| швајцарског фондана, па до најпростијег турског суџука.</p> <p>Откако Матовић поста кандидат за |
| ност, а специјално српској народности у Турској вера представља још велику чињеницу.{S} С начел |
| тера, па ћемо да једемо понајлак.{S} У турском рату Вера Павловна, сестра Рускиња, што је воле |
| , па после умакао и успео да пребегне у Турску.</p> <p>Илић стиже доцкан кући, па сутрадан јави |
| потоку два дана после битке, па како су Турци већ чували Саву, он није могао пребећи у Аустрију |
| слобода, ускраћивана дугим ропством под Турцима, испуњавала је тај посвећени кут Београда и бил |
| га капиталист експлоатисати, Србин или Турчин, свеједно који ће поп за то захваљивати Богу.{S} |
| божански учитељ, у кога је веровао као Турчин у Мухамеда.{S} Дела његових противника <pb n="29 |
| дна њивица овса, коју је нешто оштетила туча, процењивале су сељачке комисије тако високо, као |
| је звао биље, њихове крунице, прашнике, тучкове; на обали каквог друма показивао му слојеве зем |
| S} Свет се занима политиком једино ради ћара.{S} У међусобним односима људи су неповерљиви.{S} |
| маша са Милевом, доцније везла, плела и ћаскала по обичају.{S} Остојић је био нека врста стариј |
| р се осећао уморан, сметен, изнурен.{S} Ћаскање пијаног мудраца занимало га.{S} Он оста до зоре |
| вио слатко лице.{S} Узалуд је општински ћата избријавао подбрадак и расипао комплименте научене |
| му дали слабе оцене. — Само док се мој ћаћа пусти с робије.</p> <p>И сви троје су тако веровал |
| школе ћете ући право у живот.{S} Држава ће вам поверити један посао.{S} Ваша породица, друштво, |
| аспи вечито под обичним крстом, са кога ће киша и невреме спрати њено име и уништити таште чове |
| злог; наведе да је парница поведена, да ће се брак раскинути.</p> <p>— Да чекам и да поновимо ц |
| ука.{S} Мајстор се надао бар у сина, да ће изаћи на пут, свршити школу, добити државну службу, |
| сећала је да се неће моћи савладати, да ће бризнути у плач... ту, на улици, пред толиким светом |
| о не може бити.{S} Али се она надала да ће наћи неког другог, сличног њему, <pb n="236" /> можд |
| ислене фразе, стављајући му до знања да ће га одати.{S} Кад би се њихови погледи сусрели, њене |
| адић не одговори ништа.{S} Осећао је да ће доћи нешто горе, нешто страшније од увреде, нешто шт |
| Ипак, корачала је даље.{S} Надала се да ће се сакрити.{S} Подржавала ју је храброст лопова, зан |
| стезало се од бола.{S} Заклињала се да ће се сва предати нези око болеснице, да неће одмицати |
| а.{S} У једном тренутку учини јој се да ће се успавати.{S} Али ју је јастук жуљао, обузимала је |
| ће доћи... тата ће доћи... је л’ те да ће доћи?...</p> <p>Госпођа Матовић се такође придружива |
| зети <pb n="49" /> девојачку школу и да ће пред Чедомиром прокритиковати његове идеје.</p> <p>П |
| ав старији човек — па да су ми рекли да ће неко раскопавати онај крш, не бих му веровао да ми ј |
| .{S} Он јој преписа нешто, и рече ми да ће се вечерас навратити.{S} Боји се да не пређе у запаљ |
| окупност своје среће, Илић је осећао да ће та срећа било једним, било другим избором изгубити ј |
| преме.{S} Стога је и Чедомир разумео да ће његова сопствена срећа <pb n="18" /></p> <p>доћи ако |
| остао је без марјаша, а није мислио да ће му што требати, па да узајми.{S} Он то призна, и осм |
| има, кажњавао га опоменом, претио му да ће га казнити озбиљније.{S} Ни ђаци га нису много пошто |
| > <p>Вишњино срце залупа јаче.{S} Можда ће доћи писмо.{S} Какав ће то радостан дан бити за њу!< |
| да је ипак нешто остало од ње?{S} Можда ће најзад наћи нешто своје?{S} Корачала је тешко, леђа |
| Ноге су га једва држале.</p> <p>— Можда ће то бити једино добро које сам учинио у животу — рече |
| , испред кише или кад човек не зна куда ће.{S} Увек би се нашло друштва, водили се занимљиви ра |
| ој посети. — Ако се тако одржи, госпођа ће живети још толико колико је живела.</p> </div> <div |
| рите.{S} Опасност је прошла.{S} Госпођа ће сад много да спава.{S} Довољно је ако се <pb n="184" |
| ће се посветити цела његовом делу, која ће му омилети кућу, која ће веровати у оно што он веруј |
| вом делу, која ће му омилети кућу, која ће веровати у оно што он верује.</p> <p>Девојка одмахну |
| беђен у сопствену вредност, у дела која ће починити.{S} Почињали су озбиљне разговоре, после пи |
| .{S} Њему треба друга жена... жена која ће се посветити цела његовом делу, која ће му омилети к |
| све.{S} Погађао је сву одвратност која ће је обузети према њему, према свим људима, према свем |
| ствари, рад за човечанство.{S} Паланка ће бити јача од тебе...{S} Једног дана, ти ћеш се решит |
| тичар, какав фактор тих догађаја којима ће он дати овакав или онакав ток.{S} Она је била врло в |
| од ње дан и ноћ.{S} А кад оздрави, она ће јој испричати шта се с њом догодило, признати све, п |
| вечерас нико не влада Србијом.{S} Круна ће морати потражити наслон на народ... мораће дати нов |
| {S} Затим додаде у шали:</p> <p>— Вишња ће поћи за мене.</p> <p>Девојке примише шалу.{S} Њихов |
| чи, а ако неће, значи да није за њу, па ће гледати друга посла.{S} Шта је мени шкодила слобода, |
| Одреци се наследства — говорила је — па ће ти се осигурати издржавање све док не свршиш школу, |
| онављала:</p> <p>— Тата ће доћи... тата ће доћи... је л’ те да ће доћи?...</p> <p>Госпођа Матов |
| има и нарочито понављала:</p> <p>— Тата ће доћи... тата ће доћи... је л’ те да ће доћи?...</p> |
| је марила да ли ће то ко приметити, шта ће ко рећи и како ће се све то свршити.</p> <p>— Ти си |
| ала се шта ће она привредити науци, шта ће наука привредити њој ?</p> <p>У том је изненади отац |
| ички ужитак.{S} А кад свршиш школу, шта ће ти ова страћара.{S} Иди куд те очи воде и ноге носе, |
| тоне.</p> <p>— Шта ме сад чека?... шта ће бити од мене?</p> <p>Без Илића, цео њен план за висо |
| бољи подмладак него што смо ми.{S} Шта ће ти боље еманципације?</p> <p>Ишли су сад по стази по |
| тобом! — чула је забрану унапред. — Шта ће рећи свет кад те виде саму.</p> <p>Та оскудица слобо |
| востима.{S} Пушкарка се већ бринула шта ће сутра лепо скувати за ручак, те је питала своје гошћ |
| "233" /> сатима.{S} Ако га ко упита шта ће ту, он одговара: „Пун сам електрике“...{S} Шта да ра |
| е.{S} Он ју је жалио.{S} Погађао је шта ће се десити у њеној доброј души, кад сазна све.{S} Пог |
| ео тај рад није бесциљан, питала се шта ће она привредити науци, шта ће наука привредити њој ?< |
| четири школе за женску децу.{S} Али шта ће теби универзитет? — тврдоглаво је настојавао Остојић |
| себи, ако је ко тада у опште мислио шта ће после доћи!</p> <p>У тим идејама свршио је прве две |
| Узори равне долове,</l> <l>Да видиш шта ће да никне.</l> <l>Ако ти никне лудаја,</l> <l>За мене |
| Зашто? — чудила се Вишња.</p> <p>— Киша ће још дуго падати.</p> <p>— Али и до вароши је дуго — |
| јаче.{S} Можда ће доћи писмо.{S} Какав ће то радостан дан бити за њу!</p> <p>Пред пошту дохрам |
| } Ми смо мислили да долази тренутак кад ће наука открити велику тајну, одговорити на последње < |
| ерку; затим се обрати своме сину. — Сад ће отац да се врати, па пази, Младене.{S} Немој да се м |
| гледати?</p> <p>— С уздањем у Бога, све ће се урадити — одговори јој он гласом који није трпео |
| а.{S} Само нек се не губи време.{S} Све ће се вратити <pb n="175" /> двоструко, јер нам је врем |
| е радећи да буде достојан поверења које ће му се некад указати.{S} Од лекције коју је имао плаћ |
| истра... на професорову ћерку, око које ће се већ сутра отимати удварачи... на своју љубав: здр |
| у себе, у своју будућност, у добро које ће чинити својим суграђанима, Србији, можда целом човеч |
| е зависи од њих самих, већ од оних које ће срести и који ће их учинити срећним или несрећним.</ |
| ло уложити у борбу за слободу.{S} После ће доћи остало само по себи, ако је ко тада у опште мис |
| љивих препрека спречава њихов лет и оне ће пропасти тако, остати маторе девојке, умрети као те |
| уд опомиње да је дан свануо...{S} Нимфе ће радити посао робова!"</p> <p>— Збиља, како се осећаш |
| је хтео да она буде једино метеор, који ће се појавити на његовом небу, осветлити га чаробно за |
| амих, већ од оних које ће срести и који ће их учинити срећним или несрећним.</p> <p>Чедомир је |
| тисати, Србин или Турчин, свеједно који ће поп за то захваљивати Богу.{S} Један део чланова усп |
| разлога што је пролетеру свеједно који ће га капиталист експлоатисати, Србин или Турчин, свеје |
| д њих начини спасоносан сплав.{S} Да ли ће се спасти ?{S} Да ли ће допловити до мирних вода как |
| сплав.{S} Да ли ће се спасти ?{S} Да ли ће допловити до мирних вода каквог гостопримног пристан |
| она трчала за њим.{S} Није марила да ли ће то ко приметити, шта ће ко рећи и како ће се све то |
| лика дође.{S} Имало се да се реши да ли ће група учествовати у митингу које је грађанство прире |
| г борца очекује његова породица.{S} Они ће му причати о много чему, о много кому, <pb n="78" /> |
| ће бити врло корисно, и, надам се, наши ће те разумети.</p> <p>— Да, мени је потребно да ме нек |
| да пишем детету у Београд?</p> <p>— Њој ће бити свакако жао ако је не известиш.{S} И онда, знаш |
| ицаја на развитак даљих догађаја.{S} Он ће несумњиво привести у дело програм странке, озаконити |
| е решити за конвенционални брак, и ђаво ће знати да ли ћеш шта сачувати од онога што сам ти гов |
| брани девојка. — Ко ће кућу водити, ко ће децу намирити, ко ће тебе гледати?</p> <p>— С уздање |
| ће кућу водити, ко ће децу намирити, ко ће тебе гледати?</p> <p>— С уздањем у Бога, све ће се у |
| добра, наивна, старинска жена...{S} Ко ће у то да верује!...{S} И то да дочекам у својој рођен |
| ектире, убеђења, на себе самог...{S} Ко ће рећи икад гомилу осећаја, мисли, слика, успомена, ко |
| > <p>Њихови се погледи сусретоше.{S} Ко ће рећи шта је било у одсевима та два пара раширених оч |
| та су тада осетили?{S} Ко то зна?{S} Ко ће то рећи?{S} Ни они сами не би умели казати.{S} Млади |
| , тата — поче да се брани девојка. — Ко ће кућу водити, ко ће децу намирити, ко ће тебе гледати |
| ! — и Ристић пружи прст на прозор. — Ко ће знати шта оне виде својим мрежастим очима!{S} Ипак, |
| варала:</p> <p>— Али кад ја нећу, па ко ће!</p> <p>Чачак није добио електрику.{S} Преко лета се |
| причали.{S} Било је говора и о томе ко ће ући у кабинет...</p> <p>— Је ли, тата — прекиде га М |
| ="86" /> Публика се стане да надмеће ко ће више знати на памет тих његових бунтовничких изрека |
| то ко приметити, шта ће ко рећи и како ће се све то свршити.</p> <p>— Ти си луда! — рече јој о |
| а шта да јој одговори, он се питао како ће јој писмо доставити.{S} Бојао се да јој не направи н |
| нистарском зету и питао се ћудљиво како ће се то све свршити.{S} Дотле је онај други Илић, онај |
| </p> <p>— Ја мислим да је то могуће, то ће бити врло корисно, и, надам се, наши ће те разумети. |
| све што могу други.{S} Оно после... то ће бити плус, Зарија.</p> <p>— Свет је глуп, Илићу, он |
| ак био је да допуни свога мужа тиме што ће његове сељачке склоности парирати својим господским |
| шине, треба да му га она враћа тиме што ће му осигурати безбедност у селу, олакшавати му везе с |
| ености својим мислима и пажње ономе што ће се написати.{S} Затим, подиже главу и задржа је тако |
| увреде, нешто што се не да избећи и што ће га пратити вечито.</p> <p>— Не покушавајте да се бра |
| и јој се учини да поред све користи што ће видети отуд није отмено говорити за ручком о сељацим |
| нешто ново, изненадно, добро, нешто што ће доћи и изменити, окренути њен живот на боље.{S} Међу |
| у грудима, као да се дешавало нешто што ће изменити цео његов живот.{S} Он је био дубоко заузет |
| а и да се неће враћати до јесени, пошто ће се предавања ускоро завршити.</p> <p>Кад се писмо по |
| одагна ова привиђења.</p> <p>— Матовић ће имати великог утицаја на развитак даљих догађаја.{S} |
| ем нек долази код нас на храну.{S} Њему ће се познати, а нама је свеједно: куд једемо сви, биће |
| у Црну Гору, у Бугарску, Русију.{S} Наш ће бити цео свет.{S} Правићу шећерлему, продавати перец |
| воле: киселу чорбу или супу с кнедлама, ћевап у дунсту или ћурче на подварку.</p> <p>— И једно |
| рницама, ко на коњу, а већина пешке.{S} Ћевапџије изнели роштиље на сокак и задимили, а по зиду |
| казне.{S} Доцније, дали су му удобнију ћелију, скинули му гвожђе с ногу, допуштали посете приј |
| ја те нећу пустити док ми не обећаш да ћемо се опет видети — одговори Илић енергично, и ухвати |
| рава могаде јој рећи тек:</p> <p>— Куда ћемо?</p> <p>— Куда хоћеш — одговори она нешто рапавим |
| стављено питање. — Нико нас не тера, па ћемо да једемо понајлак.{S} У турском рату Вера Павловн |
| ну презриво:</p> <p>— Којешта!{S} Докле ћемо бити сентиментални!...{S} Је ли, колегинице — рече |
| толиким светом.</p> <p>— Збогом.{S} Ми ћемо се видети! — <pb n="155" /> додаде пружајући му ру |
| д онога што сам ти говорио?</p> <p>— Ми ћемо остати увек пријатељи — одговори девојка.</p> <p>И |
| мо узајамно, не знајући због чега, и ми ћемо проћи цео наш живот у немиру и свађи.{S} Ми живимо |
| S} Оставићемо Београд, Србију.{S} Отићи ћемо у Црну Гору, у Бугарску, Русију.{S} Наш ће бити це |
| ангупираш.{S} Него учи.{S} Иначе, право ћемо те на занат...{S} Угледај се на господин - Чедомир |
| l> <l>Венце виле, говориле:</l> <l>Како ћемо момке варат’</l> <l>У те ведре, ладне ноћи,</l> <l |
| ма ниским, високим, од олова или просте ћерамиде, с кубетима или турским димњацима образовале с |
| земље.</p> <p>Понекад би се зауставио, ћеретао тако са улице, док је она одговарала с прозора |
| адао тај младић, жив, окретан, прав.{S} Ћерка једног трговца, она је несвесно осећала колико је |
| вачким језиком, задиркивао служавке.{S} Ћерка, која је већ била на удају, није имала наклоности |
| .{S} Стеван се није слагао са женом.{S} Ћерка једног бирократе из доба првих <pb n="17" /> чино |
| девојка из средњег сталежа, бакалинова ћерка, послушно дете патријархалне куће, где је живот с |
| тобом, како говориш, тата — пребаци му ћерка.</p> <p>— Ја говорим оно што осећам.{S} Ја сам ув |
| другарицама, радницама или газдаричиним ћеркама, млад свет који живи неопажен за школским клупа |
| авали <pb n="3" /> претци његове мајке, ћерке цинцарина, ханџије на цариградском друму, који се |
| а људима, и друго, што су је другарице, ћерке чиновничких и осталих такозваних угледних београд |
| у тебе заљубљују министарке или њихове ћерке...{S} Седи.{S} Батали, кажем им ја.{S} То је суви |
| доцкан, кад му је било тридесет година, ћерком једног поштара.{S} Баш одмâх после његове свадбе |
| ално да не остаје на само с министровом ћерком.{S} То је било врло тешко.{S} Становали су под ј |
| мира.{S} Доведе га у везу с министровом ћерком.{S} Сети се његова ћутања на њено писмо.{S} Сумњ |
| {S} Она није знала само да министар има ћерку... ту бледу девојку, с којом се Чедомир возио.{S} |
| гу и нуде за министра... на професорову ћерку, око које ће се већ сутра отимати удварачи... на |
| .{S} Имала је четири детета: најстарију ћерку, Параскеву, која је имала шеснаест година, храмал |
| рло лепе — допуни госпа Клеопатра своју ћерку; затим се обрати своме сину. — Сад ће отац да се |
| i>, па ступи унутра.</p> <p>Сазидана од ћерпича и дасака, ова чатрља је била тако бедна да се ч |
| кад би отишла својој другарици, Милеви, ћерци једног златара, чији је дућан био одмах до њихова |
| >Госпођа Матовић се такође придруживала ћерци, говорила у глас, причала о повој краљици, изгова |
| е губи времена.</p> <p>Па обраћајући се ћерци додао је:</p> <p>— А ти, фрајла, остави се Београ |
| стварење своје љубави према бакалиновој ћерци, која далеко тамо иза Рудника ради на свом образо |
| осподин-Илићу!...{S} Нисам се надала да ћете тако изневерити поверење наше куће.{S} Зар се тако |
| предавање.{S} Нико вас није питао: шта ћете и кога тражите ?{S} Слобода, драга, мила слобода, |
| рити...{S} А ви, млади човече, из школе ћете ући право у живот.{S} Држава ће вам поверити један |
| човек, али воли школу.</p> <p>— Па зар ћете сад пристати да седите докона? — примети младић не |
| е, па ако га преко ноћ нестане, знај да ћеш се удати те зиме.</p> <p>Вишња се хтеде подсмехнути |
| ћи много.{S} Не треба да те је страх да ћеш бити каткад несрећна; то је општи закон; свако је н |
| набрано цвеће.</p> <p>— Јаој, црна, шта ћеш ту? — викну <pb n="217" /> јој Милева, која се у та |
| мо неколико венаца лука.</p> <p>— А шта ћеш му за ствари?</p> <p>— Има старог мебла колико хоће |
| чиновник — рече оцу.</p> <p>— Него шта ћеш, несрећни сине? — викну му стари.</p> <p>— Ја бих х |
| е се код Кајине капије.</p> <p>— Па кад ћеш ми једанпут доћи? — пребаци Каја своме рођаку. — Бо |
| а кад остариш не можеш да радиш, па куд ћеш него у просјаке.</p> <p>Сад се све то срушило јер „ |
| нимљиву ствар.{S} То се плаћа.{S} Докле ћеш се, бога ти, зевзечити са том твојом философијом!</ |
| венционални брак, и ђаво ће знати да ли ћеш шта сачувати од онога што сам ти говорио?</p> <p>— |
| бити јача од тебе...{S} Једног дана, ти ћеш се решити за конвенционални брак, и ђаво ће знати д |
| ути ти, ти... како да те назовем?... ти ћеш оцу дати рачуна.{S} Ти ниси више моја кћи.</p> <p>М |
| ћу.{S} Кажем ти да имаш стрпљења.{S} Ти ћеш успети.{S} Треба ти да створиш коју везу...</p> <p> |
| <p>— Ја ћу се вратити, Чедомире.{S} Ти ћеш видети!</p> <pb n="50" /> <p>У очи дана кад је треб |
| руштво нек сами воде своју бригу.{S} Ти ћеш тамо у Чачку наћи довољно посла да твој живот не бу |
| воју вредност.{S} После ових времена ти ћеш видети друга.</p> <p>— А дотле?</p> <p>— Једи задов |
| це.{S} Ја сам изабрао ово друго, а и ти ћеш... сигуран сам.{S} Пиј, проводи се, уживај младост. |
| оцу задовољство љубакања.</p> <p>— Тако ћеш, једном, и мене оставити — одбијала је његова умиља |
| м и као хоће да јој каже:</p> <p>— Тако ћеш и ти свенути, неудата, остављена.</p> <p>То је ос з |
| у ноћ у неподгрејаном и полуосветљеном ћилеру какве сиротињске кафанице, где је један од њих д |
| ебно је истицала очувано грло и потиљак ћилибарске боје.{S} Кад би је човек видео први пут, пом |
| изгледају пред њим као муве окамењене у ћилибару.{S} Ми не знамо где идемо, ми знамо само да см |
| Већ се примицало вече кад се нађоше на Ћирићевој пољани.{S} Сад се ту шири читава нова насеоби |
| а, као сабласт из старинских романа.{S} Ћифте веџбају своју памет на теби и дају своје мишљење |
| ead>VIII</head> <p>— Знаш ли да се Љуба Ћопа вратио са села — рече Зарија Чедомиру.</p> <p>— Ка |
| и ту, у тамним кафанским <pb n="113" /> ћошковима, у бледим новинарским словима, у комбинацијам |
| ере, истакнуте на тробојним дирецима по ћошковима.{S} Свака гостионица има такође по једну ламп |
| n="210" /> небу се палиле звезде.{S} На ћошку светлуцао варошки фењер.{S} У оближњој башти натп |
| ио вагоне кафе из Бразилије, као овај у ћошку... с великим носем што тера мртвачка кола.{S} Еј, |
| Запретила сам им да ћу их оставити, да ћу их се одрећи.{S} Јест... „Одрећи ћу вас се...“ говор |
| нисам попуштала.{S} Запретила сам им да ћу их оставити, да ћу их се одрећи.{S} Јест... „Одрећи |
| не могу хлеба да зарадим!</p> <p>— Онда ћу ја у село за воденичара! — одговори младић тврдоглав |
| — промуца она несигурно. — То јест, ја ћу се скоро вратити.</p> <p>Часовничар се трже.{S} Прос |
| хлеба, па нек узме Белу, ако хоће... ја ћу му први честитати.</p> <p>— А дотле?</p> <p>-— Дотле |
| и. — Ја те молим.{S} Не прати ме.{S} Ја ћу се сама вратити...{S} Ми се нећемо више видети.{S} Н |
| <pb n="196" /> о оваквој веридби.{S} Ја ћу већ пронаћи нешто романтичније... пролеће, небо, вел |
| S} Ево ми трамваја — додаде затим. — Ја ћу бити тачна.{S} Збогом.{S} Лаку ноћ.</p> <p>— Лаку но |
| — говорила му је жалосно и нежно. — Ја ћу то изгладити.{S} Мајка се не сме мешати у наше ствар |
| ! — приговарао јој је друг.</p> <p>— Ја ћу се вратити, Чедомире.{S} Ти ћеш видети!</p> <pb n="5 |
| ни беху избили на Теразије.</p> <p>— Ја ћу трамвајем... — примети девојка.</p> <p>— Не, ја те н |
| м намерама.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ја ћу на село... за учитељицу.{S} Ја немам мираза.{S} Ово |
| време пролази; централа се подиже, и ја ћу ускоро, као онај класични песник, који је поздравио |
| е, превучене неком сенком.</p> <p>— Шта ћу му ја! — слегала је девојка раменима.</p> <p>— Вишња |
| да ћу их се одрећи.{S} Јест... „Одрећи ћу вас се...“ говорила сам им, „јавно, преко новина, да |
| у такву централу под Овчаром.{S} Ускоро ћу отпочети да говорим с неким пријатељима...{S} Теби п |
| ословена, децо моја.{S} Ја не марим што ћу од сад бити баба.</p> <p>Илић се осмехну кисело.</p> |
| рисним везама једно за друго.{S} Време, ћуд или неки глуп неспоразум, раздвојио нас је...</p> < |
| .{S} Тесногруди, амбициозни, напрасити, ћудљиви, ако се не одаду пићу, они постају, на крају, н |
| ду је сунце залазило, само другојачије, ћудљиво, бурно, како то природа може да удеси по каткад |
| ле будућем министарском зету и питао се ћудљиво како ће се то све свршити.{S} Дотле је онај дру |
| и последњу цркавицу, а нема ни пута, ни ћуприје, учитеља, ни лекара.{S} Све је више сиротиње у |
| ада, риче, бесни, ваља храстове, односи ћуприје, <pb n="213" /> рије њиве.{S} То се она свети ш |
| ојачкој школи?...</p> <pb n="239" /> <p>Ћуркасте девојке, деца која немају никаквог искуства, п |
| или супу с кнедлама, ћевап у дунсту или ћурче на подварку.</p> <p>— И једно и друго — одговарао |
| лагано друмом поред Мораве.{S} Вишња је ћутала.{S} Њене угасите очи мериле су немо зелено коло |
| итомац Војне Академије.</p> <p>Вишња је ћутала.</p> <p>Оне обе носиле су дугу црну кецељу, прос |
| рак поглед који је значио разочарење, и ћутала.{S} Она није била још толико јака да му баци ист |
| јају, те давали улицама, које су празне ћутале, празнички изглед.{S} Изнад вароши, дизало се бе |
| ала нека сенка, живот се повлачио, тице ћутале, а једноставан <pb n="44" /> и таман облак ширио |
| каже једне речи која долази из срца.{S} Ћутали су.{S} Ваздух је трептао око њих позлаћен косим |
| ишта.{S} Чедомир се свакако не сети.{S} Ћутали су.{S} Прођоше тако добар део улице.{S} После се |
| дар!</p> <p>Обоје су били оборили очи и ћутали.{S} Нешто се морало говорити.{S} И двоје драгих |
| о скандалу у Двору.{S} Вечерњи листови ћутали су као рибе.</p> <pb n="75" /> <p>Чедомир је иша |
| су један крај неба.</p> <p>Двоје младих ћутали су, тако седећи.{S} Свако од њих пратило је свој |
| аборави.{S} Њена слика се брисала, срце ћутало.{S} То је трајало неко време.{S} Изненадно осети |
| с министровом ћерком.{S} Сети се његова ћутања на њено писмо.{S} Сумња је уједе за срце.{S} Учи |
| овор није стизао.{S} Она се чудила томе ћутању.{S} Да ли се Чедомир дурио?{S} Можда га писмо ни |
| ања и дерала у сав глас.{S} Парк је пак ћутао усамљен.{S} Тек овде онде видео би се, у том парч |
| и повод био је довољан да не говоре.{S} Ћуте по неколико дана.{S} Гледају једно друго хладно ка |
| успи усницама.</p> <pb n="121" /> <p>— Ћути, безобразнице, знаш ми ти шта је љубав!...{S} Да, |
| војка у одбрану свога драгана.</p> <p>— Ћути ти, ти... како да те назовем?... ти ћеш оцу дати р |
| ја у том тренутку донесе кафу.</p> <p>— Ћути ти, материна мазо — пребаци брат сестри, и један с |
| ентским круговима.{S} Али он одби позив ћутке, махнувши руком, и уђе у парк.</p> <p>Ту је било |
| остојању од њих корачао је један човек ћутке, с кишобраном натученим на главу и изгледао као с |
| мирна.{S} Напољу се ноћ ширила, ведра и ћутљива.{S} Та пространа тишина притискивала је младу д |
| илазио.{S} Она му је пружала руку, пуна ћутљивог јогунства, наслеђеног из Чачка.{S} Илић се тад |
| и као у грозници.</p> <p>Тек после дуге ћутње, уста се отворише да изговоре неколико баналних р |
| ада: један дуг, прав сокак, где се куће ћушкају да захвате што више улице.{S} Роба из дућана го |
| ретерујеш.{S} Ја верујем, против свега, у прогрес, у човечанство.{S} Не могу да примим да је ва |
| гурним гласом. — Ти не верујеш, ваљада, у те бесмислице?</p> <p>— Да, не верујем, Радоје — одго |
| мисли враћале су се пут Бумбарева Брда, у белу варош на саставу две велике воде, и изазивале сл |
| дане до краја школске године.{S} Каја, у њеној строгој сивој блузи, са ниском мерџана око врат |
| ма у друштву, песмама омиљених песника, у чланцима дневне штампе.</p> <pb n="88" /> <p>— То је |
| више сиротиње у нашем народу.{S} Села, у којима се никад није знало за оскудицу, боре се сад з |
| ио књигу, коју је дотле држао у рукама, у гомилу осталих, дигнуо се брзо и отрчао у варош.{S} С |
| елику, дебелу књигу у зеленим корицама, у преводу неког Грка, чије је име, и доцније, с муком и |
| оарима.{S} Врапци се чули на крововима, у олуцима.{S} Један шегрт је ишао средином улице, носио |
| ним кафанским <pb n="113" /> ћошковима, у бледим новинарским словима, у комбинацијама домина, у |
| ошковима, у бледим новинарским словима, у комбинацијама домина, у густом диму од дувана, велича |
| У оваквом разговору, у дугим погледима, у нехотичним додирима, били су далеко одмакли од града. |
| чипкану кошуљу, у дивна округла рамена, у румену кожу босих ногу.</p> <p>— Ево ме... узми ме! — |
| ада у кафану, губио се у читање новина, у пушење, у играње домина с првим кога сретне.{S} Али и |
| арским словима, у комбинацијама домина, у густом диму од дувана, величанствена визија младе дев |
| и пружала руку, пуну јевтиног прстења, у висину младићевих уста.</p> <p>И породица је седала з |
| ј окуци од пута, на гомили сувог лишћа, у облацима... облацима што полако језде по зимском небу |
| поред њега и гледала, стегнутих губица, у лепу долину, где је било тихо и без људи. — Сваког се |
| гог, у састанцима по угловима од улица, у претераним шетњама и разговорима о овом или оном <hi> |
| им је пролазило у чекању једно другог, у састанцима по угловима од улица, у претераним шетњама |
| четак и свршетак свега.</p> <p>Понекад, у његову душу су запљускивали и приливи одлучности.{S} |
| м убеђењу!{S} Али је Илић био још млад, у добу кад се пише искрено и поштено.{S} Стога продужи |
| саму подгризале сумње у њен јавни рад, у њене идеје, у живот који је изабрала.{S} Али време ни |
| у џепове од панталона, сигуран у себе, у своју будућност, у добро које ће чинити својим суграђ |
| ла је скупоцена одела, свечане ручкове, у кући се кувало двапут више него што је требало, проси |
| его што си још постао министар... овде, у овом салону... служавка је брисала трпезарију... ти с |
| воштаних свећа.{S} Он је постојао овде, у Београду, као тамо у Чачку... кад је била мало дете и |
| о то питање!{S} Мени је тако лепо овде, у вашој кући, с вама... кад можемо да разговарамо као п |
| где га нико не познаје... далеко негде, у непознати крај где би почео нов живот.{S} И као да хт |
| ер су се жбири испилили у народне људе, у родољубе, јер наше време није оно што смо хтели, и ми |
| а новости.{S} Младен је одлазио такође, у школу, рано, да се што пре отресе куће, за коју га ни |
| 101" /> је ушла у социјалистичке идеје, у борбу против формалистичког друштва, где диплома заме |
| ле сумње у њен јавни рад, у њене идеје, у живот који је изабрала.{S} Али време није било погодн |
| сте речи певале су му заносне мелодије, у којима је налазио извор своме одушевљењу.{S} У њихово |
| лић се ипак окрену и погледа у војнике, у њихове дрвене стражаре, па онда у кућу, али испод ока |
| разгледао сваку реч, загледао у марке, у поштанске штамбиље и датуме.{S} У тим сувим и врелим |
| по калдрми од дворишта, па замаче даље, у мрак.</p> <p>Илић угледа ову сенку.{S} Хтеде нешто ре |
| оно што је главно, на основе и темеље, у које се мало ко пача.{S} Млади часовничар је волео на |
| да ми је да знам?</p> <p>— Не на мене, у сваком случају — упаде госпа-Клеопатра.</p> <p>Стари |
| з нарочитог договарања, и весеље букне, у толико јаче у колико је дотле избегавано; момци су ду |
| веровала у њих, у њино брзо остварење, у њихов велики принцип: „сваком по способности, свакој |
| умели су се да венчање буде на јутрење, у најужем кругу пријатеља.{S} Госпођа је то објаснила м |
| ну, губио се у читање новина, у пушење, у играње домина с првим кога сретне.{S} Али и ту, у там |
| усамљен.{S} Тек овде онде видео би се, у том парчету земље у крај Мораве, засађеном врбама и п |
| То се примећавало по деловима тоалете, у којој је било нешто срачунатости, по сигурном кораку |
| чежње развијају рано и, у толико јаче, у колико је њено тело трошније.{S} Да је место Чедомира |
| ој истеривала стид на образе.{S} Иначе, у свему другом, мењала се ка идеалу који јој је Илић от |
| дине, била је већ као дете каћиперка и, у домаћим свађама, стално на страни своје мајке.{S} Рач |
| , остатци змаја на телеграфској жици и, у дну, једна старинска, двоспратна зграда у источњачком |
| е.{S} Девојка га је слушала с пажњом и, у исти мах, са извесним страхом.{S} Она је несвесно упо |
| ца, код које се чежње развијају рано и, у толико јаче, у колико је њено тело трошније.{S} Да је |
| Вишњи се учини да нешто живи ту у лози, у влажном хладу лозиног зеленила, и да је гледа, <pb n= |
| упцији, у нереду, у анонимној тиранији, у ординарној лицитацији која се лажно зове <hi>влада на |
| интереси земље ишчезавају у корупцији, у нереду, у анонимној тиранији, у ординарној лицитацији |
| помислио би да је горда и надута, али, у иоле познатијем <pb n="104" /> друштву, она је говори |
| жавним канцеларијама.{S} Према постељи, у венцу од тепсија и шерпи, висила је јевтина слика тал |
| ак мирис на одроњену земљу.{S} Грађани, у пола обучени, и војска пристизали су у гомилама.{S} Ж |
| е верио! — дочекала га је Бела у кујни, у коју се прво ступало при улазу у велеиздајников стан. |
| Тражио је слободу у вери, књижевности, у науци.{S} Све снаге је требало уложити у борбу за сло |
| тамо у ту сивину, ка његовој другарици, у њен заборав.{S} Млади човек не поче свој говор о вољи |
| е од њих.{S} Тада би одлазио из вароши, у околне паркове, брда, шуме.{S} Ни ту се није осећао с |
| . — Кад бих живео у Белгији, Енглеској, у другим индустријским државама, ја бих се сав посветио |
| причају се о људима који су јели у њој, у данима своје младости, њен пасуљ с пастрмом, скуван н |
| род се формира, готово као један човек, у једну странку, која изнесе захтеве за најшире грађанс |
| г социјализма — прекиде га поднаредник, у чизмама, са шапком забаченом на теме и сабљом преко к |
| ац.{S} Он је био његов божански учитељ, у кога је веровао као Турчин у Мухамеда.{S} Дела његови |
| p>Само је Матовић заборављао, да је он, у свом детињству, имао једну опаку, али врло сигурну уч |
| свега, да живи повучено, за свој рачун, у себи, међу својим књигама.{S} Седао је поново за свој |
| , дизало се безизразно, пространо небо, у којем се видела само понека ласта као црна звезда.{S} |
| се негде, ако хоћете... под какво дрво, у ону кућу у врх пута? ---—</p> <p>Млади човек је и овд |
| их, мрачних очију ишао је негде далеко, у бескрај.{S} Његов несрећни геније, који је дотле влад |
| ано јучерашњом кишом плавило се дубоко, у бескрај.{S} Ваздух је био провидан и благ.{S} Није се |
| неугледних кућа.{S} И онда опет писмо, у истом бакалском коферту, с рапавом хартијом, по којој |
| нађе две три лекције и живљаше скромно, у маленом колу знанаца, повлачећи се све више у своје к |
| </p> <p>— Једна цигара с мене на уштап, у друштву, не шкоди...</p> <p>Упалише по цигарету.</p> |
| S} Ја верујем, против свега, у прогрес, у човечанство.{S} Не могу да примим да је васељена ство |
| де, дубоко убеђен у сопствену вредност, у дела која ће починити.{S} Почињали су озбиљне разгово |
| она, сигуран у себе, у своју будућност, у добро које ће чинити својим суграђанима, Србији, можд |
| своје творевине према њему, у друштву, у животу једном речи.{S} Машта је ишла као на крилима.{ |
| риликом. — Изгубили смо много у нераду, у јаловом трвењу.{S} Народи око нас неће чекати да ми д |
| земље ишчезавају у корупцији, у нереду, у анонимној тиранији, у ординарној лицитацији која се л |
| атим се упути ка Калимегдану, камо иду, у његовом расположењу, сви који немају своје куће.</p> |
| } Ето, такав треба да си.{S} У природу, у природу!...</p> <p>— Моје је место међу људима, Ристи |
| примећена, па се опет загледа у чипку, у кошуљу, у два округла таласа која су се дизала и спуш |
| , па се опет загледа у чипку, у кошуљу, у два округла таласа која су се дизала и спуштала испод |
| але <pb n="312" /> се у чипкану кошуљу, у дивна округла рамена, у румену кожу босих ногу.</p> < |
| положај те своје творевине према њему, у друштву, у животу једном речи.{S} Машта је ишла као н |
| у земљу, док се није задржао у Повлену, у намери да хајдукује, али се ту оженио и окућио.{S} Ил |
| изгуби, потону у неку сребрну прашину, у маглу дијамантског праха, пред сликом девојке скромне |
| је госпа-Матовићка у пажљивом опхођењу, у слатком и кафи, комплиментима и у киселој штрудли с м |
| еселиновић.</p> <p>У оваквом разговору, у дугим погледима, у нехотичним додирима, били су далек |
| рад, Србију.{S} Отићи ћемо у Црну Гору, у Бугарску, Русију.{S} Наш ће бити цео свет.{S} Правићу |
| омина с првим кога сретне.{S} Али и ту, у тамним кафанским <pb n="113" /> ћошковима, у бледим н |
| о мачки, кокошима и ђаволу.</p> <p>Ту, у Крунској улици, изненади се импровизовани учитељ кад |
| и пружи му руку. — Сутра на овом месту, у три сата.{S} Ти си слободан?...{S} Ево ми трамваја — |
| иви?{S} Не иде ли девојка, лево од њих, у фабрику тек да се сакрије од полицијског надзора ?{S} |
| одушевљавале.{S} Она је веровала у њих, у њино брзо остварење, у њихов велики принцип: „сваком |
| еживели живот.{S} Вишња виде Београд... у неколико партија, без реда, један по један крај, знам |
| и режим влада, јер им је сваки добар... у свакој партији, групи или кући од утицаја, они имају |
| робовима.</hi> </quote> </p> <p> <hi>М. У.</hi> </p> </div> <pb n="iv" /> </front> <body> <div |
| d> <p>Чедомир Илић родио се године 1878 у Ваљеву, где је његов отац био рачуноиспитач.{S} Илићи |
| софије претварао се у нежног љубавника: у његовим годинама човек је сав одушевљење, сав топлина |
| само у револуцији... и опет вам кажем: у револуцији, па ма како ви решили.</p> <p>Поднаредник |
| ду.{S} Он ју је још једном такву видео: у почетку њиховог познанства, за време једне шетње кад |
| та.</p> <p>И породица је седала за сто: у врх стари господин, с нешто раскораченим ногама као д |
| pb n="283" /> као о одвојеним типовима; у њима не постоји Јуче, Данас, Сутра, Београд, Савамала |
| слике у глави обавијале се као паучина; у крв улазила грозница нестрпљења; она дотле није била |
| нису походили ти осећаји прижељкивања; у њеним прсима нису се чули ти удари који звоне као жељ |
| игри пролетњега сунца.{S} Гледао ју је; у срцу је осећао као неку песму, радост што је види, шт |
| обузимао га неки флуид, сладак и тежак; у глави му се бркало, срце готово престајало куцати.{S} |
| х успомена.{S} Отац га је узео за руку; у пекарници на крају вароши купили су хлеба и сира. <pb |
| наставала, умерене забаве <pb n="35" /> у школи, видела је сад нову варош пуну младих људи, кој |
| а си право.{S} Није то за наше жене!{S} У земљи где три четвртине народа не зна ни читати ни пи |
| ко би иначе могла продужити да живи!{S} У Млави су ретки Илићи.{S} И дани су пролазили, а за њи |
| ри, башибозуци, команданти армија...{S} У Србији има толико будала да се за педесет година не р |
| јер лију сузе за одбеглим пленом...{S} У државама где је оморина, тежак, загушљив ваздух, прво |
| оди ниједан ипак би их доста било...{S} У програму друга Толстоја само је последња тачка добра, |
| је у салону тек кад има још некога.{S} У варош, и кад би излазила, ишла је у пратњи госпа-Клео |
| е модри слез са круницом као звезда.{S} У жалфије се пла̑ве длакава, лепљива уста.{S} Хајдучка |
| </p> <p>Није могла бити другојачија.{S} У тишини сеоске самоће, по којој ју је пратила туга од |
| ка лица, оба љупка, оба пријатељска.{S} У осталом, он је у том тренутку жељкао једну неостварен |
| ашина се видела по раму од огледала.{S} У трећој одаји, која је замењивала салон, Илић није био |
| ељачког сина.{S} Јака му је сметала.{S} У кући је био без капута, са заврнутим рукавима од кошу |
| љај као жив.{S} Свест јој се губила.{S} У ушима зујала блага музика, отегнути тонови који опија |
| су се занеле у свој план до лудила.{S} У кући су настајале свађе.{S} Мајка га је грдила, клела |
| г, већ конфликта између нужних сила.{S} У то буди уверен.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| га.{S} Њено срце грчило се у мукама.{S} У њеној души дубила се болна празнина.{S} Губећи њега, |
| pb n="8" /> одаја поплочана циглама.{S} У једном крају се налазила гвоздена пећ, несразмерно ве |
| > <p>Вода је већ допирала до бедема.{S} У мокром мраку примећивали се њени прљави таласићи жути |
| ди, свет?{S} Нема их, нигде их нема.{S} У исти мах, супротно томе осећању празнине, обузе је ст |
| је мирисало по старинским пањевима.{S} У кафанама је врило као на вашару.</p> <p>— Овим сељаци |
| олитику почетком Осамдесетих година.{S} У то доба, довршавала су у Србији своје стварање два гл |
| су државне квартире на два одељења.{S} У једном су наместили кујну и собу за примање, а од дру |
| е занима политиком једино ради ћара.{S} У међусобним односима људи су неповерљиви.{S} Страх од |
| ила су испод простог сламног шешира.{S} У руци је држала један крупан цвет на подугачкој гранчи |
| зујало је око оба дућанска прозора.{S} У рафовима се шаренила повесма вунице, превучена завесо |
| осветљених облака око бледог азура.{S} У оближњој касарни веџбали се војници и чула се промукл |
| дотле, мирно, не мислећи ни на шта.{S} У једном тренутку учини јој се да ће се успавати.{S} Ал |
| ижњој фабрици.{S} Добро му се плаћа.{S} У слободном времену ради за себе.{S} Све је то он сам и |
| камења дотеривала су до првих кућа.{S} У клисури, где је дотле расло дивље трње и аптовина, а |
| оњачу.</p> <p>На пољу је вејао снег.{S} У пећи је пуцкарала ватра.{S} Човек се ту осећао добро |
| Вишња није волела много прост народ.{S} У њему је познавала много дивљих, рђавих, лукавих, ружн |
| Хтеде нешто рећи.{S} Али не могаде.{S} У његовој глави је било мутно.{S} Он је био у стању пиј |
| ике, на једну врсту живе геометрије.{S} У науци се чује брујање таласа револуције.{S} Изгледа к |
| шао, одаде се нарочито на часовнике.{S} У слободном времену учио је немачки језик, поручивао му |
| — Да.{S} Нашем женскињу треба поуке.{S} У округу нема више од три четири школе за женску децу.{ |
| ио и жалио што није више учио школе.{S} У то доба била се већ увелико развила борба између школ |
| еда, Пелагићева дела, народне песме.{S} У сваком разреду био је први ђак, имао је саме петице.{ |
| арке, у поштанске штамбиље и датуме.{S} У тим сувим и врелим данима кад никога није било око ње |
| врвице њихале се пред њом и око ње.{S} У уста јој је навирало једно слатко пиће, као грех.{S} |
| рантије да власт не изигра ове мере.{S} У тој бризи он је смео с ума реакцију простих маса, те |
| >Вишња је волела да слуша те говоре.{S} У доба реакције, штампа је била обамрла. <pb n="63" /> |
| — продужи Аница. — Удај се што пре.{S} У животу су ретки поновни састанци.{S} И затим, једно о |
| ље зри.{S} Вишња је спустила завесе.{S} У соби је мрак, али мало што да је свежије.{S} Из чамов |
| род, његове сталне и опште интересе.{S} У Србији ни сенке од тога.{S} Министарска одговорност п |
| на устрча као девојчица уз двориште.{S} У салону се запали велики лустер, а електрично звонце п |
| ао да су и оне хтеле побећи од куће.{S} У салону су остајали само Бела и Чедомир.{S} Па и Чедом |
| ио је први ђак, имао је саме петице.{S} У расправи појединих питања могао му је позавидети мног |
| огромно тежак...{S}" Он то не рече.{S} У осталом, већ их пристигоше Милева и њен пратилац.</p> |
| опусти.{S} Њени се образи запламише.{S} У срцу осети топлину.{S} Успи уснама и рече:</p> <p>— И |
| она се решавала једнако да му пише.{S} У брзини с којом је оставила Београд није јавила ником |
| е је.{S} Врвице на раменима прскоше.{S} У белини платна развише се црнпурасте, дозреле груди.{S |
| сио кад је Чедомир био у њеној соби.{S} У њој се бунила наша девојка из средњег сталежа, бакали |
| е.{S} Овог пута њен се поглед следи.{S} У дневним вестима налазила се ова белешка:</p> <quote> |
| ешто загонетно осећало се у природи.{S} У исти мах, око срца јој било топло, меко, празно.</p> |
| и својој другарици, али се не усуди.{S} У њеном <pb n="216" /> крилу мирисало је то посвећено ц |
| му се десило од како су се растали.{S} У колико је излагао појединости, освајала га је чама, д |
| стојао, као да га никад нису видели.{S} У њему се појављивала љубомора, страшило са жутим очима |
| свету, па следствено и његовој жени.{S} У противном, глупости које треба осудити.</p> <p>Ко зна |
| да оба пројекта озакони у Скупштини.{S} У буџет се унесе довољна сума за почетак.{S} Али оба за |
| ан полић!{S} Ето, такав треба да си.{S} У природу, у природу!...</p> <p>— Моје је место међу љу |
| </p> <p>-— Дотле се може све десити.{S} У сваком случају припази на ту твоју шмизлу.{S} Кад смо |
| жу јој подилазили непријатни жмарци.{S} У соби је био још мрак.{S} Часовник је куцао на столу.{ |
| како су се овде звали словослагачи.{S} У њихову собу, која је била за <hi>боље госте</hi> и у |
| не тера, па ћемо да једемо понајлак.{S} У турском рату Вера Павловна, сестра Рускиња, што је во |
| /p> <p>Илић се тада реши да оде сам.{S} У том, одузеше му стипендију.{S} Били су пронашли да се |
| о осећање, слично болу за домовином.{S} У његовој природи беше јако развијена чежња за оним што |
| деце.{S} Млађи су дрхтали пред њом.{S} У мешењу колача се одликовала: имала је шесдесет четири |
| а је опет види.{S} Срео би се с њом.{S} У погледу који је управљала на њега, он би спазио понос |
| езика.{S} Ипак, пут је био пријатан.{S} У Паризу су се настанили у једном пансиону који су му С |
| их се ширио патлиџан, румен и сочан.{S} У низинама виделе се вреже од бостана и краставаца; ту |
| ету, на сметњи.{S} После се навикао.{S} У стану је имао што треба скромном човеку.{S} Матовић ј |
| м путем којим дотле није био прошао.{S} У осталом, многи његови другови су већ чинили концесију |
| о да видим.</p> <p>Није се преварио.{S} У једном листу нађе забележен јучерањи случај.{S} Белеш |
| у животу.</p> <p>Он се доиста журио.{S} У успеху свога плана за подизањем електричне индустрије |
| це претерано бледо, готово слабачко.{S} У тај исти мах појави се и визија Вишње, тако исто у ма |
| затим и покушао да сврши своје дело.{S} У соби је било тихо.{S} То беше стан за самца другог ре |
| рошког парка.{S} Било је прехладило.{S} У вароши се осећала извесна живост. <pb n="64" /> Сељац |
| шао је, као мртвац, не знајући камо.{S} У једној празној улици спази своју жену.{S} Она га није |
| ладна постеља јој је пријала угодно.{S} У њеној глави, брзо као у кинематографу, <pb n="34" /> |
| пште способан да вели, лудо, смртно.{S} У том тренутку је имала право.{S} Њено одбијање падало |
| е што је пријатно, лако, ново, лепо.{S} У недостатку материјалног уживања, он се бацао сав у св |
| , и крештала свеједнако и јогунасто.{S} У једном тренутку сунце разби облаке.{S} Оно се указа с |
| S} На ћошку светлуцао варошки фењер.{S} У оближњој башти натпевали се славуји.{S} Негде би зашк |
| једну необичну реч, ниједну нежност.{S} У њима није било спомена на оно што су заједнички прежи |
| гробова, да још не знају да се нађу.{S} У осталом, он је тако замишљао час васкрса мртвих, стра |
| , а не зна оно што му је за лекцију.{S} У гимназији је било још горе.{S} Из немачког језика, зе |
| ође, румена лица и задовољних очију.{S} У јасној светлости пролетњег дана шарениле су се разнол |
| и за лорбер, нишадор, алеву паприку.{S} У другом делу дућана, поплочаном циглама, стојали су џа |
| еда у лицу и мртвих, опружених руку.{S} У глави јој је било празно.{S} На очи јој се хватала ма |
| та ни да састави монограм за мараму.{S} У осталом, то је Радоју најбоље ишло за руком.{S} Учите |
| Илић пољубио први пут своју драгану.{S} У врх пута стајала је још она клупа на <pb n="97" /> ко |
| p> <p>Прођоше кроз врло чисту кујну.{S} У једном удубљењу крила се велика постеља, заклоњена цр |
| марширала је са стрелишта у касарну.{S} У вече, један чича, с кантом петролеума и кутијом палид |
| а је налазио извор своме одушевљењу.{S} У њиховом неисписаном рукопису видео је узбуркане дубин |
| гови су већ чинили концесију животу.{S} У клубу, који је носио звонко име Група Великошколаца С |
| а под његовом сребрнастом светлошћу.{S} У то доба године ливада је најлепша.{S} Зрела трава зла |
| ешног, и ако их је било много луђих.{S} У државној служби није нашао места, и ако су тамо поста |
| ог живота, не усвоје Чедино мишљење?{S} У њој се бунио остатак старе душе, бунила се сва њена р |
| а и дужности које је имао према њој?{S} У сваком случају Вишња није знала дотле шта се дешавало |
| н даље, затежући капут рукама у џепу. — У учитељице?</p> <pb n="31" /> <p>— Не.{S} Не знам, Ја |
| ка и широког врата, па рече значајно: — У вашим годинама, сиротиња није зазор,</p> <p>Чедомир п |
| — Њихова се наука састоји — тврдио је — у давању необичног смисла обичним речима и излагању врл |
| ицом, ма по цену да се понизи.</p> <p>— У осталом, мени није ништа право.{S} Све ме буни.{S} Ни |
| и отац да се решио да се жени.</p> <p>— У кући ми је роваш.{S} Мој ма̑л се развлачи као да је А |
| је механа! — одговори полако.</p> <p>— У толико боље.{S} Још нисам никад била у сеоској механи |
| о учинио.{S} Судио је површно:</p> <p>— У мени је волела слободоумна, учена човека.{S} Љубав је |
| јао на земљи и говорио просто;</p> <p>— У народу је стање одиста очајно.{S} Нико није задовољан |
| колу.</p> <p>— Него због чега?</p> <p>— У Чачку није било више школе.{S} Отац није волео да сед |
| села?...{S} Како ти је у селу?</p> <p>— У селу је добро свакоме који од њега не тражи више него |
| По убледелом челу повлачиле се боре, а у солуфима се пресијавало неколико белих власи.{S} Оста |
| омиљену песму: „Сунце ходи и заходи, а у мојој је изби тамно!...“</p> <p>Понекад би помислила |
| ченицу, коју је случајно негде начуо, а у себи је додавао; „Ми смо слепи код очију, утучени у г |
| било за тебе.{S} Ово је велика варош, а у њој има злих људи.{S} Да ти се што непријатно није де |
| ливана</hi>, бозаџије чувеног у то доба у студентским круговима.{S} Али он одби позив ћутке, ма |
| а сади лук преко лета, зими пак да зева у оближњој механи.</p> <p>Посао пође на боље.{S} Код Ра |
| врло љубазни.</p> <p>Једна тица запева у башти.</p> <p>Чедомир је још раније наслутио да девој |
| је мајка отишла од куће, Бела га позва у своју собу.</p> <p>— Пропали смо ако нас примете — пр |
| дат небесни, Морава треба да се разлива у многоструки сплет зелених поточића, који би ова полуд |
| рош, испреплетане жице, стотине точкова у покрету, гомиле радног народа и беле куће, пуне ситне |
| парче Топчидерског брда, низ јабланова у подножју, грубе фабричке зграде, светла трака од Саве |
| ом, једним од оних тајанствених гласова у нама самима који не варају никад. „Мени треба један и |
| јер је имао приличну дозу епикурејства у себи; он је волео све што је пријатно, лако, ново, ле |
| а купила ту скоро и сва срећна унела га у ову собу.{S} Простирка је била лепа, али се супленту |
| буму.{S} Сети се Чедомира.{S} Доведе га у везу с министровом ћерком.{S} Сети се његова ћутања н |
| } Један сељак, прљав и исцепан да би га у другој земљи ухапсили, терао је своју кобилу преко об |
| та на свету није било кадро спречити га у његовој борби за народ.{S} Његов радикализам није био |
| , излагао геолошке теорије, упућивао га у живот природе, где се дрво с дрветом бори за што више |
| аду.{S} Помисли и сад <pb n="248" /> да у њу уђе, као у свој дом.{S} Неколико младића стајало ј |
| отив реакционарних власти, трудио се да у своје законе унесе што више гарантије да власт не изи |
| кочијаша, па онда у кола, очекујући да у њима види кога од нових, слободоумних министара.</p> |
| х часовника, па све куца и ради, као да у радњи има стотина срца и душа.{S} Марке су биле најно |
| да у свима пословима.{S} Изгледа као да у целој земљи постоји као осећање општег банкроства.</p |
| ред те зграде, а никад није приметио да у њој <pb n="4" /> седи неко кога треба чувати.{S} Упра |
| неповерљиви.{S} Страх од подвале влада у свима пословима.{S} Изгледа као да у целој земљи пост |
| а првих <pb n="17" /> чиновничких влада у Србији, она је била вечито за одржавање неке врсте пл |
| ја је из плитке барице доспела изненада у непрегледни <pb n="256" /> басен океана.{S} Јурио је |
| у жену и осећа је поред себе живу, пада у грозницу пожуде.{S} Подивљао, као звер што погледа св |
| виза: уживати и успети.{S} Понекад пада у севдах, и тада пева прилично.{S} То су они који одавн |
| и софизми, а, с времена на време, упада у противуречности.{S} Она се питала још, што и они који |
| судбину.</p> <p>Једном се дигнуо с рада у пола ноћи.{S} По споредним улицама биле су већ угашен |
| дну, једна старинска, двоспратна зграда у источњачком стилу, с кровом као звезда, широком настр |
| > <p>— А ти, фрајла, остави се Београда у Чачку.</p> <p>По вечери, Вишња је излазила с мајком н |
| зде по зимском небу.{S} Одлазио је тада у кафану, губио се у читање новина, у пушење, у играње |
| " /> с гумираним точковима, што је тада у Београду била још реткост и што јој сврати пажњу.{S} |
| оћи остало само по себи, ако је ко тада у опште мислио шта ће после доћи!</p> <p>У тим идејама |
| уставила, нема, збуњена, укочена, бледа у лицу и мртвих, опружених руку.{S} У глави јој је било |
| јица се беху примакли прозору што гледа у двориште.{S} По калдрми је играло суво и топло сунце |
| а не буде примећена, па се опет загледа у чипку, у кошуљу, у два округла таласа која су се диза |
| адић, и отворено <pb n="130" /> погледа у Белине очи. — Али на што то питање!{S} Мени је тако л |
| ти је, Вишња? — упита Аница, и погледа у собу неодређено.</p> <p>Млада учитељица је лежала неп |
| сунцу.{S} Илић се ипак окрену и погледа у војнике, у њихове дрвене стражаре, па онда у кућу, ал |
| S} Погледа нехотице у кочијаша, па онда у кола, очекујући да у њима види кога од нових, слободо |
| нике, у њихове дрвене стражаре, па онда у кућу, али испод ока... као да га се то ништа не тиче. |
| орављаш опет стварност.{S} То се догађа у драмама и романима.{S} Немогуће, Илићу; није то више |
| апевао друштвени тенор, иначе књиговођа у варошкој штедионици, слободно, као да је у механи;</p |
| стара, добра времена — уздахну госпођа у пола воље. — Онда је живот био лак, јевтин.{S} Данас |
| сео свет који се другим данима не опажа у присуству жена и људи, лепих, задовољних, срачунатог |
| сиво, тако сиво да се њена црвена блуза у тој прозрачној сивини причињавала као какав велики бо |
| ије хтела да чује за Париз.</p> <p>— Ја у Француску? — викнула је кад јој је муж поменуо пут. — |
| у хлеба да зарадим!</p> <p>— Онда ћу ја у село за воденичара! — одговори младић тврдоглаво.</p> |
| <p>— Чеда и еманципација! — прште Каја у смех. — Ко га не познаје, скупо би га платио!</p> <p> |
| де се негује она двострука камарадерија у политици и честитим забавама.{S} Ту су долазили студе |
| цркве, са златним крстом, који се сија у ватри сунчане светлости.{S} Усред тог великог предела |
| пно; сукње су летеле око ње као мантија у попа.</p> <p>Вишња се добро осећала на Великој Школи. |
| њему се усправљало неколико фотографија у раму од сламе.{S} Ту је лежао још један албум, повеза |
| е са завишћу да је то најбоља кондиција у Београду: стан, храна, пријатељство великог човека и |
| би Младен учио! — насмеја се Бела, која у том тренутку донесе кафу.</p> <p>— Ћути ти, материна |
| и, и један сјај мушке надмоћности засја у дечковим очима. — Кажи само колико поједеш шећерлеме |
| /p> <p>— Ја сам одсудан противник брака у опште.{S} Он је неприродан и неморалан.{S} Неприродан |
| а?...{S} Шта то мари нешто мало грешака у Науци, пошто ми стојимо још далеко од истине, пошто в |
| ције, толико невероватно разних прилика у којима живе бића што је Дарвин стрпао све у једну врс |
| вао на веру.{S} Могло се ићи из ходника у ходник, из слушаонице у слушаоницу, с предавања на пр |
| n="62" /> као у неког свеца и очајника у исти мах.{S} Ова врста страха пред младићем појачала |
| угла појављивала се једна млада девојка у коректној мушкој јаки; плав прамен косе сакривао је њ |
| ире, ах мој Чедомире! — протепа девојка у заносу. ~</p> <p>Заман је Вишња звала свог драгана.{S |
| ине...</p> <p>— Мама! — промуца девојка у одбрану свога драгана.</p> <p>— Ћути ти, ти... како д |
| ину.</p> <p>— Је л’? — одговори девојка у истом тону.</p> <p>Један нов пламен црвенила лизну јо |
| судбину.{S} Они су нас од нашег уласка у живот наместили на колосек који не смемо напуштати по |
| латицу надокнађавала је госпа-Матовићка у пажљивом опхођењу, у слатком и кафи, комплиментима и |
| ло старинску изјаву којом се проси рука у девојке.{S} Она је очекивала да је он назове својом в |
| луши.{S} Његове очи су гореле као жишка у дувана.</p> <p>— Наш народ треба просветити.{S} Сељак |
| адила мајка, глас целог народа их љушка у њиховим гробовима.</hi> </quote> </p> <p> <hi>М. У.</ |
| било око њега, та су га писма уверавала у све што је несвесно хтео, што је тражио од живота.{S} |
| би њој све што би имао, она би уживала у њему, он би могао обвити руке око њеног струка, завућ |
| {S} Варош тонула, љушкала се, разливала у ноћи.{S} Девојчино срце се опијало том идилом.</p> <p |
| не цигљане.</p> <p>Девојка је становала у близини, те позва свога пратиоца кући да се одморе.</ |
| S} Девојка је волела ту улицу, веровала у њу.{S} То је била слабост ове учене главе.{S} Она је |
| изале, одушевљавале.{S} Она је веровала у њих, у њино брзо остварење, у њихов велики принцип: „ |
| а је њену целу душу.{S} Она је веровала у Чедомира, он је воли... они се поново воле...{S} Шта |
| њих је певушила вода кроз луле, падала у низак басен и враћала се отуд у виду ниске врло сјајн |
| муца њен глас.</p> <p>Девојка је падала у све већи занос.{S} Скупи кошуљу позади и притеже је.{ |
| рећни.</p> <p>Дрхтећи, Вишња је гледала у своју другарицу и није речи могла рећи.</p> <p>— Удај |
| да би га што мање узнемирила и гледала у њега сивим, остарелим очима које су цуриле.</p> <p>Ил |
| али да га поздраве, а деца се загледала у њега, као у чудо.{S} Недељом и празником свет <pb n=" |
| а широког пејсажа.{S} Обала се огледала у води тако јасно да је гледалац мешао стварност са илу |
| <pb n="182" /> <p>— Како бих погледала у очи Илићу! — говорила је немо у себи.</p> <p>По целе |
| главобоље.{S} Само знај, нећу скандала у кући — заврши он.</p> <p>Илић није ни сањао да се ова |
| у лицу, готово као цвеће које је држала у крилу. — Али је живот чудан, комшија, тако чудан да ј |
| бе, сву раскошну младост која је бујала у њеним грудима и сваког тренутка јој истеривала стид н |
| n="192" /> на било код очију, пљускала у ушима.{S} Обузимали су га чудни осећаји да цепа, да м |
| авну другарицу која се није заустављала у причи о својој срећи.</p> <p>Била се обесила о једру |
| добро.{S} Ваљада, бура која се спремала у ваздуху, уносила му је грозницу у крв.{S} Руке су му |
| вну служавку и предаде јој што је имала у рукама.</p> <p>— Збиља, ја сам ваша пријатељица? — уп |
| ла лице у тог човека, али би га познала у хиљаду других по првој ситници.{S} Окрену се око себе |
| {S} Управо, та му је кућа тек тада пала у очи.{S} То је била нова грађевина, налик на извесне б |
| шла по славама, правила посете, ступала у хумана друштва, водила политику.{S} Она је волела те |
| влажан сјај.{S} Светлост се претварала у сузу.{S} И суза за сузом поче да се ниже, као ђердан, |
| р.{S} Деца се враћала с купања и дерала у сав глас.{S} Парк је пак ћутао усамљен.{S} Тек овде о |
| ли кад би се растали, она је претресала у мислима дуго што јој је Илић говорио.{S} Није јој тад |
| Не знам, Ја се нисам због тога уписала у школу.</p> <p>— Него због чега?</p> <p>— У Чачку није |
| ма, рече јој:</p> <p>— Синоћ сам читала у једној књизи да има створења која уђу у наш живот јед |
| је, разлиставала се стара лоза, пуштала у вис своје сочне пипке, припијала се уз кућу, увијала |
| дмах.</p> <p>Од то доба није се враћала у Београд.</p> <p>Живот јој је пролазио без догађаја.{S |
| тишавало постепено, свест му се враћала у главу, и он се питао:</p> <p>— Шта сам урадио!</p> <p |
| ња тајне.{S} Вишња се опет није осећала у праву да затражи та објашњења.{S} Шта је она била сад |
| > <head>V</head> <p>Кад је Вишња стигла у Чачак, осетила је тек ту сву супротност између живота |
| >— Краљ се верио! — дочекала га је Бела у кујни, у коју се прво ступало при улазу у велеиздајни |
| уштала собу, шетала по дворишту, седела у башти.{S} Ствари су у кући пошле опет својим старим, |
| ало са њеним драганом.{S} Она је седела у Чачку и стално чекала његов одговор.{S} Дани су јој п |
| .. „Знам, вели, да их се Вишња зажелела у Београду".</p> <p>Некад јој је све то пријало.{S} Виш |
| {S} Једна липсала коза вукла се из села у село и процењивала се наизменично пред разним комисиј |
| неколико девојака. — Знаш ли да си села у вилинско коло?</p> <p>— Кажу — додаде друга девојка, |
| глог обелио.{S} Трипут се лала зажутела у школском врту.{S} Трипут је славуј пропевао у шипражј |
| једну орфеумску песму која је тада била у моди.</p> <p>— Овоме је све равно до Косова! — насмеј |
| У толико боље.{S} Још нисам никад била у сеоској механи.</p> <p>Илић није имао новаца; десило |
| ке зграде и краја улице, која се губила у низини својих простих, неугледних кућа.{S} И онда опе |
| воју другарицу.{S} Она се била изгубила у мисли.{S} Тек, једна једва приметна румен кретала се |
| ога земљака са човеком кога је оставила у Београду, који је такође имао велика одушевљења за бо |
| са обореним очима, које нам је оставила у спомену наша старија литература.{S} Својих осамнаест |
| ше на четири угла.{S} Реч се зауставила у грлу.</p> <p>— Ти волиш другога?</p> <p>— Да!</p> <p> |
| ле су гошће кад их је Матовићка уводила у њега.</p> <p>Доиста, салон је блештао у новом плишу и |
| рчена поред њега.</p> <p>Ноћ је улазила у собу кроз прозор.</p> <pb n="159" /> <p>Тело и душа с |
| Тај пламен и срдачност, која је звонила у девојкином гласу, чинили су своје дејство.{S} Илић је |
| још којекако, али мајка!...{S} Ударила у плач, па запомаже по кући.{S} Ја нисам попуштала.{S} |
| се такође придруживала ћерци, говорила у глас, причала о повој краљици, изговарајући полако ње |
| , који би ова полудивља поља претворила у најлепши врт.{S} А тамо даље...</p> <p>И Радојев погл |
| ене удаје, она је, против свега, носила у дну срца успомену на младића који ју је некад волео и |
| год би узимала новине откако се вратила у Чачак.{S} Читала их је од почетка до краја.{S} Оне су |
| , желео добро своме народу и имао стила у чланцима што их је писао по опозиционим листовима? </ |
| ва је заводила, бркала мисли, одвлачила у пропаст.</p> <p>— Љута?{S} Зашто? — упита је младић, |
| мицао више томе граду, радост се сушила у њеном срцу, обузимала је нека сумња, почетци кајања, |
| кутију с палидрвцима, и упита га, пола у шали, пола озбиљно:</p> <p>— Откад ти поста тако огор |
| рче једне улице: пуста калдрма, зарасла у модро-зелену траву, два низа плотова, неколико ниских |
| квог изговора.</p> <p>— Мајка је изашла у варош — одбрани се девојка. — А други?...{S} Брига ме |
| о себи, о својима, о миру који је нашла у свом родном крају, о вечито променљивом пејсажу кукур |
| ете, састанке.{S} Кад би се пак и нашла у друштву, о испитима, при излетима, месним скупштинама |
| ају заједничких убеђења.{S} Она је ишла у крајност као све жене.{S} Да јој је Илић у почетку пр |
| на.</p> <p>Било је пролеће кад је дошла у то село.{S} Трипут је потом глог обелио.{S} Трипут се |
| ао јој је унутрашњи глас. — Ти си дошла у њега весела као срна, <pb n="243" /> побегла си с ишч |
| ако му је једна газдарица од стана ушла у собу само у кошуљи.{S} Био је у првој години Велике Ш |
| ободна, још више <pb n="101" /> је ушла у социјалистичке идеје, у борбу против формалистичког д |
| {S} Деци је шила хаљине најскупља шваља у вароши.{S} Сваке <hi>сезоне</hi> т.ј. сваког пролећа |
| вршна власт, влада, треба да представља у суштини целокупан народ, његове сталне и опште интере |
| " /> искуства.{S} Родом из Бијелог Поља у Старој Србији, он је прешао овамо да се школује, поту |
| Београда, фабричка, са гвозденим ногама у виду лавовске шапе, и са уским зеленим лествицама.</p |
| евојчице, близнакиње, с црвеним тракама у коси, слободне, радознале и пуне прича о мачки, кокош |
| рка, два зелена суда с тропским биљкама у врх степеница и најзад унутрашња врата, чија су окна |
| настави он даље, затежући капут рукама у џепу. — У учитељице?</p> <pb n="31" /> <p>— Не.{S} Не |
| о Зарији Ристићу и о великим врућинама у Београду.{S} Ипак, пишући о тим простим стварима, на |
| а својој другарици, она је стајала сама у зраку пуном кише.{S} Све је око ње било сиво, тако си |
| змишљаше девојка, повукавши се из трема у своју собу, као рањена тица.</p> <p>Ту је било врло м |
| Ова књига је посвећена погинулим Србима у ратовима 1912 и 13 године, јер они који су пали за От |
| стом месту.{S} Упркос дубоким уверењима у сопствену вредност, он је оклевао.{S} Он је гледао св |
| ључцима тражио је у обичним разговорима у друштву, песмама омиљених песника, у чланцима дневне |
| > <p>Реши се да отпутује још истог дана у Чачак.</p> <p>Мајчина болест јој се чинила као казна. |
| поче да пада киша.{S} Падала је из дана у дан.{S} То не беше ситна, јесења киша, већ млаки пљус |
| <p>Вишњина мајка опорављала се из дана у дан.{S} Већ је по мало напуштала собу, шетала по двор |
| ја.</p> <p>То уважење губило се из дана у дан.{S} Надничари су се навикивали на арапа.{S} Среди |
| евољу.{S} Он је имао да се бори из дана у дан за комад насушног хлеба, те га је та борба изоштр |
| и пуст колико и она архива коју из дана у дан испуњавају.</p> <p>У том се зачу нека псовка.{S} |
| је носио другарицу његових младих дана у правцу Врачара.</p> <p>Аница ју је чекала на капији.< |
| S} Дан је био један од оних жарких дана у сред пролећа, кад се око нас осећа оргијање природе и |
| аја.{S} Хоћу да будем на висини времена у којем живим.</p> <p>Каја је била девојка коју живот н |
| острана супружанска постеља, претворена у једну врсту дивана, тако распремљена с јастуцима унао |
| > „једна жена као што си ти, тако учена у својој простоти, тако проста у својој учености... ти, |
| а не спусти очи.{S} Она је била обучена у матроску блузу од обичне материје.{S} Држала је руке |
| му иде у сусрет.{S} Она је била обучена у хаљине затворено плаве боје, чији је озбиљан крој дол |
| з икаквог нарочитог повода.{S} Повучена у себе и тако здрава, она је изгледала нешто неспретна, |
| емље, његов дед је кметовао дуго година у свом селу, његов отац, са нешто мало школе, начинио < |
| о талас по њеним раменима.{S} Из хаљина у нереду провиривало је румено и бело грло.{S} Руке је |
| љом и плаветним венцем удаљених планина у дну.{S} С друге стране, обала је била ниска, пошумљен |
| е.</p> <p>— На Духове је наша скупштина у Београду — рече јој Аница. — Хоћеш ли да идемо?</p> < |
| адовољна — замуца учитељица — задовољна у сваком случају.</p> <p>Па као да хтеде уверити себе, |
| гледајући у страну, осећала се сигурна у његовом присуству.</p> <p>А Радоје је умео лепо да го |
| књига, мисли, снова.{S} Место путовања у Врњце и Абацију, он је заједно с Фламарионом посећива |
| о још после толикогодишњег аклиматисања у Београду.{S} Младен је био пао у трећем разреду из дв |
| , почело је да долази до размимоилажења у питањима тактике, настајали су озбиљни сукоби, поднос |
| робни врт, уносила бескрајна одушевљења у младићево срце и била најлепша лепота његове младости |
| уалне радозналости, жива младост, сумња у радост која се нуди, непомирљив идеализам, неутољива |
| право ова рођачка оцена.{S} Она посумња у искреност своје другарице.{S} Упита се да Каја није с |
| </p> <p>Пред огледалом је стајала Вишња у ноћној кошуљи, боса.{S} Као ван себе, гледала је свој |
| би је начинио бољом, него да је дочепа у своје шаке.{S} И он не жели власт да учини добра себи |
| има који нису имали среће.</p> <p>Лампа у соби је осветљавала рђаво.{S} По кутовима се дизао мр |
| е издржати.{S} Поручи једна кола, стрпа у њих један део својих књига, што би довољно било друго |
| радио кредит код једног великог књижара у ђачком кварту, па је ступио у везе и с антикварима на |
| ла скромна кућа једног државног пушкара у пензији.{S} Домаћица, жена преко шесдесет година, још |
| духну ветар.{S} Лишће у џбунова заигра у крај пута.{S} Занесени у своју лепоту, они нису осети |
| ао песма наде, утехе, буне; њихова вера у будућност и сопствену вредност уносила му је у крв пе |
| евојке у паланци.{S} Опис једног излета у Овчарску бању или каква несташност млађег брата испуњ |
| селих паприка колико хоће, али, пренета у ситне интриге удатих другарица, захтевала је раскош м |
| опатра израдила му је место практиканта у Рачи крагујевачкој.{S} Ту се пре неки дан потукао <pb |
| <pb n="123" /> Поред свег тешког живота у сталној опозицији и борби са властима, стари професор |
| присно и свесрдно.</p> <p>Између живота у девојачкој школи и садашњег тренутка, Вишњи се десило |
| гледала као бајка коју му прошлост црта у игри пролетњега сунца.{S} Гледао ју је; у срцу је осе |
| жим што сам наумио.</p> <p>Вишња приста у први мах, подајући се своме срцу.{S} После се трже бр |
| своје куће.</p> <p>Света је било доста у главној улици и пред кафанама.{S} Људи су гласно разг |
| ко учена у својој простоти, тако проста у својој учености... ти, која би вечито била уза ме, ко |
| јем, Радоје — одговори она, бледа, жута у лицу, готово као цвеће које је држала у крилу. — Али |
| је била собица у дну ходника, окренута у башту.{S} Зидови су били тапетовани оранџастом хартиј |
| чета војника марширала је са стрелишта у касарну.{S} У вече, један чича, с кантом петролеума и |
| говца као и једног бољег радника: ништа у њој није давало утисак раскоши ; све је било потребно |
| , прозорске завесе на алке, нешто цвећа у саксијама и пуно дима од јевтиног дувана.</p> <p>— Ве |
| еног посуђа.{S} Стога она позва младића у <hi>салу</hi>.{S} То беше ниска, неизветрена одаја, с |
| прстију.</p> <p>И тада би звао младића у дућан, понудио га да седне за тезгу, до саме касе, по |
| стром.</p> <p>Бела је посвећивала Илића у те куповине, питала га за савет при избору боја, <pb |
| а пријатељског и још била најлепша кућа у Београду.{S} Помисли и сад <pb n="248" /> да у њу уђе |
| и, можда целом човечанству.</p> <p>Кућа у којој је држао кондицију налазила се при врху Крунске |
| са сигурношћу.</p> <p>То је била собица у дну ходника, окренута у башту.{S} Зидови су били тапе |
| кладим да је она најружнија престоница у Европи.</p> <p>Вишња заусти да нешто дода, али је већ |
| и Матовића што је она његова сапутница у животу.</p> <p>— Клеопатра, треба повисити плату том |
| чије срце, можда једино на свету, куца у том тренутку за њега... на своје лектире, убеђења, на |
| у државну службу, добивши за преписача у Ваљеву, где је начинио целу своју каријеру.{S} Ту се |
| ад се кола хтедоше кренути, Бела истрча у двориште и стаде преклињати мужа да не прави скандала |
| кућом.{S} Њихова клупа је била најлепша у вароши.{S} Други су седели на сандуцима, на даскама з |
| е, бога ти, Бела.{S} Теби је само љубав у глави.{S} Љубав, љубав... није она све у животу.{S} Ј |
| у материјалног уживања, он се бацао сав у свет књига, мисли, снова.{S} Место путовања у Врњце и |
| ућом и жену која сматра да је њен позив у животу виши од обичне бриге за кујну.{S} На лицу јој |
| небо, велики празник, долазак Чедомиров у црном оделу к мени... очев благослов, прасе на ражњу. |
| едњу одају.</p> <p>Кад се окрену натраг у салон, њено лице је горело сво, обузето неком унутарњ |
| уљаве, црне, мокре очи, нечег детињског у осмеху што му га је извајала добра нада и што се чудн |
| <hi>код Пеливана</hi>, бозаџије чувеног у то доба у студентским круговима.{S} Али он одби позив |
| ир Илић, подигнуте јаке, врата увученог у рамена, <pb n="250" /> испрскан водом и блатом.{S} Го |
| ој тада измицало да он оскудева понекад у јаким аргументима, да су његови закључци често вештач |
| {S} Чачак је био њено родно место, град у којем је провела највећи део свога живота, сваки ју ј |
| бе.{S} Њега пак сумња је задржавала сад у свему што би предузео.</p> <p>Избегавао је једну и др |
| прва кад би се посвађали, добила је сад у мајци сигурну савезницу, те се свађама није видело кр |
| падала у низак басен и враћала се отуд у виду ниске врло сјајних мехурића.{S} Суплент је ваљао |
| тек тада једно кожно, старинско канабе у сумраку собног угла.</p> <p>— Седи ти... ти си уморни |
| , који је задржао нешто од своје службе у војсци, трудио се да надокнади дамама оскудицу у кава |
| еде о породици, о браку, о улози државе у материнству.{S} Те ствари су биле дотле далеко од Виш |
| ишао полако, крајем пута, оборене главе у страну, и викао као по дужности:</p> <p>— Ево лепа во |
| јатности.{S} Велика варош на утоци Саве у Дунав чинила јој се понова лепа.{S} Хтела ју је поздр |
| глави.{S} Љубав, љубав... није она све у животу.{S} Ја имам осам испита на врату.{S} Глава ми |
| аче.</p> <p>— Узми ме — шапутало је све у соби.</p> <p>Платно се сроза низ мишице, обеси се о б |
| ри се само о сељаку.{S} Али он није све у земљи; није само њему положај тежак; сваки сталеж има |
| јима живе бића што је Дарвин стрпао све у једну врсту!{S} Позитивизам није познао, ни видео, ни |
| аждања — одобри Радоје.{S} Затим додаде у шали:</p> <p>— Вишња ће поћи за мене.</p> <p>Девојке |
| пушка; једна од њих опусти крила и паде у рит; она друга прну у вис, па се врати, начини два тр |
| " /> <p>— Шта то мари нешто мало правде у друштвеној конституцији — говорио је — пошто никаква |
| акша борбу за насушни хлеб.{S} Ево овде у равници, где се киша очекује као благодат небесни, Мо |
| му је звонио као труба војске која иде у помоћ, као поклич на освету, на буну.{S} Што му се до |
| о својим сопственим очима, како све иде у пропаст.{S}Осети да му се гуша стеже, очи почеше да г |
| гнеш, све ти се дешава, ништа ти не иде у корист.</p> <p>Илић погледа зачуђено у своју другариц |
| се дуго своје хаљине.{S} Понекад се иде у позориште, кад оно у свом путу наиђе на Чачак.{S} По |
| од земље или емаља.{S} Из кујне се иде у дечју собу, где је Чедомир обично држао лекције.{S} О |
| се решила, искрено се радовала што иде у престоницу.{S} Заборавила је многе раније непријатнос |
| г излога спази Лазаревићеву како му иде у сусрет.{S} Она је била обучена у хаљине затворено пла |
| Књига природе је широм отворена, хајде у природу!</p> <p>Чедомир, као добар Словен, прими радо |
| <p>Зарија пређе на илузију слободе, оде у метафизику, изгуби се у апсурдности даљих дедукција.< |
| Кад му се то једног дана досади, он оде у суд, сврши све формалности око преноса наследства на |
| су одлучности, који помаже паметне људе у њиховим борбама, он је остајао на истом месту.{S} Упр |
| одаде:</p> <p>— Ја радим да убедим људе у потребу да се поново почну послови.{S} Као што видиш, |
| мајка. — Ја јој једнако велим да изађе у друштво, да се разоноди, а она неће, <hi>штудира</hi> |
| путовати и отворено, а да нико не нађе у њему чега другог до другарских саопштења.{S} Његов од |
| черас навратити.{S} Боји се да не пређе у запаљење.</p> <p>— Збиља?{S} Запаљење није лако у газ |
| лског професора.</p> <p>Брачни пар дође у Београд да присуствује погребу.{S} После се не вратиш |
| у акцију, треба му читаво решење да уђе у дућан и купи какву ситницу, а прелази преко остварени |
| одби позив ћутке, махнувши руком, и уђе у парк.</p> <p>Ту је било света још више.{S} Склони се |
| је ишла лако, као вода, како се то каже у Ваљеву, Кад би учитељ испричао лекцију, о шљиви на пр |
| огу да се определе јер се стално налазе у недоумици: да ли да гласају по свом убеђењу, <pb n="2 |
| врелим гвожђем суревњивости, они улазе у политику и губе своје илузије.{S} Тесногруди, амбицио |
| р би онда требало да исприча своје везе у кући министра Матовића, да објасни ону вожњу у колима |
| ирно парче пред лактом.{S} После је узе у обе шаке и миловаше је, и преко лакта, оборених очију |
| сихолози?“ Цело његово биће вукло га је у том тренутку далеко од науке, тамо у ту сивину, ка ње |
| ненадним сјајем.{S} Да ли се сети да је у тој улици први пут видела свога драгана са његовом до |
| арошкој штедионици, слободно, као да је у механи;</p> <quote> <l>Ој убава, убава девојко, ој,</ |
| а, један ђаво!{S} Спас радног народа је у револуцији... и само у револуцији... и опет вам кажем |
| ажавала идејним друговима.{S} Седала је у прве клупе да би професора чула што боље.{S} Уписала |
| нако, намерно и пркосно.{S} Остајала је у салону тек кад има још некога.{S} У варош, и кад би и |
| са ниском мерџана око врата, седела је у својој клупи и преслишавала <pb n="37" /> се из метод |
| себи.</p> <p>По целе дане проводила је у својој соби, читала прибелешке, разгледала непрочитан |
| лаких београдских вечери.{S} Тражила је у њима нешто ново, изненадно, добро, нешто што ће доћи |
| није заслужио ону увреду — говорила је у себи.</p> <p>С тим прекором мешала се широка жалба за |
| {S} У варош, и кад би излазила, ишла је у пратњи госпа-Клеопатре.{S} Иначе је Бела крила вешто |
| — рече јој, тешећи. — Он не зна шта је у теби одбио.</p> <p>Сунце је клизило по ведром небу.{S |
| час васкрса мртвих, страшни суд, кад је у њега веровао.</p> <p>Изненадно, без икаквог узрока, к |
| право, он је ово двоје мешао.{S} Кад је у клисури надзиравао раднике, гледајући хиљаде њихових |
| к у обичним приликама, а камо ли кад је у питању престо.{S} Ко би то могао помислити само јутро |
| S} Треба ли се одрећи те користи кад је у питању држава и виши интереси, до ђавола држава и виш |
| света Русија, матушка словенска, све је у њој могуће, све је у њој по руски!{S} Млада девојка н |
| езбројни, живот шуми, таласа се, све је у вечитом покрету.{S} Али што се пароброд примицао више |
| словенска, све је у њој могуће, све је у њој по руски!{S} Млада девојка не осети кад дођоше до |
| {S} Остало је само његово тело, које је у том тренутку, наго и покривено платном, као и Вишњино |
| заборављала је на рђаве часове које је у њој доживела; успомене, оне лепше, ницале су око ње, |
| торије имао је врло добре оцене, али је у осталим предметима био већином слаб.{S} Из српског је |
| >— Колегинице из села?...{S} Како ти је у селу?</p> <p>— У селу је добро свакоме који од њега н |
| вала.{S} Тада он дохвати књигу, баци је у угао иза себе, и, као да је хтео утопити своје мисли, |
| а, оба пријатељска.{S} У осталом, он је у том тренутку жељкао једну неостварену жељу за промено |
| ју осећају слаби према јакима.{S} Он је у новцу видео силу која учвршћава живот, пријатеља који |
| p>Илић је волео Зарију присно.{S} Он је у њему видео једног сапутника на истом путу, на путу у |
| ки трамвај.{S} Удар копита одјекивао је у такту по мирном крају.{S} Несигурна мартовска светлос |
| >Кроз широм отворене прозоре допирао је у собу весео шум Београда који се будио пред вече, као |
| идиш, ти ниси видео то тело — шаптао је у себи — то лепо тело, те чаробне превоје и кутове...</ |
| б се поцепа.{S} Један мањи део остао је у Групи.{S} Остали пак основали су радикални клуб.{S} М |
| на ушла у собу само у кошуљи.{S} Био је у првој години Велике Школе.{S} Дошао је кући око пет с |
| се зауставио, склопио књигу, оставио је у крај свога стола, уредио краватну, погледао да ли су |
| } Потврђења својим закључцима тражио је у обичним разговорима у друштву, песмама омиљених песни |
| старији од своје сусетке.{S} Долазио је у њихову кућу као у своју.{S} Газда-Митар га је звао че |
| оји је прелазио у трагику.{S} Ступио је у политику почетком Осамдесетих година.{S} У то доба, д |
| зиду према њему, више постеље, висио је у природној величини портре Матовићев, рад једног од на |
| је поставе за учитељицу.</p> <p>Како је у том селу било празно место, поставили су је одмах.</p |
| јаднику успели да напакосте.{S} Било је у колегијуму много нечег женског, калуђерског, лицемерн |
| а су ишли пешке, као у селу.{S} Било је у сватовима много света, где је познавала извесна лица, |
| {S} То осећање прогнанства прелазило је у неку врсту фикс-идеје, море, мучног лудила.{S} Осећао |
| екад пребацивао и откривао и оно што је у партији или државној служби сазнао у поверењу.{S} Так |
| Што год је било око ње, уверавало ју је у нови живот: варошка галама, начитани другови, одушевљ |
| ност и сопствену вредност уносила му је у крв пенушаво одушевљење као од неког јаког пића.{S} С |
| ушио једну дивну песму!{S} Остала су је у памети само два три стиха из средине: ...{S}И мислио |
| хвати се за телеграфски дирек.{S} Ту је у стању да остане <pb n="233" /> сатима.{S} Ако га ко у |
| окалиницу, претварала савамалске авлије у чаробни врт, уносила бескрајна одушевљења у младићево |
| ко је било крштено име Матовићки — није у свему делила демократска убеђења свога мужа; по њеном |
| је ништа поможено народима кад она није у корист републике...{S} Од патриота бежи општим људима |
| н, јер се обавезујемо за нешто што није у нашој власти.{S} Брак ствара од људи силом хипокрите, |
| лана за подизањем електричне индустрије у Чачку, гледао је остварење своје љубави према бакалин |
| ико суседних кровова и заруделе кајсије у башти.</p> <p>— Ви волите кајсије? — упита Бела млади |
| .{S} Он је брижљиво остављао те хартије у дно свог ђачког сандука, поређане хронолошким редом; |
| разних народа и разних епоха, опозиције у срцу једног истог друштва, противуречности у карактер |
| по!{S} Ове бледе, уздржљиве, свете боје у ивањског цвећа... да ли има шта умилније од његова ве |
| ти хор <hi>Љубићске Виле</hi> приређује у очи Ивањдана излет на брање ивањског цвећа.{S} Да пус |
| животом и смрћу, па се слободно упућује у варош.{S} После се сети његовог дома на Врачару, скро |
| ређивало у корист избора Србина владике у Маћедонији.{S} Председништво је предлагало да се клуб |
| Не треба бити тако осетљив на неприлике у животу.{S} Ти си млад.{S} Треба ти времена.{S} Ти си |
| јци.{S} Јесења ноћ ју је опијала, слике у глави обавијале се као паучина; у крв улазила грозниц |
| е, начин живота и живљења једне девојке у паланци.{S} Опис једног излета у Овчарску бању или ка |
| у од обичне материје.{S} Држала је руке у крилу. <pb n="52" /> На глави јој је био прост шешир |
| кла би гледајући тако њихове црне тачке у дубинама небесног плаветнила. — Благо њима.{S} Узлећу |
| Своме препуном срцу налазила је одушке у цвећу, сагињала се, кидала га, мирисала, стезала њего |
| пољуби руку!</p> <p>Ствари су се мењале у кући полако.{S} Послуга се обазривије понашала према |
| ругљене, већ као две капље мастила пале у светло белило између трепавица.{S} Та глава је заводи |
| на, чије се заокругљене линије назирале у прашини сунца на заласку.{S} Долина је била пуна прим |
| разлоге двема женама, које су се занеле у свој план до лудила.{S} У кући су настајале свађе.{S} |
| јних, без спрата да су се готово губиле у овој пољани усред престонице.</p> <p>У том великом пр |
| дај десно... тамо испод дереглије, доле у води, није ли оно једна тичица.</p> <p>Доиста, Чедоми |
| помиловани робијаш?{S} Па и даље, доле у Београду, зар није видела гомиле још горих од својих |
| ада блиско окружавале Чачак.{S} Обрасле у шуму и бујад, оне су дизале озбиљно своје врхове укра |
| по околним гајевима, повлачећи се дубље у земљу, док се није задржао у Повлену, у намери да хај |
| ва, затвори врата за собом, ступи дубље у собу, стави руке на кукове, па ослови студента нешто |
| е онде видео би се, у том парчету земље у крај Мораве, засађеном врбама и по којом липом, какав |
| их и стаде прелиставати да уђе што боље у предмет.{S} Он их је почео у Паризу, пун научног опти |
| узбуна мртвих ствари, једно бојно поље у ноћи са свим ужасима који се појављују и онима који с |
| > двоструко, јер нам је време најскупље у животу.</p> <p>Он се доиста журио.{S} У успеху свога |
| м у Париз.{S} Задржали су се неко време у Бечу и Минхену.{S} Савете, којима су их обасули у Бео |
| S} На државни удар... на професора коме у том тренутку скидају букагије с ногу и нуде за минист |
| мали противна убеђења?{S} Ја сам о томе у апсу размишљао дуго, па сам дошао до закључка, да се |
| за.</p> <p>— Свуда!{S} Свуда... само не у Београд! — шапутао јој је унутрашњи глас. — Ти си дош |
| услиши молбу да се преко лета прехране у каквом манастиру, они Ужичани и Црногорци били су врл |
| ет, па после умакао и успео да пребегне у Турску.</p> <p>Илић стиже доцкан кући, па сутрадан ја |
| , претрчи поново преко дворишта, упадне у своју собу и зарони зајапурено лице у хладовите јасту |
| /> оцена ни прозивања.{S} Већ се седне у клупу, професор говори, ко хоће да бележи, он бележи, |
| ве покретне стражаре од дасака, обојене у српску тробојку и с дрвеном јабуком на врху.</p> <p>— |
| а изгледају пред њим као муве окамењене у ћилибару.{S} Ми не знамо где идемо, ми знамо само да |
| но што остане лако је.{S} Још до године у ово доба можемо имати електрику.</p> <p>Остојића је н |
| к и понеки професор није имао те ширине у образовању.{S} Он је то знао и није се чудио: он <pb |
| претвориле су те бог зна чије одеротине у сиву боју која је језиво приличила његовом земљастом |
| као црна звезда.{S} Усред мртве тишине у атмосфери, на Сави се, изненадно и нечујно, подигне ј |
| е.{S} Стаклена врата водила су из кујне у Вишњину собу, која изненади младића многим и лепим на |
| Држава има рачуна да нам опет притекне у помоћ...{S} Ми морамо успети.</p> <p>— Шта да радим ? |
| мисли, слика, успомена, које се прегоне у човеку у извесним часовима усамљености!</p> <p>— Куд |
| а, осмехнувши се, па покуша да се метне у у њено расположење.</p> <p>— Да си жива и здрава, још |
| .{S} Ето то, тај факт, то жалосно стање у којем се налази наш свет, не треба губити из вида.{S} |
| еља, ни лекара.{S} Све је више сиротиње у нашем народу.{S} Села, у којима се никад није знало з |
| у руком.{S} Њу су саму подгризале сумње у њен јавни рад, у њене идеје, у живот који је изабрала |
| љене око паса, очи бледе, а мисао умире у глави.{S} Њему су ти загрљаји падали слатко на срце.{ |
| n="174" /> је ишао, место у цркву, горе у клисуру и дивио се како се стене секу...</p> <p>— Као |
| чудан сјај и упијале <pb n="312" /> се у чипкану кошуљу, у дивна округла рамена, у румену кожу |
| жена. — Дошла Ката данас, па као да се у црно завила, плаче, суза јој сузу не стиже.{S} Вели, |
| бе да си срећан човек.{S} Причају да се у тебе заљубљују министарке или њихове ћерке...{S} Седи |
| едан шегрт наиђе звиждућући, загледа се у пијаницу и рече му озбиљно:</p> <p>— Ти излазиш из Зд |
| икну <pb n="217" /> јој Милева, која се у тај пар приближавала с Радојем и још неколико девојак |
| ћни случај.{S} Нека топла нада, која се у њој рађала без разлога, испуњавала је њену целу душу. |
| гоступица и разлистале природе, која се у роси зориној купала безбрижно, разблудно.{S} Осећала |
| нила су се по уличном дрвећу, дизала се у вис, кружила неко време, па опет слетала, и крештала |
| хала рукама, бацакала ноге, окретала се у балету и тражила очима Чедомира да му пошаље пољубац. |
| — Откуд овај сан, овај бол? — питала се у чуду.</p> <p>Напољу се мрак повлачио све јаче.{S} По |
| еалу који јој је Илић открио, мешала се у друштво младих људи и девојака, подражавала мушкарцим |
| p> <p>Вишња је тако прошла, изгубила се у провинцији као и у његовом спомену.{S} Што је онда то |
| а сточићу уметничке израде, налазила се у златном оквиру фотографија црногорског кнеза са своје |
| <p>Она погледа око себе.{S} Налазила се у једној забаченој улици.{S} Ноћне светиљке чкиљеле су |
| една камара неисечених дрва рогушила се у сенци коју је правило крило универзитетске зграде.{S} |
| изненада без мужа и прихода, повукла се у једну кућицу из дворишта, и ту, од оног што јој је ос |
| атици</hi>.{S} Анри Поенкаре наслања се у геометрији више на осећање него на разум.{S} Иде се ч |
| остоји, да живи, живи...</p> <p>Нађе се у Кнез-Михаиловој улици.</p> <p>Ова улица је била још м |
| врло знаменита личност, заљубљивале се у своје наставнице.</p> <p>Каја није примећавала забуну |
| /p> <p>Пређоше преко пруге и упутише се у обележеном правцу стазом обраслом у травуљину.</p> <p |
| ите сенке прекрилиле би земљу, па би се у час изгубиле и уступиле место блиставој светлости као |
| без резерве.{S} Тешко ономе који би се у том часу бацио љагом на свемоћ слободе и њене заточни |
| е пренуо из својих студија, видео би се у својој соби, сам... ужасно сам, као у гробу.{S} Тада |
| .</p> <p>— Вишња Лазаревна! — чуо би се у том глас неког из њеног друштва, и она је већ заборав |
| ју слободе, оде у метафизику, изгуби се у апсурдности даљих дедукција.</p> <p>На часовнику у дв |
| ље...</p> <p>И Радојев поглед изгуби се у планине које су са запада блиско окружавале Чачак.{S} |
| — кликну гласно, потрча тамо, посади се у његову средину и стаде растресати набрано цвеће.</p> |
| социјалистима, републиканцима, који се у то доба борбе за основна грађанска права нису разлико |
| ила плава, прави словенски тип, који се у Србији још може наћи само по забаченијим селима, као |
| есели и шарени као сватови, и губили се у ноћ преживелих година.{S} Преста брзо да се бори прот |
| Ту је било света још више.{S} Склони се у крај, где је почињала једна споредна стаза.{S} Начини |
| , изволи напред — додаде он и склони се у страну.</p> <p>Улица је на том месту била раскопана.{ |
| свилена коса се просу као талас, упи се у њена леђа.{S} Она врисну:</p> <p>— Чедомире, узми ме! |
| во дете, сакато, размажено, претвори се у <pb n="133" /> жену, велику, одраслу, снажну, развије |
| изгубио меру, претерао, затворио си се у кулу од слонове кости.{S} Ти си рђаво разумео околину |
| под небом и помири с оцем.{S} Врати се у Чачак, али не хтеде продужити школу.</p> <p>— Нећу да |
| ржа никакву резерву за себе, и врати се у Београд.{S} Мајка је покушала да се измире.{S} Он јој |
| ; боље је пристати на живот, пустити се у њега.</p> <p>Јер какав да је, живот постоји, он се не |
| кварим задовољство.{S} Него, враћај се у Београд, па гледај своју науку.</p> <pb n="234" /> <p |
| ије то што сам хтео.{S} Преварио сам се у Дарвина.{S} Шта ми је требао Дарвин ?</p> <pb n="300" |
| овим планинама, овим људима стискао се у њему као соко са скрханим крилима.</p> <p>Варош се сп |
| атеријалистичке философије претварао се у нежног љубавника: у његовим годинама човек је сав оду |
| .{S} Одлазио је тада у кафану, губио се у читање новина, у пушење, у играње домина с првим кога |
| голаћа, да је ту био рањен, освестио се у неком потоку два дана после битке, па како су Турци в |
| ту дохрама <hi>новинар</hi>.{S} Тако се у Чачку зове разносач новина, један <pb n="224" /> сака |
| контуре.{S} Нешто загонетно осећало се у природи.{S} У исти мах, око срца јој било топло, меко |
| d>XI</head> <p>После ручка прелазило се у салон, да би служавка очистила трпезарију.{S} Стари г |
| везано за њега.{S} Њено срце грчило се у мукама.{S} У њеној души дубила се болна празнина.{S} |
| ише имале недокучивих тајна.{S} Ушло се у прве векове земље.{S} Сазнало се како су планине рође |
| свакодневни живот и ми сами налазимо се у уској вези и солидарности са земљом у којој смо рођен |
| посвећена Чедомиром Илићем у оно што се у то доба звало реални правац у животу.{S} Па опет, чим |
| о руковао с друштвеном имовином, јер се у каси не нађе онолико новаца колико се очекивало.{S} А |
| одан и неморалан.{S} Неприродан, јер се у органском свету не зна за такву везу; неморалан, јер |
| p> <p>Тако би и урађено.</p> <p>Илић се у почетку снебивао, осећао се као на терету, на сметњи. |
| адају, управљају, постављају, мешају се у све гране државног живота.</p> <p>На том месту тротоа |
| p>Она га присили да седне, посади му се у крило, па поче да барата по његовом столу.{S} Под рук |
| у је Остојић уживао у чаршији окрену се у мржњу против њега.{S} Обедише га чак да је несавесно |
| а трем.{S} Пролетња пилад грабила су се у дворишту око мрва које им је стресла кад је распремал |
| које су сами пешаци утрли, белиле су се у озеленелој трави.{S} Општина је била посадила нешто д |
| о после школских часова.{S} Нашли су се у једној побочној улици у време које су заказали.{S} Од |
| м имала право!{S} Не треба гојити прасе у очи божића...{S} Све је спремно.{S} Могу се венчати п |
| Радоје. — Проста, а све каже, дирне те у жицу.</p> <p>Девојке одговорише :</p> <pb n="214" /> |
| а пушка; тица се изви над Дунав, одлете у ваздух и више се не врати.</p> <p>— Жао јој је било с |
| .</p> <p>У том тренутку, девојка полете у правцу њега, пребаци му руке преко рамена и обеси се |
| ви ти то мени... ви се људи не разумете у тим стварима.</p> <p>— Добро.{S} Мени је иначе доста |
| S} То допусти Матовићима да се преместе у једну већу кућу.{S} Било је крајње време, јер су сад |
| на својим устима и њене груди утиснуте у његове.{S} Он је стеже снажно, грчевито, не мислећи н |
| кад се неће удати.</p> <p>Остојић прште у смех.{S} И Вишња се насмеја.</p> <p>— Гатке! — рече о |
| бра, наивна, старинска жена...{S} Ко ће у то да верује!...{S} И то да дочекам у својој рођеној |
| у дућану.{S} Газда-Митар имао је среће у трговини.{S} Послови су ишли добро.{S} Ипак је нешто |
| чи“.</p> <p>Радоје побеже од очеве куће у неко село где су имали родбине.{S} Ту је остао неколи |
| ана шума.{S} Тада духну ветар.{S} Лишће у џбунова заигра у крај пута.{S} Занесени у своју лепот |
| неким руским принципима васпитања деце у слободи.</p> <p>— Нек се развијају по инстинкту — гов |
| оји је дотле познавала: смерне породице у којим је наставала, умерене забаве <pb n="35" /> у шк |
| се стресе.</p> <p>Она није видела лице у тог човека, али би га познала у хиљаду других по прво |
| е у своју собу и зарони зајапурено лице у хладовите јастуке своје постеље.</p> <p>Младић је диз |
| ићи из ходника у ходник, из слушаонице у слушаоницу, с предавања на предавање.{S} Нико вас ниј |
| .{S} Распознавале се коњске ногоступице у отврдлу блату.{S} Једно бело парче неба указивало се |
| а је сретоше убрзо.{S} Погледа нехотице у кочијаша, па онда у кола, очекујући да у њима види ко |
| изове ископаних рака.{S} Гомиле иловаче у помрчини давале су утисак гробних хумки.{S} Усамљени |
| брани била су подигнута.{S} Ништа јаче у граду није било сазидано: све сам цемент и камен, тем |
| говарања, и весеље букне, у толико јаче у колико је дотле избегавано; момци су духовити, девојк |
| о у чокоту.</p> <p>— Бесмислице! — рече у себи девојка и одмахну руком.</p> <p>Тога дана врућин |
| ладеж.</p> <p>— Ах! како је лепа — рече у себи и пољуби то место очима.</p> <p>Кад би она била |
| олико година како смо се растали — рече у себи Илић кад се трамвај удаљи. — Боже мој!{S} А мени |
| .</p> <p>— Овај се вешто извлачи — рече у себи.</p> <p>— Управо — додаде Илић — за мене брак не |
| одби ташту жељу за каћиперством и рече у себи:</p> <p>— Он се вара.{S} Њему треба друга жена.. |
| </hi> паде под стечај, а Радоја стрпаше у хапс.{S} Он се оправда.{S} Разлог је био прост; брана |
| питао је он.</p> <p>Њене руке задрхташе у његовим, па га стегоше, задрхташе опет, и стегоше.{S} |
| једанпут својом хромом ногом, већ беше у другој соби. — Што су дивне, само да знате!... чу се |
| ном колу знанаца, повлачећи се све више у своје књиге и свој свет идеја.</p> <p>Једнога дана, т |
| оцртавало пред њима, губило се све више у таму.{S} И мрак се спуштао као плаветна платна, изатк |
| ом лицу.{S} Тај се израз губио све више у извесну забезекнутост што је нашла више него што је о |
| нтименталности ?</p> <p>— Она није више у моди, слатка моја — насмеја се стара девојка. — Она ј |
| вог политичког убеђења, не верујем више у политику.</p> <p>У том тренутку, они су ишли дуж неко |
| већ у августу молио је оца да га упише у школу.{S} Дотле је сам научио читати и писати из сест |
| е коалиција, свака фракција експлоатише у своју корист парламентарну свемоћ.{S} Треба ли се одр |
| ј и своју оскудицу.{S} И они се вратише у варош још веселији него што су пошли, трчећи, прескач |
| о добар део улице.{S} После се спустише у Палилулу преко гробља Светог Марка, које је било зара |
| државе које су стизале са Запада нађоше у том незадовољству узорану њиву, и народ се формира, г |
| аругу која је некад била друм, па уђоше у једно пространо двориште, ограђено са три стране јевт |
| заспао.</p> <p>Мисли му поново скренуше у родно место.{S} Оно је врло лепо кад је вашар, окружн |
| е она била жена, а код жена, кад је муж у питању, начелне разлике не представљају велику сметњу |
| бавку савршенијих справа и средстава, и у опште претпостављати, свуда где му је то место, матер |
| , која је била за <hi>боље госте</hi> и у исти мах служила за кување, долазиле су оближње радни |
| треба више, па да се буде срећан!{S} И у том слатком расположењу, које не потиче из одређених |
| мир Илић излазио из куће Матовића.{S} И у Београду је сунце залазило, само другојачије, ћудљиво |
| ђењу, у слатком и кафи, комплиментима и у киселој штрудли с маком сваког празника.{S} Ту повуче |
| } Тако је гледао у врх једног багрена и у његовим последњим гранама, које су се љушкале на вече |
| дође свеска једног омладинског листа и у њој преведена песма неког Руса.{S} Девојка обави десн |
| иста, Чедомир угледа слику једне врбе и у њој слику тице како стоји на гранчици.{S} Још цео јед |
| ља... и Радоја који ти ово писмо пише и у свему ми се на руци налази.</p> <pb n="180" /> <p>То |
| х ђак треба да је задовољан што улази и у дечју собу; <pb n="9" /> иначе је сиротињи место у ку |
| о смрти.{S} Било је нечег гробног чак и у кућама, из чијих разваљених вратница и подрума без ок |
| , и остали понешто дужни по умашћеним и у крајевима испресавијаним, дугачким тефтерима њеног га |
| прошла, изгубила се у провинцији као и у његовом спомену.{S} Што је онда толико наваљивао да с |
| осматрала га весело, готово безазлено и у исти мах несташно.{S} Бела је имала бело лице с кожом |
| к.{S} Чинило му <pb n="280" /> се да би у њој нашао оно нешто неодређено што је вечито тражио.{ |
| бља.{S} Раније чим би легла, заспала би у исти мах.{S} Сад се превртала са једног краја постеље |
| да гледају <hi>Ткаче</hi>.{S} После би у групама пратили једно друго до куће.{S} И, она је лег |
| даје преимућство над паром при употреби у ситној, па и занатској радиности, стари Лазаревић пре |
| домаћем учитељу.{S} Жандарм, на служби у министровој кући, одавао му је потпуно прописан поздр |
| ку младеж, одушевљавати се да се појави у Чачку са бурским шеширом, подгрејавати бајке о миразу |
| и на спољашњост; па кад то и чини, ради у супротном правцу: пушта браду, чупав је, аљкав, носи |
| муж је столар — објасни девојка. — Ради у једној оближњој фабрици.{S} Добро му се плаћа.{S} У с |
| живописан.{S} Кад се каква идеја усади у његову главу, она се тако угњезди да је ни сами ђаво |
| знамо још колико неисцрпног злата лежи у тим таласима.</p> <p>Вишња га погледа неповерљиво.{S} |
| о тако... ради саме власти и да је држи у својим рукама, као тврдица златнике, и да се свети, д |
| , боје као восак.</p> <p>Друштво загази у ливаду.{S} Иза ногу је остајао сив траг превијене тра |
| палише се од задовољства које се налази у овим церемонијама кад се има седамнаест година.</p> < |
| ом, обојен жућкастом бојом која прелази у ружичасту, с мрким шалонима што су били дискретно спу |
| ог света што празником пре подне излази у варошки парк.{S} Весела женскадија, која нема брига о |
| град њено изабрано место.{S} Она долази у њега као стара познаница.{S} Њу чекају многи познаниц |
| враћају у младићеву главу.{S} Он опази у Вишњиним очима један влажан сјај.{S} Светлост се прет |
| Овчара.{S} Сети се гомиле радника који у подножју те планине зидају централу <hi>Рад и Светлос |
| сти.{S} Ето ти кључа да постанеш велики у очима оних који те окружују...{S} Је ли, Марјане, а б |
| на човека, али видиш, ја се питам да ли у мени не живи неки скривени ђаво.{S} Ах, како сам гада |
| је.</p> <p>И сви троје су тако веровали у брзо и потпуно помиловање Јованово да се његово прису |
| био јунак тих дана.{S} Људи су веровали у њега, сматрали га за нешто више од себе.{S} Кад је пр |
| великих врућина.{S} Прозори су гледали у врт, чије воћке, још младе, пружале су мршаву сенку п |
| за разређивала се.{S} Шетачи се враћали у град.{S} Између дрвећа хватао се дуг и весео летњи су |
| ало да пожуре.{S} Једни су већ одмицали у правцу вароши.{S} Радоје уста.{S} Пред њим блесну опе |
| асније осетио два човека који су живели у њему; један: миран студент из унутрашњости који гледа |
| ам родитеље“.</p> <p>Цео дан су провели у шетњи.{S} Пред вече, кад је сунце нагињало западу, де |
| бајке причају се о људима који су јели у њој, у данима своје младости, њен пасуљ с пастрмом, с |
| има, на даскама закуцаним на ногаре или у четири кочића.{S} Њихова клупа је из Београда, фабрич |
| м.{S} Други <pb n="263" /> су се губили у тричарије, уживали кад би код деце изазвали дивљење, |
| е је изиграна.{S} Трговци су се уселили у њен храм.{S} Јавну реч је заглушило пиљарско <hi>ко д |
| шње доба боли, јер су се жбири испилили у народне људе, у родољубе, јер наше време није оно што |
| о пријатан.{S} У Паризу су се настанили у једном пансиону који су му Срби препоручили.{S} Уписа |
| смо хтели, и ми смо се горко преварили у систем парламентарних влада.</p> <p>— Како? — зачуди |
| лакта, оборених очију, без иједне мисли у глави.</p> <p>Бела се није бранила.{S} Зенице су јој |
| инхену.{S} Савете, којима су их обасули у Београду, нису имали прилике да употребе.{S} На једно |
| рци, с којима се хранио.{S} Они су ишли у гомили, грајали и препирали се о неком <hi>питању</hi |
| бе.{S} На једном месту погрешно су ушли у други воз.{S} Даље опет, изгубила им се корпа са ства |
| су из раја изашле.</p> <p>Били су сами у дућану.{S} Калфа је претакао вино у магази.{S} Шегрт |
| а човек неће бити преварен ни у мери ни у роби.{S} Он се разликовао од осталих трговаца и по то |
| да код њега човек неће бити преварен ни у мери ни у роби.{S} Он се разликовао од осталих тргова |
| ари, чуда, лепота, какве не би нашао ни у најчувенијој светској бањи.{S} Виктор Иго га је водио |
| Тело и душа су тако уједињени и збркани у нама да упркос лепим мислима и дужним обзирима, онај |
| ник кабинета, који се налазио на страни у бањи, придружио се телеграфски одлуци својих колега.{ |
| трске.{S} Неколико јабланова, посађени у ред, стајали су непомични.{S} Сребрну траку велике ре |
| шта.</p> <p>Госпа-Матовићка се зарумени у лицу као да је обузе изненадни страх да догађаји не у |
| џбунова заигра у крај пута.{S} Занесени у своју лепоту, они нису осетили да је нестало лепог да |
| давао; „Ми смо слепи код очију, утучени у главу, стока божја!“</p> <p>На спрату над дућаном сед |
| е држао дућан у главној улици коју чини у тој вароши пут Крагујевац—Ужице.{S} То је била права |
| ра.{S} Успео је да оба пројекта озакони у Скупштини.{S} У буџет се унесе довољна сума за почета |
| ћ имао најмање воље за то, те се склони у прву капију.{S} Матовиће је била задесила нова несрећ |
| под руком осети њено тело, да се утопи у разблудни осмејак њених усана, да се заборави и преда |
| — Ти си луда! — рече јој он кад му рупи у собу, усред бела дана и без икаквог изговора.</p> <p> |
| авка? — рече она као за себе, па повири у предњу одају.</p> <p>Кад се окрену натраг у салон, ње |
| је имала јединствену вештину да измири у себи жену која господари кућом и жену која сматра да |
| шће.{S} На један пут, ветар се претвори у вихор.{S} Облак се провали.{S} Из неба осу плаха киша |
| асно, ту, поред себе, да се сав загњури у њега.{S} Он је толико очекивао ову <pb n="98" /> дево |
| да као пресечен, једна му половина виси у ваздуху.</p> <p>— Долази ли још ко?</p> <p>— Ретко.{S |
| тави ту пушку.{S} Не ваља је показивати у пијаном друштву — прекину га Зарија, па испи чокањ до |
| е да се реши да ли ће група учествовати у митингу које је грађанство приређивало у корист избор |
| ја ће му омилети кућу, која ће веровати у оно што он верује.</p> <p>Девојка одмахну руком.{S} Њ |
| и човек потрча за њим и једва га ухвати у једном трњаку.{S} Кад се окренуо и пошао ка својој др |
| је, живот постоји, он се не може мењати у својој суштини, ми смо принуђени примити га.{S} Да, в |
| осећаја.{S} Он је успео да се она врати у Београд.{S} Али, ево већ неколико часова како су једн |
| које се расуло.</p> <p>Чедомир се врати у дубину салона, сурва се на канабе, притиште јако обе |
| окрене чинило јој се да је нешто прати у стопу, нешто хладно дува за њен врат и један тајанств |
| наница чак!{S} Како се она могла мешати у његове личне ствари којима је он први и једини господ |
| то изгладити.{S} Мајка се не сме мешати у наше ствари.</p> <p>— Мани се, Бела — викну јој мајка |
| е знам ништа позитивно.{S} Треба видети у чему је ствар, треба се уверити — говорила је себи.</ |
| } И млада девојка као да је хтела узети у одбрану свога новог познаника, подиже глас и рече иза |
| униле те готово пророчке речи — примети у себи Вишња гледајући расејано у своју давну другарицу |
| ј зимњег сунца које није могло продрети у собу него је скакало око прозора, по калдрми и гранам |
| ло човека опомену како је пријатно бити у својој кући.</p> <p>— Шта је то тако важно? — одговор |
| науци.{S} Све снаге је требало уложити у борбу за слободу.{S} После ће доћи остало само по себ |
| ору да је болестан, те не може долазити у школу за неко време.{S} Знао је да му се неће вероват |
| сопствене немоћи.{S} Почео је долазити у сукоб са колегама.{S} Бунио се против неправди које с |
| оно мало новаца колико се могло скупити у једном покрајинском месту, готово све потрошило.</p> |
| гов одговор пак није се могао скалупити у та општа места, и Вишња би пропала ако би пао у туђе |
| е жалио.{S} Погађао је шта ће се десити у њеној доброј души, кад сазна све.{S} Погађао је сву о |
| венца!</p> <p>— Кажу не ваља се уносити у кућу — одговори јој Милева поверљиво. — Него обеси ве |
| х догађаја.{S} Он ће несумњиво привести у дело програм странке, озаконити слободу штампе, збора |
| ити читању и писању.{S} Треба га увести у тајне нашега доба, где човечју снагу замењују често в |
| ри доведу у ред, кад обоје нађу користи у својој вези; понављам, брак је на првом месту акт озб |
| Чедомиру, који пређе нагло из светлости у помрчину, требао је један тренутак, па тек да види гд |
| са својом влагом, нешто мало светлости у минуле године.</p> <p>Отпутовао је био са женом у Пар |
| одност, а специјално српској народности у Турској вера представља још велику чињеницу.{S} С нач |
| у једног истог друштва, противуречности у карактеру једног истог човека!{S} Људска повесница ра |
| се неће моћи савладати, да ће бризнути у плач... ту, на улици, пред толиким светом.</p> <p>— З |
| !{S} Она није умела тако говорити, наћи у тренутку реч која јој је требала.{S} Кад је давала св |
| већ чували Саву, он није могао пребећи у Аустрију, него се крио по околним гајевима, повлачећи |
| о.{S} И време је проводила лако, радећи у школи појачано, скупљајући по селу мотиве са чарапа, |
| х јаја, нешто чега се човек може одрећи у свако доба.</p> <p>Илић је пак мрзео новац, мрзео га |
| економским терминима, он није умео ићи у облаке тананих апстракција; он је стојао на земљи и г |
| овању поврћа.</p> <p>Сад је требало ићи у Чачак.</p> <p>— Ти се нећеш вратити отуда! — приговар |
| , ситни чиновници који нису могли отићи у бање: јадан, невесео свет који се другим данима не оп |
| и.{S} Било је говора и о томе ко ће ући у кабинет...</p> <p>— Је ли, тата — прекиде га Младен — |
| ала га да говори, и тек тако, гледајући у страну, осећала се сигурна у његовом присуству.</p> < |
| м учинио у животу — рече још, гледајући у простирку.</p> <p>У предсобљу чу како газдарица ради |
| њи дан неће вратити никад.{S} Гледајући у књиге, ти живиш затворених очију, практичан живот изг |
| му је тада полагано, суво, не гледајући у њега већ у један кут од салона и као враћајући се с н |
| едомир оста за један тренутак гледајући у правцу где се она изгубила.{S} Затим се окрену око се |
| <p>— Пуста жеља!{S} Јер само гледајући у прошлост, ми можемо знати шта је вредео наш живот.</p |
| атна, љупка — продужи Остојић гледајући у бело платно Моравино. — А видео сам је надошлу, устал |
| ачући баре, говорећи задихано, мешајући у говору час <hi>ти</hi>, час <hi>ви</hi>, и, кад дођош |
| осподин Илићу — прихвати и Бела, мећући у свој мало пискав глас нешто природне женске жеље за д |
| х издиже целе Белине груди.{S} Она баци у вис обе руке.{S} Широки рукави од блузе спадоше до ра |
| ле арабе, напуњене паприкама.{S} Сељаци у незграпним, сламним шеширима цењкали се с грађанима.{ |
| иржеови чергаши завршили би на поправци у Топчидеру.</p> <p>— Откуд ти та практичност?{S} Повиј |
| а се борио на Засавици, по свој прилици у чети Зекиних голаћа, да је ту био рањен, освестио се |
| {S} Нашли су се у једној побочној улици у време које су заказали.{S} Од кућа су већ расле сенке |
| .{S} Отишли су они лепи зидни часовници у рамовима од ораховине, <pb n="232" /> златни ланчеви, |
| руја нових нада, него исприча другарици у кратко све шта му се десило од како су се растали.{S} |
| сигурности.</p> <p>Одговарао је девојци у истом уздржаном тону.{S} Чак да је и могао од њеног о |
| о ништа не тиче.{S} Редови, млади момци у озбиљној, плавој униформи, држали су пушке о рамену и |
| е својих мишљења и да се вечито повлачи у себе, те му је ваљада због тога чаршија дала надимак: |
| а?</p> <p>— Вараш се — синуше плаве очи у девојке. — Можда би боље било да се никад нисмо позна |
| ики бео цвет.{S} Љутићи су жути као очи у мачке.{S} На мршавим петељкама штрче очајни дивљи кар |
| озио вагоне кафе из Бразилије, као овај у ћошку... с великим носем што тера мртвачка кола.{S} Е |
| је имала свој урођени интелигентни сјај у очима.{S} Тек, била се угојила.{S} Црте на лицу одебљ |
| о се и неколико људи, како је то случај у свима покретима, који су хтели употребити ту згодну п |
| несвесно упоређивала са оним што су јој у школи предавали.{S} Кад је била поред Чедомира, она м |
| авној служби.{S} Он пак био је први ђак у сваком разреду, четворка је за њега била увреда, ника |
| мрти, да не допусти краљевом оцу улазак у земљу.{S} Реакција је пала.{S} Њени главни стубови ск |
| е право.{S} Невин у ствари, он је дрзак у речима.{S} Он је радикал, демократ, социјалист, репуб |
| их, дебелих бркова, готово суров, сељак у грађанском оделу, иначе обичан, могао је личити на др |
| >— Ја се озбиљно бринем за ваш опстанак у државној служби — приметио му је директор.</p> <pb n= |
| ке.</p> <p>Чедомир је остајао слободњак у свему.{S} С тим уверењем, које се граничило с анархиз |
| и то што је крила од саме себе?{S} Ипак у постељу није хтела ићи.</p> <p>Погледа на сат.{S} Бил |
| енидбу. — Не могу да схватим такав брак у обичним приликама, а камо ли кад је у питању престо.{ |
| већа хватао се дуг и весео летњи сумрак у виду танке, прозрачне измаглице, као фине свиле, која |
| да му све више препрека спутавају корак у напред.</p> <p>Остави рукопис и погледа тужно кроз пр |
| а, овај је дом чинио леп и отмен утисак у гомили других рабатних кућица, које су тада испуњавал |
| еме возу, Чедомира беше нестало.{S} Тек у последњем часу појави се с пуном шаком новина.{S} Мин |
| , као да је виле гоне, а враћала се тек у вече, пуна новости.{S} Младен је одлазио такође, у шк |
| ио би о калдрму и измамио уплашен узвик у пролазница.{S} Београд се осмејкивао у изненадној и п |
| био рђаве воље, жалио се на реуматизам у десном колену, који је добио на робији, и грдио свога |
| а се појавила те године: <hi>Мистицизам у вишој математици</hi>.{S} Анри Поенкаре наслања се у |
| е у то да верује!...{S} И то да дочекам у својој рођеној кући, гром вас спалио... од човека ког |
| ошанином и ударио га тако страшно ножем у трбух да га је послао на онај свет, па после умакао и |
| воју срећу, живот ми је кратак, верујем у бесмртност душе.</p> <p>Вишња није била створење које |
| криви време, Чедомире.{S} Ја не верујем у судбоносне неспоразуме.{S} Ако је ко крив, то смо ми: |
| ко ће тебе гледати?</p> <p>— С уздањем у Бога, све ће се урадити — одговори јој он гласом који |
| а други, отпуштањима из службе, бежањем у иностранство, сваковрсним неправдама, хапшењима и осу |
| ји се бацају у живот с чудним поверењем у себе.{S} Њега пак сумња је задржавала сад у свему што |
| дних наука и посвећена Чедомиром Илићем у оно што се у то доба звало реални правац у животу.{S} |
| и се како је једног дана изишао са оцем у поље.{S} Био је врло мали; то му је једна од првих ус |
| оји је стајао укочено и озбиљно с бичем у руци.{S} Споредна капија на Двору зврјала је широм от |
| проси девојку...</p> <p>— Ја не налазим у томе ничега чудноватог — рече будући министар. — Ако |
| од укрштавања с туђинцима, претопљеним у наш свет.{S} Плава маст није, као по обичају, ублажав |
| , нежан профил с очима дубоко занесеним у младића.</p> <p>Он спази такође своју другарицу, поку |
| то — одговорила му је она, отишла затим у министарство и затражила да је поставе за учитељицу.< |
| идела док су моји пристали да се вратим у Београд.{S} Тата још којекако, али мајка!...{S} Удари |
| анке, ударио се неколико пута перорезом у намери да се убије.{S} Ово је учинио на улици пред са |
| и самарицу, потеже се два пут перорезом у прса и онда оде онде, па леже...</p> <p>Цело ово вече |
| о селу.{S} Девојка се осети слободнијом у присуству ове стварности.{S} Негде зашкрипа ђерам.{S} |
| се у обележеном правцу стазом обраслом у травуљину.</p> <p>Чедомир је гледао право пред собом. |
| адоје, скромно, готово понизно, с лулом у левој руци и гледао тамо у правцу планина на западу.{ |
| ати и принесе је к срцу са једном жељом у души да сам поцрвене.{S} Ко зна колико осташе тако за |
| е у уској вези и солидарности са земљом у којој смо рођени, са расом чији смо синови и историјо |
| ао је лако добре оцене, помео се једном у преводу неке латинске реченице, погрешио у години смр |
| одине.</p> <p>Отпутовао је био са женом у Париз.{S} Задржали су се неко време у Бечу и Минхену. |
| оде, да се изгуби, да ишчезне с Вишњом у неки свет где га нико не познаје... далеко негде, у н |
| /p> <p>Од оног дана кад је био с Вишњом у њеном стану, трудио се стално да не остаје на само с |
| осио своју сиротињу.{S} С невином вером у будућност, он је трошио своје младе године радећи да |
| морао приметити кад је ушла с Чедомиром у кућу и кад су толико остали на само.{S} Она је полага |
| Гледала је на онај догађај с Чедомиром у њеној соби мирно, као на неки давни несрећни случај.{ |
| ада! — говорила је девојка мајци гласом у којем је одјекивала жалба и прекор. — Тако ми ружно с |
| о видиш, штета је да новац лежи зазидан у темеље.{S} Фирма за машине даје ми повољне услове.{S} |
| S} Ту је лежао још један албум, повезан у плиш, гомила посетница и карата са сликама.{S} До зид |
| су били тешки тренутци.{S} Незадовољан у служби, несрећан у кући, он је лутао по читаве ноћи д |
| авучених у џепове од панталона, сигуран у себе, у своју будућност, у добро које ће чинити своји |
| утци.{S} Незадовољан у служби, несрећан у кући, он је лутао по читаве ноћи да олакша себи, траж |
| а, бакалина.{S} Њен отац је држао дућан у главној улици коју чини у тој вароши пут Крагујевац—У |
| према слабим, он је брзо постао убеђен у теорије материјалистичке философије; дивље мржње њего |
| лицем, па ипак пун наде, дубоко убеђен у сопствену вредност, у дела која ће починити.{S} Почињ |
| убо себичног.{S} Илић се осећао понижен у свом осећању културног човека.{S} Планови о повратку |
| ћ је имао стан, управо кревет, изгубљен у сокачићима, двориштима, баракама, степеницама и рупам |
| ства.{S} И други: немиран дух, заљубљен у бескрајност, фантаст који захтева све лепоте од живот |
| над узбурканих таласа, неугашљив пламен у бури, а пред њим се појављивало сунце, чији је златан |
| бар док не добије своје право.{S} Невин у ствари, он је дрзак у речима.{S} Он је радикал, демок |
| ки учитељ, у кога је веровао као Турчин у Мухамеда.{S} Дела његових противника <pb n="295" /> н |
| амо нешто пролазно... само један ступањ у високим степеницама, уз које се пео.</p> <p>Те супрот |
| ој моди и сувише скуп да би се продавао у дућану.{S} Газда-Митар имао је среће у трговини.{S} П |
| ј простачки посао.{S} Није се разумевао у коњима, али није требало много вештине па да види да |
| ском врту.{S} Трипут је славуј пропевао у шипражју поред Млаве.</p> <p>— На Духове је наша скуп |
| он маштању.{S} Тражио је самоћу; уживао у лењом губљењу времена.{S} Колико би ствари видео како |
| камен.{S} Љубав коју је Остојић уживао у чаршији окрену се у мржњу против њега.{S} Обедише га |
| у пролазница.{S} Београд се осмејкивао у изненадној и пролазној топлини као старац који се нап |
| о мари!{S} Он је волео слободу, веровао у њену свемоћ, замишљао ју је као море, као ваздух, неш |
| једна врста религије.{S} Он је веровао у народне снаге, Вук Караџић је казао последњу реч у пи |
| из тог размишљања Радојев глас, округао у томе тренутку, мек, треперав, као да се одваљивао <pb |
| у предмета, одушевљавајући се, па падао у ватру и грмео.{S} Онда није штедео никога: свога оца |
| ешто дода, али је већ млади човек падао у ватру грдећи реакцију, реакционаре, цинцарски свет, т |
| ватила ван вароши.{S} Он је онда гледао у њу кроз будућност која обећава све, а сад је посматра |
| његове идеалне жене.{S} Тако је гледао у врх једног багрена и у његовим последњим гранама, кој |
| Причајући био је дигнуо главу и гледао у небо.{S} Девојка је опет посматрала рит, Дунав, света |
| во читао, разгледао сваку реч, загледао у марке, у поштанске штамбиље и датуме.{S} У тим сувим |
| чи и превод.</p> <p>Матовић би погледао у свог сина.</p> <p>Једна нова бора оцртала би му се ме |
| ада би бацио књигу, коју је дотле држао у рукама, у гомилу осталих, дигнуо се брзо и отрчао у в |
| и се дубље у земљу, док се није задржао у Повлену, у намери да хајдукује, али се ту оженио и ок |
| м.{S} Један стари човек, који је стајао у удубљењу неких укинутих врата и продавао погачице, по |
| удата, остављена.</p> <p>То је ос зујао у чокоту.</p> <p>— Бесмислице! — рече у себи девојка и |
| здраве, а деца се загледала у њега, као у чудо.{S} Недељом и празником свет <pb n="174" /> је и |
| ене димом, сенкама и супротностима, као у сну.</p> <p>Главна стаза разређивала се.{S} Шетачи се |
| дан по један крај, знаменита места, као у албуму.{S} Сети се Чедомира.{S} Доведе га у везу с ми |
| и и сад <pb n="248" /> да у њу уђе, као у свој дом.{S} Неколико младића стајало је око врата.{S |
| </p> <p>Сањала је да су ишли пешке, као у селу.{S} Било је у сватовима много света, где је позн |
| а му образе.{S} Пред њим се појави, као у магли, Белина глава, са осмехом размаженог детета и ш |
| е у својој соби, сам... ужасно сам, као у гробу.{S} Тада би бацио књигу, коју је дотле држао у |
| Матовићка је имала развијено тело, као у жандарма, крупну главу, црне веђе, круто држање, набе |
| езазленошћу у једну утврђену тачку, као у неки сан, и хтеле рећи:</p> <p>— Да дивног сна!{S} Ос |
| к се ту осећао добро <pb n="140" /> као у топлом гнезду.{S} Дубока тишина је повећавала чаробно |
| занесене, нестрпљиве, <pb n="62" /> као у неког свеца и очајника у исти мах.{S} Ова врста страх |
| вога драгана, тога човека са ногама као у роде, с претенциозном <pb n="311" /> главом и превртљ |
| протност: мали, крутуљаст, са очима као у миша, она би желела да се и њему допадне, јер је она, |
| ну од додира: његови прсти су пекли као у грозници.</p> <p>Тек после дуге ћутње, уста се отвори |
| ајчине: црне, живе, маслинасте, очи као у неке лепе животиње.{S} Коса, још црња од очију, окруж |
| и њен врат слободан, маљав, округао као у грлице.</p> <p>— Срећан?{S} Та реч звони чудно у наше |
| јала угодно.{S} У њеној глави, брзо као у кинематографу, <pb n="34" /> појављивале су се прилик |
| аго, меко, глатко, да је ваздух био као у купатилу.{S} По тротоару је било доста света, оно леп |
| јане кафане.</p> <p>Унутра је врило као у паклу.{S} Смрад од пића, обуће и збијене гомиле давио |
| што би хтели да сазнамо и улепшамо као у бајци.{S} Јесења ноћ ју је опијала, слике у глави оба |
| усетке.{S} Долазио је у њихову кућу као у своју.{S} Газда-Митар га је звао често да га што посл |
| о сјајних мехурића.{S} Суплент је ваљао у мислима оно што му је другарица рекла и понављао у се |
| “ и водио их око налоња, он је понављао у себи надничареве речи: „Ево на̑!{S} Све је ту написан |
| но што му је другарица рекла и понављао у себи:</p> <p>— Општи ниво... општи ниво!...{S} Није т |
| елим плодом.{S} Остојићев султан дремао у својој кућици, вртио репом и хватао устима муве.{S} Д |
| Најзад, и он је био млад, и он је имао у срцу нежности.</p> <p>У природи је настајала све већа |
| је у партији или државној служби сазнао у поверењу.{S} Тако рече једног дана:</p> <p>— Краљ ми |
| та места, и Вишња би пропала ако би пао у туђе руке.{S} Он јој је хтео писати ради себе <pb n=" |
| тисања у Београду.{S} Младен је био пао у трећем разреду из два предмета — освета реакције! как |
| ља осећала као човек који је био заспао у неком напредном граду, па се пробудио после једног ст |
| n="294" /> Чинило му се да је прочитао у некој врло рђавој књизи све што би могао написати.{S} |
| е један велики празан простор, зарастао у траву.{S} Неколико стаза, које су сами пешаци утрли, |
| у њега.</p> <p>Доиста, салон је блештао у новом плишу и свежим бојама.{S} Само је био незграпан |
| лтурног човека који је млади муж осећао у самом себи.</p> <p>То су били тешки тренутци.{S} Неза |
| гомилу осталих, дигнуо се брзо и отрчао у варош.{S} Срео би тада овог или оног друга.{S} Они су |
| да приђе првој струји.{S} Брзо се нашао у првим редовима; он је био сјајан полемичар, писао је |
| према младом земљаку који се тако нашао у невољи око оца.</p> <pb n="183" /> <p>— Баш је красан |
| о у трговину у Београду, па онда прешао у државну службу, добивши за преписача у Ваљеву, где је |
| студент корачао је сам.{S} И он је ишао у шетњу.{S} Познавао је готово цео тај свет било са ули |
| рзи.{S} Сваки њен покрет који није ишао у прилог његове себичности, тумачио је као да је управљ |
| , млади човече, из школе ћете ући право у живот.{S} Држава ће вам поверити један посао.{S} Ваша |
| ади човек погледа своју другарицу право у лице; она не спусти очи.{S} Она је била обучена у мат |
| о је север, ниже, преко реке, југ, лево у шљиваку исток, а запад где су пасла говеда.{S} Сели с |
| {S} Једно јато врабаца крештало је лево у трњаку.{S} Он се окрену тамо тако да му се лице није |
| ена — одговори Вишња и погледа плашљиво у младића, па после спусти главу и доврши као по дужнос |
| да обнови прекор, већ погледа плашљиво у свога мужа.{S} Али ни Јован не рече ништа.{S} Они су |
| но.{S} Тешко, јер је осећала нешто ново у себи, нешто јаче од ње, непознато, дубоко и фатално, |
| хтеде рећи: „Хајде, срећна душо, поново у тих живот одакле си и дошла.{S} Остави пук и друштво |
| pb n="83" /> под усијаним сунцем готово у дијамантском сјају, те давали улицама, које су празне |
| {S} Чедомир је провео скучено детињство у тој кући где се морао одржавати известан ранг, а где |
| ка општине, партију на влади ни друштво у којем је говорио.{S} Многима то није било право, па и |
| сама му је радња била другојачија него у осталих.{S} Избио велике прозоре, ударио једноман окн |
| е могли купити часовници јевтиније него у Београду.{S} И сама му је радња била другојачија него |
| ариш не можеш да радиш, па куд ћеш него у просјаке.</p> <p>Сад се све то срушило јер „тај злико |
| е другом приликом. — Изгубили смо много у нераду, у јаловом трвењу.{S} Народи око нас неће чека |
| а се платна спуштала од врха брда па до у саме таласе Дунава.</p> <p>Ова слика учини весео утис |
| оцијалист — говорио је. — Кад бих живео у Белгији, Енглеској, у другим индустријским државама, |
| ква је била.{S} Он ју је пронашао, увео у друштво, показао јој нове путеве, отворио нове видике |
| евао га је искрено.{S} Он је себе видео у тој животињи.{S} Зар он није био тако исто од доброг |
| е био дубоко заузет самим собом и видео у том тренутку цео свој дотадањи живот као једну слику, |
| држава, човечанство; он је све то видео у своме ја; то његово ја било је почетак и свршетак све |
| е што боље у предмет.{S} Он их је почео у Паризу, пун научног оптимизма, донетог из Србије.{S} |
| ства.{S} Отац му је умро још док је био у гимназији, те је од куће добијао врло скромно издржав |
| говој глави је било мутно.{S} Он је био у стању пијана човека који добро види да прави глупости |
| борава који се десио кад је Чедомир био у њеној соби.{S} У њој се бунила наша девојка из средње |
| ега.{S} Краљ Отац, који се такође бавио у иностранству, није крио огорчење на свог сина.{S} Вој |
| се с ђацима око панораме коју је правио у кутији за фул, био непажљив кад професор предаје и ле |
| .{S} Тек по неки облак био се зауставио у мору отвореног плаветнила као санта леда.{S} И по око |
| ланчеве.{S} Стари кујунџија се противио у почетку новотаријама свога сина.{S} Називао му књиге |
| је то било ново, изгледао би да се увио у тробојку какве црначке републике.{S} Време, киша и св |
| суђен као велеиздајник и сад се налазио у Пожаревцу, на робији.{S} Његова жена, кад се тако наш |
| буде срећан.{S} Млади човек се налазио у неразрешљивом сукобу који долази с једне стране из чо |
| антан израз одлучности који је прелазио у трагику.{S} Ступио је у политику почетком Осамдесетих |
| од средине града, и већ је човек улазио у споредне улице, непознате квартове, усамљена места, г |
| ом грубошћу у гласу, кад је Илић улазио у трпезарију, док се госпођа смешила благонаклоно, клим |
| ="154" /> пејзаж.{S} И док је дим пузио у модрим трубама ка чистом плаветнилу осветљеног неба, |
| ће то бити једино добро које сам учинио у животу — рече још, гледајући у простирку.</p> <p>У пр |
| опседала, али је глас Чедомиров звонио у њеним ушима, облетао око главе, додиривао јој запаљен |
| г књижара у ђачком кварту, па је ступио у везе и с антикварима на обалама Сене.{S} Затим се дао |
| у, свршио два три разреда, после ступио у трговину у Београду, па онда прешао у државну службу, |
| ате, отац, да се Миле тетка-Катин верио у Минхену... испросио Швабицу.{S} Тетка-Ката хоће да се |
| поцрвене сва као да ју је неко ухватио у нечему недопуштеном.</p> <p>— Не... није — промуца он |
| реводу неке латинске реченице, погрешио у години смрти Стевана Првовенчаног.</p> <p>— Ја се озб |
| итанији.</p> <p>Шесту годину је навршио у јуну, а већ у августу молио је оца да га упише у школ |
| n="64" /> Сељаци се враћали кућама: ко у тарницама, ко на коњу, а већина пешке.{S} Ћевапџије и |
| јој и диреке ударише — примећивао би ко у шали. — Пију, једу као на даћи.</p> <p>— Нека им је а |
| ојевим очима.{S} Тада јој се учини како у њима дрхти цела Радојева душа, и збуни се.{S} Сунце ј |
| .</p> <p>— Збиља?{S} Запаљење није лако у газдаричиним годинама.{S} И кад се преболи, остане ув |
| би ствари видео како лете око њега тако у тишини изгубљених часова!{S} Колико пријатних мисли о |
| азаревићева је изгледала врло лепа тако у ружичастом сјају уличне лампе, опкољена милионима сит |
| <p>— Да! — понови фаталну реч још неко у соби.</p> <p>То је Бела одговарала, ма да ју нико ниј |
| е треба да рачуна ни колико ја.{S} Нико у Србији није сигуран шта се сутра може десити ; нигде |
| идеје.</p> <p>Прво је одржала.{S} Нико у школи није могао опазити код ње какву промену или ван |
| ве буљаве очи биле су се повукле дубоко у своје тесне дупље... нестајало их је, а на њиховим ме |
| о на памет поједине фразе, зурио дубоко у ноћ у неподгрејаном и полуосветљеном ћилеру какве сир |
| ожанствено у својој невиности, сатанско у својој лепоти.{S} Уседелица се збуни.{S} Окретала се |
| ило се велико друштво, како је то ретко у паланци.{S} Тамо се сви познају, али се туђе заједниц |
| се.</p> <p>Осећала је како јој је тешко у души.</p> <p>Грло ју је стезало од неке незнане жалос |
| митингу које је грађанство приређивало у корист избора Србина владике у Маћедонији.{S} Председ |
| !</p> <p>То разочарење ју је утврђивало у одлуци да не допусти свом обожаваоцу задовољство љуба |
| освету, на буну.{S} Што му се допадало у тим тренутцима код Беле, то беше нешто више од њене л |
| шито старој Лазаревићки — да идемо мало у шпацир.</p> <p>Обе девојке узму газдарицу испод руке, |
| му, али је његово срце уздрхтано лупало у грудима, као да се дешавало нешто што ће изменити цео |
| ало на њу као ветар, гушило је и дирало у дубину душе, да јој је сваки живац треперио.{S} А при |
| с оним нечим новим што јој је надирало у душу.{S} Она их је памтила све, и несвесно упоређивал |
| од Стрике</hi>, те јој је то име остало у публици, сигурније него да је фирма протоколисана код |
| био онесвестио.</p> <p>Вече се спуштало у собу.{S} Кроз расходоване чипкане завесе примећивало |
| о да се његово присуство готово осећало у кући.{S} Млади човек не хте покварити ово присно весе |
| добила добро место: једно богатије село у Млави, где је нашла школу по плану, уређену башту и к |
| би то био Београд, час Чачак, час село у којем је <pb n="307" /> живела.{S} После се та сцена |
| ацика по соби.{S} Насмеја се и оно тело у огледалу развучено, саблажњиво.</p> <p>— Узми ме — ша |
| ди сусретоше.{S} Ко ће рећи шта је било у одсевима та два пара раширених очију?{S} Љубави, мржњ |
| ићу прво писмо од Вишње.{S} Оно је било у једном великом пословном завоју зелене боје, с натпис |
| и доста лепо:</p> <quote> <l>То је било у пролеће рано,</l> <l>То је било у брезову хладу,</l> |
| било у пролеће рано,</l> <l>То је било у брезову хладу,</l> <l>Имала си срце насмејано,</l> <l |
| е сазнао, да владино одобрење није било у питању ни колико лањски снег, него је то госпа-Клеопа |
| вој положај према Бели.{S} То није било у његовој власти; Бели је дуговао бар обзир чувања тајн |
| рло уским ободом како је те године било у моди.{S} Да је још имао читаве потпетице на ципелама, |
| а рече:</p> <p>— Шта је тако важно било у девојачкој школи?...</p> <pb n="239" /> <p>Ћуркасте д |
| о, сети ме се по ономе што је лепо било у мени“.{S} Али млади студент био је за њу јаче везан н |
| од њене вике.{S} Време јој је пролазило у беспослицама, неговала је нешто цвећа, везла по коју |
| е руку у руци.{S} Време им је пролазило у чекању једно другог, у састанцима по угловима од улиц |
| њих изгледало је као да се унело, упило у неко надземаљско задовољство.</p> <p>— Хоћеш ли да бу |
| реба да слуша мужа.{S} То му се увртило у главу и није хтео за длаку попустити, као да би се ог |
| обља Светог Марка, које је било зарасло у подивљало цвеће.{S} Пред њима се појави широка трака |
| ут, прими од његовог говора што је ишло у корист њеног плана и рече Чедомиру:</p> <p>— Тата нем |
| та, кад их газдарица отвори, боса, само у кошуљи.{S} Носила је један велики формулар и молила г |
| ог растаје се, не разумевши се.{S} Само у светим књигама говори се о васкрсењу.{S} Али има нешт |
| териозно.{S} Праву љубав је видела само у браку.{S} Управо, она за њу није постојала, већ брак, |
| радног народа је у револуцији... и само у револуцији... и опет вам кажем: у револуцији, па ма к |
| дна газдарица од стана ушла у собу само у кошуљи.{S} Био је у првој години Велике Школе.{S} Дош |
| је у том тренутку далеко од науке, тамо у ту сивину, ка његовој другарици, у њен заборав.{S} Мл |
| зно, с лулом у левој руци и гледао тамо у правцу планина на западу.{S} Он је био миран.{S} Ништ |
| је постојао овде, у Београду, као тамо у Чачку... кад је била мало дете и кад се молила свесрд |
| к сами воде своју бригу.{S} Ти ћеш тамо у Чачку наћи довољно посла да твој живот не буде излиша |
| аса револуције.{S} Изгледа као да идемо у сусрет новог хаоса.{S} Шта се дешава међу математичар |
| воришту изби три сата.</p> <p>— Хајдемо у библиотеку! —рече Илић.</p> <p>— Зар ти није жао овак |
| диже нехотице и рече:</p> <p>— Хајдемо у варош.{S} Доцкан је.</p> </div> <div type="chapter" x |
| гледала у очи Илићу! — говорила је немо у себи.</p> <p>По целе дане проводила је у својој соби, |
| тавићемо Београд, Србију.{S} Отићи ћемо у Црну Гору, у Бугарску, Русију.{S} Наш ће бити цео све |
| аш живот у немиру и свађи.{S} Ми живимо у земљи уситњеног демократизма и непросвећене администр |
| ему, свему...</p> <p>Састављао је писмо у мислима, бирао згодне речи, изналазио утешне разлоге, |
| час бели, час жути, и губили се лагано у помрчини.</p> <p>— Ми ступамо посред гомиле безбројни |
| примети у себи Вишња гледајући расејано у своју давну другарицу која се није заустављала у прич |
| је вечито тражио.{S} Долазио би уредно у школу, задовољавао би се дивљењем деце, радовао би се |
| </p> <p>— Срећан?{S} Та реч звони чудно у наше доба — одговори младић, и отворено <pb n="130" / |
| ванземаљски сан, тело наго, божанствено у својој невиности, сатанско у својој лепоти.{S} Уседел |
| јзад.</p> <p>Девојка погледа изненађено у овог човека кога је волела.{S} Он се није претварао.{ |
| су пушке о рамену и бленули неодређено у празнину улице.{S} Кроз широм отворена главна врата, |
| у корист.</p> <p>Илић погледа зачуђено у своју другарицу.</p> <p>— Откад ти поста таква неприј |
| ола свукао, па застао, седећи замишљено у једној старој наслоњачи.</p> <p>— Не допада ми се — р |
| ами у дућану.{S} Калфа је претакао вино у магази.{S} Шегрт је стајао пред вратима и куцкао косо |
| човека и жене постоји, за мене, једино у слободној љубави.</p> <p>Али се његова реч заустави н |
| p> <p>Рекавши ово, она погледа значајно у Илића као да је хтела сазнати какав су утисак учиниле |
| нешто унезверено, као да је душа стално у послу, зенице грозничаве, занесене, нестрпљиве, <pb n |
| <p>Радник отвори очи, погледа зловољно у правцу онога који је питао, па рече:</p> <pb n="203" |
| {S} Понекад се иде у позориште, кад оно у свом путу наиђе на Чачак.{S} По кафанама се пуши, мла |
| ећи разнолика опажања, и уживао страсно у филозофским проблемима.{S} Култура му се нудила на св |
| манде.{S} Сирото кљусе, било је болесно у обе ноге, свакако од какве неизлечиве болести, па ипа |
| ије лепо да се девојке задржавају доцно у вароши — приговори јој стара жена.</p> <p>— Не знате |
| е:</p> <pb n="137" /> <p>— Како је лепо у вашој соби!</p> <p>Без размишљања, Чедомир понуди дев |
| ну држалицу и изгуби се, гледајући тупо у воду.{S} Мртвачки сандук њихао се свеједнако.{S} Око |
| , па пуши — продужи она, помакнувши сто у правцу Илића. — Ко ме не познаје помислио би да и ја |
| иком свет <pb n="174" /> је ишао, место у цркву, горе у клисуру и дивио се како се стене секу.. |
| Морао се примити службе.{S} Доби место у једној београдској гимназији.</p> <p>— По твојој глав |
| у; <pb n="9" /> иначе је сиротињи место у кујни.{S} Али овог срећног дана, она хтеде показати т |
| гла другојачије него му нађе лепо место у државној служби.{S} То допусти Матовићима да се преме |
| мах појави се и визија Вишње, тако исто у магли, нејасно, непотпуно, само главом.{S} Била је пр |
| е, па онда друго, треће...</p> <p>— Што у Београду воле ове лимане <pb n="245" /> сандуке — при |
| је кога оставио? — одговарало је нешто у њој, нешто скривено, топло, незнано, а широко и прост |
| ка постоји отаџбина — говорило је нешто у њој. — Зашто онда избегавати ту реч која је тако тесн |
| на, пријатељство великог човека и нешто у готову!{S} Она није знала само да министар има ћерку. |
| предсобљу чу како газдарица ради нешто у кујни.{S} Ухвати за кваку и изађе.</p> <pb n="305" /> |
| љубав која се приближава.{S} Ипак нешто у души говорило му је да спречи мисао да не иде тим пра |
| свога оца.{S} Место тога, он је прионуо у дућану и лепо помогао старом Остојићу.{S} Како кујунџ |
| киселу чорбу или супу с кнедлама, ћевап у дунсту или ћурче на подварку.</p> <p>— И једно и друг |
| пред смрт велика разочарења.{S} Расцеп у демократији, који је почео још кад је он дошао на вла |
| дигнуту јаку.{S} Он је слободоуман, бар у теорији.{S} Он је за сва права, бар док не добије сво |
| се стара мука.{S} Мајстор се надао бар у сина, да ће изаћи на пут, свршити школу, добити држав |
| p> <p>Ова издаја сна заболе га као удар у срце.{S} Он се диже с клупе, прође стазом и изби на и |
| не куће.{S} Би јој тешко да прекине чар у који су је заносиле те приче.{S} Око њих је било лепо |
| тофа, <pb n="55" /> а лети сламни шешир у боји и прсник од платна.{S} Тражио је од жене и деце |
| ситих очију, мирних и бистрих као извор у планини.{S} Њена глава је била плава, прави словенски |
| е при скидању шешира пред њом, разговор у мирису дувана, бунтовничке мисли, дах будућности, све |
| вини причињавала као какав велики божур у некој чудној земљи гатки.{S} Коса јој је падала завод |
| а знаш какав је свет...{S} Баш ме данас у седници пита Поповић да ми није шта род.</p> <p>— Гле |
| могао помислити само јутрос, само данас у подне!{S} Краљ Милан му неће никад опростити.{S} Реак |
| дно и сточно здравље, појачавати принос у пољопривреди увођењем земљорадничког кредита за набав |
| министра земљорадње, венчала се јутрос у овдашњој Саборној цркви са г. Чедомиром Илићем, сврше |
| д.{S} Треба ти времена.{S} Ти си познат у твојој генерацији.{S} Људи знају твоју вредност.{S} П |
| ного разлога да је хтео претворити свет у огромну, мртву, парну машину, да је свео човека на је |
| а њеног оца.{S} Прочитане књиге и живот у престоници допуштали су јој по коју симпатију, пријат |
| S} Како јој је сад изгледао јадан живот у гимназији... живот са свима дужностима а без иједног |
| бог чега, и ми ћемо проћи цео наш живот у немиру и свађи.{S} Ми живимо у земљи уситњеног демокр |
| лази стална пометња, анархија, јаловост у државној управи.{S} Ако је скупштинска већина хомоген |
| аћа тиме што ће му осигурати безбедност у селу, олакшавати му везе с оближњом вароши и даљим пи |
| залуд тражити да се животу да̑ вредност у људском смислу речи.</p> <p>Ова храброст не потраја д |
| едостајала јој је мушка дубина, јасност у плану.{S} Професори су се обраћали скоро искључиво му |
| >— Нигде нисам видела оволику потпуност у огледању на води — продужи девојка. — Погледај десно. |
| важно? — одговори госпа-Матовићка, већ у постељи.</p> <p>— Похитај... доцкан је.</p> <p>Матови |
| p>Шесту годину је навршио у јуну, а већ у августу молио је оца да га упише у школу.{S} Дотле је |
| полагано, суво, не гледајући у њега већ у један кут од салона и као враћајући се с неког далеко |
| ивог интереса за политику.{S} Он је већ у двадесетој години научио да му живот доноси чист прих |
| рајност као све жене.{S} Да јој је Илић у почетку проповедао мржњу против црвене заставе, она б |
| све равно до Косова! — насмеја се Илић у себи.</p> <p>Он је био студент философије, врло <pb n |
| у, старију од себе, удовицу — рече Илић у себи изненадно, циљајући на краљеву женидбу. — Не мог |
| мирно.{S} Чуо се тек један женски сатић у папучици, обешеној о зиду.{S} Она је гледала неодређе |
| амет поједине фразе, зурио дубоко у ноћ у неподгрејаном и полуосветљеном ћилеру какве сиротињск |
| е целу.{S} Видео је сад јасно што синоћ у мраку није могао.{S} Његова драгана није била више ши |
| осмехнувши се, па покуша да се метне у у њено расположење.</p> <p>— Да си жива и здрава, још п |
| ј човек је посматрао спремање за свадбу у кући Матовићевих мирно, као да се то тиче неке сасвим |
| њега...{S} Можемо му дати и једну собу у авлији — додаде госпођа после неколико тренутака. — П |
| {S} Треба му показати делом, ову државу у ствари начинити његовом.{S} И место што му држава оду |
| набета као кривац.{S} И заронивши главу у крајеве девојкине хаљине, загрца:</p> <p>— Опрости, о |
| њеној породици, о њој самој, познанству у Бијарицу, о дуговима и подужицама, помињала непознате |
| <p>— Само треба претворити речну снагу у електрицитет — продужи доиста млади сајџија, начинивш |
| очитао је Одисеју, велику, дебелу књигу у зеленим корицама, у преводу неког Грка, чије је име, |
| олази сама по себи кад се ствари доведу у ред, кад обоје нађу користи у својој вези; понављам, |
| в, грађанске слободе.{S} Наше идеје иду у сусрет победи.</p> <p>Младић се осмехну као на неки с |
| ла; опомињала га је сувише шара на зиду у девојачкој соби његове жене.</p> <p>Исекао је хартију |
| уједињење Српства.{S} Тражио је слободу у вери, књижевности, у науци.{S} Све снаге је требало у |
| уда, те их позва, њу и Милеву, да изађу у шетњу до варошког парка.{S} Било је прехладило.{S} У |
| е предложио својој пријатељици да изађу у шетњу негде даље него што се то могло после школских |
| је, резолуције на туђ рачун, а чим дођу у питање они, њихова личност, њихов џеп, они знају већ |
| у једној књизи да има створења која уђу у наш живот једног дана, заузму га и помету; због њих п |
| лог, „има створења која једног дана уђу у наш живот, заузму га и помету.{S} Због њих променимо |
| кујни, у коју се прво ступало при улазу у велеиздајников стан.</p> <p>И то није било све...{S} |
| а гроша; виши интереси земље ишчезавају у корупцији, у нереду, у анонимној тиранији, у ординарн |
| ко од богатих?</p> <p>— Они не спадају у моју надлежност — одговори службеник мртвачке спреме. |
| ле универзитете по Европи, које ступају у најниже слојеве народа да би <pb n="32" /> га проучил |
| том мисли почеше и друге да се враћају у младићеву главу.{S} Он опази у Вишњиним очима један в |
| ао сваки дан толико људи који се бацају у живот с чудним поверењем у себе.{S} Њега пак сумња је |
| ћ кроз атмосферу и покушавале да завију у помрчину разгранате врбе по обали.{S} Са суседног ост |
| еђу те две расцветале руже што се крију у борама муселина и љубити до миле воље њену кожу час р |
| ика, успомена, које се прегоне у човеку у извесним часовима усамљености!</p> <p>— Куд нађе ту ж |
| губиш главу.</p> <p>У том, на часовнику у трпезарији изби два сата.{S} Метални звук је одјекива |
| ти даљих дедукција.</p> <p>На часовнику у дворишту изби три сата.</p> <p>— Хајдемо у библиотеку |
| омен на бившу љубав одржавао је девојку у савршеној чедности.{S} Ништа на свету није било кадро |
| ли су се по имену, задржавали дуже руку у руци.{S} Време им је пролазило у чекању једно другог, |
| смисао.{S} Још се није знало о скандалу у Двору.{S} Вечерњи листови ћутали су као рибе.</p> <pb |
| готово завидан, усклик кад угледа Белу у њеном нереду.</p> <p>Ипак се она савлада прва, затвор |
| и Вишњино, почивало на мермерном столу у хируршкој дворани београдске болнице.{S} Једна млада, |
| {S} Мршава, јадна кљусад вукла су земљу у арабама.{S} Међу њима је Чедомир још раније запазио ј |
| Вишња покуша да се ослободи, стежући му у исти мах руку јако.</p> <p>— Не, Чедомире... мој Чедо |
| да се одморе.</p> <p>Они пређоше пољану у косо, прођоше једну уску улицу, калдрмисану само крај |
| зор.{S} Да ли виде једну клупу, усађену у обалу чукаричког друма?{S} Да ли се сети Вишње Лазаре |
| ва три разреда, после ступио у трговину у Београду, па онда прешао у државну службу, добивши за |
| е кости.{S} Ти си рђаво разумео околину у којој живиш.</p> <p>— Рђаво разумео?</p> <p>— Да.{S} |
| м прапорцима, скупоцен шешир или хаљину у моди.{S} Бела није никад осетила муку од материјалног |
| била још толико јака да му баци истину у очи, рекавши му:</p> <p>— Ренегат!</p> <p>То разочаре |
| се рамена додирнуше.{S} Чедомира такну у срце надземаљска милина.{S} Девојка поред њега имала |
| своју драгану!{S} Све се изгуби, потону у неку сребрну прашину, у маглу дијамантског праха, пре |
| усти крила и паде у рит; она друга прну у вис, па се врати, начини два три круга изнад места гд |
| док јој она <pb n="115" /> уноси забуну у главу, претрчи поново преко дворишта, упадне у своју |
| да оде од огледала.{S} Једна суза врцну у њеним очима.{S} Нешто јаче од ње заповедало је сад њо |
| министра Матовића, да објасни ону вожњу у колима, да призна свој положај према Бели.{S} То није |
| пута преко дана излазила је ту у шетњу у доба кад је мислила реформисати друштво, кад је Зариј |
| n="180" /> <p>То је писмо затекло Вишњу у врло тешком расположењу.{S} Стид ју је био за онај тр |
| оле, начинио <pb n="299" /> је каријеру у државној служби.{S} Он пак био је први ђак у сваком р |
| ма слабостима простог народа, као да су у њему васкрсавали <pb n="3" /> претци његове мајке, ће |
| тих година.{S} У то доба, довршавала су у Србији своје стварање два главна политичка фактора, н |
| >новцу, динари, па онда псовке, које су у нашем говорном језику тако фамилијарне да им често го |
| их, мушких црта, буљавих очију, које су у тренутцима живости изгледале као да хоће да искоче из |
| аткој материји кецеље; оне обе имале су у цртама на лицу онај израз невиности који је урођен пр |
| ној улици.{S} Ноћне светиљке чкиљеле су у зраку пуном кише.{S} Под њима се белуцала црна калдрм |
| читај!“</p> <p>Истог дана отпутовали су у Париз.</p> <p>На станицу су их испратили Матовићи са |
| у пола обучени, и војска пристизали су у гомилама.{S} Журно се копало, набацивала се земља, по |
| ола.{S} Рђаво обучени сељаци трапали су у опанцима као посред села.{S} Тек, коњски трамвај заме |
| а запад где су пасла говеда.{S} Сели су у јечам и ужинали.{S} Хлеб је био мек, сир диван, а апе |
| .{S} Његово биће и његова земља били су у њему везани чврстим спонама, наслеђеним још од његово |
| отров социјалне суревњивости.{S} Они су у стању да омрзну човека кад на њему угледају нову крав |
| дворишту, седела у башти.{S} Ствари су у кући пошле опет својим старим, мирним током.{S} Тако |
| стема демократских рефорама, а они нису у стању да се одрекну ни државног фијакера!</p> <p>Али |
| неколико пута преко дана излазила је ту у шетњу у доба кад је мислила реформисати друштво, кад |
| ећа.{S} Вишњи се учини да нешто живи ту у лози, у влажном хладу лозиног зеленила, и да је гледа |
| > <p>— Шта мислиш да ли да пишем детету у Београд?</p> <p>— Њој ће бити свакако жао ако је не и |
| једног сапутника на истом путу, на путу у интелектуални живот, човека кога су интелектуалне рад |
| спитање, које јој је обезбеђивало срећу у очевој кући, обележавало је као повреду тога закона њ |
| ко хоћете... под какво дрво, у ону кућу у врх пута? ---—</p> <p>Млади човек је и овде морао пре |
| итом од Управе Фондова сазида лепу кућу у једној од главних улица.{S} Чедомир је провео скучено |
| ос с природном и инстинктивном грубошћу у гласу, кад је Илић улазио у трпезарију, док се госпођ |
| опада ми се — рече најзад, са строгошћу у гласу — што се Бела <pb n="163" /> виђа по улици са о |
| ворене, гледале радозналом безазленошћу у једну утврђену тачку, као у неки сан, и хтеле рећи:</ |
| поред свог уважења према његовом успеху у школи, ставила већ толико пута до знања да он има од |
| трудио се да надокнади дамама оскудицу у каваљерима и био је заиста диван са својим, нешто зас |
| емала у ваздуху, уносила му је грозницу у крв.{S} Руке су му гореле.{S} Ватра му ломила тело.{S |
| цијама, али, кад угледа своју другарицу у визији природних елемената, он се упита нехотице: „На |
| е окренувши се.</p> <p>Вратила се одмах у село.{S} Прекинула је на кратко са целом прошлошћу.{S |
| авао кофер, вадио стара писма, носио их у најнепосећеније кутове варошких паркова, и ту их поно |
| ио нека врста старијег брата, пратио их у варош, окопавао им баштице за цвеће, позивао њихове д |
| ости се разликовао од мештана, окорелих у навике и застарелу моду.{S} Имао је на себи плишано о |
| која се пела уз потиљак, руку завучених у џепове од панталона, сигуран у себе, у своју будућнос |
| ј доврши живот, Чедомир прекиде пољубац у једном тренутку, зажелевши да види своју драгану, да |
| но што се у то доба звало реални правац у животу.{S} Па опет, чим је устала, погледала је на вр |
| наге, Вук Караџић је казао последњу реч у питању језика, народне песме су једини добар узор уме |
| а ти школа није тешка и да не оскудеваш у чему.{S} Волела би да те види, па дођи ако можеш, а а |
| робова!"</p> <p>— Збиља, како се осећаш у Чачку? — трже се сајџија из ових сањарија.</p> <p>Дев |
| еселијем.{S} Ти си волео одавно да идеш у Париз?</p> <p>Младић је погледа расејано.</p> <p>— Је |
| Школа ти је најблагословенија.{S} Седиш у топлој соби и пазиш шта се говори.{S} Не радиш снагом |
| дног Јеврејчета.</p> <p>Они су били још у кујни.{S} То је била <pb n="8" /> одаја поплочана циг |
| кве пропале варошке куће.{S} Они су још у десетој години осетили наличје живота.{S} Култура им |
| te> <l>Испод села зелена ливада,</l> <l>У ливади селен до колена,</l> <l>У селену студени кладе |
| /l> <l>У ливади селен до колена,</l> <l>У селену студени кладенац,</l> <l>До кладенца момче и д |
| ’</l> <l>У те ведре, ладне ноћи,</l> <l>У те сјајне месечине?</l> </quote> <p>Лазаревићева оста |
| е:</l> <l>Како ћемо момке варат’</l> <l>У те ведре, ладне ноћи,</l> <l>У те сјајне месечине?</l |
| {S} Ти ћеш видети!</p> <pb n="50" /> <p>У очи дана кад је требало да се растану, начинили су ве |
| вни једно другом.</p> <pb n="107" /> <p>У тој средини која је била далеко од праве раскоши, али |
| d>ЧЕДОМИР ИЛИЋ</head> <head>I</head> <p>У суботу 9 јула 1900 године, Чедомир Илић, главно лице |
| _C10"> <pb n="111" /> <head>X</head> <p>У тим мучним тренуцима, Илић је, безмало, мрзео своју д |
| опште мислио шта ће после доћи!</p> <p>У тим идејама свршио је прве две године.{S} О распусту |
| — Тако ми ружно стоји кад играм!</p> <p>У очи свадбе, Чедомир изиђе из куће, па је врљао по вар |
| је фирма протоколисана код суда.</p> <p>У чокалиници се живело доста весело.{S} Кад нису критик |
| да се брани од нечијег насртаја.</p> <p>У соби је било све мирно.{S} Часовник је понављао прави |
| ница, хоровође певачких дружина.</p> <p>У чаршији се говорило непрестано о електрици.{S} Радоје |
| сниским вратима.{S} То је пошта.</p> <p>У том се чу лупа точкова.{S} Иза угла се појавише пошта |
| а љубопитно.{S} Он приђе такође.</p> <p>У једном крају, поред гомиле цигаља лежао је један радн |
| ве, па нека буде како она рекне.</p> <p>У тим мислима, Вишња је прекидала паковање ствари, отва |
| е спремљено још веће изненађење.</p> <p>У колима је седео Илић с једном девојком, којој примети |
| ћена места, смешећи се као дете.</p> <p>У тим приликама дошло је Илићу прво писмо од Вишње.{S} |
| у овој пољани усред престонице.</p> <p>У том великом простору видео се само један човек, прода |
| аву и спреми се на пљусак грдњи.</p> <p>У том тренутку, девојка полете у правцу њега, пребаци м |
| д, и он је имао у срцу нежности.</p> <p>У природи је настајала све већа тишина.{S} Једно бело д |
| н. — Мени је добро и на столици.</p> <p>У труду да задовоље што више једно другога, они се гото |
| је тамо чекао лек тој грозници.</p> <p>У школи је било као сваки дан.{S} Другарице су говориле |
| ог сна!{S} Оставите ме да сањам.</p> <p>У том тренутку студент се сети Беле, и, поред све оргиј |
| дговарала му је млада горопадно.</p> <p>У осталом, она је врло мало личила на оне традиционалне |
| једно и друго кад није искрено.</p> <p>У том разговору појави се прво једно кубе сумњиве лепот |
| како каже чâ Јанко Веселиновић.</p> <p>У оваквом разговору, у дугим погледима, у нехотичним до |
| Куд си нагао?{S} Ти губиш главу.</p> <p>У том, на часовнику у трпезарији изби два сата.{S} Мета |
| а коју из дана у дан испуњавају.</p> <p>У том се зачу нека псовка.{S} Један сељак, прљав и исце |
| збуњено одобри госпођину изреку.</p> <p>У том се Бела врати с пуним тањиром румених кајсија.</p |
| ења, не верујем више у политику.</p> <p>У том тренутку, они су ишли дуж некога зида, преко кога |
| рече још, гледајући у простирку.</p> <p>У предсобљу чу како газдарица ради нешто у кујни.{S} Ух |
| осуђивали га гласно, претили му.</p> <p>У једном тренутку, неко примети да се нешто црно гиба н |
| их ствари, примедбама о времену.</p> <p>У једном тренутку, ИлиН подиже очи и погледа поред себе |
| е, он није тражио <pb n="110" /></p> <p>у њој звезду пратилицу, он је хтео да она буде једино м |
| и, шта ће наука привредити њој ?</p> <p>У том је изненади отац да се решио да се жени.</p> <p>— |
| дио, а два се кајао —</l> <l>Ој, убава, убава девојко, ој!</l> </quote> <p>Друштво прихвати:</p |
| а је у механи;</p> <quote> <l>Ој убава, убава девојко, ој,</l> <l>Млад Милија млад виноград сад |
| јој снопак детелине —</l> <l>Ој убава, убава девојко!...</l> </quote> <p>— Ево цвећа! — викну |
| Дан градио, а два се кајао —</l> <l>Ој, убава, убава девојко, ој!</l> </quote> <p>Друштво прихв |
| , као да је у механи;</p> <quote> <l>Ој убава, убава девојко, ој,</l> <l>Млад Милија млад виног |
| главом јој снопак детелине —</l> <l>Ој убава, убава девојко!...</l> </quote> <p>— Ево цвећа! — |
| и лулу, па додаде:</p> <p>— Ја радим да убедим људе у потребу да се поново почну послови.{S} Ка |
| , јаких према слабим, он је брзо постао убеђен у теорије материјалистичке философије; дивље мрж |
| бољеним лицем, па ипак пун наде, дубоко убеђен у сопствену вредност, у дела која ће починити.{S |
| го што смо предвидели — одговарао им је убеђено. — Не жалим новца.{S} Само нек се не губи време |
| м тренутку за њега... на своје лектире, убеђења, на себе самог...{S} Ко ће рећи икад гомилу осе |
| то мишљење, или да гласају против свога убеђења па да сачувају министра.{S} Тако се извршна и з |
| вићки — није у свему делила демократска убеђења свога мужа; по њеном мишљењу један сиромах ђак |
| ви ако су били слаби или имали противна убеђења?{S} Ја сам о томе у апсу размишљао дуго, па сам |
| деје.{S} Више немам никаквог политичког убеђења, не верујем више у политику.</p> <p>У том трену |
| његово мишљење, била присталица његових убеђења без резерве.{S} Тешко ономе који би се у том ча |
| штала своме другу ту издају заједничких убеђења.{S} Она је ишла у крајност као све жене.{S} Да |
| к, био горд са својих материјалистичких убеђења и, на демонстрацијама, фанатички излагао леђа ж |
| о што би то било противно његовом новом убеђењу!{S} Али је Илић био још млад, у добу кад се пиш |
| е у недоумици: да ли да гласају по свом убеђењу, <pb n="278" /> па да оборе министра који не де |
| Гаврила Петровића, вуче пет кила књига, уби га научни рад, кашљуца већ.{S} Ено Петра Гавриловић |
| па рече:</p> <pb n="203" /> <p>— Ко ме уби?...{S} Ја сам се убио.{S} Ево на̑!...{S} Све је ту |
| испод достојанства!</p> <p>— А како се уби? — упита онај из гомиле.</p> <p>— Ето, тако, радио |
| се крвав перорез.</p> <p>— Говори ко те уби! — рече неко из гомиле.</p> <p>Радник отвори очи, п |
| обучен чиновник који је цигаром дувана убијао досаду.</p> <p>— Је ли ти жао Београда? — упита |
| ио и даље тај опасни напитак који му је убијао сваку самосталност.{S} Кад би се ипак уморио, ст |
| <p>— Три дана нам говори да хоће да се убије — умеша се један надничар са самаром пуним цигаља |
| неколико пута перорезом у намери да се убије.{S} Ово је учинио на улици пред самом грађевином, |
| мамо да бирамо између ово двоје: или да убијемо наше срце па да живимо као старци, или да умрем |
| во си га хтео, за какво си се борио.{S} Убијен је краљ тиранин, осигурана је слобода штампе, ус |
| 203" /> <p>— Ко ме уби?...{S} Ја сам се убио.{S} Ево на̑!...{S} Све је ту написано...</p> <p>И |
| о горке речи.{S} Алкохолизам, политичка убиства, зеленаштво, корупција, све губе гризу све клас |
| аљутио због тога на свог сина и хтео га убити.{S} Занат није ишао никако.{S} Јела се стара мука |
| ет.{S} Плава маст није, као по обичају, ублажавала бујицу здравља, којим је девојка била обдаре |
| ве младости.{S} Био је измршавео.{S} По убледелом челу повлачиле се боре, а у солуфима се преси |
| зак, те је намислио да црпе злато из те убоге речице, за коју зна мало ко ван Србије.</p> <p>— |
| а се побочна улица.{S} Она скрену тамо, убрзавши кораке.{S} Киша је пљуштала.{S} По калдрми се |
| и коњичког официра.{S} Кола је сретоше убрзо.{S} Погледа нехотице у кочијаша, па онда у кола, |
| ан.</p> <p>— Глупе жеље! — закључила би убрзо затим.</p> <p>Она је била људски створ, завезан з |
| да му се допада.{S} То јој би мило, али убрзо одби ташту жељу за каћиперством и рече у себи:</p |
| сних намера.{S} Али, њима је нови живот убризгао сталешке мржње и понижења.{S} Њих разједа отро |
| ешачити до Мрчајеваца.{S} Стога је јако уважавао школу.{S} Кад би се о просвети повео разговор, |
| мишљење... она, која му је, поред свог уважења према његовом успеху у школи, ставила већ толик |
| грдила га, понижавала, рушила му свако уважење, па и онај понос културног човека који је млади |
| га поносно најмљени рабаџија.</p> <p>То уважење губило се из дана у дан.{S} Надничари су се нав |
| инистри нису чекали ни оставка да им се уважи; њихови кабинети зврје празни; краљ није успео да |
| лигентан, врло радан, витак, упечатљив, увек будан, он се ту осећао као риба која је из плитке |
| д кише или кад човек не зна куда ће.{S} Увек би се нашло друштва, водили се занимљиви разговори |
| есте да не будеш... као ја, несрећна за увек.{S} И упамти, свет је врло зао према онима који ни |
| ead> <p>Кажу да на састанак људи долазе увек нешто раније, а да жене задоцне стално.{S} Чедомир |
| Ето, њему није било све потаман, па је увек први ђак.</p> <p>Посебице је Бела била љубазна.{S} |
| реба крити; треба је послушати, рећи је увек, и увек радити тако да је човек може рећи.</p> </d |
| м годинама.{S} И кад се преболи, остане увек нешто.</p> <p>— Шта мислиш да ли да пишем детету у |
| са децом, скромно, тешећи се да то неће увек тако трајати.{S} Имала је четири детета: најстариј |
| ти; треба је послушати, рећи је увек, и увек радити тако да је човек може рећи.</p> </div> <div |
| сам ти говорио?</p> <p>— Ми ћемо остати увек пријатељи — одговори девојка.</p> <p>Илић се осмех |
| >— Ја говорим оно што осећам.{S} Ја сам увек говорио истину.{S} И ја вам кажем — удари гласом М |
| једног дана, кад је Чедомир пратио, као увек, Вишњу од Кајиног стана до њене куће; он се опомен |
| , стари професор и његова жена нашли су увек могућности да задовоље Белину жељу: купе јој пајац |
| имо?{S} Ти нарочито, Вишња... ти си још увек тако лепа; Боже мој, не, то није могуће, да ме виш |
| Вишња — прихвати Чедомир. — Ми смо још увек добри, стари пријатељи.</p> <p>— Да, стари свакако |
| ше учио школе.{S} У то доба била се већ увелико развила борба између школованих и нешколованих |
| ка каква је била.{S} Он ју је пронашао, увео у друштво, показао јој нове путеве, отворио нове в |
| и слатко на срце.{S} Они су му ласкали, уверавајући га о срећи, о љубави и забораву.{S} Они су |
| кога није било око њега, та су га писма уверавала у све што је несвесно хтео, што је тражио од |
| своју мисао.{S} Што год је било око ње, уверавало ју је у нови живот: варошка галама, начитани |
| о са њом, помислио је озбиљно:</p> <p>— Уверен сам да би га она пољубила само да види како је т |
| фликта између нужних сила.{S} У то буди уверен.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140 |
| ше, ницале су око ње, и она је била тад уверена да је Београд њено изабрано место.{S} Она долаз |
| ним, наивним, благим и жалосним, дубоко уверена да је њен живот био дотле празан, недостојан ње |
| не хартије, ту архиву, већ велику.{S} И уверени присталица материјалистичке философије претвара |
| дније, борити се против онога за што су уверени да је рђаво и опасно. „Остати на власти" постај |
| сто међу људима, Ристићу — рече Чедомир уверено. --- Мене чека живот необичан, јак, велики.{S} |
| n="122" /> где већина људи крију своја уверења и своје особине.</p> <p>— Шта да вам кажем, гос |
| се видео, коме су припадале крштеница, уверење да није жењен, остале сведоџбе, радио марљиво з |
| ју по њеним листовима, добио би страшно уверење о њеним првацима.{S} Реч лажов није била довољн |
| уће, то је апсурд — рече младић с пуним уверењем. — Бар данас је то јасно.{S} Нема неба.{S} Пос |
| је остајао слободњак у свему.{S} С тим уверењем, које се граничило с анархизмом, решавао је св |
| тајао на истом месту.{S} Упркос дубоким уверењима у сопствену вредност, он је оклевао.{S} Он је |
| {S} Напротив, ја сам имао прилике да се уверим да је он диван материјал, ја сам сигуран да је н |
| сваком случају.</p> <p>Па као да хтеде уверити себе, потврди:</p> <p>— Зашто да не будем задов |
| Треба видети у чему је ствар, треба се уверити — говорила је себи.</p> <p>Али како?</p> <p>И н |
| ишња, лака словенска природа, давала се уверити и овом половином своје душе, и обећавала себи д |
| ба научити читању и писању.{S} Треба га увести у тајне нашега доба, где човечју снагу замењују |
| их, светлих, занесених очију, враћао се увече са рада.{S} Грађани су га заустављали, запиткивал |
| кујунџијин настојава и соколи...</p> <p>Увече је одјекивало по вароши од пуцњаве лагумова.{S} П |
| иже.{S} Полиција је само дошла, учинила увиђај и очистила њене остатке, гомилу земље и дасака.{ |
| воје сочне пипке, припијала се уз кућу, увијала се око довратака, јака, снажна, жилава, па чудн |
| } Да је то било ново, изгледао би да се увио у тробојку какве црначке републике.{S} Време, киша |
| не мислећи ништа.{S} Под његовом руком увише се витке слабине девојкине.{S} Он пусти.</p> <p>К |
| — говориле су гошће кад их је Матовићка уводила у њега.</p> <p>Доиста, салон је блештао у новом |
| равље, појачавати принос у пољопривреди увођењем земљорадничког кредита за набавку савршенијих |
| је играо Кина, као овај бакалин што је увозио вагоне кафе из Бразилије, као овај у ћошку... с |
| ваком разреду, четворка је за њега била увреда, никад је није добио.{S} Десио му се несрећан сл |
| ће доћи нешто горе, нешто страшније од увреде, нешто што се не да избећи и што ће га пратити в |
| детињства је познала дане скомрачења и увреде незадовољених амбиција.{S} Позив сеоске учитељиц |
| е измире.{S} Он јој је одговорио једним увредљивим писмом.{S} Зет се умешао.{S} И Чедомир је пр |
| лима.</p> <p>— Радоје није заслужио ону увреду — говорила је у себи.</p> <p>С тим прекором меша |
| ближа што се тога дана осећао изузетно увређен од стране Вишње.{S} Био ју је видео на улици, п |
| стојић.</p> <p>Девојка се осети донекле увређена, те подиже главу.{S} Њен поглед се сусрете с м |
| а жена треба да слуша мужа.{S} То му се увртило у главу и није хтео за длаку попустити, као да |
| ави Чедомир Илић, подигнуте јаке, врата увученог у рамена, <pb n="250" /> испрскан водом и блат |
| и сломила ногу.{S} Стога су јој вечито угађали. <pb n="123" /> Поред свег тешког живота у стал |
| ла.{S} Тада он дохвати књигу, баци је у угао иза себе, и, као да је хтео утопити своје мисли, о |
| ред Мораве.{S} Вишња је ћутала.{S} Њене угасите очи мериле су немо зелено коло које се обавијал |
| беспрекорне чедности, додајући још њене угасите очи.{S} Његова машта не задовољи се тиме.{S} Он |
| угарице.{S} Њено запаљено лице с мирним угаситим очима појављивало се, као каква сиренска утвар |
| а, доста пуна за своје године, дубоких, угаситих очију, мирних и бистрих као извор у планини.{S |
| ћи.{S} По споредним улицама биле су већ угашене светиљке.{S} Кафане су биле затворене, изузев н |
| /p> <p>У том се чу лупа точкова.{S} Иза угла се појавише поштанска кола.{S} Арњеви се тресли.{S |
| жан нечијом снажном руком.{S} Иза првог угла појављивала се једна млада девојка у коректној муш |
| ожно, старинско канабе у сумраку собног угла.</p> <p>— Седи ти... ти си уморнија — одби он. — М |
| реда зуба.{S} Усне се згрчише на четири угла.{S} Реч се зауставила у грлу.</p> <p>— Ти волиш др |
| {S} Ту се види један дућан своје врсте, углављен између једне папуџинице и трговине са старим к |
| капије и скрену ка Теразијама, девојка угледа једна кола <pb n="145" /> с гумираним точковима, |
| м <pb n="45" /> апстракцијама, али, кад угледа своју другарицу у визији природних елемената, он |
| оте јој се, готово завидан, усклик кад угледа Белу у њеном нереду.</p> <p>Ипак се она савлада |
| ску који пуче пред очима младићевим кад угледа своју драгану!{S} Све се изгуби, потону у неку с |
| аја ударила.{S} И говори ја стоци да се угледа на ову Швабицу преко пута, па да пере једну собу |
| но једна тичица.</p> <p>Доиста, Чедомир угледа слику једне врбе и у њој слику тице како стоји н |
| та, па замаче даље, у мрак.</p> <p>Илић угледа ову сенку.{S} Хтеде нешто рећи.{S} Али не могаде |
| орака, и спусти се на једну клупу, коју угледа празну и усамљену.{S} По стази је било мирно и т |
| {S} Иначе, право ћемо те на занат...{S} Угледај се на господин - Чедомира.{S} Он је сиромах ђак |
| суда, жена-човек да се тако изразим.{S} Угледајте се на Рускиње, које су преплавиле универзитет |
| младићеву ученост и говорила:</p> <p>— Угледајте се на господин-учитеља.{S} Ето, њему није бил |
| су у стању да омрзну човека кад на њему угледају нову кравату.{S} Тај тип се буни против власти |
| ло много света.{S} Кад је млада девојка угледала Илића који ју је већ чекао, наслоњен на стуб ј |
| ћерке чиновничких и осталих такозваних угледних београдских кућа, зависних од владе, оставиле |
| S} Све је то озбиљно.{S} Вашим именом и угледом јамчићете за исправност својих поступака.{S} Жи |
| штећена употребом на неколико места.{S} Углове су испуњавале неколике столице, с високим правоу |
| у чекању једно другог, у састанцима по угловима од улица, у претераним шетњама и разговорима о |
| ела је устала, пошла неколико корака ка углу од собе, и онда застала, покривши очи рукама.{S} Ј |
| тановање једне отменије породице.{S} На углу, који је правила Крунска улица са другом попречном |
| рода: куће, улице, камење.{S} На сваком углу остало је нешто од ње.</p> <p>То ново расположење |
| идеја усади у његову главу, она се тако угњезди да је ни сами ђаво не би могао отуд ишчупати.{S |
| дурашна, трудила се, како само може, да угоди својим гостима.{S} Вечера је била обилата, било ј |
| леже.{S} Хладна постеља јој је пријала угодно.{S} У њеној глави, брзо као у кинематографу, <pb |
| ла пуно наручје цвећа, те потражи какво угодно место да седне и сплете венац.{S} Око ње се прос |
| е госпођа смешила благонаклоно, климала угојеном главом и пружала руку, пуну јевтиног прстења, |
| елигентни сјај у очима.{S} Тек, била се угојила.{S} Црте на лицу одебљале.{S} Врат јој као кифл |
| ра.{S} Ручак му је био најслађи, кад би уграбио од своје жене да седне за кујнски сто и једе шт |
| сам пијан. .</p> <p>Био је заиста добро угрејан.{S} Још је више философирао него по обичају.{S} |
| ћ вештину опортунитета и хладне крпе за угрејана чела.</p> <p>То је била соба сиротињски намешт |
| нда онај њен задивљен поглед и нервозно угризање усне, кад би га слушала како објашњава Младену |
| ије питао, и гледала младића задивљено, угризнуте усне, истурених груди.</p> <p>Мајка уздахну, |
| препоручивала молитву, давала опроштај, угушивала себичност, будила све умрле врлине.{S} Илић н |
| слушала савете опробаних пријатеља.{S} Угушивала је глас савести.{S} И, он је сад оставља...</ |
| Удај се, драга Вишња — продужи Аница. — Удај се што пре.{S} У животу су ретки поновни састанци. |
| ритискивала је младу девојку. </p> <p>— Удај се, драга Вишња — продужи Аница. — Удај се што пре |
| гарицу и није речи могла рећи.</p> <p>— Удај се, слатка Вишња, не размишљајући сувише, не траже |
| о којој ју је пратила туга од промашене удаје, она је, против свега, носила у дну срца успомену |
| ?{S} Те исте ноћи Вишња је сањала да се удаје за Чедомира.{S} Сан је био тако јак, да се пробуд |
| служавке.{S} Ћерка, која је већ била на удају, није имала наклоности ни према каквом озбиљном п |
| но од другог.{S} Он је мислио да се она удала и да није ништа сачувала од спомена на њихово поз |
| поред своје комшинке.</p> <p>Девојке се удалише.{S} Ливадом је звонило певање попаца.{S} Два цр |
| мужа, јер није одобравала да се Чедомир удаљава од своје жене.{S} Морао се примити службе.{S} Д |
| под небом сивим као миш.{S} Београд се удаљавао све више.</p> <pb n="205" /> <p>— Вере ти, Бел |
| ом, одроњеном земљом и плаветним венцем удаљених планина у дну.{S} С друге стране, обала је бил |
| Збогом!... — понови још једанпут, па се удаљи, корачајући несигурно, посрћући готово.</p> <p>Ид |
| стали — рече у себи Илић кад се трамвај удаљи. — Боже мој!{S} А мени се чини да је то било тако |
| > <p>После се појави коњски трамвај.{S} Удар копита одјекивао је у такту по мирном крају.{S} Не |
| ислити... ко зна на кога!{S} На државни удар... на професора коме у том тренутку скидају букаги |
| че.</p> <p>Ова издаја сна заболе га као удар у срце.{S} Он се диже с клупе, прође стазом и изби |
| .{S} Разговарали смо цело јутро.{S} Још удара на бели лук, а већ развезао о Плеханову, Огисту К |
| лима страсти плавила му је срце поново, ударала <pb n="192" /> на било код очију, пљускала у уш |
| воздено посуђе.{S} Из одшкринуте магазе ударала је кисела воња на јеличко вино.{S} Један зрак с |
| речи мисао да не иде тим правцем, те је ударао крст на страни на којој се зауставио, склопио књ |
| понови она последње речи гласно.</p> <p>Ударац је дошао тако изненада, био тако јак, суров, да |
| умрак, небо се наоблачи.{S} Мало после, удари плаха киша.{S} Шта то смета?{S} Она је ишла уморн |
| век говорио истину.{S} И ја вам кажем — удари гласом Матовић, као да држи предавање — истину не |
| на кад се кола напунише.{S} Рабаџија га удари песницом по њушци.{S} То је био знак да се крене. |
| аји не узму други обрт, те се одважи да удари на главну ствар.</p> <p>— Ти га волиш, дакле? — р |
| штара.{S} Баш одмâх после његове свадбе удари нови државни друм преко његовог дела очевине, те |
| цкање тањира и ножева.{S} После се чуше удари метле по поду.</p> <p>Бела се прва одвоји и, једн |
| љкивања; у њеним прсима нису се чули ти удари који звоне као жеља, као чежња.{S} Усред Београда |
| релим очима које су цуриле.</p> <p>Илић удари љутито песницом по столу.{S} После рече брзо, усп |
| {S} Тата још којекако, али мајка!...{S} Ударила у плач, па запомаже по кући.{S} Ја нисам попушт |
| } Прала јуче кућу, па је ваљада промаја ударила.{S} И говори ја стоци да се угледа на ову Шваби |
| лванима, бурадима и пластовима сена, па ударила преко поља и бацала се право на град.{S} Срећом |
| ку, покапану мастилом.</p> <p>Без речи, ударили су другим путем, камо су их водили младост и ле |
| те донекле целој згради, чије су темеље ударили Кеплер и Галилео, Њутон и Декарт.{S} Један од о |
| кише.{S} С времена на време млезеви би ударили о прозор да весело човека опомену како је прија |
| и једно другом?{S} Да ли су застали или ударили лево? десно?{S} Шта су тада осетили?{S} Ко то з |
| овог пута.</p> <p>— Још на ракију нису ударили порез — продужи Ристић. — А била би грдна штета |
| чар на новој грађевини Привредне Банке, ударио се неколико пута перорезом у намери да се убије. |
| его у осталих.{S} Избио велике прозоре, ударио једноман окна, метнуо ролетне, набавио велике ор |
| <pb n="293" /> са једним варошанином и ударио га тако страшно ножем у трбух да га је послао на |
| сја електрика пре него што јој и диреке ударише — примећивао би ко у шали. — Пију, једу као на |
| .{S} Можемо начинити лепу шетњу.</p> <p>Ударише првом побочном улицом која се отвори пред њима. |
| рага.</p> <p>— Рђо, мрцино! — псовке и ударци падали су сад обилно.</p> <p>И овог тренутка, ар |
| је из целе њене појаве.</p> <p>— Ти си удата? — рече јој Вишња, осмехнувши се, па покуша да се |
| ко га преко ноћ нестане, знај да ћеш се удати те зиме.</p> <p>Вишња се хтеде подсмехнути својој |
| а нагази на вилинско коло никад се неће удати.</p> <p>Остојић прште у смех.{S} И Вишња се насме |
| лико хоће, али, пренета у ситне интриге удатих другарица, захтевала је раскош министарских домо |
| а момка, разбери се, удаћемо те, Вишња, удаћемо...</p> <pb n="314" /> <p>— Чедомире, ах мој Чед |
| } Нашла сам ти дивна момка, разбери се, удаћемо те, Вишња, удаћемо...</p> <pb n="314" /> <p>— Ч |
| тампаних слова, која су расла, дебљала, удвајала се, одлепљивала се са хартије, играла.</p> <p> |
| ћерку, око које ће се већ сутра отимати удварачи... на своју љубав: здраву, одраслу паланчанку, |
| ћудљиво, бурно, како то природа може да удеси по каткад над том вароши, широм отвореној мађарск |
| што.</p> <p>Чедомир јој се приближи.{S} Удисао је мирис те девојке и дрхтао пред сјајем њених з |
| о беше стара паланачка кућа: пространа, удобна, врло строга обичних дана и врло гостопримна о п |
| само пола казне.{S} Доцније, дали су му удобнију ћелију, скинули му гвожђе с ногу, допуштали по |
| згледа ми да се овде нема већег осећања удобности, лепоте, <pb n="30" /> културе једном речи.{S |
| вом сусетком, <hi>женом из народа</hi>, удовицом једног инжињера, бившом дворском дамом своје м |
| ађе ту жену: плебејку, старију од себе, удовицу — рече Илић у себи изненадно, циљајући на краље |
| ање све док не свршиш школу, као и мени удовички ужитак.{S} А кад свршиш школу, шта ће ти ова с |
| Чедомир редовно посећивао њихова тајна удружења, учио на памет поједине фразе, зурио дубоко у |
| ења се доносе иза кулиса; образована су удружења која ниједан закон не може одобрити.{S} Слобод |
| усамљено биће што се ни с ким не да да удружи, идеалиста који ради само на крупно; гледајући г |
| {S} Савитљиви, помирљиви, <pb n="20" /> удружљиви и безлични, ови млади људи су, доцније, махом |
| ђоше кроз врло чисту кујну.{S} У једном удубљењу крила се велика постеља, заклоњена црвено мрки |
| {S} Један стари човек, који је стајао у удубљењу неких укинутих врата и продавао погачице, позд |
| какву акцију, треба му читаво решење да уђе у дућан и купи какву ситницу, а прелази преко оства |
| ца.{S} Скупи их и стаде прелиставати да уђе што боље у предмет.{S} Он их је почео у Паризу, пун |
| он одби позив ћутке, махнувши руком, и уђе у парк.</p> <p>Ту је било света још више.{S} Склони |
| S} Помисли и сад <pb n="248" /> да у њу уђе, као у свој дом.{S} Неколико младића стајало је око |
| едну јаругу која је некад била друм, па уђоше у једно пространо двориште, ограђено са три стран |
| ала у једној књизи да има створења која уђу у наш живот једног дана, заузму га и помету; због њ |
| осталог, „има створења која једног дана уђу у наш живот, заузму га и помету.{S} Због њих промен |
| ствари, једно бојно поље у ноћи са свим ужасима који се појављују и онима који се нагађају.{S} |
| дија, видео би се у својој соби, сам... ужасно сам, као у гробу.{S} Тада би бацио књигу, коју ј |
| а целе планете.{S} Сви су је гледали са ужасом.{S} Није било ниједног симпатичног покрета.{S} А |
| ажеле да види залазак на Сави.</p> <p>— Ужелела сам се Београда, бога ми — рече при том весело |
| воју немоћ.{S} Упрегнуто <pb n="298" /> ужетима за таљиге, правило је гимнастички корак или кас |
| ћеш... сигуран сам.{S} Пиј, проводи се, уживај младост.{S} Ја сам ти то, Илићу, говорио одавно, |
| не може бити.</p> <p>— Пиј, проводи се, уживај младост.{S} Велика дела долазе сама по себи.{S} |
| тно, дао би њој све што би имао, она би уживала у њему, он би могао обвити руке око њеног струк |
| pb n="263" /> су се губили у тричарије, уживали кад би код деце изазвали дивљење, страх, или ка |
| ло пустињачким животом идеала из књига, уживало је сад слатко на пригревици ових присних састан |
| ово, лепо.{S} У недостатку материјалног уживања, он се бацао сав у свет књига, мисли, снова.{S} |
| се што га код куће чека добар ручак, са уживањем би рачунао на први од месеца кад се прима плат |
| био склон маштању.{S} Тражио је самоћу; уживао у лењом губљењу времена.{S} Колико би ствари вид |
| их лектира правећи разнолика опажања, и уживао страсно у филозофским проблемима.{S} Култура му |
| авао ни камен.{S} Љубав коју је Остојић уживао у чаршији окрену се у мржњу против њега.{S} Обед |
| оноси чист приход.{S} Његова је девиза: уживати и успети.{S} Понекад пада у севдах, и тада пева |
| е су пасла говеда.{S} Сели су у јечам и ужинали.{S} Хлеб је био мек, сир диван, а апетит одлича |
| ок не свршиш школу, као и мени удовички ужитак.{S} А кад свршиш школу, шта ће ти ова страћара.{ |
| и коју чини у тој вароши пут Крагујевац—Ужице.{S} То је била права трговина, с двокрилним врати |
| лимегдана срете га једна група другова, Ужичани и Црногорци, с којима се хранио.{S} Они су ишли |
| о лета прехране у каквом манастиру, они Ужичани и Црногорци били су врло занимљиви, настављали |
| то је један лични режим начинио од овог Ужичанина, који је, поред своје струке, волео слободу, |
| а није велика, главна наша река ?{S} Од ужичких голија и врањских винограда, она поји целу нашу |
| м из једног села на граници ваљевског и ужичког округа, на дивљачној падини планине Повлена.{S} |
| амо један ступањ у високим степеницама, уз које се пео.</p> <p>Те супротности подржавале су код |
| утито лице њеног оца или мајке и да му, уз заслужени прекор, покажу врата.{S} Долазила му је на |
| ми изгледа вечито нешто севдалијски... уз пратњу Цигана и чауша.</p> <p>— То су стара, добра в |
| прави их нове, све му изгледа лако.{S} Уз њега се припило једно женско створење, цело једно же |
| нешто немарно, са краватом која се пела уз потиљак, руку завучених у џепове од панталона, сигур |
| састављали ритови, па се постепено пела уз брдо, прошарана вртовима, попречним улицама и по нек |
| ажњу...</p> <p>Она устрча као девојчица уз двориште.{S} У салону се запали велики лустер, а еле |
| Један трамвај <pb n="79" /> шкрипао је уз брдо; електрична светлост севнула би несигурно као м |
| етиле га.{S} Оне се боре с човеком раме уз раме, нема рада од кога се стиде, нема казне од које |
| лужбу, па да проведе на миру старе дане уз сина господина.</p> <p>— Боже дај здравље — говорио |
| х завеса које су стајале као прилепљене уз прозор, и са одсуства присних ситница, домаћих успом |
| дна црвена буба трудила се да се успење уз један камичак. <pb n="76" /> Стаде посматрати ту буб |
| назру, оне су као ове муве што се лепе уз прозорско окно...{S} Погледај их! — и Ристић пружи п |
| а у вис своје сочне пипке, припијала се уз кућу, увијала се око довратака, јака, снажна, жилава |
| о треба, па одлазио на ручак, пењући се уз кратке, камене степенице, ограђене зарђалом оградом. |
| Вишњо? — упита је мајка, која се помоли уз степенице од трема. — Теби није добро?{S} Ти си боле |
| и се око самог себе, као утвара, полети уз воду, промакне гвоздени мост и изгуби се негде око о |
| <p>Један нов пламен црвенила лизну јој уз лице.</p> <p>Они обоје покушаше да не кажу истину.{S |
| д дугова; рано је познао понижења, тако уз тог оца сурих, смерних очију, смеђе накострешене бра |
| кидала га, мирисала, стезала његов сноп уз груди.{S} Те груди!{S} Чиниле су јој се тада велике, |
| n="303" /> су задушнице.{S} Оне падају уз часне посте.{S} Већ је пролеће.{S} Сунце обасја.{S} |
| јој учености... ти, која би вечито била уза ме, која би се посветила моме делу, била мој добри |
| ет твоји непријатељи.{S} Ми се сатиремо узајамно, не знајући због чега, и ми ћемо проћи цео наш |
| није мислио да ће му што требати, па да узајми.{S} Он то призна, и осмејкиваше се стидљиво, као |
| ота.</p> <p>На том месту тротоар је био узак.{S} Њихова се рамена додирнуше.{S} Чедомира такну |
| , закрпе су изгледале велике, ружне.{S} Узалуд се трудила.{S} Њена права симпатија била је давн |
| леђа своје жене, правио слатко лице.{S} Узалуд је општински ћата избријавао подбрадак и расипао |
| тесно везане за њен дотадањи живот.{S} Узалуд се девојка борила да се код своје куће осети као |
| а метафизичари имају право.{S} Можда је узалуд тражити да се животу да̑ вредност у људском смис |
| и!{S} Спавајте мирно.{S} Нека вас петао узалуд опомиње да је дан свануо...{S} Нимфе ће радити п |
| се онда заустави, као да виде да је то узалуд, наслони се на дрвену држалицу и изгуби се, глед |
| пор да замени мајку показивао се готово узалудан.{S} Док је била мала, за чудо је лепо радила ж |
| ољубац.</p> <p>Вишња задрхта поново.{S} Узбаци руком један прамен косе што јој је падао на чело |
| сунце сјајно!</l> </quote> <p>Та песма узбуди Илићу гомилу мисли на лањско пролеће, на Вишњу, |
| бела, истачкана златним маљама.{S} Она узбуди цело његово срце, он хтеде заборавити садашњост, |
| ојка се подаде томе осећају, голицавом, узбудљивом, слађем од свега што је дотле окусила.{S} Ск |
| је л’ те, Чедомире? — одговори девојка узбуђено.</p> <p>Илић осети да је сад дошло оно велико, |
| ој несаници, покушавала да се отресе те узбуђености.{S} Њу дотле нису походили ти осећаји приже |
| а... — покуша она да завара знаке свога узбуђења.</p> <p>Познавала је добро ту аду, аустриску с |
| им.{S} Њене очи завијао је вео видљивог узбуђења.{S} Њени <pb n="131" /> бели зуби гризли су не |
| рекох? — сакри он своје <pb n="277" /> узбуђење. — Да, извршна власт, влада, треба да представ |
| ку, па окрену главу да би сакрила своје узбуђење.</p> <p>— Збогом!... — понови још једанпут, па |
| о миран.{S} Ништа на њему није издавало узбуђење.{S} Једино су његове очи <pb n="71" /> сијале |
| е да њена другарица не сазна шта о овом узбуђењу које је рило по њој, као грех.{S} Најзад се ох |
| ла, она покуша да хладније мисли о свом узбуђењу.</p> <p>— Откуд овај сан, овај бол? — питала с |
| оредну, вечито се нечем чуди, вечито се узбуђује; неспособан ма за какву акцију, треба му читав |
| је било страшно, час тишина смрти, час узбуна мртвих ствари, једно бојно поље у ноћи са свим у |
| затим залупа улицом општински добош на узбуну.{S} Варош се избуди.{S} Река је била разорила бр |
| У њиховом неисписаном рукопису видео је узбуркане дубине своје будућности, проналазио је пут св |
| путу, као што морнар тражи звезду изнад узбурканих таласа, неугашљив пламен у бури, а пред њим |
| , играла.</p> <p>— Бедник! — оте јој се узвик.</p> <p>Сузе су замагљавале њене очи.{S} Срце јој |
| ен лупио би о калдрму и измамио уплашен узвик у пролазница.{S} Београд се осмејкивао у изненадн |
| ане својих врба, позива на велика дела, узвишен рад.{S} Гледао сам је толико пута... гледам је |
| амирити, ко ће тебе гледати?</p> <p>— С уздањем у Бога, све ће се урадити — одговори јој он гла |
| о адресу и залепио завој, дубок, сладак уздах отео би му се из груди, а глава му клонула, као д |
| <p>— Шта сам урадио!</p> <p>Тада, један уздах издиже целе Белине груди.{S} Она баци у вис обе р |
| доше обоје.</p> <p>Девојци се оте један уздах.</p> <p>— Ти си уморна... ти си нешто невесела, В |
| јеш ли њено тихо жуборење, њен шум, као уздах простран и благ?{S} Да ли се и теби чини да нас о |
| .{S} Колико труда, колико брига, колико уздаха око плаћања дуга код Управе Фондова, пореза, оси |
| .</p> <p>— То су стара, добра времена — уздахну госпођа у пола воље. — Онда је живот био лак, ј |
| уте усне, истурених груди.</p> <p>Мајка уздахну, и то овог пута искрено.{S} Узе двоје младих за |
| бра обрве.</p> <pb n="189" /> <p>Младић уздахну, нервозно склопи једну књигу, па устаде и поче |
| , чупав је, аљкав, носи умашћен шешир и уздигнуту јаку.{S} Он је слободоуман, бар у теорији.{S} |
| S} Затим, подиже главу и задржа је тако уздигнуту цело време, дајући утисак неког од оних наших |
| говарају преко улице.{S} На сред вароши уздиже се велика, старинска црква са гломазним кубетом |
| ивао на своју периферију.{S} На северу, уздизала се једна немалтерисана кућа сеоског изгледа.{S |
| ђу ненасељених острва.{S} С наше стране уздизала се висока обала, са црвеном, одроњеном земљом |
| а примитивних баштованџиница, где су се уздизале притке процветале бураније и по који усамљен д |
| ојском те пређе на другу страну, где се уздизао неки плот, накривљен, труо при земљи, побелео о |
| ријатељство према младићу, љубав речи и уздисаја, али даље... права љубав је за њу била забрање |
| <p>— Ако госпођица нема ништа против? — уздржа се философ свечано.</p> <p>— Шта могу имати прот |
| ћ?</p> <p>Каја се опет изненади, али се уздржа од сваке заједљивости, и одговори мирно:</p> <p> |
| ти.</p> <p>Одговарао је девојци у истом уздржаном тону.{S} Чак да је и могао од њеног оца и њен |
| њеним образима.{S} Младић се не могаде уздржати од једног покрета.{S} Он је узе за руку.{S} Он |
| Председништво је предлагало да се клуб уздржи од те патриотске манифестације с разлога што је |
| народ погађа шта је лепо!{S} Ове бледе, уздржљиве, свете боје у ивањског цвећа... да ли има шта |
| ан је био тако јак, да се пробудила сва уздрхтала, и није могла више заспати.{S} Заман је гонил |
| тако, за један тренутак, слатке, топле, уздрхтале.{S} Пољупци су се понављали после сваког дана |
| м, стидљив и он, збуњен, светлих очију, уздрхтале браде, згрчених прстију и с грозницом по цело |
| о на ивицу од канабета.{S} Спусти своју уздрхталу шаку на ту руку, на оно меко, благо и мирно п |
| догодило лично њему, али је његово срце уздрхтано лупало у грудима, као да се дешавало нешто шт |
| јка уздахну, и то овог пута искрено.{S} Узе двоје младих за руке, приближи им главе, на нешто д |
| д, Вишња, и пружи му цвет.</p> <p>Он га узе.{S} Промуца неколико речи захвалности, па стаде.{S} |
| да јој је муж врло тврдоглав.{S} Стога узе други пут, прими од његовог говора што је ишло у ко |
| се склони од ватре за тренутак.{S} Онда узе неки други посао.{S} Радила је двоструко само да не |
| и мирно парче пред лактом.{S} После је узе у обе шаке и миловаше је, и преко лакта, оборених о |
| цикање попаца, крештање жаба.{S} Он је узе и за другу руку.{S} По башти су цветали патлиџани.{ |
| де уздржати од једног покрета.{S} Он је узе за руку.{S} Она се не трже.{S} Он продужи свој наги |
| му је нудила.</p> <pb n="13" /> <p> Он узе кајсију и, нехотице, начини девојци један комплимен |
| њих позлаћен косим зрацима сунца.{S} Он узе за руку своју другарицу; брзо се трже, њена рука би |
| примећавала забуну своје другарице.{S} Узела ју је за обе руке, и понављала:</p> <p>— Па како |
| рамо као пријатељи.</p> <p>Бела је била узела судове и пошла вратима да их однесе, па се предом |
| ркове.{S} Да се није знало чији је син, узели би га за странца.</p> <p>Вишњи се допадао тај мла |
| д би читао новине, а кад њих није било, узео би <hi>Горски Вијенац</hi>, отворио га насумце, па |
| Радоје врати фењер ономе од кога га је узео, поново зграби будак, замахну њиме, поче да копа, |
| једна од првих успомена.{S} Отац га је узео за руку; у пекарници на крају вароши купили су хле |
| и, онај исти који је осетила кад јој је узео први пољубац.{S} Она га одгурну инстинктивно.</p> |
| ће да се изеде од муке.</p> <p>— Што је узео Швабицу?</p> <p>— Замисли дерана! — прихвати госпо |
| олако, као комад леда.{S} Чедомир ју је узео за обе руке, привлачио ју је к себи, клекнуо је пр |
| ишта.{S} Није задовољио девојку коју је узео за жену.{S} Начинио је за свагда неспособном за ср |
| д је нађеш, сети се колико је Вићентије узео, па ти тражи двоструко.</p> <p>Илић је одбијао.{S} |
| ија само за то, што господин саизвољава узети његову сестру за жену.{S} Мајка је покушавала да |
| ње.{S} И млада девојка као да је хтела узети у одбрану свога новог познаника, подиже глас и ре |
| есело и махну руком кроз ваздух.</p> <p>Узеше топчидерски трамвај.{S} Код једне механе, већ ван |
| а чашу или сапун, а изнад ње налазио се узидан крст од црвеног камена на коме је изрезан натпис |
| ла ју је нервозна радозналост кадгод би узимала новине откако се вратила у Чачак.{S} Читала их |
| можда горе него и он.{S} Две близнакиње узимале би се за руку и излазиле на улицу, па шврљале о |
| тва, ласкаве речи, добре наде и обећања узимали су на се изглед стварних бића, рађали се један |
| лике своје две познанице.{S} Од Беле је узимао њене ситне префињене црте, њен осмех мачкице кој |
| а небесног плаветнила. — Благо њима.{S} Узлећу, певају, цвркућу по ваздан.</p> <p>— Глупе жеље! |
| није код куће — рече она, па се саже да узме кључ испод простирке од прага.</p> <p>При том цела |
| мери, потурали што је рђаво.{S} Било да узме што да закрпи, закрпе су изгледале велике, ружне.{ |
| свој човек, добије парче хлеба, па нек узме Белу, ако хоће... ја ћу му први честитати.</p> <p> |
| још рада, читања, спреме.{S} Више пута узмем перо да забележим идеје које лутају кроз моју гла |
| леђа.{S} Она врисну:</p> <p>— Чедомире, узми ме!</p> <p>И стропошта се на тле.</p> <p>— Колегин |
| ену кожу босих ногу.</p> <p>— Ево ме... узми ме! — промуца њен глас.</p> <p>Девојка је падала у |
| м о калдрму и гледао преда се.</p> <p>— Узми га кад ти се допада! — рече, најзад, Вишња, и пруж |
| /p> <p>— Узми ме — шапну јаче.</p> <p>— Узми ме — шапутало је све у соби.</p> <p>Платно се сроз |
| гледалу развучено, саблажњиво.</p> <p>— Узми ме — шапну јаче.</p> <p>— Узми ме — шапутало је св |
| тресну чизмом.</p> <pb n="148" /> <p>— Узмите чаја, Иване Јосифовићу —- умиривала га је студен |
| уречи и давао је честе савете.</p> <p>— Узмите се на ум — рекао му је једном. — Ви више нисте д |
| идемо мало у шпацир.</p> <p>Обе девојке узму газдарицу испод руке, шетају до краја сокака, нази |
| министар. — Ако се воле, зашто да се не узму?</p> <p>— Ама, како да се узму, човече? — одврати |
| је обузе изненадни страх да догађаји не узму други обрт, те се одважи да удари на главну ствар. |
| да се не узму?</p> <p>— Ама, како да се узму, човече? — одврати му жена. — Дошла Ката данас, па |
| ом приликом: „Кад се деца воле, нека се узму...“</p> <p>— Али ако се не воле? — прекиде је Јова |
| гим.{S} И млади човек осети се крив што узнемирава то тихо језеро здравих живаца бунтовним мисл |
| најтамније дубине његове душе проговори узнемирено:</p> <p>— Шта је?{S} Шта је теби?{S} Куд си |
| циозну младост, срца врела, слутње прве узнемирености, девичанске наде и бескрајне снове.{S} Св |
| отворила врата лагано да би га што мање узнемирила и гледала у њега сивим, остарелим очима које |
| у језика, народне песме су једини добар узор уметничком певању, и, да је хтео мењати хришћанств |
| ле са Запада нађоше у том незадовољству узорану њиву, и народ се формира, готово као један чове |
| дало,</l> <l>Ухвати сиве волове,</l> <l>Узори равне долове,</l> <l>Да видиш шта ће да никне.</l |
| веровао.</p> <p>Изненадно, без икаквог узрока, као што се то дешава код нервно раздражених људ |
| егова ћутања на њено писмо.{S} Сумња је уједе за срце.{S} Учини јој се да тоне, да се земља сур |
| а се гнушам тога сна.</p> <p>Девојка се уједе за усну.{S} Крв осоли њену пљувачку.{S} Навуче по |
| > <pb n="159" /> <p>Тело и душа су тако уједињени и збркани у нама да упркос лепим мислима и ду |
| оју сопствену срећу, социјалну правду и уједињење Српства.{S} Тражио је слободу у вери, књижевн |
| су се лампе.{S} Хорови жаба звонили су уједначено кроз вечерњу тишину.{S} Две три звезде боцка |
| } Образ је заболе, као да ју је Чедомир ујео.{S} Она се диже нехотице и рече:</p> <p>— Хајдемо |
| а чује отварање апсанских врата, читање указа о помиловању, откивање гвожђа и несигурне кораке |
| Брод обиђе брдашце, и пред путницима се указа цела панорама Београда са дунавске стране: варош |
| и блесак јаке светлости.{S} Пред њом се указа гомила света, тако велика као да се скупио народ |
| тренутку сунце разби облаке.{S} Оно се указа светло, бело, као растопљено сребро, и <pb n="74" |
| и.</l> </quote> <p>На изласку из вароши указа се Морава бистра, умиљата, осенчена зеленим рубом |
| у, али немадоше времена јер се на прагу указа госпа-Клеопатра.</p> <p>Прође један тренутак, тих |
| е тако враћа гостопримство које смо вам указали!{S} Срамота, млади господине...</p> <p>— Мама! |
| е достојан поверења које ће му се некад указати.{S} Од лекције коју је имао плаћао је стан; ост |
| земље, осенчени шљивацима.{S} Још даље, указивала се црвена силуета једне цигљане.</p> <p>Девој |
| отврдлу блату.{S} Једно бело парче неба указивало се на истоку.{S} Звезда било мање.</p> <pb n= |
| алеко одмакли од града.{S} Пред њима се указивао усамљен сеоски друм, једна механа и велика, пр |
| ратије, ропство слабих ?{S} Зар то није укидање свих принципа јеванђеља и француске револуције? |
| товић признаде отворено своју погрешку, укиде оба закона, даде оставку на свој положај и премин |
| обода допустити оно што је недопуштено, укинути везе између оца и сина, мајке и кћери, учитеља |
| човек, који је стајао у удубљењу неких укинутих врата и продавао погачице, поздрави их по свом |
| овине које су излазиле писале су само о укопним друштвима, трансвалском рату и, за добре паре, |
| пун четака, четкица, флакона, кутијица, укосница, осталих дрангулија разног облика и боје.{S} С |
| очима.</p> <p>С девојкине главе пале су укоснице.{S} Миришљава коса просула се као талас по њен |
| >Она се беше зауставила, нема, збуњена, укочена, бледа у лицу и мртвих, опружених руку.{S} У гл |
| ком унутарњом ватром.{S} Очи су гледале укочено.{S} Зуби се белели испод згрчених усана.{S} Гру |
| овине на под.{S} Затим их поново диже и укочено гледаше посну боју и редове штампаних слова, ко |
| рвеном лицу кондуктерову који је стајао укочено и озбиљно с бичем у руци.{S} Споредна капија на |
| Бујице однеле мостове, разориле путеве, укочиле цео саобраћај.</p> <p>Једне од тих влажних, мра |
| , од те вароши која дрема на пригревици украј Мораве.{S} Покушавала је да веже своје мисли за с |
| лала по Младену какву гравуру или други украс за његову собу.</p> <p>— И сем тога, мени је приј |
| ећени кут Београда и била његов најбољи украс.{S} Тако слободна, још више <pb n="101" /> је ушл |
| а од разнобојне хартије, којим је калфа украсио таваницу.</p> <p>Лазаревић извуче из касе један |
| ина разноликих вила, окружених цвећем и украсним биљкама.{S} Међутим, онда то беше празно жалос |
| она му се нудила, љубила га без питања, украшавала му живот многобројним нежностима; њена љубав |
| се као да ти кораци не додирују земљу; украшена многим успоменама, она се измицала јави, она м |
| јад, оне су дизале озбиљно своје врхове украшене чипком од букава.{S} По гдегде видело се неко |
| калдрмисану само крајем, <pb n="156" /> украшену овде онде каквом новом приземном кућицом, где |
| шла материје од којих је састављено.{S} Укротила је гром и разоружала небо.{S} Проблем живота и |
| ше.{S} Тело и тело приби се.{S} Руке се укрстише.{S} Они осташе тако за један тренутак, чврсто |
| ји се из неког далматинског пристаништа укрцава на море.{S} Као гимназист другог разреда прочит |
| ијим селима, као неким чудом сачуван од укрштавања с туђинцима, претопљеним у наш свет.{S} Плав |
| звршна и законодавна власт сукобљавају, укрштају и изопачавају, место да врше функцију прописан |
| анком.{S} Неколико путова и странпутица укрштали су се овде и изазивали мисли о даљини.{S} Заок |
| ом животу са стотинама озбиљних питања, укрштених интереса, тешких одговорности и неизбежних ду |
| рца и душа.{S} Марке су биле најновије, укус леп, цене умерене, <pb n="61" /> а млади газда неж |
| је поред свег дискретног <pb n="151" /> укуса што нам долази са финог и деликатног Запада.</p> |
| омету; због њих променимо своје навике, укусе, идеје, <pb n="40" /> планове, потпаднемо под њих |
| ту.{S} Због њих променимо своје навике, укусе, манире, идеје.{S} Подпаднемо под њихов утицај.{S |
| ајка, млађа <pb n="56" /></p> <p>браћа, укућани, суседи, па и отац, намрштених бора на челу и и |
| ијући своје задовољство.</p> <p>Мајка и укућани били су је размазили, те је желела да и Чедомир |
| етњом смрти, да не допусти краљевом оцу улазак у земљу.{S} Реакција је пала.{S} Њени главни сту |
| и овим врелим гвожђем суревњивости, они улазе у политику и губе своје илузије.{S} Тесногруди, а |
| н сиромах ђак треба да је задовољан што улази и у дечју собу; <pb n="9" /> иначе је сиротињи ме |
| у глави обавијале се као паучина; у крв улазила грозница нестрпљења; она дотле није била никад |
| ући и згрчена поред њега.</p> <p>Ноћ је улазила у собу кроз прозор.</p> <pb n="159" /> <p>Тело |
| корака од средине града, и већ је човек улазио у споредне улице, непознате квартове, усамљена м |
| пред постељом.{S} Кроз откривен прозор улазио је један ружичаст сноп првих сунчевих зракова.{S |
| инктивном грубошћу у гласу, кад је Илић улазио у трпезарију, док се госпођа смешила благонаклон |
| ела у кујни, у коју се прво ступало при улазу у велеиздајников стан.</p> <p>И то није било све. |
| /> нашу судбину.{S} Они су нас од нашег уласка у живот наместили на колосек који не смемо напуш |
| две три нове куће.{S} Неколико трговина улепшали су своје излоге.{S} Уличне лампе нису више на |
| љег живота, а што би хтели да сазнамо и улепшамо као у бајци.{S} Јесења ноћ ју је опијала, слик |
| у придруживало се поштовање које су јој уливале његове сјајне, проницаве очи, које су гледале и |
| и?{S} Да ли покуша да га спречи и да му улије храбрости, кад му примети:</p> <p>— Ти претерујеш |
| око осећање морала који јој је несвесно улила старинска кућа њеног оца.{S} Прочитане књиге и жи |
| во што су сад сви троје несрећни?...{S} Улица је остала готово иста.{S} Два низа сниских дућана |
| се у Кнез-Михаиловој улици.</p> <p>Ова улица је била још место елегантне шетње.{S} Девојка је |
| це.{S} На углу, који је правила Крунска улица са другом попречном улицом, једноспратан, с доста |
| знало се окретала око себе.</p> <p>Сама улица није се много променила.{S} Подигнуте су још две |
| На неколико корака отварала се побочна улица.{S} Она скрену тамо, убрзавши кораке.{S} Киша је |
| дно другог, у састанцима по угловима од улица, у претераним шетњама и разговорима о овом или он |
| ва сазида лепу кућу у једној од главних улица.{S} Чедомир је провео скучено детињство у тој кућ |
| додаде он и склони се у страну.</p> <p>Улица је на том месту била раскопана.{S} Од последњих к |
| готово у дијамантском сјају, те давали улицама, које су празне ћутале, празнички изглед.{S} Из |
| нуо с рада у пола ноћи.{S} По споредним улицама биле су већ угашене светиљке.{S} Кафане су биле |
| уз брдо, прошарана вртовима, попречним улицама и по неком великом грађевином.{S} Лево се видик |
| сле сенке, ипак је било још рано, те по улицама није било много света.{S} Кад је млада девојка |
| еком напуштеном месту: све је ту, куће, улице, отворена врата, види се намештај, али људи, свет |
| не само људи, но и мртва природа: куће, улице, камење.{S} На сваком углу остало је нешто од ње. |
| упаљене, те је владао приличан мрак.{S} Улице, изроване због неких општинских радова личиле су |
| .{S} Дан је био као сваки летњи дан.{S} Улице се сивиле од прашине.{S} Из њих је била још топли |
| : музеји, споменици, позоришта, па онда улице пуне света, велике димензије, ширина, слобода.{S} |
| а, са сликом неке велике зграде и краја улице, која се губила у низини својих простих, неугледн |
| {S} Помрчина је била велика.{S} На пола улице застаде да предахне.{S} Тада зачу познате кораке. |
| онекад би се зауставио, ћеретао тако са улице, док је она одговарала с прозора на другом спрату |
| Познавао је готово цео тај свет било са улице, било са позоришних премијера, било што је имао д |
| му остаје, као он са̑м.{S} Окрену се од улице с тврдим решењем да је више не види.{S} Поглед му |
| кондицију налазила се при врху Крунске улице.{S} То је било код једног гимназијског професора, |
| а поред Саве, пут за Вишњицу, самоникле улице по Чубури, виделе су тада многи млади пар.{S} То |
| љубазно њеним величинама.{S} Ето главне улице њеног родног града: један дуг, прав сокак, где се |
| зноврсних кровова видело се парче једне улице: пуста калдрма, зарасла у модро-зелену траву, два |
| града, и већ је човек улазио у споредне улице, непознате квартове, усамљена места, где се љубав |
| весе на прозорима видело се једно парче улице, остатак покојног зеленила по околним баштама и с |
| где се куће ћушкају да захвате што више улице.{S} Роба из дућана гомила се безбрижно по тротоар |
| луцима.{S} Један шегрт је ишао средином улице, носио на глави трубу од фонографа и певао колико |
| S} Ћутали су.{S} Прођоше тако добар део улице.{S} После се спустише у Палилулу преко гробља Све |
| Школе бацала је дебелу сенку чак преко улице.{S} Даље од ње, по једној пијаци, око сандука, го |
| е се жене налакћују и разговарају преко улице.{S} На сред вароши уздиже се велика, старинска цр |
| рада бацала је и сад дебелу сенку преко улице, имала је још нечега пријатељског и још била најл |
| рамену и бленули неодређено у празнину улице.{S} Кроз широм отворена главна врата, на средини |
| ужао своје гране, са широким лишћем, ка улици и сунцу.{S} Илић се ипак окрену и погледа у војни |
| ладати, да ће бризнути у плач... ту, на улици, пред толиким светом.</p> <p>— Збогом.{S} Ми ћемо |
| зле переце поред најпомоднијег света на улици.{S} Чинило јој се да је све било весело, шалило с |
| чно кретале са девојке на игру сунца на улици, а са сунца опет на девојку, на њен го врат, на б |
| аједнички час, било да га не примети на улици, било да се сувише смеје са осталим друговима.{S} |
| од стране Вишње.{S} Био ју је видео на улици, па кад је хтео прићи, она је зауставила неку сво |
| ни неколико минута, а он је већ био на улици, са̑м.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| намери да се убије.{S} Ово је учинио на улици пред самом грађевином, а био је мртав пијан.{S} Н |
| ка прегонило се по остарелом кестењу на улици.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_ |
| прику?{S} Нема ко да ми купи.</p> <p>На улици се чу тресак тарница.{S} То је пошта одлазила даљ |
| ог гостопримног пристаништа ?</p> <p>На улици затандрка нешто.{S} То су се враћала празна кола |
| иви...</p> <p>Нађе се у Кнез-Михаиловој улици.</p> <p>Ова улица је била још место елегантне шет |
| окошима и ђаволу.</p> <p>Ту, у Крунској улици, изненади се импровизовани учитељ кад пред једном |
| е.</p> <p>Света је било доста у главној улици и пред кафанама.{S} Људи су гласно разговарали.{S |
| а.{S} Њен отац је држао дућан у главној улици коју чини у тој вароши пут Крагујевац—Ужице.{S} Т |
| себе.{S} Налазила се у једној забаченој улици.{S} Ноћне светиљке чкиљеле су у зраку пуном кише. |
| ц, не знајући камо.{S} У једној празној улици спази своју жену.{S} Она га није видела, ишла је |
| асова.{S} Нашли су се у једној побочној улици у време које су заказали.{S} Од кућа су већ расле |
| им сјајем.{S} Да ли се сети да је у тој улици први пут видела свога драгана са његовом доцнијом |
| су — што се Бела <pb n="163" /> виђа по улици са оним нашим ђаком... како ’но му беше име?</p> |
| једну лампу пред вратима.{S} Тако се по улици простиру чаршави несигурне светлости.{S} Свет иза |
| .{S} Знаци народне љубави пратили су га улицом.{S} Влада није могла другојачије него му нађе ле |
| рала моду, читала судску медецину, јела улицом кифле и переце, корачала крупно; сукње су летеле |
| е земља прецепи.{S} Ускоро затим залупа улицом општински добош на узбуну.{S} Варош се избуди.{S |
| непознатог, неодређеног.{S} Корачао је улицом, гледао право све што је сретао и није видео ниш |
| год спазила с прозора кад прођу њиховом улицом, док општинске липе бацају густе сенке око њих и |
| из Библиотеке на Теразије, па Крунском улицом на Врачар, где је давао лекције једном гимназист |
| авила Крунска улица са другом попречном улицом, једноспратан, с доста високим сутереном, обојен |
| пу шетњу.</p> <p>Ударише првом побочном улицом која се отвори пред њима.{S} То је био доста шир |
| нешто више од себе.{S} Кад је пролазио улицом, старији су се утркивали да га поздраве, а деца |
| иње узимале би се за руку и излазиле на улицу, па шврљале око гомиле песка, кафанских столова, |
| S} Они се дохватише шешира и изађоше на улицу.{S} Али тек што се спустише низ неспретне степени |
| еђоше пољану у косо, прођоше једну уску улицу, калдрмисану само крајем, <pb n="156" /> украшену |
| легантне шетње.{S} Девојка је волела ту улицу, веровала у њу.{S} То је била слабост ове учене г |
| о трговина улепшали су своје излоге.{S} Уличне лампе нису више на стубовима, већ су обешене о ж |
| зауставила на обасјаном простору једне уличне лампе.{S} Пред њом се појави Чедомир Илић, подиг |
| едала врло лепа тако у ружичастом сјају уличне лампе, опкољена милионима ситних капљица и као к |
| цвркутале око телефонских жица.{S} Под уличним дрвећем простирали се дебели теписи од лишћа цр |
| г камења.{S} Јата врана бунила су се по уличном дрвећу, дизала се у вис, кружила неко време, па |
| дговорност пред парламентом онемогућава улогу министара, изврће улогу посланика.{S} Министри не |
| том онемогућава улогу министара, изврће улогу посланика.{S} Министри немају иза себе никаквог с |
| ности, у науци.{S} Све снаге је требало уложити у борбу за слободу.{S} После ће доћи остало сам |
| је нове погледе о породици, о браку, о улози државе у материнству.{S} Те ствари су биле дотле |
| , без сумње, познат онај Ибзенов јунак, Улфхај мислим да се зове...{S} Келнер, један полић!{S} |
| емље.{S} Мислећи на ту реку, која ју је уљуљкивала, запљускивала својом пенушавом водом и шапут |
| тотину векова од присутног тренутка, на ум му је, без икакве везе, долазило питање :</p> <p>— Ш |
| о је ту научио.</p> <p>Затим му паде на ум како му је једна газдарица од стана ушла у собу само |
| кор, покажу врата.{S} Долазила му је на ум мисао да нађе старог господина, па да му каже све.{S |
| ете бића.{S} Илићу су горко долазиле на ум Шекспирове речи: „Има много ствари <pb n="297" /> на |
| S} Можда све ове мисли нису долазиле на ум младом човеку, али сличне свакако.{S} Јер, кад спуст |
| је честе савете.</p> <p>— Узмите се на ум — рекао му је једном. — Ви више нисте дете.{S} Кроз |
| подозрење, осуду.{S} Њој није падало на ум да се запита: какве су оне, те жене, те девојке од к |
| утра се срушила.{S} Никоме није пало на ум да је диже.{S} Полиција је само дошла, учинила увиђа |
| .{S} Њихова глава није радила.{S} Њихов ум се био онесвестио.</p> <p>Вече се спуштало у собу.{S |
| а ове мере.{S} У тој бризи он је смео с ума реакцију простих маса, те је сад, место власти, нар |
| да га је послао на онај свет, па после умакао и успео да пребегне у Турску.</p> <p>Илић стиже |
| вцу: пушта браду, чупав је, аљкав, носи умашћен шешир и уздигнуту јаку.{S} Он је слободоуман, б |
| а чокалиница, и остали понешто дужни по умашћеним и у крајевима испресавијаним, дугачким тефтер |
| по подбратку. — Ко би помислио да тако уме завртети мозак девојкама!{S} Бога ми, Бела, пази се |
| Матовић, обраћајући се Бели, неприродно умекшаним гласом. — Он није на одмет.{S} Ја сам то виде |
| пао стране речи као лавину!{S} Она није умела тако говорити, наћи у тренутку реч која јој је тр |
| е диже дим домаћег димњака.{S} Она није умела, и поред својих лектира, да измири старински мора |
| још горих од својих суседа?{S} Она није умела бранити себе помоћу других.{S} Она је осећала про |
| {S} Ко ће то рећи?{S} Ни они сами не би умели казати.{S} Младић се сећао тек доцнијих тренутака |
| зни према мени.{S} Зар мислите да ја не умем ценити толике пријатељске услуге, поклоне које сте |
| у његовом присуству.</p> <p>А Радоје је умео лепо да говори... полако, дижући постепено глас, п |
| су је тренутци сумње.{S} Нико јој није умео тачно рећи њена права кад сврши школу.{S} Будућнос |
| олошким и економским терминима, он није умео ићи у облаке тананих апстракција; он је стојао на |
| њихове другарице на седељке; нико није умео лепше од њега да начини сунцобран од тиквена листа |
| екцију, о шљиви на пример, он ју је већ умео поновити целу.{S} Учитељ, који је за свој рачун уч |
| : смерне породице у којим је наставала, умерене забаве <pb n="35" /> у школи, видела је сад нов |
| Марке су биле најновије, укус леп, цене умерене, <pb n="61" /> а млади газда нежењен, па је све |
| ену, извајану као од неког божанственог уметника, лепу, лудо лепу, најлепши облик који је икад |
| а глави.{S} Десно од ормана, на сточићу уметничке израде, налазила се у златном оквиру фотограф |
| вај сточић за пушење.{S} Није ли читаво уметничко дело?...{S} Ево, па пуши — продужи она, помак |
| ика, народне песме су једини добар узор уметничком певању, и, да је хтео мењати хришћанство, он |
| које деле науку од живота, литературе и уметности.{S} Материјалистички позитивизам оптужује се |
| кога хлебом хранимо...</p> <p>— Мама! — умеша се Бела енергичније.</p> <pb n="194" /> <p>— Крас |
| и дана нам говори да хоће да се убије — умеша се један надничар са самаром пуним цигаља. — Вели |
| о сељацима, те једва дочека кад се Бела умеша, и рече:</p> <p>— Знате, отац, да се Миле тетка-К |
| ? </p> <p>— Па имамо кућу, хвала Богу — умешала се мајка.</p> <p>Млади човек није хтео да чује |
| до!</p> <p>— Немој да ми вређаш мајку — умешала би се Бела. — Иначе...</p> <p>— Иначе?</p> <p>Б |
| рио једним увредљивим писмом.{S} Зет се умешао.{S} И Чедомир је прекинуо сваку везу са својом п |
| овине, талијанска династија на дувару и умиваоник од лима.{S} Под је покривала нова простирка к |
| боје у ивањског цвећа... да ли има шта умилније од његова венца!</p> <p>— Кажу не ваља се унос |
| ефињене црте, њен осмех мачкице која се умиљава, њену несташну веселост; овај профил задахнуо ј |
| м, и мене оставити — одбијала је његова умиљавања — и чудити се... и смејати предрасудама!</p> |
| ласку из вароши указа се Морава бистра, умиљата, осенчена зеленим рубом подривене обале.{S} Тад |
| ла.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — викали су умиљато око њега надничари првога дана кад је доведен; |
| састављене око паса, очи бледе, а мисао умире у глави.{S} Њему су ти загрљаји падали слатко на |
| у за жену.{S} Мајка је покушавала да га умири, приволи.</p> <p>— Одреци се наследства — говорил |
| > <p>— Узмите чаја, Иване Јосифовићу —- умиривала га је студенткиња са биологије.</p> <p>Вишња |
| загушљив ваздух, прво, као најнежнији, умиру владари и чланови династије..."</p> <p>Илић је во |
| чекујеш предусретљивост и величанствене умове, а тебе вреба фарисејство и глупост.</p> <pb n="2 |
| кујну.{S} На лицу јој је почивао отмен умор, који је требао да покаже свету колико сирота жена |
| о, шалило се много, на лицима није било умора ни брига.</p> <p>Радознало се окретала око себе.< |
| да те частим.</p> <p>Чедомир се осећао уморан, сметен, изнурен.{S} Ћаскање пијаног мудраца зан |
| о сваку самосталност.{S} Кад би се ипак уморио, стезао је слепочнице грчевито, шетао по соби ил |
| бледа?{S} Да ниси уморна?</p> <p>— Да, уморна, врло уморна... — покуша она да завара знаке сво |
| н за тај напор.{S} Његова мисао је била уморна. срце болесно, воља немоћна.{S} То му откри њего |
| ојци се оте један уздах.</p> <p>— Ти си уморна... ти си нешто невесела, Вишња? — примети Илић.< |
| е Аница. — Ти си тако бледа?{S} Да ниси уморна?</p> <p>— Да, уморна, врло уморна... — покуша он |
| исам — осмехну се она. — Можда сам мало уморна...{S} Пхи, али је љута ова цигара — додаде за ти |
| ниси уморна?</p> <p>— Да, уморна, врло уморна... — покуша она да завара знаке свога узбуђења.< |
| собног угла.</p> <p>— Седи ти... ти си уморнија — одби он. — Мени је добро и на столици.</p> < |
| а киша.{S} Шта то смета?{S} Она је ишла уморно, тромо, али све даље.{S} Можда је ипак нешто ост |
| олутабаке, начинио превоје за исправке, умочио перо.{S} Имао је толико ствари да каже!{S} Дани |
| тако одвратан да склопи очи са жељом да умре.</p> <p>— Пријо? — закрешта женски глас однекле.</ |
| стоји рај сваки би се старао да што пре умре... <hi>Карт бланш</hi> имају: деца, лудаци, владар |
| ајало, да се стари Матовић не разболе и умре.{S} Овај народни борац, као и многи други, доживео |
| ше срце па да живимо као старци, или да умремо млади слушајући своје срце.{S} Ја сам изабрао ов |
| е пропасти тако, остати маторе девојке, умрети као те муве ако им не отвориш прозор.</p> <p>Зар |
| ке жалости за себе.</p> <p>Мајка јој је умрла оног лета кад се Чедомир оженио.{S} Смрт је јако |
| ица, од којих су нека жива, а већина су умрла.{S} Није било девера него је Чедомир ишао поред њ |
| роштај, угушивала себичност, будила све умрле врлине.{S} Илић нађе једва времена да каже Зарији |
| тврди да ја личим на њеног сина који је умро као питомац Војне Академије.</p> <p>Вишња је ћутал |
| то васпитање и средства.{S} Отац му је умро још док је био у гимназији, те је од куће добијао |
| </p> <p>— Као сир!</p> <p>— Јуче да сам умро — говорио би какав старији човек — па да су ми рек |
| ило што поред своје философије није већ умро од глади.{S} Свој позив је схватао на старински на |
| чувао сва та писма, те званичне карте с унакарађеним лицем краљевим, те слике гимназије и пијац |
| ту дивана, тако распремљена с јастуцима унаоколо и широком простирком пиротске израде.{S} Према |
| који осветљава пређени пут, а ни корака унапред јер се живот не понавља као што се ни јучерањи |
| /p> <p>— Бог с тобом! — чула је забрану унапред. — Шта ће рећи свет кад те виде саму.</p> <p>Та |
| еног рамена се дизала Чедомирова глава, унезверених очију, згрчених уста.{S} Коса му је била за |
| , које су гледале из својих дупља нешто унезверено, као да је душа стално у послу, зенице грозн |
| газдарица купила ту скоро и сва срећна унела га у ову собу.{S} Простирка је била лепа, али се |
| помену га радости са којом је газдарица унела ту простирку.</p> <p>— Штета је упрљати тако скуп |
| .{S} Све око њих изгледало је као да се унело, упило у неко надземаљско задовољство.</p> <p>— Х |
| лучајни сусрет по том кишовитом времену унео му је тек, са својом влагом, нешто мало светлости |
| них власти, трудио се да у своје законе унесе што више гарантије да власт не изигра ове мере.{S |
| екта озакони у Скупштини.{S} У буџет се унесе довољна сума за почетак.{S} Али оба закона дадоше |
| у, социјалној револуцији, Карлу Марксу, универзалној слободи и еманципацији жена.{S} Еманципаци |
| ш друго?</p> <p>— Универзитет.</p> <p>— Универзитет?</p> <p>Младић ју је гледао својим чудним с |
| м.</p> <p>— А шта можеш друго?</p> <p>— Универзитет.</p> <p>— Универзитет?</p> <p>Младић ју је |
| > <head>XXI</head> <p>Вишња је оставила универзитет и отишла за учитељицу.{S} Случајно је добил |
| другу страну:</p> <p>— Ти си напустила универзитет?</p> <p>— Коначно.</p> <p>— Имала си право. |
| ве речи.</p> <p>Избегавала је да иде на универзитет.</p> <pb n="182" /> <p>— Како бих погледала |
| коле за женску децу.{S} Али шта ће теби универзитет? — тврдоглаво је настојавао Остојић.</p> <p |
| Његови стари <pb n="265" /> другови са универзитета били су се растурили куд који.{S} Друге ни |
| ренутака, кад су били одмакли далеко од универзитета и кад му је Лазаревићева говорила:</p> <p> |
| свих српских пасуља.{S} Један професор универзитета, два посланика на страни, неколико министа |
| га се тицало што не би постао професор универзитета, славан човек!{S} Он би живео пријатно, да |
| које се скупљало друштво по моди руских универзитета, где се негује она двострука камарадерија |
| дајте се на Рускиње, које су преплавиле универзитете по Европи, које ступају у најниже слојеве |
| гушила се у сенци коју је правило крило универзитетске зграде.{S} Иначе, зидови су се светлели |
| </p> <p>Остави шеталиште, и упути се ка универзитету.{S} Старинска зграда бацала је и сад дебел |
| а свог бившег друга.{S} Беше се упутила универзитету, али се <pb n="147" /> предомисли и окрену |
| матури, уписују за то време семестре на универзитету, и већ знају вредност годинама службе.{S} |
| а стојећи, а све је мислила о једном: о универзитету на који је позива Кајин рођак.{S} Покушава |
| Редови, млади момци у озбиљној, плавој униформи, држали су пушке о рамену и бленули неодређено |
| авни фијакер по кочијашу, који је носио униформу састављену од писмоноше и коњичког официра.{S} |
| рио је — пошто никаква комбинација неће уништити закон борбе који гноји земљу својим жртвама?.. |
| ога ће киша и невреме спрати њено име и уништити таште човечје спомене, као и многима другим.{S |
| рхтавици, па док јој она <pb n="115" /> уноси забуну у главу, претрчи поново преко дворишта, уп |
| зум, смишљен ортаклук, где свака страна уноси одређене користи: положај, мираз, фамилију или ди |
| варала савамалске авлије у чаробни врт, уносила бескрајна одушевљења у младићево срце и била на |
| аљада, бура која се спремала у ваздуху, уносила му је грозницу у крв.{S} Руке су му гореле.{S} |
| а вера у будућност и сопствену вредност уносила му је у крв пенушаво одушевљење као од неког ја |
| с.{S} Кампања за кампањом низала се.{S} Уносило се сувише јужног темперамента, сеоске тесногруд |
| његова венца!</p> <p>— Кажу не ваља се уносити у кућу — одговори јој Милева поверљиво. — Него |
| авала тој поверљивости свога друга оним унутарњим пламеном, који је палио њене мирне, невине оч |
| њено лице је горело сво, обузето неком унутарњом ватром.{S} Очи су гледале укочено.{S} Зуби се |
| на Двору зврјала је широм отворена.{S} Унутра се светлила чиста калдрма, виделе се коњушнице, |
| не, набавио велике ормане, споља лак, а унутра сомотска постава.{S} Дућан му пун будилника, зид |
| ишљања, Чедомир понуди девојку да ступи унутра.</p> <p>— Нећу — занећка се она детињасто, па, п |
| а најгору, <hi>Еснафлију</hi>, па ступи унутра.</p> <p>Сазидана од ћерпича и дасака, ова чатрља |
| ју се ослањао кров пјане кафане.</p> <p>Унутра је врило као у паклу.{S} Смрад од пића, обуће и |
| опским биљкама у врх степеница и најзад унутрашња врата, чија су окна од извезена стакла спреча |
| ... само не у Београд! — шапутао јој је унутрашњи глас. — Ти си дошла у њега весела као срна, < |
| ускивали и приливи одлучности.{S} Један унутрашњи глас му је довикивао:</p> <p>— Буди храбар.{S |
| огледај Мораву — рече Радоје, док један унутрашњи сјај озари његове непокретне очи. — Чујеш ли |
| се Остојић заустави као опоменут једном унутрашњом примедбом, једним од оних тајанствених гласо |
| живели у њему; један: миран студент из унутрашњости који гледа своје књиге, труди се да одгово |
| е овог романа, корачао је лагано својим уобичајеним путем из Библиотеке на Теразије, па Крунско |
| , кад једном закуца на врата и кад рече уобичајену реченицу: „Господин-Илићу, извол’те на ручак |
| или слабијим од себе, смејао се њиховој уображености, вређао их отворено.{S} То је било неизбеж |
| е он воли јако, јаче него што је он био уопште способан да вели, лудо, смртно.{S} У том тренутк |
| S} Чиниле су јој се тада велике, тешке, уочљиве, сваком видне, да их је хтела сакрити; болеле ј |
| е, па и софизми, а, с времена на време, упада у противуречности.{S} Она се питала још, што и он |
| /p> <p>— Не на мене, у сваком случају — упаде госпа-Клеопатра.</p> <p>Стари господин као да не |
| у главу, претрчи поново преко дворишта, упадне у своју собу и зарони зајапурено лице у хладовит |
| учтиво, имао при себи палидрваца да се упали цигара и давао на веру.{S} Могло се ићи из ходник |
| на уштап, у друштву, не шкоди...</p> <p>Упалише по цигарету.</p> <p>— Седи... ту, на канабе — р |
| обље.{S} Доиста, светиљке нису биле још упаљене, те је владао приличан мрак.{S} Улице, изроване |
| будеш... као ја, несрећна за увек.{S} И упамти, свет је врло зао према онима који нису имали ср |
| } Врло интелигентан, врло радан, витак, упечатљив, увек будан, он се ту осећао као риба која је |
| авањем, сви инстинкти једне душе будне, упечатљиве и несређене обузели, занели и осудили на нај |
| Плава, свилена коса се просу као талас, упи се у њена леђа.{S} Она врисну:</p> <p>— Чедомире, у |
| е.{S} Њене очи су добијале чудан сјај и упијале <pb n="312" /> се у чипкану кошуљу, у дивна окр |
| е око њих изгледало је као да се унело, упило у неко надземаљско задовољство.</p> <p>— Хоћеш ли |
| уке су се стезале грчевито.{S} Груди се упирале о груди.{S} Пољупцу није било краја.</p> <p>Вре |
| клупе да би професора чула што боље.{S} Уписала је и часове који по уредби нису били обавезни.{ |
| — Не.{S} Не знам, Ја се нисам због тога уписала у школу.</p> <p>— Него због чега?</p> <p>— У Ча |
| ансиону који су му Срби препоручили.{S} Уписао се на Сорбону.{S} Изабрао је тему: <hi>О вреднос |
| одобрила правила.{S} Акције су се добро уписивале.{S} Држава је помогла друштво кредитом.{S} И |
| коловања, служе војску одмах по матури, уписују за то време семестре на универзитету, и већ зна |
| заћута, и тек пошто се први час сврши, упита другарицу без неког нарочитог повода:</p> <p>— По |
| кету на чело, распали лушу и, одмерено, упита:</p> <pb n="65" /> <p>— Па зар ниси свршила школу |
| таде лењо и, клатећи се с ноге на ногу, упита с врата:</p> <p>— А где вам стоје?</p> <p>Најзад |
| посумња у искреност своје другарице.{S} Упита се да Каја није суревњива што се она познаје са њ |
| p> <p>— Што ми то раније ниси рекао ? — упита га она дрхтаво.</p> <p>— Не знам да ли се сећаш.. |
| > <p>— Како ти се допада мој будоар ? — упита га девојка, насмехнувши се.</p> <p>— Врло пријата |
| саду.</p> <p>— Је ли ти жао Београда? — упита Радоје своју сусетку.</p> <p>Девојка поцрвене сва |
| <pb n="313" /> <p>— Шта ти је, Вишња? — упита Аница, и погледа у собу неодређено.</p> <p>Млада |
| <p>— Збиља, ја сам ваша пријатељица? — упита затим, притварајући врата.</p> <p>— Да, Бела — од |
| м на врху.</p> <p>— Шта му је то сад? — упита се Чедомир несвесно.</p> <p>Толико је пута пролаз |
| > <p>— Ти рече да долазиш чешће овде? — упита га она.</p> <p>— Да.{S} Навратим који пут.{S} Овд |
| у башти.</p> <p>— Ви волите кајсије? — упита Бела младића, па не сачекавши одговора, окрену се |
| " /> <p>— Је ли то истина, господине? — упита га госпа-Клеопатра свечано.</p> <p>Било му је јас |
| достојанства!</p> <p>— А како се уби? — упита онај из гомиле.</p> <p>— Ето, тако, радио с нама, |
| ену, а час белу.</p> <p>— Куда идемо? — упита га она.</p> <p>Пут се био изгубио.{S} Пред њима ј |
| и подлаци.</p> <p>— Шта ти је, Вишњо? — упита је мајка, која се помоли уз степенице од трема. — |
| а у пропаст.</p> <p>— Љута?{S} Зашто? — упита је младић, тек да се нешто каже.</p> <p>— Зато шт |
| </p> <p>— Ви на лето свршавате школу? — упита Илић нову познаницу.</p> <p>— Да.</p> <p>— Шта ми |
| ицу у визији природних елемената, он се упита нехотице: „Нашто пунити уши девојци тим страним р |
| p>Илић му пружи кутију с палидрвцима, и упита га, пола у шали, пола озбиљно:</p> <p>— Откад ти |
| ане <pb n="233" /> сатима.{S} Ако га ко упита шта ће ту, он одговара: „Пун сам електрике“...{S} |
| /p> <p>— Хоћеш ли да будеш моја жена? — упитао је он.</p> <p>Њене руке задрхташе у његовим, па |
| жња.{S} Хтеде отпочети присан разговор, упитати своју другарицу како је провела тих неколико ме |
| уну, а већ у августу молио је оца да га упише у школу.{S} Дотле је сам научио читати и писати и |
| рео кестен лупио би о калдрму и измамио уплашен узвик у пролазница.{S} Београд се осмејкивао у |
| у и онима који се нагађају.{S} Вишња се уплаши и викну своју колегиницу;</p> <p>— Анице...{S} А |
| м, Вишња? — дочека је. — Озбиљно сам се уплашила.{S} Где си била по овој киши?{S} Нигде те ниса |
| е нема никаквог ауторитета.{S} Интереси упливних појединаца јачи су од закона и реда.{S} Свет с |
| <pb n="191" /> <p>Они се беху пробудили упола и гледали једно другог усијаним очима.</p> <p>С д |
| тај... доцкан је.</p> <p>Матовић се био упола свукао, па застао, седећи замишљено у једној стар |
| ле, и, поред све оргије страсти, начини упоређење између те две девојке.{S} Бела је тражила зад |
| са извесним страхом.{S} Она је несвесно упоређивала свога земљака са човеком кога је оставила у |
| у.{S} Она их је памтила све, и несвесно упоређивала са оним што су јој у школи предавали.{S} Ка |
| S} Учини му се као да га биста посматра упорно.{S} Не могаде издржати тај бронзани поглед те са |
| а, врло лепог, и чудио се одкуд њега да употребе на тај простачки посао.{S} Није се разумевао у |
| асули у Београду, нису имали прилике да употребе.{S} На једном месту погрешно су ушли у други в |
| што јој даје преимућство над паром при употреби у ситној, па и занатској радиности, стари Лаза |
| случај у свима покретима, који су хтели употребити ту згодну прилику за свој лични интерес.{S} |
| парче хлеба без борбе, те своју слободу употребљавају на своја задовољства, а задовољства не че |
| ли право средство, понуду за брак, није употребљавао.{S} Можда би само једно половно обећање би |
| ићу. — Крајем последњег столећа научари употребљаваху методе тако поуздане; чудни проналасци, в |
| на ормана, изолучена при врху, оштећена употребом на неколико места.{S} Углове су испуњавале не |
| сумом коју је отуда добио и кредитом од Управе Фондова сазида лепу кућу у једној од главних ули |
| ига, колико уздаха око плаћања дуга код Управе Фондова, пореза, осигурања од пожара, сталних оп |
| Он провуче прсте кроз кике на темену и управи поглед прозору, као да је хтео себи дати рачуна |
| пометња, анархија, јаловост у државној управи.{S} Ако је скупштинска већина хомогена, иде се д |
| ио случај?{S} Или заиста нека виша сила управља нашим мислима?{S} Те исте ноћи Вишња је сањала |
| тицај.{S} Она постају наши саветодавци, управљају нама и заповедају нам“.</p> <p>— Како су се ч |
| в утицај, они постају наши саветодавци, управљају нама и заповедају нам.{S} Шта онда остаје од |
| им једина девиза, а посланици владају, управљају, постављају, мешају се у све гране државног ж |
| утиле моју савест.</p> <p>Вишња је тада управљала на свог друга горак поглед који је значио раз |
| Срео би се с њом.{S} У погледу који је управљала на њега, он би спазио понос који страда, а мо |
| његове себичности, тумачио је као да је управљен против њега: било да она не дође на заједнички |
| аву оборила ниско; није журила, а није, управо, знала куда иде.</p> <p>На неком сату изби осам. |
| сијало из пакла.{S} Илић је имао стан, управо кревет, изгубљен у сокачићима, двориштима, барак |
| атовић није пуштен с робије онако брзо, управо преко ноћ, како су се надали на дому.{S} Краљ му |
| радница на препорођају родног краја.{S} Управо, он је ово двоје мешао.{S} Кад је у клисури надз |
| ="4" /> седи неко кога треба чувати.{S} Управо, та му је кућа тек тада пала у очи.{S} То је бил |
| Праву љубав је видела само у браку.{S} Управо, она за њу није постојала, већ брак, муж.{S} Том |
| е вешто извлачи — рече у себи.</p> <p>— Управо — додаде Илић — за мене брак не постоји као пита |
| ..{S} Да, ја нисам противна љубави, она управо долази сама по себи кад се ствари доведу у ред, |
| о престонице.{S} Њихова љубав?{S} То је управо једна дуга шетња, испрекидана часовитим држањем |
| днелог грађанина и одрпаног сељака, оно управо што држи целу пирамиду друштва и који најтеже ос |
| лило и хтело да сакрије своју немоћ.{S} Упрегнуто <pb n="298" /> ужетима за таљиге, правило је |
| </p> <p>— Са своје стране — продужи он, упркос свега — посланици не могу да се определе јер се |
| рбама, он је остајао на истом месту.{S} Упркос дубоким уверењима у сопствену вредност, он је ок |
| а су тако уједињени и збркани у нама да упркос лепим мислима и дужним обзирима, онај који воли |
| {S} Не клони.</p> <pb n="166" /> <p>Али упркос томе гласу одлучности, који помаже паметне људе |
| у га на први поглед по његовом прозору, упрљаном мувама и масним рукама.{S} Ту висе низови неке |
| а унела ту простирку.</p> <p>— Штета је упрљати тако скупу ствар — рече гласно.</p> <p>Диже се |
| ња, Илић виде једно празно место, па се упути к њему, кад спази поред себе Зарију Ристића како |
| огледа око себе неодређено.{S} Затим се упути ка Калимегдану, камо иду, у његовом расположењу, |
| але, попци и скакавци зрикали.{S} Он се упути право преко њива.</p> <p>Ишао је, као мртвац, не |
| х последица.</p> <p>Остави шеталиште, и упути се ка универзитету.{S} Старинска зграда бацала је |
| о из гробнице.</p> <p>Илић стеже срце и упути се лагано на вечеру.</p> </div> <div type="chapte |
| оменом на свог бившег друга.{S} Беше се упутила универзитету, али се <pb n="147" /> предомисли |
| >Било је већ пало вече кад се њих двоје упутише Вишњином стану.</p> <p>— Ви на лето свршавате ш |
| механе, већ ван вароши, сиђоше с кола и упутише се обоје полако друмом.{S} После неколико минут |
| од обалом.</p> <p>Пређоше преко пруге и упутише се у обележеном правцу стазом обраслом у травуљ |
| лојеве земље, излагао геолошке теорије, упућивао га у живот природе, где се дрво с дрветом бори |
| његовим животом и смрћу, па се слободно упућује у варош.{S} После се сети његовог дома на Врача |
| е, компромисе, сходности, релативности, уравнотежавања.{S} Био је екстреман, фанатик, непомирљи |
| лањски снег, него је то госпа-Клеопатра урадила на своју руку код колеге свога покојног мужа, ј |
| других.{S} Она је осећала просто да је урадила нешто што није требала учинити; и то ју је боле |
| главу, и он се питао:</p> <p>— Шта сам урадио!</p> <p>Тада, један уздах издиже целе Белине гру |
| и?</p> <p>— С уздањем у Бога, све ће се урадити — одговори јој он гласом који није трпео примед |
| уне ми горе на тавану!</p> <p>Тако би и урађено.</p> <p>Илић се у почетку снебивао, осећао се к |
| еном слабом страном и, кад је потребно, уразумити размажено дете.{S} Али, Илић, који је видео с |
| снаест векова требало му је да пређе од уранка на једној падини Рудника, па до заласка за зелен |
| то боље.{S} Уписала је и часове који по уредби нису били обавезни.{S} Хватала је прибелешке.{S} |
| о књигу, оставио је у крај свога стола, уредио краватну, погледао да ли су му нокти како треба, |
| /p> <p>— Овај наш Београд неће се никад уредити — говорио је. — Ето, ја сам провинцијалац, а из |
| ска слобода јој је пријала.{S} Могла је уредити свој живот по својој вољи, излазити куд хоће, в |
| овање.{S} Странка му даде место главног уредника свога органа.{S} Знаци народне љубави пратили |
| ad>XIII</head> <p>За то време, Вишња је уредно похађала предавања, читала руске књиге и подража |
| ено што је вечито тражио.{S} Долазио би уредно у школу, задовољавао би се дивљењем деце, радова |
| едита, јер је прошлих две године плаћао уредно.{S} Доцније нађе две три лекције и живљаше скром |
| новом приземном кућицом, где се видела уређена баштица и идилични бунар на точак.{S} Пређоше ј |
| о у Млави, где је нашла школу по плану, уређену башту и колегиницу, једну стару девојку, по име |
| водило рачуна.{S} Демократске теорије о уређењу државе које су стизале са Запада нађоше у том н |
| ле су дуго заједно.{S} Стара девојка је уређивала збирке разних старина : камене стреле, римске |
| у мађарску фирму пољопривредних справа, уређивао варошки парк, калемио воће на рационални начин |
| ма на лицу онај израз невиности који је урођен првој младости.{S} Каја је била <pb n="29" /> ма |
| те — рече Чедомир с поузданошћу која је урођена његовом добу. — Девојачка школа није довољна мо |
| ад мала, жива женска, још је имала свој урођени интелигентни сјај у очима.{S} Тек, била се угој |
| рала речи и пребацивала се.{S} Са нешто урођеног византинизма, она је имала јединствену вештину |
| </p> <p>— Бори се.{S} Борба за опстанак усавршава, оплемењава.</p> <p>— Да.{S} Ја то знам.{S} И |
| непомирљив идеализам, неутољива жеђ за усавршавањем, сви инстинкти једне душе будне, упечатљив |
| аран и живописан.{S} Кад се каква идеја усади у његову главу, она се тако угњезди да је ни сами |
| кроз прозор.{S} Да ли виде једну клупу, усађену у обалу чукаричког друма?{S} Да ли се сети Вишњ |
| ле притке процветале бураније и по који усамљен долап, искрпљен блехом.{S} Ниже од њих растао ј |
| акли од града.{S} Пред њима се указивао усамљен сеоски друм, једна механа и велика, пространа ш |
| дерала у сав глас.{S} Парк је пак ћутао усамљен.{S} Тек овде онде видео би се, у том парчету зе |
| о у споредне улице, непознате квартове, усамљена места, где се љубавници могу шетати до миле во |
| летима, месним скупштинама, остајала је усамљена.{S} Младићи је нису волели, претпостављали су |
| рног зеленила.{S} По ритовима виделе се усамљене роде, врло беле.{S} Једно јато неких других ти |
| чини давале су утисак гробних хумки.{S} Усамљени пламенови који су се палили по прозорима блуде |
| а и молбом.{S} Младић је остајао.{S} Ти усамљени разговори са девојком која није била ружна при |
| таст који захтева све лепоте од живота, усамљено биће што се ни с ким не да да удружи, идеалист |
| се прегоне у човеку у извесним часовима усамљености!</p> <p>— Куд нађе ту жену: плебејку, стари |
| се на једну клупу, коју угледа празну и усамљену.{S} По стази је било мирно и топло.{S} Једна ц |
| уби гризли су нервозно један крај њених усана.</p> <p>— Продужите... — рече она, па весело седе |
| , да се утопи у разблудни осмејак њених усана, да се заборави и преда њеном загрљају меком, по |
| очено.{S} Зуби се белели испод згрчених усана.{S} Груди се тресле.</p> <p>Чедомир притрча девој |
| ац, намрштених бора на челу и изразитих усана.{S} Свако од њих знао је наћи по коју лепу реч да |
| виси ток државе и друштвеног живота, не усвоје Чедино мишљење?{S} У њој се бунио остатак старе |
| ике, појављују се гледишта која, ако се усвоје, прете донекле целој згради, чије су темеље удар |
| сти та река, она нам плави поља, засипа усеве, односи <pb n="70" /> најбољу земљу и прети да је |
| невиности, сатанско у својој лепоти.{S} Уседелица се збуни.{S} Окретала се блесасто по соби.{S} |
| оправки и поправки.{S} И сад, да се ту усели неки Нишлија само за то, што господин саизвољава |
| да штампе је изиграна.{S} Трговци су се уселили у њен храм.{S} Јавну реч је заглушило пиљарско |
| ачне.{S} Ти се појављујеш међу нама као усијана глава, као сабласт из старинских романа.{S} Ћиф |
| пробудили упола и гледали једно другог усијаним очима.</p> <p>С девојкине главе пале су укосни |
| кровови цаклили су се <pb n="83" /> под усијаним сунцем готово у дијамантском сјају, те давали |
| на се никад не појави, не помилује наше усијано чело, не пољуби наше занесене очи.{S} Нико не п |
| лазили полако.{S} Сунце је милело преко усијаног летњег неба.{S} Не шеснаест сати него шеснаест |
| , Лазаревићева?</p> <p>— Не! — одби она усиљено. — Зашто да будем невесела?</p> <p>Стара девојк |
| у немиру и свађи.{S} Ми живимо у земљи уситњеног демократизма и непросвећене администрације, г |
| степенице, <pb n="5" /> једна сивкаста, уска, луксузна простирка, два зелена суда с тропским би |
| а је била тако мала да ју је испуњавала уска постеља, на чијим се плеханим шиповима сијале злат |
| а није довољна модерној жени.{S} Она је уска, непрактична, несавремена; она не даје позитивна з |
| } По прозорима <pb n="208" /> се црвене уски јастучићи, где се жене налакћују и разговарају пре |
| деним ногама у виду лавовске шапе, и са уским зеленим лествицама.</p> <p>— Као на Калимегдану! |
| ке неранџасте хартије, шпартане зеленим уским квадратима, скину са оближњег рафа један дивит, к |
| њавао је један округао сточић, застрвен уским, чипканим застирачем, који је висио на две стране |
| нциозан бео прсник, полуцилиндер с врло уским ободом како је те године било у моди.{S} Да је јо |
| роспије! — оте јој се, готово завидан, усклик кад угледа Белу у њеном нереду.</p> <p>Ипак се о |
| е и најмање пожалио.</p> <p>— Заиста? — ускликну девојка, не кријући своје задовољство.</p> <p> |
| n="67" /> с дивљом травуљином.{S} Кроз уско лишће од врба промицао је по који сунчев зрак и из |
| ="246" /> да посети све те ствари, тако уско везане за њу, да им каже да се вратила, да постоји |
| од своје куће.{S} Она је била изашла из уског живота, она му више није припадала.{S} Њене мисли |
| акодневни живот и ми сами налазимо се у уској вези и солидарности са земљом у којој смо рођени, |
| ="i" /> <div type="titlepage"> <p>М. М. УСКОКОВИЋ</p> <p>ЧЕДОМИР ИЛИЋ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗДАЊ |
| и од грома, као да се земља прецепи.{S} Ускоро затим залупа улицом општински добош на узбуну.{S |
| ем једну такву централу под Овчаром.{S} Ускоро ћу отпочети да говорим с неким пријатељима...{S} |
| раћати до јесени, пошто ће се предавања ускоро завршити.</p> <p>Кад се писмо пошаље из Чачка за |
| ме пролази; централа се подиже, и ја ћу ускоро, као онај класични песник, који је поздравио про |
| ницу.{S} Ми смо стари познаници.</p> <p>Ускоро седоше за вечеру.</p> <p>То је била скромна кућа |
| источњачком природом, савршена слобода, ускраћивана дугим ропством под Турцима, испуњавала је т |
| Бела није навикла да јој се задовољства ускраћују: колико се младић склањао, толико је она трча |
| о, скупљајући по селу мотиве са чарапа, ускршњих јаја, дрвених кашика, агитујући међу сељанкама |
| , излишних ствари, за шарање живота као ускршњих јаја, нешто чега се човек може одрећи у свако |
| ни пређоше пољану у косо, прођоше једну уску улицу, калдрмисану само крајем, <pb n="156" /> укр |
| то је она близу њега, што посматра њену уску сукњу, њену плаву косу, просто сплетену.{S} Па ипа |
| нису критиковали митрополита што им не услиши молбу да се преко лета прехране у каквом манасти |
| еље.{S} Фирма за машине даје ми повољне услове.{S} Држава има рачуна да нам опет притекне у пом |
| да ја не умем ценити толике пријатељске услуге, поклоне које сте ми учинили ?</p> <p>Доиста, он |
| вот, целог себе.{S} Што је учинио једну услугу својој сестри, он се одрекао своје породице.{S} |
| љубазне кад их неко нâвикне, понуди се услужно:</p> <p>— Да подгрејем вечеру?</p> <p>— Оставит |
| и.</p> <p>Али се његова реч заустави на уснама.{S} Изненадило га је што га госпођа пита за мишљ |
| амише.{S} У срцу осети топлину.{S} Успи уснама и рече:</p> <p>— И Чедомир... чудна ми чуда!{S} |
| творена.{S} Видела се оба реда зуба.{S} Усне се згрчише на четири угла.{S} Реч се зауставила у |
| стрептао пољубац.{S} Пољубац не паде на усне, већ на ону румен по образу и остави младићу утиса |
| ту, на тој пространој пољани.{S} Његове усне <pb n="290" /> затворише њена уста.{S} Она осети б |
| ају који је толико избегавао.{S} Њихове усне се додирнуше.{S} Рамена се саставила с раменима.{S |
| ди гомиле глупака.</p> <p>Девојка стеже усне, као да тражи снаге, па настави;</p> <p>— Кад суми |
| мир притиште један пољубац на насмејане усне, које се прилепише за његове, и осташе тако, за је |
| а о његов врат.{S} Он осети поново њене усне на својим устима и њене груди утиснуте у његове.{S |
| иривао јој запаљене образе и лепио њене усне као шећерлема.{S} Кад се спремила за школу, видела |
| мехом који дотле није био додирнуо њене усне.</p> <p>Сутрадан, Вишња се дигла из постеље нешто |
| њен задивљен поглед и нервозно угризање усне, кад би га слушала како објашњава Младену какво пр |
| е, њихова се лица приближише, њихове се усне саставише.</p> <p>После се поново погледаше.</p> < |
| и гледала младића задивљено, угризнуте усне, истурених груди.</p> <p>Мајка уздахну, и то овог |
| , мама? — примети Бела, и несташно успи усницама.</p> <pb n="121" /> <p>— Ћути, безобразнице, з |
| ам тога сна.</p> <p>Девојка се уједе за усну.{S} Крв осоли њену пљувачку.{S} Навуче покривач до |
| ажу истину.{S} Девојка је грицкала доњу усну, као да је хтела савладати изненадну жалост која ј |
| У једном тренутку учини јој се да ће се успавати.{S} Али ју је јастук жуљао, обузимала је жеља |
| часова како су једно с другим, а он не успева да јој каже једне речи која долази из срца.{S} Ћ |
| е, страх, или кад би коме малом јаднику успели да напакосте.{S} Било је у колегијуму много нече |
| згледају ми сјајне; кадгод, чини ми се, успем, и тада осетим једно бескрајно задовољство које с |
| .{S} Једна црвена буба трудила се да се успење уз један камичак. <pb n="76" /> Стаде посматрати |
| у сељака од града и стоке од помора.{S} Успео је да оба пројекта озакони у Скупштини.{S} У буџе |
| ства мисли, скровиште осећаја.{S} Он је успео да се она врати у Београд.{S} Али, ево већ неколи |
| > <head>XVI</head> <p>Радоје Остојић је успео да оснује акционарско друштво за експлоатацију Мо |
| њихови кабинети зврје празни; краљ није успео да састави владу, вечерас нико не влада Србијом.{ |
| послао на онај свет, па после умакао и успео да пребегне у Турску.</p> <p>Илић стиже доцкан ку |
| мучним последицама два тешка рата, чији успеси нису одговорили његовим надама; чиновници, грабљ |
| а се осмејкује.{S} Успети, само успети, успети по сваку цену!...{S} Што још занима, јесу жене к |
| види један мушкарац да се осмејкује.{S} Успети, само успети, успети по сваку цену!...{S} Што јо |
| приход.{S} Његова је девиза: уживати и успети.{S} Понекад пада у севдах, и тада пева прилично. |
| м опет притекне у помоћ...{S} Ми морамо успети.</p> <p>— Шта да радим ? — нађе је по том Милева |
| шкарац да се осмејкује.{S} Успети, само успети, успети по сваку цену!...{S} Што још занима, јес |
| S} Кажем ти да имаш стрпљења.{S} Ти ћеш успети.{S} Треба ти да створиш коју везу...</p> <p>— Ко |
| осмехну као на неки свој <pb n="77" /> успех.{S} Он је волео своју земљу дубоко.{S} Поред бриг |
| е, круна се опијала са нешто релативног успеха . на Берлинском Конгресу, подавала се ласкању из |
| о комплименте научене из новина.{S} Без успеха је и кмет уцењивао задржавајући учитељичину сиро |
| вађена крила опет сједине остали су без успеха.{S} Јаз се ширио све више.{S} Међутим, земља је |
| се памтило да је неко положио с таквим успехом.{S} Чедомир је положио испите, а госпа-Клеопатр |
| му је, поред свог уважења према његовом успеху у школи, ставила већ толико пута до знања да он |
| животу.</p> <p>Он се доиста журио.{S} У успеху свога плана за подизањем електричне индустрије у |
| запламише.{S} У срцу осети топлину.{S} Успи уснама и рече:</p> <p>— И Чедомир... чудна ми чуда |
| љубав, мама? — примети Бела, и несташно успи усницама.</p> <pb n="121" /> <p>— Ћути, безобразни |
| песницом по столу.{S} После рече брзо, усплахирено:</p> <p>— Ево, на, држи — и предаде јој све |
| рећи икад гомилу осећаја, мисли, слика, успомена, које се прегоне у човеку у извесним часовима |
| во перверзан занос од те смеше поезије, успомена и присуства девојке која му је нудила што му о |
| о је врло мали; то му је једна од првих успомена.{S} Отац га је узео за руку; у пекарници на кр |
| и са одсуства присних ситница, домаћих успомена и дрангулија, хладан као дућан с намештајем.{S |
| раци не додирују земљу; украшена многим успоменама, она се измицала јави, она му је изгледала к |
| на рђаве часове које је у њој доживела; успомене, оне лепше, ницале су око ње, и она је била та |
| pb n="190" /> први пољубац.{S} Сласт те успомене би још јача што су је изазивала уста друге дев |
| њи се десило толико догађаја, да су јој успомене које је другарица спомињала изгледале тако дал |
| она је, против свега, носила у дну срца успомену на младића који ју је некад волео и кога би он |
| пред том сликом.{S} Цело његово поштење усправи се између њега и девојке.{S} Он се сроза с кана |
| и је висио на две стране.{S} На њему се усправљало неколико фотографија у раму од сламе.{S} Ту |
| захваљивати Богу.{S} Један део чланова успротиви се том предлогу одлучно, наводећи да социјали |
| ла, те се њена другарица не усуди да се успротиви њеним разлозима и да наведе противне мисли ко |
| ске болнице.{S} Једна млада, хрома жена успротивила се излишној секцији коју је закон наређивао |
| их занетих девојака занемарене тоалете, усред тих људи што мисле да од њих зависи круг земаљске |
| луда! — рече јој он кад му рупи у собу, усред бела дана и без икаквог изговора.</p> <p>— Мајка |
| а само понека ласта као црна звезда.{S} Усред мртве тишине у атмосфери, на Сави се, изненадно и |
| дари који звоне као жеља, као чежња.{S} Усред Београда који је дотле познавала: смерне породице |
| и се сија у ватри сунчане светлости.{S} Усред тог великог предела, стајао је Радоје, скромно, г |
| не осећати ништа.{S} Али није могао.{S} Усред читања, кад је можда био за читав континент далек |
| ешка за њено срце.{S} Она се осети сама усред тих занетих девојака занемарене тоалете, усред ти |
| плотове, дивље шибље и један пласт сена усред мокре ливаде.{S} Неколико певаца кречало је по се |
| та да су се готово губиле у овој пољани усред престонице.</p> <p>У том великом простору видео с |
| итна, јесења киша, већ млаки пљусци као усред лета.{S} По околним планинама образовали су се но |
| грозници.</p> <p>Тек после дуге ћутње, уста се отворише да изговоре неколико баналних речи.</p |
| .{S} Он се наже и потражи њена уста.{S} Уста и уста <pb n="132" /> се спојише.{S} Тело и тело п |
| азвукле.{S} Очи се рашириле жалосно.{S} Уста је држала отворена.{S} Видела се оба реда зуба.{S} |
| S} У жалфије се пла̑ве длакава, лепљива уста.{S} Хајдучка трава диже скромно свој велики бео цв |
| весела, отварала јако своја нешто бледа уста, заборављала на своју сакатост, храмала око студен |
| спомене би још јача што су је изазивала уста друге девојке.{S} Он осети готово перверзан занос |
| и — одговори њен глас, а њена насмејана уста, зајапурени образи, њен ђаволасти поглед понављали |
| гове усне <pb n="290" /> затворише њена уста.{S} Она осети бол, готово физички, онај исти који |
| ава клону.{S} Он се наже и потражи њена уста.{S} Уста и уста <pb n="132" /> се спојише.{S} Тело |
| њ до дна и, не одвајајући још стакло од уста, продужи:</p> <p>— Најзад, свеједно.{S} Нама је ве |
| већ одмицали у правцу вароши.{S} Радоје уста.{S} Пред њим блесну опет Морава, осветљена сунцем. |
| ледаше се као два злочинца.{S} Отворише уста да нешто рекну, али немадоше времена јер се на пра |
| се наже и потражи њена уста.{S} Уста и уста <pb n="132" /> се спојише.{S} Тело и тело приби се |
| ли њену пљувачку.{S} Навуче покривач до уста, окрену се на другу страну, затвори очи <pb n="308 |
| рвице њихале се пред њом и око ње.{S} У уста јој је навирало једно слатко пиће, као грех.{S} По |
| у јевтиног прстења, у висину младићевих уста.</p> <p>И породица је седала за сто: у врх стари г |
| митрополита, да није око његових сувих уста, око тих ситних очију, па све до природно намрскан |
| рова глава, унезверених очију, згрчених уста.{S} Коса му је била замршена, лепила се по ознојен |
| </p> <p>Осмех је још играо око Вишњиних уста, блед осмех, налик на грч.</p> <p>Она приближи сво |
| жити наслон на народ... мораће дати нов устав, грађанске слободе.{S} Наше идеје иду у сусрет по |
| лути, бога ти — одврати госпођа — ту је устав, Државни Савет, народна љубав.</p> <p>— Народна љ |
| биљно решио да да̑ земљи нов, либералан устав.{S} Јако је љут на реакционаре што су га изневери |
| трпезарију... ти си се бакћао око новог устава.{S} Ју, обешењаци, да ми је уши да им извучем — |
| ешке, писма, књиге, фотографије.</p> <p>Уставио се тек кад му рука дирну нешто хладно.{S} То бе |
| љ тиранин, осигурана је слобода штампе, уставом су дате све грађанске гарантије.{S} Народ бира |
| зерија! — рече презриво на његов рачун, устаде са свог места, пређе преко собе, па се заустави |
| здахну, нервозно склопи једну књигу, па устаде и поче шетати по соби.</p> <p>— Ти се љутиш?</p> |
| девојка. — Младене донеси.</p> <p>Дечко устаде лењо и, клатећи се с ноге на ногу, упита с врата |
| ви на половини салона.</p> <p>И Чедомир устаде.</p> <p>Њихови се погледи сусретоше.{S} Ко ће ре |
| p> <p>— Не говори ми више ништа — рече, устајући. — Ја те молим.{S} Не прати ме.{S} Ја ћу се са |
| > <p>Нико не рече ништа.</p> <p>Бела је устала, пошла неколико корака ка углу од собе, и онда з |
| лни правац у животу.{S} Па опет, чим је устала, погледала је на врата где је синоћ оставила вен |
| ко иза њих.{S} Пред њима пак се пружала усталасана долина Западне Мораве чак до ибарских планин |
| тно Моравино. — А видео сам је надошлу, усталасану, помамну: страшна је тада, риче, бесни, ваља |
| гробље оживело, као да су мртви малочас устали из гробова, да још не знају да се нађу.{S} У ост |
| <p>— Вишња... слатка Вишња, пробуди се, устани; не гледај ме тако.{S} Нашла сам ти дивна момка, |
| рштан призор.{S} Обичаји, вере, навике, установе, начини живота, потребе, снови, амбиције, толи |
| S} Брак ствара од људи силом хипокрите, установљава једну врсту ропства.{S} Идеална веза између |
| {S} Он осети поново њене усне на својим устима и њене груди утиснуте у његове.{S} Он је стеже с |
| о у својој кућици, вртио репом и хватао устима муве.{S} Даље, преко разноврсних кровова видело |
| се кида са свиме што је старо, штетно, устојало.{S} Пун рђавог искуства о правди великих према |
| тело, забачених руку, набреклих груди, устрепталих слабина и очију стакластих као да душа сања |
| жи свој нагиб и притиште један кратак и устрептао пољубац.{S} Пољубац не паде на усне, већ на о |
| "118" /> волела формалности, добар тон, устручавање и <hi>ноблесу</hi>.</p> <p>— Добар дан! — п |
| благослов, прасе на ражњу...</p> <p>Она устрча као девојчица уз двориште.{S} У салону се запали |
| иле би земљу, па би се у час изгубиле и уступиле место блиставој светлости као од драгог камења |
| била повратила из првог изненађења, па устурајући дланом своју косу, додаде одсечно: — Илић ни |
| е ово говорила, те се њена другарица не усуди да се успротиви њеним разлозима и да наведе проти |
| олико и лањски снег!</p> <p>Мајка се не усуди да обнови прекор, већ погледа плашљиво у свога му |
| подсмехнути својој другарици, али се не усуди.{S} У њеном <pb n="216" /> крилу мирисало је то п |
| еци од како су се разишли.{S} Али се не усуди, јер би онда требало да исприча своје везе у кући |
| ла о једру мишицу свога мужа и говорила усхићено:</p> <p>— Наша је кућа једна мала република.{S |
| чима појављивало се, као каква сиренска утвара, на свакој окуци од пута, на гомили сувог лишћа, |
| паре, па, вртећи се око самог себе, као утвара, полети уз воду, промакне гвоздени мост и изгуби |
| а, простачким кафанама, вијан као неком утваром.</p> <p>Није га се тицало које је доба дана.</p |
| аветовао да подеси своје понашање према утврђеним правилима, кажњавао га опоменом, претио му да |
| гледале радозналом безазленошћу у једну утврђену тачку, као у неки сан, и хтеле рећи:</p> <p>— |
| p>— Ренегат!</p> <p>То разочарење ју је утврђивало у одлуци да не допусти свом обожаваоцу задов |
| а; општење са њом даје радости, одмора, утехе, а не нове невоље и морално пропадање.</p> <p>Са |
| ела леђа, звониле су му као песма наде, утехе, буне; њихова вера у будућност и сопствену вредно |
| } И две се жене загрлише, трудећи се да утеше једна другу.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| да је Чедомир поново њен није ју могла утешити.{S} Своју грешку сматрала је за кривицу.{S} Сти |
| егов поглед је био сама љубав.{S} Хтеде утешити девојку, хтеде јој дати доказа сигурне будућнос |
| у мислима, бирао згодне речи, изналазио утешне разлоге, заклињао се да се то десило без његовог |
| леда како зора свиће.{S} Нешто велико и утешно долазило јој је из тих коњских ногоступица и раз |
| у главу и продужи даље.</p> <p>Имала је утисак као да лута по неком напуштеном месту: све је ту |
| но воли.{S} Он није био приметио дубоки утисак који је на њу био учинио.{S} Судио је површно:</ |
| жа је тако уздигнуту цело време, дајући утисак неког од оних наших неписмених државника из доба |
| прозора, овај је дом чинио леп и отмен утисак у гомили других рабатних кућица, које су тада ис |
| се Дунава.</p> <p>Ова слика учини весео утисак на Вишњу.{S} Она се мирила са том вароши, забора |
| бољег радника: ништа у њој није давало утисак раскоши ; све је било потребно, чак преко потреб |
| Илића као да је хтела сазнати какав су утисак учиниле на њега те речи.</p> <p>— А љубав, мама? |
| {S} Гомиле иловаче у помрчини давале су утисак гробних хумки.{S} Усамљени пламенови који су се |
| на ону румен по образу и остави младићу утисак глатке коже и нечега чистог.</p> <p>Вишња се стр |
| њене усне на својим устима и њене груди утиснуте у његове.{S} Он је стеже снажно, грчевито, не |
| о инстинкту — говорио је самоуверено. — Утицај старијих може да изопачи праве дечје наклоности. |
| манире, идеје.{S} Подпаднемо под њихов утицај.{S} Она постају наши саветодавци, управљају нама |
| n="40" /> планове, потпаднемо под њихов утицај, они постају наши саветодавци, управљају нама и |
| ђења.</p> <p>— Матовић ће имати великог утицаја на развитак даљих догађаја.{S} Он ће несумњиво |
| ... у свакој партији, групи или кући од утицаја, они имају својих људи и фамилије; ипак претпос |
| рећи била без религије, изложена раном утицају природних наука и посвећена Чедомиром Илићем у |
| кад се Чедомир оженио.{S} Смрт је јако утицала на већ рањену девојкину душу.{S} Она се посвети |
| а час гласно, запљускивање домаће воде утицали су чудно на Вишњу.{S} Предмети су губили оштре |
| ње.{S} Основао је велосипедско друштво, утицао код општине да се праве вештачки бунари, поправљ |
| живот пун, велики, али чист, јасан, без утишавања савести и попуштања приликама.</p> <p>Беше га |
| ише оно што је хтела рећи.{S} Да би пак утишала своју савест, радила је готово претерано на шко |
| је куцао на столу.{S} Његов глас би се утишао по каткад да се једва чује; затим се дизао јаче, |
| а опет под руком осети њено тело, да се утопи у разблудни осмејак њених усана, да се заборави и |
| и је у угао иза себе, и, као да је хтео утопити своје мисли, он се предаде загрљају који је тол |
| аније непријатности.{S} Велика варош на утоци Саве у Дунав чинила јој се понова лепа.{S} Хтела |
| ног оца.{S} Та кућа је сазидана да буде уточиште свију њих и да се сваком члану породице нађе н |
| >Сунце је било још високо.{S} Општинска утрина је дрхтала под његовом сребрнастом светлошћу.{S} |
| енски глас.</p> <p>Гомила се растури по утрини.</p> <p>Вишња се нађе поред Милеве.{S} Ове песме |
| о читав свечан догађај.{S} Око ње су се утркивали мајка, млађа <pb n="56" /></p> <p>браћа, укућ |
| } Кад је пролазио улицом, старији су се утркивали да га поздраве, а деца се загледала у њега, к |
| {S} Неколико стаза, које су сами пешаци утрли, белиле су се у озеленелој трави.{S} Општина је б |
| , мучног лудила.{S} Осећао се истрошен, утучен; по целе ноћи није могао заспати.{S} Реч Христов |
| би је додавао; „Ми смо слепи код очију, утучени у главу, стока божја!“</p> <p>На спрату над дућ |
| свакој реакцији.{S} Полиција није смела ући ту; за ђаке је пак било стално отворено.{S} Могло с |
| ..{S} А ви, млади човече, из школе ћете ући право у живот.{S} Држава ће вам поверити један поса |
| ичали.{S} Било је говора и о томе ко ће ући у кабинет...</p> <p>— Је ли, тата — прекиде га Млад |
| прљав и исцепан да би га у другој земљи ухапсили, терао је своју кобилу преко оближњег моста.</ |
| до тридесет кафана...{S} Кад се напије, ухвати се за телеграфски дирек.{S} Ту је у стању да ост |
| у како газдарица ради нешто у кујни.{S} Ухвати за кваку и изађе.</p> <pb n="305" /> <p>— Арапе! |
| S} Млади човек потрча за њим и једва га ухвати у једном трњаку.{S} Кад се окренуо и пошао ка св |
| оји губи равнотежу и тражи да се за шта ухвати.{S} Жабе су крекетале, попци и скакавци зрикали. |
| будем невесела?</p> <p>Стара девојка је ухвати за руку.</p> <p>— Слушај, слатка Вишња — рече јо |
| пет видети — одговори Илић енергично, и ухвати девојку за руку.</p> <p>— Шта ми имамо још једно |
| е.{S} На предлог Вишњин, он се несвесно ухвати за џеп.</p> <p>— Оно је механа! — одговори полак |
| <quote> <l>Стојане, луда будало,</l> <l>Ухвати сиве волове,</l> <l>Узори равне долове,</l> <l>Д |
| ва, за време једне шетње кад их је киша ухватила ван вароши.{S} Он је онда гледао у њу кроз буд |
| места својих састанака...{S} Вече их је ухватило на Чукарици.</p> <p>Онде где избија топчидерск |
| >Девојка поцрвене сва као да ју је неко ухватио у нечему недопуштеном.</p> <p>— Не... није — пр |
| кога се стиде, нема казне од које би их ухватио страх.</p> <p>Студент је говорио искрено.{S} Из |
| чене из новина.{S} Без успеха је и кмет уцењивао задржавајући учитељичину сиротињу.{S} Лазареви |
| акима.{S} Он је у новцу видео силу која учвршћава живот, пријатеља који одржава човека, моћног |
| подсмехну, продужи пажљиво — он је врло учен човек, врло паметан... </p> <p>— О чему сте говори |
| </p> <p>— У мени је волела слободоумна, учена човека.{S} Љубав је одбијала стално.{S} Још можда |
| "73" /> „једна жена као што си ти, тако учена у својој простоти, тако проста у својој учености. |
| еровала у њу.{S} То је била слабост ове учене главе.{S} Она је кроз њу гледала свој велики Беог |
| и мудрих мисли.{S} Иначе, жена испадне ученија од мужа, — да извиниш Милисаве!...{S} Зар <pb n |
| је видела... много јој се допала његова ученост, романтичан изглед...</p> <p>— А он ? — прекиде |
| оспођа је истицала пред децом младићеву ученост и говорила:</p> <p>— Угледајте се на господин-у |
| у својој простоти, тако проста у својој учености... ти, која би вечито била уза ме, која би се |
| масу задовољстава радећи дан и ноћ.{S} Учење му је изгледало најрадије, најсретније решење чов |
| ико на смрт свога деде!</p> <p>Свађе су учестале.{S} Најмањи повод био је довољан да не говоре. |
| .{S} Имало се да се реши да ли ће група учествовати у митингу које је грађанство приређивало у |
| ве то срушило јер „тај зликовац неће да учи“.</p> <p>Радоје побеже од очеве куће у неко село гд |
| праве дечје наклоности.{S} Ако хоће да учи школу, нека учи, а ако неће, значи да није за њу, п |
| лоности.{S} Ако хоће да учи школу, нека учи, а ако неће, значи да није за њу, па ће гледати дру |
| ижући главе са свога длана.</p> <p>— Не учи толико, разумеш? — прихвати Зарија поново се обраћа |
| много да чита, да се просвећује, да се учи; он је готово цео неписмен.{S} Ето то, тај факт, то |
| ико пута до знања да он има од ње да се учи.{S} Поред тога, бојао се да не начини какав испад, |
| ене.{S} Немој да се мангупираш.{S} Него учи.{S} Иначе, право ћемо те на занат...{S} Угледај се |
| Каја, једна његова рођака, која је овде учила девојачку школу.</p> <p>— Море, брате, где си ти? |
| {S} Мирно, предано, сваког дана, она је учила <pb n="228" /> мале сељачиће писати и читати, Бог |
| ремена.{S} Читам, посматрам, размишљам, учим децу, сваки дан испуним корисно.</p> <p>— И ти си |
| <p>— Оставите.{S} Имам вечерас много да учим.</p> <p>Газдарица изађе из собе и рече полако свој |
| место! <pb n="126" /> А, бога ми, добро учим и речи и превод.</p> <p>Матовић би погледао у свог |
| очекивао добра беху неспособни да ми га учине, а они од којих сам очекивао зла, најзад су ми га |
| руженом букетом прецветалог јасмина.{S} Учини му се као да га биста посматра упорно.{S} Не мога |
| >Мисли му пређоше опет на професора.{S} Учини му се као да чује отварање апсанских врата, читањ |
| но писмо.{S} Сумња је уједе за срце.{S} Учини јој се да тоне, да се земља сурвава под њом, да о |
| веза на кошуљи.{S} Вишњу обли румен.{S} Учини јој се да то види на неком другом створењу.{S} Ок |
| у своје шаке.{S} И он не жели власт да учини добра себи или другом, него тако... ради саме вла |
| у саме таласе Дунава.</p> <p>Ова слика учини весео утисак на Вишњу.{S} Она се мирила са том ва |
| лево.{S} Чедомир задрхта.{S} Та кљусина учини му се као авет која га гони, као живот који му ос |
| о од оца.{S} Кад га први пут прочита не учини јој се мајчина болест много опасна.{S} Што га је |
| зласке на отворено поље и сунце, она се учини младићу слатка и мека као та воћка коју му је нуд |
| ла од свежег пољског цвећа.{S} Вишњи се учини да нешто живи ту у лози, у влажном хладу лозиног |
| би се с Радојевим очима.{S} Тада јој се учини како у њима дрхти цела Радојева душа, и збуни се. |
| кад се већ тим питањем бави, али јој се учини да поред све користи што ће видети отуд није отме |
| ивот! — промуца болно.</p> <p>Он јој се учини одвратан, тако одвратан да склопи очи са жељом да |
| тој размаженој девојчици.{S} Она му се учини још ближа што се тога дана осећао изузетно увређе |
| беше лепо, као дотле.{S} Тек што му се учини да се Овчар и Каблар завијају неком маглом.</p> < |
| пак, ово отмено место српске престонице учини јој се бедно.{S} Видела је по њему рабатне чатрље |
| мислећи ни на шта.{S} У једном тренутку учини јој се да ће се успавати.{S} Али ју је јастук жуљ |
| да је диже.{S} Полиција је само дошла, учинила увиђај и очистила њене остатке, гомилу земље и |
| колико она, каква је та грешка коју је учинила и, најзад, ко саставља то поштовано јавно мњење |
| као да је хтела сазнати какав су утисак учиниле на њега те речи.</p> <p>— А љубав, мама? — прим |
| којих сам очекивао зла, најзад су ми га учинили.</p> <p>— Бори се.{S} Борба за опстанак усаврша |
| пријатељске услуге, поклоне које сте ми учинили ?</p> <p>Доиста, она му је често тражила мараму |
| о је сносити пребацивања као да се њему учинило не знам какво добро.{S} Његова жена, која је ра |
| Сене.{S} Затим се дао на посао.</p> <p>Учинило му се да се остварио његов велики сан.{S} Живот |
| о наш живот.</p> <p>— Ја хоћу најпре да учиним све што могу други.{S} Оно после... то ће бити п |
| рорезом у намери да се убије.{S} Ово је учинио на улици пред самом грађевином, а био је мртав п |
| о цео свој живот, целог себе.{S} Што је учинио једну услугу својој сестри, он се одрекао своје |
| Можда ће то бити једино добро које сам учинио у животу — рече још, гледајући у простирку.</p> |
| риметио дубоки утисак који је на њу био учинио.{S} Судио је површно:</p> <p>— У мени је волела |
| з тих јадних кровињара, којима би пожар учинио милост, заврнутих рукава, знојава лица, раздрљен |
| то да је урадила нешто што није требала учинити; и то ју је болело.{S} Куд се окрене чинило јој |
| већ од оних које ће срести и који ће их учинити срећним или несрећним.</p> <p>Чедомир је одржав |
| едовно посећивао њихова тајна удружења, учио на памет поједине фразе, зурио дубоко у ноћ у непо |
| д тебе — додаде жалосно. — А кад сам ја учио школу, мој брајко!...</p> <p>Застаде, одмахну руко |
| д би се заборавио и жалио што није више учио школе.{S} У то доба била се већ увелико развила бо |
| >— Ко би играо крајцарица кад би Младен учио! — насмеја се Бела, која у том тренутку донесе каф |
| целу.{S} Учитељ, који је за свој рачун учио немачки језик, називао га је <foreign xml:lang="de |
| дном приликом, <pb n="60" /> да би радо учио нешто практично... за машинисту на пример, али вел |
| то на часовнике.{S} У слободном времену учио је немачки језик, поручивао мустре, каталоге, књиг |
| е и лепио фишеке од хартије по таваници учионице.{S} Најзад га истераше из гимназије што је док |
| то је Радоју најбоље ишло за руком.{S} Учитељ се вечито <pb n="58" /> жалио да Радоје стално т |
| ер, он ју је већ умео поновити целу.{S} Учитељ, који је за свој рачун учио немачки језик, назив |
| вода, како се то каже у Ваљеву, Кад би учитељ испричао лекцију, о шљиви на пример, он ју је ве |
| рани писац.{S} Он је био његов божански учитељ, у кога је веровао као Турчин у Мухамеда.{S} Дел |
| унској улици, изненади се импровизовани учитељ кад пред једном приватном кућом спази два војник |
| лију другарицу...</p> <pb n="240" /> <p>Учитељ приђе, додирну се шешира церемонијално, пружи св |
| у цркавицу, а нема ни пута, ни ћуприје, учитеља, ни лекара.{S} Све је више сиротиње у нашем нар |
| везе између оца и сина, мајке и кћери, учитеља и ђака?{S} Ја чујем само право... право, а где |
| али је девојка више посматрала домаћег учитеља него своје брбљиве сестрице.</p> <p>Стари Матов |
| и она је већ заборављала на свог првог учитеља.</p> <p>То је тако трајало до једног пролетњег |
| ја бринуо се Младен, који је вукао свог учитеља за рукав, шапутао му нешто пропињући се на прст |
| рила:</p> <p>— Угледајте се на господин-учитеља.{S} Ето, њему није било све потаман, па је увек |
| ају добри радници, занатлије, агрономи, учитељи, официри, професори.{S} Међутим, ти си то преви |
| неприродно, те је ваздух био тежак.{S} Учитељица скиде свој палто, пребаци га преко руке, изви |
| погледа у собу неодређено.</p> <p>Млада учитељица је лежала непомично на поду, пред постељом.{S |
| ли?</p> <p>— Али сам задовољна — замуца учитељица — задовољна у сваком случају.</p> <p>Па као д |
| , свет је излазио на Калимегдан: сеоске учитељице и маловарошани који су дошли о распусту да ви |
| незадовољених амбиција.{S} Позив сеоске учитељице није био ни њој крајњи идеал.{S} Можда је и о |
| даље, затежући капут рукама у џепу. — У учитељице?</p> <pb n="31" /> <p>— Не.{S} Не знам, Ја се |
| јзад рече:</p> <p>— Ја ћу на село... за учитељицу.{S} Ја немам мираза.{S} Ово школе, то је све. |
| шња је оставила универзитет и отишла за учитељицу.{S} Случајно је добила добро место: једно бог |
| нистарство и затражила да је поставе за учитељицу.</p> <p>Како је у том селу било празно место, |
| тву, имао једну опаку, али врло сигурну учитељицу, невољу.{S} Он је имао да се бори из дана у д |
| успеха је и кмет уцењивао задржавајући учитељичину сиротињу.{S} Лазаревићева је остала чиста к |
| га се обазривије понашала према домаћем учитељу.{S} Жандарм, на служби у министровој кући, одав |
| ајако се осећају тегобе од неродице, од учмалости, од многих државних, окружних и општинских да |
| његова госпођа, лево Чедомир, са ногама учтиво подвученим под столицу.{S} До њега је седео Млад |
| ијатељице.{S} Он јој предаде шешир врло учтиво, и рече хладно, готово опоро:</p> <p>— Хоћемо ли |
| Чича с погачицама поздрављао је стално учтиво, имао при себи палидрваца да се упали цигара и д |
| са својим, нешто застарелим гестовима и учтивостима.{S} Пушкарка се већ бринула шта ће сутра ле |
| варошке штедионице, страначке листове, уџбенике из старијег разреда, Пелагићева дела, народне |
| а своје испите, прелиставао многобројне уџбенике, прочитавао прибелешке, писао изводе, као свак |
| ору видео се само један човек, продавац ушећереног воћа, по којем је падала прашина.{S} Он је и |
| овог устава.{S} Ју, обешењаци, да ми је уши да им извучем — додаде госпођа весело — где су нашл |
| јаки; плав прамен косе сакривао је њене уши до половине.</p> <pb n="95" /> <p>Он задрхта кад пр |
| та, он се упита нехотице: „Нашто пунити уши девојци тим страним речима кад је она лепа и без њи |
| — Та остав’те човека!...{S} Пробисте му уши вашом дреком.</p> <p>Од лекције није било наравно н |
| их сањарија.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију без разлога.</p> <p>— Лепо! — одговори после мало |
| ог чела са дубоким залисцима, пљоснатих ушију, необријане браде и кратких, дебелих бркова, гото |
| а, али је глас Чедомиров звонио у њеним ушима, облетао око главе, додиривао јој запаљене образе |
| ј као жив.{S} Свест јој се губила.{S} У ушима зујала блага музика, отегнути тонови који опијају |
| ="192" /> на било код очију, пљускала у ушима.{S} Обузимали су га чудни осећаји да цепа, да муч |
| ајка још непрестано.</p> <p>Она је била ушла с озбиљним изразом неумитног судије, изразом који |
| ум како му је једна газдарица од стана ушла у собу само у кошуљи.{S} Био је у првој години Вел |
| ко слободна, још више <pb n="101" /> је ушла у социјалистичке идеје, у борбу против формалистич |
| од њених суседа морао приметити кад је ушла с Чедомиром у кућу и кад су толико остали на само. |
| потребе.{S} На једном месту погрешно су ушли у други воз.{S} Даље опет, изгубила им се корпа са |
| е нису више имале недокучивих тајна.{S} Ушло се у прве векове земље.{S} Сазнало се како су план |
| никако?</p> <p>— Једна цигара с мене на уштап, у друштву, не шкоди...</p> <p>Упалише по цигарет |
| ло бар да извести своју бившу драгану и уштеди јој муку од сазнања, наглих и из друге руке.{S} |
| мирис на покошену траву.{S} На оближњим фабрикама палиле су се лампе.{S} Хорови жаба звонили су |
| ске машине, стругаре, штампарије, разне фабрике за прераду наших сировина.</p> <p>Младић се вид |
| и?{S} Не иде ли девојка, лево од њих, у фабрику тек да се сакрије од полицијског надзора ?{S} Н |
| жаљиво. — Наша Велика Школа зна само да фабрикује немоћне чиновнике; она од младих, паметних, п |
| јасни девојка. — Ради у једној оближњој фабрици.{S} Добро му се плаћа.{S} У слободном времену р |
| кочића.{S} Њихова клупа је из Београда, фабричка, са гвозденим ногама у виду лавовске шапе, и с |
| г брда, низ јабланова у подножју, грубе фабричке зграде, светла трака од Саве, једна зелена лив |
| она стругара и још неколико неједнаких фабричких димњака.{S} Чудног облика кућица за црпење во |
| симпатије иду неизоставно онима који их фаворизују, помажу, који им дају, или бар обећавају, ка |
| је готово цео неписмен.{S} Ето то, тај факт, то жалосно стање у којем се налази наш свет, не т |
| Отац или неки активни политичар, какав фактор тих догађаја којима ће он дати овакав или онакав |
| ији своје стварање два главна политичка фактора, народ и круна.{S} Народ је био под мучним посл |
| цу да послужи слатко.</p> <p>— Само још фале прангије! — говорила је нова баба и певуцкала неку |
| че му једног дана Бела. — Да вам шта не фали код нас?</p> <p>— Код вас?{S} Не, госпођице — одго |
| мираза.{S} А што су млади?...{S} Шта им фали што су млади!{S} Па ти рече <pb n="164" /> једном |
| авно је кад се двоје воле...{S} А свет, фамилија, новац?{S} Трице и кучине!...</p> <p>— Бела! — |
| ја народа, психолошки роман индивидуа и фамилија.{S} Он је био обратио сву пажњу само на спољаш |
| и неколико корака кад рођаци пређоше на фамилијарне зачкољице.</p> <p>— Ју, за мало не заборави |
| е, које су у нашем говорном језику тако фамилијарне да им често говорник готово не схваћа прави |
| .{S} Ја га волим, он је понос целе наше фамилије, он ми је тако рећи брат, ја немам другог брат |
| е лепа прилика.{S} Истина, сиромах, без фамилије, али ми смо ту.{S} Кроз који месец свршиће шко |
| ући од утицаја, они имају својих људи и фамилије; ипак претпостављају реакцију.{S} Савитљиви, п |
| уноси одређене користи: положај, мираз, фамилију или диплому.</p> <p>Рекавши ово, она погледа з |
| тањима, царује индивидуализам који руши фамилију, државу, води се политика која издиже махом ме |
| и, уравнотежавања.{S} Био је екстреман, фанатик, непомирљив, напрасит.{S} Што се њему допадало, |
| истичких убеђења и, на демонстрацијама, фанатички излагао леђа жандармским кундацима.{S} Шта то |
| и: немиран дух, заљубљен у бескрајност, фантаст који захтева све лепоте од живота, усамљено бић |
| ги, па трећи, брзи, дурновити, као неке фантастичне животиње.{S} Језовите сенке прекрилиле би з |
| унама, које су висиле на све стране као фантастичне ресе.{S} По земљи се протезале леје лука, и |
| ом хартијом, по којој је насликано неко фантастично биље, чије је лишће подсећало на винову лоз |
| ост и величанствене умове, а тебе вреба фарисејство и глупост.</p> <pb n="285" /> <p>— Фразе!</ |
| , нешто јаче од ње, непознато, дубоко и фатално, нешто што је наваљивало на њу као ветар, гушил |
| </p> <p>— Да, да.</p> <p>— Да! — понови фаталну реч још неко у соби.</p> <p>То је Бела одговара |
| е звезде.{S} На ћошку светлуцао варошки фењер.{S} У оближњој башти натпевали се славуји.{S} Нег |
| а кобног, надприродног.{S} Радоје врати фењер ономе од кога га је узео, поново зграби будак, за |
| беху кратке.{S} Радоје обеси тада један фењер на чакљу, па присветли.</p> <p>— Мртвачки сандук! |
| еживаре, за опште ствари.{S} Оне су као фењер обешен позади лађе који осветљава пређени пут, а |
| идрваца, обилази варош и пали општинске фењере, истакнуте на тробојним дирецима по ћошковима.{S |
| на завесом од тула; видели се калупи од фесова, разне кутије са шамијама, вештачким цвећем, бон |
| мана стајало је попрсје Вука Караџића с фесом на глави.{S} Десно од ормана, на сточићу уметничк |
| нима што су били дискретно спуштени и с фигурама купидона који држе венце испод прозора, овај ј |
| горе.{S} Из немачког језика, земљописа, физике, историје имао је врло добре оцене, али је у ост |
| осећање него на разум.{S} Иде се чак до физике, појављују се гледишта која, ако се усвоје, прет |
| и.{S} Од интелигенције, све неке стране физиономије.{S} Кога и позна, чини јој се далек, хладан |
| је челични хук шиваће машине, студирао физиономије трговачких помоћника који су доносили робу |
| ојци, њега је обузимала нека чар, скоро физичка, и он је терао пером, као да броди морем начиње |
| ише њена уста.{S} Она осети бол, готово физички, онај исти који је осетила кад јој је узео први |
| ти пажњу.{S} Она позна да је то државни фијакер по кочијашу, који је носио униформу састављену |
| нису у стању да се одрекну ни државног фијакера!</p> <p>Али младој бунтовници беше спремљено ј |
| шав на власт, провезу преко Теразија на фијакеру, који називају интовом.{S} Ови млади људи једу |
| јама, вештачким цвећем, бонбоном.{S} На фијокама испод њих примећивали се натписи за лорбер, ни |
| је рукама могао зграбити.</p> <p>Отвори фијоку од стола и поче бацати што год му дође под руку. |
| е прогнанства прелазило је у неку врсту фикс-идеје, море, мучног лудила.{S} Осећао се истрошен, |
| листове неуморно.{S} Опијао се њиховим фикцијама, пио и даље тај опасни напитак који му је уби |
| ови покрет да би га могао сузбијати.{S} Филозофи изилазе из леденог облака својих формула, крха |
| и разнолика опажања, и уживао страсно у филозофским проблемима.{S} Култура му се нудила на свак |
| оспођица нема ништа против? — уздржа се философ свечано.</p> <p>— Шта могу имати против! — клик |
| лекар који има да постави диагнозу, као философ који се користи туђим искуством.{S} Тај човек ј |
| ије жао овако лепог дана? — одговори му философ. — Књига природе је широм отворена, хајде у при |
| " /> Огиста Конта и осталих природњака, философа и математичара, на основу којих је хтео решити |
| ">in </foreign>, он је себе посветио за философа.{S} Зато је сматран за смешног, и ако их је би |
| н и Декарт.{S} Један од озбиљних млађих философа прокламује да разум даје само карикатуру ствар |
| ти и Зарија Ристић, следбеник класичних философа и нуди на продају свешчице својих <hi>Гром-мис |
| едности.{S} Нарочито није марио немачке философе.</p> <p>— Њихова се наука састоји — тврдио је |
| природне законе тако силно да је његова философија изгледала као последња реч науке.{S} Дарвин |
| мљи, Хорацио, о којима нема појма твоја философија".{S} Ма колико да му је ова нова критика поз |
| ања — објашњавао је разлог што су зрнца философије дошла на та непосвећена места, смешећи се ка |
| .{S} Дивно је чудо било што поред своје философије није већ умро од глади.{S} Свој позив је схв |
| Он је ватрени присталица позитивистичке философије.{S} Он примењује њено материјалистичко схват |
| и се потпуно на гледиште позитивистичке философије.{S} Пронашао је библиотеку, израдио кредит к |
| } И уверени присталица материјалистичке философије претварао се у нежног љубавника: у његовим г |
| остао убеђен у теорије материјалистичке философије; дивље мржње његових другова на <hi>постојећ |
| е Илић у себи.</p> <p>Он је био студент философије, врло <pb n="2" /> висок, готово џигљав, али |
| никаквог искуства о свету и примењеној философији.{S} И он је личио на оног класичног магарца |
| — Ја сам решио свој живот размишљањем, философијом, па ме они нису ни исхранили...</p> <p>— Мо |
| еш се, бога ти, зевзечити са том твојом философијом!</p> <p>— Зевзечи се сама! — викнуо би проф |
| саветује да продужим школу и ступим на философију.{S} Ја сам се решила.{S} Девојачка школа не |
| је заиста добро угрејан.{S} Још је више философирао него по обичају.{S} Скакао је с предмета на |
| цркви са г. Чедомиром Илићем, свршеним философом.{S} Честитамо младенцима.</quote> <pb n="225" |
| чекаш, гладан и жедан, награду за твоје философске спекулације, а око тебе диже се вихор, заузе |
| итао на глас стихове, предајући се чару философске поезије Његошеве.{S} Кад би пак био рђаве во |
| схватао на старински начин.{S} За њега философски системи нису имали вредности.{S} Нарочито ни |
| ="179" /> крмачама, и наби на очи доста фин цвикер.{S} Он је метао те наочари кадгод је имао по |
| а то је требало извршити две три велике финансијске операције.{S} Нашло се људи доиста озбиљних |
| истакне своје <hi>отлично</hi> порекло, фине манире, да покаже како је права срећа за земљу и М |
| у виду танке, прозрачне измаглице, као фине свиле, која је благо и видљиво дрхтала.{S} Плаве б |
| ију, и обујме нас тек кад нас, као неко фино вино, преваре својом лакоћом и сласти, па опију бл |
| <pb n="151" /> укуса што нам долази са финог и деликатног Запада.</p> <p>Млади студент корачао |
| шта не свраћа пролазнику пажњу на њега: фирма ни модел робе што се ту може наћи.{S} Али они рад |
| а је да новац лежи зазидан у темеље.{S} Фирма за машине даје ми повољне услове.{S} Држава има р |
| остало у публици, сигурније него да је фирма протоколисана код суда.</p> <p>У чокалиници се жи |
| сале за забаве, заступао једну мађарску фирму пољопривредних справа, уређивао варошки парк, кал |
| рговина, с двокрилним вратима, обојеним фирнаезом, са два велика прозора, пуна шољица, кутија о |
| о непажљив кад професор предаје и лепио фишеке од хартије по таваници учионице.{S} Најзад га ис |
| и један сточић, препун четака, четкица, флакона, кутијица, укосница, осталих дрангулија разног |
| вања у Врњце и Абацију, он је заједно с Фламарионом посећивао месец, звезде, целе сунчане систе |
| .{S} На само њено име, обузимао га неки флуид, сладак и тежак; у глави му се бркало, срце готов |
| аткише, почев од најфинијег швајцарског фондана, па до најпростијег турског суџука.</p> <p>Отка |
| оју је отуда добио и кредитом од Управе Фондова сазида лепу кућу у једној од главних улица.{S} |
| лико уздаха око плаћања дуга код Управе Фондова, пореза, осигурања од пожара, сталних оправки и |
| средином улице, носио на глави трубу од фонографа и певао колико га грло доноси једну орфеумску |
| у социјалистичке идеје, у борбу против формалистичког друштва, где диплома замењује таленат, г |
| леопатра, која је <pb n="118" /> волела формалности, добар тон, устручавање и <hi>ноблесу</hi>. |
| ог дана досади, он оде у суд, сврши све формалности око преноса наследства на своју сестру, не |
| лазила чешће преко дана, кријући се тек форме ради.{S} Из вароши се доносиле трубе платна, разн |
| незадовољству узорану њиву, и народ се формира, готово као један човек, у једну странку, која |
| елики цвет... на железничкој станици се формирао један воз... ја бејах готов, и ја те позвах.</ |
| ања, скиде свој шешир који је већ губио форму.{S} Вишњине дотле безизразне очи запалише се од з |
| лозофи изилазе из леденог облака својих формула, крхају баријере које деле науку од живота, лит |
| амо у кошуљи.{S} Носила је један велики формулар и молила га да јој то испуни, јер, каже, жанда |
| озитивизма изгледала да се отима свакој формули, да је пуна релативности, анархизма и вртоглави |
| ла се и допуштала своме пријатељу да он формулише оно што је хтела рећи.{S} Да би пак утишала с |
| ари господин би се извалио поребарке на фотељу, пушио и очекивао кафу.{S} Понекад би читао нови |
| ране.{S} На њему се усправљало неколико фотографија у раму од сламе.{S} Ту је лежао још један а |
| ке израде, налазила се у златном оквиру фотографија црногорског кнеза са својеручним потписом.{ |
| шта — и бацао је белешке, писма, књиге, фотографије.</p> <p>Уставио се тек кад му рука дирну не |
| шеталишним јунацима.</p> <p>Код једног фотографског излога спази Лазаревићеву како му иде у су |
| пства његова.</p> <p>Он је био пун ових фраза.{S} Девојка га је слушала погледом зачуђеним, наи |
| ство и глупост.</p> <pb n="285" /> <p>— Фразе!</p> <p>— И фразе су нешто кад су тачне.{S} Ти се |
| аду.{S} Истина, Радоје није знао звонке фразе, његов говор није био окићен социолошким и економ |
| ављала, све је разумевала боље народске фразе где се не говори непосредно, обиграва се око ства |
| чито га избегавала, правила двосмислене фразе, стављајући му до знања да ће га одати.{S} Кад би |
| тајна удружења, учио на памет поједине фразе, зурио дубоко у ноћ у неподгрејаном и полуосветље |
| > <pb n="285" /> <p>— Фразе!</p> <p>— И фразе су нешто кад су тачне.{S} Ти се појављујеш међу н |
| ајући се ћерци додао је:</p> <p>— А ти, фрајла, остави се Београда у Чачку.</p> <p>По вечери, В |
| зма, а ако се образује коалиција, свака фракција експлоатише у своју корист парламентарну свемо |
| а ти се донесе.</p> <p>— Ја не могу ове француске сплачине, ако ти можеш — одговарала му је мла |
| није укидање свих принципа јеванђеља и француске револуције?{S} Поред борбе за опстанак и свео |
| , да прекрати време кад остане сама.{S} Француски језик није марила, француску кујну још мање.{ |
| да живи.</p> <p>— Је ли, зете, ти знаш француски... — приметила би му тада ташта. — Што не поч |
| е сама.{S} Француски језик није марила, француску кујну још мање.{S} Пасуљ са пастрмом био је с |
| е хтела да чује за Париз.</p> <p>— Ја у Француску? — викнула је кад јој је муж поменуо пут. — Ж |
| око панораме коју је правио у кутији за фул, био непажљив кад професор предаје и лепио фишеке о |
| , укрштају и изопачавају, место да врше функцију прописану законом.{S} Отуд долази стална помет |
| дина, ћерком једног поштара.{S} Баш одмâх после његове свадбе удари нови државни друм преко њег |
| вој начин, је ли тако?{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!{S} Хоћеш ракије?</p> <p>Илић није пио то пиће.{S} А |
| ац на свој начин, је ли тако?{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!{S} Хоћеш ракије?</p> <p>Илић није пио то пић |
| погорелац на свој начин, је ли тако?{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!{S} Хоћеш ракије?</p> <p>Илић није пио |
| > <p>Бела се церила ђаволасто.</p> <p>— Хај’те горе, на послужење — додаде госпођа. — Само, ник |
| га газда-Митар опомену:</p> <p>— Хајд', хајд', синовче; не губи времена.</p> <p>Па обраћајући с |
| ржа да га газда-Митар опомену:</p> <p>— Хајд', хајд', синовче; не губи времена.</p> <p>Па обраћ |
| соф. — Књига природе је широм отворена, хајде у природу!</p> <p>Чедомир, као добар Словен, прим |
| кад се има седамнаест година.</p> <p>— Хајде, испрати нас донекле, — чаврљала је рођака. — Не |
| ма нових дана и готово јој хтеде рећи: „Хајде, срећна душо, поново у тих живот одакле си и дошл |
| као жена:</p> <p>— Куд си пошла?...{S} Хајдемо негде заједно!{S} Имам много ствари да ти кажем |
| нику у дворишту изби три сата.</p> <p>— Хајдемо у библиотеку! —рече Илић.</p> <p>— Зар ти није |
| опет Морава, осветљена сунцем.</p> <p>— Хајдемо, Вишња! — зашкрипа младићев глас с дна груди.</ |
| } Она се диже нехотице и рече:</p> <p>— Хајдемо у варош.{S} Доцкан је.</p> </div> <div type="ch |
| је позивао такође:</p> <p>— Хајдете... хајдете.{S} Да вам покажем бразилијанску марку што сам |
| p>Младен га је позивао такође:</p> <p>— Хајдете... хајдете.{S} Да вам покажем бразилијанску мар |
| се није задржао у Повлену, у намери да хајдукује, али се ту оженио и окућио.{S} Илићев деда, к |
| стално незадовољство, грабеж, отимање, хајдучија, одсуство здравог морала, расуло и нерад, то |
| ије се пла̑ве длакава, лепљива уста.{S} Хајдучка трава диже скромно свој велики бео цвет.{S} Љу |
| а се као талас по њеним раменима.{S} Из хаљина у нереду провиривало је румено и бело грло.{S} Р |
| ела њена млада снага отисну се на њеним хаљинама.{S} Њен природан струк, неизмучен мидером, зат |
| та и дијамантску грану.{S} Деци је шила хаљине најскупља шваља у вароши.{S} Сваке <hi>сезоне</h |
| ри се много.{S} Госпође носе дуго своје хаљине.{S} Понекад се иде у позориште, кад оно у свом п |
| Ветар се играо са скутовима њене кратке хаљине и откривао ногу до колена, ногу младу, а развије |
| амој колико га мрзи.{S} Један крај њене хаљине био се откопчао, те се видело парче белог веза н |
| } И заронивши главу у крајеве девојкине хаљине, загрца:</p> <p>— Опрости, опрости Вишња.{S} Ја |
| иде у сусрет.{S} Она је била обучена у хаљине затворено плаве боје, чији је озбиљан крој долик |
| својој жени и најстаријој кћери штоф за хаљину из Београда; штоф је морао бити по најновијој мо |
| заповедало је сад њоме, и она раскопча хаљину до дна.</p> <p>Гомила разних осећања испуњавала |
| и.</p> <p>Једним покретом збаци са себе хаљину.</p> <p>Пред огледалом је стајала Вишња у ноћној |
| звонким прапорцима, скупоцен шешир или хаљину у моди.{S} Бела није никад осетила муку од матер |
| рече весело, као да је наручивала нову хаљину:</p> <p>— Нека сте благословена, децо моја.{S} Ј |
| совник и ланац, мајка јој наручила дугу хаљину; из суседства је добијала колача, разног цвећа.< |
| Било је још рано.{S} Обуче своју собну хаљину, подиже један крај од завесе, и посади се крај п |
| > претци његове мајке, ћерке цинцарина, ханџије на цариградском друму, који се доцније обогатио |
| {S} Изгледа као да идемо у сусрет новог хаоса.{S} Шта се дешава међу математичарима, Илић је мо |
| hi> паде под стечај, а Радоја стрпаше у хапс.{S} Он се оправда.{S} Разлог је био прост; брана и |
| у иностранство, сваковрсним неправдама, хапшењима и осудама на смрт.</p> <p>Млади човек погледа |
| му се није допадало, све што је кварило хармонију његове идеалне жене.{S} Тако је гледао у врх |
| неком концерту, где хиљаде пријатних и хармоничних гласова звоне око нас.</p> <p>Бела је стоја |
| ивом травом, разлупаним кантама, трулим хартијама и осталим сметлиштем које је град избацивао н |
| дебљала, удвајала се, одлепљивала се са хартије, играла.</p> <p>— Бедник! — оте јој се узвик.</ |
| кад професор предаје и лепио фишеке од хартије по таваници учионице.{S} Најзад га истераше из |
| има дакле сигурне доказе... те поређане хартије, ту архиву, већ велику.{S} И уверени присталица |
| нца играо се око гирланда од разнобојне хартије, којим је калфа украсио таваницу.</p> <p>Лазаре |
| еви раја.{S} Он је брижљиво остављао те хартије у дно свог ђачког сандука, поређане хронолошким |
| касе један свежањ старинске неранџасте хартије, шпартане зеленим уским квадратима, скину са об |
| ано...</p> <p>И пружи му једно парченце хартије које није било веће од цигар-папира.</p> <p>— П |
| где диплома замењује таленат, где парче хартије вреди више него глава.{S} Те су је теорије храб |
| а завапи гласно.</p> <p>— Имате ли мало хартије?{S} Треба ми за потпалу? — изненади га један гл |
| олазили, а перо је висило непомично над хартијом.{S} Његове мисли се бркале. <pb n="294" /> Чин |
| о, у истом бакалском коферту, с рапавом хартијом, по којој се проливало мастило.{S} Ах, та писм |
| S} Око ваге, прекривене плавом, дебелом хартијом, били су наслагани црни тегови до сто кила, ка |
| S} Зидови су били тапетовани оранџастом хартијом, по којој је насликано неко фантастично биље, |
| чкој соби његове жене.</p> <p>Исекао је хартију на полутабаке, начинио превоје за исправке, умо |
| стајкујући на свакој речи — да смо сви, хвала Богу здраво и добро, да јој исто од Бога желимо.{ |
| т хиљада пара? </p> <p>— Па имамо кућу, хвала Богу — умешала се мајка.</p> <p>Млади човек није |
| е Симић, секретар суда.{S} Била је пуна хвале за младог чиновника.{S} Тако исто и сестра.{S} Са |
| одавао је други — а гле ти сад чуда!{S} Хвалимо те, Господе, велика су дјела твоја.</p> <p>— Са |
| , као заставу, брисао нос на сав глас и хвалио одличну кујну своје жене.{S} Кад би му, и поред |
| е који по уредби нису били обавезни.{S} Хватала је прибелешке.{S} Није разумевала многе ствари. |
| ви јој је било празно.{S} На очи јој се хватала магла.{S} Виде како се шешир скину.{S} Још једа |
| вајало, живот се обнављао, на ранама се хватали ожиљци.</p> <p>— Добро, да идемо — приста Вишња |
| ачи се враћали у град.{S} Између дрвећа хватао се дуг и весео летњи сумрак у виду танке, прозра |
| н дремао у својој кућици, вртио репом и хватао устима муве.{S} Даље, преко разноврсних кровова |
| ам цемент и камен, темељ широк неколико хвати, а врх од зида као колски пут.</p> <pb n="229" /> |
| рка, Кеплера, Њутона, Галилеа, Дрепера, Хемхолца, Спенсера, Ренана, Герхарта, Ампера, <pb n="25 |
| но осетио би да га нешто вуче к њој.{S} Хиљада ствари, блиских тој девојци, изашле би му пред о |
| е прекину</p> <p>— А откуд теби и десет хиљада пара? </p> <p>— Па имамо кућу, хвала Богу — умеш |
| стра.{S} Само, рекле су му, тражи десет хиљада динара мираза.</p> <p>— Ништа мање! — подсмехнуо |
| о је велика рента, као мираз од педесет хиљада — говорила му је самоуверено.</p> <p>Тако сад Ил |
| Међутим, ми смо за народне масе везани хиљадама многостручних задатака. <pb n="33" /> Отворимо |
| S} Око младића се дизале <pb n="231" /> хиљаде руку, само његове беху као привезане; цела варош |
| ке тице из пепела.{S} Боле (!дуго о) га хиљаде игала душевног нестрпљења.{S} Није знао шта да р |
| ад је, леп је, образован, има плате две хиљаде, отвориће адвокатску канцеларију...</p> <p>Илић |
| се да присуствујем. неком концерту, где хиљаде пријатних и хармоничних гласова звоне око нас.</ |
| ше целу варош.{S} Међутим, она нам нуди хиљаде руку, да нам олакша борбу за насушни хлеб.{S} Ев |
| .{S} Оне му полете, без размишљања, али хиљаде невидљивих препрека спречава њихов лет и оне ће |
| у клисури надзиравао раднике, гледајући хиљаде њихових црнпурастих, замахнутих руку, он је виде |
| лице у тог човека, али би га познала у хиљаду других по првој ситници.{S} Окрену се око себе.{ |
| ој власти.{S} Брак ствара од људи силом хипокрите, установљава једну врсту ропства.{S} Идеална |
| Вишњино, почивало на мермерном столу у хируршкој дворани београдске болнице.{S} Једна млада, х |
| ено, по Палилули и Енглезовцу, с каквом хистеричном газдарицом.{S} Обележени овим врелим гвожђе |
| р је ишао брзо, не знајући ни сам зашто хита.{S} Свет му је сметао, те сиђе с тротоара.{S} Око |
| Из ње су светлеле, као две звезде, две хитре зенице, које нису биле тачно заокругљене, већ као |
| величанствен ватромет.{S} Аница потрча хитро да поврати своју другарицу.{S} Али, на пола собе, |
| има.{S} Ствари око њих бацале су велики хлад.{S} Девојка обори главу, и посматраше дуго своју с |
| ситница, домаћих успомена и дрангулија, хладан као дућан с намештајем.{S} Вешт посматрач би по |
| је.{S} Кога и позна, чини јој се далек, хладан, као окаменотина.{S} Ено Гаврила Петровића, вуче |
| ам, брак је на првом месту акт озбиљан, хладан, срачунат да се прими онолико колико се даје...{ |
| кљуну према њему.{S} Како је млака вода хладила ватру њених руку, како је поветарац дувао свеж |
| четци кајања, нека необјашњива бојазан, хладна као језа.</p> <p>— Свуда!{S} Свуда... само не у |
| могла брже, па се онда свуче и леже.{S} Хладна постеља јој је пријала угодно.{S} У њеној глави, |
| оје допуштају да се задиркују.</p> <p>— Хладна је као тестија! — рекао је о њој једном неко иза |
| ао човека.</p> <p>Код куће ју је чекала хладна вечера и љута газдарица.</p> <p>— Није лепо да с |
| гарицу; брзо се трже, њена рука била је хладна као мртва.{S} Он је поново прихвати и принесе је |
| п, они знају већ вештину опортунитета и хладне крпе за угрејана чела.</p> <p>То је била соба си |
| ући то буђење свога села, она покуша да хладније мисли о свом узбуђењу.</p> <p>— Откуд овај сан |
| о свет.</p> <p>Девојка поче да размишља хладније.</p> <p>— Ја сам била неправична према њему.{S |
| т и изабраног мужа; чекала их стрпљиво, хладно, као да није жена.</p> <p>Било је пролеће кад је |
| но, пуним срцем.{S} Сад пак, примала је хладно те изливе паланачких симпатија.{S} Приговарала ј |
| " /> <p>Вишња се стресе.{S} Било јој је хладно.{S} Пребаци један шал и посади се опет крај проз |
| н јој предаде шешир врло учтиво, и рече хладно, готово опоро:</p> <p>— Хоћемо ли да се вратимо? |
| 98" /> <p>— Слушај, Клеопатра — примети хладно Матовић. — Брак треба да је резултат слободног р |
| о неколико дана.{S} Гледају једно друго хладно као сто, као столицу.{S} Једном нису читав месец |
| јој се да је нешто прати у стопу, нешто хладно дува за њен врат и један тајанствен глас јој шап |
| >Уставио се тек кад му рука дирну нешто хладно.{S} То беше револвер, онај исти што га је некад |
| у за нечим потпуним, савршеним, која би хладном мислиоцу била одмах апсурд, а која је њему изгл |
| уво и топло сунце које претходи јесењој хладноћи и влази.{S} Једна камара неисечених дрва рогуш |
| зелене свиле, разливала је са̑но своју хладну светлост по интимном намештају супружанске собе. |
| у своју собу и зарони зајапурено лице у хладовите јастуке своје постеље.</p> <p>Младић је дизао |
| чини да нешто живи ту у лози, у влажном хладу лозиног зеленила, и да је гледа, <pb n="222" /> п |
| олеће рано,</l> <l>То је било у брезову хладу,</l> <l>Имала си срце насмејано,</l> <l>И главу с |
| оведа.{S} Сели су у јечам и ужинали.{S} Хлеб је био мек, сир диван, а апетит одличан; слатко је |
| дотле?</p> <p>— Једи задовољно државни хлеб.</p> <p>— Ти ми се ругаш?</p> <p>— Не, Илићу.{S} К |
| ало за оскудицу, боре се сад за насушни хлеб.{S} Општа чама, вечито јадиковање, стално незадово |
| а душа не оде даље од бриге за насушни хлеб и државни порез.</p> <pb n="142" /> <p>Њу пак, оду |
| де руку, да нам олакша борбу за насушни хлеб.{S} Ево овде у равници, где се киша очекује као бл |
| арош живахну.{S} Хлебарнице почеше пећи хлеб два пут дневно.{S} Печење је мирисало по старински |
| ао вино.{S} И мириси су разни: на печен хлеб, на јагоде, на младост.{S} Кад планински ветар дух |
| се бори из дана у дан за комад насушног хлеба, те га је та борба изоштравала, док његова деца д |
| школу, постане свој човек, добије парче хлеба, па нек узме Белу, ако хоће... ја ћу му први чест |
| вала, док његова деца добијају то парче хлеба без борбе, те своју слободу употребљавају на свој |
| о време, Бог те видео, кад и ја не могу хлеба да зарадим!</p> <p>— Онда ћу ја у село за воденич |
| ; у пекарници на крају вароши купили су хлеба и сира. <pb n="302" /> На једном брдашцу отац му |
| ничка. <pb n="176" /> Варош живахну.{S} Хлебарнице почеше пећи хлеб два пут дневно.{S} Печење ј |
| ожена је чинија обичног сира и неколико хлебова од гроша.{S} Тај дућан је београдски специјалит |
| кући, гром вас спалио... од човека кога хлебом хранимо...</p> <p>— Мама! — умеша се Бела енерги |
| италан интерес.{S} Брига за свакидашњим хлебом господари над сваком другом бригом код највећег |
| оким чизмама на ногама. — Еј, Милисаве, ходи да ти представим моју најмилију другарицу...</p> < |
| а, певушећи своју омиљену песму: „Сунце ходи и заходи, а у мојој је изби тамно!...“</p> <p>Поне |
| о на веру.{S} Могло се ићи из ходника у ходник, из слушаонице у слушаоницу, с предавања на пред |
| ара и давао на веру.{S} Могло се ићи из ходника у ходник, из слушаонице у слушаоницу, с предава |
| урношћу.</p> <p>То је била собица у дну ходника, окренута у башту.{S} Зидови су били тапетовани |
| љан крој доликовао лепо њеном одмереном ходу.{S} Два прамена златне косе вирила су испод просто |
| ој управи.{S} Ако је скупштинска већина хомогена, иде се до отвореног деспотизма, а ако се обра |
| — рече им Милева једно вече. — Мешовити хор <hi>Љубићске Виле</hi> приређује у очи Ивањдана изл |
| ствари <pb n="297" /> на небу и земљи, Хорацио, о којима нема појма твоја философија".{S} Ма к |
| м чист ваздух, шуму, свој народ, велике хоризонте, природу једном речи.</p> <p>Радоју се свиде |
| есту, зашто ићи даље и питати несигурне хоризонте за нечим што више није наше?{S} Зашто пустити |
| застаните на путу еманципације!{S} Ваши хоризонти остаће тесни, ваша схватања плитка.{S} Треба |
| вудала по широком кориту и губила се на хоризонту као разастрто платно од сребра.</p> <p>— Погл |
| лижњим фабрикама палиле су се лампе.{S} Хорови жаба звонили су уједначено кроз вечерњу тишину.{ |
| споменика, деловође варошких читаоница, хоровође певачких дружина.</p> <p>У чаршији се говорило |
| т Бели.{S} Чедомир натуче шешир на очи, хотећи да одагна ова привиђења.</p> <p>— Матовић ће има |
| осам испита на врату.{S} Глава ми бучи, хоће да прсне.</p> <p>— Знам, знам.{S} Ја мислим на тво |
| поново.</p> <p>— Три дана нам говори да хоће да се убије — умеша се један надничар са самаром п |
| у у тренутцима живости изгледале као да хоће да искоче из главе, обучен нешто немарно, са крава |
| ако обе слепочнице, које су биле као да хоће да прсну, а прстима затеже косу тако да осети како |
| припрема.{S} Она није довољна жени која хоће да буде на висини свога времена — одговори Вишња и |
| хену... испросио Швабицу.{S} Тетка-Ката хоће да се изеде од муке.</p> <p>— Што је узео Швабицу? |
| вољи, излазити куд хоће, враћати се кад хоће.{S} Није се морала више бојати својих наставница.{ |
| свој живот по својој вољи, излазити куд хоће, враћати се кад хоће.{S} Није се морала више бојат |
| а...</p> <p>— Времена се мењају.{S} Све хоће да је модерно...{S} Дакле, ти кажеш да причекају?< |
| волели, претпостављали су девојке које хоће да се шале, које допуштају да се задиркују.</p> <p |
| ој велику дињу. — Дао Бог па родиле, те хоће да и ти окусиш... „Знам, вели, да их се Вишња заже |
| ељу, а младост кратка.</p> <p>— Срце ми хоће апстракт и апсурд, моја мисао недостижне висине... |
| ђаво разумеде младића.{S} Помисли да он хоће да каже како не двоји брак од љубави, или тако неш |
| ема себи самом на крају крајева, јер он хоће живот пун, велики, али чист, јасан, без утишавања |
| осматра њу и њен венац са жаљењем и као хоће да јој каже:</p> <p>— Тако ћеш и ти свенути, неуда |
| ћ се седне у клупу, професор говори, ко хоће да бележи, он бележи, а ко неће, онда то толико.</ |
| бије парче хлеба, па нек узме Белу, ако хоће... ја ћу му први честитати.</p> <p>— А дотле?</p> |
| изопачи праве дечје наклоности.{S} Ако хоће да учи школу, нека учи, а ако неће, значи да није |
| ела је сад имала киселих паприка колико хоће, али, пренета у ситне интриге удатих другарица, за |
| , и рече хладно, готово опоро:</p> <p>— Хоћемо ли да се вратимо?</p> <p>— Зашто? — чудила се Ви |
| — примети она. — Склонимо се негде, ако хоћете... под какво дрво, у ону кућу у врх пута? ---—</ |
| ин, је ли тако?{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!{S} Хоћеш ракије?</p> <p>Илић није пио то пиће.{S} Али прис |
| варног.{S} Само илузије, само снови.{S} Хоћеш ли још један полић?{S} Продао сам неке старе пант |
| >— Којешта.{S} Бар смисли шта хоћеш.{S} Хоћеш ли да будеш виђен?{S} Онда критикуј туђа дела, не |
| ци!{S} На кога се метну, несрећнице?{S} Хоћеш ли да свет показује прстом на тебе, луди створе?< |
| купштина у Београду — рече јој Аница. — Хоћеш ли да идемо?</p> <p>Тада се и по четврти пут глог |
| <p>— Је ли, тата — прекиде га Младен — хоћеш ли и ти постати министар?</p> <p>— Зини да ти каж |
| неко надземаљско задовољство.</p> <p>— Хоћеш ли да будеш моја жена? — упитао је он.</p> <p>Њен |
| /p> <p>— Врућина ми је, мајко.</p> <p>— Хоћеш ли слатко и воду?{S} Сад је девојка дошла са буна |
| тек:</p> <p>— Куда ћемо?</p> <p>— Куда хоћеш — одговори она нешто рапавим гласом.{S} Затим дод |
| ам прошла кроз твоје доба.</p> <p>— Шта хоћеш тиме да кажеш?</p> <p>— Ти си лутала по Београду, |
| 170" /> <p>— Којешта.{S} Бар смисли шта хоћеш.{S} Хоћеш ли да будеш виђен?{S} Онда критикуј туђ |
| мо оружати „знањем целе епохе“, како ти хоћеш.{S} Морамо се задовољити мањим.{S} То знање према |
| ерам кола треће класе.</p> <p>— Ако пак хоћеш да будеш задовољан — продужи Ристић — онда мораш |
| рећи само теби... да ти кажем, ето ако хоћеш... колико сам ниско пао, најзад.</p> <p>Девојка п |
| ну;</p> <p>— Не знам.{S} Назови ме како хоћеш.{S} Измењао сам све идеје.{S} Више немам никаквог |
| атерија, енергија.</p> <p>— Назови како хоћеш — једва чујно прошапта девојка — али ја осећам не |
| твари?</p> <p>— Има старог мебла колико хоћеш, труне ми горе на тавану!</p> <p>Тако би и урађен |
| .{S} Она се не врати, ма је звао колико хоћеш.{S} Просто: пиши пропало.</p> <pb n="252" /> <p>— |
| А ја хоћу да се образујем до краја.{S} Хоћу да будем на висини времена у којем живим.</p> <p>К |
| и то време, да се не живи тако брзо.{S} Хоћу да грицкам полако <pb n="242" /> своју срећу, живо |
| едомир. — Он се тек пење врхунцу.{S} Ја хоћу да он буде вредан...</p> <p>— Пуста жеља!{S} Јер с |
| ти шта је вредео наш живот.</p> <p>— Ја хоћу најпре да учиним све што могу други.{S} Оно после. |
| загонетно.{S} Она признаде:</p> <p>— Ја хоћу да се образујем потпуно, до краја, систематски.{S} |
| позитивна знања модерној жени.{S} А ја хоћу да се образујем до краја.{S} Хоћу да будем на виси |
| шњи глас му је довикивао:</p> <p>— Буди храбар.{S} Ради.{S} Реши се.{S} Не клони.</p> <pb n="16 |
| ди више него глава.{S} Те су је теорије храбриле, подизале, одушевљавале.{S} Она је веровала у |
| ла да остаје сама са својим мислима.{S} Храбро је сносила садашњост и чекала нешто друго... буд |
| е тесни, ваша схватања плитка.{S} Треба храбро поћи ка идеалу нове жене, јер нама требају жене |
| дност у људском смислу речи.</p> <p>Ова храброст не потраја дуго.{S} Он виде да би му од рукопи |
| е да ће се сакрити.{S} Подржавала ју је храброст лопова, заносила ју је носталгија робијаша кој |
| — како су звали то одељење — скупи сву храброст, закуца на врата и преда се тој голицавој дрхт |
| Да ли покуша да га спречи и да му улије храбрости, кад му примети:</p> <p>— Ти претерујеш.{S} Т |
| еданпут дође тренутак кад се мора имати храбрости и прекинути на кратко са свим маштаријама.</p |
| зиграна.{S} Трговци су се уселили у њен храм.{S} Јавну реч је заглушило пиљарско <hi>ко да̑ виш |
| раскеву, која је имала шеснаест година, храмала на леву ногу и којој су њено необично име — име |
| да уста, заборављала на своју сакатост, храмала око студента, пљескала рукама, пуцала прстима и |
| га није видела, ишла је оборене главе и храмала јаче него икад.{S} Дотле су пркосили једно друг |
| то најбоља кондиција у Београду: стан, храна, пријатељство великог човека и нешто у готову!{S} |
| на за другом популације које је планета хранила.{S} Наука је одредила свакој звезди своје место |
| шко.{S} Становали су под једним кровом, хранили се за истом трпезом.{S} Поред тога, Бела није н |
| ром вас спалио... од човека кога хлебом хранимо...</p> <p>— Мама! — умеша се Бела енергичније.< |
| н трошак и по коју књигу. <pb n="84" /> Хранио се на кредит, до бољег времена, где и раније.{S} |
| угова, Ужичани и Црногорци, с којима се хранио.{S} Они су ишли у гомили, грајали и препирали се |
| иде плата, није много али колико да се храниш.{S} А занатлија?{S} Рано се дигни, доцно лежи, а |
| елим, да му кажем нек долази код нас на храну.{S} Њему ће се познати, а нама је свеједно: куд ј |
| мну: страшна је тада, риче, бесни, ваља храстове, односи ћуприје, <pb n="213" /> рије њиве.{S} |
| по целе ноћи није могао заспати.{S} Реч Христова врзла му се по памети:</p> <p>— Жено, шта има |
| у коју је волео.{S} Он је био добар као Христос, а мало је људи _ко]и су починили толико зла св |
| тихети да природне науке побијају науку хришћанску.</p> <p>Његов отац, кујунџија Марко, јако се |
| уметничком певању, и, да је хтео мењати хришћанство, он би место крста набио на олтар гуњ и опа |
| Нећу да ми се свет смеје: хрома млада, хрома млада! — говорила је девојка мајци гласом у којем |
| ани београдске болнице.{S} Једна млада, хрома жена успротивила се излишној секцији коју је зако |
| ања.</p> <p>— Нећу да ми се свет смеје: хрома млада, хрома млада! — говорила је девојка мајци г |
| иња један недостатак. „Он сиромах, а ја хрома!“ — мислила је и веровала да су тако равни једно |
| та, и, поклецнувши само једанпут својом хромом ногом, већ беше у другој соби. — Што су дивне, с |
| е био тако снажан, да она посрну својом хромом ногом и једва се заустави на половини салона.</p |
| тње блузе, и нежним лицем девојке, чија хромост није допуштала честе изласке на отворено поље и |
| а се и њему допадне, јер је она, својом хромошћу завезана за кућу, сањала често о заљубљеним па |
| ненадно потресена. — Кад је видим онако хрому, мени се срце цепа.{S} Ја бих хтела, опет, да је |
| ије у дно свог ђачког сандука, поређане хронолошким редом; закључавао их по двапут, тресао ката |
| отово осећало у кући.{S} Млади човек не хте покварити ово присно весеље дома, који је последњих |
| о сама љубав.{S} Хтеде утешити девојку, хтеде јој дати доказа сигурне будућности.{S} Његов глас |
| о <pb n="153" /> што је свака чежња.{S} Хтеде отпочети присан разговор, упитати своју другарицу |
| .{S} Његов поглед је био сама љубав.{S} Хтеде утешити девојку, хтеде јој дати доказа сигурне бу |
| но своје метално тика-так, така-тик.{S} Хтеде да пробуди Аницу.{S} После се застиде.{S} Како да |
| мрак.</p> <p>Илић угледа ову сенку.{S} Хтеде нешто рећи.{S} Али не могаде.{S} У његовој глави |
| у... ви разумете?</p> <p>— Не разумем — хтеде рећи нови суплент; поклони се и изађе.</p> <p>Гим |
| ољна у сваком случају.</p> <p>Па као да хтеде уверити себе, потврди:</p> <p>— Зашто да не будем |
| рај где би почео нов живот.{S} И као да хтеде остварити овај сан, он се обрати девојци, нежно к |
| инивши десном руком један покрет као да хтеде истргнути нешто. — На сваком кораку, тако рећи, м |
| у кујни.{S} Али овог срећног дана, она хтеде показати томе ђаку да она није мачји кашаљ, да он |
| у је све док се не виде с Кајом.{S} Она хтеде по том да надокнади своју срећу, да види, <pb n=" |
| p> <p>Кад су се пустиле из школе, Вишња хтеде избећи да са Кајом иде кући.{S} Али је она не пус |
| бине девојкине.{S} Он пусти.</p> <p>Кад хтеде да загрли поново тај дивни створ што му се подаје |
| зе, преко ивањског цвећа.</p> <p>Радоје хтеде јаукнути као рањено живинче, али бол девојке коју |
| ије.</p> <pb n="199" /> <p>Матовићка не хтеде наваљивати.{S} Знала је да јој је муж врло тврдог |
| ири с оцем.{S} Врати се у Чачак, али не хтеде продужити школу.</p> <p>— Нећу да будем чиновник |
| ше црне мисли као осице.{S} И као да се хтеде одбранити од њих, он поново обгрли погледом своју |
| а ћеш се удати те зиме.</p> <p>Вишња се хтеде подсмехнути својој другарици, али се не усуди.{S} |
| е оскудице и понижења, те одложи час, и хтеде се вратити.{S} Али га госпођа понуди да се одмори |
| јој заплами образе.{S} Он је поздрави и хтеде проћи.{S} Тада му Вишња приђе, пруживши руку, не |
| нтовним мислима нових дана и готово јој хтеде рећи: „Хајде, срећна душо, поново у тих живот ода |
| ама.{S} Она узбуди цело његово срце, он хтеде заборавити садашњост, притиснути је на груди, рећ |
| S} Нико ме не воли.{S} Са̑м сам.</p> <p>Хтеде још нешто рећи, али осети да му глас дрхти.{S} Је |
| живот, остави све друго.{S} Кад се кола хтедоше кренути, Бела истрча у двориште и стаде преклињ |
| ије осећала пред њим никаквог стида.{S} Хтела је да му се преда одмах, ту, на тој пространој по |
| е у Дунав чинила јој се понова лепа.{S} Хтела ју је поздравити као Бранко: „Београде, мој бели |
| ди њега су били ти напори, ради њега је хтела бити ослобођена жена.{S} Нашто онда еманципација, |
| е и заклони лице оним цветом, као да је хтела сакрити руменило које јој заплами образе.{S} Он ј |
| евојка је грицкала доњу усну, као да је хтела савладати изненадну жалост која је обузе.{S} Млад |
| иши од ње.{S} И млада девојка као да је хтела узети у одбрану свога новог познаника, подиже гла |
| она погледа значајно у Илића као да је хтела сазнати какав су утисак учиниле на њега те речи.< |
| не, није се могла сетити доказа који је хтела навести, збуњивала се и допуштала своме пријатељу |
| } И нашто оно њено подигравање којим је хтела да сакрије своју сакатост пред младићем ?{S} Или |
| послу.{S} Кад јој се није чинило што је хтела, свађала <pb n="128" /> се да се кућа орила од ње |
| ме пријатељу да он формулише оно што је хтела рећи.{S} Да би пак утишала своју савест, радила ј |
| тешке, уочљиве, сваком видне, да их је хтела сакрити; болеле је.{S} И као да се хтела отрести |
| p>Она је погађала његову мисао.{S} Није хтела да га понизи.{S} Она је преклињала...{S} Црте на |
| После се не вратише више.{S} Бела није хтела да чује за Париз.</p> <p>— Ја у Француску? — викн |
| е једног човека кога за живу главу није хтела видети.{S} Ипак, корачала је даље.{S} Надала се д |
| ла од саме себе?{S} Ипак у постељу није хтела ићи.</p> <p>Погледа на сат.{S} Било је још рано.{ |
| тела сакрити; болеле је.{S} И као да се хтела отрести тих осећаја, рече својој другарици;</p> < |
| ако хрому, мени се срце цепа.{S} Ја бих хтела, опет, да је видим срећну, задовољну, збринуту.{S |
| бе, па се заустави код огледала.</p> <p>Хтела је да види на њој самој колико га мрзи.{S} Један |
| јер не зна разлога моме одласку.</p> <p>Хтела му је писати дуго, опширно о себи, о својима, о м |
| , по суседним авлијама, као да су и оне хтеле побећи од куће.{S} У салону су остајали само Бела |
| једну утврђену тачку, као у неки сан, и хтеле рећи:</p> <p>— Да дивног сна!{S} Оставите ме да с |
| што очекујемо од даљег живота, а што би хтели да сазнамо и улепшамо као у бајци.{S} Јесења ноћ |
| дољубе, јер наше време није оно што смо хтели, и ми смо се горко преварили у систем парламентар |
| ан тренутак, чврсто загрљени, као да су хтели задржати срећу коју су нашли.</p> <p>Из трпезариј |
| је то случај у свима покретима, који су хтели употребити ту згодну прилику за свој лични интере |
| неизлечиве болести, па ипак се силило и хтело да сакрије своју немоћ.{S} Упрегнуто <pb n="298" |
| аједно са њом и слику младе Чачанке.{S} Хтео се бацити блатом на све <pb n="112" /> што је прош |
| . — Није то за тебе.{S} Ја то видим.{S} Хтео сам ти то рећи још раније.{S} Али нисам могао да т |
| и.{S} Њена слика му је бунила главу.{S} Хтео је да опет под руком осети њено тело, да се утопи |
| ане.{S} Трудио се да не мисли на њу.{S} Хтео је да је заборави.{S} Њена слика се брисала, срце |
| никад. „Мени треба један искрен друг“ — хтео је рећи — <pb n="73" /> „једна жена као што си ти, |
| 5"> <pb n="162" /> <head>XV</head> <p>— Хтео сам нешто да ти кажем, жено — рече Матовић, спрема |
| зговор живље. — Није ли оно какво си га хтео, за какво си се борио.{S} Убијен је краљ тиранин, |
| добар узор уметничком певању, и, да је хтео мењати хришћанство, он би место крста набио на олт |
| визам оптужује се с много разлога да је хтео претворити свет у огромну, мртву, парну машину, да |
| , баци је у угао иза себе, и, као да је хтео утопити своје мисли, он се предаде загрљају који ј |
| мену и управи поглед прозору, као да је хтео себи дати рачуна где се налази и шта се десило.</p |
| ти; радознало, <pb n="201" /> као да је хтео сазнати како се те ствари догађају.{S} Ослушкивао |
| {S} Био ју је видео на улици, па кад је хтео прићи, она је зауставила неку своју познаницу на п |
| ла ако би пао у туђе руке.{S} Он јој је хтео писати ради себе <pb n="188" /> такође, испричати |
| /></p> <p>у њој звезду пратилицу, он је хтео да она буде једино метеор, који ће се појавити на |
| животом, за животом потпуним.{S} Он је хтео да га види јасно, ту, поред себе, да се сав загњур |
| твари на неразумљив начин.</p> <p>Он је хтео да буде просто мудрац.{S} Своје мисли налазио је ш |
| софа и математичара, на основу којих је хтео решити свој проблем. — Изникнуће ми на врх главе.{ |
| његових противника <pb n="295" /> није хтео читати да не губи време.</p> <p>Међутим, последњих |
| е држао високо своју лепу главу, и није хтео да погледа те одрпанице.{S} Кад би се кола напунил |
| ужа.{S} То му се увртило у главу и није хтео за длаку попустити, као да би се огрешио о један п |
| ешала се мајка.</p> <p>Млади човек није хтео да чује о тој операцији која би га лишила очевине. |
| еђутим, то није било могуће.{S} Он није хтео да склапа озбиљније везе, он није тражио <pb n="11 |
| га је седео Младен, који се никако није хтео скрасити на своме месту; до дечка је била једна бл |
| а...{S} Није довршио реченицу, јер није хтео причати о сиротињи свога оца.{S} Место тога, он је |
| ељима...{S} Теби првој о њој казујем, и хтео бих да знам шта ти о том мислиш?</p> <p>Вишњин пог |
| ако се наљутио због тога на свог сина и хтео га убити.{S} Занат није ишао никако.{S} Јела се ст |
| p> <p>— Залутао сам.{S} Није то што сам хтео.{S} Преварио сам се у Дарвина.{S} Шта ми је требао |
| м.{S} Како се то десило?{S} Ја то нисам хтео.{S} Мене сматрају за мирна човека, али видиш, ја с |
| а писма уверавала у све што је несвесно хтео, што је тражио од живота.{S} Она су му <pb n="91" |
| сине? — викну му стари.</p> <p>— Ја бих хтео да изучим за златара код тебе.</p> <p>— Какав злат |
| троши између два акта који се називају: хтети и моћи.{S} Зашто дакле бити против онога који нам |
| вари догађају.{S} Ослушкивао је челични хук шиваће машине, студирао физиономије трговачких помо |
| супружанске собе.{S} С поља је допирао хук плахе кише.{S} С времена на време млезеви би ударил |
| пљуштала.{S} Са реке је допирао потмуо хук бујице и тежак мирис на одроњену земљу.{S} Грађани, |
| а по славама, правила посете, ступала у хумана друштва, водила политику.{S} Она је волела те из |
| прошлог столећа, заслужују да на њихове хумке долази свет и молитве чита; међу најлепшим именим |
| аче у помрчини давале су утисак гробних хумки.{S} Усамљени пламенови који су се палили по прозо |
| се ниже пада.{S} Калдрма, куће, кровови цаклили су се <pb n="83" /> под усијаним сунцем готово |
| /p> <pb n="215" /> <quote> <l>Колика је царева ливада</l> <l>На њој нема трна ни грмења.</l> <l |
| ом, она је обухватала ове обадве широке царевине мисли и трудила се да их разуме обе и да их по |
| да је ова варош по свом положају, после Цариграда и Неапоља, најлепша на свету, а ја се кладим |
| гове мајке, ћерке цинцарина, ханџије на цариградском друму, који се доцније обогатио, и оца, ро |
| е колико је воли, да јој открије, поред царства мисли, скровиште осећаја.{S} Он је успео да се |
| вот где новац господари свима питањима, царује индивидуализам који руши фамилију, државу, води |
| подсећало на винову лозу, а цветови на цвет од кромпира.{S} Одаја је била тако мала да ју је и |
| ка... <pb n="289" /> ти си имала велики цвет... на железничкој станици се формирао један воз... |
| ешира.{S} У руци је држала један крупан цвет на подугачкој гранчици.</p> <p>Она га спази такође |
| учка трава диже скромно свој велики бео цвет.{S} Љутићи су жути као очи у мачке.{S} На мршавим |
| пада! — рече, најзад, Вишња, и пружи му цвет.</p> <p>Он га узе.{S} Промуца неколико речи захвал |
| је узе и за другу руку.{S} По башти су цветали патлиџани.{S} Рит је био пун зелене трске.{S} Н |
| нце пресијавало се на његовим жутоликим цветићима, нешто свелим.{S} Његова сенка, неправилна и |
| ног цвећа.</p> <p>— Ово ти послала Мила Цветкова — рече јој мајка, показујући јој велику дињу. |
| нински ветар духне из клисуре, облак од цветне прашине дигне се изнад ливаде.{S} Траве полегну. |
| је је лишће подсећало на винову лозу, а цветови на цвет од кромпира.{S} Одаја је била тако мала |
| Она га спази такође и заклони лице оним цветом, као да је хтела сакрити руменило које јој запла |
| и страсно заборавимо као чела на каквом цвету.{S} Вишња је несвесно пила миље из ваздуха тога д |
| а, па чудно одударала од свежег пољског цвећа.{S} Вишњи се учини да нешто живи ту у лози, у вла |
| у очи Ивањдана излет на брање ивањског цвећа.{S} Да пустиш, тето, Вишњу са мном?</p> <p>— Не б |
| еко образа, преко блузе, преко ивањског цвећа.</p> <p>Радоје хтеде јаукнути као рањено живинче, |
| бледе, уздржљиве, свете боје у ивањског цвећа... да ли има шта умилније од његова венца!</p> <p |
| из суседства је добијала колача, разног цвећа.</p> <p>— Ово ти послала Мила Цветкова — рече јој |
| оста сама.{S} Беше набрала пуно наручје цвећа, те потражи какво угодно место да седне и сплете |
| убава девојко!...</l> </quote> <p>— Ево цвећа! — викну један женски глас.</p> <p>Гомила се раст |
| дерлук, прозорске завесе на алке, нешто цвећа у саксијама и пуно дима од јевтиног дувана.</p> < |
| азило у беспослицама, неговала је нешто цвећа, везла по коју мараму, читала, по каткад, сензаци |
| атио их у варош, окопавао им баштице за цвеће, позивао њихове другарице на седељке; нико није у |
| ори она, бледа, жута у лицу, готово као цвеће које је држала у крилу. — Али је живот чудан, ком |
| о зачуђено као девица, ситно, бледуњаво цвеће на кривим, ломним гранчицама.{S} То је ивањско цв |
| висним од њене воље, неминовним.{S} Ово цвеће, широка ливада, јаки мириси, па то коло и све вра |
| а.{S} Међу травкама назире се разнолико цвеће.{S} Ту је модри слез са круницом као звезда.{S} У |
| им, ломним гранчицама.{S} То је ивањско цвеће, боје као восак.</p> <p>Друштво загази у ливаду.{ |
| Марка, које је било зарасло у подивљало цвеће.{S} Пред њима се појави широка трака Дунава.</p> |
| гову средину и стаде растресати набрано цвеће.</p> <p>— Јаој, црна, шта ћеш ту? — викну <pb n=" |
| шљунком.{S} Око њих се мешало засађено цвеће <pb n="67" /> с дивљом травуљином.{S} Кроз уско л |
| "216" /> крилу мирисало је то посвећено цвеће тако силно, чудно, као да се доиста из њега излив |
| ао многе ствари, показивао му непознато цвеће, које је звао биље, њихове крунице, прашнике, туч |
| екну долином:</p> <quote> <l>Девојке су цвеће брале,</l> <l>Цвеће брале, венце виле,</l> <l>Вен |
| uote> <l>Девојке су цвеће брале,</l> <l>Цвеће брале, венце виле,</l> <l>Венце виле, говориле:</ |
| намирише, нудила му бонбоне, китила га цвећем из саксија, слала по Младену какву гравуру или д |
| ва, разне кутије са шамијама, вештачким цвећем, бонбоном.{S} На фијокама испод њих примећивали |
| ва насеобина разноликих вила, окружених цвећем и украсним биљкама.{S} Међутим, онда то беше пра |
| воме препуном срцу налазила је одушке у цвећу, сагињала се, кидала га, мирисала, стезала његов |
| 9" /> крмачама, и наби на очи доста фин цвикер.{S} Он је метао те наочари кадгод је имао посла |
| се сва, послушна, гипка, нежна, бледа, цвокоћући и згрчена поред њега.</p> <p>Ноћ је улазила у |
| извешана пред бакалницама.{S} Ласте су цвркутале око телефонских жица.{S} Под уличним дрвећем |
| тнила. — Благо њима.{S} Узлећу, певају, цвркућу по ваздан.</p> <p>— Глупе жеље! — закључила би |
| ела.</p> <p>Осећала се слободна, зрела, цела.{S} Како јој је сад изгледао јадан живот у гимнази |
| е руку, само његове беху као привезане; цела варош радила је око њега, само се он осећао неспос |
| биђе брдашце, и пред путницима се указа цела панорама Београда са дунавске стране: варош је поч |
| о дивно довршеном телу које је издавала цела њена појава.</p> <p>— Волите се већ целу младост.{ |
| вника, те је рачуноиспитач мислио да је цела његова несрећа долазила од његове ниске школске сп |
| } Девојка подиже руке као да се предаје цела безбожном привиђењу које се јављало на огледалу.{S |
| а ова миловања, као да је осећала да се цела љубав не састоји од пољубаца.{S} Она је ту остала |
| о.{S} Руке је забацила.{S} Наслонила се цела на младића.{S} Тамно жута чарапа од конца вајала ј |
| само пролеће, па да се и то зазида, те цела Морава окрене на јаз.{S} Али се пролеће не дочека. |
| ла трака од Саве, једна зелена ливада и цела железничка станица.{S} Разни колосеци, низови ваго |
| друга жена... жена која ће се посветити цела његовом делу, која ће му омилети кућу, која ће вер |
| {S} Тада јој се учини како у њима дрхти цела Радојева душа, и збуни се.{S} Сунце је било дошло |
| спод простирке од прага.</p> <p>При том цела њена млада снага отисну се на њеним хаљинама.{S} Њ |
| с Фламарионом посећивао месец, звезде, целе сунчане системе, где је откривао милионе нових ств |
| , тако велика као да се скупио народ са целе планете.{S} Сви су је гледали са ужасом.{S} Није б |
| урадио!</p> <p>Тада, један уздах издиже целе Белине груди.{S} Она баци у вис обе руке.{S} Широк |
| ирно, спокојно и задовољно дисало је из целе њене појаве.</p> <p>— Ти си удата? — рече јој Вишњ |
| Сунце обасја.{S} Снегови што су падали целе зиме почну да се краве.{S} Пред дућанима су воштан |
| примам борбу.{S} Ја сам наоружан знањем целе наше епохе.</p> <p>Вишња се промисли да ли да му к |
| вали, тако се не можемо оружати „знањем целе епохе“, како ти хоћеш.{S} Морамо се задовољити мањ |
| дила.{S} Осећао се истрошен, утучен; по целе ноћи није могао заспати.{S} Реч Христова врзла му |
| у! — говорила је немо у себи.</p> <p>По целе дане проводила је у својој соби, читала прибелешке |
| заревићева.{S} Ја га волим, он је понос целе наше фамилије, он ми је тако рећи брат, ја немам д |
| уде или ту стоку.{S} Јадно место где се цели животи истроше, а душа не оде даље од бриге за нас |
| ли кукурузи.{S} Младићев поглед прелете цели родни крај, па се заустави на врху Овчара.{S} Сети |
| је моћним својим жилама као нераздељиву целину, струји кроз њу као њен крвоток.</p> <p>Радојев |
| њега се припило једно женско створење, цело једно женско тело, готово голо.{S} Он не би био чо |
| се освести потпуно пред том сликом.{S} Цело његово поштење усправи се између њега и девојке.{S |
| з појма да и постоје славни психолози?“ Цело његово биће вукло га је у том тренутку далеко од н |
| г поточића воденицу са два витла, те га цело село прогласи за најдаровитијег човека под небом и |
| латка језа, од чукљева на руци, па кроз цело тело, да јој и колена задрхте, као кад је читала з |
| истачкана златним маљама.{S} Она узбуди цело његово срце, он хтеде заборавити садашњост, притис |
| из затвора.{S} Част му се поврати, али цело његово имање оде на добош, јер је он највише настр |
| рације и с ласкавим осмехом, који прели цело њено лице, чак до подвољка и широког врата, па реч |
| о њихова.{S} Она је била провела готово цело детињство са њом и њеним братом, Радојем.</p> <p>З |
| p>— Можеш мислити...{S} Разговарали смо цело јутро.{S} Још удара на бели лук, а већ развезао о |
| а. <pb n="149" /> Осећала је да је њено цело биће везано за њега.{S} Њено срце грчило се у мука |
| е стихове! — рече Бели, и осети како му цело тело дрхти, а на срце му наваљују разнолики осећај |
| подиже главу и задржа је тако уздигнуту цело време, дајући утисак неког од оних наших неписмени |
| прса и онда оде онде, па леже...</p> <p>Цело ово вече, Илић је мислио на самоубицу.{S} Па и сут |
| о на слици, он је видео цео свој живот, целог себе.{S} Што је учинио једну услугу својој сестри |
| ве.{S} Ове песме, Радојеве речи, весеље целог друштва, расцветана ливада и ти мириси заносили с |
| а очекује — помисли огорчено — извођење целог једног система демократских рефорама, а они нису |
| је остао неколико месеца.{S} На чуђење целог села, начини од једног поточића воденицу са два в |
| о рђаве резултате.{S} Министар. који се целог живота борио против реакционарних власти, трудио |
| ада се сети великих планова Радојевих и целог његовог говора на Моравиној обали.{S} Погађала је |
| уби се, и као што би радила мајка, глас целог народа их љушка у њиховим гробовима.</hi> </quote |
| ишта која, ако се усвоје, прете донекле целој згради, чије су темеље ударили Кеплер и Галилео, |
| у свима пословима.{S} Изгледа као да у целој земљи постоји као осећање општег банкроства.</p> |
| т, влада, треба да представља у суштини целокупан народ, његове сталне и опште интересе.{S} У С |
| абере.</p> <p>Идеални егоист који тражи целокупност своје среће, Илић је осећао да ће та срећа |
| инити својим суграђанима, Србији, можда целом човечанству.</p> <p>Кућа у којој је држао кондици |
| ах у село.{S} Прекинула је на кратко са целом прошлошћу.{S} Дала је реч својој другарици да јој |
| Што се њему допадало, морало се допасти целом свету, па следствено и његовој жени.{S} У противн |
| раде, згрчених прстију и с грозницом по целом телу.</p> <pb n="96" /> <p>Шта су они тада рекли |
| Сунце се не види као да се растопило по целом небу, па жеже.{S} Нигде тице да се чује.{S} Биље |
| д родитељима и публиком, па да му преда целу себе, сву раскошну младост која је бујала у њеним |
| е, несносне језе која ју је подухватала целу, од врхова прстију па све до чела и главе.</p> <p> |
| виде да Радоје има право, па му предаде целу радњу, а сам поче да сади лук преко лета, зими пак |
| апред.{S} За њом пође Илић и осмотри је целу.{S} Видео је сад јасно што синоћ у мраку није мога |
| ољу земљу и прети да једног дана збрише целу варош.{S} Међутим, она нам нуди хиљаде руку, да на |
| левши да види своју драгану, да је види целу, разголићену, остављену њему на вољу.</p> <p>Она ј |
| и одрпаног сељака, оно управо што држи целу пирамиду друштва и који најтеже осећају њен терет. |
| х голија и врањских винограда, она поји целу нашу земљу, држи је моћним својим жилама као нераз |
| .{S} Буди правичнија.{S} Ми смо провели целу младост заједно.{S} Ми смо били везани присним вез |
| и на пример, он ју је већ умео поновити целу.{S} Учитељ, који је за свој рачун учио немачки јез |
| и за преписача у Ваљеву, где је начинио целу своју каријеру.{S} Ту се оженио, подоцкан, кад му |
| кинути.</p> <p>— Да чекам и да поновимо целу нашу историју из почетка!</p> <p>— Нема шта да чек |
| ела њена појава.</p> <p>— Волите се већ целу младост.{S} А ти не видиш, ти ниси видео то тело — |
| рађала без разлога, испуњавала је њену целу душу.{S} Она је веровала у Чедомира, он је воли... |
| ку, на њене косе, на њене образе, на њу целу, њему се привиђало као да иза ње види једну нову в |
| оло од <pb n="134" /> руке, да осети њу целу, обешену о њега.{S} Девојка притисну руком онде гд |
| аче у граду није било сазидано: све сам цемент и камен, темељ широк неколико хвати, а врх од зи |
| на је несвесно осећала колико је висока цена Радојевим чворнатим рукама.{S} Том осећању придруж |
| .{S} Марке су биле најновије, укус леп, цене умерене, <pb n="61" /> а млади газда нежењен, па ј |
| алили на врућину, на прашину, на велике цене.{S} Овог пута њен се поглед следи.{S} У дневним ве |
| шљивама.{S} Код њега су биле најскупље цене, али је купаца било доста, јер се знало да код њег |
| избору боја, <pb n="200" /> говорила му цене појединих набавки.{S} Младић је одобравао.{S} Није |
| /> рије њиве.{S} То се она свети што не ценимо њену снагу.{S} Међутим, то време пролази; центра |
| рема мени.{S} Зар мислите да ја не умем ценити толике пријатељске услуге, поклоне које сте ми у |
| ну снагу.{S} Међутим, то време пролази; централа се подиже, и ја ћу ускоро, као онај класични п |
| аку, тако рећи, може се подићи по једна централа, чије би струје ноћу осветљавале нашу варош, н |
| пролећа приступило радовима на подизању централе <hi>Рад и Светлост</hi>, како ју је крстио јед |
| а.{S} Пре тога, Радоје се враћао из <hi>Централе</hi>.</p> <p>— Добро вече, комшинка! — поздрав |
| ца. — Ја мислим да подигнем једну такву централу под Овчаром.{S} Ускоро ћу отпочети да говорим |
| дника који у подножју те планине зидају централу <hi>Рад и Светлост</hi>.{S} На њега налетише ц |
| пред својом старом пријатељицом, ма по цену да се понизи.</p> <p>— У осталом, мени није ништа |
| био лак, јевтин.{S} Данас све има своју цену; симпатије су редак луксуз, а брак... брак је код |
| S} Успети, само успети, успети по сваку цену!...{S} Што још занима, јесу жене којих има много д |
| } Сељаци у незграпним, сламним шеширима цењкали се с грађанима.{S} Око дванаест сати пуштале се |
| шта ће бити од мене?</p> <p>Без Илића, цео њен план за високим студијама изгледао јој је излиш |
| и сва распала.{S} Да се тако продужило, цео државни буџет <pb n="261" /> не би био довољан да з |
| ек се не жени због кошуље.{S} Млади су; цео је живот пред њима...{S} Да, ја сам човек из старог |
| ворила сам им, „јавно, преко новина, да цео свет види какве имам родитеље“.</p> <p>Цео дан су п |
| аком питања.{S} Она се заиста питала да цео тај рад није бесциљан, питала се шта ће она привред |
| ове својом вереницом, дâ јој обећања за цео живот, свечано, пред родитељима и публиком, па да м |
| а, што би довољно било другом човеку за цео живот, остави све друго.{S} Кад се кола хтедоше кре |
| .</p> <p>Она је због Чедомира променила цео <pb n="226" /> живот.{S} Противила се вољи родитеља |
| присуства.{S} Чинило му се као да га је цео свет напустио, као да му нема најбољега што је имао |
| днеле мостове, разориле путеве, укочиле цео саобраћај.</p> <p>Једне од тих влажних, мрачних ноћ |
| јој сви сањамо, коју сви очекујемо кроз цео свој живот.{S} Живот <pb n="90" /> пролази, а она с |
| ила је Бела.{S} Она није могла издржати цео дан на ногама, подносити сва она трчкарања, предста |
| ору, у Бугарску, Русију.{S} Наш ће бити цео свет.{S} Правићу шећерлему, продавати переце; шта т |
| ао да се дешавало нешто што ће изменити цео његов живот.{S} Он је био дубоко заузет самим собом |
| , не знајући због чега, и ми ћемо проћи цео наш живот у немиру и свађи.{S} Ми живимо у земљи ус |
| се просвећује, да се учи; он је готово цео неписмен.{S} Ето то, тај факт, то жалосно стање у к |
| је ишао у шетњу.{S} Познавао је готово цео тај свет било са улице, било са позоришних премијер |
| еби самом.{S} Као на слици, он је видео цео свој живот, целог себе.{S} Што је учинио једну услу |
| узет самим собом и видео у том тренутку цео свој дотадањи живот као једну слику, као једну пред |
| ику тице како стоји на гранчици.{S} Још цео један свет њихао се под водом и са оним, над њом, с |
| свет види какве имам родитеље“.</p> <p>Цео дан су провели у шетњи.{S} Пред вече, кад је сунце |
| ма.{S} Обузимали су га чудни осећаји да цепа, да мучи, да се свети на тој девојци која му се пр |
| Кад је видим онако хрому, мени се срце цепа.{S} Ја бих хтела, опет, да је видим срећну, задово |
| " /> <p>Учитељ приђе, додирну се шешира церемонијално, пружи своју меснату руку, па после првих |
| се од задовољства које се налази у овим церемонијама кад се има седамнаест година.</p> <p>— Хај |
| уштај га далеко од себе!</p> <p>Бела се церила ђаволасто.</p> <p>— Хај’те горе, на послужење — |
| одерна жена изостала је далеко иза жена цивилизованих народа.</p> <p>— Да.{S} Нашем женскињу тр |
| ђе.</p> <p>У једном крају, поред гомиле цигаља лежао је један радник, затворених очију.{S} Мало |
| меша се један надничар са самаром пуним цигаља. — Вели, неће више да носи цигље... то му је исп |
| а вечито нешто севдалијски... уз пратњу Цигана и чауша.</p> <p>— То су стара, добра времена — у |
| нацију.{S} Београд је изгледао као лепа циганка кад иде на бал.</p> <p>Кад изби на Теразије, Ил |
| уће.</p> <p>На оном месту, близу острва Циганлије, где се пруга дели за иностранство, Илић погл |
| е негде око оскудног зеленила на острву Циганлији.{S} Пред вече, кад мало прехлади, свет је изл |
| } После неколико минута, нађоше се пред Циганлијом, на оном истом месту на којем је Илић пољуби |
| парченце хартије које није било веће од цигар-папира.</p> <p>— Па читај! — закључи самоубица и |
| мало уморна...{S} Пхи, али је љута ова цигара — додаде за тим, насмејавши се гласно.</p> <p>Ва |
| p> <p>— Не пушиш никако?</p> <p>— Једна цигара с мене на уштап, у друштву, не шкоди...</p> <p>У |
| о, имао при себи палидрваца да се упали цигара и давао на веру.{S} Могло се ићи из ходника у хо |
| задовољних, срачунатог држања сукње или цигаре, весела лица, охолог погледа и одела по последњо |
| е.{S} Госпа-Матовићка слала министарске цигарете.{S} Бела долазила чешће преко дана, кријући се |
| друштву, не шкоди...</p> <p>Упалише по цигарету.</p> <p>— Седи... ту, на канабе — рече му Вишњ |
| ав полуевропски обучен чиновник који је цигаром дувана убијао досаду.</p> <p>— Је ли ти жао Бео |
| младић нешто ауторитативно, грицкајући цигару.</p> <p>Ово питање није се дотле постављало дево |
| огута мало дима, те се закашља.{S} Баци цигару и рече презриво:</p> <p>— Не, нисам ја за дуван! |
| намрштених веђа и суморно, палио своју цигару.{S} Девојки је један облак туге замагљавао њене |
| То је била <pb n="8" /> одаја поплочана циглама.{S} У једном крају се налазила гвоздена пећ, не |
| ку.{S} У другом делу дућана, поплочаном циглама, стојали су џакови кафе, пиринча, шећера, канте |
| даље, указивала се црвена силуета једне цигљане.</p> <p>Девојка је становала у близини, те позв |
| пуним цигаља. — Вели, неће више да носи цигље... то му је испод достојанства!</p> <p>— А како с |
| /p> <p>— Ето, тако, радио с нама, вукао цигљу, па онда баци самарицу, потеже се два пут перорез |
| ир, онај дубоки пољски мир који не руши цикање попаца, крештање жаба.{S} Он је узе и за другу р |
| потиче из одређених ствари нити има за циљ нешто опредељено, она се решавала једнако да му пиш |
| ли су из школе, па врљали по вароши без циља, избегавајући посећена места.{S} Они су били леп п |
| му грејали џеп, па лутао по Паризу без циља.</p> <p>— Где си био? — предусретала га Бела кад с |
| , удовицу — рече Илић у себи изненадно, циљајући на краљеву женидбу. — Не могу да схватим такав |
| двојке! — говорио је дечко самоуверено, циљајући на професоре који су му дали слабе оцене. — Са |
| ање премаша дужину једног живота.{S} Те циљеве треба оставити деци срећнијих народа.{S} Они су |
| има, па га пиће преварило.{S} Његов <hi>цимер-колега</hi> није се био још вратио са божићњег ра |
| руговима.{S} Један је био већ господин, циничан, наметљив, извештачено безбрижан, без видљивог |
| и срама, а понекад намерно, с извесном циничном сиротињском перверзијом, која даје све више сл |
| <pb n="3" /> претци његове мајке, ћерке цинцарина, ханџије на цариградском друму, који се доцни |
| о у ватру грдећи реакцију, реакционаре, цинцарски свет, те она продужи ићи, бацајући по каткад |
| .{S} Да је још имао читаве потпетице на ципелама, могао би се мерити са свима шеталишним јунаци |
| , црно и опшивено свиленим испустом.{S} Ципеле су му биле потковане.{S} Носио је сваки дан оков |
| аје само карикатуру стварности.{S} Нове цитаделе романтизма дижу се против освештаних <pb n="29 |
| еби је имао окраћале, зелене панталоне, црвен прсник и капут мрк.{S} Да је то било ново, изглед |
| о стази је било мирно и топло.{S} Једна црвена буба трудила се да се успење уз један камичак. < |
| око ње било сиво, тако сиво да се њена црвена блуза у тој прозрачној сивини причињавала као ка |
| ни шљивацима.{S} Још даље, указивала се црвена силуета једне цигљане.</p> <p>Девојка је станова |
| падала на варошке куће беле, сивкасте, црвене, црне, <pb n="81" /> ниске, високе, нове, старе, |
| Илић у почетку проповедао мржњу против црвене заставе, она би била њен најљући противник.{S} О |
| оару.{S} По прозорима <pb n="208" /> се црвене уски јастучићи, где се жене налакћују и разговар |
| ијао.{S} Она га је такође приметила.{S} Црвенила се, гледала га весело и смешила се.{S} Њени зу |
| а у истом тону.</p> <p>Један нов пламен црвенила лизну јој уз лице.</p> <p>Они обоје покушаше д |
| але су још две девојчице, близнакиње, с црвеним тракама у коси, слободне, радознале и пуне прич |
| ло певање попаца.{S} Два црна лептира с црвеним рубом око крила јурила се око једног букета дуд |
| љењу крила се велика постеља, заклоњена црвено мрким завесама са жутим пафтама, које се данас в |
| ем простирали се дебели теписи од лишћа црвеног као бакар.{S} По који зрео кестен лупио би о ка |
| н, а изнад ње налазио се узидан крст од црвеног камена на коме је изрезан натпис: <hi>Вилина Во |
| аше стране уздизала се висока обала, са црвеном, одроњеном земљом и плаветним венцем удаљених п |
| а, на Двору и болници, запламтише живом црвеном бојом.{S} По зидовима остарелим и новим, запушт |
| ма, по зарђалом блеху од платформе и по црвеном лицу кондуктерову који је стајао укочено и озби |
| са Чедомиром, да га поново придобије за црвену заставу, да подели с њим ову срећу.{S} Али... ње |
| инских дажбина.{S} Свет даје и последњу цркавицу, а нема ни пута, ни ћуприје, учитеља, ни лекар |
| сред вароши уздиже се велика, старинска црква са гломазним кубетом од лима.{S} Око ње су ситне |
| а један спрат и механе за сељаке.{S} Та црква је једини сведок да је Чачак постојао пре нас.{S} |
| аном, и широко незграпно кубе старинске цркве, са златним крстом, који се сија у ватри сунчане |
| једне шумице примећивао се кров варошке цркве, прост и достојанствен.{S} Све беше лепо, као дот |
| сили робу на избор, чудио се сложености црквене администрације око потребних докумената, осмејк |
| ланш</hi> имају: деца, лудаци, владари, црквени поглавари, башибозуци, команданти армија...{S} |
| јом ватром, јако као крст на старинској цркви.</p> <p>Вишња га пусти да говори.</p> <p>— Само т |
| , венчала се јутрос у овдашњој Саборној цркви са г. Чедомиром Илићем, свршеним философом.{S} Че |
| ом свет <pb n="174" /> је ишао, место у цркву, горе у клисуру и дивио се како се стене секу...< |
| астресати набрано цвеће.</p> <p>— Јаој, црна, шта ћеш ту? — викну <pb n="217" /> јој Милева, ко |
| ивадом је звонило певање попаца.{S} Два црна лептира с црвеним рубом око крила јурила се око је |
| аку пуном кише.{S} Под њима се белуцала црна калдрма.{S} Било је мало пролазника.{S} Из оближње |
| варош, са белим именом, представи му се црна као гробље.{S} Доиста, светиљке нису биле још упаљ |
| у којем се видела само понека ласта као црна звезда.{S} Усред мртве тишине у атмосфери, на Сави |
| изгледао би да се увио у тробојку какве црначке републике.{S} Време, киша и свакојаке прљавштин |
| си.{S} Остале су му ипак његове буљаве, црне, мокре очи, нечег детињског у осмеху што му га је |
| на варошке куће беле, сивкасте, црвене, црне, <pb n="81" /> ниске, високе, нове, старе, збијене |
| ено тело, као у жандарма, крупну главу, црне веђе, круто држање, набељене образе и офарбану кос |
| руменилом.{S} Очи су јој биле мајчине: црне, живе, маслинасте, очи као у неке лепе животиње.{S |
| авица! — рекла би гледајући тако њихове црне тачке у дубинама небесног плаветнила. — Благо њима |
| ад и Светлост</hi>.{S} На њега налетише црне мисли као осице.{S} И као да се хтеде одбранити од |
| је глава била окружена мирисавом маглом црне косе.{S} Из ње су светлеле, као две звезде, две хи |
| је, почевши од белих платнених блуза до црне материје мушких капута.{S} Преовлађивали су отворе |
| ховим местима <pb n="253" /> зјапеле су црне бездне, страшне провалије, светови очајника и само |
| широм отвореној мађарским пустарама.{S} Црни, велики летњи облаци извирали су иза Земуна, сакри |
| ом, дебелом хартијом, били су наслагани црни тегови до сто кила, каје соли, гвоздено посуђе.{S} |
| моду.{S} Имао је на себи плишано одело, црно и опшивено свиленим испустом.{S} Ципеле су му биле |
| је био постарији човек; носио је стално црно одело, био је резервни официр, бријао се сваког ју |
| дном тренутку, неко примети да се нешто црно гиба на таласима.{S} Донесоше чакље, али оне беху |
| ена. — Дошла Ката данас, па као да се у црно завила, плаче, суза јој сузу не стиже.{S} Вели, ни |
| е била ниска, пошумљена барским дрвећем црног зеленила.{S} По ритовима виделе се усамљене роде, |
| алазила се у златном оквиру фотографија црногорског кнеза са својеручним потписом.{S} Једно вел |
| срете га једна група другова, Ужичани и Црногорци, с којима се хранио.{S} Они су ишли у гомили, |
| хране у каквом манастиру, они Ужичани и Црногорци били су врло занимљиви, настављали дискусије |
| бо, велики празник, долазак Чедомиров у црном оделу к мени... очев благослов, прасе на ражњу... |
| прскоше.{S} У белини платна развише се црнпурасте, дозреле груди.{S} Она се насмеја.{S} Оштар |
| равао раднике, гледајући хиљаде њихових црнпурастих, замахнутих руку, он је видео визију Вишње, |
| агона и остала гвожђарија образовала је црну, зарђалу масу.{S} На неколико места пушило се.{S} |
| вићемо Београд, Србију.{S} Отићи ћемо у Црну Гору, у Бугарску, Русију.{S} Наш ће бити цео свет. |
| е ћутала.</p> <p>Оне обе носиле су дугу црну кецељу, просту витицу око главе, сукњу изнад члана |
| као у неке лепе животиње.{S} Коса, још црња од очију, окружавала је њено лице као талас.{S} Ње |
| нат није занео мозак, те је намислио да црпе злато из те убоге речице, за коју зна мало ко ван |
| ких димњака.{S} Чудног облика кућица за црпење воде на обали пружала је своју гвоздену руку као |
| је изгледала као бајка коју му прошлост црта у игри пролетњега сунца.{S} Гледао ју је; у срцу ј |
| ово џигљав, али млад, пријатних, мушких црта, буљавих очију, које су у тренутцима живости изгле |
| ог главног сокака, пред Вишњом је мисао цртала будућност као неку широку реку са зеленим обалам |
| бра нада и што се чудно мешало са првим цртама зрелих година.{S} Девојка га никад лепшег није в |
| кој материји кецеље; оне обе имале су у цртама на лицу онај израз невиности који је урођен прво |
| љи се тиме.{S} Она оде даље, и стаде му цртати положај те своје творевине према њему, у друштву |
| а га понизи.{S} Она је преклињала...{S} Црте на њеном лицу беху се развукле.{S} Очи се рашириле |
| ај у очима.{S} Тек, била се угојила.{S} Црте на лицу одебљале.{S} Врат јој као кифла.{S} Нешто |
| .{S} Године су очврсле његове младићске црте.{S} Био је више човек, више мушкарац.{S} Они остад |
| Од Беле је узимао њене ситне префињене црте, њен осмех мачкице која се умиљава, њену несташну |
| а је свежије.{S} Из чамовине на прозору цури смола.</p> <p>Пошто је распремила собу, поче да по |
| а у њега сивим, остарелим очима које су цуриле.</p> <p>Илић удари љутито песницом по столу.{S} |
| етки си се јако допала.{S} Вели, красна цурица.{S} Него, кажем ти — подвуче стара девојка — стр |
| ољство које се не да описати, како каже чâ Јанко Веселиновић.</p> <p>У оваквом разговору, у дуг |
| </p> <p>— Хајде, испрати нас донекле, — чаврљала је рођака. — Не станујем далеко.{S} Да само зн |
| ије остало од <hi>Еснафлије</hi> до две чађаве пруге на зиду суседне куће, на коју се ослањао к |
| чињали су озбиљне разговоре, после пили чај, скакали с предмета <pb n="143" /> на предмет, мезе |
| чизмом.</p> <pb n="148" /> <p>— Узмите чаја, Иване Јосифовићу —- умиривала га је студенткиња с |
| и није шта род.</p> <p>— Гле ти, видре, чак га и то интересује — одврати госпођа на рачун Попов |
| вим осмехом, који прели цело њено лице, чак до подвољка и широког врата, па рече значајно: — У |
| ашу земљу где нико не воли да се пашти, чак ни за своје задовољство!{S} Препирали смо се дуго, |
| део свога живота, сваки ју је познавао, чак и кровови од кућа чинили јој се да је поздрављају п |
| утисак раскоши ; све је било потребно, чак преко потребно.{S} Што се тиче реда, он није био за |
| ао му је позавидети многи старији друг; чак и понеки професор није имао те ширине у образовању. |
| а.{S} Она није знала за та понижења.{S} Чак јој се то свиде: изгледало јој је природно, младићс |
| говаца и по томе што се није вајкао.{S} Чак ни на порез.{S} Лепо се носио: зими астраганску шуб |
| о је девојци у истом уздржаном тону.{S} Чак да је и могао од њеног оца и њене куће, он не би см |
| у се у мржњу против њега.{S} Обедише га чак да је несавесно руковао с друштвеном имовином, јер |
| в шибала је под њеним округлим образима чак до првих праменова косе, те је изгледало да се дево |
| рема њему.{S} Била сам охола, горда, па чак и по мало дрска.{S} Ја сам га одбијала...{S} Какво |
| бична другарица, пријатељица, познаница чак!{S} Како се она могла мешати у његове личне ствари |
| мисли о смрти.{S} Било је нечег гробног чак и у кућама, из чијих разваљених вратница и подрума |
| ружала усталасана долина Западне Мораве чак до ибарских планина, чије се заокругљене линије наз |
| шеве, велосипеди, шиваће машине.{S} Оде чак кућа и имање.</p> <p>Вишња га је избегавала кадгод |
| ише на осећање него на разум.{S} Иде се чак до физике, појављују се гледишта која, ако се усвој |
| ада Велике Школе бацала је дебелу сенку чак преко улице.{S} Даље од ње, по једној пијаци, око с |
| ешто црно гиба на таласима.{S} Донесоше чакље, али оне беху кратке.{S} Радоје обеси тада један |
| ке.{S} Радоје обеси тада један фењер на чакљу, па присветли.</p> <p>— Мртвачки сандук! — примет |
| сељака.{S} Он можда нема да купи друге чакшире.{S} Али зашто их не закрпи?...{S} Бар то не ста |
| а : мушки поглед ни рђав пример, сеоска чама ни саблазна књига.{S} Заман је ожењени колега, иза |
| , боре се сад за насушни хлеб.{S} Општа чама, вечито јадиковање, стално незадовољство, грабеж, |
| је излагао појединости, освајала га је чама, досада, мрзовоља.</p> <p>— Ето тако — закључи — о |
| сима, који се стално љушкају, плови њен чамац с разапетим једрима и води је непознатим путем ка |
| ан</hi>.{S} Он је седео на крми и терао чамац врло добро, као да му је то <pb n="244" /> занат, |
| мрак, али мало што да је свежије.{S} Из чамовине на прозору цури смола.</p> <p>Пошто је распрем |
| ска за зелени зид Јелице.{S} Пратила га чамотна тишина као сенка.{S} По дијамантском ваздуху ви |
| хових имена!{S} Једанпут су дошли дотле чамцем, који су најмили од неких рибара пред кафаном <h |
| убљеној девојци, њега је обузимала нека чар, скоро физичка, и он је терао пером, као да броди м |
| о њене куће.{S} Би јој тешко да прекине чар у који су је заносиле те приче.{S} Око њих је било |
| појачано, скупљајући по селу мотиве са чарапа, ускршњих јаја, дрвених кашика, агитујући међу с |
| онила се цела на младића.{S} Тамно жута чарапа од конца вајала је дивно листове њене здраве ног |
| м, запуштеним и очуваним, просу се нека чаробна неранџаста боја, која се види само код лептиров |
| о — шаптао је у себи — то лепо тело, те чаробне превоје и кутове...</p> <p>— Шта ти имаш против |
| алиницу, претварала савамалске авлије у чаробни врт, уносила бескрајна одушевљења у младићево с |
| појавити на његовом небу, осветлити га чаробно за који тренутак, па се после изгубити, оставља |
| залазило за један облак, бацало зраке и чаробно осветљавало парче неба које се видело, неколико |
| е под водом и са оним, над њом, стварао чаробно савршенство.</p> <p>Чедомир Илић је жудио за жи |
| гнезду.{S} Дубока тишина је повећавала чаробност тренутка.</p> <p>— Дођи ми једне ноћи — рече |
| па читао на глас стихове, предајући се чару философске поезије Његошеве.{S} Кад би пак био рђа |
| све што јој је остало од свести, дочепа чаршав са постеље, пребаци га преко своје другарице, кл |
| д вратима.{S} Тако се по улици простиру чаршави несигурне светлости.{S} Свет изађе и поседа пре |
| влачи у себе, те му је ваљада због тога чаршија дала надимак:{S} Јеж.{S} Стеван се није слагао |
| амен.{S} Љубав коју је Остојић уживао у чаршији окрену се у мржњу против њега.{S} Обедише га ча |
| ца, хоровође певачких дружина.</p> <p>У чаршији се говорило непрестано о електрици.{S} Радоје ј |
| ано, мешајући у говору час <hi>ти</hi>, час <hi>ви</hi>, и, кад дођоше до њене куће, раставише |
| p> <p>Брод је ишао час средином Дунава, час се провлачио између ненасељених острва.{S} С наше с |
| о тај дан, обузимала ју је час топлина, час зима, и она се журила школи све више, као да ју је |
| познатих места; час би то био Београд, час Чачак, час село у којем је <pb n="307" /> живела.{S |
| љених једну врсту борбе час прикривене, час отворене.{S} Чедомир се љутио.{S} Дешавало му се да |
| као њен крвоток.</p> <p>Радојев глас и, час немо а час гласно, запљускивање домаће воде утицали |
| врло плаво блудели су облаци час бели, час жути, и губили се лагано у помрчини.</p> <p>— Ми ст |
| , то је било страшно, час тишина смрти, час узбуна мртвих ствари, једно бојно поље у ноћи са св |
| еста; час би то био Београд, час Чачак, час село у којем је <pb n="307" /> живела.{S} После се |
| То је било велико, то је било страшно, час тишина смрти, час узбуна мртвих ствари, једно бојно |
| .{S} Пролазили су поред познатих места; час би то био Београд, час Чачак, час село у којем је < |
| ти до миле воље њену кожу час румену, а час белу.</p> <p>— Куда идемо? — упита га она.</p> <p>П |
| оток.</p> <p>Радојев глас и, час немо а час гласно, запљускивање домаће воде утицали су чудно н |
| ли.{S} Из неба осу плаха киша, да се за час начини поток поред њиних ногу.{S} Они су ишли даље. |
| их наставница.{S} Није морала трчати на час да не задоцни.{S} Па и ти часови!{S} Није их било в |
| код двоје заљубљених једну врсту борбе час прикривене, час отворене.{S} Чедомир се љутио.{S} Д |
| у пак је бунио тај дан, обузимала ју је час топлина, час зима, и она се журила школи све више, |
| ави.{S} Она заћута, и тек пошто се први час сврши, упита другарицу без неког нарочитог повода:< |
| вакојаке оскудице и понижења, те одложи час, и хтеде се вратити.{S} Али га госпођа понуди да се |
| њега: било да она не дође на заједнички час, било да га не примети на улици, било да се сувише |
| е је дошло врло плаво блудели су облаци час бели, час жути, и губили се лагано у помрчини.</p> |
| како се нису спремиле за овај или онај час, грдиле своје наставнице и бројале дане до краја шк |
| нађу.{S} У осталом, он је тако замишљао час васкрса мртвих, страшни суд, кад је у њега веровао. |
| та сад тражиш опет?</p> <p>Брод је ишао час средином Дунава, час се провлачио између ненасељени |
| е сенке прекрилиле би земљу, па би се у час изгубиле и уступиле место блиставој светлости као о |
| уселина и љубити до миле воље њену кожу час румену, а час белу.</p> <p>— Куда идемо? — упита га |
| е, говорећи задихано, мешајући у говору час <hi>ти</hi>, час <hi>ви</hi>, и, кад дођоше до њене |
| забринуто <pb n="69" /> се надао сваког часа лопову који би му покварио више него што би однео, |
| анаест сати пуштале се школе.{S} Четири часа доцније звонила је вечерња.{S} Једна чета војника |
| ореле.</p> <p>Њена мисао осветли јој за часак преживели живот.{S} Вишња виде Београд... у некол |
| разви новине.</p> <p>— Пардон за један часак... само нешто да видим.</p> <p>Није се преварио.{ |
| дрхтао:</p> <p>— Ја се нисам шалио.{S} Часна реч ми је сведок.{S} Ја остајем и понављам...</p> |
| "303" /> су задушнице.{S} Оне падају уз часне посте.{S} Већ је пролеће.{S} Сунце обасја.{S} Сне |
| спремала кућу, а Аница кувала.{S} После часова остајале су дуго заједно.{S} Стара девојка је ур |
| градско небо.{S} Могло је бити око осам часова.{S} Ноћне паре блуделе су већ кроз атмосферу и п |
| ати у Београд.{S} Али, ево већ неколико часова како су једно с другим, а он не успева да јој ка |
| садила му самарица.</hi> — Јуче око пет часова, Мића Живковић, надничар на новој грађевини Прив |
| аље него што се то могло после школских часова.{S} Нашли су се у једној побочној улици у време |
| лете око њега тако у тишини изгубљених часова!{S} Колико пријатних мисли опколило би га као го |
| двојку.{S} Осим тога, задоцњавао је на часове, трошио много времена на трговање с поштанским м |
| са том вароши, заборављала је на рђаве часове које је у њој доживела; успомене, оне лепше, ниц |
| рофесора чула што боље.{S} Уписала је и часове који по уредби нису били обавезни.{S} Хватала је |
| еме није било погодно за размишљање.{S} Часови су пролазили, требало се журити за воз, и она пр |
| трчати на час да не задоцни.{S} Па и ти часови!{S} Није их било више од два три преко дана.{S} |
| на, које се прегоне у човеку у извесним часовима усамљености!</p> <p>— Куд нађе ту жену: плебеј |
| је управо једна дуга шетња, испрекидана часовитим држањем под руку и по којим пољупцем... пољуп |
| и жмарци.{S} У соби је био још мрак.{S} Часовник је куцао на столу.{S} Његов глас би се утишао |
| ја.</p> <p>У соби је било све мирно.{S} Часовник је понављао правилно своје метално тика-так, т |
| адоје волео људе, волео човека као онај часовник који је оправљао, као ружу коју је калемио.{S} |
| ој нашли момка.{S} Отац јој је поклонио часовник и ланац, мајка јој наручила дугу хаљину; из су |
| иким светом, није је остављала.{S} Глас часовника наносио јој оне опојне тонове, шапутао полура |
| Дућан му пун будилника, зидних и џепних часовника, па све куца и ради, као да у радњи има стоти |
| ук није више ишао, одаде се нарочито на часовнике.{S} У слободном времену учио је немачки језик |
| ао?{S} Ти губиш главу.</p> <p>У том, на часовнику у трпезарији изби два сата.{S} Метални звук ј |
| апсурдности даљих дедукција.</p> <p>На часовнику у дворишту изби три сата.</p> <p>— Хајдемо у |
| и акционар.{S} Отишли су они лепи зидни часовници у рамовима од ораховине, <pb n="232" /> златн |
| боље.{S} Код Радоја су се могли купити часовници јевтиније него у Београду.{S} И сама му је ра |
| емеље, у које се мало ко пача.{S} Млади часовничар је волео нарочито простог човека, изгладнело |
| То јест, ја ћу се скоро вратити.</p> <p>Часовничар се трже.{S} Пространа, тиха туга, као зимњи |
| Баш кад сказаљке на сату једне оближње часовничарске радње показаше три, она се појави пред Дв |
| ошило.</p> <p>Пустише га из затвора.{S} Част му се поврати, али цело његово имање оде на добош, |
| е старе панталоне, па имам рачуна да те частим.</p> <p>Чедомир се осећао уморан, сметен, изнуре |
| домира беше нестало.{S} Тек у последњем часу појави се с пуном шаком новина.{S} Министар се осм |
| езерве.{S} Тешко ономе који би се у том часу бацио љагом на свемоћ слободе и њене заточнике.{S} |
| p> <p>Сазидана од ћерпича и дасака, ова чатрља је била тако бедна да се чинило као да је примил |
| ротезао се Београд, измешан од палата и чатрља.{S} Једно јато сврака прегонило се по остарелом |
| ом.{S} Многобројни прозори на здањима и чатрљама, на Двору и болници, запламтише живом црвеном |
| се бедно.{S} Видела је по њему рабатне чатрље које дотле није примећивала.{S} Велики женски ше |
| нешто севдалијски... уз пратњу Цигана и чауша.</p> <p>— То су стара, добра времена — уздахну го |
| је су створили друштво и ток ствари.{S} Чачак је био њено родно место, град у којем је провела |
| и бацала се право на град.{S} Срећом за Чачак, са те стране налазио се неки старински бедем, те |
| позориште, кад оно у свом путу наиђе на Чачак.{S} По кафанама се пуши, млатара рукама и води по |
| аке.{S} Та црква је једини сведок да је Чачак постојао пре нас.{S} Чуо се топот опанака, шкрипа |
| ине које су са запада блиско окружавале Чачак.{S} Обрасле у шуму и бујад, оне су дизале озбиљно |
| натих места; час би то био Београд, час Чачак, час село у којем је <pb n="307" /> живела.{S} По |
| <head>V</head> <p>Кад је Вишња стигла у Чачак, осетила је тек ту сву супротност између живота к |
| д би узимала новине откако се вратила у Чачак.{S} Читала их је од почетка до краја.{S} Оне су ј |
| <p>Реши се да отпутује још истог дана у Чачак.</p> <p>Мајчина болест јој се чинила као казна.{S |
| од небом и помири с оцем.{S} Врати се у Чачак, али не хтеде продужити школу.</p> <p>— Нећу да б |
| ању поврћа.</p> <p>Сад је требало ићи у Чачак.</p> <p>— Ти се нећеш вратити отуда! — приговарао |
| <p>— Али кад ја нећу, па ко ће!</p> <p>Чачак није добио електрику.{S} Преко лета се било далек |
| сте земунице, под којим је меланхолични Чачанин, с великим сламним шеширом као мангала, чувао с |
| и, превлачећи постепено вео преко младе Чачанке.{S} Да ли се ипак осећао срећан?{S} Пре свега, |
| у гљиву, а заједно са њом и слику младе Чачанке.{S} Хтео се бацити блатом на све <pb n="112" /> |
| а једног врбака.{S} Поред ње се отезала чачанска котлина зелена, питома, доброћудна.{S} По њива |
| пуна ћутљивог јогунства, наслеђеног из Чачка.{S} Илић се тада јогунио такође.{S} И рат се прод |
| завршити.</p> <p>Кад се писмо пошаље из Чачка за Београд, одговор се може добити четвртог дана. |
| лу.</p> <p>— Него због чега?</p> <p>— У Чачку није било више школе.{S} Отац није волео да седим |
| <p>— А ти, фрајла, остави се Београда у Чачку.</p> <p>По вечери, Вишња је излазила с мајком на |
| о са њеним драганом.{S} Она је седела у Чачку и стално чекала његов одговор.{S} Дани су јој про |
| на за подизањем електричне индустрије у Чачку, гледао је остварење своје љубави према бакалинов |
| дохрама <hi>новинар</hi>.{S} Тако се у Чачку зове разносач новина, један <pb n="224" /> сакат |
| младеж, одушевљавати се да се појави у Чачку са бурским шеширом, подгрејавати бајке о миразу и |
| е постојао овде, у Београду, као тамо у Чачку... кад је била мало дете и кад се молила свесрдно |
| сами воде своју бригу.{S} Ти ћеш тамо у Чачку наћи довољно посла да твој живот не буде излишан. |
| бова!"</p> <p>— Збиља, како се осећаш у Чачку? — трже се сајџија из ових сањарија.</p> <p>Девој |
| од <hi>вешплава</hi>, ђинђува, водених чаша, ђачких таблица, бутеља коњака и емаљираних шерпи. |
| е.{S} На зиду је била остављена рупа за чашу или сапун, а изнад ње налазио се узидан крст од цр |
| ли приликом његове женидбе.</p> <p>Испи чашу, па продужи:</p> <p>— Дуго смо причали.{S} Било је |
| пази, попије на једном месту само једну чашу, па тако изређа до тридесет кафана...{S} Кад се на |
| осећала колико је висока цена Радојевим чворнатим рукама.{S} Том осећању придруживало се поштов |
| ће и његова земља били су у њему везани чврстим спонама, наслеђеним још од његовог прадеде гола |
| .{S} Они осташе тако за један тренутак, чврсто загрљени, као да су хтели задржати срећу коју су |
| и се сатиремо узајамно, не знајући због чега, и ми ћемо проћи цео наш живот у немиру и свађи.{S |
| ога уписала у школу.</p> <p>— Него због чега?</p> <p>— У Чачку није било више школе.{S} Отац ни |
| свако је несрећан овда онда.{S} Оно од чега треба да се бојиш јесте да не будеш... као ја, нес |
| шарање живота као ускршњих јаја, нешто чега се човек може одрећи у свако доба.</p> <p>Илић је |
| ти и отворено, а да нико не нађе у њему чега другог до другарских саопштења.{S} Његов одговор п |
| слободна, као код своје куће.{S} Немаш чега да се женираш.{S} Тетки си се јако допала.{S} Вели |
| то му држава одузима последњи грош ради чегртања скупе и некорисне бирократске машине, треба да |
| </p> <p>— О еманципацији жена.</p> <p>— Чеда и еманципација! — прште Каја у смех. — Ко га не по |
| додирну раме младићу, док један светао, чедан одсев озари њено лице.</p> <p>Прођоше кроз врло ч |
| к државе и друштвеног живота, не усвоје Чедино мишљење?{S} У њој се бунио остатак старе душе, б |
| илом здравља, њеним изразом беспрекорне чедности, додајући још њене угасите очи.{S} Његова машт |
| у љубав одржавао је девојку у савршеној чедности.{S} Ништа на свету није било кадро да је скрен |
| је загрли преко воље.</p> <p>— Слушај, Чедо.{S} Ти си нешто охладнео према мени.{S} Чини ми се |
| смеја се стара девојка. — Она је одвише чедо наших крајева, јужног сунца и јевтине шљивовице.{S |
| } Она су почињала просто, једном речи: „Чедо!“ и, мало ђачки, мало новинарски и књишки, излагал |
| по у вашој соби!</p> <p>Без размишљања, Чедомир понуди девојку да ступи унутра.</p> <p>— Нећу — |
| ије ли оно једна тичица.</p> <p>Доиста, Чедомир угледа слику једне врбе и у њој слику тице како |
| о стоји кад играм!</p> <p>У очи свадбе, Чедомир изиђе из куће, па је врљао по вароши бесциљно.{ |
| е.</p> <p>Као сви људи који воле књиге, Чедомир је био склон маштању.{S} Тражио је самоћу; ужив |
| " /> <head>XXV</head> <p>Кад Вишња оде, Чедомир оста за један тренутак гледајући у правцу где с |
| </head> <p>У суботу 9 јула 1900 године, Чедомир Илић, главно лице овог романа, корачао је лаган |
| ју жртву пре него што јој доврши живот, Чедомир прекиде пољубац у једном тренутку, зажелевши да |
| ла приђе прозору и отвори их обадва.{S} Чедомир је сад могао боље видети салон.{S} Примети вели |
| да се истопи полако, као комад леда.{S} Чедомир ју је узео за обе руке, привлачио ју је к себи, |
| > <p>Лазаревићева не одговори ништа.{S} Чедомир продужи:</p> <p>— Право претпоставља борбу.{S} |
| ине.</p> <p>Девојка не помену ништа.{S} Чедомир се свакако не сети.{S} Ћутали су.{S} Прођоше та |
| лепу кућу у једној од главних улица.{S} Чедомир је провео скучено детињство у тој кући где се м |
| борбе час прикривене, час отворене.{S} Чедомир се љутио.{S} Дешавало му се да проведе по некол |
| ли и сувише озбиљни за своје године.{S} Чедомир је, намрштених веђа и суморно, палио своју цига |
| м.{S} Била је права противност Бели.{S} Чедомир натуче шешир на очи, хотећи да одагна ова приви |
| нутак забезекнути једно пред другим.{S} Чедомир је скинуо шешир и нагнут лако, очекивао да му д |
| да је неко положио с таквим успехом.{S} Чедомир је положио испите, а госпа-Клеопатра је брала л |
| д главу оборену и климао десно-лево.{S} Чедомир задрхта.{S} Та кљусина учини му се као авет кој |
| то раније, а да жене задоцне стално.{S} Чедомир је потврдио ово правило, док му је Вишња била и |
| е видим срећну, задовољну, збринуту.{S} Чедомир је лепа прилика.{S} Истина, сиромах, без фамили |
| госпођа на рачун Поповића, па додаде: — Чедомир је озбиљан младић, човек од поверења.{S} Бели с |
| ње као од неког јаког пића.{S} Стога је Чедомир редовно посећивао њихова тајна удружења, учио н |
| у младићеву!</p> <p>Ни сама мисао да је Чедомир поново њен није ју могла утешити.{S} Своју греш |
| кла су земљу у арабама.{S} Међу њима је Чедомир још раније запазио једног коња, врло лепог, и ч |
| >То је било свакако једног дана, кад је Чедомир пратио, као увек, Вишњу од Кајиног стана до њен |
| {S} То беше онога истог тренутка кад је Чедомир Илић излазио из куће Матовића.{S} И у Београду |
| тренутак заборава који се десио кад је Чедомир био у њеној соби.{S} У њој се бунила наша девој |
| S} Из кујне се иде у дечју собу, где је Чедомир обично држао лекције.{S} Она је била испуњена т |
| } Неколико корака лево од ње, стајао је Чедомир блед, погнуте главе, намрштених обрва, присебан |
| а су умрла.{S} Није било девера него је Чедомир ишао поред ње, шапутао јој нешто поверљиво, гле |
| оветарац дувао свеж и шапућући, како је Чедомир певушио једну дивну песму!{S} Остала су је у па |
| по коме су и име добили.{S} Све што је Чедомир знао о овом свом претку, било је да се борио на |
| тресе.{S} Образ је заболе, као да ју је Чедомир ујео.{S} Она се диже нехотице и рече:</p> <p>— |
| окојног мужа, јер није одобравала да се Чедомир удаљава од своје жене.{S} Морао се примити служ |
| .</p> <p>— Шта му је то сад? — упита се Чедомир несвесно.</p> <p>Толико је пута пролазио поред |
| <p>Мајка јој је умрла оног лета кад се Чедомир оженио.{S} Смрт је јако утицала на већ рањену д |
| Она се чудила томе ћутању.{S} Да ли се Чедомир дурио?{S} Можда га писмо није нашло?{S} Можда ј |
| а ћерку... ту бледу девојку, с којом се Чедомир возио.{S} Он је био леп човек, он се морао допа |
| а.</p> <p>— Ништа мање! — подсмехнуо се Чедомир.</p> <pb n="25" /> <p> — То није много — дочека |
| итнице, на новац.{S} Погрешићете — рече Чедомир с поузданошћу која је урођена његовом добу. — Д |
| је је место међу људима, Ристићу — рече Чедомир уверено. --- Мене чека живот необичан, јак, вел |
| редљивим писмом.{S} Зет се умешао.{S} И Чедомир је прекинуо сваку везу са својом породицом.</p> |
| лину.{S} Успи уснама и рече:</p> <p>— И Чедомир... чудна ми чуда!{S} За њега и јесу којекакви б |
| били су је размазили, те је желела да и Чедомир буде нежан <pb n="114" /> према њој.{S} И сем т |
| ће.{S} У салону су остајали само Бела и Чедомир.{S} Па и Чедомир се дизао да иде, да му се не б |
| b n="42" /> Међу њима били су и Вишња и Чедомир.{S} Преко зиме виђали су се овда-онда код рођак |
| у остајали само Бела и Чедомир.{S} Па и Чедомир се дизао да иде, да му се не би приметило што о |
| ове ниске школске спреме.{S} Стога је и Чедомир разумео да ће његова сопствена срећа <pb n="18" |
| радикални клуб.{S} Међу овима је био и Чедомир.</p> <p>Вишња пак остаде даље на барикадама.{S} |
| и ме опет... пољуби, пољуби...</p> <p>И Чедомир притиште један пољубац на насмејане усне, које |
| е заустави на половини салона.</p> <p>И Чедомир устаде.</p> <p>Њихови се погледи сусретоше.{S} |
| дне уличне лампе.{S} Пред њом се појави Чедомир Илић, подигнуте јаке, врата увученог у рамена, |
| p> <p>— Мој живот тек почиње — одговори Чедомир. — Он се тек пење врхунцу.{S} Ја хоћу да он буд |
| <p>— Не говори ми то, Вишња — прихвати Чедомир. — Ми смо још увек добри, стари пријатељи.</p> |
| ио.{S} Илићев деда, који се такође звао Чедомир, научио је читати и писати сам, за стоком; кмет |
| носи гвожђе, десно његова госпођа, лево Чедомир, са ногама учтиво подвученим под столицу.{S} До |
| оцијализам, нашто све те лепе мисли ако Чедомир не буде њен!</p> <p>Пролеће се расцветавало око |
| далеке, туђе, несхватљиве.</p> <p>— Наш Чедомир као да је пао с Марса! — смејала се госпа-Матов |
| ml:id="SRP19140_C1"> <pb n="1" /> <head>ЧЕДОМИР ИЛИЋ</head> <head>I</head> <p>У суботу 9 јула 1 |
| утали су као рибе.</p> <pb n="75" /> <p>Чедомир је ишао брзо, не знајући ни сам зашто хита.{S} |
| 0_C2"> <pb n="15" /> <head>II</head> <p>Чедомир Илић родио се године 1878 у Ваљеву, где је њего |
| широм отворена, хајде у природу!</p> <p>Чедомир, као добар Словен, прими радо овај изговор да н |
| м годинама, сиротиња није зазор,</p> <p>Чедомир поцрвене и збуњено одобри госпођину изреку.</p> |
| ала се откуд долази ова промена.</p> <p>Чедомир је покушавао да се објасне.</p> <p>— Не, никако |
| . ту, на канабе — рече му Вишња.</p> <p>Чедомир примети тек тада једно кожно, старинско канабе |
| >питању</hi> науке или политике.</p> <p>Чедомир је остајао слободњак у свему.{S} С тим уверењем |
| чених усана.{S} Груди се тресле.</p> <p>Чедомир притрча девојци.{S} Њена слика му је бунила гла |
| , изаткана од прашине и паучине.</p> <p>Чедомир погледа поново своју другарицу.{S} Она се била |
| p> <p>Једна тица запева у башти.</p> <p>Чедомир је још раније наслутио да девојка није равнодуш |
| х учинити срећним или несрећним.</p> <p>Чедомир је одржавао разговор, правио опаске, млатарао р |
| не, па имам рачуна да те частим.</p> <p>Чедомир се осећао уморан, сметен, изнурен.{S} Ћаскање п |
| ом, стварао чаробно савршенство.</p> <p>Чедомир Илић је жудио за животом, за животом потпуним.{ |
| о, као привиђење које се расуло.</p> <p>Чедомир се врати у дубину салона, сурва се на канабе, п |
| ириле.{S} Она је шапутала нешто.</p> <p>Чедомир јој се приближи.{S} Удисао је мирис те девојке |
| вцу стазом обраслом у травуљину.</p> <p>Чедомир је гледао право пред собом.{S} Позвао је ову де |
| Шта ви мислите, господин-Илићу?</p> <p>Чедомир заусти да каже онако како је осећао:</p> <p>— Ј |
| ="titlepage"> <p>М. М. УСКОКОВИЋ</p> <p>ЧЕДОМИР ИЛИЋ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗДАЊЕ ГЕЦЕ КОНА, БЕОГ |
| вићи са кумовима.{S} Кад би време возу, Чедомира беше нестало.{S} Тек у последњем часу појави с |
| на занат...{S} Угледај се на господин - Чедомира.{S} Он је сиромах ђак... пардон, господине Или |
| узак.{S} Њихова се рамена додирнуше.{S} Чедомира такну у срце надземаљска милина.{S} Девојка по |
| сте ноћи Вишња је сањала да се удаје за Чедомира.{S} Сан је био тако јак, да се пробудила сва у |
| у је обузимала ватра све више.{S} Слика Чедомира, његовог загрљаја и оног бесног канкана пред т |
| еним прекором.</p> <p>Она је још волела Чедомира; она је само њега волела.{S} Поред свих мана, |
| е, окретала се у балету и тражила очима Чедомира да му пошаље пољубац.</p> <p>Вишња задрхта пон |
| о, зове те служавка.</p> <p>Она је због Чедомира променила цео <pb n="226" /> живот.{S} Противи |
| у школи предавали.{S} Кад је била поред Чедомира, она му је потпуно одобравала, потписивала сва |
| лио.</p> <p>Стога она није очекивала од Чедомира љубавне напитке, већ изјаву, ону мало старинск |
| сад признала све.{S} Вели, заволела је Чедомира још чим га је видела... много јој се допала ње |
| аменита места, као у албуму.{S} Сети се Чедомира.{S} Доведе га у везу с министровом ћерком.{S} |
| добро да је опомене:</p> <p>— Чувај се Чедомира, Вишњо.{S} Он није рђав човек, ја то знам.{S} |
| у!</p> <p>Тек је сад видела колико воли Чедомира. <pb n="149" /> Осећала је да је њено цело бић |
| мог мрака.{S} Понекад би повео са собом Чедомира и онда му објашњавао многе ствари, показивао м |
| годније.{S} Њене мисле купиле су се око Чедомира.{S} Она се питала:</p> <p>— Где је он сад?{S} |
| о је њено тело трошније.{S} Да је место Чедомира, високог, мршавог студента бледих образа и пон |
| је њену целу душу.{S} Она је веровала у Чедомира, он је воли... они се поново воле...{S} Шта тр |
| ојио нас је...</p> <p>— Не криви време, Чедомире.{S} Ја не верујем у судбоносне неспоразуме.{S} |
| и принесе је к срцу.</p> <p>— Не... не, Чедомире! — рече Вишња, и истрже руку.</p> <p>Па и доцн |
| и му у исти мах руку јако.</p> <p>— Не, Чедомире... мој Чедомире...{S} Не, то боли, да знаш как |
| ја га волим... ми се волимо; је л’ те, Чедомире? — одговори девојка узбуђено.</p> <p>Илић осет |
| да не прави скандала.</p> <p>— Остани, Чедомире — говорила му је жалосно и нежно. — Ја ћу то и |
| јој је друг.</p> <p>— Ја ћу се вратити, Чедомире.{S} Ти ћеш видети!</p> <pb n="50" /> <p>У очи |
| } Она промуца:</p> <p>— Не говори тако, Чедомире.{S} Наше пријатељство је искрено, топло, добро |
| шња, удаћемо...</p> <pb n="314" /> <p>— Чедомире, ах мој Чедомире! — протепа девојка у заносу. |
| тер, па ипак је почињала прва.</p> <p>— Чедомире?</p> <p>— Шта је! —- одговорио би он зловољно, |
| тави га нечији девојачки глас:</p> <p>— Чедомире!</p> <p>То је била Каја, једна његова рођака, |
| се у њена леђа.{S} Она врисну:</p> <p>— Чедомире, узми ме!</p> <p>И стропошта се на тле.</p> <p |
| руку јако.</p> <p>— Не, Чедомире... мој Чедомире...{S} Не, то боли, да знаш како боли!...</p> < |
| p> <pb n="314" /> <p>— Чедомире, ах мој Чедомире! — протепа девојка у заносу. ~</p> <p>Заман је |
| ва оно мало што му је од оца остало.{S} Чедомиров отац, Стеван, изучио је сеоску школу, па је п |
| лети ову земљу кад су се били за њу.{S} Чедомиров поглед пређе преко главне стазе, која је опис |
| пролеће, небо, велики празник, долазак Чедомиров у црном оделу к мени... очев благослов, прасе |
| 36" /> која ју је опседала, али је глас Чедомиров звонио у њеним ушима, облетао око главе, доди |
| , и наравно плата није била довољна.{S} Чедомирова сестра, која је од њега била старија две год |
| е ноге.{S} Изнад њеног рамена се дизала Чедомирова глава, унезверених очију, згрчених уста.{S} |
| Имала је доста друштва.{S} Није осећала Чедомирово одсуство.{S} Нарочито је ишла код једне друг |
| јутрос у овдашњој Саборној цркви са г. Чедомиром Илићем, свршеним философом.{S} Честитамо млад |
| ђаком... како ’но му беше име?</p> <p>— Чедомиром?</p> <p>— Јесте.{S} Обоје су млади, а знаш ка |
| ном утицају природних наука и посвећена Чедомиром Илићем у оно што се у то доба звало реални пр |
| > <p>Понекад би помислила да се нађе са Чедомиром, да га поново придобије за црвену заставу, да |
| .{S} Али никад не поведе разговора пред Чедомиром о својим сумњама.{S} Чим би га видела, осећал |
| n="49" /> девојачку школу и да ће пред Чедомиром прокритиковати његове идеје.</p> <p>Прво је о |
| их суседа морао приметити кад је ушла с Чедомиром у кућу и кад су толико остали на само.{S} Она |
| су јој биле пуне суза.{S} Ако остане с Чедомиром још за тренутак, осећала је да се неће моћи с |
| естало.{S} Гледала је на онај догађај с Чедомиром у њеној соби мирно, као на неки давни несрећн |
| ветрена одаја, с навученим завесама.{S} Чедомиру, који пређе нагло из светлости у помрчину, тре |
| Љуба Ћопа вратио са села — рече Зарија Чедомиру.</p> <p>— Како је он?</p> <p>— Можеш мислити.. |
| > <p>Била је недеља кад је Вишња пришла Чедомиру.{S} Дан је био ведар.{S} По плавом се небу миц |
| што је ишло у корист њеног плана и рече Чедомиру:</p> <p>— Тата нема ништа против.{S} Само траж |
| е окусила.{S} Сколише је поново мисли о Чедомиру, о томе шта би било кад би постао њен муж, о њ |
| оличне, као <pb n="153" /> што је свака чежња.{S} Хтеде отпочети присан разговор, упитати своју |
| } У његовој природи беше јако развијена чежња за оним што нема, што је различно од њега, што ст |
| чули ти удари који звоне као жеља, као чежња.{S} Усред Београда који је дотле познавала: смерн |
| пара раширених очију?{S} Љубави, мржње, чежње, гађења, дубоке симпатије или смртног непријатељс |
| ешљива, нервозна девојчица, код које се чежње развијају рано и, у толико јаче, у колико је њено |
| сувише топло за то доба, једно од оних чежњивих вечери које саме позивају на дуге разговоре.{S |
| да не воли Белу... не бар оном љубављу, чежњивом и стидљивом, коју је дотле осећао према Вишњи. |
| е очи и спази Илића.{S} Он јој приђе са чежњом и страхом, и после првих поздрава могаде јој рећ |
| политичкој ситуацији, о будућности која чека земљу.</p> <p>— Извол'те, господин Илићу — нудила |
| , нестаје је, тоне.</p> <p>— Шта ме сад чека?... шта ће бити од мене?</p> <p>Без Илића, цео њен |
| истићу — рече Чедомир уверено. --- Мене чека живот необичан, јак, велики.{S} Он мора доћи.{S} Ј |
| И мислио тада — Ко зна каква судбина те чека — И зашто си тако срећна сада!...</p> <p>Промицале |
| њем деце, радовао би се што га код куће чека добар ручак, са уживањем би рачунао на први од мес |
| чекао с безазленом радошћу као што деца чекају велике празнике.{S} Он их је волео готово исто т |
| слим тако.{S} Свет је простран.{S} Мене чекају велика дела...{S} Не знам тачно каква, али велик |
| олази у њега као стара познаница.{S} Њу чекају многи познаници.{S} Знају је не само људи, но и |
| д је девојка дошла са бунара.</p> <p>Не чекајући одговор, стара жена донесе што је нудила.</p> |
| ваншколску мисао.{S} Марљиво је радила, чекала стрпљиво крај школске године и спремала се за по |
| е, и чекала будућност и изабраног мужа; чекала их стрпљиво, хладно, као да није жена.</p> <p>Би |
| је читала забрањене књиге.{S} Једва је чекала да дође подне, да претрчи преко дворишта, предах |
| на у правцу Врачара.</p> <p>Аница ју је чекала на капији.</p> <p>— Шта је с тобом, Вишња? — доч |
| ан ње као човека.</p> <p>Код куће ју је чекала хладна вечера и љута газдарица.</p> <p>— Није ле |
| евићева је остала чиста као кап росе, и чекала будућност и изабраног мужа; чекала их стрпљиво, |
| слима.{S} Храбро је сносила садашњост и чекала нешто друго... будућност, како се то једном речи |
| аном.{S} Она је седела у Чачку и стално чекала његов одговор.{S} Дани су јој пролазили полако.{ |
| 93" /> <p>Шетали су по школском трему и чекали да се отвори библиотека.{S} Распуст се приближав |
| у, ваљада, бесни од једа; министри нису чекали ни оставка да им се уважи; њихови кабинети зврје |
| бијала се још кроз отвор на средини.{S} Чекало се само пролеће, па да се и то зазида, те цела М |
| је прве две године.{S} О распусту га је чекало једно изненађење код куће.{S} Мајка му рече да м |
| а, да ће се брак раскинути.</p> <p>— Да чекам и да поновимо целу нашу историју из почетка!</p> |
| торију из почетка!</p> <p>— Нема шта да чекамо.{S} Оставићемо Београд, Србију.{S} Отићи ћемо у |
| уштва.{S} Није се могао задовољити више чекањем да будућност донесе или не донесе, нови друштве |
| руку у руци.{S} Време им је пролазило у чекању једно другог, у састанцима по угловима од улица, |
| обилно.</p> <p>И овог тренутка, арап је чекао да се кола напуне откопаном земљом.{S} Његова дла |
| пша лепота његове младости.{S} Он их је чекао с безазленом радошћу као што деца чекају велике п |
| урила школи све више, као да ју је тамо чекао лек тој грозници.</p> <p>У школи је било као свак |
| а девојка угледала Илића који ју је већ чекао, наслоњен на стуб једне лампе, пошла је брже и пр |
| јаловом трвењу.{S} Народи око нас неће чекати да ми добијемо времена.{S} Мораће се журити...{S |
| <p>— Рђаво разумео?</p> <p>— Да.{S} Ти чекаш, гладан и жедан, награду за твоје философске спек |
| опортунитета и хладне крпе за угрејана чела.</p> <p>То је била соба сиротињски намештена: једа |
| к.{S} Сав каљав, поцрнела лица, опрљена чела, а веселих, светлих, занесених очију, враћао се ув |
| био човек ситних, живих очију, великог чела са дубоким залисцима, пљоснатих ушију, необријане |
| их очију, па све до природно намрсканог чела играо један <pb n="116" /> интересантан израз одлу |
| руне, да се и ми страсно заборавимо као чела на каквом цвету.{S} Вишња је несвесно пила миље из |
| атала целу, од врхова прстију па све до чела и главе.</p> <p>Сањала је да су ишли пешке, као у |
| на своја задовољства, а задовољства не челиче дух.</p> <p>Син је растао слободно, тумарао са с |
| се те ствари догађају.{S} Ослушкивао је челични хук шиваће машине, студирао физиономије трговач |
| е; затим се дизао јаче, лупао готово, и челичним звуком испуњавао одају као нешто живо.{S} То ј |
| м један прамен косе што јој је падао на чело, и јекну болно:</p> <p>— Шта је ово мени?{S} Ја не |
| аје првом осећању, па намаче качкету на чело, распали лушу и, одмерено, упита:</p> <pb n="65" / |
| пођоше напред.{S} На загрејану руку или чело пала би им која кишна капљица.{S} Капље су биле че |
| кад не појави, не помилује наше усијано чело, не пољуби наше занесене очи.{S} Нико не поверава |
| , суседи, па и отац, намрштених бора на челу и изразитих усана.{S} Свако од њих знао је наћи по |
| и.{S} Био је измршавео.{S} По убледелом челу повлачиле се боре, а у солуфима се пресијавало нек |
| е била замршена, лепила се по ознојеном челу.{S} Он провуче прсте кроз кике на темену и управи |
| осмехом размаженог детета и шишкама по челу, које су сенчиле њено лице претерано бледо, готово |
| ког склопа избијала је река као из неке чељусти.{S} Иза њих је била варош: један широк друм, ни |
| учен човек, врло паметан... </p> <p>— О чему сте говорили?</p> <p>— О еманципацији жена.</p> <p |
| породица.{S} Они ће му причати о много чему, о много кому, <pb n="78" /> па и о њему, Илићу, м |
| без неког нарочитог повода:</p> <p>— По чему ти је рођак господин Илић?</p> <p>Каја се опет изн |
| знам ништа позитивно.{S} Треба видети у чему је ствар, треба се уверити — говорила је себи.</p> |
| ти школа није тешка и да не оскудеваш у чему.{S} Волела би да те види, па дођи ако можеш, а ако |
| једва добио за телеграфисту, а Миржеови чергаши завршили би на поправци у Топчидеру.</p> <p>— О |
| ем кад сам са̑м.{S} Има једна историска чесма и добра ладовина.{S} Ето је одмах кад се пређе ов |
| брдашце.{S} Под њим је жуборила озидана чесма на две луле.{S} На зиду је била остављена рупа за |
| е мајке, коју су изморили кућни посао и честа рађања, од те вароши која дрема на пригревици укр |
| дали су му немогућни.{S} Походиле су га честе сумње, малодушности, горка сазнања сопствене немо |
| ем девојке, чија хромост није допуштала честе изласке на отворено поље и сунце, она се учини мл |
| е волео да му се противуречи и давао је честе савете.</p> <p>— Узмите се на ум — рекао му је је |
| ћи по коју лепу реч да јој каже, да јој честита на положеним испитима, ласка јој на отменом држ |
| едомиром Илићем, свршеним философом.{S} Честитамо младенцима.</quote> <pb n="225" /> <p>— Чести |
| младенцима.</quote> <pb n="225" /> <p>— Честитамо младенцима — понови она последње речи гласно. |
| ек узме Белу, ако хоће... ја ћу му први честитати.</p> <p>— А дотле?</p> <p>-— Дотле се може св |
| она двострука камарадерија у политици и честитим забавама.{S} Ту су долазили студенткињин брат, |
| цујући своја претерано развијена бедра, често несвесне стида и срама, а понекад намерно, с изве |
| радим.{S} Ти ово ниси заслужила.{S} Ја често не господарим собом.{S} Ја нисам на чисто са собо |
| војом хромошћу завезана за кућу, сањала често о заљубљеним паровима које би, летимице, кадгод с |
| е ми учинили ?</p> <p>Доиста, она му је често тражила мараму да је намирише, нудила му бонбоне, |
| биљом коју је она донела.{S} Ђаци су се често шегачили са најсветијим стварима.{S} Поред све ра |
| ако: они воле тај примитиван живот, они често имају љубави за добро и изврсних намера.{S} Али, |
| аким аргументима, да су његови закључци често вештачке дедукције, па и софизми, а, с времена на |
| говорном језику тако фамилијарне да им често говорник готово не схваћа прави смисао.{S} Још се |
| као у своју.{S} Газда-Митар га је звао често да га што послуша, напише му писмо или признаницу |
| {S} Да би остали на свом месту, не могу често имати своје ја, бранити оно што мисле да је најбо |
| нашега доба, где човечју снагу замењују често вештина и природа.{S} Треба му показати делом, ов |
| са доцније звонила је вечерња.{S} Једна чета војника марширала је са стрелишта у касарну.{S} У |
| тарију наслоњачу и један сточић, препун четака, четкица, флакона, кутијица, укосница, осталих д |
| н пак био је први ђак у сваком разреду, четворка је за њега била увреда, никад је није добио.{S |
| ало, свршио је школу одлично, без једне четворке, сама петица.{S} Није се памтило да је неко по |
| Хоћеш ли да идемо?</p> <p>Тада се и по четврти пут глог белио, лале жутеле, славуји певали.{S} |
| ије то за наше жене!{S} У земљи где три четвртине народа не зна ни читати ни писати, велико зна |
| ачка за Београд, одговор се може добити четвртог дана.{S} Лазаревићева причека још неколико дан |
| се борио на Засавици, по свој прилици у чети Зекиних голаћа, да је ту био рањен, освестио се у |
| Око дванаест сати пуштале се школе.{S} Четири часа доцније звонила је вечерња.{S} Једна чета в |
| се оба реда зуба.{S} Усне се згрчише на четири угла.{S} Реч се зауставила у грлу.</p> <p>— Ти в |
| то неће увек тако трајати.{S} Имала је четири детета: најстарију ћерку, Параскеву, која је има |
| ао најизвежбанија нудиља.{S} Три дана и четири ноћи није напуштала болесничке собе.</p> <p>Идућ |
| еба поуке.{S} У округу нема више од три четири школе за женску децу.{S} Али шта ће теби универз |
| > На једном брдашцу отац му је објаснио четири стране света: код сељачке куће био је север, ниж |
| колача се одликовала: имала је шесдесет четири рецепта за разне врсте.{S} Њен главни задатак би |
| а, на даскама закуцаним на ногаре или у четири кочића.{S} Њихова клупа је из Београда, фабричка |
| аслоњачу и један сточић, препун четака, четкица, флакона, кутијица, укосница, осталих дрангулиј |
| министарске цигарете.{S} Бела долазила чешће преко дана, кријући се тек форме ради.{S} Из варо |
| им која кишна капљица.{S} Капље су биле чешће.{S} На један пут, ветар се претвори у вихор.{S} О |
| аје, срећу ако је сретну, несрећу много чешће, и судбину која им се одреди.{S} Реч слобода за њ |
| кад су настали топли дани, излазили су чешће са њом, па после сваког дана, и најзад без ње.{S} |
| ко је села.</p> <p>— Ти рече да долазиш чешће овде? — упита га она.</p> <p>— Да.{S} Навратим ко |
| им, сељачким шеширом на глави и високим чизмама на ногама. — Еј, Милисаве, ходи да ти представи |
| социјализма — прекиде га поднаредник, у чизмама, са шапком забаченом на теме и сабљом преко кол |
| је потпуно прописан поздрав, треснувши чизмом и кочећи очи.{S} Куварица је стишавала близнакињ |
| ко ви решили.</p> <p>Поднаредник тресну чизмом.</p> <pb n="148" /> <p>— Узмите чаја, Иване Јоси |
| врх степеница и најзад унутрашња врата, чија су окна од извезена стакла спречавале поглед да пр |
| црнелим зидинама средњевековне тврђаве, чија се платна спуштала од врха брда па до у саме талас |
| ом летње блузе, и нежним лицем девојке, чија хромост није допуштала честе изласке на отворено п |
| ћне ситнице, трудила се да се сети лица чија се имена спомињу, мешала се са варошким девојкама, |
| оних простодушних бића која иду право и чија судбина не зависи од њих самих, већ од оних које ћ |
| зеленим корицама, у преводу неког Грка, чије је име, и доцније, с муком изговарао.{S} Читао је |
| рећи, може се подићи по једна централа, чије би струје ноћу осветљавале нашу варош, наша села, |
| Западне Мораве чак до ибарских планина, чије се заокругљене линије назирале у прашини сунца на |
| јој је насликано неко фантастично биље, чије је лишће подсећало на винову лозу, а цветови на цв |
| се усвоје, прете донекле целој згради, чије су темеље ударили Кеплер и Галилео, Њутон и Декарт |
| х врућина.{S} Прозори су гледали у врт, чије воћке, још младе, пружале су мршаву сенку по земљи |
| воју љубав: здраву, одраслу паланчанку, чије срце, можда једино на свету, куца у том тренутку з |
| аке прљавштине претвориле су те бог зна чије одеротине у сиву боју која је језиво приличила њег |
| ео и која га воли, према другој девојци чије поверење изиграва и чијом се слабошћу користи, пре |
| Иза дрвета затезао се крајичак неба, по чијем је плаветнилу пловило неколико облачића као праме |
| ругарици, Милеви, ћерци једног златара, чији је дућан био одмах до њихова.{S} Она је била прове |
| под мучним последицама два тешка рата, чији успеси нису одговорили његовим надама; чиновници, |
| глупаве, непоштене канцеларијске слуге, чији је живот празан и пуст колико и она архива коју из |
| обучена у хаљине затворено плаве боје, чији је озбиљан крој доликовао лепо њеном одмереном ход |
| бури, а пред њим се појављивало сунце, чији је златан сјај оживљавао небесно плаветнило.{S} Ка |
| , ишле су две жене, с марамом на глави, чији су крајеви били везани испод браде.{S} На извесном |
| оца, родом из једног златиборског села чији се отегнути нагласак и говор кроз нос одржавао још |
| са земљом у којој смо рођени, са расом чији смо синови и историјом која је израдила <pb n="284 |
| лу и бријао бркове.{S} Да се није знало чији је син, узели би га за странца.</p> <p>Вишњи се до |
| ла да ју је испуњавала уска постеља, на чијим се плеханим шиповима сијале златно обојене лопте. |
| ило је нечег гробног чак и у кућама, из чијих разваљених вратница и подрума без окана био је ту |
| другој девојци чије поверење изиграва и чијом се слабошћу користи, према себи самом на крају кр |
| адати, и он га је презирао као тиранина чију је сурову владу рано осетио.{S} Он је желео да има |
| ла смешити.{S} Стога побеже са седнице, чим се Каја заговорила са неким колегиницама.</p> <p>На |
| ало реални правац у животу.{S} Па опет, чим је устала, погледала је на врата где је синоћ остав |
| ора пред Чедомиром о својим сумњама.{S} Чим би га видела, осећала се пред њим разоружана.{S} Он |
| по новинама, ићи краљу на подворење.{S} Чим би он измакао из куће, госпа-Матовићка је одлазила |
| монстрације, резолуције на туђ рачун, а чим дођу у питање они, њихова личност, њихов џеп, они з |
| сила при додиру чистог рубља.{S} Раније чим би легла, заспала би у исти мах.{S} Сад се превртал |
| фемерни патлиџани, који би се спарушили чим би за педаљ одмакли од земље.{S} Жене се кувале по |
| све.{S} Вели, заволела је Чедомира још чим га је видела... много јој се допала његова ученост, |
| ко јој је било без мајке.{S} Није знала чиме да се позабави, да прекрати време кад остане сама. |
| дошао до закључка, да се велика зла не чине намерно, с предумишљајем, већ... онако, из људске |
| руштво.{S} Кад разговарам овако с вама, чини ми се да присуствујем. неком концерту, где хиљаде |
| ке стране физиономије.{S} Кога и позна, чини јој се далек, хладан, као окаменотина.{S} Ено Гавр |
| ју главу и изгледају ми сјајне; кадгод, чини ми се, успем, и тада осетим једно бескрајно задово |
| {S} Ти си нешто охладнео према мени.{S} Чини ми се да ме избегаваш.{S} Ти ме више не волиш? — с |
| и сад, а никад је се нећу нагледати.{S} Чини ми се она као неко надприродно биће, као светица, |
| ти.{S} На срећу ретко мислим; она ми се чини сувише неодређен појам, мислена именица.{S} Али... |
| трамвај удаљи. — Боже мој!{S} А мени се чини да је то било тако далеко... даље него детињство.{ |
| } Он не пази на спољашњост; па кад то и чини, ради у супротном правцу: пушта браду, чупав је, а |
| дах простран и благ?{S} Да ли се и теби чини да нас она, кроз ниске гране својих врба, позива н |
| тац је држао дућан у главној улици коју чини у тој вароши пут Крагујевац—Ужице.{S} То је била п |
| се суд киселих краставаца, изложена је чинија обичног сира и неколико хлебова од гроша.{S} Тај |
| <pb n="160" /> појма.{S} Дотле се Вишња чинила младићу жена-другарица која диже човека на посао |
| .{S} Велика варош на утоци Саве у Дунав чинила јој се понова лепа.{S} Хтела ју је поздравити ка |
| у се навикивали на арапа.{S} Средина је чинила своје.{S} Постао је обична таљигашка рага.</p> < |
| Бела је имала бело лице с кожом која се чинила као постављена једва приметним руменилом.{S} Очи |
| а у Чачак.</p> <p>Мајчина болест јој се чинила као казна.{S} Њено, већ рањено, срце стезало се |
| ла његов сноп уз груди.{S} Те груди!{S} Чиниле су јој се тада велике, тешке, уочљиве, сваком ви |
| ивао се подругљиво на љубазности што се чиниле будућем министарском зету и питао се ћудљиво как |
| дног личног мишљења.{S} Те ствари му се чиниле непознате, далеке, туђе, несхватљиве.</p> <p>— Н |
| ст, која је звонила у девојкином гласу, чинили су своје дејство.{S} Илић је заборављао незгодни |
| и ју је познавао, чак и кровови од кућа чинили јој се да је поздрављају пријатељски, а она није |
| од сламе.{S} Па ипак, младост и здравље чинили су од ове тоалете њен најлепши оквир.{S} Она је |
| У осталом, многи његови другови су већ чинили концесију животу.{S} У клубу, који је носио звон |
| ма.{S} Бунио се против неправди које су чинили слабијим од себе, смејао се њиховој уображености |
| {S} Што јој се некад допадало код њега, чинило јој се овог пута ружно, себично, одвратно.</p> < |
| била се болна празнина.{S} Губећи њега, чинило јој се да се губи све око ње.{S} И она сама се г |
| је дотле осећао према Вишњи.{S} Затим, чинило му се понекад да ни Бела нема према њему изузетн |
| Његове мисли се бркале. <pb n="294" /> Чинило му се да је прочитао у некој врло рђавој књизи с |
| ез Вишње, без њеног милог присуства.{S} Чинило му се као да га је цео свет напустио, као да му |
| ња га је избегавала кадгод је могла.{S} Чинило јој се да је она крива за његову несрећу.{S} Теш |
| у пак, одушевљавале су велике идеје.{S} Чинило јој се да је поново рођена.{S} Слободно је могла |
| живота, коју је осећала прве године.{S} Чинило јој се да је не предусрећу са збиљом коју је она |
| поред најпомоднијег света на улици.{S} Чинило јој се да је све било весело, шалило се много, н |
| ислио је даље, постао би бољи човек.{S} Чинило му <pb n="280" /> се да би у њој нашао оно нешто |
| квом озбиљном послу.{S} Кад јој се није чинило што је хтела, свађала <pb n="128" /> се да се ку |
| ти; и то ју је болело.{S} Куд се окрене чинило јој се да је нешто прати у стопу, нешто хладно д |
| ка, ова чатрља је била тако бедна да се чинило као да је примила од својих посетилаца навику да |
| ода.{S} Слушајући звуке пијука, њему се чинило да слуша њен љупки глас, који му добацује слатке |
| душевна касапница!{S} Како јој се бедно чинило њено родно место, неколико сокака по којима раба |
| ним кораком и строга.{S} Њеном пратиоцу чинило се као да ти кораци не додирују земљу; украшена |
| бље.</p> <pb n="309" /> <p>— Шта ја ово чиним од себе? — освести се она, и скочи са постеље као |
| Краљ се сад, природно, обраћао народу, чинио обећања, одрицао се досадањих доглавника који су |
| се осећала као очарана.{S} Илић јој се чинио тако близак, тако присан.{S} Није осећала пред њи |
| ун једна друге, трбушати катихета им се чинио врло знаменита личност, заљубљивале се у своје на |
| и користи.{S} Он га није имао, он му се чинио као његов лични непријатељ кога треба савладати, |
| знао шта да ради од себе.{S} Свет му се чинио празан, шупаљ, бесмислен без Вишње, без њеног мил |
| и држе венце испод прозора, овај је дом чинио леп и отмен утисак у гомили других рабатних кућиц |
| ебе, у своју будућност, у добро које ће чинити својим суграђанима, Србији, можда целом човечанс |
| и на обалу Мораве.{S} Радојева сестра и чиновник из суда били су изостали далеко иза њих.{S} Пр |
| г пада, тебе ни бриге.{S} Постанеш неки чиновник, шта ти је боље од тога!{S} Иде ти после плата |
| вља и опортунист.{S} Ма да је био висок чиновник, није се могао отрести простачких склоности се |
| продужити школу.</p> <p>— Нећу да будем чиновник — рече оцу.</p> <p>— Него шта ћеш, несрећни си |
| којом липом, какав полуевропски обучен чиновник који је цигаром дувана убијао досаду.</p> <p>— |
| р суда.{S} Била је пуна хвале за младог чиновника.{S} Тако исто и сестра.{S} Само, рекле су му, |
| е трговац, поред студента официр, поред чиновника обућар.{S} Кроз дим од дувана и испарења, Или |
| борба између школованих и нешколованих чиновника, те је рачуноиспитач мислио да је цела његова |
| ика Школа зна само да фабрикује немоћне чиновнике; она од младих, паметних, поштених људи прави |
| дође с једним својим пријатељем, млађим чиновником из суда, те их позва, њу и Милеву, да изађу |
| успеси нису одговорили његовим надама; чиновници, грабљиви и покварени, владали су земљом као |
| разговоре.{S} Међу њима видели се бољи чиновници, имућнији трговци, расположени такође, румена |
| ни радници, становници предграђа, ситни чиновници који нису могли отићи у бање: јадан, невесео |
| е браде, ниског раста и великог трбуха, чиновничића с малим квалификацијама који је морао да кр |
| г бирократе из доба првих <pb n="17" /> чиновничких влада у Србији, она је била вечито за одржа |
| ма, и друго, што су је другарице, ћерке чиновничких и осталих такозваних угледних београдских к |
| омиловање с робије, највише можда какво чиновничко место.</p> <p>— Говориш као крајњи мрачњак.< |
| ти у Турској вера представља још велику чињеницу.{S} С начелних распра прешло се на личне зађев |
| се спуштало у собу.{S} Кроз расходоване чипкане завесе примећивало се с муком двориште.{S} Сумр |
| седе на канабе поред њега.</p> <p>Кроз чипкане завесе на прозорима видело се једно парче улице |
| е један округао сточић, застрвен уским, чипканим застирачем, који је висио на две стране.{S} На |
| удан сјај и упијале <pb n="312" /> се у чипкану кошуљу, у дивна округла рамена, у румену кожу б |
| вароши се доносиле трубе платна, разне чипке, конци, свила, модни журнали.{S} Једна шваља је н |
| су дизале озбиљно своје врхове украшене чипком од букава.{S} По гдегде видело се неко раштркано |
| не буде примећена, па се опет загледа у чипку, у кошуљу, у два округла таласа која су се дизала |
| ева, јер он хоће живот пун, велики, али чист, јасан, без утишавања савести и попуштања приликам |
| есетој години научио да му живот доноси чист приход.{S} Његова је девиза: уживати и успети.{S} |
| Лепше него што сам мислила.{S} Ја волим чист ваздух, шуму, свој народ, велике хоризонте, природ |
| су за нас још луксуз, још немогућност, чиста штета за време које се на њих потроши.</p> <p>— О |
| ину сиротињу.{S} Лазаревићева је остала чиста као кап росе, и чекала будућност и изабраног мужа |
| е широм отворена.{S} Унутра се светлила чиста калдрма, виделе се коњушнице, станови за послугу |
| девојке од којих се бојала, јесу ли оне чисте и толико колико она, каква је та грешка коју је у |
| ње, те ју је мајка допуњавала:</p> <p>— Чисти се из наше куће...{S} Још да трпим којекакве трут |
| ге са стране, па по њима набављао робу, чистио метал, оправљао сатове, лемио ланчеве.{S} Стари |
| сто не господарим собом.{S} Ја нисам на чисто са собом.{S} Како се то десило?{S} Ја то нисам хт |
| > <p>Вишњу је волео.{S} С тим је био на чисто.{S} То је било несумњиво.{S} На само њено име, об |
| ти и читати, Богу се молити и држати се чисто.{S} Живот јој је текао готово спокојно и монотоно |
| ави младићу утисак глатке коже и нечега чистог.</p> <p>Вишња се стресе.{S} Образ је заболе, као |
| чу се отуда њен глас, јасан сад као од чистог метала.</p> <p>— Нису много родиле ове године, п |
| ватра, која се слатко гасила при додиру чистог рубља.{S} Раније чим би легла, заспала би у исти |
| И док је дим пузио у модрим трубама ка чистом плаветнилу осветљеног неба, њега обузе једно јак |
| Нека наше жене науче своје људе луксузу чистоте, нека му омиле кућу више од кафане, нека подигн |
| ари њено лице.</p> <p>Прођоше кроз врло чисту кујну.{S} У једном удубљењу крила се велика посте |
| сачувај.{S} Нашем народу треба много да чита, да се просвећује, да се учи; он је готово цео неп |
| а на њихове хумке долази свет и молитве чита; међу најлепшим именима њихово име је најлепше; св |
| о.{S} Усред читања, кад је можда био за читав континент далеко од Београда, за стотину векова о |
| двору.{S} Међутим, ни Јован није остао читав.{S} Изишао је из затвора остарео, поремећеног здр |
| ицима.{S} Вишњин долазак био је наравно читав свечан догађај.{S} Око ње су се утркивали мајка, |
| но као сто, као столицу.{S} Једном нису читав месец проговорили.</p> <p>— Чудан народ! — говори |
| а отрча на другу страну, где се златила читава простирка, и њен глас, већ без трунке тајанствен |
| пана.{S} Од последњих киша нахватала се читава бара.{S} Неки добричина наместио је брвно.{S} Де |
| ивљавао тек шум какве змије, подигла се читава насеобина од радничких колеба, магацина и скела. |
| на Ћирићевој пољани.{S} Сад се ту шири читава нова насеобина разноликих вила, окружених цвећем |
| ез људи. — Сваког секунда она односи по читава блага.{S} Столећа су прошла од како смо населили |
| а је најстарија и на најбољем гласу.{S} Читаве бајке причају се о људима који су јели у њој, у |
| е године било у моди.{S} Да је још имао читаве потпетице на ципелама, могао би се мерити са сви |
| служби, несрећан у кући, он је лутао по читаве ноћи да олакша себи, тражећи које љубазно лице д |
| ледај овај сточић за пушење.{S} Није ли читаво уметничко дело?...{S} Ево, па пуши — продужи она |
| ен на земљи.</p> <p>Илић је био спремио читаво једно предавање о каузалитету воље, о спору изме |
| есташност млађег брата испуњавали су по читаво писмо.{S} Па ипак, та су писма била као <pb n="8 |
| неспособан ма за какву акцију, треба му читаво решење да уђе у дућан и купи какву ситницу, а пр |
| : „Ево на̑!{S} Све је ту написано... па читај!“</p> <p>Истог дана отпутовали су у Париз.</p> <p |
| било веће од цигар-папира.</p> <p>— Па читај! — закључи самоубица и склопи очи поново.</p> <p> |
| роше што год имају на новине и брошуре, читају на дохват популарне књиге, не пишу ништа, полажу |
| и тако нечим, стварима које је слушала, читала на Великој Школи.</p> <p>Једном приликом запали |
| ме, Вишња је уредно похађала предавања, читала руске књиге и подражавала идејним друговима.{S} |
| о целе дане проводила је у својој соби, читала прибелешке, разгледала непрочитане књиге, превод |
| подражавала мушкарцима, презирала моду, читала судску медецину, јела улицом кифле и переце, кор |
| а је нешто цвећа, везла по коју мараму, читала, по каткад, сензационе романе, и јела слаткише, |
| удица слободе падала јој је најтеже.{S} Читала је књиге, седела крај прозора што гледа на сокак |
| ла новине откако се вратила у Чачак.{S} Читала их је од почетка до краја.{S} Оне су је опомињал |
| /p> <p>— Не говори глупости...</p> <p>— Читала сам негде да је љубав слађа кад је мрак.{S} Глед |
| ло, да јој и колена задрхте, као кад је читала забрањене књиге.{S} Једва је чекала да дође подн |
| е ствари, отварала поново очево писмо и читала га бог зна који пут.{S} Реченица о Радоју допала |
| девојкама, рече јој:</p> <p>— Синоћ сам читала у једној књизи да има створења која уђу у наш жи |
| — рече му Вишња. — Ја бих то врло радо читала.</p> <p>— Још је рано, треба ми још рада, читања |
| <pb n="274" /> Има се доста времена.{S} Читам, посматрам, размишљам, учим децу, сваки дан испун |
| p> <p>— Још је рано, треба ми још рада, читања, спреме.{S} Више пута узмем перо да забележим ид |
| ћати ништа.{S} Али није могао.{S} Усред читања, кад је можда био за читав континент далеко од Б |
| е као да чује отварање апсанских врата, читање указа о помиловању, откивање гвожђа и несигурне |
| S} Одлазио је тада у кафану, губио се у читање новина, у пушење, у играње домина с првим кога с |
| еба просветити.{S} Сељака треба научити читању и писању.{S} Треба га увести у тајне нашега доба |
| е, није имао мрве практичног смисла.{S} Читао је да жена треба да слуша мужа.{S} То му се уврти |
| е име, и доцније, с муком изговарао.{S} Читао је све што му до руке дође: научна открића, роман |
| за испите више него што је требало.{S} Читао је књиге, новине, књижевне листове неуморно.{S} О |
| ки Вијенац</hi>, отворио га насумце, па читао на глас стихове, предајући се чару философске пое |
| у, пушио и очекивао кафу.{S} Понекад би читао новине, а кад њих није било, узео би <hi>Горски В |
| кутове варошких паркова, и ту их поново читао, разгледао сваку реч, загледао у марке, у поштанс |
| ање разних споменика, деловође варошких читаоница, хоровође певачких дружина.</p> <p>У чаршији |
| огла бити слепа, водити бесциљан живот, читати бљутаву литературу препоручену за школску младеж |
| који се такође звао Чедомир, научио је читати и писати сам, за стоком; кметовао је дуго година |
| а <pb n="228" /> мале сељачиће писати и читати, Богу се молити и држати се чисто.{S} Живот јој |
| емљи где три четвртине народа не зна ни читати ни писати, велико знање смета.{S} Довољно је ако |
| посла с писаном ствари, као да је знао читати и писати.{S} Он је на тај начин давао свечаности |
| вих противника <pb n="295" /> није хтео читати да не губи време.</p> <p>Међутим, последњих годи |
| а упише у школу.{S} Дотле је сам научио читати и писати из сестриног буквара.{S} Школа му је иш |
| е не известиш.{S} И онда, знаш како је, чича-Митре, треба помислити на све.</p> <p>— Право вели |
| били студенти, равни један другоме.{S} Чича с погачицама поздрављао је стално учтиво, имао при |
| а стрелишта у касарну.{S} У вече, један чича, с кантом петролеума и кутијом палидрваца, обилази |
| дној забаченој улици.{S} Ноћне светиљке чкиљеле су у зраку пуном кише.{S} Под њима се белуцала |
| у, просту витицу око главе, сукњу изнад чланака, притискивале по један свежањ књига на своје гр |
| оп за то захваљивати Богу.{S} Један део чланова успротиви се том предлогу одлучно, наводећи да |
| , прво, као најнежнији, умиру владари и чланови династије..."</p> <p>Илић је волео Зарију присн |
| буде уточиште свију њих и да се сваком члану породице нађе на невољи.{S} Али млади човек је за |
| у друштву, песмама омиљених песника, у чланцима дневне штампе.</p> <pb n="88" /> <p>— То је бо |
| желео добро своме народу и имао стила у чланцима што их је писао по опозиционим листовима? </p> |
| ред борбе за опстанак и свеопштег боја, човек схваћа стање мира и слоге, поред одабирања појима |
| е вештине са којом се та комедија игра, човек добија симпатије или антипатије, глас мудраца или |
| па додаде: — Чедомир је озбиљан младић, човек од поверења.{S} Бели се јако допада.</p> <p>— Е? |
| <p>— Па, купиће је, стара му мајка!{S} Човек се не жени због кошуље.{S} Млади су; цео је живот |
| снег.{S} У пећи је пуцкарала ватра.{S} Човек се ту осећао добро <pb n="140" /> као у топлом гн |
| ... општи ниво!...{S} Није то рђаво.{S} Човек има своју кућу, слатко руча, купи жени папуче.{S} |
| х отворено.{S} То је било неизбежно.{S} Човек који је промашио свој позив несрећан је, он пати, |
| сли.{S} Али има једна сигурна ствар.{S} Човек се троши између два акта који се називају: хтети |
| ака по којима рабаџије шибају волове, а човек не зна кога пре да пожали: те људе или ту стоку.{ |
| рече јој једном муж. — Живот је скуп, а човек ми изгледа ваљан.</p> <p>— И ја сам то нешто мисл |
| ца било доста, јер се знало да код њега човек неће бити преварен ни у мери ни у роби.{S} Он се |
| у нежног љубавника: у његовим годинама човек је сав одушевљење, сав топлина, сав љубав.</p> </ |
| вај се Чедомира, Вишњо.{S} Он није рђав човек, ја то знам.{S} Он је сјајна интелигенција, приро |
| ворио је Петар Зечевић, омален, сувоњав човек, испупчене јабучице, промуклог гласа и светлих оч |
| жандармске потере, испред кише или кад човек не зна куда ће.{S} Увек би се нашло друштва, води |
| новина, један <pb n="224" /> сакат млад човек, који без штака не може да макне, а иначе скакуће |
| рећи је увек, и увек радити тако да је човек може рећи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| и потиљак ћилибарске боје.{S} Кад би је човек видео први пут, помислио би да је горда и надута, |
| олико корака од средине града, и већ је човек улазио у споредне улице, непознате квартове, усам |
| живота као ускршњих јаја, нешто чега се човек може одрећи у свако доба.</p> <p>Илић је пак мрзе |
| е његове младићске црте.{S} Био је више човек, више мушкарац.{S} Они остадоше за тренутак забез |
| овој другарици, у њен заборав.{S} Млади човек не поче свој говор о вољи, али се не предаде ни п |
| исуство готово осећало у кући.{S} Млади човек не хте покварити ово присно весеље дома, који је |
| жељама да живи и буде срећан.{S} Млади човек се налазио у неразрешљивом сукобу који долази с ј |
| главе и понесе га низа страну.{S} Млади човек потрча за њим и једва га ухвати у једном трњаку.{ |
| омене, као и многима другим.{S} И млади човек осети се крив што узнемирава то тихо језеро здрав |
| у породице нађе на невољи.{S} Али млади човек је залуд наводио разлоге двема женама, које су се |
| заусти да нешто дода, али је већ млади човек падао у ватру грдећи реакцију, реакционаре, цинца |
| ми живиш, што не дођеш?...</p> <p>Млади човек, с прилично вештине, а с много поштовања, скиде с |
| а Богу — умешала се мајка.</p> <p>Млади човек није хтео да чује о тој операцији која би га лиши |
| тада испуњавале тај крај.</p> <p>Млади човек није волео да има посла с војском те пређе на дру |
| је искрено, топло, добро.</p> <p>Млади човек погледа своју другарицу право у лице; она не спус |
| пшењима и осудама на смрт.</p> <p>Млади човек погледа госпођицу Матовић.</p> <p>Она је седела д |
| ону кућу у врх пута? ---—</p> <p>Млади човек је и овде морао претрпети још једно расхлађење.{S |
| да сам умро — говорио би какав старији човек — па да су ми рекли да ће неко раскопавати онај к |
| атила.</p> <p>Директор је био постарији човек; носио је стално црно одело, био је резервни офиц |
| жене, газда-Митре...</p> <p>— Старински човек сам и ја, па опет кад видим да је нешто боље, што |
| његова, мислио је даље, постао би бољи човек.{S} Чинило му <pb n="280" /> се да би у њој нашао |
| та.{S} Они пређоше трем.{S} Један стари човек, који је стајао у удубљењу неких укинутих врата и |
| који се користи туђим искуством.{S} Тај човек је посматрао спремање за свадбу у кући Матовићеви |
| о нека младић сврши школу, постане свој човек, добије парче хлеба, па нек узме Белу, ако хоће.. |
| цео је живот пред њима...{S} Да, ја сам човек из старог времена, иако сам се бунио против њега: |
| би постао професор универзитета, славан човек!{S} Он би живео пријатно, дао би њој све што би и |
| и рођаку што је великошколац, образован човек, виши од ње.{S} И млада девојка као да је хтела у |
| весном остојању од њих корачао је један човек ћутке, с кишобраном натученим на главу и изгледао |
| у, и народ се формира, готово као један човек, у једну странку, која изнесе захтеве за најшире |
| ом великом простору видео се само један човек, продавац ушећереног воћа, по којем је падала пра |
| {S} Најзад рече:</p> <p>— Ти си паметан човек... ти знаш шта радиш.{S} Наша варош дугује ти већ |
| е истина.{S} Тврде за тебе да си срећан човек.{S} Причају да се у тебе заљубљују министарке или |
| рукама и води политика.{S} Необавештен човек помислио би да се налази на прагу револуције, али |
| ехну, продужи пажљиво — он је врло учен човек, врло паметан... </p> <p>— О чему сте говорили?</ |
| убила.{S} Затим се окрену око себе, као човек који губи равнотежу и тражи да се за шта ухвати.{ |
| се срушила.{S} Она се збиља осећала као човек који је био заспао у неком напредном граду, па се |
| ри господин је био већ ту.{S} Он је био човек ситних, живих очију, великог чела са дубоким зали |
| по његовим грудима.{S} Али он није био човек који се подаје првом осећању, па намаче качкету н |
| нско тело, готово голо.{S} Он не би био човек да је могао мислити на шта друго.{S} Плима страст |
| n="169" /> <p>— Осам — одговори кратко човек с дугачким носем, не дижући главе са свога длана. |
| ојом се Чедомир возио.{S} Он је био леп човек, он се морао допадати тој госпођици.{S} И као код |
| дим докона.{S} Знате, мој отац је прост човек, али воли школу.</p> <p>— Па зар ћете сад пристат |
| јем живот.{S} Он вреди толико колико му човек да̑ вредности.{S} Као што видиш, нешто релативно. |
| , жене ослобођене свих предрасуда, жена-човек да се тако изразим.{S} Угледајте се на Рускиње, к |
| ом путу, на путу у интелектуални живот, човека кога су интелектуалне радозналости, жива младост |
| учвршћава живот, пријатеља који одржава човека, моћног протектора који дарива права и користи.{ |
| > <p>Никад Илић није јасније осетио два човека који су живели у њему; један: миран студент из у |
| на је сад презирала свога драгана, тога човека са ногама као у роде, с претенциозном <pb n="311 |
| жов.{S} Реч лопов није довољно жигосала човека, већ га звали архилопов.{S} Гомиле ђубрета проси |
| било мутно.{S} Он је био у стању пијана човека који добро види да прави глупости, а продужава и |
| p>— У мени је волела слободоумна, учена човека.{S} Љубав је одбијала стално.{S} Још можда је ср |
| о нисам хтео.{S} Мене сматрају за мирна човека, али видиш, ја се питам да ли у мени не живи нек |
| везана за нас, везана везом најмилијег човека на земљи, оца нашег?</p> <p>Вишња, лака словенск |
| га цело село прогласи за најдаровитијег човека под небом и помири с оцем.{S} Врати се у Чачак, |
| p> <p>Девојка погледа изненађено у овог човека кога је волела.{S} Он се није претварао.{S} Њего |
| са слегањем рамена, посматра оног првог човека немилосрдно као лекар који има да постави диагно |
| љење породице Матовић пређе и на младог човека, те кад изађе од њих, осети како му се груди над |
| > је себе већ тада прогласио за великог човека.</p> <p>Кад је ступио на Велику Школу, он је там |
| раду: стан, храна, пријатељство великог човека и нешто у готову!{S} Она није знала само да мини |
| S} Она је била кадра да скочи на дрског човека, као мачка.{S} Али кад би се растали, она је пре |
| и жудно његове речи... речи школованог човека, које потсећају на књиге, одвајају од свакидашњи |
| ине, обузе је страх да не сретне једног човека кога за живу главу није хтела видети.{S} Ипак, к |
| вако уважење, па и онај понос културног човека који је млади муж осећао у самом себи.</p> <p>То |
| осећао понижен у свом осећању културног човека.{S} Планови о повратку на страну, о довршетку ст |
| ресе.</p> <p>Она није видела лице у тог човека, али би га познала у хиљаду других по првој ситн |
| ротивуречности у карактеру једног истог човека!{S} Људска повесница развија се као разнолик, чу |
| ди часовничар је волео нарочито простог човека, изгладнелог грађанина и одрпаног сељака, оно уп |
| јој рођеној кући, гром вас спалио... од човека кога хлебом хранимо...</p> <p>— Мама! — умеша се |
| чинила младићу жена-другарица која диже човека на посао, пружа му подстрека за велика дела; опш |
| стру: <pb n="7" /></p> <p>— Та остав’те човека!...{S} Пробисте му уши вашом дреком.</p> <p>Од л |
| аздуха тога дана, опијала се присуством човека који је ишао поред ње, слушала је радознало и жу |
| вот био дотле празан, недостојан ње као човека.</p> <p>Код куће ју је чекала хладна вечера и љу |
| громну, мртву, парну машину, да је свео човека на један проблем механике, на једну врсту живе г |
| амерке, јер је Радоје волео људе, волео човека као онај часовник који је оправљао, као ружу кој |
| е млезеви би ударили о прозор да весело човека опомену како је пријатно бити у својој кући.</p> |
| ближавали.</p> <p>— Вишња! — чу се глас човека који ју је јурио.</p> <p>Она се окрену.{S} Била |
| у врсту ропства.{S} Идеална веза између човека и жене постоји, за мене, једино у слободној љуба |
| ревњивости.{S} Они су у стању да омрзну човека кад на њему угледају нову кравату.{S} Тај тип се |
| е несвесно упоређивала свога земљака са човеком кога је оставила у Београду, који је такође има |
| у беду, просветиле га.{S} Оне се боре с човеком раме уз раме, нема рада од кога се стиде, нема |
| ли сусетка десно од њих невенчана жена човеку са којим живи?{S} Не иде ли девојка, лево од њих |
| То је божанска искра инстинкта, која је човеку остала из природног стања — објашњавао је разлог |
| војих књига, што би довољно било другом човеку за цео живот, остави све друго.{S} Кад се кола х |
| ве ове мисли нису долазиле на ум младом човеку, али сличне свакако.{S} Јер, кад спусти поглед н |
| .{S} У стану је имао што треба скромном човеку.{S} Матовић је био пријатан према њему, разговар |
| сли, слика, успомена, које се прегоне у човеку у извесним часовима усамљености!</p> <p>— Куд на |
| пред њим, јадна, мутна светлост наших, човечанских буктиња!{S} Како представници школа и секат |
| ост, поред ропства слободу.{S} Историја човечанства је састављена од контраста као човечији жив |
| друго: његови ближњи, друштво, држава, човечанство; он је све то видео у своме ја; то његово ј |
| ивот одрицања, позитивне ствари, рад за човечанство.{S} Паланка ће бити јача од тебе...{S} Једн |
| испада врло неповољно по твој прогрес и човечанство.{S} Ти си непријатељ, не знајући толико људ |
| нао, ни видео, ни разумео, ни волео оно човечанство које је открила психологија народа, психоло |
| Ја верујем, против свега, у прогрес, у човечанство.{S} Не могу да примим да је васељена створе |
| својим суграђанима, Србији, можда целом човечанству.</p> <p>Кућа у којој је држао кондицију нал |
| проклетом реакцијом.{S} Тек, жао ми је, човече, пара...</p> <pb n="105" /> <p>Него велим, да му |
| озриво испод ока.</p> <p>— Бог с тобом, човече — одговори Клеопатра лако. — Они се воле годину |
| не узму?</p> <p>— Ама, како да се узму, човече? — одврати му жена. — Дошла Ката данас, па као д |
| .{S} Мораће се журити...{S} А ви, млади човече, из школе ћете ући право у живот.{S} Држава ће в |
| ечанства је састављена од контраста као човечији живот: супротности између разних народа и разн |
| ла се нека јака воња на влагу, зној, на човечје месо.{S} Чула се поново она опојна музика из сн |
| евреме спрати њено име и уништити таште човечје спомене, као и многима другим.{S} И млади човек |
| изгледало најрадије, најсретније решење човечјег живота.{S} Понекад би га обузела нека идеја, к |
| ом сукобу који долази с једне стране из човечјег инстинкта да тражи своју сопствену срећу, пошт |
| реба га увести у тајне нашега доба, где човечју снагу замењују често вештина и природа.{S} Треб |
| е из којих се састоји <pb n="85" /> ова чокалиница, и остали понешто дужни по умашћеним и у кра |
| вонко: <hi>чокалиница</hi>.{S} Од свију чокалиница, ова је најстарија и на најбољем гласу.{S} Ч |
| иком својих посетилаца зове звонко: <hi>чокалиница</hi>.{S} Од свију чокалиница, ова је најстар |
| фирма протоколисана код суда.</p> <p>У чокалиници се живело доста весело.{S} Кад нису критиков |
| врућинама; она су позлаћивала Стрикову чокалиницу, претварала савамалске авлије у чаробни врт, |
| с пастрмом, скуван на особен начин, <hi>чокалиски пасуљ</hi>, с много паприке и воде, а мало па |
| и поред себе Зарију Ристића како испија чокањ ракије.</p> <p>— Сервус — одговори му Зарија и по |
| ом друштву — прекину га Зарија, па испи чокањ до дна и, не одвајајући још стакло од уста, проду |
| ата, остављена.</p> <p>То је ос зујао у чокоту.</p> <p>— Бесмислице! — рече у себи девојка и од |
| итала своје гошће шта више воле: киселу чорбу или супу с кнедлама, ћевап у дунсту или ћурче на |
| <p>Једне од тих влажних, мрачних ноћи, чу се пуцањ, јачи од топа, страшнији од грома, као да с |
| соби. — Што су дивне, само да знате!... чу се отуда њен глас, јасан сад као од чистог метала.</ |
| и су се приближавали.</p> <p>— Вишња! — чу се глас човека који ју је јурио.</p> <p>Она се окрен |
| ошта се на тле.</p> <p>— Колегинице ? — чу се глас из друге собе.</p> <p>Стара девојка понови ј |
| опатра.</p> <p>Стари господин као да не чу шта му жена рече.</p> <p>— Све имаш што ти треба, па |
| >— Анице...{S} Анице!</p> <p>Нико је не чу.</p> <p>Девојку је обузимала ватра све више.{S} Слик |
| сандук! — приметише присутни.</p> <p>Не чу се реч објашњења, као да све обузе језа од нечега ко |
| Нема ко да ми купи.</p> <p>На улици се чу тресак тарница.{S} То је пошта одлазила даље.</p> </ |
| ратима.{S} То је пошта.</p> <p>У том се чу лупа точкова.{S} Иза угла се појавише поштанска кола |
| едајући у простирку.</p> <p>У предсобљу чу како газдарица ради нешто у кујни.{S} Ухвати за квак |
| превали:</p> <p>— Да!</p> <p>Та се реч чу једва; он се напреже и рече поново:</p> <p>— Да, да. |
| аве, пут за Вишњицу, самоникле улице по Чубури, виделе су тада многи млади пар.{S} То су били м |
| на свог сина.{S} Војсци је наређено да чува границу и, под претњом смрти, да не допусти краљев |
| Нек дете зна...{S} И кажем јој ја да се чува.{S} Мисли да јој је још осамнаест <pb n="178" /> г |
| а нађе за добро да је опомене:</p> <p>— Чувај се Чедомира, Вишњо.{S} Он није рђав човек, ја то |
| дана после битке, па како су Турци већ чували Саву, он није могао пребећи у Аустрију, него се |
| говој власти; Бели је дуговао бар обзир чувања тајне.{S} Вишња се опет није осећала у праву да |
| с великим сламним шеширом као мангала, чувао свој мâл суревњиво и забринуто.{S} Суревњиво и за |
| у њој <pb n="4" /> седи неко кога треба чувати.{S} Управо, та му је кућа тек тада пала у очи.{S |
| ваше га <hi>код Пеливана</hi>, бозаџије чувеног у то доба у студентским круговима.{S} Али он од |
| , где је откривао милионе нових ствари, чуда, лепота, какве не би нашао ни у најчувенијој светс |
| урака — додавао је други — а гле ти сад чуда!{S} Хвалимо те, Господе, велика су дјела твоја.</p |
| и рече:</p> <p>— И Чедомир... чудна ми чуда!{S} За њега и јесу којекакви богаљи.{S} Ју, господ |
| дска повесница развија се као разнолик, чудан, изукрштан призор.{S} Обичаји, вере, навике, уста |
| нису читав месец проговорили.</p> <p>— Чудан народ! — говорила је газдарица својој вратарки за |
| нечије наготе.{S} Њене очи су добијале чудан сјај и упијале <pb n="312" /> се у чипкану кошуљу |
| лу. — Али је живот чудан, комшија, тако чудан да ја не знам сигурно шта бих рекла...</p> <p>— Н |
| које је држала у крилу. — Али је живот чудан, комшија, тако чудан да ја не знам сигурно шта би |
| ствар превиђа споредну, вечито се нечем чуди, вечито се узбуђује; неспособан ма за какву акцију |
| д осетила ове болове и ове сладости.{S} Чудила се тој несаници, покушавала да се отресе те узбу |
| и погледа своју другарицу расејано.{S} Чудила се томе питању, јер је толико пута говорила Вишњ |
| мо оставила.</p> <p>— Што ми не пише! — чудила се девојка болно. — Бар једну реч да је здрав.</ |
| емо ли да се вратимо?</p> <p>— Зашто? — чудила се Вишња.</p> <p>— Киша ће још дуго падати.</p> |
| од свакодневне егзистенције.{S} Она се чудила како је досад могла бити слепа, водити бесциљан |
| дана.{S} Одговор није стизао.{S} Она се чудила томе ћутању.{S} Да ли се Чедомир дурио?{S} Можда |
| рапије начинити правну државу.{S} Ја се чудим како на то нисмо раније мислили.{S} Ја се смејем |
| моћника који су доносили робу на избор, чудио се сложености црквене администрације око потребни |
| образовању.{S} Он је то знао и није се чудио: он <pb n="19" /> је себе већ тада прогласио за в |
| није запазио једног коња, врло лепог, и чудио се одкуд њега да употребе на тај простачки посао. |
| вити — одбијала је његова умиљавања — и чудити се... и смејати предрасудама!</p> <p>Говорила је |
| пи уснама и рече:</p> <p>— И Чедомир... чудна ми чуда!{S} За њега и јесу којекакви богаљи.{S} Ј |
| и припада самом себи.</p> <p>— Новац је чудна ствар, моје дете — рече Матовић, обраћајући се Бе |
| 106" /> <p>— Пазите се.{S} Ми прелазимо чудна времена — рекао му је другом приликом. — Изгубили |
| лико ластавица.{S} Девојку су обузимале чудне жудње.</p> <pb n="207" /> <p>— Боже мој, да сам л |
| ари употребљаваху методе тако поуздане; чудни проналасци, величанствена открића долазила су јед |
| у, пљускала у ушима.{S} Обузимали су га чудни осећаји да цепа, да мучи, да се свети на тој дево |
| итет?</p> <p>Младић ју је гледао својим чудним сјајним очима и као да се питао да она не тера ш |
| ан толико људи који се бацају у живот с чудним поверењем у себе.{S} Њега пак сумња је задржавал |
| исало је то посвећено цвеће тако силно, чудно, као да се доиста из њега излива дах неког надпри |
| око довратака, јака, снажна, жилава, па чудно одударала од свежег пољског цвећа.{S} Вишњи се уч |
| о му га је извајала добра нада и што се чудно мешало са првим цртама зрелих година.{S} Девојка |
| p>Вишња је слушала ове речи, које су се чудно поклапале с оним нечим новим што јој је надирало |
| и заповедају нам“.</p> <p>— Како су се чудно испуниле те готово пророчке речи — примети у себи |
| рлице.</p> <p>— Срећан?{S} Та реч звони чудно у наше доба — одговори младић, и отворено <pb n=" |
| но, запљускивање домаће воде утицали су чудно на Вишњу.{S} Предмети су губили оштре контуре.{S} |
| ..</p> <p>— Ја не налазим у томе ничега чудноватог — рече будући министар. — Ако се воле, зашто |
| ти сву ту изненадну раскош свога срца и чудновату лепоту своје маште; јер то није била више Виш |
| колико неједнаких фабричких димњака.{S} Чудног облика кућица за црпење воде на обали пружала је |
| чињавала као какав велики божур у некој чудној земљи гатки.{S} Коса јој је падала заводљиво пре |
| отово узалудан.{S} Док је била мала, за чудо је лепо радила женске послове.{S} Међутим сад, бил |
| људи с мање школе од њега.{S} Дивно је чудо било што поред своје философије није већ умро од г |
| рска.{S} Ја сам га одбијала...{S} Какво чудо ако је потражио другу жену!</p> <p>Тек је сад виде |
| раве, а деца се загледала у њега, као у чудо.{S} Недељом и празником свет <pb n="174" /> је иша |
| и само по забаченијим селима, као неким чудом сачуван од укрштавања с туђинцима, претопљеним у |
| Откуд овај сан, овај бол? — питала се у чуду.</p> <p>Напољу се мрак повлачио све јаче.{S} По шо |
| .{S} Ту је остао неколико месеца.{S} На чуђење целог села, начини од једног поточића воденицу с |
| глас би се утишао по каткад да се једва чује; затим се дизао јаче, лупао готово, и челичним зву |
| не вратише више.{S} Бела није хтела да чује за Париз.</p> <p>— Ја у Француску? — викнула је ка |
| пет на професора.{S} Учини му се као да чује отварање апсанских врата, читање указа о помиловањ |
| мајка.</p> <p>Млади човек није хтео да чује о тој операцији која би га лишила очевине.{S} Он ј |
| ле безбројних болова, а многи од нас не чује ни једну жалбу — грмио је Илић, опијајући се сопст |
| елом небу, па жеже.{S} Нигде тице да се чује.{S} Биље зри.{S} Вишња је спустила завесе.{S} У со |
| ну врсту живе геометрије.{S} У науци се чује брујање таласа револуције.{S} Изгледа као да идемо |
| а, мајке и кћери, учитеља и ђака?{S} Ја чујем само право... право, а где је реч дужност?{S} Гов |
| шњи сјај озари његове непокретне очи. — Чујеш ли њено тихо жуборење, њен шум, као уздах простра |
| спасе девојку од даље несреће.</p> <p>— Чујеш, Вишњо — рече јој отац кад сазна шта јој се десил |
| ија.</p> <p>— Назови како хоћеш — једва чујно прошапта девојка — али ја осећам нешто јаче од ме |
| ихале своје шарене главе, брујале једва чујно и као да су јој давале неки знак, звале је к себи |
| <hi>питању</hi>.{S} Зауставише Илића да чују и његово мишљење, и позваше га <hi>код Пеливана</h |
| бећања.{S} Код сељака, радника, грађана чују се само горке речи.{S} Алкохолизам, политичка убис |
| састанака...{S} Вече их је ухватило на Чукарици.</p> <p>Онде где избија топчидерски трамвај на |
| Да ли виде једну клупу, усађену у обалу чукаричког друма?{S} Да ли се сети Вишње Лазаревића и д |
| оби њу би прожмала нека слатка језа, од чукљева на руци, па кроз цело тело, да јој и колена зад |
| оња на влагу, зној, на човечје месо.{S} Чула се поново она опојна музика из сна.{S} Кроз ваздух |
| о првог дућана.</p> <p>— Бог с тобом! — чула је забрану унапред. — Шта ће рећи свет кад те виде |
| Седала је у прве клупе да би професора чула што боље.{S} Уписала је и часове који по уредби ни |
| се предавала сва.{S} Парадоксална љубав чула достизавала је свој врхунац.</p> <p>Тада се зачу ј |
| У оближњој касарни веџбали се војници и чула се промукла, далека и кратка команда: „К нози!“</p |
| итне, као да се нису њој десиле, већ их чула из прича, из прочитаних књига.{S} Дође јој да рече |
| {S} Многима то није било право, па ипак чуле су се ретке замерке, јер је Радоје волео људе, вол |
| д кафанама, по тротоарима.{S} Врапци се чули на крововима, у олуцима.{S} Један шегрт је ишао ср |
| ји прижељкивања; у њеним прсима нису се чули ти удари који звоне као жеља, као чежња.{S} Усред |
| тица.</p> <p>Ту је било врло мирно.{S} Чуо се тек један женски сатић у папучици, обешеној о зи |
| сведок да је Чачак постојао пре нас.{S} Чуо се топот опанака, шкрипале арабе, напуњене паприкам |
| а раменима.</p> <p>— Вишња Лазаревна! — чуо би се у том глас неког из њеног друштва, и она је в |
| па тако беру и једу.{S} По кафанама се чуо жагор.{S} Деца се враћала с купања и дерала у сав г |
| , ради у супротном правцу: пушта браду, чупав је, аљкав, носи умашћен шешир и уздигнуту јаку.{S |
| } С времена на време, он би се свестио, чупао из срце ту опасну гљиву, а заједно са њом и слику |
| о звецкање тањира и ножева.{S} После се чуше удари метле по поду.</p> <p>Бела се прва одвоји и, |
| дућана, поплочаном циглама, стојали су џакови кафе, пиринча, шећера, канте гаса, једно буре зе |
| и је, иза леђа Двора, водио поред Батал-џамије право на варошку <pb n="273" /> периферију.{S} В |
| мењен је електричним, а на пољани Батал-џамије копани су темељи једне јавне грађевине.</p> <p>Д |
| однева.</p> <p>Прелазила је преко Батал-џамије.</p> <p>То беше један велики празан простор, зар |
| и, побелео од кише и времена.{S} Велики џбун јоргована надвишавао је ограду и пружао своје гран |
| а шума.{S} Тада духну ветар.{S} Лишће у џбунова заигра у крај пута.{S} Занесени у своју лепоту, |
| се с муком двориште.{S} Сумрак је купао џбунове шимшира, споредне стазе и силуете барни за греш |
| редлог Вишњин, он се несвесно ухвати за џеп.</p> <p>— Оно је механа! — одговори полако.</p> <p> |
| ођу у питање они, њихова личност, њихов џеп, они знају већ вештину опортунитета и хладне крпе з |
| ио је печених марона који су му грејали џеп, па лутао по Паризу без циља.</p> <p>— Где си био? |
| ри ручку имао добар апетит, извлачио из џепа велику мараму за један крај, као заставу, брисао н |
| аки други...</p> <p>Младић извуче један џепни булдог, сав зарђан.</p> <pb n="171" /> <p>— Видиш |
| ва.{S} Дућан му пун будилника, зидних и џепних часовника, па све куца и ради, као да у радњи им |
| ја се пела уз потиљак, руку завучених у џепове од панталона, сигуран у себе, у своју будућност, |
| астави он даље, затежући капут рукама у џепу. — У учитељице?</p> <pb n="31" /> <p>— Не.{S} Не з |
| софије, врло <pb n="2" /> висок, готово џигљав, али млад, пријатних, мушких црта, буљавих очију |
| еће, обешени светњаци; иза њих се плаве шајкаче, копорани.{S} Ваздух млак.{S} Стреје капљу; по |
| арче пред лактом.{S} После је узе у обе шаке и миловаше је, и преко лакта, оборених очију, без |
| ачинио бољом, него да је дочепа у своје шаке.{S} И он не жели власт да учини добра себи или дру |
| Тек у последњем часу појави се с пуном шаком новина.{S} Министар се осмехну.</p> <p>— Баш си г |
| >Он покуша још једанпут.{S} Она затвори шаку, као да стеже нешто тврдо; затим је отвори полаган |
| од канабета.{S} Спусти своју уздрхталу шаку на ту руку, на оно меко, благо и мирно парче пред |
| S} Било јој је хладно.{S} Пребаци један шал и посади се опет крај прозора.{S} Пријало јој је да |
| ну похвалу; по патосу се повлачио један шал, на једној постељи познавало се још како је неко сп |
| — додаде после гласно, па збаци љутито шал са себе. — Мустра бечка, богаљ је и сам, богаљ, бог |
| вече, причају шта су радиле преко дана, шале се на рачун првог који наиђе.</p> <p>— Знате шта ј |
| етпостављали су девојке које хоће да се шале, које допуштају да се задиркују.</p> <p>— Хладна ј |
| утију с палидрвцима, и упита га, пола у шали, пола озбиљно:</p> <p>— Откад ти поста тако огорче |
| дања — одобри Радоје.{S} Затим додаде у шали:</p> <p>— Вишња ће поћи за мене.</p> <p>Девојке пр |
| ј и диреке ударише — примећивао би ко у шали. — Пију, једу као на даћи.</p> <p>— Нека им је ала |
| S} Чинило јој се да је све било весело, шалило се много, на лицима није било умора ни брига.</p |
| ов глас је дрхтао:</p> <p>— Ја се нисам шалио.{S} Часна реч ми је сведок.{S} Ја остајем и понав |
| бојом која прелази у ружичасту, с мрким шалонима што су били дискретно спуштени и с фигурама ку |
| очима и као да се питао да она не тера шалу.</p> <p>— Девојачка Школа може бити добра само као |
| ће поћи за мене.</p> <p>Девојке примише шалу.{S} Њихов несташан смех одјекну долином.</p> <p>— |
| {S} Боже здравља, видећемо се.{S} Ја ти шаљем нешто новца кад и ово писмо.{S} Велим, нек ти се |
| ли се калупи од фесова, разне кутије са шамијама, вештачким цвећем, бонбоном.{S} На фијокама ис |
| ка, са гвозденим ногама у виду лавовске шапе, и са уским зеленим лествицама.</p> <p>— Као на Ка |
| — прекиде га поднаредник, у чизмама, са шапком забаченом на теме и сабљом преко колена. — Парла |
| звучено, саблажњиво.</p> <p>— Узми ме — шапну јаче.</p> <p>— Узми ме — шапутало је све у соби.< |
| А ти не видиш, ти ниси видео то тело — шаптао је у себи — то лепо тело, те чаробне превоје и к |
| /> била једини повереник.{S} Он је њима шаптао своје магловите снове.{S} Њине просте речи певал |
| оје може да осети само жена према жени, шапташе јој матерински:</p> <p>— Вишња... слатка Вишња, |
| за њен врат и један тајанствен глас јој шапће страшне, неразумљиве речи.</p> <p>Избегавала је д |
| Зенице су јој се јако шириле.{S} Она је шапутала нешто.</p> <p>Чедомир јој се приближи.{S} Удис |
| а за велику новост која се још од подне шапутала по породицама ближе Двору и министарским канце |
| , запљускивала својом пенушавом водом и шапутала јој недопуштене приче, млада девојка заспа са |
| зми ме — шапну јаче.</p> <p>— Узми ме — шапутало је све у соби.</p> <p>Платно се сроза низ миши |
| н, који је вукао свог учитеља за рукав, шапутао му нешто пропињући се на прсте, и грдио мајку и |
| асовника наносио јој оне опојне тонове, шапутао полуразумљиве речи.{S} Она несвесно збаци са се |
| о девера него је Чедомир ишао поред ње, шапутао јој нешто поверљиво, гледао ју је нетремице, же |
| Свуда!{S} Свуда... само не у Београд! — шапутао јој је унутрашњи глас. — Ти си дошла у њега вес |
| их руку, како је поветарац дувао свеж и шапућући, како је Чедомир певушио једну дивну песму!{S} |
| у није допадала; опомињала га је сувише шара на зиду у девојачкој соби његове жене.</p> <p>Исек |
| ајмили од неких рибара пред кафаном <hi>Шаран</hi>.{S} Он је седео на крми и терао чамац врло д |
| а прављење поклона, излишних ствари, за шарање живота као ускршњих јаја, нешто чега се човек мо |
| орцулана, по којем су се плеле плаветне шаре.</p> <p>Они су седели тако, јели кајсије, говорили |
| се према лаком поветарцу, њихале своје шарене главе, брујале једва чујно и као да су јој давал |
| пролазили поред његових очију весели и шарени као сватови, и губили се у ноћ преживелих година |
| оба дућанска прозора.{S} У рафовима се шаренила повесма вунице, превучена завесом од тула; вид |
| у.{S} У јасној светлости пролетњег дана шарениле су се разнолике боје, почевши од белих платнен |
| стражи, с ножем на пушци.{S} Иза њих се шарениле две покретне стражаре од дасака, обојене у срп |
| ангупима, носио шешир на криво, говорио шатровачким језиком, задиркивао служавке.{S} Ћерка, кој |
| лази ли још ко?</p> <p>— Ретко.{S} Неке Швабе лове по риту.{S} Ја не волим лов.{S} Ономад ме је |
| се изеде од муке.</p> <p>— Што је узео Швабицу?</p> <p>— Замисли дерана! — прихвати госпођа. < |
| тетка-Катин верио у Минхену... испросио Швабицу.{S} Тетка-Ката хоће да се изеде од муке.</p> <p |
| } И говори ја стоци да се угледа на ову Швабицу преко пута, па да пере једну собу данас, па сут |
| е, и јела слаткише, почев од најфинијег швајцарског фондана, па до најпростијег турског суџука. |
| грану.{S} Деци је шила хаљине најскупља шваља у вароши.{S} Сваке <hi>сезоне</hi> т.ј. сваког пр |
| , конци, свила, модни журнали.{S} Једна шваља је најмљена под надницу.</p> <p>— Сутра да ми што |
| е би се за руку и излазиле на улицу, па шврљале око гомиле песка, кафанских столова, по суседни |
| коју је она донела.{S} Ђаци су се често шегачили са најсветијим стварима.{S} Поред све равнопра |
| {S} Калфа је претакао вино у магази.{S} Шегрт је стајао пред вратима и куцкао косом о калдрму.{ |
| чули на крововима, у олуцима.{S} Један шегрт је ишао средином улице, носио на глави трубу од ф |
| паде и праћакаше се по блату.{S} Један шегрт наиђе звиждућући, загледа се у пијаницу и рече му |
| . — Ја ти говорим као мајци, а ти тераш шегу...{S} Каква свадба!{S} Тај младић није ни школу св |
| бића.{S} Илићу су горко долазиле на ум Шекспирове речи: „Има много ствари <pb n="297" /> на не |
| {S} Према постељи, у венцу од тепсија и шерпи, висила је јевтина слика талијанског издања <pb n |
| ких таблица, бутеља коњака и емаљираних шерпи.{S} Газда-Митар трговао је још са житом, стоком, |
| У мешењу колача се одликовала: имала је шесдесет четири рецепта за разне врсте.{S} Њен главни з |
| кара у пензији.{S} Домаћица, жена преко шесдесет година, још дурашна, трудила се, како само мож |
| S} Не шеснаест сати него шеснаест дана, шеснаест година, шеснаест векова требало му је да пређе |
| ти него шеснаест дана, шеснаест година, шеснаест векова требало му је да пређе од уранка на јед |
| старију ћерку, Параскеву, која је имала шеснаест година, храмала на леву ногу и којој су њено н |
| илело преко усијаног летњег неба.{S} Не шеснаест сати него шеснаест дана, шеснаест година, шесн |
| г летњег неба.{S} Не шеснаест сати него шеснаест дана, шеснаест година, шеснаест векова требало |
| што школованији, што начитанији.</p> <p>Шесту годину је навршио у јуну, а већ у августу молио ј |
| >Обе девојке узму газдарицу испод руке, шетају до краја сокака, називају свакој клупи добро веч |
| вет изађе и поседа пред кућом.{S} Млађи шетају.{S} Говори се много.{S} Госпође носе дуго своје |
| росто мудрац.{S} Своје мисли налазио је шетајући по варошкој околини коју је називао природом.{ |
| дан.{S} Већ је по мало напуштала собу, шетала по дворишту, седела у башти.{S} Ствари су у кући |
| и или непријатељи.</p> <pb n="93" /> <p>Шетали су по школском трему и чекали да се отвори библи |
| а ципелама, могао би се мерити са свима шеталишним јунацима.</p> <p>Код једног фотографског изл |
| ти врло тешких последица.</p> <p>Остави шеталиште, и упути се ка универзитету.{S} Старинска згр |
| аве слатко лице познатијим госпођама на шеталишту, знају за девојке с великим миразима.{S} Њима |
| уморио, стезао је слепочнице грчевито, шетао по соби или бежао... по забаченим крајевима, прос |
| ела кад се најзад вратио кући.</p> <p>— Шетао сам, размишљао, мислио на тебе...</p> <pb n="258" |
| но склопи једну књигу, па устаде и поче шетати по соби.</p> <p>— Ти се љутиш?</p> <p>— Мани ме, |
| из њиховог друштва?{S} Откад су почели шетати сами?{S} Нису знали рећи.</p> <p>То је било свак |
| , усамљена места, где се љубавници могу шетати до миле воље, а да не буду изненађени непријатни |
| </p> <p>Главна стаза разређивала се.{S} Шетачи се враћали у град.{S} Између дрвећа хватао се ду |
| ихова љубав?{S} То је управо једна дуга шетња, испрекидана часовитим држањем под руку и по који |
| цима по угловима од улица, у претераним шетњама и разговорима о овом или оном <hi>питању</hi> н |
| ека затварала, он је онда почињао своје шетње, купио је печених марона који су му грејали џеп, |
| етку њиховог познанства, за време једне шетње кад их је киша ухватила ван вароши.{S} Он је онда |
| p>Ова улица је била још место елегантне шетње.{S} Девојка је волела ту улицу, веровала у њу.{S} |
| родитеље“.</p> <p>Цео дан су провели у шетњи.{S} Пред вече, кад је сунце нагињало западу, дево |
| удент корачао је сам.{S} И он је ишао у шетњу.{S} Познавао је готово цео тај свет било са улице |
| а, те их позва, њу и Милеву, да изађу у шетњу до варошког парка.{S} Било је прехладило.{S} У ва |
| предложио својој пријатељици да изађу у шетњу негде даље него што се то могло после школских ча |
| колико пута преко дана излазила је ту у шетњу у доба кад је мислила реформисати друштво, кад је |
| ебало да се растану, начинили су велику шетњу, обишли су готово сва места својих састанака...{S |
| никаквог посла.{S} Можемо начинити лепу шетњу.</p> <p>Ударише првом побочном улицом која се отв |
| глама, стојали су џакови кафе, пиринча, шећера, канте гаса, једно буре зејтина са мерилицама об |
| ј запаљене образе и лепио њене усне као шећерлема.{S} Кад се спремила за школу, видела је да јо |
| ковим очима. — Кажи само колико поједеш шећерлеме преко дана?</p> <p>Обоје су имали право: ни б |
| занату.{S} Она је сматрала пољупце као шећерлему, пуцала језиком и тражила још, још, још.{S} О |
| ју.{S} Наш ће бити цео свет.{S} Правићу шећерлему, продавати переце; шта то мари ако ти будеш м |
| ате старе шљиве њихове баште.{S} Јабука шећерлија китила се руменим, заруделим плодом.{S} Остој |
| педесет гласова.{S} Дао је две банке за шешир.</p> <p>— По два гроша од гласа!</p> <p>— Тако се |
| д његове пријатељице.{S} Он јој предаде шешир врло учтиво, и рече хладно, готово опоро:</p> <p> |
| и јој се хватала магла.{S} Виде како се шешир скину.{S} Још један кратак <pb n="146" /> поклон. |
| рава противност Бели.{S} Чедомир натуче шешир на очи, хотећи да одагна ова привиђења.</p> <p>— |
| ског штофа, <pb n="55" /> а лети сламни шешир у боји и прсник од платна.{S} Тражио је од жене и |
| е низ једно брдо, кад ветар скиде Вишњи шешир с главе и понесе га низа страну.{S} Млади човек п |
| тац да му је један бирач тражио да купи шешир његовој жени.</p> <p>— И он га је купио?</p> <p>— |
| ештине, а с много поштовања, скиде свој шешир који је већ губио форму.{S} Вишњине дотле безизра |
| та браду, чупав је, аљкав, носи умашћен шешир и уздигнуту јаку.{S} Он је слободоуман, бар у тео |
| пајаца са звонким прапорцима, скупоцен шешир или хаљину у моди.{S} Бела није никад осетила мук |
| ао са свим квартовским мангупима, носио шешир на криво, говорио шатровачким језиком, задиркивао |
| једно пред другим.{S} Чедомир је скинуо шешир и нагнут лако, очекивао да му девојка пружи руку. |
| <pb n="52" /> На глави јој је био прост шешир од сламе.{S} Па ипак, младост и здравље чинили су |
| не косе вирила су испод простог сламног шешира.{S} У руци је држала један крупан цвет на подуга |
| n="240" /> <p>Учитељ приђе, додирну се шешира церемонијално, пружи своју меснату руку, па посл |
| их по свом обичају.{S} Они се дохватише шешира и изађоше на улицу.{S} Али тек што се спустише н |
| ознанство, дубоко поштовање при скидању шешира пред њом, разговор у мирису дувана, бунтовничке |
| их капута, разнобојних блуза, накићених шешира, разапетих сунцобрана, и задржа се на једном спо |
| отле није примећивала.{S} Велики женски шешири по најновијој моди, изложени по дућанима, грубо |
| рикама.{S} Сељаци у незграпним, сламним шеширима цењкали се с грађанима.{S} Око дванаест сати п |
| а тишина.{S} Електрична лампа заклоњена шеширом од зелене свиле, разливала је са̑но своју хладн |
| вати се да се појави у Чачку са бурским шеширом, подгрејавати бајке о миразу и излазити недељом |
| азвијеног дерана, са огромним, сељачким шеширом на глави и високим чизмама на ногама. — Еј, Мил |
| меланхолични Чачанин, с великим сламним шеширом као мангала, чувао свој мâл суревњиво и забрину |
| сто, неколико сокака по којима рабаџије шибају волове, а човек не зна кога пре да пожали: те љу |
| је девојка била обдарена.{S} Румена крв шибала је под њеним округлим образима чак до првих прам |
| цале су окуке, мали заливи, полуострва, шибљаци, рибарске колибе.{S} Београд је био близу, одма |
| врдлог блата, накривљене плотове, дивље шибље и један пласт сена усред мокре ливаде.{S} Неколик |
| оправља сатове, леми минђуше, подмазује шиваљке.</p> <p>— Штета није била велика — рече јој јед |
| у свирали војничке маршеве, велосипеди, шиваће машине.{S} Оде чак кућа и имање.</p> <p>Вишња га |
| догађају.{S} Ослушкивао је челични хук шиваће машине, студирао физиономије трговачких помоћник |
| дуката и дијамантску грану.{S} Деци је шила хаљине најскупља шваља у вароши.{S} Сваке <hi>сезо |
| тана и краставаца; ту су биле подигнуте шиљасте земунице, под којим је меланхолични Чачанин, с |
| и се низ степенице велике куће, додирну шимшир, проклати се по калдрми од дворишта, па замаче д |
| ом двориште.{S} Сумрак је купао џбунове шимшира, споредне стазе и силуете барни за грешење прос |
| /> <p>— Арапе! стрвино! гаде! липсотино шинтерска! — грдио је поново рабаџија.</p> <p>Пуцањ одј |
| могао.{S} Његова драгана није била више шипарица какву ју је оставио.{S} То се примећавало по д |
| S} Поезија му је празна сентименталност шипарица из пансионата.{S} Идеал му је што и свака коме |
| вала уска постеља, на чијим се плеханим шиповима сијале златно обојене лопте.{S} Нашло се места |
| ом врту.{S} Трипут је славуј пропевао у шипражју поред Млаве.</p> <p>— На Духове је наша скупшт |
| диле нешто по дворишту сагибајући леђа, ширећи ноге, избацујући своја претерано развијена бедра |
| ађоше на Ћирићевој пољани.{S} Сад се ту шири читава нова насеобина разноликих вила, окружених ц |
| <p>Кућа је била мирна.{S} Напољу се ноћ ширила, ведра и ћутљива.{S} Та пространа тишина притиск |
| није бранила.{S} Зенице су јој се јако шириле.{S} Она је шапутала нешто.</p> <p>Чедомир јој се |
| нда улице пуне света, велике димензије, ширина, слобода.{S} Могао је живети неколико векова а д |
| руг; чак и понеки професор није имао те ширине у образовању.{S} Он је то знао и није се чудио: |
| сједине остали су без успеха.{S} Јаз се ширио све више.{S} Међутим, земља је стајала пред велик |
| се протезале леје лука, између којих се ширио патлиџан, румен и сочан.{S} У низинама виделе се |
| једноставан <pb n="44" /> и таман облак ширио се све више изнад њихових глава.{S} Па ипак, они |
| изала се лагано, као магла, и откривала широк шор, пун отврдлог блата, накривљене плотове, дивљ |
| се отвори пред њима.{S} То је био доста широк сокак, који је, иза леђа Двора, водио поред Батал |
| сазидано: све сам цемент и камен, темељ широк неколико хвати, а врх од зида као колски пут.</p> |
| ељусти.{S} Иза њих је била варош: један широк друм, низови кућа и кућерака, накривљени плотови, |
| од њене воље, неминовним.{S} Ово цвеће, широка ливада, јаки мириси, па то коло и све враџбине к |
| је мистериозне путеве <pb n="271" /> на широка места обасјана руменилом зоре и сребром првих су |
| у себи.</p> <p>С тим прекором мешала се широка жалба за Београдом и младићем кога је тамо остав |
| подивљало цвеће.{S} Пред њима се појави широка трака Дунава.</p> <p>— Ти си одсела на Врачару? |
| ом главом, она је обухватала ове обадве широке царевине мисли и трудила се да их разуме обе и д |
| <p>При тим покретима показивала се кроз широке рукаве њена рука гола до лаката, њено млечно лиц |
| е груди.{S} Она баци у вис обе руке.{S} Широки рукави од блузе спадоше до рамена.{S} Голе мишиц |
| авао је ограду и пружао своје гране, са широким лишћем, ка улици и сунцу.{S} Илић се ипак окрен |
| ом.{S} Ниже од њих растао је грашак, са широким зеленим махунама, које су висиле на све стране |
| шумице: врхови од јела, два три јасена, широко лишће од ораха и букет процветале зове.{S} Горе, |
| њој, нешто скривено, топло, незнано, а широко и пространо као свет.</p> <p>Девојка поче да раз |
| а онда с њим разговарао на дугачко и на широко о примени електрике, трудећи се да га својим здр |
| о липа засађених пред каквом кафаном, и широко незграпно кубе старинске цркве, са златним крсто |
| е кроз бистри ваздух на све стране тога широког пејсажа.{S} Обала се огледала у води тако јасно |
| прели цело њено лице, чак до подвољка и широког врата, па рече значајно: — У вашим годинама, си |
| источњачком стилу, с кровом као звезда, широком настрешицом, изолученим прозорима, државним грб |
| тако распремљена с јастуцима унаоколо и широком простирком пиротске израде.{S} Према постељи, о |
| ка, испод подривене обале, кривудала по широком кориту и губила се на хоризонту као разастрто п |
| шњом је мисао цртала будућност као неку широку реку са зеленим обалама и небом пуним звезда.{S} |
| може да удеси по каткад над том вароши, широм отвореној мађарским пустарама.{S} Црни, велики ле |
| {S} Споредна капија на Двору зврјала је широм отворена.{S} Унутра се светлила чиста калдрма, ви |
| одговори му философ. — Књига природе је широм отворена, хајде у природу!</p> <p>Чедомир, као до |
| дана на Теразије, па се после разносиле широм Србије и Српства.</p> <p>Матовић је доживео и јед |
| ли неодређено у празнину улице.{S} Кроз широм отворена главна врата, на средини куће, виделе се |
| од наших старијих сликара.</p> <p>Кроз широм отворене прозоре допирао је у собу весео шум Беог |
| преко лица.{S} Њене бистре очи биле су широм отворене, гледале радозналом безазленошћу у једну |
| а глава, са осмехом размаженог детета и шишкама по челу, које су сенчиле њено лице претерано бл |
| а цигара с мене на уштап, у друштву, не шкоди...</p> <p>Упалише по цигарету.</p> <p>— Седи... т |
| ће гледати друга посла.{S} Шта је мени шкодила слобода, кад сам растао са̑м, ненагледан ни од |
| итати и писати из сестриног буквара.{S} Школа му је ишла лако, као вода, како се то каже у Ваље |
| и Остојић — нек ми дете изучи школе.{S} Школа ти је најблагословенија.{S} Седиш у топлој соби и |
| Распуст се приближавао крају.{S} Велика Школа почињала је поново да оживљава.{S} По њеним прост |
| но Зданије</hi>, где се налазила Велика Школа, имало је нечега пријатељског, свога.{S} Оно је б |
| мехну се Радоје сажаљиво. — Наша Велика Школа зна само да фабрикује немоћне чиновнике; она од м |
| фију.{S} Ја сам се решила.{S} Девојачка школа не даје позитивна знања модерној жени.{S} А ја хо |
| ја је урођена његовом добу. — Девојачка школа није довољна модерној жени.{S} Она је уска, непра |
| да она не тера шалу.</p> <p>— Девојачка Школа може бити добра само као припрема.{S} Она није до |
| ичавале ограда од краљевог двора, једна школа која је раније била механа, и старо гробље, пуно |
| и ти ниси, не дај боже, болесна, да ти школа није тешка и да не оскудеваш у чему.{S} Волела би |
| да те види, па дођи ако можеш, а ако ти школа не допушта, а ти немој...{S} Боже здравља, видеће |
| вечанских буктиња!{S} Како представници школа и секата изгледају пред њим као муве окамењене у |
| а је сутрадан неки празник, кад се нема школе, те предложио својој пријатељици да изађу у шетњу |
| доста сам потрошила очевих новаца због школе.{S} После мене долазе моја браћа.</p> <p>— Не, не |
| моји родитељи очекују од мене, од моје школе... од новца, напослетку, који су потрошили на мен |
| во под покислом кором.{S} Зграда Велике Школе бацала је дебелу сенку чак преко улице.{S} Даље о |
| кошуљи.{S} Био је у првој години Велике Школе.{S} Дошао је кући око пет сати из јутра, пијан.{S |
| n="286" /> био истеран из подофицирске школе, Њутон би једва добио за телеграфисту, а Миржеови |
| неколико својих другарица из девојачке школе.{S} Међу њима је била и Каја.</p> <p>— Лазаревиће |
| раја пута који је водио преко девојачке школе.{S} Али се она морала мирити са стањем ствари, ка |
| ћи међу сељанкама за отварање домаћичке школе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_ |
| а, и ако су тамо постављани људи с мање школе од њега.{S} Дивно је чудо било што поред своје фи |
| ђанима.{S} Око дванаест сати пуштале се школе.{S} Четири часа доцније звонила је вечерња.{S} Је |
| си тим још лепша...{S} Сећаш ли се наше школе!...</p> <p>И она је загрли опет присно и свесрдно |
| г чега?</p> <p>— У Чачку није било више школе.{S} Отац није волео да седим докона.{S} Знате, мо |
| се журити...{S} А ви, млади човече, из школе ћете ући право у живот.{S} Држава ће вам поверити |
| тко виђамо.</p> <p>Кад су се пустиле из школе, Вишња хтеде избећи да са Кајом иде кући.{S} Али |
| } Мој колега беше дошао такође право из школе.{S} Здрав, млад, ни ружан ни глуп, тамо вамо, па |
| ршетку једног семинара.{S} Изишли су из школе, па врљали по вароши без циља, избегавајући посећ |
| ке.{S} У округу нема више од три четири школе за женску децу.{S} Али шта ће теби универзитет? — |
| аније стари Остојић — нек ми дете изучи школе.{S} Школа ти је најблагословенија.{S} Седиш у топ |
| а учитељицу.{S} Ја немам мираза.{S} Ово школе, то је све.{S} Сем тога, моји родитељи очекују од |
| се заборавио и жалио што није више учио школе.{S} У то доба била се већ увелико развила борба и |
| у свом селу, његов отац, са нешто мало школе, начинио <pb n="299" /> је каријеру у државној сл |
| час топлина, час зима, и она се журила школи све више, као да ју је тамо чекао лек тој грозниц |
| рима које је слушала, читала на Великој Школи.</p> <p>Једном приликом запали јој се кецеља поре |
| p> <p>Вишња се добро осећала на Великој Школи.{S} Академска слобода јој је пријала.{S} Могла је |
| p>Идућег дана, Вишња га нађе на Великој Школи по свршетку једног семинара.{S} Изишли су из школ |
| рдно.</p> <p>Између живота у девојачкој школи и садашњег тренутка, Вишњи се десило толико догађ |
| p>— Шта је тако важно било у девојачкој школи?...</p> <pb n="239" /> <p>Ћуркасте девојке, деца |
| ставала, умерене забаве <pb n="35" /> у школи, видела је сад нову варош пуну младих људи, који |
| {S} И време је проводила лако, радећи у школи појачано, скупљајући по селу мотиве са чарапа, ус |
| свесно упоређивала са оним што су јој у школи предавали.{S} Кад је била поред Чедомира, она му |
| деје.</p> <p>Прво је одржала.{S} Нико у школи није могао опазити код ње какву промену или ваншк |
| ред свог уважења према његовом успеху у школи, ставила већ толико пута до знања да он има од ње |
| е тамо чекао лек тој грозници.</p> <p>У школи је било као сваки дан.{S} Другарице су говориле к |
| <pb n="18" /></p> <p>доћи ако буде што школованији, што начитанији.</p> <p>Шесту годину је нав |
| повео разговор, био је стално на страни школованих људи, ма они и застрањивали.</p> <p>— Знање |
| ила се већ увелико развила борба између школованих и нешколованих чиновника, те је рачуноиспита |
| е радознало и жудно његове речи... речи школованог човека, које потсећају на књиге, одвајају од |
| То су они који одавно имају готов план школовања, служе војску одмах по матури, уписују за то |
| пирао се са свим, изгубио право на даље школовање, побегао са два заната.{S} Најзад, госпа-Клео |
| >— Принципе!{S} Принципи су за децу, за школске клупе.{S} Изузетци, маленкости, противуречности |
| воје наставнице и бројале дане до краја школске године.{S} Каја, у њеној строгој сивој блузи, с |
| , као оближњи поток, што је милио поред школске баште.{S} Тек по који пут, а нарочито кад је на |
| његова несрећа долазила од његове ниске школске спреме.{S} Стога је и Чедомир разумео да ће њег |
| с све козе на броју!</p> <p>Вишња сврши школске задатке што је могла брже, па се онда свуче и л |
| Марљиво је радила, чекала стрпљиво крај школске године и спремала се за последње испите.{S} Али |
| еркама, млад свет који живи неопажен за школским клупама, а испуњава један велики део престониц |
| у савест, радила је готово претерано на школским предметима.{S} Положила је испите врло добро, |
| у негде даље него што се то могло после школских часова.{S} Нашли су се у једној побочној улици |
| тељи.</p> <pb n="93" /> <p>Шетали су по школском трему и чекали да се отвори библиотека.{S} Рас |
| ог обелио.{S} Трипут се лала зажутела у школском врту.{S} Трипут је славуј пропевао у шипражју |
| итати бљутаву литературу препоручену за школску младеж, одушевљавати се да се појави у Чачку са |
| не као шећерлема.{S} Кад се спремила за школу, видела је да још има доста времена.{S} Па ипак ј |
| <pb n="65" /> <p>— Па зар ниси свршила школу?</p> <p>— Завршила сам — одговори Вишња гласом ко |
| дно богатије село у Млави, где је нашла школу по плану, уређену башту и колегиницу, једну стару |
| /p> <p>Као што се предвиђало, свршио је школу одлично, без једне четворке, сама петица.{S} Није |
| ом стану.</p> <p>— Ви на лето свршавате школу? — упита Илић нову познаницу.</p> <p>— Да.</p> <p |
| дете.{S} Кроз неколико месеца свршићете школу и постати јаван радник.{S} Стало вас је скупо док |
| и ми смо ту.{S} Кроз који месец свршиће школу.{S} Неће требати да се мучимо око мираза.{S} А шт |
| нате, мој отац је прост човек, али воли школу.</p> <p>— Па зар ћете сад пристати да седите доко |
| {S} Каква свадба!{S} Тај младић није ни школу свршио, а Бела је још дете.</p> <p>— Бела ми је т |
| рати се у Чачак, али не хтеде продужити школу.</p> <p>— Нећу да будем чиновник — рече оцу.</p> |
| бар у сина, да ће изаћи на пут, свршити школу, добити државну службу, па да проведе на миру ста |
| ве дечје наклоности.{S} Ако хоће да учи школу, нека учи, а ако неће, значи да није за њу, па ће |
| је умео тачно рећи њена права кад сврши школу.{S} Будућност јој је изгледала неизвесна, тамна, |
| оле с њим!...{S} Него нека младић сврши школу, постане свој човек, добије парче хлеба, па нек у |
| ци:</p> <p>— Он ме саветује да продужим школу и ступим на философију.{S} Ја сам се решила.{S} Д |
| о Мрчајеваца.{S} Стога је јако уважавао школу.{S} Кад би се о просвети повео разговор, био је с |
| p>И тако оста.</p> <p>Није Радоје мрзео школу.{S} Вишња је то знала.{S} Он јој је рекао једном |
| е — додаде жалосно. — А кад сам ја учио школу, мој брајко!...</p> <p>Застаде, одмахну руком и н |
| новости.{S} Младен је одлазио такође, у школу, рано, да се што пре отресе куће, за коју га ништ |
| е знам, Ја се нисам због тога уписала у школу.</p> <p>— Него због чега?</p> <p>— У Чачку није б |
| ећ у августу молио је оца да га упише у школу.{S} Дотле је сам научио читати и писати из сестри |
| у да је болестан, те не може долазити у школу за неко време.{S} Знао је да му се неће веровати. |
| е вечито тражио.{S} Долазио би уредно у школу, задовољавао би се дивљењем деце, радовао би се ш |
| ни, те скочи на други предмет, на своју школу, на децу.</p> <p>— Имам троје деце — рече. — Сва |
| пео примедбе.</p> <p>Кад дође на Велику Школу, Лазаревићева се баци на студије врло озбиљно.{S} |
| <p>— Не... не, ти нећеш доћи на Велику Школу.{S} Ти нећеш бити довољно јака да извојујеш своје |
| човека.</p> <p>Кад је ступио на Велику Школу, он је тамо нашао два оделита типа међу својим но |
| матуру није положио и похађао је Велику Школу као ванредни слушалац.{S} То је био тип своје врс |
| едомиров отац, Стеван, изучио је сеоску школу, па је покушавао да продужи гимназију, свршио два |
| да неће мрзети <pb n="49" /> девојачку школу и да ће пред Чедомиром прокритиковати његове идеј |
| ва рођака, која је овде учила девојачку школу.</p> <p>— Море, брате, где си ти?{S} Откад те нис |
| а ништа против.{S} Само тражи да свршиш школу.{S} Дотле нам иначе треба времена око девојачке с |
| и мени удовички ужитак.{S} А кад свршиш школу, шта ће ти ова страћара.{S} Иди куд те очи воде и |
| осигурати издржавање све док не свршиш школу, као и мени удовички ужитак.{S} А кад свршиш школ |
| че:</p> <p>— Шта ти мислиш пошто свршиш школу?</p> <p>Каја подиже главу и погледа своју другари |
| вати госпођа. <pb n="120" /> — Није још школу свршио, а већ проси девојку...</p> <p>— Ја не нал |
| Старој Србији, он је прешао овамо да се школује, потуцао се од гимназије до гимназије, стално о |
| фаница граничили су је с обе стране.{S} Шкрипала су волујска кола.{S} Рђаво обучени сељаци трап |
| тојао пре нас.{S} Чуо се топот опанака, шкрипале арабе, напуњене паприкама.{S} Сељаци у незграп |
| г лишћа.{S} Један трамвај <pb n="79" /> шкрипао је уз брдо; електрична светлост севнула би неси |
| је север, ниже, преко реке, југ, лево у шљиваку исток, а запад где су пасла говеда.{S} Сели су |
| -Митар трговао је још са житом, стоком, шљивама.{S} Код њега су биле најскупље цене, али је куп |
| станова с прозорима до земље, осенчени шљивацима.{S} Још даље, указивала се црвена силуета јед |
| мала сто.{S} Виделе се разгранате старе шљиве њихове баште.{S} Јабука шећерлија китила се румен |
| љеву, Кад би учитељ испричао лекцију, о шљиви на пример, он ју је већ умео поновити целу.{S} Уч |
| о наших крајева, јужног сунца и јевтине шљивовице.{S} Северњаци су нам донели, са својим брезам |
| оста до зоре пијуцкајући <pb n="172" /> шљивовицу.{S} Ристић се није заустављао.{S} Говорио је |
| је?</p> <p>Ишли су сад по стази посутој шљунком.{S} Око њих се мешало засађено цвеће <pb n="67" |
| S} У сваком случају припази на ту твоју шмизлу.{S} Кад смо ми били млади, ми смо знали за љубав |
| ла изненадно на њега, скупљајући празне шоље.</p> <p>При тим покретима показивала се кроз широк |
| фирнаезом, са два велика прозора, пуна шољица, кутија од <hi>вешплава</hi>, ђинђува, водених ч |
| се лагано, као магла, и откривала широк шор, пун отврдлог блата, накривљене плотове, дивље шибљ |
| п првих сунчевих зракова.{S} А даље, по шору, поцрнелим крововима и раштрканом селу, приређивал |
| Напољу се мрак повлачио све јаче.{S} По шору је играла нека сива светлост.{S} Распознавале се к |
| ан свежањ старинске неранџасте хартије, шпартане зеленим уским квадратима, скину са оближњег ра |
| то старој Лазаревићки — да идемо мало у шпацир.</p> <p>Обе девојке узму газдарицу испод руке, ш |
| ати набрано цвеће.</p> <p>— Јаој, црна, шта ћеш ту? — викну <pb n="217" /> јој Милева, која се |
| ат, ја немам другог брата...{S} Најзад, шта ме се тиче.{S} Он се можда променио.{S} Ми се сад т |
| } Није марила да ли ће то ко приметити, шта ће ко рећи и како ће се све то свршити.</p> <p>— Ти |
| питала се шта ће она привредити науци, шта ће наука привредити њој ?</p> <p>У том је изненади |
| бе ни бриге.{S} Постанеш неки чиновник, шта ти је боље од тога!{S} Иде ти после плата, а кад ос |
| кажем: шта сам желео, а шта сам добио, шта сам очекивао, а шта дочекао, многе ствари које ме т |
| а врзла му се по памети:</p> <p>— Жено, шта има заједничко између тебе и мене?</p> <p>Он је вид |
| удовички ужитак.{S} А кад свршиш школу, шта ће ти ова страћара.{S} Иди куд те очи воде и ноге н |
| је, тоне.</p> <p>— Шта ме сад чека?... шта ће бити од мене?</p> <p>Без Илића, цео њен план за |
| от за ове последње године, да ти кажем: шта сам желео, а шта сам добио, шта сам очекивао, а шта |
| а на предавање.{S} Нико вас није питао: шта ћете и кога тражите ?{S} Слобода, драга, мила слобо |
| S} Правићу шећерлему, продавати переце; шта то мари ако ти будеш моја жена!{S} Ја сам кадар да |
| какво је, и нашао му логичан закључак; шта би га се тицало што би то било противно његовом нов |
| е њен идеал.{S} Те проклете паприке!{S} Шта нису радили њен муж и газдарица од пансиона да дођу |
| који гноји земљу својим жртвама?...{S} Шта то мари нешто мало грешака у Науци, пошто ми стојим |
| мо око мираза.{S} А што су млади?...{S} Шта им фали што су млади!{S} Па ти рече <pb n="164" /> |
| о се нисмо видели!...{S} Како си?...{S} Шта је с тобом?...{S} Нешто си омршавела, али си тим јо |
| он одговара: „Пун сам електрике“...{S} Шта да радим, кажи ми.</p> <p>Вишња јој није знала одго |
| а се прими онолико колико се даје...{S} Шта ви мислите, господин-Илићу?</p> <p>Чедомир заусти д |
| он је воли... они се поново воле...{S} Шта треба више, па да се буде срећан!{S} И у том слатко |
| је за њу, па ће гледати друга посла.{S} Шта је мени шкодила слобода, кад сам растао са̑м, ненаг |
| излагао леђа жандармским кундацима.{S} Шта то мари!{S} Он је волео слободу, веровао у њену све |
| су <pb n="103" /> била зла времена.{S} Шта су они криви ако су били слаби или имали противна у |
| хтео.{S} Преварио сам се у Дарвина.{S} Шта ми је требао Дарвин ?</p> <pb n="300" /> <p>Да је н |
| рло добро, боље него ранијих година.{S} Шта више, добила је награду, једну књигу која је говори |
| ала у праву да затражи та објашњења.{S} Шта је она била сад њему до обична другарица, пријатељи |
| а као да идемо у сусрет новог хаоса.{S} Шта се дешава међу математичарима, Илић је могао закључ |
| ао против неког интелектуалног апса.{S} Шта је та Дарвинова борба за опстанак, одабирање, после |
| чи.{S} Мало после, удари плаха киша.{S} Шта то смета?{S} Она је ишла уморно, тромо, али све даљ |
| неуморно би радио на започетој тези.{S} Шта би га се тицало што не би постао професор универзит |
| игну бољи подмладак него што смо ми.{S} Шта ће ти боље еманципације?</p> <p>Ишли су сад по стаз |
| ци, управљају нама и заповедају нам.{S} Шта онда остаје од слободне воље коју нам професори док |
| 43" /> побегла си с ишчупаним срцем.{S} Шта сад тражиш опет?</p> <p>Брод је ишао час средином Д |
| к, калемио воће на рационални начин.{S} Шта више, и по спољашности се разликовао од мештана, ок |
| тако далеко... даље него детињство.{S} Шта се све за то време није десило!</p> <p>Блажени егои |
| а се питала:</p> <p>— Где је он сад?{S} Шта ли ради?</p> <p>— Он је за мене мртав! — одговори е |
| ивао да се <pb n="255" /> опет виде?{S} Шта му је сад девојка поново требала?...{S} Случајни су |
| оговори узнемирено:</p> <p>— Шта је?{S} Шта је теби?{S} Куд си нагао?{S} Ти губиш главу.</p> <p |
| рода</hi>.</p> <p>— Шта је лек томе?{S} Шта би могло заменити парламентаризам?{S} Ниси ваљада н |
| су застали или ударили лево? десно?{S} Шта су тада осетили?{S} Ко то зна?{S} Ко ће то рећи?{S} |
| г с тобом! — чула је забрану унапред. — Шта ће рећи свет кад те виде саму.</p> <p>Та оскудица с |
| Је ли, колегинице — рече затим гласно — шта ти мислиш о сентименталности ?</p> <p>— Она није ви |
| згурених плећа.</p> <pb n="313" /> <p>— Шта ти је, Вишња? — упита Аница, и погледа у собу неодр |
| е сваки проблем.</p> <pb n="47" /> <p>— Шта то мари нешто мало правде у друштвеној конституцији |
| ачио под рубље.</p> <pb n="309" /> <p>— Шта ја ово чиним од себе? — освести се она, и скочи са |
| те чаробне превоје и кутове...</p> <p>— Шта ти имаш против данашњег доба? — настави она разгово |
| но зове <hi>влада народа</hi>.</p> <p>— Шта је лек томе?{S} Шта би могло заменити парламентариз |
| ја сам прошла кроз твоје доба.</p> <p>— Шта хоћеш тиме да кажеш?</p> <p>— Ти си лутала по Беогр |
| ћ нову познаницу.</p> <p>— Да.</p> <p>— Шта мислите после? — настави он даље, затежући капут ру |
| на робији, и грдио свога сина.</p> <p>— Шта је с тобом? — говорио му је тада полагано, суво, не |
| бегла к вратима од трпезарије.</p> <p>— Шта ли ради служавка? — рече она као за себе, па повири |
| своја уверења и своје особине.</p> <p>— Шта да вам кажем, госпођо!... — рече после неколико тре |
| ама се губи, нестаје је, тоне.</p> <p>— Шта ме сад чека?... шта ће бити од мене?</p> <p>Без Или |
| егове руке су је вукле к себи.</p> <p>— Шта је ово мени! — питала се она. — Тамо вилинско коло, |
| >Аница ју је чекала на капији.</p> <p>— Шта је с тобом, Вишња? — дочека је. — Озбиљно сам се уп |
| рви пут кад су прошетали сами.</p> <p>— Шта рекох? — сакри он своје <pb n="277" /> узбуђење. — |
| нао је да му се неће веровати.</p> <p>— Шта ме се тиче! — рекао је самом себи. — Моме месту су |
| помоћ...{S} Ми морамо успети.</p> <p>— Шта да радим ? — нађе је по том Милева. — Радоје пије.{ |
| е пријатно бити у својој кући.</p> <p>— Шта је то тако важно? — одговори госпа-Матовићка, већ у |
| а ли су људи луди или подлаци.</p> <p>— Шта ти је, Вишњо? — упита је мајка, која се помоли уз с |
| алеке, превучене неком сенком.</p> <p>— Шта ћу му ја! — слегала је девојка раменима.</p> <p>— В |
| ? — уздржа се философ свечано.</p> <p>— Шта могу имати против! — кликну девојка.</p> <p>Било је |
| се преболи, остане увек нешто.</p> <p>— Шта мислиш да ли да пишем детету у Београд?</p> <p>— Њо |
| и одраслим јабланом на крају.</p> <p>— Шта ти је, колегинице? — изненади се Аница. — Ти си так |
| чно, и ухвати девојку за руку.</p> <p>— Шта ми имамо још једно другом да кажемо? — пркосила је |
| у и с дрвеном јабуком на врху.</p> <p>— Шта му је то сад? — упита се Чедомир несвесно.</p> <p>Т |
| икакве везе, долазило питање :</p> <p>— Шта ли сад ради Вишња?</p> <p>Он би се пренуо из својих |
| их књига.{S} Дође јој да рече:</p> <p>— Шта је тако важно било у девојачкој школи?...</p> <pb n |
| .{S} Најзад се охрабри и рече:</p> <p>— Шта ти мислиш пошто свршиш школу?</p> <p>Каја подиже гл |
| раћала у главу, и он се питао:</p> <p>— Шта сам урадио!</p> <p>Тада, један уздах издиже целе Бе |
| ове душе проговори узнемирено:</p> <p>— Шта је?{S} Шта је теби?{S} Куд си нагао?{S} Ти губиш гл |
| падао на чело, и јекну болно:</p> <p>— Шта је ово мени?{S} Ја нећу то.{S} Ја се гнушам тога сн |
| ињала прва.</p> <p>— Чедомире?</p> <p>— Шта је! —- одговорио би он зловољно, окренутих леђа.</p |
| пословица да се не зна шта носи дан, а шта ноћ.{S} Странци нас зову земља изненађења.</p> <p>— |
| о, а шта сам добио, шта сам очекивао, а шта дочекао, многе ствари које ме тиште и које могу рећ |
| е године, да ти кажем: шта сам желео, а шта сам добио, шта сам очекивао, а шта дочекао, многе с |
| м само неколико венаца лука.</p> <p>— А шта ћеш му за ствари?</p> <p>— Има старог мебла колико |
| е мислим да се ту зауставим.</p> <p>— А шта можеш друго?</p> <p>— Универзитет.</p> <p>— Универз |
| ј другарици;</p> <p>— Како народ погађа шта је лепо!{S} Ове бледе, уздржљиве, свете боје у ивањ |
| ек који губи равнотежу и тражи да се за шта ухвати.{S} Жабе су крекетале, попци и скакавци зрик |
| а извојује свога мужа.{S} Она се питала шта би мислио њен отац да је сазнао за посету младићеву |
| учтивостима.{S} Пушкарка се већ бринула шта ће сутра лепо скувати за ручак, те је питала своје |
| нашу историју из почетка!</p> <p>— Нема шта да чекамо.{S} Оставићемо Београд, Србију.{S} Отићи |
| м. — Није било намерно...</p> <p>— Нема шта да те извињавам.{S} Ти си овде слободна, као код св |
| вете боје у ивањског цвећа... да ли има шта умилније од његова венца!</p> <p>— Кажу не ваља се |
| спи, као дотле, мирно, не мислећи ни на шта.{S} У једном тренутку учини јој се да ће се успават |
| не би био човек да је могао мислити на шта друго.{S} Плима страсти плавила му је срце поново, |
| није тачнија она пословица да се не зна шта носи дан, а шта ноћ.{S} Странци нас зову земља изне |
| е одбио — рече јој, тешећи. — Он не зна шта је у теби одбио.</p> <p>Сунце је клизило по ведром |
| Чујеш, Вишњо — рече јој отац кад сазна шта јој се десило. — Није то за тебе.{S} Ја то видим.{S |
| о, бојала се да њена другарица не сазна шта о овом узбуђењу које је рило по њој, као грех.{S} Н |
| .{S} Кад би тако дошао најзад до решења шта да јој одговори, он се питао како ће јој писмо дост |
| љала:</p> <p>— Па како си ми још?{S} Па шта ми радиш ?...{S} Јеси ли се свикла на наш живот?</p |
| b n="233" /> сатима.{S} Ако га ко упита шта ће ту, он одговара: „Пун сам електрике“...{S} Шта д |
| да, него исприча другарици у кратко све шта му се десило од како су се растали.{S} У колико је |
| руке.{S} Он ју је жалио.{S} Погађао је шта ће се десити у њеној доброј души, кад сазна све.{S} |
| данас у седници пита Поповић да ми није шта род.</p> <p>— Гле ти, видре, чак га и то интересује |
| У сваком случају Вишња није знала дотле шта се дешавало са њеним драганом.{S} Она је седела у Ч |
| лише је поново мисли о Чедомиру, о томе шта би било кад би постао њен муж, о њој самој.{S} Она |
| да цео тај рад није бесциљан, питала се шта ће она привредити науци, шта ће наука привредити њо |
| исуство <pb n="181" /> духа и питала се шта други мисле о њој.{S} Она је знала да је неко од ње |
| рачун првог који наиђе.</p> <p>— Знате шта је ново? — рече им Милева једно вече. — Мешовити хо |
| чности живота.</p> <p>— Зашто не пишете шта кад тако лепо говорите — рече му Вишња. — Ја бих то |
| вати за ручак, те је питала своје гошће шта више воле: киселу чорбу или супу с кнедлама, ћевап |
| hi>, антидинастичар, јатак краљоубицâ и шта још не, што је један лични режим начинио од овог Уж |
| е хтео себи дати рачуна где се налази и шта се десило.</p> <p>Једна крупна сенка спусти се низ |
| м. — Изникнуће ми на врх главе.{S} Једи шта ти се донесе.</p> <p>— Ја не могу ове француске спл |
| кућама било је доста светлости.{S} Али шта је она била према блеску који пуче пред очима млади |
| три четири школе за женску децу.{S} Али шта ће теби универзитет? — тврдоглаво је настојавао Ост |
| n="170" /> <p>— Којешта.{S} Бар смисли шта хоћеш.{S} Хоћеш ли да будеш виђен?{S} Онда критикуј |
| /> <p>— Ћути, безобразнице, знаш ми ти шта је љубав!...{S} Да, ја нисам противна љубави, она у |
| тић пружи прст на прозор. — Ко ће знати шта оне виде својим мрежастим очима!{S} Ипак, оне осећа |
| о гледајући у прошлост, ми можемо знати шта је вредео наш живот.</p> <p>— Ја хоћу најпре да учи |
| {S} А кад оздрави, она ће јој испричати шта се с њом догодило, признати све, па нека буде како |
| ови се погледи сусретоше.{S} Ко ће рећи шта је било у одсевима та два пара раширених очију?{S} |
| ? — рече му једног дана Бела. — Да вам шта не фали код нас?</p> <p>— Код вас?{S} Не, госпођице |
| првој о њој казујем, и хтео бих да знам шта ти о том мислиш?</p> <p>Вишњин поглед сукоби се с Р |
| — Опрости, опрости Вишња.{S} Ја не знам шта радим.{S} Ти ово ниси заслужила.{S} Ја често не гос |
| олико ја.{S} Нико у Србији није сигуран шта се сутра може десити ; нигде није тачнија она посло |
| игала душевног нестрпљења.{S} Није знао шта да ради од себе.{S} Свет му се чинио празан, шупаљ, |
| им, Илић је примио писмо, али није знао шта да одговори.{S} Оно га је дирнуло јако, као сва њен |
| удем чиновник — рече оцу.</p> <p>— Него шта ћеш, несрећни сине? — викну му стари.</p> <p>— Ја б |
| по себи, ако је ко тада у опште мислио шта ће после доћи!</p> <p>У тим идејама свршио је прве |
| мшија, тако чудан да ја не знам сигурно шта бих рекла...</p> <p>— Не, то није могуће, то је апс |
| зивају свакој клупи добро вече, причају шта су радиле преко дана, шале се на рачун првог који н |
| тра.</p> <p>Стари господин као да не чу шта му жена рече.</p> <p>— Све имаш што ти треба, па оп |
| /p> <p>— Ти си паметан човек... ти знаш шта радиш.{S} Наша варош дугује ти већ много, за парк, |
| ионални брак, и ђаво ће знати да ли ћеш шта сачувати од онога што сам ти говорио?</p> <p>— Ми ћ |
| <l>Узори равне долове,</l> <l>Да видиш шта ће да никне.</l> <l>Ако ти никне лудаја,</l> <l>За |
| живот изгледа ти ситничарење, не видиш шта се око тебе догађа, не можеш ништа да избегнеш, све |
| овенија.{S} Седиш у топлој соби и пазиш шта се говори.{S} Не радиш снагом него мозгом.{S} Гледа |
| цом по целом телу.</p> <pb n="96" /> <p>Шта су они тада рекли једно другом?{S} Да ли су застали |
| b n="224" /> сакат млад човек, који без штака не може да макне, а иначе скакуће, свуд јури, трч |
| ваку реч, загледао у марке, у поштанске штамбиље и датуме.{S} У тим сувим и врелим данима кад н |
| да слуша те говоре.{S} У доба реакције, штампа је била обамрла. <pb n="63" /> Двоје троје новин |
| е и укочено гледаше посну боју и редове штампаних слова, која су расла, дебљала, удвајала се, о |
| су стизале прве дневне вести преко <hi>штампараца</hi>, како су се овде звали словослагачи.{S} |
| <pb n="ii" /> <div type="titlepage"> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“ - БЕОГРАД</p> <p>ДИМИТР |
| покретале занатлијске машине, стругаре, штампарије, разне фабрике за прераду наших сировина.</p |
| тави говор о политици:</p> <p>— Слобода штампе је изиграна.{S} Трговци су се уселили у њен храм |
| н је краљ тиранин, осигурана је слобода штампе, уставом су дате све грађанске гарантије.{S} Нар |
| ама омиљених песника, у чланцима дневне штампе.</p> <pb n="88" /> <p>— То је божанска искра инс |
| дело програм странке, озаконити слободу штампе, збора и договора — трудио се младић да скрене п |
| ну! — говорио је газда-Митар, куцкајући штапом о њено гвожђе.</p> <p>То је био Вишњи најлепши д |
| алост која је обузе.{S} Младић је куцао штапом о калдрму и гледао преда се.</p> <p>— Узми га ка |
| па падао у ватру и грмео.{S} Онда није штедео никога: свога оца ни председника општине, партиј |
| учна открића, романе, извештаје варошке штедионице, страначке листове, уџбенике из старијег раз |
| твени тенор, иначе књиговођа у варошкој штедионици, слободно, као да је у механи;</p> <quote> < |
| о са скромном суплентском платом.{S} Из штедње су седели код таште, која није пропуштала прилик |
| поново почну послови.{S} Као што видиш, штета је да новац лежи зазидан у темеље.{S} Фирма за ма |
| ми минђуше, подмазује шиваљке.</p> <p>— Штета није била велика — рече јој једном кад је срете и |
| газдарица унела ту простирку.</p> <p>— Штета је упрљати тако скупу ствар — рече гласно.</p> <p |
| рез — продужи Ристић. — А била би грдна штета.{S} Она једина весели наше жалосно доба, греје те |
| нас још луксуз, још немогућност, чиста штета за време које се на њих потроши.</p> <p>— Објасни |
| лости да се кида са свиме што је старо, штетно, устојало.{S} Пун рђавог искуства о правди велик |
| е грчило се нервозно, а прсти су трзали штит од качкете.{S} Девојка га је слушала с пажњом и, у |
| оним што нема, што је различно од њега, што ствара контрасте и наду на потпуност.{S} Пожеле да |
| је ту, поред ње, што је она близу њега, што посматра њену уску сукњу, њену плаву косу, просто с |
| ла, стрпа у њих један део својих књига, што би довољно било другом човеку за цео живот, остави |
| еакција падала, слобода се објављивала, што је настајала нека промена најзад.{S} А мучно, што ј |
| јако развијена чежња за оним што нема, што је различно од њега, што ствара контрасте и наду на |
| а <pb n="145" /> с гумираним точковима, што је тада у Београду била још реткост и што јој сврат |
| ком рату Вера Павловна, сестра Рускиња, што је волела нашу кујну, било је за причу.</p> <p>Вишњ |
| ивости електричне <pb n="177" /> снаге, што јој даје преимућство над паром при употреби у ситно |
| е сад и остале студенте, те младе људе, што праве манифестације, демонстрације, резолуције на т |
| ја, па опет кад видим да је нешто боље, што да не радим тако!...{S} Звао сам доктора.{S} Он јој |
| астичар, јатак краљоубицâ и шта још не, што је један лични режим начинио од овог Ужичанина, кој |
| сећао се задовољан што је ту, поред ње, што је она близу њега, што посматра њену уску сукњу, ње |
| ћао као неку песму, радост што је види, што је ту поред њега, сласт што је заљубљен више него п |
| ></p> <p>доћи ако буде што школованији, што начитанији.</p> <p>Шесту годину је навршио у јуну, |
| спокојно и монотоно, као оближњи поток, што је милио поред школске баште.{S} Тек по који пут, а |
| а потребу да се допада људима, и друго, што су је другарице, ћерке чиновничких и осталих такозв |
| а уверавала у све што је несвесно хтео, што је тражио од живота.{S} Она су му <pb n="91" /> бил |
| , моје село равно,</l> <l>Кад си равно, што си водоплавно!...</l> </quote> <pb n="212" /> <p>— |
| е изненадно, на пречац, демонстративно, што јој је отац проглашен као противник <hi>постојећег |
| од мене, нешто неправедно, немилосрдно, што ме плаши.</p> <p>Радоје је погледа.{S} Његов поглед |
| тајала нека промена најзад.{S} А мучно, што је, можда несвесно, осећао да је он сувише мали да |
| да се ту усели неки Нишлија само за то, што господин саизвољава узети његову сестру за жену.{S} |
| Вишња Лазаревић...{S} Па како ми живиш, што не дођеш?...</p> <p>Млади човек, с прилично вештине |
| противуречности.{S} Она се питала још, што и они који су старији <pb n="48" /> од њега, они од |
| мо знаш како ми је леп стан, па баба... што је златна; прича ми како је било кад је била млада, |
| огодило, све појединости, све... све... што ником другом није смео рећи.</p> <p>Од оног дана ка |
| ницима што почињу предмет из средине... што се позивају на енглеска и талијанска дела.</p> <p>О |
| орећи:</p> <p>— Да, нека буде просто... што простије... колико је могуће простије.</p> <p>Прави |
| импатија.{S} Приговарала је себи за то: што год има добила је од тог оца са великим, меснатим н |
| се бацити блатом на све <pb n="112" /> што је прошло, мислити само на себе, радити за своје ис |
| о мало меланхоличне, као <pb n="153" /> што је свака чежња.{S} Хтеде отпочети присан разговор, |
| о једно од многобројних <hi>питања</hi> што су тада занимали интелектуалну младеж, мисао маглов |
| амо успети, успети по сваку цену!...{S} Што још занима, јесу жене којих има много дебелих, са о |
| јој се мајчина болест много опасна.{S} Што га је више понављала, све је разумевала боље народс |
| је видео цео свој живот, целог себе.{S} Што је учинио једну услугу својој сестри, он се одрекао |
| "311" /> главом и превртљивом душом.{S} Што јој се некад допадало код њега, чинило јој се овог |
| руштво, слободно казати своју мисао.{S} Што год је било око ње, уверавало ју је у нови живот: в |
| е било потребно, чак преко потребно.{S} Што се тиче реда, он није био за претерану похвалу; по |
| еман, фанатик, непомирљив, напрасит.{S} Што се њему допадало, морало се допасти целом свету, па |
| провинцији као и у његовом спомену.{S} Што је онда толико наваљивао да се <pb n="255" /> опет |
| омоћ, као поклич на освету, на буну.{S} Што му се допадало у тим тренутцима код Беле, то беше н |
| уски... — приметила би му тада ташта. — Што не почнеш нешто практичније?{S} Преведи какву заним |
| хромом ногом, већ беше у другој соби. — Што су дивне, само да знате!... чу се отуда њен глас, ј |
| е — рече најзад, са строгошћу у гласу — што се Бела <pb n="163" /> виђа по улици са оним нашим |
| епоте, па онда друго, треће...</p> <p>— Што у Београду воле ове лимане <pb n="245" /> сандуке — |
| ладићем кога је тамо оставила.</p> <p>— Што ми не пише! — чудила се девојка болно. — Бар једну |
| Ката хоће да се изеде од муке.</p> <p>— Што је узео Швабицу?</p> <p>— Замисли дерана! — прихват |
| е, за праву срећу и прави бол.</p> <p>— Што не бријеш бркове ? — рекла му је једном приликом. — |
| исала је новом, великом надом.</p> <p>— Што ми то раније ниси рекао ? — упита га она дрхтаво.</ |
| звесно што очекујемо од даљег живота, а што би хтели да сазнамо и улепшамо као у бајци.{S} Јесе |
| е требати да се мучимо око мираза.{S} А што су млади?...{S} Шта им фали што су млади!{S} Па ти |
| ице.{S} Упита се да Каја није суревњива што се она познаје са њеним сродником.{S} Или може бити |
| захтевала је раскош министарских домова што се слабо поклапало са скромном суплентском платом.{ |
| .{S} Газда-Митар га је звао често да га што послуша, напише му писмо или признаницу, јер су му |
| је била отворила врата лагано да би га што мање узнемирила и гледала у њега сивим, остарелим о |
| здрави и природни, она се бојала свега што је анормално, болесно, мистериозно.{S} Праву љубав |
| голицавом, узбудљивом, слађем од свега што је дотле окусила.{S} Сколише је поново мисли о Чедо |
| едну пустош, ништа није остало од свега што је јуче још постојало, а он је још жив.</p> <p>— Ах |
| свет напустио, као да му нема најбољега што је имао.{S} То осећање прогнанства прелазило је у н |
| д те патриотске манифестације с разлога што је пролетеру свеједно који ће га капиталист експлоа |
| е знати да ли ћеш шта сачувати од онога што сам ти говорио?</p> <p>— Ми ћемо остати увек пријат |
| покушао да изврши самоубиство због тога што му се досадио живот.{S} Повреде су лаке природе.</q |
| S} Да постоји рај сваки би се старао да што пре умре... <hi>Карт бланш</hi> имају: деца, лудаци |
| девојчици.{S} Она му се учини још ближа што се тога дана осећао изузетно увређен од стране Вишњ |
| ајправедније, борити се против онога за што су уверени да је рђаво и опасно. „Остати на власти" |
| природе, где се дрво с дрветом бори за што више сунца.{S} Понекад би се заборавио и жалио што |
| ан, доста сељака, а нарочито полусељака што су амали, таљигаши, надничари.{S} Од интелигенције, |
| се назирала тек овде-онде која прилика што се лагано вукла, изазивали су мисли о смрти.{S} Бил |
| > <p>Кад се решила, искрено се радовала што иде у престоницу.{S} Заборавила је многе раније неп |
| а и присуства девојке која му је нудила што му она друга није могла дати.</p> <p>— Понови још ј |
| ла је у прве клупе да би професора чула што боље.{S} Уписала је и часове који по уредби нису би |
| а прелази у ружичасту, с мрким шалонима што су били дискретно спуштени и с фигурама купидона ко |
| или сувог лишћа, у облацима... облацима што полако језде по зимском небу.{S} Одлазио је тада у |
| многе ствари.{S} Дивила се наставницима што почињу предмет из средине... што се позивају на енг |
| ро своме народу и имао стила у чланцима што их је писао по опозиционим листовима? </p> <pb n="1 |
| гурном кораку који је правила, по очима што се нису дали <pb n="275" /> збунити, по образима ко |
| онови девојка јогунасто и искрено. — На што онда љубав кад се рачуна колико и лањски снег!</p> |
| "130" /> погледа у Белине очи. — Али на што то питање!{S} Мени је тако лепо овде, у вашој кући, |
| одбијала стално.{S} Још можда је срећна што се свршило како се свршило.</p> <p>Вишња је тако пр |
| раја.{S} Губила је и оно мало поштовања што је дотле имала према свом мужу, грдила га, понижава |
| ари праштао је великодушно.</p> <p>— Па што ме је оставио? — бунила се она.</p> <p>— Ко је кога |
| ази без бриге поред наоружаног стражара што је дотле располагао његовим животом и смрћу, па се |
| узе други пут, прими од његовог говора што је ишло у корист њеног плана и рече Чедомиру:</p> < |
| S} Читала је књиге, седела крај прозора што гледа на сокак и посматрала земљу свога детињства с |
| жи — и предаде јој све од свог рукописа што је рукама могао зграбити.</p> <p>Отвори фијоку од с |
| ед свег дискретног <pb n="151" /> укуса што нам долази са финог и деликатног Запада.</p> <p>Мла |
| ру је било доста света, оно лепог света што празником пре подне излази у варошки парк.{S} Весел |
| ло.{S} Кад нису критиковали митрополита што им не услиши молбу да се преко лета прехране у какв |
| ватно разних прилика у којима живе бића што је Дарвин стрпао све у једну врсту!{S} Позитивизам |
| како је права срећа за земљу и Матовића што је она његова сапутница у животу.</p> <p>— Клеопатр |
| дућанима, грубо су одскакали од тарница што су се дрмале и <pb n="247" /> тресле преко излокане |
| љубац.{S} Сласт те успомене би још јача што су је изазивала уста друге девојке.{S} Он осети гот |
| другим.{S} И млади човек осети се крив што узнемирава то тихо језеро здравих живаца бунтовним |
| природног стања — објашњавао је разлог што су зрнца философије дошла на та непосвећена места, |
| једну кућицу из дворишта, и ту, од оног што јој је остало од мираза, живела са децом, скромно, |
| е овде то даје тешко сакрити или најзад што и најмања љубавна авантура може имати врло тешких п |
| нику пажњу на њега: фирма ни модел робе што се ту може наћи.{S} Али они ради којих тај дућан по |
| са њих све што му се није допадало, све што је кварило хармонију његове идеалне жене.{S} Тако ј |
| Илија, по коме су и име добили.{S} Све што је Чедомир знао о овом свом претку, било је да се б |
| наслеђеним искуством да Србија, за све што има, има да захвали само своме сељаку, лако се одлу |
| су код жена заразне.{S} Она напреже све што јој је остало од свести, дочепа чаршав са постеље, |
| ије, с муком изговарао.{S} Читао је све што му до руке дође: научна открића, романе, извештаје |
| прочитао у некој врло рђавој књизи све што би могао написати.{S} Бацао је перо, полазио к врат |
| S} Он би живео пријатно, дао би њој све што би имао, она би уживала у њему, он би могао обвити |
| е, па настави;</p> <p>— Кад сумирам све што сам видела, познала, искусила, рачун испада врло не |
| .</p> <p>— Ја хоћу најпре да учиним све што могу други.{S} Оно после... то ће бити плус, Зарија |
| {S} Корачао је улицом, гледао право све што је сретао и није видео ништа.{S} Тога дана није се |
| зу епикурејства у себи; он је волео све што је пријатно, лако, ново, лепо.{S} У недостатку мате |
| а око једне воденице, да је изгубио све што је стекао и пред смрт сачувао једва оно мало што му |
| ко њега, та су га писма уверавала у све што је несвесно хтео, што је тражио од живота.{S} Она с |
| док је брисао <pb n="80" /> са њих све што му се није допадало, све што је кварило хармонију њ |
| оне које је назру, оне су као ове муве што се лепе уз прозорско окно...{S} Погледај их! — и Ри |
| оје жене да седне за кујнски сто и једе што прво дохвати.{S} Али му је то задовољство ретко доп |
| рећа <pb n="18" /></p> <p>доћи ако буде што школованији, што начитанији.</p> <p>Шесту годину је |
| нисам користио њим.{S} Али ако оно дође што ти рекох, онда...</p> <p>— Остави ту пушку.{S} Не в |
| S} Скупи их и стаде прелиставати да уђе што боље у предмет.{S} Он их је почео у Паризу, пун нау |
| авући главу међу те две расцветале руже што се крију у борама муселина и љубити до миле воље ње |
| заустави на уснама.{S} Изненадило га је што га госпођа пита за мишљење... она, која му је, поре |
| описан програм, као што рекох.{S} То је што сам имао да вас посаветујем као млађег колегу... ви |
| шипарица из пансионата.{S} Идеал му је што и свака комедија.{S} За њега не постоје науке, него |
| то још раније него Вишња, да се развије што више, да оде до краја пута који је водио преко дево |
| у разнолики осећаји, од тихе носталгије што смо пустили срећу да одлети кад су нас њена крила д |
| ице.{S} Најзад га истераше из гимназије што је доказивао катихети да природне науке побијају на |
| оју!</p> <p>Вишња сврши школске задатке што је могла брже, па се онда свуче и леже.{S} Хладна п |
| воденице, моћи кликнути: „Одморите руке што окрећу млин, о млинари!{S} Спавајте мирно.{S} Нека |
| на столици.</p> <p>У труду да задовоље што више једно другога, они се готово посвађаше, те нај |
| ла <pb n="270" /> си себе, своје, време што је прошло.{S} И вратила си се несрећнија него кад с |
| потурали што је рђаво.{S} Било да узме што да закрпи, закрпе су изгледале велике, ружне.{S} Уз |
| то велико, смелости да се кида са свиме што је старо, штетно, устојало.{S} Пун рђавог искуства |
| адатак био је да допуни свога мужа тиме што ће његове сељачке склоности парирати својим господс |
| е машине, треба да му га она враћа тиме што ће му осигурати безбедност у селу, олакшавати му ве |
| сређености својим мислима и пажње ономе што ће се написати.{S} Затим, подиже главу и задржа је |
| оно што је прошло, сети ме се по ономе што је лепо било у мени“.{S} Али млади студент био је з |
| азликовао од осталих трговаца и по томе што се није вајкао.{S} Чак ни на порез.{S} Лепо се носи |
| правим путем и покуша да одвоји стране што су се оснивале на материјалистичком схватању, гунђа |
| ан устав.{S} Јако је љут на реакционаре што су га изневерили приликом његове женидбе.</p> <p>Ис |
| је одлазио такође, у школу, рано, да се што пре отресе куће, за коју га ништа није везивало, и |
| авао би се дивљењем деце, радовао би се што га код куће чека добар ручак, са уживањем би рачуна |
| рош, а у њој има злих људи.{S} Да ти се што непријатно није десило?</p> <p>— Не, није ништа — н |
| драга Вишња — продужи Аница. — Удај се што пре.{S} У животу су ретки поновни састанци.{S} И за |
| >Не чекајући одговор, стара жена донесе што је нудила.</p> <p>— Је ли ти сад боље?</p> <p>— Да, |
| асти, трудио се да у своје законе унесе што више гарантије да власт не изигра ове мере.{S} У то |
| ново.{S} Узбаци руком један прамен косе што јој је падао на чело, и јекну болно:</p> <p>— Шта ј |
| в сокак, где се куће ћушкају да захвате што више улице.{S} Роба из дућана гомила се безбрижно п |
| ева све лепоте од живота, усамљено биће што се ни с ким не да да удружи, идеалиста који ради са |
| ли му као неки благ и лаган лек на срце што се крвавило.</p> <p>— Да је и мени да изађем некуд |
| S} Ови млади људи једу врло мало, троше што год имају на новине и брошуре, читају на дохват поп |
| меху што му га је извајала добра нада и што се чудно мешало са првим цртама зрелих година.{S} Д |
| од увреде, нешто што се не да избећи и што ће га пратити вечито.</p> <p>— Не покушавајте да се |
| о је тада у Београду била још реткост и што јој сврати пажњу.{S} Она позна да је то државни фиј |
| је пролеће.{S} Сунце обасја.{S} Снегови што су падали целе зиме почну да се краве.{S} Пред дућа |
| јака занемарене тоалете, усред тих људи што мисле да од њих зависи круг земаљске планете.{S} Он |
| са се, све је у вечитом покрету.{S} Али што се пароброд примицао више томе граду, радост се суш |
| одавали скупље, крали на мери, потурали што је рђаво.{S} Било да узме што да закрпи, закрпе су |
| а.{S} А што су млади?...{S} Шта им фали што су млади!{S} Па ти рече <pb n="164" /> једном прили |
| пристојне једно што се нема прилике или што се овде то даје тешко сакрити или најзад што и најм |
| мљена под надницу.</p> <p>— Сутра да ми што буде, не дај боже, па да ми дете остане без спреме, |
| ва, присебан потпуно и спреман да прими што има да дође.{S} На отвореним вратима стајала је Бел |
| а, несаврела, загорела.{S} Било да купи што за кућу, малопродавци варали су је, продавали скупљ |
| бликанац, револуционар.{S} Он се поноси што ствари схвата материјалистички.{S} Поезија му је пр |
| се да га својим здравим разумом схвати што боље.</p> <p>Међутим, једном кад је Радоје почео да |
| <p>Отвори фијоку од стола и поче бацати што год му дође под руку.</p> <p>— Ево, на, ево још — в |
| ="213" /> рије њиве.{S} То се она свети што не ценимо њену снагу.{S} Међутим, то време пролази; |
| перверзијом, која даје све више сласти што се ниже пада.{S} Калдрма, куће, кровови цаклили су |
| хладно.{S} То беше револвер, онај исти што га је некад показивао Зарији Ристићу.{S} Да ли се с |
| , али јој се учини да поред све користи што ће видети отуд није отмено говорити за ручком о сељ |
| осмејкивао се подругљиво на љубазности што се чиниле будућем министарском зету и питао се ћудљ |
| {S} Или је то био само знак захвалности што је Илић имао стално по коју лепу реч за њу, девојку |
| pb n="232" /> златни ланчеви, будилници што су свирали војничке маршеве, велосипеди, шиваће маш |
| се стидљиво, као да је тражио опроштај што је сиромах.{S} Вишња не замери ништа.{S} Она није з |
| редомисли, зовну служавку и предаде јој што је имала у рукама.</p> <p>— Збиља, ја сам ваша приј |
| још вратио са божићњег распуста.{S} Тек што је за собом притворио врата, кад их газдарица отвор |
| ен.{S} Све беше лепо, као дотле.{S} Тек што му се учини да се Овчар и Каблар завијају неком маг |
| е шешира и изађоше на улицу.{S} Али тек што се спустише низ неспретне степенице старинске зград |
| је, као овај у ћошку... с великим носем што тера мртвачка кола.{S} Еј, Марјане, колико си их да |
| у се чудно поклапале с оним нечим новим што јој је надирало у душу.{S} Она их је памтила све, и |
| много ствари да ти кажем, да ти изложим што сам наумио.</p> <p>Вишња приста у први мах, подајућ |
| ироди беше јако развијена чежња за оним што нема, што је различно од њега, што ствара контрасте |
| ила све, и несвесно упоређивала са оним што су јој у школи предавали.{S} Кад је била поред Чедо |
| м загрљају меком, по потиљку, само оним што је голо од <pb n="134" /> руке, да осети њу целу, о |
| благословена, децо моја.{S} Ја не марим што ћу од сад бити баба.</p> <p>Илић се осмехну кисело. |
| е и питати несигурне хоризонте за нечим што више није наше?{S} Зашто пустити да дани и године п |
| један сиромах ђак треба да је задовољан што улази и у дечју собу; <pb n="9" /> иначе је сиротињ |
| зимала га је ватра, осећао се задовољан што је ту, поред ње, што је она близу њега, што посматр |
| а своме зету не покаже колико је срећан што не плаћа стан.</p> <p>— То је велика рента, као мир |
| мац што је играо Кина, као овај бакалин што је увозио вагоне кафе из Бразилије, као овај у ћошк |
| > <p>Изненадно, без икаквог узрока, као што се то дешава код нервно раздражених људи, обузе га |
| прво место...{S} Прописан програм, као што рекох.{S} То је што сам имао да вас посаветујем као |
| тражио мало светлости на свом путу, као што морнар тражи звезду изнад узбурканих таласа, неугаш |
| ребу да се поново почну послови.{S} Као што видиш, штета је да новац лежи зазидан у темеље.{S} |
| о колико му човек да̑ вредности.{S} Као што видиш, нешто релативно...{S} Доиста, ничега сигурно |
| и под казном да се не преврнемо.{S} Као што не можемо неговати поморанџе по Авали, тако се не м |
| ака унапред јер се живот не понавља као што се ни јучерањи дан неће вратити никад.{S} Гледајући |
| је рећи — <pb n="73" /> „једна жена као што си ти, тако учена у својој простоти, тако проста у |
| лава, пред њима, бледи и губи се, и као што би радила мајка, глас целог народа их љушка у њихов |
| је била посадила нешто дрвећа, али као што је то обичај, дечурлија и пуштена стока поломили <p |
| има жену лепу, пријатну, ето такву као што је Вишња.{S} Она сигурно има врло лепо тело, познај |
| Он их је чекао с безазленом радошћу као што деца чекају велике празнике.{S} Он их је волео гото |
| сао изводе, као сваки ђачић.</p> <p>Као што се предвиђало, свршио је школу одлично, без једне ч |
| S} После се навикао.{S} У стану је имао што треба скромном човеку.{S} Матовић је био пријатан п |
| око свога кофера.</p> <p>Имала је право што се журила.{S} Мајка је била опасније болесна него ш |
| грађанина и одрпаног сељака, оно управо што држи целу пирамиду друштва и који најтеже осећају њ |
| д дошло оно велико, оно страшно, језиво што је очекивао.{S} Он задрхта јер је то било веће, мно |
| p>Вишња га погледа неповерљиво.{S} Прво што помисли било је да му златарски занат није занео мо |
| ника који су га изневерили.{S} Као прво што се очекивало, била је амнестија политичких криваца. |
| жеђ за осветом или свирепо задовољство што су сад сви троје несрећни?...{S} Улица је остала го |
| вици.</p> <p>— Много је мање људи, него што се мисли обично, који стварају свој живот по својој |
| </p> <p>— Ти Вишња?{S} Ти си млађа него што си икад била.</p> <p>— Какав парадокс! — насмеја се |
| {S} Мајка је била опасније болесна него што је отац писао.{S} За време кризе, млада студенткиња |
| та јер је то било веће, много теже него што је његова слутња предвиђала.{S} Његов поглед се про |
| пролазе?{S} Јер младост иде, брже него што се мисли, а са њом и сва могућност да будемо срећни |
| тељици да изађу у шетњу негде даље него што се то могло после школских часова.{S} Нашли су се у |
| д се реши да се с њом објасни, пре него што предузме какав даљи корак.{S} Она га је избегавала |
| Овим сељацима засја електрика пре него што јој и диреке ударише — примећивао би ко у шали. — П |
| се врати на пут којим је ишла пре него што га је познала.{S} Она је прикупљала своје сирото ис |
| > <p>— Он јој је изјавио љубав пре него што си још постао министар... овде, у овом салону... сл |
| .{S} Сунце се изгуби тако рећи пре него што зађе.{S} Каткад се деси да његова кугла пада баш за |
| о звер што погледа своју жртву пре него што јој доврши живот, Чедомир прекиде пољубац у једном |
| веровала да је он воли јако, јаче него што је он био уопште способан да вели, лудо, смртно.{S} |
| ну забезекнутост што је нашла више него што је очекивала.</p> <pb n="193" /> <p>— Ју, роспије! |
| и који траже од своје судбине више него што она може дати, бежао је од своје среће, мислећи да |
| евојку.{S} Радио је за испите више него што је требало.{S} Читао је књиге, новине, књижевне лис |
| свакоме који од њега не тражи више него што оно може дати — одговори она полагано. — Живи се бе |
| са лопову који би му покварио више него што би однео, а бојао се и ведрог неба које му прети су |
| кове, у кући се кувало двапут више него што је требало, просипало се, бацало, раздавало суседст |
| луције, мрзео богаташку класу више него што је волео пук, био горд са својих материјалистичких |
| вори после малог оклевања. — Лепше него што сам мислила.{S} Ја волим чист ваздух, шуму, свој на |
| ни се вратише у варош још веселији него што су пошли, трчећи, прескачући баре, говорећи задихан |
| афане, нека подигну бољи подмладак него што смо ми.{S} Шта ће ти боље еманципације?</p> <p>Ишли |
| ди студент био је за њу јаче везан него што је сâм мислио.{S} Раскид са породицом му је оставио |
| Иде... иде.{S} Биће раније свршено него што смо предвидели — одговарао им је убеђено. — Не жали |
| стали, она је претресала у мислима дуго што јој је Илић говорио.{S} Није јој тада измицало да о |
| евер.{S} И доцније није никад заборавио што је ту научио.</p> <p>Затим му паде на ум како му је |
| нца.{S} Понекад би се заборавио и жалио што није више учио школе.{S} У то доба била се већ увел |
| ила завесе.{S} У соби је мрак, али мало што да је свежије.{S} Из чамовине на прозору цури смола |
| екао и пред смрт сачувао једва оно мало што му је од оца остало.{S} Чедомиров отац, Стеван, изу |
| у логичан закључак; шта би га се тицало што би то било противно његовом новом убеђењу!{S} Али ј |
| започетој тези.{S} Шта би га се тицало што не би постао професор универзитета, славан човек!{S |
| ице, било са позоришних премијера, било што је имао другова њихових познаника, било најзад да и |
| топло, па и жалосно.{S} Мило му је било што је реакција падала, слобода се објављивала, што је |
| ње школе од њега.{S} Дивно је чудо било што поред своје философије није већ умро од глади.{S} С |
| биљном послу.{S} Кад јој се није чинило што је хтела, свађала <pb n="128" /> се да се кућа орил |
| дизао да иде, да му се не би приметило што остаје на само са девојком.{S} Али би га она задржа |
| ћа једна мала република.{S} Свега имамо што нам треба: пилића, прасади, вина, књига.{S} Дан нам |
| а је своју ману осећала све дубље једно што је пристизала на снагу, те је већ имала потребу да |
| и.{S} Али оне су крајње пристојне једно што се нема прилике или што се овде то даје тешко сакри |
| да би у њој нашао оно нешто неодређено што је вечито тражио.{S} Долазио би уредно у школу, зад |
| ан и збрисана спољна постројења.{S} Оно што је најскупље стало: темељи, остало је недирнуто.{S} |
| омили <pb n="144" /> су младице.{S} Оно што је остало животарило је, само, искривљено, мршаво и |
| ени имаћемо оба зида на брани.{S} А оно што остане лако је.{S} Још до године у ово доба можемо |
| рића.{S} Суплент је ваљао у мислима оно што му је другарица рекла и понављао у себи:</p> <p>— О |
| ост.{S} У њима није било спомена на оно што су заједнички преживели и проживели.{S} Она су почи |
| руг болесних места, а нападао је на оно што је главно, на основе и темеље, у које се мало ко па |
| твоја срећа допусти да мислиш и на оно што је прошло, сети ме се по ономе што је лепо било у м |
| p> <p>Али Вишњу не остави спомен на оно што јој је Каја рекла пре толико година. „Има“, рекла ј |
| оје задовољство и мислити једино на оно што је пријатно.{S} Свога мужа сматрала је за нову игра |
| цију која није још задата, а не зна оно што му је за лекцију.{S} У гимназији је било још горе.{ |
| де, у родољубе, јер наше време није оно што смо хтели, и ми смо се горко преварили у систем пар |
| ала своме пријатељу да он формулише оно што је хтела рећи.{S} Да би пак утишала своју савест, р |
| се понекад пребацивао и откривао и оно што је у партији или државној служби сазнао у поверењу. |
| аборављао је да поред науке постоји оно што се зове примењена наука, <pb n="259" /> вештина, по |
| јним.{S} Ја се враћам срцу да осети оно што мисао моја није могла сазнати.</p> <p>Зарија му пок |
| могу често имати своје ја, бранити оно што мисле да је најбоље, најкорисније, најправедније, б |
| абранама. — Је ли слобода допустити оно што је недопуштено, укинути везе између оца и сина, мај |
| оворим овако, не значи да одобравам оно што је раније било.{S} Говорим, јер ме данашње доба бол |
| ебаци му ћерка.</p> <p>— Ја говорим оно што осећам.{S} Ја сам увек говорио истину.{S} И ја вам |
| по ваздуху, као да би боље доказао оно што је говорио.{S} Престао је да пише афоризме, па се д |
| о слободу кретања, да би радио само оно што воли, да буде свој и припада самом себи.</p> <p>— Н |
| му омилети кућу, која ће веровати у оно што он верује.</p> <p>Девојка одмахну руком.{S} Њу су с |
| аука и посвећена Чедомиром Илићем у оно што се у то доба звало реални правац у животу.{S} Па оп |
| осмотри је целу.{S} Видео је сад јасно што синоћ у мраку није могао.{S} Његова драгана није би |
| дах будућности, све оно нешто неизвесно што очекујемо од даљег живота, а што би хтели да сазнам |
| лосно:</p> <p>— Залутао сам.{S} Није то што сам хтео.{S} Преварио сам се у Дарвина.{S} Шта ми ј |
| е се застиде.{S} Како да јој објасни то што је крила од саме себе?{S} Ипак у постељу није хтела |
| ић, тек да се нешто каже.</p> <p>— Зато што сте ме пољубили — одговори њен глас, а њена насмеја |
| у у ствари начинити његовом.{S} И место што му држава одузима последњи грош ради чегртања скупе |
| горе, нешто страшније од увреде, нешто што се не да избећи и што ће га пратити вечито.</p> <p> |
| ње, непознато, дубоко и фатално, нешто што је наваљивало на њу као ветар, гушило је и дирало у |
| има нешто ново, изненадно, добро, нешто што ће доћи и изменити, окренути њен живот на боље.{S} |
| неморалан, јер се обавезујемо за нешто што није у нашој власти.{S} Брак ствара од људи силом х |
| а је осећала просто да је урадила нешто што није требала учинити; и то ју је болело.{S} Куд се |
| је к себи.{S} Тада девојка опази нешто што дотле није видела: један готово правилан круг од св |
| ало у грудима, као да се дешавало нешто што ће изменити цео његов живот.{S} Он је био дубоко за |
| грозницу пожуде.{S} Подивљао, као звер што погледа своју жртву пре него што јој доврши живот, |
| као све ове пропалице, као овај официр што је био на румунском двору, као овај глумац што је и |
| хтеде да загрли поново тај дивни створ што му се подаје, тог неслућеног анђела који га милује |
| то је види, што је ту поред њега, сласт што је заљубљен више него први пут кад су прошетали сам |
| у срцу је осећао као неку песму, радост што је види, што је ту поред њега, сласт што је заљубље |
| губио све више у извесну забезекнутост што је нашла више него што је очекивала.</p> <pb n="193 |
| ција наређивала грађанима да поправљају што се дало поправити.</p> <pb n="230" /> <p>Вода је ве |
| {S} Или може бити, рођака завиди рођаку што је великошколац, образован човек, виши од ње.{S} И |
| .{S} Да вам покажем бразилијанску марку што сам је купио од једног Јеврејчета.</p> <p>Они су би |
| је без марјаша, а није мислио да ће му што требати, па да узајми.{S} Он то призна, и осмејкива |
| ега пак сумња је задржавала сад у свему што би предузео.</p> <p>Избегавао је једну и другу дево |
| уство као бродоломник на пустом гребену што сабира крте остатке разбијене лађе да од њих начини |
| S} Њих двојица се беху примакли прозору што гледа у двориште.{S} По калдрми је играло суво и то |
| патра, треба повисити плату том младићу што поучава Младена — рече јој једном муж. — Живот је с |
| не, мокре очи, нечег детињског у осмеху што му га је извајала добра нада и што се чудно мешало |
| са поноситим изразом на офарбаном лицу што су такве.{S} По њиховој спољашности, необавештен пр |
| био на румунском двору, као овај глумац што је играо Кина, као овај бакалин што је увозио вагон |
| нктивно да му је тај рад једини ослонац што му је остао.</p> <p>Лево, на столу, стајала је рпа |
| чу шта му жена рече.</p> <p>— Све имаш што ти треба, па опет ништа од тебе — додаде жалосно. — |
| ријој кћери штоф за хаљину из Београда; штоф је морао бити по најновијој моди и сувише скуп да |
| заревић својој жени и најстаријој кћери штоф за хаљину из Београда; штоф је морао бити по најно |
| траганску шубару и капут од параћинског штофа, <pb n="55" /> а лети сламни шешир у боји и прсни |
| још од робије, па не може да издржи тај штрапац.</p> <p>Илић је пристао одмах, говорећи:</p> <p |
| атком и кафи, комплиментима и у киселој штрудли с маком сваког празника.{S} Ту повучену опозици |
| ао очи у мачке.{S} На мршавим петељкама штрче очајни дивљи каранфили боје као вино.{S} И мириси |
| руштво, да се разоноди, а она неће, <hi>штудира</hi>...</p> <p>Том приликом скупило се велико д |
| рез.{S} Лепо се носио: зими астраганску шубару и капут од параћинског штофа, <pb n="55" /> а ле |
| аптовина, а мртву тишину оживљавао тек шум какве змије, подигла се читава насеобина од радничк |
| свој врхунац.</p> <p>Тада се зачу један шум на вратима.</p> <p>Два млада створа погледаше се ка |
| очи. — Чујеш ли њено тихо жуборење, њен шум, као уздах простран и благ?{S} Да ли се и теби чини |
| творене прозоре допирао је у собу весео шум Београда који се будио пред вече, као одахнувши пос |
| друм, једна механа и велика, пространа шума.{S} Тада духну ветар.{S} Лишће у џбунова заигра у |
| Близу Вишњице, Вишња спази једну аду са шумарком од ракита и одраслим јабланом на крају.</p> <p |
| азио из вароши, у околне паркове, брда, шуме.{S} Ни ту се није осећао срећан.{S} Какво дрво, пу |
| вијало својим сјајем тиху воду, зарђале шуме и један параброд насред реке.{S} Дим од лађе разви |
| Плаве боје просипале се на парк.{S} Из шуме је долазио дах ноћи, мирис боровине, свежина росе, |
| је као море: путеви су безбројни, живот шуми, таласа се, све је у вечитом покрету.{S} Али што с |
| се јурила она два лептира.{S} Иза једне шумице примећивао се кров варошке цркве, прост и достој |
| тихо.{S} На обали се видело парче једне шумице: врхови од јела, два три јасена, широко лишће од |
| ла си тајно...</l> <l>— Ој животе!{S} О шумо, покоју!</l> <l>О младости!{S} О ти сунце сјајно!< |
| о сам мислила.{S} Ја волим чист ваздух, шуму, свој народ, велике хоризонте, природу једном речи |
| а блиско окружавале Чачак.{S} Обрасле у шуму и бујад, оне су дизале озбиљно своје врхове украше |
| ди од себе.{S} Свет му се чинио празан, шупаљ, бесмислен без Вишње, без њеног милог присуства.{ |
| одмакли од земље.{S} Жене се кувале по шупама, одмах до помијара и ђубришта.{S} Оне су излазил |
| — <foreign xml:lang="fr">Des Slaves!{S} Que voulez-vous, ma chère</foreign>!...</p> <p>Бела је |
| да их љушка у њиховим гробовима.</hi> </quote> </p> <p> <hi>М. У.</hi> </p> </div> <pb n="iv" / |
| <l>Ој, убава, убава девојко, ој!</l> </quote> <p>Друштво прихвати:</p> <quote> <l>Милији душа |
| <l>Дај, девојче, очи да ти љубим!</l> </quote> <p>— Како је лепа наша народна песма — примети Р |
| О младости!{S} О ти сунце сјајно!</l> </quote> <p>Та песма узбуди Илићу гомилу мисли на лањско |
| l> <l>Ој убава, убава девојко!...</l> </quote> <p>— Ево цвећа! — викну један женски глас.</p> < |
| д си равно, што си водоплавно!...</l> </quote> <pb n="212" /> <p>— Погледај је, Вишња... поглед |
| /l> <l>На бел’ босиљак градински.</l> </quote> <p>На изласку из вароши указа се Морава бистра, |
| а,</l> <l>За мене младу да буниш.</l> </quote> <p>Сунце је било још високо.{S} Општинска утрина |
| оћи,</l> <l>У те сјајне месечине?</l> </quote> <p>Лазаревићева оста сама.{S} Беше набрала пуно |
| им философом.{S} Честитамо младенцима.</quote> <pb n="225" /> <p>— Честитамо младенцима — понов |
| дио живот.{S} Повреде су лаке природе.</quote> <p>Воз је одмицао.{S} Кроз прозоре од вагона вид |
| евојке одговорише :</p> <pb n="214" /> <quote> <l>Стојане, луда будало,</l> <l>Ухвати сиве воло |
| и су, сустижући се:</p> <pb n="215" /> <quote> <l>Колика је царева ливада</l> <l>На њој нема тр |
| њи случај.{S} Белешка је гласила :</p> <quote> <hi>Досадила му самарица.</hi> — Јуче око пет ча |
| вина грла песма гипка као та река:</p> <quote> <l>Ој Мораво, моје село равно,</l> <l>Кад си рав |
| м вестима налазила се ова белешка:</p> <quote> <hi>Венчање</hi>. — Бела, кћи г. Јована Матовића |
| мци и девојке.{S} Момци су певали:</p> <quote> <l>Испод села зелена ливада,</l> <l>У ливади сел |
| </l> </quote> <p>Друштво прихвати:</p> <quote> <l>Милији душа мирише</l> <l>На свакојаке травиц |
| е тајанствености, одјекну долином:</p> <quote> <l>Девојке су цвеће брале,</l> <l>Цвеће брале, в |
| и, па стаде рецитовати доста лепо:</p> <quote> <l>То је било у пролеће рано,</l> <l>То је било |
| ици, слободно, као да је у механи;</p> <quote> <l>Ој убава, убава девојко, ој,</l> <l>Млад Мили |
| pb n="iii" /> <div type="liminal"> <p> <quote> <hi>Ова књига је посвећена погинулим Србима у ра |