• Que 1
  • quote 22
  • а 187
  • А 39
  • Абацију 1
  • Абдикацијом 1
  • Авали 1
  • авантура 1
  • август 1
  • августу 1
  • Авет 1
  • авет 2
  • авлијама 1
  • авлије 1
  • авлији 1
  • агитационо 1
  • агитујући 1
  • агрономи 1
  • адвокатску 1
  • администрације 2
  • адресу 1
  • аду 2
  • азура 1
  • Ајд 1
  • Ајде 1
  • Академије 1
  • Академска 1
  • аклиматисања 1
  • Ако 12
  • ако 33
  • акт 1
  • акта 1
  • активни 1
  • Акције 1
  • акцију 1
  • акционар 1
  • акционарско 1
  • Акционарско 1
  • Алајбегова 1
  • алал 1
  • албум 1
  • албуму 1
  • алеву 1
  • Александра 1
  • али 70
  • Али 82
  • алке 1
  • алкохола 1
  • Алкохолизам 1
  • алтруизмом 1
  • аљкав 1
  • Ама 1
  • амали 1
  • амбиција 1
  • амбиције 1
  • амбициозни 1
  • амбициозну 1
  • амнестија 1
  • Ампера 1
  • амрела 1
  • анархизма 1
  • анархизмом 1
  • анархија 1
  • анархиста 1
  • анђела 1
  • Аница 9
  • Анице 2
  • Аницу 1
  • анонимној 1
  • анормално 1
  • Анри 1
  • антидинастичар 1
  • антикварима 1
  • антипатије 1
  • апетит 2
  • апетиту 1
  • апса 1
  • апсанама 1
  • апсанских 1
  • апсолутизма 1
  • апсолутног 1
  • апстракт 1
  • апстракција 1
  • апстракцијама 1
  • апсу 1
  • апсурд 3
  • апсурдности 1
  • аптовина 1
  • арабама 1
  • арабе 1
  • арап 3
  • Арап 5
  • арапа 1
  • Арапе 1
  • арапу 1
  • аргумент 1
  • аргументима 1
  • арију 1
  • аристократије 1
  • армија 1
  • Арњеви 1
  • артиљеријски 1
  • архива 1
  • архиву 1
  • архилажов 1
  • архилопов 1
  • астраганску 1
  • атмосфера 1
  • атмосфери 1
  • атмосферу 1
  • Аустрију 1
  • аустриску 1
  • ауторитативно 1
  • ауторитета 1
  • афоризме 1
  • ах 1
  • Ах 6
  • баба 3
  • бави 1
  • бавио 2
  • багрена 1
  • багрењу 1
  • бадемом 1
  • базе 1
  • бајка 1
  • бајке 2
  • бајци 1
  • бакалин 2
  • бакалина 1
  • бакалинова 1
  • бакалиновој 1
  • бакалницама 1
  • бакалском 1
  • бакар 2
  • бакра 1
  • бакрачићи 1
  • бакреног 1
  • бакћао 1
  • бал 1
  • балванима 1
  • балет 1
  • балету 1
  • баналних 1
  • банално 1
  • банке 1
  • Банке 1
  • банкроства 1
  • бање 1
  • бањи 2
  • бању 1
  • Бар 4
  • бар 8
  • бара 2
  • баракама 1
  • барата 1
  • бардаци 1
  • баре 3
  • баријере 1
  • барикадама 1
  • барице 1
  • барни 1
  • барским 1
  • басен 2
  • Батал 3
  • Батали 1
  • Батине 3
  • бацају 2
  • бацајући 1
  • бацакала 1
  • бацала 3
  • бацале 1
  • бацало 2
  • Бацао 1
  • бацао 2
  • бацати 1
  • Баци 2
  • баци 5
  • бацио 3
  • бацити 1
  • баш 1
  • Баш 5
  • башибозуци 1
  • баштама 2
  • баште 2
  • башти 5
  • баштица 1
  • баштице 1
  • баштованџиница 2
  • башту 2
  • бдења 1
  • бедан 1
  • бедем 2
  • бедема 1
  • бедна 1
  • бедне 1
  • Бедник 1
  • бедно 2
  • бедра 2
  • бедрима 1
  • беду 1
  • бежали 1
  • бежањем 1
  • бежао 3
  • бежати 1
  • бежи 1
  • бежите 1
  • Без 6
  • без 68
  • безазлено 2
  • безазленом 1
  • безазленошћу 1
  • безбедност 1
  • безбожном 1
  • безбрижан 1
  • безбрижни 1
  • безбрижних 1
  • безбрижно 3
  • безбројни 1
  • безбројних 1
  • бездне 1
  • безизразне 1
  • безизразно 1
  • безимени 1
  • безлични 1
  • безмало 1
  • безобразнице 1
  • бејах 1
  • бел 1
  • бела 3
  • Бела 61
  • беласала 1
  • Белгији 1
  • Беле 4
  • беле 6
  • бележи 2
  • белела 1
  • белели 1
  • белео 1
  • белешка 1
  • Белешка 1
  • белешке 1
  • бели 4
  • Бели 6
  • белиле 1
  • белило 2
  • белим 1
  • Белина 2
  • Белине 2
  • белини 1
  • Белиних 1
  • Белино 1
  • Белину 3
  • белио 1
  • белих 2
  • бело 6
  • белог 1
  • Белом 2
  • белу 3
  • Белу 4
  • белуцала 1
  • бео 4
  • БЕОГРАД 2
  • Београд 28
  • Београда 14
  • Београде 1
  • Београдом 1
  • београдске 3
  • београдски 1
  • београдских 2
  • београдско 1
  • београдској 1
  • београдском 1
  • Београду 19
  • Београђани 1
  • Берлинском 1
  • беру 1
  • беседе 1
  • беседништво 1
  • бескрај 2
  • бескрајна 1
  • бескрајне 1
  • Бескрајним 1
  • бескрајно 1
  • бескрајност 1
  • бескрајну 1
  • бесмислен 1
  • бесмислице 1
  • Бесмислице 1
  • бесмртност 1
  • бесни 2
  • бесног 1
  • беспослена 1
  • беспослени 1
  • беспослицама 1
  • беспрекорне 2
  • бесциљан 2
  • бесциљно 1
  • беху 10
  • бечка 1
  • Бечу 1
  • беше 23
  • Беше 3
  • Би 1
  • би 226
  • библиотека 2
  • библиотеке 1
  • Библиотеке 1
  • библиотеку 3
  • бивале 1
  • бившег 1
  • бившом 1
  • бившу 2
  • Бијарицу 1
  • Бијелог 1
  • била 136
  • Била 6
  • биле 18
  • били 36
  • Били 4
  • било 135
  • Било 22
  • Биље 1
  • биље 2
  • биљка 1
  • биљкама 2
  • био 158
  • Био 9
  • биологије 1
  • бира 2
  • бирала 1
  • бирамо 1
  • бирао 1
  • бирач 1
  • бирачи 2
  • бирократе 1
  • бирократске 1
  • бисмо 1
  • биста 1
  • бистар 1
  • бистра 1
  • бистре 2
  • бистри 1
  • бистрих 1
  • бисту 1
  • бити 35
  • битке 1
  • бића 6
  • Биће 1
  • биће 6
  • бих 12
  • бичем 1
  • благ 3
  • блага 2
  • благи 1
  • благим 1
  • Благо 1
  • благо 6
  • благодат 1
  • благонаклоно 1
  • благослов 2
  • благословена 1
  • благословено 1
  • благостање 1
  • блаже 1
  • Блажени 1
  • блаженства 1
  • бланш 1
  • блата 1
  • блатом 2
  • блату 2
  • Блед 1
  • блед 2
  • бледа 6
  • бледе 3
  • бледи 2
  • бледим 1
  • бледих 1
  • бледо 1
  • бледог 1
  • бледу 1
  • бледуњаво 1
  • блејала 1
  • бленули 1
  • блесак 1
  • блесасто 1
  • блеску 1
  • блесну 1
  • блеснуше 1
  • блехом 1
  • блеху 1
  • блештао 1
  • ближа 1
  • ближе 1
  • ближи 2
  • ближњи 1
  • близак 1
  • близини 1
  • близнакиња 1
  • близнакиње 3
  • Близу 2
  • близу 6
  • блиских 1
  • блиско 1
  • блиставој 1
  • блуделе 1
  • блудели 2
  • блуза 4
  • блузе 4
  • блузи 2
  • блузу 2
  • бљутаву 1
  • бог 3
  • Бог 7
  • бога 5
  • Бога 5
  • Богаљ 1
  • богаљ 6
  • богаљи 1
  • богаству 1
  • богаташку 1
  • богатије 1
  • богатих 1
  • Богом 1
  • Богу 8
  • божанска 1
  • божански 1
  • божанствено 1
  • божанственог 1
  • божанствену 1
  • божанство 1
  • боже 4
  • Боже 8
  • божића 1
  • божићњег 1
  • божја 1
  • Божје 1
  • божур 1
  • бозаџије 1
  • Боја 1
  • боја 3
  • бојажљиво 1
  • бојазан 1
  • бојазни 2
  • бојала 4
  • бојама 1
  • Бојао 1
  • бојао 3
  • бојати 1
  • бојаџије 1
  • боје 11
  • бојена 1
  • бојене 1
  • боји 1
  • Боји 1
  • Бојим 1
  • бојиш 1
  • бојно 1
  • бојом 2
  • бојте 1
  • боју 4
  • бол 4
  • бола 1
  • болан 1
  • боле 1
  • Боле 1
  • болела 1
  • болеле 1
  • болело 1
  • болесна 4
  • болесник 1
  • болесних 1
  • болеснице 1
  • болесницу 1
  • болесничке 1
  • болесно 3
  • болесној 1
  • болесну 1
  • Болест 1
  • болест 3
  • болестан 1
  • болести 1
  • болестима 1
  • болешљива 1
  • боли 3
  • болна 1
  • болним 1
  • болнице 1
  • болници 1
  • болно 3
  • болова 1
  • болове 1
  • болу 1
  • боље 21
  • бољег 3
  • бољи 4
  • бољих 1
  • бољом 1
  • бонбоне 1
  • бонбоном 1
  • бора 2
  • борама 1
  • борац 1
  • Борба 1
  • борба 4
  • борбама 1
  • борбе 6
  • борбеном 1
  • борби 3
  • борбом 1
  • борбу 7
  • боре 4
  • Бори 1
  • бори 3
  • борила 1
  • борио 4
  • борити 1
  • боровине 1
  • борца 1
  • боса 2
  • босиљак 1
  • босих 2
  • бостана 2
  • боцкале 1
  • Браво 1
  • браде 4
  • браду 1
  • бразилијанску 1
  • Бразилије 1
  • брајко 1
  • брак 12
  • Брак 2
  • брака 2
  • браку 2
  • брала 1
  • брале 2
  • брана 1
  • брани 4
  • бранила 2
  • браним 1
  • бранио 2
  • браните 1
  • бранити 2
  • Бранко 1
  • брану 2
  • брање 1
  • брат 4
  • брата 3
  • брате 2
  • братом 1
  • брату 1
  • браћа 2
  • брачни 1
  • Брачни 1
  • брбљив 1
  • брбљиве 1
  • брвна 1
  • брвно 1
  • Брда 1
  • брда 6
  • брдашце 2
  • брдашцу 1
  • брдо 3
  • брдом 1
  • брегу 1
  • брезама 1
  • брезову 1
  • брже 3
  • брз 1
  • брзи 2
  • брзим 1
  • брзини 1
  • Брзо 1
  • брзо 17
  • Брига 2
  • брига 4
  • бригама 1
  • бриге 6
  • бригом 1
  • бригу 3
  • бридела 1
  • брижљиво 1
  • бризи 2
  • бризнути 1
  • бријао 2
  • бријеш 1
  • брине 2
  • бринем 1
  • брину 1
  • бринула 1
  • бринуо 1
  • брисала 2
  • брисао 2
  • бркала 1
  • бркале 1
  • бркало 1
  • бркова 1
  • бркове 2
  • бркови 1
  • брод 1
  • Брод 2
  • броди 1
  • бродоломник 1
  • броја 1
  • бројале 1
  • броју 1
  • бронзани 1
  • бронзано 1
  • брошуре 1
  • брујале 1
  • брујање 1
  • бруји 1
  • буба 1
  • бубу 1
  • Бугарску 1
  • будак 2
  • будала 1
  • будали 1
  • будало 1
  • будан 1
  • буде 19
  • будем 5
  • будемо 2
  • будет 1
  • будеш 5
  • буди 1
  • Буди 2
  • будила 1
  • будилника 1
  • будилници 1
  • будимо 1
  • будио 1
  • будне 1
  • будоар 1
  • буду 3
  • будућем 1
  • будући 1
  • Будућност 1
  • будућност 10
  • будућности 4
  • буђење 1
  • бујад 1
  • бујала 1
  • бујице 1
  • Бујице 1
  • бујицом 1
  • бујицу 1
  • бујним 1
  • букава 1
  • букагије 1
  • буквара 1
  • букет 1
  • букета 1
  • букетом 1
  • букне 1
  • буктиња 1
  • булдог 1
  • булеваром 1
  • буљаве 2
  • буљавих 1
  • Бумбарева 1
  • бунама 1
  • бунар 1
  • бунара 1
  • бунари 1
  • буне 2
  • буни 2
  • буника 1
  • бунила 5
  • бунили 1
  • Бунио 1
  • бунио 3
  • буниш 1
  • бунтовним 1
  • бунтовници 1
  • бунтовничке 1
  • бунтовничких 1
  • буну 1
  • бура 1
  • бурадима 1
  • бураније 1
  • буре 3
  • Буржоа 1
  • бури 1
  • бурно 1
  • бурским 1
  • бусењу 1
  • бутеља 1
  • бучи 1
  • буџет 2
  • ваге 1
  • вагона 3
  • вагоне 1
  • вадио 1
  • важне 1
  • важно 2
  • важности 1
  • ваздан 1
  • ваздух 12
  • Ваздух 3
  • ваздуха 1
  • ваздуху 5
  • вајала 1
  • вајда 2
  • вајкао 1
  • ваља 3
  • Ваљада 2
  • ваљада 5
  • ваљан 1
  • ваљао 1
  • Ваљда 1
  • ваљевска 1
  • ваљевског 1
  • Ваљеву 3
  • вам 10
  • Вама 1
  • вама 3
  • вамо 2
  • ван 7
  • ванземаљски 1
  • ванредни 1
  • ваншколску 1
  • вара 1
  • варају 1
  • варали 1
  • варат 1
  • Вараш 1
  • варнице 1
  • варош 22
  • Варош 6
  • варошанином 1
  • вароши 25
  • варошка 1
  • варошке 4
  • варошки 3
  • варошким 1
  • варошких 2
  • варошког 1
  • варошкој 2
  • варошку 1
  • вас 8
  • васељена 1
  • васељенска 1
  • васкрса 1
  • васкрсавала 1
  • васкрсавали 1
  • васкрсењу 1
  • васпитања 2
  • васпитање 2
  • васпитању 1
  • Ватра 1
  • ватра 4
  • ватре 3
  • ватрена 1
  • ватрени 1
  • ватри 1
  • ватром 3
  • ватромет 1
  • ватру 4
  • ваш 1
  • Ваша 1
  • ваша 3
  • вашар 1
  • вашару 1
  • ваше 1
  • Ваши 1
  • вашим 1
  • Вашим 1
  • вашој 2
  • вашом 1
  • ве 1
  • ведар 1
  • ведра 1
  • ведре 1
  • ведро 2
  • ведрог 1
  • ведром 1
  • веђа 1
  • веђе 1
  • веже 1
  • веза 3
  • везама 3
  • везан 1
  • везана 2
  • везане 2
  • везани 4
  • везано 1
  • везе 10
  • везеним 1
  • вези 2
  • везивало 1
  • везла 2
  • везом 1
  • везу 4
  • вејао 1
  • векова 3
  • векове 1
  • веле 1
  • велеиздајник 1
  • велеиздајников 1
  • вели 3
  • Вели 5
  • велика 27
  • Велика 5
  • велике 16
  • Велике 3
  • велики 19
  • Велики 2
  • великим 8
  • великих 4
  • велико 8
  • великог 9
  • великодушно 2
  • Великој 3
  • великом 4
  • великошколац 2
  • великошколаца 1
  • Великошколаца 1
  • великошколке 1
  • великошколци 1
  • велику 11
  • Велику 4
  • Велим 1
  • велим 3
  • величанствен 1
  • величанствена 2
  • величанствене 1
  • величинама 1
  • величини 1
  • велиш 1
  • велосипеди 1
  • велосипедско 1
  • венац 4
  • венаца 1
  • Венца 1
  • венца 2
  • Венце 1
  • венце 2
  • венцем 1
  • венцу 1
  • венчала 1
  • венчамо 1
  • венчања 1
  • венчање 1
  • Венчање 1
  • венчати 1
  • вео 2
  • Вера 1
  • вера 2
  • вере 1
  • Вере 2
  • верене 1
  • вереницом 1
  • вери 1
  • веридби 1
  • Верио 1
  • верио 2
  • верна 1
  • веровала 5
  • веровали 2
  • веровао 8
  • веровати 2
  • вером 1
  • веру 2
  • веруј 1
  • Веруј 1
  • верује 2
  • верујем 5
  • верујеш 1
  • Весела 1
  • весела 3
  • весели 3
  • веселијем 1
  • веселији 1
  • Веселиновић 1
  • веселих 1
  • весело 13
  • веселост 1
  • весеља 1
  • весеље 4
  • весео 3
  • вест 1
  • вести 1
  • вестима 1
  • Ветар 2
  • ветар 6
  • ветеран 1
  • ветра 2
  • ветру 1
  • Већ 5
  • већ 78
  • већа 2
  • веће 3
  • већег 1
  • већи 1
  • већим 1
  • већина 4
  • већином 1
  • Већином 1
  • већу 1
  • вече 14
  • Вече 2
  • вечера 1
  • Вечера 1
  • вечерас 4
  • вечери 5
  • вечерња 1
  • вечерњем 1
  • Вечерњи 1
  • вечерњу 1
  • вечеру 4
  • вечити 3
  • вечито 17
  • вечитом 1
  • вечиту 1
  • вечност 1
  • веџбају 1
  • веџбали 1
  • вешплава 1
  • вешт 1
  • Вешт 1
  • вештачке 1
  • вештачки 1
  • вештачким 1
  • вештијега 1
  • вештина 2
  • вештине 3
  • вештину 2
  • вешто 2
  • ви 10
  • Ви 4
  • вида 1
  • Виде 1
  • виде 16
  • Видела 2
  • видела 25
  • Виделе 1
  • виделе 6
  • видели 5
  • видело 10
  • видео 29
  • Видео 3
  • видети 10
  • видећемо 1
  • видећеш 1
  • видећи 1
  • видеше 1
  • види 27
  • видик 1
  • видике 1
  • видим 5
  • Видиш 3
  • видиш 6
  • видљиво 3
  • видљивог 2
  • видне 1
  • видре 1
  • виду 3
  • виђа 1
  • виђали 1
  • виђамо 1
  • виђен 1
  • виђења 1
  • византинизма 1
  • визија 3
  • визији 1
  • визију 1
  • вијало 1
  • вијан 1
  • Вијенац 1
  • вијугав 1
  • вика 1
  • викали 1
  • викао 2
  • вике 1
  • викне 2
  • викну 7
  • викнула 1
  • викнуо 2
  • Виктор 1
  • вила 1
  • Виле 1
  • виле 3
  • Вилина 1
  • вилинска 1
  • вилинско 3
  • вина 3
  • вино 4
  • винову 1
  • виноград 1
  • винограда 1
  • вирила 1
  • вис 4
  • висе 1
  • виси 1
  • висила 2
  • висиле 2
  • висило 1
  • висине 1
  • висини 3
  • висину 1
  • висио 2
  • висовима 1
  • висок 2
  • висока 2
  • високе 2
  • високим 6
  • високо 6
  • високог 1
  • витак 1
  • вите 1
  • витицу 1
  • витке 1
  • витла 1
  • Вићентије 2
  • вихор 2
  • вичу 1
  • виша 1
  • Више 2
  • више 98
  • виши 5
  • вишим 1
  • Вишња 122
  • Вишње 8
  • Вишњи 12
  • Вишњин 3
  • Вишњина 2
  • Вишњине 3
  • Вишњиним 2
  • Вишњиних 1
  • Вишњино 3
  • Вишњином 1
  • Вишњину 1
  • Вишњице 1
  • Вишњицу 1
  • Вишњо 4
  • Вишњом 5
  • Вишњу 12
  • вишо 1
  • вишој 1
  • вишу 1
  • влагом 1
  • влагу 1
  • Влада 3
  • влада 8
  • владају 2
  • владала 1
  • владали 1
  • владао 2
  • владара 1
  • владари 2
  • владе 2
  • влади 1
  • владике 1
  • владино 1
  • владу 4
  • влажан 1
  • Влажна 1
  • влажних 1
  • влажном 1
  • влази 1
  • власи 1
  • власт 6
  • власти 8
  • властима 1
  • Вода 2
  • вода 6
  • Воде 1
  • воде 8
  • водене 1
  • водених 1
  • воденице 2
  • воденицу 1
  • воденичара 1
  • води 7
  • водила 4
  • водили 3
  • водило 1
  • водио 6
  • водити 2
  • водо 1
  • водом 4
  • водоплавно 1
  • воду 5
  • вође 1
  • вожњу 1
  • Воз 2
  • воз 4
  • вози 1
  • возио 1
  • возу 1
  • Војне 1
  • војника 2
  • војнике 1
  • војници 1
  • војничке 1
  • војска 2
  • војске 2
  • војском 1
  • војску 1
  • војсци 1
  • Војсци 1
  • воле 10
  • Волела 1
  • волела 12
  • волели 1
  • Волео 1
  • волео 23
  • волети 3
  • воли 18
  • волим 7
  • волимо 1
  • волите 1
  • Волите 1
  • волиш 5
  • волове 2
  • волујска 1
  • воља 1
  • воље 14
  • вољи 5
  • вољу 1
  • воња 2
  • восак 1
  • воћа 2
  • воће 2
  • воћка 2
  • воћке 1
  • воштане 1
  • воштаних 1
  • врабаца 1
  • врана 1
  • вране 1
  • врањских 1
  • Врапци 1
  • Врат 1
  • врат 5
  • врата 33
  • вратарки 1
  • Врати 1
  • врати 13
  • Вратила 1
  • вратила 6
  • вратим 1
  • вратима 10
  • вратимо 1
  • вратио 5
  • вратити 7
  • вратише 2
  • вратница 1
  • вратом 1
  • врату 1
  • враћа 3
  • враћај 1
  • враћају 1
  • враћајући 1
  • враћала 7
  • враћале 1
  • враћали 2
  • враћам 1
  • враћао 3
  • враћати 2
  • Врачар 1
  • Врачара 1
  • Врачару 2
  • враџбине 1
  • врба 2
  • врбака 1
  • врбама 1
  • врбе 2
  • врвице 1
  • Врвице 1
  • вреба 1
  • вредан 1
  • вреде 1
  • вредео 1
  • вреди 2
  • вредност 6
  • вредности 3
  • вређао 1
  • вређаш 1
  • вреже 2
  • врела 1
  • врелим 2
  • врелих 1
  • време 40
  • Време 5
  • Времена 1
  • времена 27
  • времену 5
  • врзла 1
  • врило 2
  • врисну 1
  • врлине 2
  • Врло 4
  • врло 56
  • врљали 1
  • врљао 1
  • Врњце 1
  • врста 6
  • врсте 5
  • врстом 1
  • врсту 7
  • врт 3
  • вртеле 1
  • вртећи 1
  • вртио 1
  • вртовима 1
  • вртоглавице 1
  • врту 1
  • врућ 1
  • вруће 1
  • Врућина 1
  • врућина 4
  • врућинама 2
  • врућину 1
  • врх 7
  • врха 2
  • врхова 1
  • врхове 1
  • врхови 1
  • врху 5
  • врхунац 3
  • врхунцу 1
  • врцну 1
  • врше 1
  • вршњака 1
  • вршњацима 1
  • Вук 1
  • Вука 1
  • вукао 2
  • вукла 3
  • вукле 1
  • вукло 1
  • Вуксановића 1
  • вукући 1
  • вуне 1
  • вунице 1
  • вуче 2
  • г 2
  • га 234
  • Гаврила 1
  • Гавриловића 1
  • ГАВРИЛОВИЋА 1
  • гадан 2
  • гаде 1
  • гађења 1
  • Газда 3
  • газда 6
  • газдарица 10
  • Газдарица 4
  • газдарицом 1
  • газдарицу 1
  • Газдаричин 1
  • газдаричиним 2
  • газде 1
  • гајда 1
  • гајевима 1
  • галама 1
  • галерију 1
  • Галилеа 1
  • Галилео 1
  • гарантије 3
  • гаса 1
  • гасила 1
  • Гатке 1
  • гатки 1
  • гвожђа 1
  • гвожђарија 1
  • гвожђе 3
  • гвожђем 1
  • гвозден 1
  • гвоздена 2
  • гвоздене 1
  • гвоздени 2
  • гвозденим 1
  • гвоздено 1
  • гвоздену 1
  • Где 4
  • где 71
  • гдегде 1
  • геака 1
  • Геаче 1
  • геачина 1
  • генерацији 1
  • геније 2
  • геолошке 1
  • геометрије 1
  • геометрији 1
  • Герхарта 1
  • гестовима 1
  • ГЕЦЕ 1
  • геџа 1
  • гиба 1
  • гимназије 4
  • гимназији 4
  • Гимназијска 1
  • гимназијске 1
  • гимназијског 1
  • гимназију 1
  • гимназист 1
  • гимназисту 1
  • гимнастички 1
  • гипка 2
  • гипки 1
  • гирланда 1
  • Глава 1
  • глава 15
  • главе 20
  • глави 16
  • Главна 1
  • главна 4
  • главне 3
  • главни 5
  • главних 1
  • главно 2
  • Главно 2
  • главног 2
  • главној 2
  • главну 3
  • главобоље 1
  • главом 6
  • Главу 1
  • главу 44
  • гладан 1
  • глади 2
  • Глас 1
  • глас 38
  • гласа 2
  • гласају 2
  • гласачка 1
  • гласила 1
  • гласне 1
  • гласно 11
  • гласова 4
  • гласове 1
  • гласови 1
  • гласом 11
  • гласу 7
  • глатке 1
  • глатко 1
  • глаткој 1
  • гле 1
  • Гле 1
  • гледа 5
  • гледај 2
  • гледајте 1
  • Гледају 1
  • гледају 2
  • Гледајући 1
  • гледајући 13
  • Гледала 1
  • гледала 10
  • гледалац 1
  • гледале 5
  • гледали 4
  • гледам 1
  • гледао 13
  • Гледао 2
  • гледати 3
  • Гледаћемо 1
  • Гледаш 1
  • гледаше 2
  • гледишта 1
  • гледиште 1
  • глог 2
  • гломазним 1
  • глумац 1
  • глумца 1
  • глуп 3
  • глупаве 1
  • глупака 2
  • Глупе 1
  • глупо 1
  • глупог 1
  • глупост 1
  • глупости 4
  • гљиву 1
  • гнезду 1
  • гној 1
  • гноји 1
  • гнушам 1
  • го 1
  • говеда 1
  • Говор 1
  • говор 6
  • говора 3
  • говоре 5
  • говорећи 4
  • говори 15
  • Говори 3
  • Говорила 1
  • говорила 24
  • говориле 3
  • говорили 2
  • говорило 4
  • Говорим 1
  • говорим 4
  • Говоримо 1
  • Говорио 1
  • говорио 24
  • говорите 1
  • говорити 3
  • говориш 1
  • Говориш 1
  • говорник 1
  • говорном 1
  • говору 1
  • год 4
  • годила 1
  • годиле 1
  • годило 1
  • година 23
  • годинама 6
  • Године 1
  • године 24
  • години 4
  • годину 5
  • гојити 1
  • гола 1
  • голаћа 2
  • Голе 1
  • голети 1
  • голија 1
  • голицавој 1
  • голицавом 1
  • голо 2
  • голог 2
  • Гомила 2
  • гомила 5
  • гомилама 1
  • гомиле 13
  • Гомиле 2
  • гомили 3
  • гомилицу 1
  • гомилу 5
  • гоне 1
  • гони 1
  • гонила 1
  • горак 1
  • горд 1
  • горда 2
  • Горе 1
  • горе 8
  • гореле 3
  • горело 1
  • горих 1
  • горка 1
  • горке 1
  • горко 3
  • горњих 1
  • горопадно 1
  • Горски 1
  • Гору 1
  • горчине 1
  • госпа 17
  • Госпа 3
  • господар 1
  • господара 1
  • господари 3
  • господарим 1
  • господарска 1
  • Господе 1
  • Господин 2
  • господин 20
  • господина 3
  • господине 4
  • господски 1
  • господским 1
  • госпођа 16
  • Госпођа 5
  • госпођама 1
  • Госпође 1
  • госпођи 1
  • госпођину 1
  • госпођица 1
  • Госпођице 1
  • госпођице 2
  • госпођици 1
  • госпођицу 1
  • госпођо 1
  • гост 2
  • госте 1
  • гости 1
  • гостију 1
  • гостима 1
  • Гостима 1
  • гостионица 1
  • гостионицу 1
  • гостопримна 1
  • гостопримног 1
  • гостопримство 1
  • готов 3
  • готовљења 1
  • готово 44
  • готову 1
  • гошће 2
  • грабеж 1
  • грабила 1
  • грабљиви 1
  • гравуру 1
  • град 4
  • града 5
  • гради 1
  • градински 1
  • градио 1
  • граду 3
  • грађана 1
  • Грађани 2
  • грађанима 3
  • грађанина 1
  • грађанска 2
  • Грађанске 1
  • грађанске 3
  • грађанском 1
  • грађанство 1
  • грађевина 1
  • Грађевина 1
  • грађевине 2
  • грађевини 1
  • грађевином 2
  • грајали 1
  • гранама 2
  • гране 3
  • границе 1
  • граници 1
  • границу 1
  • граничили 1
  • граничило 1
  • грану 2
  • гранчицама 1
  • гранчици 2
  • грање 1
  • грације 1
  • грашак 1
  • грбом 1
  • грдећи 1
  • грдила 2
  • грдиле 1
  • грдио 3
  • грдна 2
  • грдње 1
  • грдњи 1
  • грдњу 1
  • гребену 1
  • грејали 1
  • греје 1
  • грех 2
  • грешака 1
  • грешење 1
  • грешка 1
  • грешке 1
  • грешку 1
  • грижа 1
  • Гриже 1
  • гризле 1
  • гризли 1
  • гризу 1
  • гримасама 1
  • грицкајући 1
  • грицкала 1
  • грицкам 1
  • Грка 1
  • грла 2
  • грлио 2
  • грлице 1
  • Грло 1
  • грло 3
  • грлу 1
  • грмења 1
  • грмео 1
  • грмио 1
  • гробља 1
  • гробље 3
  • гробљу 1
  • гробних 1
  • гробнице 1
  • гробног 1
  • гробова 1
  • гробовима 1
  • гробу 2
  • грозница 1
  • грозници 2
  • грозницом 1
  • грозницу 2
  • грозничаве 1
  • Гром 1
  • гром 3
  • грома 1
  • грош 1
  • гроша 3
  • груб 2
  • грубе 1
  • грубо 2
  • грубошћу 1
  • груди 17
  • Груди 2
  • грудима 5
  • Група 1
  • група 2
  • групама 1
  • групи 1
  • Групи 1
  • групом 1
  • грцало 1
  • грч 1
  • грчевито 3
  • грчем 1
  • грчило 2
  • губе 3
  • Губећи 1
  • губи 7
  • Губила 1
  • губила 6
  • губиле 1
  • губили 4
  • губило 2
  • губио 4
  • губите 1
  • губити 1
  • губица 1
  • губице 1
  • губиш 1
  • губљењу 1
  • гумираним 1
  • гунђајући 1
  • гуњ 1
  • гурали 1
  • гуска 1
  • густе 1
  • густом 1
  • гуша 1
  • гушили 1
  • гушило 1
  • д 1
  • да 1057
  • Да 69
  • давала 6
  • давале 2
  • давали 2
  • давало 2
  • давању 1
  • давао 5
  • давили 1
  • давио 1
  • давни 1
  • давно 1
  • давну 1
  • даде 4
  • дадоше 1
  • дажбина 1
  • дај 3
  • Дај 3
  • даје 12
  • дајте 1
  • Дају 1
  • дају 3
  • дајући 1
  • Дакле 1
  • дакле 5
  • Дала 1
  • дала 2
  • далек 1
  • далека 5
  • далеке 4
  • далеко 20
  • далеког 1
  • дали 3
  • далматинског 1
  • дало 1
  • даље 33
  • Даље 5
  • даљег 1
  • даљи 1
  • даљим 2
  • даљини 1
  • даљих 2
  • дамама 1
  • дамом 1
  • дан 24
  • Дан 5
  • дана 65
  • данас 10
  • Данас 5
  • Данашње 1
  • данашње 2
  • данашњег 3
  • дане 4
  • Дани 3
  • дани 5
  • данима 3
  • дању 1
  • Дао 2
  • дао 4
  • дар 1
  • Дарвин 4
  • Дарвина 1
  • Дарвинова 1
  • дарива 1
  • дарнуо 1
  • дасака 3
  • даскама 1
  • дате 1
  • дати 10
  • датуме 1
  • даћи 1
  • дах 3
  • дахну 1
  • дахом 1
  • даху 1
  • два 38
  • Два 4
  • двадесет 1
  • двадесетој 1
  • двадестину 1
  • дванаест 1
  • двапут 2
  • Две 2
  • две 34
  • двема 1
  • двоје 11
  • Двоје 2
  • двоји 1
  • двојица 1
  • двојке 2
  • двојку 1
  • двокрилним 1
  • двора 1
  • Двора 1
  • дворани 1
  • дворе 1
  • дворишта 4
  • двориште 5
  • двориштима 1
  • дворишту 4
  • Двором 1
  • дворском 1
  • двору 2
  • Двору 4
  • двосмислене 1
  • двоспратна 1
  • двострука 1
  • двоструко 3
  • де 1
  • Де 2
  • дебели 1
  • дебелих 2
  • дебелом 1
  • дебелу 3
  • дебљала 1
  • дебљине 1
  • девера 1
  • девет 1
  • девиза 2
  • девица 1
  • девичанске 1
  • девичански 1
  • девојака 3
  • Девојачка 3
  • девојачке 3
  • девојачки 1
  • девојачкој 3
  • девојачку 2
  • Девојка 31
  • девојка 66
  • девојкама 3
  • девојке 28
  • Девојке 4
  • Девојки 1
  • девојкине 4
  • девојкином 1
  • девојкину 1
  • девојко 4
  • девојком 4
  • Девојку 2
  • девојку 23
  • Девојци 1
  • девојци 15
  • девојче 2
  • девојчета 1
  • Девојчино 1
  • девојчица 2
  • девојчице 2
  • девојчици 1
  • дед 1
  • деда 1
  • деде 1
  • дедукција 1
  • дедукције 1
  • дејство 1
  • Декарт 1
  • декорисао 1
  • Дела 1
  • дела 9
  • деле 1
  • дели 2
  • деликатног 1
  • делила 1
  • дело 6
  • деловима 1
  • деловође 1
  • делом 1
  • делу 4
  • дељивости 1
  • демократ 1
  • демократизма 1
  • демократији 1
  • демократска 1
  • Демократске 1
  • демократских 1
  • демонстративно 1
  • демонстрацијама 1
  • демонстрације 1
  • демонстрацију 1
  • део 11
  • дерала 1
  • дерана 2
  • дереглије 1
  • деру 1
  • десет 3
  • десетак 1
  • десетој 1
  • деси 2
  • десиле 1
  • десили 2
  • десило 11
  • Десио 1
  • десио 2
  • десити 3
  • Десна 1
  • Десно 4
  • десно 7
  • десном 2
  • десну 1
  • деспотизма 1
  • детаље 1
  • дете 16
  • детелине 1
  • детерминизма 1
  • детета 2
  • детету 1
  • детињасто 1
  • детињског 1
  • детињства 2
  • детињство 3
  • детињству 1
  • дефинисао 1
  • Деца 3
  • деца 8
  • деце 6
  • деци 1
  • Деци 1
  • децо 1
  • децом 4
  • децу 6
  • дечице 1
  • дечје 1
  • дечју 2
  • дечка 1
  • Дечко 1
  • дечко 3
  • дечковим 1
  • дечурлија 1
  • дешава 3
  • Дешавало 1
  • дешавало 2
  • диагнозу 1
  • диван 3
  • дивана 1
  • Дивила 1
  • дивили 1
  • дивио 1
  • дивит 1
  • дивља 2
  • дивљака 1
  • дивљачној 1
  • дивље 3
  • дивљење 1
  • дивљењем 1
  • дивљи 1
  • дивљим 1
  • дивљих 1
  • дивљом 1
  • дивна 3
  • дивне 2
  • дивни 1
  • дивно 2
  • Дивно 3
  • дивног 1
  • дивну 1
  • дигао 1
  • дигла 1
  • дигне 1
  • дигни 1
  • дигнуо 4
  • Диже 1
  • диже 9
  • Дижи 1
  • дижу 1
  • дижући 2
  • дизала 5
  • дизале 2
  • дизали 1
  • дизало 1
  • дизање 1
  • дизао 5
  • дијамантског 1
  • дијамантском 2
  • дијамантску 1
  • Дим 1
  • дим 3
  • дима 2
  • димензије 1
  • ДИМИТРИЈА 1
  • димњак 1
  • димњака 2
  • димњаком 1
  • димњацима 1
  • димове 1
  • димом 1
  • диму 1
  • динара 1
  • динари 1
  • династија 1
  • династије 1
  • дињу 1
  • диплома 1
  • дипломатије 1
  • диплому 1
  • дирало 1
  • дирек 1
  • дирека 1
  • диреке 1
  • Директор 2
  • директор 3
  • директора 1
  • директоре 1
  • директору 1
  • дирецима 1
  • дирне 1
  • дирну 1
  • дирнуло 1
  • дирнуо 1
  • дисала 1
  • дисало 2
  • дискретно 1
  • дискретног 1
  • дискусије 1
  • дише 1
  • дишући 1
  • дјела 1
  • длака 2
  • длакава 1
  • длаку 1
  • длана 1
  • дланом 1
  • дна 4
  • дневне 3
  • дневним 2
  • дневно 1
  • дно 1
  • дну 4
  • До 6
  • до 86
  • доба 24
  • Добар 1
  • добар 9
  • добацује 1
  • Доби 1
  • доби 2
  • добивају 1
  • добивши 1
  • добија 1
  • добијају 2
  • добијала 1
  • добијале 1
  • добијао 2
  • добије 2
  • добијемо 1
  • добила 5
  • добили 1
  • добио 8
  • добитак 1
  • добити 2
  • добош 2
  • Добра 1
  • добра 12
  • добре 5
  • добри 4
  • добричина 2
  • добро 27
  • Добро 5
  • доброг 1
  • доброжелећих 1
  • доброј 1
  • добром 1
  • доброћудна 1
  • добру 1
  • добу 2
  • Доведе 1
  • доведен 1
  • доведу 1
  • довеле 1
  • довикивао 1
  • довољан 2
  • довољна 5
  • Довољно 2
  • довољно 7
  • довратака 1
  • довршавала 1
  • довршавали 1
  • довршеном 1
  • довршетку 1
  • доврши 2
  • довршио 1
  • догађа 2
  • догађај 2
  • догађаја 7
  • догађаје 1
  • догађаји 2
  • догађајима 2
  • догађају 1
  • догађало 1
  • доглавника 1
  • догматизма 1
  • договарања 1
  • договора 1
  • догодило 3
  • дода 1
  • додавао 2
  • додаде 22
  • додајући 1
  • додао 1
  • додир 1
  • додира 1
  • додиривала 1
  • додиривао 1
  • додирима 1
  • додирне 1
  • додирну 3
  • додирнуо 1
  • додирнуше 3
  • додиру 1
  • додирују 1
  • Додуше 1
  • дође 16
  • Дође 3
  • дођеш 1
  • дођи 1
  • Дођи 1
  • дођоше 2
  • дођу 2
  • доживела 1
  • доживео 2
  • дозна 1
  • дозреле 1
  • дозу 1
  • Доиста 10
  • доиста 6
  • док 26
  • Док 3
  • доказа 2
  • доказао 1
  • доказе 1
  • доказивао 1
  • доказује 1
  • доказују 1
  • докле 2
  • Докле 3
  • докона 2
  • доктора 1
  • доктринар 1
  • докумената 1
  • долазак 2
  • долазе 3
  • Долази 1
  • долази 12
  • Долазила 1
  • долазила 4
  • долазиле 3
  • долазили 2
  • долазило 2
  • Долазио 2
  • долазио 4
  • долазити 2
  • долазиш 1
  • долап 1
  • долапа 2
  • долгољетно 1
  • доле 3
  • доликовао 2
  • долина 1
  • Долина 1
  • долином 2
  • долину 1
  • долове 1
  • дом 3
  • дома 2
  • домазлук 1
  • домаће 2
  • домаћег 2
  • домаћем 1
  • домаћим 1
  • домаћих 1
  • Домаћица 1
  • домаћицу 1
  • домаћичке 1
  • домаћом 1
  • домина 2
  • домова 1
  • домовином 1
  • дому 1
  • донде 1
  • донекле 3
  • донела 1
  • донели 1
  • донесе 7
  • донеси 1
  • Донесоше 1
  • донетог 1
  • доносе 1
  • доноси 3
  • доносиле 2
  • доносили 1
  • доносило 1
  • доносио 4
  • доњу 1
  • допада 6
  • допадала 1
  • допадало 4
  • допадањем 1
  • допадао 1
  • допадати 1
  • допадне 2
  • допала 3
  • допасти 1
  • допирала 1
  • допирали 1
  • допирало 1
  • допирао 3
  • дописница 1
  • допловити 1
  • допуни 2
  • допуњавала 1
  • допуњавале 1
  • допуњавало 1
  • Допусти 1
  • допусти 4
  • допустити 1
  • допушта 1
  • допуштају 1
  • допуштала 3
  • допуштали 2
  • доручковала 1
  • досад 1
  • досада 1
  • досадањих 1
  • досади 3
  • Досадила 1
  • досадило 1
  • досадио 1
  • досаду 1
  • ДОСИТИЈЕ 1
  • доспела 1
  • доста 17
  • Доста 3
  • доставити 1
  • достизавала 1
  • достизале 1
  • достојан 1
  • достојанства 2
  • достојанствен 1
  • дотадањи 2
  • дотеривала 1
  • дотицала 2
  • дотле 29
  • Дотле 6
  • доћи 14
  • дохват 1
  • дохвати 4
  • дохватише 1
  • дохрама 1
  • доцкан 2
  • Доцкан 2
  • доцније 11
  • Доцније 2
  • доцнијих 1
  • доцнијом 1
  • доцно 2
  • дочека 6
  • дочекала 2
  • дочекам 1
  • дочекао 1
  • Дочекао 1
  • Дочекивао 1
  • дочепа 2
  • дошав 1
  • Дошао 1
  • дошао 7
  • Дошла 1
  • дошла 9
  • дошли 4
  • дошло 4
  • драга 2
  • драгана 7
  • драгане 1
  • драганом 2
  • драгану 5
  • драгих 2
  • драгог 1
  • драмама 1
  • драмски 1
  • дрангулија 2
  • драо 2
  • дрва 1
  • дрвена 1
  • дрвене 1
  • дрвених 1
  • дрвеном 1
  • дрвену 1
  • дрвета 1
  • дрветом 1
  • дрвећа 2
  • дрвећем 4
  • дрвећу 1
  • дрво 6
  • дреком 1
  • дрема 1
  • дремао 1
  • Дрепера 1
  • Држава 3
  • држава 4
  • државама 2
  • државе 4
  • државна 1
  • Државна 1
  • државне 1
  • Државни 1
  • државни 6
  • државника 1
  • државним 2
  • државних 1
  • државници 1
  • државног 3
  • државној 6
  • државну 2
  • државу 3
  • Држала 1
  • држала 3
  • држале 1
  • држали 1
  • држалицу 1
  • држало 1
  • држања 1
  • држање 1
  • држањем 1
  • држању 1
  • држао 7
  • држати 2
  • држе 1
  • држећи 1
  • држи 6
  • држим 1
  • дрзак 1
  • Дрино 1
  • дрипца 1
  • дрмале 1
  • дрска 1
  • дрског 1
  • друг 3
  • друга 17
  • другарица 10
  • другарицама 1
  • другарице 12
  • Другарице 2
  • другарици 8
  • другарицу 16
  • другарских 1
  • Друге 1
  • друге 14
  • други 23
  • Други 5
  • другим 11
  • другима 1
  • других 5
  • Друго 1
  • друго 14
  • другова 4
  • другови 5
  • друговима 5
  • другог 17
  • другога 2
  • другој 4
  • другојачија 2
  • Другојачије 1
  • другојачије 2
  • Другом 1
  • другом 20
  • другоме 1
  • другу 13
  • дружина 1
  • дружио 1
  • друм 6
  • друма 2
  • друмом 2
  • друмског 1
  • друму 1
  • друштва 12
  • друштвена 1
  • друштвени 2
  • друштвених 1
  • друштвеног 2
  • друштвеној 1
  • друштвеном 1
  • друштвима 1
  • друштво 21
  • Друштво 3
  • друштву 6
  • дрхтав 1
  • дрхтавици 1
  • дрхтаво 1
  • дрхтала 5
  • дрхтале 1
  • дрхтали 1
  • дрхтао 4
  • дрхтећи 1
  • Дрхтећи 1
  • дрхти 3
  • дршком 1
  • дубила 1
  • дубина 1
  • дубинама 1
  • дубине 2
  • дубину 2
  • дубље 3
  • дубок 1
  • Дубока 1
  • дубока 2
  • дубоке 2
  • дубоки 2
  • дубоким 2
  • дубоких 2
  • дубоко 15
  • дубоку 1
  • дува 1
  • дуван 2
  • дувана 8
  • дувао 1
  • дувару 1
  • дуг 4
  • дуга 3
  • дугачким 2
  • дугачко 1
  • Дуге 1
  • дуге 3
  • дуги 1
  • дугим 2
  • дугме 1
  • Дуго 1
  • дуго 19
  • дугова 1
  • дуговао 1
  • дуговима 1
  • дугог 1
  • дугу 2
  • дугује 1
  • дуде 1
  • дудова 1
  • дуж 1
  • дуже 2
  • дужине 1
  • дужину 1
  • дужни 1
  • дужним 1
  • дужност 1
  • Дужности 1
  • дужности 4
  • дужностима 2
  • дуката 1
  • Дунав 3
  • Дунава 3
  • дунавске 1
  • дунсту 1
  • дупља 2
  • дупље 1
  • дурашна 1
  • дурила 1
  • дурио 1
  • дурновити 1
  • Дућан 1
  • дућан 8
  • дућана 4
  • дућанима 2
  • дућаном 1
  • дућанска 1
  • дућану 3
  • дух 5
  • духа 1
  • духне 1
  • духну 1
  • Духове 1
  • духовити 1
  • духовитошћу 1
  • духом 1
  • душа 11
  • душе 8
  • душевна 1
  • душевног 1
  • души 5
  • душо 1
  • душом 1
  • душу 8
  • ђаво 4
  • ђавола 1
  • ђаволасти 1
  • ђаволастим 1
  • ђаволасто 1
  • ђаволу 1
  • Ђавоље 1
  • ђак 8
  • ђака 1
  • ђаке 1
  • Ђаковића 1
  • ђаком 1
  • ђаку 1
  • Ђаци 1
  • ђаци 3
  • ђацима 1
  • ђачић 1
  • ђачка 1
  • ђачки 3
  • ђачким 1
  • ђачких 1
  • ђачког 1
  • ђачком 1
  • ђерам 2
  • ђердан 1
  • ђинђува 1
  • ђубрета 1
  • ђубришта 1
  • Е 1
  • Ево 11
  • ево 3
  • еволуција 1
  • еволуцијом 1
  • Европи 2
  • егзистенције 1
  • егоист 2
  • Еј 2
  • економским 1
  • експлоатацију 1
  • експлоатисати 1
  • експлоатише 1
  • екстреман 1
  • елегантне 1
  • електрика 1
  • електрике 3
  • електрику 2
  • електрици 1
  • електрицитет 1
  • електрична 1
  • Електрична 1
  • електричне 2
  • електрични 1
  • електричним 1
  • електрично 1
  • електричном 1
  • елемената 1
  • емаља 1
  • емаљираних 1
  • Еманципација 1
  • еманципација 2
  • еманципације 2
  • еманципацији 2
  • еманципована 1
  • еманциповане 1
  • Енглезовцу 1
  • енглеска 1
  • Енглеској 1
  • енергија 1
  • енергији 1
  • енергичније 1
  • енергично 2
  • Ено 3
  • епикурејства 1
  • епоха 1
  • епохе 2
  • ес 1
  • Еснафлије 2
  • Еснафлију 1
  • естак 1
  • Ето 11
  • ето 3
  • ефемерни 1
  • жаба 2
  • Жабе 1
  • жагор 1
  • жакет 1
  • жакета 1
  • жалба 2
  • жалбу 1
  • жали 1
  • жалила 3
  • жалили 1
  • жалим 1
  • жалио 4
  • Жалосна 1
  • жалосним 1
  • жалосно 8
  • жалост 1
  • жалости 2
  • жалфије 1
  • жаљењем 1
  • жандарм 1
  • Жандарм 1
  • жандарма 1
  • Жандарми 1
  • жандармске 1
  • жандармским 1
  • Жао 1
  • жао 4
  • жаргоном 1
  • жарких 1
  • Жарко 1
  • жбири 1
  • жедан 1
  • жедно 1
  • жеђ 2
  • жеже 1
  • железничка 2
  • железничке 1
  • железничкој 1
  • желела 3
  • желело 1
  • желео 3
  • жели 1
  • желимо 1
  • жеља 6
  • жељама 1
  • жеље 2
  • жељкао 1
  • жељно 1
  • жељом 2
  • жељу 4
  • Жена 2
  • жена 46
  • женама 2
  • Жене 2
  • жене 32
  • жени 14
  • женидбе 1
  • женидбу 1
  • женираш 1
  • жено 1
  • Жено 1
  • женом 4
  • женска 3
  • женскадија 1
  • женске 2
  • женски 4
  • женскиње 1
  • женскињу 1
  • женско 3
  • женског 1
  • женску 1
  • жену 12
  • жењен 1
  • жив 5
  • Жива 1
  • жива 7
  • живахну 1
  • живац 1
  • живаца 1
  • живе 4
  • живела 4
  • живеле 1
  • живели 1
  • живело 2
  • Живео 1
  • живео 5
  • живети 6
  • Живи 1
  • живи 15
  • живим 2
  • живима 1
  • живимо 3
  • живинче 1
  • живих 1
  • живиш 3
  • Живковић 1
  • живљаше 1
  • живље 1
  • живљења 1
  • живо 3
  • живом 2
  • живописан 1
  • живост 1
  • живости 1
  • Живот 7
  • живот 74
  • живота 32
  • животарило 1
  • животе 1
  • животи 1
  • животиња 1
  • животињама 1
  • животиње 3
  • животињи 1
  • животињски 1
  • животом 4
  • животу 14
  • живу 3
  • жигосала 1
  • жилав 1
  • жилава 1
  • жилама 1
  • житом 1
  • жица 1
  • жице 1
  • жици 1
  • жицу 2
  • жишка 1
  • жмарци 1
  • жмурке 1
  • жовијалном 1
  • жртва 1
  • жртвама 1
  • жртвовати 1
  • жртву 1
  • жртвују 1
  • жуборење 1
  • жубори 1
  • жуборила 2
  • жуборили 1
  • жуде 1
  • жудио 1
  • жудно 1
  • жудња 1
  • жудње 1
  • жуљао 1
  • жур 1
  • журбе 1
  • журила 3
  • Журим 1
  • журио 1
  • журити 2
  • журнали 1
  • Журно 2
  • жута 2
  • жуте 1
  • жутеле 1
  • жути 4
  • жутим 2
  • жутокруне 1
  • жутоликим 1
  • жућкастом 1
  • За 14
  • за 354
  • забавама 1
  • забаве 2
  • забављала 1
  • забављали 1
  • забавну 1
  • забацила 1
  • забаченијим 1
  • забаченим 1
  • забачених 1
  • забаченој 1
  • забаченом 1
  • забезекнути 1
  • забезекнутост 1
  • забележен 1
  • забележим 1
  • заболе 2
  • заболело 1
  • заболи 1
  • заборав 1
  • заборава 1
  • заборави 3
  • Заборавила 1
  • заборавимо 2
  • заборавио 3
  • заборавити 1
  • заборавих 1
  • заборављају 2
  • заборављала 4
  • Заборављао 1
  • заборављао 2
  • заборављаш 1
  • забораву 1
  • забранама 1
  • забрану 1
  • забрањена 1
  • забрањене 2
  • забрањивао 1
  • забринуто 2
  • забуне 1
  • забуну 2
  • завадили 1
  • завађена 1
  • завапи 1
  • завара 1
  • завезан 1
  • завезана 1
  • завеса 1
  • завесама 2
  • завесе 5
  • завесом 1
  • завидан 1
  • завиди 2
  • завијају 1
  • завијало 1
  • завијао 1
  • завију 1
  • завила 1
  • зависе 1
  • зависи 4
  • зависних 1
  • зависти 1
  • завишћу 1
  • завлачио 1
  • заводе 1
  • заводила 1
  • заводљиво 1
  • завој 1
  • завоју 1
  • заволела 1
  • заволи 1
  • заврнутим 1
  • заврнутих 1
  • завртети 1
  • заврши 2
  • Завршила 1
  • завршили 1
  • завршити 1
  • завући 1
  • завучених 1
  • загази 2
  • загасите 1
  • заглавила 1
  • загледа 2
  • загледајмо 1
  • загледала 1
  • загледао 1
  • заглушило 1
  • загњури 1
  • заговорила 1
  • загонетака 1
  • загонетка 1
  • загонетно 2
  • загорела 1
  • загреја 1
  • загрејану 1
  • загрли 6
  • загрлио 1
  • загрлити 1
  • загрлише 1
  • загрљај 1
  • загрљаја 1
  • загрљаји 1
  • загрљају 2
  • загрљени 2
  • загрца 1
  • загушљив 1
  • задата 1
  • задатак 1
  • задатака 1
  • задатке 1
  • задах 1
  • задахнуо 1
  • задацима 1
  • задесила 1
  • задивљен 1
  • задивљено 1
  • задимили 1
  • задиркивао 1
  • задиркују 1
  • задихано 2
  • задовољавао 1
  • задовољан 4
  • задовоље 2
  • задовољи 1
  • задовољила 1
  • задовољио 1
  • задовољити 2
  • задовољна 3
  • задовољни 1
  • задовољних 3
  • Задовољно 1
  • задовољно 2
  • задовољну 1
  • задовољстава 2
  • задовољства 4
  • задовољство 11
  • задоцне 1
  • задоцни 1
  • задоцњавао 1
  • задржа 4
  • задржавају 1
  • задржавајући 1
  • задржавала 2
  • задржавали 1
  • задржала 1
  • Задржали 1
  • задржан 1
  • задржана 1
  • задржао 2
  • задржати 1
  • задрхта 6
  • задрхташе 2
  • задрхте 1
  • задушнице 2
  • зађе 1
  • зађевице 1
  • зажеле 1
  • зажелевши 1
  • зажелела 1
  • зажелимо 1
  • зажутела 1
  • зазида 1
  • зазидан 1
  • зазиру 1
  • зазор 1
  • заигра 1
  • заинтересовале 1
  • Заиста 1
  • заиста 4
  • зајапурени 1
  • зајапурено 1
  • заједљиво 1
  • заједљивости 1
  • заједнице 1
  • заједнички 2
  • заједничких 1
  • заједничко 1
  • заједничког 1
  • Заједно 1
  • заједно 9
  • заказали 1
  • заказујеш 1
  • закашља 1
  • Заклињала 1
  • заклињао 1
  • заклони 1
  • заклоништа 1
  • заклоњена 2
  • закључавао 1
  • закључак 1
  • закључи 2
  • закључила 1
  • закључио 1
  • закључити 1
  • закључка 1
  • закључци 1
  • закључцима 1
  • закон 7
  • закона 4
  • законе 3
  • закони 1
  • законима 1
  • законодавна 1
  • законодавног 1
  • законом 1
  • законски 1
  • закрешта 1
  • закрпе 1
  • закрпи 2
  • закуца 2
  • закуцаним 1
  • залазак 2
  • залазило 2
  • залаја 1
  • заласка 1
  • заласку 2
  • залебдела 1
  • залепио 1
  • заливи 1
  • залисцима 1
  • залуд 1
  • залупа 3
  • залуталог 1
  • Залутао 1
  • заљубљен 2
  • заљубљене 1
  • заљубљеним 1
  • заљубљених 1
  • заљубљивале 1
  • заљубљују 1
  • замагљавајући 1
  • замагљавале 1
  • замагљавао 1
  • Заман 3
  • замахивало 1
  • замахну 1
  • замахнутих 1
  • замаче 1
  • замени 2
  • заменити 1
  • замењен 1
  • замењивала 1
  • замењује 2
  • замењују 1
  • замера 1
  • замери 1
  • замерити 1
  • замерке 1
  • заметне 1
  • Замисли 1
  • замислити 1
  • замишљао 2
  • замишљено 2
  • замраче 1
  • замрљан 1
  • замршена 1
  • замуца 1
  • Занат 1
  • занат 3
  • заната 1
  • занатлија 1
  • занатлије 1
  • занатлијске 1
  • занатској 1
  • занату 1
  • занеле 1
  • занели 1
  • занемарене 1
  • занео 1
  • занесе 1
  • занесене 2
  • Занесени 1
  • занесеним 3
  • занесених 1
  • занесењак 1
  • занетих 1
  • занећка 1
  • занима 2
  • занимали 2
  • занимало 1
  • занимљиви 2
  • занимљивим 1
  • занимљиву 1
  • занос 2
  • заноса 1
  • заносе 1
  • заносила 2
  • заносиле 1
  • заносили 1
  • заносио 2
  • заносне 1
  • заносу 1
  • заношљиве 1
  • зао 1
  • заобилазећи 1
  • заобљена 1
  • Заокругљена 1
  • заокругљене 2
  • заокругљеним 1
  • заокругљену 1
  • запад 1
  • запада 2
  • Запада 2
  • Западне 1
  • западу 2
  • запазио 1
  • запали 3
  • запалише 1
  • запаљене 1
  • запаљено 1
  • запаљење 1
  • Запаљење 1
  • запаљивих 1
  • запева 1
  • запевао 1
  • запевка 1
  • запита 1
  • запиткивали 1
  • заплами 1
  • запламише 1
  • запламтише 1
  • запљускивала 1
  • запљускивали 1
  • запљускивање 1
  • заповедају 2
  • заповедало 1
  • заповедао 1
  • запомаже 1
  • запосленим 1
  • започети 1
  • започетој 1
  • Запретила 1
  • запросио 1
  • запршке 1
  • запуштен 1
  • запуштеним 1
  • зар 4
  • Зар 9
  • зарадим 1
  • заразне 1
  • зарасла 1
  • зарасло 1
  • зарастао 1
  • зарђале 1
  • зарђалом 2
  • зарђалу 1
  • зарђан 1
  • Зарија 12
  • Зарији 3
  • Зарију 2
  • зарони 1
  • заронивши 1
  • зарубљеним 1
  • заруделе 1
  • заруделим 1
  • зарумени 1
  • Засавици 1
  • засађена 2
  • засађених 1
  • засађено 1
  • засађеном 1
  • засађену 1
  • засебна 1
  • засенуо 1
  • засипа 1
  • засја 2
  • заслужени 1
  • заслужила 1
  • заслужио 1
  • заслужују 1
  • заслузи 1
  • заспа 1
  • заспала 3
  • заспао 2
  • заспати 2
  • заспи 2
  • заста 1
  • заставе 1
  • Заставници 1
  • заставу 2
  • Застаде 1
  • застаде 2
  • застајкујући 1
  • застала 1
  • застали 1
  • застаните 1
  • застао 1
  • застарелим 1
  • застарелу 1
  • застиде 1
  • застирачем 1
  • застора 1
  • застрањивали 1
  • застрвен 1
  • застрвена 1
  • заступао 1
  • затандрка 1
  • затварала 1
  • затвор 1
  • затвора 2
  • затворена 1
  • затворене 1
  • затворених 2
  • затворено 1
  • затвори 3
  • затворио 2
  • затворише 1
  • затеже 2
  • затежући 1
  • затезао 1
  • затекло 1
  • Затим 15
  • затим 16
  • Зато 2
  • заточнике 1
  • затражи 1
  • затражила 1
  • затрпан 1
  • заћута 1
  • зауздана 1
  • заузет 2
  • заузимала 1
  • заузму 2
  • заурликаће 1
  • заустави 10
  • зауставила 4
  • зауставим 1
  • зауставио 3
  • зауставити 1
  • Зауставише 2
  • заустављала 1
  • заустављали 2
  • заустављало 1
  • заустављао 1
  • заусти 3
  • захвали 1
  • Захвалите 1
  • захвалност 1
  • захвалности 2
  • захваљивати 1
  • захвате 1
  • заходи 1
  • захтева 1
  • захтевала 2
  • захтеве 1
  • зацело 1
  • зацика 1
  • зачкољице 1
  • зачу 3
  • зачуди 2
  • зачуђеним 1
  • зачуђено 2
  • зашкрипа 2
  • зашкрипао 1
  • зашле 1
  • заштити 1
  • заштитника 1
  • Зашто 13
  • зашто 6
  • збаци 3
  • збијене 2
  • збиља 1
  • Збиља 3
  • збиљом 2
  • збирке 1
  • због 15
  • Због 2
  • Збогом 5
  • збора 1
  • Зборови 1
  • зборовима 1
  • збринуту 1
  • збрисана 1
  • збрише 1
  • збркани 1
  • збрчканог 1
  • збуни 2
  • Збунио 1
  • збунити 1
  • збуњен 1
  • збуњена 1
  • збуњено 1
  • збуњивала 1
  • звала 1
  • звале 1
  • звали 5
  • звало 2
  • званичне 1
  • Звао 1
  • звао 6
  • зваше 1
  • Звезда 1
  • звезда 4
  • звезде 5
  • звезди 1
  • звезду 2
  • звер 1
  • звецкање 1
  • звижди 1
  • звиждућући 1
  • Звона 1
  • звоне 3
  • звони 1
  • звонила 2
  • звониле 1
  • звонили 1
  • звонило 1
  • звонио 3
  • звонке 1
  • звонким 1
  • звонко 2
  • звонце 1
  • зврјала 1
  • зврје 1
  • звук 1
  • звуке 1
  • звуком 1
  • згодан 1
  • згодне 1
  • згодно 1
  • згодну 1
  • зграби 1
  • зграбити 1
  • Зграда 1
  • зграда 3
  • зграде 6
  • згради 1
  • згрчена 1
  • згрчених 3
  • згрчила 1
  • згрчише 1
  • згужва 1
  • згурених 1
  • Зданије 1
  • здањима 1
  • здрав 1
  • Здрав 1
  • здрава 5
  • здравац 1
  • здраве 1
  • здрави 1
  • здравим 1
  • здравих 1
  • здравља 5
  • Здрављака 1
  • здравље 3
  • здраво 2
  • здравог 2
  • здравој 1
  • здраву 1
  • зева 1
  • Зевзечи 1
  • зевзечити 1
  • зејтина 1
  • Зекиних 1
  • зелен 1
  • зелена 5
  • зеленаштво 1
  • зелене 4
  • зелени 1
  • зеленила 6
  • зеленило 2
  • зеленим 6
  • зелених 2
  • зеленкаст 1
  • зелено 2
  • Зеленог 1
  • зеленом 2
  • зелену 2
  • земаљске 1
  • земаљскији 1
  • Земља 1
  • земља 7
  • земљака 3
  • земљаку 1
  • земљастом 1
  • земље 14
  • земљи 15
  • земљом 4
  • земљописа 1
  • земљорадничког 1
  • земљорадничком 2
  • земљорадње 2
  • земљотреса 1
  • земљу 18
  • Земуна 1
  • земунице 1
  • зеница 1
  • Зенице 1
  • зенице 2
  • Зет 1
  • зете 1
  • зету 3
  • Зечевић 1
  • зид 3
  • зида 6
  • зидају 1
  • зидинама 1
  • зидни 1
  • зидних 1
  • зидови 1
  • Зидови 2
  • зидовима 2
  • зиду 7
  • зима 1
  • Зима 2
  • зиме 3
  • зими 2
  • зимњег 1
  • зимњи 1
  • зимском 1
  • зиму 1
  • Зини 1
  • зјапеле 1
  • зла 6
  • злата 1
  • златан 1
  • златар 1
  • златара 2
  • Златарев 1
  • златарски 1
  • злати 1
  • златиборских 1
  • златиборског 1
  • златила 1
  • златна 1
  • златне 1
  • златни 1
  • златнике 1
  • златним 3
  • златно 1
  • Златног 1
  • златном 1
  • злато 2
  • зле 2
  • зликовац 1
  • злих 1
  • зловоље 1
  • зловољно 2
  • злоћу 1
  • злочинца 1
  • змаја 1
  • змије 1
  • зна 25
  • знај 2
  • Знају 1
  • знају 7
  • знајући 4
  • знак 4
  • знаке 1
  • знаком 1
  • Знала 1
  • знала 11
  • знали 2
  • знало 4
  • знам 16
  • Знам 2
  • знаменита 2
  • знамо 3
  • знанаца 1
  • знања 7
  • Знање 1
  • знање 4
  • знањем 2
  • знао 16
  • Знао 2
  • знате 2
  • Знате 4
  • знати 4
  • Знаци 1
  • значајно 2
  • значају 1
  • значи 2
  • значио 1
  • Знаш 3
  • знаш 9
  • зној 1
  • знојава 1
  • знојем 1
  • знојило 1
  • зове 7
  • зовну 1
  • зову 2
  • зора 2
  • зоре 2
  • зориној 1
  • зрак 3
  • зрака 1
  • зраке 1
  • зракова 1
  • зраку 2
  • зраци 1
  • зрацима 1
  • Зрела 1
  • зрела 3
  • зреле 1
  • зрелих 2
  • зрео 1
  • зри 1
  • зрикали 1
  • зрнца 1
  • зуба 1
  • Зуби 1
  • зуби 2
  • зујала 1
  • зујало 1
  • зујао 1
  • зурио 1
  • и 1231
  • И 91
  • иако 1
  • ибарских 1
  • Ибзенов 1
  • Иване 1
  • Ивањдана 1
  • ивањско 1
  • ивањског 3
  • ивицу 2
  • игала 2
  • Иго 1
  • игра 3
  • играла 5
  • играло 1
  • играм 1
  • играња 2
  • играње 1
  • играо 6
  • играчку 1
  • игри 1
  • игру 1
  • иде 22
  • Иде 3
  • Идеал 1
  • идеал 3
  • идеала 1
  • идеализам 1
  • идеалиста 1
  • Идеална 1
  • идеалне 1
  • Идеални 1
  • идеалном 1
  • идеалу 2
  • идеја 3
  • идејама 2
  • идеје 10
  • идејним 1
  • идем 1
  • идемо 7
  • идеш 1
  • Иди 1
  • идилични 1
  • идилом 1
  • идиотским 1
  • идите 1
  • иду 4
  • Идућег 2
  • из 152
  • Из 16
  • иза 15
  • Иза 8
  • изабере 1
  • изабра 1
  • изабрала 1
  • изабрани 1
  • изабрано 1
  • изабраног 1
  • изабрао 1
  • Изабрао 1
  • изабрати 1
  • изађе 6
  • изађем 1
  • изађоше 1
  • изађу 2
  • изазвали 1
  • изазивала 4
  • изазивале 2
  • изазивали 2
  • изазивачки 1
  • изанђалим 1
  • изаткана 1
  • изаћи 1
  • изашла 3
  • изашле 2
  • изашли 1
  • избацивао 1
  • избацише 1
  • избацујући 1
  • избегава 1
  • избегавајући 1
  • Избегавала 3
  • избегавала 4
  • избегавале 1
  • избегавано 1
  • избегавао 1
  • Избегавао 2
  • избегавати 1
  • избегаваш 1
  • избегнеш 1
  • избећи 2
  • изби 6
  • избија 1
  • избијала 1
  • избили 2
  • Избио 1
  • избише 1
  • избор 1
  • избора 1
  • избором 1
  • избору 2
  • избријавао 1
  • избријано 1
  • избројани 1
  • избуди 1
  • извајала 1
  • извајана 1
  • извајану 1
  • извалио 1
  • изваљена 2
  • изван 1
  • изведе 1
  • извезена 1
  • извесна 3
  • извесне 3
  • извесним 3
  • извесних 2
  • извесно 1
  • извесном 2
  • извесну 1
  • известан 1
  • извести 1
  • известиш 1
  • извешали 1
  • извешана 1
  • извештаје 1
  • извештаченим 1
  • извештачено 1
  • изви 3
  • извила 1
  • Извини 1
  • извиниш 1
  • извињавам 1
  • извирали 1
  • извлачи 1
  • извлачио 1
  • изводе 1
  • извођење 1
  • извојује 1
  • извојујеш 1
  • извол 1
  • Извол 2
  • изволи 1
  • извор 2
  • изврну 1
  • изврнуто 1
  • изврсних 1
  • изврће 1
  • изврши 1
  • извршити 2
  • извршна 2
  • извукавши 1
  • извуче 2
  • извучем 1
  • изгладити 1
  • изгладнелог 1
  • изглед 4
  • Изгледа 3
  • изгледа 9
  • изгледају 2
  • изгледала 9
  • изгледале 3
  • Изгледали 1
  • изгледали 3
  • Изгледало 1
  • изгледало 7
  • изгледао 7
  • изгледом 1
  • изговарајући 1
  • изговарао 1
  • изговор 1
  • изговора 1
  • изговоре 1
  • изгрејао 1
  • изгуби 9
  • Изгубила 1
  • изгубила 6
  • изгубиле 1
  • Изгубили 1
  • изгубио 5
  • изгубити 2
  • изгубљен 1
  • изгубљених 1
  • издавала 1
  • издавало 1
  • издаја 1
  • издају 1
  • издања 1
  • издање 1
  • ИЗДАЊЕ 1
  • издиже 2
  • издржавање 2
  • издржати 3
  • издржи 1
  • изеде 1
  • изигра 1
  • изиграва 1
  • изигравао 1
  • изиграна 1
  • изиђе 1
  • изилазе 1
  • изишао 1
  • Изишао 1
  • Изишли 1
  • изјаве 1
  • изјавио 3
  • изјављују 1
  • изјаву 2
  • излагала 1
  • излагању 1
  • излагао 3
  • излазак 1
  • излази 1
  • излазила 3
  • излазиле 4
  • излазили 1
  • излазио 3
  • излазити 2
  • излазиш 1
  • изласке 2
  • изласку 1
  • излет 1
  • излета 1
  • излетима 1
  • излива 1
  • изливао 1
  • изливе 1
  • излије 1
  • излишан 2
  • излишних 1
  • излишној 1
  • излишности 1
  • излога 1
  • излоге 1
  • изложена 2
  • изложени 1
  • изложим 1
  • излокане 1
  • измаглице 1
  • измакао 1
  • измамио 1
  • измаче 1
  • између 28
  • Између 3
  • изменити 3
  • Измењао 1
  • Измерила 1
  • измешан 2
  • измешани 1
  • измире 1
  • измири 2
  • измицала 1
  • измицало 1
  • измицао 1
  • измиче 2
  • измлатили 1
  • изморили 1
  • измршавео 1
  • Изнад 3
  • изнад 8
  • изналазио 1
  • изневерили 2
  • изневерити 1
  • изнели 1
  • изненада 3
  • изненади 6
  • Изненадило 1
  • изненадни 1
  • изненадним 1
  • Изненадно 2
  • изненадно 7
  • изненадној 1
  • изненадну 2
  • изненађен 1
  • изненађени 1
  • изненађено 4
  • изненађења 2
  • изненађење 2
  • изнесе 1
  • Изникнуће 1
  • износио 1
  • Износио 1
  • изнурен 1
  • изнурено 1
  • изолучена 1
  • изолученим 1
  • изопачавају 1
  • изопачи 1
  • изостала 1
  • изостали 1
  • изоштравала 1
  • израде 2
  • израдила 2
  • израдио 2
  • израз 4
  • изразим 1
  • изразитих 1
  • изразом 4
  • изређа 1
  • изрезан 1
  • изрека 1
  • изреку 1
  • изречена 1
  • изрибане 1
  • изроване 1
  • изузев 1
  • изузетак 1
  • изузетку 1
  • изузетно 2
  • Изузетци 1
  • изукрштан 1
  • изучи 1
  • изучим 1
  • изучио 1
  • иједне 1
  • иједног 1
  • икад 5
  • икакве 1
  • икаквог 3
  • Или 3
  • или 65
  • Илија 1
  • ИлиН 1
  • ИЛИЋ 2
  • Илић 96
  • Илића 11
  • Илићев 2
  • Илићевог 1
  • Илићем 6
  • Илићи 2
  • Илићу 29
  • иловаче 1
  • илузије 2
  • илузијом 1
  • илузију 3
  • илуминацију 1
  • им 35
  • има 43
  • Има 7
  • имају 8
  • имајући 1
  • имала 23
  • Имала 6
  • имале 5
  • имали 9
  • Имало 1
  • имало 2
  • Имам 5
  • имам 6
  • имамо 4
  • имање 2
  • имао 38
  • Имао 4
  • Имате 1
  • имати 7
  • имаћемо 1
  • Имаш 2
  • имаш 4
  • име 13
  • имена 4
  • именима 1
  • именица 1
  • именице 1
  • именом 3
  • имену 2
  • имовином 1
  • импровизовани 1
  • имућнији 1
  • иначе 11
  • Иначе 8
  • индетерминизма 1
  • индивидуа 1
  • индивидуализам 1
  • индустрије 1
  • индустријским 1
  • инжињера 1
  • иностранство 2
  • иностранством 1
  • иностранству 1
  • инстиктивно 1
  • инстинкта 2
  • инстинкти 1
  • инстинктивно 2
  • инстинктивном 1
  • инстинкту 1
  • интелектуалне 1
  • Интелектуални 1
  • интелектуални 2
  • интелектуалног 1
  • интелектуалну 1
  • интелигентан 1
  • интелигентни 1
  • интелигенција 2
  • интелигенције 1
  • интерес 3
  • интереса 2
  • интересантан 1
  • интересе 1
  • Интереси 1
  • интереси 3
  • интересима 1
  • интересује 2
  • интимни 1
  • интимним 1
  • интимном 1
  • интовом 1
  • интриге 1
  • иоле 1
  • Ипак 14
  • ипак 22
  • ироничном 1
  • Исајије 1
  • Исекао 1
  • искачу 1
  • искључиво 1
  • ископаних 1
  • искоче 1
  • искра 1
  • искрен 2
  • искрено 9
  • искреног 1
  • искреност 1
  • искривио 1
  • искривљено 1
  • искрижала 1
  • искрпљен 1
  • искупљала 1
  • искусила 1
  • искуства 6
  • искуство 1
  • искуством 2
  • искушење 1
  • исмевањем 1
  • исмеја 1
  • испад 1
  • испада 1
  • испадала 1
  • испаде 1
  • испадне 1
  • испао 1
  • испарења 1
  • испи 1
  • Испи 1
  • испија 1
  • испилили 1
  • исписаних 1
  • испита 2
  • испите 7
  • испитивао 1
  • испитима 2
  • испод 18
  • Испод 2
  • исправке 1
  • исправних 1
  • исправност 1
  • испрати 1
  • Испрати 1
  • испратили 1
  • испред 1
  • испреда 1
  • испрекидана 1
  • испрекидани 1
  • испреплетане 1
  • испресавијаним 1
  • исприча 3
  • испричала 1
  • испричао 1
  • испричати 2
  • испросио 1
  • Испросио 1
  • испрскан 1
  • испуни 1
  • испунила 1
  • испуниле 1
  • испуним 1
  • испунио 1
  • испунише 1
  • испуњава 1
  • испуњавају 1
  • испуњавала 4
  • испуњавале 2
  • испуњавали 1
  • испуњавао 3
  • испуњена 2
  • испуњење 1
  • испупчене 1
  • испустом 1
  • иста 3
  • истакне 1
  • истакнуте 1
  • истачкана 1
  • исте 1
  • истеран 1
  • истераше 1
  • истеривала 1
  • исти 11
  • Истина 2
  • истина 4
  • истине 2
  • истину 6
  • истицала 2
  • истицале 1
  • исто 8
  • Истог 1
  • истог 5
  • исток 1
  • истока 1
  • истоку 1
  • истом 8
  • истопи 1
  • Историја 1
  • историје 1
  • историјом 1
  • историју 2
  • историска 1
  • источњачка 1
  • источњачком 2
  • истргнути 1
  • истрже 1
  • истроше 1
  • истрошен 1
  • истрча 1
  • истурених 1
  • исхранили 1
  • исцепан 1
  • ићи 9
  • их 68
  • Ишао 1
  • ишао 12
  • Ишла 1
  • ишла 11
  • ишле 1
  • Ишли 2
  • ишли 6
  • ишло 3
  • ишчезавају 1
  • ишчезне 1
  • ишчупаним 2
  • ишчупати 1
  • ј 2
  • ја 62
  • Ја 84
  • јабланова 2
  • јабланом 1
  • Јабука 1
  • јабуке 1
  • јабуком 1
  • јабучице 1
  • јаван 1
  • јави 2
  • јавила 1
  • Јавила 1
  • јављале 1
  • јављало 1
  • јављаш 1
  • јавне 1
  • јавни 1
  • јавно 2
  • Јавну 1
  • јагњад 1
  • јагода 1
  • јагоде 1
  • јадан 3
  • јаде 1
  • јадиковање 1
  • јадна 2
  • јадне 1
  • јаднику 1
  • јадних 1
  • Јадно 2
  • Јаз 1
  • јаз 3
  • јаја 2
  • јак 4
  • Јака 1
  • јака 4
  • јаке 4
  • јаки 2
  • јаким 1
  • јакима 1
  • јаких 1
  • Јако 1
  • јако 16
  • јаког 1
  • јаку 1
  • јаловом 1
  • јаловост 1
  • јамчићете 1
  • Јанко 1
  • Јаој 1
  • јаругу 1
  • јасан 3
  • јасена 1
  • јасмина 1
  • јасније 2
  • Јасно 1
  • јасно 9
  • јасној 1
  • јасност 1
  • јастук 1
  • јастуке 1
  • јастуцима 2
  • јастучићи 1
  • Јата 1
  • јатак 1
  • јато 3
  • јаукнути 1
  • јача 3
  • јачао 1
  • јаче 15
  • јачега 1
  • јачи 3
  • је 2256
  • Је 9
  • јеванђеља 1
  • Јеврејин 1
  • јеврејског 1
  • Јеврејчета 1
  • јевтин 1
  • јевтина 1
  • јевтине 2
  • јевтиније 1
  • јевтиним 2
  • јевтиног 2
  • једа 1
  • један 108
  • Један 20
  • Једанпут 2
  • једанпут 7
  • Једва 1
  • једва 16
  • једе 1
  • једемо 2
  • Једи 2
  • једина 2
  • једини 5
  • Једино 1
  • једино 7
  • јединствену 1
  • једину 1
  • Једна 13
  • једна 42
  • једнак 1
  • једнака 1
  • једнако 3
  • једнакост 1
  • Једне 1
  • једне 25
  • Једни 1
  • Једним 1
  • једним 14
  • једно 53
  • Једно 8
  • Једног 4
  • једног 55
  • Једнога 1
  • једној 11
  • Једном 4
  • једном 42
  • једноман 1
  • једноспратан 1
  • једноставан 1
  • једностраном 1
  • једну 42
  • једрима 1
  • једру 1
  • једу 3
  • Јеж 1
  • Језа 1
  • језа 3
  • језде 1
  • језе 1
  • језеро 1
  • језиво 2
  • језик 4
  • језика 4
  • језиком 3
  • језику 1
  • Језовите 1
  • јекну 1
  • Јела 1
  • јела 5
  • јеле 1
  • јели 2
  • Јелице 1
  • јеличко 1
  • јелом 1
  • јео 1
  • Јер 10
  • јер 42
  • јесен 1
  • јесени 6
  • јесења 1
  • Јесења 1
  • јесење 1
  • јесењој 1
  • Јеси 2
  • јест 3
  • Јест 7
  • јесте 1
  • Јесте 2
  • јесу 3
  • јетко 1
  • јеци 1
  • јечам 1
  • Јован 6
  • Јована 2
  • Јованово 1
  • јогунасто 2
  • јогунио 1
  • јогунства 1
  • јој 228
  • јоргован 1
  • јоргована 1
  • Јосифовићу 1
  • још 137
  • Још 15
  • Ју 5
  • ју 56
  • југ 2
  • јужне 1
  • јужног 2
  • јула 1
  • Јулије 1
  • јулско 1
  • јунак 2
  • јунацима 1
  • јуначки 1
  • јуну 1
  • јури 1
  • јурила 2
  • Јурио 1
  • јурио 3
  • Јутарње 1
  • јутра 4
  • јутрење 1
  • јутро 1
  • Јутрос 1
  • јутрос 2
  • јуче 2
  • Јуче 3
  • јучерањи 2
  • јучерашњом 1
  • К 1
  • к 10
  • ка 13
  • кабинет 1
  • кабинета 1
  • кабинети 1
  • кабинетског 2
  • Каблар 1
  • каваљерима 1
  • кад 175
  • Кад 56
  • кадар 2
  • кадгод 8
  • кадиле 1
  • кадра 1
  • кадро 3
  • каже 18
  • Кажем 1
  • кажем 14
  • кажемо 1
  • кажеш 2
  • Кажи 1
  • кажи 3
  • кажњавао 1
  • кажу 2
  • Кажу 4
  • казао 1
  • казати 2
  • казна 1
  • казначеј 1
  • казне 2
  • казнила 1
  • казнити 1
  • казном 1
  • казујем 1
  • Каја 17
  • кајања 1
  • кајао 2
  • каје 1
  • Кајин 1
  • Кајине 1
  • Кајиног 1
  • Кајом 3
  • кајсија 1
  • кајсије 3
  • кајсију 2
  • кају 1
  • какав 11
  • Какав 4
  • Каква 1
  • каква 8
  • какве 9
  • Какво 2
  • какво 9
  • каквог 4
  • каквој 1
  • каквом 7
  • какву 6
  • Како 26
  • како 98
  • Калдрма 1
  • калдрма 3
  • калдрме 1
  • калдрми 4
  • калдрмисану 1
  • калдрму 3
  • калемио 2
  • Калимегдан 1
  • Калимегдана 1
  • Калимегдану 2
  • калуђерског 1
  • калупи 1
  • калфа 1
  • Калфа 1
  • каљав 1
  • камара 1
  • камарадерија 1
  • камен 2
  • камена 1
  • камене 2
  • каменом 1
  • камења 2
  • камење 2
  • камичак 1
  • камо 5
  • Кампања 1
  • кампањом 1
  • канабе 4
  • канабета 3
  • канабетом 1
  • кандидат 1
  • канкана 1
  • кантама 1
  • канте 1
  • кантом 1
  • кануре 1
  • канцеларијама 2
  • канцеларијске 1
  • канцеларију 1
  • Као 14
  • као 418
  • кап 1
  • Капетан 1
  • капија 1
  • капије 3
  • капији 1
  • Капији 1
  • капију 1
  • капиталан 1
  • капиталист 1
  • капље 1
  • Капље 1
  • капљица 2
  • капљу 1
  • капут 3
  • капута 3
  • карактер 2
  • карактери 1
  • карактеру 1
  • каранфил 2
  • каранфили 1
  • карата 3
  • Караџић 1
  • Караџића 1
  • каријеру 2
  • карикатуру 1
  • кариране 1
  • Карлу 1
  • Карт 1
  • карта 2
  • карте 1
  • касапница 1
  • касарни 1
  • касарну 1
  • касе 2
  • каси 1
  • каскало 1
  • Ката 2
  • каталоге 1
  • катанцем 1
  • Катин 1
  • катихета 1
  • катихети 1
  • Каткад 1
  • каткад 5
  • каћиперка 1
  • каћиперством 1
  • каузалитету 1
  • кафана 1
  • кафанама 6
  • Кафане 1
  • кафане 4
  • кафаница 1
  • кафанице 1
  • кафаном 2
  • кафанске 1
  • кафанским 1
  • кафанских 1
  • кафану 1
  • кафе 3
  • кафи 1
  • кафу 2
  • качкете 1
  • качкету 4
  • кашаљ 1
  • кашика 1
  • кашљуца 1
  • квадратима 1
  • кваку 2
  • квалификацијама 1
  • кварило 1
  • кварим 1
  • кварио 1
  • квартире 1
  • квартове 1
  • квартовским 1
  • кварту 1
  • Келнер 1
  • Кеплер 1
  • Кеплера 1
  • кестен 1
  • кестење 1
  • кестењу 1
  • кецеља 1
  • кецеље 1
  • кецељу 1
  • кида 2
  • кидала 1
  • кидало 1
  • кике 1
  • кила 2
  • ким 2
  • Кина 1
  • кинематографу 1
  • кињење 1
  • кириџија 1
  • Кириџије 1
  • кисела 1
  • киселе 1
  • киселили 1
  • киселих 2
  • кисело 2
  • киселој 1
  • киселу 1
  • китила 2
  • кифла 1
  • кифле 1
  • Киша 3
  • киша 9
  • кише 6
  • киши 1
  • кишна 1
  • кишни 1
  • кишобран 1
  • кишобраном 1
  • кишовитом 1
  • кишом 1
  • кладенац 1
  • кладенца 1
  • кладим 1
  • класа 1
  • класали 1
  • класе 2
  • класични 1
  • класичних 1
  • класичног 1
  • класној 1
  • класу 1
  • клатећи 1
  • клекнуо 1
  • клела 1
  • Клеопатра 14
  • Клеопатре 1
  • клече 1
  • клизала 1
  • клизило 1
  • клијала 1
  • кликну 2
  • кликнула 1
  • кликнути 1
  • климајући 1
  • климала 1
  • климао 1
  • клисуре 1
  • Клисуре 1
  • клисури 2
  • клисуру 1
  • клони 1
  • клону 1
  • клонула 1
  • Клуб 1
  • клуб 2
  • клубу 1
  • клупа 3
  • клупама 1
  • клупе 4
  • клупи 3
  • клупу 5
  • кљуну 1
  • кљусад 1
  • кљусе 1
  • кљусина 1
  • кључ 1
  • кључа 1
  • кмет 1
  • кметовао 2
  • кнедлама 1
  • кнежевима 1
  • Кнез 1
  • кнеза 1
  • Књига 1
  • књига 13
  • књигама 4
  • Књиге 1
  • књиге 19
  • књиговођа 1
  • књигу 9
  • књижара 1
  • књижевне 1
  • књижевности 1
  • књизи 3
  • књишки 1
  • Ко 21
  • ко 31
  • коалиција 1
  • кобасица 1
  • кобасице 1
  • кобилу 1
  • кобног 1
  • коврљајући 1
  • Кога 1
  • кога 27
  • код 51
  • Код 9
  • Кожа 1
  • кожа 2
  • коже 1
  • кожице 1
  • кожно 1
  • кожом 3
  • кожу 3
  • коза 1
  • козе 1
  • Која 1
  • која 117
  • које 121
  • којега 1
  • којекакве 1
  • којекакви 1
  • којекако 1
  • којем 12
  • Којешта 2
  • Који 1
  • који 205
  • којим 10
  • којима 14
  • којих 14
  • којој 16
  • којом 8
  • коју 52
  • кокетовале 1
  • кокошима 1
  • Кола 1
  • кола 15
  • колача 2
  • колеба 1
  • колега 5
  • колегама 1
  • колеге 2
  • колегијуму 1
  • колегиницама 1
  • Колегинице 3
  • колегинице 4
  • колегиницу 2
  • колегу 1
  • колена 4
  • колену 1
  • колибе 1
  • Колика 1
  • колико 48
  • Колико 5
  • колима 3
  • коло 5
  • колосек 1
  • колосеци 1
  • колски 1
  • колу 1
  • коље 1
  • комад 2
  • команда 1
  • команданти 1
  • команде 1
  • комбинација 2
  • комбинацијама 1
  • коме 8
  • комедија 3
  • комисијама 1
  • комисије 1
  • Компаније 1
  • комплимент 1
  • комплименте 1
  • комплиментима 1
  • компромисе 1
  • компромитујеш 1
  • кому 1
  • комшија 1
  • комшинка 1
  • комшинке 1
  • КОНА 1
  • Коначно 1
  • конвенционални 1
  • Конгресу 1
  • кондиција 1
  • кондицији 1
  • кондицију 2
  • кондуктерову 1
  • конкретне 1
  • конкуренције 1
  • конституцији 1
  • Конта 1
  • континент 1
  • контраст 1
  • контраста 1
  • контрасте 1
  • Конту 1
  • контуре 1
  • конференције 1
  • конфликта 1
  • конца 1
  • концерте 1
  • концерту 1
  • концесију 1
  • конци 1
  • коња 2
  • коњака 1
  • коњима 1
  • коњичког 1
  • коњске 1
  • коњски 2
  • коњским 1
  • коњских 1
  • коњу 1
  • коњушнице 1
  • копа 1
  • копају 1
  • копало 1
  • копани 1
  • копита 1
  • копнио 1
  • копорани 1
  • корак 3
  • корака 7
  • кораке 3
  • кораком 2
  • кораку 3
  • Кораци 1
  • кораци 2
  • корачајући 1
  • корачала 2
  • Корачала 2
  • Корачао 1
  • корачао 4
  • коректној 1
  • корисно 3
  • корист 5
  • користи 8
  • користио 1
  • користити 1
  • корито 1
  • кориту 1
  • корицама 1
  • кором 1
  • корпа 1
  • корупција 1
  • корупцији 1
  • коса 3
  • Коса 3
  • косе 10
  • коси 1
  • косим 1
  • косо 1
  • Косова 1
  • косом 1
  • кости 1
  • костим 1
  • косу 4
  • котлина 1
  • кофер 1
  • кофера 1
  • коферту 1
  • кочећи 1
  • кочијаша 1
  • кочијашу 2
  • кочића 1
  • кошуље 3
  • кошуљи 4
  • кошуљу 3
  • краварских 1
  • краватну 1
  • краватом 2
  • кравату 1
  • краве 1
  • Крагујевац 1
  • крагујевачкој 1
  • крај 20
  • краја 13
  • крајева 4
  • крајеве 1
  • крајеви 2
  • крајевима 3
  • Крајем 1
  • крајем 2
  • крајичак 1
  • крајност 1
  • крајности 1
  • крајње 2
  • крајњи 2
  • крају 13
  • крајцарица 1
  • крали 1
  • краљ 2
  • Краљ 7
  • Краља 1
  • краљев 1
  • краљевим 1
  • краљевог 1
  • краљевом 1
  • краљевски 1
  • краљевство 1
  • краљеву 1
  • краљици 1
  • краљоубиц 1
  • краљу 1
  • красан 1
  • Красан 1
  • красна 1
  • Красно 1
  • краставаца 2
  • кратак 3
  • Кратка 1
  • кратка 2
  • кратке 4
  • кратки 1
  • кратким 1
  • кратких 1
  • кратко 5
  • краће 1
  • Крв 1
  • крв 4
  • крвав 1
  • крвавило 1
  • крвљу 1
  • крвоток 1
  • кревет 2
  • кредит 2
  • кредита 2
  • кредитом 2
  • крекетале 1
  • крене 2
  • кренути 1
  • кретала 1
  • кретале 1
  • кретања 1
  • кретао 1
  • кречало 1
  • крештала 1
  • крештало 1
  • крештање 1
  • крив 4
  • крива 1
  • кривац 1
  • криваца 1
  • криве 1
  • криви 3
  • кривим 2
  • кривих 1
  • кривицу 2
  • криво 1
  • кривудала 1
  • кризе 1
  • Кризе 1
  • крије 2
  • крију 3
  • кријући 2
  • крила 7
  • крилате 1
  • крили 1
  • крилима 3
  • крило 2
  • крилу 3
  • крио 2
  • крити 1
  • критика 1
  • критиковали 1
  • критиком 1
  • критикуј 1
  • кришом 1
  • крмачама 1
  • крми 1
  • крњ 1
  • кров 2
  • кровињара 1
  • кровова 2
  • кровови 2
  • крововима 3
  • кровом 2
  • Кроз 11
  • кроз 33
  • крој 1
  • крокодили 1
  • кромпира 1
  • крпе 1
  • крст 4
  • Крста 1
  • крста 2
  • крсташки 1
  • крстио 1
  • крстом 2
  • крте 1
  • круг 3
  • круга 2
  • круговима 1
  • кругу 1
  • кружила 1
  • Круна 1
  • круна 2
  • круне 1
  • крунице 1
  • круницом 1
  • Крунска 1
  • Крунске 1
  • Крунској 1
  • Крунском 1
  • крупан 1
  • крупна 3
  • крупне 1
  • крупним 1
  • крупно 2
  • крупну 1
  • круто 1
  • крутуљаст 1
  • крушке 1
  • крхају 1
  • крш 1
  • крше 1
  • крши 1
  • крштеница 1
  • крштено 1
  • кћери 2
  • кћерци 1
  • кћи 3
  • кубе 2
  • кубетима 1
  • кубетом 1
  • кува 1
  • кувала 2
  • кувале 1
  • кувало 1
  • кување 1
  • Куварица 3
  • кугла 2
  • Куд 4
  • куд 5
  • куда 2
  • Куда 3
  • кујне 4
  • кујни 5
  • кујнски 1
  • кујну 6
  • кујунџија 2
  • кујунџијин 1
  • кујунџилук 1
  • кукове 1
  • куковима 1
  • кукуруз 1
  • кукурузи 1
  • кукурузних 1
  • кулиса 1
  • култ 1
  • Култура 2
  • културе 1
  • културних 1
  • културног 2
  • културу 1
  • кулу 1
  • кумаша 1
  • кумовима 1
  • Кумодраже 1
  • кундацима 1
  • купала 1
  • купања 1
  • купао 1
  • купатилу 1
  • купаца 1
  • купе 1
  • купи 6
  • купидона 1
  • купила 2
  • купиле 1
  • купили 1
  • Купио 2
  • купио 3
  • купити 1
  • купиће 1
  • куповали 1
  • куповине 1
  • купују 1
  • купусарама 1
  • куражно 1
  • кут 2
  • кутија 1
  • кутије 1
  • кутији 1
  • кутијица 1
  • кутијом 1
  • кутију 1
  • кутове 2
  • кутовима 1
  • кућа 24
  • Кућа 3
  • кућама 5
  • куће 56
  • кућерака 1
  • кући 28
  • кућица 2
  • кућице 1
  • кућици 1
  • кућицом 1
  • кућицу 1
  • кућне 1
  • кућни 1
  • Кућом 1
  • кућом 4
  • Кућу 1
  • кућу 18
  • куца 3
  • куцајући 2
  • куцало 1
  • куцао 2
  • куцати 1
  • куцкајући 1
  • куцкао 1
  • куцне 1
  • кучине 3
  • л 5
  • лабав 1
  • лабуде 1
  • лавину 1
  • лавовске 1
  • лаворике 1
  • лаган 1
  • лаганим 1
  • лагано 10
  • лагумова 1
  • ладне 1
  • ладовина 1
  • лађе 3
  • лажи 1
  • лажљивих 1
  • лажне 2
  • лажни 1
  • лажно 1
  • лажов 1
  • Лазаревић 4
  • Лазаревића 2
  • Лазаревићева 13
  • Лазаревићеву 1
  • Лазаревићка 1
  • Лазаревићки 1
  • Лазаревна 1
  • лак 2
  • Лака 1
  • лака 3
  • лаката 1
  • лаке 1
  • лаким 1
  • лаких 1
  • лако 13
  • лакој 1
  • лаком 2
  • лакоћом 1
  • лакта 1
  • лактом 1
  • Лаку 2
  • лакше 1
  • лала 1
  • лале 1
  • Ламарка 1
  • лампа 1
  • Лампа 1
  • лампе 5
  • лампу 1
  • ланац 1
  • ланчеве 1
  • ланчеви 1
  • лањски 2
  • лањско 1
  • лањску 1
  • ласка 1
  • ласкаве 1
  • ласкавим 1
  • ласкала 1
  • ласкали 1
  • ласкању 1
  • ласта 1
  • ластавица 2
  • Ласте 1
  • латинске 1
  • латински 2
  • лева 1
  • лево 10
  • Лево 2
  • левој 1
  • левом 1
  • леву 1
  • легала 2
  • легао 1
  • легионара 1
  • легла 1
  • легне 1
  • леда 4
  • леденим 1
  • леденог 1
  • леду 1
  • леђа 11
  • леђима 1
  • лежала 2
  • лежало 1
  • лежао 2
  • леже 2
  • лежи 3
  • леје 1
  • лек 3
  • лекар 3
  • лекара 1
  • лековитој 1
  • лектира 2
  • лектире 1
  • лекције 6
  • лекцију 4
  • леми 1
  • лемио 1
  • ленштина 1
  • лењо 1
  • лењом 1
  • леп 7
  • Лепа 1
  • лепа 11
  • лепе 5
  • лепи 2
  • лепила 1
  • лепим 2
  • лепио 2
  • лепих 2
  • лепљива 1
  • лепо 27
  • Лепо 3
  • лепог 4
  • лепом 1
  • лепота 2
  • лепоте 4
  • лепоти 1
  • лепоту 3
  • лепршало 1
  • лептир 1
  • лептира 2
  • лептирастом 1
  • лептирова 1
  • лепу 9
  • лепша 1
  • Лепше 1
  • лепше 2
  • лепшег 1
  • лествицама 1
  • лет 2
  • лета 5
  • лете 1
  • Лете 1
  • летеле 1
  • летело 1
  • лети 1
  • летимице 1
  • летња 1
  • летње 1
  • летњег 1
  • летњи 3
  • лето 1
  • леш 1
  • ли 74
  • либе 1
  • либералан 1
  • ливада 7
  • ливаде 2
  • ливади 1
  • Ливадом 1
  • ливаду 1
  • лизну 1
  • лију 1
  • ликуј 1
  • лима 2
  • лимане 1
  • линије 1
  • линуше 1
  • липа 1
  • липе 2
  • липом 1
  • липсала 1
  • липсотино 1
  • лиснатим 1
  • листа 3
  • листиће 1
  • листове 3
  • листови 1
  • листовима 2
  • листу 2
  • литература 1
  • литературе 1
  • литературом 1
  • литературу 1
  • Лица 1
  • лица 14
  • лице 22
  • лицем 3
  • лицемерног 1
  • лицима 1
  • лицитацији 1
  • лицу 13
  • личила 1
  • личиле 1
  • личим 1
  • личио 1
  • личити 1
  • лична 1
  • личне 2
  • лични 4
  • лично 1
  • Лично 1
  • личног 1
  • личност 2
  • личности 1
  • личну 1
  • лишени 1
  • лишила 1
  • лишћа 3
  • Лишће 1
  • лишће 3
  • лишћем 1
  • лов 1
  • лове 1
  • логиком 1
  • логичан 1
  • лоза 1
  • Лозе 1
  • лози 1
  • лозиног 1
  • лозу 1
  • ломила 1
  • ломио 2
  • ломним 1
  • лонци 1
  • лопов 1
  • лопова 1
  • лопову 1
  • лопте 1
  • лорбер 1
  • лубање 1
  • луда 3
  • лудаја 1
  • лудаци 1
  • луди 2
  • лудила 3
  • лудиш 1
  • лудници 1
  • лудо 2
  • лудова 1
  • луђих 1
  • лук 2
  • лука 3
  • лукавих 1
  • лукавство 1
  • луксуз 2
  • луксузна 1
  • луксузом 1
  • луксузу 1
  • луле 2
  • лулом 1
  • лулу 2
  • лупа 1
  • лупало 1
  • лупао 1
  • лупио 1
  • Лупну 1
  • лустер 1
  • лута 1
  • лутају 1
  • лутала 2
  • лутале 1
  • лутао 4
  • лутке 1
  • луши 1
  • лушу 1
  • љагом 1
  • Љуба 1
  • љубав 24
  • Љубав 3
  • Љубави 1
  • љубави 9
  • љубављу 1
  • љубавна 1
  • љубавне 2
  • љубавника 1
  • љубавници 1
  • љубавном 1
  • љубазна 1
  • Љубазна 1
  • љубазне 1
  • љубазни 2
  • љубазно 2
  • љубазност 1
  • љубазности 1
  • љубазношћу 1
  • љубак 1
  • љубакања 2
  • љубила 1
  • љубим 1
  • љубио 1
  • љубити 1
  • Љубићске 1
  • љубичице 1
  • љубљеној 1
  • љубомора 1
  • љубопитно 1
  • људе 9
  • људи 39
  • Људи 4
  • људима 9
  • Људска 1
  • људске 1
  • људски 1
  • људским 1
  • Људско 1
  • људског 1
  • људском 1
  • љуљашци 1
  • љупка 2
  • љупки 1
  • љут 1
  • Љута 1
  • љута 3
  • љути 2
  • љутим 1
  • љутио 1
  • љутито 3
  • Љутићи 1
  • љутиш 1
  • љутња 1
  • љушка 1
  • љушкају 1
  • љушкала 1
  • љушкале 1
  • М 3
  • м 9
  • Ма 2
  • ма 8
  • магазе 1
  • магази 1
  • магарца 1
  • магацина 1
  • магла 2
  • магли 2
  • магловита 1
  • магловите 2
  • маглом 2
  • маглу 1
  • мађарским 1
  • мађарску 1
  • мађије 1
  • мази 1
  • мазио 1
  • мазо 1
  • Мајка 11
  • мајка 22
  • мајке 11
  • мајко 3
  • мајком 1
  • мајку 4
  • Мајстор 1
  • мајстори 1
  • мајци 5
  • мајчина 1
  • Мајчина 1
  • мајчине 1
  • макне 1
  • маком 1
  • мала 6
  • мале 1
  • Мале 1
  • малене 1
  • маленкости 1
  • маленом 1
  • мали 7
  • малим 2
  • Малих 1
  • малих 2
  • Мало 2
  • мало 41
  • маловарошана 1
  • маловарошани 1
  • маловарошког 1
  • малог 3
  • малодушности 1
  • малом 2
  • малопродавци 1
  • малочас 1
  • малу 1
  • маљав 1
  • маљама 1
  • мама 1
  • Мама 2
  • маме 1
  • мана 1
  • манастиру 1
  • мангала 1
  • мангупима 1
  • мангупираш 1
  • маневре 1
  • Мани 2
  • манија 1
  • манире 2
  • манифестације 2
  • мантија 1
  • ману 1
  • мање 8
  • мањег 1
  • мањи 2
  • мањим 1
  • марамом 1
  • мараму 4
  • мари 4
  • марила 2
  • марим 1
  • марио 1
  • Марјане 2
  • марјаша 2
  • Марка 1
  • маркама 1
  • марке 1
  • Марке 1
  • Марко 1
  • Марксу 1
  • марку 1
  • марљиво 1
  • Марљиво 1
  • Маро 1
  • марона 1
  • Марса 1
  • март 1
  • мартовска 1
  • маршеве 1
  • марширала 1
  • маса 1
  • масе 1
  • маслинасте 1
  • масним 1
  • маст 1
  • мастила 1
  • мастило 1
  • мастилом 2
  • масу 2
  • математике 1
  • математици 1
  • математичара 1
  • математичарима 1
  • материја 3
  • материјал 1
  • материјалистичке 2
  • материјалистички 1
  • Материјалистички 1
  • материјалистичких 1
  • материјалистичко 1
  • материјалистичком 1
  • Материјална 1
  • материјалним 1
  • материјалног 3
  • материјалну 1
  • материје 3
  • материји 1
  • материјом 1
  • материна 1
  • матерински 1
  • материнству 1
  • Матовић 21
  • Матовића 6
  • Матовиће 1
  • Матовићев 1
  • Матовићевих 1
  • Матовићем 1
  • Матовићи 1
  • Матовићима 1
  • Матовићка 13
  • Матовићки 1
  • Матовићу 1
  • Матора 1
  • маторе 1
  • матроску 1
  • матуре 1
  • матури 1
  • матуру 1
  • матушка 1
  • Маћедонији 1
  • Маћедонца 1
  • мах 10
  • Махала 1
  • махао 1
  • махну 2
  • махнувши 1
  • махом 3
  • махунама 1
  • мачји 1
  • мачка 1
  • мачке 1
  • мачки 2
  • мачкице 1
  • мачку 1
  • машине 7
  • машинисту 1
  • Машино 1
  • машину 1
  • машта 1
  • Машта 1
  • маштању 1
  • маштао 1
  • маштаријама 1
  • маштати 1
  • маште 1
  • ме 46
  • мебла 1
  • медецину 1
  • медиокритете 1
  • међу 18
  • Међу 7
  • међусобним 1
  • Међутим 20
  • мезетили 1
  • мек 2
  • мека 1
  • меке 2
  • меким 1
  • меко 3
  • меком 1
  • Мела 1
  • меланхолија 1
  • меланхоличне 1
  • меланхолични 1
  • мелем 1
  • мелодије 1
  • мене 16
  • Мене 4
  • мени 18
  • Мени 5
  • мењају 2
  • мењала 1
  • мењале 2
  • мењања 1
  • мењати 2
  • мере 1
  • мери 2
  • мериле 1
  • мерилицама 1
  • мерити 1
  • мермерном 1
  • меру 1
  • мерџана 1
  • месари 1
  • Месец 1
  • месец 3
  • месеца 3
  • месеци 2
  • месечине 1
  • месинга 1
  • меснатим 1
  • меснату 1
  • месним 1
  • месо 2
  • места 18
  • местима 2
  • место 34
  • Место 6
  • месту 21
  • метал 1
  • метала 1
  • Метални 1
  • метално 1
  • метао 1
  • метафизику 1
  • метафизичари 1
  • метафизичке 1
  • метеор 1
  • метиља 1
  • метле 1
  • метне 2
  • метну 2
  • метнуо 1
  • методе 1
  • методике 1
  • методици 1
  • метресе 1
  • метресом 1
  • мећући 1
  • механа 3
  • механама 1
  • механе 2
  • механи 3
  • механике 1
  • механџију 1
  • мехурића 1
  • мешају 1
  • мешајући 1
  • мешала 3
  • мешали 1
  • мешало 2
  • мешао 2
  • мешати 2
  • мешењу 1
  • Мешовити 1
  • мештана 1
  • ми 122
  • Ми 20
  • мидером 1
  • Мизерија 1
  • Мила 1
  • мила 3
  • Милан 1
  • Миле 1
  • миле 3
  • Милева 7
  • Милеве 1
  • Милеви 1
  • Милевина 1
  • Милевом 1
  • Милеву 2
  • милело 1
  • Милија 1
  • Милији 1
  • милим 1
  • милина 1
  • милио 2
  • милионар 1
  • милионе 1
  • милионима 1
  • Милисав 2
  • Милисаве 2
  • мило 1
  • Мило 1
  • миловале 1
  • миловали 1
  • миловања 1
  • миловаше 1
  • милог 1
  • милост 1
  • милости 1
  • милује 1
  • милујући 1
  • миља 1
  • миље 1
  • миндерлук 1
  • минђуше 1
  • министар 10
  • Министар 2
  • министара 3
  • министарке 1
  • Министарска 1
  • министарске 1
  • министарским 1
  • министарских 1
  • министарској 1
  • министарском 1
  • министарствима 1
  • министарство 1
  • министерка 1
  • министра 7
  • министри 1
  • Министри 1
  • министровој 1
  • министровом 2
  • министром 1
  • минуле 1
  • минут 1
  • минута 2
  • Минхену 2
  • мир 2
  • мира 1
  • мираз 2
  • мираза 4
  • миразима 1
  • миразу 1
  • миран 3
  • Миржеови 1
  • мирила 1
  • мирис 7
  • мирисавом 1
  • мирисала 1
  • мирисало 2
  • мириси 3
  • мирисом 3
  • мирису 1
  • мирити 1
  • мирише 1
  • Миришљава 1
  • миришљаве 1
  • мирна 4
  • мирне 1
  • мирни 1
  • мирним 2
  • мирних 2
  • Мирно 1
  • мирно 13
  • мирном 1
  • миру 2
  • мисао 19
  • мисле 5
  • мислена 1
  • мислене 1
  • Мислећи 1
  • мислећи 3
  • Мисли 3
  • мисли 42
  • Мислила 1
  • мислила 8
  • мислили 2
  • мислим 7
  • мислима 10
  • Мислио 1
  • мислио 16
  • мислиоцу 1
  • мислите 3
  • мислити 7
  • мислиш 6
  • мистериозне 1
  • мистериозно 1
  • Мистицизам 1
  • Митар 7
  • митингу 1
  • митолошке 1
  • Митра 1
  • Митре 2
  • митрополита 2
  • Мића 1
  • Михаиловој 1
  • мицало 1
  • миш 1
  • миша 1
  • мишице 2
  • мишицу 2
  • мишљења 5
  • мишљење 7
  • мишљењима 1
  • мишљењу 1
  • Млаве 1
  • Млави 2
  • Млад 1
  • млад 9
  • млада 15
  • Млада 2
  • младе 8
  • младеж 3
  • Младен 10
  • Младена 1
  • Младене 2
  • Младену 2
  • младенцима 2
  • Млади 14
  • млади 21
  • Младић 17
  • младић 22
  • младића 13
  • младићев 1
  • Младићев 1
  • младићева 1
  • младићевим 2
  • младићевих 1
  • младићево 2
  • младићевој 1
  • младићеву 3
  • младићем 3
  • Младићи 1
  • младићске 1
  • младићски 1
  • Младићу 1
  • младићу 8
  • младих 6
  • младице 1
  • младо 1
  • младог 3
  • младој 2
  • младом 3
  • младост 12
  • младости 5
  • младу 5
  • Млађа 1
  • млађа 2
  • млађег 2
  • Млађи 2
  • млађим 1
  • млађих 1
  • млак 1
  • млака 1
  • млаки 1
  • млаких 1
  • млаком 1
  • млатара 1
  • млатарао 1
  • млезеви 1
  • млечно 1
  • млин 1
  • млинари 1
  • многа 1
  • Многа 1
  • многе 7
  • Многи 1
  • многи 6
  • многим 3
  • многима 1
  • Многима 1
  • многих 1
  • Много 1
  • много 45
  • многобројне 1
  • Многобројни 1
  • многобројним 1
  • многобројних 2
  • многогодишњим 1
  • многољудног 1
  • многоструки 1
  • многостручних 1
  • мном 1
  • мњење 1
  • мог 1
  • мога 1
  • могаде 4
  • Могао 1
  • могао 31
  • могаху 1
  • Могла 1
  • могла 22
  • могли 4
  • Могло 3
  • могло 5
  • Могу 1
  • могу 12
  • могуће 6
  • могући 1
  • могућност 2
  • могућности 2
  • модел 1
  • модерна 1
  • модерне 1
  • модерни 1
  • модерно 1
  • модерног 1
  • модерној 2
  • моди 8
  • модни 1
  • модре 2
  • модри 1
  • модрим 1
  • модро 1
  • моду 2
  • Можда 15
  • можда 16
  • може 37
  • Можемо 2
  • можемо 5
  • Можеш 1
  • можеш 7
  • мозак 3
  • мозгом 1
  • мој 17
  • Мој 3
  • моја 13
  • Моја 2
  • Моје 2
  • моје 5
  • моји 2
  • мојих 1
  • мојој 1
  • моју 5
  • мокре 2
  • мокролушким 1
  • мокром 1
  • молбом 1
  • молбу 1
  • молећивим 1
  • молила 2
  • молим 4
  • молио 1
  • молитве 1
  • молитву 2
  • молити 1
  • момак 1
  • Моме 1
  • моме 2
  • момка 2
  • момке 1
  • Момци 2
  • момци 3
  • момче 1
  • монограм 1
  • монотоно 1
  • мора 5
  • Морава 6
  • Мораве 6
  • Моравине 1
  • Моравиних 1
  • Моравино 1
  • Моравиној 1
  • Мораво 1
  • Мораву 1
  • морају 1
  • морал 1
  • морала 6
  • морали 1
  • морални 1
  • морално 1
  • Морало 1
  • морало 3
  • морам 2
  • морамо 1
  • Морамо 1
  • Морао 1
  • морао 9
  • морати 1
  • мораће 1
  • Мораће 1
  • мораш 2
  • Море 1
  • море 4
  • морем 1
  • морнар 1
  • мору 1
  • мост 1
  • моста 1
  • мостове 1
  • мотиве 1
  • моћ 2
  • моћи 4
  • моћним 1
  • моћног 1
  • мрав 1
  • мрак 10
  • мрака 1
  • мраку 2
  • мраморним 1
  • мрачних 2
  • мрачњак 1
  • мрва 1
  • мрве 1
  • мрежастим 1
  • мржње 3
  • мржњом 1
  • мржњу 2
  • мрзела 1
  • мрзео 5
  • мрзети 1
  • мрзи 2
  • мрзовоља 1
  • мрк 2
  • мрким 2
  • мрко 1
  • мрски 1
  • мртав 3
  • мртва 3
  • мртвац 2
  • мртвачка 1
  • мртвачке 1
  • Мртвачки 2
  • мртве 2
  • мртви 1
  • мртвих 3
  • мртву 3
  • мрцино 1
  • Мрчајеваца 1
  • мршав 1
  • мршава 1
  • Мршава 1
  • мршавим 1
  • мршаво 1
  • мршавог 1
  • мршаву 1
  • му 307
  • мува 1
  • мувама 1
  • муве 4
  • мудрац 1
  • мудраца 2
  • мудрих 1
  • муж 12
  • мужа 15
  • мужу 2
  • музе 1
  • музеји 1
  • музика 3
  • мука 1
  • мукама 1
  • Муке 2
  • муке 5
  • муком 3
  • муку 2
  • муња 1
  • муселина 1
  • муселинска 1
  • Мустра 1
  • мустре 1
  • мутила 1
  • мутиле 1
  • мутна 1
  • мутно 2
  • Мухамеда 1
  • мучан 1
  • мучи 2
  • мучила 1
  • мучили 1
  • мучило 1
  • мучимо 1
  • мучио 1
  • мучна 1
  • мучним 2
  • мучно 1
  • мучног 1
  • мучну 1
  • мушка 1
  • мушкарац 2
  • мушкарци 2
  • мушкарцима 2
  • мушке 1
  • мушки 1
  • мушких 2
  • мушкој 1
  • н 1
  • На 66
  • на 682
  • набавио 1
  • набавки 1
  • набавку 1
  • набављао 1
  • набацивала 1
  • набељене 1
  • наби 2
  • набио 1
  • набра 1
  • набрала 1
  • набрано 1
  • набреклих 1
  • навали 1
  • навалице 1
  • наваљивала 1
  • наваљивало 1
  • наваљивао 1
  • наваљивати 1
  • наваљују 1
  • наведе 2
  • навести 1
  • навикао 2
  • навике 5
  • навикивали 1
  • навикла 1
  • навикнутим 1
  • навику 1
  • навирала 1
  • навирало 1
  • наводећи 1
  • наводио 2
  • наврата 1
  • наврати 1
  • Навратим 1
  • навратити 1
  • навршио 1
  • Навуче 1
  • навученим 1
  • нагађају 1
  • нагази 1
  • нагао 1
  • Нагваждања 1
  • нагиб 1
  • нагињало 1
  • нагласак 1
  • нагледати 1
  • наглих 1
  • нагло 3
  • нагнут 1
  • наго 3
  • нагониле 1
  • наготе 1
  • награду 3
  • над 10
  • нада 3
  • Надала 1
  • надала 2
  • надали 1
  • надам 1
  • надама 1
  • надао 3
  • надвишавао 1
  • наде 4
  • надземаљска 1
  • надземаљско 1
  • надзиравао 1
  • надзора 2
  • надимају 1
  • надимак 1
  • надирало 1
  • надлежност 1
  • надлештвима 1
  • надмеће 1
  • надмоћности 1
  • наднесе 1
  • наднице 1
  • надницу 1
  • надничар 2
  • надничареве 1
  • Надничари 1
  • надничари 2
  • надносило 1
  • надокнади 2
  • надокнађавала 1
  • надолазити 1
  • надом 1
  • надошлу 1
  • надпевали 1
  • надприродно 1
  • надприродног 2
  • наду 1
  • надута 1
  • Нађе 1
  • нађе 19
  • нађемо 2
  • нађеш 1
  • нађоше 3
  • нађу 2
  • наже 1
  • назебла 1
  • назива 1
  • називају 3
  • називала 2
  • Називао 1
  • називао 3
  • назирала 1
  • назирале 1
  • назире 1
  • назове 1
  • назовем 1
  • Назови 2
  • назру 1
  • наивна 1
  • наивне 1
  • наивним 1
  • наивност 1
  • наиђе 3
  • наизменично 2
  • Најако 1
  • најблагословенија 1
  • најбоља 2
  • најбоље 2
  • најбољега 1
  • најбољем 1
  • најбољи 2
  • најбољу 1
  • најбр 1
  • највећег 1
  • највећи 2
  • Највише 1
  • највише 6
  • највреднији 1
  • најгору 1
  • најдаровитијег 1
  • најдубље 1
  • најдубљом 1
  • Најзад 13
  • најзад 15
  • најизвежбанија 1
  • Најискреније 1
  • најкорисније 1
  • најлепша 5
  • најлепше 1
  • најлепши 4
  • најлепшим 1
  • најљући 3
  • најмања 1
  • најмање 2
  • најмањег 1
  • најмањи 1
  • Најмањи 1
  • најмању 1
  • најмили 1
  • најмилијег 1
  • најмилији 1
  • најмилију 1
  • најмљена 1
  • најмљени 1
  • најнежнији 1
  • најнепосећеније 1
  • најниже 1
  • најновије 1
  • најновијој 2
  • најпомоднијег 1
  • најпотребнијим 1
  • најправедније 1
  • најпре 2
  • најпријатније 1
  • најпростијег 1
  • најрадије 1
  • најружнија 1
  • најсветијим 1
  • најсјајнијим 1
  • најскупља 1
  • најскупље 3
  • најслађи 1
  • најсретније 1
  • најстарија 1
  • најстаријој 1
  • најстарију 1
  • најтамније 1
  • најтамнијим 1
  • најтежа 1
  • најтеже 3
  • најужем 1
  • најукуснији 1
  • најфинијег 1
  • Најчешће 1
  • најчувенијој 1
  • најшире 1
  • наканиш 1
  • накиселе 1
  • накићених 1
  • наклоност 1
  • наклоности 2
  • накнади 1
  • накострешене 1
  • накресани 1
  • накривљен 1
  • накривљене 1
  • накривљени 1
  • налагало 1
  • налазе 2
  • налази 6
  • Налазила 1
  • налазила 7
  • налазим 1
  • налазимо 1
  • налазио 9
  • налакћују 1
  • налетише 1
  • налик 2
  • налили 1
  • наличио 1
  • наличје 1
  • налоња 1
  • наљути 1
  • наљутио 1
  • нам 19
  • Нама 1
  • нама 10
  • намаче 1
  • намера 1
  • намерама 1
  • намери 2
  • намерно 5
  • наместила 2
  • наместили 2
  • наместио 1
  • наметљив 1
  • наметљиве 1
  • намештај 2
  • намештајем 3
  • намештају 1
  • намештена 1
  • намирисаних 1
  • намирити 1
  • намирише 1
  • намислио 1
  • намрсканог 1
  • намрштених 3
  • намршти 2
  • нанесе 1
  • нанетим 1
  • наносио 2
  • наоблачи 1
  • наопако 1
  • наоружан 1
  • наоружаног 1
  • наоружање 1
  • наочари 1
  • нападао 1
  • напакосте 1
  • напакости 1
  • напије 1
  • напио 1
  • написано 2
  • написао 1
  • написати 2
  • напитак 1
  • напитке 1
  • напише 2
  • Наполеон 1
  • Напољу 8
  • напор 2
  • напори 1
  • напослетку 1
  • направи 1
  • напрасит 1
  • напрасити 1
  • напред 5
  • напредном 1
  • напреже 2
  • напретка 2
  • напротив 1
  • Напротив 1
  • напуне 1
  • напунила 1
  • напунио 1
  • напунише 1
  • напуњене 1
  • напустила 1
  • напустио 1
  • напуштала 2
  • напуштати 1
  • напуштено 1
  • напуштеном 1
  • нарави 1
  • наравно 5
  • наредио 1
  • наређено 1
  • наређивала 1
  • наређивао 1
  • народ 17
  • Народ 3
  • народа 14
  • Народи 1
  • народима 1
  • народна 2
  • Народна 2
  • народне 7
  • народни 2
  • народним 2
  • народно 2
  • народног 2
  • народност 1
  • народности 1
  • народске 1
  • народу 7
  • нарочито 13
  • Нарочито 2
  • нарочитог 3
  • нарочиту 1
  • наружила 1
  • наручивала 1
  • наручивале 1
  • наручила 1
  • наручја 1
  • наручје 1
  • нас 27
  • населили 1
  • населио 1
  • насеобина 2
  • наслагани 1
  • наслања 1
  • наследила 2
  • наследства 3
  • наслеђеним 2
  • наслеђеног 1
  • насликано 1
  • наслова 1
  • наслон 1
  • наслони 1
  • Наслонила 1
  • наслоном 1
  • наслоњачи 1
  • наслоњачу 2
  • наслоњен 1
  • наслутио 1
  • Насмеја 1
  • насмеја 7
  • насмејавши 1
  • насмејана 1
  • насмејане 1
  • насмејано 1
  • насмејаног 1
  • насмејао 1
  • насмехнувши 1
  • наспрам 1
  • насред 1
  • насртаја 1
  • Наста 1
  • наставала 1
  • настави 7
  • настављајући 1
  • настављали 1
  • настављао 1
  • наставница 1
  • наставнице 2
  • наставницима 1
  • настајала 2
  • настајале 1
  • Настајале 1
  • настајали 1
  • настали 1
  • настанили 1
  • Настао 1
  • настојава 1
  • настојавао 1
  • настојник 1
  • настрадао 1
  • настрешицом 1
  • насумце 1
  • насушни 3
  • насушног 1
  • натпевали 1
  • натпис 1
  • натписи 1
  • натписом 1
  • натраг 1
  • натрашке 1
  • натуче 1
  • натученим 1
  • наћи 7
  • Наука 3
  • наука 7
  • науке 7
  • науком 2
  • науку 4
  • наумио 1
  • науснице 1
  • Науци 1
  • науци 4
  • научари 2
  • науче 1
  • научене 1
  • научи 3
  • научила 1
  • научио 4
  • научити 1
  • научна 1
  • научни 1
  • научним 1
  • научног 2
  • нахватала 1
  • нахватале 1
  • начела 1
  • начелне 1
  • начелних 1
  • начин 8
  • Начини 1
  • начини 10
  • начинивши 1
  • начинили 2
  • Начинио 1
  • начинио 6
  • начинити 3
  • начињеним 1
  • начитани 1
  • начитанији 1
  • начуо 1
  • наш 11
  • Наш 3
  • Наша 6
  • наша 8
  • нашао 9
  • наше 18
  • Наше 3
  • нашег 2
  • нашега 1
  • Нашем 2
  • нашем 3
  • Наши 2
  • наши 5
  • нашим 4
  • наших 7
  • нашкодити 1
  • Нашла 2
  • нашла 6
  • Нашли 1
  • нашли 5
  • Нашло 2
  • нашло 3
  • нашој 2
  • Нашто 3
  • нашто 5
  • нашу 7
  • не 344
  • Не 69
  • Неапоља 1
  • неба 11
  • небеску 1
  • небесни 2
  • небесно 1
  • небесног 1
  • Небо 2
  • небо 6
  • небојене 1
  • небом 4
  • небу 8
  • невенчана 1
  • невероватно 1
  • невесела 3
  • невесео 1
  • невидљива 1
  • невидљивих 1
  • Невин 1
  • невина 1
  • невине 1
  • невином 1
  • невиност 1
  • невиности 2
  • невоље 1
  • невољи 2
  • невољу 1
  • невреме 1
  • негације 1
  • Негде 2
  • негде 8
  • него 59
  • Него 8
  • неговала 1
  • неговању 1
  • неговати 1
  • негује 1
  • недеља 1
  • недељом 1
  • Недељом 1
  • недирнут 1
  • недирнуто 1
  • недовољног 1
  • недовршене 1
  • недовршеним 1
  • недокучивих 1
  • недопуштене 1
  • недопуштено 1
  • недопуштеном 1
  • недосољена 1
  • недостајала 1
  • недостатак 1
  • недостатку 1
  • недостижне 1
  • недостојан 2
  • недоумици 1
  • нежан 2
  • нежењен 1
  • нежна 1
  • нежним 1
  • нежно 2
  • нежног 1
  • нежност 2
  • нежности 1
  • нежностима 1
  • независним 1
  • Независно 1
  • Незадовољан 1
  • незадовољених 1
  • незадовољство 1
  • незадовољству 1
  • незахвалник 1
  • незгодни 1
  • незграпан 1
  • незграпним 1
  • незграпно 1
  • нези 1
  • незнане 1
  • незнано 1
  • неизбежних 1
  • неизбежно 1
  • неизвесна 1
  • неизвесно 1
  • неизветрена 1
  • неизлечиве 1
  • неизмучен 1
  • неизоставно 1
  • неисечених 1
  • неисписаном 1
  • неисцрпног 1
  • нејасна 1
  • нејасних 1
  • нејасно 1
  • нејасну 1
  • неједнаке 1
  • неједнаким 1
  • неједнаких 1
  • неједнакости 1
  • Нек 2
  • нек 6
  • нека 29
  • Нека 6
  • Некад 1
  • некад 6
  • неказаних 1
  • Неказатим 1
  • Неке 1
  • неке 17
  • Неки 1
  • неки 22
  • неким 5
  • неких 5
  • Неко 1
  • неко 26
  • неког 16
  • некога 2
  • некој 2
  • неколике 2
  • Неколико 11
  • неколико 44
  • неком 12
  • некорисне 1
  • некористан 1
  • неку 8
  • некуд 1
  • нелагодно 1
  • нема 21
  • Нема 7
  • немадоше 1
  • немају 3
  • немалтерисана 1
  • Немам 1
  • немам 4
  • немамо 1
  • немарно 2
  • нематеријалној 1
  • Немац 1
  • немачке 1
  • немачки 2
  • немачког 1
  • Немаш 1
  • неми 1
  • немилосрдно 2
  • неминован 1
  • неминовним 1
  • немиран 1
  • немирно 1
  • немиру 1
  • немо 4
  • немогућа 1
  • немогуће 1
  • Немогуће 2
  • немогућни 1
  • немогућност 1
  • немогућности 1
  • немој 2
  • Немој 2
  • неморалан 2
  • немоћ 1
  • немоћи 1
  • немоћна 1
  • немоћне 1
  • ненагледан 1
  • ненасељених 1
  • необавештен 1
  • Необавештен 1
  • необичан 1
  • необично 1
  • необичног 1
  • необичну 1
  • необјашњива 1
  • необријане 1
  • неодважан 1
  • неодлучно 1
  • неодређен 2
  • Неодређена 1
  • неодређено 5
  • неодређеног 1
  • неопажен 1
  • неосетно 1
  • неостварену 1
  • неочекивано 1
  • неочешљана 1
  • непажљив 1
  • неписмен 1
  • неписмених 1
  • неплодном 1
  • непобедан 1
  • неповерења 2
  • неповерљив 1
  • неповерљиви 1
  • неповерљиво 1
  • неповољно 1
  • неподгрејаном 1
  • непознате 3
  • непознати 1
  • Непознатим 1
  • непознатим 3
  • непознато 3
  • непознатог 2
  • непоколебљива 1
  • непокретне 1
  • непомирљив 2
  • непомични 1
  • непомично 2
  • непоправљив 1
  • непосвећена 1
  • непосредних 1
  • непосредно 1
  • непотпуно 1
  • непоштене 1
  • неправдама 1
  • неправди 1
  • неправедно 1
  • неправилна 1
  • неправична 1
  • непрактична 1
  • непрегледни 1
  • непрегледним 1
  • непрегледну 1
  • непремостиви 1
  • непрестано 5
  • непријатељ 3
  • непријатељи 2
  • непријатељица 2
  • непријатељства 1
  • непријатни 1
  • непријатним 1
  • непријатно 1
  • непријатности 2
  • неприлике 2
  • неприметних 1
  • неприметно 1
  • неприродан 1
  • Неприродан 1
  • неприродно 2
  • неприродном 1
  • непроменљивим 1
  • непросвећене 1
  • непрочитане 1
  • нерад 1
  • нераду 1
  • нераздељиву 1
  • неразрешљивом 1
  • неразумљив 1
  • неразумљиве 1
  • неранџаста 1
  • неранџасте 1
  • нервно 1
  • нервозна 2
  • нервозно 5
  • нереду 3
  • нерешљиве 1
  • неродице 1
  • несавесно 1
  • несаврела 1
  • несавремена 1
  • несакривеним 1
  • несаници 1
  • несвесне 1
  • несвесно 10
  • Несигурна 1
  • несигурне 3
  • несигурно 3
  • несигурну 1
  • неслућеног 1
  • несносна 1
  • несносне 1
  • неспоразум 1
  • неспоразуме 1
  • неспособан 3
  • неспособна 1
  • неспособни 1
  • неспособном 1
  • неспретна 1
  • неспретне 1
  • несразмерно 1
  • несређене 1
  • несређеним 1
  • несрећа 3
  • несрећан 5
  • несреће 3
  • несрећна 2
  • несрећни 4
  • несрећнија 1
  • несрећним 1
  • несрећнице 1
  • несрећно 1
  • несрећу 3
  • нестајало 1
  • нестаје 1
  • несталан 1
  • нестало 4
  • нестане 2
  • несташан 1
  • несташне 1
  • несташно 3
  • несташност 2
  • несташну 1
  • нестрпљења 2
  • нестрпљива 1
  • нестрпљиве 1
  • несумњиво 3
  • несхватљиве 1
  • нетремице 2
  • Неће 1
  • неће 21
  • нећемо 2
  • нећеш 3
  • Нећу 4
  • нећу 7
  • неугашљив 1
  • неугледних 2
  • неугодније 1
  • неугодно 1
  • неудата 1
  • неумивена 1
  • неумитног 1
  • неуморно 2
  • неутољива 1
  • нехотице 4
  • нехотичним 1
  • нечастивих 1
  • нечег 7
  • нечега 4
  • нечем 1
  • нечему 2
  • нечије 1
  • нечијег 1
  • нечији 1
  • нечијом 1
  • нечим 6
  • нечујно 2
  • нешколованих 1
  • Нешто 10
  • нешто 117
  • Ни 5
  • ни 67
  • ниво 6
  • нигде 2
  • Нигде 4
  • Ниже 1
  • ниже 3
  • Низ 1
  • низ 11
  • низа 3
  • низак 1
  • низала 1
  • низинама 1
  • низини 1
  • низове 1
  • низови 4
  • није 307
  • Није 50
  • ниједан 2
  • Ниједна 1
  • ниједног 1
  • ниједну 2
  • никад 20
  • Никад 3
  • никада 1
  • никакав 1
  • никаква 1
  • никакве 1
  • никаквог 8
  • никакву 1
  • никако 7
  • никне 3
  • нико 11
  • Нико 11
  • никога 3
  • ником 3
  • никоме 2
  • Никоме 2
  • Нимфе 1
  • Нисам 1
  • нисам 22
  • Ниси 1
  • ниси 8
  • ниска 3
  • ниске 4
  • ниским 1
  • ниских 1
  • ниско 2
  • ниског 1
  • ниском 1
  • нисмо 5
  • нисте 2
  • Нису 2
  • нису 40
  • нити 1
  • Ниткове 1
  • нихилист 1
  • ницале 3
  • ничега 3
  • нишадор 1
  • нишанио 1
  • Нишлија 1
  • ништа 51
  • Ништа 9
  • но 3
  • ноблесу 1
  • нов 5
  • Нова 1
  • нова 10
  • Новац 3
  • новац 7
  • новаца 6
  • Нове 1
  • нове 10
  • нови 9
  • новим 4
  • новина 5
  • новинама 1
  • новинар 1
  • новинарски 1
  • новинарским 1
  • новине 11
  • нових 4
  • ново 6
  • новог 6
  • новој 3
  • новом 4
  • новост 1
  • новости 1
  • новотаријама 1
  • нову 7
  • новца 5
  • новце 1
  • новцем 1
  • новцу 2
  • ногама 7
  • ногаре 2
  • ногарима 1
  • Ноге 1
  • ноге 7
  • ногом 2
  • ногоступица 1
  • ногоступице 1
  • ногу 13
  • ножева 1
  • ножеви 1
  • ножем 2
  • ножиће 1
  • нози 1
  • нокти 1
  • нормална 1
  • нос 3
  • носа 1
  • Носе 1
  • носе 2
  • носем 4
  • носи 5
  • носила 1
  • Носила 2
  • носиле 2
  • Носио 2
  • носио 9
  • носталгија 1
  • носталгије 1
  • ноту 1
  • ноћ 12
  • Ноћ 2
  • ноћи 11
  • ноћне 1
  • Ноћне 2
  • ноћних 1
  • ноћној 1
  • ноћу 1
  • нуде 1
  • нуди 4
  • нудила 8
  • нудиља 1
  • нужних 1
  • нужности 1
  • нула 1
  • ње 39
  • Њега 3
  • њега 72
  • Његов 12
  • његов 21
  • Његова 11
  • његова 25
  • његове 33
  • Његове 7
  • Његови 1
  • његови 9
  • његовим 9
  • његових 8
  • његово 12
  • Његово 4
  • његовог 12
  • Његовој 1
  • његовој 8
  • његовом 19
  • његову 13
  • Његошеве 1
  • Њему 3
  • њему 40
  • њен 45
  • Њен 7
  • Њена 10
  • њена 22
  • њене 34
  • Њене 9
  • њени 1
  • Њени 4
  • њеним 19
  • њених 7
  • њено 25
  • Њено 7
  • њеног 16
  • њеној 10
  • Њеном 1
  • њеном 15
  • њену 14
  • њива 2
  • њивама 1
  • њиве 2
  • њивица 1
  • њиву 2
  • њим 22
  • Њима 1
  • њима 33
  • њиме 1
  • Њине 1
  • њиних 1
  • њино 1
  • Њих 3
  • њих 53
  • њихале 2
  • њихао 2
  • Њихов 3
  • њихов 7
  • њихова 7
  • Њихова 7
  • Њихове 3
  • њихове 9
  • њихови 2
  • Њихови 3
  • њиховим 5
  • њихових 4
  • њихово 3
  • њиховог 3
  • њиховој 2
  • њиховом 4
  • њихову 3
  • Њој 3
  • њој 36
  • њом 23
  • њоме 3
  • њу 30
  • Њу 5
  • Њутон 2
  • Њутона 1
  • њушкао 1
  • њушци 2
  • О 10
  • о 139
  • Оба 1
  • оба 8
  • обавезе 1
  • обавезни 1
  • обавезујемо 1
  • обави 1
  • обавијале 1
  • обавијало 1
  • обадва 1
  • обадве 1
  • обазривије 1
  • Обала 1
  • обала 5
  • обалама 2
  • обале 5
  • обали 5
  • обалом 1
  • обалу 3
  • обамрла 1
  • обара 1
  • обасја 1
  • обасјана 1
  • обасјаном 1
  • обасули 1
  • обви 1
  • обвијене 1
  • обвити 1
  • обгрли 1
  • обдарена 1
  • Обе 1
  • обе 14
  • Обедише 1
  • обезбеђивало 1
  • обележавало 1
  • Обележени 1
  • обележеном 1
  • обелио 1
  • обеси 5
  • обесила 2
  • обесили 1
  • обећава 1
  • обећавају 1
  • обећавала 2
  • обећања 5
  • обећање 1
  • обећаш 1
  • обешен 1
  • обешене 1
  • обешени 1
  • обешеним 1
  • обешеној 1
  • обешену 1
  • обешењаци 1
  • обзир 1
  • обзире 1
  • обзирима 1
  • обиграва 1
  • обиђе 1
  • обилази 1
  • обилазили 1
  • обилата 1
  • обилно 1
  • обитавати 1
  • обичај 1
  • Обичаји 1
  • обичајима 1
  • обичају 6
  • обичан 1
  • обична 3
  • обичне 3
  • обичним 4
  • обичних 1
  • Обично 1
  • обично 5
  • обичног 1
  • обичности 1
  • обишли 1
  • објављивала 1
  • објасне 1
  • Објасни 1
  • објасни 6
  • објаснила 1
  • објаснимо 1
  • објаснио 2
  • објашњава 1
  • објашњавао 2
  • објашњења 3
  • Облак 1
  • облак 6
  • облака 3
  • облаке 2
  • облаци 2
  • облацима 2
  • облачила 1
  • облачића 1
  • облетао 1
  • обли 1
  • оближње 3
  • оближњег 2
  • оближњи 1
  • оближњим 1
  • оближњој 4
  • оближњом 1
  • облик 1
  • облика 4
  • обнављао 1
  • обнови 1
  • обогатио 1
  • ободом 1
  • обожаваоцу 1
  • Обоје 3
  • обоје 9
  • обојен 1
  • обојене 2
  • обојеним 1
  • обојених 1
  • оборе 1
  • оборен 1
  • оборене 2
  • обореним 1
  • оборених 1
  • оборену 1
  • обори 1
  • оборила 2
  • оборили 1
  • ОБРАДОВИЋ 1
  • Образ 1
  • образа 2
  • образе 7
  • образи 2
  • образима 3
  • образовала 2
  • образовале 1
  • образовали 1
  • образован 2
  • образована 1
  • образовању 2
  • образу 1
  • образује 1
  • образујем 2
  • образују 1
  • Обрасле 1
  • обраслом 1
  • обрати 3
  • обратио 1
  • обраћајући 3
  • обраћали 1
  • обраћао 1
  • обрва 1
  • обрве 1
  • Обреновац 1
  • обријане 1
  • обријани 1
  • обриса 1
  • обрт 1
  • обузе 9
  • обузела 1
  • обузели 1
  • обузета 1
  • обузети 1
  • обузето 1
  • Обузимала 2
  • обузимала 6
  • обузимале 2
  • Обузимали 1
  • обузимао 2
  • обујме 1
  • обујми 1
  • обућар 1
  • обуће 1
  • обухватала 1
  • обухвати 1
  • Обуче 1
  • обучен 2
  • обучена 2
  • обучени 2
  • ова 14
  • Ова 6
  • овај 16
  • Овај 3
  • овакав 1
  • овакви 1
  • оваквој 1
  • оваквом 1
  • Овако 1
  • овако 3
  • овамо 1
  • овда 2
  • овдашњој 1
  • Овде 2
  • овде 21
  • Ове 2
  • ове 22
  • Ови 1
  • ови 2
  • Овим 1
  • овим 6
  • овима 1
  • ових 4
  • ово 22
  • Ово 7
  • Овог 1
  • овог 14
  • Овој 1
  • овој 2
  • оволику 1
  • овом 8
  • Овоме 1
  • овса 1
  • ову 12
  • Ову 2
  • Овчар 1
  • Овчара 1
  • Овчаром 1
  • Овчарске 1
  • Овчарску 1
  • Огиста 1
  • Огисту 1
  • огледала 4
  • огледало 1
  • огледалом 1
  • огледалу 2
  • огледању 1
  • огњишта 1
  • оголеле 1
  • огорчен 2
  • огорчено 1
  • огорчење 1
  • ограда 1
  • оградом 1
  • ограду 1
  • ограђене 1
  • ограђено 1
  • ограничавале 1
  • ограничености 1
  • огрешио 1
  • огроман 1
  • огромним 2
  • огромно 1
  • огромну 1
  • Од 15
  • од 393
  • одабирања 1
  • одабирање 1
  • одабирао 1
  • одавао 1
  • одавно 4
  • одагна 1
  • одаде 1
  • одаду 1
  • одазва 1
  • Одаја 1
  • одаја 2
  • одаји 3
  • одају 2
  • одакле 1
  • одано 1
  • одати 1
  • одатле 1
  • одахне 1
  • одахнувши 1
  • одбацити 1
  • одбеглим 1
  • одби 7
  • одбијала 3
  • одбијање 1
  • одбијао 2
  • одбио 2
  • одбора 1
  • одбрани 1
  • одбранити 1
  • одбрану 2
  • одважи 1
  • одважности 1
  • одваја 1
  • одвајају 1
  • одвајајући 1
  • одваљивао 1
  • одвише 2
  • одвлачила 1
  • одвојен 1
  • одвојеним 1
  • одвоји 2
  • одвојила 1
  • одвојити 1
  • одвратан 2
  • одврати 3
  • одвратно 1
  • Одвратно 1
  • одвратност 2
  • одговара 1
  • одговарала 4
  • одговарало 1
  • Одговарао 1
  • одговарао 4
  • Одговор 1
  • одговор 6
  • одговора 1
  • одговори 47
  • одговорила 1
  • одговорили 1
  • одговорио 2
  • одговорити 3
  • одговорише 1
  • одговорност 1
  • одговорности 1
  • одговором 1
  • одгурну 1
  • Оде 1
  • оде 11
  • одебљале 1
  • одела 2
  • оделита 1
  • одело 3
  • оделу 2
  • одељења 1
  • одељење 1
  • одеротине 1
  • одиграва 1
  • Одисеју 1
  • одиста 1
  • одјек 1
  • одјекивала 1
  • одјекивали 1
  • одјекивало 1
  • одјекивао 2
  • одјекну 4
  • одкуд 1
  • одлазила 2
  • Одлазио 1
  • одлазио 3
  • одлазити 1
  • одласка 1
  • одласку 2
  • одлепљивала 1
  • одлете 1
  • одлети 1
  • одлике 1
  • одликовала 1
  • одличан 1
  • одлично 1
  • одличног 1
  • одличну 1
  • одложи 1
  • одломиле 1
  • одлуци 3
  • одлучио 1
  • одлучити 2
  • одлучним 1
  • одлучно 2
  • одлучности 3
  • одм 1
  • одмакли 3
  • одмакло 1
  • одмакоше 1
  • одмарао 1
  • одмах 16
  • одмахну 3
  • одмереним 1
  • одмерено 1
  • одмереном 2
  • одмет 1
  • одмицали 1
  • одмицао 1
  • одмицати 1
  • одмор 1
  • одмора 1
  • одморе 2
  • одмори 1
  • Одмори 1
  • одморите 1
  • Одморите 1
  • однекле 1
  • однеле 1
  • однео 1
  • однесе 1
  • однесу 1
  • однети 1
  • односи 4
  • односима 1
  • одо 1
  • одобравају 1
  • одобравала 2
  • одобравам 1
  • одобравао 1
  • одобрења 1
  • одобрење 1
  • одобри 2
  • одобрила 2
  • одобрити 1
  • одобровољавали 1
  • одраслим 1
  • одраслу 2
  • одреди 1
  • одредила 1
  • одредио 1
  • одредити 1
  • одређене 1
  • одређених 1
  • одређено 1
  • одрекао 1
  • одрекно 1
  • одрекну 1
  • Одрећи 1
  • одрећи 3
  • Одреци 1
  • одрешито 1
  • одржава 1
  • одржавања 1
  • одржавање 1
  • одржавао 3
  • одржавати 1
  • одржала 2
  • одржи 1
  • одрицања 1
  • одрицање 2
  • одрицао 1
  • одриче 1
  • одроњене 1
  • одроњеним 1
  • одроњеном 1
  • одроњену 1
  • одрпанице 1
  • одрпаног 1
  • одсев 1
  • одсевима 1
  • одсела 1
  • одсечно 2
  • одскакали 1
  • одступи 1
  • одсудан 1
  • одсуства 1
  • одсуство 2
  • одударала 1
  • одузеше 1
  • одузима 1
  • одушевиле 1
  • одушевљава 1
  • одушевљавајући 1
  • одушевљавала 1
  • одушевљавале 3
  • одушевљавати 1
  • одушевљен 1
  • одушевљене 1
  • одушевљења 4
  • Одушевљење 1
  • одушевљење 3
  • одушевљењу 1
  • одушке 1
  • одшкринуте 1
  • оженио 4
  • ожењени 1
  • оживело 1
  • оживљава 1
  • оживљавао 2
  • ожиљци 1
  • озакони 1
  • озаконити 1
  • озари 2
  • озбиљан 5
  • озбиљна 1
  • озбиљне 1
  • озбиљни 2
  • озбиљније 2
  • озбиљним 1
  • озбиљних 3
  • Озбиљно 1
  • озбиљно 11
  • озбиљној 1
  • озбиљном 1
  • оздрави 1
  • озеленелој 1
  • озидана 1
  • ознојеном 1
  • ој 2
  • Ој 5
  • ока 3
  • окаменотина 1
  • окамењене 1
  • окана 1
  • оквир 2
  • оквиру 1
  • океана 1
  • окићен 1
  • оклевања 3
  • оклевао 1
  • окна 3
  • окно 1
  • Око 12
  • око 90
  • оковратник 1
  • околине 1
  • околини 3
  • околину 1
  • околне 2
  • околним 5
  • околних 1
  • оком 1
  • окопавао 1
  • окопнео 1
  • окорелих 1
  • окраћале 1
  • окрене 4
  • окрену 11
  • Окрену 3
  • окренувши 1
  • окренуо 1
  • окренута 1
  • окренути 1
  • окренутих 1
  • Окретала 1
  • окретала 2
  • окретан 1
  • окрећу 1
  • округа 1
  • округао 3
  • округла 3
  • округлим 1
  • округу 1
  • окружавала 1
  • окружавале 1
  • окружена 1
  • окружених 1
  • окруженом 1
  • окружна 1
  • окружних 1
  • окружују 1
  • окрутности 1
  • окуке 1
  • окусила 1
  • окусиш 1
  • окућио 1
  • окуци 1
  • олакша 4
  • олакшава 1
  • олакшавати 1
  • олакшале 1
  • олистале 1
  • олова 1
  • олтар 2
  • олтаром 1
  • олуцима 1
  • омален 1
  • омиле 1
  • омилети 1
  • омиљених 1
  • омиљену 1
  • омладинске 1
  • омладинског 1
  • оморина 1
  • омрзну 1
  • омршавела 1
  • Он 153
  • он 163
  • Она 130
  • она 181
  • онај 22
  • онакав 1
  • онакве 1
  • онаквог 1
  • онако 5
  • онда 38
  • Онда 7
  • Онде 1
  • онде 5
  • Оне 12
  • оне 20
  • онемогућава 1
  • онесвестио 1
  • они 35
  • Они 35
  • оним 10
  • онима 3
  • оних 8
  • Оно 10
  • оно 42
  • оног 14
  • онога 6
  • онолико 2
  • оном 6
  • Ономад 1
  • ономе 4
  • ону 6
  • опажа 1
  • опажања 1
  • опази 3
  • опазити 1
  • опаку 1
  • опанак 1
  • опанака 1
  • опанцима 1
  • опаске 1
  • опасна 1
  • опасне 1
  • опасни 1
  • опасније 1
  • Опасно 1
  • опасно 2
  • Опасност 1
  • Опасности 1
  • опасну 1
  • операције 1
  • операцији 1
  • Опет 1
  • опет 36
  • опија 1
  • опијају 1
  • опијајући 1
  • опијала 3
  • опијале 1
  • опијало 1
  • Опијао 1
  • опију 1
  • опипљивији 1
  • Опис 1
  • описати 1
  • описивала 1
  • описује 1
  • опколило 1
  • опкољена 2
  • оплемењава 1
  • опозиције 1
  • опозицији 1
  • опозиционара 1
  • опозиционарску 1
  • опозиционим 1
  • опојна 1
  • опојне 1
  • опомене 1
  • опоменом 1
  • опомену 3
  • опоменула 1
  • опоменуо 1
  • опоменут 1
  • опомињала 1
  • опомињале 1
  • опомиње 1
  • опоравио 1
  • опорављала 2
  • опоро 1
  • опортунист 1
  • опортунитета 1
  • оправда 1
  • оправдава 1
  • оправки 1
  • оправља 1
  • оправљао 2
  • опрана 1
  • опрано 1
  • опраштала 1
  • опраштао 1
  • определе 1
  • опредељено 1
  • опрљена 1
  • опробаних 2
  • опрости 1
  • Опрости 1
  • опростио 1
  • опростити 1
  • опроштај 2
  • опружених 1
  • опседала 1
  • опстанак 5
  • оптимизма 1
  • оптужује 1
  • опусти 1
  • опхођењу 1
  • опшивено 1
  • опширно 1
  • Општа 1
  • општа 2
  • опште 6
  • општег 1
  • општење 1
  • Општи 3
  • општи 4
  • општим 2
  • Општина 1
  • општине 2
  • Општинска 1
  • општинске 2
  • општински 2
  • општинских 2
  • оранџастом 1
  • ораха 1
  • ораховине 3
  • органа 1
  • организације 1
  • организовати 1
  • органском 1
  • оргијање 1
  • оргије 1
  • ординарној 1
  • оријенталне 1
  • оријенталским 1
  • орила 1
  • орман 1
  • ормана 3
  • ормане 1
  • ортаклук 1
  • оружати 1
  • орфеумску 1
  • ос 1
  • Осам 1
  • осам 3
  • Осамдесетих 1
  • осамнаест 2
  • освајала 1
  • освајало 1
  • освести 3
  • освестио 1
  • освета 1
  • освете 1
  • осветли 1
  • осветлити 1
  • осветљава 1
  • осветљавала 1
  • осветљавале 1
  • осветљавало 2
  • осветљена 1
  • осветљених 1
  • осветљеног 1
  • осветом 1
  • освету 1
  • освештаних 1
  • осем 1
  • осенчена 1
  • осенчени 1
  • Осети 1
  • осети 24
  • Осетила 1
  • осетила 5
  • осетили 3
  • осетим 1
  • осетио 5
  • осетљив 1
  • осећа 2
  • осећаја 5
  • осећаје 1
  • осећајем 1
  • осећаји 3
  • осећају 5
  • осећајући 1
  • осећала 18
  • Осећала 5
  • осећали 1
  • осећало 4
  • осећам 2
  • осећања 6
  • осећање 6
  • осећањем 1
  • осећању 5
  • осећао 24
  • Осећао 4
  • осећати 1
  • осећаш 1
  • осече 1
  • осигурана 1
  • осигурања 1
  • осигурању 3
  • осигурао 1
  • осигурати 2
  • Осим 1
  • осице 1
  • оскудева 1
  • Оскудевали 1
  • оскудеваш 1
  • оскудица 1
  • оскудице 1
  • оскудицу 3
  • оскудног 1
  • ослањао 1
  • ослободи 2
  • ослобођена 1
  • ослобођене 1
  • ослобођеникове 1
  • ослобођења 1
  • ослови 1
  • ослонац 1
  • ослонца 1
  • Ослушкивао 1
  • осмејак 1
  • осмејкивао 2
  • осмејкиваше 1
  • осмејкује 1
  • осмеси 1
  • Осмех 1
  • осмех 2
  • осмехну 9
  • осмехнувши 1
  • осмехом 3
  • осмеху 1
  • осмотри 1
  • оснивају 1
  • оснивале 1
  • основа 1
  • основали 1
  • Основао 1
  • основе 1
  • основна 1
  • основне 1
  • основу 1
  • оснује 1
  • особен 1
  • особине 1
  • осоли 1
  • оспори 1
  • оста 6
  • остав 1
  • остави 7
  • Остави 9
  • оставила 8
  • оставиле 1
  • оставимо 1
  • Оставимо 2
  • оставио 6
  • Оставите 3
  • оставити 4
  • Оставићемо 1
  • оставка 1
  • оставке 1
  • оставку 2
  • оставља 1
  • остављајући 1
  • остављала 2
  • Остављао 1
  • остављао 4
  • остављена 2
  • остављени 1
  • остављену 1
  • остаде 3
  • остадоше 2
  • остајала 1
  • Остајала 1
  • остајале 2
  • остајали 1
  • остајало 1
  • остајао 4
  • остаје 6
  • остајем 2
  • Остала 2
  • остала 6
  • Остале 1
  • остале 2
  • Остали 2
  • остали 4
  • осталим 4
  • осталих 7
  • Остало 1
  • остало 14
  • осталог 1
  • осталом 7
  • остане 7
  • Остани 1
  • Остао 1
  • остао 5
  • остарелим 2
  • остарелом 1
  • остарео 1
  • остариш 2
  • остатак 2
  • Остати 1
  • остати 2
  • остатке 3
  • остатци 1
  • остаће 1
  • осташе 4
  • остварених 1
  • остварење 2
  • остваривало 1
  • остварио 1
  • остварити 1
  • остојању 1
  • Остојић 9
  • Остојића 1
  • Остојићев 1
  • Остојићева 1
  • Остојићевих 1
  • Остојићу 1
  • острва 3
  • Острво 1
  • острву 1
  • осу 2
  • осудама 1
  • осудили 1
  • осудити 1
  • осуду 1
  • осуђен 1
  • осуђени 1
  • осуђеник 1
  • осуђенику 1
  • осуђивали 1
  • отац 19
  • Отац 7
  • отаџбина 2
  • отаџбини 1
  • Отаџбину 1
  • отварајући 2
  • отварала 3
  • отварање 2
  • отвор 3
  • отворена 5
  • отворене 5
  • отворени 2
  • отвореним 1
  • отворених 1
  • отворено 6
  • отвореног 2
  • отвореној 1
  • Отвори 1
  • отвори 7
  • отворила 1
  • Отворимо 1
  • отворио 2
  • отвориће 1
  • отвориш 1
  • Отворише 1
  • отворише 2
  • отврдлог 1
  • отврдлу 1
  • оте 3
  • отегнуте 1
  • отегнути 2
  • отегнутој 1
  • отезала 1
  • отео 1
  • отера 1
  • отерао 1
  • отиди 1
  • отима 2
  • отимала 1
  • отимање 1
  • отимати 1
  • отисну 1
  • Отићи 1
  • отићи 3
  • отишао 1
  • отишла 4
  • Отишли 1
  • Откад 4
  • Откако 1
  • откако 2
  • откивање 1
  • откључавао 1
  • откопавали 2
  • откопаном 1
  • откопчало 1
  • откопчао 1
  • откри 1
  • откривала 1
  • откривао 4
  • откривен 1
  • открије 2
  • открила 1
  • открио 1
  • открити 1
  • открића 2
  • откуд 2
  • Откуд 2
  • отлично 1
  • отмен 2
  • отменије 1
  • отмено 2
  • отменом 1
  • отомбољеним 1
  • отпешачити 1
  • отплату 1
  • отпочети 2
  • отпутовали 1
  • Отпутовао 1
  • отпутује 1
  • отпуштањима 1
  • отресе 3
  • отрести 2
  • отров 1
  • отрча 1
  • отрчао 1
  • отскочише 1
  • Отуд 1
  • отуд 3
  • отуда 3
  • отури 1
  • офарбаном 1
  • офарбану 1
  • официр 3
  • официра 1
  • официри 1
  • охладнео 1
  • охола 1
  • охолог 1
  • охрабри 2
  • оца 19
  • оцем 2
  • оцена 2
  • оцене 3
  • оценио 1
  • оцену 1
  • оцртавало 1
  • оцртавати 1
  • оцртала 1
  • оцу 3
  • очајаваш 1
  • очајни 1
  • очајника 2
  • очајно 1
  • очарана 1
  • очврсле 1
  • очев 1
  • очеве 1
  • очевине 2
  • очевих 1
  • очево 1
  • очевој 1
  • очекивала 4
  • очекивало 2
  • очекивао 9
  • очекује 3
  • очекујемо 2
  • очекујеш 1
  • очекују 1
  • очекујући 1
  • очешао 1
  • очешљана 1
  • Очи 5
  • очи 57
  • очију 26
  • очима 23
  • очистила 2
  • очито 1
  • очуваним 1
  • очувано 1
  • очувао 1
  • очувати 1
  • ошкрину 1
  • Оштар 1
  • оштетила 1
  • оштећена 1
  • оштре 1
  • оштрицом 1
  • па 204
  • Па 29
  • Павловна 1
  • пада 6
  • падају 2
  • Падала 1
  • падала 7
  • падали 4
  • падало 3
  • падао 5
  • падати 1
  • паде 6
  • падини 2
  • Пажљиво 1
  • пажљиво 2
  • пажљивом 1
  • пажње 1
  • пажњом 1
  • пажњу 5
  • пазарлук 1
  • пазе 1
  • пази 3
  • Пазите 1
  • пазиш 1
  • пајаца 1
  • пак 17
  • пакла 1
  • паклић 1
  • пакло 2
  • паклу 1
  • паковање 1
  • пала 5
  • паланачка 1
  • паланачких 1
  • Паланка 1
  • паланкама 2
  • паланке 1
  • паланци 2
  • паланчанка 1
  • паланчанку 2
  • палата 1
  • пале 2
  • пали 2
  • палидрваца 2
  • палидрвцима 1
  • палиле 2
  • палили 1
  • Палилули 1
  • Палилулу 1
  • палио 2
  • пало 2
  • палто 1
  • памет 4
  • паметан 2
  • памети 3
  • паметне 1
  • паметније 1
  • паметним 1
  • паметних 2
  • памтила 1
  • памтило 1
  • памука 1
  • панорама 1
  • панораме 1
  • пансиона 1
  • пансионата 1
  • пансиону 1
  • панталона 1
  • панталоне 3
  • пањевима 1
  • пањкале 1
  • пао 5
  • папира 1
  • паприка 1
  • паприкама 2
  • паприке 3
  • паприку 2
  • папуче 1
  • папучици 1
  • папуџинице 1
  • пар 5
  • пара 4
  • параброд 1
  • парада 1
  • парадокс 1
  • Парадокс 1
  • Парадоксална 1
  • парализована 1
  • Параскеву 1
  • параћинског 1
  • пардон 1
  • Пардон 3
  • паре 4
  • Париз 4
  • Париза 1
  • Паризу 3
  • парирати 1
  • Парк 1
  • парк 5
  • парка 2
  • паркова 1
  • паркове 1
  • парламентаризам 2
  • Парламентаризам 2
  • парламентарних 2
  • парламентарну 1
  • парламентом 1
  • парница 1
  • парничио 1
  • парну 1
  • пароброд 1
  • паровима 1
  • паром 1
  • партија 1
  • партији 2
  • партију 1
  • Парчад 1
  • парче 11
  • парченце 1
  • парчету 1
  • пас 1
  • паса 3
  • пасла 1
  • пастрме 1
  • пастрмом 2
  • Пасуљ 1
  • пасуљ 2
  • пасуља 3
  • патарицама 1
  • пате 1
  • пати 2
  • патила 2
  • патио 1
  • патлиџан 1
  • патлиџани 2
  • патња 1
  • патосу 1
  • патријархална 1
  • патријархалне 2
  • патриота 1
  • патриотске 1
  • паучина 1
  • паучине 1
  • пафтама 1
  • пача 1
  • паште 1
  • пашти 1
  • пева 1
  • певају 2
  • певале 1
  • певали 4
  • певање 1
  • певању 1
  • певао 3
  • певаца 1
  • певачка 1
  • певачких 1
  • певуцкала 1
  • певушећи 1
  • певушила 1
  • певушио 1
  • педаљ 1
  • педесет 3
  • пејзаж 1
  • пејсажа 1
  • пејсажу 1
  • пекарници 1
  • пекла 1
  • пекли 1
  • пекло 1
  • пела 2
  • Пелагићева 1
  • Пеливана 1
  • пензији 1
  • пензијом 1
  • пензионисани 1
  • пензионишу 1
  • пенушава 1
  • пенушави 1
  • пенушаво 1
  • пенушавом 1
  • пење 1
  • пењи 1
  • пењу 1
  • пењући 1
  • пео 1
  • пепела 1
  • пепељавих 1
  • пепео 1
  • перверзан 1
  • перверзијом 1
  • пере 1
  • переце 3
  • периферију 2
  • перо 4
  • пером 1
  • перорез 1
  • перорезом 2
  • перу 1
  • песама 1
  • песимист 1
  • песка 1
  • песма 8
  • песмама 1
  • песме 5
  • песму 5
  • песник 1
  • песника 2
  • песници 2
  • песницом 3
  • песницу 1
  • пет 5
  • петао 1
  • Петар 1
  • петељкама 1
  • пети 1
  • петица 1
  • петице 1
  • петичар 1
  • Петко 1
  • Петра 1
  • Петровића 1
  • петролеума 1
  • пећ 1
  • пећи 2
  • печен 1
  • печених 1
  • печено 1
  • Печење 1
  • пешаци 1
  • пешке 2
  • пиво 1
  • Пиј 2
  • пијан 4
  • пијана 1
  • пијаница 2
  • пијаницу 2
  • пијаног 1
  • пијаном 1
  • пијацама 1
  • пијаце 2
  • пијаци 3
  • пије 2
  • Пију 1
  • пијука 1
  • пијуком 1
  • пијуцкајући 1
  • пила 2
  • пилад 1
  • пили 1
  • пилића 1
  • пиљарско 1
  • пио 2
  • пипке 1
  • пирамиду 1
  • пиринча 1
  • пиркао 2
  • пиротске 1
  • писала 1
  • писале 1
  • писало 2
  • писама 2
  • писаном 1
  • писању 1
  • писао 8
  • писати 7
  • писац 1
  • пискав 1
  • пискарати 1
  • писма 7
  • писмо 21
  • писмом 1
  • писмоноше 1
  • писмоношу 1
  • писца 1
  • пита 2
  • питала 13
  • питам 1
  • питања 5
  • питање 9
  • питањем 1
  • питањима 3
  • питању 8
  • питао 7
  • питати 1
  • питома 1
  • питомац 1
  • пића 3
  • пиће 4
  • пићу 1
  • Пише 1
  • пише 6
  • пишем 1
  • пишете 1
  • пиши 2
  • Пиши 2
  • пиштољ 1
  • пишу 1
  • пишући 1
  • пјане 1
  • пла 1
  • плав 1
  • плава 2
  • Плава 2
  • Плаве 2
  • плаве 6
  • плаветна 1
  • плаветне 1
  • плаветнила 2
  • плаветнило 1
  • плаветнилу 2
  • плаветним 1
  • плави 1
  • плавила 1
  • плавило 1
  • плавим 1
  • плаво 1
  • плавој 2
  • плавом 2
  • плаву 2
  • плакала 1
  • пламен 4
  • пламенови 1
  • пламеном 1
  • план 5
  • плана 2
  • планета 1
  • планете 3
  • планина 3
  • планинама 2
  • планине 5
  • планини 2
  • планинска 1
  • планински 2
  • планинског 2
  • планова 1
  • планове 1
  • Планови 1
  • плану 2
  • плануло 1
  • пласт 1
  • пластовима 1
  • плата 5
  • плате 1
  • платио 1
  • платицу 1
  • платна 6
  • платнених 1
  • платно 2
  • Платно 2
  • платном 1
  • платом 1
  • плату 1
  • платформе 1
  • плаћа 3
  • плаћања 1
  • плаћао 2
  • плаха 2
  • плахе 1
  • плач 2
  • плаче 1
  • плаши 1
  • плашљиво 2
  • плебејку 1
  • плеву 1
  • плела 1
  • плеле 1
  • племства 1
  • пленом 1
  • плетеницу 1
  • плећа 2
  • плеханим 1
  • Плеханову 1
  • пливањем 1
  • Плима 1
  • плитка 1
  • плитке 1
  • плићака 1
  • плићаке 1
  • плиш 1
  • плишано 1
  • плишу 1
  • плови 1
  • пловило 1
  • плодом 1
  • плот 1
  • плота 1
  • плотова 2
  • плотове 1
  • плотови 1
  • плус 1
  • пљескала 1
  • пљесну 1
  • пљоснатих 1
  • пљувачку 1
  • пљусак 1
  • пљускала 1
  • пљусци 1
  • пљуштала 2
  • по 228
  • По 37
  • побегао 1
  • побегла 3
  • победи 1
  • побеже 3
  • побелео 1
  • побећи 1
  • побијају 1
  • побијало 1
  • поборница 1
  • побочна 1
  • побочној 1
  • побочном 1
  • поведе 2
  • поведена 1
  • повезан 1
  • повезане 1
  • повезаних 1
  • повео 2
  • поверава 1
  • повереник 1
  • повереници 1
  • поверења 2
  • поверење 2
  • поверењем 1
  • поверењу 1
  • поверити 3
  • поверљиве 1
  • поверљиво 4
  • поверљивости 1
  • повесма 1
  • повесница 1
  • поветарац 1
  • поветарцу 3
  • повећавала 1
  • повијале 1
  • повијали 1
  • повијама 1
  • Повијаш 1
  • повири 1
  • повисити 1
  • повлачећи 2
  • повлачи 1
  • повлачиле 1
  • повлачио 3
  • Повлена 1
  • Повлену 1
  • повод 2
  • повода 2
  • повој 1
  • повољне 1
  • повољној 1
  • поврати 2
  • повратила 1
  • повратку 1
  • Повреде 1
  • повреду 1
  • повременим 1
  • поврћа 1
  • поврће 1
  • површина 1
  • површинама 1
  • површна 1
  • површно 1
  • повукавши 1
  • повукла 1
  • повукле 1
  • повуче 1
  • Повучена 1
  • повучено 1
  • повучену 1
  • погађа 1
  • Погађала 1
  • погађала 2
  • Погађао 2
  • погачицама 1
  • погачице 1
  • погинулим 1
  • поглавари 1
  • Поглед 1
  • поглед 21
  • погледа 28
  • Погледа 3
  • погледај 1
  • Погледај 6
  • погледајте 1
  • погледају 1
  • погледала 2
  • погледао 2
  • погледаше 2
  • погледе 1
  • погледи 3
  • погледима 1
  • погледом 5
  • погледу 1
  • погну 1
  • погнуте 1
  • погодно 1
  • погорелац 1
  • погребу 1
  • погрешио 1
  • Погрешићете 1
  • погрешке 1
  • погрешку 1
  • погрешно 1
  • под 37
  • Под 8
  • подавала 2
  • подаде 1
  • подаје 2
  • подајући 1
  • подбрадак 1
  • подбратку 1
  • подвале 1
  • подварку 1
  • подвољка 1
  • подворење 1
  • подвуче 1
  • подвученим 1
  • подгрејавати 1
  • подгрејем 1
  • подгризале 1
  • подели 1
  • Поделиле 1
  • подеси 1
  • подетињили 1
  • подивљало 1
  • Подивљао 1
  • подигла 1
  • подигне 1
  • подигнем 1
  • подигну 1
  • подигнуо 1
  • подигнута 1
  • Подигнуте 1
  • подигнуте 3
  • подигнуто 1
  • подигравање 1
  • подиже 11
  • подизале 1
  • подизањем 1
  • подизању 1
  • подилазили 1
  • подићи 2
  • подјармљена 1
  • подједнако 1
  • подлаци 1
  • подмазује 1
  • подмладак 1
  • подмладила 1
  • подмлађени 1
  • Поднаредник 1
  • поднаредник 2
  • подне 4
  • поднела 1
  • подножју 2
  • подносиле 1
  • подносити 1
  • подозрење 1
  • подозривим 1
  • подозриво 1
  • подофицирске 1
  • подоцкан 1
  • Подпаднемо 1
  • подражавала 2
  • Подржавала 1
  • подржавале 1
  • подривене 2
  • подругљиво 1
  • подрум 1
  • подрума 1
  • подсећало 1
  • подсмех 1
  • подсмехну 2
  • подсмехнуо 1
  • подсмехнути 1
  • подстрека 1
  • поду 2
  • подугачкој 1
  • подужицама 1
  • подузимала 1
  • подухватала 1
  • пође 4
  • пођоше 1
  • Поезија 1
  • поезије 2
  • поезију 1
  • Поенкаре 1
  • поетским 1
  • пожали 1
  • пожалио 1
  • пожар 1
  • пожара 1
  • Пожаревцу 1
  • Пожеле 1
  • поживиш 1
  • пожртвовање 1
  • пожуде 1
  • пожуре 1
  • позабави 1
  • позавидети 1
  • позади 3
  • позва 6
  • Позвао 1
  • позвах 1
  • позваше 1
  • поздрав 1
  • поздрава 3
  • поздраве 1
  • поздрави 2
  • поздравио 1
  • поздравити 1
  • поздрављају 2
  • поздрављао 2
  • Позив 1
  • позив 4
  • позива 2
  • позивају 2
  • позивајући 1
  • позивала 1
  • позивао 2
  • позитивизам 1
  • Позитивизам 1
  • позитивизма 1
  • позитивистичке 2
  • позитивна 2
  • позитивне 1
  • позитивно 2
  • позиције 1
  • позлаћен 1
  • позлаћивала 1
  • позна 2
  • Познавала 1
  • познавала 3
  • познавало 1
  • Познавао 1
  • познавао 2
  • познаје 5
  • познајем 1
  • познају 2
  • познала 4
  • познали 1
  • познаника 2
  • познаница 2
  • познанице 1
  • познаници 2
  • познаницу 2
  • познанства 2
  • познанство 1
  • познанству 1
  • познао 2
  • познаство 1
  • познат 2
  • познате 1
  • познати 1
  • познатијем 1
  • познатијим 1
  • познатих 2
  • познатог 1
  • позоришних 1
  • позоришта 1
  • позориште 1
  • позорница 1
  • појава 1
  • појаве 2
  • појави 12
  • појавила 1
  • појавити 1
  • појавише 1
  • појављивала 3
  • појављивале 1
  • појављивало 2
  • појављујеш 1
  • појављују 2
  • појам 1
  • појачавати 1
  • појачала 1
  • појачано 1
  • поједеш 1
  • појединаца 1
  • поједине 2
  • појединих 2
  • појединости 2
  • појела 1
  • поји 1
  • појима 1
  • појма 4
  • појми 1
  • појуре 1
  • покаже 4
  • покажем 1
  • покажу 2
  • показа 3
  • показала 1
  • показао 1
  • показати 3
  • Показаћу 1
  • показаше 2
  • показивала 1
  • показивао 4
  • показивати 1
  • показује 1
  • показујући 1
  • покапану 1
  • покварени 1
  • поквареном 1
  • поквари 1
  • покварио 1
  • покварити 1
  • покисла 1
  • покислом 1
  • покладима 1
  • поклапа 1
  • поклапале 1
  • поклапали 1
  • поклапало 1
  • поклецнувши 1
  • поклич 1
  • поклон 2
  • поклона 1
  • поклоне 1
  • поклони 1
  • поклонила 1
  • поклонио 1
  • покојног 2
  • покоју 1
  • покоравала 1
  • покошену 1
  • покрајинском 1
  • покрет 5
  • покрета 2
  • покретале 1
  • покрете 1
  • покретима 2
  • покретне 1
  • покретом 2
  • покрету 2
  • покривала 2
  • покривач 2
  • покривено 2
  • покривши 1
  • покроваца 1
  • покуша 14
  • покушавај 1
  • покушавајте 1
  • покушавала 2
  • Покушавала 2
  • покушавале 1
  • Покушавао 1
  • покушавао 2
  • покушаја 1
  • покушала 1
  • покушао 2
  • покушаше 1
  • пола 9
  • полагала 1
  • полагано 4
  • полажу 1
  • полази 1
  • полазио 1
  • полако 14
  • полегну 1
  • полемичар 1
  • полете 2
  • полети 1
  • полетимо 1
  • политика 4
  • политике 3
  • политиком 2
  • политику 6
  • политици 3
  • политичар 2
  • политичара 2
  • политичка 2
  • политичке 1
  • политичких 1
  • политичког 1
  • политичкој 1
  • полић 2
  • полиција 1
  • Полиција 2
  • полицијског 1
  • половина 1
  • половине 1
  • половини 1
  • половином 1
  • половно 1
  • положај 7
  • положаја 1
  • положајем 1
  • положају 1
  • положеним 1
  • Положила 1
  • положио 3
  • положити 1
  • поломили 1
  • полуга 1
  • Полуге 1
  • полудивља 1
  • полуевропски 1
  • полуосветљеном 1
  • полуострва 1
  • полуоткривена 1
  • полуразумљиве 1
  • полусељака 1
  • полутабаке 1
  • полуцилиндер 1
  • Поља 1
  • поља 6
  • пољана 1
  • пољане 1
  • пољани 4
  • пољану 1
  • Поље 1
  • поље 4
  • пољопривреди 1
  • пољопривредних 1
  • пољски 1
  • пољског 1
  • пољу 2
  • Пољубац 1
  • пољубац 6
  • пољубаца 1
  • Пољуби 1
  • пољуби 5
  • пољубила 2
  • пољубили 1
  • пољубио 1
  • пољубити 1
  • пољупца 1
  • пољупце 1
  • пољупцем 2
  • Пољупци 1
  • пољупци 2
  • Пољупцу 1
  • помагала 1
  • помагао 1
  • помаже 2
  • помажу 1
  • помакнувши 1
  • помаљала 1
  • помамну 1
  • помену 1
  • поменула 1
  • поменуо 1
  • помео 1
  • пометња 1
  • помету 2
  • помешаном 1
  • помијара 1
  • помиловани 1
  • помиловање 3
  • помиловању 1
  • помилује 1
  • помињала 1
  • помињале 1
  • помири 2
  • помирљиви 1
  • помисли 2
  • Помисли 2
  • помислила 1
  • помислио 5
  • помислити 2
  • помишљајући 1
  • помогао 1
  • помогла 1
  • помогнем 2
  • помогоше 1
  • поможено 1
  • помоли 2
  • помора 1
  • поморанџе 2
  • помоћ 2
  • помоћи 1
  • помоћна 1
  • помоћник 1
  • помоћника 1
  • помоћу 2
  • Помрчина 1
  • помрчини 2
  • Помрчину 1
  • помрчину 2
  • понавља 1
  • понављала 3
  • понављали 2
  • понављам 2
  • понављао 5
  • понајлак 1
  • понашала 1
  • понашање 2
  • понашањем 1
  • понека 1
  • Понекад 10
  • понекад 6
  • понеки 1
  • понесе 1
  • понешто 1
  • понижавала 1
  • понижен 1
  • понижења 4
  • понижење 1
  • понизи 2
  • понизно 1
  • понова 1
  • Понови 1
  • понови 8
  • поновимо 1
  • поновити 1
  • поновни 1
  • Поново 1
  • поново 40
  • понос 4
  • поноси 1
  • поноситим 1
  • поноситих 1
  • поносито 2
  • поносно 1
  • понуди 4
  • понудио 1
  • понуду 1
  • поп 1
  • попа 1
  • попаца 2
  • попије 1
  • попис 1
  • поплави 1
  • поплочана 1
  • поплочаном 1
  • Поповић 1
  • Поповића 1
  • поподнева 1
  • поправи 1
  • поправити 1
  • поправки 1
  • поправљају 1
  • поправљао 1
  • поправци 1
  • попреко 1
  • попречним 1
  • попречном 1
  • попрсје 1
  • популаран 1
  • популарне 1
  • популарну 1
  • популације 1
  • попуњавала 2
  • попуњавало 1
  • попусти 1
  • попустити 1
  • попуцали 1
  • попуштала 3
  • попуштања 1
  • попуштање 1
  • попци 1
  • пораз 2
  • поразговара 1
  • поразом 1
  • поребарке 1
  • Поред 12
  • поред 54
  • поређане 2
  • порез 4
  • пореза 1
  • порекло 1
  • пореклом 1
  • поремећеног 1
  • пориче 1
  • поричеш 1
  • породица 4
  • породицама 1
  • породице 6
  • породици 3
  • породицом 2
  • породицу 2
  • породична 1
  • породичног 1
  • порока 1
  • портре 1
  • Поручи 1
  • поручивао 1
  • поручио 1
  • порцулана 1
  • посаветујем 1
  • посади 5
  • посадила 1
  • Посадише 1
  • посађени 1
  • посао 10
  • Посао 2
  • посвађали 1
  • посвађаше 1
  • посвети 1
  • посветила 1
  • посветио 2
  • посветити 1
  • посвећена 2
  • посвећени 1
  • посвећено 1
  • посвећивала 1
  • посебице 1
  • Посебице 1
  • посебно 1
  • поседа 1
  • поседало 1
  • посете 3
  • посети 2
  • посетилаца 2
  • посетница 1
  • посету 1
  • посећена 1
  • посећивао 2
  • посисати 1
  • посла 8
  • послала 1
  • послали 1
  • посланика 2
  • посланици 2
  • посланство 1
  • послао 1
  • После 23
  • после 39
  • последица 1
  • последицама 1
  • последице 1
  • последња 2
  • последње 5
  • последњег 2
  • последњем 1
  • последњи 1
  • последњим 1
  • последњих 4
  • последњој 2
  • последњу 2
  • послове 1
  • послови 1
  • Послови 1
  • пословима 2
  • пословица 1
  • пословном 1
  • послом 1
  • послу 2
  • Послуга 1
  • послугу 1
  • послужење 2
  • послужи 1
  • послуша 1
  • послушати 1
  • послушна 1
  • послушно 1
  • посматра 5
  • Посматрајући 1
  • посматрала 5
  • посматрам 1
  • посматрао 1
  • Посматрао 1
  • посматрати 1
  • посматрач 1
  • посматрачево 1
  • посматраше 1
  • посну 1
  • посрбљеног 1
  • посред 3
  • посрну 1
  • посрнула 1
  • посрћући 1
  • поста 3
  • постава 1
  • поставе 1
  • постави 1
  • поставили 1
  • постављају 2
  • постављала 1
  • постављало 2
  • постављани 1
  • постављена 1
  • постављено 1
  • постаје 2
  • постају 3
  • Постала 1
  • постане 4
  • постанеш 1
  • Постанеш 1
  • Постао 1
  • постао 5
  • постарији 1
  • постарију 1
  • постати 2
  • посте 1
  • Постеља 1
  • постеља 6
  • постељама 1
  • постеље 10
  • постељи 4
  • постељом 1
  • постељу 1
  • постепено 4
  • постојала 1
  • постојало 1
  • постојао 4
  • постоје 2
  • постојеће 1
  • постојећег 1
  • Постоји 1
  • постоји 10
  • постројења 1
  • поступак 1
  • поступака 1
  • поступцима 1
  • посуђа 1
  • посуђе 1
  • посуђем 1
  • посумња 1
  • посутој 1
  • потаман 1
  • потанко 1
  • потаркује 1
  • потврди 2
  • потврдио 1
  • Потврђења 1
  • потеже 1
  • потезом 1
  • потере 1
  • потиљак 2
  • потиљку 1
  • потиче 1
  • потковане 1
  • потмуло 1
  • потмуо 1
  • пото 1
  • поток 3
  • потоку 1
  • потом 1
  • потону 1
  • потоци 2
  • поточића 2
  • поточићи 1
  • потпаднемо 1
  • потпалу 1
  • потпетице 1
  • потпис 1
  • потписати 1
  • потписивала 1
  • Потписивао 1
  • потписом 1
  • потпуне 1
  • потпуним 2
  • потпуно 11
  • потпуност 2
  • потпуности 2
  • потпуну 1
  • потражи 2
  • потражио 1
  • потражити 1
  • потраја 1
  • потреба 2
  • потребама 3
  • потребе 2
  • потребних 1
  • потребно 5
  • потребу 4
  • потресена 1
  • потроши 1
  • потрошила 1
  • потрошили 1
  • потрошило 1
  • потрча 3
  • потсећају 1
  • потукао 1
  • потурали 1
  • потуцао 1
  • потхват 1
  • поћи 2
  • поуздане 1
  • поузданије 1
  • поузданошћу 1
  • поукама 1
  • поуке 2
  • поучава 1
  • поучавао 1
  • похађала 1
  • похађао 1
  • похвално 1
  • похвалу 1
  • Похитај 1
  • Походиле 1
  • походили 1
  • Походили 1
  • поцепа 1
  • поцрвене 4
  • поцрнела 1
  • поцрнелим 2
  • поче 12
  • почев 1
  • почевши 1
  • почели 1
  • почело 1
  • Почео 1
  • почео 5
  • почетак 2
  • почети 1
  • почетка 2
  • почетком 1
  • почетку 4
  • почетци 1
  • почеше 4
  • почивала 1
  • почивало 1
  • почивао 1
  • почивке 1
  • починили 1
  • починити 1
  • почињала 5
  • почињале 1
  • Почињали 1
  • почињао 2
  • почиње 1
  • почињу 1
  • почнеш 1
  • почну 2
  • пошалице 2
  • пошалицом 1
  • пошаље 2
  • пошао 1
  • пошла 5
  • пошле 1
  • пошли 1
  • пошло 1
  • пошта 2
  • поштанска 2
  • поштанске 1
  • поштанским 1
  • поштара 1
  • поштених 1
  • поштено 1
  • поштење 1
  • Поштење 1
  • Пошто 1
  • пошто 8
  • поштовали 1
  • поштовано 1
  • поштовања 2
  • поштовање 2
  • пошту 1
  • поштујемо 1
  • пошумљена 1
  • прав 2
  • права 13
  • правац 2
  • правдала 1
  • правде 1
  • правди 1
  • правду 1
  • праве 6
  • правећи 2
  • Прави 1
  • прави 8
  • правила 8
  • правилан 1
  • правиле 1
  • правили 1
  • правилима 1
  • правилно 1
  • правило 5
  • правим 3
  • правио 5
  • Правићу 1
  • правих 1
  • правичнија 1
  • прављење 1
  • правну 1
  • Право 2
  • право 33
  • правог 1
  • правога 1
  • правом 1
  • правоугаоним 1
  • Праву 1
  • праву 4
  • правцем 1
  • правцу 9
  • прага 2
  • прагу 3
  • прадед 1
  • прадеда 1
  • прадеде 1
  • празан 4
  • Празна 1
  • празна 2
  • празне 2
  • празни 1
  • празник 2
  • празника 3
  • празнике 1
  • празником 2
  • празнина 1
  • празнине 1
  • празнину 3
  • празницима 1
  • празнички 1
  • празно 6
  • празној 2
  • празну 1
  • практиканта 1
  • практичан 1
  • практичније 1
  • практичнији 1
  • практично 1
  • практичног 2
  • практичност 1
  • практичну 1
  • Прала 1
  • Прамен 1
  • прамен 2
  • прамена 1
  • праменова 1
  • прамење 1
  • прангије 1
  • прапорцима 1
  • прасади 1
  • прасе 2
  • прати 3
  • Пратила 1
  • пратила 2
  • пратилац 1
  • пратили 2
  • пратилицу 1
  • пратило 1
  • пратио 2
  • пратиоца 1
  • пратиоцу 1
  • пратити 1
  • пратњи 1
  • пратњу 1
  • праћакаше 1
  • праха 1
  • прашина 3
  • прашине 4
  • прашини 1
  • прашину 3
  • прашнике 1
  • праштао 1
  • прва 4
  • првака 1
  • првацима 1
  • првашњу 1
  • прве 9
  • први 22
  • првим 3
  • првима 1
  • првипут 1
  • првих 9
  • Прво 2
  • прво 9
  • Првовенчаног 1
  • првог 9
  • првога 1
  • првој 5
  • првом 5
  • Прву 1
  • прву 3
  • пре 18
  • Пре 3
  • Пребаци 1
  • пребаци 9
  • пребацивала 1
  • пребацивања 1
  • пребацивао 1
  • пребегне 1
  • пребећи 1
  • преболи 1
  • пребројавао 1
  • превали 1
  • преваре 1
  • преварен 1
  • преварили 1
  • преварило 1
  • преварио 1
  • Преварио 1
  • преварити 1
  • преведена 1
  • Преведи 1
  • превидео 1
  • превиђа 1
  • превијене 1
  • превлачећи 1
  • превод 1
  • преводила 1
  • преводу 2
  • превоје 2
  • преврнемо 1
  • превртала 1
  • превртљивом 1
  • превучена 1
  • превучене 2
  • прегледа 1
  • прегнућа 1
  • прегоне 1
  • прегонило 1
  • Пред 17
  • пред 71
  • преда 8
  • предавала 2
  • предавали 1
  • предавања 3
  • предавање 4
  • предаде 7
  • предаје 4
  • предајући 1
  • предака 1
  • предала 1
  • предано 1
  • предао 1
  • предати 1
  • предахне 2
  • предвидели 1
  • предвиђала 1
  • предвиђало 1
  • предгорјима 1
  • предграђа 1
  • предела 2
  • предео 1
  • Предео 1
  • предлагало 1
  • предлог 1
  • предлогу 1
  • предложио 1
  • предмет 5
  • предмета 4
  • предмете 2
  • Предмети 1
  • предметима 2
  • предњу 1
  • предомисли 3
  • предрасуда 2
  • предрасудама 1
  • Председник 1
  • председника 1
  • Председништво 1
  • предсобљу 1
  • представи 1
  • представим 2
  • представио 2
  • представља 3
  • представљају 2
  • представљала 1
  • представљали 1
  • представљања 1
  • представљен 1
  • представника 1
  • представнике 1
  • представници 2
  • представу 1
  • предузео 1
  • предузећа 1
  • предузећу 1
  • предузимала 1
  • предузме 1
  • предумишљајем 1
  • предусретала 1
  • предусретљивост 1
  • предусрећу 1
  • пређе 15
  • пређени 1
  • Пређоше 2
  • пређоше 4
  • преживаре 1
  • преживели 2
  • преживелих 2
  • презао 1
  • Презао 1
  • презименом 1
  • презирала 2
  • презирао 1
  • презриво 4
  • преимућства 1
  • преимућство 1
  • прекидала 2
  • прекиде 7
  • прекине 1
  • прекину 7
  • Прекинула 1
  • прекинуо 1
  • прекинути 1
  • преклињала 1
  • преклињати 1
  • Преко 2
  • преко 58
  • прекор 3
  • прекори 1
  • прекором 2
  • прекрати 1
  • прекратио 1
  • прекретници 1
  • прекривене 1
  • прекрилиле 1
  • прелази 2
  • Прелазила 1
  • прелазило 2
  • прелазимо 1
  • прелазио 1
  • прелете 2
  • прели 1
  • прелива 1
  • прелиставао 1
  • прелиставати 1
  • Према 2
  • према 46
  • премаша 1
  • преместе 1
  • премијера 1
  • премину 1
  • пренета 1
  • преноса 1
  • пренуо 2
  • Преовлађивали 1
  • препаде 1
  • препирали 1
  • Препирали 1
  • преписа 1
  • преписача 1
  • преплавиле 1
  • преплетале 1
  • препорођају 1
  • препоручену 1
  • препоручивала 1
  • препоручили 1
  • препоручуј 1
  • препрека 2
  • препун 1
  • препуном 1
  • прераду 1
  • пресечен 1
  • пресијавала 1
  • пресијавало 2
  • прескачући 1
  • преслишавала 1
  • преслишавао 1
  • Преста 1
  • престајало 1
  • престао 1
  • Престао 1
  • престаће 1
  • престо 1
  • престоница 1
  • престонице 3
  • престоници 1
  • престоницу 2
  • престоничким 1
  • пресуда 1
  • пресудна 1
  • претакао 1
  • претварала 2
  • претварао 2
  • претворена 1
  • претвори 2
  • претворила 1
  • претвориле 1
  • претворити 2
  • прете 1
  • претегне 1
  • претензијама 1
  • претенциозан 1
  • претенциозном 1
  • претераним 1
  • претерано 3
  • претерану 1
  • претерао 1
  • претерујем 1
  • претерујеш 2
  • претеће 1
  • прети 2
  • претила 1
  • претили 1
  • претио 1
  • претку 1
  • претње 1
  • претњом 1
  • претопљеним 1
  • претплате 1
  • претпоставља 1
  • претпостављају 1
  • претпостављали 1
  • Претпостављао 1
  • претпостављати 1
  • претресала 1
  • претрпети 1
  • претрчи 2
  • претурили 1
  • претучено 1
  • претходи 1
  • претци 1
  • преуско 1
  • преучиш 1
  • префињене 1
  • прехлади 1
  • прехладило 1
  • прехране 1
  • прецветалог 1
  • прецепи 1
  • пречац 1
  • прешао 2
  • прешли 1
  • прешло 1
  • пржило 1
  • прзница 1
  • при 16
  • При 3
  • прибелешке 3
  • приби 1
  • приближава 1
  • приближавала 1
  • приближавали 1
  • приближавао 1
  • приближи 4
  • приближити 1
  • приближише 1
  • прибра 1
  • прибрано 1
  • прибрао 1
  • приватне 1
  • приватном 1
  • привезане 1
  • привести 1
  • привиђало 1
  • привиђења 1
  • привиђење 1
  • привиђењу 2
  • привлачиле 1
  • привлачио 1
  • приволи 1
  • привредио 1
  • привредити 2
  • Привредне 1
  • приврженика 1
  • Приговарала 1
  • приговарао 1
  • приговори 2
  • пригревици 3
  • придобије 2
  • придржаваше 1
  • придруживала 1
  • придруживало 1
  • придружио 1
  • приђе 8
  • прижељкивања 1
  • приземном 1
  • приземну 1
  • призна 3
  • признавала 1
  • признаде 3
  • признају 1
  • признала 1
  • признаницу 1
  • признати 2
  • призор 1
  • пријала 2
  • пријали 2
  • пријало 1
  • Пријало 1
  • пријатан 4
  • пријатеља 10
  • пријатељем 2
  • пријатељи 8
  • пријатељима 1
  • пријатељица 2
  • пријатељице 1
  • пријатељици 1
  • пријатељицом 1
  • пријатељицу 1
  • пријатељска 1
  • пријатељске 1
  • пријатељски 3
  • пријатељских 1
  • пријатељског 2
  • Пријатељство 1
  • пријатељство 3
  • пријатељу 2
  • пријатна 2
  • пријатних 3
  • пријатно 8
  • пријатној 1
  • пријатну 1
  • Пријо 2
  • приказа 1
  • прикривене 1
  • прикупљала 1
  • прилазио 1
  • прилазити 1
  • прилепише 1
  • прилепљене 1
  • приливи 1
  • прилика 6
  • приликама 5
  • прилике 6
  • приликом 8
  • прилику 3
  • прилици 2
  • приличан 1
  • приличи 1
  • приличила 1
  • прилично 3
  • приличну 1
  • прилог 1
  • прима 1
  • примају 1
  • примакли 1
  • примала 2
  • примам 1
  • примами 1
  • примамљив 1
  • примање 1
  • примати 1
  • примедбама 1
  • примедбе 1
  • примедбом 1
  • примени 1
  • примењена 1
  • примењеној 1
  • примењује 1
  • пример 4
  • примете 1
  • Примети 1
  • примети 23
  • приметила 2
  • приметило 1
  • приметио 3
  • приметити 2
  • приметише 1
  • приметна 1
  • приметним 1
  • примећавала 1
  • примећавало 1
  • примећавао 1
  • примећен 1
  • примећена 1
  • примећивала 1
  • примећивали 2
  • примећивало 1
  • примећивао 2
  • прими 5
  • примила 1
  • примим 1
  • примио 1
  • примити 2
  • примитиван 1
  • примитивних 1
  • примицало 1
  • примицао 1
  • примише 1
  • принесе 2
  • принос 1
  • принуђен 1
  • принуђени 1
  • принцеза 1
  • принцип 2
  • принципа 1
  • принципе 1
  • Принципе 1
  • Принципи 1
  • принципима 1
  • приону 1
  • прионуо 1
  • припада 2
  • припадала 1
  • припадале 1
  • припадате 1
  • припаднимо 1
  • припази 1
  • припеке 1
  • припијала 1
  • припило 1
  • припицало 1
  • припомоћи 1
  • припрема 1
  • припремити 1
  • приређивала 2
  • приређивало 1
  • приређује 1
  • приређују 1
  • природа 7
  • природан 1
  • природе 6
  • природи 4
  • природне 5
  • природни 1
  • природних 2
  • природно 4
  • природног 1
  • природној 1
  • природном 1
  • природњака 1
  • природом 2
  • природу 4
  • присан 2
  • присветли 1
  • присебан 1
  • присети 1
  • присећао 1
  • присили 1
  • присмотром 1
  • присним 2
  • присних 2
  • присно 3
  • присног 1
  • приста 5
  • пристајао 1
  • пристали 1
  • присталица 4
  • пристаништа 2
  • пристао 1
  • пристати 2
  • пристигоше 1
  • пристизала 1
  • пристизали 1
  • пристојне 1
  • приступачне 1
  • приступило 1
  • присуства 2
  • присуство 2
  • присуствовала 1
  • присуством 1
  • присуству 3
  • присуствује 1
  • присуствујем 1
  • присутни 1
  • присутног 1
  • притварајући 1
  • притворио 1
  • притеже 1
  • притекне 1
  • притискивала 1
  • притискивале 2
  • притисну 2
  • притиснуо 1
  • Притиснуо 1
  • притиснути 1
  • притиште 3
  • притке 1
  • притрча 1
  • прићи 1
  • прихвати 10
  • приход 1
  • прихода 2
  • прича 5
  • Причају 1
  • причају 4
  • Причајући 1
  • причала 1
  • причали 1
  • Причао 1
  • причате 1
  • причати 2
  • приче 3
  • причека 1
  • причекају 1
  • причи 1
  • причињавала 1
  • причу 3
  • пришила 1
  • пришла 1
  • пркос 1
  • пркоси 1
  • пркосила 2
  • пркосили 1
  • пркосио 1
  • пркосно 2
  • прља 1
  • прљав 2
  • прљави 1
  • прљавштине 1
  • Прљила 1
  • прну 1
  • пробијала 2
  • Пробисте 1
  • Проблем 2
  • проблем 3
  • проблемима 1
  • пробуди 2
  • пробудила 1
  • пробудили 1
  • пробудио 1
  • провали 1
  • провалије 1
  • проваљен 1
  • проведе 2
  • провезу 1
  • провела 4
  • провели 3
  • провео 1
  • провидан 1
  • провинцијалац 1
  • провинцији 1
  • провиривало 1
  • провлачио 1
  • проводаџише 1
  • проводи 2
  • проводила 2
  • провуче 1
  • прогласи 1
  • прогласио 1
  • проглашен 1
  • прогнанства 1
  • прогнате 1
  • проговори 1
  • проговорили 1
  • програм 3
  • програму 1
  • прогрес 2
  • прогреса 1
  • прогунђао 1
  • прогута 1
  • продавали 1
  • продавао 2
  • продавати 1
  • продавац 1
  • продају 1
  • Продао 1
  • продре 1
  • продрети 1
  • продужава 1
  • продужавани 1
  • продужавао 1
  • продужи 19
  • продужила 2
  • продужило 1
  • продужим 1
  • продужио 1
  • Продужите 1
  • продужити 2
  • Прође 1
  • прође 5
  • прођоше 1
  • Прођоше 3
  • прођу 1
  • проживели 1
  • проживи 1
  • прожмала 1
  • прозивања 1
  • прозор 10
  • прозора 12
  • прозоре 3
  • прозори 1
  • Прозори 1
  • прозорима 6
  • прозорска 1
  • прозорске 1
  • прозорско 1
  • прозору 5
  • прозрачне 1
  • прозрачној 1
  • пројекат 1
  • пројекта 1
  • прокламује 1
  • проклати 1
  • проклете 1
  • проклетом 1
  • прокритиковати 1
  • Прокупље 1
  • пролазе 1
  • пролази 4
  • пролазила 1
  • Пролазили 1
  • пролазили 6
  • пролазило 3
  • пролазио 3
  • пролазник 1
  • пролазника 1
  • пролазнику 1
  • пролазница 1
  • пролазно 1
  • пролазној 1
  • пролазу 1
  • пролетеру 1
  • пролетња 1
  • Пролетња 1
  • Пролетње 1
  • пролетњег 2
  • пролетњега 1
  • Пролетос 1
  • пролећа 4
  • Пролеће 2
  • пролеће 8
  • проливало 1
  • промаја 1
  • промакне 1
  • промаљао 1
  • промангупирао 1
  • промашене 1
  • промашио 1
  • промена 3
  • промени 2
  • променила 4
  • променили 1
  • променимо 2
  • променио 1
  • променљивом 1
  • променом 1
  • промену 2
  • промисли 1
  • Промицале 1
  • промицао 1
  • промоли 1
  • промољену 1
  • промукла 1
  • промуклог 1
  • Промуца 1
  • промуца 5
  • проналазак 1
  • проналазио 1
  • Проналазио 1
  • проналасци 1
  • пронаћи 1
  • пронашао 1
  • Пронашао 1
  • пронашла 1
  • пронашли 1
  • проницаве 1
  • Пропадам 1
  • пропадање 1
  • пропала 1
  • пропале 1
  • Пропали 1
  • пропалим 1
  • пропалице 1
  • пропало 2
  • пропаст 2
  • пропасти 1
  • пропевао 1
  • пропила 1
  • пропињући 1
  • пропирала 1
  • Прописан 1
  • прописан 2
  • прописану 1
  • проповеда 1
  • проповедао 1
  • Проповедаш 1
  • пропраћајући 1
  • пропуштала 1
  • пророчке 1
  • просвети 1
  • просветиле 1
  • просветити 1
  • просвећеног 1
  • просвећује 1
  • проси 3
  • просипале 2
  • просипало 1
  • просјаке 1
  • прост 9
  • проста 1
  • Проста 1
  • Простачке 1
  • простачки 2
  • простачким 1
  • простачких 1
  • просте 2
  • прости 2
  • простије 3
  • простим 1
  • простирала 1
  • простирале 1
  • простирали 1
  • Простирка 1
  • простирка 3
  • простирке 2
  • простирки 1
  • простирком 1
  • простирку 2
  • простиру 1
  • проституција 1
  • простих 2
  • Просто 1
  • просто 7
  • простог 3
  • простодушних 1
  • простор 3
  • простори 1
  • просторијама 1
  • простору 2
  • простоти 1
  • простран 2
  • Пространа 1
  • пространа 4
  • простране 1
  • пространих 1
  • пространо 4
  • пространој 1
  • просту 1
  • просу 3
  • просула 1
  • просуто 1
  • протезале 1
  • протезао 1
  • протекле 1
  • протектора 1
  • протепа 1
  • протест 1
  • протеста 1
  • против 29
  • Противила 1
  • противио 1
  • противна 2
  • противне 1
  • противник 4
  • противника 1
  • противници 1
  • противно 1
  • противном 1
  • противност 1
  • противуречи 1
  • противуречности 3
  • протоколисана 1
  • проћи 2
  • проучиле 1
  • професор 8
  • професора 5
  • професоре 1
  • Професори 1
  • професори 3
  • професоров 1
  • професорове 1
  • професорову 1
  • професору 1
  • профил 2
  • прохте 1
  • прохтевима 1
  • прохукта 1
  • процветале 3
  • процењивала 1
  • процењивале 1
  • прочита 2
  • прочитавао 1
  • прочитај 1
  • Прочитане 1
  • прочитаним 1
  • прочитаних 1
  • прочитао 4
  • прошао 1
  • прошапта 2
  • прошарана 1
  • прошета 1
  • прошетали 1
  • прошла 5
  • прошле 1
  • прошли 1
  • прошлих 1
  • прошло 5
  • прошлог 1
  • прошлост 4
  • прошлошћу 1
  • прса 1
  • прсима 1
  • прскоше 1
  • прсне 1
  • прсник 3
  • прсну 1
  • прст 1
  • прсте 2
  • прстену 1
  • прстења 1
  • прстење 1
  • прсти 2
  • прстију 3
  • прстима 2
  • прстом 1
  • пруга 2
  • пруге 3
  • пружа 1
  • пружајући 1
  • пружала 4
  • пружале 1
  • пружао 2
  • пруженим 1
  • пружи 8
  • пруживши 1
  • пружила 1
  • прште 2
  • психологија 1
  • психолози 1
  • психолошки 1
  • псовка 1
  • псовке 2
  • Публика 1
  • публиком 1
  • публици 1
  • пузала 1
  • пузио 1
  • пук 2
  • пука 1
  • Пун 2
  • пун 9
  • пуна 8
  • пуне 6
  • пуни 1
  • пуним 5
  • пунити 1
  • пуно 4
  • пуном 5
  • пуноће 1
  • пуну 5
  • пупаст 1
  • пуст 2
  • пуста 1
  • Пуста 1
  • пустарама 1
  • Пусти 1
  • пусти 4
  • пустиле 1
  • пустили 1
  • пустињака 1
  • пустињачким 1
  • пустити 3
  • пустиш 1
  • Пустише 1
  • пустом 1
  • пустош 1
  • Пут 1
  • пут 36
  • пута 26
  • путеве 3
  • путеви 1
  • путевима 2
  • путем 7
  • путник 1
  • путницима 1
  • путова 1
  • путовања 1
  • путовати 1
  • путове 1
  • путу 6
  • пуцала 2
  • пуцале 1
  • пуцало 1
  • пуцањ 1
  • Пуцањ 1
  • пуцкарала 1
  • пуцњаве 1
  • пуче 3
  • пушење 2
  • пуши 2
  • пушило 1
  • пушим 1
  • пушио 2
  • пушиш 1
  • пушка 2
  • пушкар 1
  • пушкара 1
  • Пушкарка 1
  • пушке 1
  • пушку 1
  • пушта 1
  • пуштај 1
  • пуштала 1
  • Пуштала 1
  • пуштале 1
  • пуштен 1
  • пуштена 1
  • пушци 1
  • Пхи 1
  • пшеницом 1
  • р 1
  • рабатне 1
  • рабатних 1
  • Рабаџија 1
  • рабаџија 2
  • рабаџије 1
  • равне 2
  • равни 2
  • равница 1
  • равници 1
  • равно 3
  • равнодушна 1
  • равноправности 1
  • равнотежу 1
  • рага 1
  • рад 10
  • Рад 3
  • рада 5
  • радан 1
  • раде 1
  • Раде 1
  • радећи 3
  • ради 24
  • Ради 3
  • радикал 1
  • радикализам 1
  • радикалима 1
  • радикални 1
  • Радила 1
  • радила 6
  • радиле 2
  • радили 1
  • радим 6
  • радиности 1
  • Радио 1
  • радио 5
  • радити 3
  • радиш 4
  • Радник 1
  • радник 5
  • радника 4
  • раднике 1
  • радницама 1
  • раднице 1
  • радници 4
  • радничка 1
  • радничких 1
  • радног 2
  • радња 1
  • радње 3
  • радњи 1
  • радњу 1
  • радо 5
  • радова 1
  • радовала 1
  • радовао 1
  • радовати 1
  • радови 1
  • радовима 3
  • радознале 1
  • Радознало 1
  • радознало 4
  • радозналом 1
  • радозналост 1
  • радозналости 1
  • Радоја 4
  • Радоје 32
  • Радојев 3
  • Радојева 2
  • Радојеве 1
  • Радојевим 2
  • Радојевих 1
  • Радојем 2
  • Радоју 3
  • радост 5
  • радостан 1
  • радости 2
  • радошћу 1
  • раду 2
  • рађа 1
  • рађала 1
  • рађали 1
  • рађања 1
  • ражњу 1
  • разапетим 1
  • разапетих 1
  • разастрто 1
  • разбери 1
  • разби 1
  • разбијене 1
  • разбирали 1
  • разблудни 1
  • разблудно 1
  • разболе 1
  • разболела 1
  • развалине 1
  • разваљених 1
  • разведе 1
  • развезао 1
  • разви 1
  • развија 1
  • развијају 2
  • развијао 1
  • развије 1
  • развијена 2
  • развијене 1
  • развијено 1
  • развијеног 1
  • развијену 2
  • развила 1
  • развио 1
  • развитак 1
  • развити 1
  • развише 1
  • развлачи 1
  • развукле 1
  • развучено 1
  • разгледала 1
  • Разгледала 1
  • разгледао 1
  • Разгледао 1
  • разговарају 1
  • Разговарали 1
  • разговарали 2
  • разговарам 1
  • разговарамо 1
  • разговарао 2
  • разговор 7
  • разговора 4
  • разговоре 4
  • разговори 5
  • разговорима 3
  • разговоримо 1
  • разговором 1
  • разговору 2
  • разголићену 1
  • разгранате 2
  • раздавало 1
  • раздвојио 1
  • раздељак 1
  • раздражених 1
  • раздрљених 1
  • раздрљеног 1
  • раззлога 1
  • разишли 1
  • разједа 2
  • разлегала 1
  • разлива 1
  • разливала 2
  • разлика 3
  • разлике 1
  • разликовала 1
  • разликовали 1
  • разликовао 2
  • разлиставала 1
  • разлистале 1
  • различним 1
  • различно 1
  • Разлог 1
  • разлог 4
  • разлога 6
  • разлоге 2
  • разлогом 1
  • Разлози 1
  • разлозима 1
  • разлупаним 1
  • размажена 3
  • размажено 2
  • размаженог 1
  • размаженој 1
  • размазили 1
  • размака 1
  • размахнимо 1
  • размећи 1
  • размимоилажења 1
  • размишља 1
  • размишљајући 1
  • размишљала 1
  • размишљам 1
  • размишљања 5
  • размишљање 1
  • размишљањем 1
  • размишљао 2
  • размишљаше 1
  • разне 5
  • разнежавали 1
  • разнежени 1
  • разни 1
  • Разни 1
  • разним 3
  • разних 6
  • разнобојне 1
  • разнобојних 2
  • разноврсних 1
  • разног 2
  • разнолик 1
  • разнолика 1
  • разнолике 2
  • разнолики 1
  • разноликих 1
  • разнолико 1
  • разносач 1
  • разносиле 1
  • разоноди 1
  • разонодила 1
  • разонођења 1
  • разорила 1
  • разориле 1
  • разоружала 1
  • разоружана 1
  • разоружаном 1
  • разочарења 1
  • разочарење 2
  • разреда 3
  • разреду 3
  • разређивала 1
  • разум 2
  • разуме 2
  • разумевала 2
  • разумевао 1
  • разумевши 1
  • разумеде 2
  • разумеју 1
  • разумела 1
  • разумем 1
  • разумео 4
  • разумете 2
  • разумети 2
  • разумеш 2
  • разумљивих 1
  • разумом 1
  • рај 1
  • раја 3
  • рака 1
  • ракије 3
  • ракију 1
  • ракита 1
  • раме 5
  • Рамена 2
  • рамена 8
  • раменима 5
  • рамену 1
  • рамовима 1
  • раму 2
  • ранама 1
  • ранг 1
  • ране 1
  • ранија 1
  • Раније 1
  • раније 17
  • ранијих 1
  • Рано 1
  • рано 9
  • раном 1
  • рањен 1
  • рањена 1
  • рањено 2
  • рањену 1
  • рапавим 1
  • рапавом 1
  • раса 1
  • расејано 3
  • расипале 1
  • расипао 1
  • раскаљаном 1
  • Раскид 1
  • раскинути 1
  • раскопавати 1
  • раскопана 1
  • раскопча 1
  • раскораченим 1
  • раскош 2
  • раскоши 2
  • раскошну 1
  • раскрсти 1
  • расла 2
  • расле 1
  • расли 2
  • расло 1
  • расом 1
  • распала 1
  • распали 2
  • распе 1
  • расподељује 1
  • Распознавале 1
  • располагао 1
  • расположени 2
  • расположење 3
  • расположењу 3
  • распра 1
  • расправи 1
  • расправу 1
  • распремала 2
  • распремања 1
  • распремила 1
  • распремљена 1
  • Распуст 1
  • распуста 1
  • распусту 2
  • распуштеност 1
  • раста 1
  • раставише 1
  • растаје 1
  • растали 5
  • растанком 1
  • растану 1
  • растао 4
  • растојања 1
  • растопило 1
  • растопљено 1
  • растресати 1
  • растрже 1
  • растури 1
  • растурили 1
  • расуло 2
  • расуте 1
  • расхлађење 1
  • расходоване 1
  • расцветавало 1
  • расцветале 1
  • расцветана 1
  • расцеп 1
  • Расцеп 1
  • рат 2
  • рата 2
  • ратнику 1
  • ратовима 1
  • рату 2
  • рафа 1
  • рафовима 1
  • рационални 1
  • Рачи 1
  • рачун 9
  • рачуна 11
  • рачунају 1
  • рачунао 1
  • рачуноиспитач 2
  • Рачуноиспитачу 1
  • раширених 1
  • рашири 3
  • рашириле 1
  • раширимо 1
  • раштркане 1
  • Раштркани 1
  • раштркано 1
  • раштрканом 1
  • рђав 3
  • рђаве 3
  • рђави 1
  • рђавих 1
  • Рђаво 2
  • рђаво 6
  • рђавог 1
  • рђавој 1
  • рђавом 1
  • Рђо 1
  • реакција 1
  • Реакција 1
  • реакције 2
  • реакцији 1
  • реакцијом 1
  • реакцију 3
  • реакционар 1
  • реакционаре 2
  • Реакционари 1
  • реакционари 2
  • реакционарима 1
  • реакционарних 1
  • реални 1
  • револвер 1
  • револуције 3
  • револуцији 4
  • револуцију 1
  • револуционар 1
  • револуционарне 1
  • регне 1
  • Ред 1
  • ред 3
  • реда 6
  • редак 2
  • редакције 1
  • редове 1
  • Редови 1
  • редовима 1
  • Редовно 1
  • редовно 2
  • редом 1
  • ређе 1
  • режим 3
  • режима 1
  • резеде 1
  • резерве 1
  • резервни 1
  • резерву 1
  • резолуције 2
  • резултат 1
  • резултате 1
  • Река 2
  • река 4
  • Рекавши 1
  • рекавши 2
  • рекама 1
  • Рекао 2
  • рекао 8
  • реке 5
  • рекла 6
  • рекле 1
  • рекли 2
  • рекне 1
  • рекну 1
  • реко 1
  • рекох 3
  • реку 2
  • релативно 1
  • релативног 1
  • релативности 2
  • религије 2
  • Ренана 1
  • Ренегат 1
  • реновирали 1
  • рента 1
  • репом 1
  • република 1
  • републиканац 1
  • републиканцима 1
  • републике 2
  • ресе 1
  • ресторана 1
  • ресторанима 1
  • ретке 1
  • Ретки 1
  • ретки 2
  • Ретко 2
  • ретко 4
  • реткост 1
  • рећи 29
  • реуматизам 1
  • рефорама 1
  • реформисати 1
  • рецепта 1
  • реци 1
  • рецитовати 1
  • рецкасте 1
  • реч 23
  • Реч 5
  • рече 106
  • Реченица 1
  • реченице 2
  • реченицу 4
  • речи 42
  • речима 6
  • речице 1
  • речну 1
  • речце 1
  • решавала 1
  • решавао 1
  • Решавао 1
  • реше 1
  • решено 2
  • решења 2
  • решење 3
  • решењем 1
  • Реши 2
  • реши 6
  • решила 2
  • решили 1
  • решио 4
  • решити 2
  • рже 1
  • риба 1
  • рибара 1
  • рибарске 1
  • рибе 1
  • рије 1
  • рило 1
  • римске 1
  • римских 1
  • Ристић 7
  • Ристића 1
  • Ристићу 3
  • Рит 1
  • рит 2
  • ритови 1
  • ритовима 1
  • риту 1
  • риче 1
  • роб 1
  • Роба 2
  • робе 1
  • роби 1
  • робијаш 1
  • робијаша 3
  • робије 4
  • робији 3
  • Робинсона 1
  • робова 1
  • робу 2
  • роваш 1
  • рогушила 1
  • род 1
  • родбине 2
  • роде 2
  • роди 1
  • родиле 2
  • родио 1
  • родитеља 5
  • родитеље 1
  • родитељи 1
  • Родитељи 1
  • родитељима 1
  • родни 1
  • родно 3
  • родног 2
  • родном 1
  • родољубе 1
  • родом 1
  • Родом 1
  • рођак 2
  • рођака 6
  • рођаке 1
  • рођаку 2
  • рођаци 1
  • рођачка 1
  • рођена 1
  • рођене 2
  • рођени 1
  • рођеног 1
  • рођеној 1
  • ролетне 1
  • роман 1
  • РОМАН 1
  • романа 3
  • романе 2
  • романима 1
  • романтизма 1
  • романтику 1
  • романтичан 2
  • романтичније 1
  • романтично 1
  • Ромеа 1
  • ропства 3
  • ропство 1
  • ропством 1
  • росе 2
  • роси 1
  • росног 1
  • роспије 1
  • роткве 1
  • роштиље 1
  • рпа 1
  • рубља 1
  • рубље 2
  • рубом 2
  • ругаш 1
  • ругобу 1
  • Рудника 2
  • ружа 1
  • ружан 1
  • руже 2
  • ружичаст 2
  • Ружичаста 1
  • ружичастом 1
  • ружичасту 1
  • ружна 2
  • ружне 1
  • ружних 1
  • ружно 2
  • ружног 1
  • ружу 1
  • рука 5
  • рукав 1
  • рукава 1
  • рукаве 1
  • рукави 1
  • рукавима 1
  • рукама 17
  • руке 24
  • Руке 5
  • руковао 1
  • руком 15
  • рукопис 2
  • рукописа 2
  • рукопису 1
  • руку 39
  • румен 4
  • румена 1
  • Румена 1
  • румене 2
  • румени 1
  • руменила 1
  • руменило 1
  • руменилом 3
  • руменим 1
  • румених 1
  • румено 1
  • румену 2
  • румунском 1
  • рупа 1
  • рупама 1
  • рупи 1
  • Руса 1
  • Русија 2
  • Русију 2
  • руске 1
  • руски 1
  • руским 1
  • Рускиња 1
  • Рускиње 1
  • руских 1
  • руског 1
  • руци 6
  • руча 1
  • Ручак 1
  • ручак 8
  • ручка 4
  • ручкове 1
  • ручком 1
  • ручку 3
  • рушењем 1
  • руши 3
  • рушила 1
  • с 199
  • С 21
  • са 208
  • Са 8
  • сабира 1
  • саблажњиво 1
  • саблазна 1
  • сабласт 1
  • сабљом 1
  • Саборној 1
  • Сав 1
  • сав 11
  • Савамала 1
  • Савамале 1
  • савамалске 1
  • Саве 4
  • савезницу 1
  • савест 4
  • савести 4
  • савет 1
  • Савет 1
  • Савете 1
  • савете 3
  • саветовао 1
  • саветодавци 2
  • саветује 1
  • Сави 3
  • савијало 1
  • Савине 1
  • Савитљиви 1
  • савлада 1
  • Савлада 1
  • савладати 3
  • савршена 2
  • савршенијих 1
  • савршеним 1
  • савршеној 1
  • савршенства 1
  • савршенство 1
  • Саву 1
  • сагибајући 1
  • сагињала 1
  • сагла 1
  • сагнути 1
  • Сад 11
  • сад 72
  • сада 1
  • садашњег 1
  • Садашњица 1
  • садашњице 1
  • садашњост 3
  • сади 3
  • садржавала 1
  • садржавало 1
  • сажаљевао 1
  • сажаљења 1
  • сажаљење 1
  • сажаљењем 1
  • сажаљиво 1
  • саже 2
  • сазида 1
  • сазидана 1
  • Сазидана 1
  • сазидано 1
  • сазна 3
  • Сазнало 1
  • сазнамо 1
  • сазнања 2
  • сазнао 3
  • сазнати 3
  • саизвољава 1
  • сајџија 2
  • сакат 2
  • сакато 1
  • сакатост 3
  • сакри 1
  • сакривали 1
  • сакривао 1
  • сакрије 3
  • сакрила 1
  • сакрити 4
  • саксија 1
  • саксијама 1
  • саксију 1
  • салату 1
  • сале 1
  • салон 6
  • салона 3
  • салону 4
  • салу 1
  • сам 105
  • Сама 1
  • сама 23
  • самарица 1
  • самарицу 1
  • самаром 1
  • саме 9
  • сами 13
  • самим 2
  • самима 1
  • самих 1
  • само 102
  • Само 20
  • самог 8
  • самој 6
  • самом 8
  • самоникле 1
  • самосталност 1
  • самоће 1
  • самоћу 2
  • самоубилаца 1
  • самоубиство 1
  • самоубица 1
  • самоубицу 1
  • самоуверено 3
  • саму 5
  • самца 1
  • Сан 1
  • сан 9
  • сандук 2
  • сандука 2
  • сандуке 1
  • сандуцима 2
  • санта 1
  • сања 2
  • Сањала 1
  • сањала 2
  • сањам 1
  • сањамо 1
  • сањао 1
  • сањарија 1
  • саобраћај 1
  • саоницама 1
  • саопштења 1
  • саопшти 1
  • сапи 1
  • Сапи 1
  • сапима 2
  • сапун 1
  • сапунице 1
  • сапутника 1
  • сапутница 1
  • сарадница 1
  • сасвим 3
  • саслушању 1
  • састави 2
  • саставила 1
  • Саставио 1
  • саставише 1
  • саставља 1
  • састављају 1
  • састављали 1
  • Састављао 1
  • састављена 1
  • састављене 1
  • састављено 1
  • састављену 1
  • саставу 1
  • састајали 1
  • састали 1
  • састанак 3
  • састанака 2
  • састане 1
  • састанке 3
  • састанци 2
  • састанцима 1
  • састоји 3
  • сат 3
  • сата 3
  • сатанско 1
  • сати 7
  • сатима 1
  • сатиремо 1
  • сатић 1
  • сатове 2
  • сатрапије 1
  • сату 2
  • саучесницу 1
  • сахранио 1
  • сахрану 1
  • сачекавши 1
  • сачиниш 1
  • сачувај 2
  • сачувају 1
  • сачувала 1
  • сачуван 1
  • сачувао 2
  • сачувати 1
  • Сва 1
  • сва 17
  • свагда 1
  • свадба 1
  • свадбе 2
  • свадбени 1
  • свадбу 4
  • свађала 1
  • свађама 2
  • свађао 1
  • свађе 1
  • Свађе 1
  • свађи 1
  • Свак 2
  • Свака 1
  • свака 6
  • Свакако 1
  • свакако 7
  • Сваке 1
  • сваке 2
  • сваки 14
  • Сваки 3
  • свакидашње 1
  • свакидашњим 1
  • свакидашњих 1
  • свакидашњости 1
  • сваким 1
  • Свако 2
  • свако 7
  • сваковрсним 1
  • Сваког 1
  • сваког 10
  • свакодневне 1
  • свакодневни 1
  • свакодневног 1
  • свакој 9
  • свакојаке 3
  • свакојаким 1
  • сваком 15
  • свакоме 2
  • сваку 6
  • свануо 1
  • сватови 1
  • сватовима 1
  • свачије 1
  • све 127
  • Све 20
  • свег 2
  • свега 14
  • Свега 2
  • сведок 2
  • сведоџбе 1
  • свеж 2
  • свежањ 3
  • свеже 1
  • свежег 2
  • свежије 1
  • свежим 1
  • свежина 1
  • свежине 1
  • свеједнако 3
  • свеједно 5
  • свелим 1
  • свемоћ 3
  • свемоћна 1
  • свему 8
  • свенути 1
  • свео 1
  • свеопштег 1
  • свеска 1
  • свесно 2
  • свесрдно 2
  • Свест 1
  • свест 2
  • свести 1
  • свестио 1
  • свет 32
  • Свет 8
  • света 14
  • Света 2
  • светао 2
  • свете 1
  • свети 3
  • светиљке 4
  • светим 1
  • светица 1
  • светла 1
  • светлеле 1
  • светлели 1
  • светли 1
  • светлијих 1
  • светлила 1
  • светлих 4
  • светло 3
  • светлост 10
  • Светлост 4
  • светлости 10
  • светлошћу 1
  • светлуцао 1
  • светњаци 1
  • светови 1
  • Светог 1
  • светом 2
  • светској 1
  • свету 11
  • светцима 1
  • свећа 1
  • свеће 1
  • свеца 2
  • свечан 1
  • свечане 1
  • свечано 3
  • свечаности 1
  • свештеник 1
  • свешчице 1
  • сви 18
  • Сви 2
  • свиде 2
  • свидео 1
  • свиђа 1
  • свију 3
  • свикла 1
  • свикне 1
  • свила 4
  • свиле 2
  • свилена 1
  • свилене 1
  • свиленим 1
  • свим 5
  • свима 9
  • свиме 1
  • свирали 1
  • свирепо 1
  • свитало 1
  • свиће 1
  • свих 6
  • свлада 1
  • сво 1
  • свог 16
  • Свога 1
  • свога 38
  • Свој 1
  • свој 45
  • своја 9
  • Своје 1
  • своје 130
  • својеручним 1
  • Својим 1
  • својим 40
  • својима 1
  • Својих 1
  • својих 29
  • својој 30
  • Својом 1
  • својом 11
  • Своју 1
  • своју 80
  • свом 18
  • Своме 1
  • своме 14
  • сврака 1
  • сврати 1
  • свраћа 1
  • свраћају 1
  • сврбе 1
  • свршавају 1
  • свршавате 1
  • свршеним 1
  • свршено 2
  • свршетак 1
  • свршетку 1
  • сврши 6
  • свршила 2
  • свршило 2
  • свршио 6
  • свршити 3
  • свршиће 1
  • свршићете 1
  • свршиш 4
  • сву 9
  • свуд 1
  • свуда 1
  • Свуда 2
  • свукао 1
  • свуче 1
  • се 1841
  • Себастопољ 1
  • себе 60
  • себи 45
  • себично 1
  • себичног 1
  • себичност 1
  • себичности 2
  • Сева 1
  • севдалијски 1
  • севдах 1
  • север 2
  • Северњаци 1
  • северу 1
  • севнула 1
  • севнуше 1
  • Седала 1
  • седала 2
  • Седам 1
  • седамнаест 1
  • седао 1
  • Седао 1
  • седе 2
  • седела 7
  • седели 6
  • седељке 2
  • седео 4
  • седећи 2
  • седи 1
  • Седи 3
  • седим 1
  • седите 1
  • Седиш 1
  • седиште 1
  • седне 5
  • седнице 1
  • седници 1
  • Седоше 1
  • седоше 2
  • сезоне 1
  • секата 1
  • секретар 1
  • секу 1
  • секунда 1
  • секцији 1
  • Села 1
  • села 16
  • селен 1
  • селену 1
  • сели 1
  • Сели 1
  • селидбама 1
  • селима 1
  • село 11
  • селу 9
  • сељак 3
  • Сељака 1
  • сељака 5
  • сељаке 2
  • сељаку 2
  • сељанкама 1
  • сељанке 1
  • сељаци 2
  • Сељаци 2
  • сељацима 4
  • сељачиће 1
  • сељачке 4
  • сељачким 1
  • сељачког 1
  • Сем 1
  • сем 2
  • семестре 1
  • семинара 1
  • сена 3
  • Сене 1
  • сензационе 1
  • сенка 6
  • сенкама 1
  • сенке 6
  • сенком 1
  • сенку 5
  • сентиментални 1
  • сентименталност 1
  • сентименталности 1
  • сенци 1
  • сенчиле 1
  • Сео 1
  • сеоска 1
  • сеоске 4
  • сеоски 1
  • сеоског 1
  • сеоској 1
  • сеоску 1
  • Сервус 1
  • Сестра 1
  • сестра 6
  • сестре 1
  • сестри 2
  • сестриног 1
  • сестрице 1
  • сестрицом 1
  • сестру 4
  • сети 12
  • Сети 4
  • сетим 1
  • сетити 1
  • сећао 1
  • сећаш 1
  • Сећаш 2
  • си 78
  • сибирска 1
  • сив 1
  • сива 1
  • сиве 1
  • сивиле 1
  • сивим 2
  • сивини 1
  • сивину 1
  • сивкаста 1
  • сивкасте 1
  • сиво 2
  • сивој 1
  • сиву 1
  • сигуран 6
  • сигурна 2
  • сигурне 2
  • сигурније 1
  • сигурним 1
  • сигурно 3
  • сигурног 2
  • сигурном 1
  • сигурности 1
  • сигурношћу 1
  • сигурну 2
  • сиђе 1
  • сиђоше 1
  • сија 1
  • сијала 1
  • сијале 2
  • сијали 1
  • сијало 1
  • сила 2
  • силе 1
  • силило 1
  • силно 2
  • силом 3
  • силу 1
  • силуета 1
  • силуете 1
  • Симић 1
  • симпатија 3
  • симпатије 5
  • симпатију 1
  • симпатична 1
  • симпатично 1
  • симпатичног 1
  • Син 1
  • син 2
  • сина 12
  • сине 1
  • синови 2
  • синовче 1
  • Синоћ 1
  • синоћ 4
  • сину 2
  • синуле 1
  • синуше 1
  • сипао 1
  • сипи 1
  • сир 2
  • сира 2
  • сиренска 1
  • сирове 1
  • сировина 1
  • сиромах 7
  • сиромашан 1
  • сирота 1
  • сиротиња 2
  • сиротиње 1
  • сиротињи 2
  • сиротињске 2
  • сиротињски 1
  • сиротињском 1
  • сиротињу 2
  • сирото 1
  • Сирото 1
  • сироче 1
  • сисаре 1
  • систем 2
  • система 1
  • систематски 1
  • системе 1
  • системи 1
  • ситан 3
  • ситна 1
  • ситне 5
  • ситни 1
  • ситним 2
  • ситних 5
  • ситница 2
  • ситницама 2
  • ситнице 2
  • ситници 1
  • ситницу 2
  • ситничарење 1
  • ситно 1
  • ситној 1
  • ситуацији 1
  • сишао 1
  • сјај 8
  • сјајан 1
  • сјајем 3
  • сјајна 2
  • сјајне 3
  • сјајним 1
  • сјајних 1
  • сјајно 1
  • сјају 2
  • сједине 1
  • сјури 1
  • сказаљке 1
  • скакавци 1
  • скакали 1
  • скакало 1
  • скакао 1
  • Скакао 1
  • скакутали 1
  • скакуће 1
  • скалупити 1
  • скандал 1
  • скандала 2
  • скандалима 1
  • скандалозну 1
  • скандалу 1
  • скапао 1
  • скела 1
  • скептицизмом 2
  • скептички 1
  • скидају 1
  • скидању 1
  • скиде 3
  • скину 2
  • скинувши 1
  • скинули 1
  • скинуо 1
  • склањао 1
  • склапа 1
  • склиза 1
  • склон 2
  • Склони 1
  • склони 3
  • Склонимо 1
  • склонити 1
  • склоности 3
  • склоп 1
  • склопа 2
  • склопи 3
  • склопио 1
  • Сколише 1
  • скомрачења 1
  • скоро 4
  • скочи 3
  • скрасити 1
  • скрене 2
  • скрену 2
  • скренула 1
  • скренуо 1
  • скренуше 1
  • скривени 2
  • скривено 2
  • скровиште 1
  • скромна 1
  • скромне 2
  • скромно 6
  • скромном 3
  • скромну 1
  • скрушеност 1
  • скрхали 1
  • скрханим 1
  • скуван 1
  • скувати 1
  • скуп 2
  • скупе 1
  • скупи 1
  • Скупи 2
  • скупило 1
  • скупио 1
  • скупити 1
  • скупљајући 2
  • скупљало 1
  • скупљачи 1
  • скупље 1
  • скупо 3
  • скупови 1
  • скупоцен 1
  • скупоцена 2
  • скупу 1
  • скупштина 1
  • скупштинама 1
  • скупштини 1
  • Скупштини 3
  • скупштинска 1
  • скутовима 1
  • скучено 1
  • слаб 2
  • слабачко 1
  • слабе 1
  • слаби 3
  • слабијим 1
  • слабим 1
  • слабина 1
  • слабине 1
  • слабих 1
  • слабо 1
  • слабом 1
  • слабост 1
  • слабости 2
  • слабостима 1
  • слабошћу 1
  • слава 2
  • славама 1
  • славан 1
  • славни 1
  • славних 1
  • славуј 1
  • славуји 2
  • слагао 1
  • сладак 2
  • сладости 1
  • слађа 1
  • слађем 1
  • слала 2
  • слама 1
  • сламе 2
  • сламни 1
  • сламним 2
  • сламног 1
  • Сласт 1
  • сласт 2
  • сласти 2
  • слатка 6
  • слатке 5
  • слаткиша 1
  • слаткише 1
  • слатко 10
  • слатком 2
  • слегала 1
  • слегањем 1
  • следбеник 1
  • следи 1
  • следствено 1
  • слез 1
  • слепа 1
  • слепи 1
  • слепочнице 2
  • слепци 1
  • слетала 1
  • Слика 1
  • слика 7
  • сликама 1
  • сликара 1
  • слике 5
  • сликом 4
  • слику 8
  • слици 1
  • сличне 1
  • слично 1
  • Слично 1
  • сличног 1
  • сличност 1
  • слобода 10
  • Слобода 3
  • слободан 3
  • слободе 8
  • слободи 2
  • слободна 3
  • слободне 2
  • слободнијом 1
  • слободних 1
  • Слободно 2
  • слободно 6
  • слободног 2
  • слободној 1
  • слободном 2
  • слободњак 1
  • слободоуман 1
  • слободоумна 1
  • слободоумних 1
  • слободу 10
  • слова 1
  • Словен 1
  • словенска 2
  • словенски 1
  • словима 2
  • словослагачи 1
  • слоге 1
  • сложености 1
  • сложиле 1
  • слојеве 2
  • сломила 1
  • слонове 1
  • слуге 1
  • служавка 5
  • служавке 2
  • служавку 1
  • служба 2
  • службе 4
  • службеник 1
  • служби 7
  • службу 2
  • служе 1
  • служила 1
  • слутећи 1
  • слути 1
  • слутња 1
  • слутње 1
  • случај 7
  • случаја 1
  • Случајни 1
  • случајно 1
  • Случајно 1
  • случају 5
  • слуша 3
  • Слушај 3
  • слушајући 1
  • Слушајући 1
  • Слушала 1
  • слушала 8
  • слушалац 1
  • слушао 2
  • слушаонице 1
  • слушаоницу 1
  • сматра 2
  • сматрају 1
  • сматрала 3
  • сматрали 1
  • сматран 1
  • сме 2
  • смеђе 1
  • смејала 1
  • смејао 3
  • смејати 1
  • смеје 2
  • смејем 4
  • смела 2
  • смело 1
  • смелост 1
  • смелости 1
  • смем 2
  • смемо 1
  • смео 4
  • смерне 1
  • смерних 1
  • смета 3
  • сметају 1
  • сметала 1
  • сметало 1
  • сметао 1
  • сметен 1
  • сметлиштем 1
  • сметњи 1
  • сметњу 2
  • смех 4
  • смеше 1
  • смешећи 2
  • смешила 2
  • смешити 1
  • смешне 1
  • смешног 1
  • Смисао 1
  • смисао 2
  • смисла 2
  • смисли 1
  • смислу 1
  • смишљен 1
  • смо 44
  • смоквом 1
  • смола 1
  • Смрад 1
  • смрдљив 1
  • смрдљивом 1
  • Смрт 1
  • смрт 6
  • смрти 4
  • смртно 1
  • смртног 1
  • смрћу 1
  • смршале 1
  • сна 4
  • снага 1
  • снаге 5
  • снагом 1
  • снагу 6
  • снажан 1
  • снажна 1
  • снажно 3
  • снажном 1
  • снажну 1
  • снебивао 1
  • снег 6
  • снега 1
  • Снегови 1
  • сниским 1
  • сниских 1
  • снова 1
  • снове 2
  • снови 3
  • сноп 2
  • снопак 1
  • сносила 1
  • сносио 1
  • сносити 1
  • сну 1
  • соба 1
  • Собарица 1
  • собарицу 1
  • собе 13
  • соби 21
  • собица 1
  • собицу 1
  • собног 1
  • собну 1
  • собом 10
  • Собу 1
  • собу 24
  • соја 2
  • сокак 4
  • сокака 3
  • сокачићима 1
  • Сокином 1
  • соко 1
  • соколи 1
  • соли 1
  • солидарности 1
  • солидног 1
  • солуфима 1
  • сомотасте 1
  • сомотска 1
  • сопствена 1
  • сопствене 1
  • сопственим 2
  • сопствених 2
  • сопственог 1
  • сопствену 5
  • Сорбону 1
  • софизми 1
  • социјализам 2
  • социјализма 3
  • социјалист 2
  • Социјалиста 1
  • социјалистима 1
  • социјалистичке 1
  • социјалне 1
  • социјалног 1
  • Социјалног 1
  • социјалној 1
  • социјалну 1
  • социолошким 1
  • сочан 1
  • сочне 1
  • спава 1
  • Спавајте 1
  • спавање 1
  • спавању 1
  • спавао 1
  • спадају 1
  • спадоше 1
  • спази 8
  • спазила 1
  • спазио 1
  • спајао 1
  • спалио 1
  • спарушили 1
  • Спас 1
  • спасе 2
  • спасла 1
  • спасоносан 1
  • спасти 1
  • спахилук 1
  • спекулације 2
  • Спенсера 1
  • специјалитет 1
  • специјално 1
  • сплав 1
  • сплачине 1
  • сплет 1
  • сплете 1
  • сплетену 1
  • спојише 1
  • спокојне 1
  • спокојно 2
  • споља 1
  • спољашност 1
  • спољашности 2
  • спољашњост 1
  • спољна 1
  • спомен 1
  • Спомен 1
  • спомена 2
  • спомене 1
  • споменика 1
  • споменику 1
  • споменици 1
  • споменом 1
  • спомену 2
  • спомињала 1
  • спомињу 1
  • спонама 1
  • споразум 1
  • Споразумели 1
  • споредна 1
  • Споредна 1
  • споредне 2
  • споредним 1
  • споредну 1
  • споро 1
  • спору 1
  • способан 1
  • способности 2
  • спотакао 1
  • справа 2
  • спрат 2
  • спрата 1
  • спрати 1
  • спрату 2
  • спрема 1
  • спремај 1
  • спремајући 1
  • спремала 4
  • спреман 1
  • спремање 1
  • спремати 1
  • спреме 6
  • спреми 1
  • спремила 1
  • спремиле 1
  • спремио 1
  • спремљена 1
  • спремљено 1
  • спремно 1
  • спречава 2
  • спречавале 1
  • спречи 2
  • спречити 1
  • спрженом 1
  • спусте 1
  • Спусти 1
  • спусти 6
  • спустила 3
  • Спустио 1
  • спустио 2
  • спустише 4
  • спутавају 1
  • спуштала 2
  • спуштале 1
  • спуштало 1
  • спуштао 1
  • спуштени 1
  • спуштену 1
  • срама 1
  • Срамота 1
  • срамотна 1
  • срачунат 1
  • срачунатог 1
  • срачунатости 1
  • Срба 1
  • Срби 1
  • Србија 2
  • Србије 6
  • Србији 8
  • Србијом 1
  • Србију 2
  • Србима 1
  • Србин 1
  • Србина 1
  • срдачност 1
  • сребра 1
  • сребрнастом 1
  • сребрну 1
  • Сребрну 1
  • сребро 1
  • сребром 1
  • сред 3
  • средина 1
  • Средина 1
  • средине 3
  • средини 3
  • средином 2
  • средину 1
  • средњевековне 1
  • средњег 1
  • средњешколског 1
  • средстава 1
  • средства 3
  • средствима 2
  • средство 3
  • сређености 1
  • Срео 2
  • срести 1
  • сретао 1
  • срете 2
  • сретне 2
  • сретну 2
  • сретоше 1
  • срећа 6
  • Срећан 1
  • срећан 8
  • среће 6
  • срећи 2
  • срећна 8
  • срећни 5
  • срећнијих 1
  • срећним 1
  • срећног 1
  • срећну 2
  • Срећом 1
  • срећу 13
  • срицати 1
  • срна 1
  • сродником 1
  • сроза 2
  • српске 1
  • српски 1
  • српским 1
  • српских 1
  • српског 1
  • српској 1
  • српску 1
  • Српства 2
  • срушила 2
  • срушило 1
  • срца 11
  • Срце 4
  • срце 40
  • срцем 2
  • срцу 10
  • стави 1
  • ставила 1
  • ставити 1
  • стављајући 1
  • стављала 1
  • Стаде 1
  • стаде 7
  • стаза 3
  • стазе 2
  • стази 2
  • стазом 2
  • стајала 9
  • стајале 2
  • стајали 1
  • стајало 2
  • стајао 7
  • стаје 1
  • стакла 2
  • стаклара 1
  • стакластих 1
  • Стаклена 1
  • стакло 2
  • сталан 1
  • сталеж 1
  • сталежа 2
  • сталежи 1
  • сталешке 1
  • стали 1
  • стална 1
  • сталне 1
  • сталним 1
  • сталних 1
  • стално 20
  • сталној 1
  • сталну 1
  • стало 1
  • Стало 1
  • стан 7
  • стана 2
  • стане 1
  • станица 1
  • станици 1
  • станицу 1
  • станичне 1
  • станова 1
  • становала 1
  • Становали 1
  • становање 1
  • станови 1
  • становима 1
  • становници 1
  • становништва 1
  • стану 3
  • станујем 1
  • стања 2
  • стање 5
  • стањем 1
  • стању 4
  • стара 14
  • Стара 3
  • старао 1
  • старац 2
  • старе 5
  • старешинству 1
  • стари 17
  • Стари 7
  • старија 2
  • старијег 2
  • старији 5
  • старијим 1
  • старијих 2
  • старијом 1
  • старију 1
  • старим 2
  • старимо 1
  • старина 1
  • Старинска 1
  • старинска 4
  • Старинске 1
  • старинске 4
  • Старински 1
  • старински 3
  • старинским 1
  • старинских 1
  • старинско 2
  • старинског 1
  • старинској 1
  • старинску 1
  • старих 3
  • старице 1
  • старо 3
  • старог 3
  • Старој 1
  • старој 2
  • старом 3
  • стару 2
  • старци 2
  • ствар 9
  • ствара 2
  • стварај 1
  • стварају 2
  • стварање 1
  • стварао 2
  • Ствари 3
  • ствари 43
  • стварима 8
  • стварна 1
  • стварних 1
  • стварног 1
  • стварност 4
  • стварности 2
  • створ 2
  • створа 1
  • створе 1
  • створен 2
  • створена 2
  • створено 1
  • створења 2
  • створење 2
  • створењу 1
  • створили 3
  • створити 1
  • створиш 1
  • сте 7
  • Стеван 2
  • Стевана 1
  • стегнутих 1
  • стегоше 2
  • стеже 5
  • стежући 1
  • стезала 1
  • стезале 1
  • стезало 3
  • стезао 1
  • стекао 2
  • стене 1
  • Степеница 1
  • степеница 3
  • степеницама 2
  • степенице 5
  • стечај 1
  • стешњена 1
  • стигла 1
  • Стид 2
  • стид 3
  • стида 2
  • стиде 1
  • стиди 1
  • стидиш 1
  • стидљив 1
  • стидљиве 1
  • стидљиво 1
  • стидљивом 1
  • стиже 2
  • стизале 2
  • стизао 1
  • стил 1
  • стила 1
  • стилу 1
  • стипендију 1
  • стискао 1
  • стиха 2
  • стихове 2
  • стишавала 1
  • стишавало 1
  • сто 10
  • Стога 11
  • стојала 1
  • стојали 1
  • Стојане 1
  • стојао 1
  • стоје 2
  • стојећи 1
  • стоји 4
  • стојимо 1
  • стока 2
  • стоке 1
  • Стокић 1
  • стоком 2
  • стоку 1
  • стола 2
  • столар 1
  • Столећа 1
  • столећа 2
  • столице 1
  • столици 1
  • столицу 3
  • столова 2
  • столом 1
  • столу 5
  • стопале 1
  • стопу 2
  • стотина 1
  • стотинама 1
  • стотине 1
  • стотину 1
  • стоци 1
  • сточић 4
  • сточићу 1
  • сточно 1
  • страда 1
  • страдао 1
  • стражара 1
  • стражаре 2
  • стражару 1
  • стражи 1
  • страна 2
  • страначке 1
  • стране 28
  • страни 7
  • страним 1
  • страница 1
  • странка 1
  • Странка 1
  • странке 1
  • странку 1
  • страном 1
  • странпутица 1
  • страну 13
  • странца 1
  • Странци 1
  • страсно 3
  • страсти 3
  • страћара 1
  • Страх 1
  • страх 6
  • страха 2
  • страхом 2
  • страшило 1
  • страшна 1
  • страшне 2
  • страшни 1
  • страшније 1
  • страшнији 1
  • страшнијих 1
  • страшно 4
  • страшног 1
  • стрвино 1
  • Стреје 1
  • стреле 1
  • стрелишта 1
  • стресе 4
  • стресла 2
  • стрецну 1
  • Стрика 1
  • Стрике 2
  • Стрикову 1
  • строга 2
  • строго 1
  • строгог 1
  • строгој 1
  • строгошћу 1
  • стропошта 1
  • стрпа 1
  • стрпао 1
  • стрпаше 1
  • стрпљења 1
  • стрпљиво 2
  • стругане 1
  • стругара 1
  • стругаре 2
  • струја 1
  • струје 1
  • струји 3
  • струк 1
  • струка 2
  • струке 1
  • стуб 2
  • стубови 1
  • стубовима 2
  • студената 1
  • студени 1
  • Студент 2
  • студент 5
  • студента 6
  • студенте 1
  • студенти 1
  • студенткиња 2
  • студенткињин 1
  • студентским 1
  • студентског 1
  • студенту 1
  • студија 2
  • студијама 1
  • студије 2
  • студирао 1
  • ступају 1
  • ступала 1
  • ступало 1
  • ступамо 1
  • ступањ 1
  • ступи 4
  • ступим 1
  • Ступио 1
  • ступио 3
  • су 537
  • суботу 1
  • сув 1
  • сувата 1
  • суве 2
  • суверен 1
  • сувим 1
  • сувих 1
  • сувише 14
  • суво 5
  • сувог 1
  • сувоњав 1
  • суграђанима 1
  • суд 3
  • суда 5
  • судбина 2
  • судбине 2
  • судбини 1
  • судбину 3
  • судбоносне 1
  • судије 1
  • судио 1
  • Судио 1
  • судове 1
  • судови 1
  • судом 1
  • судску 1
  • суза 4
  • сузбијати 1
  • Сузе 1
  • сузе 3
  • сузом 1
  • сузу 2
  • сујеверицама 1
  • сукње 2
  • сукњу 2
  • сукоб 2
  • сукоби 2
  • сукобљавају 1
  • сукобу 1
  • султан 1
  • сулудо 1
  • сума 1
  • сумирам 1
  • Сумња 1
  • сумња 3
  • сумњама 1
  • сумње 4
  • сумњиве 1
  • сумом 1
  • суморан 1
  • суморни 1
  • суморних 1
  • суморно 1
  • Сумрак 1
  • сумрак 2
  • сумраку 1
  • сунца 11
  • Сунце 12
  • сунце 13
  • сунцем 2
  • сунцобран 1
  • сунцобрана 1
  • сунцокрети 1
  • сунцу 1
  • сунчане 2
  • сунчев 2
  • сунчева 1
  • сунчеви 1
  • сунчевих 2
  • Суплент 1
  • суплент 3
  • суплентском 1
  • супленту 1
  • супротно 1
  • супротној 1
  • супротном 1
  • супротност 2
  • супротности 3
  • супротностима 1
  • супружанска 1
  • супружанске 1
  • супу 1
  • сурва 1
  • сурвава 1
  • суревњива 1
  • суревњиво 1
  • Суревњиво 1
  • суревњивости 2
  • сурих 1
  • суров 2
  • суровим 1
  • сурову 1
  • сусед 1
  • суседа 3
  • суседи 1
  • суседне 2
  • суседним 1
  • суседних 1
  • суседног 2
  • суседства 1
  • суседству 1
  • сусетка 1
  • сусетке 1
  • сусетком 1
  • сусетку 1
  • сусреле 1
  • сусрели 1
  • сусрет 4
  • сусрете 1
  • сусретне 1
  • сусретом 1
  • сусретоше 3
  • сусрећући 1
  • сустанем 1
  • сустижући 1
  • сутереном 1
  • Сутра 4
  • сутра 7
  • Сутрадан 1
  • сутрадан 3
  • суџука 1
  • сушила 1
  • сушом 1
  • суштини 2
  • схвата 1
  • схватања 2
  • схватање 1
  • схватању 2
  • схватао 1
  • схвати 3
  • схватила 1
  • схватим 1
  • схватљива 1
  • схваћа 2
  • сходности 1
  • сцена 1
  • т 2
  • Та 15
  • та 31
  • таблица 1
  • таваници 1
  • таваницу 1
  • тавану 1
  • тад 1
  • Тада 16
  • тада 32
  • Тазе 1
  • тај 29
  • Тај 7
  • тајанствен 1
  • тајанствених 1
  • тајанствености 1
  • тајна 3
  • тајне 3
  • тајно 1
  • тајну 1
  • так 1
  • така 1
  • такав 2
  • таква 1
  • такве 1
  • Такве 1
  • таквим 1
  • таквих 2
  • такво 1
  • таквог 1
  • такву 4
  • такну 1
  • тако 123
  • Тако 19
  • такође 21
  • такозваних 1
  • тактике 1
  • такту 1
  • талас 3
  • таласа 4
  • таласаста 1
  • таласе 1
  • таласима 3
  • таласићи 1
  • таленат 1
  • талијанска 2
  • талијанског 1
  • таљигаши 1
  • таљигашка 1
  • таљиге 1
  • Таман 1
  • таман 2
  • тамјана 1
  • тамна 3
  • тамним 1
  • тамно 1
  • Тамно 1
  • тамо 17
  • Тамо 2
  • тамошњи 1
  • таму 1
  • тананих 1
  • танке 2
  • танку 1
  • таншуле 1
  • тањира 2
  • тањиром 1
  • тапетовани 1
  • тапкали 1
  • тапшу 1
  • тарница 2
  • тарницама 1
  • тата 4
  • Тата 4
  • тачка 1
  • тачке 1
  • тачку 1
  • тачна 1
  • тачне 1
  • тачнија 1
  • тачнију 1
  • тачно 6
  • ташта 2
  • таште 3
  • ташти 1
  • ташту 1
  • твој 3
  • Твоја 1
  • твоја 5
  • твоје 4
  • твоји 1
  • твојим 1
  • твојих 1
  • твојој 2
  • твојом 1
  • твоју 3
  • творевине 1
  • тврде 1
  • Тврде 1
  • тврди 1
  • тврдим 1
  • тврдио 2
  • тврдица 1
  • тврдо 1
  • тврдоглав 2
  • тврдоглаво 3
  • тврђаве 1
  • те 162
  • Те 9
  • тебе 18
  • Теби 4
  • теби 7
  • тегобе 1
  • тегови 1
  • тежак 7
  • теже 2
  • тежину 1
  • тежио 1
  • тежих 1
  • тежње 1
  • тезгу 1
  • тези 1
  • Тек 18
  • тек 26
  • текао 1
  • текла 1
  • тела 2
  • телеграфисту 1
  • телеграфиши 1
  • телеграфски 2
  • телеграфских 1
  • телеграфској 1
  • телефонских 1
  • тело 19
  • Тело 2
  • телу 2
  • теме 1
  • темељ 1
  • темеље 3
  • темељи 2
  • темену 1
  • темперамента 1
  • темпераменту 1
  • тему 1
  • тенор 1
  • тенџере 1
  • теорије 4
  • теорији 1
  • тепајући 1
  • тепелук 1
  • теписи 1
  • тепиху 1
  • тепсија 1
  • тепсије 1
  • тера 4
  • Теразија 1
  • Теразијама 1
  • Теразије 5
  • терам 1
  • терао 4
  • тераш 1
  • терет 3
  • теретним 1
  • терету 1
  • терминима 1
  • тесне 1
  • тесни 1
  • тесно 2
  • Тесногруди 1
  • тесногрудости 1
  • тестија 1
  • тетка 2
  • Тетка 2
  • тетке 1
  • тетки 1
  • Тетки 1
  • тето 2
  • тефериџу 1
  • тефтерима 1
  • течно 1
  • тешећи 2
  • тешили 1
  • тешка 4
  • тешке 2
  • тешки 2
  • тешким 1
  • тешких 3
  • Тешко 4
  • тешко 8
  • тешког 1
  • тешком 1
  • ти 146
  • Ти 51
  • тигањи 1
  • тик 1
  • тика 1
  • тикава 1
  • тиквена 1
  • тим 23
  • тиме 5
  • тип 4
  • типа 2
  • типовима 1
  • типу 1
  • тиранији 1
  • тиранин 1
  • тиранина 1
  • тих 15
  • тиха 1
  • тихе 1
  • тихо 5
  • тиху 1
  • тица 5
  • тицало 3
  • тице 6
  • тиче 8
  • тичица 1
  • тишина 6
  • тишине 2
  • тишини 3
  • тишину 6
  • тиште 1
  • тканином 1
  • Ткаче 1
  • тле 1
  • тлу 1
  • тмурно 1
  • то 204
  • То 78
  • тоалете 3
  • тоалети 1
  • тобом 7
  • тог 12
  • Тога 2
  • тога 24
  • тој 22
  • ток 3
  • током 1
  • толике 1
  • толиким 3
  • Толико 2
  • толико 35
  • толикогодишњег 1
  • Толстој 1
  • Толстоја 1
  • Том 2
  • том 45
  • Томе 1
  • томе 15
  • тон 1
  • тоне 2
  • тонове 1
  • тонови 2
  • тону 2
  • тонула 1
  • топа 1
  • топао 1
  • топла 1
  • топле 1
  • топли 1
  • топлим 1
  • топлина 3
  • топлини 1
  • топлину 1
  • топло 7
  • топлој 1
  • топлом 1
  • топот 1
  • топчидерски 2
  • Топчидерског 1
  • Топчидеру 1
  • точак 1
  • точкова 2
  • точковима 1
  • трава 4
  • Траве 1
  • траве 2
  • трави 1
  • травице 1
  • травкама 1
  • травке 1
  • травом 1
  • траву 3
  • травуљина 1
  • травуљином 1
  • травуљину 1
  • траг 1
  • трага 1
  • трагику 1
  • традиционалне 1
  • траже 2
  • тражећи 3
  • тражи 11
  • Тражила 2
  • тражила 9
  • тражили 1
  • Тражио 3
  • тражио 7
  • тражите 1
  • тражити 2
  • тражиће 1
  • тражиш 1
  • трајала 1
  • трајало 4
  • трајати 1
  • траје 1
  • трака 2
  • тракама 1
  • траке 1
  • траку 1
  • трамвај 7
  • трамваја 1
  • трамвајем 1
  • трансвалском 1
  • трапали 1
  • трбух 3
  • трбуха 1
  • трбушастог 1
  • трбушати 1
  • трвењу 1
  • трговање 1
  • трговао 1
  • трговац 1
  • трговаца 1
  • трговачки 1
  • трговачких 1
  • трговина 2
  • трговине 1
  • трговини 1
  • трговину 1
  • трговца 3
  • трговци 1
  • Трговци 1
  • тргује 1
  • Треба 10
  • треба 48
  • требају 2
  • требала 5
  • требало 12
  • Требало 2
  • требао 3
  • требати 2
  • требила 1
  • трем 2
  • трема 2
  • трему 1
  • тренутак 16
  • тренутака 3
  • тренутка 7
  • тренутке 1
  • тренутку 18
  • тренутци 2
  • тренутцима 2
  • тренуцима 1
  • трепавица 1
  • треперав 1
  • треперио 1
  • трептао 1
  • тресак 1
  • тресао 1
  • тресле 2
  • тресли 1
  • тресну 1
  • треснувши 1
  • трећа 1
  • треће 2
  • трећем 1
  • трећи 2
  • трећој 1
  • трећу 1
  • трешње 1
  • трештен 1
  • трже 9
  • трзали 1
  • Три 2
  • три 20
  • тридесет 2
  • трима 1
  • Трипут 3
  • трице 1
  • Трице 2
  • тричарије 1
  • трка 1
  • Тркалишта 1
  • трна 1
  • трња 1
  • трњаку 2
  • трње 1
  • тробојку 2
  • тробојним 1
  • троје 4
  • тромо 1
  • тропским 1
  • тротоар 1
  • тротоара 1
  • тротоарима 1
  • тротоару 3
  • трошак 1
  • троше 1
  • троши 1
  • трошио 2
  • трошкове 1
  • трошкови 1
  • трошније 1
  • трпезарије 2
  • трпезарији 1
  • трпезарију 3
  • трпези 1
  • трпезом 1
  • трпело 1
  • трпео 1
  • трпим 1
  • трске 1
  • труба 1
  • трубама 1
  • трубе 1
  • трубу 1
  • труда 1
  • трудећи 2
  • труди 1
  • трудила 6
  • Трудио 2
  • трудио 5
  • труду 1
  • Труђаше 1
  • трује 1
  • трулим 1
  • трулог 1
  • труне 1
  • трунке 1
  • труо 1
  • трутове 1
  • трчала 2
  • трчати 2
  • трчећи 1
  • трчи 4
  • трчкарања 1
  • Ту 21
  • ту 62
  • туга 2
  • туге 1
  • туђ 1
  • туђа 1
  • туђе 3
  • туђи 1
  • туђим 2
  • туђини 1
  • туђинцима 1
  • туђој 1
  • тужно 1
  • тула 1
  • тумарао 1
  • тумачио 1
  • тунел 2
  • туп 1
  • тупо 1
  • Турака 1
  • турским 1
  • турског 1
  • Турској 1
  • турском 1
  • Турску 1
  • Турци 1
  • Турцима 1
  • Турчин 2
  • туча 1
  • тучкове 1
  • ћара 1
  • ћаскала 1
  • Ћаскање 1
  • ћата 1
  • ћаћа 1
  • ће 105
  • ћевап 1
  • Ћевапџије 1
  • ћелију 1
  • ћемо 10
  • ћерамиде 1
  • ћеретао 1
  • ћерка 2
  • Ћерка 3
  • ћеркама 1
  • ћерке 3
  • ћерком 3
  • ћерку 4
  • ћерпича 1
  • ћерци 4
  • ћете 4
  • ћеш 18
  • ћилеру 1
  • ћилибарске 1
  • ћилибару 1
  • Ћирићевој 1
  • Ћифте 1
  • Ћопа 1
  • ћошковима 2
  • ћошку 2
  • ћу 17
  • ћуд 1
  • ћудљиви 1
  • ћудљиво 2
  • ћуприје 2
  • Ћуркасте 1
  • ћурче 1
  • ћутала 3
  • ћутале 2
  • Ћутали 2
  • ћутали 3
  • ћутало 1
  • ћутања 1
  • ћутању 1
  • ћутао 1
  • Ћуте 1
  • Ћути 3
  • ћутке 2
  • ћутљива 1
  • ћутљивог 1
  • ћутње 1
  • ћушкају 1
  • у 1098
  • У 143
  • убава 6
  • убедим 1
  • убеђен 2
  • убеђено 1
  • убеђења 8
  • убеђењу 2
  • уби 4
  • убијао 2
  • убије 2
  • убијемо 1
  • Убијен 1
  • убио 1
  • убиства 1
  • убити 1
  • ублажавала 1
  • убледелом 1
  • убоге 1
  • убрзавши 1
  • убрзо 3
  • убризгао 1
  • уважавао 1
  • уважења 1
  • уважење 2
  • уважи 1
  • Увек 1
  • увек 14
  • увелико 1
  • увео 1
  • уверавајући 1
  • уверавала 1
  • уверавало 1
  • уверен 1
  • Уверен 1
  • уверена 2
  • уверени 2
  • уверено 1
  • уверења 1
  • уверење 2
  • уверењем 2
  • уверењима 1
  • уверим 1
  • уверити 3
  • увести 1
  • увече 1
  • Увече 1
  • увиђај 1
  • увијала 1
  • увио 1
  • увише 1
  • уводила 1
  • увођењем 1
  • увозио 1
  • увреда 1
  • увреде 2
  • увредљивим 1
  • увреду 1
  • увређен 1
  • увређена 1
  • увртило 1
  • увученог 1
  • угађали 1
  • угао 1
  • угасите 2
  • угаситим 1
  • угаситих 1
  • угашене 1
  • угла 4
  • углављен 1
  • угледа 8
  • Угледај 1
  • Угледајте 2
  • угледају 1
  • угледала 1
  • угледних 1
  • угледом 1
  • Углове 1
  • угловима 1
  • углу 3
  • угњезди 1
  • угоди 1
  • угодно 2
  • угојеном 1
  • угојила 1
  • уграбио 1
  • угрејан 1
  • угрејана 1
  • угризање 1
  • угризнуте 1
  • угушивала 1
  • Угушивала 1
  • Удај 3
  • удаје 2
  • удају 1
  • удала 1
  • удалише 1
  • удаљава 1
  • удаљавао 1
  • удаљених 1
  • удаљи 2
  • Удар 1
  • удар 2
  • удара 1
  • ударала 2
  • ударао 1
  • Ударац 1
  • удари 8
  • Ударила 1
  • ударила 2
  • ударили 5
  • ударио 3
  • ударише 1
  • Ударише 1
  • ударци 1
  • удата 1
  • удати 2
  • удатих 1
  • удаћемо 2
  • удвајала 1
  • удварачи 1
  • удеси 1
  • Удисао 1
  • удобна 1
  • удобнију 1
  • удобности 1
  • удовицом 1
  • удовицу 1
  • удовички 1
  • удружења 2
  • удружи 1
  • удружљиви 1
  • удубљењу 2
  • уђе 4
  • уђоше 1
  • уђу 2
  • ужасима 1
  • ужасно 1
  • ужасом 1
  • Ужелела 1
  • ужетима 1
  • уживај 2
  • уживала 1
  • уживали 1
  • уживало 1
  • уживања 1
  • уживањем 1
  • уживао 3
  • уживати 1
  • ужинали 1
  • ужитак 1
  • Ужице 1
  • Ужичани 2
  • Ужичанина 1
  • ужичких 1
  • ужичког 1
  • Уз 1
  • уз 20
  • уза 1
  • узајамно 1
  • узајми 1
  • узак 1
  • узалуд 3
  • Узалуд 3
  • узалудан 1
  • Узбаци 1
  • узбуди 2
  • узбудљивом 1
  • узбуђено 1
  • узбуђености 1
  • узбуђења 2
  • узбуђење 3
  • узбуђењу 2
  • узбуђује 1
  • узбуна 1
  • узбуну 1
  • узбуркане 1
  • узбурканих 1
  • узвик 2
  • узвишен 1
  • уздањем 1
  • уздах 4
  • уздаха 1
  • уздахну 3
  • уздигнуту 2
  • уздиже 1
  • уздизала 2
  • уздизале 1
  • уздизао 1
  • уздисаја 1
  • уздржа 2
  • уздржаном 1
  • уздржати 1
  • уздржи 1
  • уздржљиве 1
  • уздрхтала 1
  • уздрхтале 2
  • уздрхталу 1
  • уздрхтано 1
  • Узе 1
  • узе 8
  • узела 1
  • Узела 1
  • узели 1
  • узео 8
  • узети 2
  • Узеше 1
  • узидан 1
  • узимала 1
  • узимале 1
  • узимали 1
  • узимао 1
  • Узлећу 1
  • узме 3
  • узмем 1
  • узми 2
  • Узми 3
  • Узмите 2
  • узму 5
  • узнемирава 1
  • узнемирено 1
  • узнемирености 1
  • узнемирила 1
  • узор 1
  • узорану 1
  • Узори 1
  • узрока 1
  • уједе 2
  • уједињени 1
  • уједињење 1
  • уједначено 1
  • ујео 1
  • указа 6
  • указали 1
  • указати 1
  • указивала 1
  • указивало 1
  • указивао 1
  • укидање 1
  • укиде 1
  • укинути 1
  • укинутих 1
  • укопним 1
  • укосница 1
  • укоснице 1
  • укочена 1
  • укочено 3
  • укочиле 1
  • украј 1
  • украс 2
  • украсио 1
  • украсним 1
  • украшавала 1
  • украшена 1
  • украшене 1
  • украшену 1
  • Укротила 1
  • укрстише 1
  • укрцава 1
  • укрштавања 1
  • укрштају 1
  • укрштали 1
  • укрштених 1
  • укус 1
  • укуса 1
  • укусе 2
  • укућани 2
  • улазак 1
  • улазе 1
  • улази 1
  • улазила 2
  • улазио 3
  • улазу 1
  • уласка 1
  • улепшали 1
  • улепшамо 1
  • уливале 1
  • улије 1
  • улила 1
  • Улица 2
  • улица 6
  • улицама 4
  • Улице 2
  • улице 21
  • улици 21
  • улицом 9
  • улицу 4
  • Уличне 1
  • уличне 2
  • уличним 1
  • уличном 1
  • улогу 2
  • уложити 1
  • улози 1
  • Улфхај 1
  • уљуљкивала 1
  • ум 9
  • ума 1
  • умакао 1
  • умашћен 1
  • умашћеним 1
  • уме 1
  • умекшаним 1
  • умела 3
  • умели 1
  • умем 1
  • умео 5
  • умерене 2
  • уметника 1
  • уметничке 1
  • уметничко 1
  • уметничком 1
  • уметности 1
  • умеша 3
  • умешала 2
  • умешао 1
  • умиваоник 1
  • умилније 1
  • умиљава 1
  • умиљавања 1
  • умиљата 1
  • умиљато 1
  • умире 1
  • умири 1
  • умиривала 1
  • умиру 1
  • умове 1
  • умор 1
  • умора 1
  • уморан 1
  • уморио 1
  • уморна 6
  • уморнија 1
  • уморно 1
  • умочио 1
  • умре 3
  • умремо 1
  • умрети 1
  • умрла 2
  • умрле 1
  • умро 4
  • унакарађеним 1
  • унаоколо 1
  • унапред 2
  • унезверених 1
  • унезверено 1
  • унела 2
  • унело 1
  • унео 1
  • унесе 2
  • универзалној 1
  • Универзитет 2
  • универзитет 4
  • универзитета 5
  • универзитете 1
  • универзитетске 1
  • универзитету 4
  • униформи 1
  • униформу 1
  • уништити 2
  • уноси 2
  • уносила 3
  • Уносило 1
  • уносити 1
  • унутарњим 1
  • унутарњом 1
  • Унутра 2
  • унутра 3
  • унутрашња 1
  • унутрашњи 3
  • унутрашњом 1
  • унутрашњости 1
  • уобичајеним 1
  • уобичајену 1
  • уображености 1
  • уопште 1
  • уочљиве 1
  • упада 1
  • упаде 1
  • упадне 1
  • упали 1
  • Упалише 1
  • упаљене 1
  • упамти 1
  • упечатљив 1
  • упечатљиве 1
  • упи 1
  • упијале 1
  • упило 1
  • упирале 1
  • уписала 1
  • Уписала 1
  • Уписао 1
  • уписивале 1
  • уписују 1
  • Упита 1
  • упита 20
  • упитао 1
  • упитати 1
  • упише 1
  • уплашен 1
  • уплаши 1
  • уплашила 1
  • упливних 1
  • упола 2
  • упоређење 1
  • упоређивала 2
  • упорно 1
  • употребе 2
  • употреби 1
  • употребити 1
  • употребљавају 1
  • употребљавао 1
  • употребљаваху 1
  • употребом 1
  • Управе 2
  • управи 2
  • управља 1
  • управљају 3
  • управљала 2
  • управљен 1
  • Управо 4
  • управо 6
  • Упрегнуто 1
  • Упркос 1
  • упркос 3
  • упрљаном 1
  • упрљати 1
  • упути 5
  • упутила 1
  • упутише 3
  • упућивао 1
  • упућује 1
  • уравнотежавања 1
  • урадила 2
  • урадио 1
  • урадити 1
  • урађено 1
  • уразумити 1
  • уранка 1
  • уредби 1
  • уредио 1
  • уредити 2
  • уредника 1
  • уредно 3
  • уређена 1
  • уређену 1
  • уређењу 1
  • уређивала 1
  • уређивао 1
  • урођен 1
  • урођена 1
  • урођени 1
  • урођеног 1
  • усавршава 1
  • усавршавањем 1
  • усади 1
  • усађену 1
  • усамљен 3
  • усамљена 2
  • усамљене 1
  • усамљени 1
  • Усамљени 1
  • усамљено 1
  • усамљености 1
  • усамљену 1
  • усана 4
  • усвоје 2
  • усеве 1
  • Уседелица 1
  • усели 1
  • уселили 1
  • усијана 1
  • усијаним 2
  • усијано 1
  • усијаног 1
  • усиљено 1
  • уситњеног 1
  • уска 3
  • уски 1
  • уским 4
  • усклик 1
  • ускликну 1
  • уско 2
  • уског 1
  • уској 1
  • УСКОКОВИЋ 1
  • ускоро 2
  • Ускоро 3
  • ускраћивана 1
  • ускраћују 1
  • ускршњих 2
  • уску 2
  • услиши 1
  • услове 1
  • услуге 1
  • услугу 1
  • услужно 1
  • уснама 2
  • Усне 1
  • усне 11
  • усницама 1
  • усну 2
  • успавати 1
  • успева 1
  • успели 1
  • успем 1
  • успење 1
  • Успео 1
  • успео 4
  • успеси 1
  • Успети 1
  • успети 5
  • успех 1
  • успеха 3
  • успехом 1
  • успеху 2
  • успи 1
  • Успи 1
  • усплахирено 1
  • успомена 4
  • успоменама 1
  • успомене 3
  • успомену 1
  • усправи 1
  • усправљало 1
  • успротиви 2
  • успротивила 1
  • Усред 4
  • усред 6
  • уста 17
  • Уста 2
  • устав 3
  • устава 1
  • Уставио 1
  • уставом 1
  • устаде 4
  • устајући 1
  • устала 2
  • усталасана 1
  • усталасану 1
  • устали 1
  • устани 1
  • установе 1
  • установљава 1
  • устима 2
  • устојало 1
  • устрепталих 1
  • устрептао 1
  • устручавање 1
  • устрча 1
  • уступиле 1
  • устурајући 1
  • усуди 4
  • усхићено 1
  • утвара 2
  • утваром 1
  • утврђеним 1
  • утврђену 1
  • утврђивало 1
  • утехе 2
  • утеше 1
  • утешити 2
  • утешне 1
  • утешно 1
  • утисак 9
  • утиснуте 1
  • Утицај 1
  • утицај 2
  • утицаја 2
  • утицају 1
  • утицала 1
  • утицали 1
  • утицао 1
  • утишавања 1
  • утишала 1
  • утишао 1
  • утопи 1
  • утопити 1
  • утоци 1
  • уточиште 1
  • утрина 1
  • утрини 1
  • утркивали 2
  • утрли 1
  • утучен 1
  • утучени 1
  • ући 3
  • ухапсили 1
  • Ухвати 2
  • ухвати 6
  • ухватила 1
  • ухватило 1
  • ухватио 2
  • уцењивао 1
  • учвршћава 1
  • учен 1
  • учена 2
  • учене 1
  • ученија 1
  • ученост 2
  • учености 1
  • Учење 1
  • учестале 1
  • учествовати 1
  • учи 7
  • учила 2
  • учим 3
  • учине 1
  • учини 13
  • Учини 4
  • учинила 2
  • учиниле 1
  • учинили 2
  • учинило 1
  • Учинило 1
  • учиним 1
  • учинио 5
  • учинити 2
  • учио 7
  • учионице 1
  • учитељ 3
  • Учитељ 3
  • учитеља 6
  • учитељи 1
  • Учитељица 1
  • учитељица 2
  • учитељице 3
  • учитељицу 4
  • учитељичину 1
  • учитељу 1
  • учмалости 1
  • учтиво 3
  • учтивостима 1
  • уџбенике 2
  • ушећереног 1
  • уши 4
  • ушију 2
  • ушима 3
  • ушла 4
  • ушли 1
  • Ушло 1
  • уштап 1
  • уштеди 1
  • фабрикама 1
  • фабрике 1
  • фабрику 1
  • фабрикује 1
  • фабрици 1
  • фабричка 1
  • фабричке 1
  • фабричких 1
  • фаворизују 1
  • факт 1
  • фактор 1
  • фактора 1
  • фале 1
  • фали 2
  • фамилија 2
  • фамилијарне 2
  • фамилије 3
  • фамилију 2
  • фанатик 1
  • фанатички 1
  • фантаст 1
  • фантастичне 2
  • фантастично 1
  • фарисејство 1
  • фатално 1
  • фаталну 1
  • фењер 4
  • фењере 1
  • фесова 1
  • фесом 1
  • фигурама 1
  • физике 2
  • физиономије 2
  • физичка 1
  • физички 1
  • фијакер 1
  • фијакера 1
  • фијакеру 1
  • фијокама 1
  • фијоку 1
  • фикс 1
  • фикцијама 1
  • Филозофи 1
  • филозофским 1
  • философ 3
  • философа 4
  • философе 1
  • философија 2
  • философије 7
  • философији 1
  • философијом 2
  • философију 1
  • философирао 1
  • философом 1
  • философске 2
  • философски 1
  • фин 1
  • финансијске 1
  • фине 2
  • фино 1
  • финог 1
  • Фирма 1
  • фирма 2
  • фирму 1
  • фирнаезом 1
  • фишеке 1
  • флакона 1
  • Фламарионом 1
  • флуид 1
  • фондана 1
  • Фондова 2
  • фонографа 1
  • формалистичког 1
  • формалности 2
  • форме 1
  • формира 1
  • формирао 1
  • форму 1
  • формула 1
  • формулар 1
  • формули 1
  • формулише 1
  • фотељу 1
  • фотографија 2
  • фотографије 1
  • фотографског 1
  • фраза 1
  • Фразе 1
  • фразе 5
  • фрајла 1
  • фракција 1
  • француске 2
  • француски 1
  • Француски 1
  • француску 1
  • Француску 1
  • фул 1
  • функцију 1
  • х 1
  • Ха 3
  • Хај 1
  • хајд 1
  • Хајд 1
  • хајде 1
  • Хајде 2
  • Хајдемо 4
  • хајдете 1
  • Хајдете 1
  • хајдукује 1
  • хајдучија 1
  • Хајдучка 1
  • хаљина 1
  • хаљинама 1
  • хаљине 6
  • хаљину 7
  • ханџије 1
  • хаоса 1
  • хапс 1
  • хапшењима 1
  • хармонију 1
  • хармоничних 1
  • хартијама 1
  • хартије 9
  • хартијом 4
  • хартију 1
  • хвала 2
  • хвале 1
  • Хвалимо 1
  • хвалио 1
  • хватала 1
  • Хватала 1
  • хватали 1
  • хватао 2
  • хвати 1
  • Хемхолца 1
  • Хиљада 1
  • хиљада 3
  • хиљадама 1
  • хиљаде 7
  • хиљаду 1
  • хипокрите 1
  • хируршкој 1
  • хистеричном 1
  • хита 1
  • хитре 1
  • хитро 1
  • хлад 1
  • хладан 3
  • хладила 1
  • Хладна 2
  • хладна 3
  • хладне 1
  • хладније 2
  • хладно 8
  • хладном 1
  • хладноћи 1
  • хладну 1
  • хладовите 1
  • хладу 2
  • Хлеб 1
  • хлеб 6
  • хлеба 5
  • Хлебарнице 1
  • хлебова 1
  • хлебом 2
  • ходи 2
  • ходник 1
  • ходника 2
  • ходу 1
  • хомогена 1
  • хор 1
  • Хорацио 1
  • хоризонте 2
  • хоризонти 1
  • хоризонту 1
  • Хорови 1
  • хоровође 1
  • хотећи 1
  • хоће 19
  • Хоћемо 1
  • хоћете 1
  • хоћеш 11
  • Хоћеш 7
  • Хоћу 2
  • хоћу 4
  • храбар 1
  • храбриле 1
  • храбро 1
  • Храбро 1
  • храброст 3
  • храбрости 2
  • храм 1
  • храмала 3
  • храна 1
  • хранила 1
  • хранили 1
  • хранимо 1
  • хранио 1
  • Хранио 1
  • храниш 1
  • храну 1
  • храстове 1
  • Христова 1
  • Христос 1
  • хришћанску 1
  • хришћанство 1
  • хрома 4
  • хромом 2
  • хромост 1
  • хромошћу 1
  • хрому 1
  • хронолошким 1
  • хте 1
  • хтеде 18
  • Хтеде 5
  • хтедоше 1
  • хтела 16
  • Хтела 4
  • хтеле 2
  • хтели 4
  • хтело 1
  • хтео 26
  • Хтео 5
  • хтети 1
  • хук 3
  • хумана 1
  • хумке 1
  • хумки 1
  • цаклили 1
  • царева 1
  • царевине 1
  • Цариграда 1
  • цариградском 1
  • царства 1
  • царује 1
  • цвет 5
  • цветали 1
  • цветићима 1
  • Цветкова 1
  • цветне 1
  • цветови 1
  • цветом 1
  • цвету 1
  • цвећа 9
  • Цвеће 1
  • цвеће 12
  • цвећем 3
  • цвећу 1
  • цвикер 1
  • цвокоћући 1
  • цвркутале 1
  • цвркућу 1
  • цела 13
  • целе 10
  • цели 2
  • целину 1
  • цело 11
  • Цело 3
  • целог 7
  • целој 2
  • целокупан 1
  • целокупност 1
  • целом 5
  • целу 16
  • цемент 1
  • цена 1
  • цене 4
  • ценимо 1
  • ценити 1
  • централа 2
  • централе 1
  • Централе 1
  • централу 2
  • цену 3
  • цењкали 1
  • Цео 1
  • цео 20
  • цепа 2
  • церемонијално 1
  • церемонијама 1
  • церила 1
  • цивилизованих 1
  • цигаља 2
  • Цигана 1
  • циганка 1
  • Циганлије 1
  • Циганлији 1
  • Циганлијом 1
  • цигар 1
  • цигара 3
  • цигаре 1
  • цигарете 1
  • цигарету 1
  • цигаром 1
  • цигару 3
  • циглама 2
  • цигљане 1
  • цигље 1
  • цигљу 1
  • цикање 1
  • циљ 1
  • циља 2
  • циљајући 2
  • циљеве 1
  • цимер 1
  • циничан 1
  • циничном 1
  • цинцарина 1
  • цинцарски 1
  • ципелама 1
  • Ципеле 1
  • цитаделе 1
  • црвен 1
  • црвена 3
  • црвене 3
  • црвенила 1
  • Црвенила 1
  • црвеним 2
  • црвено 1
  • црвеног 2
  • црвеном 3
  • црвену 1
  • цркавицу 1
  • црква 2
  • цркве 2
  • црквене 1
  • црквени 1
  • цркви 2
  • цркву 1
  • црна 5
  • црначке 1
  • црне 9
  • црни 1
  • Црни 1
  • црно 4
  • црног 1
  • црногорског 1
  • Црногорци 2
  • црном 1
  • црнпурасте 1
  • црнпурастих 1
  • Црну 1
  • црну 2
  • црња 1
  • црпе 1
  • црпење 1
  • црта 2
  • цртала 1
  • цртама 2
  • цртати 1
  • црте 2
  • Црте 2
  • цури 1
  • цуриле 1
  • цурица 1
  • ч 1
  • чаврљала 1
  • чађаве 1
  • чај 1
  • чаја 1
  • чак 15
  • Чак 3
  • чакље 1
  • чакљу 1
  • чакшире 1
  • чама 3
  • чамац 2
  • чамовине 1
  • чамотна 1
  • чамцем 1
  • чар 2
  • чарапа 2
  • чаробна 1
  • чаробне 1
  • чаробни 1
  • чаробно 3
  • чаробност 1
  • чару 1
  • чаршав 1
  • чаршави 1
  • чаршија 1
  • чаршији 2
  • час 27
  • часа 2
  • часак 2
  • Часна 1
  • часне 1
  • часова 6
  • часове 3
  • часови 1
  • Часови 1
  • часовима 1
  • часовитим 1
  • часовник 2
  • Часовник 2
  • часовника 2
  • часовнике 1
  • часовнику 2
  • часовници 2
  • часовничар 1
  • Часовничар 1
  • часовничарске 1
  • Част 1
  • частим 1
  • часу 2
  • чатрља 2
  • чатрљама 1
  • чатрље 1
  • чауша 1
  • Чачак 12
  • Чачанин 1
  • Чачанке 2
  • чачанска 1
  • Чачка 2
  • Чачку 9
  • чаша 1
  • чашу 3
  • чворнатим 1
  • чврстим 1
  • чврсто 1
  • чега 6
  • чегртања 1
  • Чеда 1
  • чедан 1
  • Чедино 1
  • чедности 2
  • чедо 1
  • Чедо 2
  • ЧЕДОМИР 2
  • Чедомир 75
  • Чедомира 18
  • Чедомире 13
  • Чедомиров 4
  • Чедомирова 2
  • Чедомирово 1
  • Чедомиром 9
  • Чедомиру 5
  • чежња 3
  • чежње 2
  • чежњивих 1
  • чежњивом 1
  • чежњом 1
  • чека 5
  • чекају 3
  • чекајући 1
  • чекала 8
  • чекали 2
  • чекало 1
  • Чекало 1
  • чекам 1
  • чекамо 1
  • чекањем 1
  • чекању 1
  • чекао 4
  • чекати 1
  • чекаш 1
  • чела 6
  • челиче 1
  • челични 1
  • челичним 1
  • чело 4
  • челу 4
  • чељусти 1
  • чему 5
  • чергаши 1
  • чесма 2
  • честа 1
  • честе 3
  • честита 1
  • Честитамо 2
  • честитати 1
  • честитим 1
  • често 11
  • чета 1
  • четака 1
  • четворка 1
  • четворке 1
  • четврти 1
  • четвртине 1
  • четвртог 1
  • чети 1
  • Четири 1
  • четири 7
  • четкица 1
  • чешће 5
  • чизмама 2
  • чизмом 2
  • чија 5
  • чије 9
  • чијем 1
  • чији 9
  • чијим 1
  • чијих 1
  • чијом 1
  • чију 1
  • Чим 2
  • чим 6
  • чиме 1
  • чине 1
  • Чини 2
  • чини 8
  • чинија 1
  • чинила 5
  • Чиниле 1
  • чиниле 2
  • чинили 5
  • Чинило 7
  • чинило 9
  • чиним 1
  • чинио 6
  • чинити 1
  • чиновник 5
  • чиновника 3
  • чиновнике 1
  • чиновником 1
  • чиновници 3
  • чиновничића 1
  • чиновничких 2
  • чиновничко 1
  • чињеницу 1
  • чипкане 2
  • чипканим 1
  • чипкану 1
  • чипке 1
  • чипком 1
  • чипку 1
  • чист 3
  • чиста 3
  • чисте 1
  • Чисти 1
  • чистио 1
  • чисто 3
  • чистог 3
  • чистом 1
  • чистоте 1
  • чисту 1
  • чита 2
  • читав 4
  • читава 5
  • Читаве 1
  • читаве 2
  • читаво 4
  • читај 2
  • читају 1
  • Читала 3
  • читала 9
  • Читам 1
  • читања 2
  • читање 2
  • читању 1
  • читао 3
  • Читао 3
  • читаоница 1
  • читати 7
  • Чича 1
  • чича 2
  • чкиљеле 1
  • чланака 1
  • чланова 1
  • чланови 1
  • члану 1
  • чланцима 2
  • Човек 5
  • човек 56
  • човека 34
  • човеком 2
  • човеку 6
  • човечанских 1
  • човечанства 1
  • човечанство 5
  • човечанству 1
  • човече 4
  • човечији 1
  • човечје 2
  • човечјег 2
  • човечју 1
  • чокалиница 3
  • чокалиници 1
  • чокалиницу 1
  • чокалиски 1
  • чокањ 2
  • чокоту 1
  • чорбу 1
  • чу 11
  • Чубури 1
  • чува 2
  • Чувај 1
  • чували 1
  • чувања 1
  • чувао 1
  • чувати 1
  • чувеног 1
  • чуда 3
  • Чудан 1
  • чудан 4
  • чуди 1
  • Чудила 2
  • чудила 4
  • чудим 1
  • чудио 3
  • чудити 1
  • чудна 3
  • чудне 1
  • чудни 2
  • чудним 2
  • чудно 7
  • чудноватог 1
  • чудновату 1
  • Чудног 1
  • чудној 1
  • чудо 4
  • чудом 1
  • чуду 1
  • чуђење 1
  • чује 7
  • чујем 1
  • Чујеш 2
  • чујно 2
  • чују 2
  • Чукарици 1
  • чукаричког 1
  • чукљева 1
  • Чула 1
  • чула 5
  • чуле 1
  • чули 2
  • чуо 2
  • Чуо 2
  • чупав 1
  • чупао 1
  • чуше 1
  • џакови 1
  • џамије 3
  • џбун 1
  • џбунова 1
  • џбунове 1
  • џеп 3
  • џепа 1
  • џепни 1
  • џепних 1
  • џепове 1
  • џепу 1
  • џигљав 1
  • шајкаче 1
  • шаке 2
  • шаком 1
  • шаку 2
  • шал 3
  • шале 2
  • шали 3
  • шалило 1
  • шалио 1
  • шалонима 1
  • шалу 2
  • шаљем 1
  • шамијама 1
  • шапе 1
  • шапком 1
  • шапну 1
  • шаптао 2
  • шапташе 1
  • шапће 1
  • шапутала 3
  • шапутало 1
  • шапутао 4
  • шапућући 1
  • шара 1
  • Шаран 1
  • шарање 1
  • шаре 1
  • шарене 1
  • шарени 1
  • шаренила 1
  • шарениле 2
  • шатровачким 1
  • Швабе 1
  • Швабицу 3
  • швајцарског 1
  • шваља 2
  • шврљале 1
  • шегачили 1
  • Шегрт 1
  • шегрт 2
  • шегу 1
  • Шекспирове 1
  • шерпи 2
  • шесдесет 2
  • шеснаест 5
  • Шесту 1
  • шетају 2
  • шетајући 1
  • шетала 1
  • Шетали 1
  • шеталишним 1
  • шеталиште 1
  • шеталишту 1
  • шетао 1
  • Шетао 1
  • шетати 3
  • Шетачи 1
  • шетња 1
  • шетњама 1
  • шетње 3
  • шетњи 1
  • шетњу 6
  • шећера 1
  • шећерлема 1
  • шећерлеме 1
  • шећерлему 2
  • шећерлија 1
  • шешир 13
  • шешира 5
  • шешири 1
  • шеширима 1
  • шеширом 4
  • шибају 1
  • шибала 1
  • шибљаци 1
  • шибље 1
  • шиваљке 1
  • шиваће 2
  • шила 1
  • шиљасте 1
  • шимшир 1
  • шимшира 1
  • шинтерска 1
  • шипарица 2
  • шиповима 1
  • шипражју 1
  • ширећи 1
  • шири 1
  • ширила 1
  • шириле 1
  • ширина 1
  • ширине 1
  • ширио 3
  • широк 4
  • широка 4
  • широке 2
  • Широки 1
  • широким 2
  • широко 4
  • широког 2
  • широком 3
  • широку 1
  • широм 7
  • шишкама 1
  • шкоди 1
  • шкодила 1
  • школа 6
  • Школа 6
  • Школе 2
  • школе 20
  • Школи 3
  • школи 9
  • школованији 1
  • школованих 2
  • школованог 1
  • школовања 1
  • школовање 1
  • школске 6
  • школским 2
  • школских 1
  • школском 2
  • школску 1
  • школу 32
  • Школу 4
  • школује 1
  • Шкрипала 1
  • шкрипале 1
  • шкрипао 1
  • шљиваку 1
  • шљивама 1
  • шљивацима 1
  • шљиве 1
  • шљиви 1
  • шљивовице 1
  • шљивовицу 1
  • шљунком 1
  • шмизлу 1
  • шоље 1
  • шољица 1
  • шор 1
  • шору 2
  • шпартане 1
  • шпацир 1
  • Шта 60
  • шта 72
  • штака 1
  • штамбиље 1
  • штампа 1
  • штампаних 1
  • штампараца 1
  • ШТАМПАРИЈА 1
  • штампарије 1
  • штампе 4
  • штапом 2
  • штедео 1
  • штедионице 1
  • штедионици 1
  • штедње 1
  • Штета 2
  • штета 3
  • штетно 1
  • штит 1
  • Што 16
  • што 286
  • штоф 2
  • штофа 1
  • штрапац 1
  • штрудли 1
  • штрче 1
  • штудира 1
  • шубару 1
  • шум 4
  • шума 1
  • шумарком 1
  • шуме 3
  • шуми 1
  • шумице 2
  • шумо 1
  • шуму 2
  • шупаљ 1
  • шупама 1
53539 matches
ла извесна лица, од којих су нека жива, а већина су умрла.{S} Није било девера него је Чедомир  
тупамо посред гомиле безбројних болова, а многи од нас не чује ни једну жалбу — грмио је Илић,  
 боја, која се види само код лептирова, а на супротној страни, по крововима ниским, високим, од 
оду употребљавају на своја задовољства, а задовољства не челиче дух.</p> <p>Син је растао слобо 
а њега, он би спазио понос који страда, а можда нешто и неповерења.{S} Он јој је онда прилазио. 
ти на власти" постаје им једина девиза, а посланици владају, управљају, постављају, мешају се у 
калдрме.{S} Свет измешан, доста сељака, а нарочито полусељака што су амали, таљигаши, надничари 
е јој се стезало, њена душа је плакала, а она се морала смешити.{S} Стога побеже са седнице, чи 
Сав каљав, поцрнела лица, опрљена чела, а веселих, светлих, занесених очију, враћао се увече са 
агла, главу оборила ниско; није журила, а није, управо, знала куда иде.</p> <p>На неком сату из 
анас, па сутра другу.{S} Не би осетила, а кућа би била опрана...</p> <p>— Старинске жене, газда 
 међу њима старих, опробаних пријатеља, а било их је и таквих који су раније обилазили далеко п 
схватим такав брак у обичним приликама, а камо ли кад је у питању престо.{S} Ко би то могао пом 
који живи неопажен за школским клупама, а испуњава један велики део престонице.{S} Њихова љубав 
г једног система демократских рефорама, а они нису у стању да се одрекну ни државног фијакера!< 
на бедра, често несвесне стида и срама, а понекад намерно, с извесном циничном сиротињском перв 
могена, иде се до отвореног деспотизма, а ако се образује коалиција, свака фракција експлоатише 
ави десну руку око врата свога драгана, а левом придржаваше књигу према светлости, па стаде рец 
и без бојазни.{S} Јер је она била жена, а код жена, кад је муж у питању, начелне разлике не пре 
 су седели.{S} Пролетос је била зелена, а сад се белела од прашине, као да никад није била боје 
е је дотле расло дивље трње и аптовина, а мртву тишину оживљавао тек шум какве змије, подигла с 
сту; до дечка је била једна близнакиња, а преко:{S} Бела са другом сестрицом.{S} Она је требала 
анас до сутра.</p> <p>— Сутра... сутра, а не данас — одговарао је гласу своје савести.</p> <p>Б 
ед: научи лекцију која није још задата, а не зна оно што му је за лекцију.{S} У гимназији је би 
је боље од тога!{S} Иде ти после плата, а кад остариш, пензионишу те, па ти и после иде плата,  
еизвесно што очекујемо од даљег живота, а што би хтели да сазнамо и улепшамо као у бајци.{S} Је 
оме слободан један круг болесних места, а нападао је на оно што је главно, на основе и темеље,  
родна песма — примети Радоје. — Проста, а све каже, дирне те у жицу.</p> <p>Девојке одговорише  
њом.{S} Није прошло ни неколико минута, а он је већ био на улици, са̑м.</p> </div> <div type="c 
и ако можеш, а ако ти школа не допушта, а ти немој...{S} Боже здравља, видећемо се.{S} Ја ти ша 
слеђеним још од његовог прадеде голаћа, а можда још и даље, од предака којима имена није знао,  
у.{S} Стид ју је било и од самог Илића, а ради њега и ради својих родитеља, она је желела бити  
 вршњацима, децом такође из бољих кућа, а поквареном као и он, можда горе него и он.{S} Две бли 
" /> тако, глупо, остао је без марјаша, а није мислио да ће му што требати, па да узајми.{S} Он 
му, Илићу, мислио је; Младен је брбљив, а Бела...</p> <p>На ову реч младић задрхта.{S} Један пл 
и где се морао одржавати известан ранг, а где се грцало од дугова; рано је познао понижења, так 
атко је јео и преслишавао се ко је југ, а ко је север.{S} И доцније није никад заборавио што је 
 сам то нешто мислила.{S} Друго је сад, а друго беше под проклетом реакцијом.{S} Тек, жао ми је 
 сам је толико пута... гледам је и сад, а никад је се нећу нагледати.{S} Чини ми се она као нек 
 би хладном мислиоцу била одмах апсурд, а која је њему изгледала само немогућа због њега самог, 
свом обичају куцајући на врата од собе, а не отварајући их.</p> <p>То је трајало неко време.{S} 
старији су се утркивали да га поздраве, а деца се загледала у њега, као у чудо.{S} Недељом и пр 
окака по којима рабаџије шибају волове, а човек не зна кога пре да пожали: те људе или ту стоку 
 предусретљивост и величанствене умове, а тебе вреба фарисејство и глупост.</p> <pb n="285" />  
етљавале нашу варош, наша села, путове, а дању покретале занатлијске машине, стругаре, штампари 
о у њу кроз будућност која обећава све, а сад је посматра кроз прошлост која се измиче, отима с 
о.{S} Други не заборављају своје мртве, а зар ми живи да се заборавимо?{S} Ти нарочито, Вишња.. 
је са много искреног сажаљења за друге, а са пуно дубоке жалости за себе.</p> <p>Мајка јој је у 
олико је пута пролазио поред те зграде, а никад није приметио да у њој <pb n="4" /> седи неко к 
ше руке састављене око паса, очи бледе, а мисао умире у глави.{S} Њему су ти загрљаји падали сл 
ски пасуљ</hi>, с много паприке и воде, а мало пасуља и пастрме, али за кога тврде да је најуку 
ко.</p> <p>— Пиши јој, болан, мајка је, а тетки треба мало, па да је заболи глава.</p> <pb n="2 
у своје тесне дупље... нестајало их је, а на њиховим местима <pb n="253" /> зјапеле су црне без 
састанак људи долазе увек нешто раније, а да жене задоцне стално.{S} Чедомир је потврдио ово пр 
аграду за твоје философске спекулације, а око тебе диже се вихор, заузет једино материјалним ин 
тије.{S} Народ бира своје представнике, а ови постављају владу.</p> <p>Били су прешли преко брв 
го поштовали, јер су га колеге пањкале, а и сам је био крив: био је лабав, давао је лако добре  
 сенка, живот се повлачио, тице ћутале, а једноставан <pb n="44" /> и таман облак ширио се све  
 се љубавници могу шетати до миле воље, а да не буду изненађени непријатним сусретом, подозриви 
 који те окружују...{S} Је ли, Марјане, а би ли ко од богатих?</p> <p>— Они не спадају у моју н 
кивао кафу.{S} Понекад би читао новине, а кад њих није било, узео би <hi>Горски Вијенац</hi>, о 
/p> <p>Млади човек, с прилично вештине, а с много поштовања, скиде свој шешир који је већ губио 
о добра беху неспособни да ми га учине, а они од којих сам очекивао зла, најзад су ми га учинил 
човек, који без штака не може да макне, а иначе скакуће, свуд јури, трчи, код свију је, без њег 
такође, и то брзо, као да је виле гоне, а враћала се тек у вече, пуна новости.{S} Младен је одл 
и, лепи Млађа носио кариране панталоне, а еманциповане другарице гризле переце поред најпомодни 
 обесили кануре бојене и небојене вуне, а месари кожице суве и сирове.{S} Пред кућама, на клупи 
војке приступачне, младе жене несташне, а старци и старице тапшу рукама, одобравају и буне још  
м су наместили кујну и собу за примање, а од другог су начинили своје собе за спавање.{S} Вишња 
, низови вагона, зеленило суседне баре, а даље, горе, на брегу, белео се један крај вароши под  
S} По убледелом челу повлачиле се боре, а у солуфима се пресијавало неколико белих власи.{S} Ос 
 <pb n="186" /> је прошла: поменула се, а не вратила се, како кажу наши стари.{S} И девојка је  
бригама, ситним болестима које се пате, а не сметају.</p> <p>— Главно је да јој је срце здраво  
 успехом.{S} Чедомир је положио испите, а госпа-Клеопатра је брала лаворике.{S} Она је сад гово 
>Тако сад Илић није имао ни своје куће, а морао је сносити пребацивања као да се њему учинило н 
ење са њом даје радости, одмора, утехе, а не нове невоље и морално пропадање.</p> <p>Са том мис 
н.</p> <p>— Народ су бирачи, другарице, а бирачи су људи.{S} Сваки од њих има по један ситан, а 
рије од света, док му она разједа срце, а њен гној прља, трује.{S} С времена на време, он би се 
Јадно место где се цели животи истроше, а душа не оде даље од бриге за насушни хлеб и државни п 
 своју цену; симпатије су редак луксуз, а брак... брак је код паметних људи вешт споразум, смиш 
ром?</p> <p>— Јесте.{S} Обоје су млади, а знаш какав је свет...{S} Баш ме данас у седници пита  
лим да изађе у друштво, да се разоноди, а она неће, <hi>штудира</hi>...</p> <p>Том приликом ску 
ју омиљену песму: „Сунце ходи и заходи, а у мојој је изби тамно!...“</p> <p>Понекад би помислил 
к, сладак уздах отео би му се из груди, а глава му клонула, као да је неког дуго грлио, љубио.< 
анатлија?{S} Рано се дигни, доцно лежи, а кад остариш не можеш да радиш, па куд ћеш него у прос 
р говори, ко хоће да бележи, он бележи, а ко неће, онда то толико.</p> <p> <hi>Капетан-Машино З 
 живот.{S} Живот <pb n="90" /> пролази, а она се никад не појави, не помилује наше усијано чело 
можда на страну, па су трошкови велики, а...{S} Није довршио реченицу, јер није хтео причати о  
и јој се да је поздрављају пријатељски, а она није могла отићи сама до првог дућана.</p> <p>— Б 
аницу, јер су му синови били тада мали, а другом коме није волео поверити се.{S} Вишња се опет  
о ствари да каже!{S} Дани су пролазили, а перо је висило непомично над хартијом.{S} Његове мисл 
су ретки Илићи.{S} И дани су пролазили, а за њима месеци, године.</p> <p>Спомен на бившу љубав  
ије изнели роштиље на сокак и задимили, а по зиду извешали кобасице разне дужине и дебљине.{S}  
ер младост иде, брже него што се мисли, а са њом и сва могућност да будемо срећни.</p> <p>Дрхте 
често вештачке дедукције, па и софизми, а, с времена на време, упада у противуречности.{S} Она  
атеља:</p> <p>— Он не зна ништа о мени, а ни ја о њему, као да смо туђини.{S} Свакако ми замера 
м великим надлештвима, где је рад мањи, а плата већа.{S} Они оснивају <hi>таншуле</hi>, састављ 
рканих таласа, неугашљив пламен у бури, а пред њим се појављивало сунце, чији је златан сјај ож 
нт и камен, темељ широк неколико хвати, а врх од зида као колски пут.</p> <pb n="229" /> <p>— К 
од нас на храну.{S} Њему ће се познати, а нама је свеједно: куд једемо сви, биће и за њега...{S 
омашио свој позив несрећан је, он пати, а патња рађа злоћу.{S} Директор га је звао, саветовао д 
ог првака.{S} Он је једва знао срицати, а теже му је било потписати се него отпешачити до Мрчај 
века који добро види да прави глупости, а продужава и прави их нове, све му изгледа лако.{S} Уз 
 Бели, и осети како му цело тело дрхти, а на срце му наваљују разнолики осећаји, од тихе ностал 
, спремала књиге и доручковала стојећи, а све је мислила о једном: о универзитету на који је по 
, ручак је готов.</p> <p>Тако куцајући, а не отварајући врата на младићевој соби њу би прожмала 
тале са девојке на игру сунца на улици, а са сунца опет на девојку, на њен го врат, на белу рук 
о науци, политици, жени, Богу, лудници, а кад су изашли из кафане, закључио је трештен пијан:</ 
 наљути муж. — Ја ти говорим као мајци, а ти тераш шегу...{S} Каква свадба!{S} Тај младић није  
ти.{S} Ако хоће да учи школу, нека учи, а ако неће, значи да није за њу, па ће гледати друга по 
се да младића није засенуо мој положај, а он на то не треба да рачуна ни колико ја.{S} Нико у С 
hi>Рад и Светлост</hi> паде под стечај, а Радоја стрпаше у хапс.{S} Он се оправда.{S} Разлог је 
к, мила мајко, као мрав.{S} Сева будак, а онај кујунџијин настојава и соколи...</p> <p>Увече је 
етне, набавио велике ормане, споља лак, а унутра сомотска постава.{S} Дућан му пун будилника, з 
 преко реке, југ, лево у шљиваку исток, а запад где су пасла говеда.{S} Сели су у јечам и ужина 
о цело јутро.{S} Још удара на бели лук, а већ развезао о Плеханову, Огисту Конту, социјалној ре 
и се воле годину дана пред нашим носем, а ми... слепци код очију!{S} Бела ми је сад признала св 
неколико часова како су једно с другим, а он не успева да јој каже једне речи која долази из ср 
 коњски трамвај замењен је електричним, а на пољани Батал-џамије копани су темељи једне јавне г 
 учинио на улици пред самом грађевином, а био је мртав пијан.{S} На саслушању је изјавио да је  
ужинали.{S} Хлеб је био мек, сир диван, а апетит одличан; слатко је јео и преслишавао се ко је  
на пословица да се не зна шта носи дан, а шта ноћ.{S} Странци нас зову земља изненађења.</p> <p 
} Пасуљ са пастрмом био је сад њен сан, а киселе паприке њен идеал.{S} Те проклете паприке!{S}  
ди.{S} Сваки од њих има по један ситан, а за себе капиталан интерес.{S} Брига за свакидашњим хл 
 била остављена рупа за чашу или сапун, а изнад ње налазио се узидан крст од црвеног камена на  
демонстрације, резолуције на туђ рачун, а чим дођу у питање они, њихова личност, њихов џеп, они 
лео, а шта сам добио, шта сам очекивао, а шта дочекао, многе ствари које ме тиште и које могу р 
е науснице!...</p> <p>Илић се насмејао, а кад се после растао са њом, помислио је озбиљно:</p>  
аље, од предака којима имена није знао, а који су морали волети ову земљу кад су се били за њу. 
х, исправних, који разумеју свој посао, а нашло се и неколико људи, како је то случај у свима п 
 ђака?{S} Ја чујем само право... право, а где је реч дужност?{S} Говори се само о сељаку.{S} Ал 
воје срце.{S} Ја сам изабрао ово друго, а и ти ћеш... сигуран сам.{S} Пиј, проводи се, уживај м 
рице и кучине.{S} Данас нам вичу живео, а сутра, на неколико запаљивих речи каквог дрипца, заур 
дње године, да ти кажем: шта сам желео, а шта сам добио, шта сам очекивао, а шта дочекао, многе 
 би му покварио више него што би однео, а бојао се и ведрог неба које му прети сушом непрестано 
, равне дворе гради.</l> <l>Дан градио, а два се кајао —</l> <l>Ој, убава, убава девојко, ој!</ 
ба!{S} Тај младић није ни школу свршио, а Бела је још дете.</p> <p>— Бела ми је терет на грудим 
<pb n="120" /> — Није још школу свршио, а већ проси девојку...</p> <p>— Ја не налазим у томе ни 
ало од свега што је јуче још постојало, а он је још жив.</p> <p>— Ах, тај живот! — промуца болн 
е ако се наканиш.{S} Ако ти је то мало, а ти ми телеграфиши или отиди код мојих пријатеља и зем 
њен ђаволасти поглед понављали су немо, а јасно: — Пољуби ме опет... пољуби, пољуби...</p> <p>И 
 у њој, нешто скривено, топло, незнано, а широко и пространо као свет.</p> <p>Девојка поче да р 
бави; оно је могло путовати и отворено, а да нико не нађе у њему чега другог до другарских саоп 
гово избријано лице грчило се нервозно, а прсти су трзали штит од качкете.{S} Девојка га је слу 
ијатељство које се сматра да је вечито, а које живот распе као плеву!</p> <p>Поред њих прохукта 
реченицу, коју је случајно негде начуо, а у себи је додавао; „Ми смо слепи код очију, утучени у 
— рече јој једном муж. — Живот је скуп, а човек ми изгледа ваљан.</p> <p>— И ја сам то нешто ми 
е.{S} У салону се запали велики лустер, а електрично звонце позва собарицу да послужи слатко.</ 
то сте ме пољубили — одговори њен глас, а њена насмејана уста, зајапурени образи, њен ђаволасти 
 волео.{S} Он је био добар као Христос, а мало је људи _ко]и су починили толико зла својим мили 
, као да му је то <pb n="244" /> занат, а она седела на кљуну према њему.{S} Како је млака вода 
 вина, књига.{S} Дан нам прође као сат, а сат као минут.{S} И ја се само Богу молим да заустави 
зам не пориче <pb n="108" /> народност, а специјално српској народности у Турској вера представ 
оред школске баште.{S} Тек по који пут, а нарочито кад је на пољу светло и благо време, она је  
позади лађе који осветљава пређени пут, а ни корака унапред јер се живот не понавља као што се  
свестио, чупао из срце ту опасну гљиву, а заједно са њом и слику младе Чачанке.{S} Хтео се баци 
 и откривао ногу до колена, ногу младу, а развијену, ногу танку, а заокругљену, извајану као од 
чије је лишће подсећало на винову лозу, а цветови на цвет од кромпира.{S} Одаја је била тако ма 
од таште, која није пропуштала прилику, а да своме зету не покаже колико је срећан што не плаћа 
 мајци, па онда паде поново на девојку, а одатле на сто, на зид, на прозорска окна, на затворен 
а, ногу младу, а развијену, ногу танку, а заокругљену, извајану као од неког божанственог уметн 
земље налили смо својим знојем и крвљу, а ми не знамо још колико неисцрпног злата лежи у тим та 
ма по себи.{S} Живот је дуг, пријатељу, а младост кратка.</p> <p>— Срце ми хоће апстракт и апсу 
ка одвратност према свету, према свему, а највише према себи самом.{S} Као на слици, он је виде 
бити до миле воље њену кожу час румену, а час белу.</p> <p>— Куда идемо? — упита га она.</p> <p 
ице, које су биле као да хоће да прсну, а прстима затеже косу тако да осети како му се кожа одв 
</p> <p>Шесту годину је навршио у јуну, а већ у августу молио је оца да га упише у школу.{S} До 
је има право, па му предаде целу радњу, а сам поче да сади лук преко лета, зими пак да зева у о 
али кућама: ко у тарницама, ко на коњу, а већина пешке.{S} Ћевапџије изнели роштиље на сокак и  
Цариграда и Неапоља, најлепша на свету, а ја се кладим да је она најружнија престоница у Европи 
, Њутон би једва добио за телеграфисту, а Миржеови чергаши завршили би на поправци у Топчидеру. 
ад јој је муж поменуо пут. — Жива нећу, а мртву ме можеш однети и на Ђавоље Острво.</p> <p>Илић 
а спавање.{S} Вишња је распремала кућу, а Аница кувала.{S} После часова остајале су дуго заједн 
бина.{S} Свет даје и последњу цркавицу, а нема ни пута, ни ћуприје, учитеља, ни лекара.{S} Све  
ње да уђе у дућан и купи какву ситницу, а прелази преко остварених задовољстава са слегањем рам 
сиротиња један недостатак. „Он сиромах, а ја хрома!“ — мислила је и веровала да су тако равни ј 
љиве савете. — Наше је да нађемо новац, а остало: то је његово.{S} Не може се наука посисати из 
оворио је. — Ето, ја сам провинцијалац, а изгледа ми да се овде нема већег осећања удобности, л 
олела би да те види, па дођи ако можеш, а ако ти школа не допушта, а ти немој...{S} Боже здрављ 
е било за тебе.{S} Ово је велика варош, а у њој има злих људи.{S} Да ти се што непријатно није  
, укус леп, цене умерене, <pb n="61" /> а млади газда нежењен, па је све ишло како само може би 
пут од параћинског штофа, <pb n="55" /> а лети сламни шешир у боји и прсник од платна.{S} Тражи 
ствар отера ме на место! <pb n="126" /> А, бога ми, добро учим и речи и превод.</p> <p>Матовић  
ић кад се трамвај удаљи. — Боже мој!{S} А мени се чини да је то било тако далеко... даље него д 
у!{S} Главно је кад се двоје воле...{S} А свет, фамилија, новац?{S} Трице и кучине!...</p> <p>— 
јемо времена.{S} Мораће се журити...{S} А ви, млади човече, из школе ћете ући право у живот.{S} 
ужичаст сноп првих сунчевих зракова.{S} А даље, по шору, поцрнелим крововима и раштрканом селу, 
еће требати да се мучимо око мираза.{S} А што су млади?...{S} Шта им фали што су млади!{S} Па т 
ојци, он је представио девојку њима.{S} А сад, она се забављала с њима, они се забављали с њом, 
тим, њему то не смета, он то не зна.{S} А тај сељак то је наш народ.{S} Он је запуштен, прост,  
то је настајала нека промена најзад.{S} А мучно, што је, можда несвесно, осећао да је он сувише 
До јесени имаћемо оба зида на брани.{S} А оно што остане лако је.{S} Још до године у ово доба м 
 даје позитивна знања модерној жени.{S} А ја хоћу да се образујем до краја.{S} Хоћу да будем на 
 му добацује слатке, заношљиве речи.{S} А кад би се пренуо сасвим и мислио на њу, на ту плаву д 
ш школу, као и мени удовички ужитак.{S} А кад свршиш школу, шта ће ти ова страћара.{S} Иди куд  
посла да твој живот не буде излишан.{S} А кад ти једног дана твоја срећа допусти да мислиш и на 
уше, да јој је сваки живац треперио.{S} А пријатно, јер је то све било њој симпатично, то позна 
ивља поља претворила у најлепши врт.{S} А тамо даље...</p> <p>И Радојев поглед изгуби се у план 
/p> <p>— Волите се већ целу младост.{S} А ти не видиш, ти ниси видео то тело — шаптао је у себи 
е, да неће одмицати од ње дан и ноћ.{S} А кад оздрави, она ће јој испричати шта се с њом догоди 
:</p> <p>— Право претпоставља борбу.{S} А ти си жена... наша жена која не воли живот одрицања,  
 и ноге носе, па тражи себи девојку.{S} А кад је нађеш, сети се колико је Вићентије узео, па ти 
ао зла.{S} Оне иначе не знају за њу.{S} А оне које је назру, оне су као ове муве што се лепе уз 
Малих Степеница; немој да се стидиш.{S} А сад прими много поздрава од твојих доброжелећих ти ро 
 није много али колико да се храниш.{S} А занатлија?{S} Рано се дигни, доцно лежи, а кад остари 
 изашла у варош — одбрани се девојка. — А други?...{S} Брига ме је!</p> <p>— Не, Бела, то није  
јић гледајући у бело платно Моравино. — А видео сам је надошлу, усталасану, помамну: страшна је 
 опет ништа од тебе — додаде жалосно. — А кад сам ја учио школу, мој брајко!...</p> <p>Застаде, 
 нису ударили порез — продужи Ристић. — А била би грдна штета.{S} Она једина весели наше жалосн 
пољу је још велика врућина — рече она — а, Бога ми, ни наша кућа није близу.</p> <p>— Не жур’те 
се крили од Турака — додавао је други — а гле ти сад чуда!{S} Хвалимо те, Господе, велика су дј 
. то му је испод достојанства!</p> <p>— А како се уби? — упита онај из гомиле.</p> <p>— Ето, та 
 ученост, романтичан изглед...</p> <p>— А он ? — прекиде је стари господин, стално неповерљив.< 
х времена ти ћеш видети друга.</p> <p>— А дотле?</p> <p>— Једи задовољно државни хлеб.</p> <p>— 
пуним тањиром румених кајсија.</p> <p>— А ножеви? — пребаци јој мајка.</p> <p>— Ју! — трже се д 
жим само неколико венаца лука.</p> <p>— А шта ћеш му за ствари?</p> <p>— Има старог мебла колик 
ће... ја ћу му први честитати.</p> <p>— А дотле?</p> <p>-— Дотле се може све десити.{S} У свако 
тисак учиниле на њега те речи.</p> <p>— А љубав, мама? — примети Бела, и несташно успи усницама 
 не мислим да се ту зауставим.</p> <p>— А шта можеш друго?</p> <p>— Универзитет.</p> <p>— Униве 
с ноге на ногу, упита с врата:</p> <p>— А где вам стоје?</p> <p>Најзад их донесе: малене ножиће 
 обраћајући се ћерци додао је:</p> <p>— А ти, фрајла, остави се Београда у Чачку.</p> <p>По веч 
рију...</p> <p>Илић је прекину</p> <p>— А откуд теби и десет хиљада пара? </p> <p>— Па имамо ку 
ода.{S} Могао је живети неколико векова а да му се не досади.</p> <p>Међутим, Бела се није могл 
 гимназији... живот са свима дужностима а без иједног права, интелектуални подрум, душевна каса 
рвоток.</p> <p>Радојев глас и, час немо а час гласно, запљускивање домаће воде утицали су чудно 
 се сигурна у његовом присуству.</p> <p>А Радоје је умео лепо да говори... полако, дижући посте 
сли, снова.{S} Место путовања у Врњце и Абацију, он је заједно с Фламарионом посећивао месец, з 
амет тих његових бунтовничких изрека : „Абдикацијом неких владара није ништа поможено народима  
Као што не можемо неговати поморанџе по Авали, тако се не можемо оружати „знањем целе епохе“, к 
акрити или најзад што и најмања љубавна авантура може имати врло тешких последица.</p> <p>Остав 
ртвац преда на сахрану.</p> <p>Београд, август 1911 — март 1913.</p> </div> </body> </text> </T 
Шесту годину је навршио у јуну, а већ у августу молио је оца да га упише у школу.{S} Дотле је с 
мисао је био редак гост његове музе.{S} Авет лудила се помаљала кроз њих.{S} Он је певао:{S} Ја 
и сиромах.{S} Блед и озбиљан, мршав као авет, са занесеним очима, Зарија је лутао по живом, иро 
 задрхта.{S} Та кљусина учини му се као авет која га гони, као живот који му остаје, као он са̑ 
е песка, кафанских столова, по суседним авлијама, као да су и оне хтеле побећи од куће.{S} У са 
икову чокалиницу, претварала савамалске авлије у чаробни врт, уносила бескрајна одушевљења у мл 
ега...{S} Можемо му дати и једну собу у авлији — додаде госпођа после неколико тренутака. — Пра 
где је један од њих држао <pb n="24" /> агитационо предавање.{S} Он је био верна гласачка војск 
 чарапа, ускршњих јаја, дрвених кашика, агитујући међу сељанкама за отварање домаћичке школе.</ 
 нама требају добри радници, занатлије, агрономи, учитељи, официри, професори.{S} Међутим, ти с 
разован, има плате две хиљаде, отвориће адвокатску канцеларију...</p> <p>Илић је прекину</p> <p 
у на избор, чудио се сложености црквене администрације око потребних докумената, осмејкивао се  
и уситњеног демократизма и непросвећене администрације, где се велика смелост не поклапа са опш 
заноса, па кад би писмо свршио, написао адресу и залепио завој, дубок, сладак уздах отео би му  
ом.{S} Близу Вишњице, Вишња спази једну аду са шумарком од ракита и одраслим јабланом на крају. 
 узбуђења.</p> <p>Познавала је добро ту аду, аустриску стражару преко пута, вијугав друм и низ  
, с групом осветљених облака око бледог азура.{S} У оближњој касарни веџбали се војници и чула  
е сме да регне — прекину га девојка. — ’Ајд, загрли ме... не стоји ти лепо кад си озбиљан.</p>  
зе јабуке, крушке, слатке поморанџе... ’Ајде, јевтине и слатке!...</p> <p>После се појави коњск 
ног сина који је умро као питомац Војне Академије.</p> <p>Вишња је ћутала.</p> <p>Оне обе носил 
а се добро осећала на Великој Школи.{S} Академска слобода јој је пријала.{S} Могла је уредити с 
з нос одржавао још после толикогодишњег аклиматисања у Београду.{S} Младен је био пао у трећем  
једне почивке — ако он не дође, Зарија, ако будем морао живети као сваки други...</p> <p>Младић 
 до физике, појављују се гледишта која, ако се усвоје, прете донекле целој згради, чије су теме 
уго — примети она. — Склонимо се негде, ако хоћете... под какво дрво, у ону кућу у врх пута? -- 
<p>— Ја не могу ове француске сплачине, ако ти можеш — одговарала му је млада горопадно.</p> <p 
.{S} После ће доћи остало само по себи, ако је ко тада у опште мислио шта ће после доћи!</p> <p 
огруди, амбициозни, напрасити, ћудљиви, ако се не одаду пићу, они постају, на крају, најљући ре 
, добије парче хлеба, па нек узме Белу, ако хоће... ја ћу му први честитати.</p> <p>— А дотле?< 
лости.{S} Очи су јој биле пуне суза.{S} Ако остане с Чедомиром још за тренутак, осећала је да с 
ању да остане <pb n="233" /> сатима.{S} Ако га ко упита шта ће ту, он одговара: „Пун сам електр 
не верујем у судбоносне неспоразуме.{S} Ако је ко крив, то смо ми: ја, ти, наши карактери, наше 
нархија, јаловост у државној управи.{S} Ако је скупштинска већина хомогена, иде се до отвореног 
е да изопачи праве дечје наклоности.{S} Ако хоће да учи школу, нека учи, а ако неће, значи да н 
елим, нек ти се нађе ако се наканиш.{S} Ако ти је то мало, а ти ми телеграфиши или отиди код мо 
аво — рече лекар на последњој посети. — Ако се тако одржи, госпођа ће живети још толико колико  
га чудноватог — рече будући министар. — Ако се воле, зашто да се не узму?</p> <p>— Ама, како да 
S} Али — прихвати после једне почивке — ако он не дође, Зарија, ако будем морао живети као свак 
. — Ја терам кола треће класе.</p> <p>— Ако пак хоћеш да будеш задовољан — продужи Ристић — онд 
и...{S} Испрати Вишњу до куће.</p> <p>— Ако госпођица нема ништа против? — уздржа се философ св 
гена, иде се до отвореног деспотизма, а ако се образује коалиција, свака фракција експлоатише у 
.{S} Ако хоће да учи школу, нека учи, а ако неће, значи да није за њу, па ће гледати друга посл 
ела би да те види, па дођи ако можеш, а ако ти школа не допушта, а ти немој...{S} Боже здравља, 
ти у та општа места, и Вишња би пропала ако би пао у туђе руке.{S} Он јој је хтео писати ради с 
иво. — Него обеси венац више капије, па ако га преко ноћ нестане, знај да ћеш се удати те зиме. 
тати маторе девојке, умрети као те муве ако им не отвориш прозор.</p> <p>Зарија пређе на илузиј 
д и ово писмо.{S} Велим, нек ти се нађе ако се наканиш.{S} Ако ти је то мало, а ти ми телеграфи 
ђа ће сад много да спава.{S} Довољно је ако се <pb n="184" /> служавка нађе поред ње с времена  
сати, велико знање смета.{S} Довољно је ако се прочита десетак књига, научи се на памет још два 
} У државној служби није нашао места, и ако су тамо постављани људи с мање школе од њега.{S} Ди 
ософа.{S} Зато је сматран за смешног, и ако их је било много луђих.{S} У државној служби није н 
> била зла времена.{S} Шта су они криви ако су били слаби или имали противна убеђења?{S} Ја сам 
 чему.{S} Волела би да те види, па дођи ако можеш, а ако ти школа не допушта, а ти немој...{S}  
атили, ја се нисам користио њим.{S} Али ако оно дође што ти рекох, онда...</p> <p>— Остави ту п 
еца воле, нека се узму...“</p> <p>— Али ако се не воле? — прекиде је Јован.</p> <p>— Онда ником 
то социјализам, нашто све те лепе мисли ако Чедомир не буде њен!</p> <p>Пролеће се расцветавало 
ећерлему, продавати переце; шта то мари ако ти будеш моја жена!{S} Ја сам кадар да радим за дво 
требно да ме неко разуме, да ме охрабри ако сустанем.{S} Наши људи су прости.{S} Мени треба...< 
пствена срећа <pb n="18" /></p> <p>доћи ако буде што школованији, што начитанији.</p> <p>Шесту  
оград?</p> <p>— Њој ће бити свакако жао ако је не известиш.{S} И онда, знаш како је, чича-Митре 
{S} Ја сам га одбијала...{S} Какво чудо ако је потражио другу жену!</p> <p>Тек је сад видела ко 
озва у своју собу.</p> <p>— Пропали смо ако нас примете — приговори јој он.</p> <p>— Нико нас н 
могу рећи само теби... да ти кажем, ето ако хоћеш... колико сам ниско пао, најзад.</p> <p>Девој 
 Вишњи да се не љути, да дође на свадбу ако може.</p> <p>— Нека ти је Богом просто — одговорила 
 проповеда, мужа који им се даје, срећу ако је сретну, несрећу много чешће, и судбину која им с 
,</l> <l>За мене младу да лудиш,</l> <l>Ако ти никне буника,</l> <l>За мене младу да буниш.</l> 
/l> <l>Да видиш шта ће да никне.</l> <l>Ако ти никне лудаја,</l> <l>За мене младу да лудиш,</l> 
 вези; понављам, брак је на првом месту акт озбиљан, хладан, срачунат да се прими онолико колик 
рна ствар.{S} Човек се троши између два акта који се називају: хтети и моћи.{S} Зашто дакле бит 
ао да је онај младић Краљ Отац или неки активни политичар, какав фактор тих догађаја којима ће  
снаге.{S} Влада је одобрила правила.{S} Акције су се добро уписивале.{S} Држава је помогла друш 
ито се узбуђује; неспособан ма за какву акцију, треба му читаво решење да уђе у дућан и купи ка 
 је он највише настрадао: био је главни акционар.{S} Отишли су они лепи зидни часовници у рамов 
 онолико новаца колико се очекивало.{S} Акционарско друштво <hi>Рад и Светлост</hi> паде под ст 
d> <p>Радоје Остојић је успео да оснује акционарско друштво за експлоатацију Моравине снаге.{S} 
оваш.{S} Мој ма̑л се развлачи као да је Алајбегова слама.{S} Деца <pb n="235" /> су ми неочешља 
, једу као на даћи.</p> <p>— Нека им је алал! — поклапали су га други. — Раде, брате мој, па св 
раму од сламе.{S} Ту је лежао још један албум, повезан у плиш, гомила посетница и карата са сли 
н по један крај, знаменита места, као у албуму.{S} Сети се Чедомира.{S} Доведе га у везу с мини 
мећивали се натписи за лорбер, нишадор, алеву паприку.{S} У другом делу дућана, поплочаном цигл 
 И кола одмакоше правим булеваром Краља Александра.</p> <p>Вишња оста тако за један тренутак.</ 
 велика дела...{S} Не знам тачно каква, али велика несумњиво.{S} Другојачије не може бити.</p>  
опи.</p> <p>Вишња заусти да нешто дода, али је већ млади човек падао у ватру грдећи реакцију, р 
о према младићу, љубав речи и уздисаја, али даље... права љубав је за њу била забрањена.{S} Као 
хтео.{S} Мене сматрају за мирна човека, али видиш, ја се питам да ли у мени не живи неки скриве 
> <p>Она није видела лице у тог човека, али би га познала у хиљаду других по првој ситници.{S}  
сли, <pb n="36" /> која ју је опседала, али је глас Чедомиров звонио у њеним ушима, облетао око 
а је с тобом?...{S} Нешто си омршавела, али си тим још лепша...{S} Сећаш ли се наше школе!...</ 
рханим крилима.</p> <p>Варош се спасла, али од <hi>електрике</hi> није се више познавао ни каме 
свакојаким <pb n="45" /> апстракцијама, али, кад угледа своју другарицу у визији природних елем 
повали их по оријенталским ресторанима, али никако да буду онакве какве их је госпа-Клеопатра с 
и посао.{S} Није се разумевао у коњима, али није требало много вештине па да види да је та живо 
уалну младеж, мисао магловита, нејасна, али стварна, жива <pb n="23" /> која га је пратила, лег 
рава, она је изгледала нешто неспретна, али то је само допуњавало њену лепоту и говорило да је  
интелигенција, природа врло симпатична, али карактер неодређен, несталан, неодважан, слаб.</p>  
боде.{S} Оне му полете, без размишљања, али хиљаде невидљивих препрека спречава њихов лет и оне 
 у ову собу.{S} Простирка је била лепа, али се супленту није допадала; опомињала га је сувише ш 
од многобројних, зелено обојених врата, али се она не отворише.</p> <p>— Газдарица није код кућ 
 пут, помислио би да је горда и надута, али, у иоле познатијем <pb n="104" /> друштву, она је г 
 Општина је била посадила нешто дрвећа, али као што је то обичај, дечурлија и пуштена стока пол 
врло <pb n="2" /> висок, готово џигљав, али млад, пријатних, мушких црта, буљавих очију, које с 
лика.{S} Истина, сиромах, без фамилије, али ми смо ту.{S} Кроз који месец свршиће школу.{S} Нећ 
ио би да се налази на прагу револуције, али се сви ти говори свршавају кад куцне девет сати, вр 
држао у Повлену, у намери да хајдукује, али се ту оженио и окућио.{S} Илићев деда, који се тако 
<p>Пролеће се расцветавало око девојке, али су њој ти светли, разнежени дани, изгледали тешки,  
но гиба на таласима.{S} Донесоше чакље, али оне беху кратке.{S} Радоје обеси тада један фењер н 
априке и воде, а мало пасуља и пастрме, али за кога тврде да је најукуснији од свих српских пас 
ма.{S} Код њега су биле најскупље цене, али је купаца било доста, јер се знало да код њега чове 
ике, историје имао је врло добре оцене, али је у осталим предметима био већином слаб.{S} Из срп 
 сад имала киселих паприка колико хоће, али, пренета у ситне интриге удатих другарица, захтевал 
доје хтеде јаукнути као рањено живинче, али бол девојке коју је волео би јачи од његовог сопств 
земљорадње кад се већ тим питањем бави, али јој се учини да поред све користи што ће видети оту 
дин Илић?</p> <p>Каја се опет изненади, али се уздржа од сваке заједљивости, и одговори мирно:< 
p>Вишња није била створење које завиди, али та срећа дотицала је се неугодно.{S} Срце јој се ст 
крајева, јер он хоће живот пун, велики, али чист, јасан, без утишавања савести и попуштања прил 
 Млади човек не поче свој говор о вољи, али се не предаде ни привиђењу који је кишни зрак прави 
равац својих мисли на конкретне ствари, али слике оне две девојке нису му излазиле из главе, та 
нање.{S} Дају ти моћ да разумеш ствари, али те заводе својом неприродном логиком; пуне ти главу 
е га из затвора.{S} Част му се поврати, али цело његово имање оде на добош, јер је он највише н 
 Са̑м сам.</p> <p>Хтеде још нешто рећи, али осети да му глас дрхти.{S} Једно јато врабаца крешт 
она. — Можда сам мало уморна...{S} Пхи, али је љута ова цигара — додаде за тим, насмејавши се г 
 се хтеде подсмехнути својој другарици, али се не усуди.{S} У њеном <pb n="216" /> крилу мириса 
и која је била далеко од праве раскоши, али за Илића представљала готово свет блаженства, попуш 
лице, отворена врата, види се намештај, али људи, свет?{S} Нема их, нигде их нема.{S} У исти ма 
 је спустила завесе.{S} У соби је мрак, али мало што да је свежије.{S} Из чамовине на прозору ц 
м и помири с оцем.{S} Врати се у Чачак, али не хтеде продужити школу.</p> <p>— Нећу да будем чи 
она.{S} Знате, мој отац је прост човек, али воли школу.</p> <p>— Па зар ћете сад пристати да се 
.</p> <p>Трудио се да не изгледа бедан, али неки пркос против самог себе терао га је да се изли 
лучај.{S} Какав?{S} Који?{S} Није знао, али му је сад било јасно да није ништа боље судбине од  
 задовољство!{S} Препирали смо се дуго, али му још све нисам рекао...{S} Имаш ли ватре?</p> <p> 
ње од правог пута.{S} Корачала је брзо, али сигурно, и изгуби се не окренувши се.</p> <p>Вратил 
вратим у Београд.{S} Тата још којекако, али мајка!...{S} Ударила у плач, па запомаже по кући.{S 
девојке, дошао је Младен, бистар дечко, али ленштина, склон свима слабостима простог народа, ка 
осветљавало предмете на које је падало, али није било вруће, већ врло благо, меко, глатко, да ј 
јка нервозно.</p> <p>— Парадокс зацело, али је истина.</p> <pb n="251" /> <p>Доиста, Лазаревиће 
 је да му се допада.{S} То јој би мило, али убрзо одби ташту жељу за каћиперством и рече у себи 
то смета?{S} Она је ишла уморно, тромо, али све даље.{S} Можда је ипак нешто остало од ње?{S} М 
?</p> <p>Међутим, Илић је примио писмо, али није знао шта да одговори.{S} Оно га је дирнуло јак 
S} Ја сам ти то, Илићу, говорио одавно, али ти имаш дух романтичан.{S} Ти мислиш да сам ја груб 
то практично... за машинисту на пример, али вели, мора да се иде од куће, можда на страну, па с 
етко у паланци.{S} Тамо се сви познају, али се туђе заједнице, либе се, зазиру једно од другог, 
он, у свом детињству, имао једну опаку, али врло сигурну учитељицу, невољу.{S} Он је имао да се 
исли нису долазиле на ум младом човеку, али сличне свакако.{S} Јер, кад спусти поглед на свој р 
 се ништа нарочито догодило лично њему, али је његово срце уздрхтано лупало у грудима, као да с 
покуша да окрене главу на другу страну, али се његове очи не могаху одвојити од Вишње.</p> <p>О 
чинца.{S} Отворише уста да нешто рекну, али немадоше времена јер се на прагу указа госпа-Клеопа 
друга.{S} Беше се упутила универзитету, али се <pb n="147" /> предомисли и окрену да нађе своје 
њихове дрвене стражаре, па онда у кућу, али испод ока... као да га се то ништа не тиче.{S} Редо 
било противно његовом новом убеђењу!{S} Али је Илић био још млад, у добу кад се пише искрено и  
Вишња, моја лепа, моја стара Вишња“.{S} Али се свлада, па настави говор о политици:</p> <p>— Сл 
е по ономе што је лепо било у мени“.{S} Али млади студент био је за њу јаче везан него што је с 
а.{S} Требало је почети све из нова.{S} Али се он осећао неспособан за тај напор.{S} Његова мис 
, већ погледа плашљиво у свога мужа.{S} Али ни Јован не рече ништа.{S} Они су обоје осећали Бел 
а скочи на дрског човека, као мачка.{S} Али кад би се растали, она је претресала у мислима дуго 
ене идеје, у живот који је изабрала.{S} Али време није било погодно за размишљање.{S} Часови су 
г у то доба у студентским круговима.{S} Али он одби позив ћутке, махнувши руком, и уђе у парк.< 
ири се изненадно по његовим грудима.{S} Али он није био човек који се подаје првом осећању, па  
у љубави за добро и изврсних намера.{S} Али, њима је нови живот убризгао сталешке мржње и пониж 
е било ниједног симпатичног покрета.{S} Али им је она пркосила свима.{S} Махала рукама, бацакал 
 за своје испите и не осећати ништа.{S} Али није могао.{S} Усред читања, кад је можда био за чи 
ше неодређен појам, мислена именица.{S} Али...</p> <p>— Али?</p> <p>— Али сам задовољна — замуц 
 је успео да се она врати у Београд.{S} Али, ево већ неколико часова како су једно с другим, а  
грање.{S} Радоје је био први и овде.{S} Али га сад нико није слушао.{S} Они који су му се дотле 
.{S} Хтео сам ти то рећи још раније.{S} Али нисам могао да ти кварим задовољство.{S} Него, враћ 
који је водио преко девојачке школе.{S} Али се она морала мирити са стањем ствари, како је нази 
у играње домина с првим кога сретне.{S} Али и ту, у тамним кафанским <pb n="113" /> ћошковима,  
Он можда нема да купи друге чакшире.{S} Али зашто их не закрпи?...{S} Бар то не стаје ништа.{S} 
 потребно, уразумити размажено дете.{S} Али, Илић, који је видео свет само кроз књиге, није има 
 знам.{S} Ја мислим на твоје испите.{S} Али нећу да се преучиш.{S} Остави данас те књиге — дода 
не и спремала се за последње испите.{S} Али никад не поведе разговора пред Чедомиром о својим с 
акије?</p> <p>Илић није пио то пиће.{S} Али приста овог пута.</p> <p>— Још на ракију нису удари 
рестаће да вам буду мислене именице.{S} Али не бојте се, не бежите од живота; с њим је као и с  
азида, те цела Морава окрене на јаз.{S} Али се пролеће не дочека.{S} С јесени поче да пада киша 
а бих се сав посветио класној борби.{S} Али овде, Вишњо, ми још немамо базе; треба прво створит 
ча, ни толико добар колико се мисли.{S} Али има једна сигурна ствар.{S} Човек се троши између д 
колико месеци од како су се разишли.{S} Али се не усуди, јер би онда требало да исприча своје в 
ло вас је скупо док сте дотле дошли.{S} Али још све муке нисте претурили.{S} Тек стоје пред вам 
 стварају свој живот по својој вољи.{S} Али, кажи ми... молим те, колико је тек мало таквих жен 
ваком члану породице нађе на невољи.{S} Али млади човек је залуд наводио разлоге двема женама,  
 /> иначе је сиротињи место у кујни.{S} Али овог срећног дана, она хтеде показати томе ђаку да  
утку учини јој се да ће се успавати.{S} Али ју је јастук жуљао, обузимала је жеља да понови бал 
кујнски сто и једе што прво дохвати.{S} Али му је то задовољство ретко допуштала госпа-Клеопатр 
 није више њен и да то не може бити.{S} Али се она надала да ће наћи неког другог, сличног њему 
ролазник би се могао јако преварити.{S} Али оне су крајње пристојне једно што се нема прилике и 
ала до знања да јој може одговорити.{S} Али њено писмо није садржавало ни речце о љубави; оно ј 
, те одложи час, и хтеде се вратити.{S} Али га госпођа понуди да се одмори.</p> <p>— Напољу је  
лним кућама било је доста светлости.{S} Али шта је она била према блеску који пуче пред очима м 
лт енергији, окрутности, себичности.{S} Али...</p> <p>— Али?</p> <p>— Одвратно је и једно и дру 
а ни модел робе што се ту може наћи.{S} Али они ради којих тај дућан постоји познају га на први 
 срце и које је само њој могао рећи.{S} Али су њега сад одушевљавале друге мисли, обузимала га  
леда ову сенку.{S} Хтеде нешто рећи.{S} Али не могаде.{S} У његовој глави је било мутно.{S} Он  
а хтеде избећи да са Кајом иде кући.{S} Али је она не пусти испреда се, и, између осталих ситни 
јда по механама где свраћају сељаци.{S} Али писмо испаде кратко, банално.{S} Јавила му је само  
ет се унесе довољна сума за почетак.{S} Али оба закона дадоше врло рђаве резултате.{S} Министар 
измлатили, ја се нисам користио њим.{S} Али ако оно дође што ти рекох, онда...</p> <p>— Остави  
тило што остаје на само са девојком.{S} Али би га она задржавала понекад <pb n="129" /> занимљи 
лно кад не губите интерес за науком.{S} Али то је ваша лична ствар.{S} Мене се она као директор 
ирнуто.{S} Ја сам и онда то говорио.{S} Али се свет препаде, и ето...</p> <p>Радоје наби качкет 
раните.{S} Већ ми то причају одавно.{S} Али ја добра, наивна, старинска жена...{S} Ко ће у то д 
ева се баци на студије врло озбиљно.{S} Али не осети више ону сласт студентског живота, коју је 
ремена.{S} Ја не смем живети обично.{S} Али — прихвати после једне почивке — ако он не дође, За 
а да придобије њену стару наклоност.{S} Али право средство, понуду за брак, није употребљавао.{ 
дужност?{S} Говори се само о сељаку.{S} Али он није све у земљи; није само њему положај тежак;  
ветим књигама говори се о васкрсењу.{S} Али има нешто боље.{S} По некад живот изведе своје мист 
таласа се, све је у вечитом покрету.{S} Али што се пароброд примицао више томе граду, радост се 
 заставу, да подели с њим ову срећу.{S} Али... његове очи су је избегавале.{S} Кад би је и суср 
 од три четири школе за женску децу.{S} Али шта ће теби универзитет? — тврдоглаво је настојавао 
дохватише шешира и изађоше на улицу.{S} Али тек што се спустише низ неспретне степенице старинс 
ча хитро да поврати своју другарицу.{S} Али, на пола собе, она се заустави као задржана једним  
гласом који је сад звонио поузданије. — Али не мислим да се ту зауставим.</p> <p>— А шта можеш  
 <pb n="130" /> погледа у Белине очи. — Али на што то питање!{S} Мени је тако лепо овде, у вашо 
ја то знам — продужи Илић тврдоглаво. — Али, ми смо још ту, ми живимо.{S} Други не заборављају  
упље! — пришила му је ташта поносито. — Али нисам ја ко је ко.{S} Нећу дете да ми се мучи по па 
ово као цвеће које је држала у крилу. — Али је живот чудан, комшија, тако чудан да ја не знам с 
 хоћеш — једва чујно прошапта девојка — али ја осећам нешто јаче од мене, нешто неправедно, нем 
 — како је госпођа сама себе називала — али је девојка више посматрала домаћег учитеља него сво 
ај своју науку.</p> <pb n="234" /> <p>— Али, тата — поче да се брани девојка. — Ко ће кућу води 
ам, мислена именица.{S} Али...</p> <p>— Али?</p> <p>— Али сам задовољна — замуца учитељица — за 
утности, себичности.{S} Али...</p> <p>— Али?</p> <p>— Одвратно је и једно и друго кад није искр 
 ти сад боље?</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Али си бледа?</p> <p>— Не, није ми ништа.{S} Остави ме, 
 <p>— Киша ће још дуго падати.</p> <p>— Али и до вароши је дуго — примети она. — Склонимо се не 
ла.{S} Ипак је она одговарала:</p> <p>— Али кад ја нећу, па ко ће!</p> <p>Чачак није добио елек 
еница.{S} Али...</p> <p>— Али?</p> <p>— Али сам задовољна — замуца учитељица — задовољна у свак 
се деца воле, нека се узму...“</p> <p>— Али ако се не воле? — прекиде је Јован.</p> <p>— Онда н 
те, па ти и после иде плата, није много али колико да се храниш.{S} А занатлија?{S} Рано се диг 
 се.{S} Не клони.</p> <pb n="166" /> <p>Али упркос томе гласу одлучности, који помаже паметне љ 
се одрекну ни државног фијакера!</p> <p>Али младој бунтовници беше спремљено још веће изненађењ 
ко срећни, Илићу, врло срећни...</p> <p>Али Илић, као и сви људи који траже од своје судбине ви 
на, ево још — викао је ван себе.</p> <p>Али је газдарица већ била изашла.</p> <p>— И ово, и ово 
 — одговори енергично сама себи.</p> <p>Али та реч беше одвише тешка за њено срце.{S} Она се ос 
а се уверити — говорила је себи.</p> <p>Али како?</p> <p>И на ово питање она одговори право, не 
мене, једино у слободној љубави.</p> <p>Али се његова реч заустави на уснама.{S} Изненадило га  
е — рече. — Сва три су мушкарци.</p> <p>Али Вишњу не остави спомен на оно што јој је Каја рекла 
проваљен миндерлук, прозорске завесе на алке, нешто цвећа у саксијама и пуно дима од јевтиног д 
риватне народне кујне или ресторана без алкохола.{S} Он се језиком својих посетилаца зове звонк 
ка, грађана чују се само горке речи.{S} Алкохолизам, политичка убиства, зеленаштво, корупција,  
еним дивљим кнежевима, готово идиотским алтруизмом, са сељацима — светцима, и непрегледним повр 
упротном правцу: пушта браду, чупав је, аљкав, носи умашћен шешир и уздигнуту јаку.{S} Он је сл 
 се воле, зашто да се не узму?</p> <p>— Ама, како да се узму, човече? — одврати му жена. — Дошл 
та сељака, а нарочито полусељака што су амали, таљигаши, надничари.{S} Од интелигенције, све не 
 дане скомрачења и увреде незадовољених амбиција.{S} Позив сеоске учитељице није био ни њој кра 
станове, начини живота, потребе, снови, амбиције, толико невероватно разних прилика у којима жи 
ку и губе своје илузије.{S} Тесногруди, амбициозни, напрасити, ћудљиви, ако се не одаду пићу, о 
е лажљивих обећања, ми смо такође имале амбициозну младост, срца врела, слутње прве узнемиренос 
.{S} Као прво што се очекивало, била је амнестија политичких криваца.</p> <p>Све је то Бела исп 
, Хемхолца, Спенсера, Ренана, Герхарта, Ампера, <pb n="257" /> Огиста Конта и осталих природњак 
олико баналних речи.</p> <p>— Ти си без амрела? — рече младић, наднесе кишобран над девојку и д 
вакој формули, да је пуна релативности, анархизма и вртоглавице, он је осећао ипак да му све ви 
{S} С тим уверењем, које се граничило с анархизмом, решавао је сваки проблем.</p> <pb n="47" /> 
законом.{S} Отуд долази стална пометња, анархија, јаловост у државној управи.{S} Ако је скупшти 
 општег банкроства.</p> <p>— Милисав је анархиста — објасни Каја бојажљиво.{S} Затим додаде, да 
 створ што му се подаје, тог неслућеног анђела који га милује својим крилима, девојка се била в 
ивала је зора величанствен ватромет.{S} Аница потрча хитро да поврати своју другарицу.{S} Али,  
не поквари расположење двоје старих.{S} Аница ју је посматрала испод ока, па јој рече кад остад 
спавање.{S} Вишња је распремала кућу, а Аница кувала.{S} После часова остајале су дуго заједно. 
"313" /> <p>— Шта ти је, Вишња? — упита Аница, и погледа у собу неодређено.</p> <p>Млада учитељ 
>— Шта ти је, колегинице? — изненади се Аница. — Ти си тако бледа?{S} Да ниси уморна?</p> <p>—  
/p> <p>— Удај се, драга Вишња — продужи Аница. — Удај се што пре.{S} У животу су ретки поновни  
је наша скупштина у Београду — рече јој Аница. — Хоћеш ли да идемо?</p> <p>Тада се и по четврти 
легиницу, једну стару девојку, по имену Аница.{S} Лепо су се сложиле.{S} Поделиле су државне кв 
их младих дана у правцу Врачара.</p> <p>Аница ју је чекала на капији.</p> <p>— Шта је с тобом,  
 своју колегиницу;</p> <p>— Анице...{S} Анице!</p> <p>Нико је не чу.</p> <p>Девојку је обузимал 
лаши и викну своју колегиницу;</p> <p>— Анице...{S} Анице!</p> <p>Нико је не чу.</p> <p>Девојку 
тика-так, така-тик.{S} Хтеде да пробуди Аницу.{S} После се застиде.{S} Како да јој објасни то ш 
мље ишчезавају у корупцији, у нереду, у анонимној тиранији, у ординарној лицитацији која се лаж 
 и природни, она се бојала свега што је анормално, болесно, мистериозно.{S} Праву љубав је виде 
>Мистицизам у вишој математици</hi>.{S} Анри Поенкаре наслања се у геометрији више на осећање н 
ао противник <hi>постојећег стања</hi>, антидинастичар, јатак краљоубицâ и шта још не, што је ј 
 ђачком кварту, па је ступио у везе и с антикварима на обалама Сене.{S} Затим се дао на посао.< 
медија игра, човек добија симпатије или антипатије, глас мудраца или глупака.</p> <p>— Немогуће 
инали.{S} Хлеб је био мек, сир диван, а апетит одличан; слатко је јео и преслишавао се ко је ју 
ао ништа.{S} Он је при ручку имао добар апетит, извлачио из џепа велику мараму за један крај, к 
езетили печено кестење, били при добром апетиту, звали једно другог именом и презименом, певали 
 истина као против неког интелектуалног апса.{S} Шта је та Дарвинова борба за опстанак, одабира 
ко лишени слободе, осуђени на затвор по апсанама; закон је био једнак за све.{S} Међутим, било  
ра.{S} Учини му се као да чује отварање апсанских врата, читање указа о помиловању, откивање гв 
матије, заносила се идејама просвећеног апсолутизма и на народ гледала као на гомилу геака.{S}  
 Јест, кажем ти... нема ни добра ни зла апсолутног, већ конфликта између нужних сила.{S} У то б 
а младост кратка.</p> <p>— Срце ми хоће апстракт и апсурд, моја мисао недостижне висине...</p>  
нима, он није умео ићи у облаке тананих апстракција; он је стојао на земљи и говорио просто;</p 
ма, напунио се свакојаким <pb n="45" /> апстракцијама, али, кад угледа своју другарицу у визији 
ли противна убеђења?{S} Ја сам о томе у апсу размишљао дуго, па сам дошао до закључка, да се ве 
а...</p> <p>— Не, то није могуће, то је апсурд — рече младић с пуним уверењем. — Бар данас је т 
ратка.</p> <p>— Срце ми хоће апстракт и апсурд, моја мисао недостижне висине...</p> <pb n="170" 
им, која би хладном мислиоцу била одмах апсурд, а која је њему изгледала само немогућа због њег 
 слободе, оде у метафизику, изгуби се у апсурдности даљих дедукција.</p> <p>На часовнику у двор 
лисури, где је дотле расло дивље трње и аптовина, а мртву тишину оживљавао тек шум какве змије, 
} Мршава, јадна кљусад вукла су земљу у арабама.{S} Међу њима је Чедомир још раније запазио јед 
 нас.{S} Чуо се топот опанака, шкрипале арабе, напуњене паприкама.{S} Сељаци у незграпним, слам 
 су сад обилно.</p> <p>И овог тренутка, арап је чекао да се кола напуне откопаном земљом.{S} Ње 
бух, длака као свила.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — викали су умиљато око њега надничари првога дан 
краљевски брачни пар.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — драо се поред њега поносно најмљени рабаџија.</ 
, мали трбух, длака као свила.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — викали су умиљато око њега надничари п 
 да вози краљевски брачни пар.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — драо се поред њега поносно најмљени ра 
ја му се променила.{S} То није био више арап.{S} Главу је спустио, очи затворио.{S} Није осетио 
 свој нови терет.{S} Међу њима је био и арап.{S} Носио је и сад главу оборену и климао десно-ле 
 га по њушци, тапкали по сапима.</p> <p>Арап је држао високо своју лепу главу, и није хтео да п 
у дан.{S} Надничари су се навикивали на арапа.{S} Средина је чинила своје.{S} Постао је обична  
 кваку и изађе.</p> <pb n="305" /> <p>— Арапе! стрвино! гаде! липсотино шинтерска! — грдио је п 
 осмехну се Илић.</p> <p>Није се смејао арапу, сажаљевао га је искрено.{S} Он је себе видео у т 
етлост, знање је моћ — понављао је, као аргумент, ту реченицу, коју је случајно негде начуо, а  
измицало да он оскудева понекад у јаким аргументима, да су његови закључци често вештачке дедук 
је нова баба и певуцкала неку популарну арију.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_ 
речима: право јачега и вештијега, влада аристократије, ропство слабих ?{S} Зар то није укидање  
квени поглавари, башибозуци, команданти армија...{S} У Србији има толико будала да се за педесе 
Иза угла се појавише поштанска кола.{S} Арњеви се тресли.{S} Један путник је промаљао радознало 
а.{S} Ту су долазили студенткињин брат, артиљеријски поднаредник, још две три великошколке, нек 
ији је живот празан и пуст колико и она архива коју из дана у дан испуњавају.</p> <p>У том се з 
гурне доказе... те поређане хартије, ту архиву, већ велику.{S} И уверени присталица материјалис 
 лажов није била довољна, већ се писало архилажов.{S} Реч лопов није довољно жигосала човека, в 
е довољно жигосала човека, већ га звали архилопов.{S} Гомиле ђубрета просипале се из редакције  
Чак ни на порез.{S} Лепо се носио: зими астраганску шубару и капут од параћинског штофа, <pb n= 
ма неба.{S} Постоји <pb n="219" /> само атмосфера, планете, сунчев систем, материја, енергија.< 
ао црна звезда.{S} Усред мртве тишине у атмосфери, на Сави се, изненадно и нечујно, подигне јед 
сова.{S} Ноћне паре блуделе су већ кроз атмосферу и покушавале да завију у помрчину разгранате  
ећ чували Саву, он није могао пребећи у Аустрију, него се крио по околним гајевима, повлачећи с 
ђења.</p> <p>Познавала је добро ту аду, аустриску стражару преко пута, вијугав друм и низ телег 
а седите докона? — примети младић нешто ауторитативно, грицкајући цигару.</p> <p>Ово питање ниј 
 на своје стање.{S} Нигде нема никаквог ауторитета.{S} Интереси упливних појединаца јачи су од  
о што је говорио.{S} Престао је да пише афоризме, па се дао на поезију.</p> <p>— Наука ме није  
мо...</p> <pb n="314" /> <p>— Чедомире, ах мој Чедомире! — протепа девојка у заносу. ~</p> <p>З 
е заљубљене, верене, и пред олтаром.{S} Ах, тај олтар!...{S} Поред свега социјализма, он је пос 
и у мени не живи неки скривени ђаво.{S} Ах, како сам гадан, како сам гадан, Боже мој!</p> <p>Ви 
ијом, по којој се проливало мастило.{S} Ах, та писма!{S} Она нису садржавала ниједну необичну р 
.{S} Красан је мој Милисав, видећеш.{S} Ах, ево га — додаде млада жена и показа руком на једног 
ош постојало, а он је још жив.</p> <p>— Ах, тај живот! — промуца болно.</p> <p>Он јој се учини  
} Видео се и један мрк младеж.</p> <p>— Ах! како је лепа — рече у себи и пољуби то место очима. 
о још фале прангије! — говорила је нова баба и певуцкала неку популарну арију.</p> </div> <div  
S} Да само знаш како ми је леп стан, па баба... што је златна; прича ми како је било кад је бил 
моја.{S} Ја не марим што ћу од сад бити баба.</p> <p>Илић се осмехну кисело.</p> <p>Госпођа га  
истар земљорадње кад се већ тим питањем бави, али јој се учини да поред све користи што ће виде 
их колега.{S} Краљ Отац, који се такође бавио у иностранству, није крио огорчење на свог сина.{ 
дгод јој се прохте.{S} Међутим, Илић се бавио дуго ван куће.{S} Кад се библиотека затварала, он 
не жене.{S} Тако је гледао у врх једног багрена и у његовим последњим гранама, које су се љушка 
и кобасице разне дужине и дебљине.{S} О багрењу опет бојаџије обесили кануре бојене и небојене  
соко, као да је њива засађена смоквом и бадемом.{S} Једна липсала коза вукла се из села у село  
орби.{S} Али овде, Вишњо, ми још немамо базе; треба прво створити политичке слободе, без којих  
 измицала јави, она му је изгледала као бајка коју му прошлост црта у игри пролетњега сунца.{S} 
јстарија и на најбољем гласу.{S} Читаве бајке причају се о људима који су јели у њој, у данима  
 Чачку са бурским шеширом, подгрејавати бајке о миразу и излазити недељом на пиво.{S} Место пал 
то би хтели да сазнамо и улепшамо као у бајци.{S} Јесења ноћ ју је опијала, слике у глави обави 
на све.</p> <p>— Право велиш — одговори бакалин замишљено. — Де, да ми сачиниш једно писмо.{S}  
овај глумац што је играо Кина, као овај бакалин што је увозио вагоне кафе из Бразилије, као ова 
S} Она је била кћи Митра С. Лазаревића, бакалина.{S} Њен отац је држао дућан у главној улици ко 
бунила наша девојка из средњег сталежа, бакалинова ћерка, послушно дете патријархалне куће, где 
 гледао је остварење своје љубави према бакалиновој ћерци, која далеко тамо иза Рудника ради на 
.{S} Роба се пресијавала, извешана пред бакалницама.{S} Ласте су цвркутале око телефонских жица 
них кућа.{S} И онда опет писмо, у истом бакалском коферту, с рапавом хартијом, по којој се прол 
о је по који сунчев зрак и изливао свој бакар и злато по зеленом бусењу.{S} Радоје је одбијао к 
и се дебели теписи од лишћа црвеног као бакар.{S} По који зрео кестен лупио би о калдрму и изма 
ла од своје мајке.{S} С овим посуђем од бакра мешали се модерни судови од земље или емаља.{S} И 
има су висиле изрибане тепсије, тигањи, бакрачићи, тенџере, лонци старинског облика, које је го 
 она има нешто више од те три постеље и бакреног посуђа.{S} Стога она позва младића у <hi>салу< 
жавка је брисала трпезарију... ти си се бакћао око новог устава.{S} Ју, обешењаци, да ми је уши 
је изгледао као лепа циганка кад иде на бал.</p> <p>Кад изби на Теразије, Илић застаде неодлучн 
ним каменом, ишчупаним дрвећем, нанетим балванима, бурадима и пластовима сена, па ударила преко 
стук жуљао, обузимала је жеља да понови балет, несносна врућина пекла ју је из постеље, груди д 
ла рукама, бацакала ноге, окретала се у балету и тражила очима Чедомира да му пошаље пољубац.</ 
, уста се отворише да изговоре неколико баналних речи.</p> <p>— Ти си без амрела? — рече младић 
ају сељаци.{S} Али писмо испаде кратко, банално.{S} Јавила му је само повод свога одласка и да  
 ми носи педесет гласова.{S} Дао је две банке за шешир.</p> <p>— По два гроша од гласа!</p> <p> 
, надничар на новој грађевини Привредне Банке, ударио се неколико пута перорезом у намери да се 
 целој земљи постоји као осећање општег банкроства.</p> <p>— Милисав је анархиста — објасни Кај 
ситни чиновници који нису могли отићи у бање: јадан, невесео свет који се другим данима не опаж 
 не би нашао ни у најчувенијој светској бањи.{S} Виктор Иго га је водио по најсјајнијим и најта 
к кабинета, који се налазио на страни у бањи, придружио се телеграфски одлуци својих колега.{S} 
ланци.{S} Опис једног излета у Овчарску бању или каква несташност млађег брата испуњавали су по 
, бар у теорији.{S} Он је за сва права, бар док не добије своје право.{S} Невин у ствари, он је 
и уздигнуту јаку.{S} Он је слободоуман, бар у теорији.{S} Он је за сва права, бар док не добије 
кшире.{S} Али зашто их не закрпи?...{S} Бар то не стаје ништа.{S} Међутим, њему то не смета, он 
...</p> <pb n="170" /> <p>— Којешта.{S} Бар смисли шта хоћеш.{S} Хоћеш ли да будеш виђен?{S} Он 
псурд — рече младић с пуним уверењем. — Бар данас је то јасно.{S} Нема неба.{S} Постоји <pb n=" 
и не пише! — чудила се девојка болно. — Бар једну реч да је здрав.</p> <pb n="223" /> <p>По руч 
 јасно му је било да не воли Белу... не бар оном љубављу, чежњивом и стидљивом, коју је дотле о 
х фаворизују, помажу, који им дају, или бар обећавају, какав добитак.{S} И веруј ми, они <pb n= 
уго лутала. — Опет двојке?{S} Та сад ти бар реакционари нису криви?</p> <p>— Збунио сам се — од 
 било у његовој власти; Бели је дуговао бар обзир чувања тајне.{S} Вишња се опет није осећала у 
Јела се стара мука.{S} Мајстор се надао бар у сина, да ће изаћи на пут, свршити школу, добити д 
сећао кривим.{S} Поштење му је налагало бар да извести своју бившу драгану и уштеди јој муку од 
није осећао срећан.{S} Какво дрво, пут, бара каква опоменула би га своје другарице.{S} Њено зап 
} Од последњих киша нахватала се читава бара.{S} Неки добричина наместио је брвно.{S} Девојка с 
вет, изгубљен у сокачићима, двориштима, баракама, степеницама и рупама Савамале.{S} Под прозори 
седне, посади му се у крило, па поче да барата по његовом столу.{S} Под руку јој дође свеска је 
 као музика.{S} Звона звоне.{S} Носе се бардаци ракије.{S} На гробљу, које се из далека види, с 
штала.{S} По калдрми се нахватале многе баре.{S} Земља се клизала.{S} Помрчина је била велика.{ 
облика, низови вагона, зеленило суседне баре, а даље, горе, на брегу, белео се један крај варош 
и него што су пошли, трчећи, прескачући баре, говорећи задихано, мешајући у говору час <hi>ти</ 
з леденог облака својих формула, крхају баријере које деле науку од живота, литературе и уметно 
едомир.</p> <p>Вишња пак остаде даље на барикадама.{S} Она није опраштала своме другу ту издају 
се ту осећао као риба која је из плитке барице доспела изненада у непрегледни <pb n="256" /> ба 
унове шимшира, споредне стазе и силуете барни за грешење простирки.</p> <pb n="191" /> <p>Они с 
 стране, обала је била ниска, пошумљена барским дрвећем црног зеленила.{S} По ритовима виделе с 
а изненада у непрегледни <pb n="256" /> басен океана.{S} Јурио је тамо, вамо, испитивао, њушкао 
певушила вода кроз луле, падала у низак басен и враћала се отуд у виду ниске врло сјајних мехур 
к, који је, иза леђа Двора, водио поред Батал-џамије право на варошку <pb n="273" /> периферију 
вај замењен је електричним, а на пољани Батал-џамије копани су темељи једне јавне грађевине.</p 
ег поподнева.</p> <p>Прелазила је преко Батал-џамије.</p> <p>То беше један велики празан просто 
истарке или њихове ћерке...{S} Седи.{S} Батали, кажем им ја.{S} То је сувише романтично за Беог 
ти против жене. — Батине!{S} Батине!{S} Батине су из раја изашле.</p> <p>Били су сами у дућану. 
ви да се љути против жене. — Батине!{S} Батине!{S} Батине су из раја изашле.</p> <p>Били су сам 
ина — настави да се љути против жене. — Батине!{S} Батине!{S} Батине су из раја изашле.</p> <p> 
рођу њиховом улицом, док општинске липе бацају густе сенке око њих и заносе главу својим тешким 
је гледао сваки дан толико људи који се бацају у живот с чудним поверењем у себе.{S} Њега пак с 
ре, цинцарски свет, те она продужи ићи, бацајући по каткад кришом свој дрхтав, девичански погле 
е она пркосила свима.{S} Махала рукама, бацакала ноге, окретала се у балету и тражила очима Чед 
се ка универзитету.{S} Старинска зграда бацала је и сад дебелу сенку преко улице, имала је још  
 покислом кором.{S} Зграда Велике Школе бацала је дебелу сенку чак преко улице.{S} Даље од ње,  
ластовима сена, па ударила преко поља и бацала се право на град.{S} Срећом за Чачак, са те стра 
ило дошло према њима.{S} Ствари око њих бацале су велики хлад.{S} Девојка обори главу, и посмат 
више него што је требало, просипало се, бацало, раздавало суседству, и наравно плата није била  
и.{S} Сунце је залазило за један облак, бацало зраке и чаробно осветљавало парче неба које се в 
вој књизи све што би могао написати.{S} Бацао је перо, полазио к вратима, после се враћао, седа 
 недостатку материјалног уживања, он се бацао сав у свет књига, мисли, снова.{S} Место путовања 
p>— И ово, и ово, не треба ми ништа — и бацао је белешке, писма, књиге, фотографије.</p> <p>Уст 
и.</p> <p>Отвори фијоку од стола и поче бацати што год му дође под руку.</p> <p>— Ево, на, ево  
је изазивала.{S} Тада он дохвати књигу, баци је у угао иза себе, и, као да је хтео утопити свој 
ом прогута мало дима, те се закашља.{S} Баци цигару и рече презриво:</p> <p>— Не, нисам ја за д 
} После прве забуне, обузе је љутња.{S} Баци новине на под.{S} Затим их поново диже и укочено г 
ако, радио с нама, вукао цигљу, па онда баци самарицу, потеже се два пут перорезом у прса и онд 
 уздах издиже целе Белине груди.{S} Она баци у вис обе руке.{S} Широки рукави од блузе спадоше  
д дође на Велику Школу, Лазаревићева се баци на студије врло озбиљно.{S} Али не осети више ону  
{S} Она није била још толико јака да му баци истину у очи, рекавши му:</p> <p>— Ренегат!</p> <p 
... ужасно сам, као у гробу.{S} Тада би бацио књигу, коју је дотле држао у рукама, у гомилу ост 
или о њима права рачуна.{S} Отац се био бацио сав на политику, није <pb n="127" /> имао времена 
е.{S} Тешко ономе који би се у том часу бацио љагом на свемоћ слободе и њене заточнике.{S} Она  
а њом и слику младе Чачанке.{S} Хтео се бацити блатом на све <pb n="112" /> што је прошло, мисл 
је су млади, а знаш какав је свет...{S} Баш ме данас у седници пита Поповић да ми није шта род. 
десет година, ћерком једног поштара.{S} Баш одмâх после његове свадбе удари нови државни друм п 
S} Она је одржала реч и дошла тачно.{S} Баш кад сказаљке на сату једне оближње часовничарске ра 
невољи око оца.</p> <pb n="183" /> <p>— Баш је красан момак! — рече готово гласно.</p> <p>Тада  
овина.{S} Министар се осмехну.</p> <p>— Баш си геџа! — пребаци Матовићка <pb n="204" /> своме з 
{S} Каткад се деси да његова кугла пада баш за оним димњаком од стругаре, па димњак изгледа као 
ца, лудаци, владари, црквени поглавари, башибозуци, команданти армија...{S} У Србији има толико 
е, остатак покојног зеленила по околним баштама и сјај зимњег сунца које није могло продрети у  
 пролећа.{S} Било је много сунца.{S} По баштама се трава подмладила.{S} Са пијаце служавке су н 
Виделе се разгранате старе шљиве њихове баште.{S} Јабука шећерлија китила се руменим, заруделим 
лижњи поток, што је милио поред школске баште.{S} Тек по који пут, а нарочито кад је на пољу св 
 светлуцао варошки фењер.{S} У оближњој башти натпевали се славуји.{S} Негде би зашкрипао ђерам 
ба.{S} Он је узе и за другу руку.{S} По башти су цветали патлиџани.{S} Рит је био пун зелене тр 
рло љубазни.</p> <p>Једна тица запева у башти.</p> <p>Чедомир је још раније наслутио да девојка 
тала собу, шетала по дворишту, седела у башти.{S} Ствари су у кући пошле опет својим старим, ми 
о суседних кровова и заруделе кајсије у башти.</p> <p>— Ви волите кајсије? — упита Бела младића 
риземном кућицом, где се видела уређена баштица и идилични бунар на точак.{S} Пређоше једну њив 
г брата, пратио их у варош, окопавао им баштице за цвеће, позивао њихове другарице на седељке;  
овина.{S} Ето је одмах кад се пређе ова баштованџиница, код оног долапа, под обалом.</p> <p>Пре 
ску.{S} Долина је била пуна примитивних баштованџиница, где су се уздизале притке процветале бу 
е била собица у дну ходника, окренута у башту.{S} Зидови су били тапетовани оранџастом хартијом 
и, где је нашла школу по плану, уређену башту и колегиницу, једну стару девојку, по имену Аница 
ушевљене другарице, ђачки скупови, дуга бдења, па и саме ноћне светиљке, које су расипале своју 
наопако.</p> <p>Трудио се да не изгледа бедан, али неки пркос против самог себе терао га је да  
 са те стране налазио се неки старински бедем, те је сад полиција наређивала грађанима да попра 
је било као општа ђачка кућа, непобедан бедем који је пркосио свакој реакцији.{S} Полиција није 
b n="230" /> <p>Вода је већ допирала до бедема.{S} У мокром мраку примећивали се њени прљави та 
рпича и дасака, ова чатрља је била тако бедна да се чинило као да је примила од својих посетила 
д младих, паметних, поштених људи прави бедне, глупаве, непоштене канцеларијске слуге, чији је  
пљивала се са хартије, играла.</p> <p>— Бедник! — оте јој се узвик.</p> <p>Сузе су замагљавале  
но место српске престонице учини јој се бедно.{S} Видела је по њему рабатне чатрље које дотле н 
друм, душевна касапница!{S} Како јој се бедно чинило њено родно место, неколико сокака по којим 
е, избацујући своја претерано развијена бедра, често несвесне стида и срама, а понекад намерно, 
>Платно се сроза низ мишице, обеси се о бедра, да се после склиза на под.{S} Девојка подиже рук 
дебелих, са огромним грудима, још већим бедрима и са поноситим изразом на офарбаном лицу што су 
 <pb n="32" /> га проучиле, олакшале му беду, просветиле га.{S} Оне се боре с човеком раме уз р 
рали су иза Земуна, сакривали сунце, па бежали даље.{S} После њих долазили су други, па трећи,  
Србије на други, отпуштањима из службе, бежањем у иностранство, сваковрсним неправдама, хапшењи 
је судбине више него што она може дати, бежао је од своје среће, мислећи да трчи за њом.{S} Ниј 
ама, и он им није смео прилазити, он је бежао даље од њих.{S} Тада би одлазио из вароши, у окол 
 слепочнице грчевито, шетао по соби или бежао... по забаченим крајевима, простачким кафанама, в 
бра, јер је дигао руку од свега и почео бежати од својих...{S} Најискреније су животиње крокоди 
је у корист републике...{S} Од патриота бежи општим људима: да благо ти будет и да долгољетно п 
мислене именице.{S} Али не бојте се, не бежите од живота; с њим је као и с пливањем; научи се к 
ђак, без родбине, без сигурног прихода, без пријатељских веза и заштитника, права друштвена нул 
шња виде Београд... у неколико партија, без реда, један по један крај, знаменита места, као у а 
без њих, савршена без свега мога знања, без појма да и постоје славни психолози?“ Цело његово б 
 треба прво створити политичке слободе, без којих се не могу замислити поједине организације; т 
 поштујемо животињски свет!{S} Теби је, без сумње, познат онај Ибзенов јунак, Улфхај мислим да  
скакуће, свуд јури, трчи, код свију је, без њега ништа не може да прође.{S} Вишњи је доносио ме 
ова од присутног тренутка, на ум му је, без икакве везе, долазило питање :</p> <p>— Шта ли сад  
, <pb n="211" /> да се друштво састане, без нарочитог договарања, и весеље букне, у толико јаче 
је био само сиромашан ђак, без родбине, без сигурног прихода, без пријатељских веза и заштитник 
нио празан, шупаљ, бесмислен без Вишње, без њеног милог присуства.{S} Чинило му се као да га је 
римами сунце слободе.{S} Оне му полете, без размишљања, али хиљаде невидљивих препрека спречава 
за тренутак једно наспрам другог, неми, без речи.</p> <p>Срце младићево се стишавало постепено, 
ени!{S} Девојка се покоравала без речи, без протеста, предавала се сва, послушна, гипка, нежна, 
драганом: он је био само сиромашан ђак, без родбине, без сигурног прихода, без пријатељских вез 
ничан, наметљив, извештачено безбрижан, без видљивог интереса за политику.{S} Он је већ у дваде 
оће живот пун, велики, али чист, јасан, без утишавања савести и попуштања приликама.</p> <p>Беш 
<p>Све је то Бела испричала Илићу брзо, без везе, задихано, као да је онај младић Краљ Отац или 
ад је у њега веровао.</p> <p>Изненадно, без икаквог узрока, као што се то дешава код нервно раз 
се предвиђало, свршио је школу одлично, без једне четворке, сама петица.{S} Није се памтило да  
ваше је, и преко лакта, оборених очију, без иједне мисли у глави.</p> <p>Бела се није бранила.{ 
ир је лепа прилика.{S} Истина, сиромах, без фамилије, али ми смо ту.{S} Кроз који месец свршиће 
алазио се низ кућа, малих, разнобојних, без спрата да су се готово губиле у овој пољани усред п 
о прилика за тебе, геачина ваљевска.{S} Без трага му глава.</p> <p>Илић махну руком кочијашу да 
сипао комплименте научене из новина.{S} Без успеха је и кмет уцењивао задржавајући учитељичину  
ти.{S} И, он је сад оставља...</p> <p>— Без једне речи, као да нисам жива! — размишљаше девојка 
имназији... живот са свима дужностима а без иједног права, интелектуални подрум, душевна касапн 
док његова деца добијају то парче хлеба без борбе, те своју слободу употребљавају на своја задо 
је била ту, она му се нудила, љубила га без питања, украшавала му живот многобројним нежностима 
Његова жена, кад се тако нашла изненада без мужа и прихода, повукла се у једну кућицу из двориш 
ти.{S} Новац треба разумети, па га онда без бојазни можеш волети.</p> <p>— Бог с тобом, како го 
воз</p> <p>Вишњу обузе нека меланхолија без горчине.{S} Она промуца:</p> <p>— Не говори тако, Ч 
тако загрљени!{S} Девојка се покоравала без речи, без протеста, предавала се сва, послушна, гип 
} Нека топла нада, која се у њој рађала без разлога, испуњавала је њену целу душу.{S} Она је ве 
 одушевиле је готово, јер их је примала без сенке неповерења.{S} Русија, велика, света Русија,  
 сујеверицама.{S} Она је тако рећи била без религије, изложена раном утицају природних наука и  
6" /> десило.{S} Други пут би се дурила без раззлога, очито га избегавала, правила двосмислене  
 из чијих разваљених вратница и подрума без окана био је туп мрак као из гробнице.</p> <p>Илић  
та приватне народне кујне или ресторана без алкохола.{S} Он се језиком својих посетилаца зове з 
има кад је она лепа и без њих, савршена без свега мога знања, без појма да и постоје славни пси 
ишљење, била присталица његових убеђења без резерве.{S} Тешко ономе који би се у том часу бацио 
 са њом, па после сваког дана, и најзад без ње.{S} Како се Каја изгубила из њиховог друштва?{S} 
и ниво!...{S} Општи ниво! — понављао је без везе.</p> <p>Изнад обале, коју су радници откопавал 
 се <pb n="46" /> тако, глупо, остао је без марјаша, а није мислио да ће му што требати, па да  
 мишљења?</p> <p>Његове мисли су ницале без везе, никаквог реда није било међу њима.{S} Независ 
буде, не дај боже, па да ми дете остане без спреме, као сироче — бранила је госпођа те трошкове 
дати — одговори она полагано. — Живи се без великих брига.{S} Дужности нису тешке. <pb n="274"  
ла напунила, осећао је са̑м и кретао се без команде.{S} Сирото кљусе, било је болесно у обе ног 
н кад му рупи у собу, усред бела дана и без икаквог изговора.</p> <p>— Мајка је изашла у варош  
ци тим страним речима кад је она лепа и без њих, савршена без свега мога знања, без појма да и  
бица, у лепу долину, где је било тихо и без људи. — Сваког секунда она односи по читава блага.{ 
твари које је имала с Илићем.{S} Она би без њега остала мала паланчанка каква је била.{S} Он ју 
се, те је изгледало да се девојка стиди без икаквог нарочитог повода.{S} Повучена у себе и тако 
урне кораке ослобођеникове који пролази без бриге поред наоружаног стражара што је дотле распол 
н <pb n="224" /> сакат млад човек, који без штака не може да макне, а иначе скакуће, свуд јури, 
ило довољно, па да га она поново заволи без бојазни.{S} Јер је она била жена, а код жена, кад ј 
 неколико баналних речи.</p> <p>— Ти си без амрела? — рече младић, наднесе кишобран над девојку 
Изишли су из школе, па врљали по вароши без циља, избегавајући посећена места.{S} Они су били л 
ет му се чинио празан, шупаљ, бесмислен без Вишње, без њеног милог присуства.{S} Чинило му се к 
S} Јака му је сметала.{S} У кући је био без капута, са заврнутим рукавима од кошуље.{S} Није во 
у Београд.</p> <p>Живот јој је пролазио без догађаја.{S} Избегавала је посете, састанке.{S} Кад 
ндију.{S} Били су пронашли да се вратио без одобрења владе, или тако нешто.{S} Разлози, објашње 
е могла да свикне.{S} Тешко јој је било без мајке.{S} Није знала чиме да се позабави, да прекра 
не разлоге, заклињао се да се то десило без његовог знања, да је био жртва глупог случаја, и да 
 до гимназије, стално одушевљен, стално без марјаша, матуру није положио и похађао је Велику Шк 
атила читава простирка, и њен глас, већ без трунке тајанствености, одјекну долином:</p> <quote> 
— Нешто ме интересује — одговори младић без журбе, и кад остаде на само са Белом, разви новине. 
и су му грејали џеп, па лутао по Паризу без циља.</p> <p>— Где си био? — предусретала га Бела к 
арија.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију без разлога.</p> <p>— Лепо! — одговори после малог окле 
ем заповедао за паклић дувана осуђенику без новца.{S} На крају крајева, новац није ни толико рђ 
е завађена крила опет сједине остали су без успеха.{S} Јаз се ширио све више.{S} Међутим, земља 
ошто се први час сврши, упита другарицу без неког нарочитог повода:</p> <p>— По чему ти је рођа 
 <p>— Како је лепо у вашој соби!</p> <p>Без размишљања, Чедомир понуди девојку да ступи унутра. 
а своју руку, покапану мастилом.</p> <p>Без речи, ударили су другим путем, камо су их водили мл 
ад чека?... шта ће бити од мене?</p> <p>Без Илића, цео њен план за високим студијама изгледао ј 
.{S} Траве полегну.{S} Тада се открије, безазлено зачуђено као девица, ситно, бледуњаво цвеће н 
 до њега и посматрала га весело, готово безазлено и у исти мах несташно.{S} Бела је имала бело  
та његове младости.{S} Он их је чекао с безазленом радошћу као што деца чекају велике празнике. 
е су широм отворене, гледале радозналом безазленошћу у једну утврђену тачку, као у неки сан, и  
у га она враћа тиме што ће му осигурати безбедност у селу, олакшавати му везе с оближњом вароши 
ојка подиже руке као да се предаје цела безбожном привиђењу које се јављало на огледалу.{S} Зат 
осподин, циничан, наметљив, извештачено безбрижан, без видљивог интереса за политику.{S} Он је  
 или оног друга.{S} Они су били весели, безбрижни, они су се разговарали о лаким стварима, о ин 
и гомила мисли, најпре нејасних, лаких, безбрижних, па све светлијих, тежих, страшнијих.{S} Дев 
 природе, која се у роси зориној купала безбрижно, разблудно.{S} Осећала се нека јака воња на в 
више улице.{S} Роба из дућана гомила се безбрижно по тротоару.{S} По прозорима <pb n="208" /> с 
едним болним осећањем, да и ми полетимо безбрижно као лептир, да раширимо <pb n="43" /> своје с 
лила је тада, он је као море: путеви су безбројни, живот шуми, таласа се, све је у вечитом покр 
чини.</p> <p>— Ми ступамо посред гомиле безбројних болова, а многи од нас не чује ни једну жалб 
 местима <pb n="253" /> зјапеле су црне бездне, страшне провалије, светови очајника и самоубила 
ји је већ губио форму.{S} Вишњине дотле безизразне очи запалише се од задовољства које се налаз 
ички изглед.{S} Изнад вароши, дизало се безизразно, пространо небо, у којем се видела само поне 
а јагњад блејала, жуборили потоци нови, безимени, брзи.{S} Пролеће освајало, живот се обнављао, 
и, помирљиви, <pb n="20" /> удружљиви и безлични, ови млади људи су, доцније, махом главе парла 
ad> <p>У тим мучним тренуцима, Илић је, безмало, мрзео своју драгану и веровао да га она мрзи.{ 
усницама.</p> <pb n="121" /> <p>— Ћути, безобразнице, знаш ми ти шта је љубав!...{S} Да, ја нис 
кој станици се формирао један воз... ја бејах готов, и ја те позвах.</p> <p>— То не беше ништа  
l>На зелен здравац планински,</l> <l>На бел’ босиљак градински.</l> </quote> <p>На изласку из в 
или се за истом трпезом.{S} Поред тога, Бела није навикла да јој се задовољства ускраћују: коли 
затим, притварајући врата.</p> <p>— Да, Бела — одговори он, слободно, осећајући да му се срце п 
 други?...{S} Брига ме је!</p> <p>— Не, Бела, то није тако.{S} Ти се компромитујеш.{S} Куварица 
мешати у наше ствари.</p> <p>— Мани се, Бела — викну јој мајка с прага велике куће. — Он није б 
 дана, кад јој је мајка отишла од куће, Бела га позва у своју собу.</p> <p>— Пропали смо ако на 
е завртети мозак девојкама!{S} Бога ми, Бела, пази се доцније, не пуштај га далеко од себе!</p> 
Ти се љутиш?</p> <p>— Мани ме, бога ти, Бела.{S} Теби је само љубав у глави.{S} Љубав, љубав... 
 више.</p> <pb n="205" /> <p>— Вере ти, Бела — рече Илић — прочитај ову вест...</p> <p>Па као з 
 друго.{S} Кад се кола хтедоше кренути, Бела истрча у двориште и стаде преклињати мужа да не пр 
а а да му се не досади.</p> <p>Међутим, Бела се није могла да свикне.{S} Тешко јој је било без  
шим носем, а ми... слепци код очију!{S} Бела ми је сад признала све.{S} Вели, заволела је Чедом 
 легне.{S} Деца су била већ заспала.{S} Бела тако исто.{S} Кућом је владала дубока породична ти 
ини упоређење између те две девојке.{S} Бела је тражила задовољство не по осећању него по памет 
атовићка слала министарске цигарете.{S} Бела долазила чешће преко дана, кријући се тек форме ра 
огребу.{S} После се не вратише више.{S} Бела није хтела да чује за Париз.</p> <p>— Ја у Францус 
а, скупоцен шешир или хаљину у моди.{S} Бела није никад осетила муку од материјалног живота.{S} 
воугаоним наслоном, превучене кожом.{S} Бела приђе прозору и отвори их обадва.{S} Чедомир је са 
ово безазлено и у исти мах несташно.{S} Бела је имала бело лице с кожом која се чинила као пост 
, сељанке — променили, тепајући јој:{S} Бела.{S} После ове девојке, дошао је Младен, бистар деч 
а је била једна близнакиња, а преко:{S} Бела са другом сестрицом.{S} Она је требала да држи под 
елешка:</p> <quote> <hi>Венчање</hi>. — Бела, кћи г. Јована Матовића, министра земљорадње, венч 
, новац?{S} Трице и кучине!...</p> <p>— Бела! — прекори је лако госпа-Матовићка.</p> <p>— Јест, 
лу свршио, а Бела је још дете.</p> <p>— Бела ми је терет на грудима — прихвати госпођа, изненад 
, Илићу, мислио је; Младен је брбљив, а Бела...</p> <p>На ову реч младић задрхта.{S} Један плам 
!{S} Тај младић није ни школу свршио, а Бела је још дете.</p> <p>— Бела ми је терет на грудима  
/p> <p>— Ја сам љута на вас — дочека га Бела, држећи непрестано само главу промољену кроз врата 
</p> <p>— Где си био? — предусретала га Бела кад се најзад вратио кући.</p> <p>— Шетао сам, раз 
зи било се откопчало, те се видела кожа бела, истачкана златним маљама.{S} Она узбуди цело њего 
 господин-Илићу ? — рече му једног дана Бела. — Да вам шта не фали код нас?</p> <p>— Код вас?{S 
ти.</p> <p>— Ви волите кајсије? — упита Бела младића, па не сачекавши одговора, окрену се нагло 
— рече јој он кад му рупи у собу, усред бела дана и без икаквог изговора.</p> <p>— Мајка је иза 
е ли ви срећни, господин-Илићу? — пређе Бела изненадно на њега, скупљајући празне шоље.</p> <p> 
p> <p>— Краљ се верио! — дочекала га је Бела у кујни, у коју се прво ступало при улазу у велеиз 
</p> <p>Прави разлог тој одлуци била је Бела.{S} Она није могла издржати цео дан на ногама, под 
>— Извол'те, господин Илићу — нудила је Бела кајсију коју је сама искрижала и прекидала причу с 
па је увек први ђак.</p> <p>Посебице је Бела била љубазна.{S} Она је разумела да је сиротиња је 
е у пратњи госпа-Клеопатре.{S} Иначе је Бела крила вешто своје маневре од других.{S} Носила је  
талну реч још неко у соби.</p> <p>То је Бела одговарала, ма да ју нико није питао, и гледала мл 
царица кад би Младен учио! — насмеја се Бела, која у том тренутку донесе кафу.</p> <p>— Ћути ти 
ом хранимо...</p> <p>— Мама! — умеша се Бела енергичније.</p> <pb n="194" /> <p>— Красно, госпо 
чком о сељацима, те једва дочека кад се Бела умеша, и рече:</p> <p>— Знате, отац, да се Миле те 
емој да ми вређаш мајку — умешала би се Бела. — Иначе...</p> <p>— Иначе?</p> <p>Бела није смела 
добри госпођину изреку.</p> <p>У том се Бела врати с пуним тањиром румених кајсија.</p> <p>— А  
е најзад, са строгошћу у гласу — што се Бела <pb n="163" /> виђа по улици са оним нашим ђаком.. 
ци један комплимент:</p> <p>— Госпођице Бела, ви сте врло љубазни.</p> <p>Једна тица запева у б 
 жур’те се, господин Илићу — прихвати и Бела, мећући у свој мало пискав глас нешто природне жен 
и.{S} Затим, чинило му се понекад да ни Бела нема према њему изузетно дубоких осећаја.{S} Нешто 
речи.</p> <p>— А љубав, мама? — примети Бела, и несташно успи усницама.</p> <pb n="121" /> <p>— 
и од куће.{S} У салону су остајали само Бела и Чедомир.{S} Па и Чедомир се дизао да иде, да му  
ја политичких криваца.</p> <p>Све је то Бела испричала Илићу брзо, без везе, задихано, као да ј 
ла о јесени, жуте, па накиселе, с нешто бела лука.{S} Због њих су се први пут завадили.</p> <p> 
 Да је и мени да изађем некуд — рече му Бела једног дана кад тако осташе сами. — Тако бих радо  
о му је директор.</p> <pb n="264" /> <p>Бела је сад имала киселих паприка колико хоће, али, пре 
је, не пуштај га далеко од себе!</p> <p>Бела се церила ђаволасто.</p> <p>— Хај’те горе, на посл 
lez-vous, ma chère</foreign>!...</p> <p>Бела је наследила од оца тврдоглав карактер, па ипак је 
ност.</p> <p>Нико не рече ништа.</p> <p>Бела је устала, пошла неколико корака ка углу од собе,  
мене брак не постоји као питање.</p> <p>Бела рђаво разумеде младића.{S} Помисли да он хоће да к 
ик воли више смрт него понижење.</p> <p>Бела згужва новине.</p> <p>— Остави те глупости, бог с  
очију, без иједне мисли у глави.</p> <p>Бела се није бранила.{S} Зенице су јој се јако шириле.{ 
мо да разговарамо као пријатељи.</p> <p>Бела је била узела судове и пошла вратима да их однесе, 
пођа те трошкове пред министром.</p> <p>Бела је посвећивала Илића у те куповине, питала га за с 
рмоничних гласова звоне око нас.</p> <p>Бела је стојала пред њим.{S} Њене очи завијао је вео ви 
сле се чуше удари метле по поду.</p> <p>Бела се прва одвоји и, једним покретом, диже се са кана 
Бела. — Иначе...</p> <p>— Иначе?</p> <p>Бела није смела ићи до краја своје претње, те ју је мај 
ни.{S} Заокругљена површина Савине воде беласала се између обала.{S} Пред њима се простирале ду 
ијалист — говорио је. — Кад бих живео у Белгији, Енглеској, у другим индустријским државама, ја 
спајао слике своје две познанице.{S} Од Беле је узимао њене ситне префињене црте, њен осмех мач 
едвиђала.{S} Његов поглед се прошета од Беле ка њеној мајци, па онда паде поново на девојку, а  
Што му се допадало у тим тренутцима код Беле, то беше нешто више од њене лепоте, то беше њена с 
в, светао ваздух, као да је тражила две беле тице.{S} Њихови погледи се сусретоше.</p> <pb n="2 
 ме је један пример дирнуо.{S} Лете две беле тице једна за другом, као два добра друга; пуче пу 
вала са истока и падала на варошке куће беле, сивкасте, црвене, црне, <pb n="81" /> ниске, висо 
чкова у покрету, гомиле радног народа и беле куће, пуне ситне дечице.</p> <p>Нешто се од тога в 
.</p> <p>У том тренутку студент се сети Беле, и, поред све оргије страсти, начини упоређење изм 
е мало задовољних људи.{S} Ретки су као беле вране.{S} Садашњица нуди једва предмете за радост. 
 ритовима виделе се усамљене роде, врло беле.{S} Једно јато неких других тица летело је небом.{ 
не у клупу, професор говори, ко хоће да бележи, он бележи, а ко неће, онда то толико.</p> <p> < 
 професор говори, ко хоће да бележи, он бележи, а ко неће, онда то толико.</p> <p> <hi>Капетан- 
и.{S} Пролетос је била зелена, а сад се белела од прашине, као да никад није била бојена.{S} Ст 
.{S} Очи су гледале укочено.{S} Зуби се белели испод згрчених усана.{S} Груди се тресле.</p> <p 
о суседне баре, а даље, горе, на брегу, белео се један крај вароши под небом сивим као миш.{S}  
исту нађе забележен јучерањи случај.{S} Белешка је гласила :</p> <quote> <hi>Досадила му самари 
и.{S} У дневним вестима налазила се ова белешка:</p> <quote> <hi>Венчање</hi>. — Бела, кћи г. Ј 
, и ово, не треба ми ништа — и бацао је белешке, писма, књиге, фотографије.</p> <p>Уставио се т 
Бели.{S} То није било у његовој власти; Бели је дуговао бар обзир чувања тајне.{S} Вишња се опе 
дљивог узбуђења.{S} Њени <pb n="131" /> бели зуби гризли су нервозно један крај њених усана.</p 
е озбиљан младић, човек од поверења.{S} Бели се јако допада.</p> <p>— Е? — зачуди се министар.< 
 у колима, да призна свој положај према Бели.{S} То није било у његовој власти; Бели је дуговао 
оварали смо цело јутро.{S} Још удара на бели лук, а већ развезао о Плеханову, Огисту Конту, соц 
моје дете — рече Матовић, обраћајући се Бели, неприродно умекшаним гласом. — Он није на одмет.{ 
 Понови још једанпут те стихове! — рече Бели, и осети како му цело тело дрхти, а на срце му нав 
е поздравити као Бранко: „Београде, мој бели лабуде!...{S}" Београд је велики, мислила је тада, 
 дошло врло плаво блудели су облаци час бели, час жути, и губили се лагано у помрчини.</p> <p>— 
амо главом.{S} Била је права противност Бели.{S} Чедомир натуче шешир на очи, хотећи да одагна  
олико стаза, које су сами пешаци утрли, белиле су се у озеленелој трави.{S} Општина је била пос 
а рука гола до лаката, њено млечно лице белило се.{S} Био је бео и њен врат слободан, маљав, ок 
већ као две капље мастила пале у светло белило између трепавица.{S} Та глава је заводила, бркал 
еоград може показати.{S} И та варош, са белим именом, представи му се црна као гробље.{S} Доист 
зе.{S} Пред њим се појави, као у магли, Белина глава, са осмехом размаженог детета и шишкама по 
ође.{S} На отвореним вратима стајала је Белина мајка још непрестано.</p> <p>Она је била ушла с  
о!</p> <p>Тада, један уздах издиже целе Белине груди.{S} Она баци у вис обе руке.{S} Широки рук 
ић, и отворено <pb n="130" /> погледа у Белине очи. — Али на што то питање!{S} Мени је тако леп 
је.{S} Врвице на раменима прскоше.{S} У белини платна развише се црнпурасте, дозреле груди.{S}  
ањао да се овакви разговори воде између Белиних родитеља.{S} Он је веровао да су његови односи  
дговарао је гласу своје савести.</p> <p>Белино понашање га је такође мучило.{S} Једном би с њим 
на нашли су увек могућности да задовоље Белину жељу: купе јој пајаца са звонким прапорцима, ску 
 не рече ништа.{S} Они су обоје осећали Белину сакатост као своју кривицу — јер је још као дете 
а саопшти те вечери да је Илић запросио Белину руку и да је она, као мајка, дала свој благослов 
о?</p> <p>Тада се и по четврти пут глог белио, лале жутеле, славуји певали.{S} Нова трава клија 
рениле су се разнолике боје, почевши од белих платнених блуза до црне материје мушких капута.{S 
е, а у солуфима се пресијавало неколико белих власи.{S} Остале су му ипак његове буљаве, црне,  
е разби облаке.{S} Оно се указа светло, бело, као растопљено сребро, и <pb n="74" /> још високо 
и у исти мах несташно.{S} Бела је имала бело лице с кожом која се чинила као постављена једва п 
хаљина у нереду провиривало је румено и бело грло.{S} Руке је забацила.{S} Наслонила се цела на 
 је настајала све већа тишина.{S} Једно бело дрво, које се оцртавало пред њима, губило се све в 
е ногоступице у отврдлу блату.{S} Једно бело парче неба указивало се на истоку.{S} Звезда било  
на, љупка — продужи Остојић гледајући у бело платно Моравино. — А видео сам је надошлу, усталас 
ине био се откопчао, те се видело парче белог веза на кошуљи.{S} Вишњу обли румен.{S} Учини јој 
адић без журбе, и кад остаде на само са Белом, разви новине.</p> <p>— Пардон за један часак...  
љубави према Вишњи и његовог љубакања с Белом.</p> <p>Вишњу је волео.{S} С тим је био на чисто. 
кало, срце готово престајало куцати.{S} Белу није могао оставити.{S} Она је била ту, она му се  
ј се, готово завидан, усклик кад угледа Белу у њеном нереду.</p> <p>Ипак се она савлада прва, з 
нца опет на девојку, на њен го врат, на белу руку, спуштену лако на ивицу од канабета.{S} Спуст 
 човек, добије парче хлеба, па нек узме Белу, ако хоће... ја ћу му први честитати.</p> <p>— А д 
 Пре свега, јасно му је било да не воли Белу... не бар оном љубављу, чежњивом и стидљивом, коју 
о миле воље њену кожу час румену, а час белу.</p> <p>— Куда идемо? — упита га она.</p> <p>Пут с 
сли враћале су се пут Бумбарева Брда, у белу варош на саставу две велике воде, и изазивале слик 
е су у зраку пуном кише.{S} Под њима се белуцала црна калдрма.{S} Било је мало пролазника.{S} И 
м, којој примети само главу, и од главе бео, нежан профил с очима дубоко занесеним у младића.</ 
, њено млечно лице белило се.{S} Био је бео и њен врат слободан, маљав, округао као у грлице.</ 
Хајдучка трава диже скромно свој велики бео цвет.{S} Љутићи су жути као очи у мачке.{S} На мрша 
 Имао је нов таман костим, претенциозан бео прсник, полуцилиндер с врло уским ободом како је те 
нко: „Београде, мој бели лабуде!...{S}" Београд је велики, мислила је тада, он је као море: пут 
Ћ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗДАЊЕ ГЕЦЕ КОНА, БЕОГРАД 1914</p> </div> <pb n="ii" /> <div type="titlep 
; у њима не постоји Јуче, Данас, Сутра, Београд, Савамала, Петко Стокић или како се оно зваше т 
"> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“ - БЕОГРАД</p> <p>ДИМИТРИЈА ГАВРИЛОВИЋА</p> </div> <pb n=" 
 измамио уплашен узвик у пролазница.{S} Београд се осмејкивао у изненадној и пролазној топлини  
олуострва, шибљаци, рибарске колибе.{S} Београд је био близу, одмах иза брда.{S} Девојка прибра 
ш више истицале небеску илуминацију.{S} Београд је изгледао као лепа циганка кад иде на бал.</p 
крај вароши под небом сивим као миш.{S} Београд се удаљавао све више.</p> <pb n="205" /> <p>— В 
</p> <p>Кад се писмо пошаље из Чачка за Београд, одговор се може добити четвртог дана.{S} Лазар 
ем им ја.{S} То је сувише романтично за Београд.{S} Знао сам ја, велим...{S} Не би ти долазио к 
у пише.{S} У брзини с којом је оставила Београд није јавила ником о свом одласку.{S} Тада јој ј 
рошани који су дошли о распусту да виде Београд, беспослени радници, становници предграђа, ситн 
за часак преживели живот.{S} Вишња виде Београд... у неколико партија, без реда, један по један 
око ње, и она је била тад уверена да је Београд њено изабрано место.{S} Она долази у њега као с 
ије.{S} С обе њихове стране протезао се Београд, измешан од палата и чатрља.{S} Једно јато свра 
.{S} Она је кроз њу гледала свој велики Београд.{S} По неколико пута преко дана излазила је ту  
пролеће је било врло лепо.{S} Раштркани Београд, који се ломио преко три брда, био је као створ 
 су поред познатих места; час би то био Београд, час Чачак, час село у којем је <pb n="307" />  
старе, збијене и раштркане како их само Београд може показати.{S} И та варош, са белим именом,  
 <p>— Нема шта да чекамо.{S} Оставићемо Београд, Србију.{S} Отићи ћемо у Црну Гору, у Бугарску, 
ах.</p> <p>Од то доба није се враћала у Београд.</p> <p>Живот јој је пролазио без догађаја.{S}  
ког професора.</p> <p>Брачни пар дође у Београд да присуствује погребу.{S} После се не вратише  
.</p> <p>— Свуда!{S} Свуда... само не у Београд! — шапутао јој је унутрашњи глас. — Ти си дошла 
а никакву резерву за себе, и врати се у Београд.{S} Мајка је покушала да се измире.{S} Он јој ј 
варим задовољство.{S} Него, враћај се у Београд, па гледај своју науку.</p> <pb n="234" /> <p>— 
ећаја.{S} Он је успео да се она врати у Београд.{S} Али, ево већ неколико часова како су једно  
ела док су моји пристали да се вратим у Београд.{S} Тата још којекако, али мајка!...{S} Ударила 
<p>— Шта мислиш да ли да пишем детету у Београд?</p> <p>— Њој ће бити свакако жао ако је не изв 
ске, млатарао рукама.</p> <p>— Овај наш Београд неће се никад уредити — говорио је. — Ето, ја с 
 јој се мртвац преда на сахрану.</p> <p>Београд, август 1911 — март 1913.</p> </div> </body> </ 
и пред путницима се указа цела панорама Београда са дунавске стране: варош је почињала нешто да 
оји звоне као жеља, као чежња.{S} Усред Београда који је дотле познавала: смерне породице у кој 
ке реке није кварио никакав брод.{S} Од Београда се видела само она стругара и још неколико неј 
 можда био за читав континент далеко од Београда, за стотину векова од присутног тренутка, на у 
ао је:</p> <p>— А ти, фрајла, остави се Београда у Чачку.</p> <p>По вечери, Вишња је излазила с 
алазак на Сави.</p> <p>— Ужелела сам се Београда, бога ми — рече при том весело и махну руком к 
јачала се још више откако се вратила из Београда.{S} Избегавала је његов поглед.{S} Пуштала га  
 у четири кочића.{S} Њихова клупа је из Београда, фабричка, са гвозденим ногама у виду лавовске 
>XIX</head> <p>Воз је јурио, измицао из Београда, остављао последње куће.</p> <p>На оном месту, 
 није нашло?{S} Можда је и он отишао из Београда?</p> <p>Међутим, Илић је примио писмо, али ниј 
и и најстаријој кћери штоф за хаљину из Београда; штоф је морао бити по најновијој моди и сувиш 
ене прозоре допирао је у собу весео шум Београда који се будио пред вече, као одахнувши после в 
на убијао досаду.</p> <p>— Је ли ти жао Београда? — упита Радоје своју сусетку.</p> <p>Девојка  
урцима, испуњавала је тај посвећени кут Београда и била његов најбољи украс.{S} Тако слободна,  
{S} Хтела ју је поздравити као Бранко: „Београде, мој бели лабуде!...{S}" Београд је велики, ми 
 тим прекором мешала се широка жалба за Београдом и младићем кога је тамо оставила.</p> <p>— Шт 
 споро.{S} Жарко јулско сунце пржило је београдске голети, као да је сијало из пакла.{S} Илић ј 
е била нова грађевина, налик на извесне београдске куће, подигнуте пре двадестину година за ста 
 на мермерном столу у хируршкој дворани београдске болнице.{S} Једна млада, хрома жена успротив 
олико хлебова од гроша.{S} Тај дућан је београдски специјалитет, једна врста приватне народне к 
лих догађаја, доносиле јој одјек млаких београдских вечери.{S} Тражила је у њима нешто ново, из 
новничких и осталих такозваних угледних београдских кућа, зависних од владе, оставиле изненадно 
не, ниска брда, две три вароши и велико београдско небо.{S} Могло је бити око осам часова.{S} Н 
 примити службе.{S} Доби место у једној београдској гимназији.</p> <p>— По твојој глави не би д 
в испад, имајући већ извесна искуства о београдском животу, о Београду, где вечито има нечег не 
пљица и као контраст старом, раскаљаном Београду.{S} Он ју је још једном такву видео: у почетку 
је лутао по живом, ироничном и борбеном Београду са изгледом залуталог пустињака.{S} На себи је 
звесна искуства о београдском животу, о Београду, где вечито има нечег непознатог, <pb n="122"  
тиме да кажеш?</p> <p>— Ти си лутала по Београду, тражила <pb n="270" /> си себе, своје, време  
штаних свећа.{S} Он је постојао овде, у Београду, као тамо у Чачку... кад је била мало дете и к 
/> с гумираним точковима, што је тада у Београду била још реткост и што јој сврати пажњу.{S} Он 
са завишћу да је то најбоља кондиција у Београду: стан, храна, пријатељство великог човека и не 
 „Знам, вели, да их се Вишња зажелела у Београду".</p> <p>Некад јој је све то пријало.{S} Вишња 
а земљака са човеком кога је оставила у Београду, који је такође имао велика одушевљења за бољи 
 Зарији Ристићу и о великим врућинама у Београду.{S} Ипак, пишући о тим простим стварима, на са 
</p> <p>— На Духове је наша скупштина у Београду — рече јој Аница. — Хоћеш ли да идемо?</p> <p> 
још после толикогодишњег аклиматисања у Београду.{S} Младен је био пао у трећем разреду из два  
пријатељског и још била најлепша кућа у Београду.{S} Помисли и сад <pb n="248" /> да у њу уђе,  
омиловани робијаш?{S} Па и даље, доле у Београду, зар није видела гомиле још горих од својих су 
р Илић излазио из куће Матовића.{S} И у Београду је сунце залазило, само другојачије, ћудљиво,  
хену.{S} Савете, којима су их обасули у Београду, нису имали прилике да употребе.{S} На једном  
могли купити часовници јевтиније него у Београду.{S} И сама му је радња била другојачија него у 
 па онда друго, треће...</p> <p>— Што у Београду воле ове лимане <pb n="245" /> сандуке — приме 
 три разреда, после ступио у трговину у Београду, па онда прешао у државну службу, добивши за п 
{S} Међутим, ништа се није догађало.{S} Београђани су се жалили на врућину, на прашину, на вели 
опијала са нешто релативног успеха . на Берлинском Конгресу, подавала се ласкању извесне диплом 
војке одломиле грану од трешње, па тако беру и једу.{S} По кафанама се чуо жагор.{S} Деца се вр 
ад је била млада, описује ми омладинске беседе код <hi>Златног Крста</hi> и тврди да ја личим н 
е књиге, не пишу ништа, полажу много на беседништво, и живе, скривено, по Палилули и Енглезовцу 
, мрачних очију ишао је негде далеко, у бескрај.{S} Његов несрећни геније, који је дотле владао 
о јучерашњом кишом плавило се дубоко, у бескрај.{S} Ваздух је био провидан и благ.{S} Није се о 
авамалске авлије у чаробни врт, уносила бескрајна одушевљења у младићево срце и била најлепша л 
е прве узнемирености, девичанске наде и бескрајне снове.{S} Све то има своје време.{S} Опасно ј 
остаде нема пред Непознатим, Неказатим, Бескрајним.{S} Ја се враћам срцу да осети оно што мисао 
 чини ми се, успем, и тада осетим једно бескрајно задовољство које се не да описати, како каже  
ва.{S} И други: немиран дух, заљубљен у бескрајност, фантаст који захтева све лепоте од живота, 
рајевима Париза, Толстој му је откривао бескрајну Русију с њеним дивљим кнежевима, готово идиот 
ебе.{S} Свет му се чинио празан, шупаљ, бесмислен без Вишње, без њеног милог присуства.{S} Чини 
p> <p>То је ос зујао у чокоту.</p> <p>— Бесмислице! — рече у себи девојка и одмахну руком.</p>  
м гласом. — Ти не верујеш, ваљада, у те бесмислице?</p> <p>— Да, не верујем, Радоје — одговори  
ју срећу, живот ми је кратак, верујем у бесмртност душе.</p> <p>Вишња није била створење које з 
д опростити.{S} Реакционари су, ваљада, бесни од једа; министри нису чекали ни оставка да им се 
ласану, помамну: страшна је тада, риче, бесни, ваља храстове, односи ћуприје, <pb n="213" /> ри 
Слика Чедомира, његовог загрљаја и оног бесног канкана пред толиким светом, није је остављала.{ 
колико је имала пред свадбу, провела је беспослена, размажена и више мање срећна.{S} Она није б 
ји су дошли о распусту да виде Београд, беспослени радници, становници предграђа, ситни чиновни 
 њене вике.{S} Време јој је пролазило у беспослицама, неговала је нешто цвећа, везла по коју ма 
еменим руменилом здравља, њеним изразом беспрекорне чедности, додајући још њене угасите очи.{S} 
е патријархална кућа образовала по типу беспрекорне врлине, испунила поукама и забранама. — Је  
на се заиста питала да цео тај рад није бесциљан, питала се шта ће она привредити науци, шта ће 
 како је досад могла бити слепа, водити бесциљан живот, читати бљутаву литературу препоручену з 
ир изиђе из куће, па је врљао по вароши бесциљно.{S} Око пет сати пут га нанесе поред једне вел 
јда!{S} Они од којих сам очекивао добра беху неспособни да ми га учине, а они од којих сам очек 
<pb n="231" /> хиљаде руку, само његове беху као привезане; цела варош радила је око њега, само 
на таласима.{S} Донесоше чакље, али оне беху кратке.{S} Радоје обеси тада један фењер на чакљу, 
 кораци младог света.{S} Њих двојица се беху примакли прозору што гледа у двориште.{S} По калдр 
простирки.</p> <pb n="191" /> <p>Они се беху пробудили упола и гледали једно другог усијаним оч 
а писма, па може бити и више.{S} Јер се беху код њега десили догађаји који су створили непремос 
, он ју је био готово заборавио.{S} Они беху далеко једно од другог.{S} Он је мислио да се она  
могуће, да ме више не волиш.</p> <p>Они беху избили на Теразије.</p> <p>— Ја ћу трамвајем... —  
а му је мало годила.{S} Многи професори беху подетињили силом свакодневног рада с децом.{S} Дру 
 је преклињала...{S} Црте на њеном лицу беху се развукле.{S} Очи се рашириле жалосно.{S} Уста ј 
, па збаци љутито шал са себе. — Мустра бечка, богаљ је и сам, богаљ, богаљ, богаљ.</p> <p>Лупн 
у Париз.{S} Задржали су се неко време у Бечу и Минхену.{S} Савете, којима су их обасули у Беогр 
но са споменом на свог бившег друга.{S} Беше се упутила универзитету, али се <pb n="147" /> пре 
 </quote> <p>Лазаревићева оста сама.{S} Беше набрала пуно наручје цвећа, те потражи какво угодн 
 здрава, још прве године.{S} Мој колега беше дошао такође право из школе.{S} Здрав, млад, ни ру 
умовима.{S} Кад би време возу, Чедомира беше нестало.{S} Тек у последњем часу појави се с пуном 
ке цркве, прост и достојанствен.{S} Све беше лепо, као дотле.{S} Тек што му се учини да се Овча 
а.{S} Падала је из дана у дан.{S} То не беше ситна, јесења киша, већ млаки пљусци као усред лет 
х готов, и ја те позвах.</p> <p>— То не беше ништа одређено — примети му она, са несакривеним п 
могаху одвојити од Вишње.</p> <p>Она се беше зауставила, нема, збуњена, укочена, бледа у лицу и 
болу за домовином.{S} У његовој природи беше јако развијена чежња за оним што нема, што је разл 
 фијакера!</p> <p>Али младој бунтовници беше спремљено још веће изненађење.</p> <p>У колима је  
нешто мислила.{S} Друго је сад, а друго беше под проклетом реакцијом.{S} Тек, жао ми је, човече 
ка се опорављала полагано.{S} Њено тело беше изнурено суровим радовима око одржавања куће, бриг 
 допадало у тим тренутцима код Беле, то беше нешто више од њене лепоте, то беше њена симпатија, 
, то беше нешто више од њене лепоте, то беше њена симпатија, далека, нова, друга љубав која се  
на позва младића у <hi>салу</hi>.{S} То беше ниска, неизветрена одаја, с навученим завесама.{S} 
к кад му рука дирну нешто хладно.{S} То беше револвер, онај исти што га је некад показивао Зари 
оје дело.{S} У соби је било тихо.{S} То беше стан за самца другог реда с најпотребнијим намешта 
" /> <p>Сунце је било на заласку.{S} То беше онога истог тренутка кад је Чедомир Илић излазио и 
>На спрату над дућаном седели су.{S} То беше стара паланачка кућа: пространа, удобна, врло стро 
и украсним биљкама.{S} Међутим, онда то беше празно жалосно поље, покривено спрженом, смрдљивом 
лазила је преко Батал-џамије.</p> <p>То беше један велики празан простор, зарастао у траву.{S}  
лу? — изненади га један глас.</p> <p>То беше његова газдарица.{S} Добра <pb n="301" /> жена је  
 само једанпут својом хромом ногом, већ беше у другој соби. — Што су дивне, само да знате!... ч 
лици са оним нашим ђаком... како ’но му беше име?</p> <p>— Чедомиром?</p> <p>— Јесте.{S} Обоје  
 енергично сама себи.</p> <p>Али та реч беше одвише тешка за њено срце.{S} Она се осети сама ус 
а савести и попуштања приликама.</p> <p>Беше га дарнуо поклон.{S} Посматрао је румени каранфил, 
ка не осети кад дођоше до њене куће.{S} Би јој тешко да прекине чар у који су је заносиле те пр 
оји те окружују...{S} Је ли, Марјане, а би ли ко од богатих?</p> <p>— Они не спадају у моју над 
љао своју расправу.{S} Неодређена слава би опет залебдела пред његовим очима.{S} Људско срце му 
а младића који ју је некад волео и кога би она могла волети страсно и одано.{S} Јасно јој је би 
ваца да би осигурао слободу кретања, да би радио само оно што воли, да буде свој и припада само 
сни Каја бојажљиво.{S} Затим додаде, да би скренула разговор на другу страну:</p> <p>— Ти си на 
<p>После ручка прелазило се у салон, да би служавка очистила трпезарију.{S} Стари господин би с 
рекао једном приликом, <pb n="60" /> да би радо учио нешто практично... за машинисту на пример, 
ени су милости законодавног тела.{S} Да би остали на свом месту, не могу често имати своје ја,  
 формулише оно што је хтела рећи.{S} Да би пак утишала своју савест, радила је готово претерано 
оје ступају у најниже слојеве народа да би <pb n="32" /> га проучиле, олакшале му беду, просвет 
осетио.{S} Он је желео да има новаца да би осигурао слободу кретања, да би радио само оно што в 
храброст не потраја дуго.{S} Он виде да би му од рукописа остало врло мало, готово ништа.{S} Тр 
S} Тај тип се буни против власти, не да би је начинио бољом, него да је дочепа у своје шаке.{S} 
друговима.{S} Седала је у прве клупе да би професора чула што боље.{S} Уписала је и часове који 
овек.{S} Чинило му <pb n="280" /> се да би у њој нашао оно нешто неодређено што је вечито тражи 
есвесно, осећао да је он сувише мали да би могао припомоћи тој промени.{S} И још нешто.{S} Млад 
— поче <pb n="152" /> Илић први, тек да би прекратио мучну тишину.</p> <p>— Је л’? — одговори д 
слио је озбиљно:</p> <p>— Уверен сам да би га она пољубила само да види како је то кад су брков 
вка.{S} Један сељак, прљав и исцепан да би га у другој земљи ухапсили, терао је своју кобилу пр 
Он је видео само себе, те је веровао да би с њим трпело и све друго: његови ближњи, друштво, др 
 и није хтео за длаку попустити, као да би се огрешио о један принцип.{S} Он је био сув доктрин 
, и он је њоме махао по ваздуху, као да би боље доказао оно што је говорио.{S} Престао је да пи 
 се сав, начинио од себе ругобу само да би био примећен.{S} Нема весеља.{S} Лица се згрчила, бо 
> жена је била отворила врата лагано да би га што мање узнемирила и гледала у њега сивим, остар 
 предрасудама!</p> <p>Говорила је то да би га казнила.{S} Она је иначе веровала да је он воли ј 
ити по најновијој моди и сувише скуп да би се продавао у дућану.{S} Газда-Митар имао је среће у 
коју је осећао, да прати нови покрет да би га могао сузбијати.{S} Филозофи изилазе из леденог о 
е пружајући му руку, па окрену главу да би сакрила своје узбуђење.</p> <p>— Збогом!... — понови 
сам... ужасно сам, као у гробу.{S} Тада би бацио књигу, коју је дотле држао у рукама, у гомилу  
азити, он је бежао даље од њих.{S} Тада би одлазио из вароши, у околне паркове, брда, шуме.{S}  
аука посисати из прстију.</p> <p>И тада би звао младића у дућан, понудио га да седне за тезгу,  
ду за брак, није употребљавао.{S} Можда би само једно половно обећање било довољно, па да га он 
е — синуше плаве очи у девојке. — Можда би боље било да се никад нисмо познали.</p> <p>— То је  
рса! — смејала се госпа-Матовићка, која би кадгод присуствовала тим разговорима.</p> <p>Никад И 
.. ти, која би вечито била уза ме, која би се посветила моме делу, била мој добри геније, јер ј 
ко проста у својој учености... ти, која би вечито била уза ме, која би се посветила моме делу,  
жељу за нечим потпуним, савршеним, која би хладном мислиоцу била одмах апсурд, а која је њему и 
 није хтео да чује о тој операцији која би га лишила очевине.{S} Он је знао колико је његов ота 
ротив њене воље као искушење, и девојка би се стресла од неке слатке, несносне језе која ју је  
и тешки, суморни.{S} Многа жена предала би се судбини на њеном месту, оставила да време реши не 
ред.{S} На загрејану руку или чело пала би им која кишна капљица.{S} Капље су биле чешће.{S} На 
 рубља.{S} Раније чим би легла, заспала би у исти мах.{S} Сад се превртала са једног краја пост 
ог сина.</p> <p>Једна нова бора оцртала би му се међу повијама.</p> <p>— Да си тако брз на раду 
<p>— Немој да ми вређаш мајку — умешала би се Бела. — Иначе...</p> <p>— Иначе?</p> <p>Бела није 
шка и да не оскудеваш у чему.{S} Волела би да те види, па дођи ако можеш, а ако ти школа не доп 
дарили порез — продужи Ристић. — А била би грдна штета.{S} Она једина весели наше жалосно доба, 
 зете, ти знаш француски... — приметила би му тада ташта. — Што не почнеш нешто практичније?{S} 
аздан.</p> <p>— Глупе жеље! — закључила би убрзо затим.</p> <p>Она је била људски створ, завеза 
p>— Боже мој, да сам ластавица! — рекла би гледајући тако њихове црне тачке у дубинама небесног 
је уз брдо; електрична светлост севнула би несигурно као муња неке далеке буре.</p> <p>Као сви  
} Какво дрво, пут, бара каква опоменула би га своје другарице.{S} Њено запаљено лице с мирним у 
ренутак из тих јадних кровињара, којима би пожар учинио милост, заврнутих рукава, знојава лица, 
одмахну руком.</p> <p>Тога дана врућина би још јача.{S} Сунце се не види као да се растопило по 
ли, крутуљаст, са очима као у миша, она би желела да се и њему допадне, јер је она, својом хром 
оведао мржњу против црвене заставе, она би била њен најљући противник.{S} Овако, она је била ње 
ијатно, дао би њој све што би имао, она би уживала у њему, он би могао обвити руке око њеног ст 
х ствари које је имала с Илићем.{S} Она би без њега остала мала паланчанка каква је била.{S} Он 
гао скалупити у та општа места, и Вишња би пропала ако би пао у туђе руке.{S} Он јој је хтео пи 
 Језовите сенке прекрилиле би земљу, па би се у час изгубиле и уступиле место блиставој светлос 
а су једна за другим.{S} Толико застора би подигнуто, толико тајна, загонетака решено.{S} Ми см 
во је, и нашао му логичан закључак; шта би га се тицало што би то било противно његовом новом у 
орно би радио на започетој тези.{S} Шта би га се тицало што не би постао професор универзитета, 
</hi>.</p> <p>— Шта је лек томе?{S} Шта би могло заменити парламентаризам?{S} Ниси ваљада нихил 
војује свога мужа.{S} Она се питала шта би мислио њен отац да је сазнао за посету младићеву!</p 
 је поново мисли о Чедомиру, о томе шта би било кад би постао њен муж, о њој самој.{S} Она је з 
а сутра другу.{S} Не би осетила, а кућа би била опрана...</p> <p>— Старинске жене, газда-Митре. 
ен поглед и нервозно угризање усне, кад би га слушала како објашњава Младену какво правило из м 
ањира.{S} Ручак му је био најслађи, кад би уграбио од своје жене да седне за кујнски сто и једе 
као вода, како се то каже у Ваљеву, Кад би учитељ испричао лекцију, о шљиви на пример, он ју је 
 испратили Матовићи са кумовима.{S} Кад би време возу, Чедомира беше нестало.{S} Тек у последње 
ви од месеца кад се прима плата.{S} Кад би она била његова, неуморно би радио на започетој тези 
ару философске поезије Његошеве.{S} Кад би пак био рђаве воље, жалио се на реуматизам у десном  
 грло и потиљак ћилибарске боје.{S} Кад би је човек видео први пут, помислио би да је горда и н 
 Избегавала је посете, састанке.{S} Кад би се пак и нашла у друштву, о испитима, при излетима,  
... његове очи су је избегавале.{S} Кад би је и сусреле, оне су биле далеке, превучене неком се 
хвалио одличну кујну своје жене.{S} Кад би му, и поред тога, остало слободног времена, он је из 
је хтео да погледа те одрпанице.{S} Кад би се кола напунила, осећао је са̑м и кретао се без ком 
јући му до знања да ће га одати.{S} Кад би се њихови погледи сусрели, њене сомотасте очи синуле 
гореле.{S} Ватра му ломила тело.{S} Кад би га неко ма и очешао, заболело би га до срца.{S} Близ 
спитачу живот није био ружичаст.{S} Кад би му се досадило све, он је излазио изван вароши и лут 
му је убијао сваку самосталност.{S} Кад би се ипак уморио, стезао је слепочнице грчевито, шетао 
S} Стога је јако уважавао школу.{S} Кад би се о просвети повео разговор, био је стално на стран 
њу воли још, њу једину, њу саму.{S} Кад би тако дошао најзад до решења шта да јој одговори, он  
воље да мисли на своју породицу.{S} Кад би му ко од пријатеља скренуо пажњу на несташност његов 
бацује слатке, заношљиве речи.{S} А кад би се пренуо сасвим и мислио на њу, на ту плаву девојку 
е, док су били сами, попуштала прва кад би се посвађали, добила је сад у мајци сигурну савезниц 
/p> <p>Још највише би се разонодила кад би отишла својој другарици, Милеви, ћерци једног златар 
ачињеним од самог миља и заноса, па кад би писмо свршио, написао адресу и залепио завој, дубок, 
цу.</p> <p>— Ко би играо крајцарица кад би Младен учио! — насмеја се Бела, која у том тренутку  
к кад има још некога.{S} У варош, и кад би излазила, ишла је у пратњи госпа-Клеопатре.{S} Иначе 
на дрског човека, као мачка.{S} Али кад би се растали, она је претресала у мислима дуго што јој 
> су се губили у тричарије, уживали кад би код деце изазвали дивљење, страх, или кад би коме ма 
д деце изазвали дивљење, страх, или кад би коме малом јаднику успели да напакосте.{S} Било је у 
исли о Чедомиру, о томе шта би било кад би постао њен муж, о њој самој.{S} Она је зрела као зре 
еби и пољуби то место очима.</p> <p>Кад би она била његова, мислио је даље, постао би бољи чове 
 је неког дуго грлио, љубио.</p> <p>Кад би се Вишња задржала с одговором, он је откључавао кофе 
колини дуго, до самог мрака.{S} Понекад би повео са собом Чедомира и онда му објашњавао многе с 
није решење човечјег живота.{S} Понекад би га обузела нека идеја, којом би решио једно од много 
етом бори за што више сунца.{S} Понекад би се заборавио и жалио што није више учио школе.{S} У  
тељу, пушио и очекивао кафу.{S} Понекад би читао новине, а кад њих није било, узео би <hi>Горск 
инувши качкету до земље.</p> <p>Понекад би се зауставио, ћеретао тако са улице, док је она одго 
мојој је изби тамно!...“</p> <p>Понекад би помислила да се нађе са Чедомиром, да га поново прид 
имала ју је нервозна радозналост кадгод би узимала новине откако се вратила у Чачак.{S} Читала  
га предао и пољубити сто своје собе где би га нашао.{S} Он је сачувао сва та писма, те званичне 
е... далеко негде, у непознати крај где би почео нов живот.{S} И као да хтеде остварити овај са 
ој башти натпевали се славуји.{S} Негде би зашкрипао ђерам.{S} Варош тонула, љушкала се, разлив 
 може се подићи по једна централа, чије би струје ноћу осветљавале нашу варош, наша села, путов 
ко да врати ову љубазност.{S} Њих двоје би могли бити тако задовољни једно другим, тако срећни. 
сањала често о заљубљеним паровима које би, летимице, кадгод спазила с прозора кад прођу њихово 
да од кога се стиде, нема казне од које би их ухватио страх.</p> <p>Студент је говорио искрено. 
ре него и он.{S} Две близнакиње узимале би се за руку и излазиле на улицу, па шврљале око гомил 
 животиње.{S} Језовите сенке прекрилиле би земљу, па би се у час изгубиле и уступиле место блис 
ге, преводила с руског.{S} Ко зна докле би трајала та тамна грижа да не доби оно писмо од оца.{ 
ију да гледају <hi>Ткаче</hi>.{S} После би у групама пратили једно друго до куће.{S} И, она је  
леди сусрели, њене сомотасте очи синуле би најдубљом љубавном ватром, да се одмах после замраче 
ада ствари, блиских тој девојци, изашле би му пред очи и нагониле га да је опет види.{S} Срео б 
ло, цео државни буџет <pb n="261" /> не би био довољан да заштити народ од леда и метиља!{S} Ма 
Београд.{S} Знао сам ја, велим...{S} Не би ти долазио код <hi>Еснафлије</hi>.{S} И ти си погоре 
једну собу данас, па сутра другу.{S} Не би осетила, а кућа би била опрана...</p> <p>— Старинске 
едан део своје потпуности.{S} И тада не би био срећан, јер би се осећао крњ, сакат, јадан, недо 
је друштво.{S} Зашто?{S} Ни она сама не би тачно знала рећи.{S} Тек, заједно с Илићем, мрзела ј 
не нових ствари, чуда, лепота, какве не би нашао ни у најчувенијој светској бањи.{S} Виктор Иго 
енично пред разним комисијама док се не би сва распала.{S} Да се тако продужило, цео државни бу 
 и Чедомир се дизао да иде, да му се не би приметило што остаје на само са девојком.{S} Али би  
 гимназији.</p> <p>— По твојој глави не би добио ни Прокупље! — пришила му је ташта поносито. — 
на?{S} Ко ће то рећи?{S} Ни они сами не би умели казати.{S} Младић се сећао тек доцнијих тренут 
је, скупо би га платио!</p> <p>Вишњи не би право ова рођачка оцена.{S} Она посумња у искреност  
и могао од њеног оца и њене куће, он не би смео поверити сву ту изненадну раскош свога срца и ч 
едно женско тело, готово голо.{S} Он не би био човек да је могао мислити на шта друго.{S} Плима 
а се тако угњезди да је ни сами ђаво не би могао отуд ишчупати.{S} Ништа на свету није било кад 
тој тези.{S} Шта би га се тицало што не би постао професор универзитета, славан човек!{S} Он би 
" /> први пољубац.{S} Сласт те успомене би још јача што су је изазивала уста друге девојке.{S}  
<p>— Ништа.</p> <p>Она га је волела, те би се други на његовом месту можда знао користити том њ 
лику студента Илића.</p> <p>Још највише би се разонодила кад би отишла својој другарици, Милеви 
ахе кише.{S} С времена на време млезеви би ударили о прозор да весело човека опомену како је пр 
 ви Радоја — говорио је грађанима, који би давали наметљиве савете. — Наше је да нађемо новац,  
ногоструки сплет зелених поточића, који би ова полудивља поља претворила у најлепши врт.{S} А т 
ма су му расли ефемерни патлиџани, који би се спарушили чим би за педаљ одмакли од земље.{S} Же 
беђења без резерве.{S} Тешко ономе који би се у том часу бацио љагом на свемоћ слободе и њене з 
тих очију, дошао неки други младић који би био његова пуна супротност: мали, крутуљаст, са очим 
69" /> се надао сваког часа лопову који би му покварио више него што би однео, а бојао се и вед 
Он је био кадар загрлити писмоношу који би му га предао и пољубити сто своје собе где би га наш 
виш на земљи...{S} Да постоји рај сваки би се старао да што пре умре... <hi>Карт бланш</hi> има 
>Она није видела лице у тог човека, али би га познала у хиљаду других по првој ситници.{S} Окре 
 што остаје на само са девојком.{S} Али би га она задржавала понекад <pb n="129" /> занимљивим  
{S} Да се није знало чији је син, узели би га за странца.</p> <p>Вишњи се допадао тај младић, ж 
леграфисту, а Миржеови чергаши завршили би на поправци у Топчидеру.</p> <p>— Откуд ти та практи 
 Погађала је да му се допада.{S} То јој би мило, али убрзо одби ташту жељу за каћиперством и ре 
 за педесет година не роди ниједан ипак би их доста било...{S} У програму друга Толстоја само ј 
е или кад човек не зна куда ће.{S} Увек би се нашло друштва, водили се занимљиви разговори о па 
овој спољашности, необавештен пролазник би се могао јако преварити.{S} Али оне су крајње присто 
 код куће чека добар ручак, са уживањем би рачунао на први од месеца кад се прима плата.{S} Кад 
пред Чедомиром о својим сумњама.{S} Чим би га видела, осећала се пред њим разоружана.{S} Он је  
овинама, ићи краљу на подворење.{S} Чим би он измакао из куће, госпа-Матовићка је одлазила тако 
 при додиру чистог рубља.{S} Раније чим би легла, заспала би у исти мах.{S} Сад се превртала са 
рни патлиџани, који би се спарушили чим би за педаљ одмакли од земље.{S} Жене се кувале по шупа 
Понекад би га обузела нека идеја, којом би решио једно од многобројних <hi>питања</hi> што су т 
понашање га је такође мучило.{S} Једном би с њим, за столом, говорила најпријатније о разним си 
 очистила трпезарију.{S} Стари господин би се извалио поребарке на фотељу, пушио и очекивао каф 
У погледу који је управљала на њега, он би спазио понос који страда, а можда нешто и неповерења 
 прља, трује.{S} С времена на време, он би се свестио, чупао из срце ту опасну гљиву, а заједно 
у, и, да је хтео мењати хришћанство, он би место крста набио на олтар гуњ и опанак.{S} Сад, пос 
 што би имао, она би уживала у њему, он би могао обвити руке око њеног струка, завући главу међ 
вом месту био какав ветеран на перу, он би продужио своје дело такво какво је, и нашао му логич 
фесор универзитета, славан човек!{S} Он би живео пријатно, дао би њој све што би имао, она би у 
> <p>— Шта ли сад ради Вишња?</p> <p>Он би се пренуо из својих студија, видео би се у својој со 
ио истеран из подофицирске школе, Њутон би једва добио за телеграфисту, а Миржеови чергаши завр 
 Долазио би уредно у школу, задовољавао би се дивљењем деце, радовао би се што га код куће чека 
о што јој и диреке ударише — примећивао би ко у шали. — Пију, једу као на даћи.</p> <p>— Нека и 
адовољавао би се дивљењем деце, радовао би се што га код куће чека добар ручак, са уживањем би  
мао читаве потпетице на ципелама, могао би се мерити са свима шеталишним јунацима.</p> <p>Код ј 
ван човек!{S} Он би живео пријатно, дао би њој све што би имао, она би уживала у њему, он би мо 
ут мрк.{S} Да је то било ново, изгледао би да се увио у тробојку какве црначке републике.{S} Вр 
у</hi>.</p> <p>— Добар дан! — прогунђао би Матовић кроз нос с природном и инстинктивном грубошћ 
 преко Саве.{S} Све се запали.{S} Рекао би да се светлост сјури с неба бујицом.{S} Многобројни  
она била његова, мислио је даље, постао би бољи човек.{S} Чинило му <pb n="280" /> се да би у њ 
н би се пренуо из својих студија, видео би се у својој соби, сам... ужасно сам, као у гробу.{S} 
к ћутао усамљен.{S} Тек овде онде видео би се, у том парчету земље у крај Мораве, засађеном врб 
читао новине, а кад њих није било, узео би <hi>Горски Вијенац</hi>, отворио га насумце, па чита 
 живинче, али бол девојке коју је волео би јачи од његовог сопственог.{S} Видео је да она воли  
 и нагониле га да је опет види.{S} Срео би се с њом.{S} У погледу који је управљала на њега, он 
игнуо се брзо и отрчао у варош.{S} Срео би тада овог или оног друга.{S} Они су били весели, без 
залепио завој, дубок, сладак уздах отео би му се из груди, а глава му клонула, као да је неког  
 судио Србију по њеним листовима, добио би страшно уверење о њеним првацима.{S} Реч лажов није  
ређено што је вечито тражио.{S} Долазио би уредно у школу, задовољавао би се дивљењем деце, рад 
ад би је човек видео први пут, помислио би да је горда и надута, али, у иоле познатијем <pb n=" 
авцу Илића. — Ко ме не познаје помислио би да и ја пушим!</p> <p>— Не пушиш никако?</p> <p>— Је 
политика.{S} Необавештен човек помислио би да се налази на прагу револуције, али се сви ти гово 
као бакар.{S} По који зрео кестен лупио би о калдрму и измамио уплашен узвик у пролазница.{S} Б 
ир!</p> <p>— Јуче да сам умро — говорио би какав старији човек — па да су ми рекли да ће неко р 
Чедомире?</p> <p>— Шта је! —- одговорио би он зловољно, окренутих леђа.</p> <p>— Ништа.</p> <p> 
трајало неко време.{S} Изненадно осетио би да га нешто вуче к њој.{S} Хиљада ствари, блиских то 
а камо ли кад је у питању престо.{S} Ко би то могао помислити само јутрос, само данас у подне!{ 
е затим, милујући га по подбратку. — Ко би помислио да тако уме завртети мозак девојкама!{S} Бо 
p>Госпођа га загрли поново.</p> <p>— Ко би се надао од овог свеца — рече затим, милујући га по  
руком и не заврши реченицу.</p> <p>— Ко би играо крајцарица кад би Младен учио! — насмеја се Бе 
тесногрудости.</p> <pb n="260" /> <p>Ко би тада судио Србију по њеним листовима, добио би страш 
 та општа места, и Вишња би пропала ако би пао у туђе руке.{S} Он јој је хтео писати ради себе  
36" /> можда још бољег од њега.{S} Како би иначе могла продужити да живи!{S} У Млави су ретки И 
ш, труне ми горе на тавану!</p> <p>Тако би и урађено.</p> <p>Илић се у почетку снебивао, осећао 
си тако брз на раду као на лажи, далеко би отерао! — рече му други пут. — Само на кога се метну 
ивао у лењом губљењу времена.{S} Колико би ствари видео како лете око њега тако у тишини изгубљ 
оје треба осудити.</p> <p>Ко зна колико би то трајало, да се стари Матовић не разболе и умре.{S 
S} Кад би га неко ма и очешао, заболело би га до срца.{S} Близу Калимегдана срете га једна груп 
ова!{S} Колико пријатних мисли опколило би га као гомила правих пријатеља!{S} Љубазна познанств 
та.{S} Кад би она била његова, неуморно би радио на започетој тези.{S} Шта би га се тицало што  
 Каја у смех. — Ко га не познаје, скупо би га платио!</p> <p>Вишњи не би право ова рођачка оцен 
стрпа у њих један део својих књига, што би довољно било другом човеку за цео живот, остави све  
но што очекујемо од даљег живота, а што би хтели да сазнамо и улепшамо као у бајци.{S} Јесења н 
читао у некој врло рђавој књизи све што би могао написати.{S} Бацао је перо, полазио к вратима, 
н би живео пријатно, дао би њој све што би имао, она би уживала у њему, он би могао обвити руке 
, пред њима, бледи и губи се, и као што би радила мајка, глас целог народа их љушка у њиховим г 
опову који би му покварио више него што би однео, а бојао се и ведрог неба које му прети сушом  
гичан закључак; шта би га се тицало што би то било противно његовом новом убеђењу!{S} Али је Ил 
пак сумња је задржавала сад у свему што би предузео.</p> <p>Избегавао је једну и другу девојку. 
јом!</p> <p>— Зевзечи се сама! — викнуо би професор.</p> <p>— Геаче!</p> <pb n="267" /> <p>— Ма 
менима.</p> <p>— Вишња Лазаревна! — чуо би се у том глас неког из њеног друштва, и она је већ з 
 су се разишли.{S} Али се не усуди, јер би онда требало да исприча своје везе у кући министра М 
уности.{S} И тада не би био срећан, јер би се осећао крњ, сакат, јадан, недостојан да живи.{S}  
совник је куцао на столу.{S} Његов глас би се утишао по каткад да се једва чује; затим се дизао 
лапа са општим скептицизмом.{S} Код нас би Наполеон <pb n="286" /> био истеран из подофицирске  
 Пролазили су поред познатих места; час би то био Београд, час Чачак, час село у којем је <pb n 
ије <pb n="136" /> десило.{S} Други пут би се дурила без раззлога, очито га избегавала, правила 
ро учим и речи и превод.</p> <p>Матовић би погледао у свог сина.</p> <p>Једна нова бора оцртала 
 отварајући врата на младићевој соби њу би прожмала нека слатка језа, од чукљева на руци, па кр 
о дућан с намештајем.{S} Вешт посматрач би по тој одаји оценио жену која ју је наместила.{S} Ма 
 Илић се бавио дуго ван куће.{S} Кад се библиотека затварала, он је онда почињао своје шетње, к 
по школском трему и чекали да се отвори библиотека.{S} Распуст се приближавао крају.{S} Велика  
о је лагано својим уобичајеним путем из Библиотеке на Теразије, па Крунском улицом на Врачар, г 
уо је млади муж једном кад се вратио из библиотеке с главом пуном Ламарка, Кеплера, Њутона, Гал 
зитивистичке философије.{S} Пронашао је библиотеку, израдио кредит код једног великог књижара у 
ришту изби три сата.</p> <p>— Хајдемо у библиотеку! —рече Илић.</p> <p>— Зар ти није жао овако  
ао боље видети салон.{S} Примети велику библиотеку, пуну повезаних <pb n="10" /> књига.{S} На в 
ндидат за министра, седељке после ручка бивале су краће.{S} Стари господин је морао примати ово 
ри те мисли заједно са споменом на свог бившег друга.{S} Беше се упутила универзитету, али се < 
 народа</hi>, удовицом једног инжињера, бившом дворском дамом своје мајке, старијом од себе дес 
а њима месеци, године.</p> <p>Спомен на бившу љубав одржавао је девојку у савршеној чедности.{S 
ење му је налагало бар да извести своју бившу драгану и уштеди јој муку од сазнања, наглих и из 
ној породици, о њој самој, познанству у Бијарицу, о дуговима и подужицама, помињала непознате љ 
ежа <pb n="87" /> искуства.{S} Родом из Бијелог Поља у Старој Србији, он је прешао овамо да се  
је сад њену душу.{S} Као врхунац свега, била је нестрпљива жеља да напакости Илићу, свету, само 
мајку.</p> <p>Њена другарица, напротив, била је крупна, доста пуна за своје године, дубоких, уг 
оја је од њега била старија две године, била је већ као дете каћиперка и, у домаћим свађама, ст 
вала, потписивала свако његово мишљење, била присталица његових убеђења без резерве.{S} Тешко о 
ђени интелигентни сјај у очима.{S} Тек, била се угојила.{S} Црте на лицу одебљале.{S} Врат јој  
неверили.{S} Као прво што се очекивало, била је амнестија политичких криваца.</p> <p>Све је то  
уза ме, која би се посветила моме делу, била мој добри геније, јер је сваки рад... нарочито ова 
о од живота.{S} Она су му <pb n="91" /> била једини повереник.{S} Он је њима шаптао своје магло 
а људима замерити, то су <pb n="103" /> била зла времена.{S} Шта су они криви ако су били слаби 
роси Вићентије Симић, секретар суда.{S} Била је пуна хвале за младог чиновника.{S} Тако исто и  
ли, нејасно, непотпуно, само главом.{S} Била је права противност Бели.{S} Чедомир натуче шешир  
— Ја сам била неправична према њему.{S} Била сам охола, горда, па чак и по мало дрска.{S} Ја са 
и ју је јурио.</p> <p>Она се окрену.{S} Била се зауставила на обасјаном простору једне уличне л 
ису ударили порез — продужи Ристић. — А била би грдна штета.{S} Она једина весели наше жалосно  
 што није више учио школе.{S} У то доба била се већ увелико развила борба између школованих и н 
ромољену кроз врата.</p> <p>Та је глава била окружена мирисавом маглом црне косе.{S} Из ње су с 
к у сваком разреду, четворка је за њега била увреда, никад је није добио.{S} Десио му се несрећ 
.{S} Чедомирова сестра, која је од њега била старија две године, била је већ као дете каћиперка 
носи једну орфеумску песму која је тада била у моди.</p> <p>— Овоме је све равно до Косова! — н 
луд се трудила.{S} Њена права симпатија била је давно оставила домазлук и више се није враћала. 
жавала бујицу здравља, којим је девојка била обдарена.{S} Румена крв шибала је под њеним округл 
воју другарицу; брзо се трже, њена рука била је хладна као мртва.{S} Он је поново прихвати и пр 
 увек први ђак.</p> <p>Посебице је Бела била љубазна.{S} Она је разумела да је сиротиња један н 
о читаво писмо.{S} Па ипак, та су писма била као <pb n="89" /> небесни дар, на тим врућинама; о 
 да затражи та објашњења.{S} Шта је она била сад њему до обична другарица, пријатељица, познани 
о је доста светлости.{S} Али шта је она била према блеску који пуче пред очима младићевим кад у 
оново заволи без бојазни.{S} Јер је она била жена, а код жена, кад је муж у питању, начелне раз 
есеца кад се прима плата.{S} Кад би она била његова, неуморно би радио на започетој тези.{S} Шт 
ољуби то место очима.</p> <p>Кад би она била његова, мислио је даље, постао би бољи човек.{S} Ч 
 него у Београду.{S} И сама му је радња била другојачија него у осталих.{S} Избио велике прозор 
е потврдио ово правило, док му је Вишња била изузетак.{S} Она је одржала реч и дошла тачно.{S}  
спустише низ једну јаругу која је некад била друм, па уђоше у једно пространо двориште, ограђен 
 Вишња?{S} Ти си млађа него што си икад била.</p> <p>— Какав парадокс! — насмеја се девојка нер 
 <p>— У толико боље.{S} Још нисам никад била у сеоској механи.</p> <p>Илић није имао новаца; де 
х као извор у планини.{S} Њена глава је била плава, прави словенски тип, који се у Србији још м 
ез њега остала мала паланчанка каква је била.{S} Он ју је пронашао, увео у друштво, показао јој 
ветови на цвет од кромпира.{S} Одаја је била тако мала да ју је испуњавала уска постеља, на чиј 
ји је урођен првој младости.{S} Каја је била <pb n="29" /> мала, мршава, жива девојка која је о 
и времена у којем живим.</p> <p>Каја је била девојка коју живот није мазио.{S} Још од детињства 
словослагачи.{S} У њихову собу, која је била за <hi>боље госте</hi> и у исти мах служила за кув 
<pb n="107" /> <p>У тој средини која је била далеко од праве раскоши, али за Илића представљала 
 узбуну.{S} Варош се избуди.{S} Река је била разорила брану, заглавила своје корито одроњеним к 
ала је право што се журила.{S} Мајка је била опасније болесна него што је отац писао.{S} За вре 
су потрошили на мене.</p> <p>Девојка је била и сувише озбиљна кад је ово говорила, те се њена д 
на унела га у ову собу.{S} Простирка је била лепа, али се супленту није допадала; опомињала га  
ео скрасити на своме месту; до дечка је била једна близнакиња, а преко:{S} Бела са другом сестр 
нина у дну.{S} С друге стране, обала је била ниска, пошумљена барским дрвећем црног зеленила.{S 
зговарамо као пријатељи.</p> <p>Бела је била узела судове и пошла вратима да их однесе, па се п 
дана од ћерпича и дасака, ова чатрља је била тако бедна да се чинило као да је примила од своји 
ица из девојачке школе.{S} Међу њима је била и Каја.</p> <p>— Лазаревићева! — кликнула је весел 
у којима се свака разликовала: једна је била гвоздена, друга дрвена, трећа на ногаре.{S} Ту соб 
дарица.{S} Добра <pb n="301" /> жена је била отворила врата лагано да би га што мање узнемирила 
 прашини сунца на заласку.{S} Долина је била пуна примитивних баштованџиница, где су се уздизал 
су се у озеленелој трави.{S} Општина је била посадила нешто дрвећа, али као што је то обичај, д 
ре.{S} Земља се клизала.{S} Помрчина је била велика.{S} На пола улице застаде да предахне.{S} Т 
114" /> према њој.{S} И сем тог, она је била болешљива, нервозна девојчица, код које се чежње р 
" /> чиновничких влада у Србији, она је била вечито за одржавање неке врсте племства, захтевала 
њен најљући противник.{S} Овако, она је била њена ватрена поборница, није могла да схвати свога 
је дућан био одмах до њихова.{S} Она је била провела готово цело детињство са њом и њеним брато 
 онога којим је дотле живела.{S} Она је била кћи Митра С. Лазаревића, бакалина.{S} Њен отац је  
дента да иде својим путевима.{S} Она је била само нешто пролазно... само један ступањ у високим 
Чедомир обично држао лекције.{S} Она је била испуњена трима постељама, међу којима се свака раз 
моћ слободе и њене заточнике.{S} Она је била кадра да скочи на дрског човека, као мачка.{S} Али 
уће осети као код своје куће.{S} Она је била изашла из уског живота, она му више није припадала 
{S} Белу није могао оставити.{S} Она је била ту, она му се нудила, љубила га без питања, украша 
во у лице; она не спусти очи.{S} Она је била обучена у матроску блузу од обичне материје.{S} Др 
н дати овакав или онакав ток.{S} Она је била врло весела, отварала јако своја нешто бледа уста, 
е тоалете њен најлепши оквир.{S} Она је била као створена за нормална осећања жене.{S} Све је б 
евићеву како му иде у сусрет.{S} Она је била обучена у хаљине затворено плаве боје, чији је озб 
г мужа, неће моћи рећи:</p> <p>— Она је била моја драгана.{S} Ја сам је грлио.</p> <p>Стога она 
, оне лепше, ницале су око ње, и она је била тад уверена да је Београд њено изабрано место.{S}  
закључила би убрзо затим.</p> <p>Она је била људски створ, завезан за земљу.{S} И још нешто гор 
ина мајка још непрестано.</p> <p>Она је била ушла с озбиљним изразом неумитног судије, изразом  
и се свикла на наш живот?</p> <p>Она је била и сад мала, жива женска, још је имала свој урођени 
е говоре.{S} У доба реакције, штампа је била обамрла. <pb n="63" /> Двоје троје новине које су  
на клупу пред кућом.{S} Њихова клупа је била најлепша у вароши.{S} Други су седели на сандуцима 
, да угоди својим гостима.{S} Вечера је била обилата, било је и слаткиша, па и вина.{S} Стари < 
тко са свим маштаријама.</p> <p>Кућа је била мирна.{S} Напољу се ноћ ширила, ведра и ћутљива.{S 
з-Михаиловој улици.</p> <p>Ова улица је била још место елегантне шетње.{S} Девојка је волела ту 
 у Београду, као тамо у Чачку... кад је била мало дете и кад се молила свесрдно Богу за своје л 
што су јој у школи предавали.{S} Кад је била поред Чедомира, она му је потпуно одобравала, потп 
је златна; прича ми како је било кад је била млада, описује ми омладинске беседе код <hi>Златно 
се склони у прву капију.{S} Матовиће је била задесила нова несрећа.{S} Младен, који је још нешт 
показивао се готово узалудан.{S} Док је била мала, за чудо је лепо радила женске послове.{S} Ме 
глава.</p> <pb n="28" /> <p> С Кајом је била још једна девојка, која одступи неколико корака ка 
особан за тај напор.{S} Његова мисао је била уморна. срце болесно, воља немоћна.{S} То му откри 
му је рука висила као мртва; свакако је била парализована.{S} Међутим, лева му је била потпуно  
која се појављивала из писама.{S} То је била визија неке немогуће жене, о којој сви сањамо, кој 
ра бити свршено још тог јутра.{S} То је била листа за попис становништва.{S} Газдарица је имала 
ј вароши пут Крагујевац—Ужице.{S} То је била права трговина, с двокрилним вратима, обојеним фир 
ење које је купила по околини.{S} То је била њена манија.{S} Лазаревићева ју је помагала.{S} Ни 
p> <p>Они су били још у кујни.{S} То је била <pb n="8" /> одаја поплочана циглама.{S} У једном  
у је кућа тек тада пала у очи.{S} То је била нова грађевина, налик на извесне београдске куће,  
олела ту улицу, веровала у њу.{S} То је била слабост ове учене главе.{S} Она је кроз њу гледала 
и глас:</p> <p>— Чедомире!</p> <p>То је била Каја, једна његова рођака, која је овде учила дево 
дне крпе за угрејана чела.</p> <p>То је била соба сиротињски намештена: један гвозден кревет, п 
p>Ускоро седоше за вечеру.</p> <p>То је била скромна кућа једног државног пушкара у пензији.{S} 
дговори она са сигурношћу.</p> <p>То је била собица у дну ходника, окренута у башту.{S} Зидови  
"97" /> којој су седели.{S} Пролетос је била зелена, а сад се белела од прашине, као да никад н 
зидана чесма на две луле.{S} На зиду је била остављена рупа за чашу или сапун, а изнад ње налаз 
а је нестало лепог дана.{S} На земљу је била пала нека сенка, живот се повлачио, тице ћутале, а 
ла парализована.{S} Међутим, лева му је била потпуно здрава, и он је њоме махао по ваздуху, као 
них очију, згрчених уста.{S} Коса му је била замршена, лепила се по ознојеном челу.{S} Он прову 
река као из неке чељусти.{S} Иза њих је била варош: један широк друм, низови кућа и кућерака, н 
лице се сивиле од прашине.{S} Из њих је била још топлина јаке дневне припеке.{S} Ипак се осећал 
самљени разговори са девојком која није била ружна пријали су му, падали му као неки благ и лаг 
раку није могао.{S} Његова драгана није била више шипарица какву ју је оставио.{S} То се примећ 
начио разочарење, и ћутала.{S} Она није била још толико јака да му баци истину у очи, рекавши м 
змажена и више мање срећна.{S} Она није била спремљена за живот, за борбу, за одрицање.{S} Лака 
ем у бесмртност душе.</p> <p>Вишња није била створење које завиди, али та срећа дотицала је се  
здавало суседству, и наравно плата није била довољна.{S} Чедомирова сестра, која је од њега бил 
 подмазује шиваљке.</p> <p>— Штета није била велика — рече јој једном кад је срете и поведе гов 
ење о њеним првацима.{S} Реч лажов није била довољна, већ се писало архилажов.{S} Реч лопов ниј 
се белела од прашине, као да никад није била бојена.{S} Студент обриса пажљиво седиште и позва  
ила грозница нестрпљења; она дотле није била никад осетила ове болове и ове сладости.{S} Чудила 
дновату лепоту своје маште; јер то није била више Вишња која се појављивала из писама.{S} То је 
љевог двора, једна школа која је раније била механа, и старо гробље, пуно дудова.{S} Тек са јуж 
ста! — викну размажена девојка, која се била повратила из првог изненађења, па устурајући длано 
ји га милује својим крилима, девојка се била већ извила из његовог наручја и побегла к вратима  
гледа поново своју другарицу.{S} Она се била изгубила у мисли.{S} Тек, једна једва приметна рум 
уњавала је тај посвећени кут Београда и била његов најбољи украс.{S} Тако слободна, још више <p 
бескрајна одушевљења у младићево срце и била најлепша лепота његове младости.{S} Он их је чекао 
дао мржњу против црвене заставе, она би била њен најљући противник.{S} Овако, она је била њена  
утра другу.{S} Не би осетила, а кућа би била опрана...</p> <p>— Старинске жене, газда-Митре...< 
о с послом.{S} Оба главна зида на брани била су подигнута.{S} Ништа јаче у граду није било сази 
е. — Озбиљно сам се уплашила.{S} Где си била по овој киши?{S} Нигде те нисам видела на скупштин 
атка Вишња — рече јој. — Ја знам где си била.{S} Не покушавај да ми поричеш: ја сам прошла кроз 
ности сујеверицама.{S} Она је тако рећи била без религије, изложена раном утицају природних нау 
ростије.</p> <p>Прави разлог тој одлуци била је Бела.{S} Она није могла издржати цео дан на ног 
е да размишља хладније.</p> <p>— Ја сам била неправична према њему.{S} Била сам охола, горда, п 
ји га нисмо имали.{S} Знате ли да је то била грдна разлика између робијаша и робијаша, да су се 
у својој учености... ти, која би вечито била уза ме, која би се посветила моме делу, била мој д 
е ван себе.</p> <p>Али је газдарица већ била изашла.</p> <p>— И ово, и ово, не треба ми ништа — 
иркивао служавке.{S} Ћерка, која је већ била на удају, није имала наклоности ни према каквом оз 
раним точковима, што је тада у Београду била још реткост и што јој сврати пажњу.{S} Она позна д 
исаја, али даље... права љубав је за њу била забрањена.{S} Као сви људи здрави и природни, она  
вић, спремајући се да легне.{S} Деца су била већ заспала.{S} Бела тако исто.{S} Кућом је владал 
 у страну.</p> <p>Улица је на том месту била раскопана.{S} Од последњих киша нахватала се читав 
им, савршеним, која би хладном мислиоцу била одмах апсурд, а која је њему изгледала само немогу 
 имала је још нечега пријатељског и још била најлепша кућа у Београду.{S} Помисли и сад <pb n=" 
14"> <pb n="150" /> <head>XIV</head> <p>Била је недеља кад је Вишња пришла Чедомиру.{S} Дан је  
стављала у причи о својој срећи.</p> <p>Била се обесила о једру мишицу свога мужа и говорила ус 
да у пола ноћи.{S} По споредним улицама биле су већ угашене светиљке.{S} Кафане су биле затворе 
је су му представљали Вишњино место, те биле као један део њен и миле младићу као крајеви раја. 
се није претварао.{S} Његове буљаве очи биле су се повукле дубоко у своје тесне дупље... нестај 
о јој је преко лица.{S} Њене бистре очи биле су широм отворене, гледале радозналом безазленошћу 
 од неке незнане жалости.{S} Очи су јој биле пуне суза.{S} Ако остане с Чедомиром још за тренут 
едва приметним руменилом.{S} Очи су јој биле мајчине: црне, живе, маслинасте, очи као у неке ле 
вено свиленим испустом.{S} Ципеле су му биле потковане.{S} Носио је сваки дан оковратник, и то  
 житом, стоком, шљивама.{S} Код њега су биле најскупље цене, али је купаца било доста, јер се з 
ли погледом своју земљу.{S} Кириџије су биле зашле за кукуруз, види им се само глава.{S} Поље ј 
, притиште јако обе слепочнице, које су биле као да хоће да прсну, а прстима затеже косу тако д 
њи има стотина срца и душа.{S} Марке су биле најновије, укус леп, цене умерене, <pb n="61" /> а 
а би им која кишна капљица.{S} Капље су биле чешће.{S} На један пут, ветар се претвори у вихор. 
е су већ угашене светиљке.{S} Кафане су биле затворене, изузев неколико ноћних, на рђавом гласу 
егавале.{S} Кад би је и сусреле, оне су биле далеке, превучене неком сенком.</p> <p>— Шта ћу му 
и државе у материнству.{S} Те ствари су биле дотле далеко од Вишње као и сибирска поља.{S} Оне  
се вреже од бостана и краставаца; ту су биле подигнуте шиљасте земунице, под којим је меланхоли 
две звезде, две хитре зенице, које нису биле тачно заокругљене, већ као две капље мастила пале  
на као гробље.{S} Доиста, светиљке нису биле још упаљене, те је владао приличан мрак.{S} Улице, 
дугим погледима, у нехотичним додирима, били су далеко одмакли од града.{S} Пред њима се указив 
/> на предмет, мезетили печено кестење, били при добром апетиту, звали једно другог именом и пр 
е, прекривене плавом, дебелом хартијом, били су наслагани црни тегови до сто кила, каје соли, г 
 видео на робији. <pb n="124" /> Видиш, били смо сви подједнако лишени слободе, осуђени на затв 
ниво.</p> <p>Илић не одговори ништа.{S} Били су дошли до оног долапа, па се спустише низ једно  
ам.{S} У том, одузеше му стипендију.{S} Били су пронашли да се вратио без одобрења владе, или т 
.{S} Радојева сестра и чиновник из суда били су изостали далеко иза њих.{S} Пред њима пак се пр 
т Србије.{S} Његово биће и његова земља били су у њему везани чврстим спонама, наслеђеним још о 
м, недовршеним. <pb n="42" /> Међу њима били су и Вишња и Чедомир.{S} Преко зиме виђали су се о 
 <pb n="265" /> другови са универзитета били су се растурили куд који.{S} Друге није стекао.{S} 
ли кроз самоћу предела.{S} Они су обоје били и сувише озбиљни за своје године.{S} Чедомир је, н 
ог је био прост; брана и тунел поред ње били су главни радови предузећа; наравно да су онда и с 
ји су морали волети ову земљу кад су се били за њу.{S} Чедомиров поглед пређе преко главне стаз 
не, с марамом на глави, чији су крајеви били везани испод браде.{S} На извесном остојању од њих 
 тип своје врсте; док су његови другови били државници, научари, песници <foreign xml:lang="la" 
 писмо или признаницу, јер су му синови били тада мали, а другом коме није волео поверити се.{S 
ипази на ту твоју шмизлу.{S} Кад смо ми били млади, ми смо знали за љубавне изјаве само из рома 
оје задовољство.</p> <p>Мајка и укућани били су је размазили, те је желела да и Чедомир буде не 
квом манастиру, они Ужичани и Црногорци били су врло занимљиви, настављали дискусије о њиховим  
провели целу младост заједно.{S} Ми смо били везани присним везама једно за друго.{S} Време, ћу 
штво студената политичара.{S} Они су му били ближи по њиховом једностраном васпитању, по средст 
згледао јој је излишан.{S} Ради њега су били ти напори, ради њега је хтела бити ослобођена жена 
се сећао тек доцнијих тренутака, кад су били одмакли далеко од универзитета и кад му је Лазарев 
први и једини господар!</p> <p>Обоје су били оборили очи и ћутали.{S} Нешто се морало говорити. 
ходника, окренута у башту.{S} Зидови су били тапетовани оранџастом хартијом, по којој је наслик 
тву, годинама ни по породици.{S} Сви су били студенти, равни један другоме.{S} Чича с погачицам 
 би тада овог или оног друга.{S} Они су били весели, безбрижни, они су се разговарали о лаким с 
 избегавајући посећена места.{S} Они су били леп пар.{S} Људи су се заустављали да их гледају.{ 
<pb n="68" /> <head>VI</head> <p>Они су били избили на обалу Мораве.{S} Радојева сестра и чинов 
пио од једног Јеврејчета.</p> <p>Они су били још у кујни.{S} То је била <pb n="8" /> одаја попл 
гов отац био рачуноиспитач.{S} Илићи су били пореклом из једног села на граници ваљевског и ужи 
{S} Његова жена, која је раније, док су били сами, попуштала прва кад би се посвађали, добила ј 
зла времена.{S} Шта су они криви ако су били слаби или имали противна убеђења?{S} Ја сам о томе 
иделе су тада многи млади пар.{S} То су били махом ђаци са својим другарицама, радницама или га 
и муж осећао у самом себи.</p> <p>То су били тешки тренутци.{S} Незадовољан у служби, несрећан  
зи у ружичасту, с мрким шалонима што су били дискретно спуштени и с фигурама купидона који држе 
 су имали право: ни брат ни сестра нису били на свом месту.{S} Родитељи нису водили о њима прав 
Уписала је и часове који по уредби нису били обавезни.{S} Хватала је прибелешке.{S} Није разуме 
не!{S} Батине су из раја изашле.</p> <p>Били су сами у дућану.{S} Калфа је претакао вино у мага 
тавнике, а ови постављају владу.</p> <p>Били су прешли преко брвна.{S} Ишли су сад заједно.{S}  
 што је имао другова њихових познаника, било најзад да им је био представљен.{S} На његовој тоа 
са улице, било са позоришних премијера, било што је имао другова њихових познаника, било најзад 
јим гостима.{S} Вечера је била обилата, било је и слаткиша, па и вина.{S} Стари <pb n="269" />  
 радила женске послове.{S} Међутим сад, било да кува ручак, јела су испадала недосољена, несавр 
 околине.{S} Било да се с ким сусретне, било да поразговара, очекивала је из првог погледа подс 
кретао се без команде.{S} Сирото кљусе, било је болесно у обе ноге, свакако од какве неизлечиве 
о је готово цео тај свет било са улице, било са позоришних премијера, било што је имао другова  
ки час, било да га не примети на улици, било да се сувише смеје са осталим друговима.{S} Па и т 
ћ је осећао да ће та срећа било једним, било другим избором изгубити један део своје потпуности 
закон је био једнак за све.{S} Међутим, било је нас који смо имали новаца и нас који га нисмо и 
S} Прву забавну књигу коју је прочитао, било је једно старинско издање посрбљеног Робинсона кој 
 било да она не дође на заједнички час, било да га не примети на улици, било да се сувише смеје 
што је Чедомир знао о овом свом претку, било је да се борио на Засавици, по свој прилици у чети 
стра Рускиња, што је волела нашу кујну, било је за причу.</p> <p>Вишња је мало јела и говорила  
ачио је као да је управљен против њега: било да она не дође на заједнички час, било да га не пр 
 да изађу у шетњу до варошког парка.{S} Било је прехладило.{S} У вароши се осећала извесна живо 
ала недосољена, несаврела, загорела.{S} Било да купи што за кућу, малопродавци варали су је, пр 
} Под њима се белуцала црна калдрма.{S} Било је мало пролазника.{S} Из оближње кафане избацише  
е јесен приређивала илузију пролећа.{S} Било је много сунца.{S} По баштама се трава подмладила. 
ије то више за нас, нисмо више деца.{S} Било и прошло.</p> <p>Он покуша још једанпут.{S} Она за 
 Она је полагала на мишљење околине.{S} Било да се с ким сусретне, било да поразговара, очекива 
> <pb n="310" /> <p>Вишња се стресе.{S} Било јој је хладно.{S} Пребаци један шал и посади се оп 
е малом јаднику успели да напакосте.{S} Било је у колегијуму много нечег женског, калуђерског,  
ла са једног краја постеље на други.{S} Било јој је тешко и пријатно.{S} Тешко, јер је осећала  
 продужи:</p> <p>— Дуго смо причали.{S} Било је говора и о томе ко ће ући у кабинет...</p> <p>— 
о вукла, изазивали су мисли о смрти.{S} Било је нечег гробног чак и у кућама, из чијих разваљен 
цу на пролазу и продужила пут с њом.{S} Било му је јасно да га Лазаревићева избегава намерно, п 
рали на мери, потурали што је рђаво.{S} Било да узме што да закрпи, закрпе су изгледале велике, 
на Теразије, Илић застаде неодлучно.{S} Било му је још рано за вечеру.{S} Погледа око себе неод 
је хтела ићи.</p> <p>Погледа на сат.{S} Било је још рано.{S} Обуче своју собну хаљину, подиже ј 
, јер су сад имали и сувише гостију.{S} Било је међу њима старих, опробаних пријатеља, а било и 
ала је да су ишли пешке, као у селу.{S} Било је у сватовима много света, где је познавала извес 
 је давао лекције једном гимназисту.{S} Било је око пет сати пред вече.{S} Дан је био као сваки 
ма да се преместе у једну већу кућу.{S} Било је крајње време, јер су сад имали и сувише гостију 
еђу њима старих, опробаних пријатеља, а било их је и таквих који су раније обилазили далеко про 
 неба указивало се на истоку.{S} Звезда било мање.</p> <pb n="310" /> <p>Вишња се стресе.{S} Би 
е све то видео у своме ја; то његово ја било је почетак и свршетак свега.</p> <p>Понекад, у њег 
 као санта леда.{S} И по околним кућама било је доста светлости.{S} Али шта је она била према б 
 срце поново, ударала <pb n="192" /> на било код очију, пљускала у ушима.{S} Обузимали су га чу 
година не роди ниједан ипак би их доста било...{S} У програму друга Толстоја само је последња т 
је среће, Илић је осећао да ће та срећа било једним, било другим избором изгубити један део сво 
а су биле најскупље цене, али је купаца било доста, јер се знало да код њега човек неће бити пр 
в?{S} Који?{S} Није знао, али му је сад било јасно да није ништа боље судбине од тог коња са пр 
та на улици.{S} Чинило јој се да је све било весело, шалило се много, на лицима није било умора 
 треперио.{S} А пријатно, јер је то све било њој симпатично, то познанство, дубоко поштовање пр 
да и наносио по који облак.{S} Света је било пред кафанама, по тротоарима.{S} Врапци се чули на 
који немају своје куће.</p> <p>Света је било доста у главној улици и пред кафанама.{S} Људи су  
погледи сусретоше.{S} Ко ће рећи шта је било у одсевима та два пара раширених очију?{S} Љубави, 
бодно казати своју мисао.{S} Што год је било око ње, уверавало ју је у нови живот: варошка гала 
њој није давало утисак раскоши ; све је било потребно, чак преко потребно.{S} Што се тиче реда, 
ена за нормална осећања жене.{S} Све је било ту да та жена постане једног дана срећна мајка, пр 
стегнутих губица, у лепу долину, где је било тихо и без људи. — Сваког секунда она односи по чи 
лулу преко гробља Светог Марка, које је било зарасло у подивљало цвеће.{S} Пред њима се појави  
и — подвуче стара девојка — страх ме је било за тебе.{S} Ово је велика варош, а у њој има злих  
<head>IV</head> <p>Те године пролеће је било врло лепо.{S} Раштркани Београд, који се ломио пре 
 Радојева душа, и збуни се.{S} Сунце је било дошло према њима.{S} Ствари око њих бацале су вели 
</p> <milestone unit="*" /> <p>Сунце је било на заласку.{S} То беше онога истог тренутка кад је 
ладу да буниш.</l> </quote> <p>Сунце је било још високо.{S} Општинска утрина је дрхтала под њег 
кушао да сврши своје дело.{S} У соби је било тихо.{S} То беше стан за самца другог реда с најпо 
и од нечијег насртаја.</p> <p>У соби је било све мирно.{S} Часовник је понављао правилно своје  
S} Али не могаде.{S} У његовој глави је било мутно.{S} Он је био у стању пијана човека који доб 
гледа празну и усамљену.{S} По стази је било мирно и топло.{S} Једна црвена буба трудила се да  
што му је за лекцију.{S} У гимназији је било још горе.{S} Из немачког језика, земљописа, физике 
као лек тој грозници.</p> <p>У школи је било као сваки дан.{S} Другарице су говориле како се ни 
е још како је неко спавао, по другој је било просуто једно пакло карата; прашина се видела по р 
твих, опружених руку.{S} У глави јој је било празно.{S} На очи јој се хватала магла.{S} Виде ка 
и више се не врати.</p> <p>— Жао јој је било свога живота! — примети Вишња полако.</p> <p>Млади 
е није могла да свикне.{S} Тешко јој је било без мајке.{S} Није знала чиме да се позабави, да п 
рива за његову несрећу.{S} Тешко јој је било гледати га како иде од куће до куће, те оправља са 
волети страсно и одано.{S} Јасно јој је било да он није више њен и да то не може бити.{S} Али с 
ећавало по деловима тоалете, у којој је било нешто срачунатости, по сигурном кораку који је пра 
{S} Од кућа су већ расле сенке, ипак је било још рано, те по улицама није било много света.{S}  
 скакутали су сунчеви зраци.{S} Небо је било ведро.{S} Тек по неки облак био се зауставио у мор 
баба... што је златна; прича ми како је било кад је била млада, описује ми омладинске беседе ко 
ио никада.{S} Госпа-Клеопатра — тако је било крштено име Матовићки — није у свему делила демокр 
е нечега пријатељског, свога.{S} Оно је било као општа ђачка кућа, непобедан бедем који је прко 
је Илићу прво писмо од Вишње.{S} Оно је било у једном великом пословном завоју зелене боје, с н 
нешто живо.{S} То је било велико, то је било страшно, час тишина смрти, час узбуна мртвих ствар 
о бољег времена, где и раније.{S} То је било тамо, кад се пође са Зеленог Венца ка Варош Капији 
ила се при врху Крунске улице.{S} То је било код једног гимназијског професора, Јована Матовића 
г разлога, и вишо се не врати.{S} То је било већ лакше.{S} Ипак се није могао одлучити одмах и  
 на само с министровом ћерком.{S} То је било врло тешко.{S} Становали су под једним кровом, хра 
спуњавао одају као нешто живо.{S} То је било велико, то је било страшно, час тишина смрти, час  
ражености, вређао их отворено.{S} То је било неизбежно.{S} Човек који је промашио свој позив не 
лео.{S} С тим је био на чисто.{S} То је било несумњиво.{S} На само њено име, обузимао га неки ф 
товати доста лепо:</p> <quote> <l>То је било у пролеће рано,</l> <l>То је било у брезову хладу, 
То је било у пролеће рано,</l> <l>То је било у брезову хладу,</l> <l>Имала си срце насмејано,</ 
 сами?{S} Нису знали рећи.</p> <p>То је било свакако једног дана, кад је Чедомир пратио, као ув 
 клупу и сели да се одморе.{S} Место је било као створено за састанак пред растанком.{S} Неколи 
у сматрала је за кривицу.{S} Стид ју је било и од самог Илића, а ради њега и ради својих родите 
са неким колегиницама.</p> <p>Напољу је било ведро.{S} Само је сунце припицало неприродно, те ј 
, те сиђе с тротоара.{S} Око срца му је било весело, топло, па и жалосно.{S} Мило му је било шт 
у.{S} Ту се оженио, подоцкан, кад му је било тридесет година, ћерком једног поштара.{S} Баш одм 
 Он је једва знао срицати, а теже му је било потписати се него отпешачити до Мрчајеваца.{S} Сто 
ело, топло, па и жалосно.{S} Мило му је било што је реакција падала, слобода се објављивала, шт 
сећао срећан?{S} Пре свега, јасно му је било да не воли Белу... не бар оном љубављу, чежњивом и 
х био као у купатилу.{S} По тротоару је било доста света, оно лепог света што празником пре под 
оју собу, као рањена тица.</p> <p>Ту је било врло мирно.{S} Чуо се тек један женски сатић у пап 
нувши руком, и уђе у парк.</p> <p>Ту је било света још више.{S} Склони се у крај, где је почиња 
Зато је сматран за смешног, и ако их је било много луђих.{S} У државној служби није нашао места 
 су је заносиле те приче.{S} Око њих је било лепо јесење вече, сувише топло за то доба, једно о 
у нека жива, а већина су умрла.{S} Није било девера него је Чедомир ишао поред ње, шапутао јој  
За њих се није морало спремати.{S} Није било <pb n="100" /> оцена ни прозивања.{S} Већ се седне 
S} Сви су је гледали са ужасом.{S} Није било ниједног симпатичног покрета.{S} Али им је она прк 
ри јој девојка молећивим гласом. — Није било намерно...</p> <p>— Нема шта да те извињавам.{S} Т 
 Вишња звала свог драгана.{S} Њега није било више међу живим.{S} Остало је само његово тело, ко 
м сувим и врелим данима кад никога није било око њега, та су га писма уверавала у све што је не 
 су ницале без везе, никаквог реда није било међу њима.{S} Независно од свега, сети се како је  
ак је било још рано, те по улицама није било много света.{S} Кад је млада девојка угледала Илић 
ну реч, ниједну нежност.{S} У њима није било спомена на оно што су заједнички преживели и прожи 
весело, шалило се много, на лицима није било умора ни брига.</p> <p>Радознало се окретала око с 
 ту остала непоколебљива.{S} Ништа није било кадро изменити дубоко осећање морала који јој је н 
ши вашом дреком.</p> <p>Од лекције није било наравно ништа.</p> <p>— Показаћу ја сад реакционар 
ужи му једно парченце хартије које није било веће од цигар-папира.</p> <p>— Па читај! — закључи 
вот који је изабрала.{S} Али време није било погодно за размишљање.{S} Часови су пролазили, тре 
ије је сазнао, да владино одобрење није било у питању ни колико лањски снег, него је то госпа-К 
ло предмете на које је падало, али није било вруће, већ врло благо, меко, глатко, да је ваздух  
љају велику сметњу.{S} Међутим, то није било могуће.{S} Он није хтео да склапа озбиљније везе,  
зна свој положај према Бели.{S} То није било у његовој власти; Бели је дуговао бар обзир чувања 
 у којем је говорио.{S} Многима то није било право, па ипак чуле су се ретке замерке, јер је Ра 
у велеиздајников стан.</p> <p>И то није било све...{S} Верио се са њиховом сусетком, <hi>женом  
у подигнута.{S} Ништа јаче у граду није било сазидано: све сам цемент и камен, темељ широк неко 
— Него због чега?</p> <p>— У Чачку није било више школе.{S} Отац није волео да седим докона.{S} 
 на господин-учитеља.{S} Ето, њему није било све потаман, па је увек први ђак.</p> <p>Посебице  
о отуд ишчупати.{S} Ништа на свету није било кадро спречити га у његовој борби за народ.{S} Њег 
ршеној чедности.{S} Ништа на свету није било кадро да је скрене са правога пута : мушки поглед  
ромени.{S} И још нешто.{S} Младићу није било добро.{S} Ваљада, бура која се спремала у ваздуху, 
уди се упирале о груди.{S} Пољупцу није било краја.</p> <p>Време је пролазило.{S} Њихове очи ни 
Понекад би читао новине, а кад њих није било, узео би <hi>Горски Вијенац</hi>, отворио га насум 
не значи да одобравам оно што је раније било.{S} Говорим, јер ме данашње доба боли, јер су се ж 
ше плаве очи у девојке. — Можда би боље било да се никад нисмо познали.</p> <p>— То је сувише г 
.{S} Стога се она отимала, кад је време било ручку, да сама трчи и куца на младићева врата, поз 
р с врло уским ободом како је те године било у моди.{S} Да је још имао читаве потпетице на ципе 
ма у зраку пуном кише.{S} Све је око ње било сиво, тако сиво да се њена црвена блуза у тој проз 
{S} Можда би само једно половно обећање било довољно, па да га она поново заволи без бојазни.{S 
 није добио електрику.{S} Преко лета се било далеко одмакло с послом.{S} Оба главна зида на бра 
p>Пуцањ одјекну.</p> <p>Напољу је иначе било тихо.{S} На обали се видело парче једне шумице: вр 
 поново мисли о Чедомиру, о томе шта би било кад би постао њен муж, о њој самој.{S} Она је зрел 
е су као свила.{S} Једно дугме на блузи било се откопчало, те се видела кожа бела, истачкана зл 
огледа неповерљиво.{S} Прво што помисли било је да му златарски занат није занео мозак, те је н 
а сад мислити на себе.{S} Гриже савести било је нестало.{S} Гледала је на онај догађај с Чедоми 
 у природи.{S} У исти мах, око срца јој било топло, меко, празно.</p> <p>— Тако је мирна, прија 
иција није смела ући ту; за ђаке је пак било стално отворено.{S} Могло се ту склонити од жандар 
 с мање школе од њега.{S} Дивно је чудо било што поред своје философије није већ умро од глади. 
јој да рече:</p> <p>— Шта је тако важно било у девојачкој школи?...</p> <pb n="239" /> <p>Ћурка 
 један део својих књига, што би довољно било другом човеку за цео живот, остави све друго.{S} К 
прошло, сети ме се по ономе што је лепо било у мени“.{S} Али млади студент био је за њу јаче ве 
, црвен прсник и капут мрк.{S} Да је то било ново, изгледао би да се увио у тробојку какве црна 
 — Боже мој!{S} А мени се чини да је то било тако далеко... даље него детињство.{S} Шта се све  
то је очекивао.{S} Он задрхта јер је то било веће, много теже него што је његова слутња предвиђ 
закључак; шта би га се тицало што би то било противно његовом новом убеђењу!{S} Али је Илић био 
тњу.{S} Познавао је готово цео тај свет било са улице, било са позоришних премијера, било што ј 
за учитељицу.</p> <p>Како је у том селу било празно место, поставили су је одмах.</p> <p>Од то  
 задоцни.{S} Па и ти часови!{S} Није их било више од два три преко дана.{S} За њих се није мора 
 имати против! — кликну девојка.</p> <p>Било је већ пало вече кад се њих двоје упутише Вишњином 
пљиво, хладно, као да није жена.</p> <p>Било је пролеће кад је дошла у то село.{S} Трипут је по 
пита га госпа-Клеопатра свечано.</p> <p>Било му је јасније него икад да не воли ту девојку, па  
, па жеже.{S} Нигде тице да се чује.{S} Биље зри.{S} Вишња је спустила завесе.{S} У соби је мра 
азивао му непознато цвеће, које је звао биље, њихове крунице, прашнике, тучкове; на обали какво 
 по којој је насликано неко фантастично биље, чије је лишће подсећало на винову лозу, а цветови 
S} Међутим, Вишња, здрава као планинска биљка, освести се брзо после првих дана ове муке.</p> < 
а простирка, два зелена суда с тропским биљкама у врх степеница и најзад унутрашња врата, чија  
ликих вила, окружених цвећем и украсним биљкама.{S} Међутим, онда то беше празно жалосно поље,  
.</p> <p>Ударац је дошао тако изненада, био тако јак, суров, да она не осети одмах сву његову т 
 Београд, који се ломио преко три брда, био је као створен за поверљиве састанке.{S} Неколико к 
ташку класу више него што је волео пук, био горд са својих материјалистичких убеђења и, на демо 
анораме коју је правио у кутији за фул, био непажљив кад професор предаје и лепио фишеке од хар 
рији човек; носио је стално црно одело, био је резервни официр, бријао се сваког јутра, имао сп 
S} Кад би се о просвети повео разговор, био је стално на страни школованих људи, ма они и застр 
га колеге пањкале, а и сам је био крив: био је лабав, давао је лако добре оцене, помео се једно 
 на добош, јер је он највише настрадао: био је главни акционар.{S} Отишли су они лепи зидни час 
.{S} Код нас би Наполеон <pb n="286" /> био истеран из подофицирске школе, Њутон би једва добио 
ности, релативности, уравнотежавања.{S} Био је екстреман, фанатик, непомирљив, напрасит.{S} Што 
е једног дана изишао са оцем у поље.{S} Био је врло мали; то му је једна од првих успомена.{S}  
ао изузетно увређен од стране Вишње.{S} Био ју је видео на улици, па кад је хтео прићи, она је  
 лаката, њено млечно лице белило се.{S} Био је бео и њен врат слободан, маљав, округао као у гр 
не су очврсле његове младићске црте.{S} Био је више човек, више мушкарац.{S} Они остадоше за тр 
 од стана ушла у собу само у кошуљи.{S} Био је у првој години Велике Школе.{S} Дошао је кући ок 
 лице није имало сјај прве младости.{S} Био је измршавео.{S} По убледелом челу повлачиле се бор 
говарала с прозора на другом спрату.{S} Био је вечито добре воље.{S} Причао је радо о својим по 
чинио на улици пред самом грађевином, а био је мртав пијан.{S} На саслушању је изјавио да је по 
је могао.{S} Усред читања, кад је можда био за читав континент далеко од Београда, за стотину в 
 и да их помири.{S} Говор њеног земљака био јој је ближи, јер је био практичнији, опипљивији, з 
обре оцене, али је у осталим предметима био већином слаб.{S} Из српског језика је имао стално д 
разваљених вратница и подрума без окана био је туп мрак као из гробнице.</p> <p>Илић стеже срце 
 је том приликом рекао?{S} Да ли је сад био истог мишљења?</p> <p>Његове мисли су ницале без ве 
 <p>Свађе су учестале.{S} Најмањи повод био је довољан да не говоре.{S} Ћуте по неколико дана.{ 
а се то десило без његовог знања, да је био жртва глупог случаја, и да... на крају крајева, он  
ћеног здравља и опортунист.{S} Ма да је био висок чиновник, није се могао отрести простачких ск 
али су радикални клуб.{S} Међу овима је био и Чедомир.</p> <p>Вишња пак остаде даље на барикада 
ола за свој нови терет.{S} Међу њима је био и арап.{S} Носио је и сад главу оборену и климао де 
} Сели су у јечам и ужинали.{S} Хлеб је био мек, сир диван, а апетит одличан; слатко је јео и п 
 у хапс.{S} Он се оправда.{S} Разлог је био прост; брана и тунел поред ње били су главни радови 
е смео рећи.</p> <p>Од оног дана кад је био с Вишњом у њеном стану, трудио се стално да не оста 
шибљаци, рибарске колибе.{S} Београд је био близу, одмах иза брда.{S} Девојка прибра своју снаг 
p>Радоје је погледа.{S} Његов поглед је био сама љубав.{S} Хтеде утешити девојку, хтеде јој дат 
чка фактора, народ и круна.{S} Народ је био под мучним последицама два тешка рата, чији успеси  
доносило се камење, грање.{S} Радоје је био први и овде.{S} Али га сад нико није слушао.{S} Они 
ло непрестано о електрици.{S} Радоје је био јунак тих дана.{S} Људи су веровали у њега, сматрал 
илазили непријатни жмарци.{S} У соби је био још мрак.{S} Часовник је куцао на столу.{S} Његов г 
у са оближњег рафа један дивит, који је био изгубио своју првашњу боју под многогодишњим <pb n= 
гомилу геака.{S} Јован Матовић, који је био сишао са пространих, слободних златиборских сувата  
 Она се збиља осећала као човек који је био заспао у неком напредном граду, па се пробудио посл 
на.{S} Јака му је сметала.{S} У кући је био без капута, са заврнутим рукавима од кошуље.{S} Ниј 
 у крилу. <pb n="52" /> На глави јој је био прост шешир од сламе.{S} Па ипак, младост и здравље 
орили друштво и ток ствари.{S} Чачак је био њено родно место, град у којем је провела највећи д 
средства.{S} Отац му је умро још док је био у гимназији, те је од куће добијао врло скромно изд 
и, јер су га колеге пањкале, а и сам је био крив: био је лабав, давао је лако добре оцене, поме 
њихових познаника, било најзад да им је био представљен.{S} На његовој тоалети видела се велика 
лом.</p> <p>Вишњу је волео.{S} С тим је био на чисто.{S} То је било несумњиво.{S} На само њено  
 водили младост и лепо време.{S} Дан је био један од оних жарких дана у сред пролећа, кад се ок 
ло је око пет сати пред вече.{S} Дан је био као сваки летњи дан.{S} Улице се сивиле од прашине. 
кад је Вишња пришла Чедомиру.{S} Дан је био ведар.{S} По плавом се небу мицало неколико малих,  
еђу својим новим друговима.{S} Један је био већ господин, циничан, наметљив, извештачено безбри 
њала да се удаје за Чедомира.{S} Сан је био тако јак, да се пробудила сва уздрхтала, и није мог 
г аклиматисања у Београду.{S} Младен је био пао у трећем разреду из два предмета — освета реакц 
ла као последња реч науке.{S} Дарвин је био Илићев изабрани писац.{S} Он је био његов божански  
ђалом оградом.</p> <p>Стари господин је био већ ту.{S} Он је био човек ситних, живих очију, вел 
братом, Радојем.</p> <p>Златарев син је био нешто старији од своје сусетке.{S} Долазио је у њих 
 њега волела.{S} Поред свих мана, он је био њој најбољи, највреднији, најмилији.{S} Он ју је гл 
вега социјализма, он је постојао, он је био примамљив, велики, са својим златним вратима, мрамо 
о и тај сан за идеалном драганом: он је био само сиромашан ђак, без родбине, без сигурног прихо 
} Брзо се нашао у првим редовима; он је био сјајан полемичар, писао је врло <pb n="117" /> течн 
ки роман индивидуа и фамилија.{S} Он је био обратио сву пажњу само на спољашност, на изглед ств 
="24" /> агитационо предавање.{S} Он је био верна гласачка војска по ђачким зборовима, где се д 
а срећу девојку коју је волео.{S} Он је био добар као Христос, а мало је људи _ко]и су починили 
јку, с којом се Чедомир возио.{S} Он је био леп човек, он се морао допадати тој госпођици.{S} И 
У његовој глави је било мутно.{S} Он је био у стању пијана човека који добро види да прави глуп 
би се огрешио о један принцип.{S} Он је био сув доктринар.{S} Заборављао је да поред науке пост 
о ће изменити цео његов живот.{S} Он је био дубоко заузет самим собом и видео у том тренутку це 
мо у правцу планина на западу.{S} Он је био миран.{S} Ништа на њему није издавало узбуђење.{S}  
 исто толико колико и њу саму.{S} Он је био кадар загрлити писмоношу који би му га предао и пољ 
>Стари господин је био већ ту.{S} Он је био човек ситних, живих очију, великог чела са дубоким  
 је био Илићев изабрани писац.{S} Он је био његов божански учитељ, у кога је веровао као Турчин 
одир тога девојчета.{S} Најзад, и он је био млад, и он је имао у срцу нежности.</p> <p>У природ 
че смо роб ропства његова.</p> <p>Он је био пун ових фраза.{S} Девојка га је слушала погледом з 
 — насмеја се Илић у себи.</p> <p>Он је био студент философије, врло <pb n="2" /> висок, готово 
осуђени на затвор по апсанама; закон је био једнак за све.{S} Међутим, било је нас који смо има 
ти у минуле године.</p> <p>Отпутовао је био са женом у Париз.{S} Задржали су се неко време у Бе 
нису имале стиха ни слика.{S} Смисао је био редак гост његове музе.{S} Авет лудила се помаљала  
задрхташе опет, и стегоше.{S} Предео је био пуст.{S} Влажна пољана дисала је новом, великом над 
новом плишу и свежим бојама.{S} Само је био незграпан са својим великим канабетом, нешто сумора 
ицом која се отвори пред њима.{S} То је био доста широк сокак, који је, иза леђа Двора, водио п 
ја га удари песницом по њушци.{S} То је био знак да се крене.{S} И он пође, вукући се, климајућ 
у Школу као ванредни слушалац.{S} То је био тип своје врсте; док су његови другови били државни 
јући штапом о њено гвожђе.</p> <p>То је био Вишњи најлепши део дана.{S} С Мораве је пиркао свеж 
е ове пропалице, као овај официр што је био на румунском двору, као овај глумац што је играо Ки 
ламентарних режима.</p> <p>Други тип је био великошколац-политичар.{S} Он не пази на спољашњост 
 живота.</p> <p>На том месту тротоар је био узак.{S} Њихова се рамена додирнуше.{S} Чедомира та 
 њеног земљака био јој је ближи, јер је био практичнији, опипљивији, земаљскији.</p> <p>— То је 
ао сви људи који воле књиге, Чедомир је био склон маштању.{S} Тражио је самоћу; уживао у лењом  
ти, мучила и патила.</p> <p>Директор је био постарији човек; носио је стално црно одело, био је 
, диже се са канабета.{S} Тај покрет је био тако снажан, да она посрну својом хромом ногом и је 
о башти су цветали патлиџани.{S} Рит је био пун зелене трске.{S} Неколико јабланова, посађени у 
е су видели око језика.{S} Ипак, пут је био пријатан.{S} У Паризу су се настанили у једном панс 
то треба скромном човеку.{S} Матовић је био пријатан према њему, разговарао се с њим дуго, озби 
ела и ћаскала по обичају.{S} Остојић је био нека врста старијег брата, пратио их у варош, окопа 
ба, магацина и скела.</p> <p>Остојић је био главни настојник.{S} Сав каљав, поцрнела лица, опрљ 
ледала неодређено, преда се.{S} Илић је био полуга на којој је почивала зграда њеног живота.{S} 
е икад створен на земљи.</p> <p>Илић је био спремио читаво једно предавање о каузалитету воље,  
 врло тешком расположењу.{S} Стид ју је био за онај тренутак заборава који се десио кад је Чедо 
десило!</p> <p>Блажени егоист, он ју је био готово заборавио.{S} Они беху далеко једно од друго 
лео многа мењања тањира.{S} Ручак му је био најслађи, кад би уграбио од своје жене да седне за  
е врло <pb n="117" /> течно, стил му је био популаран и живописан.{S} Кад се каква идеја усади  
н.</p> <p>Она му је даде.{S} Око њих је био мир, онај дубоки пољски мир који не руши цикање поп 
вило се дубоко, у бескрај.{S} Ваздух је био провидан и благ.{S} Није се осећало ни најмањег вет 
позивају на дуге разговоре.{S} Месец је био тек изгрејао.{S} По небу које је дошло врло плаво б 
 најмањи покрет.{S} Он није живео, није био међу живима.{S} Његов поглед из суморних, мрачних о 
дним ђаволастим осмехом који дотле није био додирнуо њене усне.</p> <p>Сутрадан, Вишња се дигла 
ене једним новим путем којим дотле није био прошао.{S} У осталом, многи његови другови су већ ч 
мбиција.{S} Позив сеоске учитељице није био ни њој крајњи идеал.{S} Можда је и она <pb n="39" / 
рби за народ.{S} Његов радикализам није био више политика, већ једна врста религије.{S} Он је в 
 потребно.{S} Што се тиче реда, он није био за претерану похвалу; по патосу се повлачио један ш 
мена на њихово познаство.{S} И, он није био никад сигуран да га она озбиљно воли.{S} Он није би 
уран да га она озбиљно воли.{S} Он није био приметио дубоки утисак који је на њу био учинио.{S} 
ој мајка с прага велике куће. — Он није био прилика за тебе, геачина ваљевска.{S} Без трага му  
адно по његовим грудима.{S} Али он није био човек који се подаје првом осећању, па намаче качке 
бе видео у тој животињи.{S} Зар он није био тако исто од доброг соја?{S} Његов прадед борио се  
ле.{S} Боја му се променила.{S} То није био више арап.{S} Главу је спустио, очи затворио.{S} Ни 
ије знао звонке фразе, његов говор није био окићен социолошким и економским терминима, он није  
оје мајке.{S} Рачуноиспитачу живот није био ружичаст.{S} Кад би му се досадило све, он је излаз 
ји, која је замењивала салон, Илић није био никада.{S} Госпа-Клеопатра — тако је било крштено и 
јком дубоко скривени, те је с те стране био миран.{S} Међутим, мучио га је сукоб његових осећај 
лико га мрзи.{S} Један крај њене хаљине био се откопчао, те се видело парче белог веза на кошуљ 
{S} Његов <hi>цимер-колега</hi> није се био још вратио са божићњег распуста.{S} Тек што је за с 
ихова глава није радила.{S} Њихов ум се био онесвестио.</p> <p>Вече се спуштало у собу.{S} Кроз 
да идемо? — упита га она.</p> <p>Пут се био изгубио.{S} Пред њима је стајала једна железничка п 
Похитај... доцкан је.</p> <p>Матовић се био упола свукао, па застао, седећи замишљено у једној  
 водили о њима права рачуна.{S} Отац се био бацио сав на политику, није <pb n="127" /> имао вре 
о четири стране света: код сељачке куће био је север, ниже, преко реке, југ, лево у шљиваку ист 
адокнади дамама оскудицу у каваљерима и био је заиста диван са својим, нешто застарелим гестови 
ла од куће.</p> <p>Њен глас је дрхтао и био искрен.{S} Илић осети извесно сажаљење према тој ра 
 сав, начинио од себе ругобу само да би био примећен.{S} Нема весеља.{S} Лица се згрчила, борба 
 цео државни буџет <pb n="261" /> не би био довољан да заштити народ од леда и метиља!{S} Матов 
н део своје потпуности.{S} И тада не би био срећан, јер би се осећао крњ, сакат, јадан, недосто 
о женско тело, готово голо.{S} Он не би био човек да је могао мислити на шта друго.{S} Плима ст 
 очију, дошао неки други младић који би био његова пуна супротност: мали, крутуљаст, са очима к 
тао по Паризу без циља.</p> <p>— Где си био? — предусретала га Бела кад се најзад вратио кући.< 
/p> <p>Младић не одговори.{S} Причајући био је дигнуо главу и гледао у небо.{S} Девојка је опет 
опримна о празницима.{S} Вишњин долазак био је наравно читав свечан догађај.{S} Око ње су се ут 
ебо је било ведро.{S} Тек по неки облак био се зауставио у мору отвореног плаветнила као санта  
ософске поезије Његошеве.{S} Кад би пак био рђаве воље, жалио се на реуматизам у десном колену, 
е каријеру у државној служби.{S} Он пак био је први ђак у сваком разреду, четворка је за њега б 
а за разне врсте.{S} Њен главни задатак био је да допуни свога мужа тиме што ће његове сељачке  
ку кујну још мање.{S} Пасуљ са пастрмом био је сад њен сан, а киселе паприке њен идеал.{S} Те п 
ви, ћерци једног златара, чији је дућан био одмах до њихова.{S} Она је била провела готово цело 
да је он воли јако, јаче него што је он био уопште способан да вели, лудо, смртно.{S} У том тре 
06" /> <head>XXVI</head> <p>Да ли је то био случај?{S} Или заиста нека виша сила управља нашим  
у сакатост пред младићем ?{S} Или је то био само знак захвалности што је Илић имао стално по ко 
зили су поред познатих места; час би то био Београд, час Чачак, час село у којем је <pb n="307" 
 још нешто слушао док је стари министар био жив, промангупирао се са свим, изгубио право на даљ 
к заборава који се десио кад је Чедомир био у њеној соби.{S} У њој се бунила наша девојка из ср 
лепо било у мени“.{S} Али млади студент био је за њу јаче везан него што је сâм мислио.{S} Раск 
ив научног догматизма.{S} Млади суплент био је принуђен, против све зловоље коју је осећао, да  
ну госпођа у пола воље. — Онда је живот био лак, јевтин.{S} Данас све има своју цену; симпатије 
алосним, дубоко уверена да је њен живот био дотле празан, недостојан ње као човека.</p> <p>Код  
 прошло ни неколико минута, а он је већ био на улици, са̑м.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
ци ових присних састанака.{S} Он се већ био навикао на љубак <pb n="53" /> додир тога девојчета 
о његовом новом убеђењу!{S} Али је Илић био још млад, у добу кад се пише искрено и поштено.{S}  
ела, народне песме.{S} У сваком разреду био је први ђак, имао је саме петице.{S} У расправи пој 
 материјалног живота.{S} Новац је за њу био као неко средство за прављење поклона, излишних ств 
ио приметио дубоки утисак који је на њу био учинио.{S} Судио је површно:</p> <p>— У мени је вол 
прилици у чети Зекиних голаћа, да је ту био рањен, освестио се у неком потоку два дана после би 
pb n="300" /> <p>Да је на његовом месту био какав ветеран на перу, он би продужио своје дело та 
 одговори он, мало изненађено. — Ја бих био највећи незахвалник кад бих се и најмање пожалио.</ 
к, па и по који радник.{S} Сваки од њих био је огорчен песимист, сиромах наравно, с отомбољеним 
 врло благо, меко, глатко, да је ваздух био као у купатилу.{S} По тротоару је било доста света, 
унце припицало неприродно, те је ваздух био тежак.{S} Учитељица скиде свој палто, пребаци га пр 
године 1878 у Ваљеву, где је његов отац био рачуноиспитач.{S} Илићи су били пореклом из једног  
.рже...{S} Ето, већ сам пијан. .</p> <p>Био је заиста добро угрејан.{S} Још је више философирао 
овићу —- умиривала га је студенткиња са биологије.</p> <p>Вишња је слушала те разговоре и осећа 
 свога новог васпитања да млада девојка бира себи мужа потпуно свесно.{S} Она се није правдала  
 дате све грађанске гарантије.{S} Народ бира своје представнике, а ови постављају владу.</p> <p 
/> друштву, она је говорила много, није бирала речи и пребацивала се.{S} Са нешто урођеног виза 
је већ изречена пресуда.{S} Ми имамо да бирамо између ово двоје: или да убијемо наше срце па да 
..</p> <p>Састављао је писмо у мислима, бирао згодне речи, изналазио утешне разлоге, заклињао с 
че ми један народни отац да му је један бирач тражио да купи шешир његовој жени.</p> <p>— И он  
</p> <p>— Народ су бирачи, другарице, а бирачи су људи.{S} Сваки од њих има по један ситан, а з 
на, народ је суверен.</p> <p>— Народ су бирачи, другарице, а бирачи су људи.{S} Сваки од њих им 
е није слагао са женом.{S} Ћерка једног бирократе из доба првих <pb n="17" /> чиновничких влада 
њи грош ради чегртања скупе и некорисне бирократске машине, треба да му га она враћа тиме што ћ 
а њих обоје.</p> <pb n="161" /> <p>— Ми бисмо могли бити тако срећни, Илићу, врло срећни...</p> 
талог јасмина.{S} Учини му се као да га биста посматра упорно.{S} Не могаде издржати тај бронза 
{S} После ове девојке, дошао је Младен, бистар дечко, али ленштина, склон свима слабостима прос 
<p>На изласку из вароши указа се Морава бистра, умиљата, осенчена зеленим рубом подривене обале 
е косе падао јој је преко лица.{S} Њене бистре очи биле су широм отворене, гледале радозналом б 
јки је један облак туге замагљавао њене бистре очи.{S} Најзад Илић <pb n="51" /> прекину тишину 
д реке.{S} Дим од лађе развијао се кроз бистри ваздух на све стране тога широког пејсажа.{S} Об 
дине, дубоких, угаситих очију, мирних и бистрих као извор у планини.{S} Њена глава је била плав 
при сваком даху и покривала божанствену бисту и њене две забрањене руже.</p> <p>— Са своје стра 
прву сметњу и сад очајаваш.{S} Не треба бити тако осетљив на неприлике у животу.{S} Ти си млад. 
е.{S} Она се чудила како је досад могла бити слепа, водити бесциљан живот, читати бљутаву литер 
 неко иза њених леђа.</p> <p>Није могла бити другојачија.{S} У тишини сеоске самоће, по којој ј 
а и ради својих родитеља, она је желела бити најбоља жена на свету.{S} Она није признавала себе 
а су били ти напори, ради њега је хтела бити ослобођена жена.{S} Нашто онда еманципација, нашто 
р, каже, жандарм јој наредио да то мора бити свршено још тог јутра.{S} То је била листа за попи 
децо моја.{S} Ја не марим што ћу од сад бити баба.</p> <p>Илић се осмехну кисело.</p> <p>Госпођ 
прекину је Илић.</p> <p>— Не знам, може бити.{S} На срећу ретко мислим; она ми се чини сувише н 
 смртног непријатељства ?{S} Свега може бити.</p> <p>Остали су за тренутак једно наспрам другог 
ера шалу.</p> <p>— Девојачка Школа може бити добра само као припрема.{S} Она није довољна жени  
рнуло јако, као сва њена писма, па може бити и више.{S} Јер се беху код њега десили догађаји ко 
елика несумњиво.{S} Другојачије не може бити.</p> <p>— Пиј, проводи се, уживај младост.{S} Вели 
ило да он није више њен и да то не може бити.{S} Али се она надала да ће наћи неког другог, сли 
познаје са њеним сродником.{S} Или може бити, рођака завиди рођаку што је великошколац, образов 
 нежењен, па је све ишло како само може бити.</p> <p>Радоје је радио и ван своје радње.{S} Осно 
и и велико београдско небо.{S} Могло је бити око осам часова.{S} Ноћне паре блуделе су већ кроз 
 називају: хтети и моћи.{S} Зашто дакле бити против онога који нам олакшава борбу између тих не 
вари, рад за човечанство.{S} Паланка ће бити јача од тебе...{S} Једног дана, ти ћеш се решити з 
не.</p> <p>— Шта ме сад чека?... шта ће бити од мене?</p> <p>Без Илића, цео њен план за високим 
пишем детету у Београд?</p> <p>— Њој ће бити свакако жао ако је не известиш.{S} И онда, знаш ка 
> <p>— Ја мислим да је то могуће, то ће бити врло корисно, и, надам се, наши ће те разумети.</p 
е што могу други.{S} Оно после... то ће бити плус, Зарија.</p> <p>— Свет је глуп, Илићу, он не  
рну Гору, у Бугарску, Русију.{S} Наш ће бити цео свет.{S} Правићу шећерлему, продавати переце;  
та, јер се знало да код њега човек неће бити преварен ни у мери ни у роби.{S} Он се разликовао  
ти ову љубазност.{S} Њих двоје би могли бити тако задовољни једно другим, тако срећни.{S} На ср 
</p> <pb n="161" /> <p>— Ми бисмо могли бити тако срећни, Илићу, врло срећни...</p> <p>Али Илић 
доћи писмо.{S} Какав ће то радостан дан бити за њу!</p> <p>Пред пошту дохрама <hi>новинар</hi>. 
оф за хаљину из Београда; штоф је морао бити по најновијој моди и сувише скуп да би се продавао 
/p> <p>— Не, никако... ја нисам престао бити социјалист — говорио је. — Кад бих живео у Белгији 
езриво:</p> <p>— Којешта!{S} Докле ћемо бити сентиментални!...{S} Је ли, колегинице — рече зати 
 весело човека опомену како је пријатно бити у својој кући.</p> <p>— Шта је то тако важно? — од 
у га једва држале.</p> <p>— Можда ће то бити једино добро које сам учинио у животу — рече још,  
Ево ми трамваја — додаде затим. — Ја ћу бити тачна.{S} Збогом.{S} Лаку ноћ.</p> <p>— Лаку ноћ.< 
ного.{S} Не треба да те је страх да ћеш бити каткад несрећна; то је општи закон; свако је несре 
нећеш доћи на Велику Школу.{S} Ти нећеш бити довољно јака да извојујеш своје право.</p> <p>Лаза 
вестио се у неком потоку два дана после битке, па како су Турци већ чували Саву, он није могао  
ко не поверава ове најдубље тајне свога бића, оне се крију и од сопствених очију, и обујме нас  
а из њега излива дах неког надприродног бића.{S} Милева отрча на другу страну, где се златила ч 
евероватно разних прилика у којима живе бића што је Дарвин стрпао све у једну врсту!{S} Позитив 
 спољашност, на изглед ствари и покрете бића.{S} Илићу су горко долазиле на ум Шекспирове речи: 
бећања узимали су на се изглед стварних бића, рађали се један из другог, гурали се око њега, пр 
говорило да је она од оних простодушних бића која иду право и чија судбина не зависи од њих сам 
ти, а нама је свеједно: куд једемо сви, биће и за њега...{S} Можемо му дати и једну собу у авли 
вали радознало.</p> <p>— Иде... иде.{S} Биће раније свршено него што смо предвидели — одговарао 
мислио и на будућност Србије.{S} Његово биће и његова земља били су у њему везани чврстим спона 
 постоје славни психолози?“ Цело његово биће вукло га је у том тренутку далеко од науке, тамо у 
b n="149" /> Осећала је да је њено цело биће везано за њега.{S} Њено срце грчило се у мукама.{S 
{S} Чини ми се она као неко надприродно биће, као светица, непознато божанство.{S} Наши песници 
 захтева све лепоте од живота, усамљено биће што се ни с ким не да да удружи, идеалиста који ра 
ој, у другим индустријским државама, ја бих се сав посветио класној борби.{S} Али овде, Вишњо,  
м онако хрому, мени се срце цепа.{S} Ја бих хтела, опет, да је видим срећну, задовољну, збринут 
ако лепо говорите — рече му Вишња. — Ја бих то врло радо читала.</p> <p>— Још је рано, треба ми 
це — одговори он, мало изненађено. — Ја бих био највећи незахвалник кад бих се и најмање пожали 
ћни сине? — викну му стари.</p> <p>— Ја бих хтео да изучим за златара код тебе.</p> <p>— Какав  
а, тако чудан да ја не знам сигурно шта бих рекла...</p> <p>— Не, то није могуће, то је апсурд  
тао бити социјалист — говорио је. — Кад бих живео у Белгији, Енглеској, у другим индустријским  
о. — Ја бих био највећи незахвалник кад бих се и најмање пожалио.</p> <p>— Заиста? — ускликну д 
кли да ће неко раскопавати онај крш, не бих му веровао да ми је из очију испао!</p> <p>— Ту смо 
...{S} Теби првој о њој казујем, и хтео бих да знам шта ти о том мислиш?</p> <p>Вишњин поглед с 
иверзитет.</p> <pb n="182" /> <p>— Како бих погледала у очи Илићу! — говорила је немо у себи.</ 
едног дана кад тако осташе сами. — Тако бих радо побегла од куће.</p> <p>Њен глас је дрхтао и б 
рову који је стајао укочено и озбиљно с бичем у руци.{S} Споредна капија на Двору зврјала је ши 
 у бескрај.{S} Ваздух је био провидан и благ.{S} Није се осећало ни најмањег ветра.{S} Све око  
жуборење, њен шум, као уздах простран и благ?{S} Да ли се и теби чини да нас она, кроз ниске гр 
ружна пријали су му, падали му као неки благ и лаган лек на срце што се крвавило.</p> <p>— Да ј 
. — Сваког секунда она односи по читава блага.{S} Столећа су прошла од како смо населили њене о 
 Свест јој се губила.{S} У ушима зујала блага музика, отегнути тонови који опијају.{S} Плаве и  
њиге — додаде весело. — Одмори се, боже благи!{S} Има времена.{S} Ја те волим, много волим, нај 
је слушала погледом зачуђеним, наивним, благим и жалосним, дубоко уверена да је њен живот био д 
уздрхталу шаку на ту руку, на оно меко, благо и мирно парче пред лактом.{S} После је узе у обе  
тачке у дубинама небесног плаветнила. — Благо њима.{S} Узлећу, певају, цвркућу по ваздан.</p> < 
.{S} Од патриота бежи општим људима: да благо ти будет и да долгољетно поживиш на земљи...{S} Д 
ачне измаглице, као фине свиле, која је благо и видљиво дрхтала.{S} Плаве боје просипале се на  
пут, а нарочито кад је на пољу светло и благо време, она је мислила на протекле догађаје са мно 
е падало, али није било вруће, већ врло благо, меко, глатко, да је ваздух био као у купатилу.{S 
еваре својом лакоћом и сласти, па опију благо, замагљавајући нашу свест и стварност.{S} Илић је 
овде у равници, где се киша очекује као благодат небесни, Морава треба да се разлива у многостр 
ио у трпезарију, док се госпођа смешила благонаклоно, климала угојеном главом и пружала руку, п 
 Чедомиров у црном оделу к мени... очев благослов, прасе на ражњу...</p> <p>Она устрча као дево 
 руку и да је она, као мајка, дала свој благослов, па је погледа подозриво испод ока.</p> <p>—  
ручивала нову хаљину:</p> <p>— Нека сте благословена, децо моја.{S} Ја не марим што ћу од сад б 
 као море, као ваздух, нешто пространо, благословено, опште, свачије.{S} Он је од ове крилате р 
 ове крилате речи очекивао све: народно благостање, своју сопствену срећу, социјалну правду и у 
а нешто рапавим гласом.{S} Затим додаде блаже : — До пред вече немам никаквог посла.{S} Можемо  
 се све за то време није десило!</p> <p>Блажени егоист, он ју је био готово заборавио.{S} Они б 
, али за Илића представљала готово свет блаженства, попуштала су његова начела строгог социјали 
и се старао да што пре умре... <hi>Карт бланш</hi> имају: деца, лудаци, владари, црквени поглав 
ла, и откривала широк шор, пун отврдлог блата, накривљене плотове, дивље шибље и један пласт се 
рамена, <pb n="250" /> испрскан водом и блатом.{S} Године су очврсле његове младићске црте.{S}  
 слику младе Чачанке.{S} Хтео се бацити блатом на све <pb n="112" /> што је прошло, мислити сам 
 руке, па поново паде и праћакаше се по блату.{S} Један шегрт наиђе звиждућући, загледа се у пи 
знавале се коњске ногоступице у отврдлу блату.{S} Једно бело парче неба указивало се на истоку. 
p>Осмех је још играо око Вишњиних уста, блед осмех, налик на грч.</p> <p>Она приближи своје лиц 
к, вечити занесењак, вечити сиромах.{S} Блед и озбиљан, мршав као авет, са занесеним очима, Зар 
ко корака лево од ње, стајао је Чедомир блед, погнуте главе, намрштених обрва, присебан потпуно 
еше зауставила, нема, збуњена, укочена, бледа у лицу и мртвих, опружених руку.{S} У глави јој ј 
едавала се сва, послушна, гипка, нежна, бледа, цвокоћући и згрчена поред њега.</p> <p>Ноћ је ул 
 Да, не верујем, Радоје — одговори она, бледа, жута у лицу, готово као цвеће које је држала у к 
 боље?</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Али си бледа?</p> <p>— Не, није ми ништа.{S} Остави ме, мајко. 
нице? — изненади се Аница. — Ти си тако бледа?{S} Да ниси уморна?</p> <p>— Да, уморна, врло умо 
 врло весела, отварала јако своја нешто бледа уста, заборављала на своју сакатост, храмала око  
гарица спомињала изгледале тако далеке, бледе, ситне, као да се нису њој десиле, већ их чула из 
— Како народ погађа шта је лепо!{S} Ове бледе, уздржљиве, свете боје у ивањског цвећа... да ли  
е се крше руке састављене око паса, очи бледе, а мисао умире у глави.{S} Њему су ти загрљаји па 
 име је најлепше; сва слава, пред њима, бледи и губи се, и као што би радила мајка, глас целог  
есно плаветнило.{S} Како друга светлост бледи пред њим, јадна, мутна светлост наших, човечански 
м кафанским <pb n="113" /> ћошковима, у бледим новинарским словима, у комбинацијама домина, у г 
сто Чедомира, високог, мршавог студента бледих образа и поноситих очију, дошао неки други млади 
лу, које су сенчиле њено лице претерано бледо, готово слабачко.{S} У тај исти мах појави се и в 
то неба, с групом осветљених облака око бледог азура.{S} У оближњој касарни веџбали се војници  
 знала само да министар има ћерку... ту бледу девојку, с којом се Чедомир возио.{S} Он је био л 
, безазлено зачуђено као девица, ситно, бледуњаво цвеће на кривим, ломним гранчицама.{S} То је  
осио мирис од љубичице, пролетња јагњад блејала, жуборили потоци нови, безимени, брзи.{S} Проле 
ој униформи, држали су пушке о рамену и бленули неодређено у празнину улице.{S} Кроз широм отво 
атко пиће, као грех.{S} Помрчину замени блесак јаке светлости.{S} Пред њом се указа гомила свет 
.{S} Уседелица се збуни.{S} Окретала се блесасто по соби.{S} Кризе су код жена заразне.{S} Она  
светлости.{S} Али шта је она била према блеску који пуче пред очима младићевим кад угледа своју 
вцу вароши.{S} Радоје уста.{S} Пред њим блесну опет Морава, осветљена сунцем.</p> <p>— Хајдемо, 
блузе спадоше до рамена.{S} Голе мишице блеснуше кроз собу.{S} И ово дете, сакато, размажено, п 
аније и по који усамљен долап, искрпљен блехом.{S} Ниже од њих растао је грашак, са широким зел 
грала се по коњским сапима, по зарђалом блеху од платформе и по црвеном лицу кондуктерову који  
уводила у њега.</p> <p>Доиста, салон је блештао у новом плишу и свежим бојама.{S} Само је био н 
женој девојчици.{S} Она му се учини још ближа што се тога дана осећао изузетно увређен од стран 
 се још од подне шапутала по породицама ближе Двору и министарским канцеларијама.</p> <p>— Краљ 
мири.{S} Говор њеног земљака био јој је ближи, јер је био практичнији, опипљивији, земаљскији.< 
студената политичара.{S} Они су му били ближи по њиховом једностраном васпитању, по средствима, 
 да би с њим трпело и све друго: његови ближњи, друштво, држава, човечанство; он је све то виде 
 као очарана.{S} Илић јој се чинио тако близак, тако присан.{S} Није осећала пред њим никаквог  
 цигљане.</p> <p>Девојка је становала у близини, те позва свога пратиоца кући да се одморе.</p> 
 на своме месту; до дечка је била једна близнакиња, а преко:{S} Бела са другом сестрицом.{S} Он 
родицу допуњавале су још две девојчице, близнакиње, с црвеним тракама у коси, слободне, радозна 
 и кочећи очи.{S} Куварица је стишавала близнакиње да се не деру пред његовом собом.{S} Собариц 
 као и он, можда горе него и он.{S} Две близнакиње узимале би се за руку и излазиле на улицу, п 
ао последње куће.</p> <p>На оном месту, близу острва Циганлије, где се пруга дели за иностранст 
ма и очешао, заболело би га до срца.{S} Близу Калимегдана срете га једна група другова, Ужичани 
о неких других тица летело је небом.{S} Близу Вишњице, Вишња спази једну аду са шумарком од рак 
довољан што је ту, поред ње, што је она близу њега, што посматра њену уску сукњу, њену плаву ко 
ече она — а, Бога ми, ни наша кућа није близу.</p> <p>— Не жур’те се, господин Илићу — прихвати 
аци, рибарске колибе.{S} Београд је био близу, одмах иза брда.{S} Девојка прибра своју снагу, н 
Илићу залупа срце кад виде девојку тако близу себе.{S} Он не настави говор.{S} Његове очи су се 
ала једна железничка пруга.</p> <p>— Ту близу, где понекад идем кад сам са̑м.{S} Има једна исто 
 га нешто вуче к њој.{S} Хиљада ствари, блиских тој девојци, изашле би му пред очи и нагониле г 
д изгуби се у планине које су са запада блиско окружавале Чачак.{S} Обрасле у шуму и бујад, оне 
а би се у час изгубиле и уступиле место блиставој светлости као од драгог камења.{S} Јата врана 
 је бити око осам часова.{S} Ноћне паре блуделе су већ кроз атмосферу и покушавале да завију у  
ламенови који су се палили по прозорима блудели су дрхтећи као душе прогнате из раја.{S} Пусти  
ао.{S} По небу које је дошло врло плаво блудели су облаци час бели, час жути, и губили се лаган 
и.{S} Испод жакета видела се муселинска блуза; лака материја дрхтала је при сваком даху и покри 
 било сиво, тако сиво да се њена црвена блуза у тој прозрачној сивини причињавала као какав вел 
нолике боје, почевши од белих платнених блуза до црне материје мушких капута.{S} Преовлађивали  
ко гомиле пепељавих капута, разнобојних блуза, накићених шешира, разапетих сунцобрана, и задржа 
аци у вис обе руке.{S} Широки рукави од блузе спадоше до рамена.{S} Голе мишице блеснуше кроз с 
{S} Кожа се сад руменила испод отворене блузе.{S} Видео се и један мрк младеж.</p> <p>— Ах! как 
у се погађала под лаком материјом летње блузе, и нежним лицем девојке, чија хромост није допушт 
и линуше њене сузе, преко образа, преко блузе, преко ивањског цвећа.</p> <p>Радоје хтеде јаукну 
иловале су као свила.{S} Једно дугме на блузи било се откопчало, те се видела кожа бела, истачк 
 године.{S} Каја, у њеној строгој сивој блузи, са ниском мерџана око врата, седела је у својој  
иродан струк, неизмучен мидером, затеже блузу, те се показаше њена здрава плећа.{S} Рамена се в 
 очи.{S} Она је била обучена у матроску блузу од обичне материје.{S} Држала је руке у крилу. <p 
ти слепа, водити бесциљан живот, читати бљутаву литературу препоручену за школску младеж, одуше 
62" /> сам се ја, због оног мог лудова, Бог да му душу прости, мучила и патила.</p> <p>Директор 
бе.</p> <p>— Какав златар на ово време, Бог те видео, кад и ја не могу хлеба да зарадим!</p> <p 
ва новине.</p> <p>— Остави те глупости, бог с тобом!...{S} Говоримо о нечему веселијем.{S} Ти с 
:{S} Ја се смејем, морам да се смејем — Бог је реко: морам да се смејем.</p> <p>Ти састанци су  
е погледа подозриво испод ока.</p> <p>— Бог с тобом, човече — одговори Клеопатра лако. — Они се 
ла отићи сама до првог дућана.</p> <p>— Бог с тобом! — чула је забрану унапред. — Шта ће рећи с 
онда без бојазни можеш волети.</p> <p>— Бог с тобом, како говориш, тата — пребаци му ћерка.</p> 
отварала поново очево писмо и читала га бог зна који пут.{S} Реченица о Радоју допала јој се по 
и свакојаке прљавштине претвориле су те бог зна чије одеротине у сиву боју која је језиво прили 
ајка, показујући јој велику дињу. — Дао Бог па родиле, те хоће да и ти окусиш... „Знам, вели, д 
ар отера ме на место! <pb n="126" /> А, бога ми, добро учим и речи и превод.</p> <p>Матовић би  
у је још велика врућина — рече она — а, Бога ми, ни наша кућа није близу.</p> <p>— Не жур’те се 
Сави.</p> <p>— Ужелела сам се Београда, бога ми — рече при том весело и махну руком кроз ваздух 
/p> <p>— Ти се љутиш?</p> <p>— Мани ме, бога ти, Бела.{S} Теби је само љубав у глави.{S} Љубав, 
ствар.{S} То се плаћа.{S} Докле ћеш се, бога ти, зевзечити са том твојом философијом!</p> <p>—  
ву земља изненађења.</p> <p>— Не слути, бога ти — одврати госпођа — ту је устав, Државни Савет, 
а тако уме завртети мозак девојкама!{S} Бога ми, Бела, пази се доцније, не пуштај га далеко од  
ут доћи? — пребаци Каја своме рођаку. — Бога ми се љутим.{S} Једног овде имам од својих, па се  
ала Богу здраво и добро, да јој исто од Бога желимо.{S} Само, кажи, мајка ти је нешто назебла,  
о ће тебе гледати?</p> <p>— С уздањем у Бога, све ће се урадити — одговори јој он гласом који н 
аци љутито шал са себе. — Мустра бечка, богаљ је и сам, богаљ, богаљ, богаљ.</p> <p>Лупну пркос 
ра бечка, богаљ је и сам, богаљ, богаљ, богаљ.</p> <p>Лупну пркосно песницом о песницу и понови 
есницу и понови:</p> <p>— Богаљ, богаљ, богаљ!...</p> <p>Она је сад презирала свога драгана, то 
 — Мустра бечка, богаљ је и сам, богаљ, богаљ, богаљ.</p> <p>Лупну пркосно песницом о песницу и 
цом о песницу и понови:</p> <p>— Богаљ, богаљ, богаљ!...</p> <p>Она је сад презирала свога драг 
а себе. — Мустра бечка, богаљ је и сам, богаљ, богаљ, богаљ.</p> <p>Лупну пркосно песницом о пе 
о песницом о песницу и понови:</p> <p>— Богаљ, богаљ, богаљ!...</p> <p>Она је сад презирала сво 
на ми чуда!{S} За њега и јесу којекакви богаљи.{S} Ју, господина — додаде после гласно, па збац 
ћ је одбијао.{S} Није он водио рачуна о богаству.{S} Не, изгледало му је то пазарлук, као да тр 
hi>.{S} Потписивао је резолуције, мрзео богаташку класу више него што је волео пук, био горд са 
} Случајно је добила добро место: једно богатије село у Млави, где је нашла школу по плану, уре 
ују...{S} Је ли, Марјане, а би ли ко од богатих?</p> <p>— Они не спадају у моју надлежност — од 
на свадбу ако може.</p> <p>— Нека ти је Богом просто — одговорила му је она, отишла затим у мин 
{S} Говорио је о науци, политици, жени, Богу, лудници, а кад су изашли из кафане, закључио је т 
"228" /> мале сељачиће писати и читати, Богу се молити и држати се чисто.{S} Живот јој је текао 
јући на свакој речи — да смо сви, хвала Богу здраво и добро, да јој исто од Бога желимо.{S} Сам 
да пара? </p> <p>— Па имамо кућу, хвала Богу — умешала се мајка.</p> <p>Млади човек није хтео д 
сницу, рече девојци:</p> <p>— Захвалите Богу и идите те се одморите.{S} Опасност је прошла.{S}  
 свеједно који ће поп за то захваљивати Богу.{S} Један део чланова успротиви се том предлогу од 
о сат, а сат као минут.{S} И ја се само Богу молим да заустави то време, да се не живи тако брз 
била мало дете и кад се молила свесрдно Богу за своје лутке и болесну мачку.</p> <p>Она покуша  
не штампе.</p> <pb n="88" /> <p>— То је божанска искра инстинкта, која је човеку остала из прир 
ићев изабрани писац.{S} Он је био његов божански учитељ, у кога је веровао као Турчин у Мухамед 
а сања неки ванземаљски сан, тело наго, божанствено у својој невиности, сатанско у својој лепот 
у, а заокругљену, извајану као од неког божанственог уметника, лепу, лудо лепу, најлепши облик  
 дрхтала је при сваком даху и покривала божанствену бисту и њене две забрањене руже.</p> <p>— С 
адприродно биће, као светица, непознато божанство.{S} Наши песници певају песме толиким рекама  
/p> <p>— Ја нисам њихова непријатељица, боже сачувај.{S} Нашем народу треба много да чита, да с 
 те књиге — додаде весело. — Одмори се, боже благи!{S} Има времена.{S} Ја те волим, много волим 
{S} Ах, како сам гадан, како сам гадан, Боже мој!</p> <p>Вишњине руке додирнуше његове косе.{S} 
ито, Вишња... ти си још увек тако лепа; Боже мој, не, то није могуће, да ме више не волиш.</p>  
о ти школа не допушта, а ти немој...{S} Боже здравља, видећемо се.{S} Ја ти шаљем нешто новца к 
је Јован.</p> <p>— Онда ником ништа.{S} Боже здравља!... остави ти то мени... ви се људи не раз 
ече у себи Илић кад се трамвај удаљи. — Боже мој!{S} А мени се чини да је то било тако далеко.. 
ле чудне жудње.</p> <pb n="207" /> <p>— Боже мој, да сам ластавица! — рекла би гледајући тако њ 
 старе дане уз сина господина.</p> <p>— Боже дај здравље — говорио је раније стари Остојић — не 
>— Говориш као крајњи мрачњак.</p> <p>— Боже сачувај, ја нисам реакционар, ти то знаш.{S} И кад 
.</p> <p>— Сутра да ми што буде, не дај боже, па да ми дете остане без спреме, као сироче — бра 
ого брине за тебе, да и ти ниси, не дај боже, болесна, да ти школа није тешка и да не оскудеваш 
а право!{S} Не треба гојити прасе у очи божића...{S} Све је спремно.{S} Могу се венчати првог п 
р-колега</hi> није се био још вратио са божићњег распуста.{S} Тек што је за собом притворио вра 
слепи код очију, утучени у главу, стока божја!“</p> <p>На спрату над дућаном седели су.{S} То б 
.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— За име Божје, погледајте!...{S} Пропадам...{S} Има ли људи!... 
ној сивини причињавала као какав велики божур у некој чудној земљи гатки.{S} Коса јој је падала 
ње, и позваше га <hi>код Пеливана</hi>, бозаџије чувеног у то доба у студентским круговима.{S}  
 више сијала.{S} Сапи су му смршале.{S} Боја му се променила.{S} То није био више арап.{S} Глав 
ваним, просу се нека чаробна неранџаста боја, која се види само код лептирова, а на супротној с 
{S} Поред борбе за опстанак и свеопштег боја, човек схваћа стање мира и слоге, поред одабирања  
куповине, питала га за савет при избору боја, <pb n="200" /> говорила му цене појединих набавки 
p>— Милисав је анархиста — објасни Каја бојажљиво.{S} Затим додаде, да би скренула разговор на  
сумња, почетци кајања, нека необјашњива бојазан, хладна као језа.</p> <p>— Свуда!{S} Свуда... с 
S} Новац треба разумети, па га онда без бојазни можеш волети.</p> <p>— Бог с тобом, како говори 
довољно, па да га она поново заволи без бојазни.{S} Јер је она била жена, а код жена, кад је му 
 је о тој методици, глас јој је дрхтао, бојала се да њена другарица не сазна шта о овом узбуђењ 
ворењу.{S} Окрену се по соби, као да се бојала да не буде примећена, па се опет загледа у чипку 
 Као сви људи здрави и природни, она се бојала свега што је анормално, болесно, мистериозно.{S} 
су оне, те жене, те девојке од којих се бојала, јесу ли оне чисте и толико колико она, каква је 
салон је блештао у новом плишу и свежим бојама.{S} Само је био незграпан са својим великим кана 
 он има од ње да се учи.{S} Поред тога, бојао се да не начини какав испад, имајући већ извесна  
е питао како ће јој писмо доставити.{S} Бојао се да јој не направи нове непријатности код родит 
и му покварио више него што би однео, а бојао се и ведрог неба које му прети сушом непрестано.{ 
о тако да му се лице није видело јер се бојао да јој га покаже.{S} Да ли то Вишња <pb n="282" / 
ати се кад хоће.{S} Није се морала више бојати својих наставница.{S} Није морала трчати на час  
зне дужине и дебљине.{S} О багрењу опет бојаџије обесили кануре бојене и небојене вуне, а месар 
се, зазиру једно од другог, стид их је, боје се.{S} Па опет се деси кадгод, као овај пут, о пок 
ним гранчицама.{S} То је ивањско цвеће, боје као восак.</p> <p>Друштво загази у ливаду.{S} Иза  
ја је благо и видљиво дрхтала.{S} Плаве боје просипале се на парк.{S} Из шуме је долазио дах но 
е била обучена у хаљине затворено плаве боје, чији је озбиљан крој доликовао лепо њеном одмерен 
 Преовлађивали су отворени тонови, јаке боје, које код нас не губе још своје симпатије поред св 
пролетњег дана шарениле су се разнолике боје, почевши од белих платнених блуза до црне материје 
ицала очувано грло и потиљак ћилибарске боје.{S} Кад би је човек видео први пут, помислио би да 
 једном великом пословном завоју зелене боје, с натписом радње њеног оца.{S} После је дошла кар 
је лепо!{S} Ове бледе, уздржљиве, свете боје у ивањског цвећа... да ли има шта умилније од њего 
ица, осталих дрангулија разног облика и боје.{S} Собу је испуњавао јак мирис на јоргован.</p> < 
 петељкама штрче очајни дивљи каранфили боје као вино.{S} И мириси су разни: на печен хлеб, на  
лела од прашине, као да никад није била бојена.{S} Студент обриса пажљиво седиште и позва своју 
 О багрењу опет бојаџије обесили кануре бојене и небојене вуне, а месари кожице суве и сирове.{ 
 рече ми да ће се вечерас навратити.{S} Боји се да не пређе у запаљење.</p> <p>— Збиља?{S} Запа 
фа, <pb n="55" /> а лети сламни шешир у боји и прсник од платна.{S} Тражио је од жене и деце да 
да је резултат слободног размишљања.{S} Бојим се да младића није засенуо мој положај, а он на т 
н овда онда.{S} Оно од чега треба да се бојиш јесте да не будеш... као ја, несрећна за увек.{S} 
 смрти, час узбуна мртвих ствари, једно бојно поље у ноћи са свим ужасима који се појављују и о 
ору и болници, запламтише живом црвеном бојом.{S} По зидовима остарелим и новим, запуштеним и о 
ста високим сутереном, обојен жућкастом бојом која прелази у ружичасту, с мрким шалонима што су 
 да вам буду мислене именице.{S} Али не бојте се, не бежите од живота; с њим је као и с пливање 
сматрао је румени каранфил, његову живу боју, његове свилене, рецкасте листиће.{S} Мислио је ка 
иле су те бог зна чије одеротине у сиву боју која је језиво приличила његовом земљастом лицу.{S 
 их поново диже и укочено гледаше посну боју и редове штампаних слова, која су расла, дебљала,  
ивит, који је био изгубио своју првашњу боју под многогодишњим <pb n="179" /> крмачама, и наби  
 за пожртвовање, за праву срећу и прави бол.</p> <p>— Што не бријеш бркове ? — рекла му је једн 
 хтеде јаукнути као рањено живинче, али бол девојке коју је волео би јачи од његовог сопственог 
0" /> затворише њена уста.{S} Она осети бол, готово физички, онај исти који је осетила кад јој  
узбуђењу.</p> <p>— Откуд овај сан, овај бол? — питала се у чуду.</p> <p>Напољу се мрак повлачио 
S} Њено, већ рањено, срце стезало се од бола.{S} Заклињала се да ће се сва предати нези око бол 
дговори нешто јетко.</p> <p>— Пиши јој, болан, мајка је, а тетки треба мало, па да је заболи гл 
ла је, као митолошке тице из пепела.{S} Боле (!дуго о) га хиљаде игала душевног нестрпљења.{S}  
ала, до врелих игала страсти које су му боле и вртеле месо.</p> <p>Девојка понови песму мирно,  
уке су јој пуцале од сапунице, крста је болела.{S} Ипак је она одговарала:</p> <p>— Али кад ја  
, сваком видне, да их је хтела сакрити; болеле је.{S} И као да се хтела отрести тих осећаја, ре 
то што није требала учинити; и то ју је болело.{S} Куд се окрене чинило јој се да је нешто прат 
 почеше да га сврбе, и њега обузе луда, болесна жудња да рашири руке и да завапи гласно.</p> <p 
ине за тебе, да и ти ниси, не дај боже, болесна, да ти школа није тешка и да не оскудеваш у чем 
то се журила.{S} Мајка је била опасније болесна него што је отац писао.{S} За време кризе, млад 
е од трема. — Теби није добро?{S} Ти си болесна ?</p> <p>— Врућина ми је, мајко.</p> <p>— Хоћеш 
жутим очима, тешка срамотна болест коју болесник крије од света, док му она разједа срце, а њен 
је остављао свакоме слободан један круг болесних места, а нападао је на оно што је главно, на о 
лињала се да ће се сва предати нези око болеснице, да неће одмицати од ње дан и ноћ.{S} А кад о 
</p> <p>Идућег дана, кад лекар прегледа болесницу, рече девојци:</p> <p>— Захвалите Богу и идит 
} Три дана и четири ноћи није напуштала болесничке собе.</p> <p>Идућег дана, кад лекар прегледа 
, она се бојала свега што је анормално, болесно, мистериозно.{S} Праву љубав је видела само у б 
е без команде.{S} Сирото кљусе, било је болесно у обе ноге, свакако од какве неизлечиве болести 
р.{S} Његова мисао је била уморна. срце болесно, воља немоћна.{S} То му откри његов интимни пор 
у косу, просто сплетену.{S} Па ипак, по болесној склоности своје душе, он се не даде да га зане 
е молила свесрдно Богу за своје лутке и болесну мачку.</p> <p>Она покуша да отури те мисли заје 
 мисао је заузимала само њена мајка.{S} Болест <pb n="186" /> је прошла: поменула се, а не врат 
рви пут прочита не учини јој се мајчина болест много опасна.{S} Што га је више понављала, све ј 
 још истог дана у Чачак.</p> <p>Мајчина болест јој се чинила као казна.{S} Њено, већ рањено, ср 
страшило са жутим очима, тешка срамотна болест коју болесник крије од света, док му она разједа 
 кући, па сутрадан јави директору да је болестан, те не може долазити у школу за неко време.{S} 
у обе ноге, свакако од какве неизлечиве болести, па ипак се силило и хтело да сакрије своју нем 
има око одржавања куће, бригама, ситним болестима које се пате, а не сметају.</p> <p>— Главно ј 
/> према њој.{S} И сем тог, она је била болешљива, нервозна девојчица, код које се чежње развиј 
е било.{S} Говорим, јер ме данашње доба боли, јер су се жбири испилили у народне људе, у родољу 
едомире...{S} Не, то боли, да знаш како боли!...</p> <p>Он је поново прихвати и принесе је к ср 
, Чедомире... мој Чедомире...{S} Не, то боли, да знаш како боли!...</p> <p>Он је поново прихват 
 се у мукама.{S} У њеној души дубила се болна празнина.{S} Губећи њега, чинило јој се да се губ 
ргијање природе и ми зажелимо, с једним болним осећањем, да и ми полетимо безбрижно као лептир, 
ом столу у хируршкој дворани београдске болнице.{S} Једна млада, хрома жена успротивила се изли 
озори на здањима и чатрљама, на Двору и болници, запламтише живом црвеном бојом.{S} По зидовима 
p>— Што ми не пише! — чудила се девојка болно. — Бар једну реч да је здрав.</p> <pb n="223" />  
 жив.</p> <p>— Ах, тај живот! — промуца болно.</p> <p>Он јој се учини одвратан, тако одвратан д 
 косе што јој је падао на чело, и јекну болно:</p> <p>— Шта је ово мени?{S} Ја нећу то.{S} Ја с 
p>— Ми ступамо посред гомиле безбројних болова, а многи од нас не чује ни једну жалбу — грмио ј 
; она дотле није била никад осетила ове болове и ове сладости.{S} Чудила се тој несаници, покуш 
узе једно јако, немирно осећање, слично болу за домовином.{S} У његовој природи беше јако разви 
ле, ти кажеш да причекају?</p> <p>— Да, боље да се кају раније него доцније.</p> <pb n="199" /> 
тима.{S} Положила је испите врло добро, боље него ранијих година.{S} Шта више, добила је наград 
 прихвати Вишња — онда будимо отворени: боље је да не идемо заједно.</p> <p>— Ми нећемо нашкоди 
аштати, толико мислити, толико тражити; боље је пристати на живот, пустити се у њега.</p> <p>Је 
га је више понављала, све је разумевала боље народске фразе где се не говори непосредно, обигра 
у оближњој механи.</p> <p>Посао пође на боље.{S} Код Радоја су се могли купити часовници јевтин 
 доћи и изменити, окренути њен живот на боље.{S} Међутим, ништа се није догађало.{S} Београђани 
 али му је сад било јасно да није ништа боље судбине од тог коња са пропалим ногама.</p> <p>— О 
се што је нудила.</p> <p>— Је ли ти сад боље?</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Али си бледа?</p> <p>—  
е.{S} Постанеш неки чиновник, шта ти је боље од тога!{S} Иде ти после плата, а кад остариш, пен 
 он је њоме махао по ваздуху, као да би боље доказао оно што је говорио.{S} Престао је да пише  
 синуше плаве очи у девојке. — Можда би боље било да се никад нисмо познали.</p> <p>— То је сув 
подмладак него што смо ми.{S} Шта ће ти боље еманципације?</p> <p>Ишли су сад по стази посутој  
вори их обадва.{S} Чедомир је сад могао боље видети салон.{S} Примети велику библиотеку, пуну п 
а! — одговори полако.</p> <p>— У толико боље.{S} Још нисам никад била у сеоској механи.</p> <p> 
е у прве клупе да би професора чула што боље.{S} Уписала је и часове који по уредби нису били о 
купи их и стаде прелиставати да уђе што боље у предмет.{S} Он их је почео у Паризу, пун научног 
да га својим здравим разумом схвати што боље.</p> <p>Међутим, једном кад је Радоје почео да гов 
говори се о васкрсењу.{S} Али има нешто боље.{S} По некад живот изведе своје мистериозне путеве 
сам и ја, па опет кад видим да је нешто боље, што да не радим тако!...{S} Звао сам доктора.{S}  
.{S} У њихову собу, која је била за <hi>боље госте</hi> и у исти мах служила за кување, долазил 
одица једног мањег трговца као и једног бољег радника: ништа у њој није давало утисак раскоши ; 
. <pb n="84" /> Хранио се на кредит, до бољег времена, где и раније.{S} То је било тамо, кад се 
 сличног њему, <pb n="236" /> можда још бољег од њега.{S} Како би иначе могла продужити да живи 
оји је такође имао велика одушевљења за бољи живот, за нова прегнућа.{S} Својом малом главом, о 
ласне разговоре.{S} Међу њима видели се бољи чиновници, имућнији трговци, расположени такође, р 
 била његова, мислио је даље, постао би бољи човек.{S} Чинило му <pb n="280" /> се да би у њој  
омиле кућу више од кафане, нека подигну бољи подмладак него што смо ми.{S} Шта ће ти боље еманц 
се са својим вршњацима, децом такође из бољих кућа, а поквареном као и он, можда горе него и он 
буни против власти, не да би је начинио бољом, него да је дочепа у своје шаке.{S} И он не жели  
ражила мараму да је намирише, нудила му бонбоне, китила га цвећем из саксија, слала по Младену  
е кутије са шамијама, вештачким цвећем, бонбоном.{S} На фијокама испод њих примећивали се натпи 
погледао у свог сина.</p> <p>Једна нова бора оцртала би му се међу повијама.</p> <p>— Да си так 
 укућани, суседи, па и отац, намрштених бора на челу и изразитих усана.{S} Свако од њих знао је 
у те две расцветале руже што се крију у борама муселина и љубити до миле воље њену кожу час рум 
овић не разболе и умре.{S} Овај народни борац, као и многи други, доживео је пред смрт велика р 
ен.{S} Нема весеља.{S} Лица се згрчила, борба за опстанак их наружила.{S} Ретко се види један м 
 су ми га учинили.</p> <p>— Бори се.{S} Борба за опстанак усавршава, оплемењава.</p> <p>— Да.{S 
лектуалног апса.{S} Шта је та Дарвинова борба за опстанак, одабирање, последице наследства?{S}  
} У то доба била се већ увелико развила борба између школованих и нешколованих чиновника, те је 
ан за комад насушног хлеба, те га је та борба изоштравала, док његова деца добијају то парче хл 
сти, који помаже паметне људе у њиховим борбама, он је остајао на истом месту.{S} Упркос дубоки 
тима, републиканцима, који се у то доба борбе за основна грађанска права нису разликовали један 
и опанак.{S} Сад, после двадесет година борбе, он је видео краљевство претучено народним бунама 
анђеља и француске револуције?{S} Поред борбе за опстанак и свеопштег боја, човек схваћа стање  
његова деца добијају то парче хлеба без борбе, те своју слободу употребљавају на своја задовољс 
никаква комбинација неће уништити закон борбе који гноји земљу својим жртвама?...{S} Шта то мар 
але су код двоје заљубљених једну врсту борбе час прикривене, час отворене.{S} Чедомир се љутио 
, Зарија је лутао по живом, ироничном и борбеном Београду са изгледом залуталог пустињака.{S} Н 
вег тешког живота у сталној опозицији и борби са властима, стари професор и његова жена нашли с 
у није било кадро спречити га у његовој борби за народ.{S} Његов радикализам није био више поли 
ржавама, ја бих се сав посветио класној борби.{S} Али овде, Вишњо, ми још немамо базе; треба пр 
нски морални закон породичног живота са борбом за испуњење својих сопствених потреба.{S} Њено в 
кле бити против онога који нам олакшава борбу између тих неједнакости.{S} Новац треба разумети, 
S} Она није била спремљена за живот, за борбу, за одрицање.{S} Лака и површна, знала је живети  
ир продужи:</p> <p>— Право претпоставља борбу.{S} А ти си жена... наша жена која не воли живот  
она нам нуди хиљаде руку, да нам олакша борбу за насушни хлеб.{S} Ево овде у равници, где се ки 
 <p>— Да.{S} Ја то знам.{S} И ја примам борбу.{S} Ја сам наоружан знањем целе наше епохе.</p> < 
1" /> је ушла у социјалистичке идеје, у борбу против формалистичког друштва, где диплома замењу 
ауци.{S} Све снаге је требало уложити у борбу за слободу.{S} После ће доћи остало само по себи, 
којима се никад није знало за оскудицу, боре се сад за насушни хлеб.{S} Општа чама, вечито јади 
авео.{S} По убледелом челу повлачиле се боре, а у солуфима се пресијавало неколико белих власи. 
кшале му беду, просветиле га.{S} Оне се боре с човеком раме уз раме, нема рада од кога се стиде 
ад нову варош пуну младих људи, који се боре против живота и за живот, мењају садашњост, ред ст 
 зла, најзад су ми га учинили.</p> <p>— Бори се.{S} Борба за опстанак усавршава, оплемењава.</p 
 учитељицу, невољу.{S} Он је имао да се бори из дана у дан за комад насушног хлеба, те га је та 
преживелих година.{S} Преста брзо да се бори против појаве два женска лица, оба љупка, оба приј 
 у живот природе, где се дрво с дрветом бори за што више сунца.{S} Понекад би се заборавио и жа 
ен дотадањи живот.{S} Узалуд се девојка борила да се код своје куће осети као код своје куће.{S 
тате.{S} Министар. који се целог живота борио против реакционарних власти, трудио се да у своје 
ко исто од доброг соја?{S} Његов прадед борио се јуначки за слободу своје земље, његов дед је к 
 знао о овом свом претку, било је да се борио на Засавици, по свој прилици у чети Зекиних голаћ 
ли оно какво си га хтео, за какво си се борио.{S} Убијен је краљ тиранин, осигурана је слобода  
е најбоље, најкорисније, најправедније, борити се против онога за што су уверени да је рђаво и  
.{S} Из шуме је долазио дах ноћи, мирис боровине, свежина росе, задах трулог лишћа.{S} Један тр 
 готово сиротињске кућице, где народног борца очекује његова породица.{S} Они ће му причати о м 
далом је стајала Вишња у ноћној кошуљи, боса.{S} Као ван себе, гледала је своју слику, слику не 
итворио врата, кад их газдарица отвори, боса, само у кошуљи.{S} Носила је један велики формулар 
зелен здравац планински,</l> <l>На бел’ босиљак градински.</l> </quote> <p>На изласку из вароши 
знојава лица, раздрљених груди и врата, босих ногу, па радиле нешто по дворишту сагибајући леђа 
, у дивна округла рамена, у румену кожу босих ногу.</p> <p>— Ево ме... узми ме! — промуца њен г 
сочан.{S} У низинама виделе се вреже од бостана и краставаца; ту су биле подигнуте шиљасте зему 
, по једној пијаци, око сандука, гомиле бостана и покроваца скакутали су сунчеви зраци.{S} Небо 
 кроз вечерњу тишину.{S} Две три звезде боцкале су један крај неба.</p> <p>Двоје младих ћутали  
 тако нешто, те пљесну рукама:</p> <p>— Браво, господин-Илићу!{S} Главно је кад се двоје воле.. 
лави, чији су крајеви били везани испод браде.{S} На извесном остојању од њих корачао је један  
 и он, збуњен, светлих очију, уздрхтале браде, згрчених прстију и с грозницом по целом телу.</p 
 залисцима, пљоснатих ушију, необријане браде и кратких, дебелих бркова, готово суров, сељак у  
урих, смерних очију, смеђе накострешене браде, ниског раста и великог трбуха, чиновничића с мал 
 и чини, ради у супротном правцу: пушта браду, чупав је, аљкав, носи умашћен шешир и уздигнуту  
— Хајдете... хајдете.{S} Да вам покажем бразилијанску марку што сам је купио од једног Јеврејче 
ај бакалин што је увозио вагоне кафе из Бразилије, као овај у ћошку... с великим носем што тера 
жалосно. — А кад сам ја учио школу, мој брајко!...</p> <p>Застаде, одмахну руком и не заврши ре 
упака.{S} Живот, смрт, љубав, отаџбина, брак престаће да вам буду мислене именице.{S} Али не бо 
е нађу користи у својој вези; понављам, брак је на првом месту акт озбиљан, хладан, срачунат да 
у; симпатије су редак луксуз, а брак... брак је код паметних људи вешт споразум, смишљен ортакл 
времена, иако сам се бунио против њега: брак ми изгледа вечито нешто севдалијски... уз пратњу Ц 
мо за нешто што није у нашој власти.{S} Брак ствара од људи силом хипокрите, установљава једну  
, Клеопатра — примети хладно Матовић. — Брак треба да је резултат слободног размишљања.{S} Боји 
воју цену; симпатије су редак луксуз, а брак... брак је код паметних људи вешт споразум, смишље 
оност.{S} Али право средство, понуду за брак, није употребљавао.{S} Можда би само једно половно 
еву женидбу. — Не могу да схватим такав брак у обичним приликама, а камо ли кад је у питању пре 
/p> <p>— Управо — додаде Илић — за мене брак не постоји као питање.</p> <p>Бела рђаво разумеде  
наведе да је парница поведена, да ће се брак раскинути.</p> <p>— Да чекам и да поновимо целу на 
омисли да он хоће да каже како не двоји брак од љубави, или тако нешто, те пљесну рукама:</p> < 
ана, ти ћеш се решити за конвенционални брак, и ђаво ће знати да ли ћеш шта сачувати од онога ш 
} Управо, она за њу није постојала, већ брак, муж.{S} Томе је требало очувати, <pb n="99" /> жр 
, изговарајући полако њено име из првог брака, давала детаље о њеној породици, о њој самој, поз 
ећао:</p> <p>— Ја сам одсудан противник брака у опште.{S} Он је неприродан и неморалан.{S} Непр 
} Износио је нове погледе о породици, о браку, о улози државе у материнству.{S} Те ствари су би 
риозно.{S} Праву љубав је видела само у браку.{S} Управо, она за њу није постојала, већ брак, м 
је положио испите, а госпа-Клеопатра је брала лаворике.{S} Она је сад говорила своме мужу:</p>  
олином:</p> <quote> <l>Девојке су цвеће брале,</l> <l>Цвеће брале, венце виле,</l> <l>Венце вил 
<l>Девојке су цвеће брале,</l> <l>Цвеће брале, венце виле,</l> <l>Венце виле, говориле:</l> <l> 
 Он се оправда.{S} Разлог је био прост; брана и тунел поред ње били су главни радови предузећа; 
Радоје. — До јесени имаћемо оба зида на брани.{S} А оно што остане лако је.{S} Још до године у  
одмакло с послом.{S} Оба главна зида на брани била су подигнута.{S} Ништа јаче у граду није бил 
 n="234" /> <p>— Али, тата — поче да се брани девојка. — Ко ће кућу водити, ко ће децу намирити 
ти се она, и скочи са постеље као да се брани од нечијег насртаја.</p> <p>У соби је било све ми 
ми дете остане без спреме, као сироче — бранила је госпођа те трошкове пред министром.</p> <p>Б 
едне мисли у глави.</p> <p>Бела се није бранила.{S} Зенице су јој се јако шириле.{S} Она је шап 
устиш, тето, Вишњу са мном?</p> <p>— Не браним — одговори Вишњина мајка. — Ја јој једнако велим 
кувала запршке.</p> <p>— Остави, дете — бранио јој је отац да то ради.</p> <p>Прљила се око ват 
пажњу на несташност његовог сина, он се бранио неким руским принципима васпитања деце у слободи 
и вечито.</p> <p>— Не покушавајте да се браните.{S} Већ ми то причају одавно.{S} Али ја добра,  
ом месту, не могу често имати своје ја, бранити оно што мисле да је најбоље, најкорисније, најп 
рих од својих суседа?{S} Она није умела бранити себе помоћу других.{S} Она је осећала просто да 
ова лепа.{S} Хтела ју је поздравити као Бранко: „Београде, мој бели лабуде!...{S}" Београд је в 
рош се избуди.{S} Река је била разорила брану, заглавила своје корито одроњеним каменом, ишчупа 
ика су дјела твоја.</p> <p>— Сад копају брану и јаз.{S} Притиснуо радник, мила мајко, као мрав. 
</hi> приређује у очи Ивањдана излет на брање ивањског цвећа.{S} Да пустиш, тето, Вишњу са мном 
о дана?</p> <p>Обоје су имали право: ни брат ни сестра нису били на свом месту.{S} Родитељи нис 
 целе наше фамилије, он ми је тако рећи брат, ја немам другог брата...{S} Најзад, шта ме се тич 
> <p>— Ћути ти, материна мазо — пребаци брат сестри, и један сјај мушке надмоћности засја у деч 
абавама.{S} Ту су долазили студенткињин брат, артиљеријски поднаредник, још две три великошколк 
чарску бању или каква несташност млађег брата испуњавали су по читаво писмо.{S} Па ипак, та су  
.{S} Остојић је био нека врста старијег брата, пратио их у варош, окопавао им баштице за цвеће, 
н ми је тако рећи брат, ја немам другог брата...{S} Најзад, шта ме се тиче.{S} Он се можда пром 
 алал! — поклапали су га други. — Раде, брате мој, па све варнице искачу.</p> <p>— Само тако! — 
е учила девојачку школу.</p> <p>— Море, брате, где си ти?{S} Откад те нисам видела — рече му он 
ла готово цело детињство са њом и њеним братом, Радојем.</p> <p>Златарев син је био нешто стари 
ужење кад је младић држао лекцију њеном брату, позивала га на ручак још једнако по свом обичају 
а због школе.{S} После мене долазе моја браћа.</p> <p>— Не, не гледајте на те ситнице, на новац 
ивали мајка, млађа <pb n="56" /></p> <p>браћа, укућани, суседи, па и отац, намрштених бора на ч 
аскало господски, као да вози краљевски брачни пар.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — драо се поред њег 
нзијом средњешколског професора.</p> <p>Брачни пар дође у Београд да присуствује погребу.{S} По 
а и о њему, Илићу, мислио је; Младен је брбљив, а Бела...</p> <p>На ову реч младић задрхта.{S}  
е посматрала домаћег учитеља него своје брбљиве сестрице.</p> <p>Стари Матовић није примећавао  
љају владу.</p> <p>Били су прешли преко брвна.{S} Ишли су сад заједно.{S} Њена плава коса, очеш 
ава бара.{S} Неки добричина наместио је брвно.{S} Девојка ступи напред.{S} За њом пође Илић и о 
би одлазио из вароши, у околне паркове, брда, шуме.{S} Ни ту се није осећао срећан.{S} Какво др 
 Њене мисли враћале су се пут Бумбарева Брда, у белу варош на саставу две велике воде, и изазив 
ибе.{S} Београд је био близу, одмах иза брда.{S} Девојка прибра своју снагу, намршти се, па се  
д њима се простирале дуге пољане, ниска брда, две три вароши и велико београдско небо.{S} Могло 
врђаве, чија се платна спуштала од врха брда па до у саме таласе Дунава.</p> <p>Ова слика учини 
у две куће видело се парче Топчидерског брда, низ јабланова у подножју, грубе фабричке зграде,  
тркани Београд, који се ломио преко три брда, био је као створен за поверљиве састанке.{S} Неко 
јка — то је за причу!</p> <p>Брод обиђе брдашце, и пред путницима се указа цела панорама Београ 
о оног долапа, па се спустише низ једно брдашце.{S} Под њим је жуборила озидана чесма на две лу 
 хлеба и сира. <pb n="302" /> На једном брдашцу отац му је објаснио четири стране света: код се 
тављали ритови, па се постепено пела уз брдо, прошарана вртовима, попречним улицама и по неком  
дан трамвај <pb n="79" /> шкрипао је уз брдо; електрична светлост севнула би несигурно као муња 
ље.</p> <p>Таман да се спусте низ једно брдо, кад ветар скиде Вишњи шешир с главе и понесе га н 
<pb n="74" /> још високо над зарубљеним брдом преко Саве.{S} Све се запали.{S} Рекао би да се с 
зеленило суседне баре, а даље, горе, на брегу, белео се један крај вароши под небом сивим као м 
.{S} Северњаци су нам донели, са својим брезама и саоницама, култ енергији, окрутности, себично 
ило у пролеће рано,</l> <l>То је било у брезову хладу,</l> <l>Имала си срце насмејано,</l> <l>И 
и и године пролазе?{S} Јер младост иде, брже него што се мисли, а са њом и сва могућност да буд 
ишња сврши школске задатке што је могла брже, па се онда свуче и леже.{S} Хладна постеља јој је 
 наслоњен на стуб једне лампе, пошла је брже и пријатељски му пружила своју руку, покапану маст 
у се међу повијама.</p> <p>— Да си тако брз на раду као на лажи, далеко би отерао! — рече му др 
лејала, жуборили потоци нови, безимени, брзи.{S} Пролеће освајало, живот се обнављао, на ранама 
 После њих долазили су други, па трећи, брзи, дурновити, као неке фантастичне животиње.{S} Језо 
од руку и по којим пољупцем... пољупцем брзим, кратким, недовршеним. <pb n="42" /> Међу њима би 
на се решавала једнако да му пише.{S} У брзини с којом је оставила Београд није јавила ником о  
ој је пријала угодно.{S} У њеној глави, брзо као у кинематографу, <pb n="34" /> појављивале су  
нца.{S} Он узе за руку своју другарицу; брзо се трже, њена рука била је хладна као мртва.{S} Он 
ко се одлучио да приђе првој струји.{S} Брзо се нашао у првим редовима; он је био сјајан полеми 
и се у ноћ преживелих година.{S} Преста брзо да се бори против појаве два женска лица, оба љупк 
одајући се своме срцу.{S} После се трже брзо, нагло и одби.</p> <p>— Не, не могу.{S} Журим се.< 
опуштање од правог пута.{S} Корачала је брзо, али сигурно, и изгуби се не окренувши се.</p> <p> 
 према малим, јаких према слабим, он је брзо постао убеђен у теорије материјалистичке философиј 
 здрава као планинска биљка, освести се брзо после првих дана ове муке.</p> <p>— Ја претерујем. 
м, Илић се осетио нелагодно.{S} Ипак се брзо прибрао.{S} Имао је прилично кредита, јер је прошл 
о у рукама, у гомилу осталих, дигнуо се брзо и отрчао у варош.{S} Срео би тада овог или оног др 
љутито песницом по столу.{S} После рече брзо, усплахирено:</p> <p>— Ево, на, држи — и предаде ј 
е.</p> <pb n="75" /> <p>Чедомир је ишао брзо, не знајући ни сам зашто хита.{S} Свет му је смета 
> <p>Матовић није пуштен с робије онако брзо, управо преко ноћ, како су се надали на дому.{S} К 
а заустави то време, да се не живи тако брзо.{S} Хоћу да грицкам полако <pb n="242" /> своју ср 
авале.{S} Она је веровала у њих, у њино брзо остварење, у њихов велики принцип: „сваком по спос 
оспа-Матовићка је одлазила такође, и то брзо, као да је виле гоне, а враћала се тек у вече, пун 
.</p> <p>И сви троје су тако веровали у брзо и потпуно помиловање Јованово да се његово присуст 
.</p> <p>Све је то Бела испричала Илићу брзо, без везе, задихано, као да је онај младић Краљ От 
 — одбрани се девојка. — А други?...{S} Брига ме је!</p> <p>— Не, Бела, то није тако.{S} Ти се  
 ситан, а за себе капиталан интерес.{S} Брига за свакидашњим хлебом господари над сваком другом 
и парк.{S} Весела женскадија, која нема брига око распремања куће, готовљења ручка, водила је г 
 се много, на лицима није било умора ни брига.</p> <p>Радознало се окретала око себе.</p> <p>Са 
игнуо и очувао.{S} Колико труда, колико брига, колико уздаха око плаћања дуга код Управе Фондов 
ори она полагано. — Живи се без великих брига.{S} Дужности нису тешке. <pb n="274" /> Има се до 
но суровим радовима око одржавања куће, бригама, ситним болестима које се пате, а не сметају.</ 
н је волео своју земљу дубоко.{S} Поред бриге за личну будућност, он је мислио и на будућност С 
и животи истроше, а душа не оде даље од бриге за насушни хлеб и државни порез.</p> <pb n="142"  
 Оставимо модерне жене нека брину своје бриге, па загледајмо своје јаде.{S} Нека наше жене науч 
да је њен позив у животу виши од обичне бриге за кујну.{S} На лицу јој је почивао отмен умор, к 
 кораке ослобођеникове који пролази без бриге поред наоружаног стражара што је дотле располагао 
паште, <pb n="59" /> снег пада, тебе ни бриге.{S} Постанеш неки чиновник, шта ти је боље од тог 
шњим хлебом господари над сваком другом бригом код највећег броја лица.{S} Њихова мишљења, наро 
и се да одговори свима дужностима, води бригу о дневним потребама, расподељује своја средства.{ 
стави пук и друштво нек сами воде своју бригу.{S} Ти ћеш тамо у Чачку наћи довољно посла да тво 
и и даљим пијацама, организовати сталну бригу за народно и сточно здравље, појачавати принос у  
стање</hi>, од кога му је пуцало срце и бридела леђа, звониле су му као песма наде, утехе, буне 
миле младићу као крајеви раја.{S} Он је брижљиво остављао те хартије у дно свог ђачког сандука, 
ањену девојкину душу.{S} Она се посвети бризи око оца.{S} Труђаше се да накнади домаћицу кући.{ 
е да власт не изигра ове мере.{S} У тој бризи он је смео с ума реакцију простих маса, те је сад 
ала је да се неће моћи савладати, да ће бризнути у плач... ту, на улици, пред толиким светом.</ 
лно црно одело, био је резервни официр, бријао се сваког јутра, имао спокојне очи и замрљан пот 
 глави је имао качкету, пушио на лулу и бријао бркове.{S} Да се није знало чији је син, узели б 
раву срећу и прави бол.</p> <p>— Што не бријеш бркове ? — рекла му је једном приликом. — Јутрос 
 пупаст трбух.{S} Рекао јој је да се не брине, оставио листу на сто, легао и заспао.</p> <p>Мис 
 мајка ти је нешто назебла, па се много брине за тебе, да и ти ниси, не дај боже, болесна, да т 
на Првовенчаног.</p> <p>— Ја се озбиљно бринем за ваш опстанак у државној служби — приметио му  
ба поуке.{S} Оставимо модерне жене нека брину своје бриге, па загледајмо своје јаде.{S} Нека на 
овима и учтивостима.{S} Пушкарка се већ бринула шта ће сутра лепо скувати за ручак, те је питал 
{S} За скандалозну страну тога догађаја бринуо се Младен, који је вукао свог учитеља за рукав,  
р... овде, у овом салону... служавка је брисала трпезарију... ти си се бакћао око новог устава. 
тео је да је заборави.{S} Њена слика се брисала, срце ћутало.{S} То је трајало неко време.{S} И 
лику мараму за један крај, као заставу, брисао нос на сав глас и хвалио одличну кујну своје жен 
 је одабирао њихова преимућства, док је брисао <pb n="80" /> са њих све што му се није допадало 
еђу трепавица.{S} Та глава је заводила, бркала мисли, одвлачила у пропаст.</p> <p>— Љута?{S} За 
омично над хартијом.{S} Његове мисли се бркале. <pb n="294" /> Чинило му се да је прочитао у не 
ки флуид, сладак и тежак; у глави му се бркало, срце готово престајало куцати.{S} Белу није мог 
ју, необријане браде и кратких, дебелих бркова, готово суров, сељак у грађанском оделу, иначе о 
је имао качкету, пушио на лулу и бријао бркове.{S} Да се није знало чији је син, узели би га за 
ећу и прави бол.</p> <p>— Што не бријеш бркове ? — рекла му је једном приликом. — Јутрос прође  
пољубила само да види како је то кад су бркови обријани!</p> <p>Доиста, она није размишљала мно 
у траку велике реке није кварио никакав брод.{S} Од Београда се видела само она стругара и још  
 стара девојка — то је за причу!</p> <p>Брод обиђе брдашце, и пред путницима се указа цела пано 
м срцем.{S} Шта сад тражиш опет?</p> <p>Брод је ишао час средином Дунава, час се провлачио изме 
ро физичка, и он је терао пером, као да броди морем начињеним од самог миља и заноса, па кад би 
је прикупљала своје сирото искуство као бродоломник на пустом гребену што сабира крте остатке р 
и над сваком другом бригом код највећег броја лица.{S} Њихова мишљења, нарочито кад се тиче пол 
или онај час, грдиле своје наставнице и бројале дане до краја школске године.{S} Каја, у њеној  
</p> <p>— Овој нису вечерас све козе на броју!</p> <p>Вишња сврши школске задатке што је могла  
матра упорно.{S} Не могаде издржати тај бронзани поглед те саже главу.</p> <p>Мисли му пређоше  
 старина : камене стреле, римске новце, бронзано прстење које је купила по околини.{S} То је би 
о мало, троше што год имају на новине и брошуре, читају на дохват популарне књиге, не пишу ништ 
м поветарцу, њихале своје шарене главе, брујале једва чујно и као да су јој давале неки знак, з 
сту живе геометрије.{S} У науци се чује брујање таласа револуције.{S} Изгледа као да идемо у су 
 заузет једино материјалним интересима, бруји живот где новац господари свима питањима, царује  
 је било мирно и топло.{S} Једна црвена буба трудила се да се успење уз један камичак. <pb n="7 
ичак. <pb n="76" /> Стаде посматрати ту бубу и мислити... ко зна на кога!{S} На државни удар... 
д, Србију.{S} Отићи ћемо у Црну Гору, у Бугарску, Русију.{S} Наш ће бити цео свет.{S} Правићу ш 
о радник, мила мајко, као мрав.{S} Сева будак, а онај кујунџијин настојава и соколи...</p> <p>У 
ономе од кога га је узео, поново зграби будак, замахну њиме, поче да копа, па се онда заустави, 
нданти армија...{S} У Србији има толико будала да се за педесет година не роди ниједан ипак би  
ми, спремај паре за свадбу.</p> <p>— Не будали! — поново се наљути муж. — Ја ти говорим као мај 
<pb n="214" /> <quote> <l>Стојане, луда будало,</l> <l>Ухвати сиве волове,</l> <l>Узори равне д 
тан, врло радан, витак, упечатљив, увек будан, он се ту осећао као риба која је из плитке бариц 
тања, да би радио само оно што воли, да буде свој и припада самом себи.</p> <p>— Новац је чудна 
 рођеног оца.{S} Та кућа је сазидана да буде уточиште свију њих и да се сваком члану породице н 
 ради на свом образовању и спрема се да буде велика и мила сарадница на препорођају родног крај 
.{S} Она није довољна жени која хоће да буде на висини свога времена — одговори Вишња и погледа 
 је трошио своје младе године радећи да буде достојан поверења које ће му се некад указати.{S}  
 неразумљив начин.</p> <p>Он је хтео да буде просто мудрац.{S} Своје мисли налазио је шетајући  
стао одмах, говорећи:</p> <p>— Да, нека буде просто... што простије... колико је могуће простиј 
е с њом догодило, признати све, па нека буде како она рекне.</p> <p>У тим мислима, Вишња је пре 
њој звезду пратилицу, он је хтео да она буде једино метеор, који ће се појавити на његовом небу 
рену се по соби, као да се бојала да не буде примећена, па се опет загледа у чипку, у кошуљу, у 
 нашто све те лепе мисли ако Чедомир не буде њен!</p> <p>Пролеће се расцветавало око девојке, а 
чку наћи довољно посла да твој живот не буде излишан.{S} А кад ти једног дана твоја срећа допус 
ка.</p> <p>Споразумели су се да венчање буде на јутрење, у најужем кругу пријатеља.{S} Госпођа  
ово воле...{S} Шта треба више, па да се буде срећан!{S} И у том слатком расположењу, које не по 
бав ласкала је његовим жељама да живи и буде срећан.{S} Млади човек се налазио у неразрешљивом  
н се тек пење врхунцу.{S} Ја хоћу да он буде вредан...</p> <p>— Пуста жеља!{S} Јер само гледају 
ена срећа <pb n="18" /></p> <p>доћи ако буде што школованији, што начитанији.</p> <p>Шесту годи 
а под надницу.</p> <p>— Сутра да ми што буде, не дај боже, па да ми дете остане без спреме, као 
је размазили, те је желела да и Чедомир буде нежан <pb n="114" /> према њој.{S} И сем тог, она  
<p>— Не! — одби она усиљено. — Зашто да будем невесела?</p> <p>Стара девојка је ухвати за руку. 
хтеде продужити школу.</p> <p>— Нећу да будем чиновник — рече оцу.</p> <p>— Него шта ћеш, несре 
ћу да се образујем до краја.{S} Хоћу да будем на висини времена у којем живим.</p> <p>Каја је б 
ити себе, потврди:</p> <p>— Зашто да не будем задовољна!</p> <p>— То је опет срећа... нека врст 
е почивке — ако он не дође, Зарија, ако будем морао живети као сваки други...</p> <p>Младић изв 
о се мисли, а са њом и сва могућност да будемо срећни.</p> <p>Дрхтећи, Вишња је гледала у своју 
тругане!...{S} Ми смо сувише мали да му будемо пријатељи или непријатељи.</p> <pb n="93" /> <p> 
атриота бежи општим људима: да благо ти будет и да долгољетно поживиш на земљи...{S} Да постоји 
S} Бар смисли шта хоћеш.{S} Хоћеш ли да будеш виђен?{S} Онда критикуј туђа дела, не стварај ниш 
аљско задовољство.</p> <p>— Хоћеш ли да будеш моја жена? — упитао је он.</p> <p>Њене руке задрх 
 треће класе.</p> <p>— Ако пак хоћеш да будеш задовољан — продужи Ристић — онда мораш ићи из љу 
о од чега треба да се бојиш јесте да не будеш... као ја, несрећна за увек.{S} И упамти, свет је 
у, продавати переце; шта то мари ако ти будеш моја жена!{S} Ја сам кадар да радим за двоје.</p> 
ознали.</p> <p>— То је сувише горко.{S} Буди правичнија.{S} Ми смо провели целу младост заједно 
нутрашњи глас му је довикивао:</p> <p>— Буди храбар.{S} Ради.{S} Реши се.{S} Не клони.</p> <pb  
ћ конфликта између нужних сила.{S} У то буди уверен.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
, давала опроштај, угушивала себичност, будила све умрле врлине.{S} Илић нађе једва времена да  
нутра сомотска постава.{S} Дућан му пун будилника, зидних и џепних часовника, па све куца и рад 
аховине, <pb n="232" /> златни ланчеви, будилници што су свирали војничке маршеве, велосипеди,  
добри пријатељи — прихвати Вишња — онда будимо отворени: боље је да не идемо заједно.</p> <p>—  
ао је у собу весео шум Београда који се будио пред вече, као одахнувши после великих врућина.{S 
 усавршавањем, сви инстинкти једне душе будне, упечатљиве и несређене обузели, занели и осудили 
оргован.</p> <p>— Како ти се допада мој будоар ? — упита га девојка, насмехнувши се.</p> <p>— В 
ријенталским ресторанима, али никако да буду онакве какве их је госпа-Клеопатра спремала о јесе 
вници могу шетати до миле воље, а да не буду изненађени непријатним сусретом, подозривим оком.{ 
, љубав, отаџбина, брак престаће да вам буду мислене именице.{S} Али не бојте се, не бежите од  
 подругљиво на љубазности што се чиниле будућем министарском зету и питао се ћудљиво како ће се 
налазим у томе ничега чудноватог — рече будући министар. — Ако се воле, зашто да се не узму?</p 
осила садашњост и чекала нешто друго... будућност, како се то једном речи назива.{S} Мирно, пре 
чно рећи њена права кад сврши школу.{S} Будућност јој је изгледала неизвесна, тамна, под знаком 
ије се могао задовољити више чекањем да будућност донесе или не донесе, нови друштвени склоп.{S 
 је остала чиста као кап росе, и чекала будућност и изабраног мужа; чекала их стрпљиво, хладно, 
ног сокака, пред Вишњом је мисао цртала будућност као неку широку реку са зеленим обалама и неб 
е за личну будућност, он је мислио и на будућност Србије.{S} Његово биће и његова земља били су 
 вароши.{S} Он је онда гледао у њу кроз будућност која обећава све, а сад је посматра кроз прош 
 песма наде, утехе, буне; њихова вера у будућност и сопствену вредност уносила му је у крв пену 
ио своју сиротињу.{S} С невином вером у будућност, он је трошио своје младе године радећи да бу 
е од панталона, сигуран у себе, у своју будућност, у добро које ће чинити својим суграђанима, С 
у земљу дубоко.{S} Поред бриге за личну будућност, он је мислио и на будућност Србије.{S} Његов 
укопису видео је узбуркане дубине своје будућности, проналазио је пут својих мисли.{S} Једно же 
 девојку, хтеде јој дати доказа сигурне будућности.{S} Његов глас је дрхтао:</p> <p>— Ја се нис 
ј <pb n="12" /> политичкој ситуацији, о будућности која чека земљу.</p> <p>— Извол'те, господин 
у мирису дувана, бунтовничке мисли, дах будућности, све оно нешто неизвесно што очекујемо од да 
едан пас залаја.</p> <p>Посматрајући то буђење свога села, она покуша да хладније мисли о свом  
о окружавале Чачак.{S} Обрасле у шуму и бујад, оне су дизале озбиљно своје врхове украшене чипк 
целу себе, сву раскошну младост која је бујала у њеним грудима и сваког тренутка јој истеривала 
места допирали су гласови о поплави.{S} Бујице однеле мостове, разориле путеве, укочиле цео сао 
штала.{S} Са реке је допирао потмуо хук бујице и тежак мирис на одроњену земљу.{S} Грађани, у п 
S} Рекао би да се светлост сјури с неба бујицом.{S} Многобројни прозори на здањима и чатрљама,  
а маст није, као по обичају, ублажавала бујицу здравља, којим је девојка била обдарена.{S} Руме 
м једрима и води је непознатим путем ка бујним предгорјима неке нове земље.{S} Мислећи на ту ре 
озбиљно своје врхове украшене чипком од букава.{S} По гдегде видело се неко раштркано село.{S}  
а професора коме у том тренутку скидају букагије с ногу и нуде за министра... на професорову ће 
сам научио читати и писати из сестриног буквара.{S} Школа му је ишла лако, као вода, како се то 
два три јасена, широко лишће од ораха и букет процветале зове.{S} Горе, надносило се нешто неба 
им рубом око крила јурила се око једног букета дуде.{S} Низ кириџија корачао је лагано друмом п 
адржа се на једном споменику, окруженом букетом прецветалог јасмина.{S} Учини му се као да га б 
ане, без нарочитог договарања, и весеље букне, у толико јаче у колико је дотле избегавано; момц 
адна, мутна светлост наших, човечанских буктиња!{S} Како представници школа и секата изгледају  
уги...</p> <p>Младић извуче један џепни булдог, сав зарђан.</p> <pb n="171" /> <p>— Видиш ли ов 
6" /> поклон.{S} И кола одмакоше правим булеваром Краља Александра.</p> <p>Вишња оста тако за ј 
ела.{S} Он се није претварао.{S} Његове буљаве очи биле су се повукле дубоко у своје тесне дупљ 
елих власи.{S} Остале су му ипак његове буљаве, црне, мокре очи, нечег детињског у осмеху што м 
гљав, али млад, пријатних, мушких црта, буљавих очију, које су у тренутцима живости изгледале к 
падала.{S} Њене мисли враћале су се пут Бумбарева Брда, у белу варош на саставу две велике воде 
 је видео краљевство претучено народним бунама, поразом једног кабинетског рата, сталним сканда 
де се видела уређена баштица и идилични бунар на точак.{S} Пређоше једну њиву, засађену пшеницо 
атко и воду?{S} Сад је девојка дошла са бунара.</p> <p>Не чекајући одговор, стара жена донесе ш 
утицао код општине да се праве вештачки бунари, поправљао женама машине, декорисао кафанске сал 
а, звониле су му као песма наде, утехе, буне; њихова вера у будућност и сопствену вредност унос 
ци и старице тапшу рукама, одобравају и буне још више, па се, после, годинама прича како су се  
талом, мени није ништа право.{S} Све ме буни.{S} Нико ме не воли.{S} Са̑м сам.</p> <p>Хтеде још 
му угледају нову кравату.{S} Тај тип се буни против власти, не да би је начинио бољом, него да  
ене младу да лудиш,</l> <l>Ако ти никне буника,</l> <l>За мене младу да буниш.</l> </quote> <p> 
?{S} У њој се бунио остатак старе душе, бунила се сва њена ранија наивност против извесних крај 
душно.</p> <p>— Па што ме је оставио? — бунила се она.</p> <p>— Ко је кога оставио? — одговарал 
сти као од драгог камења.{S} Јата врана бунила су се по уличном дрвећу, дизала се у вис, кружил 
ир притрча девојци.{S} Њена слика му је бунила главу.{S} Хтео је да опет под руком осети њено т 
е Чедомир био у њеној соби.{S} У њој се бунила наша девојка из средњег сталежа, бакалинова ћерк 
о и све враџбине којих је пун њен крај, бунили <pb n="218" /> су јој главу, мучили је као нешто 
чео је долазити у сукоб са колегама.{S} Бунио се против неправди које су чинили слабијим од себ 
ји се напио добра вина.{S} Вишњу пак је бунио тај дан, обузимала ју је час топлина, час зима, и 
, не усвоје Чедино мишљење?{S} У њој се бунио остатак старе душе, бунила се сва њена ранија наи 
ам човек из старог времена, иако сам се бунио против њега: брак ми изгледа вечито нешто севдали 
и никне буника,</l> <l>За мене младу да буниш.</l> </quote> <p>Сунце је било још високо.{S} Опш 
знемирава то тихо језеро здравих живаца бунтовним мислима нових дана и готово јој хтеде рећи: „ 
ни државног фијакера!</p> <p>Али младој бунтовници беше спремљено још веће изненађење.</p> <p>У 
ира пред њом, разговор у мирису дувана, бунтовничке мисли, дах будућности, све оно нешто неизве 
е ко ће више знати на памет тих његових бунтовничких изрека : „Абдикацијом неких владара није н 
а иде у помоћ, као поклич на освету, на буну.{S} Што му се допадало у тим тренутцима код Беле,  
{S} Младићу није било добро.{S} Ваљада, бура која се спремала у ваздуху, уносила му је грозницу 
, ишчупаним дрвећем, нанетим балванима, бурадима и пластовима сена, па ударила преко поља и бац 
а, где су се уздизале притке процветале бураније и по који усамљен долап, искрпљен блехом.{S} Н 
внула би несигурно као муња неке далеке буре.</p> <p>Као сви људи који воле књиге, Чедомир је б 
афе, пиринча, шећера, канте гаса, једно буре зејтина са мерилицама обешеним о ивицу.{S} Око ваг 
це, станови за послугу и једно изврнуто буре.</p> <p>Кад прође поред те капије и скрену ка Тера 
а оста тако за један тренутак.</p> <p>— Буржоа! — рече презриво.</p> <p>На њу навали гомила мис 
д узбурканих таласа, неугашљив пламен у бури, а пред њим се појављивало сунце, чији је златан с 
це залазило, само другојачије, ћудљиво, бурно, како то природа може да удеси по каткад над том  
одушевљавати се да се појави у Чачку са бурским шеширом, подгрејавати бајке о миразу и излазити 
и изливао свој бакар и злато по зеленом бусењу.{S} Радоје је одбијао кратке димове на својој лу 
 ђинђува, водених чаша, ђачких таблица, бутеља коњака и емаљираних шерпи.{S} Газда-Митар тргова 
 имам осам испита на врату.{S} Глава ми бучи, хоће да прсне.</p> <p>— Знам, знам.{S} Ја мислим  
а.{S} Да се тако продужило, цео државни буџет <pb n="261" /> не би био довољан да заштити народ 
 оба пројекта озакони у Скупштини.{S} У буџет се унесе довољна сума за почетак.{S} Али оба зако 
 са мерилицама обешеним о ивицу.{S} Око ваге, прекривене плавом, дебелом хартијом, били су насл 
> <p>Воз је одмицао.{S} Кроз прозоре од вагона виделе се разнолике зграде станичне, гвоздене ма 
, гвоздене машине ружног облика, низови вагона, зеленило суседне баре, а даље, горе, на брегу,  
ичка станица.{S} Разни колосеци, низови вагона и остала гвожђарија образовала је црну, зарђалу  
ао Кина, као овај бакалин што је увозио вагоне кафе из Бразилије, као овај у ћошку... с великим 
ла с одговором, он је откључавао кофер, вадио стара писма, носио их у најнепосећеније кутове ва 
ад их јој предаде, викну :</p> <p>— Ево важне... лажне новине! </p> <p>Обузимала ју је нервозна 
 Дође јој да рече:</p> <p>— Шта је тако важно било у девојачкој школи?...</p> <pb n="239" /> <p 
 у својој кући.</p> <p>— Шта је то тако важно? — одговори госпа-Матовићка, већ у постељи.</p> < 
ићева није давала раније готово никакве важности сујеверицама.{S} Она је тако рећи била без рел 
аго њима.{S} Узлећу, певају, цвркућу по ваздан.</p> <p>— Глупе жеље! — закључила би убрзо затим 
 иза њих се плаве шајкаче, копорани.{S} Ваздух млак.{S} Стреје капљу; по леду се образују поточ 
 кишом плавило се дубоко, у бескрај.{S} Ваздух је био провидан и благ.{S} Није се осећало ни на 
и која долази из срца.{S} Ћутали су.{S} Ваздух је трептао око њих позлаћен косим зрацима сунца. 
ржавама где је оморина, тежак, загушљив ваздух, прво, као најнежнији, умиру владари и чланови д 
ће, већ врло благо, меко, глатко, да је ваздух био као у купатилу.{S} По тротоару је било доста 
мо је сунце припицало неприродно, те је ваздух био тежак.{S} Учитељица скиде свој палто, пребац 
ши део дана.{S} С Мораве је пиркао свеж ваздух.{S} По <pb n="210" /> небу се палиле звезде.{S}  
оново она опојна музика из сна.{S} Кроз ваздух су се преплетале оне плаве и модре траке.{S} За  
 рече при том весело и махну руком кроз ваздух.</p> <p>Узеше топчидерски трамвај.{S} Код једне  
{S} Дим од лађе развијао се кроз бистри ваздух на све стране тога широког пејсажа.{S} Обала се  
ну свемоћ, замишљао ју је као море, као ваздух, нешто пространо, благословено, опште, свачије.{ 
астим очима!{S} Ипак, оне осећају топао ваздух, светлост, огроман простор, слободу.{S} Њихов си 
а је опет посматрала рит, Дунав, светао ваздух, као да је тражила две беле тице.{S} Њихови погл 
 него што сам мислила.{S} Ја волим чист ваздух, шуму, свој народ, велике хоризонте, природу јед 
пушка; тица се изви над Дунав, одлете у ваздух и више се не врати.</p> <p>— Жао јој је било сво 
вету.{S} Вишња је несвесно пила миље из ваздуха тога дана, опијала се присуством човека који је 
убоко, жедно, као да се подавала млаком ваздуху који се завлачио под рубље.</p> <pb n="309" />  
на тишина као сенка.{S} По дијамантском ваздуху вијало се неколико ластавица.{S} Девојку су обу 
а потпуно здрава, и он је њоме махао по ваздуху, као да би боље доказао оно што је говорио.{S}  
бро.{S} Ваљада, бура која се спремала у ваздуху, уносила му је грозницу у крв.{S} Руке су му го 
 као пресечен, једна му половина виси у ваздуху.</p> <p>— Долази ли још ко?</p> <p>— Ретко.{S}  
 младића.{S} Тамно жута чарапа од конца вајала је дивно листове њене здраве ноге.{S} Изнад њено 
и да створиш коју везу...</p> <p>— Која вајда!{S} Они од којих сам очекивао добра беху неспособ 
ан гост на министарској трпези, па која вајда: несрећан си као све ове пропалице, као овај офиц 
 осталих трговаца и по томе што се није вајкао.{S} Чак ни на порез.{S} Лепо се носио: зими астр 
 помамну: страшна је тада, риче, бесни, ваља храстове, односи ћуприје, <pb n="213" /> рије њиве 
онда...</p> <p>— Остави ту пушку.{S} Не ваља је показивати у пијаном друштву — прекину га Зариј 
лније од његова венца!</p> <p>— Кажу не ваља се уносити у кућу — одговори јој Милева поверљиво. 
еће никад опростити.{S} Реакционари су, ваљада, бесни од једа; министри нису чекали ни оставка  
че он сигурним гласом. — Ти не верујеш, ваљада, у те бесмислице?</p> <p>— Да, не верујем, Радој 
ш нешто.{S} Младићу није било добро.{S} Ваљада, бура која се спремала у ваздуху, уносила му је  
се разболела.{S} Прала јуче кућу, па је ваљада промаја ударила.{S} И говори ја стоци да се угле 
и да се вечито повлачи у себе, те му је ваљада због тога чаршија дала надимак:{S} Јеж.{S} Стева 
могло заменити парламентаризам?{S} Ниси ваљада нихилист?</p> <p>Илић се осмехну;</p> <p>— Не зн 
де за тим, насмејавши се гласно.</p> <p>Ваљада при том прогута мало дима, те се закашља.{S} Бац 
уж. — Живот је скуп, а човек ми изгледа ваљан.</p> <p>— И ја сам то нешто мислила.{S} Друго је  
ке врло сјајних мехурића.{S} Суплент је ваљао у мислима оно што му је другарица рекла и понавља 
их.</p> <p>То је трајало неко време.{S} Ваљда се девојци досади та игра, те, кад једном закуца  
 — Он није био прилика за тебе, геачина ваљевска.{S} Без трага му глава.</p> <p>Илић махну руко 
били пореклом из једног села на граници ваљевског и ужичког округа, на дивљачној падини планине 
 <p>Чедомир Илић родио се године 1878 у Ваљеву, где је његов отац био рачуноиспитач.{S} Илићи с 
 државну службу, добивши за преписача у Ваљеву, где је начинио целу своју каријеру.{S} Ту се ож 
 ишла лако, као вода, како се то каже у Ваљеву, Кад би учитељ испричао лекцију, о шљиви на прим 
ође:</p> <p>— Хајдете... хајдете.{S} Да вам покажем бразилијанску марку што сам је купио од јед 
лићу ? — рече му једног дана Бела. — Да вам шта не фали код нас?</p> <p>— Код вас?{S} Не, госпо 
верења и своје особине.</p> <p>— Шта да вам кажем, госпођо!... — рече после неколико тренутака  
смрт, љубав, отаџбина, брак престаће да вам буду мислене именице.{S} Али не бојте се, не бежите 
{S} Ја сам увек говорио истину.{S} И ја вам кажем — удари гласом Матовић, као да држи предавање 
 на ногу, упита с врата:</p> <p>— А где вам стоје?</p> <p>Најзад их донесе: малене ножиће за во 
ле ћете ући право у живот.{S} Држава ће вам поверити један посао.{S} Ваша породица, друштво, ст 
уштво, странка којој припадате, тражиће вам такође извесне обавезе.{S} Све је то озбиљно.{S} Ва 
ар се тако враћа гостопримство које смо вам указали!{S} Срамота, млади господине...</p> <p>— Ма 
луцији... и само у револуцији... и опет вам кажем: у револуцији, па ма како ви решили.</p> <p>П 
е?</p> <p>Он је видљиво патио.</p> <p>— Вама није добро, господин-Илићу ? — рече му једног дана 
муке нисте претурили.{S} Тек стоје пред вама оне које су најтеже.</p> <pb n="106" /> <p>— Пазит 
Мени је тако лепо овде, у вашој кући, с вама... кад можемо да разговарамо као пријатељи.</p> <p 
ваше друштво.{S} Кад разговарам овако с вама, чини ми се да присуствујем. неком концерту, где х 
256" /> басен океана.{S} Јурио је тамо, вамо, испитивао, њушкао, маштао, презао, одмарао се од  
{S} Здрав, млад, ни ружан ни глуп, тамо вамо, па се ми венчамо пре испита...{S} Красан је мој М 
еме једне шетње кад их је киша ухватила ван вароши.{S} Он је онда гледао у њу кроз будућност ко 
у.</p> <p>— Ево, на, ево још — викао је ван себе.</p> <p>Али је газдарица већ била изашла.</p>  
амо може бити.</p> <p>Радоје је радио и ван своје радње.{S} Основао је велосипедско друштво, ут 
ала Вишња у ноћној кошуљи, боса.{S} Као ван себе, гледала је своју слику, слику не ње, него дру 
 прохте.{S} Међутим, Илић се бавио дуго ван куће.{S} Кад се библиотека затварала, он је онда по 
из те убоге речице, за коју зна мало ко ван Србије.</p> <p>— Место да нам користи та река, она  
ерски трамвај.{S} Код једне механе, већ ван вароши, сиђоше с кола и упутише се обоје полако дру 
 очију стакластих као да душа сања неки ванземаљски сан, тело наго, божанствено у својој невино 
е положио и похађао је Велику Школу као ванредни слушалац.{S} То је био тип своје врсте; док су 
 могао опазити код ње какву промену или ваншколску мисао.{S} Марљиво је радила, чекала стрпљиво 
иперством и рече у себи:</p> <p>— Он се вара.{S} Њему треба друга жена... жена која ће се посве 
анствених гласова у нама самима који не варају никад. „Мени треба један искрен друг“ — хтео је  
 Било да купи што за кућу, малопродавци варали су је, продавали скупље, крали на мери, потурали 
 виле, говориле:</l> <l>Како ћемо момке варат’</l> <l>У те ведре, ладне ноћи,</l> <l>У те сјајн 
и једно другом.{S} Нашто онда?</p> <p>— Вараш се — синуше плаве очи у девојке. — Можда би боље  
 су га други. — Раде, брате мој, па све варнице искачу.</p> <p>— Само тако! — говорио је Радоје 
а панорама Београда са дунавске стране: варош је почињала нешто даље од обале, из зеленила које 
азлегала песма радничка. <pb n="176" /> Варош живахну.{S} Хлебарнице почеше пећи хлеб два пут д 
спуштале процветале вреже од тикава.{S} Варош се губила.{S} Настајале су њиве.{S} Кожа се сад р 
лавуји.{S} Негде би зашкрипао ђерам.{S} Варош тонула, љушкала се, разливала у ноћи.{S} Девојчин 
па улицом општински добош на узбуну.{S} Варош се избуди.{S} Река је била разорила брану, заглав 
 културе једном речи.{S} Кажу да је ова варош по свом положају, после Цариграда и Неапоља, најл 
о тамо, кад се пође са Зеленог Венца ка Варош Капији, па лево.{S} Ту се види један дућан своје  
е многе раније непријатности.{S} Велика варош на утоци Саве у Дунав чинила јој се понова лепа.{ 
ах ме је било за тебе.{S} Ово је велика варош, а у њој има злих људи.{S} Да ти се што непријатн 
у, само његове беху као привезане; цела варош радила је око њега, само се он осећао неспособан  
као из неке чељусти.{S} Иза њих је била варош: један широк друм, низови кућа и кућерака, накрив 
 их само Београд може показати.{S} И та варош, са белим именом, представи му се црна као гробље 
тан човек... ти знаш шта радиш.{S} Наша варош дугује ти већ много, за парк, за...</p> <p>— Не,  
 кад куцне девет сати, време спавању, и варош остаје мирна и <pb n="209" /> иста.{S} Пре тога,  
етролеума и кутијом палидрваца, обилази варош и пали општинске фењере, истакнуте на тробојним д 
е у салону тек кад има још некога.{S} У варош, и кад би излазила, ишла је у пратњи госпа-Клеопа 
ог изговора.</p> <p>— Мајка је изашла у варош — одбрани се девојка. — А други?...{S} Брига ме ј 
вотом и смрћу, па се слободно упућује у варош.{S} После се сети његовог дома на Врачару, скромн 
и своју оскудицу.{S} И они се вратише у варош још веселији него што су пошли, трчећи, прескачућ 
милу осталих, дигнуо се брзо и отрчао у варош.{S} Срео би тада овог или оног друга.{S} Они су б 
иже нехотице и рече:</p> <p>— Хајдемо у варош.{S} Доцкан је.</p> </div> <div type="chapter" xml 
 нека врста старијег брата, пратио их у варош, окопавао им баштице за цвеће, позивао њихове дру 
b n="35" /> у школи, видела је сад нову варош пуну младих људи, који се боре против живота и за 
привиђало као да иза ње види једну нову варош, испреплетане жице, стотине точкова у покрету, го 
раћале су се пут Бумбарева Брда, у белу варош на саставу две велике воде, и изазивале слику сту 
емљу и прети да једног дана збрише целу варош.{S} Међутим, она нам нуди хиљаде руку, да нам ола 
а, чије би струје ноћу осветљавале нашу варош, наша села, путове, а дању покретале занатлијске  
му као соко са скрханим крилима.</p> <p>Варош се спасла, али од <hi>електрике</hi> није се више 
ки дан потукао <pb n="293" /> са једним варошанином и ударио га тако страшно ножем у трбух да г 
азне ћутале, празнички изглед.{S} Изнад вароши, дизало се безизразно, пространо небо, у којем с 
у и разговарају преко улице.{S} На сред вароши уздиже се велика, старинска црква са гломазним к 
орили кућни посао и честа рађања, од те вароши која дрема на пригревици украј Мораве.{S} Покуша 
 дана, кријући се тек форме ради.{S} Из вароши се доносиле трубе платна, разне чипке, конци, св 
ежао даље од њих.{S} Тада би одлазио из вароши, у околне паркове, брда, шуме.{S} Ни ту се није  
радински.</l> </quote> <p>На изласку из вароши указа се Морава бистра, умиљата, осенчена зелени 
тирале дуге пољане, ниска брда, две три вароши и велико београдско небо.{S} Могло је бити око о 
ље, горе, на брегу, белео се један крај вароши под небом сивим као миш.{S} Београд се удаљавао  
о дућан у главној улици коју чини у тој вароши пут Крагујевац—Ужице.{S} То је била права тргови 
т у селу, олакшавати му везе с оближњом вароши и даљим пијацама, организовати сталну бригу за н 
тисак на Вишњу.{S} Она се мирила са том вароши, заборављала је на рђаве часове које је у њој до 
природа може да удеси по каткад над том вароши, широм отвореној мађарским пустарама.{S} Црни, в 
једне шетње кад их је киша ухватила ван вароши.{S} Он је онда гледао у њу кроз будућност која о 
и трамвај.{S} Код једне механе, већ ван вароши, сиђоше с кола и упутише се обоје полако друмом. 
му се досадило све, он је излазио изван вароши и лутао по околини дуго, до самог мрака.{S} Поне 
а ће још дуго падати.</p> <p>— Али и до вароши је дуго — примети она. — Склонимо се негде, ако  
ра.{S} Изишли су из школе, па врљали по вароши без циља, избегавајући посећена места.{S} Они су 
, Чедомир изиђе из куће, па је врљао по вароши бесциљно.{S} Око пет сати пут га нанесе поред је 
соколи...</p> <p>Увече је одјекивало по вароши од пуцњаве лагумова.{S} Парчад од камења дотерив 
шког парка.{S} Било је прехладило.{S} У вароши се осећала извесна живост. <pb n="64" /> Сељаци  
} Деци је шила хаљине најскупља шваља у вароши.{S} Сваке <hi>сезоне</hi> т.ј. сваког пролећа и  
ћом.{S} Њихова клупа је била најлепша у вароши.{S} Други су седели на сандуцима, на даскама зак 
е лепо да се девојке задржавају доцно у вароши — приговори јој стара жена.</p> <p>— Не знате ви 
а је узео за руку; у пекарници на крају вароши купили су хлеба и сира. <pb n="302" /> На једном 
журе.{S} Једни су већ одмицали у правцу вароши.{S} Радоје уста.{S} Пред њим блесну опет Морава, 
о око ње, уверавало ју је у нови живот: варошка галама, начитани другови, одушевљене другарице, 
је већ наваљивала са истока и падала на варошке куће беле, сивкасте, црвене, црне, <pb n="81" / 
{S} Иза једне шумице примећивао се кров варошке цркве, прост и достојанствен.{S} Све беше лепо, 
дође: научна открића, романе, извештаје варошке штедионице, страначке листове, уџбенике из стар 
чно са села или, ређе, из какве пропале варошке куће.{S} Они су још у десетој години осетили на 
у фирму пољопривредних справа, уређивао варошки парк, калемио воће на рационални начин.{S} Шта  
се палиле звезде.{S} На ћошку светлуцао варошки фењер.{S} У оближњој башти натпевали се славуји 
 света што празником пре подне излази у варошки парк.{S} Весела женскадија, која нема брига око 
ица чија се имена спомињу, мешала се са варошким девојкама, седала крај прозора и тражила своје 
исма, носио их у најнепосећеније кутове варошких паркова, и ту их поново читао, разгледао сваку 
ра за дизање разних споменика, деловође варошких читаоница, хоровође певачких дружина.</p> <p>У 
позва, њу и Милеву, да изађу у шетњу до варошког парка.{S} Било је прехладило.{S} У вароши се о 
.{S} Своје мисли налазио је шетајући по варошкој околини коју је називао природом.{S} Потврђења 
евао друштвени тенор, иначе књиговођа у варошкој штедионици, слободно, као да је у механи;</p>  
вора, водио поред Батал-џамије право на варошку <pb n="273" /> периферију.{S} Вишњине загасите  
као што рекох.{S} То је што сам имао да вас посаветујем као млађег колегу... ви разумете?</p> < 
, о млинари!{S} Спавајте мирно.{S} Нека вас петао узалуд опомиње да је дан свануо...{S} Нимфе ћ 
p>Он јој приђе.</p> <p>— Ја сам љута на вас — дочека га Бела, држећи непрестано само главу пром 
а вам шта не фали код нас?</p> <p>— Код вас?{S} Не, госпођице — одговори он, мало изненађено. — 
 да дочекам у својој рођеној кући, гром вас спалио... од човека кога хлебом хранимо...</p> <p>— 
ницу, с предавања на предавање.{S} Нико вас није питао: шта ћете и кога тражите ?{S} Слобода, д 
 школу и постати јаван радник.{S} Стало вас је скупо док сте дотле дошли.{S} Али још све муке н 
 ћу их се одрећи.{S} Јест... „Одрећи ћу вас се...“ говорила сам им, „јавно, преко новина, да це 
човечанство.{S} Не могу да примим да је васељена створена ради гомиле глупака.</p> <p>Девојка с 
 ми стојимо још далеко од истине, пошто васељенска загонетка измиче нашем схватању, пошто нико  
.{S} У осталом, он је тако замишљао час васкрса мртвих, страшни суд, кад је у њега веровао.</p> 
ана, величанствена визија младе девојке васкрсавала је, као митолошке тице из пепела.{S} Боле ( 
остима простог народа, као да су у њему васкрсавали <pb n="3" /> претци његове мајке, ћерке цин 
е.{S} Само у светим књигама говори се о васкрсењу.{S} Али има нешто боље.{S} По некад живот изв 
а, он се бранио неким руским принципима васпитања деце у слободи.</p> <p>— Нек се развијају по  
је заборављала прво правило свога новог васпитања да млада девојка бира себи мужа потпуно свесн 
њење својих сопствених потреба.{S} Њено васпитање, које јој је обезбеђивало срећу у очевој кући 
ојих вршњака.{S} Оскудевали су му за то васпитање и средства.{S} Отац му је умро још док је био 
у му били ближи по њиховом једностраном васпитању, по средствима, по темпераменту.{S} Он је међ 
розницу у крв.{S} Руке су му гореле.{S} Ватра му ломила тело.{S} Кад би га неко ма и очешао, за 
те вечери.{S} Обузимала ју је нека лака ватра, која се слатко гасила при додиру чистог рубља.{S 
о је не чу.</p> <p>Девојку је обузимала ватра све више.{S} Слика Чедомира, његовог загрљаја и о 
у је вејао снег.{S} У пећи је пуцкарала ватра.{S} Човек се ту осећао добро <pb n="140" /> као у 
ушевљавале друге мисли, обузимала га је ватра, осећао се задовољан што је ту, поред ње, што је  
риличи ти. </p> <p>Девојка се склони од ватре за тренутак.{S} Онда узе неки други посао.{S} Рад 
ли му још све нисам рекао...{S} Имаш ли ватре?</p> <p>Илић му пружи кутију с палидрвцима, и упи 
е отац да то ради.</p> <p>Прљила се око ватре, руке су јој пуцале од сапунице, крста је болела. 
и противник.{S} Овако, она је била њена ватрена поборница, није могла да схвати свога друга и п 
 не постоје науке, него Наука.{S} Он је ватрени присталица позитивистичке философије.{S} Он при 
ркве, са златним крстом, који се сија у ватри сунчане светлости.{S} Усред тог великог предела,  
ве очи <pb n="71" /> сијале оном својом ватром, јако као крст на старинској цркви.</p> <p>Вишња 
отасте очи синуле би најдубљом љубавном ватром, да се одмах после замраче другим, леденим погле 
 је горело сво, обузето неком унутарњом ватром.{S} Очи су гледале укочено.{S} Зуби се белели ис 
 селу, приређивала је зора величанствен ватромет.{S} Аница потрча хитро да поврати своју другар 
ема њему.{S} Како је млака вода хладила ватру њених руку, како је поветарац дувао свеж и шапућу 
че јој мајка кад је виде како потаркује ватру. — Није то за тебе, не приличи ти. </p> <p>Девојк 
предмета, одушевљавајући се, па падао у ватру и грмео.{S} Онда није штедео никога: свога оца ни 
то дода, али је већ млади човек падао у ватру грдећи реакцију, реакционаре, цинцарски свет, те  
чаног.</p> <p>— Ја се озбиљно бринем за ваш опстанак у државној служби — приметио му је директо 
пације!{S} Ваши хоризонти остаће тесни, ваша схватања плитка.{S} Треба храбро поћи ка идеалу но 
 Држава ће вам поверити један посао.{S} Ваша породица, друштво, странка којој припадате, тражић 
 губите интерес за науком.{S} Али то је ваша лична ствар.{S} Мене се она као директора не може  
 имала у рукама.</p> <p>— Збиља, ја сам ваша пријатељица? — упита затим, притварајући врата.</p 
родно место.{S} Оно је врло лепо кад је вашар, окружна трка, задушнице... нарочито кад <pb n="3 
пањевима.{S} У кафанама је врило као на вашару.</p> <p>— Овим сељацима засја електрика пре него 
.</p> <p>— И сем тога, мени је пријатно ваше друштво.{S} Кад разговарам овако с вама, чини ми с 
} Не застаните на путу еманципације!{S} Ваши хоризонти остаће тесни, ваша схватања плитка.{S} Т 
весне обавезе.{S} Све је то озбиљно.{S} Вашим именом и угледом јамчићете за исправност својих п 
 и широког врата, па рече значајно: — У вашим годинама, сиротиња није зазор,</p> <p>Чедомир поц 
то питање!{S} Мени је тако лепо овде, у вашој кући, с вама... кад можемо да разговарамо као при 
</p> <pb n="137" /> <p>— Како је лепо у вашој соби!</p> <p>Без размишљања, Чедомир понуди девој 
 остав’те човека!...{S} Пробисте му уши вашом дреком.</p> <p>Од лекције није било наравно ништа 
руницом као звезда.{S} У жалфије се пла̑ве длакава, лепљива уста.{S} Хајдучка трава диже скромн 
је Вишња пришла Чедомиру.{S} Дан је био ведар.{S} По плавом се небу мицало неколико малих, свет 
је била мирна.{S} Напољу се ноћ ширила, ведра и ћутљива.{S} Та пространа тишина притискивала је 
> <l>Како ћемо момке варат’</l> <l>У те ведре, ладне ноћи,</l> <l>У те сјајне месечине?</l> </q 
утали су сунчеви зраци.{S} Небо је било ведро.{S} Тек по неки облак био се зауставио у мору отв 
ким колегиницама.</p> <p>Напољу је било ведро.{S} Само је сунце припицало неприродно, те је ваз 
ио више него што би однео, а бојао се и ведрог неба које му прети сушом непрестано.{S} Око плот 
 теби одбио.</p> <p>Сунце је клизило по ведром небу.{S} Морава је жуборила иза једног врбака.{S 
своје године.{S} Чедомир је, намрштених веђа и суморно, палио своју цигару.{S} Девојки је један 
ело, као у жандарма, крупну главу, црне веђе, круто држање, набељене образе и офарбану косу; по 
евици украј Мораве.{S} Покушавала је да веже своје мисли за свакидашње кућне ситнице, трудила с 
новљава једну врсту ропства.{S} Идеална веза између човека и жене постоји, за мене, једино у сл 
о се откопчао, те се видело парче белог веза на кошуљи.{S} Вишњу обли румен.{S} Учини јој се да 
 без сигурног прихода, без пријатељских веза и заштитника, права друштвена нула, некористан ник 
код маловарошана, који не признају овим везама њихову невиност.{S} Додуше, она му је писала, те 
азговарали о лаким стварима, о интимним везама, и он им није смео прилазити, он је бежао даље о 
 заједно.{S} Ми смо били везани присним везама једно за друго.{S} Време, ћуд или неки глуп несп 
{S} Али млади студент био је за њу јаче везан него што је сâм мислио.{S} Раскид са породицом му 
у реч која је тако тесно везана за нас, везана везом најмилијег човека на земљи, оца нашег?</p> 
да избегавати ту реч која је тако тесно везана за нас, везана везом најмилијег човека на земљи, 
" /> да посети све те ствари, тако уско везане за њу, да им каже да се вратила, да постоји, да  
 људе <pb n="57" /> и ствари тако тесно везане за њен дотадањи живот.{S} Узалуд се девојка бори 
ати.{S} Међутим, ми смо за народне масе везани хиљадама многостручних задатака. <pb n="33" /> О 
 марамом на глави, чији су крајеви били везани испод браде.{S} На извесном остојању од њих кора 
ли целу младост заједно.{S} Ми смо били везани присним везама једно за друго.{S} Време, ћуд или 
гово биће и његова земља били су у њему везани чврстим спонама, наслеђеним још од његовог праде 
149" /> Осећала је да је њено цело биће везано за њега.{S} Њено срце грчило се у мукама.{S} У њ 
утног тренутка, на ум му је, без икакве везе, долазило питање :</p> <p>— Шта ли сад ради Вишња? 
ће.{S} Он није хтео да склапа озбиљније везе, он није тражио <pb n="110" /></p> <p>у њој звезду 
и, јер би онда требало да исприча своје везе у кући министра Матовића, да објасни ону вожњу у к 
ћи многе железничке пруге, развити јаче везе са иностранством даљим од непосредних суседа.{S} З 
ве је то Бела испричала Илићу брзо, без везе, задихано, као да је онај младић Краљ Отац или нек 
во!...{S} Општи ниво! — понављао је без везе.</p> <p>Изнад обале, коју су радници откопавали, п 
љења?</p> <p>Његове мисли су ницале без везе, никаквог реда није било међу њима.{S} Независно о 
пустити оно што је недопуштено, укинути везе између оца и сина, мајке и кћери, учитеља и ђака?{ 
књижара у ђачком кварту, па је ступио у везе и с антикварима на обалама Сене.{S} Затим се дао н 
гурати безбедност у селу, олакшавати му везе с оближњом вароши и даљим пијацама, организовати с 
а застрвена домаћом тканином и опкољена везеним јастуцима, орман од лажне ораховине, талијанска 
 у ред, кад обоје нађу користи у својој вези; понављам, брак је на првом месту акт озбиљан, хла 
вни живот и ми сами налазимо се у уској вези и солидарности са земљом у којој смо рођени, са ра 
 пре отресе куће, за коју га ништа није везивало, и нађе се са својим вршњацима, децом такође и 
 беспослицама, неговала је нешто цвећа, везла по коју мараму, читала, по каткад, сензационе ром 
 опет играла кумаша са Милевом, доцније везла, плела и ћаскала по обичају.{S} Остојић је био не 
оја је тако тесно везана за нас, везана везом најмилијег човека на земљи, оца нашег?</p> <p>Виш 
му.{S} Сети се Чедомира.{S} Доведе га у везу с министровом ћерком.{S} Сети се његова ћутања на  
ер се у органском свету не зна за такву везу; неморалан, јер се обавезујемо за нешто што није у 
ћеш успети.{S} Треба ти да створиш коју везу...</p> <p>— Која вајда!{S} Они од којих сам очекив 
 умешао.{S} И Чедомир је прекинуо сваку везу са својом породицом.</p> </div> <div type="chapter 
е обоје на наслоњачу.</p> <p>На пољу је вејао снег.{S} У пећи је пуцкарала ватра.{S} Човек се т 
а, слобода.{S} Могао је живети неколико векова а да му се не досади.</p> <p>Међутим, Бела се ни 
еснаест дана, шеснаест година, шеснаест векова требало му је да пређе од уранка на једној падин 
онтинент далеко од Београда, за стотину векова од присутног тренутка, на ум му је, без икакве в 
ле недокучивих тајна.{S} Ушло се у прве векове земље.{S} Сазнало се како су планине рођене, как 
 министара, један милионар и тако даље, веле, да су прошли кроз две собе из којих се састоји <p 
знатог опозиционара, који је осуђен као велеиздајник и сад се налазио у Пожаревцу, на робији.{S 
јни, у коју се прво ступало при улазу у велеиздајников стан.</p> <p>И то није било све...{S} Ве 
одиле, те хоће да и ти окусиш... „Знам, вели, да их се Вишња зажелела у Београду".</p> <p>Некад 
женираш.{S} Тетки си се јако допала.{S} Вели, красна цурица.{S} Него, кажем ти — подвуче стара  
ију!{S} Бела ми је сад признала све.{S} Вели, заволела је Чедомира још чим га је видела... мног 
вила, плаче, суза јој сузу не стиже.{S} Вели, ни кошуље му не доноси.</p> <p>— Па, купиће је, с 
>— И он га је купио?</p> <p>— Купио.{S} Вели ми, тај ми носи педесет гласова.{S} Дао је две бан 
дан надничар са самаром пуним цигаља. — Вели, неће више да носи цигље... то му је испод достоја 
е него што је он био уопште способан да вели, лудо, смртно.{S} У том тренутку је имала право.{S 
рактично... за машинисту на пример, али вели, мора да се иде од куће, можда на страну, па су тр 
римала без сенке неповерења.{S} Русија, велика, света Русија, матушка словенска, све је у њој м 
ле ти сад чуда!{S} Хвалимо те, Господе, велика су дјела твоја.</p> <p>— Сад копају брану и јаз. 
авила је многе раније непријатности.{S} Велика варош на утоци Саве у Дунав чинила јој се понова 
p>— Пиј, проводи се, уживај младост.{S} Велика дела долазе сама по себи.{S} Живот је дуг, прија 
ка.{S} Распуст се приближавао крају.{S} Велика Школа почињала је поново да оживљава.{S} По њени 
ним вратима, обојеним фирнаезом, са два велика прозора, пуна шољица, кутија од <hi>вешплава</hi 
 човека на посао, пружа му подстрека за велика дела; општење са њом даје радости, одмора, утехе 
} Земља се клизала.{S} Помрчина је била велика.{S} На пола улице застаде да предахне.{S} Тада з 
азује шиваљке.</p> <p>— Штета није била велика — рече јој једном кад је срете и поведе говор о  
ан-Машино Зданије</hi>, где се налазила Велика Школа, имало је нечега пријатељског, свога.{S} О 
кроз ниске гране својих врба, позива на велика дела, узвишен рад.{S} Гледао сам је толико пута. 
д је да помогнем мајци.{S} Наша је кућа велика.{S} И затим, доста сам потрошила очевих новаца з 
ња — осмехну се Радоје сажаљиво. — Наша Велика Школа зна само да фабрикује немоћне чиновнике; о 
 на свом образовању и спрема се да буде велика и мила сарадница на препорођају родног краја.{S} 
дговарао је дечко одсечно. — „Немац" је велика прзница; за најмању ствар отера ме на место! <pb 
а — страх ме је било за тебе.{S} Ово је велика варош, а у њој има злих људи.{S} Да ти се што не 
рећан што не плаћа стан.</p> <p>— То је велика рента, као мираз од педесет хиљада — говорила му 
ашто ми њу заборављају?{S} Зар она није велика, главна наша река ?{S} Од ужичких голија и врањс 
о дуго, па сам дошао до закључка, да се велика зла не чине намерно, с предумишљајем, већ... она 
тављен.{S} На његовој тоалети видела се велика разлика.{S} Имао је нов таман костим, претенциоз 
ту кујну.{S} У једном удубљењу крила се велика постеља, заклоњена црвено мрким завесама са жути 
а и непросвећене администрације, где се велика смелост не поклапа са општим скептицизмом.{S} Ко 
реко улице.{S} На сред вароши уздиже се велика, старинска црква са гломазним кубетом од лима.{S 
вао усамљен сеоски друм, једна механа и велика, пространа шума.{S} Тада духну ветар.{S} Лишће у 
ика дела...{S} Не знам тачно каква, али велика несумњиво.{S} Другојачије не може бити.</p> <p>— 
ставила у Београду, који је такође имао велика одушевљења за бољи живот, за нова прегнућа.{S} С 
S} Пред њом се указа гомила света, тако велика као да се скупио народ са целе планете.{S} Сви с 
у се налазила гвоздена пећ, несразмерно велика према самој кујни.{S} По зидовима су висиле изри 
као и многи други, доживео је пред смрт велика разочарења.{S} Расцеп у демократији, који је поч 
 отменом држању, доказује колико је већ велика девојка и да су јој нашли момка.{S} Отац јој је  
ко.{S} Свет је простран.{S} Мене чекају велика дела...{S} Не знам тачно каква, али велика несум 
ди да се одмори.</p> <p>— Напољу је још велика врућина — рече она — а, Бога ми, ни наша кућа ни 
и, позоришта, па онда улице пуне света, велике димензије, ширина, слобода.{S} Могао је живети н 
Ја волим чист ваздух, шуму, свој народ, велике хоризонте, природу једном речи.</p> <p>Радоју се 
<p>Нешто се од тога већ остваривало.{S} Велике наднице привлачиле су сељаке из околних села, па 
Мани се, Бела — викну јој мајка с прага велике куће. — Он није био прилика за тебе, геачина ваљ 
 као дрво под покислом кором.{S} Зграда Велике Школе бацала је дебелу сенку чак преко улице.{S} 
.{S} Те груди!{S} Чиниле су јој се тада велике, тешке, уочљиве, сваком видне, да их је хтела са 
су се жалили на врућину, на прашину, на велике цене.{S} Овог пута њен се поглед следи.{S} У дне 
арева Брда, у белу варош на саставу две велике воде, и изазивале слику студента Илића.</p> <p>Ј 
 дошла опет једна карта, са сликом неке велике зграде и краја улице, која се губила у низини св 
узме што да закрпи, закрпе су изгледале велике, ружне.{S} Узалуд се трудила.{S} Њена права симп 
 Око пет сати пут га нанесе поред једне велике грађевине, којој су мајстори довршавали трећи сп 
на крупна сенка спусти се низ степенице велике куће, додирну шимшир, проклати се по калдрми од  
само у кошуљи.{S} Био је у првој години Велике Школе.{S} Дошао је кући око пет сати из јутра, п 
а.{S} За то је требало извршити две три велике финансијске операције.{S} Нашло се људи доиста о 
ла другојачија него у осталих.{S} Избио велике прозоре, ударио једноман окна, метнуо ролетне, н 
 једноман окна, метнуо ролетне, набавио велике ормане, споља лак, а унутра сомотска постава.{S} 
 безазленом радошћу као што деца чекају велике празнике.{S} Он их је волео готово исто толико к 
 стајали су непомични.{S} Сребрну траку велике реке није кварио никакав брод.{S} Од Београда се 
b n="142" /> <p>Њу пак, одушевљавале су велике идеје.{S} Чинило јој се да је поново рођена.{S}  
а, он је постојао, он је био примамљив, велики, са својим златним вратима, мраморним стубовима, 
отвореној мађарским пустарама.{S} Црни, велики летњи облаци извирали су иза Земуна, сакривали с 
ено. --- Мене чека живот необичан, јак, велики.{S} Он мора доћи.{S} Ја имам времена.{S} Ја не с 
а крају крајева, јер он хоће живот пун, велики, али чист, јасан, без утишавања савести и попушт 
ћи нешто романтичније... пролеће, небо, велики празник, долазак Чедомиров у црном оделу к мени. 
 чатрље које дотле није примећивала.{S} Велики женски шешири по најновијој моди, изложени по ду 
ри земљи, побелео од кише и времена.{S} Велики џбун јоргована надвишавао је ограду и пружао сво 
г размака... <pb n="289" /> ти си имала велики цвет... на железничкој станици се формирао један 
прозрачној сивини причињавала као какав велики божур у некој чудној земљи гатки.{S} Коса јој је 
> <p>Учинило му се да се остварио његов велики сан.{S} Живот многољудног града свидео му се.{S} 
а у њих, у њино брзо остварење, у њихов велики принцип: „сваком по способности, свакој способно 
аде, мој бели лабуде!...{S}" Београд је велики, мислила је тада, он је као море: путеви су безб 
д куће, можда на страну, па су трошкови велики, а...{S} Није довршио реченицу, јер није хтео пр 
чица уз двориште.{S} У салону се запали велики лустер, а електрично звонце позва собарицу да по 
е главе.{S} Она је кроз њу гледала свој велики Београд.{S} По неколико пута преко дана излазила 
та.{S} Хајдучка трава диже скромно свој велики бео цвет.{S} Љутићи су жути као очи у мачке.{S}  
н за школским клупама, а испуњава један велики део престонице.{S} Њихова љубав?{S} То је управо 
боса, само у кошуљи.{S} Носила је један велики формулар и молила га да јој то испуни, јер, каже 
реко Батал-џамије.</p> <p>То беше један велики празан простор, зарастао у траву.{S} Неколико ст 
према њима.{S} Ствари око њих бацале су велики хлад.{S} Девојка обори главу, и посматраше дуго  
кидашњости.{S} Ето ти кључа да постанеш велики у очима оних који те окружују...{S} Је ли, Марја 
то: што год има добила је од тог оца са великим, меснатим носем, од те мајке, коју су изморили  
више.{S} Међутим, земља је стајала пред великим радовима.{S} Морало се извршити наоружање војск 
ама.{S} Само је био незграпан са својим великим канабетом, нешто суморан са тешких завеса које  
пштини, разним министарствима и осталим великим надлештвима, где је рад мањи, а плата већа.{S}  
рочитаним књигама, о Зарији Ристићу и о великим врућинама у Београду.{S} Ипак, пишући о тим про 
е, под којим је меланхолични Чачанин, с великим сламним шеширом као мангала, чувао свој мâл сур 
афе из Бразилије, као овај у ћошку... с великим носем што тера мртвачка кола.{S} Еј, Марјане, к 
пођама на шеталишту, знају за девојке с великим миразима.{S} Њима је свеједно који режим влада, 
се будио пред вече, као одахнувши после великих врућина.{S} Прозори су гледали у врт, чије воћк 
 — одговори она полагано. — Живи се без великих брига.{S} Дужности нису тешке. <pb n="274" /> И 
тојало.{S} Пун рђавог искуства о правди великих према малим, јаких према слабим, он је брзо пос 
рече готово гласно.</p> <p>Тада се сети великих планова Радојевих и целог његовог говора на Мор 
тине народа не зна ни читати ни писати, велико знање смета.{S} Довољно је ако се прочита десета 
</hi>...</p> <p>Том приликом скупило се велико друштво, како је то ретко у паланци.{S} Тамо се  
ге пољане, ниска брда, две три вароши и велико београдско небо.{S} Могло је бити око осам часов 
вао одају као нешто живо.{S} То је било велико, то је било страшно, час тишина смрти, час узбун 
кнеза са својеручним потписом.{S} Једно велико огледало на ногарима попуњавало је празнину изме 
.</p> <p>Илић осети да је сад дошло оно велико, оно страшно, језиво што је очекивао.{S} Он задр 
да тако гледа како зора свиће.{S} Нешто велико и утешно долазило јој је из тих коњских ногоступ 
много одушевљења, воље де се ради нешто велико, смелости да се кида са свиме што је старо, штет 
?</p> <p>— Кажу — додаде друга девојка, великог носа и зелених очију — која нагази на вилинско  
S} Он је био човек ситних, живих очију, великог чела са дубоким залисцима, пљоснатих ушију, нео 
n="19" /> је себе већ тада прогласио за великог човека.</p> <p>Кад је ступио на Велику Школу, о 
и су пали за Отаџбину, по речима једног великог песника прошлог столећа, заслужују да на њихове 
е библиотеку, израдио кредит код једног великог књижара у ђачком кварту, па је ступио у везе и  
у ватри сунчане светлости.{S} Усред тог великог предела, стајао је Радоје, скромно, готово пони 
међе накострешене браде, ниског раста и великог трбуха, чиновничића с малим квалификацијама кој 
ва привиђења.</p> <p>— Матовић ће имати великог утицаја на развитак даљих догађаја.{S} Он ће не 
а у Београду: стан, храна, пријатељство великог човека и нешто у готову!{S} Она није знала само 
ешне грешке о основне ствари праштао је великодушно.</p> <p>— Па што ме је оставио? — бунила се 
сто нечастивих.{S} Јован им је опраштао великодушно, говорећи:</p> <p>— Не треба људима замерит 
им, стварима које је слушала, читала на Великој Школи.</p> <p>Једном приликом запали јој се кец 
 попа.</p> <p>Вишња се добро осећала на Великој Школи.{S} Академска слобода јој је пријала.{S}  
о.</p> <p>Идућег дана, Вишња га нађе на Великој Школи по свршетку једног семинара.{S} Изишли су 
пуст.{S} Влажна пољана дисала је новом, великом надом.</p> <p>— Што ми то раније ниси рекао ? — 
 вртовима, попречним улицама и по неком великом грађевином.{S} Лево се видик губио преко голог  
писмо од Вишње.{S} Оно је било у једном великом пословном завоју зелене боје, с натписом радње  
ј пољани усред престонице.</p> <p>У том великом простору видео се само један човек, продавац уш 
 може бити, рођака завиди рођаку што је великошколац, образован човек, виши од ње.{S} И млада д 
нтарних режима.</p> <p>Други тип је био великошколац-политичар.{S} Он не пази на спољашњост; па 
У клубу, који је носио звонко име Група Великошколаца Социјалиста, почело је да долази до разми 
ник, још две три великошколке, неколико великошколаца, један Јеврејин, трговачки помоћник, па и 
, артиљеријски поднаредник, још две три великошколке, неколико великошколаца, један Јеврејин, т 
аџбини, по изузетку се представљају као великошколци, праве слатко лице познатијим госпођама на 
ист другог разреда прочитао је Одисеју, велику, дебелу књигу у зеленим корицама, у преводу неко 
ено, претвори се у <pb n="133" /> жену, велику, одраслу, снажну, развијену и потпуну.</p> <p>Ил 
 себи.</p> <p>Тек на кондицији дозна за велику новост која се још од подне шапутала по породица 
није трпео примедбе.</p> <p>Кад дође на Велику Школу, Лазаревићева се баци на студије врло озби 
ег:</p> <p>— Не... не, ти нећеш доћи на Велику Школу.{S} Ти нећеш бити довољно јака да извојује 
великог човека.</p> <p>Кад је ступио на Велику Школу, он је тамо нашао два оделита типа међу св 
чку имао добар апетит, извлачио из џепа велику мараму за један крај, као заставу, брисао нос на 
рјаша, матуру није положио и похађао је Велику Школу као ванредни слушалац.{S} То је био тип св 
сад могао боље видети салон.{S} Примети велику библиотеку, пуну повезаних <pb n="10" /> књига.{ 
да долази тренутак кад ће наука открити велику тајну, одговорити на последње <pb n="266" /><hi> 
еткова — рече јој мајка, показујући јој велику дињу. — Дао Бог па родиле, те хоће да и ти окуси 
... те поређане хартије, ту архиву, већ велику.{S} И уверени присталица материјалистичке филосо 
питању, начелне разлике не представљају велику сметњу.{S} Међутим, то није било могуће.{S} Он н 
д је требало да се растану, начинили су велику шетњу, обишли су готово сва места својих састана 
ародности у Турској вера представља још велику чињеницу.{S} С начелних распра прешло се на личн 
 романтично за Београд.{S} Знао сам ја, велим...{S} Не би ти долазио код <hi>Еснафлије</hi>.{S} 
и шаљем нешто новца кад и ово писмо.{S} Велим, нек ти се нађе ако се наканиш.{S} Ако ти је то м 
ече, пара...</p> <pb n="105" /> <p>Него велим, да му кажем нек долази код нас на храну.{S} Њему 
дговори Вишњина мајка. — Ја јој једнако велим да изађе у друштво, да се разоноди, а она неће, < 
 и раштрканом селу, приређивала је зора величанствен ватромет.{S} Аница потрча хитро да поврати 
цијама домина, у густом диму од дувана, величанствена визија младе девојке васкрсавала је, као  
методе тако поуздане; чудни проналасци, величанствена открића долазила су једна за другим.{S} Т 
итете.{S} Ти очекујеш предусретљивост и величанствене умове, а тебе вреба фарисејство и глупост 
вога детињства смешећи се љубазно њеним величинама.{S} Ето главне улице њеног родног града: јед 
ему, више постеље, висио је у природној величини портре Матовићев, рад једног од наших старијих 
 треба помислити на све.</p> <p>— Право велиш — одговори бакалин замишљено. — Де, да ми сачиниш 
илници што су свирали војничке маршеве, велосипеди, шиваће машине.{S} Оде чак кућа и имање.</p> 
 радио и ван своје радње.{S} Основао је велосипедско друштво, утицао код општине да се праве ве 
едала је на врата где је синоћ оставила венац.</p> <p>Он је стајао на истом месту, недирнут.{S} 
жи какво угодно место да седне и сплете венац.{S} Око ње се простирала таласаста равница на дал 
вори јој Милева поверљиво. — Него обеси венац више капије, па ако га преко ноћ нестане, знај да 
гледа, <pb n="222" /> посматра њу и њен венац са жаљењем и као хоће да јој каже:</p> <p>— Тако  
утака. — Празна је, држим само неколико венаца лука.</p> <p>— А шта ћеш му за ствари?</p> <p>—  
ећа... да ли има шта умилније од његова венца!</p> <p>— Кажу не ваља се уносити у кућу — одгово 
То је било тамо, кад се пође са Зеленог Венца ка Варош Капији, па лево.{S} Ту се види један дућ 
олином.</p> <p>— Дај да ти помогнем око венца — рече затим и посади се поред своје комшинке.</p 
јке су цвеће брале,</l> <l>Цвеће брале, венце виле,</l> <l>Венце виле, говориле:</l> <l>Како ће 
пуштени и с фигурама купидона који држе венце испод прозора, овај је дом чинио леп и отмен утис 
</l> <l>Цвеће брале, венце виле,</l> <l>Венце виле, говориле:</l> <l>Како ћемо момке варат’</l> 
а црвеном, одроњеном земљом и плаветним венцем удаљених планина у дну.{S} С друге стране, обала 
вним канцеларијама.{S} Према постељи, у венцу од тепсија и шерпи, висила је јевтина слика талиј 
. Јована Матовића, министра земљорадње, венчала се јутрос у овдашњој Саборној цркви са г. Чедом 
, ни ружан ни глуп, тамо вамо, па се ми венчамо пре испита...{S} Красан је мој Милисав, видећеш 
се надали на дому.{S} Краљ му је на дан венчања опростио само пола казне.{S} Доцније, дали су м 
г празника.</p> <p>Споразумели су се да венчање буде на јутрење, у најужем кругу пријатеља.{S}  
алазила се ова белешка:</p> <quote> <hi>Венчање</hi>. — Бела, кћи г. Јована Матовића, министра  
божића...{S} Све је спремно.{S} Могу се венчати првог празника.</p> <p>Споразумели су се да вен 
тојала пред њим.{S} Њене очи завијао је вео видљивог узбуђења.{S} Њени <pb n="131" /> бели зуби 
 Они су га тешили, превлачећи постепено вео преко младе Чачанке.{S} Да ли се ипак осећао срећан 
 му као песма наде, утехе, буне; њихова вера у будућност и сопствену вредност уносила му је у к 
специјално српској народности у Турској вера представља још велику чињеницу.{S} С начелних расп 
о да једемо понајлак.{S} У турском рату Вера Павловна, сестра Рускиња, што је волела нашу кујну 
к, чудан, изукрштан призор.{S} Обичаји, вере, навике, установе, начини живота, потребе, снови,  
 — Изгледа да се и она свиђа њему...{S} Вере ми, спремај паре за свадбу.</p> <p>— Не будали! —  
љавао све више.</p> <pb n="205" /> <p>— Вере ти, Бела — рече Илић — прочитај ову вест...</p> <p 
а ситницама, она их већ виде заљубљене, верене, и пред олтаром.{S} Ах, тај олтар!...{S} Поред с 
Она је очекивала да је он назове својом вереницом, дâ јој обећања за цео живот, свечано, пред р 
едињење Српства.{S} Тражио је слободу у вери, књижевности, у науци.{S} Све снаге је требало уло 
 да не причате <pb n="196" /> о оваквој веридби.{S} Ја ћу већ пронаћи нешто романтичније... про 
в стан.</p> <p>И то није било све...{S} Верио се са њиховом сусетком, <hi>женом из народа</hi>, 
тарским канцеларијама.</p> <p>— Краљ се верио! — дочекала га је Бела у кујни, у коју се прво ст 
p>— Знате, отац, да се Миле тетка-Катин верио у Минхену... испросио Швабицу.{S} Тетка-Ката хоће 
" /> агитационо предавање.{S} Он је био верна гласачка војска по ђачким зборовима, где се драо  
е шетње.{S} Девојка је волела ту улицу, веровала у њу.{S} То је била слабост ове учене главе.{S 
риле, подизале, одушевљавале.{S} Она је веровала у њих, у њино брзо остварење, у њихов велики п 
испуњавала је њену целу душу.{S} Она је веровала у Чедомира, он је воли... они се поново воле.. 
је то да би га казнила.{S} Она је иначе веровала да је он воли јако, јаче него што је он био уо 
Он сиромах, а ја хрома!“ — мислила је и веровала да су тако равни једно другом.</p> <pb n="107" 
ти с робије.</p> <p>И сви троје су тако веровали у брзо и потпуно помиловање Јованово да се њег 
адоје је био јунак тих дана.{S} Људи су веровали у њега, сматрали га за нешто више од себе.{S}  
S} Шта то мари!{S} Он је волео слободу, веровао у њену свемоћ, замишљао ју је као море, као ваз 
крса мртвих, страшни суд, кад је у њега веровао.</p> <p>Изненадно, без икаквог узрока, као што  
је био његов божански учитељ, у кога је веровао као Турчин у Мухамеда.{S} Дела његових противни 
леђима.{S} Он је видео само себе, те је веровао да би с њим трпело и све друго: његови ближњи,  
 воде између Белиних родитеља.{S} Он је веровао да су његови односи с девојком дубоко скривени, 
ика, већ једна врста религије.{S} Он је веровао у народне снаге, Вук Караџић је казао последњу  
Илић је, безмало, мрзео своју драгану и веровао да га она мрзи.{S} Сваки њен покрет који није и 
ће неко раскопавати онај крш, не бих му веровао да ми је из очију испао!</p> <p>— Ту смо се кри 
 делу, која ће му омилети кућу, која ће веровати у оно што он верује.</p> <p>Девојка одмахну ру 
за неко време.{S} Знао је да му се неће веровати.</p> <p>— Шта ме се тиче! — рекао је самом себ 
ито сносио своју сиротињу.{S} С невином вером у будућност, он је трошио своје младе године раде 
 Жене примају науку која им се предаје, веру која им се проповеда, мужа који им се даје, срећу  
алидрваца да се упали цигара и давао на веру.{S} Могло се ићи из ходника у ходник, из слушаониц 
а покуша да не призна истину. </p> <p>— Веруј ми, ми смо све имале доба кад је живот као источњ 
 или бар обећавају, какав добитак.{S} И веруј ми, они <pb n="279" /> добивају.{S} Пре неки дан  
вна, старинска жена...{S} Ко ће у то да верује!...{S} И то да дочекам у својој рођеној кући, гр 
ети кућу, која ће веровати у оно што он верује.</p> <p>Девојка одмахну руком.{S} Њу су саму под 
42" /> своју срећу, живот ми је кратак, верујем у бесмртност душе.</p> <p>Вишња није била створ 
уће, Вишња.{S} Сад ти претерујеш.{S} Ја верујем, против свега, у прогрес, у човечанство.{S} Не  
аљада, у те бесмислице?</p> <p>— Да, не верујем, Радоје — одговори она, бледа, жута у лицу, гот 
е немам никаквог политичког убеђења, не верујем више у политику.</p> <p>У том тренутку, они су  
<p>— Не криви време, Чедомире.{S} Ја не верујем у судбоносне неспоразуме.{S} Ако је ко крив, то 
риче — рече он сигурним гласом. — Ти не верујеш, ваљада, у те бесмислице?</p> <p>— Да, не веруј 
их, срачунатог држања сукње или цигаре, весела лица, охолог погледа и одела по последњој моди.< 
ком пре подне излази у варошки парк.{S} Весела женскадија, која нема брига око распремања куће, 
је унутрашњи глас. — Ти си дошла у њега весела као срна, <pb n="243" /> побегла си с ишчупаним  
кав или онакав ток.{S} Она је била врло весела, отварала јако своја нешто бледа уста, заборавља 
 — А била би грдна штета.{S} Она једина весели наше жалосно доба, греје те место метресе, одуше 
ада овог или оног друга.{S} Они су били весели, безбрижни, они су се разговарали о лаким ствари 
око њега, пролазили поред његових очију весели и шарени као сватови, и губили се у ноћ преживел 
и, бог с тобом!...{S} Говоримо о нечему веселијем.{S} Ти си волео одавно да идеш у Париз?</p> < 
кудицу.{S} И они се вратише у варош још веселији него што су пошли, трчећи, прескачући баре, го 
је се не да описати, како каже чâ Јанко Веселиновић.</p> <p>У оваквом разговору, у дугим поглед 
в каљав, поцрнела лица, опрљена чела, а веселих, светлих, занесених очију, враћао се увече са р 
е приметила.{S} Црвенила се, гледала га весело и смешила се.{S} Њени зуби сијали су испод румен 
p>Она је седела до њега и посматрала га весело, готово безазлено и у исти мах несташно.{S} Бела 
на време млезеви би ударили о прозор да весело човека опомену како је пријатно бити у својој ку 
и је уши да им извучем — додаде госпођа весело — где су нашли љубав да изјављују!</p> <pb n="19 
а.</p> <p>— Продужите... — рече она, па весело седе на канабе поред њега.</p> <p>Кроз чипкане з 
да.</p> <p>У чокалиници се живело доста весело.{S} Кад нису критиковали митрополита што им не у 
учиш.{S} Остави данас те књиге — додаде весело. — Одмори се, боже благи!{S} Има времена.{S} Ја  
те и позва своју другарицу.{S} Она седе весело тако да јој обе стопале отскочише од земље.</p>  
а.</p> <p>— Лазаревићева! — кликнула је весело Каја и обесила јој се око врата, па је пољубила  
о драмски начин, загрли их обоје и рече весело, као да је наручивала нову хаљину:</p> <p>— Нека 
сам се Београда, бога ми — рече при том весело и махну руком кроз ваздух.</p> <p>Узеше топчидер 
 улици.{S} Чинило јој се да је све било весело, шалило се много, на лицима није било умора ни б 
сиђе с тротоара.{S} Око срца му је било весело, топло, па и жалосно.{S} Мило му је било што је  
 мачкице која се умиљава, њену несташну веселост; овај профил задахнуо је Вишњиним повременим р 
ругобу само да би био примећен.{S} Нема весеља.{S} Лица се згрчила, борба за опстанак их наружи 
, о Сокином прстену.</p> <p>Тако и сад, весеље је плануло неочекивано, још док су се састајали. 
ед Милеве.{S} Ове песме, Радојеве речи, весеље целог друштва, расцветана ливада и ти мириси зан 
во састане, без нарочитог договарања, и весеље букне, у толико јаче у колико је дотле избегаван 
Млади човек не хте покварити ово присно весеље дома, који је последњих година знао само за зле  
 град.{S} Између дрвећа хватао се дуг и весео летњи сумрак у виду танке, прозрачне измаглице, к 
е таласе Дунава.</p> <p>Ова слика учини весео утисак на Вишњу.{S} Она се мирила са том вароши,  
иром отворене прозоре допирао је у собу весео шум Београда који се будио пред вече, као одахнув 
ере ти, Бела — рече Илић — прочитај ову вест...</p> <p>Па као за себе додаде:</p> <p>— Како сва 
 пошалице.{S} Ту су стизале прве дневне вести преко <hi>штампараца</hi>, како су се овде звали  
 пута њен се поглед следи.{S} У дневним вестима налазила се ова белешка:</p> <quote> <hi>Венчањ 
нио по <pb n="237" /> околним висовима, ветар доносио мирис од љубичице, пролетња јагњад блејал 
} Капље су биле чешће.{S} На један пут, ветар се претвори у вихор.{S} Облак се провали.{S} Из н 
 јој је падала заводљиво преко лица.{S} Ветар се играо са скутовима њене кратке хаљине и открив 
дегде видело се неко раштркано село.{S} Ветар је доносио отегнуте сељачке гласове који се нису  
>Таман да се спусте низ једно брдо, кад ветар скиде Вишњи шешир с главе и понесе га низа страну 
на јагоде, на младост.{S} Кад планински ветар духне из клисуре, облак од цветне прашине дигне с 
ално, нешто што је наваљивало на њу као ветар, гушило је и дирало у дубину душе, да јој је свак 
и велика, пространа шума.{S} Тада духну ветар.{S} Лишће у џбунова заигра у крај пута.{S} Занесе 
 /> <p>Да је на његовом месту био какав ветеран на перу, он би продужио своје дело такво какво  
 и благ.{S} Није се осећало ни најмањег ветра.{S} Све око њих изгледало је као да се унело, упи 
ке.{S} Ипак се осећало нешто свежине од ветра који се дизао са запада и наносио по који облак.{ 
 практичност?{S} Повијаш се дакле према ветру?{S} Изгубила си све принципе.</p> <p>— Принципе!{ 
Реч лопов није довољно жигосала човека, већ га звали архилопов.{S} Гомиле ђубрета просипале се  
гов радикализам није био више политика, већ једна врста религије.{S} Он је веровао у народне сн 
тако важно? — одговори госпа-Матовићка, већ у постељи.</p> <p>— Похитај... доцкан је.</p> <p>Ма 
у.{S} Управо, она за њу није постојала, већ брак, муж.{S} Томе је требало очувати, <pb n="99" / 
S} Уличне лампе нису више на стубовима, већ су обешене о жицу.{S} Па ипак, ово отмено место срп 
вацима.{S} Реч лажов није била довољна, већ се писало архилажов.{S} Реч лопов није довољно жиго 
 дан.{S} То не беше ситна, јесења киша, већ млаки пљусци као усред лета.{S} По околним планинам 
 ти... нема ни добра ни зла апсолутног, већ конфликта између нужних сила.{S} У то буди уверен.< 
 очекивала од Чедомира љубавне напитке, већ изјаву, ону мало старинску изјаву којом се проси ру 
леде, ситне, као да се нису њој десиле, већ их чула из прича, из прочитаних књига.{S} Дође јој  
пчидерски трамвај.{S} Код једне механе, већ ван вароши, сиђоше с кола и упутише се обоје полако 
нице, које нису биле тачно заокругљене, већ као две капље мастила пале у светло белило између т 
ао пољубац.{S} Пољубац не паде на усне, већ на ону румен по образу и остави младићу утисак глат 
на које је падало, али није било вруће, већ врло благо, меко, глатко, да је ваздух био као у ку 
а зла не чине намерно, с предумишљајем, већ... онако, из људске ограничености.</p> <p>Кућу су р 
увши само једанпут својом хромом ногом, већ беше у другој соби. — Што су дивне, само да знате!. 
жак...{S}" Он то не рече.{S} У осталом, већ их пристигоше Милева и њен пратилац.</p> <milestone 
олест јој се чинила као казна.{S} Њено, већ рањено, срце стезало се од бола.{S} Заклињала се да 
ва те, опија најбр...р...рже...{S} Ето, већ сам пијан. .</p> <p>Био је заиста добро угрејан.{S} 
 <p>Мајка се не усуди да обнови прекор, већ погледа плашљиво у свога мужа.{S} Али ни Јован не р 
е златила читава простирка, и њен глас, већ без трунке тајанствености, одјекну долином:</p> <qu 
казе... те поређане хартије, ту архиву, већ велику.{S} И уверени присталица материјалистичке фи 
 и чија судбина не зависи од њих самих, већ од оних које ће срести и који ће их учинити срећним 
о <pb n="100" /> оцена ни прозивања.{S} Већ се седне у клупу, професор говори, ко хоће да бележ 
> <p>— Не покушавајте да се браните.{S} Већ ми то причају одавно.{S} Али ја добра, наивна, стар 
шнице.{S} Оне падају уз часне посте.{S} Већ је пролеће.{S} Сунце обасја.{S} Снегови што су пада 
а мајка опорављала се из дана у дан.{S} Већ је по мало напуштала собу, шетала по дворишту, седе 
уди су се заустављали да их гледају.{S} Већ се примицало вече кад се нађоше на Ћирићевој пољани 
цело јутро.{S} Још удара на бели лук, а већ развезао о Плеханову, Огисту Конту, социјалној рево 
b n="120" /> — Није још школу свршио, а већ проси девојку...</p> <p>— Ја не налазим у томе ниче 
p> <p>Шесту годину је навршио у јуну, а већ у августу молио је оца да га упише у школу.{S} Дотл 
ада полагано, суво, не гледајући у њега већ у један кут од салона и као враћајући се с неког да 
е ситне дечице.</p> <p>Нешто се од тога већ остваривало.{S} Велике наднице привлачиле су сељаке 
 милује својим крилима, девојка се била већ извила из његовог наручја и побегла к вратима од тр 
спремајући се да легне.{S} Деца су била већ заспала.{S} Бела тако исто.{S} Кућом је владала дуб 
а према његовом успеху у школи, ставила већ толико пута до знања да он има од ње да се учи.{S}  
омир оженио.{S} Смрт је јако утицала на већ рањену девојкину душу.{S} Она се посвети бризи око  
ао је ван себе.</p> <p>Али је газдарица већ била изашла.</p> <p>— И ово, и ово, не треба ми ниш 
 кила књига, уби га научни рад, кашљуца већ.{S} Ено Петра Гавриловића, дигнуо десно раме, спуст 
није се чудио: он <pb n="19" /> је себе већ тада прогласио за великог човека.</p> <p>Кад је сту 
 је ишла као на крилима.{S} Кад се дође већ до немогућности, младић се трже.{S} Жалосна стварно 
оправити.</p> <pb n="230" /> <p>Вода је већ допирала до бедема.{S} У мокром мраку примећивали с 
 задиркивао служавке.{S} Ћерка, која је већ била на удају, није имала наклоности ни према какво 
д њега била старија две године, била је већ као дете каћиперка и, у домаћим свађама, стално на  
:</p> <p>— Најзад, свеједно.{S} Нама је већ изречена пресуда.{S} Ми имамо да бирамо између ово  
м глас неког из њеног друштва, и она је већ заборављала на свог првог учитеља.</p> <p>То је так 
једно што је пристизала на снагу, те је већ имала потребу да се допада људима, и друго, што су  
ого поштовања, скиде свој шешир који је већ губио форму.{S} Вишњине дотле безизразне очи запали 
> <p>Вишња заусти да нешто дода, али је већ млади човек падао у ватру грдећи реакцију, реакцион 
видљивог интереса за политику.{S} Он је већ у двадесетој години научио да му живот доноси чист  
Није прошло ни неколико минута, а он је већ био на улици, са̑м.</p> </div> <div type="chapter"  
ј на отменом држању, доказује колико је већ велика девојка и да су јој нашли момка.{S} Отац јој 
ротив! — кликну девојка.</p> <p>Било је већ пало вече кад се њих двоје упутише Вишњином стану.< 
м и изби на излазак од парка.{S} Ноћ је већ наваљивала са истока и падала на варошке куће беле, 
млада девојка угледала Илића који ју је већ чекао, наслоњен на стуб једне лампе, пошла је брже  
ао лекцију, о шљиви на пример, он ју је већ умео поновити целу.{S} Учитељ, који је за свој рачу 
до било што поред своје философије није већ умро од глади.{S} Свој позив је схватао на старинск 
гестовима и учтивостима.{S} Пушкарка се већ бринула шта ће сутра лепо скувати за ручак, те је п 
е више учио школе.{S} У то доба била се већ увелико развила борба између школованих и нешколова 
 министар... министар земљорадње кад се већ тим питањем бави, али јој се учини да поред све кор 
ла цела њена појава.</p> <p>— Волите се већ целу младост.{S} А ти не видиш, ти ниси видео то те 
.. на професорову ћерку, око које ће се већ сутра отимати удварачи... на своју љубав: здраву, о 
ревици ових присних састанака.{S} Он се већ био навикао на љубак <pb n="53" /> додир тога девој 
{S} Неколико корака од средине града, и већ је човек улазио у споредне улице, непознате квартов 
за то време семестре на универзитету, и већ знају вредност годинама службе.{S} То су они који к 
ржава је помогла друштво кредитом.{S} И већ се с пролећа приступило радовима на подизању центра 
дон...{S} Имам посла.{S} До виђења! — и већ се нађе пред Вишњом, стидљив и он, збуњен, светлих  
знаш шта радиш.{S} Наша варош дугује ти већ много, за парк, за...</p> <p>— Не, Вишња... — одби  
ао се да не начини какав испад, имајући већ извесна искуства о београдском животу, о Београду,  
 два дана после битке, па како су Турци већ чували Саву, он није могао пребећи у Аустрију, него 
атим...</p> <p>— Затим?</p> <p>— Ја сам већ покисла, и...</p> <p>— И?</p> <p>— Свак од нас има  
 да се она врати у Београд.{S} Али, ево већ неколико часова како су једно с другим, а он не усп 
својим новим друговима.{S} Један је био већ господин, циничан, наметљив, извештачено безбрижан, 
м оградом.</p> <p>Стари господин је био већ ту.{S} Он је био човек ситних, живих очију, великог 
лога, и вишо се не врати.{S} То је било већ лакше.{S} Ипак се није могао одлучити одмах и решењ 
и, њихова личност, њихов џеп, они знају већ вештину опортунитета и хладне крпе за угрејана чела 
у време које су заказали.{S} Од кућа су већ расле сенке, ипак је било још рано, те по улицама н 
о осам часова.{S} Ноћне паре блуделе су већ кроз атмосферу и покушавале да завију у помрчину ра 
а ноћи.{S} По споредним улицама биле су већ угашене светиљке.{S} Кафане су биле затворене, изуз 
.{S} У осталом, многи његови другови су већ чинили концесију животу.{S} У клубу, који је носио  
штво их је звало да пожуре.{S} Једни су већ одмицали у правцу вароши.{S} Радоје уста.{S} Пред њ 
 n="196" /> о оваквој веридби.{S} Ја ћу већ пронаћи нешто романтичније... пролеће, небо, велики 
, које не рачунају са ситницама, она их већ виде заљубљене, верене, и пред олтаром.{S} Ах, тај  
м надлештвима, где је рад мањи, а плата већа.{S} Они оснивају <hi>таншуле</hi>, састављају пева 
ости.</p> <p>У природи је настајала све већа тишина.{S} Једно бело дрво, које се оцртавало пред 
у једно парченце хартије које није било веће од цигар-папира.</p> <p>— Па читај! — закључи само 
 очекивао.{S} Он задрхта јер је то било веће, много теже него што је његова слутња предвиђала.{ 
ли младој бунтовници беше спремљено још веће изненађење.</p> <p>У колима је седео Илић с једном 
инцијалац, а изгледа ми да се овде нема већег осећања удобности, лепоте, <pb n="30" /> културе  
ен глас.</p> <p>Девојка је падала у све већи занос.{S} Скупи кошуљу позади и притеже је.{S} Врв 
много дебелих, са огромним грудима, још већим бедрима и са поноситим изразом на офарбаном лицу  
 извесна лица, од којих су нека жива, а већина су умрла.{S} Није било девера него је Чедомир иш 
и кућама: ко у тарницама, ко на коњу, а већина пешке.{S} Ћевапџије изнели роштиље на сокак и за 
 државној управи.{S} Ако је скупштинска већина хомогена, иде се до отвореног деспотизма, а ако  
ма нечег непознатог, <pb n="122" /> где већина људи крију своја уверења и своје особине.</p> <p 
 пуно дима од јевтиног дувана.</p> <p>— Већином гласова решено је да парламентаризам треба помо 
 оцене, али је у осталим предметима био већином слаб.{S} Из српског језика је имао стално двојк 
пусти Матовићима да се преместе у једну већу кућу.{S} Било је крајње време, јер су сад имали и  
готово сва места својих састанака...{S} Вече их је ухватило на Чукарици.</p> <p>Онде где избија 
г зеленила на острву Циганлији.{S} Пред вече, кад мало прехлади, свет је излазио на Калимегдан: 
 <p>Цео дан су провели у шетњи.{S} Пред вече, кад је сунце нагињало западу, девојка зажеле да в 
имназисту.{S} Било је око пет сати пред вече.{S} Дан је био као сваки летњи дан.{S} Улице се си 
асом.{S} Затим додаде блаже : — До пред вече немам никаквог посла.{S} Можемо начинити лепу шетњ 
у весео шум Београда који се будио пред вече, као одахнувши после великих врућина.{S} Прозори с 
е приче.{S} Око њих је било лепо јесење вече, сувише топло за то доба, једно од оних чежњивих в 
да оде онде, па леже...</p> <p>Цело ово вече, Илић је мислио на самоубицу.{S} Па и сутрадан, та 
кликну девојка.</p> <p>Било је већ пало вече кад се њих двоје упутише Вишњином стану.</p> <p>—  
љали да их гледају.{S} Већ се примицало вече кад се нађоше на Ћирићевој пољани.{S} Сад се ту ши 
ате шта је ново? — рече им Милева једно вече. — Мешовити хор <hi>Љубићске Виле</hi> приређује у 
ао из <hi>Централе</hi>.</p> <p>— Добро вече, комшинка! — поздрављао ју је из далека, скинувши  
аја сокака, називају свакој клупи добро вече, причају шта су радиле преко дана, шале се на рачу 
рширала је са стрелишта у касарну.{S} У вече, један чича, с кантом петролеума и кутијом палидрв 
као да је виле гоне, а враћала се тек у вече, пуна новости.{S} Младен је одлазио такође, у школ 
.{S} Њихов ум се био онесвестио.</p> <p>Вече се спуштало у собу.{S} Кроз расходоване чипкане за 
 само може, да угоди својим гостима.{S} Вечера је била обилата, било је и слаткиша, па и вина.{ 
ка.</p> <p>Код куће ју је чекала хладна вечера и љута газдарица.</p> <p>— Није лепо да се девој 
азни; краљ није успео да састави владу, вечерас нико не влада Србијом.{S} Круна ће морати потра 
н јој преписа нешто, и рече ми да ће се вечерас навратити.{S} Боји се да не пређе у запаљење.</ 
ејем вечеру?</p> <p>— Оставите.{S} Имам вечерас много да учим.</p> <p>Газдарица изађе из собе и 
полако својој мачки:</p> <p>— Овој нису вечерас све козе на броју!</p> <p>Вишња сврши школске з 
вљивале су се прилике које је видела те вечери.{S} Обузимала ју је нека лака ватра, која се сла 
 — рече министар кад му жена саопшти те вечери да је Илић запросио Белину руку и да је она, као 
, остави се Београда у Чачку.</p> <p>По вечери, Вишња је излазила с мајком на клупу пред кућом. 
опло за то доба, једно од оних чежњивих вечери које саме позивају на дуге разговоре.{S} Месец ј 
, доносиле јој одјек млаких београдских вечери.{S} Тражила је у њима нешто ново, изненадно, доб 
коле.{S} Четири часа доцније звонила је вечерња.{S} Једна чета војника марширала је са стрелишт 
оследњим гранама, које су се љушкале на вечерњем поветарцу, спајао слике своје две познанице.{S 
ош се није знало о скандалу у Двору.{S} Вечерњи листови ћутали су као рибе.</p> <pb n="75" /> < 
 Хорови жаба звонили су уједначено кроз вечерњу тишину.{S} Две три звезде боцкале су један крај 
тари познаници.</p> <p>Ускоро седоше за вечеру.</p> <p>То је била скромна кућа једног државног  
де неодлучно.{S} Било му је још рано за вечеру.{S} Погледа око себе неодређено.{S} Затим се упу 
<p>Илић стеже срце и упути се лагано на вечеру.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140 
онуди се услужно:</p> <p>— Да подгрејем вечеру?</p> <p>— Оставите.{S} Имам вечерас много да учи 
Остао је још Зарија Ристић, вечити ђак, вечити занесењак, вечити сиромах.{S} Блед и озбиљан, мр 
а Ристић, вечити ђак, вечити занесењак, вечити сиромах.{S} Блед и озбиљан, мршав као авет, са з 
 стекао.{S} Остао је још Зарија Ристић, вечити ђак, вечити занесењак, вечити сиромах.{S} Блед и 
 се сад за насушни хлеб.{S} Општа чама, вечито јадиковање, стално незадовољство, грабеж, отимањ 
превиђа споредну, вечито се нечем чуди, вечито се узбуђује; неспособан ма за какву акцију, треб 
ледајући главну ствар превиђа споредну, вечито се нечем чуди, вечито се узбуђује; неспособан ма 
м се бунио против њега: брак ми изгледа вечито нешто севдалијски... уз пратњу Цигана и чауша.</ 
чиновничких влада у Србији, она је била вечито за одржавање неке врсте племства, захтевала је с 
а о београдском животу, о Београду, где вечито има нечег непознатог, <pb n="122" /> где већина  
 он — Пријатељство које се сматра да је вечито, а које живот распе као плеву!</p> <p>Поред њих  
а с прозора на другом спрату.{S} Био је вечито добре воље.{S} Причао је радо о својим пословима 
у њој нашао оно нешто неодређено што је вечито тражио.{S} Долазио би уредно у школу, задовољава 
ња, да се одриче својих мишљења и да се вечито повлачи у себе, те му је ваљада због тога чаршиј 
оју најбоље ишло за руком.{S} Учитељ се вечито <pb n="58" /> жалио да Радоје стално трчи напред 
проста у својој учености... ти, која би вечито била уза ме, која би се посветила моме делу, бил 
вој део живота и, кад дође време, заспи вечито под обичним крстом, са кога ће киша и невреме сп 
што се не да избећи и што ће га пратити вечито.</p> <p>— Не покушавајте да се браните.{S} Већ м 
епеница и сломила ногу.{S} Стога су јој вечито угађали. <pb n="123" /> Поред свег тешког живота 
ру који је нашла у свом родном крају, о вечито променљивом пејсажу кукурузних поља, о лековитој 
 оставимо плићаке.{S} Јер најзад, нашто вечито трчати за критиком, за рушењем, за духовитошћу,  
бројни, живот шуми, таласа се, све је у вечитом покрету.{S} Али што се пароброд примицао више т 
ј ништа, размећи се, другима препоручуј вечиту скрушеност; пењи свој глас за једну ноту више из 
ође један тренутак, тих, мучан, дуг као вечност.</p> <p>Нико не рече ништа.</p> <p>Бела је уста 
 сабласт из старинских романа.{S} Ћифте веџбају своју памет на теби и дају своје мишљење о твој 
око бледог азура.{S} У оближњој касарни веџбали се војници и чула се промукла, далека и кратка  
ика прозора, пуна шољица, кутија од <hi>вешплава</hi>, ђинђува, водених чаша, ђачких таблица, б 
лија, хладан као дућан с намештајем.{S} Вешт посматрач би по тој одаји оценио жену која ју је н 
уз, а брак... брак је код паметних људи вешт споразум, смишљен ортаклук, где свака страна уноси 
ргументима, да су његови закључци често вештачке дедукције, па и софизми, а, с времена на време 
друштво, утицао код општине да се праве вештачки бунари, поправљао женама машине, декорисао каф 
пи од фесова, разне кутије са шамијама, вештачким цвећем, бонбоном.{S} На фијокама испод њих пр 
р то није другим речима: право јачега и вештијега, влада аристократије, ропство слабих ?{S} Зар 
се зове примењена наука, <pb n="259" /> вештина, политика.{S} Он није знао за обзире, компромис 
 доба, где човечју снагу замењују често вештина и природа.{S} Треба му показати делом, ову држа 
 замењује снагу, и помоћу више или мање вештине са којом се та комедија игра, човек добија симп 
умевао у коњима, али није требало много вештине па да види да је та животиња одличног соја: вис 
ођеш?...</p> <p>Млади човек, с прилично вештине, а с много поштовања, скиде свој шешир који је  
ихова личност, њихов џеп, они знају већ вештину опортунитета и хладне крпе за угрејана чела.</p 
 византинизма, она је имала јединствену вештину да измири у себи жену која господари кућом и же 
госпа-Клеопатре.{S} Иначе је Бела крила вешто своје маневре од других.{S} Носила је редовно пос 
га погледа изненађено.</p> <p>— Овај се вешто извлачи — рече у себи.</p> <p>— Управо — додаде И 
ан комплимент:</p> <p>— Госпођице Бела, ви сте врло љубазни.</p> <p>Једна тица запева у башти.< 
} Боже здравља!... остави ти то мени... ви се људи не разумете у тим стварима.</p> <p>— Добро.{ 
да вас посаветујем као млађег колегу... ви разумете?</p> <p>— Не разумем — хтеде рећи нови супл 
ајем, који није могао тачно одредити. — Ви сте тако љубазни према мени.{S} Зар мислите да ја не 
Узмите се на ум — рекао му је једном. — Ви више нисте дете.{S} Кроз неколико месеца свршићете ш 
ва и заруделе кајсије у башти.</p> <p>— Ви волите кајсије? — упита Бела младића, па не сачекавш 
 двоје упутише Вишњином стану.</p> <p>— Ви на лето свршавате школу? — упита Илић нову познаницу 
мо времена.{S} Мораће се журити...{S} А ви, млади човече, из школе ћете ући право у живот.{S} Д 
 прими онолико колико се даје...{S} Шта ви мислите, господин-Илићу?</p> <p>Чедомир заусти да ка 
овори јој стара жена.</p> <p>— Не знате ви те ствари — осече се Вишња за први пут. — Ја сам ема 
 помагао газда-Митар.</p> <p>— Оставите ви Радоја — говорио је грађанима, који би давали наметљ 
о срце желело освете.</p> <p>— Јесте ли ви срећни, господин-Илићу? — пређе Бела изненадно на ње 
пет вам кажем: у револуцији, па ма како ви решили.</p> <p>Поднаредник тресну чизмом.</p> <pb n= 
ајући у говору час <hi>ти</hi>, час <hi>ви</hi>, и, кад дођоше до њене куће, раставише се као с 
 се налази наш свет, не треба губити из вида.{S} Јер наш свакодневни живот и ми сами налазимо с 
у књиге <hi>купусарама</hi>.{S} Најзад, виде да Радоје има право, па му предаде целу радњу, а с 
зно.{S} На очи јој се хватала магла.{S} Виде како се шешир скину.{S} Још један кратак <pb n="14 
че да копа, па се онда заустави, као да виде да је то узалуд, наслони се на дрвену држалицу и и 
аловарошани који су дошли о распусту да виде Београд, беспослени радници, становници предграђа, 
 јој за часак преживели живот.{S} Вишња виде Београд... у неколико партија, без реда, један по  
 занимали синоћ — примети Вишња, па кад виде да се Каја не подсмехну, продужи пажљиво — он је в 
од памука.</p> <p>Илићу залупа срце кад виде девојку тако близу себе.{S} Он не настави говор.{S 
стави то, Вишња — рече јој мајка кад је виде како потаркује ватру. — Није то за тебе, не прилич 
 расположење држало ју је све док се не виде с Кајом.{S} Она хтеде по том да надокнади своју ср 
и прст на прозор. — Ко ће знати шта оне виде својим мрежастим очима!{S} Ипак, оне осећају топао 
рану унапред. — Шта ће рећи свет кад те виде саму.</p> <p>Та оскудица слободе падала јој је нај 
тво, Илић погледа кроз прозор.{S} Да ли виде једну клупу, усађену у обалу чукаричког друма?{S}  
 <p>Ова храброст не потраја дуго.{S} Он виде да би му од рукописа остало врло мало, готово ништ 
авесама са жутим пафтама, које се данас виде само по државним канцеларијама.{S} Према постељи,  
ико наваљивао да се <pb n="255" /> опет виде?{S} Шта му је сад девојка поново требала?...{S} Сл 
је не рачунају са ситницама, она их већ виде заљубљене, верене, и пред олтаром.{S} Ах, тај олта 
{S} Кроз дим од дувана и испарења, Илић виде једно празно место, па се упути к њему, кад спази  
, умерене забаве <pb n="35" /> у школи, видела је сад нову варош пуну младих људи, који се боре 
шећерлема.{S} Кад се спремила за школу, видела је да још има доста времена.{S} Па ипак је готов 
жалосно.{S} Уста је држала отворена.{S} Видела се оба реда зуба.{S} Усне се згрчише на четири у 
рпске престонице учини јој се бедно.{S} Видела је по њему рабатне чатрље које дотле није примећ 
едомиром о својим сумњама.{S} Чим би га видела, осећала се пред њим разоружана.{S} Он је знао т 
ао њеној плавој појави.{S} Испод жакета видела се муселинска блуза; лака материја дрхтала је пр 
 потражио другу жену!</p> <p>Тек је сад видела колико воли Чедомира. <pb n="149" /> Осећала је  
ели, заволела је Чедомира још чим га је видела... много јој се допала његова ученост, романтича 
болесно, мистериозно.{S} Праву љубав је видела само у браку.{S} Управо, она за њу није постојал 
4" /> појављивале су се прилике које је видела те вечери.{S} Обузимала ју је нека лака ватра, к 
 улици спази своју жену.{S} Она га није видела, ишла је оборене главе и храмала јаче него икад. 
/p> <p>Вишња се стресе.</p> <p>Она није видела лице у тог човека, али би га познала у хиљаду др 
година.{S} Девојка га никад лепшег није видела.{S} Његов поглед ју је заносио, његове речи је о 
Тада девојка опази нешто што дотле није видела: један готово правилан круг од свежег, росног зе 
S} Па и даље, доле у Београду, зар није видела гомиле још горих од својих суседа?{S} Она није у 
 кварио никакав брод.{S} Од Београда се видела само она стругара и још неколико неједнаких фабр 
 просуто једно пакло карата; прашина се видела по раму од огледала.{S} У трећој одаји, која је  
 каквом новом приземном кућицом, где се видела уређена баштица и идилични бунар на точак.{S} Пр 
дугме на блузи било се откопчало, те се видела кожа бела, истачкана златним маљама.{S} Она узбу 
 безизразно, пространо небо, у којем се видела само понека ласта као црна звезда.{S} Усред мртв 
 био представљен.{S} На његовој тоалети видела се велика разлика.{S} Имао је нов таман костим,  
азаревићева говорила:</p> <p>— Муке сам видела док су моји пристали да се вратим у Београд.{S}  
стави;</p> <p>— Кад сумирам све што сам видела, познала, искусила, рачун испада врло неповољно  
рност са илузијом.</p> <p>— Нигде нисам видела оволику потпуност у огледању на води — продужи д 
ре, брате, где си ти?{S} Откад те нисам видела — рече му она. — Пише ми тетка да јој се ти ника 
си била по овој киши?{S} Нигде те нисам видела на скупштини.{S} Мислила сам да си се вратила ку 
а ли се сети да је у тој улици први пут видела свога драгана са његовом доцнијом женом?{S} Да л 
а.{S} Унутра се светлила чиста калдрма, виделе се коњушнице, станови за послугу и једно изврнут 
отворена главна врата, на средини куће, виделе се простране степенице, <pb n="5" /> једна сивка 
 за Вишњицу, самоникле улице по Чубури, виделе су тада многи млади пар.{S} То су били махом ђац 
им је стресла кад је распремала сто.{S} Виделе се разгранате старе шљиве њихове баште.{S} Јабук 
 патлиџан, румен и сочан.{S} У низинама виделе се вреже од бостана и краставаца; ту су биле под 
 дрвећем црног зеленила.{S} По ритовима виделе се усамљене роде, врло беле.{S} Једно јато неких 
з је одмицао.{S} Кроз прозоре од вагона виделе се разнолике зграде станичне, гвоздене машине ру 
есма вунице, превучена завесом од тула; видели се калупи од фесова, разне кутије са шамијама, в 
одила је гласне разговоре.{S} Међу њима видели се бољи чиновници, имућнији трговци, расположени 
 од срца. — Колико има од како се нисмо видели!...{S} Како си?...{S} Шта је с тобом?...{S} Нешт 
ила им се корпа са стварима.{S} Муке су видели око језика.{S} Ипак, пут је био пријатан.{S} У П 
 он није постојао, као да га никад нису видели.{S} У њему се појављивала љубомора, страшило са  
уве.{S} Даље, преко разноврсних кровова видело се парче једне улице: пуста калдрма, зарасла у м 
/p> <p>Кроз чипкане завесе на прозорима видело се једно парче улице, остатак покојног зеленила  
украшене чипком од букава.{S} По гдегде видело се неко раштркано село.{S} Ветар је доносио отег 
и сигурну савезницу, те се свађама није видело краја.{S} Губила је и оно мало поштовања што је  
 жути, гипки, пенушави.{S} Даље се није видело ништа.{S} Киша је пљуштала.{S} Са реке је допира 
 се окрену тамо тако да му се лице није видело јер се бојао да јој га покаже.{S} Да ли то Вишња 
 чаробно осветљавало парче неба које се видело, неколико суседних кровова и заруделе кајсије у  
крај њене хаљине био се откопчао, те се видело парче белог веза на кошуљи.{S} Вишњу обли румен. 
пољу је иначе било тихо.{S} На обали се видело парче једне шумице: врхови од јела, два три јасе 
е.</p> <p>Десно од њих, између две куће видело се парче Топчидерског брда, низ јабланова у подн 
> <p>Он би се пренуо из својих студија, видео би се у својој соби, сам... ужасно сам, као у гро 
волео би јачи од његовог сопственог.{S} Видео је да она воли несрећно.</p> <pb n="220" /> <p>—  
е сад руменила испод отворене блузе.{S} Видео се и један мрк младеж.</p> <p>— Ах! како је лепа  
 За њом пође Илић и осмотри је целу.{S} Видео је сад јасно што синоћ у мраку није могао.{S} Њег 
ћ гледајући у бело платно Моравино. — А видео сам је надошлу, усталасану, помамну: страшна је т 
 затворених очију.{S} Мало даље од њега видео се крвав перорез.</p> <p>— Говори ко те уби! — ре 
 сажаљевао га је искрено.{S} Он је себе видео у тој животињи.{S} Зар он није био тако исто од д 
 је пак ћутао усамљен.{S} Тек овде онде видео би се, у том парчету земље у крај Мораве, засађен 
и размажено дете.{S} Али, Илић, који је видео свет само кроз књиге, није имао мрве практичног с 
Сад, после двадесет година борбе, он је видео краљевство претучено народним бунама, поразом јед 
рема себи самом.{S} Као на слици, он је видео цео свој живот, целог себе.{S} Што је учинио једн 
вих црнпурастих, замахнутих руку, он је видео визију Вишње, њене главе, њених очију које поздра 
ега имају свој крст на леђима.{S} Он је видео само себе, те је веровао да би с њим трпело и све 
о увређен од стране Вишње.{S} Био ју је видео на улици, па кад је хтео прићи, она је зауставила 
, гледао право све што је сретао и није видео ништа.{S} Тога дана није се ништа нарочито догоди 
, јадан, недостојан да живи.{S} Он није видео да сви око њега имају свој крст на леђима.{S} Он  
на кућа сеоског изгледа.{S} Десно од ње видео се низ ситних краварских станова с прозорима до з 
ај други Илић, онај прави, онај који се видео, коме су припадале крштеница, уверење да није жењ 
 <p>— Какав златар на ово време, Бог те видео, кад и ја не могу хлеба да зарадим!</p> <p>— Онда 
} Он је био дубоко заузет самим собом и видео у том тренутку цео свој дотадањи живот као једну  
д говорила своме мужу:</p> <p>— Јеси ли видео да сам имала право!{S} Не треба гојити прасе у оч 
у врсту!{S} Позитивизам није познао, ни видео, ни разумео, ни волео оно човечанство које је отк 
ом губљењу времена.{S} Колико би ствари видео како лете око њега тако у тишини изгубљених часов 
целу младост.{S} А ти не видиш, ти ниси видео то тело — шаптао је у себи — то лепо тело, те чар 
љак ћилибарске боје.{S} Кад би је човек видео први пут, помислио би да је горда и надута, али,  
штво, држава, човечанство; он је све то видео у своме ја; то његово ја било је почетак и свршет 
ласом. — Он није на одмет.{S} Ја сам то видео на робији. <pb n="124" /> Видиш, били смо сви под 
 Београду.{S} Он ју је још једном такву видео: у почетку њиховог познанства, за време једне шет 
је волео Зарију присно.{S} Он је у њему видео једног сапутника на истом путу, на путу у интелек 
естонице.</p> <p>У том великом простору видео се само један човек, продавац ушећереног воћа, по 
љењу.{S} У њиховом неисписаном рукопису видео је узбуркане дубине своје будућности, проналазио  
ју слаби према јакима.{S} Он је у новцу видео силу која учвршћава живот, пријатеља који одржава 
а још не знам ништа позитивно.{S} Треба видети у чему је ствар, треба се уверити — говорила је  
ог човека кога за живу главу није хтела видети.{S} Ипак, корачала је даље.{S} Надала се да ће с 
их обадва.{S} Чедомир је сад могао боље видети салон.{S} Примети велику библиотеку, пуну повеза 
 светом.</p> <p>— Збогом.{S} Ми ћемо се видети! — <pb n="155" /> додаде пружајући му руку, па о 
ој се учини да поред све користи што ће видети отуд није отмено говорити за ручком о сељацима,  
риговори јој он.</p> <p>— Нико нас неће видети — одговори она са сигурношћу.</p> <p>То је била  
се сама вратити...{S} Ми се нећемо више видети.{S} Никад!{S} Збогом.</p> <pb n="291" /> <p>Пост 
устити док ми не обећаш да ћемо се опет видети — одговори Илић енергично, и ухвати девојку за р 
— Ја ћу се вратити, Чедомире.{S} Ти ћеш видети!</p> <pb n="50" /> <p>У очи дана кад је требало  
 вредност.{S} После ових времена ти ћеш видети друга.</p> <p>— А дотле?</p> <p>— Једи задовољно 
допушта, а ти немој...{S} Боже здравља, видећемо се.{S} Ја ти шаљем нешто новца кад и ово писмо 
пре испита...{S} Красан је мој Милисав, видећеш.{S} Ах, ево га — додаде млада жена и показа рук 
ло му се да проведе по неколико дана не видећи своје драгане.{S} Трудио се да не мисли на њу.{S 
оказаше њена здрава плећа.{S} Рамена се видеше округла, заобљена, као извајана.</p> <p>— Извол’ 
све је ту, куће, улице, отворена врата, види се намештај, али људи, свет?{S} Нема их, нигде их  
.{S} Кириџије су биле зашле за кукуруз, види им се само глава.{S} Поље је дисало мирно.{S} Још  
а животом потпуним.{S} Он је хтео да га види јасно, ту, поред себе, да се сав загњури у њега.{S 
еде по том да надокнади своју срећу, да види, <pb n="246" /> да посети све те ствари, тако уско 
а, али није требало много вештине па да види да је та животиња одличног соја: високе ноге, разв 
устави код огледала.</p> <p>Хтела је да види на њој самој колико га мрзи.{S} Један крај њене ха 
унце нагињало западу, девојка зажеле да види залазак на Сави.</p> <p>— Ужелела сам се Београда, 
пољубац у једном тренутку, зажелевши да види своју драгану, да је види целу, разголићену, остав 
ну, требао је један тренутак, па тек да види где се налази.{S} Ову приземну собицу испуњавао је 
верен сам да би га она пољубила само да види како је то кад су бркови обријани!</p> <p>Доиста,  
ракије.{S} На гробљу, које се из далека види, снег окопнео; на сваком гробу по неко; изгледа ка 
ша, па онда у кола, очекујући да у њима види кога од нових, слободоумних министара.</p> <p>— Од 
ко.{S} Ти се компромитујеш.{S} Куварица види све из кујне.</p> <p>— Куварица не сме да регне —  
 зажелевши да види своју драгану, да је види целу, разголићену, остављену њему на вољу.</p> <p> 
је осећао као неку песму, радост што је види, што је ту поред њега, сласт што је заљубљен више  
ана врућина би још јача.{S} Сунце се не види као да се растопило по целом небу, па жеже.{S} Ниг 
од улице с тврдим решењем да је више не види.{S} Поглед му се заустави на зеленом тепиху своје  
у целу, њему се привиђало као да иза ње види једну нову варош, испреплетане жице, стотине точко 
е нека чаробна неранџаста боја, која се види само код лептирова, а на супротној страни, по кров 
ба за опстанак их наружила.{S} Ретко се види један мушкарац да се осмејкује.{S} Успети, само ус 
енца ка Варош Капији, па лево.{S} Ту се види један дућан своје врсте, углављен између једне пап 
не оскудеваш у чему.{S} Волела би да те види, па дођи ако можеш, а ако ти школа не допушта, а т 
ио после једног страшног земљотреса; он види око себе саме развалине, непрегледну пустош, ништа 
је био у стању пијана човека који добро види да прави глупости, а продужава и прави их нове, св 
Вишњу обли румен.{S} Учини јој се да то види на неком другом створењу.{S} Окрену се по соби, ка 
м им, „јавно, преко новина, да цео свет види какве имам родитеље“.</p> <p>Цео дан су провели у  
би му пред очи и нагониле га да је опет види.{S} Срео би се с њом.{S} У погледу који је управља 
по неком великом грађевином.{S} Лево се видик губио преко голог Тркалишта, па на Седам Кућа све 
, показао јој нове путеве, отворио нове видике.{S} Њене смешне грешке о основне ствари праштао  
 Пардон за један часак... само нешто да видим.</p> <p>Није се преварио.{S} У једном листу нађе  
— Старински човек сам и ја, па опет кад видим да је нешто боље, што да не радим тако!...{S} Зва 
срце цепа.{S} Ја бих хтела, опет, да је видим срећну, задовољну, збринуту.{S} Чедомир је лепа п 
 госпођа, изненадно потресена. — Кад је видим онако хрому, мени се срце цепа.{S} Ја бих хтела,  
 се десило. — Није то за тебе.{S} Ја то видим.{S} Хтео сам ти то рећи још раније.{S} Али нисам  
 сам то видео на робији. <pb n="124" /> Видиш, били смо сви подједнако лишени слободе, осуђени  
ог, сав зарђан.</p> <pb n="171" /> <p>— Видиш ли овај пиштољ?{S} Купио сам га пред лањску демон 
акао је с предмета на предмет.</p> <p>— Видиш, ти си петичар, први ђак, сталан гост на министар 
е,</l> <l>Узори равне долове,</l> <l>Да видиш шта ће да никне.</l> <l>Ако ти никне лудаја,</l>  
ктичан живот изгледа ти ситничарење, не видиш шта се око тебе догађа, не можеш ништа да избегне 
 Волите се већ целу младост.{S} А ти не видиш, ти ниси видео то тело — шаптао је у себи — то ле 
.{S} Мене сматрају за мирна човека, али видиш, ја се питам да ли у мени не живи неки скривени ђ 
 да се поново почну послови.{S} Као што видиш, штета је да новац лежи зазидан у темеље.{S} Фирм 
лико му човек да̑ вредности.{S} Као што видиш, нешто релативно...{S} Доиста, ничега сигурног, н 
дничко између тебе и мене?</p> <p>Он је видљиво патио.</p> <p>— Вама није добро, господин-Илићу 
рераду наших сировина.</p> <p>Младић се видљиво заносио.{S} Његово избријано лице грчило се нер 
аглице, као фине свиле, која је благо и видљиво дрхтала.{S} Плаве боје просипале се на парк.{S} 
н, наметљив, извештачено безбрижан, без видљивог интереса за политику.{S} Он је већ у двадесето 
ла пред њим.{S} Њене очи завијао је вео видљивог узбуђења.{S} Њени <pb n="131" /> бели зуби гри 
 се тада велике, тешке, уочљиве, сваком видне, да их је хтела сакрити; болеле је.{S} И као да с 
ић да ми није шта род.</p> <p>— Гле ти, видре, чак га и то интересује — одврати госпођа на рачу 
ограда, фабричка, са гвозденим ногама у виду лавовске шапе, и са уским зеленим лествицама.</p>  
адала у низак басен и враћала се отуд у виду ниске врло сјајних мехурића.{S} Суплент је ваљао у 
ћа хватао се дуг и весео летњи сумрак у виду танке, прозрачне измаглице, као фине свиле, која ј 
ћу у гласу — што се Бела <pb n="163" /> виђа по улици са оним нашим ђаком... како ’но му беше и 
или су и Вишња и Чедомир.{S} Преко зиме виђали су се овда-онда код рођаке; кад су настали топли 
можда променио.{S} Ми се сад тако ретко виђамо.</p> <p>Кад су се пустиле из школе, Вишња хтеде  
 смисли шта хоћеш.{S} Хоћеш ли да будеш виђен?{S} Онда критикуј туђа дела, не стварај ништа, ра 
/p> <p>— Пардон...{S} Имам посла.{S} До виђења! — и већ се нађе пред Вишњом, стидљив и он, збуњ 
 и пребацивала се.{S} Са нешто урођеног византинизма, она је имала јединствену вештину да измир 
се појављивала из писама.{S} То је била визија неке немогуће жене, о којој сви сањамо, коју сви 
 у густом диму од дувана, величанствена визија младе девојке васкрсавала је, као митолошке тице 
слабачко.{S} У тај исти мах појави се и визија Вишње, тако исто у магли, нејасно, непотпуно, са 
јама, али, кад угледа своју другарицу у визији природних елемената, он се упита нехотице: „Нашт 
нпурастих, замахнутих руку, он је видео визију Вишње, њене главе, њених очију које поздрављају  
а као сенка.{S} По дијамантском ваздуху вијало се неколико ластавица.{S} Девојку су обузимале ч 
баченим крајевима, простачким кафанама, вијан као неком утваром.</p> <p>Није га се тицало које  
а кад њих није било, узео би <hi>Горски Вијенац</hi>, отворио га насумце, па читао на глас стих 
 ту аду, аустриску стражару преко пута, вијугав друм и низ телеграфских дирека на нашој страни. 
ао, као ружу коју је калемио.{S} Његова вика није се дотицала ситних слабости и рачуна.{S} Он ј 
ка као свила.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — викали су умиљато око њега надничари првога дана кад је 
е под руку.</p> <p>— Ево, на, ево још — викао је ван себе.</p> <p>Али је газдарица већ била иза 
 крајем пута, оборене главе у страну, и викао као по дужности:</p> <p>— Ево лепа воћа!...{S} Та 
 n="128" /> се да се кућа орила од њене вике.{S} Време јој је пролазило у беспослицама, неговал 
а околне планине падају.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— За име Божје, погледајте!...{S} Пропада 
жена да се покажу љубазне кад их неко нâвикне, понуди се услужно:</p> <p>— Да подгрејем вечеру? 
лицом.{S} Па и сад, кад их јој предаде, викну :</p> <p>— Ево важне... лажне новине! </p> <p>Обу 
на тебе, луди створе?</p> <p>— Доста! — викну размажена девојка, која се била повратила из прво 
ојко!...</l> </quote> <p>— Ево цвећа! — викну један женски глас.</p> <p>Гомила се растури по ут 
/p> <p>— Него шта ћеш, несрећни сине? — викну му стари.</p> <p>— Ја бих хтео да изучим за злата 
еће.</p> <p>— Јаој, црна, шта ћеш ту? — викну <pb n="217" /> јој Милева, која се у тај пар приб 
у наше ствари.</p> <p>— Мани се, Бела — викну јој мајка с прага велике куће. — Он није био прил 
 који се нагађају.{S} Вишња се уплаши и викну своју колегиницу;</p> <p>— Анице...{S} Анице!</p> 
је за Париз.</p> <p>— Ја у Француску? — викнула је кад јој је муж поменуо пут. — Жива нећу, а м 
дили.</p> <p>— Доста с тим паприкама! — викнуо је млади муж једном кад се вратио из библиотеке  
илософијом!</p> <p>— Зевзечи се сама! — викнуо би професор.</p> <p>— Геаче!</p> <pb n="267" />  
шао ни у најчувенијој светској бањи.{S} Виктор Иго га је водио по најсјајнијим и најтамнијим кр 
у шири читава нова насеобина разноликих вила, окружених цвећем и украсним биљкама.{S} Међутим,  
е одлазила такође, и то брзо, као да је виле гоне, а враћала се тек у вече, пуна новости.{S} Мл 
једно вече. — Мешовити хор <hi>Љубићске Виле</hi> приређује у очи Ивањдана излет на брање ивањс 
 цвеће брале,</l> <l>Цвеће брале, венце виле,</l> <l>Венце виле, говориле:</l> <l>Како ћемо мом 
l>Цвеће брале, венце виле,</l> <l>Венце виле, говориле:</l> <l>Како ћемо момке варат’</l> <l>У  
г камена на коме је изрезан натпис: <hi>Вилина Вода 1848</hi>.{S} Седоше на зид једно према дру 
тала се она. — Тамо вилинско коло, овде вилинска вода, све неке мађије.</p> <p>Доиста, она се о 
г носа и зелених очију — која нагази на вилинско коло никад се неће удати.</p> <p>Остојић прште 
та је ово мени! — питала се она. — Тамо вилинско коло, овде вилинска вода, све неке мађије.</p> 
колико девојака. — Знаш ли да си села у вилинско коло?</p> <p>— Кажу — додаде друга девојка, ве 
а имамо што нам треба: пилића, прасади, вина, књига.{S} Дан нам прође као сат, а сат као минут. 
 топлини као старац који се напио добра вина.{S} Вишњу пак је бунио тај дан, обузимала ју је ча 
 била обилата, било је и слаткиша, па и вина.{S} Стари <pb n="269" /> пушкар, који је задржао н 
а штрче очајни дивљи каранфили боје као вино.{S} И мириси су разни: на печен хлеб, на јагоде, н 
 су сами у дућану.{S} Калфа је претакао вино у магази.{S} Шегрт је стајао пред вратима и куцкао 
агазе ударала је кисела воња на јеличко вино.{S} Један зрак сунца играо се око гирланда од разн 
и обујме нас тек кад нас, као неко фино вино, преваре својом лакоћом и сласти, па опију благо,  
стично биље, чије је лишће подсећало на винову лозу, а цветови на цвет од кромпира.{S} Одаја је 
ва девојко, ој,</l> <l>Млад Милија млад виноград сади,</l> <l>Лозе сади, равне дворе гради.</l> 
 река ?{S} Од ужичких голија и врањских винограда, она поји целу нашу земљу, држи је моћним сво 
ереном ходу.{S} Два прамена златне косе вирила су испод простог сламног шешира.{S} У руци је др 
, разлиставала се стара лоза, пуштала у вис своје сочне пипке, припијала се уз кућу, увијала се 
ла су се по уличном дрвећу, дизала се у вис, кружила неко време, па опет слетала, и крештала св 
издиже целе Белине груди.{S} Она баци у вис обе руке.{S} Широки рукави од блузе спадоше до раме 
ти крила и паде у рит; она друга прну у вис, па се врати, начини два три круга изнад места где  
 упрљаном мувама и масним рукама.{S} Ту висе низови неке врсте кобасица, жути се суд киселих кр 
изгледа као пресечен, једна му половина виси у ваздуху.</p> <p>— Долази ли још ко?</p> <p>— Рет 
ма постељи, у венцу од тепсија и шерпи, висила је јевтина слика талијанског издања <pb n="157"  
вом земљастом лицу.{S} Десна му је рука висила као мртва; свакако је била парализована.{S} Међу 
ка према самој кујни.{S} По зидовима су висиле изрибане тепсије, тигањи, бакрачићи, тенџере, ло 
к, са широким зеленим махунама, које су висиле на све стране као фантастичне ресе.{S} По земљи  
а каже!{S} Дани су пролазили, а перо је висило непомично над хартијом.{S} Његове мисли се бркал 
пстракт и апсурд, моја мисао недостижне висине...</p> <pb n="170" /> <p>— Којешта.{S} Бар смисл 
 није довољна жени која хоће да буде на висини свога времена — одговори Вишња и погледа плашљив 
алу нове жене, јер нама требају жене на висини наших дана, жене ослобођене свих предрасуда, жен 
образујем до краја.{S} Хоћу да будем на висини времена у којем живим.</p> <p>Каја је била девој 
 пружала руку, пуну јевтиног прстења, у висину младићевих уста.</p> <p>И породица је седала за  
а.{S} На зиду према њему, више постеље, висио је у природној величини портре Матовићев, рад јед 
вен уским, чипканим застирачем, који је висио на две стране.{S} На њему се усправљало неколико  
, снег копнио по <pb n="237" /> околним висовима, ветар доносио мирис од љубичице, пролетња јаг 
о студент философије, врло <pb n="2" /> висок, готово џигљав, али млад, пријатних, мушких црта, 
г здравља и опортунист.{S} Ма да је био висок чиновник, није се могао отрести простачких склоно 
овца, она је несвесно осећала колико је висока цена Радојевим чворнатим рукама.{S} Том осећању  
их острва.{S} С наше стране уздизала се висока обала, са црвеном, одроњеном земљом и плаветним  
сте, црвене, црне, <pb n="81" /> ниске, високе, нове, старе, збијене и раштркане како их само Б 
а види да је та животиња одличног соја: високе ноге, развијене сапи, мали трбух, длака као свил 
 супротној страни, по крововима ниским, високим, од олова или просте ћерамиде, с кубетима или т 
мене?</p> <p>Без Илића, цео њен план за високим студијама изгледао јој је излишан.{S} Ради њега 
попречном улицом, једноспратан, с доста високим сутереном, обојен жућкастом бојом која прелази  
а огромним, сељачким шеширом на глави и високим чизмама на ногама. — Еј, Милисаве, ходи да ти п 
глове су испуњавале неколике столице, с високим правоугаоним наслоном, превучене кожом.{S} Бела 
о нешто пролазно... само један ступањ у високим степеницама, уз које се пео.</p> <p>Те супротно 
тапкали по сапима.</p> <p>Арап је држао високо своју лепу главу, и није хтео да погледа те одрп 
них слабости и рачуна.{S} Он је нишанио високо.{S} Он је остављао свакоме слободан један круг б 
а, процењивале су сељачке комисије тако високо, као да је њива засађена смоквом и бадемом.{S} Ј 
 плотова су расли сунцокрети.{S} Они су високо дизали своје криве, таште, жутокруне главе и леп 
 растопљено сребро, и <pb n="74" /> још високо над зарубљеним брдом преко Саве.{S} Све се запал 
униш.</l> </quote> <p>Сунце је било још високо.{S} Општинска утрина је дрхтала под његовом среб 
тело трошније.{S} Да је место Чедомира, високог, мршавог студента бледих образа и поноситих очи 
у се.{S} Врло интелигентан, врло радан, витак, упечатљив, увек будан, он се ту осећао као риба  
 трна ни грмења.</l> <l>Само има до две вите јеле.</l> <l>И под јелом заспала девојка.</l> <l>П 
 обе носиле су дугу црну кецељу, просту витицу око главе, сукњу изнад чланака, притискивале по  
ћи ништа.{S} Под његовом руком увише се витке слабине девојкине.{S} Он пусти.</p> <p>Кад хтеде  
чини од једног поточића воденицу са два витла, те га цело село прогласи за најдаровитијег човек 
у.{S} А кад је нађеш, сети се колико је Вићентије узео, па ти тражи двоструко.</p> <p>Илић је о 
ће.{S} Мајка му рече да му сестру проси Вићентије Симић, секретар суда.{S} Била је пуна хвале з 
ософске спекулације, а око тебе диже се вихор, заузет једино материјалним интересима, бруји жив 
е.{S} На један пут, ветар се претвори у вихор.{S} Облак се провали.{S} Из неба осу плаха киша,  
инистар. — Трице и кучине.{S} Данас нам вичу живео, а сутра, на неколико запаљивих речи каквог  
ли је то био случај?{S} Или заиста нека виша сила управља нашим мислима?{S} Те исте ноћи Вишња  
е младићске црте.{S} Био је више човек, више мушкарац.{S} Они остадоше за тренутак забезекнути  
 између прозора.{S} На зиду према њему, више постеље, висио је у природној величини портре Мато 
ако хоћеш.{S} Измењао сам све идеје.{S} Више немам никаквог политичког убеђења, не верујем више 
, треба ми још рада, читања, спреме.{S} Више пута узмем перо да забележим идеје које лутају кро 
ну реч је заглушило пиљарско <hi>ко да̑ више</hi>. <pb n="276" /> Зборови су само позорница, ре 
и... они се поново воле...{S} Шта треба више, па да се буде срећан!{S} И у том слатком располож 
ођа сама себе називала — али је девојка више посматрала домаћег учитеља него своје брбљиве сест 
 враћати се кад хоће.{S} Није се морала више бојати својих наставница.{S} Није морала трчати на 
е пробудила сва уздрхтала, и није могла више заспати.{S} Заман је гонила његове слике.{S} Оне с 
није могао.{S} Његова драгана није била више шипарица какву ју је оставио.{S} То се примећавало 
ту лепоту своје маште; јер то није била више Вишња која се појављивала из писама.{S} То је била 
ше у извесну забезекнутост што је нашла више него што је очекивала.</p> <pb n="193" /> <p>— Ју, 
 женскињу треба поуке.{S} У округу нема више од три четири школе за женску децу.{S} Али шта ће  
добро, боље него ранијих година.{S} Шта више, добила је награду, једну књигу која је говорила о 
алемио воће на рационални начин.{S} Шта више, и по спољашности се разликовао од мештана, окорел 
 за ручак, те је питала своје гошће шта више воле: киселу чорбу или супу с кнедлама, ћевап у ду 
{S} Сад то место стоји празно.{S} Ништа више није остало од <hi>Еснафлије</hi> до две чађаве пр 
.</p> <p>Девојку је обузимала ватра све више.{S} Слика Чедомира, његовог загрљаја и оног бесног 
Међутим, последњих година, јачао је све више протест против научног догматизма.{S} Млади суплен 
 сиротињском перверзијом, која даје све више сласти што се ниже пада.{S} Калдрма, куће, кровови 
 маленом колу знанаца, повлачећи се све више у своје књиге и свој свет идеја.</p> <p>Једнога да 
pb n="44" /> и таман облак ширио се све више изнад њихових глава.{S} Па ипак, они пођоше напред 
е се оцртавало пред њима, губило се све више у таму.{S} И мрак се спуштао као плаветна платна,  
на, час зима, и она се журила школи све више, као да ју је тамо чекао лек тој грозници.</p> <p> 
вим као миш.{S} Београд се удаљавао све више.</p> <pb n="205" /> <p>— Вере ти, Бела — рече Илић 
ијалном лицу.{S} Тај се израз губио све више у извесну забезекнутост што је нашла више него што 
тали су без успеха.{S} Јаз се ширио све више.{S} Међутим, земља је стајала пред великим радовим 
ртоглавице, он је осећао ипак да му све више препрека спутавају корак у напред.</p> <p>Остави р 
јчина болест много опасна.{S} Што га је више понављала, све је разумевала боље народске фразе г 
рену се од улице с тврдим решењем да је више не види.{S} Поглед му се заустави на зеленом тепих 
 ћуприје, учитеља, ни лекара.{S} Све је више сиротиње у нашем народу.{S} Села, у којима се ника 
чврсле његове младићске црте.{S} Био је више човек, више мушкарац.{S} Они остадоше за тренутак  
>Био је заиста добро угрејан.{S} Још је више философирао него по обичају.{S} Скакао је с предме 
е сваки рад... нарочито овај који траје више година, врло тежак, огромно тежак...{S}" Он то не  
 откопаном земљом.{S} Његова длака није више сијала.{S} Сапи су му смршале.{S} Боја му се проме 
 о сентименталности ?</p> <p>— Она није више у моди, слатка моја — насмеја се стара девојка. —  
таром Остојићу.{S} Како кујунџилук није више ишао, одаде се нарочито на часовнике.{S} У слободн 
 одано.{S} Јасно јој је било да он није више њен и да то не може бити.{S} Али се она надала да  
онекад би се заборавио и жалио што није више учио школе.{S} У то доба била се већ увелико разви 
па; Боже мој, не, то није могуће, да ме више не волиш.</p> <p>Они беху избили на Теразије.</p>  
S} Чини ми се да ме избегаваш.{S} Ти ме више не волиш? — стаде да се мази, и набра обрве.</p> < 
 и сви људи који траже од своје судбине више него што она може дати, бежао је од своје среће, м 
асла, али од <hi>електрике</hi> није се више познавао ни камен.{S} Љубав коју је Остојић уживао 
n="275" /> збунити, по образима који се више не румене на сваку ситницу, по дивно довршеном тел 
 и другу девојку.{S} Радио је за испите више него што је требало.{S} Читао је књиге, новине, књ 
6" /> Публика се стане да надмеће ко ће више знати на памет тих његових бунтовничких изрека : „ 
р са самаром пуним цигаља. — Вели, неће више да носи цигље... то му је испод достојанства!</p>  
уствује погребу.{S} После се не вратише више.{S} Бела није хтела да чује за Париз.</p> <p>— Ја  
>Илић махну руком кочијашу да полази, и више се не врати својој ташти ни својој жени.</p> <p>До 
дбу, провела је беспослена, размажена и више мање срећна.{S} Она није била спремљена за живот,  
ако, као сва њена писма, па може бити и више.{S} Јер се беху код њега десили догађаји који су с 
атија била је давно оставила домазлук и више се није враћала.{S} Њен дух је тежио за науком, ли 
ца се изви над Дунав, одлете у ваздух и више се не врати.</p> <p>— Жао јој је било свога живота 
ите се на ум — рекао му је једном. — Ви више нисте дете.{S} Кроз неколико месеца свршићете школ 
мењује таленат, где парче хартије вреди више него глава.{S} Те су је теорије храбриле, подизале 
 је добро свакоме који од њега не тражи више него што оно може дати — одговори она полагано. —  
} Анри Поенкаре наслања се у геометрији више на осећање него на разум.{S} Иде се чак до физике, 
а достојанства; један прост радник воли више смрт него понижење.</p> <p>Бела згужва новине.</p> 
, прашину, пепео.</p> <p>— Не говори ми више ништа — рече, устајући. — Ја те молим.{S} Не прати 
?... ти ћеш оцу дати рачуна.{S} Ти ниси више моја кћи.</p> <p>Младић не одговори ништа.{S} Осећ 
а студије врло озбиљно.{S} Али не осети више ону сласт студентског живота, коју је осећала прве 
ег друштва.{S} Није се могао задовољити више чекањем да будућност донесе или не донесе, нови др 
никаквог политичког убеђења, не верујем више у политику.</p> <p>У том тренутку, они су ишли дуж 
је ту поред њега, сласт што је заљубљен више него први пут кад су прошетали сами.</p> <p>— Шта  
ог разговора, он се реши.{S} Није могао више издржати.{S} Поручи једна кола, стрпа у њих један  
окрету.{S} Али што се пароброд примицао више томе граду, радост се сушила у њеном срцу, обузима 
за народ.{S} Његов радикализам није био више политика, већ једна врста религије.{S} Он је веров 
S} Боја му се променила.{S} То није био више арап.{S} Главу је спустио, очи затворио.{S} Није о 
 сваког часа лопову који би му покварио више него што би однео, а бојао се и ведрог неба које м 
а звала свог драгана.{S} Њега није било више међу живим.{S} Остало је само његово тело, које је 
о због чега?</p> <p>— У Чачку није било више школе.{S} Отац није волео да седим докона.{S} Знат 
цни.{S} Па и ти часови!{S} Није их било више од два три преко дана.{S} За њих се није морало сп 
а ћу се сама вратити...{S} Ми се нећемо више видети.{S} Никад!{S} Збогом.</p> <pb n="291" /> <p 
гуће, Илићу; није то више за нас, нисмо више деца.{S} Било и прошло.</p> <p>Он покуша још један 
и романима.{S} Немогуће, Илићу; није то више за нас, нисмо више деца.{S} Било и прошло.</p> <p> 
роде, где се дрво с дрветом бори за што више сунца.{S} Понекад би се заборавио и жалио што није 
ош раније него Вишња, да се развије што више, да оде до краја пута који је водио преко девојачк 
столици.</p> <p>У труду да задовоље што више једно другога, они се готово посвађаше, те најзад  
, трудио се да у своје законе унесе што више гарантије да власт не изигра ове мере.{S} У тој бр 
как, где се куће ћушкају да захвате што више улице.{S} Роба из дућана гомила се безбрижно по тр 
питати несигурне хоризонте за нечим што више није наше?{S} Зашто пустити да дани и године прола 
њему изузетно дубоких осећаја.{S} Нешто више, она му је изгледала неспособна за праву нежност,  
у веровали у њега, сматрали га за нешто више од себе.{S} Кад је пролазио улицом, старији су се  
 она није мачји кашаљ, да она има нешто више од те три постеље и бакреног посуђа.{S} Стога она  
 тим тренутцима код Беле, то беше нешто више од њене лепоте, то беше њена симпатија, далека, но 
ма, вратом и куковима, и, за један глас више, наручивале мокролушким жаргоном:</p> <p>— Стрике, 
вечане ручкове, у кући се кувало двапут више него што је требало, просипало се, бацало, раздава 
 је била изашла из уског живота, она му више није припадала.{S} Њене мисли враћале су се пут Бу 
ао је резолуције, мрзео богаташку класу више него што је волео пук, био горд са својих материја 
а природа и силе које владају њоме нису више имале недокучивих тајна.{S} Ушло се у прве векове  
и су своје излоге.{S} Уличне лампе нису више на стубовима, већ су обешене о жицу.{S} Па ипак, о 
крушеност; пењи свој глас за једну ноту више изнад свакидашњости.{S} Ето ти кључа да постанеш в 
ија; лукавство замењује снагу, и помоћу више или мање вештине са којом се та комедија игра, чов 
уде луксузу чистоте, нека му омиле кућу више од кафане, нека подигну бољи подмладак него што см 
ој Милева поверљиво. — Него обеси венац више капије, па ако га преко ноћ нестане, знај да ћеш с 
ов најбољи украс.{S} Тако слободна, још више <pb n="101" /> је ушла у социјалистичке идеје, у б 
уђе у парк.</p> <p>Ту је било света још више.{S} Склони се у крај, где је почињала једна според 
ице тапшу рукама, одобравају и буне још више, па се, после, годинама прича како су се провели н 
та страха пред младићем појачала се још више откако се вратила из Београда.{S} Избегавала је ње 
разовале су се плаве сенке, које су још више истицале небеску илуминацију.{S} Београд је изглед 
у што је великошколац, образован човек, виши од ње.{S} И млада девојка као да је хтела узети у  
нска права жртвују... да, за два гроша; виши интереси земље ишчезавају у корупцији, у нереду, у 
ава и виши интереси, до ђавола држава и виши интереси!</p> <p>— Ту је народ, коме његови предст 
ећи те користи кад је у питању држава и виши интереси, до ђавола држава и виши интереси!</p> <p 
ну која сматра да је њен позив у животу виши од обичне бриге за кујну.{S} На лицу јој је почива 
ју садашњост, ред ствари, жуде за нечим вишим од свакодневне егзистенције.{S} Она се чудила как 
и сталеж има своје муке.</p> <p>И онда, Вишња није волела много прост народ.{S} У њему је позна 
— Ти си уморна... ти си нешто невесела, Вишња? — примети Илић.</p> <pb n="158" /> <p>— Не, ниса 
е како она рекне.</p> <p>У тим мислима, Вишња је прекидала паковање ствари, отварала поново оче 
о, посрћући готово.</p> <p>Идућег дана, Вишња га нађе на Великој Школи по свршетку једног семин 
ка. — Да ти представим: моја другарица, Вишња Лазаревић...{S} Па како ми живиш, што не дођеш?.. 
ми га кад ти се допада! — рече, најзад, Вишња, и пружи му цвет.</p> <p>Он га узе.{S} Промуца не 
Једног малог празника кад жене не раде, Вишња је седела код Остојићевих, кад Радоје дође с једн 
ећа.</p> <pb n="313" /> <p>— Шта ти је, Вишња? — упита Аница, и погледа у собу неодређено.</p>  
quote> <pb n="212" /> <p>— Погледај је, Вишња... погледај Мораву — рече Радоје, док један унутр 
амо.</p> <p>Кад су се пустиле из школе, Вишња хтеде избећи да са Кајом иде кући.{S} Али је она  
1" /> <head>XIII</head> <p>За то време, Вишња је уредно похађала предавања, читала руске књиге  
 већ много, за парк, за...</p> <p>— Не, Вишња... — одби младић скромно.</p> <p>— Ја мислим да ј 
ти дивна момка, разбери се, удаћемо те, Вишња, удаћемо...</p> <pb n="314" /> <p>— Чедомире, ах  
мудраца или глупака.</p> <p>— Немогуће, Вишња.{S} Сад ти претерујеш.{S} Ја верујем, против свег 
тица летело је небом.{S} Близу Вишњице, Вишња спази једну аду са шумарком од ракита и одраслим  
 се Београда у Чачку.</p> <p>По вечери, Вишња је излазила с мајком на клупу пред кућом.{S} Њихо 
ћност да будемо срећни.</p> <p>Дрхтећи, Вишња је гледала у своју другарицу и није речи могла ре 
реко оближњег моста.</p> <p>— Погледај, Вишња, овог сељака.{S} Он можда нема да купи друге чакш 
есе мелем на отворене ране.{S} Међутим, Вишња, здрава као планинска биљка, освести се брзо посл 
ала на капији.</p> <p>— Шта је с тобом, Вишња? — дочека је. — Озбиљно сам се уплашила.{S} Где с 
ио додирнуо њене усне.</p> <p>Сутрадан, Вишња се дигла из постеље нешто доцније него обично.{S} 
> <pb n="66" /> <p>— Јадно је то право, Вишња — осмехну се Радоје сажаљиво. — Наша Велика Школа 
ва, осветљена сунцем.</p> <p>— Хајдемо, Вишња! — зашкрипа младићев глас с дна груди.</p> </div> 
а помаже око ручка.</p> <p>— Остави то, Вишња — рече јој мајка кад је виде како потаркује ватру 
има свој пут.</p> <p>— Не говори ми то, Вишња — прихвати Чедомир. — Ми смо још увек добри, стар 
 живи да се заборавимо?{S} Ти нарочито, Вишња... ти си још увек тако лепа; Боже мој, не, то ниј 
рачао је лагано друмом поред Мораве.{S} Вишња је ћутала.{S} Њене угасите очи мериле су немо зел 
шавала <pb n="37" /> се из методике.{S} Вишња покуша да заметне разговор с њом; говорила је о т 
и је дуговао бар обзир чувања тајне.{S} Вишња се опет није осећала у праву да затражи та објашњ 
г су начинили своје собе за спавање.{S} Вишња је распремала кућу, а Аница кувала.{S} После часо 
 другом коме није волео поверити се.{S} Вишња се опет играла кумаша са Милевом, доцније везла,  
 Нигде тице да се чује.{S} Биље зри.{S} Вишња је спустила завесе.{S} У соби је мрак, али мало ш 
</p> <p>Некад јој је све то пријало.{S} Вишња се могла радовати дубоко, потпуно, пуним срцем.{S 
светли јој за часак преживели живот.{S} Вишња виде Београд... у неколико партија, без реда, јед 
 појављују и онима који се нагађају.{S} Вишња се уплаши и викну своју колегиницу;</p> <p>— Аниц 
ста.</p> <p>Није Радоје мрзео школу.{S} Вишња је то знала.{S} Он јој је рекао једном приликом,  
заборавимо као чела на каквом цвету.{S} Вишња је несвесно пила миље из ваздуха тога дана, опија 
а је тражио опроштај што је сиромах.{S} Вишња не замери ништа.{S} Она није знала за та понижења 
— слегала је девојка раменима.</p> <p>— Вишња Лазаревна! — чуо би се у том глас неког из њеног  
{S} Кораци су се приближавали.</p> <p>— Вишња! — чу се глас човека који ју је јурио.</p> <p>Она 
 жени, шапташе јој матерински:</p> <p>— Вишња... слатка Вишња, пробуди се, устани; не гледај ме 
адоје.{S} Затим додаде у шали:</p> <p>— Вишња ће поћи за мене.</p> <p>Девојке примише шалу.{S}  
младу девојку. </p> <p>— Удај се, драга Вишња — продужи Аница. — Удај се што пре.{S} У животу с 
 руком он је обви око паса.</p> <p>Тада Вишња покуша да се ослободи, стежући му у исти мах руку 
ст, притиснути је на груди, рећи: „Моја Вишња, моја лепа, моја стара Вишња“.{S} Али се свлада,  
чи могла рећи.</p> <p>— Удај се, слатка Вишња, не размишљајући сувише, не тражећи много.{S} Не  
ухвати за руку.</p> <p>— Слушај, слатка Вишња — рече јој. — Ја знам где си била.{S} Не покушава 
ој матерински:</p> <p>— Вишња... слатка Вишња, пробуди се, устани; не гледај ме тако.{S} Нашла  
аљину.</p> <p>Пред огледалом је стајала Вишња у ноћној кошуљи, боса.{S} Као ван себе, гледала ј 
ad>XXII</head> <p>На Скупштини је нашла Вишња неколико својих другарица из девојачке школе.{S}  
ећи: „Моја Вишња, моја лепа, моја стара Вишња“.{S} Али се свлада, па настави говор о политици:< 
 <pb n="291" /> <p>Постала је она стара Вишња, којој је морал патријархалне куће забрањивао сва 
иљци.</p> <p>— Добро, да идемо — приста Вишња.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_ 
 <pb n="292" /> <head>XXV</head> <p>Кад Вишња оде, Чедомир оста за један тренутак гледајући у п 
ш једно другом да кажемо? — пркосила је Вишња непрестано.</p> <p>— Имам да ти кажем мој живот з 
ead>XIV</head> <p>Била је недеља кад је Вишња пришла Чедомиру.{S} Дан је био ведар.{S} По плаво 
 <pb n="54" /> <head>V</head> <p>Кад је Вишња стигла у Чачак, осетила је тек ту сву супротност  
епа девојка у заносу. ~</p> <p>Заман је Вишња звала свог драгана.{S} Њега није било више међу ж 
својим старим, мирним током.{S} Тако је Вишња могла сад мислити на себе.{S} Гриже савести било  
ну лепу, пријатну, ето такву као што је Вишња.{S} Она сигурно има врло лепо тело, познаје се ка 
ородицом му је оставио празнину коју је Вишња неосетно попуњавала.{S} Његово срце, које је дотл 
омир је потврдио ово правило, док му је Вишња била изузетак.{S} Она је одржала реч и дошла тачн 
о?</p> <p>— Не, није ништа — насмеја се Вишња силом. — Разгледала сам престоницу.{S} Ми смо ста 
се вратимо?</p> <p>— Зашто? — чудила се Вишња.</p> <p>— Киша ће још дуго падати.</p> <p>— Али и 
имала <pb n="160" /> појма.{S} Дотле се Вишња чинила младићу жена-другарица која диже човека на 
> <p>— Не знате ви те ствари — осече се Вишња за први пут. — Ја сам еманципована девојка.</p> < 
ког дуго грлио, љубио.</p> <p>Кад би се Вишња задржала с одговором, он је откључавао кофер, вад 
арних влада.</p> <p>— Како? — зачуди се Вишња.</p> <p>Она је ишла поред њега лаганим кораком и  
да и ти окусиш... „Знам, вели, да их се Вишња зажелела у Београду".</p> <p>Некад јој је све то  
цу.</p> <p>— Не... не, Чедомире! — рече Вишња, и истрже руку.</p> <p>Па и доцније, она је избег 
поту своје маште; јер то није била више Вишња која се појављивала из писама.{S} То је била визи 
 се могао скалупити у та општа места, и Вишња би пропала ако би пао у туђе руке.{S} Он јој је х 
дати.</p> <p>Остојић прште у смех.{S} И Вишња се насмеја.</p> <p>— Гатке! — рече она немарно.</ 
еним. <pb n="42" /> Међу њима били су и Вишња и Чедомир.{S} Преко зиме виђали су се овда-онда к 
е готово пророчке речи — примети у себи Вишња гледајући расејано у своју давну другарицу која с 
азило питање :</p> <p>— Шта ли сад ради Вишња?</p> <p>Он би се пренуо из својих студија, видео  
буде на висини свога времена — одговори Вишња и погледа плашљиво у младића, па после спусти гла 
школу?</p> <p>— Завршила сам — одговори Вишња гласом који је сад звонио поузданије. — Али не ми 
о... и ми старимо, ми сами.</p> <p>— Ти Вишња?{S} Ти си млађа него што си икад била.</p> <p>— К 
Кад смо тако добри пријатељи — прихвати Вишња — онда будимо отворени: боље је да не идемо зајед 
Жао јој је било свога живота! — примети Вишња полако.</p> <p>Младић не одговори.{S} Причајући б 
тавници морају положити рачун — примети Вишња. — Народна је реч пресудна, народ је суверен.</p> 
ло лепо смо се занимали синоћ — примети Вишња, па кад виде да се Каја не подсмехну, продужи паж 
љине, загрца:</p> <p>— Опрости, опрости Вишња.{S} Ја не знам шта радим.{S} Ти ово ниси заслужил 
 управља нашим мислима?{S} Те исте ноћи Вишња је сањала да се удаје за Чедомира.{S} Сан је био  
ојаве.</p> <p>— Ти си удата? — рече јој Вишња, осмехнувши се, па покуша да се метне у у њено ра 
Ти не волиш свога рођака! — пребаци јој Вишња.</p> <p>— Не, Лазаревићева.{S} Ја га волим, он је 
39" /> имала жеља, и то још раније него Вишња, да се развије што више, да оде до краја пута кој 
 се бојао да јој га покаже.{S} Да ли то Вишња <pb n="282" /> примети?{S} Да ли покуша да га спр 
 је имао према њој?{S} У сваком случају Вишња није знала дотле шта се дешавало са њеним драгано 
н је поздрави и хтеде проћи.{S} Тада му Вишња приђе, пруживши руку, не говорећи ништа.</p> <p>— 
p> <p>— Седи... ту, на канабе — рече му Вишња.</p> <p>Чедомир примети тек тада једно кожно, ста 
те шта кад тако лепо говорите — рече му Вишња. — Ја бих то врло радо читала.</p> <p>— Још је ра 
Звезда било мање.</p> <pb n="310" /> <p>Вишња се стресе.{S} Било јој је хладно.{S} Пребаци једа 
21"> <pb n="227" /> <head>XXI</head> <p>Вишња је оставила универзитет и отишла за учитељицу.{S} 
 нису вечерас све козе на броју!</p> <p>Вишња сврши школске задатке што је могла брже, па се он 
м на главу и изгледао као сенка.</p> <p>Вишња се стресе.</p> <p>Она није видела лице у тог чове 
а три стране јевтиним становима.</p> <p>Вишња притисну кваку на једним од многобројних, зелено  
рпног злата лежи у тим таласима.</p> <p>Вишња га погледа неповерљиво.{S} Прво што помисли било  
етеле око ње као мантија у попа.</p> <p>Вишња се добро осећала на Великој Школи.{S} Академска с 
авим булеваром Краља Александра.</p> <p>Вишња оста тако за један тренутак.</p> <p>— Буржоа! — р 
сак глатке коже и нечега чистог.</p> <p>Вишња се стресе.{S} Образ је заболе, као да ју је Чедом 
 га је студенткиња са биологије.</p> <p>Вишња је слушала те разговоре и осећала се све неугодни 
мро као питомац Војне Академије.</p> <p>Вишња је ћутала.</p> <p>Оне обе носиле су дугу црну кец 
е, знај да ћеш се удати те зиме.</p> <p>Вишња се хтеде подсмехнути својој другарици, али се не  
машине.{S} Оде чак кућа и имање.</p> <p>Вишња га је избегавала кадгод је могла.{S} Чинило јој с 
наоружан знањем целе наше епохе.</p> <p>Вишња се промисли да ли да му каже праву истину.{S} Нај 
атак, верујем у бесмртност душе.</p> <p>Вишња није била створење које завиди, али та срећа доти 
ко као крст на старинској цркви.</p> <p>Вишња га пусти да говори.</p> <p>— Само треба претворит 
ке“...{S} Шта да радим, кажи ми.</p> <p>Вишња јој није знала одговорити ништа.{S} Њој се такође 
 <p>Гомила се растури по утрини.</p> <p>Вишња се нађе поред Милеве.{S} Ове песме, Радојеве речи 
 најружнија престоница у Европи.</p> <p>Вишња заусти да нешто дода, али је већ млади човек пада 
м, да ти изложим што сам наумио.</p> <p>Вишња приста у први мах, подајући се своме срцу.{S} Пос 
 што се свршило како се свршило.</p> <p>Вишња је тако прошла, изгубила се у провинцији као и у  
{S} Међу овима је био и Чедомир.</p> <p>Вишња пак остаде даље на барикадама.{S} Она није опрашт 
 који најтеже осећају њен терет.</p> <p>Вишња је волела да слуша те говоре.{S} У доба реакције, 
суда које су мутиле моју савест.</p> <p>Вишња је тада управљала на свог друга горак поглед који 
ла нашу кујну, било је за причу.</p> <p>Вишња је мало јела и говорила тек колико да не поквари  
а Чедомира да му пошаље пољубац.</p> <p>Вишња задрхта поново.{S} Узбаци руком један прамен косе 
ијег човека на земљи, оца нашег?</p> <p>Вишња, лака словенска природа, давала се уверити и овом 
с ослободи потреба наше природе?</p> <p>Вишња је слушала ове речи, које су се чудно поклапале с 
у нам професори доказују толико?</p> <p>Вишња задрхта инстиктивно и не одговори ништа.</p> <p>Д 
о.{S} У тај исти мах појави се и визија Вишње, тако исто у магли, нејасно, непотпуно, само глав 
али се његове очи не могаху одвојити од Вишње.</p> <p>Она се беше зауставила, нема, збуњена, ук 
у.{S} Те ствари су биле дотле далеко од Вишње као и сибирска поља.{S} Оне су је одмах заинтерес 
 приликама дошло је Илићу прво писмо од Вишње.{S} Оно је било у једном великом пословном завоју 
 дана осећао изузетно увређен од стране Вишње.{S} Био ју је видео на улици, па кад је хтео прић 
у се чинио празан, шупаљ, бесмислен без Вишње, без њеног милог присуства.{S} Чинило му се као д 
балу чукаричког друма?{S} Да ли се сети Вишње Лазаревића и дужности које је имао према њој?{S}  
их, замахнутих руку, он је видео визију Вишње, њене главе, њених очију које поздрављају својим  
у девојачкој школи и садашњег тренутка, Вишњи се десило толико догађаја, да су јој успомене кој 
о одударала од свежег пољског цвећа.{S} Вишњи се учини да нешто живи ту у лози, у влажном хладу 
је, без њега ништа не може да прође.{S} Вишњи је доносио међу првима новине, пропраћајући их ст 
оме питању, јер је толико пута говорила Вишњи о својим намерама.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ја ћу 
об његових осећаја: његове љубави према Вишњи и његовог љубакања с Белом.</p> <p>Вишњу је волео 
и стидљивом, коју је дотле осећао према Вишњи.{S} Затим, чинило му се понекад да ни Бела нема п 
 спусте низ једно брдо, кад ветар скиде Вишњи шешир с главе и понесе га низа страну.{S} Млади ч 
њену другарицу Милеву, па је даље писао Вишњи да се не љути, да дође на свадбу ако може.</p> <p 
 штапом о њено гвожђе.</p> <p>То је био Вишњи најлепши део дана.{S} С Мораве је пиркао свеж ваз 
 не познаје, скупо би га платио!</p> <p>Вишњи не би право ова рођачка оцена.{S} Она посумња у и 
ећаш ли се ја сам ти говорила...</p> <p>Вишњи пређе једна сенка преко лица.{S} Та промена не из 
 је син, узели би га за странца.</p> <p>Вишњи се допадао тај младић, жив, окретан, прав.{S} Ћер 
ана и врло гостопримна о празницима.{S} Вишњин долазак био је наравно читав свечан догађај.{S}  
ети још једно расхлађење.{S} На предлог Вишњин, он се несвесно ухвати за џеп.</p> <p>— Оно је м 
бих да знам шта ти о том мислиш?</p> <p>Вишњин поглед сукоби се с Радојевим очима.{S} Тада јој  
 са мном?</p> <p>— Не браним — одговори Вишњина мајка. — Ја јој једнако велим да изађе у друштв 
7"> <pb n="185" /> <head>XVII</head> <p>Вишњина мајка опорављала се из дана у дан.{S} Већ је по 
а варошку <pb n="273" /> периферију.{S} Вишњине загасите очи севнуше изненадним сјајем.{S} Да л 
 свој шешир који је већ губио форму.{S} Вишњине дотле безизразне очи запалише се од задовољства 
гадан, како сам гадан, Боже мој!</p> <p>Вишњине руке додирнуше његове косе.{S} Она подиже његов 
ташну веселост; овај профил задахнуо је Вишњиним повременим руменилом здравља, њеним изразом бе 
раћају у младићеву главу.{S} Он опази у Вишњиним очима један влажан сјај.{S} Светлост се претва 
огледаше.</p> <p>Осмех је још играо око Вишњиних уста, блед осмех, налик на грч.</p> <p>Она при 
енутку, наго и покривено платном, као и Вишњино, почивало на мермерном столу у хируршкој дворан 
назије и пијаце које су му представљали Вишњино место, те биле као један део њен и миле младићу 
: „Збогом, Дрино водо, ја одо’!“</p> <p>Вишњино срце залупа јаче.{S} Можда ће доћи писмо.{S} Ка 
 већ пало вече кад се њих двоје упутише Вишњином стану.</p> <p>— Ви на лето свршавате школу? —  
{S} Стаклена врата водила су из кујне у Вишњину собу, која изненади младића многим и лепим наме 
х других тица летело је небом.{S} Близу Вишњице, Вишња спази једну аду са шумарком од ракита и  
ом.{S} Доиста, обала поред Саве, пут за Вишњицу, самоникле улице по Чубури, виделе су тада мног 
је опомене:</p> <p>— Чувај се Чедомира, Вишњо.{S} Он није рђав човек, ја то знам.{S} Он је сјај 
ав посветио класној борби.{S} Али овде, Вишњо, ми још немамо базе; треба прво створити политичк 
и луди или подлаци.</p> <p>— Шта ти је, Вишњо? — упита је мајка, која се помоли уз степенице од 
евојку од даље несреће.</p> <p>— Чујеш, Вишњо — рече јој отац кад сазна шта јој се десило. — Ни 
е последњег разговора <pb n="304" /> са Вишњом.{S} Она се трудила да се врати на пут којим је и 
то паланке и њеног главног сокака, пред Вишњом је мисао цртала будућност као неку широку реку с 
сла.{S} До виђења! — и већ се нађе пред Вишњом, стидљив и он, збуњен, светлих очију, уздрхтале  
мах, да оде, да се изгуби, да ишчезне с Вишњом у неки свет где га нико не познаје... далеко нег 
 рећи.</p> <p>Од оног дана кад је био с Вишњом у њеном стану, трудио се стално да не остаје на  
 дана, кад је Чедомир пратио, као увек, Вишњу од Кајиног стана до њене куће; он се опоменуо да  
ање ивањског цвећа.{S} Да пустиш, тето, Вишњу са мном?</p> <p>— Не браним — одговори Вишњина ма 
као старац који се напио добра вина.{S} Вишњу пак је бунио тај дан, обузимала ју је час топлина 
е видело парче белог веза на кошуљи.{S} Вишњу обли румен.{S} Учини јој се да то види на неком д 
лићу гомилу мисли на лањско пролеће, на Вишњу, на њен <pb n="190" /> први пољубац.{S} Сласт те  
</p> <p>Ова слика учини весео утисак на Вишњу.{S} Она се мирила са том вароши, заборављала је н 
скивање домаће воде утицали су чудно на Вишњу.{S} Предмети су губили оштре контуре.{S} Нешто за 
рече. — Сва три су мушкарци.</p> <p>Али Вишњу не остави спомен на оно што јој је Каја рекла пре 
д својих, па се и он туђи...{S} Испрати Вишњу до куће.</p> <p>— Ако госпођица нема ништа против 
> <pb n="180" /> <p>То је писмо затекло Вишњу у врло тешком расположењу.{S} Стид ју је био за о 
ишњи и његовог љубакања с Белом.</p> <p>Вишњу је волео.{S} С тим је био на чисто.{S} То је било 
 <p>Поред њих прохукта један воз</p> <p>Вишњу обузе нека меланхолија без горчине.{S} Она промуц 
м кондицију из овог или оног разлога, и вишо се не врати.{S} То је било већ лакше.{S} Ипак се н 
се појавила те године: <hi>Мистицизам у вишој математици</hi>.{S} Анри Поенкаре наслања се у ге 
оцијализма.{S} Он је сад осећао потребу вишу од те негације данашњег друштва.{S} Није се могао  
витом времену унео му је тек, са својом влагом, нешто мало светлости у минуле године.</p> <p>От 
блудно.{S} Осећала се нека јака воња на влагу, зној, на човечје месо.{S} Чула се поново она опо 
ругим речима: право јачега и вештијега, влада аристократије, ропство слабих ?{S} Зар то није ук 
"277" /> узбуђење. — Да, извршна власт, влада, треба да представља у суштини целокупан народ, њ 
ајке, старијом од себе десет година.{S} Влада није одобрила краљев поступак, схватила га као ск 
тво за експлоатацију Моравине снаге.{S} Влада је одобрила правила.{S} Акције су се добро уписив 
народне љубави пратили су га улицом.{S} Влада није могла другојачије него му нађе лепо место у  
уди су неповерљиви.{S} Страх од подвале влада у свима пословима.{S} Изгледа као да у целој земљ 
успео да састави владу, вечерас нико не влада Србијом.{S} Круна ће морати потражити наслон на н 
иразима.{S} Њима је свеједно који режим влада, јер им је сваки добар... у свакој партији, групи 
из доба првих <pb n="17" /> чиновничких влада у Србији, она је била вечито за одржавање неке вр 
горко преварили у систем парламентарних влада.</p> <p>— Како? — зачуди се Вишња.</p> <p>Она је  
арној лицитацији која се лажно зове <hi>влада народа</hi>.</p> <p>— Шта је лек томе?{S} Шта би  
нац.{S} Материјална природа и силе које владају њоме нису више имале недокучивих тајна.{S} Ушло 
" постаје им једина девиза, а посланици владају, управљају, постављају, мешају се у све гране д 
заспала.{S} Бела тако исто.{S} Кућом је владала дубока породична тишина.{S} Електрична лампа за 
адама; чиновници, грабљиви и покварени, владали су земљом као господарска класа, Србија је изгл 
, светиљке нису биле још упаљене, те је владао приличан мрак.{S} Улице, изроване због неких опш 
S} Његов несрећни геније, који је дотле владао овом водом, овим планинама, овим људима стискао  
унтовничких изрека : „Абдикацијом неких владара није ништа поможено народима кад она није у кор 
hi>Карт бланш</hi> имају: деца, лудаци, владари, црквени поглавари, башибозуци, команданти арми 
љив ваздух, прво, као најнежнији, умиру владари и чланови династије..."</p> <p>Илић је волео За 
и су пронашли да се вратио без одобрења владе, или тако нешто.{S} Разлози, објашњења не помогош 
 угледних београдских кућа, зависних од владе, оставиле изненадно, на пречац, демонстративно, ш 
 оца ни председника општине, партију на влади ни друштво у којем је говорио.{S} Многима то није 
ство приређивало у корист избора Србина владике у Маћедонији.{S} Председништво је предлагало да 
 помогоше.{S} Тек доцније је сазнао, да владино одобрење није било у питању ни колико лањски сн 
нсвалском рату и, за добре паре, кадиле владу.{S} Истина, Радоје није знао звонке фразе, његов  
врје празни; краљ није успео да састави владу, вечерас нико не влада Србијом.{S} Круна ће морат 
је презирао као тиранина чију је сурову владу рано осетио.{S} Он је желео да има новаца да би о 
ра своје представнике, а ови постављају владу.</p> <p>Били су прешли преко брвна.{S} Ишли су са 
аву.{S} Он опази у Вишњиним очима један влажан сјај.{S} Светлост се претварала у сузу.{S} И суз 
т, и стегоше.{S} Предео је био пуст.{S} Влажна пољана дисала је новом, великом надом.</p> <p>—  
чиле цео саобраћај.</p> <p>Једне од тих влажних, мрачних ноћи, чу се пуцањ, јачи од топа, страш 
шњи се учини да нешто живи ту у лози, у влажном хладу лозиног зеленила, и да је гледа, <pb n="2 
 сунце које претходи јесењој хладноћи и влази.{S} Једна камара неисечених дрва рогушила се у се 
 солуфима се пресијавало неколико белих власи.{S} Остале су му ипак његове буљаве, црне, мокре  
воје законе унесе што више гарантије да власт не изигра ове мере.{S} У тој бризи он је смео с у 
раже много.{S} Највише, да се, дошав на власт, провезу преко Теразија на фијакеру, који називај 
и, који је почео још кад је он дошао на власт, развио се до своје потпуности.{S} Неколико покуш 
истра.{S} Тако се извршна и законодавна власт сукобљавају, укрштају и изопачавају, место да врш 
 <pb n="277" /> узбуђење. — Да, извршна власт, влада, треба да представља у суштини целокупан н 
је дочепа у своје шаке.{S} И он не жели власт да учини добра себи или другом, него тако... ради 
верени да је рђаво и опасно. „Остати на власти" постаје им једина девиза, а посланици владају,  
нову кравату.{S} Тај тип се буни против власти, не да би је начинио бољом, него да је дочепа у  
себи или другом, него тако... ради саме власти и да је држи у својим рукама, као тврдица златни 
цање старих пријатеља, кињење од стране власти, свакојаке оскудице и понижења, те одложи час, и 
ј према Бели.{S} То није било у његовој власти; Бели је дуговао бар обзир чувања тајне.{S} Вишњ 
е обавезујемо за нешто што није у нашој власти.{S} Брак ствара од људи силом хипокрите, установ 
реакцију простих маса, те је сад, место власти, народ изигравао законе.{S} Једна њивица овса, к 
целог живота борио против реакционарних власти, трудио се да у своје законе унесе што више гара 
г живота у сталној опозицији и борби са властима, стари професор и његова жена нашли су увек мо 
е капљу; по леду се образују поточићи ; вода струји, жубори, као музика.{S} Звона звоне.{S} Нос 
а на кљуну према њему.{S} Како је млака вода хладила ватру њених руку, како је поветарац дувао  
на. — Тамо вилинско коло, овде вилинска вода, све неке мађије.</p> <p>Доиста, она се осећала ка 
према другом.{S} Између њих је певушила вода кроз луле, падала у низак басен и враћала се отуд  
а на коме је изрезан натпис: <hi>Вилина Вода 1848</hi>.{S} Седоше на зид једно према другом.{S} 
 буквара.{S} Школа му је ишла лако, као вода, како се то каже у Ваљеву, Кад би учитељ испричао  
пасти ?{S} Да ли ће допловити до мирних вода каквог гостопримног пристаништа ?</p> <p>На улици  
е дало поправити.</p> <pb n="230" /> <p>Вода је већ допирала до бедема.{S} У мокром мраку приме 
образовали су се нови потоци и реке.{S} Воде почеше надолазити.{S} Из горњих места допирали су  
рда, у белу варош на саставу две велике воде, и изазивале слику студента Илића.</p> <p>Још најв 
 даљини.{S} Заокругљена површина Савине воде беласала се између обала.{S} Пред њима се простира 
њака.{S} Чудног облика кућица за црпење воде на обали пружала је своју гвоздену руку као нека р 
 немо а час гласно, запљускивање домаће воде утицали су чудно на Вишњу.{S} Предмети су губили о 
чокалиски пасуљ</hi>, с много паприке и воде, а мало пасуља и пастрме, али за кога тврде да је  
дошла.{S} Остави пук и друштво нек сами воде своју бригу.{S} Ти ћеш тамо у Чачку наћи довољно п 
ић није ни сањао да се овакви разговори воде између Белиних родитеља.{S} Он је веровао да су ње 
а ће ти ова страћара.{S} Иди куд те очи воде и ноге носе, па тражи себи девојку.{S} А кад је на 
изненадно и нечујно, подигне један стуб водене паре, па, вртећи се око самог себе, као утвара,  
, кутија од <hi>вешплава</hi>, ђинђува, водених чаша, ђачких таблица, бутеља коњака и емаљирани 
з суседног <pb n="16" /> села око једне воденице, да је изгубио све што је стекао и пред смрт с 
ни песник, који је поздравио проналазак воденице, моћи кликнути: „Одморите руке што окрећу млин 
е целог села, начини од једног поточића воденицу са два витла, те га цело село прогласи за најд 
 зарадим!</p> <p>— Онда ћу ја у село за воденичара! — одговори младић тврдоглаво.</p> <p>И тако 
 труди се да одговори свима дужностима, води бригу о дневним потребама, расподељује своја средс 
ивидуализам који руши фамилију, државу, води се политика која издиже махом медиокритете.{S} Ти  
 видела оволику потпуност у огледању на води — продужи девојка. — Погледај десно... тамо испод  
} По кафанама се пуши, млатара рукама и води политика.{S} Необавештен човек помислио би да се н 
, плови њен чамац с разапетим једрима и води је непознатим путем ка бујним предгорјима неке нов 
широког пејсажа.{S} Обала се огледала у води тако јасно да је гледалац мешао стварност са илузи 
ј десно... тамо испод дереглије, доле у води, није ли оно једна тичица.</p> <p>Доиста, Чедомир  
авила посете, ступала у хумана друштва, водила политику.{S} Она је волела те изласке, при којим 
а око распремања куће, готовљења ручка, водила је гласне разговоре.{S} Међу њима видели се бољи 
танак Ромеа и Јулије.{S} Стаклена врата водила су из кујне у Вишњину собу, која изненади младић 
новирали из основа.{S} Ту је главну реч водила госпа-Клеопатра.{S} Нашла је једног јеврејског т 
а куда ће.{S} Увек би се нашло друштва, водили се занимљиви разговори о паметним стварима.{S} Н 
су били на свом месту.{S} Родитељи нису водили о њима права рачуна.{S} Отац се био бацио сав на 
чи, ударили су другим путем, камо су их водили младост и лепо време.{S} Дан је био један од они 
 спахилук, о народним потребама није се водило рачуна.{S} Демократске теорије о уређењу државе  
а широк сокак, који је, иза леђа Двора, водио поред Батал-џамије право на варошку <pb n="273" / 
ијој светској бањи.{S} Виктор Иго га је водио по најсјајнијим и најтамнијим крајевима Париза, Т 
 што више, да оде до краја пута који је водио преко девојачке школе.{S} Али се она морала мирит 
, очи затворио.{S} Није осетио или није водио рачуна кад се кола напунише.{S} Рабаџија га удари 
е свештеник певао: „Исајије ликуј...“ и водио их око налоња, он је понављао у себи надничареве  
уко.</p> <p>Илић је одбијао.{S} Није он водио рачуна о богаству.{S} Не, изгледало му је то паза 
 чудила како је досад могла бити слепа, водити бесциљан живот, читати бљутаву литературу препор 
 поче да се брани девојка. — Ко ће кућу водити, ко ће децу намирити, ко ће тебе гледати?</p> <p 
сало неједнаким словима: „Збогом, Дрино водо, ја одо’!“</p> <p>Вишњино срце залупа јаче.{S} Мож 
ици.{S} Још цео један свет њихао се под водом и са оним, над њом, стварао чаробно савршенство.< 
уљкивала, запљускивала својом пенушавом водом и шапутала јој недопуштене приче, млада девојка з 
рећни геније, који је дотле владао овом водом, овим планинама, овим људима стискао се у њему ка 
ченог у рамена, <pb n="250" /> испрскан водом и блатом.{S} Године су очврсле његове младићске ц 
село равно,</l> <l>Кад си равно, што си водоплавно!...</l> </quote> <pb n="212" /> <p>— Погледа 
е око самог себе, као утвара, полети уз воду, промакне гвоздени мост и изгуби се негде око оску 
и је, мајко.</p> <p>— Хоћеш ли слатко и воду?{S} Сад је девојка дошла са бунара.</p> <p>Не чека 
 држалицу и изгуби се, гледајући тупо у воду.{S} Мртвачки сандук њихао се свеједнако.{S} Око мл 
платно од сребра.</p> <p>— Погледај ову воду — рече младић девојци која је стајала поред њега и 
<p>Сунце је завијало својим сјајем тиху воду, зарђале шуме и један параброд насред реке.{S} Дим 
, где се драо и скакао на први знак <hi>вође</hi>.{S} Потписивао је резолуције, мрзео богаташку 
 кући министра Матовића, да објасни ону вожњу у колима, да призна свој положај према Бели.{S} Т 
сови су пролазили, требало се журити за воз, и она приону око свога кофера.</p> <p>Имала је пра 
а једном месту погрешно су ушли у други воз.{S} Даље опет, изгубила им се корпа са стварима.{S} 
 плеву!</p> <p>Поред њих прохукта један воз</p> <p>Вишњу обузе нека меланхолија без горчине.{S} 
а железничкој станици се формирао један воз... ја бејах готов, и ја те позвах.</p> <p>— То не б 
19"> <pb n="206" /> <head>XIX</head> <p>Воз је јурио, измицао из Београда, остављао последње ку 
{S} Повреде су лаке природе.</quote> <p>Воз је одмицао.{S} Кроз прозоре од вагона виделе се раз 
чки корак или каскало господски, као да вози краљевски брачни пар.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — др 
.. ту бледу девојку, с којом се Чедомир возио.{S} Он је био леп човек, он се морао допадати тој 
и Матовићи са кумовима.{S} Кад би време возу, Чедомира беше нестало.{S} Тек у последњем часу по 
 на њеног сина који је умро као питомац Војне Академије.</p> <p>Вишња је ћутала.</p> <p>Оне обе 
д пред једном приватном кућом спази два војника на стражи, с ножем на пушци.{S} Иза њих се шаре 
цније звонила је вечерња.{S} Једна чета војника марширала је са стрелишта у касарну.{S} У вече, 
нцу.{S} Илић се ипак окрену и погледа у војнике, у њихове дрвене стражаре, па онда у кућу, али  
азура.{S} У оближњој касарни веџбали се војници и чула се промукла, далека и кратка команда: „К 
латни ланчеви, будилници што су свирали војничке маршеве, велосипеди, шиваће машине.{S} Оде чак 
 предавање.{S} Он је био верна гласачка војска по ђачким зборовима, где се драо и скакао на прв 
ну земљу.{S} Грађани, у пола обучени, и војска пристизали су у гомилама.{S} Журно се копало, на 
овај глас.{S} Он му је звонио као труба војске која иде у помоћ, као поклич на освету, на буну. 
довима.{S} Морало се извршити наоружање војске, подићи многе железничке пруге, развити јаче вез 
p>Млади човек није волео да има посла с војском те пређе на другу страну, где се уздизао неки п 
давно имају готов план школовања, служе војску одмах по матури, уписују за то време семестре на 
ву, није крио огорчење на свог сина.{S} Војсци је наређено да чува границу и, под претњом смрти 
који је задржао нешто од своје службе у војсци, трудио се да надокнади дамама оскудицу у каваље 
="164" /> једном приликом: „Кад се деца воле, нека се узму...“</p> <p>— Али ако се не воле? — п 
сподин-Илићу!{S} Главно је кад се двоје воле...{S} А свет, фамилија, новац?{S} Трице и кучине!. 
нека се узму...“</p> <p>— Али ако се не воле? — прекиде је Јован.</p> <p>— Онда ником ништа.{S} 
ече — одговори Клеопатра лако. — Они се воле годину дана пред нашим носем, а ми... слепци код о 
оватог — рече будући министар. — Ако се воле, зашто да се не узму?</p> <p>— Ама, како да се узм 
учак, те је питала своје гошће шта више воле: киселу чорбу или супу с кнедлама, ћевап у дунсту  
е далеке буре.</p> <p>Као сви људи који воле књиге, Чедомир је био склон маштању.{S} Тражио је  
pb n="21" /> Они нису рђави никако: они воле тај примитиван живот, они често имају љубави за до 
у Чедомира, он је воли... они се поново воле...{S} Шта треба више, па да се буде срећан!{S} И у 
друго, треће...</p> <p>— Што у Београду воле ове лимане <pb n="245" /> сандуке — примети заједљ 
госпа-Клеопатра, која је <pb n="118" /> волела формалности, добар тон, устручавање и <hi>ноблес 
није тешка и да не оскудеваш у чему.{S} Волела би да те види, па дођи ако можеш, а ако ти школа 
е још волела Чедомира; она је само њега волела.{S} Поред свих мана, он је био њој најбољи, најв 
 леђа.</p> <p>— Ништа.</p> <p>Она га је волела, те би се други на његовом месту можда знао кори 
огледа изненађено у овог човека кога је волела.{S} Он се није претварао.{S} Његове буљаве очи б 
ош место елегантне шетње.{S} Девојка је волела ту улицу, веровала у њу.{S} То је била слабост о 
ана друштва, водила политику.{S} Она је волела те изласке, при којима јој се давала прилика да  
теже осећају њен терет.</p> <p>Вишња је волела да слуша те говоре.{S} У доба реакције, штампа ј 
S} Судио је површно:</p> <p>— У мени је волела слободоумна, учена човека.{S} Љубав је одбијала  
у Вера Павловна, сестра Рускиња, што је волела нашу кујну, било је за причу.</p> <p>Вишња је ма 
S} Лазаревићева ју је помагала.{S} Није волела да остаје сама са својим мислима.{S} Храбро је с 
а своје муке.</p> <p>И онда, Вишња није волела много прост народ.{S} У њему је познавала много  
есакривеним прекором.</p> <p>Она је још волела Чедомира; она је само њега волела.{S} Поред свих 
стајала је усамљена.{S} Младићи је нису волели, претпостављали су девојке које хоће да се шале, 
етке замерке, јер је Радоје волео људе, волео човека као онај часовник који је оправљао, као ру 
Ужичанина, који је, поред своје струке, волео слободу, желео добро своме народу и имао стила у  
> <p>— Јест... јест — одговори затим. — Волео сам, много сам волео.</p> </div> <div type="chapt 
ца успомену на младића који ју је некад волео и кога би она могла волети страсно и одано.{S} Ја 
риличну дозу епикурејства у себи; он је волео све што је пријатно, лако, ново, лепо.{S} У недос 
ким кундацима.{S} Шта то мари!{S} Он је волео слободу, веровао у њену свемоћ, замишљао ју је ка 
неки свој <pb n="77" /> успех.{S} Он је волео своју земљу дубоко.{S} Поред бриге за личну будућ 
 мрзео богаташку класу више него што је волео пук, био горд са својих материјалистичких убеђења 
се мало ко пача.{S} Млади часовничар је волео нарочито простог човека, изгладнелог грађанина и  
 и чланови династије..."</p> <p>Илић је волео Зарију присно.{S} Он је у њему видео једног сапут 
рањено живинче, али бол девојке коју је волео би јачи од његовог сопственог.{S} Видео је да она 
лажни положај према тој девојци коју је волео и која га воли, према другој девојци чије поверењ 
да неспособном за срећу девојку коју је волео.{S} Он је био добар као Христос, а мало је људи _ 
говог љубакања с Белом.</p> <p>Вишњу је волео.{S} С тим је био на чисто.{S} То је било несумњив 
еца чекају велике празнике.{S} Он их је волео готово исто толико колико и њу саму.{S} Он је био 
етензијама.{S} Осећао је да стари, није волео да му се противуречи и давао је честе савете.</p> 
а заврнутим рукавима од кошуље.{S} Није волео многа мењања тањира.{S} Ручак му је био најслађи, 
нови били тада мали, а другом коме није волео поверити се.{S} Вишња се опет играла кумаша са Ми 
авале тај крај.</p> <p>Млади човек није волео да има посла с војском те пређе на другу страну,  
ачку није било више школе.{S} Отац није волео да седим докона.{S} Знате, мој отац је прост чове 
чуле су се ретке замерке, јер је Радоје волео људе, волео човека као онај часовник који је опра 
м није познао, ни видео, ни разумео, ни волео оно човечанство које је открила психологија народ 
} Говоримо о нечему веселијем.{S} Ти си волео одавно да идеш у Париз?</p> <p>Младић је погледа  
 одговори затим. — Волео сам, много сам волео.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_ 
и ју је некад волео и кога би она могла волети страсно и одано.{S} Јасно јој је било да он није 
ојима имена није знао, а који су морали волети ову земљу кад су се били за њу.{S} Чедомиров пог 
 разумети, па га онда без бојазни можеш волети.</p> <p>— Бог с тобом, како говориш, тата — преб 
ема тој девојци коју је волео и која га воли, према другој девојци чије поверење изиграва и чиј 
 његовог сопственог.{S} Видео је да она воли несрећно.</p> <pb n="220" /> <p>— Никад среће неће 
у.{S} Она је веровала у Чедомира, он је воли... они се поново воле...{S} Шта треба више, па да  
="98" /> девојку, да јој каже колико је воли, да јој открије, поред царства мисли, скровиште ос 
> <p>Било му је јасније него икад да не воли ту девојку, па ипак он превали:</p> <p>— Да!</p> < 
н?{S} Пре свега, јасно му је било да не воли Белу... не бар оном љубављу, чежњивом и стидљивом, 
у.{S} А ти си жена... наша жена која не воли живот одрицања, позитивне ствари, рад за човечанст 
та право.{S} Све ме буни.{S} Нико ме не воли.{S} Са̑м сам.</p> <p>Хтеде још нешто рећи, али осе 
ја.</p> <p>— Свет је глуп, Илићу, он не воли паметније од себе.</p> <p>— Ја не мислим тако.{S}  
Да дивне речи за нашу земљу где нико не воли да се пашти, чак ни за своје задовољство!{S} Препи 
им мислима и дужним обзирима, онај који воли једну жену и осећа је поред себе живу, пада у гроз 
{S} Знате, мој отац је прост човек, али воли школу.</p> <p>— Па зар ћете сад пристати да седите 
ко има достојанства; један прост радник воли више смрт него понижење.</p> <p>Бела згужва новине 
нила.{S} Она је иначе веровала да је он воли јако, јаче него што је он био уопште способан да в 
у жену!</p> <p>Тек је сад видела колико воли Чедомира. <pb n="149" /> Осећала је да је њено цел 
ије био никад сигуран да га она озбиљно воли.{S} Он није био приметио дубоки утисак који је на  
ободу кретања, да би радио само оно што воли, да буде свој и припада самом себи.</p> <p>— Новац 
лучаја, и да... на крају крајева, он њу воли још, њу једину, њу саму.{S} Кад би тако дошао најз 
свим изгубила главу!</p> <p>— Да; ја га волим... ми се волимо; је л’ те, Чедомире? — одговори д 
ња.</p> <p>— Не, Лазаревићева.{S} Ја га волим, он је понос целе наше фамилије, он ми је тако ре 
ња. — Лепше него што сам мислила.{S} Ја волим чист ваздух, шуму, свој народ, велике хоризонте,  
о.{S} Неке Швабе лове по риту.{S} Ја не волим лов.{S} Ономад ме је један пример дирнуо.{S} Лете 
е, боже благи!{S} Има времена.{S} Ја те волим, много волим, највише волим.</p> <p>Она га присил 
а.{S} Ја те волим, много волим, највише волим.</p> <p>Она га присили да седне, посади му се у к 
!{S} Има времена.{S} Ја те волим, много волим, највише волим.</p> <p>Она га присили да седне, п 
лаву!</p> <p>— Да; ја га волим... ми се волимо; је л’ те, Чедомире? — одговори девојка узбуђено 
 је издавала цела њена појава.</p> <p>— Волите се већ целу младост.{S} А ти не видиш, ти ниси в 
и заруделе кајсије у башти.</p> <p>— Ви волите кајсије? — упита Бела младића, па не сачекавши о 
а удари на главну ствар.</p> <p>— Ти га волиш, дакле? — рече меким, поетским гласом. — Ти си са 
 мој, не, то није могуће, да ме више не волиш.</p> <p>Они беху избили на Теразије.</p> <p>— Ја  
ми се да ме избегаваш.{S} Ти ме више не волиш? — стаде да се мази, и набра обрве.</p> <pb n="18 
сталан, неодважан, слаб.</p> <p>— Ти не волиш свога рођака! — пребаци јој Вишња.</p> <p>— Не, Л 
} Реч се зауставила у грлу.</p> <p>— Ти волиш другога?</p> <p>— Да!</p> <p>Заједно са овом речи 
тојане, луда будало,</l> <l>Ухвати сиве волове,</l> <l>Узори равне долове,</l> <l>Да видиш шта  
колико сокака по којима рабаџије шибају волове, а човек не зна кога пре да пожали: те људе или  
чили су је с обе стране.{S} Шкрипала су волујска кола.{S} Рђаво обучени сељаци трапали су у опа 
ова мисао је била уморна. срце болесно, воља немоћна.{S} То му откри његов интимни пораз.{S} Сл 
ан од другог, налазио много одушевљења, воље де се ради нешто велико, смелости да се кида са св 
 добра времена — уздахну госпођа у пола воље. — Онда је живот био лак, јевтин.{S} Данас све има 
езије Његошеве.{S} Кад би пак био рђаве воље, жалио се на реуматизам у десном колену, који је д 
127" /> имао времена, па можда ни праве воље да мисли на своју породицу.{S} Кад би му ко од при 
 n="187" /> десили доиста против његове воље, па ипак се осећао кривим.{S} Поштење му је налага 
а, где се љубавници могу шетати до миле воље, а да не буду изненађени непријатним сусретом, под 
рију у борама муселина и љубити до миле воље њену кожу час румену, а час белу.</p> <p>— Куда ид 
ају нам.{S} Шта онда остаје од слободне воље коју нам професори доказују толико?</p> <p>Вишња з 
ницале око ње, обузимале је против њене воље као искушење, и девојка би се стресла од неке слат 
ед нечим непознатим, независним од њене воље, неминовним.{S} Ово цвеће, широка ливада, јаки мир 
е сретну.{S} Данас је Илић имао најмање воље за то, те се склони у прву капију.{S} Матовиће је  
а другом спрату.{S} Био је вечито добре воље.{S} Причао је радо о својим пословима.{S} Решавао  
си озбиљан.</p> <p>Илић је загрли преко воље.</p> <p>— Слушај, Чедо.{S} Ти си нешто охладнео пр 
ио читаво једно предавање о каузалитету воље, о спору између приврженика детерминизма и пристал 
о <pb n="226" /> живот.{S} Противила се вољи родитеља.{S} Није слушала савете опробаних пријате 
 жена, женска страна, подјармљена туђој вољи, туђим мишљењима, теретним обичајима које су створ 
} Могла је уредити свој живот по својој вољи, излазити куд хоће, враћати се кад хоће.{S} Није с 
чно, који стварају свој живот по својој вољи.{S} Али, кажи ми... молим те, колико је тек мало т 
ав.{S} Млади човек не поче свој говор о вољи, али се не предаде ни привиђењу који је кишни зрак 
ди целу, разголићену, остављену њему на вољу.</p> <p>Она је лежала, као дете, изваљена на његов 
жно, разблудно.{S} Осећала се нека јака воња на влагу, зној, на човечје месо.{S} Чула се поново 
 Из одшкринуте магазе ударала је кисела воња на јеличко вино.{S} Један зрак сунца играо се око  
ицама.{S} То је ивањско цвеће, боје као восак.</p> <p>Друштво загази у ливаду.{S} Иза ногу је о 
икао као по дужности:</p> <p>— Ево лепа воћа!...{S} Тазе јабуке, крушке, слатке поморанџе... ’А 
е само један човек, продавац ушећереног воћа, по којем је падала прашина.{S} Он је ишао полако, 
> <p>Најзад их донесе: малене ножиће за воће, са оштрицом од месинга и дршком од порцулана, по  
 справа, уређивао варошки парк, калемио воће на рационални начин.{S} Шта више, и по спољашности 
 о њој самој.{S} Она је зрела као зрела воћка, невина као дивља ружа.{S} Зима је попусти.{S} Ње 
а се учини младићу слатка и мека као та воћка коју му је нудила.</p> <pb n="13" /> <p> Он узе к 
ћина.{S} Прозори су гледали у врт, чије воћке, још младе, пружале су мршаву сенку по земљи.{S}  
 почну да се краве.{S} Пред дућанима су воштане свеће, обешени светњаци; иза њих се плаве шајка 
аморним стубовима, мирисом од тамјана и воштаних свећа.{S} Он је постојао овде, у Београду, као 
и осети да му глас дрхти.{S} Једно јато врабаца крештало је лево у трњаку.{S} Он се окрену тамо 
светлости као од драгог камења.{S} Јата врана бунила су се по уличном дрвећу, дизала се у вис,  
о задовољних људи.{S} Ретки су као беле вране.{S} Садашњица нуди једва предмете за радост.{S} Д 
авна наша река ?{S} Од ужичких голија и врањских винограда, она поји целу нашу земљу, држи је м 
е било пред кафанама, по тротоарима.{S} Врапци се чули на крововима, у олуцима.{S} Један шегрт  
е угојила.{S} Црте на лицу одебљале.{S} Врат јој као кифла.{S} Нешто мирно, спокојно и задовољн 
ановништва.{S} Газдарица је имала жилав врат и пупаст трбух.{S} Рекао јој је да се не брине, ос 
уке преко рамена и обеси се сва о његов врат.{S} Он осети поново њене усне на својим устима и њ 
прати у стопу, нешто хладно дува за њен врат и један тајанствен глас јој шапће страшне, неразум 
чно лице белило се.{S} Био је бео и њен врат слободан, маљав, округао као у грлице.</p> <p>— Ср 
, а са сунца опет на девојку, на њен го врат, на белу руку, спуштену лако на ивицу од канабета. 
се појави Чедомир Илић, подигнуте јаке, врата увученог у рамена, <pb n="250" /> испрскан водом  
ручку, да сама трчи и куца на младићева врата, позивајући га:</p> <p>— Господин-Илићу, ручак је 
гледајући га нетремице, и изгуби се иза врата лагано, нечујно, неприметно, као привиђење које с 
ра <pb n="301" /> жена је била отворила врата лагано да би га што мање узнемирила и гледала у њ 
одељење — скупи сву храброст, закуца на врата и преда се тој голицавој дрхтавици, па док јој он 
осади та игра, те, кад једном закуца на врата и кад рече уобичајену реченицу: „Господин-Илићу,  
Па опет, чим је устала, погледала је на врата где је синоћ оставила венац.</p> <p>Он је стајао  
још једнако по свом обичају куцајући на врата од собе, а не отварајући их.</p> <p>То је трајало 
ну улице.{S} Кроз широм отворена главна врата, на средини куће, виделе се простране степенице,  
ља састанак Ромеа и Јулије.{S} Стаклена врата водила су из кујне у Вишњину собу, која изненади  
на зид, на прозорска окна, на затворена врата, као тица која је тражила да се спасе.</p> <pb n= 
месту: све је ту, куће, улице, отворена врата, види се намештај, али људи, свет?{S} Нема их, ни 
кама у врх степеница и најзад унутрашња врата, чија су окна од извезена стакла спречавале погле 
ја је играла око његовог голог, здравог врата.{S} На глави је имао качкету, пушио на лулу и бри 
ло њено лице, чак до подвољка и широког врата, па рече значајно: — У вашим годинама, сиротиња н 
ћи непрестано само главу промољену кроз врата.</p> <p>Та је глава била окружена мирисавом магло 
укава, знојава лица, раздрљених груди и врата, босих ногу, па радиле нешто по дворишту сагибају 
p> <p>Ипак се она савлада прва, затвори врата за собом, ступи дубље у собу, стави руке на куков 
на.</p> <p>— Извол’те — рече кад отвори врата, и пријатељски додирну раме младићу, док један св 
ријатељица? — упита затим, притварајући врата.</p> <p>— Да, Бела — одговори он, слободно, осећа 
.</p> <p>Тако куцајући, а не отварајући врата на младићевој соби њу би прожмала нека слатка јез 
пуста.{S} Тек што је за собом притворио врата, кад их газдарица отвори, боса, само у кошуљи.{S} 
ићу, извол’те на ручак", ошкрину полако врата, промоли главу кроз отвор и несташно додаде:</p>  
огој сивој блузи, са ниском мерџана око врата, седела је у својој клупи и преслишавала <pb n="3 
дом.{S} Неколико младића стајало је око врата.{S} Изгледали су јој као деца.{S} Она се предомис 
ула је весело Каја и обесила јој се око врата, па је пољубила с обе стране и од срца. — Колико  
г Руса.{S} Девојка обави десну руку око врата свога драгана, а левом придржаваше књигу према св 
о и, клатећи се с ноге на ногу, упита с врата:</p> <p>— А где вам стоје?</p> <p>Најзад их донес 
ке и да му, уз заслужени прекор, покажу врата.{S} Долазила му је на ум мисао да нађе старог гос 
ни му се као да чује отварање апсанских врата, читање указа о помиловању, откивање гвожђа и нес 
једним од многобројних, зелено обојених врата, али се она не отворише.</p> <p>— Газдарица није  
о на здравој пети, дохвати се отворених врата, и, поклецнувши само једанпут својом хромом ногом 
оји је стајао у удубљењу неких укинутих врата и продавао погачице, поздрави их по свом обичају. 
н народ! — говорила је газдарица својој вратарки за њих. — Постеља до постеље, па се не погледа 
ег човека под небом и помири с оцем.{S} Врати се у Чачак, али не хтеде продужити школу.</p> <p> 
 рецкасте листиће.{S} Мислио је како да врати ову љубазност.{S} Њих двоје би могли бити тако за 
 госпођину изреку.</p> <p>У том се Бела врати с пуним тањиром румених кајсија.</p> <p>— А ножев 
виште осећаја.{S} Он је успео да се она врати у Београд.{S} Али, ево већ неколико часова како с 
 нечега кобног, надприродног.{S} Радоје врати фењер ономе од кога га је узео, поново зграби буд 
Оставимо, дакле, прошлост.{S} Она се не врати, ма је звао колико хоћеш.{S} Просто: пиши пропало 
 руком кочијашу да полази, и више се не врати својој ташти ни својој жени.</p> <p>Док је он так 
над Дунав, одлете у ваздух и више се не врати.</p> <p>— Жао јој је било свога живота! — примети 
 из овог или оног разлога, и вишо се не врати.{S} То је било већ лакше.{S} Ипак се није могао о 
" /> са Вишњом.{S} Она се трудила да се врати на пут којим је ишла пре него што га је познала.{ 
 обрати своме сину. — Сад ће отац да се врати, па пази, Младене.{S} Немој да се мангупираш.{S}  
паде у рит; она друга прну у вис, па се врати, начини два три круга изнад места где је пао леш  
иђење које се расуло.</p> <p>Чедомир се врати у дубину салона, сурва се на канабе, притиште јак 
у, не задржа никакву резерву за себе, и врати се у Београд.{S} Мајка је покушала да се измире.{ 
n="186" /> је прошла: поменула се, а не вратила се, како кажу наши стари.{S} И девојка је мисли 
ако уско везане за њу, да им каже да се вратила, да постоји, да живи, живи...</p> <p>Нађе се у  
а на скупштини.{S} Мислила сам да си се вратила кући.{S} Тетка ми рече да ниси долазила.{S} Зна 
лост кадгод би узимала новине откако се вратила у Чачак.{S} Читала их је од почетка до краја.{S 
младићем појачала се још више откако се вратила из Београда.{S} Избегавала је његов поглед.{S}  
 себе, своје, време што је прошло.{S} И вратила си се несрећнија него кад си пошла.</p> <p>Дево 
но, и изгуби се не окренувши се.</p> <p>Вратила се одмах у село.{S} Прекинула је на кратко са ц 
е сам видела док су моји пристали да се вратим у Београд.{S} Тата још којекако, али мајка!...{S 
p> <p>Бела је била узела судове и пошла вратима да их однесе, па се предомисли, зовну служавку  
хунац.</p> <p>Тада се зачу један шум на вратима.</p> <p>Два млада створа погледаше се као два з 
 вино у магази.{S} Шегрт је стајао пред вратима и куцкао косом о калдрму.{S} Неколико мува зуја 
стионица има такође по једну лампу пред вратима.{S} Тако се по улици простиру чаршави несигурне 
ћ извила из његовог наручја и побегла к вратима од трпезарије.</p> <p>— Шта ли ради служавка? — 
о написати.{S} Бацао је перо, полазио к вратима, после се враћао, седао поново за посао.{S} Осе 
м прозорима, државним грбом над сниским вратима.{S} То је пошта.</p> <p>У том се чу лупа точков 
 прими што има да дође.{S} На отвореним вратима стајала је Белина мајка још непрестано.</p> <p> 
То је била права трговина, с двокрилним вратима, обојеним фирнаезом, са два велика прозора, пун 
ио примамљив, велики, са својим златним вратима, мраморним стубовима, мирисом од тамјана и вошт 
 готово опоро:</p> <p>— Хоћемо ли да се вратимо?</p> <p>— Зашто? — чудила се Вишња.</p> <p>— Ки 
III</head> <p>— Знаш ли да се Љуба Ћопа вратио са села — рече Зарија Чедомиру.</p> <p>— Како је 
о? — предусретала га Бела кад се најзад вратио кући.</p> <p>— Шетао сам, размишљао, мислио на т 
у стипендију.{S} Били су пронашли да се вратио без одобрења владе, или тако нешто.{S} Разлози,  
ма! — викнуо је млади муж једном кад се вратио из библиотеке с главом пуном Ламарка, Кеплера, Њ 
в <hi>цимер-колега</hi> није се био још вратио са божићњег распуста.{S} Тек што је за собом при 
молим.{S} Не прати ме.{S} Ја ћу се сама вратити...{S} Ми се нећемо више видети.{S} Никад!{S} Зб 
е и понижења, те одложи час, и хтеде се вратити.{S} Али га госпођа понуди да се одмори.</p> <p> 
Само нек се не губи време.{S} Све ће се вратити <pb n="175" /> двоструко, јер нам је време најс 
иговарао јој је друг.</p> <p>— Ја ћу се вратити, Чедомире.{S} Ти ћеш видети!</p> <pb n="50" />  
понавља као што се ни јучерањи дан неће вратити никад.{S} Гледајући у књиге, ти живиш затворени 
на несигурно. — То јест, ја ћу се скоро вратити.</p> <p>Часовничар се трже.{S} Пространа, тиха  
ебало ићи у Чачак.</p> <p>— Ти се нећеш вратити отуда! — приговарао јој је друг.</p> <p>— Ја ћу 
 да присуствује погребу.{S} После се не вратише више.{S} Бела није хтела да чује за Париз.</p>  
ни случај и своју оскудицу.{S} И они се вратише у варош још веселији него што су пошли, трчећи, 
ног чак и у кућама, из чијих разваљених вратница и подрума без окана био је туп мрак као из гро 
 ручак, кокетовале простачки гримасама, вратом и куковима, и, за један глас више, наручивале мо 
све у животу.{S} Ја имам осам испита на врату.{S} Глава ми бучи, хоће да прсне.</p> <p>— Знам,  
 бирократске машине, треба да му га она враћа тиме што ће му осигурати безбедност у селу, олакш 
осила ју је носталгија робијаша који се враћа своме крају.</p> <p>Пред сумрак, небо се наоблачи 
рити поверење наше куће.{S} Зар се тако враћа гостопримство које смо вам указали!{S} Срамота, м 
огао да ти кварим задовољство.{S} Него, враћај се у Београд, па гледај своју науку.</p> <pb n=" 
p> <p>Са том мисли почеше и друге да се враћају у младићеву главу.{S} Он опази у Вишњиним очима 
 у њега већ у један кут од салона и као враћајући се с неког далеког пута, по којем је његова м 
кође, и то брзо, као да је виле гоне, а враћала се тек у вече, пуна новости.{S} Младен је одлаз 
 давно оставила домазлук и више се није враћала.{S} Њен дух је тежио за науком, литературом, по 
S} По кафанама се чуо жагор.{S} Деца се враћала с купања и дерала у сав глас.{S} Парк је пак ћу 
 су је одмах.</p> <p>Од то доба није се враћала у Београд.</p> <p>Живот јој је пролазио без дог 
ево се стишавало постепено, свест му се враћала у главу, и он се питао:</p> <p>— Шта сам урадио 
p>На улици затандрка нешто.{S} То су се враћала празна кола за свој нови терет.{S} Међу њима је 
 вода кроз луле, падала у низак басен и враћала се отуд у виду ниске врло сјајних мехурића.{S}  
а му више није припадала.{S} Њене мисли враћале су се пут Бумбарева Брда, у белу варош на саста 
извесна живост. <pb n="64" /> Сељаци се враћали кућама: ко у тарницама, ко на коњу, а већина пе 
авна стаза разређивала се.{S} Шетачи се враћали у град.{S} Између дрвећа хватао се дуг и весео  
знатим, Неказатим, Бескрајним.{S} Ја се враћам срцу да осети оно што мисао моја није могла сазн 
а, а веселих, светлих, занесених очију, враћао се увече са рада.{S} Грађани су га заустављали,  
n="209" /> иста.{S} Пре тога, Радоје се враћао из <hi>Централе</hi>.</p> <p>— Добро вече, комши 
ао је перо, полазио к вратима, после се враћао, седао поново за посао.{S} Осећао је инстинктивн 
ивот по својој вољи, излазити куд хоће, враћати се кад хоће.{S} Није се морала више бојати свој 
е само повод свога одласка и да се неће враћати до јесени, пошто ће се предавања ускоро завршит 
теке на Теразије, па Крунском улицом на Врачар, где је давао лекције једном гимназисту.{S} Било 
 другарицу његових младих дана у правцу Врачара.</p> <p>Аница ју је чекала на капији.</p> <p>—  
 трака Дунава.</p> <p>— Ти си одсела на Врачару? — прекиде тишину млади суплент.</p> <p>— Да.{S 
варош.{S} После се сети његовог дома на Врачару, скромне, готово сиротињске кућице, где народно 
а ливада, јаки мириси, па то коло и све враџбине којих је пун њен крај, бунили <pb n="218" /> с 
ивљом травуљином.{S} Кроз уско лишће од врба промицао је по који сунчев зрак и изливао свој бак 
ини да нас она, кроз ниске гране својих врба, позива на велика дела, узвишен рад.{S} Гледао сам 
 небу.{S} Морава је жуборила иза једног врбака.{S} Поред ње се отезала чачанска котлина зелена, 
 парчету земље у крај Мораве, засађеном врбама и по којом липом, какав полуевропски обучен чино 
> <p>Доиста, Чедомир угледа слику једне врбе и у њој слику тице како стоји на гранчици.{S} Још  
ушавале да завију у помрчину разгранате врбе по обали.{S} Са суседног острва долазио је мирис н 
S} Скупи кошуљу позади и притеже је.{S} Врвице на раменима прскоше.{S} У белини платна развише  
и тонови који опијају.{S} Плаве и модре врвице њихале се пред њом и око ње.{S} У уста јој је на 
ретљивост и величанствене умове, а тебе вреба фарисејство и глупост.</p> <pb n="285" /> <p>— Фр 
тек пење врхунцу.{S} Ја хоћу да он буде вредан...</p> <p>— Пуста жеља!{S} Јер само гледајући у  
p>— Илићу?</p> <p>— Грађанске гарантије вреде колико пакло дувана, помиловање с робије, највише 
јући у прошлост, ми можемо знати шта је вредео наш живот.</p> <p>— Ја хоћу најпре да учиним све 
ома замењује таленат, где парче хартије вреди више него глава.{S} Те су је теорије храбриле, по 
 то је све.{S} Ја познајем живот.{S} Он вреди толико колико му човек да̑ вредности.{S} Као што  
ожда је узалуд тражити да се животу да̑ вредност у људском смислу речи.</p> <p>Ова храброст не  
е семестре на универзитету, и већ знају вредност годинама службе.{S} То су они који као ђаци до 
 твојој генерацији.{S} Људи знају твоју вредност.{S} После ових времена ти ћеш видети друга.</p 
не; њихова вера у будућност и сопствену вредност уносила му је у крв пенушаво одушевљење као од 
S} Упркос дубоким уверењима у сопствену вредност, он је оклевао.{S} Он је гледао сваки дан толи 
пак пун наде, дубоко убеђен у сопствену вредност, у дела која ће починити.{S} Почињали су озбиљ 
{S} Он вреди толико колико му човек да̑ вредности.{S} Као што видиш, нешто релативно...{S} Доис 
} За њега философски системи нису имали вредности.{S} Нарочито није марио немачке философе.</p> 
е на Сорбону.{S} Изабрао је тему: <hi>О вредности живота</hi>.{S} Проблем му је изгледао прост: 
д себе, смејао се њиховој уображености, вређао их отворено.{S} То је било неизбежно.{S} Човек к 
p>— Матора сулудо!</p> <p>— Немој да ми вређаш мајку — умешала би се Бела. — Иначе...</p> <p>—  
а, преко кога су се спуштале процветале вреже од тикава.{S} Варош се губила.{S} Настајале су њи 
 румен и сочан.{S} У низинама виделе се вреже од бостана и краставаца; ту су биле подигнуте шиљ 
о такође имале амбициозну младост, срца врела, слутње прве узнемирености, девичанске наде и бес 
ске штамбиље и датуме.{S} У тим сувим и врелим данима кад никога није било око њега, та су га п 
стеричном газдарицом.{S} Обележени овим врелим гвожђем суревњивости, они улазе у политику и губ 
ти кад су нас њена крила додиривала, до врелих игала страсти које су му боле и вртеле месо.</p> 
ни, ми смо принуђени примити га.{S} Да, време пролази, и једанпут дође тренутак кад се мора има 
 тражила <pb n="270" /> си себе, своје, време што је прошло.{S} И вратила си се несрећнија него 
 говори свршавају кад куцне девет сати, време спавању, и варош остаје мирна и <pb n="209" /> ис 
/> се да се кућа орила од њене вике.{S} Време јој је пролазило у беспослицама, неговала је нешт 
 у тробојку какве црначке републике.{S} Време, киша и свакојаке прљавштине претвориле су те бог 
 имену, задржавали дуже руку у руци.{S} Време им је пролазило у чекању једно другог, у састанци 
езани присним везама једно за друго.{S} Време, ћуд или неки глуп неспоразум, раздвојио нас је.. 
 се судбини на њеном месту, оставила да време реши нерешљиве ствари, донесе мелем на отворене р 
видео: у почетку њиховог познанства, за време једне шетње кад их је киша ухватила ван вароши.{S 
е болесна него што је отац писао.{S} За време кризе, млада студенткиња показа се као најизвежба 
луксуз, још немогућност, чиста штета за време које се на њих потроши.</p> <p>— Објасни то мало  
аше твој директор.{S} Оне знају само за време, за простор, сисаре, преживаре, за опште ствари.{ 
едукције, па и софизми, а, с времена на време, упада у противуречности.{S} Она се питала још, ш 
а њен гној прља, трује.{S} С времена на време, он би се свестио, чупао из срце ту опасну гљиву, 
допирао хук плахе кише.{S} С времена на време млезеви би ударили о прозор да весело човека опом 
 /> служавка нађе поред ње с времена на време.</p> <p>Лазаревићка се опорављала полагано.{S} Ње 
о и корисно свој део живота и, кад дође време, заспи вечито под обичним крстом, са кога ће киша 
ирисом.{S} Стога се она отимала, кад је време било ручку, да сама трчи и куца на младићева врат 
ти <pb n="175" /> двоструко, јер нам је време најскупље у животу.</p> <p>Он се доиста журио.{S} 
 и бескрајне снове.{S} Све то има своје време.{S} Опасно је дуго маштати, толико мислити, толик 
те у једну већу кућу.{S} Било је крајње време, јер су сад имали и сувише гостију.{S} Било је ме 
ли у народне људе, у родољубе, јер наше време није оно што смо хтели, и ми смо се горко превари 
 њену душу.{S} Посао јој се милио.{S} И време је проводила лако, радећи у школи појачано, скупљ 
пратили Матовићи са кумовима.{S} Кад би време возу, Чедомира беше нестало.{S} Тек у последњем ч 
 n="295" /> није хтео читати да не губи време.</p> <p>Међутим, последњих година, јачао је све в 
 Не жалим новца.{S} Само нек се не губи време.{S} Све ће се вратити <pb n="175" /> двоструко, ј 
, раздвојио нас је...</p> <p>— Не криви време, Чедомире.{S} Ја не верујем у судбоносне неспораз 
идеје, у живот који је изабрала.{S} Али време није било погодно за размишљање.{S} Часови су про 
 знала чиме да се позабави, да прекрати време кад остане сама.{S} Француски језик није марила,  
 код тебе.</p> <p>— Какав златар на ово време, Бог те видео, кад и ја не могу хлеба да зарадим! 
 нарочито кад је на пољу светло и благо време, она је мислила на протекле догађаје са много иск 
ан, те не може долазити у школу за неко време.{S} Знао је да му се неће веровати.</p> <p>— Шта  
м дрвећу, дизала се у вис, кружила неко време, па опет слетала, и крештала свеједнако и јогунас 
а женом у Париз.{S} Задржали су се неко време у Бечу и Минхену.{S} Савете, којима су их обасули 
ала, срце ћутало.{S} То је трајало неко време.{S} Изненадно осетио би да га нешто вуче к њој.{S 
тварајући их.</p> <p>То је трајало неко време.{S} Ваљда се девојци досади та игра, те, кад једн 
е главу и задржа је тако уздигнуту цело време, дајући утисак неког од оних наших неписмених држ 
путем, камо су их водили младост и лепо време.{S} Дан је био један од оних жарких дана у сред п 
то не ценимо њену снагу.{S} Међутим, то време пролази; централа се подиже, и ја ћу ускоро, као  
аље него детињство.{S} Шта се све за то време није десило!</p> <p>Блажени егоист, он ју је био  
е војску одмах по матури, уписују за то време семестре на универзитету, и већ знају вредност го 
b n="141" /> <head>XIII</head> <p>За то време, Вишња је уредно похађала предавања, читала руске 
 И ја се само Богу молим да заустави то време, да се не живи тако брзо.{S} Хоћу да грицкам пола 
} Нашли су се у једној побочној улици у време које су заказали.{S} Од кућа су већ расле сенке,  
уди.{S} Пољупцу није било краја.</p> <p>Време је пролазило.{S} Њихове очи нису гледале.{S} Њихо 
бавне изјаве само из романа...</p> <p>— Времена се мењају.{S} Све хоће да је модерно...{S} Дакл 
 свршиш школу.{S} Дотле нам иначе треба времена око девојачке спреме...{S} Де, пољуби руку!</p> 
ла све умрле врлине.{S} Илић нађе једва времена да каже Зарији:</p> <p>— Пардон...{S} Имам посл 
 жени која хоће да буде на висини свога времена — одговори Вишња и погледа плашљиво у младића,  
замерити, то су <pb n="103" /> била зла времена.{S} Шта су они криви ако су били слаби или имал 
весело. — Одмори се, боже благи!{S} Има времена.{S} Ја те волим, много волим, највише волим.</p 
> <p>— Пазите се.{S} Ми прелазимо чудна времена — рекао му је другом приликом. — Изгубили смо м 
на и чауша.</p> <p>— То су стара, добра времена — уздахну госпођа у пола воље. — Онда је живот  
ла за школу, видела је да још има доста времена.{S} Па ипак је готово трчала путем.{S} Напољу ј 
нису тешке. <pb n="274" /> Има се доста времена.{S} Читам, посматрам, размишљам, учим децу, сва 
n="84" /> Хранио се на кредит, до бољег времена, где и раније.{S} То је било тамо, кад се пође  
д би му, и поред тога, остало слободног времена, он је износио своја размишљања <pb n="119" />  
д њима...{S} Да, ја сам човек из старог времена, иако сам се бунио против њега: брак ми изгледа 
орише уста да нешто рекну, али немадоше времена јер се на прагу указа госпа-Клеопатра.</p> <p>П 
вљен, труо при земљи, побелео од кише и времена.{S} Велики џбун јоргована надвишавао је ограду  
/p> <p>— Хајд', хајд', синовче; не губи времена.</p> <p>Па обраћајући се ћерци додао је:</p> <p 
ем до краја.{S} Хоћу да будем на висини времена у којем живим.</p> <p>Каја је била девојка коју 
ке у животу.{S} Ти си млад.{S} Треба ти времена.{S} Ти си познат у твојој генерацији.{S} Људи з 
ак, велики.{S} Он мора доћи.{S} Ја имам времена.{S} Ја не смем живети обично.{S} Али — прихвати 
в на политику, није <pb n="127" /> имао времена, па можда ни праве воље да мисли на своју пород 
, задоцњавао је на часове, трошио много времена на трговање с поштанским маркама, свађао се с ђ 
роди око нас неће чекати да ми добијемо времена.{S} Мораће се журити...{S} А ви, млади човече,  
 вештачке дедукције, па и софизми, а, с времена на време, упада у противуречности.{S} Она се пи 
једа срце, а њен гној прља, трује.{S} С времена на време, он би се свестио, чупао из срце ту оп 
 С поља је допирао хук плахе кише.{S} С времена на време млезеви би ударили о прозор да весело  
<pb n="184" /> служавка нађе поред ње с времена на време.</p> <p>Лазаревићка се опорављала пола 
ражио је самоћу; уживао у лењом губљењу времена.{S} Колико би ствари видео како лете око њега т 
уди знају твоју вредност.{S} После ових времена ти ћеш видети друга.</p> <p>— А дотле?</p> <p>— 
ли.{S} Остављао је, као сви слаби људи, времену, каквој повољној прилици или случају да они реш 
и.{S} Добро му се плаћа.{S} У слободном времену ради за себе.{S} Све је то он сам израдио.{S} П 
е нарочито на часовнике.{S} У слободном времену учио је немачки језик, поручивао мустре, катало 
...{S} Случајни сусрет по том кишовитом времену унео му је тек, са својом влагом, нешто мало св 
ну, пуну неказаних ствари, примедбама о времену.</p> <p>У једном тренутку, ИлиН подиже очи и по 
оћи није могао заспати.{S} Реч Христова врзла му се по памети:</p> <p>— Жено, шта има заједничк 
о старинским пањевима.{S} У кафанама је врило као на вашару.</p> <p>— Овим сељацима засја елект 
њао кров пјане кафане.</p> <p>Унутра је врило као у паклу.{S} Смрад од пића, обуће и збијене го 
у као талас, упи се у њена леђа.{S} Она врисну:</p> <p>— Чедомире, узми ме!</p> <p>И стропошта  
, угушивала себичност, будила све умрле врлине.{S} Илић нађе једва времена да каже Зарији:</p>  
лна кућа образовала по типу беспрекорне врлине, испунила поукама и забранама. — Је ли слобода д 
тара паланачка кућа: пространа, удобна, врло строга обичних дана и врло гостопримна о празницим 
. нарочито овај који траје више година, врло тежак, огромно тежак...{S}" Он то не рече.{S} У ос 
S} Да ниси уморна?</p> <p>— Да, уморна, врло уморна... — покуша она да завара знаке свога узбуђ 
Чедомир још раније запазио једног коња, врло лепог, и чудио се одкуд њега да употребе на тај пр 
S} По ритовима виделе се усамљене роде, врло беле.{S} Једно јато неких других тица летело је не 
и.</p> <p>Он је био студент философије, врло <pb n="2" /> висок, готово џигљав, али млад, прија 
родужи пажљиво — он је врло учен човек, врло паметан... </p> <p>— О чему сте говорили?</p> <p>— 
ада свидео му се.{S} Врло интелигентан, врло радан, витак, упечатљив, увек будан, он се ту осећ 
Ми бисмо могли бити тако срећни, Илићу, врло срећни...</p> <p>Али Илић, као и сви људи који тра 
ивот многољудног града свидео му се.{S} Врло интелигентан, врло радан, витак, упечатљив, увек б 
...</p> <p>— Немам ништа против њих.{S} Врло је похвално кад не губите интерес за науком.{S} Ал 
ођене су сестре.</p> <pb n="38" /> <p>— Врло лепо смо се занимали синоћ — примети Вишња, па кад 
та га девојка, насмехнувши се.</p> <p>— Врло пријатан! — одговори он, још изненађен.</p> <p>Пос 
видела, познала, искусила, рачун испада врло неповољно по твој прогрес и човечанство.{S} Ти си  
{S} Он је сјајна интелигенција, природа врло симпатична, али карактер неодређен, несталан, неод 
/> <p>Доиста, Лазаревићева је изгледала врло лепа тако у ружичастом сјају уличне лампе, опкољен 
и овакав или онакав ток.{S} Она је била врло весела, отварала јако своја нешто бледа уста, забо 
њој самој.</p> <p>Зима јој је пролазила врло пријатно.{S} Имала је доста друштва.{S} Није осећа 
ву као што је Вишња.{S} Она сигурно има врло лепо тело, познаје се како је села.</p> <p>— Ти ре 
 коса, очешљана на раздељак, правила је врло згодан оквир њеном лепом лицу.{S} Њене очи миловал 
ада горопадно.</p> <p>У осталом, она је врло мало личила на оне традиционалне младе са обореним 
д њега имала је зеленкаст жакет који је врло лепо доликовао њеној плавој појави.{S} Испод жакет 
а не подсмехну, продужи пажљиво — он је врло учен човек, врло паметан... </p> <p>— О чему сте г 
ала небо.{S} Проблем живота изгледао је врло прост и јасан.{S} Дарвин је дефинисао природне зак 
ка, земљописа, физике, историје имао је врло добре оцене, али је у осталим предметима био већин 
а; он је био сјајан полемичар, писао је врло <pb n="117" /> течно, стил му је био популаран и ж 
г дана изишао са оцем у поље.{S} Био је врло мали; то му је једна од првих успомена.{S} Отац га 
имала право.{S} Њено одбијање падало је врло тешко младом студенту.{S} Он се трудио многим сред 
оново скренуше у родно место.{S} Оно је врло лепо кад је вашар, окружна трка, задушнице... наро 
 несрећна за увек.{S} И упамти, свет је врло зао према онима који нису имали среће.</p> <p>Ламп 
 Школу, Лазаревићева се баци на студије врло озбиљно.{S} Али не осети више ону сласт студентско 
ак басен и враћала се отуд у виду ниске врло сјајних мехурића.{S} Суплент је ваљао у мислима он 
лским предметима.{S} Положила је испите врло добро, боље него ранијих година.{S} Шта више, доби 
лимент:</p> <p>— Госпођице Бела, ви сте врло љубазни.</p> <p>Једна тица запева у башти.</p> <p> 
ма за почетак.{S} Али оба закона дадоше врло рђаве резултате.{S} Министар. који се целог живота 
е наваљивати.{S} Знала је да јој је муж врло тврдоглав.{S} Стога узе други пут, прими од његово 
ев озари њено лице.</p> <p>Прођоше кроз врло чисту кујну.{S} У једном удубљењу крила се велика  
ана, удобна, врло строга обичних дана и врло гостопримна о празницима.{S} Вишњин долазак био је 
ве године, па <pb n="11" /> су крупне и врло лепе — допуни госпа Клеопатра своју ћерку; затим с 
у свом детињству, имао једну опаку, али врло сигурну учитељицу, невољу.{S} Он је имао да се бор 
> <head>VII</head> <p>Дани су пролазили врло споро.{S} Жарко јулско сунце пржило је београдске  
о и најмања љубавна авантура може имати врло тешких последица.</p> <p>Остави шеталиште, и упути 
— Ја мислим да је то могуће, то ће бити врло корисно, и, надам се, наши ће те разумети.</p> <p> 
 /> Чинило му се да је прочитао у некој врло рђавој књизи све што би могао написати.{S} Бацао ј 
 био у гимназији, те је од куће добијао врло скромно издржавање.{S} Ипак је имао нечег заједнич 
на друге, трбушати катихета им се чинио врло знаменита личност, заљубљивале се у своје наставни 
{S} Он виде да би му од рукописа остало врло мало, готово ништа.{S} Требало је почети све из но 
>IV</head> <p>Те године пролеће је било врло лепо.{S} Раштркани Београд, који се ломио преко тр 
амо с министровом ћерком.{S} То је било врло тешко.{S} Становали су под једним кровом, хранили  
обу, као рањена тица.</p> <p>Ту је било врло мирно.{S} Чуо се тек један женски сатић у папучици 
 тек изгрејао.{S} По небу које је дошло врло плаво блудели су облаци час бели, час жути, и губи 
о говорите — рече му Вишња. — Ја бих то врло радо читала.</p> <p>— Још је рано, треба ми још ра 
ве пријатељице.{S} Он јој предаде шешир врло учтиво, и рече хладно, готово опоро:</p> <p>— Хоће 
претенциозан бео прсник, полуцилиндер с врло уским ободом како је те године било у моди.{S} Да  
оје је падало, али није било вруће, већ врло благо, меко, глатко, да је ваздух био као у купати 
"180" /> <p>То је писмо затекло Вишњу у врло тешком расположењу.{S} Стид ју је био за онај трен 
азивају интовом.{S} Ови млади људи једу врло мало, троше што год имају на новине и брошуре, чит 
бичног смисла обичним речима и излагању врло разумљивих ствари на неразумљив начин.</p> <p>Он ј 
астиру, они Ужичани и Црногорци били су врло занимљиви, настављали дискусије о њиховим <hi>пита 
>.{S} Он је седео на крми и терао чамац врло добро, као да му је то <pb n="244" /> занат, а она 
ног семинара.{S} Изишли су из школе, па врљали по вароши без циља, избегавајући посећена места. 
чи свадбе, Чедомир изиђе из куће, па је врљао по вароши бесциљно.{S} Око пет сати пут га нанесе 
њига, мисли, снова.{S} Место путовања у Врњце и Абацију, он је заједно с Фламарионом посећивао  
ког свеца и очајника у исти мах.{S} Ова врста страха пред младићем појачала се још више откако  
ољна!</p> <p>— То је опет срећа... нека врста среће.{S} Данас је мало задовољних људи.{S} Ретки 
кала по обичају.{S} Остојић је био нека врста старијег брата, пратио их у варош, окопавао им ба 
дућан је београдски специјалитет, једна врста приватне народне кујне или ресторана без алкохола 
ава му свако средство, те постаје једна врста модерног дивљака.{S} То су људи обично са села ил 
лизам није био више политика, већ једна врста религије.{S} Он је веровао у народне снаге, Вук К 
а лево.{S} Ту се види један дућан своје врсте, углављен између једне папуџинице и трговине са с 
нредни слушалац.{S} То је био тип своје врсте; док су његови другови били државници, научари, п 
и, она је била вечито за одржавање неке врсте племства, захтевала је скупоцена одела, свечане р 
и масним рукама.{S} Ту висе низови неке врсте кобасица, жути се суд киселих краставаца, изложен 
ала је шесдесет четири рецепта за разне врсте.{S} Њен главни задатак био је да допуни свога муж 
"22" /> <p> Илић се није дружио с првом врстом својих вршњака.{S} Оскудевали су му за то васпит 
осећање прогнанства прелазило је у неку врсту фикс-идеје, море, мучног лудила.{S} Осећао се ист 
људи силом хипокрите, установљава једну врсту ропства.{S} Идеална веза између човека и жене пос 
о главне стазе, која је описивала једну врсту круга, прелете преко гомиле пепељавих капута, раз 
ека на један проблем механике, на једну врсту живе геометрије.{S} У науци се чује брујање талас 
супружанска постеља, претворена у једну врсту дивана, тако распремљена с јастуцима унаоколо и ш 
е бића што је Дарвин стрпао све у једну врсту!{S} Позитивизам није познао, ни видео, ни разумео 
одржавале су код двоје заљубљених једну врсту борбе час прикривене, час отворене.{S} Чедомир се 
 претварала савамалске авлије у чаробни врт, уносила бескрајна одушевљења у младићево срце и би 
ва полудивља поља претворила у најлепши врт.{S} А тамо даље...</p> <p>И Радојев поглед изгуби с 
еликих врућина.{S} Прозори су гледали у врт, чије воћке, још младе, пружале су мршаву сенку по  
 врелих игала страсти које су му боле и вртеле месо.</p> <p>Девојка понови песму мирно, не слут 
но, подигне један стуб водене паре, па, вртећи се око самог себе, као утвара, полети уз воду, п 
стојићев султан дремао у својој кућици, вртио репом и хватао устима муве.{S} Даље, преко разнов 
па се постепено пела уз брдо, прошарана вртовима, попречним улицама и по неком великом грађевин 
и, да је пуна релативности, анархизма и вртоглавице, он је осећао ипак да му све више препрека  
.{S} Трипут се лала зажутела у школском врту.{S} Трипут је славуј пропевао у шипражју поред Мла 
азиле су оближње раднице да однесу кући врућ ручак, кокетовале простачки гримасама, вратом и ку 
едмете на које је падало, али није било вруће, већ врло благо, меко, глатко, да је ваздух био к 
није добро?{S} Ти си болесна ?</p> <p>— Врућина ми је, мајко.</p> <p>— Хоћеш ли слатко и воду?{ 
е одмори.</p> <p>— Напољу је још велика врућина — рече она — а, Бога ми, ни наша кућа није близ 
војка и одмахну руком.</p> <p>Тога дана врућина би још јача.{S} Сунце се не види као да се раст 
имала је жеља да понови балет, несносна врућина пекла ју је из постеље, груди дрхтале, тело се  
 пред вече, као одахнувши после великих врућина.{S} Прозори су гледали у врт, чије воћке, још м 
м књигама, о Зарији Ристићу и о великим врућинама у Београду.{S} Ипак, пишући о тим простим ств 
а као <pb n="89" /> небесни дар, на тим врућинама; она су позлаћивала Стрикову чокалиницу, прет 
догађало.{S} Београђани су се жалили на врућину, на прашину, на велике цене.{S} Овог пута њен с 
 и камен, темељ широк неколико хвати, а врх од зида као колски пут.</p> <pb n="229" /> <p>— Као 
 решити свој проблем. — Изникнуће ми на врх главе.{S} Једи шта ти се донесе.</p> <p>— Ја не мог 
.</p> <p>И породица је седала за сто: у врх стари господин, с нешто раскораченим ногама као да  
ић пољубио први пут своју драгану.{S} У врх пута стајала је још она клупа на <pb n="97" /> којо 
а, два зелена суда с тропским биљкама у врх степеница и најзад унутрашња врата, чија су окна од 
егове идеалне жене.{S} Тако је гледао у врх једног багрена и у његовим последњим гранама, које  
 хоћете... под какво дрво, у ону кућу у врх пута? ---—</p> <p>Млади човек је и овде морао претр 
вне тврђаве, чија се платна спуштала од врха брда па до у саме таласе Дунава.</p> <p>Ова слика  
своје мишљење о твојим поступцима.{S} С врха до дна друштвених степеница одиграва се иста комед 
не језе која ју је подухватала целу, од врхова прстију па све до чела и главе.</p> <p>Сањала је 
му и бујад, оне су дизале озбиљно своје врхове украшене чипком од букава.{S} По гдегде видело с 
 На обали се видело парче једне шумице: врхови од јела, два три јасена, широко лишће од ораха и 
ну повезаних <pb n="10" /> књига.{S} На врху једног ормана стајало је попрсје Вука Караџића с ф 
лете цели родни крај, па се заустави на врху Овчара.{S} Сети се гомиле радника који у подножју  
 српску тробојку и с дрвеном јабуком на врху.</p> <p>— Шта му је то сад? — упита се Чедомир нес 
 су два скупоцена ормана, изолучена при врху, оштећена употребом на неколико места.{S} Углове с 
ојој је држао кондицију налазила се при врху Крунске улице.{S} То је било код једног гимназијск 
доксална љубав чула достизавала је свој врхунац.</p> <p>Тада се зачу један шум на вратима.</p>  
варао, природне науке достизале су свој врхунац.{S} Материјална природа и силе које владају њом 
ања испуњавала је сад њену душу.{S} Као врхунац свега, била је нестрпљива жеља да напакости Или 
ње — одговори Чедомир. — Он се тек пење врхунцу.{S} Ја хоћу да он буде вредан...</p> <p>— Пуста 
е јој да оде од огледала.{S} Једна суза врцну у њеним очима.{S} Нешто јаче од ње заповедало је  
авају, укрштају и изопачавају, место да врше функцију прописану законом.{S} Отуд долази стална  
ић се није дружио с првом врстом својих вршњака.{S} Оскудевали су му за то васпитање и средства 
ишта није везивало, и нађе се са својим вршњацима, децом такође из бољих кућа, а поквареном као 
гије.{S} Он је веровао у народне снаге, Вук Караџић је казао последњу реч у питању језика, наро 
а врху једног ормана стајало је попрсје Вука Караџића с фесом на глави.{S} Десно од ормана, на  
миле.</p> <p>— Ето, тако, радио с нама, вукао цигљу, па онда баци самарицу, потеже се два пут п 
тога догађаја бринуо се Младен, који је вукао свог учитеља за рукав, шапутао му нешто пропињући 
моквом и бадемом.{S} Једна липсала коза вукла се из села у село и процењивала се наизменично пр 
али неку обалу.{S} Мршава, јадна кљусад вукла су земљу у арабама.{S} Међу њима је Чедомир још р 
ек овде-онде која прилика што се лагано вукла, изазивали су мисли о смрти.{S} Било је нечег гро 
гове речи је опијале, његове руке су је вукле к себи.</p> <p>— Шта је ово мени! — питала се она 
оје славни психолози?“ Цело његово биће вукло га је у том тренутку далеко од науке, тамо у ту с 
ли отиди код мојих пријатеља и земљака, Вуксановића и Компаније, стаклара на Сави до Малих Степ 
 је био знак да се крене.{S} И он пође, вукући се, климајући десно-лево.</p> <p>— Спустио се на 
јаџије обесили кануре бојене и небојене вуне, а месари кожице суве и сирове.{S} Пред кућама, на 
зора.{S} У рафовима се шаренила повесма вунице, превучена завесом од тула; видели се калупи од  
 окаменотина.{S} Ено Гаврила Петровића, вуче пет кила књига, уби га научни рад, кашљуца већ.{S} 
еме.{S} Изненадно осетио би да га нешто вуче к њој.{S} Хиљада ствари, блиских тој девојци, изаш 
 се јутрос у овдашњој Саборној цркви са г. Чедомиром Илићем, свршеним философом.{S} Честитамо м 
> <quote> <hi>Венчање</hi>. — Бела, кћи г. Јована Матовића, министра земљорадње, венчала се јут 
лошке тице из пепела.{S} Боле (!дуго о) га хиљаде игала душевног нестрпљења.{S} Није знао шта д 
ниже слојеве народа да би <pb n="32" /> га проучиле, олакшале му беду, просветиле га.{S} Оне се 
треба научити читању и писању.{S} Треба га увести у тајне нашега доба, где човечју снагу замењу 
у.{S} Млади човек потрча за њим и једва га ухвати у једном трњаку.{S} Кад се окренуо и пошао ка 
ог.{S} Радоје врати фењер ономе од кога га је узео, поново зграби будак, замахну њиме, поче да  
и помислила да се нађе са Чедомиром, да га поново придобије за црвену заставу, да подели с њим  
 је по том Милева. — Радоје пије.{S} Да га свет не опази, попије на једном месту само једну чаш 
остави.{S} Једанпут се толико задржа да га газда-Митар опомену:</p> <p>— Хајд', хајд', синовче; 
есницу.{S} Презао је сваког тренутка да га не дочека љутито лице њеног оца или мајке и да му, у 
стру за жену.{S} Мајка је покушавала да га умири, приволи.</p> <p>— Одреци се наследства — гово 
погађала његову мисао.{S} Није хтела да га понизи.{S} Она је преклињала...{S} Црте на њеном лиц 
дно половно обећање било довољно, па да га она поново заволи без бојазни.{S} Јер је она била же 
у јуну, а већ у августу молио је оца да га упише у школу.{S} Дотле је сам научио читати и писат 
 n="282" /> примети?{S} Да ли покуша да га спречи и да му улије храбрости, кад му примети:</p>  
 склоности своје душе, он се не даде да га занесе та струја нових нада, него исприча другарици  
роко о примени електрике, трудећи се да га својим здравим разумом схвати што боље.</p> <p>Међут 
сети да му се гуша стеже, очи почеше да га сврбе, и њега обузе луда, болесна жудња да рашири ру 
о неко време.{S} Изненадно осетио би да га нешто вуче к њој.{S} Хиљада ствари, блиских тој дево 
азио улицом, старији су се утркивали да га поздраве, а деца се загледала у њега, као у чудо.{S} 
тво.{S} И, он није био никад сигуран да га она озбиљно воли.{S} Он није био приметио дубоки ути 
змало, мрзео своју драгану и веровао да га она мрзи.{S} Сваки њен покрет који није ишао у прило 
ву главу и гледаше га кроз сузе, као да га је жалила, као да је жалила себе, као да је жалила њ 
 с њом, као да он није постојао, као да га никад нису видели.{S} У њему се појављивала љубомора 
па онда у кућу, али испод ока... као да га се то ништа не тиче.{S} Редови, млади момци у озбиљн 
цветалог јасмина.{S} Учини му се као да га биста посматра упорно.{S} Не могаде издржати тај бро 
милог присуства.{S} Чинило му се као да га је цео свет напустио, као да му нема најбољега што ј 
круга изнад места где је пао леш као да га тражи; пуче друга пушка; тица се изви над Дунав, одл 
, за животом потпуним.{S} Он је хтео да га види јасно, ту, поред себе, да се сав загњури у њега 
 она не дође на заједнички час, било да га не примети на улици, било да се сувише смеје са оста 
ужила пут с њом.{S} Било му је јасно да га Лазаревићева избегава намерно, па и да му пркоси.{S} 
оју.{S} Газда-Митар га је звао често да га што послуша, напише му писмо или признаницу, јер су  
ударио га тако страшно ножем у трбух да га је послао на онај свет, па после умакао и успео да п 
њу.{S} Да ли се Чедомир дурио?{S} Можда га писмо није нашло?{S} Можда је и он отишао из Београд 
>Илић се осмехну кисело.</p> <p>Госпођа га загрли поново.</p> <p>— Ко би се надао од овог свеца 
 сасвим изгубила главу!</p> <p>— Да; ја га волим... ми се волимо; је л’ те, Чедомире? — одговор 
Вишња.</p> <p>— Не, Лазаревићева.{S} Ја га волим, он је понос целе наше фамилије, он ми је тако 
ачуна кад се кола напунише.{S} Рабаџија га удари песницом по њушци.{S} То је био знак да се кре 
а, али стварна, жива <pb n="23" /> која га је пратила, легала и дизала се с њим из постеље, и с 
 према тој девојци коју је волео и која га воли, према другој девојци чије поверење изиграва и  
S} Та кљусина учини му се као авет која га гони, као живот који му остаје, као он са̑м.{S} Окре 
е.</p> <p>— Ја сам љута на вас — дочека га Бела, држећи непрестано само главу промољену кроз вр 
{S} У кући су настајале свађе.{S} Мајка га је грдила, клела.{S} Сестра је претила да се обеси.{ 
<p>Он је био пун ових фраза.{S} Девојка га је слушала погледом зачуђеним, наивним, благим и жал 
 првим цртама зрелих година.{S} Девојка га никад лепшег није видела.{S} Његов поглед ју је зано 
и су трзали штит од качкете.{S} Девојка га је слушала с пажњом и, у исти мах, са извесним страх 
о питање нисам мислио.</p> <p>Матовићка га погледа изненађено.</p> <p>— Овај се вешто извлачи — 
дић држао лекцију њеном брату, позивала га на ручак још једнако по свом обичају куцајући на вра 
ите чаја, Иване Јосифовићу —- умиривала га је студенткиња са биологије.</p> <p>Вишња је слушала 
кође приметила.{S} Црвенила се, гледала га весело и смешила се.{S} Њени зуби сијали су испод ру 
 је одушке у цвећу, сагињала се, кидала га, мирисала, стезала његов сноп уз груди.{S} Те груди! 
колико је излагао појединости, освајала га је чама, досада, мрзовоља.</p> <p>— Ето тако — закљу 
ама.</p> <p>— Краљ се верио! — дочекала га је Бела у кујни, у коју се прво ступало при улазу у  
="25" /> <p> — То није много — дочекала га је сестра — млад је, леп је, образован, има плате дв 
сад одушевљавале друге мисли, обузимала га је ватра, осећао се задовољан што је ту, поред ње, ш 
ли се супленту није допадала; опомињала га је сувише шара на зиду у девојачкој соби његове жене 
> <p>Она је седела до њега и посматрала га весело, готово безазлено и у исти мах несташно.{S} Б 
ља.</p> <p>— Где си био? — предусретала га Бела кад се најзад вратио кући.</p> <p>— Шетао сам,  
посвећивала Илића у те куповине, питала га за савет при избору боја, <pb n="200" /> говорила му 
и, отварала поново очево писмо и читала га бог зна који пут.{S} Реченица о Радоју допала јој се 
 Избегавала је његов поглед.{S} Пуштала га да говори, и тек тако, гледајући у страну, осећала с 
, кад јој је мајка отишла од куће, Бела га позва у своју собу.</p> <p>— Пропали смо ако нас при 
рица купила ту скоро и сва срећна унела га у ову собу.{S} Простирка је била лепа, али се суплен 
на је била ту, она му се нудила, љубила га без питања, украшавала му живот многобројним нежност 
 је дотле имала према свом мужу, грдила га, понижавала, рушила му свако уважење, па и онај поно 
осила је један велики формулар и молила га да јој то испуни, јер, каже, жандарм јој наредио да  
није одобрила краљев поступак, схватила га као скандал и поднела оставку.{S} Председник кабинет 
аласка за зелени зид Јелице.{S} Пратила га чамотна тишина као сенка.{S} По дијамантском ваздуху 
 је намирише, нудила му бонбоне, китила га цвећем из саксија, слала по Младену какву гравуру ил 
о што предузме какав даљи корак.{S} Она га је избегавала свеједнако, намерно и пркосно.{S} Оста 
карата и писама које је добијао.{S} Она га је такође приметила.{S} Црвенила се, гледала га весе 
 празној улици спази своју жену.{S} Она га није видела, ишла је оборене главе и храмала јаче не 
ла кад јој је узео први пољубац.{S} Она га одгурну инстинктивно.</p> <p>— Доцкан, Илићу — рече  
енутих леђа.</p> <p>— Ништа.</p> <p>Она га је волела, те би се други на његовом месту можда зна 
цвет на подугачкој гранчици.</p> <p>Она га спази такође и заклони лице оним цветом, као да је х 
 много волим, највише волим.</p> <p>Она га присили да седне, посади му се у крило, па поче да б 
рћући готово.</p> <p>Идућег дана, Вишња га нађе на Великој Школи по свршетку једног семинара.{S 
злата лежи у тим таласима.</p> <p>Вишња га погледа неповерљиво.{S} Прво што помисли било је да  
.{S} Оде чак кућа и имање.</p> <p>Вишња га је избегавала кадгод је могла.{S} Чинило јој се да ј 
 крст на старинској цркви.</p> <p>Вишња га пусти да говори.</p> <p>— Само треба претворити речн 
очекивао је нову годину с друговима, па га пиће преварило.{S} Његов <hi>цимер-колега</hi> није  
једнакости.{S} Новац треба разумети, па га онда без бојазни можеш волети.</p> <p>— Бог с тобом, 
p> <p>Њене руке задрхташе у његовим, па га стегоше, задрхташе опет, и стегоше.{S} Предео је био 
слио на самоубицу.{S} Па и сутрадан, та га мисао није остављала.{S} Док је свештеник певао: „Ис 
— Што ми то раније ниси рекао ? — упита га она дрхтаво.</p> <p>— Не знам да ли се сећаш... оног 
 Како ти се допада мој будоар ? — упита га девојка, насмехнувши се.</p> <p>— Врло пријатан! — о 
 Ти рече да долазиш чешће овде? — упита га она.</p> <p>— Да.{S} Навратим који пут.{S} Овде је п 
p>— Је ли то истина, господине? — упита га госпа-Клеопатра свечано.</p> <p>Било му је јасније н 
 час белу.</p> <p>— Куда идемо? — упита га она.</p> <p>Пут се био изгубио.{S} Пред њима је стај 
 му пружи кутију с палидрвцима, и упита га, пола у шали, пола озбиљно:</p> <p>— Откад ти поста  
хартије по таваници учионице.{S} Најзад га истераше из гимназије што је доказивао катихети да п 
ижа да не доби оно писмо од оца.{S} Кад га први пут прочита не учини јој се мајчина болест мног 
би, да ишчезне с Вишњом у неки свет где га нико не познаје... далеко негде, у непознати крај гд 
 албуму.{S} Сети се Чедомира.{S} Доведе га у везу с министровом ћерком.{S} Сети се његова ћутањ 
к тог кабинетског социјализма — прекиде га поднаредник, у чизмама, са шапком забаченом на теме  
бинет...</p> <p>— Је ли, тата — прекиде га Младен — хоћеш ли и ти постати министар?</p> <p>— Зи 
ској радиности, стари Лазаревић прекиде га, рекавши му тмурно:</p> <p>— Није ми глава сад за то 
шава код нервно раздражених људи, обузе га једна дубока одвратност према свету, према свему, а  
а, вијан као неком утваром.</p> <p>Није га се тицало које је доба дана.</p> <p>Ти заборави су м 
војци, изашле би му пред очи и нагониле га да је опет види.{S} Срео би се с њом.{S} У погледу к 
 проучиле, олакшале му беду, просветиле га.{S} Оне се боре с човеком раме уз раме, нема рада од 
а не тиче.</p> <p>Ова издаја сна заболе га као удар у срце.{S} Он се диже с клупе, прође стазом 
у своје савести.</p> <p>Белино понашање га је такође мучило.{S} Једном би с њим, за столом, гов 
етар скиде Вишњи шешир с главе и понесе га низа страну.{S} Млади човек потрча за њим и једва га 
 дана у дан за комад насушног хлеба, те га је та борба изоштравала, док његова деца добијају то 
дног поточића воденицу са два витла, те га цело село прогласи за најдаровитијег човека под небо 
ета реакције! како је смело тврдио — те га је Илић поучавао за скромну награду.{S} Ову платицу  
 га до срца.{S} Близу Калимегдана срете га једна група другова, Ужичани и Црногорци, с којима с 
ене фразе, стављајући му до знања да ће га одати.{S} Кад би се њихови погледи сусрели, њене сом 
, кажњавао га опоменом, претио му да ће га казнити озбиљније.{S} Ни ђаци га нису много поштовал 
злога што је пролетеру свеједно који ће га капиталист експлоатисати, Србин или Турчин, свеједно 
еде, нешто што се не да избећи и што ће га пратити вечито.</p> <p>— Не покушавајте да се бранит 
ића да чују и његово мишљење, и позваше га <hi>код Пеливана</hi>, бозаџије чувеног у то доба у  
е.{S} Она подиже његову главу и гледаше га кроз сузе, као да га је жалила, као да је жалила себ 
ести и попуштања приликама.</p> <p>Беше га дарнуо поклон.{S} Посматрао је румени каранфил, њего 
рену се у мржњу против њега.{S} Обедише га чак да је несавесно руковао с друштвеном имовином, ј 
у, готово све потрошило.</p> <p>Пустише га из затвора.{S} Част му се поврати, али цело његово и 
о је озбиљно:</p> <p>— Уверен сам да би га она пољубила само да види како је то кад су бркови о 
.{S} Један сељак, прљав и исцепан да би га у другој земљи ухапсили, терао је своју кобилу преко 
ена је била отворила врата лагано да би га што мање узнемирила и гледала у њега сивим, остарели 
едрасудама!</p> <p>Говорила је то да би га казнила.{S} Она је иначе веровала да је он воли јако 
у је осећао, да прати нови покрет да би га могао сузбијати.{S} Филозофи изилазе из леденог обла 
је хтео да чује о тој операцији која би га лишила очевине.{S} Он је знао колико је његов отац и 
акво дрво, пут, бара каква опоменула би га своје другарице.{S} Њено запаљено лице с мирним угас 
је, и нашао му логичан закључак; шта би га се тицало што би то било противно његовом новом убеђ 
о би радио на започетој тези.{S} Шта би га се тицало што не би постао професор универзитета, сл 
поглед и нервозно угризање усне, кад би га слушала како објашњава Младену какво правило из мате 
еле.{S} Ватра му ломила тело.{S} Кад би га неко ма и очешао, заболело би га до срца.{S} Близу К 
е решење човечјег живота.{S} Понекад би га обузела нека идеја, којом би решио једно од многобро 
предао и пољубити сто своје собе где би га нашао.{S} Он је сачувао сва та писма, те званичне ка 
а није видела лице у тог човека, али би га познала у хиљаду других по првој ситници.{S} Окрену  
о остаје на само са девојком.{S} Али би га она задржавала понекад <pb n="129" /> занимљивим раз 
 Да се није знало чији је син, узели би га за странца.</p> <p>Вишњи се допадао тај младић, жив, 
д Чедомиром о својим сумњама.{S} Чим би га видела, осећала се пред њим разоружана.{S} Он је зна 
Кад би га неко ма и очешао, заболело би га до срца.{S} Близу Калимегдана срете га једна група д 
!{S} Колико пријатних мисли опколило би га као гомила правих пријатеља!{S} Љубазна познанства,  
ја у смех. — Ко га не познаје, скупо би га платио!</p> <p>Вишњи не би право ова рођачка оцена.{ 
ила Петровића, вуче пет кила књига, уби га научни рад, кашљуца већ.{S} Ено Петра Гавриловића, д 
p> <p>Једнога дана, те јесени, заустави га нечији девојачки глас:</p> <p>— Чедомире!</p> <p>То  
ије?{S} Треба ми за потпалу? — изненади га један глас.</p> <p>То беше његова газдарица.{S} Добр 
у се подаје, тог неслућеног анђела који га милује својим крилима, девојка се била већ извила из 
је нас који смо имали новаца и нас који га нисмо имали.{S} Знате ли да је то била грдна разлика 
е.{S} Радоје је био први и овде.{S} Али га сад нико није слушао.{S} Они који су му се дотле див 
 одложи час, и хтеде се вратити.{S} Али га госпођа понуди да се одмори.</p> <p>— Напољу је још  
дали су га сад попреко, мрко, осуђивали га гласно, претили му.</p> <p>У једном тренутку, неко п 
а.{S} Људи су веровали у њега, сматрали га за нешто више од себе.{S} Кад је пролазио улицом, ст 
ам очекивао добра беху неспособни да ми га учине, а они од којих сам очекивао зла, најзад су ми 
од којих сам очекивао зла, најзад су ми га учинили.</p> <p>— Бори се.{S} Борба за опстанак усав 
алдрму и гледао преда се.</p> <p>— Узми га кад ти се допада! — рече, најзад, Вишња, и пружи му  
 разговор живље. — Није ли оно какво си га хтео, за какво си се борио.{S} Убијен је краљ тирани 
и да удари на главну ствар.</p> <p>— Ти га волиш, дакле? — рече меким, поетским гласом. — Ти си 
у несрећу.{S} Тешко јој је било гледати га како иде од куће до куће, те оправља сатове, леми ми 
 се појавити на његовом небу, осветлити га чаробно за који тренутак, па се после изгубити, оста 
војој суштини, ми смо принуђени примити га.{S} Да, време пролази, и једанпут дође тренутак кад  
Ништа на свету није било кадро спречити га у његовој борби за народ.{S} Његов радикализам није  
срце.{S} Они су му ласкали, уверавајући га о срећи, о љубави и забораву.{S} Они су га тешили, п 
и и куца на младићева врата, позивајући га:</p> <p>— Господин-Илићу, ручак је готов.</p> <p>Так 
че ништа, повуче се натрашке, гледајући га нетремице, и изгуби се иза врата лагано, нечујно, не 
ао од овог свеца — рече затим, милујући га по подбратку. — Ко би помислио да тако уме завртети  
ести, дочепа чаршав са постеље, пребаци га преко своје другарице, клече поред ње, подиже јој гл 
{S} Учитељица скиде свој палто, пребаци га преко руке, изви рамена, рашири груди и дубоко дахну 
 да ће га казнити озбиљније.{S} Ни ђаци га нису много поштовали, јер су га колеге пањкале, а и  
га ми, Бела, пази се доцније, не пуштај га далеко од себе!</p> <p>Бела се церила ђаволасто.</p> 
се лице није видело јер се бојао да јој га покаже.{S} Да ли то Вишња <pb n="282" /> примети?{S} 
је шта род.</p> <p>— Гле ти, видре, чак га и то интересује — одврати госпођа на рачун Поповића, 
орда, па чак и по мало дрска.{S} Ја сам га одбијала...{S} Какво чудо ако је потражио другу жену 
<p>— Видиш ли овај пиштољ?{S} Купио сам га пред лањску демонстрацију.{S} Жандарми су ме измлати 
.{S} Вели, заволела је Чедомира још чим га је видела... много јој се допала његова ученост, ром 
женске жеље за допадањем.</p> <p>Младен га је позивао такође:</p> <p>— Хајдете... хајдете.{S} Д 
тора који дарива права и користи.{S} Он га није имао, он му се чинио као његов лични непријатељ 
и непријатељ кога треба савладати, и он га је презирао као тиранина чију је сурову владу рано о 
 купи шешир његовој жени.</p> <p>— И он га је купио?</p> <p>— Купио.{S} Вели ми, тај ми носи пе 
јзад, Вишња, и пружи му цвет.</p> <p>Он га узе.{S} Промуца неколико речи захвалности, па стаде. 
ање према утврђеним правилима, кажњавао га опоменом, претио му да ће га казнити озбиљније.{S} Н 
</p> <p>Није се смејао арапу, сажаљевао га је искрено.{S} Он је себе видео у тој животињи.{S} З 
 свој рачун учио немачки језик, називао га је <foreign xml:lang="de">Wunderkind</foreign>.{S} П 
мље, излагао геолошке теорије, упућивао га у живот природе, где се дрво с дрветом бори за што в 
окојне очи и замрљан потпис.{S} Дочекао га је с одмереном љубазношћу и одредио му да предаје ла 
есумњиво.{S} На само њено име, обузимао га неки флуид, сладак и тежак; у глави му се бркало, ср 
 али неки пркос против самог себе терао га је да се излије пред својом старом пријатељицом, ма  
сан је мој Милисав, видећеш.{S} Ах, ево га — додаде млада жена и показа руком на једног развије 
јчувенијој светској бањи.{S} Виктор Иго га је водио по најсјајнијим и најтамнијим крајевима Пар 
.</p> <p>Илић је пак мрзео новац, мрзео га оном мржњом, помешаном са нешто зависти, коју осећај 
е наљутио због тога на свог сина и хтео га убити.{S} Занат није ишао никако.{S} Јела се стара м 
И тада би звао младића у дућан, понудио га да седне за тезгу, до саме касе, поручио кафе, па он 
"293" /> са једним варошанином и ударио га тако страшно ножем у трбух да га је послао на онај с 
зео би <hi>Горски Вијенац</hi>, отворио га насумце, па читао на глас стихове, предајући се чару 
 те стране био миран.{S} Међутим, мучио га је сукоб његових осећаја: његове љубави према Вишњи  
еманципација! — прште Каја у смех. — Ко га не познаје, скупо би га платио!</p> <p>Вишњи не би п 
да остане <pb n="233" /> сатима.{S} Ако га ко упита шта ће ту, он одговара: „Пун сам електрике“ 
 — Него обеси венац више капије, па ако га преко ноћ нестане, знај да ћеш се удати те зиме.</p> 
<p>Хтела је да види на њој самој колико га мрзи.{S} Један крај њене хаљине био се откопчао, те  
глави трубу од фонографа и певао колико га грло доноси једну орфеумску песму која је тада била  
ен.{S} Ћаскање пијаног мудраца занимало га.{S} Он оста до зоре пијуцкајући <pb n="172" /> шљиво 
а реч заустави на уснама.{S} Изненадило га је што га госпођа пита за мишљење... она, која му је 
авни психолози?“ Цело његово биће вукло га је у том тренутку далеко од науке, тамо у ту сивину, 
, али није знао шта да одговори.{S} Оно га је дирнуло јако, као сва њена писма, па може бити и  
ги пут би се дурила без раззлога, очито га избегавала, правила двосмислене фразе, стављајући му 
 се мајчина болест много опасна.{S} Што га је више понављала, све је разумевала боље народске ф 
тави на уснама.{S} Изненадило га је што га госпођа пита за мишљење... она, која му је, поред св 
 би се дивљењем деце, радовао би се што га код куће чека добар ручак, са уживањем би рачунао на 
дно.{S} То беше револвер, онај исти што га је некад показивао Зарији Ристићу.{S} Да ли се сети  
врати на пут којим је ишла пре него што га је познала.{S} Она је прикупљала своје сирото искуст 
њихову кућу као у своју.{S} Газда-Митар га је звао често да га што послуша, напише му писмо или 
н пати, а патња рађа злоћу.{S} Директор га је звао, саветовао да подеси своје понашање према ут 
по вароши бесциљно.{S} Око пет сати пут га нанесе поред једне велике грађевине, којој су мајсто 
лопов није довољно жигосала човека, већ га звали архилопов.{S} Гомиле ђубрета просипале се из р 
ни ради којих тај дућан постоји познају га на први поглед по његовом прозору, упрљаном мувама и 
ано, да се што пре отресе куће, за коју га ништа није везивало, и нађе се са својим вршњацима,  
корисне бирократске машине, треба да му га она враћа тиме што ће му осигурати безбедност у селу 
био кадар загрлити писмоношу који би му га предао и пољубити сто своје собе где би га нашао.{S} 
ре очи, нечег детињског у осмеху што му га је извајала добра нада и што се чудно мешало са први 
оја уђу у наш живот једног дана, заузму га и помету; због њих променимо своје навике, укусе, ид 
оја једног дана уђу у наш живот, заузму га и помету.{S} Због њих променимо своје навике, укусе, 
далека, тамна, једва схватљива, опомену га радости са којом је газдарица унела ту простирку.</p 
Радоје... не, молим те, не... — прекину га девојка.</p> <p>Она је погађала његову мисао.{S} Ниј 
p> <p>— Ово је државна служба — прекину га директор суво — има, на првом месту, да се пређе про 
<p>— Куварица не сме да регне — прекину га девојка. — ’Ајд, загрли ме... не стоји ти лепо кад с 
 показивати у пијаном друштву — прекину га Зарија, па испи чокањ до дна и, не одвајајући још ст 
ма кад никога није било око њега, та су га писма уверавала у све што је несвесно хтео, што је т 
сти друштвеног живота онаквог каквог су га створили закони, нарави, навике.{S} Он је стајао на  
асно.</p> <p>Диже се полако.{S} Ноге су га једва држале.</p> <p>— Можда ће то бити једино добро 
гледали су му немогућни.{S} Походиле су га честе сумње, малодушности, горка сазнања сопствене н 
одрицао се досадањих доглавника који су га изневерили.{S} Као прво што се очекивало, била је ам 
првога дана кад је доведен; миловали су га по њушци, тапкали по сапима.</p> <p>Арап је држао ви 
 му се дотле дивили највише, гледали су га сад попреко, мрко, осуђивали га гласно, претили му.< 
чију, пљускала у ушима.{S} Обузимали су га чудни осећаји да цепа, да мучи, да се свети на тој д 
p> <p>— Нека им је алал! — поклапали су га други. — Раде, брате мој, па све варнице искачу.</p> 
ана.{S} Знаци народне љубави пратили су га улицом.{S} Влада није могла другојачије него му нађе 
 враћао се увече са рада.{S} Грађани су га заустављали, запиткивали радознало.</p> <p>— Иде...  
о срећи, о љубави и забораву.{S} Они су га тешили, превлачећи постепено вео преко младе Чачанке 
в.{S} Јако је љут на реакционаре што су га изневерили приликом његове женидбе.</p> <p>Испи чашу 
Ни ђаци га нису много поштовали, јер су га колеге пањкале, а и сам је био крив: био је лабав, д 
вршио је прве две године.{S} О распусту га је чекало једно изненађење код куће.{S} Мајка му реч 
 му је једна од првих успомена.{S} Отац га је узео за руку; у пекарници на крају вароши купили  
 далек, хладан, као окаменотина.{S} Ено Гаврила Петровића, вуче пет кила књига, уби га научни р 
Е ОБРАДОВИЋ“ - БЕОГРАД</p> <p>ДИМИТРИЈА ГАВРИЛОВИЋА</p> </div> <pb n="iii" /> <div type="limina 
а научни рад, кашљуца већ.{S} Ено Петра Гавриловића, дигнуо десно раме, спустио лево, искривио  
и ђаво.{S} Ах, како сам гадан, како сам гадан, Боже мој!</p> <p>Вишњине руке додирнуше његове к 
иви неки скривени ђаво.{S} Ах, како сам гадан, како сам гадан, Боже мој!</p> <p>Вишњине руке до 
/p> <pb n="305" /> <p>— Арапе! стрвино! гаде! липсотино шинтерска! — грдио је поново рабаџија.< 
ширених очију?{S} Љубави, мржње, чежње, гађења, дубоке симпатије или смртног непријатељства ?{S 
била опрана...</p> <p>— Старинске жене, газда-Митре...</p> <p>— Старински човек сам и ја, па оп 
а, бутеља коњака и емаљираних шерпи.{S} Газда-Митар трговао је још са житом, стоком, шљивама.{S 
олазио је у њихову кућу као у своју.{S} Газда-Митар га је звао често да га што послуша, напише  
ише скуп да би се продавао у дућану.{S} Газда-Митар имао је среће у трговини.{S} Послови су ишл 
ави.{S} Једанпут се толико задржа да га газда-Митар опомену:</p> <p>— Хајд', хајд', синовче; не 
> <p>— Као на Калимегдану! — говорио је газда-Митар, куцкајући штапом о њено гвожђе.</p> <p>То  
еп, цене умерене, <pb n="61" /> а млади газда нежењен, па је све ишло како само може бити.</p>  
иним плавим мастилом, које је можда сам газда-Митар правио.{S} Затим је дошла опет једна карта, 
ку.</p> <p>Остојића је нарочито помагао газда-Митар.</p> <p>— Оставите ви Радоја — говорио је г 
је била листа за попис становништва.{S} Газдарица је имала жилав врат и пупаст трбух.{S} Рекао  
врата, али се она не отворише.</p> <p>— Газдарица није код куће — рече она, па се саже да узме  
ди га један глас.</p> <p>То беше његова газдарица.{S} Добра <pb n="301" /> жена је била отворил 
<p>Затим му паде на ум како му је једна газдарица од стана ушла у собу само у кошуљи.{S} Био је 
 куће ју је чекала хладна вечера и љута газдарица.</p> <p>— Није лепо да се девојке задржавају  
ли.</p> <p>— Чудан народ! — говорила је газдарица својој вратарки за њих. — Постеља до постеље, 
 још — викао је ван себе.</p> <p>Али је газдарица већ била изашла.</p> <p>— И ово, и ово, не тр 
ватљива, опомену га радости са којом је газдарица унела ту простирку.</p> <p>— Штета је упрљати 
Под је покривала нова простирка коју је газдарица купила ту скоро и сва срећна унела га у ову с 
е паприке!{S} Шта нису радили њен муж и газдарица од пансиона да дођу до њих: тражили их по пиј 
у простирку.</p> <p>У предсобљу чу како газдарица ради нешто у кујни.{S} Ухвати за кваку и изађ 
што је за собом притворио врата, кад их газдарица отвори, боса, само у кошуљи.{S} Носила је јед 
. — Ја сам еманципована девојка.</p> <p>Газдарица је не разумеде добро, те је погледа изненађен 
.{S} Имам вечерас много да учим.</p> <p>Газдарица изађе из собе и рече полако својој мачки:</p> 
лули и Енглезовцу, с каквом хистеричном газдарицом.{S} Обележени овим врелим гвожђем суревњивос 
 мало у шпацир.</p> <p>Обе девојке узму газдарицу испод руке, шетају до краја сокака, називају  
ића многим и лепим намештајем.</p> <p>— Газдаричин муж је столар — објасни девојка. — Ради у је 
ци са својим другарицама, радницама или газдаричиним ћеркама, млад свет који живи неопажен за ш 
/p> <p>— Збиља?{S} Запаљење није лако у газдаричиним годинама.{S} И кад се преболи, остане увек 
спресавијаним, дугачким тефтерима њеног газде, неког малог, трбушастог Маћедонца, кисело насмеј 
года и одроњене земље, о отегнутој јеци гајда по механама где свраћају сељаци.{S} Али писмо исп 
ећи у Аустрију, него се крио по околним гајевима, повлачећи се дубље у земљу, док се није задрж 
, уверавало ју је у нови живот: варошка галама, начитани другови, одушевљене другарице, ђачки с 
ли револуционарне песме и ишли на трећу галерију да гледају <hi>Ткаче</hi>.{S} После би у група 
 главом пуном Ламарка, Кеплера, Њутона, Галилеа, Дрепера, Хемхолца, Спенсера, Ренана, Герхарта, 
згради, чије су темеље ударили Кеплер и Галилео, Њутон и Декарт.{S} Један од озбиљних млађих фи 
ецу.</p> <p>— Илићу?</p> <p>— Грађанске гарантије вреде колико пакло дувана, помиловање с робиј 
а штампе, уставом су дате све грађанске гарантије.{S} Народ бира своје представнике, а ови пост 
дио се да у своје законе унесе што више гарантије да власт не изигра ове мере.{S} У тој бризи о 
 су џакови кафе, пиринча, шећера, канте гаса, једно буре зејтина са мерилицама обешеним о ивицу 
а ју је нека лака ватра, која се слатко гасила при додиру чистог рубља.{S} Раније чим би легла, 
у смех.{S} И Вишња се насмеја.</p> <p>— Гатке! — рече она немарно.</p> <p>— Нагваждања — одобри 
какав велики божур у некој чудној земљи гатки.{S} Коса јој је падала заводљиво преко лица.{S} В 
та, читање указа о помиловању, откивање гвожђа и несигурне кораке ослобођеникове који пролази б 
 Разни колосеци, низови вагона и остала гвожђарија образовала је црну, зарђалу масу.{S} На неко 
што раскораченим ногама као да још носи гвожђе, десно његова госпођа, лево Чедомир, са ногама у 
је газда-Митар, куцкајући штапом о њено гвожђе.</p> <p>То је био Вишњи најлепши део дана.{S} С  
 дали су му удобнију ћелију, скинули му гвожђе с ногу, допуштали посете пријатеља.{S} Тек под з 
ом газдарицом.{S} Обележени овим врелим гвожђем суревњивости, они улазе у политику и губе своје 
е била соба сиротињски намештена: један гвозден кревет, проваљен миндерлук, прозорске завесе на 
има се свака разликовала: једна је била гвоздена, друга дрвена, трећа на ногаре.{S} Ту собу је  
 циглама.{S} У једном крају се налазила гвоздена пећ, несразмерно велика према самој кујни.{S}  
на виделе се разнолике зграде станичне, гвоздене машине ружног облика, низови вагона, зеленило  
е, као утвара, полети уз воду, промакне гвоздени мост и изгуби се негде око оскудног зеленила н 
 материјалистичко схватање на делу: њен гвоздени закон конкуренције оправдава му свако средство 
хова клупа је из Београда, фабричка, са гвозденим ногама у виду лавовске шапе, и са уским зелен 
ани црни тегови до сто кила, каје соли, гвоздено посуђе.{S} Из одшкринуте магазе ударала је кис 
а црпење воде на обали пружала је своју гвоздену руку као нека ружна добричина.{S} Небо опрано  
p> <p> <hi>Капетан-Машино Зданије</hi>, где се налазила Велика Школа, имало је нечега пријатељс 
S} Треба га увести у тајне нашега доба, где човечју снагу замењују често вештина и природа.{S}  
 у борбу против формалистичког друштва, где диплома замењује таленат, где парче хартије вреди в 
 се правила готово два засебна сталежа, где је осуђеник с новцем заповедао за паклић дувана осу 
ољупци где тело дише дахом другог тела, где се крше руке састављене око паса, очи бледе, а миса 
на гласачка војска по ђачким зборовима, где се драо и скакао на први знак <hi>вође</hi>.{S} Пот 
арствима и осталим великим надлештвима, где је рад мањи, а плата већа.{S} Они оснивају <hi>танш 
 Хранио се на кредит, до бољег времена, где и раније.{S} То је било тамо, кад се пође са Зелено 
лу.{S} Било је у сватовима много света, где је познавала извесна лица, од којих су нека жива, а 
ло друштво по моди руских универзитета, где се негује она двострука камарадерија у политици и ч 
це, непознате квартове, усамљена места, где се љубавници могу шетати до миле воље, а да не буду 
е била пуна примитивних баштованџиница, где су се уздизале притке процветале бураније и по који 
где је живот сина наличио на живот оца, где се снови не пењу ни донде докле се диже дим домаћег 
е теорије, упућивао га у живот природе, где се дрво с дрветом бори за што више сунца.{S} Понека 
>На оном месту, близу острва Циганлије, где се пруга дели за иностранство, Илић погледа кроз пр 
кратизма и непросвећене администрације, где се велика смелост не поклапа са општим скептицизмом 
ао месец, звезде, целе сунчане системе, где је откривао милионе нових ствари, чуда, лепота, как 
 девојачку школу.</p> <p>— Море, брате, где си ти?{S} Откад те нисам видела — рече му она. — Пи 
ерка, послушно дете патријархалне куће, где је живот сина наличио на живот оца, где се снови не 
љеном ћилеру какве сиротињске кафанице, где је један од њих држао <pb n="24" /> агитационо пред 
ару, скромне, готово сиротињске кућице, где народног борца очекује његова породица.{S} Они ће м 
бро место: једно богатије село у Млави, где је нашла школу по плану, уређену башту и колегиницу 
ратки, дуги, испрекидани и продужавани, где душа само додирне душу, па је остави да сања започе 
еривала су до првих кућа.{S} У клисури, где је дотле расло дивље трње и аптовина, а мртву тишин 
pb n="208" /> се црвене уски јастучићи, где се жене налакћују и разговарају преко улице.{S} На  
за насушни хлеб.{S} Ево овде у равници, где се киша очекује као благодат небесни, Морава треба  
ло света још више.{S} Склони се у крај, где је почињала једна споредна стаза.{S} Начини још нек 
ог родног града: један дуг, прав сокак, где се куће ћушкају да захвате што више улице.{S} Роба  
х људи вешт споразум, смишљен ортаклук, где свака страна уноси одређене користи: положај, мираз 
де онде каквом новом приземном кућицом, где се видела уређена баштица и идилични бунар на точак 
Теразије, па Крунском улицом на Врачар, где је давао лекције једном гимназисту.{S} Било је око  
 друштва, где диплома замењује таленат, где парче хартије вреди више него глава.{S} Те су је те 
емаља.{S} Из кујне се иде у дечју собу, где је Чедомир обично држао лекције.{S} Она је била исп 
мир Илић родио се године 1878 у Ваљеву, где је његов отац био рачуноиспитач.{S} Илићи су били п 
 службу, добивши за преписача у Ваљеву, где је начинио целу своју каријеру.{S} Ту се оженио, по 
уства о београдском животу, о Београду, где вечито има нечег непознатог, <pb n="122" /> где већ 
на железничка пруга.</p> <p>— Ту близу, где понекад идем кад сам са̑м.{S} Има једна историска ч 
 бића.{S} Милева отрча на другу страну, где се златила читава простирка, и њен глас, већ без тр 
сла с војском те пређе на другу страну, где се уздизао неки плот, накривљен, труо при земљи, по 
едала, стегнутих губица, у лепу долину, где је било тихо и без људи. — Сваког секунда она однос 
 ми се да присуствујем. неком концерту, где хиљаде пријатних и хармоничних гласова звоне око на 
то има нечег непознатог, <pb n="122" /> где већина људи крију своја уверења и своје особине.</p 
очека је. — Озбиљно сам се уплашила.{S} Где си била по овој киши?{S} Нигде те нисам видела на с 
стирала таласаста равница на далеко.{S} Где се окрене, ливада јој је нудила меке, миришљаве про 
да им извучем — додаде госпођа весело — где су нашли љубав да изјављују!</p> <pb n="198" /> <p> 
, па лутао по Паризу без циља.</p> <p>— Где си био? — предусретала га Бела кад се најзад вратио 
ко Чедомира.{S} Она се питала:</p> <p>— Где је он сад?{S} Шта ли ради?</p> <p>— Он је за мене м 
где се морао одржавати известан ранг, а где се грцало од дугова; рано је познао понижења, тако  
ака?{S} Ја чујем само право... право, а где је реч дужност?{S} Говори се само о сељаку.{S} Али  
ноге на ногу, упита с врата:</p> <p>— А где вам стоје?</p> <p>Најзад их донесе: малене ножиће з 
дстава, и у опште претпостављати, свуда где му је то место, материјалну културу нематеријалној. 
узе за одбеглим пленом...{S} У државама где је оморина, тежак, загушљив ваздух, прво, као најне 
мље, о отегнутој јеци гајда по механама где свраћају сељаци.{S} Али писмо испаде кратко, баналн 
розору, као да је хтео себи дати рачуна где се налази и шта се десило.</p> <p>Једна крупна сенк 
т, чим је устала, погледала је на врата где је синоћ оставила венац.</p> <p>Он је стајао на ист 
врати, начини два три круга изнад места где је пао леш као да га тражи; пуче друга пушка; тица  
еке, југ, лево у шљиваку исток, а запад где су пасла говеда.{S} Сели су у јечам и ужинали.{S} Х 
 му га предао и пољубити сто своје собе где би га нашао.{S} Он је сачувао сва та писма, те зван 
 о њега.{S} Девојка притисну руком онде где јој је срце, не рече ништа, повуче се натрашке, гле 
их је ухватило на Чукарици.</p> <p>Онде где избија топчидерски трамвај на друм за Обреновац, на 
, све је разумевала боље народске фразе где се не говори непосредно, обиграва се око ствари и п 
која је сама попуњавала своје потребе и где је требало новца само нешто за порез или молитву. < 
ребао је један тренутак, па тек да види где се налази.{S} Ову приземну собицу испуњавао је једа 
во.{S} Није то за наше жене!{S} У земљи где три четвртине народа не зна ни читати ни писати, ве 
 је провео скучено детињство у тој кући где се морао одржавати известан ранг, а где се грцало о 
 остави да сања започети сан, и пољупци где тело дише дахом другог тела, где се крше руке саста 
знаје... далеко негде, у непознати крај где би почео нов живот.{S} И као да хтеде остварити ова 
шај, слатка Вишња — рече јој. — Ја знам где си била.{S} Не покушавај да ми поричеш: ја сам прош 
Радоје побеже од очеве куће у неко село где су имали родбине.{S} Ту је остао неколико месеца.{S 
ве окамењене у ћилибару.{S} Ми не знамо где идемо, ми знамо само да смо на путу...{S} Можда све 
и: те људе или ту стоку.{S} Јадно место где се цели животи истроше, а душа не оде даље од бриге 
изгуби, да ишчезне с Вишњом у неки свет где га нико не познаје... далеко негде, у непознати кра 
но материјалним интересима, бруји живот где новац господари свима питањима, царује индивидуализ 
ција!...{S} Да дивне речи за нашу земљу где нико не воли да се пашти, чак ни за своје задовољст 
та за један тренутак гледајући у правцу где се она изгубила.{S} Затим се окрену око себе, као ч 
врхове украшене чипком од букава.{S} По гдегде видело се неко раштркано село.{S} Ветар је донос 
утизма и на народ гледала као на гомилу геака.{S} Јован Матовић, који је био сишао са пространи 
се сама! — викнуо би професор.</p> <p>— Геаче!</p> <pb n="267" /> <p>— Матора сулудо!</p> <p>—  
ке куће. — Он није био прилика за тебе, геачина ваљевска.{S} Без трага му глава.</p> <p>Илић ма 
ба ти времена.{S} Ти си познат у твојој генерацији.{S} Људи знају твоју вредност.{S} После ових 
де далеко, у бескрај.{S} Његов несрећни геније, који је дотле владао овом водом, овим планинама 
 се посветила моме делу, била мој добри геније, јер је сваки рад... нарочито овај који траје ви 
ума показивао му слојеве земље, излагао геолошке теорије, упућивао га у живот природе, где се д 
н проблем механике, на једну врсту живе геометрије.{S} У науци се чује брујање таласа револуциј 
ици</hi>.{S} Анри Поенкаре наслања се у геометрији више на осећање него на разум.{S} Иде се чак 
а, Дрепера, Хемхолца, Спенсера, Ренана, Герхарта, Ампера, <pb n="257" /> Огиста Конта и осталих 
аиста диван са својим, нешто застарелим гестовима и учтивостима.{S} Пушкарка се већ бринула шта 
ЧЕДОМИР ИЛИЋ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗДАЊЕ ГЕЦЕ КОНА, БЕОГРАД 1914</p> </div> <pb n="ii" /> <div t 
S} Министар се осмехну.</p> <p>— Баш си геџа! — пребаци Матовићка <pb n="204" /> своме зету. —  
тренутку, неко примети да се нешто црно гиба на таласима.{S} Донесоше чакље, али оне беху кратк 
ешао овамо да се школује, потуцао се од гимназије до гимназије, стално одушевљен, стално без ма 
с унакарађеним лицем краљевим, те слике гимназије и пијаце које су му представљали Вишњино мест 
ници учионице.{S} Најзад га истераше из гимназије што је доказивао катихети да природне науке п 
 се школује, потуцао се од гимназије до гимназије, стално одушевљен, стално без марјаша, матуру 
жбе.{S} Доби место у једној београдској гимназији.</p> <p>— По твојој глави не би добио ни Прок 
а не зна оно што му је за лекцију.{S} У гимназији је било још горе.{S} Из немачког језика, земљ 
ва.{S} Отац му је умро још док је био у гимназији, те је од куће добијао врло скромно издржавањ 
 Како јој је сад изгледао јадан живот у гимназији... живот са свима дужностима а без иједног пр 
ови суплент; поклони се и изађе.</p> <p>Гимназијска средина му је мало годила.{S} Многи професо 
једнака својим друговима.{S} Није имала гимназијске матуре, недостајала јој је мушка дубина, ја 
Крунске улице.{S} То је било код једног гимназијског професора, Јована Матовића, познатог опози 
еоску школу, па је покушавао да продужи гимназију, свршио два три разреда, после ступио у тргов 
ког пристаништа укрцава на море.{S} Као гимназист другог разреда прочитао је Одисеју, велику, д 
 на Врачар, где је давао лекције једном гимназисту.{S} Било је око пет сати пред вече.{S} Дан ј 
="298" /> ужетима за таљиге, правило је гимнастички корак или каскало господски, као да вози кр 
з протеста, предавала се сва, послушна, гипка, нежна, бледа, цвокоћући и згрчена поред њега.</p 
{S} Тада се изви из Милевина грла песма гипка као та река:</p> <quote> <l>Ој Мораво, моје село  
имећивали се њени прљави таласићи жути, гипки, пенушави.{S} Даље се није видело ништа.{S} Киша  
 вино.{S} Један зрак сунца играо се око гирланда од разнобојне хартије, којим је калфа украсио  
ту.{S} Ја имам осам испита на врату.{S} Глава ми бучи, хоће да прсне.</p> <p>— Знам, знам.{S} Ј 
 сладак уздах отео би му се из груди, а глава му клонула, као да је неког дуго грлио, љубио.</p 
Изнад њеног рамена се дизала Чедомирова глава, унезверених очију, згрчених уста.{S} Коса му је  
.{S} Њихове очи нису гледале.{S} Њихова глава није радила.{S} Њихов ум се био онесвестио.</p> < 
 Ти се појављујеш међу нама као усијана глава, као сабласт из старинских романа.{S} Ћифте веџба 
рхтао пред сјајем њених зеница.{S} Њена глава клону.{S} Он се наже и потражи њена уста.{S} Уста 
 и бистрих као извор у планини.{S} Њена глава је била плава, прави словенски тип, који се у Срб 
Пред њим се појави, као у магли, Белина глава, са осмехом размаженог детета и шишкама по челу,  
у светло белило између трепавица.{S} Та глава је заводила, бркала мисли, одвлачила у пропаст.</ 
лаву промољену кроз врата.</p> <p>Та је глава била окружена мирисавом маглом црне косе.{S} Из њ 
је, а тетки треба мало, па да је заболи глава.</p> <pb n="28" /> <p> С Кајом је била још једна  
га, рекавши му тмурно:</p> <p>— Није ми глава сад за то.{S} Жена ми се разболела.{S} Прала јуче 
енат, где парче хартије вреди више него глава.{S} Те су је теорије храбриле, подизале, одушевља 
 биле зашле за кукуруз, види им се само глава.{S} Поље је дисало мирно.{S} Још се јурила она дв 
тебе, геачина ваљевска.{S} Без трага му глава.</p> <p>Илић махну руком кочијашу да полази, и ви 
н облак ширио се све више изнад њихових глава.{S} Па ипак, они пођоше напред.{S} На загрејану р 
евојком, којој примети само главу, и од главе бео, нежан профил с очима дубоко занесеним у млад 
омоли наврата: збрчканог лица, повезане главе, згурених плећа.</p> <pb n="313" /> <p>— Шта ти ј 
их руку, он је видео визију Вишње, њене главе, њених очију које поздрављају својим топлим погле 
ма лаком поветарцу, њихале своје шарене главе, брујале једва чујно и као да су јој давале неки  
Он је ишао полако, крајем пута, оборене главе у страну, и викао као по дужности:</p> <p>— Ево л 
{S} Она га није видела, ишла је оборене главе и храмала јаче него икад.{S} Дотле су пркосили је 
а у њу.{S} То је била слабост ове учене главе.{S} Она је кроз њу гледала свој велики Београд.{S 
угог усијаним очима.</p> <p>С девојкине главе пале су укоснице.{S} Миришљава коса просула се ка 
ко дизали своје криве, таште, жутокруне главе и лепо се повијали према поветарцу који је пиркао 
 од ње, стајао је Чедомир блед, погнуте главе, намрштених обрва, присебан потпуно и спреман да  
ике оне две девојке нису му излазиле из главе, тако магловите, обвијене димом, сенкама и супрот 
ости изгледале као да хоће да искоче из главе, обучен нешто немарно, са краватом која се пела у 
елу, од врхова прстију па све до чела и главе.</p> <p>Сањала је да су ишли пешке, као у селу.{S 
ратко човек с дугачким носем, не дижући главе са свога длана.</p> <p>— Не учи толико, разумеш?  
} Узе двоје младих за руке, приближи им главе, на нешто драмски начин, загрли их обоје и рече в 
ични, ови млади људи су, доцније, махом главе парламентарних режима.</p> <p>Други тип је био ве 
миров звонио у њеним ушима, облетао око главе, додиривао јој запаљене образе и лепио њене усне  
 су дугу црну кецељу, просту витицу око главе, сукњу изнад чланака, притискивале по један свежа 
дно брдо, кад ветар скиде Вишњи шешир с главе и понесе га низа страну.{S} Млади човек потрча за 
ити свој проблем. — Изникнуће ми на врх главе.{S} Једи шта ти се донесе.</p> <p>— Ја не могу ов 
ржала је руке у крилу. <pb n="52" /> На глави јој је био прост шешир од сламе.{S} Па ипак, млад 
око његовог голог, здравог врата.{S} На глави је имао качкету, пушио на лулу и бријао бркове.{S 
 стране, ишле су две жене, с марамом на глави, чији су крајеви били везани испод браде.{S} На и 
ерана, са огромним, сељачким шеширом на глави и високим чизмама на ногама. — Еј, Милисаве, ходи 
ало је попрсје Вука Караџића с фесом на глави.{S} Десно од ормана, на сточићу уметничке израде, 
 шегрт је ишао средином улице, носио на глави трубу од фонографа и певао колико га грло доноси  
то рећи.{S} Али не могаде.{S} У његовој глави је било мутно.{S} Он је био у стању пијана човека 
оградској гимназији.</p> <p>— По твојој глави не би добио ни Прокупље! — пришила му је ташта по 
стеља јој је пријала угодно.{S} У њеној глави, брзо као у кинематографу, <pb n="34" /> појављив 
не мисли које су јој од синоћ лутале по глави.{S} Она заћута, и тек пошто се први час сврши, уп 
узимао га неки флуид, сладак и тежак; у глави му се бркало, срце готово престајало куцати.{S} Б 
а у лицу и мртвих, опружених руку.{S} У глави јој је било празно.{S} На очи јој се хватала магл 
 бога ти, Бела.{S} Теби је само љубав у глави.{S} Љубав, љубав... није она све у животу.{S} Ја  
и.{S} Јесења ноћ ју је опијала, слике у глави обавијале се као паучина; у крв улазила грозница  
не око паса, очи бледе, а мисао умире у глави.{S} Њему су ти загрљаји падали слатко на срце.{S} 
кта, оборених очију, без иједне мисли у глави.</p> <p>Бела се није бранила.{S} Зенице су јој се 
њу заборављају?{S} Зар она није велика, главна наша река ?{S} Од ужичких голија и врањских вино 
се било далеко одмакло с послом.{S} Оба главна зида на брани била су подигнута.{S} Ништа јаче у 
вршавала су у Србији своје стварање два главна политичка фактора, народ и круна.{S} Народ је би 
 празнину улице.{S} Кроз широм отворена главна врата, на средини куће, виделе се простране степ 
кама и супротностима, као у сну.</p> <p>Главна стаза разређивала се.{S} Шетачи се враћали у гра 
 за њу.{S} Чедомиров поглед пређе преко главне стазе, која је описивала једну врсту круга, прел 
ећи се љубазно њеним величинама.{S} Ето главне улице њеног родног града: један дуг, прав сокак, 
о здравог морала, расуло и нерад, то су главне одлике данашњег народног живота.</p> <p>Једног м 
ош, јер је он највише настрадао: био је главни акционар.{S} Отишли су они лепи зидни часовници  
к у земљу.{S} Реакција је пала.{S} Њени главни стубови скрхали <pb n="6" /> се као од стакла.{S 
т четири рецепта за разне врсте.{S} Њен главни задатак био је да допуни свога мужа тиме што ће  
магацина и скела.</p> <p>Остојић је био главни настојник.{S} Сав каљав, поцрнела лица, опрљена  
о прост; брана и тунел поред ње били су главни радови предузећа; наравно да су онда и скупо ста 
ве Фондова сазида лепу кућу у једној од главних улица.{S} Чедомир је провео скучено детињство у 
уботу 9 јула 1900 године, Чедомир Илић, главно лице овог романа, корачао је лагано својим уобич 
ама:</p> <p>— Браво, господин-Илићу!{S} Главно је кад се двоје воле...{S} А свет, фамилија, нов 
ма које се пате, а не сметају.</p> <p>— Главно је да јој је срце здраво — рече лекар на последњ 
есних места, а нападао је на оно што је главно, на основе и темеље, у које се мало ко пача.{S}  
дељом на пиво.{S} Место паланке и њеног главног сокака, пред Вишњом је мисао цртала будућност к 
но помиловање.{S} Странка му даде место главног уредника свога органа.{S} Знаци народне љубави  
воје куће.</p> <p>Света је било доста у главној улици и пред кафанама.{S} Људи су гласно разгов 
 бакалина.{S} Њен отац је држао дућан у главној улици коју чини у тој вароши пут Крагујевац—Ужи 
му други обрт, те се одважи да удари на главну ствар.</p> <p>— Ти га волиш, дакле? — рече меким 
>Кућу су реновирали из основа.{S} Ту је главну реч водила госпа-Клеопатра.{S} Нашла је једног ј 
ста који ради само на крупно; гледајући главну ствар превиђа споредну, вечито се нечем чуди, ве 
<p>— Добро.{S} Мени је иначе доста моје главобоље.{S} Само знај, нећу скандала у кући — заврши  
 у роде, с претенциозном <pb n="311" /> главом и превртљивом душом.{S} Што јој се некад допадал 
И под јелом заспала девојка.</l> <l>Под главом јој снопак детелине —</l> <l>Ој убава, убава дев 
ивот, за нова прегнућа.{S} Својом малом главом, она је обухватала ове обадве широке царевине ми 
 смешила благонаклоно, климала угојеном главом и пружала руку, пуну јевтиног прстења, у висину  
 исто у магли, нејасно, непотпуно, само главом.{S} Била је права противност Бели.{S} Чедомир на 
уж једном кад се вратио из библиотеке с главом пуном Ламарка, Кеплера, Њутона, Галилеа, Дрепера 
е?{S} Корачала је тешко, леђа је сагла, главу оборила ниско; није журила, а није, управо, знала 
променила.{S} То није био више арап.{S} Главу је спустио, очи затворио.{S} Није осетио или није 
ало на огледалу.{S} Затим се дохвати за главу и растрже плетеницу.{S} Плава, свилена коса се пр 
е око раздрљеног грла.{S} Она је губила главу, као гуска коју појуре са две стране.{S} Неколико 
оетским гласом. — Ти си сасвим изгубила главу!</p> <p>— Да; ја га волим... ми се волимо; је л’  
рча девојци.{S} Њена слика му је бунила главу.{S} Хтео је да опет под руком осети њено тело, да 
 човек ћутке, с кишобраном натученим на главу и изгледао као сенка.</p> <p>Вишња се стресе.</p> 
у њима је био и арап.{S} Носио је и сад главу оборену и климао десно-лево.{S} Чедомир задрхта.{ 
де издржати тај бронзани поглед те саже главу.</p> <p>Мисли му пређоше опет на професора.{S} Уч 
ме што ће се написати.{S} Затим, подиже главу и задржа је тако уздигнуту цело време, дајући ути 
 пошто свршиш школу?</p> <p>Каја подиже главу и погледа своју другарицу расејано.{S} Чудила се  
ка се осети донекле увређена, те подиже главу.{S} Њен поглед се сусрете с младићевим.{S} Његове 
акође своју другарицу, покуша да окрене главу на другу страну, али се његове очи не могаху одво 
ипе бацају густе сенке око њих и заносе главу својим тешким мирисом.{S} Стога се она отимала, к 
l> <l>Имала си срце насмејано,</l> <l>И главу си оборила младу.</l> <l>Ко̑ одговор на сву љубав 
а ручак", ошкрину полако врата, промоли главу кроз отвор и несташно додаде:</p> <pb n="137" />  
бацале су велики хлад.{S} Девојка обори главу, и посматраше дуго своју сенку која је расла поре 
оде својом неприродном логиком; пуне ти главу својим непроменљивим законима; говоре ти о људима 
еда плашљиво у младића, па после спусти главу и доврши као по дужности : — Наша модерна жена из 
е домаће прилике и неприлике, и сагнути главу пред потребама породице.{S} Стога млада девојка н 
ао обвити руке око њеног струка, завући главу међу те две расцветале руже што се крију у борама 
а с канабета као кривац.{S} И заронивши главу у крајеве девојкине хаљине, загрца:</p> <p>— Опро 
е другарице, клече поред ње, подиже јој главу својим изанђалим рукама, и обузета оним присним с 
 њен крај, бунили <pb n="218" /> су јој главу, мучили је као нешто живо, гушили, давили.{S} Јез 
е своје постеље.</p> <p>Младић је дизао главу на овај глас.{S} Он му је звонио као труба војске 
.{S} Један путник је промаљао радознало главу кроз отвор на колима.{S} Платно позади лепршало с 
ћ с једном девојком, којој примети само главу, и од главе бео, нежан профил с очима дубоко зане 
 дочека га Бела, држећи непрестано само главу промољену кроз врата.</p> <p>Та је глава била окр 
не одговори.{S} Причајући био је дигнуо главу и гледао у небо.{S} Девојка је опет посматрала ри 
ред њом, загрлио је око паса, притиснуо главу на њене груди, на тело.{S} Осетила је тај загрљај 
шавало постепено, свест му се враћала у главу, и он се питао:</p> <p>— Шта сам урадио!</p> <p>Т 
вао; „Ми смо слепи код очију, утучени у главу, стока божја!“</p> <p>На спрату над дућаном седел 
ба да слуша мужа.{S} То му се увртило у главу и није хтео за длаку попустити, као да би се огре 
к јој она <pb n="115" /> уноси забуну у главу, претрчи поново преко дворишта, упадне у своју со 
очеше и друге да се враћају у младићеву главу.{S} Он опази у Вишњиним очима један влажан сјај.{ 
да не сретне једног човека кога за живу главу није хтела видети.{S} Ипак, корачала је даље.{S}  
рнуше његове косе.{S} Она подиже његову главу и гледаше га кроз сузе, као да га је жалила, као  
н.{S} Кад се каква идеја усади у његову главу, она се тако угњезди да је ни сами ђаво не би мог 
а забележим идеје које лутају кроз моју главу и изгледају ми сјајне; кадгод, чини ми се, успем, 
 развијену и потпуну.</p> <p>Илић погну главу и спреми се на пљусак грдњи.</p> <p>У том тренутк 
 као деца.{S} Она се предомисли, окрену главу и продужи даље.</p> <p>Имала је утисак као да лут 
 /> додаде пружајући му руку, па окрену главу да би сакрила своје узбуђење.</p> <p>— Збогом!... 
 развијено тело, као у жандарма, крупну главу, црне веђе, круто држање, набељене образе и офарб 
</p> <p>Арап је држао високо своју лепу главу, и није хтео да погледа те одрпанице.{S} Кад би с 
а је теби?{S} Куд си нагао?{S} Ти губиш главу.</p> <p>У том, на часовнику у трпезарији изби два 
ђаво разумео?</p> <p>— Да.{S} Ти чекаш, гладан и жедан, награду за твоје философске спекулације 
ног класичног магарца који је скапао од глади између две гомиле сена, не могући да се реши коју 
поред своје философије није већ умро од глади.{S} Свој позив је схватао на старински начин.{S}  
и и губи се, и као што би радила мајка, глас целог народа их љушка у њиховим гробовима.</hi> </ 
 човек добија симпатије или антипатије, глас мудраца или глупака.</p> <p>— Немогуће, Вишња.{S}  
овор с њом; говорила је о тој методици, глас јој је дрхтао, бојала се да њена другарица не сазн 
д толиким светом, није је остављала.{S} Глас часовника наносио јој оне опојне тонове, шапутао п 
ц</hi>, отворио га насумце, па читао на глас стихове, предајући се чару философске поезије Њего 
хвати и Бела, мећући у свој мало пискав глас нешто природне женске жеље за допадањем.</p> <p>Мл 
ан крај, као заставу, брисао нос на сав глас и хвалио одличну кујну своје жене.{S} Кад би му, и 
Деца се враћала с купања и дерала у сав глас.{S} Парк је пак ћутао усамљен.{S} Тек овде онде ви 
лан — трже је из тог размишљања Радојев глас, округао у томе тренутку, мек, треперав, као да се 
кроз њу као њен крвоток.</p> <p>Радојев глас и, час немо а час гласно, запљускивање домаће воде 
p>— Хајдемо, Вишња! — зашкрипа младићев глас с дна груди.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
ати доказа сигурне будућности.{S} Његов глас је дрхтао:</p> <p>— Ја се нисам шалио.{S} Часна ре 
S} Часовник је куцао на столу.{S} Његов глас би се утишао по каткад да се једва чује; затим се  
у одбрану свога новог познаника, подиже глас и рече изазивачки својој другарици:</p> <p>— Он ме 
те опробаних пријатеља.{S} Угушивала је глас савести.{S} И, он је сад оставља...</p> <p>— Без ј 
b n="36" /> која ју је опседала, али је глас Чедомиров звонио у њеним ушима, облетао око главе, 
е приближавали.</p> <p>— Вишња! — чу се глас човека који ју је јурио.</p> <p>Она се окрену.{S}  
е на тле.</p> <p>— Колегинице ? — чу се глас из друге собе.</p> <p>Стара девојка понови још јед 
јука, њему се чинило да слуша њен љупки глас, који му добацује слатке, заношљиве речи.{S} А кад 
умре.</p> <p>— Пријо? — закрешта женски глас однекле.</p> <p>— Пријо, Маро! — одговори јој друг 
e> <p>— Ево цвећа! — викну један женски глас.</p> <p>Гомила се растури по утрини.</p> <p>Вишња  
те јесени, заустави га нечији девојачки глас:</p> <p>— Чедомире!</p> <p>То је била Каја, једна  
е у Београд! — шапутао јој је унутрашњи глас. — Ти си дошла у њега весела као срна, <pb n="243" 
 приливи одлучности.{S} Један унутрашњи глас му је довикивао:</p> <p>— Буди храбар.{S} Ради.{S} 
е.</p> <p>Младић је дизао главу на овај глас.{S} Он му је звонио као труба војске која иде у по 
препоручуј вечиту скрушеност; пењи свој глас за једну ноту више изнад свакидашњости.{S} Ето ти  
<p>— Вишња Лазаревна! — чуо би се у том глас неког из њеног друштва, и она је већ заборављала н 
о му се кожа одваја од лубање.{S} Један глас из најтамније дубине његове душе проговори узнемир 
реба ми за потпалу? — изненади га један глас.</p> <p>То беше његова газдарица.{S} Добра <pb n=" 
имасама, вратом и куковима, и, за један глас више, наручивале мокролушким жаргоном:</p> <p>— Ст 
дно дува за њен врат и један тајанствен глас јој шапће страшне, неразумљиве речи.</p> <p>Избега 
ивне, само да знате!... чу се отуда њен глас, јасан сад као од чистог метала.</p> <p>— Нису мно 
> <p>— Ево ме... узми ме! — промуца њен глас.</p> <p>Девојка је падала у све већи занос.{S} Ску 
 где се златила читава простирка, и њен глас, већ без трунке тајанствености, одјекну долином:</ 
Зато што сте ме пољубили — одговори њен глас, а њена насмејана уста, зајапурени образи, њен ђав 
ко бих радо побегла од куће.</p> <p>Њен глас је дрхтао и био искрен.{S} Илић осети извесно сажа 
о да говори... полако, дижући постепено глас, према значају предмета, одушевљавајући се, па пад 
е такође придруживала ћерци, говорила у глас, причала о повој краљици, изговарајући полако њено 
p>Хтеде још нешто рећи, али осети да му глас дрхти.{S} Једно јато врабаца крештало је лево у тр 
ав човек, испупчене јабучице, промуклог гласа и светлих очију. — Јер еволуцијом треба припремит 
анке за шешир.</p> <p>— По два гроша од гласа!</p> <p>— Тако се грађанска права жртвују... да,  
 се стално налазе у недоумици: да ли да гласају по свом убеђењу, <pb n="278" /> па да оборе мин 
инистра који не дели то мишљење, или да гласају против свога убеђења па да сачувају министра.{S 
гитационо предавање.{S} Он је био верна гласачка војска по ђачким зборовима, где се драо и скак 
абележен јучерањи случај.{S} Белешка је гласила :</p> <quote> <hi>Досадила му самарица.</hi> —  
ремања куће, готовљења ручка, водила је гласне разговоре.{S} Међу њима видели се бољи чиновници 
и су га сад попреко, мрко, осуђивали га гласно, претили му.</p> <p>У једном тренутку, неко прим 
богаљи.{S} Ју, господина — додаде после гласно, па збаци љутито шал са себе. — Мустра бечка, бо 
а цигара — додаде за тим, насмејавши се гласно.</p> <p>Ваљада при том прогута мало дима, те се  
тета је упрљати тако скупу ствар — рече гласно.</p> <p>Диже се полако.{S} Ноге су га једва држа 
олесна жудња да рашири руке и да завапи гласно.</p> <p>— Имате ли мало хартије?{S} Треба ми за  
о младенцима — понови она последње речи гласно.</p> <p>Ударац је дошао тако изненада, био тако  
и!...{S} Је ли, колегинице — рече затим гласно — шта ти мислиш о сентименталности ?</p> <p>— Он 
<p>— Баш је красан момак! — рече готово гласно.</p> <p>Тада се сети великих планова Радојевих и 
.</p> <p>Радојев глас и, час немо а час гласно, запљускивање домаће воде утицали су чудно на Ви 
траве.</p> <p>— Да дивна кола! — кликну гласно, потрча тамо, посади се у његову средину и стаде 
авној улици и пред кафанама.{S} Људи су гласно разговарали.{S} Најчешће се помињале речи о I</p 
ма од јевтиног дувана.</p> <p>— Већином гласова решено је да парламентаризам треба помоћи — гов 
 Купио.{S} Вели ми, тај ми носи педесет гласова.{S} Дао је две банке за шешир.</p> <p>— По два  
 примедбом, једним од оних тајанствених гласова у нама самима који не варају никад. „Мени треба 
рту, где хиљаде пријатних и хармоничних гласова звоне око нас.</p> <p>Бела је стојала пред њим. 
о.{S} Ветар је доносио отегнуте сељачке гласове који се нису разбирали: да ли су песма или запе 
олазити.{S} Из горњих места допирали су гласови о поплави.{S} Бујице однеле мостове, разориле п 
</p> <p>— Завршила сам — одговори Вишња гласом који је сад звонио поузданије. — Али не мислим д 
ворио истину.{S} И ја вам кажем — удари гласом Матовић, као да држи предавање — истину не треба 
рома млада! — говорила је девојка мајци гласом у којем је одјекивала жалба и прекор. — Тако ми  
Куда хоћеш — одговори она нешто рапавим гласом.{S} Затим додаде блаже : — До пред вече немам ни 
гинице — одговори јој девојка молећивим гласом. — Није било намерно...</p> <p>— Нема шта да те  
га волиш, дакле? — рече меким, поетским гласом. — Ти си сасвим изгубила главу!</p> <p>— Да; ја  
браћајући се Бели, неприродно умекшаним гласом. — Он није на одмет.{S} Ја сам то видео на робиј 
, па ослови студента нешто извештаченим гласом:</p> <p>— Лепа парада, господин-Илићу!...{S} Нис 
<p>— Простачке приче — рече он сигурним гласом. — Ти не верујеш, ваљада, у те бесмислице?</p> < 
отврди његова жена, па настави одлучним гласом: — Изгледа да се и она свиђа њему...{S} Вере ми, 
га, све ће се урадити — одговори јој он гласом који није трпео примедбе.</p> <p>Кад дође на Вел 
тра... сутра, а не данас — одговарао је гласу своје савести.</p> <p>Белино понашање га је такођ 
.</p> <pb n="166" /> <p>Али упркос томе гласу одлучности, који помаже паметне људе у њиховим бо 
линица, ова је најстарија и на најбољем гласу.{S} Читаве бајке причају се о људима који су јели 
рене, изузев неколико ноћних, на рђавом гласу. <pb n="167" /> Он изабра најгору, <hi>Еснафлију< 
срдачност, која је звонила у девојкином гласу, чинили су своје дејство.{S} Илић је заборављао н 
 с природном и инстинктивном грубошћу у гласу, кад је Илић улазио у трпезарију, док се госпођа  
ада ми се — рече најзад, са строгошћу у гласу — што се Бела <pb n="163" /> виђа по улици са они 
румен по образу и остави младићу утисак глатке коже и нечега чистог.</p> <p>Вишња се стресе.{S} 
 није било вруће, већ врло благо, меко, глатко, да је ваздух био као у купатилу.{S} По тротоару 
е су се почињале поверљиво оцртавати на глаткој материји кецеље; оне обе имале су у цртама на л 
та Поповић да ми није шта род.</p> <p>— Гле ти, видре, чак га и то интересује — одврати госпођа 
 крили од Турака — додавао је други — а гле ти сад чуда!{S} Хвалимо те, Господе, велика су дјел 
влажном хладу лозиног зеленила, и да је гледа, <pb n="222" /> посматра њу и њен венац са жаљење 
дан: миран студент из унутрашњости који гледа своје књиге, труди се да одговори свима дужностим 
крај прозора.{S} Пријало јој је да тако гледа како зора свиће.{S} Нешто велико и утешно долазил 
итала је књиге, седела крај прозора што гледа на сокак и посматрала земљу свога детињства смеше 
их двојица се беху примакли прозору што гледа у двориште.{S} По калдрми је играло суво и топло  
љство.{S} Него, враћај се у Београд, па гледај своју науку.</p> <pb n="234" /> <p>— Али, тата — 
.. слатка Вишња, пробуди се, устани; не гледај ме тако.{S} Нашла сам ти дивна момка, разбери се 
мене долазе моја браћа.</p> <p>— Не, не гледајте на те ситнице, на новац.{S} Погрешићете — рече 
не говоре.{S} Ћуте по неколико дана.{S} Гледају једно друго хладно као сто, као столицу.{S} Јед 
нарне песме и ишли на трећу галерију да гледају <hi>Ткаче</hi>.{S} После би у групама пратили ј 
еп пар.{S} Људи су се заустављали да их гледају.{S} Већ се примицало вече кад се нађоше на Ћири 
S} Кад је у клисури надзиравао раднике, гледајући хиљаде њихових црнпурастих, замахнутих руку,  
рце, не рече ништа, повуче се натрашке, гледајући га нетремице, и изгуби се иза врата лагано, н 
лони се на дрвену држалицу и изгуби се, гледајући тупо у воду.{S} Мртвачки сандук њихао се свеј 
д.{S} Пуштала га да говори, и тек тако, гледајући у страну, осећала се сигурна у његовом присус 
ро које сам учинио у животу — рече још, гледајући у простирку.</p> <p>У предсобљу чу како газда 
жи, идеалиста који ради само на крупно; гледајући главну ствар превиђа споредну, вечито се нече 
 ни јучерањи дан неће вратити никад.{S} Гледајући у књиге, ти живиш затворених очију, практичан 
во пророчке речи — примети у себи Вишња гледајући расејано у своју давну другарицу која се није 
— говорио му је тада полагано, суво, не гледајући у њега већ у један кут од салона и као враћај 
 Боже мој, да сам ластавица! — рекла би гледајући тако њихове црне тачке у дубинама небесног пл 
шња оде, Чедомир оста за један тренутак гледајући у правцу где се она изгубила.{S} Затим се окр 
озора и тражила своје старо задовољство гледајући људе <pb n="57" /> и ствари тако тесно везане 
дан...</p> <p>— Пуста жеља!{S} Јер само гледајући у прошлост, ми можемо знати шта је вредео наш 
ирна, пријатна, љупка — продужи Остојић гледајући у бело платно Моравино. — А видео сам је надо 
у ноћној кошуљи, боса.{S} Као ван себе, гледала је своју слику, слику не ње, него друге жене, н 
га је такође приметила.{S} Црвенила се, гледала га весело и смешила се.{S} Њени зуби сијали су  
е.{S} Гриже савести било је нестало.{S} Гледала је на онај догађај с Чедомиром у њеној соби мир 
јама просвећеног апсолутизма и на народ гледала као на гомилу геака.{S} Јован Матовић, који је  
 у папучици, обешеној о зиду.{S} Она је гледала неодређено, преда се.{S} Илић је био полуга на  
будемо срећни.</p> <p>Дрхтећи, Вишња је гледала у своју другарицу и није речи могла рећи.</p> < 
одговарала, ма да ју нико није питао, и гледала младића задивљено, угризнуте усне, истурених гр 
ић девојци која је стајала поред њега и гледала, стегнутих губица, у лепу долину, где је било т 
а лагано да би га што мање узнемирила и гледала у њега сивим, остарелим очима које су цуриле.</ 
 Двором.{S} Ишла је одмереним кораком и гледала преда се.{S} На пола растојања она подиже очи и 
бост ове учене главе.{S} Она је кроз њу гледала свој велики Београд.{S} По неколико пута преко  
ала се огледала у води тако јасно да је гледалац мешао стварност са илузијом.</p> <p>— Нигде ни 
Њене бистре очи биле су широм отворене, гледале радозналом безазленошћу у једну утврђену тачку, 
 се сусрете с младићевим.{S} Његове очи гледале су је из својих дупља загонетно.{S} Она признад 
е његове сјајне, проницаве очи, које су гледале из својих дупља нешто унезверено, као да је душ 
узето неком унутарњом ватром.{S} Очи су гледале укочено.{S} Зуби се белели испод згрчених усана 
>Време је пролазило.{S} Њихове очи нису гледале.{S} Њихова глава није радила.{S} Њихов ум се би 
Они који су му се дотле дивили највише, гледали су га сад попреко, мрко, осуђивали га гласно, п 
пио народ са целе планете.{S} Сви су је гледали са ужасом.{S} Није било ниједног симпатичног по 
91" /> <p>Они се беху пробудили упола и гледали једно другог усијаним очима.</p> <p>С девојкине 
ши после великих врућина.{S} Прозори су гледали у врт, чије воћке, још младе, пружале су мршаву 
ен рад.{S} Гледао сам је толико пута... гледам је и сад, а никад је се нећу нагледати.{S} Чини  
тог, неодређеног.{S} Корачао је улицом, гледао право све што је сретао и није видео ништа.{S} Т 
 поред ње, шапутао јој нешто поверљиво, гледао ју је нетремице, жељно.{S} Пролазили су поред по 
одизањем електричне индустрије у Чачку, гледао је остварење своје љубави према бакалиновој ћерц 
ошлост црта у игри пролетњега сунца.{S} Гледао ју је; у срцу је осећао као неку песму, радост ш 
 позива на велика дела, узвишен рад.{S} Гледао сам је толико пута... гледам је и сад, а никад ј 
киша ухватила ван вароши.{S} Он је онда гледао у њу кроз будућност која обећава све, а сад је п 
з.{S} Слично разоружаном ратнику, он је гледао својим сопственим очима, како све иде у пропаст. 
твену вредност, он је оклевао.{S} Он је гледао сваки дан толико људи који се бацају у живот с ч 
рмонију његове идеалне жене.{S} Тако је гледао у врх једног багрена и у његовим последњим грана 
обраслом у травуљину.</p> <p>Чедомир је гледао право пред собом.{S} Позвао је ову девојку да јо 
љи, највреднији, најмилији.{S} Он ју је гледао занесеним очима.{S} Његово лице није имало сјај  
> <p>— Универзитет?</p> <p>Младић ју је гледао својим чудним сјајним очима и као да се питао да 
 готово понизно, с лулом у левој руци и гледао тамо у правцу планина на западу.{S} Он је био ми 
ори.{S} Причајући био је дигнуо главу и гледао у небо.{S} Девојка је опет посматрала рит, Дунав 
.{S} Младић је куцао штапом о калдрму и гледао преда се.</p> <p>— Узми га кад ти се допада! — р 
водити, ко ће децу намирити, ко ће тебе гледати?</p> <p>— С уздањем у Бога, све ће се урадити — 
 а ако неће, значи да није за њу, па ће гледати друга посла.{S} Шта је мени шкодила слобода, ка 
за његову несрећу.{S} Тешко јој је било гледати га како иде од куће до куће, те оправља сатове, 
негде да је љубав слађа кад је мрак.{S} Гледаћемо звезде...</p> </div> <div type="chapter" xml: 
ори.{S} Не радиш снагом него мозгом.{S} Гледаш кроз прозор: људи се паште, <pb n="59" /> снег п 
гове косе.{S} Она подиже његову главу и гледаше га кроз сузе, као да га је жалила, као да је жа 
 под.{S} Затим их поново диже и укочено гледаше посну боју и редове штампаних слова, која су ра 
.{S} Иде се чак до физике, појављују се гледишта која, ако се усвоје, прете донекле целој зград 
чке спекулације и ставити се потпуно на гледиште позитивистичке философије.{S} Пронашао је библ 
 је дошла у то село.{S} Трипут је потом глог обелио.{S} Трипут се лала зажутела у школском врту 
 идемо?</p> <p>Тада се и по четврти пут глог белио, лале жутеле, славуји певали.{S} Нова трава  
ши уздиже се велика, старинска црква са гломазним кубетом од лима.{S} Око ње су ситне куће на ј 
што је био на румунском двору, као овај глумац што је играо Кина, као овај бакалин што је увози 
вде по кога свог представника.{S} Поред глумца седео је трговац, поред студента официр, поред ч 
 ће бити плус, Зарија.</p> <p>— Свет је глуп, Илићу, он не воли паметније од себе.</p> <p>— Ја  
 једно за друго.{S} Време, ћуд или неки глуп неспоразум, раздвојио нас је...</p> <p>— Не криви  
о из школе.{S} Здрав, млад, ни ружан ни глуп, тамо вамо, па се ми венчамо пре испита...{S} Крас 
х, паметних, поштених људи прави бедне, глупаве, непоштене канцеларијске слуге, чији је живот п 
мим да је васељена створена ради гомиле глупака.</p> <p>Девојка стеже усне, као да тражи снаге, 
патије или антипатије, глас мудраца или глупака.</p> <p>— Немогуће, Вишња.{S} Сад ти претерујеш 
ћу, певају, цвркућу по ваздан.</p> <p>— Глупе жеље! — закључила би убрзо затим.</p> <p>Она је б 
о новаца; десило се <pb n="46" /> тако, глупо, остао је без марјаша, а није мислио да ће му што 
сило без његовог знања, да је био жртва глупог случаја, и да... на крају крајева, он њу воли јо 
твене умове, а тебе вреба фарисејство и глупост.</p> <pb n="285" /> <p>— Фразе!</p> <p>— И фраз 
дствено и његовој жени.{S} У противном, глупости које треба осудити.</p> <p>Ко зна колико би то 
>Бела згужва новине.</p> <p>— Остави те глупости, бог с тобом!...{S} Говоримо о нечему веселије 
 пијана човека који добро види да прави глупости, а продужава и прави их нове, све му изгледа л 
 између два пољупца.</p> <p>— Не говори глупости...</p> <p>— Читала сам негде да је љубав слађа 
 би се свестио, чупао из срце ту опасну гљиву, а заједно са њом и слику младе Чачанке.{S} Хтео  
сећао добро <pb n="140" /> као у топлом гнезду.{S} Дубока тишина је повећавала чаробност тренут 
д света, док му она разједа срце, а њен гној прља, трује.{S} С времена на време, он би се свест 
бинација неће уништити закон борбе који гноји земљу својим жртвама?...{S} Шта то мари нешто мал 
та је ово мени?{S} Ја нећу то.{S} Ја се гнушам тога сна.</p> <p>Девојка се уједе за усну.{S} Кр 
ици, а са сунца опет на девојку, на њен го врат, на белу руку, спуштену лако на ивицу од канабе 
о у шљиваку исток, а запад где су пасла говеда.{S} Сели су у јечам и ужинали.{S} Хлеб је био ме 
 се да их разуме обе и да их помири.{S} Говор њеног земљака био јој је ближи, јер је био практи 
а, Радоје није знао звонке фразе, његов говор није био окићен социолошким и економским терминим 
— рече јој једном кад је срете и поведе говор о електричном предузећу. — Само је тунел затрпан  
орског села чији се отегнути нагласак и говор кроз нос одржавао још после толикогодишњег аклима 
ра Вишња“.{S} Али се свлада, па настави говор о политици:</p> <p>— Слобода штампе је изиграна.{ 
војку тако близу себе.{S} Он не настави говор.{S} Његове очи су се наизменично кретале са девој 
ен заборав.{S} Млади човек не поче свој говор о вољи, али се не предаде ни привиђењу који је ки 
ликих планова Радојевих и целог његовог говора на Моравиној обали.{S} Погађала је да му се допа 
} Стога узе други пут, прими од његовог говора што је ишло у корист њеног плана и рече Чедомиру 
:</p> <p>— Дуго смо причали.{S} Било је говора и о томе ко ће ући у кабинет...</p> <p>— Је ли,  
ти главу својим непроменљивим законима; говоре ти о људима само <pb n="283" /> као о одвојеним  
, Матовића.{S} Слушала је од другова да говоре са завишћу да је то најбоља кондиција у Београду 
.{S} Најмањи повод био је довољан да не говоре.{S} Ћуте по неколико дана.{S} Гледају једно друг 
а се, и, између осталих ситница које се говоре међу девојкама, рече јој:</p> <p>— Синоћ сам чит 
рет.</p> <p>Вишња је волела да слуша те говоре.{S} У доба реакције, штампа је била обамрла. <pb 
 што су пошли, трчећи, прескачући баре, говорећи задихано, мешајући у говору час <hi>ти</hi>, ч 
х.{S} Јован им је опраштао великодушно, говорећи:</p> <p>— Не треба људима замерити, то су <pb  
 штрапац.</p> <p>Илић је пристао одмах, говорећи:</p> <p>— Да, нека буде просто... што простије 
 Тада му Вишња приђе, пруживши руку, не говорећи ништа.</p> <p>— Како је леп тај каранфил! — по 
 поседа пред кућом.{S} Млађи шетају.{S} Говори се много.{S} Госпође носе дуго своје хаљине.{S}  
раво... право, а где је реч дужност?{S} Говори се само о сељаку.{S} Али он није све у земљи; ни 
д њега видео се крвав перорез.</p> <p>— Говори ко те уби! — рече неко из гомиле.</p> <p>Радник  
авала је његов поглед.{S} Пуштала га да говори, и тек тако, гледајући у страну, осећала се сигу 
ринској цркви.</p> <p>Вишња га пусти да говори.</p> <p>— Само треба претворити речну снагу у ел 
>Међутим, једном кад је Радоје почео да говори о лакој дељивости електричне <pb n="177" /> снаг 
суству.</p> <p>А Радоје је умео лепо да говори... полако, дижући постепено глас, према значају  
 разумевши се.{S} Само у светим књигама говори се о васкрсењу.{S} Али има нешто боље.{S} По нек 
 му она између два пољупца.</p> <p>— Не говори глупости...</p> <p>— Читала сам негде да је љуба 
су остатке, прашину, пепео.</p> <p>— Не говори ми више ништа — рече, устајући. — Ја те молим.{S 
— Свак од нас има свој пут.</p> <p>— Не говори ми то, Вишња — прихвати Чедомир. — Ми смо још ув 
ез горчине.{S} Она промуца:</p> <p>— Не говори тако, Чедомире.{S} Наше пријатељство је искрено, 
азумевала боље народске фразе где се не говори непосредно, обиграва се око ствари и причају се  
.{S} Седиш у топлој соби и пазиш шта се говори.{S} Не радиш снагом него мозгом.{S} Гледаш кроз  
ућу, па је ваљада промаја ударила.{S} И говори ја стоци да се угледа на ову Швабицу преко пута, 
лази на прагу револуције, али се сви ти говори свршавају кад куцне девет сати, време спавању, и 
клопи очи поново.</p> <p>— Три дана нам говори да хоће да се убије — умеша се један надничар са 
вања.{S} Већ се седне у клупу, професор говори, ко хоће да бележи, он бележи, а ко неће, онда т 
а Матовић се такође придруживала ћерци, говорила у глас, причала о повој краљици, изговарајући  
 мучило.{S} Једном би с њим, за столом, говорила најпријатније о разним ситницама, као са прави 
Вишња покуша да заметне разговор с њом; говорила је о тој методици, глас јој је дрхтао, бојала  
а савет при избору боја, <pb n="200" /> говорила му цене појединих набавки.{S} Младић је одобра 
свет смеје: хрома млада, хрома млада! — говорила је девојка мајци гласом у којем је одјекивала  
ец проговорили.</p> <p>— Чудан народ! — говорила је газдарица својој вратарки за њих. — Постеља 
тко.</p> <p>— Само још фале прангије! — говорила је нова баба и певуцкала неку популарну арију. 
 <p>— Како бих погледала у очи Илићу! — говорила је немо у себи.</p> <p>По целе дане проводила  
риволи.</p> <p>— Одреци се наследства — говорила је — па ће ти се осигурати издржавање све док  
ка рента, као мираз од педесет хиљада — говорила му је самоуверено.</p> <p>Тако сад Илић није и 
и скандала.</p> <p>— Остани, Чедомире — говорила му је жалосно и нежно. — Ја ћу то изгладити.{S 
ети у чему је ствар, треба се уверити — говорила је себи.</p> <p>Али како?</p> <p>И на ово пита 
 <p>— Радоје није заслужио ону увреду — говорила је у себи.</p> <p>С тим прекором мешала се шир 
дрећи.{S} Јест... „Одрећи ћу вас се...“ говорила сам им, „јавно, преко новина, да цео свет види 
д универзитета и кад му је Лазаревићева говорила:</p> <p>— Муке сам видела док су моји пристали 
дила се томе питању, јер је толико пута говорила Вишњи о својим намерама.{S} Најзад рече:</p> < 
опатра је брала лаворике.{S} Она је сад говорила своме мужу:</p> <p>— Јеси ли видео да сам имал 
 добила је награду, једну књигу која је говорила о неговању поврћа.</p> <p>Сад је требало ићи у 
знатијем <pb n="104" /> друштву, она је говорила много, није бирала речи и пребацивала се.{S} С 
 се обесила о једру мишицу свога мужа и говорила усхићено:</p> <p>— Наша је кућа једна мала реп 
е за причу.</p> <p>Вишња је мало јела и говорила тек колико да не поквари расположење двоје ста 
истицала пред децом младићеву ученост и говорила:</p> <p>— Угледајте се на господин-учитеља.{S} 
 /> није тако?{S} Сећаш ли се ја сам ти говорила...</p> <p>Вишњи пређе једна сенка преко лица.{ 
јка је била и сувише озбиљна кад је ово говорила, те се њена другарица не усуди да се успротиви 
ти се... и смејати предрасудама!</p> <p>Говорила је то да би га казнила.{S} Она је иначе верова 
е брале, венце виле,</l> <l>Венце виле, говориле:</l> <l>Како ћемо момке варат’</l> <l>У те вед 
очиту пажњу на салон.</p> <p>— Дивно! — говориле су гошће кад их је Матовићка уводила у њега.</ 
 је било као сваки дан.{S} Другарице су говориле како се нису спремиле за овај или онај час, гр 
p> <p>Они су седели тако, јели кајсије, говорили о професору Матовићу, о новој <pb n="12" /> по 
к, врло паметан... </p> <p>— О чему сте говорили?</p> <p>— О еманципацији жена.</p> <p>— Чеда и 
</p> <p>— Поред пука постоји отаџбина — говорило је нешто у њој. — Зашто онда избегавати ту реч 
е певачких дружина.</p> <p>У чаршији се говорило непрестано о електрици.{S} Радоје је био јунак 
али то је само допуњавало њену лепоту и говорило да је она од оних простодушних бића која иду п 
оја се приближава.{S} Ипак нешто у души говорило му је да спречи мисао да не иде тим правцем, т 
да одобравам оно што је раније било.{S} Говорим, јер ме данашње доба боли, јер су се жбири испи 
у под Овчаром.{S} Ускоро ћу отпочети да говорим с неким пријатељима...{S} Теби првој о њој казу 
ш, тата — пребаци му ћерка.</p> <p>— Ја говорим оно што осећам.{S} Ја сам увек говорио истину.{ 
будали! — поново се наљути муж. — Ја ти говорим као мајци, а ти тераш шегу...{S} Каква свадба!{ 
сам реакционар, ти то знаш.{S} И кад ти говорим овако, не значи да одобравам оно што је раније  
 Остави те глупости, бог с тобом!...{S} Говоримо о нечему веселијем.{S} Ти си волео одавно да и 
овским мангупима, носио шешир на криво, говорио шатровачким језиком, задиркивао служавке.{S} Ће 
уживај младост.{S} Ја сам ти то, Илићу, говорио одавно, али ти имаш дух романтичан.{S} Ти мисли 
овицу.{S} Ристић се није заустављао.{S} Говорио је о науци, политици, жени, Богу, лудници, а ка 
ад реакционарима коме се дају двојке! — говорио је дечко самоуверено, циљајући на професоре кој 
> <pb n="229" /> <p>— Као Себастопољ! — говорио је пензионисани казначеј.</p> <p>Река стешњена, 
е варнице искачу.</p> <p>— Само тако! — говорио је Радоје. — До јесени имаћемо оба зида на бран 
твицама.</p> <p>— Као на Калимегдану! — говорио је газда-Митар, куцкајући штапом о њено гвожђе. 
 свога сина.</p> <p>— Шта је с тобом? — говорио му је тада полагано, суво, не гледајући у њега  
да-Митар.</p> <p>— Оставите ви Радоја — говорио је грађанима, који би давали наметљиве савете.  
 господина.</p> <p>— Боже дај здравље — говорио је раније стари Остојић — нек ми дете изучи шко 
мало правде у друштвеној конституцији — говорио је — пошто никаква комбинација неће уништити за 
вај наш Београд неће се никад уредити — говорио је. — Ето, ја сам провинцијалац, а изгледа ми д 
но је да парламентаризам треба помоћи — говорио је Петар Зечевић, омален, сувоњав човек, испупч 
>— Као сир!</p> <p>— Јуче да сам умро — говорио би какав старији човек — па да су ми рекли да ћ 
о... ја нисам престао бити социјалист — говорио је. — Кад бих живео у Белгији, Енглеској, у дру 
p> <p>— Нек се развијају по инстинкту — говорио је самоуверено. — Утицај старијих може да изопа 
 партију на влади ни друштво у којем је говорио.{S} Многима то није било право, па ипак чуле су 
духу, као да би боље доказао оно што је говорио.{S} Престао је да пише афоризме, па се дао на п 
 би их ухватио страх.</p> <p>Студент је говорио искрено.{S} Износио је нове погледе о породици, 
их апстракција; он је стојао на земљи и говорио просто;</p> <p>— У народу је стање одиста очајн 
ли ћеш шта сачувати од онога што сам ти говорио?</p> <p>— Ми ћемо остати увек пријатељи — одгов 
 говорим оно што осећам.{S} Ја сам увек говорио истину.{S} И ја вам кажем — удари гласом Матови 
гим, леденим погледом, који му је јасно говорио:</p> <p>— Ниткове!</p> <p>Илић се ломио између  
стало је недирнуто.{S} Ја сам и онда то говорио.{S} Али се свет препаде, и ето...</p> <p>Радоје 
етресала у мислима дуго што јој је Илић говорио.{S} Није јој тада измицало да он оскудева понек 
 <p>— Зашто не пишете шта кад тако лепо говорите — рече му Вишња. — Ја бих то врло радо читала. 
речи као лавину!{S} Она није умела тако говорити, наћи у тренутку реч која јој је требала.{S} К 
борили очи и ћутали.{S} Нешто се морало говорити.{S} И двоје драгих испунише ту тишину, пуну не 
 користи што ће видети отуд није отмено говорити за ручком о сељацима, те једва дочека кад се Б 
 можда какво чиновничко место.</p> <p>— Говориш као крајњи мрачњак.</p> <p>— Боже сачувај, ја н 
ожеш волети.</p> <p>— Бог с тобом, како говориш, тата — пребаци му ћерка.</p> <p>— Ја говорим о 
ном језику тако фамилијарне да им често говорник готово не схваћа прави смисао.{S} Још се није  
динари, па онда псовке, које су у нашем говорном језику тако фамилијарне да им често говорник г 
ући баре, говорећи задихано, мешајући у говору час <hi>ти</hi>, час <hi>ви</hi>, и, кад дођоше  
тија.{S} Приговарала је себи за то: што год има добила је од тог оца са великим, меснатим носем 
во, слободно казати своју мисао.{S} Што год је било око ње, уверавало ју је у нови живот: варош 
ви млади људи једу врло мало, троше што год имају на новине и брошуре, читају на дохват популар 
твори фијоку од стола и поче бацати што год му дође под руку.</p> <p>— Ево, на, ево још — викао 
.</p> <p>Гимназијска средина му је мало годила.{S} Многи професори беху подетињили силом свакод 
 је навалице срећу.{S} Опасности су јој годиле.</p> <p>Једног дана, кад јој је мајка отишла од  
ичком осигурању.</p> <p>Његовој жени је годило јако да постане министерка, т.ј. да јој муж пост 
 да јој је још осамнаест <pb n="178" /> година — настави да се љути против жене. — Батине!{S} Б 
ки рад... нарочито овај који траје више година, врло тежак, огромно тежак...{S}" Он то не рече. 
писати сам, за стоком; кметовао је дуго година, парничио се још дуже са сељацима из суседног <p 
своје земље, његов дед је кметовао дуго година у свом селу, његов отац, са нешто мало школе, на 
54" /> <head>XXIII</head> <p>— Неколико година како смо се растали — рече у себи Илић кад се тр 
на оно што јој је Каја рекла пре толико година. „Има“, рекла јој је тада између осталог, „има с 
мом своје мајке, старијом од себе десет година.{S} Влада није одобрила краљев поступак, схватил 
ар гуњ и опанак.{S} Сад, после двадесет година борбе, он је видео краљевство претучено народним 
бији има толико будала да се за педесет година не роди ниједан ипак би их доста било...{S} У пр 
енио, подоцкан, кад му је било тридесет година, ћерком једног поштара.{S} Баш одмâх после његов 
нзији.{S} Домаћица, жена преко шесдесет година, још дурашна, трудила се, како само може, да уго 
овим церемонијама кад се има седамнаест година.</p> <p>— Хајде, испрати нас донекле, — чаврљала 
старија литература.{S} Својих осамнаест година, колико је имала пред свадбу, провела је беспосл 
наест сати него шеснаест дана, шеснаест година, шеснаест векова требало му је да пређе од уранк 
ерку, Параскеву, која је имала шеснаест година, храмала на леву ногу и којој су њено необично и 
оградске куће, подигнуте пре двадестину година за становање једне отменије породице.{S} На углу 
је испите врло добро, боље него ранијих година.{S} Шта више, добила је награду, једну књигу кој 
о сватови, и губили се у ноћ преживелих година.{S} Преста брзо да се бори против појаве два жен 
 се чудно мешало са првим цртама зрелих година.{S} Девојка га никад лепшег није видела.{S} Њего 
е губи време.</p> <p>Међутим, последњих година, јачао је све више протест против научног догмат 
о присно весеље дома, који је последњих година знао само за зле стране живота: одрицање старих  
ако пребројавао своје несреће последњих година, електрични трамвај <pb n="268" /> је носио друг 
упио је у политику почетком Осамдесетих година.{S} У то доба, довршавала су у Србији своје ства 
обравају и буне још више, па се, после, годинама прича како су се провели на Ђаковића љуљашци,  
ије се правила разлика по старешинству, годинама ни по породици.{S} Сви су били студенти, равни 
тварао се у нежног љубавника: у његовим годинама човек је сав одушевљење, сав топлина, сав љуба 
а?{S} Запаљење није лако у газдаричиним годинама.{S} И кад се преболи, остане увек нешто.</p> < 
оког врата, па рече значајно: — У вашим годинама, сиротиња није зазор,</p> <p>Чедомир поцрвене  
е на универзитету, и већ знају вредност годинама службе.{S} То су они који као ђаци добијају ме 
 И дани су пролазили, а за њима месеци, године.</p> <p>Спомен на бившу љубав одржавао је девојк 
<pb n="252" /> <p>— Да, пиши пропало... године су прошле од како смо се растали, ја то знам — п 
 <head>I</head> <p>У суботу 9 јула 1900 године, Чедомир Илић, главно лице овог романа, корачао  
а погинулим Србима у ратовима 1912 и 13 године, јер они који су пали за Отаџбину, по речима јед 
 n="250" /> испрскан водом и блатом.{S} Године су очврсле његове младићске црте.{S} Био је више 
вом сребрнастом светлошћу.{S} У то доба године ливада је најлепша.{S} Зрела трава злати се, пре 
естра, која је од њега била старија две године, била је већ као дете каћиперка и, у домаћим сва 
/p> <p>У тим идејама свршио је прве две године.{S} О распусту га је чекало једно изненађење код 
је прилично кредита, јер је прошлих две године плаћао уредно.{S} Доцније нађе две три лекције и 
 метала.</p> <p>— Нису много родиле ове године, па <pb n="11" /> су крупне и врло лепе — допуни 
тудентског живота, коју је осећала прве године.{S} Чинило јој се да је не предусрећу са збиљом  
</p> <p>— Да си жива и здрава, још прве године.{S} Мој колега беше дошао такође право из школе. 
м у будућност, он је трошио своје младе године радећи да буде достојан поверења које ће му се н 
ив, била је крупна, доста пуна за своје године, дубоких, угаситих очију, мирних и бистрих као и 
су обоје били и сувише озбиљни за своје године.{S} Чедомир је, намрштених веђа и суморно, палио 
тавнице и бројале дане до краја школске године.{S} Каја, у њеној строгој сивој блузи, са ниском 
је радила, чекала стрпљиво крај школске године и спремала се за последње испите.{S} Али никад н 
м влагом, нешто мало светлости у минуле године.</p> <p>Отпутовао је био са женом у Париз.{S} За 
м да ти кажем мој живот за ове последње године, да ти кажем: шта сам желео, а шта сам добио, шт 
head>II</head> <p>Чедомир Илић родио се године 1878 у Ваљеву, где је његов отац био рачуноиспит 
 закључити из књиге која се појавила те године: <hi>Мистицизам у вишој математици</hi>.{S} Анри 
цилиндер с врло уским ободом како је те године било у моди.{S} Да је још имао читаве потпетице  
4"> <pb n="41" /> <head>IV</head> <p>Те године пролеће је било врло лепо.{S} Раштркани Београд, 
е није наше?{S} Зашто пустити да дани и године пролазе?{S} Јер младост иде, брже него што се ми 
{S} А оно што остане лако је.{S} Још до године у ово доба можемо имати електрику.</p> <p>Остоји 
у собу само у кошуљи.{S} Био је у првој години Велике Школе.{S} Дошао је кући око пет сати из ј 
е варошке куће.{S} Они су још у десетој години осетили наличје живота.{S} Култура им је показал 
 за политику.{S} Он је већ у двадесетој години научио да му живот доноси чист приход.{S} Његова 
воду неке латинске реченице, погрешио у години смрти Стевана Првовенчаног.</p> <p>— Ја се озбиљ 
 одговори Клеопатра лако. — Они се воле годину дана пред нашим носем, а ми... слепци код очију! 
} На срце су му навирала осећања од пре годину дана, меке, наивне мисли по мало меланхоличне, к 
и из јутра, пијан.{S} Дочекивао је нову годину с друговима, па га пиће преварило.{S} Његов <hi> 
као свака пијаница.{S} Тако је пре неку годину и свршила: једног јутра се срушила.{S} Никоме ни 
олованији, што начитанији.</p> <p>Шесту годину је навршио у јуну, а већ у августу молио је оца  
и видео да сам имала право!{S} Не треба гојити прасе у очи божића...{S} Све је спремно.{S} Могу 
азивала се кроз широке рукаве њена рука гола до лаката, њено млечно лице белило се.{S} Био је б 
нама, наслеђеним још од његовог прадеде голаћа, а можда још и даље, од предака којима имена ниј 
асавици, по свој прилици у чети Зекиних голаћа, да је ту био рањен, освестио се у неком потоку  
и рукави од блузе спадоше до рамена.{S} Голе мишице блеснуше кроз собу.{S} И ово дете, сакато,  
Жарко јулско сунце пржило је београдске голети, као да је сијало из пакла.{S} Илић је имао стан 
елика, главна наша река ?{S} Од ужичких голија и врањских винограда, она поји целу нашу земљу,  
раброст, закуца на врата и преда се тој голицавој дрхтавици, па док јој она <pb n="115" /> унос 
рвипут, девојка се подаде томе осећају, голицавом, узбудљивом, слађем од свега што је дотле оку 
ају меком, по потиљку, само оним што је голо од <pb n="134" /> руке, да осети њу целу, обешену  
творење, цело једно женско тело, готово голо.{S} Он не би био човек да је могао мислити на шта  
ом краватом, која је играла око његовог голог, здравог врата.{S} На глави је имао качкету, пуши 
рађевином.{S} Лево се видик губио преко голог Тркалишта, па на Седам Кућа све до планинског скл 
 лежао још један албум, повезан у плиш, гомила посетница и карата са сликама.{S} До зида се нал 
ак јаке светлости.{S} Пред њом се указа гомила света, тако велика као да се скупио народ са цел 
хвате што више улице.{S} Роба из дућана гомила се безбрижно по тротоару.{S} По прозорима <pb n= 
а! — рече презриво.</p> <p>На њу навали гомила мисли, најпре нејасних, лаких, безбрижних, па св 
лико пријатних мисли опколило би га као гомила правих пријатеља!{S} Љубазна познанства, ласкаве 
е, и она раскопча хаљину до дна.</p> <p>Гомила разних осећања испуњавала је сад њену душу.{S} К 
већа! — викну један женски глас.</p> <p>Гомила се растури по утрини.</p> <p>Вишња се нађе поред 
 пола обучени, и војска пристизали су у гомилама.{S} Журно се копало, набацивала се земља, поби 
е од ње, по једној пијаци, око сандука, гомиле бостана и покроваца скакутали су сунчеви зраци.{ 
летане жице, стотине точкова у покрету, гомиле радног народа и беле куће, пуне ситне дечице.</p 
 личиле су на низове ископаних рака.{S} Гомиле иловаче у помрчини давале су утисак гробних хумк 
сала човека, већ га звали архилопов.{S} Гомиле ђубрета просипале се из редакције сваког дана на 
 даље, доле у Београду, зар није видела гомиле још горих од својих суседа?{S} Она није умела бр 
ђе такође.</p> <p>У једном крају, поред гомиле цигаља лежао је један радник, затворених очију.{ 
 у помрчини.</p> <p>— Ми ступамо посред гомиле безбројних болова, а многи од нас не чује ни јед 
арца који је скапао од глади између две гомиле сена, не могући да се реши коју да изабере.</p>  
аклу.{S} Смрад од пића, обуће и збијене гомиле давио је.{S} Гостима није то сметало.{S} Они су  
 се заустави на врху Овчара.{S} Сети се гомиле радника који у подножју те планине зидају центра 
/p> <p>— А како се уби? — упита онај из гомиле.</p> <p>— Ето, тако, радио с нама, вукао цигљу,  
> <p>— Говори ко те уби! — рече неко из гомиле.</p> <p>Радник отвори очи, погледа зловољно у пр 
 да примим да је васељена створена ради гомиле глупака.</p> <p>Девојка стеже усне, као да тражи 
сивала једну врсту круга, прелете преко гомиле пепељавих капута, разнобојних блуза, накићених ш 
уку и излазиле на улицу, па шврљале око гомиле песка, кафанских столова, по суседним авлијама,  
ска утвара, на свакој окуци од пута, на гомили сувог лишћа, у облацима... облацима што полако ј 
и, с којима се хранио.{S} Они су ишли у гомили, грајали и препирали се о неком <hi>питању</hi>. 
 овај је дом чинио леп и отмен утисак у гомили других рабатних кућица, које су тада испуњавале  
вршавали трећи спрат.</p> <p>Ту примети гомилицу света која се искупљала љубопитно.{S} Он приђе 
учинила увиђај и очистила њене остатке, гомилу земље и дасака.{S} Сад то место стоји празно.{S} 
г апсолутизма и на народ гледала као на гомилу геака.{S} Јован Матовић, који је био сишао са пр 
ња, на себе самог...{S} Ко ће рећи икад гомилу осећаја, мисли, слика, успомена, које се прегоне 
 књигу, коју је дотле држао у рукама, у гомилу осталих, дигнуо се брзо и отрчао у варош.{S} Сре 
!</l> </quote> <p>Та песма узбуди Илићу гомилу мисли на лањско пролеће, на Вишњу, на њен <pb n= 
азила такође, и то брзо, као да је виле гоне, а враћала се тек у вече, пуна новости.{S} Младен  
Та кљусина учини му се као авет која га гони, као живот који му остаје, као он са̑м.{S} Окрену  
 и није могла више заспати.{S} Заман је гонила његове слике.{S} Оне су се јављале поново, ницал 
p>Вишња је тада управљала на свог друга горак поглед који је значио разочарење, и ћутала.{S} Он 
у класу више него што је волео пук, био горд са својих материјалистичких убеђења и, на демонстр 
правична према њему.{S} Била сам охола, горда, па чак и по мало дрска.{S} Ја сам га одбијала... 
човек видео први пут, помислио би да је горда и надута, али, у иоле познатијем <pb n="104" /> д 
 вагона, зеленило суседне баре, а даље, горе, на брегу, белео се један крај вароши под небом си 
 <pb n="174" /> је ишао, место у цркву, горе у клисуру и дивио се како се стене секу...</p> <p> 
ће од ораха и букет процветале зове.{S} Горе, надносило се нешто неба, с групом осветљених обла 
ољих кућа, а поквареном као и он, можда горе него и он.{S} Две близнакиње узимале би се за руку 
ла се церила ђаволасто.</p> <p>— Хај’те горе, на послужење — додаде госпођа. — Само, никоме да  
Има старог мебла колико хоћеш, труне ми горе на тавану!</p> <p>Тако би и урађено.</p> <p>Илић с 
ри ништа.{S} Осећао је да ће доћи нешто горе, нешто страшније од увреде, нешто што се не да изб 
створ, завезан за земљу.{S} И још нешто горе: жена, женска страна, подјармљена туђој вољи, туђи 
 за лекцију.{S} У гимназији је било још горе.{S} Из немачког језика, земљописа, физике, историј 
.{S} Језа ју је подузимала.{S} Руке јој гореле.</p> <p>Њена мисао осветли јој за часак преживел 
ила му је грозницу у крв.{S} Руке су му гореле.{S} Ватра му ломила тело.{S} Кад би га неко ма и 
димове на својој луши.{S} Његове очи су гореле као жишка у дувана.</p> <p>— Наш народ треба про 
 се окрену натраг у салон, њено лице је горело сво, обузето неком унутарњом ватром.{S} Очи су г 
 у Београду, зар није видела гомиле још горих од својих суседа?{S} Она није умела бранити себе  
ходиле су га честе сумње, малодушности, горка сазнања сопствене немоћи.{S} Почео је долазити у  
д сељака, радника, грађана чују се само горке речи.{S} Алкохолизам, политичка убиства, зеленашт 
еме није оно што смо хтели, и ми смо се горко преварили у систем парламентарних влада.</p> <p>— 
ад нисмо познали.</p> <p>— То је сувише горко.{S} Буди правичнија.{S} Ми смо провели целу младо 
глед ствари и покрете бића.{S} Илићу су горко долазиле на ум Шекспирове речи: „Има много ствари 
 реке.{S} Воде почеше надолазити.{S} Из горњих места допирали су гласови о поплави.{S} Бујице о 
, ако ти можеш — одговарала му је млада горопадно.</p> <p>У осталом, она је врло мало личила на 
овине, а кад њих није било, узео би <hi>Горски Вијенац</hi>, отворио га насумце, па читао на гл 
о Београд, Србију.{S} Отићи ћемо у Црну Гору, у Бугарску, Русију.{S} Наш ће бити цео свет.{S} П 
/p> <p>Вишњу обузе нека меланхолија без горчине.{S} Она промуца:</p> <p>— Не говори тако, Чедом 
вање, побегао са два заната.{S} Најзад, госпа-Клеопатра израдила му је место практиканта у Рачи 
одворење.{S} Чим би он измакао из куће, госпа-Матовићка је одлазила такође, и то брзо, као да ј 
ењивала салон, Илић није био никада.{S} Госпа-Клеопатра — тако је било крштено име Матовићки —  
тила на његов прозор саксију резеде.{S} Госпа-Матовићка слала министарске цигарете.{S} Бела дол 
спехом.{S} Чедомир је положио испите, а госпа-Клеопатра је брала лаворике.{S} Она је сад говори 
 Је ли то истина, господине? — упита га госпа-Клеопатра свечано.</p> <p>Било му је јасније него 
 немадоше времена јер се на прагу указа госпа-Клеопатра.</p> <p>Прође један тренутак, тих, муча 
ли му је то задовољство ретко допуштала госпа-Клеопатра, која је <pb n="118" /> волела формално 
и из основа.{S} Ту је главну реч водила госпа-Клеопатра.{S} Нашла је једног јеврејског трговца  
>— Не на мене, у сваком случају — упаде госпа-Клеопатра.</p> <p>Стари господин као да не чу шта 
аграду.{S} Ову платицу надокнађавала је госпа-Матовићка у пажљивом опхођењу, у слатком и кафи,  
нџере, лонци старинског облика, које је госпа-Матовић наследила од своје мајке.{S} С овим посуђ 
, али никако да буду онакве какве их је госпа-Клеопатра спремала о јесени, жуте, па накиселе, с 
мир као да је пао с Марса! — смејала се госпа-Матовићка, која би кадгод присуствовала тим разго 
="11" /> су крупне и врло лепе — допуни госпа Клеопатра своју ћерку; затим се обрати своме сину 
ош, и кад би излазила, ишла је у пратњи госпа-Клеопатре.{S} Иначе је Бела крила вешто своје ман 
> <p>— Шта је то тако важно? — одговори госпа-Матовићка, већ у постељи.</p> <p>— Похитај... доц 
не!...</p> <p>— Бела! — прекори је лако госпа-Матовићка.</p> <p>— Јест, јест, трице и кучине! — 
итању ни колико лањски снег, него је то госпа-Клеопатра урадила на своју руку код колеге свога  
одсечно: — Илић није крив ништа.</p> <p>Госпа-Матовићка се зарумени у лицу као да је обузе изне 
личне ствари којима је он први и једини господар!</p> <p>Обоје су били оборили очи и ћутали.{S} 
ту.{S} Она није признавала себе за свог господара.{S} Она је заборављала прво правило свога нов 
вену вештину да измири у себи жену која господари кућом и жену која сматра да је њен позив у жи 
интерес.{S} Брига за свакидашњим хлебом господари над сваком другом бригом код највећег броја л 
алним интересима, бруји живот где новац господари свима питањима, царује индивидуализам који ру 
} Ти ово ниси заслужила.{S} Ја често не господарим собом.{S} Ја нисам на чисто са собом.{S} Как 
љиви и покварени, владали су земљом као господарска класа, Србија је изгледала њихов спахилук,  
уги — а гле ти сад чуда!{S} Хвалимо те, Господе, велика су дјела твоја.</p> <p>— Сад копају бра 
ештаченим гласом:</p> <p>— Лепа парада, господин-Илићу!...{S} Нисам се надала да ћете тако изне 
кућа није близу.</p> <p>— Не жур’те се, господин Илићу — прихвати и Бела, мећући у свој мало пи 
сти која чека земљу.</p> <p>— Извол'те, господин Илићу — нудила је Бела кајсију коју је сама ис 
ко колико се даје...{S} Шта ви мислите, господин-Илићу?</p> <p>Чедомир заусти да каже онако как 
историју Срба.</p> <p>— Зашто латински, господин директоре?</p> <p>— Нема ко други, млади госпо 
ло освете.</p> <p>— Јесте ли ви срећни, господин-Илићу? — пређе Бела изненадно на њега, скупљај 
ешто, те пљесну рукама:</p> <p>— Браво, господин-Илићу!{S} Главно је кад се двоје воле...{S} А  
идљиво патио.</p> <p>— Вама није добро, господин-Илићу ? — рече му једног дана Бела. — Да вам ш 
ладићева врата, позивајући га:</p> <p>— Господин-Илићу, ручак је готов.</p> <p>Тако куцајући, а 
ст и говорила:</p> <p>— Угледајте се на господин-учитеља.{S} Ето, њему није било све потаман, п 
во ћемо те на занат...{S} Угледај се на господин - Чедомира.{S} Он је сиромах ђак... пардон, го 
е после ручка бивале су краће.{S} Стари господин је морао примати овог или оног политичара, одл 
 служавка очистила трпезарију.{S} Стари господин би се извалио поребарке на фотељу, пушио и оче 
д...</p> <p>— А он ? — прекиде је стари господин, стално неповерљив.</p> <p>— Он јој је изјавио 
 <p>— Зини да ти кажем! — трже се стари господин, па пређе на своје дело о земљорадничком осигу 
 породица је седала за сто: у врх стари господин, с нешто раскораченим ногама као да још носи г 
у — упаде госпа-Клеопатра.</p> <p>Стари господин као да не чу шта му жена рече.</p> <p>— Све им 
ограђене зарђалом оградом.</p> <p>Стари господин је био већ ту.{S} Он је био човек ситних, живи 
ог повода:</p> <p>— По чему ти је рођак господин Илић?</p> <p>Каја се опет изненади, али се узд 
е ту усели неки Нишлија само за то, што господин саизвољава узети његову сестру за жену.{S} Мај 
им новим друговима.{S} Један је био већ господин, циничан, наметљив, извештачено безбрижан, без 
 врата и кад рече уобичајену реченицу: „Господин-Илићу, извол’те на ручак", ошкрину полако врат 
За њега и јесу којекакви богаљи.{S} Ју, господина — додаде после гласно, па збаци љутито шал са 
а да проведе на миру старе дане уз сина господина.</p> <p>— Боже дај здравље — говорио је раниј 
лазила му је на ум мисао да нађе старог господина, па да му каже све.{S} За то није имао довољн 
p> <pb n="195" /> <p>— Је ли то истина, господине? — упита га госпа-Клеопатра свечано.</p> <p>Б 
домира.{S} Он је сиромах ђак... пардон, господине Илићу — поправи се госпођа с нешто старинске  
које смо вам указали!{S} Срамота, млади господине...</p> <p>— Мама! — промуца девојка у одбрану 
иректоре?</p> <p>— Нема ко други, млади господине.</p> <p>— Моја је струка...</p> <p>— Ово је д 
равило је гимнастички корак или каскало господски, као да вози краљевски брачни пар.</p> <p>— А 
егове сељачке склоности парирати својим господским понашањем.{S} Редовно је ишла по славама, пр 
 последњој посети. — Ако се тако одржи, госпођа ће живети још толико колико је живела.</p> </di 
 се одморите.{S} Опасност је прошла.{S} Госпођа ће сад много да спава.{S} Довољно је ако се <pb 
 јутрење, у најужем кругу пријатеља.{S} Госпођа је то објаснила младићу разлогом: </p> <pb n="2 
ма као да још носи гвожђе, десно његова госпођа, лево Чедомир, са ногама учтиво подвученим под  
ложи час, и хтеде се вратити.{S} Али га госпођа понуди да се одмори.</p> <p>— Напољу је још вел 
и на уснама.{S} Изненадило га је што га госпођа пита за мишљење... она, која му је, поред свог  
<p>— Хај’те горе, на послужење — додаде госпођа. — Само, никоме да не причате <pb n="196" /> о  
 му дати и једну собу у авлији — додаде госпођа после неколико тренутака. — Празна је, држим са 
ци, да ми је уши да им извучем — додаде госпођа весело — где су нашли љубав да изјављују!</p> < 
ане без спреме, као сироче — бранила је госпођа те трошкове пред министром.</p> <p>Бела је посв 
ша посао <hi>јадне мајке</hi> — како је госпођа сама себе називала — али је девојка више посмат 
.. пардон, господине Илићу — поправи се госпођа с нешто старинске грације и с ласкавим осмехом, 
кад је Илић улазио у трпезарију, док се госпођа смешила благонаклоно, климала угојеном главом и 
цу?</p> <p>— Замисли дерана! — прихвати госпођа. <pb n="120" /> — Није још школу свршио, а већ  
 Бела ми је терет на грудима — прихвати госпођа, изненадно потресена. — Кад је видим онако хром 
видре, чак га и то интересује — одврати госпођа на рачун Поповића, па додаде: — Чедомир је озби 
а.</p> <p>— Не слути, бога ти — одврати госпођа — ту је устав, Државни Савет, народна љубав.</p 
>— То су стара, добра времена — уздахну госпођа у пола воље. — Онда је живот био лак, јевтин.{S 
 доћи... је л’ те да ће доћи?...</p> <p>Госпођа Матовић се такође придруживала ћерци, говорила  
.</p> <p>Илић се осмехну кисело.</p> <p>Госпођа га загрли поново.</p> <p>— Ко би се надао од ов 
у, за исмевањем и скептицизмом ?</p> <p>Госпођа је истицала пред децом младићеву ученост и гово 
икошколци, праве слатко лице познатијим госпођама на шеталишту, знају за девојке с великим мира 
S} Млађи шетају.{S} Говори се много.{S} Госпође носе дуго своје хаљине.{S} Понекад се иде у поз 
S} Онда је мислио да напише једно писмо госпођи, одрекно им кондицију из овог или оног разлога, 
p> <p>Чедомир поцрвене и збуњено одобри госпођину изреку.</p> <p>У том се Бела врати с пуним та 
{S} Испрати Вишњу до куће.</p> <p>— Ако госпођица нема ништа против? — уздржа се философ свечан 
 фали код нас?</p> <p>— Код вас?{S} Не, госпођице — одговори он, мало изненађено. — Ја бих био  
ичније.</p> <pb n="194" /> <p>— Красно, госпођице — обрати се Матовићка својој кћерци. — Дивно, 
чини девојци један комплимент:</p> <p>— Госпођице Бела, ви сте врло љубазни.</p> <p>Једна тица  
био леп човек, он се морао допадати тој госпођици.{S} И као код свих природа које мисле право,  
ама на смрт.</p> <p>Млади човек погледа госпођицу Матовић.</p> <p>Она је седела до њега и посма 
оје особине.</p> <p>— Шта да вам кажем, госпођо!... — рече после неколико тренутака оклевања. — 
 стиха ни слика.{S} Смисао је био редак гост његове музе.{S} Авет лудила се помаљала кроз њих.{ 
 Видиш, ти си петичар, први ђак, сталан гост на министарској трпези, па која вајда: несрећан си 
У њихову собу, која је била за <hi>боље госте</hi> и у исти мах служила за кување, долазиле су  
 лица и кривих ногу.{S} Њега сви његови гости зову <hi>Стрика</hi>, па по њему и његову гостион 
крајње време, јер су сад имали и сувише гостију.{S} Било је међу њима старих, опробаних пријате 
ћа, обуће и збијене гомиле давио је.{S} Гостима није то сметало.{S} Они су седели око столова н 
ила се, како само може, да угоди својим гостима.{S} Вечера је била обилата, било је и слаткиша, 
обојним дирецима по ћошковима.{S} Свака гостионица има такође по једну лампу пред вратима.{S} Т 
ву <hi>Стрика</hi>, па по њему и његову гостионицу: <hi>код Стрике</hi>, те јој је то име остал 
удобна, врло строга обичних дана и врло гостопримна о празницима.{S} Вишњин долазак био је нара 
а ли ће допловити до мирних вода каквог гостопримног пристаништа ?</p> <p>На улици затандрка не 
оверење наше куће.{S} Зар се тако враћа гостопримство које смо вам указали!{S} Срамота, млади г 
и га:</p> <p>— Господин-Илићу, ручак је готов.</p> <p>Тако куцајући, а не отварајући врата на м 
рилично.{S} То су они који одавно имају готов план школовања, служе војску одмах по матури, упи 
аници се формирао један воз... ја бејах готов, и ја те позвах.</p> <p>— То не беше ништа одређе 
а, која нема брига око распремања куће, готовљења ручка, водила је гласне разговоре.{S} Међу њи 
ријане браде и кратких, дебелих бркова, готово суров, сељак у грађанском оделу, иначе обичан, м 
крајну Русију с њеним дивљим кнежевима, готово идиотским алтруизмом, са сељацима — светцима, и  
љству узорану њиву, и народ се формира, готово као један човек, у једну странку, која изнесе за 
 сети његовог дома на Врачару, скромне, готово сиротињске кућице, где народног борца очекује ње 
193" /> <p>— Ју, роспије! — оте јој се, готово завидан, усклик кад угледа Белу у њеном нереду.< 
нт философије, врло <pb n="2" /> висок, готово џигљав, али млад, пријатних, мушких црта, буљави 
 затворише њена уста.{S} Она осети бол, готово физички, онај исти који је осетила кад јој је уз 
о новинарски и књишки, излагала строго, готово суво, обичне прилике, начин живота и живљења јед 
е су сенчиле њено лице претерано бледо, готово слабачко.{S} У тај исти мах појави се и визија В 
 да би му од рукописа остало врло мало, готово ништа.{S} Требало је почети све из нова.{S} Али  
 седела до њега и посматрала га весело, готово безазлено и у исти мах несташно.{S} Бела је имал 
енско створење, цело једно женско тело, готово голо.{S} Он не би био човек да је могао мислити  
едаде шешир врло учтиво, и рече хладно, готово опоро:</p> <p>— Хоћемо ли да се вратимо?</p> <p> 
ког предела, стајао је Радоје, скромно, готово понизно, с лулом у левој руци и гледао тамо у пр 
ло скупити у једном покрајинском месту, готово све потрошило.</p> <p>Пустише га из затвора.{S}  
оје — одговори она, бледа, жута у лицу, готово као цвеће које је држала у крилу. — Али је живот 
раве раскоши, али за Илића представљала готово свет блаженства, попуштала су његова начела стро 
и троје несрећни?...{S} Улица је остала готово иста.{S} Два низа сниских дућана и неугледних ка 
одмах до њихова.{S} Она је била провела готово цело детињство са њом и њеним братом, Радојем.</ 
у робијаша и робијаша, да су се правила готово два засебна сталежа, где је осуђеник с новцем за 
 би пак утишала своју савест, радила је готово претерано на школским предметима.{S} Положила је 
у је одмах заинтересовале, одушевиле је готово, јер их је примала без сенке неповерења.{S} Руси 
да још има доста времена.{S} Па ипак је готово трчала путем.{S} Напољу је јесен приређивала илу 
ита, да се просвећује, да се учи; он је готово цео неписмен.{S} Ето то, тај факт, то жалосно ст 
S} И он је ишао у шетњу.{S} Познавао је готово цео тај свет било са улице, било са позоришних п 
ead> <p>Лазаревићева није давала раније готово никакве важности сујеверицама.{S} Она је тако ре 
задовоље што више једно другога, они се готово посвађаше, те најзад седоше обоје.</p> <p>Девојц 
 Њен напор да замени мајку показивао се готово узалудан.{S} Док је била мала, за чудо је лепо р 
малих, разнобојних, без спрата да су се готово губиле у овој пољани усред престонице.</p> <p>У  
.</p> <p>— Како су се чудно испуниле те готово пророчке речи — примети у себи Вишња гледајући р 
дак и тежак; у глави му се бркало, срце готово престајало куцати.{S} Белу није могао оставити.{ 
83" /> <p>— Баш је красан момак! — рече готово гласно.</p> <p>Тада се сети великих планова Радо 
х живаца бунтовним мислима нових дана и готово јој хтеде рећи: „Хајде, срећна душо, поново у ти 
азивала уста друге девојке.{S} Он осети готово перверзан занос од те смеше поезије, успомена и  
е удаљи, корачајући несигурно, посрћући готово.</p> <p>Идућег дана, Вишња га нађе на Великој Шк 
у тако фамилијарне да им често говорник готово не схваћа прави смисао.{S} Још се није знало о с 
су се <pb n="83" /> под усијаним сунцем готово у дијамантском сјају, те давали улицама, које су 
пази нешто што дотле није видела: један готово правилан круг од свежег, росног зеленила по сред 
 држати се чисто.{S} Живот јој је текао готово спокојно и монотоно, као оближњи поток, што је м 
 једва чује; затим се дизао јаче, лупао готово, и челичним звуком испуњавао одају као нешто жив 
иловање Јованово да се његово присуство готово осећало у кући.{S} Млади човек не хте покварити  
кају велике празнике.{S} Он их је волео готово исто толико колико и њу саму.{S} Он је био кадар 
ло!</p> <p>Блажени егоист, он ју је био готово заборавио.{S} Они беху далеко једно од другог.{S 
ну, начинили су велику шетњу, обишли су готово сва места својих састанака...{S} Вече их је ухва 
, пријатељство великог човека и нешто у готову!{S} Она није знала само да министар има ћерку... 
по скувати за ручак, те је питала своје гошће шта више воле: киселу чорбу или супу с кнедлама,  
на салон.</p> <p>— Дивно! — говориле су гошће кад их је Матовићка уводила у њега.</p> <p>Доиста 
ечито јадиковање, стално незадовољство, грабеж, отимање, хајдучија, одсуство здравог морала, ра 
 ручку пређе на трем.{S} Пролетња пилад грабила су се у дворишту око мрва које им је стресла ка 
у одговорили његовим надама; чиновници, грабљиви и покварени, владали су земљом као господарска 
ећем из саксија, слала по Младену какву гравуру или други украс за његову собу.</p> <p>— И сем  
вари.{S} Чачак је био њено родно место, град у којем је провела највећи део свога живота, сваки 
ударила преко поља и бацала се право на град.{S} Срећом за Чачак, са те стране налазио се неки  
 хартијама и осталим сметлиштем које је град избацивао на своју периферију.{S} На северу, уздиз 
 разређивала се.{S} Шетачи се враћали у град.{S} Између дрвећа хватао се дуг и весео летњи сумр 
инама.{S} Ето главне улице њеног родног града: један дуг, прав сокак, где се куће ћушкају да за 
 његов велики сан.{S} Живот многољудног града свидео му се.{S} Врло интелигентан, врло радан, в 
законски пројекат о осигурању сељака од града и стоке од помора.{S} Успео је да оба пројекта оз 
ним додирима, били су далеко одмакли од града.{S} Пред њима се указивао усамљен сеоски друм, је 
састанке.{S} Неколико корака од средине града, и већ је човек улазио у споредне улице, непознат 
рад сади,</l> <l>Лозе сади, равне дворе гради.</l> <l>Дан градио, а два се кајао —</l> <l>Ој, у 
равац планински,</l> <l>На бел’ босиљак градински.</l> </quote> <p>На изласку из вароши указа с 
озе сади, равне дворе гради.</l> <l>Дан градио, а два се кајао —</l> <l>Ој, убава, убава девојк 
 Али што се пароброд примицао више томе граду, радост се сушила у њеном срцу, обузимала је нека 
ек који је био заспао у неком напредном граду, па се пробудио после једног страшног земљотреса; 
рани била су подигнута.{S} Ништа јаче у граду није било сазидано: све сам цемент и камен, темељ 
 своја обећања.{S} Код сељака, радника, грађана чују се само горке речи.{S} Алкохолизам, полити 
ених очију, враћао се увече са рада.{S} Грађани су га заустављали, запиткивали радознало.</p> < 
ице и тежак мирис на одроњену земљу.{S} Грађани, у пола обучени, и војска пристизали су у гомил 
ки бедем, те је сад полиција наређивала грађанима да поправљају што се дало поправити.</p> <pb  
p> <p>— Оставите ви Радоја — говорио је грађанима, који би давали наметљиве савете. — Наше је д 
зграпним, сламним шеширима цењкали се с грађанима.{S} Око дванаест сати пуштале се школе.{S} Че 
ео нарочито простог човека, изгладнелог грађанина и одрпаног сељака, оно управо што држи целу п 
има, који се у то доба борбе за основна грађанска права нису разликовали један од другог, налаз 
По два гроша од гласа!</p> <p>— Тако се грађанска права жртвују... да, за два гроша; виши интер 
слон на народ... мораће дати нов устав, грађанске слободе.{S} Наше идеје иду у сусрет победи.</ 
ла своју децу.</p> <p>— Илићу?</p> <p>— Грађанске гарантије вреде колико пакло дувана, помилова 
 је слобода штампе, уставом су дате све грађанске гарантије.{S} Народ бира своје представнике,  
странку, која изнесе захтеве за најшире грађанске слободе.{S} С друге стране, круна се опијала  
, дебелих бркова, готово суров, сељак у грађанском оделу, иначе обичан, могао је личити на друм 
 ће група учествовати у митингу које је грађанство приређивало у корист избора Србина владике у 
е је нестало.{S} Зидови су попуцали.{S} Грађевина се срушила.{S} Она се збиља осећала као човек 
тек тада пала у очи.{S} То је била нова грађевина, налик на извесне београдске куће, подигнуте  
т сати пут га нанесе поред једне велике грађевине, којој су мајстори довршавали трећи спрат.</p 
тал-џамије копани су темељи једне јавне грађевине.</p> <p>Девојка не помену ништа.{S} Чедомир с 
асова, Мића Живковић, надничар на новој грађевини Привредне Банке, ударио се неколико пута перо 
а, попречним улицама и по неком великом грађевином.{S} Лево се видик губио преко голог Тркалишт 
е.{S} Ово је учинио на улици пред самом грађевином, а био је мртав пијан.{S} На саслушању је из 
има се хранио.{S} Они су ишли у гомили, грајали и препирали се о неком <hi>питању</hi>.{S} Заус 
го је скакало око прозора, по калдрми и гранама једне оголеле липе.{S} Иза дрвета затезао се кр 
рх једног багрена и у његовим последњим гранама, које су се љушкале на вечерњем поветарцу, спај 
 управљају, постављају, мешају се у све гране државног живота.</p> <p>На том месту тротоар је б 
ана надвишавао је ограду и пружао своје гране, са широким лишћем, ка улици и сунцу.{S} Илић се  
и се и теби чини да нас она, кроз ниске гране својих врба, позива на велика дела, узвишен рад.{ 
о.{S} Својим прохтевима није постављала границе. <pb n="139" /> Тражила је навалице срећу.{S} О 
лићи су били пореклом из једног села на граници ваљевског и ужичког округа, на дивљачној падини 
вог сина.{S} Војсци је наређено да чува границу и, под претњом смрти, да не допусти краљевом оц 
за сниских дућана и неугледних кафаница граничили су је с обе стране.{S} Шкрипала су волујска к 
њак у свему.{S} С тим уверењем, које се граничило с анархизмом, решавао је сваки проблем.</p> < 
Иза једног плота, неке девојке одломиле грану од трешње, па тако беру и једу.{S} По кафанама се 
е имала тепелук од дуката и дијамантску грану.{S} Деци је шила хаљине најскупља шваља у вароши. 
итно, бледуњаво цвеће на кривим, ломним гранчицама.{S} То је ивањско цвеће, боје као восак.</p> 
е врбе и у њој слику тице како стоји на гранчици.{S} Још цео један свет њихао се под водом и са 
 држала један крупан цвет на подугачкој гранчици.</p> <p>Она га спази такође и заклони лице они 
мља, побијало коље, доносило се камење, грање.{S} Радоје је био први и овде.{S} Али га сад нико 
 — поправи се госпођа с нешто старинске грације и с ласкавим осмехом, који прели цело њено лице 
крпљен блехом.{S} Ниже од њих растао је грашак, са широким зеленим махунама, које су висиле на  
решицом, изолученим прозорима, државним грбом над сниским вратима.{S} То је пошта.</p> <p>У том 
а, али је већ млади човек падао у ватру грдећи реакцију, реакционаре, цинцарски свет, те она пр 
ања што је дотле имала према свом мужу, грдила га, понижавала, рушила му свако уважење, па и он 
кући су настајале свађе.{S} Мајка га је грдила, клела.{S} Сестра је претила да се обеси.{S} Кад 
 се нису спремиле за овај или онај час, грдиле своје наставнице и бројале дане до краја школске 
! стрвино! гаде! липсотино шинтерска! — грдио је поново рабаџија.</p> <p>Пуцањ одјекну.</p> <p> 
путао му нешто пропињући се на прсте, и грдио мајку и сестру: <pb n="7" /></p> <p>— Та остав’те 
сном колену, који је добио на робији, и грдио свога сина.</p> <p>— Шта је с тобом? — говорио му 
 нисмо имали.{S} Знате ли да је то била грдна разлика између робијаша и робијаша, да су се прав 
или порез — продужи Ристић. — А била би грдна штета.{S} Она једина весели наше жалосно доба, гр 
их распра прешло се на личне зађевице и грдње.{S} Клуб се поцепа.{S} Један мањи део остао је у  
>Илић погну главу и спреми се на пљусак грдњи.</p> <p>У том тренутку, девојка полете у правцу њ 
снату руку, па после првих поздрава осу грдњу на режим:</p> <p>— Парламентаризам није испунио с 
рото искуство као бродоломник на пустом гребену што сабира крте остатке разбијене лађе да од њи 
тње, купио је печених марона који су му грејали џеп, па лутао по Паризу без циља.</p> <p>— Где  
S} Она једина весели наше жалосно доба, греје те место метресе, одушевљава те, опија најбр...р. 
 јој је навирало једно слатко пиће, као грех.{S} Помрчину замени блесак јаке светлости.{S} Пред 
 овом узбуђењу које је рило по њој, као грех.{S} Најзад се охрабри и рече:</p> <p>— Шта ти мисл 
м жртвама?...{S} Шта то мари нешто мало грешака у Науци, пошто ми стојимо још далеко од истине, 
шира, споредне стазе и силуете барни за грешење простирки.</p> <pb n="191" /> <p>Они се беху пр 
 чисте и толико колико она, каква је та грешка коју је учинила и, најзад, ко саставља то поштов 
ве, отворио нове видике.{S} Њене смешне грешке о основне ствари праштао је великодушно.</p> <p> 
ово њен није ју могла утешити.{S} Своју грешку сматрала је за кривицу.{S} Стид ју је било и од  
ог.{S} Ко зна докле би трајала та тамна грижа да не доби оно писмо од оца.{S} Кад га први пут п 
 је Вишња могла сад мислити на себе.{S} Гриже савести било је нестало.{S} Гледала је на онај до 
ане панталоне, а еманциповане другарице гризле переце поред најпомоднијег света на улици.{S} Чи 
уђења.{S} Њени <pb n="131" /> бели зуби гризли су нервозно један крај њених усана.</p> <p>— Про 
биства, зеленаштво, корупција, све губе гризу све класе.{S} Свак се жали на своје стање.{S} Ниг 
у кући врућ ручак, кокетовале простачки гримасама, вратом и куковима, и, за један глас више, на 
? — примети младић нешто ауторитативно, грицкајући цигару.</p> <p>Ово питање није се дотле пост 
кушаше да не кажу истину.{S} Девојка је грицкала доњу усну, као да је хтела савладати изненадну 
ме, да се не живи тако брзо.{S} Хоћу да грицкам полако <pb n="242" /> своју срећу, живот ми је  
игу у зеленим корицама, у преводу неког Грка, чије је име, и доцније, с муком изговарао.{S} Чит 
вене обале.{S} Тада се изви из Милевина грла песма гипка као та река:</p> <quote> <l>Ој Мораво, 
расуте косе падао јој је око раздрљеног грла.{S} Она је губила главу, као гуска коју појуре са  
 Она је била моја драгана.{S} Ја сам је грлио.</p> <p>Стога она није очекивала од Чедомира љуба 
 глава му клонула, као да је неког дуго грлио, љубио.</p> <p>Кад би се Вишња задржала с одговор 
њен врат слободан, маљав, округао као у грлице.</p> <p>— Срећан?{S} Та реч звони чудно у наше д 
ви трубу од фонографа и певао колико га грло доноси једну орфеумску песму која је тада била у м 
а у нереду провиривало је румено и бело грло.{S} Руке је забацила.{S} Наслонила се цела на млад 
рбану косу; посебно је истицала очувано грло и потиљак ћилибарске боје.{S} Кад би је човек виде 
ала је како јој је тешко у души.</p> <p>Грло ју је стезало од неке незнане жалости.{S} Очи су ј 
 на четири угла.{S} Реч се зауставила у грлу.</p> <p>— Ти волиш другога?</p> <p>— Да!</p> <p>За 
арева ливада</l> <l>На њој нема трна ни грмења.</l> <l>Само има до две вите јеле.</l> <l>И под  
, одушевљавајући се, па падао у ватру и грмео.{S} Онда није штедео никога: свога оца ни председ 
а многи од нас не чује ни једну жалбу — грмио је Илић, опијајући се сопственим речима. — Наша и 
.{S} После се спустише у Палилулу преко гробља Светог Марка, које је било зарасло у подивљало ц 
сваком гробу по неко; изгледа као да је гробље оживело, као да су мртви малочас устали из гробо 
 белим именом, представи му се црна као гробље.{S} Доиста, светиљке нису биле још упаљене, те ј 
ола која је раније била механа, и старо гробље, пуно дудова.{S} Тек са јужне стране налазио се  
звоне.{S} Носе се бардаци ракије.{S} На гробљу, које се из далека види, снег окопнео; на сваком 
иле иловаче у помрчини давале су утисак гробних хумки.{S} Усамљени пламенови који су се палили  
одрума без окана био је туп мрак као из гробнице.</p> <p>Илић стеже срце и упути се лагано на в 
вали су мисли о смрти.{S} Било је нечег гробног чак и у кућама, из чијих разваљених вратница и  
вело, као да су мртви малочас устали из гробова, да још не знају да се нађу.{S} У осталом, он ј 
а, глас целог народа их љушка у њиховим гробовима.</hi> </quote> </p> <p> <hi>М. У.</hi> </p> < 
из далека види, снег окопнео; на сваком гробу по неко; изгледа као да је гробље оживело, као да 
у својој соби, сам... ужасно сам, као у гробу.{S} Тада би бацио књигу, коју је дотле држао у ру 
обавијале се као паучина; у крв улазила грозница нестрпљења; она дотле није била никад осетила  
е више, као да ју је тамо чекао лек тој грозници.</p> <p>У школи је било као сваки дан.{S} Друг 
 од додира: његови прсти су пекли као у грозници.</p> <p>Тек после дуге ћутње, уста се отворише 
, уздрхтале браде, згрчених прстију и с грозницом по целом телу.</p> <pb n="96" /> <p>Шта су он 
ја се спремала у ваздуху, уносила му је грозницу у крв.{S} Руке су му гореле.{S} Ватра му ломил 
жену и осећа је поред себе живу, пада у грозницу пожуде.{S} Подивљао, као звер што погледа свој 
, као да је душа стално у послу, зенице грозничаве, занесене, нестрпљиве, <pb n="62" /> као у н 
 И то да дочекам у својој рођеној кући, гром вас спалио... од човека кога хлебом хранимо...</p> 
 од којих је састављено.{S} Укротила је гром и разоружала небо.{S} Проблем живота изгледао је в 
уштво, кад је Зарија Ристић писао своје гром-мисли, лепи Млађа носио кариране панталоне, а еман 
а и нуди на продају свешчице својих <hi>Гром-мисли</hi>. <pb n="86" /> Публика се стане да надм 
чу се пуцањ, јачи од топа, страшнији од грома, као да се земља прецепи.{S} Ускоро затим залупа  
 И место што му држава одузима последњи грош ради чегртања скупе и некорисне бирократске машине 
е грађанска права жртвују... да, за два гроша; виши интереси земље ишчезавају у корупцији, у не 
 је две банке за шешир.</p> <p>— По два гроша од гласа!</p> <p>— Тако се грађанска права жртвуј 
нија обичног сира и неколико хлебова од гроша.{S} Тај дућан је београдски специјалитет, једна в 
 дух романтичан.{S} Ти мислиш да сам ја груб.{S} Ја нисам груб.{S} Ја имам искуства, и то је св 
} Ти мислиш да сам ја груб.{S} Ја нисам груб.{S} Ја имам искуства, и то је све.{S} Ја познајем  
дерског брда, низ јабланова у подножју, грубе фабричке зграде, светла трака од Саве, једна зеле 
 најновијој моди, изложени по дућанима, грубо су одскакали од тарница што су се дрмале и <pb n= 
ечег женског, калуђерског, лицемерног и грубо себичног.{S} Илић се осећао понижен у свом осећањ 
ић кроз нос с природном и инстинктивном грубошћу у гласу, кад је Илић улазио у трпезарију, док  
есносна врућина пекла ју је из постеље, груди дрхтале, тело се знојило и под кожу јој подилазил 
Зуби се белели испод згрчених усана.{S} Груди се тресле.</p> <p>Чедомир притрча девојци.{S} Њен 
има.{S} Руке су се стезале грчевито.{S} Груди се упирале о груди.{S} Пољупцу није било краја.</ 
 заборавити садашњост, притиснути је на груди, рећи: „Моја Вишња, моја лепа, моја стара Вишња“. 
, Вишња! — зашкрипа младићев глас с дна груди.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_ 
искивале по један свежањ књига на своје груди које су се почињале поверљиво оцртавати на глатко 
и платна развише се црнпурасте, дозреле груди.{S} Она се насмеја.{S} Оштар смех зацика по соби. 
ио је око паса, притиснуо главу на њене груди, на тело.{S} Осетила је тај загрљај као жив.{S} С 
оново њене усне на својим устима и њене груди утиснуте у његове.{S} Он је стеже снажно, грчевит 
<p>Тада, један уздах издиже целе Белине груди.{S} Она баци у вис обе руке.{S} Широки рукави од  
, те кад изађе од њих, осети како му се груди надимају од неког осећања непознатог, неодређеног 
ала, стезала његов сноп уз груди.{S} Те груди!{S} Чиниле су јој се тада велике, тешке, уочљиве, 
ј, дубок, сладак уздах отео би му се из груди, а глава му клонула, као да је неког дуго грлио,  
ала га, мирисала, стезала његов сноп уз груди.{S} Те груди!{S} Чиниле су јој се тада велике, те 
баци га преко руке, изви рамена, рашири груди и дубоко дахну.</p> <p>Кад се решила, искрено се  
стезале грчевито.{S} Груди се упирале о груди.{S} Пољупцу није било краја.</p> <p>Време је прол 
, младо тело, забачених руку, набреклих груди, устрепталих слабина и очију стакластих као да ду 
рнутих рукава, знојава лица, раздрљених груди и врата, босих ногу, па радиле нешто по дворишту  
ћа задивљено, угризнуте усне, истурених груди.</p> <p>Мајка уздахну, и то овог пута искрено.{S} 
 још дете.</p> <p>— Бела ми је терет на грудима — прихвати госпођа, изненадно потресена. — Кад  
мњи дан, рашири се изненадно по његовим грудима.{S} Али он није био човек који се подаје првом  
раскошну младост која је бујала у њеним грудима и сваког тренутка јој истеривала стид на образе 
не којих има много дебелих, са огромним грудима, још већим бедрима и са поноситим изразом на оф 
, али је његово срце уздрхтано лупало у грудима, као да се дешавало нешто што ће изменити цео њ 
ца.{S} Близу Калимегдана срете га једна група другова, Ужичани и Црногорци, с којима се хранио. 
у.{S} У клубу, који је носио звонко име Група Великошколаца Социјалиста, почело је да долази до 
а дође.{S} Имало се да се реши да ли ће група учествовати у митингу које је грађанство приређив 
а гледају <hi>Ткаче</hi>.{S} После би у групама пратили једно друго до куће.{S} И, она је легал 
 им је сваки добар... у свакој партији, групи или кући од утицаја, они имају својих људи и фами 
се поцепа.{S} Један мањи део остао је у Групи.{S} Остали пак основали су радикални клуб.{S} Међ 
ве.{S} Горе, надносило се нешто неба, с групом осветљених облака око бледог азура.{S} У оближњо 
морао одржавати известан ранг, а где се грцало од дугова; рано је познао понижења, тако уз тог  
око Вишњиних уста, блед осмех, налик на грч.</p> <p>Она приближи своје лице његовом.{S} Он осет 
иснуте у његове.{S} Он је стеже снажно, грчевито, не мислећи ништа.{S} Под његовом руком увише  
авила с раменима.{S} Руке су се стезале грчевито.{S} Груди се упирале о груди.{S} Пољупцу није  
би се ипак уморио, стезао је слепочнице грчевито, шетао по соби или бежао... по забаченим краје 
бе, она се заустави као задржана једним грчем.{S} Пред њом је лежало наго, младо тело, забачени 
дљиво заносио.{S} Његово избријано лице грчило се нервозно, а прсти су трзали штит од качкете.{ 
 цело биће везано за њега.{S} Њено срце грчило се у мукама.{S} У њеној души дубила се болна пра 
чка убиства, зеленаштво, корупција, све губе гризу све класе.{S} Свак се жали на своје стање.{S 
рени тонови, јаке боје, које код нас не губе још своје симпатије поред свег дискретног <pb n="1 
ем суревњивости, они улазе у политику и губе своје илузије.{S} Тесногруди, амбициозни, напрасит 
њеној души дубила се болна празнина.{S} Губећи њега, чинило јој се да се губи све око ње.{S} И  
ену:</p> <p>— Хајд', хајд', синовче; не губи времена.</p> <p>Па обраћајући се ћерци додао је:</ 
а <pb n="295" /> није хтео читати да не губи време.</p> <p>Међутим, последњих година, јачао је  
но. — Не жалим новца.{S} Само нек се не губи време.{S} Све ће се вратити <pb n="175" /> двостру 
на.{S} Губећи њега, чинило јој се да се губи све око ње.{S} И она сама се губи, нестаје је, тон 
да се губи све око ње.{S} И она сама се губи, нестаје је, тоне.</p> <p>— Шта ме сад чека?... шт 
најлепше; сва слава, пред њима, бледи и губи се, и као што би радила мајка, глас целог народа и 
атим се окрену око себе, као човек који губи равнотежу и тражи да се за шта ухвати.{S} Жабе су  
цу, те се свађама није видело краја.{S} Губила је и оно мало поштовања што је дотле имала према 
 није правдала пред самом собом, она је губила присуство <pb n="181" /> духа и питала се шта др 
о јој је око раздрљеног грла.{S} Она је губила главу, као гуска коју појуре са две стране.{S} Н 
ке велике зграде и краја улице, која се губила у низини својих простих, неугледних кућа.{S} И о 
је тај загрљај као жив.{S} Свест јој се губила.{S} У ушима зујала блага музика, отегнути тонови 
процветале вреже од тикава.{S} Варош се губила.{S} Настајале су њиве.{S} Кожа се сад руменила и 
не обале, кривудала по широком кориту и губила се на хоризонту као разастрто платно од сребра.< 
разнобојних, без спрата да су се готово губиле у овој пољани усред престонице.</p> <p>У том вел 
 с децом.{S} Други <pb n="263" /> су се губили у тричарије, уживали кад би код деце изазвали ди 
их очију весели и шарени као сватови, и губили се у ноћ преживелих година.{S} Преста брзо да се 
блудели су облаци час бели, час жути, и губили се лагано у помрчини.</p> <p>— Ми ступамо посред 
ицали су чудно на Вишњу.{S} Предмети су губили оштре контуре.{S} Нешто загонетно осећало се у п 
бело дрво, које се оцртавало пред њима, губило се све више у таму.{S} И мрак се спуштао као пла 
но најмљени рабаџија.</p> <p>То уважење губило се из дана у дан.{S} Надничари су се навикивали  
ском небу.{S} Одлазио је тада у кафану, губио се у читање новина, у пушење, у играње домина с п 
 њеном жовијалном лицу.{S} Тај се израз губио све више у извесну забезекнутост што је нашла виш 
ом великом грађевином.{S} Лево се видик губио преко голог Тркалишта, па на Седам Кућа све до пл 
поштовања, скиде свој шешир који је већ губио форму.{S} Вишњине дотле безизразне очи запалише с 
 против њих.{S} Врло је похвално кад не губите интерес за науком.{S} Али то је ваша лична ствар 
ње у којем се налази наш свет, не треба губити из вида.{S} Јер наш свакодневни живот и ми сами  
стајала поред њега и гледала, стегнутих губица, у лепу долину, где је било тихо и без људи. — С 
Њени зуби сијали су испод румене, свеже губице као дрво под покислом кором.{S} Зграда Велике Шк 
{S} Шта је теби?{S} Куд си нагао?{S} Ти губиш главу.</p> <p>У том, на часовнику у трпезарији из 
њу.{S} Тражио је самоћу; уживао у лењом губљењу времена.{S} Колико би ствари видео како лете ок 
ојка угледа једна кола <pb n="145" /> с гумираним точковима, што је тада у Београду била још ре 
оснивале на материјалистичком схватању, гунђајући;</p> <p>— Можда различним путевима може се до 
нство, он би место крста набио на олтар гуњ и опанак.{S} Сад, после двадесет година борбе, он ј 
варних бића, рађали се један из другог, гурали се око њега, пролазили поред његових очију весел 
љеног грла.{S} Она је губила главу, као гуска коју појуре са две стране.{S} Неколико корака лев 
ховом улицом, док општинске липе бацају густе сенке око њих и заносе главу својим тешким мирисо 
ским словима, у комбинацијама домина, у густом диму од дувана, величанствена визија младе девој 
ако све иде у пропаст.{S}Осети да му се гуша стеже, очи почеше да га сврбе, и њега обузе луда,  
су јој главу, мучили је као нешто живо, гушили, давили.{S} Језа ју је подузимала.{S} Руке јој г 
ешто што је наваљивало на њу као ветар, гушило је и дирало у дубину душе, да јој је сваки живац 
ивала да је он назове својом вереницом, дâ јој обећања за цео живот, свечано, пред родитељима и 
 да су мртви малочас устали из гробова, да још не знају да се нађу.{S} У осталом, он је тако за 
} Покушавао је да се метне изнад свега, да живи повучено, за свој рачун, у себи, међу својим књ 
 се напреже и рече поново:</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Да! — понови фаталну реч још неко у соби.< 
p> <p>— Је ли ти сад боље?</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Али си бледа?</p> <p>— Не, није ми ништа.{ 
ивала потребу да промени себе, да кида, да се разведе са самим собом.{S} С пуном збиљом, као да 
нутка, Вишњи се десило толико догађаја, да су јој успомене које је другарица спомињала изгледал 
змишљао дуго, па сам дошао до закључка, да се велика зла не чине намерно, с предумишљајем, већ. 
везане за њу, да им каже да се вратила, да постоји, да живи, живи...</p> <p>Нађе се у Кнез-Миха 
атовића, да објасни ону вожњу у колима, да призна свој положај према Бели.{S} То није било у ње 
н оскудева понекад у јаким аргументима, да су његови закључци често вештачке дедукције, па и со 
 утопи у разблудни осмејак њених усана, да се заборави и преда њеном загрљају меком, по потиљку 
 разлог; наведе да је парница поведена, да ће се брак раскинути.</p> <p>— Да чекам и да поновим 
 говорила сам им, „јавно, преко новина, да цео свет види какве имам родитеље“.</p> <p>Цео дан с 
а мука.{S} Мајстор се надао бар у сина, да ће изаћи на пут, свршити школу, добити државну служб 
бе, да и ти ниси, не дај боже, болесна, да ти школа није тешка и да не оскудеваш у чему.{S} Вол 
о се да се то десило без његовог знања, да је био жртва глупог случаја, и да... на крају крајев 
 новаца да би осигурао слободу кретања, да би радио само оно што воли, да буде свој и припада с 
ваким старијим, да крије своја осећања, да се одриче својих мишљења и да се вечито повлачи у се 
имала жеља, и то још раније него Вишња, да се развије што више, да оде до краја пута који је во 
 Обузимали су га чудни осећаји да цепа, да мучи, да се свети на тој девојци која му се предавал 
 се сроза низ мишице, обеси се о бедра, да се после склиза на под.{S} Девојка подиже руке као д 
Она није умела, и поред својих лектира, да измири старински морални закон породичног живота са  
румског механџију као и на митрополита, да није око његових сувих уста, око тих ситних очију, п 
ј.{S} Нашем народу треба много да чита, да се просвећује, да се учи; он је готово цео неписмен. 
 по свој прилици у чети Зекиних голаћа, да је ту био рањен, освестио се у неком потоку два дана 
ча своје везе у кући министра Матовића, да објасни ону вожњу у колима, да призна свој положај п 
дна разлика између робијаша и робијаша, да су се правила готово два засебна сталежа, где је осу 
 се провали.{S} Из неба осу плаха киша, да се за час начини поток поред њиних ногу.{S} Они су и 
шао тако изненада, био тако јак, суров, да она не осети одмах сву његову тежину, не схвати сву  
, сталних оправки и поправки.{S} И сад, да се ту усели неки Нишлија само за то, што господин са 
 хтео да га види јасно, ту, поред себе, да се сав загњури у њега.{S} Он је толико очекивао ову  
е му изазивала потребу да промени себе, да кида, да се разведе са самим собом.{S} С пуном збиљо 
што назебла, па се много брине за тебе, да и ти ниси, не дај боже, болесна, да ти школа није те 
лиш — одговори бакалин замишљено. — Де, да ми сачиниш једно писмо.{S} Нек дете зна...{S} И каже 
бјасни Каја бојажљиво.{S} Затим додаде, да би скренула разговор на другу страну:</p> <p>— Ти си 
домир.{S} Па и Чедомир се дизао да иде, да му се не би приметило што остаје на само са девојком 
једним потезом, сад, ту, одмах, да оде, да се изгуби, да ишчезне с Вишњом у неки свет где га ни 
о је наћи по коју лепу реч да јој каже, да јој честита на положеним испитима, ласка јој на отме 
ош дурашна, трудила се, како само може, да угоди својим гостима.{S} Вечера је била обилата, бил 
 треба много да чита, да се просвећује, да се учи; он је готово цео неписмен.{S} Ето то, тај фа 
ним што је голо од <pb n="134" /> руке, да осети њу целу, обешену о њега.{S} Девојка притисну р 
тара, један милионар и тако даље, веле, да су прошли кроз две собе из којих се састоји <pb n="8 
е само Богу молим да заустави то време, да се не живи тако брзо.{S} Хоћу да грицкам полако <pb  
Да, мени је потребно да ме неко разуме, да ме охрабри ако сустанем.{S} Наши људи су прости.{S}  
 па радост, па жеља нека да је нестане, да се истопи полако, као комад леда.{S} Чедомир ју је у 
а велике, тешке, уочљиве, сваком видне, да их је хтела сакрити; болеле је.{S} И као да се хтела 
њиге.{S} Једва је чекала да дође подне, да претрчи преко дворишта, предахне на прагу Мале куће  
кажем мој живот за ове последње године, да ти кажем: шта сам желео, а шта сам добио, шта сам оч 
уједе за срце.{S} Учини јој се да тоне, да се земља сурвава под њом, да околне планине падају.{ 
оје срце као дрво своје олистале круне, да се и ми страсно заборавимо као чела на каквом цвету. 
убазно лице да се разговори, да одахне, да живи.{S} Његови стари <pb n="265" /> другови са унив 
 <hi>отлично</hi> порекло, фине манире, да покаже како је права срећа за земљу и Матовића што ј 
ако лепа; Боже мој, не, то није могуће, да ме више не волиш.</p> <p>Они беху избили на Теразије 
 <pb n="16" /> села око једне воденице, да је изгубио све што је стекао и пред смрт сачувао јед 
а ће се сва предати нези око болеснице, да неће одмицати од ње дан и ноћ.{S} А кад оздрави, она 
ије него Вишња, да се развије што више, да оде до краја пута који је водио преко девојачке школ 
а себе, они не траже много.{S} Највише, да се, дошав на власт, провезу преко Теразија на фијаке 
етар, гушило је и дирало у дубину душе, да јој је сваки живац треперио.{S} А пријатно, јер је т 
једини добар узор уметничком певању, и, да је хтео мењати хришћанство, он би место крста набио  
, сад, ту, одмах, да оде, да се изгуби, да ишчезне с Вишњом у неки свет где га нико не познаје. 
јке.{S} Није знала чиме да се позабави, да прекрати време кад остане сама.{S} Француски језик н 
, да им каже да се вратила, да постоји, да живи, живи...</p> <p>Нађе се у Кнез-Михаиловој улици 
 те хоће да и ти окусиш... „Знам, вели, да их се Вишња зажелела у Београду".</p> <p>Некад јој ј 
мире... мој Чедомире...{S} Не, то боли, да знаш како боли!...</p> <p>Он је поново прихвати и пр 
/> девојку, да јој каже колико је воли, да јој открије, поред царства мисли, скровиште осећаја. 
кретања, да би радио само оно што воли, да буде свој и припада самом себи.</p> <p>— Новац је чу 
а изгледала да се отима свакој формули, да је пуна релативности, анархизма и вртоглавице, он је 
жећи које љубазно лице да се разговори, да одахне, да живи.{S} Његови стари <pb n="265" /> друг 
, осећала је да се неће моћи савладати, да ће бризнути у плач... ту, на улици, пред толиким све 
а, као тврдица златнике, и да се свети, да руши, да обара.{S} Заставници прогреса, они су његов 
{S} Запретила сам им да ћу их оставити, да ћу их се одрећи.{S} Јест... „Одрећи ћу вас се...“ го 
о да чува границу и, под претњом смрти, да не допусти краљевом оцу улазак у земљу.{S} Реакција  
, па је даље писао Вишњи да се не љути, да дође на свадбу ако може.</p> <p>— Нека ти је Богом п 
ћао око новог устава.{S} Ју, обешењаци, да ми је уши да им извучем — додаде госпођа весело — гд 
и су га чудни осећаји да цепа, да мучи, да се свети на тој девојци која му се предавала сва.{S} 
рдица златнике, и да се свети, да руши, да обара.{S} Заставници прогреса, они су његови најљући 
удње.</p> <pb n="207" /> <p>— Боже мој, да сам ластавица! — рекла би гледајући тако њихове црне 
је за Чедомира.{S} Сан је био тако јак, да се пробудила сва уздрхтала, и није могла више заспат 
зати томе ђаку да она није мачји кашаљ, да она има нешто више од те три постеље и бакреног посу 
едно!{S} Имам много ствари да ти кажем, да ти изложим што сам наумио.</p> <p>Вишња приста у прв 
 ми зажелимо, с једним болним осећањем, да и ми полетимо безбрижно као лептир, да раширимо <pb  
орао да крши леђа пред сваким старијим, да крије своја осећања, да се одриче својих мишљења и д 
ра...</p> <pb n="105" /> <p>Него велим, да му кажем нек долази код нас на храну.{S} Њему ће се  
е да тоне, да се земља сурвава под њом, да околне планине падају.{S} Дође јој да викне:</p> <p> 
д би помислила да се нађе са Чедомиром, да га поново придобије за црвену заставу, да подели с њ 
чи синуле би најдубљом љубавном ватром, да се одмах после замраче другим, леденим погледом, кој 
бета.{S} Тај покрет је био тако снажан, да она посрну својом хромом ногом и једва се заустави н 
d> <p>После ручка прелазило се у салон, да би служавка очистила трпезарију.{S} Стари господин б 
 приближити природи и животињама.{S} О, да знаш колико ми мало поштујемо животињски свет!{S} Те 
ина.</p> <p>Само је Матовић заборављао, да је он, у свом детињству, имао једну опаку, али врло  
 не помогоше.{S} Тек доцније је сазнао, да владино одобрење није било у питању ни колико лањски 
ђен, против све зловоље коју је осећао, да прати нови покрет да би га могао сузбијати.{S} Филоз 
а јој једнако велим да изађе у друштво, да се разоноди, а она неће, <hi>штудира</hi>...</p> <p> 
 потанко <pb n="281" /> како се оженио, да јој објасни како се то десило, да олакша себи све не 
ло вруће, већ врло благо, меко, глатко, да је ваздух био као у купатилу.{S} По тротоару је било 
ти.</p> <p>Ко зна колико би то трајало, да се стари Матовић не разболе и умре.{S} Овај народни  
 од чукљева на руци, па кроз цело тело, да јој и колена задрхте, као кад је читала забрањене књ 
о је да опет под руком осети њено тело, да се утопи у разблудни осмејак њених усана, да се забо 
енио, да јој објасни како се то десило, да олакша себи све несреће које су му притискивале срце 
ладен је одлазио такође, у школу, рано, да се што пре отресе куће, за коју га ништа није везива 
нама се хватали ожиљци.</p> <p>— Добро, да идемо — приста Вишња.</p> </div> <div type="chapter" 
 да смо сви, хвала Богу здраво и добро, да јој исто од Бога желимо.{S} Само, кажи, мајка ти је  
 да и ми полетимо безбрижно као лептир, да раширимо <pb n="43" /> своје срце као дрво своје оли 
ни се срце цепа.{S} Ја бих хтела, опет, да је видим срећну, задовољну, збринуту.{S} Чедомир је  
 га поново придобије за црвену заставу, да подели с њим ову срећу.{S} Али... његове очи су је и 
иком из суда, те их позва, њу и Милеву, да изађу у шетњу до варошког парка.{S} Било је прехлади 
ико очекивао ову <pb n="98" /> девојку, да јој каже колико је воли, да јој открије, поред царст 
.{S} Међутим, она нам нуди хиљаде руку, да нам олакша борбу за насушни хлеб.{S} Ево овде у равн 
е она отимала, кад је време било ручку, да сама трчи и куца на младићева врата, позивајући га:< 
нутку, зажелевши да види своју драгану, да је види целу, разголићену, остављену њему на вољу.</ 
ти свет у огромну, мртву, парну машину, да је свео човека на један проблем механике, на једну в 
 му други пут. — Само на кога се метну, да ми је да знам?</p> <p>— Не на мене, у сваком случају 
 све те ствари, тако уско везане за њу, да им каже да се вратила, да постоји, да живи, живи...< 
га директор суво — има, на првом месту, да се пређе прописан програм.</p> <p>— Моје студије...< 
 хтеде по том да надокнади своју срећу, да види, <pb n="246" /> да посети све те ствари, тако у 
ложајем једним потезом, сад, ту, одмах, да оде, да се изгуби, да ишчезне с Вишњом у неки свет г 
ла умеша, и рече:</p> <p>— Знате, отац, да се Миле тетка-Катин верио у Минхену... испросио Шваб 
ић се осмехну скептички.</p> <p>— Да... да, пријатељи!... — примети он — Пријатељство које се с 
држљиве, свете боје у ивањског цвећа... да ли има шта умилније од његова венца!</p> <p>— Кажу н 
 ме тиште и које могу рећи само теби... да ти кажем, ето ако хоћеш... колико сам ниско пао, нај 
<p>— Тако се грађанска права жртвују... да, за два гроша; виши интереси земље ишчезавају у кору 
годило јако да постане министерка, т.ј. да јој муж постане министар... министар земљорадње кад  
е...{S} Од патриота бежи општим људима: да благо ти будет и да долгољетно поживиш на земљи...{S 
сељачке гласове који се нису разбирали: да ли су песма или запевка.{S} Из планинског склопа изб 
еделе јер се стално налазе у недоумици: да ли да гласају по свом убеђењу, <pb n="278" /> па да  
Треба да се нађемо, па да се објаснимо; да се разговоримо као пријатељи.</p> </div> <div type=" 
је рекао једном приликом, <pb n="60" /> да би радо учио нешто практично... за машинисту на прим 
на тефериџу, патарицама, <pb n="211" /> да се друштво састане, без нарочитог договарања, и весе 
ди своју срећу, да види, <pb n="246" /> да посети све те ствари, тако уско везане за њу, да им  
ограду.{S} Помисли и сад <pb n="248" /> да у њу уђе, као у свој дом.{S} Неколико младића стајал 
анципацији жена.{S} Еманципација!...{S} Да дивне речи за нашу земљу где нико не воли да се пашт 
разнице, знаш ми ти шта је љубав!...{S} Да, ја нисам противна љубави, она управо долази сама по 
 Млади су; цео је живот пред њима...{S} Да, ја сам човек из старог времена, иако сам се бунио п 
 и да долгољетно поживиш на земљи...{S} Да постоји рај сваки би се старао да што пре умре... <h 
уштини, ми смо принуђени примити га.{S} Да, време пролази, и једанпут дође тренутак кад се мора 
комисијама док се не би сва распала.{S} Да се тако продужило, цео државни буџет <pb n="261" />  
ављени су милости законодавног тела.{S} Да би остали на свом месту, не могу често имати своје ј 
њдана излет на брање ивањског цвећа.{S} Да пустиш, тето, Вишњу са мном?</p> <p>— Не браним — од 
е да од њих начини спасоносан сплав.{S} Да ли ће се спасти ?{S} Да ли ће допловити до мирних во 
кету, пушио на лулу и бријао бркове.{S} Да се није знало чији је син, узели би га за странца.</ 
идело јер се бојао да јој га покаже.{S} Да ли то Вишња <pb n="282" /> примети?{S} Да ли покуша  
аче, у колико је њено тело трошније.{S} Да је место Чедомира, високог, мршавог студента бледих  
ађе је по том Милева. — Радоје пије.{S} Да га свет не опази, попије на једном месту само једну  
и постепено вео преко младе Чачанке.{S} Да ли се ипак осећао срећан?{S} Пре свега, јасно му је  
Она је ишла у крајност као све жене.{S} Да јој је Илић у почетку проповедао мржњу против црвене 
такође:</p> <p>— Хајдете... хајдете.{S} Да вам покажем бразилијанску марку што сам је купио од  
бодом како је те године било у моди.{S} Да је још имао читаве потпетице на ципелама, могао би с 
велика варош, а у њој има злих људи.{S} Да ти се што непријатно није десило?</p> <p>— Не, није  
 он формулише оно што је хтела рећи.{S} Да би пак утишала своју савест, радила је готово претер 
панталоне, црвен прсник и капут мрк.{S} Да је то било ново, изгледао би да се увио у тробојку к 
асите очи севнуше изненадним сјајем.{S} Да ли се сети да је у тој улици први пут видела свога д 
ала је рођака. — Не станујем далеко.{S} Да само знаш како ми је леп стан, па баба... што је зла 
странство, Илић погледа кроз прозор.{S} Да ли виде једну клупу, усађену у обалу чукаричког друм 
тизао.{S} Она се чудила томе ћутању.{S} Да ли се Чедомир дурио?{S} Можда га писмо није нашло?{S 
а је некад показивао Зарији Ристићу.{S} Да ли се сети речи које му је том приликом рекао?{S} Да 
носан сплав.{S} Да ли ће се спасти ?{S} Да ли ће допловити до мирних вода каквог гостопримног п 
ненади се Аница. — Ти си тако бледа?{S} Да ниси уморна?</p> <p>— Да, уморна, врло уморна... — п 
у, усађену у обалу чукаричког друма?{S} Да ли се сети Вишње Лазаревића и дужности које је имао  
 њен шум, као уздах простран и благ?{S} Да ли се и теби чини да нас она, кроз ниске гране своји 
 ли то Вишња <pb n="282" /> примети?{S} Да ли покуша да га спречи и да му улије храбрости, кад  
>Шта су они тада рекли једно другом?{S} Да ли су застали или ударили лево? десно?{S} Шта су тад 
а драгана са његовом доцнијом женом?{S} Да ли осети жеђ за осветом или свирепо задовољство што  
 речи које му је том приликом рекао?{S} Да ли је сад био истог мишљења?</p> <p>Његове мисли су  
 Иначе, жена испадне ученија од мужа, — да извиниш Милисаве!...{S} Зар <pb n="241" /> није тако 
 не заборавих... — присети се рођака. — Да ти представим: моја другарица, Вишња Лазаревић...{S} 
н-Илићу ? — рече му једног дана Бела. — Да вам шта не фали код нас?</p> <p>— Код вас?{S} Не, го 
кри он своје <pb n="277" /> узбуђење. — Да, извршна власт, влада, треба да представља у суштини 
 каже она одрешито старој Лазаревићки — да идемо мало у шпацир.</p> <p>Обе девојке узму газдари 
ј — рече, застајкујући на свакој речи — да смо сви, хвала Богу здраво и добро, да јој исто од Б 
: пиши пропало.</p> <pb n="252" /> <p>— Да, пиши пропало... године су прошле од како смо се рас 
 <pb n="197" /> <head>XVIII</head> <p>— Да то није нека твоја комбинација? — рече министар кад  
— Ти си сасвим изгубила главу!</p> <p>— Да; ја га волим... ми се волимо; је л’ те, Чедомире? —  
пстанак усавршава, оплемењава.</p> <p>— Да.{S} Ја то знам.{S} И ја примам борбу.{S} Ја сам наор 
 рече поново:</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Да! — понови фаталну реч још неко у соби.</p> <p>То је  
иза жена цивилизованих народа.</p> <p>— Да.{S} Нашем женскињу треба поуке.{S} У округу нема виш 
цртала би му се међу повијама.</p> <p>— Да си тако брз на раду као на лажи, далеко би отерао! — 
иш чешће овде? — упита га она.</p> <p>— Да.{S} Навратим који пут.{S} Овде је пријатан залазак с 
ита затим, притварајући врата.</p> <p>— Да, Бела — одговори он, слободно, осећајући да му се ср 
ила по сред суве, зреле траве.</p> <p>— Да дивна кола! — кликну гласно, потрча тамо, посади се  
се метне у у њено расположење.</p> <p>— Да си жива и здрава, још прве године.{S} Мој колега беш 
 <p>Илић се осмехну скептички.</p> <p>— Да... да, пријатељи!... — примети он — Пријатељство кој 
ш увек добри, стари пријатељи.</p> <p>— Да, стари свакако... и ми старимо, ми сами.</p> <p>— Ти 
надам се, наши ће те разумети.</p> <p>— Да, мени је потребно да ме неко разуме, да ме охрабри а 
дена, да ће се брак раскинути.</p> <p>— Да чекам и да поновимо целу нашу историју из почетка!</ 
н лек на срце што се крвавило.</p> <p>— Да је и мени да изађем некуд — рече му Бела једног дана 
 <p>— Е? — зачуди се министар.</p> <p>— Да — потврди његова жена, па настави одлучним гласом: — 
 прекиде тишину млади суплент.</p> <p>— Да.{S} Код тетке моје колегинице.</p> <p>— Колегинице и 
? — упита Илић нову познаницу.</p> <p>— Да.</p> <p>— Шта мислите после? — настави он даље, зате 
у девојку, па ипак он превали:</p> <p>— Да!</p> <p>Та се реч чу једва; он се напреже и рече пон 
 као у неки сан, и хтеле рећи:</p> <p>— Да дивног сна!{S} Оставите ме да сањам.</p> <p>У том тр 
ић је пристао одмах, говорећи:</p> <p>— Да, нека буде просто... што простије... колико је могућ 
; он се напреже и рече поново:</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Да! — понови фаталну реч још неко у со 
ко нâвикне, понуди се услужно:</p> <p>— Да подгрејем вечеру?</p> <p>— Оставите.{S} Имам вечерас 
лу.</p> <p>— Ти волиш другога?</p> <p>— Да!</p> <p>Заједно са овом речи линуше њене сузе, преко 
тако бледа?{S} Да ниси уморна?</p> <p>— Да, уморна, врло уморна... — покуша она да завара знаке 
а.</p> <p>— Је ли ти сад боље?</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Али си бледа?</p> <p>— Не, није ми ниш 
ујеш, ваљада, у те бесмислице?</p> <p>— Да, не верујем, Радоје — одговори она, бледа, жута у ли 
живиш.</p> <p>— Рђаво разумео?</p> <p>— Да.{S} Ти чекаш, гладан и жедан, награду за твоје филос 
 Дакле, ти кажеш да причекају?</p> <p>— Да, боље да се кају раније него доцније.</p> <pb n="199 
станак људи долазе увек нешто раније, а да жене задоцне стално.{S} Чедомир је потврдио ово прав 
е љубавници могу шетати до миле воље, а да не буду изненађени непријатним сусретом, подозривим  
ви; оно је могло путовати и отворено, а да нико не нађе у њему чега другог до другарских саопшт 
 таште, која није пропуштала прилику, а да своме зету не покаже колико је срећан што не плаћа с 
а.{S} Могао је живети неколико векова а да му се не досади.</p> <p>Међутим, Бела се није могла  
е, Бог те видео, кад и ја не могу хлеба да зарадим!</p> <p>— Онда ћу ја у село за воденичара! — 
ђење. — Да, извршна власт, влада, треба да представља у суштини целокупан народ, његове сталне  
е и некорисне бирократске машине, треба да му га она враћа тиме што ће му осигурати безбедност  
ражећи помоћна средства:</p> <p>— Треба да се нађемо, па да се објаснимо; да се разговоримо као 
кује као благодат небесни, Морава треба да се разлива у многоструки сплет зелених поточића, кој 
есрећан овда онда.{S} Оно од чега треба да се бојиш јесте да не будеш... као ја, несрећна за ув 
ову играчку коју је добила и која треба да је поред ње кадгод јој се прохте.{S} Међутим, Илић с 
ичног смисла.{S} Читао је да жена треба да слуша мужа.{S} То му се увртило у главу и није хтео  
елнер, један полић!{S} Ето, такав треба да си.{S} У природу, у природу!...</p> <p>— Моје је мес 
и сувише, не тражећи много.{S} Не треба да те је страх да ћеш бити каткад несрећна; то је општи 
асенуо мој положај, а он на то не треба да рачуна ни колико ја.{S} Нико у Србији није сигуран ш 
о њеном мишљењу један сиромах ђак треба да је задовољан што улази и у дечју собу; <pb n="9" />  
 — примети хладно Матовић. — Брак треба да је резултат слободног размишљања.{S} Бојим се да мла 
 како су једно с другим, а он не успева да јој каже једне речи која долази из срца.{S} Ћутали с 
тра, Матовића.{S} Слушала је од другова да говоре са завишћу да је то најбоља кондиција у Беогр 
бегавала је његов поглед.{S} Пуштала га да говори, и тек тако, гледајући у страну, осећала се с 
ла је један велики формулар и молила га да јој то испуни, јер, каже, жандарм јој наредио да то  
ци, изашле би му пред очи и нагониле га да је опет види.{S} Срео би се с њом.{S} У погледу који 
ада би звао младића у дућан, понудио га да седне за тезгу, до саме касе, поручио кафе, па онда  
а седељке; нико није умео лепше од њега да начини сунцобран од тиквена листа ни да састави моно 
коња, врло лепог, и чудио се одкуд њега да употребе на тај простачки посао.{S} Није се разумева 
одна, као код своје куће.{S} Немаш чега да се женираш.{S} Тетки си се јако допала.{S} Вели, кра 
позитивизам оптужује се с много разлога да је хтео претворити свет у огромну, мртву, парну маши 
та, усамљено биће што се ни с ким не да да удружи, идеалиста који ради само на крупно; гледајућ 
а пута изјавио како се озбиљно решио да да̑ земљи нов, либералан устав.{S} Јако је љут на реакц 
, па настави одлучним гласом: — Изгледа да се и она свиђа њему...{S} Вере ми, спремај паре за с 
, које ступају у најниже слојеве народа да би <pb n="32" /> га проучиле, олакшале му беду, прос 
 Ко зна докле би трајала та тамна грижа да не доби оно писмо од оца.{S} Кад га први пут прочита 
је остави.{S} Једанпут се толико задржа да га газда-Митар опомену:</p> <p>— Хајд', хајд', синов 
трча у двориште и стаде преклињати мужа да не прави скандала.</p> <p>— Остани, Чедомире — говор 
о.{S} Нек дете зна...{S} И кажем јој ја да се чува.{S} Мисли да јој је још осамнаест <pb n="178 
 своје потпуности.{S} Неколико покушаја да се завађена крила опет сједине остали су без успеха. 
утала.{S} Она није била још толико јака да му баци истину у очи, рекавши му:</p> <p>— Ренегат!< 
ку Школу.{S} Ти нећеш бити довољно јака да извојујеш своје право.</p> <p>Лазаревићева не одгово 
д једа; министри нису чекали ни оставка да им се уважи; њихови кабинети зврје празни; краљ није 
 обузимао стид, па радост, па жеља нека да је нестане, да се истопи полако, као комад леда.{S}  
ласке, при којима јој се давала прилика да истакне своје <hi>отлично</hi> порекло, фине манире, 
м видела — рече му она. — Пише ми тетка да јој се ти никако не јављаш.{S} Не зна да ли си жив и 
аучесницу.{S} Презао је сваког тренутка да га не дочека љутито лице њеног оца или мајке и да му 
г издања <pb n="157" /> која је требала да представља састанак Ромеа и Јулије.{S} Стаклена врат 
 са другом сестрицом.{S} Она је требала да држи под присмотром обе девојчице те да тако олакша  
вога покојног мужа, јер није одобравала да се Чедомир удаљава од своје жене.{S} Морао се примит 
.{S} Чудила се тој несаници, покушавала да се отресе те узбуђености.{S} Њу дотле нису походили  
 сестру за жену.{S} Мајка је покушавала да га умири, приволи.</p> <p>— Одреци се наследства — г 
оси рука у девојке.{S} Она је очекивала да је он назове својом вереницом, дâ јој обећања за цео 
би га казнила.{S} Она је иначе веровала да је он воли јако, јаче него што је он био уопште спос 
х, а ја хрома!“ — мислила је и веровала да су тако равни једно другом.</p> <pb n="107" /> <p>У  
а то не може бити.{S} Али се она надала да ће наћи неког другог, сличног њему, <pb n="236" /> м 
, господин-Илићу!...{S} Нисам се надала да ћете тако изневерити поверење наше куће.{S} Зар се т 
 ова нова критика позитивизма изгледала да се отима свакој формули, да је пуна релативности, ан 
армија...{S} У Србији има толико будала да се за педесет година не роди ниједан ипак би их дост 
{S} Окрену се по соби, као да се бојала да не буде примећена, па се опет загледа у чипку, у кош 
ала забрањене књиге.{S} Једва је чекала да дође подне, да претрчи преко дворишта, предахне на п 
од кромпира.{S} Одаја је била тако мала да ју је испуњавала уска постеља, на чијим се плеханим  
 тежих, страшнијих.{S} Девојка је знала да Илић даје лекције сину новог министра, Матовића.{S}  
 шта други мисле о њој.{S} Она је знала да је неко од њених суседа морао приметити кад је ушла  
ислима?{S} Те исте ноћи Вишња је сањала да се удаје за Чедомира.{S} Сан је био тако јак, да се  
 знаком питања.{S} Она се заиста питала да цео тај рад није бесциљан, питала се шта ће она прив 
S} Срце јој се кидало.{S} Она се питала да ли су људи луди или подлаци.</p> <p>— Шта ти је, Виш 
егавала ова миловања, као да је осећала да се цела љубав не састоји од пољубаца.{S} Она је ту о 
рати се у Београд.{S} Мајка је покушала да се измире.{S} Он јој је одговорио једним увредљивим  
била њена ватрена поборница, није могла да схвати свога друга и питала се откуд долази ова пром 
ади.</p> <p>Међутим, Бела се није могла да свикне.{S} Тешко јој је било без мајке.{S} Није знал 
ћани били су је размазили, те је желела да и Чедомир буде нежан <pb n="114" /> према њој.{S} И  
аст, са очима као у миша, она би желела да се и њему допадне, јер је она, својом хромошћу завез 
ећају њен терет.</p> <p>Вишња је волела да слуша те говоре.{S} У доба реакције, штампа је била  
ревићева ју је помагала.{S} Није волела да остаје сама са својим мислима.{S} Храбро је сносила  
е Бела била љубазна.{S} Она је разумела да је сиротиња један недостатак. „Он сиромах, а ја хром 
што оно њено подигравање којим је хтела да сакрије своју сакатост пред младићем ?{S} Или је то  
је погађала његову мисао.{S} Није хтела да га понизи.{S} Она је преклињала...{S} Црте на њеном  
 се не вратише више.{S} Бела није хтела да чује за Париз.</p> <p>— Ја у Француску? — викнула је 
 би се судбини на њеном месту, оставила да време реши нерешљиве ствари, донесе мелем на отворен 
n="304" /> са Вишњом.{S} Она се трудила да се врати на пут којим је ишла пре него што га је поз 
творена врата, као тица која је тражила да се спасе.</p> <pb n="195" /> <p>— Је ли то истина, г 
отишла затим у министарство и затражила да је поставе за учитељицу.</p> <p>Како је у том селу б 
 тамно!...“</p> <p>Понекад би помислила да се нађе са Чедомиром, да га поново придобије за црве 
ко је она трчала за њим.{S} Није марила да ли ће то ко приметити, шта ће ко рећи и како ће се с 
дањи живот.{S} Узалуд се девојка борила да се код своје куће осети као код своје куће.{S} Она ј 
 је грдила, клела.{S} Сестра је претила да се обеси.{S} Кад му се то једног дана досади, он оде 
— Дивно, девојко!{S} Од кога си научила да заказујеш састанке, реци!{S} На кога се метну, несре 
пезом.{S} Поред тога, Бела није навикла да јој се задовољства ускраћују: колико се младић склањ 
 Ти ћеш тамо у Чачку наћи довољно посла да твој живот не буде излишан.{S} А кад ти једног дана  
 врхунац свега, била је нестрпљива жеља да напакости Илићу, свету, самој себи.</p> <p>Једним по 
и ју је јастук жуљао, обузимала је жеља да понови балет, несносна врућина пекла ју је из постељ 
 соби.</p> <p>То је Бела одговарала, ма да ју нико није питао, и гледала младића задивљено, угр 
поремећеног здравља и опортунист.{S} Ма да је био висок чиновник, није се могао отрести простач 
а; њена љубав ласкала је његовим жељама да живи и буде срећан.{S} Млади човек се налазио у нера 
душа су тако уједињени и збркани у нама да упркос лепим мислима и дужним обзирима, онај који во 
ј, Вишња, овог сељака.{S} Он можда нема да купи друге чакшире.{S} Али зашто их не закрпи?...{S} 
скуством да Србија, за све што има, има да захвали само своме сељаку, лако се одлучио да приђе  
г човека немилосрдно као лекар који има да постави диагнозу, као философ који се користи туђим  
ебан потпуно и спреман да прими што има да дође.{S} На отвореним вратима стајала је Белина мајк 
енту.{S} Он се трудио многим средствима да придобије њену стару наклоност.{S} Али право средств 
те је сад полиција наређивала грађанима да поправљају што се дало поправити.</p> <pb n="230" /> 
ла је била узела судове и пошла вратима да их однесе, па се предомисли, зовну служавку и предад 
жавној служби.{S} То допусти Матовићима да се преместе у једну већу кућу.{S} Било је крајње вре 
авршена без свега мога знања, без појма да и постоје славни психолози?“ Цело његово биће вукло  
 /> рођеног оца.{S} Та кућа је сазидана да буде уточиште свију њих и да се сваком члану породиц 
и дасака, ова чатрља је била тако бедна да се чинило као да је примила од својих посетилаца нав 
да изненађено, па по обичају наших жена да се покажу љубазне кад их неко нâвикне, понуди се усл 
мрле врлине.{S} Илић нађе једва времена да каже Зарији:</p> <p>— Пардон...{S} Имам посла.{S} До 
ле су око ње, и она је била тад уверена да је Београд њено изабрано место.{S} Она долази у њега 
вним, благим и жалосним, дубоко уверена да је њен живот био дотле празан, недостојан ње као чов 
а јој се ти никако не јављаш.{S} Не зна да ли си жив или мртав.</p> <p>Младић се намршти.</p> < 
змиче нашем схватању, пошто нико не зна да нас ослободи потреба наше природе?</p> <p>Вишња је с 
ст и што јој сврати пажњу.{S} Она позна да је то државни фијакер по кочијашу, који је носио уни 
Да, уморна, врло уморна... — покуша она да завара знаке свога узбуђења.</p> <p>Познавала је доб 
 радили њен муж и газдарица од пансиона да дођу до њих: тражили их по пијаци, киселили сами, ку 
ми повољне услове.{S} Држава има рачуна да нам опет притекне у помоћ...{S} Ми морамо успети.</p 
ам неке старе панталоне, па имам рачуна да те частим.</p> <p>Чедомир се осећао уморан, сметен,  
му је писала, те тиме стављала до знања да јој може одговорити.{S} Али њено писмо није садржава 
школи, ставила већ толико пута до знања да он има од ње да се учи.{S} Поред тога, бојао се да н 
осмислене фразе, стављајући му до знања да ће га одати.{S} Кад би се њихови погледи сусрели, ње 
љала прво правило свога новог васпитања да млада девојка бира себи мужа потпуно свесно.{S} Она  
сврбе, и њега обузе луда, болесна жудња да рашири руке и да завапи гласно.</p> <p>— Имате ли ма 
а ум мисао да нађе старог господина, па да му каже све.{S} За то није имао довољно одважности.{ 
се угледа на ову Швабицу преко пута, па да пере једну собу данас, па сутра другу.{S} Не би осет 
— Сутра да ми што буде, не дај боже, па да ми дете остане без спреме, као сироче — бранила је г 
 средини.{S} Чекало се само пролеће, па да се и то зазида, те цела Морава окрене на јаз.{S} Али 
се поново воле...{S} Шта треба више, па да се буде срећан!{S} И у том слатком расположењу, које 
 а није мислио да ће му што требати, па да узајми.{S} Он то призна, и осмејкиваше се стидљиво,  
свечано, пред родитељима и публиком, па да му преда целу себе, сву раскошну младост која је буј 
болан, мајка је, а тетки треба мало, па да је заболи глава.</p> <pb n="28" /> <p> С Кајом је би 
едства:</p> <p>— Треба да се нађемо, па да се објаснимо; да се разговоримо као пријатељи.</p> < 
 једно половно обећање било довољно, па да га она поново заволи без бојазни.{S} Јер је она била 
вршити школу, добити државну службу, па да проведе на миру старе дане уз сина господина.</p> <p 
сају по свом убеђењу, <pb n="278" /> па да оборе министра који не дели то мишљење, или да гласа 
о — говорио би какав старији човек — па да су ми рекли да ће неко раскопавати онај крш, не бих  
 или да гласају против свога убеђења па да сачувају министра.{S} Тако се извршна и законодавна  
њима, али није требало много вештине па да види да је та животиња одличног соја: високе ноге, р 
 ово двоје: или да убијемо наше срце па да живимо као старци, или да умремо млади слушајући сво 
 и њене заточнике.{S} Она је била кадра да скочи на дрског човека, као мачка.{S} Али кад би се  
ла се у балету и тражила очима Чедомира да му пошаље пољубац.</p> <p>Вишња задрхта поново.{S} У 
 за машинисту на пример, али вели, мора да се иде од куће, можда на страну, па су трошкови вели 
која господари кућом и жену која сматра да је њен позив у животу виши од обичне бриге за кујну. 
римети он — Пријатељство које се сматра да је вечито, а које живот распе као плеву!</p> <p>Поре 
је најмљена под надницу.</p> <p>— Сутра да ми што буде, не дај боже, па да ми дете остане без с 
из кућа, малих, разнобојних, без спрата да су се готово губиле у овој пољани усред престонице.< 
зи с једне стране из човечјег инстинкта да тражи своју сопствену срећу, пошто-пото, и с <pb n=" 
се после изгубити, остављајући студента да иде својим путевима.{S} Она је била само нешто прола 
е се као два злочинца.{S} Отворише уста да нешто рекну, али немадоше времена јер се на прагу ук 
одговара: „Пун сам електрике“...{S} Шта да радим, кажи ми.</p> <p>Вишња јој није знала одговори 
а уверења и своје особине.</p> <p>— Шта да вам кажем, госпођо!... — рече после неколико тренута 
оћ...{S} Ми морамо успети.</p> <p>— Шта да радим ? — нађе је по том Милева. — Радоје пије.{S} Д 
 историју из почетка!</p> <p>— Нема шта да чекамо.{S} Оставићемо Београд, Србију.{S} Отићи ћемо 
 Није било намерно...</p> <p>— Нема шта да те извињавам.{S} Ти си овде слободна, као код своје  
 Кад би тако дошао најзад до решења шта да јој одговори, он се питао како ће јој писмо доставит 
а душевног нестрпљења.{S} Није знао шта да ради од себе.{S} Свет му се чинио празан, шупаљ, бес 
Илић је примио писмо, али није знао шта да одговори.{S} Оно га је дирнуло јако, као сва њена пи 
 шта се око тебе догађа, не можеш ништа да избегнеш, све ти се дешава, ништа ти не иде у корист 
ом <hi>питању</hi>.{S} Зауставише Илића да чују и његово мишљење, и позваше га <hi>код Пеливана 
но осетио.{S} Он је желео да има новаца да би осигурао слободу кретања, да би радио само оно шт 
стално учтиво, имао при себи палидрваца да се упали цигара и давао на веру.{S} Могло се ићи из  
сити ; нигде није тачнија она пословица да се не зна шта носи дан, а шта ноћ.{S} Странци нас зо 
ио у јуну, а већ у августу молио је оца да га упише у школу.{S} Дотле је сам научио читати и пи 
ше изнад свакидашњости.{S} Ето ти кључа да постанеш велики у очима оних који те окружују...{S}  
, као да то само од њега зависи, покуша да од те две девојке начини једну.{S} Пажљиво је одабир 
Он спази такође своју другарицу, покуша да окрене главу на другу страну, али се његове очи не м 
его кад си пошла.</p> <p>Девојка покуша да не призна истину. </p> <p>— Веруј ми, ми смо све има 
рајући то буђење свога села, она покуша да хладније мисли о свом узбуђењу.</p> <p>— Откуд овај  
утке и болесну мачку.</p> <p>Она покуша да отури те мисли заједно са споменом на свог бившег др 
"37" /> се из методике.{S} Вишња покуша да заметне разговор с њом; говорила је о тој методици,  
обви око паса.</p> <p>Тада Вишња покуша да се ослободи, стежући му у исти мах руку јако.</p> <p 
ече јој Вишња, осмехнувши се, па покуша да се метне у у њено расположење.</p> <p>— Да си жива и 
ну, затвори очи <pb n="308" /> и покуша да поново заспи, као дотле, мирно, не мислећи ни на шта 
{S} Стога продужи правим путем и покуша да одвоји стране што су се оснивале на материјалистичко 
<pb n="282" /> примети?{S} Да ли покуша да га спречи и да му улије храбрости, кад му примети:</ 
оја жена је још твоја.</p> <p>Он покуша да оспори њен разлог; наведе да је парница поведена, да 
аде госпођа весело — где су нашли љубав да изјављују!</p> <pb n="198" /> <p>— Слушај, Клеопатра 
от, пустити се у њега.</p> <p>Јер какав да је, живот постоји, он се не може мењати у својој суш 
/> сам се ја, због оног мог лудова, Бог да му душу прости, мучила и патила.</p> <p>Директор је  
 другова њихових познаника, било најзад да им је био представљен.{S} На његовој тоалети видела  
а Вишњи.{S} Затим, чинило му се понекад да ни Бела нема према њему изузетно дубоких осећаја.{S} 
но.</p> <p>Било му је јасније него икад да не воли ту девојку, па ипак он превали:</p> <p>— Да! 
у.{S} Његов глас би се утишао по каткад да се једва чује; затим се дизао јаче, лупао готово, и  
есора.</p> <p>Брачни пар дође у Београд да присуствује погребу.{S} После се не вратише више.{S} 
на од извезена стакла спречавале поглед да продре даље.</p> <p>— Можда је какво посланство! — о 
68" /> то није истина.{S} Тврде за тебе да си срећан човек.{S} Причају да се у тебе заљубљују м 
ање.</p> <p>Са том мисли почеше и друге да се враћају у младићеву главу.{S} Он опази у Вишњиним 
ној склоности своје душе, он се не даде да га занесе та струја нових нада, него исприча другари 
егаваш.{S} Ти ме више не волиш? — стаде да се мази, и набра обрве.</p> <pb n="189" /> <p>Младић 
е била велика.{S} На пола улице застаде да предахне.{S} Тада зачу познате кораке.{S} Један пото 
и глупости...</p> <p>— Читала сам негде да је љубав слађа кад је мрак.{S} Гледаћемо звезде...</ 
>Он покуша да оспори њен разлог; наведе да је парница поведена, да ће се брак раскинути.</p> <p 
је метално тика-так, така-тик.{S} Хтеде да пробуди Аницу.{S} После се застиде.{S} Како да јој о 
евојкине.{S} Он пусти.</p> <p>Кад хтеде да загрли поново тај дивни створ што му се подаје, тог  
ге <hi>купусарама</hi>.{S} Најзад, виде да Радоје има право, па му предаде целу радњу, а сам по 
 копа, па се онда заустави, као да виде да је то узалуд, наслони се на дрвену држалицу и изгуби 
мали синоћ — примети Вишња, па кад виде да се Каја не подсмехну, продужи пажљиво — он је врло у 
ва храброст не потраја дуго.{S} Он виде да би му од рукописа остало врло мало, готово ништа.{S} 
ало пасуља и пастрме, али за кога тврде да је најукуснији од свих српских пасуља.{S} Један проф 
 што сабира крте остатке разбијене лађе да од њих начини спасоносан сплав.{S} Да ли ће се спаст 
ари, тако уско везане за њу, да им каже да се вратила, да постоји, да живи, живи...</p> <p>Нађе 
ца није код куће — рече она, па се саже да узме кључ испод простирке од прага.</p> <p>При том ц 
о руча, купи жени папуче.{S} Јест, може да <pb n="287" /> има жену лепу, пријатну, ето такву ка 
е, ћудљиво, бурно, како то природа може да удеси по каткад над том вароши, широм отвореној мађа 
узета оним присним сажаљењем, које може да осети само жена према жени, шапташе јој матерински:< 
акат млад човек, који без штака не може да макне, а иначе скакуће, свуд јури, трчи, код свију ј 
није опоравио још од робије, па не може да издржи тај штрапац.</p> <p>Илић је пристао одмах, го 
р.{S} Мене се она као директора не може да тиче.{S} Државна служба долази на прво место...{S} П 
и, код свију је, без њега ништа не може да прође.{S} Вишњи је доносио међу првима новине, пропр 
Њихов ситан <pb n="94" /> мозак не може да појми како та невидљива материја, то стакло, спречав 
 је самоуверено. — Утицај старијих може да изопачи праве дечје наклоности.{S} Ако хоће да учи ш 
еки пркос против самог себе терао га је да се излије пред својом старом пријатељицом, ма по цен 
 неразумљиве речи.</p> <p>Избегавала је да иде на универзитет.</p> <pb n="182" /> <p>— Како бих 
игревици украј Мораве.{S} Покушавала је да веже своје мисли за свакидашње кућне ситнице, трудил 
је позива Кајин рођак.{S} Покушавала је да се отресе те мисли, <pb n="36" /> која ју је опседал 
вора на Моравиној обали.{S} Погађала је да му се допада.{S} То јој би мило, али убрзо одби ташт 
овићка не хтеде наваљивати.{S} Знала је да јој је муж врло тврдоглав.{S} Стога узе други пут, п 
а све до чела и главе.</p> <p>Сањала је да су ишли пешке, као у селу.{S} Било је у сватовима мн 
S} Поред све равноправности, осећала је да ипак није једнака својим друговима.{S} Није имала ги 
с Чедомиром још за тренутак, осећала је да се неће моћи савладати, да ће бризнути у плач... ту, 
оли Чедомира. <pb n="149" /> Осећала је да је њено цело биће везано за њега.{S} Њено срце грчил 
{S} Кад се спремила за школу, видела је да још има доста времена.{S} Па ипак је готово трчала п 
ла пред њим никаквог стида.{S} Хтела је да му се преда одмах, ту, на тој пространој пољани.{S}  
 заустави код огледала.</p> <p>Хтела је да види на њој самој колико га мрзи.{S} Један крај њене 
чну послови.{S} Као што видиш, штета је да новац лежи зазидан у темеље.{S} Фирма за машине даје 
 она одмах не одговори.</p> <p>— Ред је да помогнем мајци.{S} Наша је кућа велика.{S} И затим,  
и Вишња — онда будимо отворени: боље је да не идемо заједно.</p> <p>— Ми нећемо нашкодити једно 
и би давали наметљиве савете. — Наше је да нађемо новац, а остало: то је његово.{S} Не може се  
 пут. — Само на кога се метну, да ми је да знам?</p> <p>— Не на мене, у сваком случају — упаде  
ав врат и пупаст трбух.{S} Рекао јој је да се не брине, оставио листу на сто, легао и заспао.</ 
се опет крај прозора.{S} Пријало јој је да тако гледа како зора свиће.{S} Нешто велико и утешно 
авали и одобровољавали.{S} Покушавао је да се метне изнад свега, да живи повучено, за свој рачу 
 је био сув доктринар.{S} Заборављао је да поред науке постоји оно што се зове примењена наука, 
азити у школу за неко време.{S} Знао је да му се неће веровати.</p> <p>— Шта ме се тиче! — река 
мао мрве практичног смисла.{S} Читао је да жена треба да слуша мужа.{S} То му се увртило у глав 
казао оно што је говорио.{S} Престао је да пише афоризме, па се дао на поезију.</p> <p>— Наука  
ло с научним претензијама.{S} Осећао је да стари, није волео да му се противуречи и давао је че 
>Младић не одговори ништа.{S} Осећао је да ће доћи нешто горе, нешто страшније од увреде, нешто 
јачи од његовог сопственог.{S} Видео је да она воли несрећно.</p> <pb n="220" /> <p>— Никад сре 
од града и стоке од помора.{S} Успео је да оба пројекта озакони у Скупштини.{S} У буџет се унес 
на слика му је бунила главу.{S} Хтео је да опет под руком осети њено тело, да се утопи у разблу 
Трудио се да не мисли на њу.{S} Хтео је да је заборави.{S} Њена слика се брисала, срце ћутало.{ 
зне врсте.{S} Њен главни задатак био је да допуни свога мужа тиме што ће његове сељачке склонос 
па Великошколаца Социјалиста, почело је да долази до размимоилажења у питањима тактике, настаја 
едомир знао о овом свом претку, било је да се борио на Засавици, по свој прилици у чети Зекиних 
еповерљиво.{S} Прво што помисли било је да му златарски занат није занео мозак, те је намислио  
 пате, а не сметају.</p> <p>— Главно је да јој је срце здраво — рече лекар на последњој посети. 
ана.</p> <p>— Већином гласова решено је да парламентаризам треба помоћи — говорио је Петар Зече 
т година, шеснаест векова требало му је да пређе од уранка на једној падини Рудника, па до зала 
ва.{S} Ипак нешто у души говорило му је да спречи мисао да не иде тим правцем, те је ударао крс 
у своје законе унесе што више гарантије да власт не изигра ове мере.{S} У тој бризи он је смео  
 од озбиљних млађих философа прокламује да разум даје само карикатуру стварности.{S} Нове цитад 
ојој другарици:</p> <p>— Он ме саветује да продужим школу и ступим на философију.{S} Ја сам се  
 обасули у Београду, нису имали прилике да употребе.{S} На једном месту погрешно су ушли у друг 
ављив.{S} Напротив, ја сам имао прилике да се уверим да је он диван материјал, ја сам сигуран д 
деле су већ кроз атмосферу и покушавале да завију у помрчину разгранате врбе по обали.{S} Са су 
е сунце нагињало западу, девојка зажеле да види залазак на Сави.</p> <p>— Ужелела сам се Београ 
онтрасте и наду на потпуност.{S} Пожеле да раскрсти са својим несређеним положајем једним потез 
арене тоалете, усред тих људи што мисле да од њих зависи круг земаљске планете.{S} Она се сети  
о имати своје ја, бранити оно што мисле да је најбоље, најкорисније, најправедније, борити се п 
и кажеш да причекају?</p> <p>— Да, боље да се кају раније него доцније.</p> <pb n="199" /> <p>М 
/> имао времена, па можда ни праве воље да мисли на своју породицу.{S} Кад би му ко од пријатељ 
</p> <p>— Да дивног сна!{S} Оставите ме да сањам.</p> <p>У том тренутку студент се сети Беле, и 
роз твоје доба.</p> <p>— Шта хоћеш тиме да кажеш?</p> <p>— Ти си лутала по Београду, тражила <p 
ј је било без мајке.{S} Није знала чиме да се позабави, да прекрати време кад остане сама.{S} Ф 
лужење — додаде госпођа. — Само, никоме да не причате <pb n="196" /> о оваквој веридби.{S} Ја ћ 
 све из кујне.</p> <p>— Куварица не сме да регне — прекину га девојка. — ’Ајд, загрли ме... не  
у.{S} Тај тип се буни против власти, не да би је начинио бољом, него да је дочепа у своје шаке. 
 једно бескрајно задовољство које се не да описати, како каже чâ Јанко Веселиновић.</p> <p>У ов 
то страшније од увреде, нешто што се не да избећи и што ће га пратити вечито.</p> <p>— Не покуш 
ивота, усамљено биће што се ни с ким не да да удружи, идеалиста који ради само на крупно; гледа 
ли</hi>. <pb n="86" /> Публика се стане да надмеће ко ће више знати на памет тих његових бунтов 
 најслађи, кад би уграбио од своје жене да седне за кујнски сто и једе што прво дохвати.{S} Али 
елосипедско друштво, утицао код општине да се праве вештачки бунари, поправљао женама машине, д 
 нашем говорном језику тако фамилијарне да им често говорник готово не схваћа прави смисао.{S}  
ећ толико пута до знања да он има од ње да се учи.{S} Поред тога, бојао се да не начини какав и 
о, коме су припадале крштеница, уверење да није жењен, остале сведоџбе, радио марљиво за своје  
за какву акцију, треба му читаво решење да уђе у дућан и купи какву ситницу, а прелази преко ос 
чи.{S} Куварица је стишавала близнакиње да се не деру пред његовом собом.{S} Собарица је намест 
мирно.{S} Нека вас петао узалуд опомиње да је дан свануо...{S} Нимфе ће радити посао робова!"</ 
им друговима.{S} Седала је у прве клупе да би професора чула што боље.{S} Уписала је и часове к 
 шибају волове, а човек не зна кога пре да пожали: те људе или ту стоку.{S} Јадно место где се  
едео наш живот.</p> <p>— Ја хоћу најпре да учиним све што могу други.{S} Оно после... то ће бит 
и човек.{S} Чинило му <pb n="280" /> се да би у њој нашао оно нешто неодређено што је вечито тр 
што је хтела, свађала <pb n="128" /> се да се кућа орила од њене вике.{S} Време јој је пролазил 
S} Ипак, корачала је даље.{S} Надала се да ће се сакрити.{S} Подржавала ју је храброст лопова,  
методици, глас јој је дрхтао, бојала се да њена другарица не сазна шта о овом узбуђењу које је  
рце стезало се од бола.{S} Заклињала се да ће се сва предати нези око болеснице, да неће одмица 
за свакидашње кућне ситнице, трудила се да се сети лица чија се имена спомињу, мешала се са вар 
 топло.{S} Једна црвена буба трудила се да се успење уз један камичак. <pb n="76" /> Стаде посм 
адве широке царевине мисли и трудила се да их разуме обе и да их помири.{S} Говор њеног земљака 
ика ради на свом образовању и спрема се да буде велика и мила сарадница на препорођају родног к 
 искреност своје другарице.{S} Упита се да Каја није суревњива што се она познаје са њеним срод 
се посвети бризи око оца.{S} Труђаше се да накнади домаћицу кући.{S} Мела је собе, пропирала ру 
шњости који гледа своје књиге, труди се да одговори свима дужностима, води бригу о дневним потр 
 да ће се вечерас навратити.{S} Боји се да не пређе у запаљење.</p> <p>— Збиља?{S} Запаљење ниј 
Кад разговарам овако с вама, чини ми се да присуствујем. неком концерту, где хиљаде пријатних и 
ешто охладнео према мени.{S} Чини ми се да ме избегаваш.{S} Ти ме више не волиш? — стаде да се  
чену за школску младеж, одушевљавати се да се појави у Чачку са бурским шеширом, подгрејавати б 
 широко о примени електрике, трудећи се да га својим здравим разумом схвати што боље.</p> <p>Ме 
.{S} И две се жене загрлише, трудећи се да утеше једна другу.</p> </div> <div type="chapter" xm 
за, живела са децом, скромно, тешећи се да то неће увек тако трајати.{S} Имала је четири детета 
жем, жено — рече Матовић, спремајући се да легне.{S} Деца су била већ заспала.{S} Бела тако ист 
ају се многе излишности.</p> <p>Реши се да отпутује још истог дана у Чачак.</p> <p>Мајчина боле 
ао, чак и кровови од кућа чинили јој се да је поздрављају пријатељски, а она није могла отићи с 
Сумња је уједе за срце.{S} Учини јој се да тоне, да се земља сурвава под њом, да околне планине 
и.{S} Вишњу обли румен.{S} Учини јој се да то види на неком другом створењу.{S} Окрену се по со 
 шта.{S} У једном тренутку учини јој се да ће се успавати.{S} Али ју је јастук жуљао, обузимала 
празнина.{S} Губећи њега, чинило јој се да се губи све око ње.{S} И она сама се губи, нестаје ј 
авала кадгод је могла.{S} Чинило јој се да је она крива за његову несрећу.{S} Тешко јој је било 
авале су велике идеје.{S} Чинило јој се да је поново рођена.{S} Слободно је могла доћи кући, сл 
е осећала прве године.{S} Чинило јој се да је не предусрећу са збиљом коју је она донела.{S} Ђа 
днијег света на улици.{S} Чинило јој се да је све било весело, шалило се много, на лицима није  
 болело.{S} Куд се окрене чинило јој се да је нешто прати у стопу, нешто хладно дува за њен вра 
ултат слободног размишљања.{S} Бојим се да младића није засенуо мој положај, а он на то не треб 
д ње да се учи.{S} Поред тога, бојао се да не начини какав испад, имајући већ извесна искуства  
ако ће јој писмо доставити.{S} Бојао се да јој не направи нове непријатности код родитеља, код  
, изналазио утешне разлоге, заклињао се да се то десило без његовог знања, да је био жртва глуп 
 против реакционарних власти, трудио се да у своје законе унесе што више гарантије да власт не  
што од своје службе у војсци, трудио се да надокнади дамама оскудицу у каваљерима и био је заис 
а не видећи своје драгане.{S} Трудио се да не мисли на њу.{S} Хтео је да је заборави.{S} Њена с 
е ми је пошло наопако.</p> <p>Трудио се да не изгледа бедан, али неки пркос против самог себе т 
расцеп.{S} Та прилика дође.{S} Имало се да се реши да ли ће група учествовати у митингу које је 
{S} Чедомир се љутио.{S} Дешавало му се да проведе по неколико дана не видећи своје драгане.{S} 
 се бркале. <pb n="294" /> Чинило му се да је прочитао у некој врло рђавој књизи све што би мог 
м се дао на посао.</p> <p>Учинило му се да се остварио његов велики сан.{S} Живот многољудног г 
рвог празника.</p> <p>Споразумели су се да венчање буде на јутрење, у најужем кругу пријатеља.{ 
ата ће доћи... тата ће доћи... је л’ те да ће доћи?...</p> <p>Госпођа Матовић се такође придруж 
да држи под присмотром обе девојчице те да тако олакша посао <hi>јадне мајке</hi> — како је гос 
. — Али нисам ја ко је ко.{S} Нећу дете да ми се мучи по паланкама.{S} Доста <pb n="262" /> сам 
тако љубазни према мени.{S} Зар мислите да ја не умем ценити толике пријатељске услуге, поклоне 
пратити вечито.</p> <p>— Не покушавајте да се браните.{S} Већ ми то причају одавно.{S} Али ја д 
{S} Оно од чега треба да се бојиш јесте да не будеш... као ја, несрећна за увек.{S} И упамти, с 
ри равне долове,</l> <l>Да видиш шта ће да никне.</l> <l>Ако ти никне лудаја,</l> <l>За мене мл 
т, смрт, љубав, отаџбина, брак престаће да вам буду мислене именице.{S} Али не бојте се, не беж 
е све то срушило јер „тај зликовац неће да учи“.</p> <p>Радоје побеже од очеве куће у неко село 
испита на врату.{S} Глава ми бучи, хоће да прсне.</p> <p>— Знам, знам.{S} Ја мислим на твоје ис 
о.</p> <p>— Три дана нам говори да хоће да се убије — умеша се један надничар са самаром пуним  
ренутцима живости изгледале као да хоће да искоче из главе, обучен нешто немарно, са краватом к 
бе слепочнице, које су биле као да хоће да прсну, а прстима затеже косу тако да осети како му с 
ема.{S} Она није довољна жени која хоће да буде на висини свога времена — одговори Вишња и погл 
.. испросио Швабицу.{S} Тетка-Ката хоће да се изеде од муке.</p> <p>— Што је узео Швабицу?</p>  
/p> <p>— Времена се мењају.{S} Све хоће да је модерно...{S} Дакле, ти кажеш да причекају?</p> < 
ли, претпостављали су девојке које хоће да се шале, које допуштају да се задиркују.</p> <p>— Хл 
лику дињу. — Дао Бог па родиле, те хоће да и ти окусиш... „Знам, вели, да их се Вишња зажелела  
разумеде младића.{S} Помисли да он хоће да каже како не двоји брак од љубави, или тако нешто, т 
ра њу и њен венац са жаљењем и као хоће да јој каже:</p> <p>— Тако ћеш и ти свенути, неудата, о 
седне у клупу, професор говори, ко хоће да бележи, он бележи, а ко неће, онда то толико.</p> <p 
ачи праве дечје наклоности.{S} Ако хоће да учи школу, нека учи, а ако неће, значи да није за њу 
 од платна.{S} Тражио је од жене и деце да пазе на одело.{S} Жена му је имала тепелук од дуката 
 олакша себи, тражећи које љубазно лице да се разговори, да одахне, да живи.{S} Његови стари <p 
 за кување, долазиле су оближње раднице да однесу кући врућ ручак, кокетовале простачки гримаса 
о по целом небу, па жеже.{S} Нигде тице да се чује.{S} Биље зри.{S} Вишња је спустила завесе.{S 
да си се вратила кући.{S} Тетка ми рече да ниси долазила.{S} Знаш ли колико је сати?</p> <p>— И 
знаје се како је села.</p> <p>— Ти рече да долазиш чешће овде? — упита га она.</p> <p>— Да.{S}  
о изненађење код куће.{S} Мајка му рече да му сестру проси Вићентије Симић, секретар суда.{S} Б 
поново зграби будак, замахну њиме, поче да копа, па се онда заустави, као да виде да је то узал 
.</p> <p>Пошто је распремила собу, поче да помаже око ручка.</p> <p>— Остави то, Вишња — рече ј 
p> <pb n="234" /> <p>— Али, тата — поче да се брани девојка. — Ко ће кућу водити, ко ће децу на 
пространо као свет.</p> <p>Девојка поче да размишља хладније.</p> <p>— Ја сам била неправична п 
да седне, посади му се у крило, па поче да барата по његовом столу.{S} Под руку јој дође свеска 
 се пролеће не дочека.{S} С јесени поче да пада киша.{S} Падала је из дана у дан.{S} То не беше 
о, па му предаде целу радњу, а сам поче да сади лук преко лета, зими пак да зева у оближњој мех 
тварала у сузу.{S} И суза за сузом поче да се ниже, као ђердан, низ образе девојкине, лагано, к 
секу...</p> <p>— Као сир!</p> <p>— Јуче да сам умро — говорио би какав старији човек — па да су 
 јој уз лице.</p> <p>Они обоје покушаше да не кажу истину.{S} Девојка је грицкала доњу усну, ка 
S}Осети да му се гуша стеже, очи почеше да га сврбе, и њега обузе луда, болесна жудња да рашири 
самаром пуним цигаља. — Вели, неће више да носи цигље... то му је испод достојанства!</p> <p>—  
>Тек после дуге ћутње, уста се отворише да изговоре неколико баналних речи.</p> <p>— Ти си без  
нања, да је био жртва глупог случаја, и да... на крају крајева, он њу воли још, њу једину, њу с 
зи, у влажном хладу лозиног зеленила, и да је гледа, <pb n="222" /> посматра њу и њен венац са  
 својим рукама, као тврдица златнике, и да се свети, да руши, да обара.{S} Заставници прогреса, 
доказује колико је већ велика девојка и да су јој нашли момка.{S} Отац јој је поклонио часовник 
Јавила му је само повод свога одласка и да се неће враћати до јесени, пошто ће се предавања уск 
боже, болесна, да ти школа није тешка и да не оскудеваш у чему.{S} Волела би да те види, па дођ 
угог.{S} Он је мислио да се она удала и да није ништа сачувала од спомена на њихово познаство.{ 
усуди да се успротиви њеним разлозима и да наведе противне мисли које су јој од синоћ лутале по 
 осећања, да се одриче својих мишљења и да се вечито повлачи у себе, те му је ваљада због тога  
 га Лазаревићева избегава намерно, па и да му пркоси.{S} Његова је душа патила, његов понос је  
е мисли и трудила се да их разуме обе и да их помири.{S} Говор њеног земљака био јој је ближи,  
очека љутито лице њеног оца или мајке и да му, уз заслужени прекор, покажу врата.{S} Долазила м 
зе луда, болесна жудња да рашири руке и да завапи гласно.</p> <p>— Имате ли мало хартије?{S} Тр 
другом, него тако... ради саме власти и да је држи у својим рукама, као тврдица златнике, и да  
примети?{S} Да ли покуша да га спречи и да му улије храбрости, кад му примети:</p> <p>— Ти прет 
 се брак раскинути.</p> <p>— Да чекам и да поновимо целу нашу историју из почетка!</p> <p>— Нем 
Јасно јој је било да он није више њен и да то не може бити.{S} Али се она надала да ће наћи нек 
бежи општим људима: да благо ти будет и да долгољетно поживиш на земљи...{S} Да постоји рај сва 
ечери да је Илић запросио Белину руку и да је она, као мајка, дала свој благослов, па је поглед 
 мрзети <pb n="49" /> девојачку школу и да ће пред Чедомиром прокритиковати његове идеје.</p> < 
е сазидана да буде уточиште свију њих и да се сваком члану породице нађе на невољи.{S} Али млад 
 и да не оскудеваш у чему.{S} Волела би да те види, па дођи ако можеш, а ако ти школа не допушт 
мрк.{S} Да је то било ново, изгледао би да се увио у тробојку какве црначке републике.{S} Време 
еко Саве.{S} Све се запали.{S} Рекао би да се светлост сјури с неба бујицом.{S} Многобројни про 
би је човек видео први пут, помислио би да је горда и надута, али, у иоле познатијем <pb n="104 
у Илића. — Ко ме не познаје помислио би да и ја пушим!</p> <p>— Не пушиш никако?</p> <p>— Једна 
итика.{S} Необавештен човек помислио би да се налази на прагу револуције, али се сви ти говори  
јало неко време.{S} Изненадно осетио би да га нешто вуче к њој.{S} Хиљада ствари, блиских тој д 
 половином своје душе, и обећавала себи да неће мрзети <pb n="49" /> девојачку школу и да ће пр 
амнаест <pb n="178" /> година — настави да се љути против жене. — Батине!{S} Батине!{S} Батине  
де душа само додирне душу, па је остави да сања започети сан, и пољупци где тело дише дахом дру 
 заборављају своје мртве, а зар ми живи да се заборавимо?{S} Ти нарочито, Вишња... ти си још ув 
ади у његову главу, она се тако угњезди да је ни сами ђаво не би могао отуд ишчупати.{S} Ништа  
и није требало много вештине па да види да је та животиња одличног соја: високе ноге, развијене 
о у стању пијана човека који добро види да прави глупости, а продужава и прави их нове, све му  
чизмама на ногама. — Еј, Милисаве, ходи да ти представим моју најмилију другарицу...</p> <pb n= 
седе код <hi>Златног Крста</hi> и тврди да ја личим на њеног сина који је умро као питомац Војн 
де се вратити.{S} Али га госпођа понуди да се одмори.</p> <p>— Напољу је још велика врућина — р 
говорила, те се њена другарица не усуди да се успротиви њеним разлозима и да наведе противне ми 
и лањски снег!</p> <p>Мајка се не усуди да обнови прекор, већ погледа плашљиво у свога мужа.{S} 
гађаји не узму други обрт, те се одважи да удари на главну ствар.</p> <p>— Ти га волиш, дакле?  
, као човек који губи равнотежу и тражи да се за шта ухвати.{S} Жабе су крекетале, попци и скак 
— Тата нема ништа против.{S} Само тражи да свршиш школу.{S} Дотле нам иначе треба времена око д 
p> <p>— Синоћ сам читала у једној књизи да има створења која уђу у наш живот једног дана, заузм 
ушима.{S} Обузимали су га чудни осећаји да цепа, да мучи, да се свети на тој девојци која му се 
јер се стално налазе у недоумици: да ли да гласају по свом убеђењу, <pb n="278" /> па да оборе  
е епохе.</p> <p>Вишња се промисли да ли да му каже праву истину.{S} Најзад рече:</p> <p>— То ни 
е увек нешто.</p> <p>— Шта мислиш да ли да пишем детету у Београд?</p> <p>— Њој ће бити свакако 
 и нас који га нисмо имали.{S} Знате ли да је то била грдна разлика између робијаша и робијаша, 
ладно, готово опоро:</p> <p>— Хоћемо ли да се вратимо?</p> <p>— Зашто? — чудила се Вишња.</p> < 
ојем и још неколико девојака. — Знаш ли да си села у вилинско коло?</p> <p>— Кажу — додаде друг 
="90" /> <head>VIII</head> <p>— Знаш ли да се Љуба Ћопа вратио са села — рече Зарија Чедомиру.< 
а.{S} Бар смисли шта хоћеш.{S} Хоћеш ли да будеш виђен?{S} Онда критикуј туђа дела, не стварај  
 кога се метну, несрећнице?{S} Хоћеш ли да свет показује прстом на тебе, луди створе?</p> <p>—  
у Београду — рече јој Аница. — Хоћеш ли да идемо?</p> <p>Тада се и по четврти пут глог белио, л 
земаљско задовољство.</p> <p>— Хоћеш ли да будеш моја жена? — упитао је он.</p> <p>Њене руке за 
ролазио улицом, старији су се утркивали да га поздраве, а деца се загледала у њега, као у чудо. 
<p>Шетали су по школском трему и чекали да се отвори библиотека.{S} Распуст се приближавао крај 
били леп пар.{S} Људи су се заустављали да их гледају.{S} Већ се примицало вече кад се нађоше н 
а несвесно, осећао да је он сувише мали да би могао припомоћи тој промени.{S} И још нешто.{S} М 
ткве стругане!...{S} Ми смо сувише мали да му будемо пријатељи или непријатељи.</p> <pb n="93"  
>— Муке сам видела док су моји пристали да се вратим у Београд.{S} Тата још којекако, али мајка 
х, или кад би коме малом јаднику успели да напакосте.{S} Било је у колегијуму много нечег женск 
 Обреновац, нашли су једну клупу и сели да се одморе.{S} Место је било као створено за састанак 
екујемо од даљег живота, а што би хтели да сазнамо и улепшамо као у бајци.{S} Јесења ноћ ју је  
е министра који не дели то мишљење, или да гласају против свога убеђења па да сачувају министра 
 наше срце па да живимо као старци, или да умремо млади слушајући своје срце.{S} Ја сам изабрао 
и имамо да бирамо између ово двоје: или да убијемо наше срце па да живимо као старци, или да ум 
а, загонетака решено.{S} Ми смо мислили да долази тренутак кад ће наука открити велику тајну, о 
м, највише волим.</p> <p>Она га присили да седне, посади му се у крило, па поче да барата по ње 
несени у своју лепоту, они нису осетили да је нестало лепог дана.{S} На земљу је била пала нека 
какав старији човек — па да су ми рекли да ће неко раскопавати онај крш, не бих му веровао да м 
вне речи за нашу земљу где нико не воли да се пашти, чак ни за своје задовољство!{S} Препирали  
{S} И кажем јој ја да се чува.{S} Мисли да јој је још осамнаест <pb n="178" /> година — настави 
Бела рђаво разумеде младића.{S} Помисли да он хоће да каже како не двоји брак од љубави, или та 
ле наше епохе.</p> <p>Вишња се промисли да ли да му каже праву истину.{S} Најзад рече:</p> <p>— 
зеше му стипендију.{S} Били су пронашли да се вратио без одобрења владе, или тако нешто.{S} Раз 
Ето, ја сам провинцијалац, а изгледа ми да се овде нема већег осећања удобности, лепоте, <pb n= 
ора.{S} Он јој преписа нешто, и рече ми да ће се вечерас навратити.{S} Боји се да не пређе у за 
да начини сунцобран од тиквена листа ни да састави монограм за мараму.{S} У осталом, то је Радо 
ојих сам очекивао добра беху неспособни да ми га учине, а они од којих сам очекивао зла, најзад 
 што се крвавило.</p> <p>— Да је и мени да изађем некуд — рече му Бела једног дана кад тако ост 
орити се против онога за што су уверени да је рђаво и опасно. „Остати на власти" постаје им јед 
ли и ти постати министар?</p> <p>— Зини да ти кажем! — трже се стари господин, па пређе на свој 
ај удаљи. — Боже мој!{S} А мени се чини да је то било тако далеко... даље него детињство.{S} Шт 
ростран и благ?{S} Да ли се и теби чини да нас она, кроз ниске гране својих врба, позива на вел 
свежег пољског цвећа.{S} Вишњи се учини да нешто живи ту у лози, у влажном хладу лозиног зелени 
 већ тим питањем бави, али јој се учини да поред све користи што ће видети отуд није отмено гов 
лепо, као дотле.{S} Тек што му се учини да се Овчар и Каблар завијају неком маглом.</p> <p>Друш 
ругарицу Милеву, па је даље писао Вишњи да се не љути, да дође на свадбу ако може.</p> <p>— Нек 
емо негде заједно!{S} Имам много ствари да ти кажем, да ти изложим што сам наумио.</p> <p>Вишња 
, умочио перо.{S} Имао је толико ствари да каже!{S} Дани су пролазили, а перо је висило непомич 
док се није задржао у Повлену, у намери да хајдукује, али се ту оженио и окућио.{S} Илићев деда 
рио се неколико пута перорезом у намери да се убије.{S} Ово је учинио на улици пред самом грађе 
 министар кад му жена саопшти те вечери да је Илић запросио Белину руку и да је она, као мајка, 
чи поново.</p> <p>— Три дана нам говори да хоће да се убије — умеша се један надничар са самаро 
ћи пре него што зађе.{S} Каткад се деси да његова кугла пада баш за оним димњаком од стругаре,  
стрпљења.{S} Ти ћеш успети.{S} Треба ти да створиш коју везу...</p> <p>— Која вајда!{S} Они од  
 ругаш?</p> <p>— Не, Илићу.{S} Кажем ти да имаш стрпљења.{S} Ти ћеш успети.{S} Треба ти да ство 
ји месец свршиће школу.{S} Неће требати да се мучимо око мираза.{S} А што су млади?...{S} Шта и 
аница.{S} Скупи их и стаде прелиставати да уђе што боље у предмет.{S} Он их је почео у Паризу,  
м трвењу.{S} Народи око нас неће чекати да ми добијемо времена.{S} Мораће се журити...{S} А ви, 
за конвенционални брак, и ђаво ће знати да ли ћеш шта сачувати од онога што сам ти говорио?</p> 
тивника <pb n="295" /> није хтео читати да не губи време.</p> <p>Међутим, последњих година, јач 
колу.</p> <p>— Па зар ћете сад пристати да седите докона? — примети младић нешто ауторитативно, 
</p> <p>У једном тренутку, неко примети да се нешто црно гиба на таласима.{S} Донесоше чакље, а 
оси <pb n="70" /> најбољу земљу и прети да једног дана збрише целу варош.{S} Међутим, она нам н 
уше изненадним сјајем.{S} Да ли се сети да је у тој улици први пут видела свога драгана са њего 
</p> <p>Хтеде још нешто рећи, али осети да му глас дрхти.{S} Једно јато врабаца крештало је лев 
ори девојка узбуђено.</p> <p>Илић осети да је сад дошло оно велико, оно страшно, језиво што је  
 очима, како све иде у пропаст.{S}Осети да му се гуша стеже, очи почеше да га сврбе, и њега обу 
 из гимназије што је доказивао катихети да природне науке побијају науку хришћанску.</p> <p>Њег 
ралу под Овчаром.{S} Ускоро ћу отпочети да говорим с неким пријатељима...{S} Теби првој о њој к 
имају право.{S} Можда је узалуд тражити да се животу да̑ вредност у људском смислу речи.</p> <p 
 њега.{S} Како би иначе могла продужити да живи!{S} У Млави су ретки Илићи.{S} И дани су пролаз 
им што више није наше?{S} Зашто пустити да дани и године пролазе?{S} Јер младост иде, брже него 
 воље де се ради нешто велико, смелости да се кида са свиме што је старо, штетно, устојало.{S}  
 је нечег новог, разонођења, могућности да се крене једним новим путем којим дотле није био про 
 и његова жена нашли су увек могућности да задовоље Белину жељу: купе јој пајаца са звонким пра 
 <p>Радоју се свиде тај одговор, заусти да то каже, кад песма одјекну поново.{S} То су се надпе 
рестоница у Европи.</p> <p>Вишња заусти да нешто дода, али је већ млади човек падао у ватру грд 
, господин-Илићу?</p> <p>Чедомир заусти да каже онако како је осећао:</p> <p>— Ја сам одсудан п 
старинској цркви.</p> <p>Вишња га пусти да говори.</p> <p>— Само треба претворити речну снагу у 
 кад ти једног дана твоја срећа допусти да мислиш и на оно што је прошло, сети ме се по ономе ш 
се пустиле из школе, Вишња хтеде избећи да са Кајом иде кући.{S} Али је она не пусти испреда се 
 он је трошио своје младе године радећи да буде достојан поверења које ће му се некад указати.{ 
отиви се том предлогу одлучно, наводећи да социјализам не пориче <pb n="108" /> народност, а сп 
 дати, бежао је од своје среће, мислећи да трчи за њом.{S} Није прошло ни неколико минута, а он 
{S} Чедомир натуче шешир на очи, хотећи да одагна ова привиђења.</p> <p>— Матовић ће имати вели 
ећан у кући, он је лутао по читаве ноћи да олакша себи, тражећи које љубазно лице да се разгово 
глади између две гомиле сена, не могући да се реши коју да изабере.</p> <p>Идеални егоист који  
рављака? — па продужи пут, настављајући да звижди.</p> <p>По тротоару, с друге стране, ишле су  
Бела — одговори он, слободно, осећајући да му се срце пуни неким осећајем, који није могао тачн 
е у кочијаша, па онда у кола, очекујући да у њима види кога од нових, слободоумних министара.</ 
у близини, те позва свога пратиоца кући да се одморе.</p> <p>Они пређоше пољану у косо, прођоше 
 школе, те предложио својој пријатељици да изађу у шетњу негде даље него што се то могло после  
шлошћу.{S} Дала је реч својој другарици да јој проводаџише за прву прилику која им се допадне.{ 
а промаја ударила.{S} И говори ја стоци да се угледа на ову Швабицу преко пута, па да пере једн 
То разочарење ју је утврђивало у одлуци да не допусти свом обожаваоцу задовољство љубакања.</p> 
 учи школу, нека учи, а ако неће, значи да није за њу, па ће гледати друга посла.{S} Шта је мен 
аш.{S} И кад ти говорим овако, не значи да одобравам оно што је раније било.{S} Говорим, јер ме 
че и девојче —</l> <l>Дај, девојче, очи да ти љубим!</l> </quote> <p>— Како је лепа наша народн 
де пољубац у једном тренутку, зажелевши да види своју драгану, да је види целу, разголићену, ос 
Ђавоље Острво.</p> <p>Илић се тада реши да оде сам.{S} У том, одузеше му стипендију.{S} Били су 
Та прилика дође.{S} Имало се да се реши да ли ће група учествовати у митингу које је грађанство 
ка игра жмурке с њим.{S} Најзад се реши да се с њом објасни, пре него што предузме какав даљи к 
 устава.{S} Ју, обешењаци, да ми је уши да им извучем — додаде госпођа весело — где су нашли љу 
ринесе је к срцу са једном жељом у души да сам поцрвене.{S} Ко зна колико осташе тако загрљени! 
 — Ја знам где си била.{S} Не покушавај да ми поричеш: ја сам прошла кроз твоје доба.</p> <p>—  
ашан смех одјекну долином.</p> <p>— Дај да ти помогнем око венца — рече затим и посади се поред 
пије, па ако га преко ноћ нестане, знај да ћеш се удати те зиме.</p> <p>Вишња се хтеде подсмехн 
прича, из прочитаних књига.{S} Дође јој да рече:</p> <p>— Шта је тако важно било у девојачкој ш 
ла и спуштала испод платна.{S} Дође јој да оде од огледала.{S} Једна суза врцну у њеним очима.{ 
, да околне планине падају.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— За име Божје, погледајте!...{S} Проп 
клара на Сави до Малих Степеница; немој да се стидиш.{S} А сад прими много поздрава од твојих д 
да се врати, па пази, Младене.{S} Немој да се мангупираш.{S} Него учи.{S} Иначе, право ћемо те  
" /> <p>— Матора сулудо!</p> <p>— Немој да ми вређаш мајку — умешала би се Бела. — Иначе...</p> 
ри песницом по њушци.{S} То је био знак да се крене.{S} И он пође, вукући се, климајући десно-л 
м поче да сади лук преко лета, зими пак да зева у оближњој механи.</p> <p>Посао пође на боље.{S 
рхизма и вртоглавице, он је осећао ипак да му све више препрека спутавају корак у напред.</p> < 
 девојци у истом уздржаном тону.{S} Чак да је и могао од њеног оца и њене куће, он не би смео п 
 у мржњу против њега.{S} Обедише га чак да је несавесно руковао с друштвеном имовином, јер се у 
ело, готово голо.{S} Он не би био човек да је могао мислити на шта друго.{S} Плима страсти плав 
вот.{S} Он вреди толико колико му човек да̑ вредности.{S} Као што видиш, нешто релативно...{S}  
 ослобођене свих предрасуда, жена-човек да се тако изразим.{S} Угледајте се на Рускиње, које су 
л! — поче <pb n="152" /> Илић први, тек да би прекратио мучну тишину.</p> <p>— Је л’? — одговор 
 Љута?{S} Зашто? — упита је младић, тек да се нешто каже.</p> <p>— Зато што сте ме пољубили — о 
рчину, требао је један тренутак, па тек да види где се налази.{S} Ову приземну собицу испуњавао 
 ли девојка, лево од њих, у фабрику тек да се сакрије од полицијског надзора ?{S} Није ли сусед 
за сељаке.{S} Та црква је једини сведок да је Чачак постојао пре нас.{S} Чуо се топот опанака,  
сила је Вишња непрестано.</p> <p>— Имам да ти кажем мој живот за ове последње године, да ти каж 
 упита га она дрхтаво.</p> <p>— Не знам да ли се сећаш... оног дана кад смо се састали после ду 
{S} Он је певао:{S} Ја се смејем, морам да се смејем — Бог је реко: морам да се смејем.</p> <p> 
морам да се смејем — Бог је реко: морам да се смејем.</p> <p>Ти састанци су Илића разнежавали и 
сам видела на скупштини.{S} Мислила сам да си се вратила кући.{S} Тетка ми рече да ниси долазил 
омислио је озбиљно:</p> <p>— Уверен сам да би га она пољубила само да види како је то кад су бр 
за мирна човека, али видиш, ја се питам да ли у мени не живи неки скривени ђаво.{S} Ах, како са 
} Није се могао задовољити више чекањем да будућност донесе или не донесе, нови друштвени склоп 
{S} Окрену се од улице с тврдим решењем да је више не види.{S} Поглед му се заустави на зеленом 
Ја нисам попуштала.{S} Запретила сам им да ћу их оставити, да ћу их се одрећи.{S} Јест... „Одре 
поља, најлепша на свету, а ја се кладим да је она најружнија престоница у Европи.</p> <p>Вишња  
пали лулу, па додаде:</p> <p>— Ја радим да убедим људе у потребу да се поново почну послови.{S} 
ински човек сам и ја, па опет кад видим да је нешто боље, што да не радим тако!...{S} Звао сам  
и Вишњина мајка. — Ја јој једнако велим да изађе у друштво, да се разоноди, а она неће, <hi>шту 
т као минут.{S} И ја се само Богу молим да заустави то време, да се не живи тако брзо.{S} Хоћу  
pb n="72" /> од самог срца. — Ја мислим да подигнем једну такву централу под Овчаром.{S} Ускоро 
одби младић скромно.</p> <p>— Ја мислим да је то могуће, то ће бити врло корисно, и, надам се,  
 сад звонио поузданије. — Али не мислим да се ту зауставим.</p> <p>— А шта можеш друго?</p> <p> 
ознат онај Ибзенов јунак, Улфхај мислим да се зове...{S} Келнер, један полић!{S} Ето, такав тре 
ес, у човечанство.{S} Не могу да примим да је васељена створена ради гомиле глупака.</p> <p>Дев 
ротив, ја сам имао прилике да се уверим да је он диван материјал, ја сам сигуран да је наш свет 
орских сувата и са наслеђеним искуством да Србија, за све што има, има да захвали само своме се 
</p> <p>— Шта ми имамо још једно другом да кажемо? — пркосила је Вишња непрестано.</p> <p>— Има 
својим пословима.{S} Решавао се с муком да је остави.{S} Једанпут се толико задржа да га газда- 
н, тако одвратан да склопи очи са жељом да умре.</p> <p>— Пријо? — закрешта женски глас однекле 
осек који не смемо напуштати под казном да се не преврнемо.{S} Као што не можемо неговати помор 
се не виде с Кајом.{S} Она хтеде по том да надокнади своју срећу, да види, <pb n="246" /> да по 
озрење, осуду.{S} Њој није падало на ум да се запита: какве су оне, те жене, те девојке од који 
а се срушила.{S} Никоме није пало на ум да је диже.{S} Полиција је само дошла, учинила увиђај и 
јаче него што је он био уопште способан да вели, лудо, смртно.{S} У том тренутку је имала право 
Али је живот чудан, комшија, тако чудан да ја не знам сигурно шта бих рекла...</p> <p>— Не, то  
се осећао крњ, сакат, јадан, недостојан да живи.{S} Он није видео да сви око њега имају свој кр 
естале.{S} Најмањи повод био је довољан да не говоре.{S} Ћуте по неколико дана.{S} Гледају једн 
 буџет <pb n="261" /> не би био довољан да заштити народ од леда и метиља!{S} Матовић признаде  
ногу.{S} Они су ишли даље.</p> <p>Таман да се спусте низ једно брдо, кад ветар скиде Вишњи шеши 
тених обрва, присебан потпуно и спреман да прими што има да дође.{S} На отвореним вратима стаја 
псовка.{S} Један сељак, прљав и исцепан да би га у другој земљи ухапсили, терао је своју кобилу 
наство.{S} И, он није био никад сигуран да га она озбиљно воли.{S} Он није био приметио дубоки  
а је он диван материјал, ја сам сигуран да је наш свет добра раса.{S} Само му треба поуке.{S} О 
Он јој се учини одвратан, тако одвратан да склопи очи са жељом да умре.</p> <p>— Пријо? — закре 
ј је почивао отмен умор, који је требао да покаже свету колико сирота жена има посла око спреме 
изучио је сеоску школу, па је покушавао да продужи гимназију, свршио два три разреда, после сту 
ва промена.</p> <p>Чедомир је покушавао да се објасне.</p> <p>— Не, никако... ја нисам престао  
је скинуо шешир и нагнут лако, очекивао да му девојка пружи руку.{S} Она му је пружи, па стрецн 
помену.{S} Што је онда толико наваљивао да се <pb n="255" /> опет виде?{S} Шта му је сад девојк 
S} Он је видео само себе, те је веровао да би с њим трпело и све друго: његови ближњи, друштво, 
међу Белиних родитеља.{S} Он је веровао да су његови односи с девојком дубоко скривени, те је с 
 безмало, мрзео своју драгану и веровао да га она мрзи.{S} Сваки њен покрет који није ишао у пр 
раскопавати онај крш, не бих му веровао да ми је из очију испао!</p> <p>— Ту смо се крили од Ту 
лоћу.{S} Директор га је звао, саветовао да подеси своје понашање према утврђеним правилима, каж 
 то рећи још раније.{S} Али нисам могао да ти кварим задовољство.{S} Него, враћај се у Београд, 
 свога стола, уредио краватну, погледао да ли су му нокти како треба, па одлазио на ручак, пењу 
ела и Чедомир.{S} Па и Чедомир се дизао да иде, да му се не би приметило што остаје на само са  
 да му се лице није видело јер се бојао да јој га покаже.{S} Да ли то Вишња <pb n="282" /> прим 
он свима слабостима простог народа, као да су у њему васкрсавали <pb n="3" /> претци његове мај 
 га кроз сузе, као да га је жалила, као да је жалила себе, као да је жалила њих обоје.</p> <pb  
му се из груди, а глава му клонула, као да је неког дуго грлио, љубио.</p> <p>Кад би се Вишња з 
ских столова, по суседним авлијама, као да су и оне хтеле побећи од куће.{S} У салону су остаја 
во срце уздрхтано лупало у грудима, као да се дешавало нешто што ће изменити цео његов живот.{S 
, јачи од топа, страшнији од грома, као да се земља прецепи.{S} Ускоро затим залупа улицом општ 
је, она је избегавала ова миловања, као да је осећала да се цела љубав не састоји од пољубаца.{ 
тни.</p> <p>Не чу се реч објашњења, као да све обузе језа од нечега кобног, надприродног.{S} Ра 
гао у томе тренутку, мек, треперав, као да се одваљивао <pb n="72" /> од самог срца. — Ја мисли 
а је жалила, као да је жалила себе, као да је жалила њих обоје.</p> <pb n="161" /> <p>— Ми бисм 
егову главу и гледаше га кроз сузе, као да га је жалила, као да је жалила себе, као да је жалил 
ишња се стресе.{S} Образ је заболе, као да ју је Чедомир ујео.{S} Она се диже нехотице и рече:< 
зелена, а сад се белела од прашине, као да никад није била бојена.{S} Студент обриса пажљиво се 
глупака.</p> <p>Девојка стеже усне, као да тражи снаге, па настави;</p> <p>— Кад сумирам све шт 
згледале тако далеке, бледе, ситне, као да се нису њој десиле, већ их чула из прича, из прочита 
ма, и она се журила школи све више, као да ју је тамо чекао лек тој грозници.</p> <p>У школи је 
 књигу, баци је у угао иза себе, и, као да је хтео утопити своје мисли, он се предаде загрљају  
гом створењу.{S} Окрену се по соби, као да се бојала да не буде примећена, па се опет загледа у 
 поче да копа, па се онда заустави, као да виде да је то узалуд, наслони се на дрвену држалицу  
пних часовника, па све куца и ради, као да у радњи има стотина срца и душа.{S} Марке су биле на 
стички корак или каскало господски, као да вози краљевски брачни пар.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — 
за један тренутак, чврсто загрљени, као да су хтели задржати срећу коју су нашли.</p> <p>Из трп 
год је имао посла с писаном ствари, као да је знао читати и писати.{S} Он је на тај начин давао 
 сунце пржило је београдске голети, као да је сијало из пакла.{S} Илић је имао стан, управо кре 
аву и није хтео за длаку попустити, као да би се огрешио о један принцип.{S} Он је био сув докт 
оставља...</p> <p>— Без једне речи, као да нисам жива! — размишљаше девојка, повукавши се из тр 
S} Не, изгледало му је то пазарлук, као да тргује са кожом свог <pb n="26" /> рођеног оца.{S} Т 
итницама, као са правим пријатељем, као да се ништа није <pb n="136" /> десило.{S} Други пут би 
 са самим собом.{S} С пуном збиљом, као да то само од њега зависи, покуша да од те две девојке  
ала с њима, они се забављали с њом, као да он није постојао, као да га никад нису видели.{S} У  
скоро физичка, и он је терао пером, као да броди морем начињеним од самог миља и заноса, па кад 
 такође и заклони лице оним цветом, као да је хтела сакрити руменило које јој заплами образе.{S 
али с њом, као да он није постојао, као да га никад нису видели.{S} У њему се појављивала љубом 
 призна, и осмејкиваше се стидљиво, као да је тражио опроштај што је сиромах.{S} Вишња не замер 
ићка је одлазила такође, и то брзо, као да је виле гоне, а враћала се тек у вече, пуна новости. 
 се као да га је цео свет напустио, као да му нема најбољега што је имао.{S} То осећање прогнан 
ле су сељачке комисије тако високо, као да је њива засађена смоквом и бадемом.{S} Једна липсала 
; изгледа као да је гробље оживело, као да су мртви малочас устали из гробова, да још не знају  
чин, загрли их обоје и рече весело, као да је наручивала нову хаљину:</p> <p>— Нека сте благосл 
ала Илићу брзо, без везе, задихано, као да је онај младић Краљ Отац или неки активни политичар, 
г мужа; чекала их стрпљиво, хладно, као да није жена.</p> <p>Било је пролеће кад је дошла у то  
луоткривена и дишући дубоко, жедно, као да се подавала млаком ваздуху који се завлачио под рубљ 
ђа у варошкој штедионици, слободно, као да је у механи;</p> <quote> <l>Ој убава, убава девојко, 
 посвећено цвеће тако силно, чудно, као да се доиста из њега излива дах неког надприродног бића 
е из својих дупља нешто унезверено, као да је душа стално у послу, зенице грозничаве, занесене, 
за свадбу у кући Матовићевих мирно, као да се то тиче неке сасвим друге личности; радознало, <p 
о на крми и терао чамац врло добро, као да му је то <pb n="244" /> занат, а она седела на кљуну 
а вам кажем — удари гласом Матовић, као да држи предавање — истину не треба крити; треба је пос 
 још једанпут.{S} Она затвори шаку, као да стеже нешто тврдо; затим је отвори полагано, па извр 
е зна ништа о мени, а ни ја о њему, као да смо туђини.{S} Свакако ми замера јер не зна разлога  
атим је отвори полагано, па изврну, као да просу остатке, прашину, пепео.</p> <p>— Не говори ми 
.{S} Девојка је грицкала доњу усну, као да је хтела савладати изненадну жалост која је обузе.{S 
 на темену и управи поглед прозору, као да је хтео себи дати рачуна где се налази и шта се деси 
ава, и он је њоме махао по ваздуху, као да би боље доказао оно што је говорио.{S} Престао је да 
сматрала рит, Дунав, светао ваздух, као да је тражила две беле тице.{S} Њихови погледи се сусре 
е, па онда у кућу, али испод ока... као да га се то ништа не тиче.{S} Редови, млади момци у озб 
личности; радознало, <pb n="201" /> као да је хтео сазнати како се те ствари догађају.{S} Ослуш 
усетку.</p> <p>Девојка поцрвене сва као да ју је неко ухватио у нечему недопуштеном.</p> <p>— Н 
о; на сваком гробу по неко; изгледа као да је гробље оживело, као да су мртви малочас устали из 
влада у свима пословима.{S} Изгледа као да у целој земљи постоји као осећање општег банкроства. 
ујање таласа револуције.{S} Изгледа као да идемо у сусрет новог хаоса.{S} Шта се дешава међу ма 
 се указа гомила света, тако велика као да се скупио народ са целе планете.{S} Сви су је гледал 
век, виши од ње.{S} И млада девојка као да је хтела узети у одбрану свога новог познаника, поди 
сподин, с нешто раскораченим ногама као да још носи гвожђе, десно његова госпођа, лево Чедомир, 
уће, а морао је сносити пребацивања као да се њему учинило не знам какво добро.{S} Његова жена, 
ати му жена. — Дошла Ката данас, па као да се у црно завила, плаче, суза јој сузу не стиже.{S}  
довољна у сваком случају.</p> <p>Па као да хтеде уверити себе, потврди:</p> <p>— Зашто да не бу 
и ово, она погледа значајно у Илића као да је хтела сазнати какав су утисак учиниле на њега те  
рилог његове себичности, тумачио је као да је управљен против њега: било да она не дође на заје 
положени, измешани.{S} Изгледало је као да су сви српски сталежи послали овде по кога свог пред 
 ветра.{S} Све око њих изгледало је као да се унело, упило у неко надземаљско задовољство.</p>  
лиза на под.{S} Девојка подиже руке као да се предаје цела безбожном привиђењу које се јављало  
е су у тренутцима живости изгледале као да хоће да искоче из главе, обучен нешто немарно, са кр 
е јако обе слепочнице, које су биле као да хоће да прсну, а прстима затеже косу тако да осети к 
 освести се она, и скочи са постеље као да се брани од нечијег насртаја.</p> <p>У соби је било  
строга.{S} Њеном пратиоцу чинило се као да ти кораци не додирују земљу; украшена многим успомен 
прецветалог јасмина.{S} Учини му се као да га биста посматра упорно.{S} Не могаде издржати тај  
е опет на професора.{S} Учини му се као да чује отварање апсанских врата, читање указа о помило 
ог милог присуства.{S} Чинило му се као да га је цео свет напустио, као да му нема најбољега шт 
х је хтела сакрити; болеле је.{S} И као да се хтела отрести тих осећаја, рече својој другарици; 
налетише црне мисли као осице.{S} И као да се хтеде одбранити од њих, он поново обгрли погледом 
и крај где би почео нов живот.{S} И као да хтеде остварити овај сан, он се обрати девојци, нежн 
ледао својим чудним сјајним очима и као да се питао да она не тера шалу.</p> <p>— Девојачка Шко 
шарене главе, брујале једва чујно и као да су јој давале неки знак, звале је к себи.{S} Тада де 
на би још јача.{S} Сунце се не види као да се растопило по целом небу, па жеже.{S} Нигде тице д 
и је роваш.{S} Мој ма̑л се развлачи као да је Алајбегова слама.{S} Деца <pb n="235" /> су ми не 
родужи даље.</p> <p>Имала је утисак као да лута по неком напуштеном месту: све је ту, куће, ули 
па-Клеопатра.</p> <p>Стари господин као да не чу шта му жена рече.</p> <p>— Све имаш што ти тре 
разе, на њу целу, њему се привиђало као да иза ње види једну нову варош, испреплетане жице, сто 
рља је била тако бедна да се чинило као да је примила од својих посетилаца навику да пије, па с 
, несхватљиве.</p> <p>— Наш Чедомир као да је пао с Марса! — смејала се госпа-Матовићка, која б 
начинивши десном руком један покрет као да хтеде истргнути нешто. — На сваком кораку, тако рећи 
д Илић <pb n="51" /> прекину тишину као да се присећао нечег:</p> <p>— Не... не, ти нећеш доћи  
>Госпа-Матовићка се зарумени у лицу као да је обузе изненадни страх да догађаји не узму други о 
репталих слабина и очију стакластих као да душа сања неки ванземаљски сан, тело наго, божанстве 
ри круга изнад места где је пао леш као да га тражи; пуче друга пушка; тица се изви над Дунав,  
.</p> <p>И овог тренутка, арап је чекао да се кола напуне откопаном земљом.{S} Његова длака ниј 
игурну учитељицу, невољу.{S} Он је имао да се бори из дана у дан за комад насушног хлеба, те га 
м, као што рекох.{S} То је што сам имао да вас посаветујем као млађег колегу... ви разумете?</p 
 — заврши он.</p> <p>Илић није ни сањао да се овакви разговори воде између Белиних родитеља.{S} 
његов сан и мисли.{S} Поново је почињао да живи.</p> <p>— Је ли, зете, ти знаш француски... — п 
..{S} Да постоји рај сваки би се старао да што пре умре... <hi>Карт бланш</hi> имају: деца, луд 
а с малим квалификацијама који је морао да крши леђа пред сваким старијим, да крије своја осећа 
 посету младићеву!</p> <p>Ни сама мисао да је Чедомир поново њен није ју могла утешити.{S} Свој 
о у души говорило му је да спречи мисао да не иде тим правцем, те је ударао крст на страни на к 
жу врата.{S} Долазила му је на ум мисао да нађе старог господина, па да му каже све.{S} За то н 
и о тим простим стварима, на саму мисао да то пише љубљеној девојци, њега је обузимала нека чар 
 чудним сјајним очима и као да се питао да она не тера шалу.</p> <p>— Девојачка Школа може бити 
А мучно, што је, можда несвесно, осећао да је он сувише мали да би могао припомоћи тој промени. 
целокупност своје среће, Илић је осећао да ће та срећа било једним, било другим избором изгубит 
} На саслушању је изјавио да је покушао да изврши самоубиство због тога што му се досадио живот 
збројани.</p> <p>Сео је затим и покушао да сврши своје дело.{S} У соби је било тихо.{S} То беше 
.{S} Све је око ње било сиво, тако сиво да се њена црвена блуза у тој прозрачној сивини причиња 
ли у брзо и потпуно помиловање Јованово да се његово присуство готово осећало у кући.{S} Млади  
ају.{S} Велика Школа почињала је поново да оживљава.{S} По њеним просторијама су одјекивали раз 
власти, не да би је начинио бољом, него да је дочепа у своје шаке.{S} И он не жели власт да учи 
то име остало у публици, сигурније него да је фирма протоколисана код суда.</p> <p>У чокалиници 
же сачувај.{S} Нашем народу треба много да чита, да се просвећује, да се учи; он је готово цео  
ност је прошла.{S} Госпођа ће сад много да спава.{S} Довољно је ако се <pb n="184" /> служавка  
p> <p>— Оставите.{S} Имам вечерас много да учим.</p> <p>Газдарица изађе из собе и рече полако с 
н, недостојан да живи.{S} Он није видео да сви око њега имају свој крст на леђима.{S} Он је вид 
рила своме мужу:</p> <p>— Јеси ли видео да сам имала право!{S} Не треба гојити прасе у очи божи 
урову владу рано осетио.{S} Он је желео да има новаца да би осигурао слободу кретања, да би рад 
јама.{S} Осећао је да стари, није волео да му се противуречи и давао је честе савете.</p> <p>—  
тај крај.</p> <p>Млади човек није волео да има посла с војском те пређе на другу страну, где се 
ије било више школе.{S} Отац није волео да седим докона.{S} Знате, мој отац је прост човек, али 
е спреме.{S} Стога је и Чедомир разумео да ће његова сопствена срећа <pb n="18" /></p> <p>доћи  
исли, скровиште осећаја.{S} Он је успео да се она врати у Београд.{S} Али, ево већ неколико час 
d>XVI</head> <p>Радоје Остојић је успео да оснује акционарско друштво за експлоатацију Моравине 
 кабинети зврје празни; краљ није успео да састави владу, вечерас нико не влада Србијом.{S} Кру 
о на онај свет, па после умакао и успео да пребегне у Турску.</p> <p>Илић стиже доцкан кући, па 
> <p>у њој звезду пратилицу, он је хтео да она буде једино метеор, који ће се појавити на његов 
том, за животом потпуним.{S} Он је хтео да га види јасно, ту, поред себе, да се сав загњури у њ 
 на неразумљив начин.</p> <p>Он је хтео да буде просто мудрац.{S} Своје мисли налазио је шетају 
ао високо своју лепу главу, и није хтео да погледа те одрпанице.{S} Кад би се кола напунила, ос 
 се мајка.</p> <p>Млади човек није хтео да чује о тој операцији која би га лишила очевине.{S} О 
м, то није било могуће.{S} Он није хтео да склапа озбиљније везе, он није тражио <pb n="110" /> 
 — викну му стари.</p> <p>— Ја бих хтео да изучим за златара код тебе.</p> <p>— Какав златар на 
 <p>Међутим, једном кад је Радоје почео да говори о лакој дељивости електричне <pb n="177" /> с 
у ноћ преживелих година.{S} Преста брзо да се бори против појаве два женска лица, оба љупка, об 
мртав пијан.{S} На саслушању је изјавио да је покушао да изврши самоубиство због тога што му се 
 испуни, јер, каже, жандарм јој наредио да то мора бити свршено још тог јутра.{S} То је била ли 
ародни отац да му је један бирач тражио да купи шешир његовој жени.</p> <p>— И он га је купио?< 
S} Учитељ се вечито <pb n="58" /> жалио да Радоје стално трчи напред: научи лекцију која није ј 
о довољно одважности.{S} Онда је мислио да напише једно писмо госпођи, одрекно им кондицију из  
далеко једно од другог.{S} Он је мислио да се она удала и да није ништа сачувала од спомена на  
по, остао је без марјаша, а није мислио да ће му што требати, па да узајми.{S} Он то призна, и  
х чиновника, те је рачуноиспитач мислио да је цела његова несрећа долазила од његове ниске школ 
 занат није занео мозак, те је намислио да црпе злато из те убоге речице, за коју зна мало ко в 
ујући га по подбратку. — Ко би помислио да тако уме завртети мозак девојкама!{S} Бога ми, Бела, 
 поред те зграде, а никад није приметио да у њој <pb n="4" /> седи неко кога треба чувати.{S} У 
.</p> <p>Чедомир је још раније наслутио да девојка није равнодушна према њему.{S} Јер нашто онд 
S} Он је већ у двадесетој години научио да му живот доноси чист приход.{S} Његова је девиза: уж 
вали само своме сељаку, лако се одлучио да приђе првој струји.{S} Брзо се нашао у првим редовим 
> <p>У том је изненади отац да се решио да се жени.</p> <p>— У кући ми је роваш.{S} Мој ма̑л се 
 два пута изјавио како се озбиљно решио да да̑ земљи нов, либералан устав.{S} Јако је љут на ре 
> <p>— Имаш ли коју паприку?{S} Нема ко да ми купи.</p> <p>На улици се чу тресак тарница.{S} То 
 Јавну реч је заглушило пиљарско <hi>ко да̑ више</hi>. <pb n="276" /> Зборови су само позорница 
ању.</p> <p>Његовој жени је годило јако да постане министерка, т.ј. да јој муж постане министар 
зашто да се не узму?</p> <p>— Ама, како да се узму, човече? — одврати му жена. — Дошла Ката дан 
а драгана.</p> <p>— Ћути ти, ти... како да те назовем?... ти ћеш оцу дати рачуна.{S} Ти ниси ви 
уди Аницу.{S} После се застиде.{S} Како да јој објасни то што је крила од саме себе?{S} Ипак у  
не, рецкасте листиће.{S} Мислио је како да врати ову љубазност.{S} Њих двоје би могли бити тако 
о оријенталским ресторанима, али никако да буду онакве какве их је госпа-Клеопатра спремала о ј 
што опредељено, она се решавала једнако да му пише.{S} У брзини с којом је оставила Београд ниј 
pb n="99" /> жртвовати све, живети тако да нико, осем њеног мужа, неће моћи рећи:</p> <p>— Она  
ушати, рећи је увек, и увек радити тако да је човек може рећи.</p> </div> <div type="chapter" x 
воју другарицу.{S} Она седе весело тако да јој обе стопале отскочише од земље.</p> <p>— Како је 
ево у трњаку.{S} Он се окрену тамо тако да му се лице није видело јер се бојао да јој га покаже 
ће да прсну, а прстима затеже косу тако да осети како му се кожа одваја од лубање.{S} Један гла 
а појма твоја философија".{S} Ма колико да му је ова нова критика позитивизма изгледала да се о 
 после иде плата, није много али колико да се храниш.{S} А занатлија?{S} Рано се дигни, доцно л 
ишња је мало јела и говорила тек колико да не поквари расположење двоје старих.{S} Аница ју је  
ад дођоше до њене куће.{S} Би јој тешко да прекине чар у који су је заносиле те приче.{S} Око њ 
S} Али се не усуди, јер би онда требало да исприча своје везе у кући министра Матовића, да обја 
 n="50" /> <p>У очи дана кад је требало да се растану, начинили су велику шетњу, обишли су гото 
еком маглом.</p> <p>Друштво их је звало да пожуре.{S} Једни су већ одмицали у правцу вароши.{S} 
едонији.{S} Председништво је предлагало да се клуб уздржи од те патриотске манифестације с разл 
о првих праменова косе, те је изгледало да се девојка стиди без икаквог нарочитог повода.{S} По 
 али је купаца било доста, јер се знало да код њега човек неће бити преварен ни у мери ни у роб 
Илић говорио.{S} Није јој тада измицало да он оскудева понекад у јаким аргументима, да су његов 
чиве болести, па ипак се силило и хтело да сакрије своју немоћ.{S} Упрегнуто <pb n="298" /> уже 
ла женске послове.{S} Међутим сад, било да кува ручак, јела су испадала недосољена, несаврела,  
ине.{S} Било да се с ким сусретне, било да поразговара, очекивала је из првог погледа подсмех,  
с, било да га не примети на улици, било да се сувише смеје са осталим друговима.{S} Па и ти дру 
 да она не дође на заједнички час, било да га не примети на улици, било да се сувише смеје са о 
је као да је управљен против њега: било да она не дође на заједнички час, било да га не примети 
едосољена, несаврела, загорела.{S} Било да купи што за кућу, малопродавци варали су је, продава 
је полагала на мишљење околине.{S} Било да се с ким сусретне, било да поразговара, очекивала је 
на мери, потурали што је рђаво.{S} Било да узме што да закрпи, закрпе су изгледале велике, ружн 
и страсно и одано.{S} Јасно јој је било да он није више њен и да то не може бити.{S} Али се она 
 срећан?{S} Пре свега, јасно му је било да не воли Белу... не бар оном љубављу, чежњивом и стид 
аве очи у девојке. — Можда би боље било да се никад нисмо познали.</p> <p>— То је сувише горко. 
 Слушајући звуке пијука, њему се чинило да слуша њен љупки глас, који му добацује слатке, занош 
 само допуњавало њену лепоту и говорило да је она од оних простодушних бића која иду право и чи 
творке, сама петица.{S} Није се памтило да је неко положио с таквим успехом.{S} Чедомир је поло 
оља у Старој Србији, он је прешао овамо да се школује, потуцао се од гимназије до гимназије, ст 
екретници и није се могао одлучити камо да претегне.{S} Интелектуални живот је одвојен од практ 
ма је већ изречена пресуда.{S} Ми имамо да бирамо између ово двоје: или да убијемо наше срце па 
еше у другој соби. — Што су дивне, само да знате!... чу се отуда њен глас, јасан сад као од чис 
 нешто у готову!{S} Она није знала само да министар има ћерку... ту бледу девојку, с којом се Ч 
— Уверен сам да би га она пољубила само да види како је то кад су бркови обријани!</p> <p>Доист 
 сажаљиво. — Наша Велика Школа зна само да фабрикује немоћне чиновнике; она од младих, паметних 
руги посао.{S} Радила је двоструко само да не остане на само са својим мислима.</p> <p>— Радоје 
S} Ми не знамо где идемо, ми знамо само да смо на путу...{S} Можда све ове мисли нису долазиле  
вио се сав, начинио од себе ругобу само да би био примећен.{S} Нема весеља.{S} Лица се згрчила, 
вде, у вашој кући, с вама... кад можемо да разговарамо као пријатељи.</p> <p>Бела је била узела 
ено питање. — Нико нас не тера, па ћемо да једемо понајлак.{S} У турском рату Вера Павловна, се 
" /> жена је била отворила врата лагано да би га што мање узнемирила и гледала у њега сивим, ос 
разумети.</p> <p>— Да, мени је потребно да ме неко разуме, да ме охрабри ако сустанем.{S} Наши  
нечему веселијем.{S} Ти си волео одавно да идеш у Париз?</p> <p>Младић је погледа расејано.</p> 
или су главни радови предузећа; наравно да су онда и скупо стали, те се оно мало новаца колико  
ово за посао.{S} Осећао је инстинктивно да му је тај рад једини ослонац што му је остао.</p> <p 
ење на свог сина.{S} Војсци је наређено да чува границу и, под претњом смрти, да не допусти кра 
 Вишњом у њеном стану, трудио се стално да не остаје на само с министровом ћерком.{S} То је бил 
је дефинисао природне законе тако силно да је његова философија изгледала као последња реч наук 
родужила пут с њом.{S} Било му је јасно да га Лазаревићева избегава намерно, па и да му пркоси. 
{S} Обала се огледала у води тако јасно да је гледалац мешао стварност са илузијом.</p> <p>— Ни 
{S} Није знао, али му је сад било јасно да није ништа боље судбине од тог коња са пропалим нога 
ју је закон наређивао и тражила одлучно да јој се мртвац преда на сахрану.</p> <p>Београд, авгу 
ра и љута газдарица.</p> <p>— Није лепо да се девојке задржавају доцно у вароши — приговори јој 
присуству.</p> <p>А Радоје је умео лепо да говори... полако, дижући постепено глас, према знача 
е другарице.{S} Само, она нађе за добро да је опомене:</p> <p>— Чувај се Чедомира, Вишњо.{S} Он 
ости.{S} Ништа на свету није било кадро да је скрене са правога пута : мушки поглед ни рђав при 
читања, спреме.{S} Више пута узмем перо да забележим идеје које лутају кроз моју главу и изглед 
анствен ватромет.{S} Аница потрча хитро да поврати своју другарицу.{S} Али, на пола собе, она с 
ати предрасудама!</p> <p>Говорила је то да би га казнила.{S} Она је иначе веровала да је он вол 
...{S} Ко ће у то да верује!...{S} И то да дочекам у својој рођеној кући, гром вас спалио... од 
наивна, старинска жена...{S} Ко ће у то да верује!...{S} И то да дочекам у својој рођеној кући, 
обљавају, укрштају и изопачавају, место да врше функцију прописану законом.{S} Отуд долази стал 
 зна мало ко ван Србије.</p> <p>— Место да нам користи та река, она нам плави поља, засипа усев 
је цвећа, те потражи какво угодно место да седне и сплете венац.{S} Око ње се простирала таласа 
 своју.{S} Газда-Митар га је звао често да га што послуша, напише му писмо или признаницу, јер  
помоћу других.{S} Она је осећала просто да је урадила нешто што није требала учинити; и то ју ј 
па опет кад видим да је нешто боље, што да не радим тако!...{S} Звао сам доктора.{S} Он јој пре 
урали што је рђаво.{S} Било да узме што да закрпи, закрпе су изгледале велике, ружне.{S} Узалуд 
завесе.{S} У соби је мрак, али мало што да је свежије.{S} Из чамовине на прозору цури смола.</p 
е будући министар. — Ако се воле, зашто да се не узму?</p> <p>— Ама, како да се узму, човече? — 
отпуно, до краја, систематски.{S} Зашто да то право имају само мушкарци?</p> <pb n="66" /> <p>— 
p> <p>— Не! — одби она усиљено. — Зашто да будем невесела?</p> <p>Стара девојка је ухвати за ру 
е уверити себе, потврди:</p> <p>— Зашто да не будем задовољна!</p> <p>— То је опет срећа... нек 
 /> <head>XV</head> <p>— Хтео сам нешто да ти кажем, жено — рече Матовић, спремајући се да легн 
p>— Пардон за један часак... само нешто да видим.</p> <p>Није се преварио.{S} У једном листу на 
иног стана до њене куће; он се опоменуо да је сутрадан неки празник, кад се нема школе, те пред 
о бити по најновијој моди и сувише скуп да би се продавао у дућану.{S} Газда-Митар имао је срећ 
о кривим.{S} Поштење му је налагало бар да извести своју бившу драгану и уштеди јој муку од саз 
ако ти будеш моја жена!{S} Ја сам кадар да радим за двоје.</p> <p>— Ти заборављаш опет стварнос 
о добар Словен, прими радо овај изговор да не ради ништа, и приста.{S} Они пређоше трем.{S} Јед 
на на време млезеви би ударили о прозор да весело човека опомену како је пријатно бити у својој 
ђе постављало исто питање.{S} Њен напор да замени мајку показивао се готово узалудан.{S} Док је 
аставница.{S} Није морала трчати на час да не задоцни.{S} Па и ти часови!{S} Није их било више  
 је као повреду тога закона њен потхват да сама извојује свога мужа.{S} Она се питала шта би ми 
вом месту акт озбиљан, хладан, срачунат да се прими онолико колико се даје...{S} Шта ви мислите 
ље коју је осећао, да прати нови покрет да би га могао сузбијати.{S} Филозофи изилазе из ледено 
епа у своје шаке.{S} И он не жели власт да учини добра себи или другом, него тако... ради саме  
 што се мисли, а са њом и сва могућност да будемо срећни.</p> <p>Дрхтећи, Вишња је гледала у св 
упротности, не помишљајући на могућност да се размажена девојка игра жмурке с њим.{S} Најзад се 
{S} Баш ме данас у седници пита Поповић да ми није шта род.</p> <p>— Гле ти, видре, чак га и то 
пе, збора и договора — трудио се младић да скрене правац својих мисли на конкретне ствари, али  
{S} Књиге су суво знање.{S} Дају ти моћ да разумеш ствари, али те заводе својом неприродном лог 
бог њега самог, те му изазивала потребу да промени себе, да кида, да се разведе са самим собом. 
изала на снагу, те је већ имала потребу да се допада људима, и друго, што су је другарице, ћерк 
 <p>— Ја радим да убедим људе у потребу да се поново почну послови.{S} Као што видиш, штета је  
вали митрополита што им не услиши молбу да се преко лета прехране у каквом манастиру, они Ужича 
даде пружајући му руку, па окрену главу да би сакрила своје узбуђење.</p> <p>— Збогом!... — пон 
.{S} Вишња се опет није осећала у праву да затражи та објашњења.{S} Шта је она била сад њему до 
а, у прогрес, у човечанство.{S} Не могу да примим да је васељена створена ради гомиле глупака.< 
 циљајући на краљеву женидбу. — Не могу да схватим такав брак у обичним приликама, а камо ли ка 
жи он, упркос свега — посланици не могу да се определе јер се стално налазе у недоумици: да ли  
о ти никне лудаја,</l> <l>За мене младу да лудиш,</l> <l>Ако ти никне буника,</l> <l>За мене мл 
о ти никне буника,</l> <l>За мене младу да буниш.</l> </quote> <p>Сунце је било још високо.{S}  
и је добро и на столици.</p> <p>У труду да задовоље што више једно другога, они се готово посва 
 n="30" /> културе једном речи.{S} Кажу да је ова варош по свом положају, после Цариграда и Неа 
pb n="272" /> <head>XXIV</head> <p>Кажу да на састанак људи долазе увек нешто раније, а да жене 
ан дуг, прав сокак, где се куће ћушкају да захвате што више улице.{S} Роба из дућана гомила се  
очас устали из гробова, да још не знају да се нађу.{S} У осталом, он је тако замишљао час васкр 
ке које хоће да се шале, које допуштају да се задиркују.</p> <p>— Хладна је као тестија! — река 
 за тебе да си срећан човек.{S} Причају да се у тебе заљубљују министарке или њихове ћерке...{S 
ну, каквој повољној прилици или случају да они реше његову судбину.</p> <p>Једном се дигнуо с р 
ционарне песме и ишли на трећу галерију да гледају <hi>Ткаче</hi>.{S} После би у групама пратил 
 гомиле сена, не могући да се реши коју да изабере.</p> <p>Идеални егоист који тражи целокупнос 
иког песника прошлог столећа, заслужују да на њихове хумке долази свет и молитве чита; међу нај 
ћног дана, она хтеде показати томе ђаку да она није мачји кашаљ, да она има нешто више од те тр 
 је примила од својих посетилаца навику да пије, па се пропила и од пића посрнула, па продужила 
>Без размишљања, Чедомир понуди девојку да ступи унутра.</p> <p>— Нећу — занећка се она детињас 
во пред собом.{S} Позвао је ову девојку да јој исприча потанко <pb n="281" /> како се оженио, д 
буњивала се и допуштала своме пријатељу да он формулише оно што је хтела рећи.{S} Да би пак ути 
 је с одмереном љубазношћу и одредио му да предаје латински језик и историју Срба.</p> <p>— Заш 
вилима, кажњавао га опоменом, претио му да ће га казнити озбиљније.{S} Ни ђаци га нису много по 
>Доиста, она му је често тражила мараму да је намирише, нудила му бонбоне, китила га цвећем из  
и се <pb n="147" /> предомисли и окрену да нађе своје друштво.{S} Зашто?{S} Ни она сама не би т 
 својом старом пријатељицом, ма по цену да се понизи.</p> <p>— У осталом, мени није ништа право 
низма, она је имала јединствену вештину да измири у себи жену која господари кућом и жену која  
} Снегови што су падали целе зиме почну да се краве.{S} Пред дућанима су воштане свеће, обешени 
 за телеграфски дирек.{S} Ту је у стању да остане <pb n="233" /> сатима.{S} Ако га ко упита шта 
цијалне суревњивости.{S} Они су у стању да омрзну човека кад на њему угледају нову кравату.{S}  
мократских рефорама, а они нису у стању да се одрекну ни државног фијакера!</p> <p>Али младој б 
доцкан кући, па сутрадан јави директору да је болестан, те не може долазити у школу за неко вре 
ормална осећања жене.{S} Све је било ту да та жена постане једног дана срећна мајка, проживи ми 
S} Можда је узалуд тражити да се животу да̑ вредност у људском смислу речи.</p> <p>Ова храброст 
и маловарошани који су дошли о распусту да виде Београд, беспослени радници, становници предгра 
грања... нарочито играња.</p> <p>— Нећу да ми се свет смеје: хрома млада, хрома млада! — говори 
не хтеде продужити школу.</p> <p>— Нећу да будем чиновник — рече оцу.</p> <p>— Него шта ћеш, не 
 Ја мислим на твоје испите.{S} Али нећу да се преучиш.{S} Остави данас те књиге — додаде весело 
д тихе носталгије што смо пустили срећу да одлети кад су нас њена крила додиривала, до врелих и 
 хоћу да се образујем до краја.{S} Хоћу да будем на висини времена у којем живим.</p> <p>Каја ј 
време, да се не живи тако брзо.{S} Хоћу да грицкам полако <pb n="242" /> своју срећу, живот ми  
р. — Он се тек пење врхунцу.{S} Ја хоћу да он буде вредан...</p> <p>— Пуста жеља!{S} Јер само г 
етно.{S} Она признаде:</p> <p>— Ја хоћу да се образујем потпуно, до краја, систематски.{S} Зашт 
тивна знања модерној жени.{S} А ја хоћу да се образујем до краја.{S} Хоћу да будем на висини вр 
шала је од другова да говоре са завишћу да је то најбоља кондиција у Београду: стан, храна, при 
тер, а електрично звонце позва собарицу да послужи слатко.</p> <p>— Само још фале прангије! — г 
затим, Бескрајним.{S} Ја се враћам срцу да осети оно што мисао моја није могла сазнати.</p> <p> 
глава.</p> <p>Илић махну руком кочијашу да полази, и више се не врати својој ташти ни својој же 
о томе осећању празнине, обузе је страх да не сретне једног човека кога за живу главу није хтел 
ажећи много.{S} Не треба да те је страх да ћеш бити каткад несрећна; то је општи закон; свако ј 
 у лицу као да је обузе изненадни страх да догађаји не узму други обрт, те се одважи да удари н 
S} Теби првој о њој казујем, и хтео бих да знам шта ти о том мислиш?</p> <p>Вишњин поглед сукоб 
 и ударио га тако страшно ножем у трбух да га је послао на онај свет, па после умакао и успео д 
ружила.{S} Ретко се види један мушкарац да се осмејкује.{S} Успети, само успети, успети по свак 
 <p>— Остави, дете — бранио јој је отац да то ради.</p> <p>Прљила се око ватре, руке су јој пуц 
тим се обрати своме сину. — Сад ће отац да се врати, па пази, Младене.{S} Немој да се мангупира 
ити њој ?</p> <p>У том је изненади отац да се решио да се жени.</p> <p>— У кући ми је роваш.{S} 
Пре неки дан рече ми један народни отац да му је један бирач тражио да купи шешир његовој жени. 
S} Она се питала шта би мислио њен отац да је сазнао за посету младићеву!</p> <p>Ни сама мисао  
удила се девојка болно. — Бар једну реч да је здрав.</p> <pb n="223" /> <p>По ручку пређе на тр 
ко од њих знао је наћи по коју лепу реч да јој каже, да јој честита на положеним испитима, ласк 
Не, ја те нећу пустити док ми не обећаш да ћемо се опет видети — одговори Илић енергично, и ухв 
оће да је модерно...{S} Дакле, ти кажеш да причекају?</p> <p>— Да, боље да се кају раније него  
гни, доцно лежи, а кад остариш не можеш да радиш, па куд ћеш него у просјаке.</p> <p>Сад се све 
ола треће класе.</p> <p>— Ако пак хоћеш да будеш задовољан — продужи Ристић — онда мораш ићи из 
 остане увек нешто.</p> <p>— Шта мислиш да ли да пишем детету у Београд?</p> <p>— Њој ће бити с 
ли ти имаш дух романтичан.{S} Ти мислиш да сам ја груб.{S} Ја нисам груб.{S} Ја имам искуства,  
p> <p>— Чисти се из наше куће...{S} Још да трпим којекакве трутове!</p> <p>На крају једног такв 
лове,</l> <l>Узори равне долове,</l> <l>Да видиш шта ће да никне.</l> <l>Ако ти никне лудаја,</ 
е требао Дарвин ?</p> <pb n="300" /> <p>Да је на његовом месту био какав ветеран на перу, он би 
6"> <pb n="306" /> <head>XXVI</head> <p>Да ли је то био случај?{S} Или заиста нека виша сила уп 
?</p> <p>Вишња, лака словенска природа, давала се уверити и овом половином своје душе, и обећав 
арајући полако њено име из првог брака, давала детаље о њеној породици, о њој самој, познанству 
.{S} Та је слика препоручивала молитву, давала опроштај, угушивала себичност, будила све умрле  
утку реч која јој је требала.{S} Кад је давала своја мишљења, реченице су јој остајале недоврше 
/> <head>XX</head> <p>Лазаревићева није давала раније готово никакве важности сујеверицама.{S}  
је волела те изласке, при којима јој се давала прилика да истакне своје <hi>отлично</hi> порекл 
аних рака.{S} Гомиле иловаче у помрчини давале су утисак гробних хумки.{S} Усамљени пламенови к 
ве, брујале једва чујно и као да су јој давале неки знак, звале је к себи.{S} Тада девојка опаз 
 сунцем готово у дијамантском сјају, те давали улицама, које су празне ћутале, празнички изглед 
 Радоја — говорио је грађанима, који би давали наметљиве савете. — Наше је да нађемо новац, а о 
 једног бољег радника: ништа у њој није давало утисак раскоши ; све је било потребно, чак преко 
е као талас.{S} Њено данашње одушевљење давало јој је израз пуноће, савршенства.{S} Са заокругљ 
Њихова се наука састоји — тврдио је — у давању необичног смисла обичним речима и излагању врло  
але, а и сам је био крив: био је лабав, давао је лако добре оцене, помео се једном у преводу не 
е, па Крунском улицом на Врачар, где је давао лекције једном гимназисту.{S} Било је око пет сат 
ри себи палидрваца да се упали цигара и давао на веру.{S} Могло се ићи из ходника у ходник, из  
тари, није волео да му се противуречи и давао је честе савете.</p> <p>— Узмите се на ум — рекао 
 читати и писати.{S} Он је на тај начин давао свечаности томе раду, сређености својим мислима и 
лаву, мучили је као нешто живо, гушили, давили.{S} Језа ју је подузимала.{S} Руке јој гореле.</ 
} Смрад од пића, обуће и збијене гомиле давио је.{S} Гостима није то сметало.{S} Они су седели  
домиром у њеној соби мирно, као на неки давни несрећни случај.{S} Нека топла нада, која се у њо 
рудила.{S} Њена права симпатија била је давно оставила домазлук и више се није враћала.{S} Њен  
у себи Вишња гледајући расејано у своју давну другарицу која се није заустављала у причи о свој 
орено своју погрешку, укиде оба закона, даде оставку на свој положај и премину са скромном пенз 
 твоју руку — рече он.</p> <p>Она му је даде.{S} Око њих је био мир, онај дубоки пољски мир кој 
болесној склоности своје душе, он се не даде да га занесе та струја нових нада, него исприча др 
 доби потпуно помиловање.{S} Странка му даде место главног уредника свога органа.{S} Знаци наро 
ољна сума за почетак.{S} Али оба закона дадоше врло рђаве резултате.{S} Министар. који се целог 
 многих државних, окружних и општинских дажбина.{S} Свет даје и последњу цркавицу, а нема ни пу 
и се сусретоше.</p> <pb n="288" /> <p>— Дај ми твоју руку — рече он.</p> <p>Она му је даде.{S}  
несташан смех одјекну долином.</p> <p>— Дај да ти помогнем око венца — рече затим и посади се п 
е дане уз сина господина.</p> <p>— Боже дај здравље — говорио је раније стари Остојић — нек ми  
ницу.</p> <p>— Сутра да ми што буде, не дај боже, па да ми дете остане без спреме, као сироче — 
е много брине за тебе, да и ти ниси, не дај боже, болесна, да ти школа није тешка и да не оскуд 
<l>До кладенца момче и девојче —</l> <l>Дај, девојче, очи да ти љубим!</l> </quote> <p>— Како ј 
 циничном сиротињском перверзијом, која даје све више сласти што се ниже пада.{S} Калдрма, куће 
Ја сам се решила.{S} Девојачка школа не даје позитивна знања модерној жени.{S} А ја хоћу да се  
 уска, непрактична, несавремена; она не даје позитивна знања.{S} Не застаните на путу еманципац 
жи зазидан у темеље.{S} Фирма за машине даје ми повољне услове.{S} Држава има рачуна да нам опе 
у која им се проповеда, мужа који им се даје, срећу ако је сретну, несрећу много чешће, и судби 
 срачунат да се прими онолико колико се даје...{S} Шта ви мислите, господин-Илићу?</p> <p>Чедом 
лектричне <pb n="177" /> снаге, што јој даје преимућство над паром при употреби у ситној, па и  
одстрека за велика дела; општење са њом даје радости, одмора, утехе, а не нове невоље и морално 
них млађих философа прокламује да разум даје само карикатуру стварности.{S} Нове цитаделе роман 
 што се нема прилике или што се овде то даје тешко сакрити или најзад што и најмања љубавна ава 
 окружних и општинских дажбина.{S} Свет даје и последњу цркавицу, а нема ни пута, ни ћуприје, у 
страшнијих.{S} Девојка је знала да Илић даје лекције сину новог министра, Матовића.{S} Слушала  
S} Пропадам...{S} Има ли људи!...{S} Не дајте ме.</p> <p>Савлада се.</p> <p>Младић, поред ње, п 
ије довољно.{S} Књиге су суво знање.{S} Дају ти моћ да разумеш ствари, али те заводе својом неп 
— Показаћу ја сад реакционарима коме се дају двојке! — говорио је дечко самоуверено, циљајући н 
{S} Ћифте веџбају своју памет на теби и дају своје мишљење о твојим поступцима.{S} С врха до дн 
има који их фаворизују, помажу, који им дају, или бар обећавају, какав добитак.{S} И веруј ми,  
 и задржа је тако уздигнуту цело време, дајући утисак неког од оних наших неписмених државника  
ери, наше неједнаке тежње.{S} Оставимо, дакле, прошлост.{S} Она се не врати, ма је звао колико  
 на главну ствар.</p> <p>— Ти га волиш, дакле? — рече меким, поетским гласом. — Ти си сасвим из 
мењају.{S} Све хоће да је модерно...{S} Дакле, ти кажеш да причекају?</p> <p>— Да, боље да се к 
м.{S} Он то сад зна, зна позитивно, има дакле сигурне доказе... те поређане хартије, ту архиву, 
 Откуд ти та практичност?{S} Повијаш се дакле према ветру?{S} Изгубила си све принципе.</p> <p> 
оји се називају: хтети и моћи.{S} Зашто дакле бити против онога који нам олакшава борбу између  
сио Белину руку и да је она, као мајка, дала свој благослов, па је погледа подозриво испод ока. 
ула је на кратко са целом прошлошћу.{S} Дала је реч својој другарици да јој проводаџише за прву 
себе, те му је ваљада због тога чаршија дала надимак:{S} Јеж.{S} Стеван се није слагао са женом 
зиономије.{S} Кога и позна, чини јој се далек, хладан, као окаменотина.{S} Ено Гаврила Петровић 
од њене лепоте, то беше њена симпатија, далека, нова, друга љубав која се приближава.{S} Ипак н 
 веџбали се војници и чула се промукла, далека и кратка команда: „К нози!“</p> </div> <div type 
еном тепиху своје собе.{S} Једна мисао, далека, тамна, једва схватљива, опомену га радости са к 
о вече, комшинка! — поздрављао ју је из далека, скинувши качкету до земље.</p> <p>Понекад би се 
ардаци ракије.{S} На гробљу, које се из далека види, снег окопнео; на сваком гробу по неко; изг 
а.{S} Те ствари му се чиниле непознате, далеке, туђе, несхватљиве.</p> <p>— Наш Чедомир као да  
лост севнула би несигурно као муња неке далеке буре.</p> <p>Као сви људи који воле књиге, Чедом 
ле.{S} Кад би је и сусреле, оне су биле далеке, превучене неком сенком.</p> <p>— Шта ћу му ја!  
е је другарица спомињала изгледале тако далеке, бледе, ситне, као да се нису њој десиле, већ их 
p>— Да си тако брз на раду као на лажи, далеко би отерао! — рече му други пут. — Само на кога с 
м у неки свет где га нико не познаје... далеко негде, у непознати крај где би почео нов живот.{ 
ми, Бела, пази се доцније, не пуштај га далеко од себе!</p> <p>Бела се церила ђаволасто.</p> <p 
је љубави према бакалиновој ћерци, која далеко тамо иза Рудника ради на свом образовању и спрем 
="107" /> <p>У тој средини која је била далеко од праве раскоши, али за Илића представљала гото 
о ње се простирала таласаста равница на далеко.{S} Где се окрене, ливада јој је нудила меке, ми 
з суморних, мрачних очију ишао је негде далеко, у бескрај.{S} Његов несрећни геније, који је до 
ности : — Наша модерна жена изостала је далеко иза жена цивилизованих народа.</p> <p>— Да.{S} Н 
материнству.{S} Те ствари су биле дотле далеко од Вишње као и сибирска поља.{S} Оне су је одмах 
тра и чиновник из суда били су изостали далеко иза њих.{S} Пред њима пак се пружала усталасана  
их је и таквих који су раније обилазили далеко професоров дом као место нечастивих.{S} Јован им 
доцнијих тренутака, кад су били одмакли далеко од универзитета и кад му је Лазаревићева говорил 
ле, — чаврљала је рођака. — Не станујем далеко.{S} Да само знаш како ми је леп стан, па баба... 
ј!{S} А мени се чини да је то било тако далеко... даље него детињство.{S} Шта се све за то врем 
 добио електрику.{S} Преко лета се било далеко одмакло с послом.{S} Оба главна зида на брани би 
ња, кад је можда био за читав континент далеко од Београда, за стотину векова од присутног трен 
 његово биће вукло га је у том тренутку далеко од науке, тамо у ту сивину, ка његовој другарици 
гледима, у нехотичним додирима, били су далеко одмакли од града.{S} Пред њима се указивао усамљ 
ју је био готово заборавио.{S} Они беху далеко једно од другог.{S} Он је мислио да се она удала 
о грешака у Науци, пошто ми стојимо још далеко од истине, пошто васељенска загонетка измиче наш 
ут од салона и као враћајући се с неког далеког пута, по којем је његова мисао дуго лутала. — О 
а опростио само пола казне.{S} Доцније, дали су му удобнију ћелију, скинули му гвожђе с ногу, д 
ерено, циљајући на професоре који су му дали слабе оцене. — Само док се мој ћаћа пусти с робије 
у који је правила, по очима што се нису дали <pb n="275" /> збунити, по образима који се више н 
е посрбљеног Робинсона који се из неког далматинског пристаништа укрцава на море.{S} Као гимназ 
ређивала грађанима да поправљају што се дало поправити.</p> <pb n="230" /> <p>Вода је већ допир 
ни се чини да је то било тако далеко... даље него детињство.{S} Шта се све за то време није дес 
и, вртио репом и хватао устима муве.{S} Даље, преко разноврсних кровова видело се парче једне у 
ала је дебелу сенку чак преко улице.{S} Даље од ње, по једној пијаци, око сандука, гомиле боста 
 месту погрешно су ушли у други воз.{S} Даље опет, изгубила им се корпа са стварима.{S} Муке су 
љави таласићи жути, гипки, пенушави.{S} Даље се није видело ништа.{S} Киша је пљуштала.{S} Са р 
авилна и крупна, дрхтала је на зиду.{S} Даље мало, пузала је, разлиставала се стара лоза, пушта 
низови вагона, зеленило суседне баре, а даље, горе, на брегу, белео се један крај вароши под не 
ичаст сноп првих сунчевих зракова.{S} А даље, по шору, поцрнелим крововима и раштрканом селу, п 
тресак тарница.{S} То је пошта одлазила даље.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_C 
мангупирао се са свим, изгубио право на даље школовање, побегао са два заната.{S} Најзад, госпа 
, и само срећан случај спасе девојку од даље несреће.</p> <p>— Чујеш, Вишњо — рече јој отац кад 
?{S} Она је ишла уморно, тромо, али све даље.{S} Можда је ипак нешто остало од ње?{S} Можда ће  
 био и Чедомир.</p> <p>Вишња пак остаде даље на барикадама.{S} Она није опраштала своме другу т 
ојој пријатељици да изађу у шетњу негде даље него што се то могло после школских часова.{S} Наш 
а машта не задовољи се тиме.{S} Она оде даље, и стаде му цртати положај те своје творевине прем 
е се цели животи истроше, а душа не оде даље од бриге за насушни хлеб и државни порез.</p> <pb  
није хтела видети.{S} Ипак, корачала је даље.{S} Надала се да ће се сакрити.{S} Подржавала ју ј 
спросио је њену другарицу Милеву, па је даље писао Вишњи да се не љути, да дође на свадбу ако м 
p> <p>Кад би она била његова, мислио је даље, постао би бољи човек.{S} Чинило му <pb n="280" /> 
зена стакла спречавале поглед да продре даље.</p> <p>— Можда је какво посланство! — одговори мл 
ти се по калдрми од дворишта, па замаче даље, у мрак.</p> <p>Илић угледа ову сенку.{S} Хтеде не 
чиле су сељаке из околних села, па и из даље.{S} Задовољно срце је замахивало снажно пијуком.{S 
 припремити револуцију...</p> <p>— Ја и даље остајем противник тог кабинетског социјализма — пр 
 преко пута помиловани робијаш?{S} Па и даље, доле у Београду, зар није видела гомиле још горих 
.{S} Опијао се њиховим фикцијама, пио и даље тај опасни напитак који му је убијао сваку самоста 
д његовог прадеде голаћа, а можда још и даље, од предака којима имена није знао, а који су мора 
а се предомисли, окрену главу и продужи даље.</p> <p>Имала је утисак као да лута по неком напуш 
ема младићу, љубав речи и уздисаја, али даље... права љубав је за њу била забрањена.{S} Као сви 
 иза Земуна, сакривали сунце, па бежали даље.{S} После њих долазили су други, па трећи, брзи, д 
 поток поред њиних ногу.{S} Они су ишли даље.</p> <p>Таман да се спусте низ једно брдо, кад вет 
е не зауставити на том месту, зашто ићи даље и питати несигурне хоризонте за нечим што више ниј 
p> <p>— Шта мислите после? — настави он даље, затежући капут рукама у џепу. — У учитељице?</p>  
 он им није смео прилазити, он је бежао даље од њих.{S} Тада би одлазио из вароши, у околне пар 
колико министара, један милионар и тако даље, веле, да су прошли кроз две собе из којих се саст 
један радник, затворених очију.{S} Мало даље од њега видео се крвав перорез.</p> <p>— Говори ко 
ља претворила у најлепши врт.{S} А тамо даље...</p> <p>И Радојев поглед изгуби се у планине кој 
унавске стране: варош је почињала нешто даље од обале, из зеленила које су састављали ритови, п 
ма до земље, осенчени шљивацима.{S} Још даље, указивала се црвена силуета једне цигљане.</p> <p 
ве оно нешто неизвесно што очекујемо од даљег живота, а што би хтели да сазнамо и улепшамо као  
ом објасни, пре него што предузме какав даљи корак.{S} Она га је избегавала свеједнако, намерно 
 олакшавати му везе с оближњом вароши и даљим пијацама, организовати сталну бригу за народно и  
уге, развити јаче везе са иностранством даљим од непосредних суседа.{S} За то је требало изврши 
укрштали су се овде и изазивали мисли о даљини.{S} Заокругљена површина Савине воде беласала се 
е у метафизику, изгуби се у апсурдности даљих дедукција.</p> <p>На часовнику у дворишту изби тр 
ић ће имати великог утицаја на развитак даљих догађаја.{S} Он ће несумњиво привести у дело прог 
службе у војсци, трудио се да надокнади дамама оскудицу у каваљерима и био је заиста диван са с 
овицом једног инжињера, бившом дворском дамом своје мајке, старијом од себе десет година.{S} Вл 
треба: пилића, прасади, вина, књига.{S} Дан нам прође као сат, а сат као минут.{S} И ја се само 
о су их водили младост и лепо време.{S} Дан је био један од оних жарких дана у сред пролећа, ка 
.{S} Било је око пет сати пред вече.{S} Дан је био као сваки летњи дан.{S} Улице се сивиле од п 
недеља кад је Вишња пришла Чедомиру.{S} Дан је био ведар.{S} По плавом се небу мицало неколико  
 су се надали на дому.{S} Краљ му је на дан венчања опростио само пола казне.{S} Доцније, дали  
{S} Нека вас петао узалуд опомиње да је дан свануо...{S} Нимфе ће радити посао робова!"</p> <p> 
и око болеснице, да неће одмицати од ње дан и ноћ.{S} А кад оздрави, она ће јој испричати шта с 
 посматрам, размишљам, учим децу, сваки дан испуним корисно.</p> <p>— И ти си срећна? — прекину 
су му биле потковане.{S} Носио је сваки дан оковратник, и то оборен, с лептирастом краватом, ко 
т, он је оклевао.{S} Он је гледао сваки дан толико људи који се бацају у живот с чудним поверењ 
зници.</p> <p>У школи је било као сваки дан.{S} Другарице су говориле како се нису спремиле за  
ни <pb n="279" /> добивају.{S} Пре неки дан рече ми један народни отац да му је један бирач тра 
у Рачи крагујевачкој.{S} Ту се пре неки дан потукао <pb n="293" /> са једним варошанином и удар 
живот не понавља као што се ни јучерањи дан неће вратити никад.{S} Гледајући у књиге, ти живиш  
рже.{S} Пространа, тиха туга, као зимњи дан, рашири се изненадно по његовим грудима.{S} Али он  
ред вече.{S} Дан је био као сваки летњи дан.{S} Улице се сивиле од прашине.{S} Из њих је била ј 
ија она пословица да се не зна шта носи дан, а шта ноћ.{S} Странци нас зову земља изненађења.</ 
 Проналазио је масу задовољстава радећи дан и ноћ.{S} Учење му је изгледало најрадије, најсретн 
о добра вина.{S} Вишњу пак је бунио тај дан, обузимала ју је час топлина, час зима, и она се жу 
 ће доћи писмо.{S} Какав ће то радостан дан бити за њу!</p> <p>Пред пошту дохрама <hi>новинар</ 
је Бела.{S} Она није могла издржати цео дан на ногама, подносити сва она трчкарања, представљањ 
т види какве имам родитеље“.</p> <p>Цео дан су провели у шетњи.{S} Пред вече, кад је сунце наги 
вање и <hi>ноблесу</hi>.</p> <p>— Добар дан! — прогунђао би Матовић кроз нос с природном и инст 
че да пада киша.{S} Падала је из дана у дан.{S} То не беше ситна, јесења киша, већ млаки пљусци 
p>Вишњина мајка опорављала се из дана у дан.{S} Већ је по мало напуштала собу, шетала по двориш 
.</p> <p>То уважење губило се из дана у дан.{S} Надничари су се навикивали на арапа.{S} Средина 
ољу.{S} Он је имао да се бори из дана у дан за комад насушног хлеба, те га је та борба изоштрав 
пуст колико и она архива коју из дана у дан испуњавају.</p> <p>У том се зачу нека псовка.{S} Је 
<l>Лозе сади, равне дворе гради.</l> <l>Дан градио, а два се кајао —</l> <l>Ој, убава, убава де 
.</p> <p>Није га се тицало које је доба дана.</p> <p>Ти заборави су му пријали.{S} Остављао је, 
о рањен, освестио се у неком потоку два дана после битке, па како су Турци већ чували Саву, он  
ли су умиљато око њега надничари првога дана кад је доведен; миловали су га по њушци, тапкали п 
књиге и свој свет идеја.</p> <p>Једнога дана, те јесени, заустави га нечији девојачки глас:</p> 
о је сретао и није видео ништа.{S} Тога дана није се ништа нарочито догодило лично њему, али је 
а је несвесно пила миље из ваздуха тога дана, опијала се присуством човека који је ишао поред њ 
} Она му се учини још ближа што се тога дана осећао изузетно увређен од стране Вишње.{S} Био ју 
би девојка и одмахну руком.</p> <p>Тога дана врућина би још јача.{S} Сунце се не види као да се 
е јој он кад му рупи у собу, усред бела дана и без икаквог изговора.</p> <p>— Мајка је изашла у 
 очију.{S} У јасној светлости пролетњег дана шарениле су се разнолике боје, почевши од белих пл 
апуштала болесничке собе.</p> <p>Идућег дана, кад лекар прегледа болесницу, рече девојци:</p> < 
сигурно, посрћући готово.</p> <p>Идућег дана, Вишња га нађе на Великој Школи по свршетку једног 
 речи назива.{S} Мирно, предано, сваког дана, она је учила <pb n="228" /> мале сељачиће писати  
убрета просипале се из редакције сваког дана на Теразије, па се после разносиле широм Србије и  
лазили су чешће са њом, па после сваког дана, и најзад без ње.{S} Како се Каја изгубила из њихо 
S} Пољупци су се понављали после сваког дана... пољупци <pb n="138" /> кратки, дуги, испрекидан 
ланка ће бити јача од тебе...{S} Једног дана, ти ћеш се решити за конвенционални брак, и ђаво ћ 
"70" /> најбољу земљу и прети да једног дана збрише целу варош.{S} Међутим, она нам нуди хиљаде 
међу осталог, „има створења која једног дана уђу у наш живот, заузму га и помету.{S} Због њих п 
и да изађем некуд — рече му Бела једног дана кад тако осташе сами. — Тако бих радо побегла од к 
ависно од свега, сети се како је једног дана изишао са оцем у поље.{S} Био је врло мали; то му  
ве је било ту да та жена постане једног дана срећна мајка, проживи мирно и корисно свој део жив 
 сазнао у поверењу.{S} Тако рече једног дана:</p> <p>— Краљ ми је два пута изјавио како се озби 
вот не буде излишан.{S} А кад ти једног дана твоја срећа допусти да мислиш и на оно што је прош 
 рећи.</p> <p>То је било свакако једног дана, кад је Чедомир пратио, као увек, Вишњу од Кајиног 
ила да се обеси.{S} Кад му се то једног дана досади, он оде у суд, сврши све формалности око пр 
ма створења која уђу у наш живот једног дана, заузму га и помету; због њих променимо своје нави 
обро, господин-Илићу ? — рече му једног дана Бела. — Да вам шта не фали код нас?</p> <p>— Код в 
 Опасности су јој годиле.</p> <p>Једног дана, кад јој је мајка отишла од куће, Бела га позва у  
/p> <p>— Не знам да ли се сећаш... оног дана кад смо се састали после дугог размака... <pb n="2 
м другом није смео рећи.</p> <p>Од оног дана кад је био с Вишњом у њеном стану, трудио се сталн 
тињи место у кујни.{S} Али овог срећног дана, она хтеде показати томе ђаку да она није мачји ка 
ћ.</p> <p>— Зар ти није жао овако лепог дана? — одговори му философ. — Књига природе је широм о 
у, они нису осетили да је нестало лепог дана.{S} На земљу је била пала нека сенка, живот се пов 
еоград, одговор се може добити четвртог дана.{S} Лазаревићева причека још неколико дана.{S} Одг 
и.</p> <p>Реши се да отпутује још истог дана у Чачак.</p> <p>Мајчина болест јој се чинила као к 
 ту написано... па читај!“</p> <p>Истог дана отпутовали су у Париз.</p> <p>На станицу су их исп 
сени поче да пада киша.{S} Падала је из дана у дан.{S} То не беше ситна, јесења киша, већ млаки 
head> <p>Вишњина мајка опорављала се из дана у дан.{S} Већ је по мало напуштала собу, шетала по 
абаџија.</p> <p>То уважење губило се из дана у дан.{S} Надничари су се навикивали на арапа.{S}  
цу, невољу.{S} Он је имао да се бори из дана у дан за комад насушног хлеба, те га је та борба и 
азан и пуст колико и она архива коју из дана у дан испуњавају.</p> <p>У том се зачу нека псовка 
за се као најизвежбанија нудиља.{S} Три дана и четири ноћи није напуштала болесничке собе.</p>  
убица и склопи очи поново.</p> <p>— Три дана нам говори да хоће да се убије — умеша се један на 
 ћеш видети!</p> <pb n="50" /> <p>У очи дана кад је требало да се растану, начинили су велику ш 
ђе.</p> <p>То је био Вишњи најлепши део дана.{S} С Мораве је пиркао свеж ваздух.{S} По <pb n="2 
лики Београд.{S} По неколико пута преко дана излазила је ту у шетњу у доба кад је мислила рефор 
добро вече, причају шта су радиле преко дана, шале се на рачун првог који наиђе.</p> <p>— Знате 
ажи само колико поједеш шећерлеме преко дана?</p> <p>Обоје су имали право: ни брат ни сестра ни 
 цигарете.{S} Бела долазила чешће преко дана, кријући се тек форме ради.{S} Из вароши се доноси 
!{S} Није их било више од два три преко дана.{S} За њих се није морало спремати.{S} Није било < 
/> <head>XII</head> <p>Прођоше неколико дана.</p> <p>Илић се кајао искрено због догађаја који с 
} Дешавало му се да проведе по неколико дана не видећи своје драгане.{S} Трудио се да не мисли  
вољан да не говоре.{S} Ћуте по неколико дана.{S} Гледају једно друго хладно као сто, као столиц 
а.{S} Лазаревићева причека још неколико дана.{S} Одговор није стизао.{S} Она се чудила томе ћут 
неба.{S} Не шеснаест сати него шеснаест дана, шеснаест година, шеснаест векова требало му је да 
ри Клеопатра лако. — Они се воле годину дана пред нашим носем, а ми... слепци код очију!{S} Бел 
це су му навирала осећања од пре годину дана, меке, наивне мисли по мало меланхоличне, као <pb  
 здравих живаца бунтовним мислима нових дана и готово јој хтеде рећи: „Хајде, срећна душо, поно 
нска биљка, освести се брзо после првих дана ове муке.</p> <p>— Ја претерујем.{S} Ја још не зна 
8" /> је носио другарицу његових младих дана у правцу Врачара.</p> <p>Аница ју је чекала на кап 
еме.{S} Дан је био један од оних жарких дана у сред пролећа, кад се око нас осећа оргијање прир 
 пространа, удобна, врло строга обичних дана и врло гостопримна о празницима.{S} Вишњин долазак 
о електрици.{S} Радоје је био јунак тих дана.{S} Људи су веровали у њега, сматрали га за нешто  
, јер нама требају жене на висини наших дана, жене ослобођене свих предрасуда, жена-човек да се 
јеним типовима; у њима не постоји Јуче, Данас, Сутра, Београд, Савамала, Петко Стокић или како  
мехну се министар. — Трице и кучине.{S} Данас нам вичу живео, а сутра, на неколико запаљивих ре 
о је опет срећа... нека врста среће.{S} Данас је мало задовољних људи.{S} Ретки су као беле вра 
ље. — Онда је живот био лак, јевтин.{S} Данас све има своју цену; симпатије су редак луксуз, а  
пркосили једно другом кад се сретну.{S} Данас је Илић имао најмање воље за то, те се склони у п 
човече? — одврати му жена. — Дошла Ката данас, па као да се у црно завила, плаче, суза јој сузу 
 одлучити одмах и решење је остављао од данас до сутра.</p> <p>— Сутра... сутра, а не данас — о 
лади, а знаш какав је свет...{S} Баш ме данас у седници пита Поповић да ми није шта род.</p> <p 
до сутра.</p> <p>— Сутра... сутра, а не данас — одговарао је гласу своје савести.</p> <p>Белино 
рким завесама са жутим пафтама, које се данас виде само по државним канцеларијама.{S} Према пос 
е.{S} Али нећу да се преучиш.{S} Остави данас те књиге — додаде весело. — Одмори се, боже благи 
би то могао помислити само јутрос, само данас у подне!{S} Краљ Милан му неће никад опростити.{S 
д — рече младић с пуним уверењем. — Бар данас је то јасно.{S} Нема неба.{S} Постоји <pb n="219" 
абицу преко пута, па да пере једну собу данас, па сутра другу.{S} Не би осетила, а кућа би била 
ачка кола.{S} Еј, Марјане, колико си их данас сахранио?</p> <pb n="169" /> <p>— Осам — одговори 
шњица нуди једва предмете за радост.{S} Данашње доба...{S} Пардон, изволи напред — додаде он и  
 што је раније било.{S} Говорим, јер ме данашње доба боли, јер су се жбири испилили у народне љ 
ужавала је њено лице као талас.{S} Њено данашње одушевљење давало јој је израз пуноће, савршенс 
и кутове...</p> <p>— Шта ти имаш против данашњег доба? — настави она разговор живље. — Није ли  
 сад осећао потребу вишу од те негације данашњег друштва.{S} Није се могао задовољити више чека 
ла, расуло и нерад, то су главне одлике данашњег народног живота.</p> <p>Једног малог празника  
е мазио.{S} Још од детињства је познала дане скомрачења и увреде незадовољених амбиција.{S} Поз 
 час, грдиле своје наставнице и бројале дане до краја школске године.{S} Каја, у њеној строгој  
говорила је немо у себи.</p> <p>По целе дане проводила је у својој соби, читала прибелешке, раз 
вну службу, па да проведе на миру старе дане уз сина господина.</p> <p>— Боже дај здравље — гов 
о.{S} Имао је толико ствари да каже!{S} Дани су пролазили, а перо је висило непомично над харти 
Чачку и стално чекала његов одговор.{S} Дани су јој пролазили полако.{S} Сунце је милело преко  
што више није наше?{S} Зашто пустити да дани и године пролазе?{S} Јер младост иде, брже него шт 
ао је самом себи. — Моме месту су иначе дани избројани.</p> <p>Сео је затим и покушао да сврши  
а живи!{S} У Млави су ретки Илићи.{S} И дани су пролазили, а за њима месеци, године.</p> <p>Спо 
а-онда код рођаке; кад су настали топли дани, излазили су чешће са њом, па после сваког дана, и 
евојке, али су њој ти светли, разнежени дани, изгледали тешки, суморни.{S} Многа жена предала б 
_C7"> <pb n="82" /> <head>VII</head> <p>Дани су пролазили врло споро.{S} Жарко јулско сунце прж 
ање: јадан, невесео свет који се другим данима не опажа у присуству жена и људи, лепих, задовољ 
мбиље и датуме.{S} У тим сувим и врелим данима кад никога није било око њега, та су га писма ув 
ичају се о људима који су јели у њој, у данима своје младости, њен пасуљ с пастрмом, скуван на  
љавале нашу варош, наша села, путове, а дању покретале занатлијске машине, стругаре, штампарије 
 славан човек!{S} Он би живео пријатно, дао би њој све што би имао, она би уживала у њему, он б 
ели ми, тај ми носи педесет гласова.{S} Дао је две банке за шешир.</p> <p>— По два гроша од гла 
ој мајка, показујући јој велику дињу. — Дао Бог па родиле, те хоће да и ти окусиш... „Знам, вел 
ла је једног јеврејског трговца који је дао намештај на отплату.{S} При избору, поклонила је на 
.{S} Престао је да пише афоризме, па се дао на поезију.</p> <p>— Наука ме није задовољила — обј 
нтикварима на обалама Сене.{S} Затим се дао на посао.</p> <p>Учинило му се да се остварио његов 
су писма била као <pb n="89" /> небесни дар, на тим врућинама; она су позлаћивала Стрикову чока 
ја изгледала као последња реч науке.{S} Дарвин је био Илићев изабрани писац.{S} Он је био његов 
вота изгледао је врло прост и јасан.{S} Дарвин је дефинисао природне законе тако силно да је ње 
азних прилика у којима живе бића што је Дарвин стрпао све у једну врсту!{S} Позитивизам није по 
о сам се у Дарвина.{S} Шта ми је требао Дарвин ?</p> <pb n="300" /> <p>Да је на његовом месту б 
е то што сам хтео.{S} Преварио сам се у Дарвина.{S} Шта ми је требао Дарвин ?</p> <pb n="300" / 
неког интелектуалног апса.{S} Шта је та Дарвинова борба за опстанак, одабирање, последице насле 
 одржава човека, моћног протектора који дарива права и користи.{S} Он га није имао, он му се чи 
и и попуштања приликама.</p> <p>Беше га дарнуо поклон.{S} Посматрао је румени каранфил, његову  
их се шарениле две покретне стражаре од дасака, обојене у српску тробојку и с дрвеном јабуком н 
пи унутра.</p> <p>Сазидана од ћерпича и дасака, ова чатрља је била тако бедна да се чинило као  
и очистила њене остатке, гомилу земље и дасака.{S} Сад то место стоји празно.{S} Ништа више ниј 
ши.{S} Други су седели на сандуцима, на даскама закуцаним на ногаре или у четири кочића.{S} Њих 
осигурана је слобода штампе, уставом су дате све грађанске гарантије.{S} Народ бира своје предс 
у је нудила што му она друга није могла дати.</p> <p>— Понови још једанпут те стихове! — рече Б 
од своје судбине више него што она може дати, бежао је од своје среће, мислећи да трчи за њом.{ 
од њега не тражи више него што оно може дати — одговори она полагано. — Живи се без великих бри 
ати потражити наслон на народ... мораће дати нов устав, грађанске слободе.{S} Наше идеје иду у  
ави поглед прозору, као да је хтео себи дати рачуна где се налази и шта се десило.</p> <p>Једна 
ав.{S} Хтеде утешити девојку, хтеде јој дати доказа сигурне будућности.{S} Његов глас је дрхтао 
 какав фактор тих догађаја којима ће он дати овакав или онакав ток.{S} Она је била врло весела, 
.{S} Младић је одобравао.{S} Није могао дати једног личног мишљења.{S} Те ствари му се чиниле н 
емо сви, биће и за њега...{S} Можемо му дати и једну собу у авлији — додаде госпођа после некол 
ти... како да те назовем?... ти ћеш оцу дати рачуна.{S} Ти ниси више моја кћи.</p> <p>Младић не 
агледао у марке, у поштанске штамбиље и датуме.{S} У тим сувим и врелим данима кад никога није  
ћивао би ко у шали. — Пију, једу као на даћи.</p> <p>— Нека им је алал! — поклапали су га други 
вор у мирису дувана, бунтовничке мисли, дах будућности, све оно нешто неизвесно што очекујемо о 
 чудно, као да се доиста из њега излива дах неког надприродног бића.{S} Милева отрча на другу с 
ипале се на парк.{S} Из шуме је долазио дах ноћи, мирис боровине, свежина росе, задах трулог ли 
уке, изви рамена, рашири груди и дубоко дахну.</p> <p>Кад се решила, искрено се радовала што ид 
а започети сан, и пољупци где тело дише дахом другог тела, где се крше руке састављене око паса 
за; лака материја дрхтала је при сваком даху и покривала божанствену бисту и њене две забрањене 
дна сивкаста, уска, луксузна простирка, два зелена суда с тропским биљкама у врх степеница и на 
ело парче једне шумице: врхови од јела, два три јасена, широко лишће од ораха и букет процветал 
пасуља.{S} Један професор универзитета, два посланика на страни, неколико министара, један мили 
 калдрма, зарасла у модро-зелену траву, два низа плотова, неколико ниских кућа, остатци змаја н 
?...{S} Улица је остала готово иста.{S} Два низа сниских дућана и неугледних кафаница граничили 
S} Ливадом је звонило певање попаца.{S} Два црна лептира с црвеним рубом око крила јурила се ок 
доликовао лепо њеном одмереном ходу.{S} Два прамена златне косе вирила су испод простог сламног 
равне дворе гради.</l> <l>Дан градио, а два се кајао —</l> <l>Ој, убава, убава девојко, ој!</l> 
ко се грађанска права жртвују... да, за два гроша; виши интереси земље ишчезавају у корупцији,  
{S} Народ је био под мучним последицама два тешка рата, чији успеси нису одговорили његовим над 
иле.{S} Поделиле су државне квартире на два одељења.{S} У једном су наместили кујну и собу за п 
е је дисало мирно.{S} Још се јурила она два лептира.{S} Иза једне шумице примећивао се кров вар 
крилним вратима, обојеним фирнаезом, са два велика прозора, пуна шољица, кутија од <hi>вешплава 
био право на даље школовање, побегао са два заната.{S} Најзад, госпа-Клеопатра израдила му је м 
, начини од једног поточића воденицу са два витла, те га цело село прогласи за најдаровитијег ч 
S} Ко ће рећи шта је било у одсевима та два пара раширених очију?{S} Љубави, мржње, чежње, гађе 
живахну.{S} Хлебарнице почеше пећи хлеб два пут дневно.{S} Печење је мирисало по старинским пањ 
Па и ти часови!{S} Није их било више од два три преко дана.{S} За њих се није морало спремати.{ 
S} Преста брзо да се бори против појаве два женска лица, оба љупка, оба пријатељска.{S} У остал 
о рече једног дана:</p> <p>— Краљ ми је два пута изјавио како се озбиљно решио да да̑ земљи нов 
, довршавала су у Србији своје стварање два главна политичка фактора, народ и круна.{S} Народ ј 
цигљу, па онда баци самарицу, потеже се два пут перорезом у прса и онда оде онде, па леже...</p 
} Младен је био пао у трећем разреду из два предмета — освета реакције! како је смело тврдио —  
p>У том, на часовнику у трпезарији изби два сата.{S} Метални звук је одјекивао потмуло по празн 
љ кад пред једном приватном кућом спази два војника на стражи, с ножем на пушци.{S} Иза њих се  
шким жаргоном:</p> <p>— Стрике, сипи ми два’ес’ пара пасуља.</p> <p>Понекад наврати и Зарија Ри 
а друга прну у вис, па се врати, начини два три круга изнад места где је пао леш као да га траж 
Лете две беле тице једна за другом, као два добра друга; пуче пушка; једна од њих опусти крила  
p> <p>Два млада створа погледаше се као два злочинца.{S} Отворише уста да нешто рекну, али нема 
тупио на Велику Школу, он је тамо нашао два оделита типа међу својим новим друговима.{S} Један  
аша и робијаша, да су се правила готово два засебна сталежа, где је осуђеник с новцем заповедао 
.</p> <p>Никад Илић није јасније осетио два човека који су живели у њему; један: миран студент  
 покушавао да продужи гимназију, свршио два три разреда, после ступио у трговину у Београду, па 
ну песму!{S} Остала су је у памети само два три стиха из средине: ...{S}И мислио тада — Ко зна  
 Дао је две банке за шешир.</p> <p>— По два гроша од гласа!</p> <p>— Тако се грађанска права жр 
па се опет загледа у чипку, у кошуљу, у два округла таласа која су се дизала и спуштала испод п 
Дођи ми једне ноћи — рече му она између два пољупца.</p> <p>— Не говори глупости...</p> <p>— Чи 
сигурна ствар.{S} Човек се троши између два акта који се називају: хтети и моћи.{S} Зашто дакле 
у био рањен, освестио се у неком потоку два дана после битке, па како су Турци већ чували Саву, 
 Према постељи, опет до зида стајала су два скупоцена ормана, изолучена при врху, оштећена упот 
та десетак књига, научи се на памет још два'естак наслова, славних имена и мудрих мисли.{S} Ина 
да се зачу један шум на вратима.</p> <p>Два млада створа погледаше се као два злочинца.{S} Отво 
ио на олтар гуњ и опанак.{S} Сад, после двадесет година борбе, он је видео краљевство претучено 
ог интереса за политику.{S} Он је већ у двадесетој години научио да му живот доноси чист приход 
 извесне београдске куће, подигнуте пре двадестину година за становање једне отменије породице. 
шеширима цењкали се с грађанима.{S} Око дванаест сати пуштале се школе.{S} Четири часа доцније  
дела, свечане ручкове, у кући се кувало двапут више него што је требало, просипало се, бацало,  
ане хронолошким редом; закључавао их по двапут, тресао катанцем још ради сваке сигурности.</p>  
 се простирале дуге пољане, ниска брда, две три вароши и велико београдско небо.{S} Могло је би 
.{S} Из ње су светлеле, као две звезде, две хитре зенице, које нису биле тачно заокругљене, већ 
еном као и он, можда горе него и он.{S} Две близнакиње узимале би се за руку и излазиле на улиц 
и су уједначено кроз вечерњу тишину.{S} Две три звезде боцкале су један крај неба.</p> <p>Двоје 
ва сестра, која је од њега била старија две године, била је већ као дете каћиперка и, у домаћим 
Дунав, светао ваздух, као да је тражила две беле тице.{S} Њихови погледи се сусретоше.</p> <pb  
S} Под њим је жуборила озидана чесма на две луле.{S} На зиду је била остављена рупа за чашу или 
, чипканим застирачем, који је висио на две стране.{S} На њему се усправљало неколико фотографи 
 губила главу, као гуска коју појуре са две стране.{S} Неколико корака лево од ње, стајао је Че 
ћи!</p> <p>У тим идејама свршио је прве две године.{S} О распусту га је чекало једно изненађење 
е године плаћао уредно.{S} Доцније нађе две три лекције и живљаше скромно, у маленом колу знана 
 тај ми носи педесет гласова.{S} Дао је две банке за шешир.</p> <p>— По два гроша од гласа!</p> 
 вечерњем поветарцу, спајао слике своје две познанице.{S} Од Беле је узимао њене ситне префињен 
 ножем на пушци.{S} Иза њих се шарениле две покретне стражаре од дасака, обојене у српску тробо 
ху и покривала божанствену бисту и њене две забрањене руже.</p> <p>— Са своје стране — продужи  
исли на конкретне ствари, али слике оне две девојке нису му излазиле из главе, тако магловите,  
то само од њега зависи, покуша да од те две девојке начини једну.{S} Пажљиво је одабирао њихова 
 око њеног струка, завући главу међу те две расцветале руже што се крију у борама муселина и љу 
ије страсти, начини упоређење између те две девојке.{S} Бела је тражила задовољство не по осећа 
— млад је, леп је, образован, има плате две хиљаде, отвориће адвокатску канцеларију...</p> <p>И 
омад ме је један пример дирнуо.{S} Лете две беле тице једна за другом, као два добра друга; пуч 
ар и тако даље, веле, да су прошли кроз две собе из којих се састоји <pb n="85" /> ова чокалини 
ста један тренутак потпуне тишине.{S} И две се жене загрлише, трудећи се да утеше једна другу.< 
их суседа.{S} За то је требало извршити две три велике финансијске операције.{S} Нашло се људи  
ом црне косе.{S} Из ње су светлеле, као две звезде, две хитре зенице, које нису биле тачно заок 
је нису биле тачно заокругљене, већ као две капље мастила пале у светло белило између трепавица 
ше није остало од <hi>Еснафлије</hi> до две чађаве пруге на зиду суседне куће, на коју се ослањ 
нема трна ни грмења.</l> <l>Само има до две вите јеле.</l> <l>И под јелом заспала девојка.</l>  
Бумбарева Брда, у белу варош на саставу две велике воде, и изазивале слику студента Илића.</p>  
поред себе.</p> <p>Десно од њих, између две куће видело се парче Топчидерског брда, низ јаблано 
 магарца који је скапао од глади између две гомиле сена, не могући да се реши коју да изабере.< 
<p>По тротоару, с друге стране, ишле су две жене, с марамом на глави, чији су крајеви били веза 
мао је прилично кредита, јер је прошлих две године плаћао уредно.{S} Доцније нађе две три лекци 
њин брат, артиљеријски поднаредник, још две три великошколке, неколико великошколаца, један Јев 
озиционарску породицу допуњавале су још две девојчице, близнакиње, с црвеним тракама у коси, сл 
се много променила.{S} Подигнуте су још две три нове куће.{S} Неколико трговина улепшали су сво 
ли млади човек је залуд наводио разлоге двема женама, које су се занеле у свој план до лудила.{ 
, штампа је била обамрла. <pb n="63" /> Двоје троје новине које су излазиле писале су само о ук 
 моја жена!{S} Ја сам кадар да радим за двоје.</p> <p>— Ти заборављаш опет стварност.{S} То се  
/p> <p>Те супротности подржавале су код двоје заљубљених једну врсту борбе час прикривене, час  
уздахну, и то овог пута искрено.{S} Узе двоје младих за руке, приближи им главе, на нешто драмс 
ла тек колико да не поквари расположење двоје старих.{S} Аница ју је посматрала испод ока, па ј 
во, господин-Илићу!{S} Главно је кад се двоје воле...{S} А свет, фамилија, новац?{S} Трице и ку 
тали.{S} Нешто се морало говорити.{S} И двоје драгих испунише ту тишину, пуну неказаних ствари, 
ђају родног краја.{S} Управо, он је ово двоје мешао.{S} Кад је у клисури надзиравао раднике, гл 
есуда.{S} Ми имамо да бирамо између ово двоје: или да убијемо наше срце па да живимо као старци 
 је како да врати ову љубазност.{S} Њих двоје би могли бити тако задовољни једно другим, тако с 
/p> <p>Било је већ пало вече кад се њих двоје упутише Вишњином стану.</p> <p>— Ви на лето сврша 
су створили непремостиви јаз између њих двоје.{S} Они су се <pb n="187" /> десили доиста против 
езде боцкале су један крај неба.</p> <p>Двоје младих ћутали су, тако седећи.{S} Свако од њих пр 
.{S} Помисли да он хоће да каже како не двоји брак од љубави, или тако нешто, те пљесну рукама: 
вори и живи кораци младог света.{S} Њих двојица се беху примакли прозору што гледа у двориште.{ 
јем је његова мисао дуго лутала. — Опет двојке?{S} Та сад ти бар реакционари нису криви?</p> <p 
азаћу ја сад реакционарима коме се дају двојке! — говорио је дечко самоуверено, циљајући на про 
аб.{S} Из српског језика је имао стално двојку.{S} Осим тога, задоцњавао је на часове, трошио м 
—Ужице.{S} То је била права трговина, с двокрилним вратима, обојеним фирнаезом, са два велика п 
ио доста широк сокак, који је, иза леђа Двора, водио поред Батал-џамије право на варошку <pb n= 
есто су ограничавале ограда од краљевог двора, једна школа која је раније била механа, и старо  
почивало на мермерном столу у хируршкој дворани београдске болнице.{S} Једна млада, хрома жена  
 виноград сади,</l> <l>Лозе сади, равне дворе гради.</l> <l>Дан градио, а два се кајао —</l> <l 
дирну шимшир, проклати се по калдрми од дворишта, па замаче даље, у мрак.</p> <p>Илић угледа ов 
и прихода, повукла се у једну кућицу из дворишта, и ту, од оног што јој је остало од мираза, жи 
 чекала да дође подне, да претрчи преко дворишта, предахне на прагу Мале куће — како су звали т 
си забуну у главу, претрчи поново преко дворишта, упадне у своју собу и зарони зајапурено лице  
у...</p> <p>Она устрча као девојчица уз двориште.{S} У салону се запали велики лустер, а електр 
е чипкане завесе примећивало се с муком двориште.{S} Сумрак је купао џбунове шимшира, споредне  
д била друм, па уђоше у једно пространо двориште, ограђено са три стране јевтиним становима.</p 
ца се беху примакли прозору што гледа у двориште.{S} По калдрми је играло суво и топло сунце ко 
 се кола хтедоше кренути, Бела истрча у двориште и стаде преклињати мужа да не прави скандала.< 
, управо кревет, изгубљен у сокачићима, двориштима, баракама, степеницама и рупама Савамале.{S} 
ећ је по мало напуштала собу, шетала по дворишту, седела у башти.{S} Ствари су у кући пошле опе 
и врата, босих ногу, па радиле нешто по дворишту сагибајући леђа, ширећи ноге, избацујући своја 
трем.{S} Пролетња пилад грабила су се у дворишту око мрва које им је стресла кад је распремала  
 даљих дедукција.</p> <p>На часовнику у дворишту изби три сата.</p> <p>— Хајдемо у библиотеку!  
 радње показаше три, она се појави пред Двором.{S} Ишла је одмереним кораком и гледала преда се 
</hi>, удовицом једног инжињера, бившом дворском дамом своје мајке, старијом од себе десет годи 
ројни прозори на здањима и чатрљама, на Двору и болници, запламтише живом црвеном бојом.{S} По  
о с бичем у руци.{S} Споредна капија на Двору зврјала је широм отворена.{S} Унутра се светлила  
кабинетског рата, сталним скандалима на двору.{S} Међутим, ни Јован није остао читав.{S} Изишао 
ш од подне шапутала по породицама ближе Двору и министарским канцеларијама.</p> <p>— Краљ се ве 
као овај официр што је био на румунском двору, као овај глумац што је играо Кина, као овај бака 
исао.{S} Још се није знало о скандалу у Двору.{S} Вечерњи листови ћутали су као рибе.</p> <pb n 
 раззлога, очито га избегавала, правила двосмислене фразе, стављајући му до знања да ће га одат 
рафској жици и, у дну, једна старинска, двоспратна зграда у источњачком стилу, с кровом као зве 
 руских универзитета, где се негује она двострука камарадерија у политици и честитим забавама.{ 
ме.{S} Све ће се вратити <pb n="175" /> двоструко, јер нам је време најскупље у животу.</p> <p> 
Онда узе неки други посао.{S} Радила је двоструко само да не остане на само са својим мислима.< 
е колико је Вићентије узео, па ти тражи двоструко.</p> <p>Илић је одбијао.{S} Није он водио рач 
реба времена око девојачке спреме...{S} Де, пољуби руку!</p> <p>Ствари су се мењале у кући пола 
о велиш — одговори бакалин замишљено. — Де, да ми сачиниш једно писмо.{S} Нек дете зна...{S} И  
 другог, налазио много одушевљења, воље де се ради нешто велико, смелости да се кида са свиме ш 
а.{S} Под уличним дрвећем простирали се дебели теписи од лишћа црвеног као бакар.{S} По који зр 
атих ушију, необријане браде и кратких, дебелих бркова, готово суров, сељак у грађанском оделу, 
о још занима, јесу жене којих има много дебелих, са огромним грудима, још већим бедрима и са по 
 ивицу.{S} Око ваге, прекривене плавом, дебелом хартијом, били су наслагани црни тегови до сто  
ог разреда прочитао је Одисеју, велику, дебелу књигу у зеленим корицама, у преводу неког Грка,  
ту.{S} Старинска зграда бацала је и сад дебелу сенку преко улице, имала је још нечега пријатељс 
кором.{S} Зграда Велике Школе бацала је дебелу сенку чак преко улице.{S} Даље од ње, по једној  
 редове штампаних слова, која су расла, дебљала, удвајала се, одлепљивала се са хартије, играла 
о зиду извешали кобасице разне дужине и дебљине.{S} О багрењу опет бојаџије обесили кануре боје 
а жива, а већина су умрла.{S} Није било девера него је Чедомир ишао поред ње, шапутао јој нешто 
ли се сви ти говори свршавају кад куцне девет сати, време спавању, и варош остаје мирна и <pb n 
о. „Остати на власти" постаје им једина девиза, а посланици владају, управљају, постављају, меш 
 живот доноси чист приход.{S} Његова је девиза: уживати и успети.{S} Понекад пада у севдах, и т 
Тада се открије, безазлено зачуђено као девица, ситно, бледуњаво цвеће на кривим, ломним гранчи 
 срца врела, слутње прве узнемирености, девичанске наде и бескрајне снове.{S} Све то има своје  
 бацајући по каткад кришом свој дрхтав, девичански поглед на рођака своје другарице.</p> <p>Зау 
крио, мешала се у друштво младих људи и девојака, подражавала мушкарцима, презирала моду, читал 
р приближавала с Радојем и још неколико девојака. — Знаш ли да си села у вилинско коло?</p> <p> 
{S} Она се осети сама усред тих занетих девојака занемарене тоалете, усред тих људи што мисле д 
 на философију.{S} Ја сам се решила.{S} Девојачка школа не даје позитивна знања модерној жени.{ 
даношћу која је урођена његовом добу. — Девојачка школа није довољна модерној жени.{S} Она је у 
 се питао да она не тера шалу.</p> <p>— Девојачка Школа може бити добра само као припрема.{S} О 
ашла Вишња неколико својих другарица из девојачке школе.{S} Међу њима је била и Каја.</p> <p>—  
а оде до краја пута који је водио преко девојачке школе.{S} Али се она морала мирити са стањем  
у.{S} Дотле нам иначе треба времена око девојачке спреме...{S} Де, пољуби руку!</p> <p>Ствари с 
ога дана, те јесени, заустави га нечији девојачки глас:</p> <p>— Чедомире!</p> <p>То је била Ка 
исно и свесрдно.</p> <p>Између живота у девојачкој школи и садашњег тренутка, Вишњи се десило т 
рече:</p> <p>— Шта је тако важно било у девојачкој школи?...</p> <pb n="239" /> <p>Ћуркасте дев 
; опомињала га је сувише шара на зиду у девојачкој соби његове жене.</p> <p>Исекао је хартију н 
авала себи да неће мрзети <pb n="49" /> девојачку школу и да ће пред Чедомиром прокритиковати њ 
једна његова рођака, која је овде учила девојачку школу.</p> <p>— Море, брате, где си ти?{S} От 
поред те капије и скрену ка Теразијама, девојка угледа једна кола <pb n="145" /> с гумираним то 
г анђела који га милује својим крилима, девојка се била већ извила из његовог наручја и побегла 
оне плаве и модре траке.{S} За првипут, девојка се подаде томе осећају, голицавом, узбудљивом,  
ред вече, кад је сунце нагињало западу, девојка зажеле да види залазак на Сави.</p> <p>— Ужелел 
на пљусак грдњи.</p> <p>У том тренутку, девојка полете у правцу њега, пребаци му руке преко рам 
 Ко зна колико осташе тако загрљени!{S} Девојка се покоравала без речи, без протеста, предавала 
е, да осети њу целу, обешену о њега.{S} Девојка притисну руком онде где јој је срце, не рече ни 
еоград је био близу, одмах иза брда.{S} Девојка прибра своју снагу, намршти се, па се осмехну п 
ва.</p> <p>Он је био пун ових фраза.{S} Девојка га је слушала погледом зачуђеним, наивним, благ 
ешало са првим цртама зрелих година.{S} Девојка га никад лепшег није видела.{S} Његов поглед ју 
ира такну у срце надземаљска милина.{S} Девојка поред њега имала је зеленкаст жакет који је врл 
 и у њој преведена песма неког Руса.{S} Девојка обави десну руку око врата свога драгана, а лев 
твари око њих бацале су велики хлад.{S} Девојка обори главу, и посматраше дуго своју сенку која 
 о бедра, да се после склиза на под.{S} Девојка подиже руке као да се предаје цела безбожном пр 
а је била још место елегантне шетње.{S} Девојка је волела ту улицу, веровала у њу.{S} То је бил 
, а прсти су трзали штит од качкете.{S} Девојка га је слушала с пажњом и, у исти мах, са извесн 
био је дигнуо главу и гледао у небо.{S} Девојка је опет посматрала рит, Дунав, светао ваздух, к 
S} Неки добричина наместио је брвно.{S} Девојка ступи напред.{S} За њом пође Илић и осмотри је  
 Неколико певаца кречало је по селу.{S} Девојка се осети слободнијом у присуству ове стварности 
ни обоје покушаше да не кажу истину.{S} Девојка је грицкала доњу усну, као да је хтела савладат 
па све светлијих, тежих, страшнијих.{S} Девојка је знала да Илић даје лекције сину новог минист 
е била <pb n="29" /> мала, мршава, жива девојка која је обећавала практичну жену и срећну мајку 
ко ти се допада мој будоар ? — упита га девојка, насмехнувши се.</p> <p>— Врло пријатан! — одго 
оје... не, молим те, не... — прекину га девојка.</p> <p>Она је погађала његову мисао.{S} Није х 
— Куварица не сме да регне — прекину га девојка. — ’Ајд, загрли ме... не стоји ти лепо кад си о 
нско коло?</p> <p>— Кажу — додаде друга девојка, великог носа и зелених очију — која нагази на  
p> <p>Чедомир је још раније наслутио да девојка није равнодушна према њему.{S} Јер нашто онда о 
и шапутала јој недопуштене приче, млада девојка заспа са једним ђаволастим осмехом који дотле н 
могуће, све је у њој по руски!{S} Млада девојка не осети кад дођоше до њене куће.{S} Би јој теш 
пред потребама породице.{S} Стога млада девојка не исмеја план своје другарице.{S} Само, она на 
 правило свога новог васпитања да млада девојка бира себи мужа потпуно свесно.{S} Она се није п 
а првог угла појављивала се једна млада девојка у коректној мушкој јаки; плав прамен косе сакри 
 није било много света.{S} Кад је млада девојка угледала Илића који ју је већ чекао, наслоњен н 
образован човек, виши од ње.{S} И млада девојка као да је хтела узети у одбрану свога новог поз 
але неки знак, звале је к себи.{S} Тада девојка опази нешто што дотле није видела: један готово 
м држању, доказује колико је већ велика девојка и да су јој нашли момка.{S} Отац јој је поклони 
е вите јеле.</l> <l>И под јелом заспала девојка.</l> <l>Под главом јој снопак детелине —</l> <l 
мена у којем живим.</p> <p>Каја је била девојка коју живот није мазио.{S} Још од детињства је п 
ишња за први пут. — Ја сам еманципована девојка.</p> <p>Газдарица је не разумеде добро, те је п 
n="28" /> <p> С Кајом је била још једна девојка, која одступи неколико корака кад рођаци пређош 
омишљајући на могућност да се размажена девојка игра жмурке с њим.{S} Најзад се реши да се с њо 
воре?</p> <p>— Доста! — викну размажена девојка, која се била повратила из првог изненађења, па 
>— Чедомире, ах мој Чедомире! — протепа девојка у заносу. ~</p> <p>Заман је Вишња звала свог др 
сова остајале су дуго заједно.{S} Стара девојка је уређивала збирке разних старина : камене стр 
 у моди, слатка моја — насмеја се стара девојка. — Она је одвише чедо наших крајева, јужног сун 
рица.{S} Него, кажем ти — подвуче стара девојка — страх ме је било за тебе.{S} Ово је велика ва 
5" /> сандуке — примети заједљиво стара девојка — то је за причу!</p> <p>Брод обиђе брдашце, и  
 чу се глас из друге собе.</p> <p>Стара девојка понови још једанпут:</p> <p>— Колегинице?</p> < 
— Зашто да будем невесела?</p> <p>Стара девојка је ухвати за руку.</p> <p>— Слушај, слатка Вишњ 
азови како хоћеш — једва чујно прошапта девојка — али ја осећам нешто јаче од мене, нешто непра 
и господине...</p> <p>— Мама! — промуца девојка у одбрану свога драгана.</p> <p>— Ћути ти, ти.. 
о у њеној соби.{S} У њој се бунила наша девојка из средњег сталежа, бакалинова ћерка, послушно  
 n="255" /> опет виде?{S} Шта му је сад девојка поново требала?...{S} Случајни сусрет по том ки 
ом.</p> <p>— Шта ћу му ја! — слегала је девојка раменима.</p> <p>— Вишња Лазаревна! — чуо би се 
хрома млада, хрома млада! — говорила је девојка мајци гласом у којем је одјекивала жалба и прек 
 <p>— Хоћеш ли слатко и воду?{S} Сад је девојка дошла са бунара.</p> <p>Не чекајући одговор, ст 
 је госпођа сама себе називала — али је девојка више посматрала домаћег учитеља него своје брбљ 
ју, ублажавала бујицу здравља, којим је девојка била обдарена.{S} Румена крв шибала је под њени 
х праменова косе, те је изгледало да се девојка стиди без икаквог нарочитог повода.{S} Повучена 
.</p> <p>— Какав парадокс! — насмеја се девојка нервозно.</p> <p>— Парадокс зацело, али је исти 
а.</p> <p>— Што ми не пише! — чудила се девојка болно. — Бар једну реч да је здрав.</p> <pb n=" 
ане за њен дотадањи живот.{S} Узалуд се девојка борила да се код своје куће осети као код своје 
ебаци јој мајка.</p> <p>— Ју! — трже се девојка. — Младене донеси.</p> <p>Дечко устаде лењо и,  
>— Мајка је изашла у варош — одбрани се девојка. — А други?...{S} Брига ме је!</p> <p>— Не, Бел 
е речи, као да нисам жива! — размишљаше девојка, повукавши се из трема у своју собу, као рањена 
але је против њене воље као искушење, и девојка би се стресла од неке слатке, несносне језе кој 
 вратила се, како кажу наши стари.{S} И девојка је мислила поново на свог пријатеља:</p> <p>— О 
и!</p> <p>— Није потребно, Илићу — одби девојка. — Пролетње кише нису опасне.{S} Затим...</p> < 
оту.</p> <p>— Бесмислице! — рече у себи девојка и одмахну руком.</p> <p>Тога дана врућина би јо 
>— Јест, јест, трице и кучине! — понови девојка јогунасто и искрено. — На што онда љубав кад се 
 потпуност у огледању на води — продужи девојка. — Погледај десно... тамо испод дереглије, доле 
жена човеку са којим живи?{S} Не иде ли девојка, лево од њих, у фабрику тек да се сакрије од по 
4" /> <p>— Али, тата — поче да се брани девојка. — Ко ће кућу водити, ко ће децу намирити, ко ћ 
<p>— Газдаричин муж је столар — објасни девојка. — Ради у једној оближњој фабрици.{S} Добро му  
учну тишину.</p> <p>— Је л’? — одговори девојка у истом тону.</p> <p>Један нов пламен црвенила  
 волимо; је л’ те, Чедомире? — одговори девојка узбуђено.</p> <p>Илић осети да је сад дошло оно 
и ћемо остати увек пријатељи — одговори девојка.</p> <p>Илић се осмехну скептички.</p> <p>— Да. 
.</p> <p>— Ја ћу трамвајем... — примети девојка.</p> <p>— Не, ја те нећу пустити док ми не обећ 
 <p>— Извини, колегинице — одговори јој девојка молећивим гласом. — Није било намерно...</p> <p 
нуо шешир и нагнут лако, очекивао да му девојка пружи руку.{S} Она му је пружи, па стрецну од д 
p> <p>— Шта могу имати против! — кликну девојка.</p> <p>Било је већ пало вече кад се њих двоје  
ње пожалио.</p> <p>— Заиста? — ускликну девојка, не кријући своје задовољство.</p> <p>Мајка и у 
Није то за тебе, не приличи ти. </p> <p>Девојка се склони од ватре за тренутак.{S} Онда узе нек 
рже се сајџија из ових сањарија.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију без разлога.</p> <p>— Лепо! — 
на створена ради гомиле глупака.</p> <p>Девојка стеже усне, као да тражи снаге, па настави;</p> 
се несрећнија него кад си пошла.</p> <p>Девојка покуша да не призна истину. </p> <p>— Веруј ми, 
ћу то.{S} Ја се гнушам тога сна.</p> <p>Девојка се уједе за усну.{S} Крв осоли њену пљувачку.{S 
.. колико сам ниско пао, најзад.</p> <p>Девојка погледа изненађено у овог човека кога је волела 
ће веровати у оно што он верује.</p> <p>Девојка одмахну руком.{S} Њу су саму подгризале сумње у 
се црвена силуета једне цигљане.</p> <p>Девојка је становала у близини, те позва свога пратиоца 
етку, који су потрошили на мене.</p> <p>Девојка је била и сувише озбиљна кад је ово говорила, т 
су темељи једне јавне грађевине.</p> <p>Девојка не помену ништа.{S} Чедомир се свакако не сети. 
и које су му боле и вртеле месо.</p> <p>Девојка понови песму мирно, не слутећи осећаје које је  
... узми ме! — промуца њен глас.</p> <p>Девојка је падала у све већи занос.{S} Скупи кошуљу поз 
, а широко и пространо као свет.</p> <p>Девојка поче да размишља хладније.</p> <p>— Ја сам била 
врдоглаво је настојавао Остојић.</p> <p>Девојка се осети донекле увређена, те подиже главу.{S}  
а? — упита Радоје своју сусетку.</p> <p>Девојка поцрвене сва као да ју је неко ухватио у нечему 
 би помислио да тако уме завртети мозак девојкама!{S} Бога ми, Бела, пази се доцније, не пуштај 
се имена спомињу, мешала се са варошким девојкама, седала крај прозора и тражила своје старо за 
еђу осталих ситница које се говоре међу девојкама, рече јој:</p> <p>— Синоћ сам читала у једној 
је дотле избегавано; момци су духовити, девојке приступачне, младе жене несташне, а старци и ст 
 те смеше поезије, успомена и присуства девојке која му је нудила што му она друга није могла д 
атијим госпођама на шеталишту, знају за девојке с великим миразима.{S} Њима је свеједно који ре 
Његове очи су се наизменично кретале са девојке на игру сунца на улици, а са сунца опет на дево 
ки — да идемо мало у шпацир.</p> <p>Обе девојке узму газдарицу испод руке, шетају до краја сока 
 на конкретне ствари, али слике оне две девојке нису му излазиле из главе, тако магловите, обви 
амо од њега зависи, покуша да од те две девојке начини једну.{S} Пажљиво је одабирао њихова пре 
страсти, начини упоређење између те две девојке.{S} Бела је тражила задовољство не по осећању н 
ли, тепајући јој:{S} Бела.{S} После ове девојке, дошао је Младен, бистар дечко, али ленштина, с 
још јача што су је изазивала уста друге девојке.{S} Он осети готово перверзан занос од те смеше 
у од дувана, величанствена визија младе девојке васкрсавала је, као митолошке тице из пепела.{S 
ало женскиње.{S} Иза једног плота, неке девојке одломиле грану од трешње, па тако беру и једу.{ 
е прилике, начин живота и живљења једне девојке у паланци.{S} Опис једног излета у Овчарску бањ 
т и оне ће пропасти тако, остати маторе девојке, умрети као те муве ако им не отвориш прозор.</ 
ута газдарица.</p> <p>— Није лепо да се девојке задржавају доцно у вароши — приговори јој стара 
да се запита: какве су оне, те жене, те девојке од којих се бојала, јесу ли оне чисте и толико  
 јој се приближи.{S} Удисао је мирис те девојке и дрхтао пред сјајем њених зеница.{S} Њена глав 
коли?...</p> <pb n="239" /> <p>Ћуркасте девојке, деца која немају никаквог искуства, правиле су 
његово поштење усправи се између њега и девојке.{S} Он се сроза с канабета као кривац.{S} И зар 
ао сив траг превијене траве.{S} Момци и девојке певали су, сустижући се:</p> <pb n="215" /> <qu 
у поново.{S} То су се надпевали момци и девојке.{S} Момци су певали:</p> <quote> <l>Испод села  
де јаукнути као рањено живинче, али бол девојке коју је волео би јачи од његовог сопственог.{S} 
м материјом летње блузе, и нежним лицем девојке, чија хромост није допуштала честе изласке на о 
у маглу дијамантског праха, пред сликом девојке скромне, лепе, стидљиве и природне.{S} Та је сл 
њен!</p> <p>Пролеће се расцветавало око девојке, али су њој ти светли, разнежени дани, изгледал 
 старинску изјаву којом се проси рука у девојке.{S} Она је очекивала да је он назове својом вер 
</p> <p>— Вараш се — синуше плаве очи у девојке. — Можда би боље било да се никад нисмо познали 
адићи је нису волели, претпостављали су девојке које хоће да се шале, које допуштају да се зади 
ености, одјекну долином:</p> <quote> <l>Девојке су цвеће брале,</l> <l>Цвеће брале, венце виле, 
 посади се поред своје комшинке.</p> <p>Девојке се удалише.{S} Ливадом је звонило певање попаца 
</p> <p>— Вишња ће поћи за мене.</p> <p>Девојке примише шалу.{S} Њихов несташан смех одјекну до 
та, а све каже, дирне те у жицу.</p> <p>Девојке одговорише :</p> <pb n="214" /> <quote> <l>Стој 
 веђа и суморно, палио своју цигару.{S} Девојки је један облак туге замагљавао њене бистре очи. 
 кривац.{S} И заронивши главу у крајеве девојкине хаљине, загрца:</p> <p>— Опрости, опрости Виш 
поче да се ниже, као ђердан, низ образе девојкине, лагано, коврљајући се, не сусрећући једна др 
од његовом руком увише се витке слабине девојкине.{S} Он пусти.</p> <p>Кад хтеде да загрли поно 
и једно другог усијаним очима.</p> <p>С девојкине главе пале су укоснице.{S} Миришљава коса про 
ј пламен и срдачност, која је звонила у девојкином гласу, чинили су своје дејство.{S} Илић је з 
.{S} Смрт је јако утицала на већ рањену девојкину душу.{S} Она се посвети бризи око оца.{S} Тру 
ти се Матовићка својој кћерци. — Дивно, девојко!{S} Од кога си научила да заказујеш састанке, р 
 два се кајао —</l> <l>Ој, убава, убава девојко, ој!</l> </quote> <p>Друштво прихвати:</p> <quo 
 механи;</p> <quote> <l>Ој убава, убава девојко, ој,</l> <l>Млад Милија млад виноград сади,</l> 
нопак детелине —</l> <l>Ој убава, убава девојко!...</l> </quote> <p>— Ево цвећа! — викну један  
је остајао.{S} Ти усамљени разговори са девојком која није била ружна пријали су му, падали му  
е не би приметило што остаје на само са девојком.{S} Али би га она задржавала понекад <pb n="12 
</p> <p>У колима је седео Илић с једном девојком, којој примети само главу, и од главе бео, неж 
{S} Он је веровао да су његови односи с девојком дубоко скривени, те је с те стране био миран.{ 
лић имао стално по коју лепу реч за њу, девојку која је своју ману осећала све дубље једно што  
Он је толико очекивао ову <pb n="98" /> девојку, да јој каже колико је воли, да јој открије, по 
аздуху вијало се неколико ластавица.{S} Девојку су обузимале чудне жудње.</p> <pb n="207" /> <p 
 ка њеној мајци, па онда паде поново на девојку, а одатле на сто, на зид, на прозорска окна, на 
игру сунца на улици, а са сунца опет на девојку, на њен го врат, на белу руку, спуштену лако на 
ла? — рече младић, наднесе кишобран над девојку и додаде:</p> <p>— Допусти!</p> <p>— Није потре 
мука.</p> <p>Илићу залупа срце кад виде девојку тако близу себе.{S} Он не настави говор.{S} Њег 
p> <p>Спомен на бившу љубав одржавао је девојку у савршеној чедности.{S} Ништа на свету није би 
ред огњишта, и само срећан случај спасе девојку од даље несреће.</p> <p>— Чујеш, Вишњо — рече ј 
 те очи воде и ноге носе, па тражи себи девојку.{S} А кад је нађеш, сети се колико је Вићентије 
!</p> <p>Без размишљања, Чедомир понуди девојку да ступи унутра.</p> <p>— Нећу — занећка се она 
/> — Није још школу свршио, а већ проси девојку...</p> <p>— Ја не налазим у томе ничега чуднова 
ети — одговори Илић енергично, и ухвати девојку за руку.</p> <p>— Шта ми имамо још једно другом 
лед је био сама љубав.{S} Хтеде утешити девојку, хтеде јој дати доказа сигурне будућности.{S} Њ 
је представио девојци, он је представио девојку њима.{S} А сад, она се забављала с њима, они се 
није привредио ништа.{S} Није задовољио девојку коју је узео за жену.{S} Начинио је за свагда н 
енуо сасвим и мислио на њу, на ту плаву девојку, на њене косе, на њене образе, на њу целу, њему 
едао право пред собом.{S} Позвао је ову девојку да јој исприча потанко <pb n="281" /> како се о 
узео.</p> <p>Избегавао је једну и другу девојку.{S} Радио је за испите више него што је требало 
 пространа тишина притискивала је младу девојку. </p> <p>— Удај се, драга Вишња — продужи Аница 
 само да министар има ћерку... ту бледу девојку, с којом се Чедомир возио.{S} Он је био леп чов 
уређену башту и колегиницу, једну стару девојку, по имену Аница.{S} Лепо су се сложиле.{S} Поде 
о му је јасније него икад да не воли ту девојку, па ипак он превали:</p> <p>— Да!</p> <p>Та се  
чинио је за свагда неспособном за срећу девојку коју је волео.{S} Он је био добар као Христос,  
{S} Анице!</p> <p>Нико је не чу.</p> <p>Девојку је обузимала ватра све више.{S} Слика Чедомира, 
Груди се тресле.</p> <p>Чедомир притрча девојци.{S} Њена слика му је бунила главу.{S} Хтео је д 
и сваке сигурности.</p> <p>Одговарао је девојци у истом уздржаном тону.{S} Чак да је и могао од 
p>То је трајало неко време.{S} Ваљда се девојци досади та игра, те, кад једном закуца на врата  
ана, кад лекар прегледа болесницу, рече девојци:</p> <p>— Захвалите Богу и идите те се одморите 
 <p> Он узе кајсију и, нехотице, начини девојци један комплимент:</p> <p>— Госпођице Бела, ви с 
 хтеде остварити овај сан, он се обрати девојци, нежно као жена:</p> <p>— Куд си пошла?...{S} Х 
он се упита нехотице: „Нашто пунити уши девојци тим страним речима кад је она лепа и без њих, с 
у је волео и која га воли, према другој девојци чије поверење изиграва и чијом се слабошћу кори 
рима, на саму мисао да то пише љубљеној девојци, њега је обузимала нека чар, скоро физичка, и о 
 је осећао свој лажни положај према тој девојци коју је волео и која га воли, према другој дево 
ји да цепа, да мучи, да се свети на тој девојци која му се предавала сва.{S} Парадоксална љубав 
че к њој.{S} Хиљада ствари, блиских тој девојци, изашле би му пред очи и нагониле га да је опет 
али су му мрски.{S} Он их је представио девојци, он је представио девојку њима.{S} А сад, она с 
 <p>Ово питање није се дотле постављало девојци, те она одмах не одговори.</p> <p>— Ред је да п 
p> <p>— Погледај ову воду — рече младић девојци која је стајала поред њега и гледала, стегнутих 
свађаше, те најзад седоше обоје.</p> <p>Девојци се оте један уздах.</p> <p>— Ти си уморна... ти 
 кладенца момче и девојче —</l> <l>Дај, девојче, очи да ти љубим!</l> </quote> <p>— Како је леп 
ни кладенац,</l> <l>До кладенца момче и девојче —</l> <l>Дај, девојче, очи да ти љубим!</l> </q 
викао на љубак <pb n="53" /> додир тога девојчета.{S} Најзад, и он је био млад, и он је имао у  
онула, љушкала се, разливала у ноћи.{S} Девојчино срце се опијало том идилом.</p> <p>Обично при 
ем тог, она је била болешљива, нервозна девојчица, код које се чежње развијају рано и, у толико 
прасе на ражњу...</p> <p>Она устрча као девојчица уз двориште.{S} У салону се запали велики лус 
а је требала да држи под присмотром обе девојчице те да тако олакша посао <hi>јадне мајке</hi>  
ионарску породицу допуњавале су још две девојчице, близнакиње, с црвеним тракама у коси, слобод 
и извесно сажаљење према тој размаженој девојчици.{S} Она му се учини још ближа што се тога дан 
е јуначки за слободу своје земље, његов дед је кметовао дуго година у свом селу, његов отац, са 
е, али се ту оженио и окућио.{S} Илићев деда, који се такође звао Чедомир, научио је читати и п 
 мислио си на мене колико на смрт свога деде!</p> <p>Свађе су учестале.{S} Најмањи повод био је 
тафизику, изгуби се у апсурдности даљих дедукција.</p> <p>На часовнику у дворишту изби три сата 
а, да су његови закључци често вештачке дедукције, па и софизми, а, с времена на време, упада у 
ила у девојкином гласу, чинили су своје дејство.{S} Илић је заборављао незгодни случај и своју  
емеље ударили Кеплер и Галилео, Њутон и Декарт.{S} Један од озбиљних млађих философа прокламује 
штачки бунари, поправљао женама машине, декорисао кафанске сале за забаве, заступао једну мађар 
га је веровао као Турчин у Мухамеда.{S} Дела његових противника <pb n="295" /> није хтео читати 
џбенике из старијег разреда, Пелагићева дела, народне песме.{S} У сваком разреду био је први ђа 
и да будеш виђен?{S} Онда критикуј туђа дела, не стварај ништа, размећи се, другима препоручуј  
, проводи се, уживај младост.{S} Велика дела долазе сама по себи.{S} Живот је дуг, пријатељу, а 
 на посао, пружа му подстрека за велика дела; општење са њом даје радости, одмора, утехе, а не  
ске гране својих врба, позива на велика дела, узвишен рад.{S} Гледао сам је толико пута... глед 
Свет је простран.{S} Мене чекају велика дела...{S} Не знам тачно каква, али велика несумњиво.{S 
то се позивају на енглеска и талијанска дела.</p> <p>Осећала се слободна, зрела, цела.{S} Како  
е удари нови државни друм преко његовог дела очевине, те са сумом коју је отуда добио и кредито 
, дубоко убеђен у сопствену вредност, у дела која ће починити.{S} Почињали су озбиљне разговоре 
ка својих формула, крхају баријере које деле науку од живота, литературе и уметности.{S} Матери 
у, близу острва Циганлије, где се пруга дели за иностранство, Илић погледа кроз прозор.{S} Да л 
n="278" /> па да оборе министра који не дели то мишљење, или да гласају против свога убеђења па 
151" /> укуса што нам долази са финог и деликатног Запада.</p> <p>Млади студент корачао је сам. 
ло крштено име Матовићки — није у свему делила демократска убеђења свога мужа; по њеном мишљењу 
же се стари господин, па пређе на своје дело о земљорадничком осигурању.</p> <p>Његовој жени је 
p>Сео је затим и покушао да сврши своје дело.{S} У соби је било тихо.{S} То беше стан за самца  
в ветеран на перу, он би продужио своје дело такво какво је, и нашао му логичан закључак; шта б 
 за пушење.{S} Није ли читаво уметничко дело?...{S} Ево, па пуши — продужи она, помакнувши сто  
ичком осигурању, о којем је писао једно дело с научним претензијама.{S} Осећао је да стари, ниј 
догађаја.{S} Он ће несумњиво привести у дело програм странке, озаконити слободу штампе, збора и 
 ју је оставио.{S} То се примећавало по деловима тоалете, у којој је било нешто срачунатости, п 
ници одбора за дизање разних споменика, деловође варошких читаоница, хоровође певачких дружина. 
вештина и природа.{S} Треба му показати делом, ову државу у ствари начинити његовом.{S} И место 
ењује њено материјалистичко схватање на делу: њен гвоздени закон конкуренције оправдава му свак 
 била уза ме, која би се посветила моме делу, била мој добри геније, јер је сваки рад... нарочи 
 жена која ће се посветити цела његовом делу, која ће му омилети кућу, која ће веровати у оно ш 
ер, нишадор, алеву паприку.{S} У другом делу дућана, поплочаном циглама, стојали су џакови кафе 
м кад је Радоје почео да говори о лакој дељивости електричне <pb n="177" /> снаге, што јој даје 
он је дрзак у речима.{S} Он је радикал, демократ, социјалист, републиканац, револуционар.{S} Он 
и свађи.{S} Ми живимо у земљи уситњеног демократизма и непросвећене администрације, где се вели 
ред смрт велика разочарења.{S} Расцеп у демократији, који је почео још кад је он дошао на власт 
ено име Матовићки — није у свему делила демократска убеђења свога мужа; по њеном мишљењу један  
ним потребама није се водило рачуна.{S} Демократске теорије о уређењу државе које су стизале са 
горчено — извођење целог једног система демократских рефорама, а они нису у стању да се одрекну 
д владе, оставиле изненадно, на пречац, демонстративно, што јој је отац проглашен као противник 
 својих материјалистичких убеђења и, на демонстрацијама, фанатички излагао леђа жандармским кун 
те младе људе, што праве манифестације, демонстрације, резолуције на туђ рачун, а чим дођу у пи 
вај пиштољ?{S} Купио сам га пред лањску демонстрацију.{S} Жандарми су ме измлатили, ја се нисам 
олским клупама, а испуњава један велики део престонице.{S} Њихова љубав?{S} То је управо једна  
грдње.{S} Клуб се поцепа.{S} Један мањи део остао је у Групи.{S} Остали пак основали су радикал 
 место, град у којем је провела највећи део свога живота, сваки ју је познавао, чак и кровови о 
гвожђе.</p> <p>То је био Вишњи најлепши део дана.{S} С Мораве је пиркао свеж ваздух.{S} По <pb  
ћна мајка, проживи мирно и корисно свој део живота и, кад дође време, заспи вечито под обичним  
 застала, покривши очи рукама.{S} Један део расуте косе падао јој је око раздрљеног грла.{S} Он 
ће поп за то захваљивати Богу.{S} Један део чланова успротиви се том предлогу одлучно, наводећи 
ним, било другим избором изгубити један део своје потпуности.{S} И тада не би био срећан, јер б 
ављали Вишњино место, те биле као један део њен и миле младићу као крајеви раја.{S} Он је брижљ 
S} Поручи једна кола, стрпа у њих један део својих књига, што би довољно било другом човеку за  
ти.{S} Ћутали су.{S} Прођоше тако добар део улице.{S} После се спустише у Палилулу преко гробља 
уо жагор.{S} Деца се враћала с купања и дерала у сав глас.{S} Парк је пак ћутао усамљен.{S} Тек 
ена и показа руком на једног развијеног дерана, са огромним, сељачким шеширом на глави и високи 
— Што је узео Швабицу?</p> <p>— Замисли дерана! — прихвати госпођа. <pb n="120" /> — Није још ш 
девојка. — Погледај десно... тамо испод дереглије, доле у води, није ли оно једна тичица.</p> < 
варица је стишавала близнакиње да се не деру пред његовом собом.{S} Собарица је наместила на ње 
ком дамом своје мајке, старијом од себе десет година.{S} Влада није одобрила краљев поступак, с 
Илић је прекину</p> <p>— А откуд теби и десет хиљада пара? </p> <p>— Па имамо кућу, хвала Богу  
о и сестра.{S} Само, рекле су му, тражи десет хиљада динара мираза.</p> <p>— Ништа мање! — подс 
ање смета.{S} Довољно је ако се прочита десетак књига, научи се на памет још два'естак наслова, 
е пропале варошке куће.{S} Они су још у десетој години осетили наличје живота.{S} Култура им је 
ко рећи пре него што зађе.{S} Каткад се деси да његова кугла пада баш за оним димњаком од струг 
гог, стид их је, боје се.{S} Па опет се деси кадгод, као овај пут, о покладима, на тефериџу, па 
алеке, бледе, ситне, као да се нису њој десиле, већ их чула из прича, из прочитаних књига.{S} Д 
 њих двоје.{S} Они су се <pb n="187" /> десили доиста против његове воље, па ипак се осећао кри 
же бити и више.{S} Јер се беху код њега десили догађаји који су створили непремостиви јаз измеђ 
ј механи.</p> <p>Илић није имао новаца; десило се <pb n="46" /> тако, глупо, остао је без марја 
ем, као да се ништа није <pb n="136" /> десило.{S} Други пут би се дурила без раззлога, очито г 
тињство.{S} Шта се све за то време није десило!</p> <p>Блажени егоист, он ју је био готово забо 
х људи.{S} Да ти се што непријатно није десило?</p> <p>— Не, није ништа — насмеја се Вишња сило 
себи дати рачуна где се налази и шта се десило.</p> <p>Једна крупна сенка спусти се низ степени 
кој школи и садашњег тренутка, Вишњи се десило толико догађаја, да су јој успомене које је друг 
њо — рече јој отац кад сазна шта јој се десило. — Није то за тебе.{S} Ја то видим.{S} Хтео сам  
сприча другарици у кратко све шта му се десило од како су се растали.{S} У колико је излагао по 
ио утешне разлоге, заклињао се да се то десило без његовог знања, да је био жртва глупог случај 
 нисам на чисто са собом.{S} Како се то десило?{S} Ја то нисам хтео.{S} Мене сматрају за мирна  
ко се оженио, да јој објасни како се то десило, да олакша себи све несреће које су му притискив 
га била увреда, никад је није добио.{S} Десио му се несрећан случај.{S} Какав?{S} Који?{S} Није 
е био за онај тренутак заборава који се десио кад је Чедомир био у њеној соби.{S} У њој се буни 
 се кајао искрено због догађаја који се десио.{S} Избегавао је своју саучесницу.{S} Презао је с 
>— А дотле?</p> <p>-— Дотле се може све десити.{S} У сваком случају припази на ту твоју шмизлу. 
у Србији није сигуран шта се сутра може десити ; нигде није тачнија она пословица да се не зна  
Он ју је жалио.{S} Погађао је шта ће се десити у њеној доброј души, кад сазна све.{S} Погађао ј 
во приличила његовом земљастом лицу.{S} Десна му је рука висила као мртва; свакако је била пара 
ораченим ногама као да још носи гвожђе, десно његова госпођа, лево Чедомир, са ногама учтиво по 
?{S} Да ли су застали или ударили лево? десно?{S} Шта су тада осетили?{S} Ко то зна?{S} Ко ће т 
 немалтерисана кућа сеоског изгледа.{S} Десно од ње видео се низ ситних краварских станова с пр 
 до планинског склопа око Кумодраже.{S} Десно, посматрачево око заустављало се на поцрнелим зид 
рсје Вука Караџића с фесом на глави.{S} Десно од ормана, на сточићу уметничке израде, налазила  
штовано јавно мњење?{S} Није ли сусетка десно од њих невенчана жена човеку са којим живи?{S} Не 
ене.{S} И он пође, вукући се, климајући десно-лево.</p> <p>— Спустио се на општи ниво! — осмехн 
у на води — продужи девојка. — Погледај десно... тамо испод дереглије, доле у води, није ли оно 
} Носио је и сад главу оборену и климао десно-лево.{S} Чедомир задрхта.{S} Та кљусина учини му  
а већ.{S} Ено Петра Гавриловића, дигнуо десно раме, спустио лево, искривио се сав, начинио од с 
подиже очи и погледа поред себе.</p> <p>Десно од њих, између две куће видело се парче Топчидерс 
продужи доиста млади сајџија, начинивши десном руком један покрет као да хтеде истргнути нешто. 
ио рђаве воље, жалио се на реуматизам у десном колену, који је добио на робији, и грдио свога с 
дена песма неког Руса.{S} Девојка обави десну руку око врата свога драгана, а левом придржаваше 
ка већина хомогена, иде се до отвореног деспотизма, а ако се образује коалиција, свака фракција 
 полако њено име из првог брака, давала детаље о њеној породици, о њој самој, познанству у Бија 
оврће, кувала запршке.</p> <p>— Остави, дете — бранио јој је отац да то ради.</p> <p>Прљила се  
би.</p> <p>— Новац је чудна ствар, моје дете — рече Матовић, обраћајући се Бели, неприродно уме 
м — рекао му је једном. — Ви више нисте дете.{S} Кроз неколико месеца свршићете школу и постати 
а да ми што буде, не дај боже, па да ми дете остане без спреме, као сироче — бранила је госпођа 
оворио је раније стари Остојић — нек ми дете изучи школе.{S} Школа ти је најблагословенија.{S}  
— Де, да ми сачиниш једно писмо.{S} Нек дете зна...{S} И кажем јој ја да се чува.{S} Мисли да ј 
њему на вољу.</p> <p>Она је лежала, као дете, изваљена на његову мишицу.{S} Прамен плаве косе п 
на та непосвећена места, смешећи се као дете.</p> <p>У тим приликама дошло је Илићу прво писмо  
ила старија две године, била је већ као дете каћиперка и, у домаћим свађама, стално на страни с 
тост као своју кривицу — јер је још као дете, због недовољног надзора, пала са степеница и слом 
оле мишице блеснуше кроз собу.{S} И ово дете, сакато, размажено, претвори се у <pb n="133" /> ж 
у, као тамо у Чачку... кад је била мало дете и кад се молила свесрдно Богу за своје лутке и бол 
и, кад је потребно, уразумити размажено дете.{S} Али, Илић, који је видео свет само кроз књиге, 
њег сталежа, бакалинова ћерка, послушно дете патријархалне куће, где је живот сина наличио на ж 
осито. — Али нисам ја ко је ко.{S} Нећу дете да ми се мучи по паланкама.{S} Доста <pb n="262" / 
дић није ни школу свршио, а Бела је још дете.</p> <p>— Бела ми је терет на грудима — прихвати г 
а девојка.</l> <l>Под главом јој снопак детелине —</l> <l>Ој убава, убава девојко!...</l> </quo 
литету воље, о спору између приврженика детерминизма и присталица индетерминизма, напунио се св 
ли, Белина глава, са осмехом размаженог детета и шишкама по челу, које су сенчиле њено лице пре 
е увек тако трајати.{S} Имала је четири детета: најстарију ћерку, Параскеву, која је имала шесн 
што.</p> <p>— Шта мислиш да ли да пишем детету у Београд?</p> <p>— Њој ће бити свакако жао ако  
 унутра.</p> <p>— Нећу — занећка се она детињасто, па, после нешто оклевања, прошапта поверљиво 
к његове буљаве, црне, мокре очи, нечег детињског у осмеху што му га је извајала добра нада и ш 
гледа на сокак и посматрала земљу свога детињства смешећи се љубазно њеним величинама.{S} Ето г 
евојка коју живот није мазио.{S} Још од детињства је познала дане скомрачења и увреде незадовољ 
 да је то било тако далеко... даље него детињство.{S} Шта се све за то време није десило!</p> < 
ова.{S} Она је била провела готово цело детињство са њом и њеним братом, Радојем.</p> <p>Златар 
них улица.{S} Чедомир је провео скучено детињство у тој кући где се морао одржавати известан ра 
је Матовић заборављао, да је он, у свом детињству, имао једну опаку, али врло сигурну учитељицу 
дао је врло прост и јасан.{S} Дарвин је дефинисао природне законе тако силно да је његова филос 
/p> <pb n="239" /> <p>Ћуркасте девојке, деца која немају никаквог искуства, правиле су пошалице 
 пре умре... <hi>Карт бланш</hi> имају: деца, лудаци, владари, црквени поглавари, башибозуци, к 
развлачи као да је Алајбегова слама.{S} Деца <pb n="235" /> су ми неочешљана, неумивена — навод 
ече Матовић, спремајући се да легне.{S} Деца су била већ заспала.{S} Бела тако исто.{S} Кућом ј 
и једу.{S} По кафанама се чуо жагор.{S} Деца се враћала с купања и дерала у сав глас.{S} Парк ј 
арији су се утркивали да га поздраве, а деца се загледала у њега, као у чудо.{S} Недељом и праз 
 га је та борба изоштравала, док његова деца добијају то парче хлеба без борбе, те своју слобод 
<pb n="164" /> једном приликом: „Кад се деца воле, нека се узму...“</p> <p>— Али ако се не воле 
 Илићу; није то више за нас, нисмо више деца.{S} Било и прошло.</p> <p>Он покуша још једанпут.{ 
о је око врата.{S} Изгледали су јој као деца.{S} Она се предомисли, окрену главу и продужи даље 
х је чекао с безазленом радошћу као што деца чекају велике празнике.{S} Он их је волео готово и 
ранио неким руским принципима васпитања деце у слободи.</p> <p>— Нек се развијају по инстинкту  
 губили у тричарије, уживали кад би код деце изазвали дивљење, страх, или кад би коме малом јад 
оју школу, на децу.</p> <p>— Имам троје деце — рече. — Сва три су мушкарци.</p> <p>Али Вишњу не 
рсник од платна.{S} Тражио је од жене и деце да пазе на одело.{S} Жена му је имала тепелук од д 
сирота жена има посла око спреме куће и деце.{S} Млађи су дрхтали пред њом.{S} У мешењу колача  
дно у школу, задовољавао би се дивљењем деце, радовао би се што га код куће чека добар ручак, с 
пелук од дуката и дијамантску грану.{S} Деци је шила хаљине најскупља шваља у вароши.{S} Сваке  
ног живота.{S} Те циљеве треба оставити деци срећнијих народа.{S} Они су за нас још луксуз, још 
хаљину:</p> <p>— Нека сте благословена, децо моја.{S} Ја не марим што ћу од сад бити баба.</p>  
езивало, и нађе се са својим вршњацима, децом такође из бољих кућа, а поквареном као и он, можд 
 што јој је остало од мираза, живела са децом, скромно, тешећи се да то неће увек тако трајати. 
измом ?</p> <p>Госпођа је истицала пред децом младићеву ученост и говорила:</p> <p>— Угледајте  
ху подетињили силом свакодневног рада с децом.{S} Други <pb n="263" /> су се губили у тричарије 
е.</p> <p>— Принципе!{S} Принципи су за децу, за школске клупе.{S} Изузетци, маленкости, против 
чи на други предмет, на своју школу, на децу.</p> <p>— Имам троје деце — рече. — Сва три су муш 
ани девојка. — Ко ће кућу водити, ко ће децу намирити, ко ће тебе гледати?</p> <p>— С уздањем у 
а.{S} Читам, посматрам, размишљам, учим децу, сваки дан испуним корисно.</p> <p>— И ти си срећн 
же одобрити.{S} Слобода је појела своју децу.</p> <p>— Илићу?</p> <p>— Грађанске гарантије вред 
нема више од три четири школе за женску децу.{S} Али шта ће теби универзитет? — тврдоглаво је н 
е радног народа и беле куће, пуне ситне дечице.</p> <p>Нешто се од тога већ остваривало.{S} Вел 
— Утицај старијих може да изопачи праве дечје наклоности.{S} Ако хоће да учи школу, нека учи, а 
д земље или емаља.{S} Из кујне се иде у дечју собу, где је Чедомир обично држао лекције.{S} Она 
ђак треба да је задовољан што улази и у дечју собу; <pb n="9" /> иначе је сиротињи место у кујн 
о није хтео скрасити на своме месту; до дечка је била једна близнакиња, а преко:{S} Бела са дру 
?</p> <p>— Збунио сам се — одговарао је дечко одсечно. — „Немац" је велика прзница; за најмању  
арима коме се дају двојке! — говорио је дечко самоуверено, циљајући на професоре који су му дал 
ле ове девојке, дошао је Младен, бистар дечко, али ленштина, склон свима слабостима простог нар 
же се девојка. — Младене донеси.</p> <p>Дечко устаде лењо и, клатећи се с ноге на ногу, упита с 
 и један сјај мушке надмоћности засја у дечковим очима. — Кажи само колико поједеш шећерлеме пр 
нешто дрвећа, али као што је то обичај, дечурлија и пуштена стока поломили <pb n="144" /> су мл 
а идемо у сусрет новог хаоса.{S} Шта се дешава међу математичарима, Илић је могао закључити из  
, не можеш ништа да избегнеш, све ти се дешава, ништа ти не иде у корист.</p> <p>Илић погледа з 
адно, без икаквог узрока, као што се то дешава код нервно раздражених људи, обузе га једна дубо 
, час отворене.{S} Чедомир се љутио.{S} Дешавало му се да проведе по неколико дана не видећи св 
е уздрхтано лупало у грудима, као да се дешавало нешто што ће изменити цео његов живот.{S} Он ј 
м случају Вишња није знала дотле шта се дешавало са њеним драганом.{S} Она је седела у Чачку и  
милосрдно као лекар који има да постави диагнозу, као философ који се користи туђим искуством.{ 
а оскудицу у каваљерима и био је заиста диван са својим, нешто застарелим гестовима и учтивости 
 сам имао прилике да се уверим да је он диван материјал, ја сам сигуран да је наш свет добра ра 
ечам и ужинали.{S} Хлеб је био мек, сир диван, а апетит одличан; слатко је јео и преслишавао се 
анска постеља, претворена у једну врсту дивана, тако распремљена с јастуцима унаоколо и широком 
ке.{S} Није разумевала многе ствари.{S} Дивила се наставницима што почињу предмет из средине... 
није слушао.{S} Они који су му се дотле дивили највише, гледали су га сад попреко, мрко, осуђив 
е ишао, место у цркву, горе у клисуру и дивио се како се стене секу...</p> <p>— Као сир!</p> <p 
вадратима, скину са оближњег рафа један дивит, који је био изгубио своју првашњу боју под много 
растао са̑м, ненагледан ни од кога, као дивља травуљина.</p> <p>Само је Матовић заборављао, да  
на је зрела као зрела воћка, невина као дивља ружа.{S} Зима је попусти.{S} Њени се образи запла 
едство, те постаје једна врста модерног дивљака.{S} То су људи обично са села или, ређе, из как 
 граници ваљевског и ужичког округа, на дивљачној падини планине Повлена.{S} Ту се населио њего 
пун отврдлог блата, накривљене плотове, дивље шибље и један пласт сена усред мокре ливаде.{S} Н 
 у теорије материјалистичке философије; дивље мржње његових другова на <hi>постојеће стање</hi> 
 кућа.{S} У клисури, где је дотле расло дивље трње и аптовина, а мртву тишину оживљавао тек шум 
арије, уживали кад би код деце изазвали дивљење, страх, или кад би коме малом јаднику успели да 
ио би уредно у школу, задовољавао би се дивљењем деце, радовао би се што га код куће чека добар 
е.{S} На мршавим петељкама штрче очајни дивљи каранфили боје као вино.{S} И мириси су разни: на 
му је откривао бескрајну Русију с њеним дивљим кнежевима, готово идиотским алтруизмом, са сељац 
ост народ.{S} У њему је познавала много дивљих, рђавих, лукавих, ружних људи.</p> <p>— Поред пу 
е мешало засађено цвеће <pb n="67" /> с дивљом травуљином.{S} Кроз уско лишће од врба промицао  
 по сред суве, зреле траве.</p> <p>— Да дивна кола! — кликну гласно, потрча тамо, посади се у њ 
ани; не гледај ме тако.{S} Нашла сам ти дивна момка, разбери се, удаћемо те, Вишња, удаћемо...< 
е <pb n="312" /> се у чипкану кошуљу, у дивна округла рамена, у румену кожу босих ногу.</p> <p> 
ипацији жена.{S} Еманципација!...{S} Да дивне речи за нашу земљу где нико не воли да се пашти,  
ногом, већ беше у другој соби. — Што су дивне, само да знате!... чу се отуда њен глас, јасан са 
.</p> <p>Кад хтеде да загрли поново тај дивни створ што му се подаје, тог неслућеног анђела кој 
остављани људи с мање школе од њега.{S} Дивно је чудо било што поред своје философије није већ  
 — обрати се Матовићка својој кћерци. — Дивно, девојко!{S} Од кога си научила да заказујеш саст 
ла је нарочиту пажњу на салон.</p> <p>— Дивно! — говориле су гошће кад их је Матовићка уводила  
S} Тамно жута чарапа од конца вајала је дивно листове њене здраве ноге.{S} Изнад њеног рамена с 
 се више не румене на сваку ситницу, по дивно довршеном телу које је издавала цела њена појава. 
о у неки сан, и хтеле рећи:</p> <p>— Да дивног сна!{S} Оставите ме да сањам.</p> <p>У том трену 
шапућући, како је Чедомир певушио једну дивну песму!{S} Остала су је у памети само два три стих 
ја само је последња тачка добра, јер је дигао руку од свега и почео бежати од својих...{S} Наји 
уо њене усне.</p> <p>Сутрадан, Вишња се дигла из постеље нешто доцније него обично.{S} Журно се 
хне из клисуре, облак од цветне прашине дигне се изнад ливаде.{S} Траве полегну.{S} Тада се отк 
а се храниш.{S} А занатлија?{S} Рано се дигни, доцно лежи, а кад остариш не можеш да радиш, па  
 кашљуца већ.{S} Ено Петра Гавриловића, дигнуо десно раме, спустио лево, искривио се сав, начин 
дотле држао у рукама, у гомилу осталих, дигнуо се брзо и отрчао у варош.{S} Срео би тада овог и 
Младић не одговори.{S} Причајући био је дигнуо главу и гледао у небо.{S} Девојка је опет посмат 
и реше његову судбину.</p> <p>Једном се дигнуо с рада у пола ноћи.{S} По споредним улицама биле 
Бела се прва одвоји и, једним покретом, диже се са канабета.{S} Тај покрет је био тако снажан,  
лакава, лепљива уста.{S} Хајдучка трава диже скромно свој велики бео цвет.{S} Љутићи су жути ка 
ишња чинила младићу жена-другарица која диже човека на посао, пружа му подстрека за велика дела 
воје философске спекулације, а око тебе диже се вихор, заузет једино материјалним интересима, б 
рушила.{S} Никоме није пало на ум да је диже.{S} Полиција је само дошла, учинила увиђај и очист 
е, као да ју је Чедомир ујео.{S} Она се диже нехотице и рече:</p> <p>— Хајдемо у варош.{S} Доцк 
 где се снови не пењу ни донде докле се диже дим домаћег димњака.{S} Она није умела, и поред св 
сна заболе га као удар у срце.{S} Он се диже с клупе, прође стазом и изби на излазак од парка.{ 
 Баци новине на под.{S} Затим их поново диже и укочено гледаше посну боју и редове штампаних сл 
 тако скупу ствар — рече гласно.</p> <p>Диже се полако.{S} Ноге су га једва држале.</p> <p>— Мо 
бично приђе Милева Остојићева.</p> <p>— Дижи се, тето -— каже она одрешито старој Лазаревићки — 
стварности.{S} Нове цитаделе романтизма дижу се против освештаних <pb n="296" /> истина као про 
адоје је умео лепо да говори... полако, дижући постепено глас, према значају предмета, одушевља 
овори кратко човек с дугачким носем, не дижући главе са свога длана.</p> <p>— Не учи толико, ра 
а врана бунила су се по уличном дрвећу, дизала се у вис, кружила неко време, па опет слетала, и 
е здраве ноге.{S} Изнад њеног рамена се дизала Чедомирова глава, унезверених очију, згрчених ус 
кошуљу, у два округла таласа која су се дизала и спуштала испод платна.{S} Дође јој да оде од о 
 n="23" /> која га је пратила, легала и дизала се с њим из постеље, и са којом је живео као са  
 Напољу је свитало.{S} Кратка летња ноћ дизала се лагано, као магла, и откривала широк шор, пун 
 њихао се свеједнако.{S} Око младића се дизале <pb n="231" /> хиљаде руку, само његове беху као 
ачак.{S} Обрасле у шуму и бујад, оне су дизале озбиљно своје врхове украшене чипком од букава.{ 
а су расли сунцокрети.{S} Они су високо дизали своје криве, таште, жутокруне главе и лепо се по 
але, празнички изглед.{S} Изнад вароши, дизало се безизразно, пространо небо, у којем се видела 
вакој новој књизи, повереници одбора за дизање разних споменика, деловође варошких читаоница, х 
јастуке своје постеље.</p> <p>Младић је дизао главу на овај глас.{S} Он му је звонио као труба  
је осветљавала рђаво.{S} По кутовима се дизао мрак.{S} Наста један тренутак потпуне тишине.{S}  
 осећало нешто свежине од ветра који се дизао са запада и наносио по који облак.{S} Света је би 
ао по каткад да се једва чује; затим се дизао јаче, лупао готово, и челичним звуком испуњавао о 
само Бела и Чедомир.{S} Па и Чедомир се дизао да иде, да му се не би приметило што остаје на са 
 потону у неку сребрну прашину, у маглу дијамантског праха, пред сликом девојке скромне, лепе,  
тила га чамотна тишина као сенка.{S} По дијамантском ваздуху вијало се неколико ластавица.{S} Д 
 n="83" /> под усијаним сунцем готово у дијамантском сјају, те давали улицама, које су празне ћ 
S} Жена му је имала тепелук од дуката и дијамантску грану.{S} Деци је шила хаљине најскупља шва 
е шуме и један параброд насред реке.{S} Дим од лађе развијао се кроз бистри ваздух на све стран 
се снови не пењу ни донде докле се диже дим домаћег димњака.{S} Она није умела, и поред својих  
ирни <pb n="154" /> пејзаж.{S} И док је дим пузио у модрим трубама ка чистом плаветнилу осветље 
официр, поред чиновника обућар.{S} Кроз дим од дувана и испарења, Илић виде једно празно место, 
сно.</p> <p>Ваљада при том прогута мало дима, те се закашља.{S} Баци цигару и рече презриво:</p 
на алке, нешто цвећа у саксијама и пуно дима од јевтиног дувана.</p> <p>— Већином гласова решен 
ришта, па онда улице пуне света, велике димензије, ширина, слобода.{S} Могао је живети неколико 
А „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“ - БЕОГРАД</p> <p>ДИМИТРИЈА ГАВРИЛОВИЋА</p> </div> <pb n="iii" /> <div ty 
да баш за оним димњаком од стругаре, па димњак изгледа као пресечен, једна му половина виси у в 
пењу ни донде докле се диже дим домаћег димњака.{S} Она није умела, и поред својих лектира, да  
ара и још неколико неједнаких фабричких димњака.{S} Чудног облика кућица за црпење воде на обал 
е деси да његова кугла пада баш за оним димњаком од стругаре, па димњак изгледа као пресечен, ј 
просте ћерамиде, с кубетима или турским димњацима образовале су се плаве сенке, које су још виш 
ном бусењу.{S} Радоје је одбијао кратке димове на својој луши.{S} Његове очи су гореле као жишк 
зиле из главе, тако магловите, обвијене димом, сенкама и супротностима, као у сну.</p> <p>Главн 
овима, у комбинацијама домина, у густом диму од дувана, величанствена визија младе девојке васк 
} Само, рекле су му, тражи десет хиљада динара мираза.</p> <p>— Ништа мање! — подсмехнуо се Чед 
ешће се помињале речи о I</p> <p>новцу, динари, па онда псовке, које су у нашем говорном језику 
а, орман од лажне ораховине, талијанска династија на дувару и умиваоник од лима.{S} Под је покр 
као најнежнији, умиру владари и чланови династије..."</p> <p>Илић је волео Зарију присно.{S} Он 
— рече јој мајка, показујући јој велику дињу. — Дао Бог па родиле, те хоће да и ти окусиш... „З 
орбу против формалистичког друштва, где диплома замењује таленат, где парче хартије вреди више  
м Конгресу, подавала се ласкању извесне дипломатије, заносила се идејама просвећеног апсолутизм 
е користи: положај, мираз, фамилију или диплому.</p> <p>Рекавши ово, она погледа значајно у Или 
наваљивало на њу као ветар, гушило је и дирало у дубину душе, да јој је сваки живац треперио.{S 
Кад се напије, ухвати се за телеграфски дирек.{S} Ту је у стању да остане <pb n="233" /> сатима 
о пута, вијугав друм и низ телеграфских дирека на нашој страни.{S} Колико је пута ишла тим путе 
цима засја електрика пре него што јој и диреке ударише — примећивао би ко у шали. — Пију, једу  
ћан је, он пати, а патња рађа злоћу.{S} Директор га је звао, саветовао да подеси своје понашање 
<p>— Ово је државна служба — прекину га директор суво — има, на првом месту, да се пређе пропис 
анак у државној служби — приметио му је директор.</p> <pb n="264" /> <p>Бела је сад имала кисел 
Петко Стокић или како се оно зваше твој директор.{S} Оне знају само за време, за простор, сисар 
му душу прости, мучила и патила.</p> <p>Директор је био постарији човек; носио је стално црно о 
је ваша лична ствар.{S} Мене се она као директора не може да тиче.{S} Државна служба долази на  
Срба.</p> <p>— Зашто латински, господин директоре?</p> <p>— Нема ко други, млади господине.</p> 
лић стиже доцкан кући, па сутрадан јави директору да је болестан, те не може долазити у школу з 
пштинске фењере, истакнуте на тробојним дирецима по ћошковима.{S} Свака гостионица има такође п 
— примети Радоје. — Проста, а све каже, дирне те у жицу.</p> <p>Девојке одговорише :</p> <pb n= 
фије.</p> <p>Уставио се тек кад му рука дирну нешто хладно.{S} То беше револвер, онај исти што  
није знао шта да одговори.{S} Оно га је дирнуло јако, као сва њена писма, па може бити и више.{ 
волим лов.{S} Ономад ме је један пример дирнуо.{S} Лете две беле тице једна за другом, као два  
S} Предео је био пуст.{S} Влажна пољана дисала је новом, великом надом.</p> <p>— Што ми то рани 
уруз, види им се само глава.{S} Поље је дисало мирно.{S} Још се јурила она два лептира.{S} Иза  
а.{S} Нешто мирно, спокојно и задовољно дисало је из целе њене појаве.</p> <p>— Ти си удата? —  
ружичасту, с мрким шалонима што су били дискретно спуштени и с фигурама купидона који држе венц 
 не губе још своје симпатије поред свег дискретног <pb n="151" /> укуса што нам долази са финог 
орци били су врло занимљиви, настављали дискусије о њиховим <hi>питањима</hi>, правили пошалице 
а сања започети сан, и пољупци где тело дише дахом другог тела, где се крше руке састављене око 
тако, изваљена на леђа, полуоткривена и дишући дубоко, жедно, као да се подавала млаком ваздуху 
чуда!{S} Хвалимо те, Господе, велика су дјела твоја.</p> <p>— Сад копају брану и јаз.{S} Притис 
исоке ноге, развијене сапи, мали трбух, длака као свила.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — викали су ум 
кола напуне откопаном земљом.{S} Његова длака није више сијала.{S} Сапи су му смршале.{S} Боја  
ицом као звезда.{S} У жалфије се пла̑ве длакава, лепљива уста.{S} Хајдучка трава диже скромно с 
То му се увртило у главу и није хтео за длаку попустити, као да би се огрешио о један принцип.{ 
угачким носем, не дижући главе са свога длана.</p> <p>— Не учи толико, разумеш? — прихвати Зари 
тила из првог изненађења, па устурајући дланом своју косу, додаде одсечно: — Илић није крив ниш 
шљење о твојим поступцима.{S} С врха до дна друштвених степеница одиграва се иста комедија; лук 
у — прекину га Зарија, па испи чокањ до дна и, не одвајајући још стакло од уста, продужи:</p> < 
о је сад њоме, и она раскопча хаљину до дна.</p> <p>Гомила разних осећања испуњавала је сад њен 
демо, Вишња! — зашкрипа младићев глас с дна груди.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
у, песмама омиљених песника, у чланцима дневне штампе.</p> <pb n="88" /> <p>— То је божанска ис 
правили пошалице.{S} Ту су стизале прве дневне вести преко <hi>штампараца</hi>, како су се овде 
ине.{S} Из њих је била још топлина јаке дневне припеке.{S} Ипак се осећало нешто свежине од вет 
одговори свима дужностима, води бригу о дневним потребама, расподељује своја средства.{S} И дру 
{S} Овог пута њен се поглед следи.{S} У дневним вестима налазила се ова белешка:</p> <quote> <h 
{S} Хлебарнице почеше пећи хлеб два пут дневно.{S} Печење је мирисало по старинским пањевима.{S 
S} Он је брижљиво остављао те хартије у дно свог ђачког сандука, поређане хронолошким редом; за 
остатци змаја на телеграфској жици и, у дну, једна старинска, двоспратна зграда у источњачком с 
е удаје, она је, против свега, носила у дну срца успомену на младића који ју је некад волео и к 
м и плаветним венцем удаљених планина у дну.{S} С друге стране, обала је била ниска, пошумљена  
 сигурношћу.</p> <p>То је била собица у дну ходника, окренута у башту.{S} Зидови су били тапето 
длети кад су нас њена крила додиривала, до врелих игала страсти које су му боле и вртеле месо.< 
кад је у питању држава и виши интереси, до ђавола држава и виши интереси!</p> <p>— Ту је народ, 
о изван вароши и лутао по околини дуго, до самог мрака.{S} Понекад би повео са собом Чедомира и 
> <p>— Ја хоћу да се образујем потпуно, до краја, систематски.{S} Зашто да то право имају само  
игу. <pb n="84" /> Хранио се на кредит, до бољег времена, где и раније.{S} То је било тамо, кад 
 у дућан, понудио га да седне за тезгу, до саме касе, поручио кафе, па онда с њим разговарао на 
како није хтео скрасити на своме месту; до дечка је била једна близнакиња, а преко:{S} Бела са  
 више није остало од <hi>Еснафлије</hi> до две чађаве пруге на зиду суседне куће, на коју се ос 
и:</p> <p>— Пардон...{S} Имам посла.{S} До виђења! — и већ се нађе пред Вишњом, стидљив и он, з 
омила посетница и карата са сликама.{S} До зида се налазила једна постеља, од ораховине као и с 
огама учтиво подвученим под столицу.{S} До њега је седео Младен, који се никако није хтео скрас 
 <p>— Само тако! — говорио је Радоје. — До јесени имаћемо оба зида на брани.{S} А оно што остан 
павим гласом.{S} Затим додаде блаже : — До пред вече немам никаквог посла.{S} Можемо начинити л 
 би га неко ма и очешао, заболело би га до срца.{S} Близу Калимегдана срете га једна група друг 
м месту само једну чашу, па тако изређа до тридесет кафана...{S} Кад се напије, ухвати се за те 
 боје, почевши од белих платнених блуза до црне материје мушких капута.{S} Преовлађивали су отв 
ила у Чачак.{S} Читала их је од почетка до краја.{S} Оне су је опомињале мутно познатих места,  
уше, она му је писала, те тиме стављала до знања да јој може одговорити.{S} Али њено писмо није 
 <pb n="230" /> <p>Вода је већ допирала до бедема.{S} У мокром мраку примећивали се њени прљави 
госпођицу Матовић.</p> <p>Она је седела до њега и посматрала га весело, готово безазлено и у ис 
ла се кроз широке рукаве њена рука гола до лаката, њено млечно лице белило се.{S} Био је бео и  
арица својој вратарки за њих. — Постеља до постеље, па се не погледају.</p> <p>— <foreign xml:l 
ријатељски, а она није могла отићи сама до првог дућана.</p> <p>— Бог с тобом! — чула је забран 
ој нема трна ни грмења.</l> <l>Само има до две вите јеле.</l> <l>И под јелом заспала девојка.</ 
з ситних краварских станова с прозорима до земље, осенчени шљивацима.{S} Још даље, указивала се 
ратио, као увек, Вишњу од Кајиног стана до њене куће; он се опоменуо да је сутрадан неки празни 
 од уранка на једној падини Рудника, па до заласка за зелени зид Јелице.{S} Пратила га чамотна  
в од најфинијег швајцарског фондана, па до најпростијег турског суџука.</p> <p>Откако Матовић п 
чија се платна спуштала од врха брда па до у саме таласе Дунава.</p> <p>Ова слика учини весео у 
пијаног мудраца занимало га.{S} Он оста до зоре пијуцкајући <pb n="172" /> шљивовицу.{S} Ристић 
успеху у школи, ставила већ толико пута до знања да он има од ње да се учи.{S} Поред тога, боја 
 мишљење о твојим поступцима.{S} С врха до дна друштвених степеница одиграва се иста комедија;  
о, а да нико не нађе у њему чега другог до другарских саопштења.{S} Његов одговор пак није се м 
у, њу саму.{S} Кад би тако дошао најзад до решења шта да јој одговори, он се питао како ће јој  
увих уста, око тих ситних очију, па све до природно намрсканог чела играо један <pb n="116" />  
ухватала целу, од врхова прстију па све до чела и главе.</p> <p>Сањала је да су ишли пешке, као 
о голог Тркалишта, па на Седам Кућа све до планинског склопа око Кумодраже.{S} Десно, посматрач 
о Вишња, да се развије што више, да оде до краја пута који је водио преко девојачке школе.{S} А 
 да се школује, потуцао се од гимназије до гимназије, стално одушевљен, стално без марјаша, мат 
 грдиле своје наставнице и бројале дане до краја школске године.{S} Каја, у њеној строгој сивој 
 ових сањарија.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију без разлога.</p> <p>— Лепо! — одговори после м 
 је скупштинска већина хомогена, иде се до отвореног деспотизма, а ако се образује коалиција, с 
још кад је он дошао на власт, развио се до своје потпуности.{S} Неколико покушаја да се завађен 
јој је било гледати га како иде од куће до куће, те оправља сатове, леми минђуше, подмазује шив 
руке.{S} Широки рукави од блузе спадоше до рамена.{S} Голе мишице блеснуше кроз собу.{S} И ово  
ти</hi>, час <hi>ви</hi>, и, кад дођоше до њене куће, раставише се као стари пријатељи.</p> <p> 
и!{S} Млада девојка не осети кад дођоше до њене куће.{S} Би јој тешко да прекине чар у који су  
Киша ће још дуго падати.</p> <p>— Али и до вароши је дуго — примети она. — Склонимо се негде, а 
ксановића и Компаније, стаклара на Сави до Малих Степеница; немој да се стидиш.{S} А сад прими  
хартијом, били су наслагани црни тегови до сто кила, каје соли, гвоздено посуђе.{S} Из одшкрину 
колаца Социјалиста, почело је да долази до размимоилажења у питањима тактике, настајали су озби 
лић не одговори ништа.{S} Били су дошли до оног долапа, па се спустише низ једно брдашце.{S} По 
ена места, где се љубавници могу шетати до миле воље, а да не буду изненађени непријатним сусре 
овод свога одласка и да се неће враћати до јесени, пошто ће се предавања ускоро завршити.</p> < 
што се крију у борама муселина и љубити до миле воље њену кожу час румену, а час белу.</p> <p>— 
ли ће се спасти ?{S} Да ли ће допловити до мирних вода каквог гостопримног пристаништа ?</p> <p 
му је било потписати се него отпешачити до Мрчајеваца.{S} Стога је јако уважавао школу.{S} Кад  
 <p>— Иначе?</p> <p>Бела није смела ићи до краја своје претње, те ју је мајка допуњавала:</p> < 
— Можда различним путевима може се доћи до истине.{S} Можда метафизичари имају право.{S} Можда  
; плав прамен косе сакривао је њене уши до половине.</p> <pb n="95" /> <p>Он задрхта кад примет 
осмехом, који прели цело њено лице, чак до подвољка и широког врата, па рече значајно: — У ваши 
бала је под њеним округлим образима чак до првих праменова косе, те је изгледало да се девојка  
ла усталасана долина Западне Мораве чак до ибарских планина, чије се заокругљене линије назирал 
на осећање него на разум.{S} Иде се чак до физике, појављују се гледишта која, ако се усвоје, п 
рној жени.{S} А ја хоћу да се образујем до краја.{S} Хоћу да будем на висини времена у којем жи 
 Колико је пута ишла тим путем с Илићем до тог села, које је он називао њеним, правећи илузију  
а женама, које су се занеле у свој план до лудила.{S} У кући су настајале свађе.{S} Мајка га је 
ла зелена ливада,</l> <l>У ливади селен до колена,</l> <l>У селену студени кладенац,</l> <l>До  
штву — прекину га Зарија, па испи чокањ до дна и, не одвајајући још стакло од уста, продужи:</p 
оме у апсу размишљао дуго, па сам дошао до закључка, да се велика зла не чине намерно, с предум 
 После би у групама пратили једно друго до куће.{S} И, она је легала сва срећна, певушећи своју 
рвог учитеља.</p> <p>То је тако трајало до једног пролетњег поподнева.</p> <p>Прелазила је прек 
ила у моди.</p> <p>— Овоме је све равно до Косова! — насмеја се Илић у себи.</p> <p>Он је био с 
ити одмах и решење је остављао од данас до сутра.</p> <p>— Сутра... сутра, а не данас — одговар 
пиротске израде.{S} Према постељи, опет до зида стајала су два скупоцена ормана, изолучена при  
ишла као на крилима.{S} Кад се дође већ до немогућности, младић се трже.{S} Жалосна стварност п 
вима њене кратке хаљине и откривао ногу до колена, ногу младу, а развијену, ногу танку, а заокр 
њен муж и газдарица од пансиона да дођу до њих: тражили их по пијаци, киселили сами, куповали и 
војке узму газдарицу испод руке, шетају до краја сокака, називају свакој клупи добро вече, прич 
равила двосмислене фразе, стављајући му до знања да ће га одати.{S} Кад би се њихови погледи су 
муком изговарао.{S} Читао је све што му до руке дође: научна открића, романе, извештаје варошке 
 објашњења.{S} Шта је она била сад њему до обична другарица, пријатељица, познаница чак!{S} Как 
дало је сад њоме, и она раскопча хаљину до дна.</p> <p>Гомила разних осећања испуњавала је сад  
их позва, њу и Милеву, да изађу у шетњу до варошког парка.{S} Било је прехладило.{S} У вароши с 
их, па се и он туђи...{S} Испрати Вишњу до куће.</p> <p>— Ако госпођица нема ништа против? — уз 
мова.{S} Парчад од камења дотеривала су до првих кућа.{S} У клисури, где је дотле расло дивље т 
ављао ју је из далека, скинувши качкету до земље.</p> <p>Понекад би се зауставио, ћеретао тако  
мље.{S} Жене се кувале по шупама, одмах до помијара и ђубришта.{S} Оне су излазиле за тренутак  
једног златара, чији је дућан био одмах до њихова.{S} Она је била провела готово цело детињство 
осоли њену пљувачку.{S} Навуче покривач до уста, окрену се на другу страну, затвори очи <pb n=" 
ни.{S} А оно што остане лако је.{S} Још до године у ово доба можемо имати електрику.</p> <p>Ост 
l> <l>У селену студени кладенац,</l> <l>До кладенца момче и девојче —</l> <l>Дај, девојче, очи  
сању.{S} Треба га увести у тајне нашега доба, где човечју снагу замењују често вештина и природ 
..</p> <p>— Шта ти имаш против данашњег доба? — настави она разговор живље. — Није ли оно какво 
е се као стари пријатељи.</p> <p>Од тог доба звали су се по имену, задржавали дуже руку у руци. 
варом.</p> <p>Није га се тицало које је доба дана.</p> <p>Ти заборави су му пријали.{S} Оставља 
да ми поричеш: ја сам прошла кроз твоје доба.</p> <p>— Шта хоћеш тиме да кажеш?</p> <p>— Ти си  
у. </p> <p>— Веруј ми, ми смо све имале доба кад је живот као источњачка принцеза пред судом ри 
ди једва предмете за радост.{S} Данашње доба...{S} Пардон, изволи напред — додаде он и склони с 
раније било.{S} Говорим, јер ме данашње доба боли, јер су се жбири испилили у народне људе, у р 
>— Срећан?{S} Та реч звони чудно у наше доба — одговори младић, и отворено <pb n="130" /> погле 
г од оних наших неписмених државника из доба ослобођења.</p> <p>— Пиши јој — рече, застајкујући 
 са женом.{S} Ћерка једног бирократе из доба првих <pb n="17" /> чиновничких влада у Србији, он 
 остане лако је.{S} Још до године у ово доба можемо имати електрику.</p> <p>Остојића је нарочит 
нешто чега се човек може одрећи у свако доба.</p> <p>Илић је пак мрзео новац, мрзео га оном мрж 
тета.{S} Она једина весели наше жалосно доба, греје те место метресе, одушевљава те, опија најб 
ло лепо јесење вече, сувише топло за то доба, једно од оних чежњивих вечери које саме позивају  
то, поставили су је одмах.</p> <p>Од то доба није се враћала у Београд.</p> <p>Живот јој је про 
ку почетком Осамдесетих година.{S} У то доба, довршавала су у Србији своје стварање два главна  
жалио што није више учио школе.{S} У то доба била се већ увелико развила борба између школовани 
 његовом сребрнастом светлошћу.{S} У то доба године ливада је најлепша.{S} Зрела трава злати се 
од Пеливана</hi>, бозаџије чувеног у то доба у студентским круговима.{S} Али он одби позив ћутк 
јалистима, републиканцима, који се у то доба борбе за основна грађанска права нису разликовали  
ћена Чедомиром Илићем у оно што се у то доба звало реални правац у животу.{S} Па опет, чим је у 
ишња је волела да слуша те говоре.{S} У доба реакције, штампа је била обамрла. <pb n="63" /> Дв 
ута преко дана излазила је ту у шетњу у доба кад је мислила реформисати друштво, кад је Зарија  
а је <pb n="118" /> волела формалности, добар тон, устручавање и <hi>ноблесу</hi>.</p> <p>— Доб 
стручавање и <hi>ноблесу</hi>.</p> <p>— Добар дан! — прогунђао би Матовић кроз нос с природном  
еце, радовао би се што га код куће чека добар ручак, са уживањем би рачунао на први од месеца к 
једно који режим влада, јер им је сваки добар... у свакој партији, групи или кући од утицаја, о 
 питању језика, народне песме су једини добар узор уметничком певању, и, да је хтео мењати хриш 
а, хајде у природу!</p> <p>Чедомир, као добар Словен, прими радо овај изговор да не ради ништа, 
имећавао ништа.{S} Он је при ручку имао добар апетит, извлачио из џепа велику мараму за један к 
ећу девојку коју је волео.{S} Он је био добар као Христос, а мало је људи _ко]и су починили тол 
 не сети.{S} Ћутали су.{S} Прођоше тако добар део улице.{S} После се спустише у Палилулу преко  
 толико рђав колико се прича, ни толико добар колико се мисли.{S} Али има једна сигурна ствар.{ 
чинило да слуша њен љупки глас, који му добацује слатке, заношљиве речи.{S} А кад би се пренуо  
је жене.{S} Морао се примити службе.{S} Доби место у једној београдској гимназији.</p> <p>— По  
а докле би трајала та тамна грижа да не доби оно писмо од оца.{S} Кад га први пут прочита не уч 
осете пријатеља.{S} Тек под зиму, Јован доби потпуно помиловање.{S} Странка му даде место главн 
итак.{S} И веруј ми, они <pb n="279" /> добивају.{S} Пре неки дан рече ми један народни отац да 
граду, па онда прешао у државну службу, добивши за преписача у Ваљеву, где је начинио целу свој 
ине са којом се та комедија игра, човек добија симпатије или антипатије, глас мудраца или глупа 
е та борба изоштравала, док његова деца добијају то парче хлеба без борбе, те своју слободу упо 
нама службе.{S} То су они који као ђаци добијају места по Скупштини, разним министарствима и ос 
ј наручила дугу хаљину; из суседства је добијала колача, разног цвећа.</p> <p>— Ово ти послала  
ене, него нечије наготе.{S} Њене очи су добијале чудан сјај и упијале <pb n="312" /> се у чипка 
сца свих драгих карата и писама које је добијао.{S} Она га је такође приметила.{S} Црвенила се, 
ш док је био у гимназији, те је од куће добијао врло скромно издржавање.{S} Ипак је имао нечег  
младић сврши школу, постане свој човек, добије парче хлеба, па нек узме Белу, ако хоће... ја ћу 
рији.{S} Он је за сва права, бар док не добије своје право.{S} Невин у ствари, он је дрзак у ре 
њу.{S} Народи око нас неће чекати да ми добијемо времена.{S} Мораће се журити...{S} А ви, млади 
 боље него ранијих година.{S} Шта више, добила је награду, једну књигу која је говорила о негов 
ми, попуштала прва кад би се посвађали, добила је сад у мајци сигурну савезницу, те се свађама  
 Приговарала је себи за то: што год има добила је од тог оца са великим, меснатим носем, од те  
т и отишла за учитељицу.{S} Случајно је добила добро место: једно богатије село у Млави, где је 
ужа сматрала је за нову играчку коју је добила и која треба да је поред ње кадгод јој се прохте 
о његов прадеда Илија, по коме су и име добили.{S} Све што је Чедомир знао о овом свом претку,  
и тада судио Србију по њеним листовима, добио би страшно уверење о њеним првацима.{S} Реч лажов 
н из подофицирске школе, Њутон би једва добио за телеграфисту, а Миржеови чергаши завршили би н 
дела очевине, те са сумом коју је отуда добио и кредитом од Управе Фондова сазида лепу кућу у ј 
 на реуматизам у десном колену, који је добио на робији, и грдио свога сина.</p> <p>— Шта је с  
а је за њега била увреда, никад је није добио.{S} Десио му се несрећан случај.{S} Какав?{S} Кој 
ад ја нећу, па ко ће!</p> <p>Чачак није добио електрику.{S} Преко лета се било далеко одмакло с 
мназији.</p> <p>— По твојој глави не би добио ни Прокупље! — пришила му је ташта поносито. — Ал 
, да ти кажем: шта сам желео, а шта сам добио, шта сам очекивао, а шта дочекао, многе ствари ко 
 који им дају, или бар обећавају, какав добитак.{S} И веруј ми, они <pb n="279" /> добивају.{S} 
ина, да ће изаћи на пут, свршити школу, добити државну службу, па да проведе на миру старе дане 
ље из Чачка за Београд, одговор се може добити четвртог дана.{S} Лазаревићева причека још некол 
е поврати, али цело његово имање оде на добош, јер је он највише настрадао: био је главни акцио 
S} Ускоро затим залупа улицом општински добош на узбуну.{S} Варош се избуди.{S} Река је била ра 
у Цигана и чауша.</p> <p>— То су стара, добра времена — уздахну госпођа у пола воље. — Онда је  
ас.</p> <p>То беше његова газдарица.{S} Добра <pb n="301" /> жена је била отворила врата лагано 
 две беле тице једна за другом, као два добра друга; пуче пушка; једна од њих опусти крила и па 
{S} Већ ми то причају одавно.{S} Али ја добра, наивна, старинска жена...{S} Ко ће у то да веруј 
у друга Толстоја само је последња тачка добра, јер је дигао руку од свега и почео бежати од сво 
етињског у осмеху што му га је извајала добра нада и што се чудно мешало са првим цртама зрелих 
ам са̑м.{S} Има једна историска чесма и добра ладовина.{S} Ето је одмах кад се пређе ова баштов 
јан:</p> <p>— Јест, кажем ти... нема ни добра ни зла апсолутног, већ конфликта између нужних си 
је шаке.{S} И он не жели власт да учини добра себи или другом, него тако... ради саме власти и  
алу.</p> <p>— Девојачка Школа може бити добра само као припрема.{S} Она није довољна жени која  
оја вајда!{S} Они од којих сам очекивао добра беху неспособни да ми га учине, а они од којих са 
лазној топлини као старац који се напио добра вина.{S} Вишњу пак је бунио тај дан, обузимала ју 
атеријал, ја сам сигуран да је наш свет добра раса.{S} Само му треба поуке.{S} Оставимо модерне 
а!{S} Љубазна познанства, ласкаве речи, добре наде и обећања узимали су на се изглед стварних б 
пним друштвима, трансвалском рату и, за добре паре, кадиле владу.{S} Истина, Радоје није знао з 
е био крив: био је лабав, давао је лако добре оцене, помео се једном у преводу неке латинске ре 
емљописа, физике, историје имао је врло добре оцене, али је у осталим предметима био већином сл 
зора на другом спрату.{S} Био је вечито добре воље.{S} Причао је радо о својим пословима.{S} Ре 
оја би се посветила моме делу, била мој добри геније, јер је сваки рад... нарочито овај који тр 
а — прихвати Чедомир. — Ми смо још увек добри, стари пријатељи.</p> <p>— Да, стари свакако... и 
 пруженим рукама.</p> <p>— Кад смо тако добри пријатељи — прихвати Вишња — онда будимо отворени 
ло простије.</p> <p>— Ето, нама требају добри радници, занатлије, агрономи, учитељи, официри, п 
а је своју гвоздену руку као нека ружна добричина.{S} Небо опрано јучерашњом кишом плавило се д 
 киша нахватала се читава бара.{S} Неки добричина наместио је брвно.{S} Девојка ступи напред.{S 
ме на место! <pb n="126" /> А, бога ми, добро учим и речи и превод.</p> <p>Матовић би погледао  
S} Наше пријатељство је искрено, топло, добро.</p> <p>Млади човек погледа своју другарицу право 
ражила је у њима нешто ново, изненадно, добро, нешто што ће доћи и изменити, окренути њен живот 
а. — Ради у једној оближњој фабрици.{S} Добро му се плаћа.{S} У слободном времену ради за себе. 
е враћао из <hi>Централе</hi>.</p> <p>— Добро вече, комшинка! — поздрављао ју је из далека, ски 
ди не разумете у тим стварима.</p> <p>— Добро.{S} Мени је иначе доста моје главобоље.{S} Само з 
ветови очајника и самоубилаца.</p> <p>— Добро — приста она и пружи му руку. — Сутра на овом мес 
, на ранама се хватали ожиљци.</p> <p>— Добро, да идемо — приста Вишња.</p> </div> <div type="c 
н своје другарице.{S} Само, она нађе за добро да је опомене:</p> <p>— Чувај се Чедомира, Вишњо. 
итиван живот, они често имају љубави за добро и изврсних намера.{S} Али, њима је нови живот убр 
шла за учитељицу.{S} Случајно је добила добро место: једно богатије село у Млави, где је нашла  
, већ сам пијан. .</p> <p>Био је заиста добро угрејан.{S} Још је више философирао него по обича 
евојка.</p> <p>Газдарица је не разумеде добро, те је погледа изненађено, па по обичају наших же 
аке свога узбуђења.</p> <p>Познавала је добро ту аду, аустриску стражару преко пута, вијугав др 
... ти си уморнија — одби он. — Мени је добро и на столици.</p> <p>У труду да задовоље што више 
} Како ти је у селу?</p> <p>— У селу је добро свакоме који од њега не тражи више него што оно м 
Он је видљиво патио.</p> <p>— Вама није добро, господин-Илићу ? — рече му једног дана Бела. — Д 
моли уз степенице од трема. — Теби није добро?{S} Ти си болесна ?</p> <p>— Врућина ми је, мајко 
 ње као мантија у попа.</p> <p>Вишња се добро осећала на Великој Школи.{S} Академска слобода јо 
да је одобрила правила.{S} Акције су се добро уписивале.{S} Држава је помогла друштво кредитом. 
 речи — да смо сви, хвала Богу здраво и добро, да јој исто од Бога желимо.{S} Само, кажи, мајка 
S} Он је био у стању пијана човека који добро види да прави глупости, а продужава и прави их но 
је среће у трговини.{S} Послови су ишли добро.{S} Ипак је нешто пекло овог маловарошког првака. 
 до краја сокака, називају свакој клупи добро вече, причају шта су радиле преко дана, шале се н 
 пуцкарала ватра.{S} Човек се ту осећао добро <pb n="140" /> као у топлом гнезду.{S} Дубока тиш 
ња као да се њему учинило не знам какво добро.{S} Његова жена, која је раније, док су били сами 
оред своје струке, волео слободу, желео добро своме народу и имао стила у чланцима што их је пи 
и.{S} И још нешто.{S} Младићу није било добро.{S} Ваљада, бура која се спремала у ваздуху, унос 
 предметима.{S} Положила је испите врло добро, боље него ранијих година.{S} Шта више, добила је 
 Он је седео на крми и терао чамац врло добро, као да му је то <pb n="244" /> занат, а она седе 
ржале.</p> <p>— Можда ће то бити једино добро које сам учинио у животу — рече још, гледајући у  
а, сигуран у себе, у своју будућност, у добро које ће чинити својим суграђанима, Србији, можда  
вотињи.{S} Зар он није био тако исто од доброг соја?{S} Његов прадед борио се јуначки за слобод 
S} А сад прими много поздрава од твојих доброжелећих ти родитеља... и Радоја који ти ово писмо  
{S} Погађао је шта ће се десити у њеној доброј души, кад сазна све.{S} Погађао је сву одвратнос 
дмет, мезетили печено кестење, били при добром апетиту, звали једно другог именом и презименом, 
тезала чачанска котлина зелена, питома, доброћудна.{S} По њивама су класали кукурузи.{S} Младић 
здрављају својим топлим погледом рад на добру народа.{S} Слушајући звуке пијука, њему се чинило 
р с поузданошћу која је урођена његовом добу. — Девојачка школа није довољна модерној жени.{S}  
убеђењу!{S} Али је Илић био још млад, у добу кад се пише искрено и поштено.{S} Стога продужи пр 
, као у албуму.{S} Сети се Чедомира.{S} Доведе га у везу с министровом ћерком.{S} Сети се његов 
о око њега надничари првога дана кад је доведен; миловали су га по њушци, тапкали по сапима.</p 
право долази сама по себи кад се ствари доведу у ред, кад обоје нађу користи у својој вези; пон 
ти, противуречности, слабости, погрешке довеле су ме на једну тачнију оцену света и саме себе:  
лучности.{S} Један унутрашњи глас му је довикивао:</p> <p>— Буди храбар.{S} Ради.{S} Реши се.{S 
ђе су учестале.{S} Најмањи повод био је довољан да не говоре.{S} Ћуте по неколико дана.{S} Глед 
 државни буџет <pb n="261" /> не би био довољан да заштити народ од леда и метиља!{S} Матовић п 
ло суседству, и наравно плата није била довољна.{S} Чедомирова сестра, која је од њега била ста 
 њеним првацима.{S} Реч лажов није била довољна, већ се писало архилажов.{S} Реч лопов није дов 
на његовом добу. — Девојачка школа није довољна модерној жени.{S} Она је уска, непрактична, нес 
ти добра само као припрема.{S} Она није довољна жени која хоће да буде на висини свога времена  
закони у Скупштини.{S} У буџет се унесе довољна сума за почетак.{S} Али оба закона дадоше врло  
а.{S} Госпођа ће сад много да спава.{S} Довољно је ако се <pb n="184" /> служавка нађе поред ње 
итати ни писати, велико знање смета.{S} Довољно је ако се прочита десетак књига, научи се на па 
 се писало архилажов.{S} Реч лопов није довољно жигосала човека, већ га звали архилопов.{S} Гом 
стину.{S} Најзад рече:</p> <p>— То није довољно.{S} Књиге су суво знање.{S} Дају ти моћ да разу 
па у њих један део својих књига, што би довољно било другом човеку за цео живот, остави све дру 
 доћи на Велику Школу.{S} Ти нећеш бити довољно јака да извојујеш своје право.</p> <p>Лазаревић 
воју бригу.{S} Ти ћеш тамо у Чачку наћи довољно посла да твој живот не буде излишан.{S} А кад т 
, па да му каже све.{S} За то није имао довољно одважности.{S} Онда је мислио да напише једно п 
ожда би само једно половно обећање било довољно, па да га она поново заволи без бојазни.{S} Јер 
е, припијала се уз кућу, увијала се око довратака, јака, снажна, жилава, па чудно одударала од  
етком Осамдесетих година.{S} У то доба, довршавала су у Србији своје стварање два главна полити 
дне велике грађевине, којој су мајстори довршавали трећи спрат.</p> <p>Ту примети гомилицу свет 
ше не румене на сваку ситницу, по дивно довршеном телу које је издавала цела њена појава.</p> < 
ека.{S} Планови о повратку на страну, о довршетку студија, изгледали су му немогућни.{S} Походи 
љиво у младића, па после спусти главу и доврши као по дужности : — Наша модерна жена изостала ј 
то погледа своју жртву пре него што јој доврши живот, Чедомир прекиде пољубац у једном тренутку 
ну, па су трошкови велики, а...{S} Није довршио реченицу, јер није хтео причати о сиротињи свог 
и ситничарење, не видиш шта се око тебе догађа, не можеш ништа да избегнеш, све ти се дешава, н 
 Ти заборављаш опет стварност.{S} То се догађа у драмама и романима.{S} Немогуће, Илићу; није т 
 било је нестало.{S} Гледала је на онај догађај с Чедомиром у њеној соби мирно, као на неки дав 
њин долазак био је наравно читав свечан догађај.{S} Око ње су се утркивали мајка, млађа <pb n=" 
о жене...{S} За скандалозну страну тога догађаја бринуо се Младен, који је вукао свог учитеља з 
дана.</p> <p>Илић се кајао искрено због догађаја који се десио.{S} Избегавао је своју саучесниц 
оград.</p> <p>Живот јој је пролазио без догађаја.{S} Избегавала је посете, састанке.{S} Кад би  
дашњег тренутка, Вишњи се десило толико догађаја, да су јој успомене које је другарица спомињал 
а, изазивале слику за сликом преживелих догађаја, доносиле јој одјек млаких београдских вечери. 
имати великог утицаја на развитак даљих догађаја.{S} Он ће несумњиво привести у дело програм ст 
еки активни политичар, какав фактор тих догађаја којима ће он дати овакав или онакав ток.{S} Он 
благо време, она је мислила на протекле догађаје са много искреног сажаљења за друге, а са пуно 
лицу као да је обузе изненадни страх да догађаји не узму други обрт, те се одважи да удари на г 
 и више.{S} Јер се беху код њега десили догађаји који су створили непремостиви јаз између њих д 
 размишљања <pb n="119" /> о приликама, догађајима и људима, па се понекад пребацивао и открива 
 и стварност.{S} Илић је писао о ситним догађајима, прочитаним књигама, о Зарији Ристићу и о ве 
ао да је хтео сазнати како се те ствари догађају.{S} Ослушкивао је челични хук шиваће машине, с 
ивот на боље.{S} Међутим, ништа се није догађало.{S} Београђани су се жалили на врућину, на пра 
ду, чинио обећања, одрицао се досадањих доглавника који су га изневерили.{S} Као прво што се оч 
ачао је све више протест против научног догматизма.{S} Млади суплент био је принуђен, против св 
/> да се друштво састане, без нарочитог договарања, и весеље букне, у толико јаче у колико је д 
анке, озаконити слободу штампе, збора и договора — трудио се младић да скрене правац својих мис 
такође, испричати јој све онако како се догодило, све појединости, све... све... што ником друг 
рави, она ће јој испричати шта се с њом догодило, признати све, па нека буде како она рекне.</p 
та.{S} Тога дана није се ништа нарочито догодило лично њему, али је његово срце уздрхтано лупал 
 у Европи.</p> <p>Вишња заусти да нешто дода, али је већ млади човек падао у ватру грдећи реакц 
о!</p> <p>— Ту смо се крили од Турака — додавао је други — а гле ти сад чуда!{S} Хвалимо те, Го 
ју је случајно негде начуо, а у себи је додавао; „Ми смо слепи код очију, утучени у главу, сток 
ађења, па устурајући дланом своју косу, додаде одсечно: — Илић није крив ништа.</p> <p>Госпа-Ма 
{S} Ми ћемо се видети! — <pb n="155" /> додаде пружајући му руку, па окрену главу да би сакрила 
е мој Милисав, видећеш.{S} Ах, ево га — додаде млада жена и показа руком на једног развијеног д 
Ти си слободан?...{S} Ево ми трамваја — додаде затим. — Ја ћу бити тачна.{S} Збогом.{S} Лаку но 
су којекакви богаљи.{S} Ју, господина — додаде после гласно, па збаци љутито шал са себе. — Мус 
рна...{S} Пхи, али је љута ова цигара — додаде за тим, насмејавши се гласно.</p> <p>Ваљада при  
ашње доба...{S} Пардон, изволи напред — додаде он и склони се у страну.</p> <p>Улица је на том  
ш што ти треба, па опет ништа од тебе — додаде жалосно. — А кад сам ја учио школу, мој брајко!. 
 се преучиш.{S} Остави данас те књиге — додаде весело. — Одмори се, боже благи!{S} Има времена. 
о.</p> <p>— Хај’те горе, на послужење — додаде госпођа. — Само, никоме да не причате <pb n="196 
 Можемо му дати и једну собу у авлији — додаде госпођа после неколико тренутака. — Празна је, д 
обешењаци, да ми је уши да им извучем — додаде госпођа весело — где су нашли љубав да изјављују 
звлачи — рече у себи.</p> <p>— Управо — додаде Илић — за мене брак не постоји као питање.</p> < 
и села у вилинско коло?</p> <p>— Кажу — додаде друга девојка, великог носа и зелених очију — ко 
— одврати госпођа на рачун Поповића, па додаде: — Чедомир је озбиљан младић, човек од поверења. 
и качкету јаче на очи, распали лулу, па додаде:</p> <p>— Ја радим да убедим људе у потребу да с 
читај ову вест...</p> <p>Па као за себе додаде:</p> <p>— Како свако има достојанства; један про 
 младић, наднесе кишобран над девојку и додаде:</p> <p>— Допусти!</p> <p>— Није потребно, Илићу 
>— Нагваждања — одобри Радоје.{S} Затим додаде у шали:</p> <p>— Вишња ће поћи за мене.</p> <p>Д 
вори она нешто рапавим гласом.{S} Затим додаде блаже : — До пред вече немам никаквог посла.{S}  
иста — објасни Каја бојажљиво.{S} Затим додаде, да би скренула разговор на другу страну:</p> <p 
та, промоли главу кроз отвор и несташно додаде:</p> <pb n="137" /> <p>— Како је лепо у вашој со 
ља, њеним изразом беспрекорне чедности, додајући још њене угасите очи.{S} Његова машта не задов 
 времена.</p> <p>Па обраћајући се ћерци додао је:</p> <p>— А ти, фрајла, остави се Београда у Ч 
 већ био навикао на љубак <pb n="53" /> додир тога девојчета.{S} Најзад, и он је био млад, и он 
руку.{S} Она му је пружи, па стрецну од додира: његови прсти су пекли као у грозници.</p> <p>Те 
и срећу да одлети кад су нас њена крила додиривала, до врелих игала страсти које су му боле и в 
вонио у њеним ушима, облетао око главе, додиривао јој запаљене образе и лепио њене усне као шећ 
говору, у дугим погледима, у нехотичним додирима, били су далеко одмакли од града.{S} Пред њима 
спрекидани и продужавани, где душа само додирне душу, па је остави да сања започети сан, и пољу 
...</p> <pb n="240" /> <p>Учитељ приђе, додирну се шешира церемонијално, пружи своју меснату ру 
ка спусти се низ степенице велике куће, додирну шимшир, проклати се по калдрми од дворишта, па  
 — рече кад отвори врата, и пријатељски додирну раме младићу, док један светао, чедан одсев оза 
 ђаволастим осмехом који дотле није био додирнуо њене усне.</p> <p>Сутрадан, Вишња се дигла из  
ротоар је био узак.{S} Њихова се рамена додирнуше.{S} Чедомира такну у срце надземаљска милина. 
ам гадан, Боже мој!</p> <p>Вишњине руке додирнуше његове косе.{S} Она подиже његову главу и гле 
 је толико избегавао.{S} Њихове усне се додирнуше.{S} Рамена се саставила с раменима.{S} Руке с 
а лака ватра, која се слатко гасила при додиру чистог рубља.{S} Раније чим би легла, заспала би 
 пратиоцу чинило се као да ти кораци не додирују земљу; украшена многим успоменама, она се изми 
ризнају овим везама њихову невиност.{S} Додуше, она му је писала, те тиме стављала до знања да  
 чула из прича, из прочитаних књига.{S} Дође јој да рече:</p> <p>— Шта је тако важно било у дев 
у се дизала и спуштала испод платна.{S} Дође јој да оде од огледала.{S} Једна суза врцну у њени 
а под њом, да околне планине падају.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— За име Божје, погледајте!.. 
а је даље писао Вишњи да се не љути, да дође на свадбу ако може.</p> <p>— Нека ти је Богом прос 
 забрањене књиге.{S} Једва је чекала да дође подне, да претрчи преко дворишта, предахне на праг 
н потпуно и спреман да прими што има да дође.{S} На отвореним вратима стајала је Белина мајка ј 
ивао се неминован расцеп.{S} Та прилика дође.{S} Имало се да се реши да ли ће група учествовати 
 мирно и корисно свој део живота и, кад дође време, заспи вечито под обичним крстом, са кога ће 
ом који није трпео примедбе.</p> <p>Кад дође на Велику Школу, Лазаревићева се баци на студије в 
а је седела код Остојићевих, кад Радоје дође с једним својим пријатељем, млађим чиновником из с 
говарао.{S} Читао је све што му до руке дође: научна открића, романе, извештаје варошке штедион 
је управљен против њега: било да она не дође на заједнички час, било да га не примети на улици, 
рихвати после једне почивке — ако он не дође, Зарија, ако будем морао живети као сваки други... 
Машта је ишла као на крилима.{S} Кад се дође већ до немогућности, младић се трже.{S} Жалосна ст 
арата по његовом столу.{S} Под руку јој дође свеска једног омладинског листа и у њој преведена  
а се нисам користио њим.{S} Али ако оно дође што ти рекох, онда...</p> <p>— Остави ту пушку.{S} 
њешколског професора.</p> <p>Брачни пар дође у Београд да присуствује погребу.{S} После се не в 
ти га.{S} Да, време пролази, и једанпут дође тренутак кад се мора имати храбрости и прекинути н 
ијоку од стола и поче бацати што год му дође под руку.</p> <p>— Ево, на, ево још — викао је ван 
азаревић...{S} Па како ми живиш, што не дођеш?...</p> <p>Млади човек, с прилично вештине, а с м 
повећавала чаробност тренутка.</p> <p>— Дођи ми једне ноћи — рече му она између два пољупца.</p 
ваш у чему.{S} Волела би да те види, па дођи ако можеш, а ако ти школа не допушта, а ти немој.. 
ас <hi>ти</hi>, час <hi>ви</hi>, и, кад дођоше до њене куће, раставише се као стари пријатељи.< 
по руски!{S} Млада девојка не осети кад дођоше до њене куће.{S} Би јој тешко да прекине чар у к 
дили њен муж и газдарица од пансиона да дођу до њих: тражили их по пијаци, киселили сами, купов 
трације, резолуције на туђ рачун, а чим дођу у питање они, њихова личност, њихов џеп, они знају 
ављала је на рђаве часове које је у њој доживела; успомене, оне лепше, ницале су око ње, и она  
 Овај народни борац, као и многи други, доживео је пред смрт велика разочарења.{S} Расцеп у дем 
ром Србије и Српства.</p> <p>Матовић је доживео и један лични пораз.{S} Саставио је законски пр 
дић самом себи.</p> <p>Тек на кондицији дозна за велику новост која се још од подне шапутала по 
 У белини платна развише се црнпурасте, дозреле груди.{S} Она се насмеја.{S} Оштар смех зацика  
аједничког с њима, јер је имао приличну дозу епикурејства у себи; он је волео све што је пријат 
S} Као што видиш, нешто релативно...{S} Доиста, ничега сигурног, ничега стварног.{S} Само илузи 
аучног оптимизма, донетог из Србије.{S} Доиста, кад се његов дух стварао, природне науке достиз 
ом, представи му се црна као гробље.{S} Доиста, светиљке нису биле још упаљене, те је владао пр 
пријатним сусретом, подозривим оком.{S} Доиста, обала поред Саве, пут за Вишњицу, самоникле ули 
ћено цвеће тако силно, чудно, као да се доиста из њега излива дах неког надприродног бића.{S} М 
 време најскупље у животу.</p> <p>Он се доиста журио.{S} У успеху свога плана за подизањем елек 
јој је природно, младићски, ђачки.{S} И доиста, ово их приближи.{S} Она се одушевљавала тој пов 
финансијске операције.{S} Нашло се људи доиста озбиљних, исправних, који разумеју свој посао, а 
ти речну снагу у електрицитет — продужи доиста млади сајџија, начинивши десном руком један покр 
оје.{S} Они су се <pb n="187" /> десили доиста против његове воље, па ипак се осећао кривим.{S} 
о, али је истина.</p> <pb n="251" /> <p>Доиста, Лазаревићева је изгледала врло лепа тако у ружи 
ко је то кад су бркови обријани!</p> <p>Доиста, она није размишљала много.{S} Својим прохтевима 
 их је Матовићка уводила у њега.</p> <p>Доиста, салон је блештао у новом плишу и свежим бојама. 
 води, није ли оно једна тичица.</p> <p>Доиста, Чедомир угледа слику једне врбе и у њој слику т 
 вилинска вода, све неке мађије.</p> <p>Доиста, она се осећала као очарана.{S} Илић јој се чини 
е, поклоне које сте ми учинили ?</p> <p>Доиста, она му је често тражила мараму да је намирише,  
Пажљиво је одабирао њихова преимућства, док је брисао <pb n="80" /> са њих све што му се није д 
г хлеба, те га је та борба изоштравала, док његова деца добијају то парче хлеба без борбе, те с 
на болест коју болесник крије од света, док му она разједа срце, а њен гној прља, трује.{S} С в 
 добро.{S} Његова жена, која је раније, док су били сами, попуштала прва кад би се посвађали, д 
Вишња... погледај Мораву — рече Радоје, док један унутрашњи сјај озари његове непокретне очи. — 
би се зауставио, ћеретао тако са улице, док је она одговарала с прозора на другом спрату.{S} Би 
ила с прозора кад прођу њиховом улицом, док општинске липе бацају густе сенке око њих и заносе  
но.{S} Чедомир је потврдио ово правило, док му је Вишња била изузетак.{S} Она је одржала реч и  
гласу, кад је Илић улазио у трпезарију, док се госпођа смешила благонаклоно, климала угојеном г 
м гајевима, повлачећи се дубље у земљу, док се није задржао у Повлену, у намери да хајдукује, а 
та, и пријатељски додирну раме младићу, док један светао, чедан одсев озари њено лице.</p> <p>П 
слушалац.{S} То је био тип своје врсте; док су његови другови били државници, научари, песници  
утрадан, та га мисао није остављала.{S} Док је свештеник певао: „Исајије ликуј...“ и водио их о 
 мајку показивао се готово узалудан.{S} Док је била мала, за чудо је лепо радила женске послове 
ћева говорила:</p> <p>— Муке сам видела док су моји пристали да се вратим у Београд.{S} Тата јо 
а се наизменично пред разним комисијама док се не би сва распала.{S} Да се тако продужило, цео  
 и преда се тој голицавој дрхтавици, па док јој она <pb n="115" /> уноси забуну у главу, претрч 
<p>То ново расположење држало ју је све док се не виде с Кајом.{S} Она хтеде по том да надокнад 
 — па ће ти се осигурати издржавање све док не свршиш школу, као и мени удовички ужитак.{S} А к 
 је знао колико је његов отац имао муке док је ту кућу подигнуо и очувао.{S} Колико труда, коли 
м тај мирни <pb n="154" /> пејзаж.{S} И док је дим пузио у модрим трубама ка чистом плаветнилу  
евојка.</p> <p>— Не, ја те нећу пустити док ми не обећаш да ћемо се опет видети — одговори Илић 
ћа.{S} Младен, који је још нешто слушао док је стари министар био жив, промангупирао се са свим 
оре који су му дали слабе оцене. — Само док се мој ћаћа пусти с робије.</p> <p>И сви троје су т 
ати јаван радник.{S} Стало вас је скупо док сте дотле дошли.{S} Али још све муке нисте претурил 
р у теорији.{S} Он је за сва права, бар док не добије своје право.{S} Невин у ствари, он је дрз 
сад, весеље је плануло неочекивано, још док су се састајали.{S} На пијаци је запевао друштвени  
тање и средства.{S} Отац му је умро још док је био у гимназији, те је од куће добијао врло скро 
ати својој ташти ни својој жени.</p> <p>Док је он тако пребројавао своје несреће последњих годи 
} Хтеде утешити девојку, хтеде јој дати доказа сигурне будућности.{S} Његов глас је дрхтао:</p> 
тајале недовршене, није се могла сетити доказа који је хтела навести, збуњивала се и допуштала  
е њоме махао по ваздуху, као да би боље доказао оно што је говорио.{S} Престао је да пише афори 
д зна, зна позитивно, има дакле сигурне доказе... те поређане хартије, ту архиву, већ велику.{S 
 Најзад га истераше из гимназије што је доказивао катихети да природне науке побијају науку хри 
 испитима, ласка јој на отменом држању, доказује колико је већ велика девојка и да су јој нашли 
аје од слободне воље коју нам професори доказују толико?</p> <p>Вишња задрхта инстиктивно и не  
 осмехну презриво:</p> <p>— Којешта!{S} Докле ћемо бити сентиментални!...{S} Је ли, колегинице  
кву занимљиву ствар.{S} То се плаћа.{S} Докле ћеш се, бога ти, зевзечити са том твојом философи 
ости Илићевог схватања ствари.</p> <p>— Докле иде та свемоћна слобода? — питала ју је савест, ј 
не књиге, преводила с руског.{S} Ко зна докле би трајала та тамна грижа да не доби оно писмо од 
ивот оца, где се снови не пењу ни донде докле се диже дим домаћег димњака.{S} Она није умела, и 
<p>— Па зар ћете сад пристати да седите докона? — примети младић нешто ауторитативно, грицкајућ 
више школе.{S} Отац није волео да седим докона.{S} Знате, мој отац је прост човек, али воли шко 
е, што да не радим тако!...{S} Звао сам доктора.{S} Он јој преписа нешто, и рече ми да ће се ве 
решио о један принцип.{S} Он је био сув доктринар.{S} Заборављао је да поред науке постоји оно  
ти црквене администрације око потребних докумената, осмејкивао се подругљиво на љубазности што  
чније... пролеће, небо, велики празник, долазак Чедомиров у црном оделу к мени... очев благосло 
рло гостопримна о празницима.{S} Вишњин долазак био је наравно читав свечан догађај.{S} Око ње  
води се, уживај младост.{S} Велика дела долазе сама по себи.{S} Живот је дуг, пријатељу, а млад 
очевих новаца због школе.{S} После мене долазе моја браћа.</p> <p>— Не, не гледајте на те ситни 
XXIV</head> <p>Кажу да на састанак људи долазе увек нешто раније, а да жене задоцне стално.{S}  
на му половина виси у ваздуху.</p> <p>— Долази ли још ко?</p> <p>— Ретко.{S} Неке Швабе лове по 
тора не може да тиче.{S} Државна служба долази на прво место...{S} Прописан програм, као што ре 
Великошколаца Социјалиста, почело је да долази до размимоилажења у питањима тактике, настајали  
загонетака решено.{S} Ми смо мислили да долази тренутак кад ће наука открити велику тајну, одго 
н не успева да јој каже једне речи која долази из срца.{S} Ћутали су.{S} Ваздух је трептао око  
 је Београд њено изабрано место.{S} Она долази у њега као стара познаница.{S} Њу чекају многи п 
да схвати свога друга и питала се откуд долази ова промена.</p> <p>Чедомир је покушавао да се о 
рше функцију прописану законом.{S} Отуд долази стална пометња, анархија, јаловост у државној уп 
г столећа, заслужују да на њихове хумке долази свет и молитве чита; међу најлепшим именима њихо 
 се налазио у неразрешљивом сукобу који долази с једне стране из човечјег инстинкта да тражи св 
"105" /> <p>Него велим, да му кажем нек долази код нас на храну.{S} Њему ће се познати, а нама  
дискретног <pb n="151" /> укуса што нам долази са финог и деликатног Запада.</p> <p>Млади студе 
а, ја нисам противна љубави, она управо долази сама по себи кад се ствари доведу у ред, кад обо 
, уз заслужени прекор, покажу врата.{S} Долазила му је на ум мисао да нађе старог господина, па 
ћка слала министарске цигарете.{S} Бела долазила чешће преко дана, кријући се тек форме ради.{S 
спитач мислио да је цела његова несрећа долазила од његове ниске школске спреме.{S} Стога је и  
чудни проналасци, величанствена открића долазила су једна за другим.{S} Толико застора би подиг 
 вратила кући.{S} Тетка ми рече да ниси долазила.{S} Знаш ли колико је сати?</p> <p>— Извини, к 
те</hi> и у исти мах служила за кување, долазиле су оближње раднице да однесу кући врућ ручак,  
твари и покрете бића.{S} Илићу су горко долазиле на ум Шекспирове речи: „Има много ствари <pb n 
 на путу...{S} Можда све ове мисли нису долазиле на ум младом човеку, али сличне свакако.{S} Је 
 политици и честитим забавама.{S} Ту су долазили студенткињин брат, артиљеријски поднаредник, ј 
али сунце, па бежали даље.{S} После њих долазили су други, па трећи, брзи, дурновити, као неке  
тренутка, на ум му је, без икакве везе, долазило питање :</p> <p>— Шта ли сад ради Вишња?</p> < 
ко зора свиће.{S} Нешто велико и утешно долазило јој је из тих коњских ногоступица и разлистале 
 био нешто старији од своје сусетке.{S} Долазио је у њихову кућу као у своју.{S} Газда-Митар га 
што неодређено што је вечито тражио.{S} Долазио би уредно у школу, задовољавао би се дивљењем д 
те врбе по обали.{S} Са суседног острва долазио је мирис на покошену траву.{S} На оближњим фабр 
оје просипале се на парк.{S} Из шуме је долазио дах ноћи, мирис боровине, свежина росе, задах т 
 палио њене мирне, невине очи и који је долазио право из срца.{S} Тај пламен и срдачност, која  
д.{S} Знао сам ја, велим...{S} Не би ти долазио код <hi>Еснафлије</hi>.{S} И ти си погорелац на 
ви директору да је болестан, те не може долазити у школу за неко време.{S} Знао је да му се нећ 
а сазнања сопствене немоћи.{S} Почео је долазити у сукоб са колегама.{S} Бунио се против неправ 
је се како је села.</p> <p>— Ти рече да долазиш чешће овде? — упита га она.</p> <p>— Да.{S} Нав 
е процветале бураније и по који усамљен долап, искрпљен блехом.{S} Ниже од њих растао је грашак 
д се пређе ова баштованџиница, код оног долапа, под обалом.</p> <p>Пређоше преко пруге и упутиш 
дговори ништа.{S} Били су дошли до оног долапа, па се спустише низ једно брдашце.{S} Под њим је 
и општим људима: да благо ти будет и да долгољетно поживиш на земљи...{S} Да постоји рај сваки  
Погледај десно... тамо испод дереглије, доле у води, није ли оно једна тичица.</p> <p>Доиста, Ч 
 пута помиловани робијаш?{S} Па и даље, доле у Београду, зар није видела гомиле још горих од св 
ивих речи каквог дрипца, заурликаће ти; доле с њим!...{S} Него нека младић сврши школу, постане 
ворено плаве боје, чији је озбиљан крој доликовао лепо њеном одмереном ходу.{S} Два прамена зла 
ла је зеленкаст жакет који је врло лепо доликовао њеној плавој појави.{S} Испод жакета видела с 
назирале у прашини сунца на заласку.{S} Долина је била пуна примитивних баштованџиница, где су  
{S} Пред њима пак се пружала усталасана долина Западне Мораве чак до ибарских планина, чије се  
 већ без трунке тајанствености, одјекну долином:</p> <quote> <l>Девојке су цвеће брале,</l> <l> 
ше шалу.{S} Њихов несташан смех одјекну долином.</p> <p>— Дај да ти помогнем око венца — рече з 
ега и гледала, стегнутих губица, у лепу долину, где је било тихо и без људи. — Сваког секунда о 
>Ухвати сиве волове,</l> <l>Узори равне долове,</l> <l>Да видиш шта ће да никне.</l> <l>Ако ти  
и су раније обилазили далеко професоров дом као место нечастивих.{S} Јован им је опраштао велик 
 који држе венце испод прозора, овај је дом чинио леп и отмен утисак у гомили других рабатних к 
 <pb n="248" /> да у њу уђе, као у свој дом.{S} Неколико младића стајало је око врата.{S} Изгле 
ућује у варош.{S} После се сети његовог дома на Врачару, скромне, готово сиротињске кућице, где 
овек не хте покварити ово присно весеље дома, који је последњих година знао само за зле стране  
 права симпатија била је давно оставила домазлук и више се није враћала.{S} Њен дух је тежио за 
а стањем ствари, како је називала своје домаће прилике и неприлике, и сагнути главу пред потреб 
 и, час немо а час гласно, запљускивање домаће воде утицали су чудно на Вишњу.{S} Предмети су г 
зивала — али је девојка више посматрала домаћег учитеља него своје брбљиве сестрице.</p> <p>Ста 
нови не пењу ни донде докле се диже дим домаћег димњака.{S} Она није умела, и поред својих лект 
S} Послуга се обазривије понашала према домаћем учитељу.{S} Жандарм, на служби у министровој ку 
не, била је већ као дете каћиперка и, у домаћим свађама, стално на страни своје мајке.{S} Рачун 
 прозор, и са одсуства присних ситница, домаћих успомена и дрангулија, хладан као дућан с намеш 
а једног државног пушкара у пензији.{S} Домаћица, жена преко шесдесет година, још дурашна, труд 
бризи око оца.{S} Труђаше се да накнади домаћицу кући.{S} Мела је собе, пропирала рубље, требил 
а, агитујући међу сељанкама за отварање домаћичке школе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
амештајем и луксузом: постеља застрвена домаћом тканином и опкољена везеним јастуцима, орман од 
им новинарским словима, у комбинацијама домина, у густом диму од дувана, величанствена визија м 
 се у читање новина, у пушење, у играње домина с првим кога сретне.{S} Али и ту, у тамним кафан 
арица, захтевала је раскош министарских домова што се слабо поклапало са скромном суплентском п 
о јако, немирно осећање, слично болу за домовином.{S} У његовој природи беше јако развијена чеж 
 управо преко ноћ, како су се надали на дому.{S} Краљ му је на дан венчања опростио само пола к 
о на живот оца, где се снови не пењу ни донде докле се диже дим домаћег димњака.{S} Она није ум 
 се гледишта која, ако се усвоје, прете донекле целој згради, чије су темеље ударили Кеплер и Г 
ојавао Остојић.</p> <p>Девојка се осети донекле увређена, те подиже главу.{S} Њен поглед се сус 
ест година.</p> <p>— Хајде, испрати нас донекле, — чаврљала је рођака. — Не станујем далеко.{S} 
 је не предусрећу са збиљом коју је она донела.{S} Ђаци су се често шегачили са најсветијим ств 
 јевтине шљивовице.{S} Северњаци су нам донели, са својим брезама и саоницама, култ енергији, о 
ставила да време реши нерешљиве ствари, донесе мелем на отворене ране.{S} Међутим, Вишња, здрав 
</p> <p>Не чекајући одговор, стара жена донесе што је нудила.</p> <p>— Је ли ти сад боље?</p> < 
више чекањем да будућност донесе или не донесе, нови друштвени склоп.{S} Требало му је нечег но 
нуће ми на врх главе.{S} Једи шта ти се донесе.</p> <p>— Ја не могу ове француске сплачине, ако 
ао задовољити више чекањем да будућност донесе или не донесе, нови друштвени склоп.{S} Требало  
 — насмеја се Бела, која у том тренутку донесе кафу.</p> <p>— Ћути ти, материна мазо — пребаци  
 <p>— А где вам стоје?</p> <p>Најзад их донесе: малене ножиће за воће, са оштрицом од месинга и 
> <p>— Ју! — трже се девојка. — Младене донеси.</p> <p>Дечко устаде лењо и, клатећи се с ноге н 
и да се нешто црно гиба на таласима.{S} Донесоше чакље, али оне беху кратке.{S} Радоје обеси та 
 почео у Паризу, пун научног оптимизма, донетог из Србије.{S} Доиста, кад се његов дух стварао, 
/> Зборови су само позорница, решења се доносе иза кулиса; образована су удружења која ниједан  
сузу не стиже.{S} Вели, ни кошуље му не доноси.</p> <p>— Па, купиће је, стара му мајка!{S} Чове 
убу од фонографа и певао колико га грло доноси једну орфеумску песму која је тада била у моди.< 
 у двадесетој години научио да му живот доноси чист приход.{S} Његова је девиза: уживати и успе 
ле слику за сликом преживелих догађаја, доносиле јој одјек млаких београдских вечери.{S} Тражил 
јући се тек форме ради.{S} Из вароши се доносиле трубе платна, разне чипке, конци, свила, модни 
изиономије трговачких помоћника који су доносили робу на избор, чудио се сложености црквене адм 
ло, набацивала се земља, побијало коље, доносило се камење, грање.{S} Радоје је био први и овде 
зоне</hi> т.ј. сваког пролећа и јесени, доносио је Лазаревић својој жени и најстаријој кћери шт 
ега ништа не може да прође.{S} Вишњи је доносио међу првима новине, пропраћајући их стално какв 
ело се неко раштркано село.{S} Ветар је доносио отегнуте сељачке гласове који се нису разбирали 
 <pb n="237" /> околним висовима, ветар доносио мирис од љубичице, пролетња јагњад блејала, жуб 
 не кажу истину.{S} Девојка је грицкала доњу усну, као да је хтела савладати изненадну жалост к 
 у једној старој наслоњачи.</p> <p>— Не допада ми се — рече најзад, са строгошћу у гласу — што  
на снагу, те је већ имала потребу да се допада људима, и друго, што су је другарице, ћерке чино 
ао преда се.</p> <p>— Узми га кад ти се допада! — рече, најзад, Вишња, и пружи му цвет.</p> <p> 
 мирис на јоргован.</p> <p>— Како ти се допада мој будоар ? — упита га девојка, насмехнувши се. 
оравиној обали.{S} Погађала је да му се допада.{S} То јој би мило, али убрзо одби ташту жељу за 
дић, човек од поверења.{S} Бели се јако допада.</p> <p>— Е? — зачуди се министар.</p> <p>— Да — 
ирка је била лепа, али се супленту није допадала; опомињала га је сувише шара на зиду у девојач 
 превртљивом душом.{S} Што јој се некад допадало код њега, чинило јој се овог пута ружно, себич 
<pb n="80" /> са њих све што му се није допадало, све што је кварило хармонију његове идеалне ж 
поклич на освету, на буну.{S} Што му се допадало у тим тренутцима код Беле, то беше нешто више  
к, непомирљив, напрасит.{S} Што се њему допадало, морало се допасти целом свету, па следствено  
скав глас нешто природне женске жеље за допадањем.</p> <p>Младен га је позивао такође:</p> <p>— 
узели би га за странца.</p> <p>Вишњи се допадао тај младић, жив, окретан, прав.{S} Ћерка једног 
ио.{S} Он је био леп човек, он се морао допадати тој госпођици.{S} И као код свих природа које  
 проводаџише за прву прилику која им се допадне.{S} Ниједна мучна мисао није мутила њену душу.{ 
 као у миша, она би желела да се и њему допадне, јер је она, својом хромошћу завезана за кућу,  
ра још чим га је видела... много јој се допала његова ученост, романтичан изглед...</p> <p>— А  
чега да се женираш.{S} Тетки си се јако допала.{S} Вели, красна цурица.{S} Него, кажем ти — под 
 бог зна који пут.{S} Реченица о Радоју допала јој се посебице.{S} Осећала је дубоку захвалност 
сит.{S} Што се њему допадало, морало се допасти целом свету, па следствено и његовој жени.{S} У 
вити.</p> <pb n="230" /> <p>Вода је већ допирала до бедема.{S} У мокром мраку примећивали се ње 
е почеше надолазити.{S} Из горњих места допирали су гласови о поплави.{S} Бујице однеле мостове 
 коју су нашли.</p> <p>Из трпезарије је допирало звецкање тањира и ножева.{S} После се чуше уда 
амештају супружанске собе.{S} С поља је допирао хук плахе кише.{S} С времена на време млезеви б 
шта.{S} Киша је пљуштала.{S} Са реке је допирао потмуо хук бујице и тежак мирис на одроњену зем 
ара.</p> <p>Кроз широм отворене прозоре допирао је у собу весео шум Београда који се будио пред 
 После је дошла карта, обична поштанска дописница, испуњена јевтиним плавим мастилом, које је м 
ав.{S} Да ли ће се спасти ?{S} Да ли ће допловити до мирних вода каквог гостопримног пристаништ 
а <pb n="11" /> су крупне и врло лепе — допуни госпа Клеопатра своју ћерку; затим се обрати сво 
 врсте.{S} Њен главни задатак био је да допуни свога мужа тиме што ће његове сељачке склоности  
и до краја своје претње, те ју је мајка допуњавала:</p> <p>— Чисти се из наше куће...{S} Још да 
{S} Ту повучену опозиционарску породицу допуњавале су још две девојчице, близнакиње, с црвеним  
гледала нешто неспретна, али то је само допуњавало њену лепоту и говорило да је она од оних про 
кишобран над девојку и додаде:</p> <p>— Допусти!</p> <p>— Није потребно, Илићу — одби девојка.  
ан.{S} А кад ти једног дана твоја срећа допусти да мислиш и на оно што је прошло, сети ме се по 
ува границу и, под претњом смрти, да не допусти краљевом оцу улазак у земљу.{S} Реакција је пал 
очарење ју је утврђивало у одлуци да не допусти свом обожаваоцу задовољство љубакања.</p> <p>—  
ађе лепо место у државној служби.{S} То допусти Матовићима да се преместе у једну већу кућу.{S} 
ла поукама и забранама. — Је ли слобода допустити оно што је недопуштено, укинути везе између о 
и, па дођи ако можеш, а ако ти школа не допушта, а ти немој...{S} Боже здравља, видећемо се.{S} 
и су девојке које хоће да се шале, које допуштају да се задиркују.</p> <p>— Хладна је као тести 
нежним лицем девојке, чија хромост није допуштала честе изласке на отворено поље и сунце, она с 
а који је хтела навести, збуњивала се и допуштала своме пријатељу да он формулише оно што је хт 
вати.{S} Али му је то задовољство ретко допуштала госпа-Клеопатра, која је <pb n="118" /> волел 
бнију ћелију, скинули му гвожђе с ногу, допуштали посете пријатеља.{S} Тек под зиму, Јован доби 
S} Прочитане књиге и живот у престоници допуштали су јој по коју симпатију, пријатељство према  
{S} Журно се облачила, спремала књиге и доручковала стојећи, а све је мислила о једном: о униве 
 егзистенције.{S} Она се чудила како је досад могла бити слепа, водити бесциљан живот, читати б 
лагао појединости, освајала га је чама, досада, мрзовоља.</p> <p>— Ето тако — закључи — од како 
раћао народу, чинио обећања, одрицао се досадањих доглавника који су га изневерили.{S} Као прво 
а се обеси.{S} Кад му се то једног дана досади, он оде у суд, сврши све формалности око преноса 
је живети неколико векова а да му се не досади.</p> <p>Међутим, Бела се није могла да свикне.{S 
трајало неко време.{S} Ваљда се девојци досади та игра, те, кад једном закуца на врата и кад ре 
S} Белешка је гласила :</p> <quote> <hi>Досадила му самарица.</hi> — Јуче око пет часова, Мића  
ивот није био ружичаст.{S} Кад би му се досадило све, он је излазио изван вароши и лутао по око 
 изврши самоубиство због тога што му се досадио живот.{S} Повреде су лаке природе.</quote> <p>В 
 чиновник који је цигаром дувана убијао досаду.</p> <p>— Је ли ти жао Београда? — упита Радоје  
> <div type="titlepage"> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“ - БЕОГРАД</p> <p>ДИМИТРИЈА ГАВРИЛОВ 
сећао као риба која је из плитке барице доспела изненада у непрегледни <pb n="256" /> басен оке 
на другарица, напротив, била је крупна, доста пуна за своје године, дубоких, угаситих очију, ми 
ци.{S} Наша је кућа велика.{S} И затим, доста сам потрошила очевих новаца због школе.{S} После  
реко излокане калдрме.{S} Свет измешан, доста сељака, а нарочито полусељака што су амали, таљиг 
ећу дете да ми се мучи по паланкама.{S} Доста <pb n="262" /> сам се ја, због оног мог лудова, Б 
г њих су се први пут завадили.</p> <p>— Доста с тим паприкама! — викнуо је млади муж једном кад 
е прстом на тебе, луди створе?</p> <p>— Доста! — викну размажена девојка, која се била повратил 
спремила за школу, видела је да још има доста времена.{S} Па ипак је готово трчала путем.{S} На 
је пролазила врло пријатно.{S} Имала је доста друштва.{S} Није осећала Чедомирово одсуство.{S}  
та леда.{S} И по околним кућама било је доста светлости.{S} Али шта је она била према блеску ко 
ности нису тешке. <pb n="274" /> Има се доста времена.{S} Читам, посматрам, размишљам, учим дец 
арима.</p> <p>— Добро.{S} Мени је иначе доста моје главобоље.{S} Само знај, нећу скандала у кућ 
гу према светлости, па стаде рецитовати доста лепо:</p> <quote> <l>То је било у пролеће рано,</ 
 <pb n="179" /> крмачама, и наби на очи доста фин цвикер.{S} Он је метао те наочари кадгод је и 
 која се отвори пред њима.{S} То је био доста широк сокак, који је, иза леђа Двора, водио поред 
код суда.</p> <p>У чокалиници се живело доста весело.{S} Кад нису критиковали митрополита што и 
биле најскупље цене, али је купаца било доста, јер се знало да код њега човек неће бити преваре 
немају своје куће.</p> <p>Света је било доста у главној улици и пред кафанама.{S} Људи су гласн 
 као у купатилу.{S} По тротоару је било доста света, оно лепог света што празником пре подне из 
ругом попречном улицом, једноспратан, с доста високим сутереном, обојен жућкастом бојом која пр 
десет година не роди ниједан ипак би их доста било...{S} У програму друга Толстоја само је посл 
одговори, он се питао како ће јој писмо доставити.{S} Бојао се да јој не направи нове непријатн 
едавала сва.{S} Парадоксална љубав чула достизавала је свој врхунац.</p> <p>Тада се зачу један  
ад се његов дух стварао, природне науке достизале су свој врхунац.{S} Материјална природа и сил 
рошио своје младе године радећи да буде достојан поверења које ће му се некад указати.{S} Од ле 
за себе додаде:</p> <p>— Како свако има достојанства; један прост радник воли више смрт него по 
ће више да носи цигље... то му је испод достојанства!</p> <p>— А како се уби? — упита онај из г 
имећивао се кров варошке цркве, прост и достојанствен.{S} Све беше лепо, као дотле.{S} Тек што  
м собом и видео у том тренутку цео свој дотадањи живот као једну слику, као једну представу.</p 
7" /> и ствари тако тесно везане за њен дотадањи живот.{S} Узалуд се девојка борила да се код с 
д пуцњаве лагумова.{S} Парчад од камења дотеривала су до првих кућа.{S} У клисури, где је дотле 
била створење које завиди, али та срећа дотицала је се неугодно.{S} Срце јој се стезало, њена д 
коју је калемио.{S} Његова вика није се дотицала ситних слабости и рачуна.{S} Он је нишанио вис 
она није имала <pb n="160" /> појма.{S} Дотле се Вишња чинила младићу жена-другарица која диже  
рене главе и храмала јаче него икад.{S} Дотле су пркосили једно другом кад се сретну.{S} Данас  
е ћудљиво како ће се то све свршити.{S} Дотле је онај други Илић, онај прави, онај који се виде 
ту молио је оца да га упише у школу.{S} Дотле је сам научио читати и писати из сестриног буквар 
отив.{S} Само тражи да свршиш школу.{S} Дотле нам иначе треба времена око девојачке спреме...{S 
 честитати.</p> <p>— А дотле?</p> <p>-— Дотле се може све десити.{S} У сваком случају припази н 
времена ти ћеш видети друга.</p> <p>— А дотле?</p> <p>— Једи задовољно државни хлеб.</p> <p>— Т 
... ја ћу му први честитати.</p> <p>— А дотле?</p> <p>-— Дотле се може све десити.{S} У сваком  
ј?{S} У сваком случају Вишња није знала дотле шта се дешавало са њеним драганом.{S} Она је седе 
 у крв улазила грозница нестрпљења; она дотле није била никад осетила ове болове и ове сладости 
 су до првих кућа.{S} У клисури, где је дотле расло дивље трње и аптовина, а мртву тишину оживљ 
тно попуњавала.{S} Његово срце, које је дотле живело пустињачким животом идеала из књига, ужива 
крај.{S} Његов несрећни геније, који је дотле владао овом водом, овим планинама, овим људима ст 
а, као чежња.{S} Усред Београда који је дотле познавала: смерне породице у којим је наставала,  
та који је предузимала и онога којим је дотле живела.{S} Она је била кћи Митра С. Лазаревића, б 
весеље букне, у толико јаче у колико је дотле избегавано; момци су духовити, девојке приступачн 
вом, узбудљивом, слађем од свега што је дотле окусила.{S} Сколише је поново мисли о Чедомиру, о 
} Губила је и оно мало поштовања што је дотле имала према свом мужу, грдила га, понижавала, руш 
 бриге поред наоружаног стражара што је дотле располагао његовим животом и смрћу, па се слободн 
 љубављу, чежњивом и стидљивом, коју је дотле осећао према Вишњи.{S} Затим, чинило му се понека 
 гробу.{S} Тада би бацио књигу, коју је дотле држао у рукама, у гомилу осталих, дигнуо се брзо  
} Видела је по њему рабатне чатрље које дотле није примећивала.{S} Велики женски шешири по најн 
аве у материнству.{S} Те ствари су биле дотле далеко од Вишње као и сибирска поља.{S} Оне су је 
шир који је већ губио форму.{S} Вишњине дотле безизразне очи запалише се од задовољства које се 
ајући цигару.</p> <p>Ово питање није се дотле постављало девојци, те она одмах не одговори.</p> 
 нико није слушао.{S} Они који су му се дотле дивили највише, гледали су га сад попреко, мрко,  
н радник.{S} Стало вас је скупо док сте дотле дошли.{S} Али још све муке нисте претурили.{S} Те 
заспа са једним ђаволастим осмехом који дотле није био додирнуо њене усне.</p> <p>Сутрадан, Виш 
ост њихових имена!{S} Једанпут су дошли дотле чамцем, који су најмили од неких рибара пред кафа 
ти да се крене једним новим путем којим дотле није био прошао.{S} У осталом, многи његови друго 
="308" /> и покуша да поново заспи, као дотле, мирно, не мислећи ни на шта.{S} У једном тренутк 
 и достојанствен.{S} Све беше лепо, као дотле.{S} Тек што му се учини да се Овчар и Каблар зави 
ним, дубоко уверена да је њен живот био дотле празан, недостојан ње као човека.</p> <p>Код куће 
к себи.{S} Тада девојка опази нешто што дотле није видела: један готово правилан круг од свежег 
вала да се отресе те узбуђености.{S} Њу дотле нису походили ти осећаји прижељкивања; у њеним пр 
 је поново рођена.{S} Слободно је могла доћи кући, слободно отићи од куће.{S} Слободно изабрати 
живот необичан, јак, велики.{S} Он мора доћи.{S} Ја имам времена.{S} Ја не смем живети обично.{ 
 је ко тада у опште мислио шта ће после доћи!</p> <p>У тим идејама свршио је прве две године.{S 
> <p>— Можда различним путевима може се доћи до истине.{S} Можда метафизичари имају право.{S} М 
ћ не одговори ништа.{S} Осећао је да ће доћи нешто горе, нешто страшније од увреде, нешто што с 
 доћи... тата ће доћи... је л’ те да ће доћи?...</p> <p>Госпођа Матовић се такође придруживала  
p>Вишњино срце залупа јаче.{S} Можда ће доћи писмо.{S} Какав ће то радостан дан бити за њу!</p> 
вљала:</p> <p>— Тата ће доћи... тата ће доћи... је л’ те да ће доћи?...</p> <p>Госпођа Матовић  
 и нарочито понављала:</p> <p>— Тата ће доћи... тата ће доћи... је л’ те да ће доћи?...</p> <p> 
уложити у борбу за слободу.{S} После ће доћи остало само по себи, ако је ко тада у опште мислио 
то ново, изненадно, добро, нешто што ће доћи и изменити, окренути њен живот на боље.{S} Међутим 
капије.</p> <p>— Па кад ћеш ми једанпут доћи? — пребаци Каја своме рођаку. — Бога ми се љутим.{ 
ећао нечег:</p> <p>— Не... не, ти нећеш доћи на Велику Школу.{S} Ти нећеш бити довољно јака да  
ва сопствена срећа <pb n="18" /></p> <p>доћи ако буде што школованији, што начитанији.</p> <p>Ш 
од имају на новине и брошуре, читају на дохват популарне књиге, не пишу ништа, полажу много на  
овора, окрену се нагло на здравој пети, дохвати се отворених врата, и, поклецнувши само једанпу 
оје се јављало на огледалу.{S} Затим се дохвати за главу и растрже плетеницу.{S} Плава, свилена 
и осећаје које је изазивала.{S} Тада он дохвати књигу, баци је у угао иза себе, и, као да је хт 
да седне за кујнски сто и једе што прво дохвати.{S} Али му је то задовољство ретко допуштала го 
 поздрави их по свом обичају.{S} Они се дохватише шешира и изађоше на улицу.{S} Али тек што се  
остан дан бити за њу!</p> <p>Пред пошту дохрама <hi>новинар</hi>.{S} Тако се у Чачку зове разно 
ћка, већ у постељи.</p> <p>— Похитај... доцкан је.</p> <p>Матовић се био упола свукао, па заста 
це и рече:</p> <p>— Хајдемо у варош.{S} Доцкан је.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
} Она га одгурну инстинктивно.</p> <p>— Доцкан, Илићу — рече затим. — Твоја жена је још твоја.< 
да пребегне у Турску.</p> <p>Илић стиже доцкан кући, па сутрадан јави директору да је болестан, 
Вишња се опет играла кумаша са Милевом, доцније везла, плела и ћаскала по обичају.{S} Остојић ј 
дружљиви и безлични, ови млади људи су, доцније, махом главе парламентарних режима.</p> <p>Друг 
ан венчања опростио само пола казне.{S} Доцније, дали су му удобнију ћелију, скинули му гвожђе  
је прошлих две године плаћао уредно.{S} Доцније нађе две три лекције и живљаше скромно, у мален 
т сати пуштале се школе.{S} Четири часа доцније звонила је вечерња.{S} Једна чета војника марши 
ак девојкама!{S} Бога ми, Бела, пази се доцније, не пуштај га далеко од себе!</p> <p>Бела се це 
 ханџије на цариградском друму, који се доцније обогатио, и оца, родом из једног златиборског с 
а, у преводу неког Грка, чије је име, и доцније, с муком изговарао.{S} Читао је све што му до р 
шавао се ко је југ, а ко је север.{S} И доцније није никад заборавио што је ту научио.</p> <p>З 
 рече Вишња, и истрже руку.</p> <p>Па и доцније, она је избегавала ова миловања, као да је осећ 
 Разлози, објашњења не помогоше.{S} Тек доцније је сазнао, да владино одобрење није било у пита 
p> <p>— Да, боље да се кају раније него доцније.</p> <pb n="199" /> <p>Матовићка не хтеде наваљ 
традан, Вишња се дигла из постеље нешто доцније него обично.{S} Журно се облачила, спремала књи 
би умели казати.{S} Младић се сећао тек доцнијих тренутака, кад су били одмакли далеко од униве 
рви пут видела свога драгана са његовом доцнијом женом?{S} Да ли осети жеђ за осветом или свире 
аниш.{S} А занатлија?{S} Рано се дигни, доцно лежи, а кад остариш не можеш да радиш, па куд ћеш 
<p>— Није лепо да се девојке задржавају доцно у вароши — приговори јој стара жена.</p> <p>— Не  
пији.</p> <p>— Шта је с тобом, Вишња? — дочека је. — Озбиљно сам се уплашила.{S} Где си била по 
ој приђе.</p> <p>— Ја сам љута на вас — дочека га Бела, држећи непрестано само главу промољену  
говорити за ручком о сељацима, те једва дочека кад се Бела умеша, и рече:</p> <p>— Знате, отац, 
.{S} Презао је сваког тренутка да га не дочека љутито лице њеног оца или мајке и да му, уз засл 
ава окрене на јаз.{S} Али се пролеће не дочека.{S} С јесени поче да пада киша.{S} Падала је из  
фане избацише једног пијаницу.{S} Он се дочека <pb n="249" /> на руке, па поново паде и праћака 
анцеларијама.</p> <p>— Краљ се верио! — дочекала га је Бела у кујни, у коју се прво ступало при 
/p> <pb n="25" /> <p> — То није много — дочекала га је сестра — млад је, леп је, образован, има 
{S} Ко ће у то да верује!...{S} И то да дочекам у својој рођеној кући, гром вас спалио... од чо 
 имао спокојне очи и замрљан потпис.{S} Дочекао га је с одмереном љубазношћу и одредио му да пр 
 шта сам добио, шта сам очекивао, а шта дочекао, многе ствари које ме тиште и које могу рећи са 
е кући око пет сати из јутра, пијан.{S} Дочекивао је нову годину с друговима, па га пиће превар 
апреже све што јој је остало од свести, дочепа чаршав са постеље, пребаци га преко своје другар 
, не да би је начинио бољом, него да је дочепа у своје шаке.{S} И он не жели власт да учини доб 
 они не траже много.{S} Највише, да се, дошав на власт, провезу преко Теразија на фијакеру, кој 
ући јој:{S} Бела.{S} После ове девојке, дошао је Младен, бистар дечко, али ленштина, склон свим 
удента бледих образа и поноситих очију, дошао неки други младић који би био његова пуна супротн 
 Био је у првој години Велике Школе.{S} Дошао је кући око пет сати из јутра, пијан.{S} Дочекива 
 последње речи гласно.</p> <p>Ударац је дошао тако изненада, био тако јак, суров, да она не осе 
ва, још прве године.{S} Мој колега беше дошао такође право из школе.{S} Здрав, млад, ни ружан н 
ам о томе у апсу размишљао дуго, па сам дошао до закључка, да се велика зла не чине намерно, с  
емократији, који је почео још кад је он дошао на власт, развио се до своје потпуности.{S} Некол 
још, њу једину, њу саму.{S} Кад би тако дошао најзад до решења шта да јој одговори, он се питао 
а се узму, човече? — одврати му жена. — Дошла Ката данас, па као да се у црно завила, плаче, су 
ћеш ли слатко и воду?{S} Сад је девојка дошла са бунара.</p> <p>Не чекајући одговор, стара жена 
ије жена.</p> <p>Било је пролеће кад је дошла у то село.{S} Трипут је потом глог обелио.{S} Три 
с натписом радње њеног оца.{S} После је дошла карта, обична поштанска дописница, испуњена јевти 
жда сам газда-Митар правио.{S} Затим је дошла опет једна карта, са сликом неке велике зграде и  
њавао је разлог што су зрнца философије дошла на та непосвећена места, смешећи се као дете.</p> 
на душо, поново у тих живот одакле си и дошла.{S} Остави пук и друштво нек сами воде своју бриг 
 била изузетак.{S} Она је одржала реч и дошла тачно.{S} Баш кад сказаљке на сату једне оближње  
 шапутао јој је унутрашњи глас. — Ти си дошла у њега весела као срна, <pb n="243" /> побегла си 
о на ум да је диже.{S} Полиција је само дошла, учинила увиђај и очистила њене остатке, гомилу з 
ик.{S} Стало вас је скупо док сте дотле дошли.{S} Али још све муке нисте претурили.{S} Тек стој 
сеоске учитељице и маловарошани који су дошли о распусту да виде Београд, беспослени радници, с 
> <p>Илић не одговори ништа.{S} Били су дошли до оног долапа, па се спустише низ једно брдашце. 
 сличност њихових имена!{S} Једанпут су дошли дотле чамцем, који су најмили од неких рибара пре 
ећи се као дете.</p> <p>У тим приликама дошло је Илићу прво писмо од Вишње.{S} Оно је било у је 
а узбуђено.</p> <p>Илић осети да је сад дошло оно велико, оно страшно, језиво што је очекивао.{ 
је био тек изгрејао.{S} По небу које је дошло врло плаво блудели су облаци час бели, час жути,  
јева душа, и збуни се.{S} Сунце је било дошло према њима.{S} Ствари око њих бацале су велики хл 
: шта ћете и кога тражите ?{S} Слобода, драга, мила слобода, пун идеал тога појма, тако присног 
ла је младу девојку. </p> <p>— Удај се, драга Вишња — продужи Аница. — Удај се што пре.{S} У жи 
што синоћ у мраку није могао.{S} Његова драгана није била више шипарица какву ју је оставио.{S} 
љ!...</p> <p>Она је сад презирала свога драгана, тога човека са ногама као у роде, с претенциоз 
да је у тој улици први пут видела свога драгана са његовом доцнијом женом?{S} Да ли осети жеђ з 
евојка обави десну руку око врата свога драгана, а левом придржаваше књигу према светлости, па  
Мама! — промуца девојка у одбрану свога драгана.</p> <p>— Ћути ти, ти... како да те назовем?... 
ће моћи рећи:</p> <p>— Она је била моја драгана.{S} Ја сам је грлио.</p> <p>Стога она није очек 
осу. ~</p> <p>Заман је Вишња звала свог драгана.{S} Њега није било више међу живим.{S} Остало ј 
роведе по неколико дана не видећи своје драгане.{S} Трудио се да не мисли на њу.{S} Хтео је да  
је знала дотле шта се дешавало са њеним драганом.{S} Она је седела у Чачку и стално чекала њего 
сто тако лако као и тај сан за идеалном драганом: он је био само сиромашан ђак, без родбине, бе 
 пред очима младићевим кад угледа своју драгану!{S} Све се изгуби, потону у неку сребрну прашин 
едном тренутку, зажелевши да види своју драгану, да је види целу, разголићену, остављену њему н 
ренуцима, Илић је, безмало, мрзео своју драгану и веровао да га она мрзи.{S} Сваки њен покрет к 
на којем је Илић пољубио први пут своју драгану.{S} У врх пута стајала је још она клупа на <pb  
 је налагало бар да извести своју бившу драгану и уштеди јој муку од сазнања, наглих и из друге 
S} Нешто се морало говорити.{S} И двоје драгих испунише ту тишину, пуну неказаних ствари, приме 
 паланчанку пуну одушевљења, писца свих драгих карата и писама које је добијао.{S} Она га је та 
тупиле место блиставој светлости као од драгог камења.{S} Јата врана бунила су се по уличном др 
ављаш опет стварност.{S} То се догађа у драмама и романима.{S} Немогуће, Илићу; није то више за 
их за руке, приближи им главе, на нешто драмски начин, загрли их обоје и рече весело, као да је 
тва присних ситница, домаћих успомена и дрангулија, хладан као дућан с намештајем.{S} Вешт посм 
а, флакона, кутијица, укосница, осталих дрангулија разног облика и боје.{S} Собу је испуњавао ј 
и брачни пар.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — драо се поред њега поносно најмљени рабаџија.</p> <p>То 
ачка војска по ђачким зборовима, где се драо и скакао на први знак <hi>вође</hi>.{S} Потписивао 
оћи и влази.{S} Једна камара неисечених дрва рогушила се у сенци коју је правило крило универзи 
ликовала: једна је била гвоздена, друга дрвена, трећа на ногаре.{S} Ту собу је могла обитавати  
ак окрену и погледа у војнике, у њихове дрвене стражаре, па онда у кућу, али испод ока... као д 
о селу мотиве са чарапа, ускршњих јаја, дрвених кашика, агитујући међу сељанкама за отварање до 
д дасака, обојене у српску тробојку и с дрвеном јабуком на врху.</p> <p>— Шта му је то сад? — у 
 да виде да је то узалуд, наслони се на дрвену држалицу и изгуби се, гледајући тупо у воду.{S}  
ми и гранама једне оголеле липе.{S} Иза дрвета затезао се крајичак неба, по чијем је плаветнилу 
ћивао га у живот природе, где се дрво с дрветом бори за што више сунца.{S} Понекад би се забора 
рави.{S} Општина је била посадила нешто дрвећа, али као што је то обичај, дечурлија и пуштена с 
{S} Шетачи се враћали у град.{S} Између дрвећа хватао се дуг и весео летњи сумрак у виду танке, 
 обала је била ниска, пошумљена барским дрвећем црног зеленила.{S} По ритовима виделе се усамље 
оје корито одроњеним каменом, ишчупаним дрвећем, нанетим балванима, бурадима и пластовима сена, 
ле око телефонских жица.{S} Под уличним дрвећем простирали се дебели теписи од лишћа црвеног ка 
 пријатна заклоништа, засађена лиснатим дрвећем, испод којих се налазе клупе за одмор.{S} Зашто 
.{S} Јата врана бунила су се по уличном дрвећу, дизала се у вис, кружила неко време, па опет сл 
је, упућивао га у живот природе, где се дрво с дрветом бори за што више сунца.{S} Понекад би се 
ијали су испод румене, свеже губице као дрво под покислом кором.{S} Зграда Велике Школе бацала  
а раширимо <pb n="43" /> своје срце као дрво своје олистале круне, да се и ми страсно заборавим 
} Ни ту се није осећао срећан.{S} Какво дрво, пут, бара каква опоменула би га своје другарице.{ 
онимо се негде, ако хоћете... под какво дрво, у ону кућу у врх пута? ---—</p> <p>Млади човек је 
астајала све већа тишина.{S} Једно бело дрво, које се оцртавало пред њима, губило се све више у 
’те човека!...{S} Пробисте му уши вашом дреком.</p> <p>Од лекције није било наравно ништа.</p>  
посао и честа рађања, од те вароши која дрема на пригревици украј Мораве.{S} Покушавала је да в 
, заруделим плодом.{S} Остојићев султан дремао у својој кућици, вртио репом и хватао устима мув 
уном Ламарка, Кеплера, Њутона, Галилеа, Дрепера, Хемхолца, Спенсера, Ренана, Герхарта, Ампера,  
ло и све друго: његови ближњи, друштво, држава, човечанство; он је све то видео у своме ја; то  
ма за машине даје ми повољне услове.{S} Држава има рачуна да нам опет притекне у помоћ...{S} Ми 
ла.{S} Акције су се добро уписивале.{S} Држава је помогла друштво кредитом.{S} И већ се с проле 
че, из школе ћете ући право у живот.{S} Држава ће вам поверити један посао.{S} Ваша породица, д 
итању држава и виши интереси, до ђавола држава и виши интереси!</p> <p>— Ту је народ, коме њего 
ари начинити његовом.{S} И место што му држава одузима последњи грош ради чегртања скупе и неко 
ли се одрећи те користи кад је у питању држава и виши интереси, до ђавола држава и виши интерес 
гији, Енглеској, у другим индустријским државама, ја бих се сав посветио класној борби.{S} Али  
ер лију сузе за одбеглим пленом...{S} У државама где је оморина, тежак, загушљив ваздух, прво,  
ве погледе о породици, о браку, о улози државе у материнству.{S} Те ствари су биле дотле далеко 
48" /> од њега, они од којих зависи ток државе и друштвеног живота, не усвоје Чедино мишљење?{S 
политике, о народу, задацима Србије као државе и земљорадничком осигурању, о којем је писао јед 
ачуна.{S} Демократске теорије о уређењу државе које су стизале са Запада нађоше у том незадовољ 
е она као директора не може да тиче.{S} Државна служба долази на прво место...{S} Прописан прог 
 <p>— Моја је струка...</p> <p>— Ово је државна служба — прекину га директор суво — има, на прв 
.{S} Лепо су се сложиле.{S} Поделиле су државне квартире на два одељења.{S} У једном су намести 
ога ти — одврати госпођа — ту је устав, Државни Савет, народна љубав.</p> <p>— Народна љубав!.. 
бубу и мислити... ко зна на кога!{S} На државни удар... на професора коме у том тренутку скидај 
 не оде даље од бриге за насушни хлеб и државни порез.</p> <pb n="142" /> <p>Њу пак, одушевљава 
аш одмâх после његове свадбе удари нови државни друм преко његовог дела очевине, те са сумом ко 
а распала.{S} Да се тако продужило, цео државни буџет <pb n="261" /> не би био довољан да зашти 
> <p>— А дотле?</p> <p>— Једи задовољно државни хлеб.</p> <p>— Ти ми се ругаш?</p> <p>— Не, Или 
јој сврати пажњу.{S} Она позна да је то државни фијакер по кочијашу, који је носио униформу сас 
и утисак неког од оних наших неписмених државника из доба ослобођења.</p> <p>— Пиши јој — рече, 
оком настрешицом, изолученим прозорима, државним грбом над сниским вратима.{S} То је пошта.</p> 
тим пафтама, које се данас виде само по државним канцеларијама.{S} Према постељи, у венцу од те 
бе од неродице, од учмалости, од многих државних, окружних и општинских дажбина.{S} Свет даје и 
своје врсте; док су његови другови били државници, научари, песници <foreign xml:lang="la">in < 
.</p> <p>То је била скромна кућа једног државног пушкара у пензији.{S} Домаћица, жена преко шес 
љају, постављају, мешају се у све гране државног живота.</p> <p>На том месту тротоар је био уза 
ма, а они нису у стању да се одрекну ни државног фијакера!</p> <p>Али младој бунтовници беше сп 
о и откривао и оно што је у партији или државној служби сазнао у поверењу.{S} Тако рече једног  
ног, и ако их је било много луђих.{S} У државној служби није нашао места, и ако су тамо постављ 
 Ја се озбиљно бринем за ваш опстанак у државној служби — приметио му је директор.</p> <pb n="2 
а другојачије него му нађе лепо место у државној служби.{S} То допусти Матовићима да се премест 
зи стална пометња, анархија, јаловост у државној управи.{S} Ако је скупштинска већина хомогена, 
е, начинио <pb n="299" /> је каријеру у државној служби.{S} Он пак био је први ђак у сваком раз 
 ће изаћи на пут, свршити школу, добити државну службу, па да проведе на миру старе дане уз син 
у трговину у Београду, па онда прешао у државну службу, добивши за преписача у Ваљеву, где је н 
рује индивидуализам који руши фамилију, државу, води се политика која издиже махом медиокритете 
рирода.{S} Треба му показати делом, ову државу у ствари начинити његовом.{S} И место што му држ 
е оријенталне сатрапије начинити правну државу.{S} Ја се чудим како на то нисмо раније мислили. 
у матроску блузу од обичне материје.{S} Држала је руке у крилу. <pb n="52" /> На глави јој је б 
{S} Очи се рашириле жалосно.{S} Уста је држала отворена.{S} Видела се оба реда зуба.{S} Усне се 
, жута у лицу, готово као цвеће које је држала у крилу. — Али је живот чудан, комшија, тако чуд 
од простог сламног шешира.{S} У руци је држала један крупан цвет на подугачкој гранчици.</p> <p 
 <p>Диже се полако.{S} Ноге су га једва држале.</p> <p>— Можда ће то бити једино добро које сам 
лади момци у озбиљној, плавој униформи, држали су пушке о рамену и бленули неодређено у празнин 
е да је то узалуд, наслони се на дрвену држалицу и изгуби се, гледајући тупо у воду.{S} Мртвачк 
нешто од ње.</p> <p>То ново расположење држало ју је све док се не виде с Кајом.{S} Она хтеде п 
а и људи, лепих, задовољних, срачунатог држања сукње или цигаре, весела лица, охолог погледа и  
андарма, крупну главу, црне веђе, круто држање, набељене образе и офарбану косу; посебно је ист 
једна дуга шетња, испрекидана часовитим држањем под руку и по којим пољупцем... пољупцем брзим, 
оложеним испитима, ласка јој на отменом држању, доказује колико је већ велика девојка и да су ј 
лом човечанству.</p> <p>Кућа у којој је држао кондицију налазила се при врху Крунске улице.{S}  
ушци, тапкали по сапима.</p> <p>Арап је држао високо своју лепу главу, и није хтео да погледа т 
С. Лазаревића, бакалина.{S} Њен отац је држао дућан у главној улици коју чини у тој вароши пут  
.{S} Тада би бацио књигу, коју је дотле држао у рукама, у гомилу осталих, дигнуо се брзо и отрч 
иде у дечју собу, где је Чедомир обично држао лекције.{S} Она је била испуњена трима постељама, 
сила је редовно послужење кад је младић држао лекцију њеном брату, позивала га на ручак још јед 
иротињске кафанице, где је један од њих држао <pb n="24" /> агитационо предавање.{S} Он је био  
звезди своје место и пут којега се мора држати.{S} Измерила је сунце, пронашла материје од који 
ачиће писати и читати, Богу се молити и држати се чисто.{S} Живот јој је текао готово спокојно  
тно спуштени и с фигурама купидона који држе венце испод прозора, овај је дом чинио леп и отмен 
>— Ја сам љута на вас — дочека га Бела, држећи непрестано само главу промољену кроз врата.</p>  
че брзо, усплахирено:</p> <p>— Ево, на, држи — и предаде јој све од свог рукописа што је рукама 
их винограда, она поји целу нашу земљу, држи је моћним својим жилама као нераздељиву целину, ст 
 другом сестрицом.{S} Она је требала да држи под присмотром обе девојчице те да тако олакша пос 
ам кажем — удари гласом Матовић, као да држи предавање — истину не треба крити; треба је послуш 
, него тако... ради саме власти и да је држи у својим рукама, као тврдица златнике, и да се све 
анина и одрпаног сељака, оно управо што држи целу пирамиду друштва и који најтеже осећају њен т 
 после неколико тренутака. — Празна је, држим само неколико венаца лука.</p> <p>— А шта ћеш му  
е своје право.{S} Невин у ствари, он је дрзак у речима.{S} Он је радикал, демократ, социјалист, 
 је писало неједнаким словима: „Збогом, Дрино водо, ја одо’!“</p> <p>Вишњино срце залупа јаче.{ 
утра, на неколико запаљивих речи каквог дрипца, заурликаће ти; доле с њим!...{S} Него нека млад 
грубо су одскакали од тарница што су се дрмале и <pb n="247" /> тресле преко излокане калдрме.{ 
Била сам охола, горда, па чак и по мало дрска.{S} Ја сам га одбијала...{S} Какво чудо ако је по 
чнике.{S} Она је била кадра да скочи на дрског човека, као мачка.{S} Али кад би се растали, она 
ећеш вратити отуда! — приговарао јој је друг.</p> <p>— Ја ћу се вратити, Чедомире.{S} Ти ћеш ви 
ња могао му је позавидети многи старији друг; чак и понеки професор није имао те ширине у образ 
 варају никад. „Мени треба један искрен друг“ — хтео је рећи — <pb n="73" /> „једна жена као шт 
, то беше њена симпатија, далека, нова, друга љубав која се приближава.{S} Ипак нешто у души го 
ка разликовала: једна је била гвоздена, друга дрвена, трећа на ногаре.{S} Ту собу је могла обит 
еби:</p> <p>— Он се вара.{S} Њему треба друга жена... жена која ће се посветити цела његовом де 
а поборница, није могла да схвати свога друга и питала се откуд долази ова промена.</p> <p>Чедо 
 се одушевљавала тој поверљивости свога друга оним унутарњим пламеном, који је палио њене мирне 
а од њих опусти крила и паде у рит; она друга прну у вис, па се врати, начини два три круга изн 
ва девојке која му је нудила што му она друга није могла дати.</p> <p>— Понови још једанпут те  
еле тице једна за другом, као два добра друга; пуче пушка; једна од њих опусти крила и паде у р 
исли заједно са споменом на свог бившег друга.{S} Беше се упутила универзитету, али се <pb n="1 
</p> <p>Вишња је тада управљала на свог друга горак поглед који је значио разочарење, и ћутала. 
 у варош.{S} Срео би тада овог или оног друга.{S} Они су били весели, безбрижни, они су се разг 
у вилинско коло?</p> <p>— Кажу — додаде друга девојка, великог носа и зелених очију — која нага 
та где је пао леш као да га тражи; пуче друга пушка; тица се изви над Дунав, одлете у ваздух и  
еће, значи да није за њу, па ће гледати друга посла.{S} Шта је мени шкодила слобода, кад сам ра 
ст.{S} После ових времена ти ћеш видети друга.</p> <p>— А дотле?</p> <p>— Једи задовољно државн 
ј оживљавао небесно плаветнило.{S} Како друга светлост бледи пред њим, јадна, мутна светлост на 
 ипак би их доста било...{S} У програму друга Толстоја само је последња тачка добра, јер је диг 
ети се рођака. — Да ти представим: моја другарица, Вишња Лазаревић...{S} Па како ми живиш, што  
, глас јој је дрхтао, бојала се да њена другарица не сазна шта о овом узбуђењу које је рило по  
озбиљна кад је ово говорила, те се њена другарица не усуди да се успротиви њеним разлозима и да 
ктичну жену и срећну мајку.</p> <p>Њена другарица, напротив, била је крупна, доста пуна за свој 
.{S} Шта је она била сад њему до обична другарица, пријатељица, познаница чак!{S} Како се она м 
ко догађаја, да су јој успомене које је другарица спомињала изгледале тако далеке, бледе, ситне 
уплент је ваљао у мислима оно што му је другарица рекла и понављао у себи:</p> <p>— Општи ниво. 
купштини је нашла Вишња неколико својих другарица из девојачке школе.{S} Међу њима је била и Ка 
ће, али, пренета у ситне интриге удатих другарица, захтевала је раскош министарских домова што  
.{S} Дотле се Вишња чинила младићу жена-другарица која диже човека на посао, пружа му подстрека 
пар.{S} То су били махом ђаци са својим другарицама, радницама или газдаричиним ћеркама, млад с 
д је суверен.</p> <p>— Народ су бирачи, другарице, а бирачи су људи.{S} Сваки од њих има по јед 
p> <p>У школи је било као сваки дан.{S} Другарице су говориле како се нису спремиле за овај или 
вао им баштице за цвеће, позивао њихове другарице на седељке; нико није умео лепше од њега да н 
да се допада људима, и друго, што су је другарице, ћерке чиновничких и осталих такозваних углед 
, пут, бара каква опоменула би га своје другарице.{S} Њено запаљено лице с мирним угаситим очим 
хтав, девичански поглед на рођака своје другарице.</p> <p>Зауставише се код Кајине капије.</p>  
тога млада девојка не исмеја план своје другарице.{S} Само, она нађе за добро да је опомене:</p 
ршав са постеље, пребаци га преко своје другарице, клече поред ње, подиже јој главу својим изан 
оцена.{S} Она посумња у искреност своје другарице.{S} Упита се да Каја није суревњива што се он 
> <p>Каја није примећавала забуну своје другарице.{S} Узела ју је за обе руке, и понављала:</p> 
осио кариране панталоне, а еманциповане другарице гризле переце поред најпомоднијег света на ул 
одсуство.{S} Нарочито је ишла код једне другарице, код које се скупљало друштво по моди руских  
ка галама, начитани другови, одушевљене другарице, ђачки скупови, дуга бдења, па и саме ноћне с 
инстиктивно и не одговори ништа.</p> <p>Другарице избише на Теразије.{S} С обе њихове стране пр 
несе та струја нових нада, него исприча другарици у кратко све шта му се десило од како су се р 
 од науке, тамо у ту сивину, ка његовој другарици, у њен заборав.{S} Млади човек не поче свој г 
ку.{S} Кад се окренуо и пошао ка својој другарици, она је стајала сама у зраку пуном кише.{S} С 
е би се разонодила кад би отишла својој другарици, Милеви, ћерци једног златара, чији је дућан  
 хтела отрести тих осећаја, рече својој другарици;</p> <p>— Како народ погађа шта је лепо!{S} О 
а, подиже глас и рече изазивачки својој другарици:</p> <p>— Он ме саветује да продужим школу и  
p> <p>Вишња се хтеде подсмехнути својој другарици, али се не усуди.{S} У њеном <pb n="216" /> к 
 целом прошлошћу.{S} Дала је реч својој другарици да јој проводаџише за прву прилику која им се 
а, и тек пошто се први час сврши, упита другарицу без неког нарочитог повода:</p> <p>— По чему  
ктрични трамвај <pb n="268" /> је носио другарицу његових младих дана у правцу Врачара.</p> <p> 
е, ходи да ти представим моју најмилију другарицу...</p> <pb n="240" /> <p>Учитељ приђе, додирн 
нт обриса пажљиво седиште и позва своју другарицу.{S} Она седе весело тако да јој обе стопале о 
p> <p>Каја подиже главу и погледа своју другарицу расејано.{S} Чудила се томе питању, јер је то 
добро.</p> <p>Млади човек погледа своју другарицу право у лице; она не спусти очи.{S} Она је би 
/> апстракцијама, али, кад угледа своју другарицу у визији природних елемената, он се упита нех 
у младића.</p> <p>Он спази такође своју другарицу, покуша да окрене главу на другу страну, али  
{S} Аница потрча хитро да поврати своју другарицу.{S} Али, на пола собе, она се заустави као за 
отпочети присан разговор, упитати своју другарицу како је провела тих неколико месеци од како с 
не.</p> <p>Чедомир погледа поново своју другарицу.{S} Она се била изгубила у мисли.{S} Тек, јед 
p> <p>Дрхтећи, Вишња је гледала у своју другарицу и није речи могла рећи.</p> <p>— Удај се, сла 
т.</p> <p>Илић погледа зачуђено у своју другарицу.</p> <p>— Откад ти поста таква непријатељица  
 зрацима сунца.{S} Он узе за руку своју другарицу; брзо се трже, њена рука била је хладна као м 
 Вишња гледајући расејано у своју давну другарицу која се није заустављала у причи о својој сре 
тац као разлог.</p> <p>Испросио је њену другарицу Милеву, па је даље писао Вишњи да се не љути, 
а да нико не нађе у њему чега другог до другарских саопштења.{S} Његов одговор пак није се мога 
у срећу, пошто-пото, и с <pb n="165" /> друге стране нужности друштвеног живота онаквог каквог  
итета били су се растурили куд који.{S} Друге није стекао.{S} Остао је још Зарија Ристић, вечит 
 догађаје са много искреног сажаљења за друге, а са пуно дубоке жалости за себе.</p> <p>Мајка ј 
тва, правиле су пошалице на рачун једна друге, трбушати катихета им се чинио врло знаменита лич 
не би још јача што су је изазивала уста друге девојке.{S} Он осети готово перверзан занос од те 
о рећи.{S} Али су њега сад одушевљавале друге мисли, обузимала га је ватра, осећао се задовољан 
уштеди јој муку од сазнања, наглих и из друге руке.{S} Он ју је жалио.{S} Погађао је шта ће се  
.</p> <p>— Колегинице ? — чу се глас из друге собе.</p> <p>Стара девојка понови још једанпут:</ 
пропадање.</p> <p>Са том мисли почеше и друге да се враћају у младићеву главу.{S} Он опази у Ви 
, овог сељака.{S} Он можда нема да купи друге чакшире.{S} Али зашто их не закрпи?...{S} Бар то  
их мирно, као да се то тиче неке сасвим друге личности; радознало, <pb n="201" /> као да је хте 
едала је своју слику, слику не ње, него друге жене, не жене, него нечије наготе.{S} Њене очи су 
љајући да звижди.</p> <p>По тротоару, с друге стране, ишле су две жене, с марамом на глави, чиј 
теве за најшире грађанске слободе.{S} С друге стране, круна се опијала са нешто релативног успе 
ним венцем удаљених планина у дну.{S} С друге стране, обала је била ниска, пошумљена барским др 
ова клупа је била најлепша у вароши.{S} Други су седели на сандуцима, на даскама закуцаним на н 
или силом свакодневног рада с децом.{S} Други <pb n="263" /> су се губили у тричарије, уживали  
се ништа није <pb n="136" /> десило.{S} Други пут би се дурила без раззлога, очито га избегавал 
во. — Али, ми смо још ту, ми живимо.{S} Други не заборављају своје мртве, а зар ми живи да се з 
зашла у варош — одбрани се девојка. — А други?...{S} Брига ме је!</p> <p>— Не, Бела, то није та 
<p>— Нека им је алал! — поклапали су га други. — Раде, брате мој, па све варнице искачу.</p> <p 
ћем, селидбама с једног краја Србије на други, отпуштањима из службе, бежањем у иностранство, с 
се превртала са једног краја постеље на други.{S} Било јој је тешко и пријатно.{S} Тешко, јер ј 
мена не измаче младој жени, те скочи на други предмет, на своју школу, на децу.</p> <p>— Имам т 
тво <pb n="181" /> духа и питала се шта други мисле о њој.{S} Она је знала да је неко од њених  
јој је муж врло тврдоглав.{S} Стога узе други пут, прими од његовог говора што је ишло у корист 
 Ту смо се крили од Турака — додавао је други — а гле ти сад чуда!{S} Хвалимо те, Господе, вели 
ишта.</p> <p>Она га је волела, те би се други на његовом месту можда знао користити том њеном с 
ебама, расподељује своја средства.{S} И други: немиран дух, заљубљен у бескрајност, фантаст кој 
мре.{S} Овај народни борац, као и многи други, доживео је пред смрт велика разочарења.{S} Расце 
арија, ако будем морао живети као сваки други...</p> <p>Младић извуче један џепни булдог, сав з 
 од ватре за тренутак.{S} Онда узе неки други посао.{S} Радила је двоструко само да не остане н 
их образа и поноситих очију, дошао неки други младић који би био његова пуна супротност: мали,  
ија, слала по Младену какву гравуру или други украс за његову собу.</p> <p>— И сем тога, мени ј 
 ће се то све свршити.{S} Дотле је онај други Илић, онај прави, онај који се видео, коме су при 
е.</p> <p>— Пријо, Маро! — одговори јој други.</p> <p>— Имаш ли коју паприку?{S} Нема ко да ми  
и, господин директоре?</p> <p>— Нема ко други, млади господине.</p> <p>— Моја је струка...</p>  
.{S} На једном месту погрешно су ушли у други воз.{S} Даље опет, изгубила им се корпа са ствари 
— Ја хоћу најпре да учиним све што могу други.{S} Оно после... то ће бити плус, Зарија.</p> <p> 
ао на лажи, далеко би отерао! — рече му други пут. — Само на кога се метну, да ми је да знам?</ 
узе изненадни страх да догађаји не узму други обрт, те се одважи да удари на главну ствар.</p>  
а бежали даље.{S} После њих долазили су други, па трећи, брзи, дурновити, као неке фантастичне  
хом главе парламентарних режима.</p> <p>Други тип је био великошколац-политичар.{S} Он не пази  
ичанствена открића долазила су једна за другим.{S} Толико застора би подигнуто, толико тајна, з 
ти таште човечје спомене, као и многима другим.{S} И млади човек осети се крив што узнемирава т 
доше за тренутак забезекнути једно пред другим.{S} Чедомир је скинуо шешир и нагнут лако, очеки 
е, последице наследства?{S} Зар то није другим речима: право јачега и вештијега, влада аристокр 
ићи у бање: јадан, невесео свет који се другим данима не опажа у присуству жена и људи, лепих,  
авном ватром, да се одмах после замраче другим, леденим погледом, који му је јасно говорио:</p> 
осећао да ће та срећа било једним, било другим избором изгубити један део своје потпуности.{S}  
воје би могли бити тако задовољни једно другим, тако срећни.{S} На срце су му навирала осећања  
ево већ неколико часова како су једно с другим, а он не успева да јој каже једне речи која дола 
— Кад бих живео у Белгији, Енглеској, у другим индустријским државама, ја бих се сав посветио к 
у мастилом.</p> <p>Без речи, ударили су другим путем, камо су их водили младост и лепо време.{S 
уђа дела, не стварај ништа, размећи се, другима препоручуј вечиту скрушеност; пењи свој глас за 
че је Бела крила вешто своје маневре од других.{S} Носила је редовно послужење кад је младић др 
е дом чинио леп и отмен утисак у гомили других рабатних кућица, које су тада испуњавале тај кра 
 тог човека, али би га познала у хиљаду других по првој ситници.{S} Окрену се око себе.{S} На н 
?{S} Она није умела бранити себе помоћу других.{S} Она је осећала просто да је урадила нешто шт 
не роде, врло беле.{S} Једно јато неких других тица летело је небом.{S} Близу Вишњице, Вишња сп 
</p> <p>— И ја сам то нешто мислила.{S} Друго је сад, а друго беше под проклетом реакцијом.{S}  
ам то нешто мислила.{S} Друго је сад, а друго беше под проклетом реакцијом.{S} Тек, жао ми је,  
прво једно кубе сумњиве лепоте, па онда друго, треће...</p> <p>— Што у Београду воле ове лимане 
смо били везани присним везама једно за друго.{S} Време, ћуд или неки глуп неспоразум, раздвоји 
би био човек да је могао мислити на шта друго.{S} Плима страсти плавила му је срце поново, удар 
 те је веровао да би с њим трпело и све друго: његови ближњи, друштво, држава, човечанство; он  
 другом човеку за цео живот, остави све друго.{S} Кад се кола хтедоше кренути, Бела истрча у дв 
ећ имала потребу да се допада људима, и друго, што су је другарице, ћерке чиновничких и осталих 
и ћурче на подварку.</p> <p>— И једно и друго — одговарао је старац на постављено питање. — Ник 
p>— Али?</p> <p>— Одвратно је и једно и друго кад није искрено.</p> <p>У том разговору појави с 
ајући своје срце.{S} Ја сам изабрао ово друго, а и ти ћеш... сигуран сам.{S} Пиј, проводи се, у 
i>.{S} После би у групама пратили једно друго до куће.{S} И, она је легала сва срећна, певушећи 
Ћуте по неколико дана.{S} Гледају једно друго хладно као сто, као столицу.{S} Једном нису читав 
бро је сносила садашњост и чекала нешто друго... будућност, како се то једном речи назива.{S} М 
а се ту зауставим.</p> <p>— А шта можеш друго?</p> <p>— Универзитет.</p> <p>— Универзитет?</p>  
 Близу Калимегдана срете га једна група другова, Ужичани и Црногорци, с којима се хранио.{S} Он 
ог министра, Матовића.{S} Слушала је од другова да говоре са завишћу да је то најбоља кондиција 
 позоришних премијера, било што је имао другова њихових познаника, било најзад да им је био пре 
истичке философије; дивље мржње његових другова на <hi>постојеће стање</hi>, од кога му је пуца 
да живи.{S} Његови стари <pb n="265" /> другови са универзитета били су се растурили куд који.{ 
 био прошао.{S} У осталом, многи његови другови су већ чинили концесију животу.{S} У клубу, кој 
о је био тип своје врсте; док су његови другови били државници, научари, песници <foreign xml:l 
 у нови живот: варошка галама, начитани другови, одушевљене другарице, ђачки скупови, дуга бдењ 
 смеје са осталим друговима.{S} Па и ти другови, изгледали су му мрски.{S} Он их је представио  
ашао два оделита типа међу својим новим друговима.{S} Један је био већ господин, циничан, намет 
 осећала је да ипак није једнака својим друговима.{S} Није имала гимназијске матуре, недостајал 
ици, било да се сувише смеје са осталим друговима.{S} Па и ти другови, изгледали су му мрски.{S 
итала руске књиге и подражавала идејним друговима.{S} Седала је у прве клупе да би професора чу 
а, пијан.{S} Дочекивао је нову годину с друговима, па га пиће преварило.{S} Његов <hi>цимер-кол 
отворено, а да нико не нађе у њему чега другог до другарских саопштења.{S} Његов одговор пак ни 
 је било тихо.{S} То беше стан за самца другог реда с најпотребнијим намештајем и луксузом: пос 
.{S} Али се она надала да ће наћи неког другог, сличног њему, <pb n="236" /> можда још бољег од 
м.</p> <p>Претпостављао је друштво оног другог типа својих колега, друштво студената политичара 
наместили кујну и собу за примање, а од другог су начинили своје собе за спавање.{S} Вишња је р 
ађанска права нису разликовали један од другог, налазио много одушевљења, воље де се ради нешто 
 поновни састанци.{S} И затим, једно од другог растаје се, не разумевши се.{S} Само у светим књ 
 заборавио.{S} Они беху далеко једно од другог.{S} Он је мислио да се она удала и да није ништа 
уђе заједнице, либе се, зазиру једно од другог, стид их је, боје се.{S} Па опет се деси кадгод, 
зглед стварних бића, рађали се један из другог, гурали се око њега, пролазили поред његових очи 
лије, он ми је тако рећи брат, ја немам другог брата...{S} Најзад, шта ме се тиче.{S} Он се мож 
 <p>Остали су за тренутак једно наспрам другог, неми, без речи.</p> <p>Срце младићево се стишав 
чети сан, и пољупци где тело дише дахом другог тела, где се крше руке састављене око паса, очи  
е, били при добром апетиту, звали једно другог именом и презименом, певали револуционарне песме 
се беху пробудили упола и гледали једно другог усијаним очима.</p> <p>С девојкине главе пале су 
S} Време им је пролазило у чекању једно другог, у састанцима по угловима од улица, у претераним 
ништа укрцава на море.{S} Као гимназист другог разреда прочитао је Одисеју, велику, дебелу књиг 
> <p>У труду да задовоље што више једно другога, они се готово посвађаше, те најзад седоше обој 
се зауставила у грлу.</p> <p>— Ти волиш другога?</p> <p>— Да!</p> <p>Заједно са овом речи линуш 
јци коју је волео и која га воли, према другој девојци чије поверење изиграва и чијом се слабош 
ознавало се још како је неко спавао, по другој је било просуто једно пакло карата; прашина се в 
Један сељак, прљав и исцепан да би га у другој земљи ухапсили, терао је своју кобилу преко обли 
еданпут својом хромом ногом, већ беше у другој соби. — Што су дивне, само да знате!... чу се от 
 у Београду.{S} И сама му је радња била другојачија него у осталих.{S} Избио велике прозоре, уд 
 иза њених леђа.</p> <p>Није могла бити другојачија.{S} У тишини сеоске самоће, по којој ју је  
м тачно каква, али велика несумњиво.{S} Другојачије не може бити.</p> <p>— Пиј, проводи се, ужи 
атили су га улицом.{S} Влада није могла другојачије него му нађе лепо место у државној служби.{ 
S} И у Београду је сунце залазило, само другојачије, ћудљиво, бурно, како то природа може да уд 
ме.{S} Она се стресе; не рече ништа.{S} Другом руком он је обви око паса.</p> <p>Тада Вишња пок 
ицу, јер су му синови били тада мали, а другом коме није волео поверити се.{S} Вишња се опет иг 
планине рођене, како су живеле једна за другом популације које је планета хранила.{S} Наука је  
 дирнуо.{S} Лете две беле тице једна за другом, као два добра друга; пуче пушка; једна од њих о 
1848</hi>.{S} Седоше на зид једно према другом.{S} Између њих је певушила вода кроз луле, падал 
ице, док је она одговарала с прозора на другом спрату.{S} Био је вечито добре воље.{S} Причао ј 
а једна близнакиња, а преко:{S} Бела са другом сестрицом.{S} Она је требала да држи под присмот 
 углу, који је правила Крунска улица са другом попречном улицом, једноспратан, с доста високим  
и прелазимо чудна времена — рекао му је другом приликом. — Изгубили смо много у нераду, у јалов 
н не жели власт да учини добра себи или другом, него тако... ради саме власти и да је држи у св 
свакидашњим хлебом господари над сваком другом бригом код највећег броја лица.{S} Њихова мишљењ 
ен.{S} Учини јој се да то види на неком другом створењу.{S} Окрену се по соби, као да се бојала 
ве појединости, све... све... што ником другом није смео рећи.</p> <p>Од оног дана кад је био с 
н део својих књига, што би довољно било другом човеку за цео живот, остави све друго.{S} Кад се 
е него икад.{S} Дотле су пркосили једно другом кад се сретну.{S} Данас је Илић имао најмање вољ 
="96" /> <p>Шта су они тада рекли једно другом?{S} Да ли су застали или ударили лево? десно?{S} 
ла је и веровала да су тако равни једно другом.</p> <pb n="107" /> <p>У тој средини која је бил 
дно.</p> <p>— Ми нећемо нашкодити једно другом.{S} Нашто онда?</p> <p>— Вараш се — синуше плаве 
а руку.</p> <p>— Шта ми имамо још једно другом да кажемо? — пркосила је Вишња непрестано.</p> < 
за лорбер, нишадор, алеву паприку.{S} У другом делу дућана, поплочаном циглама, стојали су џако 
ивала стид на образе.{S} Иначе, у свему другом, мењала се ка идеалу који јој је Илић открио, ме 
и.{S} Сви су били студенти, равни један другоме.{S} Чича с погачицама поздрављао је стално учти 
опаца, крештање жаба.{S} Он је узе и за другу руку.{S} По башти су цветали патлиџани.{S} Рит је 
г надприродног бића.{S} Милева отрча на другу страну, где се златила читава простирка, и њен гл 
олео да има посла с војском те пређе на другу страну, где се уздизао неки плот, накривљен, труо 
рио поред ње.{S} Она загази, и пређе на другу страну.{S} Кораци су се приближавали.</p> <p>— Ви 
} Навуче покривач до уста, окрену се на другу страну, затвори очи <pb n="308" /> и покуша да по 
атим додаде, да би скренула разговор на другу страну:</p> <p>— Ти си напустила универзитет?</p> 
ју другарицу, покуша да окрене главу на другу страну, али се његове очи не могаху одвојити од В 
ене загрлише, трудећи се да утеше једна другу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_ 
гано, коврљајући се, не сусрећући једна другу.</p> <p>Илић се освести потпуно пред том сликом.{ 
, па да пере једну собу данас, па сутра другу.{S} Не би осетила, а кућа би била опрана...</p> < 
барикадама.{S} Она није опраштала своме другу ту издају заједничких убеђења.{S} Она је ишла у к 
и предузео.</p> <p>Избегавао је једну и другу девојку.{S} Радио је за испите више него што је т 
бијала...{S} Какво чудо ако је потражио другу жену!</p> <p>Тек је сад видела колико воли Чедоми 
е варошких читаоница, хоровође певачких дружина.</p> <p>У чаршији се говорило непрестано о елек 
ари.</p> <pb n="22" /> <p> Илић се није дружио с првом врстом својих вршњака.{S} Оскудевали су  
ише низ једну јаругу која је некад била друм, па уђоше у једно пространо двориште, ограђено са  
>Онде где избија топчидерски трамвај на друм за Обреновац, нашли су једну клупу и сели да се од 
 аустриску стражару преко пута, вијугав друм и низ телеграфских дирека на нашој страни.{S} Коли 
S} Пред њима се указивао усамљен сеоски друм, једна механа и велика, пространа шума.{S} Тада ду 
 после његове свадбе удари нови државни друм преко његовог дела очевине, те са сумом коју је от 
.{S} Иза њих је била варош: један широк друм, низови кућа и кућерака, накривљени плотови, некол 
ице, прашнике, тучкове; на обали каквог друма показивао му слојеве земље, излагао геолошке теор 
једну клупу, усађену у обалу чукаричког друма?{S} Да ли се сети Вишње Лазаревића и дужности кој 
сиђоше с кола и упутише се обоје полако друмом.{S} После неколико минута, нађоше се пред Циганл 
дуде.{S} Низ кириџија корачао је лагано друмом поред Мораве.{S} Вишња је ћутала.{S} Њене угасит 
оделу, иначе обичан, могао је личити на друмског механџију као и на митрополита, да није око ње 
ерке цинцарина, ханџије на цариградском друму, који се доцније обогатио, и оца, родом из једног 
ју <hi>таншуле</hi>, састављају певачка друштва, приређују концерте по отаџбини, по изузетку се 
авама, правила посете, ступала у хумана друштва, водила политику.{S} Она је волела те изласке,  
лазила врло пријатно.{S} Имала је доста друштва.{S} Није осећала Чедомирово одсуство.{S} Нарочи 
ао потребу вишу од те негације данашњег друштва.{S} Није се могао задовољити више чекањем да бу 
ње.{S} Како се Каја изгубила из њиховог друштва?{S} Откад су почели шетати сами?{S} Нису знали  
дужи Ристић — онда мораш ићи из људског друштва, мораш се приближити природи и животињама.{S} О 
ке идеје, у борбу против формалистичког друштва, где диплома замењује таленат, где парче хартиј 
 Ове песме, Радојеве речи, весеље целог друштва, расцветана ливада и ти мириси заносили су је.{ 
! — чуо би се у том глас неког из њеног друштва, и она је већ заборављала на свог првог учитеља 
их епоха, опозиције у срцу једног истог друштва, противуречности у карактеру једног истог човек 
век не зна куда ће.{S} Увек би се нашло друштва, водили се занимљиви разговори о паметним ствар 
љака, оно управо што држи целу пирамиду друштва и који најтеже осећају њен терет.</p> <p>Вишња  
з пријатељских веза и заштитника, права друштвена нула, некористан никоме и који се никога не т 
да будућност донесе или не донесе, нови друштвени склоп.{S} Требало му је нечег новог, разонође 
у се састајали.{S} На пијаци је запевао друштвени тенор, иначе књиговођа у варошкој штедионици, 
е о твојим поступцима.{S} С врха до дна друштвених степеница одиграва се иста комедија; лукавст 
 њега, они од којих зависи ток државе и друштвеног живота, не усвоје Чедино мишљење?{S} У њој с 
 с <pb n="165" /> друге стране нужности друштвеног живота онаквог каквог су га створили закони, 
/> <p>— Шта то мари нешто мало правде у друштвеној конституцији — говорио је — пошто никаква ко 
бедише га чак да је несавесно руковао с друштвеном имовином, јер се у каси не нађе онолико нова 
је су излазиле писале су само о укопним друштвима, трансвалском рату и, за добре паре, кадиле в 
друштво оног другог типа својих колега, друштво студената политичара.{S} Они су му били ближи п 
поверити један посао.{S} Ваша породица, друштво, странка којој припадате, тражиће вам такође из 
 њим трпело и све друго: његови ближњи, друштво, држава, човечанство; он је све то видео у свом 
е добро уписивале.{S} Држава је помогла друштво кредитом.{S} И већ се с пролећа приступило радо 
ао са метресом.</p> <p>Претпостављао је друштво оног другог типа својих колега, друштво студена 
7" /> предомисли и окрену да нађе своје друштво.{S} Зашто?{S} Ни она сама не би тачно знала рећ 
ићи од куће.{S} Слободно изабрати своје друштво, слободно казати своју мисао.{S} Што год је бил 
ериџу, патарицама, <pb n="211" /> да се друштво састане, без нарочитог договарања, и весеље бук 
 <p>— И сем тога, мени је пријатно ваше друштво.{S} Кад разговарам овако с вама, чини ми се да  
ивот одакле си и дошла.{S} Остави пук и друштво нек сами воде своју бригу.{S} Ти ћеш тамо у Чач 
ма, теретним обичајима које су створили друштво и ток ствари.{S} Чачак је био њено родно место, 
редседника општине, партију на влади ни друштво у којем је говорио.{S} Многима то није било пра 
шетњу у доба кад је мислила реформисати друштво, кад је Зарија Ристић писао своје гром-мисли, л 
.</p> <p>Том приликом скупило се велико друштво, како је то ретко у паланци.{S} Тамо се сви поз 
своје радње.{S} Основао је велосипедско друштво, утицао код општине да се праве вештачки бунари 
аца колико се очекивало.{S} Акционарско друштво <hi>Рад и Светлост</hi> паде под стечај, а Радо 
 Остојић је успео да оснује акционарско друштво за експлоатацију Моравине снаге.{S} Влада је од 
д једне другарице, код које се скупљало друштво по моди руских универзитета, где се негује она  
ајка. — Ја јој једнако велим да изађе у друштво, да се разоноди, а она неће, <hi>штудира</hi>.. 
лу који јој је Илић открио, мешала се у друштво младих људи и девојака, подражавала мушкарцима, 
а је била.{S} Он ју је пронашао, увео у друштво, показао јој нове путеве, отворио нове видике.{ 
ава, убава девојко, ој!</l> </quote> <p>Друштво прихвати:</p> <quote> <l>Милији душа мирише</l> 
е ивањско цвеће, боје као восак.</p> <p>Друштво загази у ливаду.{S} Иза ногу је остајао сив тра 
 и Каблар завијају неком маглом.</p> <p>Друштво их је звало да пожуре.{S} Једни су већ одмицали 
, али, у иоле познатијем <pb n="104" /> друштву, она је говорила много, није бирала речи и преб 
шку.{S} Не ваља је показивати у пијаном друштву — прекину га Зарија, па испи чокањ до дна и, не 
p> <p>— Једна цигара с мене на уштап, у друштву, не шкоди...</p> <p>Упалише по цигарету.</p> <p 
оложај те своје творевине према њему, у друштву, у животу једном речи.{S} Машта је ишла као на  
е, састанке.{S} Кад би се пак и нашла у друштву, о испитима, при излетима, месним скупштинама,  
чцима тражио је у обичним разговорима у друштву, песмама омиљених песника, у чланцима дневне шт 
ужи ићи, бацајући по каткад кришом свој дрхтав, девичански поглед на рођака своје другарице.</p 
акуца на врата и преда се тој голицавој дрхтавици, па док јој она <pb n="115" /> уноси забуну у 
и то раније ниси рекао ? — упита га она дрхтаво.</p> <p>— Не знам да ли се сећаш... оног дана к 
.{S} Његова сенка, неправилна и крупна, дрхтала је на зиду.{S} Даље мало, пузала је, разлистава 
дела се муселинска блуза; лака материја дрхтала је при сваком даху и покривала божанствену бист 
било још високо.{S} Општинска утрина је дрхтала под његовом сребрнастом светлошћу.{S} У то доба 
авијало јој се на срце.{S} Њена душа је дрхтала од страха пред нечим непознатим, независним од  
као фине свиле, која је благо и видљиво дрхтала.{S} Плаве боје просипале се на парк.{S} Из шуме 
а врућина пекла ју је из постеље, груди дрхтале, тело се знојило и под кожу јој подилазили непр 
сла око спреме куће и деце.{S} Млађи су дрхтали пред њом.{S} У мешењу колача се одликовала: има 
говорила је о тој методици, глас јој је дрхтао, бојала се да њена другарица не сазна шта о овом 
за сигурне будућности.{S} Његов глас је дрхтао:</p> <p>— Ја се нисам шалио.{S} Часна реч ми је  
адо побегла од куће.</p> <p>Њен глас је дрхтао и био искрен.{S} Илић осети извесно сажаљење пре 
иближи.{S} Удисао је мирис те девојке и дрхтао пред сјајем њених зеница.{S} Њена глава клону.{S 
ји су се палили по прозорима блудели су дрхтећи као душе прогнате из раја.{S} Пусти простори, п 
 сва могућност да будемо срећни.</p> <p>Дрхтећи, Вишња је гледала у своју другарицу и није речи 
очима.{S} Тада јој се учини како у њима дрхти цела Радојева душа, и збуни се.{S} Сунце је било  
 — рече Бели, и осети како му цело тело дрхти, а на срце му наваљују разнолики осећаји, од тихе 
де још нешто рећи, али осети да му глас дрхти.{S} Једно јато врабаца крештало је лево у трњаку. 
ожиће за воће, са оштрицом од месинга и дршком од порцулана, по којем су се плеле плаветне шаре 
рце грчило се у мукама.{S} У њеној души дубила се болна празнина.{S} Губећи њега, чинило јој се 
зијске матуре, недостајала јој је мушка дубина, јасност у плану.{S} Професори су се обраћали ск 
а би гледајући тако њихове црне тачке у дубинама небесног плаветнила. — Благо њима.{S} Узлећу,  
 од лубање.{S} Један глас из најтамније дубине његове душе проговори узнемирено:</p> <p>— Шта ј 
неисписаном рукопису видео је узбуркане дубине своје будућности, проналазио је пут својих мисли 
је се расуло.</p> <p>Чедомир се врати у дубину салона, сурва се на канабе, притиште јако обе сл 
о на њу као ветар, гушило је и дирало у дубину душе, да јој је сваки живац треперио.{S} А прија 
 девојку која је своју ману осећала све дубље једно што је пристизала на снагу, те је већ имала 
 крио по околним гајевима, повлачећи се дубље у земљу, док се није задржао у Повлену, у намери  
ада прва, затвори врата за собом, ступи дубље у собу, стави руке на кукове, па ослови студента  
свршио, написао адресу и залепио завој, дубок, сладак уздах отео би му се из груди, а глава му  
 <pb n="140" /> као у топлом гнезду.{S} Дубока тишина је повећавала чаробност тренутка.</p> <p> 
{S} Бела тако исто.{S} Кућом је владала дубока породична тишина.{S} Електрична лампа заклоњена  
нервно раздражених људи, обузе га једна дубока одвратност према свету, према свему, а највише п 
очију?{S} Љубави, мржње, чежње, гађења, дубоке симпатије или смртног непријатељства ?{S} Свега  
о искреног сажаљења за друге, а са пуно дубоке жалости за себе.</p> <p>Мајка јој је умрла оног  
му је даде.{S} Око њих је био мир, онај дубоки пољски мир који не руши цикање попаца, крештање  
а озбиљно воли.{S} Он није био приметио дубоки утисак који је на њу био учинио.{S} Судио је пов 
ек ситних, живих очију, великог чела са дубоким залисцима, пљоснатих ушију, необријане браде и  
он је остајао на истом месту.{S} Упркос дубоким уверењима у сопствену вредност, он је оклевао.{ 
 је крупна, доста пуна за своје године, дубоких, угаситих очију, мирних и бистрих као извор у п 
кад да ни Бела нема према њему изузетно дубоких осећаја.{S} Нешто више, она му је изгледала нес 
 с отомбољеним лицем, па ипак пун наде, дубоко убеђен у сопствену вредност, у дела која ће почи 
 зачуђеним, наивним, благим и жалосним, дубоко уверена да је њен живот био дотле празан, недост 
све било њој симпатично, то познанство, дубоко поштовање при скидању шешира пред њом, разговор  
во у себи, нешто јаче од ње, непознато, дубоко и фатално, нешто што је наваљивало на њу као вет 
у, и од главе бео, нежан профил с очима дубоко занесеним у младића.</p> <p>Он спази такође свој 
S} Његове буљаве очи биле су се повукле дубоко у своје тесне дупље... нестајало их је, а на њих 
Небо опрано јучерашњом кишом плавило се дубоко, у бескрај.{S} Ваздух је био провидан и благ.{S} 
преко руке, изви рамена, рашири груди и дубоко дахну.</p> <p>Кад се решила, искрено се радовала 
 то пријало.{S} Вишња се могла радовати дубоко, потпуно, пуним срцем.{S} Сад пак, примала је хл 
љива.{S} Ништа није било кадро изменити дубоко осећање морала који јој је несвесно улила старин 
зваљена на леђа, полуоткривена и дишући дубоко, жедно, као да се подавала млаком ваздуху који с 
 веровао да су његови односи с девојком дубоко скривени, те је с те стране био миран.{S} Међути 
 изменити цео његов живот.{S} Он је био дубоко заузет самим собом и видео у том тренутку цео св 
ња, учио на памет поједине фразе, зурио дубоко у ноћ у неподгрејаном и полуосветљеном ћилеру ка 
7" /> успех.{S} Он је волео своју земљу дубоко.{S} Поред бриге за личну будућност, он је мислио 
у допала јој се посебице.{S} Осећала је дубоку захвалност према младом земљаку који се тако наш 
да је нешто прати у стопу, нешто хладно дува за њен врат и један тајанствен глас јој шапће стра 
рече презриво:</p> <p>— Не, нисам ја за дуван!</p> <p>И Илић се смејао.{S} Њихови се осмеси сус 
ао је стан; остајало му је још нешто за дуван, ситан трошак и по коју књигу. <pb n="84" /> Хран 
ећа у саксијама и пуно дима од јевтиног дувана.</p> <p>— Већином гласова решено је да парламент 
 поред чиновника обућар.{S} Кроз дим од дувана и испарења, Илић виде једно празно место, па се  
 комбинацијама домина, у густом диму од дувана, величанствена визија младе девојке васкрсавала  
вропски обучен чиновник који је цигаром дувана убијао досаду.</p> <p>— Је ли ти жао Београда? — 
 Грађанске гарантије вреде колико пакло дувана, помиловање с робије, највише можда какво чиновн 
е осуђеник с новцем заповедао за паклић дувана осуђенику без новца.{S} На крају крајева, новац  
ши.{S} Његове очи су гореле као жишка у дувана.</p> <p>— Наш народ треба просветити.{S} Сељака  
дању шешира пред њом, разговор у мирису дувана, бунтовничке мисли, дах будућности, све оно нешт 
ила ватру њених руку, како је поветарац дувао свеж и шапућући, како је Чедомир певушио једну ди 
ажне ораховине, талијанска династија на дувару и умиваоник од лима.{S} Под је покривала нова пр 
p> <p>Прође један тренутак, тих, мучан, дуг као вечност.</p> <p>Нико не рече ништа.</p> <p>Бела 
а дела долазе сама по себи.{S} Живот је дуг, пријатељу, а младост кратка.</p> <p>— Срце ми хоће 
ћали у град.{S} Између дрвећа хватао се дуг и весео летњи сумрак у виду танке, прозрачне измагл 
 главне улице њеног родног града: један дуг, прав сокак, где се куће ћушкају да захвате што виш 
и, одушевљене другарице, ђачки скупови, дуга бдења, па и саме ноћне светиљке, које су расипале  
{S} Њихова љубав?{S} То је управо једна дуга шетња, испрекидана часовитим држањем под руку и по 
колико брига, колико уздаха око плаћања дуга код Управе Фондова, пореза, осигурања од пожара, с 
умашћеним и у крајевима испресавијаним, дугачким тефтерима њеног газде, неког малог, трбушастог 
 /> <p>— Осам — одговори кратко човек с дугачким носем, не дижући главе са свога длана.</p> <p> 
ручио кафе, па онда с њим разговарао на дугачко и на широко о примени електрике, трудећи се да  
је нудила меке, миришљаве простирке.{S} Дуге, танке травке повијале се према лаком поветарцу, њ 
х чежњивих вечери које саме позивају на дуге разговоре.{S} Месец је био тек изгрејао.{S} По неб 
змеђу обала.{S} Пред њима се простирале дуге пољане, ниска брда, две три вароши и велико београ 
 пекли као у грозници.</p> <p>Тек после дуге ћутње, уста се отворише да изговоре неколико банал 
 дана... пољупци <pb n="138" /> кратки, дуги, испрекидани и продужавани, где душа само додирне  
природом, савршена слобода, ускраћивана дугим ропством под Турцима, испуњавала је тај посвећени 
елиновић.</p> <p>У оваквом разговору, у дугим погледима, у нехотичним додирима, били су далеко  
ене очи миловале су као свила.{S} Једно дугме на блузи било се откопчало, те се видела кожа бел 
</p> <p>Испи чашу, па продужи:</p> <p>— Дуго смо причали.{S} Било је говора и о томе ко ће ући  
лу речи.</p> <p>Ова храброст не потраја дуго.{S} Он виде да би му од рукописа остало врло мало, 
се растали, она је претресала у мислима дуго што јој је Илић говорио.{S} Није јој тада измицало 
ди, а глава му клонула, као да је неког дуго грлио, љубио.</p> <p>Кад би се Вишња задржала с од 
уго падати.</p> <p>— Али и до вароши је дуго — примети она. — Склонимо се негде, ако хоћете...  
ти и писати сам, за стоком; кметовао је дуго година, парничио се још дуже са сељацима из суседн 
S} Све то има своје време.{S} Опасно је дуго маштати, толико мислити, толико тражити; боље је п 
 своје задовољство!{S} Препирали смо се дуго, али му још све нисам рекао...{S} Имаш ли ватре?</ 
ју.{S} Говори се много.{S} Госпође носе дуго своје хаљине.{S} Понекад се иде у позориште, кад о 
д.{S} Девојка обори главу, и посматраше дуго своју сенку која је расла поред ње.{S} Најзад рече 
излазио изван вароши и лутао по околини дуго, до самог мрака.{S} Понекад би повео са собом Чедо 
моме одласку.</p> <p>Хтела му је писати дуго, опширно о себи, о својима, о миру који је нашла у 
ријатан према њему, разговарао се с њим дуго, озбиљно, о крупним стварима из политике, о народу 
боду своје земље, његов дед је кметовао дуго година у свом селу, његов отац, са нешто мало школ 
ђења?{S} Ја сам о томе у апсу размишљао дуго, па сам дошао до закључка, да се велика зла не чин 
 далеког пута, по којем је његова мисао дуго лутала. — Опет двојке?{S} Та сад ти бар реакционар 
ој се прохте.{S} Међутим, Илић се бавио дуго ван куће.{S} Кад се библиотека затварала, он је он 
ица кувала.{S} После часова остајале су дуго заједно.{S} Стара девојка је уређивала збирке разн 
— чудила се Вишња.</p> <p>— Киша ће још дуго падати.</p> <p>— Али и до вароши је дуго — примети 
као митолошке тице из пепела.{S} Боле (!дуго о) га хиљаде игала душевног нестрпљења.{S} Није зн 
авати известан ранг, а где се грцало од дугова; рано је познао понижења, тако уз тог оца сурих, 
 То није било у његовој власти; Бели је дуговао бар обзир чувања тајне.{S} Вишња се опет није о 
, о њој самој, познанству у Бијарицу, о дуговима и подужицама, помињала непознате људе и жене,  
ш... оног дана кад смо се састали после дугог размака... <pb n="289" /> ти си имала велики цвет 
ио часовник и ланац, мајка јој наручила дугу хаљину; из суседства је добијала колача, разног цв 
шња је ћутала.</p> <p>Оне обе носиле су дугу црну кецељу, просту витицу око главе, сукњу изнад  
век... ти знаш шта радиш.{S} Наша варош дугује ти већ много, за парк, за...</p> <p>— Не, Вишња. 
м око крила јурила се око једног букета дуде.{S} Низ кириџија корачао је лагано друмом поред Мо 
аније била механа, и старо гробље, пуно дудова.{S} Тек са јужне стране налазио се низ кућа, мал 
ику.</p> <p>У том тренутку, они су ишли дуж некога зида, преко кога су се спуштале процветале в 
г доба звали су се по имену, задржавали дуже руку у руци.{S} Време им је пролазило у чекању јед 
метовао је дуго година, парничио се још дуже са сељацима из суседног <pb n="16" /> села око јед 
мили, а по зиду извешали кобасице разне дужине и дебљине.{S} О багрењу опет бојаџије обесили ка 
е задовољити мањим.{S} То знање премаша дужину једног живота.{S} Те циљеве треба оставити деци  
85" /> ова чокалиница, и остали понешто дужни по умашћеним и у крајевима испресавијаним, дугачк 
бркани у нама да упркос лепим мислима и дужним обзирима, онај који воли једну жену и осећа је п 
чујем само право... право, а где је реч дужност?{S} Говори се само о сељаку.{S} Али он није све 
лагано. — Живи се без великих брига.{S} Дужности нису тешке. <pb n="274" /> Има се доста времен 
ма?{S} Да ли се сети Вишње Лазаревића и дужности које је имао према њој?{S} У сваком случају Ви 
, па после спусти главу и доврши као по дужности : — Наша модерна жена изостала је далеко иза ж 
 оборене главе у страну, и викао као по дужности:</p> <p>— Ево лепа воћа!...{S} Тазе јабуке, кр 
ереса, тешких одговорности и неизбежних дужности, она није имала <pb n="160" /> појма.{S} Дотле 
дан живот у гимназији... живот са свима дужностима а без иједног права, интелектуални подрум, д 
своје књиге, труди се да одговори свима дужностима, води бригу о дневним потребама, расподељује 
а одело.{S} Жена му је имала тепелук од дуката и дијамантску грану.{S} Деци је шила хаљине најс 
ебо.{S} Девојка је опет посматрала рит, Дунав, светао ваздух, као да је тражила две беле тице.{ 
ажи; пуче друга пушка; тица се изви над Дунав, одлете у ваздух и више се не врати.</p> <p>— Жао 
тности.{S} Велика варош на утоци Саве у Дунав чинила јој се понова лепа.{S} Хтела ју је поздрав 
ће.{S} Пред њима се појави широка трака Дунава.</p> <p>— Ти си одсела на Врачару? — прекиде тиш 
уштала од врха брда па до у саме таласе Дунава.</p> <p>Ова слика учини весео утисак на Вишњу.{S 
 опет?</p> <p>Брод је ишао час средином Дунава, час се провлачио између ненасељених острва.{S}  
цима се указа цела панорама Београда са дунавске стране: варош је почињала нешто даље од обале, 
селу чорбу или супу с кнедлама, ћевап у дунсту или ћурче на подварку.</p> <p>— И једно и друго  
.{S} Његове очи гледале су је из својих дупља загонетно.{S} Она признаде:</p> <p>— Ја хоћу да с 
роницаве очи, које су гледале из својих дупља нешто унезверено, као да је душа стално у послу,  
биле су се повукле дубоко у своје тесне дупље... нестајало их је, а на њиховим местима <pb n="2 
маћица, жена преко шесдесет година, још дурашна, трудила се, како само може, да угоди својим го 
b n="136" /> десило.{S} Други пут би се дурила без раззлога, очито га избегавала, правила двосм 
чудила томе ћутању.{S} Да ли се Чедомир дурио?{S} Можда га писмо није нашло?{S} Можда је и он о 
 њих долазили су други, па трећи, брзи, дурновити, као неке фантастичне животиње.{S} Језовите с 
поља лак, а унутра сомотска постава.{S} Дућан му пун будилника, зидних и џепних часовника, па с 
, Милеви, ћерци једног златара, чији је дућан био одмах до њихова.{S} Она је била провела готов 
ира и неколико хлебова од гроша.{S} Тај дућан је београдски специјалитет, једна врста приватне  
ту може наћи.{S} Али они ради којих тај дућан постоји познају га на први поглед по његовом проз 
ош Капији, па лево.{S} Ту се види један дућан своје врсте, углављен између једне папуџинице и т 
аревића, бакалина.{S} Њен отац је држао дућан у главној улици коју чини у тој вароши пут Крагуј 
маћих успомена и дрангулија, хладан као дућан с намештајем.{S} Вешт посматрач би по тој одаји о 
рстију.</p> <p>И тада би звао младића у дућан, понудио га да седне за тезгу, до саме касе, пору 
акцију, треба му читаво решење да уђе у дућан и купи какву ситницу, а прелази преко остварених  
и, а она није могла отићи сама до првог дућана.</p> <p>— Бог с тобом! — чула је забрану унапред 
у да захвате што више улице.{S} Роба из дућана гомила се безбрижно по тротоару.{S} По прозорима 
ишадор, алеву паприку.{S} У другом делу дућана, поплочаном циглама, стојали су џакови кафе, пир 
остала готово иста.{S} Два низа сниских дућана и неугледних кафаница граничили су је с обе стра 
ли целе зиме почну да се краве.{S} Пред дућанима су воштане свеће, обешени светњаци; иза њих се 
 шешири по најновијој моди, изложени по дућанима, грубо су одскакали од тарница што су се дрмал 
аву, стока божја!“</p> <p>На спрату над дућаном седели су.{S} То беше стара паланачка кућа: про 
рму.{S} Неколико мува зујало је око оба дућанска прозора.{S} У рафовима се шаренила повесма вун 
у из раја изашле.</p> <p>Били су сами у дућану.{S} Калфа је претакао вино у магази.{S} Шегрт је 
 моди и сувише скуп да би се продавао у дућану.{S} Газда-Митар имао је среће у трговини.{S} Пос 
ога оца.{S} Место тога, он је прионуо у дућану и лепо помогао старом Остојићу.{S} Како кујунџил 
етог из Србије.{S} Доиста, кад се његов дух стварао, природне науке достизале су свој врхунац.{ 
ја задовољства, а задовољства не челиче дух.</p> <p>Син је растао слободно, тумарао са свим ква 
ује своја средства.{S} И други: немиран дух, заљубљен у бескрајност, фантаст који захтева све л 
домазлук и више се није враћала.{S} Њен дух је тежио за науком, литературом, политиком и тако н 
 то, Илићу, говорио одавно, али ти имаш дух романтичан.{S} Ти мислиш да сам ја груб.{S} Ја ниса 
 она је губила присуство <pb n="181" /> духа и питала се шта други мисле о њој.{S} Она је знала 
оде, на младост.{S} Кад планински ветар духне из клисуре, облак од цветне прашине дигне се изна 
ехана и велика, пространа шума.{S} Тада духну ветар.{S} Лишће у џбунова заигра у крај пута.{S}  
вао у шипражју поред Млаве.</p> <p>— На Духове је наша скупштина у Београду — рече јој Аница. — 
 у колико је дотле избегавано; момци су духовити, девојке приступачне, младе жене несташне, а с 
чито трчати за критиком, за рушењем, за духовитошћу, за исмевањем и скептицизмом ?</p> <p>Госпо 
вршинама леда и снега.{S} Живео је само духом.{S} Проналазио је масу задовољстава радећи дан и  
дно место где се цели животи истроше, а душа не оде даље од бриге за насушни хлеб и државни пор 
е учини како у њима дрхти цела Радојева душа, и збуни се.{S} Сунце је било дошло према њима.{S} 
талих слабина и очију стакластих као да душа сања неки ванземаљски сан, тело наго, божанствено  
 неугодно.{S} Срце јој се стезало, њена душа је плакала, а она се морала смешити.{S} Стога побе 
сећање савијало јој се на срце.{S} Њена душа је дрхтала од страха пред нечим непознатим, незави 
и, дуги, испрекидани и продужавани, где душа само додирне душу, па је остави да сања започети с 
амерно, па и да му пркоси.{S} Његова је душа патила, његов понос је страдао, његово срце желело 
војих дупља нешто унезверено, као да је душа стално у послу, зенице грозничаве, занесене, нестр 
ради, као да у радњи има стотина срца и душа.{S} Марке су биле најновије, укус леп, цене умерен 
оз прозор.</p> <pb n="159" /> <p>Тело и душа су тако уједињени и збркани у нама да упркос лепим 
Друштво прихвати:</p> <quote> <l>Милији душа мирише</l> <l>На свакојаке травице,</l> <l>На зеле 
 Један глас из најтамније дубине његове душе проговори узнемирено:</p> <p>— Шта је?{S} Шта је т 
S} Па ипак, по болесној склоности своје душе, он се не даде да га занесе та струја нових нада,  
авала се уверити и овом половином своје душе, и обећавала себи да неће мрзети <pb n="49" /> дев 
еђ за усавршавањем, сви инстинкти једне душе будне, упечатљиве и несређене обузели, занели и ос 
ишљење?{S} У њој се бунио остатак старе душе, бунила се сва њена ранија наивност против извесни 
или по прозорима блудели су дрхтећи као душе прогнате из раја.{S} Пусти простори, по којима се  
ивот ми је кратак, верујем у бесмртност душе.</p> <p>Вишња није била створење које завиди, али  
 као ветар, гушило је и дирало у дубину душе, да јој је сваки живац треперио.{S} А пријатно, је 
ез иједног права, интелектуални подрум, душевна касапница!{S} Како јој се бедно чинило њено род 
пела.{S} Боле (!дуго о) га хиљаде игала душевног нестрпљења.{S} Није знао шта да ради од себе.{ 
ено срце грчило се у мукама.{S} У њеној души дубила се болна празнина.{S} Губећи њега, чинило ј 
ађао је шта ће се десити у њеној доброј души, кад сазна све.{S} Погађао је сву одвратност која  
и и принесе је к срцу са једном жељом у души да сам поцрвене.{S} Ко зна колико осташе тако загр 
.</p> <p>Осећала је како јој је тешко у души.</p> <p>Грло ју је стезало од неке незнане жалости 
бав која се приближава.{S} Ипак нешто у души говорило му је да спречи мисао да не иде тим правц 
и готово јој хтеде рећи: „Хајде, срећна душо, поново у тих живот одакле си и дошла.{S} Остави п 
ном <pb n="311" /> главом и превртљивом душом.{S} Што јој се некад допадало код њега, чинило јо 
ни и продужавани, где душа само додирне душу, па је остави да сања започети сан, и пољупци где  
 оним нечим новим што јој је надирало у душу.{S} Она их је памтила све, и несвесно упоређивала  
вршетак свега.</p> <p>Понекад, у његову душу су запљускивали и приливи одлучности.{S} Један уну 
ла без разлога, испуњавала је њену целу душу.{S} Она је веровала у Чедомира, он је воли... они  
 се ја, због оног мог лудова, Бог да му душу прости, мучила и патила.</p> <p>Директор је био по 
S} Ниједна мучна мисао није мутила њену душу.{S} Посао јој се милио.{S} И време је проводила ла 
а разних осећања испуњавала је сад њену душу.{S} Као врхунац свега, била је нестрпљива жеља да  
је јако утицала на већ рањену девојкину душу.{S} Она се посвети бризи око оца.{S} Труђаше се да 
ћеш се решити за конвенционални брак, и ђаво ће знати да ли ћеш шта сачувати од онога што сам т 
лаву, она се тако угњезди да је ни сами ђаво не би могао отуд ишчупати.{S} Ништа на свету није  
итам да ли у мени не живи неки скривени ђаво.{S} Ах, како сам гадан, како сам гадан, Боже мој!< 
таризам, еволуција, проституција, један ђаво!{S} Спас радног народа је у револуцији... и само у 
 је у питању држава и виши интереси, до ђавола држава и виши интереси!</p> <p>— Ту је народ, ко 
 насмејана уста, зајапурени образи, њен ђаволасти поглед понављали су немо, а јасно: — Пољуби м 
не приче, млада девојка заспа са једним ђаволастим осмехом који дотле није био додирнуо њене ус 
а далеко од себе!</p> <p>Бела се церила ђаволасто.</p> <p>— Хај’те горе, на послужење — додаде  
ознале и пуне прича о мачки, кокошима и ђаволу.</p> <p>Ту, у Крунској улици, изненади се импров 
Жива нећу, а мртву ме можеш однети и на Ђавоље Острво.</p> <p>Илић се тада реши да оде сам.{S}  
ет.</p> <p>— Видиш, ти си петичар, први ђак, сталан гост на министарској трпези, па која вајда: 
 државној служби.{S} Он пак био је први ђак у сваком разреду, четворка је за њега била увреда,  
 песме.{S} У сваком разреду био је први ђак, имао је саме петице.{S} У расправи појединих питањ 
 није било све потаман, па је увек први ђак.</p> <p>Посебице је Бела била љубазна.{S} Она је ра 
.{S} Остао је још Зарија Ристић, вечити ђак, вечити занесењак, вечити сиромах.{S} Блед и озбиља 
лном драганом: он је био само сиромашан ђак, без родбине, без сигурног прихода, без пријатељски 
а господин - Чедомира.{S} Он је сиромах ђак... пардон, господине Илићу — поправи се госпођа с н 
га мужа; по њеном мишљењу један сиромах ђак треба да је задовољан што улази и у дечју собу; <pb 
ђу оца и сина, мајке и кћери, учитеља и ђака?{S} Ја чујем само право... право, а где је реч дуж 
цији.{S} Полиција није смела ући ту; за ђаке је пак било стално отворено.{S} Могло се ту склони 
е, годинама прича како су се провели на Ђаковића љуљашци, о Сокином прстену.</p> <p>Тако и сад, 
 n="163" /> виђа по улици са оним нашим ђаком... како ’но му беше име?</p> <p>— Чедомиром?</p>  
г срећног дана, она хтеде показати томе ђаку да она није мачји кашаљ, да она има нешто више од  
усрећу са збиљом коју је она донела.{S} Ђаци су се често шегачили са најсветијим стварима.{S} П 
ио му да ће га казнити озбиљније.{S} Ни ђаци га нису много поштовали, јер су га колеге пањкале, 
да многи млади пар.{S} То су били махом ђаци са својим другарицама, радницама или газдаричиним  
 годинама службе.{S} То су они који као ђаци добијају места по Скупштини, разним министарствима 
овање с поштанским маркама, свађао се с ђацима око панораме коју је правио у кутији за фул, био 
вао прибелешке, писао изводе, као сваки ђачић.</p> <p>Као што се предвиђало, свршио је школу од 
ељског, свога.{S} Оно је било као општа ђачка кућа, непобедан бедем који је пркосио свакој реак 
начитани другови, одушевљене другарице, ђачки скупови, дуга бдења, па и саме ноћне светиљке, ко 
: изгледало јој је природно, младићски, ђачки.{S} И доиста, ово их приближи.{S} Она се одушевља 
ла просто, једном речи: „Чедо!“ и, мало ђачки, мало новинарски и књишки, излагала строго, готов 
.{S} Он је био верна гласачка војска по ђачким зборовима, где се драо и скакао на први знак <hi 
i>вешплава</hi>, ђинђува, водених чаша, ђачких таблица, бутеља коњака и емаљираних шерпи.{S} Га 
брижљиво остављао те хартије у дно свог ђачког сандука, поређане хронолошким редом; закључавао  
дио кредит код једног великог књижара у ђачком кварту, па је ступио у везе и с антикварима на о 
уству ове стварности.{S} Негде зашкрипа ђерам.{S} Један пас залаја.</p> <p>Посматрајући то буђе 
евали се славуји.{S} Негде би зашкрипао ђерам.{S} Варош тонула, љушкала се, разливала у ноћи.{S 
S} И суза за сузом поче да се ниже, као ђердан, низ образе девојкине, лагано, коврљајући се, не 
на шољица, кутија од <hi>вешплава</hi>, ђинђува, водених чаша, ђачких таблица, бутеља коњака и  
века, већ га звали архилопов.{S} Гомиле ђубрета просипале се из редакције сваког дана на Терази 
е кувале по шупама, одмах до помијара и ђубришта.{S} Оне су излазиле за тренутак из тих јадних  
ерења.{S} Бели се јако допада.</p> <p>— Е? — зачуди се министар.</p> <p>— Да — потврди његова ж 
год му дође под руку.</p> <p>— Ево, на, ево још — викао је ван себе.</p> <p>Али је газдарица ве 
спео да се она врати у Београд.{S} Али, ево већ неколико часова како су једно с другим, а он не 
 Красан је мој Милисав, видећеш.{S} Ах, ево га — додаде млада жена и показа руком на једног раз 
у, у три сата.{S} Ти си слободан?...{S} Ево ми трамваја — додаде затим. — Ја ћу бити тачна.{S}  
S} Није ли читаво уметничко дело?...{S} Ево, па пуши — продужи она, помакнувши сто у правцу Или 
да нам олакша борбу за насушни хлеб.{S} Ево овде у равници, где се киша очекује као благодат не 
p>— Ко ме уби?...{S} Ја сам се убио.{S} Ево на̑!...{S} Све је ту написано...</p> <p>И пружи му  
ва, убава девојко!...</l> </quote> <p>— Ево цвећа! — викну један женски глас.</p> <p>Гомила се  
ена, у румену кожу босих ногу.</p> <p>— Ево ме... узми ме! — промуца њен глас.</p> <p>Девојка ј 
цати што год му дође под руку.</p> <p>— Ево, на, ево још — викао је ван себе.</p> <p>Али је газ 
д, кад их јој предаде, викну :</p> <p>— Ево важне... лажне новине! </p> <p>Обузимала ју је нерв 
рану, и викао као по дужности:</p> <p>— Ево лепа воћа!...{S} Тазе јабуке, крушке, слатке помора 
 После рече брзо, усплахирено:</p> <p>— Ево, на, држи — и предаде јој све од свог рукописа што  
н је понављао у себи надничареве речи: „Ево на̑!{S} Све је ту написано... па читај!“</p> <p>Ист 
сабљом преко колена. — Парламентаризам, еволуција, проституција, један ђаво!{S} Спас радног нар 
 промуклог гласа и светлих очију. — Јер еволуцијом треба припремити револуцију...</p> <p>— Ја и 
иње, које су преплавиле универзитете по Европи, које ступају у најниже слојеве народа да би <pb 
ладим да је она најружнија престоница у Европи.</p> <p>Вишња заусти да нешто дода, али је већ м 
ари, жуде за нечим вишим од свакодневне егзистенције.{S} Она се чудила како је досад могла бити 
за то време није десило!</p> <p>Блажени егоист, он ју је био готово заборавио.{S} Они беху дале 
се реши коју да изабере.</p> <p>Идеални егоист који тражи целокупност своје среће, Илић је осећ 
еликим носем што тера мртвачка кола.{S} Еј, Марјане, колико си их данас сахранио?</p> <pb n="16 
на глави и високим чизмама на ногама. — Еј, Милисаве, ходи да ти представим моју најмилију друг 
гов говор није био окићен социолошким и економским терминима, он није умео ићи у облаке тананих 
 успео да оснује акционарско друштво за експлоатацију Моравине снаге.{S} Влада је одобрила прав 
ролетеру свеједно који ће га капиталист експлоатисати, Србин или Турчин, свеједно који ће поп з 
о се образује коалиција, свака фракција експлоатише у своју корист парламентарну свемоћ.{S} Тре 
релативности, уравнотежавања.{S} Био је екстреман, фанатик, непомирљив, напрасит.{S} Што се њем 
ици.</p> <p>Ова улица је била још место елегантне шетње.{S} Девојка је волела ту улицу, веровал 
на вашару.</p> <p>— Овим сељацима засја електрика пре него што јој и диреке ударише — примећива 
оварао на дугачко и на широко о примени електрике, трудећи се да га својим здравим разумом схва 
 упита шта ће ту, он одговара: „Пун сам електрике“...{S} Шта да радим, кажи ми.</p> <p>Вишња јо 
има.</p> <p>Варош се спасла, али од <hi>електрике</hi> није се више познавао ни камен.{S} Љубав 
} Још до године у ово доба можемо имати електрику.</p> <p>Остојића је нарочито помагао газда-Ми 
нећу, па ко ће!</p> <p>Чачак није добио електрику.{S} Преко лета се било далеко одмакло с посло 
> <p>У чаршији се говорило непрестано о електрици.{S} Радоје је био јунак тих дана.{S} Људи су  
p>— Само треба претворити речну снагу у електрицитет — продужи доиста млади сајџија, начинивши  
амвај <pb n="79" /> шкрипао је уз брдо; електрична светлост севнула би несигурно као муња неке  
 је владала дубока породична тишина.{S} Електрична лампа заклоњена шеширом од зелене свиле, раз 
адоје почео да говори о лакој дељивости електричне <pb n="177" /> снаге, што јој даје преимућст 
о.{S} У успеху свога плана за подизањем електричне индустрије у Чачку, гледао је остварење свој 
ројавао своје несреће последњих година, електрични трамвај <pb n="268" /> је носио другарицу ње 
села.{S} Тек, коњски трамвај замењен је електричним, а на пољани Батал-џамије копани су темељи  
{S} У салону се запали велики лустер, а електрично звонце позва собарицу да послужи слатко.</p> 
ој једном кад је срете и поведе говор о електричном предузећу. — Само је тунел затрпан и збриса 
леда своју другарицу у визији природних елемената, он се упита нехотице: „Нашто пунити уши дево 
а мешали се модерни судови од земље или емаља.{S} Из кујне се иде у дечју собу, где је Чедомир  
х чаша, ђачких таблица, бутеља коњака и емаљираних шерпи.{S} Газда-Митар трговао је још са жито 
рзалној слободи и еманципацији жена.{S} Еманципација!...{S} Да дивне речи за нашу земљу где ник 
ела бити ослобођена жена.{S} Нашто онда еманципација, нашто социјализам, нашто све те лепе мисл 
>— О еманципацији жена.</p> <p>— Чеда и еманципација! — прште Каја у смех. — Ко га не познаје,  
адак него што смо ми.{S} Шта ће ти боље еманципације?</p> <p>Ишли су сад по стази посутој шљунк 
озитивна знања.{S} Не застаните на путу еманципације!{S} Ваши хоризонти остаће тесни, ваша схва 
и, Карлу Марксу, универзалној слободи и еманципацији жена.{S} Еманципација!...{S} Да дивне речи 
p> <p>— О чему сте говорили?</p> <p>— О еманципацији жена.</p> <p>— Чеда и еманципација! — пршт 
 — осече се Вишња за први пут. — Ја сам еманципована девојка.</p> <p>Газдарица је не разумеде д 
 лепи Млађа носио кариране панталоне, а еманциповане другарице гризле переце поред најпомодније 
ништво, и живе, скривено, по Палилули и Енглезовцу, с каквом хистеричном газдарицом.{S} Обележе 
редмет из средине... што се позивају на енглеска и талијанска дела.</p> <p>Осећала се слободна, 
 говорио је. — Кад бих живео у Белгији, Енглеској, у другим индустријским државама, ја бих се с 
фера, планете, сунчев систем, материја, енергија.</p> <p>— Назови како хоћеш — једва чујно прош 
ли, са својим брезама и саоницама, култ енергији, окрутности, себичности.{S} Али...</p> <p>— Ал 
анимо...</p> <p>— Мама! — умеша се Бела енергичније.</p> <pb n="194" /> <p>— Красно, госпођице  
p> <p>— Он је за мене мртав! — одговори енергично сама себи.</p> <p>Али та реч беше одвише тешк 
 да ћемо се опет видети — одговори Илић енергично, и ухвати девојку за руку.</p> <p>— Шта ми им 
ије ми ништа.{S} Остави ме, мајко...{S} Ено, зове те служавка.</p> <p>Она је због Чедомира пром 
ј се далек, хладан, као окаменотина.{S} Ено Гаврила Петровића, вуче пет кила књига, уби га науч 
ига, уби га научни рад, кашљуца већ.{S} Ено Петра Гавриловића, дигнуо десно раме, спустио лево, 
ичког с њима, јер је имао приличну дозу епикурејства у себи; он је волео све што је пријатно, л 
протности између разних народа и разних епоха, опозиције у срцу једног истог друштва, противуре 
 тако се не можемо оружати „знањем целе епохе“, како ти хоћеш.{S} Морамо се задовољити мањим.{S 
бу.{S} Ја сам наоружан знањем целе наше епохе.</p> <p>Вишња се промисли да ли да му каже праву  
 жаргоном:</p> <p>— Стрике, сипи ми два’ес’ пара пасуља.</p> <p>Понекад наврати и Зарија Ристић 
разно.{S} Ништа више није остало од <hi>Еснафлије</hi> до две чађаве пруге на зиду суседне куће 
а, велим...{S} Не би ти долазио код <hi>Еснафлије</hi>.{S} И ти си погорелац на свој начин, је  
. <pb n="167" /> Он изабра најгору, <hi>Еснафлију</hi>, па ступи унутра.</p> <p>Сазидана од ћер 
есетак књига, научи се на памет још два'естак наслова, славних имена и мудрих мисли.{S} Иначе,  
оје могу рећи само теби... да ти кажем, ето ако хоћеш... колико сам ниско пао, најзад.</p> <p>Д 
<pb n="287" /> има жену лепу, пријатну, ето такву као што је Вишња.{S} Она сигурно има врло леп 
а се зове...{S} Келнер, један полић!{S} Ето, такав треба да си.{S} У природу, у природу!...</p> 
шевљава те, опија најбр...р...рже...{S} Ето, већ сам пијан. .</p> <p>Био је заиста добро угреја 
>— Угледајте се на господин-учитеља.{S} Ето, њему није било све потаман, па је увек први ђак.</ 
смешећи се љубазно њеним величинама.{S} Ето главне улице њеног родног града: један дуг, прав со 
на историска чесма и добра ладовина.{S} Ето је одмах кад се пређе ова баштованџиница, код оног  
једну ноту више изнад свакидашњости.{S} Ето ти кључа да постанеш велики у очима оних који те ок 
а се учи; он је готово цео неписмен.{S} Ето то, тај факт, то жалосно стање у којем се налази на 
д неће се никад уредити — говорио је. — Ето, ја сам провинцијалац, а изгледа ми да се овде нема 
 га је чама, досада, мрзовоља.</p> <p>— Ето тако — закључи — од како смо се растали, тера ме не 
<p>— Објасни то мало простије.</p> <p>— Ето, нама требају добри радници, занатлије, агрономи, у 
е уби? — упита онај из гомиле.</p> <p>— Ето, тако, радио с нама, вукао цигљу, па онда баци сама 
а то говорио.{S} Али се свет препаде, и ето...</p> <p>Радоје наби качкету јаче на очи, распали  
 Савамале.{S} Под прозорима су му расли ефемерни патлиџани, који би се спарушили чим би за педа 
ир који не руши цикање попаца, крештање жаба.{S} Он је узе и за другу руку.{S} По башти су цвет 
фабрикама палиле су се лампе.{S} Хорови жаба звонили су уједначено кроз вечерњу тишину.{S} Две  
внотежу и тражи да се за шта ухвати.{S} Жабе су крекетале, попци и скакавци зрикали.{S} Он се у 
тако беру и једу.{S} По кафанама се чуо жагор.{S} Деца се враћала с купања и дерала у сав глас. 
} Девојка поред њега имала је зеленкаст жакет који је врло лепо доликовао њеној плавој појави.{ 
доликовао њеној плавој појави.{S} Испод жакета видела се муселинска блуза; лака материја дрхтал 
</p> <p>С тим прекором мешала се широка жалба за Београдом и младићем кога је тамо оставила.</p 
ојка мајци гласом у којем је одјекивала жалба и прекор. — Тако ми ружно стоји кад играм!</p> <p 
болова, а многи од нас не чује ни једну жалбу — грмио је Илић, опијајући се сопственим речима.  
а, све губе гризу све класе.{S} Свак се жали на своје стање.{S} Нигде нема никаквог ауторитета. 
ву и гледаше га кроз сузе, као да га је жалила, као да је жалила себе, као да је жалила њих обо 
оз сузе, као да га је жалила, као да је жалила себе, као да је жалила њих обоје.</p> <pb n="161 
алила, као да је жалила себе, као да је жалила њих обоје.</p> <pb n="161" /> <p>— Ми бисмо могл 
а се није догађало.{S} Београђани су се жалили на врућину, на прашину, на велике цене.{S} Овог  
двидели — одговарао им је убеђено. — Не жалим новца.{S} Само нек се не губи време.{S} Све ће се 
Његошеве.{S} Кад би пак био рђаве воље, жалио се на реуматизам у десном колену, који је добио н 
уком.{S} Учитељ се вечито <pb n="58" /> жалио да Радоје стално трчи напред: научи лекцију која  
ња, наглих и из друге руке.{S} Он ју је жалио.{S} Погађао је шта ће се десити у њеној доброј ду 
ише сунца.{S} Понекад би се заборавио и жалио што није више учио школе.{S} У то доба била се ве 
већ до немогућности, младић се трже.{S} Жалосна стварност приказа му се тада исто тако лако као 
а погледом зачуђеним, наивним, благим и жалосним, дубоко уверена да је њен живот био дотле праз 
и треба, па опет ништа од тебе — додаде жалосно. — А кад сам ја учио школу, мој брајко!...</p>  
сти поглед на свој рукопис, он признаде жалосно:</p> <p>— Залутао сам.{S} Није то што сам хтео. 
 <p>— Остани, Чедомире — говорила му је жалосно и нежно. — Ја ћу то изгладити.{S} Мајка се не с 
цу беху се развукле.{S} Очи се рашириле жалосно.{S} Уста је држала отворена.{S} Видела се оба р 
 грдна штета.{S} Она једина весели наше жалосно доба, греје те место метресе, одушевљава те, оп 
Око срца му је било весело, топло, па и жалосно.{S} Мило му је било што је реакција падала, сло 
иљкама.{S} Међутим, онда то беше празно жалосно поље, покривено спрженом, смрдљивом травом, раз 
о цео неписмен.{S} Ето то, тај факт, то жалосно стање у којем се налази наш свет, не треба губи 
ну, као да је хтела савладати изненадну жалост која је обузе.{S} Младић је куцао штапом о калдр 
ног сажаљења за друге, а са пуно дубоке жалости за себе.</p> <p>Мајка јој је умрла оног лета ка 
> <p>Грло ју је стезало од неке незнане жалости.{S} Очи су јој биле пуне суза.{S} Ако остане с  
модри слез са круницом као звезда.{S} У жалфије се пла̑ве длакава, лепљива уста.{S} Хајдучка тр 
b n="222" /> посматра њу и њен венац са жаљењем и као хоће да јој каже:</p> <p>— Тако ћеш и ти  
 молила га да јој то испуни, јер, каже, жандарм јој наредио да то мора бити свршено још тог јут 
вије понашала према домаћем учитељу.{S} Жандарм, на служби у министровој кући, одавао му је пот 
атовићка је имала развијено тело, као у жандарма, крупну главу, црне веђе, круто држање, набеље 
ио сам га пред лањску демонстрацију.{S} Жандарми су ме измлатили, ја се нисам користио њим.{S}  
но отворено.{S} Могло се ту склонити од жандармске потере, испред кише или кад човек не зна куд 
демонстрацијама, фанатички излагао леђа жандармским кундацима.{S} Шта то мари!{S} Он је волео с 
о беше под проклетом реакцијом.{S} Тек, жао ми је, човече, пара...</p> <pb n="105" /> <p>Него в 
е у ваздух и више се не врати.</p> <p>— Жао јој је било свога живота! — примети Вишња полако.</ 
отеку! —рече Илић.</p> <p>— Зар ти није жао овако лепог дана? — одговори му философ. — Књига пр 
дувана убијао досаду.</p> <p>— Је ли ти жао Београда? — упита Радоје своју сусетку.</p> <p>Дево 
у Београд?</p> <p>— Њој ће бити свакако жао ако је не известиш.{S} И онда, знаш како је, чича-М 
један глас више, наручивале мокролушким жаргоном:</p> <p>— Стрике, сипи ми два’ес’ пара пасуља. 
лепо време.{S} Дан је био један од оних жарких дана у сред пролећа, кад се око нас осећа оргија 
ad> <p>Дани су пролазили врло споро.{S} Жарко јулско сунце пржило је београдске голети, као да  
им, јер ме данашње доба боли, јер су се жбири испилили у народне људе, у родољубе, јер наше вре 
мео?</p> <p>— Да.{S} Ти чекаш, гладан и жедан, награду за твоје философске спекулације, а око т 
на леђа, полуоткривена и дишући дубоко, жедно, као да се подавала млаком ваздуху који се завлач 
е нуди, непомирљив идеализам, неутољива жеђ за усавршавањем, сви инстинкти једне душе будне, уп 
 његовом доцнијом женом?{S} Да ли осети жеђ за осветом или свирепо задовољство што су сад сви т 
и као да се растопило по целом небу, па жеже.{S} Нигде тице да се чује.{S} Биље зри.{S} Вишња ј 
ака од Саве, једна зелена ливада и цела железничка станица.{S} Разни колосеци, низови вагона и  
 изгубио.{S} Пред њима је стајала једна железничка пруга.</p> <p>— Ту близу, где понекад идем к 
извршити наоружање војске, подићи многе железничке пруге, развити јаче везе са иностранством да 
="289" /> ти си имала велики цвет... на железничкој станици се формирао један воз... ја бејах г 
ади њега и ради својих родитеља, она је желела бити најбоља жена на свету.{S} Она није признава 
а и укућани били су је размазили, те је желела да и Чедомир буде нежан <pb n="114" /> према њој 
 крутуљаст, са очима као у миша, она би желела да се и њему допадне, јер је она, својом хромошћ 
ла, његов понос је страдао, његово срце желело освете.</p> <p>— Јесте ли ви срећни, господин-Ил 
 је, поред своје струке, волео слободу, желео добро своме народу и имао стила у чланцима што их 
у је сурову владу рано осетио.{S} Он је желео да има новаца да би осигурао слободу кретања, да  
е последње године, да ти кажем: шта сам желео, а шта сам добио, шта сам очекивао, а шта дочекао 
о да је дочепа у своје шаке.{S} И он не жели власт да учини добра себи или другом, него тако... 
огу здраво и добро, да јој исто од Бога желимо.{S} Само, кажи, мајка ти је нешто назебла, па се 
} Као врхунац свега, била је нестрпљива жеља да напакости Илићу, свету, самој себи.</p> <p>Једн 
.{S} Можда је и она <pb n="39" /> имала жеља, и то још раније него Вишња, да се развије што виш 
.{S} Њу је обузимао стид, па радост, па жеља нека да је нестане, да се истопи полако, као комад 
оћу да он буде вредан...</p> <p>— Пуста жеља!{S} Јер само гледајући у прошлост, ми можемо знати 
S} Али ју је јастук жуљао, обузимала је жеља да понови балет, несносна врућина пекла ју је из п 
ма нису се чули ти удари који звоне као жеља, као чежња.{S} Усред Београда који је дотле познав 
жностима; њена љубав ласкала је његовим жељама да живи и буде срећан.{S} Млади човек се налазио 
 мало пискав глас нешто природне женске жеље за допадањем.</p> <p>Младен га је позивао такође:< 
вају, цвркућу по ваздан.</p> <p>— Глупе жеље! — закључила би убрзо затим.</p> <p>Она је била љу 
ска.{S} У осталом, он је у том тренутку жељкао једну неостварену жељу за променом садашњице, не 
ешто поверљиво, гледао ју је нетремице, жељно.{S} Пролазили су поред познатих места; час би то  
двратан, тако одвратан да склопи очи са жељом да умре.</p> <p>— Пријо? — закрешта женски глас о 
 прихвати и принесе је к срцу са једном жељом у души да сам поцрвене.{S} Ко зна колико осташе т 
у том тренутку жељкао једну неостварену жељу за променом садашњице, нејасну жељу за нечим потпу 
и су увек могућности да задовоље Белину жељу: купе јој пајаца са звонким прапорцима, скупоцен ш 
ену жељу за променом садашњице, нејасну жељу за нечим потпуним, савршеним, која би хладном мисл 
S} То јој би мило, али убрзо одби ташту жељу за каћиперством и рече у себи:</p> <p>— Он се вара 
 дана, жене ослобођене свих предрасуда, жена-човек да се тако изразим.{S} Угледајте се на Руски 
ржавног пушкара у пензији.{S} Домаћица, жена преко шесдесет година, још дурашна, трудила се, ка 
славних имена и мудрих мисли.{S} Иначе, жена испадне ученија од мужа, — да извиниш Милисаве!... 
Он се вара.{S} Њему треба друга жена... жена која ће се посветити цела његовом делу, која ће му 
 завезан за земљу.{S} И још нешто горе: жена, женска страна, подјармљена туђој вољи, туђим мишљ 
гова газдарица.{S} Добра <pb n="301" /> жена је била отворила врата лагано да би га што мање уз 
 је од жене и деце да пазе на одело.{S} Жена му је имала тепелук од дуката и дијамантску грану. 
о:</p> <p>— Није ми глава сад за то.{S} Жена ми се разболела.{S} Прала јуче кућу, па је ваљада  
лазио у Пожаревцу, на робији.{S} Његова жена, кад се тако нашла изненада без мужа и прихода, по 
 учинило не знам какво добро.{S} Његова жена, која је раније, док су били сами, попуштала прва  
би са властима, стари професор и његова жена нашли су увек могућности да задовоље Белину жељу:  
 министар.</p> <p>— Да — потврди његова жена, па настави одлучним гласом: — Изгледа да се и она 
ани, изгледали тешки, суморни.{S} Многа жена предала би се судбини на њеном месту, оставила да  
p> <p>— Он се вара.{S} Њему треба друга жена... жена која ће се посветити цела његовом делу, ко 
 мрве практичног смисла.{S} Читао је да жена треба да слуша мужа.{S} То му се увртило у главу и 
, видећеш.{S} Ах, ево га — додаде млада жена и показа руком на једног развијеног дерана, са огр 
аша модерна жена изостала је далеко иза жена цивилизованих народа.</p> <p>— Да.{S} Нашем женски 
p>— Доцкан, Илићу — рече затим. — Твоја жена је још твоја.</p> <p>Он покуша да оспори њен разло 
ољство.</p> <p>— Хоћеш ли да будеш моја жена? — упитао је он.</p> <p>Њене руке задрхташе у њего 
и переце; шта то мари ако ти будеш моја жена!{S} Ја сам кадар да радим за двоје.</p> <p>— Ти за 
вно.{S} Али ја добра, наивна, старинска жена...{S} Ко ће у то да верује!...{S} И то да дочекам  
 заволи без бојазни.{S} Јер је она била жена, а код жена, кад је муж у питању, начелне разлике  
их родитеља, она је желела бити најбоља жена на свету.{S} Она није признавала себе за свог госп 
оградске болнице.{S} Једна млада, хрома жена успротивила се излишној секцији коју је закон наре 
 Није ли сусетка десно од њих невенчана жена човеку са којим живи?{S} Не иде ли девојка, лево о 
“ — хтео је рећи — <pb n="73" /> „једна жена као што си ти, тако учена у својој простоти, тако  
ори, ради њега је хтела бити ослобођена жена.{S} Нашто онда еманципација, нашто социјализам, на 
доврши као по дужности : — Наша модерна жена изостала је далеко иза жена цивилизованих народа.< 
нара.</p> <p>Не чекајући одговор, стара жена донесе што је нудила.</p> <p>— Је ли ти сад боље?< 
ју доцно у вароши — приговори јој стара жена.</p> <p>— Не знате ви те ствари — осече се Вишња з 
а осећања жене.{S} Све је било ту да та жена постане једног дана срећна мајка, проживи мирно и  
је требао да покаже свету колико сирота жена има посла око спреме куће и деце.{S} Млађи су дрхт 
поставља борбу.{S} А ти си жена... наша жена која не воли живот одрицања, позитивне ствари, рад 
бојазни.{S} Јер је она била жена, а код жена, кад је муж у питању, начелне разлике не представљ 
ла се блесасто по соби.{S} Кризе су код жена заразне.{S} Она напреже све што јој је остало од с 
чекала их стрпљиво, хладно, као да није жена.</p> <p>Било је пролеће кад је дошла у то село.{S} 
су, универзалној слободи и еманципацији жена.{S} Еманципација!...{S} Да дивне речи за нашу земљ 
у сте говорили?</p> <p>— О еманципацији жена.</p> <p>— Чеда и еманципација! — прште Каја у смех 
>— Право претпоставља борбу.{S} А ти си жена... наша жена која не воли живот одрицања, позитивн 
ај сан, он се обрати девојци, нежно као жена:</p> <p>— Куд си пошла?...{S} Хајдемо негде заједн 
сним сажаљењем, које може да осети само жена према жени, шапташе јој матерински:</p> <p>— Вишња 
и се другим данима не опажа у присуству жена и људи, лепих, задовољних, срачунатог држања сукње 
> <p>Стари господин као да не чу шта му жена рече.</p> <p>— Све имаш што ти треба, па опет ништ 
оја комбинација? — рече министар кад му жена саопшти те вечери да је Илић запросио Белину руку  
, како да се узму, човече? — одврати му жена. — Дошла Ката данас, па као да се у црно завила, п 
појма.{S} Дотле се Вишња чинила младићу жена-другарица која диже човека на посао, пружа му подс 
... молим те, колико је тек мало таквих жена!{S} Жене примају науку која им се предаје, веру ко 
погледа изненађено, па по обичају наших жена да се покажу љубазне кад их неко нâвикне, понуди с 
ди човек је залуд наводио разлоге двема женама, које су се занеле у свој план до лудила.{S} У к 
 да се праве вештачки бунари, поправљао женама машине, декорисао кафанске сале за забаве, засту 
нама требају жене на висини наших дана, жене ослобођене свих предрасуда, жена-човек да се тако  
 те, колико је тек мало таквих жена!{S} Жене примају науку која им се предаје, веру која им се  
ли чим би за педаљ одмакли од земље.{S} Жене се кувале по шупама, одмах до помијара и ђубришта. 
нак људи долазе увек нешто раније, а да жене задоцне стално.{S} Чедомир је потврдио ово правило 
е била као створена за нормална осећања жене.{S} Све је било ту да та жена постане једног дана  
" /> година — настави да се љути против жене. — Батине!{S} Батине!{S} Батине су из раја изашле. 
ивота.</p> <p>Једног малог празника кад жене не раде, Вишња је седела код Остојићевих, кад Радо 
оји и прсник од платна.{S} Тражио је од жене и деце да пазе на одело.{S} Жена му је имала тепел 
о тротоару, с друге стране, ишле су две жене, с марамом на глави, чији су крајеви били везани и 
е шара на зиду у девојачкој соби његове жене.</p> <p>Исекао је хартију на полутабаке, начинио п 
ка.{S} Треба храбро поћи ка идеалу нове жене, јер нама требају жене на висини наших дана, жене  
ђења.{S} Она је ишла у крајност као све жене.{S} Да јој је Илић у почетку проповедао мржњу прот 
је своју слику, слику не ње, него друге жене, не жене, него нечије наготе.{S} Њене очи су добиј 
су духовити, девојке приступачне, младе жене несташне, а старци и старице тапшу рукама, одобрав 
Заман је ожењени колега, иза леђа своје жене, правио слатко лице.{S} Узалуд је општински ћата и 
обравала да се Чедомир удаљава од своје жене.{S} Морао се примити службе.{S} Доби место у једно 
е био најслађи, кад би уграбио од своје жене да седне за кујнски сто и једе што прво дохвати.{S 
а сав глас и хвалио одличну кујну своје жене.{S} Кад би му, и поред тога, остало слободног врем 
ћа би била опрана...</p> <p>— Старинске жене, газда-Митре...</p> <p>— Старински човек сам и ја, 
слику, слику не ње, него друге жене, не жене, него нечије наготе.{S} Њене очи су добијале чудан 
што је кварило хармонију његове идеалне жене.{S} Тако је гледао у врх једног багрена и у његови 
амо му треба поуке.{S} Оставимо модерне жене нека брину своје бриге, па загледајмо своје јаде.{ 
ан тренутак потпуне тишине.{S} И две се жене загрлише, трудећи се да утеше једна другу.</p> </d 
08" /> се црвене уски јастучићи, где се жене налакћују и разговарају преко улице.{S} На сред ва 
ло на ум да се запита: какве су оне, те жене, те девојке од којих се бојала, јесу ли оне чисте  
ама.{S} То је била визија неке немогуће жене, о којој сви сањамо, коју сви очекујемо кроз цео с 
<p>— Имала си право.{S} Није то за наше жене!{S} У земљи где три четвртине народа не зна ни чит 
 па загледајмо своје јаде.{S} Нека наше жене науче своје људе луксузу чистоте, нека му омиле ку 
опства.{S} Идеална веза између човека и жене постоји, за мене, једино у слободној љубави.</p> < 
и подужицама, помињала непознате људе и жене, нарочито жене...{S} За скандалозну страну тога до 
акло, спречава њихов лет.{S} Такве су и жене које примами сунце слободе.{S} Оне му полете, без  
омињала непознате људе и жене, нарочито жене...{S} За скандалозну страну тога догађаја бринуо с 
и ка идеалу нове жене, јер нама требају жене на висини наших дана, жене ослобођене свих предрас 
 сваку цену!...{S} Што још занима, јесу жене којих има много дебелих, са огромним грудима, још  
ављао.{S} Говорио је о науци, политици, жени, Богу, лудници, а кад су изашли из кафане, закључи 
њем, које може да осети само жена према жени, шапташе јој матерински:</p> <p>— Вишња... слатка  
 само као припрема.{S} Она није довољна жени која хоће да буде на висини свога времена — одгово 
пиће је, стара му мајка!{S} Човек се не жени због кошуље.{S} Млади су; цео је живот пред њима.. 
 том је изненади отац да се решио да се жени.</p> <p>— У кући ми је роваш.{S} Мој ма̑л се развл 
Човек има своју кућу, слатко руча, купи жени папуче.{S} Јест, може да <pb n="287" /> има жену л 
ти целом свету, па следствено и његовој жени.{S} У противном, глупости које треба осудити.</p>  
едан бирач тражио да купи шешир његовој жени.</p> <p>— И он га је купио?</p> <p>— Купио.{S} Вел 
емљорадничком осигурању.</p> <p>Његовој жени је годило јако да постане министерка, т.ј. да јој  
ко лица.{S} Та промена не измаче младој жени, те скочи на други предмет, на своју школу, на дец 
више се не врати својој ташти ни својој жени.</p> <p>Док је он тако пребројавао своје несреће п 
а и јесени, доносио је Лазаревић својој жени и најстаријој кћери штоф за хаљину из Београда; шт 
— Девојачка школа није довољна модерној жени.{S} Она је уска, непрактична, несавремена; она не  
 школа не даје позитивна знања модерној жени.{S} А ја хоћу да се образујем до краја.{S} Хоћу да 
ре што су га изневерили приликом његове женидбе.</p> <p>Испи чашу, па продужи:</p> <p>— Дуго см 
ћ у себи изненадно, циљајући на краљеву женидбу. — Не могу да схватим такав брак у обичним прил 
као код своје куће.{S} Немаш чега да се женираш.{S} Тетки си се јако допала.{S} Вели, красна цу 
/head> <p>— Хтео сам нешто да ти кажем, жено — рече Матовић, спремајући се да легне.{S} Деца су 
ристова врзла му се по памети:</p> <p>— Жено, шта има заједничко између тебе и мене?</p> <p>Он  
ак:{S} Јеж.{S} Стеван се није слагао са женом.{S} Ћерка једног бирократе из доба првих <pb n="1 
нуле године.</p> <p>Отпутовао је био са женом у Париз.{S} Задржали су се неко време у Бечу и Ми 
идела свога драгана са његовом доцнијом женом?{S} Да ли осети жеђ за осветом или свирепо задово 
..{S} Верио се са њиховом сусетком, <hi>женом из народа</hi>, удовицом једног инжињера, бившом  
ан за земљу.{S} И још нешто горе: жена, женска страна, подјармљена туђој вољи, туђим мишљењима, 
реста брзо да се бори против појаве два женска лица, оба љупка, оба пријатељска.{S} У осталом,  
от?</p> <p>Она је била и сад мала, жива женска, још је имала свој урођени интелигентни сјај у о 
 подне излази у варошки парк.{S} Весела женскадија, која нема брига око распремања куће, готовљ 
ок је била мала, за чудо је лепо радила женске послове.{S} Међутим сад, било да кува ручак, јел 
 у свој мало пискав глас нешто природне женске жеље за допадањем.</p> <p>Младен га је позивао т 
љом да умре.</p> <p>— Пријо? — закрешта женски глас однекле.</p> <p>— Пријо, Маро! — одговори ј 
 које дотле није примећивала.{S} Велики женски шешири по најновијој моди, изложени по дућанима, 
је било врло мирно.{S} Чуо се тек један женски сатић у папучици, обешеној о зиду.{S} Она је гле 
 </quote> <p>— Ево цвећа! — викну један женски глас.</p> <p>Гомила се растури по утрини.</p> <p 
ма, на клупи или по сандуцима, поседало женскиње.{S} Иза једног плота, неке девојке одломиле гр 
лизованих народа.</p> <p>— Да.{S} Нашем женскињу треба поуке.{S} У округу нема више од три чети 
роналазио је пут својих мисли.{S} Једно женско срце куцало је за њим.{S} Он то сад зна, зна поз 
ипило једно женско створење, цело једно женско тело, готово голо.{S} Он не би био човек да је м 
гледа лако.{S} Уз њега се припило једно женско створење, цело једно женско тело, готово голо.{S 
те.{S} Било је у колегијуму много нечег женског, калуђерског, лицемерног и грубо себичног.{S} И 
округу нема више од три четири школе за женску децу.{S} Али шта ће теби универзитет? — тврдогла 
размажено, претвори се у <pb n="133" /> жену, велику, одраслу, снажну, развијену и потпуну.</p> 
 Није задовољио девојку коју је узео за жену.{S} Начинио је за свагда неспособном за срећу дево 
подин саизвољава узети његову сестру за жену.{S} Мајка је покушавала да га умири, приволи.</p>  
че.{S} Јест, може да <pb n="287" /> има жену лепу, пријатну, ето такву као што је Вишња.{S} Она 
мири у себи жену која господари кућом и жену која сматра да је њен позив у животу виши од обичн 
ла јединствену вештину да измири у себи жену која господари кућом и жену која сматра да је њен  
} Вешт посматрач би по тој одаји оценио жену која ју је наместила.{S} Матовићка је имала развиј 
...{S} Какво чудо ако је потражио другу жену!</p> <p>Тек је сад видела колико воли Чедомира. <p 
.{S} У једној празној улици спази своју жену.{S} Она га није видела, ишла је оборене главе и хр 
и дужним обзирима, онај који воли једну жену и осећа је поред себе живу, пада у грозницу пожуде 
ива девојка која је обећавала практичну жену и срећну мајку.</p> <p>Њена другарица, напротив, б 
овима усамљености!</p> <p>— Куд нађе ту жену: плебејку, старију од себе, удовицу — рече Илић у  
су припадале крштеница, уверење да није жењен, остале сведоџбе, радио марљиво за своје испите,  
ца.</p> <p>Вишњи се допадао тај младић, жив, окретан, прав.{S} Ћерка једног трговца, она је нес 
ти никако не јављаш.{S} Не зна да ли си жив или мртав.</p> <p>Младић се намршти.</p> <p>— Њена  
 на тело.{S} Осетила је тај загрљај као жив.{S} Свест јој се губила.{S} У ушима зујала блага му 
 нешто слушао док је стари министар био жив, промангупирао се са свим, изгубио право на даље шк 
 што је јуче још постојало, а он је још жив.</p> <p>— Ах, тај живот! — промуца болно.</p> <p>Он 
аја је била <pb n="29" /> мала, мршава, жива девојка која је обећавала практичну жену и срећну  
ш живот?</p> <p>Она је била и сад мала, жива женска, још је имала свој урођени интелигентни сја 
 мисао магловита, нејасна, али стварна, жива <pb n="23" /> која га је пратила, легала и дизала  
ека кога су интелектуалне радозналости, жива младост, сумња у радост која се нуди, непомирљив и 
икнула је кад јој је муж поменуо пут. — Жива нећу, а мртву ме можеш однети и на Ђавоље Острво.< 
ознавала извесна лица, од којих су нека жива, а већина су умрла.{S} Није било девера него је Че 
не у у њено расположење.</p> <p>— Да си жива и здрава, још прве године.{S} Мој колега беше доша 
.</p> <p>— Без једне речи, као да нисам жива! — размишљаше девојка, повукавши се из трема у сво 
ла песма радничка. <pb n="176" /> Варош живахну.{S} Хлебарнице почеше пећи хлеб два пут дневно. 
и дирало у дубину душе, да јој је сваки живац треперио.{S} А пријатно, јер је то све било њој с 
в што узнемирава то тихо језеро здравих живаца бунтовним мислима нових дана и готово јој хтеде  
илом.{S} Очи су јој биле мајчине: црне, живе, маслинасте, очи као у неке лепе животиње.{S} Коса 
ико невероватно разних прилика у којима живе бића што је Дарвин стрпао све у једну врсту!{S} По 
у ништа, полажу много на беседништво, и живе, скривено, по Палилули и Енглезовцу, с каквом хист 
 један проблем механике, на једну врсту живе геометрије.{S} У науци се чује брујање таласа рево 
у, од оног што јој је остало од мираза, живела са децом, скромно, тешећи се да то неће увек так 
чак, час село у којем је <pb n="307" /> живела.{S} После се та сцена променила.{S} Настао мрак. 
 госпођа ће живети још толико колико је живела.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140 
и је предузимала и онога којим је дотле живела.{S} Она је била кћи Митра С. Лазаревића, бакалин 
нало се како су планине рођене, како су живеле једна за другом популације које је планета храни 
 није јасније осетио два човека који су живели у њему; један: миран студент из унутрашњости кој 
пуњавала.{S} Његово срце, које је дотле живело пустињачким животом идеала из књига, уживало је  
лисана код суда.</p> <p>У чокалиници се живело доста весело.{S} Кад нису критиковали митрополит 
епрегледним површинама леда и снега.{S} Живео је само духом.{S} Проналазио је масу задовољстава 
зала се с њим из постеље, и са којом је живео као са метресом.</p> <p>Претпостављао је друштво  
еспособан за најмањи покрет.{S} Он није живео, није био међу живима.{S} Његов поглед из суморни 
ор универзитета, славан човек!{S} Он би живео пријатно, дао би њој све што би имао, она би ужив 
ар. — Трице и кучине.{S} Данас нам вичу живео, а сутра, на неколико запаљивих речи каквог дрипц 
бити социјалист — говорио је. — Кад бих живео у Белгији, Енглеској, у другим индустријским држа 
о очувати, <pb n="99" /> жртвовати све, живети тако да нико, осем њеног мужа, неће моћи рећи:</ 
а одрицање.{S} Лака и површна, знала је живети само за своје задовољство и мислити једино на он 
димензије, ширина, слобода.{S} Могао је живети неколико векова а да му се не досади.</p> <p>Међ 
посети. — Ако се тако одржи, госпођа ће живети још толико колико је живела.</p> </div> <div typ 
доћи.{S} Ја имам времена.{S} Ја не смем живети обично.{S} Али — прихвати после једне почивке —  
ако он не дође, Зарија, ако будем морао живети као сваки други...</p> <p>Младић извуче један џе 
аже да се вратила, да постоји, да живи, живи...</p> <p>Нађе се у Кнез-Михаиловој улици.</p> <p> 
но може дати — одговори она полагано. — Живи се без великих брига.{S} Дужности нису тешке. <pb  
окушавао је да се метне изнад свега, да живи повучено, за свој рачун, у себи, међу својим књига 
зно лице да се разговори, да одахне, да живи.{S} Његови стари <pb n="265" /> другови са универз 
а им каже да се вратила, да постоји, да живи, живи...</p> <p>Нађе се у Кнез-Михаиловој улици.</ 
њена љубав ласкала је његовим жељама да живи и буде срећан.{S} Млади човек се налазио у неразре 
га.{S} Како би иначе могла продужити да живи!{S} У Млави су ретки Илићи.{S} И дани су пролазили 
осећао крњ, сакат, јадан, недостојан да живи.{S} Он није видео да сви око њега имају свој крст  
ов сан и мисли.{S} Поново је почињао да живи.</p> <p>— Је ли, зете, ти знаш француски... — прим 
гу молим да заустави то време, да се не живи тако брзо.{S} Хоћу да грицкам полако <pb n="242" / 
 али видиш, ја се питам да ли у мени не живи неки скривени ђаво.{S} Ах, како сам гадан, како са 
 просторијама су одјекивали разговори и живи кораци младог света.{S} Њих двојица се беху примак 
ли газдаричиним ћеркама, млад свет који живи неопажен за школским клупама, а испуњава један вел 
ги не заборављају своје мртве, а зар ми живи да се заборавимо?{S} Ти нарочито, Вишња... ти си ј 
о од њих невенчана жена човеку са којим живи?{S} Не иде ли девојка, лево од њих, у фабрику тек  
љског цвећа.{S} Вишњи се учини да нешто живи ту у лози, у влажном хладу лозиног зеленила, и да  
Хоћу да будем на висини времена у којем живим.</p> <p>Каја је била девојка коју живот није мази 
ог драгана.{S} Њега није било више међу живим.{S} Остало је само његово тело, које је у том тре 
покрет.{S} Он није живео, није био међу живима.{S} Његов поглед из суморних, мрачних очију ишао 
о двоје: или да убијемо наше срце па да живимо као старци, или да умремо млади слушајући своје  
ић тврдоглаво. — Али, ми смо још ту, ми живимо.{S} Други не заборављају своје мртве, а зар ми ж 
и цео наш живот у немиру и свађи.{S} Ми живимо у земљи уситњеног демократизма и непросвећене ад 
/p> <p>Радоје хтеде јаукнути као рањено живинче, али бол девојке коју је волео би јачи од његов 
 био већ ту.{S} Он је био човек ситних, живих очију, великог чела са дубоким залисцима, пљоснат 
арица, Вишња Лазаревић...{S} Па како ми живиш, што не дођеш?...</p> <p>Млади човек, с прилично  
вратити никад.{S} Гледајући у књиге, ти живиш затворених очију, практичан живот изгледа ти ситн 
{S} Ти си рђаво разумео околину у којој живиш.</p> <p>— Рђаво разумео?</p> <p>— Да.{S} Ти чекаш 
арица.</hi> — Јуче око пет часова, Мића Живковић, надничар на новој грађевини Привредне Банке,  
едно.{S} Доцније нађе две три лекције и живљаше скромно, у маленом колу знанаца, повлачећи се с 
в данашњег доба? — настави она разговор живље. — Није ли оно какво си га хтео, за какво си се б 
во суво, обичне прилике, начин живота и живљења једне девојке у паланци.{S} Опис једног излета  
8" /> су јој главу, мучили је као нешто живо, гушили, давили.{S} Језа ју је подузимала.{S} Руке 
ивао потмуло по празној одаји као нешто живо и претеће.</p> <p>Он побеже из куће.</p> </div> <d 
личним звуком испуњавао одају као нешто живо.{S} То је било велико, то је било страшно, час тиш 
атрљама, на Двору и болници, запламтише живом црвеном бојом.{S} По зидовима остарелим и новим,  
 са занесеним очима, Зарија је лутао по живом, ироничном и борбеном Београду са изгледом залута 
7" /> течно, стил му је био популаран и живописан.{S} Кад се каква идеја усади у његову главу,  
хладило.{S} У вароши се осећала извесна живост. <pb n="64" /> Сељаци се враћали кућама: ко у та 
та, буљавих очију, које су у тренутцима живости изгледале као да хоће да искоче из главе, обуче 
а.{S} На земљу је била пала нека сенка, живот се повлачио, тице ћутале, а једноставан <pb n="44 
тити се у њега.</p> <p>Јер какав да је, живот постоји, он се не може мењати у својој суштини, м 
а, он је као море: путеви су безбројни, живот шуми, таласа се, све је у вечитом покрету.{S} Али 
и, безимени, брзи.{S} Пролеће освајало, живот се обнављао, на ранама се хватали ожиљци.</p> <p> 
цкам полако <pb n="242" /> своју срећу, живот ми је кратак, верујем у бесмртност душе.</p> <p>В 
сад изгледао јадан живот у гимназији... живот са свима дужностима а без иједног права, интелект 
г Чедомира променила цео <pb n="226" /> живот.{S} Противила се вољи родитеља.{S} Није слушала с 
ћете за исправност својих поступака.{S} Живот, смрт, љубав, отаџбина, брак престаће да вам буду 
{S} Велика дела долазе сама по себи.{S} Живот је дуг, пријатељу, а младост кратка.</p> <p>— Срц 
 се да се остварио његов велики сан.{S} Живот многољудног града свидео му се.{S} Врло интелиген 
и, Богу се молити и држати се чисто.{S} Живот јој је текао готово спокојно и монотоно, као обли 
у сви очекујемо кроз цео свој живот.{S} Живот <pb n="90" /> пролази, а она се никад не појави,  
оучава Младена — рече јој једном муж. — Живот је скуп, а човек ми изгледа ваљан.</p> <p>— И ја  
Он је у новцу видео силу која учвршћава живот, пријатеља који одржава човека, моћног протектора 
е срећна.{S} Она није била спремљена за живот, за борбу, за одрицање.{S} Лака и површна, знала  
х људи, који се боре против живота и за живот, мењају садашњост, ред ствари, жуде за нечим виши 
у — рече Чедомир уверено. --- Мене чека живот необичан, јак, велики.{S} Он мора доћи.{S} Ја има 
ти, толико тражити; боље је пристати на живот, пустити се у њега.</p> <p>Јер какав да је, живот 
алне куће, где је живот сина наличио на живот оца, где се снови не пењу ни донде докле се диже  
ешавало нешто што ће изменити цео његов живот.{S} Он је био дубоко заузет самим собом и видео у 
егде, у непознати крај где би почео нов живот.{S} И као да хтеде остварити овај сан, он се обра 
ењу.{S} Али има нешто боље.{S} По некад живот изведе своје мистериозне путеве <pb n="271" /> на 
 уздахну госпођа у пола воље. — Онда је живот био лак, јевтин.{S} Данас све има своју цену; сим 
 Веруј ми, ми смо све имале доба кад је живот као источњачка принцеза пред судом римских легион 
ослушно дете патријархалне куће, где је живот сина наличио на живот оца, где се снови не пењу н 
 непоштене канцеларијске слуге, чији је живот празан и пуст колико и она архива коју из дана у  
 цвеће које је држала у крилу. — Али је живот чудан, комшија, тако чудан да ја не знам сигурно  
е жени због кошуље.{S} Млади су; цео је живот пред њима...{S} Да, ја сам човек из старог времен 
тво које се сматра да је вечито, а које живот распе као плеву!</p> <p>Поред њих прохукта један  
пређени пут, а ни корака унапред јер се живот не понавља као што се ни јучерањи дан неће вратит 
еби самом на крају крајева, јер он хоће живот пун, велики, али чист, јасан, без утишавања савес 
ка кућа њеног оца.{S} Прочитане књиге и живот у престоници допуштали су јој по коју симпатију,  
и изврсних намера.{S} Али, њима је нови живот убризгао сталешке мржње и понижења.{S} Њих разјед 
 је било око ње, уверавало ју је у нови живот: варошка галама, начитани другови, одушевљене дру 
је састављена од контраста као човечији живот: супротности између разних народа и разних епоха, 
т једино материјалним интересима, бруји живот где новац господари свима питањима, царује индиви 
на мисао осветли јој за часак преживели живот.{S} Вишња виде Београд... у неколико партија, без 
 А ти си жена... наша жена која не воли живот одрицања, позитивне ствари, рад за човечанство.{S 
е такође имао велика одушевљења за бољи живот, за нова прегнућа.{S} Својом малом главом, она је 
 губити из вида.{S} Јер наш свакодневни живот и ми сами налазимо се у уској вези и солидарности 
чити камо да претегне.{S} Интелектуални живот је одвојен од практичног.{S} Илић није имао никак 
 на истом путу, на путу у интелектуални живот, човека кога су интелектуалне радозналости, жива  
 видео у том тренутку цео свој дотадањи живот као једну слику, као једну представу.</p> </div>  
твари тако тесно везане за њен дотадањи живот.{S} Узалуд се девојка борила да се код своје куће 
еда своју жртву пре него што јој доврши живот, Чедомир прекиде пољубац у једном тренутку, зажел 
јало, а он је још жив.</p> <p>— Ах, тај живот! — промуца болно.</p> <p>Он јој се учини одвратан 
ој је пријала.{S} Могла је уредити свој живот по својој вољи, излазити куд хоће, враћати се кад 
ањамо, коју сви очекујемо кроз цео свој живот.{S} Живот <pb n="90" /> пролази, а она се никад н 
.{S} Као на слици, он је видео цео свој живот, целог себе.{S} Што је учинио једну услугу својој 
е обраћајући Илићу. — Ја сам решио свој живот размишљањем, философијом, па ме они нису ни исхра 
што се мисли обично, који стварају свој живот по својој вољи.{S} Али, кажи ми... молим те, коли 
тамо у Чачку наћи довољно посла да твој живот не буде излишан.{S} А кад ти једног дана твоја ср 
е они нису ни исхранили...</p> <p>— Мој живот тек почиње — одговори Чедомир. — Он се тек пење в 
престано.</p> <p>— Имам да ти кажем мој живот за ове последње године, да ти кажем: шта сам желе 
м искуства, и то је све.{S} Ја познајем живот.{S} Он вреди толико колико му човек да̑ вредности 
у рђави никако: они воле тај примитиван живот, они често имају љубави за добро и изврсних намер 
цела.{S} Како јој је сад изгледао јадан живот у гимназији... живот са свима дужностима а без иј 
досад могла бити слепа, водити бесциљан живот, читати бљутаву литературу препоручену за школску 
е, ти живиш затворених очију, практичан живот изгледа ти ситничарење, не видиш шта се око тебе  
им и жалосним, дубоко уверена да је њен живот био дотле празан, недостојан ње као човека.</p> < 
то што ће доћи и изменити, окренути њен живот на боље.{S} Међутим, ништа се није догађало.{S} Б 
 учини му се као авет која га гони, као живот који му остаје, као он са̑м.{S} Окрену се од улиц 
својом вереницом, дâ јој обећања за цео живот, свечано, пред родитељима и публиком, па да му пр 
то би довољно било другом човеку за цео живот, остави све друго.{S} Кад се кола хтедоше кренути 
самоубиство због тога што му се досадио живот.{S} Повреде су лаке природе.</quote> <p>Воз је од 
 сумње у њен јавни рад, у њене идеје, у живот који је изабрала.{S} Али време није било погодно  
излагао геолошке теорије, упућивао га у живот природе, где се дрво с дрветом бори за што више с 
удбину.{S} Они су нас од нашег уласка у живот наместили на колосек који не смемо напуштати под  
млади човече, из школе ћете ући право у живот.{S} Држава ће вам поверити један посао.{S} Ваша п 
 сваки дан толико људи који се бацају у живот с чудним поверењем у себе.{S} Њега пак сумња је з 
живим.</p> <p>Каја је била девојка коју живот није мазио.{S} Још од детињства је познала дане с 
је већ у двадесетој години научио да му живот доноси чист приход.{S} Његова је девиза: уживати  
ла, љубила га без питања, украшавала му живот многобројним нежностима; њена љубав ласкала је ње 
а страни своје мајке.{S} Рачуноиспитачу живот није био ружичаст.{S} Кад би му се досадило све,  
рећи: „Хајде, срећна душо, поново у тих живот одакле си и дошла.{S} Остави пук и друштво нек са 
 радиш ?...{S} Јеси ли се свикла на наш живот?</p> <p>Она је била и сад мала, жива женска, још  
лост, ми можемо знати шта је вредео наш живот.</p> <p>— Ја хоћу најпре да учиним све што могу д 
јући због чега, и ми ћемо проћи цео наш живот у немиру и свађи.{S} Ми живимо у земљи уситњеног  
ој књизи да има створења која уђу у наш живот једног дана, заузму га и помету; због њих промени 
има створења која једног дана уђу у наш живот, заузму га и помету.{S} Због њих променимо своје  
 доба није се враћала у Београд.</p> <p>Живот јој је пролазио без догађаја.{S} Избегавала је по 
ад у којем је провела највећи део свога живота, сваки ју је познавао, чак и кровови од кућа чин 
е врати.</p> <p>— Жао јој је било свога живота! — примети Вишња полако.</p> <p>Младић не одгово 
ш пуну младих људи, који се боре против живота и за живот, мењају садашњост, ред ствари, жуде з 
 најрадије, најсретније решење човечјег живота.{S} Понекад би га обузела нека идеја, којом би р 
 нешто неизвесно што очекујемо од даљег живота, а што би хтели да сазнамо и улепшамо као у бајц 
Али не осети више ону сласт студентског живота, коју је осећала прве године.{S} Чинило јој се д 
је куће.{S} Она је била изашла из уског живота, она му више није припадала.{S} Њене мисли враћа 
ађали. <pb n="123" /> Поред свег тешког живота у сталној опозицији и борби са властима, стари п 
е резултате.{S} Министар. који се целог живота борио против реакционарних власти, трудио се да  
тављају, мешају се у све гране државног живота.</p> <p>На том месту тротоар је био узак.{S} Њих 
ањим.{S} То знање премаша дужину једног живота.{S} Те циљеве треба оставити деци срећнијих наро 
, то су главне одлике данашњег народног живота.</p> <p>Једног малог празника кад жене не раде,  
од којих зависи ток државе и друштвеног живота, не усвоје Чедино мишљење?{S} У њој се бунио ост 
65" /> друге стране нужности друштвеног живота онаквог каквог су га створили закони, нарави, на 
олуга на којој је почивала зграда њеног живота.{S} Полуге је нестало.{S} Зидови су попуцали.{S} 
није никад осетила муку од материјалног живота.{S} Новац је за њу био као неко средство за прав 
мири старински морални закон породичног живота са борбом за испуњење својих сопствених потреба. 
енице.{S} Али не бојте се, не бежите од живота; с њим је као и с пливањем; научи се кад куражно 
ост, фантаст који захтева све лепоте од живота, усамљено биће што се ни с ким не да да удружи,  
 што је несвесно хтео, што је тражио од живота.{S} Она су му <pb n="91" /> била једини поверени 
ула, крхају баријере које деле науку од живота, литературе и уметности.{S} Материјалистички поз 
су још у десетој години осетили наличје живота.{S} Култура им је показала само своје зле стране 
оследњих година знао само за зле стране живота: одрицање старих пријатеља, кињење од стране вла 
ење поклона, излишних ствари, за шарање живота као ускршњих јаја, нешто чега се човек може одре 
Обичаји, вере, навике, установе, начини живота, потребе, снови, амбиције, толико невероватно ра 
ну.{S} Изабрао је тему: <hi>О вредности живота</hi>.{S} Проблем му је изгледао прост: одбацити  
а и стварају романтику посред обичности живота.</p> <p>— Зашто не пишете шта кад тако лепо гово 
а је гром и разоружала небо.{S} Проблем живота изгледао је врло прост и јасан.{S} Дарвин је деф 
ого, готово суво, обичне прилике, начин живота и живљења једне девојке у паланци.{S} Опис једно 
мајка, проживи мирно и корисно свој део живота и, кад дође време, заспи вечито под обичним крст 
осетила је тек ту сву супротност између живота који је предузимала и онога којим је дотле живел 
и опет присно и свесрдно.</p> <p>Између живота у девојачкој школи и садашњег тренутка, Вишњи се 
44" /> су младице.{S} Оно што је остало животарило је, само, искривљено, мршаво и напуштено, на 
 твоје спустила си тајно...</l> <l>— Ој животе!{S} О шумо, покоју!</l> <l>О младости!{S} О ти с 
ли ту стоку.{S} Јадно место где се цели животи истроше, а душа не оде даље од бриге за насушни  
ебало много вештине па да види да је та животиња одличног соја: високе ноге, развијене сапи, ма 
 друштва, мораш се приближити природи и животињама.{S} О, да знаш колико ми мало поштујемо живо 
, брзи, дурновити, као неке фантастичне животиње.{S} Језовите сенке прекрилиле би земљу, па би  
, живе, маслинасте, очи као у неке лепе животиње.{S} Коса, још црња од очију, окружавала је њен 
 бежати од својих...{S} Најискреније су животиње крокодили јер лију сузе за одбеглим пленом...{ 
а је искрено.{S} Он је себе видео у тој животињи.{S} Зар он није био тако исто од доброг соја?{ 
{S} О, да знаш колико ми мало поштујемо животињски свет!{S} Теби је, без сумње, познат онај Ибз 
<p>Чедомир Илић је жудио за животом, за животом потпуним.{S} Он је хтео да га види јасно, ту, п 
енство.</p> <p>Чедомир Илић је жудио за животом, за животом потпуним.{S} Он је хтео да га види  
тражара што је дотле располагао његовим животом и смрћу, па се слободно упућује у варош.{S} Пос 
 срце, које је дотле живело пустињачким животом идеала из књига, уживало је сад слатко на пригр 
право.{S} Можда је узалуд тражити да се животу да̑ вредност у људском смислу речи.</p> <p>Ова х 
ом и тражила још, још, још.{S} О правом животу са стотинама озбиљних питања, укрштених интереса 
јући већ извесна искуства о београдском животу, о Београду, где вечито има нечег непознатог, <p 
а и прекидала причу своје мајке о њеном животу с Матовићем, селидбама с једног краја Србије на  
воје творевине према њему, у друштву, у животу једном речи.{S} Машта је ишла као на крилима.{S} 
 продужи Аница. — Удај се што пре.{S} У животу су ретки поновни састанци.{S} И затим, једно од  
 Матовића што је она његова сапутница у животу.</p> <p>— Клеопатра, треба повисити плату том мл 
ом и жену која сматра да је њен позив у животу виши од обичне бриге за кујну.{S} На лицу јој је 
лави.{S} Љубав, љубав... није она све у животу.{S} Ја имам осам испита на врату.{S} Глава ми бу 
 треба бити тако осетљив на неприлике у животу.{S} Ти си млад.{S} Треба ти времена.{S} Ти си по 
двоструко, јер нам је време најскупље у животу.</p> <p>Он се доиста журио.{S} У успеху свога пл 
 то бити једино добро које сам учинио у животу — рече још, гледајући у простирку.</p> <p>У пред 
 што се у то доба звало реални правац у животу.{S} Па опет, чим је устала, погледала је на врат 
 његови другови су већ чинили концесију животу.{S} У клубу, који је носио звонко име Група Вели 
трах да не сретне једног човека кога за живу главу није хтела видети.{S} Ипак, корачала је даље 
и воли једну жену и осећа је поред себе живу, пада у грозницу пожуде.{S} Подивљао, као звер што 
S} Посматрао је румени каранфил, његову живу боју, његове свилене, рецкасте листиће.{S} Мислио  
ло архилажов.{S} Реч лопов није довољно жигосала човека, већ га звали архилопов.{S} Гомиле ђубр 
пис становништва.{S} Газдарица је имала жилав врат и пупаст трбух.{S} Рекао јој је да се не бри 
увијала се око довратака, јака, снажна, жилава, па чудно одударала од свежег пољског цвећа.{S}  
 целу нашу земљу, држи је моћним својим жилама као нераздељиву целину, струји кроз њу као њен к 
шерпи.{S} Газда-Митар трговао је још са житом, стоком, шљивама.{S} Код њега су биле најскупље ц 
.{S} Ласте су цвркутале око телефонских жица.{S} Под уличним дрвећем простирали се дебели тепис 
 ње види једну нову варош, испреплетане жице, стотине точкова у покрету, гомиле радног народа и 
ких кућа, остатци змаја на телеграфској жици и, у дну, једна старинска, двоспратна зграда у ист 
ису више на стубовима, већ су обешене о жицу.{S} Па ипак, ово отмено место српске престонице уч 
адоје. — Проста, а све каже, дирне те у жицу.</p> <p>Девојке одговорише :</p> <pb n="214" /> <q 
војој луши.{S} Његове очи су гореле као жишка у дувана.</p> <p>— Наш народ треба просветити.{S} 
ло и под кожу јој подилазили непријатни жмарци.{S} У соби је био још мрак.{S} Часовник је куцао 
 могућност да се размажена девојка игра жмурке с њим.{S} Најзад се реши да се с њом објасни, пр 
зразом који није пристајао згодно њеном жовијалном лицу.{S} Тај се израз губио све више у извес 
 то десило без његовог знања, да је био жртва глупог случаја, и да... на крају крајева, он њу в 
ити закон борбе који гноји земљу својим жртвама?...{S} Шта то мари нешто мало грешака у Науци,  
 Томе је требало очувати, <pb n="99" /> жртвовати све, живети тако да нико, осем њеног мужа, не 
S} Подивљао, као звер што погледа своју жртву пре него што јој доврши живот, Чедомир прекиде по 
гласа!</p> <p>— Тако се грађанска права жртвују... да, за два гроша; виши интереси земље ишчеза 
ве непокретне очи. — Чујеш ли њено тихо жуборење, њен шум, као уздах простран и благ?{S} Да ли  
еду се образују поточићи ; вода струји, жубори, као музика.{S} Звона звоне.{S} Носе се бардаци  
је клизило по ведром небу.{S} Морава је жуборила иза једног врбака.{S} Поред ње се отезала чача 
устише низ једно брдашце.{S} Под њим је жуборила озидана чесма на две луле.{S} На зиду је била  
с од љубичице, пролетња јагњад блејала, жуборили потоци нови, безимени, брзи.{S} Пролеће осваја 
за живот, мењају садашњост, ред ствари, жуде за нечим вишим од свакодневне егзистенције.{S} Она 
бно савршенство.</p> <p>Чедомир Илић је жудио за животом, за животом потпуним.{S} Он је хтео да 
е ишао поред ње, слушала је радознало и жудно његове речи... речи школованог човека, које потсе 
да га сврбе, и њега обузе луда, болесна жудња да рашири руке и да завапи гласно.</p> <p>— Имате 
аставица.{S} Девојку су обузимале чудне жудње.</p> <pb n="207" /> <p>— Боже мој, да сам ластави 
 да ће се успавати.{S} Али ју је јастук жуљао, обузимала је жеља да понови балет, несносна врућ 
и, ни наша кућа није близу.</p> <p>— Не жур’те се, господин Илићу — прихвати и Бела, мећући у с 
што ме интересује — одговори младић без журбе, и кад остаде на само са Белом, разви новине.</p> 
еђа је сагла, главу оборила ниско; није журила, а није, управо, знала куда иде.</p> <p>На неком 
а ју је час топлина, час зима, и она се журила школи све више, као да ју је тамо чекао лек тој  
га кофера.</p> <p>Имала је право што се журила.{S} Мајка је била опасније болесна него што је о 
 нагло и одби.</p> <p>— Не, не могу.{S} Журим се.</p> <p>Осећала је како јој је тешко у души.</ 
најскупље у животу.</p> <p>Он се доиста журио.{S} У успеху свога плана за подизањем електричне  
ти да ми добијемо времена.{S} Мораће се журити...{S} А ви, млади човече, из школе ћете ући прав 
ање.{S} Часови су пролазили, требало се журити за воз, и она приону око свога кофера.</p> <p>Им 
латна, разне чипке, конци, свила, модни журнали.{S} Једна шваља је најмљена под надницу.</p> <p 
, и војска пристизали су у гомилама.{S} Журно се копало, набацивала се земља, побијало коље, до 
з постеље нешто доцније него обично.{S} Журно се облачила, спремала књиге и доручковала стојећи 
 верујем, Радоје — одговори она, бледа, жута у лицу, готово као цвеће које је држала у крилу. — 
 Наслонила се цела на младића.{S} Тамно жута чарапа од конца вајала је дивно листове њене здрав 
х је госпа-Клеопатра спремала о јесени, жуте, па накиселе, с нешто бела лука.{S} Због њих су се 
да се и по четврти пут глог белио, лале жутеле, славуји певали.{S} Нова трава клијала је испод  
{S} Ту висе низови неке врсте кобасица, жути се суд киселих краставаца, изложена је чинија обич 
аку примећивали се њени прљави таласићи жути, гипки, пенушави.{S} Даље се није видело ништа.{S} 
о плаво блудели су облаци час бели, час жути, и губили се лагано у помрчини.</p> <p>— Ми ступам 
омно свој велики бео цвет.{S} Љутићи су жути као очи у мачке.{S} На мршавим петељкама штрче оча 
еља, заклоњена црвено мрким завесама са жутим пафтама, које се данас виде само по државним канц 
му се појављивала љубомора, страшило са жутим очима, тешка срамотна болест коју болесник крије  
ни су високо дизали своје криве, таште, жутокруне главе и лепо се повијали према поветарцу који 
Јутарње сунце пресијавало се на његовим жутоликим цветићима, нешто свелим.{S} Његова сенка, неп 
атан, с доста високим сутереном, обојен жућкастом бојом која прелази у ружичасту, с мрким шалон 
ву видео: у почетку њиховог познанства, за време једне шетње кад их је киша ухватила ван вароши 
 Тако се грађанска права жртвују... да, за два гроша; виши интереси земље ишчезавају у корупциј 
 за читав континент далеко од Београда, за стотину векова од присутног тренутка, на ум му је, б 
та и са наслеђеним искуством да Србија, за све што има, има да захвали само своме сељаку, лако  
е готово узалудан.{S} Док је била мала, за чудо је лепо радила женске послове.{S} Међутим сад,  
ј директор.{S} Оне знају само за време, за простор, сисаре, преживаре, за опште ствари.{S} Оне  
собна за праву нежност, за пожртвовање, за праву срећу и прави бол.</p> <p>— Што не бријеш брко 
а време, за простор, сисаре, преживаре, за опште ствари.{S} Оне су као фењер обешен позади лађе 
школу, рано, да се што пре отресе куће, за коју га ништа није везивало, и нађе се са својим врш 
ислио да црпе злато из те убоге речице, за коју зна мало ко ван Србије.</p> <p>— Место да нам к 
стачки гримасама, вратом и куковима, и, за један глас више, наручивале мокролушким жаргоном:</p 
укопним друштвима, трансвалском рату и, за добре паре, кадиле владу.{S} Истина, Радоје није зна 
ална веза између човека и жене постоји, за мене, једино у слободној љубави.</p> <p>Али се његов 
о за прављење поклона, излишних ствари, за шарање живота као ускршњих јаја, нешто чега се човек 
аша варош дугује ти већ много, за парк, за...</p> <p>— Не, Вишња... — одби младић скромно.</p>  
Чедомир, научио је читати и писати сам, за стоком; кметовао је дуго година, парничио се још дуж 
 вечито трчати за критиком, за рушењем, за духовитошћу, за исмевањем и скептицизмом ?</p> <p>Го 
а је такође мучило.{S} Једном би с њим, за столом, говорила најпријатније о разним ситницама, к 
ајзад, нашто вечито трчати за критиком, за рушењем, за духовитошћу, за исмевањем и скептицизмом 
p> <p>Чедомир Илић је жудио за животом, за животом потпуним.{S} Он је хтео да га види јасно, ту 
диш.{S} Наша варош дугује ти већ много, за парк, за...</p> <p>— Не, Вишња... — одби младић скро 
 живље. — Није ли оно какво си га хтео, за какво си се борио.{S} Убијен је краљ тиранин, осигур 
 се прилепише за његове, и осташе тако, за један тренутак, слатке, топле, уздрхтале.{S} Пољупци 
се метне изнад свега, да живи повучено, за свој рачун, у себи, међу својим књигама.{S} Седао је 
а.{S} Она није била спремљена за живот, за борбу, за одрицање.{S} Лака и површна, знала је живе 
е имао велика одушевљења за бољи живот, за нова прегнућа.{S} Својом малом главом, она је обухва 
 изгледала неспособна за праву нежност, за пожртвовање, за праву срећу и прави бол.</p> <p>— Шт 
није била спремљена за живот, за борбу, за одрицање.{S} Лака и површна, знала је живети само за 
 на фамилијарне зачкољице.</p> <p>— Ју, за мало не заборавих... — присети се рођака. — Да ти пр 
а критиком, за рушењем, за духовитошћу, за исмевањем и скептицизмом ?</p> <p>Госпођа је истицал 
 <p>— Принципе!{S} Принципи су за децу, за школске клупе.{S} Изузетци, маленкости, противуречно 
 Најзад рече:</p> <p>— Ја ћу на село... за учитељицу.{S} Ја немам мираза.{S} Ово школе, то је с 
" /> да би радо учио нешто практично... за машинисту на пример, али вели, мора да се иде од кућ 
о одсечно. — „Немац" је велика прзница; за најмању ствар отера ме на место! <pb n="126" /> А, б 
еакцији.{S} Полиција није смела ући ту; за ђаке је пак било стално отворено.{S} Могло се ту скл 
/p> <p>— И Чедомир... чудна ми чуда!{S} За њега и јесу којекакви богаљи.{S} Ју, господина — дод 
ознате људе и жене, нарочито жене...{S} За скандалозну страну тога догађаја бринуо се Младен, к 
анством даљим од непосредних суседа.{S} За то је требало извршити две три велике финансијске оп 
S} Идеал му је што и свака комедија.{S} За њега не постоје науке, него Наука.{S} Он је ватрени  
 их било више од два три преко дана.{S} За њих се није морало спремати.{S} Није било <pb n="100 
о је брвно.{S} Девојка ступи напред.{S} За њом пође Илић и осмотри је целу.{S} Видео је сад јас 
старог господина, па да му каже све.{S} За то није имао довољно одважности.{S} Онда је мислио д 
 преплетале оне плаве и модре траке.{S} За првипут, девојка се подаде томе осећају, голицавом,  
позив је схватао на старински начин.{S} За њега философски системи нису имали вредности.{S} Нар 
није болесна него што је отац писао.{S} За време кризе, млада студенткиња показа се као најизве 
у себи.</p> <p>— Управо — додаде Илић — за мене брак не постоји као питање.</p> <p>Бела рђаво р 
 падају.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— За име Божје, погледајте!...{S} Пропадам...{S} Има ли љ 
 ретки Илићи.{S} И дани су пролазили, а за њима месеци, године.</p> <p>Спомен на бившу љубав од 
.{S} Сваки од њих има по један ситан, а за себе капиталан интерес.{S} Брига за свакидашњим хлеб 
p>С тим прекором мешала се широка жалба за Београдом и младићем кога је тамо оставила.</p> <p>— 
 Нема весеља.{S} Лица се згрчила, борба за опстанак их наружила.{S} Ретко се види један мушкара 
 га учинили.</p> <p>— Бори се.{S} Борба за опстанак усавршава, оплемењава.</p> <p>— Да.{S} Ја т 
лног апса.{S} Шта је та Дарвинова борба за опстанак, одабирање, последице наследства?{S} Зар то 
могла.{S} Чинило јој се да је она крива за његову несрећу.{S} Тешко јој је било гледати га како 
 нешто прати у стопу, нешто хладно дува за њен врат и један тајанствен глас јој шапће страшне,  
већивала Илића у те куповине, питала га за савет при избору боја, <pb n="200" /> говорила му це 
 се није знало чији је син, узели би га за странца.</p> <p>Вишњи се допадао тај младић, жив, ок 
S} Људи су веровали у њега, сматрали га за нешто више од себе.{S} Кад је пролазио улицом, стари 
, а за себе капиталан интерес.{S} Брига за свакидашњим хлебом господари над сваком другом бриго 
е страх да не сретне једног човека кога за живу главу није хтела видети.{S} Ипак, корачала је д 
, најправедније, борити се против онога за што су уверени да је рђаво и опасно. „Остати на влас 
дбину која им се одреди.{S} Реч слобода за њих је смисао зла.{S} Оне иначе не знају за њу.{S} А 
ветлост се претварала у сузу.{S} И суза за сузом поче да се ниже, као ђердан, низ образе девојк 
 и рече презриво:</p> <p>— Не, нисам ја за дуван!</p> <p>И Илић се смејао.{S} Њихови се осмеси  
иже човека на посао, пружа му подстрека за велика дела; општење са њом даје радости, одмора, ут 
рага велике куће. — Он није био прилика за тебе, геачина ваљевска.{S} Без трага му глава.</p> < 
на једној падини Рудника, па до заласка за зелени зид Јелице.{S} Пратила га чамотна тишина као  
ти.</p> <p>Кад се писмо пошаље из Чачка за Београд, одговор се може добити четвртог дана.{S} Ла 
би.</p> <p>Али та реч беше одвише тешка за њено срце.{S} Она се осети сама усред тих занетих де 
ћевих уста.</p> <p>И породица је седала за сто: у врх стари господин, с нешто раскораченим нога 
ишња не замери ништа.{S} Она није знала за та понижења.{S} Чак јој се то свиде: изгледало јој ј 
се младић склањао, толико је она трчала за њим.{S} Није марила да ли ће то ко приметити, шта ће 
слагачи.{S} У њихову собу, која је била за <hi>боље госте</hi> и у исти мах служила за кување,  
hi>боље госте</hi> и у исти мах служила за кување, долазиле су оближње раднице да однесу кући в 
 усне као шећерлема.{S} Кад се спремила за школу, видела је да још има доста времена.{S} Па ипа 
 нешто.{S} То су се враћала празна кола за свој нови терет.{S} Међу њима је био и арап.{S} Носи 
>Вишња је оставила универзитет и отишла за учитељицу.{S} Случајно је добила добро место: једно  
о се Младен, који је вукао свог учитеља за рукав, шапутао му нешто пропињући се на прсте, и грд 
чуди, вечито се узбуђује; неспособан ма за какву акцију, треба му читаво решење да уђе у дућан  
рвених кашика, агитујући међу сељанкама за отварање домаћичке школе.</p> </div> <div type="chap 
 не потиче из одређених ствари нити има за циљ нешто опредељено, она се решавала једнако да му  
оћ.{S} Упрегнуто <pb n="298" /> ужетима за таљиге, правило је гимнастички корак или каскало гос 
а новац лежи зазидан у темеље.{S} Фирма за машине даје ми повољне услове.{S} Држава има рачуна  
штини.{S} У буџет се унесе довољна сума за почетак.{S} Али оба закона дадоше врло рђаве резулта 
гавати ту реч која је тако тесно везана за нас, везана везом најмилијег човека на земљи, оца на 
е, јер је она, својом хромошћу завезана за кућу, сањала често о заљубљеним паровима које би, ле 
е доиста журио.{S} У успеху свога плана за подизањем електричне индустрије у Чачку, гледао је о 
то више, она му је изгледала неспособна за праву нежност, за пожртвовање, за праву срећу и прав 
су планине рођене, како су живеле једна за другом популације које је планета хранила.{S} Наука  
мер дирнуо.{S} Лете две беле тице једна за другом, као два добра друга; пуче пушка; једна од њи 
величанствена открића долазила су једна за другим.{S} Толико застора би подигнуто, толико тајна 
мање срећна.{S} Она није била спремљена за живот, за борбу, за одрицање.{S} Лака и површна, зна 
епши оквир.{S} Она је била као створена за нормална осећања жене.{S} Све је било ту да та жена  
иродан, јер се у органском свету не зна за такву везу; неморалан, јер се обавезујемо за нешто ш 
мом себи.</p> <p>Тек на кондицији дозна за велику новост која се још од подне шапутала по пород 
е куће, подигнуте пре двадестину година за становање једне отменије породице.{S} На углу, који  
 је видела само у браку.{S} Управо, она за њу није постојала, већ брак, муж.{S} Томе је требало 
ш јесте да не будеш... као ја, несрећна за увек.{S} И упамти, свет је врло зао према онима који 
а, напротив, била је крупна, доста пуна за своје године, дубоких, угаситих очију, мирних и бист 
илику за свој лични интерес.{S} Кампања за кампањом низала се.{S} Уносило се сувише јужног темп 
назове својом вереницом, дâ јој обећања за цео живот, свечано, пред родитељима и публиком, па д 
кле догађаје са много искреног сажаљења за друге, а са пуно дубоке жалости за себе.</p> <p>Мајк 
, који је такође имао велика одушевљења за бољи живот, за нова прегнућа.{S} Својом малом главом 
говој природи беше јако развијена чежња за оним што нема, што је различно од њега, што ствара к 
 Не знате ви те ствари — осече се Вишња за први пут. — Ја сам еманципована девојка.</p> <p>Газд 
луле.{S} На зиду је била остављена рупа за чашу или сапун, а изнад ње налазио се узидан крст од 
е свакој новој књизи, повереници одбора за дизање разних споменика, деловође варошких читаоница 
тачено безбрижан, без видљивог интереса за политику.{S} Он је већ у двадесетој години научио да 
Ипак се она савлада прва, затвори врата за собом, ступи дубље у собу, стави руке на кукове, па  
ош луксуз, још немогућност, чиста штета за време које се на њих потроши.</p> <p>— Објасни то ма 
ривреди увођењем земљорадничког кредита за набавку савршенијих справа и средстава, и у опште пр 
S} Изненадило га је што га госпођа пита за мишљење... она, која му је, поред свог уважења према 
овала: имала је шесдесет четири рецепта за разне врсте.{S} Њен главни задатак био је да допуни  
златно обојене лопте.{S} Нашло се места за једну постарију наслоњачу и један сточић, препун чет 
шено још тог јутра.{S} То је била листа за попис становништва.{S} Газдарица је имала жилав врат 
V</head> <p>Кад Вишња оде, Чедомир оста за један тренутак гледајући у правцу где се она изгубил 
е манире, да покаже како је права срећа за земљу и Матовића што је она његова сапутница у живот 
ричких димњака.{S} Чудног облика кућица за црпење воде на обали пружала је своју гвоздену руку  
е га низа страну.{S} Млади човек потрча за њим и једва га ухвати у једном трњаку.{S} Кад се окр 
и живот одрицања, позитивне ствари, рад за човечанство.{S} Паланка ће бити јача од тебе...{S} Ј 
и му тмурно:</p> <p>— Није ми глава сад за то.{S} Жена ми се разболела.{S} Прала јуче кућу, па  
кад није знало за оскудицу, боре се сад за насушни хлеб.{S} Општа чама, вечито јадиковање, стал 
ди, непомирљив идеализам, неутољива жеђ за усавршавањем, сви инстинкти једне душе будне, упечат 
овом доцнијом женом?{S} Да ли осети жеђ за осветом или свирепо задовољство што су сад сви троје 
а на свету.{S} Она није признавала себе за свог господара.{S} Она је заборављала прво правило с 
ање, а од другог су начинили своје собе за спавање.{S} Вишња је распремала кућу, а Аница кувала 
републиканцима, који се у то доба борбе за основна грађанска права нису разликовали један од др 
 и француске револуције?{S} Поред борбе за опстанак и свеопштег боја, човек схваћа стање мира и 
 министарство и затражила да је поставе за учитељицу.</p> <p>Како је у том селу било празно мес 
к, у једну странку, која изнесе захтеве за најшире грађанске слободе.{S} С друге стране, круна  
о... даље него детињство.{S} Шта се све за то време није десило!</p> <p>Блажени егоист, он ју ј 
олео своју земљу дубоко.{S} Поред бриге за личну будућност, он је мислио и на будућност Србије. 
ти истроше, а душа не оде даље од бриге за насушни хлеб и државни порез.</p> <pb n="142" /> <p> 
њен позив у животу виши од обичне бриге за кујну.{S} На лицу јој је почивао отмен умор, који је 
S} Пхи, али је љута ова цигара — додаде за тим, насмејавши се гласно.</p> <p>Ваљада при том про 
ћутања на њено писмо.{S} Сумња је уједе за срце.{S} Учини јој се да тоне, да се земља сурвава п 
нушам тога сна.</p> <p>Девојка се уједе за усну.{S} Крв осоли њену пљувачку.{S} Навуче покривач 
<pb n="168" /> то није истина.{S} Тврде за тебе да си срећан човек.{S} Причају да се у тебе заљ 
вот, мењају садашњост, ред ствари, жуде за нечим вишим од свакодневне егзистенције.{S} Она се ч 
тренутку скидају букагије с ногу и нуде за министра... на професорову ћерку, око које ће се већ 
план своје другарице.{S} Само, она нађе за добро да је опомене:</p> <p>— Чувај се Чедомира, Виш 
здржати од једног покрета.{S} Он је узе за руку.{S} Она се не трже.{S} Он продужи свој нагиб и  
позлаћен косим зрацима сунца.{S} Он узе за руку своју другарицу; брзо се трже, њена рука била ј 
ије су животиње крокодили јер лију сузе за одбеглим пленом...{S} У државама где је оморина, теж 
 први ђак у сваком разреду, четворка је за њега била увреда, никад је није добио.{S} Десио му с 
 је пријатно.{S} Свога мужа сматрала је за нову играчку коју је добила и која треба да је поред 
ла утешити.{S} Своју грешку сматрала је за кривицу.{S} Стид ју је било и од самог Илића, а ради 
 и уздисаја, али даље... права љубав је за њу била забрањена.{S} Као сви људи здрави и природни 
 умео поновити целу.{S} Учитељ, који је за свој рачун учио немачки језик, називао га је <foreig 
је слободоуман, бар у теорији.{S} Он је за сва права, бар док не добије своје право.{S} Невин у 
 он сад?{S} Шта ли ради?</p> <p>— Он је за мене мртав! — одговори енергично сама себи.</p> <p>А 
ло у мени“.{S} Али млади студент био је за њу јаче везан него што је сâм мислио.{S} Раскид са п 
о је једну и другу девојку.{S} Радио је за испите више него што је требало.{S} Читао је књиге,  
јку коју је узео за жену.{S} Начинио је за свагда неспособном за срећу девојку коју је волео.{S 
х мисли.{S} Једно женско срце куцало је за њим.{S} Он то сад зна, зна позитивно, има дакле сигу 
киња, што је волела нашу кујну, било је за причу.</p> <p>Вишња је мало јела и говорила тек коли 
примети заједљиво стара девојка — то је за причу!</p> <p>Брод обиђе брдашце, и пред путницима с 
тио са божићњег распуста.{S} Тек што је за собом притворио врата, кад их газдарица отвори, боса 
 забуну своје другарице.{S} Узела ју је за обе руке, и понављала:</p> <p>— Па како си ми још?{S 
није још задата, а не зна оно што му је за лекцију.{S} У гимназији је било још горе.{S} Из нема 
уку од материјалног живота.{S} Новац је за њу био као неко средство за прављење поклона, излишн 
е исте ноћи Вишња је сањала да се удаје за Чедомира.{S} Сан је био тако јак, да се пробудила св 
ђе са Чедомиром, да га поново придобије за црвену заставу, да подели с њим ову срећу.{S} Али... 
лу, нека учи, а ако неће, значи да није за њу, па ће гледати друга посла.{S} Шта је мени шкодил 
 хартију на полутабаке, начинио превоје за исправке, умочио перо.{S} Имао је толико ствари да к 
ратише више.{S} Бела није хтела да чује за Париз.</p> <p>— Ја у Француску? — викнула је кад јој 
не, стругаре, штампарије, разне фабрике за прераду наших сировина.</p> <p>Младић се видљиво зан 
си педесет гласова.{S} Дао је две банке за шешир.</p> <p>— По два гроша од гласа!</p> <p>— Тако 
ћ, секретар суда.{S} Била је пуна хвале за младог чиновника.{S} Тако исто и сестра.{S} Само, ре 
 женама машине, декорисао кафанске сале за забаве, заступао једну мађарску фирму пољопривредних 
помијара и ђубришта.{S} Оне су излазиле за тренутак из тих јадних кровињара, којима би пожар уч 
арице су говориле како се нису спремиле за овај или онај час, грдиле своје наставнице и бројале 
 У округу нема више од три четири школе за женску децу.{S} Али шта ће теби универзитет? — тврдо 
 своју земљу.{S} Кириџије су биле зашле за кукуруз, види им се само глава.{S} Поље је дисало ми 
 пискав глас нешто природне женске жеље за допадањем.</p> <p>Младен га је позивао такође:</p> < 
тну.{S} Данас је Илић имао најмање воље за то, те се склони у прву капију.{S} Матовиће је била  
 посети све те ствари, тако уско везане за њу, да им каже да се вратила, да постоји, да живи, ж 
pb n="57" /> и ствари тако тесно везане за њен дотадањи живот.{S} Узалуд се девојка борила да с 
е су ситне куће на један спрат и механе за сељаке.{S} Та црква је једини сведок да је Чачак пос 
ао младића у дућан, понудио га да седне за тезгу, до саме касе, поручио кафе, па онда с њим раз 
, кад би уграбио од своје жене да седне за кујнски сто и једе што прво дохвати.{S} Али му је то 
 ти је нешто назебла, па се много брине за тебе, да и ти ниси, не дај боже, болесна, да ти школ 
вом.{S} Тај човек је посматрао спремање за свадбу у кући Матовићевих мирно, као да се то тиче н 
 већ вештину опортунитета и хладне крпе за угрејана чела.</p> <p>То је била соба сиротињски нам 
им дрвећем, испод којих се налазе клупе за одмор.{S} Зашто се не зауставити на том месту, зашто 
 свиђа њему...{S} Вере ми, спремај паре за свадбу.</p> <p>— Не будали! — поново се наљути муж.  
 ти. </p> <p>Девојка се склони од ватре за тренутак.{S} Онда узе неки други посао.{S} Радила је 
овали.{S} Из неба осу плаха киша, да се за час начини поток поред њиних ногу.{S} Они су ишли да 
...{S} У Србији има толико будала да се за педесет година не роди ниједан ипак би их доста било 
човек који губи равнотежу и тражи да се за шта ухвати.{S} Жабе су крекетале, попци и скакавци з 
пљиво крај школске године и спремала се за последње испите.{S} Али никад не поведе разговора пр 
о и он.{S} Две близнакиње узимале би се за руку и излазиле на улицу, па шврљале око гомиле песк 
новали су под једним кровом, хранили се за истом трпезом.{S} Поред тога, Бела није навикла да ј 
т кафана...{S} Кад се напије, ухвати се за телеграфски дирек.{S} Ту је у стању да остане <pb n= 
ћка <pb n="204" /> своме зету. — Зар се за свадбени пут купују новине?</p> <p>— Нешто ме интере 
вране.{S} Садашњица нуди једва предмете за радост.{S} Данашње доба...{S} Пардон, изволи напред  
но.{S} Вашим именом и угледом јамчићете за исправност својих поступака.{S} Живот, смрт, љубав,  
о ићи даље и питати несигурне хоризонте за нечим што више није наше?{S} Зашто пустити да дани и 
</p> <p>Најзад их донесе: малене ножиће за воће, са оштрицом од месинга и дршком од порцулана,  
 пратио их у варош, окопавао им баштице за цвеће, позивао њихове другарице на седељке; нико ниј 
анима.{S} Немогуће, Илићу; није то више за нас, нисмо више деца.{S} Било и прошло.</p> <p>Он по 
ац на насмејане усне, које се прилепише за његове, и осташе тако, за један тренутак, слатке, то 
реч својој другарици да јој проводаџише за прву прилику која им се допадне.{S} Ниједна мучна ми 
е човек, више мушкарац.{S} Они остадоше за тренутак забезекнути једно пред другим.{S} Чедомир ј 
о стари познаници.</p> <p>Ускоро седоше за вечеру.</p> <p>То је била скромна кућа једног државн 
адих људи, који се боре против живота и за живот, мењају садашњост, ред ствари, жуде за нечим в 
е попаца, крештање жаба.{S} Он је узе и за другу руку.{S} По башти су цветали патлиџани.{S} Рит 
ама је свеједно: куд једемо сви, биће и за њега...{S} Можемо му дати и једну собу у авлији — до 
 патлиџани, који би се спарушили чим би за педаљ одмакли од земље.{S} Жене се кувале по шупама, 
ачких симпатија.{S} Приговарала је себи за то: што год има добила је од тог оца са великим, мес 
 било кадро спречити га у његовој борби за народ.{S} Његов радикализам није био више политика,  
римитиван живот, они често имају љубави за добро и изврсних намера.{S} Али, њима је нови живот  
а калдрма, виделе се коњушнице, станови за послугу и једно изврнуто буре.</p> <p>Кад прође поре 
у се плаћа.{S} У слободном времену ради за себе.{S} Све је то он сам израдио.{S} Погледај овај  
ма око панораме коју је правио у кутији за фул, био непажљив кад професор предаје и лепио фишек 
— говорила је газдарица својој вратарки за њих. — Постеља до постеље, па се не погледају.</p> < 
 соја?{S} Његов прадед борио се јуначки за слободу своје земље, његов дед је кметовао дуго годи 
ке и воде, а мало пасуља и пастрме, али за кога тврде да је најукуснији од свих српских пасуља. 
ја је била далеко од праве раскоши, али за Илића представљала готово свет блаженства, попуштала 
{S} Кад смо ми били млади, ми смо знали за љубавне изјаве само из романа...</p> <p>— Времена се 
 1912 и 13 године, јер они који су пали за Отаџбину, по речима једног великог песника прошлог с 
изу острва Циганлије, где се пруга дели за иностранство, Илић погледа кроз прозор.{S} Да ли вид 
 морали волети ову земљу кад су се били за њу.{S} Чедомиров поглед пређе преко главне стазе, ко 
е.{S} Покушавала је да веже своје мисли за свакидашње кућне ситнице, трудила се да се сети лица 
<p>— Имате ли мало хартије?{S} Треба ми за потпалу? — изненади га један глас.</p> <p>То беше ње 
љу где нико не воли да се пашти, чак ни за своје задовољство!{S} Препирали смо се дуго, али му  
.{S} Они су обоје били и сувише озбиљни за своје године.{S} Чедомир је, намрштених веђа и сумор 
шимшира, споредне стазе и силуете барни за грешење простирки.</p> <pb n="191" /> <p>Они се беху 
вот природе, где се дрво с дрветом бори за што више сунца.{S} Понекад би се заборавио и жалио ш 
 са два витла, те га цело село прогласи за најдаровитијег човека под небом и помири с оцем.{S}  
јокама испод њих примећивали се натписи за лорбер, нишадор, алеву паприку.{S} У другом делу дућ 
е већ бринула шта ће сутра лепо скувати за ручак, те је питала своје гошће шта више воле: кисел 
ављало на огледалу.{S} Затим се дохвати за главу и растрже плетеницу.{S} Плава, свилена коса се 
газдарица ради нешто у кујни.{S} Ухвати за кваку и изађе.</p> <pb n="305" /> <p>— Арапе! стрвин 
евесела?</p> <p>Стара девојка је ухвати за руку.</p> <p>— Слушај, слатка Вишња — рече јој. — Ја 
а предлог Вишњин, он се несвесно ухвати за џеп.</p> <p>— Оно је механа! — одговори полако.</p>  
аке.{S} Јер најзад, нашто вечито трчати за критиком, за рушењем, за духовитошћу, за исмевањем и 
писмо.{S} Какав ће то радостан дан бити за њу!</p> <p>Пред пошту дохрама <hi>новинар</hi>.{S} Т 
је прошло, мислити само на себе, радити за своје испите и не осећати ништа.{S} Али није могао.{ 
што ће видети отуд није отмено говорити за ручком о сељацима, те једва дочека кад се Бела умеша 
 Часови су пролазили, требало се журити за воз, и она приону око свога кофера.</p> <p>Имала је  
ебе...{S} Једног дана, ти ћеш се решити за конвенционални брак, и ђаво ће знати да ли ћеш шта с 
љења за друге, а са пуно дубоке жалости за себе.</p> <p>Мајка јој је умрла оног лета кад се Чед 
м додаде у шали:</p> <p>— Вишња ће поћи за мене.</p> <p>Девојке примише шалу.{S} Њихов несташан 
а.{S} Еманципација!...{S} Да дивне речи за нашу земљу где нико не воли да се пашти, чак ни за с 
ежао је од своје среће, мислећи да трчи за њом.{S} Није прошло ни неколико минута, а он је већ  
а онда прешао у државну службу, добивши за преписача у Ваљеву, где је начинио целу своју карије 
ј гореле.</p> <p>Њена мисао осветли јој за часак преживели живот.{S} Вишња виде Београд... у не 
затвор по апсанама; закон је био једнак за све.{S} Међутим, било је нас који смо имали новаца и 
од тиквена листа ни да састави монограм за мараму.{S} У осталом, то је Радоју најбоље ишло за р 
венчаног.</p> <p>— Ја се озбиљно бринем за ваш опстанак у државној служби — приметио му је дире 
деш моја жена!{S} Ја сам кадар да радим за двоје.</p> <p>— Ти заборављаш опет стварност.{S} То  
у стари.</p> <p>— Ја бих хтео да изучим за златара код тебе.</p> <p>— Какав златар на ово време 
рални закон породичног живота са борбом за испуњење својих сопствених потреба.{S} Њено васпитањ 
ну.{S} Начинио је за свагда неспособном за срећу девојку коју је волео.{S} Он је био добар као  
ља и бацала се право на град.{S} Срећом за Чачак, са те стране налазио се неки старински бедем, 
 где избија топчидерски трамвај на друм за Обреновац, нашли су једну клупу и сели да се одморе. 
из нова.{S} Али се он осећао неспособан за тај напор.{S} Његова мисао је била уморна. срце боле 
 око њега, само се он осећао неспособан за најмањи покрет.{S} Он није живео, није био међу живи 
{S} Он је имао да се бори из дана у дан за комад насушног хлеба, те га је та борба изоштравала, 
p> <p>Она је била људски створ, завезан за земљу.{S} И још нешто горе: жена, женска страна, под 
од мене?</p> <p>Без Илића, цео њен план за високим студијама изгледао јој је излишан.{S} Ради њ 
осветио за философа.{S} Зато је сматран за смешног, и ако их је било много луђих.{S} У државној 
му се тада исто тако лако као и тај сан за идеалном драганом: он је био само сиромашан ђак, без 
S} У соби је било тихо.{S} То беше стан за самца другог реда с најпотребнијим намештајем и лукс 
м ћеркама, млад свет који живи неопажен за школским клупама, а испуњава један велики део престо 
омио преко три брда, био је као створен за поверљиве састанке.{S} Неколико корака од средине гр 
са Белом, разви новине.</p> <p>— Пардон за један часак... само нешто да видим.</p> <p>Није се п 
е смело тврдио — те га је Илић поучавао за скромну награду.{S} Ову платицу надокнађавала је гос 
ежа, где је осуђеник с новцем заповедао за паклић дувана осуђенику без новца.{S} На крају краје 
ко је лепо овде! — рече она лагано, као за себе.</p> <p>Сунце је завијало својим сјајем тиху во 
>— Шта ли ради служавка? — рече она као за себе, па повири у предњу одају.</p> <p>Кад се окрену 
ић — прочитај ову вест...</p> <p>Па као за себе додаде:</p> <p>— Како свако има достојанства; ј 
" /> вештина, политика.{S} Он није знао за обзире, компромисе, сходности, релативности, уравнот 
ала шта би мислио њен отац да је сазнао за посету младићеву!</p> <p>Ни сама мисао да је Чедомир 
е жењен, остале сведоџбе, радио марљиво за своје испите, прелиставао многобројне уџбенике, проч 
међу својим књигама.{S} Седао је поново за свој сто и настављао своју расправу.{S} Неодређена с 
 вратима, после се враћао, седао поново за посао.{S} Осећао је инстинктивно да му је тај рад је 
S} Новац је за њу био као неко средство за прављење поклона, излишних ствари, за шарање живота  
 је успео да оснује акционарско друштво за експлоатацију Моравине снаге.{S} Влада је одобрила п 
а од првих успомена.{S} Отац га је узео за руку; у пекарници на крају вароши купили су хлеба и  
, као комад леда.{S} Чедомир ју је узео за обе руке, привлачио ју је к себи, клекнуо је пред њо 
{S} Није задовољио девојку коју је узео за жену.{S} Начинио је за свагда неспособном за срећу д 
S} То му се увртило у главу и није хтео за длаку попустити, као да би се огрешио о један принци 
огао.{S} Усред читања, кад је можда био за читав континент далеко од Београда, за стотину веков 
о тешком расположењу.{S} Стид ју је био за онај тренутак заборава који се десио кад је Чедомир  
ребно.{S} Што се тиче реда, он није био за претерану похвалу; по патосу се повлачио један шал,  
одофицирске школе, Њутон би једва добио за телеграфисту, а Миржеови чергаши завршили би на попр 
вршенство.</p> <p>Чедомир Илић је жудио за животом, за животом потпуним.{S} Он је хтео да га ви 
ше се није враћала.{S} Њен дух је тежио за науком, литературом, политиком и тако нечим, стварим 
pb n="19" /> је себе већ тада прогласио за великог човека.</p> <p>Кад је ступио на Велику Школу 
"la">in </foreign>, он је себе посветио за философа.{S} Зато је сматран за смешног, и ако их је 
раља Александра.</p> <p>Вишња оста тако за један тренутак.</p> <p>— Буржоа! — рече презриво.</p 
S} Руке се укрстише.{S} Они осташе тако за један тренутак, чврсто загрљени, као да су хтели зад 
ма.{S} Људско срце му изгледало преуско за његов сан и мисли.{S} Поново је почињао да живи.</p> 
.{S} Села, у којима се никад није знало за оскудицу, боре се сад за насушни хлеб.{S} Општа чама 
 да зарадим!</p> <p>— Онда ћу ја у село за воденичара! — одговори младић тврдоглаво.</p> <p>И т 
одвуче стара девојка — страх ме је било за тебе.{S} Ово је велика варош, а у њој има злих људи. 
ву сенку по земљи.{S} Сунце је залазило за један облак, бацало зраке и чаробно осветљавало парч 
 је било лепо јесење вече, сувише топло за то доба, једно од оних чежњивих вечери које саме поз 
S} У осталом, то је Радоју најбоље ишло за руком.{S} Учитељ се вечито <pb n="58" /> жалио да Ра 
И сад, да се ту усели неки Нишлија само за то, што господин саизвољава узети његову сестру за ж 
S} Лака и површна, знала је живети само за своје задовољство и мислити једино на оно што је при 
ома, који је последњих година знао само за зле стране живота: одрицање старих пријатеља, кињење 
 зваше твој директор.{S} Оне знају само за време, за простор, сисаре, преживаре, за опште ствар 
кву везу; неморалан, јер се обавезујемо за нешто што није у нашој власти.{S} Брак ствара од људ 
од народа који пати.{S} Међутим, ми смо за народне масе везани хиљадама многостручних задатака. 
 Осећала је да је њено цело биће везано за њега.{S} Њено срце грчило се у мукама.{S} У њеној ду 
стаде неодлучно.{S} Било му је још рано за вечеру.{S} Погледа око себе неодређено.{S} Затим се  
и на његовом небу, осветлити га чаробно за који тренутак, па се после изгубити, остављајући сту 
Ми смо били везани присним везама једно за друго.{S} Време, ћуд или неки глуп неспоразум, раздв 
забрала.{S} Али време није било погодно за размишљање.{S} Часови су пролазили, требало се журит 
е одморе.{S} Место је било као створено за састанак пред растанком.{S} Неколико путова и странп 
 су његови најљући противници.{S} Лично за себе, они не траже много.{S} Највише, да се, дошав н 
кажем им ја.{S} То је сувише романтично за Београд.{S} Знао сам ја, велим...{S} Не би ти долази 
но.</p> <p>— Имала си право.{S} Није то за наше жене!{S} У земљи где три четвртине народа не зн 
 кад сазна шта јој се десило. — Није то за тебе.{S} Ја то видим.{S} Хтео сам ти то рећи још ран 
је виде како потаркује ватру. — Није то за тебе, не приличи ти. </p> <p>Девојка се склони од ва 
чких влада у Србији, она је била вечито за одржавање неке врсте племства, захтевала је скупоцен 
есаврела, загорела.{S} Било да купи што за кућу, малопродавци варали су је, продавали скупље, к 
требе и где је требало новца само нешто за порез или молитву. <pb n="21" /> Они нису рђави ника 
лаћао је стан; остајало му је још нешто за дуван, ситан трошак и по коју књигу. <pb n="84" /> Х 
 Србин или Турчин, свеједно који ће поп за то захваљивати Богу.{S} Један део чланова успротиви  
ручуј вечиту скрушеност; пењи свој глас за једну ноту више изнад свакидашњости.{S} Ето ти кључа 
о Младену какву гравуру или други украс за његову собу.</p> <p>— И сем тога, мени је пријатно в 
 Врло је похвално кад не губите интерес за науком.{S} Али то је ваша лична ствар.{S} Мене се он 
а.</p> <p>Откако Матовић поста кандидат за министра, седељке после ручка бивале су краће.{S} Ст 
но.</p> <p>— Имам да ти кажем мој живот за ове последње године, да ти кажем: шта сам желео, а ш 
 оком.{S} Доиста, обала поред Саве, пут за Вишњицу, самоникле улице по Чубури, виделе су тада м 
он сам израдио.{S} Погледај овај сточић за пушење.{S} Није ли читаво уметничко дело?...{S} Ево, 
.{S} У једном су наместили кујну и собу за примање, а од другог су начинили своје собе за спава 
м нуди хиљаде руку, да нам олакша борбу за насушни хлеб.{S} Ево овде у равници, где се киша оче 
S} Све снаге је требало уложити у борбу за слободу.{S} После ће доћи остало само по себи, ако ј 
своју сестру, не задржа никакву резерву за себе, и врати се у Београд.{S} Мајка је покушала да  
љим пијацама, организовати сталну бригу за народно и сточно здравље, појачавати принос у пољопр 
мало дете и кад се молила свесрдно Богу за своје лутке и болесну мачку.</p> <p>Она покуша да от 
а.{S} Ти чекаш, гладан и жедан, награду за твоје философске спекулације, а око тебе диже се вих 
аклоност.{S} Али право средство, понуду за брак, није употребљавао.{S} Можда би само једно поло 
ознатијим госпођама на шеталишту, знају за девојке с великим миразима.{S} Њима је свеједно који 
их је смисао зла.{S} Оне иначе не знају за њу.{S} А оне које је назру, оне су као ове муве што  
?{S} Ја то нисам хтео.{S} Мене сматрају за мирна човека, али видиш, ја се питам да ли у мени не 
, служе војску одмах по матури, уписују за то време семестре на универзитету, и већ знају вредн 
њига, што би довољно било другом човеку за цео живот, остави све друго.{S} Кад се кола хтедоше  
и су хтели употребити ту згодну прилику за свој лични интерес.{S} Кампања за кампањом низала се 
е мутно познатих места, изазивале слику за сликом преживелих догађаја, доносиле јој одјек млаки 
говори Илић енергично, и ухвати девојку за руку.</p> <p>— Шта ми имамо још једно другом да каже 
да једино на свету, куца у том тренутку за њега... на своје лектире, убеђења, на себе самог...{ 
едно јако, немирно осећање, слично болу за домовином.{S} У његовој природи беше јако развијена  
е болестан, те не може долазити у школу за неко време.{S} Знао је да му се неће веровати.</p> < 
 тренутку жељкао једну неостварену жељу за променом садашњице, нејасну жељу за нечим потпуним,  
ељу за променом садашњице, нејасну жељу за нечим потпуним, савршеним, која би хладном мислиоцу  
 јој би мило, али убрзо одби ташту жељу за каћиперством и рече у себи:</p> <p>— Он се вара.{S}  
том својих вршњака.{S} Оскудевали су му за то васпитање и средства.{S} Отац му је умро још док  
лико венаца лука.</p> <p>— А шта ћеш му за ствари?</p> <p>— Има старог мебла колико хоћеш, трун 
 апетит, извлачио из џепа велику мараму за један крај, као заставу, брисао нос на сав глас и хв 
, читати бљутаву литературу препоручену за школску младеж, одушевљавати се да се појави у Чачку 
господин саизвољава узети његову сестру за жену.{S} Мајка је покушавала да га умири, приволи.</ 
 ?{S} Свега може бити.</p> <p>Остали су за тренутак једно наспрам другог, неми, без речи.</p> < 
тавити деци срећнијих народа.{S} Они су за нас још луксуз, још немогућност, чиста штета за врем 
ципе.</p> <p>— Принципе!{S} Принципи су за децу, за школске клупе.{S} Изузетци, маленкости, про 
ић својој жени и најстаријој кћери штоф за хаљину из Београда; штоф је морао бити по најновијој 
 овог пута искрено.{S} Узе двоје младих за руке, приближи им главе, на нешто драмски начин, заг 
то је Илић имао стално по коју лепу реч за њу, девојку која је своју ману осећала све дубље јед 
Каткад се деси да његова кугла пада баш за оним димњаком од стругаре, па димњак изгледа као пре 
уне суза.{S} Ако остане с Чедомиром још за тренутак, осећала је да се неће моћи савладати, да ћ 
кне.</l> <l>Ако ти никне лудаја,</l> <l>За мене младу да лудиш,</l> <l>Ако ти никне буника,</l> 
диш,</l> <l>Ако ти никне буника,</l> <l>За мене младу да буниш.</l> </quote> <p>Сунце је било ј 
3"> <pb n="141" /> <head>XIII</head> <p>За то време, Вишња је уредно похађала предавања, читала 
рука камарадерија у политици и честитим забавама.{S} Ту су долазили студенткињин брат, артиљери 
нама машине, декорисао кафанске сале за забаве, заступао једну мађарску фирму пољопривредних сп 
 породице у којим је наставала, умерене забаве <pb n="35" /> у школи, видела је сад нову варош  
едставио девојку њима.{S} А сад, она се забављала с њима, они се забављали с њом, као да он ниј 
 А сад, она се забављала с њима, они се забављали с њом, као да он није постојао, као да га ник 
lang="de">Wunderkind</foreign>.{S} Прву забавну књигу коју је прочитао, било је једно старинско 
ивало је румено и бело грло.{S} Руке је забацила.{S} Наслонила се цела на младића.{S} Тамно жут 
 који се у Србији још може наћи само по забаченијим селима, као неким чудом сачуван од укрштава 
грчевито, шетао по соби или бежао... по забаченим крајевима, простачким кафанама, вијан као нек 
S} Пред њом је лежало наго, младо тело, забачених руку, набреклих груди, устрепталих слабина и  
гледа око себе.{S} Налазила се у једној забаченој улици.{S} Ноћне светиљке чкиљеле су у зраку п 
де га поднаредник, у чизмама, са шапком забаченом на теме и сабљом преко колена. — Парламентари 
е мушкарац.{S} Они остадоше за тренутак забезекнути једно пред другим.{S} Чедомир је скинуо шеш 
} Тај се израз губио све више у извесну забезекнутост што је нашла више него што је очекивала.< 
ије се преварио.{S} У једном листу нађе забележен јучерањи случај.{S} Белешка је гласила :</p>  
ања, спреме.{S} Више пута узмем перо да забележим идеје које лутају кроз моју главу и изгледају 
е никога не тиче.</p> <p>Ова издаја сна заболе га као удар у срце.{S} Он се диже с клупе, прође 
ог.</p> <p>Вишња се стресе.{S} Образ је заболе, као да ју је Чедомир ујео.{S} Она се диже нехот 
ла тело.{S} Кад би га неко ма и очешао, заболело би га до срца.{S} Близу Калимегдана срете га ј 
 мајка је, а тетки треба мало, па да је заболи глава.</p> <pb n="28" /> <p> С Кајом је била још 
 ту сивину, ка његовој другарици, у њен заборав.{S} Млади човек не поче свој говор о вољи, али  
ењу.{S} Стид ју је био за онај тренутак заборава који се десио кад је Чедомир био у њеној соби. 
 се да не мисли на њу.{S} Хтео је да је заборави.{S} Њена слика се брисала, срце ћутало.{S} То  
 у разблудни осмејак њених усана, да се заборави и преда њеном загрљају меком, по потиљку, само 
 се тицало које је доба дана.</p> <p>Ти заборави су му пријали.{S} Остављао је, као сви слаби љ 
но се радовала што иде у престоницу.{S} Заборавила је многе раније непријатности.{S} Велика вар 
ављају своје мртве, а зар ми живи да се заборавимо?{S} Ти нарочито, Вишња... ти си још увек так 
воје олистале круне, да се и ми страсно заборавимо као чела на каквом цвету.{S} Вишња је несвес 
 а ко је север.{S} И доцније није никад заборавио што је ту научио.</p> <p>Затим му паде на ум  
ори за што више сунца.{S} Понекад би се заборавио и жалио што није више учио школе.{S} У то доб 
 <p>Блажени егоист, он ју је био готово заборавио.{S} Они беху далеко једно од другог.{S} Он је 
} Она узбуди цело његово срце, он хтеде заборавити садашњост, притиснути је на груди, рећи: „Мо 
арне зачкољице.</p> <p>— Ју, за мало не заборавих... — присети се рођака. — Да ти представим: м 
, ми смо још ту, ми живимо.{S} Други не заборављају своје мртве, а зар ми живи да се заборавимо 
 толиким рекама српским.{S} Зашто ми њу заборављају?{S} Зар она није велика, главна наша река ? 
, отварала јако своја нешто бледа уста, заборављала на своју сакатост, храмала око студента, пљ 
 Вишњу.{S} Она се мирила са том вароши, заборављала је на рђаве часове које је у њој доживела;  
авала себе за свог господара.{S} Она је заборављала прво правило свога новог васпитања да млада 
ас неког из њеног друштва, и она је већ заборављала на свог првог учитеља.</p> <p>То је тако тр 
принцип.{S} Он је био сув доктринар.{S} Заборављао је да поред науке постоји оно што се зове пр 
су, чинили су своје дејство.{S} Илић је заборављао незгодни случај и своју оскудицу.{S} И они с 
дивља травуљина.</p> <p>Само је Матовић заборављао, да је он, у свом детињству, имао једну опак 
ам кадар да радим за двоје.</p> <p>— Ти заборављаш опет стварност.{S} То се догађа у драмама и  
али, уверавајући га о срећи, о љубави и забораву.{S} Они су га тешили, превлачећи постепено вео 
 беспрекорне врлине, испунила поукама и забранама. — Је ли слобода допустити оно што је недопуш 
дућана.</p> <p>— Бог с тобом! — чула је забрану унапред. — Шта ће рећи свет кад те виде саму.</ 
, али даље... права љубав је за њу била забрањена.{S} Као сви људи здрави и природни, она се бо 
јој и колена задрхте, као кад је читала забрањене књиге.{S} Једва је чекала да дође подне, да п 
 покривала божанствену бисту и њене две забрањене руже.</p> <p>— Са своје стране — продужи он,  
ишња, којој је морал патријархалне куће забрањивао свако попуштање од правог пута.{S} Корачала  
л суревњиво и забринуто.{S} Суревњиво и забринуто <pb n="69" /> се надао сваког часа лопову кој 
као мангала, чувао свој мâл суревњиво и забринуто.{S} Суревњиво и забринуто <pb n="69" /> се на 
схвати сву своју несрећу.{S} После прве забуне, обузе је љутња.{S} Баци новине на под.{S} Затим 
аставнице.</p> <p>Каја није примећавала забуну своје другарице.{S} Узела ју је за обе руке, и п 
ци, па док јој она <pb n="115" /> уноси забуну у главу, претрчи поново преко дворишта, упадне у 
о бела лука.{S} Због њих су се први пут завадили.</p> <p>— Доста с тим паприкама! — викнуо је м 
 потпуности.{S} Неколико покушаја да се завађена крила опет сједине остали су без успеха.{S} Ја 
луда, болесна жудња да рашири руке и да завапи гласно.</p> <p>— Имате ли мало хартије?{S} Треба 
 уморна, врло уморна... — покуша она да завара знаке свога узбуђења.</p> <p>Познавала је добро  
затим.</p> <p>Она је била људски створ, завезан за земљу.{S} И још нешто горе: жена, женска стр 
му допадне, јер је она, својом хромошћу завезана за кућу, сањала често о заљубљеним паровима ко 
иким канабетом, нешто суморан са тешких завеса које су стајале као прилепљене уз прозор, и са о 
 велика постеља, заклоњена црвено мрким завесама са жутим пафтама, које се данас виде само по д 
е ниска, неизветрена одаја, с навученим завесама.{S} Чедомиру, који пређе нагло из светлости у  
чује.{S} Биље зри.{S} Вишња је спустила завесе.{S} У соби је мрак, али мало што да је свежије.{ 
воју собну хаљину, подиже један крај од завесе, и посади се крај прозора.{S} Напољу је свитало. 
н кревет, проваљен миндерлук, прозорске завесе на алке, нешто цвећа у саксијама и пуно дима од  
ало у собу.{S} Кроз расходоване чипкане завесе примећивало се с муком двориште.{S} Сумрак је ку 
 канабе поред њега.</p> <p>Кроз чипкане завесе на прозорима видело се једно парче улице, остата 
а се шаренила повесма вунице, превучена завесом од тула; видели се калупи од фесова, разне кути 
 <p>— Ју, роспије! — оте јој се, готово завидан, усклик кад угледа Белу у њеном нереду.</p> <p> 
ним сродником.{S} Или може бити, рођака завиди рођаку што је великошколац, образован човек, виш 
е.</p> <p>Вишња није била створење које завиди, али та срећа дотицала је се неугодно.{S} Срце ј 
ек што му се учини да се Овчар и Каблар завијају неком маглом.</p> <p>Друштво их је звало да по 
на лагано, као за себе.</p> <p>Сунце је завијало својим сјајем тиху воду, зарђале шуме и један  
p>Бела је стојала пред њим.{S} Њене очи завијао је вео видљивог узбуђења.{S} Њени <pb n="131" / 
е су већ кроз атмосферу и покушавале да завију у помрчину разгранате врбе по обали.{S} Са сусед 
— Дошла Ката данас, па као да се у црно завила, плаче, суза јој сузу не стиже.{S} Вели, ни кошу 
мишљења, нарочито кад се тиче политике, зависе од њиховог материјалног положаја.{S} Њихове симп 
 С пуном збиљом, као да то само од њега зависи, покуша да од те две девојке начини једну.{S} Па 
х бића која иду право и чија судбина не зависи од њих самих, већ од оних које ће срести и који  
ији <pb n="48" /> од њега, они од којих зависи ток државе и друштвеног живота, не усвоје Чедино 
ете, усред тих људи што мисле да од њих зависи круг земаљске планете.{S} Она се сети много лепи 
х такозваних угледних београдских кућа, зависних од владе, оставиле изненадно, на пречац, демон 
рзео га оном мржњом, помешаном са нешто зависти, коју осећају слаби према јакима.{S} Он је у но 
.{S} Слушала је од другова да говоре са завишћу да је то најбоља кондиција у Београду: стан, хр 
о да се подавала млаком ваздуху који се завлачио под рубље.</p> <pb n="309" /> <p>— Шта ја ово  
} Дају ти моћ да разумеш ствари, али те заводе својом неприродном логиком; пуне ти главу својим 
белило између трепавица.{S} Та глава је заводила, бркала мисли, одвлачила у пропаст.</p> <p>— Љ 
дној земљи гатки.{S} Коса јој је падала заводљиво преко лица.{S} Ветар се играо са скутовима ње 
 писмо свршио, написао адресу и залепио завој, дубок, сладак уздах отео би му се из груди, а гл 
 Оно је било у једном великом пословном завоју зелене боје, с натписом радње њеног оца.{S} Посл 
} Бела ми је сад признала све.{S} Вели, заволела је Чедомира још чим га је видела... много јој  
ећање било довољно, па да га она поново заволи без бојазни.{S} Јер је она била жена, а код жена 
метала.{S} У кући је био без капута, са заврнутим рукавима од кошуље.{S} Није волео многа мењањ 
овињара, којима би пожар учинио милост, заврнутих рукава, знојава лица, раздрљених груди и врат 
подбратку. — Ко би помислио да тако уме завртети мозак девојкама!{S} Бога ми, Бела, пази се доц 
е.{S} Само знај, нећу скандала у кући — заврши он.</p> <p>Илић није ни сањао да се овакви разго 
!...</p> <p>Застаде, одмахну руком и не заврши реченицу.</p> <p>— Ко би играо крајцарица кад би 
p>— Па зар ниси свршила школу?</p> <p>— Завршила сам — одговори Вишња гласом који је сад звонио 
био за телеграфисту, а Миржеови чергаши завршили би на поправци у Топчидеру.</p> <p>— Откуд ти  
до јесени, пошто ће се предавања ускоро завршити.</p> <p>Кад се писмо пошаље из Чачка за Београ 
 би могао обвити руке око њеног струка, завући главу међу те две расцветале руже што се крију у 
 краватом која се пела уз потиљак, руку завучених у џепове од панталона, сигуран у себе, у свој 
} Један поток је јурио поред ње.{S} Она загази, и пређе на другу страну.{S} Кораци су се прибли 
о цвеће, боје као восак.</p> <p>Друштво загази у ливаду.{S} Иза ногу је остајао сив траг превиј 
у <pb n="273" /> периферију.{S} Вишњине загасите очи севнуше изненадним сјајем.{S} Да ли се сет 
избуди.{S} Река је била разорила брану, заглавила своје корито одроњеним каменом, ишчупаним дрв 
блату.{S} Један шегрт наиђе звиждућући, загледа се у пијаницу и рече му озбиљно:</p> <p>— Ти из 
бојала да не буде примећена, па се опет загледа у чипку, у кошуљу, у два округла таласа која су 
модерне жене нека брину своје бриге, па загледајмо своје јаде.{S} Нека наше жене науче своје љу 
 се утркивали да га поздраве, а деца се загледала у њега, као у чудо.{S} Недељом и празником св 
у их поново читао, разгледао сваку реч, загледао у марке, у поштанске штамбиље и датуме.{S} У т 
 се уселили у њен храм.{S} Јавну реч је заглушило пиљарско <hi>ко да̑ више</hi>. <pb n="276" /> 
а види јасно, ту, поред себе, да се сав загњури у њега.{S} Он је толико очекивао ову <pb n="98" 
S} Стога побеже са седнице, чим се Каја заговорила са неким колегиницама.</p> <p>Напољу је било 
ико застора би подигнуто, толико тајна, загонетака решено.{S} Ми смо мислили да долази тренутак 
 још далеко од истине, пошто васељенска загонетка измиче нашем схватању, пошто нико не зна да н 
егове очи гледале су је из својих дупља загонетно.{S} Она признаде:</p> <p>— Ја хоћу да се обра 
дмети су губили оштре контуре.{S} Нешто загонетно осећало се у природи.{S} У исти мах, око срца 
јела су испадала недосољена, несаврела, загорела.{S} Било да купи што за кућу, малопродавци вар 
ову реч младић задрхта.{S} Један пламен загреја му образе.{S} Пред њим се појави, као у магли,  
а.{S} Па ипак, они пођоше напред.{S} На загрејану руку или чело пала би им која кишна капљица.{ 
 да регне — прекину га девојка. — ’Ајд, загрли ме... не стоји ти лепо кад си озбиљан.</p> <p>Ил 
ближи им главе, на нешто драмски начин, загрли их обоје и рече весело, као да је наручивала нов 
ић се осмехну кисело.</p> <p>Госпођа га загрли поново.</p> <p>— Ко би се надао од овог свеца —  
јкине.{S} Он пусти.</p> <p>Кад хтеде да загрли поново тај дивни створ што му се подаје, тог нес 
аш ли се наше школе!...</p> <p>И она је загрли опет присно и свесрдно.</p> <p>Између живота у д 
 ти лепо кад си озбиљан.</p> <p>Илић је загрли преко воље.</p> <p>— Слушај, Чедо.{S} Ти си нешт 
ачио ју је к себи, клекнуо је пред њом, загрлио је око паса, притиснуо главу на њене груди, на  
ко колико и њу саму.{S} Он је био кадар загрлити писмоношу који би му га предао и пољубити сто  
енутак потпуне тишине.{S} И две се жене загрлише, трудећи се да утеше једна другу.</p> </div> < 
 њене груди, на тело.{S} Осетила је тај загрљај као жив.{S} Свест јој се губила.{S} У ушима зуј 
ра све више.{S} Слика Чедомира, његовог загрљаја и оног бесног канкана пред толиким светом, ниј 
е, а мисао умире у глави.{S} Њему су ти загрљаји падали слатко на срце.{S} Они су му ласкали, у 
хтео утопити своје мисли, он се предаде загрљају који је толико избегавао.{S} Њихове усне се до 
них усана, да се заборави и преда њеном загрљају меком, по потиљку, само оним што је голо од <p 
 поцрвене.{S} Ко зна колико осташе тако загрљени!{S} Девојка се покоравала без речи, без протес 
и осташе тако за један тренутак, чврсто загрљени, као да су хтели задржати срећу коју су нашли. 
нивши главу у крајеве девојкине хаљине, загрца:</p> <p>— Опрости, опрости Вишња.{S} Ја не знам  
..{S} У државама где је оморина, тежак, загушљив ваздух, прво, као најнежнији, умиру владари и  
рчи напред: научи лекцију која није још задата, а не зна оно што му је за лекцију.{S} У гимнази 
и рецепта за разне врсте.{S} Њен главни задатак био је да допуни свога мужа тиме што ће његове  
одне масе везани хиљадама многостручних задатака. <pb n="33" /> Отворимо очи, размахнимо рукама 
зе на броју!</p> <p>Вишња сврши школске задатке што је могла брже, па се онда свуче и леже.{S}  
дах ноћи, мирис боровине, свежина росе, задах трулог лишћа.{S} Један трамвај <pb n="79" /> шкри 
ва, њену несташну веселост; овај профил задахнуо је Вишњиним повременим руменилом здравља, њени 
крупним стварима из политике, о народу, задацима Србије као државе и земљорадничком осигурању,  
лони у прву капију.{S} Матовиће је била задесила нова несрећа.{S} Младен, који је још нешто слу 
 према њему.{S} Јер нашто онда онај њен задивљен поглед и нервозно угризање усне, кад би га слу 
а ју нико није питао, и гледала младића задивљено, угризнуте усне, истурених груди.</p> <p>Мајк 
{S} Ћевапџије изнели роштиље на сокак и задимили, а по зиду извешали кобасице разне дужине и де 
 на криво, говорио шатровачким језиком, задиркивао служавке.{S} Ћерка, која је већ била на удај 
е хоће да се шале, које допуштају да се задиркују.</p> <p>— Хладна је као тестија! — рекао је о 
то Бела испричала Илићу брзо, без везе, задихано, као да је онај младић Краљ Отац или неки акти 
ошли, трчећи, прескачући баре, говорећи задихано, мешајући у говору час <hi>ти</hi>, час <hi>ви 
о тражио.{S} Долазио би уредно у школу, задовољавао би се дивљењем деце, радовао би се што га к 
м мишљењу један сиромах ђак треба да је задовољан што улази и у дечју собу; <pb n="9" /> иначе  
ду је стање одиста очајно.{S} Нико није задовољан и нико сигуран.{S} Најако се осећају тегобе о 
мисли, обузимала га је ватра, осећао се задовољан што је ту, поред ње, што је она близу њега, ш 
 класе.</p> <p>— Ако пак хоћеш да будеш задовољан — продужи Ристић — онда мораш ићи из људског  
његова жена нашли су увек могућности да задовоље Белину жељу: купе јој пајаца са звонким прапор 
е добро и на столици.</p> <p>У труду да задовоље што више једно другога, они се готово посвађаш 
ош њене угасите очи.{S} Његова машта не задовољи се тиме.{S} Она оде даље, и стаде му цртати по 
 дао на поезију.</p> <p>— Наука ме није задовољила — објаснио је Илићу. — Крајем последњег стол 
S} Никоме није привредио ништа.{S} Није задовољио девојку коју је узео за жену.{S} Начинио је з 
еле епохе“, како ти хоћеш.{S} Морамо се задовољити мањим.{S} То знање премаша дужину једног жив 
ције данашњег друштва.{S} Није се могао задовољити више чекањем да будућност донесе или не доне 
 Али сам задовољна — замуца учитељица — задовољна у сваком случају.</p> <p>Па као да хтеде увер 
} Али...</p> <p>— Али?</p> <p>— Али сам задовољна — замуца учитељица — задовољна у сваком случа 
бе, потврди:</p> <p>— Зашто да не будем задовољна!</p> <p>— То је опет срећа... нека врста срећ 
азност.{S} Њих двоје би могли бити тако задовољни једно другим, тако срећни.{S} На срце су му н 
е опажа у присуству жена и људи, лепих, задовољних, срачунатог држања сукње или цигаре, весела  
овци, расположени такође, румена лица и задовољних очију.{S} У јасној светлости пролетњег дана  
а... нека врста среће.{S} Данас је мало задовољних људи.{S} Ретки су као беле вране.{S} Садашњи 
ељаке из околних села, па и из даље.{S} Задовољно срце је замахивало снажно пијуком.{S} По план 
ј као кифла.{S} Нешто мирно, спокојно и задовољно дисало је из целе њене појаве.</p> <p>— Ти си 
 друга.</p> <p>— А дотле?</p> <p>— Једи задовољно државни хлеб.</p> <p>— Ти ми се ругаш?</p> <p 
Ја бих хтела, опет, да је видим срећну, задовољну, збринуту.{S} Чедомир је лепа прилика.{S} Ист 
ео је само духом.{S} Проналазио је масу задовољстава радећи дан и ноћ.{S} Учење му је изгледало 
кву ситницу, а прелази преко остварених задовољстава са слегањем рамена, посматра оног првог чо 
у употребљавају на своја задовољства, а задовољства не челиче дух.</p> <p>Син је растао слободн 
те своју слободу употребљавају на своја задовољства, а задовољства не челиче дух.</p> <p>Син је 
ине дотле безизразне очи запалише се од задовољства које се налази у овим церемонијама кад се и 
Поред тога, Бела није навикла да јој се задовољства ускраћују: колико се младић склањао, толико 
међу те две девојке.{S} Бела је тражила задовољство не по осећању него по памети, изазивала ове 
ко не воли да се пашти, чак ни за своје задовољство!{S} Препирали смо се дуго, али му још све н 
 површна, знала је живети само за своје задовољство и мислити једино на оно што је пријатно.{S} 
а? — ускликну девојка, не кријући своје задовољство.</p> <p>Мајка и укућани били су је размазил 
раније.{S} Али нисам могао да ти кварим задовољство.{S} Него, враћај се у Београд, па гледај св 
о да се унело, упило у неко надземаљско задовољство.</p> <p>— Хоћеш ли да будеш моја жена? — уп 
е, успем, и тада осетим једно бескрајно задовољство које се не да описати, како каже чâ Јанко В 
 Да ли осети жеђ за осветом или свирепо задовољство што су сад сви троје несрећни?...{S} Улица  
дала крај прозора и тражила своје старо задовољство гледајући људе <pb n="57" /> и ствари тако  
 једе што прво дохвати.{S} Али му је то задовољство ретко допуштала госпа-Клеопатра, која је <p 
 у одлуци да не допусти свом обожаваоцу задовољство љубакања.</p> <p>— Тако ћеш, једном, и мене 
уди долазе увек нешто раније, а да жене задоцне стално.{S} Чедомир је потврдио ово правило, док 
ица.{S} Није морала трчати на час да не задоцни.{S} Па и ти часови!{S} Није их било више од два 
ка је имао стално двојку.{S} Осим тога, задоцњавао је на часове, трошио много времена на тргова 
 преноса наследства на своју сестру, не задржа никакву резерву за себе, и врати се у Београд.{S 
кићених шешира, разапетих сунцобрана, и задржа се на једном споменику, окруженом букетом прецве 
е се написати.{S} Затим, подиже главу и задржа је тако уздигнуту цело време, дајући утисак неко 
ком да је остави.{S} Једанпут се толико задржа да га газда-Митар опомену:</p> <p>— Хајд', хајд' 
арица.</p> <p>— Није лепо да се девојке задржавају доцно у вароши — приговори јој стара жена.</ 
овина.{S} Без успеха је и кмет уцењивао задржавајући учитељичину сиротињу.{S} Лазаревићева је о 
е на само са девојком.{S} Али би га она задржавала понекад <pb n="129" /> занимљивим разговором 
 поверењем у себе.{S} Њега пак сумња је задржавала сад у свему што би предузео.</p> <p>Избегава 
p> <p>Од тог доба звали су се по имену, задржавали дуже руку у руци.{S} Време им је пролазило у 
го грлио, љубио.</p> <p>Кад би се Вишња задржала с одговором, он је откључавао кофер, вадио ста 
p>Отпутовао је био са женом у Париз.{S} Задржали су се неко време у Бечу и Минхену.{S} Савете,  
е старинске зграде, кад Илић заста, као задржан нечијом снажном руком.{S} Иза првог угла појављ 
 Али, на пола собе, она се заустави као задржана једним грчем.{S} Пред њом је лежало наго, млад 
S} Стари <pb n="269" /> пушкар, који је задржао нешто од своје службе у војсци, трудио се да на 
повлачећи се дубље у земљу, док се није задржао у Повлену, у намери да хајдукује, али се ту оже 
нутак, чврсто загрљени, као да су хтели задржати срећу коју су нашли.</p> <p>Из трпезарије је д 
мира да му пошаље пољубац.</p> <p>Вишња задрхта поново.{S} Узбаци руком један прамен косе што ј 
професори доказују толико?</p> <p>Вишња задрхта инстиктивно и не одговори ништа.</p> <p>Другари 
 страшно, језиво што је очекивао.{S} Он задрхта јер је то било веће, много теже него што је њег 
ши до половине.</p> <pb n="95" /> <p>Он задрхта кад примети своју пријатељицу, малу паланчанку  
оборену и климао десно-лево.{S} Чедомир задрхта.{S} Та кљусина учини му се као авет која га гон 
љив, а Бела...</p> <p>На ову реч младић задрхта.{S} Један пламен загреја му образе.{S} Пред њим 
уке задрхташе у његовим, па га стегоше, задрхташе опет, и стегоше.{S} Предео је био пуст.{S} Вл 
 жена? — упитао је он.</p> <p>Њене руке задрхташе у његовим, па га стегоше, задрхташе опет, и с 
уци, па кроз цело тело, да јој и колена задрхте, као кад је читала забрањене књиге.{S} Једва је 
е врло лепо кад је вашар, окружна трка, задушнице... нарочито кад <pb n="303" /> су задушнице.{ 
шнице... нарочито кад <pb n="303" /> су задушнице.{S} Оне падају уз часне посте.{S} Већ је прол 
 Сунце се изгуби тако рећи пре него што зађе.{S} Каткад се деси да његова кугла пада баш за они 
S} С начелних распра прешло се на личне зађевице и грдње.{S} Клуб се поцепа.{S} Један мањи део  
, кад је сунце нагињало западу, девојка зажеле да види залазак на Сави.</p> <p>— Ужелела сам се 
омир прекиде пољубац у једном тренутку, зажелевши да види своју драгану, да је види целу, разго 
и окусиш... „Знам, вели, да их се Вишња зажелела у Београду".</p> <p>Некад јој је све то пријал 
 се око нас осећа оргијање природе и ми зажелимо, с једним болним осећањем, да и ми полетимо бе 
је потом глог обелио.{S} Трипут се лала зажутела у школском врту.{S} Трипут је славуј пропевао  
} Чекало се само пролеће, па да се и то зазида, те цела Морава окрене на јаз.{S} Али се пролеће 
} Као што видиш, штета је да новац лежи зазидан у темеље.{S} Фирма за машине даје ми повољне ус 
ознају, али се туђе заједнице, либе се, зазиру једно од другог, стид их је, боје се.{S} Па опет 
ајно: — У вашим годинама, сиротиња није зазор,</p> <p>Чедомир поцрвене и збуњено одобри госпођи 
S} Тада духну ветар.{S} Лишће у џбунова заигра у крај пута.{S} Занесени у своју лепоту, они нис 
као и сибирска поља.{S} Оне су је одмах заинтересовале, одушевиле је готово, јер их је примала  
 кад бих се и најмање пожалио.</p> <p>— Заиста? — ускликну девојка, не кријући своје задовољств 
и дамама оскудицу у каваљерима и био је заиста диван са својим, нешто застарелим гестовима и уч 
{S} Ето, већ сам пијан. .</p> <p>Био је заиста добро угрејан.{S} Још је више философирао него п 
на, тамна, под знаком питања.{S} Она се заиста питала да цео тај рад није бесциљан, питала се ш 
head> <p>Да ли је то био случај?{S} Или заиста нека виша сила управља нашим мислима?{S} Те исте 
говори њен глас, а њена насмејана уста, зајапурени образи, њен ђаволасти поглед понављали су не 
 дворишта, упадне у своју собу и зарони зајапурено лице у хладовите јастуке своје постеље.</p>  
лимане <pb n="245" /> сандуке — примети заједљиво стара девојка — то је за причу!</p> <p>Брод о 
е опет изненади, али се уздржа од сваке заједљивости, и одговори мирно:</p> <p>— Његова мајка и 
ци.{S} Тамо се сви познају, али се туђе заједнице, либе се, зазиру једно од другог, стид их је, 
љен против њега: било да она не дође на заједнички час, било да га не примети на улици, било да 
 У њима није било спомена на оно што су заједнички преживели и проживели.{S} Она су почињала пр 
на није опраштала своме другу ту издају заједничких убеђења.{S} Она је ишла у крајност као све  
му се по памети:</p> <p>— Жено, шта има заједничко између тебе и мене?</p> <p>Он је видљиво пат 
ромно издржавање.{S} Ипак је имао нечег заједничког с њима, јер је имао приличну дозу епикурејс 
на сама не би тачно знала рећи.{S} Тек, заједно с Илићем, мрзела је сад и остале студенте, те м 
естио, чупао из срце ту опасну гљиву, а заједно са њом и слику младе Чачанке.{S} Хтео се бацити 
и су прешли преко брвна.{S} Ишли су сад заједно.{S} Њена плава коса, очешљана на раздељак, прав 
 <p>— Куд си пошла?...{S} Хајдемо негде заједно!{S} Имам много ствари да ти кажем, да ти изложи 
Место путовања у Врњце и Абацију, он је заједно с Фламарионом посећивао месец, звезде, целе сун 
ку.</p> <p>Она покуша да отури те мисли заједно са споменом на свог бившег друга.{S} Беше се уп 
увала.{S} После часова остајале су дуго заједно.{S} Стара девојка је уређивала збирке разних ст 
да будимо отворени: боље је да не идемо заједно.</p> <p>— Ми нећемо нашкодити једно другом.{S}  
вичнија.{S} Ми смо провели целу младост заједно.{S} Ми смо били везани присним везама једно за  
— Ти волиш другога?</p> <p>— Да!</p> <p>Заједно са овом речи линуше њене сузе, преко образа, пр 
у једној побочној улици у време које су заказали.{S} Од кућа су већ расле сенке, ипак је било ј 
ивно, девојко!{S} Од кога си научила да заказујеш састанке, реци!{S} На кога се метну, несрећни 
Ваљада при том прогута мало дима, те се закашља.{S} Баци цигару и рече презриво:</p> <p>— Не, н 
већ рањено, срце стезало се од бола.{S} Заклињала се да ће се сва предати нези око болеснице, д 
 згодне речи, изналазио утешне разлоге, заклињао се да се то десило без његовог знања, да је би 
 гранчици.</p> <p>Она га спази такође и заклони лице оним цветом, као да је хтела сакрити румен 
првих сунчевих зрака.{S} То су пријатна заклоништа, засађена лиснатим дрвећем, испод којих се н 
едном удубљењу крила се велика постеља, заклоњена црвено мрким завесама са жутим пафтама, које  
а породична тишина.{S} Електрична лампа заклоњена шеширом од зелене свиле, разливала је са̑но с 
ог сандука, поређане хронолошким редом; закључавао их по двапут, тресао катанцем још ради сваке 
дело такво какво је, и нашао му логичан закључак; шта би га се тицало што би то било противно њ 
е од цигар-папира.</p> <p>— Па читај! — закључи самоубица и склопи очи поново.</p> <p>— Три дан 
, досада, мрзовоља.</p> <p>— Ето тако — закључи — од како смо се растали, тера ме нека несрећа, 
ркућу по ваздан.</p> <p>— Глупе жеље! — закључила би убрзо затим.</p> <p>Она је била људски ств 
гу, лудници, а кад су изашли из кафане, закључио је трештен пијан:</p> <p>— Јест, кажем ти... н 
шава међу математичарима, Илић је могао закључити из књиге која се појавила те године: <hi>Мист 
 у апсу размишљао дуго, па сам дошао до закључка, да се велика зла не чине намерно, с предумишљ 
некад у јаким аргументима, да су његови закључци често вештачке дедукције, па и софизми, а, с в 
е називао природом.{S} Потврђења својим закључцима тражио је у обичним разговорима у друштву, п 
слободе, осуђени на затвор по апсанама; закон је био једнак за све.{S} Међутим, било је нас кој 
успротивила се излишној секцији коју је закон наређивао и тражила одлучно да јој се мртвац пред 
листичко схватање на делу: њен гвоздени закон конкуренције оправдава му свако средство, те пост 
их лектира, да измири старински морални закон породичног живота са борбом за испуњење својих со 
пошто никаква комбинација неће уништити закон борбе који гноји земљу својим жртвама?...{S} Шта  
а ћеш бити каткад несрећна; то је општи закон; свако је несрећан овда онда.{S} Оно од чега треб 
са; образована су удружења која ниједан закон не може одобрити.{S} Слобода је појела своју децу 
наде отворено своју погрешку, укиде оба закона, даде оставку на свој положај и премину са скром 
есе довољна сума за почетак.{S} Али оба закона дадоше врло рђаве резултате.{S} Министар. који с 
ј кући, обележавало је као повреду тога закона њен потхват да сама извојује свога мужа.{S} Она  
Интереси упливних појединаца јачи су од закона и реда.{S} Свет се занима политиком једино ради  
кционарних власти, трудио се да у своје законе унесе што више гарантије да власт не изигра ове  
 јасан.{S} Дарвин је дефинисао природне законе тако силно да је његова философија изгледала као 
е је сад, место власти, народ изигравао законе.{S} Једна њивица овса, коју је нешто оштетила ту 
ог живота онаквог каквог су га створили закони, нарави, навике.{S} Он је стајао на прекретници  
ком; пуне ти главу својим непроменљивим законима; говоре ти о људима само <pb n="283" /> као о  
сачувају министра.{S} Тако се извршна и законодавна власт сукобљавају, укрштају и изопачавају,  
 солидног ослонца, остављени су милости законодавног тела.{S} Да би остали на свом месту, не мо 
авају, место да врше функцију прописану законом.{S} Отуд долази стална пометња, анархија, јалов 
вео и један лични пораз.{S} Саставио је законски пројекат о осигурању сељака од града и стоке о 
очи са жељом да умре.</p> <p>— Пријо? — закрешта женски глас однекле.</p> <p>— Пријо, Маро! — о 
е рђаво.{S} Било да узме што да закрпи, закрпе су изгледале велике, ружне.{S} Узалуд се трудила 
ли што је рђаво.{S} Било да узме што да закрпи, закрпе су изгледале велике, ружне.{S} Узалуд се 
 купи друге чакшире.{S} Али зашто их не закрпи?...{S} Бар то не стаје ништа.{S} Међутим, њему т 
 звали то одељење — скупи сву храброст, закуца на врата и преда се тој голицавој дрхтавици, па  
 девојци досади та игра, те, кад једном закуца на врата и кад рече уобичајену реченицу: „Господ 
руги су седели на сандуцима, на даскама закуцаним на ногаре или у четири кочића.{S} Њихова клуп 
нагињало западу, девојка зажеле да види залазак на Сави.</p> <p>— Ужелела сам се Београда, бога 
 Навратим који пут.{S} Овде је пријатан залазак сунца.{S} Ружичаста прашина обујми предео.{S} С 
е су мршаву сенку по земљи.{S} Сунце је залазило за један облак, бацало зраке и чаробно осветља 
куће Матовића.{S} И у Београду је сунце залазило, само другојачије, ћудљиво, бурно, како то при 
.{S} Негде зашкрипа ђерам.{S} Један пас залаја.</p> <p>Посматрајући то буђење свога села, она п 
 уранка на једној падини Рудника, па до заласка за зелени зид Јелице.{S} Пратила га чамотна тиш 
љене линије назирале у прашини сунца на заласку.{S} Долина је била пуна примитивних баштованџин 
lestone unit="*" /> <p>Сунце је било на заласку.{S} То беше онога истог тренутка кад је Чедомир 
у расправу.{S} Неодређена слава би опет залебдела пред његовим очима.{S} Људско срце му изгледа 
а кад би писмо свршио, написао адресу и залепио завој, дубок, сладак уздах отео би му се из гру 
ада!...</p> <p>Промицале су окуке, мали заливи, полуострва, шибљаци, рибарске колибе.{S} Београ 
х, живих очију, великог чела са дубоким залисцима, пљоснатих ушију, необријане браде и кратких, 
е нађе на невољи.{S} Али млади човек је залуд наводио разлоге двема женама, које су се занеле у 
ино водо, ја одо’!“</p> <p>Вишњино срце залупа јаче.{S} Можда ће доћи писмо.{S} Какав ће то рад 
ао да се земља прецепи.{S} Ускоро затим залупа улицом општински добош на узбуну.{S} Варош се из 
ића као прамење од памука.</p> <p>Илићу залупа срце кад виде девојку тако близу себе.{S} Он не  
оничном и борбеном Београду са изгледом залуталог пустињака.{S} На себи је имао окраћале, зелен 
 рукопис, он признаде жалосно:</p> <p>— Залутао сам.{S} Није то што сам хтео.{S} Преварио сам с 
воја средства.{S} И други: немиран дух, заљубљен у бескрајност, фантаст који захтева све лепоте 
иди, што је ту поред њега, сласт што је заљубљен више него први пут кад су прошетали сами.</p>  
 рачунају са ситницама, она их већ виде заљубљене, верене, и пред олтаром.{S} Ах, тај олтар!... 
омошћу завезана за кућу, сањала често о заљубљеним паровима које би, летимице, кадгод спазила с 
>Те супротности подржавале су код двоје заљубљених једну врсту борбе час прикривене, час отворе 
ета им се чинио врло знаменита личност, заљубљивале се у своје наставнице.</p> <p>Каја није при 
и срећан човек.{S} Причају да се у тебе заљубљују министарке или њихове ћерке...{S} Седи.{S} Ба 
војом лакоћом и сласти, па опију благо, замагљавајући нашу свест и стварност.{S} Илић је писао  
ник! — оте јој се узвик.</p> <p>Сузе су замагљавале њене очи.{S} Срце јој се кидало.{S} Она се  
 цигару.{S} Девојки је један облак туге замагљавао њене бистре очи.{S} Најзад Илић <pb n="51" / 
имер, сеоска чама ни саблазна књига.{S} Заман је ожењени колега, иза леђа своје жене, правио сл 
здрхтала, и није могла више заспати.{S} Заман је гонила његове слике.{S} Оне су се јављале поно 
е! — протепа девојка у заносу. ~</p> <p>Заман је Вишња звала свог драгана.{S} Њега није било ви 
ела, па и из даље.{S} Задовољно срце је замахивало снажно пијуком.{S} По планини се разлегала п 
д кога га је узео, поново зграби будак, замахну њиме, поче да копа, па се онда заустави, као да 
, гледајући хиљаде њихових црнпурастих, замахнутих руку, он је видео визију Вишње, њене главе,  
 проклати се по калдрми од дворишта, па замаче даље, у мрак.</p> <p>Илић угледа ову сенку.{S} Х 
постављало исто питање.{S} Њен напор да замени мајку показивао се готово узалудан.{S} Док је би 
едно слатко пиће, као грех.{S} Помрчину замени блесак јаке светлости.{S} Пред њом се указа гоми 
> <p>— Шта је лек томе?{S} Шта би могло заменити парламентаризам?{S} Ниси ваљада нихилист?</p>  
као посред села.{S} Тек, коњски трамвај замењен је електричним, а на пољани Батал-џамије копани 
од огледала.{S} У трећој одаји, која је замењивала салон, Илић није био никада.{S} Госпа-Клеопа 
тив формалистичког друштва, где диплома замењује таленат, где парче хартије вреди више него гла 
ца одиграва се иста комедија; лукавство замењује снагу, и помоћу више или мање вештине са којом 
 у тајне нашега доба, где човечју снагу замењују често вештина и природа.{S} Треба му показати  
 њему, као да смо туђини.{S} Свакако ми замера јер не зна разлога моме одласку.</p> <p>Хтела му 
ио опроштај што је сиромах.{S} Вишња не замери ништа.{S} Она није знала за та понижења.{S} Чак  
шно, говорећи:</p> <p>— Не треба људима замерити, то су <pb n="103" /> била зла времена.{S} Шта 
је било право, па ипак чуле су се ретке замерке, јер је Радоје волео људе, волео човека као она 
" /> се из методике.{S} Вишња покуша да заметне разговор с њом; говорила је о тој методици, гла 
</p> <p>— Што је узео Швабицу?</p> <p>— Замисли дерана! — прихвати госпођа. <pb n="120" /> — Ни 
политичке слободе, без којих се не могу замислити поједине организације; треба од ове оријентал 
е волео слободу, веровао у њену свемоћ, замишљао ју је као море, као ваздух, нешто пространо, б 
ју да се нађу.{S} У осталом, он је тако замишљао час васкрса мртвих, страшни суд, кад је у њега 
 се био упола свукао, па застао, седећи замишљено у једној старој наслоњачи.</p> <p>— Не допада 
/p> <p>— Право велиш — одговори бакалин замишљено. — Де, да ми сачиниш једно писмо.{S} Нек дете 
бљом љубавном ватром, да се одмах после замраче другим, леденим погледом, који му је јасно гово 
ао се сваког јутра, имао спокојне очи и замрљан потпис.{S} Дочекао га је с одмереном љубазношћу 
чију, згрчених уста.{S} Коса му је била замршена, лепила се по ознојеном челу.{S} Он провуче пр 
 <p>— Али?</p> <p>— Али сам задовољна — замуца учитељица — задовољна у сваком случају.</p> <p>П 
о добро, као да му је то <pb n="244" /> занат, а она седела на кљуну према њему.{S} Како је мла 
г тога на свог сина и хтео га убити.{S} Занат није ишао никако.{S} Јела се стара мука.{S} Мајст 
S} Него учи.{S} Иначе, право ћемо те на занат...{S} Угледај се на господин - Чедомира.{S} Он је 
рво што помисли било је да му златарски занат није занео мозак, те је намислио да црпе злато из 
право на даље школовање, побегао са два заната.{S} Најзад, госпа-Клеопатра израдила му је место 
ије много али колико да се храниш.{S} А занатлија?{S} Рано се дигни, доцно лежи, а кад остариш  
> <p>— Ето, нама требају добри радници, занатлије, агрономи, учитељи, официри, професори.{S} Ме 
ош, наша села, путове, а дању покретале занатлијске машине, стругаре, штампарије, разне фабрике 
о над паром при употреби у ситној, па и занатској радиности, стари Лазаревић прекиде га, рекавш 
иће, свесно и прибрано, као пијаница по занату.{S} Она је сматрала пољупце као шећерлему, пуцал 
аводио разлоге двема женама, које су се занеле у свој план до лудила.{S} У кући су настајале св 
 будне, упечатљиве и несређене обузели, занели и осудили на најтежа <pb n="87" /> искуства.{S}  
е осети сама усред тих занетих девојака занемарене тоалете, усред тих људи што мисле да од њих  
исли било је да му златарски занат није занео мозак, те је намислио да црпе злато из те убоге р 
лоности своје душе, он се не даде да га занесе та струја нових нада, него исприча другарици у к 
душа стално у послу, зенице грозничаве, занесене, нестрпљиве, <pb n="62" /> као у неког свеца и 
илује наше усијано чело, не пољуби наше занесене очи.{S} Нико не поверава ове најдубље тајне св 
 Лишће у џбунова заигра у крај пута.{S} Занесени у своју лепоту, они нису осетили да је нестало 
.{S} Блед и озбиљан, мршав као авет, са занесеним очима, Зарија је лутао по живом, ироничном и  
вреднији, најмилији.{S} Он ју је гледао занесеним очима.{S} Његово лице није имало сјај прве мл 
 главе бео, нежан профил с очима дубоко занесеним у младића.</p> <p>Он спази такође своју друга 
лица, опрљена чела, а веселих, светлих, занесених очију, враћао се увече са рада.{S} Грађани су 
е још Зарија Ристић, вечити ђак, вечити занесењак, вечити сиромах.{S} Блед и озбиљан, мршав као 
но срце.{S} Она се осети сама усред тих занетих девојака занемарене тоалете, усред тих људи што 
евојку да ступи унутра.</p> <p>— Нећу — занећка се она детињасто, па, после нешто оклевања, про 
ца јачи су од закона и реда.{S} Свет се занима политиком једино ради ћара.{S} У међусобним одно 
ти, успети по сваку цену!...{S} Што још занима, јесу жене којих има много дебелих, са огромним  
ногобројних <hi>питања</hi> што су тада занимали интелектуалну младеж, мисао магловита, нејасна 
/p> <pb n="38" /> <p>— Врло лепо смо се занимали синоћ — примети Вишња, па кад виде да се Каја  
ен, изнурен.{S} Ћаскање пијаног мудраца занимало га.{S} Он оста до зоре пијуцкајући <pb n="172" 
{S} Увек би се нашло друштва, водили се занимљиви разговори о паметним стварима.{S} Није се пра 
у, они Ужичани и Црногорци били су врло занимљиви, настављали дискусије о њиховим <hi>питањима< 
а она задржавала понекад <pb n="129" /> занимљивим разговором, па и молбом.{S} Младић је остаја 
неш нешто практичније?{S} Преведи какву занимљиву ствар.{S} То се плаћа.{S} Докле ћеш се, бога  
ас.</p> <p>Девојка је падала у све већи занос.{S} Скупи кошуљу позади и притеже је.{S} Врвице н 
е девојке.{S} Он осети готово перверзан занос од те смеше поезије, успомена и присуства девојке 
а броди морем начињеним од самог миља и заноса, па кад би писмо свршио, написао адресу и залепи 
инске липе бацају густе сенке око њих и заносе главу својим тешким мирисом.{S} Стога се она оти 
и.{S} Подржавала ју је храброст лопова, заносила ју је носталгија робијаша који се враћа своме  
одавала се ласкању извесне дипломатије, заносила се идејама просвећеног апсолутизма и на народ  
и јој тешко да прекине чар у који су је заносиле те приче.{S} Око њих је било лепо јесење вече, 
 друштва, расцветана ливада и ти мириси заносили су је.{S} Своме препуном срцу налазила је одуш 
пшег није видела.{S} Његов поглед ју је заносио, његове речи је опијале, његове руке су је вукл 
аших сировина.</p> <p>Младић се видљиво заносио.{S} Његово избријано лице грчило се нервозно, а 
снове.{S} Њине просте речи певале су му заносне мелодије, у којима је налазио извор своме одуше 
е, ах мој Чедомире! — протепа девојка у заносу. ~</p> <p>Заман је Вишња звала свог драгана.{S}  
ен љупки глас, који му добацује слатке, заношљиве речи.{S} А кад би се пренуо сасвим и мислио н 
ећна за увек.{S} И упамти, свет је врло зао према онима који нису имали среће.</p> <p>Лампа у с 
>И на ово питање она одговори право, не заобилазећи, не тражећи помоћна средства:</p> <p>— Треб 
ава плећа.{S} Рамена се видеше округла, заобљена, као извајана.</p> <p>— Извол’те — рече кад от 
 се овде и изазивали мисли о даљини.{S} Заокругљена површина Савине воде беласала се између оба 
Мораве чак до ибарских планина, чије се заокругљене линије назирале у прашини сунца на заласку. 
 две хитре зенице, које нису биле тачно заокругљене, већ као две капље мастила пале у светло бе 
јој је израз пуноће, савршенства.{S} Са заокругљеним раменима, која су се погађала под лаком ма 
 ногу младу, а развијену, ногу танку, а заокругљену, извајану као од неког божанственог уметник 
реко реке, југ, лево у шљиваку исток, а запад где су пасла говеда.{S} Сели су у јечам и ужинали 
ије о уређењу државе које су стизале са Запада нађоше у том незадовољству узорану њиву, и народ 
нешто свежине од ветра који се дизао са запада и наносио по који облак.{S} Света је било пред к 
в поглед изгуби се у планине које су са запада блиско окружавале Чачак.{S} Обрасле у шуму и буј 
са што нам долази са финог и деликатног Запада.</p> <p>Млади студент корачао је сам.{S} И он је 
д њима пак се пружала усталасана долина Западне Мораве чак до ибарских планина, чије се заокруг 
 руци и гледао тамо у правцу планина на западу.{S} Он је био миран.{S} Ништа на њему није издав 
њи.{S} Пред вече, кад је сунце нагињало западу, девојка зажеле да види залазак на Сави.</p> <p> 
ама.{S} Међу њима је Чедомир још раније запазио једног коња, врло лепог, и чудио се одкуд њега  
 зарубљеним брдом преко Саве.{S} Све се запали.{S} Рекао би да се светлост сјури с неба бујицом 
о девојчица уз двориште.{S} У салону се запали велики лустер, а електрично звонце позва собариц 
а Великој Школи.</p> <p>Једном приликом запали јој се кецеља поред огњишта, и само срећан случа 
 форму.{S} Вишњине дотле безизразне очи запалише се од задовољства које се налази у овим церемо 
ушима, облетао око главе, додиривао јој запаљене образе и лепио њене усне као шећерлема.{S} Кад 
поменула би га своје другарице.{S} Њено запаљено лице с мирним угаситим очима појављивало се, к 
не пређе у запаљење.</p> <p>— Збиља?{S} Запаљење није лако у газдаричиним годинама.{S} И кад се 
рас навратити.{S} Боји се да не пређе у запаљење.</p> <p>— Збиља?{S} Запаљење није лако у газда 
ас нам вичу живео, а сутра, на неколико запаљивих речи каквог дрипца, заурликаће ти; доле с њим 
 ви сте врло љубазни.</p> <p>Једна тица запева у башти.</p> <p>Чедомир је још раније наслутио д 
ош док су се састајали.{S} На пијаци је запевао друштвени тенор, иначе књиговођа у варошкој ште 
и се нису разбирали: да ли су песма или запевка.{S} Из планинског склопа избијала је река као и 
, осуду.{S} Њој није падало на ум да се запита: какве су оне, те жене, те девојке од којих се б 
 са рада.{S} Грађани су га заустављали, запиткивали радознало.</p> <p>— Иде... иде.{S} Биће ран 
о да је хтела сакрити руменило које јој заплами образе.{S} Он је поздрави и хтеде проћи.{S} Тад 
.{S} Зима је попусти.{S} Њени се образи запламише.{S} У срцу осети топлину.{S} Успи уснама и ре 
здањима и чатрљама, на Двору и болници, запламтише живом црвеном бојом.{S} По зидовима остарели 
лећи на ту реку, која ју је уљуљкивала, запљускивала својом пенушавом водом и шапутала јој недо 
свега.</p> <p>Понекад, у његову душу су запљускивали и приливи одлучности.{S} Један унутрашњи г 
>Радојев глас и, час немо а час гласно, запљускивање домаће воде утицали су чудно на Вишњу.{S}  
тају наши саветодавци, управљају нама и заповедају нам.{S} Шта онда остаје од слободне воље кој 
тају наши саветодавци, управљају нама и заповедају нам“.</p> <p>— Како су се чудно испуниле те  
рцну у њеним очима.{S} Нешто јаче од ње заповедало је сад њоме, и она раскопча хаљину до дна.</ 
себна сталежа, где је осуђеник с новцем заповедао за паклић дувана осуђенику без новца.{S} На к 
ко, али мајка!...{S} Ударила у плач, па запомаже по кући.{S} Ја нисам попуштала.{S} Запретила с 
т по непознатим престоничким кућама, по запосленим људским приликама, по њој самој.</p> <p>Зима 
само додирне душу, па је остави да сања започети сан, и пољупци где тело дише дахом другог тела 
и она била његова, неуморно би радио на започетој тези.{S} Шта би га се тицало што не би постао 
маже по кући.{S} Ја нисам попуштала.{S} Запретила сам им да ћу их оставити, да ћу их се одрећи. 
ад му жена саопшти те вечери да је Илић запросио Белину руку и да је она, као мајка, дала свој  
пропирала рубље, требила поврће, кувала запршке.</p> <p>— Остави, дете — бранио јој је отац да  
} А тај сељак то је наш народ.{S} Он је запуштен, прост, прљав, смрдљив.{S} Ипак, он није непоп 
ојом.{S} По зидовима остарелим и новим, запуштеним и очуваним, просу се нека чаробна неранџаста 
робијаш?{S} Па и даље, доле у Београду, зар није видела гомиле још горих од својих суседа?{S} О 
а од мужа, — да извиниш Милисаве!...{S} Зар <pb n="241" /> није тако?{S} Сећаш ли се ја сам ти  
 тако изневерити поверење наше куће.{S} Зар се тако враћа гостопримство које смо вам указали!{S 
и. — Ви сте тако љубазни према мени.{S} Зар мислите да ја не умем ценити толике пријатељске усл 
{S} Он је себе видео у тој животињи.{S} Зар он није био тако исто од доброг соја?{S} Његов прад 
лада аристократије, ропство слабих ?{S} Зар то није укидање свих принципа јеванђеља и француске 
ак, одабирање, последице наследства?{S} Зар то није другим речима: право јачега и вештијега, вл 
српским.{S} Зашто ми њу заборављају?{S} Зар она није велика, главна наша река ?{S} Од ужичких г 
 Матовићка <pb n="204" /> своме зету. — Зар се за свадбени пут купују новине?</p> <p>— Нешто ме 
демо у библиотеку! —рече Илић.</p> <p>— Зар ти није жао овако лепог дана? — одговори му философ 
{S} Други не заборављају своје мртве, а зар ми живи да се заборавимо?{S} Ти нарочито, Вишња...  
ерено, упита:</p> <pb n="65" /> <p>— Па зар ниси свршила школу?</p> <p>— Завршила сам — одговор 
рост човек, али воли школу.</p> <p>— Па зар ћете сад пристати да седите докона? — примети млади 
Бог те видео, кад и ја не могу хлеба да зарадим!</p> <p>— Онда ћу ја у село за воденичара! — од 
 блесасто по соби.{S} Кризе су код жена заразне.{S} Она напреже све што јој је остало од свести 
ло се парче једне улице: пуста калдрма, зарасла у модро-зелену траву, два низа плотова, неколик 
преко гробља Светог Марка, које је било зарасло у подивљало цвеће.{S} Пред њима се појави широк 
<p>То беше један велики празан простор, зарастао у траву.{S} Неколико стаза, које су сами пешац 
це је завијало својим сјајем тиху воду, зарђале шуме и један параброд насред реке.{S} Дим од ла 
е уз кратке, камене степенице, ограђене зарђалом оградом.</p> <p>Стари господин је био већ ту.{ 
ветлост играла се по коњским сапима, по зарђалом блеху од платформе и по црвеном лицу кондуктер 
и остала гвожђарија образовала је црну, зарђалу масу.{S} На неколико места пушило се.{S} Младић 
p>Младић извуче један џепни булдог, сав зарђан.</p> <pb n="171" /> <p>— Видиш ли овај пиштољ?{S 
ан, мршав као авет, са занесеним очима, Зарија је лутао по живом, ироничном и борбеном Београду 
и после једне почивке — ако он не дође, Зарија, ако будем морао живети као сваки други...</p> < 
други.{S} Оно после... то ће бити плус, Зарија.</p> <p>— Свет је глуп, Илићу, он не воли паметн 
казивати у пијаном друштву — прекину га Зарија, па испи чокањ до дна и, не одвајајући још стакл 
 је мислила реформисати друштво, кад је Зарија Ристић писао своје гром-мисли, лепи Млађа носио  
и да се Љуба Ћопа вратио са села — рече Зарија Чедомиру.</p> <p>— Како је он?</p> <p>— Можеш ми 
’ пара пасуља.</p> <p>Понекад наврати и Зарија Ристић, следбеник класичних философа и нуди на п 
<p>— Не учи толико, разумеш? — прихвати Зарија поново се обраћајући Илићу. — Ја сам решио свој  
њ ракије.</p> <p>— Сервус — одговори му Зарија и понуди столицу. — Јест, знао сам ја <pb n="168 
.{S} Друге није стекао.{S} Остао је још Зарија Ристић, вечити ђак, вечити занесењак, вечити сир 
о мисао моја није могла сазнати.</p> <p>Зарија му показа један свежањ песама.{S} Разгледао је н 
е муве ако им не отвориш прозор.</p> <p>Зарија пређе на илузију слободе, оде у метафизику, изгу 
ине.{S} Илић нађе једва времена да каже Зарији:</p> <p>— Пардон...{S} Имам посла.{S} До виђења! 
итним догађајима, прочитаним књигама, о Зарији Ристићу и о великим врућинама у Београду.{S} Ипа 
ер, онај исти што га је некад показивао Зарији Ристићу.{S} Да ли се сети речи које му је том пр 
а се упути к њему, кад спази поред себе Зарију Ристића како испија чокањ ракије.</p> <p>— Серву 
нови династије..."</p> <p>Илић је волео Зарију присно.{S} Он је у њему видео једног сапутника н 
о преко дворишта, упадне у своју собу и зарони зајапурено лице у хладовите јастуке своје постељ 
Он се сроза с канабета као кривац.{S} И заронивши главу у крајеве девојкине хаљине, загрца:</p> 
 сребро, и <pb n="74" /> још високо над зарубљеним брдом преко Саве.{S} Све се запали.{S} Рекао 
 се видело, неколико суседних кровова и заруделе кајсије у башти.</p> <p>— Ви волите кајсије? — 
{S} Јабука шећерлија китила се руменим, заруделим плодом.{S} Остојићев султан дремао у својој к 
е крив ништа.</p> <p>Госпа-Матовићка се зарумени у лицу као да је обузе изненадни страх да дога 
вом свом претку, било је да се борио на Засавици, по свој прилици у чети Зекиних голаћа, да је  
их зрака.{S} То су пријатна заклоништа, засађена лиснатим дрвећем, испод којих се налазе клупе  
ке комисије тако високо, као да је њива засађена смоквом и бадемом.{S} Једна липсала коза вукла 
рака, накривљени плотови, неколико липа засађених пред каквом кафаном, и широко незграпно кубе  
и посутој шљунком.{S} Око њих се мешало засађено цвеће <pb n="67" /> с дивљом травуљином.{S} Кр 
 се, у том парчету земље у крај Мораве, засађеном врбама и по којом липом, какав полуевропски о 
 бунар на точак.{S} Пређоше једну њиву, засађену пшеницом.{S} Затим се спустише низ једну јаруг 
и робијаша, да су се правила готово два засебна сталежа, где је осуђеник с новцем заповедао за  
размишљања.{S} Бојим се да младића није засенуо мој положај, а он на то не треба да рачуна ни к 
ам користи та река, она нам плави поља, засипа усеве, односи <pb n="70" /> најбољу земљу и прет 
о као на вашару.</p> <p>— Овим сељацима засја електрика пре него што јој и диреке ударише — при 
 сестри, и један сјај мушке надмоћности засја у дечковим очима. — Кажи само колико поједеш шеће 
то лице њеног оца или мајке и да му, уз заслужени прекор, покажу врата.{S} Долазила му је на ум 
S} Ја не знам шта радим.{S} Ти ово ниси заслужила.{S} Ја често не господарим собом.{S} Ја нисам 
са својим мислима.</p> <p>— Радоје није заслужио ону увреду — говорила је у себи.</p> <p>С тим  
једног великог песника прошлог столећа, заслужују да на њихове хумке долази свет и молитве чита 
пособности, свакој способности по њеној заслузи“.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 
ла јој недопуштене приче, млада девојка заспа са једним ђаволастим осмехом који дотле није био  
у чистог рубља.{S} Раније чим би легла, заспала би у исти мах.{S} Сад се превртала са једног кр 
ма до две вите јеле.</l> <l>И под јелом заспала девојка.</l> <l>Под главом јој снопак детелине  
мајући се да легне.{S} Деца су била већ заспала.{S} Бела тако исто.{S} Кућом је владала дубока  
не брине, оставио листу на сто, легао и заспао.</p> <p>Мисли му поново скренуше у родно место.{ 
 се збиља осећала као човек који је био заспао у неком напредном граду, па се пробудио после је 
будила сва уздрхтала, и није могла више заспати.{S} Заман је гонила његове слике.{S} Оне су се  
трошен, утучен; по целе ноћи није могао заспати.{S} Реч Христова врзла му се по памети:</p> <p> 
исно свој део живота и, кад дође време, заспи вечито под обичним крстом, са кога ће киша и невр 
и очи <pb n="308" /> и покуша да поново заспи, као дотле, мирно, не мислећи ни на шта.{S} У јед 
не степенице старинске зграде, кад Илић заста, као задржан нечијом снажном руком.{S} Иза првог  
 почетку проповедао мржњу против црвене заставе, она би била њен најљући противник.{S} Овако, о 
е, и да се свети, да руши, да обара.{S} Заставници прогреса, они су његови најљући противници.{ 
з џепа велику мараму за један крај, као заставу, брисао нос на сав глас и хвалио одличну кујну  
миром, да га поново придобије за црвену заставу, да подели с њим ову срећу.{S} Али... његове оч 
мрчина је била велика.{S} На пола улице застаде да предахне.{S} Тада зачу познате кораке.{S} Је 
 бал.</p> <p>Кад изби на Теразије, Илић застаде неодлучно.{S} Било му је још рано за вечеру.{S} 
ам ја учио школу, мој брајко!...</p> <p>Застаде, одмахну руком и не заврши реченицу.</p> <p>— К 
а ослобођења.</p> <p>— Пиши јој — рече, застајкујући на свакој речи — да смо сви, хвала Богу зд 
неколико корака ка углу од собе, и онда застала, покривши очи рукама.{S} Један део расуте косе  
ни тада рекли једно другом?{S} Да ли су застали или ударили лево? десно?{S} Шта су тада осетили 
ена; она не даје позитивна знања.{S} Не застаните на путу еманципације!{S} Ваши хоризонти остаћ 
</p> <p>Матовић се био упола свукао, па застао, седећи замишљено у једној старој наслоњачи.</p> 
 и био је заиста диван са својим, нешто застарелим гестовима и учтивостима.{S} Пушкарка се већ  
ликовао од мештана, окорелих у навике и застарелу моду.{S} Имао је на себи плишано одело, црно  
{S} Хтеде да пробуди Аницу.{S} После се застиде.{S} Како да јој објасни то што је крила од саме 
кругао сточић, застрвен уским, чипканим застирачем, који је висио на две стране.{S} На њему се  
 долазила су једна за другим.{S} Толико застора би подигнуто, толико тајна, загонетака решено.{ 
лно на страни школованих људи, ма они и застрањивали.</p> <p>— Знање је светлост, знање је моћ  
бицу испуњавао је један округао сточић, застрвен уским, чипканим застирачем, који је висио на д 
ребнијим намештајем и луксузом: постеља застрвена домаћом тканином и опкољена везеним јастуцима 
ине, декорисао кафанске сале за забаве, заступао једну мађарску фирму пољопривредних справа, ур 
топримног пристаништа ?</p> <p>На улици затандрка нешто.{S} То су се враћала празна кола за сво 
вио дуго ван куће.{S} Кад се библиотека затварала, он је онда почињао своје шетње, купио је печ 
и подједнако лишени слободе, осуђени на затвор по апсанама; закон је био једнак за све.{S} Међу 
ово све потрошило.</p> <p>Пустише га из затвора.{S} Част му се поврати, али цело његово имање о 
Јован није остао читав.{S} Изишао је из затвора остарео, поремећеног здравља и опортунист.{S} М 
е на сто, на зид, на прозорска окна, на затворена врата, као тица која је тражила да се спасе.< 
већ угашене светиљке.{S} Кафане су биле затворене, изузев неколико ноћних, на рђавом гласу. <pb 
ед гомиле цигаља лежао је један радник, затворених очију.{S} Мало даље од њега видео се крвав п 
и никад.{S} Гледајући у књиге, ти живиш затворених очију, практичан живот изгледа ти ситничарењ 
сусрет.{S} Она је била обучена у хаљине затворено плаве боје, чији је озбиљан крој доликовао ле 
ереду.</p> <p>Ипак се она савлада прва, затвори врата за собом, ступи дубље у собу, стави руке  
вач до уста, окрену се на другу страну, затвори очи <pb n="308" /> и покуша да поново заспи, ка 
.</p> <p>Он покуша још једанпут.{S} Она затвори шаку, као да стеже нешто тврдо; затим је отвори 
превидео, ти си изгубио меру, претерао, затворио си се у кулу од слонове кости.{S} Ти си рђаво  
био више арап.{S} Главу је спустио, очи затворио.{S} Није осетио или није водио рачуна кад се к 
ј пољани.{S} Његове усне <pb n="290" /> затворише њена уста.{S} Она осети бол, готово физички,  
 Њен природан струк, неизмучен мидером, затеже блузу, те се показаше њена здрава плећа.{S} Раме 
су биле као да хоће да прсну, а прстима затеже косу тако да осети како му се кожа одваја од луб 
— Шта мислите после? — настави он даље, затежући капут рукама у џепу. — У учитељице?</p> <pb n= 
анама једне оголеле липе.{S} Иза дрвета затезао се крајичак неба, по чијем је плаветнилу пловил 
лази.</p> <pb n="180" /> <p>То је писмо затекло Вишњу у врло тешком расположењу.{S} Стид ју је  
и се утишао по каткад да се једва чује; затим се дизао јаче, лупао готово, и челичним звуком ис 
затвори шаку, као да стеже нешто тврдо; затим је отвори полагано, па изврну, као да просу остат 
е — допуни госпа Клеопатра своју ћерку; затим се обрати своме сину. — Сад ће отац да се врати,  
дајући у правцу где се она изгубила.{S} Затим се окрену око себе, као човек који губи равнотежу 
узе је љутња.{S} Баци новине на под.{S} Затим их поново диже и укочено гледаше посну боју и ред 
/p> <p>— Нагваждања — одобри Радоје.{S} Затим додаде у шали:</p> <p>— Вишња ће поћи за мене.</p 
езе и с антикварима на обалама Сене.{S} Затим се дао на посао.</p> <p>Учинило му се да се оства 
евојка. — Пролетње кише нису опасне.{S} Затим...</p> <p>— Затим?</p> <p>— Ја сам већ покисла, и 
м, коју је дотле осећао према Вишњи.{S} Затим, чинило му се понекад да ни Бела нема према њему  
ма и пажње ономе што ће се написати.{S} Затим, подиже главу и задржа је тако уздигнуту цело вре 
— одговори она нешто рапавим гласом.{S} Затим додаде блаже : — До пред вече немам никаквог посл 
еђоше једну њиву, засађену пшеницом.{S} Затим се спустише низ једну јаругу која је некад била д 
 анархиста — објасни Каја бојажљиво.{S} Затим додаде, да би скренула разговор на другу страну:< 
оје је можда сам газда-Митар правио.{S} Затим је дошла опет једна карта, са сликом неке велике  
еру.{S} Погледа око себе неодређено.{S} Затим се упути ка Калимегдану, камо иду, у његовом расп 
ивиђењу које се јављало на огледалу.{S} Затим се дохвати за главу и растрже плетеницу.{S} Плава 
 кише нису опасне.{S} Затим...</p> <p>— Затим?</p> <p>— Ја сам већ покисла, и...</p> <p>— И?</p 
м просто — одговорила му је она, отишла затим у министарство и затражила да је поставе за учите 
Збиља, ја сам ваша пријатељица? — упита затим, притварајући врата.</p> <p>— Да, Бела — одговори 
лободан?...{S} Ево ми трамваја — додаде затим. — Ја ћу бити тачна.{S} Збогом.{S} Лаку ноћ.</p>  
 су иначе дани избројани.</p> <p>Сео је затим и покушао да сврши своје дело.{S} У соби је било  
p>— Ко би се надао од овог свеца — рече затим, милујући га по подбратку. — Ко би помислио да та 
p>— Дај да ти помогнем око венца — рече затим и посади се поред своје комшинке.</p> <p>Девојке  
ентални!...{S} Је ли, колегинице — рече затим гласно — шта ти мислиш о сентименталности ?</p> < 
инктивно.</p> <p>— Доцкан, Илићу — рече затим. — Твоја жена је још твоја.</p> <p>Он покуша да о 
нем мајци.{S} Наша је кућа велика.{S} И затим, доста сам потрошила очевих новаца због школе.{S} 
 животу су ретки поновни састанци.{S} И затим, једно од другог растаје се, не разумевши се.{S}  
ејано.</p> <p>— Јест... јест — одговори затим. — Волео сам, много сам волео.</p> </div> <div ty 
> <p>— Глупе жеље! — закључила би убрзо затим.</p> <p>Она је била људски створ, завезан за земљ 
ома, као да се земља прецепи.{S} Ускоро затим залупа улицом општински добош на узбуну.{S} Варош 
икад заборавио што је ту научио.</p> <p>Затим му паде на ум како му је једна газдарица од стана 
n>, он је себе посветио за философа.{S} Зато је сматран за смешног, и ако их је било много луђи 
 младић, тек да се нешто каже.</p> <p>— Зато што сте ме пољубили — одговори њен глас, а њена на 
су бацио љагом на свемоћ слободе и њене заточнике.{S} Она је била кадра да скочи на дрског чове 
} Вишња се опет није осећала у праву да затражи та објашњења.{S} Шта је она била сад њему до об 
у је она, отишла затим у министарство и затражила да је поставе за учитељицу.</p> <p>Како је у  
 електричном предузећу. — Само је тунел затрпан и збрисана спољна постројења.{S} Оно што је нај 
су јој од синоћ лутале по глави.{S} Она заћута, и тек пошто се први час сврши, упита другарицу  
ј.</p> <p>Река стешњена, пенушава и као зауздана, пробијала се још кроз отвор на средини.{S} Че 
 спекулације, а око тебе диже се вихор, заузет једино материјалним интересима, бруји живот где  
ти цео његов живот.{S} Он је био дубоко заузет самим собом и видео у том тренутку цео свој дота 
је то изгледало природно: њену мисао је заузимала само њена мајка.{S} Болест <pb n="186" /> је  
орења која уђу у наш живот једног дана, заузму га и помету; због њих променимо своје навике, ук 
орења која једног дана уђу у наш живот, заузму га и помету.{S} Због њих променимо своје навике, 
 неколико запаљивих речи каквог дрипца, заурликаће ти; доле с њим!...{S} Него нека младић сврши 
 идеја.</p> <p>Једнога дана, те јесени, заустави га нечији девојачки глас:</p> <p>— Чедомире!</ 
ао минут.{S} И ја се само Богу молим да заустави то време, да се не живи тако брзо.{S} Хоћу да  
 замахну њиме, поче да копа, па се онда заустави, као да виде да је то узалуд, наслони се на др 
а посрну својом хромом ногом и једва се заустави на половини салона.</p> <p>И Чедомир устаде.</ 
другарицу.{S} Али, на пола собе, она се заустави као задржана једним грчем.{S} Пред њом је лежа 
 са свог места, пређе преко собе, па се заустави код огледала.</p> <p>Хтела је да види на њој с 
в поглед прелете цели родни крај, па се заустави на врху Овчара.{S} Сети се гомиле радника који 
њем да је више не види.{S} Поглед му се заустави на зеленом тепиху своје собе.{S} Једна мисао,  
S} Мени треба...</p> <p>Овде се Остојић заустави као опоменут једном унутрашњом примедбом, једн 
бодној љубави.</p> <p>Али се његова реч заустави на уснама.{S} Изненадило га је што га госпођа  
 на улици, па кад је хтео прићи, она је зауставила неку своју познаницу на пролазу и продужила  
јурио.</p> <p>Она се окрену.{S} Била се зауставила на обасјаном простору једне уличне лампе.{S} 
не се згрчише на четири угла.{S} Реч се зауставила у грлу.</p> <p>— Ти волиш другога?</p> <p>—  
у одвојити од Вишње.</p> <p>Она се беше зауставила, нема, збуњена, укочена, бледа у лицу и мртв 
ио поузданије. — Али не мислим да се ту зауставим.</p> <p>— А шта можеш друго?</p> <p>— Универз 
 качкету до земље.</p> <p>Понекад би се зауставио, ћеретао тако са улице, док је она одговарала 
те је ударао крст на страни на којој се зауставио, склопио књигу, оставио је у крај свога стола 
било ведро.{S} Тек по неки облак био се зауставио у мору отвореног плаветнила као санта леда.{S 
е налазе клупе за одмор.{S} Зашто се не зауставити на том месту, зашто ићи даље и питати несигу 
репирали се о неком <hi>питању</hi>.{S} Зауставише Илића да чују и његово мишљење, и позваше га 
оглед на рођака своје другарице.</p> <p>Зауставише се код Кајине капије.</p> <p>— Па кад ћеш ми 
но у своју давну другарицу која се није заустављала у причи о својој срећи.</p> <p>Била се обес 
аћао се увече са рада.{S} Грађани су га заустављали, запиткивали радознало.</p> <p>— Иде... иде 
.{S} Они су били леп пар.{S} Људи су се заустављали да их гледају.{S} Већ се примицало вече кад 
о Кумодраже.{S} Десно, посматрачево око заустављало се на поцрнелим зидинама средњевековне тврђ 
n="172" /> шљивовицу.{S} Ристић се није заустављао.{S} Говорио је о науци, политици, жени, Богу 
чи.</p> <p>Радоју се свиде тај одговор, заусти да то каже, кад песма одјекну поново.{S} То су с 
жнија престоница у Европи.</p> <p>Вишња заусти да нешто дода, али је већ млади човек падао у ва 
мислите, господин-Илићу?</p> <p>Чедомир заусти да каже онако како је осећао:</p> <p>— Ја сам од 
ством да Србија, за све што има, има да захвали само своме сељаку, лако се одлучио да приђе прв 
гледа болесницу, рече девојци:</p> <p>— Захвалите Богу и идите те се одморите.{S} Опасност је п 
а јој се посебице.{S} Осећала је дубоку захвалност према младом земљаку који се тако нашао у не 
 <p>Он га узе.{S} Промуца неколико речи захвалности, па стаде.{S} Он је осећао свој лажни полож 
д младићем ?{S} Или је то био само знак захвалности што је Илић имао стално по коју лепу реч за 
 или Турчин, свеједно који ће поп за то захваљивати Богу.{S} Један део чланова успротиви се том 
дуг, прав сокак, где се куће ћушкају да захвате што више улице.{S} Роба из дућана гомила се без 
шећи своју омиљену песму: „Сунце ходи и заходи, а у мојој је изби тамно!...“</p> <p>Понекад би  
х, заљубљен у бескрајност, фантаст који захтева све лепоте од живота, усамљено биће што се ни с 
ечито за одржавање неке врсте племства, захтевала је скупоцена одела, свечане ручкове, у кући с 
енета у ситне интриге удатих другарица, захтевала је раскош министарских домова што се слабо по 
дан човек, у једну странку, која изнесе захтеве за најшире грађанске слободе.{S} С друге стране 
 се девојка нервозно.</p> <p>— Парадокс зацело, али је истина.</p> <pb n="251" /> <p>Доиста, Ла 
груди.{S} Она се насмеја.{S} Оштар смех зацика по соби.{S} Насмеја се и оно тело у огледалу раз 
орака кад рођаци пређоше на фамилијарне зачкољице.</p> <p>— Ју, за мало не заборавих... — присе 
пола улице застаде да предахне.{S} Тада зачу познате кораке.{S} Један поток је јурио поред ње.{ 
изавала је свој врхунац.</p> <p>Тада се зачу један шум на вратима.</p> <p>Два млада створа погл 
 дана у дан испуњавају.</p> <p>У том се зачу нека псовка.{S} Један сељак, прљав и исцепан да би 
.{S} Бели се јако допада.</p> <p>— Е? — зачуди се министар.</p> <p>— Да — потврди његова жена,  
 парламентарних влада.</p> <p>— Како? — зачуди се Вишња.</p> <p>Она је ишла поред њега лаганим  
раза.{S} Девојка га је слушала погледом зачуђеним, наивним, благим и жалосним, дубоко уверена д 
ти не иде у корист.</p> <p>Илић погледа зачуђено у своју другарицу.</p> <p>— Откад ти поста так 
 полегну.{S} Тада се открије, безазлено зачуђено као девица, ситно, бледуњаво цвеће на кривим,  
љена сунцем.</p> <p>— Хајдемо, Вишња! — зашкрипа младићев глас с дна груди.</p> </div> <div typ 
ом у присуству ове стварности.{S} Негде зашкрипа ђерам.{S} Један пас залаја.</p> <p>Посматрајућ 
башти натпевали се славуји.{S} Негде би зашкрипао ђерам.{S} Варош тонула, љушкала се, разливала 
гледом своју земљу.{S} Кириџије су биле зашле за кукуруз, види им се само глава.{S} Поље је дис 
џет <pb n="261" /> не би био довољан да заштити народ од леда и метиља!{S} Матовић признаде отв 
гурног прихода, без пријатељских веза и заштитника, права друштвена нула, некористан никоме и к 
 — рече будући министар. — Ако се воле, зашто да се не узму?</p> <p>— Ама, како да се узму, чов 
S} Зашто се не зауставити на том месту, зашто ићи даље и питати несигурне хоризонте за нечим шт 
ујем потпуно, до краја, систематски.{S} Зашто да то право имају само мушкарци?</p> <pb n="66" / 
акта који се називају: хтети и моћи.{S} Зашто дакле бити против онога који нам олакшава борбу и 
певају песме толиким рекама српским.{S} Зашто ми њу заборављају?{S} Зар она није велика, главна 
исли и окрену да нађе своје друштво.{S} Зашто?{S} Ни она сама не би тачно знала рећи.{S} Тек, з 
спод којих се налазе клупе за одмор.{S} Зашто се не зауставити на том месту, зашто ићи даље и п 
 одвлачила у пропаст.</p> <p>— Љута?{S} Зашто? — упита је младић, тек да се нешто каже.</p> <p> 
ризонте за нечим што више није наше?{S} Зашто пустити да дани и године пролазе?{S} Јер младост  
и отаџбина — говорило је нешто у њој. — Зашто онда избегавати ту реч која је тако тесно везана  
ева?</p> <p>— Не! — одби она усиљено. — Зашто да будем невесела?</p> <p>Стара девојка је ухвати 
атински језик и историју Срба.</p> <p>— Зашто латински, господин директоре?</p> <p>— Нема ко др 
нтику посред обичности живота.</p> <p>— Зашто не пишете шта кад тако лепо говорите — рече му Ви 
а хтеде уверити себе, потврди:</p> <p>— Зашто да не будем задовољна!</p> <p>— То је опет срећа. 
 <p>— Хоћемо ли да се вратимо?</p> <p>— Зашто? — чудила се Вишња.</p> <p>— Киша ће још дуго пад 
тада — Ко зна каква судбина те чека — И зашто си тако срећна сада!...</p> <p>Промицале су окуке 
ожда нема да купи друге чакшире.{S} Али зашто их не закрпи?...{S} Бар то не стаје ништа.{S} Међ 
Чедомир је ишао брзо, не знајући ни сам зашто хита.{S} Свет му је сметао, те сиђе с тротоара.{S 
ледње <pb n="266" /><hi>како</hi> и <hi>зашто</hi>.{S} Треба признати, Илићу, наука остаде нема 
Ју, господина — додаде после гласно, па збаци љутито шал са себе. — Мустра бечка, богаљ је и са 
ету, самој себи.</p> <p>Једним покретом збаци са себе хаљину.</p> <p>Пред огледалом је стајала  
тао полуразумљиве речи.{S} Она несвесно збаци са себе покривач, и оста тако, изваљена на леђа,  
b n="81" /> ниске, високе, нове, старе, збијене и раштркане како их само Београд може показати. 
 као у паклу.{S} Смрад од пића, обуће и збијене гомиле давио је.{S} Гостима није то сметало.{S} 
Нимфе ће радити посао робова!"</p> <p>— Збиља, како се осећаш у Чачку? — трже се сајџија из ови 
аде јој што је имала у рукама.</p> <p>— Збиља, ја сам ваша пријатељица? — упита затим, притвара 
оји се да не пређе у запаљење.</p> <p>— Збиља?{S} Запаљење није лако у газдаричиним годинама.{S 
али.{S} Грађевина се срушила.{S} Она се збиља осећала као човек који је био заспао у неком напр 
S} Чинило јој се да је не предусрећу са збиљом коју је она донела.{S} Ђаци су се често шегачили 
а се разведе са самим собом.{S} С пуном збиљом, као да то само од њега зависи, покуша да од те  
 заједно.{S} Стара девојка је уређивала збирке разних старина : камене стреле, римске новце, бр 
ама.{S} Доста <pb n="262" /> сам се ја, због оног мог лудова, Бог да му душу прости, мучила и п 
ао своју кривицу — јер је још као дете, због недовољног надзора, пала са степеница и сломила но 
 живот једног дана, заузму га и помету; због њих променимо своје навике, укусе, идеје, <pb n="4 
уте, па накиселе, с нешто бела лука.{S} Због њих су се први пут завадили.</p> <p>— Доста с тим  
уђу у наш живот, заузму га и помету.{S} Због њих променимо своје навике, укусе, манире, идеје.{ 
 вечито повлачи у себе, те му је ваљада због тога чаршија дала надимак:{S} Јеж.{S} Стеван се ни 
 а која је њему изгледала само немогућа због њега самог, те му изазивала потребу да промени себ 
атим, доста сам потрошила очевих новаца због школе.{S} После мене долазе моја браћа.</p> <p>— Н 
S} Ено, зове те служавка.</p> <p>Она је због Чедомира променила цео <pb n="226" /> живот.{S} Пр 
ладао приличан мрак.{S} Улице, изроване због неких општинских радова личиле су на низове ископа 
је, стара му мајка!{S} Човек се не жени због кошуље.{S} Млади су; цео је живот пред њима...{S}  
{S} Ми се сатиремо узајамно, не знајући због чега, и ми ћемо проћи цео наш живот у немиру и сва 
31" /> <p>— Не.{S} Не знам, Ја се нисам због тога уписала у школу.</p> <p>— Него због чега?</p> 
вио да је покушао да изврши самоубиство због тога што му се досадио живот.{S} Повреде су лаке п 
бог тога уписала у школу.</p> <p>— Него због чега?</p> <p>— У Чачку није било више школе.{S} От 
 отац, кујунџија Марко, јако се наљутио због тога на свог сина и хтео га убити.{S} Занат није и 
лико дана.</p> <p>Илић се кајао искрено због догађаја који се десио.{S} Избегавао је своју сауч 
 Ми се нећемо више видети.{S} Никад!{S} Збогом.</p> <pb n="291" /> <p>Постала је она стара Вишњ 
 — додаде затим. — Ја ћу бити тачна.{S} Збогом.{S} Лаку ноћ.</p> <p>— Лаку ноћ.</p> </div> <div 
 да би сакрила своје узбуђење.</p> <p>— Збогом!... — понови још једанпут, па се удаљи, корачају 
на улици, пред толиким светом.</p> <p>— Збогом.{S} Ми ћемо се видети! — <pb n="155" /> додаде п 
 На њему је писало неједнаким словима: „Збогом, Дрино водо, ја одо’!“</p> <p>Вишњино срце залуп 
грам странке, озаконити слободу штампе, збора и договора — трудио се младић да скрене правац св 
ко <hi>ко да̑ више</hi>. <pb n="276" /> Зборови су само позорница, решења се доносе иза кулиса; 
 је био верна гласачка војска по ђачким зборовима, где се драо и скакао на први знак <hi>вође</ 
а, опет, да је видим срећну, задовољну, збринуту.{S} Чедомир је лепа прилика.{S} Истина, сирома 
ом предузећу. — Само је тунел затрпан и збрисана спољна постројења.{S} Оно што је најскупље ста 
/> најбољу земљу и прети да једног дана збрише целу варош.{S} Међутим, она нам нуди хиљаде руку 
" /> <p>Тело и душа су тако уједињени и збркани у нама да упркос лепим мислима и дужним обзирим 
 нико не одазва, она се помоли наврата: збрчканог лица, повезане главе, згурених плећа.</p> <pb 
танско у својој лепоти.{S} Уседелица се збуни.{S} Окретала се блесасто по соби.{S} Кризе су код 
како у њима дрхти цела Радојева душа, и збуни се.{S} Сунце је било дошло према њима.{S} Ствари  
ти бар реакционари нису криви?</p> <p>— Збунио сам се — одговарао је дечко одсечно. — „Немац" ј 
о очима што се нису дали <pb n="275" /> збунити, по образима који се више не румене на сваку си 
 већ се нађе пред Вишњом, стидљив и он, збуњен, светлих очију, уздрхтале браде, згрчених прстиј 
е.</p> <p>Она се беше зауставила, нема, збуњена, укочена, бледа у лицу и мртвих, опружених руку 
а није зазор,</p> <p>Чедомир поцрвене и збуњено одобри госпођину изреку.</p> <p>У том се Бела в 
ла сетити доказа који је хтела навести, збуњивала се и допуштала своме пријатељу да он формулиш 
војка у заносу. ~</p> <p>Заман је Вишња звала свог драгана.{S} Њега није било више међу живим.{ 
чујно и као да су јој давале неки знак, звале је к себи.{S} Тада девојка опази нешто што дотле  
ечено кестење, били при добром апетиту, звали једно другог именом и презименом, певали револуци 
као стари пријатељи.</p> <p>Од тог доба звали су се по имену, задржавали дуже руку у руци.{S} В 
ов није довољно жигосала човека, већ га звали архилопов.{S} Гомиле ђубрета просипале се из реда 
ко <hi>штампараца</hi>, како су се овде звали словослагачи.{S} У њихову собу, која је била за < 
, предахне на прагу Мале куће — како су звали то одељење — скупи сву храброст, закуца на врата  
Чедомиром Илићем у оно што се у то доба звало реални правац у животу.{S} Па опет, чим је устала 
јају неком маглом.</p> <p>Друштво их је звало да пожуре.{S} Једни су већ одмицали у правцу варо 
ашао.{S} Он је сачувао сва та писма, те званичне карте с унакарађеним лицем краљевим, те слике  
нешто боље, што да не радим тако!...{S} Звао сам доктора.{S} Он јој преписа нешто, и рече ми да 
 окућио.{S} Илићев деда, који се такође звао Чедомир, научио је читати и писати сам, за стоком; 
 кућу као у своју.{S} Газда-Митар га је звао често да га што послуша, напише му писмо или призн 
, а патња рађа злоћу.{S} Директор га је звао, саветовао да подеси своје понашање према утврђени 
ле, прошлост.{S} Она се не врати, ма је звао колико хоћеш.{S} Просто: пиши пропало.</p> <pb n=" 
, показивао му непознато цвеће, које је звао биље, њихове крунице, прашнике, тучкове; на обали  
а посисати из прстију.</p> <p>И тада би звао младића у дућан, понудио га да седне за тезгу, до  
 Савамала, Петко Стокић или како се оно зваше твој директор.{S} Оне знају само за време, за про 
о парче неба указивало се на истоку.{S} Звезда било мање.</p> <pb n="310" /> <p>Вишња се стресе 
ем се видела само понека ласта као црна звезда.{S} Усред мртве тишине у атмосфери, на Сави се,  
у реку са зеленим обалама и небом пуним звезда.{S} На таласима, који се стално љушкају, плови њ 
града у источњачком стилу, с кровом као звезда, широком настрешицом, изолученим прозорима, држа 
ће.{S} Ту је модри слез са круницом као звезда.{S} У жалфије се пла̑ве длакава, лепљива уста.{S 
 заједно с Фламарионом посећивао месец, звезде, целе сунчане системе, где је откривао милионе н 
рне косе.{S} Из ње су светлеле, као две звезде, две хитре зенице, које нису биле тачно заокругљ 
ух.{S} По <pb n="210" /> небу се палиле звезде.{S} На ћошку светлуцао варошки фењер.{S} У оближ 
дначено кроз вечерњу тишину.{S} Две три звезде боцкале су један крај неба.</p> <p>Двоје младих  
е љубав слађа кад је мрак.{S} Гледаћемо звезде...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 
та хранила.{S} Наука је одредила свакој звезди своје место и пут којега се мора држати.{S} Изме 
ости на свом путу, као што морнар тражи звезду изнад узбурканих таласа, неугашљив пламен у бури 
није тражио <pb n="110" /></p> <p>у њој звезду пратилицу, он је хтео да она буде једино метеор, 
ада у грозницу пожуде.{S} Подивљао, као звер што погледа своју жртву пре него што јој доврши жи 
нашли.</p> <p>Из трпезарије је допирало звецкање тањира и ножева.{S} После се чуше удари метле  
љака? — па продужи пут, настављајући да звижди.</p> <p>По тротоару, с друге стране, ишле су две 
акаше се по блату.{S} Један шегрт наиђе звиждућући, загледа се у пијаницу и рече му озбиљно:</p 
и ; вода струји, жубори, као музика.{S} Звона звоне.{S} Носе се бардаци ракије.{S} На гробљу, к 
 хиљаде пријатних и хармоничних гласова звоне око нас.</p> <p>Бела је стојала пред њим.{S} Њене 
да струји, жубори, као музика.{S} Звона звоне.{S} Носе се бардаци ракије.{S} На гробљу, које се 
њеним прсима нису се чули ти удари који звоне као жеља, као чежња.{S} Усред Београда који је до 
ао у грлице.</p> <p>— Срећан?{S} Та реч звони чудно у наше доба — одговори младић, и отворено < 
рца.{S} Тај пламен и срдачност, која је звонила у девојкином гласу, чинили су своје дејство.{S} 
уштале се школе.{S} Четири часа доцније звонила је вечерња.{S} Једна чета војника марширала је  
 кога му је пуцало срце и бридела леђа, звониле су му као песма наде, утехе, буне; њихова вера  
кама палиле су се лампе.{S} Хорови жаба звонили су уједначено кроз вечерњу тишину.{S} Две три з 
p> <p>Девојке се удалише.{S} Ливадом је звонило певање попаца.{S} Два црна лептира с црвеним ру 
а ју је опседала, али је глас Чедомиров звонио у њеним ушима, облетао око главе, додиривао јој  
сам — одговори Вишња гласом који је сад звонио поузданије. — Али не мислим да се ту зауставим.< 
е дизао главу на овај глас.{S} Он му је звонио као труба војске која иде у помоћ, као поклич на 
диле владу.{S} Истина, Радоје није знао звонке фразе, његов говор није био окићен социолошким и 
адовоље Белину жељу: купе јој пајаца са звонким прапорцима, скупоцен шешир или хаљину у моди.{S 
S} Он се језиком својих посетилаца зове звонко: <hi>чокалиница</hi>.{S} Од свију чокалиница, ов 
есију животу.{S} У клубу, који је носио звонко име Група Великошколаца Социјалиста, почело је д 
у се запали велики лустер, а електрично звонце позва собарицу да послужи слатко.</p> <p>— Само  
чем у руци.{S} Споредна капија на Двору зврјала је широм отворена.{S} Унутра се светлила чиста  
оставка да им се уважи; њихови кабинети зврје празни; краљ није успео да састави владу, вечерас 
 у трпезарији изби два сата.{S} Метални звук је одјекивао потмуло по празној одаји као нешто жи 
ледом рад на добру народа.{S} Слушајући звуке пијука, њему се чинило да слуша њен љупки глас, к 
се дизао јаче, лупао готово, и челичним звуком испуњавао одају као нешто живо.{S} То је било ве 
, очешљана на раздељак, правила је врло згодан оквир њеном лепом лицу.{S} Њене очи миловале су  
 <p>Састављао је писмо у мислима, бирао згодне речи, изналазио утешне разлоге, заклињао се да с 
ног судије, изразом који није пристајао згодно њеном жовијалном лицу.{S} Тај се израз губио све 
 покретима, који су хтели употребити ту згодну прилику за свој лични интерес.{S} Кампања за кам 
 фењер ономе од кога га је узео, поново зграби будак, замахну њиме, поче да копа, па се онда за 
ве од свог рукописа што је рукама могао зграбити.</p> <p>Отвори фијоку од стола и поче бацати ш 
 губице као дрво под покислом кором.{S} Зграда Велике Школе бацала је дебелу сенку чак преко ул 
 упути се ка универзитету.{S} Старинска зграда бацала је и сад дебелу сенку преко улице, имала  
Илић је био полуга на којој је почивала зграда њеног живота.{S} Полуге је нестало.{S} Зидови су 
и и, у дну, једна старинска, двоспратна зграда у источњачком стилу, с кровом као звезда, широко 
опет једна карта, са сликом неке велике зграде и краја улице, која се губила у низини својих пр 
з прозоре од вагона виделе се разнолике зграде станичне, гвоздене машине ружног облика, низови  
стише низ неспретне степенице старинске зграде, кад Илић заста, као задржан нечијом снажном рук 
ци коју је правило крило универзитетске зграде.{S} Иначе, зидови су се светлели као подмлађени  
из јабланова у подножју, грубе фабричке зграде, светла трака од Саве, једна зелена ливада и цел 
/p> <p>Толико је пута пролазио поред те зграде, а никад није приметио да у њој <pb n="4" /> сед 
оја, ако се усвоје, прете донекле целој згради, чије су темеље ударили Кеплер и Галилео, Њутон  
лушна, гипка, нежна, бледа, цвокоћући и згрчена поред њега.</p> <p>Ноћ је улазила у собу кроз п 
збуњен, светлих очију, уздрхтале браде, згрчених прстију и с грозницом по целом телу.</p> <pb n 
ла Чедомирова глава, унезверених очију, згрчених уста.{S} Коса му је била замршена, лепила се п 
ледале укочено.{S} Зуби се белели испод згрчених усана.{S} Груди се тресле.</p> <p>Чедомир прит 
ио примећен.{S} Нема весеља.{S} Лица се згрчила, борба за опстанак их наружила.{S} Ретко се вид 
{S} Видела се оба реда зуба.{S} Усне се згрчише на четири угла.{S} Реч се зауставила у грлу.</p 
ли више смрт него понижење.</p> <p>Бела згужва новине.</p> <p>— Остави те глупости, бог с тобом 
аврата: збрчканог лица, повезане главе, згурених плећа.</p> <pb n="313" /> <p>— Шта ти је, Вишњ 
а то толико.</p> <p> <hi>Капетан-Машино Зданије</hi>, где се налазила Велика Школа, имало је не 
неба бујицом.{S} Многобројни прозори на здањима и чатрљама, на Двору и болници, запламтише живо 
га беше дошао такође право из школе.{S} Здрав, млад, ни ружан ни глуп, тамо вамо, па се ми венч 
се девојка болно. — Бар једну реч да је здрав.</p> <pb n="223" /> <p>По ручку пређе на трем.{S} 
ем на отворене ране.{S} Међутим, Вишња, здрава као планинска биљка, освести се брзо после првих 
ером, затеже блузу, те се показаше њена здрава плећа.{S} Рамена се видеше округла, заобљена, ка 
њено расположење.</p> <p>— Да си жива и здрава, још прве године.{S} Мој колега беше дошао такођ 
читог повода.{S} Повучена у себе и тако здрава, она је изгледала нешто неспретна, али то је сам 
на.{S} Међутим, лева му је била потпуно здрава, и он је њоме махао по ваздуху, као да би боље д 
l>На свакојаке травице,</l> <l>На зелен здравац планински,</l> <l>На бел’ босиљак градински.</l 
а од конца вајала је дивно листове њене здраве ноге.{S} Изнад њеног рамена се дизала Чедомирова 
е за њу била забрањена.{S} Као сви људи здрави и природни, она се бојала свега што је анормално 
мени електрике, трудећи се да га својим здравим разумом схвати што боље.</p> <p>Међутим, једном 
и се крив што узнемирава то тихо језеро здравих живаца бунтовним мислима нових дана и готово јо 
ишао је из затвора остарео, поремећеног здравља и опортунист.{S} Ма да је био висок чиновник, н 
школа не допушта, а ти немој...{S} Боже здравља, видећемо се.{S} Ја ти шаљем нешто новца кад и  
ван.</p> <p>— Онда ником ништа.{S} Боже здравља!... остави ти то мени... ви се људи не разумете 
дахнуо је Вишњиним повременим руменилом здравља, њеним изразом беспрекорне чедности, додајући ј 
није, као по обичају, ублажавала бујицу здравља, којим је девојка била обдарена.{S} Румена крв  
рече му озбиљно:</p> <p>— Ти излазиш из Здрављака? — па продужи пут, настављајући да звижди.</p 
т шешир од сламе.{S} Па ипак, младост и здравље чинили су од ове тоалете њен најлепши оквир.{S} 
не уз сина господина.</p> <p>— Боже дај здравље — говорио је раније стари Остојић — нек ми дете 
зовати сталну бригу за народно и сточно здравље, појачавати принос у пољопривреди увођењем земљ 
тају.</p> <p>— Главно је да јој је срце здраво — рече лекар на последњој посети. — Ако се тако  
на свакој речи — да смо сви, хвала Богу здраво и добро, да јој исто од Бога желимо.{S} Само, ка 
атом, која је играла око његовог голог, здравог врата.{S} На глави је имао качкету, пушио на лу 
о, грабеж, отимање, хајдучија, одсуство здравог морала, расуло и нерад, то су главне одлике дан 
 сачекавши одговора, окрену се нагло на здравој пети, дохвати се отворених врата, и, поклецнувш 
тра отимати удварачи... на своју љубав: здраву, одраслу паланчанку, чије срце, можда једино на  
оче да сади лук преко лета, зими пак да зева у оближњој механи.</p> <p>Посао пође на боље.{S} К 
ити са том твојом философијом!</p> <p>— Зевзечи се сама! — викнуо би професор.</p> <p>— Геаче!< 
 То се плаћа.{S} Докле ћеш се, бога ти, зевзечити са том твојом философијом!</p> <p>— Зевзечи с 
пиринча, шећера, канте гаса, једно буре зејтина са мерилицама обешеним о ивицу.{S} Око ваге, пр 
рио на Засавици, по свој прилици у чети Зекиних голаћа, да је ту био рањен, освестио се у неком 
</l> <l>На свакојаке травице,</l> <l>На зелен здравац планински,</l> <l>На бел’ босиљак градинс 
сивкаста, уска, луксузна простирка, два зелена суда с тропским биљкама у врх степеница и најзад 
ци су певали:</p> <quote> <l>Испод села зелена ливада,</l> <l>У ливади селен до колена,</l> <l> 
/> којој су седели.{S} Пролетос је била зелена, а сад се белела од прашине, као да никад није б 
чке зграде, светла трака од Саве, једна зелена ливада и цела железничка станица.{S} Разни колос 
S} Поред ње се отезала чачанска котлина зелена, питома, доброћудна.{S} По њивама су класали кук 
ечи.{S} Алкохолизам, политичка убиства, зеленаштво, корупција, све губе гризу све класе.{S} Сва 
пустињака.{S} На себи је имао окраћале, зелене панталоне, црвен прсник и капут мрк.{S} Да је то 
} Електрична лампа заклоњена шеширом од зелене свиле, разливала је са̑но своју хладну светлост  
су цветали патлиџани.{S} Рит је био пун зелене трске.{S} Неколико јабланова, посађени у ред, ст 
 било у једном великом пословном завоју зелене боје, с натписом радње њеног оца.{S} После је до 
једној падини Рудника, па до заласка за зелени зид Јелице.{S} Пратила га чамотна тишина као сен 
ени мост и изгуби се негде око оскудног зеленила на острву Циганлији.{S} Пред вече, кад мало пр 
живи ту у лози, у влажном хладу лозиног зеленила, и да је гледа, <pb n="222" /> посматра њу и њ 
 се једно парче улице, остатак покојног зеленила по околним баштама и сјај зимњег сунца које ни 
 ниска, пошумљена барским дрвећем црног зеленила.{S} По ритовима виделе се усамљене роде, врло  
 готово правилан круг од свежег, росног зеленила по сред суве, зреле траве.</p> <p>— Да дивна к 
рош је почињала нешто даље од обале, из зеленила које су састављали ритови, па се постепено пел 
не машине ружног облика, низови вагона, зеленило суседне баре, а даље, горе, на брегу, белео се 
извесним местима пробијала је Морава то зеленило и текла преко плићака, испод подривене обале,  
аза се Морава бистра, умиљата, осенчена зеленим рубом подривене обале.{S} Тада се изви из Милев 
ртала будућност као неку широку реку са зеленим обалама и небом пуним звезда.{S} На таласима, к 
 старинске неранџасте хартије, шпартане зеленим уским квадратима, скину са оближњег рафа један  
иже од њих растао је грашак, са широким зеленим махунама, које су висиле на све стране као фант 
ногама у виду лавовске шапе, и са уским зеленим лествицама.</p> <p>— Као на Калимегдану! — гово 
итао је Одисеју, велику, дебелу књигу у зеленим корицама, у преводу неког Грка, чије је име, и  
 — додаде друга девојка, великог носа и зелених очију — која нагази на вилинско коло никад се н 
треба да се разлива у многоструки сплет зелених поточића, који би ова полудивља поља претворила 
 милина.{S} Девојка поред њега имала је зеленкаст жакет који је врло лепо доликовао њеној плаво 
итисну кваку на једним од многобројних, зелено обојених врата, али се она не отворише.</p> <p>— 
ала.{S} Њене угасите очи мериле су немо зелено коло које се обавијало око ње.{S} Неко тешко осе 
ије.{S} То је било тамо, кад се пође са Зеленог Венца ка Варош Капији, па лево.{S} Ту се види ј 
ше не види.{S} Поглед му се заустави на зеленом тепиху своје собе.{S} Једна мисао, далека, тамн 
ев зрак и изливао свој бакар и злато по зеленом бусењу.{S} Радоје је одбијао кратке димове на с 
ладила.{S} Са пијаце служавке су носиле зелену салату.{S} Роба се пресијавала, извешана пред ба 
е улице: пуста калдрма, зарасла у модро-зелену траву, два низа плотова, неколико ниских кућа, о 
их људи што мисле да од њих зависи круг земаљске планете.{S} Она се сети много лепих ствари кој 
жи, јер је био практичнији, опипљивији, земаљскији.</p> <p>— То је мој план — трже је из тог ра 
.{S} Јаз се ширио све више.{S} Међутим, земља је стајала пред великим радовима.{S} Морало се из 
 По калдрми се нахватале многе баре.{S} Земља се клизала.{S} Помрчина је била велика.{S} На пол 
дућност Србије.{S} Његово биће и његова земља били су у њему везани чврстим спонама, наслеђеним 
за срце.{S} Учини јој се да тоне, да се земља сурвава под њом, да околне планине падају.{S} Дођ 
 од топа, страшнији од грома, као да се земља прецепи.{S} Ускоро затим залупа улицом општински  
лама.{S} Журно се копало, набацивала се земља, побијало коље, доносило се камење, грање.{S} Рад 
оси дан, а шта ноћ.{S} Странци нас зову земља изненађења.</p> <p>— Не слути, бога ти — одврати  
слободоумних министара.</p> <p>— Од њих земља очекује — помисли огорчено — извођење целог једно 
м.{S} Она је несвесно упоређивала свога земљака са човеком кога је оставила у Београду, који је 
зуме обе и да их помири.{S} Говор њеног земљака био јој је ближи, јер је био практичнији, опипљ 
графиши или отиди код мојих пријатеља и земљака, Вуксановића и Компаније, стаклара на Сави до М 
ећала је дубоку захвалност према младом земљаку који се тако нашао у невољи око оца.</p> <pb n= 
у боју која је језиво приличила његовом земљастом лицу.{S} Десна му је рука висила као мртва; с 
ло тако да јој обе стопале отскочише од земље.</p> <p>— Како је лепо овде! — рече она лагано, к 
ем од бакра мешали се модерни судови од земље или емаља.{S} Из кујне се иде у дечју собу, где ј 
се спарушили чим би за педаљ одмакли од земље.{S} Жене се кувале по шупама, одмах до помијара и 
обали каквог друма показивао му слојеве земље, излагао геолошке теорије, упућивао га у живот пр 
мо населили њене обале; сваку стопу ове земље налили смо својим знојем и крвљу, а ми не знамо ј 
кучивих тајна.{S} Ушло се у прве векове земље.{S} Сазнало се како су планине рођене, како су жи 
м путем ка бујним предгорјима неке нове земље.{S} Мислећи на ту реку, која ју је уљуљкивала, за 
радед борио се јуначки за слободу своје земље, његов дед је кметовао дуго година у свом селу, њ 
исаних мирисом зрелих јагода и одроњене земље, о отегнутој јеци гајда по механама где свраћају  
вују... да, за два гроша; виши интереси земље ишчезавају у корупцији, у нереду, у анонимној тир 
итних краварских станова с прозорима до земље, осенчени шљивацима.{S} Још даље, указивала се цр 
ао ју је из далека, скинувши качкету до земље.</p> <p>Понекад би се зауставио, ћеретао тако са  
 увиђај и очистила њене остатке, гомилу земље и дасака.{S} Сад то место стоји празно.{S} Ништа  
ек овде онде видео би се, у том парчету земље у крај Мораве, засађеном врбама и по којом липом, 
та изјавио како се озбиљно решио да да̑ земљи нов, либералан устав.{S} Јако је љут на реакциона 
 нас, везана везом најмилијег човека на земљи, оца нашег?</p> <p>Вишња, лака словенска природа, 
 најлепши облик који је икад створен на земљи.</p> <p>Илић је био спремио читаво једно предавањ 
ке тананих апстракција; он је стојао на земљи и говорио просто;</p> <p>— У народу је стање одис 
аго ти будет и да долгољетно поживиш на земљи...{S} Да постоји рај сваки би се старао да што пр 
а много ствари <pb n="297" /> на небу и земљи, Хорацио, о којима нема појма твоја философија".{ 
 уздизао неки плот, накривљен, труо при земљи, побелео од кише и времена.{S} Велики џбун јоргов 
ељак, прљав и исцепан да би га у другој земљи ухапсили, терао је своју кобилу преко оближњег мо 
ма пословима.{S} Изгледа као да у целој земљи постоји као осећање општег банкроства.</p> <p>— М 
а као какав велики божур у некој чудној земљи гатки.{S} Коса јој је падала заводљиво преко лица 
 све стране као фантастичне ресе.{S} По земљи се протезале леје лука, између којих се ширио пат 
, још младе, пружале су мршаву сенку по земљи.{S} Сунце је залазило за један облак, бацало зрак 
си право.{S} Није то за наше жене!{S} У земљи где три четвртине народа не зна ни читати ни писа 
 се само о сељаку.{S} Али он није све у земљи; није само њему положај тежак; сваки сталеж има с 
 живот у немиру и свађи.{S} Ми живимо у земљи уситњеног демократизма и непросвећене администрац 
азимо се у уској вези и солидарности са земљом у којој смо рођени, са расом чији смо синови и и 
ап је чекао да се кола напуне откопаном земљом.{S} Његова длака није више сијала.{S} Сапи су му 
 се висока обала, са црвеном, одроњеном земљом и плаветним венцем удаљених планина у дну.{S} С  
вници, грабљиви и покварени, владали су земљом као господарска класа, Србија је изгледала њихов 
е било још горе.{S} Из немачког језика, земљописа, физике, историје имао је врло добре оцене, а 
јачавати принос у пољопривреди увођењем земљорадничког кредита за набавку савршенијих справа и  
 о народу, задацима Србије као државе и земљорадничком осигурању, о којем је писао једно дело с 
тари господин, па пређе на своје дело о земљорадничком осигурању.</p> <p>Његовој жени је годило 
 Бела, кћи г. Јована Матовића, министра земљорадње, венчала се јутрос у овдашњој Саборној цркви 
да јој муж постане министар... министар земљорадње кад се већ тим питањем бави, али јој се учин 
у, па се пробудио после једног страшног земљотреса; он види око себе саме развалине, непрегледн 
анире, да покаже како је права срећа за земљу и Матовића што је она његова сапутница у животу.< 
<p>Она је била људски створ, завезан за земљу.{S} И још нешто горе: жена, женска страна, подјар 
ичкој ситуацији, о будућности која чека земљу.</p> <p>— Извол'те, господин Илићу — нудила је Бе 
прозора што гледа на сокак и посматрала земљу свога детињства смешећи се љубазно њеним величина 
осетили да је нестало лепог дана.{S} На земљу је била пала нека сенка, живот се повлачио, тице  
вотиње.{S} Језовите сенке прекрилиле би земљу, па би се у час изгубиле и уступиле место блистав 
ја неће уништити закон борбе који гноји земљу својим жртвама?...{S} Шта то мари нешто мало греш 
 околним гајевима, повлачећи се дубље у земљу, док се није задржао у Повлену, у намери да хајду 
ти, да не допусти краљевом оцу улазак у земљу.{S} Реакција је пала.{S} Њени главни стубови скрх 
 није знао, а који су морали волети ову земљу кад су се били за њу.{S} Чедомиров поглед пређе п 
од њих, он поново обгрли погледом своју земљу.{S} Кириџије су биле зашле за кукуруз, види им се 
b n="77" /> успех.{S} Он је волео своју земљу дубоко.{S} Поред бриге за личну будућност, он је  
 чинило се као да ти кораци не додирују земљу; украшена многим успоменама, она се измицала јави 
ипа усеве, односи <pb n="70" /> најбољу земљу и прети да једног дана збрише целу варош.{S} Међу 
уо хук бујице и тежак мирис на одроњену земљу.{S} Грађани, у пола обучени, и војска пристизали  
обалу.{S} Мршава, јадна кљусад вукла су земљу у арабама.{S} Међу њима је Чедомир још раније зап 
анципација!...{S} Да дивне речи за нашу земљу где нико не воли да се пашти, чак ни за своје зад 
 врањских винограда, она поји целу нашу земљу, држи је моћним својим жилама као нераздељиву цел 
ни, велики летњи облаци извирали су иза Земуна, сакривали сунце, па бежали даље.{S} После њих д 
раставаца; ту су биле подигнуте шиљасте земунице, под којим је меланхолични Чачанин, с великим  
с те девојке и дрхтао пред сјајем њених зеница.{S} Њена глава клону.{S} Он се наже и потражи ње 
зверено, као да је душа стално у послу, зенице грозничаве, занесене, нестрпљиве, <pb n="62" />  
 глави.</p> <p>Бела се није бранила.{S} Зенице су јој се јако шириле.{S} Она је шапутала нешто. 
 су светлеле, као две звезде, две хитре зенице, које нису биле тачно заокругљене, већ као две к 
 одговорио једним увредљивим писмом.{S} Зет се умешао.{S} И Чедомир је прекинуо сваку везу са с 
ово је почињао да живи.</p> <p>— Је ли, зете, ти знаш француски... — приметила би му тада ташта 
 пребаци Матовићка <pb n="204" /> своме зету. — Зар се за свадбени пут купују новине?</p> <p>—  
оја није пропуштала прилику, а да своме зету не покаже колико је срећан што не плаћа стан.</p>  
ости што се чиниле будућем министарском зету и питао се ћудљиво како ће се то све свршити.{S} Д 
таризам треба помоћи — говорио је Петар Зечевић, омален, сувоњав човек, испупчене јабучице, про 
 поново на девојку, а одатле на сто, на зид, на прозорска окна, на затворена врата, као тица ко 
<hi>Вилина Вода 1848</hi>.{S} Седоше на зид једно према другом.{S} Између њих је певушила вода  
падини Рудника, па до заласка за зелени зид Јелице.{S} Пратила га чамотна тишина као сенка.{S}  
орио је Радоје. — До јесени имаћемо оба зида на брани.{S} А оно што остане лако је.{S} Још до г 
>У том тренутку, они су ишли дуж некога зида, преко кога су се спуштале процветале вреже од тик 
 далеко одмакло с послом.{S} Оба главна зида на брани била су подигнута.{S} Ништа јаче у граду  
н, темељ широк неколико хвати, а врх од зида као колски пут.</p> <pb n="229" /> <p>— Као Себаст 
ла посетница и карата са сликама.{S} До зида се налазила једна постеља, од ораховине као и сточ 
отске израде.{S} Према постељи, опет до зида стајала су два скупоцена ормана, изолучена при врх 
миле радника који у подножју те планине зидају централу <hi>Рад и Светлост</hi>.{S} На њега нал 
трачево око заустављало се на поцрнелим зидинама средњевековне тврђаве, чија се платна спуштала 
 главни акционар.{S} Отишли су они лепи зидни часовници у рамовима од ораховине, <pb n="232" /> 
ска постава.{S} Дућан му пун будилника, зидних и џепних часовника, па све куца и ради, као да у 
 крило универзитетске зграде.{S} Иначе, зидови су се светлели као подмлађени на пријатној пригр 
 њеног живота.{S} Полуге је нестало.{S} Зидови су попуцали.{S} Грађевина се срушила.{S} Она се  
ица у дну ходника, окренута у башту.{S} Зидови су били тапетовани оранџастом хартијом, по којој 
азмерно велика према самој кујни.{S} По зидовима су висиле изрибане тепсије, тигањи, бакрачићи, 
, запламтише живом црвеном бојом.{S} По зидовима остарелим и новим, запуштеним и очуваним, прос 
авало је празнину између прозора.{S} На зиду према њему, више постеље, висио је у природној вел 
борила озидана чесма на две луле.{S} На зиду је била остављена рупа за чашу или сапун, а изнад  
опадала; опомињала га је сувише шара на зиду у девојачкој соби његове жене.</p> <p>Исекао је ха 
i>Еснафлије</hi> до две чађаве пруге на зиду суседне куће, на коју се ослањао кров пјане кафане 
нка, неправилна и крупна, дрхтала је на зиду.{S} Даље мало, пузала је, разлиставала се стара ло 
дан женски сатић у папучици, обешеној о зиду.{S} Она је гледала неодређено, преда се.{S} Илић ј 
знели роштиље на сокак и задимили, а по зиду извешали кобасице разне дужине и дебљине.{S} О баг 
 зрела воћка, невина као дивља ружа.{S} Зима је попусти.{S} Њени се образи запламише.{S} У срцу 
ј дан, обузимала ју је час топлина, час зима, и она се журила школи све више, као да ју је тамо 
људским приликама, по њој самој.</p> <p>Зима јој је пролазила врло пријатно.{S} Имала је доста  
е обасја.{S} Снегови што су падали целе зиме почну да се краве.{S} Пред дућанима су воштане све 
ко ноћ нестане, знај да ћеш се удати те зиме.</p> <p>Вишња се хтеде подсмехнути својој другариц 
има били су и Вишња и Чедомир.{S} Преко зиме виђали су се овда-онда код рођаке; кад су настали  
дњу, а сам поче да сади лук преко лета, зими пак да зева у оближњој механи.</p> <p>Посао пође н 
.{S} Чак ни на порез.{S} Лепо се носио: зими астраганску шубару и капут од параћинског штофа, < 
јног зеленила по околним баштама и сјај зимњег сунца које није могло продрети у собу него је ск 
р се трже.{S} Пространа, тиха туга, као зимњи дан, рашири се изненадно по његовим грудима.{S} А 
блацима... облацима што полако језде по зимском небу.{S} Одлазио је тада у кафану, губио се у ч 
 допуштали посете пријатеља.{S} Тек под зиму, Јован доби потпуно помиловање.{S} Странка му даде 
оћеш ли и ти постати министар?</p> <p>— Зини да ти кажем! — трже се стари господин, па пређе на 
је, а на њиховим местима <pb n="253" /> зјапеле су црне бездне, страшне провалије, светови очај 
 па сам дошао до закључка, да се велика зла не чине намерно, с предумишљајем, већ... онако, из  
има замерити, то су <pb n="103" /> била зла времена.{S} Шта су они криви ако су били слаби или  
<p>— Јест, кажем ти... нема ни добра ни зла апсолутног, већ конфликта између нужних сила.{S} У  
и га учине, а они од којих сам очекивао зла, најзад су ми га учинили.</p> <p>— Бори се.{S} Борб 
одреди.{S} Реч слобода за њих је смисао зла.{S} Оне иначе не знају за њу.{S} А оне које је назр 
а мало је људи _ко]и су починили толико зла својим милим.{S} Сети се последњег разговора <pb n= 
љу, а ми не знамо још колико неисцрпног злата лежи у тим таласима.</p> <p>Вишња га погледа непо 
 пред њим се појављивало сунце, чији је златан сјај оживљавао небесно плаветнило.{S} Како друга 
чим за златара код тебе.</p> <p>— Какав златар на ово време, Бог те видео, кад и ја не могу хле 
тари.</p> <p>— Ја бих хтео да изучим за златара код тебе.</p> <p>— Какав златар на ово време, Б 
 својој другарици, Милеви, ћерци једног златара, чији је дућан био одмах до њихова.{S} Она је б 
 са њом и њеним братом, Радојем.</p> <p>Златарев син је био нешто старији од своје сусетке.{S}  
љиво.{S} Прво што помисли било је да му златарски занат није занео мозак, те је намислио да црп 
дине ливада је најлепша.{S} Зрела трава злати се, прелива као свила.{S} Међу травкама назире се 
и је био сишао са пространих, слободних златиборских сувата и са наслеђеним искуством да Србија 
оцније обогатио, и оца, родом из једног златиборског села чији се отегнути нагласак и говор кро 
S} Милева отрча на другу страну, где се златила читава простирка, и њен глас, већ без трунке та 
 како ми је леп стан, па баба... што је златна; прича ми како је било кад је била млада, описуј 
по њеном одмереном ходу.{S} Два прамена златне косе вирила су испод простог сламног шешира.{S}  
у рамовима од ораховине, <pb n="232" /> златни ланчеви, будилници што су свирали војничке марше 
да је држи у својим рукама, као тврдица златнике, и да се свети, да руши, да обара.{S} Заставни 
чало, те се видела кожа бела, истачкана златним маљама.{S} Она узбуди цело његово срце, он хтед 
роко незграпно кубе старинске цркве, са златним крстом, који се сија у ватри сунчане светлости. 
 он је био примамљив, велики, са својим златним вратима, мраморним стубовима, мирисом од тамјан 
а, на чијим се плеханим шиповима сијале златно обојене лопте.{S} Нашло се места за једну постар 
а, описује ми омладинске беседе код <hi>Златног Крста</hi> и тврди да ја личим на њеног сина ко 
сточићу уметничке израде, налазила се у златном оквиру фотографија црногорског кнеза са својеру 
ије занео мозак, те је намислио да црпе злато из те убоге речице, за коју зна мало ко ван Србиј 
који сунчев зрак и изливао свој бакар и злато по зеленом бусењу.{S} Радоје је одбијао кратке ди 
, који је последњих година знао само за зле стране живота: одрицање старих пријатеља, кињење од 
а.{S} Култура им је показала само своје зле стране, извукавши их из куће која је сама попуњавал 
.</p> <p>Сад се све то срушило јер „тај зликовац неће да учи“.</p> <p>Радоје побеже од очеве ку 
бе.{S} Ово је велика варош, а у њој има злих људи.{S} Да ти се што непријатно није десило?</p>  
ади суплент био је принуђен, против све зловоље коју је осећао, да прати нови покрет да би га м 
миле.</p> <p>Радник отвори очи, погледа зловољно у правцу онога који је питао, па рече:</p> <pb 
ре?</p> <p>— Шта је! —- одговорио би он зловољно, окренутих леђа.</p> <p>— Ништа.</p> <p>Она га 
озив несрећан је, он пати, а патња рађа злоћу.{S} Директор га је звао, саветовао да подеси свој 
p>Два млада створа погледаше се као два злочинца.{S} Отворише уста да нешто рекну, али немадоше 
 плотова, неколико ниских кућа, остатци змаја на телеграфској жици и, у дну, једна старинска, д 
 а мртву тишину оживљавао тек шум какве змије, подигла се читава насеобина од радничких колеба, 
рце куцало је за њим.{S} Он то сад зна, зна позитивно, има дакле сигурне доказе... те поређане  
се Радоје сажаљиво. — Наша Велика Школа зна само да фабрикује немоћне чиновнике; она од младих, 
рала поново очево писмо и читала га бог зна који пут.{S} Реченица о Радоју допала јој се посеби 
акојаке прљавштине претвориле су те бог зна чије одеротине у сиву боју која је језиво приличила 
ско срце куцало је за њим.{S} Он то сад зна, зна позитивно, има дакле сигурне доказе... те поре 
ка да јој се ти никако не јављаш.{S} Не зна да ли си жив или мртав.</p> <p>Младић се намршти.</ 
аучи лекцију која није још задата, а не зна оно што му је за лекцију.{S} У гимназији је било јо 
{S} У земљи где три четвртине народа не зна ни читати ни писати, велико знање смета.{S} Довољно 
где није тачнија она пословица да се не зна шта носи дан, а шта ноћ.{S} Странци нас зову земља  
јима рабаџије шибају волове, а човек не зна кога пре да пожали: те људе или ту стоку.{S} Јадно  
ке потере, испред кише или кад човек не зна куда ће.{S} Увек би се нашло друштва, водили се зан 
те је одбио — рече јој, тешећи. — Он не зна шта је у теби одбио.</p> <p>Сунце је клизило по вед 
оново на свог пријатеља:</p> <p>— Он не зна ништа о мени, а ни ја о њему, као да смо туђини.{S} 
ка измиче нашем схватању, пошто нико не зна да нас ослободи потреба наше природе?</p> <p>Вишња  
{S} Међутим, њему то не смета, он то не зна.{S} А тај сељак то је наш народ.{S} Он је запуштен, 
смо туђини.{S} Свакако ми замера јер не зна разлога моме одласку.</p> <p>Хтела му је писати дуг 
Неприродан, јер се у органском свету не зна за такву везу; неморалан, јер се обавезујемо за неш 
 да ми сачиниш једно писмо.{S} Нек дете зна...{S} И кажем јој ја да се чува.{S} Мисли да јој је 
таде посматрати ту бубу и мислити... ко зна на кога!{S} На државни удар... на професора коме у  
читане књиге, преводила с руског.{S} Ко зна докле би трајала та тамна грижа да не доби оно писм 
ном жељом у души да сам поцрвене.{S} Ко зна колико осташе тако загрљени!{S} Девојка се покорава 
ха из средине: ...{S}И мислио тада — Ко зна каква судбина те чека — И зашто си тако срећна сада 
 глупости које треба осудити.</p> <p>Ко зна колико би то трајало, да се стари Матовић не разбол 
десно?{S} Шта су тада осетили?{S} Ко то зна?{S} Ко ће то рећи?{S} Ни они сами не би умели казат 
 црпе злато из те убоге речице, за коју зна мало ко ван Србије.</p> <p>— Место да нам користи т 
ше капије, па ако га преко ноћ нестане, знај да ћеш се удати те зиме.</p> <p>Вишња се хтеде под 
 је иначе доста моје главобоље.{S} Само знај, нећу скандала у кући — заврши он.</p> <p>Илић ниј 
лице познатијим госпођама на шеталишту, знају за девојке с великим миразима.{S} Њима је свеједн 
аница.{S} Њу чекају многи познаници.{S} Знају је не само људи, но и мртва природа: куће, улице, 
а за њих је смисао зла.{S} Оне иначе не знају за њу.{S} А оне које је назру, оне су као ове мув 
ви малочас устали из гробова, да још не знају да се нађу.{S} У осталом, он је тако замишљао час 
како се оно зваше твој директор.{S} Оне знају само за време, за простор, сисаре, преживаре, за  
 си познат у твојој генерацији.{S} Људи знају твоју вредност.{S} После ових времена ти ћеш виде 
ање они, њихова личност, њихов џеп, они знају већ вештину опортунитета и хладне крпе за угрејан 
о време семестре на универзитету, и већ знају вредност годинама службе.{S} То су они који као ђ 
 и човечанство.{S} Ти си непријатељ, не знајући толико људи, који су опет твоји непријатељи.{S} 
b n="75" /> <p>Чедомир је ишао брзо, не знајући ни сам зашто хита.{S} Свет му је сметао, те сиђ 
ијатељи.{S} Ми се сатиремо узајамно, не знајући због чега, и ми ћемо проћи цео наш живот у неми 
ко њива.</p> <p>Ишао је, као мртвац, не знајући камо.{S} У једној празној улици спази своју жен 
зборовима, где се драо и скакао на први знак <hi>вође</hi>.{S} Потписивао је резолуције, мрзео  
једва чујно и као да су јој давале неки знак, звале је к себи.{S} Тада девојка опази нешто што  
а удари песницом по њушци.{S} То је био знак да се крене.{S} И он пође, вукући се, климајући де 
т пред младићем ?{S} Или је то био само знак захвалности што је Илић имао стално по коју лепу р 
, врло уморна... — покуша она да завара знаке свога узбуђења.</p> <p>Познавала је добро ту аду, 
 јој је изгледала неизвесна, тамна, под знаком питања.{S} Она се заиста питала да цео тај рад н 
 борбу, за одрицање.{S} Лака и површна, знала је живети само за своје задовољство и мислити јед 
ила ниско; није журила, а није, управо, знала куда иде.</p> <p>На неком сату изби осам.</p> <p> 
/> <p>Матовићка не хтеде наваљивати.{S} Знала је да јој је муж врло тврдоглав.{S} Стога узе дру 
лијих, тежих, страшнијих.{S} Девојка је знала да Илић даје лекције сину новог министра, Матовић 
ала се шта други мисле о њој.{S} Она је знала да је неко од њених суседа морао приметити кад је 
S} Тешко јој је било без мајке.{S} Није знала чиме да се позабави, да прекрати време кад остане 
ог човека и нешто у готову!{S} Она није знала само да министар има ћерку... ту бледу девојку, с 
.{S} Вишња не замери ништа.{S} Она није знала за та понижења.{S} Чак јој се то свиде: изгледало 
ема њој?{S} У сваком случају Вишња није знала дотле шта се дешавало са њеним драганом.{S} Она ј 
а радим, кажи ми.</p> <p>Вишња јој није знала одговорити ништа.{S} Њој се такође постављало ист 
о.{S} Зашто?{S} Ни она сама не би тачно знала рећи.{S} Тек, заједно с Илићем, мрзела је сад и о 
Није Радоје мрзео школу.{S} Вишња је то знала.{S} Он јој је рекао једном приликом, <pb n="60" / 
мизлу.{S} Кад смо ми били млади, ми смо знали за љубавне изјаве само из романа...</p> <p>— Врем 
S} Откад су почели шетати сами?{S} Нису знали рећи.</p> <p>То је било свакако једног дана, кад  
народу.{S} Села, у којима се никад није знало за оскудицу, боре се сад за насушни хлеб.{S} Општ 
 на лулу и бријао бркове.{S} Да се није знало чији је син, узели би га за странца.</p> <p>Вишњи 
 не схваћа прави смисао.{S} Још се није знало о скандалу у Двору.{S} Вечерњи листови ћутали су  
 цене, али је купаца било доста, јер се знало да код њега човек неће бити преварен ни у мери ни 
 ми бучи, хоће да прсне.</p> <p>— Знам, знам.{S} Ја мислим на твоје испите.{S} Али нећу да се п 
 Глава ми бучи, хоће да прсне.</p> <p>— Знам, знам.{S} Ја мислим на твоје испите.{S} Али нећу д 
т. — Само на кога се метну, да ми је да знам?</p> <p>— Не на мене, у сваком случају — упаде гос 
Теби првој о њој казујем, и хтео бих да знам шта ти о том мислиш?</p> <p>Вишњин поглед сукоби с 
— Слушај, слатка Вишња — рече јој. — Ја знам где си била.{S} Не покушавај да ми поричеш: ја сам 
ан.{S} Мене чекају велика дела...{S} Не знам тачно каква, али велика несумњиво.{S} Другојачије  
ељице?</p> <pb n="31" /> <p>— Не.{S} Не знам, Ја се нисам због тога уписала у школу.</p> <p>— Н 
о ? — упита га она дрхтаво.</p> <p>— Не знам да ли се сећаш... оног дана кад смо се састали пос 
 срећна? — прекину је Илић.</p> <p>— Не знам, може бити.{S} На срећу ретко мислим; она ми се чи 
ст?</p> <p>Илић се осмехну;</p> <p>— Не знам.{S} Назови ме како хоћеш.{S} Измењао сам све идеје 
> <p>— Опрости, опрости Вишња.{S} Ја не знам шта радим.{S} Ти ово ниси заслужила.{S} Ја често н 
вот чудан, комшија, тако чудан да ја не знам сигурно шта бих рекла...</p> <p>— Не, то није могу 
и пребацивања као да се њему учинило не знам какво добро.{S} Његова жена, која је раније, док с 
е.</p> <p>— Ја претерујем.{S} Ја још не знам ништа позитивно.{S} Треба видети у чему је ствар,  
су прошле од како смо се растали, ја то знам — продужи Илић тврдоглаво. — Али, ми смо још ту, м 
ра, Вишњо.{S} Он није рђав човек, ја то знам.{S} Он је сјајна интелигенција, природа врло симпа 
шава, оплемењава.</p> <p>— Да.{S} Ја то знам.{S} И ја примам борбу.{S} Ја сам наоружан знањем ц 
г па родиле, те хоће да и ти окусиш... „Знам, вели, да их се Вишња зажелела у Београду".</p> <p 
партија, без реда, један по један крај, знаменита места, као у албуму.{S} Сети се Чедомира.{S}  
уге, трбушати катихета им се чинио врло знаменита личност, заљубљивале се у своје наставнице.</ 
као муве окамењене у ћилибару.{S} Ми не знамо где идемо, ми знамо само да смо на путу...{S} Мож 
лили смо својим знојем и крвљу, а ми не знамо још колико неисцрпног злата лежи у тим таласима.< 
 ћилибару.{S} Ми не знамо где идемо, ми знамо само да смо на путу...{S} Можда све ове мисли нис 
кције и живљаше скромно, у маленом колу знанаца, повлачећи се све више у своје књиге и свој све 
лепа и без њих, савршена без свега мога знања, без појма да и постоје славни психолози?“ Цело њ 
а.{S} Девојачка школа не даје позитивна знања модерној жени.{S} А ја хоћу да се образујем до кр 
чна, несавремена; она не даје позитивна знања.{S} Не застаните на путу еманципације!{S} Ваши хо 
заклињао се да се то десило без његовог знања, да је био жртва глупог случаја, и да... на крају 
, она му је писала, те тиме стављала до знања да јој може одговорити.{S} Али њено писмо није са 
еху у школи, ставила већ толико пута до знања да он има од ње да се учи.{S} Поред тога, бојао с 
ила двосмислене фразе, стављајући му до знања да ће га одати.{S} Кад би се њихови погледи сусре 
страњивали.</p> <p>— Знање је светлост, знање је моћ — понављао је, као аргумент, ту реченицу,  
х људи, ма они и застрањивали.</p> <p>— Знање је светлост, знање је моћ — понављао је, као аргу 
 <p>— То није довољно.{S} Књиге су суво знање.{S} Дају ти моћ да разумеш ствари, али те заводе  
рода не зна ни читати ни писати, велико знање смета.{S} Довољно је ако се прочита десетак књига 
ш.{S} Морамо се задовољити мањим.{S} То знање премаша дужину једног живота.{S} Те циљеве треба  
} И ја примам борбу.{S} Ја сам наоружан знањем целе наше епохе.</p> <p>Вишња се промисли да ли  
џе по Авали, тако се не можемо оружати „знањем целе епохе“, како ти хоћеш.{S} Морамо се задовољ 
ори му Зарија и понуди столицу. — Јест, знао сам ја <pb n="168" /> то није истина.{S} Тврде за  
 То је сувише романтично за Београд.{S} Знао сам ја, велим...{S} Не би ти долазио код <hi>Еснаф 
може долазити у школу за неко време.{S} Знао је да му се неће веровати.</p> <p>— Шта ме се тиче 
вог маловарошког првака.{S} Он је једва знао срицати, а теже му је било потписати се него отпеш 
, те би се други на његовом месту можда знао користити том њеном слабом страном и, кад је потре 
о весеље дома, који је последњих година знао само за зле стране живота: одрицање старих пријате 
 имао посла с писаном ствари, као да је знао читати и писати.{S} Он је на тај начин давао свеча 
сећала се пред њим разоружана.{S} Он је знао толико ствари, прочитао толико књига, сипао стране 
ији која би га лишила очевине.{S} Он је знао колико је његов отац имао муке док је ту кућу поди 
љаде игала душевног нестрпљења.{S} Није знао шта да ради од себе.{S} Свет му се чинио празан, ш 
ећан случај.{S} Какав?{S} Који?{S} Није знао, али му је сад било јасно да није ништа боље судби 
ош и даље, од предака којима имена није знао, а који су морали волети ову земљу кад су се били  
е, кадиле владу.{S} Истина, Радоје није знао звонке фразе, његов говор није био окићен социолош 
Међутим, Илић је примио писмо, али није знао шта да одговори.{S} Оно га је дирнуло јако, као св 
="259" /> вештина, политика.{S} Он није знао за обзире, компромисе, сходности, релативности, ур 
мао те ширине у образовању.{S} Он је то знао и није се чудио: он <pb n="19" /> је себе већ тада 
 су и име добили.{S} Све што је Чедомир знао о овом свом претку, било је да се борио на Засавиц 
челу и изразитих усана.{S} Свако од њих знао је наћи по коју лепу реч да јој каже, да јој чести 
{S} Отац није волео да седим докона.{S} Знате, мој отац је прост човек, али воли школу.</p> <p> 
ли новаца и нас који га нисмо имали.{S} Знате ли да је то била грдна разлика између робијаша и  
 се на рачун првог који наиђе.</p> <p>— Знате шта је ново? — рече им Милева једно вече. — Мешов 
ека кад се Бела умеша, и рече:</p> <p>— Знате, отац, да се Миле тетка-Катин верио у Минхену...  
 у другој соби. — Што су дивне, само да знате!... чу се отуда њен глас, јасан сад као од чистог 
— приговори јој стара жена.</p> <p>— Не знате ви те ствари — осече се Вишња за први пут. — Ја с 
ешити за конвенционални брак, и ђаво ће знати да ли ћеш шта сачувати од онога што сам ти говори 
 и Ристић пружи прст на прозор. — Ко ће знати шта оне виде својим мрежастим очима!{S} Ипак, оне 
 Публика се стане да надмеће ко ће више знати на памет тих његових бунтовничких изрека : „Абдик 
ер само гледајући у прошлост, ми можемо знати шта је вредео наш живот.</p> <p>— Ја хоћу најпре  
место главног уредника свога органа.{S} Знаци народне љубави пратили су га улицом.{S} Влада ниј 
иплому.</p> <p>Рекавши ово, она погледа значајно у Илића као да је хтела сазнати какав су утиса 
ак до подвољка и широког врата, па рече значајно: — У вашим годинама, сиротиња није зазор,</p>  
.. полако, дижући постепено глас, према значају предмета, одушевљавајући се, па падао у ватру и 
оће да учи школу, нека учи, а ако неће, значи да није за њу, па ће гледати друга посла.{S} Шта  
 то знаш.{S} И кад ти говорим овако, не значи да одобравам оно што је раније било.{S} Говорим,  
љала на свог друга горак поглед који је значио разочарење, и ћутала.{S} Она није била још толик 
како жао ако је не известиш.{S} И онда, знаш како је, чича-Митре, треба помислити на све.</p> < 
<pb n="121" /> <p>— Ћути, безобразнице, знаш ми ти шта је љубав!...{S} Да, ја нисам противна љу 
.{S} Тетка ми рече да ниси долазила.{S} Знаш ли колико је сати?</p> <p>— Извини, колегинице — о 
ла с Радојем и још неколико девојака. — Знаш ли да си села у вилинско коло?</p> <p>— Кажу — дод 
"> <pb n="90" /> <head>VIII</head> <p>— Знаш ли да се Љуба Ћопа вратио са села — рече Зарија Че 
м?</p> <p>— Јесте.{S} Обоје су млади, а знаш какав је свет...{S} Баш ме данас у седници пита По 
е... мој Чедомире...{S} Не, то боли, да знаш како боли!...</p> <p>Он је поново прихвати и прине 
иближити природи и животињама.{S} О, да знаш колико ми мало поштујемо животињски свет!{S} Теби  
чињао да живи.</p> <p>— Је ли, зете, ти знаш француски... — приметила би му тада ташта. — Што н 
ече:</p> <p>— Ти си паметан човек... ти знаш шта радиш.{S} Наша варош дугује ти већ много, за п 
ођака. — Не станујем далеко.{S} Да само знаш како ми је леп стан, па баба... што је златна; при 
оже сачувај, ја нисам реакционар, ти то знаш.{S} И кад ти говорим овако, не значи да одобравам  
{S} Осећала се нека јака воња на влагу, зној, на човечје месо.{S} Чула се поново она опојна муз 
 пожар учинио милост, заврнутих рукава, знојава лица, раздрљених груди и врата, босих ногу, па  
сваку стопу ове земље налили смо својим знојем и крвљу, а ми не знамо још колико неисцрпног зла 
у је из постеље, груди дрхтале, тело се знојило и под кожу јој подилазили непријатни жмарци.{S} 
и ништа.{S} Остави ме, мајко...{S} Ено, зове те служавка.</p> <p>Она је због Чедомира променила 
ола.{S} Он се језиком својих посетилаца зове звонко: <hi>чокалиница</hi>.{S} Од свију чокалиниц 
ироко лишће од ораха и букет процветале зове.{S} Горе, надносило се нешто неба, с групом осветљ 
онај Ибзенов јунак, Улфхај мислим да се зове...{S} Келнер, један полић!{S} Ето, такав треба да  
ао је да поред науке постоји оно што се зове примењена наука, <pb n="259" /> вештина, политика. 
, у ординарној лицитацији која се лажно зове <hi>влада народа</hi>.</p> <p>— Шта је лек томе?{S 
ма <hi>новинар</hi>.{S} Тако се у Чачку зове разносач новина, један <pb n="224" /> сакат млад ч 
вратима да их однесе, па се предомисли, зовну служавку и предаде јој што је имала у рукама.</p> 
и кривих ногу.{S} Њега сви његови гости зову <hi>Стрика</hi>, па по њему и његову гостионицу: < 
шта носи дан, а шта ноћ.{S} Странци нас зову земља изненађења.</p> <p>— Не слути, бога ти — одв 
овима и раштрканом селу, приређивала је зора величанствен ватромет.{S} Аница потрча хитро да по 
а.{S} Пријало јој је да тако гледа како зора свиће.{S} Нешто велико и утешно долазило јој је из 
" /> на широка места обасјана руменилом зоре и сребром првих сунчевих зрака.{S} То су пријатна  
аног мудраца занимало га.{S} Он оста до зоре пијуцкајући <pb n="172" /> шљивовицу.{S} Ристић се 
ца и разлистале природе, која се у роси зориној купала безбрижно, разблудно.{S} Осећала се нека 
ишће од врба промицао је по који сунчев зрак и изливао свој бакар и злато по зеленом бусењу.{S} 
е не предаде ни привиђењу који је кишни зрак правио од његове пријатељице.{S} Он јој предаде ше 
е кисела воња на јеличко вино.{S} Један зрак сунца играо се око гирланда од разнобојне хартије, 
руменилом зоре и сребром првих сунчевих зрака.{S} То су пријатна заклоништа, засађена лиснатим  
унце је залазило за један облак, бацало зраке и чаробно осветљавало парче неба које се видело,  
о је један ружичаст сноп првих сунчевих зракова.{S} А даље, по шору, поцрнелим крововима и рашт 
својој другарици, она је стајала сама у зраку пуном кише.{S} Све је око ње било сиво, тако сиво 
ј улици.{S} Ноћне светиљке чкиљеле су у зраку пуном кише.{S} Под њима се белуцала црна калдрма. 
остана и покроваца скакутали су сунчеви зраци.{S} Небо је било ведро.{S} Тек по неки облак био  
аздух је трептао око њих позлаћен косим зрацима сунца.{S} Он узе за руку своју другарицу; брзо  
анска дела.</p> <p>Осећала се слободна, зрела, цела.{S} Како јој је сад изгледао јадан живот у  
У то доба године ливада је најлепша.{S} Зрела трава злати се, прелива као свила.{S} Међу травка 
 постао њен муж, о њој самој.{S} Она је зрела као зрела воћка, невина као дивља ружа.{S} Зима ј 
н муж, о њој самој.{S} Она је зрела као зрела воћка, невина као дивља ружа.{S} Зима је попусти. 
д свежег, росног зеленила по сред суве, зреле траве.</p> <p>— Да дивна кола! — кликну гласно, п 
а и што се чудно мешало са првим цртама зрелих година.{S} Девојка га никад лепшег није видела.{ 
ни Моравиних обала, намирисаних мирисом зрелих јагода и одроњене земље, о отегнутој јеци гајда  
 од лишћа црвеног као бакар.{S} По који зрео кестен лупио би о калдрму и измамио уплашен узвик  
жеже.{S} Нигде тице да се чује.{S} Биље зри.{S} Вишња је спустила завесе.{S} У соби је мрак, ал 
{S} Жабе су крекетале, попци и скакавци зрикали.{S} Он се упути право преко њива.</p> <p>Ишао ј 
ног стања — објашњавао је разлог што су зрнца философије дошла на та непосвећена места, смешећи 
 држала отворена.{S} Видела се оба реда зуба.{S} Усне се згрчише на четири угла.{S} Реч се заус 
м ватром.{S} Очи су гледале укочено.{S} Зуби се белели испод згрчених усана.{S} Груди се тресле 
г узбуђења.{S} Њени <pb n="131" /> бели зуби гризли су нервозно један крај њених усана.</p> <p> 
гледала га весело и смешила се.{S} Њени зуби сијали су испод румене, свеже губице као дрво под  
жив.{S} Свест јој се губила.{S} У ушима зујала блага музика, отегнути тонови који опијају.{S} П 
уцкао косом о калдрму.{S} Неколико мува зујало је око оба дућанска прозора.{S} У рафовима се ша 
ти, неудата, остављена.</p> <p>То је ос зујао у чокоту.</p> <p>— Бесмислице! — рече у себи дево 
удружења, учио на памет поједине фразе, зурио дубоко у ноћ у неподгрејаном и полуосветљеном ћил 
овору час <hi>ти</hi>, час <hi>ви</hi>, и, кад дођоше до њене куће, раставише се као стари приј 
еђутим, лева му је била потпуно здрава, и он је њоме махао по ваздуху, као да би боље доказао о 
набавку савршенијих справа и средстава, и у опште претпостављати, свуда где му је то место, мат 
ајнепосећеније кутове варошких паркова, и ту их поново читао, разгледао сваку реч, загледао у м 
{S} Ја нисам груб.{S} Ја имам искуства, и то је све.{S} Ја познајем живот.{S} Он вреди толико к 
и се у том глас неког из њеног друштва, и она је већ заборављала на свог првог учитеља.</p> <p> 
атиремо узајамно, не знајући због чега, и ми ћемо проћи цео наш живот у немиру и свађи.{S} Ми ж 
 им кондицију из овог или оног разлога, и вишо се не врати.{S} То је било већ лакше.{S} Ипак се 
е.{S} Неколико корака од средине града, и већ је човек улазио у споредне улице, непознате кварт 
 знања, да је био жртва глупог случаја, и да... на крају крајева, он њу воли још, њу једину, њу 
а стаза.{S} Начини још неколико корака, и спусти се на једну клупу, коју угледа празну и усамље 
трану, где се златила читава простирка, и њен глас, већ без трунке тајанствености, одјекну доли 
а је обузимала нека чар, скоро физичка, и он је терао пером, као да броди морем начињеним од са 
с, кружила неко време, па опет слетала, и крештала свеједнако и јогунасто.{S} У једном тренутку 
ако јак, да се пробудила сва уздрхтала, и није могла више заспати.{S} Заман је гонила његове сл 
 летња ноћ дизала се лагано, као магла, и откривала широк шор, пун отврдлог блата, накривљене п 
/p> <p>— А љубав, мама? — примети Бела, и несташно успи усницама.</p> <pb n="121" /> <p>— Ћути, 
дим домаћег димњака.{S} Она није умела, и поред својих лектира, да измири старински морални зак 
лози, у влажном хладу лозиног зеленила, и да је гледа, <pb n="222" /> посматра њу и њен венац с 
p>— Затим?</p> <p>— Ја сам већ покисла, и...</p> <p>— И?</p> <p>— Свак од нас има свој пут.</p> 
ожда је и она <pb n="39" /> имала жеља, и то још раније него Вишња, да се развије што више, да  
ли о лаким стварима, о интимним везама, и он им није смео прилазити, он је бежао даље од њих.{S 
диже јој главу својим изанђалим рукама, и обузета оним присним сажаљењем, које може да осети са 
 многогодишњим <pb n="179" /> крмачама, и наби на очи доста фин цвикер.{S} Он је метао те наоча 
простачки гримасама, вратом и куковима, и, за један глас више, наручивале мокролушким жаргоном: 
 већ имала потребу да се допада људима, и друго, што су је другарице, ћерке чиновничких и остал 
 обузимала ју је час топлина, час зима, и она се журила школи све више, као да ју је тамо чекао 
 <p>Илић му пружи кутију с палидрвцима, и упита га, пола у шали, пола озбиљно:</p> <p>— Откад т 
ким алтруизмом, са сељацима — светцима, и непрегледним површинама леда и снега.{S} Живео је сам 
 су чешће са њом, па после сваког дана, и најзад без ње.{S} Како се Каја изгубила из њиховог др 
накићених шешира, разапетих сунцобрана, и задржа се на једном споменику, окруженом букетом прец 
једна школа која је раније била механа, и старо гробље, пуно дудова.{S} Тек са јужне стране нал 
требати, па да узајми.{S} Он то призна, и осмејкиваше се стидљиво, као да је тражио опроштај шт 
ја ово чиним од себе? — освести се она, и скочи са постеље као да се брани од нечијег насртаја. 
ојих лектира правећи разнолика опажања, и уживао страсно у филозофским проблемима.{S} Култура м 
штво састане, без нарочитог договарања, и весеље букне, у толико јаче у колико је дотле избегав 
ад ти се допада! — рече, најзад, Вишња, и пружи му цвет.</p> <p>Он га узе.{S} Промуца неколико  
 <p>— Не... не, Чедомире! — рече Вишња, и истрже руку.</p> <p>Па и доцније, она је избегавала о 
 <p>— Извол’те — рече кад отвори врата, и пријатељски додирну раме младићу, док један светао, ч 
равој пети, дохвати се отворених врата, и, поклецнувши само једанпут својом хромом ногом, већ б 
је се могао скалупити у та општа места, и Вишња би пропала ако би пао у туђе руке.{S} Он јој је 
{S} У државној служби није нашао места, и ако су тамо постављани људи с мање школе од њега.{S}  
д синоћ лутале по глави.{S} Она заћута, и тек пошто се први час сврши, упита другарицу без неко 
ими радо овај изговор да не ради ништа, и приста.{S} Они пређоше трем.{S} Један стари човек, ко 
ком запали јој се кецеља поред огњишта, и само срећан случај спасе девојку од даље несреће.</p> 
 повукла се у једну кућицу из дворишта, и ту, од оног што јој је остало од мираза, живела са де 
> <p>— Шта ти је, Вишња? — упита Аница, и погледа у собу неодређено.</p> <p>Млада учитељица је  
е састоји <pb n="85" /> ова чокалиница, и остали понешто дужни по умашћеним и у крајевима испре 
има, те једва дочека кад се Бела умеша, и рече:</p> <p>— Знате, отац, да се Миле тетка-Катин ве 
и како у њима дрхти цела Радојева душа, и збуни се.{S} Сунце је било дошло према њима.{S} Ствар 
е формирао један воз... ја бејах готов, и ја те позвах.</p> <p>— То не беше ништа одређено — пр 
илософа.{S} Зато је сматран за смешног, и ако их је било много луђих.{S} У државној служби није 
раније запазио једног коња, врло лепог, и чудио се одкуд њега да употребе на тај простачки поса 
53" /> додир тога девојчета.{S} Најзад, и он је био млад, и он је имао у срцу нежности.</p> <p> 
девојчета.{S} Најзад, и он је био млад, и он је имао у срцу нежности.</p> <p>У природи је наста 
тру, не задржа никакву резерву за себе, и врати се у Београд.{S} Мајка је покушала да се измире 
дохвати књигу, баци је у угао иза себе, и, као да је хтео утопити своје мисли, он се предаде за 
 пошла неколико корака ка углу од собе, и онда застала, покривши очи рукама.{S} Један део расут 
 се гуша стеже, очи почеше да га сврбе, и њега обузе луда, болесна жудња да рашири руке и да за 
интересује — одговори младић без журбе, и кад остаде на само са Белом, разви новине.</p> <p>— П 
јане усне, које се прилепише за његове, и осташе тако, за један тренутак, слатке, топле, уздрхт 
ирало у душу.{S} Она их је памтила све, и несвесно упоређивала са оним што су јој у школи преда 
нда то говорио.{S} Али се свет препаде, и ето...</p> <p>Радоје наби качкету јаче на очи, распал 
 белу варош на саставу две велике воде, и изазивале слику студента Илића.</p> <p>Још највише би 
ће, госпа-Матовићка је одлазила такође, и то брзо, као да је виле гоне, а враћала се тек у вече 
, то време пролази; централа се подиже, и ја ћу ускоро, као онај класични песник, који је поздр 
гађала под лаком материјом летње блузе, и нежним лицем девојке, чија хромост није допуштала чес 
 После је узе у обе шаке и миловаше је, и преко лакта, оборених очију, без иједне мисли у глави 
 би продужио своје дело такво какво је, и нашао му логичан закључак; шта би га се тицало што би 
ивала своје домаће прилике и неприлике, и сагнути главу пред потребама породице.{S} Стога млада 
 у својим рукама, као тврдица златнике, и да се свети, да руши, да обара.{S} Заставници прогрес 
 другарице.{S} Узела ју је за обе руке, и понављала:</p> <p>— Па како си ми још?{S} Па шта ми р 
<p>У том тренутку студент се сети Беле, и, поред све оргије страсти, начини упоређење између те 
а не задовољи се тиме.{S} Она оде даље, и стаде му цртати положај те своје творевине према њему 
а, легала и дизала се с њим из постеље, и са којом је живео као са метресом.</p> <p>Претпостављ 
ама, у преводу неког Грка, чије је име, и доцније, с муком изговарао.{S} Читао је све што му до 
ешто јаче од ње заповедало је сад њоме, и она раскопча хаљину до дна.</p> <p>Гомила разних осећ 
, читала, по каткад, сензационе романе, и јела слаткише, почев од најфинијег швајцарског фондан 
ама, она их већ виде заљубљене, верене, и пред олтаром.{S} Ах, тај олтар!...{S} Поред свега соц 
 успомене, оне лепше, ницале су око ње, и она је била тад уверена да је Београд њено изабрано м 
ставише Илића да чују и његово мишљење, и позваше га <hi>код Пеливана</hi>, бозаџије чувеног у  
горак поглед који је значио разочарење, и ћутала.{S} Она није била још толико јака да му баци и 
имале је против њене воље као искушење, и девојка би се стресла од неке слатке, несносне језе к 
 гвозденим ногама у виду лавовске шапе, и са уским зеленим лествицама.</p> <p>— Као на Калимегд 
ући.{S} Али је она не пусти испреда се, и, између осталих ситница које се говоре међу девојкама 
 сва слава, пред њима, бледи и губи се, и као што би радила мајка, глас целог народа их љушка у 
ну хаљину, подиже један крај од завесе, и посади се крај прозора.{S} Напољу је свитало.{S} Крат 
аревићева је остала чиста као кап росе, и чекала будућност и изабраног мужа; чекала их стрпљиво 
шапутао му нешто пропињући се на прсте, и грдио мајку и сестру: <pb n="7" /></p> <p>— Та остав’ 
ких последица.</p> <p>Остави шеталиште, и упути се ка универзитету.{S} Старинска зграда бацала  
ећу ако је сретну, несрећу много чешће, и судбину која им се одреди.{S} Реч слобода за њих је с 
че се натрашке, гледајући га нетремице, и изгуби се иза врата лагано, нечујно, неприметно, као  
је за причу!</p> <p>Брод обиђе брдашце, и пред путницима се указа цела панорама Београда са дун 
 воће на рационални начин.{S} Шта више, и по спољашности се разликовао од мештана, окорелих у н 
се уверити и овом половином своје душе, и обећавала себи да неће мрзети <pb n="49" /> девојачку 
су пролазили, требало се журити за воз, и она приону око свога кофера.</p> <p>Имала је право шт 
ових очију весели и шарени као сватови, и губили се у ноћ преживелих година.{S} Преста брзо да  
поток је јурио поред ње.{S} Она загази, и пређе на другу страну.{S} Кораци су се приближавали.< 
<p>Илић махну руком кочијашу да полази, и више се не врати својој ташти ни својој жени.</p> <p> 
уђени примити га.{S} Да, време пролази, и једанпут дође тренутак кад се мора имати храбрости и  
и ме више не волиш? — стаде да се мази, и набра обрве.</p> <pb n="189" /> <p>Младић уздахну, не 
десном колену, који је добио на робији, и грдио свога сина.</p> <p>— Шта је с тобом? — говорио  
и још једанпут те стихове! — рече Бели, и осети како му цело тело дрхти, а на срце му наваљују  
 јер наше време није оно што смо хтели, и ми смо се горко преварили у систем парламентарних вла 
њену земљу.{S} Грађани, у пола обучени, и војска пристизали су у гомилама.{S} Журно се копало,  
 његов поглед.{S} Пуштала га да говори, и тек тако, гледајући у страну, осећала се сигурна у ње 
и, материна мазо — пребаци брат сестри, и један сјај мушке надмоћности засја у дечковим очима.  
 лични непријатељ кога треба савладати, и он га је презирао као тиранина чију је сурову владу р 
и, али се уздржа од сваке заједљивости, и одговори мирно:</p> <p>— Његова мајка и моја рођене с 
о блудели су облаци час бели, час жути, и губили се лагано у помрчини.</p> <p>— Ми ступамо поср 
и ћеш се решити за конвенционални брак, и ђаво ће знати да ли ћеш шта сачувати од онога што сам 
рити; треба је послушати, рећи је увек, и увек радити тако да је човек може рећи.</p> </div> <d 
ване.{S} Носио је сваки дан оковратник, и то оборен, с лептирастом краватом, која је играла око 
атељима...{S} Теби првој о њој казујем, и хтео бих да знам шта ти о том мислиш?</p> <p>Вишњин п 
у ми сјајне; кадгод, чини ми се, успем, и тада осетим једно бескрајно задовољство које се не да 
ли он одби позив ћутке, махнувши руком, и уђе у парк.</p> <p>Ту је било света још више.{S} Скло 
ико липа засађених пред каквом кафаном, и широко незграпно кубе старинске цркве, са златним крс 
во љубакања.</p> <p>— Тако ћеш, једном, и мене оставити — одбијала је његова умиљавања — и чуди 
а.{S} Он јој приђе са чежњом и страхом, и после првих поздрава могаде јој рећи тек:</p> <p>— Ку 
у једну утврђену тачку, као у неки сан, и хтеле рећи:</p> <p>— Да дивног сна!{S} Оставите ме да 
ушу, па је остави да сања започети сан, и пољупци где тело дише дахом другог тела, где се крше  
а одговарала, ма да ју нико није питао, и гледала младића задивљено, угризнуте усне, истурених  
е.{S} Он јој предаде шешир врло учтиво, и рече хладно, готово опоро:</p> <p>— Хоћемо ли да се в 
дарица већ била изашла.</p> <p>— И ово, и ово, не треба ми ништа — и бацао је белешке, писма, к 
ује; затим се дизао јаче, лупао готово, и челичним звуком испуњавао одају као нешто живо.{S} То 
ишу ништа, полажу много на беседништво, и живе, скривено, по Палилули и Енглезовцу, с каквом хи 
адском друму, који се доцније обогатио, и оца, родом из једног златиборског села чији се отегну 
е куће, за коју га ништа није везивало, и нађе се са својим вршњацима, децом такође из бољих ку 
н прамен косе што јој је падао на чело, и јекну болно:</p> <p>— Шта је ово мени?{S} Ја нећу то. 
пута.{S} Корачала је брзо, али сигурно, и изгуби се не окренувши се.</p> <p>Вратила се одмах у  
 је то могуће, то ће бити врло корисно, и, надам се, наши ће те разумети.</p> <p>— Да, мени је  
 опет видети — одговори Илић енергично, и ухвати девојку за руку.</p> <p>— Шта ми имамо још јед 
за светло, бело, као растопљено сребро, и <pb n="74" /> још високо над зарубљеним брдом преко С 
ражи своју сопствену срећу, пошто-пото, и с <pb n="165" /> друге стране нужности друштвеног жив 
о сам доктора.{S} Он јој преписа нешто, и рече ми да ће се вечерас навратити.{S} Боји се да не  
је су стајале као прилепљене уз прозор, и са одсуства присних ситница, домаћих успомена и дранг 
аке оскудице и понижења, те одложи час, и хтеде се вратити.{S} Али га госпођа понуди да се одмо 
његовим, па га стегоше, задрхташе опет, и стегоше.{S} Предео је био пуст.{S} Влажна пољана диса 
ни чудно у наше доба — одговори младић, и отворено <pb n="130" /> погледа у Белине очи. — Али н 
су велики хлад.{S} Девојка обори главу, и посматраше дуго своју сенку која је расла поред ње.{S 
ном девојком, којој примети само главу, и од главе бео, нежан профил с очима дубоко занесеним у 
постепено, свест му се враћала у главу, и он се питао:</p> <p>— Шта сам урадио!</p> <p>Тада, је 
>Арап је држао високо своју лепу главу, и није хтео да погледа те одрпанице.{S} Кад би се кола  
ађоше у том незадовољству узорану њиву, и народ се формира, готово као један човек, у једну стр 
сипало се, бацало, раздавало суседству, и наравно плата није била довољна.{S} Чедомирова сестра 
ста комедија; лукавство замењује снагу, и помоћу више или мање вештине са којом се та комедија  
ћа, оне се крију и од сопствених очију, и обујме нас тек кад нас, као неко фино вино, преваре с 
одличну кујну своје жене.{S} Кад би му, и поред тога, остало слободног времена, он је износио с 
о, крајем пута, оборене главе у страну, и викао као по дужности:</p> <p>— Ево лепа воћа!...{S}  
 истурених груди.</p> <p>Мајка уздахну, и то овог пута искрено.{S} Узе двоје младих за руке, пр 
ју кад куцне девет сати, време спавању, и варош остаје мирна и <pb n="209" /> иста.{S} Пре тога 
су једини добар узор уметничком певању, и, да је хтео мењати хришћанство, он би место крста наб 
у за то време семестре на универзитету, и већ знају вредност годинама службе.{S} То су они који 
ати и успети.{S} Понекад пада у севдах, и тада пева прилично.{S} То су они који одавно имају го 
S} Она несвесно збаци са себе покривач, и оста тако, изваљена на леђа, полуоткривена и дишући д 
ону тек кад има још некога.{S} У варош, и кад би излазила, ишла је у пратњи госпа-Клеопатре.{S} 
а од твојих доброжелећих ти родитеља... и Радоја који ти ово писмо пише и у свему ми се на руци 
ла је његова умиљавања — и чудити се... и смејати предрасудама!</p> <p>Говорила је то да би га  
} Спас радног народа је у револуцији... и само у револуцији... и опет вам кажем: у револуцији,  
 у револуцији... и само у револуцији... и опет вам кажем: у револуцији, па ма како ви решили.</ 
ријатељи.</p> <p>— Да, стари свакако... и ми старимо, ми сами.</p> <p>— Ти Вишња?{S} Ти си млађ 
већена погинулим Србима у ратовима 1912 и 13 године, јер они који су пали за Отаџбину, по речим 
урадила нешто што није требала учинити; и то ју је болело.{S} Куд се окрене чинило јој се да је 
ице ћутале, а једноставан <pb n="44" /> и таман облак ширио се све више изнад њихових глава.{S} 
адовољство гледајући људе <pb n="57" /> и ствари тако тесно везане за њен дотадањи живот.{S} Уз 
ругу страну, затвори очи <pb n="308" /> и покуша да поново заспи, као дотле, мирно, не мислећи  
инске беседе код <hi>Златног Крста</hi> и тврди да ја личим на њеног сина који је умро као пито 
бу, која је била за <hi>боље госте</hi> и у исти мах служила за кување, долазиле су оближње рад 
на последње <pb n="266" /><hi>како</hi> и <hi>зашто</hi>.{S} Треба признати, Илићу, наука остад 
та треба више, па да се буде срећан!{S} И у том слатком расположењу, које не потиче из одређени 
 жена...{S} Ко ће у то да верује!...{S} И то да дочекам у својој рођеној кући, гром вас спалио. 
иниш једно писмо.{S} Нек дете зна...{S} И кажем јој ја да се чува.{S} Мисли да јој је још осамн 
и ти долазио код <hi>Еснафлије</hi>.{S} И ти си погорелац на свој начин, је ли тако?{S} Ха!{S}  
требама, расподељује своја средства.{S} И други: немиран дух, заљубљен у бескрајност, фантаст к 
отвореног плаветнила као санта леда.{S} И по околним кућама било је доста светлости.{S} Али шта 
огнем мајци.{S} Наша је кућа велика.{S} И затим, доста сам потрошила очевих новаца због школе.{ 
 кућу, па је ваљада промаја ударила.{S} И говори ја стоци да се угледа на ову Швабицу преко пут 
е није лако у газдаричиним годинама.{S} И кад се преболи, остане увек нешто.</p> <p>— Шта мисли 
домир Илић излазио из куће Матовића.{S} И у Београду је сунце залазило, само другојачије, ћудљи 
ини својих простих, неугледних кућа.{S} И онда опет писмо, у истом бакалском коферту, с рапавом 
чка.{S} Илић се тада јогунио такође.{S} И рат се продужавао, мењале се само позиције.</p> </div 
, да их је хтела сакрити; болеле је.{S} И као да се хтела отрести тих осећаја, рече својој друг 
љом, него да је дочепа у своје шаке.{S} И он не жели власт да учини добра себи или другом, него 
ушци.{S} То је био знак да се крене.{S} И он пође, вукући се, климајући десно-лево.</p> <p>— Сп 
Наста један тренутак потпуне тишине.{S} И две се жене загрлише, трудећи се да утеше једна другу 
школац, образован човек, виши од ње.{S} И млада девојка као да је хтела узети у одбрану свога н 
чинило јој се да се губи све око ње.{S} И она сама се губи, нестаје је, тоне.</p> <p>— Шта ме с 
групама пратили једно друго до куће.{S} И, она је легала сва срећна, певушећи своју омиљену пес 
 њега налетише црне мисли као осице.{S} И као да се хтеде одбранити од њих, он поново обгрли по 
дом тај мирни <pb n="154" /> пејзаж.{S} И док је дим пузио у модрим трубама ка чистом плаветнил 
тва о свету и примењеној философији.{S} И он је личио на оног класичног магарца који је скапао  
 пожара, сталних оправки и поправки.{S} И сад, да се ту усели неки Нишлија само за то, што госп 
о јој је природно, младићски, ђачки.{S} И доиста, ово их приближи.{S} Она се одушевљавала тој п 
и да би могао припомоћи тој промени.{S} И још нешто.{S} Младићу није било добро.{S} Ваљада, бур 
не вратила се, како кажу наши стари.{S} И девојка је мислила поново на свог пријатеља:</p> <p>— 
 како их само Београд може показати.{S} И та варош, са белим именом, представи му се црна као г 
ћутали.{S} Нешто се морало говорити.{S} И двоје драгих испунише ту тишину, пуну неказаних ствар 
атеља.{S} Угушивала је глас савести.{S} И, он је сад оставља...</p> <p>— Без једне речи, као да 
изгубити један део своје потпуности.{S} И тада не би био срећан, јер би се осећао крњ, сакат, ј 
 да живи!{S} У Млави су ретки Илићи.{S} И дани су пролазили, а за њима месеци, године.</p> <p>С 
 он се морао допадати тој госпођици.{S} И као код свих природа које мисле право, које не рачуна 
 У животу су ретки поновни састанци.{S} И затим, једно од другог растаје се, не разумевши се.{S 
буде нежан <pb n="114" /> према њој.{S} И сем тог, она је била болешљива, нервозна девојчица, к 
у, или бар обећавају, какав добитак.{S} И веруј ми, они <pb n="279" /> добивају.{S} Пре неки да 
е будеш... као ја, несрећна за увек.{S} И упамти, свет је врло зао према онима који нису имали  
емењава.</p> <p>— Да.{S} Ја то знам.{S} И ја примам борбу.{S} Ја сам наоружан знањем целе наше  
/p> <p>Млади студент корачао је сам.{S} И он је ишао у шетњу.{S} Познавао је готово цео тај све 
вечје спомене, као и многима другим.{S} И млади човек осети се крив што узнемирава то тихо језе 
ву државу у ствари начинити његовом.{S} И место што му држава одузима последњи грош ради чегрта 
 Држава је помогла друштво кредитом.{S} И већ се с пролећа приступило радовима на подизању цент 
 један кратак <pb n="146" /> поклон.{S} И кола одмакоше правим булеваром Краља Александра.</p>  
увредљивим писмом.{S} Зет се умешао.{S} И Чедомир је прекинуо сваку везу са својом породицом.</ 
вала од спомена на њихово познаство.{S} И, он није био никад сигуран да га она озбиљно воли.{S} 
ла њену душу.{S} Посао јој се милио.{S} И време је проводила лако, радећи у школи појачано, ску 
си себе, своје, време што је прошло.{S} И вратила си се несрећнија него кад си пошла.</p> <p>Де 
чајни дивљи каранфили боје као вино.{S} И мириси су разни: на печен хлеб, на јагоде, на младост 
лишавао се ко је југ, а ко је север.{S} И доцније није никад заборавио што је ту научио.</p> <p 
познати крај где би почео нов живот.{S} И као да хтеде остварити овај сан, он се обрати девојци 
 нам прође као сат, а сат као минут.{S} И ја се само Богу молим да заустави то време, да се не  
.{S} Голе мишице блеснуше кроз собу.{S} И ово дете, сакато, размажено, претвори се у <pb n="133 
часовници јевтиније него у Београду.{S} И сама му је радња била другојачија него у осталих.{S}  
ј.{S} Светлост се претварала у сузу.{S} И суза за сузом поче да се ниже, као ђердан, низ образе 
ђане хартије, ту архиву, већ велику.{S} И уверени присталица материјалистичке философије претва 
била људски створ, завезан за земљу.{S} И још нешто горе: жена, женска страна, подјармљена туђо 
ред њима, губило се све више у таму.{S} И мрак се спуштао као плаветна платна, изаткана од праш 
ећам.{S} Ја сам увек говорио истину.{S} И ја вам кажем — удари гласом Матовић, као да држи пред 
ао незгодни случај и своју оскудицу.{S} И они се вратише у варош још веселији него што су пошли 
 удати.</p> <p>Остојић прште у смех.{S} И Вишња се насмеја.</p> <p>— Гатке! — рече она немарно. 
} Он се сроза с канабета као кривац.{S} И заронивши главу у крајеве девојкине хаљине, загрца:</ 
ај, ја нисам реакционар, ти то знаш.{S} И кад ти говорим овако, не значи да одобравам оно што ј 
бити свакако жао ако је не известиш.{S} И онда, знаш како је, чича-Митре, треба помислити на св 
Младену какво правило из математике?{S} И нашто оно њено подигравање којим је хтела да сакрије  
</hi>, антидинастичар, јатак краљоубицâ и шта још не, што је један лични режим начинио од овог  
ардон...{S} Имам посла.{S} До виђења! — и већ се нађе пред Вишњом, стидљив и он, збуњен, светли 
 уз прозорско окно...{S} Погледај их! — и Ристић пружи прст на прозор. — Ко ће знати шта оне ви 
о тада — Ко зна каква судбина те чека — И зашто си тако срећна сада!...</p> <p>Промицале су оку 
тавити — одбијала је његова умиљавања — и чудити се... и смејати предрасудама!</p> <p>Говорила  
 <p>— И ово, и ово, не треба ми ништа — и бацао је белешке, писма, књиге, фотографије.</p> <p>У 
, усплахирено:</p> <p>— Ево, на, држи — и предаде јој све од свог рукописа што је рукама могао  
/p> <pb n="285" /> <p>— Фразе!</p> <p>— И фразе су нешто кад су тачне.{S} Ти се појављујеш међу 
 <p>— Ја сам већ покисла, и...</p> <p>— И?</p> <p>— Свак од нас има свој пут.</p> <p>— Не говор 
 је газдарица већ била изашла.</p> <p>— И ово, и ово, не треба ми ништа — и бацао је белешке, п 
ио да купи шешир његовој жени.</p> <p>— И он га је купио?</p> <p>— Купио.{S} Вели ми, тај ми но 
куп, а човек ми изгледа ваљан.</p> <p>— И ја сам то нешто мислила.{S} Друго је сад, а друго беш 
цу, сваки дан испуним корисно.</p> <p>— И ти си срећна? — прекину је Илић.</p> <p>— Не знам, мо 
ли други украс за његову собу.</p> <p>— И сем тога, мени је пријатно ваше друштво.{S} Кад разго 
 дунсту или ћурче на подварку.</p> <p>— И једно и друго — одговарао је старац на постављено пит 
оплину.{S} Успи уснама и рече:</p> <p>— И Чедомир... чудна ми чуда!{S} За њега и јесу којекакви 
у почињала просто, једном речи: „Чедо!“ и, мало ђачки, мало новинарски и књишки, излагала строг 
 је свештеник певао: „Исајије ликуј...“ и водио их око налоња, он је понављао у себи надничарев 
 поштовали, јер су га колеге пањкале, а и сам је био крив: био је лабав, давао је лако добре оц 
је срце.{S} Ја сам изабрао ово друго, а и ти ћеш... сигуран сам.{S} Пиј, проводи се, уживај мла 
 фале прангије! — говорила је нова баба и певуцкала неку популарну арију.</p> </div> <div type= 
карници на крају вароши купили су хлеба и сира. <pb n="302" /> На једном брдашцу отац му је обј 
ајци гласом у којем је одјекивала жалба и прекор. — Тако ми ружно стоји кад играм!</p> <p>У очи 
ржава и виши интереси, до ђавола држава и виши интереси!</p> <p>— Ту је народ, коме његови пред 
дрећи те користи кад је у питању држава и виши интереси, до ђавола држава и виши интереси!</p>  
бро види да прави глупости, а продужава и прави их нове, све му изгледа лако.{S} Уз њега се при 
Сева будак, а онај кујунџијин настојава и соколи...</p> <p>Увече је одјекивало по вароши од пуц 
а другој девојци чије поверење изиграва и чијом се слабошћу користи, према себи самом на крају  
ка, моћног протектора који дарива права и користи.{S} Он га није имао, он му се чинио као његов 
г кредита за набавку савршенијих справа и средстава, и у опште претпостављати, свуда где му је  
азначеј.</p> <p>Река стешњена, пенушава и као зауздана, пробијала се још кроз отвор на средини. 
{S} У осталом, већ их пристигоше Милева и њен пратилац.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сунце је  
у њено расположење.</p> <p>— Да си жива и здрава, још прве године.{S} Мој колега беше дошао так 
је се видело, неколико суседних кровова и заруделе кајсије у башти.</p> <p>— Ви волите кајсије? 
анак пред растанком.{S} Неколико путова и странпутица укрштали су се овде и изазивали мисли о д 
о управо што држи целу пирамиду друштва и који најтеже осећају њен терет.</p> <p>Вишња је волел 
шта род.</p> <p>— Гле ти, видре, чак га и то интересује — одврати госпођа на рачун Поповића, па 
 уђу у наш живот једног дана, заузму га и помету; због њих променимо своје навике, укусе, идеје 
 једног дана уђу у наш живот, заузму га и помету.{S} Због њих променимо своје навике, укусе, ма 
тачка добра, јер је дигао руку од свега и почео бежати од својих...{S} Најискреније су животиње 
 И Чедомир... чудна ми чуда!{S} За њега и јесу којекакви богаљи.{S} Ју, господина — додаде посл 
адић девојци која је стајала поред њега и гледала, стегнутих губица, у лепу долину, где је било 
у је било и од самог Илића, а ради њега и ради својих родитеља, она је желела бити најбоља жена 
у Матовић.</p> <p>Она је седела до њега и посматрала га весело, готово безазлено и у исти мах н 
о његово поштење усправи се између њега и девојке.{S} Он се сроза с канабета као кривац.{S} И з 
Зар то није другим речима: право јачега и вештијега, влада аристократије, ропство слабих ?{S} З 
 ножиће за воће, са оштрицом од месинга и дршком од порцулана, по којем су се плеле плаветне ша 
е, све неке стране физиономије.{S} Кога и позна, чини јој се далек, хладан, као окаменотина.{S} 
рница, није могла да схвати свога друга и питала се откуд долази ова промена.</p> <p>Чедомир је 
 назебла, па се много брине за тебе, да и ти ниси, не дај боже, болесна, да ти школа није тешка 
 зажелимо, с једним болним осећањем, да и ми полетимо безбрижно као лептир, да раширимо <pb n=" 
и били су је размазили, те је желела да и Чедомир буде нежан <pb n="114" /> према њој.{S} И сем 
шена без свега мога знања, без појма да и постоје славни психолози?“ Цело његово биће вукло га  
у дињу. — Дао Бог па родиле, те хоће да и ти окусиш... „Знам, вели, да их се Вишња зажелела у Б 
лића. — Ко ме не познаје помислио би да и ја пушим!</p> <p>— Не пушиш никако?</p> <p>— Једна ци 
весеље целог друштва, расцветана ливада и ти мириси заносили су је.{S} Своме препуном срцу нала 
етла трака од Саве, једна зелена ливада и цела железничка станица.{S} Разни колосеци, низови ва 
осмеху што му га је извајала добра нада и што се чудно мешало са првим цртама зрелих година.{S} 
вежине од ветра који се дизао са запада и наносио по који облак.{S} Света је било пред кафанама 
ки пројекат о осигурању сељака од града и стоке од помора.{S} Успео је да оба пројекта озакони  
варош по свом положају, после Цариграда и Неапоља, најлепша на свету, а ја се кладим да је она  
спуњавала је тај посвећени кут Београда и била његов најбољи украс.{S} Тако слободна, још више  
ветцима, и непрегледним површинама леда и снега.{S} Живео је само духом.{S} Проналазио је масу  
би био довољан да заштити народ од леда и метиља!{S} Матовић признаде отворено своју погрешку,  
или цигаре, весела лица, охолог погледа и одела по последњој моди.</p> <p>Илић је поносито снос 
<p>— О еманципацији жена.</p> <p>— Чеда и еманципација! — прште Каја у смех. — Ко га не познаје 
о развијена бедра, често несвесне стида и срама, а понекад намерно, с извесном циничном сиротињ 
ни радови предузећа; наравно да су онда и скупо стали, те се оно мало новаца колико се могло ск 
бала, намирисаних мирисом зрелих јагода и одроњене земље, о отегнутој јеци гајда по механама гд 
точкова у покрету, гомиле радног народа и беле куће, пуне ситне дечице.</p> <p>Нешто се од тога 
живот: супротности између разних народа и разних епоха, опозиције у срцу једног истог друштва,  
су свој врхунац.{S} Материјална природа и силе које владају њоме нису више имале недокучивих та 
видео први пут, помислио би да је горда и надута, али, у иоле познатијем <pb n="104" /> друштву 
 године.{S} Чедомир је, намрштених веђа и суморно, палио своју цигару.{S} Девојки је један обла 
ање указа о помиловању, откивање гвожђа и несигурне кораке ослобођеникове који пролази без бриг 
је требала да представља састанак Ромеа и Јулије.{S} Стаклена врата водила су из кујне у Вишњин 
ла се обесила о једру мишицу свога мужа и говорила усхићено:</p> <p>— Наша је кућа једна мала р 
на, кад се тако нашла изненада без мужа и прихода, повукла се у једну кућицу из дворишта, и ту, 
високог, мршавог студента бледих образа и поноситих очију, дошао неки други младић који би био  
сигурног прихода, без пријатељских веза и заштитника, права друштвена нула, некористан никоме и 
ба припремити револуцију...</p> <p>— Ја и даље остајем противник тог кабинетског социјализма —  
Лазаревићева! — кликнула је весело Каја и обесила јој се око врата, па је пољубила с обе стране 
ше.{S} Слика Чедомира, његовог загрљаја и оног бесног канкана пред толиким светом, није је оста 
главна наша река ?{S} Од ужичких голија и врањских винограда, она поји целу нашу земљу, држи је 
ћа, али као што је то обичај, дечурлија и пуштена стока поломили <pb n="144" /> су младице.{S}  
е.</p> <p>— Сервус — одговори му Зарија и понуди столицу. — Јест, знао сам ја <pb n="168" /> то 
 Од свију чокалиница, ова је најстарија и на најбољем гласу.{S} Читаве бајке причају се о људим 
а.{S} Према постељи, у венцу од тепсија и шерпи, висила је јевтина слика талијанског издања <pb 
а се била већ извила из његовог наручја и побегла к вратима од трпезарије.</p> <p>— Шта ли ради 
а живот, за борбу, за одрицање.{S} Лака и површна, знала је живети само за своје задовољство и  
них чаша, ђачких таблица, бутеља коњака и емаљираних шерпи.{S} Газда-Митар трговао је још са жи 
тан, храна, пријатељство великог човека и нешто у готову!{S} Она није знала само да министар им 
 ропства.{S} Идеална веза између човека и жене постоји, за мене, једино у слободној љубави.</p> 
и се војници и чула се промукла, далека и кратка команда: „К нози!“</p> </div> <div type="chapt 
сница, осталих дрангулија разног облика и боје.{S} Собу је испуњавао јак мирис на јоргован.</p> 
м образовању и спрема се да буде велика и мила сарадница на препорођају родног краја.{S} Управо 
не, страшне провалије, светови очајника и самоубилаца.</p> <p>— Добро — приста она и пружи му р 
и одговори мирно:</p> <p>— Његова мајка и моја рођене су сестре.</p> <pb n="38" /> <p>— Врло ле 
кријући своје задовољство.</p> <p>Мајка и укућани били су је размазили, те је желела да и Чедом 
, доказује колико је већ велика девојка и да су јој нашли момка.{S} Отац јој је поклонио часовн 
 <p>— Бесмислице! — рече у себи девојка и одмахну руком.</p> <p>Тога дана врућина би још јача.{ 
и прели цело њено лице, чак до подвољка и широког врата, па рече значајно: — У вашим годинама,  
рка.{S} Ноћ је већ наваљивала са истока и падала на варошке куће беле, сивкасте, црвене, црне,  
 године, била је већ као дете каћиперка и, у домаћим свађама, стално на страни своје мајке.{S}  
} Јавила му је само повод свога одласка и да се неће враћати до јесени, пошто ће се предавања у 
 средине... што се позивају на енглеска и талијанска дела.</p> <p>Осећала се слободна, зрела, ц 
ље и сунце, она се учини младићу слатка и мека као та воћка коју му је нудила.</p> <pb n="13" / 
 изложена раном утицају природних наука и посвећена Чедомиром Илићем у оно што се у то доба зва 
ј боже, болесна, да ти школа није тешка и да не оскудеваш у чему.{S} Волела би да те види, па д 
pb n="23" /> која га је пратила, легала и дизала се с њим из постеље, и са којом је живео као с 
другог.{S} Он је мислио да се она удала и да није ништа сачувала од спомена на њихово познаство 
 је Бела кајсију коју је сама искрижала и прекидала причу своје мајке о њеном животу с Матовиће 
 у два округла таласа која су се дизала и спуштала испод платна.{S} Дође јој да оде од огледала 
тност између живота који је предузимала и онога којим је дотле живела.{S} Она је била кћи Митра 
куће.{S} У салону су остајали само Бела и Чедомир.{S} Па и Чедомир се дизао да иде, да му се не 
 је за причу.</p> <p>Вишња је мало јела и говорила тек колико да не поквари расположење двоје с 
кумаша са Милевом, доцније везла, плела и ћаскала по обичају.{S} Остојић је био нека врста стар 
 целу, од врхова прстију па све до чела и главе.</p> <p>Сањала је да су ишли пешке, као у селу. 
трошили на мене.</p> <p>Девојка је била и сувише озбиљна кад је ово говорила, те се њена другар 
з девојачке школе.{S} Међу њима је била и Каја.</p> <p>— Лазаревићева! — кликнула је весело Кај 
свикла на наш живот?</p> <p>Она је била и сад мала, жива женска, још је имала свој урођени инте 
трала је за нову играчку коју је добила и која треба да је поред ње кадгод јој се прохте.{S} Ме 
она, каква је та грешка коју је учинила и, најзад, ко саставља то поштовано јавно мњење?{S} Ниј 
осетилаца навику да пије, па се пропила и од пића посрнула, па продужила пут порока као свака п 
ата лагано да би га што мање узнемирила и гледала у њега сивим, остарелим очима које су цуриле. 
; пуче пушка; једна од њих опусти крила и паде у рит; она друга прну у вис, па се врати, начини 
г лудова, Бог да му душу прости, мучила и патила.</p> <p>Директор је био постарији човек; носио 
у мислима оно што му је другарица рекла и понављао у себи:</p> <p>— Општи ниво... општи ниво!.. 
е механе, већ ван вароши, сиђоше с кола и упутише се обоје полако друмом.{S} После неколико мин 
ких буктиња!{S} Како представници школа и секата изгледају пред њим као муве окамењене у ћилиба 
"191" /> <p>Они се беху пробудили упола и гледали једно другог усијаним очима.</p> <p>С девојки 
зграбити.</p> <p>Отвори фијоку од стола и поче бацати што год му дође под руку.</p> <p>— Ево, н 
из затвора остарео, поремећеног здравља и опортунист.{S} Ма да је био висок чиновник, није се м 
то није укидање свих принципа јеванђеља и француске револуције?{S} Поред борбе за опстанак и св 
леграфиши или отиди код мојих пријатеља и земљака, Вуксановића и Компаније, стаклара на Сави до 
међу оца и сина, мајке и кћери, учитеља и ђака?{S} Ја чујем само право... право, а где је реч д 
 да броди морем начињеним од самог миља и заноса, па кад би писмо свршио, написао адресу и зале 
 пластовима сена, па ударила преко поља и бацала се право на град.{S} Срећом за Чачак, са те ст 
, с много паприке и воде, а мало пасуља и пастрме, али за кога тврде да је најукуснији од свих  
ра му ломила тело.{S} Кад би га неко ма и очешао, заболело би га до срца.{S} Близу Калимегдана  
у земље у крај Мораве, засађеном врбама и по којом липом, какав полуевропски обучен чиновник ко 
лед по његовом прозору, упрљаном мувама и масним рукама.{S} Ту висе низови неке врсте кобасица, 
ерњаци су нам донели, са својим брезама и саоницама, култ енергији, окрутности, себичности.{S}  
завесе на алке, нешто цвећа у саксијама и пуно дима од јевтиног дувана.</p> <p>— Већином гласов 
м, разлупаним кантама, трулим хартијама и осталим сметлиштем које је град избацивао на своју пе 
тако магловите, обвијене димом, сенкама и супротностима, као у сну.</p> <p>Главна стаза разређи 
пу беспрекорне врлине, испунила поукама и забранама. — Је ли слобода допустити оно што је недоп 
{S} По кафанама се пуши, млатара рукама и води политика.{S} Необавештен човек помислио би да се 
као неку широку реку са зеленим обалама и небом пуним звезда.{S} На таласима, који се стално љу 
ет стварност.{S} То се догађа у драмама и романима.{S} Немогуће, Илићу; није то више за нас, ни 
остају наши саветодавци, управљају нама и заповедају нам.{S} Шта онда остаје од слободне воље к 
остају наши саветодавци, управљају нама и заповедају нам“.</p> <p>— Како су се чудно испуниле т 
S} У срцу осети топлину.{S} Успи уснама и рече:</p> <p>— И Чедомир... чудна ми чуда!{S} За њега 
угловима од улица, у претераним шетњама и разговорима о овом или оном <hi>питању</hi> науке или 
ак покојног зеленила по околним баштама и сјај зимњег сунца које није могло продрети у собу нег 
, прошарана вртовима, попречним улицама и по неком великом грађевином.{S} Лево се видик губио п 
ћима, двориштима, баракама, степеницама и рупама Савамале.{S} Под прозорима су му расли ефемерн 
о спору између приврженика детерминизма и присталица индетерминизма, напунио се свакојаким <pb  
и живимо у земљи уситњеног демократизма и непросвећене администрације, где се велика смелост не 
сила се идејама просвећеног апсолутизма и на народ гледала као на гомилу геака.{S} Јован Матови 
ули, да је пуна релативности, анархизма и вртоглавице, он је осећао ипак да му све више препрек 
S} А даље, по шору, поцрнелим крововима и раштрканом селу, приређивала је зора величанствен ват 
амој, познанству у Бијарицу, о дуговима и подужицама, помињала непознате људе и жене, нарочито  
н са својим, нешто застарелим гестовима и учтивостима.{S} Пушкарка се већ бринула шта ће сутра  
ста по Скупштини, разним министарствима и осталим великим надлештвима, где је рад мањи, а плата 
им дрвећем, нанетим балванима, бурадима и пластовима сена, па ударила преко поља и бацала се пр 
 младост која је бујала у њеним грудима и сваког тренутка јој истеривала стид на образе.{S} Ина 
е усуди да се успротиви њеним разлозима и да наведе противне мисли које су јој од синоћ лутале  
 <pb n="119" /> о приликама, догађајима и људима, па се понекад пребацивао и откривао и оно што 
ти томе раду, сређености својим мислима и пажње ономе што ће се написати.{S} Затим, подиже глав 
 збркани у нама да упркос лепим мислима и дужним обзирима, онај који воли једну жену и осећа је 
 за цео живот, свечано, пред родитељима и публиком, па да му преда целу себе, сву раскошну млад 
ицом.{S} Многобројни прозори на здањима и чатрљама, на Двору и болници, запламтише живом црвено 
ство, сваковрсним неправдама, хапшењима и осудама на смрт.</p> <p>Млади човек погледа госпођицу 
 са огромним грудима, још већим бедрима и са поноситим изразом на офарбаном лицу што су такве.{ 
ју, плови њен чамац с разапетим једрима и води је непознатим путем ка бујним предгорјима неке н 
 надокнади дамама оскудицу у каваљерима и био је заиста диван са својим, нешто застарелим гесто 
магази.{S} Шегрт је стајао пред вратима и куцкао косом о калдрму.{S} Неколико мува зујало је ок 
хођењу, у слатком и кафи, комплиментима и у киселој штрудли с маком сваког празника.{S} Ту пову 
удента, пљескала рукама, пуцала прстима и нарочито понављала:</p> <p>— Тата ће доћи... тата ће  
осети поново њене усне на својим устима и њене груди утиснуте у његове.{S} Он је стеже снажно,  
 давању необичног смисла обичним речима и излагању врло разумљивих ствари на неразумљив начин.< 
у је гледао својим чудним сјајним очима и као да се питао да она не тера шалу.</p> <p>— Девојач 
адознале и пуне прича о мачки, кокошима и ђаволу.</p> <p>Ту, у Крунској улици, изненади се импр 
 сам са̑м.{S} Има једна историска чесма и добра ладовина.{S} Ето је одмах кад се пређе ова башт 
У вече, један чича, с кантом петролеума и кутијом палидрваца, обилази варош и пали општинске фе 
чиновника обућар.{S} Кроз дим од дувана и испарења, Илић виде једно празно место, па се упути к 
о нешто севдалијски... уз пратњу Цигана и чауша.</p> <p>— То су стара, добра времена — уздахну  
 он кад му рупи у собу, усред бела дана и без икаквог изговора.</p> <p>— Мајка је изашла у варо 
 као најизвежбанија нудиља.{S} Три дана и четири ноћи није напуштала болесничке собе.</p> <p>Ид 
вих живаца бунтовним мислима нових дана и готово јој хтеде рећи: „Хајде, срећна душо, поново у  
трана, удобна, врло строга обичних дана и врло гостопримна о празницима.{S} Вишњин долазак био  
мраморним стубовима, мирисом од тамјана и воштаних свећа.{S} Он је постојао овде, у Београду, к 
говора што је ишло у корист њеног плана и рече Чедомиру:</p> <p>— Тата нема ништа против.{S} Са 
 оправда.{S} Разлог је био прост; брана и тунел поред ње били су главни радови предузећа; нарав 
} У низинама виделе се вреже од бостана и краставаца; ту су биле подигнуте шиљасте земунице, по 
ној пијаци, око сандука, гомиле бостана и покроваца скакутали су сунчеви зраци.{S} Небо је било 
готово иста.{S} Два низа сниских дућана и неугледних кафаница граничили су је с обе стране.{S}  
зивао усамљен сеоски друм, једна механа и велика, пространа шума.{S} Тада духну ветар.{S} Лишће 
прекину га Зарија, па испи чокањ до дна и, не одвајајући још стакло од уста, продужи:</p> <p>—  
а тако, изваљена на леђа, полуоткривена и дишући дубоко, жедно, као да се подавала млаком вазду 
ећеш.{S} Ах, ево га — додаде млада жена и показа руком на једног развијеног дерана, са огромним 
другим данима не опажа у присуству жена и људи, лепих, задовољних, срачунатог држања сукње или  
вадбу, провела је беспослена, размажена и више мање срећна.{S} Она није била спремљена за живот 
авцу њега, пребаци му руке преко рамена и обеси се сва о његов врат.{S} Он осети поново њене ус 
ет још два'естак наслова, славних имена и мудрих мисли.{S} Иначе, жена испадне ученија од мужа, 
зан занос од те смеше поезије, успомена и присуства девојке која му је нудила што му она друга  
уства присних ситница, домаћих успомена и дрангулија, хладан као дућан с намештајем.{S} Вешт по 
{S} Тако је гледао у врх једног багрена и у његовим последњим гранама, које су се љушкале на ве 
у, набреклих груди, устрепталих слабина и очију стакластих као да душа сања неки ванземаљски са 
але руже што се крију у борама муселина и љубити до миле воље њену кожу час румену, а час белу. 
о простог човека, изгладнелог грађанина и одрпаног сељака, оно управо што држи целу пирамиду др 
 јако се наљутио због тога на свог сина и хтео га убити.{S} Занат није ишао никако.{S} Јела се  
де човечју снагу замењују често вештина и природа.{S} Треба му показати делом, ову државу у ств 
насеобина од радничких колеба, магацина и скела.</p> <p>Остојић је био главни настојник.{S} Сав 
што свелим.{S} Његова сенка, неправилна и крупна, дрхтала је на зиду.{S} Даље мало, пузала је,  
амоубилаца.</p> <p>— Добро — приста она и пружи му руку. — Сутра на овом месту, у три сата.{S}  
аница.{S} Разни колосеци, низови вагона и остала гвожђарија образовала је црну, зарђалу масу.{S 
и упливних појединаца јачи су од закона и реда.{S} Свет се занима политиком једино ради ћара.{S 
дајући у њега већ у један кут од салона и као враћајући се с неког далеког пута, по којем је ње 
ти, време спавању, и варош остаје мирна и <pb n="209" /> иста.{S} Пре тога, Радоје се враћао из 
а сачувају министра.{S} Тако се извршна и законодавна власт сукобљавају, укрштају и изопачавају 
 чуо жагор.{S} Деца се враћала с купања и дерала у сав глас.{S} Парк је пак ћутао усамљен.{S} Т 
орд са својих материјалистичких убеђења и, на демонстрацијама, фанатички излагао леђа жандармск 
ја осећања, да се одриче својих мишљења и да се вечито повлачи у себе, те му је ваљада због тог 
 /> где већина људи крију своја уверења и своје особине.</p> <p>— Шта да вам кажем, госпођо!... 
од детињства је познала дане скомрачења и увреде незадовољених амбиција.{S} Позив сеоске учитељ 
<pb n="42" /> Међу њима били су и Вишња и Чедомир.{S} Преко зиме виђали су се овда-онда код рођ 
а висини свога времена — одговори Вишња и погледа плашљиво у младића, па после спусти главу и д 
ривлачиле су сељаке из околних села, па и из даље.{S} Задовољно срце је замахивало снажно пијук 
ругарице, ђачки скупови, дуга бдења, па и саме ноћне светиљке, које су расипале своју несигурну 
је била обилата, било је и слаткиша, па и вина.{S} Стари <pb n="269" /> пушкар, који је задржао 
и закључци често вештачке дедукције, па и софизми, а, с времена на време, упада у противуречнос 
понижавала, рушила му свако уважење, па и онај понос културног човека који је млади муж осећао  
6" /></p> <p>браћа, укућани, суседи, па и отац, намрштених бора на челу и изразитих усана.{S} С 
тво над паром при употреби у ситној, па и занатској радиности, стари Лазаревић прекиде га, река 
 један Јеврејин, трговачки помоћник, па и по који радник.{S} Сваки од њих био је огорчен песими 
pb n="129" /> занимљивим разговором, па и молбом.{S} Младић је остајао.{S} Ти усамљени разговор 
} Око срца му је било весело, топло, па и жалосно.{S} Мило му је било што је реакција падала, с 
да га Лазаревићева избегава намерно, па и да му пркоси.{S} Његова је душа патила, његов понос ј 
го чему, о много кому, <pb n="78" /> па и о њему, Илићу, мислио је; Младен је брбљив, а Бела... 
увише смеје са осталим друговима.{S} Па и ти другови, изгледали су му мрски.{S} Он их је предст 
рала трчати на час да не задоцни.{S} Па и ти часови!{S} Није их било више од два три преко дана 
ајући их стално каквом пошалицом.{S} Па и сад, кад их јој предаде, викну :</p> <p>— Ево важне.. 
 су остајали само Бела и Чедомир.{S} Па и Чедомир се дизао да иде, да му се не би приметило што 
ече, Илић је мислио на самоубицу.{S} Па и сутрадан, та га мисао није остављала.{S} Док је свешт 
ед преко пута помиловани робијаш?{S} Па и даље, доле у Београду, зар није видела гомиле још гор 
 — рече Вишња, и истрже руку.</p> <p>Па и доцније, она је избегавала ова миловања, као да је ос 
ојци тим страним речима кад је она лепа и без њих, савршена без свега мога знања, без појма да  
 при себи палидрваца да се упали цигара и давао на веру.{S} Могло се ићи из ходника у ходник, и 
Од Београда се видела само она стругара и још неколико неједнаких фабричких димњака.{S} Чудног  
 се кувале по шупама, одмах до помијара и ђубришта.{S} Оне су излазиле за тренутак из тих јадни 
а мирна.{S} Напољу се ноћ ширила, ведра и ћутљива.{S} Та пространа тишина притискивала је младу 
 <p>Код куће ју је чекала хладна вечера и љута газдарица.</p> <p>— Није лепо да се девојке задр 
свеопштег боја, човек схваћа стање мира и слоге, поред одабирања појима једнакост, поред ропств 
.{S} Понекад би повео са собом Чедомира и онда му објашњавао многе ствари, показивао му непозна 
 трпезарије је допирало звецкање тањира и ножева.{S} После се чуше удари метле по поду.</p> <p> 
таваца, изложена је чинија обичног сира и неколико хлебова од гроша.{S} Тај дућан је београдски 
вом обичају.{S} Они се дохватише шешира и изађоше на улицу.{S} Али тек што се спустише низ несп 
транке, озаконити слободу штампе, збора и договора — трудио се младић да скрене правац својих м 
p>— Дуго смо причали.{S} Било је говора и о томе ко ће ући у кабинет...</p> <p>— Је ли, тата —  
њиге, одвајају од свакидашњих разговора и стварају романтику посред обичности живота.</p> <p>—  
варошким девојкама, седала крај прозора и тражила своје старо задовољство гледајући људе <pb n= 
или на обалу Мораве.{S} Радојева сестра и чиновник из суда били су изостали далеко иза њих.{S}  
ек, испупчене јабучице, промуклог гласа и светлих очију. — Јер еволуцијом треба припремити рево 
жу — додаде друга девојка, великог носа и зелених очију — која нагази на вилинско коло никад се 
ицу, потеже се два пут перорезом у прса и онда оде онде, па леже...</p> <p>Цело ово вече, Илић  
остраних, слободних златиборских сувата и са наслеђеним искуством да Србија, за све што има, им 
.{S} Жена му је имала тепелук од дуката и дијамантску грану.{S} Деци је шила хаљине најскупља ш 
 протезао се Београд, измешан од палата и чатрља.{S} Једно јато сврака прегонило се по остарело 
ну одушевљења, писца свих драгих карата и писама које је добијао.{S} Она га је такође приметила 
е — скупи сву храброст, закуца на врата и преда се тој голицавој дрхтавици, па док јој она <pb  
та игра, те, кад једном закуца на врата и кад рече уобичајену реченицу: „Господин-Илићу, извол’ 
 стајао у удубљењу неких укинутих врата и продавао погачице, поздрави их по свом обичају.{S} Он 
веле су ме на једну тачнију оцену света и саме себе: ја сам се спустила на општи ниво.</p> <p>И 
ина глава, са осмехом размаженог детета и шишкама по челу, које су сенчиле њено лице претерано  
 су били одмакли далеко од универзитета и кад му је Лазаревићева говорила:</p> <p>— Муке сам ви 
џеп, они знају већ вештину опортунитета и хладне крпе за угрејана чела.</p> <p>То је била соба  
а спази једну аду са шумарком од ракита и одраслим јабланом на крају.</p> <p>— Шта ти је, колег 
та, Ампера, <pb n="257" /> Огиста Конта и осталих природњака, философа и математичара, на основ 
младих људи, који се боре против живота и за живот, мењају садашњост, ред ствари, жуде за нечим 
тово суво, обичне прилике, начин живота и живљења једне девојке у паланци.{S} Опис једног излет 
проживи мирно и корисно свој део живота и, кад дође време, заспи вечито под обичним крстом, са  
 смеђе накострешене браде, ниског раста и великог трбуха, чиновничића с малим квалификацијама к 
ој дође свеска једног омладинског листа и у њој преведена песма неког Руса.{S} Девојка обави де 
Он се наже и потражи њена уста.{S} Уста и уста <pb n="132" /> се спојише.{S} Тело и тело приби  
аке <hi>сезоне</hi> т.ј. сваког пролећа и јесени, доносио је Лазаревић својој жени и најстаријо 
рума?{S} Да ли се сети Вишње Лазаревића и дужности које је имао према њој?{S} У сваком случају  
 мојих пријатеља и земљака, Вуксановића и Компаније, стаклара на Сави до Малих Степеница; немој 
ла варош: један широк друм, низови кућа и кућерака, накривљени плотови, неколико липа засађених 
осипеди, шиваће машине.{S} Оде чак кућа и имање.</p> <p>Вишња га је избегавала кадгод је могла. 
гија народа, психолошки роман индивидуа и фамилија.{S} Он је био обратио сву пажњу само на спољ 
лице, носио на глави трубу од фонографа и певао колико га грло доноси једну орфеумску песму кој 
та Конта и осталих природњака, философа и математичара, на основу којих је хтео решити свој про 
ја Ристић, следбеник класичних философа и нуди на продају свешчице својих <hi>Гром-мисли</hi>.  
, два три јасена, широко лишће од ораха и букет процветале зове.{S} Горе, надносило се нешто не 
је губила присуство <pb n="181" /> духа и питала се шта други мисле о њој.{S} Она је знала да ј 
S} Он се разликовао од осталих трговаца и по томе што се није вајкао.{S} Чак ни на порез.{S} Ле 
утим, било је нас који смо имали новаца и нас који га нисмо имали.{S} Знате ли да је то била гр 
рпљиве, <pb n="62" /> као у неког свеца и очајника у исти мах.{S} Ова врста страха пред младиће 
</p> <p>— Па читај! — закључи самоубица и склопи очи поново.</p> <p>— Три дана нам говори да хо 
рговци, расположени такође, румена лица и задовољних очију.{S} У јасној светлости пролетњег дан 
астог Маћедонца, кисело насмејаног лица и кривих ногу.{S} Њега сви његови гости зову <hi>Стрика 
ампе, опкољена милионима ситних капљица и као контраст старом, раскаљаном Београду.{S} Он ју је 
г недовољног надзора, пала са степеница и сломила ногу.{S} Стога су јој вечито угађали. <pb n=" 
суда с тропским биљкама у врх степеница и најзад унутрашња врата, чија су окна од извезена стак 
 у кућама, из чијих разваљених вратница и подрума без окана био је туп мрак као из гробнице.</p 
албум, повезан у плиш, гомила посетница и карата са сликама.{S} До зида се налазила једна посте 
азило јој је из тих коњских ногоступица и разлистале природе, која се у роси зориној купала без 
 кућицом, где се видела уређена баштица и идилични бунар на точак.{S} Пређоше једну њиву, засађ 
одвише чедо наших крајева, јужног сунца и јевтине шљивовице.{S} Северњаци су нам донели, са сво 
тону.{S} Чак да је и могао од њеног оца и њене куће, он не би смео поверити сву ту изненадну ра 
је недопуштено, укинути везе између оца и сина, мајке и кћери, учитеља и ђака?{S} Ја чујем само 
рити сву ту изненадну раскош свога срца и чудновату лепоту своје маште; јер то није била више В 
и ради, као да у радњи има стотина срца и душа.{S} Марке су биле најновије, укус леп, цене умер 
 зидних и џепних часовника, па све куца и ради, као да у радњи има стотина срца и душа.{S} Марк 
тупи унутра.</p> <p>Сазидана од ћерпича и дасака, ова чатрља је била тако бедна да се чинило ка 
е то била грдна разлика између робијаша и робијаша, да су се правила готово два засебна сталежа 
какве црначке републике.{S} Време, киша и свакојаке прљавштине претвориле су те бог зна чије од 
ито под обичним крстом, са кога ће киша и невреме спрати њено име и уништити таште човечје спом 
ша не оде даље од бриге за насушни хлеб и државни порез.</p> <pb n="142" /> <p>Њу пак, одушевља 
на се не трже.{S} Он продужи свој нагиб и притиште један кратак и устрептао пољубац.{S} Пољубац 
зачу нека псовка.{S} Један сељак, прљав и исцепан да би га у другој земљи ухапсили, терао је св 
а! — и већ се нађе пред Вишњом, стидљив и он, збуњен, светлих очију, уздрхтале браде, згрчених  
 пријали су му, падали му као неки благ и лаган лек на срце што се крвавило.</p> <p>— Да је и м 
лом из једног села на граници ваљевског и ужичког округа, на дивљачној падини планине Повлена.{ 
улице, имала је још нечега пријатељског и још била најлепша кућа у Београду.{S} Помисли и сад < 
="151" /> укуса што нам долази са финог и деликатног Запада.</p> <p>Млади студент корачао је са 
 нечег женског, калуђерског, лицемерног и грубо себичног.{S} Илић се осећао понижен у свом осећ 
 у град.{S} Између дрвећа хватао се дуг и весео летњи сумрак у виду танке, прозрачне измаглице, 
 златар на ово време, Бог те видео, кад и ја не могу хлеба да зарадим!</p> <p>— Онда ћу ја у се 
ћемо се.{S} Ја ти шаљем нешто новца кад и ово писмо.{S} Велим, нек ти се нађе ако се наканиш.{S 
о радовима на подизању централе <hi>Рад и Светлост</hi>, како ју је крстио један тамошњи профес 
екивало.{S} Акционарско друштво <hi>Рад и Светлост</hi> паде под стечај, а Радоја стрпаше у хап 
ожју те планине зидају централу <hi>Рад и Светлост</hi>.{S} На њега налетише црне мисли као оси 
S} Тек, заједно с Илићем, мрзела је сад и остале студенте, те младе људе, што праве манифестаци 
чити занесењак, вечити сиромах.{S} Блед и озбиљан, мршав као авет, са занесеним очима, Зарија ј 
Јер нашто онда онај њен задивљен поглед и нервозно угризање усне, кад би га слушала како објашњ 
ање два главна политичка фактора, народ и круна.{S} Народ је био под мучним последицама два теш 
е која је сама попуњавала своје потребе и где је требало новца само нешто за порез или молитву. 
ог нарочитог повода.{S} Повучена у себе и тако здрава, она је изгледала нешто неспретна, али то 
>— Жено, шта има заједничко између тебе и мене?</p> <p>Он је видљиво патио.</p> <p>— Вама није  
ине мисли и трудила се да их разуме обе и да их помири.{S} Говор њеног земљака био јој је ближи 
да учим.</p> <p>Газдарица изађе из собе и рече полако својој мачки:</p> <p>— Овој нису вечерас  
Доиста, Чедомир угледа слику једне врбе и у њој слику тице како стоји на гранчици.{S} Још цео ј 
од њега, они од којих зависи ток државе и друштвеног живота, не усвоје Чедино мишљење?{S} У њој 
е, о народу, задацима Србије као државе и земљорадничком осигурању, о којем је писао једно дело 
а га није видела, ишла је оборене главе и храмала јаче него икад.{S} Дотле су пркосили једно др 
али своје криве, таште, жутокруне главе и лепо се повијали према поветарцу који је пиркао из Ов 
до, кад ветар скиде Вишњи шешир с главе и понесе га низа страну.{S} Млади човек потрча за њим и 
 отегнути тонови који опијају.{S} Плаве и модре врвице њихале се пред њом и око ње.{S} У уста ј 
 Кроз ваздух су се преплетале оне плаве и модре траке.{S} За првипут, девојка се подаде томе ос 
 сликом девојке скромне, лепе, стидљиве и природне.{S} Та је слика препоручивала молитву, давал 
 инстинкти једне душе будне, упечатљиве и несређене обузели, занели и осудили на најтежа <pb n= 
атељи.</p> <p>Бела је била узела судове и пошла вратима да их однесе, па се предомисли, зовну с 
отле није била никад осетила ове болове и ове сладости.{S} Чудила се тој несаници, покушавала д 
адао је на оно што је главно, на основе и темеље, у које се мало ко пача.{S} Млади часовничар ј 
е и небојене вуне, а месари кожице суве и сирове.{S} Пред кућама, на клупи или по сандуцима, по 
о.{S} Журно се облачила, спремала књиге и доручковала стојећи, а све је мислила о једном: о уни 
ца, повлачећи се све више у своје књиге и свој свет идеја.</p> <p>Једнога дана, те јесени, заус 
 похађала предавања, читала руске књиге и подражавала идејним друговима.{S} Седала је у прве кл 
нска кућа њеног оца.{S} Прочитане књиге и живот у престоници допуштали су јој по коју симпатију 
 под обалом.</p> <p>Пређоше преко пруге и упутише се у обележеном правцу стазом обраслом у трав 
тње прве узнемирености, девичанске наде и бескрајне снове.{S} Све то има своје време.{S} Опасно 
на познанства, ласкаве речи, добре наде и обећања узимали су на се изглед стварних бића, рађали 
 <pb n="249" /> на руке, па поново паде и праћакаше се по блату.{S} Један шегрт наиђе звиждућућ 
цима, пљоснатих ушију, необријане браде и кратких, дебелих бркова, готово суров, сељак у грађан 
дна карта, са сликом неке велике зграде и краја улице, која се губила у низини својих простих,  
 нервозно склопи једну књигу, па устаде и поче шетати по соби.</p> <p>— Ти се љутиш?</p> <p>— М 
утова и странпутица укрштали су се овде и изазивали мисли о даљини.{S} Заокругљена површина Сав 
нио се на кредит, до бољег времена, где и раније.{S} То је било тамо, кад се пође са Зеленог Ве 
 том часу бацио љагом на свемоћ слободе и њене заточнике.{S} Она је била кадра да скочи на дрск 
ти ова страћара.{S} Иди куд те очи воде и ноге носе, па тражи себи девојку.{S} А кад је нађеш,  
, кад се око нас осећа оргијање природе и ми зажелимо, с једним болним осећањем, да и ми полети 
а и подужицама, помињала непознате људе и жене, нарочито жене...{S} За скандалозну страну тога  
шави несигурне светлости.{S} Свет изађе и поседа пред кућом.{S} Млађи шетају.{S} Говори се мног 
> <p> Одушевљење породице Матовић пређе и на младог човека, те кад изађе од њих, осети како му  
ој гранчици.</p> <p>Она га спази такође и заклони лице оним цветом, као да је хтела сакрити рум 
ица.{S} Њена глава клону.{S} Он се наже и потражи њена уста.{S} Уста и уста <pb n="132" /> се с 
p> <p>Та се реч чу једва; он се напреже и рече поново:</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Да! — понови ф 
 новине на под.{S} Затим их поново диже и укочено гледаше посну боју и редове штампаних слова,  
азу и остави младићу утисак глатке коже и нечега чистог.</p> <p>Вишња се стресе.{S} Образ је за 
оњен на стуб једне лампе, пошла је брже и пријатељски му пружила своју руку, покапану мастилом. 
ко главе, додиривао јој запаљене образе и лепио њене усне као шећерлема.{S} Кад се спремила за  
рне веђе, круто држање, набељене образе и офарбану косу; посебно је истицала очувано грло и пот 
е купао џбунове шимшира, споредне стазе и силуете барни за грешење простирки.</p> <pb n="191" / 
ра у ђачком кварту, па је ступио у везе и с антикварима на обалама Сене.{S} Затим се дао на пос 
ање попаца, крештање жаба.{S} Он је узе и за другу руку.{S} По башти су цветали патлиџани.{S} Р 
егове ниске школске спреме.{S} Стога је и Чедомир разумео да ће његова сопствена срећа <pb n="1 
на срце што се крвавило.</p> <p>— Да је и мени да изађем некуд — рече му Бела једног дана кад т 
ци у истом уздржаном тону.{S} Чак да је и могао од њеног оца и њене куће, он не би смео поверит 
је био ни њој крајњи идеал.{S} Можда је и она <pb n="39" /> имала жеља, и то још раније него Ви 
 Можда га писмо није нашло?{S} Можда је и он отишао из Београда?</p> <p>Међутим, Илић је примио 
 професора чула што боље.{S} Уписала је и часове који по уредби нису били обавезни.{S} Хватала  
ерзитету.{S} Старинска зграда бацала је и сад дебелу сенку преко улице, имала је још нечега при 
свађама није видело краја.{S} Губила је и оно мало поштовања што је дотле имала према свом мужу 
 „Он сиромах, а ја хрома!“ — мислила је и веровала да су тако равни једно другом.</p> <pb n="10 
нте научене из новина.{S} Без успеха је и кмет уцењивао задржавајући учитељичину сиротињу.{S} Л 
гове очи су је избегавале.{S} Кад би је и сусреле, оне су биле далеке, превучене неком сенком.< 
 у врх пута? ---—</p> <p>Млади човек је и овде морао претрпети још једно расхлађење.{S} На пред 
о шал са себе. — Мустра бечка, богаљ је и сам, богаљ, богаљ, богаљ.</p> <p>Лупну пркосно песниц 
 Гледао сам је толико пута... гледам је и сад, а никад је се нећу нагледати.{S} Чини ми се она  
S} Међу њима је био и арап.{S} Носио је и сад главу оборену и климао десно-лево.{S} Чедомир зад 
има.{S} Вечера је била обилата, било је и слаткиша, па и вина.{S} Стари <pb n="269" /> пушкар,  
е наваљивало на њу као ветар, гушило је и дирало у дубину душе, да јој је сваки живац треперио. 
и...</p> <p>— Али?</p> <p>— Одвратно је и једно и друго кад није искрено.</p> <p>У том разговор 
арих, опробаних пријатеља, а било их је и таквих који су раније обилазили далеко професоров дом 
жних и општинских дажбина.{S} Свет даје и последњу цркавицу, а нема ни пута, ни ћуприје, учитељ 
 фул, био непажљив кад професор предаје и лепио фишеке од хартије по таваници учионице.{S} Најз 
ије, па се после разносиле широм Србије и Српства.</p> <p>Матовић је доживео и један лични пора 
еним лицем краљевим, те слике гимназије и пијаце које су му представљали Вишњино место, те биле 
 се уздизале притке процветале бураније и по који усамљен долап, искрпљен блехом.{S} Ниже од њи 
 буре.</p> <p>Кад прође поред те капије и скрену ка Теразијама, девојка угледа једна кола <pb n 
прост: одбацити метафизичке спекулације и ставити се потпуно на гледиште позитивистичке философ 
ви се госпођа с нешто старинске грације и с ласкавим осмехом, који прели цело њено лице, чак до 
уредно.{S} Доцније нађе две три лекције и живљаше скромно, у маленом колу знанаца, повлачећи се 
на нешто драмски начин, загрли их обоје и рече весело, као да је наручивала нову хаљину:</p> <p 
себи — то лепо тело, те чаробне превоје и кутове...</p> <p>— Шта ти имаш против данашњег доба?  
е залазило за један облак, бацало зраке и чаробно осветљавало парче неба које се видело, неколи 
пред лактом.{S} После је узе у обе шаке и миловаше је, и преко лакта, оборених очију, без иједн 
ка рага.</p> <p>— Рђо, мрцино! — псовке и ударци падали су сад обилно.</p> <p>И овог тренутка,  
азликовао од мештана, окорелих у навике и застарелу моду.{S} Имао је на себи плишано одело, црн 
, како је називала своје домаће прилике и неприлике, и сагнути главу пред потребама породице.{S 
i>чокалиски пасуљ</hi>, с много паприке и воде, а мало пасуља и пастрме, али за кога тврде да ј 
, укинути везе између оца и сина, мајке и кћери, учитеља и ђака?{S} Ја чујем само право... прав 
 дочека љутито лице њеног оца или мајке и да му, уз заслужени прекор, покажу врата.{S} Долазила 
приближи.{S} Удисао је мирис те девојке и дрхтао пред сјајем њених зеница.{S} Њена глава клону. 
азити недељом на пиво.{S} Место паланке и њеног главног сокака, пред Вишњом је мисао цртала буд 
 се молила свесрдно Богу за своје лутке и болесну мачку.</p> <p>Она покуша да отури те мисли за 
бузе луда, болесна жудња да рашири руке и да завапи гласно.</p> <p>— Имате ли мало хартије?{S}  
у одскакали од тарница што су се дрмале и <pb n="247" /> тресле преко излокане калдрме.{S} Свет 
ним тракама у коси, слободне, радознале и пуне прича о мачки, кокошима и ђаволу.</p> <p>Ту, у К 
илиле би земљу, па би се у час изгубиле и уступиле место блиставој светлости као од драгог каме 
до врелих игала страсти које су му боле и вртеле месо.</p> <p>Девојка понови песму мирно, не сл 
трајало, да се стари Матовић не разболе и умре.{S} Овај народни борац, као и многи други, дожив 
тала судску медецину, јела улицом кифле и переце, корачала крупно; сукње су летеле око ње као м 
зауставити на том месту, зашто ићи даље и питати несигурне хоризонте за нечим што више није наш 
 блата, накривљене плотове, дивље шибље и један пласт сена усред мокре ливаде.{S} Неколико пева 
да она има нешто више од те три постеље и бакреног посуђа.{S} Стога она позва младића у <hi>сал 
 загледао у марке, у поштанске штамбиље и датуме.{S} У тим сувим и врелим данима кад никога ниј 
ј и очистила њене остатке, гомилу земље и дасака.{S} Сад то место стоји празно.{S} Ништа више н 
адости, одмора, утехе, а не нове невоље и морално пропадање.</p> <p>Са том мисли почеше и друге 
опуштала честе изласке на отворено поље и сунце, она се учини младићу слатка и мека као та воћк 
 у чизмама, са шапком забаченом на теме и сабљом преко колена. — Парламентаризам, еволуција, пр 
 кога ће киша и невреме спрати њено име и уништити таште човечје спомене, као и многима другим. 
права друштвена нула, некористан никоме и који се никога не тиче.</p> <p>Ова издаја сна заболе  
 сапима, по зарђалом блеху од платформе и по црвеном лицу кондуктерову који је стајао укочено и 
презименом, певали револуционарне песме и ишли на трећу галерију да гледају <hi>Ткаче</hi>.{S}  
о својим сјајем тиху воду, зарђале шуме и један параброд насред реке.{S} Дим од лађе развијао с 
 око врата, па је пољубила с обе стране и од срца. — Колико има од како се нисмо видели!...{S}  
 те потражи какво угодно место да седне и сплете венац.{S} Око ње се простирала таласаста равни 
иња није зазор,</p> <p>Чедомир поцрвене и збуњено одобри госпођину изреку.</p> <p>У том се Бела 
 прсник од платна.{S} Тражио је од жене и деце да пазе на одело.{S} Жена му је имала тепелук од 
 /> ниске, високе, нове, старе, збијене и раштркане како их само Београд може показати.{S} И та 
ењу опет бојаџије обесили кануре бојене и небојене вуне, а месари кожице суве и сирове.{S} Пред 
рло мало, троше што год имају на новине и брошуре, читају на дохват популарне књиге, не пишу ни 
ла, чекала стрпљиво крај школске године и спремала се за последње испите.{S} Али никад не повед 
 по зиду извешали кобасице разне дужине и дебљине.{S} О багрењу опет бојаџије обесили кануре бо 
е играо са скутовима њене кратке хаљине и откривао ногу до колена, ногу младу, а развијену, ног 
шке, слатке поморанџе... ’Ајде, јевтине и слатке!...</p> <p>После се појави коњски трамвај.{S}  
ао плаветна платна, изаткана од прашине и паучине.</p> <p>Чедомир погледа поново своју другариц 
 суштини целокупан народ, његове сталне и опште интересе.{S} У Србији ни сенке од тога.{S} Мини 
 ове године, па <pb n="11" /> су крупне и врло лепе — допуни госпа Клеопатра своју ћерку; затим 
ела формалности, добар тон, устручавање и <hi>ноблесу</hi>.</p> <p>— Добар дан! — прогунђао би  
ка.{S} Оскудевали су му за то васпитање и средства.{S} Отац му је умро још док је био у гимнази 
а је нови живот убризгао сталешке мржње и понижења.{S} Њих разједа отров социјалне суревњивости 
 клисури, где је дотле расло дивље трње и аптовина, а мртву тишину оживљавао тек шум какве змиј 
узима последњи грош ради чегртања скупе и некорисне бирократске машине, треба да му га она враћ 
е.</p> <p>Вишња је слушала те разговоре и осећала се све неугодније.{S} Њене мисле купиле су се 
на широка места обасјана руменилом зоре и сребром првих сунчевих зрака.{S} То су пријатна закло 
е које деле науку од живота, литературе и уметности.{S} Материјалистички позитивизам оптужује с 
це као дрво своје олистале круне, да се и ми страсно заборавимо као чела на каквом цвету.{S} Ви 
астави одлучним гласом: — Изгледа да се и она свиђа њему...{S} Вере ми, спремај паре за свадбу. 
а очима као у миша, она би желела да се и њему допадне, јер је она, својом хромошћу завезана за 
ни.{S} Чекало се само пролеће, па да се и то зазида, те цела Морава окрене на јаз.{S} Али се пр 
ца. — Хоћеш ли да идемо?</p> <p>Тада се и по четврти пут глог белио, лале жутеле, славуји певал 
штар смех зацика по соби.{S} Насмеја се и оно тело у огледалу развучено, саблажњиво.</p> <p>— У 
аза који је хтела навести, збуњивала се и допуштала своме пријатељу да он формулише оно што је  
м.{S} Једног овде имам од својих, па се и он туђи...{S} Испрати Вишњу до куће.</p> <p>— Ако гос 
о слабачко.{S} У тај исти мах појави се и визија Вишње, тако исто у магли, нејасно, непотпуно,  
 као уздах простран и благ?{S} Да ли се и теби чини да нас она, кроз ниске гране својих врба, п 
м — хтеде рећи нови суплент; поклони се и изађе.</p> <p>Гимназијска средина му је мало годила.{ 
арио више него што би однео, а бојао се и ведрог неба које му прети сушом непрестано.{S} Око пл 
енила испод отворене блузе.{S} Видео се и један мрк младеж.</p> <p>— Ах! како је лепа — рече у  
х, који разумеју свој посао, а нашло се и неколико људи, како је то случај у свима покретима, к 
 бих био највећи незахвалник кад бих се и најмање пожалио.</p> <p>— Заиста? — ускликну девојка, 
це његовом.{S} Он осети мирис њене косе и спусти руку на њено раме.{S} Она се стресе; не рече н 
о тамо у Чачку... кад је била мало дете и кад се молила свесрдно Богу за своје лутке и болесну  
а велика — рече јој једном кад је срете и поведе говор о електричном предузећу. — Само је тунел 
авање.{S} Нико вас није питао: шта ћете и кога тражите ?{S} Слобода, драга, мила слобода, пун и 
ти само на себе, радити за своје испите и не осећати ништа.{S} Али није могао.{S} Усред читања, 
 различно од њега, што ствара контрасте и наду на потпуност.{S} Пожеле да раскрсти са својим не 
е од којих се бојала, јесу ли оне чисте и толико колико она, каква је та грешка коју је учинила 
јена.{S} Студент обриса пажљиво седиште и позва своју другарицу.{S} Она седе весело тако да јој 
хтедоше кренути, Бела истрча у двориште и стаде преклињати мужа да не прави скандала.</p> <p>—  
шта дочекао, многе ствари које ме тиште и које могу рећи само теби... да ти кажем, ето ако хоће 
 нама је свеједно: куд једемо сви, биће и за њега...{S} Можемо му дати и једну собу у авлији —  
о и на будућност Србије.{S} Његово биће и његова земља били су у њему везани чврстим спонама, н 
ло као у паклу.{S} Смрад од пића, обуће и збијене гомиле давио је.{S} Гостима није то сметало.{ 
о сирота жена има посла око спреме куће и деце.{S} Млађи су дрхтали пред њом.{S} У мешењу колач 
лних распра прешло се на личне зађевице и грдње.{S} Клуб се поцепа.{S} Један мањи део остао је  
ње од стране власти, свакојаке оскудице и понижења, те одложи час, и хтеде се вратити.{S} Али г 
S} Са реке је допирао потмуо хук бујице и тежак мирис на одроњену земљу.{S} Грађани, у пола обу 
излазио на Калимегдан: сеоске учитељице и маловарошани који су дошли о распусту да виде Београд 
ј или онај час, грдиле своје наставнице и бројале дане до краја школске године.{S} Каја, у њено 
врсте, углављен између једне папуџинице и трговине са старим књигама.{S} Ништа не свраћа пролаз 
а-Матовићка.</p> <p>— Јест, јест, трице и кучине! — понови девојка јогунасто и искрено. — На шт 
..{S} А свет, фамилија, новац?{S} Трице и кучине!...</p> <p>— Бела! — прекори је лако госпа-Мат 
ав!... — подсмехну се министар. — Трице и кучине.{S} Данас нам вичу живео, а сутра, на неколико 
е Чедомир ујео.{S} Она се диже нехотице и рече:</p> <p>— Хајдемо у варош.{S} Доцкан је.</p> </d 
мисли, снова.{S} Место путовања у Врњце и Абацију, он је заједно с Фламарионом посећивао месец, 
као из гробнице.</p> <p>Илић стеже срце и упути се лагано на вечеру.</p> </div> <div type="chap 
ве несреће које су му притискивале срце и које је само њој могао рећи.{S} Али су њега сад одуше 
а бескрајна одушевљења у младићево срце и била најлепша лепота његове младости.{S} Он их је чек 
е стање</hi>, од кога му је пуцало срце и бридела леђа, звониле су му као песма наде, утехе, бу 
дени кладенац,</l> <l>До кладенца момче и девојче —</l> <l>Дај, девојче, очи да ти љубим!</l> < 
тке што је могла брже, па се онда свуче и леже.{S} Хладна постеља јој је пријала угодно.{S} У њ 
о пропадање.</p> <p>Са том мисли почеше и друге да се враћају у младићеву главу.{S} Он опази у  
ривљен, труо при земљи, побелео од кише и времена.{S} Велики џбун јоргована надвишавао је оград 
теља... и Радоја који ти ово писмо пише и у свему ми се на руци налази.</p> <pb n="180" /> <p>Т 
 носио униформу састављену од писмоноше и коњичког официра.{S} Кола је сретоше убрзо.{S} Поглед 
ених руку, како је поветарац дувао свеж и шапућући, како је Чедомир певушио једну дивну песму!{ 
ете паприке!{S} Шта нису радили њен муж и газдарица од пансиона да дођу до њих: тражили их по п 
труне ми горе на тавану!</p> <p>Тако би и урађено.</p> <p>Илић се у почетку снебивао, осећао се 
/p> <p>— Ах! како је лепа — рече у себи и пољуби то место очима.</p> <p>Кад би она била његова, 
а.{S} Ћифте веџбају своју памет на теби и дају своје мишљење о твојим поступцима.{S} С врха до  
p>Илић је прекину</p> <p>— А откуд теби и десет хиљада пара? </p> <p>— Па имамо кућу, хвала Бог 
јблагословенија.{S} Седиш у топлој соби и пазиш шта се говори.{S} Не радиш снагом него мозгом.{ 
скали, уверавајући га о срећи, о љубави и забораву.{S} Они су га тешили, превлачећи постепено в 
 са огромним, сељачким шеширом на глави и високим чизмама на ногама. — Еј, Милисаве, ходи да ти 
 била забрањена.{S} Као сви људи здрави и природни, она се бојала свега што је анормално, болес 
е јој заплами образе.{S} Он је поздрави и хтеде проћи.{S} Тада му Вишња приђе, пруживши руку, н 
дни осмејак њених усана, да се заборави и преда њеном загрљају меком, по потиљку, само оним што 
љубав ласкала је његовим жељама да живи и буде срећан.{S} Млади човек се налазио у неразрешљиво 
или његовим надама; чиновници, грабљиви и покварени, владали су земљом као господарска класа, С 
иви, помирљиви, <pb n="20" /> удружљиви и безлични, ови млади људи су, доцније, махом главе пар 
ој смо рођени, са расом чији смо синови и историјом која је израдила <pb n="284" /> нашу судбин 
у његове личне ствари којима је он први и једини господар!</p> <p>Обоје су били оборили очи и ћ 
се камење, грање.{S} Радоје је био први и овде.{S} Али га сад нико није слушао.{S} Они који су  
 све већи занос.{S} Скупи кошуљу позади и притеже је.{S} Врвице на раменима прскоше.{S} У белин 
е најлепше; сва слава, пред њима, бледи и губи се, и као што би радила мајка, глас целог народа 
ији, Карлу Марксу, универзалној слободи и еманципацији жена.{S} Еманципација!...{S} Да дивне ре 
; штоф је морао бити по најновијој моди и сувише скуп да би се продавао у дућану.{S} Газда-Мита 
ог друштва, мораш се приближити природи и животињама.{S} О, да знаш колико ми мало поштујемо жи 
вушећи своју омиљену песму: „Сунце ходи и заходи, а у мојој је изби тамно!...“</p> <p>Понекад б 
открио, мешала се у друштво младих људи и девојака, подражавала мушкарцима, презирала моду, чит 
 кући од утицаја, они имају својих људи и фамилије; ипак претпостављају реакцију.{S} Савитљиви, 
а преко руке, изви рамена, рашири груди и дубоко дахну.</p> <p>Кад се решила, искрено се радова 
 рукава, знојава лица, раздрљених груди и врата, босих ногу, па радиле нешто по дворишту сагиба 
 је хтео себи дати рачуна где се налази и шта се десило.</p> <p>Једна крупна сенка спусти се ни 
мах ђак треба да је задовољан што улази и у дечју собу; <pb n="9" /> иначе је сиротињи место у  
ивот и ми сами налазимо се у уској вези и солидарности са земљом у којој смо рођени, са расом ч 
 свег тешког живота у сталној опозицији и борби са властима, стари професор и његова жена нашли 
pb n="55" /> а лети сламни шешир у боји и прсник од платна.{S} Тражио је од жене и деце да пазе 
тле по поду.</p> <p>Бела се прва одвоји и, једним покретом, диже се са канабета.{S} Тај покрет  
а, осигурања од пожара, сталних оправки и поправки.{S} И сад, да се ту усели неки Нишлија само  
 „Чедо!“ и, мало ђачки, мало новинарски и књишки, излагала строго, готово суво, обичне прилике, 
ли, тата — прекиде га Младен — хоћеш ли и ти постати министар?</p> <p>— Зини да ти кажем! — трж 
рање домина с првим кога сретне.{S} Али и ту, у тамним кафанским <pb n="113" /> ћошковима, у бл 
— Киша ће још дуго падати.</p> <p>— Али и до вароши је дуго — примети она. — Склонимо се негде, 
/p> <p>Ти састанци су Илића разнежавали и одобровољавали.{S} Покушавао је да се метне изнад све 
>Понекад, у његову душу су запљускивали и приливи одлучности.{S} Један унутрашњи глас му је дов 
ранио.{S} Они су ишли у гомили, грајали и препирали се о неком <hi>питању</hi>.{S} Зауставише И 
 Било је крајње време, јер су сад имали и сувише гостију.{S} Било је међу њима старих, опробани 
мена на оно што су заједнички преживели и проживели.{S} Она су почињала просто, једном речи: „Ч 
 упечатљиве и несређене обузели, занели и осудили на најтежа <pb n="87" /> искуства.{S} Родом и 
а, пролазили поред његових очију весели и шарени као сватови, и губили се у ноћ преживелих годи 
оз самоћу предела.{S} Они су обоје били и сувише озбиљни за своје године.{S} Чедомир је, намршт 
/p> <p>Између живота у девојачкој школи и садашњег тренутка, Вишњи се десило толико догађаја, д 
ватала ове обадве широке царевине мисли и трудила се да их разуме обе и да их помири.{S} Говор  
итету, али се <pb n="147" /> предомисли и окрену да нађе своје друштво.{S} Зашто?{S} Ни она сам 
ла најлепша кућа у Београду.{S} Помисли и сад <pb n="248" /> да у њу уђе, као у свој дом.{S} Не 
едништво, и живе, скривено, по Палилули и Енглезовцу, с каквом хистеричном газдарицом.{S} Обеле 
аних апстракција; он је стојао на земљи и говорио просто;</p> <p>— У народу је стање одиста оча 
него је скакало око прозора, по калдрми и гранама једне оголеле липе.{S} Иза дрвета затезао се  
 <hi>Шаран</hi>.{S} Он је седео на крми и терао чамац врло добро, као да му је то <pb n="244" / 
ише није наше?{S} Зашто пустити да дани и године пролазе?{S} Јер младост иде, брже него што се  
pb n="138" /> кратки, дуги, испрекидани и продужавани, где душа само додирне душу, па је остави 
а срете га једна група другова, Ужичани и Црногорци, с којима се хранио.{S} Они су ишли у гомил 
рехране у каквом манастиру, они Ужичани и Црногорци били су врло занимљиви, настављали дискусиј 
есени, доносио је Лазаревић својој жени и најстаријој кћери штоф за хаљину из Београда; штоф је 
59" /> <p>Тело и душа су тако уједињени и збркани у нама да упркос лепим мислима и дужним обзир 
шалонима што су били дискретно спуштени и с фигурама купидона који држе венце испод прозора, ов 
тално на страни школованих људи, ма они и застрањивали.</p> <p>— Знање је светлост, знање је мо 
ових осећаја: његове љубави према Вишњи и његовог љубакања с Белом.</p> <p>Вишњу је волео.{S} С 
ана око врата, седела је у својој клупи и преслишавала <pb n="37" /> се из методике.{S} Вишња п 
њу само на спољашност, на изглед ствари и покрете бића.{S} Илићу су горко долазиле на ум Шекспи 
вори непосредно, обиграва се око ствари и причају се многе излишности.</p> <p>Реши се да отпуту 
ух, прво, као најнежнији, умиру владари и чланови династије..."</p> <p>Илић је волео Зарију при 
 по њој, као грех.{S} Најзад се охрабри и рече:</p> <p>— Шта ти мислиш пошто свршиш школу?</p>  
им просторијама су одјекивали разговори и живи кораци младог света.{S} Њих двојица се беху прим 
ећна душо, поново у тих живот одакле си и дошла.{S} Остави пук и друштво нек сами воде своју бр 
та, а кад остариш, пензионишу те, па ти и после иде плата, није много али колико да се храниш.{ 
ст приход.{S} Његова је девиза: уживати и успети.{S} Понекад пада у севдах, и тада пева приличн 
и речце о љубави; оно је могло путовати и отворено, а да нико не нађе у њему чега другог до дру 
Не жур’те се, господин Илићу — прихвати и Бела, мећући у свој мало пискав глас нешто природне ж 
дна као мртва.{S} Он је поново прихвати и принесе је к срцу.</p> <p>— Не... не, Чедомире! — реч 
о боли!...</p> <p>Он је поново прихвати и принесе је к срцу са једном жељом у души да сам поцрв 
ви, биће и за њега...{S} Можемо му дати и једну собу у авлији — додаде госпођа после неколико т 
ес’ пара пасуља.</p> <p>Понекад наврати и Зарија Ристић, следбеник класичних философа и нуди на 
ила <pb n="228" /> мале сељачиће писати и читати, Богу се молити и држати се чисто.{S} Живот јо 
е такође звао Чедомир, научио је читати и писати сам, за стоком; кметовао је дуго година, парни 
с писаном ствари, као да је знао читати и писати.{S} Он је на тај начин давао свечаности томе р 
 у школу.{S} Дотле је сам научио читати и писати из сестриног буквара.{S} Школа му је ишла лако 
т. — Жива нећу, а мртву ме можеш однети и на Ђавоље Острво.</p> <p>Илић се тада реши да оде сам 
између два акта који се називају: хтети и моћи.{S} Зашто дакле бити против онога који нам олакш 
 јако, као сва њена писма, па може бити и више.{S} Јер се беху код њега десили догађаји који су 
ељачиће писати и читати, Богу се молити и држати се чисто.{S} Живот јој је текао готово спокојн 
ка словенска природа, давала се уверити и овом половином своје душе, и обећавала себи да неће м 
и другом, него тако... ради саме власти и да је држи у својим рукама, као тврдица златнике, и д 
 али чист, јасан, без утишавања савести и попуштања приликама.</p> <p>Беше га дарнуо поклон.{S} 
д њих самих, већ од оних које ће срести и који ће их учинити срећним или несрећним.</p> <p>Чедо 
а вика није се дотицала ситних слабости и рачуна.{S} Он је нишанио високо.{S} Он је остављао св 
укрштених интереса, тешких одговорности и неизбежних дужности, она није имала <pb n="160" /> по 
ђе тренутак кад се мора имати храбрости и прекинути на кратко са свим маштаријама.</p> <p>Кућа  
је од увреде, нешто што се не да избећи и што ће га пратити вечито.</p> <p>— Не покушавајте да  
а ли ће то ко приметити, шта ће ко рећи и како ће се све то свршити.</p> <p>— Ти си луда! — реч 
во, изненадно, добро, нешто што ће доћи и изменити, окренути њен живот на боље.{S} Међутим, ниш 
ло сунце које претходи јесењој хладноћи и влази.{S} Једна камара неисечених дрва рогушила се у  
ослушна, гипка, нежна, бледа, цвокоћући и згрчена поред њега.</p> <p>Ноћ је улазила у собу кроз 
ућа, остатци змаја на телеграфској жици и, у дну, једна старинска, двоспратна зграда у источњач 
воје гране, са широким лишћем, ка улици и сунцу.{S} Илић се ипак окрену и погледа у војнике, у  
 <p>Света је било доста у главној улици и пред кафанама.{S} Људи су гласно разговарали.{S} Најч 
} У оближњој касарни веџбали се војници и чула се промукла, далека и кратка команда: „К нози!“< 
 навике.{S} Он је стајао на прекретници и није се могао одлучити камо да претегне.{S} Интелекту 
е она двострука камарадерија у политици и честитим забавама.{S} Ту су долазили студенткињин бра 
ајао сив траг превијене траве.{S} Момци и девојке певали су, сустижући се:</p> <pb n="215" /> < 
кну поново.{S} То су се надпевали момци и девојке.{S} Момци су певали:</p> <quote> <l>Испод сел 
 планинама образовали су се нови потоци и реке.{S} Воде почеше надолазити.{S} Из горњих места д 
шта ухвати.{S} Жабе су крекетале, попци и скакавци зрикали.{S} Он се упути право преко њива.</p 
ступачне, младе жене несташне, а старци и старице тапшу рукама, одобравају и буне још више, па  
о, готово понизно, с лулом у левој руци и гледао тамо у правцу планина на западу.{S} Он је био  
она је говорила много, није бирала речи и пребацивала се.{S} Са нешто урођеног византинизма, он 
 пријатељство према младићу, љубав речи и уздисаја, али даље... права љубав је за њу била забра 
="126" /> А, бога ми, добро учим и речи и превод.</p> <p>Матовић би погледао у свог сина.</p> < 
> примети?{S} Да ли покуша да га спречи и да му улије храбрости, кад му примети:</p> <p>— Ти пр 
 стари, није волео да му се противуречи и давао је честе савете.</p> <p>— Узмите се на ум — рек 
ских тој девојци, изашле би му пред очи и нагониле га да је опет види.{S} Срео би се с њом.{S}  
се.{S} На пола растојања она подиже очи и спази Илића.{S} Он јој приђе са чежњом и страхом, и п 
> <p>У једном тренутку, ИлиН подиже очи и погледа поред себе.</p> <p>Десно од њих, између две к 
м, који је палио њене мирне, невине очи и који је долазио право из срца.{S} Тај пламен и срдачн 
ијао се сваког јутра, имао спокојне очи и замрљан потпис.{S} Дочекао га је с одмереном љубазнош 
подар!</p> <p>Обоје су били оборили очи и ћутали.{S} Нешто се морало говорити.{S} И двоје драги 
, кад је време било ручку, да сама трчи и куца на младићева врата, позивајући га:</p> <p>— Госп 
ма који се нагађају.{S} Вишња се уплаши и викну своју колегиницу;</p> <p>— Анице...{S} Анице!</ 
дуге пољане, ниска брда, две три вароши и велико београдско небо.{S} Могло је бити око осам час 
у, олакшавати му везе с оближњом вароши и даљим пијацама, организовати сталну бригу за народно  
осадило све, он је излазио изван вароши и лутао по околини дуго, до самог мрака.{S} Понекад би  
 Полиција је само дошла, учинила увиђај и очистила њене остатке, гомилу земље и дасака.{S} Сад  
ба закона, даде оставку на свој положај и премину са скромном пензијом средњешколског професора 
оте.{S} Њене очи су добијале чудан сјај и упијале <pb n="312" /> се у чипкану кошуљу, у дивна о 
.{S} Илић је заборављао незгодни случај и своју оскудицу.{S} И они се вратише у варош још весел 
и радио само оно што воли, да буде свој и припада самом себи.</p> <p>— Новац је чудна ствар, мо 
љева на руци, па кроз цело тело, да јој и колена задрхте, као кад је читала забрањене књиге.{S} 
љацима засја електрика пре него што јој и диреке ударише — примећивао би ко у шали. — Пију, јед 
.{S} Београд се осмејкивао у изненадној и пролазној топлини као старац који се напио добра вина 
ено име, обузимао га неки флуид, сладак и тежак; у глави му се бркало, срце готово престајало к 
 је општински ћата избријавао подбрадак и расипао комплименте научене из новина.{S} Без успеха  
 седела крај прозора што гледа на сокак и посматрала земљу свога детињства смешећи се љубазно њ 
е.{S} Ћевапџије изнели роштиље на сокак и задимили, а по зиду извешали кобасице разне дужине и  
 револуције?{S} Поред борбе за опстанак и свеопштег боја, човек схваћа стање мира и слоге, поре 
а је посете, састанке.{S} Кад би се пак и нашла у друштву, о испитима, при излетима, месним ску 
од врба промицао је по који сунчев зрак и изливао свој бакар и злато по зеленом бусењу.{S} Радо 
иборског села чији се отегнути нагласак и говор кроз нос одржавао још после толикогодишњег акли 
дужи свој нагиб и притиште један кратак и устрептао пољубац.{S} Пољубац не паде на усне, већ на 
 своме ја; то његово ја било је почетак и свршетак свега.</p> <p>Понекад, у његову душу су запљ 
свога живота, сваки ју је познавао, чак и кровови од кућа чинили јој се да је поздрављају прија 
у је позавидети многи старији друг; чак и понеки професор није имао те ширине у образовању.{S}  
 њему.{S} Била сам охола, горда, па чак и по мало дрска.{S} Ја сам га одбијала...{S} Какво чудо 
и о смрти.{S} Било је нечег гробног чак и у кућама, из чијих разваљених вратница и подрума без  
 му је још нешто за дуван, ситан трошак и по коју књигу. <pb n="84" /> Хранио се на кредит, до  
 и одредио му да предаје латински језик и историју Срба.</p> <p>— Зашто латински, господин дире 
момка.{S} Отац јој је поклонио часовник и ланац, мајка јој наручила дугу хаљину; из суседства ј 
ионара, који је осуђен као велеиздајник и сад се налазио у Пожаревцу, на робији.{S} Његова жена 
краћале, зелене панталоне, црвен прсник и капут мрк.{S} Да је то било ново, изгледао би да се у 
мпатија била је давно оставила домазлук и више се није враћала.{S} Њен дух је тежио за науком,  
 живот одакле си и дошла.{S} Остави пук и друштво нек сами воде своју бригу.{S} Ти ћеш тамо у Ч 
раљев поступак, схватила га као скандал и поднела оставку.{S} Председник кабинета, који се нала 
ило јој је хладно.{S} Пребаци један шал и посади се опет крај прозора.{S} Пријало јој је да так 
Кад би се кола напунила, осећао је са̑м и кретао се без команде.{S} Сирото кљусе, било је болес 
ће се брак раскинути.</p> <p>— Да чекам и да поновимо целу нашу историју из почетка!</p> <p>— Н 
 темељи, остало је недирнуто.{S} Ја сам и онда то говорио.{S} Али се свет препаде, и ето...</p> 
а-Митре...</p> <p>— Старински човек сам и ја, па опет кад видим да је нешто боље, што да не рад 
где су пасла говеда.{S} Сели су у јечам и ужинали.{S} Хлеб је био мек, сир диван, а апетит одли 
} Часна реч ми је сведок.{S} Ја остајем и понављам...</p> <p>— Не, не, не, Радоје... не, молим  
другог реда с најпотребнијим намештајем и луксузом: постеља застрвена домаћом тканином и опкоље 
оја се у тај пар приближавала с Радојем и још неколико девојака. — Знаш ли да си села у вилинск 
топу ове земље налили смо својим знојем и крвљу, а ми не знамо још колико неисцрпног злата лежи 
а рушењем, за духовитошћу, за исмевањем и скептицизмом ?</p> <p>Госпођа је истицала пред децом  
" /> посматра њу и њен венац са жаљењем и као хоће да јој каже:</p> <p>— Тако ћеш и ти свенути, 
 поштено.{S} Стога продужи правим путем и покуша да одвоји стране што су се оснивале на материј 
обина разноликих вила, окружених цвећем и украсним биљкама.{S} Међутим, онда то беше празно жал 
љиве речи.{S} А кад би се пренуо сасвим и мислио на њу, на ту плаву девојку, на њене косе, на њ 
анске штамбиље и датуме.{S} У тим сувим и врелим данима кад никога није било око њега, та су га 
ала погледом зачуђеним, наивним, благим и жалосним, дубоко уверена да је њен живот био дотле пр 
њину собу, која изненади младића многим и лепим намештајем.</p> <p>— Газдаричин муж је столар — 
 Виктор Иго га је водио по најсјајнијим и најтамнијим крајевима Париза, Толстој му је откривао  
његов говор није био окићен социолошким и економским терминима, он није умео ићи у облаке танан 
црвеном бојом.{S} По зидовима остарелим и новим, запуштеним и очуваним, просу се нека чаробна н 
 зидовима остарелим и новим, запуштеним и очуваним, просу се нека чаробна неранџаста боја, која 
ца, и остали понешто дужни по умашћеним и у крајевима испресавијаним, дугачким тефтерима њеног  
за страну.{S} Млади човек потрча за њим и једва га ухвати у једном трњаку.{S} Кад се окренуо и  
аче дани избројани.</p> <p>Сео је затим и покушао да сврши своје дело.{S} У соби је било тихо.{ 
ј да ти помогнем око венца — рече затим и посади се поред своје комшинке.</p> <p>Девојке се уда 
! <pb n="126" /> А, бога ми, добро учим и речи и превод.</p> <p>Матовић би погледао у свог сина 
ласи за најдаровитијег човека под небом и помири с оцем.{S} Врати се у Чачак, али не хтеде прод 
{S} Он је био дубоко заузет самим собом и видео у том тренутку цео свој дотадањи живот као једн 
, с претенциозном <pb n="311" /> главом и превртљивом душом.{S} Што јој се некад допадало код њ 
а благонаклоно, климала угојеном главом и пружала руку, пуну јевтиног прстења, у висину младиће 
и Белу... не бар оном љубављу, чежњивом и стидљивом, коју је дотле осећао према Вишњи.{S} Затим 
високо, као да је њива засађена смоквом и бадемом.{S} Једна липсала коза вукла се из села у сел 
и убрзо одби ташту жељу за каћиперством и рече у себи:</p> <p>— Он се вара.{S} Њему треба друга 
ажан, да она посрну својом хромом ногом и једва се заустави на половини салона.</p> <p>И Чедоми 
ром мешала се широка жалба за Београдом и младићем кога је тамо оставила.</p> <p>— Што ми не пи 
} Још цео један свет њихао се под водом и са оним, над њом, стварао чаробно савршенство.</p> <p 
ла, запљускивала својом пенушавом водом и шапутала јој недопуштене приче, млада девојка заспа с 
у рамена, <pb n="250" /> испрскан водом и блатом.{S} Године су очврсле његове младићске црте.{S 
це.{S} Он се диже с клупе, прође стазом и изби на излазак од парка.{S} Ноћ је већ наваљивала са 
>Она је ишла поред њега лаганим кораком и строга.{S} Њеном пратиоцу чинило се као да ти кораци  
ед Двором.{S} Ишла је одмереним кораком и гледала преда се.{S} На пола растојања она подиже очи 
а пољупце као шећерлему, пуцала језиком и тражила још, још, још.{S} О правом животу са стотинам 
тежио за науком, литературом, политиком и тако нечим, стварима које је слушала, читала на Велик 
атовићка у пажљивом опхођењу, у слатком и кафи, комплиментима и у киселој штрудли с маком свако 
рајко!...</p> <p>Застаде, одмахну руком и не заврши реченицу.</p> <p>— Ко би играо крајцарица к 
агледала у њега, као у чудо.{S} Недељом и празником свет <pb n="174" /> је ишао, место у цркву, 
ока обала, са црвеном, одроњеном земљом и плаветним венцем удаљених планина у дну.{S} С друге с 
пуно прописан поздрав, треснувши чизмом и кочећи очи.{S} Куварица је стишавала близнакиње да се 
азе, зурио дубоко у ноћ у неподгрејаном и полуосветљеном ћилеру какве сиротињске кафанице, где  
знао користити том њеном слабом страном и, кад је потребно, уразумити размажено дете.{S} Али, И 
огунђао би Матовић кроз нос с природном и инстинктивном грубошћу у гласу, кад је Илић улазио у  
бром апетиту, звали једно другог именом и презименом, певали револуционарне песме и ишли на тре 
.{S} Све је то озбиљно.{S} Вашим именом и угледом јамчићете за исправност својих поступака.{S}  
зом: постеља застрвена домаћом тканином и опкољена везеним јастуцима, орман од лажне ораховине, 
ао <pb n="293" /> са једним варошанином и ударио га тако страшно ножем у трбух да га је послао  
ма, Зарија је лутао по живом, ироничном и борбеном Београду са изгледом залуталог пустињака.{S} 
т иде, брже него што се мисли, а са њом и сва могућност да будемо срећни.</p> <p>Дрхтећи, Вишња 
ла провела готово цело детињство са њом и њеним братом, Радојем.</p> <p>Златарев син је био неш 
 срце ту опасну гљиву, а заједно са њом и слику младе Чачанке.{S} Хтео се бацити блатом на све  
Плаве и модре врвице њихале се пред њом и око ње.{S} У уста јој је навирало једно слатко пиће,  
кете.{S} Девојка га је слушала с пажњом и, у исти мах, са извесним страхом.{S} Она је несвесно  
 спази Илића.{S} Он јој приђе са чежњом и страхом, и после првих поздрава могаде јој рећи тек:< 
тан дремао у својој кућици, вртио репом и хватао устима муве.{S} Даље, преко разноврсних кровов 
ојих је састављено.{S} Укротила је гром и разоружала небо.{S} Проблем живота изгледао је врло п 
 кокетовале простачки гримасама, вратом и куковима, и, за један глас више, наручивале мокролушк 
што је дотле располагао његовим животом и смрћу, па се слободно упућује у варош.{S} После се се 
 неко фино вино, преваре својом лакоћом и сласти, па опију благо, замагљавајући нашу свест и ст 
измири у себи жену која господари кућом и жену која сматра да је њен позив у животу виши од оби 
риску стражару преко пута, вијугав друм и низ телеграфских дирека на нашој страни.{S} Колико је 
о болеснице, да неће одмицати од ње дан и ноћ.{S} А кад оздрави, она ће јој испричати шта се с  
налазио је масу задовољстава радећи дан и ноћ.{S} Учење му је изгледало најрадије, најсретније  
зумео?</p> <p>— Да.{S} Ти чекаш, гладан и жедан, награду за твоје философске спекулације, а око 
о, у бескрај.{S} Ваздух је био провидан и благ.{S} Није се осећало ни најмањег ветра.{S} Све ок 
вник брака у опште.{S} Он је неприродан и неморалан.{S} Неприродан, јер се у органском свету не 
нцеларијске слуге, чији је живот празан и пуст колико и она архива коју из дана у дан испуњавај 
е одиста очајно.{S} Нико није задовољан и нико сигуран.{S} Најако се осећају тегобе од неродице 
чном предузећу. — Само је тунел затрпан и збрисана спољна постројења.{S} Оно што је најскупље с 
117" /> течно, стил му је био популаран и живописан.{S} Кад се каква идеја усади у његову главу 
о жуборење, њен шум, као уздах простран и благ?{S} Да ли се и теби чини да нас она, кроз ниске  
 срце му изгледало преуско за његов сан и мисли.{S} Поново је почињао да живи.</p> <p>— Је ли,  
, треба му читаво решење да уђе у дућан и купи какву ситницу, а прелази преко остварених задово 
је долазио право из срца.{S} Тај пламен и срдачност, која је звонила у девојкином гласу, чинили 
, између којих се ширио патлиџан, румен и сочан.{S} У низинама виделе се вреже од бостана и кра 
} Јасно јој је било да он није више њен и да то не може бити.{S} Али се она надала да ће наћи н 
ишњино место, те биле као један део њен и миле младићу као крајеви раја.{S} Он је брижљиво оста 
ла вода кроз луле, падала у низак басен и враћала се отуд у виду ниске врло сјајних мехурића.{S 
..{S} Пардон, изволи напред — додаде он и склони се у страну.</p> <p>Улица је на том месту била 
 темеље ударили Кеплер и Галилео, Њутон и Декарт.{S} Један од озбиљних млађих философа прокламу 
о, он би место крста набио на олтар гуњ и опанак.{S} Сад, после двадесет година борбе, он је ви 
злишној секцији коју је закон наређивао и тражила одлучно да јој се мртвац преда на сахрану.</p 
ма, па се понекад пребацивао и откривао и оно што је у партији или државној служби сазнао у пов 
јима и људима, па се понекад пребацивао и откривао и оно што је у партији или државној служби с 
е не брине, оставио листу на сто, легао и заспао.</p> <p>Мисли му поново скренуше у родно место 
загрлити писмоношу који би му га предао и пољубити сто своје собе где би га нашао.{S} Он је сач 
е и уништити таште човечје спомене, као и многима другим.{S} И млади човек осети се крив што уз 
тренутку, наго и покривено платном, као и Вишњино, почивало на мермерном столу у хируршкој двор 
ћу, врло срећни...</p> <p>Али Илић, као и сви људи који траже од своје судбине више него што он 
издржавање све док не свршиш школу, као и мени удовички ужитак.{S} А кад свршиш школу, шта ће т 
боле и умре.{S} Овај народни борац, као и многи други, доживео је пред смрт велика разочарења.{ 
авати породица једног мањег трговца као и једног бољег радника: ништа у њој није давало утисак  
е се, не бежите од живота; с њим је као и с пливањем; научи се кад куражно оставимо плићаке.{S} 
алазила једна постеља, од ораховине као и сточић, пространа супружанска постеља, претворена у ј 
твари су биле дотле далеко од Вишње као и сибирска поља.{S} Оне су је одмах заинтересовале, оду 
ко прошла, изгубила се у провинцији као и у његовом спомену.{S} Што је онда толико наваљивао да 
 такође из бољих кућа, а поквареном као и он, можда горе него и он.{S} Две близнакиње узимале б 
т приказа му се тада исто тако лако као и тај сан за идеалном драганом: он је био само сиромаша 
гао је личити на друмског механџију као и на митрополита, да није око његових сувих уста, око т 
је послао на онај свет, па после умакао и успео да пребегне у Турску.</p> <p>Илић стиже доцкан  
денице, да је изгубио све што је стекао и пред смрт сачувао једва оно мало што му је од оца ост 
е ширине у образовању.{S} Он је то знао и није се чудио: он <pb n="19" /> је себе већ тада прог 
војска по ђачким зборовима, где се драо и скакао на први знак <hi>вође</hi>.{S} Потписивао је р 
 те мајке, коју су изморили кућни посао и честа рађања, од те вароши која дрема на пригревици у 
 улицом, гледао право све што је сретао и није видео ништа.{S} Тога дана није се ништа нарочито 
егла од куће.</p> <p>Њен глас је дрхтао и био искрен.{S} Илић осети извесно сажаљење према тој  
тив онога за што су уверени да је рђаво и опасно. „Остати на власти" постаје им једина девиза,  
ој речи — да смо сви, хвала Богу здраво и добро, да јој исто од Бога желимо.{S} Само, кажи, мај 
д оних простодушних бића која иду право и чија судбина не зависи од њих самих, већ од оних које 
животарило је, само, искривљено, мршаво и напуштено, на неплодном тлу.{S} Место су ограничавале 
потмуло по празној одаји као нешто живо и претеће.</p> <p>Он побеже из куће.</p> </div> <div ty 
мâл суревњиво и забринуто.{S} Суревњиво и забринуто <pb n="69" /> се надао сваког часа лопову к 
м као мангала, чувао свој мâл суревњиво и забринуто.{S} Суревњиво и забринуто <pb n="69" /> се  
нствене умове, а тебе вреба фарисејство и глупост.</p> <pb n="285" /> <p>— Фразе!</p> <p>— И фр 
ала је живети само за своје задовољство и мислити једино на оно што је пријатно.{S} Свога мужа  
 му је она, отишла затим у министарство и затражила да је поставе за учитељицу.</p> <p>Како је  
тним обичајима које су створили друштво и ток ствари.{S} Чачак је био њено родно место, град у  
 двориште.{S} По калдрми је играло суво и топло сунце које претходи јесењој хладноћи и влази.{S 
алу шаку на ту руку, на оно меко, благо и мирно парче пред лактом.{S} После је узе у обе шаке и 
змаглице, као фине свиле, која је благо и видљиво дрхтала.{S} Плаве боје просипале се на парк.{ 
гово тело, које је у том тренутку, наго и покривено платном, као и Вишњино, почивало на мермерн 
 а поквареном као и он, можда горе него и он.{S} Две близнакиње узимале би се за руку и излазил 
но млечно лице белило се.{S} Био је бео и њен врат слободан, маљав, округао као у грлице.</p> < 
је и Српства.</p> <p>Матовић је доживео и један лични пораз.{S} Саставио је законски пројекат о 
 диван, а апетит одличан; слатко је јео и преслишавао се ко је југ, а ко је север.{S} И доцније 
омену на младића који ју је некад волео и кога би она могла волети страсно и одано.{S} Јасно јо 
положај према тој девојци коју је волео и која га воли, према другој девојци чије поверење изиг 
укама, у гомилу осталих, дигнуо се брзо и отрчао у варош.{S} Срео би тада овог или оног друга.{ 
 <p>И сви троје су тако веровали у брзо и потпуно помиловање Јованово да се његово присуство го 
су радикални клуб.{S} Међу овима је био и Чедомир.</p> <p>Вишња пак остаде даље на барикадама.{ 
за свој нови терет.{S} Међу њима је био и арап.{S} Носио је и сад главу оборену и климао десно- 
чевине, те са сумом коју је отуда добио и кредитом од Управе Фондова сазида лепу кућу у једној  
 више сунца.{S} Понекад би се заборавио и жалио што није више учио школе.{S} У то доба била се  
 само може бити.</p> <p>Радоје је радио и ван своје радње.{S} Основао је велосипедско друштво,  
стално без марјаша, матуру није положио и похађао је Велику Школу као ванредни слушалац.{S} То  
 бриге за личну будућност, он је мислио и на будућност Србије.{S} Његово биће и његова земља би 
у намери да хајдукује, али се ту оженио и окућио.{S} Илићев деда, који се такође звао Чедомир,  
но.{S} Опијао се њиховим фикцијама, пио и даље тај опасни напитак који му је убијао сваку самос 
и се извалио поребарке на фотељу, пушио и очекивао кафу.{S} Понекад би читао новине, а кад њих  
 па опет слетала, и крештала свеједнако и јогунасто.{S} У једном тренутку сунце разби облаке.{S 
љуљашци, о Сокином прстену.</p> <p>Тако и сад, весеље је плануло неочекивано, још док су се сас 
 гледа како зора свиће.{S} Нешто велико и утешно долазило јој је из тих коњских ногоступица и р 
 На што онда љубав кад се рачуна колико и лањски снег!</p> <p>Мајка се не усуди да обнови преко 
н их је волео готово исто толико колико и њу саму.{S} Он је био кадар загрлити писмоношу који б 
уге, чији је живот празан и пуст колико и она архива коју из дана у дан испуњавају.</p> <p>У то 
би, нешто јаче од ње, непознато, дубоко и фатално, нешто што је наваљивало на њу као ветар, гуш 
ешто скривено, топло, незнано, а широко и пространо као свет.</p> <p>Девојка поче да размишља х 
 ми је, мајко.</p> <p>— Хоћеш ли слатко и воду?{S} Сад је девојка дошла са бунара.</p> <p>Не че 
фе, па онда с њим разговарао на дугачко и на широко о примени електрике, трудећи се да га своји 
 постеље на други.{S} Било јој је тешко и пријатно.{S} Тешко, јер је осећала нешто ново у себи, 
 је ишао поред ње, слушала је радознало и жудно његове речи... речи школованог човека, које пот 
воме срцу.{S} После се трже брзо, нагло и одби.</p> <p>— Не, не могу.{S} Журим се.</p> <p>Осећа 
 себе, те је веровао да би с њим трпело и све друго: његови ближњи, друштво, држава, човечанств 
на липсала коза вукла се из села у село и процењивала се наизменично пред разним комисијама док 
тила.{S} Црвенила се, гледала га весело и смешила се.{S} Њени зуби сијали су испод румене, свеж 
Београда, бога ми — рече при том весело и махну руком кроз ваздух.</p> <p>Узеше топчидерски тра 
уста <pb n="132" /> се спојише.{S} Тело и тело приби се.{S} Руке се укрстише.{S} Они осташе так 
кроз прозор.</p> <pb n="159" /> <p>Тело и душа су тако уједињени и збркани у нама да упркос леп 
о више за нас, нисмо више деца.{S} Било и прошло.</p> <p>Он покуша још једанпут.{S} Она затвори 
трала је за кривицу.{S} Стид ју је било и од самог Илића, а ради њега и ради својих родитеља, о 
постеље, груди дрхтале, тело се знојило и под кожу јој подилазили непријатни жмарци.{S} У соби  
е неизлечиве болести, па ипак се силило и хтело да сакрије своју немоћ.{S} Упрегнуто <pb n="298 
местима пробијала је Морава то зеленило и текла преко плићака, испод подривене обале, кривудала 
 широка ливада, јаки мириси, па то коло и све враџбине којих је пун њен крај, бунили <pb n="218 
, тако распремљена с јастуцима унаоколо и широком простирком пиротске израде.{S} Према постељи, 
 косу; посебно је истицала очувано грло и потиљак ћилибарске боје.{S} Кад би је човек видео прв 
и пут, а нарочито кад је на пољу светло и благо време, она је мислила на протекле догађаје са м 
дучија, одсуство здравог морала, расуло и нерад, то су главне одлике данашњег народног живота.< 
даљег живота, а што би хтели да сазнамо и улепшамо као у бајци.{S} Јесења ноћ ју је опијала, сл 
ање ствари, отварала поново очево писмо и читала га бог зна који пут.{S} Реченица о Радоју допа 
познаници.{S} Знају је не само људи, но и мртва природа: куће, улице, камење.{S} На сваком углу 
јчица, код које се чежње развијају рано и, у толико јаче, у колико је њено тело трошније.{S} Да 
олико?</p> <p>Вишња задрхта инстиктивно и не одговори ништа.</p> <p>Другарице избише на Теразиј 
шине у атмосфери, на Сави се, изненадно и нечујно, подигне један стуб водене паре, па, вртећи с 
или ћурче на подварку.</p> <p>— И једно и друго — одговарао је старац на постављено питање. — Н 
 <p>— Али?</p> <p>— Одвратно је и једно и друго кад није искрено.</p> <p>У том разговору појави 
а, организовати сталну бригу за народно и сточно здравље, појачавати принос у пољопривреди увођ 
о се допасти целом свету, па следствено и његовој жени.{S} У противном, глупости које треба осу 
 посматрала га весело, готово безазлено и у исти мах несташно.{S} Бела је имала бело лице с кож 
з хаљина у нереду провиривало је румено и бело грло.{S} Руке је забацила.{S} Наслонила се цела  
ио још млад, у добу кад се пише искрено и поштено.{S} Стога продужи правим путем и покуша да од 
ицу кондуктерову који је стајао укочено и озбиљно с бичем у руци.{S} Споредна капија на Двору з 
јој као кифла.{S} Нешто мирно, спокојно и задовољно дисало је из целе њене појаве.</p> <p>— Ти  
.{S} Живот јој је текао готово спокојно и монотоно, као оближњи поток, што је милио поред школс 
своје шарене главе, брујале једва чујно и као да су јој давале неки знак, звале је к себи.{S} Т 
на га је избегавала свеједнако, намерно и пркосно.{S} Остајала је у салону тек кад има још неко 
једног дана срећна мајка, проживи мирно и корисно свој део живота и, кад дође време, заспи вечи 
у и усамљену.{S} По стази је било мирно и топло.{S} Једна црвена буба трудила се да се успење у 
{S} Имао је на себи плишано одело, црно и опшивено свиленим испустом.{S} Ципеле су му биле потк 
олео и кога би она могла волети страсно и одано.{S} Јасно јој је било да он није више њен и да  
енутке, пила њихово опасно пиће, свесно и прибрано, као пијаница по занату.{S} Она је сматрала  
!...</p> <p>И она је загрли опет присно и свесрдно.</p> <p>Између живота у девојачкој школи и с 
тани, Чедомире — говорила му је жалосно и нежно. — Ја ћу то изгладити.{S} Мајка се не сме мешат 
аве, намрштених обрва, присебан потпуно и спреман да прими што има да дође.{S} На отвореним вра 
ладене донеси.</p> <p>Дечко устаде лењо и, клатећи се с ноге на ногу, упита с врата:</p> <p>— А 
 живот, они често имају љубави за добро и изврсних намера.{S} Али, њима је нови живот убризгао  
 си уморнија — одби он. — Мени је добро и на столици.</p> <p>У труду да задовоље што више једно 
тирка коју је газдарица купила ту скоро и сва срећна унела га у ову собу.{S} Простирка је била  
{S} Он не пази на спољашњост; па кад то и чини, ради у супротном правцу: пушта браду, чупав је, 
о од своје жене да седне за кујнски сто и једе што прво дохвати.{S} Али му је то задовољство ре 
књигама.{S} Седао је поново за свој сто и настављао своју расправу.{S} Неодређена слава би опет 
це и кучине! — понови девојка јогунасто и искрено. — На што онда љубав кад се рачуна колико и л 
а је одредила свакој звезди своје место и пут којега се мора држати.{S} Измерила је сунце, прон 
хвале за младог чиновника.{S} Тако исто и сестра.{S} Само, рекле су му, тражи десет хиљада дина 
тивуречности.{S} Она се питала још, што и они који су старији <pb n="48" /> од њега, они од кој 
де то даје тешко сакрити или најзад што и најмања љубавна авантура може имати врло тешких после 
арица из пансионата.{S} Идеал му је што и свака комедија.{S} За њега не постоје науке, него Нау 
спазио понос који страда, а можда нешто и неповерења.{S} Он јој је онда прилазио.{S} Она му је  
 отац имао муке док је ту кућу подигнуо и очувао.{S} Колико труда, колико брига, колико уздаха  
вати у једном трњаку.{S} Кад се окренуо и пошао ка својој другарици, она је стајала сама у зрак 
губица, у лепу долину, где је било тихо и без људи. — Сваког секунда она односи по читава блага 
це испод прозора, овај је дом чинио леп и отмен утисак у гомили других рабатних кућица, које су 
о који сунчев зрак и изливао свој бакар и злато по зеленом бусењу.{S} Радоје је одбијао кратке  
уљи.{S} Носила је један велики формулар и молила га да јој то испуни, јер, каже, жандарм јој на 
ани, неколико министара, један милионар и тако даље, веле, да су прошли кроз две собе из којих  
тле.{S} Тек што му се учини да се Овчар и Каблар завијају неком маглом.</p> <p>Друштво их је зв 
ј згради, чије су темеље ударили Кеплер и Галилео, Њутон и Декарт.{S} Један од озбиљних млађих  
ду, чупав је, аљкав, носи умашћен шешир и уздигнуту јаку.{S} Он је слободоуман, бар у теорији.{ 
пред другим.{S} Чедомир је скинуо шешир и нагнут лако, очекивао да му девојка пружи руку.{S} Он 
 полако врата, промоли главу кроз отвор и несташно додаде:</p> <pb n="137" /> <p>— Како је лепо 
ији и борби са властима, стари професор и његова жена нашли су увек могућности да задовоље Бели 
ај, као заставу, брисао нос на сав глас и хвалио одличну кујну своје жене.{S} Кад би му, и поре 
њу као њен крвоток.</p> <p>Радојев глас и, час немо а час гласно, запљускивање домаће воде утиц 
рану свога новог познаника, подиже глас и рече изазивачки својој другарици:</p> <p>— Он ме саве 
н испада врло неповољно по твој прогрес и човечанство.{S} Ти си непријатељ, не знајући толико љ 
у корак у напред.</p> <p>Остави рукопис и погледа тужно кроз прозор.</p> <p>Напољу су радници о 
иштва.{S} Газдарица је имала жилав врат и пупаст трбух.{S} Рекао јој је да се не брине, оставио 
 у стопу, нешто хладно дува за њен врат и један тајанствен глас јој шапће страшне, неразумљиве  
{S} Око ње су ситне куће на један спрат и механе за сељаке.{S} Та црква је једини сведок да је  
аслужују да на њихове хумке долази свет и молитве чита; међу најлепшим именима њихово име је на 
а бежи општим људима: да благо ти будет и да долгољетно поживиш на земљи...{S} Да постоји рај с 
 невидљивих препрека спречава њихов лет и оне ће пропасти тако, остати маторе девојке, умрети к 
/head> <p>Вишња је оставила универзитет и отишла за учитељицу.{S} Случајно је добила добро мест 
 кратка.</p> <p>— Срце ми хоће апстракт и апсурд, моја мисао недостижне висине...</p> <pb n="17 
раду није било сазидано: све сам цемент и камен, темељ широк неколико хвати, а врх од зида као  
и из вида.{S} Јер наш свакодневни живот и ми сами налазимо се у уској вези и солидарности са зе 
а опију благо, замагљавајући нашу свест и стварност.{S} Илић је писао о ситним догађајима, проч 
критете.{S} Ти очекујеш предусретљивост и величанствене умове, а тебе вреба фарисејство и глупо 
ост шешир од сламе.{S} Па ипак, младост и здравље чинили су од ове тоалете њен најлепши оквир.{ 
другим путем, камо су их водили младост и лепо време.{S} Дан је био један од оних жарких дана у 
што је тада у Београду била још реткост и што јој сврати пажњу.{S} Она позна да је то државни ф 
 полети уз воду, промакне гвоздени мост и изгуби се негде око оскудног зеленила на острву Циган 
е истицала пред децом младићеву ученост и говорила:</p> <p>— Угледајте се на господин-учитеља.{ 
 чиста као кап росе, и чекала будућност и изабраног мужа; чекала их стрпљиво, хладно, као да ни 
е, утехе, буне; њихова вера у будућност и сопствену вредност уносила му је у крв пенушаво одуше 
мислима.{S} Храбро је сносила садашњост и чекала нешто друго... будућност, како се то једном ре 
примећивао се кров варошке цркве, прост и достојанствен.{S} Све беше лепо, као дотле.{S} Тек шт 
} Проблем живота изгледао је врло прост и јасан.{S} Дарвин је дефинисао природне законе тако си 
војка ступи напред.{S} За њом пође Илић и осмотри је целу.{S} Видео је сад јасно што синоћ у мр 
Има много ствари <pb n="297" /> на небу и земљи, Хорацио, о којима нема појма твоја философија" 
ово преко дворишта, упадне у своју собу и зарони зајапурено лице у хладовите јастуке своје пост 
 <pb n="76" /> Стаде посматрати ту бубу и мислити... ко зна на кога!{S} На државни удар... на п 
 огледалу.{S} Затим се дохвати за главу и растрже плетеницу.{S} Плава, свилена коса се просу ка 
 ћутке, с кишобраном натученим на главу и изгледао као сенка.</p> <p>Вишња се стресе.</p> <p>Он 
 ће се написати.{S} Затим, подиже главу и задржа је тако уздигнуту цело време, дајући утисак не 
 свршиш школу?</p> <p>Каја подиже главу и погледа своју другарицу расејано.{S} Чудила се томе п 
ашљиво у младића, па после спусти главу и доврши као по дужности : — Наша модерна жена изостала 
овори.{S} Причајући био је дигнуо главу и гледао у небо.{S} Девојка је опет посматрала рит, Дун 
слуша мужа.{S} То му се увртило у главу и није хтео за длаку попустити, као да би се огрешио о  
његове косе.{S} Она подиже његову главу и гледаше га кроз сузе, као да га је жалила, као да је  
лежим идеје које лутају кроз моју главу и изгледају ми сјајне; кадгод, чини ми се, успем, и тад 
јену и потпуну.</p> <p>Илић погну главу и спреми се на пљусак грдњи.</p> <p>У том тренутку, дев 
еца.{S} Она се предомисли, окрену главу и продужи даље.</p> <p>Имала је утисак као да лута по н 
, рече девојци:</p> <p>— Захвалите Богу и идите те се одморите.{S} Опасност је прошла.{S} Госпо 
 у том тренутку скидају букагије с ногу и нуде за министра... на професорову ћерку, око које ће 
а шеснаест година, храмала на леву ногу и којој су њено необично име — име професорове мајке, с 
виделе се коњушнице, станови за послугу и једно изврнуто буре.</p> <p>Кад прође поред те капије 
ики џбун јоргована надвишавао је ограду и пружао своје гране, са широким лишћем, ка улици и сун 
своју сопствену срећу, социјалну правду и уједињење Српства.{S} Тражио је слободу у вери, књиже 
волео слободу, желео добро своме народу и имао стила у чланцима што их је писао по опозиционим  
око себе, као човек који губи равнотежу и тражи да се за шта ухвати.{S} Жабе су крекетале, попц 
ставила неку своју познаницу на пролазу и продужила пут с њом.{S} Било му је јасно да га Лазаре 
аде на усне, већ на ону румен по образу и остави младићу утисак глатке коже и нечега чистог.</p 
им шеширом, подгрејавати бајке о миразу и излазити недељом на пиво.{S} Место паланке и њеног гл 
арци и старице тапшу рукама, одобравају и буне још више, па се, после, годинама прича како су с 
законодавна власт сукобљавају, укрштају и изопачавају, место да врше функцију прописану законом 
најдубље тајне свога бића, оне се крију и од сопствених очију, и обујме нас тек кад нас, као не 
а.</p> <pb n="13" /> <p> Он узе кајсију и, нехотице, начини девојци један комплимент:</p> <p>—  
чију, уздрхтале браде, згрчених прстију и с грозницом по целом телу.</p> <pb n="96" /> <p>Шта с 
оново диже и укочено гледаше посну боју и редове штампаних слова, која су расла, дебљала, удвај 
 ноћи са свим ужасима који се појављују и онима који се нагађају.{S} Вишња се уплаши и викну св 
е уски јастучићи, где се жене налакћују и разговарају преко улице.{S} На сред вароши уздиже се  
итању</hi>.{S} Зауставише Илића да чују и његово мишљење, и позваше га <hi>код Пеливана</hi>, б 
 ради нешто у кујни.{S} Ухвати за кваку и изађе.</p> <pb n="305" /> <p>— Арапе! стрвино! гаде!  
днесе, па се предомисли, зовну служавку и предаде јој што је имала у рукама.</p> <p>— Збиља, ја 
жђем суревњивости, они улазе у политику и губе своје илузије.{S} Тесногруди, амбициозни, напрас 
то пропињући се на прсте, и грдио мајку и сестру: <pb n="7" /></p> <p>— Та остав’те човека!...{ 
ре од дасака, обојене у српску тробојку и с дрвеном јабуком на врху.</p> <p>— Шта му је то сад? 
че младић, наднесе кишобран над девојку и додаде:</p> <p>— Допусти!</p> <p>— Није потребно, Или 
S} Две близнакиње узимале би се за руку и излазиле на улицу, па шврљале око гомиле песка, кафан 
 испрекидана часовитим држањем под руку и по којим пољупцем... пољупцем брзим, кратким, недоврш 
 вечери да је Илић запросио Белину руку и да је она, као мајка, дала свој благослов, па је погл 
еним драганом.{S} Она је седела у Чачку и стално чекала његов одговор.{S} Дани су јој пролазили 
еди, па и отац, намрштених бора на челу и изразитих усана.{S} Свако од њих знао је наћи по коју 
S} Кроз неколико месеца свршићете школу и постати јаван радник.{S} Стало вас је скупо док сте д 
> <p>— Он ме саветује да продужим школу и ступим на философију.{S} Ја сам се решила.{S} Девојач 
ће мрзети <pb n="49" /> девојачку школу и да ће пред Чедомиром прокритиковати његове идеје.</p> 
На глави је имао качкету, пушио на лулу и бријао бркове.{S} Да се није знало чији је син, узели 
 да покаже како је права срећа за земљу и Матовића што је она његова сапутница у животу.</p> <p 
еве, односи <pb n="70" /> најбољу земљу и прети да једног дана збрише целу варош.{S} Међутим, о 
 гости зову <hi>Стрика</hi>, па по њему и његову гостионицу: <hi>код Стрике</hi>, те јој је то  
="93" /> <p>Шетали су по школском трему и чекали да се отвори библиотека.{S} Распуст се приближ 
 По који зрео кестен лупио би о калдрму и измамио уплашен узвик у пролазница.{S} Београд се осм 
зе.{S} Младић је куцао штапом о калдрму и гледао преда се.</p> <p>— Узми га кад ти се допада! — 
ско окружавале Чачак.{S} Обрасле у шуму и бујад, оне су дизале озбиљно своје врхове украшене чи 
, Илић је, безмало, мрзео своју драгану и веровао да га она мрзи.{S} Сваки њен покрет који није 
гало бар да извести своју бившу драгану и уштеди јој муку од сазнања, наглих и из друге руке.{S 
 дјела твоја.</p> <p>— Сад копају брану и јаз.{S} Притиснуо радник, мила мајко, као мрав.{S} Се 
.{S} Место тога, он је прионуо у дућану и лепо помогао старом Остојићу.{S} Како кујунџилук није 
 би предузео.</p> <p>Избегавао је једну и другу девојку.{S} Радио је за испите више него што је 
ним обзирима, онај који воли једну жену и осећа је поред себе живу, пада у грозницу пожуде.{S}  
евојка која је обећавала практичну жену и срећну мајку.</p> <p>Њена другарица, напротив, била ј 
ену, велику, одраслу, снажну, развијену и потпуну.</p> <p>Илић погну главу и спреми се на пљуса 
авој униформи, држали су пушке о рамену и бленули неодређено у празнину улице.{S} Кроз широм от 
S} Он провуче прсте кроз кике на темену и управи поглед прозору, као да је хтео себи дати рачун 
а улици и сунцу.{S} Илић се ипак окрену и погледа у војнике, у њихове дрвене стражаре, па онда  
и арап.{S} Носио је и сад главу оборену и климао десно-лево.{S} Чедомир задрхта.{S} Та кљусина  
и се на једну клупу, коју угледа празну и усамљену.{S} По стази је било мирно и топло.{S} Једна 
потрча тамо, посади се у његову средину и стаде растресати набрано цвеће.</p> <p>— Јаој, црна,  
ка пијаница.{S} Тако је пре неку годину и свршила: једног јутра се срушила.{S} Никоме није пало 
одељења.{S} У једном су наместили кујну и собу за примање, а од другог су начинили своје собе з 
ђим чиновником из суда, те их позва, њу и Милеву, да изађу у шетњу до варошког парка.{S} Било ј 
да је гледа, <pb n="222" /> посматра њу и њен венац са жаљењем и као хоће да јој каже:</p> <p>— 
амо иза Рудника ради на свом образовању и спрема се да буде велика и мила сарадница на препорођ 
светити.{S} Сељака треба научити читању и писању.{S} Треба га увести у тајне нашега доба, где ч 
јеш.{S} Ти си се спотакао о прву сметњу и сад очајаваш.{S} Не треба бити тако осетљив на неприл 
друм за Обреновац, нашли су једну клупу и сели да се одморе.{S} Место је било као створено за с 
 Лепо се носио: зими астраганску шубару и капут од параћинског штофа, <pb n="55" /> а лети слам 
аховине, талијанска династија на дувару и умиваоник од лима.{S} Под је покривала нова простирка 
ало дима, те се закашља.{S} Баци цигару и рече презриво:</p> <p>— Не, нисам ја за дуван!</p> <p 
 одломиле грану од трешње, па тако беру и једу.{S} По кафанама се чуо жагор.{S} Деца се враћала 
оћне паре блуделе су већ кроз атмосферу и покушавале да завију у помрчину разгранате врбе по об 
 и ми ћемо проћи цео наш живот у немиру и свађи.{S} Ми живимо у земљи уситњеног демократизма и  
прозори на здањима и чатрљама, на Двору и болници, запламтише живом црвеном бојом.{S} По зидови 
одне шапутала по породицама ближе Двору и министарским канцеларијама.</p> <p>— Краљ се верио! — 
 превучене кожом.{S} Бела приђе прозору и отвори их обадва.{S} Чедомир је сад могао боље видети 
та, одушевљавајући се, па падао у ватру и грмео.{S} Онда није штедео никога: свога оца ни предс 
 је ишао, место у цркву, горе у клисуру и дивио се како се стене секу...</p> <p>— Као сир!</p>  
толова, по суседним авлијама, као да су и оне хтеле побећи од куће.{S} У салону су остајали сам 
стакло, спречава њихов лет.{S} Такве су и жене које примами сунце слободе.{S} Оне му полете, бе 
населио његов прадеда Илија, по коме су и име добили.{S} Све што је Чедомир знао о овом свом пр 
ршеним. <pb n="42" /> Међу њима били су и Вишња и Чедомир.{S} Преко зиме виђали су се овда-онда 
 па кад би писмо свршио, написао адресу и залепио завој, дубок, сладак уздах отео би му се из г 
 о укопним друштвима, трансвалском рату и, за добре паре, кадиле владу.{S} Истина, Радоје није  
лић није имао никаквог искуства о свету и примењеној философији.{S} И он је личио на оног класи 
што се чиниле будућем министарском зету и питао се ћудљиво како ће се то све свршити.{S} Дотле  
ма, бацакала ноге, окретала се у балету и тражила очима Чедомира да му пошаље пољубац.</p> <p>В 
вене обале, кривудала по широком кориту и губила се на хоризонту као разастрто платно од сребра 
, али то је само допуњавало њену лепоту и говорило да је она од оних простодушних бића која иду 
аком даху и покривала божанствену бисту и њене две забрањене руже.</p> <p>— Са своје стране — п 
 је нашла школу по плану, уређену башту и колегиницу, једну стару девојку, по имену Аница.{S} Л 
нежност, за пожртвовање, за праву срећу и прави бол.</p> <p>— Што не бријеш бркове ? — рекла му 
а, прочитаним књигама, о Зарији Ристићу и о великим врућинама у Београду.{S} Ипак, пишући о тим 
риметити кад је ушла с Чедомиром у кућу и кад су толико остали на само.{S} Она је полагала на м 
S} Дочекао га је с одмереном љубазношћу и одредио му да предаје латински језик и историју Срба. 
ака материја дрхтала је при сваком даху и покривала божанствену бисту и њене две забрањене руже 
а, нема, збуњена, укочена, бледа у лицу и мртвих, опружених руку.{S} У глави јој је било празно 
о узалуд, наслони се на дрвену држалицу и изгуби се, гледајући тупо у воду.{S} Мртвачки сандук  
наиђе звиждућући, загледа се у пијаницу и рече му озбиљно:</p> <p>— Ти излазиш из Здрављака? —  
.{S} Војсци је наређено да чува границу и, под претњом смрти, да не допусти краљевом оцу улазак 
/p> <p>Лупну пркосно песницом о песницу и понови:</p> <p>— Богаљ, богаљ, богаљ!...</p> <p>Она ј 
ећи, Вишња је гледала у своју другарицу и није речи могла рећи.</p> <p>— Удај се, слатка Вишња, 
о се места за једну постарију наслоњачу и један сточић, препун четака, четкица, флакона, кутији 
из.{S} Задржали су се неко време у Бечу и Минхену.{S} Савете, којима су их обасули у Београду,  
>Доиста, салон је блештао у новом плишу и свежим бојама.{S} Само је био незграпан са својим вел 
па намаче качкету на чело, распали лушу и, одмерено, упита:</p> <pb n="65" /> <p>— Па зар ниси  
е.{S} Ипак се није могао одлучити одмах и решење је остављао од данас до сутра.</p> <p>— Сутра. 
 је рпа исписаних страница.{S} Скупи их и стаде прелиставати да уђе што боље у предмет.{S} Он и 
>Тада се сети великих планова Радојевих и целог његовог говора на Моравиној обали.{S} Погађала  
 што су је другарице, ћерке чиновничких и осталих такозваних угледних београдских кућа, зависни 
ну и уштеди јој муку од сазнања, наглих и из друге руке.{S} Он ју је жалио.{S} Погађао је шта ћ 
увелико развила борба између школованих и нешколованих чиновника, те је рачуноиспитач мислио да 
тава.{S} Дућан му пун будилника, зидних и џепних часовника, па све куца и ради, као да у радњи  
учмалости, од многих државних, окружних и општинских дажбина.{S} Свет даје и последњу цркавицу, 
године, дубоких, угаситих очију, мирних и бистрих као извор у планини.{S} Њена глава је била пл 
м. неком концерту, где хиљаде пријатних и хармоничних гласова звоне око нас.</p> <p>Бела је сто 
штинске липе бацају густе сенке око њих и заносе главу својим тешким мирисом.{S} Стога се она о 
 је сазидана да буде уточиште свију њих и да се сваком члану породице нађе на невољи.{S} Али мл 
тица се изви над Дунав, одлете у ваздух и више се не врати.</p> <p>— Жао јој је било свога живо 
ња била изузетак.{S} Она је одржала реч и дошла тачно.{S} Баш кад сказаљке на сату једне оближњ 
као хоће да јој каже:</p> <p>— Тако ћеш и ти свенути, неудата, остављена.</p> <p>То је ос зујао 
дног дана твоја срећа допусти да мислиш и на оно што је прошло, сети ме се по ономе што је лепо 
 од његовог прадеде голаћа, а можда још и даље, од предака којима имена није знао, а који су мо 
ума и кутијом палидрваца, обилази варош и пали општинске фењере, истакнуте на тробојним дирецим 
</l> <l>Имала си срце насмејано,</l> <l>И главу си оборила младу.</l> <l>Ко̑ одговор на сву љуб 
l> <l>Само има до две вите јеле.</l> <l>И под јелом заспала девојка.</l> <l>Под главом јој сноп 
сну:</p> <p>— Чедомире, узми ме!</p> <p>И стропошта се на тле.</p> <p>— Колегинице ? — чу се гл 
</p> <p>— Не, нисам ја за дуван!</p> <p>И Илић се смејао.{S} Њихови се осмеси сусретоше, њихова 
..{S} Сећаш ли се наше школе!...</p> <p>И она је загрли опет присно и свесрдно.</p> <p>Између ж 
 најлепши врт.{S} А тамо даље...</p> <p>И Радојев поглед изгуби се у планине које су са запада  
уби ме опет... пољуби, пољуби...</p> <p>И Чедомир притиште један пољубац на насмејане усне, кој 
на̑!...{S} Све је ту написано...</p> <p>И пружи му једно парченце хартије које није било веће о 
 се заустави на половини салона.</p> <p>И Чедомир устаде.</p> <p>Њихови се погледи сусретоше.{S 
стења, у висину младићевих уста.</p> <p>И породица је седала за сто: у врх стари господин, с не 
 док се мој ћаћа пусти с робије.</p> <p>И сви троје су тако веровали у брзо и потпуно помиловањ 
ак; сваки сталеж има своје муке.</p> <p>И онда, Вишња није волела много прост народ.{S} У њему  
при улазу у велеиздајников стан.</p> <p>И то није било све...{S} Верио се са њиховом сусетком,  
а! — одговори младић тврдоглаво.</p> <p>И тако оста.</p> <p>Није Радоје мрзео школу.{S} Вишња ј 
е и ударци падали су сад обилно.</p> <p>И овог тренутка, арап је чекао да се кола напуне откопа 
же се наука посисати из прстију.</p> <p>И тада би звао младића у дућан, понудио га да седне за  
ворила је себи.</p> <p>Али како?</p> <p>И на ово питање она одговори право, не заобилазећи, не  
о добар као Христос, а мало је људи _ко]и су починили толико зла својим милим.{S} Сети се после 
ти само два три стиха из средине: ...{S}И мислио тада — Ко зна каква судбина те чека — И зашто  
{S} Да, ја сам човек из старог времена, иако сам се бунио против њега: брак ми изгледа вечито н 
усталасана долина Западне Мораве чак до ибарских планина, чије се заокругљене линије назирале у 
вет!{S} Теби је, без сумње, познат онај Ибзенов јунак, Улфхај мислим да се зове...{S} Келнер, ј 
м.</p> <pb n="148" /> <p>— Узмите чаја, Иване Јосифовићу —- умиривала га је студенткиња са биол 
 <hi>Љубићске Виле</hi> приређује у очи Ивањдана излет на брање ивањског цвећа.{S} Да пустиш, т 
 на кривим, ломним гранчицама.{S} То је ивањско цвеће, боје као восак.</p> <p>Друштво загази у  
приређује у очи Ивањдана излет на брање ивањског цвећа.{S} Да пустиш, тето, Вишњу са мном?</p>  
 сузе, преко образа, преко блузе, преко ивањског цвећа.</p> <p>Радоје хтеде јаукнути као рањено 
!{S} Ове бледе, уздржљиве, свете боје у ивањског цвећа... да ли има шта умилније од његова венц 
го врат, на белу руку, спуштену лако на ивицу од канабета.{S} Спусти своју уздрхталу шаку на ту 
о буре зејтина са мерилицама обешеним о ивицу.{S} Око ваге, прекривене плавом, дебелом хартијом 
 из пепела.{S} Боле (!дуго о) га хиљаде игала душевног нестрпљења.{S} Није знао шта да ради од  
су нас њена крила додиривала, до врелих игала страсти које су му боле и вртеле месо.</p> <p>Дев 
у најчувенијој светској бањи.{S} Виктор Иго га је водио по најсјајнијим и најтамнијим крајевима 
ли мање вештине са којом се та комедија игра, човек добија симпатије или антипатије, глас мудра 
ћи на могућност да се размажена девојка игра жмурке с њим.{S} Најзад се реши да се с њом објасн 
ко време.{S} Ваљда се девојци досади та игра, те, кад једном закуца на врата и кад рече уобичај 
удвајала се, одлепљивала се са хартије, играла.</p> <p>— Бедник! — оте јој се узвик.</p> <p>Суз 
оборен, с лептирастом краватом, која је играла око његовог голог, здравог врата.{S} На глави је 
е мрак повлачио све јаче.{S} По шору је играла нека сива светлост.{S} Распознавале се коњске но 
ије волео поверити се.{S} Вишња се опет играла кумаша са Милевом, доцније везла, плела и ћаскал 
 крају.{S} Несигурна мартовска светлост играла се по коњским сапима, по зарђалом блеху од платф 
 што гледа у двориште.{S} По калдрми је играло суво и топло сунце које претходи јесењој хладноћ 
лба и прекор. — Тако ми ружно стоји кад играм!</p> <p>У очи свадбе, Чедомир изиђе из куће, па ј 
носити сва она трчкарања, представљања, играња... нарочито играња.</p> <p>— Нећу да ми се свет  
арања, представљања, играња... нарочито играња.</p> <p>— Нећу да ми се свет смеје: хрома млада, 
, губио се у читање новина, у пушење, у играње домина с првим кога сретне.{S} Али и ту, у тамни 
ију, па све до природно намрсканог чела играо један <pb n="116" /> интересантан израз одлучност 
ња на јеличко вино.{S} Један зрак сунца играо се око гирланда од разнобојне хартије, којим је к 
румунском двору, као овај глумац што је играо Кина, као овај бакалин што је увозио вагоне кафе  
адала заводљиво преко лица.{S} Ветар се играо са скутовима њене кратке хаљине и откривао ногу д 
ом и не заврши реченицу.</p> <p>— Ко би играо крајцарица кад би Младен учио! — насмеја се Бела, 
е поново погледаше.</p> <p>Осмех је још играо око Вишњиних уста, блед осмех, налик на грч.</p>  
атно.{S} Свога мужа сматрала је за нову играчку коју је добила и која треба да је поред ње кадг 
едала као бајка коју му прошлост црта у игри пролетњега сунца.{S} Гледао ју је; у срцу је осећа 
су се наизменично кретале са девојке на игру сунца на улици, а са сунца опет на девојку, на њен 
{S} Ако је скупштинска већина хомогена, иде се до отвореног деспотизма, а ако се образује коали 
 запиткивали радознало.</p> <p>— Иде... иде.{S} Биће раније свршено него што смо предвидели — о 
ки чиновник, шта ти је боље од тога!{S} Иде ти после плата, а кад остариш, пензионишу те, па ти 
трији више на осећање него на разум.{S} Иде се чак до физике, појављују се гледишта која, ако с 
ављали, запиткивали радознало.</p> <p>— Иде... иде.{S} Биће раније свршено него што смо предвид 
после изгубити, остављајући студента да иде својим путевима.{S} Она је била само нешто пролазно 
разумљиве речи.</p> <p>Избегавала је да иде на универзитет.</p> <pb n="182" /> <p>— Како бих по 
 и Чедомир.{S} Па и Чедомир се дизао да иде, да му се не би приметило што остаје на само са дев 
није журила, а није, управо, знала куда иде.</p> <p>На неком сату изби осам.</p> <p>Она погледа 
} Он му је звонио као труба војске која иде у помоћ, као поклич на освету, на буну.{S} Што му с 
еоград је изгледао као лепа циганка кад иде на бал.</p> <p>Кад изби на Теразије, Илић застаде н 
ледао својим сопственим очима, како све иде у пропаст.{S}Осети да му се гуша стеже, очи почеше  
лићевог схватања ствари.</p> <p>— Докле иде та свемоћна слобода? — питала ју је савест, једна с 
д остариш, пензионишу те, па ти и после иде плата, није много али колико да се храниш.{S} А зан 
енчана жена човеку са којим живи?{S} Не иде ли девојка, лево од њих, у фабрику тек да се сакриј 
ши говорило му је да спречи мисао да не иде тим правцем, те је ударао крст на страни на којој с 
избегнеш, све ти се дешава, ништа ти не иде у корист.</p> <p>Илић погледа зачуђено у своју друг 
шинисту на пример, али вели, мора да се иде од куће, можда на страну, па су трошкови велики, а. 
е носе дуго своје хаљине.{S} Понекад се иде у позориште, кад оно у свом путу наиђе на Чачак.{S} 
дови од земље или емаља.{S} Из кујне се иде у дечју собу, где је Чедомир обично држао лекције.{ 
з школе, Вишња хтеде избећи да са Кајом иде кући.{S} Али је она не пусти испреда се, и, између  
у.{S} Тешко јој је било гледати га како иде од куће до куће, те оправља сатове, леми минђуше, п 
>Кад се решила, искрено се радовала што иде у престоницу.{S} Заборавила је многе раније неприја 
а дани и године пролазе?{S} Јер младост иде, брже него што се мисли, а са њом и сва могућност д 
фског излога спази Лазаревићеву како му иде у сусрет.{S} Она је била обучена у хаљине затворено 
тименталност шипарица из пансионата.{S} Идеал му је што и свака комедија.{S} За њега не постоје 
сеоске учитељице није био ни њој крајњи идеал.{S} Можда је и она <pb n="39" /> имала жеља, и то 
ио је сад њен сан, а киселе паприке њен идеал.{S} Те проклете паприке!{S} Шта нису радили њен м 
 ?{S} Слобода, драга, мила слобода, пун идеал тога појма, тако присног свима нама навикнутим на 
оје је дотле живело пустињачким животом идеала из књига, уживало је сад слатко на пригревици ов 
сумња у радост која се нуди, непомирљив идеализам, неутољива жеђ за усавршавањем, сви инстинкти 
о биће што се ни с ким не да да удружи, идеалиста који ради само на крупно; гледајући главну ст 
те, установљава једну врсту ропства.{S} Идеална веза између човека и жене постоји, за мене, јед 
ло, све што је кварило хармонију његове идеалне жене.{S} Тако је гледао у врх једног багрена и  
гући да се реши коју да изабере.</p> <p>Идеални егоист који тражи целокупност своје среће, Илић 
се тада исто тако лако као и тај сан за идеалном драганом: он је био само сиромашан ђак, без ро 
{S} Иначе, у свему другом, мењала се ка идеалу који јој је Илић открио, мешала се у друштво мла 
хватања плитка.{S} Треба храбро поћи ка идеалу нове жене, јер нама требају жене на висини наших 
 популаран и живописан.{S} Кад се каква идеја усади у његову главу, она се тако угњезди да је н 
г живота.{S} Понекад би га обузела нека идеја, којом би решио једно од многобројних <hi>питања< 
и се све више у своје књиге и свој свет идеја.</p> <p>Једнога дана, те јесени, заустави га нечи 
аскању извесне дипломатије, заносила се идејама просвећеног апсолутизма и на народ гледала као  
 мислио шта ће после доћи!</p> <p>У тим идејама свршио је прве две године.{S} О распусту га је  
 променимо своје навике, укусе, манире, идеје.{S} Подпаднемо под њихов утицај.{S} Она постају н 
због њих променимо своје навике, укусе, идеје, <pb n="40" /> планове, потпаднемо под њихов утиц 
ће пред Чедомиром прокритиковати његове идеје.</p> <p>Прво је одржала.{S} Нико у школи није мог 
азови ме како хоћеш.{S} Измењао сам све идеје.{S} Више немам никаквог политичког убеђења, не ве 
2" /> <p>Њу пак, одушевљавале су велике идеје.{S} Чинило јој се да је поново рођена.{S} Слободн 
<pb n="101" /> је ушла у социјалистичке идеје, у борбу против формалистичког друштва, где дипло 
одгризале сумње у њен јавни рад, у њене идеје, у живот који је изабрала.{S} Али време није било 
и нов устав, грађанске слободе.{S} Наше идеје иду у сусрет победи.</p> <p>Младић се осмехну као 
е.{S} Више пута узмем перо да забележим идеје које лутају кроз моју главу и изгледају ми сјајне 
гнанства прелазило је у неку врсту фикс-идеје, море, мучног лудила.{S} Осећао се истрошен, утуч 
авања, читала руске књиге и подражавала идејним друговима.{S} Седала је у прве клупе да би проф 
а пруга.</p> <p>— Ту близу, где понекад идем кад сам са̑м.{S} Има једна историска чесма и добра 
а се хватали ожиљци.</p> <p>— Добро, да идемо — приста Вишња.</p> </div> <div type="chapter" xm 
же она одрешито старој Лазаревићки — да идемо мало у шпацир.</p> <p>Обе девојке узму газдарицу  
еограду — рече јој Аница. — Хоћеш ли да идемо?</p> <p>Тада се и по четврти пут глог белио, лале 
ње таласа револуције.{S} Изгледа као да идемо у сусрет новог хаоса.{S} Шта се дешава међу матем 
у час румену, а час белу.</p> <p>— Куда идемо? — упита га она.</p> <p>Пут се био изгубио.{S} Пр 
камењене у ћилибару.{S} Ми не знамо где идемо, ми знамо само да смо на путу...{S} Можда све ове 
а — онда будимо отворени: боље је да не идемо заједно.</p> <p>— Ми нећемо нашкодити једно друго 
ему веселијем.{S} Ти си волео одавно да идеш у Париз?</p> <p>Младић је погледа расејано.</p> <p 
вршиш школу, шта ће ти ова страћара.{S} Иди куд те очи воде и ноге носе, па тражи себи девојку. 
ућицом, где се видела уређена баштица и идилични бунар на точак.{S} Пређоше једну њиву, засађен 
 ноћи.{S} Девојчино срце се опијало том идилом.</p> <p>Обично приђе Милева Остојићева.</p> <p>— 
Русију с њеним дивљим кнежевима, готово идиотским алтруизмом, са сељацима — светцима, и непрегл 
рече девојци:</p> <p>— Захвалите Богу и идите те се одморите.{S} Опасност је прошла.{S} Госпођа 
а је она од оних простодушних бића која иду право и чија судбина не зависи од њих самих, већ од 
устав, грађанске слободе.{S} Наше идеје иду у сусрет победи.</p> <p>Младић се осмехну као на не 
еријалног положаја.{S} Њихове симпатије иду неизоставно онима који их фаворизују, помажу, који  
{S} Затим се упути ка Калимегдану, камо иду, у његовом расположењу, сви који немају своје куће. 
 није напуштала болесничке собе.</p> <p>Идућег дана, кад лекар прегледа болесницу, рече девојци 
јући несигурно, посрћући готово.</p> <p>Идућег дана, Вишња га нађе на Великој Школи по свршетку 
} Било је нечег гробног чак и у кућама, из чијих разваљених вратница и подрума без окана био је 
 нису њој десиле, већ их чула из прича, из прочитаних књига.{S} Дође јој да рече:</p> <p>— Шта  
S} То су људи обично са села или, ређе, из какве пропале варошке куће.{S} Они су још у десетој  
 варош је почињала нешто даље од обале, из зеленила које су састављали ритови, па се постепено  
аће се журити...{S} А ви, млади човече, из школе ћете ући право у живот.{S} Држава ће вам повер 
у.{S} Могло се ићи из ходника у ходник, из слушаонице у слушаоницу, с предавања на предавање.{S 
намерно, с предумишљајем, већ... онако, из људске ограничености.</p> <p>Кућу су реновирали из о 
 ланац, мајка јој наручила дугу хаљину; из суседства је добијала колача, разног цвећа.</p> <p>— 
збирали: да ли су песма или запевка.{S} Из планинског склопа избијала је река као из неке чељус 
калдрма.{S} Било је мало пролазника.{S} Из оближње кафане избацише једног пијаницу.{S} Он се до 
е модерни судови од земље или емаља.{S} Из кујне се иде у дечју собу, где је Чедомир обично држ 
сула се као талас по њеним раменима.{S} Из хаљина у нереду провиривало је румено и бело грло.{S 
осталим предметима био већином слаб.{S} Из српског језика је имао стално двојку.{S} Осим тога,  
то кила, каје соли, гвоздено посуђе.{S} Из одшкринуте магазе ударала је кисела воња на јеличко  
је мрак, али мало што да је свежије.{S} Из чамовине на прозору цури смола.</p> <p>Пошто је расп 
 дан.{S} Улице се сивиле од прашине.{S} Из њих је била још топлина јаке дневне припеке.{S} Ипак 
ју.{S} У гимназији је било још горе.{S} Из немачког језика, земљописа, физике, историје имао је 
окружена мирисавом маглом црне косе.{S} Из ње су светлеле, као две звезде, две хитре зенице, ко 
еко дана, кријући се тек форме ради.{S} Из вароши се доносиле трубе платна, разне чипке, конци, 
етвори у вихор.{S} Облак се провали.{S} Из неба осу плаха киша, да се за час начини поток поред 
и и реке.{S} Воде почеше надолазити.{S} Из горњих места допирали су гласови о поплави.{S} Бујиц 
{S} Плаве боје просипале се на парк.{S} Из шуме је долазио дах ноћи, мирис боровине, свежина ро 
пало са скромном суплентском платом.{S} Из штедње су седели код таште, која није пропуштала при 
кају да захвате што више улице.{S} Роба из дућана гомила се безбрижно по тротоару.{S} По прозор 
готово све потрошило.</p> <p>Пустише га из затвора.{S} Част му се поврати, али цело његово имањ 
ко се осећаш у Чачку? — трже се сајџија из ових сањарија.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију без  
со.{S} Чула се поново она опојна музика из сна.{S} Кроз ваздух су се преплетале оне плаве и мод 
еког од оних наших неписмених државника из доба ослобођења.</p> <p>— Пиши јој — рече, застајкуј 
ј соби.{S} У њој се бунила наша девојка из средњег сталежа, бакалинова ћерка, послушно дете пат 
ије била више Вишња која се појављивала из писама.{S} То је била визија неке немогуће жене, о к 
дотле живело пустињачким животом идеала из књига, уживало је сад слатко на пригревици ових прис 
 искра инстинкта, која је човеку остала из природног стања — објашњавао је разлог што су зрнца  
е усне.</p> <p>Сутрадан, Вишња се дигла из постеље нешто доцније него обично.{S} Журно се облач 
најзад без ње.{S} Како се Каја изгубила из њиховог друштва?{S} Откад су почели шетати сами?{S}  
јим крилима, девојка се била већ извила из његовог наручја и побегла к вратима од трпезарије.</ 
 појачала се још више откако се вратила из Београда.{S} Избегавала је његов поглед.{S} Пуштала  
змажена девојка, која се била повратила из првог изненађења, па устурајући дланом своју косу, д 
 као да се нису њој десиле, већ их чула из прича, из прочитаних књига.{S} Дође јој да рече:</p> 
о код своје куће.{S} Она је била изашла из уског живота, она му више није припадала.{S} Њене ми 
дног краја Србије на други, отпуштањима из службе, бежањем у иностранство, сваковрсним неправда 
с њим дуго, озбиљно, о крупним стварима из политике, о народу, задацима Србије као државе и зем 
одина, парничио се још дуже са сељацима из суседног <pb n="16" /> села око једне воденице, да ј 
еће тако силно, чудно, као да се доиста из њега излива дах неког надприродног бића.{S} Милева о 
стала су је у памети само два три стиха из средине: ...{S}И мислио тада — Ко зна каква судбина  
е нашла Вишња неколико својих другарица из девојачке школе.{S} Међу њима је била и Каја.</p> <p 
а му је празна сентименталност шипарица из пансионата.{S} Идеал му је што и свака комедија.{S}  
Лазаревна! — чуо би се у том глас неког из њеног друштва, и она је већ заборављала на свог прво 
ку, пуна ћутљивог јогунства, наслеђеног из Чачка.{S} Илић се тада јогунио такође.{S} И рат се п 
 Паризу, пун научног оптимизма, донетог из Србије.{S} Доиста, кад се његов дух стварао, природн 
, није био међу живима.{S} Његов поглед из суморних, мрачних очију ишао је негде далеко, у беск 
 даље, веле, да су прошли кроз две собе из којих се састоји <pb n="85" /> ова чокалиница, и ост 
 се компромитујеш.{S} Куварица види све из кујне.</p> <p>— Куварица не сме да регне — прекину г 
 готово ништа.{S} Требало је почети све из нова.{S} Али се он осећао неспособан за тај напор.{S 
с много да учим.</p> <p>Газдарица изађе из собе и рече полако својој мачки:</p> <p>— Овој нису  
рам!</p> <p>У очи свадбе, Чедомир изиђе из куће, па је врљао по вароши бесциљно.{S} Око пет сат 
ђе се са својим вршњацима, децом такође из бољих кућа, а поквареном као и он, можда горе него и 
 нешто живо и претеће.</p> <p>Он побеже из куће.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1914 
га могао сузбијати.{S} Филозофи изилазе из леденог облака својих формула, крхају баријере које  
будан, он се ту осећао као риба која је из плитке барице доспела изненада у непрегледни <pb n=" 
етне, било да поразговара, очекивала је из првог погледа подсмех, подозрење, осуду.{S} Њој није 
 јесени поче да пада киша.{S} Падала је из дана у дан.{S} То не беше ситна, јесења киша, већ мл 
или у четири кочића.{S} Њихова клупа је из Београда, фабричка, са гвозденим ногама у виду лавов 
кији.</p> <p>— То је мој план — трже је из тог размишљања Радојев глас, округао у томе тренутку 
ти онај крш, не бих му веровао да ми је из очију испао!</p> <p>— Ту смо се крили од Турака — до 
} Нешто велико и утешно долазило јој је из тих коњских ногоступица и разлистале природе, која с 
ни Јован није остао читав.{S} Изишао је из затвора остарео, поремећеног здравља и опортунист.{S 
о мирно, спокојно и задовољно дисало је из целе њене појаве.</p> <p>— Ти си удата? — рече јој В 
ови балет, несносна врућина пекла ју је из постеље, груди дрхтале, тело се знојило и под кожу ј 
обро вече, комшинка! — поздрављао ју је из далека, скинувши качкету до земље.</p> <p>Понекад би 
младићевим.{S} Његове очи гледале су је из својих дупља загонетно.{S} Она признаде:</p> <p>— Ја 
{S} Велике наднице привлачиле су сељаке из околних села, па и из даље.{S} Задовољно срце је зам 
штедионице, страначке листове, уџбенике из старијег разреда, Пелагићева дела, народне песме.{S} 
 сјајне, проницаве очи, које су гледале из својих дупља нешто унезверено, као да је душа стално 
 слике оне две девојке нису му излазиле из главе, тако магловите, обвијене димом, сенкама и суп 
 ретко виђамо.</p> <p>Кад су се пустиле из школе, Вишња хтеде избећи да са Кајом иде кући.{S} А 
ро завршити.</p> <p>Кад се писмо пошаље из Чачка за Београд, одговор се може добити четвртог да 
м цвету.{S} Вишња је несвесно пила миље из ваздуха тога дана, опијала се присуством човека који 
ј краљици, изговарајући полако њено име из првог брака, давала детаље о њеној породици, о њој с 
љивом сукобу који долази с једне стране из човечјег инстинкта да тражи своју сопствену срећу, п 
подбрадак и расипао комплименте научене из новина.{S} Без успеха је и кмет уцењивао задржавајућ 
а младост.{S} Кад планински ветар духне из клисуре, облак од цветне прашине дигне се изнад лива 
ј клупи и преслишавала <pb n="37" /> се из методике.{S} Вишња покуша да заметне разговор с њом; 
I</head> <p>Вишњина мајка опорављала се из дана у дан.{S} Већ је по мало напуштала собу, шетала 
бадемом.{S} Једна липсала коза вукла се из села у село и процењивала се наизменично пред разним 
е бардаци ракије.{S} На гробљу, које се из далека види, снег окопнео; на сваком гробу по неко;  
хилопов.{S} Гомиле ђубрета просипале се из редакције сваког дана на Теразије, па се после разно 
ско издање посрбљеног Робинсона који се из неког далматинског пристаништа укрцава на море.{S} К 
 је мајка допуњавала:</p> <p>— Чисти се из наше куће...{S} Још да трпим којекакве трутове!</p>  
ива! — размишљаше девојка, повукавши се из трема у своју собу, као рањена тица.</p> <p>Ту је би 
и рабаџија.</p> <p>То уважење губило се из дана у дан.{S} Надничари су се навикивали на арапа.{ 
авој, дубок, сладак уздах отео би му се из груди, а глава му клонула, као да је неког дуго грли 
ма блудели су дрхтећи као душе прогнате из раја.{S} Пусти простори, по којима се назирала тек о 
гао са женом.{S} Ћерка једног бирократе из доба првих <pb n="17" /> чиновничких влада у Србији, 
 овај бакалин што је увозио вагоне кафе из Бразилије, као овај у ћошку... с великим носем што т 
ке моје колегинице.</p> <p>— Колегинице из села?...{S} Како ти је у селу?</p> <p>— У селу је до 
ојке васкрсавала је, као митолошке тице из пепела.{S} Боле (!дуго о) га хиљаде игала душевног н 
том слатком расположењу, које не потиче из одређених ствари нити има за циљ нешто опредељено, о 
живости изгледале као да хоће да искоче из главе, обучен нешто немарно, са краватом која се пел 
расио таваницу.</p> <p>Лазаревић извуче из касе један свежањ старинске неранџасте хартије, шпар 
аваници учионице.{S} Најзад га истераше из гимназије што је доказивао катихети да природне наук 
влачиле су сељаке из околних села, па и из даље.{S} Задовољно срце је замахивало снажно пијуком 
 и уштеди јој муку од сазнања, наглих и из друге руке.{S} Он ју је жалио.{S} Погађао је шта ће  
 рубом подривене обале.{S} Тада се изви из Милевина грла песма гипка као та река:</p> <quote> < 
пева да јој каже једне речи која долази из срца.{S} Ћутали су.{S} Ваздух је трептао око њих поз 
граничености.</p> <p>Кућу су реновирали из основа.{S} Ту је главну реч водила госпа-Клеопатра.{ 
оживело, као да су мртви малочас устали из гробова, да још не знају да се нађу.{S} У осталом, о 
и, жени, Богу, лудници, а кад су изашли из кафане, закључио је трештен пијан:</p> <p>— Јест, ка 
ељицу, невољу.{S} Он је имао да се бори из дана у дан за комад насушног хлеба, те га је та борб 
ке Школе.{S} Дошао је кући око пет сати из јутра, пијан.{S} Дочекивао је нову годину с друговим 
{S} Дотле је сам научио читати и писати из сестриног буквара.{S} Школа му је ишла лако, као вод 
је његово.{S} Не може се наука посисати из прстију.</p> <p>И тада би звао младића у дућан, пону 
јем се налази наш свет, не треба губити из вида.{S} Јер наш свакодневни живот и ми сами налазим 
математичарима, Илић је могао закључити из књиге која се појавила те године: <hi>Мистицизам у в 
цигара и давао на веру.{S} Могло се ићи из ходника у ходник, из слушаонице у слушаоницу, с пред 
вољан — продужи Ристић — онда мораш ићи из људског друштва, мораш се приближити природи и живот 
а!</p> <p>— А како се уби? — упита онај из гомиле.</p> <p>— Ето, тако, радио с нама, вукао цигљ 
убришта.{S} Оне су излазиле за тренутак из тих јадних кровињара, којима би пожар учинио милост, 
 живот пред њима...{S} Да, ја сам човек из старог времена, иако сам се бунио против њега: брак  
у Мораве.{S} Радојева сестра и чиновник из суда били су изостали далеко иза њих.{S} Пред њима п 
ачао је лагано својим уобичајеним путем из Библиотеке на Теразије, па Крунском улицом на Врачар 
ше, нудила му бонбоне, китила га цвећем из саксија, слала по Младену какву гравуру или други ук 
га је пратила, легала и дизала се с њим из постеље, и са којом је живео као са метресом.</p> <p 
 који се доцније обогатио, и оца, родом из једног златиборског села чији се отегнути нагласак и 
ајтежа <pb n="87" /> искуства.{S} Родом из Бијелог Поља у Старој Србији, он је прешао овамо да  
им својим пријатељем, млађим чиновником из суда, те их позва, њу и Милеву, да изађу у шетњу до  
ачуноиспитач.{S} Илићи су били пореклом из једног села на граници ваљевског и ужичког округа, н 
Верио се са њиховом сусетком, <hi>женом из народа</hi>, удовицом једног инжињера, бившом дворск 
е изглед стварних бића, рађали се један из другог, гурали се око њега, пролазили поред његових  
 би Наполеон <pb n="286" /> био истеран из подофицирске школе, Њутон би једва добио за телеграф 
 планинског склопа избијала је река као из неке чељусти.{S} Иза њих је била варош: један широк  
и подрума без окана био је туп мрак као из гробнице.</p> <p>Илић стеже срце и упути се лагано н 
раљу на подворење.{S} Чим би он измакао из куће, госпа-Матовићка је одлазила такође, и то брзо, 
повијали према поветарцу који је пиркао из Овчарске Клисуре.{S} На извесним местима пробијала ј 
емена на време, он би се свестио, чупао из срце ту опасну гљиву, а заједно са њом и слику младе 
 /> иста.{S} Пре тога, Радоје се враћао из <hi>Централе</hi>.</p> <p>— Добро вече, комшинка! —  
ead>XIX</head> <p>Воз је јурио, измицао из Београда, остављао последње куће.</p> <p>На оном мес 
смо није нашло?{S} Можда је и он отишао из Београда?</p> <p>Међутим, Илић је примио писмо, али  
.{S} Мој колега беше дошао такође право из школе.{S} Здрав, млад, ни ружан ни глуп, тамо вамо,  
рне, невине очи и који је долазио право из срца.{S} Тај пламен и срдачност, која је звонила у д 
е бежао даље од њих.{S} Тада би одлазио из вароши, у околне паркове, брда, шуме.{S} Ни ту се ни 
ог тренутка кад је Чедомир Илић излазио из куће Матовића.{S} И у Београду је сунце залазило, са 
икнуо је млади муж једном кад се вратио из библиотеке с главом пуном Ламарка, Кеплера, Њутона,  
е при ручку имао добар апетит, извлачио из џепа велику мараму за један крај, као заставу, бриса 
</p> <p>— Говори ко те уби! — рече неко из гомиле.</p> <p>Радник отвори очи, погледа зловољно у 
 је београдске голети, као да је сијало из пакла.{S} Илић је имао стан, управо кревет, изгубљен 
завесама.{S} Чедомиру, који пређе нагло из светлости у помрчину, требао је један тренутак, па т 
ла како објашњава Младену какво правило из математике?{S} И нашто оно њено подигравање којим је 
ди, ми смо знали за љубавне изјаве само из романа...</p> <p>— Времена се мењају.{S} Све хоће да 
нео мозак, те је намислио да црпе злато из те убоге речице, за коју зна мало ко ван Србије.</p> 
 сад ради Вишња?</p> <p>Он би се пренуо из својих студија, видео би се у својој соби, сам... уж 
тле.</p> <p>— Колегинице ? — чу се глас из друге собе.</p> <p>Стара девојка понови још једанпут 
се кожа одваја од лубање.{S} Један глас из најтамније дубине његове душе проговори узнемирено:< 
вила се наставницима што почињу предмет из средине... што се позивају на енглеска и талијанска  
 су живели у њему; један: миран студент из унутрашњости који гледа своје књиге, труди се да одг 
еђу нама као усијана глава, као сабласт из старинских романа.{S} Ћифте веџбају своју памет на т 
.{S} Младен је био пао у трећем разреду из два предмета — освета реакције! како је смело тврдио 
 чекам и да поновимо целу нашу историју из почетка!</p> <p>— Нема шта да чекамо.{S} Оставићемо  
дно писмо госпођи, одрекно им кондицију из овог или оног разлога, и вишо се не врати.{S} То је  
 празан и пуст колико и она архива коју из дана у дан испуњавају.</p> <p>У том се зачу нека псо 
к градински.</l> </quote> <p>На изласку из вароши указа се Морава бистра, умиљата, осенчена зел 
жени и најстаријој кћери штоф за хаљину из Београда; штоф је морао бити по најновијој моди и су 
а и Јулије.{S} Стаклена врата водила су из кујне у Вишњину собу, која изненади младића многим и 
жене. — Батине!{S} Батине!{S} Батине су из раја изашле.</p> <p>Били су сами у дућану.{S} Калфа  
 свршетку једног семинара.{S} Изишли су из школе, па врљали по вароши без циља, избегавајући по 
жа и прихода, повукла се у једну кућицу из дворишта, и ту, од оног што јој је остало од мираза, 
ала само своје зле стране, извукавши их из куће која је сама попуњавала своје потребе и где је  
 и рече му озбиљно:</p> <p>— Ти излазиш из Здрављака? — па продужи пут, настављајући да звижди. 
ли задржати срећу коју су нашли.</p> <p>Из трпезарије је допирало звецкање тањира и ножева.{S}  
азна књига.{S} Заман је ожењени колега, иза леђа своје жене, правио слатко лице.{S} Узалуд је о 
} То је био доста широк сокак, који је, иза леђа Двора, водио поред Батал-џамије право на варош 
има су воштане свеће, обешени светњаци; иза њих се плаве шајкаче, копорани.{S} Ваздух млак.{S}  
та.</p> <p>У том се чу лупа точкова.{S} Иза угла се појавише поштанска кола.{S} Арњеви се тресл 
о.{S} Још се јурила она два лептира.{S} Иза једне шумице примећивао се кров варошке цркве, прос 
или по сандуцима, поседало женскиње.{S} Иза једног плота, неке девојке одломиле грану од трешње 
алдрми и гранама једне оголеле липе.{S} Иза дрвета затезао се крајичак неба, по чијем је плавет 
збијала је река као из неке чељусти.{S} Иза њих је била варош: један широк друм, низови кућа и  
војника на стражи, с ножем на пушци.{S} Иза њих се шарениле две покретне стражаре од дасака, об 
, као задржан нечијом снажном руком.{S} Иза првог угла појављивала се једна млада девојка у кор 
сак.</p> <p>Друштво загази у ливаду.{S} Иза ногу је остајао сив траг превијене траве.{S} Момци  
е, на њу целу, њему се привиђало као да иза ње види једну нову варош, испреплетане жице, стотин 
о по ведром небу.{S} Морава је жуборила иза једног врбака.{S} Поред ње се отезала чачанска котл 
ке, гледајући га нетремице, и изгуби се иза врата лагано, нечујно, неприметно, као привиђење ко 
ови су само позорница, решења се доносе иза кулиса; образована су удружења која ниједан закон н 
} Тада он дохвати књигу, баци је у угао иза себе, и, као да је хтео утопити своје мисли, он се  
 — Наша модерна жена изостала је далеко иза жена цивилизованих народа.</p> <p>— Да.{S} Нашем же 
иновник из суда били су изостали далеко иза њих.{S} Пред њима пак се пружала усталасана долина  
о тестија! — рекао је о њој једном неко иза њених леђа.</p> <p>Није могла бити другојачија.{S}  
ема бакалиновој ћерци, која далеко тамо иза Рудника ради на свом образовању и спрема се да буде 
рће улогу посланика.{S} Министри немају иза себе никаквог солидног ослонца, остављени су милост 
} Црни, велики летњи облаци извирали су иза Земуна, сакривали сунце, па бежали даље.{S} После њ 
 колибе.{S} Београд је био близу, одмах иза брда.{S} Девојка прибра своју снагу, намршти се, па 
миле сена, не могући да се реши коју да изабере.</p> <p>Идеални егоист који тражи целокупност с 
них, на рђавом гласу. <pb n="167" /> Он изабра најгору, <hi>Еснафлију</hi>, па ступи унутра.</p 
авни рад, у њене идеје, у живот који је изабрала.{S} Али време није било погодно за размишљање. 
едња реч науке.{S} Дарвин је био Илићев изабрани писац.{S} Он је био његов божански учитељ, у к 
 је била тад уверена да је Београд њено изабрано место.{S} Она долази у њега као стара познаниц 
иста као кап росе, и чекала будућност и изабраног мужа; чекала их стрпљиво, хладно, као да није 
репоручили.{S} Уписао се на Сорбону.{S} Изабрао је тему: <hi>О вредности живота</hi>.{S} Пробле 
о млади слушајући своје срце.{S} Ја сам изабрао ово друго, а и ти ћеш... сигуран сам.{S} Пиј, п 
ћи, слободно отићи од куће.{S} Слободно изабрати своје друштво, слободно казати своју мисао.{S} 
ишњина мајка. — Ја јој једнако велим да изађе у друштво, да се разоноди, а она неће, <hi>штудир 
вечерас много да учим.</p> <p>Газдарица изађе из собе и рече полако својој мачки:</p> <p>— Овој 
атовић пређе и на младог човека, те кад изађе од њих, осети како му се груди надимају од неког  
— хтеде рећи нови суплент; поклони се и изађе.</p> <p>Гимназијска средина му је мало годила.{S} 
ади нешто у кујни.{S} Ухвати за кваку и изађе.</p> <pb n="305" /> <p>— Арапе! стрвино! гаде! ли 
ру чаршави несигурне светлости.{S} Свет изађе и поседа пред кућом.{S} Млађи шетају.{S} Говори с 
о се крвавило.</p> <p>— Да је и мени да изађем некуд — рече му Бела једног дана кад тако осташе 
м обичају.{S} Они се дохватише шешира и изађоше на улицу.{S} Али тек што се спустише низ неспре 
м из суда, те их позва, њу и Милеву, да изађу у шетњу до варошког парка.{S} Било је прехладило. 
оле, те предложио својој пријатељици да изађу у шетњу негде даље него што се то могло после шко 
ли у тричарије, уживали кад би код деце изазвали дивљење, страх, или кад би коме малом јаднику  
довољство не по осећању него по памети, изазивала ове тренутке, пила њихово опасно пиће, свесно 
песму мирно, не слутећи осећаје које је изазивала.{S} Тада он дохвати књигу, баци је у угао иза 
Сласт те успомене би још јача што су је изазивала уста друге девојке.{S} Он осети готово первер 
ла само немогућа због њега самог, те му изазивала потребу да промени себе, да кида, да се разве 
е су је опомињале мутно познатих места, изазивале слику за сликом преживелих догађаја, доносиле 
елу варош на саставу две велике воде, и изазивале слику студента Илића.</p> <p>Још највише би с 
-онде која прилика што се лагано вукла, изазивали су мисли о смрти.{S} Било је нечег гробног ча 
ова и странпутица укрштали су се овде и изазивали мисли о даљини.{S} Заокругљена површина Савин 
ога новог познаника, подиже глас и рече изазивачки својој другарици:</p> <p>— Он ме саветује да 
клече поред ње, подиже јој главу својим изанђалим рукама, и обузета оним присним сажаљењем, кој 
 И мрак се спуштао као плаветна платна, изаткана од прашине и паучине.</p> <p>Чедомир погледа п 
.{S} Мајстор се надао бар у сина, да ће изаћи на пут, свршити школу, добити државну службу, па  
сети као код своје куће.{S} Она је била изашла из уског живота, она му више није припадала.{S}  
 себе.</p> <p>Али је газдарица већ била изашла.</p> <p>— И ово, и ово, не треба ми ништа — и ба 
без икаквог изговора.</p> <p>— Мајка је изашла у варош — одбрани се девојка. — А други?...{S} Б 
{S} Хиљада ствари, блиских тој девојци, изашле би му пред очи и нагониле га да је опет види.{S} 
Батине!{S} Батине!{S} Батине су из раја изашле.</p> <p>Били су сами у дућану.{S} Калфа је прета 
политици, жени, Богу, лудници, а кад су изашли из кафане, закључио је трештен пијан:</p> <p>— Ј 
ијама и осталим сметлиштем које је град избацивао на своју периферију.{S} На северу, уздизала с 
е мало пролазника.{S} Из оближње кафане избацише једног пијаницу.{S} Он се дочека <pb n="249" / 
 дворишту сагибајући леђа, ширећи ноге, избацујући своја претерано развијена бедра, често несве 
{S} Било му је јасно да га Лазаревићева избегава намерно, па и да му пркоси.{S} Његова је душа  
из школе, па врљали по вароши без циља, избегавајући посећена места.{S} Они су били леп пар.{S} 
 више откако се вратила из Београда.{S} Избегавала је његов поглед.{S} Пуштала га да говори, и  
>Живот јој је пролазио без догађаја.{S} Избегавала је посете, састанке.{S} Кад би се пак и нашл 
пут би се дурила без раззлога, очито га избегавала, правила двосмислене фразе, стављајући му до 
предузме какав даљи корак.{S} Она га је избегавала свеједнако, намерно и пркосно.{S} Остајала ј 
де чак кућа и имање.</p> <p>Вишња га је избегавала кадгод је могла.{S} Чинило јој се да је она  
стрже руку.</p> <p>Па и доцније, она је избегавала ова миловања, као да је осећала да се цела љ 
шапће страшне, неразумљиве речи.</p> <p>Избегавала је да иде на универзитет.</p> <pb n="182" /> 
м ову срећу.{S} Али... његове очи су је избегавале.{S} Кад би је и сусреле, оне су биле далеке, 
 букне, у толико јаче у колико је дотле избегавано; момци су духовити, девојке приступачне, мла 
искрено због догађаја који се десио.{S} Избегавао је своју саучесницу.{S} Презао је сваког трен 
, он се предаде загрљају који је толико избегавао.{S} Њихове усне се додирнуше.{S} Рамена се са 
ала сад у свему што би предузео.</p> <p>Избегавао је једну и другу девојку.{S} Радио је за испи 
— говорило је нешто у њој. — Зашто онда избегавати ту реч која је тако тесно везана за нас, вез 
хладнео према мени.{S} Чини ми се да ме избегаваш.{S} Ти ме више не волиш? — стаде да се мази,  
а се око тебе догађа, не можеш ништа да избегнеш, све ти се дешава, ништа ти не иде у корист.</ 
страшније од увреде, нешто што се не да избећи и што ће га пратити вечито.</p> <p>— Не покушава 
Кад су се пустиле из школе, Вишња хтеде избећи да са Кајом иде кући.{S} Али је она не пусти исп 
лепа циганка кад иде на бал.</p> <p>Кад изби на Теразије, Илић застаде неодлучно.{S} Било му је 
сму: „Сунце ходи и заходи, а у мојој је изби тамно!...“</p> <p>Понекад би помислила да се нађе  
.{S} Он се диже с клупе, прође стазом и изби на излазак од парка.{S} Ноћ је већ наваљивала са и 
/p> <p>У том, на часовнику у трпезарији изби два сата.{S} Метални звук је одјекивао потмуло по  
о, знала куда иде.</p> <p>На неком сату изби осам.</p> <p>Она погледа око себе.{S} Налазила се  
дукција.</p> <p>На часовнику у дворишту изби три сата.</p> <p>— Хајдемо у библиотеку! —рече Или 
е ухватило на Чукарици.</p> <p>Онде где избија топчидерски трамвај на друм за Обреновац, нашли  
ма или запевка.{S} Из планинског склопа избијала је река као из неке чељусти.{S} Иза њих је бил 
="68" /> <head>VI</head> <p>Они су били избили на обалу Мораве.{S} Радојева сестра и чиновник и 
е, да ме више не волиш.</p> <p>Они беху избили на Теразије.</p> <p>— Ја ћу трамвајем... — приме 
дња била другојачија него у осталих.{S} Избио велике прозоре, ударио једноман окна, метнуо роле 
о и не одговори ништа.</p> <p>Другарице избише на Теразије.{S} С обе њихове стране протезао се  
чких помоћника који су доносили робу на избор, чудио се сложености црквене администрације око п 
које је грађанство приређивало у корист избора Србина владике у Маћедонији.{S} Председништво је 
да ће та срећа било једним, било другим избором изгубити један део своје потпуности.{S} И тада  
који је дао намештај на отплату.{S} При избору, поклонила је нарочиту пажњу на салон.</p> <p>—  
а у те куповине, питала га за савет при избору боја, <pb n="200" /> говорила му цене појединих  
латко лице.{S} Узалуд је општински ћата избријавао подбрадак и расипао комплименте научене из н 
<p>Младић се видљиво заносио.{S} Његово избријано лице грчило се нервозно, а прсти су трзали шт 
 самом себи. — Моме месту су иначе дани избројани.</p> <p>Сео је затим и покушао да сврши своје 
 општински добош на узбуну.{S} Варош се избуди.{S} Река је била разорила брану, заглавила своје 
, нечег детињског у осмеху што му га је извајала добра нада и што се чудно мешало са првим црта 
Рамена се видеше округла, заобљена, као извајана.</p> <p>— Извол’те — рече кад отвори врата, и  
а развијену, ногу танку, а заокругљену, извајану као од неког божанственог уметника, лепу, лудо 
ила трпезарију.{S} Стари господин би се извалио поребарке на фотељу, пушио и очекивао кафу.{S}  
а вољу.</p> <p>Она је лежала, као дете, изваљена на његову мишицу.{S} Прамен плаве косе падао ј 
но збаци са себе покривач, и оста тако, изваљена на леђа, полуоткривена и дишући дубоко, жедно, 
ад би му се досадило све, он је излазио изван вароши и лутао по околини дуго, до самог мрака.{S 
} Али има нешто боље.{S} По некад живот изведе своје мистериозне путеве <pb n="271" /> на широк 
најзад унутрашња врата, чија су окна од извезена стакла спречавале поглед да продре даље.</p> < 
сватовима много света, где је познавала извесна лица, од којих су нека жива, а већина су умрла. 
о је прехладило.{S} У вароши се осећала извесна живост. <pb n="64" /> Сељаци се враћали кућама: 
е да не начини какав испад, имајући већ извесна искуства о београдском животу, о Београду, где  
{S} То је била нова грађевина, налик на извесне београдске куће, подигнуте пре двадестину годин 
нка којој припадате, тражиће вам такође извесне обавезе.{S} Све је то озбиљно.{S} Вашим именом  
ерлинском Конгресу, подавала се ласкању извесне дипломатије, заносила се идејама просвећеног ап 
ји је пиркао из Овчарске Клисуре.{S} На извесним местима пробијала је Морава то зеленило и текл 
а је слушала с пажњом и, у исти мах, са извесним страхом.{S} Она је несвесно упоређивала свога  
а, успомена, које се прегоне у човеку у извесним часовима усамљености!</p> <p>— Куд нађе ту жен 
нила се сва њена ранија наивност против извесних крајности Илићевог схватања ствари.</p> <p>— Д 
а се смејем <pb n="109" /> кад се сетим извесних предрасуда које су мутиле моју савест.</p> <p> 
с је дрхтао и био искрен.{S} Илић осети извесно сажаљење према тој размаженој девојчици.{S} Она 
 крајеви били везани испод браде.{S} На извесном остојању од њих корачао је један човек ћутке,  
сне стида и срама, а понекад намерно, с извесном циничном сиротињском перверзијом, која даје св 
 лицу.{S} Тај се израз губио све више у извесну забезекнутост што је нашла више него што је оче 
њство у тој кући где се морао одржавати известан ранг, а где се грцало од дугова; рано је позна 
ривим.{S} Поштење му је налагало бар да извести своју бившу драгану и уштеди јој муку од сазнањ 
 <p>— Њој ће бити свакако жао ако је не известиш.{S} И онда, знаш како је, чича-Митре, треба по 
 роштиље на сокак и задимили, а по зиду извешали кобасице разне дужине и дебљине.{S} О багрењу  
 зелену салату.{S} Роба се пресијавала, извешана пред бакалницама.{S} Ласте су цвркутале око те 
у до руке дође: научна открића, романе, извештаје варошке штедионице, страначке листове, уџбени 
уке на кукове, па ослови студента нешто извештаченим гласом:</p> <p>— Лепа парада, господин-Или 
је био већ господин, циничан, наметљив, извештачено безбрижан, без видљивог интереса за политик 
киде свој палто, пребаци га преко руке, изви рамена, рашири груди и дубоко дахну.</p> <p>Кад се 
леним рубом подривене обале.{S} Тада се изви из Милевина грла песма гипка као та река:</p> <quo 
 да га тражи; пуче друга пушка; тица се изви над Дунав, одлете у ваздух и више се не врати.</p> 
ује својим крилима, девојка се била већ извила из његовог наручја и побегла к вратима од трпеза 
ла.{S} Знаш ли колико је сати?</p> <p>— Извини, колегинице — одговори јој девојка молећивим гла 
аче, жена испадне ученија од мужа, — да извиниш Милисаве!...{S} Зар <pb n="241" /> није тако?{S 
било намерно...</p> <p>— Нема шта да те извињавам.{S} Ти си овде слободна, као код своје куће.{ 
пустарама.{S} Црни, велики летњи облаци извирали су иза Земуна, сакривали сунце, па бежали даље 
леда изненађено.</p> <p>— Овај се вешто извлачи — рече у себи.</p> <p>— Управо — додаде Илић —  
.{S} Он је при ручку имао добар апетит, извлачио из џепа велику мараму за један крај, као заста 
 уџбенике, прочитавао прибелешке, писао изводе, као сваки ђачић.</p> <p>Као што се предвиђало,  
 њих земља очекује — помисли огорчено — извођење целог једног система демократских рефорама, а  
повреду тога закона њен потхват да сама извојује свога мужа.{S} Она се питала шта би мислио њен 
Школу.{S} Ти нећеш бити довољно јака да извојујеш своје право.</p> <p>Лазаревићева не одговори  
е уобичајену реченицу: „Господин-Илићу, извол’те на ручак", ошкрину полако врата, промоли главу 
ругла, заобљена, као извајана.</p> <p>— Извол’те — рече кад отвори врата, и пријатељски додирну 
 о будућности која чека земљу.</p> <p>— Извол'те, господин Илићу — нудила је Бела кајсију коју  
а радост.{S} Данашње доба...{S} Пардон, изволи напред — додаде он и склони се у страну.</p> <p> 
х, угаситих очију, мирних и бистрих као извор у планини.{S} Њена глава је била плава, прави сло 
у заносне мелодије, у којима је налазио извор своме одушевљењу.{S} У њиховом неисписаном рукопи 
што тврдо; затим је отвори полагано, па изврну, као да просу остатке, прашину, пепео.</p> <p>—  
е коњушнице, станови за послугу и једно изврнуто буре.</p> <p>Кад прође поред те капије и скрен 
ивот, они често имају љубави за добро и изврсних намера.{S} Али, њима је нови живот убризгао ст 
арламентом онемогућава улогу министара, изврће улогу посланика.{S} Министри немају иза себе ник 
а саслушању је изјавио да је покушао да изврши самоубиство због тога што му се досадио живот.{S 
ала пред великим радовима.{S} Морало се извршити наоружање војске, подићи многе железничке пруг 
непосредних суседа.{S} За то је требало извршити две три велике финансијске операције.{S} Нашло 
он своје <pb n="277" /> узбуђење. — Да, извршна власт, влада, треба да представља у суштини цел 
ења па да сачувају министра.{S} Тако се извршна и законодавна власт сукобљавају, укрштају и изо 
а им је показала само своје зле стране, извукавши их из куће која је сама попуњавала своје потр 
алфа украсио таваницу.</p> <p>Лазаревић извуче из касе један свежањ старинске неранџасте хартиј 
живети као сваки други...</p> <p>Младић извуче један џепни булдог, сав зарђан.</p> <pb n="171"  
а.{S} Ју, обешењаци, да ми је уши да им извучем — додаде госпођа весело — где су нашли љубав да 
орила му је жалосно и нежно. — Ја ћу то изгладити.{S} Мајка се не сме мешати у наше ствари.</p> 
ничар је волео нарочито простог човека, изгладнелог грађанина и одрпаног сељака, оно управо што 
братио сву пажњу само на спољашност, на изглед ствари и покрете бића.{S} Илићу су горко долазил 
, добре наде и обећања узимали су на се изглед стварних бића, рађали се један из другог, гурали 
ицама, које су празне ћутале, празнички изглед.{S} Изнад вароши, дизало се безизразно, простран 
ој се допала његова ученост, романтичан изглед...</p> <p>— А он ? — прекиде је стари господин,  
 снег окопнео; на сваком гробу по неко; изгледа као да је гробље оживело, као да су мртви малоч 
 од подвале влада у свима пословима.{S} Изгледа као да у целој земљи постоји као осећање општег 
и се чује брујање таласа револуције.{S} Изгледа као да идемо у сусрет новог хаоса.{S} Шта се де 
ова жена, па настави одлучним гласом: — Изгледа да се и она свиђа њему...{S} Вере ми, спремај п 
орио је. — Ето, ја сам провинцијалац, а изгледа ми да се овде нема већег осећања удобности, леп 
ала се једна немалтерисана кућа сеоског изгледа.{S} Десно од ње видео се низ ситних краварских  
е пошло наопако.</p> <p>Трудио се да не изгледа бедан, али неки пркос против самог себе терао г 
 иако сам се бунио против њега: брак ми изгледа вечито нешто севдалијски... уз пратњу Цигана и  
једном муж. — Живот је скуп, а човек ми изгледа ваљан.</p> <p>— И ја сам то нешто мислила.{S} Д 
за оним димњаком од стругаре, па димњак изгледа као пресечен, једна му половина виси у ваздуху. 
живиш затворених очију, практичан живот изгледа ти ситничарење, не видиш шта се око тебе догађа 
ти, а продужава и прави их нове, све му изгледа лако.{S} Уз њега се припило једно женско створе 
ња!{S} Како представници школа и секата изгледају пред њим као муве окамењене у ћилибару.{S} Ми 
жим идеје које лутају кроз моју главу и изгледају ми сјајне; кадгод, чини ми се, успем, и тада  
коне тако силно да је његова философија изгледала као последња реч науке.{S} Дарвин је био Илић 
о да му је ова нова критика позитивизма изгледала да се отима свакој формули, да је пуна релати 
b n="251" /> <p>Доиста, Лазаревићева је изгледала врло лепа тако у ружичастом сјају уличне ламп 
земљом као господарска класа, Србија је изгледала њихов спахилук, о народним потребама није се  
} Повучена у себе и тако здрава, она је изгледала нешто неспретна, али то је само допуњавало ње 
ва кад сврши школу.{S} Будућност јој је изгледала неизвесна, тамна, под знаком питања.{S} Она с 
боких осећаја.{S} Нешто више, она му је изгледала неспособна за праву нежност, за пожртвовање,  
менама, она се измицала јави, она му је изгледала као бајка коју му прошлост црта у игри пролет 
лиоцу била одмах апсурд, а која је њему изгледала само немогућа због њега самог, те му изазивал 
ој успомене које је другарица спомињала изгледале тако далеке, бледе, ситне, као да се нису њој 
вих очију, које су у тренутцима живости изгледале као да хоће да искоче из главе, обучен нешто  
} Било да узме што да закрпи, закрпе су изгледале велике, ружне.{S} Узалуд се трудила.{S} Њена  
овратку на страну, о довршетку студија, изгледали су му немогућни.{S} Походиле су га честе сумњ 
 осталим друговима.{S} Па и ти другови, изгледали су му мрски.{S} Он их је представио девојци,  
, али су њој ти светли, разнежени дани, изгледали тешки, суморни.{S} Многа жена предала би се с 
колико младића стајало је око врата.{S} Изгледали су јој као деца.{S} Она се предомисли, окрену 
Није он водио рачуна о богаству.{S} Не, изгледало му је то пазарлук, као да тргује са кожом сво 
за та понижења.{S} Чак јој се то свиде: изгледало јој је природно, младићски, ђачки.{S} И доист 
ва накресани, расположени, измешани.{S} Изгледало је као да су сви српски сталежи послали овде  
зима чак до првих праменова косе, те је изгледало да се девојка стиди без икаквог нарочитог пов 
љстава радећи дан и ноћ.{S} Учење му је изгледало најрадије, најсретније решење човечјег живота 
ником о свом одласку.{S} Тада јој је то изгледало природно: њену мисао је заузимала само њена м 
а пред његовим очима.{S} Људско срце му изгледало преуско за његов сан и мисли.{S} Поново је по 
ећало ни најмањег ветра.{S} Све око њих изгледало је као да се унело, упило у неко надземаљско  
ник и капут мрк.{S} Да је то било ново, изгледао би да се увио у тробојку какве црначке републи 
лића, цео њен план за високим студијама изгледао јој је излишан.{S} Ради њега су били ти напори 
ом и разоружала небо.{S} Проблем живота изгледао је врло прост и јасан.{S} Дарвин је дефинисао  
ободна, зрела, цела.{S} Како јој је сад изгледао јадан живот у гимназији... живот са свима дужн 
цале небеску илуминацију.{S} Београд је изгледао као лепа циганка кад иде на бал.</p> <p>Кад из 
вредности живота</hi>.{S} Проблем му је изгледао прост: одбацити метафизичке спекулације и став 
утке, с кишобраном натученим на главу и изгледао као сенка.</p> <p>Вишња се стресе.</p> <p>Она  
живом, ироничном и борбеном Београду са изгледом залуталог пустињака.{S} На себи је имао окраћа 
ворила у глас, причала о повој краљици, изговарајући полако њено име из првог брака, давала дет 
г Грка, чије је име, и доцније, с муком изговарао.{S} Читао је све што му до руке дође: научна  
омир, као добар Словен, прими радо овај изговор да не ради ништа, и приста.{S} Они пређоше трем 
и у собу, усред бела дана и без икаквог изговора.</p> <p>— Мајка је изашла у варош — одбрани се 
к после дуге ћутње, уста се отворише да изговоре неколико баналних речи.</p> <p>— Ти си без амр 
 на дуге разговоре.{S} Месец је био тек изгрејао.{S} По небу које је дошло врло плаво блудели с 
е на илузију слободе, оде у метафизику, изгуби се у апсурдности даљих дедукција.</p> <p>На часо 
 А тамо даље...</p> <p>И Радојев поглед изгуби се у планине које су са запада блиско окружавале 
 потезом, сад, ту, одмах, да оде, да се изгуби, да ишчезне с Вишњом у неки свет где га нико не  
вим кад угледа своју драгану!{S} Све се изгуби, потону у неку сребрну прашину, у маглу дијамант 
аста прашина обујми предео.{S} Сунце се изгуби тако рећи пре него што зађе.{S} Каткад се деси д 
 се натрашке, гледајући га нетремице, и изгуби се иза врата лагано, нечујно, неприметно, као пр 
та.{S} Корачала је брзо, али сигурно, и изгуби се не окренувши се.</p> <p>Вратила се одмах у се 
олети уз воду, промакне гвоздени мост и изгуби се негде око оскудног зеленила на острву Циганли 
узалуд, наслони се на дрвену држалицу и изгуби се, гледајући тупо у воду.{S} Мртвачки сандук њи 
е свршило.</p> <p>Вишња је тако прошла, изгубила се у провинцији као и у његовом спомену.{S} Шт 
ешно су ушли у други воз.{S} Даље опет, изгубила им се корпа са стварима.{S} Муке су видели око 
ст?{S} Повијаш се дакле према ветру?{S} Изгубила си све принципе.</p> <p>— Принципе!{S} Принцип 
 дана, и најзад без ње.{S} Како се Каја изгубила из њиховог друштва?{S} Откад су почели шетати  
 поново своју другарицу.{S} Она се била изгубила у мисли.{S} Тек, једна једва приметна румен кр 
 тренутак гледајући у правцу где се она изгубила.{S} Затим се окрену око себе, као човек који г 
 меким, поетским гласом. — Ти си сасвим изгубила главу!</p> <p>— Да; ја га волим... ми се волим 
нке прекрилиле би земљу, па би се у час изгубиле и уступиле место блиставој светлости као од др 
ремена — рекао му је другом приликом. — Изгубили смо много у нераду, у јаловом трвењу.{S} Народ 
стар био жив, промангупирао се са свим, изгубио право на даље школовање, побегао са два заната. 
="16" /> села око једне воденице, да је изгубио све што је стекао и пред смрт сачувао једва оно 
и.{S} Међутим, ти си то превидео, ти си изгубио меру, претерао, затворио си се у кулу од слонов 
 оближњег рафа један дивит, који је био изгубио своју првашњу боју под многогодишњим <pb n="179 
демо? — упита га она.</p> <p>Пут се био изгубио.{S} Пред њима је стајала једна железничка пруга 
а чаробно за који тренутак, па се после изгубити, остављајући студента да иде својим путевима.{ 
 срећа било једним, било другим избором изгубити један део своје потпуности.{S} И тада не би би 
а.{S} Илић је имао стан, управо кревет, изгубљен у сокачићима, двориштима, баракама, степеницам 
 видео како лете око њега тако у тишини изгубљених часова!{S} Колико пријатних мисли опколило б 
итницу, по дивно довршеном телу које је издавала цела њена појава.</p> <p>— Волите се већ целу  
 Он је био миран.{S} Ништа на њему није издавало узбуђење.{S} Једино су његове очи <pb n="71" / 
ме и који се никога не тиче.</p> <p>Ова издаја сна заболе га као удар у срце.{S} Он се диже с к 
а.{S} Она није опраштала своме другу ту издају заједничких убеђења.{S} Она је ишла у крајност к 
пи, висила је јевтина слика талијанског издања <pb n="157" /> која је требала да представља сас 
ју је прочитао, било је једно старинско издање посрбљеног Робинсона који се из неког далматинск 
/p> <p>ЧЕДОМИР ИЛИЋ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗДАЊЕ ГЕЦЕ КОНА, БЕОГРАД 1914</p> </div> <pb n="ii" /> 
фамилију, државу, води се политика која издиже махом медиокритете.{S} Ти очекујеш предусретљиво 
та сам урадио!</p> <p>Тада, један уздах издиже целе Белине груди.{S} Она баци у вис обе руке.{S 
а — говорила је — па ће ти се осигурати издржавање све док не свршиш школу, као и мени удовички 
ији, те је од куће добијао врло скромно издржавање.{S} Ипак је имао нечег заједничког с њима, ј 
 одлуци била је Бела.{S} Она није могла издржати цео дан на ногама, подносити сва она трчкарања 
 га биста посматра упорно.{S} Не могаде издржати тај бронзани поглед те саже главу.</p> <p>Мисл 
зговора, он се реши.{S} Није могао више издржати.{S} Поручи једна кола, стрпа у њих један део с 
е опоравио још од робије, па не може да издржи тај штрапац.</p> <p>Илић је пристао одмах, говор 
росио Швабицу.{S} Тетка-Ката хоће да се изеде од муке.</p> <p>— Што је узео Швабицу?</p> <p>— З 
не унесе што више гарантије да власт не изигра ове мере.{S} У тој бризи он је смео с ума реакци 
оли, према другој девојци чије поверење изиграва и чијом се слабошћу користи, према себи самом  
их маса, те је сад, место власти, народ изигравао законе.{S} Једна њивица овса, коју је нешто о 
 о политици:</p> <p>— Слобода штампе је изиграна.{S} Трговци су се уселили у њен храм.{S} Јавну 
кад играм!</p> <p>У очи свадбе, Чедомир изиђе из куће, па је врљао по вароши бесциљно.{S} Око п 
т да би га могао сузбијати.{S} Филозофи изилазе из леденог облака својих формула, крхају барије 
 Међутим, ни Јован није остао читав.{S} Изишао је из затвора остарео, поремећеног здравља и опо 
о од свега, сети се како је једног дана изишао са оцем у поље.{S} Био је врло мали; то му је је 
ј Школи по свршетку једног семинара.{S} Изишли су из школе, па врљали по вароши без циља, избег 
 ми били млади, ми смо знали за љубавне изјаве само из романа...</p> <p>— Времена се мењају.{S} 
дног дана:</p> <p>— Краљ ми је два пута изјавио како се озбиљно решио да да̑ земљи нов, либерал 
, стално неповерљив.</p> <p>— Он јој је изјавио љубав пре него што си још постао министар... ов 
 био је мртав пијан.{S} На саслушању је изјавио да је покушао да изврши самоубиство због тога ш 
 госпођа весело — где су нашли љубав да изјављују!</p> <pb n="198" /> <p>— Слушај, Клеопатра —  
кивала од Чедомира љубавне напитке, већ изјаву, ону мало старинску изјаву којом се проси рука у 
напитке, већ изјаву, ону мало старинску изјаву којом се проси рука у девојке.{S} Она је очекива 
, мало ђачки, мало новинарски и књишки, излагала строго, готово суво, обичне прилике, начин жив 
авању необичног смисла обичним речима и излагању врло разумљивих ствари на неразумљив начин.</p 
аквог друма показивао му слојеве земље, излагао геолошке теорије, упућивао га у живот природе,  
о од како су се растали.{S} У колико је излагао појединости, освајала га је чама, досада, мрзов 
беђења и, на демонстрацијама, фанатички излагао леђа жандармским кундацима.{S} Шта то мари!{S}  
се диже с клупе, прође стазом и изби на излазак од парка.{S} Ноћ је већ наваљивала са истока и  
оно лепог света што празником пре подне излази у варошки парк.{S} Весела женскадија, која нема  
Београд.{S} По неколико пута преко дана излазила је ту у шетњу у доба кад је мислила реформисат 
ада у Чачку.</p> <p>По вечери, Вишња је излазила с мајком на клупу пред кућом.{S} Њихова клупа  
ад има још некога.{S} У варош, и кад би излазила, ишла је у пратњи госпа-Клеопатре.{S} Иначе је 
 Две близнакиње узимале би се за руку и излазиле на улицу, па шврљале око гомиле песка, кафанск 
вари, али слике оне две девојке нису му излазиле из главе, тако магловите, обвијене димом, сенк 
pb n="63" /> Двоје троје новине које су излазиле писале су само о укопним друштвима, трансвалск 
одмах до помијара и ђубришта.{S} Оне су излазиле за тренутак из тих јадних кровињара, којима би 
 код рођаке; кад су настали топли дани, излазили су чешће са њом, па после сваког дана, и најза 
ст.{S} Кад би му се досадило све, он је излазио изван вароши и лутао по околини дуго, до самог  
} Пред вече, кад мало прехлади, свет је излазио на Калимегдан: сеоске учитељице и маловарошани  
нога истог тренутка кад је Чедомир Илић излазио из куће Матовића.{S} И у Београду је сунце зала 
а је уредити свој живот по својој вољи, излазити куд хоће, враћати се кад хоће.{S} Није се мора 
 шеширом, подгрејавати бајке о миразу и излазити недељом на пиво.{S} Место паланке и њеног глав 
пијаницу и рече му озбиљно:</p> <p>— Ти излазиш из Здрављака? — па продужи пут, настављајући да 
а, водила политику.{S} Она је волела те изласке, при којима јој се давала прилика да истакне св 
ојке, чија хромост није допуштала честе изласке на отворено поље и сунце, она се учини младићу  
’ босиљак градински.</l> </quote> <p>На изласку из вароши указа се Морава бистра, умиљата, осен 
ћске Виле</hi> приређује у очи Ивањдана излет на брање ивањског цвећа.{S} Да пустиш, тето, Вишњ 
једне девојке у паланци.{S} Опис једног излета у Овчарску бању или каква несташност млађег брат 
 пак и нашла у друштву, о испитима, при излетима, месним скупштинама, остајала је усамљена.{S}  
 силно, чудно, као да се доиста из њега излива дах неког надприродног бића.{S} Милева отрча на  
 врба промицао је по који сунчев зрак и изливао свој бакар и злато по зеленом бусењу.{S} Радоје 
срцем.{S} Сад пак, примала је хладно те изливе паланачких симпатија.{S} Приговарала је себи за  
кос против самог себе терао га је да се излије пред својом старом пријатељицом, ма по цену да с 
аћи довољно посла да твој живот не буде излишан.{S} А кад ти једног дана твоја срећа допусти да 
ан за високим студијама изгледао јој је излишан.{S} Ради њега су били ти напори, ради њега је х 
 као неко средство за прављење поклона, излишних ствари, за шарање живота као ускршњих јаја, не 
 Једна млада, хрома жена успротивила се излишној секцији коју је закон наређивао и тражила одлу 
играва се око ствари и причају се многе излишности.</p> <p>Реши се да отпутује још истог дана у 
унацима.</p> <p>Код једног фотографског излога спази Лазаревићеву како му иде у сусрет.{S} Она  
{S} Неколико трговина улепшали су своје излоге.{S} Уличне лампе нису више на стубовима, већ су  
басица, жути се суд киселих краставаца, изложена је чинија обичног сира и неколико хлебова од г 
{S} Она је тако рећи била без религије, изложена раном утицају природних наука и посвећена Чедо 
елики женски шешири по најновијој моди, изложени по дућанима, грубо су одскакали од тарница што 
S} Имам много ствари да ти кажем, да ти изложим што сам наумио.</p> <p>Вишња приста у први мах, 
се дрмале и <pb n="247" /> тресле преко излокане калдрме.{S} Свет измешан, доста сељака, а наро 
ео летњи сумрак у виду танке, прозрачне измаглице, као фине свиле, која је благо и видљиво дрхт 
а, ићи краљу на подворење.{S} Чим би он измакао из куће, госпа-Матовићка је одлазила такође, и  
о који зрео кестен лупио би о калдрму и измамио уплашен узвик у пролазница.{S} Београд се осмеј 
една сенка преко лица.{S} Та промена не измаче младој жени, те скочи на други предмет, на своју 
се.{S} По земљи се протезале леје лука, између којих се ширио патлиџан, румен и сочан.{S} У низ 
.{S} Али је она не пусти испреда се, и, између осталих ситница које се говоре међу девојкама, р 
огледа поред себе.</p> <p>Десно од њих, између две куће видело се парче Топчидерског брда, низ  
ала се.{S} Шетачи се враћали у град.{S} Између дрвећа хватао се дуг и весео летњи сумрак у виду 
S} Седоше на зид једно према другом.{S} Између њих је певушила вода кроз луле, падала у низак б 
 доба била се већ увелико развила борба између школованих и нешколованих чиновника, те је рачун 
толико година. „Има“, рекла јој је тада између осталог, „има створења која једног дана уђу у на 
ва једну врсту ропства.{S} Идеална веза између човека и жене постоји, за мене, једино у слободн 
S} Знате ли да је то била грдна разлика између робијаша и робијаша, да су се правила готово два 
> <p>— Дођи ми једне ноћи — рече му она између два пољупца.</p> <p>— Не говори глупости...</p>  
 добра ни зла апсолутног, већ конфликта између нужних сила.{S} У то буди уверен.</p> </div> <di 
је ни сањао да се овакви разговори воде између Белиних родитеља.{S} Он је веровао да су његови  
ти оно што је недопуштено, укинути везе између оца и сина, мајке и кћери, учитеља и ђака?{S} Ја 
ед све оргије страсти, начини упоређење између те две девојке.{S} Бела је тражила задовољство н 
угљена површина Савине воде беласала се између обала.{S} Пред њима се простирале дуге пољане, н 
иком.{S} Цело његово поштење усправи се између њега и девојке.{S} Он се сроза с канабета као кр 
ађаји који су створили непремостиви јаз између њих двоје.{S} Они су се <pb n="187" /> десили до 
асичног магарца који је скапао од глади између две гомиле сена, не могући да се реши коју да из 
нтраста као човечији живот: супротности између разних народа и разних епоха, опозиције у срцу ј 
 једна сигурна ствар.{S} Човек се троши између два акта који се називају: хтети и моћи.{S} Зашт 
 види један дућан своје врсте, углављен између једне папуџинице и трговине са старим књигама.{S 
</p> <p>— Ниткове!</p> <p>Илић се ломио између тих супротности, не помишљајући на могућност да  
о час средином Дунава, час се провлачио између ненасељених острва.{S} С наше стране уздизала се 
мети:</p> <p>— Жено, шта има заједничко између тебе и мене?</p> <p>Он је видљиво патио.</p> <p> 
 две капље мастила пале у светло белило између трепавица.{S} Та глава је заводила, бркала мисли 
изречена пресуда.{S} Ми имамо да бирамо између ово двоје: или да убијемо наше срце па да живимо 
Чачак, осетила је тек ту сву супротност између живота који је предузимала и онога којим је дотл 
ти против онога који нам олакшава борбу између тих неједнакости.{S} Новац треба разумети, па га 
дало на ногарима попуњавало је празнину између прозора.{S} На зиду према њему, више постеље, ви 
о предавање о каузалитету воље, о спору између приврженика детерминизма и присталица индетермин 
е загрли опет присно и свесрдно.</p> <p>Између живота у девојачкој школи и садашњег тренутка, В 
рудима, као да се дешавало нешто што ће изменити цео његов живот.{S} Он је био дубоко заузет са 
, изненадно, добро, нешто што ће доћи и изменити, окренути њен живот на боље.{S} Међутим, ништа 
непоколебљива.{S} Ништа није било кадро изменити дубоко осећање морала који јој је несвесно ули 
>— Не знам.{S} Назови ме како хоћеш.{S} Измењао сам све идеје.{S} Више немам никаквог политичко 
е место и пут којега се мора држати.{S} Измерила је сунце, пронашла материје од којих је састав 
 обе њихове стране протезао се Београд, измешан од палата и чатрља.{S} Једно јато сврака прегон 
 тресле преко излокане калдрме.{S} Свет измешан, доста сељака, а нарочито полусељака што су ама 
ели око столова накресани, расположени, измешани.{S} Изгледало је као да су сви српски сталежи  
е у Београд.{S} Мајка је покушала да се измире.{S} Он јој је одговорио једним увредљивим писмом 
 није умела, и поред својих лектира, да измири старински морални закон породичног живота са бор 
ма, она је имала јединствену вештину да измири у себи жену која господари кућом и жену која сма 
мљу; украшена многим успоменама, она се измицала јави, она му је изгледала као бајка коју му пр 
о јој је Илић говорио.{S} Није јој тада измицало да он оскудева понекад у јаким аргументима, да 
6" /> <head>XIX</head> <p>Воз је јурио, измицао из Београда, остављао последње куће.</p> <p>На  
о од истине, пошто васељенска загонетка измиче нашем схватању, пошто нико не зна да нас ослобод 
а сад је посматра кроз прошлост која се измиче, отима се нашим пруженим рукама.</p> <p>— Кад см 
лањску демонстрацију.{S} Жандарми су ме измлатили, ја се нисам користио њим.{S} Али ако оно дођ 
м, меснатим носем, од те мајке, коју су изморили кућни посао и честа рађања, од те вароши која  
ије имало сјај прве младости.{S} Био је измршавео.{S} По убледелом челу повлачиле се боре, а у  
 су празне ћутале, празнички изглед.{S} Изнад вароши, дизало се безизразно, пространо небо, у к 
а је дивно листове њене здраве ноге.{S} Изнад њеног рамена се дизала Чедомирова глава, унезвере 
ила остављена рупа за чашу или сапун, а изнад ње налазио се узидан крст од црвеног камена на ко 
 вис, па се врати, начини два три круга изнад места где је пао леш као да га тражи; пуче друга  
ровољавали.{S} Покушавао је да се метне изнад свега, да живи повучено, за свој рачун, у себи, м 
исуре, облак од цветне прашине дигне се изнад ливаде.{S} Траве полегну.{S} Тада се открије, без 
"44" /> и таман облак ширио се све више изнад њихових глава.{S} Па ипак, они пођоше напред.{S}  
ност; пењи свој глас за једну ноту више изнад свакидашњости.{S} Ето ти кључа да постанеш велики 
 свом путу, као што морнар тражи звезду изнад узбурканих таласа, неугашљив пламен у бури, а пре 
 кецељу, просту витицу око главе, сукњу изнад чланака, притискивале по један свежањ књига на св 
ти ниво! — понављао је без везе.</p> <p>Изнад обале, коју су радници откопавали, појави се сјај 
 је писмо у мислима, бирао згодне речи, изналазио утешне разлоге, заклињао се да се то десило б 
ицао се досадањих доглавника који су га изневерили.{S} Као прво што се очекивало, била је амнес 
S} Јако је љут на реакционаре што су га изневерили приликом његове женидбе.</p> <p>Испи чашу, п 
ићу!...{S} Нисам се надала да ћете тако изневерити поверење наше куће.{S} Зар се тако враћа гос 
о на коњу, а већина пешке.{S} Ћевапџије изнели роштиље на сокак и задимили, а по зиду извешали  
о риба која је из плитке барице доспела изненада у непрегледни <pb n="256" /> басен океана.{S}  
бији.{S} Његова жена, кад се тако нашла изненада без мужа и прихода, повукла се у једну кућицу  
ечи гласно.</p> <p>Ударац је дошао тако изненада, био тако јак, суров, да она не осети одмах св 
 и ђаволу.</p> <p>Ту, у Крунској улици, изненади се импровизовани учитељ кад пред једном приват 
рају.</p> <p>— Шта ти је, колегинице? — изненади се Аница. — Ти си тако бледа?{S} Да ниси уморн 
мало хартије?{S} Треба ми за потпалу? — изненади га један глас.</p> <p>То беше његова газдарица 
водила су из кујне у Вишњину собу, која изненади младића многим и лепим намештајем.</p> <p>— Га 
 наука привредити њој ?</p> <p>У том је изненади отац да се решио да се жени.</p> <p>— У кући м 
ођак господин Илић?</p> <p>Каја се опет изненади, али се уздржа од сваке заједљивости, и одгово 
ли се његова реч заустави на уснама.{S} Изненадило га је што га госпођа пита за мишљење... она, 
ићка се зарумени у лицу као да је обузе изненадни страх да догађаји не узму други обрт, те се о 
ферију.{S} Вишњине загасите очи севнуше изненадним сјајем.{S} Да ли се сети да је у тој улици п 
је терет на грудима — прихвати госпођа, изненадно потресена. — Кад је видим онако хрому, мени с 
д мртве тишине у атмосфери, на Сави се, изненадно и нечујно, подигне један стуб водене паре, па 
ечери.{S} Тражила је у њима нешто ново, изненадно, добро, нешто што ће доћи и изменити, окренут 
ћутало.{S} То је трајало неко време.{S} Изненадно осетио би да га нешто вуче к њој.{S} Хиљада с 
ви срећни, господин-Илићу? — пређе Бела изненадно на њега, скупљајући празне шоље.</p> <p>При т 
дских кућа, зависних од владе, оставиле изненадно, на пречац, демонстративно, што јој је отац п 
на, тиха туга, као зимњи дан, рашири се изненадно по његовим грудима.{S} Али он није био човек  
ију од себе, удовицу — рече Илић у себи изненадно, циљајући на краљеву женидбу. — Не могу да сх 
ашни суд, кад је у њега веровао.</p> <p>Изненадно, без икаквог узрока, као што се то дешава код 
 пролазница.{S} Београд се осмејкивао у изненадној и пролазној топлини као старац који се напио 
ла доњу усну, као да је хтела савладати изненадну жалост која је обузе.{S} Младић је куцао штап 
ене куће, он не би смео поверити сву ту изненадну раскош свога срца и чудновату лепоту своје ма 
 <p>— Врло пријатан! — одговори он, још изненађен.</p> <p>Посадише се обоје на наслоњачу.</p> < 
 могу шетати до миле воље, а да не буду изненађени непријатним сусретом, подозривим оком.{S} До 
сам мислио.</p> <p>Матовићка га погледа изненађено.</p> <p>— Овај се вешто извлачи — рече у себ 
ско пао, најзад.</p> <p>Девојка погледа изненађено у овог човека кога је волела.{S} Он се није  
ица је не разумеде добро, те је погледа изненађено, па по обичају наших жена да се покажу љубаз 
с?{S} Не, госпођице — одговори он, мало изненађено. — Ја бих био највећи незахвалник кад бих се 
н, а шта ноћ.{S} Странци нас зову земља изненађења.</p> <p>— Не слути, бога ти — одврати госпођ 
евојка, која се била повратила из првог изненађења, па устурајући дланом своју косу, додаде одс 
адој бунтовници беше спремљено још веће изненађење.</p> <p>У колима је седео Илић с једном дево 
одине.{S} О распусту га је чекало једно изненађење код куће.{S} Мајка му рече да му сестру прос 
 као један човек, у једну странку, која изнесе захтеве за најшире грађанске слободе.{S} С друге 
ву којих је хтео решити свој проблем. — Изникнуће ми на врх главе.{S} Једи шта ти се донесе.</p 
.</p> <p>Студент је говорио искрено.{S} Износио је нове погледе о породици, о браку, о улози др 
д тога, остало слободног времена, он је износио своја размишљања <pb n="119" /> о приликама, до 
p> <p>Чедомир се осећао уморан, сметен, изнурен.{S} Ћаскање пијаног мудраца занимало га.{S} Он  
 опорављала полагано.{S} Њено тело беше изнурено суровим радовима око одржавања куће, бригама,  
о зида стајала су два скупоцена ормана, изолучена при врху, оштећена употребом на неколико мест 
кровом као звезда, широком настрешицом, изолученим прозорима, државним грбом над сниским вратим 
конодавна власт сукобљавају, укрштају и изопачавају, место да врше функцију прописану законом.{ 
 самоуверено. — Утицај старијих може да изопачи праве дечје наклоности.{S} Ако хоће да учи школ 
и као по дужности : — Наша модерна жена изостала је далеко иза жена цивилизованих народа.</p> < 
ојева сестра и чиновник из суда били су изостали далеко иза њих.{S} Пред њима пак се пружала ус 
комад насушног хлеба, те га је та борба изоштравала, док његова деца добијају то парче хлеба бе 
 унаоколо и широком простирком пиротске израде.{S} Према постељи, опет до зида стајала су два с 
} Десно од ормана, на сточићу уметничке израде, налазила се у златном оквиру фотографија црного 
 два заната.{S} Најзад, госпа-Клеопатра израдила му је место практиканта у Рачи крагујевачкој.{ 
сом чији смо синови и историјом која је израдила <pb n="284" /> нашу судбину.{S} Они су нас од  
 философије.{S} Пронашао је библиотеку, израдио кредит код једног великог књижара у ђачком квар 
емену ради за себе.{S} Све је то он сам израдио.{S} Погледај овај сточић за пушење.{S} Није ли  
} Њено данашње одушевљење давало јој је израз пуноће, савршенства.{S} Са заокругљеним раменима, 
згодно њеном жовијалном лицу.{S} Тај се израз губио све више у извесну забезекнутост што је наш 
 оне обе имале су у цртама на лицу онај израз невиности који је урођен првој младости.{S} Каја  
играо један <pb n="116" /> интересантан израз одлучности који је прелазио у трагику.{S} Ступио  
 свих предрасуда, жена-човек да се тако изразим.{S} Угледајте се на Рускиње, које су преплавиле 
и, па и отац, намрштених бора на челу и изразитих усана.{S} Свако од њих знао је наћи по коју л 
ла с озбиљним изразом неумитног судије, изразом који није пристајао згодно њеном жовијалном лиц 
ним повременим руменилом здравља, њеним изразом беспрекорне чедности, додајући још њене угасите 
ано.</p> <p>Она је била ушла с озбиљним изразом неумитног судије, изразом који није пристајао з 
удима, још већим бедрима и са поноситим изразом на офарбаном лицу што су такве.{S} По њиховој с 
а једном месту само једну чашу, па тако изређа до тридесет кафана...{S} Кад се напије, ухвати с 
зидан крст од црвеног камена на коме је изрезан натпис: <hi>Вилина Вода 1848</hi>.{S} Седоше на 
знати на памет тих његових бунтовничких изрека : „Абдикацијом неких владара није ништа поможено 
мир поцрвене и збуњено одобри госпођину изреку.</p> <p>У том се Бела врати с пуним тањиром руме 
> <p>— Најзад, свеједно.{S} Нама је већ изречена пресуда.{S} Ми имамо да бирамо између ово двој 
а самој кујни.{S} По зидовима су висиле изрибане тепсије, тигањи, бакрачићи, тенџере, лонци ста 
, те је владао приличан мрак.{S} Улице, изроване због неких општинских радова личиле су на низо 
 светиљке.{S} Кафане су биле затворене, изузев неколико ноћних, на рђавом гласу. <pb n="167" /> 
врдио ово правило, док му је Вишња била изузетак.{S} Она је одржала реч и дошла тачно.{S} Баш к 
тва, приређују концерте по отаџбини, по изузетку се представљају као великошколци, праве слатко 
учини још ближа што се тога дана осећао изузетно увређен од стране Вишње.{S} Био ју је видео на 
у се понекад да ни Бела нема према њему изузетно дубоких осећаја.{S} Нешто више, она му је изгл 
инципи су за децу, за школске клупе.{S} Изузетци, маленкости, противуречности, слабости, погреш 
весница развија се као разнолик, чудан, изукрштан призор.{S} Обичаји, вере, навике, установе, н 
о је раније стари Остојић — нек ми дете изучи школе.{S} Школа ти је најблагословенија.{S} Седиш 
викну му стари.</p> <p>— Ја бих хтео да изучим за златара код тебе.</p> <p>— Какав златар на ов 
 оца остало.{S} Чедомиров отац, Стеван, изучио је сеоску школу, па је покушавао да продужи гимн 
 је, и преко лакта, оборених очију, без иједне мисли у глави.</p> <p>Бела се није бранила.{S} З 
зији... живот са свима дужностима а без иједног права, интелектуални подрум, душевна касапница! 
лепу, лудо лепу, најлепши облик који је икад створен на земљи.</p> <p>Илић је био спремио читав 
>— Ти Вишња?{S} Ти си млађа него што си икад била.</p> <p>— Какав парадокс! — насмеја се девојк 
убеђења, на себе самог...{S} Ко ће рећи икад гомилу осећаја, мисли, слика, успомена, које се пр 
свечано.</p> <p>Било му је јасније него икад да не воли ту девојку, па ипак он превали:</p> <p> 
ла је оборене главе и храмала јаче него икад.{S} Дотле су пркосили једно другом кад се сретну.{ 
од присутног тренутка, на ум му је, без икакве везе, долазило питање :</p> <p>— Шта ли сад ради 
е у њега веровао.</p> <p>Изненадно, без икаквог узрока, као што се то дешава код нервно раздраж 
д му рупи у собу, усред бела дана и без икаквог изговора.</p> <p>— Мајка је изашла у варош — од 
те је изгледало да се девојка стиди без икаквог нарочитог повода.{S} Повучена у себе и тако здр 
онашли да се вратио без одобрења владе, или тако нешто.{S} Разлози, објашњења не помогоше.{S} Т 
оборе министра који не дели то мишљење, или да гласају против свога убеђења па да сачувају мини 
е да каже како не двоји брак од љубави, или тако нешто, те пљесну рукама:</p> <p>— Браво, госпо 
јемо наше срце па да живимо као старци, или да умремо млади слушајући своје срце.{S} Ја сам иза 
ји их фаворизују, помажу, који им дају, или бар обећавају, какав добитак.{S} И веруј ми, они <p 
ад би код деце изазвали дивљење, страх, или кад би коме малом јаднику успели да напакосте.{S} Б 
S} Ми имамо да бирамо између ово двоје: или да убијемо наше срце па да живимо као старци, или д 
о се она познаје са њеним сродником.{S} Или може бити, рођака завиди рођаку што је великошколац 
крије своју сакатост пред младићем ?{S} Или је то био само знак захвалности што је Илић имао ст 
VI</head> <p>Да ли је то био случај?{S} Или заиста нека виша сила управља нашим мислима?{S} Те  
 по крововима ниским, високим, од олова или просте ћерамиде, с кубетима или турским димњацима о 
г дивљака.{S} То су људи обично са села или, ређе, из какве пропале варошке куће.{S} Они су још 
м ђаци са својим другарицама, радницама или газдаричиним ћеркама, млад свет који живи неопажен  
д олова или просте ћерамиде, с кубетима или турским димњацима образовале су се плаве сенке, кој 
 који се нису разбирали: да ли су песма или запевка.{S} Из планинског склопа избијала је река к 
 симпатије или антипатије, глас мудраца или глупака.</p> <p>— Немогуће, Вишња.{S} Сад ти претер 
а да га не дочека љутито лице њеног оца или мајке и да му, уз заслужени прекор, покажу врата.{S 
р тих догађаја којима ће он дати овакав или онакав ток.{S} Она је била врло весела, отварала ја 
икако не јављаш.{S} Не зна да ли си жив или мртав.</p> <p>Младић се намршти.</p> <p>— Њена посл 
 и отрчао у варош.{S} Срео би тада овог или оног друга.{S} Они су били весели, безбрижни, они с 
о госпођи, одрекно им кондицију из овог или оног разлога, и вишо се не врати.{S} То је било већ 
S} Стари господин је морао примати овог или оног политичара, одлазити на конференције, пискарат 
им везама једно за друго.{S} Време, ћуд или неки глуп неспоразум, раздвојио нас је...</p> <p>—  
овек не зна кога пре да пожали: те људе или ту стоку.{S} Јадно место где се цели животи истроше 
а комедија игра, човек добија симпатије или антипатије, глас мудраца или глупака.</p> <p>— Немо 
 мржње, чежње, гађења, дубоке симпатије или смртног непријатељства ?{S} Свега може бити.</p> <p 
јње пристојне једно што се нема прилике или што се овде то даје тешко сакрити или најзад што и  
ичају да се у тебе заљубљују министарке или њихове ћерке...{S} Седи.{S} Батали, кажем им ја.{S} 
а о овом или оном <hi>питању</hi> науке или политике.</p> <p>Чедомир је остајао слободњак у све 
бакра мешали се модерни судови од земље или емаља.{S} Из кујне се иде у дечју собу, где је Чедо 
тет, једна врста приватне народне кујне или ресторана без алкохола.{S} Он се језиком својих пос 
их, задовољних, срачунатог држања сукње или цигаре, весела лица, охолог погледа и одела по посл 
ндуцима, на даскама закуцаним на ногаре или у четири кочића.{S} Њихова клупа је из Београда, фа 
вољити више чекањем да будућност донесе или не донесе, нови друштвени склоп.{S} Требало му је н 
лукавство замењује снагу, и помоћу више или мање вештине са којом се та комедија игра, човек до 
онити од жандармске потере, испред кише или кад човек не зна куда ће.{S} Увек би се нашло друшт 
де је требало новца само нешто за порез или молитву. <pb n="21" /> Они нису рђави никако: они в 
.{S} Шта су они криви ако су били слаби или имали противна убеђења?{S} Ја сам о томе у апсу раз 
 И он не жели власт да учини добра себи или другом, него тако... ради саме власти и да је држи  
о је слепочнице грчевито, шетао по соби или бежао... по забаченим крајевима, простачким кафанам 
ло.{S} Она се питала да ли су људи луди или подлаци.</p> <p>— Шта ти је, Вишњо? — упита је мајк 
цивао и откривао и оно што је у партији или државној служби сазнао у поверењу.{S} Тако рече јед 
рекли једно другом?{S} Да ли су застали или ударили лево? десно?{S} Шта су тада осетили?{S} Ко  
 смо сувише мали да му будемо пријатељи или непријатељи.</p> <pb n="93" /> <p>Шетали су по школ 
суве и сирове.{S} Пред кућама, на клупи или по сандуцима, поседало женскиње.{S} Иза једног плот 
 сваки добар... у свакој партији, групи или кући од утицаја, они имају својих људи и фамилије;  
е или што се овде то даје тешко сакрити или најзад што и најмања љубавна авантура може имати вр 
 људи, времену, каквој повољној прилици или случају да они реше његову судбину.</p> <p>Једном с 
 Ако ти је то мало, а ти ми телеграфиши или отиди код мојих пријатеља и земљака, Вуксановића и  
 говориле како се нису спремиле за овај или онај час, грдиле своје наставнице и бројале дане до 
за таљиге, правило је гимнастички корак или каскало господски, као да вози краљевски брачни пар 
 ће срести и који ће их учинити срећним или несрећним.</p> <p>Чедомир је одржавао разговор, пра 
претераним шетњама и разговорима о овом или оном <hi>питању</hi> науке или политике.</p> <p>Чед 
ом женом?{S} Да ли осети жеђ за осветом или свирепо задовољство што су сад сви троје несрећни?. 
и ће га капиталист експлоатисати, Србин или Турчин, свеједно који ће поп за то захваљивати Богу 
е спустио, очи затворио.{S} Није осетио или није водио рачуна кад се кола напунише.{S} Рабаџија 
есто да га што послуша, напише му писмо или признаницу, јер су му синови били тада мали, а друг 
а са звонким прапорцима, скупоцен шешир или хаљину у моди.{S} Бела није никад осетила муку од м 
 Сутра, Београд, Савамала, Петко Стокић или како се оно зваше твој директор.{S} Оне знају само  
своје гошће шта више воле: киселу чорбу или супу с кнедлама, ћевап у дунсту или ћурче на подвар 
еђене користи: положај, мираз, фамилију или диплому.</p> <p>Рекавши ово, она погледа значајно у 
они пођоше напред.{S} На загрејану руку или чело пала би им која кишна капљица.{S} Капље су бил 
није могао опазити код ње какву промену или ваншколску мисао.{S} Марљиво је радила, чекала стрп 
.{S} Опис једног излета у Овчарску бању или каква несташност млађег брата испуњавали су по чита 
саксија, слала по Младену какву гравуру или други украс за његову собу.</p> <p>— И сем тога, ме 
рбу или супу с кнедлама, ћевап у дунсту или ћурче на подварку.</p> <p>— И једно и друго — одгов 
 На зиду је била остављена рупа за чашу или сапун, а изнад ње налазио се узидан крст од црвеног 
дихано, као да је онај младић Краљ Отац или неки активни политичар, какав фактор тих догађаја к 
Повлена.{S} Ту се населио његов прадеда Илија, по коме су и име добили.{S} Све што је Чедомир з 
ма о времену.</p> <p>У једном тренутку, ИлиН подиже очи и погледа поред себе.</p> <p>Десно од њ 
.{S} Шта се дешава међу математичарима, Илић је могао закључити из књиге која се појавила те го 
ead>X</head> <p>У тим мучним тренуцима, Илић је, безмало, мрзео своју драгану и веровао да га о 
ућар.{S} Кроз дим од дувана и испарења, Илић виде једно празно место, па се упути к њему, кад с 
де на бал.</p> <p>Кад изби на Теразије, Илић застаде неодлучно.{S} Било му је још рано за вечер 
ист који тражи целокупност своје среће, Илић је осећао да ће та срећа било једним, било другим  
 онде, па леже...</p> <p>Цело ово вече, Илић је мислио на самоубицу.{S} Па и сутрадан, та га ми 
ебно, уразумити размажено дете.{S} Али, Илић, који је видео свет само кроз књиге, није имао мрв 
ad>III</head> <p>Кад се нашао тако сâм, Илић се осетио нелагодно.{S} Ипак се брзо прибрао.{S} И 
ед ње кадгод јој се прохте.{S} Међутим, Илић се бавио дуго ван куће.{S} Кад се библиотека затва 
 он отишао из Београда?</p> <p>Међутим, Илић је примио писмо, али није знао шта да одговори.{S} 
трећој одаји, која је замењивала салон, Илић није био никада.{S} Госпа-Клеопатра — тако је било 
ије, где се пруга дели за иностранство, Илић погледа кроз прозор.{S} Да ли виде једну клупу, ус 
леп тај каранфил! — поче <pb n="152" /> Илић први, тек да би прекратио мучну тишину.</p> <p>— Ј 
љући реакционари.</p> <pb n="22" /> <p> Илић се није дружио с првом врстом својих вршњака.{S} О 
ивог јогунства, наслеђеног из Чачка.{S} Илић се тада јогунио такође.{S} И рат се продужавао, ме 
али, појави се сјајна сунчева кугла.{S} Илић је погледа право.{S} Он је тражио мало светлости н 
е голети, као да је сијало из пакла.{S} Илић је имао стан, управо кревет, изгубљен у сокачићима 
>Доиста, она се осећала као очарана.{S} Илић јој се чинио тако близак, тако присан.{S} Није осе 
ерског, лицемерног и грубо себичног.{S} Илић се осећао понижен у свом осећању културног човека. 
ални живот је одвојен од практичног.{S} Илић није имао никаквог искуства о свету и примењеној ф 
 себичност, будила све умрле врлине.{S} Илић нађе једва времена да каже Зарији:</p> <p>— Пардон 
Она је гледала неодређено, преда се.{S} Илић је био полуга на којој је почивала зграда њеног жи 
 <p>Њен глас је дрхтао и био искрен.{S} Илић осети извесно сажаљење према тој размаженој девојч 
ином гласу, чинили су своје дејство.{S} Илић је заборављао незгодни случај и своју оскудицу.{S} 
амагљавајући нашу свест и стварност.{S} Илић је писао о ситним догађајима, прочитаним књигама,  
са широким лишћем, ка улици и сунцу.{S} Илић се ипак окрену и погледа у војнике, у њихове дрвен 
ћи дланом своју косу, додаде одсечно: — Илић није крив ништа.</p> <p>Госпа-Матовићка се зарумен 
жих, страшнијих.{S} Девојка је знала да Илић даје лекције сину новог министра, Матовића.{S} Слу 
p>— Ви на лето свршавате школу? — упита Илић нову познаницу.</p> <p>— Да.</p> <p>— Шта мислите  
е замагљавао њене бистре очи.{S} Најзад Илић <pb n="51" /> прекину тишину као да се присећао не 
спретне степенице старинске зграде, кад Илић заста, као задржан нечијом снажном руком.{S} Иза п 
уствовала тим разговорима.</p> <p>Никад Илић није јасније осетио два човека који су живели у ње 
рила му је самоуверено.</p> <p>Тако сад Илић није имао ни своје куће, а морао је сносити пребац 
— рече у себи.</p> <p>— Управо — додаде Илић — за мене брак не постоји као питање.</p> <p>Бела  
S} Девојка ступи напред.{S} За њом пође Илић и осмотри је целу.{S} Видео је сад јасно што синоћ 
акције! како је смело тврдио — те га је Илић поучавао за скромну награду.{S} Ову платицу надокн 
тар кад му жена саопшти те вечери да је Илић запросио Белину руку и да је она, као мајка, дала  
 инстинктивном грубошћу у гласу, кад је Илић улазио у трпезарију, док се госпођа смешила благон 
отивно његовом новом убеђењу!{S} Али је Илић био још млад, у добу кад се пише искрено и поштено 
а у крајност као све жене.{S} Да јој је Илић у почетку проповедао мржњу против црвене заставе,  
другом, мењала се ка идеалу који јој је Илић открио, мешала се у друштво младих људи и девојака 
је претресала у мислима дуго што јој је Илић говорио.{S} Није јој тада измицало да он оскудева  
нлијом, на оном истом месту на којем је Илић пољубио први пут своју драгану.{S} У врх пута стај 
д нас не чује ни једну жалбу — грмио је Илић, опијајући се сопственим речима. — Наша интелигенц 
 је то био само знак захвалности што је Илић имао стално по коју лепу реч за њу, девојку која ј 
једно другом кад се сретну.{S} Данас је Илић имао најмање воље за то, те се склони у прву капиј 
.</p> <p>— И ти си срећна? — прекину је Илић.</p> <p>— Не знам, може бити.{S} На срећу ретко ми 
ме је све равно до Косова! — насмеја се Илић у себи.</p> <p>Он је био студент философије, врло  
 Спустио се на општи ниво! — осмехну се Илић.</p> <p>Није се смејао арапу, сажаљевао га је искр 
pb n="205" /> <p>— Вере ти, Бела — рече Илић — прочитај ову вест...</p> <p>Па као за себе додад 
ебејку, старију од себе, удовицу — рече Илић у себи изненадно, циљајући на краљеву женидбу. — Н 
а.</p> <p>— Хајдемо у библиотеку! —рече Илић.</p> <p>— Зар ти није жао овако лепог дана? — одго 
p> <p>— Не, нисам ја за дуван!</p> <p>И Илић се смејао.{S} Њихови се осмеси сусретоше, њихова с 
одина како смо се растали — рече у себи Илић кад се трамвај удаљи. — Боже мој!{S} А мени се чин 
 то све свршити.{S} Дотле је онај други Илић, онај прави, онај који се видео, коме су припадале 
ко смо се растали, ја то знам — продужи Илић тврдоглаво. — Али, ми смо још ту, ми живимо.{S} Др 
рећни, Илићу, врло срећни...</p> <p>Али Илић, као и сви људи који траже од своје судбине више н 
бећаш да ћемо се опет видети — одговори Илић енергично, и ухвати девојку за руку.</p> <p>— Шта  
 ти си нешто невесела, Вишња? — примети Илић.</p> <pb n="158" /> <p>— Не, нисам — осмехну се он 
:</p> <p>— По чему ти је рођак господин Илић?</p> <p>Каја се опет изненади, али се уздржа од св 
ће изненађење.</p> <p>У колима је седео Илић с једном девојком, којој примети само главу, и од  
<p>У суботу 9 јула 1900 године, Чедомир Илић, главно лице овог романа, корачао је лагано својим 
еше онога истог тренутка кад је Чедомир Илић излазио из куће Матовића.{S} И у Београду је сунце 
не лампе.{S} Пред њом се појави Чедомир Илић, подигнуте јаке, врата увученог у рамена, <pb n="2 
RP19140_C1"> <pb n="1" /> <head>ЧЕДОМИР ИЛИЋ</head> <head>I</head> <p>У суботу 9 јула 1900 годи 
pb n="15" /> <head>II</head> <p>Чедомир Илић родио се године 1878 у Ваљеву, где је његов отац б 
рао чаробно савршенство.</p> <p>Чедомир Илић је жудио за животом, за животом потпуним.{S} Он је 
age"> <p>М. М. УСКОКОВИЋ</p> <p>ЧЕДОМИР ИЛИЋ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗДАЊЕ ГЕЦЕ КОНА, БЕОГРАД 1914 
јасно говорио:</p> <p>— Ниткове!</p> <p>Илић се ломио између тих супротности, не помишљајући на 
 владари и чланови династије..."</p> <p>Илић је волео Зарију присно.{S} Он је у њему видео једн 
по стајале обријане науснице!...</p> <p>Илић се насмејао, а кад се после растао са њом, помисли 
вориће адвокатску канцеларију...</p> <p>Илић је прекину</p> <p>— А откуд теби и десет хиљада па 
е марим што ћу од сад бити баба.</p> <p>Илић се осмехну кисело.</p> <p>Госпођа га загрли поново 
 човек може одрећи у свако доба.</p> <p>Илић је пак мрзео новац, мрзео га оном мржњом, помешано 
ваљевска.{S} Без трага му глава.</p> <p>Илић махну руком кочијашу да полази, и више се не врати 
ек пријатељи — одговори девојка.</p> <p>Илић се осмехну скептички.</p> <p>— Да... да, пријатељи 
/head> <p>Прођоше неколико дана.</p> <p>Илић се кајао искрено због догађаја који се десио.{S} И 
 остарелим очима које су цуриле.</p> <p>Илић удари љутито песницом по столу.{S} После рече брзо 
био је туп мрак као из гробнице.</p> <p>Илић стеже срце и упути се лагано на вечеру.</p> </div> 
гледа и одела по последњој моди.</p> <p>Илић је поносито сносио своју сиротињу.{S} С невином ве 
к који је икад створен на земљи.</p> <p>Илић је био спремио читаво једно предавање о каузалитет 
сам никад била у сеоској механи.</p> <p>Илић није имао новаца; десило се <pb n="46" /> тако, гл 
воришта, па замаче даље, у мрак.</p> <p>Илић угледа ову сенку.{S} Хтеде нешто рећи.{S} Али не м 
не стоји ти лепо кад си озбиљан.</p> <p>Илић је загрли преко воље.</p> <p>— Слушај, Чедо.{S} Ти 
ећу скандала у кући — заврши он.</p> <p>Илић није ни сањао да се овакви разговори воде између Б 
а сам се спустила на општи ниво.</p> <p>Илић не одговори ништа.{S} Били су дошли до оног долапа 
можеш однети и на Ђавоље Острво.</p> <p>Илић се тада реши да оде сам.{S} У том, одузеше му стип 
ије узео, па ти тражи двоструко.</p> <p>Илић је одбијао.{S} Није он водио рачуна о богаству.{S} 
авану!</p> <p>Тако би и урађено.</p> <p>Илић се у почетку снебивао, осећао се као на терету, на 
ре? — одговори девојка узбуђено.</p> <p>Илић осети да је сад дошло оно велико, оно страшно, јез 
ешава, ништа ти не иде у корист.</p> <p>Илић погледа зачуђено у своју другарицу.</p> <p>— Откад 
ћи се, не сусрећући једна другу.</p> <p>Илић се освести потпуно пред том сликом.{S} Цело његово 
ао и успео да пребегне у Турску.</p> <p>Илић стиже доцкан кући, па сутрадан јави директору да ј 
лу, снажну, развијену и потпуну.</p> <p>Илић погну главу и спреми се на пљусак грдњи.</p> <p>У  
а не може да издржи тај штрапац.</p> <p>Илић је пристао одмах, говорећи:</p> <p>— Да, нека буде 
!{S} Ха!{S} Ха!{S} Хоћеш ракије?</p> <p>Илић није пио то пиће.{S} Али приста овог пута.</p> <p> 
нисам рекао...{S} Имаш ли ватре?</p> <p>Илић му пружи кутију с палидрвцима, и упита га, пола у  
аризам?{S} Ниси ваљада нихилист?</p> <p>Илић се осмехну;</p> <p>— Не знам.{S} Назови ме како хо 
је била далеко од праве раскоши, али за Илића представљала готово свет блаженства, попуштала су 
д министром.</p> <p>Бела је посвећивала Илића у те куповине, питала га за савет при избору боја 
света.{S} Кад је млада девојка угледала Илића који ју је већ чекао, наслоњен на стуб једне ламп 
велике воде, и изазивале слику студента Илића.</p> <p>Још највише би се разонодила кад би отишл 
 кривицу.{S} Стид ју је било и од самог Илића, а ради њега и ради својих родитеља, она је желел 
 о неком <hi>питању</hi>.{S} Зауставише Илића да чују и његово мишљење, и позваше га <hi>код Пе 
ека?... шта ће бити од мене?</p> <p>Без Илића, цео њен план за високим студијама изгледао јој ј 
а пола растојања она подиже очи и спази Илића.{S} Он јој приђе са чежњом и страхом, и после прв 
 <p>Рекавши ово, она погледа значајно у Илића као да је хтела сазнати какав су утисак учиниле н 
рам да се смејем.</p> <p>Ти састанци су Илића разнежавали и одобровољавали.{S} Покушавао је да  
 — продужи она, помакнувши сто у правцу Илића. — Ко ме не познаје помислио би да и ја пушим!</p 
ајдукује, али се ту оженио и окућио.{S} Илићев деда, који се такође звао Чедомир, научио је чит 
ао последња реч науке.{S} Дарвин је био Илићев изабрани писац.{S} Он је био његов божански учит 
нија наивност против извесних крајности Илићевог схватања ствари.</p> <p>— Докле иде та свемоћн 
а.{S} Настао мрак.{S} Остала је сама са Илићем.{S} Њу је обузимао стид, па радост, па жеља нека 
овдашњој Саборној цркви са г. Чедомиром Илићем, свршеним философом.{S} Честитамо младенцима.</q 
у природних наука и посвећена Чедомиром Илићем у оно што се у то доба звало реални правац у жив 
сети много лепих ствари које је имала с Илићем.{S} Она би без њега остала мала паланчанка каква 
ани.{S} Колико је пута ишла тим путем с Илићем до тог села, које је он називао њеним, правећи и 
 би тачно знала рећи.{S} Тек, заједно с Илићем, мрзела је сад и остале студенте, те младе људе, 
где је његов отац био рачуноиспитач.{S} Илићи су били пореклом из једног села на граници ваљевс 
 продужити да живи!{S} У Млави су ретки Илићи.{S} И дани су пролазили, а за њима месеци, године 
.</p> <p>— Ти ми се ругаш?</p> <p>— Не, Илићу.{S} Кажем ти да имаш стрпљења.{S} Ти ћеш успети.{ 
гађа у драмама и романима.{S} Немогуће, Илићу; није то више за нас, нисмо више деца.{S} Било и  
> <p>— Ми бисмо могли бити тако срећни, Илићу, врло срећни...</p> <p>Али Илић, као и сви људи к 
i> и <hi>зашто</hi>.{S} Треба признати, Илићу, наука остаде нема пред Непознатим, Неказатим, Бе 
 одгурну инстинктивно.</p> <p>— Доцкан, Илићу — рече затим. — Твоја жена је још твоја.</p> <p>О 
> <p>— Допусти!</p> <p>— Није потребно, Илићу — одби девојка. — Пролетње кише нису опасне.{S} З 
ди се, уживај младост.{S} Ја сам ти то, Илићу, говорио одавно, али ти имаш дух романтичан.{S} Т 
ти плус, Зарија.</p> <p>— Свет је глуп, Илићу, он не воли паметније од себе.</p> <p>— Ја не мис 
 много кому, <pb n="78" /> па и о њему, Илићу, мислио је; Младен је брбљив, а Бела...</p> <p>На 
ст, на изглед ствари и покрете бића.{S} Илићу су горко долазиле на ум Шекспирове речи: „Има мно 
 Слобода је појела своју децу.</p> <p>— Илићу?</p> <p>— Грађанске гарантије вреде колико пакло  
риваца.</p> <p>Све је то Бела испричала Илићу брзо, без везе, задихано, као да је онај младић К 
 Наука ме није задовољила — објаснио је Илићу. — Крајем последњег столећа научари употребљаваху 
о дете.</p> <p>У тим приликама дошло је Илићу прво писмо од Вишње.{S} Оно је било у једном вели 
 Он је сиромах ђак... пардон, господине Илићу — поправи се госпођа с нешто старинске грације и  
сјајно!</l> </quote> <p>Та песма узбуди Илићу гомилу мисли на лањско пролеће, на Вишњу, на њен  
а, била је нестрпљива жеља да напакости Илићу, свету, самој себи.</p> <p>Једним покретом збаци  
 — прихвати Зарија поново се обраћајући Илићу. — Ја сам решио свој живот размишљањем, философиј 
="182" /> <p>— Како бих погледала у очи Илићу! — говорила је немо у себи.</p> <p>По целе дане п 
 близу.</p> <p>— Не жур’те се, господин Илићу — прихвати и Бела, мећући у свој мало пискав глас 
чека земљу.</p> <p>— Извол'те, господин Илићу — нудила је Бела кајсију коју је сама искрижала и 
 гласом:</p> <p>— Лепа парада, господин-Илићу!...{S} Нисам се надала да ћете тако изневерити по 
 се даје...{S} Шта ви мислите, господин-Илићу?</p> <p>Чедомир заусти да каже онако како је осећ 
.</p> <p>— Јесте ли ви срећни, господин-Илићу? — пређе Бела изненадно на њега, скупљајући празн 
пљесну рукама:</p> <p>— Браво, господин-Илићу!{S} Главно је кад се двоје воле...{S} А свет, фам 
тио.</p> <p>— Вама није добро, господин-Илићу ? — рече му једног дана Бела. — Да вам шта не фал 
врата, позивајући га:</p> <p>— Господин-Илићу, ручак је готов.</p> <p>Тако куцајући, а не отвар 
кад рече уобичајену реченицу: „Господин-Илићу, извол’те на ручак", ошкрину полако врата, промол 
 облачића као прамење од памука.</p> <p>Илићу залупа срце кад виде девојку тако близу себе.{S}  
 су на низове ископаних рака.{S} Гомиле иловаче у помрчини давале су утисак гробних хумки.{S} У 
ости, они улазе у политику и губе своје илузије.{S} Тесногруди, амбициозни, напрасити, ћудљиви, 
чега сигурног, ничега стварног.{S} Само илузије, само снови.{S} Хоћеш ли још један полић?{S} Пр 
јасно да је гледалац мешао стварност са илузијом.</p> <p>— Нигде нисам видела оволику потпуност 
а путем.{S} Напољу је јесен приређивала илузију пролећа.{S} Било је много сунца.{S} По баштама  
 отвориш прозор.</p> <p>Зарија пређе на илузију слободе, оде у метафизику, изгуби се у апсурдно 
села, које је он називао њеним, правећи илузију на сличност њихових имена!{S} Једанпут су дошли 
енке, које су још више истицале небеску илуминацију.{S} Београд је изгледао као лепа циганка ка 
е те ствари, тако уско везане за њу, да им каже да се вратила, да постоји, да живи, живи...</p> 
еда; министри нису чекали ни оставка да им се уважи; њихови кабинети зврје празни; краљ није ус 
угова њихових познаника, било најзад да им је био представљен.{S} На његовој тоалети видела се  
шем говорном језику тако фамилијарне да им често говорник готово не схваћа прави смисао.{S} Још 
тава.{S} Ју, обешењаци, да ми је уши да им извучем — додаде госпођа весело — где су нашли љубав 
да јој проводаџише за прву прилику која им се допадне.{S} Ниједна мучна мисао није мутила њену  
таквих жена!{S} Жене примају науку која им се предаје, веру која им се проповеда, мужа који им  
ну, несрећу много чешће, и судбину која им се одреди.{S} Реч слобода за њих је смисао зла.{S} О 
ају науку која им се предаје, веру која им се проповеда, мужа који им се даје, срећу ако је сре 
— Пију, једу као на даћи.</p> <p>— Нека им је алал! — поклапали су га други. — Раде, брате мој, 
шли у други воз.{S} Даље опет, изгубила им се корпа са стварима.{S} Муке су видели око језика.{ 
дини осетили наличје живота.{S} Култура им је показала само своје зле стране, извукавши их из к 
на рачун једна друге, трбушати катихета им се чинио врло знаменита личност, заљубљивале се у св 
ко мираза.{S} А што су млади?...{S} Шта им фали што су млади!{S} Па ти рече <pb n="164" /> једн 
во и опасно. „Остати на власти" постаје им једина девиза, а посланици владају, управљају, поста 
 грабила су се у дворишту око мрва које им је стресла кад је распремала сто.{S} Виделе се разгр 
, задржавали дуже руку у руци.{S} Време им је пролазило у чекању једно другог, у састанцима по  
иђе.</p> <p>— Знате шта је ново? — рече им Милева једно вече. — Мешовити хор <hi>Љубићске Виле< 
.{S} На загрејану руку или чело пала би им која кишна капљица.{S} Капље су биле чешће.{S} На је 
Кириџије су биле зашле за кукуруз, види им се само глава.{S} Поље је дисало мирно.{S} Још се ју 
.{S} Узе двоје младих за руке, приближи им главе, на нешто драмски начин, загрли их обоје и реч 
 онима који их фаворизују, помажу, који им дају, или бар обећавају, какав добитак.{S} И веруј м 
е, веру која им се проповеда, мужа који им се даје, срећу ако је сретну, несрећу много чешће, и 
ло ниједног симпатичног покрета.{S} Али им је она пркосила свима.{S} Махала рукама, бацакала но 
т... „Одрећи ћу вас се...“ говорила сам им, „јавно, преко новина, да цео свет види какве имам р 
S} Ја нисам попуштала.{S} Запретила сам им да ћу их оставити, да ћу их се одрећи.{S} Јест... „О 
хове ћерке...{S} Седи.{S} Батали, кажем им ја.{S} То је сувише романтично за Београд.{S} Знао с 
оров дом као место нечастивих.{S} Јован им је опраштао великодушно, говорећи:</p> <p>— Не треба 
лаким стварима, о интимним везама, и он им није смео прилазити, он је бежао даље од њих.{S} Тад 
ијег брата, пратио их у варош, окопавао им баштице за цвеће, позивао њихове другарице на седељк 
ено него што смо предвидели — одговарао им је убеђено. — Не жалим новца.{S} Само нек се не губи 
 маторе девојке, умрети као те муве ако им не отвориш прозор.</p> <p>Зарија пређе на илузију сл 
 да напише једно писмо госпођи, одрекно им кондицију из овог или оног разлога, и вишо се не вра 
S} Кад нису критиковали митрополита што им не услиши молбу да се преко лета прехране у каквом м 
 Њима је свеједно који режим влада, јер им је сваки добар... у свакој партији, групи или кући о 
им искуством да Србија, за све што има, има да захвали само своме сељаку, лако се одлучио да пр 
је сестра — млад је, леп је, образован, има плате две хиљаде, отвориће адвокатску канцеларију.. 
а њим.{S} Он то сад зна, зна позитивно, има дакле сигурне доказе... те поређане хартије, ту арх 
{S} Дужности нису тешке. <pb n="274" /> Има се доста времена.{S} Читам, посматрам, размишљам, у 
папуче.{S} Јест, може да <pb n="287" /> има жену лепу, пријатну, ето такву као што је Вишња.{S} 
аде весело. — Одмори се, боже благи!{S} Има времена.{S} Ја те волим, много волим, највише волим 
Божје, погледајте!...{S} Пропадам...{S} Има ли људи!...{S} Не дајте ме.</p> <p>Савлада се.</p>  
лизу, где понекад идем кад сам са̑м.{S} Има једна историска чесма и добра ладовина.{S} Ето је о 
вна служба — прекину га директор суво — има, на првом месту, да се пређе прописан програм.</p>  
> <p>— А шта ћеш му за ствари?</p> <p>— Има старог мебла колико хоћеш, труне ми горе на тавану! 
ашине даје ми повољне услове.{S} Држава има рачуна да нам опет притекне у помоћ...{S} Ми морамо 
<p>— Синоћ сам читала у једној књизи да има створења која уђу у наш живот једног дана, заузму г 
ву владу рано осетио.{S} Он је желео да има новаца да би осигурао слободу кретања, да би радио  
 крај.</p> <p>Млади човек није волео да има посла с војском те пређе на другу страну, где се уз 
ебао да покаже свету колико сирота жена има посла око спреме куће и деце.{S} Млађи су дрхтали п 
ме ђаку да она није мачји кашаљ, да она има нешто више од те три постеље и бакреног посуђа.{S}  
зла му се по памети:</p> <p>— Жено, шта има заједничко између тебе и мене?</p> <p>Он је видљиво 
ецима по ћошковима.{S} Свака гостионица има такође по једну лампу пред вратима.{S} Тако се по у 
ркосно.{S} Остајала је у салону тек кад има још некога.{S} У варош, и кад би излазила, ишла је  
.{S} Приговарала је себи за то: што год има добила је од тог оца са великим, меснатим носем, од 
 је живот био лак, јевтин.{S} Данас све има своју цену; симпатије су редак луксуз, а брак... бр 
усарама</hi>.{S} Најзад, виде да Радоје има право, па му предаде целу радњу, а сам поче да сади 
је се налази у овим церемонијама кад се има седамнаест година.</p> <p>— Хајде, испрати нас доне 
е само њему положај тежак; сваки сталеж има своје муке.</p> <p>И онда, Вишња није волела много  
озуци, команданти армија...{S} У Србији има толико будала да се за педесет година не роди нијед 
првог човека немилосрдно као лекар који има да постави диагнозу, као философ који се користи ту 
е, свете боје у ивањског цвећа... да ли има шта умилније од његова венца!</p> <p>— Кажу не ваља 
ни толико добар колико се мисли.{S} Али има једна сигурна ствар.{S} Човек се троши између два а 
м књигама говори се о васкрсењу.{S} Али има нешто боље.{S} По некад живот изведе своје мистерио 
ика, па све куца и ради, као да у радњи има стотина срца и душа.{S} Марке су биле најновије, ук 
које не потиче из одређених ствари нити има за циљ нешто опредељено, она се решавала једнако да 
а тебе.{S} Ово је велика варош, а у њој има злих људи.{S} Да ти се што непријатно није десило?< 
шти ниво!...{S} Није то рђаво.{S} Човек има своју кућу, слатко руча, купи жени папуче.{S} Јест, 
 ставила већ толико пута до знања да он има од ње да се учи.{S} Поред тога, бојао се да не начи 
као за себе додаде:</p> <p>— Како свако има достојанства; један прост радник воли више смрт нег 
љубила с обе стране и од срца. — Колико има од како се нисмо видели!...{S} Како си?...{S} Шта ј 
На њој нема трна ни грмења.</l> <l>Само има до две вите јеле.</l> <l>И под јелом заспала девојк 
 такву као што је Вишња.{S} Она сигурно има врло лепо тело, познаје се како је села.</p> <p>— Т 
анске наде и бескрајне снове.{S} Све то има своје време.{S} Опасно је дуго маштати, толико мисл 
градском животу, о Београду, где вечито има нечег непознатог, <pb n="122" /> где већина људи кр 
леђеним искуством да Србија, за све што има, има да захвали само своме сељаку, лако се одлучио  
присебан потпуно и спреман да прими што има да дође.{S} На отвореним вратима стајала је Белина  
ову!{S} Она није знала само да министар има ћерку... ту бледу девојку, с којом се Чедомир возио 
, и...</p> <p>— И?</p> <p>— Свак од нас има свој пут.</p> <p>— Не говори ми то, Вишња — прихват 
!...{S} Што још занима, јесу жене којих има много дебелих, са огромним грудима, још већим бедри 
рице, а бирачи су људи.{S} Сваки од њих има по један ситан, а за себе капиталан интерес.{S} Бри 
 се спремила за школу, видела је да још има доста времена.{S} Па ипак је готово трчала путем.{S 
ма“, рекла јој је тада између осталог, „има створења која једног дана уђу у наш живот, заузму г 
о јој је Каја рекла пре толико година. „Има“, рекла јој је тада између осталог, „има створења к 
 горко долазиле на ум Шекспирове речи: „Има много ствари <pb n="297" /> на небу и земљи, Хораци 
 да што пре умре... <hi>Карт бланш</hi> имају: деца, лудаци, владари, црквени поглавари, башибо 
 живи.{S} Он није видео да сви око њега имају свој крст на леђима.{S} Он је видео само себе, те 
лади људи једу врло мало, троше што год имају на новине и брошуре, читају на дохват популарне к 
партији, групи или кући од утицаја, они имају својих људи и фамилије; ипак претпостављају реакц 
е доћи до истине.{S} Можда метафизичари имају право.{S} Можда је узалуд тражити да се животу да 
раја, систематски.{S} Зашто да то право имају само мушкарци?</p> <pb n="66" /> <p>— Јадно је то 
пева прилично.{S} То су они који одавно имају готов план школовања, служе војску одмах по матур 
ни воле тај примитиван живот, они често имају љубави за добро и изврсних намера.{S} Али, њима ј 
ога, бојао се да не начини какав испад, имајући већ извесна искуства о београдском животу, о Бе 
цала је и сад дебелу сенку преко улице, имала је још нечега пријатељског и још била најлепша ку 
 њом.{S} У мешењу колача се одликовала: имала је шесдесет четири рецепта за разне врсте.{S} Њен 
 идеал.{S} Можда је и она <pb n="39" /> имала жеља, и то још раније него Вишња, да се развије ш 
ећи се да то неће увек тако трајати.{S} Имала је четири детета: најстарију ћерку, Параскеву, ко 
Зима јој је пролазила врло пријатно.{S} Имала је доста друштва.{S} Није осећала Чедомирово одсу 
универзитет?</p> <p>— Коначно.</p> <p>— Имала си право.{S} Није то за наше жене!{S} У земљи где 
дземаљска милина.{S} Девојка поред њега имала је зеленкаст жакет који је врло лепо доликовао ње 
ктор.</p> <pb n="264" /> <p>Бела је сад имала киселих паприка колико хоће, али, пренета у ситне 
а: најстарију ћерку, Параскеву, која је имала шеснаест година, храмала на леву ногу и којој су  
у која ју је наместила.{S} Матовићка је имала развијено тело, као у жандарма, крупну главу, црн 
злено и у исти мах несташно.{S} Бела је имала бело лице с кожом која се чинила као постављена ј 
 Са нешто урођеног византинизма, она је имала јединствену вештину да измири у себи жену која го 
 за попис становништва.{S} Газдарица је имала жилав врат и пупаст трбух.{S} Рекао јој је да се  
 Она се сети много лепих ствари које је имала с Илићем.{S} Она би без њега остала мала паланчан 
.{S} Својих осамнаест година, колико је имала пред свадбу, провела је беспослена, размажена и в 
ли, зовну служавку и предаде јој што је имала у рукама.</p> <p>— Збиља, ја сам ваша пријатељица 
ели, лудо, смртно.{S} У том тренутку је имала право.{S} Њено одбијање падало је врло тешко млад 
 и деце да пазе на одело.{S} Жена му је имала тепелук од дуката и дијамантску грану.{S} Деци је 
је била и сад мала, жива женска, још је имала свој урођени интелигентни сјај у очима.{S} Тек, б 
 Ћерка, која је већ била на удају, није имала наклоности ни према каквом озбиљном послу.{S} Кад 
 није једнака својим друговима.{S} Није имала гимназијске матуре, недостајала јој је мушка дуби 
орности и неизбежних дужности, она није имала <pb n="160" /> појма.{S} Дотле се Вишња чинила мл 
ла је и оно мало поштовања што је дотле имала према свом мужу, грдила га, понижавала, рушила му 
е дугог размака... <pb n="289" /> ти си имала велики цвет... на железничкој станици се формирао 
оме мужу:</p> <p>— Јеси ли видео да сам имала право!{S} Не треба гојити прасе у очи божића...{S 
о што је пристизала на снагу, те је већ имала потребу да се допада људима, и друго, што су је д 
> <l>То је било у брезову хладу,</l> <l>Имала си срце насмејано,</l> <l>И главу си оборила млад 
, и она приону око свога кофера.</p> <p>Имала је право што се журила.{S} Мајка је била опасније 
ли, окрену главу и продужи даље.</p> <p>Имала је утисак као да лута по неком напуштеном месту:  
ати на глаткој материји кецеље; оне обе имале су у цртама на лицу онај израз невиности који је  
 истину. </p> <p>— Веруј ми, ми смо све имале доба кад је живот као источњачка принцеза пред су 
ке пуне лажљивих обећања, ми смо такође имале амбициозну младост, срца врела, слутње прве узнем 
рода и силе које владају њоме нису више имале недокучивих тајна.{S} Ушло се у прве векове земље 
.{S} Разгледао је неколике.{S} Оне нису имале стиха ни слика.{S} Смисао је био редак гост његов 
ћу.{S} Било је крајње време, јер су сад имали и сувише гостију.{S} Било је међу њима старих, оп 
 Шта су они криви ако су били слаби или имали противна убеђења?{S} Ја сам о томе у апсу размишљ 
а све.{S} Међутим, било је нас који смо имали новаца и нас који га нисмо имали.{S} Знате ли да  
ји смо имали новаца и нас који га нисмо имали.{S} Знате ли да је то била грдна разлика између р 
побеже од очеве куће у неко село где су имали родбине.{S} Ту је остао неколико месеца.{S} На чу 
ш шећерлеме преко дана?</p> <p>Обоје су имали право: ни брат ни сестра нису били на свом месту. 
, којима су их обасули у Београду, нису имали прилике да употребе.{S} На једном месту погрешно  
 свет је врло зао према онима који нису имали среће.</p> <p>Лампа у соби је осветљавала рђаво.{ 
чин.{S} За њега философски системи нису имали вредности.{S} Нарочито није марио немачке философ 
ије</hi>, где се налазила Велика Школа, имало је нечега пријатељског, свога.{S} Оно је било као 
еминован расцеп.{S} Та прилика дође.{S} Имало се да се реши да ли ће група учествовати у митинг 
ао занесеним очима.{S} Његово лице није имало сјај прве младости.{S} Био је измршавео.{S} По уб 
 пошла?...{S} Хајдемо негде заједно!{S} Имам много ствари да ти кажем, да ти изложим што сам на 
а да каже Зарији:</p> <p>— Пардон...{S} Имам посла.{S} До виђења! — и већ се нађе пред Вишњом,  
подгрејем вечеру?</p> <p>— Оставите.{S} Имам вечерас много да учим.</p> <p>Газдарица изађе из с 
 пркосила је Вишња непрестано.</p> <p>— Имам да ти кажем мој живот за ове последње године, да т 
дмет, на своју школу, на децу.</p> <p>— Имам троје деце — рече. — Сва три су мушкарци.</p> <p>А 
да сам ја груб.{S} Ја нисам груб.{S} Ја имам искуства, и то је све.{S} Ја познајем живот.{S} Он 
ан, јак, велики.{S} Он мора доћи.{S} Ја имам времена.{S} Ја не смем живети обично.{S} Али — при 
, љубав... није она све у животу.{S} Ја имам осам испита на врату.{S} Глава ми бучи, хоће да пр 
{S} Продао сам неке старе панталоне, па имам рачуна да те частим.</p> <p>Чедомир се осећао умор 
о, преко новина, да цео свет види какве имам родитеље“.</p> <p>Цео дан су провели у шетњи.{S} П 
аку. — Бога ми се љутим.{S} Једног овде имам од својих, па се и он туђи...{S} Испрати Вишњу до  
 је кућа једна мала република.{S} Свега имамо што нам треба: пилића, прасади, вина, књига.{S} Д 
 теби и десет хиљада пара? </p> <p>— Па имамо кућу, хвала Богу — умешала се мајка.</p> <p>Млади 
{S} Нама је већ изречена пресуда.{S} Ми имамо да бирамо између ово двоје: или да убијемо наше с 
ухвати девојку за руку.</p> <p>— Шта ми имамо још једно другом да кажемо? — пркосила је Вишња н 
ипеди, шиваће машине.{S} Оде чак кућа и имање.</p> <p>Вишња га је избегавала кадгод је могла.{S 
{S} Част му се поврати, али цело његово имање оде на добош, јер је он највише настрадао: био је 
езервни официр, бријао се сваког јутра, имао спокојне очи и замрљан потпис.{S} Дочекао га је с  
е.{S} У сваком разреду био је први ђак, имао је саме петице.{S} У расправи појединих питања мог 
погачицама поздрављао је стално учтиво, имао при себи палидрваца да се упали цигара и давао на  
заборављао, да је он, у свом детињству, имао једну опаку, али врло сигурну учитељицу, невољу.{S 
ио сав на политику, није <pb n="127" /> имао времена, па можда ни праве воље да мисли на своју  
ој тоалети видела се велика разлика.{S} Имао је нов таман костим, претенциозан бео прсник, полу 
 нелагодно.{S} Ипак се брзо прибрао.{S} Имао је прилично кредита, јер је прошлих две године пла 
ио превоје за исправке, умочио перо.{S} Имао је толико ствари да каже!{S} Дани су пролазили, а  
 окорелих у навике и застарелу моду.{S} Имао је на себи плишано одело, црно и опшивено свиленим 
 је оставила у Београду, који је такође имао велика одушевљења за бољи живот, за нова прегнућа. 
о већином слаб.{S} Из српског језика је имао стално двојку.{S} Осим тога, задоцњавао је на часо 
ер.{S} Он је метао те наочари кадгод је имао посла с писаном ствари, као да је знао читати и пи 
ети Вишње Лазаревића и дужности које је имао према њој?{S} У сваком случају Вишња није знала до 
едом залуталог пустињака.{S} На себи је имао окраћале, зелене панталоне, црвен прсник и капут м 
ог голог, здравог врата.{S} На глави је имао качкету, пушио на лулу и бријао бркове.{S} Да се н 
јао врло скромно издржавање.{S} Ипак је имао нечег заједничког с њима, јер је имао приличну доз 
рло сигурну учитељицу, невољу.{S} Он је имао да се бори из дана у дан за комад насушног хлеба,  
а.{S} Најзад, и он је био млад, и он је имао у срцу нежности.</p> <p>У природи је настајала све 
пустио, као да му нема најбољега што је имао.{S} То осећање прогнанства прелазило је у неку врс 
ло са позоришних премијера, било што је имао другова њихових познаника, било најзад да им је би 
е имао нечег заједничког с њима, јер је имао приличну дозу епикурејства у себи; он је волео све 
, као да је сијало из пакла.{S} Илић је имао стан, управо кревет, изгубљен у сокачићима, двориш 
се некад указати.{S} Од лекције коју је имао плаћао је стан; остајало му је још нешто за дуван, 
тњи.{S} После се навикао.{S} У стану је имао што треба скромном човеку.{S} Матовић је био прија 
оји је видео свет само кроз књиге, није имао мрве практичног смисла.{S} Читао је да жена треба  
и дарива права и користи.{S} Он га није имао, он му се чинио као његов лични непријатељ кога тр 
одина, па да му каже све.{S} За то није имао довољно одважности.{S} Онда је мислио да напише је 
тарији друг; чак и понеки професор није имао те ширине у образовању.{S} Он је то знао и није се 
 је одвојен од практичног.{S} Илић није имао никаквог искуства о свету и примењеној философији. 
 самоуверено.</p> <p>Тако сад Илић није имао ни своје куће, а морао је сносити пребацивања као  
била у сеоској механи.</p> <p>Илић није имао новаца; десило се <pb n="46" /> тако, глупо, остао 
ког језика, земљописа, физике, историје имао је врло добре оцене, али је у осталим предметима б 
лео слободу, желео добро своме народу и имао стила у чланцима што их је писао по опозиционим ли 
и живео пријатно, дао би њој све што би имао, она би уживала у њему, он би могао обвити руке ок 
н није непоправљив.{S} Напротив, ја сам имао прилике да се уверим да је он диван материјал, ја  
рограм, као што рекох.{S} То је што сам имао да вас посаветујем као млађег колегу... ви разумет 
би се продавао у дућану.{S} Газда-Митар имао је среће у трговини.{S} Послови су ишли добро.{S}  
о био само знак захвалности што је Илић имао стално по коју лепу реч за њу, девојку која је сво 
 другом кад се сретну.{S} Данас је Илић имао најмање воље за то, те се склони у прву капију.{S} 
је примећавао ништа.{S} Он је при ручку имао добар апетит, извлачио из џепа велику мараму за је 
ине.{S} Он је знао колико је његов отац имао муке док је ту кућу подигнуо и очувао.{S} Колико т 
 је те године било у моди.{S} Да је још имао читаве потпетице на ципелама, могао би се мерити с 
ашири руке и да завапи гласно.</p> <p>— Имате ли мало хартије?{S} Треба ми за потпалу? — изнена 
и, и једанпут дође тренутак кад се мора имати храбрости и прекинути на кратко са свим маштарија 
зад што и најмања љубавна авантура може имати врло тешких последица.</p> <p>Остави шеталиште, и 
агна ова привиђења.</p> <p>— Матовић ће имати великог утицаја на развитак даљих догађаја.{S} Он 
p> <pb n="220" /> <p>— Никад среће неће имати онај који те је одбио — рече јој, тешећи. — Он не 
 је.{S} Још до године у ово доба можемо имати електрику.</p> <p>Остојића је нарочито помагао га 
 би остали на свом месту, не могу често имати своје ја, бранити оно што мисле да је најбоље, на 
а се философ свечано.</p> <p>— Шта могу имати против! — кликну девојка.</p> <p>Било је већ пало 
 тако! — говорио је Радоје. — До јесени имаћемо оба зида на брани.{S} А оно што остане лако је. 
 дуго, али му још све нисам рекао...{S} Имаш ли ватре?</p> <p>Илић му пружи кутију с палидрвцим 
о, Маро! — одговори јој други.</p> <p>— Имаш ли коју паприку?{S} Нема ко да ми купи.</p> <p>На  
гаш?</p> <p>— Не, Илићу.{S} Кажем ти да имаш стрпљења.{S} Ти ћеш успети.{S} Треба ти да створиш 
да не чу шта му жена рече.</p> <p>— Све имаш што ти треба, па опет ништа од тебе — додаде жалос 
бне превоје и кутове...</p> <p>— Шта ти имаш против данашњег доба? — настави она разговор живље 
ам ти то, Илићу, говорио одавно, али ти имаш дух романтичан.{S} Ти мислиш да сам ја груб.{S} Ја 
еву ногу и којој су њено необично име — име професорове мајке, сељанке — променили, тепајући јо 
дају.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— За име Божје, погледајте!...{S} Пропадам...{S} Има ли људи 
корицама, у преводу неког Грка, чије је име, и доцније, с муком изговарао.{S} Читао је све што  
са оним нашим ђаком... како ’но му беше име?</p> <p>— Чедомиром?</p> <p>— Јесте.{S} Обоје су мл 
селио његов прадеда Илија, по коме су и име добили.{S} Све што је Чедомир знао о овом свом прет 
тве чита; међу најлепшим именима њихово име је најлепше; сва слава, пред њима, бледи и губи се, 
ивоту.{S} У клубу, који је носио звонко име Група Великошколаца Социјалиста, почело је да долаз 
, са кога ће киша и невреме спрати њено име и уништити таште човечје спомене, као и многима дру 
повој краљици, изговарајући полако њено име из првог брака, давала детаље о њеној породици, о њ 
} То је било несумњиво.{S} На само њено име, обузимао га неки флуид, сладак и тежак; у глави му 
 Госпа-Клеопатра — тако је било крштено име Матовићки — није у свему делила демократска убеђења 
а на леву ногу и којој су њено необично име — име професорове мајке, сељанке — променили, тепај 
ницу: <hi>код Стрике</hi>, те јој је то име остало у публици, сигурније него да је фирма проток 
, а можда још и даље, од предака којима имена није знао, а који су морали волети ову земљу кад  
ице, трудила се да се сети лица чија се имена спомињу, мешала се са варошким девојкама, седала  
им, правећи илузију на сличност њихових имена!{S} Једанпут су дошли дотле чамцем, који су најми 
на памет још два'естак наслова, славних имена и мудрих мисли.{S} Иначе, жена испадне ученија од 
ази свет и молитве чита; међу најлепшим именима њихово име је најлепше; сва слава, пред њима, б 
се чини сувише неодређен појам, мислена именица.{S} Али...</p> <p>— Али?</p> <p>— Али сам задов 
бина, брак престаће да вам буду мислене именице.{S} Али не бојте се, не бежите од живота; с њим 
 при добром апетиту, звали једно другог именом и презименом, певали револуционарне песме и ишли 
 може показати.{S} И та варош, са белим именом, представи му се црна као гробље.{S} Доиста, све 
обавезе.{S} Све је то озбиљно.{S} Вашим именом и угледом јамчићете за исправност својих поступа 
у и колегиницу, једну стару девојку, по имену Аница.{S} Лепо су се сложиле.{S} Поделиле су држа 
тељи.</p> <p>Од тог доба звали су се по имену, задржавали дуже руку у руци.{S} Време им је прол 
ак да је несавесно руковао с друштвеном имовином, јер се у каси не нађе онолико новаца колико с 
p> <p>Ту, у Крунској улици, изненади се импровизовани учитељ кад пред једном приватном кућом сп 
{S} Међу њима видели се бољи чиновници, имућнији трговци, расположени такође, румена лица и зад 
} На пијаци је запевао друштвени тенор, иначе књиговођа у варошкој штедионици, слободно, као да 
готово суров, сељак у грађанском оделу, иначе обичан, могао је личити на друмског механџију као 
 што улази и у дечју собу; <pb n="9" /> иначе је сиротињи место у кујни.{S} Али овог срећног да 
ипаднимо народу како нам он припада.{S} Иначе смо роб ропства његова.</p> <p>Он је био пун ових 
правило крило универзитетске зграде.{S} Иначе, зидови су се светлели као подмлађени на пријатно 
нутка јој истеривала стид на образе.{S} Иначе, у свему другом, мењала се ка идеалу који јој је  
а, ишла је у пратњи госпа-Клеопатре.{S} Иначе је Бела крила вешто своје маневре од других.{S} Н 
слова, славних имена и мудрих мисли.{S} Иначе, жена испадне ученија од мужа, — да извиниш Милис 
Немој да се мангупираш.{S} Него учи.{S} Иначе, право ћемо те на занат...{S} Угледај се на госпо 
ми вређаш мајку — умешала би се Бела. — Иначе...</p> <p>— Иначе?</p> <p>Бела није смела ићи до  
умешала би се Бела. — Иначе...</p> <p>— Иначе?</p> <p>Бела није смела ићи до краја своје претње 
век, који без штака не може да макне, а иначе скакуће, свуд јури, трчи, код свију је, без њега  
орила је то да би га казнила.{S} Она је иначе веровала да је он воли јако, јаче него што је он  
им стварима.</p> <p>— Добро.{S} Мени је иначе доста моје главобоље.{S} Само знај, нећу скандала 
</p> <p>Пуцањ одјекну.</p> <p>Напољу је иначе било тихо.{S} На обали се видело парче једне шуми 
еч слобода за њих је смисао зла.{S} Оне иначе не знају за њу.{S} А оне које је назру, оне су ка 
 /> можда још бољег од њега.{S} Како би иначе могла продужити да живи!{S} У Млави су ретки Илић 
амо тражи да свршиш школу.{S} Дотле нам иначе треба времена око девојачке спреме...{S} Де, пољу 
 — рекао је самом себи. — Моме месту су иначе дани избројани.</p> <p>Сео је затим и покушао да  
у приврженика детерминизма и присталица индетерминизма, напунио се свакојаким <pb n="45" /> апс 
ла психологија народа, психолошки роман индивидуа и фамилија.{S} Он је био обратио сву пажњу са 
 новац господари свима питањима, царује индивидуализам који руши фамилију, државу, води се поли 
еху свога плана за подизањем електричне индустрије у Чачку, гледао је остварење своје љубави пр 
их живео у Белгији, Енглеској, у другим индустријским државама, ја бих се сав посветио класној  
i>женом из народа</hi>, удовицом једног инжињера, бившом дворском дамом своје мајке, старијом о 
 острва Циганлије, где се пруга дели за иностранство, Илић погледа кроз прозор.{S} Да ли виде ј 
други, отпуштањима из службе, бежањем у иностранство, сваковрсним неправдама, хапшењима и осуда 
 железничке пруге, развити јаче везе са иностранством даљим од непосредних суседа.{S} За то је  
а.{S} Краљ Отац, који се такође бавио у иностранству, није крио огорчење на свог сина.{S} Војсц 
и доказују толико?</p> <p>Вишња задрхта инстиктивно и не одговори ништа.</p> <p>Другарице избиш 
<pb n="88" /> <p>— То је божанска искра инстинкта, која је човеку остала из природног стања — о 
 који долази с једне стране из човечјег инстинкта да тражи своју сопствену срећу, пошто-пото, и 
зам, неутољива жеђ за усавршавањем, сви инстинкти једне душе будне, упечатљиве и несређене обуз 
ао, седао поново за посао.{S} Осећао је инстинктивно да му је тај рад једини ослонац што му је  
је узео први пољубац.{S} Она га одгурну инстинктивно.</p> <p>— Доцкан, Илићу — рече затим. — Тв 
унђао би Матовић кроз нос с природном и инстинктивном грубошћу у гласу, кад је Илић улазио у тр 
у слободи.</p> <p>— Нек се развијају по инстинкту — говорио је самоуверено. — Утицај старијих м 
у у интелектуални живот, човека кога су интелектуалне радозналости, жива младост, сумња у радос 
а свима дужностима а без иједног права, интелектуални подрум, душевна касапница!{S} Како јој се 
 се могао одлучити камо да претегне.{S} Интелектуални живот је одвојен од практичног.{S} Илић н 
дног сапутника на истом путу, на путу у интелектуални живот, човека кога су интелектуалне радоз 
 <pb n="296" /> истина као против неког интелектуалног апса.{S} Шта је та Дарвинова борба за оп 
их <hi>питања</hi> што су тада занимали интелектуалну младеж, мисао магловита, нејасна, али ств 
многољудног града свидео му се.{S} Врло интелигентан, врло радан, витак, упечатљив, увек будан, 
 жива женска, још је имала свој урођени интелигентни сјај у очима.{S} Тек, била се угојила.{S}  
рђав човек, ја то знам.{S} Он је сјајна интелигенција, природа врло симпатична, али карактер не 
 опијајући се сопственим речима. — Наша интелигенција се одвојила од народа који пати.{S} Међут 
то су амали, таљигаши, надничари.{S} Од интелигенције, све неке стране физиономије.{S} Кога и п 
 њих.{S} Врло је похвално кад не губите интерес за науком.{S} Али то је ваша лична ствар.{S} Ме 
требити ту згодну прилику за свој лични интерес.{S} Кампања за кампањом низала се.{S} Уносило с 
има по један ситан, а за себе капиталан интерес.{S} Брига за свакидашњим хлебом господари над с 
ив, извештачено безбрижан, без видљивог интереса за политику.{S} Он је већ у двадесетој години  
са стотинама озбиљних питања, укрштених интереса, тешких одговорности и неизбежних дужности, он 
рсканог чела играо један <pb n="116" /> интересантан израз одлучности који је прелазио у трагик 
 целокупан народ, његове сталне и опште интересе.{S} У Србији ни сенке од тога.{S} Министарска  
.{S} Нигде нема никаквог ауторитета.{S} Интереси упливних појединаца јачи су од закона и реда.{ 
права жртвују... да, за два гроша; виши интереси земље ишчезавају у корупцији, у нереду, у анон 
 виши интереси, до ђавола држава и виши интереси!</p> <p>— Ту је народ, коме његови представниц 
е користи кад је у питању држава и виши интереси, до ђавола држава и виши интереси!</p> <p>— Ту 
же се вихор, заузет једино материјалним интересима, бруји живот где новац господари свима питањ 
ни пут купују новине?</p> <p>— Нешто ме интересује — одговори младић без журбе, и кад остаде на 
од.</p> <p>— Гле ти, видре, чак га и то интересује — одврати госпођа на рачун Поповића, па дода 
сно, воља немоћна.{S} То му откри његов интимни пораз.{S} Слично разоружаном ратнику, он је гле 
и су се разговарали о лаким стварима, о интимним везама, и он им није смео прилазити, он је беж 
ивала је са̑но своју хладну светлост по интимном намештају супружанске собе.{S} С поља је допир 
еко Теразија на фијакеру, који називају интовом.{S} Ови млади људи једу врло мало, троше што го 
прика колико хоће, али, пренета у ситне интриге удатих другарица, захтевала је раскош министарс 
омислио би да је горда и надута, али, у иоле познатијем <pb n="104" /> друштву, она је говорила 
аказали.{S} Од кућа су већ расле сенке, ипак је било још рано, те по улицама није било много св 
цаја, они имају својих људи и фамилије; ипак претпостављају реакцију.{S} Савитљиви, помирљиви,  
шта оне виде својим мрежастим очима!{S} Ипак, оне осећају топао ваздух, светлост, огроман прост 
ова, друга љубав која се приближава.{S} Ипак нешто у души говорило му је да спречи мисао да не  
арима.{S} Муке су видели око језика.{S} Ипак, пут је био пријатан.{S} У Паризу су се настанили  
пуцале од сапунице, крста је болела.{S} Ипак је она одговарала:</p> <p>— Али кад ја нећу, па ко 
 је запуштен, прост, прљав, смрдљив.{S} Ипак, он није непоправљив.{S} Напротив, ја сам имао при 
ила још топлина јаке дневне припеке.{S} Ипак се осећало нешто свежине од ветра који се дизао са 
уће добијао врло скромно издржавање.{S} Ипак је имао нечег заједничког с њима, јер је имао прил 
е не врати.{S} То је било већ лакше.{S} Ипак се није могао одлучити одмах и решење је остављао  
ога за живу главу није хтела видети.{S} Ипак, корачала је даље.{S} Надала се да ће се сакрити.{ 
 тако сâм, Илић се осетио нелагодно.{S} Ипак се брзо прибрао.{S} Имао је прилично кредита, јер  
 трговини.{S} Послови су ишли добро.{S} Ипак је нешто пекло овог маловарошког првака.{S} Он је  
ћу и о великим врућинама у Београду.{S} Ипак, пишући о тим простим стварима, на саму мисао да т 
бјасни то што је крила од саме себе?{S} Ипак у постељу није хтела ићи.</p> <p>Погледа на сат.{S 
Поред све равноправности, осећала је да ипак није једнака својим друговима.{S} Није имала гимна 
/> десили доиста против његове воље, па ипак се осећао кривим.{S} Поштење му је налагало бар да 
свакако од какве неизлечиве болести, па ипак се силило и хтело да сакрије своју немоћ.{S} Упрег 
иромах наравно, с отомбољеним лицем, па ипак пун наде, дубоко убеђен у сопствену вредност, у де 
орио.{S} Многима то није било право, па ипак чуле су се ретке замерке, јер је Радоје волео људе 
наследила од оца тврдоглав карактер, па ипак је почињала прва.</p> <p>— Чедомире?</p> <p>— Шта  
ије него икад да не воли ту девојку, па ипак он превали:</p> <p>— Да!</p> <p>Та се реч чу једва 
 се све више изнад њихових глава.{S} Па ипак, они пођоше напред.{S} На загрејану руку или чело  
дела је да још има доста времена.{S} Па ипак је готово трчала путем.{S} Напољу је јесен приређи 
 јој је био прост шешир од сламе.{S} Па ипак, младост и здравље чинили су од ове тоалете њен на 
та испуњавали су по читаво писмо.{S} Па ипак, та су писма била као <pb n="89" /> небесни дар, н 
њену плаву косу, просто сплетену.{S} Па ипак, по болесној склоности своје душе, он се не даде д 
стубовима, већ су обешене о жицу.{S} Па ипак, ово отмено место српске престонице учини јој се б 
морно, тромо, али све даље.{S} Можда је ипак нешто остало од ње?{S} Можда ће најзад наћи нешто  
убијао сваку самосталност.{S} Кад би се ипак уморио, стезао је слепочнице грчевито, шетао по со 
но вео преко младе Чачанке.{S} Да ли се ипак осећао срећан?{S} Пре свега, јасно му је било да н 
им лишћем, ка улици и сунцу.{S} Илић се ипак окрену и погледа у војнике, у њихове дрвене стража 
да се за педесет година не роди ниједан ипак би их доста било...{S} У програму друга Толстоја с 
, анархизма и вртоглавице, он је осећао ипак да му све више препрека спутавају корак у напред.< 
о неколико белих власи.{S} Остале су му ипак његове буљаве, црне, мокре очи, нечег детињског у  
 кад угледа Белу у њеном нереду.</p> <p>Ипак се она савлада прва, затвори врата за собом, ступи 
есеним очима, Зарија је лутао по живом, ироничном и борбеном Београду са изгледом залуталог пус 
 остављала.{S} Док је свештеник певао: „Исајије ликуј...“ и водио их око налоња, он је понављао 
у у девојачкој соби његове жене.</p> <p>Исекао је хартију на полутабаке, начинио превоје за исп 
руги. — Раде, брате мој, па све варнице искачу.</p> <p>— Само тако! — говорио је Радоје. — До ј 
лану.{S} Професори су се обраћали скоро искључиво мушкарцима.{S} Походили су је тренутци сумње. 
х општинских радова личиле су на низове ископаних рака.{S} Гомиле иловаче у помрчини давале су  
утцима живости изгледале као да хоће да искоче из главе, обучен нешто немарно, са краватом која 
.</p> <pb n="88" /> <p>— То је божанска искра инстинкта, која је човеку остала из природног ста 
који не варају никад. „Мени треба један искрен друг“ — хтео је рећи — <pb n="73" /> „једна жена 
д куће.</p> <p>Њен глас је дрхтао и био искрен.{S} Илић осети извесно сажаљење према тој размаж 
и и дубоко дахну.</p> <p>Кад се решила, искрено се радовала што иде у престоницу.{S} Заборавила 
и.</p> <p>Мајка уздахну, и то овог пута искрено.{S} Узе двоје младих за руке, приближи им главе 
p>Није се смејао арапу, сажаљевао га је искрено.{S} Он је себе видео у тој животињи.{S} Зар он  
тако, Чедомире.{S} Наше пријатељство је искрено, топло, добро.</p> <p>Млади човек погледа своју 
>— Одвратно је и једно и друго кад није искрено.</p> <p>У том разговору појави се прво једно ку 
е Илић био још млад, у добу кад се пише искрено и поштено.{S} Стога продужи правим путем и поку 
 и кучине! — понови девојка јогунасто и искрено. — На што онда љубав кад се рачуна колико и лањ 
оше неколико дана.</p> <p>Илић се кајао искрено због догађаја који се десио.{S} Избегавао је св 
хватио страх.</p> <p>Студент је говорио искрено.{S} Износио је нове погледе о породици, о браку 
е мислила на протекле догађаје са много искреног сажаљења за друге, а са пуно дубоке жалости за 
аво ова рођачка оцена.{S} Она посумња у искреност своје другарице.{S} Упита се да Каја није сур 
овића, дигнуо десно раме, спустио лево, искривио се сав, начинио од себе ругобу само да би био  
 Оно што је остало животарило је, само, искривљено, мршаво и напуштено, на неплодном тлу.{S} Ме 
у — нудила је Бела кајсију коју је сама искрижала и прекидала причу своје мајке о њеном животу  
етале бураније и по који усамљен долап, искрпљен блехом.{S} Ниже од њих растао је грашак, са ши 
p> <p>Ту примети гомилицу света која се искупљала љубопитно.{S} Он приђе такође.</p> <p>У једно 
ад сумирам све што сам видела, познала, искусила, рачун испада врло неповољно по твој прогрес и 
нели и осудили на најтежа <pb n="87" /> искуства.{S} Родом из Бијелог Поља у Старој Србији, он  
начини какав испад, имајући већ извесна искуства о београдском животу, о Београду, где вечито и 
 старо, штетно, устојало.{S} Пун рђавог искуства о правди великих према малим, јаких према слаб 
 практичног.{S} Илић није имао никаквог искуства о свету и примењеној философији.{S} И он је ли 
асте девојке, деца која немају никаквог искуства, правиле су пошалице на рачун једна друге, трб 
м ја груб.{S} Ја нисам груб.{S} Ја имам искуства, и то је све.{S} Ја познајем живот.{S} Он вред 
нала.{S} Она је прикупљала своје сирото искуство као бродоломник на пустом гребену што сабира к 
нозу, као философ који се користи туђим искуством.{S} Тај човек је посматрао спремање за свадбу 
них златиборских сувата и са наслеђеним искуством да Србија, за све што има, има да захвали сам 
о ње, обузимале је против њене воље као искушење, и девојка би се стресла од неке слатке, несно 
ритиком, за рушењем, за духовитошћу, за исмевањем и скептицизмом ?</p> <p>Госпођа је истицала п 
ама породице.{S} Стога млада девојка не исмеја план своје другарице.{S} Само, она нађе за добро 
Поред тога, бојао се да не начини какав испад, имајући већ извесна искуства о београдском живот 
то сам видела, познала, искусила, рачун испада врло неповољно по твој прогрес и човечанство.{S} 
еђутим сад, било да кува ручак, јела су испадала недосољена, несаврела, загорела.{S} Било да ку 
анама где свраћају сељаци.{S} Али писмо испаде кратко, банално.{S} Јавила му је само повод свог 
их имена и мудрих мисли.{S} Иначе, жена испадне ученија од мужа, — да извиниш Милисаве!...{S} З 
рш, не бих му веровао да ми је из очију испао!</p> <p>— Ту смо се крили од Турака — додавао је  
новника обућар.{S} Кроз дим од дувана и испарења, Илић виде једно празно место, па се упути к њ 
пијаном друштву — прекину га Зарија, па испи чокањ до дна и, не одвајајући још стакло од уста,  
еверили приликом његове женидбе.</p> <p>Испи чашу, па продужи:</p> <p>— Дуго смо причали.{S} Би 
ад спази поред себе Зарију Ристића како испија чокањ ракије.</p> <p>— Сервус — одговори му Зари 
р ме данашње доба боли, јер су се жбири испилили у народне људе, у родољубе, јер наше време ниј 
.</p> <p>Лево, на столу, стајала је рпа исписаних страница.{S} Скупи их и стаде прелиставати да 
и глуп, тамо вамо, па се ми венчамо пре испита...{S} Красан је мој Милисав, видећеш.{S} Ах, ево 
 није она све у животу.{S} Ја имам осам испита на врату.{S} Глава ми бучи, хоће да прсне.</p> < 
е једну и другу девојку.{S} Радио је за испите више него што је требало.{S} Читао је књиге, нов 
 на школским предметима.{S} Положила је испите врло добро, боље него ранијих година.{S} Шта виш 
, мислити само на себе, радити за своје испите и не осећати ништа.{S} Али није могао.{S} Усред  
остале сведоџбе, радио марљиво за своје испите, прелиставао многобројне уџбенике, прочитавао пр 
 <p>— Знам, знам.{S} Ја мислим на твоје испите.{S} Али нећу да се преучиш.{S} Остави данас те к 
колске године и спремала се за последње испите.{S} Али никад не поведе разговора пред Чедомиром 
с таквим успехом.{S} Чедомир је положио испите, а госпа-Клеопатра је брала лаворике.{S} Она је  
> басен океана.{S} Јурио је тамо, вамо, испитивао, њушкао, маштао, презао, одмарао се од својих 
а јој каже, да јој честита на положеним испитима, ласка јој на отменом држању, доказује колико  
.{S} Кад би се пак и нашла у друштву, о испитима, при излетима, месним скупштинама, остајала је 
рава то зеленило и текла преко плићака, испод подривене обале, кривудала по широком кориту и гу 
 заклоништа, засађена лиснатим дрвећем, испод којих се налазе клупе за одмор.{S} Зашто се не за 
 лепо доликовао њеној плавој појави.{S} Испод жакета видела се муселинска блуза; лака материја  
двоје старих.{S} Аница ју је посматрала испод ока, па јој рече кад остадоше сами:</p> <p>— Нешт 
гла таласа која су се дизала и спуштала испод платна.{S} Дође јој да оде од огледала.{S} Једна  
тајале су њиве.{S} Кожа се сад руменила испод отворене блузе.{S} Видео се и један мрк младеж.</ 
тачким цвећем, бонбоном.{S} На фијокама испод њих примећивали се натписи за лорбер, нишадор, ал 
лавуји певали.{S} Нова трава клијала је испод трња, снег копнио по <pb n="237" /> околним висов 
ли, неће више да носи цигље... то му је испод достојанства!</p> <p>— А како се уби? — упита она 
и и с фигурама купидона који држе венце испод прозора, овај је дом чинио леп и отмен утисак у г 
ве дрвене стражаре, па онда у кућу, али испод ока... као да га се то ништа не тиче.{S} Редови,  
и су гледале укочено.{S} Зуби се белели испод згрчених усана.{S} Груди се тресле.</p> <p>Чедоми 
м на глави, чији су крајеви били везани испод браде.{S} На извесном остојању од њих корачао је  
свој благослов, па је погледа подозриво испод ока.</p> <p>— Бог с тобом, човече — одговори Клео 
одужи девојка. — Погледај десно... тамо испод дереглије, доле у води, није ли оно једна тичица. 
у.{S} Два прамена златне косе вирила су испод простог сламног шешира.{S} У руци је држала један 
ло и смешила се.{S} Њени зуби сијали су испод румене, свеже губице као дрво под покислом кором. 
ацир.</p> <p>Обе девојке узму газдарицу испод руке, шетају до краја сокака, називају свакој клу 
уће — рече она, па се саже да узме кључ испод простирке од прага.</p> <p>При том цела њена млад 
јке.{S} Момци су певали:</p> <quote> <l>Испод села зелена ливада,</l> <l>У ливади селен до коле 
ртију на полутабаке, начинио превоје за исправке, умочио перо.{S} Имао је толико ствари да каже 
ције.{S} Нашло се људи доиста озбиљних, исправних, који разумеју свој посао, а нашло се и некол 
{S} Вашим именом и угледом јамчићете за исправност својих поступака.{S} Живот, смрт, љубав, ота 
 има седамнаест година.</p> <p>— Хајде, испрати нас донекле, — чаврљала је рођака. — Не станује 
е имам од својих, па се и он туђи...{S} Испрати Вишњу до куће.</p> <p>— Ако госпођица нема ништ 
али су у Париз.</p> <p>На станицу су их испратили Матовићи са кумовима.{S} Кад би време возу, Ч 
ло се ту склонити од жандармске потере, испред кише или кад човек не зна куда ће.{S} Увек би се 
 Кајом иде кући.{S} Али је она не пусти испреда се, и, између осталих ситница које се говоре ме 
убав?{S} То је управо једна дуга шетња, испрекидана часовитим држањем под руку и по којим пољуп 
.. пољупци <pb n="138" /> кратки, дуги, испрекидани и продужавани, где душа само додирне душу,  
ло као да иза ње види једну нову варош, испреплетане жице, стотине точкова у покрету, гомиле ра 
онешто дужни по умашћеним и у крајевима испресавијаним, дугачким тефтерима њеног газде, неког м 
Али се не усуди, јер би онда требало да исприча своје везе у кући министра Матовића, да објасни 
 собом.{S} Позвао је ову девојку да јој исприча потанко <pb n="281" /> како се оженио, да јој о 
да га занесе та струја нових нада, него исприча другарици у кратко све шта му се десило од како 
литичких криваца.</p> <p>Све је то Бела испричала Илићу брзо, без везе, задихано, као да је она 
како се то каже у Ваљеву, Кад би учитељ испричао лекцију, о шљиви на пример, он ју је већ умео  
писати ради себе <pb n="188" /> такође, испричати јој све онако како се догодило, све појединос 
дан и ноћ.{S} А кад оздрави, она ће јој испричати шта се с њом догодило, признати све, па нека  
 се Миле тетка-Катин верио у Минхену... испросио Швабицу.{S} Тетка-Ката хоће да се изеде од мук 
на — наводио је отац као разлог.</p> <p>Испросио је њену другарицу Милеву, па је даље писао Виш 
врата увученог у рамена, <pb n="250" /> испрскан водом и блатом.{S} Године су очврсле његове мл 
н велики формулар и молила га да јој то испуни, јер, каже, жандарм јој наредио да то мора бити  
 образовала по типу беспрекорне врлине, испунила поукама и забранама. — Је ли слобода допустити 
оведају нам“.</p> <p>— Како су се чудно испуниле те готово пророчке речи — примети у себи Вишња 
матрам, размишљам, учим децу, сваки дан испуним корисно.</p> <p>— И ти си срећна? — прекину је  
на режим:</p> <p>— Парламентаризам није испунио своја обећања.{S} Код сељака, радника, грађана  
о се морало говорити.{S} И двоје драгих испунише ту тишину, пуну неказаних ствари, примедбама о 
ји живи неопажен за школским клупама, а испуњава један велики део престонице.{S} Њихова љубав?{ 
 колико и она архива коју из дана у дан испуњавају.</p> <p>У том се зачу нека псовка.{S} Један  
нада, која се у њој рађала без разлога, испуњавала је њену целу душу.{S} Она је веровала у Чедо 
ускраћивана дугим ропством под Турцима, испуњавала је тај посвећени кут Београда и била његов н 
ну до дна.</p> <p>Гомила разних осећања испуњавала је сад њену душу.{S} Као врхунац свега, била 
ра.{S} Одаја је била тако мала да ју је испуњавала уска постеља, на чијим се плеханим шиповима  
ли других рабатних кућица, које су тада испуњавале тај крај.</p> <p>Млади човек није волео да и 
отребом на неколико места.{S} Углове су испуњавале неколике столице, с високим правоугаоним нас 
 бању или каква несташност млађег брата испуњавали су по читаво писмо.{S} Па ипак, та су писма  
гулија разног облика и боје.{S} Собу је испуњавао јак мирис на јоргован.</p> <p>— Како ти се до 
о јаче, лупао готово, и челичним звуком испуњавао одају као нешто живо.{S} То је било велико, т 
и где се налази.{S} Ову приземну собицу испуњавао је један округао сточић, застрвен уским, чипк 
ошла карта, обична поштанска дописница, испуњена јевтиним плавим мастилом, које је можда сам га 
ир обично држао лекције.{S} Она је била испуњена трима постељама, међу којима се свака разликов 
ни закон породичног живота са борбом за испуњење својих сопствених потреба.{S} Њено васпитање,  
е Петар Зечевић, омален, сувоњав човек, испупчене јабучице, промуклог гласа и светлих очију. —  
плишано одело, црно и опшивено свиленим испустом.{S} Ципеле су му биле потковане.{S} Носио је с 
, и варош остаје мирна и <pb n="209" /> иста.{S} Пре тога, Радоје се враћао из <hi>Централе</hi 
до дна друштвених степеница одиграва се иста комедија; лукавство замењује снагу, и помоћу више  
 несрећни?...{S} Улица је остала готово иста.{S} Два низа сниских дућана и неугледних кафаница  
ке, при којима јој се давала прилика да истакне своје <hi>отлично</hi> порекло, фине манире, да 
 обилази варош и пали општинске фењере, истакнуте на тробојним дирецима по ћошковима.{S} Свака  
о се откопчало, те се видела кожа бела, истачкана златним маљама.{S} Она узбуди цело његово срц 
 виша сила управља нашим мислима?{S} Те исте ноћи Вишња је сањала да се удаје за Чедомира.{S} С 
 Код нас би Наполеон <pb n="286" /> био истеран из подофицирске школе, Њутон би једва добио за  
тије по таваници учионице.{S} Најзад га истераше из гимназије што је доказивао катихети да прир 
а у њеним грудима и сваког тренутка јој истеривала стид на образе.{S} Иначе, у свему другом, ме 
{S} Она осети бол, готово физички, онај исти који је осетила кад јој је узео први пољубац.{S} О 
нешто хладно.{S} То беше револвер, онај исти што га је некад показивао Зарији Ристићу.{S} Да ли 
терано бледо, готово слабачко.{S} У тај исти мах појави се и визија Вишње, тако исто у магли, н 
{S} Девојка га је слушала с пажњом и, у исти мах, са извесним страхом.{S} Она је несвесно упоре 
, свет?{S} Нема их, нигде их нема.{S} У исти мах, супротно томе осећању празнине, обузе је стра 
то загонетно осећало се у природи.{S} У исти мах, око срца јој било топло, меко, празно.</p> <p 
="62" /> као у неког свеца и очајника у исти мах.{S} Ова врста страха пред младићем појачала се 
која је била за <hi>боље госте</hi> и у исти мах служила за кување, долазиле су оближње раднице 
матрала га весело, готово безазлено и у исти мах несташно.{S} Бела је имала бело лице с кожом к 
а.{S} Раније чим би легла, заспала би у исти мах.{S} Сад се превртала са једног краја постеље н 
шња покуша да се ослободи, стежући му у исти мах руку јако.</p> <p>— Не, Чедомире... мој Чедоми 
ижу се против освештаних <pb n="296" /> истина као против неког интелектуалног апса.{S} Шта је  
бринуту.{S} Чедомир је лепа прилика.{S} Истина, сиромах, без фамилије, али ми смо ту.{S} Кроз к 
рату и, за добре паре, кадиле владу.{S} Истина, Радоје није знао звонке фразе, његов говор није 
возно.</p> <p>— Парадокс зацело, али је истина.</p> <pb n="251" /> <p>Доиста, Лазаревићева је и 
ест, знао сам ја <pb n="168" /> то није истина.{S} Тврде за тебе да си срећан човек.{S} Причају 
спасе.</p> <pb n="195" /> <p>— Је ли то истина, господине? — упита га госпа-Клеопатра свечано.< 
у Науци, пошто ми стојимо још далеко од истине, пошто васељенска загонетка измиче нашем схватањ 
ожда различним путевима може се доћи до истине.{S} Можда метафизичари имају право.{S} Можда је  
гласом Матовић, као да држи предавање — истину не треба крити; треба је послушати, рећи је увек 
шла.</p> <p>Девојка покуша да не призна истину. </p> <p>— Веруј ми, ми смо све имале доба кад ј 
на није била још толико јака да му баци истину у очи, рекавши му:</p> <p>— Ренегат!</p> <p>То р 
 оно што осећам.{S} Ја сам увек говорио истину.{S} И ја вам кажем — удари гласом Матовић, као д 
ишња се промисли да ли да му каже праву истину.{S} Најзад рече:</p> <p>— То није довољно.{S} Књ 
е.</p> <p>Они обоје покушаше да не кажу истину.{S} Девојка је грицкала доњу усну, као да је хте 
ањем и скептицизмом ?</p> <p>Госпођа је истицала пред децом младићеву ученост и говорила:</p> < 
љене образе и офарбану косу; посебно је истицала очувано грло и потиљак ћилибарске боје.{S} Кад 
але су се плаве сенке, које су још више истицале небеску илуминацију.{S} Београд је изгледао ка 
S} Жалосна стварност приказа му се тада исто тако лако као и тај сан за идеалном драганом: он ј 
 сви, хвала Богу здраво и добро, да јој исто од Бога желимо.{S} Само, кажи, мајка ти је нешто н 
лике празнике.{S} Он их је волео готово исто толико колико и њу саму.{S} Он је био кадар загрли 
исти мах појави се и визија Вишње, тако исто у магли, нејасно, непотпуно, само главом.{S} Била  
пуна хвале за младог чиновника.{S} Тако исто и сестра.{S} Само, рекле су му, тражи десет хиљада 
 Деца су била већ заспала.{S} Бела тако исто.{S} Кућом је владала дубока породична тишина.{S} Е 
у тој животињи.{S} Зар он није био тако исто од доброг соја?{S} Његов прадед борио се јуначки з 
рити ништа.{S} Њој се такође постављало исто питање.{S} Њен напор да замени мајку показивао се  
це је било на заласку.{S} То беше онога истог тренутка кад је Чедомир Илић излазио из куће Мато 
тва, противуречности у карактеру једног истог човека!{S} Људска повесница развија се као разнол 
и разних епоха, опозиције у срцу једног истог друштва, противуречности у карактеру једног истог 
том приликом рекао?{S} Да ли је сад био истог мишљења?</p> <p>Његове мисли су ницале без везе,  
ишности.</p> <p>Реши се да отпутује још истог дана у Чачак.</p> <p>Мајчина болест јој се чинила 
Све је ту написано... па читај!“</p> <p>Истог дана отпутовали су у Париз.</p> <p>На станицу су  
, ниже, преко реке, југ, лево у шљиваку исток, а запад где су пасла говеда.{S} Сели су у јечам  
к од парка.{S} Ноћ је већ наваљивала са истока и падала на варошке куће беле, сивкасте, црвене, 
} Једно бело парче неба указивало се на истоку.{S} Звезда било мање.</p> <pb n="310" /> <p>Вишњ 
али су под једним кровом, хранили се за истом трпезом.{S} Поред тога, Бела није навикла да јој  
 Он је у њему видео једног сапутника на истом путу, на путу у интелектуални живот, човека кога  
 оставила венац.</p> <p>Он је стајао на истом месту, недирнут.{S} Јутарње сунце пресијавало се  
уде у њиховим борбама, он је остајао на истом месту.{S} Упркос дубоким уверењима у сопствену вр 
ута, нађоше се пред Циганлијом, на оном истом месту на којем је Илић пољубио први пут своју дра 
еугледних кућа.{S} И онда опет писмо, у истом бакалском коферту, с рапавом хартијом, по којој с 
у.</p> <p>— Је л’? — одговори девојка у истом тону.</p> <p>Један нов пламен црвенила лизну јој  
гурности.</p> <p>Одговарао је девојци у истом уздржаном тону.{S} Чак да је и могао од њеног оца 
дост, па жеља нека да је нестане, да се истопи полако, као комад леда.{S} Чедомир ју је узео за 
ма једнакост, поред ропства слободу.{S} Историја човечанства је састављена од контраста као чов 
 Из немачког језика, земљописа, физике, историје имао је врло добре оцене, али је у осталим пре 
 смо рођени, са расом чији смо синови и историјом која је израдила <pb n="284" /> нашу судбину. 
 одредио му да предаје латински језик и историју Срба.</p> <p>— Зашто латински, господин директ 
> <p>— Да чекам и да поновимо целу нашу историју из почетка!</p> <p>— Нема шта да чекамо.{S} Ос 
понекад идем кад сам са̑м.{S} Има једна историска чесма и добра ладовина.{S} Ето је одмах кад с 
 ми смо све имале доба кад је живот као источњачка принцеза пред судом римских легионара пружао 
г свима нама навикнутим на распуштеност источњачком природом, савршена слобода, ускраћивана дуг 
у, једна старинска, двоспратна зграда у источњачком стилу, с кровом као звезда, широком настреш 
 десном руком један покрет као да хтеде истргнути нешто. — На сваком кораку, тако рећи, може се 
p>— Не... не, Чедомире! — рече Вишња, и истрже руку.</p> <p>Па и доцније, она је избегавала ова 
току.{S} Јадно место где се цели животи истроше, а душа не оде даље од бриге за насушни хлеб и  
деје, море, мучног лудила.{S} Осећао се истрошен, утучен; по целе ноћи није могао заспати.{S} Р 
о.{S} Кад се кола хтедоше кренути, Бела истрча у двориште и стаде преклињати мужа да не прави с 
дала младића задивљено, угризнуте усне, истурених груди.</p> <p>Мајка уздахну, и то овог пута и 
ишљањем, философијом, па ме они нису ни исхранили...</p> <p>— Мој живот тек почиње — одговори Ч 
чу нека псовка.{S} Један сељак, прљав и исцепан да би га у другој земљи ухапсили, терао је свој 
на конференције, пискарати по новинама, ићи краљу на подворење.{S} Чим би он измакао из куће, г 
</p> <p>— Иначе?</p> <p>Бела није смела ићи до краја своје претње, те ју је мајка допуњавала:</ 
саме себе?{S} Ипак у постељу није хтела ићи.</p> <p>Погледа на сат.{S} Било је још рано.{S} Обу 
али цигара и давао на веру.{S} Могло се ићи из ходника у ходник, из слушаонице у слушаоницу, с  
ционаре, цинцарски свет, те она продужи ићи, бацајући по каткад кришом свој дрхтав, девичански  
им и економским терминима, он није умео ићи у облаке тананих апстракција; он је стојао на земљи 
 неговању поврћа.</p> <p>Сад је требало ићи у Чачак.</p> <p>— Ти се нећеш вратити отуда! — приг 
то се не зауставити на том месту, зашто ићи даље и питати несигурне хоризонте за нечим што више 
задовољан — продужи Ристић — онда мораш ићи из људског друштва, мораш се приближити природи и ж 
елике, тешке, уочљиве, сваком видне, да их је хтела сакрити; болеле је.{S} И као да се хтела от 
 хоће да и ти окусиш... „Знам, вели, да их се Вишња зажелела у Београду".</p> <p>Некад јој је с 
је била узела судове и пошла вратима да их однесе, па се предомисли, зовну служавку и предаде ј 
е широке царевине мисли и трудила се да их разуме обе и да их помири.{S} Говор њеног земљака би 
исли и трудила се да их разуме обе и да их помири.{S} Говор њеног земљака био јој је ближи, јер 
и леп пар.{S} Људи су се заустављали да их гледају.{S} Већ се примицало вече кад се нађоше на Ћ 
 што би радила мајка, глас целог народа их љушка у њиховим гробовима.</hi> </quote> </p> <p> <h 
кала будућност и изабраног мужа; чекала их стрпљиво, хладно, као да није жена.</p> <p>Било је п 
не откако се вратила у Чачак.{S} Читала их је од почетка до краја.{S} Оне су је опомињале мутно 
ди се намештај, али људи, свет?{S} Нема их, нигде их нема.{S} У исти мах, супротно томе осећању 
аво, које не рачунају са ситницама, она их већ виде заљубљене, верене, и пред олтаром.{S} Ах, т 
овим што јој је надирало у душу.{S} Она их је памтила све, и несвесно упоређивала са оним што с 
/p> <p>— А где вам стоје?</p> <p>Најзад их донесе: малене ножиће за воће, са оштрицом од месинг 
ек што је за собом притворио врата, кад их газдарица отвори, боса, само у кошуљи.{S} Носила је  
ално каквом пошалицом.{S} Па и сад, кад их јој предаде, викну :</p> <p>— Ево важне... лажне нов 
ају наших жена да се покажу љубазне кад их неко нâвикне, понуди се услужно:</p> <p>— Да подгреј 
ог познанства, за време једне шетње кад их је киша ухватила ван вароши.{S} Он је онда гледао у  
/p> <p>— Дивно! — говориле су гошће кад их је Матовићка уводила у њега.</p> <p>Доиста, салон је 
, либе се, зазиру једно од другог, стид их је, боје се.{S} Па опет се деси кадгод, као овај пут 
ранима, али никако да буду онакве какве их је госпа-Клеопатра спремала о јесени, жуте, па накис 
штај, али људи, свет?{S} Нема их, нигде их нема.{S} У исти мах, супротно томе осећању празнине, 
 не задоцни.{S} Па и ти часови!{S} Није их било више од два три преко дана.{S} За њих се није м 
ијатељем, млађим чиновником из суда, те их позва, њу и Милеву, да изађу у шетњу до варошког пар 
х, већ од оних које ће срести и који ће их учинити срећним или несрећним.</p> <p>Чедомир је одр 
о сва места својих састанака...{S} Вече их је ухватило на Чукарици.</p> <p>Онде где избија топч 
од кога се стиде, нема казне од које би их ухватио страх.</p> <p>Студент је говорио искрено.{S} 
 педесет година не роди ниједан ипак би их доста било...{S} У програму друга Толстоја само је п 
тих врата и продавао погачице, поздрави их по свом обичају.{S} Они се дохватише шешира и изађош 
 да прави глупости, а продужава и прави их нове, све му изгледа лако.{S} Уз њега се припило јед 
ве симпатије иду неизоставно онима који их фаворизују, помажу, који им дају, или бар обећавају, 
и их по пијаци, киселили сами, куповали их по оријенталским ресторанима, али никако да буду она 
ица од пансиона да дођу до њих: тражили их по пијаци, киселили сами, куповали их по оријенталск 
м главе, на нешто драмски начин, загрли их обоје и рече весело, као да је наручивала нову хаљин 
ала је рпа исписаних страница.{S} Скупи их и стаде прелиставати да уђе што боље у предмет.{S} О 
е кожом.{S} Бела приђе прозору и отвори их обадва.{S} Чедомир је сад могао боље видети салон.{S 
ртвачка кола.{S} Еј, Марјане, колико си их данас сахранио?</p> <pb n="169" /> <p>— Осам — одгов 
ајући на врата од собе, а не отварајући их.</p> <p>То је трајало неко време.{S} Ваљда се девојц 
оносио међу првима новине, пропраћајући их стално каквом пошалицом.{S} Па и сад, кад их јој пре 
казала само своје зле стране, извукавши их из куће која је сама попуњавала своје потребе и где  
е лепе уз прозорско окно...{S} Погледај их! — и Ристић пружи прст на прозор. — Ко ће знати шта  
.{S} Лица се згрчила, борба за опстанак их наружила.{S} Ретко се види један мушкарац да се осме 
 љутња.{S} Баци новине на под.{S} Затим их поново диже и укочено гледаше посну боју и редове шт 
 што деца чекају велике празнике.{S} Он их је волео готово исто толико колико и њу саму.{S} Он  
и другови, изгледали су му мрски.{S} Он их је представио девојци, он је представио девојку њима 
 најлепша лепота његове младости.{S} Он их је чекао с безазленом радошћу као што деца чекају ве 
тавати да уђе што боље у предмет.{S} Он их је почео у Паризу, пун научног оптимизма, донетог из 
 поређане хронолошким редом; закључавао их по двапут, тресао катанцем још ради сваке сигурности 
 смејао се њиховој уображености, вређао их отворено.{S} То је било неизбежно.{S} Човек који је  
дно, младићски, ђачки.{S} И доиста, ово их приближи.{S} Она се одушевљавала тој поверљивости св 
р завијају неком маглом.</p> <p>Друштво их је звало да пожуре.{S} Једни су већ одмицали у правц 
теник певао: „Исајије ликуј...“ и водио их око налоња, он је понављао у себи надничареве речи:  
ључавао кофер, вадио стара писма, носио их у најнепосећеније кутове варошких паркова, и ту их п 
е био нека врста старијег брата, пратио их у варош, окопавао им баштице за цвеће, позивао њихов 
а.{S} Зато је сматран за смешног, и ако их је било много луђих.{S} У државној служби није нашао 
, нове, старе, збијене и раштркане како их само Београд може показати.{S} И та варош, са белим  
дубоко у своје тесне дупље... нестајало их је, а на њиховим местима <pb n="253" /> зјапеле су ц 
има старих, опробаних пријатеља, а било их је и таквих који су раније обилазили далеко професор 
воме народу и имао стила у чланцима што их је писао по опозиционим листовима? </p> <pb n="14" / 
ема да купи друге чакшире.{S} Али зашто их не закрпи?...{S} Бар то не стаје ништа.{S} Међутим,  
аинтересовале, одушевиле је готово, јер их је примала без сенке неповерења.{S} Русија, велика,  
, ситне, као да се нису њој десиле, већ их чула из прича, из прочитаних књига.{S} Дође јој да р 
..{S}" Он то не рече.{S} У осталом, већ их пристигоше Милева и њен пратилац.</p> <milestone uni 
 у Бечу и Минхену.{S} Савете, којима су их обасули у Београду, нису имали прилике да употребе.{ 
 речи, ударили су другим путем, камо су их водили младост и лепо време.{S} Дан је био један од  
товали су у Париз.</p> <p>На станицу су их испратили Матовићи са кумовима.{S} Кад би време возу 
осећеније кутове варошких паркова, и ту их поново читао, разгледао сваку реч, загледао у марке, 
претила сам им да ћу их оставити, да ћу их се одрећи.{S} Јест... „Одрећи ћу вас се...“ говорила 
ам попуштала.{S} Запретила сам им да ћу их оставити, да ћу их се одрећи.{S} Јест... „Одрећи ћу  
ељом и празником свет <pb n="174" /> је ишао, место у цркву, горе у клисуру и дивио се како се  
{S} Шта сад тражиш опет?</p> <p>Брод је ишао час средином Дунава, час се провлачио између ненас 
а, опијала се присуством човека који је ишао поред ње, слушала је радознало и жудно његове речи 
а, по којем је падала прашина.{S} Он је ишао полако, крајем пута, оборене главе у страну, и вик 
лади студент корачао је сам.{S} И он је ишао у шетњу.{S} Познавао је готово цео тај свет било с 
о рибе.</p> <pb n="75" /> <p>Чедомир је ишао брзо, не знајући ни сам зашто хита.{S} Свет му је  
крововима, у олуцима.{S} Један шегрт је ишао средином улице, носио на глави трубу од фонографа  
она мрзи.{S} Сваки њен покрет који није ишао у прилог његове себичности, тумачио је као да је у 
вог сина и хтео га убити.{S} Занат није ишао никако.{S} Јела се стара мука.{S} Мајстор се надао 
 Остојићу.{S} Како кујунџилук није више ишао, одаде се нарочито на часовнике.{S} У слободном вр 
ла.{S} Није било девера него је Чедомир ишао поред ње, шапутао јој нешто поверљиво, гледао ју ј 
Његов поглед из суморних, мрачних очију ишао је негде далеко, у бескрај.{S} Његов несрећни гени 
S} Он се упути право преко њива.</p> <p>Ишао је, као мртвац, не знајући камо.{S} У једној празн 
пази своју жену.{S} Она га није видела, ишла је оборене главе и храмала јаче него икад.{S} Дотл 
 некога.{S} У варош, и кад би излазила, ишла је у пратњи госпа-Клеопатре.{S} Иначе је Бела крил 
заше три, она се појави пред Двором.{S} Ишла је одмереним кораком и гледала преда се.{S} На пол 
река на нашој страни.{S} Колико је пута ишла тим путем с Илићем до тог села, које је он називао 
у издају заједничких убеђења.{S} Она је ишла у крајност као све жене.{S} Да јој је Илић у почет 
 плаха киша.{S} Шта то смета?{S} Она је ишла уморно, тромо, али све даље.{S} Можда је ипак нешт 
 Како? — зачуди се Вишња.</p> <p>Она је ишла поред њега лаганим кораком и строга.{S} Њеном прат 
штву, у животу једном речи.{S} Машта је ишла као на крилима.{S} Кад се дође већ до немогућности 
 се трудила да се врати на пут којим је ишла пре него што га је познала.{S} Она је прикупљала с 
јим господским понашањем.{S} Редовно је ишла по славама, правила посете, ступала у хумана друшт 
ала Чедомирово одсуство.{S} Нарочито је ишла код једне другарице, код које се скупљало друштво  
ти из сестриног буквара.{S} Школа му је ишла лако, као вода, како се то каже у Ваљеву, Кад би у 
ди.</p> <p>По тротоару, с друге стране, ишле су две жене, с марамом на глави, чији су крајеви б 
.</p> <p>Били су прешли преко брвна.{S} Ишли су сад заједно.{S} Њена плава коса, очешљана на ра 
езименом, певали револуционарне песме и ишли на трећу галерију да гледају <hi>Ткаче</hi>.{S} По 
до чела и главе.</p> <p>Сањала је да су ишли пешке, као у селу.{S} Било је у сватовима много св 
имао је среће у трговини.{S} Послови су ишли добро.{S} Ипак је нешто пекло овог маловарошког пр 
политику.</p> <p>У том тренутку, они су ишли дуж некога зида, преко кога су се спуштале процвет 
рногорци, с којима се хранио.{S} Они су ишли у гомили, грајали и препирали се о неком <hi>питањ 
ачини поток поред њиних ногу.{S} Они су ишли даље.</p> <p>Таман да се спусте низ једно брдо, ка 
{S} Шта ће ти боље еманципације?</p> <p>Ишли су сад по стази посутој шљунком.{S} Око њих се меш 
61" /> а млади газда нежењен, па је све ишло како само може бити.</p> <p>Радоје је радио и ван  
уги пут, прими од његовог говора што је ишло у корист њеног плана и рече Чедомиру:</p> <p>— Тат 
аму.{S} У осталом, то је Радоју најбоље ишло за руком.{S} Учитељ се вечито <pb n="58" /> жалио  
. да, за два гроша; виши интереси земље ишчезавају у корупцији, у нереду, у анонимној тиранији, 
ад, ту, одмах, да оде, да се изгуби, да ишчезне с Вишњом у неки свет где га нико не познаје...  
главила своје корито одроњеним каменом, ишчупаним дрвећем, нанетим балванима, бурадима и пласто 
а као срна, <pb n="243" /> побегла си с ишчупаним срцем.{S} Шта сад тражиш опет?</p> <p>Брод је 
зди да је ни сами ђаво не би могао отуд ишчупати.{S} Ништа на свету није било кадро спречити га 
је годило јако да постане министерка, т.ј. да јој муж постане министар... министар земљорадње к 
ља у вароши.{S} Сваке <hi>сезоне</hi> т.ј. сваког пролећа и јесени, доносио је Лазаревић својој 
ице, знаш ми ти шта је љубав!...{S} Да, ја нисам противна љубави, она управо долази сама по себ 
ди су; цео је живот пред њима...{S} Да, ја сам човек из старог времена, иако сам се бунио проти 
 што је имала у рукама.</p> <p>— Збиља, ја сам ваша пријатељица? — упита затим, притварајући вр 
еској, у другим индустријским државама, ја бих се сав посветио класној борби.{S} Али овде, Вишњ 
Ипак, он није непоправљив.{S} Напротив, ја сам имао прилике да се уверим да је он диван материј 
ајем... — примети девојка.</p> <p>— Не, ја те нећу пустити док ми не обећаш да ћемо се опет вид 
одине су прошле од како смо се растали, ја то знам — продужи Илић тврдоглаво. — Али, ми смо још 
нстрацију.{S} Жандарми су ме измлатили, ја се нисам користио њим.{S} Али ако оно дође што ти ре 
 крајњи мрачњак.</p> <p>— Боже сачувај, ја нисам реакционар, ти то знаш.{S} И кад ти говорим ов 
Чедомира, Вишњо.{S} Он није рђав човек, ја то знам.{S} Он је сјајна интелигенција, природа врло 
 да се уверим да је он диван материјал, ја сам сигуран да је наш свет добра раса.{S} Само му тр 
</p> <pb n="31" /> <p>— Не.{S} Не знам, Ја се нисам због тога уписала у школу.</p> <p>— Него зб 
еједнаким словима: „Збогом, Дрино водо, ја одо’!“</p> <p>Вишњино срце залупа јаче.{S} Можда ће  
е се никад уредити — говорио је. — Ето, ја сам провинцијалац, а изгледа ми да се овде нема веће 
наше фамилије, он ми је тако рећи брат, ја немам другог брата...{S} Најзад, шта ме се тиче.{S}  
ије — промуца она несигурно. — То јест, ја ћу се скоро вратити.</p> <p>Часовничар се трже.{S} П 
не сматрају за мирна човека, али видиш, ја се питам да ли у мени не живи неки скривени ђаво.{S} 
че хлеба, па нек узме Белу, ако хоће... ја ћу му први честитати.</p> <p>— А дотле?</p> <p>-— До 
ничкој станици се формирао један воз... ја бејах готов, и ја те позвах.</p> <p>— То не беше ниш 
о да се објасне.</p> <p>— Не, никако... ја нисам престао бити социјалист — говорио је. — Кад би 
 једну тачнију оцену света и саме себе: ја сам се спустила на општи ниво.</p> <p>Илић не одгово 
поразуме.{S} Ако је ко крив, то смо ми: ја, ти, наши карактери, наше неједнаке тежње.{S} Остави 
си била.{S} Не покушавај да ми поричеш: ја сам прошла кроз твоје доба.</p> <p>— Шта хоћеш тиме  
 си сасвим изгубила главу!</p> <p>— Да; ја га волим... ми се волимо; је л’ те, Чедомире? — одго 
 шта то мари ако ти будеш моја жена!{S} Ја сам кадар да радим за двоје.</p> <p>— Ти заборављаш  
p> <pb n="203" /> <p>— Ко ме уби?...{S} Ја сам се убио.{S} Ево на̑!...{S} Све је ту написано... 
ој Вишња.</p> <p>— Не, Лазаревићева.{S} Ја га волим, он је понос целе наше фамилије, он ми је т 
 усавршава, оплемењава.</p> <p>— Да.{S} Ја то знам.{S} И ја примам борбу.{S} Ја сам наоружан зн 
>— Нека сте благословена, децо моја.{S} Ја не марим што ћу од сад бити баба.</p> <p>Илић се осм 
хола, горда, па чак и по мало дрска.{S} Ја сам га одбијала...{S} Какво чудо ако је потражио дру 
шта радим.{S} Ти ово ниси заслужила.{S} Ја често не господарим собом.{S} Ја нисам на чисто са с 
евања. — Лепше него што сам мислила.{S} Ја волим чист ваздух, шуму, свој народ, велике хоризонт 
:</p> <p>— Она је била моја драгана.{S} Ја сам је грлио.</p> <p>Стога она није очекивала од Чед 
мори се, боже благи!{S} Има времена.{S} Ја те волим, много волим, највише волим.</p> <p>Она га  
S} Он мора доћи.{S} Ја имам времена.{S} Ја не смем живети обично.{S} Али — прихвати после једне 
ца:</p> <p>— Опрости, опрости Вишња.{S} Ја не знам шта радим.{S} Ти ово ниси заслужила.{S} Ја ч 
идим онако хрому, мени се срце цепа.{S} Ја бих хтела, опет, да је видим срећну, задовољну, збри 
нтичан.{S} Ти мислиш да сам ја груб.{S} Ја нисам груб.{S} Ја имам искуства, и то је све.{S} Ја  
иш да сам ја груб.{S} Ја нисам груб.{S} Ја имам искуства, и то је све.{S} Ја познајем живот.{S} 
та јој се десило. — Није то за тебе.{S} Ја то видим.{S} Хтео сам ти то рећи још раније.{S} Али  
б.{S} Ја имам искуства, и то је све.{S} Ја познајем живот.{S} Он вреди толико колико му човек д 
јући. — Ја те молим.{S} Не прати ме.{S} Ја ћу се сама вратити...{S} Ми се нећемо више видети.{S 
.</p> <p>— Не криви време, Чедомире.{S} Ја не верујем у судбоносне неспоразуме.{S} Ако је ко кр 
мој...{S} Боже здравља, видећемо се.{S} Ја ти шаљем нешто новца кад и ово писмо.{S} Велим, нек  
а умремо млади слушајући своје срце.{S} Ја сам изабрао ово друго, а и ти ћеш... сигуран сам.{S} 
те <pb n="196" /> о оваквој веридби.{S} Ја ћу већ пронаћи нешто романтичније... пролеће, небо,  
дим како на то нисмо раније мислили.{S} Ја се смејем <pb n="109" /> кад се сетим извесних предр 
бичан, јак, велики.{S} Он мора доћи.{S} Ја имам времена.{S} Ја не смем живети обично.{S} Али —  
Ударила у плач, па запомаже по кући.{S} Ја нисам попуштала.{S} Запретила сам им да ћу их остави 
ам шалио.{S} Часна реч ми је сведок.{S} Ја остајем и понављам...</p> <p>— Не, не, не, Радоје... 
 хоће да прсне.</p> <p>— Знам, знам.{S} Ја мислим на твоје испите.{S} Али нећу да се преучиш.{S 
</p> <p>— Ја говорим оно што осећам.{S} Ја сам увек говорио истину.{S} И ја вам кажем — удари г 
на ове муке.</p> <p>— Ја претерујем.{S} Ја још не знам ништа позитивно.{S} Треба видети у чему  
д Непознатим, Неказатим, Бескрајним.{S} Ја се враћам срцу да осети оно што мисао моја није могл 
ла.{S} Ја често не господарим собом.{S} Ја нисам на чисто са собом.{S} Како се то десило?{S} Ја 
<p>— Шта је ово мени?{S} Ја нећу то.{S} Ја се гнушам тога сна.</p> <p>Девојка се уједе за усну. 
 стало: темељи, остало је недирнуто.{S} Ја сам и онда то говорио.{S} Али се свет препаде, и ето 
мекшаним гласом. — Он није на одмет.{S} Ја сам то видео на робији. <pb n="124" /> Видиш, били с 
{S} Пиј, проводи се, уживај младост.{S} Ја сам ти то, Илићу, говорио одавно, али ти имаш дух ро 
S} Ја то знам.{S} И ја примам борбу.{S} Ја сам наоружан знањем целе наше епохе.</p> <p>Вишња се 
не сатрапије начинити правну државу.{S} Ја се чудим како на то нисмо раније мислили.{S} Ја се с 
одужим школу и ступим на философију.{S} Ја сам се решила.{S} Девојачка школа не даје позитивна  
— Ретко.{S} Неке Швабе лове по риту.{S} Ја не волим лов.{S} Ономад ме је један пример дирнуо.{S 
бав, љубав... није она све у животу.{S} Ја имам осам испита на врату.{S} Глава ми бучи, хоће да 
 <p>— Ја ћу на село... за учитељицу.{S} Ја немам мираза.{S} Ово школе, то је све.{S} Сем тога,  
и Чедомир. — Он се тек пење врхунцу.{S} Ја хоћу да он буде вредан...</p> <p>— Пуста жеља!{S} Је 
могуће, Вишња.{S} Сад ти претерујеш.{S} Ја верујем, против свега, у прогрес, у човечанство.{S}  
е помаљала кроз њих.{S} Он је певао:{S} Ја се смејем, морам да се смејем — Бог је реко: морам д 
сина, мајке и кћери, учитеља и ђака?{S} Ја чујем само право... право, а где је реч дужност?{S}  
ли слаби или имали противна убеђења?{S} Ја сам о томе у апсу размишљао дуго, па сам дошао до за 
кну болно:</p> <p>— Шта је ово мени?{S} Ја нећу то.{S} Ја се гнушам тога сна.</p> <p>Девојка се 
исто са собом.{S} Како се то десило?{S} Ја то нисам хтео.{S} Мене сматрају за мирна човека, али 
— Не браним — одговори Вишњина мајка. — Ја јој једнако велим да изађе у друштво, да се разоноди 
че после неколико тренутака оклевања. — Ја на то питање нисам мислио.</p> <p>Матовићка га погле 
д тако лепо говорите — рече му Вишња. — Ја бих то врло радо читала.</p> <p>— Још је рано, треба 
дваљивао <pb n="72" /> од самог срца. — Ја мислим да подигнем једну такву централу под Овчаром. 
— одговори службеник мртвачке спреме. — Ја терам кола треће класе.</p> <p>— Ако пак хоћеш да бу 
>— Не будали! — поново се наљути муж. — Ја ти говорим као мајци, а ти тераш шегу...{S} Каква св 
овори ми више ништа — рече, устајући. — Ја те молим.{S} Не прати ме.{S} Ја ћу се сама вратити.. 
<p>— Слушај, слатка Вишња — рече јој. — Ја знам где си била.{S} Не покушавај да ми поричеш: ја  
..{S} Ево ми трамваја — додаде затим. — Ја ћу бити тачна.{S} Збогом.{S} Лаку ноћ.</p> <p>— Лаку 
ођице — одговори он, мало изненађено. — Ја бих био највећи незахвалник кад бих се и најмање пож 
ире — говорила му је жалосно и нежно. — Ја ћу то изгладити.{S} Мајка се не сме мешати у наше ст 
 ствари — осече се Вишња за први пут. — Ја сам еманципована девојка.</p> <p>Газдарица је не раз 
ти Зарија поново се обраћајући Илићу. — Ја сам решио свој живот размишљањем, философијом, па ме 
. — Проповедаш крсташки рат...</p> <p>— Ја нисам њихова непријатељица, боже сачувај.{S} Нашем н 
треба припремити револуцију...</p> <p>— Ја и даље остајем противник тог кабинетског социјализма 
свршио, а већ проси девојку...</p> <p>— Ја не налазим у томе ничега чудноватог — рече будући ми 
ориш, тата — пребаци му ћерка.</p> <p>— Ја говорим оно што осећам.{S} Ја сам увек говорио истин 
ни смрти Стевана Првовенчаног.</p> <p>— Ја се озбиљно бринем за ваш опстанак у државној служби  
уда! — приговарао јој је друг.</p> <p>— Ја ћу се вратити, Чедомире.{S} Ти ћеш видети!</p> <pb n 
 он не воли паметније од себе.</p> <p>— Ја не мислим тако.{S} Свет је простран.{S} Мене чекају  
 од маме.</p> <p>Он јој приђе.</p> <p>— Ја сам љута на вас — дочека га Бела, држећи непрестано  
p>Они беху избили на Теразије.</p> <p>— Ја ћу трамвајем... — примети девојка.</p> <p>— Не, ја т 
јка поче да размишља хладније.</p> <p>— Ја сам била неправична према њему.{S} Била сам охола, г 
рзо после првих дана ове муке.</p> <p>— Ја претерујем.{S} Ја још не знам ништа позитивно.{S} Тр 
аве.{S} Једи шта ти се донесе.</p> <p>— Ја не могу ове француске сплачине, ако ти можеш — одгов 
а није хтела да чује за Париз.</p> <p>— Ја у Француску? — викнула је кад јој је муж поменуо пут 
срећни сине? — викну му стари.</p> <p>— Ја бих хтео да изучим за златара код тебе.</p> <p>— Как 
ишња... — одби младић скромно.</p> <p>— Ја мислим да је то могуће, то ће бити врло корисно, и,  
знати шта је вредео наш живот.</p> <p>— Ја хоћу најпре да учиним све што могу други.{S} Оно пос 
 очи, распали лулу, па додаде:</p> <p>— Ја радим да убедим људе у потребу да се поново почну по 
ља загонетно.{S} Она признаде:</p> <p>— Ја хоћу да се образујем потпуно, до краја, систематски. 
ојим намерама.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ја ћу на село... за учитељицу.{S} Ја немам мираза.{S} О 
ости.{S} Његов глас је дрхтао:</p> <p>— Ја се нисам шалио.{S} Часна реч ми је сведок.{S} Ја ост 
 да каже онако како је осећао:</p> <p>— Ја сам одсудан противник брака у опште.{S} Он је неприр 
е.{S} Затим...</p> <p>— Затим?</p> <p>— Ја сам већ покисла, и...</p> <p>— И?</p> <p>— Свак од н 
риграда и Неапоља, најлепша на свету, а ја се кладим да је она најружнија престоница у Европи.< 
ротиња један недостатак. „Он сиромах, а ја хрома!“ — мислила је и веровала да су тако равни јед 
аје позитивна знања модерној жени.{S} А ја хоћу да се образујем до краја.{S} Хоћу да будем на в 
о љубазни према мени.{S} Зар мислите да ја не умем ценити толике пријатељске услуге, поклоне ко 
е код <hi>Златног Крста</hi> и тврди да ја личим на њеног сина који је умро као питомац Војне А 
 је живот чудан, комшија, тако чудан да ја не знам сигурно шта бих рекла...</p> <p>— Не, то ниј 
 под рубље.</p> <pb n="309" /> <p>— Шта ја ово чиним од себе? — освести се она, и скочи са пост 
пак је она одговарала:</p> <p>— Али кад ја нећу, па ко ће!</p> <p>Чачак није добио електрику.{S 
а свом месту, не могу често имати своје ја, бранити оно што мисле да је најбоље, најкорисније,  
човечанство; он је све то видео у своме ја; то његово ја било је почетак и свршетак свега.</p>  
pb n="241" /> није тако?{S} Сећаш ли се ја сам ти говорила...</p> <p>Вишњи пређе једна сенка пр 
ланкама.{S} Доста <pb n="262" /> сам се ја, због оног мог лудова, Бог да му душу прости, мучила 
формирао један воз... ја бејах готов, и ја те позвах.</p> <p>— То не беше ништа одређено — прим 
то време пролази; централа се подиже, и ја ћу ускоро, као онај класични песник, који је поздрав 
ењава.</p> <p>— Да.{S} Ја то знам.{S} И ја примам борбу.{S} Ја сам наоружан знањем целе наше еп 
ам прође као сат, а сат као минут.{S} И ја се само Богу молим да заустави то време, да се не жи 
ам.{S} Ја сам увек говорио истину.{S} И ја вам кажем — удари гласом Матовић, као да држи предав 
п, а човек ми изгледа ваљан.</p> <p>— И ја сам то нешто мислила.{S} Друго је сад, а друго беше  
ћа. — Ко ме не познаје помислио би да и ја пушим!</p> <p>— Не пушиш никако?</p> <p>— Једна цига 
латар на ово време, Бог те видео, кад и ја не могу хлеба да зарадим!</p> <p>— Онда ћу ја у село 
Митре...</p> <p>— Старински човек сам и ја, па опет кад видим да је нешто боље, што да не радим 
те.{S} Већ ми то причају одавно.{S} Али ја добра, наивна, старинска жена...{S} Ко ће у то да ве 
еш — једва чујно прошапта девојка — али ја осећам нешто јаче од мене, нешто неправедно, немилос 
:</p> <p>— Он не зна ништа о мени, а ни ја о њему, као да смо туђини.{S} Свакако ми замера јер  
 је ваљада промаја ударила.{S} И говори ја стоци да се угледа на ову Швабицу преко пута, па да  
исмо.{S} Нек дете зна...{S} И кажем јој ја да се чува.{S} Мисли да јој је још осамнаест <pb n=" 
маш дух романтичан.{S} Ти мислиш да сам ја груб.{S} Ја нисам груб.{S} Ја имам искуства, и то је 
а од тебе — додаде жалосно. — А кад сам ја учио школу, мој брајко!...</p> <p>Застаде, одмахну р 
рија и понуди столицу. — Јест, знао сам ја <pb n="168" /> то није истина.{S} Тврде за тебе да с 
више романтично за Београд.{S} Знао сам ја, велим...{S} Не би ти долазио код <hi>Еснафлије</hi> 
ару и рече презриво:</p> <p>— Не, нисам ја за дуван!</p> <p>И Илић се смејао.{S} Њихови се осме 
ишила му је ташта поносито. — Али нисам ја ко је ко.{S} Нећу дете да ми се мучи по паланкама.{S 
е ћерке...{S} Седи.{S} Батали, кажем им ја.{S} То је сувише романтично за Београд.{S} Знао сам  
ба да се бојиш јесте да не будеш... као ја, несрећна за увек.{S} И упамти, свет је врло зао пре 
н је све то видео у своме ја; то његово ја било је почетак и свршетак свега.</p> <p>Понекад, у  
а он на то не треба да рачуна ни колико ја.{S} Нико у Србији није сигуран шта се сутра може дес 
вучене неком сенком.</p> <p>— Шта ћу му ја! — слегала је девојка раменима.</p> <p>— Вишња Лазар 
могу хлеба да зарадим!</p> <p>— Онда ћу ја у село за воденичара! — одговори младић тврдоглаво.< 
е било наравно ништа.</p> <p>— Показаћу ја сад реакционарима коме се дају двојке! — говорио је  
 видело се парче Топчидерског брда, низ јабланова у подножју, грубе фабричке зграде, светла тра 
ит је био пун зелене трске.{S} Неколико јабланова, посађени у ред, стајали су непомични.{S} Сре 
ну аду са шумарком од ракита и одраслим јабланом на крају.</p> <p>— Шта ти је, колегинице? — из 
разгранате старе шљиве њихове баште.{S} Јабука шећерлија китила се руменим, заруделим плодом.{S 
сти:</p> <p>— Ево лепа воћа!...{S} Тазе јабуке, крушке, слатке поморанџе... ’Ајде, јевтине и сл 
, обојене у српску тробојку и с дрвеном јабуком на врху.</p> <p>— Шта му је то сад? — упита се  
чевић, омален, сувоњав човек, испупчене јабучице, промуклог гласа и светлих очију. — Јер еволуц 
колико месеца свршићете школу и постати јаван радник.{S} Стало вас је скупо док сте дотле дошли 
шена многим успоменама, она се измицала јави, она му је изгледала као бајка коју му прошлост цр 
 <p>Илић стиже доцкан кући, па сутрадан јави директору да је болестан, те не може долазити у шк 
S} Али писмо испаде кратко, банално.{S} Јавила му је само повод свога одласка и да се неће враћ 
брзини с којом је оставила Београд није јавила ником о свом одласку.{S} Тада јој је то изгледал 
ан је гонила његове слике.{S} Оне су се јављале поново, ницале око ње, обузимале је против њене 
редаје цела безбожном привиђењу које се јављало на огледалу.{S} Затим се дохвати за главу и рас 
 — Пише ми тетка да јој се ти никако не јављаш.{S} Не зна да ли си жив или мртав.</p> <p>Младић 
ани Батал-џамије копани су темељи једне јавне грађевине.</p> <p>Девојка не помену ништа.{S} Чед 
м.{S} Њу су саму подгризале сумње у њен јавни рад, у њене идеје, у живот који је изабрала.{S} А 
ила и, најзад, ко саставља то поштовано јавно мњење?{S} Није ли сусетка десно од њих невенчана  
„Одрећи ћу вас се...“ говорила сам им, „јавно, преко новина, да цео свет види какве имам родите 
S} Трговци су се уселили у њен храм.{S} Јавну реч је заглушило пиљарско <hi>ко да̑ више</hi>. < 
тар доносио мирис од љубичице, пролетња јагњад блејала, жуборили потоци нови, безимени, брзи.{S 
виних обала, намирисаних мирисом зрелих јагода и одроњене земље, о отегнутој јеци гајда по меха 
S} И мириси су разни: на печен хлеб, на јагоде, на младост.{S} Кад планински ветар духне из кли 
ио срећан, јер би се осећао крњ, сакат, јадан, недостојан да живи.{S} Он није видео да сви око  
чиновници који нису могли отићи у бање: јадан, невесео свет који се другим данима не опажа у пр 
рела, цела.{S} Како јој је сад изгледао јадан живот у гимназији... живот са свима дужностима а  
 брину своје бриге, па загледајмо своје јаде.{S} Нека наше жене науче своје људе луксузу чистот 
 за насушни хлеб.{S} Општа чама, вечито јадиковање, стално незадовољство, грабеж, отимање, хајд 
дници откопавали неку обалу.{S} Мршава, јадна кљусад вукла су земљу у арабама.{S} Међу њима је  
{S} Како друга светлост бледи пред њим, јадна, мутна светлост наших, човечанских буктиња!{S} Ка 
е девојчице те да тако олакша посао <hi>јадне мајке</hi> — како је госпођа сама себе називала — 
и дивљење, страх, или кад би коме малом јаднику успели да напакосте.{S} Било је у колегијуму мн 
.{S} Оне су излазиле за тренутак из тих јадних кровињара, којима би пожар учинио милост, заврну 
пре да пожали: те људе или ту стоку.{S} Јадно место где се цели животи истроше, а душа не оде д 
у само мушкарци?</p> <pb n="66" /> <p>— Јадно је то право, Вишња — осмехну се Радоје сажаљиво.  
а опет сједине остали су без успеха.{S} Јаз се ширио све више.{S} Међутим, земља је стајала пре 
е и то зазида, те цела Морава окрене на јаз.{S} Али се пролеће не дочека.{S} С јесени поче да п 
јела твоја.</p> <p>— Сад копају брану и јаз.{S} Притиснуо радник, мила мајко, као мрав.{S} Сева 
 догађаји који су створили непремостиви јаз између њих двоје.{S} Они су се <pb n="187" /> десил 
јући по селу мотиве са чарапа, ускршњих јаја, дрвених кашика, агитујући међу сељанкама за отвар 
х ствари, за шарање живота као ускршњих јаја, нешто чега се човек може одрећи у свако доба.</p> 
 уверено. --- Мене чека живот необичан, јак, велики.{S} Он мора доћи.{S} Ја имам времена.{S} Ја 
ног облика и боје.{S} Собу је испуњавао јак мирис на јоргован.</p> <p>— Како ти се допада мој б 
Ударац је дошао тако изненада, био тако јак, суров, да она не осети одмах сву његову тежину, не 
е удаје за Чедомира.{S} Сан је био тако јак, да се пробудила сва уздрхтала, и није могла више з 
а се уз кућу, увијала се око довратака, јака, снажна, жилава, па чудно одударала од свежег пољс 
 простачких склоности сељачког сина.{S} Јака му је сметала.{S} У кући је био без капута, са зав 
езбрижно, разблудно.{S} Осећала се нека јака воња на влагу, зној, на човечје месо.{S} Чула се п 
, и ћутала.{S} Она није била још толико јака да му баци истину у очи, рекавши му:</p> <p>— Рене 
 Велику Школу.{S} Ти нећеш бити довољно јака да извојујеш своје право.</p> <p>Лазаревићева не о 
а.{S} Преовлађивали су отворени тонови, јаке боје, које код нас не губе још своје симпатије пор 
 прашине.{S} Из њих је била још топлина јаке дневне припеке.{S} Ипак се осећало нешто свежине о 
д њом се појави Чедомир Илић, подигнуте јаке, врата увученог у рамена, <pb n="250" /> испрскан  
ће, као грех.{S} Помрчину замени блесак јаке светлости.{S} Пред њом се указа гомила света, тако 
еминовним.{S} Ово цвеће, широка ливада, јаки мириси, па то коло и све враџбине којих је пун њен 
 једна млада девојка у коректној мушкој јаки; плав прамен косе сакривао је њене уши до половине 
 тада измицало да он оскудева понекад у јаким аргументима, да су његови закључци често вештачке 
нешто зависти, коју осећају слаби према јакима.{S} Он је у новцу видео силу која учвршћава живо 
 искуства о правди великих према малим, јаких према слабим, он је брзо постао убеђен у теорије  
pb n="71" /> сијале оном својом ватром, јако као крст на старинској цркви.</p> <p>Вишња га пуст 
ку.</p> <p>Његов отац, кујунџија Марко, јако се наљутио због тога на свог сина и хтео га убити. 
о да да̑ земљи нов, либералан устав.{S} Јако је љут на реакционаре што су га изневерили прилико 
к.{S} Она је била врло весела, отварала јако своја нешто бледа уста, заборављала на своју сакат 
о отпешачити до Мрчајеваца.{S} Стога је јако уважавао школу.{S} Кад би се о просвети повео разг 
 лета кад се Чедомир оженио.{S} Смрт је јако утицала на већ рањену девојкину душу.{S} Она се по 
н младић, човек од поверења.{S} Бели се јако допада.</p> <p>— Е? — зачуди се министар.</p> <p>— 
емаш чега да се женираш.{S} Тетки си се јако допала.{S} Вели, красна цурица.{S} Него, кажем ти  
ла се није бранила.{S} Зенице су јој се јако шириле.{S} Она је шапутала нешто.</p> <p>Чедомир ј 
ну салона, сурва се на канабе, притиште јако обе слепочнице, које су биле као да хоће да прсну, 
за домовином.{S} У његовој природи беше јако развијена чежња за оним што нема, што је различно  
{S} Она је иначе веровала да је он воли јако, јаче него што је он био уопште способан да вели,  
ости, необавештен пролазник би се могао јако преварити.{S} Али оне су крајње пристојне једно шт 
сигурању.</p> <p>Његовој жени је годило јако да постане министерка, т.ј. да јој муж постане мин 
о шта да одговори.{S} Оно га је дирнуло јако, као сва њена писма, па може бити и више.{S} Јер с 
тнилу осветљеног неба, њега обузе једно јако, немирно осећање, слично болу за домовином.{S} У њ 
се ослободи, стежући му у исти мах руку јако.</p> <p>— Не, Чедомире... мој Чедомире...{S} Не, т 
 у крв пенушаво одушевљење као од неког јаког пића.{S} Стога је Чедомир редовно посећивао њихов 
, аљкав, носи умашћен шешир и уздигнуту јаку.{S} Он је слободоуман, бар у теорији.{S} Он је за  
ликом. — Изгубили смо много у нераду, у јаловом трвењу.{S} Народи око нас неће чекати да ми доб 
} Отуд долази стална пометња, анархија, јаловост у државној управи.{S} Ако је скупштинска већин 
е то озбиљно.{S} Вашим именом и угледом јамчићете за исправност својих поступака.{S} Живот, смр 
тво које се не да описати, како каже чâ Јанко Веселиновић.</p> <p>У оваквом разговору, у дугим  
таде растресати набрано цвеће.</p> <p>— Јаој, црна, шта ћеш ту? — викну <pb n="217" /> јој Миле 
шеницом.{S} Затим се спустише низ једну јаругу која је некад била друм, па уђоше у једно простр 
само да знате!... чу се отуда њен глас, јасан сад као од чистог метала.</p> <p>— Нису много род 
ер он хоће живот пун, велики, али чист, јасан, без утишавања савести и попуштања приликама.</p> 
Проблем живота изгледао је врло прост и јасан.{S} Дарвин је дефинисао природне законе тако силн 
е једне шумице: врхови од јела, два три јасена, широко лишће од ораха и букет процветале зове.{ 
поменику, окруженом букетом прецветалог јасмина.{S} Учини му се као да га биста посматра упорно 
па-Клеопатра свечано.</p> <p>Било му је јасније него икад да не воли ту девојку, па ипак он пре 
тим разговорима.</p> <p>Никад Илић није јасније осетио два човека који су живели у њему; један: 
ли се ипак осећао срећан?{S} Пре свега, јасно му је било да не воли Белу... не бар оном љубављу 
би она могла волети страсно и одано.{S} Јасно јој је било да он није више њен и да то не може б 
н ђаволасти поглед понављали су немо, а јасно: — Пољуби ме опет... пољуби, пољуби...</p> <p>И Ч 
Илић и осмотри је целу.{S} Видео је сад јасно што синоћ у мраку није могао.{S} Његова драгана н 
че другим, леденим погледом, који му је јасно говорио:</p> <p>— Ниткове!</p> <p>Илић се ломио и 
зу и продужила пут с њом.{S} Било му је јасно да га Лазаревићева избегава намерно, па и да му п 
отом потпуним.{S} Он је хтео да га види јасно, ту, поред себе, да се сав загњури у њега.{S} Он  
јсажа.{S} Обала се огледала у води тако јасно да је гледалац мешао стварност са илузијом.</p> < 
 Који?{S} Није знао, али му је сад било јасно да није ништа боље судбине од тог коња са пропали 
дић с пуним уверењем. — Бар данас је то јасно.{S} Нема неба.{S} Постоји <pb n="219" /> само атм 
е, румена лица и задовољних очију.{S} У јасној светлости пролетњег дана шарениле су се разнолик 
атуре, недостајала јој је мушка дубина, јасност у плану.{S} Професори су се обраћали скоро искљ 
 јој се да ће се успавати.{S} Али ју је јастук жуљао, обузимала је жеља да понови балет, неснос 
бу и зарони зајапурено лице у хладовите јастуке своје постеље.</p> <p>Младић је дизао главу на  
ена домаћом тканином и опкољена везеним јастуцима, орман од лажне ораховине, талијанска династи 
 једну врсту дивана, тако распремљена с јастуцима унаоколо и широком простирком пиротске израде 
прозорима <pb n="208" /> се црвене уски јастучићи, где се жене налакћују и разговарају преко ул 
авој светлости као од драгог камења.{S} Јата врана бунила су се по уличном дрвећу, дизала се у  
>постојећег стања</hi>, антидинастичар, јатак краљоубицâ и шта још не, што је један лични режим 
д, измешан од палата и чатрља.{S} Једно јато сврака прегонило се по остарелом кестењу на улици. 
е се усамљене роде, врло беле.{S} Једно јато неких других тица летело је небом.{S} Близу Вишњиц 
и, али осети да му глас дрхти.{S} Једно јато врабаца крештало је лево у трњаку.{S} Он се окрену 
еко ивањског цвећа.</p> <p>Радоје хтеде јаукнути као рањено живинче, али бол девојке коју је во 
 рад за човечанство.{S} Паланка ће бити јача од тебе...{S} Једног дана, ти ћеш се решити за кон 
 руком.</p> <p>Тога дана врућина би још јача.{S} Сунце се не види као да се растопило по целом  
ви пољубац.{S} Сласт те успомене би још јача што су је изазивала уста друге девојке.{S} Он осет 
реме.</p> <p>Међутим, последњих година, јачао је све више протест против научног догматизма.{S} 
а је иначе веровала да је он воли јако, јаче него што је он био уопште способан да вели, лудо,  
видела, ишла је оборене главе и храмала јаче него икад.{S} Дотле су пркосили једно другом кад с 
о, ја одо’!“</p> <p>Вишњино срце залупа јаче.{S} Можда ће доћи писмо.{S} Какав ће то радостан д 
да на брани била су подигнута.{S} Ништа јаче у граду није било сазидано: све сам цемент и камен 
уду.</p> <p>Напољу се мрак повлачио све јаче.{S} По шору је играла нека сива светлост.{S} Распо 
 подићи многе железничке пруге, развити јаче везе са иностранством даљим од непосредних суседа. 
каткад да се једва чује; затим се дизао јаче, лупао готово, и челичним звуком испуњавао одају к 
ог договарања, и весеље букне, у толико јаче у колико је дотле избегавано; момци су духовити, д 
оје се чежње развијају рано и, у толико јаче, у колико је њено тело трошније.{S} Да је место Че 
јер је осећала нешто ново у себи, нешто јаче од ње, непознато, дубоко и фатално, нешто што је н 
една суза врцну у њеним очима.{S} Нешто јаче од ње заповедало је сад њоме, и она раскопча хаљин 
 прошапта девојка — али ја осећам нешто јаче од мене, нешто неправедно, немилосрдно, што ме пла 
о, саблажњиво.</p> <p>— Узми ме — шапну јаче.</p> <p>— Узми ме — шапутало је све у соби.</p> <p 
ени“.{S} Али млади студент био је за њу јаче везан него што је сâм мислио.{S} Раскид са породиц 
де, и ето...</p> <p>Радоје наби качкету јаче на очи, распали лулу, па додаде:</p> <p>— Ја радим 
ва?{S} Зар то није другим речима: право јачега и вештијега, влада аристократије, ропство слабих 
тих влажних, мрачних ноћи, чу се пуцањ, јачи од топа, страшнији од грома, као да се земља преце 
ритета.{S} Интереси упливних појединаца јачи су од закона и реда.{S} Свет се занима политиком ј 
винче, али бол девојке коју је волео би јачи од његовог сопственог.{S} Видео је да она воли нес 
— одговарао је дечко одсечно. — „Немац" је велика прзница; за најмању ствар отера ме на место!  
i>.{S} И ти си погорелац на свој начин, је ли тако?{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!{S} Хоћеш ракије?</p> < 
p> <p>— Тата ће доћи... тата ће доћи... је л’ те да ће доћи?...</p> <p>Госпођа Матовић се такођ 
> <p>— Да; ја га волим... ми се волимо; је л’ те, Чедомире? — одговори девојка узбуђено.</p> <p 
 Тако слободна, још више <pb n="101" /> је ушла у социјалистичке идеје, у борбу против формалис 
Недељом и празником свет <pb n="174" /> је ишао, место у цркву, горе у клисуру и дивио се како  
мо њена мајка.{S} Болест <pb n="186" /> је прошла: поменула се, а не вратила се, како кажу наши 
дина, електрични трамвај <pb n="268" /> је носио другарицу његових младих дана у правцу Врачара 
 знао и није се чудио: он <pb n="19" /> је себе већ тада прогласио за великог човека.</p> <p>Ка 
ешто мало школе, начинио <pb n="299" /> је каријеру у државној служби.{S} Он пак био је први ђа 
S} Докле ћемо бити сентиментални!...{S} Је ли, колегинице — рече затим гласно — шта ти мислиш о 
ики у очима оних који те окружују...{S} Је ли, Марјане, а би ли ко од богатих?</p> <p>— Они не  
врлине, испунила поукама и забранама. — Је ли слобода допустити оно што је недопуштено, укинути 
ла да се спасе.</p> <pb n="195" /> <p>— Је ли то истина, господине? — упита га госпа-Клеопатра  
 о томе ко ће ући у кабинет...</p> <p>— Је ли, тата — прекиде га Младен — хоћеш ли и ти постати 
ара жена донесе што је нудила.</p> <p>— Је ли ти сад боље?</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Али си бле 
{S} Поново је почињао да живи.</p> <p>— Је ли, зете, ти знаш француски... — приметила би му тад 
 цигаром дувана убијао досаду.</p> <p>— Је ли ти жао Београда? — упита Радоје своју сусетку.</p 
 да би прекратио мучну тишину.</p> <p>— Је л’? — одговори девојка у истом тону.</p> <p>Један но 
редавање — истину не треба крити; треба је послушати, рећи је увек, и увек радити тако да је чо 
Акције су се добро уписивале.{S} Држава је помогла друштво кредитом.{S} И већ се с пролећа прис 
трих као извор у планини.{S} Њена глава је била плава, прави словенски тип, који се у Србији јо 
ло белило између трепавица.{S} Та глава је заводила, бркала мисли, одвлачила у пропаст.</p> <p> 
це је клизило по ведром небу.{S} Морава је жуборила иза једног врбака.{S} Поред ње се отезала ч 
кад је читала забрањене књиге.{S} Једва је чекала да дође подне, да претрчи преко дворишта, пре 
 <pb n="251" /> <p>Доиста, Лазаревићева је изгледала врло лепа тако у ружичастом сјају уличне л 
и учитељичину сиротињу.{S} Лазаревићева је остала чиста као кап росе, и чекала будућност и изаб 
ли оне чисте и толико колико она, каква је та грешка коју је учинила и, најзад, ко саставља то  
и без њега остала мала паланчанка каква је била.{S} Он ју је пронашао, увео у друштво, показао  
н спрат и механе за сељаке.{S} Та црква је једини сведок да је Чачак постојао пре нас.{S} Чуо с 
иница</hi>.{S} Од свију чокалиница, ова је најстарија и на најбољем гласу.{S} Читаве бајке прич 
 му живот доноси чист приход.{S} Његова је девиза: уживати и успети.{S} Понекад пада у севдах,  
а намерно, па и да му пркоси.{S} Његова је душа патила, његов понос је страдао, његово срце жел 
 јој наручила дугу хаљину; из суседства је добијала колача, разног цвећа.</p> <p>— Ово ти посла 
опства слободу.{S} Историја човечанства је састављена од контраста као човечији живот: супротно 
у живот није мазио.{S} Још од детињства је познала дане скомрачења и увреде незадовољених амбиц 
{S} Радоје врати фењер ономе од кога га је узео, поново зграби будак, замахну њиме, поче да коп 
главу и гледаше га кроз сузе, као да га је жалила, као да је жалила себе, као да је жалила њих  
ог присуства.{S} Чинило му се као да га је цео свет напустио, као да му нема најбољега што је и 
рио га тако страшно ножем у трбух да га је послао на онај свет, па после умакао и успео да преб 
али стварна, жива <pb n="23" /> која га је пратила, легала и дизала се с њим из постеље, и са к 
 У кући су настајале свађе.{S} Мајка га је грдила, клела.{S} Сестра је претила да се обеси.{S}  
Он је био пун ових фраза.{S} Девојка га је слушала погледом зачуђеним, наивним, благим и жалосн 
у трзали штит од качкете.{S} Девојка га је слушала с пажњом и, у исти мах, са извесним страхом. 
 чаја, Иване Јосифовићу —- умиривала га је студенткиња са биологије.</p> <p>Вишња је слушала те 
ико је излагао појединости, освајала га је чама, досада, мрзовоља.</p> <p>— Ето тако — закључи  
.</p> <p>— Краљ се верио! — дочекала га је Бела у кујни, у коју се прво ступало при улазу у вел 
5" /> <p> — То није много — дочекала га је сестра — млад је, леп је, образован, има плате две х 
 одушевљавале друге мисли, обузимала га је ватра, осећао се задовољан што је ту, поред ње, што  
се супленту није допадала; опомињала га је сувише шара на зиду у девојачкој соби његове жене.</ 
то предузме какав даљи корак.{S} Она га је избегавала свеједнако, намерно и пркосно.{S} Остајал 
ата и писама које је добијао.{S} Она га је такође приметила.{S} Црвенила се, гледала га весело  
тих леђа.</p> <p>— Ништа.</p> <p>Она га је волела, те би се други на његовом месту можда знао к 
} Оде чак кућа и имање.</p> <p>Вишња га је избегавала кадгод је могла.{S} Чинило јој се да је о 
воје савести.</p> <p>Белино понашање га је такође мучило.{S} Једном би с њим, за столом, говори 
на у дан за комад насушног хлеба, те га је та борба изоштравала, док његова деца добијају то па 
 реакције! како је смело тврдио — те га је Илић поучавао за скромну награду.{S} Ову платицу над 
} Вели, заволела је Чедомира још чим га је видела... много јој се допала његова ученост, романт 
ске жеље за допадањем.</p> <p>Младен га је позивао такође:</p> <p>— Хајдете... хајдете.{S} Да в 
епријатељ кога треба савладати, и он га је презирао као тиранина чију је сурову владу рано осет 
пи шешир његовој жени.</p> <p>— И он га је купио?</p> <p>— Купио.{S} Вели ми, тај ми носи педес 
> <p>Није се смејао арапу, сажаљевао га је искрено.{S} Он је себе видео у тој животињи.{S} Зар  
ој рачун учио немачки језик, називао га је <foreign xml:lang="de">Wunderkind</foreign>.{S} Прву 
јне очи и замрљан потпис.{S} Дочекао га је с одмереном љубазношћу и одредио му да предаје латин 
и неки пркос против самог себе терао га је да се излије пред својом старом пријатељицом, ма по  
венијој светској бањи.{S} Виктор Иго га је водио по најсјајнијим и најтамнијим крајевима Париза 
 стране био миран.{S} Међутим, мучио га је сукоб његових осећаја: његове љубави према Вишњи и њ 
еч заустави на уснама.{S} Изненадило га је што га госпођа пита за мишљење... она, која му је, п 
и психолози?“ Цело његово биће вукло га је у том тренутку далеко од науке, тамо у ту сивину, ка 
ли није знао шта да одговори.{S} Оно га је дирнуло јако, као сва њена писма, па може бити и виш 
 мајчина болест много опасна.{S} Што га је више понављала, све је разумевала боље народске фраз 
.{S} То беше револвер, онај исти што га је некад показивао Зарији Ристићу.{S} Да ли се сети реч 
ти на пут којим је ишла пре него што га је познала.{S} Она је прикупљала своје сирото искуство  
ову кућу као у своју.{S} Газда-Митар га је звао често да га што послуша, напише му писмо или пр 
ати, а патња рађа злоћу.{S} Директор га је звао, саветовао да подеси своје понашање према утврђ 
очи, нечег детињског у осмеху што му га је извајала добра нада и што се чудно мешало са првим ц 
ио је прве две године.{S} О распусту га је чекало једно изненађење код куће.{S} Мајка му рече д 
 је једна од првих успомена.{S} Отац га је узео за руку; у пекарници на крају вароши купили су  
мисао да то пише љубљеној девојци, њега је обузимала нека чар, скоро физичка, и он је терао пер 
 Ради њега су били ти напори, ради њега је хтела бити ослобођена жена.{S} Нашто онда еманципаци 
тиво подвученим под столицу.{S} До њега је седео Младен, који се никако није хтео скрасити на с 
pe="liminal"> <p> <quote> <hi>Ова књига је посвећена погинулим Србима у ратовима 1912 и 13 годи 
а погледа изненађено у овог човека кога је волела.{S} Он се није претварао.{S} Његове буљаве оч 
рока жалба за Београдом и младићем кога је тамо оставила.</p> <p>— Што ми не пише! — чудила се  
оређивала свога земљака са човеком кога је оставила у Београду, који је такође имао велика одуш 
Он је био његов божански учитељ, у кога је веровао као Турчин у Мухамеда.{S} Дела његових проти 
вљење као од неког јаког пића.{S} Стога је Чедомир редовно посећивао њихова тајна удружења, учи 
него отпешачити до Мрчајеваца.{S} Стога је јако уважавао школу.{S} Кад би се о просвети повео р 
д његове ниске школске спреме.{S} Стога је и Чедомир разумео да ће његова сопствена срећа <pb n 
е да се то десило без његовог знања, да је био жртва глупог случаја, и да... на крају крајева,  
 свој прилици у чети Зекиних голаћа, да је ту био рањен, освестио се у неком потоку два дана по 
b n="16" /> села око једне воденице, да је изгубио све што је стекао и пред смрт сачувао једва  
ини добар узор уметничком певању, и, да је хтео мењати хришћанство, он би место крста набио на  
згледала да се отима свакој формули, да је пуна релативности, анархизма и вртоглавице, он је ос 
.</p> <p>Само је Матовић заборављао, да је он, у свом детињству, имао једну опаку, али врло сиг 
вруће, већ врло благо, меко, глатко, да је ваздух био као у купатилу.{S} По тротоару је било до 
се срце цепа.{S} Ја бих хтела, опет, да је видим срећну, задовољну, збринуту.{S} Чедомир је леп 
ку, зажелевши да види своју драгану, да је види целу, разголићену, остављену њему на вољу.</p>  
свет у огромну, мртву, парну машину, да је свео човека на један проблем механике, на једну врст 
, у колико је њено тело трошније.{S} Да је место Чедомира, високог, мршавог студента бледих обр 
ом како је те године било у моди.{S} Да је још имао читаве потпетице на ципелама, могао би се м 
талоне, црвен прсник и капут мрк.{S} Да је то било ново, изгледао би да се увио у тробојку какв 
ек на срце што се крвавило.</p> <p>— Да је и мени да изађем некуд — рече му Бела једног дана ка 
 играчку коју је добила и која треба да је поред ње кадгод јој се прохте.{S} Међутим, Илић се б 
еном мишљењу један сиромах ђак треба да је задовољан што улази и у дечју собу; <pb n="9" /> ина 
примети хладно Матовић. — Брак треба да је резултат слободног размишљања.{S} Бојим се да младић 
 изашле би му пред очи и нагониле га да је опет види.{S} Срео би се с њом.{S} У погледу који је 
итивизам оптужује се с много разлога да је хтео претворити свет у огромну, мртву, парну машину, 
узимао стид, па радост, па жеља нека да је нестане, да се истопи полако, као комад леда.{S} Чед 
 рука у девојке.{S} Она је очекивала да је он назове својом вереницом, дâ јој обећања за цео жи 
га казнила.{S} Она је иначе веровала да је он воли јако, јаче него што је он био уопште способа 
а други мисле о њој.{S} Она је знала да је неко од њених суседа морао приметити кад је ушла с Ч 
ела била љубазна.{S} Она је разумела да је сиротиња један недостатак. „Он сиромах, а ја хрома!“ 
шла затим у министарство и затражила да је поставе за учитељицу.</p> <p>Како је у том селу било 
емећеног здравља и опортунист.{S} Ма да је био висок чиновник, није се могао отрести простачких 
су око ње, и она је била тад уверена да је Београд њено изабрано место.{S} Она долази у њега ка 
м, благим и жалосним, дубоко уверена да је њен живот био дотле празан, недостојан ње као човека 
и што јој сврати пажњу.{S} Она позна да је то државни фијакер по кочијашу, који је носио унифор 
ан, мајка је, а тетки треба мало, па да је заболи глава.</p> <pb n="28" /> <p> С Кајом је била  
а господари кућом и жену која сматра да је њен позив у животу виши од обичне бриге за кујну.{S} 
ети он — Пријатељство које се сматра да је вечито, а које живот распе као плеву!</p> <p>Поред њ 
 пустити се у њега.</p> <p>Јер какав да је, живот постоји, он се не може мењати у својој суштин 
лупости...</p> <p>— Читала сам негде да је љубав слађа кад је мрак.{S} Гледаћемо звезде...</p>  
 покуша да оспори њен разлог; наведе да је парница поведена, да ће се брак раскинути.</p> <p>—  
па, па се онда заустави, као да виде да је то узалуд, наслони се на дрвену држалицу и изгуби се 
 пасуља и пастрме, али за кога тврде да је најукуснији од свих српских пасуља.{S} Један професо 
 Чедомира. <pb n="149" /> Осећала је да је њено цело биће везано за њега.{S} Њено срце грчило с 
дио се да не мисли на њу.{S} Хтео је да је заборави.{S} Њена слика се брисала, срце ћутало.{S}  
мати своје ја, бранити оно што мисле да је најбоље, најкорисније, најправедније, борити се прот 
но.{S} Нека вас петао узалуд опомиње да је дан свануо...{S} Нимфе ће радити посао робова!"</p>  
 чак и кровови од кућа чинили јој се да је поздрављају пријатељски, а она није могла отићи сама 
ла кадгод је могла.{S} Чинило јој се да је она крива за његову несрећу.{S} Тешко јој је било гл 
ле су велике идеје.{S} Чинило јој се да је поново рођена.{S} Слободно је могла доћи кући, слобо 
сећала прве године.{S} Чинило јој се да је не предусрећу са збиљом коју је она донела.{S} Ђаци  
јег света на улици.{S} Чинило јој се да је све било весело, шалило се много, на лицима није бил 
лело.{S} Куд се окрене чинило јој се да је нешто прати у стопу, нешто хладно дува за њен врат и 
 бркале. <pb n="294" /> Чинило му се да је прочитао у некој врло рђавој књизи све што би могао  
 <p>— Времена се мењају.{S} Све хоће да је модерно...{S} Дакле, ти кажеш да причекају?</p> <p>— 
 у влажном хладу лозиног зеленила, и да је гледа, <pb n="222" /> посматра њу и њен венац са жаљ 
гом, него тако... ради саме власти и да је држи у својим рукама, као тврдица златнике, и да се  
ри да је Илић запросио Белину руку и да је она, као мајка, дала свој благослов, па је погледа п 
је човек видео први пут, помислио би да је горда и надута, али, у иоле познатијем <pb n="104" / 
 у његову главу, она се тако угњезди да је ни сами ђаво не би могао отуд ишчупати.{S} Ништа на  
ије требало много вештине па да види да је та животиња одличног соја: високе ноге, развијене са 
нас који га нисмо имали.{S} Знате ли да је то била грдна разлика између робијаша и робијаша, да 
ени у своју лепоту, они нису осетили да је нестало лепог дана.{S} На земљу је била пала нека се 
ти се против онога за што су уверени да је рђаво и опасно. „Остати на власти" постаје им једина 
удаљи. — Боже мој!{S} А мени се чини да је то било тако далеко... даље него детињство.{S} Шта с 
нистар кад му жена саопшти те вечери да је Илић запросио Белину руку и да је она, као мајка, да 
 изненадним сјајем.{S} Да ли се сети да је у тој улици први пут видела свога драгана са његовом 
 девојка узбуђено.</p> <p>Илић осети да је сад дошло оно велико, оно страшно, језиво што је оче 
војци у истом уздржаном тону.{S} Чак да је и могао од њеног оца и њене куће, он не би смео пове 
мржњу против њега.{S} Обедише га чак да је несавесно руковао с друштвеном имовином, јер се у ка 
, готово голо.{S} Он не би био човек да је могао мислити на шта друго.{S} Плима страсти плавила 
сељаке.{S} Та црква је једини сведок да је Чачак постојао пре нас.{S} Чуо се топот опанака, шкр 
 Окрену се од улице с тврдим решењем да је више не види.{S} Поглед му се заустави на зеленом те 
а, најлепша на свету, а ја се кладим да је она најружнија престоница у Европи.</p> <p>Вишња зау 
ки човек сам и ја, па опет кад видим да је нешто боље, што да не радим тако!...{S} Звао сам док 
и младић скромно.</p> <p>— Ја мислим да је то могуће, то ће бити врло корисно, и, надам се, наш 
 у човечанство.{S} Не могу да примим да је васељена створена ради гомиле глупака.</p> <p>Девојк 
ив, ја сам имао прилике да се уверим да је он диван материјал, ја сам сигуран да је наш свет до 
јим пословима.{S} Решавао се с муком да је остави.{S} Једанпут се толико задржа да га газда-Мит 
е срушила.{S} Никоме није пало на ум да је диже.{S} Полиција је само дошла, учинила увиђај и оч 
е он диван материјал, ја сам сигуран да је наш свет добра раса.{S} Само му треба поуке.{S} Оста 
 кроз сузе, као да га је жалила, као да је жалила себе, као да је жалила њих обоје.</p> <pb n=" 
се из груди, а глава му клонула, као да је неког дуго грлио, љубио.</p> <p>Кад би се Вишња задр 
 она је избегавала ова миловања, као да је осећала да се цела љубав не састоји од пољубаца.{S}  
е жалила, као да је жалила себе, као да је жалила њих обоје.</p> <pb n="161" /> <p>— Ми бисмо м 
игу, баци је у угао иза себе, и, као да је хтео утопити своје мисли, он се предаде загрљају кој 
 је имао посла с писаном ствари, као да је знао читати и писати.{S} Он је на тај начин давао св 
нце пржило је београдске голети, као да је сијало из пакла.{S} Илић је имао стан, управо кревет 
кође и заклони лице оним цветом, као да је хтела сакрити руменило које јој заплами образе.{S} О 
изна, и осмејкиваше се стидљиво, као да је тражио опроштај што је сиромах.{S} Вишња не замери н 
а је одлазила такође, и то брзо, као да је виле гоне, а враћала се тек у вече, пуна новости.{S} 
су сељачке комисије тако високо, као да је њива засађена смоквом и бадемом.{S} Једна липсала ко 
, загрли их обоје и рече весело, као да је наручивала нову хаљину:</p> <p>— Нека сте благослове 
 Илићу брзо, без везе, задихано, као да је онај младић Краљ Отац или неки активни политичар, ка 
у варошкој штедионици, слободно, као да је у механи;</p> <quote> <l>Ој убава, убава девојко, ој 
з својих дупља нешто унезверено, као да је душа стално у послу, зенице грозничаве, занесене, не 
} Девојка је грицкала доњу усну, као да је хтела савладати изненадну жалост која је обузе.{S} М 
 темену и управи поглед прозору, као да је хтео себи дати рачуна где се налази и шта се десило. 
трала рит, Дунав, светао ваздух, као да је тражила две беле тице.{S} Њихови погледи се сусретош 
ности; радознало, <pb n="201" /> као да је хтео сазнати како се те ствари догађају.{S} Ослушкив 
на сваком гробу по неко; изгледа као да је гробље оживело, као да су мртви малочас устали из гр 
, виши од ње.{S} И млада девојка као да је хтела узети у одбрану свога новог познаника, подиже  
во, она погледа значајно у Илића као да је хтела сазнати какав су утисак учиниле на њега те реч 
ог његове себичности, тумачио је као да је управљен против њега: било да она не дође на заједни 
е роваш.{S} Мој ма̑л се развлачи као да је Алајбегова слама.{S} Деца <pb n="235" /> су ми неоче 
 је била тако бедна да се чинило као да је примила од својих посетилаца навику да пије, па се п 
есхватљиве.</p> <p>— Наш Чедомир као да је пао с Марса! — смејала се госпа-Матовићка, која би к 
спа-Матовићка се зарумени у лицу као да је обузе изненадни страх да догађаји не узму други обрт 
сету младићеву!</p> <p>Ни сама мисао да је Чедомир поново њен није ју могла утешити.{S} Своју г 
учно, што је, можда несвесно, осећао да је он сувише мали да би могао припомоћи тој промени.{S} 
сти, не да би је начинио бољом, него да је дочепа у своје шаке.{S} И он не жели власт да учини  
име остало у публици, сигурније него да је фирма протоколисана код суда.</p> <p>У чокалиници се 
ав пијан.{S} На саслушању је изјавио да је покушао да изврши самоубиство због тога што му се до 
иновника, те је рачуноиспитач мислио да је цела његова несрећа долазила од његове ниске школске 
ти, рећи је увек, и увек радити тако да је човек може рећи.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
мо допуњавало њену лепоту и говорило да је она од оних простодушних бића која иду право и чија  
рке, сама петица.{S} Није се памтило да је неко положио с таквим успехом.{S} Чедомир је положио 
дефинисао природне законе тако силно да је његова философија изгледала као последња реч науке.{ 
 Обала се огледала у води тако јасно да је гледалац мешао стварност са илузијом.</p> <p>— Нигде 
ругарице.{S} Само, она нађе за добро да је опомене:</p> <p>— Чувај се Чедомира, Вишњо.{S} Он ни 
и.{S} Ништа на свету није било кадро да је скрене са правога пута : мушки поглед ни рђав пример 
оћу других.{S} Она је осећала просто да је урадила нешто што није требала учинити; и то ју је б 
есе.{S} У соби је мрак, али мало што да је свежије.{S} Из чамовине на прозору цури смола.</p> < 
г стана до њене куће; он се опоменуо да је сутрадан неки празник, кад се нема школе, те предлож 
"30" /> културе једном речи.{S} Кажу да је ова варош по свом положају, после Цариграда и Неапољ 
иста, она му је често тражила мараму да је намирише, нудила му бонбоне, китила га цвећем из сак 
кан кући, па сутрадан јави директору да је болестан, те не може долазити у школу за неко време. 
а је од другова да говоре са завишћу да је то најбоља кондиција у Београду: стан, храна, пријат 
Она се питала шта би мислио њен отац да је сазнао за посету младићеву!</p> <p>Ни сама мисао да  
ла се девојка болно. — Бар једну реч да је здрав.</p> <pb n="223" /> <p>По ручку пређе на трем. 
ребао Дарвин ?</p> <pb n="300" /> <p>Да је на његовом месту био какав ветеран на перу, он би пр 
м светлошћу.{S} У то доба године ливада је најлепша.{S} Зрела трава злати се, прелива као свила 
 експлоатацију Моравине снаге.{S} Влада је одобрила правила.{S} Акције су се добро уписивале.{S 
а уморно, тромо, али све даље.{S} Можда је ипак нешто остало од ње?{S} Можда ће најзад наћи неш 
 није био ни њој крајњи идеал.{S} Можда је и она <pb n="39" /> имала жеља, и то још раније него 
ожда метафизичари имају право.{S} Можда је узалуд тражити да се животу да̑ вредност у људском с 
{S} Можда га писмо није нашло?{S} Можда је и он отишао из Београда?</p> <p>Међутим, Илић је при 
е поглед да продре даље.</p> <p>— Можда је какво посланство! — одговори младић самом себи.</p>  
 Љубав је одбијала стално.{S} Још можда је срећна што се свршило како се свршило.</p> <p>Вишња  
о није имао довољно одважности.{S} Онда је мислио да напише једно писмо госпођи, одрекно им кон 
а — уздахну госпођа у пола воље. — Онда је живот био лак, јевтин.{S} Данас све има своју цену;  
едан закон не може одобрити.{S} Слобода је појела своју децу.</p> <p>— Илићу?</p> <p>— Грађанск 
о поправити.</p> <pb n="230" /> <p>Вода је већ допирала до бедема.{S} У мокром мраку примећивал 
ција, један ђаво!{S} Спас радног народа је у револуцији... и само у револуцији... и опет вам ка 
нешто своје?{S} Корачала је тешко, леђа је сагла, главу оборила ниско; није журила, а није, упр 
, у најужем кругу пријатеља.{S} Госпођа је то објаснила младићу разлогом: </p> <pb n="202" /> < 
мевањем и скептицизмом ?</p> <p>Госпођа је истицала пред децом младићеву ученост и говорила:</p 
писати.{S} Затим, подиже главу и задржа је тако уздигнуту цело време, дајући утисак неког од он 
а цветови на цвет од кромпира.{S} Одаја је била тако мала да ју је испуњавала уска постеља, на  
 који је урођен првој младости.{S} Каја је била <pb n="29" /> мала, мршава, жива девојка која ј 
сини времена у којем живим.</p> <p>Каја је била девојка коју живот није мазио.{S} Још од детињс 
су земљом као господарска класа, Србија је изгледала њихов спахилук, о народним потребама није  
ав као авет, са занесеним очима, Зарија је лутао по живом, ироничном и борбеном Београду са изг 
није пало на ум да је диже.{S} Полиција је само дошла, учинила увиђај и очистила њене остатке,  
раљевом оцу улазак у земљу.{S} Реакција је пала.{S} Њени главни стубови скрхали <pb n="6" /> се 
је била Каја, једна његова рођака, која је овде учила девојачку школу.</p> <p>— Море, брате, гд 
ом, задиркивао служавке.{S} Ћерка, која је већ била на удају, није имала наклоности ни према ка 
 знам какво добро.{S} Његова жена, која је раније, док су били сами, попуштала прва кад би се п 
о ретко допуштала госпа-Клеопатра, која је <pb n="118" /> волела формалности, добар тон, уструч 
ила довољна.{S} Чедомирова сестра, која је од њега била старија две године, била је већ као дет 
>— То је божанска искра инстинкта, која је човеку остала из природног стања — објашњавао је раз 
в поглед пређе преко главне стазе, која је описивала једну врсту круга, прелете преко гомиле пе 
озрачне измаглице, као фине свиле, која је благо и видљиво дрхтала.{S} Плаве боје просипале се  
му од огледала.{S} У трећој одаји, која је замењивала салон, Илић није био никада.{S} Госпа-Кле 
то оборен, с лептирастом краватом, која је играла око његовог голог, здравог врата.{S} На глави 
з срца.{S} Тај пламен и срдачност, која је звонила у девојкином гласу, чинили су своје дејство. 
ли словослагачи.{S} У њихову собу, која је била за <hi>боље госте</hi> и у исти мах служила за  
тета: најстарију ћерку, Параскеву, која је имала шеснаест година, храмала на леву ногу и којој  
 талијанског издања <pb n="157" /> која је требала да представља састанак Ромеа и Јулије.{S} Ст 
дном мислиоцу била одмах апсурд, а која је њему изгледала само немогућа због њега самог, те му  
ек будан, он се ту осећао као риба која је из плитке барице доспела изненада у непрегледни <pb  
"29" /> мала, мршава, жива девојка која је обећавала практичну жену и срећну мајку.</p> <p>Њена 
ада од краљевог двора, једна школа која је раније била механа, и старо гробље, пуно дудова.{S}  
окна, на затворена врата, као тица која је тражила да се спасе.</p> <pb n="195" /> <p>— Је ли т 
е зле стране, извукавши их из куће која је сама попуњавала своје потребе и где је требало новца 
p> <pb n="107" /> <p>У тој средини која је била далеко од праве раскоши, али за Илића представљ 
дај ову воду — рече младић девојци која је стајала поред њега и гледала, стегнутих губица, у ле 
 расом чији смо синови и историјом која је израдила <pb n="284" /> нашу судбину.{S} Они су нас  
да целу себе, сву раскошну младост која је бујала у њеним грудима и сваког тренутка јој истерив 
е хтела савладати изненадну жалост која је обузе.{S} Младић је куцао штапом о калдрму и гледао  
ше, добила је награду, једну књигу која је говорила о неговању поврћа.</p> <p>Сад је требало ић 
Затим се спустише низ једну јаругу која је некад била друм, па уђоше у једно пространо двориште 
бог зна чије одеротине у сиву боју која је језиво приличила његовом земљастом лицу.{S} Десна му 
но по коју лепу реч за њу, девојку која је своју ману осећала све дубље једно што је пристизала 
аву, и посматраше дуго своју сенку која је расла поред ње.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ти си памет 
 грло доноси једну орфеумску песму која је тада била у моди.</p> <p>— Овоме је све равно до Кос 
ићете — рече Чедомир с поузданошћу која је урођена његовом добу. — Девојачка школа није довољна 
ој. — Зашто онда избегавати ту реч која је тако тесно везана за нас, везана везом најмилијег чо 
о други, млади господине.</p> <p>— Моја је струка...</p> <p>— Ово је државна служба — прекину г 
стар... овде, у овом салону... служавка је брисала трпезарију... ти си се бакћао око новог уста 
 на узбуну.{S} Варош се избуди.{S} Река је била разорила брану, заглавила своје корито одроњени 
p> <p>— Шта је с тобом, Вишња? — дочека је. — Озбиљно сам се уплашила.{S} Где си била по овој к 
 био већином слаб.{S} Из српског језика је имао стално двојку.{S} Осим тога, задоцњавао је на ч 
е:</p> <pb n="215" /> <quote> <l>Колика је царева ливада</l> <l>На њој нема трна ни грмења.</l> 
 јетко.</p> <p>— Пиши јој, болан, мајка је, а тетки треба мало, па да је заболи глава.</p> <pb  
>Имала је право што се журила.{S} Мајка је била опасније болесна него што је отац писао.{S} За  
за себе, и врати се у Београд.{S} Мајка је покушала да се измире.{S} Он јој је одговорио једним 
а узети његову сестру за жену.{S} Мајка је покушавала да га умири, приволи.</p> <p>— Одреци се  
 и без икаквог изговора.</p> <p>— Мајка је изашла у варош — одбрани се девојка. — А други?...{S 
а још место елегантне шетње.{S} Девојка је волела ту улицу, веровала у њу.{S} То је била слабос 
игнуо главу и гледао у небо.{S} Девојка је опет посматрала рит, Дунав, светао ваздух, као да је 
 покушаше да не кажу истину.{S} Девојка је грицкала доњу усну, као да је хтела савладати изнена 
ветлијих, тежих, страшнијих.{S} Девојка је знала да Илић даје лекције сину новог министра, Мато 
ајале су дуго заједно.{S} Стара девојка је уређивала збирке разних старина : камене стреле, рим 
да будем невесела?</p> <p>Стара девојка је ухвати за руку.</p> <p>— Слушај, слатка Вишња — рече 
 се, како кажу наши стари.{S} И девојка је мислила поново на свог пријатеља:</p> <p>— Он не зна 
а силуета једне цигљане.</p> <p>Девојка је становала у близини, те позва свога пратиоца кући да 
ји су потрошили на мене.</p> <p>Девојка је била и сувише озбиљна кад је ово говорила, те се њен 
 ме! — промуца њен глас.</p> <p>Девојка је падала у све већи занос.{S} Скупи кошуљу позади и пр 
рећна унела га у ову собу.{S} Простирка је била лепа, али се супленту није допадала; опомињала  
 је први ђак у сваком разреду, четворка је за њега била увреда, никад је није добио.{S} Десио м 
жену која ју је наместила.{S} Матовићка је имала развијено тело, као у жандарма, крупну главу,  
 би он измакао из куће, госпа-Матовићка је одлазила такође, и то брзо, као да је виле гоне, а в 
ације које је планета хранила.{S} Наука је одредила свакој звезди своје место и пут којега се м 
 хтео скрасити на своме месту; до дечка је била једна близнакиња, а преко:{S} Бела са другом се 
е забележен јучерањи случај.{S} Белешка је гласила :</p> <quote> <hi>Досадила му самарица.</hi> 
јка била обдарена.{S} Румена крв шибала је под њеним округлим образима чак до првих праменова к 
планина у дну.{S} С друге стране, обала је била ниска, пошумљена барским дрвећем црног зеленила 
о се вратила из Београда.{S} Избегавала је његов поглед.{S} Пуштала га да говори, и тек тако, г 
је пролазио без догађаја.{S} Избегавала је посете, састанке.{S} Кад би се пак и нашла у друштву 
не, неразумљиве речи.</p> <p>Избегавала је да иде на универзитет.</p> <pb n="182" /> <p>— Како  
у награду.{S} Ову платицу надокнађавала је госпа-Матовићка у пажљивом опхођењу, у слатком и каф 
{S} Коса, још црња од очију, окружавала је њено лице као талас.{S} Њено данашње одушевљење дава 
{S} Парадоксална љубав чула достизавала је свој врхунац.</p> <p>Тада се зачу један шум на врати 
 знаке свога узбуђења.</p> <p>Познавала је добро ту аду, аустриску стражару преко пута, вијугав 
се у њој рађала без разлога, испуњавала је њену целу душу.{S} Она је веровала у Чедомира, он је 
 дугим ропством под Турцима, испуњавала је тај посвећени кут Београда и била његов најбољи укра 
/p> <p>Гомила разних осећања испуњавала је сад њену душу.{S} Као врхунац свега, била је нестрпљ 
ствена визија младе девојке васкрсавала је, као митолошке тице из пепела.{S} Боле (!дуго о) га  
 пригревици украј Мораве.{S} Покушавала је да веже своје мисли за свакидашње кућне ситнице, тру 
ји је позива Кајин рођак.{S} Покушавала је да се отресе те мисли, <pb n="36" /> која ју је опсе 
државање неке врсте племства, захтевала је скупоцена одела, свечане ручкове, у кући се кувало д 
тне интриге удатих другарица, захтевала је раскош министарских домова што се слабо поклапало са 
рововима и раштрканом селу, приређивала је зора величанствен ватромет.{S} Аница потрча хитро да 
усретне, било да поразговара, очекивала је из првог погледа подсмех, подозрење, осуду.{S} Њој н 
ва.{S} Та пространа тишина притискивала је младу девојку. </p> <p>— Удај се, драга Вишња — прод 
њена шеширом од зелене свиле, разливала је са̑но своју хладну светлост по интимном намештају су 
авете опробаних пријатеља.{S} Угушивала је глас савести.{S} И, он је сад оставља...</p> <p>— Бе 
ј је пролазило у беспослицама, неговала је нешто цвећа, везла по коју мараму, читала, по каткад 
и вагона и остала гвожђарија образовала је црну, зарђалу масу.{S} На неколико места пушило се.{ 
енком.</p> <p>— Шта ћу му ја! — слегала је девојка раменима.</p> <p>— Вишња Лазаревна! — чуо би 
е на кратко са целом прошлошћу.{S} Дала је реч својој другарици да јој проводаџише за прву прил 
} С јесени поче да пада киша.{S} Падала је из дана у дан.{S} То не беше ситна, јесења киша, већ 
 кошуљи, боса.{S} Као ван себе, гледала је своју слику, слику не ње, него друге жене, не жене,  
иже савести било је нестало.{S} Гледала је на онај догађај с Чедомиром у њеној соби мирно, као  
у.{S} Па опет, чим је устала, погледала је на врата где је синоћ оставила венац.</p> <p>Он је с 
одражавала идејним друговима.{S} Седала је у прве клупе да би професора чула што боље.{S} Уписа 
 говора на Моравиној обали.{S} Погађала је да му се допада.{S} То јој би мило, али убрзо одби т 
ску блузу од обичне материје.{S} Држала је руке у крилу. <pb n="52" /> На глави јој је био прос 
 кућица за црпење воде на обали пружала је своју гвоздену руку као нека ружна добричина.{S} Неб 
рхтала је на зиду.{S} Даље мало, пузала је, разлиставала се стара лоза, пуштала у вис своје соч 
а.{S} Тамно жута чарапа од конца вајала је дивно листове њене здраве ноге.{S} Изнад њеног рамен 
е остао.</p> <p>Лево, на столу, стајала је рпа исписаних страница.{S} Скупи их и стаде прелиста 
а дође.{S} На отвореним вратима стајала је Белина мајка још непрестано.</p> <p>Она је била ушла 
ут своју драгану.{S} У врх пута стајала је још она клупа на <pb n="97" /> којој су седели.{S} П 
 излетима, месним скупштинама, остајала је усамљена.{S} Младићи је нису волели, претпостављали  
једнако, намерно и пркосно.{S} Остајала је у салону тек кад има још некога.{S} У варош, и кад б 
ћеш, једном, и мене оставити — одбијала је његова умиљавања — и чудити се... и смејати предрасу 
певка.{S} Из планинског склопа избијала је река као из неке чељусти.{S} Иза њих је била варош:  
исуре.{S} На извесним местима пробијала је Морава то зеленило и текла преко плићака, испод подр 
, славуји певали.{S} Нова трава клијала је испод трња, снег копнио по <pb n="237" /> околним ви 
ци.{S} Споредна капија на Двору зврјала је широм отворена.{S} Унутра се светлила чиста калдрма, 
обројним нежностима; њена љубав ласкала је његовим жељама да живи и буде срећан.{S} Млади човек 
на се мирила са том вароши, заборављала је на рђаве часове које је у њој доживела; успомене, он 
 Хајде, испрати нас донекле, — чаврљала је рођака. — Не станујем далеко.{S} Да само знаш како м 
е и сад дебелу сенку преко улице, имала је још нечега пријатељског и још била најлепша кућа у Б 
S} У мешењу колача се одликовала: имала је шесдесет четири рецепта за разне врсте.{S} Њен главн 
 да то неће увек тако трајати.{S} Имала је четири детета: најстарију ћерку, Параскеву, која је  
ој је пролазила врло пријатно.{S} Имала је доста друштва.{S} Није осећала Чедомирово одсуство.{ 
ска милина.{S} Девојка поред њега имала је зеленкаст жакет који је врло лепо доликовао њеној пл 
а приону око свога кофера.</p> <p>Имала је право што се журила.{S} Мајка је била опасније болес 
рену главу и продужи даље.</p> <p>Имала је утисак као да лута по неком напуштеном месту: све је 
и.{S} Али ју је јастук жуљао, обузимала је жеља да понови балет, несносна врућина пекла ју је и 
адост се сушила у њеном срцу, обузимала је нека сумња, почетци кајања, нека необјашњива бојазан 
тпуно, пуним срцем.{S} Сад пак, примала је хладно те изливе паланачких симпатија.{S} Приговарал 
, за одрицање.{S} Лака и површна, знала је живети само за своје задовољство и мислити једино на 
Матовићка не хтеде наваљивати.{S} Знала је да јој је муж врло тврдоглав.{S} Стога узе други пут 
у па све до чела и главе.</p> <p>Сањала је да су ишли пешке, као у селу.{S} Било је у сватовима 
лижавао крају.{S} Велика Школа почињала је поново да оживљава.{S} По њеним просторијама су одје 
ве паланачких симпатија.{S} Приговарала је себи за то: што год има добила је од тог оца са вели 
посуђе.{S} Из одшкринуте магазе ударала је кисела воња на јеличко вино.{S} Један зрак сунца игр 
ечерња.{S} Једна чета војника марширала је са стрелишта у касарну.{S} У вече, један чича, с кан 
што је пријатно.{S} Свога мужа сматрала је за нову играчку коју је добила и која треба да је по 
могла утешити.{S} Своју грешку сматрала је за кривицу.{S} Стид ју је било и од самог Илића, а р 
ео је био пуст.{S} Влажна пољана дисала је новом, великом надом.</p> <p>— Што ми то раније ниси 
 би професора чула што боље.{S} Уписала је и часове који по уредби нису били обавезни.{S} Хвата 
о уредби нису били обавезни.{S} Хватала је прибелешке.{S} Није разумевала многе ствари.{S} Диви 
лободе падала јој је најтеже.{S} Читала је књиге, седела крај прозора што гледа на сокак и посм 
на променила.{S} Настао мрак.{S} Остала је сама са Илићем.{S} Њу је обузимао стид, па радост, п 
дужности : — Наша модерна жена изостала је далеко иза жена цивилизованих народа.</p> <p>— Да.{S 
} Збогом.</p> <pb n="291" /> <p>Постала је она стара Вишња, којој је морал патријархалне куће з 
ова сенка, неправилна и крупна, дрхтала је на зиду.{S} Даље мало, пузала је, разлиставала се ст 
муселинска блуза; лака материја дрхтала је при сваком даху и покривала божанствену бисту и њене 
а.{S} Поред све равноправности, осећала је да ипак није једнака својим друговима.{S} Није имала 
не с Чедомиром још за тренутак, осећала је да се неће моћи савладати, да ће бризнути у плач...  
о воли Чедомира. <pb n="149" /> Осећала је да је њено цело биће везано за њега.{S} Њено срце гр 
доју допала јој се посебице.{S} Осећала је дубоку захвалност према младом земљаку који се тако  
е, не могу.{S} Журим се.</p> <p>Осећала је како јој је тешко у души.</p> <p>Грло ју је стезало  
ниверзитету.{S} Старинска зграда бацала је и сад дебелу сенку преко улице, имала је још нечега  
ом кором.{S} Зграда Велике Школе бацала је дебелу сенку чак преко улице.{S} Даље од ње, по једн 
рење које завиди, али та срећа дотицала је се неугодно.{S} Срце јој се стезало, њена душа је пл 
ву није хтела видети.{S} Ипак, корачала је даље.{S} Надала се да ће се сакрити.{S} Подржавала ј 
о попуштање од правог пута.{S} Корачала је брзо, али сигурно, и изгуби се не окренувши се.</p>  
ће најзад наћи нешто своје?{S} Корачала је тешко, леђа је сагла, главу оборила ниско; није жури 
м човека који је ишао поред ње, слушала је радознало и жудно његове речи... речи школованог чов 
ну новог министра, Матовића.{S} Слушала је од другова да говоре са завишћу да је то најбоља кон 
демска слобода јој је пријала.{S} Могла је уредити свој живот по својој вољи, излазити куд хоће 
поређење између те две девојке.{S} Бела је тражила задовољство не по осећању него по памети, из 
езазлено и у исти мах несташно.{S} Бела је имала бело лице с кожом која се чинила као постављен 
Тај младић није ни школу свршио, а Бела је још дете.</p> <p>— Бела ми је терет на грудима — при 
је директор.</p> <pb n="264" /> <p>Бела је сад имала киселих паприка колико хоће, али, пренета  
ous, ma chère</foreign>!...</p> <p>Бела је наследила од оца тврдоглав карактер, па ипак је почи 
</p> <p>Нико не рече ништа.</p> <p>Бела је устала, пошла неколико корака ка углу од собе, и онд 
 разговарамо као пријатељи.</p> <p>Бела је била узела судове и пошла вратима да их однесе, па с 
те трошкове пред министром.</p> <p>Бела је посвећивала Илића у те куповине, питала га за савет  
чних гласова звоне око нас.</p> <p>Бела је стојала пред њим.{S} Њене очи завијао је вео видљиво 
а, колико је имала пред свадбу, провела је беспослена, размажена и више мање срећна.{S} Она ниј 
зи, са ниском мерџана око врата, седела је у својој клупи и преслишавала <pb n="37" /> се из ме 
не забаве <pb n="35" /> у школи, видела је сад нову варош пуну младих људи, који се боре против 
ма.{S} Кад се спремила за школу, видела је да још има доста времена.{S} Па ипак је готово трчал 
рестонице учини јој се бедно.{S} Видела је по њему рабатне чатрље које дотле није примећивала.{ 
 рећи.{S} Тек, заједно с Илићем, мрзела је сад и остале студенте, те младе људе, што праве мани 
 је сад признала све.{S} Вели, заволела је Чедомира још чим га је видела... много јој се допала 
ше се да накнади домаћицу кући.{S} Мела је собе, пропирала рубље, требила поврће, кувала запршк 
ећала пред њим никаквог стида.{S} Хтела је да му се преда одмах, ту, на тој пространој пољани.{ 
 се заустави код огледала.</p> <p>Хтела је да види на њој самој колико га мрзи.{S} Један крај њ 
д њену душу.{S} Као врхунац свега, била је нестрпљива жеља да напакости Илићу, свету, самој себ 
.</p> <p>Њена другарица, напротив, била је крупна, доста пуна за своје године, дубоких, угасити 
е од њега била старија две године, била је већ као дете каћиперка и, у домаћим свађама, стално  
или.{S} Као прво што се очекивало, била је амнестија политичких криваца.</p> <p>Све је то Бела  
Вићентије Симић, секретар суда.{S} Била је пуна хвале за младог чиновника.{S} Тако исто и сестр 
ејасно, непотпуно, само главом.{S} Била је права противност Бели.{S} Чедомир натуче шешир на оч 
е трудила.{S} Њена права симпатија била је давно оставила домазлук и више се није враћала.{S} Њ 
другарицу; брзо се трже, њена рука била је хладна као мртва.{S} Он је поново прихвати и принесе 
је.</p> <p>Прави разлог тој одлуци била је Бела.{S} Она није могла издржати цео дан на ногама,  
<pb n="150" /> <head>XIV</head> <p>Била је недеља кад је Вишња пришла Чедомиру.{S} Дан је био в 
его ранијих година.{S} Шта више, добила је награду, једну књигу која је говорила о неговању пов 
уштала прва кад би се посвађали, добила је сад у мајци сигурну савезницу, те се свађама није ви 
арала је себи за то: што год има добила је од тог оца са великим, меснатим носем, од те мајке,  
се свађама није видело краја.{S} Губила је и оно мало поштовања што је дотле имала према свом м 
ала што иде у престоницу.{S} Заборавила је многе раније непријатности.{S} Велика варош на утоци 
ава коса, очешљана на раздељак, правила је врло згодан оквир њеном лепом лицу.{S} Њене очи мило 
 Да би пак утишала своју савест, радила је готово претерано на школским предметима.{S} Положила 
S} Онда узе неки други посао.{S} Радила је двоструко само да не остане на само са својим мислим 
е беху као привезане; цела варош радила је око њега, само се он осећао неспособан за најмањи по 
аспремања куће, готовљења ручка, водила је гласне разговоре.{S} Међу њима видели се бољи чиновн 
о у себи.</p> <p>По целе дане проводила је у својој соби, читала прибелешке, разгледала непрочи 
 <p>— Извол'те, господин Илићу — нудила је Бела кајсију коју је сама искрижала и прекидала прич 
тављала границе. <pb n="139" /> Тражила је навалице срећу.{S} Опасности су јој годиле.</p> <p>Ј 
к млаких београдских вечери.{S} Тражила је у њима нешто ново, изненадно, добро, нешто што ће до 
ано на школским предметима.{S} Положила је испите врло добро, боље него ранијих година.{S} Шта  
 су је.{S} Своме препуном срцу налазила је одушке у цвећу, сагињала се, кидала га, мирисала, ст 
г пролетњег поподнева.</p> <p>Прелазила је преко Батал-џамије.</p> <p>То беше један велики праз 
S} По неколико пута преко дана излазила је ту у шетњу у доба кад је мислила реформисати друштво 
буде!...{S}" Београд је велики, мислила је тада, он је као море: путеви су безбројни, живот шум 
ак. „Он сиромах, а ја хрома!“ — мислила је и веровала да су тако равни једно другом.</p> <pb n= 
остане без спреме, као сироче — бранила је госпођа те трошкове пред министром.</p> <p>Бела је п 
е школе.{S} Четири часа доцније звонила је вечерња.{S} Једна чета војника марширала је са стрел 
ај на отплату.{S} При избору, поклонила је нарочиту пажњу на салон.</p> <p>— Дивно! — говориле  
 пут којега се мора држати.{S} Измерила је сунце, пронашла материје од којих је састављено.{S}  
уша да заметне разговор с њом; говорила је о тој методици, глас јој је дрхтао, бојала се да њен 
е: хрома млада, хрома млада! — говорила је девојка мајци гласом у којем је одјекивала жалба и п 
орили.</p> <p>— Чудан народ! — говорила је газдарица својој вратарки за њих. — Постеља до посте 
<p>— Само још фале прангије! — говорила је нова баба и певуцкала неку популарну арију.</p> </di 
о бих погледала у очи Илићу! — говорила је немо у себи.</p> <p>По целе дане проводила је у свој 
p> <p>— Одреци се наследства — говорила је — па ће ти се осигурати издржавање све док не свршиш 
у је ствар, треба се уверити — говорила је себи.</p> <p>Али како?</p> <p>И на ово питање она од 
оје није заслужио ону увреду — говорила је у себи.</p> <p>С тим прекором мешала се широка жалба 
и смејати предрасудама!</p> <p>Говорила је то да би га казнила.{S} Она је иначе веровала да је  
ељи, у венцу од тепсија и шерпи, висила је јевтина слика талијанског издања <pb n="157" /> која 
 још једно другом да кажемо? — пркосила је Вишња непрестано.</p> <p>— Имам да ти кажем мој живо 
 отвори, боса, само у кошуљи.{S} Носила је један велики формулар и молила га да јој то испуни,  
ешто своје маневре од других.{S} Носила је редовно послужење кад је младић држао лекцију њеном  
<p>Кад је Вишња стигла у Чачак, осетила је тек ту сву супротност између живота који је предузим 
лаву на њене груди, на тело.{S} Осетила је тај загрљај као жив.{S} Свест јој се губила.{S} У уш 
ије од којих је састављено.{S} Укротила је гром и разоружала небо.{S} Проблем живота изгледао ј 
д писмоноше и коњичког официра.{S} Кола је сретоше убрзо.{S} Погледа нехотице у кочијаша, па он 
p>Вратила се одмах у село.{S} Прекинула је на кратко са целом прошлошћу.{S} Дала је реч својој  
риз.</p> <p>— Ја у Француску? — викнула је кад јој је муж поменуо пут. — Жива нећу, а мртву ме  
Каја.</p> <p>— Лазаревићева! — кликнула је весело Каја и обесила јој се око врата, па је пољуби 
ог дућана.</p> <p>— Бог с тобом! — чула је забрану унапред. — Шта ће рећи свет кад те виде саму 
ну реч водила госпа-Клеопатра.{S} Нашла је једног јеврејског трговца који је дао намештај на от 
своју жену.{S} Она га није видела, ишла је оборене главе и храмала јаче него икад.{S} Дотле су  
га.{S} У варош, и кад би излазила, ишла је у пратњи госпа-Клеопатре.{S} Иначе је Бела крила веш 
три, она се појави пред Двором.{S} Ишла је одмереним кораком и гледала преда се.{S} На пола рас 
ао, наслоњен на стуб једне лампе, пошла је брже и пријатељски му пружила своју руку, покапану м 
..</p> <p>— Остави ту пушку.{S} Не ваља је показивати у пијаном друштву — прекину га Зарија, па 
и, свила, модни журнали.{S} Једна шваља је најмљена под надницу.</p> <p>— Сутра да ми што буде, 
аз се ширио све више.{S} Међутим, земља је стајала пред великим радовима.{S} Морало се извршити 
м намештају супружанске собе.{S} С поља је допирао хук плахе кише.{S} С времена на време млезев 
азидана од ћерпича и дасака, ова чатрља је била тако бедна да се чинило као да је примила од св 
дакле, прошлост.{S} Она се не врати, ма је звао колико хоћеш.{S} Просто: пиши пропало.</p> <pb  
ужи:</p> <p>— Најзад, свеједно.{S} Нама је већ изречена пресуда.{S} Ми имамо да бирамо између о 
на храну.{S} Њему ће се познати, а нама је свеједно: куд једемо сви, биће и за њега...{S} Можем 
о по старинским пањевима.{S} У кафанама је врило као на вашару.</p> <p>— Овим сељацима засја ел 
новали су радикални клуб.{S} Међу овима је био и Чедомир.</p> <p>Вишња пак остаде даље на барик 
а воћка, невина као дивља ружа.{S} Зима је попусти.{S} Њени се образи запламише.{S} У срцу осет 
гла мешати у његове личне ствари којима је он први и једини господар!</p> <p>Обоје су били обор 
певале су му заносне мелодије, у којима је налазио извор своме одушевљењу.{S} У њиховом неиспис 
но још веће изненађење.</p> <p>У колима је седео Илић с једном девојком, којој примети само гла 
а добро и изврсних намера.{S} Али, њима је нови живот убризгао сталешке мржње и понижења.{S} Њи 
 за девојке с великим миразима.{S} Њима је свеједно који режим влада, јер им је сваки добар...  
/p> <p>Пут се био изгубио.{S} Пред њима је стајала једна железничка пруга.</p> <p>— Ту близу, г 
 вукла су земљу у арабама.{S} Међу њима је Чедомир још раније запазио једног коња, врло лепог,  
гарица из девојачке школе.{S} Међу њима је била и Каја.</p> <p>— Лазаревићева! — кликнула је ве 
а кола за свој нови терет.{S} Међу њима је био и арап.{S} Носио је и сад главу оборену и климао 
о.{S} Убијен је краљ тиранин, осигурана је слобода штампе, уставом су дате све грађанске гарант 
уштају да се задиркују.</p> <p>— Хладна је као тестија! — рекао је о њој једном неко иза њених  
међу којима се свака разликовала: једна је била гвоздена, друга дрвена, трећа на ногаре.{S} Ту  
ложити рачун — примети Вишња. — Народна је реч пресудна, народ је суверен.</p> <p>— Народ су би 
газдарица.{S} Добра <pb n="301" /> жена је била отворила врата лагано да би га што мање узнемир 
оцкан, Илићу — рече затим. — Твоја жена је још твоја.</p> <p>Он покуша да оспори њен разлог; на 
ути се суд киселих краставаца, изложена је чинија обичног сира и неколико хлебова од гроша.{S}  
пођа после неколико тренутака. — Празна је, држим само неколико венаца лука.</p> <p>— А шта ћеш 
и су се навикивали на арапа.{S} Средина је чинила своје.{S} Постао је обична таљигашка рага.</p 
е у прашини сунца на заласку.{S} Долина је била пуна примитивних баштованџиница, где су се узди 
је било још високо.{S} Општинска утрина је дрхтала под његовом сребрнастом светлошћу.{S} У то д 
ле су се у озеленелој трави.{S} Општина је била посадила нешто дрвећа, али као што је то обичај 
 баре.{S} Земља се клизала.{S} Помрчина је била велика.{S} На пола улице застаде да предахне.{S 
> као у топлом гнезду.{S} Дубока тишина је повећавала чаробност тренутка.</p> <p>— Дођи ми једн 
.{S} Повучена у себе и тако здрава, она је изгледала нешто неспретна, али то је само допуњавало 
а ради њега и ради својих родитеља, она је желела бити најбоља жена на свету.{S} Она није призн 
{S} Са нешто урођеног византинизма, она је имала јединствену вештину да измири у себи жену која 
ва.{S} Мирно, предано, сваког дана, она је учила <pb n="228" /> мале сељачиће писати и читати,  
тан, прав.{S} Ћерка једног трговца, она је несвесно осећала колико је висока цена Радојевим чво 
n="114" /> према њој.{S} И сем тог, она је била болешљива, нервозна девојчица, код које се чежњ 
је пратила туга од промашене удаје, она је, против свега, носила у дну срца успомену на младића 
и истрже руку.</p> <p>Па и доцније, она је избегавала ова миловања, као да је осећала да се цел 
ад је на пољу светло и благо време, она је мислила на протекле догађаје са много искреног сажаљ 
 пратили једно друго до куће.{S} И, она је легала сва срећна, певушећи своју омиљену песму: „Су 
"17" /> чиновничких влада у Србији, она је била вечито за одржавање неке врсте племства, захтев 
ао мачка.{S} Али кад би се растали, она је претресала у мислима дуго што јој је Илић говорио.{S 
део на улици, па кад је хтео прићи, она је зауставила неку своју познаницу на пролазу и продужи 
кренуо и пошао ка својој другарици, она је стајала сама у зраку пуном кише.{S} Све је око ње би 
 се није правдала пред самом собом, она је губила присуство <pb n="181" /> духа и питала се шта 
а прегнућа.{S} Својом малом главом, она је обухватала ове обадве широке царевине мисли и трудил 
 млада горопадно.</p> <p>У осталом, она је врло мало личила на оне традиционалне младе са оборе 
ла њен најљући противник.{S} Овако, она је била њена ватрена поборница, није могла да схвати св 
 познатијем <pb n="104" /> друштву, она је говорила много, није бирала речи и пребацивала се.{S 
</p> <p>Она је још волела Чедомира; она је само њега волела.{S} Поред свих мана, он је био њој  
ји је дућан био одмах до њихова.{S} Она је била провела готово цело детињство са њом и њеним бр 
ишла пре него што га је познала.{S} Она је прикупљала своје сирото искуство као бродоломник на  
а и онога којим је дотле живела.{S} Она је била кћи Митра С. Лазаревића, бакалина.{S} Њен отац  
Говорила је то да би га казнила.{S} Она је иначе веровала да је он воли јако, јаче него што је  
адао јој је око раздрљеног грла.{S} Она је губила главу, као гуска коју појуре са две стране.{S 
о никакве важности сујеверицама.{S} Она је тако рећи била без религије, изложена раном утицају  
студента да иде својим путевима.{S} Она је била само нешто пролазно... само један ступањ у висо 
p>Посебице је Бела била љубазна.{S} Она је разумела да је сиротиња један недостатак. „Он сирома 
у ту издају заједничких убеђења.{S} Она је ишла у крајност као све жене.{S} Да јој је Илић у по 
изнавала себе за свог господара.{S} Она је заборављала прво правило свога новог васпитања да мл 
ла љубав не састоји од пољубаца.{S} Она је ту остала непоколебљива.{S} Ништа није било кадро из 
је била слабост ове учене главе.{S} Она је кроз њу гледала свој велики Београд.{S} По неколико  
је Чедомир обично држао лекције.{S} Она је била испуњена трима постељама, међу којима се свака  
свемоћ слободе и њене заточнике.{S} Она је била кадра да скочи на дрског човека, као мачка.{S}  
спа-Клеопатра је брала лаворике.{S} Она је сад говорила своме мужу:</p> <p>— Јеси ли видео да с 
у којом се проси рука у девојке.{S} Она је очекивала да је он назове својом вереницом, дâ јој о 
рабриле, подизале, одушевљавале.{S} Она је веровала у њих, у њино брзо остварење, у њихов велик 
S} Зенице су јој се јако шириле.{S} Она је шапутала нешто.</p> <p>Чедомир јој се приближи.{S} У 
е куће осети као код своје куће.{S} Она је била изашла из уског живота, она му више није припад 
сао.{S} Није хтела да га понизи.{S} Она је преклињала...{S} Црте на њеном лицу беху се развукле 
кола није довољна модерној жени.{S} Она је уска, непрактична, несавремена; она не даје позитивн 
ти.{S} Белу није могао оставити.{S} Она је била ту, она му се нудила, љубила га без питања, укр 
право у лице; она не спусти очи.{S} Она је била обучена у матроску блузу од обичне материје.{S} 
 би постао њен муж, о њој самој.{S} Она је зрела као зрела воћка, невина као дивља ружа.{S} Зим 
питала се шта други мисле о њој.{S} Она је знала да је неко од њених суседа морао приметити кад 
, док му је Вишња била изузетак.{S} Она је одржала реч и дошла тачно.{S} Баш кад сказаљке на са 
е он дати овакав или онакав ток.{S} Она је била врло весела, отварала јако своја нешто бледа ус 
а се дешавало са њеним драганом.{S} Она је седела у Чачку и стално чекала његов одговор.{S} Дан 
у исти мах, са извесним страхом.{S} Она је несвесно упоређивала свога земљака са човеком кога ј 
ко:{S} Бела са другом сестрицом.{S} Она је требала да држи под присмотром обе девојчице те да т 
 и кад су толико остали на само.{S} Она је полагала на мишљење околине.{S} Било да се с ким сус 
 ове тоалете њен најлепши оквир.{S} Она је била као створена за нормална осећања жене.{S} Све ј 
заревићеву како му иде у сусрет.{S} Она је била обучена у хаљине затворено плаве боје, чији је  
тић у папучици, обешеној о зиду.{S} Она је гледала неодређено, преда се.{S} Илић је био полуга  
хумана друштва, водила политику.{S} Она је волела те изласке, при којима јој се давала прилика  
рибрано, као пијаница по занату.{S} Она је сматрала пољупце као шећерлему, пуцала језиком и тра 
а, испуњавала је њену целу душу.{S} Она је веровала у Чедомира, он је воли... они се поново вол 
мела бранити себе помоћу других.{S} Она је осећала просто да је урадила нешто што није требала  
ари плаха киша.{S} Шта то смета?{S} Она је ишла уморно, тромо, али све даље.{S} Можда је ипак н 
 моја — насмеја се стара девојка. — Она је одвише чедо наших крајева, јужног сунца и јевтине шљ 
еног мужа, неће моћи рећи:</p> <p>— Она је била моја драгана.{S} Ја сам је грлио.</p> <p>Стога  
 том глас неког из њеног друштва, и она је већ заборављала на свог првог учитеља.</p> <p>То је  
ене, оне лепше, ницале су око ње, и она је била тад уверена да је Београд њено изабрано место.{ 
Сећаш ли се наше школе!...</p> <p>И она је загрли опет присно и свесрдно.</p> <p>Између живота  
<p>— Богаљ, богаљ, богаљ!...</p> <p>Она је сад презирала свога драгана, тога човека са ногама к 
..{S} Ено, зове те служавка.</p> <p>Она је због Чедомира променила цео <pb n="226" /> живот.{S} 
 не... — прекину га девојка.</p> <p>Она је погађала његову мисао.{S} Није хтела да га понизи.{S 
p>— Како? — зачуди се Вишња.</p> <p>Она је ишла поред њега лаганим кораком и строга.{S} Њеном п 
 — закључила би убрзо затим.</p> <p>Она је била људски створ, завезан за земљу.{S} И још нешто  
а, са несакривеним прекором.</p> <p>Она је још волела Чедомира; она је само њега волела.{S} Пор 
Белина мајка још непрестано.</p> <p>Она је била ушла с озбиљним изразом неумитног судије, израз 
к погледа госпођицу Матовић.</p> <p>Она је седела до њега и посматрала га весело, готово безазл 
ену, остављену њему на вољу.</p> <p>Она је лежала, као дете, изваљена на његову мишицу.{S} Прам 
и ли се свикла на наш живот?</p> <p>Она је била и сад мала, жива женска, још је имала свој урођ 
е надошлу, усталасану, помамну: страшна је тада, риче, бесни, ваља храстове, односи ћуприје, <p 
е његова ћутања на њено писмо.{S} Сумња је уједе за срце.{S} Учини јој се да тоне, да се земља  
ним поверењем у себе.{S} Њега пак сумња је задржавала сад у свему што би предузео.</p> <p>Избег 
 она рекне.</p> <p>У тим мислима, Вишња је прекидала паковање ствари, отварала поново очево пис 
 малог празника кад жене не раде, Вишња је седела код Остојићевих, кад Радоје дође с једним сво 
<head>XIII</head> <p>За то време, Вишња је уредно похађала предавања, читала руске књиге и подр 
ограда у Чачку.</p> <p>По вечери, Вишња је излазила с мајком на клупу пред кућом.{S} Њихова клу 
да будемо срећни.</p> <p>Дрхтећи, Вишња је гледала у своју другарицу и није речи могла рећи.</p 
је лагано друмом поред Мораве.{S} Вишња је ћутала.{S} Њене угасите очи мериле су немо зелено ко 
ачинили своје собе за спавање.{S} Вишња је распремала кућу, а Аница кувала.{S} После часова ост 
 тице да се чује.{S} Биље зри.{S} Вишња је спустила завесе.{S} У соби је мрак, али мало што да  
p> <p>Није Радоје мрзео школу.{S} Вишња је то знала.{S} Он јој је рекао једном приликом, <pb n= 
вимо као чела на каквом цвету.{S} Вишња је несвесно пила миље из ваздуха тога дана, опијала се  
ља нашим мислима?{S} Те исте ноћи Вишња је сањала да се удаје за Чедомира.{S} Сан је био тако ј 
pb n="227" /> <head>XXI</head> <p>Вишња је оставила универзитет и отишла за учитељицу.{S} Случа 
 студенткиња са биологије.</p> <p>Вишња је слушала те разговоре и осећала се све неугодније.{S} 
о питомац Војне Академије.</p> <p>Вишња је ћутала.</p> <p>Оне обе носиле су дугу црну кецељу, п 
е свршило како се свршило.</p> <p>Вишња је тако прошла, изгубила се у провинцији као и у његово 
најтеже осећају њен терет.</p> <p>Вишња је волела да слуша те говоре.{S} У доба реакције, штамп 
оје су мутиле моју савест.</p> <p>Вишња је тада управљала на свог друга горак поглед који је зн 
у кујну, било је за причу.</p> <p>Вишња је мало јела и говорила тек колико да не поквари распол 
боди потреба наше природе?</p> <p>Вишња је слушала ове речи, које су се чудно поклапале с оним  
ело Каја и обесила јој се око врата, па је пољубила с обе стране и од срца. — Колико има од как 
она, као мајка, дала свој благослов, па је погледа подозриво испод ока.</p> <p>— Бог с тобом, ч 
У очи свадбе, Чедомир изиђе из куће, па је врљао по вароши бесциљно.{S} Око пет сати пут га нан 
{S} Ето, њему није било све потаман, па је увек први ђак.</p> <p>Посебице је Бела била љубазна. 
<pb n="61" /> а млади газда нежењен, па је све ишло како само може бити.</p> <p>Радоје је радио 
p>Испросио је њену другарицу Милеву, па је даље писао Вишњи да се не љути, да дође на свадбу ак 
тац, Стеван, изучио је сеоску школу, па је покушавао да продужи гимназију, свршио два три разре 
ног великог књижара у ђачком кварту, па је ступио у везе и с антикварима на обалама Сене.{S} За 
ми се разболела.{S} Прала јуче кућу, па је ваљада промаја ударила.{S} И говори ја стоци да се у 
ужавани, где душа само додирне душу, па је остави да сања започети сан, и пољупци где тело дише 
а те говоре.{S} У доба реакције, штампа је била обамрла. <pb n="63" /> Двоје троје новине које  
ре или у четири кочића.{S} Њихова клупа је из Београда, фабричка, са гвозденим ногама у виду ла 
ом на клупу пред кућом.{S} Њихова клупа је била најлепша у вароши.{S} Други су седели на сандуц 
оже, да угоди својим гостима.{S} Вечера је била обилата, било је и слаткиша, па и вина.{S} Стар 
ир је положио испите, а госпа-Клеопатра је брала лаворике.{S} Она је сад говорила своме мужу:</ 
S} Мајка га је грдила, клела.{S} Сестра је претила да се обеси.{S} Кад му се то једног дана дос 
слањао кров пјане кафане.</p> <p>Унутра је врило као у паклу.{S} Смрад од пића, обуће и збијене 
ромне, лепе, стидљиве и природне.{S} Та је слика препоручивала молитву, давала опроштај, угушив 
о главу промољену кроз врата.</p> <p>Та је глава била окружена мирисавом маглом црне косе.{S} И 
апада и наносио по који облак.{S} Света је било пред кафанама, по тротоарима.{S} Врапци се чули 
ви који немају своје куће.</p> <p>Света је било доста у главној улици и пред кафанама.{S} Људи  
 почну послови.{S} Као што видиш, штета је да новац лежи зазидан у темеље.{S} Фирма за машине д 
рица унела ту простирку.</p> <p>— Штета је упрљати тако скупу ствар — рече гласно.</p> <p>Диже  
аци.</p> <p>— Шта ти је, Вишњо? — упита је мајка, која се помоли уз степенице од трема. — Теби  
опаст.</p> <p>— Љута?{S} Зашто? — упита је младић, тек да се нешто каже.</p> <p>— Зато што сте  
, руке су јој пуцале од сапунице, крста је болела.{S} Ипак је она одговарала:</p> <p>— Али кад  
ле.{S} Очи се рашириле жалосно.{S} Уста је држала отворена.{S} Видела се оба реда зуба.{S} Усне 
 нисмо видели!...{S} Како си?...{S} Шта је с тобом?...{S} Нешто си омршавела, али си тим још ле 
а њу, па ће гледати друга посла.{S} Шта је мени шкодила слобода, кад сам растао са̑м, ненагледа 
у праву да затражи та објашњења.{S} Шта је она била сад њему до обична другарица, пријатељица,  
ротив неког интелектуалног апса.{S} Шта је та Дарвинова борба за опстанак, одабирање, последице 
ори узнемирено:</p> <p>— Шта је?{S} Шта је теби?{S} Куд си нагао?{S} Ти губиш главу.</p> <p>У т 
ове <hi>влада народа</hi>.</p> <p>— Шта је лек томе?{S} Шта би могло заменити парламентаризам?{ 
обији, и грдио свога сина.</p> <p>— Шта је с тобом? — говорио му је тада полагано, суво, не гле 
е руке су је вукле к себи.</p> <p>— Шта је ово мени! — питала се она. — Тамо вилинско коло, овд 
ца ју је чекала на капији.</p> <p>— Шта је с тобом, Вишња? — дочека је. — Озбиљно сам се уплаши 
ијатно бити у својој кући.</p> <p>— Шта је то тако важно? — одговори госпа-Матовићка, већ у пос 
њига.{S} Дође јој да рече:</p> <p>— Шта је тако важно било у девојачкој школи?...</p> <pb n="23 
душе проговори узнемирено:</p> <p>— Шта је?{S} Шта је теби?{S} Куд си нагао?{S} Ти губиш главу. 
ао на чело, и јекну болно:</p> <p>— Шта је ово мени?{S} Ја нећу то.{S} Ја се гнушам тога сна.</ 
а прва.</p> <p>— Чедомире?</p> <p>— Шта је! —- одговорио би он зловољно, окренутих леђа.</p> <p 
угарици;</p> <p>— Како народ погађа шта је лепо!{S} Ове бледе, уздржљиве, свете боје у ивањског 
био — рече јој, тешећи. — Он не зна шта је у теби одбио.</p> <p>Сунце је клизило по ведром небу 
ун првог који наиђе.</p> <p>— Знате шта је ново? — рече им Милева једно вече. — Мешовити хор <h 
ама било је доста светлости.{S} Али шта је она била према блеску који пуче пред очима младићеви 
<p>— Ћути, безобразнице, знаш ми ти шта је љубав!...{S} Да, ја нисам противна љубави, она управ 
едајући у прошлост, ми можемо знати шта је вредео наш живот.</p> <p>— Ја хоћу најпре да учиним  
се погледи сусретоше.{S} Ко ће рећи шта је било у одсевима та два пара раширених очију?{S} Љуба 
друштву, у животу једном речи.{S} Машта је ишла као на крилима.{S} Кад се дође већ до немогућно 
рима, онај који воли једну жену и осећа је поред себе живу, пада у грозницу пожуде.{S} Подивљао 
можемо имати електрику.</p> <p>Остојића је нарочито помагао газда-Митар.</p> <p>— Оставите ви Р 
г <pb n="26" /> рођеног оца.{S} Та кућа је сазидана да буде уточиште свију њих и да се сваком ч 
кратко са свим маштаријама.</p> <p>Кућа је била мирна.{S} Напољу се ноћ ширила, ведра и ћутљива 
</p> <p>Били су сами у дућану.{S} Калфа је претакао вино у магази.{S} Шегрт је стајао пред врат 
именте научене из новина.{S} Без успеха је и кмет уцењивао задржавајући учитељичину сиротињу.{S 
сину младићевих уста.</p> <p>И породица је седала за сто: у врх стари господин, с нешто раскора 
 су сад сви троје несрећни?...{S} Улица је остала готово иста.{S} Два низа сниских дућана и неу 
Кнез-Михаиловој улици.</p> <p>Ова улица је била још место елегантне шетње.{S} Девојка је волела 
е он и склони се у страну.</p> <p>Улица је на том месту била раскопана.{S} Од последњих киша на 
собу неодређено.</p> <p>Млада учитељица је лежала непомично на поду, пред постељом.{S} Кроз отк 
не деру пред његовом собом.{S} Собарица је наместила на његов прозор саксију резеде.{S} Госпа-М 
снувши чизмом и кочећи очи.{S} Куварица је стишавала близнакиње да се не деру пред његовом собо 
ста за попис становништва.{S} Газдарица је имала жилав врат и пупаст трбух.{S} Рекао јој је да  
 еманципована девојка.</p> <p>Газдарица је не разумеде добро, те је погледа изненађено, па по о 
 <p>— Ред је да помогнем мајци.{S} Наша је кућа велика.{S} И затим, доста сам потрошила очевих  
мужа и говорила усхићено:</p> <p>— Наша је кућа једна мала република.{S} Свега имамо што нам тр 
.{S} Даље се није видело ништа.{S} Киша је пљуштала.{S} Са реке је допирао потмуо хук бујице и  
а скрену тамо, убрзавши кораке.{S} Киша је пљуштала.{S} По калдрми се нахватале многе баре.{S}  
одно.{S} Срце јој се стезало, њена душа је плакала, а она се морала смешити.{S} Стога побеже са 
е савијало јој се на срце.{S} Њена душа је дрхтала од страха пред нечим непознатим, независним  
.{S} Сели су у јечам и ужинали.{S} Хлеб је био мек, сир диван, а апетит одличан; слатко је јео  
ела слободоумна, учена човека.{S} Љубав је одбијала стално.{S} Још можда је срећна што се сврши 
ечи и уздисаја, али даље... права љубав је за њу била забрањена.{S} Као сви људи здрави и приро 
о, болесно, мистериозно.{S} Праву љубав је видела само у браку.{S} Управо, она за њу није посто 
 Јесте.{S} Обоје су млади, а знаш какав је свет...{S} Баш ме данас у седници пита Поповић да ми 
 у супротном правцу: пушта браду, чупав је, аљкав, носи умашћен шешир и уздигнуту јаку.{S} Он ј 
ање општег банкроства.</p> <p>— Милисав је анархиста — објасни Каја бојажљиво.{S} Затим додаде, 
е није већ умро од глади.{S} Свој позив је схватао на старински начин.{S} За њега философски си 
 Ја се смејем, морам да се смејем — Бог је реко: морам да се смејем.</p> <p>Ти састанци су Илић 
аше у хапс.{S} Он се оправда.{S} Разлог је био прост; брана и тунел поред ње били су главни рад 
м мирисом.{S} Стога се она отимала, кад је време било ручку, да сама трчи и куца на младићева в 
 <p>То је било свакако једног дана, кад је Чедомир пратио, као увек, Вишњу од Кајиног стана до  
} Јер је она била жена, а код жена, кад је муж у питању, начелне разлике не представљају велику 
S} Али није могао.{S} Усред читања, кад је можда био за читав континент далеко од Београда, за  
ао час васкрса мртвих, страшни суд, кад је у њега веровао.</p> <p>Изненадно, без икаквог узрока 
н су провели у шетњи.{S} Пред вече, кад је сунце нагињало западу, девојка зажеле да види залаза 
ристити том њеном слабом страном и, кад је потребно, уразумити размажено дете.{S} Али, Илић, ко 
кад је мислила реформисати друштво, кад је Зарија Ристић писао своје гром-мисли, лепи Млађа нос 
м и инстинктивном грубошћу у гласу, кад је Илић улазио у трпезарију, док се госпођа смешила бла 
де, у Београду, као тамо у Чачку... кад је била мало дете и кад се молила свесрдно Богу за свој 
ренутку реч која јој је требала.{S} Кад је давала своја мишљења, реченице су јој остајале недов 
о улицама није било много света.{S} Кад је млада девојка угледала Илића који ју је већ чекао, н 
атрали га за нешто више од себе.{S} Кад је пролазио улицом, старији су се утркивали да га поздр 
им што су јој у школи предавали.{S} Кад је била поред Чедомира, она му је потпуно одобравала, п 
} Управо, он је ово двоје мешао.{S} Кад је у клисури надзиравао раднике, гледајући хиљаде њихов 
ати госпођа, изненадно потресена. — Кад је видим онако хрому, мени се срце цепа.{S} Ја бих хтел 
е носе, па тражи себи девојку.{S} А кад је нађеш, сети се колико је Вићентије узео, па ти тражи 
p>— Веруј ми, ми смо све имале доба кад је живот као источњачка принцеза пред судом римских лег 
 дана излазила је ту у шетњу у доба кад је мислила реформисати друштво, кад је Зарија Ристић пи 
 Читала сам негде да је љубав слађа кад је мрак.{S} Гледаћемо звезде...</p> </div> <div type="c 
— Остави то, Вишња — рече јој мајка кад је виде како потаркује ватру. — Није то за тебе, не при 
ку.{S} То беше онога истог тренутка кад је Чедомир Илић излазио из куће Матовића.{S} И у Београ 
воришту око мрва које им је стресла кад је распремала сто.{S} Виделе се разгранате старе шљиве  
 <head>XIV</head> <p>Била је недеља кад је Вишња пришла Чедомиру.{S} Дан је био ведар.{S} По пл 
нити уши девојци тим страним речима кад је она лепа и без њих, савршена без свега мога знања, б 
љато око њега надничари првога дана кад је доведен; миловали су га по њушци, тапкали по сапима. 
није смео рећи.</p> <p>Од оног дана кад је био с Вишњом у њеном стану, трудио се стално да не о 
ти!</p> <pb n="50" /> <p>У очи дана кад је требало да се растану, начинили су велику шетњу, оби 
<p>Девојка је била и сувише озбиљна кад је ово говорила, те се њена другарица не усуди да се ус 
ње.{S} Био ју је видео на улици, па кад је хтео прићи, она је зауставила неку своју познаницу н 
гих.{S} Носила је редовно послужење кад је младић држао лекцију њеном брату, позивала га на руч 
а није жена.</p> <p>Било је пролеће кад је дошла у то село.{S} Трипут је потом глог обелио.{S}  
брак у обичним приликама, а камо ли кад је у питању престо.{S} Ко би то могао помислити само ју 
еко од њених суседа морао приметити кад је ушла с Чедомиром у кућу и кад су толико остали на са 
ћ.{S} Треба ли се одрећи те користи кад је у питању држава и виши интереси, до ђавола држава и  
ти што боље.</p> <p>Међутим, једном кад је Радоје почео да говори о лакој дељивости електричне  
 није била велика — рече јој једном кад је срете и поведе говор о електричном предузећу. — Само 
 тело, да јој и колена задрхте, као кад је читала забрањене књиге.{S} Једва је чекала да дође п 
нај тренутак заборава који се десио кад је Чедомир био у њеној соби.{S} У њој се бунила наша де 
то је златна; прича ми како је било кад је била млада, описује ми омладинске беседе код <hi>Зла 
 у родно место.{S} Оно је врло лепо кад је вашар, окружна трка, задушнице... нарочито кад <pb n 
ште.{S} Тек по који пут, а нарочито кад је на пољу светло и благо време, она је мислила на прот 
еп у демократији, који је почео још кад је он дошао на власт, развио се до своје потпуности.{S} 
5"> <pb n="54" /> <head>V</head> <p>Кад је Вишња стигла у Чачак, осетила је тек ту сву супротно 
прогласио за великог човека.</p> <p>Кад је ступио на Велику Школу, он је тамо нашао два оделита 
 четворка је за њега била увреда, никад је није добио.{S} Десио му се несрећан случај.{S} Какав 
толико пута... гледам је и сад, а никад је се нећу нагледати.{S} Чини ми се она као неко надпри 
је много — дочекала га је сестра — млад је, леп је, образован, има плате две хиљаде, отвориће а 
ограде, мој бели лабуде!...{S}" Београд је велики, мислила је тада, он је као море: путеви су б 
а, шибљаци, рибарске колибе.{S} Београд је био близу, одмах иза брда.{S} Девојка прибра своју с 
стицале небеску илуминацију.{S} Београд је изгледао као лепа циганка кад иде на бал.</p> <p>Кад 
/p> <p>— Хоћеш ли слатко и воду?{S} Сад је девојка дошла са бунара.</p> <p>Не чекајући одговор, 
 кроз будућност која обећава све, а сад је посматра кроз прошлост која се измиче, отима се наши 
 говорила о неговању поврћа.</p> <p>Сад је требало ићи у Чачак.</p> <p>— Ти се нећеш вратити от 
начки за слободу своје земље, његов дед је кметовао дуго година у свом селу, његов отац, са неш 
> <p>Радоје је погледа.{S} Његов поглед је био сама љубав.{S} Хтеде утешити девојку, хтеде јој  
 те она одмах не одговори.</p> <p>— Ред је да помогнем мајци.{S} Наша је кућа велика.{S} И зати 
слободно казати своју мисао.{S} Што год је било око ње, уверавало ју је у нови живот: варошка г 
е.</p> <p>Вишња га је избегавала кадгод је могла.{S} Чинило јој се да је она крива за његову не 
викер.{S} Он је метао те наочари кадгод је имао посла с писаном ствари, као да је знао читати и 
а на дувару и умиваоник од лима.{S} Под је покривала нова простирка коју је газдарица купила ту 
Вишња. — Народна је реч пресудна, народ је суверен.</p> <p>— Народ су бирачи, другарице, а бира 
итичка фактора, народ и круна.{S} Народ је био под мучним последицама два тешка рата, чији успе 
ем.{S} Шта сад тражиш опет?</p> <p>Брод је ишао час средином Дунава, час се провлачио између не 
оје жене, правио слатко лице.{S} Узалуд је општински ћата избријавао подбрадак и расипао компли 
ио Вишњи најлепши део дана.{S} С Мораве је пиркао свеж ваздух.{S} По <pb n="210" /> небу се пал 
ипражју поред Млаве.</p> <p>— На Духове је наша скупштина у Београду — рече јој Аница. — Хоћеш  
а, света Русија, матушка словенска, све је у њој могуће, све је у њој по руски!{S} Млада девојк 
пасна.{S} Што га је више понављала, све је разумевала боље народске фразе где се не говори непо 
у безбројни, живот шуми, таласа се, све је у вечитом покрету.{S} Али што се пароброд примицао в 
шка словенска, све је у њој могуће, све је у њој по руски!{S} Млада девојка не осети кад дођоше 
 да лута по неком напуштеном месту: све је ту, куће, улице, отворена врата, види се намештај, а 
 у њој није давало утисак раскоши ; све је било потребно, чак преко потребно.{S} Што се тиче ре 
себи надничареве речи: „Ево на̑!{S} Све је ту написано... па читај!“</p> <p>Истог дана отпутова 
} Ја сам се убио.{S} Ево на̑!...{S} Све је ту написано...</p> <p>И пружи му једно парченце харт 
еба гојити прасе у очи божића...{S} Све је спремно.{S} Могу се венчати првог празника.</p> <p>С 
 ни ћуприје, учитеља, ни лекара.{S} Све је више сиротиње у нашем народу.{S} Села, у којима се н 
 слободном времену ради за себе.{S} Све је то он сам израдио.{S} Погледај овај сточић за пушење 
жиће вам такође извесне обавезе.{S} Све је то озбиљно.{S} Вашим именом и угледом јамчићете за и 
ворена за нормална осећања жене.{S} Све је било ту да та жена постане једног дана срећна мајка, 
стајала сама у зраку пуном кише.{S} Све је око ње било сиво, тако сиво да се њена црвена блуза  
мала књиге и доручковала стојећи, а све је мислила о једном: о универзитету на који је позива К 
мнестија политичких криваца.</p> <p>Све је то Бела испричала Илићу брзо, без везе, задихано, ка 
ери, књижевности, у науци.{S} Све снаге је требало уложити у борбу за слободу.{S} После ће доћи 
почивала зграда њеног живота.{S} Полуге је нестало.{S} Зидови су попуцали.{S} Грађевина се сруш 
 <p>— Да.{S} Навратим који пут.{S} Овде је пријатан залазак сунца.{S} Ружичаста прашина обујми  
правила готово два засебна сталежа, где је осуђеник с новцем заповедао за паклић дувана осуђени 
вима и осталим великим надлештвима, где је рад мањи, а плата већа.{S} Они оснивају <hi>таншуле< 
S} Било је у сватовима много света, где је познавала извесна лица, од којих су нека жива, а већ 
есец, звезде, целе сунчане системе, где је откривао милионе нових ствари, чуда, лепота, какве н 
, послушно дете патријархалне куће, где је живот сина наличио на живот оца, где се снови не пењ 
м ћилеру какве сиротињске кафанице, где је један од њих држао <pb n="24" /> агитационо предавањ 
место: једно богатије село у Млави, где је нашла школу по плану, уређену башту и колегиницу, је 
ала су до првих кућа.{S} У клисури, где је дотле расло дивље трње и аптовина, а мртву тишину ож 
вета још више.{S} Склони се у крај, где је почињала једна споредна стаза.{S} Начини још неколик 
зије, па Крунском улицом на Врачар, где је давао лекције једном гимназисту.{S} Било је око пет  
а.{S} Из кујне се иде у дечју собу, где је Чедомир обично држао лекције.{S} Она је била испуњен 
Илић родио се године 1878 у Ваљеву, где је његов отац био рачуноиспитач.{S} Илићи су били порек 
жбу, добивши за преписача у Ваљеву, где је начинио целу своју каријеру.{S} Ту се оженио, подоцк 
а, стегнутих губица, у лепу долину, где је било тихо и без људи. — Сваког секунда она односи по 
едомира.{S} Она се питала:</p> <p>— Где је он сад?{S} Шта ли ради?</p> <p>— Он је за мене мртав 
{S} Ја чујем само право... право, а где је реч дужност?{S} Говори се само о сељаку.{S} Али он н 
за одбеглим пленом...{S} У државама где је оморина, тежак, загушљив ваздух, прво, као најнежниј 
им је устала, погледала је на врата где је синоћ оставила венац.</p> <p>Он је стајао на истом м 
и, начини два три круга изнад места где је пао леш као да га тражи; пуче друга пушка; тица се и 
 је сама попуњавала своје потребе и где је требало новца само нешто за порез или молитву. <pb n 
чан изглед...</p> <p>— А он ? — прекиде је стари господин, стално неповерљив.</p> <p>— Он јој ј 
</p> <p>— Али ако се не воле? — прекиде је Јован.</p> <p>— Онда ником ништа.{S} Боже здравља!.. 
 — одговори му философ. — Књига природе је широм отворена, хајде у природу!</p> <p>Чедомир, као 
 успети.</p> <p>— Шта да радим ? — нађе је по том Милева. — Радоје пије.{S} Да га свет не опази 
занос.{S} Скупи кошуљу позади и притеже је.{S} Врвице на раменима прскоше.{S} У белини платна р 
аљскији.</p> <p>— То је мој план — трже је из тог размишљања Радојев глас, округао у томе трену 
, супротно томе осећању празнине, обузе је страх да не сретне једног човека кога за живу главу  
ју несрећу.{S} После прве забуне, обузе је љутња.{S} Баци новине на под.{S} Затим их поново диж 
 око ње.{S} И она сама се губи, нестаје је, тоне.</p> <p>— Шта ме сад чека?... шта ће бити од м 
есног канкана пред толиким светом, није је остављала.{S} Глас часовника наносио јој оне опојне  
, објашњења не помогоше.{S} Тек доцније је сазнао, да владино одобрење није било у питању ни ко 
ећу коју су нашли.</p> <p>Из трпезарије је допирало звецкање тањира и ножева.{S} После се чуше  
им корицама, у преводу неког Грка, чије је име, и доцније, с муком изговарао.{S} Читао је све ш 
е насликано неко фантастично биље, чије је лишће подсећало на винову лозу, а цветови на цвет од 
е, доносило се камење, грање.{S} Радоје је био први и овде.{S} Али га сад нико није слушао.{S}  
орило непрестано о електрици.{S} Радоје је био јунак тих дана.{S} Људи су веровали у њега, смат 
ар и злато по зеленом бусењу.{S} Радоје је одбијао кратке димове на својој луши.{S} Његове очи  
на у његовом присуству.</p> <p>А Радоје је умео лепо да говори... полако, дижући постепено глас 
ишло како само може бити.</p> <p>Радоје је радио и ван своје радње.{S} Основао је велосипедско  
емилосрдно, што ме плаши.</p> <p>Радоје је погледа.{S} Његов поглед је био сама љубав.{S} Хтеде 
 тенџере, лонци старинског облика, које је госпа-Матовић наследила од своје мајке.{S} С овим по 
алилулу преко гробља Светог Марка, које је било зарасло у подивљало цвеће.{S} Пред њима се поја 
ла тим путем с Илићем до тог села, које је он називао њеним, правећи илузију на сличност њихови 
ари, показивао му непознато цвеће, које је звао биље, њихове крунице, прашнике, тучкове; на оба 
осетно попуњавала.{S} Његово срце, које је дотле живело пустињачким животом идеала из књига, уж 
испуњена јевтиним плавим мастилом, које је можда сам газда-Митар правио.{S} Затим је дошла опет 
им.{S} Остало је само његово тело, које је у том тренутку, наго и покривено платном, као и Вишњ 
 писца свих драгих карата и писама које је добијао.{S} Она га је такође приметила.{S} Црвенила  
, политиком и тако нечим, стварима које је слушала, читала на Великој Школи.</p> <p>Једном прил 
 је снажно осветљавало предмете на које је падало, али није било вруће, већ врло благо, меко, г 
ши, заборављала је на рђаве часове које је у њој доживела; успомене, оне лепше, ницале су око њ 
ви песму мирно, не слутећи осећаје које је изазивала.{S} Тада он дохвати књигу, баци је у угао  
 живеле једна за другом популације које је планета хранила.{S} Наука је одредила свакој звезди  
="34" /> појављивале су се прилике које је видела те вечери.{S} Обузимала ју је нека лака ватра 
олико догађаја, да су јој успомене које је другарица спомињала изгледале тако далеке, бледе, си 
Оне иначе не знају за њу.{S} А оне које је назру, оне су као ове муве што се лепе уз прозорско  
ле, римске новце, бронзано прстење које је купила по околини.{S} То је била њена манија.{S} Лаз 
еда, жута у лицу, готово као цвеће које је држала у крилу. — Али је живот чудан, комшија, тако  
еће које су му притискивале срце и које је само њој могао рећи.{S} Али су њега сад одушевљавале 
{S} Она се сети много лепих ствари које је имала с Илићем.{S} Она би без њега остала мала палан 
е сети Вишње Лазаревића и дужности које је имао према њој?{S} У сваком случају Вишња није знала 
лим хартијама и осталим сметлиштем које је град избацивао на своју периферију.{S} На северу, уз 
 разумео, ни волео оно човечанство које је открила психологија народа, психолошки роман индивид 
 утваром.</p> <p>Није га се тицало које је доба дана.</p> <p>Ти заборави су му пријали.{S} Оста 
ец је био тек изгрејао.{S} По небу које је дошло врло плаво блудели су облаци час бели, час жут 
 ли ће група учествовати у митингу које је грађанство приређивало у корист избора Србина владик 
у ситницу, по дивно довршеном телу које је издавала цела њена појава.</p> <p>— Волите се већ це 
арица не сазна шта о овом узбуђењу које је рило по њој, као грех.{S} Најзад се охрабри и рече:< 
 У природу, у природу!...</p> <p>— Моје је место међу људима, Ристићу — рече Чедомир уверено. - 
{S} Полиција није смела ући ту; за ђаке је пак било стално отворено.{S} Могло се ту склонити од 
 ништа.{S} Киша је пљуштала.{S} Са реке је допирао потмуо хук бујице и тежак мирис на одроњену  
виривало је румено и бело грло.{S} Руке је забацила.{S} Наслонила се цела на младића.{S} Тамно  
и као да су јој давале неки знак, звале је к себи.{S} Тада девојка опази нешто што дотле није в 
ављале поново, ницале око ње, обузимале је против њене воље као искушење, и девојка би се стрес 
о слике своје две познанице.{S} Од Беле је узимао њене ситне префињене црте, њен осмех мачкице  
м видне, да их је хтела сакрити; болеле је.{S} И као да се хтела отрести тих осећаја, рече свој 
е су је одмах заинтересовале, одушевиле је готово, јер их је примала без сенке неповерења.{S} Р 
е, с натписом радње њеног оца.{S} После је дошла карта, обична поштанска дописница, испуњена је 
аго и мирно парче пред лактом.{S} После је узе у обе шаке и миловаше је, и преко лакта, оборени 
иво како ће се то све свршити.{S} Дотле је онај други Илић, онај прави, онај који се видео, ком 
ио је оца да га упише у школу.{S} Дотле је сам научио читати и писати из сестриног буквара.{S}  
ином прстену.</p> <p>Тако и сад, весеље је плануло неочекивано, још док су се састајали.{S} На  
вати Вишња — онда будимо отворени: боље је да не идемо заједно.</p> <p>— Ми нећемо нашкодити је 
и, толико мислити, толико тражити; боље је пристати на живот, пустити се у њега.</p> <p>Јер как 
кукуруз, види им се само глава.{S} Поље је дисало мирно.{S} Још се јурила она два лептира.{S} И 
и се девојка. — А други?...{S} Брига ме је!</p> <p>— Не, Бела, то није тако.{S} Ти се компромит 
 риту.{S} Ја не волим лов.{S} Ономад ме је један пример дирнуо.{S} Лете две беле тице једна за  
штао је великодушно.</p> <p>— Па што ме је оставио? — бунила се она.</p> <p>— Ко је кога остави 
м ти — подвуче стара девојка — страх ме је било за тебе.{S} Ово је велика варош, а у њој има зл 
душу.{S} Посао јој се милио.{S} И време је проводила лако, радећи у школи појачано, скупљајући  
} Пољупцу није било краја.</p> <p>Време је пролазило.{S} Њихове очи нису гледале.{S} Њихова гла 
чита; међу најлепшим именима њихово име је најлепше; сва слава, пред њима, бледи и губи се, и к 
оја је тада била у моди.</p> <p>— Овоме је све равно до Косова! — насмеја се Илић у себи.</p> < 
е узидан крст од црвеног камена на коме је изрезан натпис: <hi>Вилина Вода 1848</hi>.{S} Седоше 
 није постојала, већ брак, муж.{S} Томе је требало очувати, <pb n="99" /> жртвовати све, живети 
е боје просипале се на парк.{S} Из шуме је долазио дах ноћи, мирис боровине, свежина росе, зада 
вали.</p> <p>— Знање је светлост, знање је моћ — понављао је, као аргумент, ту реченицу, коју ј 
, ма они и застрањивали.</p> <p>— Знање је светлост, знање је моћ — понављао је, као аргумент,  
еше пећи хлеб два пут дневно.{S} Печење је мирисало по старинским пањевима.{S} У кафанама је вр 
к се није могао одлучити одмах и решење је остављао од данас до сутра.</p> <p>— Сутра... сутра, 
вор о политици:</p> <p>— Слобода штампе је изиграна.{S} Трговци су се уселили у њен храм.{S} Ја 
тва.{S} Он је поново прихвати и принесе је к срцу.</p> <p>— Не... не, Чедомире! — рече Вишња, и 
</p> <p>Он је поново прихвати и принесе је к срцу са једном жељом у души да сам поцрвене.{S} Ко 
школованих и нешколованих чиновника, те је рачуноиспитач мислио да је цела његова несрећа долаз 
је смео с ума реакцију простих маса, те је сад, место власти, народ изигравао законе.{S} Једна  
на леђима.{S} Он је видео само себе, те је веровао да би с њим трпело и све друго: његови ближњ 
ста, светиљке нису биле још упаљене, те је владао приличан мрак.{S} Улице, изроване због неких  
бразима чак до првих праменова косе, те је изгледало да се девојка стиди без икаквог нарочитог  
 је умро још док је био у гимназији, те је од куће добијао врло скромно издржавање.{S} Ипак је  
ајка и укућани били су је размазили, те је желела да и Чедомир буде нежан <pb n="114" /> према  
и односи с девојком дубоко скривени, те је с те стране био миран.{S} Међутим, мучио га је сукоб 
му златарски занат није занео мозак, те је намислио да црпе злато из те убоге речице, за коју з 
 шта ће сутра лепо скувати за ручак, те је питала своје гошће шта више воле: киселу чорбу или с 
ане налазио се неки старински бедем, те је сад полиција наређивала грађанима да поправљају што  
 спречи мисао да не иде тим правцем, те је ударао крст на страни на којој се зауставио, склопио 
 Само је сунце припицало неприродно, те је ваздух био тежак.{S} Учитељица скиде свој палто, пре 
> <p>Газдарица је не разумеде добро, те је погледа изненађено, па по обичају наших жена да се п 
ље једно што је пристизала на снагу, те је већ имала потребу да се допада људима, и друго, што  
ше, не тражећи много.{S} Не треба да те је страх да ћеш бити каткад несрећна; то је општи закон 
p>— Никад среће неће имати онај који те је одбио — рече јој, тешећи. — Он не зна шта је у теби  
е.{S} Погађао је сву одвратност која ће је обузети према њему, према свим људима, према свему,  
/> <head>IV</head> <p>Те године пролеће је било врло лепо.{S} Раштркани Београд, који се ломио  
те се склони у прву капију.{S} Матовиће је била задесила нова несрећа.{S} Младен, који је још н 
ошуље му не доноси.</p> <p>— Па, купиће је, стара му мајка!{S} Човек се не жени због кошуље.{S} 
н, па је увек први ђак.</p> <p>Посебице је Бела била љубазна.{S} Она је разумела да је сиротиња 
Кад се окрену натраг у салон, њено лице је горело сво, обузето неком унутарњом ватром.{S} Очи с 
еколико малих, светлих облака.{S} Сунце је снажно осветљавало предмете на које је падало, али н 
ела Радојева душа, и збуни се.{S} Сунце је било дошло према њима.{S} Ствари око њих бацале су в 
жале су мршаву сенку по земљи.{S} Сунце је залазило за један облак, бацало зраке и чаробно осве 
 Дани су јој пролазили полако.{S} Сунце је милело преко усијаног летњег неба.{S} Не шеснаест са 
ац.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сунце је било на заласку.{S} То беше онога истог тренутка кад 
е младу да буниш.</l> </quote> <p>Сунце је било још високо.{S} Општинска утрина је дрхтала под  
е она лагано, као за себе.</p> <p>Сунце је завијало својим сјајем тиху воду, зарђале шуме и јед 
е зна шта је у теби одбио.</p> <p>Сунце је клизило по ведром небу.{S} Морава је жуборила иза је 
х села, па и из даље.{S} Задовољно срце је замахивало снажно пијуком.{S} По планини се разлегал 
лази и у дечју собу; <pb n="9" /> иначе је сиротињи место у кујни.{S} Али овог срећног дана, он 
а је у пратњи госпа-Клеопатре.{S} Иначе је Бела крила вешто своје маневре од других.{S} Носила  
ијин настојава и соколи...</p> <p>Увече је одјекивало по вароши од пуцњаве лагумова.{S} Парчад  
.{S} После је узе у обе шаке и миловаше је, и преко лакта, оборених очију, без иједне мисли у г 
који би давали наметљиве савете. — Наше је да нађемо новац, а остало: то је његово.{S} Не може  
 свега што је дотле окусила.{S} Сколише је поново мисли о Чедомиру, о томе шта би било кад би п 
пим намештајем.</p> <p>— Газдаричин муж је столар — објасни девојка. — Ради у једној оближњој ф 
истог.</p> <p>Вишња се стресе.{S} Образ је заболе, као да ју је Чедомир ујео.{S} Она се диже не 
 <pb n="206" /> <head>XIX</head> <p>Воз је јурио, измицао из Београда, остављао последње куће.< 
Повреде су лаке природе.</quote> <p>Воз је одмицао.{S} Кроз прозоре од вагона виделе се разноли 
Тај тип се буни против власти, не да би је начинио бољом, него да је дочепа у своје шаке.{S} И  
ло и потиљак ћилибарске боје.{S} Кад би је човек видео први пут, помислио би да је горда и наду 
 његове очи су је избегавале.{S} Кад би је и сусреле, оне су биле далеке, превучене неком сенко 
згледом залуталог пустињака.{S} На себи је имао окраћале, зелене панталоне, црвен прсник и капу 
 коју је случајно негде начуо, а у себи је додавао; „Ми смо слепи код очију, утучени у главу, с 
мало поштујемо животињски свет!{S} Теби је, без сумње, познат онај Ибзенов јунак, Улфхај мислим 
p> <p>— Мани ме, бога ти, Бела.{S} Теби је само љубав у глави.{S} Љубав, љубав... није она све  
{S} Вишња је спустила завесе.{S} У соби је мрак, али мало што да је свежије.{S} Из чамовине на  
подилазили непријатни жмарци.{S} У соби је био још мрак.{S} Часовник је куцао на столу.{S} Њего 
 покушао да сврши своје дело.{S} У соби је било тихо.{S} То беше стан за самца другог реда с на 
и нису имали среће.</p> <p>Лампа у соби је осветљавала рђаво.{S} По кутовима се дизао мрак.{S}  
рани од нечијег насртаја.</p> <p>У соби је било све мирно.{S} Часовник је понављао правилно сво 
говог голог, здравог врата.{S} На глави је имао качкету, пушио на лулу и бријао бркове.{S} Да с 
и.{S} Али не могаде.{S} У његовој глави је било мутно.{S} Он је био у стању пијана човека који  
ви њен чамац с разапетим једрима и води је непознатим путем ка бујним предгорјима неке нове зем 
 имао у срцу нежности.</p> <p>У природи је настајала све већа тишина.{S} Једно бело дрво, које  
нограда, она поји целу нашу земљу, држи је моћним својим жилама као нераздељиву целину, струји  
у угледа празну и усамљену.{S} По стази је било мирно и топло.{S} Једна црвена буба трудила се  
но што му је за лекцију.{S} У гимназији је било још горе.{S} Из немачког језика, земљописа, физ 
ици, Милеви, ћерци једног златара, чији је дућан био одмах до њихова.{S} Она је била провела го 
ве, непоштене канцеларијске слуге, чији је живот празан и пуст колико и она архива коју из дана 
ена у хаљине затворено плаве боје, чији је озбиљан крој доликовао лепо њеном одмереном ходу.{S} 
, а пред њим се појављивало сунце, чији је златан сјај оживљавао небесно плаветнило.{S} Како др 
бријао бркове.{S} Да се није знало чији је син, узели би га за странца.</p> <p>Вишњи се допадао 
 покварити ово присно весеље дома, који је последњих година знао само за зле стране живота: одр 
и режим начинио од овог Ужичанина, који је, поред своје струке, волео слободу, желео добро свом 
а Матовића, познатог опозиционара, који је осуђен као велеиздајник и сад се налазио у Пожаревцу 
бескрај.{S} Његов несрећни геније, који је дотле владао овом водом, овим планинама, овим људима 
зочарења.{S} Расцеп у демократији, који је почео још кад је он дошао на власт, развио се до сво 
а.{S} То је био доста широк сокак, који је, иза леђа Двора, водио поред Батал-џамије право на в 
ређоше трем.{S} Један стари човек, који је стајао у удубљењу неких укинутих врата и продавао по 
 ускоро, као онај класични песник, који је поздравио проналазак воденице, моћи кликнути: „Одмор 
већ умео поновити целу.{S} Учитељ, који је за свој рачун учио немачки језик, називао га је <for 
стрвен уским, чипканим застирачем, који је висио на две стране.{S} На њему се усправљало неколи 
ога друга оним унутарњим пламеном, који је палио њене мирне, невине очи и који је долазио право 
 задесила нова несрећа.{S} Младен, који је још нешто слушао док је стари министар био жив, пром 
ну тога догађаја бринуо се Младен, који је вукао свог учитеља за рукав, шапутао му нешто пропињ 
а.{S} Стари <pb n="269" /> пушкар, који је задржао нешто од своје службе у војсци, трудио се да 
На лицу јој је почивао отмен умор, који је требао да покаже свету колико сирота жена има посла  
кину са оближњег рафа један дивит, који је био изгубио своју првашњу боју под многогодишњим <pb 
на гомилу геака.{S} Јован Матовић, који је био сишао са пространих, слободних златиборских сува 
мити размажено дете.{S} Али, Илић, који је видео свет само кроз књиге, није имао мрве практично 
нили концесију животу.{S} У клубу, који је носио звонко име Група Великошколаца Социјалиста, по 
веком кога је оставила у Београду, који је такође имао велика одушевљења за бољи живот, за нова 
дне отменије породице.{S} На углу, који је правила Крунска улица са другом попречном улицом, је 
 се на реуматизам у десном колену, који је добио на робији, и грдио свога сина.</p> <p>— Шта је 
је то државни фијакер по кочијашу, који је носио униформу састављену од писмоноше и коњичког оф 
и, погледа зловољно у правцу онога који је питао, па рече:</p> <pb n="203" /> <p>— Ко ме уби?.. 
жеља, као чежња.{S} Усред Београда који је дотле познавала: смерне породице у којим је наставал 
ршене, није се могла сетити доказа који је хтела навести, збуњивала се и допуштала своме пријат 
, па и онај понос културног човека који је млади муж осећао у самом себи.</p> <p>То су били теш 
дана, опијала се присуством човека који је ишао поред ње, слушала је радознало и жудно његове р 
иновничића с малим квалификацијама који је морао да крши леђа пред сваким старијим, да крије св 
ислила о једном: о универзитету на који је позива Кајин рођак.{S} Покушавала је да се отресе те 
 и тврди да ја личим на њеног сина који је умро као питомац Војне Академије.</p> <p>Вишња је ћу 
ек ту сву супротност између живота који је предузимала и онога којим је дотле живела.{S} Она је 
ије што више, да оде до краја пута који је водио преко девојачке школе.{S} Али се она морала ми 
Нашла је једног јеврејског трговца који је дао намештај на отплату.{S} При избору, поклонила је 
је личио на оног класичног магарца који је скапао од глади између две гомиле сена, не могући да 
рављала на свог друга горак поглед који је значио разочарење, и ћутала.{S} Она није била још то 
 је палио њене мирне, невине очи и који је долазио право из срца.{S} Тај пламен и срдачност, ко 
ети бол, готово физички, онај исти који је осетила кад јој је узео први пољубац.{S} Она га одгу 
ртама на лицу онај израз невиности који је урођен првој младости.{S} Каја је била <pb n="29" /> 
" /> интересантан израз одлучности који је прелазио у трагику.{S} Ступио је у политику почетком 
Он није био приметио дубоки утисак који је на њу био учинио.{S} Судио је површно:</p> <p>— У ме 
{S} То је било неизбежно.{S} Човек који је промашио свој позив несрећан је, он пати, а патња ра 
{S} Она се збиља осећала као човек који је био заспао у неком напредном граду, па се пробудио п 
а, лепу, лудо лепу, најлепши облик који је икад створен на земљи.</p> <p>Илић је био спремио чи 
какав полуевропски обучен чиновник који је цигаром дувана убијао досаду.</p> <p>— Је ли ти жао  
де, волео човека као онај часовник који је оправљао, као ружу коју је калемио.{S} Његова вика н 
 општа ђачка кућа, непобедан бедем који је пркосио свакој реакцији.{S} Полиција није смела ући  
вршила сам — одговори Вишња гласом који је сад звонио поузданије. — Али не мислим да се ту заус 
 много поштовања, скиде свој шешир који је већ губио форму.{S} Вишњине дотле безизразне очи зап 
оред њега имала је зеленкаст жакет који је врло лепо доликовао њеној плавој појави.{S} Испод жа 
н јавни рад, у њене идеје, у живот који је изабрала.{S} Али време није било погодно за размишља 
рме и по црвеном лицу кондуктерову који је стајао укочено и озбиљно с бичем у руци.{S} Споредна 
{S} Срео би се с њом.{S} У погледу који је управљала на њега, он би спазио понос који страда, а 
воје мисли, он се предаде загрљају који је толико избегавао.{S} Њихове усне се додирнуше.{S} Ра 
о срачунатости, по сигурном кораку који је правила, по очима што се нису дали <pb n="275" /> зб 
љи, али се не предаде ни привиђењу који је кишни зрак правио од његове пријатељице.{S} Он јој п 
 опширно о себи, о својима, о миру који је нашла у свом родном крају, о вечито променљивом пејс 
и лепо се повијали према поветарцу који је пиркао из Овчарске Клисуре.{S} На извесним местима п 
суморно, палио своју цигару.{S} Девојки је један облак туге замагљавао њене бистре очи.{S} Најз 
које му је том приликом рекао?{S} Да ли је сад био истог мишљења?</p> <p>Његове мисли су ницале 
b n="306" /> <head>XXVI</head> <p>Да ли је то био случај?{S} Или заиста нека виша сила управља  
</p> <p>Вишња заусти да нешто дода, али је већ млади човек падао у ватру грдећи реакцију, реакц 
 <pb n="36" /> која ју је опседала, али је глас Чедомиров звонио у њеним ушима, облетао око гла 
S} Код њега су биле најскупље цене, али је купаца било доста, јер се знало да код њега човек не 
 историје имао је врло добре оцене, али је у осталим предметима био већином слаб.{S} Из српског 
 — Можда сам мало уморна...{S} Пхи, али је љута ова цигара — додаде за тим, насмејавши се гласн 
нервозно.</p> <p>— Парадокс зацело, али је истина.</p> <pb n="251" /> <p>Доиста, Лазаревићева ј 
ништа нарочито догодило лично њему, али је његово срце уздрхтано лупало у грудима, као да се де 
 противно његовом новом убеђењу!{S} Али је Илић био још млад, у добу кад се пише искрено и пошт 
еде избећи да са Кајом иде кући.{S} Али је она не пусти испреда се, и, између осталих ситница к 
као цвеће које је држала у крилу. — Али је живот чудан, комшија, тако чудан да ја не знам сигур 
ако је госпођа сама себе називала — али је девојка више посматрала домаћег учитеља него своје б 
ево још — викао је ван себе.</p> <p>Али је газдарица већ била изашла.</p> <p>— И ово, и ово, не 
{S} То није било у његовој власти; Бели је дуговао бар обзир чувања тајне.{S} Вишња се опет ниј 
е своју сакатост пред младићем ?{S} Или је то био само знак захвалности што је Илић имао стално 
или <pb n="218" /> су јој главу, мучили је као нешто живо, гушили, давили.{S} Језа ју је подузи 
 чекао лек тој грозници.</p> <p>У школи је било као сваки дан.{S} Другарице су говориле како се 
о новог устава.{S} Ју, обешењаци, да ми је уши да им извучем — додаде госпођа весело — где су н 
уги пут. — Само на кога се метну, да ми је да знам?</p> <p>— Не на мене, у сваком случају — упа 
авати онај крш, не бих му веровао да ми је из очију испао!</p> <p>— Ту смо се крили од Турака — 
м, а ми... слепци код очију!{S} Бела ми је сад признала све.{S} Вели, заволела је Чедомира још  
о, а Бела је још дете.</p> <p>— Бела ми је терет на грудима — прихвати госпођа, изненадно потре 
{S} Ти си болесна ?</p> <p>— Врућина ми је, мајко.</p> <p>— Хоћеш ли слатко и воду?{S} Сад је д 
S} Преварио сам се у Дарвина.{S} Шта ми је требао Дарвин ?</p> <pb n="300" /> <p>Да је на његов 
е растали, тера ме нека несрећа, све ми је пошло наопако.</p> <p>Трудио се да не изгледа бедан, 
се решио да се жени.</p> <p>— У кући ми је роваш.{S} Мој ма̑л се развлачи као да је Алајбегова  
Тако рече једног дана:</p> <p>— Краљ ми је два пута изјавио како се озбиљно решио да да̑ земљи  
, он је понос целе наше фамилије, он ми је тако рећи брат, ја немам другог брата...{S} Најзад,  
под проклетом реакцијом.{S} Тек, жао ми је, човече, пара...</p> <pb n="105" /> <p>Него велим, д 
танујем далеко.{S} Да само знаш како ми је леп стан, па баба... што је златна; прича ми како је 
ко <pb n="242" /> своју срећу, живот ми је кратак, верујем у бесмртност душе.</p> <p>Вишња није 
<p>— Ја се нисам шалио.{S} Часна реч ми је сведок.{S} Ја остајем и понављам...</p> <p>— Не, не, 
ору што гледа у двориште.{S} По калдрми је играло суво и топло сунце које претходи јесењој хлад 
адничком осигурању.</p> <p>Његовој жени је годило јако да постане министерка, т.ј. да јој муж п 
 његову собу.</p> <p>— И сем тога, мени је пријатно ваше друштво.{S} Кад разговарам овако с вам 
 наши ће те разумети.</p> <p>— Да, мени је потребно да ме неко разуме, да ме охрабри ако сустан 
не очи. — Али на што то питање!{S} Мени је тако лепо овде, у вашој кући, с вама... кад можемо д 
у тим стварима.</p> <p>— Добро.{S} Мени је иначе доста моје главобоље.{S} Само знај, нећу сканд 
 ти... ти си уморнија — одби он. — Мени је добро и на столици.</p> <p>У труду да задовоље што в 
о.{S} Судио је површно:</p> <p>— У мени је волела слободоумна, учена човека.{S} Љубав је одбија 
8" /> <head>XXII</head> <p>На Скупштини је нашла Вишња неколико својих другарица из девојачке ш 
з њега ништа не може да прође.{S} Вишњи је доносио међу првима новине, пропраћајући их стално к 
е и кучине!...</p> <p>— Бела! — прекори је лако госпа-Матовићка.</p> <p>— Јест, јест, трице и к 
и напред.{S} За њом пође Илић и осмотри је целу.{S} Видео је сад јасно што синоћ у мраку није м 
ђе на свадбу ако може.</p> <p>— Нека ти је Богом просто — одговорила му је она, отишла затим у  
од Бога желимо.{S} Само, кажи, мајка ти је нешто назебла, па се много брине за тебе, да и ти ни 
 — нек ми дете изучи школе.{S} Школа ти је најблагословенија.{S} Седиш у топлој соби и пазиш шт 
риге.{S} Постанеш неки чиновник, шта ти је боље од тога!{S} Иде ти после плата, а кад остариш,  
х плећа.</p> <pb n="313" /> <p>— Шта ти је, Вишња? — упита Аница, и погледа у собу неодређено.< 
 људи луди или подлаци.</p> <p>— Шта ти је, Вишњо? — упита је мајка, која се помоли уз степениц 
слим јабланом на крају.</p> <p>— Шта ти је, колегинице? — изненади се Аница. — Ти си тако бледа 
ек ти се нађе ако се наканиш.{S} Ако ти је то мало, а ти ми телеграфиши или отиди код мојих при 
 <p>— Колегинице из села?...{S} Како ти је у селу?</p> <p>— У селу је добро свакоме који од њег 
г нарочитог повода:</p> <p>— По чему ти је рођак господин Илић?</p> <p>Каја се опет изненади, а 
 хтеде заборавити садашњост, притиснути је на груди, рећи: „Моја Вишња, моја лепа, моја стара В 
/p> <p>На пољу је вејао снег.{S} У пећи је пуцкарала ватра.{S} Човек се ту осећао добро <pb n=" 
е треба крити; треба је послушати, рећи је увек, и увек радити тако да је човек може рећи.</p>  
инама, остајала је усамљена.{S} Младићи је нису волели, претпостављали су девојке које хоће да  
 сина.{S} Јака му је сметала.{S} У кући је био без капута, са заврнутим рукавима од кошуље.{S}  
азивала.{S} Тада он дохвати књигу, баци је у угао иза себе, и, као да је хтео утопити своје мис 
, још док су се састајали.{S} На пијаци је запевао друштвени тенор, иначе књиговођа у варошкој  
 од дуката и дијамантску грану.{S} Деци је шила хаљине најскупља шваља у вароши.{S} Сваке <hi>с 
е крио огорчење на свог сина.{S} Војсци је наређено да чува границу и, под претњом смрти, да не 
испод простог сламног шешира.{S} У руци је држала један крупан цвет на подугачкој гранчици.</p> 
Његов поглед ју је заносио, његове речи је опијале, његове руке су је вукле к себи.</p> <p>— Шт 
ш дуго падати.</p> <p>— Али и до вароши је дуго — примети она. — Склонимо се негде, ако хоћете. 
она који држе венце испод прозора, овај је дом чинио леп и отмен утисак у гомили других рабатни 
> </quote> <pb n="212" /> <p>— Погледај је, Вишња... погледај Мораву — рече Радоје, док један у 
о се још како је неко спавао, по другој је било просуто једно пакло карата; прашина се видела п 
ушило је и дирало у дубину душе, да јој је сваки живац треперио.{S} А пријатно, јер је то све б 
ишла у крајност као све жене.{S} Да јој је Илић у почетку проповедао мржњу против црвене застав 
не хтеде наваљивати.{S} Знала је да јој је муж врло тврдоглав.{S} Стога узе други пут, прими од 
а не сметају.</p> <p>— Главно је да јој је срце здраво — рече лекар на последњој посети. — Ако  
ажем јој ја да се чува.{S} Мисли да јој је још осамнаест <pb n="178" /> година — настави да се  
на далеко.{S} Где се окрене, ливада јој је нудила меке, миришљаве простирке.{S} Дуге, танке тра 
авила ником о свом одласку.{S} Тада јој је то изгледало природно: њену мисао је заузимала само  
Великој Школи.{S} Академска слобода јој је пријала.{S} Могла је уредити свој живот по својој во 
 говорити, наћи у тренутку реч која јој је требала.{S} Кад је давала своја мишљења, реченице су 
убоке жалости за себе.</p> <p>Мајка јој је умрла оног лета кад се Чедомир оженио.{S} Смрт је ја 
.</p> <p>Та оскудица слободе падала јој је најтеже.{S} Читала је књиге, седела крај прозора што 
ала гимназијске матуре, недостајала јој је мушка дубина, јасност у плану.{S} Професори су се об 
кла пре толико година. „Има“, рекла јој је тада између осталог, „има створења која једног дана  
нда свуче и леже.{S} Хладна постеља јој је пријала угодно.{S} У њеној глави, брзо као у кинемат 
риликама, по њој самој.</p> <p>Зима јој је пролазила врло пријатно.{S} Имала је доста друштва.{ 
у некој чудној земљи гатки.{S} Коса јој је падала заводљиво преко лица.{S} Ветар се играо са ск 
але се пред њом и око ње.{S} У уста јој је навирало једно слатко пиће, као грех.{S} Помрчину за 
јој годиле.</p> <p>Једног дана, кад јој је мајка отишла од куће, Бела га позва у своју собу.</p 
ички, онај исти који је осетила кад јој је узео први пољубац.{S} Она га одгурну инстинктивно.</ 
>— Ја у Француску? — викнула је кад јој је муж поменуо пут. — Жива нећу, а мртву ме можеш однет 
 зажелела у Београду".</p> <p>Некад јој је све то пријало.{S} Вишња се могла радовати дубоко, п 
{S} Девојка притисну руком онде где јој је срце, не рече ништа, повуче се натрашке, гледајући г 
их потреба.{S} Њено васпитање, које јој је обезбеђивало срећу у очевој кући, обележавало је као 
е кућа орила од њене вике.{S} Време јој је пролазило у беспослицама, неговала је нешто цвећа, в 
гостионицу: <hi>код Стрике</hi>, те јој је то име остало у публици, сигурније него да је фирма  
уке у крилу. <pb n="52" /> На глави јој је био прост шешир од сламе.{S} Па ипак, младост и здра 
 мртвих, опружених руку.{S} У глави јој је било празно.{S} На очи јој се хватала магла.{S} Виде 
изменити дубоко осећање морала који јој је несвесно улила старинска кућа њеног оца.{S} Прочитан 
му другом, мењала се ка идеалу који јој је Илић открио, мешала се у друштво младих људи и девој 
 школу.{S} Вишња је то знала.{S} Он јој је рекао једном приликом, <pb n="60" /> да би радо учио 
, а можда нешто и неповерења.{S} Он јој је онда прилазио.{S} Она му је пружала руку, пуна ћутљи 
опала ако би пао у туђе руке.{S} Он јој је хтео писати ради себе <pb n="188" /> такође, исприча 
јка је покушала да се измире.{S} Он јој је одговорио једним увредљивим писмом.{S} Зет се умешао 
дин, стално неповерљив.</p> <p>— Он јој је изјавио љубав пре него што си још постао министар... 
 мишицу.{S} Прамен плаве косе падао јој је преко лица.{S} Њене бистре очи биле су широм отворен 
ама.{S} Један део расуте косе падао јој је око раздрљеног грла.{S} Она је губила главу, као гус 
 план за високим студијама изгледао јој је излишан.{S} Ради њега су били ти напори, ради њега ј 
ух и више се не врати.</p> <p>— Жао јој је било свога живота! — примети Вишња полако.</p> <p>Мл 
жилав врат и пупаст трбух.{S} Рекао јој је да се не брине, оставио листу на сто, легао и заспао 
е нећеш вратити отуда! — приговарао јој је друг.</p> <p>— Ја ћу се вратити, Чедомире.{S} Ти ћеш 
уда... само не у Београд! — шапутао јој је унутрашњи глас. — Ти си дошла у њега весела као срна 
 помири.{S} Говор њеног земљака био јој је ближи, јер је био практичнији, опипљивији, земаљскиј 
шке.</p> <p>— Остави, дете — бранио јој је отац да то ради.</p> <p>Прљила се око ватре, руке су 
а се слободна, зрела, цела.{S} Како јој је сад изгледао јадан живот у гимназији... живот са сви 
S} Журим се.</p> <p>Осећала је како јој је тешко у души.</p> <p>Грло ју је стезало од неке незн 
а се није могла да свикне.{S} Тешко јој је било без мајке.{S} Није знала чиме да се позабави, д 
а крива за његову несрећу.{S} Тешко јој је било гледати га како иде од куће до куће, те оправља 
.{S} Њено данашње одушевљење давало јој је израз пуноће, савршенства.{S} Са заокругљеним рамени 
.{S} Чак јој се то свиде: изгледало јој је природно, младићски, ђачки.{S} И доиста, ово их приб 
ди се опет крај прозора.{S} Пријало јој је да тако гледа како зора свиће.{S} Нешто велико и уте 
310" /> <p>Вишња се стресе.{S} Било јој је хладно.{S} Пребаци један шал и посади се опет крај п 
ног краја постеље на други.{S} Било јој је тешко и пријатно.{S} Тешко, јер је осећала нешто нов 
.{S} Нешто велико и утешно долазило јој је из тих коњских ногоступица и разлистале природе, кој 
ла волети страсно и одано.{S} Јасно јој је било да он није више њен и да то не може бити.{S} Ал 
дно, на пречац, демонстративно, што јој је отац проглашен као противник <hi>постојећег стања</h 
ћицу из дворишта, и ту, од оног што јој је остало од мираза, живела са децом, скромно, тешећи с 
ена заразне.{S} Она напреже све што јој је остало од свести, дочепа чаршав са постеље, пребаци  
 Узбаци руком један прамен косе што јој је падао на чело, и јекну болно:</p> <p>— Шта је ово ме 
но поклапале с оним нечим новим што јој је надирало у душу.{S} Она их је памтила све, и несвесн 
на је претресала у мислима дуго што јој је Илић говорио.{S} Није јој тада измицало да он оскуде 
и Вишњу не остави спомен на оно што јој је Каја рекла пре толико година. „Има“, рекла јој је та 
м; говорила је о тој методици, глас јој је дрхтао, бојала се да њена другарица не сазна шта о о 
 молити и држати се чисто.{S} Живот јој је текао готово спокојно и монотоно, као оближњи поток, 
 се враћала у Београд.</p> <p>Живот јој је пролазио без догађаја.{S} Избегавала је посете, саст 
права кад сврши школу.{S} Будућност јој је изгледала неизвесна, тамна, под знаком питања.{S} Он 
д обичне бриге за кујну.{S} На лицу јој је почивао отмен умор, који је требао да покаже свету к 
ка и да су јој нашли момка.{S} Отац јој је поклонио часовник и ланац, мајка јој наручила дугу х 
/> <p>Постала је она стара Вишња, којој је морал патријархалне куће забрањивао свако попуштање  
реда се.{S} Илић је био полуга на којој је почивала зграда њеног живота.{S} Полуге је нестало.{ 
апетовани оранџастом хартијом, по којој је насликано неко фантастично биље, чије је лишће подсе 
римећавало по деловима тоалете, у којој је било нешто срачунатости, по сигурном кораку који је  
 целом човечанству.</p> <p>Кућа у којој је држао кондицију налазила се при врху Крунске улице.{ 
 песму: „Сунце ходи и заходи, а у мојој је изби тамно!...“</p> <p>Понекад би помислила да се на 
 који се напио добра вина.{S} Вишњу пак је бунио тај дан, обузимала ју је час топлина, час зима 
ли.{S} Од кућа су већ расле сенке, ипак је било још рано, те по улицама није било много света.{ 
е од сапунице, крста је болела.{S} Ипак је она одговарала:</p> <p>— Али кад ја нећу, па ко ће!< 
обијао врло скромно издржавање.{S} Ипак је имао нечег заједничког с њима, јер је имао приличну  
вини.{S} Послови су ишли добро.{S} Ипак је нешто пекло овог маловарошког првака.{S} Он је једва 
дила од оца тврдоглав карактер, па ипак је почињала прва.</p> <p>— Чедомире?</p> <p>— Шта је! — 
је да још има доста времена.{S} Па ипак је готово трчала путем.{S} Напољу је јесен приређивала  
у користи у својој вези; понављам, брак је на првом месту акт озбиљан, хладан, срачунат да се п 
мпатије су редак луксуз, а брак... брак је код паметних људи вешт споразум, смишљен ортаклук, г 
мећивало се с муком двориште.{S} Сумрак је купао џбунове шимшира, споредне стазе и силуете барн 
створили друштво и ток ствари.{S} Чачак је био њено родно место, град у којем је провела највећ 
јући га:</p> <p>— Господин-Илићу, ручак је готов.</p> <p>Тако куцајући, а не отварајући врата н 
ног љубавника: у његовим годинама човек је сав одушевљење, сав топлина, сав љубав.</p> </div> < 
дице нађе на невољи.{S} Али млади човек је залуд наводио разлоге двема женама, које су се занел 
ућу у врх пута? ---—</p> <p>Млади човек је и овде морао претрпети још једно расхлађење.{S} На п 
е користи туђим искуством.{S} Тај човек је посматрао спремање за свадбу у кући Матовићевих мирн 
 ако је потражио другу жену!</p> <p>Тек је сад видела колико воли Чедомира. <pb n="149" /> Осећ 
{S} У соби је био још мрак.{S} Часовник је куцао на столу.{S} Његов глас би се утишао по каткад 
p>У соби је било све мирно.{S} Часовник је понављао правилно своје метално тика-так, така-тик.{ 
а.{S} Арњеви се тресли.{S} Један путник је промаљао радознало главу кроз отвор на колима.{S} Пл 
иво је одабирао њихова преимућства, док је брисао <pb n="80" /> са њих све што му се није допад 
е зауставио, ћеретао тако са улице, док је она одговарала с прозора на другом спрату.{S} Био је 
дан, та га мисао није остављала.{S} Док је свештеник певао: „Исајије ликуј...“ и водио их око н 
ку показивао се готово узалудан.{S} Док је била мала, за чудо је лепо радила женске послове.{S} 
знао колико је његов отац имао муке док је ту кућу подигнуо и очувао.{S} Колико труда, колико б 
ј мирни <pb n="154" /> пејзаж.{S} И док је дим пузио у модрим трубама ка чистом плаветнилу осве 
S} Младен, који је још нешто слушао док је стари министар био жив, промангупирао се са свим, из 
 и средства.{S} Отац му је умро још док је био у гимназији, те је од куће добијао врло скромно  
својој ташти ни својој жени.</p> <p>Док је он тако пребројавао своје несреће последњих година,  
ада зачу познате кораке.{S} Један поток је јурио поред ње.{S} Она загази, и пређе на другу стра 
а с купања и дерала у сав глас.{S} Парк је пак ћутао усамљен.{S} Тек овде онде видео би се, у т 
пезарији изби два сата.{S} Метални звук је одјекивао потмуло по празној одаји као нешто живо и  
тито шал са себе. — Мустра бечка, богаљ је и сам, богаљ, богаљ, богаљ.</p> <p>Лупну пркосно пес 
{S} Гледао сам је толико пута... гледам је и сад, а никад је се нећу нагледати.{S} Чини ми се о 
налне младе са обореним очима, које нам је оставила у спомену наша старија литература.{S} Своји 
атити <pb n="175" /> двоструко, јер нам је време најскупље у животу.</p> <p>Он се доиста журио. 
p>— Она је била моја драгана.{S} Ја сам је грлио.</p> <p>Стога она није очекивала од Чедомира љ 
вали, јер су га колеге пањкале, а и сам је био крив: био је лабав, давао је лако добре оцене, п 
велика дела, узвишен рад.{S} Гледао сам је толико пута... гледам је и сад, а никад је се нећу н 
и у бело платно Моравино. — А видео сам је надошлу, усталасану, помамну: страшна је тада, риче, 
вам покажем бразилијанску марку што сам је купио од једног Јеврејчета.</p> <p>Они су били још у 
вета затезао се крајичак неба, по чијем је плаветнилу пловило неколико облачића као прамење од  
иганлијом, на оном истом месту на којем је Илић пољубио први пут своју драгану.{S} У врх пута с 
аве и земљорадничком осигурању, о којем је писао једно дело с научним претензијама.{S} Осећао ј 
ајући се с неког далеког пута, по којем је његова мисао дуго лутала. — Опет двојке?{S} Та сад т 
век, продавац ушећереног воћа, по којем је падала прашина.{S} Он је ишао полако, крајем пута, о 
к је био њено родно место, град у којем је провела највећи део свога живота, сваки ју је познав 
оворила је девојка мајци гласом у којем је одјекивала жалба и прекор. — Тако ми ружно стоји кад 
не, партију на влади ни друштво у којем је говорио.{S} Многима то није било право, па ипак чуле 
ио Београд, час Чачак, час село у којем је <pb n="307" /> живела.{S} После се та сцена променил 
ва њихових познаника, било најзад да им је био представљен.{S} На његовој тоалети видела се вел 
ију, једу као на даћи.</p> <p>— Нека им је алал! — поклапали су га други. — Раде, брате мој, па 
и осетили наличје живота.{S} Култура им је показала само своје зле стране, извукавши их из куће 
абила су се у дворишту око мрва које им је стресла кад је распремала сто.{S} Виделе се разграна 
адржавали дуже руку у руци.{S} Време им је пролазило у чекању једно другог, у састанцима по угл 
ниједног симпатичног покрета.{S} Али им је она пркосила свима.{S} Махала рукама, бацакала ноге, 
в дом као место нечастивих.{S} Јован им је опраштао великодушно, говорећи:</p> <p>— Не треба љу 
 него што смо предвидели — одговарао им је убеђено. — Не жалим новца.{S} Само нек се не губи вр 
ма је свеједно који режим влада, јер им је сваки добар... у свакој партији, групи или кући од у 
ичају, ублажавала бујицу здравља, којим је девојка била обдарена.{S} Румена крв шибала је под њ 
о гирланда од разнобојне хартије, којим је калфа украсио таваницу.</p> <p>Лазаревић извуче из к 
ивота који је предузимала и онога којим је дотле живела.{S} Она је била кћи Митра С. Лазаревића 
е подигнуте шиљасте земунице, под којим је меланхолични Чачанин, с великим сламним шеширом као  
?{S} И нашто оно њено подигравање којим је хтела да сакрије своју сакатост пред младићем ?{S} И 
Она се трудила да се врати на пут којим је ишла пре него што га је познала.{S} Она је прикупљал 
отле познавала: смерне породице у којим је наставала, умерене забаве <pb n="35" /> у школи, вид 
 спустише низ једно брдашце.{S} Под њим је жуборила озидана чесма на две луле.{S} На зиду је би 
не бојте се, не бежите од живота; с њим је као и с пливањем; научи се кад куражно оставимо плић 
 Белом.</p> <p>Вишњу је волео.{S} С тим је био на чисто.{S} То је било несумњиво.{S} На само ње 
и шаку, као да стеже нешто тврдо; затим је отвори полагано, па изврну, као да просу остатке, пр 
 можда сам газда-Митар правио.{S} Затим је дошла опет једна карта, са сликом неке велике зграде 
реални правац у животу.{S} Па опет, чим је устала, погледала је на врата где је синоћ оставила  
.</p> <p>Девојке се удалише.{S} Ливадом је звонило певање попаца.{S} Два црна лептира с црвеним 
ли глава.</p> <pb n="28" /> <p> С Кајом је била још једна девојка, која одступи неколико корака 
 дизала се с њим из постеље, и са којом је живео као са метресом.</p> <p>Претпостављао је друшт 
 схватљива, опомену га радости са којом је газдарица унела ту простирку.</p> <p>— Штета је упрљ 
једнако да му пише.{S} У брзини с којом је оставила Београд није јавила ником о свом одласку.{S 
и са себе хаљину.</p> <p>Пред огледалом је стајала Вишња у ноћној кошуљи, боса.{S} Као ван себе 
 као задржана једним грчем.{S} Пред њом је лежало наго, младо тело, забачених руку, набреклих г 
нке и њеног главног сокака, пред Вишњом је мисао цртала будућност као неку широку реку са зелен 
 ће наука привредити њој ?</p> <p>У том је изненади отац да се решио да се жени.</p> <p>— У кућ 
ећ заспала.{S} Бела тако исто.{S} Кућом је владала дубока породична тишина.{S} Електрична лампа 
 их водили младост и лепо време.{S} Дан је био један од оних жарких дана у сред пролећа, кад се 
 Било је око пет сати пред вече.{S} Дан је био као сваки летњи дан.{S} Улице се сивиле од праши 
ља кад је Вишња пришла Чедомиру.{S} Дан је био ведар.{S} По плавом се небу мицало неколико мали 
а међу својим новим друговима.{S} Један је био већ господин, циничан, наметљив, извештачено без 
ћ у постељи.</p> <p>— Похитај... доцкан је.</p> <p>Матовић се био упола свукао, па застао, седе 
че:</p> <p>— Хајдемо у варош.{S} Доцкан је.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_C5" 
сеоска чама ни саблазна књига.{S} Заман је ожењени колега, иза леђа своје жене, правио слатко л 
ла, и није могла више заспати.{S} Заман је гонила његове слике.{S} Оне су се јављале поново, ни 
ротепа девојка у заносу. ~</p> <p>Заман је Вишња звала свог драгана.{S} Њега није било више међ 
 сањала да се удаје за Чедомира.{S} Сан је био тако јак, да се пробудила сва уздрхтала, и није  
а се ми венчамо пре испита...{S} Красан је мој Милисав, видећеш.{S} Ах, ево га — додаде млада ж 
ек који је промашио свој позив несрећан је, он пати, а патња рађа злоћу.{S} Директор га је звао 
неколико хлебова од гроша.{S} Тај дућан је београдски специјалитет, једна врста приватне народн 
> па и о њему, Илићу, мислио је; Младен је брбљив, а Бела...</p> <p>На ову реч младић задрхта.{ 
 се тек у вече, пуна новости.{S} Младен је одлазио такође, у школу, рано, да се што пре отресе  
шњег аклиматисања у Београду.{S} Младен је био пао у трећем разреду из два предмета — освета ре 
а хтео, за какво си се борио.{S} Убијен је краљ тиранин, осигурана је слобода штампе, уставом с 
ед села.{S} Тек, коњски трамвај замењен је електричним, а на пољани Батал-џамије копани су теме 
едала као последња реч науке.{S} Дарвин је био Илићев изабрани писац.{S} Он је био његов божанс 
гледао је врло прост и јасан.{S} Дарвин је дефинисао природне законе тако силно да је његова фи 
учка бивале су краће.{S} Стари господин је морао примати овог или оног политичара, одлазити на  
зарђалом оградом.</p> <p>Стари господин је био већ ту.{S} Он је био човек ситних, живих очију,  
им братом, Радојем.</p> <p>Златарев син је био нешто старији од своје сусетке.{S} Долазио је у  
а задовољства не челиче дух.</p> <p>Син је растао слободно, тумарао са свим квартовским мангупи 
foreign xml:lang="la">in </foreign>, он је себе посветио за философа.{S} Зато је сматран за сме 
о сиротињи свога оца.{S} Место тога, он је прионуо у дућану и лепо помогао старом Остојићу.{S}  
 Београд је велики, мислила је тада, он је као море: путеви су безбројни, живот шуми, таласа се 
уће.{S} Кад се библиотека затварала, он је онда почињао своје шетње, купио је печених марона ко 
маже паметне људе у њиховим борбама, он је остајао на истом месту.{S} Упркос дубоким уверењима  
лтар!...{S} Поред свега социјализма, он је постојао, он је био примамљив, велики, са својим зла 
амо њега волела.{S} Поред свих мана, он је био њој најбољи, највреднији, најмилији.{S} Он ју је 
оред тога, остало слободног времена, он је износио своја размишљања <pb n="119" /> о приликама, 
ије ликуј...“ и водио их око налоња, он је понављао у себи надничареве речи: „Ево на̑!{S} Све ј 
душу.{S} Она је веровала у Чедомира, он је воли... они се поново воле...{S} Шта треба више, па  
S} Сад, после двадесет година борбе, он је видео краљевство претучено народним бунама, поразом  
ичаст.{S} Кад би му се досадило све, он је излазио изван вароши и лутао по околини дуго, до сам 
лативности, анархизма и вртоглавице, он је осећао ипак да му све више препрека спутавају корак  
{S} Угушивала је глас савести.{S} И, он је сад оставља...</p> <p>— Без једне речи, као да нисам 
дом из Бијелог Поља у Старој Србији, он је прешао овамо да се школује, потуцао се од гимназије  
бије своје право.{S} Невин у ствари, он је дрзак у речима.{S} Он је радикал, демократ, социјали 
везама, и он им није смео прилазити, он је бежао даље од њих.{S} Тада би одлазио из вароши, у о 
задовољан у служби, несрећан у кући, он је лутао по читаве ноћи да олакша себи, тражећи које љу 
е према себи самом.{S} Као на слици, он је видео цео свој живот, целог себе.{S} Што је учинио ј 
ски.{S} Он их је представио девојци, он је представио девојку њима.{S} А сад, она се забављала  
ких према малим, јаких према слабим, он је брзо постао убеђен у теорије материјалистичке филосо 
>— Не, Лазаревићева.{S} Ја га волим, он је понос целе наше фамилије, он ми је тако рећи брат, ј 
упка, оба пријатељска.{S} У осталом, он је у том тренутку жељкао једну неостварену жељу за пром 
ш не знају да се нађу.{S} У осталом, он је тако замишљао час васкрса мртвих, страшни суд, кад ј 
ад би се Вишња задржала с одговором, он је откључавао кофер, вадио стара писма, носио их у најн 
д свега социјализма, он је постојао, он је био примамљив, велики, са својим златним вратима, мр 
препорођају родног краја.{S} Управо, он је ово двоје мешао.{S} Кад је у клисури надзиравао радн 
оким уверењима у сопствену вредност, он је оклевао.{S} Он је гледао сваки дан толико људи који  
ињу.{S} С невином вером у будућност, он је трошио своје младе године радећи да буде достојан по 
.{S} Поред бриге за личну будућност, он је мислио и на будућност Србије.{S} Његово биће и његов 
S} Место путовања у Врњце и Абацију, он је заједно с Фламарионом посећивао месец, звезде, целе  
ораз.{S} Слично разоружаном ратнику, он је гледао својим сопственим очима, како све иде у пропа 
ихових црнпурастих, замахнутих руку, он је видео визију Вишње, њене главе, њених очију које поз 
p> <p>Кад је ступио на Велику Школу, он је тамо нашао два оделита типа међу својим новим другов 
0" /></p> <p>у њој звезду пратилицу, он је хтео да она буде једино метеор, који ће се појавити  
 као и тај сан за идеалном драганом: он је био само сиромашан ђак, без родбине, без сигурног пр 
ео ићи у облаке тананих апстракција; он је стојао на земљи и говорио просто;</p> <p>— У народу  
.{S} Брзо се нашао у првим редовима; он је био сјајан полемичар, писао је врло <pb n="117" /> т 
о приличну дозу епикурејства у себи; он је волео све што је пријатно, лако, ново, лепо.{S} У не 
а чита, да се просвећује, да се учи; он је готово цео неписмен.{S} Ето то, тај факт, то жалосно 
лижњи, друштво, држава, човечанство; он је све то видео у своме ја; то његово ја било је почета 
рмским кундацима.{S} Шта то мари!{S} Он је волео слободу, веровао у њену свемоћ, замишљао ју је 
бара пред кафаном <hi>Шаран</hi>.{S} Он је седео на крми и терао чамац врло добро, као да му је 
уши цикање попаца, крештање жаба.{S} Он је узе и за другу руку.{S} По башти су цветали патлиџан 
на рука била је хладна као мртва.{S} Он је поново прихвати и принесе је к срцу.</p> <p>— Не...  
д себе, да се сав загњури у њега.{S} Он је толико очекивао ову <pb n="98" /> девојку, да јој ка 
 и миле младићу као крајеви раја.{S} Он је брижљиво остављао те хартије у дно свог ђачког санду 
царства мисли, скровиште осећаја.{S} Он је успео да се она врати у Београд.{S} Али, ево већ нек 
лошки роман индивидуа и фамилија.{S} Он је био обратио сву пажњу само на спољашност, на изглед  
о пекло овог маловарошког првака.{S} Он је једва знао срицати, а теже му је било потписати се н 
ега не постоје науке, него Наука.{S} Он је ватрени присталица позитивистичке философије.{S} Он  
ори воде између Белиних родитеља.{S} Он је веровао да су његови односи с девојком дубоко скриве 
егова начела строгог социјализма.{S} Он је сад осећао потребу вишу од те негације данашњег друш 
о њега имају свој крст на леђима.{S} Он је видео само себе, те је веровао да би с њим трпело и  
 коју осећају слаби према јакима.{S} Он је у новцу видео силу која учвршћава живот, пријатеља к 
н у ствари, он је дрзак у речима.{S} Он је радикал, демократ, социјалист, републиканац, револуц 
, осећала се пред њим разоружана.{S} Он је знао толико ствари, прочитао толико књига, сипао стр 
воћа, по којем је падала прашина.{S} Он је ишао полако, крајем пута, оборене главе у страну, и  
отицала ситних слабости и рачуна.{S} Он је нишанио високо.{S} Он је остављао свакоме слободан ј 
гледај се на господин - Чедомира.{S} Он је сиромах ђак... пардон, господине Илићу — поправи се  
огаде уздржати од једног покрета.{S} Он је узе за руку.{S} Она се не трже.{S} Он продужи свој н 
ри Матовић није примећавао ништа.{S} Он је при ручку имао добар апетит, извлачио из џепа велику 
исом од тамјана и воштаних свећа.{S} Он је постојао овде, у Београду, као тамо у Чачку... кад ј 
 Они беху далеко једно од другог.{S} Он је мислио да се она удала и да није ништа сачувала од с 
.{S} А тај сељак то је наш народ.{S} Он је запуштен, прост, прљав, смрдљив.{S} Ипак, он није не 
а и њене груди утиснуте у његове.{S} Он је стеже снажно, грчевито, не мислећи ништа.{S} Под њег 
олико речи захвалности, па стаде.{S} Он је осећао свој лажни положај према тој девојци коју је  
руменило које јој заплами образе.{S} Он је поздрави и хтеде проћи.{S} Тада му Вишња приђе, пруж 
литика, већ једна врста религије.{S} Он је веровао у народне снаге, Вук Караџић је казао послед 
но, благословено, опште, свачије.{S} Он је од ове крилате речи очекивао све: народно благостање 
 створили закони, нарави, навике.{S} Он је стајао на прекретници и није се могао одлучити камо  
рацији која би га лишила очевине.{S} Он је знао колико је његов отац имао муке док је ту кућу п 
b n="24" /> агитационо предавање.{S} Он је био верна гласачка војска по ђачким зборовима, где с 
 одсудан противник брака у опште.{S} Он је неприродан и неморалан.{S} Неприродан, јер се у орга 
Он је слободоуман, бар у теорији.{S} Он је за сва права, бар док не добије своје право.{S} Неви 
, као да је знао читати и писати.{S} Он је на тај начин давао свечаности томе раду, сређености  
д их је киша ухватила ван вароши.{S} Он је онда гледао у њу кроз будућност која обећава све, а  
 n="91" /> била једини повереник.{S} Он је њима шаптао своје магловите снове.{S} Њине просте ре 
} Он није рђав човек, ја то знам.{S} Он је сјајна интелигенција, природа врло симпатична, али к 
 за животом, за животом потпуним.{S} Он је хтео да га види јасно, ту, поред себе, да се сав заг 
опствену вредност, он је оклевао.{S} Он је гледао сваки дан толико људи који се бацају у живот  
и сто своје собе где би га нашао.{S} Он је сачувао сва та писма, те званичне карте с унакарађен 
 кугла.{S} Илић је погледа право.{S} Он је тражио мало светлости на свом путу, као што морнар т 
м за срећу девојку коју је волео.{S} Он је био добар као Христос, а мало је људи _ко]и су почин 
евојку, с којом се Чедомир возио.{S} Он је био леп човек, он се морао допадати тој госпођици.{S 
чију је сурову владу рано осетио.{S} Он је желео да има новаца да би осигурао слободу кретања,  
 рачуна.{S} Он је нишанио високо.{S} Он је остављао свакоме слободан један круг болесних места, 
о арапу, сажаљевао га је искрено.{S} Он је себе видео у тој животињи.{S} Зар он није био тако и 
> <p>Илић је волео Зарију присно.{S} Он је у њему видео једног сапутника на истом путу, на путу 
S} У његовој глави је било мутно.{S} Он је био у стању пијана човека који добро види да прави г 
да би се огрешио о један принцип.{S} Он је био сув доктринар.{S} Заборављао је да поред науке п 
, и наби на очи доста фин цвикер.{S} Он је метао те наочари кадгод је имао посла с писаном ства 
 што ће изменити цео његов живот.{S} Он је био дубоко заузет самим собом и видео у том тренутку 
 тамо у правцу планина на западу.{S} Он је био миран.{S} Ништа на њему није издавало узбуђење.{ 
и умашћен шешир и уздигнуту јаку.{S} Он је слободоуман, бар у теорији.{S} Он је за сва права, б 
ез видљивог интереса за политику.{S} Он је већ у двадесетој години научио да му живот доноси чи 
и врло сигурну учитељицу, невољу.{S} Он је имао да се бори из дана у дан за комад насушног хлеб 
ово исто толико колико и њу саму.{S} Он је био кадар загрлити писмоношу који би му га предао и  
није имао те ширине у образовању.{S} Он је то знао и није се чудио: он <pb n="19" /> је себе ве 
 <p>Стари господин је био већ ту.{S} Он је био човек ситних, живих очију, великог чела са дубок 
, по средствима, по темпераменту.{S} Он је међу њима, међу тим радикалима, социјалистима, репуб 
на неки свој <pb n="77" /> успех.{S} Он је волео своју земљу дубоко.{S} Поред бриге за личну бу 
Авет лудила се помаљала кроз њих.{S} Он је певао:{S} Ја се смејем, морам да се смејем — Бог је  
вин је био Илићев изабрани писац.{S} Он је био његов божански учитељ, у кога је веровао као Тур 
Каја не подсмехну, продужи пажљиво — он је врло учен човек, врло паметан... </p> <p>— О чему ст 
 је он сад?{S} Шта ли ради?</p> <p>— Он је за мене мртав! — одговори енергично сама себи.</p> < 
S} Није прошло ни неколико минута, а он је већ био на улици, са̑м.</p> </div> <div type="chapte 
д свега што је јуче још постојало, а он је још жив.</p> <p>— Ах, тај живот! — промуца болно.</p 
м, лева му је била потпуно здрава, и он је њоме махао по ваздуху, као да би боље доказао оно шт 
обузимала нека чар, скоро физичка, и он је терао пером, као да броди морем начињеним од самог м 
> додир тога девојчета.{S} Најзад, и он је био млад, и он је имао у срцу нежности.</p> <p>У при 
чета.{S} Најзад, и он је био млад, и он је имао у срцу нежности.</p> <p>У природи је настајала  
 свету и примењеној философији.{S} И он је личио на оног класичног магарца који је скапао од гл 
p>Млади студент корачао је сам.{S} И он је ишао у шетњу.{S} Познавао је готово цео тај свет бил 
т не изигра ове мере.{S} У тој бризи он је смео с ума реакцију простих маса, те је сад, место в 
ресе; не рече ништа.{S} Другом руком он је обви око паса.</p> <p>Тада Вишња покуша да се ослобо 
о боли, да знаш како боли!...</p> <p>Он је поново прихвати и принесе је к срцу са једном жељом  
Иначе смо роб ропства његова.</p> <p>Он је био пун ових фраза.{S} Девојка га је слушала погледо 
ва! — насмеја се Илић у себи.</p> <p>Он је био студент философије, врло <pb n="2" /> висок, гот 
х ствари на неразумљив начин.</p> <p>Он је хтео да буде просто мудрац.{S} Своје мисли налазио ј 
 где је синоћ оставила венац.</p> <p>Он је стајао на истом месту, недирнут.{S} Јутарње сунце пр 
аједничко између тебе и мене?</p> <p>Он је видљиво патио.</p> <p>— Вама није добро, господин-Ил 
е, осуђени на затвор по апсанама; закон је био једнак за све.{S} Међутим, било је нас који смо  
ка уводила у њега.</p> <p>Доиста, салон је блештао у новом плишу и свежим бојама.{S} Само је би 
е нагло из светлости у помрчину, требао је један тренутак, па тек да види где се налази.{S} Ову 
ог догађаја који се десио.{S} Избегавао је своју саучесницу.{S} Презао је сваког тренутка да га 
свему што би предузео.</p> <p>Избегавао је једну и другу девојку.{S} Радио је за испите више не 
 и сам је био крив: био је лабав, давао је лако добре оцене, помео се једном у преводу неке лат 
није волео да му се противуречи и давао је честе савете.</p> <p>— Узмите се на ум — рекао му је 
p>— Ту смо се крили од Турака — додавао је други — а гле ти сад чуда!{S} Хвалимо те, Господе, в 
.</p> <p>Спомен на бившу љубав одржавао је девојку у савршеној чедности.{S} Ништа на свету није 
м.{S} И он је ишао у шетњу.{S} Познавао је готово цео тај свет било са улице, било са позоришни 
алази.{S} Ову приземну собицу испуњавао је један округао сточић, застрвен уским, чипканим засти 
стално двојку.{S} Осим тога, задоцњавао је на часове, трошио много времена на трговање с поштан 
 остала из природног стања — објашњавао је разлог што су зрнца философије дошла на та непосвеће 
које се граничило с анархизмом, решавао је сваки проблем.</p> <pb n="47" /> <p>— Шта то мари не 
на.{S} Велики џбун јоргована надвишавао је ограду и пружао своје гране, са широким лишћем, ка у 
нежавали и одобровољавали.{S} Покушавао је да се метне изнад свега, да живи повучено, за свој р 
р је гледао право пред собом.{S} Позвао је ову девојку да јој исприча потанко <pb n="281" /> ка 
оњски трамвај.{S} Удар копита одјекивао је у такту по мирном крају.{S} Несигурна мартовска свет 
 пет сати из јутра, пијан.{S} Дочекивао је нову годину с друговима, па га пиће преварило.{S} Ње 
ко се те ствари догађају.{S} Ослушкивао је челични хук шиваће машине, студирао физиономије трго 
 мушкој јаки; плав прамен косе сакривао је њене уши до половине.</p> <pb n="95" /> <p>Он задрхт 
 први знак <hi>вође</hi>.{S} Потписивао је резолуције, мрзео богаташку класу више него што је в 
маљираних шерпи.{S} Газда-Митар трговао је још са житом, стоком, шљивама.{S} Код њега су биле н 
 је радио и ван своје радње.{S} Основао је велосипедско друштво, утицао код општине да се праве 
итати и писати сам, за стоком; кметовао је дуго година, парничио се још дуже са сељацима из сус 
лости у минуле године.</p> <p>Отпутовао је био са женом у Париз.{S} Задржали су се неко време у 
у грађанском оделу, иначе обичан, могао је личити на друмског механџију као и на митрополита, д 
ке димензије, ширина, слобода.{S} Могао је живети неколико векова а да му се не досади.</p> <p> 
ми, тај ми носи педесет гласова.{S} Дао је две банке за шешир.</p> <p>— По два гроша од гласа!< 
ан један круг болесних места, а нападао је на оно што је главно, на основе и темеље, у које се  
м електричне индустрије у Чачку, гледао је остварење своје љубави према бакалиновој ћерци, која 
оказа један свежањ песама.{S} Разгледао је неколике.{S} Оне нису имале стиха ни слика.{S} Смиса 
ружала небо.{S} Проблем живота изгледао је врло прост и јасан.{S} Дарвин је дефинисао природне  
, у себи, међу својим књигама.{S} Седао је поново за свој сто и настављао своју расправу.{S} Не 
на.</p> <p>Па обраћајући се ћерци додао је:</p> <p>— А ти, фрајла, остави се Београда у Чачку.< 
 доброј души, кад сазна све.{S} Погађао је сву одвратност која ће је обузети према њему, према  
уге руке.{S} Он ју је жалио.{S} Погађао је шта ће се десити у њеној доброј души, кад сазна све. 
 марјаша, матуру није положио и похађао је Велику Школу као ванредни слушалац.{S} То је био тип 
бине више него што она може дати, бежао је од своје среће, мислећи да трчи за њом.{S} Није прош 
једном крају, поред гомиле цигаља лежао је један радник, затворених очију.{S} Мало даље од њега 
збегавао је своју саучесницу.{S} Презао је сваког тренутка да га не дочека љутито лице њеног оц 
лност.{S} Кад би се ипак уморио, стезао је слепочнице грчевито, шетао по соби или бежао... по з 
и.{S} Усред тог великог предела, стајао је Радоје, скромно, готово понизно, с лулом у левој руц 
.{S} Неколико корака лево од ње, стајао је Чедомир блед, погнуте главе, намрштених обрва, присе 
е стојала пред њим.{S} Њене очи завијао је вео видљивог узбуђења.{S} Њени <pb n="131" /> бели з 
 философирао него по обичају.{S} Скакао је с предмета на предмет.</p> <p>— Видиш, ти си петичар 
/p> <p>— Хладна је као тестија! — рекао је о њој једном неко иза њених леђа.</p> <p>Није могла  
овати.</p> <p>— Шта ме се тиче! — рекао је самом себи. — Моме месту су иначе дани избројани.</p 
ојачкој соби његове жене.</p> <p>Исекао је хартију на полутабаке, начинио превоје за исправке,  
руку.</p> <p>— Ево, на, ево још — викао је ван себе.</p> <p>Али је газдарица већ била изашла.</ 
пшти ниво!...{S} Општи ниво! — понављао је без везе.</p> <p>Изнад обале, коју су радници откопа 
ње је светлост, знање је моћ — понављао је, као аргумент, ту реченицу, коју је случајно негде н 
ругоме.{S} Чича с погачицама поздрављао је стално учтиво, имао при себи палидрваца да се упали  
 Он је био сув доктринар.{S} Заборављао је да поред науке постоји оно што се зове примењена нау 
 према свему, свему...</p> <p>Састављао је писмо у мислима, бирао згодне речи, изналазио утешне 
>Ти заборави су му пријали.{S} Остављао је, као сви слаби људи, времену, каквој повољној прилиц 
о као са метресом.</p> <p>Претпостављао је друштво оног другог типа својих колега, друштво студ 
 У сваком разреду био је први ђак, имао је саме петице.{S} У расправи појединих питања могао му 
алети видела се велика разлика.{S} Имао је нов таман костим, претенциозан бео прсник, полуцилин 
годно.{S} Ипак се брзо прибрао.{S} Имао је прилично кредита, јер је прошлих две године плаћао у 
евоје за исправке, умочио перо.{S} Имао је толико ствари да каже!{S} Дани су пролазили, а перо  
елих у навике и застарелу моду.{S} Имао је на себи плишано одело, црно и опшивено свиленим испу 
езика, земљописа, физике, историје имао је врло добре оцене, али је у осталим предметима био ве 
 продавао у дућану.{S} Газда-Митар имао је среће у трговини.{S} Послови су ишли добро.{S} Ипак  
долазити у школу за неко време.{S} Знао је да му се неће веровати.</p> <p>— Шта ме се тиче! — р 
и изразитих усана.{S} Свако од њих знао је наћи по коју лепу реч да јој каже, да јој честита на 
{S} Један трамвај <pb n="79" /> шкрипао је уз брдо; електрична светлост севнула би несигурно ка 
иви?</p> <p>— Збунио сам се — одговарао је дечко одсечно. — „Немац" је велика прзница; за најма 
у.</p> <p>— И једно и друго — одговарао је старац на постављено питање. — Нико нас не тера, па  
 Сутра... сутра, а не данас — одговарао је гласу своје савести.</p> <p>Белино понашање га је та 
ради сваке сигурности.</p> <p>Одговарао је девојци у истом уздржаном тону.{S} Чак да је и могао 
ли.{S} Уписао се на Сорбону.{S} Изабрао је тему: <hi>О вредности живота</hi>.{S} Проблем му је  
да би га у другој земљи ухапсили, терао је своју кобилу преко оближњег моста.</p> <p>— Погледај 
 <p>Кроз широм отворене прозоре допирао је у собу весео шум Београда који се будио пред вече, к 
д Илић није имао ни своје куће, а морао је сносити пребацивања као да се њему учинило не знам к 
 <p>Беше га дарнуо поклон.{S} Посматрао је румени каранфил, његову живу боју, његове свилене, р 
> <p>Чедомир јој се приближи.{S} Удисао је мирис те девојке и дрхтао пред сјајем њених зеница.{ 
еспособан за тај напор.{S} Његова мисао је била уморна. срце болесно, воља немоћна.{S} То му от 
ој је то изгледало природно: њену мисао је заузимала само њена мајка.{S} Болест <pb n="186" />  
не нису имале стиха ни слика.{S} Смисао је био редак гост његове музе.{S} Авет лудила се помаља 
вима; он је био сјајан полемичар, писао је врло <pb n="117" /> течно, стил му је био популаран  
— Хоћеш ли да будеш моја жена? — упитао је он.</p> <p>Њене руке задрхташе у његовим, па га стег 
е имао мрве практичног смисла.{S} Читао је да жена треба да слуша мужа.{S} То му се увртило у г 
 и доцније, с муком изговарао.{S} Читао је све што му до руке дође: научна открића, романе, изв 
пите више него што је требало.{S} Читао је књиге, новине, књижевне листове неуморно.{S} Опијао  
} Као гимназист другог разреда прочитао је Одисеју, велику, дебелу књигу у зеленим корицама, у  
е видиш, ти ниси видео то тело — шаптао је у себи — то лепо тело, те чаробне превоје и кутове.. 
 искрпљен блехом.{S} Ниже од њих растао је грашак, са широким зеленим махунама, које су висиле  
 доказао оно што је говорио.{S} Престао је да пише афоризме, па се дао на поезију.</p> <p>— Нау 
ило се <pb n="46" /> тако, глупо, остао је без марјаша, а није мислио да ће му што требати, па  
уд који.{S} Друге није стекао.{S} Остао је још Зарија Ристић, вечити ђак, вечити занесењак, веч 
Клуб се поцепа.{S} Један мањи део остао је у Групи.{S} Остали пак основали су радикални клуб.{S 
.{S} Средина је чинила своје.{S} Постао је обична таљигашка рага.</p> <p>— Рђо, мрцино! — псовк 
 смешне грешке о основне ствари праштао је великодушно.</p> <p>— Па што ме је оставио? — бунила 
зати.{S} Од лекције коју је имао плаћао је стан; остајало му је још нешто за дуван, ситан троша 
ице.{S} Кад би се кола напунила, осећао је са̑м и кретао се без команде.{S} Сирото кљусе, било  
 дело с научним претензијама.{S} Осећао је да стари, није волео да му се противуречи и давао је 
 <p>Младић не одговори ништа.{S} Осећао је да ће доћи нешто горе, нешто страшније од увреде, не 
раћао, седао поново за посао.{S} Осећао је инстинктивно да му је тај рад једини ослонац што му  
изи све што би могао написати.{S} Бацао је перо, полазио к вратима, после се враћао, седао поно 
ово, и ово, не треба ми ништа — и бацао је белешке, писма, књиге, фотографије.</p> <p>Уставио с 
ом.{S} Кроз уско лишће од врба промицао је по који сунчев зрак и изливао свој бакар и злато по  
/p> <p>Међутим, последњих година, јачао је све више протест против научног догматизма.{S} Млади 
 Илић, главно лице овог романа, корачао је лагано својим уобичајеним путем из Библиотеке на Тер 
ања непознатог, неодређеног.{S} Корачао је улицом, гледао право све што је сретао и није видео  
ог букета дуде.{S} Низ кириџија корачао је лагано друмом поред Мораве.{S} Вишња је ћутала.{S} Њ 
ог Запада.</p> <p>Млади студент корачао је сам.{S} И он је ишао у шетњу.{S} Познавао је готово  
{S} На извесном остојању од њих корачао је један човек ћутке, с кишобраном натученим на главу и 
{S} Био је вечито добре воље.{S} Причао је радо о својим пословима.{S} Решавао се с муком да је 
 позитивистичке философије.{S} Пронашао је библиотеку, израдио кредит код једног великог књижар 
 поглед из суморних, мрачних очију ишао је негде далеко, у бескрај.{S} Његов несрећни геније, к 
 се упути право преко њива.</p> <p>Ишао је, као мртвац, не знајући камо.{S} У једној празној ул 
м, ни Јован није остао читав.{S} Изишао је из затвора остарео, поремећеног здравља и опортунист 
ј:{S} Бела.{S} После ове девојке, дошао је Младен, бистар дечко, али ленштина, склон свима слаб 
е у првој години Велике Школе.{S} Дошао је кући око пет сати из јутра, пијан.{S} Дочекивао је н 
аца скакутали су сунчеви зраци.{S} Небо је било ведро.{S} Тек по неки облак био се зауставио у  
и шта ће теби универзитет? — тврдоглаво је настојавао Остојић.</p> <p>Девојка се осети донекле  
те две девојке начини једну.{S} Пажљиво је одабирао њихова преимућства, док је брисао <pb n="80 
ромену или ваншколску мисао.{S} Марљиво је радила, чекала стрпљиво крај школске године и спрема 
, он би продужио своје дело такво какво је, и нашао му логичан закључак; шта би га се тицало шт 
ојка — страх ме је било за тебе.{S} Ово је велика варош, а у њој има злих људи.{S} Да ти се што 
 перорезом у намери да се убије.{S} Ово је учинио на улици пред самом грађевином, а био је мрта 
/p> <p>— Моја је струка...</p> <p>— Ово је државна служба — прекину га директор суво — има, на  
преуско за његов сан и мисли.{S} Поново је почињао да живи.</p> <p>— Је ли, зете, ти знаш франц 
рокритиковати његове идеје.</p> <p>Прво је одржала.{S} Нико у школи није могао опазити код ње к 
ри тако, Чедомире.{S} Наше пријатељство је искрено, топло, добро.</p> <p>Млади човек погледа св 
 владике у Маћедонији.{S} Председништво је предлагало да се клуб уздржи од те патриотске манифе 
ло у питању ни колико лањски снег, него је то госпа-Клеопатра урадила на своју руку код колеге  
ћина су умрла.{S} Није било девера него је Чедомир ишао поред ње, шапутао јој нешто поверљиво,  
ца које није могло продрети у собу него је скакало око прозора, по калдрми и гранама једне огол 
на пријатној пригревици.</p> <p>— Много је мање људи, него што се мисли обично, који стварају с 
p>— И ја сам то нешто мислила.{S} Друго је сад, а друго беше под проклетом реакцијом.{S} Тек, ж 
 узалудан.{S} Док је била мала, за чудо је лепо радила женске послове.{S} Међутим сад, било да  
едним површинама леда и снега.{S} Живео је само духом.{S} Проналазио је масу задовољстава радећ 
родни борац, као и многи други, доживео је пред смрт велика разочарења.{S} Расцеп у демократији 
е, задрхташе опет, и стегоше.{S} Предео је био пуст.{S} Влажна пољана дисала је новом, великом  
вог представника.{S} Поред глумца седео је трговац, поред студента официр, поред чиновника обућ 
би јачи од његовог сопственог.{S} Видео је да она воли несрећно.</p> <pb n="220" /> <p>— Никад  
м пође Илић и осмотри је целу.{S} Видео је сад јасно што синоћ у мраку није могао.{S} Његова др 
S} У њиховом неисписаном рукопису видео је узбуркане дубине своје будућности, проналазио је пут 
ка од града и стоке од помора.{S} Успео је да оба пројекта озакони у Скупштини.{S} У буџет се у 
сту су иначе дани избројани.</p> <p>Сео је затим и покушао да сврши своје дело.{S} У соби је би 
 Њена слика му је бунила главу.{S} Хтео је да опет под руком осети њено тело, да се утопи у раз 
S} Трудио се да не мисли на њу.{S} Хтео је да је заборави.{S} Њена слика се брисала, срце ћутал 
. „Мени треба један искрен друг“ — хтео је рећи — <pb n="73" /> „једна жена као што си ти, тако 
е не жени због кошуље.{S} Млади су; цео је живот пред њима...{S} Да, ја сам човек из старог вре 
орка сазнања сопствене немоћи.{S} Почео је долазити у сукоб са колегама.{S} Бунио се против неп 
град, који се ломио преко три брда, био је као створен за поверљиве састанке.{S} Неколико корак 
 човек; носио је стално црно одело, био је резервни официр, бријао се сваког јутра, имао спокој 
ад би се о просвети повео разговор, био је стално на страни школованих људи, ма они и застрањив 
олеге пањкале, а и сам је био крив: био је лабав, давао је лако добре оцене, помео се једном у  
добош, јер је он највише настрадао: био је главни акционар.{S} Отишли су они лепи зидни часовни 
и, релативности, уравнотежавања.{S} Био је екстреман, фанатик, непомирљив, напрасит.{S} Што се  
дног дана изишао са оцем у поље.{S} Био је врло мали; то му је једна од првих успомена.{S} Отац 
ата, њено млечно лице белило се.{S} Био је бео и њен врат слободан, маљав, округао као у грлице 
у очврсле његове младићске црте.{S} Био је више човек, више мушкарац.{S} Они остадоше за тренут 
стана ушла у собу само у кошуљи.{S} Био је у првој години Велике Школе.{S} Дошао је кући око пе 
е није имало сјај прве младости.{S} Био је измршавео.{S} По убледелом челу повлачиле се боре, а 
рала с прозора на другом спрату.{S} Био је вечито добре воље.{S} Причао је радо о својим послов 
о на улици пред самом грађевином, а био је мртав пијан.{S} На саслушању је изјавио да је покуша 
аљених вратница и подрума без окана био је туп мрак као из гробнице.</p> <p>Илић стеже срце и у 
Свађе су учестале.{S} Најмањи повод био је довољан да не говоре.{S} Ћуте по неколико дана.{S} Г 
тири стране света: код сељачке куће био је север, ниже, преко реке, југ, лево у шљиваку исток,  
нади дамама оскудицу у каваљерима и био је заиста диван са својим, нешто застарелим гестовима и 
<p>Младић не одговори.{S} Причајући био је дигнуо главу и гледао у небо.{S} Девојка је опет пос 
мна о празницима.{S} Вишњин долазак био је наравно читав свечан догађај.{S} Око ње су се утркив 
ријеру у државној служби.{S} Он пак био је први ђак у сваком разреду, четворка је за њега била  
 разне врсте.{S} Њен главни задатак био је да допуни свога мужа тиме што ће његове сељачке скло 
ујну још мање.{S} Пасуљ са пастрмом био је сад њен сан, а киселе паприке њен идеал.{S} Те прокл 
 било у мени“.{S} Али млади студент био је за њу јаче везан него што је сâм мислио.{S} Раскид с 
аучног догматизма.{S} Млади суплент био је принуђен, против све зловоље коју је осећао, да прат 
 народне песме.{S} У сваком разреду био је први ђак, имао је саме петице.{S} У расправи поједин 
а и по који радник.{S} Сваки од њих био је огорчен песимист, сиромах наравно, с отомбољеним лиц 
...{S} Ето, већ сам пијан. .</p> <p>Био је заиста добро угрејан.{S} Још је више философирао нег 
д од пића, обуће и збијене гомиле давио је.{S} Гостима није то сметало.{S} Они су седели око ст 
оживео и један лични пораз.{S} Саставио је законски пројекат о осигурању сељака од града и сток 
ој се зауставио, склопио књигу, оставио је у крај свога стола, уредио краватну, погледао да ли  
авао је једну и другу девојку.{S} Радио је за испите више него што је требало.{S} Читао је књиг 
> су ми неочешљана, неумивена — наводио је отац као разлог.</p> <p>Испросио је њену другарицу М 
> <p>— Њихова се наука састоји — тврдио је — у давању необичног смисла обичним речима и излагањ 
ино! гаде! липсотино шинтерска! — грдио је поново рабаџија.</p> <p>Пуцањ одјекну.</p> <p>Напољу 
исак који је на њу био учинио.{S} Судио је површно:</p> <p>— У мени је волела слободоумна, учен 
у правду и уједињење Српства.{S} Тражио је слободу у вери, књижевности, у науци.{S} Све снаге ј 
ир у боји и прсник од платна.{S} Тражио је од жене и деце да пазе на одело.{S} Жена му је имала 
Чедомир је био склон маштању.{S} Тражио је самоћу; уживао у лењом губљењу времена.{S} Колико би 
.{S} Потврђења својим закључцима тражио је у обичним разговорима у друштву, песмама омиљених пе 
е просто мудрац.{S} Своје мисли налазио је шетајући по варошкој околини коју је називао природо 
ане дубине своје будућности, проналазио је пут својих мисли.{S} Једно женско срце куцало је за  
.{S} Живео је само духом.{S} Проналазио је масу задовољстава радећи дан и ноћ.{S} Учење му је и 
олако језде по зимском небу.{S} Одлазио је тада у кафану, губио се у читање новина, у пушење, у 
то старији од своје сусетке.{S} Долазио је у њихову кућу као у своју.{S} Газда-Митар га је звао 
по обали.{S} Са суседног острва долазио је мирис на покошену траву.{S} На оближњим фабрикама па 
остељом.{S} Кроз откривен прозор улазио је један ружичаст сноп првих сунчевих зракова.{S} А даљ 
е навршио у јуну, а већ у августу молио је оца да га упише у школу.{S} Дотле је сам научио чита 
је к себи, клекнуо је пред њом, загрлио је око паса, притиснуо главу на њене груди, на тело.{S} 
.</p> <p>Кад би она била његова, мислио је даље, постао би бољи човек.{S} Чинило му <pb n="280" 
pb n="78" /> па и о њему, Илићу, мислио је; Младен је брбљив, а Бела...</p> <p>На ову реч млади 
ве свилене, рецкасте листиће.{S} Мислио је како да врати ову љубазност.{S} Њих двоје би могли б 
 а кад се после растао са њом, помислио је озбиљно:</p> <p>— Уверен сам да би га она пољубила с 
и од нас не чује ни једну жалбу — грмио је Илић, опијајући се сопственим речима. — Наша интелиг 
евојку коју је узео за жену.{S} Начинио је за свагда неспособном за срећу девојку коју је волео 
p>— Наука ме није задовољила — објаснио је Илићу. — Крајем последњег столећа научари употребљав 
, он је онда почињао своје шетње, купио је печених марона који су му грејали џеп, па лутао по П 
и који је прелазио у трагику.{S} Ступио је у политику почетком Осамдесетих година.{S} У то доба 
} Ристић се није заустављао.{S} Говорио је о науци, политици, жени, Богу, лудници, а кад су иза 
ионарима коме се дају двојке! — говорио је дечко самоуверено, циљајући на професоре који су му  
"229" /> <p>— Као Себастопољ! — говорио је пензионисани казначеј.</p> <p>Река стешњена, пенушав 
е искачу.</p> <p>— Само тако! — говорио је Радоје. — До јесени имаћемо оба зида на брани.{S} А  
</p> <p>— Као на Калимегдану! — говорио је газда-Митар, куцкајући штапом о њено гвожђе.</p> <p> 
.</p> <p>— Оставите ви Радоја — говорио је грађанима, који би давали наметљиве савете. — Наше ј 
на.</p> <p>— Боже дај здравље — говорио је раније стари Остојић — нек ми дете изучи школе.{S} Ш 
вде у друштвеној конституцији — говорио је — пошто никаква комбинација неће уништити закон борб 
Београд неће се никад уредити — говорио је. — Ето, ја сам провинцијалац, а изгледа ми да се овд 
 парламентаризам треба помоћи — говорио је Петар Зечевић, омален, сувоњав човек, испупчене јабу 
нисам престао бити социјалист — говорио је. — Кад бих живео у Белгији, Енглеској, у другим инду 
Нек се развијају по инстинкту — говорио је самоуверено. — Утицај старијих може да изопачи праве 
и <pb n="256" /> басен океана.{S} Јурио је тамо, вамо, испитивао, њушкао, маштао, презао, одмар 
На зиду према њему, више постеље, висио је у природној величини портре Матовићев, рад једног од 
>Директор је био постарији човек; носио је стално црно одело, био је резервни официр, бријао се 
} Ципеле су му биле потковане.{S} Носио је сваки дан оковратник, и то оборен, с лептирастом кра 
т.{S} Међу њима је био и арап.{S} Носио је и сад главу оборену и климао десно-лево.{S} Чедомир  
>Студент је говорио искрено.{S} Износио је нове погледе о породици, о браку, о улози државе у м 
> т.ј. сваког пролећа и јесени, доносио је Лазаревић својој жени и најстаријој кћери штоф за ха 
дио је отац као разлог.</p> <p>Испросио је њену другарицу Милеву, па је даље писао Вишњи да се  
читава бара.{S} Неки добричина наместио је брвно.{S} Девојка ступи напред.{S} За њом пође Илић  
шао у прилог његове себичности, тумачио је као да је управљен против њега: било да она не дође  
 часовнике.{S} У слободном времену учио је немачки језик, поручивао мустре, каталоге, књиге са  
да, који се такође звао Чедомир, научио је читати и писати сам, за стоком; кметовао је дуго год 
тало.{S} Чедомиров отац, Стеван, изучио је сеоску школу, па је покушавао да продужи гимназију,  
ци, а кад су изашли из кафане, закључио је трештен пијан:</p> <p>— Јест, кажем ти... нема ни до 
ћ.</p> <p>Као што се предвиђало, свршио је школу одлично, без једне четворке, сама петица.{S} Н 
после доћи!</p> <p>У тим идејама свршио је прве две године.{S} О распусту га је чекало једно из 
е оставио? — бунила се она.</p> <p>— Ко је кога оставио? — одговарало је нешто у њој, нешто скр 
је јео и преслишавао се ко је југ, а ко је север.{S} И доцније није никад заборавио што је ту н 
му је ташта поносито. — Али нисам ја ко је ко.{S} Нећу дете да ми се мучи по паланкама.{S} Дост 
ичан; слатко је јео и преслишавао се ко је југ, а ко је север.{S} И доцније није никад заборави 
 После ће доћи остало само по себи, ако је ко тада у опште мислио шта ће после доћи!</p> <p>У т 
ерујем у судбоносне неспоразуме.{S} Ако је ко крив, то смо ми: ја, ти, наши карактери, наше неј 
ија, јаловост у државној управи.{S} Ако је скупштинска већина хомогена, иде се до отвореног дес 
д?</p> <p>— Њој ће бити свакако жао ако је не известиш.{S} И онда, знаш како је, чича-Митре, тр 
Ја сам га одбијала...{S} Какво чудо ако је потражио другу жену!</p> <p>Тек је сад видела колико 
поведа, мужа који им се даје, срећу ако је сретну, несрећу много чешће, и судбину која им се од 
ткад несрећна; то је општи закон; свако је несрећан овда онда.{S} Оно од чега треба да се бојиш 
да̑ земљи нов, либералан устав.{S} Јако је љут на реакционаре што су га изневерили приликом њег 
из два предмета — освета реакције! како је смело тврдио — те га је Илић поучавао за скромну наг 
е и један мрк младеж.</p> <p>— Ах! како је лепа — рече у себи и пољуби то место очима.</p> <p>К 
посао, а нашло се и неколико људи, како је то случај у свима покретима, који су хтели употребит 
на морала мирити са стањем ствари, како је називала своје домаће прилике и неприлике, и сагнути 
е поветарац дувао свеж и шапућући, како је Чедомир певушио једну дивну песму!{S} Остала су је у 
риликом скупило се велико друштво, како је то ретко у паланци.{S} Тамо се сви познају, али се т 
ака вода хладила ватру њених руку, како је поветарац дувао свеж и шапућући, како је Чедомир пев 
она седела на кљуну према њему.{S} Како је млака вода хладила ватру њених руку, како је поветар 
лакша посао <hi>јадне мајке</hi> — како је госпођа сама себе називала — али је девојка више пос 
но додаде:</p> <pb n="137" /> <p>— Како је лепо у вашој соби!</p> <p>Без размишљања, Чедомир по 
очи да ти љубим!</l> </quote> <p>— Како је лепа наша народна песма — примети Радоје. — Проста,  
 руку, не говорећи ништа.</p> <p>— Како је леп тај каранфил! — поче <pb n="152" /> Илић први, т 
опале отскочише од земље.</p> <p>— Како је лепо овде! — рече она лагано, као за себе.</p> <p>Су 
а — рече Зарија Чедомиру.</p> <p>— Како је он?</p> <p>— Можеш мислити...{S} Разговарали смо цел 
вне егзистенције.{S} Она се чудила како је досад могла бити слепа, водити бесциљан живот, читат 
i> порекло, фине манире, да покаже како је права срећа за земљу и Матовића што је она његова са 
рно има врло лепо тело, познаје се како је села.</p> <p>— Ти рече да долазиш чешће овде? — упит 
ма.{S} Независно од свега, сети се како је једног дана изишао са оцем у поље.{S} Био је врло ма 
да би га она пољубила само да види како је то кад су бркови обријани!</p> <p>Доиста, она није р 
па баба... што је златна; прича ми како је било кад је била млада, описује ми омладинске беседе 
, полуцилиндер с врло уским ободом како је те године било у моди.{S} Да је још имао читаве потп 
p> <p>Чедомир заусти да каже онако како је осећао:</p> <p>— Ја сам одсудан противник брака у оп 
 о прозор да весело човека опомену како је пријатно бити у својој кући.</p> <p>— Шта је то тако 
 разговор, упитати своју другарицу како је провела тих неколико месеци од како су се разишли.{S 
ко је не известиш.{S} И онда, знаш како је, чича-Митре, треба помислити на све.</p> <p>— Право  
на једној постељи познавало се још како је неко спавао, по другој је било просуто једно пакло к 
да је поставе за учитељицу.</p> <p>Како је у том селу било празно место, поставили су је одмах. 
на му је рука висила као мртва; свакако је била парализована.{S} Међутим, лева му је била потпу 
зида на брани.{S} А оно што остане лако је.{S} Још до године у ово доба можемо имати електрику. 
 пут порока као свака пијаница.{S} Тако је пре неку годину и свршила: једног јутра се срушила.{ 
 хармонију његове идеалне жене.{S} Тако је гледао у врх једног багрена и у његовим последњим гр 
ет својим старим, мирним током.{S} Тако је Вишња могла сад мислити на себе.{S} Гриже савести би 
е био никада.{S} Госпа-Клеопатра — тако је било крштено име Матовићки — није у свему делила дем 
било топло, меко, празно.</p> <p>— Тако је мирна, пријатна, љупка — продужи Остојић гледајући у 
ура.{S} Својих осамнаест година, колико је имала пред свадбу, провела је беспослена, размажена  
љи.{S} Али, кажи ми... молим те, колико је тек мало таквих жена!{S} Жене примају науку која им  
а буде просто... што простије... колико је могуће простије.</p> <p>Прави разлог тој одлуци била 
фских дирека на нашој страни.{S} Колико је пута ишла тим путем с Илићем до тог села, које је он 
трговца, она је несвесно осећала колико је висока цена Радојевим чворнатим рукама.{S} Том осећа 
b n="98" /> девојку, да јој каже колико је воли, да јој открије, поред царства мисли, скровиште 
илику, а да своме зету не покаже колико је срећан што не плаћа стан.</p> <p>— То је велика рент 
 јој на отменом држању, доказује колико је већ велика девојка и да су јој нашли момка.{S} Отац  
ојку.{S} А кад је нађеш, сети се колико је Вићентије узео, па ти тражи двоструко.</p> <p>Илић ј 
ече да ниси долазила.{S} Знаш ли колико је сати?</p> <p>— Извини, колегинице — одговори јој дев 
га лишила очевине.{S} Он је знао колико је његов отац имао муке док је ту кућу подигнуо и очува 
жи, госпођа ће живети још толико колико је живела.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
звијају рано и, у толико јаче, у колико је њено тело трошније.{S} Да је место Чедомира, високог 
сило од како су се растали.{S} У колико је излагао појединости, освајала га је чама, досада, мр 
 и весеље букне, у толико јаче у колико је дотле избегавано; момци су духовити, девојке приступ 
аћују: колико се младић склањао, толико је она трчала за њим.{S} Није марила да ли ће то ко при 
пита се Чедомир несвесно.</p> <p>Толико је пута пролазио поред те зграде, а никад није приметио 
/p> <p>— Анице...{S} Анице!</p> <p>Нико је не чу.</p> <p>Девојку је обузимала ватра све више.{S 
ек, сир диван, а апетит одличан; слатко је јео и преслишавао се ко је југ, а ко је север.{S} И  
ало врло мало, готово ништа.{S} Требало је почети све из нова.{S} Али се он осећао неспособан з 
ђивало срећу у очевој кући, обележавало је као повреду тога закона њен потхват да сама извојује 
 велико огледало на ногарима попуњавало је празнину између прозора.{S} На зиду према њему, више 
њачким животом идеала из књига, уживало је сад слатко на пригревици ових присних састанака.{S}  
нима.{S} Из хаљина у нереду провиривало је румено и бело грло.{S} Руке је забацила.{S} Наслонил 
је имала право.{S} Њено одбијање падало је врло тешко младом студенту.{S} Он се трудио многим с 
м очима.{S} Нешто јаче од ње заповедало је сад њоме, и она раскопча хаљину до дна.</p> <p>Гомил 
ни, расположени, измешани.{S} Изгледало је као да су сви српски сталежи послали овде по кога св 
ајмањег ветра.{S} Све око њих изгледало је као да се унело, упило у неко надземаљско задовољств 
књига.{S} На врху једног ормана стајало је попрсје Вука Караџића с фесом на глави.{S} Десно од  
у свој дом.{S} Неколико младића стајало је око врата.{S} Изгледали су јој као деца.{S} Она се п 
осом о калдрму.{S} Неколико мува зујало је око оба дућанска прозора.{S} У рафовима се шаренила  
{S} Он је био добар као Христос, а мало је људи _ко]и су починили толико зла својим милим.{S} С 
i>, где се налазила Велика Школа, имало је нечега пријатељског, свога.{S} Оно је било као општа 
> <p>— Ко је кога оставио? — одговарало је нешто у њој, нешто скривено, топло, незнано, а широк 
ешто мирно, спокојно и задовољно дисало је из целе њене појаве.</p> <p>— Ти си удата? — рече јо 
} У њеном <pb n="216" /> крилу мирисало је то посвећено цвеће тако силно, чудно, као да се доис 
 што је најскупље стало: темељи, остало је недирнуто.{S} Ја сам и онда то говорио.{S} Али се св 
га није било више међу живим.{S} Остало је само његово тело, које је у том тренутку, наго и пок 
улице, камење.{S} На сваком углу остало је нешто од ње.</p> <p>То ново расположење држало ју је 
шапну јаче.</p> <p>— Узми ме — шапутало је све у соби.</p> <p>Платно се сроза низ мишице, обеси 
с дрхти.{S} Једно јато врабаца крештало је лево у трњаку.{S} Он се окрену тамо тако да му се ли 
ојих мисли.{S} Једно женско срце куцало је за њим.{S} Он то сад зна, зна позитивно, има дакле с 
окре ливаде.{S} Неколико певаца кречало је по селу.{S} Девојка се осети слободнијом у присуству 
роши и велико београдско небо.{S} Могло је бити око осам часова.{S} Ноћне паре блуделе су већ к 
{S} Једно јато неких других тица летело је небом.{S} Близу Вишњице, Вишња спази једну аду са шу 
Група Великошколаца Социјалиста, почело је да долази до размимоилажења у питањима тактике, наст 
остима.{S} Вечера је била обилата, било је и слаткиша, па и вина.{S} Стари <pb n="269" /> пушка 
о се без команде.{S} Сирото кљусе, било је болесно у обе ноге, свакако од какве неизлечиве боле 
 је био једнак за све.{S} Међутим, било је нас који смо имали новаца и нас који га нисмо имали. 
ву забавну књигу коју је прочитао, било је једно старинско издање посрбљеног Робинсона који се  
е Чедомир знао о овом свом претку, било је да се борио на Засавици, по свој прилици у чети Зеки 
Рускиња, што је волела нашу кујну, било је за причу.</p> <p>Вишња је мало јела и говорила тек к 
зађу у шетњу до варошког парка.{S} Било је прехладило.{S} У вароши се осећала извесна живост. < 
 њима се белуцала црна калдрма.{S} Било је мало пролазника.{S} Из оближње кафане избацише једно 
ен приређивала илузију пролећа.{S} Било је много сунца.{S} По баштама се трава подмладила.{S} С 
ом јаднику успели да напакосте.{S} Било је у колегијуму много нечег женског, калуђерског, лицем 
ужи:</p> <p>— Дуго смо причали.{S} Било је говора и о томе ко ће ући у кабинет...</p> <p>— Је л 
ла, изазивали су мисли о смрти.{S} Било је нечег гробног чак и у кућама, из чијих разваљених вр 
ела ићи.</p> <p>Погледа на сат.{S} Било је још рано.{S} Обуче своју собну хаљину, подиже један  
 су сад имали и сувише гостију.{S} Било је међу њима старих, опробаних пријатеља, а било их је  
е да су ишли пешке, као у селу.{S} Било је у сватовима много света, где је познавала извесна ли 
авао лекције једном гимназисту.{S} Било је око пет сати пред вече.{S} Дан је био као сваки летњ 
 се преместе у једну већу кућу.{S} Било је крајње време, јер су сад имали и сувише гостију.{S}  
 то видео у своме ја; то његово ја било је почетак и свршетак свега.</p> <p>Понекад, у његову д 
санта леда.{S} И по околним кућама било је доста светлости.{S} Али шта је она била према блеску 
а неповерљиво.{S} Прво што помисли било је да му златарски занат није занео мозак, те је намисл 
 мислити на себе.{S} Гриже савести било је нестало.{S} Гледала је на онај догађај с Чедомиром у 
и против! — кликну девојка.</p> <p>Било је већ пало вече кад се њих двоје упутише Вишњином стан 
, хладно, као да није жена.</p> <p>Било је пролеће кад је дошла у то село.{S} Трипут је потом г 
b n="298" /> ужетима за таљиге, правило је гимнастички корак или каскало господски, као да вози 
рло споро.{S} Жарко јулско сунце пржило је београдске голети, као да је сијало из пакла.{S} Или 
ао.{S} То осећање прогнанства прелазило је у неку врсту фикс-идеје, море, мучног лудила.{S} Осе 
ладице.{S} Оно што је остало животарило је, само, искривљено, мршаво и напуштено, на неплодном  
 Поред пука постоји отаџбина — говорило је нешто у њој. — Зашто онда избегавати ту реч која је  
у, тако седећи.{S} Свако од њих пратило је своје мисли кроз самоћу предела.{S} Они су обоје бил 
о је наваљивало на њу као ветар, гушило је и дирало у дубину душе, да јој је сваки живац трепер 
p> <p>— Немам ништа против њих.{S} Врло је похвално кад не губите интерес за науком.{S} Али то  
 као дете.</p> <p>У тим приликама дошло је Илићу прво писмо од Вишње.{S} Оно је било у једном в 
 у новом плишу и свежим бојама.{S} Само је био незграпан са својим великим канабетом, нешто сум 
а.</p> <p>Напољу је било ведро.{S} Само је сунце припицало неприродно, те је ваздух био тежак.{ 
е говор о електричном предузећу. — Само је тунел затрпан и збрисана спољна постројења.{S} Оно ш 
ло...{S} У програму друга Толстоја само је последња тачка добра, јер је дигао руку од свега и п 
 кога, као дивља травуљина.</p> <p>Само је Матовић заборављао, да је он, у свом детињству, имао 
н ранг, а где се грцало од дугова; рано је познао понижења, тако уз тог оца сурих, смерних очиј 
абељене образе и офарбану косу; посебно је истицала очувано грло и потиљак ћилибарске боје.{S}  
> <p>— Браво, господин-Илићу!{S} Главно је кад се двоје воле...{S} А свет, фамилија, новац?{S}  
 се пате, а не сметају.</p> <p>— Главно је да јој је срце здраво — рече лекар на последњој посе 
ани људи с мање школе од њега.{S} Дивно је чудо било што поред своје философије није већ умро о 
својим господским понашањем.{S} Редовно је ишла по славама, правила посете, ступала у хумана др 
 мушкарци?</p> <pb n="66" /> <p>— Јадно је то право, Вишња — осмехну се Радоје сажаљиво. — Наша 
јој се да је поново рођена.{S} Слободно је могла доћи кући, слободно отићи од куће.{S} Слободно 
дувана.</p> <p>— Већином гласова решено је да парламентаризам треба помоћи — говорио је Петар З 
итет и отишла за учитељицу.{S} Случајно је добила добро место: једно богатије село у Млави, где 
спођа ће сад много да спава.{S} Довољно је ако се <pb n="184" /> служавка нађе поред ње с време 
 писати, велико знање смета.{S} Довољно је ако се прочита десетак књига, научи се на памет још  
 није садржавало ни речце о љубави; оно је могло путовати и отворено, а да нико не нађе у њему  
о је нечега пријатељског, свога.{S} Оно је било као општа ђачка кућа, непобедан бедем који је п 
ло је Илићу прво писмо од Вишње.{S} Оно је било у једном великом пословном завоју зелене боје,  
у поново скренуше у родно место.{S} Оно је врло лепо кад је вашар, окружна трка, задушнице... н 
се несвесно ухвати за џеп.</p> <p>— Оно је механа! — одговори полако.</p> <p>— У толико боље.{S 
е.{S} Све то има своје време.{S} Опасно је дуго маштати, толико мислити, толико тражити; боље ј 
 Али...</p> <p>— Али?</p> <p>— Одвратно је и једно и друго кад није искрено.</p> <p>У том разго 
стаје сама са својим мислима.{S} Храбро је сносила садашњост и чекала нешто друго... будућност, 
и да каже!{S} Дани су пролазили, а перо је висило непомично над хартијом.{S} Његове мисли се бр 
у.{S} Ја немам мираза.{S} Ово школе, то је све.{S} Сем тога, моји родитељи очекују од мене, од  
екла...</p> <p>— Не, то није могуће, то је апсурд — рече младић с пуним уверењем. — Бар данас ј 
ви монограм за мараму.{S} У осталом, то је Радоју најбоље ишло за руком.{S} Учитељ се вечито <p 
ао нешто живо.{S} То је било велико, то је било страшно, час тишина смрти, час узбуна мртвих ст 
— Наше је да нађемо новац, а остало: то је његово.{S} Не може се наука посисати из прстију.</p> 
е страх да ћеш бити каткад несрећна; то је општи закон; свако је несрећан овда онда.{S} Оно од  
{S} Седи.{S} Батали, кажем им ја.{S} То је сувише романтично за Београд.{S} Знао сам ја, велим. 
ња која се појављивала из писама.{S} То је била визија неке немогуће жене, о којој сви сањамо,  
еће на кривим, ломним гранчицама.{S} То је ивањско цвеће, боје као восак.</p> <p>Друштво загази 
 улицом која се отвори пред њима.{S} То је био доста широк сокак, који је, иза леђа Двора, води 
жавним грбом над сниским вратима.{S} То је пошта.</p> <p>У том се чу лупа точкова.{S} Иза угла  
 мора бити свршено још тог јутра.{S} То је била листа за попис становништва.{S} Газдарица је им 
<p>На улици се чу тресак тарница.{S} То је пошта одлазила даље.</p> </div> <div type="chapter"  
, до бољег времена, где и раније.{S} То је било тамо, кад се пође са Зеленог Венца ка Варош Кап 
 тој вароши пут Крагујевац—Ужице.{S} То је била права трговина, с двокрилним вратима, обојеним  
лазила се при врху Крунске улице.{S} То је било код једног гимназијског професора, Јована Матов 
рстење које је купила по околини.{S} То је била њена манија.{S} Лазаревићева ју је помагала.{S} 
.</p> <p>Они су били још у кујни.{S} То је била <pb n="8" /> одаја поплочана циглама.{S} У једн 
оног разлога, и вишо се не врати.{S} То је било већ лакше.{S} Ипак се није могао одлучити одмах 
аџија га удари песницом по њушци.{S} То је био знак да се крене.{S} И он пође, вукући се, клима 
а му је кућа тек тада пала у очи.{S} То је била нова грађевина, налик на извесне београдске кућ 
аје на само с министровом ћерком.{S} То је било врло тешко.{S} Становали су под једним кровом,  
м испуњавао одају као нешто живо.{S} То је било велико, то је било страшно, час тишина смрти, ч 
на слика се брисала, срце ћутало.{S} То је трајало неко време.{S} Изненадно осетио би да га неш 
уображености, вређао их отворено.{S} То је било неизбежно.{S} Човек који је промашио свој позив 
 волео.{S} С тим је био на чисто.{S} То је било несумњиво.{S} На само њено име, обузимао га нек 
е волела ту улицу, веровала у њу.{S} То је била слабост ове учене главе.{S} Она је кроз њу глед 
 Прописан програм, као што рекох.{S} То је што сам имао да вас посаветујем као млађег колегу... 
лику Школу као ванредни слушалац.{S} То је био тип своје врсте; док су његови другови били држа 
 део престонице.{S} Њихова љубав?{S} То је управо једна дуга шетња, испрекидана часовитим држањ 
 — примети заједљиво стара девојка — то је за причу!</p> <p>Брод обиђе брдашце, и пред путницим 
невне штампе.</p> <pb n="88" /> <p>— То је божанска искра инстинкта, која је човеку остала из п 
ашто да не будем задовољна!</p> <p>— То је опет срећа... нека врста среће.{S} Данас је мало зад 
ји, опипљивији, земаљскији.</p> <p>— То је мој план — трже је из тог размишљања Радојев глас, о 
 да се никад нисмо познали.</p> <p>— То је сувише горко.{S} Буди правичнија.{S} Ми смо провели  
е срећан што не плаћа стан.</p> <p>— То је велика рента, као мираз од педесет хиљада — говорила 
м даљим од непосредних суседа.{S} За то је требало извршити две три велике финансијске операциј 
а нисам груб.{S} Ја имам искуства, и то је све.{S} Ја познајем живот.{S} Он вреди толико колико 
на је изгледала нешто неспретна, али то је само допуњавало њену лепоту и говорило да је она од  
 не губите интерес за науком.{S} Али то је ваша лична ствар.{S} Мене се она као директора не мо 
 смета, он то не зна.{S} А тај сељак то је наш народ.{S} Он је запуштен, прост, прљав, смрдљив. 
ецитовати доста лепо:</p> <quote> <l>То је било у пролеће рано,</l> <l>То је било у брезову хла 
<l>То је било у пролеће рано,</l> <l>То је било у брезову хладу,</l> <l>Имала си срце насмејано 
а руци налази.</p> <pb n="180" /> <p>То је писмо затекло Вишњу у врло тешком расположењу.{S} Ст 
ачки глас:</p> <p>— Чедомире!</p> <p>То је била Каја, једна његова рођака, која је овде учила д 
хладне крпе за угрејана чела.</p> <p>То је била соба сиротињски намештена: један гвозден кревет 
ављала на свог првог учитеља.</p> <p>То је тако трајало до једног пролетњег поподнева.</p> <p>П 
 свенути, неудата, остављена.</p> <p>То је ос зујао у чокоту.</p> <p>— Бесмислице! — рече у себ 
цкајући штапом о њено гвожђе.</p> <p>То је био Вишњи најлепши део дана.{S} С Мораве је пиркао с 
 фаталну реч још неко у соби.</p> <p>То је Бела одговарала, ма да ју нико није питао, и гледала 
ати сами?{S} Нису знали рећи.</p> <p>То је било свакако једног дана, кад је Чедомир пратио, као 
> <p>Ускоро седоше за вечеру.</p> <p>То је била скромна кућа једног државног пушкара у пензији. 
— одговори она са сигурношћу.</p> <p>То је била собица у дну ходника, окренута у башту.{S} Зидо 
 од собе, а не отварајући их.</p> <p>То је трајало неко време.{S} Ваљда се девојци досади та иг 
н је себе посветио за философа.{S} Зато је сматран за смешног, и ако их је било много луђих.{S} 
сториска чесма и добра ладовина.{S} Ето је одмах кад се пређе ова баштованџиница, код оног дола 
сећала Чедомирово одсуство.{S} Нарочито је ишла код једне другарице, код које се скупљало друшт 
дну клупу и сели да се одморе.{S} Место је било као створено за састанак пред растанком.{S} Нек 
ија падала, слобода се објављивала, што је настајала нека промена најзад.{S} А мучно, што је, м 
о развијена чежња за оним што нема, што је различно од њега, што ствара контрасте и наду на пот 
b n="145" /> с гумираним точковима, што је тада у Београду била још реткост и што јој сврати па 
рату Вера Павловна, сестра Рускиња, што је волела нашу кујну, било је за причу.</p> <p>Вишња је 
чар, јатак краљоубицâ и шта још не, што је један лични режим начинио од овог Ужичанина, који је 
о се задовољан што је ту, поред ње, што је она близу њега, што посматра њену уску сукњу, њену п 
као неку песму, радост што је види, што је ту поред њега, сласт што је заљубљен више него први  
ојно и монотоно, као оближњи поток, што је милио поред школске баште.{S} Тек по који пут, а нар 
еравала у све што је несвесно хтео, што је тражио од живота.{S} Она су му <pb n="91" /> била је 
ла нека промена најзад.{S} А мучно, што је, можда несвесно, осећао да је он сувише мали да би м 
наш како ми је леп стан, па баба... што је златна; прича ми како је било кад је била млада, опи 
бацити блатом на све <pb n="112" /> што је прошло, мислити само на себе, радити за своје испите 
ло меланхоличне, као <pb n="153" /> што је свака чежња.{S} Хтеде отпочети присан разговор, упит 
идео цео свој живот, целог себе.{S} Што је учинио једну услугу својој сестри, он се одрекао сво 
винцији као и у његовом спомену.{S} Што је онда толико наваљивао да се <pb n="255" /> опет виде 
 хоће да се изеде од муке.</p> <p>— Што је узео Швабицу?</p> <p>— Замисли дерана! — прихвати го 
ави и природни, она се бојала свега што је анормално, болесно, мистериозно.{S} Праву љубав је в 
ицавом, узбудљивом, слађем од свега што је дотле окусила.{S} Сколише је поново мисли о Чедомиру 
 пустош, ништа није остало од свега што је јуче још постојало, а он је још жив.</p> <p>— Ах, та 
 напустио, као да му нема најбољега што је имао.{S} То осећање прогнанства прелазило је у неку  
 патриотске манифестације с разлога што је пролетеру свеједно који ће га капиталист експлоатиса 
.{S} Губила је и оно мало поштовања што је дотле имала према свом мужу, грдила га, понижавала,  
без бриге поред наоружаног стражара што је дотле располагао његовим животом и смрћу, па се слоб 
 други пут, прими од његовог говора што је ишло у корист њеног плана и рече Чедомиру:</p> <p>—  
 и предаде јој све од свог рукописа што је рукама могао зграбити.</p> <p>Отвори фијоку од стола 
о разних прилика у којима живе бића што је Дарвин стрпао све у једну врсту!{S} Позитивизам није 
 је права срећа за земљу и Матовића што је она његова сапутница у животу.</p> <p>— Клеопатра, т 
их све што му се није допадало, све што је кварило хармонију његове идеалне жене.{S} Тако је гл 
ја, по коме су и име добили.{S} Све што је Чедомир знао о овом свом претку, било је да се борио 
Корачао је улицом, гледао право све што је сретао и није видео ништа.{S} Тога дана није се ништ 
пикурејства у себи; он је волео све што је пријатно, лако, ново, лепо.{S} У недостатку материја 
о једне воденице, да је изгубио све што је стекао и пред смрт сачувао једва оно мало што му је  
ега, та су га писма уверавала у све што је несвесно хтео, што је тражио од живота.{S} Она су му 
{S} Најзад га истераше из гимназије што је доказивао катихети да природне науке побијају науку  
</p> <p>Вишња сврши школске задатке што је могла брже, па се онда свуче и леже.{S} Хладна посте 
pb n="270" /> си себе, своје, време што је прошло.{S} И вратила си се несрећнија него кад си по 
елико, смелости да се кида са свиме што је старо, штетно, устојало.{S} Пун рђавог искуства о пр 
 што је прошло, сети ме се по ономе што је лепо било у мени“.{S} Али млади студент био је за њу 
чекајући одговор, стара жена донесе што је нудила.</p> <p>— Је ли ти сад боље?</p> <p>— Да, да. 
али скупље, крали на мери, потурали што је рђаво.{S} Било да узме што да закрпи, закрпе су изгл 
Или је то био само знак захвалности што је Илић имао стално по коју лепу реч за њу, девојку кој 
стидљиво, као да је тражио опроштај што је сиромах.{S} Вишња не замери ништа.{S} Она није знала 
мисли, зовну служавку и предаде јој што је имала у рукама.</p> <p>— Збиља, ја сам ваша пријатељ 
вратио са божићњег распуста.{S} Тек што је за собом притворио врата, кад их газдарица отвори, б 
грљају меком, по потиљку, само оним што је голо од <pb n="134" /> руке, да осети њу целу, обеше 
ла га је ватра, осећао се задовољан што је ту, поред ње, што је она близу њега, што посматра ње 
што је играо Кина, као овај бакалин што је увозио вагоне кафе из Бразилије, као овај у ћошку... 
била посадила нешто дрвећа, али као што је то обичај, дечурлија и пуштена стока поломили <pb n= 
 жену лепу, пријатну, ето такву као што је Вишња.{S} Она сигурно има врло лепо тело, познаје се 
шло оно велико, оно страшно, језиво што је очекивао.{S} Он задрхта јер је то било веће, много т 
Мајка је била опасније болесна него што је отац писао.{S} За време кризе, млада студенткиња пок 
ер је то било веће, много теже него што је његова слутња предвиђала.{S} Његов поглед се прошета 
овала да је он воли јако, јаче него што је он био уопште способан да вели, лудо, смртно.{S} У т 
абезекнутост што је нашла више него што је очекивала.</p> <pb n="193" /> <p>— Ју, роспије! — от 
ку.{S} Радио је за испите више него што је требало.{S} Читао је књиге, новине, књижевне листове 
, у кући се кувало двапут више него што је требало, просипало се, бацало, раздавало суседству,  
је, мрзео богаташку класу више него што је волео пук, био горд са својих материјалистичких убеђ 
тудент био је за њу јаче везан него што је сâм мислио.{S} Раскид са породицом му је оставио пра 
.{S} И доцније није никад заборавио што је ту научио.</p> <p>Затим му паде на ум како му је јед 
 било са позоришних премијера, било што је имао другова њихових познаника, било најзад да им је 
о, па и жалосно.{S} Мило му је било што је реакција падала, слобода се објављивала, што је наст 
ом послу.{S} Кад јој се није чинило што је хтела, свађала <pb n="128" /> се да се кућа орила од 
 своју ману осећала све дубље једно што је пристизала на снагу, те је већ имала потребу да се д 
би у њој нашао оно нешто неодређено што је вечито тражио.{S} Долазио би уредно у школу, задовољ 
 збрисана спољна постројења.{S} Оно што је најскупље стало: темељи, остало је недирнуто.{S} Ја  
и <pb n="144" /> су младице.{S} Оно што је остало животарило је, само, искривљено, мршаво и нап 
болесних места, а нападао је на оно што је главно, на основе и темеље, у које се мало ко пача.{ 
ја срећа допусти да мислиш и на оно што је прошло, сети ме се по ономе што је лепо било у мени“ 
задовољство и мислити једино на оно што је пријатно.{S} Свога мужа сматрала је за нову играчку  
своме пријатељу да он формулише оно што је хтела рећи.{S} Да би пак утишала своју савест, радил 
понекад пребацивао и откривао и оно што је у партији или државној служби сазнао у поверењу.{S}  
нама. — Је ли слобода допустити оно што је недопуштено, укинути везе између оца и сина, мајке и 
им овако, не значи да одобравам оно што је раније било.{S} Говорим, јер ме данашње доба боли, ј 
ваздуху, као да би боље доказао оно што је говорио.{S} Престао је да пише афоризме, па се дао н 
 застиде.{S} Како да јој објасни то што је крила од саме себе?{S} Ипак у постељу није хтела ићи 
 непознато, дубоко и фатално, нешто што је наваљивало на њу као ветар, гушило је и дирало у дуб 
 све ове пропалице, као овај официр што је био на румунском двору, као овај глумац што је играо 
е види, што је ту поред њега, сласт што је заљубљен више него први пут кад су прошетали сами.</ 
цу је осећао као неку песму, радост што је види, што је ту поред њега, сласт што је заљубљен ви 
ио све више у извесну забезекнутост што је нашла више него што је очекивала.</p> <pb n="193" /> 
Или може бити, рођака завиди рођаку што је великошколац, образован човек, виши од ње.{S} И млад 
на румунском двору, као овај глумац што је играо Кина, као овај бакалин што је увозио вагоне ка 
ине на прозору цури смола.</p> <p>Пошто је распремила собу, поче да помаже око ручка.</p> <p>—  
е руке, привлачио ју је к себи, клекнуо је пред њом, загрлио је око паса, притиснуо главу на ње 
p> <p>— Доста с тим паприкама! — викнуо је млади муж једном кад се вратио из библиотеке с главо 
несташну веселост; овај профил задахнуо је Вишњиним повременим руменилом здравља, њеним изразом 
ад обилно.</p> <p>И овог тренутка, арап је чекао да се кола напуне откопаном земљом.{S} Његова  
о њушци, тапкали по сапима.</p> <p>Арап је држао високо своју лепу главу, и није хтео да поглед 
 — дочекала га је сестра — млад је, леп је, образован, има плате две хиљаде, отвориће адвокатск 
парламентарних режима.</p> <p>Други тип је био великошколац-политичар.{S} Он не пази на спољашњ 
ног живота.</p> <p>На том месту тротоар је био узак.{S} Њихова се рамена додирнуше.{S} Чедомира 
видело се неко раштркано село.{S} Ветар је доносио отегнуте сељачке гласове који се нису разбир 
је се мало ко пача.{S} Млади часовничар је волео нарочито простог човека, изгладнелог грађанина 
к је имао нечег заједничког с њима, јер је имао приличну дозу епикурејства у себи; он је волео  
стоја само је последња тачка добра, јер је дигао руку од свега и почео бежати од својих...{S} Н 
ибрао.{S} Имао је прилично кредита, јер је прошлих две године плаћао уредно.{S} Доцније нађе дв 
а моме делу, била мој добри геније, јер је сваки рад... нарочито овај који траје више година, в 
, па ипак чуле су се ретке замерке, јер је Радоје волео људе, волео човека као онај часовник ко 
она би желела да се и њему допадне, јер је она, својом хромошћу завезана за кућу, сањала често  
вор њеног земљака био јој је ближи, јер је био практичнији, опипљивији, земаљскији.</p> <p>— То 
 јој је тешко и пријатно.{S} Тешко, јер је осећала нешто ново у себи, нешто јаче од ње, непозна 
ваки живац треперио.{S} А пријатно, јер је то све било њој симпатично, то познанство, дубоко по 
расејано.{S} Чудила се томе питању, јер је толико пута говорила Вишњи о својим намерама.{S} Нај 
али цело његово имање оде на добош, јер је он највише настрадао: био је главни акционар.{S} Оти 
а она поново заволи без бојазни.{S} Јер је она била жена, а код жена, кад је муж у питању, наче 
Белину сакатост као своју кривицу — јер је још као дете, због недовољног надзора, пала са степе 
зиво што је очекивао.{S} Он задрхта јер је то било веће, много теже него што је његова слутња п 
p>Као сви људи који воле књиге, Чедомир је био склон маштању.{S} Тражио је самоћу; уживао у лењ 
 прозору и отвори их обадва.{S} Чедомир је сад могао боље видети салон.{S} Примети велику библи 
у у једној од главних улица.{S} Чедомир је провео скучено детињство у тој кући где се морао одр 
ише озбиљни за своје године.{S} Чедомир је, намрштених веђа и суморно, палио своју цигару.{S} Д 
безекнути једно пред другим.{S} Чедомир је скинуо шешир и нагнут лако, очекивао да му девојка п 
ко положио с таквим успехом.{S} Чедомир је положио испите, а госпа-Клеопатра је брала лаворике. 
е, а да жене задоцне стално.{S} Чедомир је потврдио ово правило, док му је Вишња била изузетак. 
срећну, задовољну, збринуту.{S} Чедомир је лепа прилика.{S} Истина, сиромах, без фамилије, али  
на рачун Поповића, па додаде: — Чедомир је озбиљан младић, човек од поверења.{S} Бели се јако д 
 писмом.{S} Зет се умешао.{S} И Чедомир је прекинуо сваку везу са својом породицом.</p> </div>  
 као рибе.</p> <pb n="75" /> <p>Чедомир је ишао брзо, не знајући ни сам зашто хита.{S} Свет му  
ткуд долази ова промена.</p> <p>Чедомир је покушавао да се објасне.</p> <p>— Не, никако... ја н 
/hi> науке или политике.</p> <p>Чедомир је остајао слободњак у свему.{S} С тим уверењем, које с 
дна тица запева у башти.</p> <p>Чедомир је још раније наслутио да девојка није равнодушна према 
и срећним или несрећним.</p> <p>Чедомир је одржавао разговор, правио опаске, млатарао рукама.</ 
ом обраслом у травуљину.</p> <p>Чедомир је гледао право пред собом.{S} Позвао је ову девојку да 
рости, мучила и патила.</p> <p>Директор је био постарији човек; носио је стално црно одело, био 
лу и постати јаван радник.{S} Стало вас је скупо док сте дотле дошли.{S} Али још све муке нисте 
оказа сигурне будућности.{S} Његов глас је дрхтао:</p> <p>— Ја се нисам шалио.{S} Часна реч ми  
х радо побегла од куће.</p> <p>Њен глас је дрхтао и био искрен.{S} Илић осети извесно сажаљење  
или неки глуп неспоразум, раздвојио нас је...</p> <p>— Не криви време, Чедомире.{S} Ја не веруј 
пет срећа... нека врста среће.{S} Данас је мало задовољних људи.{S} Ретки су као беле вране.{S} 
ли једно другом кад се сретну.{S} Данас је Илић имао најмање воље за то, те се склони у прву ка 
че младић с пуним уверењем. — Бар данас је то јасно.{S} Нема неба.{S} Постоји <pb n="219" /> са 
.{S} Његова је душа патила, његов понос је страдао, његово срце желело освете.</p> <p>— Јесте л 
 n="97" /> којој су седели.{S} Пролетос је била зелена, а сад се белела од прашине, као да ника 
.{S} Пред вече, кад мало прехлади, свет је излазио на Калимегдан: сеоске учитељице и маловароша 
ја, несрећна за увек.{S} И упамти, свет је врло зао према онима који нису имали среће.</p> <p>Л 
бе.</p> <p>— Ја не мислим тако.{S} Свет је простран.{S} Мене чекају велика дела...{S} Не знам т 
 то ће бити плус, Зарија.</p> <p>— Свет је глуп, Илићу, он не воли паметније од себе.</p> <p>—  
том, диже се са канабета.{S} Тај покрет је био тако снажан, да она посрну својом хромом ногом и 
} По башти су цветали патлиџани.{S} Рит је био пун зелене трске.{S} Неколико јабланова, посађен 
оје би их ухватио страх.</p> <p>Студент је говорио искрено.{S} Износио је нове погледе о породи 
ниске врло сјајних мехурића.{S} Суплент је ваљао у мислима оно што му је другарица рекла и пона 
лика дела долазе сама по себи.{S} Живот је дуг, пријатељу, а младост кратка.</p> <p>— Срце ми х 
 Младена — рече јој једном муж. — Живот је скуп, а човек ми изгледа ваљан.</p> <p>— И ја сам то 
амо да претегне.{S} Интелектуални живот је одвојен од практичног.{S} Илић није имао никаквог ис 
лфа је претакао вино у магази.{S} Шегрт је стајао пред вратима и куцкао косом о калдрму.{S} Нек 
на крововима, у олуцима.{S} Један шегрт је ишао средином улице, носио на глави трубу од фоногра 
ног лета кад се Чедомир оженио.{S} Смрт је јако утицала на већ рањену девојкину душу.{S} Она се 
огу и идите те се одморите.{S} Опасност је прошла.{S} Госпођа ће сад много да спава.{S} Довољно 
Муке су видели око језика.{S} Ипак, пут је био пријатан.{S} У Паризу су се настанили у једном п 
олеће кад је дошла у то село.{S} Трипут је потом глог обелио.{S} Трипут се лала зажутела у школ 
ала зажутела у школском врту.{S} Трипут је славуј пропевао у шипражју поред Млаве.</p> <p>— На  
е.{S} Оне падају уз часне посте.{S} Већ је пролеће.{S} Сунце обасја.{S} Снегови што су падали ц 
јка опорављала се из дана у дан.{S} Већ је по мало напуштала собу, шетала по дворишту, седела у 
Неколико корака од средине града, и већ је човек улазио у споредне улице, непознате квартове, у 
о што треба скромном човеку.{S} Матовић је био пријатан према њему, разговарао се с њим дуго, о 
 широм Србије и Српства.</p> <p>Матовић је доживео и један лични пораз.{S} Саставио је законски 
ненадну жалост која је обузе.{S} Младић је куцао штапом о калдрму и гледао преда се.</p> <p>— У 
ла му цене појединих набавки.{S} Младић је одобравао.{S} Није могао дати једног личног мишљења. 
ивим разговором, па и молбом.{S} Младић је остајао.{S} Ти усамљени разговори са девојком која н 
те јастуке своје постеље.</p> <p>Младић је дизао главу на овај глас.{S} Он му је звонио као тру 
о одавно да идеш у Париз?</p> <p>Младић је погледа расејано.</p> <p>— Јест... јест — одговори з 
 плела и ћаскала по обичају.{S} Остојић је био нека врста старијег брата, пратио их у варош, ок 
" /> <head>XVI</head> <p>Радоје Остојић је успео да оснује акционарско друштво за експлоатацију 
олеба, магацина и скела.</p> <p>Остојић је био главни настојник.{S} Сав каљав, поцрнела лица, о 
Шта се дешава међу математичарима, Илић је могао закључити из књиге која се појавила те године: 
</head> <p>У тим мучним тренуцима, Илић је, безмало, мрзео своју драгану и веровао да га она мр 
оји тражи целокупност своје среће, Илић је осећао да ће та срећа било једним, било другим избор 
, па леже...</p> <p>Цело ово вече, Илић је мислио на самоубицу.{S} Па и сутрадан, та га мисао н 
тишао из Београда?</p> <p>Међутим, Илић је примио писмо, али није знао шта да одговори.{S} Оно  
појави се сјајна сунчева кугла.{S} Илић је погледа право.{S} Он је тражио мало светлости на сво 
ети, као да је сијало из пакла.{S} Илић је имао стан, управо кревет, изгубљен у сокачићима, дво 
е гледала неодређено, преда се.{S} Илић је био полуга на којој је почивала зграда њеног живота. 
гласу, чинили су своје дејство.{S} Илић је заборављао незгодни случај и своју оскудицу.{S} И он 
авајући нашу свест и стварност.{S} Илић је писао о ситним догађајима, прочитаним књигама, о Зар 
аробно савршенство.</p> <p>Чедомир Илић је жудио за животом, за животом потпуним.{S} Он је хтео 
ари и чланови династије..."</p> <p>Илић је волео Зарију присно.{S} Он је у њему видео једног са 
е адвокатску канцеларију...</p> <p>Илић је прекину</p> <p>— А откуд теби и десет хиљада пара? < 
к може одрећи у свако доба.</p> <p>Илић је пак мрзео новац, мрзео га оном мржњом, помешаном са  
 и одела по последњој моди.</p> <p>Илић је поносито сносио своју сиротињу.{S} С невином вером у 
и је икад створен на земљи.</p> <p>Илић је био спремио читаво једно предавање о каузалитету вољ 
оји ти лепо кад си озбиљан.</p> <p>Илић је загрли преко воље.</p> <p>— Слушај, Чедо.{S} Ти си н 
зео, па ти тражи двоструко.</p> <p>Илић је одбијао.{S} Није он водио рачуна о богаству.{S} Не,  
може да издржи тај штрапац.</p> <p>Илић је пристао одмах, говорећи:</p> <p>— Да, нека буде прос 
је веровао у народне снаге, Вук Караџић је казао последњу реч у питању језика, народне песме су 
азом и изби на излазак од парка.{S} Ноћ је већ наваљивала са истока и падала на варошке куће бе 
коћући и згрчена поред њега.</p> <p>Ноћ је улазила у собу кроз прозор.</p> <pb n="159" /> <p>Те 
рангулија разног облика и боје.{S} Собу је испуњавао јак мирис на јоргован.</p> <p>— Како ти се 
уга дрвена, трећа на ногаре.{S} Ту собу је могла обитавати породица једног мањег трговца као и  
ила.{S} То није био више арап.{S} Главу је спустио, очи затворио.{S} Није осетио или није водио 
<p>Друштво загази у ливаду.{S} Иза ногу је остајао сив траг превијене траве.{S} Момци и девојке 
лазио из куће Матовића.{S} И у Београду је сунце залазило, само другојачије, ћудљиво, бурно, ка 
а озидана чесма на две луле.{S} На зиду је била остављена рупа за чашу или сапун, а изнад ње на 
мљи и говорио просто;</p> <p>— У народу је стање одиста очајно.{S} Нико није задовољан и нико с 
је била њена манија.{S} Лазаревићева ју је помагала.{S} Није волела да остаје сама са својим ми 
мпира.{S} Одаја је била тако мала да ју је испуњавала уска постеља, на чијим се плеханим шипови 
е стресе.{S} Образ је заболе, као да ју је Чедомир ујео.{S} Она се диже нехотице и рече:</p> <p 
она се журила школи све више, као да ју је тамо чекао лек тој грозници.</p> <p>У школи је било  
.</p> <p>Девојка поцрвене сва као да ју је неко ухватио у нечему недопуштеном.</p> <p>— Не... н 
 нешто живо, гушили, давили.{S} Језа ју је подузимала.{S} Руке јој гореле.</p> <p>Њена мисао ос 
е земље.{S} Мислећи на ту реку, која ју је уљуљкивала, запљускивала својом пенушавом водом и ша 
 отресе те мисли, <pb n="36" /> која ју је опседала, али је глас Чедомиров звонио у њеним ушима 
а од неке слатке, несносне језе која ју је подухватала целу, од врхова прстију па све до чела и 
рач би по тој одаји оценио жену која ју је наместила.{S} Матовићка је имала развијено тело, као 
а се да ће се сакрити.{S} Подржавала ју је храброст лопова, заносила ју је носталгија робијаша  
ишњу пак је бунио тај дан, обузимала ју је час топлина, час зима, и она се журила школи све виш 
је је видела те вечери.{S} Обузимала ју је нека лака ватра, која се слатко гасила при додиру чи 
е... лажне новине! </p> <p>Обузимала ју је нервозна радозналост кадгод би узимала новине откако 
ле иде та свемоћна слобода? — питала ју је савест, једна савест коју је патријархална кућа обра 
ала забуну своје другарице.{S} Узела ју је за обе руке, и понављала:</p> <p>— Па како си ми још 
 чинила јој се понова лепа.{S} Хтела ју је поздравити као Бранко: „Београде, мој бели лабуде!.. 
вала ју је храброст лопова, заносила ју је носталгија робијаша који се враћа своме крају.</p> < 
понови балет, несносна врућина пекла ју је из постеље, груди дрхтале, тело се знојило и под кож 
и расположење двоје старих.{S} Аница ју је посматрала испод ока, па јој рече кад остадоше сами: 
 дана у правцу Врачара.</p> <p>Аница ју је чекала на капији.</p> <p>— Шта је с тобом, Вишња? —  
 лепшег није видела.{S} Његов поглед ју је заносио, његове речи је опијале, његове руке су је в 
у у врло тешком расположењу.{S} Стид ју је био за онај тренутак заборава који се десио кад је Ч 
ешку сматрала је за кривицу.{S} Стид ју је било и од самог Илића, а ради њега и ради својих род 
> <p>— Ренегат!</p> <p>То разочарење ју је утврђивало у одлуци да не допусти свом обожаваоцу за 
 смела ићи до краја своје претње, те ју је мајка допуњавала:</p> <p>— Чисти се из наше куће...{ 
тојан ње као човека.</p> <p>Код куће ју је чекала хладна вечера и љута газдарица.</p> <p>— Није 
<p>— Вишња! — чу се глас човека који ју је јурио.</p> <p>Она се окрену.{S} Била се зауставила н 
 у дну срца успомену на младића који ју је некад волео и кога би она могла волети страсно и ода 
је млада девојка угледала Илића који ју је већ чекао, наслоњен на стуб једне лампе, пошла је бр 
вела највећи део свога живота, сваки ју је познавао, чак и кровови од кућа чинили јој се да је  
ини јој се да ће се успавати.{S} Али ју је јастук жуљао, обузимала је жеља да понови балет, нес 
{S} У тишини сеоске самоће, по којој ју је пратила туга од промашене удаје, она је, против свег 
ричао лекцију, о шљиви на пример, он ју је већ умео поновити целу.{S} Учитељ, који је за свој р 
је десило!</p> <p>Блажени егоист, он ју је био готово заборавио.{S} Они беху далеко једно од др 
мала паланчанка каква је била.{S} Он ју је пронашао, увео у друштво, показао јој нове путеве, о 
знања, наглих и из друге руке.{S} Он ју је жалио.{S} Погађао је шта ће се десити у њеној доброј 
јбољи, највреднији, најмилији.{S} Он ју је гледао занесеним очима.{S} Његово лице није имало сј 
т старом, раскаљаном Београду.{S} Он ју је још једном такву видео: у почетку њиховог познанства 
 шапутао јој нешто поверљиво, гледао ју је нетремице, жељно.{S} Пролазили су поред познатих мес 
а у игри пролетњега сунца.{S} Гледао ју је; у срцу је осећао као неку песму, радост што је види 
— Добро вече, комшинка! — поздрављао ју је из далека, скинувши качкету до земље.</p> <p>Понекад 
оду, веровао у њену свемоћ, замишљао ју је као море, као ваздух, нешто пространо, благословено, 
етно увређен од стране Вишње.{S} Био ју је видео на улици, па кад је хтео прићи, она је заустав 
ир ју је узео за обе руке, привлачио ју је к себи, клекнуо је пред њом, загрлио је око паса, пр 
нтрале <hi>Рад и Светлост</hi>, како ју је крстио један тамошњи професор, један од оних неприме 
S} Што год је било око ње, уверавало ју је у нови живот: варошка галама, начитани другови, одуш 
е.</p> <p>То ново расположење држало ју је све док се не виде с Кајом.{S} Она хтеде по том да н 
ако јој је тешко у души.</p> <p>Грло ју је стезало од неке незнане жалости.{S} Очи су јој биле  
нешто што није требала учинити; и то ју је болело.{S} Куд се окрене чинило јој се да је нешто п 
и полако, као комад леда.{S} Чедомир ју је узео за обе руке, привлачио ју је к себи, клекнуо је 
</p> <p>— Универзитет?</p> <p>Младић ју је гледао својим чудним сјајним очима и као да се питао 
 улепшамо као у бајци.{S} Јесења ноћ ју је опијала, слике у глави обавијале се као паучина; у к 
рагана није била више шипарица какву ју је оставио.{S} То се примећавало по деловима тоалете, у 
{S} Њу чекају многи познаници.{S} Знају је не само људи, но и мртва природа: куће, улице, камењ 
аче скакуће, свуд јури, трчи, код свију је, без њега ништа не може да прође.{S} Вишњи је доноси 
, и он га је презирао као тиранина чију је сурову владу рано осетио.{S} Он је желео да има нова 
авао законе.{S} Једна њивица овса, коју је нешто оштетила туча, процењивале су сељачке комисије 
више ону сласт студентског живота, коју је осећала прве године.{S} Чинило јој се да је не преду 
ном љубављу, чежњивом и стидљивом, коју је дотле осећао према Вишњи.{S} Затим, чинило му се пон 
о у гробу.{S} Тада би бацио књигу, коју је дотле држао у рукама, у гомилу осталих, дигнуо се бр 
љао је, као аргумент, ту реченицу, коју је случајно негде начуо, а у себи је додавао; „Ми смо с 
S} Под је покривала нова простирка коју је газдарица купила ту скоро и сва срећна унела га у ов 
ико колико она, каква је та грешка коју је учинила и, најзад, ко саставља то поштовано јавно мњ 
е више познавао ни камен.{S} Љубав коју је Остојић уживао у чаршији окрену се у мржњу против ње 
му се некад указати.{S} Од лекције коју је имао плаћао је стан; остајало му је још нешто за дув 
ао рањено живинче, али бол девојке коју је волео би јачи од његовог сопственог.{S} Видео је да  
ио је принуђен, против све зловоље коју је осећао, да прати нови покрет да би га могао сузбијат 
а, свађао се с ђацима око панораме коју је правио у кутији за фул, био непажљив кад професор пр 
на успротивила се излишној секцији коју је закон наређивао и тражила одлучно да јој се мртвац п 
ио је шетајући по варошкој околини коју је називао природом.{S} Потврђења својим закључцима тра 
ој лажни положај према тој девојци коју је волео и која га воли, према другој девојци чије пове 
еисечених дрва рогушила се у сенци коју је правило крило универзитетске зграде.{S} Иначе, зидов 
ј се да је не предусрећу са збиљом коју је она донела.{S} Ђаци су се често шегачили са најсвети 
 његовог дела очевине, те са сумом коју је отуда добио и кредитом од Управе Фондова сазида лепу 
 питала ју је савест, једна савест коју је патријархална кућа образовала по типу беспрекорне вр 
d</foreign>.{S} Прву забавну књигу коју је прочитао, било је једно старинско издање посрбљеног  
асовник који је оправљао, као ружу коју је калемио.{S} Његова вика није се дотицала ситних слаб 
дин Илићу — нудила је Бела кајсију коју је сама искрижала и прекидала причу своје мајке о њеном 
о ништа.{S} Није задовољио девојку коју је узео за жену.{S} Начинио је за свагда неспособном за 
вагда неспособном за срећу девојку коју је волео.{S} Он је био добар као Христос, а мало је људ 
а мужа сматрала је за нову играчку коју је добила и која треба да је поред ње кадгод јој се про 
а породицом му је оставио празнину коју је Вишња неосетно попуњавала.{S} Његово срце, које је д 
е!</p> <p>Нико је не чу.</p> <p>Девојку је обузимала ватра све више.{S} Слика Чедомира, његовог 
а вели, лудо, смртно.{S} У том тренутку је имала право.{S} Њено одбијање падало је врло тешко м 
.{S} Како ти је у селу?</p> <p>— У селу је добро свакоме који од њега не тражи више него што он 
и да је нестало лепог дана.{S} На земљу је била пала нека сенка, живот се повлачио, тице ћутале 
е се обоје на наслоњачу.</p> <p>На пољу је вејао снег.{S} У пећи је пуцкарала ватра.{S} Човек с 
се, и посади се крај прозора.{S} Напољу је свитало.{S} Кратка летња ноћ дизала се лагано, као м 
 ипак је готово трчала путем.{S} Напољу је јесен приређивала илузију пролећа.{S} Било је много  
ђа понуди да се одмори.</p> <p>— Напољу је још велика врућина — рече она — а, Бога ми, ни наша  
ла са неким колегиницама.</p> <p>Напољу је било ведро.{S} Само је сунце припицало неприродно, т 
ја.</p> <p>Пуцањ одјекну.</p> <p>Напољу је иначе било тихо.{S} На обали се видело парче једне ш 
 била парализована.{S} Међутим, лева му је била потпуно здрава, и он је њоме махао по ваздуху,  
на <hi>постојеће стање</hi>, од кога му је пуцало срце и бридела леђа, звониле су му као песма  
рми и терао чамац врло добро, као да му је то <pb n="244" /> занат, а она седела на кљуну према 
а твоја философија".{S} Ма колико да му је ова нова критика позитивизма изгледала да се отима с 
 посао.{S} Осећао је инстинктивно да му је тај рад једини ослонац што му је остао.</p> <p>Лево, 
ки дан рече ми један народни отац да му је један бирач тражио да купи шешир његовој жени.</p> < 
 схвата материјалистички.{S} Поезија му је празна сентименталност шипарица из пансионата.{S} Ид 
госпођа пита за мишљење... она, која му је, поред свог уважења према његовом успеху у школи, ст 
е, успомена и присуства девојке која му је нудила што му она друга није могла дати.</p> <p>— По 
ких склоности сељачког сина.{S} Јака му је сметала.{S} У кући је био без капута, са заврнутим р 
домир притрча девојци.{S} Њена слика му је бунила главу.{S} Хтео је да опет под руком осети њен 
 сплачине, ако ти можеш — одговарала му је млада горопадно.</p> <p>У осталом, она је врло мало  
а разлога моме одласку.</p> <p>Хтела му је писати дуго, опширно о себи, о својима, о миру који  
мо испаде кратко, банално.{S} Јавила му је само повод свога одласка и да се неће враћати до јес 
 шта друго.{S} Плима страсти плавила му је срце поново, ударала <pb n="192" /> на било код очиј 
{S} Најзад, госпа-Клеопатра израдила му је место практиканта у Рачи крагујевачкој.{S} Ту се пре 
ни прекор, покажу врата.{S} Долазила му је на ум мисао да нађе старог господина, па да му каже  
о мираз од педесет хиљада — говорила му је самоуверено.</p> <p>Тако сад Илић није имао ни своје 
/p> <p>— Остани, Чедомире — говорила му је жалосно и нежно. — Ја ћу то изгладити.{S} Мајка се н 
Нека ти је Богом просто — одговорила му је она, отишла затим у министарство и затражила да је п 
 која се спремала у ваздуху, уносила му је грозницу у крв.{S} Руке су му гореле.{S} Ватра му ло 
дућност и сопствену вредност уносила му је у крв пенушаво одушевљење као од неког јаког пића.{S 
и не би добио ни Прокупље! — пришила му је ташта поносито. — Али нисам ја ко је ко.{S} Нећу дет 
 <p>— Што не бријеш бркове ? — рекла му је једном приликом. — Јутрос прође поред прозора један  
исати из сестриног буквара.{S} Школа му је ишла лако, као вода, како се то каже у Ваљеву, Кад б 
јевтиније него у Београду.{S} И сама му је радња била другојачија него у осталих.{S} Избио вели 
ене и деце да пазе на одело.{S} Жена му је имала тепелук од дуката и дијамантску грану.{S} Деци 
 и изађе.</p> <p>Гимназијска средина му је мало годила.{S} Многи професори беху подетињили сило 
.{S} Кад је била поред Чедомира, она му је потпуно одобравала, потписивала свако његово мишљење 
 сте ми учинили ?</p> <p>Доиста, она му је често тражила мараму да је намирише, нудила му бонбо 
 дубоких осећаја.{S} Нешто више, она му је изгледала неспособна за праву нежност, за пожртвовањ 
зама њихову невиност.{S} Додуше, она му је писала, те тиме стављала до знања да јој може одгово 
споменама, она се измицала јави, она му је изгледала као бајка коју му прошлост црта у игри про 
.{S} Он јој је онда прилазио.{S} Она му је пружала руку, пуна ћутљивог јогунства, наслеђеног из 
вао да му девојка пружи руку.{S} Она му је пружи, па стрецну од додира: његови прсти су пекли к 
 ми твоју руку — рече он.</p> <p>Она му је даде.{S} Око њих је био мир, онај дубоки пољски мир  
ила његовом земљастом лицу.{S} Десна му је рука висила као мртва; свакако је била парализована. 
ерених очију, згрчених уста.{S} Коса му је била замршена, лепила се по ознојеном челу.{S} Он пр 
еко кога треба чувати.{S} Управо, та му је кућа тек тада пала у очи.{S} То је била нова грађеви 
 се <pb n="255" /> опет виде?{S} Шта му је сад девојка поново требала?...{S} Случајни сусрет по 
рвеном јабуком на врху.</p> <p>— Шта му је то сад? — упита се Чедомир несвесно.</p> <p>Толико ј 
тао, те сиђе с тротоара.{S} Око срца му је било весело, топло, па и жалосно.{S} Мило му је било 
јеру.{S} Ту се оженио, подоцкан, кад му је било тридесет година, ћерком једног поштара.{S} Баш  
одмакли далеко од универзитета и кад му је Лазаревићева говорила:</p> <p>— Муке сам видела док  
 и у опште претпостављати, свуда где му је то место, материјалну културу нематеријалној.</p> </ 
{S} Он је једва знао срицати, а теже му је било потписати се него отпешачити до Мрчајеваца.{S}  
 Ристићу.{S} Да ли се сети речи које му је том приликом рекао?{S} Да ли је сад био истог мишљењ 
па ипак се осећао кривим.{S} Поштење му је налагало бар да извести своју бившу драгану и уштеди 
овољстава радећи дан и ноћ.{S} Учење му је изгледало најрадије, најсретније решење човечјег жив 
ња и да се вечито повлачи у себе, те му је ваљада због тога чаршија дала надимак:{S} Јеж.{S} Ст 
мраче другим, леденим погледом, који му је јасно говорио:</p> <p>— Ниткове!</p> <p>Илић се ломи 
, пио и даље тај опасни напитак који му је убијао сваку самосталност.{S} Кад би се ипак уморио, 
S} Какав?{S} Који?{S} Није знао, али му је сад било јасно да није ништа боље судбине од тог коњ 
 сто и једе што прво дохвати.{S} Али му је то задовољство ретко допуштала госпа-Клеопатра, која 
ајтамнијим крајевима Париза, Толстој му је откривао бескрајну Русију с њеним дивљим кнежевима,  
 волео многа мењања тањира.{S} Ручак му је био најслађи, кад би уграбио од своје жене да седне  
Чедомир је потврдио ово правило, док му је Вишња била изузетак.{S} Она је одржала реч и дошла т 
ост шипарица из пансионата.{S} Идеал му је што и свака комедија.{S} За њега не постоје науке, н 
о је врло <pb n="117" /> течно, стил му је био популаран и живописан.{S} Кад се каква идеја уса 
, како су се надали на дому.{S} Краљ му је на дан венчања опростио само пола казне.{S} Доцније, 
>О вредности живота</hi>.{S} Проблем му је изгледао прост: одбацити метафизичке спекулације и с 
е сâм мислио.{S} Раскид са породицом му је оставио празнину коју је Вишња неосетно попуњавала.{ 
 векова од присутног тренутка, на ум му је, без икакве везе, долазило питање :</p> <p>— Шта ли  
ћ је дизао главу на овај глас.{S} Он му је звонио као труба војске која иде у помоћ, као поклич 
на служби у министровој кући, одавао му је потпуно прописан поздрав, треснувши чизмом и кочећи  
S} У расправи појединих питања могао му је позавидети многи старији друг; чак и понеки професор 
} Ми прелазимо чудна времена — рекао му је другом приликом. — Изгубили смо много у нераду, у ја 
те.</p> <p>— Узмите се на ум — рекао му је једном. — Ви више нисте дете.{S} Кроз неколико месец 
сусрет по том кишовитом времену унео му је тек, са својом влагом, нешто мало светлости у минуле 
.</p> <p>— Шта је с тобом? — говорио му је тада полагано, суво, не гледајући у њега већ у један 
пстанак у државној служби — приметио му је директор.</p> <pb n="264" /> <p>Бела је сад имала ки 
чио.</p> <p>Затим му паде на ум како му је једна газдарица од стана ушла у собу само у кошуљи.{ 
се, нови друштвени склоп.{S} Требало му је нечег новог, разонођења, могућности да се крене једн 
аест година, шеснаест векова требало му је да пређе од уранка на једној падини Рудника, па до з 
 рачуна о богаству.{S} Не, изгледало му је то пазарлук, као да тргује са кожом свог <pb n="26"  
оју је имао плаћао је стан; остајало му је још нешто за дуван, ситан трошак и по коју књигу. <p 
олазу и продужила пут с њом.{S} Било му је јасно да га Лазаревићева избегава намерно, па и да м 
ије, Илић застаде неодлучно.{S} Било му је још рано за вечеру.{S} Погледа око себе неодређено.{ 
госпа-Клеопатра свечано.</p> <p>Било му је јасније него икад да не воли ту девојку, па ипак он  
весело, топло, па и жалосно.{S} Мило му је било што је реакција падала, слобода се објављивала, 
ижава.{S} Ипак нешто у души говорило му је да спречи мисао да не иде тим правцем, те је ударао  
к осећао срећан?{S} Пре свега, јасно му је било да не воли Белу... не бар оном љубављу, чежњиво 
 Вели, неће више да носи цигље... то му је испод достојанства!</p> <p>— А како се уби? — упита  
оцем у поље.{S} Био је врло мали; то му је једна од првих успомена.{S} Отац га је узео за руку; 
пред смрт сачувао једва оно мало што му је од оца остало.{S} Чедомиров отац, Стеван, изучио је  
} Суплент је ваљао у мислима оно што му је другарица рекла и понављао у себи:</p> <p>— Општи ни 
ја није још задата, а не зна оно што му је за лекцију.{S} У гимназији је било још горе.{S} Из н 
 да му је тај рад једини ослонац што му је остао.</p> <p>Лево, на столу, стајала је рпа исписан 
 одлучности.{S} Један унутрашњи глас му је довикивао:</p> <p>— Буди храбар.{S} Ради.{S} Реши се 
е знајући ни сам зашто хита.{S} Свет му је сметао, те сиђе с тротоара.{S} Око срца му је било в 
дићу слатка и мека као та воћка коју му је нудила.</p> <pb n="13" /> <p> Он узе кајсију и, нехо 
 за то васпитање и средства.{S} Отац му је умро још док је био у гимназији, те је од куће добиј 
pb n="302" /> На једном брдашцу отац му је објаснио четири стране света: код сељачке куће био ј 
} Платно позади лепршало се.{S} На њему је писало неједнаким словима: „Збогом, Дрино водо, ја о 
ије волела много прост народ.{S} У њему је познавала много дивљих, рђавих, лукавих, ружних људи 
ништа позитивно.{S} Треба видети у чему је ствар, треба се уверити — говорила је себи.</p> <p>А 
сметњи.{S} После се навикао.{S} У стану је имао што треба скромном човеку.{S} Матовић је био пр 
ји, што начитанији.</p> <p>Шесту годину је навршио у јуну, а већ у августу молио је оца да га у 
сно.</p> <p>— И ти си срећна? — прекину је Илић.</p> <p>— Не знам, може бити.{S} На срећу ретко 
рак.{S} Остала је сама са Илићем.{S} Њу је обузимао стид, па радост, па жеља нека да је нестане 
, а био је мртав пијан.{S} На саслушању је изјавио да је покушао да изврши самоубиство због тог 
 његовог љубакања с Белом.</p> <p>Вишњу је волео.{S} С тим је био на чисто.{S} То је било несум 
здух био као у купатилу.{S} По тротоару је било доста света, оно лепог света што празником пре  
у се мрак повлачио све јаче.{S} По шору је играла нека сива светлост.{S} Распознавале се коњске 
певушио једну дивну песму!{S} Остала су је у памети само два три стиха из средине: ...{S}И мисл 
 његове речи је опијале, његове руке су је вукле к себи.</p> <p>— Шта је ово мени! — питала се  
 с младићевим.{S} Његове очи гледале су је из својих дупља загонетно.{S} Она признаде:</p> <p>— 
ла их је од почетка до краја.{S} Оне су је опомињале мутно познатих места, изазивале слику за с 
од Вишње као и сибирска поља.{S} Оне су је одмах заинтересовале, одушевиле је готово, јер их је 
хартије вреди више него глава.{S} Те су је теорије храбриле, подизале, одушевљавале.{S} Она је  
скупио народ са целе планете.{S} Сви су је гледали са ужасом.{S} Није било ниједног симпатичног 
} Би јој тешко да прекине чар у који су је заносиле те приче.{S} Око њих је било лепо јесење ве 
упи што за кућу, малопродавци варали су је, продавали скупље, крали на мери, потурали што је рђ 
вољство.</p> <p>Мајка и укућани били су је размазили, те је желела да и Чедомир буде нежан <pb  
ом селу било празно место, поставили су је одмах.</p> <p>Од то доба није се враћала у Београд.< 
ро искључиво мушкарцима.{S} Походили су је тренутци сумње.{S} Нико јој није умео тачно рећи њен 
сцветана ливада и ти мириси заносили су је.{S} Своме препуном срцу налазила је одушке у цвећу,  
ћана и неугледних кафаница граничили су је с обе стране.{S} Шкрипала су волујска кола.{S} Рђаво 
 њим ову срећу.{S} Али... његове очи су је избегавале.{S} Кад би је и сусреле, оне су биле дале 
бу да се допада људима, и друго, што су је другарице, ћерке чиновничких и осталих такозваних уг 
S} Сласт те успомене би још јача што су је изазивала уста друге девојке.{S} Он осети готово пер 
 <p>Кућу су реновирали из основа.{S} Ту је главну реч водила госпа-Клеопатра.{S} Нашла је једно 
лико фотографија у раму од сламе.{S} Ту је лежао још један албум, повезан у плиш, гомила посетн 
у неко село где су имали родбине.{S} Ту је остао неколико месеца.{S} На чуђење целог села, начи 
авкама назире се разнолико цвеће.{S} Ту је модри слез са круницом као звезда.{S} У жалфије се п 
, ухвати се за телеграфски дирек.{S} Ту је у стању да остане <pb n="233" /> сатима.{S} Ако га к 
е слути, бога ти — одврати госпођа — ту је устав, Државни Савет, народна љубав.</p> <p>— Народн 
ола држава и виши интереси!</p> <p>— Ту је народ, коме његови представници морају положити рачу 
 своју собу, као рањена тица.</p> <p>Ту је било врло мирно.{S} Чуо се тек један женски сатић у  
махнувши руком, и уђе у парк.</p> <p>Ту је било света још више.{S} Склони се у крај, где је поч 
олетњега сунца.{S} Гледао ју је; у срцу је осећао као неку песму, радост што је види, што је ту 
 кћери штоф за хаљину из Београда; штоф је морао бити по најновијој моди и сувише скуп да би се 
После се поново погледаше.</p> <p>Осмех је још играо око Вишњиних уста, блед осмех, налик на гр 
ке, тешке, уочљиве, сваком видне, да их је хтела сакрити; болеле је.{S} И као да се хтела отрес 
откако се вратила у Чачак.{S} Читала их је од почетка до краја.{S} Оне су је опомињале мутно по 
м што јој је надирало у душу.{S} Она их је памтила све, и несвесно упоређивала са оним што су ј 
познанства, за време једне шетње кад их је киша ухватила ван вароши.{S} Он је онда гледао у њу  
 <p>— Дивно! — говориле су гошће кад их је Матовићка уводила у њега.</p> <p>Доиста, салон је бл 
ибе се, зазиру једно од другог, стид их је, боје се.{S} Па опет се деси кадгод, као овај пут, о 
има, али никако да буду онакве какве их је госпа-Клеопатра спремала о јесени, жуте, па накиселе 
ва места својих састанака...{S} Вече их је ухватило на Чукарици.</p> <p>Онде где избија топчиде 
о деца чекају велике празнике.{S} Он их је волео готово исто толико колико и њу саму.{S} Он је  
ругови, изгледали су му мрски.{S} Он их је представио девојци, он је представио девојку њима.{S 
јлепша лепота његове младости.{S} Он их је чекао с безазленом радошћу као што деца чекају велик 
ати да уђе што боље у предмет.{S} Он их је почео у Паризу, пун научног оптимизма, донетог из Ср 
авијају неком маглом.</p> <p>Друштво их је звало да пожуре.{S} Једни су већ одмицали у правцу в 
S} Зато је сматран за смешног, и ако их је било много луђих.{S} У државној служби није нашао ме 
око у своје тесне дупље... нестајало их је, а на њиховим местима <pb n="253" /> зјапеле су црне 
 старих, опробаних пријатеља, а било их је и таквих који су раније обилазили далеко професоров  
е народу и имао стила у чланцима што их је писао по опозиционим листовима? </p> <pb n="14" /> < 
тересовале, одушевиле је готово, јер их је примала без сенке неповерења.{S} Русија, велика, све 
ла је сунце, пронашла материје од којих је састављено.{S} Укротила је гром и разоружала небо.{S 
мириси, па то коло и све враџбине којих је пун њен крај, бунили <pb n="218" /> су јој главу, му 
илософа и математичара, на основу којих је хтео решити свој проблем. — Изникнуће ми на врх глав 
оја им се одреди.{S} Реч слобода за њих је смисао зла.{S} Оне иначе не знају за њу.{S} А оне ко 
је река као из неке чељусти.{S} Иза њих је била варош: један широк друм, низови кућа и кућерака 
} Улице се сивиле од прашине.{S} Из њих је била још топлина јаке дневне припеке.{S} Ипак се осе 
е он.</p> <p>Она му је даде.{S} Око њих је био мир, онај дубоки пољски мир који не руши цикање  
оји су је заносиле те приче.{S} Око њих је било лепо јесење вече, сувише топло за то доба, једн 
а зид једно према другом.{S} Између њих је певушила вода кроз луле, падала у низак басен и враћ 
злук и више се није враћала.{S} Њен дух је тежио за науком, литературом, политиком и тако нечим 
плавило се дубоко, у бескрај.{S} Ваздух је био провидан и благ.{S} Није се осећало ни најмањег  
долази из срца.{S} Ћутали су.{S} Ваздух је трептао око њих позлаћен косим зрацима сунца.{S} Он  
а муку од материјалног живота.{S} Новац је за њу био као неко средство за прављење поклона, изл 
ој и припада самом себи.</p> <p>— Новац је чудна ствар, моје дете — рече Матовић, обраћајући се 
она последње речи гласно.</p> <p>Ударац је дошао тако изненада, био тако јак, суров, да она не  
лео да седим докона.{S} Знате, мој отац је прост човек, али воли школу.</p> <p>— Па зар ћете са 
ра С. Лазаревића, бакалина.{S} Њен отац је држао дућан у главној улици коју чини у тој вароши п 
ме позивају на дуге разговоре.{S} Месец је био тек изгрејао.{S} По небу које је дошло врло плав 
 су се уселили у њен храм.{S} Јавну реч је заглушило пиљарско <hi>ко да̑ више</hi>. <pb n="276" 
љи око оца.</p> <pb n="183" /> <p>— Баш је красан момак! — рече готово гласно.</p> <p>Тада се с 
на је била и сад мала, жива женска, још је имала свој урођени интелигентни сјај у очима.{S} Тек 
 <p>Био је заиста добро угрејан.{S} Још је више философирао него по обичају.{S} Скакао је с пре 
а бих то врло радо читала.</p> <p>— Још је рано, треба ми још рада, читања, спреме.{S} Више пут 
рама Београда са дунавске стране: варош је почињала нешто даље од обале, из зеленила које су са 
 ?{S} Зар то није укидање свих принципа јеванђеља и француске револуције?{S} Поред борбе за опс 
кошколке, неколико великошколаца, један Јеврејин, трговачки помоћник, па и по који радник.{S} С 
ила госпа-Клеопатра.{S} Нашла је једног јеврејског трговца који је дао намештај на отплату.{S}  
јанску марку што сам је купио од једног Јеврејчета.</p> <p>Они су били још у кујни.{S} То је би 
а у пола воље. — Онда је живот био лак, јевтин.{S} Данас све има своју цену; симпатије су редак 
, у венцу од тепсија и шерпи, висила је јевтина слика талијанског издања <pb n="157" /> која је 
уке, крушке, слатке поморанџе... ’Ајде, јевтине и слатке!...</p> <p>После се појави коњски трам 
више чедо наших крајева, јужног сунца и јевтине шљивовице.{S} Северњаци су нам донели, са своји 
Код Радоја су се могли купити часовници јевтиније него у Београду.{S} И сама му је радња била д 
а, обична поштанска дописница, испуњена јевтиним плавим мастилом, које је можда сам газда-Митар 
страно двориште, ограђено са три стране јевтиним становима.</p> <p>Вишња притисну кваку на једн 
 нешто цвећа у саксијама и пуно дима од јевтиног дувана.</p> <p>— Већином гласова решено је да  
ла угојеном главом и пружала руку, пуну јевтиног прстења, у висину младићевих уста.</p> <p>И по 
ти.{S} Реакционари су, ваљада, бесни од једа; министри нису чекали ни оставка да им се уважи; њ 
:</p> <p>— Шта сам урадио!</p> <p>Тада, један уздах издиже целе Белине груди.{S} Она баци у вис 
еоград... у неколико партија, без реда, један по један крај, знаменита места, као у албуму.{S}  
рламентаризам, еволуција, проституција, један ђаво!{S} Спас радног народа је у револуцији... и  
} Тако се у Чачку зове разносач новина, један <pb n="224" /> сакат млад човек, који без штака н 
осланика на страни, неколико министара, један милионар и тако даље, веле, да су прошли кроз две 
и великошколке, неколико великошколаца, један Јеврејин, трговачки помоћник, па и по који радник 
а је са стрелишта у касарну.{S} У вече, један чича, с кантом петролеума и кутијом палидрваца, о 
 Улфхај мислим да се зове...{S} Келнер, један полић!{S} Ето, такав треба да си.{S} У природу, у 
ко ју је крстио један тамошњи професор, један од оних неприметних културних радника по паланкам 
S} Ето главне улице њеног родног града: један дуг, прав сокак, где се куће ћушкају да захвате ш 
ојка опази нешто што дотле није видела: један готово правилан круг од свежег, росног зеленила п 
p>То је била соба сиротињски намештена: један гвозден кревет, проваљен миндерлук, прозорске зав 
неке чељусти.{S} Иза њих је била варош: један широк друм, низови кућа и кућерака, накривљени пл 
:</p> <p>— Како свако има достојанства; један прост радник воли више смрт него понижење.</p> <p 
сетио два човека који су живели у њему; један: миран студент из унутрашњости који гледа своје к 
у.</p> <p>У том се зачу нека псовка.{S} Један сељак, прљав и исцепан да би га у другој земљи ух 
 најукуснији од свих српских пасуља.{S} Један професор универзитета, два посланика на страни, н 
и онда застала, покривши очи рукама.{S} Један део расуте косе падао јој је око раздрљеног грла. 
та типа међу својим новим друговима.{S} Један је био већ господин, циничан, наметљив, извештаче 
пци се чули на крововима, у олуцима.{S} Један шегрт је ишао средином улице, носио на глави труб 
зађевице и грдње.{S} Клуб се поцепа.{S} Један мањи део остао је у Групи.{S} Остали пак основали 
..</p> <p>На ову реч младић задрхта.{S} Један пламен загреја му образе.{S} Пред њим се појави,  
е, свежина росе, задах трулог лишћа.{S} Један трамвај <pb n="79" /> шкрипао је уз брдо; електри 
едахне.{S} Тада зачу познате кораке.{S} Један поток је јурио поред ње.{S} Она загази, и пређе н 
ти како му се кожа одваја од лубање.{S} Један глас из најтамније дубине његове душе проговори у 
да види на њој самој колико га мрзи.{S} Један крај њене хаљине био се откопчао, те се видело па 
поштанска кола.{S} Арњеви се тресли.{S} Један путник је промаљао радознало главу кроз отвор на  
у запљускивали и приливи одлучности.{S} Један унутрашњи глас му је довикивао:</p> <p>— Буди хра 
стварности.{S} Негде зашкрипа ђерам.{S} Један пас залаја.</p> <p>Посматрајући то буђење свога с 
ишта, и приста.{S} Они пређоше трем.{S} Један стари човек, који је стајао у удубљењу неких укин 
рала је кисела воња на јеличко вино.{S} Један зрак сунца играо се око гирланда од разнобојне ха 
ли Кеплер и Галилео, Њутон и Декарт.{S} Један од озбиљних млађих философа прокламује да разум д 
 који ће поп за то захваљивати Богу.{S} Један део чланова успротиви се том предлогу одлучно, на 
поново паде и праћакаше се по блату.{S} Један шегрт наиђе звиждућући, загледа се у пијаницу и р 
амима који не варају никад. „Мени треба један искрен друг“ — хтео је рећи — <pb n="73" /> „једн 
еопажен за школским клупама, а испуњава један велики део престонице.{S} Њихова љубав?{S} То је  
?{S} Треба ми за потпалу? — изненади га један глас.</p> <p>То беше његова газдарица.{S} Добра < 
и оне беху кратке.{S} Радоје обеси тада један фењер на чакљу, па присветли.</p> <p>— Мртвачки с 
чки гримасама, вратом и куковима, и, за један глас више, наручивале мокролушким жаргоном:</p> < 
 прилепише за његове, и осташе тако, за један тренутак, слатке, топле, уздрхтале.{S} Пољупци су 
head> <p>Кад Вишња оде, Чедомир оста за један тренутак гледајући у правцу где се она изгубила.{ 
Белом, разви новине.</p> <p>— Пардон за један часак... само нешто да видим.</p> <p>Није се прев 
а Александра.</p> <p>Вишња оста тако за један тренутак.</p> <p>— Буржоа! — рече презриво.</p> < 
Руке се укрстише.{S} Они осташе тако за један тренутак, чврсто загрљени, као да су хтели задржа 
сенку по земљи.{S} Сунце је залазило за један облак, бацало зраке и чаробно осветљавало парче н 
етит, извлачио из џепа велику мараму за један крај, као заставу, брисао нос на сав глас и хвали 
 могла сазнати.</p> <p>Зарија му показа један свежањ песама.{S} Разгледао је неколике.{S} Оне н 
тог сламног шешира.{S} У руци је држала један крупан цвет на подугачкој гранчици.</p> <p>Она га 
еву главу.{S} Он опази у Вишњиним очима један влажан сјај.{S} Светлост се претварала у сузу.{S} 
 капљица.{S} Капље су биле чешће.{S} На један пут, ветар се претвори у вихор.{S} Облак се прова 
тву, парну машину, да је свео човека на један проблем механике, на једну врсту живе геометрије. 
том од лима.{S} Око ње су ситне куће на један спрат и механе за сељаке.{S} Та црква је једини с 
азна.{S} Она је разумела да је сиротиња један недостатак. „Он сиромах, а ја хрома!“ — мислила ј 
 приликом. — Јутрос прође поред прозора један младић: тако су му лепо стајале обријане науснице 
пе као плеву!</p> <p>Поред њих прохукта један воз</p> <p>Вишњу обузе нека меланхолија без горчи 
{S} По кутовима се дизао мрак.{S} Наста један тренутак потпуне тишине.{S} И две се жене загрлиш 
ским квадратима, скину са оближњег рафа један дивит, који је био изгубио своју првашњу боју под 
агу указа госпа-Клеопатра.</p> <p>Прође један тренутак, тих, мучан, дуг као вечност.</p> <p>Ник 
но.{S} Обуче своју собну хаљину, подиже један крај од завесе, и посади се крај прозора.{S} Напо 
вори, боса, само у кошуљи.{S} Носила је један велики формулар и молила га да јој то испуни, јер 
илеру какве сиротињске кафанице, где је један од њих држао <pb n="24" /> агитационо предавање.{ 
ту.{S} Ја не волим лов.{S} Ономад ме је један пример дирнуо.{S} Лете две беле тице једна за дру 
орно, палио своју цигару.{S} Девојки је један облак туге замагљавао њене бистре очи.{S} Најзад  
агло из светлости у помрчину, требао је један тренутак, па тек да види где се налази.{S} Ову пр 
зи.{S} Ову приземну собицу испуњавао је један округао сточић, застрвен уским, чипканим застирач 
ном крају, поред гомиле цигаља лежао је један радник, затворених очију.{S} Мало даље од њега ви 
 На извесном остојању од њих корачао је један човек ћутке, с кишобраном натученим на главу и из 
ељом.{S} Кроз откривен прозор улазио је један ружичаст сноп првих сунчевих зракова.{S} А даље,  
, јатак краљоубицâ и шта још не, што је један лични режим начинио од овог Ужичанина, који је, п 
дан рече ми један народни отац да му је један бирач тражио да купи шешир његовој жени.</p> <p>— 
а Сави се, изненадно и нечујно, подигне један стуб водене паре, па, вртећи се око самог себе, к 
м говори да хоће да се убије — умеша се један надничар са самаром пуним цигаља. — Вели, неће ви 
у на се изглед стварних бића, рађали се један из другог, гурали се око њега, пролазили поред ње 
 баре, а даље, горе, на брегу, белео се један крај вароши под небом сивим као миш.{S} Београд с 
ваницу.</p> <p>Лазаревић извуче из касе један свежањ старинске неранџасте хартије, шпартане зел 
зад седоше обоје.</p> <p>Девојци се оте један уздах.</p> <p>— Ти си уморна... ти си нешто невес 
же.{S} Он продужи свој нагиб и притиште један кратак и устрептао пољубац.{S} Пољубац не паде на 
би, пољуби...</p> <p>И Чедомир притиште један пољубац на насмејане усне, које се прилепише за њ 
као сваки други...</p> <p>Младић извуче један џепни булдог, сав зарђан.</p> <pb n="171" /> <p>— 
а је преко Батал-џамије.</p> <p>То беше један велики празан простор, зарастао у траву.{S} Некол 
 црвена буба трудила се да се успење уз један камичак. <pb n="76" /> Стаде посматрати ту бубу и 
 материна мазо — пребаци брат сестри, и један сјај мушке надмоћности засја у дечковим очима. —  
лата, накривљене плотове, дивље шибље и један пласт сена усред мокре ливаде.{S} Неколико певаца 
својим сјајем тиху воду, зарђале шуме и један параброд насред реке.{S} Дим од лађе развијао се  
ила испод отворене блузе.{S} Видео се и један мрк младеж.</p> <p>— Ах! како је лепа — рече у се 
 и Српства.</p> <p>Матовић је доживео и један лични пораз.{S} Саставио је законски пројекат о о 
 стопу, нешто хладно дува за њен врат и један тајанствен глас јој шапће страшне, неразумљиве ре 
се места за једну постарију наслоњачу и један сточић, препун четака, четкица, флакона, кутијица 
 опстанак их наружила.{S} Ретко се види један мушкарац да се осмејкује.{S} Успети, само успети, 
ка Варош Капији, па лево.{S} Ту се види један дућан своје врсте, углављен између једне папуџини 
сновна грађанска права нису разликовали један од другог, налазио много одушевљења, воље де се р 
9" /> добивају.{S} Пре неки дан рече ми један народни отац да му је један бирач тражио да купи  
ородици.{S} Сви су били студенти, равни један другоме.{S} Чича с погачицама поздрављао је сталн 
ло једним, било другим избором изгубити један део своје потпуности.{S} И тада не би био срећан, 
раво у живот.{S} Држава ће вам поверити један посао.{S} Ваша породица, друштво, странка којој п 
ресе.{S} Било јој је хладно.{S} Пребаци један шал и посади се опет крај прозора.{S} Пријало јој 
узе кајсију и, нехотице, начини девојци један комплимент:</p> <p>— Госпођице Бела, ви сте врло  
<p>Ту је било врло мирно.{S} Чуо се тек један женски сатић у папучици, обешеној о зиду.{S} Она  
а... погледај Мораву — рече Радоје, док један унутрашњи сјај озари његове непокретне очи. — Чуј 
и пријатељски додирну раме младићу, док један светао, чедан одсев озари њено лице.</p> <p>Прођо 
p>Вишња задрхта поново.{S} Узбаци руком један прамен косе што јој је падао на чело, и јекну бол 
а млади сајџија, начинивши десном руком један покрет као да хтеде истргнути нешто. — На сваком  
око.{S} Он је остављао свакоме слободан један круг болесних места, а нападао је на оно што је г 
длаку попустити, као да би се огрешио о један принцип.{S} Он је био сув доктринар.{S} Заборавља 
представљали Вишњино место, те биле као један део њен и миле младићу као крајеви раја.{S} Он је 
ну њиву, и народ се формира, готово као један човек, у једну странку, која изнесе захтеве за на 
а све до природно намрсканог чела играо један <pb n="116" /> интересантан израз одлучности који 
т... на железничкој станици се формирао један воз... ја бејах готов, и ја те позвах.</p> <p>— Т 
тице како стоји на гранчици.{S} Још цео један свет њихао се под водом и са оним, над њом, ствар 
или младост и лепо време.{S} Дан је био један од оних жарких дана у сред пролећа, кад се око на 
>Рад и Светлост</hi>, како ју је крстио један тамошњи професор, један од оних неприметних култу 
ретерану похвалу; по патосу се повлачио један шал, на једној постељи познавало се још како је н 
Она је била само нешто пролазно... само један ступањ у високим степеницама, уз које се пео.</p> 
<p>У том великом простору видео се само један човек, продавац ушећереног воћа, по којем је пада 
n="131" /> бели зуби гризли су нервозно један крај њених усана.</p> <p>— Продужите... — рече он 
 бирачи су људи.{S} Сваки од њих има по један ситан, а за себе капиталан интерес.{S} Брига за с 
е, сукњу изнад чланака, притискивале по један свежањ књига на своје груди које су се почињале п 
 у неколико партија, без реда, један по један крај, знаменита места, као у албуму.{S} Сети се Ч 
лагано, суво, не гледајући у њега већ у један кут од салона и као враћајући се с неког далеког  
..</l> </quote> <p>— Ево цвећа! — викну један женски глас.</p> <p>Гомила се растури по утрини.< 
ка убеђења свога мужа; по њеном мишљењу један сиромах ђак треба да је задовољан што улази и у д 
њу тишину.{S} Две три звезде боцкале су један крај неба.</p> <p>Двоје младих ћутали су, тако се 
ла је свој врхунац.</p> <p>Тада се зачу један шум на вратима.</p> <p>Два млада створа погледаше 
жати.{S} Поручи једна кола, стрпа у њих један део својих књига, што би довољно било другом чове 
ла.{S} Виде како се шешир скину.{S} Још један кратак <pb n="146" /> поклон.{S} И кола одмакоше  
мо илузије, само снови.{S} Хоћеш ли још један полић?{S} Продао сам неке старе панталоне, па има 
ија у раму од сламе.{S} Ту је лежао још један албум, повезан у плиш, гомила посетница и карата  
— одговори девојка у истом тону.</p> <p>Један нов пламен црвенила лизну јој уз лице.</p> <p>Они 
и илузију на сличност њихових имена!{S} Једанпут су дошли дотле чамцем, који су најмили од неки 
{S} Решавао се с муком да је остави.{S} Једанпут се толико задржа да га газда-Митар опомену:</p 
ени примити га.{S} Да, време пролази, и једанпут дође тренутак кад се мора имати храбрости и пр 
д Кајине капије.</p> <p>— Па кад ћеш ми једанпут доћи? — пребаци Каја своме рођаку. — Бога ми с 
се отворених врата, и, поклецнувши само једанпут својом хромом ногом, већ беше у другој соби. — 
{S} Било и прошло.</p> <p>Он покуша још једанпут.{S} Она затвори шаку, као да стеже нешто тврдо 
уђење.</p> <p>— Збогом!... — понови још једанпут, па се удаљи, корачајући несигурно, посрћући г 
га није могла дати.</p> <p>— Понови још једанпут те стихове! — рече Бели, и осети како му цело  
е собе.</p> <p>Стара девојка понови још једанпут:</p> <p>— Колегинице?</p> <p>Кад се нико не од 
је собе.{S} Једна мисао, далека, тамна, једва схватљива, опомену га радости са којом је газдари 
, као кад је читала забрањене књиге.{S} Једва је чекала да дође подне, да претрчи преко дворишт 
 енергија.</p> <p>— Назови како хоћеш — једва чујно прошапта девојка — али ја осећам нешто јаче 
о.</p> <p>Диже се полако.{S} Ноге су га једва држале.</p> <p>— Можда ће то бити једино добро ко 
се била изгубила у мисли.{S} Тек, једна једва приметна румен кретала се по њеним образима.{S} М 
е с кожом која се чинила као постављена једва приметним руменилом.{S} Очи су јој биле мајчине:  
, будила све умрле врлине.{S} Илић нађе једва времена да каже Зарији:</p> <p>— Пардон...{S} Има 
екло овог маловарошког првака.{S} Он је једва знао срицати, а теже му је било потписати се него 
рцу, њихале своје шарене главе, брујале једва чујно и као да су јој давале неки знак, звале је  
Његов глас би се утишао по каткад да се једва чује; затим се дизао јаче, лупао готово, и челичн 
тмено говорити за ручком о сељацима, те једва дочека кад се Бела умеша, и рече:</p> <p>— Знате, 
 страну.{S} Млади човек потрча за њим и једва га ухвати у једном трњаку.{S} Кад се окренуо и по 
ан, да она посрну својом хромом ногом и једва се заустави на половини салона.</p> <p>И Чедомир  
истеран из подофицирске школе, Њутон би једва добио за телеграфисту, а Миржеови чергаши завршил 
ки су као беле вране.{S} Садашњица нуди једва предмете за радост.{S} Данашње доба...{S} Пардон, 
о све што је стекао и пред смрт сачувао једва оно мало што му је од оца остало.{S} Чедомиров от 
евали:</p> <p>— Да!</p> <p>Та се реч чу једва; он се напреже и рече поново:</p> <p>— Да, да.</p 
од своје жене да седне за кујнски сто и једе што прво дохвати.{S} Али му је то задовољство ретк 
 питање. — Нико нас не тера, па ћемо да једемо понајлак.{S} У турском рату Вера Павловна, сестр 
 ће се познати, а нама је свеједно: куд једемо сви, биће и за њега...{S} Можемо му дати и једну 
роблем. — Изникнуће ми на врх главе.{S} Једи шта ти се донесе.</p> <p>— Ја не могу ове француск 
идети друга.</p> <p>— А дотле?</p> <p>— Једи задовољно државни хлеб.</p> <p>— Ти ми се ругаш?</ 
Ристић. — А била би грдна штета.{S} Она једина весели наше жалосно доба, греје те место метресе 
и опасно. „Остати на власти" постаје им једина девиза, а посланици владају, управљају, поставља 
живота.{S} Она су му <pb n="91" /> била једини повереник.{S} Он је њима шаптао своје магловите  
Осећао је инстинктивно да му је тај рад једини ослонац што му је остао.</p> <p>Лево, на столу,  
прат и механе за сељаке.{S} Та црква је једини сведок да је Чачак постојао пре нас.{S} Чуо се т 
његове личне ствари којима је он први и једини господар!</p> <p>Обоје су били оборили очи и ћут 
у реч у питању језика, народне песме су једини добар узор уметничком певању, и, да је хтео мења 
 између човека и жене постоји, за мене, једино у слободној љубави.</p> <p>Али се његова реч зау 
ишта на њему није издавало узбуђење.{S} Једино су његове очи <pb n="71" /> сијале оном својом в 
у, одраслу паланчанку, чије срце, можда једино на свету, куца у том тренутку за њега... на свој 
везду пратилицу, он је хтео да она буде једино метеор, који ће се појавити на његовом небу, осв 
једва држале.</p> <p>— Можда ће то бити једино добро које сам учинио у животу — рече још, гледа 
ети само за своје задовољство и мислити једино на оно што је пријатно.{S} Свога мужа сматрала ј 
она и реда.{S} Свет се занима политиком једино ради ћара.{S} У међусобним односима људи су непо 
ације, а око тебе диже се вихор, заузет једино материјалним интересима, бруји живот где новац г 
што урођеног византинизма, она је имала јединствену вештину да измири у себи жену која господар 
.. на крају крајева, он њу воли још, њу једину, њу саму.{S} Кад би тако дошао најзад до решења  
 <p>— Чедомире!</p> <p>То је била Каја, једна његова рођака, која је овде учила девојачку школу 
 ограничавале ограда од краљевог двора, једна школа која је раније била механа, и старо гробље, 
 фабричке зграде, светла трака од Саве, једна зелена ливада и цела железничка станица.{S} Разни 
} Она се била изгубила у мисли.{S} Тек, једна једва приметна румен кретала се по њеним образима 
д њима се указивао усамљен сеоски друм, једна механа и велика, пространа шума.{S} Тада духну ве 
ругаре, па димњак изгледа као пресечен, једна му половина виси у ваздуху.</p> <p>— Долази ли јо 
} Тај дућан је београдски специјалитет, једна врста приватне народне кујне или ресторана без ал 
вемоћна слобода? — питала ју је савест, једна савест коју је патријархална кућа образовала по т 
ци змаја на телеграфској жици и, у дну, једна старинска, двоспратна зграда у источњачком стилу, 
љама, међу којима се свака разликовала: једна је била гвоздена, друга дрвена, трећа на ногаре.{ 
ругом, као два добра друга; пуче пушка; једна од њих опусти крила и паде у рит; она друга прну  
ле се простране степенице, <pb n="5" /> једна сивкаста, уска, луксузна простирка, два зелена су 
тна.{S} Дође јој да оде од огледала.{S} Једна суза врцну у њеним очима.{S} Нешто јаче од ње зап 
ири часа доцније звонила је вечерња.{S} Једна чета војника марширала је са стрелишта у касарну. 
устави на зеленом тепиху своје собе.{S} Једна мисао, далека, тамна, једва схватљива, опомену га 
есто власти, народ изигравао законе.{S} Једна њивица овса, коју је нешто оштетила туча, процењи 
ируршкој дворани београдске болнице.{S} Једна млада, хрома жена успротивила се излишној секцији 
е претходи јесењој хладноћи и влази.{S} Једна камара неисечених дрва рогушила се у сенци коју ј 
 чипке, конци, свила, модни журнали.{S} Једна шваља је најмљена под надницу.</p> <p>— Сутра да  
 је њива засађена смоквом и бадемом.{S} Једна липсала коза вукла се из села у село и процењивал 
.{S} По стази је било мирно и топло.{S} Једна црвена буба трудила се да се успење уз један ками 
шим!</p> <p>— Не пушиш никако?</p> <p>— Једна цигара с мене на уштап, у друштву, не шкоди...</p 
а код нервно раздражених људи, обузе га једна дубока одвратност према свету, према свему, а нај 
 до срца.{S} Близу Калимегдана срете га једна група другова, Ужичани и Црногорци, с којима се х 
 и скрену ка Теразијама, девојка угледа једна кола <pb n="145" /> с гумираним точковима, што је 
се био изгубио.{S} Пред њима је стајала једна железничка пруга.</p> <p>— Ту близу, где понекад  
е.{S} Склони се у крај, где је почињала једна споредна стаза.{S} Начини још неколико корака, и  
расити на своме месту; до дечка је била једна близнакиња, а преко:{S} Бела са другом сестрицом. 
рата са сликама.{S} До зида се налазила једна постеља, од ораховине као и сточић, пространа суп 
, где понекад идем кад сам са̑м.{S} Има једна историска чесма и добра ладовина.{S} Ето је одмах 
олико добар колико се мисли.{S} Али има једна сигурна ствар.{S} Човек се троши између два акта  
оворила усхићено:</p> <p>— Наша је кућа једна мала република.{S} Свега имамо што нам треба: пил 
а сам ти говорила...</p> <p>Вишњи пређе једна сенка преко лица.{S} Та промена не измаче младој  
.</p> <p>Затим му паде на ум како му је једна газдарица од стана ушла у собу само у кошуљи.{S}  
м у поље.{S} Био је врло мали; то му је једна од првих успомена.{S} Отац га је узео за руку; у  
оправдава му свако средство, те постаје једна врста модерног дивљака.{S} То су људи обично са с 
 како су планине рођене, како су живеле једна за другом популације које је планета хранила.{S}  
руком.{S} Иза првог угла појављивала се једна млада девојка у коректној мушкој јаки; плав праме 
у периферију.{S} На северу, уздизала се једна немалтерисана кућа сеоског изгледа.{S} Десно од њ 
ан пример дирнуо.{S} Лете две беле тице једна за другом, као два добра друга; пуче пушка; једна 
е се жене загрлише, трудећи се да утеше једна другу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
не, лагано, коврљајући се, не сусрећући једна другу.</p> <p>Илић се освести потпуно пред том сл 
{S} Није могао више издржати.{S} Поручи једна кола, стрпа у њих један део својих књига, што би  
 искуства, правиле су пошалице на рачун једна друге, трбушати катихета им се чинио врло знамени 
онице.{S} Њихова љубав?{S} То је управо једна дуга шетња, испрекидана часовитим држањем под рук 
под дереглије, доле у води, није ли оно једна тичица.</p> <p>Доиста, Чедомир угледа слику једне 
ом кораку, тако рећи, може се подићи по једна централа, чије би струје ноћу осветљавале нашу ва 
да-Митар правио.{S} Затим је дошла опет једна карта, са сликом неке велике зграде и краја улице 
радикализам није био више политика, већ једна врста религије.{S} Он је веровао у народне снаге, 
асци, величанствена открића долазила су једна за другим.{S} Толико застора би подигнуто, толико 
> <pb n="28" /> <p> С Кајом је била још једна девојка, која одступи неколико корака кад рођаци  
Матовић би погледао у свог сина.</p> <p>Једна нова бора оцртала би му се међу повијама.</p> <p> 
ођице Бела, ви сте врло љубазни.</p> <p>Једна тица запева у башти.</p> <p>Чедомир је још раније 
а где се налази и шта се десило.</p> <p>Једна крупна сенка спусти се низ степенице велике куће, 
н друг“ — хтео је рећи — <pb n="73" /> „једна жена као што си ти, тако учена у својој простоти, 
ени на затвор по апсанама; закон је био једнак за све.{S} Међутим, било је нас који смо имали н 
равноправности, осећала је да ипак није једнака својим друговима.{S} Није имала гимназијске мат 
а циљ нешто опредељено, она се решавала једнако да му пише.{S} У брзини с којом је оставила Бео 
аним — одговори Вишњина мајка. — Ја јој једнако велим да изађе у друштво, да се разоноди, а она 
у њеном брату, позивала га на ручак још једнако по свом обичају куцајући на врата од собе, а не 
ње мира и слоге, поред одабирања појима једнакост, поред ропства слободу.{S} Историја човечанст 
} Још се јурила она два лептира.{S} Иза једне шумице примећивао се кров варошке цркве, прост и  
акало око прозора, по калдрми и гранама једне оголеле липе.{S} Иза дрвета затезао се крајичак н 
 обичне прилике, начин живота и живљења једне девојке у паланци.{S} Опис једног излета у Овчарс 
} Још даље, указивала се црвена силуета једне цигљане.</p> <p>Девојка је становала у близини, т 
 који ју је већ чекао, наслоњен на стуб једне лампе, пошла је брже и пријатељски му пружила сво 
но.{S} Око пет сати пут га нанесе поред једне велике грађевине, којој су мајстори довршавали тр 
p> <p>Узеше топчидерски трамвај.{S} Код једне механе, већ ван вароши, сиђоше с кола и упутише с 
ирово одсуство.{S} Нарочито је ишла код једне другарице, код које се скупљало друштво по моди р 
но с другим, а он не успева да јој каже једне речи која долази из срца.{S} Ћутали су.{S} Ваздух 
 живети обично.{S} Али — прихвати после једне почивке — ако он не дође, Зарија, ако будем морао 
 у почетку њиховог познанства, за време једне шетње кад их је киша ухватила ван вароши.{S} Он ј 
нуте пре двадестину година за становање једне отменије породице.{S} На углу, који је правила Кр 
еко разноврсних кровова видело се парче једне улице: пуста калдрма, зарасла у модро-зелену трав 
 било тихо.{S} На обали се видело парче једне шумице: врхови од јела, два три јасена, широко ли 
редвиђало, свршио је школу одлично, без једне четворке, сама петица.{S} Није се памтило да је н 
S} И, он је сад оставља...</p> <p>— Без једне речи, као да нисам жива! — размишљаше девојка, по 
на пољани Батал-џамије копани су темељи једне јавне грађевине.</p> <p>Девојка не помену ништа.{ 
ла чаробност тренутка.</p> <p>— Дођи ми једне ноћи — рече му она између два пољупца.</p> <p>— Н 
љива жеђ за усавршавањем, сви инстинкти једне душе будне, упечатљиве и несређене обузели, занел 
цима из суседног <pb n="16" /> села око једне воденице, да је изгубио све што је стекао и пред  
ио у неразрешљивом сукобу који долази с једне стране из човечјег инстинкта да тражи своју сопст 
едан дућан своје врсте, углављен између једне папуџинице и трговине са старим књигама.{S} Ништа 
ца.</p> <p>Доиста, Чедомир угледа слику једне врбе и у њој слику тице како стоји на гранчици.{S 
ила се зауставила на обасјаном простору једне уличне лампе.{S} Пред њом се појави Чедомир Илић, 
ошла тачно.{S} Баш кад сказаљке на сату једне оближње часовничарске радње показаше три, она се  
е путеве, укочиле цео саобраћај.</p> <p>Једне од тих влажних, мрачних ноћи, чу се пуцањ, јачи о 
p> <p>Друштво их је звало да пожуре.{S} Једни су већ одмицали у правцу вароши.{S} Радоје уста.{ 
 по поду.</p> <p>Бела се прва одвоји и, једним покретом, диже се са канабета.{S} Тај покрет је  
о опоменут једном унутрашњом примедбом, једним од оних тајанствених гласова у нама самима који  
ановима.</p> <p>Вишња притисну кваку на једним од многобројних, зелено обојених врата, али се о 
пола собе, она се заустави као задржана једним грчем.{S} Пред њом је лежало наго, младо тело, з 
 пре неки дан потукао <pb n="293" /> са једним варошанином и ударио га тако страшно ножем у трб 
допуштене приче, млада девојка заспа са једним ђаволастим осмехом који дотле није био додирнуо  
је било врло тешко.{S} Становали су под једним кровом, хранили се за истом трпезом.{S} Поред то 
вог, разонођења, могућности да се крене једним новим путем којим дотле није био прошао.{S} У ос 
ико места пушило се.{S} Младић обухвати једним погледом тај мирни <pb n="154" /> пејзаж.{S} И д 
раскрсти са својим несређеним положајем једним потезом, сад, ту, одмах, да оде, да се изгуби, д 
ла да се измире.{S} Он јој је одговорио једним увредљивим писмом.{S} Зет се умешао.{S} И Чедоми 
еће, Илић је осећао да ће та срећа било једним, било другим избором изгубити један део своје по 
осећа оргијање природе и ми зажелимо, с једним болним осећањем, да и ми полетимо безбрижно као  
дела код Остојићевих, кад Радоје дође с једним својим пријатељем, млађим чиновником из суда, те 
акости Илићу, свету, самој себи.</p> <p>Једним покретом збаци са себе хаљину.</p> <p>Пред оглед 
о јесење вече, сувише топло за то доба, једно од оних чежњивих вечери које саме позивају на дуг 
кови кафе, пиринча, шећера, канте гаса, једно буре зејтина са мерилицама обешеним о ивицу.{S} О 
тишина смрти, час узбуна мртвих ствари, једно бојно поље у ноћи са свим ужасима који се појављу 
 су ретки поновни састанци.{S} И затим, једно од другог растаје се, не разумевши се.{S} Само у  
ицу.{S} Случајно је добила добро место: једно богатије село у Млави, где је нашла школу по план 
.{S} Њене очи миловале су као свила.{S} Једно дугме на блузи било се откопчало, те се видела ко 
Београд, измешан од палата и чатрља.{S} Једно јато сврака прегонило се по остарелом кестењу на  
рироди је настајала све већа тишина.{S} Једно бело дрво, које се оцртавало пред њима, губило се 
 виделе се усамљене роде, врло беле.{S} Једно јато неких других тица летело је небом.{S} Близу  
сти, проналазио је пут својих мисли.{S} Једно женско срце куцало је за њим.{S} Он то сад зна, з 
то рећи, али осети да му глас дрхти.{S} Једно јато врабаца крештало је лево у трњаку.{S} Он се  
рског кнеза са својеручним потписом.{S} Једно велико огледало на ногарима попуњавало је празнин 
 коњске ногоступице у отврдлу блату.{S} Једно бело парче неба указивало се на истоку.{S} Звезда 
p>— Знате шта је ново? — рече им Милева једно вече. — Мешовити хор <hi>Љубићске Виле</hi> прире 
 Вишња.</p> <p>Чедомир примети тек тада једно кожно, старинско канабе у сумраку собног угла.</p 
о.{S} Ми смо били везани присним везама једно за друго.{S} Време, ћуд или неки глуп неспоразум, 
Вилина Вода 1848</hi>.{S} Седоше на зид једно према другом.{S} Између њих је певушила вода кроз 
роз дим од дувана и испарења, Илић виде једно празно место, па се упути к њему, кад спази поред 
 плаветнилу осветљеног неба, њега обузе једно јако, немирно осећање, слично болу за домовином.{ 
забавну књигу коју је прочитао, било је једно старинско издање посрбљеног Робинсона који се из  
ку која је своју ману осећала све дубље једно што је пристизала на снагу, те је већ имала потре 
еварити.{S} Али оне су крајње пристојне једно што се нема прилике или што се овде то даје тешко 
з чипкане завесе на прозорима видело се једно парче улице, остатак покојног зеленила по околним 
ци.</p> <p>У труду да задовоље што више једно другога, они се готово посвађаше, те најзад седош 
одважности.{S} Онда је мислио да напише једно писмо госпођи, одрекно им кондицију из овог или о 
шли даље.</p> <p>Таман да се спусте низ једно брдо, кад ветар скиде Вишњи шешир с главе и понес 
ошли до оног долапа, па се спустише низ једно брдашце.{S} Под њим је жуборила озидана чесма на  
унсту или ћурче на подварку.</p> <p>— И једно и друго — одговарао је старац на постављено питањ 
..</p> <p>— Али?</p> <p>— Одвратно је и једно и друго кад није искрено.</p> <p>У том разговору  
деле се коњушнице, станови за послугу и једно изврнуто буре.</p> <p>Кад прође поред те капије и 
кестење, били при добром апетиту, звали једно другог именом и презименом, певали револуционарне 
p>Они се беху пробудили упола и гледали једно другог усијаним очима.</p> <p>С девојкине главе п 
ла јаче него икад.{S} Дотле су пркосили једно другом кад се сретну.{S} Данас је Илић имао најма 
аче</hi>.{S} После би у групама пратили једно друго до куће.{S} И, она је легала сва срећна, пе 
 <pb n="96" /> <p>Шта су они тада рекли једно другом?{S} Да ли су застали или ударили лево? дес 
 мислила је и веровала да су тако равни једно другом.</p> <pb n="107" /> <p>У тој средини која  
 Њих двоје би могли бити тако задовољни једно другим, тако срећни.{S} На срце су му навирала ос 
о заједно.</p> <p>— Ми нећемо нашкодити једно другом.{S} Нашто онда?</p> <p>— Вараш се — синуше 
S} Они остадоше за тренутак забезекнути једно пред другим.{S} Чедомир је скинуо шешир и нагнут  
може бити.</p> <p>Остали су за тренутак једно наспрам другог, неми, без речи.</p> <p>Срце млади 
адгод, чини ми се, успем, и тада осетим једно бескрајно задовољство које се не да описати, како 
љорадничком осигурању, о којем је писао једно дело с научним претензијама.{S} Осећао је да стар 
емљи.</p> <p>Илић је био спремио читаво једно предавање о каузалитету воље, о спору између прив 
.</p> <p>У том разговору појави се прво једно кубе сумњиве лепоте, па онда друго, треће...</p>  
и га обузела нека идеја, којом би решио једно од многобројних <hi>питања</hi> што су тада заним 
ио готово заборавио.{S} Они беху далеко једно од другог.{S} Он је мислио да се она удала и да н 
 две године.{S} О распусту га је чекало једно изненађење код куће.{S} Мајка му рече да му сестр 
њом и око ње.{S} У уста јој је навирало једно слатко пиће, као грех.{S} Помрчину замени блесак  
 се припило једно женско створење, цело једно женско тело, готово голо.{S} Он не би био човек д 
 му изгледа лако.{S} Уз њега се припило једно женско створење, цело једно женско тело, готово г 
ак, није употребљавао.{S} Можда би само једно половно обећање било довољно, па да га она поново 
 неко спавао, по другој је било просуто једно пакло карата; прашина се видела по раму од огледа 
угу која је некад била друм, па уђоше у једно пространо двориште, ограђено са три стране јевтин 
е.{S} Ћуте по неколико дана.{S} Гледају једно друго хладно као сто, као столицу.{S} Једном нису 
Све је ту написано...</p> <p>И пружи му једно парченце хартије које није било веће од цигар-пап 
руци.{S} Време им је пролазило у чекању једно другог, у састанцима по угловима од улица, у прет 
 али се туђе заједнице, либе се, зазиру једно од другог, стид их је, боје се.{S} Па опет се дес 
S} Али, ево већ неколико часова како су једно с другим, а он не успева да јој каже једне речи к 
 бакалин замишљено. — Де, да ми сачиниш једно писмо.{S} Нек дете зна...{S} И кажем јој ја да се 
ади човек је и овде морао претрпети још једно расхлађење.{S} На предлог Вишњин, он се несвесно  
ојку за руку.</p> <p>— Шта ми имамо још једно другом да кажемо? — пркосила је Вишња непрестано. 
.{S} Тако је пре неку годину и свршила: једног јутра се срушила.{S} Никоме није пало на ум да ј 
.{S} Паланка ће бити јача од тебе...{S} Једног дана, ти ћеш се решити за конвенционални брак, и 
ја своме рођаку. — Бога ми се љутим.{S} Једног овде имам од својих, па се и он туђи...{S} Испра 
 <pb n="70" /> најбољу земљу и прети да једног дана збрише целу варош.{S} Међутим, она нам нуди 
по сандуцима, поседало женскиње.{S} Иза једног плота, неке девојке одломиле грану од трешње, па 
 ведром небу.{S} Морава је жуборила иза једног врбака.{S} Поред ње се отезала чачанска котлина  
тада између осталог, „има створења која једног дана уђу у наш живот, заузму га и помету.{S} Збо 
ај младић, жив, окретан, прав.{S} Ћерка једног трговца, она је несвесно осећала колико је висок 
теван се није слагао са женом.{S} Ћерка једног бирократе из доба првих <pb n="17" /> чиновнички 
овом столу.{S} Под руку јој дође свеска једног омладинског листа и у њој преведена песма неког  
е и мени да изађем некуд — рече му Бела једног дана кад тако осташе сами. — Тако бих радо побег 
они који су пали за Отаџбину, по речима једног великог песника прошлог столећа, заслужују да на 
а — додаде млада жена и показа руком на једног развијеног дерана, са огромним, сељачким шеширом 
а би у исти мах.{S} Сад се превртала са једног краја постеље на други.{S} Било јој је тешко и п 
 вечеру.</p> <p>То је била скромна кућа једног државног пушкара у пензији.{S} Домаћица, жена пр 
{S} Ту собу је могла обитавати породица једног мањег трговца као и једног бољег радника: ништа  
ује — помисли огорчено — извођење целог једног система демократских рефорама, а они нису у стањ 
риродној величини портре Матовићев, рад једног од наших старијих сликара.</p> <p>Кроз широм отв 
еца.{S} На чуђење целог села, начини од једног поточића воденицу са два витла, те га цело село  
има.{S} Младић се не могаде уздржати од једног покрета.{S} Он је узе за руку.{S} Она се не трже 
бразилијанску марку што сам је купио од једног Јеврејчета.</p> <p>Они су били још у кујни.{S} Т 
и врху Крунске улице.{S} То је било код једног гимназијског професора, Јована Матовића, познато 
нашао је библиотеку, израдио кредит код једног великог књижара у ђачком кварту, па је ступио у  
а свима шеталишним јунацима.</p> <p>Код једног фотографског излога спази Лазаревићеву како му и 
реч водила госпа-Клеопатра.{S} Нашла је једног јеврејског трговца који је дао намештај на отпла 
{S} Независно од свега, сети се како је једног дана изишао са оцем у поље.{S} Био је врло мали; 
м напредном граду, па се пробудио после једног страшног земљотреса; он види око себе саме разва 
е.{S} Све је било ту да та жена постане једног дана срећна мајка, проживи мирно и корисно свој  
у празнине, обузе је страх да не сретне једног човека кога за живу главу није хтела видети.{S}  
 служби сазнао у поверењу.{S} Тако рече једног дана:</p> <p>— Краљ ми је два пута изјавио како  
олазника.{S} Из оближње кафане избацише једног пијаницу.{S} Он се дочека <pb n="249" /> на руке 
ји се доцније обогатио, и оца, родом из једног златиборског села чији се отегнути нагласак и го 
ноиспитач.{S} Илићи су били пореклом из једног села на граници ваљевског и ужичког округа, на д 
ати породица једног мањег трговца као и једног бољег радника: ништа у њој није давало утисак ра 
твој живот не буде излишан.{S} А кад ти једног дана твоја срећа допусти да мислиш и на оно што  
Младић је одобравао.{S} Није могао дати једног личног мишљења.{S} Те ствари му се чиниле непозн 
 отишла својој другарици, Милеви, ћерци једног златара, чији је дућан био одмах до њихова.{S} О 
ство претучено народним бунама, поразом једног кабинетског рата, сталним скандалима на двору.{S 
 кад му је било тридесет година, ћерком једног поштара.{S} Баш одмâх после његове свадбе удари  
ком, <hi>женом из народа</hi>, удовицом једног инжињера, бившом дворском дамом своје мајке, ста 
г учитеља.</p> <p>То је тако трајало до једног пролетњег поподнева.</p> <p>Прелазила је преко Б 
ео Зарију присно.{S} Он је у њему видео једног сапутника на истом путу, на путу у интелектуални 
Међу њима је Чедомир још раније запазио једног коња, врло лепог, и чудио се одкуд њега да употр 
у знали рећи.</p> <p>То је било свакако једног дана, кад је Чедомир пратио, као увек, Вишњу од  
с црвеним рубом око крила јурила се око једног букета дуде.{S} Низ кириџија корачао је лагано д 
је претила да се обеси.{S} Кад му се то једног дана досади, он оде у суд, сврши све формалности 
о њеном животу с Матовићем, селидбама с једног краја Србије на други, отпуштањима из службе, бе 
ивљења једне девојке у паланци.{S} Опис једног излета у Овчарску бању или каква несташност млађ 
зи да има створења која уђу у наш живот једног дана, заузму га и помету; због њих променимо сво 
рпим којекакве трутове!</p> <p>На крају једног таквог разговора, он се реши.{S} Није могао више 
ња га нађе на Великој Школи по свршетку једног семинара.{S} Изишли су из школе, па врљали по ва 
 није добро, господин-Илићу ? — рече му једног дана Бела. — Да вам шта не фали код нас?</p> <p> 
ољити мањим.{S} То знање премаша дужину једног живота.{S} Те циљеве треба оставити деци срећниј 
ог друштва, противуречности у карактеру једног истог човека!{S} Људска повесница развија се као 
везаних <pb n="10" /> књига.{S} На врху једног ормана стајало је попрсје Вука Караџића с фесом  
народа и разних епоха, опозиције у срцу једног истог друштва, противуречности у карактеру једно 
е идеалне жене.{S} Тако је гледао у врх једног багрена и у његовим последњим гранама, које су с 
одлике данашњег народног живота.</p> <p>Једног малог празника кад жене не раде, Вишња је седела 
ећу.{S} Опасности су јој годиле.</p> <p>Једног дана, кад јој је мајка отишла од куће, Бела га п 
у своје књиге и свој свет идеја.</p> <p>Једнога дана, те јесени, заустави га нечији девојачки г 
лу; по патосу се повлачио један шал, на једној постељи познавало се још како је неко спавао, по 
ова требало му је да пређе од уранка на једној падини Рудника, па до заласка за зелени зид Јели 
енку чак преко улице.{S} Даље од ње, по једној пијаци, око сандука, гомиле бостана и покроваца  
о је, као мртвац, не знајући камо.{S} У једној празној улици спази своју жену.{S} Она га није в 
, рече јој:</p> <p>— Синоћ сам читала у једној књизи да има створења која уђу у наш живот једно 
>Она погледа око себе.{S} Налазила се у једној забаченој улици.{S} Ноћне светиљке чкиљеле су у  
после школских часова.{S} Нашли су се у једној побочној улици у време које су заказали.{S} Од к 
ж је столар — објасни девојка. — Ради у једној оближњој фабрици.{S} Добро му се плаћа.{S} У сло 
а свукао, па застао, седећи замишљено у једној старој наслоњачи.</p> <p>— Не допада ми се — реч 
орао се примити службе.{S} Доби место у једној београдској гимназији.</p> <p>— По твојој глави  
ом од Управе Фондова сазида лепу кућу у једној од главних улица.{S} Чедомир је провео скучено д 
азумом схвати што боље.</p> <p>Међутим, једном кад је Радоје почео да говори о лакој дељивости  
и проживели.{S} Она су почињала просто, једном речи: „Чедо!“ и, мало ђачки, мало новинарски и к 
адовољство љубакања.</p> <p>— Тако ћеш, једном, и мене оставити — одбијала је његова умиљавања  
 су млади!{S} Па ти рече <pb n="164" /> једном приликом: „Кад се деца воле, нека се узму...“</p 
Белино понашање га је такође мучило.{S} Једном би с њим, за столом, говорила најпријатније о ра 
о друго хладно као сто, као столицу.{S} Једном нису читав месец проговорили.</p> <p>— Чудан нар 
пили су хлеба и сира. <pb n="302" /> На једном брдашцу отац му је објаснио четири стране света: 
, нису имали прилике да употребе.{S} На једном месту погрешно су ушли у други воз.{S} Даље опет 
пије.{S} Да га свет не опази, попије на једном месту само једну чашу, па тако изређа до тридесе 
а, разапетих сунцобрана, и задржа се на једном споменику, окруженом букетом прецветалог јасмина 
 поново прихвати и принесе је к срцу са једном жељом у души да сам поцрвене.{S} Ко зна колико о 
аљда се девојци досади та игра, те, кад једном закуца на врата и кад рече уобичајену реченицу:  
ненади се импровизовани учитељ кад пред једном приватном кућом спази два војника на стражи, с н 
>— Што не бријеш бркове ? — рекла му је једном приликом. — Јутрос прође поред прозора један мла 
</p> <p>— Узмите се на ум — рекао му је једном. — Ви више нисте дете.{S} Кроз неколико месеца с 
 улицом на Врачар, где је давао лекције једном гимназисту.{S} Било је око пет сати пред вече.{S 
добности, лепоте, <pb n="30" /> културе једном речи.{S} Кажу да је ова варош по свом положају,  
ав, давао је лако добре оцене, помео се једном у преводу неке латинске реченице, погрешио у год 
 с тим паприкама! — викнуо је млади муж једном кад се вратио из библиотеке с главом пуном Ламар 
 <p>— Штета није била велика — рече јој једном кад је срете и поведе говор о електричном предуз 
 младићу што поучава Младена — рече јој једном муж. — Живот је скуп, а човек ми изгледа ваљан.< 
Хладна је као тестија! — рекао је о њој једном неко иза њених леђа.</p> <p>Није могла бити друг 
доручковала стојећи, а све је мислила о једном: о универзитету на који је позива Кајин рођак.{S 
} Вишња је то знала.{S} Он јој је рекао једном приликом, <pb n="60" /> да би радо учио нешто пр 
ла нешто друго... будућност, како се то једном речи назива.{S} Мирно, предано, сваког дана, она 
нађење.</p> <p>У колима је седео Илић с једном девојком, којој примети само главу, и од главе б 
p>Овде се Остојић заустави као опоменут једном унутрашњом примедбом, једним од оних тајанствени 
 n="8" /> одаја поплочана циглама.{S} У једном крају се налазила гвоздена пећ, несразмерно вели 
у државне квартире на два одељења.{S} У једном су наместили кујну и собу за примање, а од друго 
отле, мирно, не мислећи ни на шта.{S} У једном тренутку учини јој се да ће се успавати.{S} Али  
да видим.</p> <p>Није се преварио.{S} У једном листу нађе забележен јучерањи случај.{S} Белешка 
и крештала свеједнако и јогунасто.{S} У једном тренутку сунце разби облаке.{S} Оно се указа све 
 <p>Прођоше кроз врло чисту кујну.{S} У једном удубљењу крила се велика постеља, заклоњена црве 
пријатан.{S} У Паризу су се настанили у једном пансиону који су му Срби препоручили.{S} Уписао  
човек потрча за њим и једва га ухвати у једном трњаку.{S} Кад се окренуо и пошао ка својој друг 
о мало новаца колико се могло скупити у једном покрајинском месту, готово све потрошило.</p> <p 
у прво писмо од Вишње.{S} Оно је било у једном великом пословном завоју зелене боје, с натписом 
доврши живот, Чедомир прекиде пољубац у једном тренутку, зажелевши да види своју драгану, да је 
љубопитно.{S} Он приђе такође.</p> <p>У једном крају, поред гомиле цигаља лежао је један радник 
уђивали га гласно, претили му.</p> <p>У једном тренутку, неко примети да се нешто црно гиба на  
 ствари, примедбама о времену.</p> <p>У једном тренутку, ИлиН подиже очи и погледа поред себе.< 
, свој народ, велике хоризонте, природу једном речи.</p> <p>Радоју се свиде тај одговор, заусти 
оревине према њему, у друштву, у животу једном речи.{S} Машта је ишла као на крилима.{S} Кад се 
м, раскаљаном Београду.{S} Он ју је још једном такву видео: у почетку њиховог познанства, за вр 
лушала, читала на Великој Школи.</p> <p>Једном приликом запали јој се кецеља поред огњишта, и с 
чају да они реше његову судбину.</p> <p>Једном се дигнуо с рада у пола ноћи.{S} По споредним ул 
сталих.{S} Избио велике прозоре, ударио једноман окна, метнуо ролетне, набавио велике ормане, с 
унска улица са другом попречном улицом, једноспратан, с доста високим сутереном, обојен жућкаст 
енка, живот се повлачио, тице ћутале, а једноставан <pb n="44" /> и таман облак ширио се све ви 
ара.{S} Они су му били ближи по њиховом једностраном васпитању, по средствима, по темпераменту. 
година.{S} Шта више, добила је награду, једну књигу која је говорила о неговању поврћа.</p> <p> 
у по плану, уређену башту и колегиницу, једну стару девојку, по имену Аница.{S} Лепо су се слож 
ра од људи силом хипокрите, установљава једну врсту ропства.{S} Идеална веза између човека и же 
тно обојене лопте.{S} Нашло се места за једну постарију наслоњачу и један сточић, препун четака 
уј вечиту скрушеност; пењи свој глас за једну ноту више изнад свакидашњости.{S} Ето ти кључа да 
е преко главне стазе, која је описивала једну врсту круга, прелете преко гомиле пепељавих капут 
ео човека на један проблем механике, на једну врсту живе геометрије.{S} У науци се чује брујање 
сти, слабости, погрешке довеле су ме на једну тачнију оцену света и саме себе: ја сам се спусти 
ини још неколико корака, и спусти се на једну клупу, коју угледа празну и усамљену.{S} По стази 
Илић погледа кроз прозор.{S} Да ли виде једну клупу, усађену у обалу чукаричког друма?{S} Да ли 
му што би предузео.</p> <p>Избегавао је једну и другу девојку.{S} Радио је за испите више него  
а на ову Швабицу преко пута, па да пере једну собу данас, па сутра другу.{S} Не би осетила, а к 
а и идилични бунар на точак.{S} Пређоше једну њиву, засађену пшеницом.{S} Затим се спустише низ 
> <p>Они пређоше пољану у косо, прођоше једну уску улицу, калдрмисану само крајем, <pb n="156"  
ђену пшеницом.{S} Затим се спустише низ једну јаругу која је некад била друм, па уђоше у једно  
, биће и за њега...{S} Можемо му дати и једну собу у авлији — додаде госпођа после неколико тре 
у, њему се привиђало као да иза ње види једну нову варош, испреплетане жице, стотине точкова у  
је небом.{S} Близу Вишњице, Вишња спази једну аду са шумарком од ракита и одраслим јабланом на  
слима и дужним обзирима, онај који воли једну жену и осећа је поред себе живу, пада у грозницу  
ојних болова, а многи од нас не чује ни једну жалбу — грмио је Илић, опијајући се сопственим ре 
иси, покуша да од те две девојке начини једну.{S} Пажљиво је одабирао њихова преимућства, док ј 
" /> <p>Младић уздахну, нервозно склопи једну књигу, па устаде и поче шетати по соби.</p> <p>—  
фонографа и певао колико га грло доноси једну орфеумску песму која је тада била у моди.</p> <p> 
 од самог срца. — Ја мислим да подигнем једну такву централу под Овчаром.{S} Ускоро ћу отпочети 
вој дотадањи живот као једну слику, као једну представу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
ом тренутку цео свој дотадањи живот као једну слику, као једну представу.</p> </div> <div type= 
 У осталом, он је у том тренутку жељкао једну неостварену жељу за променом садашњице, нејасну ж 
ављао, да је он, у свом детињству, имао једну опаку, али врло сигурну учитељицу, невољу.{S} Он  
рисао кафанске сале за забаве, заступао једну мађарску фирму пољопривредних справа, уређивао ва 
вој живот, целог себе.{S} Што је учинио једну услугу својој сестри, он се одрекао своје породиц 
веж и шапућући, како је Чедомир певушио једну дивну песму!{S} Остала су је у памети само два тр 
т не опази, попије на једном месту само једну чашу, па тако изређа до тридесет кафана...{S} Кад 
вима.{S} Свака гостионица има такође по једну лампу пред вратима.{S} Тако се по улици простиру  
 пише! — чудила се девојка болно. — Бар једну реч да је здрав.</p> <pb n="223" /> <p>По ручку п 
д се формира, готово као један човек, у једну странку, која изнесе захтеве за најшире грађанске 
трана супружанска постеља, претворена у једну врсту дивана, тако распремљена с јастуцима унаоко 
ма живе бића што је Дарвин стрпао све у једну врсту!{S} Позитивизам није познао, ни видео, ни р 
ненада без мужа и прихода, повукла се у једну кућицу из дворишта, и ту, од оног што јој је оста 
 То допусти Матовићима да се преместе у једну већу кућу.{S} Било је крајње време, јер су сад им 
рене, гледале радозналом безазленошћу у једну утврђену тачку, као у неки сан, и хтеле рећи:</p> 
 трамвај на друм за Обреновац, нашли су једну клупу и сели да се одморе.{S} Место је било као с 
ости подржавале су код двоје заљубљених једну врсту борбе час прикривене, час отворене.{S} Чедо 
но љушкају, плови њен чамац с разапетим једрима и води је непознатим путем ка бујним предгорјим 
 својој срећи.</p> <p>Била се обесила о једру мишицу свога мужа и говорила усхићено:</p> <p>— Н 
рише — примећивао би ко у шали. — Пију, једу као на даћи.</p> <p>— Нека им је алал! — поклапали 
дломиле грану од трешње, па тако беру и једу.{S} По кафанама се чуо жагор.{S} Деца се враћала с 
оји називају интовом.{S} Ови млади људи једу врло мало, троше што год имају на новине и брошуре 
љада због тога чаршија дала надимак:{S} Јеж.{S} Стеван се није слагао са женом.{S} Ћерка једног 
и је као нешто живо, гушили, давили.{S} Језа ју је подузимала.{S} Руке јој гореле.</p> <p>Њена  
дићевој соби њу би прожмала нека слатка језа, од чукљева на руци, па кроз цело тело, да јој и к 
е чу се реч објашњења, као да све обузе језа од нечега кобног, надприродног.{S} Радоје врати фе 
а, нека необјашњива бојазан, хладна као језа.</p> <p>— Свуда!{S} Свуда... само не у Београд! —  
ишћа, у облацима... облацима што полако језде по зимском небу.{S} Одлазио је тада у кафану, губ 
 би се стресла од неке слатке, несносне језе која ју је подухватала целу, од врхова прстију па  
ек осети се крив што узнемирава то тихо језеро здравих живаца бунтовним мислима нових дана и го 
а је сад дошло оно велико, оно страшно, језиво што је очекивао.{S} Он задрхта јер је то било ве 
 зна чије одеротине у сиву боју која је језиво приличила његовом земљастом лицу.{S} Десна му је 
зношћу и одредио му да предаје латински језик и историју Срба.</p> <p>— Зашто латински, господи 
ати време кад остане сама.{S} Француски језик није марила, француску кујну још мање.{S} Пасуљ с 
{S} У слободном времену учио је немачки језик, поручивао мустре, каталоге, књиге са стране, па  
тељ, који је за свој рачун учио немачки језик, називао га је <foreign xml:lang="de">Wunderkind< 
дметима био већином слаб.{S} Из српског језика је имао стално двојку.{S} Осим тога, задоцњавао  
назији је било још горе.{S} Из немачког језика, земљописа, физике, историје имао је врло добре  
орпа са стварима.{S} Муке су видели око језика.{S} Ипак, пут је био пријатан.{S} У Паризу су се 
 Караџић је казао последњу реч у питању језика, народне песме су једини добар узор уметничком п 
 сматрала пољупце као шећерлему, пуцала језиком и тражила још, још, још.{S} О правом животу са  
не или ресторана без алкохола.{S} Он се језиком својих посетилаца зове звонко: <hi>чокалиница</ 
сио шешир на криво, говорио шатровачким језиком, задиркивао служавке.{S} Ћерка, која је већ бил 
а онда псовке, које су у нашем говорном језику тако фамилијарне да им често говорник готово не  
вити, као неке фантастичне животиње.{S} Језовите сенке прекрилиле би земљу, па би се у час изгу 
прамен косе што јој је падао на чело, и јекну болно:</p> <p>— Шта је ово мени?{S} Ја нећу то.{S 
ве.{S} Међутим сад, било да кува ручак, јела су испадала недосољена, несаврела, загорела.{S} Би 
презирала моду, читала судску медецину, јела улицом кифле и переце, корачала крупно; сукње су л 
га убити.{S} Занат није ишао никако.{S} Јела се стара мука.{S} Мајстор се надао бар у сина, да  
се видело парче једне шумице: врхови од јела, два три јасена, широко лишће од ораха и букет про 
читала, по каткад, сензационе романе, и јела слаткише, почев од најфинијег швајцарског фондана, 
 било је за причу.</p> <p>Вишња је мало јела и говорила тек колико да не поквари расположење дв 
 ни грмења.</l> <l>Само има до две вите јеле.</l> <l>И под јелом заспала девојка.</l> <l>Под гл 
аветне шаре.</p> <p>Они су седели тако, јели кајсије, говорили о професору Матовићу, о новој <p 
итаве бајке причају се о људима који су јели у њој, у данима своје младости, њен пасуљ с пастрм 
ни Рудника, па до заласка за зелени зид Јелице.{S} Пратила га чамотна тишина као сенка.{S} По д 
ринуте магазе ударала је кисела воња на јеличко вино.{S} Један зрак сунца играо се око гирланда 
Само има до две вите јеле.</l> <l>И под јелом заспала девојка.</l> <l>Под главом јој снопак дет 
 сир диван, а апетит одличан; слатко је јео и преслишавао се ко је југ, а ко је север.{S} И доц 
сти, према себи самом на крају крајева, јер он хоће живот пун, велики, али чист, јасан, без ути 
.{S} Њима је свеједно који режим влада, јер им је сваки добар... у свакој партији, групи или ку 
ју руку код колеге свога покојног мужа, јер није одобравала да се Чедомир удаљава од своје жене 
 Ипак је имао нечег заједничког с њима, јер је имао приличну дозу епикурејства у себи; он је во 
 Толстоја само је последња тачка добра, јер је дигао руку од свега и почео бежати од својих...{ 
о прибрао.{S} Имао је прилично кредита, јер је прошлих две године плаћао уредно.{S} Доцније нађ 
јскупље цене, али је купаца било доста, јер се знало да код њега човек неће бити преварен ни у  
ри испилили у народне људе, у родољубе, јер наше време није оно што смо хтели, и ми смо се горк 
етила моме делу, била мој добри геније, јер је сваки рад... нарочито овај који траје више годин 
раво, па ипак чуле су се ретке замерке, јер је Радоје волео људе, волео човека као онај часовни 
дну већу кућу.{S} Било је крајње време, јер су сад имали и сувише гостију.{S} Било је међу њима 
ша, она би желела да се и њему допадне, јер је она, својом хромошћу завезана за кућу, сањала че 
 Треба храбро поћи ка идеалу нове жене, јер нама требају жене на висини наших дана, жене ослобо 
лим Србима у ратовима 1912 и 13 године, јер они који су пали за Отаџбину, по речима једног вели 
како су се разишли.{S} Али се не усуди, јер би онда требало да исприча своје везе у кући минист 
} Говор њеног земљака био јој је ближи, јер је био практичнији, опипљивији, земаљскији.</p> <p> 
је.{S} Ни ђаци га нису много поштовали, јер су га колеге пањкале, а и сам је био крив: био је л 
.{S} Говорим, јер ме данашње доба боли, јер су се жбири испилили у народне људе, у родољубе, је 
 формулар и молила га да јој то испуни, јер, каже, жандарм јој наредио да то мора бити свршено  
вам оно што је раније било.{S} Говорим, јер ме данашње доба боли, јер су се жбири испилили у на 
есавесно руковао с друштвеном имовином, јер се у каси не нађе онолико новаца колико се очекивал 
 неприродан и неморалан.{S} Неприродан, јер се у органском свету не зна за такву везу; неморала 
 свету не зна за такву везу; неморалан, јер се обавезујемо за нешто што није у нашој власти.{S} 
потпуности.{S} И тада не би био срећан, јер би се осећао крњ, сакат, јадан, недостојан да живи. 
ах заинтересовале, одушевиле је готово, јер их је примала без сенке неповерења.{S} Русија, вели 
ће се вратити <pb n="175" /> двоструко, јер нам је време најскупље у животу.</p> <p>Он се доист 
Било јој је тешко и пријатно.{S} Тешко, јер је осећала нешто ново у себи, нешто јаче од ње, неп 
је сваки живац треперио.{S} А пријатно, јер је то све било њој симпатично, то познанство, дубок 
ицу расејано.{S} Чудила се томе питању, јер је толико пута говорила Вишњи о својим намерама.{S} 
ослуша, напише му писмо или признаницу, јер су му синови били тада мали, а другом коме није вол 
 велики, а...{S} Није довршио реченицу, јер није хтео причати о сиротињи свога оца.{S} Место то 
ти, али цело његово имање оде на добош, јер је он највише настрадао: био је главни акционар.{S} 
га срца и чудновату лепоту своје маште; јер то није била више Вишња која се појављивала из писа 
 буде вредан...</p> <p>— Пуста жеља!{S} Јер само гледајући у прошлост, ми можемо знати шта је в 
и наш свет, не треба губити из вида.{S} Јер наш свакодневни живот и ми сами налазимо се у уској 
учи се кад куражно оставимо плићаке.{S} Јер најзад, нашто вечито трчати за критиком, за рушењем 
сва њена писма, па може бити и више.{S} Јер се беху код њега десили догађаји који су створили н 
да га она поново заволи без бојазни.{S} Јер је она била жена, а код жена, кад је муж у питању,  
м младом човеку, али сличне свакако.{S} Јер, кад спусти поглед на свој рукопис, он признаде жал 
 девојка није равнодушна према њему.{S} Јер нашто онда онај њен задивљен поглед и нервозно угри 
то пустити да дани и године пролазе?{S} Јер младост иде, брже него што се мисли, а са њом и сва 
ице, промуклог гласа и светлих очију. — Јер еволуцијом треба припремити револуцију...</p> <p>—  
али Белину сакатост као своју кривицу — јер је још као дете, због недовољног надзора, пала са с 
та да нешто рекну, али немадоше времена јер се на прагу указа госпа-Клеопатра.</p> <p>Прође јед 
као да смо туђини.{S} Свакако ми замера јер не зна разлога моме одласку.</p> <p>Хтела му је пис 
, језиво што је очекивао.{S} Он задрхта јер је то било веће, много теже него што је његова слут 
етљава пређени пут, а ни корака унапред јер се живот не понавља као што се ни јучерањи дан неће 
вега — посланици не могу да се определе јер се стално налазе у недоумици: да ли да гласају по с 
.{S} Најискреније су животиње крокодили јер лију сузе за одбеглим пленом...{S} У државама где ј 
ену тамо тако да му се лице није видело јер се бојао да јој га покаже.{S} Да ли то Вишња <pb n= 
 просјаке.</p> <p>Сад се све то срушило јер „тај зликовац неће да учи“.</p> <p>Радоје побеже од 
ати на живот, пустити се у њега.</p> <p>Јер какав да је, живот постоји, он се не може мењати у  
ак је готово трчала путем.{S} Напољу је јесен приређивала илузију пролећа.{S} Било је много сун 
вој свет идеја.</p> <p>Једнога дана, те јесени, заустави га нечији девојачки глас:</p> <p>— Чед 
е <hi>сезоне</hi> т.ј. сваког пролећа и јесени, доносио је Лазаревић својој жени и најстаријој  
 какве их је госпа-Клеопатра спремала о јесени, жуте, па накиселе, с нешто бела лука.{S} Због њ 
>— Само тако! — говорио је Радоје. — До јесени имаћемо оба зида на брани.{S} А оно што остане л 
д свога одласка и да се неће враћати до јесени, пошто ће се предавања ускоро завршити.</p> <p>К 
 јаз.{S} Али се пролеће не дочека.{S} С јесени поче да пада киша.{S} Падала је из дана у дан.{S 
 је из дана у дан.{S} То не беше ситна, јесења киша, већ млаки пљусци као усред лета.{S} По око 
и да сазнамо и улепшамо као у бајци.{S} Јесења ноћ ју је опијала, слике у глави обавијале се ка 
осиле те приче.{S} Око њих је било лепо јесење вече, сувише топло за то доба, једно од оних чеж 
играло суво и топло сунце које претходи јесењој хладноћи и влази.{S} Једна камара неисечених др 
о си ми још?{S} Па шта ми радиш ?...{S} Јеси ли се свикла на наш живот?</p> <p>Она је била и са 
на је сад говорила своме мужу:</p> <p>— Јеси ли видео да сам имала право!{S} Не треба гојити пр 
је лако госпа-Матовићка.</p> <p>— Јест, јест, трице и кучине! — понови девојка јогунасто и искр 
ћ је погледа расејано.</p> <p>— Јест... јест — одговори затим. — Волео сам, много сам волео.</p 
кућу, слатко руча, купи жени папуче.{S} Јест, може да <pb n="287" /> има жену лепу, пријатну, е 
 ћу их оставити, да ћу их се одрећи.{S} Јест... „Одрећи ћу вас се...“ говорила сам им, „јавно,  
 одговори му Зарија и понуди столицу. — Јест, знао сам ја <pb n="168" /> то није истина.{S} Твр 
слио на тебе...</p> <pb n="258" /> <p>— Јест, мислио си на мене колико на смрт свога деде!</p>  
екори је лако госпа-Матовићка.</p> <p>— Јест, јест, трице и кучине! — понови девојка јогунасто  
<p>Младић је погледа расејано.</p> <p>— Јест... јест — одговори затим. — Волео сам, много сам в 
не, закључио је трештен пијан:</p> <p>— Јест, кажем ти... нема ни добра ни зла апсолутног, већ  
е... није — промуца она несигурно. — То јест, ја ћу се скоро вратити.</p> <p>Часовничар се трже 
ао, његово срце желело освете.</p> <p>— Јесте ли ви срећни, господин-Илићу? — пређе Бела изнена 
 беше име?</p> <p>— Чедомиром?</p> <p>— Јесте.{S} Обоје су млади, а знаш какав је свет...{S} Ба 
 онда.{S} Оно од чега треба да се бојиш јесте да не будеш... као ја, несрећна за увек.{S} И упа 
те жене, те девојке од којих се бојала, јесу ли оне чисте и толико колико она, каква је та греш 
ти по сваку цену!...{S} Што још занима, јесу жене којих има много дебелих, са огромним грудима, 
 Чедомир... чудна ми чуда!{S} За њега и јесу којекакви богаљи.{S} Ју, господина — додаде после  
.</p> <p>— Њена посла! — одговори нешто јетко.</p> <p>— Пиши јој, болан, мајка је, а тетки треб 
их јагода и одроњене земље, о отегнутој јеци гајда по механама где свраћају сељаци.{S} Али писм 
запад где су пасла говеда.{S} Сели су у јечам и ужинали.{S} Хлеб је био мек, сир диван, а апети 
тали посете пријатеља.{S} Тек под зиму, Јован доби потпуно помиловање.{S} Странка му даде место 
а народ гледала као на гомилу геака.{S} Јован Матовић, који је био сишао са пространих, слободн 
професоров дом као место нечастивих.{S} Јован им је опраштао великодушно, говорећи:</p> <p>— Не 
> <p>— Али ако се не воле? — прекиде је Јован.</p> <p>— Онда ником ништа.{S} Боже здравља!... о 
ним скандалима на двору.{S} Међутим, ни Јован није остао читав.{S} Изишао је из затвора остарео 
огледа плашљиво у свога мужа.{S} Али ни Јован не рече ништа.{S} Они су обоје осећали Белину сак 
било код једног гимназијског професора, Јована Матовића, познатог опозиционара, који је осуђен  
quote> <hi>Венчање</hi>. — Бела, кћи г. Јована Матовића, министра земљорадње, венчала се јутрос 
ко веровали у брзо и потпуно помиловање Јованово да се његово присуство готово осећало у кући.{ 
 јест, трице и кучине! — понови девојка јогунасто и искрено. — На што онда љубав кад се рачуна  
а опет слетала, и крештала свеједнако и јогунасто.{S} У једном тренутку сунце разби облаке.{S}  
а, наслеђеног из Чачка.{S} Илић се тада јогунио такође.{S} И рат се продужавао, мењале се само  
} Она му је пружала руку, пуна ћутљивог јогунства, наслеђеног из Чачка.{S} Илић се тада јогунио 
рна, шта ћеш ту? — викну <pb n="217" /> јој Милева, која се у тај пар приближавала с Радојем и  
ла да је он назове својом вереницом, дâ јој обећања за цео живот, свечано, пред родитељима и пу 
е наћи по коју лепу реч да јој каже, да јој честита на положеним испитима, ласка јој на отменом 
р, гушило је и дирало у дубину душе, да јој је сваки живац треперио.{S} А пријатно, јер је то с 
девојку, да јој каже колико је воли, да јој открије, поред царства мисли, скровиште осећаја.{S} 
танко <pb n="281" /> како се оженио, да јој објасни како се то десило, да олакша себи све несре 
 чукљева на руци, па кроз цело тело, да јој и колена задрхте, као кад је читала забрањене књиге 
 смо сви, хвала Богу здраво и добро, да јој исто од Бога желимо.{S} Само, кажи, мајка ти је неш 
 очекивао ову <pb n="98" /> девојку, да јој каже колико је воли, да јој открије, поред царства  
ило јако да постане министерка, т.ј. да јој муж постане министар... министар земљорадње кад се  
 је ишла у крајност као све жене.{S} Да јој је Илић у почетку проповедао мржњу против црвене за 
ко су једно с другим, а он не успева да јој каже једне речи која долази из срца.{S} Ћутали су.{ 
је један велики формулар и молила га да јој то испуни, јер, каже, жандарм јој наредио да то мор 
идела — рече му она. — Пише ми тетка да јој се ти никако не јављаш.{S} Не зна да ли си жив или  
ом.{S} Поред тога, Бела није навикла да јој се задовољства ускраћују: колико се младић склањао, 
је писала, те тиме стављала до знања да јој може одговорити.{S} Али њено писмо није садржавало  
д би тако дошао најзад до решења шта да јој одговори, он се питао како ће јој писмо доставити.{ 
ћка не хтеде наваљивати.{S} Знала је да јој је муж врло тврдоглав.{S} Стога узе други пут, прим 
те, а не сметају.</p> <p>— Главно је да јој је срце здраво — рече лекар на последњој посети. —  
 ће јој писмо доставити.{S} Бојао се да јој не направи нове непријатности код родитеља, код мал 
њу и њен венац са жаљењем и као хоће да јој каже:</p> <p>— Тако ћеш и ти свенути, неудата, оста 
 И кажем јој ја да се чува.{S} Мисли да јој је још осамнаест <pb n="178" /> година — настави да 
шћу.{S} Дала је реч својој другарици да јој проводаџише за прву прилику која им се допадне.{S}  
 му се лице није видело јер се бојао да јој га покаже.{S} Да ли то Вишња <pb n="282" /> примети 
 Аницу.{S} После се застиде.{S} Како да јој објасни то што је крила од саме себе?{S} Ипак у пос 
у другарицу.{S} Она седе весело тако да јој обе стопале отскочише од земље.</p> <p>— Како је ле 
је закон наређивао и тражила одлучно да јој се мртвац преда на сахрану.</p> <p>Београд, август  
пред собом.{S} Позвао је ову девојку да јој исприча потанко <pb n="281" /> како се оженио, да ј 
од њих знао је наћи по коју лепу реч да јој каже, да јој честита на положеним испитима, ласка ј 
ица на далеко.{S} Где се окрене, ливада јој је нудила меке, миришљаве простирке.{S} Дуге, танке 
ед сукоби се с Радојевим очима.{S} Тада јој се учини како у њима дрхти цела Радојева душа, и зб 
је јавила ником о свом одласку.{S} Тада јој је то изгледало природно: њену мисао је заузимала с 
 на Великој Школи.{S} Академска слобода јој је пријала.{S} Могла је уредити свој живот по својо 
па као да се у црно завила, плаче, суза јој сузу не стиже.{S} Вели, ни кошуље му не доноси.</p> 
е браним — одговори Вишњина мајка. — Ја јој једнако велим да изађе у друштво, да се разоноди, а 
тако говорити, наћи у тренутку реч која јој је требала.{S} Кад је давала своја мишљења, речениц 
јој је поклонио часовник и ланац, мајка јој наручила дугу хаљину; из суседства је добијала кола 
но дубоке жалости за себе.</p> <p>Мајка јој је умрла оног лета кад се Чедомир оженио.{S} Смрт ј 
ој честита на положеним испитима, ласка јој на отменом држању, доказује колико је већ велика де 
ујала у њеним грудима и сваког тренутка јој истеривала стид на образе.{S} Иначе, у свему другом 
саму.</p> <p>Та оскудица слободе падала јој је најтеже.{S} Читала је књиге, седела крај прозора 
е имала гимназијске матуре, недостајала јој је мушка дубина, јасност у плану.{S} Професори су с 
а који пут.{S} Реченица о Радоју допала јој се посебице.{S} Осећала је дубоку захвалност према  
ивала својом пенушавом водом и шапутала јој недопуштене приче, млада девојка заспа са једним ђа 
лика варош на утоци Саве у Дунав чинила јој се понова лепа.{S} Хтела ју је поздравити као Бранк 
ва! — кликнула је весело Каја и обесила јој се око врата, па је пољубила с обе стране и од срца 
а рекла пре толико година. „Има“, рекла јој је тада између осталог, „има створења која једног д 
се онда свуче и леже.{S} Хладна постеља јој је пријала угодно.{S} У њеној глави, брзо као у кин 
им приликама, по њој самој.</p> <p>Зима јој је пролазила врло пријатно.{S} Имала је доста друшт 
S} Она је волела те изласке, при којима јој се давала прилика да истакне своје <hi>отлично</hi> 
{S} Шта да радим, кажи ми.</p> <p>Вишња јој није знала одговорити ништа.{S} Њој се такође поста 
S} Аница ју је посматрала испод ока, па јој рече кад остадоше сами:</p> <p>— Нешто си невесела, 
жур у некој чудној земљи гатки.{S} Коса јој је падала заводљиво преко лица.{S} Ветар се играо с 
 њихале се пред њом и око ње.{S} У уста јој је навирало једно слатко пиће, као грех.{S} Помрчин 
еш, Вишњо — рече јој отац кад сазна шта јој се десило. — Није то за тебе.{S} Ја то видим.{S} Хт 
о се у природи.{S} У исти мах, око срца јој било топло, меко, празно.</p> <p>— Тако је мирна, п 
 су јој годиле.</p> <p>Једног дана, кад јој је мајка отишла од куће, Бела га позва у своју собу 
 ни према каквом озбиљном послу.{S} Кад јој се није чинило што је хтела, свађала <pb n="128" /> 
 физички, онај исти који је осетила кад јој је узео први пољубац.{S} Она га одгурну инстинктивн 
> <p>— Ја у Француску? — викнула је кад јој је муж поменуо пут. — Жива нећу, а мртву ме можеш о 
ишња зажелела у Београду".</p> <p>Некад јој је све то пријало.{S} Вишња се могла радовати дубок 
била и која треба да је поред ње кадгод јој се прохте.{S} Међутим, Илић се бавио дуго ван куће. 
 страхом, и после првих поздрава могаде јој рећи тек:</p> <p>— Куда ћемо?</p> <p>— Куда хоћеш — 
ено:</p> <p>— Ево, на, држи — и предаде јој све од свог рукописа што је рукама могао зграбити.< 
се предомисли, зовну служавку и предаде јој што је имала у рукама.</p> <p>— Збиља, ја сам ваша  
ега.{S} Девојка притисну руком онде где јој је срце, не рече ништа, повуче се натрашке, гледају 
 љубав.{S} Хтеде утешити девојку, хтеде јој дати доказа сигурне будућности.{S} Његов глас је др 
 из прича, из прочитаних књига.{S} Дође јој да рече:</p> <p>— Шта је тако важно било у девојачк 
дизала и спуштала испод платна.{S} Дође јој да оде од огледала.{S} Једна суза врцну у њеним очи 
 њом, да околне планине падају.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— За име Божје, погледајте!...{S}  
своје другарице, клече поред ње, подиже јој главу својим изанђалим рукама, и обузета оним присн 
а дуго што јој је Илић говорио.{S} Није јој тада измицало да он оскудева понекад у јаким аргуме 
твених потреба.{S} Њено васпитање, које јој је обезбеђивало срећу у очевој кући, обележавало је 
, као да је хтела сакрити руменило које јој заплами образе.{S} Он је поздрави и хтеде проћи.{S} 
вили.{S} Језа ју је подузимала.{S} Руке јој гореле.</p> <p>Њена мисао осветли јој за часак преж 
за сликом преживелих догађаја, доносиле јој одјек млаких београдских вечери.{S} Тражила је у њи 
да се кућа орила од њене вике.{S} Време јој је пролазило у беспослицама, неговала је нешто цвећ 
огућности да задовоље Белину жељу: купе јој пајаца са звонким прапорцима, скупоцен шешир или ха 
ову гостионицу: <hi>код Стрике</hi>, те јој је то име остало у публици, сигурније него да је фи 
 <pb n="193" /> <p>— Ју, роспије! — оте јој се, готово завидан, усклик кад угледа Белу у њеном  
хартије, играла.</p> <p>— Бедник! — оте јој се узвик.</p> <p>Сузе су замагљавале њене очи.{S} С 
 ње дан и ноћ.{S} А кад оздрави, она ће јој испричати шта се с њом догодило, признати све, па н 
та да јој одговори, он се питао како ће јој писмо доставити.{S} Бојао се да јој не направи нове 
p>Сузе су замагљавале њене очи.{S} Срце јој се кидало.{S} Она се питала да ли су људи луди или  
 срећа дотицала је се неугодно.{S} Срце јој се стезало, њена душа је плакала, а она се морала с 
ица које се говоре међу девојкама, рече јој:</p> <p>— Синоћ сам читала у једној књизи да има ст 
то свршити.</p> <p>— Ти си луда! — рече јој он кад му рупи у собу, усред бела дана и без икакво 
поста таква непријатељица књига? — рече јој. — Проповедаш крсташки рат...</p> <p>— Ја нисам њих 
не појаве.</p> <p>— Ти си удата? — рече јој Вишња, осмехнувши се, па покуша да се метне у у њен 
p>— Ово ти послала Мила Цветкова — рече јој мајка, показујући јој велику дињу. — Дао Бог па род 
</p> <p>— Штета није била велика — рече јој једном кад је срете и поведе говор о електричном пр 
 том младићу што поучава Младена — рече јој једном муж. — Живот је скуп, а човек ми изгледа ваљ 
ручка.</p> <p>— Остави то, Вишња — рече јој мајка кад је виде како потаркује ватру. — Није то з 
у.</p> <p>— Слушај, слатка Вишња — рече јој. — Ја знам где си била.{S} Не покушавај да ми порич 
неће имати онај који те је одбио — рече јој, тешећи. — Он не зна шта је у теби одбио.</p> <p>Су 
е несреће.</p> <p>— Чујеш, Вишњо — рече јој отац кад сазна шта јој се десило. — Није то за тебе 
ове је наша скупштина у Београду — рече јој Аница. — Хоћеш ли да идемо?</p> <p>Тада се и по чет 
 да осети само жена према жени, шапташе јој матерински:</p> <p>— Вишња... слатка Вишња, пробуди 
не осети кад дођоше до њене куће.{S} Би јој тешко да прекине чар у који су је заносиле те приче 
је руке у крилу. <pb n="52" /> На глави јој је био прост шешир од сламе.{S} Па ипак, младост и  
цу и мртвих, опружених руку.{S} У глави јој је било празно.{S} На очи јој се хватала магла.{S}  
да извести своју бившу драгану и уштеди јој муку од сазнања, наглих и из друге руке.{S} Он ју ј 
дро изменити дубоко осећање морала који јој је несвесно улила старинска кућа њеног оца.{S} Проч 
 свему другом, мењала се ка идеалу који јој је Илић открио, мешала се у друштво младих људи и д 
орадње кад се већ тим питањем бави, али јој се учини да поред све користи што ће видети отуд ни 
ој Школи.</p> <p>Једном приликом запали јој се кецеља поред огњишта, и само срећан случај спасе 
 познавао, чак и кровови од кућа чинили јој се да је поздрављају пријатељски, а она није могла  
е јој гореле.</p> <p>Њена мисао осветли јој за часак преживели живот.{S} Вишња виде Београд...  
ране физиономије.{S} Кога и позна, чини јој се далек, хладан, као окаменотина.{S} Ено Гаврила П 
мо.{S} Сумња је уједе за срце.{S} Учини јој се да тоне, да се земља сурвава под њом, да околне  
а кошуљи.{S} Вишњу обли румен.{S} Учини јој се да то види на неком другом створењу.{S} Окрену с 
ца.{S} Кад га први пут прочита не учини јој се мајчина болест много опасна.{S} Што га је више п 
во отмено место српске престонице учини јој се бедно.{S} Видела је по њему рабатне чатрље које  
и ни на шта.{S} У једном тренутку учини јој се да ће се успавати.{S} Али ју је јастук жуљао, об 
некле.</p> <p>— Пријо, Маро! — одговори јој други.</p> <p>— Имаш ли коју паприку?{S} Нема ко да 
</p> <p>— Извини, колегинице — одговори јој девојка молећивим гласом. — Није било намерно...</p 
ем у Бога, све ће се урадити — одговори јој он гласом који није трпео примедбе.</p> <p>Кад дође 
жу не ваља се уносити у кућу — одговори јој Милева поверљиво. — Него обеси венац више капије, п 
Пропали смо ако нас примете — приговори јој он.</p> <p>— Нико нас неће видети — одговори она са 
е задржавају доцно у вароши — приговори јој стара жена.</p> <p>— Не знате ви те ствари — осече  
и себе <pb n="188" /> такође, испричати јој све онако како се догодило, све појединости, све... 
ве мајке, сељанке — променили, тепајући јој:{S} Бела.{S} После ове девојке, дошао је Младен, би 
а Цветкова — рече јој мајка, показујући јој велику дињу. — Дао Бог па родиле, те хоће да и ти о 
p>— Ти не волиш свога рођака! — пребаци јој Вишња.</p> <p>— Не, Лазаревићева.{S} Ја га волим, о 
х кајсија.</p> <p>— А ножеви? — пребаци јој мајка.</p> <p>— Ју! — трже се девојка. — Младене до 
} У глави јој је било празно.{S} На очи јој се хватала магла.{S} Виде како се шешир скину.{S} Ј 
вника из доба ослобођења.</p> <p>— Пиши јој — рече, застајкујући на свакој речи — да смо сви, х 
! — одговори нешто јетко.</p> <p>— Пиши јој, болан, мајка је, а тетки треба мало, па да је забо 
} Она није знала за та понижења.{S} Чак јој се то свиде: изгледало јој је природно, младићски,  
реда се тој голицавој дрхтавици, па док јој она <pb n="115" /> уноси забуну у главу, претрчи по 
но писмо.{S} Нек дете зна...{S} И кажем јој ја да се чува.{S} Мисли да јој је још осамнаест <pb 
елом заспала девојка.</l> <l>Под главом јој снопак детелине —</l> <l>Ој убава, убава девојко!.. 
га да јој то испуни, јер, каже, жандарм јој наредио да то мора бити свршено још тог јутра.{S} Т 
рзео школу.{S} Вишња је то знала.{S} Он јој је рекао једном приликом, <pb n="60" /> да би радо  
рада, а можда нешто и неповерења.{S} Он јој је онда прилазио.{S} Она му је пружала руку, пуна ћ 
дим тако!...{S} Звао сам доктора.{S} Он јој преписа нешто, и рече ми да ће се вечерас навратити 
ања она подиже очи и спази Илића.{S} Он јој приђе са чежњом и страхом, и после првих поздрава м 
и пропала ако би пао у туђе руке.{S} Он јој је хтео писати ради себе <pb n="188" /> такође, исп 
} Мајка је покушала да се измире.{S} Он јој је одговорио једним увредљивим писмом.{S} Зет се ум 
рак правио од његове пријатељице.{S} Он јој предаде шешир врло учтиво, и рече хладно, готово оп 
осподин, стално неповерљив.</p> <p>— Он јој је изјавио љубав пре него што си још постао министа 
во:</p> <p>— Не смем од маме.</p> <p>Он јој приђе.</p> <p>— Ја сам љута на вас — дочека га Бела 
, тај живот! — промуца болно.</p> <p>Он јој се учини одвратан, тако одвратан да склопи очи са ж 
ним ушима, облетао око главе, додиривао јој запаљене образе и лепио њене усне као шећерлема.{S} 
гову мишицу.{S} Прамен плаве косе падао јој је преко лица.{S} Њене бистре очи биле су широм отв 
 рукама.{S} Један део расуте косе падао јој је око раздрљеног грла.{S} Она је губила главу, као 
 њен план за високим студијама изгледао јој је излишан.{S} Ради њега су били ти напори, ради ње 
ваздух и више се не врати.</p> <p>— Жао јој је било свога живота! — примети Вишња полако.</p> < 
ју је пронашао, увео у друштво, показао јој нове путеве, отворио нове видике.{S} Њене смешне гр 
ала жилав врат и пупаст трбух.{S} Рекао јој је да се не брине, оставио листу на сто, легао и за 
Ти се нећеш вратити отуда! — приговарао јој је друг.</p> <p>— Ја ћу се вратити, Чедомире.{S} Ти 
а мисао није мутила њену душу.{S} Посао јој се милио.{S} И време је проводила лако, радећи у шк 
 него је Чедомир ишао поред ње, шапутао јој нешто поверљиво, гледао ју је нетремице, жељно.{S}  
} Свуда... само не у Београд! — шапутао јој је унутрашњи глас. — Ти си дошла у њега весела као  
а бунтовним мислима нових дана и готово јој хтеде рећи: „Хајде, срећна душо, поново у тих живот 
 Чедомира још чим га је видела... много јој се допала његова ученост, романтичан изглед...</p>  
а их помири.{S} Говор њеног земљака био јој је ближи, јер је био практичнији, опипљивији, земаљ 
запршке.</p> <p>— Остави, дете — бранио јој је отац да то ради.</p> <p>Прљила се око ватре, рук 
је остављала.{S} Глас часовника наносио јој оне опојне тонове, шапутао полуразумљиве речи.{S} О 
ални подрум, душевна касапница!{S} Како јој се бедно чинило њено родно место, неколико сокака п 
ећала се слободна, зрела, цела.{S} Како јој је сад изгледао јадан живот у гимназији... живот са 
гу.{S} Журим се.</p> <p>Осећала је како јој је тешко у души.</p> <p>Грло ју је стезало од неке  
 Походили су је тренутци сумње.{S} Нико јој није умео тачно рећи њена права кад сврши школу.{S} 
 Бела се није могла да свикне.{S} Тешко јој је било без мајке.{S} Није знала чиме да се позабав 
е она крива за његову несрећу.{S} Тешко јој је било гледати га како иде од куће до куће, те опр 
алас.{S} Њено данашње одушевљење давало јој је израз пуноће, савршенства.{S} Са заокругљеним ра 
жења.{S} Чак јој се то свиде: изгледало јој је природно, младићски, ђачки.{S} И доиста, ово их  
 око ње.{S} Неко тешко осећање савијало јој се на срце.{S} Њена душа је дрхтала од страха пред  
посади се опет крај прозора.{S} Пријало јој је да тако гледа како зора свиће.{S} Нешто велико и 
 n="310" /> <p>Вишња се стресе.{S} Било јој је хладно.{S} Пребаци један шал и посади се опет кр 
 једног краја постеље на други.{S} Било јој је тешко и пријатно.{S} Тешко, јер је осећала нешто 
виће.{S} Нешто велико и утешно долазило јој је из тих коњских ногоступица и разлистале природе, 
 јој се некад допадало код њега, чинило јој се овог пута ружно, себично, одвратно.</p> <p>— Миз 
 болна празнина.{S} Губећи њега, чинило јој се да се губи све око ње.{S} И она сама се губи, не 
е избегавала кадгод је могла.{S} Чинило јој се да је она крива за његову несрећу.{S} Тешко јој  
одушевљавале су велике идеје.{S} Чинило јој се да је поново рођена.{S} Слободно је могла доћи к 
 коју је осећала прве године.{S} Чинило јој се да је не предусрећу са збиљом коју је она донела 
најпомоднијег света на улици.{S} Чинило јој се да је све било весело, шалило се много, на лицим 
о ју је болело.{S} Куд се окрене чинило јој се да је нешто прати у стопу, нешто хладно дува за  
 могла волети страсно и одано.{S} Јасно јој је било да он није више њен и да то не може бити.{S 
.{S} Погађала је да му се допада.{S} То јој би мило, али убрзо одби ташту жељу за каћиперством  
ти електричне <pb n="177" /> снаге, што јој даје преимућство над паром при употреби у ситној, п 
ненадно, на пречац, демонстративно, што јој је отац проглашен као противник <hi>постојећег стањ 
" /> главом и превртљивом душом.{S} Што јој се некад допадало код њега, чинило јој се овог пута 
у кућицу из дворишта, и ту, од оног што јој је остало од мираза, живела са децом, скромно, теше 
од жена заразне.{S} Она напреже све што јој је остало од свести, дочепа чаршав са постеље, преб 
.{S} Узбаци руком један прамен косе што јој је падао на чело, и јекну болно:</p> <p>— Шта је ов 
 тада у Београду била још реткост и што јој сврати пажњу.{S} Она позна да је то државни фијакер 
 чудно поклапале с оним нечим новим што јој је надирало у душу.{S} Она их је памтила све, и нес 
м сељацима засја електрика пре него што јој и диреке ударише — примећивао би ко у шали. — Пију, 
ер што погледа своју жртву пре него што јој доврши живот, Чедомир прекиде пољубац у једном трен 
и, она је претресала у мислима дуго што јој је Илић говорио.{S} Није јој тада измицало да он ос 
p>Али Вишњу не остави спомен на оно што јој је Каја рекла пре толико година. „Има“, рекла јој ј 
} Она је шапутала нешто.</p> <p>Чедомир јој се приближи.{S} Удисао је мирис те девојке и дрхтао 
с њом; говорила је о тој методици, глас јој је дрхтао, бојала се да њена другарица не сазна шта 
ува за њен врат и један тајанствен глас јој шапће страшне, неразумљиве речи.</p> <p>Избегавала  
јила.{S} Црте на лицу одебљале.{S} Врат јој као кифла.{S} Нешто мирно, спокојно и задовољно дис 
у се молити и држати се чисто.{S} Живот јој је текао готово спокојно и монотоно, као оближњи по 
није се враћала у Београд.</p> <p>Живот јој је пролазио без догађаја.{S} Избегавала је посете,  
сетила је тај загрљај као жив.{S} Свест јој се губила.{S} У ушима зујала блага музика, отегнути 
тог дана у Чачак.</p> <p>Мајчина болест јој се чинила као казна.{S} Њено, већ рањено, срце стез 
ена права кад сврши школу.{S} Будућност јој је изгледала неизвесна, тамна, под знаком питања.{S 
та, она се осећала као очарана.{S} Илић јој се чинио тако близак, тако присан.{S} Није осећала  
уди дрхтале, тело се знојило и под кожу јој подилазили непријатни жмарци.{S} У соби је био још  
да барата по његовом столу.{S} Под руку јој дође свеска једног омладинског листа и у њој превед 
</p> <p>Један нов пламен црвенила лизну јој уз лице.</p> <p>Они обоје покушаше да не кажу истин 
 ствари.</p> <p>— Мани се, Бела — викну јој мајка с прага велике куће. — Он није био прилика за 
 пун њен крај, бунили <pb n="218" /> су јој главу, мучили је као нешто живо, гушили, давили.{S} 
а степеница и сломила ногу.{S} Стога су јој вечито угађали. <pb n="123" /> Поред свег тешког жи 
 Вишњи се десило толико догађаја, да су јој успомене које је другарица спомињала изгледале тако 
је колико је већ велика девојка и да су јој нашли момка.{S} Отац јој је поклонио часовник и лан 
 главе, брујале једва чујно и као да су јој давале неки знак, звале је к себи.{S} Тада девојка  
ећању придруживало се поштовање које су јој уливале његове сјајне, проницаве очи, које су гледа 
зима и да наведе противне мисли које су јој од синоћ лутале по глави.{S} Она заћута, и тек пошт 
ди.</p> <p>Прљила се око ватре, руке су јој пуцале од сапунице, крста је болела.{S} Ипак је она 
ноп уз груди.{S} Те груди!{S} Чиниле су јој се тада велике, тешке, уочљиве, сваком видне, да их 
> <p>Бела се није бранила.{S} Зенице су јој се јако шириле.{S} Она је шапутала нешто.</p> <p>Че 
ад је давала своја мишљења, реченице су јој остајале недовршене, није се могла сетити доказа ко 
а стајало је око врата.{S} Изгледали су јој као деца.{S} Она се предомисли, окрену главу и прод 
књиге и живот у престоници допуштали су јој по коју симпатију, пријатељство према младићу, љуба 
стално чекала његов одговор.{S} Дани су јој пролазили полако.{S} Сунце је милело преко усијаног 
жила је навалице срећу.{S} Опасности су јој годиле.</p> <p>Једног дана, кад јој је мајка отишла 
зало од неке незнане жалости.{S} Очи су јој биле пуне суза.{S} Ако остане с Чедомиром још за тр 
на једва приметним руменилом.{S} Очи су јој биле мајчине: црне, живе, маслинасте, очи као у нек 
, и несвесно упоређивала са оним што су јој у школи предавали.{S} Кад је била поред Чедомира, о 
ши од обичне бриге за кујну.{S} На лицу јој је почивао отмен умор, који је требао да покаже све 
о каквом пошалицом.{S} Па и сад, кад их јој предаде, викну :</p> <p>— Ево важне... лажне новине 
евојка и да су јој нашли момка.{S} Отац јој је поклонио часовник и ланац, мајка јој наручила ду 
боје.{S} Собу је испуњавао јак мирис на јоргован.</p> <p>— Како ти се допада мој будоар ? — упи 
белео од кише и времена.{S} Велики џбун јоргована надвишавао је ограду и пружао своје гране, са 
 <pb n="148" /> <p>— Узмите чаја, Иване Јосифовићу —- умиривала га је студенткиња са биологије. 
положење.</p> <p>— Да си жива и здрава, још прве године.{S} Мој колега беше дошао такође право  
<p>Она је била и сад мала, жива женска, још је имала свој урођени интелигентни сјај у очима.{S} 
има много дебелих, са огромним грудима, још већим бедрима и са поноситим изразом на офарбаном л 
 његов најбољи украс.{S} Тако слободна, још више <pb n="101" /> је ушла у социјалистичке идеје, 
} Домаћица, жена преко шесдесет година, још дурашна, трудила се, како само може, да угоди своји 
 очи као у неке лепе животиње.{S} Коса, још црња од очију, окружавала је њено лице као талас.{S 
} Прозори су гледали у врт, чије воћке, још младе, пружале су мршаву сенку по земљи.{S} Сунце ј 
их народа.{S} Они су за нас још луксуз, још немогућност, чиста штета за време које се на њих по 
нткињин брат, артиљеријски поднаредник, још две три великошколке, неколико великошколаца, један 
</p> <p>— Врло пријатан! — одговори он, још изненађен.</p> <p>Посадише се обоје на наслоњачу.</ 
о и сад, весеље је плануло неочекивано, још док су се састајали.{S} На пијаци је запевао друштв 
ему, пуцала језиком и тражила још, још, још.{S} О правом животу са стотинама озбиљних питања, у 
ећерлему, пуцала језиком и тражила још, још, још.{S} О правом животу са стотинама озбиљних пита 
 као растопљено сребро, и <pb n="74" /> још високо над зарубљеним брдом преко Саве.{S} Све се з 
а:</p> <p>— Чисти се из наше куће...{S} Још да трпим којекакве трутове!</p> <p>На крају једног  
зорима до земље, осенчени шљивацима.{S} Још даље, указивала се црвена силуета једне цигљане.</p 
 брани.{S} А оно што остане лако је.{S} Још до године у ово доба можемо имати електрику.</p> <p 
вори полако.</p> <p>— У толико боље.{S} Још нисам никад била у сеоској механи.</p> <p>Илић није 
ј слику тице како стоји на гранчици.{S} Још цео један свет њихао се под водом и са оним, над њо 
</p> <p>Био је заиста добро угрејан.{S} Још је више философирао него по обичају.{S} Скакао је с 
орник готово не схваћа прави смисао.{S} Још се није знало о скандалу у Двору.{S} Вечерњи листов 
 била девојка коју живот није мазио.{S} Још од детињства је познала дане скомрачења и увреде не 
човека.{S} Љубав је одбијала стално.{S} Још можда је срећна што се свршило како се свршило.</p> 
само глава.{S} Поље је дисало мирно.{S} Још се јурила она два лептира.{S} Иза једне шумице прим 
ти...{S} Разговарали смо цело јутро.{S} Још удара на бели лук, а већ развезао о Плеханову, Огис 
 магла.{S} Виде како се шешир скину.{S} Још један кратак <pb n="146" /> поклон.{S} И кола одмак 
 — Ја бих то врло радо читала.</p> <p>— Још је рано, треба ми још рада, читања, спреме.{S} Више 
пиће.{S} Али приста овог пута.</p> <p>— Још на ракију нису ударили порез — продужи Ристић. — А  
 су мртви малочас устали из гробова, да још не знају да се нађу.{S} У осталом, он је тако замиш 
 Кад се спремила за школу, видела је да још има доста времена.{S} Па ипак је готово трчала путе 
дин, с нешто раскораченим ногама као да још носи гвожђе, десно његова госпођа, лево Чедомир, са 
гог, сличног њему, <pb n="236" /> можда још бољег од њега.{S} Како би иначе могла продужити да  
 још од његовог прадеде голаћа, а можда још и даље, од предака којима имена није знао, а који с 
ове муке.</p> <p>— Ја претерујем.{S} Ја још не знам ништа позитивно.{S} Треба видети у чему је  
 четвртог дана.{S} Лазаревићева причека још неколико дана.{S} Одговор није стизао.{S} Она се чу 
вореним вратима стајала је Белина мајка још непрестано.</p> <p>Она је била ушла с озбиљним изра 
ада у противуречности.{S} Она се питала још, што и они који су старији <pb n="48" /> од њега, о 
аиловој улици.</p> <p>Ова улица је била још место елегантне шетње.{S} Девојка је волела ту улиц 
.</p> <pb n="28" /> <p> С Кајом је била још једна девојка, која одступи неколико корака кад рођ 
се сивиле од прашине.{S} Из њих је била још топлина јаке дневне припеке.{S} Ипак се осећало неш 
 разочарење, и ћутала.{S} Она није била још толико јака да му баци истину у очи, рекавши му:</p 
 точковима, што је тада у Београду била још реткост и што јој сврати пажњу.{S} Она позна да је  
као шећерлему, пуцала језиком и тражила још, још, још.{S} О правом животу са стотинама озбиљних 
ој народности у Турској вера представља још велику чињеницу.{S} С начелних распра прешло се на  
но.{S} Остајала је у салону тек кад има још некога.{S} У варош, и кад би излазила, ишла је у пр 
нала све.{S} Вели, заволела је Чедомира још чим га је видела... много јој се допала његова учен 
ристали да се вратим у Београд.{S} Тата још којекако, али мајка!...{S} Ударила у плач, па запом 
, и уђе у парк.</p> <p>Ту је било света још више.{S} Склони се у крај, где је почињала једна сп 
 антидинастичар, јатак краљоубицâ и шта још не, што је један лични режим начинио од овог Ужичан 
еца.{S} Било и прошло.</p> <p>Он покуша још једанпут.{S} Она затвори шаку, као да стеже нешто т 
тонови, јаке боје, које код нас не губе још своје симпатије поред свег дискретног <pb n="151" / 
о ме не воли.{S} Са̑м сам.</p> <p>Хтеде још нешто рећи, али осети да му глас дрхти.{S} Једно ја 
како је те године било у моди.{S} Да је још имао читаве потпетице на ципелама, могао би се мери 
своју драгану.{S} У врх пута стајала је још она клупа на <pb n="97" /> којој су седели.{S} Прол 
 сад дебелу сенку преко улице, имала је још нечега пријатељског и још била најлепша кућа у Беог 
 младић није ни школу свршио, а Бела је још дете.</p> <p>— Бела ми је терет на грудима — прихва 
ан, Илићу — рече затим. — Твоја жена је још твоја.</p> <p>Он покуша да оспори њен разлог; навед 
са несакривеним прекором.</p> <p>Она је још волела Чедомира; она је само њега волела.{S} Поред  
десила нова несрећа.{S} Младен, који је још нешто слушао док је стари министар био жив, проманг 
м јој ја да се чува.{S} Мисли да јој је још осамнаест <pb n="178" /> година — настави да се љут 
вега што је јуче још постојало, а он је још жив.</p> <p>— Ах, тај живот! — промуца болно.</p> < 
ираних шерпи.{S} Газда-Митар трговао је још са житом, стоком, шљивама.{S} Код њега су биле најс 
који.{S} Друге није стекао.{S} Остао је још Зарија Ристић, вечити ђак, вечити занесењак, вечити 
 ићи.</p> <p>Погледа на сат.{S} Било је још рано.{S} Обуче своју собну хаљину, подиже један кра 
ину сакатост као своју кривицу — јер је још као дете, због недовољног надзора, пала са степениц 
 тица запева у башти.</p> <p>Чедомир је још раније наслутио да девојка није равнодушна према ње 
таром, раскаљаном Београду.{S} Он ју је још једном такву видео: у почетку њиховог познанства, з 
понуди да се одмори.</p> <p>— Напољу је још велика врућина — рече она — а, Бога ми, ни наша кућ 
 је имао плаћао је стан; остајало му је још нешто за дуван, ситан трошак и по коју књигу. <pb n 
, Илић застаде неодлучно.{S} Било му је још рано за вечеру.{S} Погледа око себе неодређено.{S}  
ле се поново погледаше.</p> <p>Осмех је још играо око Вишњиних уста, блед осмех, налик на грч.< 
прихвати госпођа. <pb n="120" /> — Није још школу свршио, а већ проси девојку...</p> <p>— Ја не 
но трчи напред: научи лекцију која није још задата, а не зна оно што му је за лекцију.{S} У гим 
 излишности.</p> <p>Реши се да отпутује још истог дана у Чачак.</p> <p>Мајчина болест јој се чи 
о гробље.{S} Доиста, светиљке нису биле још упаљене, те је владао приличан мрак.{S} Улице, изро 
доле у Београду, зар није видела гомиле још горих од својих суседа?{S} Она није умела бранити с 
старице тапшу рукама, одобравају и буне још више, па се, после, годинама прича како су се прове 
ондицији дозна за велику новост која се још од подне шапутала по породицама ближе Двору и минис 
, пенушава и као зауздана, пробијала се још кроз отвор на средини.{S} Чекало се само пролеће, п 
 врста страха пред младићем појачала се још више откако се вратила из Београда.{S} Избегавала ј 
м; кметовао је дуго година, парничио се још дуже са сељацима из суседног <pb n="16" /> села око 
дан шал, на једној постељи познавало се још како је неко спавао, по другој је било просуто једн 
то? — чудила се Вишња.</p> <p>— Киша ће још дуго падати.</p> <p>— Али и до вароши је дуго — при 
о добро које сам учинио у животу — рече још, гледајући у простирку.</p> <p>У предсобљу чу како  
 ништа није остало од свега што је јуче још постојало, а он је још жив.</p> <p>— Ах, тај живот! 
да би могао припомоћи тој промени.{S} И још нешто.{S} Младићу није било добро.{S} Ваљада, бура  
ла људски створ, завезан за земљу.{S} И још нешто горе: жена, женска страна, подјармљена туђој  
 Београда се видела само она стругара и још неколико неједнаких фабричких димњака.{S} Чудног об 
ице, имала је још нечега пријатељског и још била најлепша кућа у Београду.{S} Помисли и сад <pb 
а се у тај пар приближавала с Радојем и још неколико девојака. — Знаш ли да си села у вилинско  
ахну руком.</p> <p>Тога дана врућина би још јача.{S} Сунце се не види као да се растопило по це 
> први пољубац.{S} Сласт те успомене би још јача што су је изазивала уста друге девојке.{S} Он  
 узбуђење.</p> <p>— Збогом!... — понови још једанпут, па се удаљи, корачајући несигурно, посрћу 
 друга није могла дати.</p> <p>— Понови још једанпут те стихове! — рече Бели, и осети како му ц 
друге собе.</p> <p>Стара девојка понови још једанпут:</p> <p>— Колегинице?</p> <p>Кад се нико н 
, прави словенски тип, који се у Србији још може наћи само по забаченијим селима, као неким чуд 
вина виси у ваздуху.</p> <p>— Долази ли још ко?</p> <p>— Ретко.{S} Неке Швабе лове по риту.{S}  
} Само илузије, само снови.{S} Хоћеш ли још један полић?{S} Продао сам неке старе панталоне, па 
ас је скупо док сте дотле дошли.{S} Али још све муке нисте претурили.{S} Тек стоје пред вама он 
д једног Јеврејчета.</p> <p>Они су били још у кујни.{S} То је била <pb n="8" /> одаја поплочана 
а, и да... на крају крајева, он њу воли још, њу једину, њу саму.{S} Кад би тако дошао најзад до 
о класној борби.{S} Али овде, Вишњо, ми још немамо базе; треба прво створити политичке слободе, 
 читала.</p> <p>— Још је рано, треба ми још рада, читања, спреме.{S} Више пута узмем перо да за 
ке, и понављала:</p> <p>— Па како си ми још?{S} Па шта ми радиш ?...{S} Јеси ли се свикла на на 
очињала једна споредна стаза.{S} Начини још неколико корака, и спусти се на једну клупу, коју у 
азмаженој девојчици.{S} Она му се учини још ближа што се тога дана осећао изузетно увређен од с 
оравимо?{S} Ти нарочито, Вишња... ти си још увек тако лепа; Боже мој, не, то није могуће, да ме 
Он јој је изјавио љубав пре него што си још постао министар... овде, у овом салону... служавка  
 — Ако се тако одржи, госпођа ће живети још толико колико је живела.</p> </div> <div type="chap 
p>Млади човек је и овде морао претрпети још једно расхлађење.{S} На предлог Вишњин, он се несве 
{S} Ја то видим.{S} Хтео сам ти то рећи још раније.{S} Али нисам могао да ти кварим задовољство 
 изразом беспрекорне чедности, додајући још њене угасите очи.{S} Његова машта не задовољи се ти 
, па испи чокањ до дна и, не одвајајући још стакло од уста, продужи:</p> <p>— Најзад, свеједно. 
кцију њеном брату, позивала га на ручак још једнако по свом обичају куцајући на врата од собе,  
акључавао их по двапут, тресао катанцем још ради сваке сигурности.</p> <p>Одговарао је девојци  
њему везани чврстим спонама, наслеђеним још од његовог прадеде голаћа, а можда још и даље, од п 
м?...{S} Нешто си омршавела, али си тим још лепша...{S} Сећаш ли се наше школе!...</p> <p>И она 
ле пуне суза.{S} Ако остане с Чедомиром још за тренутак, осећала је да се неће моћи савладати,  
нути нагласак и говор кроз нос одржавао још после толикогодишњег аклиматисања у Београду.{S} Мл 
графија у раму од сламе.{S} Ту је лежао још један албум, повезан у плиш, гомила посетница и кар 
му дође под руку.</p> <p>— Ево, на, ево још — викао је ван себе.</p> <p>Али је газдарица већ би 
{S} Расцеп у демократији, који је почео још кад је он дошао на власт, развио се до своје потпун 
или непријатни жмарци.{S} У соби је био још мрак.{S} Часовник је куцао на столу.{S} Његов глас  
Његов <hi>цимер-колега</hi> није се био још вратио са божићњег распуста.{S} Тек што је за собом 
говом новом убеђењу!{S} Али је Илић био још млад, у добу кад се пише искрено и поштено.{S} Стог 
b n="202" /> <p>— Тата се није опоравио још од робије, па не може да издржи тај штрапац.</p> <p 
да буниш.</l> </quote> <p>Сунце је било још високо.{S} Општинска утрина је дрхтала под његовом  
у је за лекцију.{S} У гимназији је било још горе.{S} Из немачког језика, земљописа, физике, ист 
д кућа су већ расле сенке, ипак је било још рано, те по улицама није било много света.{S} Кад ј 
 девојку за руку.</p> <p>— Шта ми имамо још једно другом да кажемо? — пркосила је Вишња непрест 
мо својим знојем и крвљу, а ми не знамо још колико неисцрпног злата лежи у тим таласима.</p> <p 
барицу да послужи слатко.</p> <p>— Само још фале прангије! — говорила је нова баба и певуцкала  
 мало грешака у Науци, пошто ми стојимо још далеко од истине, пошто васељенска загонетка измиче 
 продужи Илић тврдоглаво. — Али, ми смо још ту, ми живимо.{S} Други не заборављају своје мртве, 
 то, Вишња — прихвати Чедомир. — Ми смо још увек добри, стари пријатељи.</p> <p>— Да, стари сва 
<p>Али младој бунтовници беше спремљено још веће изненађење.</p> <p>У колима је седео Илић с је 
арм јој наредио да то мора бити свршено још тог јутра.{S} То је била листа за попис становништв 
аспитање и средства.{S} Отац му је умро још док је био у гимназији, те је од куће добијао врло  
је и она <pb n="39" /> имала жеља, и то још раније него Вишња, да се развије што више, да оде д 
успети, успети по сваку цену!...{S} Што још занима, јесу жене којих има много дебелих, са огром 
емљу у арабама.{S} Међу њима је Чедомир још раније запазио једног коња, врло лепог, и чудио се  
деци срећнијих народа.{S} Они су за нас још луксуз, још немогућност, чиста штета за време које  
рочита десетак књига, научи се на памет још два'естак наслова, славних имена и мудрих мисли.{S} 
љство!{S} Препирали смо се дуго, али му још све нисам рекао...{S} Имаш ли ватре?</p> <p>Илић му 
уски језик није марила, француску кујну још мање.{S} Пасуљ са пастрмом био је сад њен сан, а ки 
а образовале су се плаве сенке, које су још више истицале небеску илуминацију.{S} Београд је из 
у опозиционарску породицу допуњавале су још две девојчице, близнакиње, с црвеним тракама у коси 
ије се много променила.{S} Подигнуте су још две три нове куће.{S} Неколико трговина улепшали су 
з какве пропале варошке куће.{S} Они су још у десетој години осетили наличје живота.{S} Култура 
, да.</p> <p>— Да! — понови фаталну реч још неко у соби.</p> <p>То је Бела одговарала, ма да ју 
у оскудицу.{S} И они се вратише у варош још веселији него што су пошли, трчећи, прескачући баре 
 изазивале слику студента Илића.</p> <p>Још највише би се разонодила кад би отишла својој друга 
.. ти си се бакћао око новог устава.{S} Ју, обешењаци, да ми је уши да им извучем — додаде госп 
{S} За њега и јесу којекакви богаљи.{S} Ју, господина — додаде после гласно, па збаци љутито ша 
о је очекивала.</p> <pb n="193" /> <p>— Ју, роспије! — оте јој се, готово завидан, усклик кад у 
А ножеви? — пребаци јој мајка.</p> <p>— Ју! — трже се девојка. — Младене донеси.</p> <p>Дечко у 
ђоше на фамилијарне зачкољице.</p> <p>— Ју, за мало не заборавих... — присети се рођака. — Да т 
То је била њена манија.{S} Лазаревићева ју је помагала.{S} Није волела да остаје сама са својим 
кромпира.{S} Одаја је била тако мала да ју је испуњавала уска постеља, на чијим се плеханим шип 
би.</p> <p>То је Бела одговарала, ма да ју нико није питао, и гледала младића задивљено, угризн 
а се стресе.{S} Образ је заболе, као да ју је Чедомир ујео.{S} Она се диже нехотице и рече:</p> 
 и она се журила школи све више, као да ју је тамо чекао лек тој грозници.</p> <p>У школи је би 
тку.</p> <p>Девојка поцрвене сва као да ју је неко ухватио у нечему недопуштеном.</p> <p>— Не.. 
као нешто живо, гушили, давили.{S} Језа ју је подузимала.{S} Руке јој гореле.</p> <p>Њена мисао 
нове земље.{S} Мислећи на ту реку, која ју је уљуљкивала, запљускивала својом пенушавом водом и 
 се отресе те мисли, <pb n="36" /> која ју је опседала, али је глас Чедомиров звонио у њеним уш 
есла од неке слатке, несносне језе која ју је подухватала целу, од врхова прстију па све до чел 
матрач би по тој одаји оценио жену која ју је наместила.{S} Матовићка је имала развијено тело,  
дала се да ће се сакрити.{S} Подржавала ју је храброст лопова, заносила ју је носталгија робија 
} Вишњу пак је бунио тај дан, обузимала ју је час топлина, час зима, и она се журила школи све  
 које је видела те вечери.{S} Обузимала ју је нека лака ватра, која се слатко гасила при додиру 
ажне... лажне новине! </p> <p>Обузимала ју је нервозна радозналост кадгод би узимала новине отк 
Докле иде та свемоћна слобода? — питала ју је савест, једна савест коју је патријархална кућа о 
ћавала забуну своје другарице.{S} Узела ју је за обе руке, и понављала:</p> <p>— Па како си ми  
нав чинила јој се понова лепа.{S} Хтела ју је поздравити као Бранко: „Београде, мој бели лабуде 
ржавала ју је храброст лопова, заносила ју је носталгија робијаша који се враћа своме крају.</p 
да понови балет, несносна врућина пекла ју је из постеље, груди дрхтале, тело се знојило и под  
вари расположење двоје старих.{S} Аница ју је посматрала испод ока, па јој рече кад остадоше са 
дих дана у правцу Врачара.</p> <p>Аница ју је чекала на капији.</p> <p>— Шта је с тобом, Вишња? 
кад лепшег није видела.{S} Његов поглед ју је заносио, његове речи је опијале, његове руке су ј 
ишњу у врло тешком расположењу.{S} Стид ју је био за онај тренутак заборава који се десио кад ј 
 грешку сматрала је за кривицу.{S} Стид ју је било и од самог Илића, а ради њега и ради својих  
ама мисао да је Чедомир поново њен није ју могла утешити.{S} Своју грешку сматрала је за кривиц 
</p> <p>— Ренегат!</p> <p>То разочарење ју је утврђивало у одлуци да не допусти свом обожаваоцу 
ије смела ићи до краја своје претње, те ју је мајка допуњавала:</p> <p>— Чисти се из наше куће. 
достојан ње као човека.</p> <p>Код куће ју је чекала хладна вечера и љута газдарица.</p> <p>— Н 
p> <p>— Вишња! — чу се глас човека који ју је јурио.</p> <p>Она се окрену.{S} Била се зауставил 
ила у дну срца успомену на младића који ју је некад волео и кога би она могла волети страсно и  
ад је млада девојка угледала Илића који ју је већ чекао, наслоњен на стуб једне лампе, пошла је 
провела највећи део свога живота, сваки ју је познавао, чак и кровови од кућа чинили јој се да  
 учини јој се да ће се успавати.{S} Али ју је јастук жуљао, обузимала је жеља да понови балет,  
ја.{S} У тишини сеоске самоће, по којој ју је пратила туга од промашене удаје, она је, против с 
испричао лекцију, о шљиви на пример, он ју је већ умео поновити целу.{S} Учитељ, који је за сво 
 није десило!</p> <p>Блажени егоист, он ју је био готово заборавио.{S} Они беху далеко једно од 
ла мала паланчанка каква је била.{S} Он ју је пронашао, увео у друштво, показао јој нове путеве 
 сазнања, наглих и из друге руке.{S} Он ју је жалио.{S} Погађао је шта ће се десити у њеној доб 
 најбољи, највреднији, најмилији.{S} Он ју је гледао занесеним очима.{S} Његово лице није имало 
раст старом, раскаљаном Београду.{S} Он ју је још једном такву видео: у почетку њиховог познанс 
ње, шапутао јој нешто поверљиво, гледао ју је нетремице, жељно.{S} Пролазили су поред познатих  
црта у игри пролетњега сунца.{S} Гледао ју је; у срцу је осећао као неку песму, радост што је в 
<p>— Добро вече, комшинка! — поздрављао ју је из далека, скинувши качкету до земље.</p> <p>Поне 
лободу, веровао у њену свемоћ, замишљао ју је као море, као ваздух, нешто пространо, благослове 
зузетно увређен од стране Вишње.{S} Био ју је видео на улици, па кад је хтео прићи, она је заус 
домир ју је узео за обе руке, привлачио ју је к себи, клекнуо је пред њом, загрлио је око паса, 
 централе <hi>Рад и Светлост</hi>, како ју је крстио један тамошњи професор, један од оних непр 
о.{S} Што год је било око ње, уверавало ју је у нови живот: варошка галама, начитани другови, о 
д ње.</p> <p>То ново расположење држало ју је све док се не виде с Кајом.{S} Она хтеде по том д 
е како јој је тешко у души.</p> <p>Грло ју је стезало од неке незнане жалости.{S} Очи су јој би 
ла нешто што није требала учинити; и то ју је болело.{S} Куд се окрене чинило јој се да је нешт 
топи полако, као комад леда.{S} Чедомир ју је узео за обе руке, привлачио ју је к себи, клекнуо 
ет.</p> <p>— Универзитет?</p> <p>Младић ју је гледао својим чудним сјајним очима и као да се пи 
о и улепшамо као у бајци.{S} Јесења ноћ ју је опијала, слике у глави обавијале се као паучина;  
а драгана није била више шипарица какву ју је оставио.{S} То се примећавало по деловима тоалете 
ке куће био је север, ниже, преко реке, југ, лево у шљиваку исток, а запад где су пасла говеда. 
н; слатко је јео и преслишавао се ко је југ, а ко је север.{S} И доцније није никад заборавио ш 
 и старо гробље, пуно дудова.{S} Тек са јужне стране налазио се низ кућа, малих, разнобојних, б 
ка. — Она је одвише чедо наших крајева, јужног сунца и јевтине шљивовице.{S} Северњаци су нам д 
ампањом низала се.{S} Уносило се сувише јужног темперамента, сеоске тесногрудости.</p> <pb n="2 
ЛИЋ</head> <head>I</head> <p>У суботу 9 јула 1900 године, Чедомир Илић, главно лице овог романа 
 требала да представља састанак Ромеа и Јулије.{S} Стаклена врата водила су из кујне у Вишњину  
>Дани су пролазили врло споро.{S} Жарко јулско сунце пржило је београдске голети, као да је сиј 
Теби је, без сумње, познат онај Ибзенов јунак, Улфхај мислим да се зове...{S} Келнер, један пол 
епрестано о електрици.{S} Радоје је био јунак тих дана.{S} Људи су веровали у њега, сматрали га 
 могао би се мерити са свима шеталишним јунацима.</p> <p>Код једног фотографског излога спази Л 
д доброг соја?{S} Његов прадед борио се јуначки за слободу своје земље, његов дед је кметовао д 
анији.</p> <p>Шесту годину је навршио у јуну, а већ у августу молио је оца да га упише у школу. 
не може да макне, а иначе скакуће, свуд јури, трчи, код свију је, без њега ништа не може да про 
 црна лептира с црвеним рубом око крила јурила се око једног букета дуде.{S} Низ кириџија корач 
ава.{S} Поље је дисало мирно.{S} Још се јурила она два лептира.{S} Иза једне шумице примећивао  
егледни <pb n="256" /> басен океана.{S} Јурио је тамо, вамо, испитивао, њушкао, маштао, презао, 
b n="206" /> <head>XIX</head> <p>Воз је јурио, измицао из Београда, остављао последње куће.</p> 
 зачу познате кораке.{S} Један поток је јурио поред ње.{S} Она загази, и пређе на другу страну. 
— Вишња! — чу се глас човека који ју је јурио.</p> <p>Она се окрену.{S} Била се зауставила на о 
 је стајао на истом месту, недирнут.{S} Јутарње сунце пресијавало се на његовим жутоликим цвети 
ио је резервни официр, бријао се сваког јутра, имао спокојне очи и замрљан потпис.{S} Дочекао г 
ко је пре неку годину и свршила: једног јутра се срушила.{S} Никоме није пало на ум да је диже. 
наредио да то мора бити свршено још тог јутра.{S} То је била листа за попис становништва.{S} Га 
Школе.{S} Дошао је кући око пет сати из јутра, пијан.{S} Дочекивао је нову годину с друговима,  
<p>Споразумели су се да венчање буде на јутрење, у најужем кругу пријатеља.{S} Госпођа је то об 
ожеш мислити...{S} Разговарали смо цело јутро.{S} Још удара на бели лук, а већ развезао о Плеха 
кове ? — рекла му је једном приликом. — Јутрос прође поред прозора један младић: тако су му леп 
товића, министра земљорадње, венчала се јутрос у овдашњој Саборној цркви са г. Чедомиром Илићем 
ресто.{S} Ко би то могао помислити само јутрос, само данас у подне!{S} Краљ Милан му неће никад 
quote> <hi>Досадила му самарица.</hi> — Јуче око пет часова, Мића Живковић, надничар на новој г 
тене секу...</p> <p>— Као сир!</p> <p>— Јуче да сам умро — говорио би какав старији човек — па  
а то.{S} Жена ми се разболела.{S} Прала јуче кућу, па је ваљада промаја ударила.{S} И говори ја 
стош, ништа није остало од свега што је јуче још постојало, а он је још жив.</p> <p>— Ах, тај ж 
о одвојеним типовима; у њима не постоји Јуче, Данас, Сутра, Београд, Савамала, Петко Стокић или 
д јер се живот не понавља као што се ни јучерањи дан неће вратити никад.{S} Гледајући у књиге,  
варио.{S} У једном листу нађе забележен јучерањи случај.{S} Белешка је гласила :</p> <quote> <h 
ао нека ружна добричина.{S} Небо опрано јучерашњом кишом плавило се дубоко, у бескрај.{S} Вазду 
већ извила из његовог наручја и побегла к вратима од трпезарије.</p> <p>— Шта ли ради служавка? 
ао да су јој давале неки знак, звале је к себи.{S} Тада девојка опази нешто што дотле није виде 
.{S} Он је поново прихвати и принесе је к срцу.</p> <p>— Не... не, Чедомире! — рече Вишња, и ис 
> <p>Он је поново прихвати и принесе је к срцу са једном жељом у души да сам поцрвене.{S} Ко зн 
ју је узео за обе руке, привлачио ју је к себи, клекнуо је пред њом, загрлио је око паса, прити 
ечи је опијале, његове руке су је вукле к себи.</p> <p>— Шта је ово мени! — питала се она. — Та 
S} Изненадно осетио би да га нешто вуче к њој.{S} Хиљада ствари, блиских тој девојци, изашле би 
ић виде једно празно место, па се упути к њему, кад спази поред себе Зарију Ристића како испија 
гао написати.{S} Бацао је перо, полазио к вратима, после се враћао, седао поново за посао.{S} О 
разник, долазак Чедомиров у црном оделу к мени... очев благослов, прасе на ражњу...</p> <p>Она  
 се промукла, далека и кратка команда: „К нози!“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1914 
 пружао своје гране, са широким лишћем, ка улици и сунцу.{S} Илић се ипак окрену и погледа у во 
утку далеко од науке, тамо у ту сивину, ка његовој другарици, у њен заборав.{S} Млади човек не  
p>Бела је устала, пошла неколико корака ка углу од собе, и онда застала, покривши очи рукама.{S 
{S} И док је дим пузио у модрим трубама ка чистом плаветнилу осветљеног неба, њега обузе једно  
било тамо, кад се пође са Зеленог Венца ка Варош Капији, па лево.{S} Ту се види један дућан сво 
ала.{S} Његов поглед се прошета од Беле ка њеној мајци, па онда паде поново на девојку, а одатл 
зе.{S} Иначе, у свему другом, мењала се ка идеалу који јој је Илић открио, мешала се у друштво  
ца.</p> <p>Остави шеталиште, и упути се ка универзитету.{S} Старинска зграда бацала је и сад де 
 око себе неодређено.{S} Затим се упути ка Калимегдану, камо иду, у његовом расположењу, сви ко 
а схватања плитка.{S} Треба храбро поћи ка идеалу нове жене, јер нама требају жене на висини на 
етим једрима и води је непознатим путем ка бујним предгорјима неке нове земље.{S} Мислећи на ту 
едном трњаку.{S} Кад се окренуо и пошао ка својој другарици, она је стајала сама у зраку пуном  
> <p>Кад прође поред те капије и скрену ка Теразијама, девојка угледа једна кола <pb n="145" /> 
{S} Било је говора и о томе ко ће ући у кабинет...</p> <p>— Је ли, тата — прекиде га Младен — х 
кандал и поднела оставку.{S} Председник кабинета, који се налазио на страни у бањи, придружио с 
екали ни оставка да им се уважи; њихови кабинети зврје празни; краљ није успео да састави владу 
етучено народним бунама, поразом једног кабинетског рата, сталним скандалима на двору.{S} Међут 
p> <p>— Ја и даље остајем противник тог кабинетског социјализма — прекиде га поднаредник, у чиз 
е.{S} Тек што му се учини да се Овчар и Каблар завијају неком маглом.</p> <p>Друштво их је звал 
рудио се да надокнади дамама оскудицу у каваљерима и био је заиста диван са својим, нешто заста 
 посла.{S} Шта је мени шкодила слобода, кад сам растао са̑м, ненагледан ни од кога, као дивља т 
Младић се сећао тек доцнијих тренутака, кад су били одмакли далеко од универзитета и кад му је  
ешким мирисом.{S} Стога се она отимала, кад је време било ручку, да сама трчи и куца на младиће 
ла болесничке собе.</p> <p>Идућег дана, кад лекар прегледа болесницу, рече девојци:</p> <p>— За 
</p> <p>То је било свакако једног дана, кад је Чедомир пратио, као увек, Вишњу од Кајиног стана 
ости су јој годиле.</p> <p>Једног дана, кад јој је мајка отишла од куће, Бела га позва у своју  
у Пожаревцу, на робији.{S} Његова жена, кад се тако нашла изненада без мужа и прихода, повукла  
и.{S} Јер је она била жена, а код жена, кад је муж у питању, начелне разлике не представљају ве 
та.{S} Али није могао.{S} Усред читања, кад је можда био за читав континент далеко од Београда, 
S} Тек што је за собом притворио врата, кад их газдарица отвори, боса, само у кошуљи.{S} Носила 
птимизма, донетог из Србије.{S} Доиста, кад се његов дух стварао, природне науке достизале су с 
дан од оних жарких дана у сред пролећа, кад се око нас осећа оргијање природе и ми зажелимо, с  
х стално каквом пошалицом.{S} Па и сад, кад их јој предаде, викну :</p> <p>— Ево важне... лажне 
ама по себи кад се ствари доведу у ред, кад обоје нађу користи у својој вези; понављам, брак је 
мишљао час васкрса мртвих, страшни суд, кад је у њега веровао.</p> <p>Изненадно, без икаквог уз 
з неспретне степенице старинске зграде, кад Илић заста, као задржан нечијом снажном руком.{S} И 
е свиде тај одговор, заусти да то каже, кад песма одјекну поново.{S} То су се надпевали момци и 
дивљен поглед и нервозно угризање усне, кад би га слушала како објашњава Младену какво правило  
S} Ваљда се девојци досади та игра, те, кад једном закуца на врата и кад рече уобичајену речени 
 хаљине.{S} Понекад се иде у позориште, кад оно у свом путу наиђе на Чачак.{S} По кафанама се п 
нила на острву Циганлији.{S} Пред вече, кад мало прехлади, свет је излазио на Калимегдан: сеоск 
о дан су провели у шетњи.{S} Пред вече, кад је сунце нагињало западу, девојка зажеле да види за 
ру час <hi>ти</hi>, час <hi>ви</hi>, и, кад дођоше до њене куће, раставише се као стари пријате 
живи мирно и корисно свој део живота и, кад дође време, заспи вечито под обичним крстом, са ког 
о користити том њеном слабом страном и, кад је потребно, уразумити размажено дете.{S} Али, Илић 
ња тањира.{S} Ручак му је био најслађи, кад би уграбио од своје жене да седне за кујнски сто и  
јаким <pb n="45" /> апстракцијама, али, кад угледа своју другарицу у визији природних елемената 
а да га спречи и да му улије храбрости, кад му примети:</p> <p>— Ти претерујеш.{S} Ти си се спо 
е шта ће се десити у њеној доброј души, кад сазна све.{S} Погађао је сву одвратност која ће је  
е опоменуо да је сутрадан неки празник, кад се нема школе, те предложио својој пријатељици да и 
ју каријеру.{S} Ту се оженио, подоцкан, кад му је било тридесет година, ћерком једног поштара.{ 
оба кад је мислила реформисати друштво, кад је Зарија Ристић писао своје гром-мисли, лепи Млађа 
> <p>Таман да се спусте низ једно брдо, кад ветар скиде Вишњи шешир с главе и понесе га низа ст 
акав златар на ово време, Бог те видео, кад и ја не могу хлеба да зарадим!</p> <p>— Онда ћу ја  
мена, где и раније.{S} То је било тамо, кад се пође са Зеленог Венца ка Варош Капији, па лево.{ 
дом човеку, али сличне свакако.{S} Јер, кад спусти поглед на свој рукопис, он признаде жалосно: 
ко, као вода, како се то каже у Ваљеву, Кад би учитељ испричао лекцију, о шљиви на пример, он ј 
једно празно место, па се упути к њему, кад спази поред себе Зарију Ристића како испија чокањ р 
одном и инстинктивном грубошћу у гласу, кад је Илић улазио у трпезарију, док се госпођа смешила 
 раде, Вишња је седела код Остојићевих, кад Радоје дође с једним својим пријатељем, млађим чино 
тако лепо овде, у вашој кући, с вама... кад можемо да разговарамо као пријатељи.</p> <p>Бела је 
о овде, у Београду, као тамо у Чачку... кад је била мало дете и кад се молила свесрдно Богу за  
зиме виђали су се овда-онда код рођаке; кад су настали топли дани, излазили су чешће са њом, па 
мислили.{S} Ја се смејем <pb n="109" /> кад се сетим извесних предрасуда које су мутиле моју са 
па тако изређа до тридесет кафана...{S} Кад се напије, ухвати се за телеграфски дирек.{S} Ту је 
 у тренутку реч која јој је требала.{S} Кад је давала своја мишљења, реченице су јој остајале н 
азе и лепио њене усне као шећерлема.{S} Кад се спремила за школу, видела је да још има доста вр 
у их испратили Матовићи са кумовима.{S} Кад би време возу, Чедомира беше нестало.{S} Тек у посл 
чи.{S} Машта је ишла као на крилима.{S} Кад се дође већ до немогућности, младић се трже.{S} Жал 
а први од месеца кад се прима плата.{S} Кад би она била његова, неуморно би радио на започетој  
те по улицама није било много света.{S} Кад је млада девојка угледала Илића који ју је већ чека 
а грижа да не доби оно писмо од оца.{S} Кад га први пут прочита не учини јој се мајчина болест  
, сматрали га за нешто више од себе.{S} Кад је пролазио улицом, старији су се утркивали да га п 
се чару философске поезије Његошеве.{S} Кад би пак био рђаве воље, жалио се на реуматизам у дес 
вано грло и потиљак ћилибарске боје.{S} Кад би је човек видео први пут, помислио би да је горда 
.{S} Избегавала је посете, састанке.{S} Кад би се пак и нашла у друштву, о испитима, при излети 
 Али... његове очи су је избегавале.{S} Кад би је и сусреле, оне су биле далеке, превучене неко 
с и хвалио одличну кујну своје жене.{S} Кад би му, и поред тога, остало слободног времена, он ј 
еђутим, Илић се бавио дуго ван куће.{S} Кад се библиотека затварала, он је онда почињао своје ш 
и није хтео да погледа те одрпанице.{S} Кад би се кола напунила, осећао је са̑м и кретао се без 
а оним што су јој у школи предавали.{S} Кад је била поред Чедомира, она му је потпуно одобравал 
а.{S} Сестра је претила да се обеси.{S} Кад му се то једног дана досади, он оде у суд, сврши св 
ављајући му до знања да ће га одати.{S} Кад би се њихови погледи сусрели, њене сомотасте очи си 
тил му је био популаран и живописан.{S} Кад се каква идеја усади у његову главу, она се тако уг 
а.{S} Управо, он је ово двоје мешао.{S} Кад је у клисури надзиравао раднике, гледајући хиљаде њ 
тога, мени је пријатно ваше друштво.{S} Кад разговарам овако с вама, чини ми се да присуствујем 
веку за цео живот, остави све друго.{S} Кад се кола хтедоше кренути, Бела истрча у двориште и с 
У чокалиници се живело доста весело.{S} Кад нису критиковали митрополита што им не услиши молбу 
 му гореле.{S} Ватра му ломила тело.{S} Кад би га неко ма и очешао, заболело би га до срца.{S}  
уноиспитачу живот није био ружичаст.{S} Кад би му се досадило све, он је излазио изван вароши и 
а печен хлеб, на јагоде, на младост.{S} Кад планински ветар духне из клисуре, облак од цветне п 
оји му је убијао сваку самосталност.{S} Кад би се ипак уморио, стезао је слепочнице грчевито, ш 
м и једва га ухвати у једном трњаку.{S} Кад се окренуо и пошао ка својој другарици, она је стај 
 случају припази на ту твоју шмизлу.{S} Кад смо ми били млади, ми смо знали за љубавне изјаве с 
ца.{S} Стога је јако уважавао школу.{S} Кад би се о просвети повео разговор, био је стално на с 
ости ни према каквом озбиљном послу.{S} Кад јој се није чинило што је хтела, свађала <pb n="128 
 он њу воли још, њу једину, њу саму.{S} Кад би тако дошао најзад до решења шта да јој одговори, 
аве воље да мисли на своју породицу.{S} Кад би му ко од пријатеља скренуо пажњу на несташност њ 
рихвати госпођа, изненадно потресена. — Кад је видим онако хрому, мени се срце цепа.{S} Ја бих  
престао бити социјалист — говорио је. — Кад бих живео у Белгији, Енглеској, у другим индустријс 
тима се нашим пруженим рукама.</p> <p>— Кад смо тако добри пријатељи — прихвати Вишња — онда бу 
ао да тражи снаге, па настави;</p> <p>— Кад сумирам све што сам видела, познала, искусила, рачу 
 боље од тога!{S} Иде ти после плата, а кад остариш, пензионишу те, па ти и после иде плата, ни 
вао кафу.{S} Понекад би читао новине, а кад њих није било, узео би <hi>Горски Вијенац</hi>, отв 
атлија?{S} Рано се дигни, доцно лежи, а кад остариш не можеш да радиш, па куд ћеш него у просја 
науци, политици, жени, Богу, лудници, а кад су изашли из кафане, закључио је трештен пијан:</p> 
науснице!...</p> <p>Илић се насмејао, а кад се после растао са њом, помислио је озбиљно:</p> <p 
у добацује слатке, заношљиве речи.{S} А кад би се пренуо сасвим и мислио на њу, на ту плаву дев 
школу, као и мени удовички ужитак.{S} А кад свршиш школу, шта ће ти ова страћара.{S} Иди куд те 
сла да твој живот не буде излишан.{S} А кад ти једног дана твоја срећа допусти да мислиш и на о 
 да неће одмицати од ње дан и ноћ.{S} А кад оздрави, она ће јој испричати шта се с њом догодило 
 ноге носе, па тражи себи девојку.{S} А кад је нађеш, сети се колико је Вићентије узео, па ти т 
пет ништа од тебе — додаде жалосно. — А кад сам ја учио школу, мој брајко!...</p> <p>Застаде, о 
p> <p>— Веруј ми, ми смо све имале доба кад је живот као источњачка принцеза пред судом римских 
реко дана излазила је ту у шетњу у доба кад је мислила реформисати друштво, кад је Зарија Ристи 
ико јој није умео тачно рећи њена права кад сврши школу.{S} Будућност јој је изгледала неизвесн 
аније, док су били сами, попуштала прва кад би се посвађали, добила је сад у мајци сигурну саве 
рму и гледао преда се.</p> <p>— Узми га кад ти се допада! — рече, најзад, Вишња, и пружи му цве 
<p>— Читала сам негде да је љубав слађа кад је мрак.{S} Гледаћемо звезде...</p> </div> <div typ 
а девојка, која одступи неколико корака кад рођаци пређоше на фамилијарне зачкољице.</p> <p>— Ј 
сти.{S} Они су у стању да омрзну човека кад на њему угледају нову кравату.{S} Тај тип се буни п 
и за ручком о сељацима, те једва дочека кад се Бела умеша, и рече:</p> <p>— Знате, отац, да се  
ог живота.</p> <p>Једног малог празника кад жене не раде, Вишња је седела код Остојићевих, кад  
 <p>— Остави то, Вишња — рече јој мајка кад је виде како потаркује ватру. — Није то за тебе, не 
S} Београд је изгледао као лепа циганка кад иде на бал.</p> <p>Кад изби на Теразије, Илић заста 
аласку.{S} То беше онога истог тренутка кад је Чедомир Илић излазио из куће Матовића.{S} И у Бе 
<p>— Где си био? — предусретала га Бела кад се најзад вратио кући.</p> <p>— Шетао сам, размишља 
ћа.</p> <p>Још највише би се разонодила кад би отишла својој другарици, Милеви, ћерци једног зл 
тово физички, онај исти који је осетила кад јој је узео први пољубац.{S} Она га одгурну инстинк 
 у дворишту око мрва које им је стресла кад је распремала сто.{S} Виделе се разгранате старе шљ 
" /> <head>XIV</head> <p>Била је недеља кад је Вишња пришла Чедомиру.{S} Дан је био ведар.{S} П 
ства које се налази у овим церемонијама кад се има седамнаест година.</p> <p>— Хајде, испрати н 
их владара није ништа поможено народима кад она није у корист републике...{S} Од патриота бежи  
 датуме.{S} У тим сувим и врелим данима кад никога није било око њега, та су га писма уверавала 
о пунити уши девојци тим страним речима кад је она лепа и без њих, савршена без свега мога знањ 
 умиљато око њега надничари првога дана кад је доведен; миловали су га по њушци, тапкали по сап 
изађем некуд — рече му Бела једног дана кад тако осташе сами. — Тако бих радо побегла од куће.< 
p>— Не знам да ли се сећаш... оног дана кад смо се састали после дугог размака... <pb n="289" / 
гом није смео рећи.</p> <p>Од оног дана кад је био с Вишњом у њеном стану, трудио се стално да  
видети!</p> <pb n="50" /> <p>У очи дана кад је требало да се растану, начинили су велику шетњу, 
/p> <p>Девојка је била и сувише озбиљна кад је ово говорила, те се њена другарица не усуди да с 
о.{S} Није осетио или није водио рачуна кад се кола напунише.{S} Рабаџија га удари песницом по  
о се занимали синоћ — примети Вишња, па кад виде да се Каја не подсмехну, продужи пажљиво — он  
ем начињеним од самог миља и заноса, па кад би писмо свршио, написао адресу и залепио завој, ду 
 Вишње.{S} Био ју је видео на улици, па кад је хтео прићи, она је зауставила неку своју познани 
итичар.{S} Он не пази на спољашњост; па кад то и чини, ради у супротном правцу: пушта браду, чу 
авише се код Кајине капије.</p> <p>— Па кад ћеш ми једанпут доћи? — пребаци Каја своме рођаку.  
 би, летимице, кадгод спазила с прозора кад прођу њиховом улицом, док општинске липе бацају гус 
бе.</p> <p>Мајка јој је умрла оног лета кад се Чедомир оженио.{S} Смрт је јако утицала на већ р 
ловине.</p> <pb n="95" /> <p>Он задрхта кад примети своју пријатељицу, малу паланчанку пуну оду 
ти живота.</p> <p>— Зашто не пишете шта кад тако лепо говорите — рече му Вишња. — Ја бих то врл 
видећемо се.{S} Ја ти шаљем нешто новца кад и ово писмо.{S} Велим, нек ти се нађе ако се накани 
а уживањем би рачунао на први од месеца кад се прима плата.{S} Кад би она била његова, неуморно 
ченицу.</p> <p>— Ко би играо крајцарица кад би Младен учио! — насмеја се Бела, која у том трену 
огунасто и искрено. — На што онда љубав кад се рачуна колико и лањски снег!</p> <p>Мајка се не  
је правио у кутији за фул, био непажљив кад професор предаје и лепио фишеке од хартије по таван 
.</p> <p>— Ја у Француску? — викнула је кад јој је муж поменуо пут. — Жива нећу, а мртву ме мож 
p>— Браво, господин-Илићу!{S} Главно је кад се двоје воле...{S} А свет, фамилија, новац?{S} Три 
 чиме да се позабави, да прекрати време кад остане сама.{S} Француски језик није марила, францу 
обичају наших жена да се покажу љубазне кад их неко нâвикне, понуди се услужно:</p> <p>— Да под 
постане министар... министар земљорадње кад се већ тим питањем бави, али јој се учини да поред  
 других.{S} Носила је редовно послужење кад је младић држао лекцију њеном брату, позивала га на 
иховог познанства, за време једне шетње кад их је киша ухватила ван вароши.{S} Он је онда гледа 
јој вољи, излазити куд хоће, враћати се кад хоће.{S} Није се морала више бојати својих наставни 
та; с њим је као и с пливањем; научи се кад куражно оставимо плићаке.{S} Јер најзад, нашто вечи 
це Матовић пређе и на младог човека, те кад изађе од њих, осети како му се груди надимају од не 
ао да није жена.</p> <p>Било је пролеће кад је дошла у то село.{S} Трипут је потом глог обелио. 
он.</p> <p>— Дивно! — говориле су гошће кад их је Матовићка уводила у њега.</p> <p>Доиста, сало 
ење од памука.</p> <p>Илићу залупа срце кад виде девојку тако близу себе.{S} Он не настави гово 
у девојка.</p> <p>Било је већ пало вече кад се њих двоје упутише Вишњином стану.</p> <p>— Ви на 
да их гледају.{S} Већ се примицало вече кад се нађоше на Ћирићевој пољани.{S} Сад се ту шири чи 
 као извајана.</p> <p>— Извол’те — рече кад отвори врата, и пријатељски додирну раме младићу, д 
ју је посматрала испод ока, па јој рече кад остадоше сами:</p> <p>— Нешто си невесела, Лазареви 
тересује — одговори младић без журбе, и кад остаде на само са Белом, разви новине.</p> <p>— Пар 
у тек кад има још некога.{S} У варош, и кад би излазила, ишла је у пратњи госпа-Клеопатре.{S} И 
није лако у газдаричиним годинама.{S} И кад се преболи, остане увек нешто.</p> <p>— Шта мислиш  
, ја нисам реакционар, ти то знаш.{S} И кад ти говорим овако, не значи да одобравам оно што је  
 игра, те, кад једном закуца на врата и кад рече уобичајену реченицу: „Господин-Илићу, извол’те 
у били одмакли далеко од универзитета и кад му је Лазаревићева говорила:</p> <p>— Муке сам виде 
тамо у Чачку... кад је била мало дете и кад се молила свесрдно Богу за своје лутке и болесну ма 
метити кад је ушла с Чедомиром у кућу и кад су толико остали на само.{S} Она је полагала на миш 
 љубави, она управо долази сама по себи кад се ствари доведу у ред, кад обоје нађу користи у св 
а жалба и прекор. — Тако ми ружно стоји кад играм!</p> <p>У очи свадбе, Чедомир изиђе из куће,  
кав брак у обичним приликама, а камо ли кад је у питању престо.{S} Ко би то могао помислити сам 
очи на дрског човека, као мачка.{S} Али кад би се растали, она је претресала у мислима дуго што 
S} Ипак је она одговарала:</p> <p>— Али кад ја нећу, па ко ће!</p> <p>Чачак није добио електрик 
3" /> су се губили у тричарије, уживали кад би код деце изазвали дивљење, страх, или кад би ком 
и код деце изазвали дивљење, страх, или кад би коме малом јаднику успели да напакосте.{S} Било  
и од жандармске потере, испред кише или кад човек не зна куда ће.{S} Увек би се нашло друштва,  
талгије што смо пустили срећу да одлети кад су нас њена крила додиривала, до врелих игала страс 
њој по руски!{S} Млада девојка не осети кад дођоше до њене куће.{S} Би јој тешко да прекине чар 
је неко од њених суседа морао приметити кад је ушла с Чедомиром у кућу и кад су толико остали н 
вемоћ.{S} Треба ли се одрећи те користи кад је у питању држава и виши интереси, до ђавола држав 
време пролази, и једанпут дође тренутак кад се мора имати храбрости и прекинути на кратко са св 
о.{S} Ми смо мислили да долази тренутак кад ће наука открити велику тајну, одговорити на послед 
иге, фотографије.</p> <p>Уставио се тек кад му рука дирну нешто хладно.{S} То беше револвер, он 
и од сопствених очију, и обујме нас тек кад нас, као неко фино вино, преваре својом лакоћом и с 
 и пркосно.{S} Остајала је у салону тек кад има још некога.{S} У варош, и кад би излазила, ишла 
е! — оте јој се, готово завидан, усклик кад угледа Белу у њеном нереду.</p> <p>Ипак се она савл 
ађено. — Ја бих био највећи незахвалник кад бих се и најмање пожалио.</p> <p>— Заиста? — усклик 
улици, изненади се импровизовани учитељ кад пред једном приватном кућом спази два војника на ст 
га.</p> <p>— Ту близу, где понекад идем кад сам са̑м.{S} Има једна историска чесма и добра ладо 
 блеску који пуче пред очима младићевим кад угледа своју драгану!{S} Све се изгуби, потону у не 
икад.{S} Дотле су пркосили једно другом кад се сретну.{S} Данас је Илић имао најмање воље за то 
схвати што боље.</p> <p>Међутим, једном кад је Радоје почео да говори о лакој дељивости електри 
паприкама! — викнуо је млади муж једном кад се вратио из библиотеке с главом пуном Ламарка, Кеп 
тета није била велика — рече јој једном кад је срете и поведе говор о електричном предузећу. —  
ити.</p> <p>— Ти си луда! — рече јој он кад му рупи у собу, усред бела дана и без икаквог изгов 
цело тело, да јој и колена задрхте, као кад је читала забрањене књиге.{S} Једва је чекала да до 
шло.{S} И вратила си се несрећнија него кад си пошла.</p> <p>Девојка покуша да не призна истину 
и?</p> <p>— Одвратно је и једно и друго кад није искрено.</p> <p>У том разговору појави се прво 
за онај тренутак заборава који се десио кад је Чедомир био у њеној соби.{S} У њој се бунила наш 
.. што је златна; прича ми како је било кад је била млада, описује ми омладинске беседе код <hi 
во мисли о Чедомиру, о томе шта би било кад би постао њен муж, о њој самој.{S} Она је зрела као 
м ништа против њих.{S} Врло је похвално кад не губите интерес за науком.{S} Али то је ваша личн 
. — ’Ајд, загрли ме... не стоји ти лепо кад си озбиљан.</p> <p>Илић је загрли преко воље.</p> < 
нуше у родно место.{S} Оно је врло лепо кад је вашар, окружна трка, задушнице... нарочито кад < 
га она пољубила само да види како је то кад су бркови обријани!</p> <p>Доиста, она није размишљ 
броја лица.{S} Њихова мишљења, нарочито кад се тиче политике, зависе од њиховог материјалног по 
ар, окружна трка, задушнице... нарочито кад <pb n="303" /> су задушнице.{S} Оне падају уз часне 
е баште.{S} Тек по који пут, а нарочито кад је на пољу светло и благо време, она је мислила на  
> <p>— Фразе!</p> <p>— И фразе су нешто кад су тачне.{S} Ти се појављујеш међу нама као усијана 
нека твоја комбинација? — рече министар кад му жена саопшти те вечери да је Илић запросио Белин 
 је забрану унапред. — Шта ће рећи свет кад те виде саму.</p> <p>Та оскудица слободе падала јој 
 <p>— Старински човек сам и ја, па опет кад видим да је нешто боље, што да не радим тако!...{S} 
ласт што је заљубљен више него први пут кад су прошетали сами.</p> <p>— Шта рекох? — сакри он с 
 како смо се растали — рече у себи Илић кад се трамвај удаљи. — Боже мој!{S} А мени се чини да  
њу!{S} Али је Илић био још млад, у добу кад се пише искрено и поштено.{S} Стога продужи правим  
олуције, али се сви ти говори свршавају кад куцне девет сати, време спавању, и варош остаје мир 
знао, а који су морали волети ову земљу кад су се били за њу.{S} Чедомиров поглед пређе преко г 
чесма и добра ладовина.{S} Ето је одмах кад се пређе ова баштованџиница, код оног долапа, под о 
.</p> <p>— Чујеш, Вишњо — рече јој отац кад сазна шта јој се десило. — Није то за тебе.{S} Ја т 
на је одржала реч и дошла тачно.{S} Баш кад сказаљке на сату једне оближње часовничарске радње  
Расцеп у демократији, који је почео још кад је он дошао на власт, развио се до своје потпуности 
> <l>Ој Мораво, моје село равно,</l> <l>Кад си равно, што си водоплавно!...</l> </quote> <pb n= 
_C3"> <pb n="27" /> <head>III</head> <p>Кад се нашао тако сâм, Илић се осетио нелагодно.{S} Ипа 
40_C5"> <pb n="54" /> <head>V</head> <p>Кад је Вишња стигла у Чачак, осетила је тек ту сву супр 
25"> <pb n="292" /> <head>XXV</head> <p>Кад Вишња оде, Чедомир оста за један тренутак гледајући 
ада прогласио за великог човека.</p> <p>Кад је ступио на Велику Школу, он је тамо нашао два оде 
 у себи и пољуби то место очима.</p> <p>Кад би она била његова, мислио је даље, постао би бољи  
гласом који није трпео примедбе.</p> <p>Кад дође на Велику Школу, Лазаревићева се баци на студи 
а послугу и једно изврнуто буре.</p> <p>Кад прође поред те капије и скрену ка Теразијама, девој 
ће се предавања ускоро завршити.</p> <p>Кад се писмо пошаље из Чачка за Београд, одговор се мож 
 слабине девојкине.{S} Он пусти.</p> <p>Кад хтеде да загрли поново тај дивни створ што му се по 
као лепа циганка кад иде на бал.</p> <p>Кад изби на Теразије, Илић застаде неодлучно.{S} Било м 
о да је неког дуго грлио, љубио.</p> <p>Кад би се Вишња задржала с одговором, он је откључавао  
{S} Ми се сад тако ретко виђамо.</p> <p>Кад су се пустиле из школе, Вишња хтеде избећи да са Ка 
 себе, па повири у предњу одају.</p> <p>Кад се окрену натраг у салон, њено лице је горело сво,  
на, рашири груди и дубоко дахну.</p> <p>Кад се решила, искрено се радовала што иде у престоницу 
ш једанпут:</p> <p>— Колегинице?</p> <p>Кад се нико не одазва, она се помоли наврата: збрчканог 
и рече <pb n="164" /> једном приликом: „Кад се деца воле, нека се узму...“</p> <p>— Али ако се  
 мари ако ти будеш моја жена!{S} Ја сам кадар да радим за двоје.</p> <p>— Ти заборављаш опет ст 
о толико колико и њу саму.{S} Он је био кадар загрлити писмоношу који би му га предао и пољубит 
 заљубљеним паровима које би, летимице, кадгод спазила с прозора кад прођу њиховом улицом, док  
 кроз моју главу и изгледају ми сјајне; кадгод, чини ми се, успем, и тада осетим једно бескрајн 
 и имање.</p> <p>Вишња га је избегавала кадгод је могла.{S} Чинило јој се да је она крива за ње 
у је добила и која треба да је поред ње кадгод јој се прохте.{S} Међутим, Илић се бавио дуго ва 
! — смејала се госпа-Матовићка, која би кадгод присуствовала тим разговорима.</p> <p>Никад Илић 
а фин цвикер.{S} Он је метао те наочари кадгод је имао посла с писаном ствари, као да је знао ч 
стид их је, боје се.{S} Па опет се деси кадгод, као овај пут, о покладима, на тефериџу, патариц 
<p>Обузимала ју је нервозна радозналост кадгод би узимала новине откако се вратила у Чачак.{S}  
ма, трансвалском рату и, за добре паре, кадиле владу.{S} Истина, Радоје није знао звонке фразе, 
лободе и њене заточнике.{S} Она је била кадра да скочи на дрског човека, као мачка.{S} Али кад  
стала непоколебљива.{S} Ништа није било кадро изменити дубоко осећање морала који јој је несвес 
д ишчупати.{S} Ништа на свету није било кадро спречити га у његовој борби за народ.{S} Његов ра 
ј чедности.{S} Ништа на свету није било кадро да је скрене са правога пута : мушки поглед ни рђ 
улар и молила га да јој то испуни, јер, каже, жандарм јој наредио да то мора бити свршено још т 
а Остојићева.</p> <p>— Дижи се, тето -— каже она одрешито старој Лазаревићки — да идемо мало у  
е врлине.{S} Илић нађе једва времена да каже Зарији:</p> <p>— Пардон...{S} Имам посла.{S} До ви 
умеде младића.{S} Помисли да он хоће да каже како не двоји брак од љубави, или тако нешто, те п 
мочио перо.{S} Имао је толико ствари да каже!{S} Дани су пролазили, а перо је висило непомично  
осподин-Илићу?</p> <p>Чедомир заусти да каже онако како је осећао:</p> <p>— Ја сам одсудан прот 
песма — примети Радоје. — Проста, а све каже, дирне те у жицу.</p> <p>Девојке одговорише :</p>  
кивао ову <pb n="98" /> девојку, да јој каже колико је воли, да јој открије, поред царства мисл 
у једно с другим, а он не успева да јој каже једне речи која долази из срца.{S} Ћутали су.{S} В 
 њен венац са жаљењем и као хоће да јој каже:</p> <p>— Тако ћеш и ти свенути, неудата, остављен 
их знао је наћи по коју лепу реч да јој каже, да јој честита на положеним испитима, ласка јој н 
е ствари, тако уско везане за њу, да им каже да се вратила, да постоји, да живи, живи...</p> <p 
задовољство које се не да описати, како каже чâ Јанко Веселиновић.</p> <p>У оваквом разговору,  
доју се свиде тај одговор, заусти да то каже, кад песма одјекну поново.{S} То су се надпевали м 
а му је ишла лако, као вода, како се то каже у Ваљеву, Кад би учитељ испричао лекцију, о шљиви  
што? — упита је младић, тек да се нешто каже.</p> <p>— Зато што сте ме пољубили — одговори њен  
исао да нађе старог господина, па да му каже све.{S} За то није имао довољно одважности.{S} Онд 
е.</p> <p>Вишња се промисли да ли да му каже праву истину.{S} Најзад рече:</p> <p>— То није дов 
или њихове ћерке...{S} Седи.{S} Батали, кажем им ја.{S} То је сувише романтично за Београд.{S}  
опала.{S} Вели, красна цурица.{S} Него, кажем ти — подвуче стара девојка — страх ме је било за  
кључио је трештен пијан:</p> <p>— Јест, кажем ти... нема ни добра ни зла апсолутног, већ конфли 
 Ти ми се ругаш?</p> <p>— Не, Илићу.{S} Кажем ти да имаш стрпљења.{S} Ти ћеш успети.{S} Треба т 
иш једно писмо.{S} Нек дете зна...{S} И кажем јој ја да се чува.{S} Мисли да јој је још осамнае 
мој живот за ове последње године, да ти кажем: шта сам желео, а шта сам добио, шта сам очекивао 
ште и које могу рећи само теби... да ти кажем, ето ако хоћеш... колико сам ниско пао, најзад.</ 
и постати министар?</p> <p>— Зини да ти кажем! — трже се стари господин, па пређе на своје дело 
где заједно!{S} Имам много ствари да ти кажем, да ти изложим што сам наумио.</p> <p>Вишња прист 
е Вишња непрестано.</p> <p>— Имам да ти кажем мој живот за ове последње године, да ти кажем: шт 
ead>XV</head> <p>— Хтео сам нешто да ти кажем, жено — рече Матовић, спремајући се да легне.{S}  
ња и своје особине.</p> <p>— Шта да вам кажем, госпођо!... — рече после неколико тренутака окле 
Ја сам увек говорио истину.{S} И ја вам кажем — удари гласом Матовић, као да држи предавање — и 
ји... и само у револуцији... и опет вам кажем: у револуцији, па ма како ви решили.</p> <p>Подна 
/p> <pb n="105" /> <p>Него велим, да му кажем нек долази код нас на храну.{S} Њему ће се познат 
> <p>— Шта ми имамо још једно другом да кажемо? — пркосила је Вишња непрестано.</p> <p>— Имам д 
 твоје доба.</p> <p>— Шта хоћеш тиме да кажеш?</p> <p>— Ти си лутала по Београду, тражила <pb n 
 Све хоће да је модерно...{S} Дакле, ти кажеш да причекају?</p> <p>— Да, боље да се кају раније 
рају свој живот по својој вољи.{S} Али, кажи ми... молим те, колико је тек мало таквих жена!{S} 
„Пун сам електрике“...{S} Шта да радим, кажи ми.</p> <p>Вишња јој није знала одговорити ништа.{ 
о, да јој исто од Бога желимо.{S} Само, кажи, мајка ти је нешто назебла, па се много брине за т 
е надмоћности засја у дечковим очима. — Кажи само колико поједеш шећерлеме преко дана?</p> <p>О 
оје понашање према утврђеним правилима, кажњавао га опоменом, претио му да ће га казнити озбиљн 
, <pb n="30" /> културе једном речи.{S} Кажу да је ова варош по свом положају, после Цариграда  
 шта умилније од његова венца!</p> <p>— Кажу не ваља се уносити у кућу — одговори јој Милева по 
ли да си села у вилинско коло?</p> <p>— Кажу — додаде друга девојка, великог носа и зелених очи 
з лице.</p> <p>Они обоје покушаше да не кажу истину.{S} Девојка је грицкала доњу усну, као да ј 
шла: поменула се, а не вратила се, како кажу наши стари.{S} И девојка је мислила поново на свог 
4"> <pb n="272" /> <head>XXIV</head> <p>Кажу да на састанак људи долазе увек нешто раније, а да 
веровао у народне снаге, Вук Караџић је казао последњу реч у питању језика, народне песме су је 
 ће то рећи?{S} Ни они сами не би умели казати.{S} Младић се сећао тек доцнијих тренутака, кад  
ободно изабрати своје друштво, слободно казати своју мисао.{S} Што год је било око ње, уверавал 
/p> <p>Мајчина болест јој се чинила као казна.{S} Њено, већ рањено, срце стезало се од бола.{S} 
о Себастопољ! — говорио је пензионисани казначеј.</p> <p>Река стешњена, пенушава и као зауздана 
му је на дан венчања опростио само пола казне.{S} Доцније, дали су му удобнију ћелију, скинули  
 раме, нема рада од кога се стиде, нема казне од које би их ухватио страх.</p> <p>Студент је го 
асудама!</p> <p>Говорила је то да би га казнила.{S} Она је иначе веровала да је он воли јако, ј 
ажњавао га опоменом, претио му да ће га казнити озбиљније.{S} Ни ђаци га нису много поштовали,  
 на колосек који не смемо напуштати под казном да се не преврнемо.{S} Као што не можемо неговат 
еким пријатељима...{S} Теби првој о њој казујем, и хтео бих да знам шта ти о том мислиш?</p> <p 
ројале дане до краја школске године.{S} Каја, у њеној строгој сивој блузи, са ниском мерџана ок 
ности који је урођен првој младости.{S} Каја је била <pb n="29" /> мала, мршава, жива девојка к 
креност своје другарице.{S} Упита се да Каја није суревњива што се она познаје са њеним сродник 
с:</p> <p>— Чедомире!</p> <p>То је била Каја, једна његова рођака, која је овде учила девојачку 
ишњу не остави спомен на оно што јој је Каја рекла пре толико година. „Има“, рекла јој је тада  
иноћ — примети Вишња, па кад виде да се Каја не подсмехну, продужи пажљиво — он је врло учен чо 
ити.{S} Стога побеже са седнице, чим се Каја заговорила са неким колегиницама.</p> <p>Напољу је 
ваког дана, и најзад без ње.{S} Како се Каја изгубила из њиховог друштва?{S} Откад су почели ше 
.</p> <p>— Чеда и еманципација! — прште Каја у смех. — Ко га не познаје, скупо би га платио!</p 
девојачке школе.{S} Међу њима је била и Каја.</p> <p>— Лазаревићева! — кликнула је весело Каја  
/p> <p>— Милисав је анархиста — објасни Каја бојажљиво.{S} Затим додаде, да би скренула разгово 
 Па кад ћеш ми једанпут доћи? — пребаци Каја своме рођаку. — Бога ми се љутим.{S} Једног овде и 
<p>— Лазаревићева! — кликнула је весело Каја и обесила јој се око врата, па је пољубила с обе с 
љубљивале се у своје наставнице.</p> <p>Каја није примећавала забуну своје другарице.{S} Узела  
на висини времена у којем живим.</p> <p>Каја је била девојка коју живот није мазио.{S} Још од д 
 чему ти је рођак господин Илић?</p> <p>Каја се опет изненади, али се уздржа од сваке заједљиво 
та ти мислиш пошто свршиш школу?</p> <p>Каја подиже главу и погледа своју другарицу расејано.{S 
 срцу, обузимала је нека сумња, почетци кајања, нека необјашњива бојазан, хладна као језа.</p>  
воре гради.</l> <l>Дан градио, а два се кајао —</l> <l>Ој, убава, убава девојко, ој!</l> </quot 
p>Прођоше неколико дана.</p> <p>Илић се кајао искрено због догађаја који се десио.{S} Избегавао 
и су наслагани црни тегови до сто кила, каје соли, гвоздено посуђе.{S} Из одшкринуте магазе уда 
едном: о универзитету на који је позива Кајин рођак.{S} Покушавала је да се отресе те мисли, <p 
оје другарице.</p> <p>Зауставише се код Кајине капије.</p> <p>— Па кад ћеш ми једанпут доћи? —  
д је Чедомир пратио, као увек, Вишњу од Кајиног стана до њене куће; он се опоменуо да је сутрад 
тиле из школе, Вишња хтеде избећи да са Кајом иде кући.{S} Али је она не пусти испреда се, и, и 
е заболи глава.</p> <pb n="28" /> <p> С Кајом је била још једна девојка, која одступи неколико  
ожење држало ју је све док се не виде с Кајом.{S} Она хтеде по том да надокнади своју срећу, да 
м се Бела врати с пуним тањиром румених кајсија.</p> <p>— А ножеви? — пребаци јој мајка.</p> <p 
о, неколико суседних кровова и заруделе кајсије у башти.</p> <p>— Ви волите кајсије? — упита Бе 
еле кајсије у башти.</p> <p>— Ви волите кајсије? — упита Бела младића, па не сачекавши одговора 
е шаре.</p> <p>Они су седели тако, јели кајсије, говорили о професору Матовићу, о новој <pb n=" 
вол'те, господин Илићу — нудила је Бела кајсију коју је сама искрижала и прекидала причу своје  
је нудила.</p> <pb n="13" /> <p> Он узе кајсију и, нехотице, начини девојци један комплимент:</ 
ш да причекају?</p> <p>— Да, боље да се кају раније него доцније.</p> <pb n="199" /> <p>Матовић 
аве, засађеном врбама и по којом липом, какав полуевропски обучен чиновник који је цигаром дува 
ћ Краљ Отац или неки активни политичар, какав фактор тих догађаја којима ће он дати овакав или  
омажу, који им дају, или бар обећавају, какав добитак.{S} И веруј ми, они <pb n="279" /> добива 
био.{S} Десио му се несрећан случај.{S} Какав?{S} Који?{S} Није знао, али му је сад било јасно  
залупа јаче.{S} Можда ће доћи писмо.{S} Какав ће то радостан дан бити за њу!</p> <p>Пред пошту  
и млађа него што си икад била.</p> <p>— Какав парадокс! — насмеја се девојка нервозно.</p> <p>— 
да изучим за златара код тебе.</p> <p>— Какав златар на ово време, Бог те видео, кад и ја не мо 
се с њом објасни, пре него што предузме какав даљи корак.{S} Она га је избегавала свеједнако, н 
</p> <p>— Јуче да сам умро — говорио би какав старији човек — па да су ми рекли да ће неко раск 
и.{S} Поред тога, бојао се да не начини какав испад, имајући већ извесна искуства о београдском 
начајно у Илића као да је хтела сазнати какав су утисак учиниле на њега те речи.</p> <p>— А љуб 
у тој прозрачној сивини причињавала као какав велики божур у некој чудној земљи гатки.{S} Коса  
="300" /> <p>Да је на његовом месту био какав ветеран на перу, он би продужио своје дело такво  
на живот, пустити се у њега.</p> <p>Јер какав да је, живот постоји, он се не може мењати у свој 
> <p>— Јесте.{S} Обоје су млади, а знаш какав је свет...{S} Баш ме данас у седници пита Поповић 
 јесу ли оне чисте и толико колико она, каква је та грешка коју је учинила и, најзад, ко састав 
оворим као мајци, а ти тераш шегу...{S} Каква свадба!{S} Тај младић није ни школу свршио, а Бел 
 Она би без њега остала мала паланчанка каква је била.{S} Он ју је пронашао, увео у друштво, по 
з средине: ...{S}И мислио тада — Ко зна каква судбина те чека — И зашто си тако срећна сада!... 
осећао срећан.{S} Какво дрво, пут, бара каква опоменула би га своје другарице.{S} Њено запаљено 
је био популаран и живописан.{S} Кад се каква идеја усади у његову главу, она се тако угњезди д 
 Опис једног излета у Овчарску бању или каква несташност млађег брата испуњавали су по читаво п 
рним угаситим очима појављивало се, као каква сиренска утвара, на свакој окуци од пута, на гоми 
 чекају велика дела...{S} Не знам тачно каква, али велика несумњиво.{S} Другојачије не може бит 
вао милионе нових ствари, чуда, лепота, какве не би нашао ни у најчувенијој светској бањи.{S} В 
{S} Њој није падало на ум да се запита: какве су оне, те жене, те девојке од којих се бојала, ј 
 било је болесно у обе ноге, свакако од какве неизлечиве болести, па ипак се силило и хтело да  
 ресторанима, али никако да буду онакве какве их је госпа-Клеопатра спремала о јесени, жуте, па 
То су људи обично са села или, ређе, из какве пропале варошке куће.{S} Они су још у десетој год 
 „јавно, преко новина, да цео свет види какве имам родитеље“.</p> <p>Цео дан су провели у шетњи 
овина, а мртву тишину оживљавао тек шум какве змије, подигла се читава насеобина од радничких к 
ново, изгледао би да се увио у тробојку какве црначке републике.{S} Време, киша и свакојаке прљ 
у неподгрејаном и полуосветљеном ћилеру какве сиротињске кафанице, где је један од њих држао <p 
мало дрска.{S} Ја сам га одбијала...{S} Какво чудо ако је потражио другу жену!</p> <p>Тек је са 
уме.{S} Ни ту се није осећао срећан.{S} Какво дрво, пут, бара каква опоменула би га своје друга 
ана, помиловање с робије, највише можда какво чиновничко место.</p> <p>— Говориш као крајњи мра 
вље. — Није ли оно какво си га хтео, за какво си се борио.{S} Убијен је краљ тиранин, осигурана 
 — Склонимо се негде, ако хоћете... под какво дрво, у ону кућу у врх пута? ---—</p> <p>Млади чо 
оглед да продре даље.</p> <p>— Можда је какво посланство! — одговори младић самом себи.</p> <p> 
 набрала пуно наручје цвећа, те потражи какво угодно место да седне и сплете венац.{S} Око ње с 
бацивања као да се њему учинило не знам какво добро.{S} Његова жена, која је раније, док су бил 
а перу, он би продужио своје дело такво какво је, и нашао му логичан закључак; шта би га се тиц 
стави она разговор живље. — Није ли оно какво си га хтео, за какво си се борио.{S} Убијен је кр 
ад би га слушала како објашњава Младену какво правило из математике?{S} И нашто оно њено подигр 
 ?{S} Да ли ће допловити до мирних вода каквог гостопримног пристаништа ?</p> <p>На улици затан 
ране нужности друштвеног живота онаквог каквог су га створили закони, нарави, навике.{S} Он је  
ве крунице, прашнике, тучкове; на обали каквог друма показивао му слојеве земље, излагао геолош 
ео, а сутра, на неколико запаљивих речи каквог дрипца, заурликаће ти; доле с њим!...{S} Него не 
тављао је, као сви слаби људи, времену, каквој повољној прилици или случају да они реше његову  
а удају, није имала наклоности ни према каквом озбиљном послу.{S} Кад јој се није чинило што је 
 се и ми страсно заборавимо као чела на каквом цвету.{S} Вишња је несвесно пила миље из ваздуха 
и плотови, неколико липа засађених пред каквом кафаном, и широко незграпно кубе старинске цркве 
ајем, <pb n="156" /> украшену овде онде каквом новом приземном кућицом, где се видела уређена б 
у првима новине, пропраћајући их стално каквом пошалицом.{S} Па и сад, кад их јој предаде, викн 
, скривено, по Палилули и Енглезовцу, с каквом хистеричном газдарицом.{S} Обележени овим врелим 
слиши молбу да се преко лета прехране у каквом манастиру, они Ужичани и Црногорци били су врло  
и, вечито се узбуђује; неспособан ма за какву акцију, треба му читаво решење да уђе у дућан и к 
 Његова драгана није била више шипарица какву ју је оставио.{S} То се примећавало по деловима т 
 Нико у школи није могао опазити код ње какву промену или ваншколску мисао.{S} Марљиво је радил 
не почнеш нешто практичније?{S} Преведи какву занимљиву ствар.{S} То се плаћа.{S} Докле ћеш се, 
 му читаво решење да уђе у дућан и купи какву ситницу, а прелази преко остварених задовољстава  
 га цвећем из саксија, слала по Младену какву гравуру или други украс за његову собу.</p> <p>—  
реду из два предмета — освета реакције! како је смело тврдио — те га је Илић поучавао за скромн 
део се и један мрк младеж.</p> <p>— Ах! како је лепа — рече у себи и пољуби то место очима.</p> 
дневне вести преко <hi>штампараца</hi>, како су се овде звали словослагачи.{S} У њихову собу, к 
изању централе <hi>Рад и Светлост</hi>, како ју је крстио један тамошњи професор, један од оних 
 не можемо оружати „знањем целе епохе“, како ти хоћеш.{S} Морамо се задовољити мањим.{S} То зна 
ра.{S} Школа му је ишла лако, као вода, како се то каже у Ваљеву, Кад би учитељ испричао лекциј 
е радити посао робова!"</p> <p>— Збиља, како се осећаш у Чачку? — трже се сајџија из ових сањар 
оле, зашто да се не узму?</p> <p>— Ама, како да се узму, човече? — одврати му жена. — Дошла Кат 
, он је гледао својим сопственим очима, како све иде у пропаст.{S}Осети да му се гуша стеже, оч 
.{S} Сазнало се како су планине рођене, како су живеле једна за другом популације које је плане 
сдесет година, још дурашна, трудила се, како само може, да угоди својим гостима.{S} Вечера је б 
е прошла: поменула се, а не вратила се, како кажу наши стари.{S} И девојка је мислила поново на 
свој посао, а нашло се и неколико људи, како је то случај у свима покретима, који су хтели упот 
 се она морала мирити са стањем ствари, како је називала своје домаће прилике и неприлике, и са 
ајно задовољство које се не да описати, како каже чâ Јанко Веселиновић.</p> <p>У оваквом разгов 
ако је поветарац дувао свеж и шапућући, како је Чедомир певушио једну дивну песму!{S} Остала су 
зни можеш волети.</p> <p>— Бог с тобом, како говориш, тата — пребаци му ћерка.</p> <p>— Ја гово 
и скривени ђаво.{S} Ах, како сам гадан, како сам гадан, Боже мој!</p> <p>Вишњине руке додирнуше 
Том приликом скупило се велико друштво, како је то ретко у паланци.{S} Тамо се сви познају, али 
зило, само другојачије, ћудљиво, бурно, како то природа може да удеси по каткад над том вароши, 
њост и чекала нешто друго... будућност, како се то једном речи назива.{S} Мирно, предано, свако 
 с робије онако брзо, управо преко ноћ, како су се надали на дому.{S} Краљ му је на дан венчања 
је млака вода хладила ватру њених руку, како је поветарац дувао свеж и шапућући, како је Чедоми 
мени не живи неки скривени ђаво.{S} Ах, како сам гадан, како сам гадан, Боже мој!</p> <p>Вишњин 
 свога драгана.</p> <p>— Ћути ти, ти... како да те назовем?... ти ћеш оцу дати рачуна.{S} Ти ни 
/> виђа по улици са оним нашим ђаком... како ’но му беше име?</p> <p>— Чедомиром?</p> <p>— Јест 
у да јој исприча потанко <pb n="281" /> како се оженио, да јој објасни како се то десило, да ол 
светлост наших, човечанских буктиња!{S} Како представници школа и секата изгледају пред њим као 
лектуални подрум, душевна касапница!{S} Како јој се бедно чинило њено родно место, неколико сок 
угарица, пријатељица, познаница чак!{S} Како се она могла мешати у његове личне ствари којима ј 
лико има од како се нисмо видели!...{S} Како си?...{S} Шта је с тобом?...{S} Нешто си омршавела 
ице.</p> <p>— Колегинице из села?...{S} Како ти је у селу?</p> <p>— У селу је добро свакоме кој 
 n="236" /> можда још бољег од њега.{S} Како би иначе могла продужити да живи!{S} У Млави су ре 
<p>Осећала се слободна, зрела, цела.{S} Како јој је сад изгледао јадан живот у гимназији... жив 
 пробуди Аницу.{S} После се застиде.{S} Како да јој објасни то што је крила од саме себе?{S} Ип 
 после сваког дана, и најзад без ње.{S} Како се Каја изгубила из њиховог друштва?{S} Откад су п 
обом.{S} Ја нисам на чисто са собом.{S} Како се то десило?{S} Ја то нисам хтео.{S} Мене сматрај 
н сјај оживљавао небесно плаветнило.{S} Како друга светлост бледи пред њим, јадна, мутна светло 
т, а она седела на кљуну према њему.{S} Како је млака вода хладила ватру њених руку, како је по 
ћану и лепо помогао старом Остојићу.{S} Како кујунџилук није више ишао, одаде се нарочито на ча 
ако олакша посао <hi>јадне мајке</hi> — како је госпођа сама себе називала — али је девојка виш 
дворишта, предахне на прагу Мале куће — како су звали то одељење — скупи сву храброст, закуца н 
на универзитет.</p> <pb n="182" /> <p>— Како бих погледала у очи Илићу! — говорила је немо у се 
есташно додаде:</p> <pb n="137" /> <p>— Како је лепо у вашој соби!</p> <p>Без размишљања, Чедом 
јче, очи да ти љубим!</l> </quote> <p>— Како је лепа наша народна песма — примети Радоје. — Про 
ављају нама и заповедају нам“.</p> <p>— Како су се чудно испуниле те готово пророчке речи — при 
у систем парламентарних влада.</p> <p>— Како? — зачуди се Вишња.</p> <p>Она је ишла поред њега  
живши руку, не говорећи ништа.</p> <p>— Како је леп тај каранфил! — поче <pb n="152" /> Илић пр 
бе стопале отскочише од земље.</p> <p>— Како је лепо овде! — рече она лагано, као за себе.</p>  
пуњавао јак мирис на јоргован.</p> <p>— Како ти се допада мој будоар ? — упита га девојка, насм 
а села — рече Зарија Чедомиру.</p> <p>— Како је он?</p> <p>— Можеш мислити...{S} Разговарали см 
</p> <p>Па као за себе додаде:</p> <p>— Како свако има достојанства; један прост радник воли ви 
сећаја, рече својој другарици;</p> <p>— Како народ погађа шта је лепо!{S} Ове бледе, уздржљиве, 
то му је испод достојанства!</p> <p>— А како се уби? — упита онај из гомиле.</p> <p>— Ето, тако 
еоград.{S} Али, ево већ неколико часова како су једно с другим, а он не успева да јој каже једн 
есрећу.{S} Тешко јој је било гледати га како иде од куће до куће, те оправља сатове, леми минђу 
розора.{S} Пријало јој је да тако гледа како зора свиће.{S} Нешто велико и утешно долазило јој  
рвозно угризање усне, кад би га слушала како објашњава Младену какво правило из математике?{S}  
кодневне егзистенције.{S} Она се чудила како је досад могла бити слепа, водити бесциљан живот,  
. и опет вам кажем: у револуцији, па ма како ви решили.</p> <p>Поднаредник тресну чизмом.</p> < 
<head>XXIII</head> <p>— Неколико година како смо се растали — рече у себи Илић кад се трамвај у 
у неком потоку два дана после битке, па како су Турци већ чували Саву, он није могао пребећи у  
оја другарица, Вишња Лазаревић...{S} Па како ми живиш, што не дођеш?...</p> <p>Млади човек, с п 
е за обе руке, и понављала:</p> <p>— Па како си ми још?{S} Па шта ми радиш ?...{S} Јеси ли се с 
му, кад спази поред себе Зарију Ристића како испија чокањ ракије.</p> <p>— Сервус — одговори му 
 још више, па се, после, годинама прича како су се провели на Ђаковића љуљашци, о Сокином прсте 
овоља.</p> <p>— Ето тако — закључи — од како смо се растали, тера ме нека несрећа, све ми је по 
о читава блага.{S} Столећа су прошла од како смо населили њене обале; сваку стопу ове земље нал 
с обе стране и од срца. — Колико има од како се нисмо видели!...{S} Како си?...{S} Шта је с тоб 
Да, пиши пропало... године су прошле од како смо се растали, ја то знам — продужи Илић тврдогла 
 како је провела тих неколико месеци од како су се разишли.{S} Али се не усуди, јер би онда тре 
гарици у кратко све шта му се десило од како су се растали.{S} У колико је излагао појединости, 
S} На очи јој се хватала магла.{S} Виде како се шешир скину.{S} Још један кратак <pb n="146" /> 
 то, Вишња — рече јој мајка кад је виде како потаркује ватру. — Није то за тебе, не приличи ти. 
ом догодило, признати све, па нека буде како она рекне.</p> <p>У тим мислима, Вишња је прекидал 
 младића.{S} Помисли да он хоће да каже како не двоји брак од љубави, или тако нешто, те пљесну 
но</hi> порекло, фине манире, да покаже како је права срећа за земљу и Матовића што је она њего 
не могу.{S} Журим се.</p> <p>Осећала је како јој је тешко у души.</p> <p>Грло ју је стезало од  
свилене, рецкасте листиће.{S} Мислио је како да врати ову љубазност.{S} Њих двоје би могли бити 
као сваки дан.{S} Другарице су говориле како се нису спремиле за овај или онај час, грдиле свој 
осмехну;</p> <p>— Не знам.{S} Назови ме како хоћеш.{S} Измењао сам све идеје.{S} Више немам ник 
исоке, нове, старе, збијене и раштркане како их само Београд може показати.{S} И та варош, са б 
 сигурно има врло лепо тело, познаје се како је села.</p> <p>— Ти рече да долазиш чешће овде? — 
ђу њима.{S} Независно од свега, сети се како је једног дана изишао са оцем у поље.{S} Био је вр 
есто у цркву, горе у клисуру и дивио се како се стене секу...</p> <p>— Као сир!</p> <p>— Јуче д 
о се у прве векове земље.{S} Сазнало се како су планине рођене, како су живеле једна за другом  
еда слику једне врбе и у њој слику тице како стоји на гранчици.{S} Још цео један свет њихао се  
ли ће то ко приметити, шта ће ко рећи и како ће се све то свршити.</p> <p>— Ти си луда! — рече  
ем, материја, енергија.</p> <p>— Назови како хоћеш — једва чујно прошапта девојка — али ја осећ 
 сам да би га она пољубила само да види како је то кад су бркови обријани!</p> <p>Доиста, она н 
 уверити — говорила је себи.</p> <p>Али како?</p> <p>И на ово питање она одговори право, не зао 
ра, Београд, Савамала, Петко Стокић или како се оно зваше твој директор.{S} Оне знају само за в 
тан, па баба... што је златна; прича ми како је било кад је била млада, описује ми омладинске б 
ан <pb n="94" /> мозак не може да појми како та невидљива материја, то стакло, спречава њихов л 
с Радојевим очима.{S} Тада јој се учини како у њима дрхти цела Радојева душа, и збуни се.{S} Су 
"281" /> како се оженио, да јој објасни како се то десило, да олакша себи све несреће које су м 
, <pb n="201" /> као да је хтео сазнати како се те ствари догађају.{S} Ослушкивао је челични ху 
адог човека, те кад изађе од њих, осети како му се груди надимају од неког осећања непознатог,  
ну, а прстима затеже косу тако да осети како му се кожа одваја од лубање.{S} Један глас из најт 
данпут те стихове! — рече Бели, и осети како му цело тело дрхти, а на срце му наваљују разнолик 
ио краватну, погледао да ли су му нокти како треба, па одлазио на ручак, пењући се уз кратке, к 
 начинити правну државу.{S} Ја се чудим како на то нисмо раније мислили.{S} Ја се смејем <pb n= 
рсник, полуцилиндер с врло уским ободом како је те године било у моди.{S} Да је још имао читаве 
е ту научио.</p> <p>Затим му паде на ум како му је једна газдарица од стана ушла у собу само у  
решења шта да јој одговори, он се питао како ће јој писмо доставити.{S} Бојао се да јој не напр 
ем министарском зету и питао се ћудљиво како ће се то све свршити.{S} Дотле је онај други Илић, 
љењу времена.{S} Колико би ствари видео како лете око њега тако у тишини изгубљених часова!{S}  
а:</p> <p>— Краљ ми је два пута изјавио како се озбиљно решио да да̑ земљи нов, либералан устав 
188" /> такође, испричати јој све онако како се догодило, све појединости, све... све... што ни 
ћу?</p> <p>Чедомир заусти да каже онако како је осећао:</p> <p>— Ја сам одсудан противник брака 
.{S} Још можда је срећна што се свршило како се свршило.</p> <p>Вишња је тако прошла, изгубила  
> а млади газда нежењен, па је све ишло како само може бити.</p> <p>Радоје је радио и ван своје 
 фотографског излога спази Лазаревићеву како му иде у сусрет.{S} Она је била обучена у хаљине з 
и, размахнимо рукама, припаднимо народу како нам он припада.{S} Иначе смо роб ропства његова.</ 
арили о прозор да весело човека опомену како је пријатно бити у својој кући.</p> <p>— Шта је то 
рисан разговор, упитати своју другарицу како је провела тих неколико месеци од како су се разиш 
јући у простирку.</p> <p>У предсобљу чу како газдарица ради нешто у кујни.{S} Ухвати за кваку и 
жао ако је не известиш.{S} И онда, знаш како је, чича-Митре, треба помислити на све.</p> <p>— П 
мој Чедомире...{S} Не, то боли, да знаш како боли!...</p> <p>Он је поново прихвати и принесе је 
. — Не станујем далеко.{S} Да само знаш како ми је леп стан, па баба... што је златна; прича ми 
шал, на једној постељи познавало се још како је неко спавао, по другој је било просуто једно па 
дговорити на последње <pb n="266" /><hi>како</hi> и <hi>зашто</hi>.{S} Треба признати, Илићу, н 
ле,</l> <l>Венце виле, говориле:</l> <l>Како ћемо момке варат’</l> <l>У те ведре, ладне ноћи,</ 
жила да је поставе за учитељицу.</p> <p>Како је у том селу било празно место, поставили су је о 
је све више сласти што се ниже пада.{S} Калдрма, куће, кровови цаклили су се <pb n="83" /> под  
уном кише.{S} Под њима се белуцала црна калдрма.{S} Било је мало пролазника.{S} Из оближње кафа 
м отворена.{S} Унутра се светлила чиста калдрма, виделе се коњушнице, станови за послугу и једн 
вова видело се парче једне улице: пуста калдрма, зарасла у модро-зелену траву, два низа плотова 
 и <pb n="247" /> тресле преко излокане калдрме.{S} Свет измешан, доста сељака, а нарочито полу 
 у собу него је скакало око прозора, по калдрми и гранама једне оголеле липе.{S} Иза дрвета зат 
авши кораке.{S} Киша је пљуштала.{S} По калдрми се нахватале многе баре.{S} Земља се клизала.{S 
кли прозору што гледа у двориште.{S} По калдрми је играло суво и топло сунце које претходи јесе 
ке куће, додирну шимшир, проклати се по калдрми од дворишта, па замаче даље, у мрак.</p> <p>Или 
ољану у косо, прођоше једну уску улицу, калдрмисану само крајем, <pb n="156" /> украшену овде о 
акар.{S} По који зрео кестен лупио би о калдрму и измамио уплашен узвик у пролазница.{S} Београ 
а је обузе.{S} Младић је куцао штапом о калдрму и гледао преда се.</p> <p>— Узми га кад ти се д 
је стајао пред вратима и куцкао косом о калдрму.{S} Неколико мува зујало је око оба дућанска пр 
ивредних справа, уређивао варошки парк, калемио воће на рационални начин.{S} Шта више, и по спо 
вник који је оправљао, као ружу коју је калемио.{S} Његова вика није се дотицала ситних слабост 
, кад мало прехлади, свет је излазио на Калимегдан: сеоске учитељице и маловарошани који су дош 
чешао, заболело би га до срца.{S} Близу Калимегдана срете га једна група другова, Ужичани и Црн 
о себе неодређено.{S} Затим се упути ка Калимегдану, камо иду, у његовом расположењу, сви који  
ким зеленим лествицама.</p> <p>— Као на Калимегдану! — говорио је газда-Митар, куцкајући штапом 
ло је у колегијуму много нечег женског, калуђерског, лицемерног и грубо себичног.{S} Илић се ос 
е, превучена завесом од тула; видели се калупи од фесова, разне кутије са шамијама, вештачким ц 
зашле.</p> <p>Били су сами у дућану.{S} Калфа је претакао вино у магази.{S} Шегрт је стајао пре 
ирланда од разнобојне хартије, којим је калфа украсио таваницу.</p> <p>Лазаревић извуче из касе 
Остојић је био главни настојник.{S} Сав каљав, поцрнела лица, опрљена чела, а веселих, светлих, 
ходи јесењој хладноћи и влази.{S} Једна камара неисечених дрва рогушила се у сенци коју је прав 
иверзитета, где се негује она двострука камарадерија у политици и честитим забавама.{S} Ту су д 
ду није било сазидано: све сам цемент и камен, темељ широк неколико хвати, а врх од зида као ко 
електрике</hi> није се више познавао ни камен.{S} Љубав коју је Остојић уживао у чаршији окрену 
ад ње налазио се узидан крст од црвеног камена на коме је изрезан натпис: <hi>Вилина Вода 1848< 
 одлазио на ручак, пењући се уз кратке, камене степенице, ограђене зарђалом оградом.</p> <p>Ста 
ка је уређивала збирке разних старина : камене стреле, римске новце, бронзано прстење које је к 
брану, заглавила своје корито одроњеним каменом, ишчупаним дрвећем, нанетим балванима, бурадима 
место блиставој светлости као од драгог камења.{S} Јата врана бунила су се по уличном дрвећу, д 
ароши од пуцњаве лагумова.{S} Парчад од камења дотеривала су до првих кућа.{S} У клисури, где ј 
 људи, но и мртва природа: куће, улице, камење.{S} На сваком углу остало је нешто од ње.</p> <p 
ла се земља, побијало коље, доносило се камење, грање.{S} Радоје је био први и овде.{S} Али га  
а буба трудила се да се успење уз један камичак. <pb n="76" /> Стаде посматрати ту бубу и мисли 
> <p>Без речи, ударили су другим путем, камо су их водили младост и лепо време.{S} Дан је био ј 
ђено.{S} Затим се упути ка Калимегдану, камо иду, у његовом расположењу, сви који немају своје  
ватим такав брак у обичним приликама, а камо ли кад је у питању престо.{S} Ко би то могао помис 
на прекретници и није се могао одлучити камо да претегне.{S} Интелектуални живот је одвојен од  
</p> <p>Ишао је, као мртвац, не знајући камо.{S} У једној празној улици спази своју жену.{S} Он 
годну прилику за свој лични интерес.{S} Кампања за кампањом низала се.{S} Уносило се сувише јуж 
ку за свој лични интерес.{S} Кампања за кампањом низала се.{S} Уносило се сувише јужног темпера 
ше по цигарету.</p> <p>— Седи... ту, на канабе — рече му Вишња.</p> <p>Чедомир примети тек тада 
дужите... — рече она, па весело седе на канабе поред њега.</p> <p>Кроз чипкане завесе на прозор 
р се врати у дубину салона, сурва се на канабе, притиште јако обе слепочнице, које су биле као  
примети тек тада једно кожно, старинско канабе у сумраку собног угла.</p> <p>— Седи ти... ти си 
а одвоји и, једним покретом, диже се са канабета.{S} Тај покрет је био тако снажан, да она поср 
на белу руку, спуштену лако на ивицу од канабета.{S} Спусти своју уздрхталу шаку на ту руку, на 
између њега и девојке.{S} Он се сроза с канабета као кривац.{S} И заронивши главу у крајеве дев 
Само је био незграпан са својим великим канабетом, нешто суморан са тешких завеса које су стаја 
ког суџука.</p> <p>Откако Матовић поста кандидат за министра, седељке после ручка бивале су кра 
едомира, његовог загрљаја и оног бесног канкана пред толиким светом, није је остављала.{S} Глас 
 спрженом, смрдљивом травом, разлупаним кантама, трулим хартијама и осталим сметлиштем које је  
тојали су џакови кафе, пиринча, шећера, канте гаса, једно буре зејтина са мерилицама обешеним о 
шта у касарну.{S} У вече, један чича, с кантом петролеума и кутијом палидрваца, обилази варош и 
ине.{S} О багрењу опет бојаџије обесили кануре бојене и небојене вуне, а месари кожице суве и с 
о породицама ближе Двору и министарским канцеларијама.</p> <p>— Краљ се верио! — дочекала га је 
ма, које се данас виде само по државним канцеларијама.{S} Према постељи, у венцу од тепсија и ш 
их људи прави бедне, глупаве, непоштене канцеларијске слуге, чији је живот празан и пуст колико 
а плате две хиљаде, отвориће адвокатску канцеларију...</p> <p>Илић је прекину</p> <p>— А откуд  
појављујеш међу нама као усијана глава, као сабласт из старинских романа.{S} Ћифте веџбају свој 
а поздраве, а деца се загледала у њега, као у чудо.{S} Недељом и празником свет <pb n="174" />  
сам растао са̑м, ненагледан ни од кога, као дивља травуљина.</p> <p>Само је Матовић заборављао, 
ничар се трже.{S} Пространа, тиха туга, као зимњи дан, рашири се изненадно по његовим грудима.{ 
 склон свима слабостима простог народа, као да су у њему васкрсавали <pb n="3" /> претци његове 
е била кадра да скочи на дрског човека, као мачка.{S} Али кад би се растали, она је претресала  
.</p> <p>Изненадно, без икаквог узрока, као што се то дешава код нервно раздражених људи, обузе 
ену њему на вољу.</p> <p>Она је лежала, као дете, изваљена на његову мишицу.{S} Прамен плаве ко 
даше га кроз сузе, као да га је жалила, као да је жалила себе, као да је жалила њих обоје.</p>  
 би му се из груди, а глава му клонула, као да је неког дуго грлио, љубио.</p> <p>Кад би се Виш 
у се чули ти удари који звоне као жеља, као чежња.{S} Усред Београда који је дотле познавала: с 
афанских столова, по суседним авлијама, као да су и оне хтеле побећи од куће.{S} У салону су ос 
ме власти и да је држи у својим рукама, као тврдица златнике, и да се свети, да руши, да обара. 
орила најпријатније о разним ситницама, као са правим пријатељем, као да се ништа није <pb n="1 
његово срце уздрхтано лупало у грудима, као да се дешавало нешто што ће изменити цео његов живо 
ш може наћи само по забаченијим селима, као неким чудом сачуван од укрштавања с туђинцима, прет 
бвијене димом, сенкама и супротностима, као у сну.</p> <p>Главна стаза разређивала се.{S} Шетач 
уцањ, јачи од топа, страшнији од грома, као да се земља прецепи.{S} Ускоро затим залупа улицом  
а те извињавам.{S} Ти си овде слободна, као код своје куће.{S} Немаш чега да се женираш.{S} Тет 
{S} Рамена се видеше округла, заобљена, као извајана.</p> <p>— Извол’те — рече кад отвори врата 
ору, као овај глумац што је играо Кина, као овај бакалин што је увозио вагоне кафе из Бразилије 
 Илић запросио Белину руку и да је она, као мајка, дала свој благослов, па је погледа подозриво 
оцније, она је избегавала ова миловања, као да је осећала да се цела љубав не састоји од пољуба 
рисутни.</p> <p>Не чу се реч објашњења, као да све обузе језа од нечега кобног, надприродног.{S 
 на прозорска окна, на затворена врата, као тица која је тражила да се спасе.</p> <pb n="195" / 
лаћа стан.</p> <p>— То је велика рента, као мираз од педесет хиљада — говорила му је самоуверен 
енице старинске зграде, кад Илић заста, као задржан нечијом снажном руком.{S} Иза првог угла по 
, један по један крај, знаменита места, као у албуму.{S} Сети се Чедомира.{S} Доведе га у везу  
округао у томе тренутку, мек, треперав, као да се одваљивао <pb n="72" /> од самог срца. — Ја м 
је, боје се.{S} Па опет се деси кадгод, као овај пут, о покладима, на тефериџу, патарицама, <pb 
да га је жалила, као да је жалила себе, као да је жалила њих обоје.</p> <pb n="161" /> <p>— Ми  
ене паре, па, вртећи се око самог себе, као утвара, полети уз воду, промакне гвоздени мост и из 
 изгубила.{S} Затим се окрену око себе, као човек који губи равнотежу и тражи да се за шта ухва 
е, прочитавао прибелешке, писао изводе, као сваки ђачић.</p> <p>Као што се предвиђало, свршио ј 
мисли и сад <pb n="248" /> да у њу уђе, као у свој дом.{S} Неколико младића стајало је око врат 
зу.{S} И суза за сузом поче да се ниже, као ђердан, низ образе девојкине, лагано, коврљајући се 
же његову главу и гледаше га кроз сузе, као да га је жалила, као да је жалила себе, као да је ж 
на визија младе девојке васкрсавала је, као митолошке тице из пепела.{S} Боле (!дуго о) га хиља 
е светлост, знање је моћ — понављао је, као аргумент, ту реченицу, коју је случајно негде начуо 
заборави су му пријали.{S} Остављао је, као сви слаби људи, времену, каквој повољној прилици ил 
упути право преко њива.</p> <p>Ишао је, као мртвац, не знајући камо.{S} У једној празној улици  
која га гони, као живот који му остаје, као он са̑м.{S} Окрену се од улице с тврдим решењем да  
што је увозио вагоне кафе из Бразилије, као овај у ћошку... с великим носем што тера мртвачка к 
опљеним у наш свет.{S} Плава маст није, као по обичају, ублажавала бујицу здравља, којим је дев 
аве.</p> <p>Сањала је да су ишли пешке, као у селу.{S} Било је у сватовима много света, где је  
маглом црне косе.{S} Из ње су светлеле, као две звезде, две хитре зенице, које нису биле тачно  
<p>Вишња се стресе.{S} Образ је заболе, као да ју је Чедомир ујео.{S} Она се диже нехотице и ре 
 боже, па да ми дете остане без спреме, као сироче — бранила је госпођа те трошкове пред минист 
о име и уништити таште човечје спомене, као и многима другим.{S} И млади човек осети се крив шт 
ила зелена, а сад се белела од прашине, као да никад није била бојена.{S} Студент обриса пажљив 
иле глупака.</p> <p>Девојка стеже усне, као да тражи снаге, па настави;</p> <p>— Кад сумирам св 
ла изгледале тако далеке, бледе, ситне, као да се нису њој десиле, већ их чула из прича, из про 
еке, наивне мисли по мало меланхоличне, као <pb n="153" /> што је свака чежња.{S} Хтеде отпочет 
у њену свемоћ, замишљао ју је као море, као ваздух, нешто пространо, благословено, опште, свачи 
с мирним угаситим очима појављивало се, као каква сиренска утвара, на свакој окуци од пута, на  
роз цело тело, да јој и колена задрхте, као кад је читала забрањене књиге.{S} Једва је чекала д 
ни ми се она као неко надприродно биће, као светица, непознато божанство.{S} Наши песници певај 
уста јој је навирало једно слатко пиће, као грех.{S} Помрчину замени блесак јаке светлости.{S}  
јда: несрећан си као све ове пропалице, као овај официр што је био на румунском двору, као овај 
мрак у виду танке, прозрачне измаглице, као фине свиле, која је благо и видљиво дрхтала.{S} Пла 
о шум Београда који се будио пред вече, као одахнувши после великих врућина.{S} Прозори су глед 
с зима, и она се журила школи све више, као да ју је тамо чекао лек тој грозници.</p> <p>У школ 
вати књигу, баци је у угао иза себе, и, као да је хтео утопити своје мисли, он се предаде загрљ 
 другом створењу.{S} Окрену се по соби, као да се бојала да не буде примећена, па се опет загле 
греја му образе.{S} Пред њим се појави, као у магли, Белина глава, са осмехом размаженог детета 
име, поче да копа, па се онда заустави, као да виде да је то узалуд, наслони се на дрвену држал 
и џепних часовника, па све куца и ради, као да у радњи има стотина срца и душа.{S} Марке су бил 
имнастички корак или каскало господски, као да вози краљевски брачни пар.</p> <p>— Арап!{S} Ара 
ако за један тренутак, чврсто загрљени, као да су хтели задржати срећу коју су нашли.</p> <p>Из 
сина учини му се као авет која га гони, као живот који му остаје, као он са̑м.{S} Окрену се од  
pb n="308" /> и покуша да поново заспи, као дотле, мирно, не мислећи ни на шта.{S} У једном тре 
 кадгод је имао посла с писаном ствари, као да је знао читати и писати.{S} Он је на тај начин д 
бразују поточићи ; вода струји, жубори, као музика.{S} Звона звоне.{S} Носе се бардаци ракије.{ 
лско сунце пржило је београдске голети, као да је сијало из пакла.{S} Илић је имао стан, управо 
ли су други, па трећи, брзи, дурновити, као неке фантастичне животиње.{S} Језовите сенке прекри 
у главу и није хтео за длаку попустити, као да би се огрешио о један принцип.{S} Он је био сув  
сад оставља...</p> <p>— Без једне речи, као да нисам жива! — размишљаше девојка, повукавши се и 
ио из џепа велику мараму за један крај, као заставу, брисао нос на сав глас и хвалио одличну ку 
та о овом узбуђењу које је рило по њој, као грех.{S} Најзад се охрабри и рече:</p> <p>— Шта ти  
ву.{S} Не, изгледало му је то пазарлук, као да тргује са кожом свог <pb n="26" /> рођеног оца.{ 
и на прво место...{S} Прописан програм, као што рекох.{S} То је што сам имао да вас посаветујем 
би се у својој соби, сам... ужасно сам, као у гробу.{S} Тада би бацио књигу, коју је дотле држа 
им ситницама, као са правим пријатељем, као да се ништа није <pb n="136" /> десило.{S} Други пу 
{S} Лете две беле тице једна за другом, као два добра друга; пуче пушка; једна од њих опусти кр 
веде са самим собом.{S} С пуном збиљом, као да то само од њега зависи, покуша да од те две дево 
том тренутку, наго и покривено платном, као и Вишњино, почивало на мермерном столу у хируршкој  
бављала с њима, они се забављали с њом, као да он није постојао, као да га никад нису видели.{S 
ар, скоро физичка, и он је терао пером, као да броди морем начињеним од самог миља и заноса, па 
пази такође и заклони лице оним цветом, као да је хтела сакрити руменило које јој заплами образ 
— Чујеш ли њено тихо жуборење, њен шум, као уздах простран и благ?{S} Да ли се и теби чини да н 
ога и позна, чини јој се далек, хладан, као окаменотина.{S} Ено Гаврила Петровића, вуче пет кил 
бављали с њом, као да он није постојао, као да га никад нису видели.{S} У њему се појављивала љ 
ека као онај часовник који је оправљао, као ружу коју је калемио.{S} Његова вика није се дотица 
у, пада у грозницу пожуде.{S} Подивљао, као звер што погледа своју жртву пре него што јој доврш 
н то призна, и осмејкиваше се стидљиво, као да је тражио опроштај што је сиромах.{S} Вишња не з 
 оморина, тежак, загушљив ваздух, прво, као најнежнији, умиру владари и чланови династије..."</ 
атовићка је одлазила такође, и то брзо, као да је виле гоне, а враћала се тек у вече, пуна ново 
ако једног дана, кад је Чедомир пратио, као увек, Вишњу од Кајиног стана до њене куће; он се оп 
о му се као да га је цео свет напустио, као да му нема најбољега што је имао.{S} То осећање про 
да одговори.{S} Оно га је дирнуло јако, као сва њена писма, па може бити и више.{S} Јер се беху 
иног буквара.{S} Школа му је ишла лако, као вода, како се то каже у Ваљеву, Кад би учитељ испри 
ека да је нестане, да се истопи полако, као комад леда.{S} Чедомир ју је узео за обе руке, прив 
и јаз.{S} Притиснуо радник, мила мајко, као мрав.{S} Сева будак, а онај кујунџијин настојава и  
њивале су сељачке комисије тако високо, као да је њива засађена смоквом и бадемом.{S} Једна лип 
и облаке.{S} Оно се указа светло, бело, као растопљено сребро, и <pb n="74" /> још високо над з 
неко; изгледа као да је гробље оживело, као да су мртви малочас устали из гробова, да још не зн 
и начин, загрли их обоје и рече весело, као да је наручивала нову хаљину:</p> <p>— Нека сте бла 
.{S} Матовићка је имала развијено тело, као у жандарма, крупну главу, црне веђе, круто држање,  
— Како је лепо овде! — рече она лагано, као за себе.</p> <p>Сунце је завијало својим сјајем тих 
.{S} Кратка летња ноћ дизала се лагано, као магла, и откривала широк шор, пун отврдлог блата, н 
 њихово опасно пиће, свесно и прибрано, као пијаница по занату.{S} Она је сматрала пољупце као  
причала Илићу брзо, без везе, задихано, као да је онај младић Краљ Отац или неки активни полити 
раног мужа; чекала их стрпљиво, хладно, као да није жена.</p> <p>Било је пролеће кад је дошла у 
, полуоткривена и дишући дубоко, жедно, као да се подавала млаком ваздуху који се завлачио под  
говођа у варошкој штедионици, слободно, као да је у механи;</p> <quote> <l>Ој убава, убава дево 
е то посвећено цвеће тако силно, чудно, као да се доиста из њега излива дах неког надприродног  
едале из својих дупља нешто унезверено, као да је душа стално у послу, зенице грозничаве, занес 
ој је текао готово спокојно и монотоно, као оближњи поток, што је милио поред школске баште.{S} 
догађај с Чедомиром у њеној соби мирно, као на неки давни несрећни случај.{S} Нека топла нада,  
ање за свадбу у кући Матовићевих мирно, као да се то тиче неке сасвим друге личности; радознало 
 иза врата лагано, нечујно, неприметно, као привиђење које се расуло.</p> <p>Чедомир се врати у 
рост и достојанствен.{S} Све беше лепо, као дотле.{S} Тек што му се учини да се Овчар и Каблар  
седео на крми и терао чамац врло добро, као да му је то <pb n="244" /> занат, а она седела на к 
зи; централа се подиже, и ја ћу ускоро, као онај класични песник, који је поздравио проналазак  
{S} Гледају једно друго хладно као сто, као столицу.{S} Једном нису читав месец проговорили.</p 
орена, хајде у природу!</p> <p>Чедомир, као добар Словен, прими радо овај изговор да не ради ни 
твених очију, и обујме нас тек кад нас, као неко фино вино, преваре својом лакоћом и сласти, па 
 И ја вам кажем — удари гласом Матовић, као да држи предавање — истину не треба крити; треба је 
 Илићу, врло срећни...</p> <p>Али Илић, као и сви људи који траже од своје судбине више него шт 
онио као труба војске која иде у помоћ, као поклич на освету, на буну.{S} Што му се допадало у  
ка, повукавши се из трема у своју собу, као рањена тица.</p> <p>Ту је било врло мирно.{S} Чуо с 
аздрљеног грла.{S} Она је губила главу, као гуска коју појуре са две стране.{S} Неколико корака 
ћа.{S} Он је постојао овде, у Београду, као тамо у Чачку... кад је била мало дете и кад се моли 
као лекар који има да постави диагнозу, као философ који се користи туђим искуством.{S} Тај чов 
куша још једанпут.{S} Она затвори шаку, као да стеже нешто тврдо; затим је отвори полагано, па  
ео свој дотадањи живот као једну слику, као једну представу.</p> </div> <div type="chapter" xml 
ом безазленошћу у једну утврђену тачку, као у неки сан, и хтеле рећи:</p> <p>— Да дивног сна!{S 
ати издржавање све док не свршиш школу, као и мени удовички ужитак.{S} А кад свршиш школу, шта  
Он не зна ништа о мени, а ни ја о њему, као да смо туђини.{S} Свакако ми замера јер не зна разл 
о; затим је отвори полагано, па изврну, као да просу остатке, прашину, пепео.</p> <p>— Не говор 
тину.{S} Девојка је грицкала доњу усну, као да је хтела савладати изненадну жалост која је обуз 
ј официр што је био на румунском двору, као овај глумац што је играо Кина, као овај бакалин што 
кике на темену и управи поглед прозору, као да је хтео себи дати рачуна где се налази и шта се  
 је тражио мало светлости на свом путу, као што морнар тражи звезду изнад узбурканих таласа, не 
 здрава, и он је њоме махао по ваздуху, као да би боље доказао оно што је говорио.{S} Престао ј 
т посматрала рит, Дунав, светао ваздух, као да је тражила две беле тице.{S} Њихови погледи се с 
 разболе и умре.{S} Овај народни борац, као и многи други, доживео је пред смрт велика разочаре 
ажаре, па онда у кућу, али испод ока... као да га се то ништа не тиче.{S} Редови, млади момци у 
 треба да се бојиш јесте да не будеш... као ја, несрећна за увек.{S} И упамти, свет је врло зао 
Човек се ту осећао добро <pb n="140" /> као у топлом гнезду.{S} Дубока тишина је повећавала чар 
уге личности; радознало, <pb n="201" /> као да је хтео сазнати како се те ствари догађају.{S} О 
ве, занесене, нестрпљиве, <pb n="62" /> као у неког свеца и очајника у исти мах.{S} Ова врста с 
 говоре ти о људима само <pb n="283" /> као о одвојеним типовима; у њима не постоји Јуче, Данас 
права љубав је за њу била забрањена.{S} Као сви људи здрави и природни, она се бојала свега што 
стајала Вишња у ноћној кошуљи, боса.{S} Као ван себе, гледала је своју слику, слику не ње, него 
тинског пристаништа укрцава на море.{S} Као гимназист другог разреда прочитао је Одисеју, велик 
 потребу да се поново почну послови.{S} Као што видиш, штета је да новац лежи зазидан у темеље. 
их доглавника који су га изневерили.{S} Као прво што се очекивало, била је амнестија политичких 
олико колико му човек да̑ вредности.{S} Као што видиш, нешто релативно...{S} Доиста, ничега сиг 
а свему, а највише према себи самом.{S} Као на слици, он је видео цео свој живот, целог себе.{S 
штати под казном да се не преврнемо.{S} Као што не можемо неговати поморанџе по Авали, тако се  
осећања испуњавала је сад њену душу.{S} Као врхунац свега, била је нестрпљива жеља да напакости 
као колски пут.</p> <pb n="229" /> <p>— Као Себастопољ! — говорио је пензионисани казначеј.</p> 
дивио се како се стене секу...</p> <p>— Као сир!</p> <p>— Јуче да сам умро — говорио би какав с 
и са уским зеленим лествицама.</p> <p>— Као на Калимегдану! — говорио је газда-Митар, куцкајући 
творене ране.{S} Међутим, Вишња, здрава као планинска биљка, освести се брзо после првих дана о 
лепша.{S} Зрела трава злати се, прелива као свила.{S} Међу травкама назире се разнолико цвеће.{ 
ју сусетку.</p> <p>Девојка поцрвене сва као да ју је неко ухватио у нечему недопуштеном.</p> <p 
е одобрила краљев поступак, схватила га као скандал и поднела оставку.{S} Председник кабинета,  
е тиче.</p> <p>Ова издаја сна заболе га као удар у срце.{S} Он се диже с клупе, прође стазом и  
} Колико пријатних мисли опколило би га као гомила правих пријатеља!{S} Љубазна познанства, лас 
но изабрано место.{S} Она долази у њега као стара познаница.{S} Њу чекају многи познаници.{S} З 
опнео; на сваком гробу по неко; изгледа као да је гробље оживело, као да су мртви малочас устал 
але влада у свима пословима.{S} Изгледа као да у целој земљи постоји као осећање општег банкрос 
е брујање таласа револуције.{S} Изгледа као да идемо у сусрет новог хаоса.{S} Шта се дешава међ 
димњаком од стругаре, па димњак изгледа као пресечен, једна му половина виси у ваздуху.</p> <p> 
мељ широк неколико хвати, а врх од зида као колски пут.</p> <pb n="229" /> <p>— Као Себастопољ! 
ноге, развијене сапи, мали трбух, длака као свила.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — викали су умиљато  
 јер је Радоје волео људе, волео човека као онај часовник који је оправљао, као ружу коју је ка 
нце, она се учини младићу слатка и мека као та воћка коју му је нудила.</p> <pb n="13" /> <p> О 
} Из планинског склопа избијала је река као из неке чељусти.{S} Иза њих је била варош: један ши 
 њом се указа гомила света, тако велика као да се скупио народ са целе планете.{S} Сви су је гл 
н човек, виши од ње.{S} И млада девојка као да је хтела узети у одбрану свога новог познаника,  
 пића посрнула, па продужила пут порока као свака пијаница.{S} Тако је пре неку годину и свршил 
да се изви из Милевина грла песма гипка као та река:</p> <quote> <l>Ој Мораво, моје село равно, 
уза у тој прозрачној сивини причињавала као какав велики божур у некој чудној земљи гатки.{S} К 
свећеног апсолутизма и на народ гледала као на гомилу геака.{S} Јован Матовић, који је био сиша 
силно да је његова философија изгледала као последња реч науке.{S} Дарвин је био Илићев изабран 
а се измицала јави, она му је изгледала као бајка коју му прошлост црта у игри пролетњега сунца 
ина се срушила.{S} Она се збиља осећала као човек који је био заспао у неком напредном граду, п 
е мађије.</p> <p>Доиста, она се осећала као очарана.{S} Илић јој се чинио тако близак, тако при 
о њен муж, о њој самој.{S} Она је зрела као зрела воћка, невина као дивља ружа.{S} Зима је попу 
рашњи глас. — Ти си дошла у њега весела као срна, <pb n="243" /> побегла си с ишчупаним срцем.{ 
аво писмо.{S} Па ипак, та су писма била као <pb n="89" /> небесни дар, на тим врућинама; она су 
лете њен најлепши оквир.{S} Она је била као створена за нормална осећања жене.{S} Све је било т 
 имала бело лице с кожом која се чинила као постављена једва приметним руменилом.{S} Очи су јој 
ак.</p> <p>Мајчина болест јој се чинила као казна.{S} Њено, већ рањено, срце стезало се од бола 
е зауставио у мору отвореног плаветнила као санта леда.{S} И по околним кућама било је доста св 
љастом лицу.{S} Десна му је рука висила као мртва; свакако је била парализована.{S} Међутим, ле 
 у животу једном речи.{S} Машта је ишла као на крилима.{S} Кад се дође већ до немогућности, мла 
 корака унапред јер се живот не понавља као што се ни јучерањи дан неће вратити никад.{S} Гледа 
ла свога драгана, тога човека са ногама као у роде, с претенциозном <pb n="311" /> главом и пре 
и господин, с нешто раскораченим ногама као да још носи гвожђе, десно његова госпођа, лево Чедо 
ашу земљу, држи је моћним својим жилама као нераздељиву целину, струји кроз њу као њен крвоток. 
су тачне.{S} Ти се појављујеш међу нама као усијана глава, као сабласт из старинских романа.{S} 
во обучени сељаци трапали су у опанцима као посред села.{S} Тек, коњски трамвај замењен је елек 
а супротност: мали, крутуљаст, са очима као у миша, она би желела да се и њему допадне, јер је  
ајања, нека необјашњива бојазан, хладна као језа.</p> <p>— Свуда!{S} Свуда... само не у Београд 
 брзо се трже, њена рука била је хладна као мртва.{S} Он је поново прихвати и принесе је к срцу 
тео је рећи — <pb n="73" /> „једна жена као што си ти, тако учена у својој простоти, тако прост 
S} Она је зрела као зрела воћка, невина као дивља ружа.{S} Зима је попусти.{S} Њени се образи з 
против освештаних <pb n="296" /> истина као против неког интелектуалног апса.{S} Шта је та Дарв 
ид Јелице.{S} Пратила га чамотна тишина као сенка.{S} По дијамантском ваздуху вијало се неколик 
 то је ваша лична ствар.{S} Мене се она као директора не може да тиче.{S} Државна служба долази 
је се нећу нагледати.{S} Чини ми се она као неко надприродно биће, као светица, непознато божан 
> <p>— Шта ли ради служавка? — рече она као за себе, па повири у предњу одају.</p> <p>Кад се ок 
, са белим именом, представи му се црна као гробље.{S} Доиста, светиљке нису биле још упаљене,  
је куће, а морао је сносити пребацивања као да се њему учинило не знам какво добро.{S} Његова ж 
одврати му жена. — Дошла Ката данас, па као да се у црно завила, плаче, суза јој сузу не стиже. 
е Илић — прочитај ову вест...</p> <p>Па као за себе додаде:</p> <p>— Како свако има достојанств 
— задовољна у сваком случају.</p> <p>Па као да хтеде уверити себе, потврди:</p> <p>— Зашто да н 
га и девојке.{S} Он се сроза с канабета као кривац.{S} И заронивши главу у крајеве девојкине ха 
лона, излишних ствари, за шарање живота као ускршњих јаја, нешто чега се човек може одрећи у св 
бо, у којем се видела само понека ласта као црна звезда.{S} Усред мртве тишине у атмосфери, на  
 човечанства је састављена од контраста као човечији живот: супротности између разних народа и  
ротињу.{S} Лазаревићева је остала чиста као кап росе, и чекала будућност и изабраног мужа; чека 
кавши ово, она погледа значајно у Илића као да је хтела сазнати какав су утисак учиниле на њега 
је плаветнилу пловило неколико облачића као прамење од памука.</p> <p>Илићу залупа срце кад вид 
обитавати породица једног мањег трговца као и једног бољег радника: ништа у њој није давало ути 
ов, прасе на ражњу...</p> <p>Она устрча као девојчица уз двориште.{S} У салону се запали велики 
ечити сиромах.{S} Блед и озбиљан, мршав као авет, са занесеним очима, Зарија је лутао по живом, 
ирали се дебели теписи од лишћа црвеног као бакар.{S} По који зрео кестен лупио би о калдрму и  
p>Прође један тренутак, тих, мучан, дуг као вечност.</p> <p>Нико не рече ништа.</p> <p>Бела је  
ате!... чу се отуда њен глас, јасан сад као од чистог метала.</p> <p>— Нису много родиле ове го 
 прасади, вина, књига.{S} Дан нам прође као сат, а сат као минут.{S} И ја се само Богу молим да 
ају да се задиркују.</p> <p>— Хладна је као тестија! — рекао је о њој једном неко иза њених леђ 
 <pb n="218" /> су јој главу, мучили је као нешто живо, гушили, давили.{S} Језа ју је подузимал 
бојте се, не бежите од живота; с њим је као и с пливањем; научи се кад куражно оставимо плићаке 
оград је велики, мислила је тада, он је као море: путеви су безбројни, живот шуми, таласа се, с 
д, који се ломио преко три брда, био је као створен за поверљиве састанке.{S} Неколико корака о 
 у прилог његове себичности, тумачио је као да је управљен против њега: било да она не дође на  
ало срећу у очевој кући, обележавало је као повреду тога закона њен потхват да сама извојује св 
 расположени, измешани.{S} Изгледало је као да су сви српски сталежи послали овде по кога свог  
ањег ветра.{S} Све око њих изгледало је као да се унело, упило у неко надземаљско задовољство.< 
, веровао у њену свемоћ, замишљао ју је као море, као ваздух, нешто пространо, благословено, оп 
 из политике, о народу, задацима Србије као државе и земљорадничком осигурању, о којем је писао 
ранчицама.{S} То је ивањско цвеће, боје као восак.</p> <p>Друштво загази у ливаду.{S} Иза ногу  
љкама штрче очајни дивљи каранфили боје као вино.{S} И мириси су разни: на печен хлеб, на јагод 
Ево овде у равници, где се киша очекује као благодат небесни, Морава треба да се разлива у мног 
е склиза на под.{S} Девојка подиже руке као да се предаје цела безбожном привиђењу које се јављ 
 које су у тренутцима живости изгледале као да хоће да искоче из главе, обучен нешто немарно, с 
уморан са тешких завеса које су стајале као прилепљене уз прозор, и са одсуства присних ситница 
на својој луши.{S} Његове очи су гореле као жишка у дувана.</p> <p>— Наш народ треба просветити 
 му представљали Вишњино место, те биле као један део њен и миле младићу као крајеви раја.{S} О 
тиште јако обе слепочнице, које су биле као да хоће да прсну, а прстима затеже косу тако да осе 
е? — освести се она, и скочи са постеље као да се брани од нечијег насртаја.</p> <p>У соби је б 
е око ње, обузимале је против њене воље као искушење, и девојка би се стресла од неке слатке, н 
 махунама, које су висиле на све стране као фантастичне ресе.{S} По земљи се протезале леје лук 
се налазила једна постеља, од ораховине као и сточић, пространа супружанска постеља, претворена 
прсима нису се чули ти удари који звоне као жеља, као чежња.{S} Усред Београда који је дотле по 
о јој запаљене образе и лепио њене усне као шећерлема.{S} Кад се спремила за школу, видела је д 
н живот био дотле празан, недостојан ње као човека.</p> <p>Код куће ју је чекала хладна вечера  
корачала крупно; сукње су летеле око ње као мантија у попа.</p> <p>Вишња се добро осећала на Ве 
уносила му је у крв пенушаво одушевљење као од неког јаког пића.{S} Стога је Чедомир редовно по 
Те ствари су биле дотле далеко од Вишње као и сибирска поља.{S} Оне су је одмах заинтересовале, 
сматра да је вечито, а које живот распе као плеву!</p> <p>Поред њих прохукта један воз</p> <p>В 
 главни стубови скрхали <pb n="6" /> се као од стакла.{S} Краљ се сад, природно, обраћао народу 
реме кризе, млада студенткиња показа се као најизвежбанија нудиља.{S} Три дана и четири ноћи ни 
 човека!{S} Људска повесница развија се као разнолик, чудан, изукрштан призор.{S} Обичаји, вере 
 укоснице.{S} Миришљава коса просула се као талас по њеним раменима.{S} Из хаљина у нереду пров 
 је опијала, слике у глави обавијале се као паучина; у крв улазила грозница нестрпљења; она дот 
а.</p> <p>Два млада створа погледаше се као два злочинца.{S} Отворише уста да нешто рекну, али  
, кад дођоше до њене куће, раставише се као стари пријатељи.</p> <p>Од тог доба звали су се по  
шла на та непосвећена места, смешећи се као дете.</p> <p>У тим приликама дошло је Илићу прво пи 
p>Илић се у почетку снебивао, осећао се као на терету, на сметњи.{S} После се навикао.{S} У ста 
м и строга.{S} Њеном пратиоцу чинило се као да ти кораци не додирују земљу; украшена многим усп 
том прецветалог јасмина.{S} Учини му се као да га биста посматра упорно.{S} Не могаде издржати  
еђоше опет на професора.{S} Учини му се као да чује отварање апсанских врата, читање указа о по 
омир задрхта.{S} Та кљусина учини му се као авет која га гони, као живот који му остаје, као он 
 њеног милог присуства.{S} Чинило му се као да га је цео свет напустио, као да му нема најбољег 
би сијали су испод румене, свеже губице као дрво под покислом кором.{S} Зграда Велике Школе бац 
 црња од очију, окружавала је њено лице као талас.{S} Њено данашње одушевљење давало јој је изр 
а по занату.{S} Она је сматрала пољупце као шећерлему, пуцала језиком и тражила још, још, још.{ 
р, да раширимо <pb n="43" /> своје срце као дрво своје олистале круне, да се и ми страсно забор 
ва слава, пред њима, бледи и губи се, и као што би радила мајка, глас целог народа их љушка у њ 
да их је хтела сакрити; болеле је.{S} И као да се хтела отрести тих осећаја, рече својој другар 
ега налетише црне мисли као осице.{S} И као да се хтеде одбранити од њих, он поново обгрли погл 
н се морао допадати тој госпођици.{S} И као код свих природа које мисле право, које не рачунају 
знати крај где би почео нов живот.{S} И као да хтеде остварити овај сан, он се обрати девојци,  
начеј.</p> <p>Река стешњена, пенушава и као зауздана, пробијала се још кроз отвор на средини.{S 
је гледао својим чудним сјајним очима и као да се питао да она не тера шалу.</p> <p>— Девојачка 
јући у њега већ у један кут од салона и као враћајући се с неког далеког пута, по којем је њего 
пе, опкољена милионима ситних капљица и као контраст старом, раскаљаном Београду.{S} Он ју је ј 
/> посматра њу и њен венац са жаљењем и као хоће да јој каже:</p> <p>— Тако ћеш и ти свенути, н 
оје шарене главе, брујале једва чујно и као да су јој давале неки знак, звале је к себи.{S} Тад 
.{S} Али, на пола собе, она се заустави као задржана једним грчем.{S} Пред њом је лежало наго,  
реба...</p> <p>Овде се Остојић заустави као опоменут једном унутрашњом примедбом, једним од они 
рућина би још јача.{S} Сунце се не види као да се растопило по целом небу, па жеже.{S} Нигде ти 
к је одјекивао потмуло по празној одаји као нешто живо и претеће.</p> <p>Он побеже из куће.</p> 
е тако прошла, изгубила се у провинцији као и у његовом спомену.{S} Што је онда толико наваљива 
ност годинама службе.{S} То су они који као ђаци добијају места по Скупштини, разним министарст 
— додаде Илић — за мене брак не постоји као питање.</p> <p>Бела рђаво разумеде младића.{S} Поми 
S} Изгледа као да у целој земљи постоји као осећање општег банкроства.</p> <p>— Милисав је анар 
тина је била посадила нешто дрвећа, али као што је то обичај, дечурлија и пуштена стока поломил 
зграде.{S} Иначе, зидови су се светлели као подмлађени на пријатној пригревици.</p> <p>— Много  
трецну од додира: његови прсти су пекли као у грозници.</p> <p>Тек после дуге ћутње, уста се от 
ст</hi>.{S} На њега налетише црне мисли као осице.{S} И као да се хтеде одбранити од њих, он по 
или поред његових очију весели и шарени као сватови, и губили се у ноћ преживелих година.{S} Пр 
јкивао у изненадној и пролазној топлини као старац који се напио добра вина.{S} Вишњу пак је бу 
ској трпези, па која вајда: несрећан си као све ове пропалице, као овај официр што је био на ру 
не дође, Зарија, ако будем морао живети као сваки други...</p> <p>Младић извуче један џепни бул 
сти тако, остати маторе девојке, умрети као те муве ако им не отвориш прозор.</p> <p>Зарија пре 
војка борила да се код своје куће осети као код своје куће.{S} Она је била изашла из уског живо 
 понова лепа.{S} Хтела ју је поздравити као Бранко: „Београде, мој бели лабуде!...{S}" Београд  
ле и уступиле место блиставој светлости као од драгог камења.{S} Јата врана бунила су се по ули 
свој велики бео цвет.{S} Љутићи су жути као очи у мачке.{S} На мршавим петељкама штрче очајни д 
ког цвећа.</p> <p>Радоје хтеде јаукнути као рањено живинче, али бол девојке коју је волео би ја 
 палили по прозорима блудели су дрхтећи као душе прогнате из раја.{S} Пусти простори, по којима 
ше ситна, јесења киша, већ млаки пљусци као усред лета.{S} По околним планинама образовали су с 
ћи ми је роваш.{S} Мој ма̑л се развлачи као да је Алајбегова слама.{S} Деца <pb n="235" /> су м 
рочитао толико књига, сипао стране речи као лавину!{S} Она није умела тако говорити, наћи у тре 
ле мајчине: црне, живе, маслинасте, очи као у неке лепе животиње.{S} Коса, још црња од очију, о 
младића, па после спусти главу и доврши као по дужности : — Наша модерна жена изостала је далек 
уди, на тело.{S} Осетила је тај загрљај као жив.{S} Свест јој се губила.{S} У ушима зујала благ 
.{S} Црте на лицу одебљале.{S} Врат јој као кифла.{S} Нешто мирно, спокојно и задовољно дисало  
ајало је око врата.{S} Изгледали су јој као деца.{S} Она се предомисли, окрену главу и продужи  
ица и подрума без окана био је туп мрак као из гробнице.</p> <p>Илић стеже срце и упути се лага 
 и продужи даље.</p> <p>Имала је утисак као да лута по неком напуштеном месту: све је ту, куће, 
} То је што сам имао да вас посаветујем као млађег колегу... ви разумете?</p> <p>— Не разумем — 
ео се један крај вароши под небом сивим као миш.{S} Београд се удаљавао све више.</p> <pb n="20 
вници школа и секата изгледају пред њим као муве окамењене у ћилибару.{S} Ми не знамо где идемо 
— поново се наљути муж. — Ја ти говорим као мајци, а ти тераш шегу...{S} Каква свадба!{S} Тај м 
на зграда у источњачком стилу, с кровом као звезда, широком настрешицом, изолученим прозорима,  
 раније обилазили далеко професоров дом као место нечастивих.{S} Јован им је опраштао великодуш 
грабљиви и покварени, владали су земљом као господарска класа, Србија је изгледала њихов спахил 
ецом такође из бољих кућа, а поквареном као и он, можда горе него и он.{S} Две близнакиње узима 
ични Чачанин, с великим сламним шеширом као мангала, чувао свој мâл суревњиво и забринуто.{S} С 
 цвеће.{S} Ту је модри слез са круницом као звезда.{S} У жалфије се пла̑ве длакава, лепљива уст 
, домаћих успомена и дрангулија, хладан као дућан с намештајем.{S} Вешт посматрач би по тој ода 
м крајевима, простачким кафанама, вијан као неком утваром.</p> <p>Није га се тицало које је доб 
, познатог опозиционара, који је осуђен као велеиздајник и сад се налазио у Пожаревцу, на робиј 
монстративно, што јој је отац проглашен као противник <hi>постојећег стања</hi>, антидинастичар 
 госпа-Клеопатра.</p> <p>Стари господин као да не чу шта му жена рече.</p> <p>— Све имаш што ти 
егов божански учитељ, у кога је веровао као Турчин у Мухамеда.{S} Дела његових противника <pb n 
бео и њен врат слободан, маљав, округао као у грлице.</p> <p>— Срећан?{S} Та реч звони чудно у  
ску илуминацију.{S} Београд је изгледао као лепа циганка кад иде на бал.</p> <p>Кад изби на Тер 
ишобраном натученим на главу и изгледао као сенка.</p> <p>Вишња се стресе.</p> <p>Она није виде 
м пута, оборене главе у страну, и викао као по дужности:</p> <p>— Ево лепа воћа!...{S} Тазе јаб 
га треба савладати, и он га је презирао као тиранина чију је сурову владу рано осетио.{S} Он је 
е све више у таму.{S} И мрак се спуштао као плаветна платна, изаткана од прашине и паучине.</p> 
унца.{S} Гледао ју је; у срцу је осећао као неку песму, радост што је види, што је ту поред њег 
 упечатљив, увек будан, он се ту осећао као риба која је из плитке барице доспела изненада у не 
зорану њиву, и народ се формира, готово као један човек, у једну странку, која изнесе захтеве з 
дговори она, бледа, жута у лицу, готово као цвеће које је држала у крилу. — Али је живот чудан, 
Она је прикупљала своје сирото искуство као бродоломник на пустом гребену што сабира крте остат 
е с њим из постеље, и са којом је живео као са метресом.</p> <p>Претпостављао је друштво оног д 
 пријала угодно.{S} У њеној глави, брзо као у кинематографу, <pb n="34" /> појављивале су се пр 
е око пет сати пред вече.{S} Дан је био као сваки летњи дан.{S} Улице се сивиле од прашине.{S}  
еријалног живота.{S} Новац је за њу био као неко средство за прављење поклона, излишних ствари, 
о благо, меко, глатко, да је ваздух био као у купатилу.{S} По тротоару је било доста света, оно 
сти.{S} Он га није имао, он му се чинио као његов лични непријатељ кога треба савладати, и он г 
 главу на овај глас.{S} Он му је звонио као труба војске која иде у помоћ, као поклич на освету 
"71" /> сијале оном својом ватром, јако као крст на старинској цркви.</p> <p>Вишња га пусти да  
рност приказа му се тада исто тако лако као и тај сан за идеалном драганом: он је био само сиро 
е образе, на њу целу, њему се привиђало као да иза ње види једну нову варош, испреплетане жице, 
ек тој грозници.</p> <p>У школи је било као сваки дан.{S} Другарице су говориле како се нису сп 
ега пријатељског, свога.{S} Оно је било као општа ђачка кућа, непобедан бедем који је пркосио с 
у и сели да се одморе.{S} Место је било као створено за састанак пред растанком.{S} Неколико пу 
 чатрља је била тако бедна да се чинило као да је примила од својих посетилаца навику да пије,  
инским пањевима.{S} У кафанама је врило као на вашару.</p> <p>— Овим сељацима засја електрика п 
ов пјане кафане.</p> <p>Унутра је врило као у паклу.{S} Смрад од пића, обуће и збијене гомиле д 
ћи, с вама... кад можемо да разговарамо као пријатељи.</p> <p>Бела је била узела судове и пошла 
>— Девојачка Школа може бити добра само као припрема.{S} Она није довољна жени која хоће да буд 
а, а што би хтели да сазнамо и улепшамо као у бајци.{S} Јесења ноћ ју је опијала, слике у глави 
ле круне, да се и ми страсно заборавимо као чела на каквом цвету.{S} Вишња је несвесно пила миљ 
: или да убијемо наше срце па да живимо као старци, или да умремо млади слушајући своје срце.{S 
, па да се објаснимо; да се разговоримо као пријатељи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
о, топло, незнано, а широко и пространо као свет.</p> <p>Девојка поче да размишља хладније.</p> 
ико дана.{S} Гледају једно друго хладно као сто, као столицу.{S} Једном нису читав месец прогов 
 посматра оног првог човека немилосрдно као лекар који има да постави диагнозу, као философ кој 
{S} Тада се открије, безазлено зачуђено као девица, ситно, бледуњаво цвеће на кривим, ломним гр 
и овај сан, он се обрати девојци, нежно као жена:</p> <p>— Куд си пошла?...{S} Хајдемо негде за 
им осећањем, да и ми полетимо безбрижно као лептир, да раширимо <pb n="43" /> своје срце као др 
лектрична светлост севнула би несигурно као муња неке далеке буре.</p> <p>Као сви људи који вол 
 да ја личим на њеног сина који је умро као питомац Војне Академије.</p> <p>Вишња је ћутала.</p 
војку коју је волео.{S} Он је био добар као Христос, а мало је људи _ко]и су починили толико зл 
туђе, несхватљиве.</p> <p>— Наш Чедомир као да је пао с Марса! — смејала се госпа-Матовићка, ко 
 књига.{S} Дан нам прође као сат, а сат као минут.{S} И ја се само Богу молим да заустави то вр 
ја, начинивши десном руком један покрет као да хтеде истргнути нешто. — На сваком кораку, тако  
 ми, ми смо све имале доба кад је живот као источњачка принцеза пред судом римских легионара пр 
 у том тренутку цео свој дотадањи живот као једну слику, као једну представу.</p> </div> <div t 
чких убеђења.{S} Она је ишла у крајност као све жене.{S} Да јој је Илић у почетку проповедао мр 
, пред Вишњом је мисао цртала будућност као неку широку реку са зеленим обалама и небом пуним з 
S} Они су обоје осећали Белину сакатост као своју кривицу — јер је још као дете, због недовољно 
, које нису биле тачно заокругљене, већ као две капље мастила пале у светло белило између трепа 
га била старија две године, била је већ као дете каћиперка и, у домаћим свађама, стално на стра 
" /> има жену лепу, пријатну, ето такву као што је Вишња.{S} Она сигурно има врло лепо тело, по 
вијама.</p> <p>— Да си тако брз на раду као на лажи, далеко би отерао! — рече му други пут. — С 
— примећивао би ко у шали. — Пију, једу као на даћи.</p> <p>— Нека им је алал! — поклапали су г 
тово, и челичним звуком испуњавао одају као нешто живо.{S} То је било велико, то је било страшн 
о отаџбини, по изузетку се представљају као великошколци, праве слатко лице познатијим госпођам 
, могао је личити на друмског механџију као и на митрополита, да није око његових сувих уста, о 
на обали пружала је своју гвоздену руку као нека ружна добричина.{S} Небо опрано јучерашњом киш 
 није положио и похађао је Велику Школу као ванредни слушалац.{S} То је био тип своје врсте; до 
ије била ружна пријали су му, падали му као неки благ и лаган лек на срце што се крвавило.</p>  
цало срце и бридела леђа, звониле су му као песма наде, утехе, буне; њихова вера у будућност и  
ланинама, овим људима стискао се у њему као соко са скрханим крилима.</p> <p>Варош се спасла, а 
ну, ногу танку, а заокругљену, извајану као од неког божанственог уметника, лепу, лудо лепу, на 
ајзад Илић <pb n="51" /> прекину тишину као да се присећао нечег:</p> <p>— Не... не, ти нећеш д 
сусрет победи.</p> <p>Младић се осмехну као на неки свој <pb n="77" /> успех.{S} Он је волео св 
 фатално, нешто што је наваљивало на њу као ветар, гушило је и дирало у дубину душе, да јој је  
 као нераздељиву целину, струји кроз њу као њен крвоток.</p> <p>Радојев глас и, час немо а час  
ном лепом лицу.{S} Њене очи миловале су као свила.{S} Једно дугме на блузи било се откопчало, т 
у за њу.{S} А оне које је назру, оне су као ове муве што се лепе уз прозорско окно...{S} Поглед 
, преживаре, за опште ствари.{S} Оне су као фењер обешен позади лађе који осветљава пређени пут 
ас је мало задовољних људи.{S} Ретки су као беле вране.{S} Садашњица нуди једва предмете за рад 
у у Двору.{S} Вечерњи листови ћутали су као рибе.</p> <pb n="75" /> <p>Чедомир је ишао брзо, не 
теницу.{S} Плава, свилена коса се просу као талас, упи се у њена леђа.{S} Она врисну:</p> <p>—  
широком кориту и губила се на хоризонту као разастрто платно од сребра.</p> <p>— Погледај ову в 
е биле као један део њен и миле младићу као крајеви раја.{S} Он је брижљиво остављао те хартије 
је сусетке.{S} Долазио је у њихову кућу као у своју.{S} Газда-Митар га је звао често да га што  
{S} Он их је чекао с безазленом радошћу као што деца чекају велике празнике.{S} Он их је волео  
="231" /> хиљаде руку, само његове беху као привезане; цела варош радила је око њега, само се о 
> <p>Госпа-Матовићка се зарумени у лицу као да је обузе изненадни страх да догађаји не узму дру 
боких, угаситих очију, мирних и бистрих као извор у планини.{S} Њена глава је била плава, прави 
 устрепталих слабина и очију стакластих као да душа сања неки ванземаљски сан, тело наго, божан 
неочешљана, неумивена — наводио је отац као разлог.</p> <p>Испросио је њену другарицу Милеву, п 
ва три круга изнад места где је пао леш као да га тражи; пуче друга пушка; тица се изви над Дун 
акво чиновничко место.</p> <p>— Говориш као крајњи мрачњак.</p> <p>— Боже сачувај, ја нисам реа 
сакатост као своју кривицу — јер је још као дете, због недовољног надзора, пала са степеница и  
гурно као муња неке далеке буре.</p> <p>Као сви људи који воле књиге, Чедомир је био склон машт 
, писао изводе, као сваки ђачић.</p> <p>Као што се предвиђало, свршио је школу одлично, без јед 
њу.{S} Лазаревићева је остала чиста као кап росе, и чекала будућност и изабраног мужа; чекала и 
 а ко неће, онда то толико.</p> <p> <hi>Капетан-Машино Зданије</hi>, где се налазила Велика Шко 
о и озбиљно с бичем у руци.{S} Споредна капија на Двору зврјала је широм отворена.{S} Унутра се 
гарице.</p> <p>Зауставише се код Кајине капије.</p> <p>— Па кад ћеш ми једанпут доћи? — пребаци 
зврнуто буре.</p> <p>Кад прође поред те капије и скрену ка Теразијама, девојка угледа једна кол 
лева поверљиво. — Него обеси венац више капије, па ако га преко ноћ нестане, знај да ћеш се уда 
у Врачара.</p> <p>Аница ју је чекала на капији.</p> <p>— Шта је с тобом, Вишња? — дочека је. —  
, кад се пође са Зеленог Венца ка Варош Капији, па лево.{S} Ту се види један дућан своје врсте, 
најмање воље за то, те се склони у прву капију.{S} Матовиће је била задесила нова несрећа.{S} М 
ки од њих има по један ситан, а за себе капиталан интерес.{S} Брига за свакидашњим хлебом госпо 
га што је пролетеру свеједно који ће га капиталист експлоатисати, Србин или Турчин, свеједно ко 
 чело пала би им која кишна капљица.{S} Капље су биле чешће.{S} На један пут, ветар се претвори 
ису биле тачно заокругљене, већ као две капље мастила пале у светло белило између трепавица.{S} 
ану руку или чело пала би им која кишна капљица.{S} Капље су биле чешће.{S} На један пут, ветар 
уличне лампе, опкољена милионима ситних капљица и као контраст старом, раскаљаном Београду.{S}  
че, копорани.{S} Ваздух млак.{S} Стреје капљу; по леду се образују поточићи ; вода струји, жубо 
аћале, зелене панталоне, црвен прсник и капут мрк.{S} Да је то било ново, изгледао би да се уви 
епо се носио: зими астраганску шубару и капут од параћинског штофа, <pb n="55" /> а лети сламни 
лите после? — настави он даље, затежући капут рукама у џепу. — У учитељице?</p> <pb n="31" /> < 
ака му је сметала.{S} У кући је био без капута, са заврнутим рукавима од кошуље.{S} Није волео  
у круга, прелете преко гомиле пепељавих капута, разнобојних блуза, накићених шешира, разапетих  
платнених блуза до црне материје мушких капута.{S} Преовлађивали су отворени тонови, јаке боје, 
> <p>Бела је наследила од оца тврдоглав карактер, па ипак је почињала прва.</p> <p>— Чедомире?< 
лигенција, природа врло симпатична, али карактер неодређен, несталан, неодважан, слаб.</p> <p>— 
Ако је ко крив, то смо ми: ја, ти, наши карактери, наше неједнаке тежње.{S} Оставимо, дакле, пр 
једног истог друштва, противуречности у карактеру једног истог човека!{S} Људска повесница разв 
а дарнуо поклон.{S} Посматрао је румени каранфил, његову живу боју, његове свилене, рецкасте ли 
оворећи ништа.</p> <p>— Како је леп тај каранфил! — поче <pb n="152" /> Илић први, тек да би пр 
На мршавим петељкама штрче очајни дивљи каранфили боје као вино.{S} И мириси су разни: на печен 
бум, повезан у плиш, гомила посетница и карата са сликама.{S} До зида се налазила једна постеља 
, по другој је било просуто једно пакло карата; прашина се видела по раму од огледала.{S} У тре 
анку пуну одушевљења, писца свих драгих карата и писама које је добијао.{S} Она га је такође пр 
.{S} Он је веровао у народне снаге, Вук Караџић је казао последњу реч у питању језика, народне  
у једног ормана стајало је попрсје Вука Караџића с фесом на глави.{S} Десно од ормана, на сточи 
о мало школе, начинио <pb n="299" /> је каријеру у државној служби.{S} Он пак био је први ђак у 
ача у Ваљеву, где је начинио целу своју каријеру.{S} Ту се оженио, подоцкан, кад му је било три 
 философа прокламује да разум даје само карикатуру стварности.{S} Нове цитаделе романтизма дижу 
исао своје гром-мисли, лепи Млађа носио кариране панталоне, а еманциповане другарице гризле пер 
у, Огисту Конту, социјалној револуцији, Карлу Марксу, универзалној слободи и еманципацији жена. 
аки би се старао да што пре умре... <hi>Карт бланш</hi> имају: деца, лудаци, владари, црквени п 
исом радње њеног оца.{S} После је дошла карта, обична поштанска дописница, испуњена јевтиним пл 
ар правио.{S} Затим је дошла опет једна карта, са сликом неке велике зграде и краја улице, која 
Он је сачувао сва та писма, те званичне карте с унакарађеним лицем краљевим, те слике гимназије 
ог права, интелектуални подрум, душевна касапница!{S} Како јој се бедно чинило њено родно место 
 облака око бледог азура.{S} У оближњој касарни веџбали се војници и чула се промукла, далека и 
ета војника марширала је са стрелишта у касарну.{S} У вече, један чича, с кантом петролеума и к 
, понудио га да седне за тезгу, до саме касе, поручио кафе, па онда с њим разговарао на дугачко 
ио таваницу.</p> <p>Лазаревић извуче из касе један свежањ старинске неранџасте хартије, шпартан 
руковао с друштвеном имовином, јер се у каси не нађе онолико новаца колико се очекивало.{S} Акц 
аљиге, правило је гимнастички корак или каскало господски, као да вози краљевски брачни пар.</p 
зму, човече? — одврати му жена. — Дошла Ката данас, па као да се у црно завила, плаче, суза јој 
у Минхену... испросио Швабицу.{S} Тетка-Ката хоће да се изеде од муке.</p> <p>— Што је узео Шва 
чио је немачки језик, поручивао мустре, каталоге, књиге са стране, па по њима набављао робу, чи 
 редом; закључавао их по двапут, тресао катанцем још ради сваке сигурности.</p> <p>Одговарао је 
</p> <p>— Знате, отац, да се Миле тетка-Катин верио у Минхену... испросио Швабицу.{S} Тетка-Кат 
пошалице на рачун једна друге, трбушати катихета им се чинио врло знаменита личност, заљубљивал 
 истераше из гимназије што је доказивао катихети да природне науке побијају науку хришћанску.</ 
 изгуби тако рећи пре него што зађе.{S} Каткад се деси да његова кугла пада баш за оним димњако 
{S} Не треба да те је страх да ћеш бити каткад несрећна; то је општи закон; свако је несрећан о 
цвећа, везла по коју мараму, читала, по каткад, сензационе романе, и јела слаткише, почев од на 
бурно, како то природа може да удеси по каткад над том вароши, широм отвореној мађарским пустар 
и свет, те она продужи ићи, бацајући по каткад кришом свој дрхтав, девичански поглед на рођака  
на столу.{S} Његов глас би се утишао по каткад да се једва чује; затим се дизао јаче, лупао гот 
тарија две године, била је већ као дете каћиперка и, у домаћим свађама, стално на страни своје  
ј би мило, али убрзо одби ташту жељу за каћиперством и рече у себи:</p> <p>— Он се вара.{S} Њем 
је био спремио читаво једно предавање о каузалитету воље, о спору између приврженика детерминиз 
 једну чашу, па тако изређа до тридесет кафана...{S} Кад се напије, ухвати се за телеграфски ди 
та је било доста у главној улици и пред кафанама.{S} Људи су гласно разговарали.{S} Најчешће се 
ио по који облак.{S} Света је било пред кафанама, по тротоарима.{S} Врапци се чули на крововима 
о... по забаченим крајевима, простачким кафанама, вијан као неком утваром.</p> <p>Није га се ти 
д оно у свом путу наиђе на Чачак.{S} По кафанама се пуши, млатара рукама и води политика.{S} Не 
у од трешње, па тако беру и једу.{S} По кафанама се чуо жагор.{S} Деца се враћала с купања и де 
е мирисало по старинским пањевима.{S} У кафанама је врило као на вашару.</p> <p>— Овим сељацима 
лицама биле су већ угашене светиљке.{S} Кафане су биле затворене, изузев неколико ноћних, на рђ 
узу чистоте, нека му омиле кућу више од кафане, нека подигну бољи подмладак него што смо ми.{S} 
дне куће, на коју се ослањао кров пјане кафане.</p> <p>Унутра је врило као у паклу.{S} Смрад од 
 Било је мало пролазника.{S} Из оближње кафане избацише једног пијаницу.{S} Он се дочека <pb n= 
жени, Богу, лудници, а кад су изашли из кафане, закључио је трештен пијан:</p> <p>— Јест, кажем 
S} Два низа сниских дућана и неугледних кафаница граничили су је с обе стране.{S} Шкрипала су в 
 полуосветљеном ћилеру какве сиротињске кафанице, где је један од њих држао <pb n="24" /> агита 
м, који су најмили од неких рибара пред кафаном <hi>Шаран</hi>.{S} Он је седео на крми и терао  
ви, неколико липа засађених пред каквом кафаном, и широко незграпно кубе старинске цркве, са зл 
ари, поправљао женама машине, декорисао кафанске сале за забаве, заступао једну мађарску фирму  
рвим кога сретне.{S} Али и ту, у тамним кафанским <pb n="113" /> ћошковима, у бледим новинарски 
 на улицу, па шврљале око гомиле песка, кафанских столова, по суседним авлијама, као да су и он 
е по зимском небу.{S} Одлазио је тада у кафану, губио се у читање новина, у пушење, у играње до 
, као овај бакалин што је увозио вагоне кафе из Бразилије, као овај у ћошку... с великим носем  
, поплочаном циглама, стојали су џакови кафе, пиринча, шећера, канте гаса, једно буре зејтина с 
а седне за тезгу, до саме касе, поручио кафе, па онда с њим разговарао на дугачко и на широко о 
овићка у пажљивом опхођењу, у слатком и кафи, комплиментима и у киселој штрудли с маком сваког  
еја се Бела, која у том тренутку донесе кафу.</p> <p>— Ћути ти, материна мазо — пребаци брат се 
о поребарке на фотељу, пушио и очекивао кафу.{S} Понекад би читао новине, а кад њих није било,  
 се нервозно, а прсти су трзали штит од качкете.{S} Девојка га је слушала с пажњом и, у исти ма 
који се подаје првом осећању, па намаче качкету на чело, распали лушу и, одмерено, упита:</p> < 
ет препаде, и ето...</p> <p>Радоје наби качкету јаче на очи, распали лулу, па додаде:</p> <p>—  
 — поздрављао ју је из далека, скинувши качкету до земље.</p> <p>Понекад би се зауставио, ћерет 
лог, здравог врата.{S} На глави је имао качкету, пушио на лулу и бријао бркове.{S} Да се није з 
де показати томе ђаку да она није мачји кашаљ, да она има нешто више од те три постеље и бакрен 
отиве са чарапа, ускршњих јаја, дрвених кашика, агитујући међу сељанкама за отварање домаћичке  
вуче пет кила књига, уби га научни рад, кашљуца већ.{S} Ено Петра Гавриловића, дигнуо десно рам 
анџасте хартије, шпартане зеленим уским квадратима, скину са оближњег рафа један дивит, који је 
дарица ради нешто у кујни.{S} Ухвати за кваку и изађе.</p> <pb n="305" /> <p>— Арапе! стрвино!  
втиним становима.</p> <p>Вишња притисну кваку на једним од многобројних, зелено обојених врата, 
а и великог трбуха, чиновничића с малим квалификацијама који је морао да крши леђа пред сваким  
све што му се није допадало, све што је кварило хармонију његове идеалне жене.{S} Тако је гледа 
ћи још раније.{S} Али нисам могао да ти кварим задовољство.{S} Него, враћај се у Београд, па гл 
ични.{S} Сребрну траку велике реке није кварио никакав брод.{S} Од Београда се видела само она  
о су се сложиле.{S} Поделиле су државне квартире на два одељења.{S} У једном су наместили кујну 
овек улазио у споредне улице, непознате квартове, усамљена места, где се љубавници могу шетати  
Син је растао слободно, тумарао са свим квартовским мангупима, носио шешир на криво, говорио ша 
дит код једног великог књижара у ђачком кварту, па је ступио у везе и с антикварима на обалама  
в јунак, Улфхај мислим да се зове...{S} Келнер, један полић!{S} Ето, такав треба да си.{S} У пр 
ле целој згради, чије су темеље ударили Кеплер и Галилео, Њутон и Декарт.{S} Један од озбиљних  
о из библиотеке с главом пуном Ламарка, Кеплера, Њутона, Галилеа, Дрепера, Хемхолца, Спенсера,  
ишћа црвеног као бакар.{S} По који зрео кестен лупио би о калдрму и измамио уплашен узвик у про 
 n="143" /> на предмет, мезетили печено кестење, били при добром апетиту, звали једно другог им 
о јато сврака прегонило се по остарелом кестењу на улици.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
и.</p> <p>Једном приликом запали јој се кецеља поред огњишта, и само срећан случај спасе девојк 
поверљиво оцртавати на глаткој материји кецеље; оне обе имале су у цртама на лицу онај израз не 
ала.</p> <p>Оне обе носиле су дугу црну кецељу, просту витицу око главе, сукњу изнад чланака, п 
у изазивала потребу да промени себе, да кида, да се разведе са самим собом.{S} С пуном збиљом,  
де се ради нешто велико, смелости да се кида са свиме што је старо, штетно, устојало.{S} Пун рђ 
алазила је одушке у цвећу, сагињала се, кидала га, мирисала, стезала његов сноп уз груди.{S} Те 
су замагљавале њене очи.{S} Срце јој се кидало.{S} Она се питала да ли су људи луди или подлаци 
знојеном челу.{S} Он провуче прсте кроз кике на темену и управи поглед прозору, као да је хтео  
м, били су наслагани црни тегови до сто кила, каје соли, гвоздено посуђе.{S} Из одшкринуте мага 
ина.{S} Ено Гаврила Петровића, вуче пет кила књига, уби га научни рад, кашљуца већ.{S} Ено Петр 
ала на мишљење околине.{S} Било да се с ким сусретне, било да поразговара, очекивала је из прво 
те од живота, усамљено биће што се ни с ким не да да удружи, идеалиста који ради само на крупно 
ком двору, као овај глумац што је играо Кина, као овај бакалин што је увозио вагоне кафе из Бра 
ла угодно.{S} У њеној глави, брзо као у кинематографу, <pb n="34" /> појављивале су се прилике  
ране живота: одрицање старих пријатеља, кињење од стране власти, свакојаке оскудице и понижења, 
урила се око једног букета дуде.{S} Низ кириџија корачао је лагано друмом поред Мораве.{S} Вишњ 
 поново обгрли погледом своју земљу.{S} Кириџије су биле зашле за кукуруз, види им се само глав 
уђе.{S} Из одшкринуте магазе ударала је кисела воња на јеличко вино.{S} Један зрак сунца играо  
Пасуљ са пастрмом био је сад њен сан, а киселе паприке њен идеал.{S} Те проклете паприке!{S} Шт 
а да дођу до њих: тражили их по пијаци, киселили сами, куповали их по оријенталским ресторанима 
/p> <pb n="264" /> <p>Бела је сад имала киселих паприка колико хоће, али, пренета у ситне интри 
низови неке врсте кобасица, жути се суд киселих краставаца, изложена је чинија обичног сира и н 
зде, неког малог, трбушастог Маћедонца, кисело насмејаног лица и кривих ногу.{S} Њега сви његов 
д сад бити баба.</p> <p>Илић се осмехну кисело.</p> <p>Госпођа га загрли поново.</p> <p>— Ко би 
њу, у слатком и кафи, комплиментима и у киселој штрудли с маком сваког празника.{S} Ту повучену 
те је питала своје гошће шта више воле: киселу чорбу или супу с кнедлама, ћевап у дунсту или ћу 
раму да је намирише, нудила му бонбоне, китила га цвећем из саксија, слала по Младену какву гра 
шљиве њихове баште.{S} Јабука шећерлија китила се руменим, заруделим плодом.{S} Остојићев султа 
 Црте на лицу одебљале.{S} Врат јој као кифла.{S} Нешто мирно, спокојно и задовољно дисало је и 
ду, читала судску медецину, јела улицом кифле и переце, корачала крупно; сукње су летеле око ње 
ојку какве црначке републике.{S} Време, киша и свакојаке прљавштине претвориле су те бог зна чи 
ушави.{S} Даље се није видело ништа.{S} Киша је пљуштала.{S} Са реке је допирао потмуо хук буји 
S} Она скрену тамо, убрзавши кораке.{S} Киша је пљуштала.{S} По калдрми се нахватале многе баре 
<p>— Зашто? — чудила се Вишња.</p> <p>— Киша ће још дуго падати.</p> <p>— Али и до вароши је ду 
еће не дочека.{S} С јесени поче да пада киша.{S} Падала је из дана у дан.{S} То не беше ситна,  
дана у дан.{S} То не беше ситна, јесења киша, већ млаки пљусци као усред лета.{S} По околним пл 
се наоблачи.{S} Мало после, удари плаха киша.{S} Шта то смета?{S} Она је ишла уморно, тромо, ал 
 Облак се провали.{S} Из неба осу плаха киша, да се за час начини поток поред њиних ногу.{S} Он 
нанства, за време једне шетње кад их је киша ухватила ван вароши.{S} Он је онда гледао у њу кро 
шни хлеб.{S} Ево овде у равници, где се киша очекује као благодат небесни, Морава треба да се р 
и вечито под обичним крстом, са кога ће киша и невреме спрати њено име и уништити таште човечје 
м месту била раскопана.{S} Од последњих киша нахватала се читава бара.{S} Неки добричина намест 
у склонити од жандармске потере, испред кише или кад човек не зна куда ће.{S} Увек би се нашло  
, накривљен, труо при земљи, побелео од кише и времена.{S} Велики џбун јоргована надвишавао је  
ребно, Илићу — одби девојка. — Пролетње кише нису опасне.{S} Затим...</p> <p>— Затим?</p> <p>—  
ке собе.{S} С поља је допирао хук плахе кише.{S} С времена на време млезеви би ударили о прозор 
рици, она је стајала сама у зраку пуном кише.{S} Све је око ње било сиво, тако сиво да се њена  
Ноћне светиљке чкиљеле су у зраку пуном кише.{S} Под њима се белуцала црна калдрма.{S} Било је  
сам се уплашила.{S} Где си била по овој киши?{S} Нигде те нисам видела на скупштини.{S} Мислила 
загрејану руку или чело пала би им која кишна капљица.{S} Капље су биле чешће.{S} На један пут, 
 али се не предаде ни привиђењу који је кишни зрак правио од његове пријатељице.{S} Он јој пред 
и си без амрела? — рече младић, наднесе кишобран над девојку и додаде:</p> <p>— Допусти!</p> <p 
 од њих корачао је један човек ћутке, с кишобраном натученим на главу и изгледао као сенка.</p> 
о требала?...{S} Случајни сусрет по том кишовитом времену унео му је тек, са својом влагом, неш 
на добричина.{S} Небо опрано јучерашњом кишом плавило се дубоко, у бескрај.{S} Ваздух је био пр 
елен до колена,</l> <l>У селену студени кладенац,</l> <l>До кладенца момче и девојче —</l> <l>Д 
<l>У селену студени кладенац,</l> <l>До кладенца момче и девојче —</l> <l>Дај, девојче, очи да  
а и Неапоља, најлепша на свету, а ја се кладим да је она најружнија престоница у Европи.</p> <p 
рени, владали су земљом као господарска класа, Србија је изгледала њихов спахилук, о народним п 
на, питома, доброћудна.{S} По њивама су класали кукурузи.{S} Младићев поглед прелете цели родни 
ленаштво, корупција, све губе гризу све класе.{S} Свак се жали на своје стање.{S} Нигде нема ни 
 мртвачке спреме. — Ја терам кола треће класе.</p> <p>— Ако пак хоћеш да будеш задовољан — прод 
ала се подиже, и ја ћу ускоро, као онај класични песник, који је поздравио проналазак воденице, 
екад наврати и Зарија Ристић, следбеник класичних философа и нуди на продају свешчице својих <h 
ој философији.{S} И он је личио на оног класичног магарца који је скапао од глади између две го 
ијским државама, ја бих се сав посветио класној борби.{S} Али овде, Вишњо, ми још немамо базе;  
тписивао је резолуције, мрзео богаташку класу више него што је волео пук, био горд са својих ма 
ене донеси.</p> <p>Дечко устаде лењо и, клатећи се с ноге на ногу, упита с врата:</p> <p>— А гд 
ео за обе руке, привлачио ју је к себи, клекнуо је пред њом, загрлио је око паса, притиснуо гла 
настајале свађе.{S} Мајка га је грдила, клела.{S} Сестра је претила да се обеси.{S} Кад му се т 
ављују!</p> <pb n="198" /> <p>— Слушај, Клеопатра — примети хладно Матовић. — Брак треба да је  
она његова сапутница у животу.</p> <p>— Клеопатра, треба повисити плату том младићу што поучава 
/> су крупне и врло лепе — допуни госпа Клеопатра своју ћерку; затим се обрати своме сину. — Са 
/p> <p>— Бог с тобом, човече — одговори Клеопатра лако. — Они се воле годину дана пред нашим но 
побегао са два заната.{S} Најзад, госпа-Клеопатра израдила му је место практиканта у Рачи крагу 
а салон, Илић није био никада.{S} Госпа-Клеопатра — тако је било крштено име Матовићки — није у 
.{S} Чедомир је положио испите, а госпа-Клеопатра је брала лаворике.{S} Она је сад говорила сво 
 то истина, господине? — упита га госпа-Клеопатра свечано.</p> <p>Било му је јасније него икад  
оше времена јер се на прагу указа госпа-Клеопатра.</p> <p>Прође један тренутак, тих, мучан, дуг 
је то задовољство ретко допуштала госпа-Клеопатра, која је <pb n="118" /> волела формалности, д 
снова.{S} Ту је главну реч водила госпа-Клеопатра.{S} Нашла је једног јеврејског трговца који ј 
на мене, у сваком случају — упаде госпа-Клеопатра.</p> <p>Стари господин као да не чу шта му же 
никако да буду онакве какве их је госпа-Клеопатра спремала о јесени, жуте, па накиселе, с нешто 
ни колико лањски снег, него је то госпа-Клеопатра урадила на своју руку код колеге свога покојн 
кад би излазила, ишла је у пратњи госпа-Клеопатре.{S} Иначе је Бела крила вешто своје маневре о 
теље, пребаци га преко своје другарице, клече поред ње, подиже јој главу својим изанђалим рукам 
ми се нахватале многе баре.{S} Земља се клизала.{S} Помрчина је била велика.{S} На пола улице з 
на шта је у теби одбио.</p> <p>Сунце је клизило по ведром небу.{S} Морава је жуборила иза једно 
е жутеле, славуји певали.{S} Нова трава клијала је испод трња, снег копнио по <pb n="237" /> ок 
 зреле траве.</p> <p>— Да дивна кола! — кликну гласно, потрча тамо, посади се у његову средину  
чано.</p> <p>— Шта могу имати против! — кликну девојка.</p> <p>Било је већ пало вече кад се њих 
е била и Каја.</p> <p>— Лазаревићева! — кликнула је весело Каја и обесила јој се око врата, па  
 је поздравио проналазак воденице, моћи кликнути: „Одморите руке што окрећу млин, о млинари!{S} 
к да се крене.{S} И он пође, вукући се, климајући десно-лево.</p> <p>— Спустио се на општи ниво 
у, док се госпођа смешила благонаклоно, климала угојеном главом и пружала руку, пуну јевтиног п 
арап.{S} Носио је и сад главу оборену и климао десно-лево.{S} Чедомир задрхта.{S} Та кљусина уч 
ма поветарцу који је пиркао из Овчарске Клисуре.{S} На извесним местима пробијала је Морава то  
ладост.{S} Кад планински ветар духне из клисуре, облак од цветне прашине дигне се изнад ливаде. 
амења дотеривала су до првих кућа.{S} У клисури, где је дотле расло дивље трње и аптовина, а мр 
аво, он је ово двоје мешао.{S} Кад је у клисури надзиравао раднике, гледајући хиљаде њихових цр 
"174" /> је ишао, место у цркву, горе у клисуру и дивио се како се стене секу...</p> <p>— Као с 
Буди храбар.{S} Ради.{S} Реши се.{S} Не клони.</p> <pb n="166" /> <p>Али упркос томе гласу одлу 
пред сјајем њених зеница.{S} Њена глава клону.{S} Он се наже и потражи њена уста.{S} Уста и уст 
здах отео би му се из груди, а глава му клонула, као да је неког дуго грлио, љубио.</p> <p>Кад  
прешло се на личне зађевице и грдње.{S} Клуб се поцепа.{S} Један мањи део остао је у Групи.{S}  
и.{S} Председништво је предлагало да се клуб уздржи од те патриотске манифестације с разлога шт 
пи.{S} Остали пак основали су радикални клуб.{S} Међу овима је био и Чедомир.</p> <p>Вишња пак  
ви су већ чинили концесију животу.{S} У клубу, који је носио звонко име Група Великошколаца Соц 
а ногаре или у четири кочића.{S} Њихова клупа је из Београда, фабричка, са гвозденим ногама у в 
с мајком на клупу пред кућом.{S} Њихова клупа је била најлепша у вароши.{S} Други су седели на  
агану.{S} У врх пута стајала је још она клупа на <pb n="97" /> којој су седели.{S} Пролетос је  
лад свет који живи неопажен за школским клупама, а испуњава један велики део престонице.{S} Њих 
 идејним друговима.{S} Седала је у прве клупе да би професора чула што боље.{S} Уписала је и ча 
лиснатим дрвећем, испод којих се налазе клупе за одмор.{S} Зашто се не зауставити на том месту, 
ипе!{S} Принципи су за децу, за школске клупе.{S} Изузетци, маленкости, противуречности, слабос 
оле га као удар у срце.{S} Он се диже с клупе, прође стазом и изби на излазак од парка.{S} Ноћ  
ожице суве и сирове.{S} Пред кућама, на клупи или по сандуцима, поседало женскиње.{S} Иза једно 
м мерџана око врата, седела је у својој клупи и преслишавала <pb n="37" /> се из методике.{S} В 
шетају до краја сокака, називају свакој клупи добро вече, причају шта су радиле преко дана, шал 
о вечери, Вишња је излазила с мајком на клупу пред кућом.{S} Њихова клупа је била најлепша у ва 
> оцена ни прозивања.{S} Већ се седне у клупу, професор говори, ко хоће да бележи, он бележи, а 
ш неколико корака, и спусти се на једну клупу, коју угледа празну и усамљену.{S} По стази је би 
огледа кроз прозор.{S} Да ли виде једну клупу, усађену у обалу чукаричког друма?{S} Да ли се се 
ај на друм за Обреновац, нашли су једну клупу и сели да се одморе.{S} Место је било као створен 
о <pb n="244" /> занат, а она седела на кљуну према њему.{S} Како је млака вода хладила ватру њ 
откопавали неку обалу.{S} Мршава, јадна кљусад вукла су земљу у арабама.{S} Међу њима је Чедоми 
са̑м и кретао се без команде.{S} Сирото кљусе, било је болесно у обе ноге, свакако од какве неи 
о десно-лево.{S} Чедомир задрхта.{S} Та кљусина учини му се као авет која га гони, као живот ко 
код куће — рече она, па се саже да узме кључ испод простирке од прага.</p> <p>При том цела њена 
оту више изнад свакидашњости.{S} Ето ти кључа да постанеш велики у очима оних који те окружују. 
е научене из новина.{S} Без успеха је и кмет уцењивао задржавајући учитељичину сиротињу.{S} Лаз 
учио је читати и писати сам, за стоком; кметовао је дуго година, парничио се још дуже са сељаци 
ки за слободу своје земље, његов дед је кметовао дуго година у свом селу, његов отац, са нешто  
 шта више воле: киселу чорбу или супу с кнедлама, ћевап у дунсту или ћурче на подварку.</p> <p> 
ткривао бескрајну Русију с њеним дивљим кнежевима, готово идиотским алтруизмом, са сељацима — с 
тоји, да живи, живи...</p> <p>Нађе се у Кнез-Михаиловој улици.</p> <p>Ова улица је била још мес 
 златном оквиру фотографија црногорског кнеза са својеручним потписом.{S} Једно велико огледало 
о што нам треба: пилића, прасади, вина, књига.{S} Дан нам прође као сат, а сат као минут.{S} И  
иблиотеку, пуну повезаних <pb n="10" /> књига.{S} На врху једног ормана стајало је попрсје Вука 
ко лепог дана? — одговори му философ. — Књига природе је широм отворена, хајде у природу!</p> < 
div type="liminal"> <p> <quote> <hi>Ова књига је посвећена погинулим Србима у ратовима 1912 и 1 
S} Ено Гаврила Петровића, вуче пет кила књига, уби га научни рад, кашљуца већ.{S} Ено Петра Гав 
ни рђав пример, сеоска чама ни саблазна књига.{S} Заман је ожењени колега, иза леђа своје жене, 
<p>— Откад ти поста таква непријатељица књига? — рече јој. — Проповедаш крсташки рат...</p> <p> 
ле живело пустињачким животом идеала из књига, уживало је сад слатко на пригревици ових присних 
а.{S} Довољно је ако се прочита десетак књига, научи се на памет још два'естак наслова, славних 
д чланака, притискивале по један свежањ књига на своје груди које су се почињале поверљиво оцрт 
 је знао толико ствари, прочитао толико књига, сипао стране речи као лавину!{S} Она није умела  
ијалног уживања, он се бацао сав у свет књига, мисли, снова.{S} Место путовања у Врњце и Абациј 
една кола, стрпа у њих један део својих књига, што би довољно било другом човеку за цео живот,  
ле, већ их чула из прича, из прочитаних књига.{S} Дође јој да рече:</p> <p>— Шта је тако важно  
ено, за свој рачун, у себи, међу својим књигама.{S} Седао је поново за свој сто и настављао сво 
е писао о ситним догађајима, прочитаним књигама, о Зарији Ристићу и о великим врућинама у Беогр 
у једне папуџинице и трговине са старим књигама.{S} Ништа не свраћа пролазнику пажњу на њега: ф 
е се, не разумевши се.{S} Само у светим књигама говори се о васкрсењу.{S} Али има нешто боље.{S 
а ми ништа — и бацао је белешке, писма, књиге, фотографије.</p> <p>Уставио се тек кад му рука д 
ачки језик, поручивао мустре, каталоге, књиге са стране, па по њима набављао робу, чистио метал 
јзад рече:</p> <p>— То није довољно.{S} Књиге су суво знање.{S} Дају ти моћ да разумеш ствари,  
 обично.{S} Журно се облачила, спремала књиге и доручковала стојећи, а све је мислила о једном: 
чи школованог човека, које потсећају на књиге, одвајају од свакидашњих разговора и стварају ром 
оде падала јој је најтеже.{S} Читала је књиге, седела крај прозора што гледа на сокак и посматр 
е више него што је требало.{S} Читао је књиге, новине, књижевне листове неуморно.{S} Опијао се  
тудент из унутрашњости који гледа своје књиге, труди се да одговори свима дужностима, води бриг 
 знанаца, повлачећи се све више у своје књиге и свој свет идеја.</p> <p>Једнога дана, те јесени 
уредно похађала предавања, читала руске књиге и подражавала идејним друговима.{S} Седала је у п 
еке буре.</p> <p>Као сви људи који воле књиге, Чедомир је био склон маштању.{S} Тражио је самоћ 
 старинска кућа њеног оца.{S} Прочитане књиге и живот у престоници допуштали су јој по коју сим 
тала прибелешке, разгледала непрочитане књиге, преводила с руског.{S} Ко зна докле би трајала т 
на задрхте, као кад је читала забрањене књиге.{S} Једва је чекала да дође подне, да претрчи пре 
е и брошуре, читају на дохват популарне књиге, не пишу ништа, полажу много на беседништво, и жи 
 нећу да се преучиш.{S} Остави данас те књиге — додаде весело. — Одмори се, боже благи!{S} Има  
ематичарима, Илић је могао закључити из књиге која се појавила те године: <hi>Мистицизам у вишо 
Али, Илић, који је видео свет само кроз књиге, није имао мрве практичног смисла.{S} Читао је да 
 дан неће вратити никад.{S} Гледајући у књиге, ти живиш затворених очију, практичан живот изгле 
 новотаријама свога сина.{S} Називао му књиге <hi>купусарама</hi>.{S} Најзад, виде да Радоје им 
ијаци је запевао друштвени тенор, иначе књиговођа у варошкој штедионици, слободно, као да је у  
рата свога драгана, а левом придржаваше књигу према светлости, па стаде рецитовати доста лепо:< 
е које је изазивала.{S} Тада он дохвати књигу, баци је у угао иза себе, и, као да је хтео утопи 
а страни на којој се зауставио, склопио књигу, оставио је у крај свога стола, уредио краватну,  
асно сам, као у гробу.{S} Тада би бацио књигу, коју је дотле држао у рукама, у гомилу осталих,  
 нешто за дуван, ситан трошак и по коју књигу. <pb n="84" /> Хранио се на кредит, до бољег врем 
еда прочитао је Одисеју, велику, дебелу књигу у зеленим корицама, у преводу неког Грка, чије је 
">Wunderkind</foreign>.{S} Прву забавну књигу коју је прочитао, било је једно старинско издање  
.{S} Шта више, добила је награду, једну књигу која је говорила о неговању поврћа.</p> <p>Сад је 
p>Младић уздахну, нервозно склопи једну књигу, па устаде и поче шетати по соби.</p> <p>— Ти се  
теку, израдио кредит код једног великог књижара у ђачком кварту, па је ступио у везе и с антикв 
 је требало.{S} Читао је књиге, новине, књижевне листове неуморно.{S} Опијао се њиховим фикција 
е Српства.{S} Тражио је слободу у вери, књижевности, у науци.{S} Све снаге је требало уложити у 
у се да је прочитао у некој врло рђавој књизи све што би могао написати.{S} Бацао је перо, пола 
који су скупљачи претплате свакој новој књизи, повереници одбора за дизање разних споменика, де 
јој:</p> <p>— Синоћ сам читала у једној књизи да има створења која уђу у наш живот једног дана, 
Чедо!“ и, мало ђачки, мало новинарски и књишки, излагала строго, готово суво, обичне прилике, н 
љаци се враћали кућама: ко у тарницама, ко на коњу, а већина пешке.{S} Ћевапџије изнели роштиље 
је та грешка коју је учинила и, најзад, ко саставља то поштовано јавно мњење?{S} Није ли сусетк 
 Већ се седне у клупу, професор говори, ко хоће да бележи, он бележи, а ко неће, онда то толико 
 се брани девојка. — Ко ће кућу водити, ко ће децу намирити, ко ће тебе гледати?</p> <p>— С узд 
Ко ће кућу водити, ко ће децу намирити, ко ће тебе гледати?</p> <p>— С уздањем у Бога, све ће с 
> Стаде посматрати ту бубу и мислити... ко зна на кога!{S} На државни удар... на професора коме 
<pb n="64" /> Сељаци се враћали кућама: ко у тарницама, ко на коњу, а већина пешке.{S} Ћевапџиј 
 ја добра, наивна, старинска жена...{S} Ко ће у то да верује!...{S} И то да дочекам у својој ро 
е лектире, убеђења, на себе самог...{S} Ко ће рећи икад гомилу осећаја, мисли, слика, успомена, 
прочитане књиге, преводила с руског.{S} Ко зна докле би трајала та тамна грижа да не доби оно п 
једном жељом у души да сам поцрвене.{S} Ко зна колико осташе тако загрљени!{S} Девојка се покор 
</p> <p>Њихови се погледи сусретоше.{S} Ко ће рећи шта је било у одсевима та два пара раширених 
а, а камо ли кад је у питању престо.{S} Ко би то могао помислити само јутрос, само данас у подн 
} Шта су тада осетили?{S} Ко то зна?{S} Ко ће то рећи?{S} Ни они сами не би умели казати.{S} Мл 
лево? десно?{S} Шта су тада осетили?{S} Ко то зна?{S} Ко ће то рећи?{S} Ни они сами не би умели 
Али, тата — поче да се брани девојка. — Ко ће кућу водити, ко ће децу намирити, ко ће тебе глед 
и она, помакнувши сто у правцу Илића. — Ко ме не познаје помислио би да и ја пушим!</p> <p>— Не 
 их! — и Ристић пружи прст на прозор. — Ко ће знати шта оне виде својим мрежастим очима!{S} Ипа 
рече затим, милујући га по подбратку. — Ко би помислио да тако уме завртети мозак девојкама!{S} 
 и еманципација! — прште Каја у смех. — Ко га не познаје, скупо би га платио!</p> <p>Вишњи не б 
стиха из средине: ...{S}И мислио тада — Ко зна каква судбина те чека — И зашто си тако срећна с 
питао, па рече:</p> <pb n="203" /> <p>— Ко ме уби?...{S} Ја сам се убио.{S} Ево на̑!...{S} Све  
е је оставио? — бунила се она.</p> <p>— Ко је кога оставио? — одговарало је нешто у њој, нешто  
> <p>Госпођа га загрли поново.</p> <p>— Ко би се надао од овог свеца — рече затим, милујући га  
ну руком и не заврши реченицу.</p> <p>— Ко би играо крајцарица кад би Младен учио! — насмеја се 
ко је јео и преслишавао се ко је југ, а ко је север.{S} И доцније није никад заборавио што је т 
говори, ко хоће да бележи, он бележи, а ко неће, онда то толико.</p> <p> <hi>Капетан-Машино Зда 
остане <pb n="233" /> сатима.{S} Ако га ко упита шта ће ту, он одговара: „Пун сам електрике“... 
ла му је ташта поносито. — Али нисам ја ко је ко.{S} Нећу дете да ми се мучи по паланкама.{S} Д 
</p> <p>— Имаш ли коју паприку?{S} Нема ко да ми купи.</p> <p>На улици се чу тресак тарница.{S} 
нски, господин директоре?</p> <p>— Нема ко други, млади господине.</p> <p>— Моја је струка...</ 
дговарала:</p> <p>— Али кад ја нећу, па ко ће!</p> <p>Чачак није добио електрику.{S} Преко лета 
је ташта поносито. — Али нисам ја ко је ко.{S} Нећу дете да ми се мучи по паланкама.{S} Доста < 
сле ће доћи остало само по себи, ако је ко тада у опште мислио шта ће после доћи!</p> <p>У тим  
јем у судбоносне неспоразуме.{S} Ако је ко крив, то смо ми: ја, ти, наши карактери, наше неједн 
смо причали.{S} Било је говора и о томе ко ће ући у кабинет...</p> <p>— Је ли, тата — прекиде г 
одличан; слатко је јео и преслишавао се ко је југ, а ко је север.{S} И доцније није никад забор 
марила да ли ће то ко приметити, шта ће ко рећи и како ће се све то свршити.</p> <p>— Ти си луд 
b n="86" /> Публика се стане да надмеће ко ће више знати на памет тих његових бунтовничких изре 
то јој и диреке ударише — примећивао би ко у шали. — Пију, једу као на даћи.</p> <p>— Нека им ј 
 окружују...{S} Је ли, Марјане, а би ли ко од богатих?</p> <p>— Они не спадају у моју надлежнос 
видео се крвав перорез.</p> <p>— Говори ко те уби! — рече неко из гомиле.</p> <p>Радник отвори  
то из те убоге речице, за коју зна мало ко ван Србије.</p> <p>— Место да нам користи та река, о 
вно, на основе и темеље, у које се мало ко пача.{S} Млади часовничар је волео нарочито простог  
чала за њим.{S} Није марила да ли ће то ко приметити, шта ће ко рећи и како ће се све то свршит 
а мисли на своју породицу.{S} Кад би му ко од пријатеља скренуо пажњу на несташност његовог син 
 виси у ваздуху.</p> <p>— Долази ли још ко?</p> <p>— Ретко.{S} Неке Швабе лове по риту.{S} Ја н 
{S} Јавну реч је заглушило пиљарско <hi>ко да̑ више</hi>. <pb n="276" /> Зборови су само позорн 
/l> <l>И главу си оборила младу.</l> <l>Ко̑ одговор на сву љубав моју,</l> <l>Очи твоје спустил 
ке тесногрудости.</p> <pb n="260" /> <p>Ко би тада судио Србију по њеним листовима, добио би ст 
ом, глупости које треба осудити.</p> <p>Ко зна колико би то трајало, да се стари Матовић не раз 
 био добар као Христос, а мало је људи _ко]и су починили толико зла својим милим.{S} Сети се по 
отвореног деспотизма, а ако се образује коалиција, свака фракција експлоатише у своју корист па 
им рукама.{S} Ту висе низови неке врсте кобасица, жути се суд киселих краставаца, изложена је ч 
на сокак и задимили, а по зиду извешали кобасице разне дужине и дебљине.{S} О багрењу опет боја 
у другој земљи ухапсили, терао је своју кобилу преко оближњег моста.</p> <p>— Погледај, Вишња,  
ашњења, као да све обузе језа од нечега кобног, надприродног.{S} Радоје врати фењер ономе од ко 
о ђердан, низ образе девојкине, лагано, коврљајући се, не сусрећући једна другу.</p> <p>Илић се 
енције, све неке стране физиономије.{S} Кога и позна, чини јој се далек, хладан, као окаменотин 
и воде, а мало пасуља и пастрме, али за кога тврде да је најукуснији од свих српских пасуља.{S} 
, на путу у интелектуални живот, човека кога су интелектуалне радозналости, жива младост, сумња 
евојка погледа изненађено у овог човека кога је волела.{S} Он се није претварао.{S} Његове буља 
узе је страх да не сретне једног човека кога за живу главу није хтела видети.{S} Ипак, корачала 
еној кући, гром вас спалио... од човека кога хлебом хранимо...</p> <p>— Мама! — умеша се Бела е 
чила да заказујеш састанке, реци!{S} На кога се метну, несрећнице?{S} Хоћеш ли да свет показује 
сматрати ту бубу и мислити... ко зна на кога!{S} На државни удар... на професора коме у том тре 
 отерао! — рече му други пут. — Само на кога се метну, да ми је да знам?</p> <p>— Не на мене, у 
 рабаџије шибају волове, а човек не зна кога пре да пожали: те људе или ту стоку.{S} Јадно мест 
ме, заспи вечито под обичним крстом, са кога ће киша и невреме спрати њено име и уништити таште 
другова на <hi>постојеће стање</hi>, од кога му је пуцало срце и бридела леђа, звониле су му ка 
 својој кћерци. — Дивно, девојко!{S} Од кога си научила да заказујеш састанке, реци!{S} На кога 
ре с човеком раме уз раме, нема рада од кога се стиде, нема казне од које би их ухватио страх.< 
иродног.{S} Радоје врати фењер ономе од кога га је узео, поново зграби будак, замахну њиме, поч 
, кад сам растао са̑м, ненагледан ни од кога, као дивља травуљина.</p> <p>Само је Матовић забор 
ставио? — бунила се она.</p> <p>— Ко је кога оставио? — одговарало је нешто у њој, нешто скриве 
ање.{S} Нико вас није питао: шта ћете и кога тражите ?{S} Слобода, драга, мила слобода, пун иде 
ену на младића који ју је некад волео и кога би она могла волети страсно и одано.{S} Јасно јој  
а онда у кола, очекујући да у њима види кога од нових, слободоумних министара.</p> <p>— Од њих  
 му се чинио као његов лични непријатељ кога треба савладати, и он га је презирао као тиранина  
се широка жалба за Београдом и младићем кога је тамо оставила.</p> <p>— Што ми не пише! — чудил 
вина, у пушење, у играње домина с првим кога сретне.{S} Али и ту, у тамним кафанским <pb n="113 
но упоређивала свога земљака са човеком кога је оставила у Београду, који је такође имао велика 
риметио да у њој <pb n="4" /> седи неко кога треба чувати.{S} Управо, та му је кућа тек тада па 
тку, они су ишли дуж некога зида, преко кога су се спуштале процветале вреже од тикава.{S} Варо 
а су сви српски сталежи послали овде по кога свог представника.{S} Поред глумца седео је тргова 
.{S} Он је био његов божански учитељ, у кога је веровао као Турчин у Мухамеда.{S} Дела његових  
аправи нове непријатности код родитеља, код маловарошана, који не признају овим везама њихову н 
 одмах кад се пређе ова баштованџиница, код оног долапа, под обалом.</p> <p>Пређоше преко пруге 
 је била болешљива, нервозна девојчица, код које се чежње развијају рано и, у толико јаче, у ко 
} Нарочито је ишла код једне другарице, код које се скупљало друштво по моди руских универзитет 
акне, а иначе скакуће, свуд јури, трчи, код свију је, без њега ништа не може да прође.{S} Вишњи 
тац му је објаснио четири стране света: код сељачке куће био је север, ниже, преко реке, југ, л 
е тишину млади суплент.</p> <p>— Да.{S} Код тетке моје колегинице.</p> <p>— Колегинице из села? 
ао је још са житом, стоком, шљивама.{S} Код њега су биле најскупље цене, али је купаца било дос 
нтаризам није испунио своја обећања.{S} Код сељака, радника, грађана чују се само горке речи.{S 
ј механи.</p> <p>Посао пође на боље.{S} Код Радоја су се могли купити часовници јевтиније него  
х.</p> <p>Узеше топчидерски трамвај.{S} Код једне механе, већ ван вароши, сиђоше с кола и упути 
т не поклапа са општим скептицизмом.{S} Код нас би Наполеон <pb n="286" /> био истеран из подоф 
 — Да вам шта не фали код нас?</p> <p>— Код вас?{S} Не, госпођице — одговори он, мало изненађен 
без бојазни.{S} Јер је она била жена, а код жена, кад је муж у питању, начелне разлике не предс 
ез икаквог узрока, као што се то дешава код нервно раздражених људи, обузе га једна дубока одвр 
 се дивљењем деце, радовао би се што га код куће чека добар ручак, са уживањем би рачунао на пр 
о брига, колико уздаха око плаћања дуга код Управе Фондова, пореза, осигурања од пожара, стални 
и је купаца било доста, јер се знало да код њега човек неће бити преварен ни у мери ни у роби.{ 
р.{S} Преко зиме виђали су се овда-онда код рођаке; кад су настали топли дани, излазили су чешћ 
зника кад жене не раде, Вишња је седела код Остојићевих, кад Радоје дође с једним својим пријат 
едомирово одсуство.{S} Нарочито је ишла код једне другарице, код које се скупљало друштво по мо 
{S} Што му се допадало у тим тренутцима код Беле, то беше нешто више од њене лепоте, то беше ње 
игурније него да је фирма протоколисана код суда.</p> <p>У чокалиници се живело доста весело.{S 
> <p>— Ја бих хтео да изучим за златара код тебе.</p> <p>— Какав златар на ово време, Бог те ви 
ила млада, описује ми омладинске беседе код <hi>Златног Крста</hi> и тврди да ја личим на њеног 
тије су редак луксуз, а брак... брак је код паметних људи вешт споразум, смишљен ортаклук, где  
на не отворише.</p> <p>— Газдарица није код куће — рече она, па се саже да узме кључ испод прос 
али су отворени тонови, јаке боје, које код нас не губе још своје симпатије поред свег дискретн 
 распусту га је чекало једно изненађење код куће.{S} Мајка му рече да му сестру проси Вићентије 
ивот.{S} Узалуд се девојка борила да се код своје куће осети као код своје куће.{S} Она је била 
а своје другарице.</p> <p>Зауставише се код Кајине капије.</p> <p>— Па кад ћеш ми једанпут доћи 
у се губили у тричарије, уживали кад би код деце изазвали дивљење, страх, или кад би коме малом 
места, пређе преко собе, па се заустави код огледала.</p> <p>Хтела је да види на њој самој коли 
 то мало, а ти ми телеграфиши или отиди код мојих пријатеља и земљака, Вуксановића и Компаније, 
> <p>Него велим, да му кажем нек долази код нас на храну.{S} Њему ће се познати, а нама је свеј 
 једног дана Бела. — Да вам шта не фали код нас?</p> <p>— Код вас?{S} Не, госпођице — одговори  
лентском платом.{S} Из штедње су седели код таште, која није пропуштала прилику, а да своме зет 
чуо, а у себи је додавао; „Ми смо слепи код очију, утучени у главу, стока божја!“</p> <p>На спр 
ала.{S} Нико у школи није могао опазити код ње какву промену или ваншколску мисао.{S} Марљиво ј 
се да јој не направи нове непријатности код родитеља, код маловарошана, који не признају овим в 
у дана пред нашим носем, а ми... слепци код очију!{S} Бела ми је сад признала све.{S} Вели, зав 
ебом господари над сваком другом бригом код највећег броја лица.{S} Њихова мишљења, нарочито ка 
 извињавам.{S} Ти си овде слободна, као код своје куће.{S} Немаш чега да се женираш.{S} Тетки с 
 морао допадати тој госпођици.{S} И као код свих природа које мисле право, које не рачунају са  
а борила да се код своје куће осети као код своје куће.{S} Она је била изашла из уског живота,  
Основао је велосипедско друштво, утицао код општине да се праве вештачки бунари, поправљао жена 
ао сам ја, велим...{S} Не би ти долазио код <hi>Еснафлије</hi>.{S} И ти си погорелац на свој на 
вом душом.{S} Што јој се некад допадало код њега, чинило јој се овог пута ружно, себично, одвра 
 поново, ударала <pb n="192" /> на било код очију, пљускала у ушима.{S} Обузимали су га чудни о 
е при врху Крунске улице.{S} То је било код једног гимназијског професора, Јована Матовића, поз 
обна неранџаста боја, која се види само код лептирова, а на супротној страни, по крововима ниск 
 Пронашао је библиотеку, израдио кредит код једног великог књижара у ђачком кварту, па је ступи 
о госпа-Клеопатра урадила на своју руку код колеге свога покојног мужа, јер није одобравала да  
ретала се блесасто по соби.{S} Кризе су код жена заразне.{S} Она напреже све што јој је остало  
ео.</p> <p>Те супротности подржавале су код двоје заљубљених једну врсту борбе час прикривене,  
ма, па може бити и више.{S} Јер се беху код њега десили догађаји који су створили непремостиви  
i>, па по њему и његову гостионицу: <hi>код Стрике</hi>, те јој је то име остало у публици, сиг 
чују и његово мишљење, и позваше га <hi>код Пеливана</hi>, бозаџије чувеног у то доба у студент 
разан, недостојан ње као човека.</p> <p>Код куће ју је чекала хладна вечера и љута газдарица.</ 
ти са свима шеталишним јунацима.</p> <p>Код једног фотографског излога спази Лазаревићеву како  
рош се губила.{S} Настајале су њиве.{S} Кожа се сад руменила испод отворене блузе.{S} Видео се  
а блузи било се откопчало, те се видела кожа бела, истачкана златним маљама.{S} Она узбуди цело 
ма затеже косу тако да осети како му се кожа одваја од лубање.{S} Један глас из најтамније дуби 
о образу и остави младићу утисак глатке коже и нечега чистог.</p> <p>Вишња се стресе.{S} Образ  
кануре бојене и небојене вуне, а месари кожице суве и сирове.{S} Пред кућама, на клупи или по с 
.</p> <p>Чедомир примети тек тада једно кожно, старинско канабе у сумраку собног угла.</p> <p>— 
ало му је то пазарлук, као да тргује са кожом свог <pb n="26" /> рођеног оца.{S} Та кућа је саз 
исоким правоугаоним наслоном, превучене кожом.{S} Бела приђе прозору и отвори их обадва.{S} Чед 
 несташно.{S} Бела је имала бело лице с кожом која се чинила као постављена једва приметним рум 
е, груди дрхтале, тело се знојило и под кожу јој подилазили непријатни жмарци.{S} У соби је био 
ошуљу, у дивна округла рамена, у румену кожу босих ногу.</p> <p>— Ево ме... узми ме! — промуца  
ама муселина и љубити до миле воље њену кожу час румену, а час белу.</p> <p>— Куда идемо? — упи 
ена смоквом и бадемом.{S} Једна липсала коза вукла се из села у село и процењивала се наизменич 
ј мачки:</p> <p>— Овој нису вечерас све козе на броју!</p> <p>Вишња сврши школске задатке што ј 
 ту? — викну <pb n="217" /> јој Милева, која се у тај пар приближавала с Радојем и још неколико 
ше посну боју и редове штампаних слова, која су расла, дебљала, удвајала се, одлепљивала се са  
ни несрећни случај.{S} Нека топла нада, која се у њој рађала без разлога, испуњавала је њену це 
и у варошки парк.{S} Весела женскадија, која нема брига око распремања куће, готовљења ручка, в 
 просу се нека чаробна неранџаста боја, која се види само код лептирова, а на супротној страни, 
p>То је била Каја, једна његова рођака, која је овде учила девојачку школу.</p> <p>— Море, брат 
p>— Шта ти је, Вишњо? — упита је мајка, која се помоли уз степенице од трема. — Теби није добро 
 <p> С Кајом је била још једна девојка, која одступи неколико корака кад рођаци пређоше на фами 
 <p>— Доста! — викну размажена девојка, која се била повратила из првог изненађења, па устурају 
језиком, задиркивао служавке.{S} Ћерка, која је већ била на удају, није имала наклоности ни пре 
 с Марса! — смејала се госпа-Матовићка, која би кадгод присуствовала тим разговорима.</p> <p>Ни 
 кад би Младен учио! — насмеја се Бела, која у том тренутку донесе кафу.</p> <p>— Ћути ти, мате 
вршенства.{S} Са заокругљеним раменима, која су се погађала под лаком материјом летње блузе, и  
ло не знам какво добро.{S} Његова жена, која је раније, док су били сами, попуштала прва кад би 
 што га госпођа пита за мишљење... она, која му је, поред свог уважења према његовом успеху у ш 
ри.{S} Обузимала ју је нека лака ватра, која се слатко гасила при додиру чистог рубља.{S} Раниј 
ољство ретко допуштала госпа-Клеопатра, која је <pb n="118" /> волела формалности, добар тон, у 
ије била довољна.{S} Чедомирова сестра, која је од њега била старија две године, била је већ ка 
/> <p>— То је божанска искра инстинкта, која је човеку остала из природног стања — објашњавао ј 
њских ногоступица и разлистале природе, која се у роси зориној купала безбрижно, разблудно.{S}  
омиров поглед пређе преко главне стазе, која је описивала једну врсту круга, прелете преко гоми 
е, прозрачне измаглице, као фине свиле, која је благо и видљиво дрхтала.{S} Плаве боје просипал 
ости... ти, која би вечито била уза ме, која би се посветила моме делу, била мој добри геније,  
атом.{S} Из штедње су седели код таште, која није пропуштала прилику, а да своме зету не покаже 
ликом неке велике зграде и краја улице, која се губила у низини својих простих, неугледних кућа 
по раму од огледала.{S} У трећој одаји, која је замењивала салон, Илић није био никада.{S} Госп 
и, тако проста у својој учености... ти, која би вечито била уза ме, која би се посветила моме д 
е своје љубави према бакалиновој ћерци, која далеко тамо иза Рудника ради на свом образовању и  
асну жељу за нечим потпуним, савршеним, која би хладном мислиоцу била одмах апсурд, а која је њ 
есном циничном сиротињском перверзијом, која даје све више сласти што се ниже пада.{S} Калдрма, 
к, и то оборен, с лептирастом краватом, која је играла око његовог голог, здравог врата.{S} На  
аво из срца.{S} Тај пламен и срдачност, која је звонила у девојкином гласу, чинили су своје деј 
е звали словослагачи.{S} У њихову собу, која је била за <hi>боље госте</hi> и у исти мах служил 
рата водила су из кујне у Вишњину собу, која изненади младића многим и лепим намештајем.</p> <p 
ри детета: најстарију ћерку, Параскеву, која је имала шеснаест година, храмала на леву ногу и к 
неке нове земље.{S} Мислећи на ту реку, која ју је уљуљкивала, запљускивала својом пенушавом во 
отово као један човек, у једну странку, која изнесе захтеве за најшире грађанске слободе.{S} С  
која ће се посветити цела његовом делу, која ће му омилети кућу, која ће веровати у оно што он  
 његовом делу, која ће му омилети кућу, која ће веровати у оно што он верује.</p> <p>Девојка од 
ејасна, али стварна, жива <pb n="23" /> која га је пратила, легала и дизала се с њим из постеље 
је да се отресе те мисли, <pb n="36" /> која ју је опседала, али је глас Чедомиров звонио у њен 
слика талијанског издања <pb n="157" /> која је требала да представља састанак Ромеа и Јулије.{ 
девојка, великог носа и зелених очију — која нагази на вилинско коло никад се неће удати.</p> < 
еба ти да створиш коју везу...</p> <p>— Која вајда!{S} Они од којих сам очекивао добра беху нес 
и хладном мислиоцу била одмах апсурд, а која је њему изгледала само немогућа због њега самог, т 
в, увек будан, он се ту осећао као риба која је из плитке барице доспела изненада у непрегледни 
руши фамилију, државу, води се политика која издиже махом медиокритете.{S} Ти очекујеш предусре 
pb n="29" /> мала, мршава, жива девојка која је обећавала практичну жену и срећну мајку.</p> <p 
око убеђен у сопствену вредност, у дела која ће починити.{S} Почињали су озбиљне разговоре, пос 
е ограда од краљевог двора, једна школа која је раније била механа, и старо гробље, пуно дудова 
 вара.{S} Њему треба друга жена... жена која ће се посветити цела његовом делу, која ће му омил 
вља борбу.{S} А ти си жена... наша жена која не воли живот одрицања, позитивне ствари, рад за ч 
носе иза кулиса; образована су удружења која ниједан закон не може одобрити.{S} Слобода је поје 
м читала у једној књизи да има створења која уђу у наш живот једног дана, заузму га и помету; з 
ј је тада између осталог, „има створења која једног дана уђу у наш живот, заузму га и помету.{S 
воје маште; јер то није била више Вишња која се појављивала из писама.{S} То је била визија нек 
 сталан гост на министарској трпези, па која вајда: несрећан си као све ове пропалице, као овај 
ладићу није било добро.{S} Ваљада, бура која се спремала у ваздуху, уносила му је грозницу у кр 
у чипку, у кошуљу, у два округла таласа која су се дизала и спуштала испод платна.{S} Дође јој  
спрат.</p> <p>Ту примети гомилицу света која се искупљала љубопитно.{S} Он приђе такође.</p> <p 
се чак до физике, појављују се гледишта која, ако се усвоје, прете донекле целој згради, чије с 
ило да је она од оних простодушних бића која иду право и чија судбина не зависи од њих самих, в 
pb n="239" /> <p>Ћуркасте девојке, деца која немају никаквог искуства, правиле су пошалице на р 
 се Вишња чинила младићу жена-другарица која диже човека на посао, пружа му подстрека за велика 
рска окна, на затворена врата, као тица која је тражила да се спасе.</p> <pb n="195" /> <p>— Је 
на симпатија, далека, нова, друга љубав која се приближава.{S} Ипак нешто у души говорило му је 
арима, Илић је могао закључити из књиге која се појавила те године: <hi>Мистицизам у вишој мате 
ри, по којима се назирала тек овде-онде која прилика што се лагано вукла, изазивали су мисли о  
е стресла од неке слатке, несносне језе која ју је подухватала целу, од врхова прстију па све д 
е поезије, успомена и присуства девојке која му је нудила што му она друга није могла дати.</p> 
ас.{S} Он му је звонио као труба војске која иде у помоћ, као поклич на освету, на буну.{S} Што 
 своје зле стране, извукавши их из куће која је сама попуњавала своје потребе и где је требало  
ситне префињене црте, њен осмех мачкице која се умиљава, њену несташну веселост; овај профил за 
ала је за нову играчку коју је добила и која треба да је поред ње кадгод јој се прохте.{S} Међу 
ложај према тој девојци коју је волео и која га воли, према другој девојци чије поверење изигра 
човек није хтео да чује о тој операцији која би га лишила очевине.{S} Он је знао колико је њего 
имној тиранији, у ординарној лицитацији која се лажно зове <hi>влада народа</hi>.</p> <p>— Шта  
 као припрема.{S} Она није довољна жени која хоће да буде на висини свога времена — одговори Ви 
ом.</p> <pb n="107" /> <p>У тој средини која је била далеко од праве раскоши, али за Илића пред 
" /> политичкој ситуацији, о будућности која чека земљу.</p> <p>— Извол'те, господин Илићу — ну 
па, да мучи, да се свети на тој девојци која му се предавала сва.{S} Парадоксална љубав чула до 
Погледај ову воду — рече младић девојци која је стајала поред њега и гледала, стегнутих губица, 
, а он не успева да јој каже једне речи која долази из срца.{S} Ћутали су.{S} Ваздух је трептао 
ућни посао и честа рађања, од те вароши која дрема на пригревици украј Мораве.{S} Покушавала је 
} На загрејану руку или чело пала би им која кишна капљица.{S} Капље су биле чешће.{S} На један 
шно.{S} Бела је имала бело лице с кожом која се чинила као постављена једва приметним руменилом 
и, са расом чији смо синови и историјом која је израдила <pb n="284" /> нашу судбину.{S} Они су 
соким сутереном, обојен жућкастом бојом која прелази у ружичасту, с мрким шалонима што су били  
о.{S} Ти усамљени разговори са девојком која није била ружна пријали су му, падали му као неки  
лаве, обучен нешто немарно, са краватом која се пела уз потиљак, руку завучених у џепове од пан 
у.</p> <p>Ударише првом побочном улицом која се отвори пред њима.{S} То је био доста широк сока 
хта.{S} Та кљусина учини му се као авет која га гони, као живот који му остаје, као он са̑м.{S} 
Тек на кондицији дозна за велику новост која се још од подне шапутала по породицама ближе Двору 
у преда целу себе, сву раскошну младост која је бујала у њеним грудима и сваког тренутка јој ис 
озналости, жива младост, сумња у радост која се нуди, непомирљив идеализам, неутољива жеђ за ус 
 да је хтела савладати изненадну жалост која је обузе.{S} Младић је куцао штапом о калдрму и гл 
ва све, а сад је посматра кроз прошлост која се измиче, отима се нашим пруженим рукама.</p> <p> 
сазна све.{S} Погађао је сву одвратност која ће је обузети према њему, према свим људима, према 
} Он је онда гледао у њу кроз будућност која обећава све, а сад је посматра кроз прошлост која  
та више, добила је награду, једну књигу која је говорила о неговању поврћа.</p> <p>Сад је треба 
.{S} Затим се спустише низ једну јаругу која је некад била друм, па уђоше у једно пространо дво 
адоје стално трчи напред: научи лекцију која није још задата, а не зна оно што му је за лекцију 
у те бог зна чије одеротине у сиву боју која је језиво приличила његовом земљастом лицу.{S} Дес 
рици да јој проводаџише за прву прилику која им се допадне.{S} Ниједна мучна мисао није мутила  
 стално по коју лепу реч за њу, девојку која је своју ману осећала све дубље једно што је прист 
ри главу, и посматраше дуго своју сенку која је расла поред ње.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ти си  
мало таквих жена!{S} Жене примају науку која им се предаје, веру која им се проповеда, мужа кој 
ема јакима.{S} Он је у новцу видео силу која учвршћава живот, пријатеља који одржава човека, мо 
ко га грло доноси једну орфеумску песму која је тада била у моди.</p> <p>— Овоме је све равно д 
у себи жену која господари кућом и жену која сматра да је њен позив у животу виши од обичне бри 
динствену вештину да измири у себи жену која господари кућом и жену која сматра да је њен позив 
т посматрач би по тој одаји оценио жену која ју је наместила.{S} Матовићка је имала развијено т 
 сретну, несрећу много чешће, и судбину која им се одреди.{S} Реч слобода за њих је смисао зла. 
 примају науку која им се предаје, веру која им се проповеда, мужа који им се даје, срећу ако ј 
огрешићете — рече Чедомир с поузданошћу која је урођена његовом добу. — Девојачка школа није до 
дајући расејано у своју давну другарицу која се није заустављала у причи о својој срећи.</p> <p 
мела тако говорити, наћи у тренутку реч која јој је требала.{S} Кад је давала своја мишљења, ре 
о у њој. — Зашто онда избегавати ту реч која је тако тесно везана за нас, везана везом најмилиј 
р, зарастао у траву.{S} Неколико стаза, које су сами пешаци утрли, белиле су се у озеленелој тр 
 његове речи... речи школованог човека, које потсећају на књиге, одвајају од свакидашњих разгов 
чићи, тенџере, лонци старинског облика, које је госпа-Матовић наследила од своје мајке.{S} С ов 
е у Палилулу преко гробља Светог Марка, које је било зарасло у подивљало цвеће.{S} Пред њима се 
та ишла тим путем с Илићем до тог села, које је он називао њеним, правећи илузију на сличност њ 
 багрена и у његовим последњим гранама, које су се љушкале на вечерњем поветарцу, спајао слике  
 је залуд наводио разлоге двема женама, које су се занеле у свој план до лудила.{S} У кући су н 
је грашак, са широким зеленим махунама, које су висиле на све стране као фантастичне ресе.{S} П 
црвено мрким завесама са жутим пафтама, које се данас виде само по државним канцеларијама.{S} П 
 дијамантском сјају, те давали улицама, које су празне ћутале, празнички изглед.{S} Изнад варош 
 традиционалне младе са обореним очима, које нам је оставила у спомену наша старија литература. 
гомилу осећаја, мисли, слика, успомена, које се прегоне у човеку у извесним часовима усамљеност 
утисак у гомили других рабатних кућица, које су тада испуњавале тај крај.</p> <p>Млади човек ни 
лађивали су отворени тонови, јаке боје, које код нас не губе још своје симпатије поред свег дис 
I</p> <p>новцу, динари, па онда псовке, које су у нашем говорном језику тако фамилијарне да им  
, дуга бдења, па и саме ноћне светиљке, које су расипале своју несигурну светлост по непознатим 
димњацима образовале су се плаве сенке, које су још више истицале небеску илуминацију.{S} Беогр 
ављали су девојке које хоће да се шале, које допуштају да се задиркују.</p> <p>— Хладна је као  
итиште један пољубац на насмејане усне, које се прилепише за његове, и осташе тако, за један тр 
 сопствених потреба.{S} Њено васпитање, које јој је обезбеђивало срећу у очевој кући, обележава 
ко изразим.{S} Угледајте се на Рускиње, које су преплавиле универзитете по Европи, које ступају 
е ствари, показивао му непознато цвеће, које је звао биље, њихове крунице, прашнике, тучкове; н 
леле, као две звезде, две хитре зенице, које нису биле тачно заокругљене, већ као две капље мас 
а канабе, притиште јако обе слепочнице, које су биле као да хоће да прсну, а прстима затеже кос 
ња неосетно попуњавала.{S} Његово срце, које је дотле живело пустињачким животом идеала из књиг 
е су преплавиле универзитете по Европи, које ступају у најниже слојеве народа да би <pb n="32"  
роде?</p> <p>Вишња је слушала ове речи, које су се чудно поклапале с оним нечим новим што јој ј 
ј уливале његове сјајне, проницаве очи, које су гледале из својих дупља нешто унезверено, као д 
кама, и обузета оним присним сажаљењем, које може да осети само жена према жени, шапташе јој ма 
о слободњак у свему.{S} С тим уверењем, које се граничило с анархизмом, решавао је сваки пробле 
ица, испуњена јевтиним плавим мастилом, које је можда сам газда-Митар правио.{S} Затим је дошла 
 као код свих природа које мисле право, које не рачунају са ситницама, она их већ виде заљубљен 
ла све већа тишина.{S} Једно бело дрво, које се оцртавало пред њима, губило се све више у таму. 
у живим.{S} Остало је само његово тело, које је у том тренутку, наго и покривено платном, као и 
 пријатних, мушких црта, буљавих очију, које су у тренутцима живости изгледале као да хоће да и 
ом размаженог детета и шишкама по челу, које су сенчиле њено лице претерано бледо, готово слаба 
} Носе се бардаци ракије.{S} На гробљу, које се из далека види, снег окопнео; на сваком гробу п 
срећан!{S} И у том слатком расположењу, које не потиче из одређених ствари нити има за циљ нешт 
атељство које се сматра да је вечито, а које живот распе као плеву!</p> <p>Поред њих прохукта ј 
 што би однео, а бојао се и ведрог неба које му прети сушом непрестано.{S} Око плотова су расли 
 зраке и чаробно осветљавало парче неба које се видело, неколико суседних кровова и заруделе ка 
пилад грабила су се у дворишту око мрва које им је стресла кад је распремала сто.{S} Виделе се  
зизразне очи запалише се од задовољства које се налази у овим церемонијама кад се има седамнаес 
ој госпођици.{S} И као код свих природа које мисле право, које не рачунају са ситницама, она их 
09" /> кад се сетим извесних предрасуда које су мутиле моју савест.</p> <p>Вишња је тада управљ 
чињала нешто даље од обале, из зеленила које су састављали ритови, па се постепено пела уз брдо 
љења, писца свих драгих карата и писама које је добијао.{S} Она га је такође приметила.{S} Црве 
ућу, сањала често о заљубљеним паровима које би, летимице, кадгод спазила с прозора кад прођу њ 
љи, туђим мишљењима, теретним обичајима које су створили друштво и ток ствари.{S} Чачак је био  
туром, политиком и тако нечим, стварима које је слушала, читала на Великој Школи.</p> <p>Једном 
ржавања куће, бригама, ситним болестима које се пате, а не сметају.</p> <p>— Главно је да јој ј 
и гледала у њега сивим, остарелим очима које су цуриле.</p> <p>Илић удари љутито песницом по ст 
Сунце је снажно осветљавало предмете на које је падало, али није било вруће, већ врло благо, ме 
године радећи да буде достојан поверења које ће му се некад указати.{S} Од лекције коју је имао 
набетом, нешто суморан са тешких завеса које су стајале као прилепљене уз прозор, и са одсуства 
и испреда се, и, између осталих ситница које се говоре међу девојкама, рече јој:</p> <p>— Синоћ 
 по околним баштама и сјај зимњег сунца које није могло продрети у собу него је скакало око про 
ма рада од кога се стиде, нема казне од које би их ухватио страх.</p> <p>Студент је говорио иск 
била болешљива, нервозна девојчица, код које се чежње развијају рано и, у толико јаче, у колико 
рочито је ишла код једне другарице, код које се скупљало друштво по моди руских универзитета, г 
S} Демократске теорије о уређењу државе које су стизале са Запада нађоше у том незадовољству уз 
 вароши, заборављала је на рђаве часове које је у њој доживела; успомене, оне лепше, ницале су  
 понови песму мирно, не слутећи осећаје које је изазивала.{S} Тада он дохвати књигу, баци је у  
Више пута узмем перо да забележим идеје које лутају кроз моју главу и изгледају ми сјајне; кадг 
p> <p>И пружи му једно парченце хартије које није било веће од цигар-папира.</p> <p>— Па читај! 
ко су живеле једна за другом популације које је планета хранила.{S} Наука је одредила свакој зв 
<pb n="34" /> појављивале су се прилике које је видела те вечери.{S} Обузимала ју је нека лака  
 нису волели, претпостављали су девојке које хоће да се шале, које допуштају да се задиркују.</ 
 врхунац.{S} Материјална природа и силе које владају њоме нису више имале недокучивих тајна.{S} 
но.{S} Видела је по њему рабатне чатрље које дотле није примећивала.{S} Велики женски шешири по 
, још немогућност, чиста штета за време које се на њих потроши.</p> <p>— Објасни то мало прости 
и су се у једној побочној улици у време које су заказали.{S} Од кућа су већ расле сенке, ипак ј 
 спречава њихов лет.{S} Такве су и жене које примами сунце слободе.{S} Оне му полете, без разми 
ило толико догађаја, да су јој успомене које је другарица спомињала изгледале тако далеке, блед 
амрла. <pb n="63" /> Двоје троје новине које су излазиле писале су само о укопним друштвима, тр 
<p>И Радојев поглед изгуби се у планине које су са запада блиско окружавале Чачак.{S} Обрасле у 
.{S} Оне иначе не знају за њу.{S} А оне које је назру, оне су као ове муве што се лепе уз прозо 
е претурили.{S} Тек стоје пред вама оне које су најтеже.</p> <pb n="106" /> <p>— Пазите се.{S}  
нити толике пријатељске услуге, поклоне које сте ми учинили ?</p> <p>Доиста, она му је често тр 
} Том осећању придруживало се поштовање које су јој уливале његове сјајне, проницаве очи, које  
ано, нечујно, неприметно, као привиђење које се расуло.</p> <p>Чедомир се врати у дубину салона 
т душе.</p> <p>Вишња није била створење које завиди, али та срећа дотицала је се неугодно.{S} С 
 стреле, римске новце, бронзано прстење које је купила по околини.{S} То је била њена манија.{S 
 облака својих формула, крхају баријере које деле науку од живота, литературе и уметности.{S} М 
а, бледа, жута у лицу, готово као цвеће које је држала у крилу. — Али је живот чудан, комшија,  
е то десило, да олакша себи све несреће које су му притискивале срце и које је само њој могао р 
м краљевим, те слике гимназије и пијаце које су му представљали Вишњино место, те биле као једа 
По калдрми је играло суво и топло сунце које претходи јесењој хладноћи и влази.{S} Једна камара 
 један ступањ у високим степеницама, уз које се пео.</p> <p>Те супротности подржавале су код дв 
а дочекао, многе ствари које ме тиште и које могу рећи само теби... да ти кажем, ето ако хоћеш. 
 несреће које су му притискивале срце и које је само њој могао рећи.{S} Али су њега сад одушевљ 
а колегама.{S} Бунио се против неправди које су чинили слабијим од себе, смејао се њиховој уобр 
ле по један свежањ књига на своје груди које су се почињале поверљиво оцртавати на глаткој мате 
им разлозима и да наведе противне мисли које су јој од синоћ лутале по глави.{S} Она заћута, и  
м очекивао, а шта дочекао, многе ствари које ме тиште и које могу рећи само теби... да ти кажем 
нете.{S} Она се сети много лепих ствари које је имала с Илићем.{S} Она би без њега остала мала  
 то доба, једно од оних чежњивих вечери које саме позивају на дуге разговоре.{S} Месец је био т 
ила додиривала, до врелих игала страсти које су му боле и вртеле месо.</p> <p>Девојка понови пе 
 ли се сети Вишње Лазаревића и дужности које је имао према њој?{S} У сваком случају Вишња није  
 његовој жени.{S} У противном, глупости које треба осудити.</p> <p>Ко зна колико би то трајало, 
 по читаве ноћи да олакша себи, тражећи које љубазно лице да се разговори, да одахне, да живи.{ 
о Зарији Ристићу.{S} Да ли се сети речи које му је том приликом рекао?{S} Да ли је сад био исто 
, трулим хартијама и осталим сметлиштем које је град избацивао на своју периферију.{S} На север 
ијатељи!... — примети он — Пријатељство које се сматра да је вечито, а које живот распе као пле 
тада осетим једно бескрајно задовољство које се не да описати, како каже чâ Јанко Веселиновић.< 
уће.{S} Зар се тако враћа гостопримство које смо вам указали!{S} Срамота, млади господине...</p 
о, ни разумео, ни волео оно човечанство које је открила психологија народа, психолошки роман ин 
а министра... на професорову ћерку, око које ће се већ сутра отимати удварачи... на своју љубав 
неком утваром.</p> <p>Није га се тицало које је доба дана.</p> <p>Ти заборави су му пријали.{S} 
ветом, као да је хтела сакрити руменило које јој заплами образе.{S} Он је поздрави и хтеде проћ 
 угасите очи мериле су немо зелено коло које се обавијало око ње.{S} Неко тешко осећање савијал 
</p> <p>— Можда ће то бити једино добро које сам учинио у животу — рече још, гледајући у прости 
уран у себе, у своју будућност, у добро које ће чинити својим суграђанима, Србији, можда целом  
но што је главно, на основе и темеље, у које се мало ко пача.{S} Млади часовничар је волео наро 
} Месец је био тек изгрејао.{S} По небу које је дошло врло плаво блудели су облаци час бели, ча 
ши да ли ће група учествовати у митингу које је грађанство приређивало у корист избора Србина в 
о визију Вишње, њене главе, њених очију које поздрављају својим топлим погледом рад на добру на 
 сваку ситницу, по дивно довршеном телу које је издавала цела њена појава.</p> <p>— Волите се в 
 да се предаје цела безбожном привиђењу које се јављало на огледалу.{S} Затим се дохвати за гла 
 другарица не сазна шта о овом узбуђењу које је рило по њој, као грех.{S} Најзад се охрабри и р 
ина не зависи од њих самих, већ од оних које ће срести и који ће их учинити срећним или несрећн 
дредила свакој звезди своје место и пут којега се мора држати.{S} Измерила је сунце, пронашла м 
исти се из наше куће...{S} Још да трпим којекакве трутове!</p> <p>На крају једног таквог разгов 
мир... чудна ми чуда!{S} За њега и јесу којекакви богаљи.{S} Ју, господина — додаде после гласн 
али да се вратим у Београд.{S} Тата још којекако, али мајка!...{S} Ударила у плач, па запомаже  
пред Циганлијом, на оном истом месту на којем је Илић пољубио први пут своју драгану.{S} У врх  
ао државе и земљорадничком осигурању, о којем је писао једно дело с научним претензијама.{S} Ос 
ом од месинга и дршком од порцулана, по којем су се плеле плаветне шаре.</p> <p>Они су седели т 
о враћајући се с неког далеког пута, по којем је његова мисао дуго лутала. — Опет двојке?{S} Та 
дан човек, продавац ушећереног воћа, по којем је падала прашина.{S} Он је ишао полако, крајем п 
дизало се безизразно, пространо небо, у којем се видела само понека ласта као црна звезда.{S} У 
а.{S} Хоћу да будем на висини времена у којем живим.</p> <p>Каја је била девојка коју живот ниј 
} Чачак је био њено родно место, град у којем је провела највећи део свога живота, сваки ју је  
S} Ето то, тај факт, то жалосно стање у којем се налази наш свет, не треба губити из вида.{S} Ј 
а! — говорила је девојка мајци гласом у којем је одјекивала жалба и прекор. — Тако ми ружно сто 
 општине, партију на влади ни друштво у којем је говорио.{S} Многима то није било право, па ипа 
и то био Београд, час Чачак, час село у којем је <pb n="307" /> живела.{S} После се та сцена пр 
тижне висине...</p> <pb n="170" /> <p>— Којешта.{S} Бар смисли шта хоћеш.{S} Хоћеш ли да будеш  
ти се, па се осмехну презриво:</p> <p>— Којешта!{S} Докле ћемо бити сентиментални!...{S} Је ли, 
 се ту оженио и окућио.{S} Илићев деда, који се такође звао Чедомир, научио је читати и писати  
иметних културних радника по паланкама, који су скупљачи претплате свакој новој књизи, поверени 
авите ви Радоја — говорио је грађанима, који би давали наметљиве савете. — Наше је да нађемо но 
а и небом пуним звезда.{S} На таласима, који се стално љушкају, плови њен чамац с разапетим јед 
и, како је то случај у свима покретима, који су хтели употребити ту згодну прилику за свој личн 
икалима, социјалистима, републиканцима, који се у то доба борбе за основна грађанска права нису 
е хте покварити ово присно весеље дома, који је последњих година знао само за зле стране живота 
атности код родитеља, код маловарошана, који не признају овим везама њихову невиност.{S} Додуше 
 лични режим начинио од овог Ужичанина, који је, поред своје струке, волео слободу, желео добро 
Јована Матовића, познатог опозиционара, који је осуђен као велеиздајник и сад се налазио у Пожа 
однела оставку.{S} Председник кабинета, који се налазио на страни у бањи, придружио се телеграф 
а у многоструки сплет зелених поточића, који би ова полудивља поља претворила у најлепши врт.{S 
е било врло лепо.{S} Раштркани Београд, који се ломио преко три брда, био је као створен за пов 
о, у бескрај.{S} Његов несрећни геније, који је дотле владао овом водом, овим планинама, овим љ 
 си непријатељ, не знајући толико људи, који су опет твоји непријатељи.{S} Ми се сатиремо узаја 
ела је сад нову варош пуну младих људи, који се боре против живота и за живот, мењају садашњост 
ка разочарења.{S} Расцеп у демократији, који је почео још кад је он дошао на власт, развио се д 
озорима су му расли ефемерни патлиџани, који би се спарушили чим би за педаљ одмакли од земље.{ 
/> <p>Али упркос томе гласу одлучности, који помаже паметне људе у њиховим борбама, он је остај 
д њима.{S} То је био доста широк сокак, који је, иза леђа Двора, водио поред Батал-џамије право 
 један <pb n="224" /> сакат млад човек, који без штака не може да макне, а иначе скакуће, свуд  
Они пређоше трем.{S} Један стари човек, који је стајао у удубљењу неких укинутих врата и продав 
ја ћу ускоро, као онај класични песник, који је поздравио проналазак воденице, моћи кликнути: „ 
у је већ умео поновити целу.{S} Учитељ, који је за свој рачун учио немачки језик, називао га је 
јући да му се срце пуни неким осећајем, који није могао тачно одредити. — Ви сте тако љубазни п 
ена!{S} Једанпут су дошли дотле чамцем, који су најмили од неких рибара пред кафаном <hi>Шаран< 
ћ, застрвен уским, чипканим застирачем, који је висио на две стране.{S} На њему се усправљало н 
после замраче другим, леденим погледом, који му је јасно говорио:</p> <p>— Ниткове!</p> <p>Илић 
ти свога друга оним унутарњим пламеном, који је палио њене мирне, невине очи и који је долазио  
убе старинске цркве, са златним крстом, који се сија у ватри сунчане светлости.{S} Усред тог ве 
старинске грације и с ласкавим осмехом, који прели цело њено лице, чак до подвољка и широког вр 
 била задесила нова несрећа.{S} Младен, који је још нешто слушао док је стари министар био жив, 
 страну тога догађаја бринуо се Младен, који је вукао свог учитеља за рукав, шапутао му нешто п 
од столицу.{S} До њега је седео Младен, који се никако није хтео скрасити на своме месту; до де 
је мање људи, него што се мисли обично, који стварају свој живот по својој вољи.{S} Али, кажи м 
ава је била плава, прави словенски тип, који се у Србији још може наћи само по забаченијим сели 
и вина.{S} Стари <pb n="269" /> пушкар, који је задржао нешто од своје службе у војсци, трудио  
, он је хтео да она буде једино метеор, који ће се појавити на његовом небу, осветлити га чароб 
.{S} На лицу јој је почивао отмен умор, који је требао да покаже свету колико сирота жена има п 
њему се чинило да слуша њен љупки глас, који му добацује слатке, заношљиве речи.{S} А кад би се 
ма, скину са оближњег рафа један дивит, који је био изгубио своју првашњу боју под многогодишњи 
 као на гомилу геака.{S} Јован Матовић, који је био сишао са пространих, слободних златиборских 
уразумити размажено дете.{S} Али, Илић, који је видео свет само кроз књиге, није имао мрве прак 
ећ чинили концесију животу.{S} У клубу, који је носио звонко име Група Великошколаца Социјалист 
са човеком кога је оставила у Београду, који је такође имао велика одушевљења за бољи живот, за 
тавно онима који их фаворизују, помажу, који им дају, или бар обећавају, какав добитак.{S} И ве 
 од моје школе... од новца, напослетку, који су потрошили на мене.</p> <p>Девојка је била и сув 
ње једне отменије породице.{S} На углу, који је правила Крунска улица са другом попречном улицо 
нцарина, ханџије на цариградском друму, који се доцније обогатио, и оца, родом из једног златиб 
жалио се на реуматизам у десном колену, који је добио на робији, и грдио свога сина.</p> <p>— Ш 
ст, провезу преко Теразија на фијакеру, који називају интовом.{S} Ови млади људи једу врло мало 
аја, с навученим завесама.{S} Чедомиру, који пређе нагло из светлости у помрчину, требао је јед 
а да је то државни фијакер по кочијашу, који је носио униформу састављену од писмоноше и коњичк 
шло се људи доиста озбиљних, исправних, који разумеју свој посао, а нашло се и неколико људи, к 
ски одлуци својих колега.{S} Краљ Отац, који се такође бавио у иностранству, није крио огорчење 
доше врло рђаве резултате.{S} Министар. који се целог живота борио против реакционарних власти, 
сио му се несрећан случај.{S} Какав?{S} Који?{S} Није знао, али му је сад било јасно да није ни 
е, од предака којима имена није знао, а који су морали волети ову земљу кад су се били за њу.{S 
тид ју је био за онај тренутак заборава који се десио кад је Чедомир био у њеној соби.{S} У њој 
 моћи.{S} Зашто дакле бити против онога који нам олакшава борбу између тих неједнакости.{S} Нов 
ри очи, погледа зловољно у правцу онога који је питао, па рече:</p> <pb n="203" /> <p>— Ко ме у 
 као жеља, као чежња.{S} Усред Београда који је дотле познавала: смерне породице у којим је нас 
ре допирао је у собу весео шум Београда који се будио пред вече, као одахнувши после великих вр 
аша интелигенција се одвојила од народа који пати.{S} Међутим, ми смо за народне масе везани хи 
редаје, веру која им се проповеда, мужа који им се даје, срећу ако је сретну, несрећу много чеш 
а његовом небу, осветлити га чаробно за који тренутак, па се после изгубити, остављајући студен 
недовршене, није се могла сетити доказа који је хтела навести, збуњивала се и допуштала своме п 
 <p>Илић се кајао искрено због догађаја који се десио.{S} Избегавао је своју саучесницу.{S} Пре 
их доброжелећих ти родитеља... и Радоја који ти ово писмо пише и у свему ми се на руци налази.< 
кад Илић није јасније осетио два човека који су живели у њему; један: миран студент из унутрашњ 
тно.{S} Он је био у стању пијана човека који добро види да прави глупости, а продужава и прави  
ажење, па и онај понос културног човека који је млади муж осећао у самом себи.</p> <p>То су бил 
тога дана, опијала се присуством човека који је ишао поред ње, слушала је радознало и жудно њег 
ли.</p> <p>— Вишња! — чу се глас човека који ју је јурио.</p> <p>Она се окрену.{S} Била се заус 
бећања, одрицао се досадањих доглавника који су га изневерили.{S} Као прво што се очекивало, би 
 врху Овчара.{S} Сети се гомиле радника који у подножју те планине зидају централу <hi>Рад и Св 
удирао физиономије трговачких помоћника који су доносили робу на избор, чудио се сложености црк 
ло кадро изменити дубоко осећање морала који јој је несвесно улила старинска кућа њеног оца.{S} 
што му се подаје, тог неслућеног анђела који га милује својим крилима, девојка се била већ изви 
ео силу која учвршћава живот, пријатеља који одржава човека, моћног протектора који дарива прав 
ха, чиновничића с малим квалификацијама који је морао да крши леђа пред сваким старијим, да кри 
су.{S} Читаве бајке причају се о људима који су јели у њој, у данима своје младости, њен пасуљ  
али <pb n="275" /> збунити, по образима који се више не румене на сваку ситницу, по дивно доврш 
оних тајанствених гласова у нама самима који не варају никад. „Мени треба један искрен друг“ —  
 И упамти, свет је врло зао према онима који нису имали среће.</p> <p>Лампа у соби је осветљава 
 свим ужасима који се појављују и онима који се нагађају.{S} Вишња се уплаши и викну своју коле 
 Њихове симпатије иду неизоставно онима који их фаворизују, помажу, који им дају, или бар обећа 
једно бојно поље у ноћи са свим ужасима који се појављују и онима који се нагађају.{S} Вишња се 
 је мислила о једном: о универзитету на који је позива Кајин рођак.{S} Покушавала је да се отре 
 поново очево писмо и читала га бог зна који пут.{S} Реченица о Радоју допала јој се посебице.{ 
</hi> и тврди да ја личим на њеног сина који је умро као питомац Војне Академије.</p> <p>Вишња  
искретно спуштени и с фигурама купидона који држе венце испод прозора, овај је дом чинио леп и  
ао своје шетње, купио је печених марона који су му грејали џеп, па лутао по Паризу без циља.</p 
о старинско издање посрбљеног Робинсона који се из неког далматинског пристаништа укрцава на мо 
 који одржава човека, моћног протектора који дарива права и користи.{S} Он га није имао, он му  
 Ипак се осећало нешто свежине од ветра који се дизао са запада и наносио по који облак.{S} Све 
њу, <pb n="278" /> па да оборе министра који не дели то мишљење, или да гласају против свога уб 
твар.{S} Човек се троши између два акта који се називају: хтети и моћи.{S} Зашто дакле бити про 
 је тек ту сву супротност између живота који је предузимала и онога којим је дотле живела.{S} О 
 се ни с ким не да да удружи, идеалиста који ради само на крупно; гледајући главну ствар превиђ 
 развије што више, да оде до краја пута који је водио преко девојачке школе.{S} Али се она мора 
, носила у дну срца успомену на младића који ју је некад волео и кога би она могла волети страс 
{S} Кад је млада девојка угледала Илића који ју је већ чекао, наслоњен на стуб једне лампе, пош 
.{S} Нашла је једног јеврејског трговца који је дао намештај на отплату.{S} При избору, поклони 
И он је личио на оног класичног магарца који је скапао од глади између две гомиле сена, не могу 
ова, заносила ју је носталгија робијаша који се враћа своме крају.</p> <p>Пред сумрак, небо се  
диле преко дана, шале се на рачун првог који наиђе.</p> <p>— Знате шта је ново? — рече им Милев 
да управљала на свог друга горак поглед који је значио разочарење, и ћутала.{S} Она није била ј 
а универзитета били су се растурили куд који.{S} Друге није стекао.{S} Остао је још Зарија Рист 
а комбинација неће уништити закон борбе који гноји земљу својим жртвама?...{S} Шта то мари нешт 
вожђа и несигурне кораке ослобођеникове који пролази без бриге поред наоружаног стражара што је 
тар је доносио отегнуте сељачке гласове који се нису разбирали: да ли су песма или запевка.{S}  
а чула што боље.{S} Уписала је и часове који по уредби нису били обавезни.{S} Хватала је прибел 
{S} Оне су као фењер обешен позади лађе који осветљава пређени пут, а ни корака унапред јер се  
 селу?</p> <p>— У селу је добро свакоме који од њега не тражи више него што оно може дати — одг 
вих убеђења без резерве.{S} Тешко ономе који би се у том часу бацио љагом на свемоћ слободе и њ 
ечко самоуверено, циљајући на професоре који су му дали слабе оцене. — Само док се мој ћаћа пус 
х, без фамилије, али ми смо ту.{S} Кроз који месец свршиће школу.{S} Неће требати да се мучимо  
управо што држи целу пирамиду друштва и који најтеже осећају њен терет.</p> <p>Вишња је волела  
ава друштвена нула, некористан никоме и који се никога не тиче.</p> <p>Ова издаја сна заболе га 
њих самих, већ од оних које ће срести и који ће их учинити срећним или несрећним.</p> <p>Чедоми 
 који је палио њене мирне, невине очи и који је долазио право из срца.{S} Тај пламен и срдачнос 
ак гробних хумки.{S} Усамљени пламенови који су се палили по прозорима блудели су дрхтећи као д 
ма зујала блага музика, отегнути тонови који опијају.{S} Плаве и модре врвице њихале се пред њо 
у, камо иду, у његовом расположењу, сви који немају своје куће.</p> <p>Света је било доста у гл 
ећни...</p> <p>Али Илић, као и сви људи који траже од своје судбине више него што она може дати 
а неке далеке буре.</p> <p>Као сви људи који воле књиге, Чедомир је био склон маштању.{S} Тражи 
.{S} Он је гледао сваки дан толико људи који се бацају у живот с чудним поверењем у себе.{S} Ње 
S} Јер се беху код њега десили догађаји који су створили непремостиви јаз између њих двоје.{S}  
мегдан: сеоске учитељице и маловарошани који су дошли о распусту да виде Београд, беспослени ра 
{S} Али га сад нико није слушао.{S} Они који су му се дотле дивили највише, гледали су га сад п 
чности.{S} Она се питала још, што и они који су старији <pb n="48" /> од њега, они од којих зав 
ма у ратовима 1912 и 13 године, јер они који су пали за Отаџбину, по речима једног великог песн 
 вредност годинама службе.{S} То су они који као ђаци добијају места по Скупштини, разним минис 
дах, и тада пева прилично.{S} То су они који одавно имају готов план школовања, служе војску од 
а; у њеним прсима нису се чули ти удари који звоне као жеља, као чежња.{S} Усред Београда који  
на осети бол, готово физички, онај исти који је осетила кад јој је узео први пољубац.{S} Она га 
у у цртама на лицу онај израз невиности који је урођен првој младости.{S} Каја је била <pb n="2 
="116" /> интересантан израз одлучности који је прелазио у трагику.{S} Ступио је у политику поч 
у; један: миран студент из унутрашњости који гледа своје књиге, труди се да одговори свима дужн 
, становници предграђа, ситни чиновници који нису могли отићи у бање: јадан, невесео свет који  
није, јер је сваки рад... нарочито овај који траје више година, врло тежак, огромно тежак...{S} 
с лепим мислима и дужним обзирима, онај који воли једну жену и осећа је поред себе живу, пада у 
ле је онај други Илић, онај прави, онај који се видео, коме су припадале крштеница, уверење да  
20" /> <p>— Никад среће неће имати онај који те је одбио — рече јој, тешећи. — Он не зна шта је 
.{S} Он није био приметио дубоки утисак који је на њу био учинио.{S} Судио је површно:</p> <p>— 
икцијама, пио и даље тај опасни напитак који му је убијао сваку самосталност.{S} Кад би се ипак 
рено.{S} То је било неизбежно.{S} Човек који је промашио свој позив несрећан је, он пати, а пат 
{S} Затим се окрену око себе, као човек који губи равнотежу и тражи да се за шта ухвати.{S} Жаб 
шила.{S} Она се збиља осећала као човек који је био заспао у неком напредном граду, па се пробу 
говим грудима.{S} Али он није био човек који се подаје првом осећању, па намаче качкету на чело 
шег уласка у живот наместили на колосек који не смемо напуштати под казном да се не преврнемо.{ 
етника, лепу, лудо лепу, најлепши облик који је икад створен на земљи.</p> <p>Илић је био спрем 
пом, какав полуевропски обучен чиновник који је цигаром дувана убијао досаду.</p> <p>— Је ли ти 
ео људе, волео човека као онај часовник који је оправљао, као ружу коју је калемио.{S} Његова в 
и свима питањима, царује индивидуализам који руши фамилију, државу, води се политика која издиж 
о као општа ђачка кућа, непобедан бедем који је пркосио свакој реакцији.{S} Полиција није смела 
 упита га она.</p> <p>— Да.{S} Навратим који пут.{S} Овде је пријатан залазак сунца.{S} Ружичас 
иљним изразом неумитног судије, изразом који није пристајао згодно њеном жовијалном лицу.{S} Та 
>— Завршила сам — одговори Вишња гласом који је сад звонио поузданије. — Али не мислим да се ту 
 ће се урадити — одговори јој он гласом који није трпео примедбе.</p> <p>Кад дође на Велику Шко 
ојка заспа са једним ђаволастим осмехом који дотле није био додирнуо њене усне.</p> <p>Сутрадан 
сплоатисати, Србин или Турчин, свеједно који ће поп за то захваљивати Богу.{S} Један део чланов 
с великим миразима.{S} Њима је свеједно који режим влада, јер им је сваки добар... у свакој пар 
ије с разлога што је пролетеру свеједно који ће га капиталист експлоатисати, Србин или Турчин,  
еписи од лишћа црвеног као бакар.{S} По који зрео кестен лупио би о калдрму и измамио уплашен у 
 Кроз уско лишће од врба промицао је по који сунчев зрак и изливао свој бакар и злато по зелено 
н Јеврејин, трговачки помоћник, па и по који радник.{S} Сваки од њих био је огорчен песимист, с 
здизале притке процветале бураније и по који усамљен долап, искрпљен блехом.{S} Ниже од њих рас 
је милио поред школске баште.{S} Тек по који пут, а нарочито кад је на пољу светло и благо врем 
ра који се дизао са запада и наносио по који облак.{S} Света је било пред кафанама, по тротоари 
оног првог човека немилосрдно као лекар који има да постави диагнозу, као философ који се корис 
 њих је био мир, онај дубоки пољски мир који не руши цикање попаца, крештање жаба.{S} Он је узе 
, а с много поштовања, скиде свој шешир који је већ губио форму.{S} Вишњине дотле безизразне оч 
 једнак за све.{S} Међутим, било је нас који смо имали новаца и нас који га нисмо имали.{S} Зна 
било је нас који смо имали новаца и нас који га нисмо имали.{S} Знате ли да је то била грдна ра 
е управљала на њега, он би спазио понос који страда, а можда нешто и неповерења.{S} Он јој је о 
ама или газдаричиним ћеркама, млад свет који живи неопажен за школским клупама, а испуњава једа 
могли отићи у бање: јадан, невесео свет који се другим данима не опажа у присуству жена и људи, 
јка поред њега имала је зеленкаст жакет који је врло лепо доликовао њеној плавој појави.{S} Исп 
вао да га она мрзи.{S} Сваки њен покрет који није ишао у прилог његове себичности, тумачио је к 
 му се као авет која га гони, као живот који му остаје, као он са̑м.{S} Окрену се од улице с тв 
 у њен јавни рад, у њене идеје, у живот који је изабрала.{S} Али време није било погодно за раз 
ан дух, заљубљен у бескрајност, фантаст који захтева све лепоте од живота, усамљено биће што се 
 коју да изабере.</p> <p>Идеални егоист који тражи целокупност своје среће, Илић је осећао да ћ 
оноситих очију, дошао неки други младић који би био његова пуна супротност: мали, крутуљаст, са 
 куће.{S} Би јој тешко да прекине чар у који су је заносиле те приче.{S} Око њих је било лепо ј 
човек се налазио у неразрешљивом сукобу који долази с једне стране из човечјег инстинкта да тра 
b n="69" /> се надао сваког часа лопову који би му покварио више него што би однео, а бојао се  
латформе и по црвеном лицу кондуктерову који је стајао укочено и озбиљно с бичем у руци.{S} Спо 
види.{S} Срео би се с њом.{S} У погледу који је управљала на њега, он би спазио понос који стра 
ити своје мисли, он се предаде загрљају који је толико избегавао.{S} Њихове усне се додирнуше.{ 
 дубоку захвалност према младом земљаку који се тако нашао у невољи око оца.</p> <pb n="183" /> 
 нешто срачунатости, по сигурном кораку који је правила, по очима што се нису дали <pb n="275"  
ти.{S} Али шта је она била према блеску који пуче пред очима младићевим кад угледа своју драган 
че, у свему другом, мењала се ка идеалу који јој је Илић открио, мешала се у друштво младих људ 
аризу су се настанили у једном пансиону који су му Срби препоручили.{S} Уписао се на Сорбону.{S 
 о вољи, али се не предаде ни привиђењу који је кишни зрак правио од његове пријатељице.{S} Он  
дуго, опширно о себи, о својима, о миру који је нашла у свом родном крају, о вечито променљивом 
едно, као да се подавала млаком ваздуху који се завлачио под рубље.</p> <pb n="309" /> <p>— Шта 
лаве и лепо се повијали према поветарцу који је пиркао из Овчарске Клисуре.{S} На извесним мест 
.{S} Он је био кадар загрлити писмоношу који би му га предао и пољубити сто своје собе где би г 
ји има да постави диагнозу, као философ који се користи туђим искуством.{S} Тај човек је посмат 
обаних пријатеља, а било их је и таквих који су раније обилазили далеко професоров дом као мест 
и кључа да постанеш велики у очима оних који те окружују...{S} Је ли, Марјане, а би ли ко од бо 
ненадној и пролазној топлини као старац који се напио добра вина.{S} Вишњу пак је бунио тај дан 
 по обичају, ублажавала бујицу здравља, којим је девојка била обдарена.{S} Румена крв шибала је 
 се око гирланда од разнобојне хартије, којим је калфа украсио таваницу.</p> <p>Лазаревић извуч 
међу живота који је предузимала и онога којим је дотле живела.{S} Она је била кћи Митра С. Лаза 
а десно од њих невенчана жена човеку са којим живи?{S} Не иде ли девојка, лево од њих, у фабрик 
су биле подигнуте шиљасте земунице, под којим је меланхолични Чачанин, с великим сламним шеширо 
матике?{S} И нашто оно њено подигравање којим је хтела да сакрије своју сакатост пред младићем  
гућности да се крене једним новим путем којим дотле није био прошао.{S} У осталом, многи његови 
екидана часовитим држањем под руку и по којим пољупцем... пољупцем брзим, кратким, недовршеним. 
м.{S} Она се трудила да се врати на пут којим је ишла пре него што га је познала.{S} Она је при 
и је дотле познавала: смерне породице у којим је наставала, умерене забаве <pb n="35" /> у школ 
ле за тренутак из тих јадних кровињара, којима би пожар учинио милост, заврнутих рукава, знојав 
неко време у Бечу и Минхену.{S} Савете, којима су их обасули у Београду, нису имали прилике да  
ни политичар, какав фактор тих догађаја којима ће он дати овакав или онакав ток.{S} Она је била 
 голаћа, а можда још и даље, од предака којима имена није знао, а који су морали волети ову зем 
 она могла мешати у његове личне ствари којима је он први и једини господар!</p> <p>Обоје су би 
итику.{S} Она је волела те изласке, при којима јој се давала прилика да истакне своје <hi>отлич 
 n="297" /> на небу и земљи, Хорацио, о којима нема појма твоја философија".{S} Ма колико да му 
прогнате из раја.{S} Пусти простори, по којима се назирала тек овде-онде која прилика што се ла 
ло њено родно место, неколико сокака по којима рабаџије шибају волове, а човек не зна кога пре  
а група другова, Ужичани и Црногорци, с којима се хранио.{S} Они су ишли у гомили, грајали и пр 
ише сиротиње у нашем народу.{S} Села, у којима се никад није знало за оскудицу, боре се сад за  
е речи певале су му заносне мелодије, у којима је налазио извор своме одушевљењу.{S} У њиховом  
је, толико невероватно разних прилика у којима живе бића што је Дарвин стрпао све у једну врсту 
 је била испуњена трима постељама, међу којима се свака разликовала: једна је била гвоздена, др 
вета, где је познавала извесна лица, од којих су нека жива, а већина су умрла.{S} Није било дев 
Измерила је сунце, пронашла материје од којих је састављено.{S} Укротила је гром и разоружала н 
а: какве су оне, те жене, те девојке од којих се бојала, јесу ли оне чисте и толико колико она, 
у старији <pb n="48" /> од њега, они од којих зависи ток државе и друштвеног живота, не усвоје  
 везу...</p> <p>— Која вајда!{S} Они од којих сам очекивао добра беху неспособни да ми га учине 
еху неспособни да ми га учине, а они од којих сам очекивао зла, најзад су ми га учинили.</p> <p 
ништа, засађена лиснатим дрвећем, испод којих се налазе клупе за одмор.{S} Зашто се не заустави 
у цену!...{S} Што још занима, јесу жене којих има много дебелих, са огромним грудима, још већим 
 јаки мириси, па то коло и све враџбине којих је пун њен крај, бунили <pb n="218" /> су јој гла 
ба прво створити политичке слободе, без којих се не могу замислити поједине организације; треба 
ље, веле, да су прошли кроз две собе из којих се састоји <pb n="85" /> ова чокалиница, и остали 
бе што се ту може наћи.{S} Али они ради којих тај дућан постоји познају га на први поглед по ње 
ака, философа и математичара, на основу којих је хтео решити свој проблем. — Изникнуће ми на вр 
По земљи се протезале леје лука, између којих се ширио патлиџан, румен и сочан.{S} У низинама в 
"291" /> <p>Постала је она стара Вишња, којој је морал патријархалне куће забрањивао свако попу 
га нанесе поред једне велике грађевине, којој су мајстори довршавали трећи спрат.</p> <p>Ту при 
колима је седео Илић с једном девојком, којој примети само главу, и од главе бео, нежан профил  
ајала је још она клупа на <pb n="97" /> којој су седели.{S} Пролетос је била зелена, а сад се б 
сао.{S} Ваша породица, друштво, странка којој припадате, тражиће вам такође извесне обавезе.{S} 
ено, преда се.{S} Илић је био полуга на којој је почивала зграда њеног живота.{S} Полуге је нес 
правцем, те је ударао крст на страни на којој се зауставио, склопио књигу, оставио је у крај св 
шеснаест година, храмала на леву ногу и којој су њено необично име — име професорове мајке, сељ 
То је била визија неке немогуће жене, о којој сви сањамо, коју сви очекујемо кроз цео свој живо 
гојачија.{S} У тишини сеоске самоће, по којој ју је пратила туга од промашене удаје, она је, пр 
калском коферту, с рапавом хартијом, по којој се проливало мастило.{S} Ах, та писма!{S} Она нис 
били тапетовани оранџастом хартијом, по којој је насликано неко фантастично биље, чије је лишће 
о се примећавало по деловима тоалете, у којој је било нешто срачунатости, по сигурном кораку ко 
 можда целом човечанству.</p> <p>Кућа у којој је држао кондицију налазила се при врху Крунске у 
у уској вези и солидарности са земљом у којој смо рођени, са расом чији смо синови и историјом  
кости.{S} Ти си рђаво разумео околину у којој живиш.</p> <p>— Рђаво разумео?</p> <p>— Да.{S} Ти 
а.{S} Понекад би га обузела нека идеја, којом би решио једно од многобројних <hi>питања</hi> шт 
нагу, и помоћу више или мање вештине са којом се та комедија игра, човек добија симпатије или а 
гала и дизала се с њим из постеље, и са којом је живео као са метресом.</p> <p>Претпостављао је 
 једва схватљива, опомену га радости са којом је газдарица унела ту простирку.</p> <p>— Штета ј 
ље у крај Мораве, засађеном врбама и по којом липом, какав полуевропски обучен чиновник који је 
нистар има ћерку... ту бледу девојку, с којом се Чедомир возио.{S} Он је био леп човек, он се м 
авала једнако да му пише.{S} У брзини с којом је оставила Београд није јавила ником о свом одла 
, већ изјаву, ону мало старинску изјаву којом се проси рука у девојке.{S} Она је очекивала да ј 
изигравао законе.{S} Једна њивица овса, коју је нешто оштетила туча, процењивале су сељачке ком 
сети више ону сласт студентског живота, коју је осећала прве године.{S} Чинило јој се да је не  
а великим, меснатим носем, од те мајке, коју су изморили кућни посао и честа рађања, од те варо 
нављао је без везе.</p> <p>Изнад обале, коју су радници откопавали, појави се сјајна сунчева ку 
ном мржњом, помешаном са нешто зависти, коју осећају слаби према јакима.{S} Он је у новцу видео 
бар оном љубављу, чежњивом и стидљивом, коју је дотле осећао према Вишњи.{S} Затим, чинило му с 
неке немогуће жене, о којој сви сањамо, коју сви очекујемо кроз цео свој живот.{S} Живот <pb n= 
м, као у гробу.{S} Тада би бацио књигу, коју је дотле држао у рукама, у гомилу осталих, дигнуо  
ико корака, и спусти се на једну клупу, коју угледа празну и усамљену.{S} По стази је било мирн 
понављао је, као аргумент, ту реченицу, коју је случајно негде начуо, а у себи је додавао; „Ми  
живот празан и пуст колико и она архива коју из дана у дан испуњавају.</p> <p>У том се зачу нек 
лу, рано, да се што пре отресе куће, за коју га ништа није везивало, и нађе се са својим вршњац 
ио да црпе злато из те убоге речице, за коју зна мало ко ван Србије.</p> <p>— Место да нам кори 
ала јави, она му је изгледала као бајка коју му прошлост црта у игри пролетњега сунца.{S} Гледа 
ојем живим.</p> <p>Каја је била девојка коју живот није мазио.{S} Још од детињства је познала д 
има.{S} Под је покривала нова простирка коју је газдарица купила ту скоро и сва срећна унела га 
грла.{S} Она је губила главу, као гуска коју појуре са две стране.{S} Неколико корака лево од њ 
чини младићу слатка и мека као та воћка коју му је нудила.</p> <pb n="13" /> <p> Он узе кајсију 
и толико колико она, каква је та грешка коју је учинила и, најзад, ко саставља то поштовано јав 
е чађаве пруге на зиду суседне куће, на коју се ослањао кров пјане кафане.</p> <p>Унутра је ври 
ије се више познавао ни камен.{S} Љубав коју је Остојић уживао у чаршији окрену се у мржњу прот 
е ће му се некад указати.{S} Од лекције коју је имао плаћао је стан; остајало му је још нешто з 
ути као рањено живинче, али бол девојке коју је волео би јачи од његовог сопственог.{S} Видео ј 
ам.{S} Шта онда остаје од слободне воље коју нам професори доказују толико?</p> <p>Вишња задрхт 
ент био је принуђен, против све зловоље коју је осећао, да прати нови покрет да би га могао суз 
аркама, свађао се с ђацима око панораме коју је правио у кутији за фул, био непажљив кад профес 
ма жена успротивила се излишној секцији коју је закон наређивао и тражила одлучно да јој се мрт 
 — одговори јој други.</p> <p>— Имаш ли коју паприку?{S} Нема ко да ми купи.</p> <p>На улици се 
налазио је шетајући по варошкој околини коју је називао природом.{S} Потврђења својим закључцим 
Њен отац је држао дућан у главној улици коју чини у тој вароши пут Крагујевац—Ужице.{S} То је б 
ао свој лажни положај према тој девојци коју је волео и која га воли, према другој девојци чије 
ара неисечених дрва рогушила се у сенци коју је правило крило универзитетске зграде.{S} Иначе,  
у две гомиле сена, не могући да се реши коју да изабере.</p> <p>Идеални егоист који тражи целок 
ло јој се да је не предусрећу са збиљом коју је она донела.{S} Ђаци су се често шегачили са нај 
преко његовог дела очевине, те са сумом коју је отуда добио и кредитом од Управе Фондова сазида 
цама, неговала је нешто цвећа, везла по коју мараму, читала, по каткад, сензационе романе, и је 
е још нешто за дуван, ситан трошак и по коју књигу. <pb n="84" /> Хранио се на кредит, до бољег 
 усана.{S} Свако од њих знао је наћи по коју лепу реч да јој каже, да јој честита на положеним  
 живот у престоници допуштали су јој по коју симпатију, пријатељство према младићу, љубав речи  
 захвалности што је Илић имао стално по коју лепу реч за њу, девојку која је своју ману осећала 
да? — питала ју је савест, једна савест коју је патријархална кућа образовала по типу беспрекор 
о са жутим очима, тешка срамотна болест коју болесник крије од света, док му она разједа срце,  
верио! — дочекала га је Бела у кујни, у коју се прво ступало при улазу у велеиздајников стан.</ 
erkind</foreign>.{S} Прву забавну књигу коју је прочитао, било је једно старинско издање посрбљ 
нај часовник који је оправљао, као ружу коју је калемио.{S} Његова вика није се дотицала ситних 
господин Илићу — нудила је Бела кајсију коју је сама искрижала и прекидала причу своје мајке о  
вредио ништа.{S} Није задовољио девојку коју је узео за жену.{S} Начинио је за свагда неспособн 
 за свагда неспособном за срећу девојку коју је волео.{S} Он је био добар као Христос, а мало ј 
 Свога мужа сматрала је за нову играчку коју је добила и која треба да је поред ње кадгод јој с 
кид са породицом му је оставио празнину коју је Вишња неосетно попуњавала.{S} Његово срце, које 
агрљени, као да су хтели задржати срећу коју су нашли.</p> <p>Из трпезарије је допирало звецкањ 
} Ти ћеш успети.{S} Треба ти да створиш коју везу...</p> <p>— Која вајда!{S} Они од којих сам о 
ижње раднице да однесу кући врућ ручак, кокетовале простачки гримасама, вратом и куковима, и, з 
ободне, радознале и пуне прича о мачки, кокошима и ђаволу.</p> <p>Ту, у Крунској улици, изненад 
ену од писмоноше и коњичког официра.{S} Кола је сретоше убрзо.{S} Погледа нехотице у кочијаша,  
е с обе стране.{S} Шкрипала су волујска кола.{S} Рђаво обучени сељаци трапали су у опанцима као 
кова.{S} Иза угла се појавише поштанска кола.{S} Арњеви се тресли.{S} Један путник је промаљао  
ку... с великим носем што тера мртвачка кола.{S} Еј, Марјане, колико си их данас сахранио?</p>  
ед суве, зреле траве.</p> <p>— Да дивна кола! — кликну гласно, потрча тамо, посади се у његову  
ену ка Теразијама, девојка угледа једна кола <pb n="145" /> с гумираним точковима, што је тада  
је могао више издржати.{S} Поручи једна кола, стрпа у њих један део својих књига, што би довољн 
ндрка нешто.{S} То су се враћала празна кола за свој нови терет.{S} Међу њима је био и арап.{S} 
<p>И овог тренутка, арап је чекао да се кола напуне откопаном земљом.{S} Његова длака није више 
 цео живот, остави све друго.{S} Кад се кола хтедоше кренути, Бела истрча у двориште и стаде пр 
ије осетио или није водио рачуна кад се кола напунише.{S} Рабаџија га удари песницом по њушци.{ 
о да погледа те одрпанице.{S} Кад би се кола напунила, осећао је са̑м и кретао се без команде.{ 
едан кратак <pb n="146" /> поклон.{S} И кола одмакоше правим булеваром Краља Александра.</p> <p 
и службеник мртвачке спреме. — Ја терам кола треће класе.</p> <p>— Ако пак хоћеш да будеш задов 
 једне механе, већ ван вароши, сиђоше с кола и упутише се обоје полако друмом.{S} После неколик 
 Погледа нехотице у кочијаша, па онда у кола, очекујући да у њима види кога од нових, слободоум 
а дугу хаљину; из суседства је добијала колача, разног цвећа.</p> <p>— Ово ти послала Мила Цвет 
 Млађи су дрхтали пред њом.{S} У мешењу колача се одликовала: имала је шесдесет четири рецепта  
одигла се читава насеобина од радничких колеба, магацина и скела.</p> <p>Остојић је био главни  
 ни саблазна књига.{S} Заман је ожењени колега, иза леђа своје жене, правио слатко лице.{S} Уза 
 жива и здрава, још прве године.{S} Мој колега беше дошао такође право из школе.{S} Здрав, млад 
вљао је друштво оног другог типа својих колега, друштво студената политичара.{S} Они су му били 
 придружио се телеграфски одлуци својих колега.{S} Краљ Отац, који се такође бавио у иностранст 
а га пиће преварило.{S} Његов <hi>цимер-колега</hi> није се био још вратио са божићњег распуста 
немоћи.{S} Почео је долазити у сукоб са колегама.{S} Бунио се против неправди које су чинили сл 
ђаци га нису много поштовали, јер су га колеге пањкале, а и сам је био крив: био је лабав, дава 
спа-Клеопатра урадила на своју руку код колеге свога покојног мужа, јер није одобравала да се Ч 
днику успели да напакосте.{S} Било је у колегијуму много нечег женског, калуђерског, лицемерног 
еднице, чим се Каја заговорила са неким колегиницама.</p> <p>Напољу је било ведро.{S} Само је с 
 јабланом на крају.</p> <p>— Шта ти је, колегинице? — изненади се Аница. — Ти си тако бледа?{S} 
е ћемо бити сентиментални!...{S} Је ли, колегинице — рече затим гласно — шта ти мислиш о сентим 
наш ли колико је сати?</p> <p>— Извини, колегинице — одговори јој девојка молећивим гласом. — Н 
</p> <p>И стропошта се на тле.</p> <p>— Колегинице ? — чу се глас из друге собе.</p> <p>Стара д 
{S} Код тетке моје колегинице.</p> <p>— Колегинице из села?...{S} Како ти је у селу?</p> <p>— У 
а девојка понови још једанпут:</p> <p>— Колегинице?</p> <p>Кад се нико не одазва, она се помоли 
суплент.</p> <p>— Да.{S} Код тетке моје колегинице.</p> <p>— Колегинице из села?...{S} Како ти  
е нашла школу по плану, уређену башту и колегиницу, једну стару девојку, по имену Аница.{S} Леп 
ађају.{S} Вишња се уплаши и викну своју колегиницу;</p> <p>— Анице...{S} Анице!</p> <p>Нико је  
 сам имао да вас посаветујем као млађег колегу... ви разумете?</p> <p>— Не разумем — хтеде рећи 
ва на руци, па кроз цело тело, да јој и колена задрхте, као кад је читала забрањене књиге.{S} Ј 
зелена ливада,</l> <l>У ливади селен до колена,</l> <l>У селену студени кладенац,</l> <l>До кла 
а њене кратке хаљине и откривао ногу до колена, ногу младу, а развијену, ногу танку, а заокругљ 
шапком забаченом на теме и сабљом преко колена. — Парламентаризам, еволуција, проституција, јед 
е воље, жалио се на реуматизам у десном колену, који је добио на робији, и грдио свога сина.</p 
и заливи, полуострва, шибљаци, рибарске колибе.{S} Београд је био близу, одмах иза брда.{S} Дев 
ижући се:</p> <pb n="215" /> <quote> <l>Колика је царева ливада</l> <l>На њој нема трна ни грме 
 очувао.{S} Колико труда, колико брига, колико уздаха око плаћања дуга код Управе Фондова, поре 
ућу подигнуо и очувао.{S} Колико труда, колико брига, колико уздаха око плаћања дуга код Управе 
литература.{S} Својих осамнаест година, колико је имала пред свадбу, провела је беспослена, раз 
што тера мртвачка кола.{S} Еј, Марјане, колико си их данас сахранио?</p> <pb n="169" /> <p>— Ос 
ојој вољи.{S} Али, кажи ми... молим те, колико је тек мало таквих жена!{S} Жене примају науку к 
Да, нека буде просто... што простије... колико је могуће простије.</p> <p>Прави разлог тој одлу 
о теби... да ти кажем, ето ако хоћеш... колико сам ниско пао, најзад.</p> <p>Девојка погледа из 
авикла да јој се задовољства ускраћују: колико се младић склањао, толико је она трчала за њим.{ 
ега тако у тишини изгубљених часова!{S} Колико пријатних мисли опколило би га као гомила правих 
оћу; уживао у лењом губљењу времена.{S} Колико би ствари видео како лете око њега тако у тишини 
телеграфских дирека на нашој страни.{S} Колико је пута ишла тим путем с Илићем до тог села, кој 
ке док је ту кућу подигнуо и очувао.{S} Колико труда, колико брига, колико уздаха око плаћања д 
а је пољубила с обе стране и од срца. — Колико има од како се нисмо видели!...{S} Како си?...{S 
/> <p>Бела је сад имала киселих паприка колико хоће, али, пренета у ситне интриге удатих другар 
једног трговца, она је несвесно осећала колико је висока цена Радојевим чворнатим рукама.{S} То 
му за ствари?</p> <p>— Има старог мебла колико хоћеш, труне ми горе на тавану!</p> <p>Тако би и 
ио другу жену!</p> <p>Тек је сад видела колико воли Чедомира. <pb n="149" /> Осећала је да је њ 
има нема појма твоја философија".{S} Ма колико да му је ова нова критика позитивизма изгледала  
жељом у души да сам поцрвене.{S} Ко зна колико осташе тако загрљени!{S} Девојка се покоравала б 
пости које треба осудити.</p> <p>Ко зна колико би то трајало, да се стари Матовић не разболе и  
рено. — На што онда љубав кад се рачуна колико и лањски снег!</p> <p>Мајка се не усуди да обнов 
м, јер се у каси не нађе онолико новаца колико се очекивало.{S} Акционарско друштво <hi>Рад и С 
да и скупо стали, те се оно мало новаца колико се могло скупити у једном покрајинском месту, го 
рају крајева, новац није ни толико рђав колико се прича, ни толико добар колико се мисли.{S} Ал 
ићу?</p> <p>— Грађанске гарантије вреде колико пакло дувана, помиловање с робије, највише можда 
 ову <pb n="98" /> девојку, да јој каже колико је воли, да јој открије, поред царства мисли, ск 
тала прилику, а да своме зету не покаже колико је срећан што не плаћа стан.</p> <p>— То је вели 
, ласка јој на отменом држању, доказује колико је већ велика девојка и да су јој нашли момка.{S 
n="258" /> <p>— Јест, мислио си на мене колико на смрт свога деде!</p> <p>Свађе су учестале.{S} 
еби девојку.{S} А кад је нађеш, сети се колико је Вићентије узео, па ти тражи двоструко.</p> <p 
ка ми рече да ниси долазила.{S} Знаш ли колико је сати?</p> <p>— Извини, колегинице — одговори  
па ти и после иде плата, није много али колико да се храниш.{S} А занатлија?{S} Рано се дигни,  
ложај, а он на то не треба да рачуна ни колико ја.{S} Нико у Србији није сигуран шта се сутра м 
 владино одобрење није било у питању ни колико лањски снег, него је то госпа-Клеопатра урадила  
а.</p> <p>Хтела је да види на њој самој колико га мрзи.{S} Један крај њене хаљине био се откопч 
p> <p>Вишња је мало јела и говорила тек колико да не поквари расположење двоје старих.{S} Аница 
сио на глави трубу од фонографа и певао колико га грло доноси једну орфеумску песму која је тад 
рошлост.{S} Она се не врати, ма је звао колико хоћеш.{S} Просто: пиши пропало.</p> <pb n="252"  
оја би га лишила очевине.{S} Он је знао колико је његов отац имао муке док је ту кућу подигнуо  
н, хладан, срачунат да се прими онолико колико се даје...{S} Шта ви мислите, господин-Илићу?</p 
х се бојала, јесу ли оне чисте и толико колико она, каква је та грешка коју је учинила и, најза 
} Ја познајем живот.{S} Он вреди толико колико му човек да̑ вредности.{S} Као што видиш, нешто  
е.{S} Он их је волео готово исто толико колико и њу саму.{S} Он је био кадар загрлити писмоношу 
ако одржи, госпођа ће живети још толико колико је живела.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
сти засја у дечковим очима. — Кажи само колико поједеш шећерлеме преко дана?</p> <p>Обоје су им 
о рђав колико се прича, ни толико добар колико се мисли.{S} Али има једна сигурна ствар.{S} Чов 
јске слуге, чији је живот празан и пуст колико и она архива коју из дана у дан испуњавају.</p>  
ежње развијају рано и, у толико јаче, у колико је њено тело трошније.{S} Да је место Чедомира,  
у се десило од како су се растали.{S} У колико је излагао појединости, освајала га је чама, дос 
варања, и весеље букне, у толико јаче у колико је дотле избегавано; момци су духовити, девојке  
ен умор, који је требао да покаже свету колико сирота жена има посла око спреме куће и деце.{S} 
ити природи и животињама.{S} О, да знаш колико ми мало поштујемо животињски свет!{S} Теби је, б 
војим знојем и крвљу, а ми не знамо још колико неисцрпног злата лежи у тим таласима.</p> <p>Виш 
 промаљао радознало главу кроз отвор на колима.{S} Платно позади лепршало се.{S} На њему је пис 
нистра Матовића, да објасни ону вожњу у колима, да призна свој положај према Бели.{S} То није б 
спремљено још веће изненађење.</p> <p>У колима је седео Илић с једном девојком, којој примети с 
зелених очију — која нагази на вилинско коло никад се неће удати.</p> <p>Остојић прште у смех.{ 
 мени! — питала се она. — Тамо вилинско коло, овде вилинска вода, све неке мађије.</p> <p>Доист 
војака. — Знаш ли да си села у вилинско коло?</p> <p>— Кажу — додаде друга девојка, великог нос 
 Њене угасите очи мериле су немо зелено коло које се обавијало око ње.{S} Неко тешко осећање са 
веће, широка ливада, јаки мириси, па то коло и све враџбине којих је пун њен крај, бунили <pb n 
ас од нашег уласка у живот наместили на колосек који не смемо напуштати под казном да се не пре 
ада и цела железничка станица.{S} Разни колосеци, низови вагона и остала гвожђарија образовала  
широк неколико хвати, а врх од зида као колски пут.</p> <pb n="229" /> <p>— Као Себастопољ! — г 
ри лекције и живљаше скромно, у маленом колу знанаца, повлачећи се све више у своје књиге и сво 
е копало, набацивала се земља, побијало коље, доносило се камење, грање.{S} Радоје је био први  
 Он је имао да се бори из дана у дан за комад насушног хлеба, те га је та борба изоштравала, до 
да је нестане, да се истопи полако, као комад леда.{S} Чедомир ју је узео за обе руке, привлачи 
ици и чула се промукла, далека и кратка команда: „К нози!“</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
владари, црквени поглавари, башибозуци, команданти армија...{S} У Србији има толико будала да с 
апунила, осећао је са̑м и кретао се без команде.{S} Сирото кљусе, било је болесно у обе ноге, с 
нституцији — говорио је — пошто никаква комбинација неће уништити закон борбе који гноји земљу  
XVIII</head> <p>— Да то није нека твоја комбинација? — рече министар кад му жена саопшти те веч 
ковима, у бледим новинарским словима, у комбинацијама домина, у густом диму од дувана, величанс 
 и виши интереси!</p> <p>— Ту је народ, коме његови представници морају положити рачун — примет 
и Илић, онај прави, онај који се видео, коме су припадале крштеница, уверење да није жењен, ост 
</p> <p>— Показаћу ја сад реакционарима коме се дају двојке! — говорио је дечко самоуверено, ци 
зио се узидан крст од црвеног камена на коме је изрезан натпис: <hi>Вилина Вода 1848</hi>.{S} С 
ога!{S} На државни удар... на професора коме у том тренутку скидају букагије с ногу и нуде за м 
еце изазвали дивљење, страх, или кад би коме малом јаднику успели да напакосте.{S} Било је у ко 
р су му синови били тада мали, а другом коме није волео поверити се.{S} Вишња се опет играла ку 
} Ту се населио његов прадеда Илија, по коме су и име добили.{S} Све што је Чедомир знао о овом 
 пансионата.{S} Идеал му је што и свака комедија.{S} За њега не постоје науке, него Наука.{S} О 
ћу више или мање вештине са којом се та комедија игра, човек добија симпатије или антипатије, г 
а друштвених степеница одиграва се иста комедија; лукавство замењује снагу, и помоћу више или м 
 процењивала се наизменично пред разним комисијама док се не би сва распала.{S} Да се тако прод 
о оштетила туча, процењивале су сељачке комисије тако високо, као да је њива засађена смоквом и 
ојих пријатеља и земљака, Вуксановића и Компаније, стаклара на Сави до Малих Степеница; немој д 
јсију и, нехотице, начини девојци један комплимент:</p> <p>— Госпођице Бела, ви сте врло љубазн 
ски ћата избријавао подбрадак и расипао комплименте научене из новина.{S} Без успеха је и кмет  
 у пажљивом опхођењу, у слатком и кафи, комплиментима и у киселој штрудли с маком сваког празни 
а, политика.{S} Он није знао за обзире, компромисе, сходности, релативности, уравнотежавања.{S} 
> <p>— Не, Бела, то није тако.{S} Ти се компромитујеш.{S} Куварица види све из кујне.</p> <p>—  
Они ће му причати о много чему, о много кому, <pb n="78" /> па и о њему, Илићу, мислио је; Млад 
е држала у крилу. — Али је живот чудан, комшија, тако чудан да ја не знам сигурно шта бих рекла 
<hi>Централе</hi>.</p> <p>— Добро вече, комшинка! — поздрављао ју је из далека, скинувши качкет 
ца — рече затим и посади се поред своје комшинке.</p> <p>Девојке се удалише.{S} Ливадом је звон 
ИР ИЛИЋ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗДАЊЕ ГЕЦЕ КОНА, БЕОГРАД 1914</p> </div> <pb n="ii" /> <div type=" 
— Ти си напустила универзитет?</p> <p>— Коначно.</p> <p>— Имала си право.{S} Није то за наше же 
...{S} Једног дана, ти ћеш се решити за конвенционални брак, и ђаво ће знати да ли ћеш шта сачу 
нешто релативног успеха . на Берлинском Конгресу, подавала се ласкању извесне дипломатије, зано 
а да говоре са завишћу да је то најбоља кондиција у Београду: стан, храна, пријатељство великог 
говори младић самом себи.</p> <p>Тек на кондицији дозна за велику новост која се још од подне ш 
 напише једно писмо госпођи, одрекно им кондицију из овог или оног разлога, и вишо се не врати. 
вечанству.</p> <p>Кућа у којој је држао кондицију налазила се при врху Крунске улице.{S} То је  
ом блеху од платформе и по црвеном лицу кондуктерову који је стајао укочено и озбиљно с бичем у 
младић да скрене правац својих мисли на конкретне ствари, али слике оне две девојке нису му изл 
ко схватање на делу: њен гвоздени закон конкуренције оправдава му свако средство, те постаје је 
 то мари нешто мало правде у друштвеној конституцији — говорио је — пошто никаква комбинација н 
Герхарта, Ампера, <pb n="257" /> Огиста Конта и осталих природњака, философа и математичара, на 
Усред читања, кад је можда био за читав континент далеко од Београда, за стотину векова од прис 
опкољена милионима ситних капљица и као контраст старом, раскаљаном Београду.{S} Он ју је још ј 
} Историја човечанства је састављена од контраста као човечији живот: супротности између разних 
ма, што је различно од њега, што ствара контрасте и наду на потпуност.{S} Пожеле да раскрсти са 
лук, а већ развезао о Плеханову, Огисту Конту, социјалној револуцији, Карлу Марксу, универзално 
о на Вишњу.{S} Предмети су губили оштре контуре.{S} Нешто загонетно осећало се у природи.{S} У  
и овог или оног политичара, одлазити на конференције, пискарати по новинама, ићи краљу на подво 
.. нема ни добра ни зла апсолутног, већ конфликта између нужних сила.{S} У то буди уверен.</p>  
ела на младића.{S} Тамно жута чарапа од конца вајала је дивно листове њене здраве ноге.{S} Изна 
, састављају певачка друштва, приређују концерте по отаџбини, по изузетку се представљају као в 
вама, чини ми се да присуствујем. неком концерту, где хиљаде пријатних и хармоничних гласова зв 
лом, многи његови другови су већ чинили концесију животу.{S} У клубу, који је носио звонко име  
 се доносиле трубе платна, разне чипке, конци, свила, модни журнали.{S} Једна шваља је најмљена 
ма је Чедомир још раније запазио једног коња, врло лепог, и чудио се одкуд њега да употребе на  
јасно да није ништа боље судбине од тог коња са пропалим ногама.</p> <p>— Општи ниво!...{S} Опш 
а, водених чаша, ђачких таблица, бутеља коњака и емаљираних шерпи.{S} Газда-Митар трговао је јо 
простачки посао.{S} Није се разумевао у коњима, али није требало много вештине па да види да је 
осио униформу састављену од писмоноше и коњичког официра.{S} Кола је сретоше убрзо.{S} Погледа  
 нека сива светлост.{S} Распознавале се коњске ногоступице у отврдлу блату.{S} Једно бело парче 
 су у опанцима као посред села.{S} Тек, коњски трамвај замењен је електричним, а на пољани Бата 
ине и слатке!...</p> <p>После се појави коњски трамвај.{S} Удар копита одјекивао је у такту по  
сигурна мартовска светлост играла се по коњским сапима, по зарђалом блеху од платформе и по црв 
 велико и утешно долазило јој је из тих коњских ногоступица и разлистале природе, која се у рос 
е враћали кућама: ко у тарницама, ко на коњу, а већина пешке.{S} Ћевапџије изнели роштиље на со 
ра се светлила чиста калдрма, виделе се коњушнице, станови за послугу и једно изврнуто буре.</p 
ово зграби будак, замахну њиме, поче да копа, па се онда заустави, као да виде да је то узалуд, 
де, велика су дјела твоја.</p> <p>— Сад копају брану и јаз.{S} Притиснуо радник, мила мајко, ка 
а пристизали су у гомилама.{S} Журно се копало, набацивала се земља, побијало коље, доносило се 
е електричним, а на пољани Батал-џамије копани су темељи једне јавне грађевине.</p> <p>Девојка  
После се појави коњски трамвај.{S} Удар копита одјекивао је у такту по мирном крају.{S} Несигур 
 Нова трава клијала је испод трња, снег копнио по <pb n="237" /> околним висовима, ветар доноси 
ени светњаци; иза њих се плаве шајкаче, копорани.{S} Ваздух млак.{S} Стреје капљу; по леду се о 
етима за таљиге, правило је гимнастички корак или каскало господски, као да вози краљевски брач 
јасни, пре него што предузме какав даљи корак.{S} Она га је избегавала свеједнако, намерно и пр 
 ипак да му све више препрека спутавају корак у напред.</p> <p>Остави рукопис и погледа тужно к 
и лађе који осветљава пређени пут, а ни корака унапред јер се живот не понавља као што се ни ју 
орен за поверљиве састанке.{S} Неколико корака од средине града, и већ је човек улазио у според 
 коју појуре са две стране.{S} Неколико корака лево од ње, стајао је Чедомир блед, погнуте глав 
.</p> <p>Бела је устала, пошла неколико корака ка углу од собе, и онда застала, покривши очи ру 
.{S} Окрену се око себе.{S} На неколико корака отварала се побочна улица.{S} Она скрену тамо, у 
ош једна девојка, која одступи неколико корака кад рођаци пређоше на фамилијарне зачкољице.</p> 
 споредна стаза.{S} Начини још неколико корака, и спусти се на једну клупу, коју угледа празну  
помиловању, откивање гвожђа и несигурне кораке ослобођеникове који пролази без бриге поред наор 
стаде да предахне.{S} Тада зачу познате кораке.{S} Један поток је јурио поред ње.{S} Она загази 
чна улица.{S} Она скрену тамо, убрзавши кораке.{S} Киша је пљуштала.{S} По калдрми се нахватале 
.</p> <p>Она је ишла поред њега лаганим кораком и строга.{S} Њеном пратиоцу чинило се као да ти 
ојави пред Двором.{S} Ишла је одмереним кораком и гледала преда се.{S} На пола растојања она по 
о да хтеде истргнути нешто. — На сваком кораку, тако рећи, може се подићи по једна централа, чи 
мима.{S} Култура му се нудила на сваком кораку: музеји, споменици, позоришта, па онда улице пун 
је било нешто срачунатости, по сигурном кораку који је правила, по очима што се нису дали <pb n 
Она загази, и пређе на другу страну.{S} Кораци су се приближавали.</p> <p>— Вишња! — чу се глас 
торијама су одјекивали разговори и живи кораци младог света.{S} Њих двојица се беху примакли пр 
.{S} Њеном пратиоцу чинило се као да ти кораци не додирују земљу; украшена многим успоменама, о 
... — понови још једанпут, па се удаљи, корачајући несигурно, посрћући готово.</p> <p>Идућег да 
у медецину, јела улицом кифле и переце, корачала крупно; сукње су летеле око ње као мантија у п 
 живу главу није хтела видети.{S} Ипак, корачала је даље.{S} Надала се да ће се сакрити.{S} Под 
ивао свако попуштање од правог пута.{S} Корачала је брзо, али сигурно, и изгуби се не окренувши 
S} Можда ће најзад наћи нешто своје?{S} Корачала је тешко, леђа је сагла, главу оборила ниско;  
 Чедомир Илић, главно лице овог романа, корачао је лагано својим уобичајеним путем из Библиотек 
ког осећања непознатог, неодређеног.{S} Корачао је улицом, гледао право све што је сретао и ниј 
око једног букета дуде.{S} Низ кириџија корачао је лагано друмом поред Мораве.{S} Вишња је ћута 
деликатног Запада.</p> <p>Млади студент корачао је сам.{S} И он је ишао у шетњу.{S} Познавао је 
д браде.{S} На извесном остојању од њих корачао је један човек ћутке, с кишобраном натученим на 
ла појављивала се једна млада девојка у коректној мушкој јаки; плав прамен косе сакривао је њен 
дног дана срећна мајка, проживи мирно и корисно свој део живота и, кад дође време, заспи вечито 
размишљам, учим децу, сваки дан испуним корисно.</p> <p>— И ти си срећна? — прекину је Илић.</p 
мислим да је то могуће, то ће бити врло корисно, и, надам се, наши ће те разумети.</p> <p>— Да, 
еш, све ти се дешава, ништа ти не иде у корист.</p> <p>Илић погледа зачуђено у своју другарицу. 
 ништа поможено народима кад она није у корист републике...{S} Од патриота бежи општим људима:  
итингу које је грађанство приређивало у корист избора Србина владике у Маћедонији.{S} Председни 
, прими од његовог говора што је ишло у корист њеног плана и рече Чедомиру:</p> <p>— Тата нема  
ија, свака фракција експлоатише у своју корист парламентарну свемоћ.{S} Треба ли се одрећи те к 
њем бави, али јој се учини да поред све користи што ће видети отуд није отмено говорити за ручк 
таклук, где свака страна уноси одређене користи: положај, мираз, фамилију или диплому.</p> <p>Р 
а постави диагнозу, као философ који се користи туђим искуством.{S} Тај човек је посматрао спре 
нтарну свемоћ.{S} Треба ли се одрећи те користи кад је у питању држава и виши интереси, до ђаво 
, моћног протектора који дарива права и користи.{S} Он га није имао, он му се чинио као његов л 
ло ко ван Србије.</p> <p>— Место да нам користи та река, она нам плави поља, засипа усеве, одно 
 се ствари доведу у ред, кад обоје нађу користи у својој вези; понављам, брак је на првом месту 
е поверење изиграва и чијом се слабошћу користи, према себи самом на крају крајева, јер он хоће 
} Жандарми су ме измлатили, ја се нисам користио њим.{S} Али ако оно дође што ти рекох, онда... 
би се други на његовом месту можда знао користити том њеном слабом страном и, кад је потребно,  
је била разорила брану, заглавила своје корито одроњеним каменом, ишчупаним дрвећем, нанетим ба 
д подривене обале, кривудала по широком кориту и губила се на хоризонту као разастрто платно од 
Одисеју, велику, дебелу књигу у зеленим корицама, у преводу неког Грка, чије је име, и доцније, 
ене, свеже губице као дрво под покислом кором.{S} Зграда Велике Школе бацала је дебелу сенку ча 
други воз.{S} Даље опет, изгубила им се корпа са стварима.{S} Муке су видели око језика.{S} Ипа 
холизам, политичка убиства, зеленаштво, корупција, све губе гризу све класе.{S} Свак се жали на 
гроша; виши интереси земље ишчезавају у корупцији, у нереду, у анонимној тиранији, у ординарној 
а, унезверених очију, згрчених уста.{S} Коса му је била замршена, лепила се по ознојеном челу.{ 
насте, очи као у неке лепе животиње.{S} Коса, још црња од очију, окружавала је њено лице као та 
ки божур у некој чудној земљи гатки.{S} Коса јој је падала заводљиво преко лица.{S} Ветар се иг 
.{S} Ишли су сад заједно.{S} Њена плава коса, очешљана на раздељак, правила је врло згодан окви 
не главе пале су укоснице.{S} Миришљава коса просула се као талас по њеним раменима.{S} Из хаљи 
 и растрже плетеницу.{S} Плава, свилена коса се просу као талас, упи се у њена леђа.{S} Она ври 
круглим образима чак до првих праменова косе, те је изгледало да се девојка стиди без икаквог н 
аљена на његову мишицу.{S} Прамен плаве косе падао јој је преко лица.{S} Њене бистре очи биле с 
ј!</p> <p>Вишњине руке додирнуше његове косе.{S} Она подиже његову главу и гледаше га кроз сузе 
лио на њу, на ту плаву девојку, на њене косе, на њене образе, на њу целу, њему се привиђало као 
је лице његовом.{S} Он осети мирис њене косе и спусти руку на њено раме.{S} Она се стресе; не р 
ава била окружена мирисавом маглом црне косе.{S} Из ње су светлеле, као две звезде, две хитре з 
м одмереном ходу.{S} Два прамена златне косе вирила су испод простог сламног шешира.{S} У руци  
окривши очи рукама.{S} Један део расуте косе падао јој је око раздрљеног грла.{S} Она је губила 
ка у коректној мушкој јаки; плав прамен косе сакривао је њене уши до половине.</p> <pb n="95" / 
та поново.{S} Узбаци руком један прамен косе што јој је падао на чело, и јекну болно:</p> <p>—  
ојчице, близнакиње, с црвеним тракама у коси, слободне, радознале и пуне прича о мачки, кокошим 
.{S} Ваздух је трептао око њих позлаћен косим зрацима сунца.{S} Он узе за руку своју другарицу; 
 се одморе.</p> <p>Они пређоше пољану у косо, прођоше једну уску улицу, калдрмисану само крајем 
 у моди.</p> <p>— Овоме је све равно до Косова! — насмеја се Илић у себи.</p> <p>Он је био студ 
} Шегрт је стајао пред вратима и куцкао косом о калдрму.{S} Неколико мува зујало је око оба дућ 
терао, затворио си се у кулу од слонове кости.{S} Ти си рђаво разумео околину у којој живиш.</p 
се велика разлика.{S} Имао је нов таман костим, претенциозан бео прсник, полуцилиндер с врло ус 
 као да хоће да прсну, а прстима затеже косу тако да осети како му се кожа одваја од лубање.{S} 
то посматра њену уску сукњу, њену плаву косу, просто сплетену.{S} Па ипак, по болесној склоност 
 изненађења, па устурајући дланом своју косу, додаде одсечно: — Илић није крив ништа.</p> <p>Го 
руто држање, набељене образе и офарбану косу; посебно је истицала очувано грло и потиљак ћилиба 
врбака.{S} Поред ње се отезала чачанска котлина зелена, питома, доброћудна.{S} По њивама су кла 
 задржала с одговором, он је откључавао кофер, вадио стара писма, носио их у најнепосећеније ку 
е журити за воз, и она приону око свога кофера.</p> <p>Имала је право што се журила.{S} Мајка ј 
S} И онда опет писмо, у истом бакалском коферту, с рапавом хартијом, по којој се проливало маст 
но прописан поздрав, треснувши чизмом и кочећи очи.{S} Куварица је стишавала близнакиње да се н 
је сретоше убрзо.{S} Погледа нехотице у кочијаша, па онда у кола, очекујући да у њима види кога 
трага му глава.</p> <p>Илић махну руком кочијашу да полази, и више се не врати својој ташти ни  
} Она позна да је то државни фијакер по кочијашу, који је носио униформу састављену од писмонош 
аскама закуцаним на ногаре или у четири кочића.{S} Њихова клупа је из Београда, фабричка, са гв 
тара му мајка!{S} Човек се не жени због кошуље.{S} Млади су; цео је живот пред њима...{S} Да, ј 
ио без капута, са заврнутим рукавима од кошуље.{S} Није волео многа мењања тањира.{S} Ручак му  
че, суза јој сузу не стиже.{S} Вели, ни кошуље му не доноси.</p> <p>— Па, купиће је, стара му м 
опчао, те се видело парче белог веза на кошуљи.{S} Вишњу обли румен.{S} Учини јој се да то види 
ред огледалом је стајала Вишња у ноћној кошуљи, боса.{S} Као ван себе, гледала је своју слику,  
, кад их газдарица отвори, боса, само у кошуљи.{S} Носила је један велики формулар и молила га  
а газдарица од стана ушла у собу само у кошуљи.{S} Био је у првој години Велике Школе.{S} Дошао 
ка је падала у све већи занос.{S} Скупи кошуљу позади и притеже је.{S} Врвице на раменима прско 
римећена, па се опет загледа у чипку, у кошуљу, у два округла таласа која су се дизала и спушта 
ј и упијале <pb n="312" /> се у чипкану кошуљу, у дивна округла рамена, у румену кожу босих ног 
еда.{S} Десно од ње видео се низ ситних краварских станова с прозорима до земље, осенчени шљива 
, оставио је у крај свога стола, уредио краватну, погледао да ли су му нокти како треба, па одл 
коче из главе, обучен нешто немарно, са краватом која се пела уз потиљак, руку завучених у џепо 
 оковратник, и то оборен, с лептирастом краватом, која је играла око његовог голог, здравог вра 
омрзну човека кад на њему угледају нову кравату.{S} Тај тип се буни против власти, не да би је  
ови што су падали целе зиме почну да се краве.{S} Пред дућанима су воштане свеће, обешени светњ 
лавној улици коју чини у тој вароши пут Крагујевац—Ужице.{S} То је била права трговина, с двокр 
израдила му је место практиканта у Рачи крагујевачкој.{S} Ту се пре неки дан потукао <pb n="293 
мешала се са варошким девојкама, седала крај прозора и тражила своје старо задовољство гледајућ 
 је најтеже.{S} Читала је књиге, седела крај прозора што гледа на сокак и посматрала земљу свог 
одиже један крај од завесе, и посади се крај прозора.{S} Напољу је свитало.{S} Кратка летња ноћ 
.{S} Младићев поглед прелете цели родни крај, па се заустави на врху Овчара.{S} Сети се гомиле  
не познаје... далеко негде, у непознати крај где би почео нов живот.{S} И као да хтеде остварит 
них кућица, које су тада испуњавале тај крај.</p> <p>Млади човек није волео да има посла с војс 
и на њој самој колико га мрзи.{S} Један крај њене хаљине био се откопчао, те се видело парче бе 
извлачио из џепа велику мараму за један крај, као заставу, брисао нос на сав глас и хвалио одли 
 Обуче своју собну хаљину, подиже један крај од завесе, и посади се крај прозора.{S} Напољу је  
 а даље, горе, на брегу, белео се један крај вароши под небом сивим као миш.{S} Београд се удаљ 
" /> бели зуби гризли су нервозно један крај њених усана.</p> <p>— Продужите... — рече она, па  
олико партија, без реда, један по један крај, знаменита места, као у албуму.{S} Сети се Чедомир 
ину.{S} Две три звезде боцкале су један крај неба.</p> <p>Двоје младих ћутали су, тако седећи.{ 
то коло и све враџбине којих је пун њен крај, бунили <pb n="218" /> су јој главу, мучили је као 
.{S} Марљиво је радила, чекала стрпљиво крај школске године и спремала се за последње испите.{S 
.{S} Пребаци један шал и посади се опет крај прозора.{S} Пријало јој је да тако гледа како зора 
ухну ветар.{S} Лишће у џбунова заигра у крај пута.{S} Занесени у своју лепоту, они нису осетили 
 зауставио, склопио књигу, оставио је у крај свога стола, уредио краватну, погледао да ли су му 
онде видео би се, у том парчету земље у крај Мораве, засађеном врбама и по којом липом, какав п 
 је било света још више.{S} Склони се у крај, где је почињала једна споредна стаза.{S} Начини ј 
исти мах.{S} Сад се превртала са једног краја постеље на други.{S} Било јој је тешко и пријатно 
 животу с Матовићем, селидбама с једног краја Србије на други, отпуштањима из службе, бежањем у 
 и мила сарадница на препорођају родног краја.{S} Управо, он је ово двоје мешао.{S} Кад је у кл 
а карта, са сликом неке велике зграде и краја улице, која се губила у низини својих простих, не 
p>— Ја хоћу да се образујем потпуно, до краја, систематски.{S} Зашто да то право имају само муш 
 у Чачак.{S} Читала их је од почетка до краја.{S} Оне су је опомињале мутно познатих места, иза 
ишња, да се развије што више, да оде до краја пута који је водио преко девојачке школе.{S} Али  
диле своје наставнице и бројале дане до краја школске године.{S} Каја, у њеној строгој сивој бл 
>— Иначе?</p> <p>Бела није смела ићи до краја своје претње, те ју је мајка допуњавала:</p> <p>— 
ј жени.{S} А ја хоћу да се образујем до краја.{S} Хоћу да будем на висини времена у којем живим 
ке узму газдарицу испод руке, шетају до краја сокака, називају свакој клупи добро вече, причају 
ну савезницу, те се свађама није видело краја.{S} Губила је и оно мало поштовања што је дотле и 
е упирале о груди.{S} Пољупцу није било краја.</p> <p>Време је пролазило.{S} Њихове очи нису гл 
 жртва глупог случаја, и да... на крају крајева, он њу воли још, њу једину, њу саму.{S} Кад би  
дувана осуђенику без новца.{S} На крају крајева, новац није ни толико рђав колико се прича, ни  
ошћу користи, према себи самом на крају крајева, јер он хоће живот пун, велики, али чист, јасан 
ара девојка. — Она је одвише чедо наших крајева, јужног сунца и јевтине шљивовице.{S} Северњаци 
бета као кривац.{S} И заронивши главу у крајеве девојкине хаљине, загрца:</p> <p>— Опрости, опр 
ле као један део њен и миле младићу као крајеви раја.{S} Он је брижљиво остављао те хартије у д 
у две жене, с марамом на глави, чији су крајеви били везани испод браде.{S} На извесном остојањ 
 је водио по најсјајнијим и најтамнијим крајевима Париза, Толстој му је откривао бескрајну Руси 
шетао по соби или бежао... по забаченим крајевима, простачким кафанама, вијан као неком утваром 
и остали понешто дужни по умашћеним и у крајевима испресавијаним, дугачким тефтерима њеног газд 
е падала прашина.{S} Он је ишао полако, крајем пута, оборене главе у страну, и викао као по дуж 
 није задовољила — објаснио је Илићу. — Крајем последњег столећа научари употребљаваху методе т 
ђоше једну уску улицу, калдрмисану само крајем, <pb n="156" /> украшену овде онде каквом новом  
 оголеле липе.{S} Иза дрвета затезао се крајичак неба, по чијем је плаветнилу пловило неколико  
у заједничких убеђења.{S} Она је ишла у крајност као све жене.{S} Да јој је Илић у почетку проп 
ва њена ранија наивност против извесних крајности Илићевог схватања ствари.</p> <p>— Докле иде  
 преместе у једну већу кућу.{S} Било је крајње време, јер су сад имали и сувише гостију.{S} Бил 
 се могао јако преварити.{S} Али оне су крајње пристојне једно што се нема прилике или што се о 
 Позив сеоске учитељице није био ни њој крајњи идеал.{S} Можда је и она <pb n="39" /> имала жељ 
 чиновничко место.</p> <p>— Говориш као крајњи мрачњак.</p> <p>— Боже сачувај, ја нисам реакцио 
, ако се не одаду пићу, они постају, на крају, најљући реакционари.</p> <pb n="22" /> <p> Илић  
је био жртва глупог случаја, и да... на крају крајева, он њу воли још, њу једину, њу саму.{S} К 
аклић дувана осуђенику без новца.{S} На крају крајева, новац није ни толико рђав колико се прич 
Отац га је узео за руку; у пекарници на крају вароши купили су хлеба и сира. <pb n="302" /> На  
е слабошћу користи, према себи самом на крају крајева, јер он хоће живот пун, велики, али чист, 
марком од ракита и одраслим јабланом на крају.</p> <p>— Шта ти је, колегинице? — изненади се Ан 
ш да трпим којекакве трутове!</p> <p>На крају једног таквог разговора, он се реши.{S} Није мога 
носталгија робијаша који се враћа своме крају.</p> <p>Пред сумрак, небо се наоблачи.{S} Мало по 
/> одаја поплочана циглама.{S} У једном крају се налазила гвоздена пећ, несразмерно велика прем 
но.{S} Он приђе такође.</p> <p>У једном крају, поред гомиле цигаља лежао је један радник, затво 
има, о миру који је нашла у свом родном крају, о вечито променљивом пејсажу кукурузних поља, о  
р копита одјекивао је у такту по мирном крају.{S} Несигурна мартовска светлост играла се по коњ 
и библиотека.{S} Распуст се приближавао крају.{S} Велика Школа почињала је поново да оживљава.{ 
е заврши реченицу.</p> <p>— Ко би играо крајцарица кад би Младен учио! — насмеја се Бела, која  
родавци варали су је, продавали скупље, крали на мери, потурали што је рђаво.{S} Било да узме ш 
се уважи; њихови кабинети зврје празни; краљ није успео да састави владу, вечерас нико не влада 
ити само јутрос, само данас у подне!{S} Краљ Милан му неће никад опростити.{S} Реакционари су,  
се телеграфски одлуци својих колега.{S} Краљ Отац, који се такође бавио у иностранству, није кр 
рхали <pb n="6" /> се као од стакла.{S} Краљ се сад, природно, обраћао народу, чинио обећања, о 
реко ноћ, како су се надали на дому.{S} Краљ му је на дан венчања опростио само пола казне.{S}  
 и министарским канцеларијама.</p> <p>— Краљ се верио! — дочекала га је Бела у кујни, у коју се 
ењу.{S} Тако рече једног дана:</p> <p>— Краљ ми је два пута изјавио како се озбиљно решио да да 
тео, за какво си се борио.{S} Убијен је краљ тиранин, осигурана је слобода штампе, уставом су д 
з везе, задихано, као да је онај младић Краљ Отац или неки активни политичар, какав фактор тих  
он.{S} И кола одмакоше правим булеваром Краља Александра.</p> <p>Вишња оста тако за један трену 
бе десет година.{S} Влада није одобрила краљев поступак, схватила га као скандал и поднела оста 
 те званичне карте с унакарађеним лицем краљевим, те слике гимназије и пијаце које су му предст 
тлу.{S} Место су ограничавале ограда од краљевог двора, једна школа која је раније била механа, 
ицу и, под претњом смрти, да не допусти краљевом оцу улазак у земљу.{S} Реакција је пала.{S} Ње 
орак или каскало господски, као да вози краљевски брачни пар.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — драо се 
осле двадесет година борбе, он је видео краљевство претучено народним бунама, поразом једног ка 
рече Илић у себи изненадно, циљајући на краљеву женидбу. — Не могу да схватим такав брак у обич 
ћерци, говорила у глас, причала о повој краљици, изговарајући полако њено име из првог брака, д 
јећег стања</hi>, антидинастичар, јатак краљоубицâ и шта још не, што је један лични режим начин 
онференције, пискарати по новинама, ићи краљу на подворење.{S} Чим би он измакао из куће, госпа 
вамо, па се ми венчамо пре испита...{S} Красан је мој Милисав, видећеш.{S} Ах, ево га — додаде  
око оца.</p> <pb n="183" /> <p>— Баш је красан момак! — рече готово гласно.</p> <p>Тада се сети 
ш.{S} Тетки си се јако допала.{S} Вели, красна цурица.{S} Него, кажем ти — подвуче стара девојк 
ла енергичније.</p> <pb n="194" /> <p>— Красно, госпођице — обрати се Матовићка својој кћерци.  
У низинама виделе се вреже од бостана и краставаца; ту су биле подигнуте шиљасте земунице, под  
еке врсте кобасица, жути се суд киселих краставаца, изложена је чинија обичног сира и неколико  
<pb n="242" /> своју срећу, живот ми је кратак, верујем у бесмртност душе.</p> <p>Вишња није би 
 Он продужи свој нагиб и притиште један кратак и устрептао пољубац.{S} Пољубац не паде на усне, 
 Виде како се шешир скину.{S} Још један кратак <pb n="146" /> поклон.{S} И кола одмакоше правим 
 крај прозора.{S} Напољу је свитало.{S} Кратка летња ноћ дизала се лагано, као магла, и открива 
се војници и чула се промукла, далека и кратка команда: „К нози!“</p> </div> <div type="chapter 
.{S} Живот је дуг, пријатељу, а младост кратка.</p> <p>— Срце ми хоће апстракт и апсурд, моја м 
ца.{S} Ветар се играо са скутовима њене кратке хаљине и откривао ногу до колена, ногу младу, а  
реба, па одлазио на ручак, пењући се уз кратке, камене степенице, ограђене зарђалом оградом.</p 
по зеленом бусењу.{S} Радоје је одбијао кратке димове на својој луши.{S} Његове очи су гореле к 
ласима.{S} Донесоше чакље, али оне беху кратке.{S} Радоје обеси тада један фењер на чакљу, па п 
е сваког дана... пољупци <pb n="138" /> кратки, дуги, испрекидани и продужавани, где душа само  
 и по којим пољупцем... пољупцем брзим, кратким, недовршеним. <pb n="42" /> Међу њима били су и 
ма, пљоснатих ушију, необријане браде и кратких, дебелих бркова, готово суров, сељак у грађанск 
ила се одмах у село.{S} Прекинула је на кратко са целом прошлошћу.{S} Дала је реч својој другар 
 се мора имати храбрости и прекинути на кратко са свим маштаријама.</p> <p>Кућа је била мирна.{ 
де свраћају сељаци.{S} Али писмо испаде кратко, банално.{S} Јавила му је само повод свога одлас 
/p> <pb n="169" /> <p>— Осам — одговори кратко човек с дугачким носем, не дижући главе са свога 
ја нових нада, него исприча другарици у кратко све шта му се десило од како су се растали.{S} У 
министра, седељке после ручка бивале су краће.{S} Стари господин је морао примати овог или оног 
на.</p> <p>Девојка се уједе за усну.{S} Крв осоли њену пљувачку.{S} Навуче покривач до уста, ок 
јим је девојка била обдарена.{S} Румена крв шибала је под њеним округлим образима чак до првих  
ике у глави обавијале се као паучина; у крв улазила грозница нестрпљења; она дотле није била ни 
ст и сопствену вредност уносила му је у крв пенушаво одушевљење као од неког јаког пића.{S} Сто 
ала у ваздуху, уносила му је грозницу у крв.{S} Руке су му гореле.{S} Ватра му ломила тело.{S}  
их очију.{S} Мало даље од њега видео се крвав перорез.</p> <p>— Говори ко те уби! — рече неко и 
ао неки благ и лаган лек на срце што се крвавило.</p> <p>— Да је и мени да изађем некуд — рече  
пу ове земље налили смо својим знојем и крвљу, а ми не знамо још колико неисцрпног злата лежи у 
аздељиву целину, струји кроз њу као њен крвоток.</p> <p>Радојев глас и, час немо а час гласно,  
оба сиротињски намештена: један гвозден кревет, проваљен миндерлук, прозорске завесе на алке, н 
 из пакла.{S} Илић је имао стан, управо кревет, изгубљен у сокачићима, двориштима, баракама, ст 
 коју књигу. <pb n="84" /> Хранио се на кредит, до бољег времена, где и раније.{S} То је било т 
ије.{S} Пронашао је библиотеку, израдио кредит код једног великог књижара у ђачком кварту, па ј 
 у пољопривреди увођењем земљорадничког кредита за набавку савршенијих справа и средстава, и у  
ак се брзо прибрао.{S} Имао је прилично кредита, јер је прошлих две године плаћао уредно.{S} До 
вине, те са сумом коју је отуда добио и кредитом од Управе Фондова сазида лепу кућу у једној од 
уписивале.{S} Држава је помогла друштво кредитом.{S} И већ се с пролећа приступило радовима на  
и тражи да се за шта ухвати.{S} Жабе су крекетале, попци и скакавци зрикали.{S} Он се упути пра 
чег новог, разонођења, могућности да се крене једним новим путем којим дотле није био прошао.{S 
ницом по њушци.{S} То је био знак да се крене.{S} И он пође, вукући се, климајући десно-лево.</ 
стави све друго.{S} Кад се кола хтедоше кренути, Бела истрча у двориште и стаде преклињати мужа 
сли.{S} Тек, једна једва приметна румен кретала се по њеним образима.{S} Младић се не могаде уз 
 говор.{S} Његове очи су се наизменично кретале са девојке на игру сунца на улици, а са сунца о 
ео да има новаца да би осигурао слободу кретања, да би радио само оно што воли, да буде свој и  
д би се кола напунила, осећао је са̑м и кретао се без команде.{S} Сирото кљусе, било је болесно 
 усред мокре ливаде.{S} Неколико певаца кречало је по селу.{S} Девојка се осети слободнијом у п 
 кружила неко време, па опет слетала, и крештала свеједнако и јогунасто.{S} У једном тренутку с 
да му глас дрхти.{S} Једно јато врабаца крештало је лево у трњаку.{S} Он се окрену тамо тако да 
 пољски мир који не руши цикање попаца, крештање жаба.{S} Он је узе и за другу руку.{S} По башт 
своју косу, додаде одсечно: — Илић није крив ништа.</p> <p>Госпа-Матовићка се зарумени у лицу к 
огима другим.{S} И млади човек осети се крив што узнемирава то тихо језеро здравих живаца бунто 
ер су га колеге пањкале, а и сам је био крив: био је лабав, давао је лако добре оцене, помео се 
 у судбоносне неспоразуме.{S} Ако је ко крив, то смо ми: ја, ти, наши карактери, наше неједнаке 
од је могла.{S} Чинило јој се да је она крива за његову несрећу.{S} Тешко јој је било гледати г 
 девојке.{S} Он се сроза с канабета као кривац.{S} И заронивши главу у крајеве девојкине хаљине 
очекивало, била је амнестија политичких криваца.</p> <p>Све је то Бела испричала Илићу брзо, бе 
нцокрети.{S} Они су високо дизали своје криве, таште, жутокруне главе и лепо се повијали према  
оразум, раздвојио нас је...</p> <p>— Не криви време, Чедомире.{S} Ја не верујем у судбоносне не 
103" /> била зла времена.{S} Шта су они криви ако су били слаби или имали противна убеђења?{S}  
ојке?{S} Та сад ти бар реакционари нису криви?</p> <p>— Збунио сам се — одговарао је дечко одсе 
о као девица, ситно, бледуњаво цвеће на кривим, ломним гранчицама.{S} То је ивањско цвеће, боје 
а против његове воље, па ипак се осећао кривим.{S} Поштење му је налагало бар да извести своју  
тог Маћедонца, кисело насмејаног лица и кривих ногу.{S} Њега сви његови гости зову <hi>Стрика</ 
утешити.{S} Своју грешку сматрала је за кривицу.{S} Стид ју је било и од самог Илића, а ради ње 
обоје осећали Белину сакатост као своју кривицу — јер је још као дете, због недовољног надзора, 
м квартовским мангупима, носио шешир на криво, говорио шатровачким језиком, задиркивао служавке 
а преко плићака, испод подривене обале, кривудала по широком кориту и губила се на хоризонту ка 
ни.{S} Окретала се блесасто по соби.{S} Кризе су код жена заразне.{S} Она напреже све што јој ј 
сна него што је отац писао.{S} За време кризе, млада студенткиња показа се као најизвежбанија н 
о да крши леђа пред сваким старијим, да крије своја осећања, да се одриче својих мишљења и да с 
ма, тешка срамотна болест коју болесник крије од света, док му она разједа срце, а њен гној прљ 
а ове најдубље тајне свога бића, оне се крију и од сопствених очију, и обујме нас тек кад нас,  
лаву међу те две расцветале руже што се крију у борама муселина и љубити до миле воље њену кожу 
ознатог, <pb n="122" /> где већина људи крију своја уверења и своје особине.</p> <p>— Шта да ва 
ете.{S} Бела долазила чешће преко дана, кријући се тек форме ради.{S} Из вароши се доносиле тру 
/p> <p>— Заиста? — ускликну девојка, не кријући своје задовољство.</p> <p>Мајка и укућани били  
ратњи госпа-Клеопатре.{S} Иначе је Бела крила вешто своје маневре од других.{S} Носила је редов 
ти.{S} Неколико покушаја да се завађена крила опет сједине остали су без успеха.{S} Јаз се шири 
пустили срећу да одлети кад су нас њена крила додиривала, до врелих игала страсти које су му бо 
стиде.{S} Како да јој објасни то што је крила од саме себе?{S} Ипак у постељу није хтела ићи.</ 
 друга; пуче пушка; једна од њих опусти крила и паде у рит; она друга прну у вис, па се врати,  
S} Два црна лептира с црвеним рубом око крила јурила се око једног букета дуде.{S} Низ кириџија 
 врло чисту кујну.{S} У једном удубљењу крила се велика постеља, заклоњена црвено мрким завесам 
ловено, опште, свачије.{S} Он је од ове крилате речи очекивао све: народно благостање, своју со 
и је из очију испао!</p> <p>— Ту смо се крили од Турака — додавао је други — а гле ти сад чуда! 
ту једном речи.{S} Машта је ишла као на крилима.{S} Кад се дође већ до немогућности, младић се  
неслућеног анђела који га милује својим крилима, девојка се била већ извила из његовог наручја  
 стискао се у њему као соко са скрханим крилима.</p> <p>Варош се спасла, али од <hi>електрике</ 
рва рогушила се у сенци коју је правило крило универзитетске зграде.{S} Иначе, зидови су се све 
Она га присили да седне, посади му се у крило, па поче да барата по његовом столу.{S} Под руку  
 се не усуди.{S} У њеном <pb n="216" /> крилу мирисало је то посвећено цвеће тако силно, чудно, 
лицу, готово као цвеће које је држала у крилу. — Али је живот чудан, комшија, тако чудан да ја  
од обичне материје.{S} Држала је руке у крилу. <pb n="52" /> На глави јој је био прост шешир од 
ји се такође бавио у иностранству, није крио огорчење на свог сина.{S} Војсци је наређено да чу 
 није могао пребећи у Аустрију, него се крио по околним гајевима, повлачећи се дубље у земљу, д 
као да држи предавање — истину не треба крити; треба је послушати, рећи је увек, и увек радити  
софија".{S} Ма колико да му је ова нова критика позитивизма изгледала да се отима свакој формул 
ици се живело доста весело.{S} Кад нису критиковали митрополита што им не услиши молбу да се пр 
.{S} Јер најзад, нашто вечито трчати за критиком, за рушењем, за духовитошћу, за исмевањем и ск 
еш.{S} Хоћеш ли да будеш виђен?{S} Онда критикуј туђа дела, не стварај ништа, размећи се, други 
 те она продужи ићи, бацајући по каткад кришом свој дрхтав, девичански поглед на рођака своје д 
у боју под многогодишњим <pb n="179" /> крмачама, и наби на очи доста фин цвикер.{S} Он је мета 
фаном <hi>Шаран</hi>.{S} Он је седео на крми и терао чамац врло добро, као да му је то <pb n="2 
тада не би био срећан, јер би се осећао крњ, сакат, јадан, недостојан да живи.{S} Он није видео 
тира.{S} Иза једне шумице примећивао се кров варошке цркве, прост и достојанствен.{S} Све беше  
а зиду суседне куће, на коју се ослањао кров пјане кафане.</p> <p>Унутра је врило као у паклу.{ 
е су излазиле за тренутак из тих јадних кровињара, којима би пожар учинио милост, заврнутих рук 
 неба које се видело, неколико суседних кровова и заруделе кајсије у башти.</p> <p>— Ви волите  
устима муве.{S} Даље, преко разноврсних кровова видело се парче једне улице: пуста калдрма, зар 
сти што се ниже пада.{S} Калдрма, куће, кровови цаклили су се <pb n="83" /> под усијаним сунцем 
ога живота, сваки ју је познавао, чак и кровови од кућа чинили јој се да је поздрављају пријате 
ма, по тротоарима.{S} Врапци се чули на крововима, у олуцима.{S} Један шегрт је ишао средином у 
 зракова.{S} А даље, по шору, поцрнелим крововима и раштрканом селу, приређивала је зора велича 
од лептирова, а на супротној страни, по крововима ниским, високим, од олова или просте ћерамиде 
 врло тешко.{S} Становали су под једним кровом, хранили се за истом трпезом.{S} Поред тога, Бел 
воспратна зграда у источњачком стилу, с кровом као звезда, широком настрешицом, изолученим проз 
аг?{S} Да ли се и теби чини да нас она, кроз ниске гране својих врба, позива на велика дела, уз 
 се поново она опојна музика из сна.{S} Кроз ваздух су се преплетале оне плаве и модре траке.{S 
 му је једном. — Ви више нисте дете.{S} Кроз неколико месеца свршићете школу и постати јаван ра 
бленули неодређено у празнину улице.{S} Кроз широм отворена главна врата, на средини куће, виде 
ла непомично на поду, пред постељом.{S} Кроз откривен прозор улазио је један ружичаст сноп први 
е <pb n="67" /> с дивљом травуљином.{S} Кроз уско лишће од врба промицао је по који сунчев зрак 
 природе.</quote> <p>Воз је одмицао.{S} Кроз прозоре од вагона виделе се разнолике зграде стани 
ента официр, поред чиновника обућар.{S} Кроз дим од дувана и испарења, Илић виде једно празно м 
тио.</p> <p>Вече се спуштало у собу.{S} Кроз расходоване чипкане завесе примећивало се с муком  
иромах, без фамилије, али ми смо ту.{S} Кроз који месец свршиће школу.{S} Неће требати да се му 
S} Она подиже његову главу и гледаше га кроз сузе, као да га је жалила, као да је жалила себе,  
руга дели за иностранство, Илић погледа кроз прозор.{S} Да ли виде једну клупу, усађену у обалу 
 другом.{S} Између њих је певушила вода кроз луле, падала у низак басен и враћала се отуд у вид 
његове музе.{S} Авет лудила се помаљала кроз њих.{S} Он је певао:{S} Ја се смејем, морам да се  
 покушавај да ми поричеш: ја сам прошла кроз твоје доба.</p> <p>— Шта хоћеш тиме да кажеш?</p>  
ека слатка језа, од чукљева на руци, па кроз цело тело, да јој и колена задрхте, као кад је чит 
ост која обећава све, а сад је посматра кроз прошлост која се измиче, отима се нашим пруженим р 
била слабост ове учене главе.{S} Она је кроз њу гледала свој велики Београд.{S} По неколико пут 
</p> <p>При тим покретима показивала се кроз широке рукаве њена рука гола до лаката, њено млечн 
насред реке.{S} Дим од лађе развијао се кроз бистри ваздух на све стране тога широког пејсажа.{ 
 по ознојеном челу.{S} Он провуче прсте кроз кике на темену и управи поглед прозору, као да је  
н одсев озари њено лице.</p> <p>Прођоше кроз врло чисту кујну.{S} У једном удубљењу крила се ве 
доше до рамена.{S} Голе мишице блеснуше кроз собу.{S} И ово дете, сакато, размажено, претвори с 
м жилама као нераздељиву целину, струји кроз њу као њен крвоток.</p> <p>Радојев глас и, час нем 
{S} Свако од њих пратило је своје мисли кроз самоћу предела.{S} Они су обоје били и сувише озби 
илионар и тако даље, веле, да су прошли кроз две собе из којих се састоји <pb n="85" /> ова чок 
 ми — рече при том весело и махну руком кроз ваздух.</p> <p>Узеше топчидерски трамвај.{S} Код ј 
.{S} Али, Илић, који је видео свет само кроз књиге, није имао мрве практичног смисла.{S} Читао  
 о којој сви сањамо, коју сви очекујемо кроз цео свој живот.{S} Живот <pb n="90" /> пролази, а  
е.{S} Хорови жаба звонили су уједначено кроз вечерњу тишину.{S} Две три звезде боцкале су један 
.</p> <p>Остави рукопис и погледа тужно кроз прозор.</p> <p>Напољу су радници откопавали неку о 
 села чији се отегнути нагласак и говор кроз нос одржавао још после толикогодишњег аклиматисања 
ам часова.{S} Ноћне паре блуделе су већ кроз атмосферу и покушавале да завију у помрчину разгра 
 <p>— Добар дан! — прогунђао би Матовић кроз нос с природном и инстинктивном грубошћу у гласу,  
оред њега.</p> <p>Ноћ је улазила у собу кроз прозор.</p> <pb n="159" /> <p>Тело и душа су тако  
к", ошкрину полако врата, промоли главу кроз отвор и несташно додаде:</p> <pb n="137" /> <p>— К 
едан путник је промаљао радознало главу кроз отвор на колима.{S} Платно позади лепршало се.{S}  
мем перо да забележим идеје које лутају кроз моју главу и изгледају ми сјајне; кадгод, чини ми  
 држећи непрестано само главу промољену кроз врата.</p> <p>Та је глава била окружена мирисавом  
а ван вароши.{S} Он је онда гледао у њу кроз будућност која обећава све, а сад је посматра кроз 
 Не радиш снагом него мозгом.{S} Гледаш кроз прозор: људи се паште, <pb n="59" /> снег пада, те 
нушава и као зауздана, пробијала се још кроз отвор на средини.{S} Чекало се само пролеће, па да 
есело седе на канабе поред њега.</p> <p>Кроз чипкане завесе на прозорима видело се једно парче  
едног од наших старијих сликара.</p> <p>Кроз широм отворене прозоре допирао је у собу весео шум 
е затворено плаве боје, чији је озбиљан крој доликовао лепо њеном одмереном ходу.{S} Два прамен 
д својих...{S} Најискреније су животиње крокодили јер лију сузе за одбеглим пленом...{S} У држа 
ло на винову лозу, а цветови на цвет од кромпира.{S} Одаја је била тако мала да ју је испуњавал 
знају већ вештину опортунитета и хладне крпе за угрејана чела.</p> <p>То је била соба сиротињск 
н није видео да сви око њега имају свој крст на леђима.{S} Он је видео само себе, те је веровао 
или сапун, а изнад ње налазио се узидан крст од црвеног камена на коме је изрезан натпис: <hi>В 
 /> сијале оном својом ватром, јако као крст на старинској цркви.</p> <p>Вишња га пусти да гово 
сао да не иде тим правцем, те је ударао крст на страни на којој се зауставио, склопио књигу, ос 
 ватре, руке су јој пуцале од сапунице, крста је болела.{S} Ипак је она одговарала:</p> <p>— Ал 
је ми омладинске беседе код <hi>Златног Крста</hi> и тврди да ја личим на њеног сина који је ум 
је хтео мењати хришћанство, он би место крста набио на олтар гуњ и опанак.{S} Сад, после двадес 
атељица књига? — рече јој. — Проповедаш крсташки рат...</p> <p>— Ја нисам њихова непријатељица, 
але <hi>Рад и Светлост</hi>, како ју је крстио један тамошњи професор, један од оних неприметни 
грапно кубе старинске цркве, са златним крстом, који се сија у ватри сунчане светлости.{S} Усре 
ад дође време, заспи вечито под обичним крстом, са кога ће киша и невреме спрати њено име и уни 
родоломник на пустом гребену што сабира крте остатке разбијене лађе да од њих начини спасоносан 
ред тих људи што мисле да од њих зависи круг земаљске планете.{S} Она се сети много лепих ствар 
} Он је остављао свакоме слободан један круг болесних места, а нападао је на оно што је главно, 
отле није видела: један готово правилан круг од свежег, росног зеленила по сред суве, зреле тра 
прну у вис, па се врати, начини два три круга изнад места где је пао леш као да га тражи; пуче  
не стазе, која је описивала једну врсту круга, прелете преко гомиле пепељавих капута, разнобојн 
озаџије чувеног у то доба у студентским круговима.{S} Али он одби позив ћутке, махнувши руком,  
е да венчање буде на јутрење, у најужем кругу пријатеља.{S} Госпођа је то објаснила младићу раз 
 се по уличном дрвећу, дизала се у вис, кружила неко време, па опет слетала, и крештала свеједн 
е грађанске слободе.{S} С друге стране, круна се опијала са нешто релативног успеха . на Берлин 
ладу, вечерас нико не влада Србијом.{S} Круна ће морати потражити наслон на народ... мораће дат 
е два главна политичка фактора, народ и круна.{S} Народ је био под мучним последицама два тешка 
" /> своје срце као дрво своје олистале круне, да се и ми страсно заборавимо као чела на каквом 
ознато цвеће, које је звао биље, њихове крунице, прашнике, тучкове; на обали каквог друма показ 
разнолико цвеће.{S} Ту је модри слез са круницом као звезда.{S} У жалфије се пла̑ве длакава, ле 
е породице.{S} На углу, који је правила Крунска улица са другом попречном улицом, једноспратан, 
је држао кондицију налазила се при врху Крунске улице.{S} То је било код једног гимназијског пр 
 мачки, кокошима и ђаволу.</p> <p>Ту, у Крунској улици, изненади се импровизовани учитељ кад пр 
ним путем из Библиотеке на Теразије, па Крунском улицом на Врачар, где је давао лекције једном  
амног шешира.{S} У руци је држала један крупан цвет на подугачкој гранчици.</p> <p>Она га спази 
се налази и шта се десило.</p> <p>Једна крупна сенка спусти се низ степенице велике куће, додир 
p> <p>Њена другарица, напротив, била је крупна, доста пуна за своје године, дубоких, угаситих о 
о свелим.{S} Његова сенка, неправилна и крупна, дрхтала је на зиду.{S} Даље мало, пузала је, ра 
 родиле ове године, па <pb n="11" /> су крупне и врло лепе — допуни госпа Клеопатра своју ћерку 
у, разговарао се с њим дуго, озбиљно, о крупним стварима из политике, о народу, задацима Србије 
у, јела улицом кифле и переце, корачала крупно; сукње су летеле око ње као мантија у попа.</p>  
 да удружи, идеалиста који ради само на крупно; гледајући главну ствар превиђа споредну, вечито 
е имала развијено тело, као у жандарма, крупну главу, црне веђе, круто држање, набељене образе  
ао у жандарма, крупну главу, црне веђе, круто држање, набељене образе и офарбану косу; посебно  
ји би био његова пуна супротност: мали, крутуљаст, са очима као у миша, она би желела да се и њ 
 <p>— Ево лепа воћа!...{S} Тазе јабуке, крушке, слатке поморанџе... ’Ајде, јевтине и слатке!... 
илазе из леденог облака својих формула, крхају баријере које деле науку од живота, литературе и 
су ми рекли да ће неко раскопавати онај крш, не бих му веровао да ми је из очију испао!</p> <p> 
где тело дише дахом другог тела, где се крше руке састављене око паса, очи бледе, а мисао умире 
 малим квалификацијама који је морао да крши леђа пред сваким старијим, да крије своја осећања, 
, онај који се видео, коме су припадале крштеница, уверење да није жењен, остале сведоџбе, ради 
када.{S} Госпа-Клеопатра — тако је било крштено име Матовићки — није у свему делила демократска 
укинути везе између оца и сина, мајке и кћери, учитеља и ђака?{S} Ја чујем само право... право, 
 је Лазаревић својој жени и најстаријој кћери штоф за хаљину из Београда; штоф је морао бити по 
 госпођице — обрати се Матовићка својој кћерци. — Дивно, девојко!{S} Од кога си научила да зака 
:</p> <quote> <hi>Венчање</hi>. — Бела, кћи г. Јована Матовића, министра земљорадње, венчала се 
ш оцу дати рачуна.{S} Ти ниси више моја кћи.</p> <p>Младић не одговори ништа.{S} Осећао је да ћ 
а којим је дотле живела.{S} Она је била кћи Митра С. Лазаревића, бакалина.{S} Њен отац је држао 
<p>У том разговору појави се прво једно кубе сумњиве лепоте, па онда друго, треће...</p> <p>— Ш 
пред каквом кафаном, и широко незграпно кубе старинске цркве, са златним крстом, који се сија у 
исоким, од олова или просте ћерамиде, с кубетима или турским димњацима образовале су се плаве с 
се велика, старинска црква са гломазним кубетом од лима.{S} Око ње су ситне куће на један спрат 
женске послове.{S} Међутим сад, било да кува ручак, јела су испадала недосољена, несаврела, заг 
 собе, пропирала рубље, требила поврће, кувала запршке.</p> <p>— Остави, дете — бранио јој је о 
е.{S} Вишња је распремала кућу, а Аница кувала.{S} После часова остајале су дуго заједно.{S} Ст 
и за педаљ одмакли од земље.{S} Жене се кувале по шупама, одмах до помијара и ђубришта.{S} Оне  
оцена одела, свечане ручкове, у кући се кувало двапут више него што је требало, просипало се, б 
боље госте</hi> и у исти мах служила за кување, долазиле су оближње раднице да однесу кући врућ 
драв, треснувши чизмом и кочећи очи.{S} Куварица је стишавала близнакиње да се не деру пред њег 
о није тако.{S} Ти се компромитујеш.{S} Куварица види све из кујне.</p> <p>— Куварица не сме да 
S} Куварица види све из кујне.</p> <p>— Куварица не сме да регне — прекину га девојка. — ’Ајд,  
ци откопавали, појави се сјајна сунчева кугла.{S} Илић је погледа право.{S} Он је тражио мало с 
о што зађе.{S} Каткад се деси да његова кугла пада баш за оним димњаком од стругаре, па димњак  
Њему ће се познати, а нама је свеједно: куд једемо сви, биће и за њега...{S} Можемо му дати и ј 
 требала учинити; и то ју је болело.{S} Куд се окрене чинило јој се да је нешто прати у стопу,  
но:</p> <p>— Шта је?{S} Шта је теби?{S} Куд си нагао?{S} Ти губиш главу.</p> <p>У том, на часов 
извесним часовима усамљености!</p> <p>— Куд нађе ту жену: плебејку, старију од себе, удовицу —  
брати девојци, нежно као жена:</p> <p>— Куд си пошла?...{S} Хајдемо негде заједно!{S} Имам мног 
жи, а кад остариш не можеш да радиш, па куд ћеш него у просјаке.</p> <p>Сад се све то срушило ј 
ш школу, шта ће ти ова страћара.{S} Иди куд те очи воде и ноге носе, па тражи себи девојку.{S}  
ви са универзитета били су се растурили куд који.{S} Друге није стекао.{S} Остао је још Зарија  
ити свој живот по својој вољи, излазити куд хоће, враћати се кад хоће.{S} Није се морала више б 
у кожу час румену, а час белу.</p> <p>— Куда идемо? — упита га она.</p> <p>Пут се био изгубио.{ 
 поздрава могаде јој рећи тек:</p> <p>— Куда ћемо?</p> <p>— Куда хоћеш — одговори она нешто рап 
 рећи тек:</p> <p>— Куда ћемо?</p> <p>— Куда хоћеш — одговори она нешто рапавим гласом.{S} Зати 
ско; није журила, а није, управо, знала куда иде.</p> <p>На неком сату изби осам.</p> <p>Она по 
отере, испред кише или кад човек не зна куда ће.{S} Увек би се нашло друштва, водили се занимљи 
цијалитет, једна врста приватне народне кујне или ресторана без алкохола.{S} Он се језиком свој 
одерни судови од земље или емаља.{S} Из кујне се иде у дечју собу, где је Чедомир обично држао  
 компромитујеш.{S} Куварица види све из кујне.</p> <p>— Куварица не сме да регне — прекину га д 
 Јулије.{S} Стаклена врата водила су из кујне у Вишњину собу, која изненади младића многим и ле 
ена пећ, несразмерно велика према самој кујни.{S} По зидовима су висиле изрибане тепсије, тигањ 
 Краљ се верио! — дочекала га је Бела у кујни, у коју се прво ступало при улазу у велеиздајнико 
 <pb n="9" /> иначе је сиротињи место у кујни.{S} Али овог срећног дана, она хтеде показати том 
редсобљу чу како газдарица ради нешто у кујни.{S} Ухвати за кваку и изађе.</p> <pb n="305" /> < 
ог Јеврејчета.</p> <p>Они су били још у кујни.{S} То је била <pb n="8" /> одаја поплочана цигла 
ад би уграбио од своје жене да седне за кујнски сто и једе што прво дохвати.{S} Али му је то за 
 позив у животу виши од обичне бриге за кујну.{S} На лицу јој је почивао отмен умор, који је тр 
а два одељења.{S} У једном су наместили кујну и собу за примање, а од другог су начинили своје  
 Француски језик није марила, француску кујну још мање.{S} Пасуљ са пастрмом био је сад њен сан 
брисао нос на сав глас и хвалио одличну кујну своје жене.{S} Кад би му, и поред тога, остало сл 
но лице.</p> <p>Прођоше кроз врло чисту кујну.{S} У једном удубљењу крила се велика постеља, за 
вна, сестра Рускиња, што је волела нашу кујну, било је за причу.</p> <p>Вишња је мало јела и го 
ју науку хришћанску.</p> <p>Његов отац, кујунџија Марко, јако се наљутио због тога на свог сина 
прављао сатове, лемио ланчеве.{S} Стари кујунџија се противио у почетку новотаријама свога сина 
 мајко, као мрав.{S} Сева будак, а онај кујунџијин настојава и соколи...</p> <p>Увече је одјеки 
и лепо помогао старом Остојићу.{S} Како кујунџилук није више ишао, одаде се нарочито на часовни 
обом, ступи дубље у собу, стави руке на кукове, па ослови студента нешто извештаченим гласом:</ 
окетовале простачки гримасама, вратом и куковима, и, за један глас више, наручивале мокролушким 
оју земљу.{S} Кириџије су биле зашле за кукуруз, види им се само глава.{S} Поље је дисало мирно 
ма, доброћудна.{S} По њивама су класали кукурузи.{S} Младићев поглед прелете цели родни крај, п 
ном крају, о вечито променљивом пејсажу кукурузних поља, о лековитој тишини Моравиних обала, на 
су само позорница, решења се доносе иза кулиса; образована су удружења која ниједан закон не мо 
 донели, са својим брезама и саоницама, култ енергији, окрутности, себичности.{S} Али...</p> <p 
ао страсно у филозофским проблемима.{S} Култура му се нудила на сваком кораку: музеји, спомениц 
сетој години осетили наличје живота.{S} Култура им је показала само своје зле стране, извукавши 
сећања удобности, лепоте, <pb n="30" /> културе једном речи.{S} Кажу да је ова варош по свом по 
шњи професор, један од оних неприметних културних радника по паланкама, који су скупљачи претпл 
ушила му свако уважење, па и онај понос културног човека који је млади муж осећао у самом себи. 
} Илић се осећао понижен у свом осећању културног човека.{S} Планови о повратку на страну, о до 
, свуда где му је то место, материјалну културу нематеријалној.</p> </div> <div type="chapter"  
згубио меру, претерао, затворио си се у кулу од слонове кости.{S} Ти си рђаво разумео околину у 
ео поверити се.{S} Вишња се опет играла кумаша са Милевом, доцније везла, плела и ћаскала по об 
>На станицу су их испратили Матовићи са кумовима.{S} Кад би време возу, Чедомира беше нестало.{ 
Седам Кућа све до планинског склопа око Кумодраже.{S} Десно, посматрачево око заустављало се на 
ама, фанатички излагао леђа жандармским кундацима.{S} Шта то мари!{S} Он је волео слободу, веро 
листале природе, која се у роси зориној купала безбрижно, разблудно.{S} Осећала се нека јака во 
нама се чуо жагор.{S} Деца се враћала с купања и дерала у сав глас.{S} Парк је пак ћутао усамље 
ивало се с муком двориште.{S} Сумрак је купао џбунове шимшира, споредне стазе и силуете барни з 
о, меко, глатко, да је ваздух био као у купатилу.{S} По тротоару је било доста света, оно лепог 
Код њега су биле најскупље цене, али је купаца било доста, јер се знало да код њега човек неће  
век могућности да задовоље Белину жељу: купе јој пајаца са звонким прапорцима, скупоцен шешир и 
.{S} Човек има своју кућу, слатко руча, купи жени папуче.{S} Јест, може да <pb n="287" /> има ж 
Вишња, овог сељака.{S} Он можда нема да купи друге чакшире.{S} Али зашто их не закрпи?...{S} Ба 
дни отац да му је један бирач тражио да купи шешир његовој жени.</p> <p>— И он га је купио?</p> 
сољена, несаврела, загорела.{S} Било да купи што за кућу, малопродавци варали су је, продавали  
треба му читаво решење да уђе у дућан и купи какву ситницу, а прелази преко остварених задовољс 
 Имаш ли коју паприку?{S} Нема ко да ми купи.</p> <p>На улици се чу тресак тарница.{S} То је по 
су били дискретно спуштени и с фигурама купидона који држе венце испод прозора, овај је дом чин 
ривала нова простирка коју је газдарица купила ту скоро и сва срећна унела га у ову собу.{S} Пр 
 римске новце, бронзано прстење које је купила по околини.{S} То је била њена манија.{S} Лазаре 
сећала се све неугодније.{S} Њене мисле купиле су се око Чедомира.{S} Она се питала:</p> <p>— Г 
ео за руку; у пекарници на крају вароши купили су хлеба и сира. <pb n="302" /> На једном брдашц 
варала, он је онда почињао своје шетње, купио је печених марона који су му грејали џеп, па лута 
="171" /> <p>— Видиш ли овај пиштољ?{S} Купио сам га пред лањску демонстрацију.{S} Жандарми су  
ни.</p> <p>— И он га је купио?</p> <p>— Купио.{S} Вели ми, тај ми носи педесет гласова.{S} Дао  
шешир његовој жени.</p> <p>— И он га је купио?</p> <p>— Купио.{S} Вели ми, тај ми носи педесет  
 покажем бразилијанску марку што сам је купио од једног Јеврејчета.</p> <p>Они су били још у ку 
пође на боље.{S} Код Радоја су се могли купити часовници јевтиније него у Београду.{S} И сама м 
и, ни кошуље му не доноси.</p> <p>— Па, купиће је, стара му мајка!{S} Човек се не жени због кош 
х: тражили их по пијаци, киселили сами, куповали их по оријенталским ресторанима, али никако да 
.</p> <p>Бела је посвећивала Илића у те куповине, питала га за савет при избору боја, <pb n="20 
/> своме зету. — Зар се за свадбени пут купују новине?</p> <p>— Нешто ме интересује — одговори  
ама свога сина.{S} Називао му књиге <hi>купусарама</hi>.{S} Најзад, виде да Радоје има право, п 
с њим је као и с пливањем; научи се кад куражно оставимо плићаке.{S} Јер најзад, нашто вечито т 
од Турцима, испуњавала је тај посвећени кут Београда и била његов најбољи украс.{S} Тако слобод 
, суво, не гледајући у њега већ у један кут од салона и као враћајући се с неког далеког пута,  
ом, са два велика прозора, пуна шољица, кутија од <hi>вешплава</hi>, ђинђува, водених чаша, ђач 
тула; видели се калупи од фесова, разне кутије са шамијама, вештачким цвећем, бонбоном.{S} На ф 
 с ђацима око панораме коју је правио у кутији за фул, био непажљив кад професор предаје и лепи 
точић, препун четака, четкица, флакона, кутијица, укосница, осталих дрангулија разног облика и  
вече, један чича, с кантом петролеума и кутијом палидрваца, обилази варош и пали општинске фење 
{S} Имаш ли ватре?</p> <p>Илић му пружи кутију с палидрвцима, и упита га, пола у шали, пола озб 
стара писма, носио их у најнепосећеније кутове варошких паркова, и ту их поново читао, разгледа 
би — то лепо тело, те чаробне превоје и кутове...</p> <p>— Шта ти имаш против данашњег доба? —  
ампа у соби је осветљавала рђаво.{S} По кутовима се дизао мрак.{S} Наста један тренутак потпуне 
ас, па сутра другу.{S} Не би осетила, а кућа би била опрана...</p> <p>— Старинске жене, газда-М 
ла који јој је несвесно улила старинска кућа њеног оца.{S} Прочитане књиге и живот у престоници 
, свога.{S} Оно је било као општа ђачка кућа, непобедан бедем који је пркосио свакој реакцији.{ 
м седели су.{S} То беше стара паланачка кућа: пространа, удобна, врло строга обичних дана и врл 
северу, уздизала се једна немалтерисана кућа сеоског изгледа.{S} Десно од ње видео се низ ситни 
ест, једна савест коју је патријархална кућа образовала по типу беспрекорне врлине, испунила по 
ше за вечеру.</p> <p>То је била скромна кућа једног државног пушкара у пензији.{S} Домаћица, же 
м свог <pb n="26" /> рођеног оца.{S} Та кућа је сазидана да буде уточиште свију њих и да се сва 
рућина — рече она — а, Бога ми, ни наша кућа није близу.</p> <p>— Не жур’те се, господин Илићу  
нечега пријатељског и још била најлепша кућа у Београду.{S} Помисли и сад <pb n="248" /> да у њ 
ј улици у време које су заказали.{S} Од кућа су већ расле сенке, ипак је било још рано, те по у 
 сваки ју је познавао, чак и кровови од кућа чинили јој се да је поздрављају пријатељски, а она 
>— Ред је да помогнем мајци.{S} Наша је кућа велика.{S} И затим, доста сам потрошила очевих нов 
а и говорила усхићено:</p> <p>— Наша је кућа једна мала република.{S} Свега имамо што нам треба 
 кога треба чувати.{S} Управо, та му је кућа тек тада пала у очи.{S} То је била нова грађевина, 
 хтела, свађала <pb n="128" /> се да се кућа орила од њене вике.{S} Време јој је пролазило у бе 
.{S} Тек са јужне стране налазио се низ кућа, малих, разнобојних, без спрата да су се готово гу 
је била варош: један широк друм, низови кућа и кућерака, накривљени плотови, неколико липа заса 
, велосипеди, шиваће машине.{S} Оде чак кућа и имање.</p> <p>Вишња га је избегавала кадгод је м 
убио преко голог Тркалишта, па на Седам Кућа све до планинског склопа око Кумодраже.{S} Десно,  
Парчад од камења дотеривала су до првих кућа.{S} У клисури, где је дотле расло дивље трње и апт 
осталих такозваних угледних београдских кућа, зависних од владе, оставиле изненадно, на пречац, 
раву, два низа плотова, неколико ниских кућа, остатци змаја на телеграфској жици и, у дну, једн 
својим вршњацима, децом такође из бољих кућа, а поквареном као и он, можда горе него и он.{S} Д 
ила у низини својих простих, неугледних кућа.{S} И онда опет писмо, у истом бакалском коферту,  
и на кратко са свим маштаријама.</p> <p>Кућа је била мирна.{S} Напољу се ноћ ширила, ведра и ћу 
Србији, можда целом човечанству.</p> <p>Кућа у којој је држао кондицију налазила се при врху Кр 
 а месари кожице суве и сирове.{S} Пред кућама, на клупи или по сандуцима, поседало женскиње.{S 
живост. <pb n="64" /> Сељаци се враћали кућама: ко у тарницама, ко на коњу, а већина пешке.{S}  
рну светлост по непознатим престоничким кућама, по запосленим људским приликама, по њој самој.< 
ветнила као санта леда.{S} И по околним кућама било је доста светлости.{S} Али шта је она била  
смрти.{S} Било је нечег гробног чак и у кућама, из чијих разваљених вратница и подрума без окан 
ше сласти што се ниже пада.{S} Калдрма, куће, кровови цаклили су се <pb n="83" /> под усијаним  
а по неком напуштеном месту: све је ту, куће, улице, отворена врата, види се намештај, али људи 
ју је не само људи, но и мртва природа: куће, улице, камење.{S} На сваком углу остало је нешто  
изнурено суровим радовима око одржавања куће, бригама, ситним болестима које се пате, а не смет 
скадија, која нема брига око распремања куће, готовљења ручка, водила је гласне разговоре.{S} М 
осташе сами. — Тако бих радо побегла од куће.</p> <p>Њен глас је дрхтао и био искрен.{S} Илић о 
Једног дана, кад јој је мајка отишла од куће, Бела га позва у своју собу.</p> <p>— Пропали смо  
 на пример, али вели, мора да се иде од куће, можда на страну, па су трошкови велики, а...{S} Н 
ешко јој је било гледати га како иде од куће до куће, те оправља сатове, леми минђуше, подмазуј 
ро још док је био у гимназији, те је од куће добијао врло скромно издржавање.{S} Ипак је имао н 
лијама, као да су и оне хтеле побећи од куће.{S} У салону су остајали само Бела и Чедомир.{S} П 
о је могла доћи кући, слободно отићи од куће.{S} Слободно изабрати своје друштво, слободно каза 
дивљењем деце, радовао би се што га код куће чека добар ручак, са уживањем би рачунао на први о 
е отворише.</p> <p>— Газдарица није код куће — рече она, па се саже да узме кључ испод простирк 
пусту га је чекало једно изненађење код куће.{S} Мајка му рече да му сестру проси Вићентије Сим 
н, недостојан ње као човека.</p> <p>Код куће ју је чекала хладна вечера и љута газдарица.</p> < 
д себе.</p> <p>Десно од њих, између две куће видело се парче Топчидерског брда, низ јабланова у 
 да учи“.</p> <p>Радоје побеже од очеве куће у неко село где су имали родбине.{S} Ту је остао н 
енила.{S} Подигнуте су још две три нове куће.{S} Неколико трговина улепшали су своје излоге.{S} 
залуд се девојка борила да се код своје куће осети као код своје куће.{S} Она је била изашла из 
.{S} Ти си овде слободна, као код своје куће.{S} Немаш чега да се женираш.{S} Тетки си се јако  
а се код своје куће осети као код своје куће.{S} Она је била изашла из уског живота, она му виш 
/p> <p>Тако сад Илић није имао ни своје куће, а морао је сносити пребацивања као да се њему учи 
овом расположењу, сви који немају своје куће.</p> <p>Света је било доста у главној улици и пред 
, Бела — викну јој мајка с прага велике куће. — Он није био прилика за тебе, геачина ваљевска.{ 
на сенка спусти се низ степенице велике куће, додирну шимшир, проклати се по калдрми од дворишт 
 грађевина, налик на извесне београдске куће, подигнуте пре двадестину година за становање једн 
јаснио четири стране света: код сељачке куће био је север, ниже, преко реке, југ, лево у шљивак 
аваљивала са истока и падала на варошке куће беле, сивкасте, црвене, црне, <pb n="81" /> ниске, 
ела или, ређе, из какве пропале варошке куће.{S} Они су још у десетој години осетили наличје жи 
 преко дворишта, предахне на прагу Мале куће — како су звали то одељење — скупи сву храброст, з 
 у покрету, гомиле радног народа и беле куће, пуне ситне дечице.</p> <p>Нешто се од тога већ ос 
колико сирота жена има посла око спреме куће и деце.{S} Млађи су дрхтали пред њом.{S} У мешењу  
hi> до две чађаве пруге на зиду суседне куће, на коју се ослањао кров пјане кафане.</p> <p>Унут 
} Чак да је и могао од њеног оца и њене куће, он не би смео поверити сву ту изненадну раскош св 
ао увек, Вишњу од Кајиног стана до њене куће; он се опоменуо да је сутрадан неки празник, кад с 
 час <hi>ви</hi>, и, кад дођоше до њене куће, раставише се као стари пријатељи.</p> <p>Од тог д 
ада девојка не осети кад дођоше до њене куће.{S} Би јој тешко да прекине чар у који су је занос 
нова ћерка, послушно дете патријархалне куће, где је живот сина наличио на живот оца, где се сн 
ара Вишња, којој је морал патријархалне куће забрањивао свако попуштање од правог пута.{S} Кора 
ним кубетом од лима.{S} Око ње су ситне куће на један спрат и механе за сељаке.{S} Та црква је  
 измицао из Београда, остављао последње куће.</p> <p>На оном месту, близу острва Циганлије, где 
ог града: један дуг, прав сокак, где се куће ћушкају да захвате што више улице.{S} Роба из дућа 
ђе, у школу, рано, да се што пре отресе куће, за коју га ништа није везивало, и нађе се са свој 
а да ћете тако изневерити поверење наше куће.{S} Зар се тако враћа гостопримство које смо вам у 
а допуњавала:</p> <p>— Чисти се из наше куће...{S} Још да трпим којекакве трутове!</p> <p>На кр 
!</p> <p>У очи свадбе, Чедомир изиђе из куће, па је врљао по вароши бесциљно.{S} Око пет сати п 
што живо и претеће.</p> <p>Он побеже из куће.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_C 
у на подворење.{S} Чим би он измакао из куће, госпа-Матовићка је одлазила такође, и то брзо, ка 
тренутка кад је Чедомир Илић излазио из куће Матовића.{S} И у Београду је сунце залазило, само  
 само своје зле стране, извукавши их из куће која је сама попуњавала своје потребе и где је тре 
широм отворена главна врата, на средини куће, виделе се простране степенице, <pb n="5" /> једна 
хте.{S} Међутим, Илић се бавио дуго ван куће.{S} Кад се библиотека затварала, он је онда почиња 
 је било гледати га како иде од куће до куће, те оправља сатове, леми минђуше, подмазује шиваљк 
сле би у групама пратили једно друго до куће.{S} И, она је легала сва срећна, певушећи своју ом 
 па се и он туђи...{S} Испрати Вишњу до куће.</p> <p>— Ако госпођица нема ништа против? — уздрж 
 варош: један широк друм, низови кућа и кућерака, накривљени плотови, неколико липа засађених п 
пштини.{S} Мислила сам да си се вратила кући.{S} Тетка ми рече да ниси долазила.{S} Знаш ли кол 
вала у близини, те позва свога пратиоца кући да се одморе.</p> <p>Они пређоше пољану у косо, пр 
оле, Вишња хтеде избећи да са Кајом иде кући.{S} Али је она не пусти испреда се, и, између оста 
 првој години Велике Школе.{S} Дошао је кући око пет сати из јутра, пијан.{S} Дочекивао је нову 
ки добар... у свакој партији, групи или кући од утицаја, они имају својих људи и фамилије; ипак 
оново рођена.{S} Слободно је могла доћи кући, слободно отићи од куће.{S} Слободно изабрати свој 
које јој је обезбеђивало срећу у очевој кући, обележавало је као повреду тога закона њен потхва 
љу.{S} Жандарм, на служби у министровој кући, одавао му је потпуно прописан поздрав, треснувши  
 опомену како је пријатно бити у својој кући.</p> <p>— Шта је то тако важно? — одговори госпа-М 
...{S} И то да дочекам у својој рођеној кући, гром вас спалио... од човека кога хлебом хранимо. 
домир је провео скучено детињство у тој кући где се морао одржавати известан ранг, а где се грц 
ање!{S} Мени је тако лепо овде, у вашој кући, с вама... кад можемо да разговарамо као пријатељи 
егне у Турску.</p> <p>Илић стиже доцкан кући, па сутрадан јави директору да је болестан, те не  
едусретала га Бела кад се најзад вратио кући.</p> <p>— Шетао сам, размишљао, мислио на тебе...< 
а!...{S} Ударила у плач, па запомаже по кући.{S} Ја нисам попуштала.{S} Запретила сам им да ћу  
 је скупоцена одела, свечане ручкове, у кући се кувало двапут више него што је требало, просипа 
ачког сина.{S} Јака му је сметала.{S} У кући је био без капута, са заврнутим рукавима од кошуље 
у се занеле у свој план до лудила.{S} У кући су настајале свађе.{S} Мајка га је грдила, клела.{ 
отац да се решио да се жени.</p> <p>— У кући ми је роваш.{S} Мој ма̑л се развлачи као да је Ала 
лавобоље.{S} Само знај, нећу скандала у кући — заврши он.</p> <p>Илић није ни сањао да се овакв 
би онда требало да исприча своје везе у кући министра Матовића, да објасни ону вожњу у колима,  
љуби руку!</p> <p>Ствари су се мењале у кући полако.{S} Послуга се обазривије понашала према до 
ци.{S} Незадовољан у служби, несрећан у кући, он је лутао по читаве ноћи да олакша себи, тражећ 
да се његово присуство готово осећало у кући.{S} Млади човек не хте покварити ово присно весеље 
човек је посматрао спремање за свадбу у кући Матовићевих мирно, као да се то тиче неке сасвим д 
воришту, седела у башти.{S} Ствари су у кући пошле опет својим старим, мирним током.{S} Тако је 
, долазиле су оближње раднице да однесу кући врућ ручак, кокетовале простачки гримасама, вратом 
 оца.{S} Труђаше се да накнади домаћицу кући.{S} Мела је собе, пропирала рубље, требила поврће, 
ких фабричких димњака.{S} Чудног облика кућица за црпење воде на обали пружала је своју гвозден 
и отмен утисак у гомили других рабатних кућица, које су тада испуњавале тај крај.</p> <p>Млади  
 на Врачару, скромне, готово сиротињске кућице, где народног борца очекује његова породица.{S}  
ом.{S} Остојићев султан дремао у својој кућици, вртио репом и хватао устима муве.{S} Даље, прек 
рашену овде онде каквом новом приземном кућицом, где се видела уређена баштица и идилични бунар 
 без мужа и прихода, повукла се у једну кућицу из дворишта, и ту, од оног што јој је остало од  
ла је да веже своје мисли за свакидашње кућне ситнице, трудила се да се сети лица чија се имена 
им носем, од те мајке, коју су изморили кућни посао и честа рађања, од те вароши која дрема на  
била већ заспала.{S} Бела тако исто.{S} Кућом је владала дубока породична тишина.{S} Електрична 
 светлости.{S} Свет изађе и поседа пред кућом.{S} Млађи шетају.{S} Говори се много.{S} Госпође  
ишња је излазила с мајком на клупу пред кућом.{S} Њихова клупа је била најлепша у вароши.{S} Др 
ну да измири у себи жену која господари кућом и жену која сматра да је њен позив у животу виши  
зовани учитељ кад пред једном приватном кућом спази два војника на стражи, с ножем на пушци.{S} 
јер је она, својом хромошћу завезана за кућу, сањала често о заљубљеним паровима које би, летим 
врела, загорела.{S} Било да купи што за кућу, малопродавци варали су је, продавали скупље, крал 
собе за спавање.{S} Вишња је распремала кућу, а Аница кувала.{S} После часова остајале су дуго  
оје људе луксузу чистоте, нека му омиле кућу више од кафане, нека подигну бољи подмладак него ш 
ата — поче да се брани девојка. — Ко ће кућу водити, ко ће децу намирити, ко ће тебе гледати?</ 
{S} Жена ми се разболела.{S} Прала јуче кућу, па је ваљада промаја ударила.{S} И говори ја стоц 
 вис своје сочне пипке, припијала се уз кућу, увијала се око довратака, јака, снажна, жилава, п 
и цела његовом делу, која ће му омилети кућу, која ће веровати у оно што он верује.</p> <p>Дево 
и десет хиљада пара? </p> <p>— Па имамо кућу, хвала Богу — умешала се мајка.</p> <p>Млади човек 
ке, у њихове дрвене стражаре, па онда у кућу, али испод ока... као да га се то ништа не тиче.{S 
нца!</p> <p>— Кажу не ваља се уносити у кућу — одговори јој Милева поверљиво. — Него обеси вена 
рао приметити кад је ушла с Чедомиром у кућу и кад су толико остали на само.{S} Она је полагала 
д своје сусетке.{S} Долазио је у њихову кућу као у своју.{S} Газда-Митар га је звао често да га 
..{S} Није то рђаво.{S} Човек има своју кућу, слатко руча, купи жени папуче.{S} Јест, може да < 
де, ако хоћете... под какво дрво, у ону кућу у врх пута? ---—</p> <p>Млади човек је и овде мора 
 кредитом од Управе Фондова сазида лепу кућу у једној од главних улица.{S} Чедомир је провео ск 
олико је његов отац имао муке док је ту кућу подигнуо и очувао.{S} Колико труда, колико брига,  
 Матовићима да се преместе у једну већу кућу.{S} Било је крајње време, јер су сад имали и сувиш 
 онако, из људске ограничености.</p> <p>Кућу су реновирали из основа.{S} Ту је главну реч водил 
анку, чије срце, можда једино на свету, куца у том тренутку за њега... на своје лектире, убеђењ 
ника, зидних и џепних часовника, па све куца и ради, као да у радњи има стотина срца и душа.{S} 
кад је време било ручку, да сама трчи и куца на младићева врата, позивајући га:</p> <p>— Господ 
один-Илићу, ручак је готов.</p> <p>Тако куцајући, а не отварајући врата на младићевој соби њу б 
га на ручак још једнако по свом обичају куцајући на врата од собе, а не отварајући их.</p> <p>Т 
 пут својих мисли.{S} Једно женско срце куцало је за њим.{S} Он то сад зна, зна позитивно, има  
 У соби је био још мрак.{S} Часовник је куцао на столу.{S} Његов глас би се утишао по каткад да 
адну жалост која је обузе.{S} Младић је куцао штапом о калдрму и гледао преда се.</p> <p>— Узми 
ви му се бркало, срце готово престајало куцати.{S} Белу није могао оставити.{S} Она је била ту, 
 Калимегдану! — говорио је газда-Митар, куцкајући штапом о њено гвожђе.</p> <p>То је био Вишњи  
гази.{S} Шегрт је стајао пред вратима и куцкао косом о калдрму.{S} Неколико мува зујало је око  
ије, али се сви ти говори свршавају кад куцне девет сати, време спавању, и варош остаје мирна и 
Матовићка.</p> <p>— Јест, јест, трице и кучине! — понови девојка јогунасто и искрено. — На што  
{S} А свет, фамилија, новац?{S} Трице и кучине!...</p> <p>— Бела! — прекори је лако госпа-Матов 
!... — подсмехну се министар. — Трице и кучине.{S} Данас нам вичу живео, а сутра, на неколико з 
<p>— Тата ће доћи... тата ће доћи... је л’ те да ће доћи?...</p> <p>Госпођа Матовић се такође п 
p>— Да; ја га волим... ми се волимо; је л’ те, Чедомире? — одговори девојка узбуђено.</p> <p>Ил 
 би прекратио мучну тишину.</p> <p>— Је л’? — одговори девојка у истом тону.</p> <p>Један нов п 
амним шеширом као мангала, чувао свој мâл суревњиво и забринуто.{S} Суревњиво и забринуто <pb n 
</p> <p>— У кући ми је роваш.{S} Мој ма̑л се развлачи као да је Алајбегова слама.{S} Деца <pb n 
ге пањкале, а и сам је био крив: био је лабав, давао је лако добре оцене, помео се једном у пре 
дравити као Бранко: „Београде, мој бели лабуде!...{S}" Београд је велики, мислила је тада, он ј 
тао толико књига, сипао стране речи као лавину!{S} Она није умела тако говорити, наћи у тренутк 
а, фабричка, са гвозденим ногама у виду лавовске шапе, и са уским зеленим лествицама.</p> <p>—  
ожио испите, а госпа-Клеопатра је брала лаворике.{S} Она је сад говорила своме мужу:</p> <p>— Ј 
ријали су му, падали му као неки благ и лаган лек на срце што се крвавило.</p> <p>— Да је и мен 
се Вишња.</p> <p>Она је ишла поред њега лаганим кораком и строга.{S} Њеном пратиоцу чинило се к 
ниже, као ђердан, низ образе девојкине, лагано, коврљајући се, не сусрећући једна другу.</p> <p 
</p> <p>— Како је лепо овде! — рече она лагано, као за себе.</p> <p>Сунце је завијало својим сј 
ући га нетремице, и изгуби се иза врата лагано, нечујно, неприметно, као привиђење које се расу 
 n="301" /> жена је била отворила врата лагано да би га што мање узнемирила и гледала у њега си 
ић, главно лице овог романа, корачао је лагано својим уобичајеним путем из Библиотеке на Терази 
букета дуде.{S} Низ кириџија корачао је лагано друмом поред Мораве.{S} Вишња је ћутала.{S} Њене 
 свитало.{S} Кратка летња ноћ дизала се лагано, као магла, и откривала широк шор, пун отврдлог  
 облаци час бели, час жути, и губили се лагано у помрчини.</p> <p>— Ми ступамо посред гомиле бе 
нице.</p> <p>Илић стеже срце и упути се лагано на вечеру.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
ирала тек овде-онде која прилика што се лагано вукла, изазивали су мисли о смрти.{S} Било је не 
вече је одјекивало по вароши од пуцњаве лагумова.{S} Парчад од камења дотеривала су до првих ку 
ко ћемо момке варат’</l> <l>У те ведре, ладне ноћи,</l> <l>У те сјајне месечине?</l> </quote> < 
м.{S} Има једна историска чесма и добра ладовина.{S} Ето је одмах кад се пређе ова баштованџини 
и један параброд насред реке.{S} Дим од лађе развијао се кроз бистри ваздух на све стране тога  
ебену што сабира крте остатке разбијене лађе да од њих начини спасоносан сплав.{S} Да ли ће се  
вари.{S} Оне су као фењер обешен позади лађе који осветљава пређени пут, а ни корака унапред је 
</p> <p>— Да си тако брз на раду као на лажи, далеко би отерао! — рече му други пут. — Само на  
удом римских легионара пружао руке пуне лажљивих обећања, ми смо такође имале амбициозну младос 
 предаде, викну :</p> <p>— Ево важне... лажне новине! </p> <p>Обузимала ју је нервозна радознал 
 и опкољена везеним јастуцима, орман од лажне ораховине, талијанска династија на дувару и умива 
алности, па стаде.{S} Он је осећао свој лажни положај према тој девојци коју је волео и која га 
ранији, у ординарној лицитацији која се лажно зове <hi>влада народа</hi>.</p> <p>— Шта је лек т 
трашно уверење о њеним првацима.{S} Реч лажов није била довољна, већ се писало архилажов.{S} Ре 
Да ти представим: моја другарица, Вишња Лазаревић...{S} Па како ми живиш, што не дођеш?...</p>  
.ј. сваког пролећа и јесени, доносио је Лазаревић својој жени и најстаријој кћери штоф за хаљин 
ситној, па и занатској радиности, стари Лазаревић прекиде га, рекавши му тмурно:</p> <p>— Није  
којим је калфа украсио таваницу.</p> <p>Лазаревић извуче из касе један свежањ старинске неранџа 
тле живела.{S} Она је била кћи Митра С. Лазаревића, бакалина.{S} Њен отац је држао дућан у глав 
укаричког друма?{S} Да ли се сети Вишње Лазаревића и дужности које је имао према њој?{S} У свак 
адоше сами:</p> <p>— Нешто си невесела, Лазаревићева?</p> <p>— Не! — одби она усиљено. — Зашто  
е истина.</p> <pb n="251" /> <p>Доиста, Лазаревићева је изгледала врло лепа тако у ружичастом с 
ђака! — пребаци јој Вишња.</p> <p>— Не, Лазаревићева.{S} Ја га волим, он је понос целе наше фам 
медбе.</p> <p>Кад дође на Велику Школу, Лазаревићева се баци на студије врло озбиљно.{S} Али не 
 околини.{S} То је била њена манија.{S} Лазаревићева ју је помагала.{S} Није волела да остаје с 
дговор се може добити четвртог дана.{S} Лазаревићева причека још неколико дана.{S} Одговор није 
о задржавајући учитељичину сиротињу.{S} Лазаревићева је остала чиста као кап росе, и чекала буд 
.{S} Међу њима је била и Каја.</p> <p>— Лазаревићева! — кликнула је весело Каја и обесила јој с 
ла пут с њом.{S} Било му је јасно да га Лазаревићева избегава намерно, па и да му пркоси.{S} Ње 
акли далеко од универзитета и кад му је Лазаревићева говорила:</p> <p>— Муке сам видела док су  
C20"> <pb n="221" /> <head>XX</head> <p>Лазаревићева није давала раније готово никакве важности 
l>У те сјајне месечине?</l> </quote> <p>Лазаревићева оста сама.{S} Беше набрала пуно наручје цв 
о јака да извојујеш своје право.</p> <p>Лазаревићева не одговори ништа.{S} Чедомир продужи:</p> 
<p>Код једног фотографског излога спази Лазаревићеву како му иде у сусрет.{S} Она је била обуче 
ађе поред ње с времена на време.</p> <p>Лазаревићка се опорављала полагано.{S} Њено тело беше и 
жи се, тето -— каже она одрешито старој Лазаревићки — да идемо мало у шпацир.</p> <p>Обе девојк 
ала је девојка раменима.</p> <p>— Вишња Лазаревна! — чуо би се у том глас неког из њеног друштв 
о ролетне, набавио велике ормане, споља лак, а унутра сомотска постава.{S} Дућан му пун будилни 
оспођа у пола воље. — Онда је живот био лак, јевтин.{S} Данас све има своју цену; симпатије су  
века на земљи, оца нашег?</p> <p>Вишња, лака словенска природа, давала се уверити и овом полови 
спод жакета видела се муселинска блуза; лака материја дрхтала је при сваком даху и покривала бо 
ена за живот, за борбу, за одрицање.{S} Лака и површна, знала је живети само за своје задовољст 
дела те вечери.{S} Обузимала ју је нека лака ватра, која се слатко гасила при додиру чистог руб 
се кроз широке рукаве њена рука гола до лаката, њено млечно лице белило се.{S} Био је бео и њен 
 што му се досадио живот.{S} Повреде су лаке природе.</quote> <p>Воз је одмицао.{S} Кроз прозор 
ели, безбрижни, они су се разговарали о лаким стварима, о интимним везама, и он им није смео пр 
у навали гомила мисли, најпре нејасних, лаких, безбрижних, па све светлијих, тежих, страшнијих. 
 себи; он је волео све што је пријатно, лако, ново, лепо.{S} У недостатку материјалног уживања, 
 има, има да захвали само своме сељаку, лако се одлучио да приђе првој струји.{S} Брзо се нашао 
одужава и прави их нове, све му изгледа лако.{S} Уз њега се припило једно женско створење, цело 
о јој се милио.{S} И време је проводила лако, радећи у школи појачано, скупљајући по селу мотив 
 сестриног буквара.{S} Школа му је ишла лако, као вода, како се то каже у Ваљеву, Кад би учитељ 
ог с тобом, човече — одговори Клеопатра лако. — Они се воле годину дана пред нашим носем, а ми. 
 кучине!...</p> <p>— Бела! — прекори је лако госпа-Матовићка.</p> <p>— Јест, јест, трице и кучи 
сам је био крив: био је лабав, давао је лако добре оцене, помео се једном у преводу неке латинс 
аљење.</p> <p>— Збиља?{S} Запаљење није лако у газдаричиним годинама.{S} И кад се преболи, оста 
 оба зида на брани.{S} А оно што остане лако је.{S} Још до године у ово доба можемо имати елект 
 стварност приказа му се тада исто тако лако као и тај сан за идеалном драганом: он је био само 
им.{S} Чедомир је скинуо шешир и нагнут лако, очекивао да му девојка пружи руку.{S} Она му је п 
 на њен го врат, на белу руку, спуштену лако на ивицу од канабета.{S} Спусти своју уздрхталу ша 
 једном кад је Радоје почео да говори о лакој дељивости електричне <pb n="177" /> снаге, што јо 
S} Дуге, танке травке повијале се према лаком поветарцу, њихале своје шарене главе, брујале јед 
љеним раменима, која су се погађала под лаком материјом летње блузе, и нежним лицем девојке, чи 
нас, као неко фино вино, преваре својом лакоћом и сласти, па опију благо, замагљавајући нашу св 
е узе у обе шаке и миловаше је, и преко лакта, оборених очију, без иједне мисли у глави.</p> <p 
, на оно меко, благо и мирно парче пред лактом.{S} После је узе у обе шаке и миловаше је, и пре 
атим. — Ја ћу бити тачна.{S} Збогом.{S} Лаку ноћ.</p> <p>— Лаку ноћ.</p> </div> <div type="chap 
тачна.{S} Збогом.{S} Лаку ноћ.</p> <p>— Лаку ноћ.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 
, и вишо се не врати.{S} То је било већ лакше.{S} Ипак се није могао одлучити одмах и решење је 
ипут је потом глог обелио.{S} Трипут се лала зажутела у школском врту.{S} Трипут је славуј проп 
<p>Тада се и по четврти пут глог белио, лале жутеле, славуји певали.{S} Нова трава клијала је и 
 се вратио из библиотеке с главом пуном Ламарка, Кеплера, Њутона, Галилеа, Дрепера, Хемхолца, С 
 дубока породична тишина.{S} Електрична лампа заклоњена шеширом од зелене свиле, разливала је с 
ема онима који нису имали среће.</p> <p>Лампа у соби је осветљавала рђаво.{S} По кутовима се ди 
ју је већ чекао, наслоњен на стуб једне лампе, пошла је брже и пријатељски му пружила своју рук 
ина улепшали су своје излоге.{S} Уличне лампе нису више на стубовима, већ су обешене о жицу.{S} 
вила на обасјаном простору једне уличне лампе.{S} Пред њом се појави Чедомир Илић, подигнуте ја 
рло лепа тако у ружичастом сјају уличне лампе, опкољена милионима ситних капљица и као контраст 
.{S} На оближњим фабрикама палиле су се лампе.{S} Хорови жаба звонили су уједначено кроз вечерњ 
S} Свака гостионица има такође по једну лампу пред вратима.{S} Тако се по улици простиру чаршав 
мка.{S} Отац јој је поклонио часовник и ланац, мајка јој наручила дугу хаљину; из суседства је  
у, чистио метал, оправљао сатове, лемио ланчеве.{S} Стари кујунџија се противио у почетку новот 
има од ораховине, <pb n="232" /> златни ланчеви, будилници што су свирали војничке маршеве, вел 
а што онда љубав кад се рачуна колико и лањски снег!</p> <p>Мајка се не усуди да обнови прекор, 
о одобрење није било у питању ни колико лањски снег, него је то госпа-Клеопатра урадила на свој 
p>Та песма узбуди Илићу гомилу мисли на лањско пролеће, на Вишњу, на њен <pb n="190" /> први по 
иш ли овај пиштољ?{S} Купио сам га пред лањску демонстрацију.{S} Жандарми су ме измлатили, ја с 
, да јој честита на положеним испитима, ласка јој на отменом држању, доказује колико је већ вел 
равих пријатеља!{S} Љубазна познанства, ласкаве речи, добре наде и обећања узимали су на се изг 
е госпођа с нешто старинске грације и с ласкавим осмехом, који прели цело њено лице, чак до под 
вот многобројним нежностима; њена љубав ласкала је његовим жељама да живи и буде срећан.{S} Мла 
аји падали слатко на срце.{S} Они су му ласкали, уверавајући га о срећи, о љубави и забораву.{S 
а . на Берлинском Конгресу, подавала се ласкању извесне дипломатије, заносила се идејама просве 
ано небо, у којем се видела само понека ласта као црна звезда.{S} Усред мртве тишине у атмосфер 
p> <pb n="207" /> <p>— Боже мој, да сам ластавица! — рекла би гледајући тако њихове црне тачке  
дијамантском ваздуху вијало се неколико ластавица.{S} Девојку су обузимале чудне жудње.</p> <pb 
сијавала, извешана пред бакалницама.{S} Ласте су цвркутале око телефонских жица.{S} Под уличним 
е оцене, помео се једном у преводу неке латинске реченице, погрешио у години смрти Стевана Прво 
еном љубазношћу и одредио му да предаје латински језик и историју Срба.</p> <p>— Зашто латински 
и језик и историју Срба.</p> <p>— Зашто латински, господин директоре?</p> <p>— Нема ко други, м 
акако је била парализована.{S} Међутим, лева му је била потпуно здрава, и он је њоме махао по в 
 још носи гвожђе, десно његова госпођа, лево Чедомир, са ногама учтиво подвученим под столицу.{ 
ку са којим живи?{S} Не иде ли девојка, лево од њих, у фабрику тек да се сакрије од полицијског 
ће био је север, ниже, преко реке, југ, лево у шљиваку исток, а запад где су пасла говеда.{S} С 
ицама и по неком великом грађевином.{S} Лево се видик губио преко голог Тркалишта, па на Седам  
ојуре са две стране.{S} Неколико корака лево од ње, стајао је Чедомир блед, погнуте главе, намр 
ђе са Зеленог Венца ка Варош Капији, па лево.{S} Ту се види један дућан своје врсте, углављен и 
рхти.{S} Једно јато врабаца крештало је лево у трњаку.{S} Он се окрену тамо тако да му се лице  
другом?{S} Да ли су застали или ударили лево? десно?{S} Шта су тада осетили?{S} Ко то зна?{S} К 
Гавриловића, дигнуо десно раме, спустио лево, искривио се сав, начинио од себе ругобу само да б 
} И он пође, вукући се, климајући десно-лево.</p> <p>— Спустио се на општи ниво! — осмехну се И 
о је и сад главу оборену и климао десно-лево.{S} Чедомир задрхта.{S} Та кљусина учини му се као 
 једини ослонац што му је остао.</p> <p>Лево, на столу, стајала је рпа исписаних страница.{S} С 
оје, скромно, готово понизно, с лулом у левој руци и гледао тамо у правцу планина на западу.{S} 
и десну руку око врата свога драгана, а левом придржаваше књигу према светлости, па стаде рецит 
ја је имала шеснаест година, храмала на леву ногу и којој су њено необично име — име професоров 
 жива <pb n="23" /> која га је пратила, легала и дизала се с њим из постеље, и са којом је живе 
атили једно друго до куће.{S} И, она је легала сва срећна, певушећи своју омиљену песму: „Сунце 
е да се не брине, оставио листу на сто, легао и заспао.</p> <p>Мисли му поново скренуше у родно 
 источњачка принцеза пред судом римских легионара пружао руке пуне лажљивих обећања, ми смо так 
и додиру чистог рубља.{S} Раније чим би легла, заспала би у исти мах.{S} Сад се превртала са је 
, жено — рече Матовић, спремајући се да легне.{S} Деца су била већ заспала.{S} Бела тако исто.{ 
а — светцима, и непрегледним површинама леда и снега.{S} Живео је само духом.{S} Проналазио је  
о у мору отвореног плаветнила као санта леда.{S} И по околним кућама било је доста светлости.{S 
нестане, да се истопи полако, као комад леда.{S} Чедомир ју је узео за обе руке, привлачио ју ј 
> не би био довољан да заштити народ од леда и метиља!{S} Матовић признаде отворено своју погре 
тром, да се одмах после замраче другим, леденим погледом, који му је јасно говорио:</p> <p>— Ни 
могао сузбијати.{S} Филозофи изилазе из леденог облака својих формула, крхају баријере које дел 
ни.{S} Ваздух млак.{S} Стреје капљу; по леду се образују поточићи ; вода струји, жубори, као му 
наћи нешто своје?{S} Корачала је тешко, леђа је сагла, главу оборила ниско; није журила, а није 
 књига.{S} Заман је ожењени колега, иза леђа своје жене, правио слатко лице.{S} Узалуд је општи 
 је био доста широк сокак, који је, иза леђа Двора, водио поред Батал-џамије право на варошку < 
i>, од кога му је пуцало срце и бридела леђа, звониле су му као песма наде, утехе, буне; њихова 
себе покривач, и оста тако, изваљена на леђа, полуоткривена и дишући дубоко, жедно, као да се п 
 коса се просу као талас, упи се у њена леђа.{S} Она врисну:</p> <p>— Чедомире, узми ме!</p> <p 
 па радиле нешто по дворишту сагибајући леђа, ширећи ноге, избацујући своја претерано развијена 
м квалификацијама који је морао да крши леђа пред сваким старијим, да крије своја осећања, да с 
, на демонстрацијама, фанатички излагао леђа жандармским кундацима.{S} Шта то мари!{S} Он је во 
 — рекао је о њој једном неко иза њених леђа.</p> <p>Није могла бити другојачија.{S} У тишини с 
 —- одговорио би он зловољно, окренутих леђа.</p> <p>— Ништа.</p> <p>Она га је волела, те би се 
идео да сви око њега имају свој крст на леђима.{S} Он је видео само себе, те је веровао да би с 
, остављену њему на вољу.</p> <p>Она је лежала, као дете, изваљена на његову мишицу.{S} Прамен  
у неодређено.</p> <p>Млада учитељица је лежала непомично на поду, пред постељом.{S} Кроз открив 
о задржана једним грчем.{S} Пред њом је лежало наго, младо тело, забачених руку, набреклих груд 
 <p>У једном крају, поред гомиле цигаља лежао је један радник, затворених очију.{S} Мало даље о 
о фотографија у раму од сламе.{S} Ту је лежао још један албум, повезан у плиш, гомила посетница 
ут перорезом у прса и онда оде онде, па леже...</p> <p>Цело ово вече, Илић је мислио на самоуби 
е што је могла брже, па се онда свуче и леже.{S} Хладна постеља јој је пријала угодно.{S} У њен 
ми не знамо још колико неисцрпног злата лежи у тим таласима.</p> <p>Вишња га погледа неповерљив 
S} А занатлија?{S} Рано се дигни, доцно лежи, а кад остариш не можеш да радиш, па куд ћеш него  
ви.{S} Као што видиш, штета је да новац лежи зазидан у темеље.{S} Фирма за машине даје ми повољ 
тастичне ресе.{S} По земљи се протезале леје лука, између којих се ширио патлиџан, румен и соча 
 <hi>влада народа</hi>.</p> <p>— Шта је лек томе?{S} Шта би могло заменити парламентаризам?{S}  
 су му, падали му као неки благ и лаган лек на срце што се крвавило.</p> <p>— Да је и мени да и 
школи све више, као да ју је тамо чекао лек тој грозници.</p> <p>У школи је било као сваки дан. 
олесничке собе.</p> <p>Идућег дана, кад лекар прегледа болесницу, рече девојци:</p> <p>— Захвал 
 Главно је да јој је срце здраво — рече лекар на последњој посети. — Ако се тако одржи, госпођа 
матра оног првог човека немилосрдно као лекар који има да постави диагнозу, као философ који се 
а нема ни пута, ни ћуприје, учитеља, ни лекара.{S} Све је више сиротиње у нашем народу.{S} Села 
 променљивом пејсажу кукурузних поља, о лековитој тишини Моравиних обала, намирисаних мирисом з 
њака.{S} Она није умела, и поред својих лектира, да измири старински морални закон породичног ж 
о, маштао, презао, одмарао се од својих лектира правећи разнолика опажања, и уживао страсно у ф 
куца у том тренутку за њега... на своје лектире, убеђења, на себе самог...{S} Ко ће рећи икад г 
рења које ће му се некад указати.{S} Од лекције коју је имао плаћао је стан; остајало му је још 
Пробисте му уши вашом дреком.</p> <p>Од лекције није било наравно ништа.</p> <p>— Показаћу ја с 
нијих.{S} Девојка је знала да Илић даје лекције сину новог министра, Матовића.{S} Слушала је од 
 плаћао уредно.{S} Доцније нађе две три лекције и живљаше скромно, у маленом колу знанаца, повл 
Крунском улицом на Врачар, где је давао лекције једном гимназисту.{S} Било је око пет сати пред 
дечју собу, где је Чедомир обично држао лекције.{S} Она је била испуњена трима постељама, међу  
е још задата, а не зна оно што му је за лекцију.{S} У гимназији је било још горе.{S} Из немачко 
лио да Радоје стално трчи напред: научи лекцију која није још задата, а не зна оно што му је за 
е редовно послужење кад је младић држао лекцију њеном брату, позивала га на ручак још једнако п 
о каже у Ваљеву, Кад би учитељ испричао лекцију, о шљиви на пример, он ју је већ умео поновити  
иде од куће до куће, те оправља сатове, леми минђуше, подмазује шиваљке.</p> <p>— Штета није би 
ао робу, чистио метал, оправљао сатове, лемио ланчеве.{S} Стари кујунџија се противио у почетку 
јке, дошао је Младен, бистар дечко, али ленштина, склон свима слабостима простог народа, као да 
. — Младене донеси.</p> <p>Дечко устаде лењо и, клатећи се с ноге на ногу, упита с врата:</p> < 
 маштању.{S} Тражио је самоћу; уживао у лењом губљењу времена.{S} Колико би ствари видео како л 
ного — дочекала га је сестра — млад је, леп је, образован, има плате две хиљаде, отвориће адвок 
ујем далеко.{S} Да само знаш како ми је леп стан, па баба... што је златна; прича ми како је би 
ку, не говорећи ништа.</p> <p>— Како је леп тај каранфил! — поче <pb n="152" /> Илић први, тек  
гавајући посећена места.{S} Они су били леп пар.{S} Људи су се заустављали да их гледају.{S} Ве 
 с којом се Чедомир возио.{S} Он је био леп човек, он се морао допадати тој госпођици.{S} И као 
 венце испод прозора, овај је дом чинио леп и отмен утисак у гомили других рабатних кућица, кој 
 душа.{S} Марке су биле најновије, укус леп, цене умерене, <pb n="61" /> а млади газда нежењен, 
нта нешто извештаченим гласом:</p> <p>— Лепа парада, господин-Илићу!...{S} Нисам се надала да ћ 
утоци Саве у Дунав чинила јој се понова лепа.{S} Хтела ју је поздравити као Бранко: „Београде,  
ти је на груди, рећи: „Моја Вишња, моја лепа, моја стара Вишња“.{S} Али се свлада, па настави г 
ела га у ову собу.{S} Простирка је била лепа, али се супленту није допадала; опомињала га је су 
и девојци тим страним речима кад је она лепа и без њих, савршена без свега мога знања, без појм 
 један мрк младеж.</p> <p>— Ах! како је лепа — рече у себи и пољуби то место очима.</p> <p>Кад  
 да ти љубим!</l> </quote> <p>— Како је лепа наша народна песма — примети Радоје. — Проста, а с 
ћну, задовољну, збринуту.{S} Чедомир је лепа прилика.{S} Истина, сиромах, без фамилије, али ми  
илуминацију.{S} Београд је изгледао као лепа циганка кад иде на бал.</p> <p>Кад изби на Теразиј 
, и викао као по дужности:</p> <p>— Ево лепа воћа!...{S} Тазе јабуке, крушке, слатке поморанџе. 
 нарочито, Вишња... ти си још увек тако лепа; Боже мој, не, то није могуће, да ме више не волиш 
>Доиста, Лазаревићева је изгледала врло лепа тако у ружичастом сјају уличне лампе, опкољена мил 
ког праха, пред сликом девојке скромне, лепе, стидљиве и природне.{S} Та је слика препоручивала 
 црне, живе, маслинасте, очи као у неке лепе животиње.{S} Коса, још црња од очију, окружавала ј 
је је назру, оне су као ове муве што се лепе уз прозорско окно...{S} Погледај их! — и Ристић пр 
пација, нашто социјализам, нашто све те лепе мисли ако Чедомир не буде њен!</p> <p>Пролеће се р 
дине, па <pb n="11" /> су крупне и врло лепе — допуни госпа Клеопатра своју ћерку; затим се обр 
е Зарија Ристић писао своје гром-мисли, лепи Млађа носио кариране панталоне, а еманциповане дру 
ио је главни акционар.{S} Отишли су они лепи зидни часовници у рамовима од ораховине, <pb n="23 
ених уста.{S} Коса му је била замршена, лепила се по ознојеном челу.{S} Он провуче прсте кроз к 
ну собу, која изненади младића многим и лепим намештајем.</p> <p>— Газдаричин муж је столар — о 
ко уједињени и збркани у нама да упркос лепим мислима и дужним обзирима, онај који воли једну ж 
 главе, додиривао јој запаљене образе и лепио њене усне као шећерлема.{S} Кад се спремила за шк 
ул, био непажљив кад професор предаје и лепио фишеке од хартије по таваници учионице.{S} Најзад 
анима не опажа у присуству жена и људи, лепих, задовољних, срачунатог држања сукње или цигаре,  
 земаљске планете.{S} Она се сети много лепих ствари које је имала с Илићем.{S} Она би без њега 
звезда.{S} У жалфије се пла̑ве длакава, лепљива уста.{S} Хајдучка трава диже скромно свој велик 
 волео све што је пријатно, лако, ново, лепо.{S} У недостатку материјалног уживања, он се бацао 
једну стару девојку, по имену Аница.{S} Лепо су се сложиле.{S} Поделиле су државне квартире на  
 се није вајкао.{S} Чак ни на порез.{S} Лепо се носио: зими астраганску шубару и капут од параћ 
поцрвене до ушију без разлога.</p> <p>— Лепо! — одговори после малог оклевања. — Лепше него што 
S} Пушкарка се већ бринула шта ће сутра лепо скувати за ручак, те је питала своје гошће шта виш 
ма светлости, па стаде рецитовати доста лепо:</p> <quote> <l>То је било у пролеће рано,</l> <l> 
ада није могла другојачије него му нађе лепо место у државној служби.{S} То допусти Матовићима  
рици;</p> <p>— Како народ погађа шта је лепо!{S} Ове бледе, уздржљиве, свете боје у ивањског цв 
алудан.{S} Док је била мала, за чудо је лепо радила женске послове.{S} Међутим сад, било да кув 
додаде:</p> <pb n="137" /> <p>— Како је лепо у вашој соби!</p> <p>Без размишљања, Чедомир понуд 
ле отскочише од земље.</p> <p>— Како је лепо овде! — рече она лагано, као за себе.</p> <p>Сунце 
о је прошло, сети ме се по ономе што је лепо било у мени“.{S} Али млади студент био је за њу ја 
 вечера и љута газдарица.</p> <p>— Није лепо да се девојке задржавају доцно у вароши — приговор 
кве, прост и достојанствен.{S} Све беше лепо, као дотле.{S} Тек што му се учини да се Овчар и К 
и своје криве, таште, жутокруне главе и лепо се повијали према поветарцу који је пиркао из Овча 
угим путем, камо су их водили младост и лепо време.{S} Дан је био један од оних жарких дана у с 
S} Место тога, он је прионуо у дућану и лепо помогао старом Остојићу.{S} Како кујунџилук није в 
војка. — ’Ајд, загрли ме... не стоји ти лепо кад си озбиљан.</p> <p>Илић је загрли преко воље.< 
ве боје, чији је озбиљан крој доликовао лепо њеном одмереном ходу.{S} Два прамена златне косе в 
овом присуству.</p> <p>А Радоје је умео лепо да говори... полако, дижући постепено глас, према  
.</p> <p>— Зашто не пишете шта кад тако лепо говорите — рече му Вишња. — Ја бих то врло радо чи 
— Али на што то питање!{S} Мени је тако лепо овде, у вашој кући, с вама... кад можемо да разгов 
е заносиле те приче.{S} Око њих је било лепо јесење вече, сувише топло за то доба, једно од они 
 су сестре.</p> <pb n="38" /> <p>— Врло лепо смо се занимали синоћ — примети Вишња, па кад виде 
о што је Вишња.{S} Она сигурно има врло лепо тело, познаје се како је села.</p> <p>— Ти рече да 
а имала је зеленкаст жакет који је врло лепо доликовао њеној плавој појави.{S} Испод жакета вид 
 скренуше у родно место.{S} Оно је врло лепо кад је вашар, окружна трка, задушнице... нарочито  
head> <p>Те године пролеће је било врло лепо.{S} Раштркани Београд, који се ломио преко три брд 
и видео то тело — шаптао је у себи — то лепо тело, те чаробне превоје и кутове...</p> <p>— Шта  
 поред прозора један младић: тако су му лепо стајале обријане науснице!...</p> <p>Илић се насме 
че Илић.</p> <p>— Зар ти није жао овако лепог дана? — одговори му философ. — Књига природе је ш 
 лепоту, они нису осетили да је нестало лепог дана.{S} На земљу је била пала нека сенка, живот  
ир још раније запазио једног коња, врло лепог, и чудио се одкуд њега да употребе на тај простач 
S} По тротоару је било доста света, оно лепог света што празником пре подне излази у варошки па 
љак, правила је врло згодан оквир њеном лепом лицу.{S} Њене очи миловале су као свила.{S} Једно 
је откривао милионе нових ствари, чуда, лепота, какве не би нашао ни у најчувенијој светској ба 
евљења у младићево срце и била најлепша лепота његове младости.{S} Он их је чекао с безазленом  
а се овде нема већег осећања удобности, лепоте, <pb n="30" /> културе једном речи.{S} Кажу да ј 
овору појави се прво једно кубе сумњиве лепоте, па онда друго, треће...</p> <p>— Што у Београду 
у бескрајност, фантаст који захтева све лепоте од живота, усамљено биће што се ни с ким не да д 
ма код Беле, то беше нешто више од њене лепоте, то беше њена симпатија, далека, нова, друга љуб 
о у својој невиности, сатанско у својој лепоти.{S} Уседелица се збуни.{S} Окретала се блесасто  
заигра у крај пута.{S} Занесени у своју лепоту, они нису осетили да је нестало лепог дана.{S} Н 
спретна, али то је само допуњавало њену лепоту и говорило да је она од оних простодушних бића к 
изненадну раскош свога срца и чудновату лепоту своје маште; јер то није била више Вишња која се 
 кроз отвор на колима.{S} Платно позади лепршало се.{S} На њему је писало неједнаким словима: „ 
сећањем, да и ми полетимо безбрижно као лептир, да раширимо <pb n="43" /> своје срце као дрво с 
 дисало мирно.{S} Још се јурила она два лептира.{S} Иза једне шумице примећивао се кров варошке 
м је звонило певање попаца.{S} Два црна лептира с црвеним рубом око крила јурила се око једног  
је сваки дан оковратник, и то оборен, с лептирастом краватом, која је играла око његовог голог, 
 неранџаста боја, која се види само код лептирова, а на супротној страни, по крововима ниским,  
ану као од неког божанственог уметника, лепу, лудо лепу, најлепши облик који је икад створен на 
био и кредитом од Управе Фондова сазида лепу кућу у једној од главних улица.{S} Чедомир је пров 
емам никаквог посла.{S} Можемо начинити лепу шетњу.</p> <p>Ударише првом побочном улицом која с 
неког божанственог уметника, лепу, лудо лепу, најлепши облик који је икад створен на земљи.</p> 
ред њега и гледала, стегнутих губица, у лепу долину, где је било тихо и без људи. — Сваког секу 
пима.</p> <p>Арап је држао високо своју лепу главу, и није хтео да погледа те одрпанице.{S} Кад 
а.{S} Свако од њих знао је наћи по коју лепу реч да јој каже, да јој честита на положеним испит 
алности што је Илић имао стално по коју лепу реч за њу, девојку која је своју ману осећала све  
} Јест, може да <pb n="287" /> има жену лепу, пријатну, ето такву као што је Вишња.{S} Она сигу 
.{S} Нешто си омршавела, али си тим још лепша...{S} Сећаш ли се наше школе!...</p> <p>И она је  
епо! — одговори после малог оклевања. — Лепше него што сам мислила.{S} Ја волим чист ваздух, шу 
е које је у њој доживела; успомене, оне лепше, ницале су око ње, и она је била тад уверена да ј 
ве другарице на седељке; нико није умео лепше од њега да начини сунцобран од тиквена листа ни д 
тама зрелих година.{S} Девојка га никад лепшег није видела.{S} Његов поглед ју је заносио, њего 
 виду лавовске шапе, и са уским зеленим лествицама.</p> <p>— Као на Калимегдану! — говорио је г 
ива материја, то стакло, спречава њихов лет.{S} Такве су и жене које примами сунце слободе.{S}  
љаде невидљивих препрека спречава њихов лет и оне ће пропасти тако, остати маторе девојке, умре 
за себе.</p> <p>Мајка јој је умрла оног лета кад се Чедомир оженио.{S} Смрт је јако утицала на  
јесења киша, већ млаки пљусци као усред лета.{S} По околним планинама образовали су се нови пот 
<p>Чачак није добио електрику.{S} Преко лета се било далеко одмакло с послом.{S} Оба главна зид 
лита што им не услиши молбу да се преко лета прехране у каквом манастиру, они Ужичани и Црногор 
елу радњу, а сам поче да сади лук преко лета, зими пак да зева у оближњој механи.</p> <p>Посао  
S} Ономад ме је један пример дирнуо.{S} Лете две беле тице једна за другом, као два добра друга 
времена.{S} Колико би ствари видео како лете око њега тако у тишини изгубљених часова!{S} Колик 
фле и переце, корачала крупно; сукње су летеле око ње као мантија у попа.</p> <p>Вишња се добро 
о беле.{S} Једно јато неких других тица летело је небом.{S} Близу Вишњице, Вишња спази једну ад 
т од параћинског штофа, <pb n="55" /> а лети сламни шешир у боји и прсник од платна.{S} Тражио  
ла често о заљубљеним паровима које би, летимице, кадгод спазила с прозора кад прођу њиховом ул 
розора.{S} Напољу је свитало.{S} Кратка летња ноћ дизала се лагано, као магла, и откривала широ 
која су се погађала под лаком материјом летње блузе, и нежним лицем девојке, чија хромост није  
лако.{S} Сунце је милело преко усијаног летњег неба.{S} Не шеснаест сати него шеснаест дана, ше 
сати пред вече.{S} Дан је био као сваки летњи дан.{S} Улице се сивиле од прашине.{S} Из њих је  
ој мађарским пустарама.{S} Црни, велики летњи облаци извирали су иза Земуна, сакривали сунце, п 
{S} Између дрвећа хватао се дуг и весео летњи сумрак у виду танке, прозрачне измаглице, као фин 
 упутише Вишњином стану.</p> <p>— Ви на лето свршавате школу? — упита Илић нову познаницу.</p>  
ни два три круга изнад места где је пао леш као да га тражи; пуче друга пушка; тица се изви над 
у корист парламентарну свемоћ.{S} Треба ли се одрећи те користи кад је у питању држава и виши и 
љиве, свете боје у ивањског цвећа... да ли има шта умилније од његова венца!</p> <p>— Кажу не в 
ачке гласове који се нису разбирали: да ли су песма или запевка.{S} Из планинског склопа избија 
ле јер се стално налазе у недоумици: да ли да гласају по свом убеђењу, <pb n="278" /> па да обо 
а од њих начини спасоносан сплав.{S} Да ли ће се спасти ?{S} Да ли ће допловити до мирних вода  
ло јер се бојао да јој га покаже.{S} Да ли то Вишња <pb n="282" /> примети?{S} Да ли покуша да  
остепено вео преко младе Чачанке.{S} Да ли се ипак осећао срећан?{S} Пре свега, јасно му је бил 
те очи севнуше изненадним сјајем.{S} Да ли се сети да је у тој улици први пут видела свога драг 
анство, Илић погледа кроз прозор.{S} Да ли виде једну клупу, усађену у обалу чукаричког друма?{ 
ао.{S} Она се чудила томе ћутању.{S} Да ли се Чедомир дурио?{S} Можда га писмо није нашло?{S} М 
е некад показивао Зарији Ристићу.{S} Да ли се сети речи које му је том приликом рекао?{S} Да ли 
ан сплав.{S} Да ли ће се спасти ?{S} Да ли ће допловити до мирних вода каквог гостопримног прис 
усађену у обалу чукаричког друма?{S} Да ли се сети Вишње Лазаревића и дужности које је имао пре 
н шум, као уздах простран и благ?{S} Да ли се и теби чини да нас она, кроз ниске гране својих в 
 то Вишња <pb n="282" /> примети?{S} Да ли покуша да га спречи и да му улије храбрости, кад му  
а су они тада рекли једно другом?{S} Да ли су застали или ударили лево? десно?{S} Шта су тада о 
рагана са његовом доцнијом женом?{S} Да ли осети жеђ за осветом или свирепо задовољство што су  
чи које му је том приликом рекао?{S} Да ли је сад био истог мишљења?</p> <p>Његове мисли су ниц 
Срце јој се кидало.{S} Она се питала да ли су људи луди или подлаци.</p> <p>— Шта ти је, Вишњо? 
је она трчала за њим.{S} Није марила да ли ће то ко приметити, шта ће ко рећи и како ће се све  
ој се ти никако не јављаш.{S} Не зна да ли си жив или мртав.</p> <p>Младић се намршти.</p> <p>— 
наше епохе.</p> <p>Вишња се промисли да ли да му каже праву истину.{S} Најзад рече:</p> <p>— То 
конвенционални брак, и ђаво ће знати да ли ћеш шта сачувати од онога што сам ти говорио?</p> <p 
прилика дође.{S} Имало се да се реши да ли ће група учествовати у митингу које је грађанство пр 
ита га она дрхтаво.</p> <p>— Не знам да ли се сећаш... оног дана кад смо се састали после дугог 
мирна човека, али видиш, ја се питам да ли у мени не живи неки скривени ђаво.{S} Ах, како сам г 
ога стола, уредио краватну, погледао да ли су му нокти како треба, па одлазио на ручак, пењући  
тане увек нешто.</p> <p>— Шта мислиш да ли да пишем детету у Београд?</p> <p>— Њој ће бити свак 
 <pb n="306" /> <head>XXVI</head> <p>Да ли је то био случај?{S} Или заиста нека виша сила управ 
е, погледајте!...{S} Пропадам...{S} Има ли људи!...{S} Не дајте ме.</p> <p>Савлада се.</p> <p>М 
 питала:</p> <p>— Где је он сад?{S} Шта ли ради?</p> <p>— Он је за мене мртав! — одговори енерг 
а к вратима од трпезарије.</p> <p>— Шта ли ради служавка? — рече она као за себе, па повири у п 
ве везе, долазило питање :</p> <p>— Шта ли сад ради Вишња?</p> <p>Он би се пренуо из својих сту 
на жена човеку са којим живи?{S} Не иде ли девојка, лево од њих, у фабрику тек да се сакрије од 
{S} И ти си погорелац на свој начин, је ли тако?{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!{S} Хоћеш ракије?</p> <p>И 
Докле ћемо бити сентиментални!...{S} Је ли, колегинице — рече затим гласно — шта ти мислиш о се 
 у очима оних који те окружују...{S} Је ли, Марјане, а би ли ко од богатих?</p> <p>— Они не спа 
ине, испунила поукама и забранама. — Је ли слобода допустити оно што је недопуштено, укинути ве 
да се спасе.</p> <pb n="195" /> <p>— Је ли то истина, господине? — упита га госпа-Клеопатра све 
томе ко ће ући у кабинет...</p> <p>— Је ли, тата — прекиде га Младен — хоћеш ли и ти постати ми 
 жена донесе што је нудила.</p> <p>— Је ли ти сад боље?</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Али си бледа? 
 Поново је почињао да живи.</p> <p>— Је ли, зете, ти знаш француски... — приметила би му тада т 
гаром дувана убијао досаду.</p> <p>— Је ли ти жао Београда? — упита Радоје своју сусетку.</p> < 
тамо испод дереглије, доле у води, није ли оно једна тичица.</p> <p>Доиста, Чедомир угледа слик 
Погледај овај сточић за пушење.{S} Није ли читаво уметничко дело?...{S} Ево, па пуши — продужи  
акрије од полицијског надзора ?{S} Није ли сусед преко пута помиловани робијаш?{S} Па и даље, д 
тавља то поштовано јавно мњење?{S} Није ли сусетка десно од њих невенчана жена човеку са којим  
а? — настави она разговор живље. — Није ли оно какво си га хтео, за какво си се борио.{S} Убије 
руке и да завапи гласно.</p> <p>— Имате ли мало хартије?{S} Треба ми за потпалу? — изненади га  
аца и нас који га нисмо имали.{S} Знате ли да је то била грдна разлика између робијаша и робија 
гово срце желело освете.</p> <p>— Јесте ли ви срећни, господин-Илићу? — пређе Бела изненадно на 
 те окружују...{S} Је ли, Марјане, а би ли ко од богатих?</p> <p>— Они не спадају у моју надлеж 
оловина виси у ваздуху.</p> <p>— Долази ли још ко?</p> <p>— Ретко.{S} Неке Швабе лове по риту.{ 
ми још?{S} Па шта ми радиш ?...{S} Јеси ли се свикла на наш живот?</p> <p>Она је била и сад мал 
 сад говорила своме мужу:</p> <p>— Јеси ли видео да сам имала право!{S} Не треба гојити прасе у 
 такав брак у обичним приликама, а камо ли кад је у питању престо.{S} Ко би то могао помислити  
е хладно, готово опоро:</p> <p>— Хоћемо ли да се вратимо?</p> <p>— Зашто? — чудила се Вишња.</p 
не, те девојке од којих се бојала, јесу ли оне чисте и толико колико она, каква је та грешка ко 
, али му још све нисам рекао...{S} Имаш ли ватре?</p> <p>Илић му пружи кутију с палидрвцима, и  
ро! — одговори јој други.</p> <p>— Имаш ли коју паприку?{S} Нема ко да ми купи.</p> <p>На улици 
Тетка ми рече да ниси долазила.{S} Знаш ли колико је сати?</p> <p>— Извини, колегинице — одгово 
Радојем и још неколико девојака. — Знаш ли да си села у вилинско коло?</p> <p>— Кажу — додаде д 
b n="90" /> <head>VIII</head> <p>— Знаш ли да се Љуба Ћопа вратио са села — рече Зарија Чедомир 
авела, али си тим још лепша...{S} Сећаш ли се наше школе!...</p> <p>И она је загрли опет присно 
 Зар <pb n="241" /> није тако?{S} Сећаш ли се ја сам ти говорила...</p> <p>Вишњи пређе једна се 
ај озари његове непокретне очи. — Чујеш ли њено тихо жуборење, њен шум, као уздах простран и бл 
.{S} Само илузије, само снови.{S} Хоћеш ли још један полић?{S} Продао сам неке старе панталоне, 
ешта.{S} Бар смисли шта хоћеш.{S} Хоћеш ли да будеш виђен?{S} Онда критикуј туђа дела, не ствар 
 На кога се метну, несрећнице?{S} Хоћеш ли да свет показује прстом на тебе, луди створе?</p> <p 
на у Београду — рече јој Аница. — Хоћеш ли да идемо?</p> <p>Тада се и по четврти пут глог белио 
Је ли, тата — прекиде га Младен — хоћеш ли и ти постати министар?</p> <p>— Зини да ти кажем! —  
надземаљско задовољство.</p> <p>— Хоћеш ли да будеш моја жена? — упитао је он.</p> <p>Њене руке 
>— Врућина ми је, мајко.</p> <p>— Хоћеш ли слатко и воду?{S} Сад је девојка дошла са бунара.</p 
в зарђан.</p> <pb n="171" /> <p>— Видиш ли овај пиштољ?{S} Купио сам га пред лањску демонстраци 
 се сви познају, али се туђе заједнице, либе се, зазиру једно од другог, стид их је, боје се.{S 
како се озбиљно решио да да̑ земљи нов, либералан устав.{S} Јако је љут на реакционаре што су г 
та равница на далеко.{S} Где се окрене, ливада јој је нудила меке, миришљаве простирке.{S} Дуге 
 n="215" /> <quote> <l>Колика је царева ливада</l> <l>На њој нема трна ни грмења.</l> <l>Само и 
 воље, неминовним.{S} Ово цвеће, широка ливада, јаки мириси, па то коло и све враџбине којих је 
 речи, весеље целог друштва, расцветана ливада и ти мириси заносили су је.{S} Своме препуном ср 
евали:</p> <quote> <l>Испод села зелена ливада,</l> <l>У ливади селен до колена,</l> <l>У селен 
аде, светла трака од Саве, једна зелена ливада и цела железничка станица.{S} Разни колосеци, ни 
брнастом светлошћу.{S} У то доба године ливада је најлепша.{S} Зрела трава злати се, прелива ка 
 облак од цветне прашине дигне се изнад ливаде.{S} Траве полегну.{S} Тада се открије, безазлено 
ље шибље и један пласт сена усред мокре ливаде.{S} Неколико певаца кречало је по селу.{S} Девој 
> <l>Испод села зелена ливада,</l> <l>У ливади селен до колена,</l> <l>У селену студени кладена 
комшинке.</p> <p>Девојке се удалише.{S} Ливадом је звонило певање попаца.{S} Два црна лептира с 
боје као восак.</p> <p>Друштво загази у ливаду.{S} Иза ногу је остајао сив траг превијене траве 
 тону.</p> <p>Један нов пламен црвенила лизну јој уз лице.</p> <p>Они обоје покушаше да не кажу 
 Најискреније су животиње крокодили јер лију сузе за одбеглим пленом...{S} У државама где је ом 
ла.{S} Док је свештеник певао: „Исајије ликуј...“ и водио их око налоња, он је понављао у себи  
нска династија на дувару и умиваоник од лима.{S} Под је покривала нова простирка коју је газдар 
старинска црква са гломазним кубетом од лима.{S} Око ње су ситне куће на један спрат и механе з 
еће...</p> <p>— Што у Београду воле ове лимане <pb n="245" /> сандуке — примети заједљиво стара 
о ибарских планина, чије се заокругљене линије назирале у прашини сунца на заласку.{S} Долина ј 
p> <p>— Да!</p> <p>Заједно са овом речи линуше њене сузе, преко образа, преко блузе, преко ивањ 
 кућерака, накривљени плотови, неколико липа засађених пред каквом кафаном, и широко незграпно  
кад прођу њиховом улицом, док општинске липе бацају густе сенке око њих и заносе главу својим т 
ора, по калдрми и гранама једне оголеле липе.{S} Иза дрвета затезао се крајичак неба, по чијем  
рај Мораве, засађеном врбама и по којом липом, какав полуевропски обучен чиновник који је цигар 
ва засађена смоквом и бадемом.{S} Једна липсала коза вукла се из села у село и процењивала се н 
b n="305" /> <p>— Арапе! стрвино! гаде! липсотино шинтерска! — грдио је поново рабаџија.</p> <p 
{S} То су пријатна заклоништа, засађена лиснатим дрвећем, испод којих се налазе клупе за одмор. 
ти свршено још тог јутра.{S} То је била листа за попис становништва.{S} Газдарица је имала жила 
 од њега да начини сунцобран од тиквена листа ни да састави монограм за мараму.{S} У осталом, т 
руку јој дође свеска једног омладинског листа и у њој преведена песма неког Руса.{S} Девојка об 
ову живу боју, његове свилене, рецкасте листиће.{S} Мислио је како да врати ову љубазност.{S} Њ 
извештаје варошке штедионице, страначке листове, уџбенике из старијег разреда, Пелагићева дела, 
ло.{S} Читао је књиге, новине, књижевне листове неуморно.{S} Опијао се њиховим фикцијама, пио и 
но жута чарапа од конца вајала је дивно листове њене здраве ноге.{S} Изнад њеног рамена се диза 
је знало о скандалу у Двору.{S} Вечерњи листови ћутали су као рибе.</p> <pb n="75" /> <p>Чедоми 
 /> <p>Ко би тада судио Србију по њеним листовима, добио би страшно уверење о њеним првацима.{S 
чланцима што их је писао по опозиционим листовима? </p> <pb n="14" /> <p> Одушевљење породице М 
м.</p> <p>Није се преварио.{S} У једном листу нађе забележен јучерањи случај.{S} Белешка је гла 
S} Рекао јој је да се не брине, оставио листу на сто, легао и заспао.</p> <p>Мисли му поново ск 
 нам је оставила у спомену наша старија литература.{S} Својих осамнаест година, колико је имала 
ају баријере које деле науку од живота, литературе и уметности.{S} Материјалистички позитивизам 
враћала.{S} Њен дух је тежио за науком, литературом, политиком и тако нечим, стварима које је с 
, водити бесциљан живот, читати бљутаву литературу препоручену за школску младеж, одушевљавати  
 да би био примећен.{S} Нема весеља.{S} Лица се згрчила, борба за опстанак их наружила.{S} Ретк 
чинио милост, заврнутих рукава, знојава лица, раздрљених груди и врата, босих ногу, па радиле н 
сваком другом бригом код највећег броја лица.{S} Њихова мишљења, нарочито кад се тиче политике, 
рзо да се бори против појаве два женска лица, оба љупка, оба пријатељска.{S} У осталом, он је у 
лавни настојник.{S} Сав каљав, поцрнела лица, опрљена чела, а веселих, светлих, занесених очију 
чунатог држања сукње или цигаре, весела лица, охолог погледа и одела по последњој моди.</p> <p> 
ији трговци, расположени такође, румена лица и задовољних очију.{S} У јасној светлости пролетње 
а много света, где је познавала извесна лица, од којих су нека жива, а већина су умрла.{S} Није 
трбушастог Маћедонца, кисело насмејаног лица и кривих ногу.{S} Њега сви његови гости зову <hi>С 
дазва, она се помоли наврата: збрчканог лица, повезане главе, згурених плећа.</p> <pb n="313" / 
} Њихови се осмеси сусретоше, њихова се лица приближише, њихове се усне саставише.</p> <p>После 
ње кућне ситнице, трудила се да се сети лица чија се имена спомињу, мешала се са варошким девој 
..</p> <p>Вишњи пређе једна сенка преко лица.{S} Та промена не измаче младој жени, те скочи на  
S} Прамен плаве косе падао јој је преко лица.{S} Њене бистре очи биле су широм отворене, гледал 
.{S} Коса јој је падала заводљиво преко лица.{S} Ветар се играо са скутовима њене кратке хаљине 
Вишња се стресе.</p> <p>Она није видела лице у тог човека, али би га познала у хиљаду других по 
налик на грч.</p> <p>Она приближи своје лице његовом.{S} Он осети мирис њене косе и спусти руку 
аку.{S} Он се окрену тамо тако да му се лице није видело јер се бојао да јој га покаже.{S} Да л 
>Један нов пламен црвенила лизну јој уз лице.</p> <p>Они обоје покушаше да не кажу истину.{S} Д 
и.</p> <p>Она га спази такође и заклони лице оним цветом, као да је хтела сакрити руменило које 
ју је гледао занесеним очима.{S} Његово лице није имало сјај прве младости.{S} Био је измршавео 
стављају као великошколци, праве слатко лице познатијим госпођама на шеталишту, знају за девојк 
ега, иза леђа своје жене, правио слатко лице.{S} Узалуд је општински ћата избријавао подбрадак  
сти мах несташно.{S} Бела је имала бело лице с кожом која се чинила као постављена једва примет 
се видљиво заносио.{S} Његово избријано лице грчило се нервозно, а прсти су трзали штит од качк 
 јула 1900 године, Чедомир Илић, главно лице овог романа, корачао је лагано својим уобичајеним  
би га своје другарице.{S} Њено запаљено лице с мирним угаситим очима појављивало се, као каква  
> <p>Кад се окрену натраг у салон, њено лице је горело сво, обузето неком унутарњом ватром.{S}  
, још црња од очију, окружавала је њено лице као талас.{S} Њено данашње одушевљење давало јој ј 
и шишкама по челу, које су сенчиле њено лице претерано бледо, готово слабачко.{S} У тај исти ма 
ок један светао, чедан одсев озари њено лице.</p> <p>Прођоше кроз врло чисту кујну.{S} У једном 
 ласкавим осмехом, који прели цело њено лице, чак до подвољка и широког врата, па рече значајно 
упадне у своју собу и зарони зајапурено лице у хладовите јастуке своје постеље.</p> <p>Младић ј 
ћи да олакша себи, тражећи које љубазно лице да се разговори, да одахне, да живи.{S} Његови ста 
е њена рука гола до лаката, њено млечно лице белило се.{S} Био је бео и њен врат слободан, маља 
 сваког тренутка да га не дочека љутито лице њеног оца или мајке и да му, уз заслужени прекор,  
и човек погледа своју другарицу право у лице; она не спусти очи.{S} Она је била обучена у матро 
писма, те званичне карте с унакарађеним лицем краљевим, те слике гимназије и пијаце које су му  
есимист, сиромах наравно, с отомбољеним лицем, па ипак пун наде, дубоко убеђен у сопствену вред 
д лаком материјом летње блузе, и нежним лицем девојке, чија хромост није допуштала честе изласк 
ијуму много нечег женског, калуђерског, лицемерног и грубо себичног.{S} Илић се осећао понижен  
је све било весело, шалило се много, на лицима није било умора ни брига.</p> <p>Радознало се ок 
еду, у анонимној тиранији, у ординарној лицитацији која се лажно зове <hi>влада народа</hi>.</p 
ту виши од обичне бриге за кујну.{S} На лицу јој је почивао отмен умор, који је требао да покаж 
ји кецеље; оне обе имале су у цртама на лицу онај израз невиности који је урођен првој младости 
ма.{S} Тек, била се угојила.{S} Црте на лицу одебљале.{S} Врат јој као кифла.{S} Нешто мирно, с 
има и са поноситим изразом на офарбаном лицу што су такве.{S} По њиховој спољашности, необавешт 
арђалом блеху од платформе и по црвеном лицу кондуктерову који је стајао укочено и озбиљно с би 
} Она је преклињала...{S} Црте на њеном лицу беху се развукле.{S} Очи се рашириле жалосно.{S} У 
дић, поред ње, примети промену на њеном лицу.</p> <p>— Простачке приче — рече он сигурним гласо 
 није пристајао згодно њеном жовијалном лицу.{S} Тај се израз губио све више у извесну забезекн 
равила је врло згодан оквир њеном лепом лицу.{S} Њене очи миловале су као свила.{S} Једно дугме 
а је језиво приличила његовом земљастом лицу.{S} Десна му је рука висила као мртва; свакако је  
тавила, нема, збуњена, укочена, бледа у лицу и мртвих, опружених руку.{S} У глави јој је било п 
м, Радоје — одговори она, бледа, жута у лицу, готово као цвеће које је држала у крилу. — Али је 
а.</p> <p>Госпа-Матовићка се зарумени у лицу као да је обузе изненадни страх да догађаји не узм 
дно.</p> <p>У осталом, она је врло мало личила на оне традиционалне младе са обореним очима, ко 
, изроване због неких општинских радова личиле су на низове ископаних рака.{S} Гомиле иловаче у 
од <hi>Златног Крста</hi> и тврди да ја личим на њеног сина који је умро као питомац Војне Акад 
ету и примењеној философији.{S} И он је личио на оног класичног магарца који је скапао од глади 
рађанском оделу, иначе обичан, могао је личити на друмског механџију као и на митрополита, да н 
те интерес за науком.{S} Али то је ваша лична ствар.{S} Мене се она као директора не може да ти 
ницу.{S} С начелних распра прешло се на личне зађевице и грдње.{S} Клуб се поцепа.{S} Један мањ 
к!{S} Како се она могла мешати у његове личне ствари којима је он први и једини господар!</p> < 
 га није имао, он му се чинио као његов лични непријатељ кога треба савладати, и он га је прези 
ли употребити ту згодну прилику за свој лични интерес.{S} Кампања за кампањом низала се.{S} Уно 
к краљоубицâ и шта још не, што је један лични режим начинио од овог Ужичанина, који је, поред с 
ства.</p> <p>Матовић је доживео и један лични пораз.{S} Саставио је законски пројекат о осигура 
а, они су његови најљући противници.{S} Лично за себе, они не траже много.{S} Највише, да се, д 
га дана није се ништа нарочито догодило лично њему, али је његово срце уздрхтано лупало у груди 
је одобравао.{S} Није могао дати једног личног мишљења.{S} Те ствари му се чиниле непознате, да 
 рачун, а чим дођу у питање они, њихова личност, њихов џеп, они знају већ вештину опортунитета  
ати катихета им се чинио врло знаменита личност, заљубљивале се у своје наставнице.</p> <p>Каја 
но, као да се то тиче неке сасвим друге личности; радознало, <pb n="201" /> као да је хтео сазн 
о своју земљу дубоко.{S} Поред бриге за личну будућност, он је мислио и на будућност Србије.{S} 
"124" /> Видиш, били смо сви подједнако лишени слободе, осуђени на затвор по апсанама; закон је 
хтео да чује о тој операцији која би га лишила очевине.{S} Он је знао колико је његов отац имао 
а свакој окуци од пута, на гомили сувог лишћа, у облацима... облацима што полако језде по зимск 
ис боровине, свежина росе, задах трулог лишћа.{S} Један трамвај <pb n="79" /> шкрипао је уз брд 
 дрвећем простирали се дебели теписи од лишћа црвеног као бакар.{S} По који зрео кестен лупио б 
пространа шума.{S} Тада духну ветар.{S} Лишће у џбунова заигра у крај пута.{S} Занесени у своју 
асликано неко фантастично биље, чије је лишће подсећало на винову лозу, а цветови на цвет од кр 
 врхови од јела, два три јасена, широко лишће од ораха и букет процветале зове.{S} Горе, наднос 
7" /> с дивљом травуљином.{S} Кроз уско лишће од врба промицао је по који сунчев зрак и изливао 
ограду и пружао своје гране, са широким лишћем, ка улици и сунцу.{S} Илић се ипак окрену и погл 
Неке Швабе лове по риту.{S} Ја не волим лов.{S} Ономад ме је један пример дирнуо.{S} Лете две б 
и још ко?</p> <p>— Ретко.{S} Неке Швабе лове по риту.{S} Ја не волим лов.{S} Ономад ме је један 
твари, али те заводе својом неприродном логиком; пуне ти главу својим непроменљивим законима; г 
о своје дело такво какво је, и нашао му логичан закључак; шта би га се тицало што би то било пр 
 мало, пузала је, разлиставала се стара лоза, пуштала у вис своје сочне пипке, припијала се уз  
>Млад Милија млад виноград сади,</l> <l>Лозе сади, равне дворе гради.</l> <l>Дан градио, а два  
а.{S} Вишњи се учини да нешто живи ту у лози, у влажном хладу лозиног зеленила, и да је гледа,  
а нешто живи ту у лози, у влажном хладу лозиног зеленила, и да је гледа, <pb n="222" /> посматр 
биље, чије је лишће подсећало на винову лозу, а цветови на цвет од кромпира.{S} Одаја је била т 
 крв.{S} Руке су му гореле.{S} Ватра му ломила тело.{S} Кад би га неко ма и очешао, заболело би 
рло лепо.{S} Раштркани Београд, који се ломио преко три брда, био је као створен за поверљиве с 
ворио:</p> <p>— Ниткове!</p> <p>Илић се ломио између тих супротности, не помишљајући на могућно 
вица, ситно, бледуњаво цвеће на кривим, ломним гранчицама.{S} То је ивањско цвеће, боје као вос 
не тепсије, тигањи, бакрачићи, тенџере, лонци старинског облика, које је госпа-Матовић наследил 
овољна, већ се писало архилажов.{S} Реч лопов није довољно жигосала човека, већ га звали архило 
е сакрити.{S} Подржавала ју је храброст лопова, заносила ју је носталгија робијаша који се враћ 
нуто <pb n="69" /> се надао сваког часа лопову који би му покварио више него што би однео, а бо 
плеханим шиповима сијале златно обојене лопте.{S} Нашло се места за једну постарију наслоњачу и 
ама испод њих примећивали се натписи за лорбер, нишадор, алеву паприку.{S} У другом делу дућана 
тако да осети како му се кожа одваја од лубање.{S} Један глас из најтамније дубине његове душе  
</p> <pb n="214" /> <quote> <l>Стојане, луда будало,</l> <l>Ухвати сиве волове,</l> <l>Узори ра 
е, очи почеше да га сврбе, и њега обузе луда, болесна жудња да рашири руке и да завапи гласно.< 
ко ће се све то свршити.</p> <p>— Ти си луда! — рече јој он кад му рупи у собу, усред бела дана 
иш шта ће да никне.</l> <l>Ако ти никне лудаја,</l> <l>За мене младу да лудиш,</l> <l>Ако ти ни 
мре... <hi>Карт бланш</hi> имају: деца, лудаци, владари, црквени поглавари, башибозуци, команда 
ћеш ли да свет показује прстом на тебе, луди створе?</p> <p>— Доста! — викну размажена девојка, 
 кидало.{S} Она се питала да ли су људи луди или подлаци.</p> <p>— Шта ти је, Вишњо? — упита је 
е у неку врсту фикс-идеје, море, мучног лудила.{S} Осећао се истрошен, утучен; по целе ноћи ниј 
енама, које су се занеле у свој план до лудила.{S} У кући су настајале свађе.{S} Мајка га је гр 
 је био редак гост његове музе.{S} Авет лудила се помаљала кроз њих.{S} Он је певао:{S} Ја се с 
и никне лудаја,</l> <l>За мене младу да лудиш,</l> <l>Ако ти никне буника,</l> <l>За мене младу 
ворио је о науци, политици, жени, Богу, лудници, а кад су изашли из кафане, закључио је трештен 
 што је он био уопште способан да вели, лудо, смртно.{S} У том тренутку је имала право.{S} Њено 
о од неког божанственог уметника, лепу, лудо лепу, најлепши облик који је икад створен на земљи 
<pb n="262" /> сам се ја, због оног мог лудова, Бог да му душу прости, мучила и патила.</p> <p> 
тран за смешног, и ако их је било много луђих.{S} У државној служби није нашао места, и ако су  
 предаде целу радњу, а сам поче да сади лук преко лета, зими пак да зева у оближњој механи.</p> 
ли смо цело јутро.{S} Још удара на бели лук, а већ развезао о Плеханову, Огисту Конту, социјалн 
јесени, жуте, па накиселе, с нешто бела лука.{S} Због њих су се први пут завадили.</p> <p>— Дос 
— Празна је, држим само неколико венаца лука.</p> <p>— А шта ћеш му за ствари?</p> <p>— Има ста 
чне ресе.{S} По земљи се протезале леје лука, између којих се ширио патлиџан, румен и сочан.{S} 
њему је познавала много дивљих, рђавих, лукавих, ружних људи.</p> <p>— Поред пука постоји отаџб 
их степеница одиграва се иста комедија; лукавство замењује снагу, и помоћу више или мање вештин 
 све има своју цену; симпатије су редак луксуз, а брак... брак је код паметних људи вешт спораз 
 срећнијих народа.{S} Они су за нас још луксуз, још немогућност, чиста штета за време које се н 
ице, <pb n="5" /> једна сивкаста, уска, луксузна простирка, два зелена суда с тропским биљкама  
угог реда с најпотребнијим намештајем и луксузом: постеља застрвена домаћом тканином и опкољена 
аде.{S} Нека наше жене науче своје људе луксузу чистоте, нека му омиле кућу више од кафане, нек 
од њим је жуборила озидана чесма на две луле.{S} На зиду је била остављена рупа за чашу или сап 
ом.{S} Између њих је певушила вода кроз луле, падала у низак басен и враћала се отуд у виду нис 
о је Радоје, скромно, готово понизно, с лулом у левој руци и гледао тамо у правцу планина на за 
.{S} На глави је имао качкету, пушио на лулу и бријао бркове.{S} Да се није знало чији је син,  
адоје наби качкету јаче на очи, распали лулу, па додаде:</p> <p>— Ја радим да убедим људе у пот 
има.{S} То је пошта.</p> <p>У том се чу лупа точкова.{S} Иза угла се појавише поштанска кола.{S 
ично њему, али је његово срце уздрхтано лупало у грудима, као да се дешавало нешто што ће измен 
 да се једва чује; затим се дизао јаче, лупао готово, и челичним звуком испуњавао одају као неш 
веног као бакар.{S} По који зрео кестен лупио би о калдрму и измамио уплашен узвик у пролазница 
љ је и сам, богаљ, богаљ, богаљ.</p> <p>Лупну пркосно песницом о песницу и понови:</p> <p>— Бог 
 двориште.{S} У салону се запали велики лустер, а електрично звонце позва собарицу да послужи с 
ужи даље.</p> <p>Имала је утисак као да лута по неком напуштеном месту: све је ту, куће, улице, 
пута узмем перо да забележим идеје које лутају кроз моју главу и изгледају ми сјајне; кадгод, ч 
Шта хоћеш тиме да кажеш?</p> <p>— Ти си лутала по Београду, тражила <pb n="270" /> си себе, сво 
ког пута, по којем је његова мисао дуго лутала. — Опет двојке?{S} Та сад ти бар реакционари нис 
еде противне мисли које су јој од синоћ лутале по глави.{S} Она заћута, и тек пошто се први час 
чених марона који су му грејали џеп, па лутао по Паризу без циља.</p> <p>— Где си био? — предус 
као авет, са занесеним очима, Зарија је лутао по живом, ироничном и борбеном Београду са изглед 
овољан у служби, несрећан у кући, он је лутао по читаве ноћи да олакша себи, тражећи које љубаз 
адило све, он је излазио изван вароши и лутао по околини дуго, до самог мрака.{S} Понекад би по 
 и кад се молила свесрдно Богу за своје лутке и болесну мачку.</p> <p>Она покуша да отури те ми 
доје је одбијао кратке димове на својој луши.{S} Његове очи су гореле као жишка у дувана.</p> < 
ању, па намаче качкету на чело, распали лушу и, одмерено, упита:</p> <pb n="65" /> <p>— Па зар  
Тешко ономе који би се у том часу бацио љагом на свемоћ слободе и њене заточнике.{S} Она је бил 
/> <head>VIII</head> <p>— Знаш ли да се Љуба Ћопа вратио са села — рече Зарија Чедомиру.</p> <p 
} Теби је само љубав у глави.{S} Љубав, љубав... није она све у животу.{S} Ја имам осам испита  
вност својих поступака.{S} Живот, смрт, љубав, отаџбина, брак престаће да вам буду мислене имен 
 симпатију, пријатељство према младићу, љубав речи и уздисаја, али даље... права љубав је за њу 
је волела слободоумна, учена човека.{S} Љубав је одбијала стално.{S} Још можда је срећна што се 
Бела.{S} Теби је само љубав у глави.{S} Љубав, љубав... није она све у животу.{S} Ја имам осам  
/hi> није се више познавао ни камен.{S} Љубав коју је Остојић уживао у чаршији окрену се у мржњ 
сак учиниле на њега те речи.</p> <p>— А љубав, мама? — примети Бела, и несташно успи усницама.< 
убав речи и уздисаја, али даље... права љубав је за њу била забрањена.{S} Као сви људи здрави и 
 један велики део престонице.{S} Њихова љубав?{S} То је управо једна дуга шетња, испрекидана ча 
еше њена симпатија, далека, нова, друга љубав која се приближава.{S} Ипак нешто у души говорило 
ојка јогунасто и искрено. — На што онда љубав кад се рачуна колико и лањски снег!</p> <p>Мајка  
 миловања, као да је осећала да се цела љубав не састоји од пољубаца.{S} Она је ту остала непок 
је погледа.{S} Његов поглед је био сама љубав.{S} Хтеде утешити девојку, хтеде јој дати доказа  
а — ту је устав, Државни Савет, народна љубав.</p> <p>— Народна љубав!... — подсмехну се минист 
 Савет, народна љубав.</p> <p>— Народна љубав!... — подсмехну се министар. — Трице и кучине.{S} 
 му живот многобројним нежностима; њена љубав ласкала је његовим жељама да живи и буде срећан.{ 
ја му се предавала сва.{S} Парадоксална љубав чула достизавала је свој врхунац.</p> <p>Тада се  
век је сав одушевљење, сав топлина, сав љубав.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_ 
ости...</p> <p>— Читала сам негде да је љубав слађа кад је мрак.{S} Гледаћемо звезде...</p> </d 
— Ћути, безобразнице, знаш ми ти шта је љубав!...{S} Да, ја нисам противна љубави, она управо д 
 — додаде госпођа весело — где су нашли љубав да изјављују!</p> <pb n="198" /> <p>— Слушај, Кле 
 неповерљив.</p> <p>— Он јој је изјавио љубав пре него што си још постао министар... овде, у ов 
Мани ме, бога ти, Бела.{S} Теби је само љубав у глави.{S} Љубав, љубав... није она све у животу 
ормално, болесно, мистериозно.{S} Праву љубав је видела само у браку.{S} Управо, она за њу није 
борила младу.</l> <l>Ко̑ одговор на сву љубав моју,</l> <l>Очи твоје спустила си тајно...</l> < 
 већ сутра отимати удварачи... на своју љубав: здраву, одраслу паланчанку, чије срце, можда јед 
 месеци, године.</p> <p>Спомен на бившу љубав одржавао је девојку у савршеној чедности.{S} Ништ 
дсевима та два пара раширених очију?{S} Љубави, мржње, чежње, гађења, дубоке симпатије или смрт 
а је љубав!...{S} Да, ја нисам противна љубави, она управо долази сама по себи кад се ствари до 
а он хоће да каже како не двоји брак од љубави, или тако нешто, те пљесну рукама:</p> <p>— Брав 
чио га је сукоб његових осећаја: његове љубави према Вишњи и његовог љубакања с Белом.</p> <p>В 
рије у Чачку, гледао је остварење своје љубави према бакалиновој ћерци, која далеко тамо иза Ру 
уредника свога органа.{S} Знаци народне љубави пратили су га улицом.{S} Влада није могла другој 
не постоји, за мене, једино у слободној љубави.</p> <p>Али се његова реч заустави на уснама.{S} 
у му ласкали, уверавајући га о срећи, о љубави и забораву.{S} Они су га тешили, превлачећи пост 
и њено писмо није садржавало ни речце о љубави; оно је могло путовати и отворено, а да нико не  
е тај примитиван живот, они често имају љубави за добро и изврсних намера.{S} Али, њима је нови 
 је било да не воли Белу... не бар оном љубављу, чежњивом и стидљивом, коју је дотле осећао пре 
 тешко сакрити или најзад што и најмања љубавна авантура може имати врло тешких последица.</p>  
 Кад смо ми били млади, ми смо знали за љубавне изјаве само из романа...</p> <p>— Времена се ме 
<p>Стога она није очекивала од Чедомира љубавне напитке, већ изјаву, ону мало старинску изјаву  
стичке философије претварао се у нежног љубавника: у његовим годинама човек је сав одушевљење,  
ознате квартове, усамљена места, где се љубавници могу шетати до миле воље, а да не буду изнена 
 њене сомотасте очи синуле би најдубљом љубавном ватром, да се одмах после замраче другим, леде 
о би га као гомила правих пријатеља!{S} Љубазна познанства, ласкаве речи, добре наде и обећања  
 први ђак.</p> <p>Посебице је Бела била љубазна.{S} Она је разумела да је сиротиња један недост 
, па по обичају наших жена да се покажу љубазне кад их неко нâвикне, понуди се услужно:</p> <p> 
ије могао тачно одредити. — Ви сте тако љубазни према мени.{S} Зар мислите да ја не умем ценити 
т:</p> <p>— Госпођице Бела, ви сте врло љубазни.</p> <p>Једна тица запева у башти.</p> <p>Чедом 
итаве ноћи да олакша себи, тражећи које љубазно лице да се разговори, да одахне, да живи.{S} Ње 
атрала земљу свога детињства смешећи се љубазно њеним величинама.{S} Ето главне улице њеног род 
листиће.{S} Мислио је како да врати ову љубазност.{S} Њих двоје би могли бити тако задовољни је 
докумената, осмејкивао се подругљиво на љубазности што се чиниле будућем министарском зету и пи 
ан потпис.{S} Дочекао га је с одмереном љубазношћу и одредио му да предаје латински језик и ист 
 састанака.{S} Он се већ био навикао на љубак <pb n="53" /> додир тога девојчета.{S} Најзад, и  
ја: његове љубави према Вишњи и његовог љубакања с Белом.</p> <p>Вишњу је волео.{S} С тим је би 
 не допусти свом обожаваоцу задовољство љубакања.</p> <p>— Тако ћеш, једном, и мене оставити —  
и.{S} Она је била ту, она му се нудила, љубила га без питања, украшавала му живот многобројним  
евојче —</l> <l>Дај, девојче, очи да ти љубим!</l> </quote> <p>— Како је лепа наша народна песм 
му клонула, као да је неког дуго грлио, љубио.</p> <p>Кад би се Вишња задржала с одговором, он  
е руже што се крију у борама муселина и љубити до миле воље њену кожу час румену, а час белу.</ 
м Милева једно вече. — Мешовити хор <hi>Љубићске Виле</hi> приређује у очи Ивањдана излет на бр 
колним висовима, ветар доносио мирис од љубичице, пролетња јагњад блејала, жуборили потоци нови 
стим стварима, на саму мисао да то пише љубљеној девојци, њега је обузимала нека чар, скоро физ 
д нису видели.{S} У њему се појављивала љубомора, страшило са жутим очима, тешка срамотна болес 
римети гомилицу света која се искупљала љубопитно.{S} Он приђе такође.</p> <p>У једном крају, п 
зела је сад и остале студенте, те младе људе, што праве манифестације, демонстрације, резолуциј 
оје јаде.{S} Нека наше жене науче своје људе луксузу чистоте, нека му омиле кућу више од кафане 
оли, јер су се жбири испилили у народне људе, у родољубе, јер наше време није оно што смо хтели 
е гласу одлучности, који помаже паметне људе у њиховим борбама, он је остајао на истом месту.{S 
, а човек не зна кога пре да пожали: те људе или ту стоку.{S} Јадно место где се цели животи ис 
говима и подужицама, помињала непознате људе и жене, нарочито жене...{S} За скандалозну страну  
ажила своје старо задовољство гледајући људе <pb n="57" /> и ствари тако тесно везане за њен до 
 па додаде:</p> <p>— Ја радим да убедим људе у потребу да се поново почну послови.{S} Као што в 
у се ретке замерке, јер је Радоје волео људе, волео човека као онај часовник који је оправљао,  
гом него мозгом.{S} Гледаш кроз прозор: људи се паште, <pb n="59" /> снег пада, тебе ни бриге.{ 
ста у главној улици и пред кафанама.{S} Људи су гласно разговарали.{S} Најчешће се помињале реч 
ци.{S} Радоје је био јунак тих дана.{S} Људи су веровали у њега, сматрали га за нешто више од с 
S} Ти си познат у твојој генерацији.{S} Људи знају твоју вредност.{S} После ових времена ти ћеш 
ећена места.{S} Они су били леп пар.{S} Људи су се заустављали да их гледају.{S} Већ се примица 
ино ради ћара.{S} У међусобним односима људи су неповерљиви.{S} Страх од подвале влада у свима  
г непознатог, <pb n="122" /> где већина људи крију своја уверења и своје особине.</p> <p>— Шта  
 није у нашој власти.{S} Брак ствара од људи силом хипокрите, установљава једну врсту ропства.{ 
 Он је био добар као Христос, а мало је људи _ко]и су починили толико зла својим милим.{S} Сети 
тној пригревици.</p> <p>— Много је мање људи, него што се мисли обично, који стварају свој живо 
 здравља!... остави ти то мени... ви се људи не разумете у тим стварима.</p> <p>— Добро.{S} Мен 
лике финансијске операције.{S} Нашло се људи доиста озбиљних, исправних, који разумеју свој пос 
, у лепу долину, где је било тихо и без људи. — Сваког секунда она односи по читава блага.{S} С 
угим данима не опажа у присуству жена и људи, лепих, задовољних, срачунатог држања сукње или ци 
 пријали.{S} Остављао је, као сви слаби људи, времену, каквој повољној прилици или случају да о 
ло срећни...</p> <p>Али Илић, као и сви људи који траже од своје судбине више него што она може 
бав је за њу била забрањена.{S} Као сви људи здрави и природни, она се бојала свега што је анор 
о муња неке далеке буре.</p> <p>Као сви људи који воле књиге, Чедомир је био склон маштању.{S}  
"20" /> удружљиви и безлични, ови млади људи су, доцније, махом главе парламентарних режима.</p 
ру, који називају интовом.{S} Ови млади људи једу врло мало, троше што год имају на новине и бр 
погледајте!...{S} Пропадам...{S} Има ли људи!...{S} Не дајте ме.</p> <p>Савлада се.</p> <p>Млад 
, отворена врата, види се намештај, али људи, свет?{S} Нема их, нигде их нема.{S} У исти мах, с 
е нашао места, и ако су тамо постављани људи с мање школе од њега.{S} Дивно је чудо било што по 
ме, да ме охрабри ако сустанем.{S} Наши људи су прости.{S} Мени треба...</p> <p>Овде се Остојић 
head>XXIV</head> <p>Кажу да на састанак људи долазе увек нешто раније, а да жене задоцне стално 
умеју свој посао, а нашло се и неколико људи, како је то случај у свима покретима, који су хтел 
{S} Ти си непријатељ, не знајући толико људи, који су опет твоји непријатељи.{S} Ми се сатиремо 
левао.{S} Он је гледао сваки дан толико људи који се бацају у живот с чудним поверењем у себе.{ 
ју многи познаници.{S} Знају је не само људи, но и мртва природа: куће, улице, камење.{S} На св 
ој се кидало.{S} Она се питала да ли су људи луди или подлаци.</p> <p>— Шта ти је, Вишњо? — упи 
Народ су бирачи, другарице, а бирачи су људи.{S} Сваки од њих има по један ситан, а за себе кап 
 једна врста модерног дивљака.{S} То су људи обично са села или, ређе, из какве пропале варошке 
Илић открио, мешала се у друштво младих људи и девојака, подражавала мушкарцима, презирала моду 
и, видела је сад нову варош пуну младих људи, који се боре против живота и за живот, мењају сад 
и или кући од утицаја, они имају својих људи и фамилије; ипак претпостављају реакцију.{S} Савит 
} Ово је велика варош, а у њој има злих људи.{S} Да ти се што непријатно није десило?</p> <p>—  
вор, био је стално на страни школованих људи, ма они и застрањивали.</p> <p>— Знање је светлост 
што се то дешава код нервно раздражених људи, обузе га једна дубока одвратност према свету, пре 
нике; она од младих, паметних, поштених људи прави бедне, глупаве, непоштене канцеларијске слуг 
а много дивљих, рђавих, лукавих, ружних људи.</p> <p>— Поред пука постоји отаџбина — говорило ј 
рста среће.{S} Данас је мало задовољних људи.{S} Ретки су као беле вране.{S} Садашњица нуди јед 
 луксуз, а брак... брак је код паметних људи вешт споразум, смишљен ортаклук, где свака страна  
 девојака занемарене тоалете, усред тих људи што мисле да од њих зависи круг земаљске планете.{ 
еликодушно, говорећи:</p> <p>— Не треба људима замерити, то су <pb n="103" /> била зла времена. 
у, те је већ имала потребу да се допада људима, и друго, што су је другарице, ћерке чиновничких 
pb n="119" /> о приликама, догађајима и људима, па се понекад пребацивао и откривао и оно што ј 
владао овом водом, овим планинама, овим људима стискао се у њему као соко са скрханим крилима.< 
ја ће је обузети према њему, према свим људима, према свему, свему...</p> <p>Састављао је писмо 
републике...{S} Од патриота бежи општим људима: да благо ти будет и да долгољетно поживиш на зе 
љем гласу.{S} Читаве бајке причају се о људима који су јели у њој, у данима своје младости, њен 
јим непроменљивим законима; говоре ти о људима само <pb n="283" /> као о одвојеним типовима; у  
природу!...</p> <p>— Моје је место међу људима, Ристићу — рече Чедомир уверено. --- Мене чека ж 
сти у карактеру једног истог човека!{S} Људска повесница развија се као разнолик, чудан, изукрш 
ерно, с предумишљајем, већ... онако, из људске ограничености.</p> <p>Кућу су реновирали из осно 
чила би убрзо затим.</p> <p>Она је била људски створ, завезан за земљу.{S} И још нешто горе: же 
атим престоничким кућама, по запосленим људским приликама, по њој самој.</p> <p>Зима јој је про 
и опет залебдела пред његовим очима.{S} Људско срце му изгледало преуско за његов сан и мисли.{ 
ан — продужи Ристић — онда мораш ићи из људског друштва, мораш се приближити природи и животиња 
луд тражити да се животу да̑ вредност у људском смислу речи.</p> <p>Ова храброст не потраја дуг 
ма прича како су се провели на Ђаковића љуљашци, о Сокином прстену.</p> <p>Тако и сад, весеље ј 
азно.</p> <p>— Тако је мирна, пријатна, љупка — продужи Остојић гледајући у бело платно Моравин 
бори против појаве два женска лица, оба љупка, оба пријатељска.{S} У осталом, он је у том трену 
уке пијука, њему се чинило да слуша њен љупки глас, који му добацује слатке, заношљиве речи.{S} 
 земљи нов, либералан устав.{S} Јако је љут на реакционаре што су га изневерили приликом његове 
ла мисли, одвлачила у пропаст.</p> <p>— Љута?{S} Зашто? — упита је младић, тек да се нешто каже 
Можда сам мало уморна...{S} Пхи, али је љута ова цигара — додаде за тим, насмејавши се гласно.< 
p>Код куће ју је чекала хладна вечера и љута газдарица.</p> <p>— Није лепо да се девојке задржа 
е.</p> <p>Он јој приђе.</p> <p>— Ја сам љута на вас — дочека га Бела, држећи непрестано само гл 
Милеву, па је даље писао Вишњи да се не љути, да дође на свадбу ако може.</p> <p>— Нека ти је Б 
т <pb n="178" /> година — настави да се љути против жене. — Батине!{S} Батине!{S} Батине су из  
пребаци Каја своме рођаку. — Бога ми се љутим.{S} Једног овде имам од својих, па се и он туђи.. 
прикривене, час отворене.{S} Чедомир се љутио.{S} Дешавало му се да проведе по неколико дана не 
езао је сваког тренутка да га не дочека љутито лице њеног оца или мајке и да му, уз заслужени п 
очима које су цуриле.</p> <p>Илић удари љутито песницом по столу.{S} После рече брзо, усплахире 
сподина — додаде после гласно, па збаци љутито шал са себе. — Мустра бечка, богаљ је и сам, бог 
а диже скромно свој велики бео цвет.{S} Љутићи су жути као очи у мачке.{S} На мршавим петељкама 
е и поче шетати по соби.</p> <p>— Ти се љутиш?</p> <p>— Мани ме, бога ти, Бела.{S} Теби је само 
несрећу.{S} После прве забуне, обузе је љутња.{S} Баци новине на под.{S} Затим их поново диже и 
о би радила мајка, глас целог народа их љушка у њиховим гробовима.</hi> </quote> </p> <p> <hi>М 
 звезда.{S} На таласима, који се стално љушкају, плови њен чамац с разапетим једрима и води је  
де би зашкрипао ђерам.{S} Варош тонула, љушкала се, разливала у ноћи.{S} Девојчино срце се опиј 
у његовим последњим гранама, које су се љушкале на вечерњем поветарцу, спајао слике своје две п 
b n="i" /> <div type="titlepage"> <p>М. М. УСКОКОВИЋ</p> <p>ЧЕДОМИР ИЛИЋ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ 
сламним шеширом као мангала, чувао свој мâл суревњиво и забринуто.{S} Суревњиво и забринуто <pb 
м гробовима.</hi> </quote> </p> <p> <hi>М. У.</hi> </p> </div> <pb n="iv" /> </front> <body> <d 
 <pb n="i" /> <div type="titlepage"> <p>М. М. УСКОКОВИЋ</p> <p>ЧЕДОМИР ИЛИЋ</p> <p>РОМАН</p> <p 
т био је за њу јаче везан него што је сâм мислио.{S} Раскид са породицом му је оставио празнину 
<head>III</head> <p>Кад се нашао тако сâм, Илић се осетио нелагодно.{S} Ипак се брзо прибрао.{S 
ко минута, а он је већ био на улици, са̑м.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_C15" 
 Све ме буни.{S} Нико ме не воли.{S} Са̑м сам.</p> <p>Хтеде још нешто рећи, али осети да му гла 
} Кад би се кола напунила, осећао је са̑м и кретао се без команде.{S} Сирото кљусе, било је бол 
— Ту близу, где понекад идем кад сам са̑м.{S} Има једна историска чесма и добра ладовина.{S} Ет 
ни, као живот који му остаје, као он са̑м.{S} Окрену се од улице с тврдим решењем да је више не 
мени шкодила слобода, кад сам растао са̑м, ненагледан ни од кога, као дивља травуљина.</p> <p>С 
о у соби.</p> <p>То је Бела одговарала, ма да ју нико није питао, и гледала младића задивљено,  
ио је стално на страни школованих људи, ма они и застрањивали.</p> <p>— Знање је светлост, знањ 
о, дакле, прошлост.{S} Она се не врати, ма је звао колико хоћеш.{S} Просто: пиши пропало.</p> < 
излије пред својом старом пријатељицом, ма по цену да се понизи.</p> <p>— У осталом, мени није  
којима нема појма твоја философија".{S} Ма колико да му је ова нова критика позитивизма изгледа 
о, поремећеног здравља и опортунист.{S} Ма да је био висок чиновник, није се могао отрести прос 
и... и опет вам кажем: у револуцији, па ма како ви решили.</p> <p>Поднаредник тресну чизмом.</p 
ни.</p> <p>— У кући ми је роваш.{S} Мој ма̑л се развлачи као да је Алајбегова слама.{S} Деца <p 
ем чуди, вечито се узбуђује; неспособан ма за какву акцију, треба му читаво решење да уђе у дућ 
Ватра му ломила тело.{S} Кад би га неко ма и очешао, заболело би га до срца.{S} Близу Калимегда 
соли, гвоздено посуђе.{S} Из одшкринуте магазе ударала је кисела воња на јеличко вино.{S} Један 
и у дућану.{S} Калфа је претакао вино у магази.{S} Шегрт је стајао пред вратима и куцкао косом  
ији.{S} И он је личио на оног класичног магарца који је скапао од глади између две гомиле сена, 
е читава насеобина од радничких колеба, магацина и скела.</p> <p>Остојић је био главни настојни 
е било празно.{S} На очи јој се хватала магла.{S} Виде како се шешир скину.{S} Још један кратак 
 Кратка летња ноћ дизала се лагано, као магла, и откривала широк шор, пун отврдлог блата, накри 
му образе.{S} Пред њим се појави, као у магли, Белина глава, са осмехом размаженог детета и шиш 
х појави се и визија Вишње, тако исто у магли, нејасно, непотпуно, само главом.{S} Била је прав 
да занимали интелектуалну младеж, мисао магловита, нејасна, али стварна, жива <pb n="23" /> кој 
и повереник.{S} Он је њима шаптао своје магловите снове.{S} Њине просте речи певале су му занос 
девојке нису му излазиле из главе, тако магловите, обвијене димом, сенкама и супротностима, као 
 <p>Та је глава била окружена мирисавом маглом црне косе.{S} Из ње су светлеле, као две звезде, 
ини да се Овчар и Каблар завијају неком маглом.</p> <p>Друштво их је звало да пожуре.{S} Једни  
згуби, потону у неку сребрну прашину, у маглу дијамантског праха, пред сликом девојке скромне,  
 каткад над том вароши, широм отвореној мађарским пустарама.{S} Црни, велики летњи облаци извир 
кафанске сале за забаве, заступао једну мађарску фирму пољопривредних справа, уређивао варошки  
нско коло, овде вилинска вода, све неке мађије.</p> <p>Доиста, она се осећала као очарана.{S} И 
.{S} Ти ме више не волиш? — стаде да се мази, и набра обрве.</p> <pb n="189" /> <p>Младић уздах 
<p>Каја је била девојка коју живот није мазио.{S} Још од детињства је познала дане скомрачења и 
донесе кафу.</p> <p>— Ћути ти, материна мазо — пребаци брат сестри, и један сјај мушке надмоћно 
јој исто од Бога желимо.{S} Само, кажи, мајка ти је нешто назебла, па се много брине за тебе, д 
 нешто јетко.</p> <p>— Пиши јој, болан, мајка је, а тетки треба мало, па да је заболи глава.</p 
 Отац јој је поклонио часовник и ланац, мајка јој наручила дугу хаљину; из суседства је добијал 
/p> <p>Имала је право што се журила.{S} Мајка је била опасније болесна него што је отац писао.{ 
зерву за себе, и врати се у Београд.{S} Мајка је покушала да се измире.{S} Он јој је одговорио  
удила.{S} У кући су настајале свађе.{S} Мајка га је грдила, клела.{S} Сестра је претила да се о 
је чекало једно изненађење код куће.{S} Мајка му рече да му сестру проси Вићентије Симић, секре 
лосно и нежно. — Ја ћу то изгладити.{S} Мајка се не сме мешати у наше ствари.</p> <p>— Мани се, 
звољава узети његову сестру за жену.{S} Мајка је покушавала да га умири, приволи.</p> <p>— Одре 
а дана и без икаквог изговора.</p> <p>— Мајка је изашла у варош — одбрани се девојка. — А други 
ости, и одговори мирно:</p> <p>— Његова мајка и моја рођене су сестре.</p> <pb n="38" /> <p>— В 
а, бледи и губи се, и као што би радила мајка, глас целог народа их љушка у њиховим гробовима.< 
одно: њену мисао је заузимала само њена мајка.{S} Болест <pb n="186" /> је прошла: поменула се, 
 На отвореним вратима стајала је Белина мајка још непрестано.</p> <p>Она је била ушла с озбиљни 
?</p> <p>— Не браним — одговори Вишњина мајка. — Ја јој једнако велим да изађе у друштво, да се 
n="185" /> <head>XVII</head> <p>Вишњина мајка опорављала се из дана у дан.{S} Већ је по мало на 
у да та жена постане једног дана срећна мајка, проживи мирно и корисно свој део живота и, кад д 
.</p> <p>— Шта ти је, Вишњо? — упита је мајка, која се помоли уз степенице од трема. — Теби ниј 
 годиле.</p> <p>Једног дана, кад јој је мајка отишла од куће, Бела га позва у своју собу.</p> < 
ела ићи до краја своје претње, те ју је мајка допуњавала:</p> <p>— Чисти се из наше куће...{S}  
 Па имамо кућу, хвала Богу — умешала се мајка.</p> <p>Млади човек није хтео да чује о тој опера 
им у Београд.{S} Тата још којекако, али мајка!...{S} Ударила у плач, па запомаже по кући.{S} Ја 
ечан догађај.{S} Око ње су се утркивали мајка, млађа <pb n="56" /></p> <p>браћа, укућани, сусед 
Ово ти послала Мила Цветкова — рече јој мајка, показујући јој велику дињу. — Дао Бог па родиле, 
а.</p> <p>— Остави то, Вишња — рече јој мајка кад је виде како потаркује ватру. — Није то за те 
јсија.</p> <p>— А ножеви? — пребаци јој мајка.</p> <p>— Ју! — трже се девојка. — Младене донеси 
ари.</p> <p>— Мани се, Бела — викну јој мајка с прага велике куће. — Он није био прилика за теб 
ћ запросио Белину руку и да је она, као мајка, дала свој благослов, па је погледа подозриво исп 
оноси.</p> <p>— Па, купиће је, стара му мајка!{S} Човек се не жени због кошуље.{S} Млади су; це 
 се рачуна колико и лањски снег!</p> <p>Мајка се не усуди да обнови прекор, већ погледа плашљив 
 са пуно дубоке жалости за себе.</p> <p>Мајка јој је умрла оног лета кад се Чедомир оженио.{S}  
угризнуте усне, истурених груди.</p> <p>Мајка уздахну, и то овог пута искрено.{S} Узе двоје мла 
а, не кријући своје задовољство.</p> <p>Мајка и укућани били су је размазили, те је желела да и 
уштено, укинути везе између оца и сина, мајке и кћери, учитеља и ђака?{S} Ја чујем само право.. 
 васкрсавали <pb n="3" /> претци његове мајке, ћерке цинцарина, ханџије на цариградском друму,  
 су њено необично име — име професорове мајке, сељанке — променили, тепајући јој:{S} Бела.{S} П 
оје је госпа-Матовић наследила од своје мајке.{S} С овим посуђем од бакра мешали се модерни суд 
домаћим свађама, стално на страни своје мајке.{S} Рачуноиспитачу живот није био ружичаст.{S} Ка 
г инжињера, бившом дворском дамом своје мајке, старијом од себе десет година.{S} Влада није одо 
 сама искрижала и прекидала причу своје мајке о њеном животу с Матовићем, селидбама с једног кр 
јчице те да тако олакша посао <hi>јадне мајке</hi> — како је госпођа сама себе називала — али ј 
г оца са великим, меснатим носем, од те мајке, коју су изморили кућни посао и честа рађања, од  
гла да свикне.{S} Тешко јој је било без мајке.{S} Није знала чиме да се позабави, да прекрати в 
 га не дочека љутито лице њеног оца или мајке и да му, уз заслужени прекор, покажу врата.{S} До 
Ти си болесна ?</p> <p>— Врућина ми је, мајко.</p> <p>— Хоћеш ли слатко и воду?{S} Сад је девој 
> <p>— Не, није ми ништа.{S} Остави ме, мајко...{S} Ено, зове те служавка.</p> <p>Она је због Ч 
 брану и јаз.{S} Притиснуо радник, мила мајко, као мрав.{S} Сева будак, а онај кујунџијин насто 
.</p> <p>По вечери, Вишња је излазила с мајком на клупу пред кућом.{S} Њихова клупа је била нај 
ало исто питање.{S} Њен напор да замени мајку показивао се готово узалудан.{S} Док је била мала 
му нешто пропињући се на прсте, и грдио мајку и сестру: <pb n="7" /></p> <p>— Та остав’те човек 
ја је обећавала практичну жену и срећну мајку.</p> <p>Њена другарица, напротив, била је крупна, 
ора сулудо!</p> <p>— Немој да ми вређаш мајку — умешала би се Бела. — Иначе...</p> <p>— Иначе?< 
 ишао никако.{S} Јела се стара мука.{S} Мајстор се надао бар у сина, да ће изаћи на пут, свршит 
 поред једне велике грађевине, којој су мајстори довршавали трећи спрат.</p> <p>Ту примети гоми 
ада, хрома млада! — говорила је девојка мајци гласом у којем је одјекивала жалба и прекор. — Та 
егов поглед се прошета од Беле ка њеној мајци, па онда паде поново на девојку, а одатле на сто, 
е одговори.</p> <p>— Ред је да помогнем мајци.{S} Наша је кућа велика.{S} И затим, доста сам по 
ново се наљути муж. — Ја ти говорим као мајци, а ти тераш шегу...{S} Каква свадба!{S} Тај млади 
ва кад би се посвађали, добила је сад у мајци сигурну савезницу, те се свађама није видело крај 
Кад га први пут прочита не учини јој се мајчина болест много опасна.{S} Што га је више понављал 
отпутује још истог дана у Чачак.</p> <p>Мајчина болест јој се чинила као казна.{S} Њено, већ ра 
приметним руменилом.{S} Очи су јој биле мајчине: црне, живе, маслинасте, очи као у неке лепе жи 
т млад човек, који без штака не може да макне, а иначе скакуће, свуд јури, трчи, код свију је,  
фи, комплиментима и у киселој штрудли с маком сваког празника.{S} Ту повучену опозиционарску по 
младости.{S} Каја је била <pb n="29" /> мала, мршава, жива девојка која је обећавала практичну  
ала с Илићем.{S} Она би без њега остала мала паланчанка каква је била.{S} Он ју је пронашао, ув 
ивао се готово узалудан.{S} Док је била мала, за чудо је лепо радила женске послове.{S} Међутим 
а усхићено:</p> <p>— Наша је кућа једна мала република.{S} Свега имамо што нам треба: пилића, п 
 на наш живот?</p> <p>Она је била и сад мала, жива женска, још је имала свој урођени интелигент 
цвет од кромпира.{S} Одаја је била тако мала да ју је испуњавала уска постеља, на чијим се плех 
ваког дана, она је учила <pb n="228" /> мале сељачиће писати и читати, Богу се молити и држати  
етрчи преко дворишта, предахне на прагу Мале куће — како су звали то одељење — скупи сву храбро 
где вам стоје?</p> <p>Најзад их донесе: малене ножиће за воће, са оштрицом од месинга и дршком  
за децу, за школске клупе.{S} Изузетци, маленкости, противуречности, слабости, погрешке довеле  
ђе две три лекције и живљаше скромно, у маленом колу знанаца, повлачећи се све више у своје књи 
ћна сада!...</p> <p>Промицале су окуке, мали заливи, полуострва, шибљаци, рибарске колибе.{S} Б 
чног соја: високе ноге, развијене сапи, мали трбух, длака као свила.</p> <p>— Арап!{S} Арап! —  
дић који би био његова пуна супротност: мали, крутуљаст, са очима као у миша, она би желела да  
 признаницу, јер су му синови били тада мали, а другом коме није волео поверити се.{S} Вишња се 
 можда несвесно, осећао да је он сувише мали да би могао припомоћи тој промени.{S} И још нешто. 
.. роткве стругане!...{S} Ми смо сувише мали да му будемо пријатељи или непријатељи.</p> <pb n= 
а изишао са оцем у поље.{S} Био је врло мали; то му је једна од првих успомена.{S} Отац га је у 
 рђавог искуства о правди великих према малим, јаких према слабим, он је брзо постао убеђен у т 
г раста и великог трбуха, чиновничића с малим квалификацијама који је морао да крши леђа пред с 
ек са јужне стране налазио се низ кућа, малих, разнобојних, без спрата да су се готово губиле у 
новића и Компаније, стаклара на Сави до Малих Степеница; немој да се стидиш.{S} А сад прими мно 
р.{S} По плавом се небу мицало неколико малих, светлих облака.{S} Сунце је снажно осветљавало п 
очињала просто, једном речи: „Чедо!“ и, мало ђачки, мало новинарски и књишки, излагала строго,  
то, једном речи: „Чедо!“ и, мало ђачки, мало новинарски и књишки, излагала строго, готово суво, 
од вас?{S} Не, госпођице — одговори он, мало изненађено. — Ја бих био највећи незахвалник кад б 
p> <p>Пред сумрак, небо се наоблачи.{S} Мало после, удари плаха киша.{S} Шта то смета?{S} Она ј 
о је један радник, затворених очију.{S} Мало даље од њега видео се крвав перорез.</p> <p>— Гово 
и пасуљ</hi>, с много паприке и воде, а мало пасуља и пастрме, али за кога тврде да је најукусн 
олео.{S} Он је био добар као Христос, а мало је људи _ко]и су починили толико зла својим милим. 
иши јој, болан, мајка је, а тетки треба мало, па да је заболи глава.</p> <pb n="28" /> <p> С Ка 
 фамилијарне зачкољице.</p> <p>— Ју, за мало не заборавих... — присети се рођака. — Да ти предс 
ограду, као тамо у Чачку... кад је била мало дете и кад се молила свесрдно Богу за своје лутке  
е злато из те убоге речице, за коју зна мало ко ван Србије.</p> <p>— Место да нам користи та ре 
е гласно.</p> <p>Ваљада при том прогута мало дима, те се закашља.{S} Баци цигару и рече презрив 
 на острву Циганлији.{S} Пред вече, кад мало прехлади, свет је излазио на Калимегдан: сеоске уч 
ујну, било је за причу.</p> <p>Вишња је мало јела и говорила тек колико да не поквари расположе 
ма се белуцала црна калдрма.{S} Било је мало пролазника.{S} Из оближње кафане избацише једног п 
 срећа... нека врста среће.{S} Данас је мало задовољних људи.{S} Ретки су као беле вране.{S} Са 
изађе.</p> <p>Гимназијска средина му је мало годила.{S} Многи професори беху подетињили силом с 
а и крупна, дрхтала је на зиду.{S} Даље мало, пузала је, разлиставала се стара лоза, пуштала у  
е главно, на основе и темеље, у које се мало ко пача.{S} Млади часовничар је волео нарочито про 
е и да завапи гласно.</p> <p>— Имате ли мало хартије?{S} Треба ми за потпалу? — изненади га јед 
спустила завесе.{S} У соби је мрак, али мало што да је свежије.{S} Из чамовине на прозору цури  
и и животињама.{S} О, да знаш колико ми мало поштујемо животињски свет!{S} Теби је, без сумње,  
 Илићу — прихвати и Бела, мећући у свој мало пискав глас нешто природне женске жеље за допадање 
Али, кажи ми... молим те, колико је тек мало таквих жена!{S} Жене примају науку која им се пред 
Не, нисам — осмехну се она. — Можда сам мало уморна...{S} Пхи, али је љута ова цигара — додаде  
 Илић је погледа право.{S} Он је тражио мало светлости на свом путу, као што морнар тражи звезд 
оропадно.</p> <p>У осталом, она је врло мало личила на оне традиционалне младе са обореним очим 
н виде да би му од рукописа остало врло мало, готово ништа.{S} Требало је почети све из нова.{S 
ју интовом.{S} Ови млади људи једу врло мало, троше што год имају на новине и брошуре, читају н 
 одрешито старој Лазаревићки — да идемо мало у шпацир.</p> <p>Обе девојке узму газдарицу испод  
је стекао и пред смрт сачувао једва оно мало што му је од оца остало.{S} Чедомиров отац, Стеван 
вно да су онда и скупо стали, те се оно мало новаца колико се могло скупити у једном покрајинск 
а није видело краја.{S} Губила је и оно мало поштовања што је дотле имала према свом мужу, грди 
орављала се из дана у дан.{S} Већ је по мало напуштала собу, шетала по дворишту, седела у башти 
.{S} Била сам охола, горда, па чак и по мало дрска.{S} Ја сам га одбијала...{S} Какво чудо ако  
 пре годину дана, меке, наивне мисли по мало меланхоличне, као <pb n="153" /> што је свака чежњ 
се нађе ако се наканиш.{S} Ако ти је то мало, а ти ми телеграфиши или отиди код мојих пријатеља 
 се на њих потроши.</p> <p>— Објасни то мало простије.</p> <p>— Ето, нама требају добри радници 
унео му је тек, са својом влагом, нешто мало светлости у минуле године.</p> <p>Отпутовао је био 
одина у свом селу, његов отац, са нешто мало школе, начинио <pb n="299" /> је каријеру у државн 
својим жртвама?...{S} Шта то мари нешто мало грешака у Науци, пошто ми стојимо још далеко од ис 
p> <pb n="47" /> <p>— Шта то мари нешто мало правде у друштвеној конституцији — говорио је — по 
домира љубавне напитке, већ изјаву, ону мало старинску изјаву којом се проси рука у девојке.{S} 
ви нове непријатности код родитеља, код маловарошана, који не признају овим везама њихову невин 
лазио на Калимегдан: сеоске учитељице и маловарошани који су дошли о распусту да виде Београд,  
ишли добро.{S} Ипак је нешто пекло овог маловарошког првака.{S} Он је једва знао срицати, а теж 
, дугачким тефтерима њеног газде, неког малог, трбушастог Маћедонца, кисело насмејаног лица и к 
данашњег народног живота.</p> <p>Једног малог празника кад жене не раде, Вишња је седела код Ос 
азлога.</p> <p>— Лепо! — одговори после малог оклевања. — Лепше него што сам мислила.{S} Ја вол 
могућни.{S} Походиле су га честе сумње, малодушности, горка сазнања сопствене немоћи.{S} Почео  
зазвали дивљење, страх, или кад би коме малом јаднику успели да напакосте.{S} Било је у колегиј 
бољи живот, за нова прегнућа.{S} Својом малом главом, она је обухватала ове обадве широке царев 
 загорела.{S} Било да купи што за кућу, малопродавци варали су је, продавали скупље, крали на м 
о да је гробље оживело, као да су мртви малочас устали из гробова, да још не знају да се нађу.{ 
 задрхта кад примети своју пријатељицу, малу паланчанку пуну одушевљења, писца свих драгих кара 
 се.{S} Био је бео и њен врат слободан, маљав, округао као у грлице.</p> <p>— Срећан?{S} Та реч 
 се видела кожа бела, истачкана златним маљама.{S} Она узбуди цело његово срце, он хтеде забора 
ниле на њега те речи.</p> <p>— А љубав, мама? — примети Бела, и несташно успи усницама.</p> <pb 
S} Срамота, млади господине...</p> <p>— Мама! — промуца девојка у одбрану свога драгана.</p> <p 
 човека кога хлебом хранимо...</p> <p>— Мама! — умеша се Бела енергичније.</p> <pb n="194" /> < 
прошапта поверљиво:</p> <p>— Не смем од маме.</p> <p>Он јој приђе.</p> <p>— Ја сам љута на вас  
 она је само њега волела.{S} Поред свих мана, он је био њој најбољи, највреднији, најмилији.{S} 
олбу да се преко лета прехране у каквом манастиру, они Ужичани и Црногорци били су врло занимљи 
 Чачанин, с великим сламним шеширом као мангала, чувао свој мâл суревњиво и забринуто.{S} Сурев 
о слободно, тумарао са свим квартовским мангупима, носио шешир на криво, говорио шатровачким је 
врати, па пази, Младене.{S} Немој да се мангупираш.{S} Него учи.{S} Иначе, право ћемо те на зан 
тре.{S} Иначе је Бела крила вешто своје маневре од других.{S} Носила је редовно послужење кад ј 
е не сме мешати у наше ствари.</p> <p>— Мани се, Бела — викну јој мајка с прага велике куће. —  
по соби.</p> <p>— Ти се љутиш?</p> <p>— Мани ме, бога ти, Бела.{S} Теби је само љубав у глави.{ 
е купила по околини.{S} То је била њена манија.{S} Лазаревићева ју је помагала.{S} Није волела  
Због њих променимо своје навике, укусе, манире, идеје.{S} Подпаднемо под њихов утицај.{S} Она п 
не своје <hi>отлично</hi> порекло, фине манире, да покаже како је права срећа за земљу и Матови 
тале студенте, те младе људе, што праве манифестације, демонстрације, резолуције на туђ рачун,  
гало да се клуб уздржи од те патриотске манифестације с разлога што је пролетеру свеједно који  
чала крупно; сукње су летеле око ње као мантија у попа.</p> <p>Вишња се добро осећала на Велико 
у лепу реч за њу, девојку која је своју ману осећала све дубље једно што је пристизала на снагу 
ет хиљада динара мираза.</p> <p>— Ништа мање! — подсмехнуо се Чедомир.</p> <pb n="25" /> <p> —  
пријатној пригревици.</p> <p>— Много је мање људи, него што се мисли обично, који стварају свој 
провела је беспослена, размажена и више мање срећна.{S} Она није била спремљена за живот, за бо 
вство замењује снагу, и помоћу више или мање вештине са којом се та комедија игра, човек добија 
 указивало се на истоку.{S} Звезда било мање.</p> <pb n="310" /> <p>Вишња се стресе.{S} Било јо 
била отворила врата лагано да би га што мање узнемирила и гледала у њега сивим, остарелим очима 
 места, и ако су тамо постављани људи с мање школе од њега.{S} Дивно је чудо било што поред сво 
 језик није марила, француску кујну још мање.{S} Пасуљ са пастрмом био је сад њен сан, а киселе 
собу је могла обитавати породица једног мањег трговца као и једног бољег радника: ништа у њој н 
осталим великим надлештвима, где је рад мањи, а плата већа.{S} Они оснивају <hi>таншуле</hi>, с 
це и грдње.{S} Клуб се поцепа.{S} Један мањи део остао је у Групи.{S} Остали пак основали су ра 
 како ти хоћеш.{S} Морамо се задовољити мањим.{S} То знање премаша дужину једног живота.{S} Те  
ру, с друге стране, ишле су две жене, с марамом на глави, чији су крајеви били везани испод бра 
тиквена листа ни да састави монограм за мараму.{S} У осталом, то је Радоју најбоље ишло за руко 
</p> <p>Доиста, она му је често тражила мараму да је намирише, нудила му бонбоне, китила га цве 
 неговала је нешто цвећа, везла по коју мараму, читала, по каткад, сензационе романе, и јела сл 
о добар апетит, извлачио из џепа велику мараму за један крај, као заставу, брисао нос на сав гл 
ићу шећерлему, продавати переце; шта то мари ако ти будеш моја жена!{S} Ја сам кадар да радим з 
ноји земљу својим жртвама?...{S} Шта то мари нешто мало грешака у Науци, пошто ми стојимо још д 
о леђа жандармским кундацима.{S} Шта то мари!{S} Он је волео слободу, веровао у њену свемоћ, за 
 проблем.</p> <pb n="47" /> <p>— Шта то мари нешто мало правде у друштвеној конституцији — гово 
о, толико је она трчала за њим.{S} Није марила да ли ће то ко приметити, шта ће ко рећи и како  
ад остане сама.{S} Француски језик није марила, француску кујну још мање.{S} Пасуљ са пастрмом  
а сте благословена, децо моја.{S} Ја не марим што ћу од сад бити баба.</p> <p>Илић се осмехну к 
 нису имали вредности.{S} Нарочито није марио немачке философе.</p> <p>— Њихова се наука састој 
чима оних који те окружују...{S} Је ли, Марјане, а би ли ко од богатих?</p> <p>— Они не спадају 
им носем што тера мртвачка кола.{S} Еј, Марјане, колико си их данас сахранио?</p> <pb n="169" / 
<pb n="46" /> тако, глупо, остао је без марјаша, а није мислио да ће му што требати, па да узај 
гимназије, стално одушевљен, стално без марјаша, матуру није положио и похађао је Велику Школу  
спустише у Палилулу преко гробља Светог Марка, које је било зарасло у подивљало цвеће.{S} Пред  
 много времена на трговање с поштанским маркама, свађао се с ђацима око панораме коју је правио 
 да у радњи има стотина срца и душа.{S} Марке су биле најновије, укус леп, цене умерене, <pb n= 
 читао, разгледао сваку реч, загледао у марке, у поштанске штамбиље и датуме.{S} У тим сувим и  
ришћанску.</p> <p>Његов отац, кујунџија Марко, јако се наљутио због тога на свог сина и хтео га 
сту Конту, социјалној револуцији, Карлу Марксу, универзалној слободи и еманципацији жена.{S} Ем 
ајдете.{S} Да вам покажем бразилијанску марку што сам је купио од једног Јеврејчета.</p> <p>Они 
 какву промену или ваншколску мисао.{S} Марљиво је радила, чекала стрпљиво крај школске године  
е да није жењен, остале сведоџбе, радио марљиво за своје испите, прелиставао многобројне уџбени 
та женски глас однекле.</p> <p>— Пријо, Маро! — одговори јој други.</p> <p>— Имаш ли коју папри 
а почињао своје шетње, купио је печених марона који су му грејали џеп, па лутао по Паризу без ц 
е.</p> <p>— Наш Чедомир као да је пао с Марса! — смејала се госпа-Матовићка, која би кадгод при 
 сахрану.</p> <p>Београд, август 1911 — март 1913.</p> </div> </body> </text> </TEI> 
е у такту по мирном крају.{S} Несигурна мартовска светлост играла се по коњским сапима, по зарђ 
чеви, будилници што су свирали војничке маршеве, велосипеди, шиваће машине.{S} Оде чак кућа и и 
онила је вечерња.{S} Једна чета војника марширала је са стрелишта у касарну.{S} У вече, један ч 
бризи он је смео с ума реакцију простих маса, те је сад, место власти, народ изигравао законе.{ 
оји пати.{S} Међутим, ми смо за народне масе везани хиљадама многостручних задатака. <pb n="33" 
S} Очи су јој биле мајчине: црне, живе, маслинасте, очи као у неке лепе животиње.{S} Коса, још  
д по његовом прозору, упрљаном мувама и масним рукама.{S} Ту висе низови неке врсте кобасица, ж 
нцима, претопљеним у наш свет.{S} Плава маст није, као по обичају, ублажавала бујицу здравља, к 
ле тачно заокругљене, већ као две капље мастила пале у светло белило између трепавица.{S} Та гл 
рапавом хартијом, по којој се проливало мастило.{S} Ах, та писма!{S} Она нису садржавала ниједн 
ска дописница, испуњена јевтиним плавим мастилом, које је можда сам газда-Митар правио.{S} Зати 
атељски му пружила своју руку, покапану мастилом.</p> <p>Без речи, ударили су другим путем, кам 
} Живео је само духом.{S} Проналазио је масу задовољстава радећи дан и ноћ.{S} Учење му је изгл 
 гвожђарија образовала је црну, зарђалу масу.{S} На неколико места пушило се.{S} Младић обухват 
како објашњава Младену какво правило из математике?{S} И нашто оно њено подигравање којим је хт 
авила те године: <hi>Мистицизам у вишој математици</hi>.{S} Анри Поенкаре наслања се у геометри 
 Конта и осталих природњака, философа и математичара, на основу којих је хтео решити свој пробл 
срет новог хаоса.{S} Шта се дешава међу математичарима, Илић је могао закључити из књиге која с 
само атмосфера, планете, сунчев систем, материја, енергија.</p> <p>— Назови како хоћеш — једва  
озак не може да појми како та невидљива материја, то стакло, спречава њихов лет.{S} Такве су и  
жакета видела се муселинска блуза; лака материја дрхтала је при сваком даху и покривала божанст 
мао прилике да се уверим да је он диван материјал, ја сам сигуран да је наш свет добра раса.{S} 
ву, већ велику.{S} И уверени присталица материјалистичке философије претварао се у нежног љубав 
бим, он је брзо постао убеђен у теорије материјалистичке философије; дивље мржње његових другов 
у од живота, литературе и уметности.{S} Материјалистички позитивизам оптужује се с много разлог 
онар.{S} Он се поноси што ствари схвата материјалистички.{S} Поезија му је празна сентиментално 
го што је волео пук, био горд са својих материјалистичких убеђења и, на демонстрацијама, фанати 
стичке философије.{S} Он примењује њено материјалистичко схватање на делу: њен гвоздени закон к 
 да одвоји стране што су се оснивале на материјалистичком схватању, гунђајући;</p> <p>— Можда р 
дне науке достизале су свој врхунац.{S} Материјална природа и силе које владају њоме нису више  
а око тебе диже се вихор, заузет једино материјалним интересима, бруји живот где новац господар 
кад се тиче политике, зависе од њиховог материјалног положаја.{S} Њихове симпатије иду неизоста 
оди.{S} Бела није никад осетила муку од материјалног живота.{S} Новац је за њу био као неко сре 
атно, лако, ново, лепо.{S} У недостатку материјалног уживања, он се бацао сав у свет књига, мис 
етпостављати, свуда где му је то место, материјалну културу нематеријалној.</p> </div> <div typ 
 држати.{S} Измерила је сунце, пронашла материје од којих је састављено.{S} Укротила је гром и  
очевши од белих платнених блуза до црне материје мушких капута.{S} Преовлађивали су отворени то 
била обучена у матроску блузу од обичне материје.{S} Држала је руке у крилу. <pb n="52" /> На г 
почињале поверљиво оцртавати на глаткој материји кецеље; оне обе имале су у цртама на лицу онај 
раменима, која су се погађала под лаком материјом летње блузе, и нежним лицем девојке, чија хро 
тренутку донесе кафу.</p> <p>— Ћути ти, материна мазо — пребаци брат сестри, и један сјај мушке 
осети само жена према жени, шапташе јој матерински:</p> <p>— Вишња... слатка Вишња, пробуди се, 
е о породици, о браку, о улози државе у материнству.{S} Те ствари су биле дотле далеко од Вишње 
н да заштити народ од леда и метиља!{S} Матовић признаде отворено своју погрешку, укиде оба зак 
у је имао што треба скромном човеку.{S} Матовић је био пријатан према њему, разговарао се с њим 
отећи да одагна ова привиђења.</p> <p>— Матовић ће имати великог утицаја на развитак даљих дога 
 је л’ те да ће доћи?...</p> <p>Госпођа Матовић се такође придруживала ћерци, говорила у глас,  
га, као дивља травуљина.</p> <p>Само је Матовић заборављао, да је он, у свом детињству, имао је 
> <pb n="14" /> <p> Одушевљење породице Матовић пређе и на младог човека, те кад изађе од њих,  
 Новац је чудна ствар, моје дете — рече Матовић, обраћајући се Бели, неприродно умекшаним гласо 
Хтео сам нешто да ти кажем, жено — рече Матовић, спремајући се да легне.{S} Деца су била већ за 
hi>.</p> <p>— Добар дан! — прогунђао би Матовић кроз нос с природном и инстинктивном грубошћу у 
о зна колико би то трајало, да се стари Матовић не разболе и умре.{S} Овај народни борац, као и 
го своје брбљиве сестрице.</p> <p>Стари Матовић није примећавао ништа.{S} Он је при ручку имао  
стину.{S} И ја вам кажем — удари гласом Матовић, као да држи предавање — истину не треба крити; 
д гледала као на гомилу геака.{S} Јован Матовић, који је био сишао са пространих, слободних зла 
простијег турског суџука.</p> <p>Откако Матовић поста кандидат за министра, седељке после ручка 
<p>— Слушај, Клеопатра — примети хладно Матовић. — Брак треба да је резултат слободног размишља 
т.</p> <p>Млади човек погледа госпођицу Матовић.</p> <p>Она је седела до њега и посматрала га в 
 лонци старинског облика, које је госпа-Матовић наследила од своје мајке.{S} С овим посуђем од  
_C9"> <pb n="102" /> <head>IX</head> <p>Матовић није пуштен с робије онако брзо, управо преко н 
азносиле широм Србије и Српства.</p> <p>Матовић је доживео и један лични пораз.{S} Саставио је  
 ми, добро учим и речи и превод.</p> <p>Матовић би погледао у свог сина.</p> <p>Једна нова бора 
.</p> <p>— Похитај... доцкан је.</p> <p>Матовић се био упола свукао, па застао, седећи замишљен 
 Илић даје лекције сину новог министра, Матовића.{S} Слушала је од другова да говоре са завишћу 
д једног гимназијског професора, Јована Матовића, познатог опозиционара, који је осуђен као вел 
<hi>Венчање</hi>. — Бела, кћи г. Јована Матовића, министра земљорадње, венчала се јутрос у овда 
о да исприча своје везе у кући министра Матовића, да објасни ону вожњу у колима, да призна свој 
тка кад је Чедомир Илић излазио из куће Матовића.{S} И у Београду је сунце залазило, само друго 
а покаже како је права срећа за земљу и Матовића што је она његова сапутница у животу.</p> <p>— 
е за то, те се склони у прву капију.{S} Матовиће је била задесила нова несрећа.{S} Младен, који 
е, висио је у природној величини портре Матовићев, рад једног од наших старијих сликара.</p> <p 
 је посматрао спремање за свадбу у кући Матовићевих мирно, као да се то тиче неке сасвим друге  
дала причу своје мајке о њеном животу с Матовићем, селидбама с једног краја Србије на други, от 
ариз.</p> <p>На станицу су их испратили Матовићи са кумовима.{S} Кад би време возу, Чедомира бе 
 место у државној служби.{S} То допусти Матовићима да се преместе у једну већу кућу.{S} Било је 
ји оценио жену која ју је наместила.{S} Матовићка је имала развијено тело, као у жандарма, круп 
>— Дивно! — говориле су гошће кад их је Матовићка уводила у њега.</p> <p>Доиста, салон је блешт 
" /> <p>— Красно, госпођице — обрати се Матовићка својој кћерци. — Дивно, девојко!{S} Од кога с 
смехну.</p> <p>— Баш си геџа! — пребаци Матовићка <pb n="204" /> своме зету. — Зар се за свадбе 
ње.{S} Чим би он измакао из куће, госпа-Матовићка је одлазила такође, и то брзо, као да је виле 
а његов прозор саксију резеде.{S} Госпа-Матовићка слала министарске цигарете.{S} Бела долазила  
.{S} Ову платицу надокнађавала је госпа-Матовићка у пажљивом опхођењу, у слатком и кафи, компли 
о да је пао с Марса! — смејала се госпа-Матовићка, која би кадгод присуствовала тим разговорима 
 Шта је то тако важно? — одговори госпа-Матовићка, већ у постељи.</p> <p>— Похитај... доцкан је 
</p> <p>— Бела! — прекори је лако госпа-Матовићка.</p> <p>— Јест, јест, трице и кучине! — понов 
о: — Илић није крив ништа.</p> <p>Госпа-Матовићка се зарумени у лицу као да је обузе изненадни  
ије него доцније.</p> <pb n="199" /> <p>Матовићка не хтеде наваљивати.{S} Знала је да јој је му 
 — Ја на то питање нисам мислио.</p> <p>Матовићка га погледа изненађено.</p> <p>— Овај се вешто 
па-Клеопатра — тако је било крштено име Матовићки — није у свему делила демократска убеђења сво 
ако, јели кајсије, говорили о професору Матовићу, о новој <pb n="12" /> политичкој ситуацији, о 
/p> <p>— Геаче!</p> <pb n="267" /> <p>— Матора сулудо!</p> <p>— Немој да ми вређаш мајку — умеш 
ихов лет и оне ће пропасти тако, остати маторе девојке, умрети као те муве ако им не отвориш пр 
не спусти очи.{S} Она је била обучена у матроску блузу од обичне материје.{S} Држала је руке у  
им друговима.{S} Није имала гимназијске матуре, недостајала јој је мушка дубина, јасност у план 
в план школовања, служе војску одмах по матури, уписују за то време семестре на универзитету, и 
, стално одушевљен, стално без марјаша, матуру није положио и похађао је Велику Школу као ванре 
ерења.{S} Русија, велика, света Русија, матушка словенска, све је у њој могуће, све је у њој по 
ђивало у корист избора Србина владике у Маћедонији.{S} Председништво је предлагало да се клуб у 
ма њеног газде, неког малог, трбушастог Маћедонца, кисело насмејаног лица и кривих ногу.{S} Њег 
 сам наумио.</p> <p>Вишња приста у први мах, подајући се своме срцу.{S} После се трже брзо, наг 
о бледо, готово слабачко.{S} У тај исти мах појави се и визија Вишње, тако исто у магли, нејасн 
евојка га је слушала с пажњом и, у исти мах, са извесним страхом.{S} Она је несвесно упоређивал 
т?{S} Нема их, нигде их нема.{S} У исти мах, супротно томе осећању празнине, обузе је страх да  
гонетно осећало се у природи.{S} У исти мах, око срца јој било топло, меко, празно.</p> <p>— Та 
 /> као у неког свеца и очајника у исти мах.{S} Ова врста страха пред младићем појачала се још  
је била за <hi>боље госте</hi> и у исти мах служила за кување, долазиле су оближње раднице да о 
ла га весело, готово безазлено и у исти мах несташно.{S} Бела је имала бело лице с кожом која с 
 Раније чим би легла, заспала би у исти мах.{S} Сад се превртала са једног краја постеље на дру 
окуша да се ослободи, стежући му у исти мах руку јако.</p> <p>— Не, Чедомире... мој Чедомире... 
та.{S} Али им је она пркосила свима.{S} Махала рукама, бацакала ноге, окретала се у балету и тр 
му је била потпуно здрава, и он је њоме махао по ваздуху, као да би боље доказао оно што је гов 
ограда, бога ми — рече при том весело и махну руком кроз ваздух.</p> <p>Узеше топчидерски трамв 
ска.{S} Без трага му глава.</p> <p>Илић махну руком кочијашу да полази, и више се не врати свој 
 круговима.{S} Али он одби позив ћутке, махнувши руком, и уђе у парк.</p> <p>Ту је било света ј 
и безлични, ови млади људи су, доцније, махом главе парламентарних режима.</p> <p>Други тип је  
у, државу, води се политика која издиже махом медиокритете.{S} Ти очекујеш предусретљивост и ве 
 су тада многи млади пар.{S} То су били махом ђаци са својим другарицама, радницама или газдари 
их растао је грашак, са широким зеленим махунама, које су висиле на све стране као фантастичне  
на хтеде показати томе ђаку да она није мачји кашаљ, да она има нешто више од те три постеље и  
ла кадра да скочи на дрског човека, као мачка.{S} Али кад би се растали, она је претресала у ми 
и бео цвет.{S} Љутићи су жути као очи у мачке.{S} На мршавим петељкама штрче очајни дивљи каран 
рица изађе из собе и рече полако својој мачки:</p> <p>— Овој нису вечерас све козе на броју!</p 
оси, слободне, радознале и пуне прича о мачки, кокошима и ђаволу.</p> <p>Ту, у Крунској улици,  
ао њене ситне префињене црте, њен осмех мачкице која се умиљава, њену несташну веселост; овај п 
 свесрдно Богу за своје лутке и болесну мачку.</p> <p>Она покуша да отури те мисли заједно са с 
овац лежи зазидан у темеље.{S} Фирма за машине даје ми повољне услове.{S} Држава има рачуна да  
праве вештачки бунари, поправљао женама машине, декорисао кафанске сале за забаве, заступао јед 
а, путове, а дању покретале занатлијске машине, стругаре, штампарије, разне фабрике за прераду  
 чегртања скупе и некорисне бирократске машине, треба да му га она враћа тиме што ће му осигура 
 се разнолике зграде станичне, гвоздене машине ружног облика, низови вагона, зеленило суседне б 
ли војничке маршеве, велосипеди, шиваће машине.{S} Оде чак кућа и имање.</p> <p>Вишња га је изб 
ју.{S} Ослушкивао је челични хук шиваће машине, студирао физиономије трговачких помоћника који  
> да би радо учио нешто практично... за машинисту на пример, али вели, мора да се иде од куће,  
ће, онда то толико.</p> <p> <hi>Капетан-Машино Зданије</hi>, где се налазила Велика Школа, имал 
претворити свет у огромну, мртву, парну машину, да је свео човека на један проблем механике, на 
му, у друштву, у животу једном речи.{S} Машта је ишла као на крилима.{S} Кад се дође већ до нем 
одајући још њене угасите очи.{S} Његова машта не задовољи се тиме.{S} Она оде даље, и стаде му  
и који воле књиге, Чедомир је био склон маштању.{S} Тражио је самоћу; уживао у лењом губљењу вр 
Јурио је тамо, вамо, испитивао, њушкао, маштао, презао, одмарао се од својих лектира правећи ра 
храбрости и прекинути на кратко са свим маштаријама.</p> <p>Кућа је била мирна.{S} Напољу се но 
е то има своје време.{S} Опасно је дуго маштати, толико мислити, толико тражити; боље је приста 
кош свога срца и чудновату лепоту своје маште; јер то није била више Вишња која се појављивала  
рани се девојка. — А други?...{S} Брига ме је!</p> <p>— Не, Бела, то није тако.{S} Ти се компро 
 мени је потребно да ме неко разуме, да ме охрабри ако сустанем.{S} Наши људи су прости.{S} Мен 
 лепа; Боже мој, не, то није могуће, да ме више не волиш.</p> <p>Они беху избили на Теразије.</ 
о охладнео према мени.{S} Чини ми се да ме избегаваш.{S} Ти ме више не волиш? — стаде да се маз 
умети.</p> <p>— Да, мени је потребно да ме неко разуме, да ме охрабри ако сустанем.{S} Наши људ 
учености... ти, која би вечито била уза ме, која би се посветила моме делу, била мој добри гени 
е, па се дао на поезију.</p> <p>— Наука ме није задовољила — објаснио је Илићу. — Крајем послед 
свој живот размишљањем, философијом, па ме они нису ни исхранили...</p> <p>— Мој живот тек почи 
 закључи — од како смо се растали, тера ме нека несрећа, све ми је пошло наопако.</p> <p>Трудио 
 велика прзница; за најмању ствар отера ме на место! <pb n="126" /> А, бога ми, добро учим и ре 
ја немам другог брата...{S} Најзад, шта ме се тиче.{S} Он се можда променио.{S} Ми се сад тако  
се губи, нестаје је, тоне.</p> <p>— Шта ме сад чека?... шта ће бити од мене?</p> <p>Без Илића,  
је да му се неће веровати.</p> <p>— Шта ме се тиче! — рекао је самом себи. — Моме месту су инач 
 по риту.{S} Ја не волим лов.{S} Ономад ме је један пример дирнуо.{S} Лете две беле тице једна  
 осталом, мени није ништа право.{S} Све ме буни.{S} Нико ме не воли.{S} Са̑м сам.</p> <p>Хтеде  
кивао, а шта дочекао, многе ствари које ме тиште и које могу рећи само теби... да ти кажем, ето 
ћи:</p> <p>— Да дивног сна!{S} Оставите ме да сањам.</p> <p>У том тренутку студент се сети Беле 
падам...{S} Има ли људи!...{S} Не дајте ме.</p> <p>Савлада се.</p> <p>Младић, поред ње, примети 
да се нешто каже.</p> <p>— Зато што сте ме пољубили — одговори њен глас, а њена насмејана уста, 
ед понављали су немо, а јасно: — Пољуби ме опет... пољуби, пољуби...</p> <p>И Чедомир притиште  
?</p> <p>— Не, није ми ништа.{S} Остави ме, мајко...{S} Ено, зове те служавка.</p> <p>Она је зб 
се осмехну;</p> <p>— Не знам.{S} Назови ме како хоћеш.{S} Измењао сам све идеје.{S} Више немам  
не — прекину га девојка. — ’Ајд, загрли ме... не стоји ти лепо кад си озбиљан.</p> <p>Илић је з 
{S} Она врисну:</p> <p>— Чедомире, узми ме!</p> <p>И стропошта се на тле.</p> <p>— Колегинице ? 
ожу босих ногу.</p> <p>— Ево ме... узми ме! — промуца њен глас.</p> <p>Девојка је падала у све  
p>— Узми ме — шапну јаче.</p> <p>— Узми ме — шапутало је све у соби.</p> <p>Платно се сроза низ 
лу развучено, саблажњиво.</p> <p>— Узми ме — шапну јаче.</p> <p>— Узми ме — шапутало је све у с 
би.</p> <p>— Ти се љутиш?</p> <p>— Мани ме, бога ти, Бела.{S} Теби је само љубав у глави.{S} Љу 
и.{S} Чини ми се да ме избегаваш.{S} Ти ме више не волиш? — стаде да се мази, и набра обрве.</p 
е, устајући. — Ја те молим.{S} Не прати ме.{S} Ја ћу се сама вратити...{S} Ми се нећемо више ви 
 да мислиш и на оно што је прошло, сети ме се по ономе што је лепо било у мени“.{S} Али млади с 
ка Вишња, пробуди се, устани; не гледај ме тако.{S} Нашла сам ти дивна момка, разбери се, удаће 
зазивачки својој другарици:</p> <p>— Он ме саветује да продужим школу и ступим на философију.{S 
 у румену кожу босих ногу.</p> <p>— Ево ме... узми ме! — промуца њен глас.</p> <p>Девојка је па 
на, помакнувши сто у правцу Илића. — Ко ме не познаје помислио би да и ја пушим!</p> <p>— Не пу 
ао, па рече:</p> <pb n="203" /> <p>— Ко ме уби?...{S} Ја сам се убио.{S} Ево на̑!...{S} Све је  
је ништа право.{S} Све ме буни.{S} Нико ме не воли.{S} Са̑м сам.</p> <p>Хтеде још нешто рећи, а 
ене, нешто неправедно, немилосрдно, што ме плаши.</p> <p>Радоје је погледа.{S} Његов поглед је  
праштао је великодушно.</p> <p>— Па што ме је оставио? — бунила се она.</p> <p>— Ко је кога ост 
дбени пут купују новине?</p> <p>— Нешто ме интересује — одговори младић без журбе, и кад остаде 
оно што је раније било.{S} Говорим, јер ме данашње доба боли, јер су се жбири испилили у народн 
е муж поменуо пут. — Жива нећу, а мртву ме можеш однети и на Ђавоље Острво.</p> <p>Илић се тада 
уречности, слабости, погрешке довеле су ме на једну тачнију оцену света и саме себе: ја сам се  
ед лањску демонстрацију.{S} Жандарми су ме измлатили, ја се нисам користио њим.{S} Али ако оно  
ажем ти — подвуче стара девојка — страх ме је било за тебе.{S} Ово је велика варош, а у њој има 
у млади, а знаш какав је свет...{S} Баш ме данас у седници пита Поповић да ми није шта род.</p> 
а ћеш му за ствари?</p> <p>— Има старог мебла колико хоћеш, труне ми горе на тавану!</p> <p>Так 
шкарцима, презирала моду, читала судску медецину, јела улицом кифле и переце, корачала крупно;  
аву, води се политика која издиже махом медиокритете.{S} Ти очекујеш предусретљивост и величанс 
} Она је била испуњена трима постељама, међу којима се свака разликовала: једна је била гвозден 
а, по темпераменту.{S} Он је међу њима, међу тим радикалима, социјалистима, републиканцима, кој 
а живи повучено, за свој рачун, у себи, међу својим књигама.{S} Седао је поново за свој сто и н 
ихове хумке долази свет и молитве чита; међу најлепшим именима њихово име је најлепше; сва слав 
им, кратким, недовршеним. <pb n="42" /> Међу њима били су и Вишња и Чедомир.{S} Преко зиме виђа 
а трава злати се, прелива као свила.{S} Међу травкама назире се разнолико цвеће.{S} Ту је модри 
дна кљусад вукла су земљу у арабама.{S} Међу њима је Чедомир још раније запазио једног коња, вр 
тали пак основали су радикални клуб.{S} Међу овима је био и Чедомир.</p> <p>Вишња пак остаде да 
својих другарица из девојачке школе.{S} Међу њима је била и Каја.</p> <p>— Лазаревићева! — клик 
а ручка, водила је гласне разговоре.{S} Међу њима видели се бољи чиновници, имућнији трговци, р 
ћала празна кола за свој нови терет.{S} Међу њима је био и арап.{S} Носио је и сад главу оборен 
 у сусрет новог хаоса.{S} Шта се дешава међу математичарима, Илић је могао закључити из књиге к 
колу, он је тамо нашао два оделита типа међу својим новим друговима.{S} Један је био већ господ 
о средствима, по темпераменту.{S} Он је међу њима, међу тим радикалима, социјалистима, републик 
 сад имали и сувише гостију.{S} Било је међу њима старих, опробаних пријатеља, а било их је и т 
, између осталих ситница које се говоре међу девојкама, рече јој:</p> <p>— Синоћ сам читала у ј 
/p> <p>Једна нова бора оцртала би му се међу повијама.</p> <p>— Да си тако брз на раду као на л 
ла свог драгана.{S} Њега није било више међу живим.{S} Остало је само његово тело, које је у то 
скршњих јаја, дрвених кашика, агитујући међу сељанкама за отварање домаћичке школе.</p> </div>  
мањи покрет.{S} Он није живео, није био међу живима.{S} Његов поглед из суморних, мрачних очију 
а не може да прође.{S} Вишњи је доносио међу првима новине, пропраћајући их стално каквом пошал 
ицале без везе, никаквог реда није било међу њима.{S} Независно од свега, сети се како је једно 
у, у природу!...</p> <p>— Моје је место међу људима, Ристићу — рече Чедомир уверено. --- Мене ч 
ити руке око њеног струка, завући главу међу те две расцветале руже што се крију у борама мусел 
нешто кад су тачне.{S} Ти се појављујеш међу нама као усијана глава, као сабласт из старинских  
занима политиком једино ради ћара.{S} У међусобним односима људи су неповерљиви.{S} Страх од по 
окружених цвећем и украсним биљкама.{S} Међутим, онда то беше празно жалосно поље, покривено сп 
мртва; свакако је била парализована.{S} Међутим, лева му је била потпуно здрава, и он је њоме м 
закрпи?...{S} Бар то не стаје ништа.{S} Међутим, њему то не смета, он то не зна.{S} А тај сељак 
 чудо је лепо радила женске послове.{S} Међутим сад, било да кува ручак, јела су испадала недос 
псанама; закон је био једнак за све.{S} Међутим, било је нас који смо имали новаца и нас који г 
зменити, окренути њен живот на боље.{S} Међутим, ништа се није догађало.{S} Београђани су се жа 
вари, донесе мелем на отворене ране.{S} Међутим, Вишња, здрава као планинска биљка, освести се  
да је поред ње кадгод јој се прохте.{S} Међутим, Илић се бавио дуго ван куће.{S} Кад се библиот 
ез успеха.{S} Јаз се ширио све више.{S} Међутим, земља је стајала пред великим радовима.{S} Мор 
рономи, учитељи, официри, професори.{S} Међутим, ти си то превидео, ти си изгубио меру, претера 
ија се одвојила од народа који пати.{S} Међутим, ми смо за народне масе везани хиљадама многост 
ривени, те је с те стране био миран.{S} Међутим, мучио га је сукоб његових осећаја: његове љуба 
 она свети што не ценимо њену снагу.{S} Међутим, то време пролази; централа се подиже, и ја ћу  
злике не представљају велику сметњу.{S} Међутим, то није било могуће.{S} Он није хтео да склапа 
г рата, сталним скандалима на двору.{S} Међутим, ни Јован није остао читав.{S} Изишао је из зат 
ти да једног дана збрише целу варош.{S} Међутим, она нам нуди хиљаде руку, да нам олакша борбу  
здравим разумом схвати што боље.</p> <p>Међутим, једном кад је Радоје почео да говори о лакој д 
је хтео читати да не губи време.</p> <p>Међутим, последњих година, јачао је све више протест пр 
ико векова а да му се не досади.</p> <p>Међутим, Бела се није могла да свикне.{S} Тешко јој је  
ожда је и он отишао из Београда?</p> <p>Међутим, Илић је примио писмо, али није знао шта да одг 
и с предмета <pb n="143" /> на предмет, мезетили печено кестење, били при добром апетиту, звали 
 Радојев глас, округао у томе тренутку, мек, треперав, као да се одваљивао <pb n="72" /> од сам 
ли су у јечам и ужинали.{S} Хлеб је био мек, сир диван, а апетит одличан; слатко је јео и пресл 
 и сунце, она се учини младићу слатка и мека као та воћка коју му је нудила.</p> <pb n="13" />  
му навирала осећања од пре годину дана, меке, наивне мисли по мало меланхоличне, као <pb n="153 
{S} Где се окрене, ливада јој је нудила меке, миришљаве простирке.{S} Дуге, танке травке повија 
ар.</p> <p>— Ти га волиш, дакле? — рече меким, поетским гласом. — Ти си сасвим изгубила главу!< 
о, али није било вруће, већ врло благо, меко, глатко, да је ваздух био као у купатилу.{S} По тр 
S} У исти мах, око срца јој било топло, меко, празно.</p> <p>— Тако је мирна, пријатна, љупка — 
своју уздрхталу шаку на ту руку, на оно меко, благо и мирно парче пред лактом.{S} После је узе  
, да се заборави и преда њеном загрљају меком, по потиљку, само оним што је голо од <pb n="134" 
Труђаше се да накнади домаћицу кући.{S} Мела је собе, пропирала рубље, требила поврће, кувала з 
хукта један воз</p> <p>Вишњу обузе нека меланхолија без горчине.{S} Она промуца:</p> <p>— Не го 
годину дана, меке, наивне мисли по мало меланхоличне, као <pb n="153" /> што је свака чежња.{S} 
одигнуте шиљасте земунице, под којим је меланхолични Чачанин, с великим сламним шеширом као ман 
 да време реши нерешљиве ствари, донесе мелем на отворене ране.{S} Међутим, Вишња, здрава као п 
} Њине просте речи певале су му заносне мелодије, у којима је налазио извор своме одушевљењу.{S 
ма, Ристићу — рече Чедомир уверено. --- Мене чека живот необичан, јак, велики.{S} Он мора доћи. 
не мислим тако.{S} Свет је простран.{S} Мене чекају велика дела...{S} Не знам тачно каква, али  
о се то десило?{S} Ја то нисам хтео.{S} Мене сматрају за мирна човека, али видиш, ја се питам д 
уком.{S} Али то је ваша лична ствар.{S} Мене се она као директора не може да тиче.{S} Државна с 
а веза између човека и жене постоји, за мене, једино у слободној љубави.</p> <p>Али се његова р 
еби.</p> <p>— Управо — додаде Илић — за мене брак не постоји као питање.</p> <p>Бела рђаво разу 
 сад?{S} Шта ли ради?</p> <p>— Он је за мене мртав! — одговори енергично сама себи.</p> <p>Али  
одаде у шали:</p> <p>— Вишња ће поћи за мене.</p> <p>Девојке примише шалу.{S} Њихов несташан см 
.</l> <l>Ако ти никне лудаја,</l> <l>За мене младу да лудиш,</l> <l>Ако ти никне буника,</l> <l 
,</l> <l>Ако ти никне буника,</l> <l>За мене младу да буниш.</l> </quote> <p>Сунце је било још  
метну, да ми је да знам?</p> <p>— Не на мене, у сваком случају — упаде госпа-Клеопатра.</p> <p> 
новца, напослетку, који су потрошили на мене.</p> <p>Девојка је била и сувише озбиљна кад је ов 
 <pb n="258" /> <p>— Јест, мислио си на мене колико на смрт свога деде!</p> <p>Свађе су учестал 
а девојка — али ја осећам нешто јаче од мене, нешто неправедно, немилосрдно, што ме плаши.</p>  
<p>— Шта ме сад чека?... шта ће бити од мене?</p> <p>Без Илића, цео њен план за високим студија 
.{S} Сем тога, моји родитељи очекују од мене, од моје школе... од новца, напослетку, који су по 
шила очевих новаца због школе.{S} После мене долазе моја браћа.</p> <p>— Не, не гледајте на те  
 љубакања.</p> <p>— Тако ћеш, једном, и мене оставити — одбијала је његова умиљавања — и чудити 
 Жено, шта има заједничко између тебе и мене?</p> <p>Он је видљиво патио.</p> <p>— Вама није до 
е пушиш никако?</p> <p>— Једна цигара с мене на уштап, у друштву, не шкоди...</p> <p>Упалише по 
ас за његову собу.</p> <p>— И сем тога, мени је пријатно ваше друштво.{S} Кад разговарам овако  
м се, наши ће те разумети.</p> <p>— Да, мени је потребно да ме неко разуме, да ме охрабри ако с 
 цену да се понизи.</p> <p>— У осталом, мени није ништа право.{S} Све ме буни.{S} Нико ме не во 
 потресена. — Кад је видим онако хрому, мени се срце цепа.{S} Ја бих хтела, опет, да је видим с 
 Белине очи. — Али на што то питање!{S} Мени је тако лепо овде, у вашој кући, с вама... кад мож 
ко сустанем.{S} Наши људи су прости.{S} Мени треба...</p> <p>Овде се Остојић заустави као опоме 
мете у тим стварима.</p> <p>— Добро.{S} Мени је иначе доста моје главобоље.{S} Само знај, нећу  
 Седи ти... ти си уморнија — одби он. — Мени је добро и на столици.</p> <p>У труду да задовоље  
 кад се трамвај удаљи. — Боже мој!{S} А мени се чини да је то било тако далеко... даље него дет 
о одредити. — Ви сте тако љубазни према мени.{S} Зар мислите да ја не умем ценити толике пријат 
ај, Чедо.{S} Ти си нешто охладнео према мени.{S} Чини ми се да ме избегаваш.{S} Ти ме више не в 
у, па ће гледати друга посла.{S} Шта је мени шкодила слобода, кад сам растао са̑м, ненагледан н 
 срце што се крвавило.</p> <p>— Да је и мени да изађем некуд — рече му Бела једног дана кад так 
државање све док не свршиш школу, као и мени удовички ужитак.{S} А кад свршиш школу, шта ће ти  
зник, долазак Чедомиров у црном оделу к мени... очев благослов, прасе на ражњу...</p> <p>Она ус 
г пријатеља:</p> <p>— Он не зна ништа о мени, а ни ја о њему, као да смо туђини.{S} Свакако ми  
су је вукле к себи.</p> <p>— Шта је ово мени! — питала се она. — Тамо вилинско коло, овде вилин 
ело, и јекну болно:</p> <p>— Шта је ово мени?{S} Ја нећу то.{S} Ја се гнушам тога сна.</p> <p>Д 
ништа.{S} Боже здравља!... остави ти то мени... ви се људи не разумете у тим стварима.</p> <p>— 
учинио.{S} Судио је површно:</p> <p>— У мени је волела слободоумна, учена човека.{S} Љубав је о 
 човека, али видиш, ја се питам да ли у мени не живи неки скривени ђаво.{S} Ах, како сам гадан, 
 сети ме се по ономе што је лепо било у мени“.{S} Али млади студент био је за њу јаче везан нег 
ва у нама самима који не варају никад. „Мени треба један искрен друг“ — хтео је рећи — <pb n="7 
 који се боре против живота и за живот, мењају садашњост, ред ствари, жуде за нечим вишим од св 
е само из романа...</p> <p>— Времена се мењају.{S} Све хоће да је модерно...{S} Дакле, ти кажеш 
ид на образе.{S} Иначе, у свему другом, мењала се ка идеалу који јој је Илић открио, мешала се  
јогунио такође.{S} И рат се продужавао, мењале се само позиције.</p> </div> <div type="chapter" 
S} Де, пољуби руку!</p> <p>Ствари су се мењале у кући полако.{S} Послуга се обазривије понашала 
рукавима од кошуље.{S} Није волео многа мењања тањира.{S} Ручак му је био најслађи, кад би угра 
кав да је, живот постоји, он се не може мењати у својој суштини, ми смо принуђени примити га.{S 
р узор уметничком певању, и, да је хтео мењати хришћанство, он би место крста набио на олтар гу 
о више гарантије да власт не изигра ове мере.{S} У тој бризи он је смео с ума реакцију простих  
арали су је, продавали скупље, крали на мери, потурали што је рђаво.{S} Било да узме што да зак 
 код њега човек неће бити преварен ни у мери ни у роби.{S} Он се разликовао од осталих трговаца 
S} Вишња је ћутала.{S} Њене угасите очи мериле су немо зелено коло које се обавијало око ње.{S} 
ћера, канте гаса, једно буре зејтина са мерилицама обешеним о ивицу.{S} Око ваге, прекривене пл 
таве потпетице на ципелама, могао би се мерити са свима шеталишним јунацима.</p> <p>Код једног  
ено платном, као и Вишњино, почивало на мермерном столу у хируршкој дворани београдске болнице. 
ђутим, ти си то превидео, ти си изгубио меру, претерао, затворио си се у кулу од слонове кости. 
 у њеној строгој сивој блузи, са ниском мерџана око врата, седела је у својој клупи и преслишав 
бесили кануре бојене и небојене вуне, а месари кожице суве и сирове.{S} Пред кућама, на клупи и 
оје саме позивају на дуге разговоре.{S} Месец је био тек изгрејао.{S} По небу које је дошло врл 
 сто, као столицу.{S} Једном нису читав месец проговорили.</p> <p>— Чудан народ! — говорила је  
з фамилије, али ми смо ту.{S} Кроз који месец свршиће школу.{S} Неће требати да се мучимо око м 
, он је заједно с Фламарионом посећивао месец, звезде, целе сунчане системе, где је откривао ми 
учак, са уживањем би рачунао на први од месеца кад се прима плата.{S} Кад би она била његова, н 
 — Ви више нисте дете.{S} Кроз неколико месеца свршићете школу и постати јаван радник.{S} Стало 
 имали родбине.{S} Ту је остао неколико месеца.{S} На чуђење целог села, начини од једног поточ 
лићи.{S} И дани су пролазили, а за њима месеци, године.</p> <p>Спомен на бившу љубав одржавао ј 
 другарицу како је провела тих неколико месеци од како су се разишли.{S} Али се не усуди, јер б 
е ведре, ладне ноћи,</l> <l>У те сјајне месечине?</l> </quote> <p>Лазаревићева оста сама.{S} Бе 
: малене ножиће за воће, са оштрицом од месинга и дршком од порцулана, по којем су се плеле пла 
од има добила је од тог оца са великим, меснатим носем, од те мајке, коју су изморили кућни пос 
ну се шешира церемонијално, пружи своју меснату руку, па после првих поздрава осу грдњу на режи 
ла у друштву, о испитима, при излетима, месним скупштинама, остајала је усамљена.{S} Младићи је 
ка јака воња на влагу, зној, на човечје месо.{S} Чула се поново она опојна музика из сна.{S} Кр 
 игала страсти које су му боле и вртеле месо.</p> <p>Девојка понови песму мирно, не слутећи осе 
и су велику шетњу, обишли су готово сва места својих састанака...{S} Вече их је ухватило на Чук 
ериозне путеве <pb n="271" /> на широка места обасјана руменилом зоре и сребром првих сунчевих  
дне улице, непознате квартове, усамљена места, где се љубавници могу шетати до миле воље, а да  
рнца философије дошла на та непосвећена места, смешећи се као дете.</p> <p>У тим приликама дошл 
 вароши без циља, избегавајући посећена места.{S} Они су били леп пар.{S} Људи су се заустављал 
ез реда, један по један крај, знаменита места, као у албуму.{S} Сети се Чедомира.{S} Доведе га  
 пак није се могао скалупити у та општа места, и Вишња би пропала ако би пао у туђе руке.{S} Он 
презриво на његов рачун, устаде са свог места, пређе преко собе, па се заустави код огледала.</ 
па се врати, начини два три круга изнад места где је пао леш као да га тражи; пуче друга пушка; 
ијале златно обојене лопте.{S} Нашло се места за једну постарију наслоњачу и један сточић, преп 
 луђих.{S} У државној служби није нашао места, и ако су тамо постављани људи с мање школе од ње 
а је црну, зарђалу масу.{S} На неколико места пушило се.{S} Младић обухвати једним погледом тај 
ри врху, оштећена употребом на неколико места.{S} Углове су испуњавале неколике столице, с висо 
бе.{S} То су они који као ђаци добијају места по Скупштини, разним министарствима и осталим вел 
ао свакоме слободан један круг болесних места, а нападао је на оно што је главно, на основе и т 
S} Воде почеше надолазити.{S} Из горњих места допирали су гласови о поплави.{S} Бујице однеле м 
, жељно.{S} Пролазили су поред познатих места; час би то био Београд, час Чачак, час село у кој 
.{S} Оне су је опомињале мутно познатих места, изазивале слику за сликом преживелих догађаја, д 
 дупље... нестајало их је, а на њиховим местима <pb n="253" /> зјапеле су црне бездне, страшне  
као из Овчарске Клисуре.{S} На извесним местима пробијала је Морава то зеленило и текла преко п 
с ума реакцију простих маса, те је сад, место власти, народ изигравао законе.{S} Једна њивица о 
 празником свет <pb n="174" /> је ишао, место у цркву, горе у клисуру и дивио се како се стене  
ст сукобљавају, укрштају и изопачавају, место да врше функцију прописану законом.{S} Отуд долаз 
ацао сав у свет књига, мисли, снова.{S} Место путовања у Врњце и Абацију, он је заједно с Флама 
е хтео причати о сиротињи свога оца.{S} Место тога, он је прионуо у дућану и лепо помогао старо 
 су једну клупу и сели да се одморе.{S} Место је било као створено за састанак пред растанком.{ 
о миразу и излазити недељом на пиво.{S} Место паланке и њеног главног сокака, пред Вишњом је ми 
ршаво и напуштено, на неплодном тлу.{S} Место су ограничавале ограда од краљевог двора, једна ш 
а коју зна мало ко ван Србије.</p> <p>— Место да нам користи та река, она нам плави поља, засип 
а прзница; за најмању ствар отера ме на место! <pb n="126" /> А, бога ми, добро учим и речи и п 
 потпуно помиловање.{S} Странка му даде место главног уредника свога органа.{S} Знаци народне љ 
 колико је њено тело трошније.{S} Да је место Чедомира, високог, мршавог студента бледих образа 
природу, у природу!...</p> <p>— Моје је место међу људима, Ристићу — рече Чедомир уверено. ---  
 Најзад, госпа-Клеопатра израдила му је место практиканта у Рачи крагујевачкој.{S} Ту се пре не 
} Наука је одредила свакој звезди своје место и пут којега се мора држати.{S} Измерила је сунце 
мљу, па би се у час изгубиле и уступиле место блиставој светлости као од драгог камења.{S} Јата 
дина весели наше жалосно доба, греје те место метресе, одушевљава те, опија најбр...р...рже...{ 
 државу у ствари начинити његовом.{S} И место што му држава одузима последњи грош ради чегртања 
и, да је хтео мењати хришћанство, он би место крста набио на олтар гуњ и опанак.{S} Сад, после  
не.{S} Морао се примити службе.{S} Доби место у једној београдској гимназији.</p> <p>— По твојо 
ју собу; <pb n="9" /> иначе је сиротињи место у кујни.{S} Али овог срећног дана, она хтеде пока 
ије обилазили далеко професоров дом као место нечастивих.{S} Јован им је опраштао великодушно,  
 тиче.{S} Државна служба долази на прво место...{S} Прописан програм, као што рекох.{S} То је ш 
 робије, највише можда какво чиновничко место.</p> <p>— Говориш као крајњи мрачњак.</p> <p>— Бо 
тад уверена да је Београд њено изабрано место.{S} Она долази у њега као стара познаница.{S} Њу  
 пожали: те људе или ту стоку.{S} Јадно место где се цели животи истроше, а душа не оде даље од 
 наручје цвећа, те потражи какво угодно место да седне и сплете венац.{S} Око ње се простирала  
 ток ствари.{S} Чачак је био њено родно место, град у којем је провела највећи део свога живота 
{S} Како јој се бедно чинило њено родно место, неколико сокака по којима рабаџије шибају волове 
/p> <p>Мисли му поново скренуше у родно место.{S} Оно је врло лепо кад је вашар, окружна трка,  
 обешене о жицу.{S} Па ипак, ово отмено место српске престонице учини јој се бедно.{S} Видела ј 
.</p> <p>Како је у том селу било празно место, поставили су је одмах.</p> <p>Од то доба није се 
вана и испарења, Илић виде једно празно место, па се упути к њему, кад спази поред себе Зарију  
 пијаце које су му представљали Вишњино место, те биле као један део њен и миле младићу као кра 
ије могла другојачије него му нађе лепо место у државној служби.{S} То допусти Матовићима да се 
 учитељицу.{S} Случајно је добила добро место: једно богатије село у Млави, где је нашла школу  
татке, гомилу земље и дасака.{S} Сад то место стоји празно.{S} Ништа више није остало од <hi>Ес 
пште претпостављати, свуда где му је то место, материјалну културу нематеријалној.</p> </div> < 
 како је лепа — рече у себи и пољуби то место очима.</p> <p>Кад би она била његова, мислио је д 
вој улици.</p> <p>Ова улица је била још место елегантне шетње.{S} Девојка је волела ту улицу, в 
и се никако није хтео скрасити на своме месту; до дечка је била једна близнакиња, а преко:{S} Б 
 се тиче! — рекао је самом себи. — Моме месту су иначе дани избројани.</p> <p>Сео је затим и по 
та она и пружи му руку. — Сутра на овом месту, у три сата.{S} Ти си слободан?...{S} Ево ми трам 
</p> <pb n="300" /> <p>Да је на његовом месту био какав ветеран на перу, он би продужио своје д 
га је волела, те би се други на његовом месту можда знао користити том њеном слабом страном и,  
рекину га директор суво — има, на првом месту, да се пређе прописан програм.</p> <p>— Моје студ 
својој вези; понављам, брак је на првом месту акт озбиљан, хладан, срачунат да се прими онолико 
онодавног тела.{S} Да би остали на свом месту, не могу често имати своје ја, бранити оно што ми 
во: ни брат ни сестра нису били на свом месту.{S} Родитељи нису водили о њима права рачуна.{S}  
 се могло скупити у једном покрајинском месту, готово све потрошило.</p> <p>Пустише га из затво 
имали прилике да употребе.{S} На једном месту погрешно су ушли у други воз.{S} Даље опет, изгуб 
} Да га свет не опази, попије на једном месту само једну чашу, па тако изређа до тридесет кафан 
ога жена предала би се судбини на њеном месту, оставила да време реши нерешљиве ствари, донесе  
 утисак као да лута по неком напуштеном месту: све је ту, куће, улице, отворена врата, види се  
 остављао последње куће.</p> <p>На оном месту, близу острва Циганлије, где се пруга дели за ино 
они се у страну.</p> <p>Улица је на том месту била раскопана.{S} Од последњих киша нахватала се 
одмор.{S} Зашто се не зауставити на том месту, зашто ићи даље и питати несигурне хоризонте за н 
ве гране државног живота.</p> <p>На том месту тротоар је био узак.{S} Њихова се рамена додирнуш 
ила венац.</p> <p>Он је стајао на истом месту, недирнут.{S} Јутарње сунце пресијавало се на њег 
њиховим борбама, он је остајао на истом месту.{S} Упркос дубоким уверењима у сопствену вредност 
ађоше се пред Циганлијом, на оном истом месту на којем је Илић пољубио први пут своју драгану.{ 
тране, па по њима набављао робу, чистио метал, оправљао сатове, лемио ланчеве.{S} Стари кујунџи 
отуда њен глас, јасан сад као од чистог метала.</p> <p>— Нису много родиле ове године, па <pb n 
асовнику у трпезарији изби два сата.{S} Метални звук је одјекивао потмуло по празној одаји као  
{S} Часовник је понављао правилно своје метално тика-так, така-тик.{S} Хтеде да пробуди Аницу.{ 
 наби на очи доста фин цвикер.{S} Он је метао те наочари кадгод је имао посла с писаном ствари, 
>Зарија пређе на илузију слободе, оде у метафизику, изгуби се у апсурдности даљих дедукција.</p 
тевима може се доћи до истине.{S} Можда метафизичари имају право.{S} Можда је узалуд тражити да 
 Проблем му је изгледао прост: одбацити метафизичке спекулације и ставити се потпуно на гледишт 
ратилицу, он је хтео да она буде једино метеор, који ће се појавити на његовом небу, осветлити  
 био довољан да заштити народ од леда и метиља!{S} Матовић признаде отворено своју погрешку, ук 
тањира и ножева.{S} После се чуше удари метле по поду.</p> <p>Бела се прва одвоји и, једним пок 
ј Вишња, осмехнувши се, па покуша да се метне у у њено расположење.</p> <p>— Да си жива и здрав 
и одобровољавали.{S} Покушавао је да се метне изнад свега, да живи повучено, за свој рачун, у с 
заказујеш састанке, реци!{S} На кога се метну, несрећнице?{S} Хоћеш ли да свет показује прстом  
 — рече му други пут. — Само на кога се метну, да ми је да знам?</p> <p>— Не на мене, у сваком  
о велике прозоре, ударио једноман окна, метнуо ролетне, набавио велике ормане, споља лак, а уну 
последњег столећа научари употребљаваху методе тако поуздане; чудни проналасци, величанствена о 
лупи и преслишавала <pb n="37" /> се из методике.{S} Вишња покуша да заметне разговор с њом; го 
метне разговор с њом; говорила је о тој методици, глас јој је дрхтао, бојала се да њена другари 
есели наше жалосно доба, греје те место метресе, одушевљава те, опија најбр...р...рже...{S} Ето 
 из постеље, и са којом је живео као са метресом.</p> <p>Претпостављао је друштво оног другог т 
е се, господин Илићу — прихвати и Бела, мећући у свој мало пискав глас нешто природне женске же 
 двора, једна школа која је раније била механа, и старо гробље, пуно дудова.{S} Тек са јужне ст 
 се указивао усамљен сеоски друм, једна механа и велика, пространа шума.{S} Тада духну ветар.{S 
несвесно ухвати за џеп.</p> <p>— Оно је механа! — одговори полако.</p> <p>— У толико боље.{S} Ј 
роњене земље, о отегнутој јеци гајда по механама где свраћају сељаци.{S} Али писмо испаде кратк 
Узеше топчидерски трамвај.{S} Код једне механе, већ ван вароши, сиђоше с кола и упутише се обој 
} Око ње су ситне куће на један спрат и механе за сељаке.{S} Та црква је једини сведок да је Ча 
боље.{S} Још нисам никад била у сеоској механи.</p> <p>Илић није имао новаца; десило се <pb n=" 
преко лета, зими пак да зева у оближњој механи.</p> <p>Посао пође на боље.{S} Код Радоја су се  
ошкој штедионици, слободно, као да је у механи;</p> <quote> <l>Ој убава, убава девојко, ој,</l> 
ину, да је свео човека на један проблем механике, на једну врсту живе геометрије.{S} У науци се 
аче обичан, могао је личити на друмског механџију као и на митрополита, да није око његових сув 
аћала се отуд у виду ниске врло сјајних мехурића.{S} Суплент је ваљао у мислима оно што му је д 
сланици владају, управљају, постављају, мешају се у све гране државног живота.</p> <p>На том ме 
ћи, прескачући баре, говорећи задихано, мешајући у говору час <hi>ти</hi>, час <hi>ви</hi>, и,  
а се ка идеалу који јој је Илић открио, мешала се у друштво младих људи и девојака, подражавала 
 да се сети лица чија се имена спомињу, мешала се са варошким девојкама, седала крај прозора и  
ворила је у себи.</p> <p>С тим прекором мешала се широка жалба за Београдом и младићем кога је  
своје мајке.{S} С овим посуђем од бакра мешали се модерни судови од земље или емаља.{S} Из кујн 
по стази посутој шљунком.{S} Око њих се мешало засађено цвеће <pb n="67" /> с дивљом травуљином 
а је извајала добра нада и што се чудно мешало са првим цртама зрелих година.{S} Девојка га ник 
одног краја.{S} Управо, он је ово двоје мешао.{S} Кад је у клисури надзиравао раднике, гледајућ 
ледала у води тако јасно да је гледалац мешао стварност са илузијом.</p> <p>— Нигде нисам видел 
ца, познаница чак!{S} Како се она могла мешати у његове личне ствари којима је он први и једини 
 Ја ћу то изгладити.{S} Мајка се не сме мешати у наше ствари.</p> <p>— Мани се, Бела — викну јо 
еце.{S} Млађи су дрхтали пред њом.{S} У мешењу колача се одликовала: имала је шесдесет четири р 
је ново? — рече им Милева једно вече. — Мешовити хор <hi>Љубићске Виле</hi> приређује у очи Ива 
више, и по спољашности се разликовао од мештана, окорелих у навике и застарелу моду.{S} Имао је 
нара пружао руке пуне лажљивих обећања, ми смо такође имале амбициозну младост, срца врела, слу 
твоју шмизлу.{S} Кад смо ми били млади, ми смо знали за љубавне изјаве само из романа...</p> <p 
 знам — продужи Илић тврдоглаво. — Али, ми смо још ту, ми живимо.{S} Други не заборављају своје 
а не призна истину. </p> <p>— Веруј ми, ми смо све имале доба кад је живот као источњачка принц 
 он се не може мењати у својој суштини, ми смо принуђени примити га.{S} Да, време пролази, и је 
војила од народа који пати.{S} Међутим, ми смо за народне масе везани хиљадама многостручних за 
е у ћилибару.{S} Ми не знамо где идемо, ми знамо само да смо на путу...{S} Можда све ове мисли  
<p>— Да, стари свакако... и ми старимо, ми сами.</p> <p>— Ти Вишња?{S} Ти си млађа него што си  
етио класној борби.{S} Али овде, Вишњо, ми још немамо базе; треба прво створити политичке слобо 
жеља!{S} Јер само гледајући у прошлост, ми можемо знати шта је вредео наш живот.</p> <p>— Ја хо 
 Илић тврдоглаво. — Али, ми смо још ту, ми живимо.{S} Други не заборављају своје мртве, а зар м 
била главу!</p> <p>— Да; ја га волим... ми се волимо; је л’ те, Чедомире? — одговори девојка уз 
лног напретка... роткве стругане!...{S} Ми смо сувише мали да му будемо пријатељи или непријате 
рати ме.{S} Ја ћу се сама вратити...{S} Ми се нећемо више видети.{S} Никад!{S} Збогом.</p> <pb  
чуна да нам опет притекне у помоћ...{S} Ми морамо успети.</p> <p>— Шта да радим ? — нађе је по  
но.{S} Нама је већ изречена пресуда.{S} Ми имамо да бирамо између ово двоје: или да убијемо наш 
је сувише горко.{S} Буди правичнија.{S} Ми смо провели целу младост заједно.{S} Ми смо били вез 
.</p> <pb n="106" /> <p>— Пазите се.{S} Ми прелазимо чудна времена — рекао му је другом прилико 
роћи цео наш живот у немиру и свађи.{S} Ми живимо у земљи уситњеног демократизма и непросвећене 
уди, који су опет твоји непријатељи.{S} Ми се сатиремо узајамно, не знајући због чега, и ми ћем 
ред толиким светом.</p> <p>— Збогом.{S} Ми ћемо се видети! — <pb n="155" /> додаде пружајући му 
ме се тиче.{S} Он се можда променио.{S} Ми се сад тако ретко виђамо.</p> <p>Кад су се пустиле и 
Ми смо провели целу младост заједно.{S} Ми смо били везани присним везама једно за друго.{S} Вр 
то, толико тајна, загонетака решено.{S} Ми смо мислили да долази тренутак кад ће наука открити  
д њим као муве окамењене у ћилибару.{S} Ми не знамо где идемо, ми знамо само да смо на путу...{ 
 силом. — Разгледала сам престоницу.{S} Ми смо стари познаници.</p> <p>Ускоро седоше за вечеру. 
вори ми то, Вишња — прихвати Чедомир. — Ми смо још увек добри, стари пријатељи.</p> <p>— Да, ст 
лила њих обоје.</p> <pb n="161" /> <p>— Ми бисмо могли бити тако срећни, Илићу, врло срећни...< 
и губили се лагано у помрчини.</p> <p>— Ми ступамо посред гомиле безбројних болова, а многи од  
: боље је да не идемо заједно.</p> <p>— Ми нећемо нашкодити једно другом.{S} Нашто онда?</p> <p 
и од онога што сам ти говорио?</p> <p>— Ми ћемо остати увек пријатељи — одговори девојка.</p> < 
се воле годину дана пред нашим носем, а ми... слепци код очију!{S} Бела ми је сад признала све. 
мље налили смо својим знојем и крвљу, а ми не знамо још колико неисцрпног злата лежи у тим тала 
адо читала.</p> <p>— Још је рано, треба ми још рада, читања, спреме.{S} Више пута узмем перо да 
p> <p>— Имате ли мало хартије?{S} Треба ми за потпалу? — изненади га један глас.</p> <p>То беше 
изашла.</p> <p>— И ово, и ово, не треба ми ништа — и бацао је белешке, писма, књиге, фотографиј 
 Ја имам осам испита на врату.{S} Глава ми бучи, хоће да прсне.</p> <p>— Знам, знам.{S} Ја мисл 
ера ме на место! <pb n="126" /> А, бога ми, добро учим и речи и превод.</p> <p>Матовић би погле 
још велика врућина — рече она — а, Бога ми, ни наша кућа није близу.</p> <p>— Не жур’те се, гос 
</p> <p>— Ужелела сам се Београда, бога ми — рече при том весело и махну руком кроз ваздух.</p> 
о уме завртети мозак девојкама!{S} Бога ми, Бела, пази се доцније, не пуштај га далеко од себе! 
ћи? — пребаци Каја своме рођаку. — Бога ми се љутим.{S} Једног овде имам од својих, па се и он  
 — одговори бакалин замишљено. — Де, да ми сачиниш једно писмо.{S} Нек дете зна...{S} И кажем ј 
 око новог устава.{S} Ју, обешењаци, да ми је уши да им извучем — додаде госпођа весело — где с 
 други пут. — Само на кога се метну, да ми је да знам?</p> <p>— Не на мене, у сваком случају —  
утра да ми што буде, не дај боже, па да ми дете остане без спреме, као сироче — бранила је госп 
најмљена под надницу.</p> <p>— Сутра да ми што буде, не дај боже, па да ми дете остане без спре 
 Али нисам ја ко је ко.{S} Нећу дете да ми се мучи по паланкама.{S} Доста <pb n="262" /> сам се 
х сам очекивао добра беху неспособни да ми га учине, а они од којих сам очекивао зла, најзад су 
рвењу.{S} Народи око нас неће чекати да ми добијемо времена.{S} Мораће се журити...{S} А ви, мл 
Ја знам где си била.{S} Не покушавај да ми поричеш: ја сам прошла кроз твоје доба.</p> <p>— Шта 
> <p>— Матора сулудо!</p> <p>— Немој да ми вређаш мајку — умешала би се Бела. — Иначе...</p> <p 
копавати онај крш, не бих му веровао да ми је из очију испао!</p> <p>— Ту смо се крили од Турак 
p>— Имаш ли коју паприку?{S} Нема ко да ми купи.</p> <p>На улици се чу тресак тарница.{S} То је 
 Баш ме данас у седници пита Поповић да ми није шта род.</p> <p>— Гле ти, видре, чак га и то ин 
ња... нарочито играња.</p> <p>— Нећу да ми се свет смеје: хрома млада, хрома млада! — говорила  
ој старој наслоњачи.</p> <p>— Не допада ми се — рече најзад, са строгошћу у гласу — што се Бела 
 — Ето, ја сам провинцијалац, а изгледа ми да се овде нема већег осећања удобности, лепоте, <pb 
ила сам да си се вратила кући.{S} Тетка ми рече да ниси долазила.{S} Знаш ли колико је сати?</p 
осем, а ми... слепци код очију!{S} Бела ми је сад признала све.{S} Вели, заволела је Чедомира ј 
ршио, а Бела је још дете.</p> <p>— Бела ми је терет на грудима — прихвати госпођа, изненадно по 
ама и рече:</p> <p>— И Чедомир... чудна ми чуда!{S} За њега и јесу којекакви богаљи.{S} Ју, гос 
> <p>— Није ми глава сад за то.{S} Жена ми се разболела.{S} Прала јуче кућу, па је ваљада прома 
ро?{S} Ти си болесна ?</p> <p>— Врућина ми је, мајко.</p> <p>— Хоћеш ли слатко и воду?{S} Сад ј 
оже бити.{S} На срећу ретко мислим; она ми се чини сувише неодређен појам, мислена именица.{S}  
о.{S} Преварио сам се у Дарвина.{S} Шта ми је требао Дарвин ?</p> <pb n="300" /> <p>Да је на ње 
 и ухвати девојку за руку.</p> <p>— Шта ми имамо још једно другом да кажемо? — пркосила је Вишњ 
:</p> <p>— Па како си ми још?{S} Па шта ми радиш ?...{S} Јеси ли се свикла на наш живот?</p> <p 
п стан, па баба... што је златна; прича ми како је било кад је била млада, описује ми омладинск 
о се растали, тера ме нека несрећа, све ми је пошло наопако.</p> <p>Трудио се да не изгледа бед 
зидан у темеље.{S} Фирма за машине даје ми повољне услове.{S} Држава има рачуна да нам опет при 
p> <p>— Али си бледа?</p> <p>— Не, није ми ништа.{S} Остави ме, мајко...{S} Ено, зове те служав 
де га, рекавши му тмурно:</p> <p>— Није ми глава сад за то.{S} Жена ми се разболела.{S} Прала ј 
како је било кад је била млада, описује ми омладинске беседе код <hi>Златног Крста</hi> и тврди 
>— Има старог мебла колико хоћеш, труне ми горе на тавану!</p> <p>Тако би и урађено.</p> <p>Или 
гледа да се и она свиђа њему...{S} Вере ми, спремај паре за свадбу.</p> <p>— Не будали! — понов 
лад, ни ружан ни глуп, тамо вамо, па се ми венчамо пре испита...{S} Красан је мој Милисав, виде 
ке пријатељске услуге, поклоне које сте ми учинили ?</p> <p>Доиста, она му је често тражила мар 
е хтео решити свој проблем. — Изникнуће ми на врх главе.{S} Једи шта ти се донесе.</p> <p>— Ја  
јатељу, а младост кратка.</p> <p>— Срце ми хоће апстракт и апсурд, моја мисао недостижне висине 
октора.{S} Он јој преписа нешто, и рече ми да ће се вечерас навратити.{S} Боји се да не пређе у 
"279" /> добивају.{S} Пре неки дан рече ми један народни отац да му је један бирач тражио да ку 
д те нисам видела — рече му она. — Пише ми тетка да јој се ти никако не јављаш.{S} Не зна да ли 
иремо узајамно, не знајући због чега, и ми ћемо проћи цео наш живот у немиру и свађи.{S} Ми жив 
ер наше време није оно што смо хтели, и ми смо се горко преварили у систем парламентарних влада 
јатељи.</p> <p>— Да, стари свакако... и ми старимо, ми сами.</p> <p>— Ти Вишња?{S} Ти си млађа  
ажелимо, с једним болним осећањем, да и ми полетимо безбрижно као лептир, да раширимо <pb n="43 
кад се око нас осећа оргијање природе и ми зажелимо, с једним болним осећањем, да и ми полетимо 
 као дрво своје олистале круне, да се и ми страсно заборавимо као чела на каквом цвету.{S} Вишњ 
из вида.{S} Јер наш свакодневни живот и ми сами налазимо се у уској вези и солидарности са земљ 
авала чаробност тренутка.</p> <p>— Дођи ми једне ноћи — рече му она између два пољупца.</p> <p> 
свој живот по својој вољи.{S} Али, кажи ми... молим те, колико је тек мало таквих жена!{S} Жене 
сам електрике“...{S} Шта да радим, кажи ми.</p> <p>Вишња јој није знала одговорити ништа.{S} Њо 
.{S} Истина, сиромах, без фамилије, али ми смо ту.{S} Кроз који месец свршиће школу.{S} Неће тр 
он га је купио?</p> <p>— Купио.{S} Вели ми, тај ми носи педесет гласова.{S} Дао је две банке за 
о.{S} Кад разговарам овако с вама, чини ми се да присуствујем. неком концерту, где хиљаде прија 
аву и изгледају ми сјајне; кадгод, чини ми се, успем, и тада осетим једно бескрајно задовољство 
и си нешто охладнео према мени.{S} Чини ми се да ме избегаваш.{S} Ти ме више не волиш? — стаде  
, а никад је се нећу нагледати.{S} Чини ми се она као неко надприродно биће, као светица, непоз 
олушким жаргоном:</p> <p>— Стрике, сипи ми два’ес’ пара пасуља.</p> <p>Понекад наврати и Зарија 
тке, прашину, пепео.</p> <p>— Не говори ми више ништа — рече, устајући. — Ја те молим.{S} Не пр 
од нас има свој пут.</p> <p>— Не говори ми то, Вишња — прихвати Чедомир. — Ми смо још увек добр 
 руке, и понављала:</p> <p>— Па како си ми још?{S} Па шта ми радиш ?...{S} Јеси ли се свикла на 
еди задовољно државни хлеб.</p> <p>— Ти ми се ругаш?</p> <p>— Не, Илићу.{S} Кажем ти да имаш ст 
 се наканиш.{S} Ако ти је то мало, а ти ми телеграфиши или отиди код мојих пријатеља и земљака, 
да се решио да се жени.</p> <p>— У кући ми је роваш.{S} Мој ма̑л се развлачи као да је Алајбего 
 сусретоше.</p> <pb n="288" /> <p>— Дај ми твоју руку — рече он.</p> <p>Она му је даде.{S} Око  
 купио?</p> <p>— Купио.{S} Вели ми, тај ми носи педесет гласова.{S} Дао је две банке за шешир.< 
ша да не призна истину. </p> <p>— Веруј ми, ми смо све имале доба кад је живот као источњачка п 
ар обећавају, какав добитак.{S} И веруј ми, они <pb n="279" /> добивају.{S} Пре неки дан рече м 
на, иако сам се бунио против њега: брак ми изгледа вечито нешто севдалијски... уз пратњу Цигана 
ој једном муж. — Живот је скуп, а човек ми изгледа ваљан.</p> <p>— И ја сам то нешто мислила.{S 
— говорио је раније стари Остојић — нек ми дете изучи школе.{S} Школа ти је најблагословенија.{ 
ка.</p> <p>— Не, ја те нећу пустити док ми не обећаш да ћемо се опет видети — одговори Илић ене 
S} Тако рече једног дана:</p> <p>— Краљ ми је два пута изјавио како се озбиљно решио да да̑ зем 
лим, он је понос целе наше фамилије, он ми је тако рећи брат, ја немам другог брата...{S} Најза 
ше под проклетом реакцијом.{S} Тек, жао ми је, човече, пара...</p> <pb n="105" /> <p>Него велим 
 три сата.{S} Ти си слободан?...{S} Ево ми трамваја — додаде затим. — Ја ћу бити тачна.{S} Због 
ругарица, Вишња Лазаревић...{S} Па како ми живиш, што не дођеш?...</p> <p>Млади човек, с прилич 
е станујем далеко.{S} Да само знаш како ми је леп стан, па баба... што је златна; прича ми како 
а о њему, као да смо туђини.{S} Свакако ми замера јер не зна разлога моме одласку.</p> <p>Хтела 
ем је одјекивала жалба и прекор. — Тако ми ружно стоји кад играм!</p> <p>У очи свадбе, Чедомир  
роди и животињама.{S} О, да знаш колико ми мало поштујемо животињски свет!{S} Теби је, без сумњ 
 припази на ту твоју шмизлу.{S} Кад смо ми били млади, ми смо знали за љубавне изјаве само из р 
 неспоразуме.{S} Ако је ко крив, то смо ми: ја, ти, наши карактери, наше неједнаке тежње.{S} Ос 
ека подигну бољи подмладак него што смо ми.{S} Шта ће ти боље еманципације?</p> <p>Ишли су сад  
ћем кога је тамо оставила.</p> <p>— Што ми не пише! — чудила се девојка болно. — Бар једну реч  
а је новом, великом надом.</p> <p>— Што ми то раније ниси рекао ? — упита га она дрхтаво.</p> < 
 песме толиким рекама српским.{S} Зашто ми њу заборављају?{S} Зар она није велика, главна наша  
 мари нешто мало грешака у Науци, пошто ми стојимо још далеко од истине, пошто васељенска загон 
Други не заборављају своје мртве, а зар ми живи да се заборавимо?{S} Ти нарочито, Вишња... ти с 
олако <pb n="242" /> своју срећу, живот ми је кратак, верујем у бесмртност душе.</p> <p>Вишња н 
>— Не покушавајте да се браните.{S} Већ ми то причају одавно.{S} Али ја добра, наивна, старинск 
које лутају кроз моју главу и изгледају ми сјајне; кадгод, чини ми се, успем, и тада осетим јед 
Радоја који ти ово писмо пише и у свему ми се на руци налази.</p> <pb n="180" /> <p>То је писмо 
бегова слама.{S} Деца <pb n="235" /> су ми неочешљана, неумивена — наводио је отац као разлог.< 
ворио би какав старији човек — па да су ми рекли да ће неко раскопавати онај крш, не бих му вер 
ни од којих сам очекивао зла, најзад су ми га учинили.</p> <p>— Бори се.{S} Борба за опстанак у 
p> <p>— Ја се нисам шалио.{S} Часна реч ми је сведок.{S} Ја остајем и понављам...</p> <p>— Не,  
="121" /> <p>— Ћути, безобразнице, знаш ми ти шта је љубав!...{S} Да, ја нисам противна љубави, 
 код Кајине капије.</p> <p>— Па кад ћеш ми једанпут доћи? — пребаци Каја своме рођаку. — Бога м 
ајно негде начуо, а у себи је додавао; „Ми смо слепи код очију, утучени у главу, стока божја!“< 
инама.{S} Њен природан струк, неизмучен мидером, затеже блузу, те се показаше њена здрава плећа 
пута ружно, себично, одвратно.</p> <p>— Мизерија! — рече презриво на његов рачун, устаде са сво 
ете и кога тражите ?{S} Слобода, драга, мила слобода, пун идеал тога појма, тако присног свима  
опају брану и јаз.{S} Притиснуо радник, мила мајко, као мрав.{S} Сева будак, а онај кујунџијин  
, разног цвећа.</p> <p>— Ово ти послала Мила Цветкова — рече јој мајка, показујући јој велику д 
образовању и спрема се да буде велика и мила сарадница на препорођају родног краја.{S} Управо,  
амо јутрос, само данас у подне!{S} Краљ Милан му неће никад опростити.{S} Реакционари су, ваљад 
ша, и рече:</p> <p>— Знате, отац, да се Миле тетка-Катин верио у Минхену... испросио Швабицу.{S 
њино место, те биле као један део њен и миле младићу као крајеви раја.{S} Он је брижљиво остављ 
 места, где се љубавници могу шетати до миле воље, а да не буду изненађени непријатним сусретом 
 се крију у борама муселина и љубити до миле воље њену кожу час румену, а час белу.</p> <p>— Ку 
 излива дах неког надприродног бића.{S} Милева отрча на другу страну, где се златила читава про 
опијало том идилом.</p> <p>Обично приђе Милева Остојићева.</p> <p>— Дижи се, тето -— каже она о 
е рече.{S} У осталом, већ их пристигоше Милева и њен пратилац.</p> <milestone unit="*" /> <p>Су 
 шта ћеш ту? — викну <pb n="217" /> јој Милева, која се у тај пар приближавала с Радојем и још  
е ваља се уносити у кућу — одговори јој Милева поверљиво. — Него обеси венац више капије, па ак 
.</p> <p>— Знате шта је ново? — рече им Милева једно вече. — Мешовити хор <hi>Љубићске Виле</hi 
p> <p>— Шта да радим ? — нађе је по том Милева. — Радоје пије.{S} Да га свет не опази, попије н 
и по утрини.</p> <p>Вишња се нађе поред Милеве.{S} Ове песме, Радојеве речи, весеље целог друшт 
онодила кад би отишла својој другарици, Милеви, ћерци једног златара, чији је дућан био одмах д 
бом подривене обале.{S} Тада се изви из Милевина грла песма гипка као та река:</p> <quote> <l>О 
и се.{S} Вишња се опет играла кумаша са Милевом, доцније везла, плела и ћаскала по обичају.{S}  
м чиновником из суда, те их позва, њу и Милеву, да изађу у шетњу до варошког парка.{S} Било је  
злог.</p> <p>Испросио је њену другарицу Милеву, па је даље писао Вишњи да се не љути, да дође н 
ни су јој пролазили полако.{S} Сунце је милело преко усијаног летњег неба.{S} Не шеснаест сати  
ј убава, убава девојко, ој,</l> <l>Млад Милија млад виноград сади,</l> <l>Лозе сади, равне двор 
te> <p>Друштво прихвати:</p> <quote> <l>Милији душа мирише</l> <l>На свакојаке травице,</l> <l> 
уди _ко]и су починили толико зла својим милим.{S} Сети се последњег разговора <pb n="304" /> са 
е.{S} Чедомира такну у срце надземаљска милина.{S} Девојка поред њега имала је зеленкаст жакет  
о и монотоно, као оближњи поток, што је милио поред школске баште.{S} Тек по који пут, а нарочи 
 није мутила њену душу.{S} Посао јој се милио.{S} И време је проводила лако, радећи у школи пој 
ка на страни, неколико министара, један милионар и тако даље, веле, да су прошли кроз две собе  
, целе сунчане системе, где је откривао милионе нових ствари, чуда, лепота, какве не би нашао н 
ружичастом сјају уличне лампе, опкољена милионима ситних капљица и као контраст старом, раскаља 
као осећање општег банкроства.</p> <p>— Милисав је анархиста — објасни Каја бојажљиво.{S} Затим 
 венчамо пре испита...{S} Красан је мој Милисав, видећеш.{S} Ах, ево га — додаде млада жена и п 
лави и високим чизмама на ногама. — Еј, Милисаве, ходи да ти представим моју најмилију другариц 
а испадне ученија од мужа, — да извиниш Милисаве!...{S} Зар <pb n="241" /> није тако?{S} Сећаш  
је било весело, топло, па и жалосно.{S} Мило му је било што је реакција падала, слобода се обја 
гађала је да му се допада.{S} То јој би мило, али убрзо одби ташту жељу за каћиперством и рече  
дан оквир њеном лепом лицу.{S} Њене очи миловале су као свила.{S} Једно дугме на блузи било се  
а надничари првога дана кад је доведен; миловали су га по њушци, тапкали по сапима.</p> <p>Арап 
 <p>Па и доцније, она је избегавала ова миловања, као да је осећала да се цела љубав не састоји 
ед лактом.{S} После је узе у обе шаке и миловаше је, и преко лакта, оборених очију, без иједне  
, шупаљ, бесмислен без Вишње, без њеног милог присуства.{S} Чинило му се као да га је цео свет  
адних кровињара, којима би пожар учинио милост, заврнутих рукава, знојава лица, раздрљених груд 
никаквог солидног ослонца, остављени су милости законодавног тела.{S} Да би остали на свом мест 
е подаје, тог неслућеног анђела који га милује својим крилима, девојка се била већ извила из ње 
би се надао од овог свеца — рече затим, милујући га по подбратку. — Ко би помислио да тако уме  
, као да броди морем начињеним од самог миља и заноса, па кад би писмо свршио, написао адресу и 
каквом цвету.{S} Вишња је несвесно пила миље из ваздуха тога дана, опијала се присуством човека 
мештена: један гвозден кревет, проваљен миндерлук, прозорске завесе на алке, нешто цвећа у сакс 
д куће до куће, те оправља сатове, леми минђуше, подмазује шиваљке.</p> <p>— Штета није била ве 
ка, т.ј. да јој муж постане министар... министар земљорадње кад се већ тим питањем бави, али јо 
часу појави се с пуном шаком новина.{S} Министар се осмехну.</p> <p>— Баш си геџа! — пребаци Ма 
 закона дадоше врло рђаве резултате.{S} Министар. који се целог живота борио против реакционарн 
што у готову!{S} Она није знала само да министар има ћерку... ту бледу девојку, с којом се Чедо 
ане министерка, т.ј. да јој муж постане министар... министар земљорадње кад се већ тим питањем  
се јако допада.</p> <p>— Е? — зачуди се министар.</p> <p>— Да — потврди његова жена, па настави 
> <p>— Народна љубав!... — подсмехну се министар. — Трице и кучине.{S} Данас нам вичу живео, а  
 то није нека твоја комбинација? — рече министар кад му жена саопшти те вечери да је Илић запро 
, који је још нешто слушао док је стари министар био жив, промангупирао се са свим, изгубио пра 
екиде га Младен — хоћеш ли и ти постати министар?</p> <p>— Зини да ти кажем! — трже се стари го 
 у томе ничега чудноватог — рече будући министар. — Ако се воле, зашто да се не узму?</p> <p>—  
зјавио љубав пре него што си још постао министар... овде, у овом салону... служавка је брисала  
тета, два посланика на страни, неколико министара, један милионар и тако даље, веле, да су прош 
ност пред парламентом онемогућава улогу министара, изврће улогу посланика.{S} Министри немају и 
у њима види кога од нових, слободоумних министара.</p> <p>— Од њих земља очекује — помисли огор 
овек.{S} Причају да се у тебе заљубљују министарке или њихове ћерке...{S} Седи.{S} Батали, каже 
ересе.{S} У Србији ни сенке од тога.{S} Министарска одговорност пред парламентом онемогућава ул 
аксију резеде.{S} Госпа-Матовићка слала министарске цигарете.{S} Бела долазила чешће преко дана 
не шапутала по породицама ближе Двору и министарским канцеларијама.</p> <p>— Краљ се верио! — д 
е удатих другарица, захтевала је раскош министарских домова што се слабо поклапало са скромном  
ти си петичар, први ђак, сталан гост на министарској трпези, па која вајда: несрећан си као све 
иво на љубазности што се чиниле будућем министарском зету и питао се ћудљиво како ће се то све  
аци добијају места по Скупштини, разним министарствима и осталим великим надлештвима, где је ра 
 — одговорила му је она, отишла затим у министарство и затражила да је поставе за учитељицу.</p 
>Његовој жени је годило јако да постане министерка, т.ј. да јој муж постане министар... министа 
е</hi>. — Бела, кћи г. Јована Матовића, министра земљорадње, венчала се јутрос у овдашњој Сабор 
нутку скидају букагије с ногу и нуде за министра... на професорову ћерку, око које ће се већ су 
/p> <p>Откако Матовић поста кандидат за министра, седељке после ручка бивале су краће.{S} Стари 
е знала да Илић даје лекције сину новог министра, Матовића.{S} Слушала је од другова да говоре  
вом убеђењу, <pb n="278" /> па да оборе министра који не дели то мишљење, или да гласају против 
да требало да исприча своје везе у кући министра Матовића, да објасни ону вожњу у колима, да пр 
ају против свога убеђења па да сачувају министра.{S} Тако се извршна и законодавна власт сукобљ 
 Реакционари су, ваљада, бесни од једа; министри нису чекали ни оставка да им се уважи; њихови  
у министара, изврће улогу посланика.{S} Министри немају иза себе никаквог солидног ослонца, ост 
омаћем учитељу.{S} Жандарм, на служби у министровој кући, одавао му је потпуно прописан поздрав 
трудио се стално да не остаје на само с министровом ћерком.{S} То је било врло тешко.{S} Станов 
Сети се Чедомира.{S} Доведе га у везу с министровом ћерком.{S} Сети се његова ћутања на њено пи 
е — бранила је госпођа те трошкове пред министром.</p> <p>Бела је посвећивала Илића у те купови 
а својом влагом, нешто мало светлости у минуле године.</p> <p>Отпутовао је био са женом у Париз 
га.{S} Дан нам прође као сат, а сат као минут.{S} И ја се само Богу молим да заустави то време, 
 обоје полако друмом.{S} После неколико минута, нађоше се пред Циганлијом, на оном истом месту  
трчи за њом.{S} Није прошло ни неколико минута, а он је већ био на улици, са̑м.</p> </div> <div 
.{S} Задржали су се неко време у Бечу и Минхену.{S} Савете, којима су их обасули у Београду, ни 
е, отац, да се Миле тетка-Катин верио у Минхену... испросио Швабицу.{S} Тетка-Ката хоће да се и 
 Око њих је био мир, онај дубоки пољски мир који не руши цикање попаца, крештање жаба.{S} Он је 
p> <p>Она му је даде.{S} Око њих је био мир, онај дубоки пољски мир који не руши цикање попаца, 
ак и свеопштег боја, човек схваћа стање мира и слоге, поред одабирања појима једнакост, поред р 
страна уноси одређене користи: положај, мираз, фамилију или диплому.</p> <p>Рекавши ово, она по 
 стан.</p> <p>— То је велика рента, као мираз од педесет хиљада — говорила му је самоуверено.</ 
 рекле су му, тражи десет хиљада динара мираза.</p> <p>— Ништа мање! — подсмехнуо се Чедомир.</ 
шта, и ту, од оног што јој је остало од мираза, живела са децом, скромно, тешећи се да то неће  
ћу на село... за учитељицу.{S} Ја немам мираза.{S} Ово школе, то је све.{S} Сем тога, моји роди 
школу.{S} Неће требати да се мучимо око мираза.{S} А што су млади?...{S} Шта им фали што су мла 
а шеталишту, знају за девојке с великим миразима.{S} Њима је свеједно који режим влада, јер им  
а бурским шеширом, подгрејавати бајке о миразу и излазити недељом на пиво.{S} Место паланке и њ 
ва човека који су живели у њему; један: миран студент из унутрашњости који гледа своје књиге, т 
 правцу планина на западу.{S} Он је био миран.{S} Ништа на њему није издавало узбуђење.{S} Једи 
 дубоко скривени, те је с те стране био миран.{S} Међутим, мучио га је сукоб његових осећаја: њ 
Њутон би једва добио за телеграфисту, а Миржеови чергаши завршили би на поправци у Топчидеру.</ 
 учини весео утисак на Вишњу.{S} Она се мирила са том вароши, заборављала је на рђаве часове ко 
а парк.{S} Из шуме је долазио дах ноћи, мирис боровине, свежина росе, задах трулог лишћа.{S} Је 
p>Чедомир јој се приближи.{S} Удисао је мирис те девојке и дрхтао пред сјајем њених зеница.{S}  
обали.{S} Са суседног острва долазио је мирис на покошену траву.{S} На оближњим фабрикама палил 
риближи своје лице његовом.{S} Он осети мирис њене косе и спусти руку на њено раме.{S} Она се с 
ке је допирао потмуо хук бујице и тежак мирис на одроњену земљу.{S} Грађани, у пола обучени, и  
облика и боје.{S} Собу је испуњавао јак мирис на јоргован.</p> <p>— Како ти се допада мој будоа 
237" /> околним висовима, ветар доносио мирис од љубичице, пролетња јагњад блејала, жуборили по 
врата.</p> <p>Та је глава била окружена мирисавом маглом црне косе.{S} Из ње су светлеле, као д 
одушке у цвећу, сагињала се, кидала га, мирисала, стезала његов сноп уз груди.{S} Те груди!{S}  
 пећи хлеб два пут дневно.{S} Печење је мирисало по старинским пањевима.{S} У кафанама је врило 
 усуди.{S} У њеном <pb n="216" /> крилу мирисало је то посвећено цвеће тако силно, чудно, као д 
јни дивљи каранфили боје као вино.{S} И мириси су разни: на печен хлеб, на јагоде, на младост.{ 
вним.{S} Ово цвеће, широка ливада, јаки мириси, па то коло и све враџбине којих је пун њен крај 
е целог друштва, расцветана ливада и ти мириси заносили су је.{S} Своме препуном срцу налазила  
м златним вратима, мраморним стубовима, мирисом од тамјана и воштаних свећа.{S} Он је постојао  
ке око њих и заносе главу својим тешким мирисом.{S} Стога се она отимала, кад је време било руч 
тој тишини Моравиних обала, намирисаних мирисом зрелих јагода и одроњене земље, о отегнутој јец 
при скидању шешира пред њом, разговор у мирису дувана, бунтовничке мисли, дах будућности, све о 
о девојачке школе.{S} Али се она морала мирити са стањем ствари, како је називала своје домаће  
во прихвати:</p> <quote> <l>Милији душа мирише</l> <l>На свакојаке травице,</l> <l>На зелен здр 
>С девојкине главе пале су укоснице.{S} Миришљава коса просула се као талас по њеним раменима.{ 
е се окрене, ливада јој је нудила меке, миришљаве простирке.{S} Дуге, танке травке повијале се  
} Ја то нисам хтео.{S} Мене сматрају за мирна човека, али видиш, ја се питам да ли у мени не жи 
а свим маштаријама.</p> <p>Кућа је била мирна.{S} Напољу се ноћ ширила, ведра и ћутљива.{S} Та  
о топло, меко, празно.</p> <p>— Тако је мирна, пријатна, љупка — продужи Остојић гледајући у бе 
вет сати, време спавању, и варош остаје мирна и <pb n="209" /> иста.{S} Пре тога, Радоје се вра 
 унутарњим пламеном, који је палио њене мирне, невине очи и који је долазио право из срца.{S} Т 
{S} Младић обухвати једним погледом тај мирни <pb n="154" /> пејзаж.{S} И док је дим пузио у мо 
ари су у кући пошле опет својим старим, мирним током.{S} Тако је Вишња могла сад мислити на себ 
воје другарице.{S} Њено запаљено лице с мирним угаситим очима појављивало се, као каква сиренск 
 своје године, дубоких, угаситих очију, мирних и бистрих као извор у планини.{S} Њена глава је  
ће се спасти ?{S} Да ли ће допловити до мирних вода каквог гостопримног пристаништа ?</p> <p>На 
/> и покуша да поново заспи, као дотле, мирно, не мислећи ни на шта.{S} У једном тренутку учини 
ност, како се то једном речи назива.{S} Мирно, предано, сваког дана, она је учила <pb n="228" / 
јег насртаја.</p> <p>У соби је било све мирно.{S} Часовник је понављао правилно своје метално т 
што окрећу млин, о млинари!{S} Спавајте мирно.{S} Нека вас петао узалуд опомиње да је дан свану 
у шаку на ту руку, на оно меко, благо и мирно парче пред лактом.{S} После је узе у обе шаке и м 
а онај догађај с Чедомиром у њеној соби мирно, као на неки давни несрећни случај.{S} Нека топла 
стане једног дана срећна мајка, проживи мирно и корисно свој део живота и, кад дође време, засп 
здржа од сваке заједљивости, и одговори мирно:</p> <p>— Његова мајка и моја рођене су сестре.</ 
иди им се само глава.{S} Поље је дисало мирно.{S} Још се јурила она два лептира.{S} Иза једне ш 
 празну и усамљену.{S} По стази је било мирно и топло.{S} Једна црвена буба трудила се да се ус 
као рањена тица.</p> <p>Ту је било врло мирно.{S} Чуо се тек један женски сатић у папучици, обе 
ебљале.{S} Врат јој као кифла.{S} Нешто мирно, спокојно и задовољно дисало је из целе њене поја 
ртеле месо.</p> <p>Девојка понови песму мирно, не слутећи осећаје које је изазивала.{S} Тада он 
о спремање за свадбу у кући Матовићевих мирно, као да се то тиче неке сасвим друге личности; ра 
{S} Удар копита одјекивао је у такту по мирном крају.{S} Несигурна мартовска светлост играла се 
добити државну службу, па да проведе на миру старе дане уз сина господина.</p> <p>— Боже дај зд 
сати дуго, опширно о себи, о својима, о миру који је нашла у свом родном крају, о вечито промен 
 су тада занимали интелектуалну младеж, мисао магловита, нејасна, али стварна, жива <pb n="23"  
 руке састављене око паса, очи бледе, а мисао умире у глави.{S} Њему су ти загрљаји падали слат 
ећао неспособан за тај напор.{S} Његова мисао је била уморна. срце болесно, воља немоћна.{S} То 
 неког далеког пута, по којем је његова мисао дуго лутала. — Опет двојке?{S} Та сад ти бар реак 
о на самоубицу.{S} Па и сутрадан, та га мисао није остављала.{S} Док је свештеник певао: „Исаји 
>— Срце ми хоће апстракт и апсурд, моја мисао недостижне висине...</p> <pb n="170" /> <p>— Које 
нао за посету младићеву!</p> <p>Ни сама мисао да је Чедомир поново њен није ју могла утешити.{S 
 на зеленом тепиху своје собе.{S} Једна мисао, далека, тамна, једва схватљива, опомену га радос 
зимала.{S} Руке јој гореле.</p> <p>Њена мисао осветли јој за часак преживели живот.{S} Вишња ви 
ку која им се допадне.{S} Ниједна мучна мисао није мутила њену душу.{S} Посао јој се милио.{S}  
 и њеног главног сокака, пред Вишњом је мисао цртала будућност као неку широку реку са зеленим  
к нешто у души говорило му је да спречи мисао да не иде тим правцем, те је ударао крст на стран 
, покажу врата.{S} Долазила му је на ум мисао да нађе старог господина, па да му каже све.{S} З 
.{S} Ја се враћам срцу да осети оно што мисао моја није могла сазнати.</p> <p>Зарија му показа  
 девојка.</p> <p>Она је погађала његову мисао.{S} Није хтела да га понизи.{S} Она је преклињала 
ти своје друштво, слободно казати своју мисао.{S} Што год је било око ње, уверавало ју је у нов 
ити код ње какву промену или ваншколску мисао.{S} Марљиво је радила, чекала стрпљиво крај школс 
 пишући о тим простим стварима, на саму мисао да то пише љубљеној девојци, њега је обузимала не 
Тада јој је то изгледало природно: њену мисао је заузимала само њена мајка.{S} Болест <pb n="18 
спођици.{S} И као код свих природа које мисле право, које не рачунају са ситницама, она их већ  
ре и осећала се све неугодније.{S} Њене мисле купиле су се око Чедомира.{S} Она се питала:</p>  
b n="181" /> духа и питала се шта други мисле о њој.{S} Она је знала да је неко од њених суседа 
 занемарене тоалете, усред тих људи што мисле да од њих зависи круг земаљске планете.{S} Она се 
у често имати своје ја, бранити оно што мисле да је најбоље, најкорисније, најправедније, борит 
 она ми се чини сувише неодређен појам, мислена именица.{S} Али...</p> <p>— Али?</p> <p>— Али с 
ав, отаџбина, брак престаће да вам буду мислене именице.{S} Али не бојте се, не бежите од живот 
она може дати, бежао је од своје среће, мислећи да трчи за њом.{S} Није прошло ни неколико мину 
 бујним предгорјима неке нове земље.{S} Мислећи на ту реку, која ју је уљуљкивала, запљускивала 
а да поново заспи, као дотле, мирно, не мислећи ни на шта.{S} У једном тренутку учини јој се да 
ве.{S} Он је стеже снажно, грчевито, не мислећи ништа.{S} Под његовом руком увише се витке слаб 
 уживања, он се бацао сав у свет књига, мисли, снова.{S} Место путовања у Врњце и Абацију, он ј 
г...{S} Ко ће рећи икад гомилу осећаја, мисли, слика, успомена, које се прегоне у човеку у изве 
зна...{S} И кажем јој ја да се чува.{S} Мисли да јој је још осамнаест <pb n="178" /> година — н 
 је воли, да јој открије, поред царства мисли, скровиште осећаја.{S} Он је успео да се она врат 
имао времена, па можда ни праве воље да мисли на своју породицу.{S} Кад би му ко од пријатеља с 
павица.{S} Та глава је заводила, бркала мисли, одвлачила у пропаст.</p> <p>— Љута?{S} Зашто? —  
че презриво.</p> <p>На њу навали гомила мисли, најпре нејасних, лаких, безбрижних, па све светл 
само да смо на путу...{S} Можда све ове мисли нису долазиле на ум младом човеку, али сличне сва 
исило непомично над хартијом.{S} Његове мисли се бркале. <pb n="294" /> Чинило му се да је проч 
је сад био истог мишљења?</p> <p>Његове мисли су ницале без везе, никаквог реда није било међу  
.{S} Али су њега сад одушевљавале друге мисли, обузимала га је ватра, осећао се задовољан што ј 
ђење свога села, она покуша да хладније мисли о свом узбуђењу.</p> <p>— Откуд овај сан, овај бо 
је хтео да буде просто мудрац.{S} Своје мисли налазио је шетајући по варошкој околини коју је н 
 Мораве.{S} Покушавала је да веже своје мисли за свакидашње кућне ситнице, трудила се да се сет 
едећи.{S} Свако од њих пратило је своје мисли кроз самоћу предела.{S} Они су обоје били и сувиш 
а себе, и, као да је хтео утопити своје мисли, он се предаде загрљају који је толико избегавао. 
, разговор у мирису дувана, бунтовничке мисли, дах будућности, све оно нешто неизвесно што очек 
идећи своје драгане.{S} Трудио се да не мисли на њу.{S} Хтео је да је заборави.{S} Њена слика с 
сећања од пре годину дана, меке, наивне мисли по мало меланхоличне, као <pb n="153" /> што је с 
ви њеним разлозима и да наведе противне мисли које су јој од синоћ лутале по глави.{S} Она заћу 
преко лакта, оборених очију, без иједне мисли у глави.</p> <p>Бела се није бранила.{S} Зенице с 
та, она му више није припадала.{S} Њене мисли враћале су се пут Бумбарева Брда, у белу варош на 
е обухватала ове обадве широке царевине мисли и трудила се да их разуме обе и да их помири.{S}  
Светлост</hi>.{S} На њега налетише црне мисли као осице.{S} И као да се хтеде одбранити од њих, 
а, нашто социјализам, нашто све те лепе мисли ако Чедомир не буде њен!</p> <p>Пролеће се расцве 
ико се прича, ни толико добар колико се мисли.{S} Али има једна сигурна ствар.{S} Човек се трош 
p> <p>— Много је мање људи, него што се мисли обично, који стварају свој живот по својој вољи.{ 
е?{S} Јер младост иде, брже него што се мисли, а са њом и сва могућност да будемо срећни.</p> < 
рођак.{S} Покушавала је да се отресе те мисли, <pb n="36" /> која ју је опседала, али је глас Ч 
ну мачку.</p> <p>Она покуша да отури те мисли заједно са споменом на свог бившег друга.{S} Беше 
рце му изгледало преуско за његов сан и мисли.{S} Поново је почињао да живи.</p> <p>— Је ли, зе 
нпутица укрштали су се овде и изазивали мисли о даљини.{S} Заокругљена површина Савине воде бел 
воље и морално пропадање.</p> <p>Са том мисли почеше и друге да се враћају у младићеву главу.{S 
 је дотле окусила.{S} Сколише је поново мисли о Чедомиру, о томе шта би било кад би постао њен  
ју другарицу.{S} Она се била изгубила у мисли.{S} Тек, једна једва приметна румен кретала се по 
/quote> <p>Та песма узбуди Илићу гомилу мисли на лањско пролеће, на Вишњу, на њен <pb n="190" / 
илика што се лагано вукла, изазивали су мисли о смрти.{S} Било је нечег гробног чак и у кућама, 
је будућности, проналазио је пут својих мисли.{S} Једно женско срце куцало је за њим.{S} Он то  
рудио се младић да скрене правац својих мисли на конкретне ствари, али слике оне две девојке ни 
 изгубљених часова!{S} Колико пријатних мисли опколило би га као гомила правих пријатеља!{S} Љу 
а'естак наслова, славних имена и мудрих мисли.{S} Иначе, жена испадне ученија од мужа, — да изв 
, кад је Зарија Ристић писао своје гром-мисли, лепи Млађа носио кариране панталоне, а еманципов 
уди на продају свешчице својих <hi>Гром-мисли</hi>. <pb n="86" /> Публика се стане да надмеће к 
ио листу на сто, легао и заспао.</p> <p>Мисли му поново скренуше у родно место.{S} Оно је врло  
ј бронзани поглед те саже главу.</p> <p>Мисли му пређоше опет на професора.{S} Учини му се као  
 бели лабуде!...{S}" Београд је велики, мислила је тада, он је као море: путеви су безбројни, ж 
 Нигде те нисам видела на скупштини.{S} Мислила сам да си се вратила кући.{S} Тетка ми рече да  
недостатак. „Он сиромах, а ја хрома!“ — мислила је и веровала да су тако равни једно другом.</p 
, како кажу наши стари.{S} И девојка је мислила поново на свог пријатеља:</p> <p>— Он не зна ни 
је на пољу светло и благо време, она је мислила на протекле догађаје са много искреног сажаљења 
на излазила је ту у шетњу у доба кад је мислила реформисати друштво, кад је Зарија Ристић писао 
а књиге и доручковала стојећи, а све је мислила о једном: о универзитету на који је позива Каји 
ле малог оклевања. — Лепше него што сам мислила.{S} Ја волим чист ваздух, шуму, свој народ, вел 
гледа ваљан.</p> <p>— И ја сам то нешто мислила.{S} Друго је сад, а друго беше под проклетом ре 
{S} Ја се чудим како на то нисмо раније мислили.{S} Ја се смејем <pb n="109" /> кад се сетим из 
ико тајна, загонетака решено.{S} Ми смо мислили да долази тренутак кад ће наука открити велику  
ће да прсне.</p> <p>— Знам, знам.{S} Ја мислим на твоје испите.{S} Али нећу да се преучиш.{S} О 
љивао <pb n="72" /> од самог срца. — Ја мислим да подигнем једну такву централу под Овчаром.{S} 
а... — одби младић скромно.</p> <p>— Ја мислим да је то могуће, то ће бити врло корисно, и, над 
 воли паметније од себе.</p> <p>— Ја не мислим тако.{S} Свет је простран.{S} Мене чекају велика 
који је сад звонио поузданије. — Али не мислим да се ту зауставим.</p> <p>— А шта можеш друго?< 
умње, познат онај Ибзенов јунак, Улфхај мислим да се зове...{S} Келнер, један полић!{S} Ето, та 
— Не знам, може бити.{S} На срећу ретко мислим; она ми се чини сувише неодређен појам, мислена  
S} Није волела да остаје сама са својим мислима.{S} Храбро је сносила садашњост и чекала нешто  
уко само да не остане на само са својим мислима.</p> <p>— Радоје није заслужио ону увреду — гов 
свечаности томе раду, сређености својим мислима и пажње ономе што ће се написати.{S} Затим, под 
то тихо језеро здравих живаца бунтовним мислима нових дана и готово јој хтеде рећи: „Хајде, сре 
дињени и збркани у нама да упркос лепим мислима и дужним обзирима, онај који воли једну жену и  
 нека буде како она рекне.</p> <p>У тим мислима, Вишња је прекидала паковање ствари, отварала п 
Или заиста нека виша сила управља нашим мислима?{S} Те исте ноћи Вишња је сањала да се удаје за 
 кад би се растали, она је претресала у мислима дуго што јој је Илић говорио.{S} Није јој тада  
сјајних мехурића.{S} Суплент је ваљао у мислима оно што му је другарица рекла и понављао у себи 
у, свему...</p> <p>Састављао је писмо у мислима, бирао згодне речи, изналазио утешне разлоге, з 
о очима.</p> <p>Кад би она била његова, мислио је даље, постао би бољи човек.{S} Чинило му <pb  
ио кући.</p> <p>— Шетао сам, размишљао, мислио на тебе...</p> <pb n="258" /> <p>— Јест, мислио  
а тебе...</p> <pb n="258" /> <p>— Јест, мислио си на мене колико на смрт свога деде!</p> <p>Сва 
кому, <pb n="78" /> па и о њему, Илићу, мислио је; Младен је брбљив, а Бела...</p> <p>На ову ре 
у, његове свилене, рецкасте листиће.{S} Мислио је како да врати ову љубазност.{S} Њих двоје би  
ије имао довољно одважности.{S} Онда је мислио да напише једно писмо госпођи, одрекно им кондиц 
} Поред бриге за личну будућност, он је мислио и на будућност Србије.{S} Његово биће и његова з 
и беху далеко једно од другог.{S} Он је мислио да се она удала и да није ништа сачувала од спом 
а леже...</p> <p>Цело ово вече, Илић је мислио на самоубицу.{S} Па и сутрадан, та га мисао није 
ко, глупо, остао је без марјаша, а није мислио да ће му што требати, па да узајми.{S} Он то при 
ло само по себи, ако је ко тада у опште мислио шта ће после доћи!</p> <p>У тим идејама свршио ј 
ве речи.{S} А кад би се пренуо сасвим и мислио на њу, на ту плаву девојку, на њене косе, на њен 
 само два три стиха из средине: ...{S}И мислио тада — Ко зна каква судбина те чека — И зашто си 
ује свога мужа.{S} Она се питала шта би мислио њен отац да је сазнао за посету младићеву!</p> < 
био је за њу јаче везан него што је сâм мислио.{S} Раскид са породицом му је оставио празнину к 
утака оклевања. — Ја на то питање нисам мислио.</p> <p>Матовићка га погледа изненађено.</p> <p> 
олованих чиновника, те је рачуноиспитач мислио да је цела његова несрећа долазила од његове нис 
им потпуним, савршеним, која би хладном мислиоцу била одмах апсурд, а која је њему изгледала са 
ву познаницу.</p> <p>— Да.</p> <p>— Шта мислите после? — настави он даље, затежући капут рукама 
ими онолико колико се даје...{S} Шта ви мислите, господин-Илићу?</p> <p>Чедомир заусти да каже  
 Ви сте тако љубазни према мени.{S} Зар мислите да ја не умем ценити толике пријатељске услуге, 
ом на све <pb n="112" /> што је прошло, мислити само на себе, радити за своје испите и не осећа 
ирним током.{S} Тако је Вишња могла сад мислити на себе.{S} Гриже савести било је нестало.{S} Г 
а је живети само за своје задовољство и мислити једино на оно што је пријатно.{S} Свога мужа см 
pb n="76" /> Стаде посматрати ту бубу и мислити... ко зна на кога!{S} На државни удар... на про 
голо.{S} Он не би био човек да је могао мислити на шта друго.{S} Плима страсти плавила му је ср 
реме.{S} Опасно је дуго маштати, толико мислити, толико тражити; боље је пристати на живот, пус 
ру.</p> <p>— Како је он?</p> <p>— Можеш мислити...{S} Разговарали смо цело јутро.{S} Још удара  
д ти једног дана твоја срећа допусти да мислиш и на оно што је прошло, сети ме се по ономе што  
реболи, остане увек нешто.</p> <p>— Шта мислиш да ли да пишем детету у Београд?</p> <p>— Њој ће 
авно, али ти имаш дух романтичан.{S} Ти мислиш да сам ја груб.{S} Ја нисам груб.{S} Ја имам иск 
колегинице — рече затим гласно — шта ти мислиш о сентименталности ?</p> <p>— Она није више у мо 
јзад се охрабри и рече:</p> <p>— Шта ти мислиш пошто свршиш школу?</p> <p>Каја подиже главу и п 
азујем, и хтео бих да знам шта ти о том мислиш?</p> <p>Вишњин поглед сукоби се с Радојевим очим 
то боље.{S} По некад живот изведе своје мистериозне путеве <pb n="271" /> на широка места обасј 
бојала свега што је анормално, болесно, мистериозно.{S} Праву љубав је видела само у браку.{S}  
з књиге која се појавила те године: <hi>Мистицизам у вишој математици</hi>.{S} Анри Поенкаре на 
еља коњака и емаљираних шерпи.{S} Газда-Митар трговао је још са житом, стоком, шљивама.{S} Код  
 је у њихову кућу као у своју.{S} Газда-Митар га је звао често да га што послуша, напише му пис 
уп да би се продавао у дућану.{S} Газда-Митар имао је среће у трговини.{S} Послови су ишли добр 
} Једанпут се толико задржа да га газда-Митар опомену:</p> <p>— Хајд', хајд', синовче; не губи  
 Као на Калимегдану! — говорио је газда-Митар, куцкајући штапом о њено гвожђе.</p> <p>То је био 
лавим мастилом, које је можда сам газда-Митар правио.{S} Затим је дошла опет једна карта, са сл 
> <p>Остојића је нарочито помагао газда-Митар.</p> <p>— Оставите ви Радоја — говорио је грађани 
да се реши да ли ће група учествовати у митингу које је грађанство приређивало у корист избора  
изија младе девојке васкрсавала је, као митолошке тице из пепела.{S} Боле (!дуго о) га хиљаде и 
јим је дотле живела.{S} Она је била кћи Митра С. Лазаревића, бакалина.{S} Њен отац је држао дућ 
прана...</p> <p>— Старинске жене, газда-Митре...</p> <p>— Старински човек сам и ја, па опет кад 
известиш.{S} И онда, знаш како је, чича-Митре, треба помислити на све.</p> <p>— Право велиш — о 
е личити на друмског механџију као и на митрополита, да није око његових сувих уста, око тих си 
о доста весело.{S} Кад нису критиковали митрополита што им не услиши молбу да се преко лета пре 
у самарица.</hi> — Јуче око пет часова, Мића Живковић, надничар на новој грађевини Привредне Ба 
 да живи, живи...</p> <p>Нађе се у Кнез-Михаиловој улици.</p> <p>Ова улица је била још место ел 
 Дан је био ведар.{S} По плавом се небу мицало неколико малих, светлих облака.{S} Сунце је снаж 
е један крај вароши под небом сивим као миш.{S} Београд се удаљавао све више.</p> <pb n="205" / 
отност: мали, крутуљаст, са очима као у миша, она би желела да се и њему допадне, јер је она, с 
ави од блузе спадоше до рамена.{S} Голе мишице блеснуше кроз собу.{S} И ово дете, сакато, разма 
 све у соби.</p> <p>Платно се сроза низ мишице, обеси се о бедра, да се после склиза на под.{S} 
је лежала, као дете, изваљена на његову мишицу.{S} Прамен плаве косе падао јој је преко лица.{S 
ј срећи.</p> <p>Била се обесила о једру мишицу свога мужа и говорила усхићено:</p> <p>— Наша је 
игом код највећег броја лица.{S} Њихова мишљења, нарочито кад се тиче политике, зависе од њихов 
 јој је требала.{S} Кад је давала своја мишљења, реченице су јој остајале недовршене, није се м 
равао.{S} Није могао дати једног личног мишљења.{S} Те ствари му се чиниле непознате, далеке, т 
иликом рекао?{S} Да ли је сад био истог мишљења?</p> <p>Његове мисли су ницале без везе, никакв 
рије своја осећања, да се одриче својих мишљења и да се вечито повлачи у себе, те му је ваљада  
Изненадило га је што га госпођа пита за мишљење... она, која му је, поред свог уважења према ње 
о остали на само.{S} Она је полагала на мишљење околине.{S} Било да се с ким сусретне, било да  
еџбају своју памет на теби и дају своје мишљење о твојим поступцима.{S} С врха до дна друштвени 
>.{S} Зауставише Илића да чују и његово мишљење, и позваше га <hi>код Пеливана</hi>, бозаџије ч 
но одобравала, потписивала свако његово мишљење, била присталица његових убеђења без резерве.{S 
е и друштвеног живота, не усвоје Чедино мишљење?{S} У њој се бунио остатак старе душе, бунила с 
/> па да оборе министра који не дели то мишљење, или да гласају против свога убеђења па да сачу 
а страна, подјармљена туђој вољи, туђим мишљењима, теретним обичајима које су створили друштво  
емократска убеђења свога мужа; по њеном мишљењу један сиромах ђак треба да је задовољан што ула 
пут је славуј пропевао у шипражју поред Млаве.</p> <p>— На Духове је наша скупштина у Београду  
 би иначе могла продужити да живи!{S} У Млави су ретки Илићи.{S} И дани су пролазили, а за њима 
била добро место: једно богатије село у Млави, где је нашла школу по плану, уређену башту и кол 
ма, радницама или газдаричиним ћеркама, млад свет који живи неопажен за школским клупама, а исп 
 дошао такође право из школе.{S} Здрав, млад, ни ружан ни глуп, тамо вамо, па се ми венчамо пре 
То није много — дочекала га је сестра — млад је, леп је, образован, има плате две хиљаде, отвор 
, убава девојко, ој,</l> <l>Млад Милија млад виноград сади,</l> <l>Лозе сади, равне дворе гради 
 <pb n="2" /> висок, готово џигљав, али млад, пријатних, мушких црта, буљавих очију, које су у  
осетљив на неприлике у животу.{S} Ти си млад.{S} Треба ти времена.{S} Ти си познат у твојој ген 
 тога девојчета.{S} Најзад, и он је био млад, и он је имао у срцу нежности.</p> <p>У природи је 
осач новина, један <pb n="224" /> сакат млад човек, који без штака не може да макне, а иначе ск 
м новом убеђењу!{S} Али је Илић био још млад, у добу кад се пише искрено и поштено.{S} Стога пр 
 <l>Ој убава, убава девојко, ој,</l> <l>Млад Милија млад виноград сади,</l> <l>Лозе сади, равне 
о што је отац писао.{S} За време кризе, млада студенткиња показа се као најизвежбанија нудиља.{ 
водом и шапутала јој недопуштене приче, млада девојка заспа са једним ђаволастим осмехом који д 
у њој могуће, све је у њој по руски!{S} Млада девојка не осети кад дођоше до њене куће.{S} Би ј 
е зачу један шум на вратима.</p> <p>Два млада створа погледаше се као два злочинца.{S} Отворише 
главу пред потребама породице.{S} Стога млада девојка не исмеја план своје другарице.{S} Само,  
а прво правило свога новог васпитања да млада девојка бира себи мужа потпуно свесно.{S} Она се  
атна; прича ми како је било кад је била млада, описује ми омладинске беседе код <hi>Златног Крс 
да ми се свет смеје: хрома млада, хрома млада! — говорила је девојка мајци гласом у којем је од 
p> <p>— Нећу да ми се свет смеје: хрома млада, хрома млада! — говорила је девојка мајци гласом  
ој дворани београдске болнице.{S} Једна млада, хрома жена успротивила се излишној секцији коју  
{S} Иза првог угла појављивала се једна млада девојка у коректној мушкој јаки; плав прамен косе 
ирке од прага.</p> <p>При том цела њена млада снага отисну се на њеним хаљинама.{S} Њен природа 
илисав, видећеш.{S} Ах, ево га — додаде млада жена и показа руком на једног развијеног дерана,  
лицама није било много света.{S} Кад је млада девојка угледала Илића који ју је већ чекао, насл 
лачине, ако ти можеш — одговарала му је млада горопадно.</p> <p>У осталом, она је врло мало лич 
олац, образован човек, виши од ње.{S} И млада девојка као да је хтела узети у одбрану свога нов 
ца, и погледа у собу неодређено.</p> <p>Млада учитељица је лежала непомично на поду, пред посте 
момци су духовити, девојке приступачне, младе жене несташне, а старци и старице тапшу рукама, о 
ом диму од дувана, величанствена визија младе девојке васкрсавала је, као митолошке тице из пеп 
м вером у будућност, он је трошио своје младе године радећи да буде достојан поверења које ће м 
е врло мало личила на оне традиционалне младе са обореним очима, које нам је оставила у спомену 
ем, мрзела је сад и остале студенте, те младе људе, што праве манифестације, демонстрације, рез 
 тешили, превлачећи постепено вео преко младе Чачанке.{S} Да ли се ипак осећао срећан?{S} Пре с 
 опасну гљиву, а заједно са њом и слику младе Чачанке.{S} Хтео се бацити блатом на све <pb n="1 
озори су гледали у врт, чије воћке, још младе, пружале су мршаву сенку по земљи.{S} Сунце је за 
отворене блузе.{S} Видео се и један мрк младеж.</p> <p>— Ах! како је лепа — рече у себи и пољуб 
утаву литературу препоручену за школску младеж, одушевљавати се да се појави у Чачку са бурским 
/hi> што су тада занимали интелектуалну младеж, мисао магловита, нејасна, али стварна, жива <pb 
="78" /> па и о њему, Илићу, мислио је; Младен је брбљив, а Бела...</p> <p>На ову реч младић за 
овиће је била задесила нова несрећа.{S} Младен, који је још нешто слушао док је стари министар  
враћала се тек у вече, пуна новости.{S} Младен је одлазио такође, у школу, рано, да се што пре  
икогодишњег аклиматисања у Београду.{S} Младен је био пао у трећем разреду из два предмета — ос 
ет...</p> <p>— Је ли, тата — прекиде га Младен — хоћеш ли и ти постати министар?</p> <p>— Зини  
S} Бела.{S} После ове девојке, дошао је Младен, бистар дечко, али ленштина, склон свима слабост 
ндалозну страну тога догађаја бринуо се Младен, који је вукао свог учитеља за рукав, шапутао му 
</p> <p>— Ко би играо крајцарица кад би Младен учио! — насмеја се Бела, која у том тренутку дон 
ученим под столицу.{S} До њега је седео Младен, који се никако није хтео скрасити на своме мест 
иродне женске жеље за допадањем.</p> <p>Младен га је позивао такође:</p> <p>— Хајдете... хајдет 
 повисити плату том младићу што поучава Младена — рече јој једном муж. — Живот је скуп, а човек 
ну. — Сад ће отац да се врати, па пази, Младене.{S} Немој да се мангупираш.{S} Него учи.{S} Ина 
ајка.</p> <p>— Ју! — трже се девојка. — Младене донеси.</p> <p>Дечко устаде лењо и, клатећи се  
 усне, кад би га слушала како објашњава Младену какво правило из математике?{S} И нашто оно њен 
, китила га цвећем из саксија, слала по Младену какву гравуру или други украс за његову собу.</ 
лићем, свршеним философом.{S} Честитамо младенцима.</quote> <pb n="225" /> <p>— Честитамо младе 
.</quote> <pb n="225" /> <p>— Честитамо младенцима — понови она последње речи гласно.</p> <p>Уд 
мство које смо вам указали!{S} Срамота, млади господине...</p> <p>— Мама! — промуца девојка у о 
ремена.{S} Мораће се журити...{S} А ви, млади човече, из школе ћете ући право у живот.{S} Држав 
о да га се то ништа не тиче.{S} Редови, млади момци у озбиљној, плавој униформи, држали су пушк 
один директоре?</p> <p>— Нема ко други, млади господине.</p> <p>— Моја је струка...</p> <p>— Ов 
е протест против научног догматизма.{S} Млади суплент био је принуђен, против све зловоље коју  
ве и темеље, у које се мало ко пача.{S} Млади часовничар је волео нарочито простог човека, изгл 
ка његовој другарици, у њен заборав.{S} Млади човек не поче свој говор о вољи, али се не предад 
ка!{S} Човек се не жени због кошуље.{S} Млади су; цео је живот пред њима...{S} Да, ја сам човек 
ово присуство готово осећало у кући.{S} Млади човек не хте покварити ово присно весеље дома, ко 
еговим жељама да живи и буде срећан.{S} Млади човек се налазио у неразрешљивом сукобу који дола 
шир с главе и понесе га низа страну.{S} Млади човек потрча за њим и једва га ухвати у једном тр 
укус леп, цене умерене, <pb n="61" /> а млади газда нежењен, па је све ишло како само може бити 
у снагу у електрицитет — продужи доиста млади сајџија, начинивши десном руком један покрет као  
а и онај понос културног човека који је млади муж осећао у самом себи.</p> <p>То су били тешки  
<p>— Доста с тим паприкама! — викнуо је млади муж једном кад се вратио из библиотеке с главом п 
чје спомене, као и многима другим.{S} И млади човек осети се крив што узнемирава то тихо језеро 
<pb n="20" /> удружљиви и безлични, ови млади људи су, доцније, махом главе парламентарних режи 
фијакеру, који називају интовом.{S} Ови млади људи једу врло мало, троше што год имају на новин 
е улице по Чубури, виделе су тада многи млади пар.{S} То су били махом ђаци са својим другарица 
 ономе што је лепо било у мени“.{S} Али млади студент био је за њу јаче везан него што је сâм м 
м члану породице нађе на невољи.{S} Али млади човек је залуд наводио разлоге двема женама, које 
 на ту твоју шмизлу.{S} Кад смо ми били млади, ми смо знали за љубавне изјаве само из романа... 
 па да живимо као старци, или да умремо млади слушајући своје срце.{S} Ја сам изабрао ово друго 
>Вишња заусти да нешто дода, али је већ млади човек падао у ватру грдећи реакцију, реакционаре, 
 си одсела на Врачару? — прекиде тишину млади суплент.</p> <p>— Да.{S} Код тетке моје колегиниц 
 Чедомиром?</p> <p>— Јесте.{S} Обоје су млади, а знаш какав је свет...{S} Баш ме данас у седниц 
ти да се мучимо око мираза.{S} А што су млади?...{S} Шта им фали што су млади!{S} Па ти рече <p 
 што су млади?...{S} Шта им фали што су млади!{S} Па ти рече <pb n="164" /> једном приликом: „К 
 како ми живиш, што не дођеш?...</p> <p>Млади човек, с прилично вештине, а с много поштовања, с 
зи са финог и деликатног Запада.</p> <p>Млади студент корачао је сам.{S} И он је ишао у шетњу.{ 
, хвала Богу — умешала се мајка.</p> <p>Млади човек није хтео да чује о тој операцији која би г 
оје су тада испуњавале тај крај.</p> <p>Млади човек није волео да има посла с војском те пређе  
ељство је искрено, топло, добро.</p> <p>Млади човек погледа своју другарицу право у лице; она н 
ма, хапшењима и осудама на смрт.</p> <p>Млади човек погледа госпођицу Матовић.</p> <p>Она је се 
рво, у ону кућу у врх пута? ---—</p> <p>Млади човек је и овде морао претрпети још једно расхлађ 
ма.{S} Кад се дође већ до немогућности, младић се трже.{S} Жалосна стварност приказа му се тада 
 румен кретала се по њеним образима.{S} Младић се не могаде уздржати од једног покрета.{S} Он ј 
дати изненадну жалост која је обузе.{S} Младић је куцао штапом о калдрму и гледао преда се.</p> 
асу.{S} На неколико места пушило се.{S} Младић обухвати једним погледом тај мирни <pb n="154" / 
 говорила му цене појединих набавки.{S} Младић је одобравао.{S} Није могао дати једног личног м 
?{S} Ни они сами не би умели казати.{S} Младић се сећао тек доцнијих тренутака, кад су били одм 
 занимљивим разговором, па и молбом.{S} Младић је остајао.{S} Ти усамљени разговори са девојком 
рликаће ти; доле с њим!...{S} Него нека младић сврши школу, постане свој човек, добије парче хл 
ст.</p> <p>— Љута?{S} Зашто? — упита је младић, тек да се нешто каже.</p> <p>— Зато што сте ме  
.{S} Носила је редовно послужење кад је младић држао лекцију њеном брату, позивала га на ручак  
ду штампе, збора и договора — трудио се младић да скрене правац својих мисли на конкретне ствар 
јој се задовољства ускраћују: колико се младић склањао, толико је она трчала за њим.{S} Није ма 
речи.</p> <p>— Ти си без амрела? — рече младић, наднесе кишобран над девојку и додаде:</p> <p>— 
Не, то није могуће, то је апсурд — рече младић с пуним уверењем. — Бар данас је то јасно.{S} Не 
ебра.</p> <p>— Погледај ову воду — рече младић девојци која је стајала поред њега и гледала, ст 
арк, за...</p> <p>— Не, Вишња... — одби младић скромно.</p> <p>— Ја мислим да је то могуће, то  
аза и поноситих очију, дошао неки други младић који би био његова пуна супротност: мали, крутуљ 
 ћу ја у село за воденичара! — одговори младић тврдоглаво.</p> <p>И тако оста.</p> <p>Није Радо 
— Можда је какво посланство! — одговори младић самом себи.</p> <p>Тек на кондицији дозна за вел 
 реч звони чудно у наше доба — одговори младић, и отворено <pb n="130" /> погледа у Белине очи. 
/p> <p>— Нешто ме интересује — одговори младић без журбе, и кад остаде на само са Белом, разви  
ад пристати да седите докона? — примети младић нешто ауторитативно, грицкајући цигару.</p> <p>О 
рзо, без везе, задихано, као да је онај младић Краљ Отац или неки активни политичар, какав факт 
и тераш шегу...{S} Каква свадба!{S} Тај младић није ни школу свршио, а Бела је још дете.</p> <p 
за странца.</p> <p>Вишњи се допадао тај младић, жив, окретан, прав.{S} Ћерка једног трговца, он 
ком. — Јутрос прође поред прозора један младић: тако су му лепо стајале обријане науснице!...</ 
повића, па додаде: — Чедомир је озбиљан младић, човек од поверења.{S} Бели се јако допада.</p>  
 је брбљив, а Бела...</p> <p>На ову реч младић задрхта.{S} Један пламен загреја му образе.{S} П 
и, и набра обрве.</p> <pb n="189" /> <p>Младић уздахну, нервозно склопи једну књигу, па устаде  
 морао живети као сваки други...</p> <p>Младић извуче један џепни булдог, сав зарђан.</p> <pb n 
брике за прераду наших сировина.</p> <p>Младић се видљиво заносио.{S} Његово избријано лице грч 
} Не зна да ли си жив или мртав.</p> <p>Младић се намршти.</p> <p>— Њена посла! — одговори нешт 
хладовите јастуке своје постеље.</p> <p>Младић је дизао главу на овај глас.{S} Он му је звонио  
 Не дајте ме.</p> <p>Савлада се.</p> <p>Младић, поред ње, примети промену на њеном лицу.</p> <p 
 Наше идеје иду у сусрет победи.</p> <p>Младић се осмехну као на неки свој <pb n="77" /> успех. 
ачуна.{S} Ти ниси више моја кћи.</p> <p>Младић не одговори ништа.{S} Осећао је да ће доћи нешто 
 живота! — примети Вишња полако.</p> <p>Младић не одговори.{S} Причајући био је дигнуо главу и  
си волео одавно да идеш у Париз?</p> <p>Младић је погледа расејано.</p> <p>— Јест... јест — одг 
иверзитет.</p> <p>— Универзитет?</p> <p>Младић ју је гледао својим чудним сјајним очима и као д 
е и бакреног посуђа.{S} Стога она позва младића у <hi>салу</hi>.{S} То беше ниска, неизветрена  
ат слободног размишљања.{S} Бојим се да младића није засенуо мој положај, а он на то не треба д 
ла, ма да ју нико није питао, и гледала младића задивљено, угризнуте усне, истурених груди.</p> 
p> <p>— Ви волите кајсије? — упита Бела младића, па не сачекавши одговора, окрену се нагло на з 
ке је забацила.{S} Наслонила се цела на младића.{S} Тамно жута чарапа од конца вајала је дивно  
ив свега, носила у дну срца успомену на младића који ју је некад волео и кога би она могла воле 
 као питање.</p> <p>Бела рђаво разумеде младића.{S} Помисли да он хоће да каже како не двоји бр 
 из кујне у Вишњину собу, која изненади младића многим и лепим намештајем.</p> <p>— Газдаричин  
исати из прстију.</p> <p>И тада би звао младића у дућан, понудио га да седне за тезгу, до саме  
а у њу уђе, као у свој дом.{S} Неколико младића стајало је око врата.{S} Изгледали су јој као д 
ачки сандук њихао се свеједнако.{S} Око младића се дизале <pb n="231" /> хиљаде руку, само њего 
нежан профил с очима дубоко занесеним у младића.</p> <p>Он спази такође своју другарицу, покуша 
а — одговори Вишња и погледа плашљиво у младића, па после спусти главу и доврши као по дужности 
а.{S} По њивама су класали кукурузи.{S} Младићев поглед прелете цели родни крај, па се заустави 
ем.</p> <p>— Хајдемо, Вишња! — зашкрипа младићев глас с дна груди.</p> </div> <div type="chapte 
реме било ручку, да сама трчи и куца на младићева врата, позивајући га:</p> <p>— Господин-Илићу 
 била према блеску који пуче пред очима младићевим кад угледа своју драгану!{S} Све се изгуби,  
одиже главу.{S} Њен поглед се сусрете с младићевим.{S} Његове очи гледале су је из својих дупља 
а руку, пуну јевтиног прстења, у висину младићевих уста.</p> <p>И породица је седала за сто: у  
рам другог, неми, без речи.</p> <p>Срце младићево се стишавало постепено, свест му се враћала у 
бни врт, уносила бескрајна одушевљења у младићево срце и била најлепша лепота његове младости.{ 
Тако куцајући, а не отварајући врата на младићевој соби њу би прожмала нека слатка језа, од чук 
?</p> <p>Госпођа је истицала пред децом младићеву ученост и говорила:</p> <p>— Угледајте се на  
ом мисли почеше и друге да се враћају у младићеву главу.{S} Он опази у Вишњиним очима један вла 
 мислио њен отац да је сазнао за посету младићеву!</p> <p>Ни сама мисао да је Чедомир поново ње 
ка у исти мах.{S} Ова врста страха пред младићем појачала се још више откако се вратила из Беог 
је хтела да сакрије своју сакатост пред младићем ?{S} Или је то био само знак захвалности што ј 
м мешала се широка жалба за Београдом и младићем кога је тамо оставила.</p> <p>— Што ми не пише 
м скупштинама, остајала је усамљена.{S} Младићи је нису волели, претпостављали су девојке које  
м и блатом.{S} Године су очврсле његове младићске црте.{S} Био је више човек, више мушкарац.{S} 
се то свиде: изгледало јој је природно, младићски, ђачки.{S} И доиста, ово их приближи.{S} Она  
ипомоћи тој промени.{S} И још нешто.{S} Младићу није било добро.{S} Ваљада, бура која се спрема 
160" /> појма.{S} Дотле се Вишња чинила младићу жена-другарица која диже човека на посао, пружа 
у пријатеља.{S} Госпођа је то објаснила младићу разлогом: </p> <pb n="202" /> <p>— Тата се није 
ј по коју симпатију, пријатељство према младићу, љубав речи и уздисаја, али даље... права љубав 
место, те биле као један део њен и миле младићу као крајеви раја.{S} Он је брижљиво остављао те 
твори врата, и пријатељски додирну раме младићу, док један светао, чедан одсев озари њено лице. 
не, већ на ону румен по образу и остави младићу утисак глатке коже и нечега чистог.</p> <p>Вишњ 
 на отворено поље и сунце, она се учини младићу слатка и мека као та воћка коју му је нудила.</ 
p>— Клеопатра, треба повисити плату том младићу што поучава Младена — рече јој једном муж. — Жи 
 да фабрикује немоћне чиновнике; она од младих, паметних, поштених људи прави бедне, глупаве, н 
у, и то овог пута искрено.{S} Узе двоје младих за руке, приближи им главе, на нешто драмски нач 
оцкале су један крај неба.</p> <p>Двоје младих ћутали су, тако седећи.{S} Свако од њих пратило  
јој је Илић открио, мешала се у друштво младих људи и девојака, подражавала мушкарцима, презира 
 у школи, видела је сад нову варош пуну младих људи, који се боре против живота и за живот, мењ 
b n="268" /> је носио другарицу његових младих дана у правцу Врачара.</p> <p>Аница ју је чекала 
уштена стока поломили <pb n="144" /> су младице.{S} Оно што је остало животарило је, само, искр 
дним грчем.{S} Пред њом је лежало наго, младо тело, забачених руку, набреклих груди, устрептали 
секретар суда.{S} Била је пуна хвале за младог чиновника.{S} Тако исто и сестра.{S} Само, рекле 
 Одушевљење породице Матовић пређе и на младог човека, те кад изађе од њих, осети како му се гр 
а су одјекивали разговори и живи кораци младог света.{S} Њих двојица се беху примакли прозору ш 
нка преко лица.{S} Та промена не измаче младој жени, те скочи на други предмет, на своју школу, 
дрекну ни државног фијакера!</p> <p>Али младој бунтовници беше спремљено још веће изненађење.</ 
.{S} Осећала је дубоку захвалност према младом земљаку који се тако нашао у невољи око оца.</p> 
Можда све ове мисли нису долазиле на ум младом човеку, али сличне свакако.{S} Јер, кад спусти п 
.{S} Њено одбијање падало је врло тешко младом студенту.{S} Он се трудио многим средствима да п 
е био прост шешир од сламе.{S} Па ипак, младост и здравље чинили су од ове тоалете њен најлепши 
 по себи.{S} Живот је дуг, пријатељу, а младост кратка.</p> <p>— Срце ми хоће апстракт и апсурд 
ога су интелектуалне радозналости, жива младост, сумња у радост која се нуди, непомирљив идеали 
 су разни: на печен хлеб, на јагоде, на младост.{S} Кад планински ветар духне из клисуре, облак 
рили су другим путем, камо су их водили младост и лепо време.{S} Дан је био један од оних жарки 
сигуран сам.{S} Пиј, проводи се, уживај младост.{S} Ја сам ти то, Илићу, говорио одавно, али ти 
 бити.</p> <p>— Пиј, проводи се, уживај младост.{S} Велика дела долазе сама по себи.{S} Живот ј 
устити да дани и године пролазе?{S} Јер младост иде, брже него што се мисли, а са њом и сва мог 
Буди правичнија.{S} Ми смо провели целу младост заједно.{S} Ми смо били везани присним везама ј 
ена појава.</p> <p>— Волите се већ целу младост.{S} А ти не видиш, ти ниси видео то тело — шапт 
обећања, ми смо такође имале амбициозну младост, срца врела, слутње прве узнемирености, девичан 
 па да му преда целу себе, сву раскошну младост која је бујала у њеним грудима и сваког тренутк 
ћево срце и била најлепша лепота његове младости.{S} Он их је чекао с безазленом радошћу као шт 
ма.{S} Његово лице није имало сјај прве младости.{S} Био је измршавео.{S} По убледелом челу пов 
дима који су јели у њој, у данима своје младости, њен пасуљ с пастрмом, скуван на особен начин, 
ај израз невиности који је урођен првој младости.{S} Каја је била <pb n="29" /> мала, мршава, ж 
 Ој животе!{S} О шумо, покоју!</l> <l>О младости!{S} О ти сунце сјајно!</l> </quote> <p>Та песм 
це насмејано,</l> <l>И главу си оборила младу.</l> <l>Ко̑ одговор на сву љубав моју,</l> <l>Очи 
{S} Та пространа тишина притискивала је младу девојку. </p> <p>— Удај се, драга Вишња — продужи 
 <l>Ако ти никне лудаја,</l> <l>За мене младу да лудиш,</l> <l>Ако ти никне буника,</l> <l>За м 
 <l>Ако ти никне буника,</l> <l>За мене младу да буниш.</l> </quote> <p>Сунце је било још висок 
 хаљине и откривао ногу до колена, ногу младу, а развијену, ногу танку, а заокругљену, извајану 
гађај.{S} Око ње су се утркивали мајка, млађа <pb n="56" /></p> <p>браћа, укућани, суседи, па и 
ија Ристић писао своје гром-мисли, лепи Млађа носио кариране панталоне, а еманциповане другариц 
о, ми сами.</p> <p>— Ти Вишња?{S} Ти си млађа него што си икад била.</p> <p>— Какав парадокс! — 
 је што сам имао да вас посаветујем као млађег колегу... ви разумете?</p> <p>— Не разумем — хте 
та у Овчарску бању или каква несташност млађег брата испуњавали су по читаво писмо.{S} Па ипак, 
на има посла око спреме куће и деце.{S} Млађи су дрхтали пред њом.{S} У мешењу колача се одлико 
.{S} Свет изађе и поседа пред кућом.{S} Млађи шетају.{S} Говори се много.{S} Госпође носе дуго  
Радоје дође с једним својим пријатељем, млађим чиновником из суда, те их позва, њу и Милеву, да 
о, Њутон и Декарт.{S} Један од озбиљних млађих философа прокламује да разум даје само карикатур 
х се плаве шајкаче, копорани.{S} Ваздух млак.{S} Стреје капљу; по леду се образују поточићи ; в 
 седела на кљуну према њему.{S} Како је млака вода хладила ватру њених руку, како је поветарац  
.{S} То не беше ситна, јесења киша, већ млаки пљусци као усред лета.{S} По околним планинама об 
преживелих догађаја, доносиле јој одјек млаких београдских вечери.{S} Тражила је у њима нешто н 
ишући дубоко, жедно, као да се подавала млаком ваздуху који се завлачио под рубље.</p> <pb n="3 
наиђе на Чачак.{S} По кафанама се пуши, млатара рукама и води политика.{S} Необавештен човек по 
ир је одржавао разговор, правио опаске, млатарао рукама.</p> <p>— Овај наш Београд неће се ника 
о хук плахе кише.{S} С времена на време млезеви би ударили о прозор да весело човека опомену ка 
е рукаве њена рука гола до лаката, њено млечно лице белило се.{S} Био је бео и њен врат слобода 
оћи кликнути: „Одморите руке што окрећу млин, о млинари!{S} Спавајте мирно.{S} Нека вас петао у 
нути: „Одморите руке што окрећу млин, о млинари!{S} Спавајте мирно.{S} Нека вас петао узалуд оп 
жени дани, изгледали тешки, суморни.{S} Многа жена предала би се судбини на њеном месту, остави 
нутим рукавима од кошуље.{S} Није волео многа мењања тањира.{S} Ручак му је био најслађи, кад б 
добио, шта сам очекивао, а шта дочекао, многе ствари које ме тиште и које могу рећи само теби.. 
атала је прибелешке.{S} Није разумевала многе ствари.{S} Дивила се наставницима што почињу пред 
 што иде у престоницу.{S} Заборавила је многе раније непријатности.{S} Велика варош на утоци Са 
је пљуштала.{S} По калдрми се нахватале многе баре.{S} Земља се клизала.{S} Помрчина је била ве 
но, обиграва се око ствари и причају се многе излишности.</p> <p>Реши се да отпутује још истог  
ло се извршити наоружање војске, подићи многе железничке пруге, развити јаче везе са иностранст 
 са собом Чедомира и онда му објашњавао многе ствари, показивао му непознато цвеће, које је зва 
им дотле није био прошао.{S} У осталом, многи његови другови су већ чинили концесију животу.{S} 
мназијска средина му је мало годила.{S} Многи професори беху подетињили силом свакодневног рада 
памо посред гомиле безбројних болова, а многи од нас не чује ни једну жалбу — грмио је Илић, оп 
моникле улице по Чубури, виделе су тада многи млади пар.{S} То су били махом ђаци са својим дру 
ле и умре.{S} Овај народни борац, као и многи други, доживео је пред смрт велика разочарења.{S} 
појединих питања могао му је позавидети многи старији друг; чак и понеки професор није имао те  
 њега као стара познаница.{S} Њу чекају многи познаници.{S} Знају је не само људи, но и мртва п 
а ти кораци не додирују земљу; украшена многим успоменама, она се измицала јави, она му је изгл 
е у Вишњину собу, која изненади младића многим и лепим намештајем.</p> <p>— Газдаричин муж је с 
 тешко младом студенту.{S} Он се трудио многим средствима да придобије њену стару наклоност.{S} 
влади ни друштво у којем је говорио.{S} Многима то није било право, па ипак чуле су се ретке за 
и уништити таште човечје спомене, као и многима другим.{S} И млади човек осети се крив што узне 
ју тегобе од неродице, од учмалости, од многих државних, окружних и општинских дажбина.{S} Свет 
вао.{S} Он задрхта јер је то било веће, много теже него што је његова слутња предвиђала.{S} Њег 
... јест — одговори затим. — Волео сам, много сам волео.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
 благи!{S} Има времена.{S} Ја те волим, много волим, највише волим.</p> <p>Она га присили да се 
ела је Чедомира још чим га је видела... много јој се допала његова ученост, романтичан изглед.. 
ађени на пријатној пригревици.</p> <p>— Много је мање људи, него што се мисли обично, који ства 
ца, боже сачувај.{S} Нашем народу треба много да чита, да се просвећује, да се учи; он је готов 
ого прост народ.{S} У њему је познавала много дивљих, рђавих, лукавих, ружних људи.</p> <p>— По 
ани!</p> <p>Доиста, она није размишљала много.{S} Својим прохтевима није постављала границе. <p 
 муке.</p> <p>И онда, Вишња није волела много прост народ.{S} У њему је познавала много дивљих, 
<pb n="104" /> друштву, она је говорила много, није бирала речи и пребацивала се.{S} Са нешто у 
{S} Што још занима, јесу жене којих има много дебелих, са огромним грудима, још већим бедрима и 
ко долазиле на ум Шекспирове речи: „Има много ствари <pb n="297" /> на небу и земљи, Хорацио, о 
шке, као у селу.{S} Било је у сватовима много света, где је познавала извесна лица, од којих су 
 она је мислила на протекле догађаје са много искреног сажаљења за друге, а са пуно дубоке жало 
} Опасност је прошла.{S} Госпођа ће сад много да спава.{S} Довољно је ако се <pb n="184" /> слу 
тивници.{S} Лично за себе, они не траже много.{S} Највише, да се, дошав на власт, провезу преко 
приређивала илузију пролећа.{S} Било је много сунца.{S} По баштама се трава подмладила.{S} Са п 
онишу те, па ти и после иде плата, није много али колико да се храниш.{S} А занатлија?{S} Рано  
едомир.</p> <pb n="25" /> <p> — То није много — дочекала га је сестра — млад је, леп је, образо 
 кажи, мајка ти је нешто назебла, па се много брине за тебе, да и ти ниси, не дај боже, болесна 
ала око себе.</p> <p>Сама улица није се много променила.{S} Подигнуте су још две три нове куће. 
ед кућом.{S} Млађи шетају.{S} Говори се много.{S} Госпође носе дуго своје хаљине.{S} Понекад се 
јој се да је све било весело, шалило се много, на лицима није било умора ни брига.</p> <p>Радоз 
ица; немој да се стидиш.{S} А сад прими много поздрава од твојих доброжелећих ти родитеља... и  
и круг земаљске планете.{S} Она се сети много лепих ствари које је имала с Илићем.{S} Она би бе 
шња, не размишљајући сувише, не тражећи много.{S} Не треба да те је страх да ћеш бити каткад не 
а?...{S} Хајдемо негде заједно!{S} Имам много ствари да ти кажем, да ти изложим што сам наумио. 
а.{S} Они ће му причати о много чему, о много кому, <pb n="78" /> па и о њему, Илићу, мислио је 
његова породица.{S} Они ће му причати о много чему, о много кому, <pb n="78" /> па и о њему, Ил 
су разликовали један од другог, налазио много одушевљења, воље де се ради нешто велико, смелост 
м тога, задоцњавао је на часове, трошио много времена на трговање с поштанским маркама, свађао  
се разумевао у коњима, али није требало много вештине па да види да је та животиња одличног сој 
је сматран за смешног, и ако их је било много луђих.{S} У државној служби није нашао места, и а 
 било још рано, те по улицама није било много света.{S} Кад је млада девојка угледала Илића кој 
о му је другом приликом. — Изгубили смо много у нераду, у јаловом трвењу.{S} Народи око нас нећ 
обен начин, <hi>чокалиски пасуљ</hi>, с много паприке и воде, а мало пасуља и пастрме, али за к 
<p>Млади човек, с прилично вештине, а с много поштовања, скиде свој шешир који је већ губио фор 
еријалистички позитивизам оптужује се с много разлога да је хтео претворити свет у огромну, мрт 
еру?</p> <p>— Оставите.{S} Имам вечерас много да учим.</p> <p>Газдарица изађе из собе и рече по 
 прочита не учини јој се мајчина болест много опасна.{S} Што га је више понављала, све је разум 
 шта радиш.{S} Наша варош дугује ти већ много, за парк, за...</p> <p>— Не, Вишња... — одби млад 
 популарне књиге, не пишу ништа, полажу много на беседништво, и живе, скривено, по Палилули и Е 
и да напакосте.{S} Било је у колегијуму много нечег женског, калуђерског, лицемерног и грубо се 
сад као од чистог метала.</p> <p>— Нису много родиле ове године, па <pb n="11" /> су крупне и в 
а казнити озбиљније.{S} Ни ђаци га нису много поштовали, јер су га колеге пањкале, а и сам је б 
м се даје, срећу ако је сретну, несрећу много чешће, и судбину која им се одреди.{S} Реч слобод 
ио марљиво за своје испите, прелиставао многобројне уџбенике, прочитавао прибелешке, писао изво 
да се светлост сјури с неба бујицом.{S} Многобројни прозори на здањима и чатрљама, на Двору и б 
била га без питања, украшавала му живот многобројним нежностима; њена љубав ласкала је његовим  
p> <p>Вишња притисну кваку на једним од многобројних, зелено обојених врата, али се она не отво 
ела нека идеја, којом би решио једно од многобројних <hi>питања</hi> што су тада занимали интел 
и је био изгубио своју првашњу боју под многогодишњим <pb n="179" /> крмачама, и наби на очи до 
 се остварио његов велики сан.{S} Живот многољудног града свидео му се.{S} Врло интелигентан, в 
т небесни, Морава треба да се разлива у многоструки сплет зелених поточића, који би ова полудив 
 ми смо за народне масе везани хиљадама многостручних задатака. <pb n="33" /> Отворимо очи, раз 
ког цвећа.{S} Да пустиш, тето, Вишњу са мном?</p> <p>— Не браним — одговори Вишњина мајка. — Ја 
 најзад, ко саставља то поштовано јавно мњење?{S} Није ли сусетка десно од њих невенчана жена ч 
ста <pb n="262" /> сам се ја, због оног мог лудова, Бог да му душу прости, мучила и патила.</p> 
 она лепа и без њих, савршена без свега мога знања, без појма да и постоје славни психолози?“ Ц 
ежњом и страхом, и после првих поздрава могаде јој рећи тек:</p> <p>— Куда ћемо?</p> <p>— Куда  
 као да га биста посматра упорно.{S} Не могаде издржати тај бронзани поглед те саже главу.</p>  
а се по њеним образима.{S} Младић се не могаде уздржати од једног покрета.{S} Он је узе за руку 
у сенку.{S} Хтеде нешто рећи.{S} Али не могаде.{S} У његовој глави је било мутно.{S} Он је био  
 још имао читаве потпетице на ципелама, могао би се мерити са свима шеталишним јунацима.</p> <p 
сељак у грађанском оделу, иначе обичан, могао је личити на друмског механџију као и на митропол 
, велике димензије, ширина, слобода.{S} Могао је живети неколико векова а да му се не досади.</ 
е осећао, да прати нови покрет да би га могао сузбијати.{S} Филозофи изилазе из леденог облака  
 јој све од свог рукописа што је рукама могао зграбити.</p> <p>Отвори фијоку од стола и поче ба 
 петице.{S} У расправи појединих питања могао му је позавидети многи старији друг; чак и понеки 
у и отвори их обадва.{S} Чедомир је сад могао боље видети салон.{S} Примети велику библиотеку,  
отово голо.{S} Он не би био човек да је могао мислити на шта друго.{S} Плима страсти плавила му 
 се дешава међу математичарима, Илић је могао закључити из књиге која се појавила те године: <h 
г таквог разговора, он се реши.{S} Није могао више издржати.{S} Поручи једна кола, стрпа у њих  
абавки.{S} Младић је одобравао.{S} Није могао дати једног личног мишљења.{S} Те ствари му се чи 
} То је било већ лакше.{S} Ипак се није могао одлучити одмах и решење је остављао од данас до с 
 се срце пуни неким осећајем, који није могао тачно одредити. — Ви сте тако љубазни према мени. 
 испите и не осећати ништа.{S} Али није могао.{S} Усред читања, кад је можда био за читав конти 
p>Прво је одржала.{S} Нико у школи није могао опазити код ње какву промену или ваншколску мисао 
 се истрошен, утучен; по целе ноћи није могао заспати.{S} Реч Христова врзла му се по памети:</ 
 како су Турци већ чували Саву, он није могао пребећи у Аустрију, него се крио по околним гајев 
део је сад јасно што синоћ у мраку није могао.{S} Његова драгана није била више шипарица какву  
 готово престајало куцати.{S} Белу није могао оставити.{S} Она је била ту, она му се нудила, љу 
S} Ма да је био висок чиновник, није се могао отрести простачких склоности сељачког сина.{S} Ја 
е негације данашњег друштва.{S} Није се могао задовољити више чекањем да будућност донесе или н 
} Он је стајао на прекретници и није се могао одлучити камо да претегне.{S} Интелектуални живот 
саопштења.{S} Његов одговор пак није се могао скалупити у та општа места, и Вишња би пропала ак 
пољашности, необавештен пролазник би се могао јако преварити.{S} Али оне су крајње пристојне је 
 у истом уздржаном тону.{S} Чак да је и могао од њеног оца и њене куће, он не би смео поверити  
есно, осећао да је он сувише мали да би могао припомоћи тој промени.{S} И још нешто.{S} Младићу 
е тако угњезди да је ни сами ђаво не би могао отуд ишчупати.{S} Ништа на свету није било кадро  
о би имао, она би уживала у њему, он би могао обвити руке око њеног струка, завући главу међу т 
ао у некој врло рђавој књизи све што би могао написати.{S} Бацао је перо, полазио к вратима, по 
му притискивале срце и које је само њој могао рећи.{S} Али су њега сад одушевљавале друге мисли 
сам ти то рећи још раније.{S} Али нисам могао да ти кварим задовољство.{S} Него, враћај се у Бе 
 ли кад је у питању престо.{S} Ко би то могао помислити само јутрос, само данас у подне!{S} Кра 
у на другу страну, али се његове очи не могаху одвојити од Вишње.</p> <p>Она се беше зауставила 
S} Академска слобода јој је пријала.{S} Могла је уредити свој живот по својој вољи, излазити ку 
јатељица, познаница чак!{S} Како се она могла мешати у његове личне ствари којима је он први и  
ћа који ју је некад волео и кога би она могла волети страсно и одано.{S} Јасно јој је било да о 
 старим, мирним током.{S} Тако је Вишња могла сад мислити на себе.{S} Гриже савести било је нес 
тенције.{S} Она се чудила како је досад могла бити слепа, водити бесциљан живот, читати бљутаву 
/p> <p>Вишња га је избегавала кадгод је могла.{S} Чинило јој се да је она крива за његову несре 
 се да је поново рођена.{S} Слободно је могла доћи кући, слободно отићи од куће.{S} Слободно из 
> <p>Вишња сврши школске задатке што је могла брже, па се онда свуче и леже.{S} Хладна постеља  
 дрвена, трећа на ногаре.{S} Ту собу је могла обитавати породица једног мањег трговца као и јед 
на је била њена ватрена поборница, није могла да схвати свога друга и питала се откуд долази ов 
која му је нудила што му она друга није могла дати.</p> <p>— Понови још једанпут те стихове! —  
ави пратили су га улицом.{S} Влада није могла другојачије него му нађе лепо место у државној сл 
м срцу да осети оно што мисао моја није могла сазнати.</p> <p>Зарија му показа један свежањ пес 
ог тој одлуци била је Бела.{S} Она није могла издржати цео дан на ногама, подносити сва она трч 
 је поздрављају пријатељски, а она није могла отићи сама до првог дућана.</p> <p>— Бог с тобом! 
не досади.</p> <p>Међутим, Бела се није могла да свикне.{S} Тешко јој је било без мајке.{S} Ниј 
, да се пробудила сва уздрхтала, и није могла више заспати.{S} Заман је гонила његове слике.{S} 
једном неко иза њених леђа.</p> <p>Није могла бити другојачија.{S} У тишини сеоске самоће, по к 
екад јој је све то пријало.{S} Вишња се могла радовати дубоко, потпуно, пуним срцем.{S} Сад пак 
ице су јој остајале недовршене, није се могла сетити доказа који је хтела навести, збуњивала се 
жда још бољег од њега.{S} Како би иначе могла продужити да живи!{S} У Млави су ретки Илићи.{S}  
е гледала у своју другарицу и није речи могла рећи.</p> <p>— Удај се, слатка Вишња, не размишља 
 мисао да је Чедомир поново њен није ју могла утешити.{S} Своју грешку сматрала је за кривицу.{ 
Посао пође на боље.{S} Код Радоја су се могли купити часовници јевтиније него у Београду.{S} И  
да врати ову љубазност.{S} Њих двоје би могли бити тако задовољни једно другим, тако срећни.{S} 
обоје.</p> <pb n="161" /> <p>— Ми бисмо могли бити тако срећни, Илићу, врло срећни...</p> <p>Ал 
ци предграђа, ситни чиновници који нису могли отићи у бање: јадан, невесео свет који се другим  
три вароши и велико београдско небо.{S} Могло је бити око осам часова.{S} Ноћне паре блуделе су 
за ђаке је пак било стално отворено.{S} Могло се ту склонити од жандармске потере, испред кише  
 да се упали цигара и давао на веру.{S} Могло се ићи из ходника у ходник, из слушаонице у слуша 
је садржавало ни речце о љубави; оно је могло путовати и отворено, а да нико не нађе у њему чег 
м баштама и сјај зимњег сунца које није могло продрети у собу него је скакало око прозора, по к 
 стали, те се оно мало новаца колико се могло скупити у једном покрајинском месту, готово све п 
i>.</p> <p>— Шта је лек томе?{S} Шта би могло заменити парламентаризам?{S} Ниси ваљада нихилист 
изађу у шетњу негде даље него што се то могло после школских часова.{S} Нашли су се у једној по 
е у очи божића...{S} Све је спремно.{S} Могу се венчати првог празника.</p> <p>Споразумели су с 
уздржа се философ свечано.</p> <p>— Шта могу имати против! — кликну девојка.</p> <p>Било је већ 
екао, многе ствари које ме тиште и које могу рећи само теби... да ти кажем, ето ако хоћеш... ко 
рже брзо, нагло и одби.</p> <p>— Не, не могу.{S} Журим се.</p> <p>Осећала је како јој је тешко  
тела.{S} Да би остали на свом месту, не могу често имати своје ја, бранити оно што мисле да је  
 свега, у прогрес, у човечанство.{S} Не могу да примим да је васељена створена ради гомиле глуп 
адно, циљајући на краљеву женидбу. — Не могу да схватим такав брак у обичним приликама, а камо  
} Једи шта ти се донесе.</p> <p>— Ја не могу ове француске сплачине, ако ти можеш — одговарала  
на ово време, Бог те видео, кад и ја не могу хлеба да зарадим!</p> <p>— Онда ћу ја у село за во 
рити политичке слободе, без којих се не могу замислити поједине организације; треба од ове ориј 
продужи он, упркос свега — посланици не могу да се определе јер се стално налазе у недоумици: д 
ртове, усамљена места, где се љубавници могу шетати до миле воље, а да не буду изненађени непри 
> <p>— Ја хоћу најпре да учиним све што могу други.{S} Оно после... то ће бити плус, Зарија.</p 
уде просто... што простије... колико је могуће простије.</p> <p>Прави разлог тој одлуци била је 
ш увек тако лепа; Боже мој, не, то није могуће, да ме више не волиш.</p> <p>Они беху избили на  
о шта бих рекла...</p> <p>— Не, то није могуће, то је апсурд — рече младић с пуним уверењем. —  
Русија, матушка словенска, све је у њој могуће, све је у њој по руски!{S} Млада девојка не осет 
велику сметњу.{S} Међутим, то није било могуће.{S} Он није хтео да склапа озбиљније везе, он ни 
ић скромно.</p> <p>— Ја мислим да је то могуће, то ће бити врло корисно, и, надам се, наши ће т 
пао од глади између две гомиле сена, не могући да се реши коју да изабере.</p> <p>Идеални егоис 
 брже него што се мисли, а са њом и сва могућност да будемо срећни.</p> <p>Дрхтећи, Вишња је гл 
међу тих супротности, не помишљајући на могућност да се размажена девојка игра жмурке с њим.{S} 
 Требало му је нечег новог, разонођења, могућности да се крене једним новим путем којим дотле н 
ри професор и његова жена нашли су увек могућности да задовоље Белину жељу: купе јој пајаца са  
раћа пролазнику пажњу на њега: фирма ни модел робе што се ту може наћи.{S} Али они ради којих т 
главу и доврши као по дужности : — Наша модерна жена изостала је далеко иза жена цивилизованих  
са.{S} Само му треба поуке.{S} Оставимо модерне жене нека брину своје бриге, па загледајмо свој 
е.{S} С овим посуђем од бакра мешали се модерни судови од земље или емаља.{S} Из кујне се иде у 
>— Времена се мењају.{S} Све хоће да је модерно...{S} Дакле, ти кажеш да причекају?</p> <p>— Да 
 свако средство, те постаје једна врста модерног дивљака.{S} То су људи обично са села или, ређ 
ом добу. — Девојачка школа није довољна модерној жени.{S} Она је уска, непрактична, несавремена 
Девојачка школа не даје позитивна знања модерној жени.{S} А ја хоћу да се образујем до краја.{S 
.{S} Велики женски шешири по најновијој моди, изложени по дућанима, грубо су одскакали од тарни 
града; штоф је морао бити по најновијој моди и сувише скуп да би се продавао у дућану.{S} Газда 
ца, охолог погледа и одела по последњој моди.</p> <p>Илић је поносито сносио своју сиротињу.{S} 
гарице, код које се скупљало друштво по моди руских универзитета, где се негује она двострука к 
дну орфеумску песму која је тада била у моди.</p> <p>— Овоме је све равно до Косова! — насмеја  
именталности ?</p> <p>— Она није више у моди, слатка моја — насмеја се стара девојка. — Она је  
о уским ободом како је те године било у моди.{S} Да је још имао читаве потпетице на ципелама, м 
прапорцима, скупоцен шешир или хаљину у моди.{S} Бела није никад осетила муку од материјалног ж 
рубе платна, разне чипке, конци, свила, модни журнали.{S} Једна шваља је најмљена под надницу.< 
тегнути тонови који опијају.{S} Плаве и модре врвице њихале се пред њом и око ње.{S} У уста јој 
роз ваздух су се преплетале оне плаве и модре траке.{S} За првипут, девојка се подаде томе осећ 
ама назире се разнолико цвеће.{S} Ту је модри слез са круницом као звезда.{S} У жалфије се пла̑ 
154" /> пејзаж.{S} И док је дим пузио у модрим трубама ка чистом плаветнилу осветљеног неба, ње 
е једне улице: пуста калдрма, зарасла у модро-зелену траву, два низа плотова, неколико ниских к 
јака, подражавала мушкарцима, презирала моду, читала судску медецину, јела улицом кифле и перец 
 мештана, окорелих у навике и застарелу моду.{S} Имао је на себи плишано одело, црно и опшивено 
ека промена најзад.{S} А мучно, што је, можда несвесно, осећао да је он сувише мали да би могао 
имер, али вели, мора да се иде од куће, можда на страну, па су трошкови велики, а...{S} Није до 
 здраву, одраслу паланчанку, чије срце, можда једино на свету, куца у том тренутку за њега... н 
е ће чинити својим суграђанима, Србији, можда целом човечанству.</p> <p>Кућа у којој је држао к 
е из бољих кућа, а поквареном као и он, можда горе него и он.{S} Две близнакиње узимале би се з 
ог другог, сличног њему, <pb n="236" /> можда још бољег од њега.{S} Како би иначе могла продужи 
емо, ми знамо само да смо на путу...{S} Можда све ове мисли нису долазиле на ум младом човеку,  
је ишла уморно, тромо, али све даље.{S} Можда је ипак нешто остало од ње?{S} Можда ће најзад на 
ним путевима може се доћи до истине.{S} Можда метафизичари имају право.{S} Можда је узалуд траж 
’!“</p> <p>Вишњино срце залупа јаче.{S} Можда ће доћи писмо.{S} Какав ће то радостан дан бити з 
тељице није био ни њој крајњи идеал.{S} Можда је и она <pb n="39" /> имала жеља, и то још раниј 
, понуду за брак, није употребљавао.{S} Можда би само једно половно обећање било довољно, па да 
.{S} Можда метафизичари имају право.{S} Можда је узалуд тражити да се животу да̑ вредност у људ 
S} Можда је ипак нешто остало од ње?{S} Можда ће најзад наћи нешто своје?{S} Корачала је тешко, 
е ћутању.{S} Да ли се Чедомир дурио?{S} Можда га писмо није нашло?{S} Можда је и он отишао из Б 
дурио?{S} Можда га писмо није нашло?{S} Можда је и он отишао из Београда?</p> <p>Међутим, Илић  
" /> <p>— Не, нисам — осмехну се она. — Можда сам мало уморна...{S} Пхи, али је љута ова цигара 
араш се — синуше плаве очи у девојке. — Можда би боље било да се никад нисмо познали.</p> <p>—  
о.{S} Ноге су га једва држале.</p> <p>— Можда ће то бити једино добро које сам учинио у животу  
ечавале поглед да продре даље.</p> <p>— Можда је какво посланство! — одговори младић самом себи 
листичком схватању, гунђајући;</p> <p>— Можда различним путевима може се доћи до истине.{S} Мож 
њега, он би спазио понос који страда, а можда нешто и неповерења.{S} Он јој је онда прилазио.{S 
еђеним још од његовог прадеде голаћа, а можда још и даље, од предака којима имена није знао, а  
у, није <pb n="127" /> имао времена, па можда ни праве воље да мисли на своју породицу.{S} Кад  
Али није могао.{S} Усред читања, кад је можда био за читав континент далеко од Београда, за сто 
уњена јевтиним плавим мастилом, које је можда сам газда-Митар правио.{S} Затим је дошла опет је 
...{S} Најзад, шта ме се тиче.{S} Он се можда променио.{S} Ми се сад тако ретко виђамо.</p> <p> 
ло дувана, помиловање с робије, највише можда какво чиновничко место.</p> <p>— Говориш као крај 
p>— Погледај, Вишња, овог сељака.{S} Он можда нема да купи друге чакшире.{S} Али зашто их не за 
волела, те би се други на његовом месту можда знао користити том њеном слабом страном и, кад је 
ка.{S} Љубав је одбијала стално.{S} Још можда је срећна што се свршило како се свршило.</p> <p> 
и нешто. — На сваком кораку, тако рећи, може се подићи по једна централа, чије би струје ноћу о 
а? — прекину је Илић.</p> <p>— Не знам, може бити.{S} На срећу ретко мислим; она ми се чини сув 
слатко руча, купи жени папуче.{S} Јест, може да <pb n="287" /> има жену лепу, пријатну, ето так 
е или смртног непријатељства ?{S} Свега може бити.</p> <p>Остали су за тренутак једно наспрам д 
јачије, ћудљиво, бурно, како то природа може да удеси по каткад над том вароши, широм отвореној 
 не тера шалу.</p> <p>— Девојачка Школа може бити добра само као припрема.{S} Она није довољна  
јући;</p> <p>— Можда различним путевима може се доћи до истине.{S} Можда метафизичари имају пра 
раже од своје судбине више него што она може дати, бежао је од своје среће, мислећи да трчи за  
је дирнуло јако, као сва њена писма, па може бити и више.{S} Јер се беху код њега десили догађа 
Нико у Србији није сигуран шта се сутра може десити ; нигде није тачнија она пословица да се не 
и најзад што и најмања љубавна авантура може имати врло тешких последица.</p> <p>Остави шеталиш 
бијене и раштркане како их само Београд може показати.{S} И та варош, са белим именом, представ 
 и обузета оним присним сажаљењем, које може да осети само жена према жени, шапташе јој материн 
мо новац, а остало: то је његово.{S} Не може се наука посисати из прстију.</p> <p>И тада би зва 
 /> сакат млад човек, који без штака не може да макне, а иначе скакуће, свуд јури, трчи, код св 
а се није опоравио још од робије, па не може да издржи тај штрапац.</p> <p>Илић је пристао одма 
 ствар.{S} Мене се она као директора не може да тиче.{S} Државна служба долази на прво место... 
, трчи, код свију је, без њега ништа не може да прође.{S} Вишњи је доносио међу првима новине,  
али велика несумњиво.{S} Другојачије не може бити.</p> <p>— Пиј, проводи се, уживај младост.{S} 
ер какав да је, живот постоји, он се не може мењати у својој суштини, ми смо принуђени примити  
ан јави директору да је болестан, те не може долазити у школу за неко време.{S} Знао је да му с 
.{S} Њихов ситан <pb n="94" /> мозак не може да појми како та невидљива материја, то стакло, сп 
ована су удружења која ниједан закон не може одобрити.{S} Слобода је појела своју децу.</p> <p> 
 је било да он није више њен и да то не може бити.{S} Али се она надала да ће наћи неког другог 
и.</p> <p>— А дотле?</p> <p>-— Дотле се може све десити.{S} У сваком случају припази на ту твој 
 пошаље из Чачка за Београд, одговор се може добити четвртог дана.{S} Лазаревићева причека још  
 она познаје са њеним сродником.{S} Или може бити, рођака завиди рођаку што је великошколац, об 
исала, те тиме стављала до знања да јој може одговорити.{S} Али њено писмо није садржавало ни р 
је увек, и увек радити тако да је човек може рећи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
 као ускршњих јаја, нешто чега се човек може одрећи у свако доба.</p> <p>Илић је пак мрзео нова 
њи да се не љути, да дође на свадбу ако може.</p> <p>— Нека ти је Богом просто — одговорила му  
ина, још дурашна, трудила се, како само може, да угоди својим гостима.{S} Вечера је била обилат 
газда нежењен, па је све ишло како само може бити.</p> <p>Радоје је радио и ван своје радње.{S} 
који од њега не тражи више него што оно може дати — одговори она полагано. — Живи се без велики 
 на њега: фирма ни модел робе што се ту може наћи.{S} Али они ради којих тај дућан постоји позн 
ворио је самоуверено. — Утицај старијих може да изопачи праве дечје наклоности.{S} Ако хоће да  
ави словенски тип, који се у Србији још може наћи само по забаченијим селима, као неким чудом с 
о: куд једемо сви, биће и за њега...{S} Можемо му дати и једну собу у авлији — додаде госпођа п 
— До пред вече немам никаквог посла.{S} Можемо начинити лепу шетњу.</p> <p>Ударише првом побочн 
не лако је.{S} Још до године у ово доба можемо имати електрику.</p> <p>Остојића је нарочито пом 
 лепо овде, у вашој кући, с вама... кад можемо да разговарамо као пријатељи.</p> <p>Бела је бил 
неговати поморанџе по Авали, тако се не можемо оружати „знањем целе епохе“, како ти хоћеш.{S} М 
азном да се не преврнемо.{S} Као што не можемо неговати поморанџе по Авали, тако се не можемо о 
а!{S} Јер само гледајући у прошлост, ми можемо знати шта је вредео наш живот.</p> <p>— Ја хоћу  
Чедомиру.</p> <p>— Како је он?</p> <p>— Можеш мислити...{S} Разговарали смо цело јутро.{S} Још  
слим да се ту зауставим.</p> <p>— А шта можеш друго?</p> <p>— Универзитет.</p> <p>— Универзитет 
уж поменуо пут. — Жива нећу, а мртву ме можеш однети и на Ђавоље Острво.</p> <p>Илић се тада ре 
ње, не видиш шта се око тебе догађа, не можеш ништа да избегнеш, све ти се дешава, ништа ти не  
 се дигни, доцно лежи, а кад остариш не можеш да радиш, па куд ћеш него у просјаке.</p> <p>Сад  
 треба разумети, па га онда без бојазни можеш волети.</p> <p>— Бог с тобом, како говориш, тата  
 не могу ове француске сплачине, ако ти можеш — одговарала му је млада горопадно.</p> <p>У оста 
у.{S} Волела би да те види, па дођи ако можеш, а ако ти школа не допушта, а ти немој...{S} Боже 
, слободу.{S} Њихов ситан <pb n="94" /> мозак не може да појми како та невидљива материја, то с 
. — Ко би помислио да тако уме завртети мозак девојкама!{S} Бога ми, Бела, пази се доцније, не  
ило је да му златарски занат није занео мозак, те је намислио да црпе злато из те убоге речице, 
 шта се говори.{S} Не радиш снагом него мозгом.{S} Гледаш кроз прозор: људи се паште, <pb n="59 
ју је поздравити као Бранко: „Београде, мој бели лабуде!...{S}" Београд је велики, мислила је т 
ц није волео да седим докона.{S} Знате, мој отац је прост човек, али воли школу.</p> <p>— Па за 
аде жалосно. — А кад сам ја учио школу, мој брајко!...</p> <p>Застаде, одмахну руком и не заврш 
мах руку јако.</p> <p>— Не, Чедомире... мој Чедомире...{S} Не, то боли, да знаш како боли!...</ 
а си жива и здрава, још прве године.{S} Мој колега беше дошао такође право из школе.{S} Здрав,  
е жени.</p> <p>— У кући ми је роваш.{S} Мој ма̑л се развлачи као да је Алајбегова слама.{S} Дец 
па ме они нису ни исхранили...</p> <p>— Мој живот тек почиње — одговори Чедомир. — Он се тек пе 
на јоргован.</p> <p>— Како ти се допада мој будоар ? — упита га девојка, насмехнувши се.</p> <p 
е, која би се посветила моме делу, била мој добри геније, јер је сваки рад... нарочито овај кој 
х, како сам гадан, како сам гадан, Боже мој!</p> <p>Вишњине руке додирнуше његове косе.{S} Она  
Вишња... ти си још увек тако лепа; Боже мој, не, то није могуће, да ме више не волиш.</p> <p>Он 
 себи Илић кад се трамвај удаљи. — Боже мој!{S} А мени се чини да је то било тако далеко... даљ 
дне жудње.</p> <pb n="207" /> <p>— Боже мој, да сам ластавица! — рекла би гледајући тако њихове 
е ми венчамо пре испита...{S} Красан је мој Милисав, видећеш.{S} Ах, ево га — додаде млада жена 
 опипљивији, земаљскији.</p> <p>— То је мој план — трже је из тог размишљања Радојев глас, окру 
и су му дали слабе оцене. — Само док се мој ћаћа пусти с робије.</p> <p>И сви троје су тако вер 
 — поклапали су га други. — Раде, брате мој, па све варнице искачу.</p> <p>— Само тако! — говор 
а непрестано.</p> <p>— Имам да ти кажем мој живот за ове последње године, да ти кажем: шта сам  
ња.{S} Бојим се да младића није засенуо мој положај, а он на то не треба да рачуна ни колико ја 
..</p> <pb n="314" /> <p>— Чедомире, ах мој Чедомире! — протепа девојка у заносу. ~</p> <p>Зама 
тиснути је на груди, рећи: „Моја Вишња, моја лепа, моја стара Вишња“.{S} Али се свлада, па наст 
на груди, рећи: „Моја Вишња, моја лепа, моја стара Вишња“.{S} Али се свлада, па настави говор о 
p> <p>— Срце ми хоће апстракт и апсурд, моја мисао недостижне висине...</p> <pb n="170" /> <p>— 
 присети се рођака. — Да ти представим: моја другарица, Вишња Лазаревић...{S} Па како ми живиш, 
ема ко други, млади господине.</p> <p>— Моја је струка...</p> <p>— Ово је државна служба — прек 
?</p> <p>— Она није више у моди, слатка моја — насмеја се стара девојка. — Она је одвише чедо н 
а, неће моћи рећи:</p> <p>— Она је била моја драгана.{S} Ја сам је грлио.</p> <p>Стога она није 
новаца због школе.{S} После мене долазе моја браћа.</p> <p>— Не, не гледајте на те ситнице, на  
ти ћеш оцу дати рачуна.{S} Ти ниси више моја кћи.</p> <p>Младић не одговори ништа.{S} Осећао је 
одговори мирно:</p> <p>— Његова мајка и моја рођене су сестре.</p> <pb n="38" /> <p>— Врло лепо 
а се враћам срцу да осети оно што мисао моја није могла сазнати.</p> <p>Зарија му показа један  
у:</p> <p>— Нека сте благословена, децо моја.{S} Ја не марим што ћу од сад бити баба.</p> <p>Ил 
задовољство.</p> <p>— Хоћеш ли да будеш моја жена? — упитао је он.</p> <p>Њене руке задрхташе у 
давати переце; шта то мари ако ти будеш моја жена!{S} Ја сам кадар да радим за двоје.</p> <p>—  
дашњост, притиснути је на груди, рећи: „Моја Вишња, моја лепа, моја стара Вишња“.{S} Али се свл 
 као та река:</p> <quote> <l>Ој Мораво, моје село равно,</l> <l>Кад си равно, што си водоплавно 
ом себи.</p> <p>— Новац је чудна ствар, моје дете — рече Матовић, обраћајући се Бели, неприродн 
и.{S} У природу, у природу!...</p> <p>— Моје је место међу људима, Ристићу — рече Чедомир увере 
 да се пређе прописан програм.</p> <p>— Моје студије...</p> <p>— Немам ништа против њих.{S} Врл 
</p> <p>— Добро.{S} Мени је иначе доста моје главобоље.{S} Само знај, нећу скандала у кући — за 
тога, моји родитељи очекују од мене, од моје школе... од новца, напослетку, који су потрошили н 
лади суплент.</p> <p>— Да.{S} Код тетке моје колегинице.</p> <p>— Колегинице из села?...{S} Как 
.{S} Ово школе, то је све.{S} Сем тога, моји родитељи очекују од мене, од моје школе... од новц 
ворила:</p> <p>— Муке сам видела док су моји пристали да се вратим у Београд.{S} Тата још којек 
мало, а ти ми телеграфиши или отиди код мојих пријатеља и земљака, Вуксановића и Компаније, ста 
миљену песму: „Сунце ходи и заходи, а у мојој је изби тамно!...“</p> <p>Понекад би помислила да 
 младу.</l> <l>Ко̑ одговор на сву љубав моју,</l> <l>Очи твоје спустила си тајно...</l> <l>— Ој 
етим извесних предрасуда које су мутиле моју савест.</p> <p>Вишња је тада управљала на свог дру 
еро да забележим идеје које лутају кроз моју главу и изгледају ми сјајне; кадгод, чини ми се, у 
. — Еј, Милисаве, ходи да ти представим моју најмилију другарицу...</p> <pb n="240" /> <p>Учите 
о од богатих?</p> <p>— Они не спадају у моју надлежност — одговори службеник мртвачке спреме. — 
 Остале су му ипак његове буљаве, црне, мокре очи, нечег детињског у осмеху што му га је изваја 
е, дивље шибље и један пласт сена усред мокре ливаде.{S} Неколико певаца кречало је по селу.{S} 
вима, и, за један глас више, наручивале мокролушким жаргоном:</p> <p>— Стрике, сипи ми два’ес’  
<p>Вода је већ допирала до бедема.{S} У мокром мраку примећивали се њени прљави таласићи жути,  
 n="129" /> занимљивим разговором, па и молбом.{S} Младић је остајао.{S} Ти усамљени разговори  
ритиковали митрополита што им не услиши молбу да се преко лета прехране у каквом манастиру, они 
вини, колегинице — одговори јој девојка молећивим гласом. — Није било намерно...</p> <p>— Нема  
Чачку... кад је била мало дете и кад се молила свесрдно Богу за своје лутке и болесну мачку.</p 
и.{S} Носила је један велики формулар и молила га да јој то испуни, јер, каже, жандарм јој наре 
м...</p> <p>— Не, не, не, Радоје... не, молим те, не... — прекину га девојка.</p> <p>Она је пог 
ивот по својој вољи.{S} Али, кажи ми... молим те, колико је тек мало таквих жена!{S} Жене прима 
ми више ништа — рече, устајући. — Ја те молим.{S} Не прати ме.{S} Ја ћу се сама вратити...{S} М 
, а сат као минут.{S} И ја се само Богу молим да заустави то време, да се не живи тако брзо.{S} 
дину је навршио у јуну, а већ у августу молио је оца да га упише у школу.{S} Дотле је сам научи 
лужују да на њихове хумке долази свет и молитве чита; међу најлепшим именима њихово име је најл 
 природне.{S} Та је слика препоручивала молитву, давала опроштај, угушивала себичност, будила с 
е требало новца само нешто за порез или молитву. <pb n="21" /> Они нису рђави никако: они воле  
 мале сељачиће писати и читати, Богу се молити и држати се чисто.{S} Живот јој је текао готово  
.</p> <pb n="183" /> <p>— Баш је красан момак! — рече готово гласно.</p> <p>Тада се сети велики 
та ме се тиче! — рекао је самом себи. — Моме месту су иначе дани избројани.</p> <p>Сео је затим 
S} Свакако ми замера јер не зна разлога моме одласку.</p> <p>Хтела му је писати дуго, опширно о 
ечито била уза ме, која би се посветила моме делу, била мој добри геније, јер је сваки рад... н 
е гледај ме тако.{S} Нашла сам ти дивна момка, разбери се, удаћемо те, Вишња, удаћемо...</p> <p 
је већ велика девојка и да су јој нашли момка.{S} Отац јој је поклонио часовник и ланац, мајка  
>Венце виле, говориле:</l> <l>Како ћемо момке варат’</l> <l>У те ведре, ладне ноћи,</l> <l>У те 
лико јаче у колико је дотле избегавано; момци су духовити, девојке приступачне, младе жене нест 
је остајао сив траг превијене траве.{S} Момци и девојке певали су, сустижући се:</p> <pb n="215 
 То су се надпевали момци и девојке.{S} Момци су певали:</p> <quote> <l>Испод села зелена ливад 
а се то ништа не тиче.{S} Редови, млади момци у озбиљној, плавој униформи, држали су пушке о ра 
а одјекну поново.{S} То су се надпевали момци и девојке.{S} Момци су певали:</p> <quote> <l>Исп 
ну студени кладенац,</l> <l>До кладенца момче и девојче —</l> <l>Дај, девојче, очи да ти љубим! 
унцобран од тиквена листа ни да састави монограм за мараму.{S} У осталом, то је Радоју најбоље  
S} Живот јој је текао готово спокојно и монотоно, као оближњи поток, што је милио поред школске 
но... за машинисту на пример, али вели, мора да се иде од куће, можда на страну, па су трошкови 
акој звезди своје место и пут којега се мора држати.{S} Измерила је сунце, пронашла материје од 
ролази, и једанпут дође тренутак кад се мора имати храбрости и прекинути на кратко са свим машт 
чека живот необичан, јак, велики.{S} Он мора доћи.{S} Ја имам времена.{S} Ја не смем живети оби 
и, јер, каже, жандарм јој наредио да то мора бити свршено још тог јутра.{S} То је била листа за 
е се киша очекује као благодат небесни, Морава треба да се разлива у многоструки сплет зелених  
 <p>Сунце је клизило по ведром небу.{S} Морава је жуборила иза једног врбака.{S} Поред ње се от 
 пролеће, па да се и то зазида, те цела Морава окрене на јаз.{S} Али се пролеће не дочека.{S} С 
ре.{S} На извесним местима пробијала је Морава то зеленило и текла преко плићака, испод подриве 
quote> <p>На изласку из вароши указа се Морава бистра, умиљата, осенчена зеленим рубом подривен 
S} Радоје уста.{S} Пред њим блесну опет Морава, осветљена сунцем.</p> <p>— Хајдемо, Вишња! — за 
кириџија корачао је лагано друмом поред Мораве.{S} Вишња је ћутала.{S} Њене угасите очи мериле  
ак се пружала усталасана долина Западне Мораве чак до ибарских планина, чије се заокругљене лин 
видео би се, у том парчету земље у крај Мораве, засађеном врбама и по којом липом, какав полуев 
е вароши која дрема на пригревици украј Мораве.{S} Покушавала је да веже своје мисли за свакида 
То је био Вишњи најлепши део дана.{S} С Мораве је пиркао свеж ваздух.{S} По <pb n="210" /> небу 
I</head> <p>Они су били избили на обалу Мораве.{S} Радојева сестра и чиновник из суда били су и 
је акционарско друштво за експлоатацију Моравине снаге.{S} Влада је одобрила правила.{S} Акције 
ажу кукурузних поља, о лековитој тишини Моравиних обала, намирисаних мирисом зрелих јагода и од 
продужи Остојић гледајући у бело платно Моравино. — А видео сам је надошлу, усталасану, помамну 
ова Радојевих и целог његовог говора на Моравиној обали.{S} Погађала је да му се допада.{S} То  
ма гипка као та река:</p> <quote> <l>Ој Мораво, моје село равно,</l> <l>Кад си равно, што си во 
 /> <p>— Погледај је, Вишња... погледај Мораву — рече Радоје, док један унутрашњи сјај озари ње 
— Ту је народ, коме његови представници морају положити рачун — примети Вишња. — Народна је реч 
<p>Постала је она стара Вишња, којој је морал патријархалне куће забрањивао свако попуштање од  
ио преко девојачке школе.{S} Али се она морала мирити са стањем ствари, како је називала своје  
ж, отимање, хајдучија, одсуство здравог морала, расуло и нерад, то су главне одлике данашњег на 
 више бојати својих наставница.{S} Није морала трчати на час да не задоцни.{S} Па и ти часови!{ 
није било кадро изменити дубоко осећање морала који јој је несвесно улила старинска кућа њеног  
стезало, њена душа је плакала, а она се морала смешити.{S} Стога побеже са седнице, чим се Каја 
д хоће, враћати се кад хоће.{S} Није се морала више бојати својих наставница.{S} Није морала тр 
едака којима имена није знао, а који су морали волети ову земљу кад су се били за њу.{S} Чедоми 
ред својих лектира, да измири старински морални закон породичног живота са борбом за испуњење с 
ости, одмора, утехе, а не нове невоље и морално пропадање.</p> <p>Са том мисли почеше и друге д 
љив, напрасит.{S} Што се њему допадало, морало се допасти целом свету, па следствено и његовој  
ља је стајала пред великим радовима.{S} Морало се извршити наоружање војске, подићи многе желез 
д два три преко дана.{S} За њих се није морало спремати.{S} Није било <pb n="100" /> оцена ни п 
 били оборили очи и ћутали.{S} Нешто се морало говорити.{S} И двоје драгих испунише ту тишину,  
з њих.{S} Он је певао:{S} Ја се смејем, морам да се смејем — Бог је реко: морам да се смејем.</ 
ејем, морам да се смејем — Бог је реко: морам да се смејем.</p> <p>Ти састанци су Илића разнежа 
 „знањем целе епохе“, како ти хоћеш.{S} Морамо се задовољити мањим.{S} То знање премаша дужину  
а да нам опет притекне у помоћ...{S} Ми морамо успети.</p> <p>— Шта да радим ? — нађе је по том 
да се Чедомир удаљава од своје жене.{S} Морао се примити службе.{S} Доби место у једној београд 
ако сад Илић није имао ни своје куће, а морао је сносити пребацивања као да се њему учинило не  
Она је знала да је неко од њених суседа морао приметити кад је ушла с Чедомиром у кућу и кад су 
пута? ---—</p> <p>Млади човек је и овде морао претрпети још једно расхлађење.{S} На предлог Виш 
вничића с малим квалификацијама који је морао да крши леђа пред сваким старијим, да крије своја 
а бивале су краће.{S} Стари господин је морао примати овог или оног политичара, одлазити на кон 
ери штоф за хаљину из Београда; штоф је морао бити по најновијој моди и сувише скуп да би се пр 
вео скучено детињство у тој кући где се морао одржавати известан ранг, а где се грцало од дугов 
ир возио.{S} Он је био леп човек, он се морао допадати тој госпођици.{S} И као код свих природа 
вке — ако он не дође, Зарија, ако будем морао живети као сваки други...</p> <p>Младић извуче је 
ерас нико не влада Србијом.{S} Круна ће морати потражити наслон на народ... мораће дати нов уст 
 ће морати потражити наслон на народ... мораће дати нов устав, грађанске слободе.{S} Наше идеје 
 неће чекати да ми добијемо времена.{S} Мораће се журити...{S} А ви, млади човече, из школе ћет 
ић — онда мораш ићи из људског друштва, мораш се приближити природи и животињама.{S} О, да знаш 
будеш задовољан — продужи Ристић — онда мораш ићи из људског друштва, мораш се приближити приро 
а прелазило је у неку врсту фикс-идеје, море, мучног лудила.{S} Осећао се истрошен, утучен; по  
је овде учила девојачку школу.</p> <p>— Море, брате, где си ти?{S} Откад те нисам видела — рече 
ког далматинског пристаништа укрцава на море.{S} Као гимназист другог разреда прочитао је Одисе 
д је велики, мислила је тада, он је као море: путеви су безбројни, живот шуми, таласа се, све ј 
ровао у њену свемоћ, замишљао ју је као море, као ваздух, нешто пространо, благословено, опште, 
ичка, и он је терао пером, као да броди морем начињеним од самог миља и заноса, па кад би писмо 
ио мало светлости на свом путу, као што морнар тражи звезду изнад узбурканих таласа, неугашљив  
S} Тек по неки облак био се зауставио у мору отвореног плаветнила као санта леда.{S} И по околн 
вара, полети уз воду, промакне гвоздени мост и изгуби се негде око оскудног зеленила на острву  
и, терао је своју кобилу преко оближњег моста.</p> <p>— Погледај, Вишња, овог сељака.{S} Он мож 
 су гласови о поплави.{S} Бујице однеле мостове, разориле путеве, укочиле цео саобраћај.</p> <p 
ћи у школи појачано, скупљајући по селу мотиве са чарапа, ускршњих јаја, дрвених кашика, агитуј 
и.</p> <p>— Знање је светлост, знање је моћ — понављао је, као аргумент, ту реченицу, коју је с 
љно.{S} Књиге су суво знање.{S} Дају ти моћ да разумеш ствари, али те заводе својом неприродном 
 који је поздравио проналазак воденице, моћи кликнути: „Одморите руке што окрећу млин, о млинар 
ети тако да нико, осем њеног мужа, неће моћи рећи:</p> <p>— Она је била моја драгана.{S} Ја сам 
 још за тренутак, осећала је да се неће моћи савладати, да ће бризнути у плач... ту, на улици,  
међу два акта који се називају: хтети и моћи.{S} Зашто дакле бити против онога који нам олакшав 
рада, она поји целу нашу земљу, држи је моћним својим жилама као нераздељиву целину, струји кро 
а живот, пријатеља који одржава човека, моћног протектора који дарива права и користи.{S} Он га 
з.{S} Притиснуо радник, мила мајко, као мрав.{S} Сева будак, а онај кујунџијин настојава и соко 
тала сам негде да је љубав слађа кад је мрак.{S} Гледаћемо звезде...</p> </div> <div type="chap 
 Вишња је спустила завесе.{S} У соби је мрак, али мало што да је свежије.{S} Из чамовине на про 
л? — питала се у чуду.</p> <p>Напољу се мрак повлачио све јаче.{S} По шору је играла нека сива  
д њима, губило се све више у таму.{S} И мрак се спуштао као плаветна платна, изаткана од прашин 
биле још упаљене, те је владао приличан мрак.{S} Улице, изроване због неких општинских радова л 
етљавала рђаво.{S} По кутовима се дизао мрак.{S} Наста један тренутак потпуне тишине.{S} И две  
 После се та сцена променила.{S} Настао мрак.{S} Остала је сама са Илићем.{S} Њу је обузимао ст 
вратница и подрума без окана био је туп мрак као из гробнице.</p> <p>Илић стеже срце и упути се 
 калдрми од дворишта, па замаче даље, у мрак.</p> <p>Илић угледа ову сенку.{S} Хтеде нешто рећи 
непријатни жмарци.{S} У соби је био још мрак.{S} Часовник је куцао на столу.{S} Његов глас би с 
ароши и лутао по околини дуго, до самог мрака.{S} Понекад би повео са собом Чедомира и онда му  
 је већ допирала до бедема.{S} У мокром мраку примећивали се њени прљави таласићи жути, гипки,  
целу.{S} Видео је сад јасно што синоћ у мраку није могао.{S} Његова драгана није била више шипа 
љив, велики, са својим златним вратима, мраморним стубовима, мирисом од тамјана и воштаних свећ 
саобраћај.</p> <p>Једне од тих влажних, мрачних ноћи, чу се пуцањ, јачи од топа, страшнији од г 
ђу живима.{S} Његов поглед из суморних, мрачних очију ишао је негде далеко, у бескрај.{S} Његов 
ичко место.</p> <p>— Говориш као крајњи мрачњак.</p> <p>— Боже сачувај, ја нисам реакционар, ти 
етња пилад грабила су се у дворишту око мрва које им је стресла кад је распремала сто.{S} Видел 
е видео свет само кроз књиге, није имао мрве практичног смисла.{S} Читао је да жена треба да сл 
озор. — Ко ће знати шта оне виде својим мрежастим очима!{S} Ипак, оне осећају топао ваздух, све 
та два пара раширених очију?{S} Љубави, мржње, чежње, гађења, дубоке симпатије или смртног непр 
и, њима је нови живот убризгао сталешке мржње и понижења.{S} Њих разједа отров социјалне суревњ 
рије материјалистичке философије; дивље мржње његових другова на <hi>постојеће стање</hi>, од к 
>Илић је пак мрзео новац, мрзео га оном мржњом, помешаном са нешто зависти, коју осећају слаби  
{S} Да јој је Илић у почетку проповедао мржњу против црвене заставе, она би била њен најљући пр 
је Остојић уживао у чаршији окрену се у мржњу против њега.{S} Обедише га чак да је несавесно ру 
о знала рећи.{S} Тек, заједно с Илићем, мрзела је сад и остале студенте, те младе људе, што пра 
вође</hi>.{S} Потписивао је резолуције, мрзео богаташку класу више него што је волео пук, био г 
тим мучним тренуцима, Илић је, безмало, мрзео своју драгану и веровао да га она мрзи.{S} Сваки  
о доба.</p> <p>Илић је пак мрзео новац, мрзео га оном мржњом, помешаном са нешто зависти, коју  
</p> <p>И тако оста.</p> <p>Није Радоје мрзео школу.{S} Вишња је то знала.{S} Он јој је рекао ј 
одрећи у свако доба.</p> <p>Илић је пак мрзео новац, мрзео га оном мржњом, помешаном са нешто з 
ом своје душе, и обећавала себи да неће мрзети <pb n="49" /> девојачку школу и да ће пред Чедом 
Хтела је да види на њој самој колико га мрзи.{S} Један крај њене хаљине био се откопчао, те се  
мрзео своју драгану и веровао да га она мрзи.{S} Сваки њен покрет који није ишао у прилог његов 
јединости, освајала га је чама, досада, мрзовоља.</p> <p>— Ето тако — закључи — од како смо се  
под отворене блузе.{S} Видео се и један мрк младеж.</p> <p>— Ах! како је лепа — рече у себи и п 
 зелене панталоне, црвен прсник и капут мрк.{S} Да је то било ново, изгледао би да се увио у тр 
ила се велика постеља, заклоњена црвено мрким завесама са жутим пафтама, које се данас виде сам 
астом бојом која прелази у ружичасту, с мрким шалонима што су били дискретно спуштени и с фигур 
или највише, гледали су га сад попреко, мрко, осуђивали га гласно, претили му.</p> <p>У једном  
ма.{S} Па и ти другови, изгледали су му мрски.{S} Он их је представио девојци, он је представио 
а улици пред самом грађевином, а био је мртав пијан.{S} На саслушању је изјавио да је покушао д 
{S} Шта ли ради?</p> <p>— Он је за мене мртав! — одговори енергично сама себи.</p> <p>Али та ре 
о не јављаш.{S} Не зна да ли си жив или мртав.</p> <p>Младић се намршти.</p> <p>— Њена посла! — 
знаници.{S} Знају је не само људи, но и мртва природа: куће, улице, камење.{S} На сваком углу о 
ом лицу.{S} Десна му је рука висила као мртва; свакако је била парализована.{S} Међутим, лева м 
о се трже, њена рука била је хладна као мртва.{S} Он је поново прихвати и принесе је к срцу.</p 
н наређивао и тражила одлучно да јој се мртвац преда на сахрану.</p> <p>Београд, август 1911 —  
и право преко њива.</p> <p>Ишао је, као мртвац, не знајући камо.{S} У једној празној улици спаз 
вај у ћошку... с великим носем што тера мртвачка кола.{S} Еј, Марјане, колико си их данас сахра 
 у моју надлежност — одговори службеник мртвачке спреме. — Ја терам кола треће класе.</p> <p>—  
 и изгуби се, гледајући тупо у воду.{S} Мртвачки сандук њихао се свеједнако.{S} Око младића се  
 фењер на чакљу, па присветли.</p> <p>— Мртвачки сандук! — приметише присутни.</p> <p>Не чу се  
 понека ласта као црна звезда.{S} Усред мртве тишине у атмосфери, на Сави се, изненадно и нечуј 
и живимо.{S} Други не заборављају своје мртве, а зар ми живи да се заборавимо?{S} Ти нарочито,  
еда као да је гробље оживело, као да су мртви малочас устали из гробова, да још не знају да се  
о страшно, час тишина смрти, час узбуна мртвих ствари, једно бојно поље у ноћи са свим ужасима  
сталом, он је тако замишљао час васкрса мртвих, страшни суд, кад је у њега веровао.</p> <p>Изне 
 нема, збуњена, укочена, бледа у лицу и мртвих, опружених руку.{S} У глави јој је било празно.{ 
а да је хтео претворити свет у огромну, мртву, парну машину, да је свео човека на један проблем 
је дотле расло дивље трње и аптовина, а мртву тишину оживљавао тек шум какве змије, подигла се  
 јој је муж поменуо пут. — Жива нећу, а мртву ме можеш однети и на Ђавоље Острво.</p> <p>Илић с 
је обична таљигашка рага.</p> <p>— Рђо, мрцино! — псовке и ударци падали су сад обилно.</p> <p> 
је било потписати се него отпешачити до Мрчајеваца.{S} Стога је јако уважавао школу.{S} Кад би  
њак, вечити сиромах.{S} Блед и озбиљан, мршав као авет, са занесеним очима, Зарија је лутао по  
ти.{S} Каја је била <pb n="29" /> мала, мршава, жива девојка која је обећавала практичну жену и 
љу су радници откопавали неку обалу.{S} Мршава, јадна кљусад вукла су земљу у арабама.{S} Међу  
} Љутићи су жути као очи у мачке.{S} На мршавим петељкама штрче очајни дивљи каранфили боје као 
остало животарило је, само, искривљено, мршаво и напуштено, на неплодном тлу.{S} Место су огран 
није.{S} Да је место Чедомира, високог, мршавог студента бледих образа и поноситих очију, дошао 
 врт, чије воћке, још младе, пружале су мршаву сенку по земљи.{S} Сунце је залазило за један об 
е; неспособан ма за какву акцију, треба му читаво решење да уђе у дућан и купи какву ситницу, а 
ењују често вештина и природа.{S} Треба му показати делом, ову државу у ствари начинити његовом 
н гвоздени закон конкуренције оправдава му свако средство, те постаје једна врста модерног дивљ 
к уздах отео би му се из груди, а глава му клонула, као да је неког дуго грлио, љубио.</p> <p>К 
 је била парализована.{S} Међутим, лева му је била потпуно здрава, и он је њоме махао по ваздух 
за тебе, геачина ваљевска.{S} Без трага му глава.</p> <p>Илић махну руком кочијашу да полази, и 
ва на <hi>постојеће стање</hi>, од кога му је пуцало срце и бридела леђа, звониле су му као пес 
ир.{S} Па и Чедомир се дизао да иде, да му се не би приметило што остаје на само са девојком.{S 
..</p> <pb n="105" /> <p>Него велим, да му кажем нек долази код нас на храну.{S} Њему ће се поз 
S} Могао је живети неколико векова а да му се не досади.</p> <p>Међутим, Бела се није могла да  
 некорисне бирократске машине, треба да му га она враћа тиме што ће му осигурати безбедност у с 
ла.{S} Она није била још толико јака да му баци истину у очи, рекавши му:</p> <p>— Ренегат!</p> 
м мисао да нађе старог господина, па да му каже све.{S} За то није имао довољно одважности.{S}  
чано, пред родитељима и публиком, па да му преда целу себе, сву раскошну младост која је бујала 
се у балету и тражила очима Чедомира да му пошаље пољубац.</p> <p>Вишња задрхта поново.{S} Узба 
сам се ја, због оног мог лудова, Бог да му душу прости, мучила и патила.</p> <p>Директор је био 
а на Моравиној обали.{S} Погађала је да му се допада.{S} То јој би мило, али убрзо одби ташту ж 
пред њим никаквог стида.{S} Хтела је да му се преда одмах, ту, на тој пространој пољани.{S} Њег 
ти у школу за неко време.{S} Знао је да му се неће веровати.</p> <p>— Шта ме се тиче! — рекао ј 
верљиво.{S} Прво што помисли било је да му златарски занат није занео мозак, те је намислио да  
зненађење код куће.{S} Мајка му рече да му сестру проси Вићентије Симић, секретар суда.{S} Била 
 Лазаревићева избегава намерно, па и да му пркоси.{S} Његова је душа патила, његов понос је стр 
ка љутито лице њеног оца или мајке и да му, уз заслужени прекор, покажу врата.{S} Долазила му ј 
мети?{S} Да ли покуша да га спречи и да му улије храбрости, кад му примети:</p> <p>— Ти претеру 
похе.</p> <p>Вишња се промисли да ли да му каже праву истину.{S} Најзад рече:</p> <p>— То није  
е стругане!...{S} Ми смо сувише мали да му будемо пријатељи или непријатељи.</p> <pb n="93" />  
> <p>Хтеде још нешто рећи, али осети да му глас дрхти.{S} Једно јато врабаца крештало је лево у 
има, како све иде у пропаст.{S}Осети да му се гуша стеже, очи почеше да га сврбе, и њега обузе  
а — одговори он, слободно, осећајући да му се срце пуни неким осећајем, који није могао тачно о 
зма и вртоглавице, он је осећао ипак да му све више препрека спутавају корак у напред.</p> <p>О 
скинуо шешир и нагнут лако, очекивао да му девојка пружи руку.{S} Она му је пружи, па стрецну о 
 као да га је цео свет напустио, као да му нема најбољега што је имао.{S} То осећање прогнанств 
а крми и терао чамац врло добро, као да му је то <pb n="244" /> занат, а она седела на кљуну пр 
а.{S} Осећао је да стари, није волео да му се противуречи и давао је честе савете.</p> <p>— Узм 
Он је већ у двадесетој години научио да му живот доноси чист приход.{S} Његова је девиза: ужива 
 опредељено, она се решавала једнако да му пише.{S} У брзини с којом је оставила Београд није ј 
 у трњаку.{S} Он се окрену тамо тако да му се лице није видело јер се бојао да јој га покаже.{S 
ојма твоја философија".{S} Ма колико да му је ова нова критика позитивизма изгледала да се отим 
 за посао.{S} Осећао је инстинктивно да му је тај рад једини ослонац што му је остао.</p> <p>Ле 
 неки дан рече ми један народни отац да му је један бирач тражио да купи шешир његовој жени.</p 
} Он је поздрави и хтеде проћи.{S} Тада му Вишња приђе, пруживши руку, не говорећи ништа.</p> < 
некад би повео са собом Чедомира и онда му објашњавао многе ствари, показивао му непознато цвећ 
гарица која диже човека на посао, пружа му подстрека за велика дела; општење са њом даје радост 
ћ се трже.{S} Жалосна стварност приказа му се тада исто тако лако као и тај сан за идеалном дра 
младић задрхта.{S} Један пламен загреја му образе.{S} Пред њим се појави, као у магли, Белина г 
ари схвата материјалистички.{S} Поезија му је празна сентименталност шипарица из пансионата.{S} 
 моја није могла сазнати.</p> <p>Зарија му показа један свежањ песама.{S} Разгледао је неколике 
 сијала.{S} Сапи су му смршале.{S} Боја му се променила.{S} То није био више арап.{S} Главу је  
га госпођа пита за мишљење... она, која му је, поред свог уважења према његовом успеху у школи, 
зије, успомена и присуства девојке која му је нудила што му она друга није могла дати.</p> <p>— 
а мучи, да се свети на тој девојци која му се предавала сва.{S} Парадоксална љубав чула достиза 
тачких склоности сељачког сина.{S} Јака му је сметала.{S} У кући је био без капута, са заврнути 
 науче своје људе луксузу чистоте, нека му омиле кућу више од кафане, нека подигну бољи подмлад 
>Чедомир притрча девојци.{S} Њена слика му је бунила главу.{S} Хтео је да опет под руком осети  
ало једно изненађење код куће.{S} Мајка му рече да му сестру проси Вићентије Симић, секретар су 
ван доби потпуно помиловање.{S} Странка му даде место главног уредника свога органа.{S} Знаци н 
удила, љубила га без питања, украшавала му живот многобројним нежностима; њена љубав ласкала је 
ске сплачине, ако ти можеш — одговарала му је млада горопадно.</p> <p>У осталом, она је врло ма 
 зна разлога моме одласку.</p> <p>Хтела му је писати дуго, опширно о себи, о својима, о миру ко 
је могао заспати.{S} Реч Христова врзла му се по памети:</p> <p>— Жено, шта има заједничко изме 
писмо испаде кратко, банално.{S} Јавила му је само повод свога одласка и да се неће враћати до  
 на шта друго.{S} Плима страсти плавила му је срце поново, ударала <pb n="192" /> на било код о 
та.{S} Најзад, госпа-Клеопатра израдила му је место практиканта у Рачи крагујевачкој.{S} Ту се  
а је гласила :</p> <quote> <hi>Досадила му самарица.</hi> — Јуче око пет часова, Мића Живковић, 
о тражила мараму да је намирише, нудила му бонбоне, китила га цвећем из саксија, слала по Младе 
ужени прекор, покажу врата.{S} Долазила му је на ум мисао да нађе старог господина, па да му ка 
ри избору боја, <pb n="200" /> говорила му цене појединих набавки.{S} Младић је одобравао.{S} Н 
 као мираз од педесет хиљада — говорила му је самоуверено.</p> <p>Тако сад Илић није имао ни св 
а.</p> <p>— Остани, Чедомире — говорила му је жалосно и нежно. — Ја ћу то изгладити.{S} Мајка с 
>— Нека ти је Богом просто — одговорила му је она, отишла затим у министарство и затражила да ј 
ура која се спремала у ваздуху, уносила му је грозницу у крв.{S} Руке су му гореле.{S} Ватра му 
 будућност и сопствену вредност уносила му је у крв пенушаво одушевљење као од неког јаког пића 
лави не би добио ни Прокупље! — пришила му је ташта поносито. — Али нисам ја ко је ко.{S} Нећу  
вом мужу, грдила га, понижавала, рушила му свако уважење, па и онај понос културног човека који 
/p> <p>— Што не бријеш бркове ? — рекла му је једном приликом. — Јутрос прође поред прозора јед 
и писати из сестриног буквара.{S} Школа му је ишла лако, као вода, како се то каже у Ваљеву, Ка 
ци јевтиније него у Београду.{S} И сама му је радња била другојачија него у осталих.{S} Избио в 
, па димњак изгледа као пресечен, једна му половина виси у ваздуху.</p> <p>— Долази ли још ко?< 
д жене и деце да пазе на одело.{S} Жена му је имала тепелук од дуката и дијамантску грану.{S} Д 
 се и изађе.</p> <p>Гимназијска средина му је мало годила.{S} Многи професори беху подетињили с 
али.{S} Кад је била поред Чедомира, она му је потпуно одобравала, потписивала свако његово мишљ 
Она је била изашла из уског живота, она му више није припадала.{S} Њене мисли враћале су се пут 
оје сте ми учинили ?</p> <p>Доиста, она му је често тражила мараму да је намирише, нудила му бо 
тно дубоких осећаја.{S} Нешто више, она му је изгледала неспособна за праву нежност, за пожртво 
 везама њихову невиност.{S} Додуше, она му је писала, те тиме стављала до знања да јој може одг 
м успоменама, она се измицала јави, она му је изгледала као бајка коју му прошлост црта у игри  
 могао оставити.{S} Она је била ту, она му се нудила, љубила га без питања, украшавала му живот 
 према тој размаженој девојчици.{S} Она му се учини још ближа што се тога дана осећао изузетно  
ења.{S} Он јој је онда прилазио.{S} Она му је пружала руку, пуна ћутљивог јогунства, наслеђеног 
екивао да му девојка пружи руку.{S} Она му је пружи, па стрецну од додира: његови прсти су пекл 
Дај ми твоју руку — рече он.</p> <p>Она му је даде.{S} Око њих је био мир, онај дубоки пољски м 
личила његовом земљастом лицу.{S} Десна му је рука висила као мртва; свакако је била парализова 
S} Најзад, виде да Радоје има право, па му предаде целу радњу, а сам поче да сади лук преко лет 
е доноси.</p> <p>— Па, купиће је, стара му мајка!{S} Човек се не жени због кошуље.{S} Млади су; 
у у крв.{S} Руке су му гореле.{S} Ватра му ломила тело.{S} Кад би га неко ма и очешао, заболело 
но у филозофским проблемима.{S} Култура му се нудила на сваком кораку: музеји, споменици, позор 
езверених очију, згрчених уста.{S} Коса му је била замршена, лепила се по ознојеном челу.{S} Он 
и неко кога треба чувати.{S} Управо, та му је кућа тек тада пала у очи.{S} То је била нова грађ 
 да се <pb n="255" /> опет виде?{S} Шта му је сад девојка поново требала?...{S} Случајни сусрет 
с дрвеном јабуком на врху.</p> <p>— Шта му је то сад? — упита се Чедомир несвесно.</p> <p>Толик 
него исприча другарици у кратко све шта му се десило од како су се растали.{S} У колико је изла 
</p> <p>Стари господин као да не чу шта му жена рече.</p> <p>— Све имаш што ти треба, па опет н 
сметао, те сиђе с тротоара.{S} Око срца му је било весело, топло, па и жалосно.{S} Мило му је б 
 га спречи и да му улије храбрости, кад му примети:</p> <p>— Ти претерујеш.{S} Ти си се спотака 
аријеру.{S} Ту се оженио, подоцкан, кад му је било тридесет година, ћерком једног поштара.{S} Б 
} Сестра је претила да се обеси.{S} Кад му се то једног дана досади, он оде у суд, сврши све фо 
ли одмакли далеко од универзитета и кад му је Лазаревићева говорила:</p> <p>— Муке сам видела д 
 фотографије.</p> <p>Уставио се тек кад му рука дирну нешто хладно.{S} То беше револвер, онај и 
</p> <p>— Ти си луда! — рече јој он кад му рупи у собу, усред бела дана и без икаквог изговора. 
 твоја комбинација? — рече министар кад му жена саопшти те вечери да је Илић запросио Белину ру 
м решењем да је више не види.{S} Поглед му се заустави на зеленом тепиху своје собе.{S} Једна м 
и фијоку од стола и поче бацати што год му дође под руку.</p> <p>— Ево, на, ево још — викао је  
пости, а продужава и прави их нове, све му изгледа лако.{S} Уз њега се припило једно женско ств 
овољи се тиме.{S} Она оде даље, и стаде му цртати положај те своје творевине према њему, у друш 
ва, и у опште претпостављати, свуда где му је то место, материјалну културу нематеријалној.</p> 
ка.{S} Он је једва знао срицати, а теже му је било потписати се него отпешачити до Мрчајеваца.{ 
би однео, а бојао се и ведрог неба које му прети сушом непрестано.{S} Око плотова су расли сунц 
ији Ристићу.{S} Да ли се сети речи које му је том приликом рекао?{S} Да ли је сад био истог миш 
 би <pb n="32" /> га проучиле, олакшале му беду, просветиле га.{S} Оне се боре с човеком раме у 
а јој сузу не стиже.{S} Вели, ни кошуље му не доноси.</p> <p>— Па, купиће је, стара му мајка!{S 
жене које примами сунце слободе.{S} Оне му полете, без размишљања, али хиљаде невидљивих препре 
е, па ипак се осећао кривим.{S} Поштење му је налагало бар да извести своју бившу драгану и ушт 
задовољстава радећи дан и ноћ.{S} Учење му је изгледало најрадије, најсретније решење човечјег  
едала само немогућа због њега самог, те му изазивала потребу да промени себе, да кида, да се ра 
шљења и да се вечито повлачи у себе, те му је ваљада због тога чаршија дала надимак:{S} Јеж.{S} 
<p>— Та остав’те човека!...{S} Пробисте му уши вашом дреком.</p> <p>Од лекције није било наравн 
тао је без марјаша, а није мислио да ће му што требати, па да узајми.{S} Он то призна, и осмејк 
се посветити цела његовом делу, која ће му омилети кућу, која ће веровати у оно што он верује.< 
адећи да буде достојан поверења које ће му се некад указати.{S} Од лекције коју је имао плаћао  
орца очекује његова породица.{S} Они ће му причати о много чему, о много кому, <pb n="78" /> па 
е, треба да му га она враћа тиме што ће му осигурати безбедност у селу, олакшавати му везе с об 
сети како му цело тело дрхти, а на срце му наваљују разнолики осећаји, од тихе носталгије што с 
дела пред његовим очима.{S} Људско срце му изгледало преуско за његов сан и мисли.{S} Поново је 
у као на лажи, далеко би отерао! — рече му други пут. — Само на кога се метну, да ми је да знам 
ама није добро, господин-Илићу ? — рече му једног дана Бела. — Да вам шта не фали код нас?</p>  
 си ти?{S} Откад те нисам видела — рече му она. — Пише ми тетка да јој се ти никако не јављаш.{ 
p>— Да је и мени да изађем некуд — рече му Бела једног дана кад тако осташе сами. — Тако бих ра 
.</p> <p>— Седи... ту, на канабе — рече му Вишња.</p> <p>Чедомир примети тек тада једно кожно,  
ишете шта кад тако лепо говорите — рече му Вишња. — Ја бих то врло радо читала.</p> <p>— Још је 
тка.</p> <p>— Дођи ми једне ноћи — рече му она између два пољупца.</p> <p>— Не говори глупости. 
виждућући, загледа се у пијаницу и рече му озбиљно:</p> <p>— Ти излазиш из Здрављака? — па прод 
тада реши да оде сам.{S} У том, одузеше му стипендију.{S} Били су пронашли да се вратио без одо 
је звао често да га што послуша, напише му писмо или признаницу, јер су му синови били тада мал 
брост не потраја дуго.{S} Он виде да би му од рукописа остало врло мало, готово ништа.{S} Треба 
сина.</p> <p>Једна нова бора оцртала би му се међу повијама.</p> <p>— Да си тако брз на раду ка 
те, ти знаш француски... — приметила би му тада ташта. — Што не почнеш нешто практичније?{S} Пр 
лио одличну кујну своје жене.{S} Кад би му, и поред тога, остало слободног времена, он је износ 
тачу живот није био ружичаст.{S} Кад би му се досадило све, он је излазио изван вароши и лутао  
е да мисли на своју породицу.{S} Кад би му ко од пријатеља скренуо пажњу на несташност његовог  
 ствари, блиских тој девојци, изашле би му пред очи и нагониле га да је опет види.{S} Срео би с 
 /> се надао сваког часа лопову који би му покварио више него што би однео, а бојао се и ведрог 
је био кадар загрлити писмоношу који би му га предао и пољубити сто своје собе где би га нашао. 
епио завој, дубок, сладак уздах отео би му се из груди, а глава му клонула, као да је неког дуг 
 га неки флуид, сладак и тежак; у глави му се бркало, срце готово престајало куцати.{S} Белу ни 
 И та варош, са белим именом, представи му се црна као гробље.{S} Доиста, светиљке нису биле јо 
</p> <p>Она га присили да седне, посади му се у крило, па поче да барата по његовом столу.{S} П 
 допада! — рече, најзад, Вишња, и пружи му цвет.</p> <p>Он га узе.{S} Промуца неколико речи зах 
ца.</p> <p>— Добро — приста она и пружи му руку. — Сутра на овом месту, у три сата.{S} Ти си сл 
S} Све је ту написано...</p> <p>И пружи му једно парченце хартије које није било веће од цигар- 
 замраче другим, леденим погледом, који му је јасно говорио:</p> <p>— Ниткове!</p> <p>Илић се л 
се чинило да слуша њен љупки глас, који му добацује слатке, заношљиве речи.{S} А кад би се прен 
ама, пио и даље тај опасни напитак који му је убијао сваку самосталност.{S} Кад би се ипак умор 
е као авет која га гони, као живот који му остаје, као он са̑м.{S} Окрену се од улице с тврдим  
едне лампе, пошла је брже и пријатељски му пружила своју руку, покапану мастилом.</p> <p>Без ре 
ј.{S} Какав?{S} Који?{S} Није знао, али му је сад било јасно да није ништа боље судбине од тог  
овољство!{S} Препирали смо се дуго, али му још све нисам рекао...{S} Имаш ли ватре?</p> <p>Илић 
ски сто и једе што прво дохвати.{S} Али му је то задовољство ретко допуштала госпа-Клеопатра, к 
а није била ружна пријали су му, падали му као неки благ и лаган лек на срце што се крвавило.</ 
еко, мрко, осуђивали га гласно, претили му.</p> <p>У једном тренутку, неко примети да се нешто  
ту на сто, легао и заспао.</p> <p>Мисли му поново скренуше у родно место.{S} Оно је врло лепо к 
зани поглед те саже главу.</p> <p>Мисли му пређоше опет на професора.{S} Учини му се као да чуј 
је, дали су му удобнију ћелију, скинули му гвожђе с ногу, допуштали посете пријатеља.{S} Тек по 
м букетом прецветалог јасмина.{S} Учини му се као да га биста посматра упорно.{S} Не могаде изд 
 му пређоше опет на професора.{S} Учини му се као да чује отварање апсанских врата, читање указ 
S} Чедомир задрхта.{S} Та кљусина учини му се као авет која га гони, као живот који му остаје,  
ати једног личног мишљења.{S} Те ствари му се чиниле непознате, далеке, туђе, несхватљиве.</p>  
и није жао овако лепог дана? — одговори му философ. — Књига природе је широм отворена, хајде у  
окањ ракије.</p> <p>— Сервус — одговори му Зарија и понуди столицу. — Јест, знао сам ја <pb n=" 
осигурати безбедност у селу, олакшавати му везе с оближњом вароши и даљим пијацама, организоват 
Ама, како да се узму, човече? — одврати му жена. — Дошла Ката данас, па као да се у црно завила 
p>— То не беше ништа одређено — примети му она, са несакривеним прекором.</p> <p>Она је још вол 
да Вишња покуша да се ослободи, стежући му у исти мах руку јако.</p> <p>— Не, Чедомире... мој Ч 
дети! — <pb n="155" /> додаде пружајући му руку, па окрену главу да би сакрила своје узбуђење.< 
, правила двосмислене фразе, стављајући му до знања да ће га одати.{S} Кад би се њихови погледи 
, девојка полете у правцу њега, пребаци му руке преко рамена и обеси се сва о његов врат.{S} Он 
г с тобом, како говориш, тата — пребаци му ћерка.</p> <p>— Ја говорим оно што осећам.{S} Ја сам 
ти, стари Лазаревић прекиде га, рекавши му тмурно:</p> <p>— Није ми глава сад за то.{S} Жена ми 
о јака да му баци истину у очи, рекавши му:</p> <p>— Ренегат!</p> <p>То разочарење ју је утврђи 
и најтамнијим крајевима Париза, Толстој му је откривао бескрајну Русију с њеним дивљим кнежевим 
ије волео многа мењања тањира.{S} Ручак му је био најслађи, кад би уграбио од своје жене да сед 
олест коју болесник крије од света, док му она разједа срце, а њен гној прља, трује.{S} С време 
S} Чедомир је потврдио ово правило, док му је Вишња била изузетак.{S} Она је одржала реч и дошл 
алност шипарица из пансионата.{S} Идеал му је што и свака комедија.{S} За њега не постоје науке 
исао је врло <pb n="117" /> течно, стил му је био популаран и живописан.{S} Кад се каква идеја  
ноћ, како су се надали на дому.{S} Краљ му је на дан венчања опростио само пола казне.{S} Доцни 
<hi>О вредности живота</hi>.{S} Проблем му је изгледао прост: одбацити метафизичке спекулације  
аборавио што је ту научио.</p> <p>Затим му паде на ум како му је једна газдарица од стана ушла  
о је сâм мислио.{S} Раскид са породицом му је оставио празнину коју је Вишња неосетно попуњавал 
ину векова од присутног тренутка, на ум му је, без икакве везе, долазило питање :</p> <p>— Шта  
трос, само данас у подне!{S} Краљ Милан му неће никад опростити.{S} Реакционари су, ваљада, бес 
ак, а унутра сомотска постава.{S} Дућан му пун будилника, зидних и џепних часовника, па све куц 
права и користи.{S} Он га није имао, он му се чинио као његов лични непријатељ кога треба савла 
адић је дизао главу на овај глас.{S} Он му је звонио као труба војске која иде у помоћ, као пок 
м, на служби у министровој кући, одавао му је потпуно прописан поздрав, треснувши чизмом и коче 
а му објашњавао многе ствари, показивао му непознато цвеће, које је звао биље, њихове крунице,  
учкове; на обали каквог друма показивао му слојеве земље, излагао геолошке теорије, упућивао га 
тку новотаријама свога сина.{S} Називао му књиге <hi>купусарама</hi>.{S} Најзад, виде да Радоје 
е.{S} У расправи појединих питања могао му је позавидети многи старији друг; чак и понеки профе 
.{S} Ми прелазимо чудна времена — рекао му је другом приликом. — Изгубили смо много у нераду, у 
авете.</p> <p>— Узмите се на ум — рекао му је једном. — Ви више нисте дете.{S} Кроз неколико ме 
је вукао свог учитеља за рукав, шапутао му нешто пропињући се на прсте, и грдио мајку и сестру: 
ужио своје дело такво какво је, и нашао му логичан закључак; шта би га се тицало што би то било 
м.{S} Влада није могла другојачије него му нађе лепо место у државној служби.{S} То допусти Мат 
 сан.{S} Живот многољудног града свидео му се.{S} Врло интелигентан, врло радан, витак, упечатљ 
ни сусрет по том кишовитом времену унео му је тек, са својом влагом, нешто мало светлости у мин 
 га је с одмереном љубазношћу и одредио му да предаје латински језик и историју Срба.</p> <p>—  
ина.</p> <p>— Шта је с тобом? — говорио му је тада полагано, суво, не гледајући у њега већ у је 
а увреда, никад је није добио.{S} Десио му се несрећан случај.{S} Какав?{S} Који?{S} Није знао, 
ш опстанак у државној служби — приметио му је директор.</p> <pb n="264" /> <p>Бела је сад имала 
правилима, кажњавао га опоменом, претио му да ће га казнити озбиљније.{S} Ни ђаци га нису много 
човека, те кад изађе од њих, осети како му се груди надимају од неког осећања непознатог, неодр 
 прстима затеже косу тако да осети како му се кожа одваја од лубање.{S} Један глас из најтамниј 
т те стихове! — рече Бели, и осети како му цело тело дрхти, а на срце му наваљују разнолики осе 
научио.</p> <p>Затим му паде на ум како му је једна газдарица од стана ушла у собу само у кошуљ 
графског излога спази Лазаревићеву како му иде у сусрет.{S} Она је била обучена у хаљине затвор 
знајем живот.{S} Он вреди толико колико му човек да̑ вредности.{S} Као што видиш, нешто релатив 
онесе, нови друштвени склоп.{S} Требало му је нечег новог, разонођења, могућности да се крене ј 
еснаест година, шеснаест векова требало му је да пређе од уранка на једној падини Рудника, па д 
орене.{S} Чедомир се љутио.{S} Дешавало му се да проведе по неколико дана не видећи своје драга 
дио рачуна о богаству.{S} Не, изгледало му је то пазарлук, као да тргује са кожом свог <pb n="2 
е коју је имао плаћао је стан; остајало му је још нешто за дуван, ситан трошак и по коју књигу. 
 пролазу и продужила пут с њом.{S} Било му је јасно да га Лазаревићева избегава намерно, па и д 
разије, Илић застаде неодлучно.{S} Било му је још рано за вечеру.{S} Погледа око себе неодређен 
га госпа-Клеопатра свечано.</p> <p>Било му је јасније него икад да не воли ту девојку, па ипак  
ло весело, топло, па и жалосно.{S} Мило му је било што је реакција падала, слобода се објављива 
ле осећао према Вишњи.{S} Затим, чинило му се понекад да ни Бела нема према њему изузетно дубок 
 мисли се бркале. <pb n="294" /> Чинило му се да је прочитао у некој врло рђавој књизи све што  
е, без њеног милог присуства.{S} Чинило му се као да га је цео свет напустио, као да му нема на 
е даље, постао би бољи човек.{S} Чинило му <pb n="280" /> се да би у њој нашао оно нешто неодре 
} Затим се дао на посао.</p> <p>Учинило му се да се остварио његов велики сан.{S} Живот многољу 
иближава.{S} Ипак нешто у души говорило му је да спречи мисао да не иде тим правцем, те је удар 
уран да је наш свет добра раса.{S} Само му треба поуке.{S} Оставимо модерне жене нека брину сво 
једемо сви, биће и за њега...{S} Можемо му дати и једну собу у авлији — додаде госпођа после не 
о улици са оним нашим ђаком... како ’но му беше име?</p> <p>— Чедомиром?</p> <p>— Јесте.{S} Обо 
ипак осећао срећан?{S} Пре свега, јасно му је било да не воли Белу... не бар оном љубављу, чежњ 
ади у једној оближњој фабрици.{S} Добро му се плаћа.{S} У слободном времену ради за себе.{S} Св 
. — Вели, неће више да носи цигље... то му је испод достојанства!</p> <p>— А како се уби? — упи 
са оцем у поље.{S} Био је врло мали; то му је једна од првих успомена.{S} Отац га је узео за ру 
о је да жена треба да слуша мужа.{S} То му се увртило у главу и није хтео за длаку попустити, к 
орна. срце болесно, воља немоћна.{S} То му откри његов интимни пораз.{S} Слично разоружаном рат 
, као поклич на освету, на буну.{S} Што му се допадало у тим тренутцима код Беле, то беше нешто 
шао да изврши самоубиство због тога што му се досадио живот.{S} Повреде су лаке природе.</quote 
присуства девојке која му је нудила што му она друга није могла дати.</p> <p>— Понови још један 
 с муком изговарао.{S} Читао је све што му до руке дође: научна открића, романе, извештаје варо 
 је брисао <pb n="80" /> са њих све што му се није допадало, све што је кварило хармонију његов 
S} Све беше лепо, као дотле.{S} Тек што му се учини да се Овчар и Каблар завијају неком маглом. 
 и пред смрт сачувао једва оно мало што му је од оца остало.{S} Чедомиров отац, Стеван, изучио  
.{S} Суплент је ваљао у мислима оно што му је другарица рекла и понављао у себи:</p> <p>— Општи 
 која није још задата, а не зна оно што му је за лекцију.{S} У гимназији је било још горе.{S} И 
ствари начинити његовом.{S} И место што му држава одузима последњи грош ради чегртања скупе и н 
де да загрли поново тај дивни створ што му се подаје, тог неслућеног анђела који га милује свој 
мокре очи, нечег детињског у осмеху што му га је извајала добра нада и што се чудно мешало са п 
вно да му је тај рад једини ослонац што му је остао.</p> <p>Лево, на столу, стајала је рпа испи 
иви одлучности.{S} Један унутрашњи глас му је довикивао:</p> <p>— Буди храбар.{S} Ради.{S} Реши 
, не знајући ни сам зашто хита.{S} Свет му је сметао, те сиђе с тротоара.{S} Око срца му је бил 
 Није знао шта да ради од себе.{S} Свет му се чинио празан, шупаљ, бесмислен без Вишње, без њен 
.</p> <p>Пустише га из затвора.{S} Част му се поврати, али цело његово имање оде на добош, јер  
младићево се стишавало постепено, свест му се враћала у главу, и он се питао:</p> <p>— Шта сам  
 рекао...{S} Имаш ли ватре?</p> <p>Илић му пружи кутију с палидрвцима, и упита га, пола у шали, 
ави, она му је изгледала као бајка коју му прошлост црта у игри пролетњега сунца.{S} Гледао ју  
младићу слатка и мека као та воћка коју му је нудила.</p> <pb n="13" /> <p> Он узе кајсију и, н 
>— Него шта ћеш, несрећни сине? — викну му стари.</p> <p>— Ја бих хтео да изучим за златара код 
 и рупама Савамале.{S} Под прозорима су му расли ефемерни патлиџани, који би се спарушили чим б 
тео, што је тражио од живота.{S} Она су му <pb n="91" /> била једини повереник.{S} Он је њима ш 
ило, да олакша себи све несреће које су му притискивале срце и које је само њој могао рећи.{S}  
им, те слике гимназије и пијаце које су му представљали Вишњино место, те биле као један део ње 
ривала, до врелих игала страсти које су му боле и вртеле месо.</p> <p>Девојка понови песму мирн 
носила му је грозницу у крв.{S} Руке су му гореле.{S} Ватра му ломила тело.{S} Кад би га неко м 
те снове.{S} Њине просте речи певале су му заносне мелодије, у којима је налазио извор своме од 
вало неколико белих власи.{S} Остале су му ипак његове буљаве, црне, мокре очи, нечег детињског 
пшивено свиленим испустом.{S} Ципеле су му биле потковане.{S} Носио је сваки дан оковратник, и  
 пуцало срце и бридела леђа, звониле су му као песма наде, утехе, буне; њихова вера у будућност 
} Тако исто и сестра.{S} Само, рекле су му, тражи десет хиљада динара мираза.</p> <p>— Ништа ма 
едно другим, тако срећни.{S} На срце су му навирала осећања од пре годину дана, меке, наивне ми 
оје је доба дана.</p> <p>Ти заборави су му пријали.{S} Остављао је, као сви слаби људи, времену 
 шетње, купио је печених марона који су му грејали џеп, па лутао по Паризу без циља.</p> <p>— Г 
оуверено, циљајући на професоре који су му дали слабе оцене. — Само док се мој ћаћа пусти с роб 
га сад нико није слушао.{S} Они који су му се дотле дивили највише, гледали су га сад попреко,  
 се настанили у једном пансиону који су му Срби препоручили.{S} Уписао се на Сорбону.{S} Изабра 
ола, уредио краватну, погледао да ли су му нокти како треба, па одлазио на ручак, пењући се уз  
врстом својих вршњака.{S} Оскудевали су му за то васпитање и средства.{S} Отац му је умро још д 
ио само пола казне.{S} Доцније, дали су му удобнију ћелију, скинули му гвожђе с ногу, допуштали 
рану, о довршетку студија, изгледали су му немогућни.{S} Походиле су га честе сумње, малодушнос 
овима.{S} Па и ти другови, изгледали су му мрски.{S} Он их је представио девојци, он је предста 
евојком која није била ружна пријали су му, падали му као неки благ и лаган лек на срце што се  
друштво студената политичара.{S} Они су му били ближи по њиховом једностраном васпитању, по сре 
грљаји падали слатко на срце.{S} Они су му ласкали, уверавајући га о срећи, о љубави и забораву 
гова длака није више сијала.{S} Сапи су му смршале.{S} Боја му се променила.{S} То није био виш 
ође поред прозора један младић: тако су му лепо стајале обријане науснице!...</p> <p>Илић се на 
 напише му писмо или признаницу, јер су му синови били тада мали, а другом коме није волео пове 
 ствари, али слике оне две девојке нису му излазиле из главе, тако магловите, обвијене димом, с 
ба, па нек узме Белу, ако хоће... ја ћу му први честитати.</p> <p>— А дотле?</p> <p>-— Дотле се 
превучене неком сенком.</p> <p>— Шта ћу му ја! — слегала је девојка раменима.</p> <p>— Вишња Ла 
да ће неко раскопавати онај крш, не бих му веровао да ми је из очију испао!</p> <p>— Ту смо се  
 му за то васпитање и средства.{S} Отац му је умро још док је био у гимназији, те је од куће до 
. <pb n="302" /> На једном брдашцу отац му је објаснио четири стране света: код сељачке куће би 
еколико венаца лука.</p> <p>— А шта ћеш му за ствари?</p> <p>— Има старог мебла колико хоћеш, т 
а и куцкао косом о калдрму.{S} Неколико мува зујало је око оба дућанска прозора.{S} У рафовима  
рви поглед по његовом прозору, упрљаном мувама и масним рукама.{S} Ту висе низови неке врсте ко 
јој кућици, вртио репом и хватао устима муве.{S} Даље, преко разноврсних кровова видело се парч 
{S} А оне које је назру, оне су као ове муве што се лепе уз прозорско окно...{S} Погледај их! — 
о, остати маторе девојке, умрети као те муве ако им не отвориш прозор.</p> <p>Зарија пређе на и 
и школа и секата изгледају пред њим као муве окамењене у ћилибару.{S} Ми не знамо где идемо, ми 
начин.</p> <p>Он је хтео да буде просто мудрац.{S} Своје мисли налазио је шетајући по варошкој  
ан, сметен, изнурен.{S} Ћаскање пијаног мудраца занимало га.{S} Он оста до зоре пијуцкајући <pb 
к добија симпатије или антипатије, глас мудраца или глупака.</p> <p>— Немогуће, Вишња.{S} Сад т 
 још два'естак наслова, славних имена и мудрих мисли.{S} Иначе, жена испадне ученија од мужа, — 
во, она за њу није постојала, већ брак, муж.{S} Томе је требало очувати, <pb n="99" /> жртвоват 
ер је она била жена, а код жена, кад је муж у питању, начелне разлике не представљају велику см 
хтеде наваљивати.{S} Знала је да јој је муж врло тврдоглав.{S} Стога узе други пут, прими од ње 
Ја у Француску? — викнула је кад јој је муж поменуо пут. — Жива нећу, а мртву ме можеш однети и 
ај понос културног човека који је млади муж осећао у самом себи.</p> <p>То су били тешки тренут 
оста с тим паприкама! — викнуо је млади муж једном кад се вратио из библиотеке с главом пуном Л 
</p> <p>— Не будали! — поново се наљути муж. — Ја ти говорим као мајци, а ти тераш шегу...{S} К 
јако да постане министерка, т.ј. да јој муж постане министар... министар земљорадње кад се већ  
у што поучава Младена — рече јој једном муж. — Живот је скуп, а човек ми изгледа ваљан.</p> <p> 
роклете паприке!{S} Шта нису радили њен муж и газдарица од пансиона да дођу до њих: тражили их  
у, о томе шта би било кад би постао њен муж, о њој самој.{S} Она је зрела као зрела воћка, неви 
и лепим намештајем.</p> <p>— Газдаричин муж је столар — објасни девојка. — Ради у једној оближњ 
 се предаје, веру која им се проповеда, мужа који им се даје, срећу ако је сретну, несрећу мног 
једино на оно што је пријатно.{S} Свога мужа сматрала је за нову играчку коју је добила и која  
 свему делила демократска убеђења свога мужа; по њеном мишљењу један сиромах ђак треба да је за 
кона њен потхват да сама извојује свога мужа.{S} Она се питала шта би мислио њен отац да је саз 
н главни задатак био је да допуни свога мужа тиме што ће његове сељачке склоности парирати свој 
ви прекор, већ погледа плашљиво у свога мужа.{S} Али ни Јован не рече ништа.{S} Они су обоје ос 
<p>Била се обесила о једру мишицу свога мужа и говорила усхићено:</p> <p>— Наша је кућа једна м 
сла.{S} Читао је да жена треба да слуша мужа.{S} То му се увртило у главу и није хтео за длаку  
ап росе, и чекала будућност и изабраног мужа; чекала их стрпљиво, хладно, као да није жена.</p> 
ти све, живети тако да нико, осем њеног мужа, неће моћи рећи:</p> <p>— Она је била моја драгана 
на своју руку код колеге свога покојног мужа, јер није одобравала да се Чедомир удаљава од свој 
исли.{S} Иначе, жена испадне ученија од мужа, — да извиниш Милисаве!...{S} Зар <pb n="241" /> н 
ва жена, кад се тако нашла изненада без мужа и прихода, повукла се у једну кућицу из дворишта,  
ог васпитања да млада девојка бира себи мужа потпуно свесно.{S} Она се није правдала пред самом 
ла истрча у двориште и стаде преклињати мужа да не прави скандала.</p> <p>— Остани, Чедомире —  
 лаворике.{S} Она је сад говорила своме мужу:</p> <p>— Јеси ли видео да сам имала право!{S} Не  
поштовања што је дотле имала према свом мужу, грдила га, понижавала, рушила му свако уважење, п 
ика.{S} Смисао је био редак гост његове музе.{S} Авет лудила се помаљала кроз њих.{S} Он је пев 
 Култура му се нудила на сваком кораку: музеји, споменици, позоришта, па онда улице пуне света, 
 јој се губила.{S} У ушима зујала блага музика, отегнути тонови који опијају.{S} Плаве и модре  
ечје месо.{S} Чула се поново она опојна музика из сна.{S} Кроз ваздух су се преплетале оне плав 
ују поточићи ; вода струји, жубори, као музика.{S} Звона звоне.{S} Носе се бардаци ракије.{S} Н 
анат није ишао никако.{S} Јела се стара мука.{S} Мајстор се надао бар у сина, да ће изаћи на пу 
езано за њега.{S} Њено срце грчило се у мукама.{S} У њеној души дубила се болна празнина.{S} Гу 
т, изгубила им се корпа са стварима.{S} Муке су видели око језика.{S} Ипак, пут је био пријатан 
д му је Лазаревићева говорила:</p> <p>— Муке сам видела док су моји пристали да се вратим у Бео 
бицу.{S} Тетка-Ката хоће да се изеде од муке.</p> <p>— Што је узео Швабицу?</p> <p>— Замисли де 
а, освести се брзо после првих дана ове муке.</p> <p>— Ја претерујем.{S} Ја још не знам ништа п 
упо док сте дотле дошли.{S} Али још све муке нисте претурили.{S} Тек стоје пред вама оне које с 
у положај тежак; сваки сталеж има своје муке.</p> <p>И онда, Вишња није волела много прост наро 
S} Он је знао колико је његов отац имао муке док је ту кућу подигнуо и очувао.{S} Колико труда, 
у неког Грка, чије је име, и доцније, с муком изговарао.{S} Читао је све што му до руке дође: н 
адо о својим пословима.{S} Решавао се с муком да је остави.{S} Једанпут се толико задржа да га  
одоване чипкане завесе примећивало се с муком двориште.{S} Сумрак је купао џбунове шимшира, спо 
љину у моди.{S} Бела није никад осетила муку од материјалног живота.{S} Новац је за њу био као  
звести своју бившу драгану и уштеди јој муку од сазнања, наглих и из друге руке.{S} Он ју је жа 
рична светлост севнула би несигурно као муња неке далеке буре.</p> <p>Као сви људи који воле књ 
е расцветале руже што се крију у борама муселина и љубити до миле воље њену кожу час румену, а  
лавој појави.{S} Испод жакета видела се муселинска блуза; лака материја дрхтала је при сваком д 
 гласно, па збаци љутито шал са себе. — Мустра бечка, богаљ је и сам, богаљ, богаљ, богаљ.</p>  
ремену учио је немачки језик, поручивао мустре, каталоге, књиге са стране, па по њима набављао  
се допадне.{S} Ниједна мучна мисао није мутила њену душу.{S} Посао јој се милио.{S} И време је  
ад се сетим извесних предрасуда које су мутиле моју савест.</p> <p>Вишња је тада управљала на с 
о друга светлост бледи пред њим, јадна, мутна светлост наших, човечанских буктиња!{S} Како пред 
очетка до краја.{S} Оне су је опомињале мутно познатих места, изазивале слику за сликом преживе 
и не могаде.{S} У његовој глави је било мутно.{S} Он је био у стању пијана човека који добро ви 
 учитељ, у кога је веровао као Турчин у Мухамеда.{S} Дела његових противника <pb n="295" /> ниј 
атра.</p> <p>Прође један тренутак, тих, мучан, дуг као вечност.</p> <p>Нико не рече ништа.</p>  
узимали су га чудни осећаји да цепа, да мучи, да се свети на тој девојци која му се предавала с 
исам ја ко је ко.{S} Нећу дете да ми се мучи по паланкама.{S} Доста <pb n="262" /> сам се ја, з 
оног мог лудова, Бог да му душу прости, мучила и патила.</p> <p>Директор је био постарији човек 
ај, бунили <pb n="218" /> су јој главу, мучили је као нешто живо, гушили, давили.{S} Језа ју је 
ти.</p> <p>Белино понашање га је такође мучило.{S} Једном би с њим, за столом, говорила најприј 
ец свршиће школу.{S} Неће требати да се мучимо око мираза.{S} А што су млади?...{S} Шта им фали 
е је с те стране био миран.{S} Међутим, мучио га је сукоб његових осећаја: његове љубави према  
 прилику која им се допадне.{S} Ниједна мучна мисао није мутила њену душу.{S} Посао јој се мили 
ора, народ и круна.{S} Народ је био под мучним последицама два тешка рата, чији успеси нису одг 
 <pb n="111" /> <head>X</head> <p>У тим мучним тренуцима, Илић је, безмало, мрзео своју драгану 
 је настајала нека промена најзад.{S} А мучно, што је, можда несвесно, осећао да је он сувише м 
азило је у неку врсту фикс-идеје, море, мучног лудила.{S} Осећао се истрошен, утучен; по целе н 
"152" /> Илић први, тек да би прекратио мучну тишину.</p> <p>— Је л’? — одговори девојка у исто 
 гимназијске матуре, недостајала јој је мушка дубина, јасност у плану.{S} Професори су се обраћ 
дићске црте.{S} Био је више човек, више мушкарац.{S} Они остадоше за тренутак забезекнути једно 
нак их наружила.{S} Ретко се види један мушкарац да се осмејкује.{S} Успети, само успети, успет 
матски.{S} Зашто да то право имају само мушкарци?</p> <pb n="66" /> <p>— Јадно је то право, Виш 
>— Имам троје деце — рече. — Сва три су мушкарци.</p> <p>Али Вишњу не остави спомен на оно што  
тво младих људи и девојака, подражавала мушкарцима, презирала моду, читала судску медецину, јел 
рофесори су се обраћали скоро искључиво мушкарцима.{S} Походили су је тренутци сумње.{S} Нико ј 
азо — пребаци брат сестри, и један сјај мушке надмоћности засја у дечковим очима. — Кажи само к 
ло кадро да је скрене са правога пута : мушки поглед ни рђав пример, сеоска чама ни саблазна књ 
ок, готово џигљав, али млад, пријатних, мушких црта, буљавих очију, које су у тренутцима живост 
 белих платнених блуза до црне материје мушких капута.{S} Преовлађивали су отворени тонови, јак 
вала се једна млада девојка у коректној мушкој јаки; плав прамен косе сакривао је њене уши до п 
х жена да се покажу љубазне кад их неко нâвикне, понуди се услужно:</p> <p>— Да подгрејем вечер 
 на граници ваљевског и ужичког округа, на дивљачној падини планине Повлена.{S} Ту се населио њ 
а стотину векова од присутног тренутка, на ум му је, без икакве везе, долазило питање :</p> <p> 
 мала да ју је испуњавала уска постеља, на чијим се плеханим шиповима сијале златно обојене лоп 
гобројни прозори на здањима и чатрљама, на Двору и болници, запламтише живом црвеном бојом.{S}  
и кожице суве и сирове.{S} Пред кућама, на клупи или по сандуцима, поседало женскиње.{S} Иза је 
лужба — прекину га директор суво — има, на првом месту, да се пређе прописан програм.</p> <p>—  
деси кадгод, као овај пут, о покладима, на тефериџу, патарицама, <pb n="211" /> да се друштво с 
S} Ипак, пишући о тим простим стварима, на саму мисао да то пише љубљеној девојци, њега је обуз 
ароши.{S} Други су седели на сандуцима, на даскама закуцаним на ногаре или у четири кочића.{S}  
а с фесом на глави.{S} Десно од ормана, на сточићу уметничке израде, налазила се у златном окви 
атле на сто, на зид, на прозорска окна, на затворена врата, као тица која је тражила да се спас 
у за њега... на своје лектире, убеђења, на себе самог...{S} Ко ће рећи икад гомилу осећаја, мис 
ављивало се, као каква сиренска утвара, на свакој окуци од пута, на гомили сувог лишћа, у облац 
их природњака, философа и математичара, на основу којих је хтео решити свој проблем. — Изникнућ 
чине.{S} Данас нам вичу живео, а сутра, на неколико запаљивих речи каквог дрипца, заурликаће ти 
е.{S} Кроз широм отворена главна врата, на средини куће, виделе се простране степенице, <pb n=" 
ренска утвара, на свакој окуци од пута, на гомили сувог лишћа, у облацима... облацима што полак 
о.{S} И мириси су разни: на печен хлеб, на јагоде, на младост.{S} Кад планински ветар духне из  
во на девојку, а одатле на сто, на зид, на прозорска окна, на затворена врата, као тица која је 
воје младих за руке, приближи им главе, на нешто драмски начин, загрли их обоје и рече весело,  
иси су разни: на печен хлеб, на јагоде, на младост.{S} Кад планински ветар духне из клисуре, об 
 девојку, на њене косе, на њене образе, на њу целу, њему се привиђало као да иза ње види једну  
 свео човека на један проблем механике, на једну врсту живе геометрије.{S} У науци се чује бруј 
а, зеленило суседне баре, а даље, горе, на брегу, белео се један крај вароши под небом сивим ка 
церила ђаволасто.</p> <p>— Хај’те горе, на послужење — додаде госпођа. — Само, никоме да не при 
 њу, на ту плаву девојку, на њене косе, на њене образе, на њу целу, њему се привиђало као да из 
и Илићу гомилу мисли на лањско пролеће, на Вишњу, на њен <pb n="190" /> први пољубац.{S} Сласт  
 две чађаве пруге на зиду суседне куће, на коју се ослањао кров пјане кафане.</p> <p>Унутра је  
/p> <p>— Не, не гледајте на те ситнице, на новац.{S} Погрешићете — рече Чедомир с поузданошћу к 
 са својих материјалистичких убеђења и, на демонстрацијама, фанатички излагао леђа жандармским  
ко паса, притиснуо главу на њене груди, на тело.{S} Осетила је тај загрљај као жив.{S} Свест јо 
тро да поврати своју другарицу.{S} Али, на пола собе, она се заустави као задржана једним грчем 
зда.{S} Усред мртве тишине у атмосфери, на Сави се, изненадно и нечујно, подигне један стуб вод 
ећала се нека јака воња на влагу, зној, на човечје месо.{S} Чула се поново она опојна музика из 
хвалу; по патосу се повлачио један шал, на једној постељи познавало се још како је неко спавао, 
лико минута, нађоше се пред Циганлијом, на оном истом месту на којем је Илић пољубио први пут с 
нагао?{S} Ти губиш главу.</p> <p>У том, на часовнику у трпезарији изби два сата.{S} Метални зву 
шала према домаћем учитељу.{S} Жандарм, на служби у министровој кући, одавао му је потпуно проп 
S} Пролеће освајало, живот се обнављао, на ранама се хватали ожиљци.</p> <p>— Добро, да идемо — 
што год му дође под руку.</p> <p>— Ево, на, ево још — викао је ван себе.</p> <p>Али је газдариц 
е рече брзо, усплахирено:</p> <p>— Ево, на, држи — и предаде јој све од свог рукописа што је ру 
и ослонац што му је остао.</p> <p>Лево, на столу, стајала је рпа исписаних страница.{S} Скупи и 
да је све било весело, шалило се много, на лицима није било умора ни брига.</p> <p>Радознало се 
ста, а нападао је на оно што је главно, на основе и темеље, у које се мало ко пача.{S} Млади ча 
 зависних од владе, оставиле изненадно, на пречац, демонстративно, што јој је отац проглашен ка 
, само, искривљено, мршаво и напуштено, на неплодном тлу.{S} Место су ограничавале ограда од кр 
аде поново на девојку, а одатле на сто, на зид, на прозорска окна, на затворена врата, као тица 
сма била као <pb n="89" /> небесни дар, на тим врућинама; она су позлаћивала Стрикову чокалиниц 
 сунца опет на девојку, на њен го врат, на белу руку, спуштену лако на ивицу од канабета.{S} Сп 
младој жени, те скочи на други предмет, на своју школу, на децу.</p> <p>— Имам троје деце — реч 
о обратио сву пажњу само на спољашност, на изглед ствари и покрете бића.{S} Илићу су горко дола 
иви, ако се не одаду пићу, они постају, на крају, најљући реакционари.</p> <pb n="22" /> <p> Ил 
а на улици, а са сунца опет на девојку, на њен го врат, на белу руку, спуштену лако на ивицу од 
им и мислио на њу, на ту плаву девојку, на њене косе, на њене образе, на њу целу, њему се приви 
Спусти своју уздрхталу шаку на ту руку, на оно меко, благо и мирно парче пред лактом.{S} После  
скочи на други предмет, на своју школу, на децу.</p> <p>— Имам троје деце — рече. — Сва три су  
{S} Београђани су се жалили на врућину, на прашину, на велике цене.{S} Овог пута њен се поглед  
ни су се жалили на врућину, на прашину, на велике цене.{S} Овог пута њен се поглед следи.{S} У  
кад би се пренуо сасвим и мислио на њу, на ту плаву девојку, на њене косе, на њене образе, на њ 
милу мисли на лањско пролеће, на Вишњу, на њен <pb n="190" /> први пољубац.{S} Сласт те успомен 
.{S} Хтела је да му се преда одмах, ту, на тој пространој пољани.{S} Његове усне <pb n="290" /> 
алише по цигарету.</p> <p>— Седи... ту, на канабе — рече му Вишња.</p> <p>Чедомир примети тек т 
савладати, да ће бризнути у плач... ту, на улици, пред толиким светом.</p> <p>— Збогом.{S} Ми ћ 
која иде у помоћ, као поклич на освету, на буну.{S} Што му се допадало у тим тренутцима код Бел 
етку снебивао, осећао се као на терету, на сметњи.{S} После се навикао.{S} У стану је имао што  
у видео једног сапутника на истом путу, на путу у интелектуални живот, човека кога су интелекту 
еиздајник и сад се налазио у Пожаревцу, на робији.{S} Његова жена, кад се тако нашла изненада б 
биле затворене, изузев неколико ноћних, на рђавом гласу. <pb n="167" /> Он изабра најгору, <hi> 
се опијала са нешто релативног успеха . на Берлинском Конгресу, подавала се ласкању извесне дип 
а свету, куца у том тренутку за њега... на своје лектире, убеђења, на себе самог...{S} Ко ће ре 
да је био жртва глупог случаја, и да... на крају крајева, он њу воли још, њу једину, њу саму.{S 
у букагије с ногу и нуде за министра... на професорову ћерку, око које ће се већ сутра отимати  
оје ће се већ сутра отимати удварачи... на своју љубав: здраву, одраслу паланчанку, чије срце,  
. ко зна на кога!{S} На државни удар... на професора коме у том тренутку скидају букагије с ног 
b n="289" /> ти си имала велики цвет... на железничкој станици се формирао један воз... ја беја 
ли боје као вино.{S} И мириси су разни: на печен хлеб, на јагоде, на младост.{S} Кад планински  
иље, њихове крунице, прашнике, тучкове; на обали каквог друма показивао му слојеве земље, излаг 
, које се из далека види, снег окопнео; на сваком гробу по неко; изгледа као да је гробље оживе 
своје мистериозне путеве <pb n="271" /> на широка места обасјана руменилом зоре и сребром првих 
 купили су хлеба и сира. <pb n="302" /> На једном брдашцу отац му је објаснио четири стране све 
} Држала је руке у крилу. <pb n="52" /> На глави јој је био прост шешир од сламе.{S} Па ипак, м 
 је срце поново, ударала <pb n="192" /> на било код очију, пљускала у ушима.{S} Обузимали су га 
 чај, скакали с предмета <pb n="143" /> на предмет, мезетили печено кестење, били при добром ап 
 речи: „Има много ствари <pb n="297" /> на небу и земљи, Хорацио, о којима нема појма твоја фил 
ијаницу.{S} Он се дочека <pb n="249" /> на руке, па поново паде и праћакаше се по блату.{S} Јед 
ту бубу и мислити... ко зна на кога!{S} На државни удар... на професора коме у том тренутку ски 
научила да заказујеш састанке, реци!{S} На кога се метну, несрећнице?{S} Хоћеш ли да свет показ 
ју централу <hi>Рад и Светлост</hi>.{S} На њега налетише црне мисли као осице.{S} И као да се х 
 пуну повезаних <pb n="10" /> књига.{S} На врху једног ормана стајало је попрсје Вука Караџића  
еленим обалама и небом пуним звезда.{S} На таласима, који се стално љушкају, плови њен чамац с  
аду са изгледом залуталог пустињака.{S} На себи је имао окраћале, зелене панталоне, црвен прсни 
клизала.{S} Помрчина је била велика.{S} На пола улице застаде да предахне.{S} Тада зачу познате 
су осетили да је нестало лепог дана.{S} На земљу је била пала нека сенка, живот се повлачио, ти 
пуњавало је празнину између прозора.{S} На зиду према њему, више постеље, висио је у природној  
ла око његовог голог, здравог врата.{S} На глави је имао качкету, пушио на лулу и бријао бркове 
а паклић дувана осуђенику без новца.{S} На крају крајева, новац није ни толико рђав колико се п 
ине.{S} Ту је остао неколико месеца.{S} На чуђење целог села, начини од једног поточића водениц 
лава.{S} Па ипак, они пођоше напред.{S} На загрејану руку или чело пала би им која кишна капљиц 
аду, нису имали прилике да употребе.{S} На једном месту погрешно су ушли у други воз.{S} Даље о 
рвој ситници.{S} Окрену се око себе.{S} На неколико корака отварала се побочна улица.{S} Она ск 
 су крајеви били везани испод браде.{S} На извесном остојању од њих корачао је један човек ћутк 
pb n="210" /> небу се палиле звезде.{S} На ћошку светлуцао варошки фењер.{S} У оближњој башти н 
 и спреман да прими што има да дође.{S} На отвореним вратима стајала је Белина мајка још непрес 
на звоне.{S} Носе се бардаци ракије.{S} На гробљу, које се из далека види, снег окопнео; на сва 
.{S} Љутићи су жути као очи у мачке.{S} На мршавим петељкама штрче очајни дивљи каранфили боје  
 жуборила озидана чесма на две луле.{S} На зиду је била остављена рупа за чашу или сапун, а изн 
ирачем, који је висио на две стране.{S} На њему се усправљало неколико фотографија у раму од сл 
орао претрпети још једно расхлађење.{S} На предлог Вишњин, он се несвесно ухвати за џеп.</p> <p 
 мртва природа: куће, улице, камење.{S} На сваком углу остало је нешто од ње.</p> <p>То ново ра 
 који је пиркао из Овчарске Клисуре.{S} На извесним местима пробијала је Морава то зеленило и т 
дмереним кораком и гледала преда се.{S} На пола растојања она подиже очи и спази Илића.{S} Он ј 
олима.{S} Платно позади лепршало се.{S} На њему је писало неједнаким словима: „Збогом, Дрино во 
шна капљица.{S} Капље су биле чешће.{S} На један пут, ветар се претвори у вихор.{S} Облак се пр 
а становање једне отменије породице.{S} На углу, који је правила Крунска улица са другом попреч 
налакћују и разговарају преко улице.{S} На сред вароши уздиже се велика, старинска црква са гло 
еочекивано, још док су се састајали.{S} На пијаци је запевао друштвени тенор, иначе књиговођа у 
задовољни једно другим, тако срећни.{S} На срце су му навирала осећања од пре годину дана, меке 
е Илић.</p> <p>— Не знам, може бити.{S} На срећу ретко мислим; она ми се чини сувише неодређен  
амијама, вештачким цвећем, бонбоном.{S} На фијокама испод њих примећивали се натписи за лорбер, 
ом грађевином, а био је мртав пијан.{S} На саслушању је изјавио да је покушао да изврши самоуби 
ило најзад да им је био представљен.{S} На његовој тоалети видела се велика разлика.{S} Имао је 
о на чисто.{S} То је било несумњиво.{S} На само њено име, обузимао га неки флуид, сладак и тежа 
руку.{S} У глави јој је било празно.{S} На очи јој се хватала магла.{S} Виде како се шешир скин 
у.</p> <p>Напољу је иначе било тихо.{S} На обали се видело парче једне шумице: врхови од јела,  
 долазио је мирис на покошену траву.{S} На оближњим фабрикама палиле су се лампе.{S} Хорови жаб 
 град избацивао на своју периферију.{S} На северу, уздизала се једна немалтерисана кућа сеоског 
ивоту виши од обичне бриге за кујну.{S} На лицу јој је почивао отмен умор, који је требао да по 
ја образовала је црну, зарђалу масу.{S} На неколико места пушило се.{S} Младић обухвати једним  
— понови девојка јогунасто и искрено. — На што онда љубав кад се рачуна колико и лањски снег!</ 
 покрет као да хтеде истргнути нешто. — На сваком кораку, тако рећи, може се подићи по једна це 
опевао у шипражју поред Млаве.</p> <p>— На Духове је наша скупштина у Београду — рече јој Аница 
оја, која се види само код лептирова, а на супротној страни, по крововима ниским, високим, од о 
своје тесне дупље... нестајало их је, а на њиховим местима <pb n="253" /> зјапеле су црне бездн 
ели, и осети како му цело тело дрхти, а на срце му наваљују разнолики осећаји, од тихе носталги 
оњски трамвај замењен је електричним, а на пољани Батал-џамије копани су темељи једне јавне гра 
тку, неко примети да се нешто црно гиба на таласима.{S} Донесоше чакље, али оне беху кратке.{S} 
 неког далматинског пристаништа укрцава на море.{S} Као гимназист другог разреда прочитао је Од 
и прожмала нека слатка језа, од чукљева на руци, па кроз цело тело, да јој и колена задрхте, ка 
а, кроз ниске гране својих врба, позива на велика дела, узвишен рад.{S} Гледао сам је толико пу 
философије; дивље мржње његових другова на <hi>постојеће стање</hi>, од кога му је пуцало срце  
 све формалности око преноса наследства на своју сестру, не задржа никакву резерву за себе, и в 
 држао лекцију њеном брату, позивала га на ручак још једнако по свом обичају куцајући на врата  
ради којих тај дућан постоји познају га на први поглед по његовом прозору, упрљаном мувама и ма 
ака, притискивале по један свежањ књига на своје груди које су се почињале поверљиво оцртавати  
унџија Марко, јако се наљутио због тога на свог сина и хтео га убити.{S} Занат није ишао никако 
ређено, преда се.{S} Илић је био полуга на којој је почивала зграда њеног живота.{S} Полуге је  
n="272" /> <head>XXIV</head> <p>Кажу да на састанак људи долазе увек нешто раније, а да жене за 
г песника прошлог столећа, заслужују да на њихове хумке долази свет и молитве чита; међу најлеп 
је књиге, седела крај прозора што гледа на сокак и посматрала земљу свога детињства смешећи се  
 постељу није хтела ићи.</p> <p>Погледа на сат.{S} Било је још рано.{S} Обуче своју собну хаљин 
рила.{S} И говори ја стоци да се угледа на ову Швабицу преко пута, па да пере једну собу данас, 
 тражила одлучно да јој се мртвац преда на сахрану.</p> <p>Београд, август 1911 — март 1913.</p 
али вели, мора да се иде од куће, можда на страну, па су трошкови велики, а...{S} Није довршио  
је Радоје. — До јесени имаћемо оба зида на брани.{S} А оно што остане лако је.{S} Још до године 
ко одмакло с послом.{S} Оба главна зида на брани била су подигнута.{S} Ништа јаче у граду није  
ак га и то интересује — одврати госпођа на рачун Поповића, па додаде: — Чедомир је озбиљан млад 
откопчао, те се видело парче белог веза на кошуљи.{S} Вишњу обли румен.{S} Учини јој се да то в 
е, обеси се о бедра, да се после склиза на под.{S} Девојка подиже руке као да се предаје цела б 
после неколико тренутака оклевања. — Ја на то питање нисам мислио.</p> <p>Матовићка га погледа  
ва, неколико ниских кућа, остатци змаја на телеграфској жици и, у дну, једна старинска, двоспра 
> <p>— Матовић ће имати великог утицаја на развитак даљих догађаја.{S} Он ће несумњиво привести 
 дошав на власт, провезу преко Теразија на фијакеру, који називају интовом.{S} Ови млади људи ј 
иљно с бичем у руци.{S} Споредна капија на Двору зврјала је широм отворена.{S} Унутра се светли 
д лажне ораховине, талијанска династија на дувару и умиваоник од лима.{S} Под је покривала нова 
 за нас, везана везом најмилијег човека на земљи, оца нашег?</p> <p>Вишња, лака словенска приро 
младићу жена-другарица која диже човека на посао, пружа му подстрека за велика дела; општење са 
 мртву, парну машину, да је свео човека на један проблем механике, на једну врсту живе геометри 
 вијугав друм и низ телеграфских дирека на нашој страни.{S} Колико је пута ишла тим путем с Или 
ан професор универзитета, два посланика на страни, неколико министара, један милионар и тако да 
едном приватном кућом спази два војника на стражи, с ножем на пушци.{S} Иза њих се шарениле две 
{S} Он је у њему видео једног сапутника на истом путу, на путу у интелектуални живот, човека ко 
векова требало му је да пређе од уранка на једној падини Рудника, па до заласка за зелени зид Ј 
лико остали на само.{S} Она је полагала на мишљење околине.{S} Било да се с ким сусретне, било  
оћ је већ наваљивала са истока и падала на варошке куће беле, сивкасте, црвене, црне, <pb n="81 
ећала све дубље једно што је пристизала на снагу, те је већ имала потребу да се допада људима,  
авцу Врачара.</p> <p>Аница ју је чекала на капији.</p> <p>— Шта је с тобом, Вишња? — дочека је. 
ако своја нешто бледа уста, заборављала на своју сакатост, храмала око студента, пљескала рукам 
њеног друштва, и она је већ заборављала на свог првог учитеља.</p> <p>То је тако трајало до јед 
 савест.</p> <p>Вишња је тада управљала на свог друга горак поглед који је значио разочарење, и 
е с њом.{S} У погледу који је управљала на њега, он би спазио понос који страда, а можда нешто  
 која је имала шеснаест година, храмала на леву ногу и којој су њено необично име — име професо 
нечим, стварима које је слушала, читала на Великој Школи.</p> <p>Једном приликом запали јој се  
а у попа.</p> <p>Вишња се добро осећала на Великој Школи.{S} Академска слобода јој је пријала.{ 
Чедомир оженио.{S} Смрт је јако утицала на већ рањену девојкину душу.{S} Она се посвети бризи о 
е то <pb n="244" /> занат, а она седела на кљуну према њему.{S} Како је млака вода хладила ватр 
 по овој киши?{S} Нигде те нисам видела на скупштини.{S} Мислила сам да си се вратила кући.{S}  
} Илићи су били пореклом из једног села на граници ваљевског и ужичког округа, на дивљачној пад 
ока трака Дунава.</p> <p>— Ти си одсела на Врачару? — прекиде тишину млади суплент.</p> <p>— Да 
 Руке је забацила.{S} Наслонила се цела на младића.{S} Тамно жута чарапа од конца вајала је див 
 да се и ми страсно заборавимо као чела на каквом цвету.{S} Вишња је несвесно пила миље из вазд 
ао служавке.{S} Ћерка, која је већ била на удају, није имала наклоности ни према каквом озбиљно 
<p>Она се окрену.{S} Била се зауставила на обасјаном простору једне уличне лампе.{S} Пред њом с 
нег, него је то госпа-Клеопатра урадила на своју руку код колеге свога покојног мужа, јер није  
ким проблемима.{S} Култура му се нудила на сваком кораку: музеји, споменици, позоришта, па онда 
љу светло и благо време, она је мислила на протекле догађаје са много искреног сажаљења за друг 
и изгуби се негде око оскудног зеленила на острву Циганлији.{S} Пред вече, кад мало прехлади, с 
његовом собом.{S} Собарица је наместила на његов прозор саксију резеде.{S} Госпа-Матовићка слал 
у света и саме себе: ја сам се спустила на општи ниво.</p> <p>Илић не одговори ништа.{S} Били с 
> <p>У осталом, она је врло мало личила на оне традиционалне младе са обореним очима, које нам  
 шта ми радиш ?...{S} Јеси ли се свикла на наш живот?</p> <p>Она је била и сад мала, жива женск 
је разлог што су зрнца философије дошла на та непосвећена места, смешећи се као дете.</p> <p>У  
оврсним неправдама, хапшењима и осудама на смрт.</p> <p>Млади човек погледа госпођицу Матовић.< 
 праве слатко лице познатијим госпођама на шеталишту, знају за девојке с великим миразима.{S} Њ 
чким шеширом на глави и високим чизмама на ногама. — Еј, Милисаве, ходи да ти представим моју н 
ерији кецеље; оне обе имале су у цртама на лицу онај израз невиности који је урођен првој младо 
и честа рађања, од те вароши која дрема на пригревици украј Мораве.{S} Покушавала је да веже св 
 И већ се с пролећа приступило радовима на подизању централе <hi>Рад и Светлост</hi>, како ју ј 
ог кабинетског рата, сталним скандалима на двору.{S} Међутим, ни Јован није остао читав.{S} Изи 
ту, па је ступио у везе и с антикварима на обалама Сене.{S} Затим се дао на посао.</p> <p>Учини 
 у варош.{S} После се сети његовог дома на Врачару, скромне, готово сиротињске кућице, где наро 
е.{S} Под њим је жуборила озидана чесма на две луле.{S} На зиду је била остављена рупа за чашу  
а просипале се из редакције сваког дана на Теразије, па се после разносиле широм Србије и Српст 
д заједно.{S} Њена плава коса, очешљана на раздељак, правила је врло згодан оквир њеном лепом л 
дитеља, она је желела бити најбоља жена на свету.{S} Она није признавала себе за свог господара 
p> <p>Она је лежала, као дете, изваљена на његову мишицу.{S} Прамен плаве косе падао јој је пре 
са себе покривач, и оста тако, изваљена на леђа, полуоткривена и дишући дубоко, жедно, као да с 
алазио се узидан крст од црвеног камена на коме је изрезан натпис: <hi>Вилина Вода 1848</hi>.{S 
авао је на часове, трошио много времена на трговање с поштанским маркама, свађао се с ђацима ок 
е дедукције, па и софизми, а, с времена на време, упада у противуречности.{S} Она се питала још 
е, а њен гној прља, трује.{S} С времена на време, он би се свестио, чупао из срце ту опасну гљи 
је допирао хук плахе кише.{S} С времена на време млезеви би ударили о прозор да весело човека о 
84" /> служавка нађе поред ње с времена на време.</p> <p>Лазаревићка се опорављала полагано.{S} 
ала и да није ништа сачувала од спомена на њихово познаство.{S} И, он није био никад сигуран да 
ну нежност.{S} У њима није било спомена на оно што су заједнички преживели и проживели.{S} Она  
 посматрати ту бубу и мислити... ко зна на кога!{S} На државни удар... на професора коме у том  
вој руци и гледао тамо у правцу планина на западу.{S} Он је био миран.{S} Ништа на њему није из 
из слушаонице у слушаоницу, с предавања на предавање.{S} Нико вас није питао: шта ћете и кога т 
тровом ћерком.{S} Сети се његова ћутања на њено писмо.{S} Сумња је уједе за срце.{S} Учини јој  
разблудно.{S} Осећала се нека јака воња на влагу, зној, на човечје месо.{S} Чула се поново она  
дшкринуте магазе ударала је кисела воња на јеличко вино.{S} Један зрак сунца играо се око гирла 
е видик губио преко голог Тркалишта, па на Седам Кућа све до планинског склопа око Кумодраже.{S 
{S} У врх пута стајала је још она клупа на <pb n="97" /> којој су седели.{S} Пролетос је била з 
азговарали смо цело јутро.{S} Још удара на бели лук, а већ развезао о Плеханову, Огисту Конту,  
љака, Вуксановића и Компаније, стаклара на Сави до Малих Степеница; немој да се стидиш.{S} А са 
е допадала; опомињала га је сувише шара на зиду у девојачкој соби његове жене.</p> <p>Исекао је 
ани, суседи, па и отац, намрштених бора на челу и изразитих усана.{S} Свако од њих знао је наћи 
ланова Радојевих и целог његовог говора на Моравиној обали.{S} Погађала је да му се допада.{S}  
 улице, док је она одговарала с прозора на другом спрату.{S} Био је вечито добре воље.{S} Прича 
о — приста она и пружи му руку. — Сутра на овом месту, у три сата.{S} Ти си слободан?...{S} Ево 
<p>Тако куцајући, а не отварајући врата на младићевој соби њу би прожмала нека слатка језа, од  
гризле переце поред најпомоднијег света на улици.{S} Чинило јој се да је све било весело, шалил 
его по обичају.{S} Скакао је с предмета на предмет.</p> <p>— Видиш, ти си петичар, први ђак, ст 
на све у животу.{S} Ја имам осам испита на врату.{S} Глава ми бучи, хоће да прсне.</p> <p>— Зна 
ју лепу реч да јој каже, да јој честита на положеним испитима, ласка јој на отменом држању, док 
> <p>Он јој приђе.</p> <p>— Ја сам љута на вас — дочека га Бела, држећи непрестано само главу п 
аво не би могао отуд ишчупати.{S} Ништа на свету није било кадро спречити га у његовој борби за 
 девојку у савршеној чедности.{S} Ништа на свету није било кадро да је скрене са правога пута : 
на западу.{S} Он је био миран.{S} Ништа на њему није издавало узбуђење.{S} Једино су његове очи 
а је била гвоздена, друга дрвена, трећа на ногаре.{S} Ту собу је могла обитавати породица једно 
 Око ње се простирала таласаста равница на далеко.{S} Где се окрене, ливада јој је нудила меке, 
рема се да буде велика и мила сарадница на препорођају родног краја.{S} Управо, он је ово двоје 
ругљене линије назирале у прашини сунца на заласку.{S} Долина је била пуна примитивних баштован 
енично кретале са девојке на игру сунца на улици, а са сунца опет на девојку, на њен го врат, н 
е време било ручку, да сама трчи и куца на младићева врата, позивајући га:</p> <p>— Господин-Ил 
то одељење — скупи сву храброст, закуца на врата и преда се тој голицавој дрхтавици, па док јој 
и досади та игра, те, кад једном закуца на врата и кад рече уобичајену реченицу: „Господин-Илић 
еког надприродног бића.{S} Милева отрча на другу страну, где се златила читава простирка, и њен 
ју, после Цариграда и Неапоља, најлепша на свету, а ја се кладим да је она најружнија престониц 
 права рачуна.{S} Отац се био бацио сав на политику, није <pb n="127" /> имао времена, па можда 
е траже много.{S} Највише, да се, дошав на власт, провезу преко Теразија на фијакеру, који нази 
очајаваш.{S} Не треба бити тако осетљив на неприлике у животу.{S} Ти си млад.{S} Треба ти време 
{S} Они су у стању да омрзну човека кад на њему угледају нову кравату.{S} Тај тип се буни проти 
 поздрављају својим топлим погледом рад на добру народа.{S} Слушајући звуке пијука, њему се чин 
д кришом свој дрхтав, девичански поглед на рођака своје другарице.</p> <p>Зауставише се код Кај 
ичне свакако.{S} Јер, кад спусти поглед на свој рукопис, он признаде жалосно:</p> <p>— Залутао  
а и сваког тренутка јој истеривала стид на образе.{S} Иначе, у свему другом, мењала се ка идеал 
епог, и чудио се одкуд њега да употребе на тај простачки посао.{S} Није се разумевао у коњима,  
ењу.{S} Радоје је одбијао кратке димове на својој луши.{S} Његове очи су гореле као жишка у дув 
>Дечко устаде лењо и, клатећи се с ноге на ногу, упита с врата:</p> <p>— А где вам стоје?</p> < 
 <hi>Еснафлије</hi> до две чађаве пруге на зиду суседне куће, на коју се ослањао кров пјане каф 
и устрептао пољубац.{S} Пољубац не паде на усне, већ на ону румен по образу и остави младићу ут 
 што је ту научио.</p> <p>Затим му паде на ум како му је једна газдарица од стана ушла у собу с 
одговори младић без журбе, и кад остаде на само са Белом, разви новине.</p> <p>— Пардон за једа 
у, добити државну службу, па да проведе на миру старе дане уз сина господина.</p> <p>— Боже дај 
Продужите... — рече она, па весело седе на канабе поред њега.</p> <p>Кроз чипкане завесе на про 
мљиве речи.</p> <p>Избегавала је да иде на универзитет.</p> <pb n="182" /> <p>— Како бих поглед 
ад је изгледао као лепа циганка кад иде на бал.</p> <p>Кад изби на Теразије, Илић застаде неодл 
у се поврати, али цело његово имање оде на добош, јер је он највише настрадао: био је главни ак 
{S} Чудног облика кућица за црпење воде на обали пружала је своју гвоздену руку као нека ружна  
Она није довољна жени која хоће да буде на висини свога времена — одговори Вишња и погледа плаш 
p> <p>Споразумели су се да венчање буде на јутрење, у најужем кругу пријатеља.{S} Госпођа је то 
тово.</p> <p>Идућег дана, Вишња га нађе на Великој Школи по свршетку једног семинара.{S} Изишли 
 њих и да се сваком члану породице нађе на невољи.{S} Али млади човек је залуд наводио разлоге  
 не отвориш прозор.</p> <p>Зарија пређе на илузију слободе, оде у метафизику, изгуби се у апсур 
жем! — трже се стари господин, па пређе на своје дело о земљорадничком осигурању.</p> <p>Његово 
е волео да има посла с војском те пређе на другу страну, где се уздизао неки плот, накривљен, т 
 јурио поред ње.{S} Она загази, и пређе на другу страну.{S} Кораци су се приближавали.</p> <p>— 
в.</p> <pb n="223" /> <p>По ручку пређе на трем.{S} Пролетња пилад грабила су се у дворишту око 
 у позориште, кад оно у свом путу наиђе на Чачак.{S} По кафанама се пуши, млатара рукама и води 
даље писао Вишњи да се не љути, да дође на свадбу ако може.</p> <p>— Нека ти је Богом просто —  
ји није трпео примедбе.</p> <p>Кад дође на Велику Школу, Лазаревићева се баци на студије врло о 
рављен против њега: било да она не дође на заједнички час, било да га не примети на улици, било 
ва у оближњој механи.</p> <p>Посао пође на боље.{S} Код Радоја су се могли купити часовници јев 
на.{S} Тражио је од жене и деце да пазе на одело.{S} Жена му је имала тепелук од дуката и дијам 
ки:</p> <p>— Овој нису вечерас све козе на броју!</p> <p>Вишња сврши школске задатке што је мог 
ао Дарвин ?</p> <pb n="300" /> <p>Да је на његовом месту био какав ветеран на перу, он би проду 
 савести било је нестало.{S} Гледала је на онај догађај с Чедомиром у њеној соби мирно, као на  
S} Па опет, чим је устала, погледала је на врата где је синоћ оставила венац.</p> <p>Он је стај 
се мирила са том вароши, заборављала је на рђаве часове које је у њој доживела; успомене, оне л 
 сенка, неправилна и крупна, дрхтала је на зиду.{S} Даље мало, пузала је, разлиставала се стара 
ратила се одмах у село.{S} Прекинула је на кратко са целом прошлошћу.{S} Дала је реч својој дру 
н и склони се у страну.</p> <p>Улица је на том месту била раскопана.{S} Од последњих киша нахва 
.{S} Тек по који пут, а нарочито кад је на пољу светло и благо време, она је мислила на протекл 
није био приметио дубоки утисак који је на њу био учинио.{S} Судио је површно:</p> <p>— У мени  
еде заборавити садашњост, притиснути је на груди, рећи: „Моја Вишња, моја лепа, моја стара Вишњ 
ористи у својој вези; понављам, брак је на првом месту акт озбиљан, хладан, срачунат да се прим 
ао да је знао читати и писати.{S} Он је на тај начин давао свечаности томе раду, сређености сво 
лно двојку.{S} Осим тога, задоцњавао је на часове, трошио много времена на трговање с поштански 
један круг болесних места, а нападао је на оно што је главно, на основе и темеље, у које се мал 
х у навике и застарелу моду.{S} Имао је на себи плишано одело, црно и опшивено свиленим испусто 
прекор, покажу врата.{S} Долазила му је на ум мисао да нађе старог господина, па да му каже све 
ако су се надали на дому.{S} Краљ му је на дан венчања опростио само пола казне.{S} Доцније, да 
ом стану, трудио се стално да не остаје на само с министровом ћерком.{S} То је било врло тешко. 
де, да му се не би приметило што остаје на само са девојком.{S} Али би га она задржавала понека 
овићем, селидбама с једног краја Србије на други, отпуштањима из службе, бежањем у иностранство 
 неприродно умекшаним гласом. — Он није на одмет.{S} Ја сам то видео на робији. <pb n="124" />  
је пије.{S} Да га свет не опази, попије на једном месту само једну чашу, па тако изређа до трид 
анифестације, демонстрације, резолуције на туђ рачун, а чим дођу у питање они, њихова личност,  
 његове мајке, ћерке цинцарина, ханџије на цариградском друму, који се доцније обогатио, и оца, 
још изненађен.</p> <p>Посадише се обоје на наслоњачу.</p> <p>На пољу је вејао снег.{S} У пећи ј 
 својим уобичајеним путем из Библиотеке на Теразије, па Крунском улицом на Врачар, где је давао 
ном челу.{S} Он провуче прсте кроз кике на темену и управи поглед прозору, као да је хтео себи  
чи су се наизменично кретале са девојке на игру сунца на улици, а са сунца опет на девојку, на  
 реч и дошла тачно.{S} Баш кад сказаљке на сату једне оближње часовничарске радње показаше три, 
 Стари господин би се извалио поребарке на фотељу, пушио и очекивао кафу.{S} Понекад би читао н 
ја хромост није допуштала честе изласке на отворено поље и сунце, она се учини младићу слатка и 
а собом, ступи дубље у собу, стави руке на кукове, па ослови студента нешто извештаченим гласом 
уша да одвоји стране што су се оснивале на материјалистичком схватању, гунђајући;</p> <p>— Можд 
м последњим гранама, које су се љушкале на вечерњем поветарцу, спајао слике своје две познанице 
накиње узимале би се за руку и излазиле на улицу, па шврљале око гомиле песка, кафанских столов 
окрете бића.{S} Илићу су горко долазиле на ум Шекспирове речи: „Има много ствари <pb n="297" /> 
..{S} Можда све ове мисли нису долазиле на ум младом човеку, али сличне свакако.{S} Јер, кад сп 
е хтела сазнати какав су утисак учиниле на њега те речи.</p> <p>— А љубав, мама? — примети Бела 
ироким зеленим махунама, које су висиле на све стране као фантастичне ресе.{S} По земљи се прот 
а онда паде поново на девојку, а одатле на сто, на зид, на прозорска окна, на затворена врата,  
и Чедомир.</p> <p>Вишња пак остаде даље на барикадама.{S} Она није опраштала своме другу ту изд 
ад се превртала са једног краја постеље на други.{S} Било јој је тешко и пријатно.{S} Тешко, је 
ћина пешке.{S} Ћевапџије изнели роштиље на сокак и задимили, а по зиду извешали кобасице разне  
лика прзница; за најмању ствар отера ме на место! <pb n="126" /> А, бога ми, добро учим и речи  
чности, слабости, погрешке довеле су ме на једну тачнију оцену света и саме себе: ја сам се спу 
и миловале су као свила.{S} Једно дугме на блузи било се откопчало, те се видела кожа бела, ист 
се метну, да ми је да знам?</p> <p>— Не на мене, у сваком случају — упаде госпа-Клеопатра.</p>  
} Радила је двоструко само да не остане на само са својим мислима.</p> <p>— Радоје није заслужи 
идеалу нове жене, јер нама требају жене на висини наших дана, жене ослобођене свих предрасуда,  
иш никако?</p> <p>— Једна цигара с мене на уштап, у друштву, не шкоди...</p> <p>Упалише по цига 
ити, по образима који се више не румене на сваку ситницу, по дивно довршеном телу које је издав 
а се и то зазида, те цела Морава окрене на јаз.{S} Али се пролеће не дочека.{S} С јесени поче д 
 мало што да је свежије.{S} Из чамовине на прозору цури смола.</p> <p>Пошто је распремила собу, 
 забуне, обузе је љутња.{S} Баци новине на под.{S} Затим их поново диже и укочено гледаше посну 
егов врат.{S} Он осети поново њене усне на својим устима и њене груди утиснуте у његове.{S} Он  
не, да претрчи преко дворишта, предахне на прагу Мале куће — како су звали то одељење — скупи с 
римењује њено материјалистичко схватање на делу: њен гвоздени закон конкуренције оправдава му с 
авио у иностранству, није крио огорчење на свог сина.{S} Војсци је наређено да чува границу и,  
ложиле.{S} Поделиле су државне квартире на два одељења.{S} У једном су наместили кујну и собу з 
тарог мебла колико хоћеш, труне ми горе на тавану!</p> <p>Тако би и урађено.</p> <p>Илић се у п 
по матури, уписују за то време семестре на универзитету, и већ знају вредност годинама службе.{ 
омир се врати у дубину салона, сурва се на канабе, притиште јако обе слепочнице, које су биле к 
шира, разапетих сунцобрана, и задржа се на једном споменику, окруженом букетом прецветалог јасм 
кривудала по широком кориту и губила се на хоризонту као разастрто платно од сребра.</p> <p>— П 
едомире, узми ме!</p> <p>И стропошта се на тле.</p> <p>— Колегинице ? — чу се глас из друге соб 
могућност, чиста штета за време које се на њих потроши.</p> <p>— Објасни то мало простије.</p>  
иво дрхтала.{S} Плаве боје просипале се на парк.{S} Из шуме је долазио дах ноћи, мирис боровине 
ичају шта су радиле преко дана, шале се на рачун првог који наиђе.</p> <p>— Знате шта је ново?  
вао је честе савете.</p> <p>— Узмите се на ум — рекао му је једном. — Ви више нисте дете.{S} Кр 
век да се тако изразим.{S} Угледајте се на Рускиње, које су преплавиле универзитете по Европи,  
еност и говорила:</p> <p>— Угледајте се на господин-учитеља.{S} Ето, њему није било све потаман 
 који ти ово писмо пише и у свему ми се на руци налази.</p> <pb n="180" /> <p>То је писмо затек 
ну.</p> <p>Илић погну главу и спреми се на пљусак грдњи.</p> <p>У том тренутку, девојка полете  
као да виде да је то узалуд, наслони се на дрвену држалицу и изгуби се, гледајући тупо у воду.{ 
Начини још неколико корака, и спусти се на једну клупу, коју угледа празну и усамљену.{S} По ст 
за рукав, шапутао му нешто пропињући се на прсте, и грдио мајку и сестру: <pb n="7" /></p> <p>— 
 ако се прочита десетак књига, научи се на памет још два'естак наслова, славних имена и мудрих  
право ћемо те на занат...{S} Угледај се на господин - Чедомира.{S} Он је сиромах ђак... пардон, 
.{S} Неко тешко осећање савијало јој се на срце.{S} Њена душа је дрхтала од страха пред нечим н 
ји су му Срби препоручили.{S} Уписао се на Сорбону.{S} Изабрао је тему: <hi>О вредности живота< 
{S} Кад би пак био рђаве воље, жалио се на реуматизам у десном колену, који је добио на робији, 
 по коју књигу. <pb n="84" /> Хранио се на кредит, до бољег времена, где и раније.{S} То је бил 
имајући десно-лево.</p> <p>— Спустио се на општи ниво! — осмехну се Илић.</p> <p>Није се смејао 
дирнут.{S} Јутарње сунце пресијавало се на његовим жутоликим цветићима, нешто свелим.{S} Његова 
.{S} Једно бело парче неба указивало се на истоку.{S} Звезда било мање.</p> <pb n="310" /> <p>В 
 Десно, посматрачево око заустављало се на поцрнелим зидинама средњевековне тврђаве, чија се пл 
ињеницу.{S} С начелних распра прешло се на личне зађевице и грдње.{S} Клуб се поцепа.{S} Један  
ешто рекну, али немадоше времена јер се на прагу указа госпа-Клеопатра.</p> <p>Прође један трен 
.{S} Навуче покривач до уста, окрену се на другу страну, затвори очи <pb n="308" /> и покуша да 
При том цела њена млада снага отисну се на њеним хаљинама.{S} Њен природан струк, неизмучен мид 
м оделу к мени... очев благослов, прасе на ражњу...</p> <p>Она устрча као девојчица уз двориште 
т, проваљен миндерлук, прозорске завесе на алке, нешто цвећа у саксијама и пуно дима од јевтино 
 поред њега.</p> <p>Кроз чипкане завесе на прозорима видело се једно парче улице, остатак покој 
ш.{S} Него учи.{S} Иначе, право ћемо те на занат...{S} Угледај се на господин - Чедомира.{S} Он 
ену реченицу: „Господин-Илићу, извол’те на ручак", ошкрину полако врата, промоли главу кроз отв 
S} Сунце је снажно осветљавало предмете на које је падало, али није било вруће, већ врло благо, 
е даје позитивна знања.{S} Не застаните на путу еманципације!{S} Ваши хоризонти остаће тесни, в 
зе моја браћа.</p> <p>— Не, не гледајте на те ситнице, на новац.{S} Погрешићете — рече Чедомир  
понизи.{S} Она је преклињала...{S} Црте на њеном лицу беху се развукле.{S} Очи се рашириле жало 
очима.{S} Тек, била се угојила.{S} Црте на лицу одебљале.{S} Врат јој као кифла.{S} Нешто мирно 
арош и пали општинске фењере, истакнуте на тробојним дирецима по ћошковима.{S} Свака гостионица 
ђено као девица, ситно, бледуњаво цвеће на кривим, ломним гранчицама.{S} То је ивањско цвеће, б 
ва, уређивао варошки парк, калемио воће на рационални начин.{S} Шта више, и по спољашности се р 
убетом од лима.{S} Око ње су ситне куће на један спрат и механе за сељаке.{S} Та црква је једин 
и кошуљу позади и притеже је.{S} Врвице на раменима прскоше.{S} У белини платна развише се црнп 
 никаквог искуства, правиле су пошалице на рачун једна друге, трбушати катихета им се чинио врл 
тице за цвеће, позивао њихове другарице на седељке; нико није умео лепше од њега да начини сунц 
оди.{S} Да је још имао читаве потпетице на ципелама, могао би се мерити са свима шеталишним јун 
 ето...</p> <p>Радоје наби качкету јаче на очи, распали лулу, па додаде:</p> <p>— Ја радим да у 
пу с кнедлама, ћевап у дунсту или ћурче на подварку.</p> <p>— И једно и друго — одговарао је ст 
одговори ништа.</p> <p>Другарице избише на Теразије.{S} С обе њихове стране протезао се Београд 
и Поенкаре наслања се у геометрији више на осећање него на разум.{S} Иде се чак до физике, поја 
своје излоге.{S} Уличне лампе нису више на стубовима, већ су обешене о жицу.{S} Па ипак, ово от 
ла се оба реда зуба.{S} Усне се згрчише на четири угла.{S} Реч се зауставила у грлу.</p> <p>— Т 
с: <hi>Вилина Вода 1848</hi>.{S} Седоше на зид једно према другом.{S} Између њих је певушила во 
у.{S} Они се дохватише шешира и изађоше на улицу.{S} Али тек што се спустише низ неспретне степ 
{S} Већ се примицало вече кад се нађоше на Ћирићевој пољани.{S} Сад се ту шири читава нова насе 
тупи неколико корака кад рођаци пређоше на фамилијарне зачкољице.</p> <p>— Ју, за мало не забор 
 међу повијама.</p> <p>— Да си тако брз на раду као на лажи, далеко би отерао! — рече му други  
д свију чокалиница, ова је најстарија и на најбољем гласу.{S} Читаве бајке причају се о људима  
ла се идејама просвећеног апсолутизма и на народ гледала као на гомилу геака.{S} Јован Матовић, 
<p> Одушевљење породице Матовић пређе и на младог човека, те кад изађе од њих, осети како му се 
 — Жива нећу, а мртву ме можеш однети и на Ђавоље Острво.</p> <p>Илић се тада реши да оде сам.{ 
о је личити на друмског механџију као и на митрополита, да није око његових сувих уста, око тих 
риге за личну будућност, он је мислио и на будућност Србије.{S} Његово биће и његова земља били 
, па онда с њим разговарао на дугачко и на широко о примени електрике, трудећи се да га својим  
и уморнија — одби он. — Мени је добро и на столици.</p> <p>У труду да задовоље што више једно д 
ог дана твоја срећа допусти да мислиш и на оно што је прошло, сети ме се по ономе што је лепо б 
рила је себи.</p> <p>Али како?</p> <p>И на ово питање она одговори право, не заобилазећи, не тр 
рафисту, а Миржеови чергаши завршили би на поправци у Топчидеру.</p> <p>— Откуд ти та практично 
одишњим <pb n="179" /> крмачама, и наби на очи доста фин цвикер.{S} Он је метао те наочари кадг 
циганка кад иде на бал.</p> <p>Кад изби на Теразије, Илић застаде неодлучно.{S} Било му је још  
Он се диже с клупе, прође стазом и изби на излазак од парка.{S} Ноћ је већ наваљивала са истока 
оје упутише Вишњином стану.</p> <p>— Ви на лето свршавате школу? — упита Илић нову познаницу.</ 
својом хромом ногом и једва се заустави на половини салона.</p> <p>И Чедомир устаде.</p> <p>Њих 
прелете цели родни крај, па се заустави на врху Овчара.{S} Сети се гомиле радника који у поднож 
 више не види.{S} Поглед му се заустави на зеленом тепиху своје собе.{S} Једна мисао, далека, т 
бави.</p> <p>Али се његова реч заустави на уснама.{S} Изненадило га је што га госпођа пита за м 
Кад би учитељ испричао лекцију, о шљиви на пример, он ју је већ умео поновити целу.{S} Учитељ,  
шће подсећало на винову лозу, а цветови на цвет од кромпира.{S} Одаја је била тако мала да ју ј 
/p> <p>Она га је волела, те би се други на његовом месту можда знао користити том њеном слабом  
ерци, која далеко тамо иза Рудника ради на свом образовању и спрема се да буде велика и мила са 
и код огледала.</p> <p>Хтела је да види на њој самој колико га мрзи.{S} Један крај њене хаљине  
 обли румен.{S} Учини јој се да то види на неком другом створењу.{S} Окрену се по соби, као да  
ић, следбеник класичних философа и нуди на продају свешчице својих <hi>Гром-мисли</hi>. <pb n=" 
иког носа и зелених очију — која нагази на вилинско коло никад се неће удати.</p> <p>Остојић пр 
бавештен човек помислио би да се налази на прагу револуције, али се сви ти говори свршавају кад 
 може да тиче.{S} Државна служба долази на прво место...{S} Прописан програм, као што рекох.{S} 
о великошколац-политичар.{S} Он не пази на спољашњост; па кад то и чини, ради у супротном правц 
све десити.{S} У сваком случају припази на ту твоју шмизлу.{S} Кад смо ми били млади, ми смо зн 
едне врбе и у њој слику тице како стоји на гранчици.{S} Још цео један свет њихао се под водом и 
 n="130" /> погледа у Белине очи. — Али на што то питање!{S} Мени је тако лепо овде, у вашој ку 
на у дан.{S} Надничари су се навикивали на арапа.{S} Средина је чинила своје.{S} Постао је обич 
зо, управо преко ноћ, како су се надали на дому.{S} Краљ му је на дан венчања опростио само пол 
е губе гризу све класе.{S} Свак се жали на своје стање.{S} Нигде нема никаквог ауторитета.{S} И 
и варали су је, продавали скупље, крали на мери, потурали што је рђаво.{S} Било да узме што да  
ости законодавног тела.{S} Да би остали на свом месту, не могу често имати своје ја, бранити он 
Чедомиром у кућу и кад су толико остали на само.{S} Она је полагала на мишљење околине.{S} Било 
осле, годинама прича како су се провели на Ђаковића љуљашци, о Сокином прстену.</p> <p>Тако и с 
а најлепша у вароши.{S} Други су седели на сандуцима, на даскама закуцаним на ногаре или у чети 
мали право: ни брат ни сестра нису били на свом месту.{S} Родитељи нису водили о њима права рач 
> <head>VI</head> <p>Они су били избили на обалу Мораве.{S} Радојева сестра и чиновник из суда  
е више не волиш.</p> <p>Они беху избили на Теразије.</p> <p>— Ја ћу трамвајем... — примети дево 
е и несређене обузели, занели и осудили на најтежа <pb n="87" /> искуства.{S} Родом из Бијелог  
је догађало.{S} Београђани су се жалили на врућину, на прашину, на велике цене.{S} Овог пута ње 
у нас од нашег уласка у живот наместили на колосек који не смемо напуштати под казном да се не  
од новца, напослетку, који су потрошили на мене.</p> <p>Девојка је била и сувише озбиљна кад је 
ремена, па можда ни праве воље да мисли на своју породицу.{S} Кад би му ко од пријатеља скренуо 
своје драгане.{S} Трудио се да не мисли на њу.{S} Хтео је да је заборави.{S} Њена слика се брис 
> <p>Та песма узбуди Илићу гомилу мисли на лањско пролеће, на Вишњу, на њен <pb n="190" /> први 
се младић да скрене правац својих мисли на конкретне ствари, али слике оне две девојке нису му  
анама, по тротоарима.{S} Врапци се чули на крововима, у олуцима.{S} Један шегрт је ишао средино 
ном, певали револуционарне песме и ишли на трећу галерију да гледају <hi>Ткаче</hi>.{S} После б 
тео решити свој проблем. — Изникнуће ми на врх главе.{S} Једи шта ти се донесе.</p> <p>— Ја не  
 заспи, као дотле, мирно, не мислећи ни на шта.{S} У једном тренутку учини јој се да ће се успа 
и по томе што се није вајкао.{S} Чак ни на порез.{S} Лепо се носио: зими астраганску шубару и к 
им правцем, те је ударао крст на страни на којој се зауставио, склопио књигу, оставио је у крај 
е, зидови су се светлели као подмлађени на пријатној пригревици.</p> <p>— Много је мање људи, н 
 сви подједнако лишени слободе, осуђени на затвор по апсанама; закон је био једнак за све.{S} М 
ни.{S} Многа жена предала би се судбини на њеном месту, оставила да време реши нерешљиве ствари 
ечима и излагању врло разумљивих ствари на неразумљив начин.</p> <p>Он је хтео да буде просто м 
 узму други обрт, те се одважи да удари на главну ствар.</p> <p>— Ти га волиш, дакле? — рече ме 
 с неба бујицом.{S} Многобројни прозори на здањима и чатрљама, на Двору и болници, запламтише ж 
/p> <pb n="258" /> <p>— Јест, мислио си на мене колико на смрт свога деде!</p> <p>Свађе су учес 
које су се почињале поверљиво оцртавати на глаткој материји кецеље; оне обе имале су у цртама н 
ка се стане да надмеће ко ће више знати на памет тих његових бунтовничких изрека : „Абдикацијом 
а Вишњом.{S} Она се трудила да се врати на пут којим је ишла пре него што га је познала.{S} Она 
слити, толико тражити; боље је пристати на живот, пустити се у њега.</p> <p>Јер какав да је, жи 
у уверени да је рђаво и опасно. „Остати на власти" постаје им једина девиза, а посланици владај 
војих наставница.{S} Није морала трчати на час да не задоцни.{S} Па и ти часови!{S} Није их бил 
и осећаји да цепа, да мучи, да се свети на тој девојци која му се предавала сва.{S} Парадоксалн 
а заједнички час, било да га не примети на улици, било да се сувише смеје са осталим друговима. 
буде једино метеор, који ће се појавити на његовом небу, осветлити га чаробно за који тренутак, 
упе за одмор.{S} Зашто се не зауставити на том месту, зашто ићи даље и питати несигурне хоризон 
мати овог или оног политичара, одлазити на конференције, пискарати по новинама, ићи краљу на по 
ком.{S} Тако је Вишња могла сад мислити на себе.{S} Гриже савести било је нестало.{S} Гледала ј 
 Он не би био човек да је могао мислити на шта друго.{S} Плима страсти плавила му је срце понов 
аш како је, чича-Митре, треба помислити на све.</p> <p>— Право велиш — одговори бакалин замишље 
 наука открити велику тајну, одговорити на последње <pb n="266" /><hi>како</hi> и <hi>зашто</hi 
аден, који се никако није хтео скрасити на своме месту; до дечка је била једна близнакиња, а пр 
ом оделу, иначе обичан, могао је личити на друмског механџију као и на митрополита, да није око 
а право.{S} Он је тражио мало светлости на свом путу, као што морнар тражи звезду изнад узбурка 
кад се мора имати храбрости и прекинути на кратко са свим маштаријама.</p> <p>Кућа је била мирн 
ајстор се надао бар у сина, да ће изаћи на пут, свршити школу, добити државну службу, па да про 
предгорјима неке нове земље.{S} Мислећи на ту реку, која ју је уљуљкивала, запљускивала својом  
нечег:</p> <p>— Не... не, ти нећеш доћи на Велику Школу.{S} Ти нећеш бити довољно јака да извој 
 — рече Илић у себи изненадно, циљајући на краљеву женидбу. — Не могу да схватим такав брак у о 
 говорио је дечко самоуверено, циљајући на професоре који су му дали слабе оцене. — Само док се 
 између тих супротности, не помишљајући на могућност да се размажена девојка игра жмурке с њим. 
ак још једнако по свом обичају куцајући на врата од собе, а не отварајући их.</p> <p>То је трај 
</p> <p>— Пиши јој — рече, застајкујући на свакој речи — да смо сви, хвала Богу здраво и добро, 
е на Велику Школу, Лазаревићева се баци на студије врло озбиљно.{S} Али не осети више ону сласт 
S} Отац га је узео за руку; у пекарници на крају вароши купили су хлеба и сира. <pb n="302" />  
аточнике.{S} Она је била кадра да скочи на дрског човека, као мачка.{S} Али кад би се растали,  
промена не измаче младој жени, те скочи на други предмет, на своју школу, на децу.</p> <p>— Има 
 <p>Онде где избија топчидерски трамвај на друм за Обреновац, нашли су једну клупу и сели да се 
јеврејског трговца који је дао намештај на отплату.{S} При избору, поклонила је нарочиту пажњу  
естита на положеним испитима, ласка јој на отменом држању, доказује колико је већ велика девојк 
 западу, девојка зажеле да види залазак на Сави.</p> <p>— Ужелела сам се Београда, бога ми — ре 
ва.</p> <p>Ова слика учини весео утисак на Вишњу.{S} Она се мирила са том вароши, заборављала ј 
му, падали му као неки благ и лаган лек на срце што се крвавило.</p> <p>— Да је и мени да изађе 
 одговори младић самом себи.</p> <p>Тек на кондицији дозна за велику новост која се још од подн 
чи.{S} То је била нова грађевина, налик на извесне београдске куће, подигнуте пре двадестину го 
ао око Вишњиних уста, блед осмех, налик на грч.</p> <p>Она приближи своје лице његовом.{S} Он о 
а своје сирото искуство као бродоломник на пустом гребену што сабира крте остатке разбијене лађ 
 често не господарим собом.{S} Ја нисам на чисто са собом.{S} Како се то десило?{S} Ја то нисам 
се образујем до краја.{S} Хоћу да будем на висини времена у којем живим.</p> <p>Каја је била де 
ом спази два војника на стражи, с ножем на пушци.{S} Иза њих се шарениле две покретне стражаре  
еме реши нерешљиве ствари, донесе мелем на отворене ране.{S} Међутим, Вишња, здрава као планинс 
рсне.</p> <p>— Знам, знам.{S} Ја мислим на твоје испите.{S} Али нећу да се преучиш.{S} Остави д 
дели на сандуцима, на даскама закуцаним на ногаре или у четири кочића.{S} Њихова клупа је из Бе 
дан човек ћутке, с кишобраном натученим на главу и изгледао као сенка.</p> <p>Вишња се стресе.< 
 ме саветује да продужим школу и ступим на философију.{S} Ја сам се решила.{S} Девојачка школа  
јма, тако присног свима нама навикнутим на распуштеност источњачком природом, савршена слобода, 
>Златног Крста</hi> и тврди да ја личим на њеног сина који је умро као питомац Војне Академије. 
 изолучена при врху, оштећена употребом на неколико места.{S} Углове су испуњавале неколике сто 
ономе који би се у том часу бацио љагом на свемоћ слободе и њене заточнике.{S} Она је била кадр 
ош већим бедрима и са поноситим изразом на офарбаном лицу што су такве.{S} По њиховој спољашнос 
p>По вечери, Вишња је излазила с мајком на клупу пред кућом.{S} Њихова клупа је била најлепша у 
е у српску тробојку и с дрвеном јабуком на врху.</p> <p>— Шта му је то сад? — упита се Чедомир  
о га — додаде млада жена и показа руком на једног развијеног дерана, са огромним, сељачким шеши 
авати бајке о миразу и излазити недељом на пиво.{S} Место паланке и њеног главног сокака, пред  
уге стране, ишле су две жене, с марамом на глави, чији су крајеви били везани испод браде.{S} Н 
м се слабошћу користи, према себи самом на крају крајева, јер он хоће живот пун, велики, али чи 
 шумарком од ракита и одраслим јабланом на крају.</p> <p>— Шта ти је, колегинице? — изненади се 
а да отури те мисли заједно са споменом на свог бившег друга.{S} Беше се упутила универзитету,  
аредник, у чизмама, са шапком забаченом на теме и сабљом преко колена. — Парламентаризам, еволу 
г дерана, са огромним, сељачким шеширом на глави и високим чизмама на ногама. — Еј, Милисаве, х 
тајало је попрсје Вука Караџића с фесом на глави.{S} Десно од ормана, на сточићу уметничке изра 
младе Чачанке.{S} Хтео се бацити блатом на све <pb n="112" /> што је прошло, мислити само на се 
це?{S} Хоћеш ли да свет показује прстом на тебе, луди створе?</p> <p>— Доста! — викну размажена 
лиотеке на Теразије, па Крунском улицом на Врачар, где је давао лекције једном гимназисту.{S} Б 
 врхунац.</p> <p>Тада се зачу један шум на вратима.</p> <p>Два млада створа погледаше се као дв 
 младости, њен пасуљ с пастрмом, скуван на особен начин, <hi>чокалиски пасуљ</hi>, с много папр 
ела.{S} Она није могла издржати цео дан на ногама, подносити сва она трчкарања, представљања, и 
а је на његовом месту био какав ветеран на перу, он би продужио своје дело такво какво је, и на 
арци.</p> <p>Али Вишњу не остави спомен на оно што јој је Каја рекла пре толико година. „Има“,  
а за њима месеци, године.</p> <p>Спомен на бившу љубав одржавао је девојку у савршеној чедности 
ла Илића који ју је већ чекао, наслоњен на стуб једне лампе, пошла је брже и пријатељски му пру 
пу, најлепши облик који је икад створен на земљи.</p> <p>Илић је био спремио читаво једно преда 
 младића није засенуо мој положај, а он на то не треба да рачуна ни колико ја.{S} Нико у Србији 
ом.{S} Круна ће морати потражити наслон на народ... мораће дати нов устав, грађанске слободе.{S 
и палидрваца да се упали цигара и давао на веру.{S} Могло се ићи из ходника у ходник, из слушао 
талим сметлиштем које је град избацивао на своју периферију.{S} На северу, уздизала се једна не 
 Престао је да пише афоризме, па се дао на поезију.</p> <p>— Наука ме није задовољила — објасни 
варима на обалама Сене.{S} Затим се дао на посао.</p> <p>Учинило му се да се остварио његов вел 
уком један прамен косе што јој је падао на чело, и јекну болно:</p> <p>— Шта је ово мени?{S} Ја 
закони, нарави, навике.{S} Он је стајао на прекретници и није се могао одлучити камо да претегн 
ноћ оставила венац.</p> <p>Он је стајао на истом месту, недирнут.{S} Јутарње сунце пресијавало  
е људе у њиховим борбама, он је остајао на истом месту.{S} Упркос дубоким уверењима у сопствену 
блаке тананих апстракција; он је стојао на земљи и говорио просто;</p> <p>— У народу је стање о 
ђај с Чедомиром у њеној соби мирно, као на неки давни несрећни случај.{S} Нека топла нада, која 
ему, а највише према себи самом.{S} Као на слици, он је видео цео свој живот, целог себе.{S} Шт 
 уским зеленим лествицама.</p> <p>— Као на Калимегдану! — говорио је газда-Митар, куцкајући шта 
еног апсолутизма и на народ гледала као на гомилу геака.{S} Јован Матовић, који је био сишао са 
ивоту једном речи.{S} Машта је ишла као на крилима.{S} Кад се дође већ до немогућности, младић  
ић се у почетку снебивао, осећао се као на терету, на сметњи.{S} После се навикао.{S} У стану ј 
им пањевима.{S} У кафанама је врило као на вашару.</p> <p>— Овим сељацима засја електрика пре н 
ма.</p> <p>— Да си тако брз на раду као на лажи, далеко би отерао! — рече му други пут. — Само  
имећивао би ко у шали. — Пију, једу као на даћи.</p> <p>— Нека им је алал! — поклапали су га др 
ет победи.</p> <p>Младић се осмехну као на неки свој <pb n="77" /> успех.{S} Он је волео своју  
 ђачким зборовима, где се драо и скакао на први знак <hi>вође</hi>.{S} Потписивао је резолуције 
них састанака.{S} Он се већ био навикао на љубак <pb n="53" /> додир тога девојчета.{S} Најзад, 
о страшно ножем у трбух да га је послао на онај свет, па после умакао и успео да пребегне у Тур 
ека добар ручак, са уживањем би рачунао на први од месеца кад се прима плата.{S} Кад би она бил 
 поручио кафе, па онда с њим разговарао на дугачко и на широко о примени електрике, трудећи се  
умро од глади.{S} Свој позив је схватао на старински начин.{S} За њега философски системи нису  
енац</hi>, отворио га насумце, па читао на глас стихове, предајући се чару философске поезије Њ 
и је био још мрак.{S} Часовник је куцао на столу.{S} Његов глас би се утишао по каткад да се је 
тији, који је почео још кад је он дошао на власт, развио се до своје потпуности.{S} Неколико по 
а Двора, водио поред Батал-џамије право на варошку <pb n="273" /> периферију.{S} Вишњине загаси 
па ударила преко поља и бацала се право на град.{S} Срећом за Чачак, са те стране налазио се не 
промангупирао се са свим, изгубио право на даље школовање, побегао са два заната.{S} Најзад, го 
Ко ме уби?...{S} Ја сам се убио.{S} Ево на̑!...{S} Све је ту написано...</p> <p>И пружи му једн 
 понављао у себи надничареве речи: „Ево на̑!{S} Све је ту написано... па читај!“</p> <p>Истог д 
их докумената, осмејкивао се подругљиво на љубазности што се чиниле будућем министарском зету и 
тно.</p> <p>— Мизерија! — рече презриво на његов рачун, устаде са свог места, пређе преко собе, 
и стари.{S} И девојка је мислила поново на свог пријатеља:</p> <p>— Он не зна ништа о мени, а н 
еле ка њеној мајци, па онда паде поново на девојку, а одатле на сто, на зид, на прозорска окна, 
ња се у геометрији више на осећање него на разум.{S} Иде се чак до физике, појављују се гледишт 
арне књиге, не пишу ништа, полажу много на беседништво, и живе, скривено, по Палилули и Енглезо 
 кафаном <hi>Шаран</hi>.{S} Он је седео на крми и терао чамац врло добро, као да му је то <pb n 
ђен од стране Вишње.{S} Био ју је видео на улици, па кад је хтео прићи, она је зауставила неку  
 — Он није на одмет.{S} Ја сам то видео на робији. <pb n="124" /> Видиш, били смо сви подједнак 
</p> <p>Вишњу је волео.{S} С тим је био на чисто.{S} То је било несумњиво.{S} На само њено име, 
е пропалице, као овај официр што је био на румунском двору, као овај глумац што је играо Кина,  
шло ни неколико минута, а он је већ био на улици, са̑м.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
ти хришћанство, он би место крста набио на олтар гуњ и опанак.{S} Сад, после двадесет година бо 
уматизам у десном колену, који је добио на робији, и грдио свога сина.</p> <p>— Шта је с тобом? 
д би она била његова, неуморно би радио на започетој тези.{S} Шта би га се тицало што не би пос 
S} Председник кабинета, који се налазио на страни у бањи, придружио се телеграфски одлуци своји 
а ли су му нокти како треба, па одлазио на ручак, пењући се уз кратке, камене степенице, ограђе 
ече, кад мало прехлади, свет је излазио на Калимегдан: сеоске учитељице и маловарошани који су  
.</p> <p>— Шетао сам, размишљао, мислио на тебе...</p> <pb n="258" /> <p>— Јест, мислио си на м 
..</p> <p>Цело ово вече, Илић је мислио на самоубицу.{S} Па и сутрадан, та га мисао није остављ 
.{S} А кад би се пренуо сасвим и мислио на њу, на ту плаву девојку, на њене косе, на њене образ 
 у намери да се убије.{S} Ово је учинио на улици пред самом грађевином, а био је мртав пијан.{S 
за великог човека.</p> <p>Кад је ступио на Велику Школу, он је тамо нашао два оделита типа међу 
о овом свом претку, било је да се борио на Засавици, по свој прилици у чети Зекиних голаћа, да  
ким, чипканим застирачем, који је висио на две стране.{S} На њему се усправљало неколико фотогр 
дан шегрт је ишао средином улице, носио на глави трубу од фонографа и певао колико га грло доно 
примењеној философији.{S} И он је личио на оног класичног магарца који је скапао од глади измеђ 
архалне куће, где је живот сина наличио на живот оца, где се снови не пењу ни донде докле се ди 
о посећивао њихова тајна удружења, учио на памет поједине фразе, зурио дубоко у ноћ у неподгреј 
ата.{S} На глави је имао качкету, пушио на лулу и бријао бркове.{S} Да се није знало чији је си 
и се враћали кућама: ко у тарницама, ко на коњу, а већина пешке.{S} Ћевапџије изнели роштиље на 
нити правну државу.{S} Ја се чудим како на то нисмо раније мислили.{S} Ја се смејем <pb n="109" 
ен го врат, на белу руку, спуштену лако на ивицу од канабета.{S} Спусти своју уздрхталу шаку на 
 /> <p>— Јест, мислио си на мене колико на смрт свога деде!</p> <p>Свађе су учестале.{S} Најмањ 
 идеала из књига, уживало је сад слатко на пригревици ових присних састанака.{S} Он се већ био  
и.{S} Њему су ти загрљаји падали слатко на срце.{S} Они су му ласкали, уверавајући га о срећи,  
боко и фатално, нешто што је наваљивало на њу као ветар, гушило је и дирало у дубину душе, да ј 
ривено платном, као и Вишњино, почивало на мермерном столу у хируршкој дворани београдске болни 
х, подозрење, осуду.{S} Њој није падало на ум да се запита: какве су оне, те жене, те девојке о 
чним потписом.{S} Једно велико огледало на ногарима попуњавало је празнину између прозора.{S} Н 
ела безбожном привиђењу које се јављало на огледалу.{S} Затим се дохвати за главу и растрже пле 
г јутра се срушила.{S} Никоме није пало на ум да је диже.{S} Полиција је само дошла, учинила ув 
нтастично биље, чије је лишће подсећало на винову лозу, а цветови на цвет од кромпира.{S} Одаја 
 не сачекавши одговора, окрену се нагло на здравој пети, дохвати се отворених врата, и, поклецн 
<milestone unit="*" /> <p>Сунце је било на заласку.{S} То беше онога истог тренутка кад је Чедо 
јих састанака...{S} Вече их је ухватило на Чукарици.</p> <p>Онде где избија топчидерски трамвај 
 би отерао! — рече му други пут. — Само на кога се метну, да ми је да знам?</p> <p>— Не на мене 
 да да удружи, идеалиста који ради само на крупно; гледајући главну ствар превиђа споредну, веч 
 n="112" /> што је прошло, мислити само на себе, радити за своје испите и не осећати ништа.{S}  
ја.{S} Он је био обратио сву пажњу само на спољашност, на изглед ствари и покрете бића.{S} Илић 
е знамо где идемо, ми знамо само да смо на путу...{S} Можда све ове мисли нису долазиле на ум м 
p> <p>Илић стеже срце и упути се лагано на вечеру.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
воју савест, радила је готово претерано на школским предметима.{S} Положила је испите врло добр 
 господин-Илићу? — пређе Бела изненадно на њега, скупљајући празне шоље.</p> <p>При тим покрети 
пљускивање домаће воде утицали су чудно на Вишњу.{S} Предмети су губили оштре контуре.{S} Нешто 
слу паланчанку, чије срце, можда једино на свету, куца у том тренутку за њега... на своје лекти 
о за своје задовољство и мислити једино на оно што је пријатно.{S} Свога мужа сматрала је за но 
 каћиперка и, у домаћим свађама, стално на страни своје мајке.{S} Рачуноиспитачу живот није био 
 просвети повео разговор, био је стално на страни школованих људи, ма они и застрањивали.</p> < 
изичке спекулације и ставити се потпуно на гледиште позитивистичке философије.{S} Пронашао је б 
 <p>Млада учитељица је лежала непомично на поду, пред постељом.{S} Кроз откривен прозор улазио  
џилук није више ишао, одаде се нарочито на часовнике.{S} У слободном времену учио је немачки је 
о је да јој је срце здраво — рече лекар на последњој посети. — Ако се тако одржи, госпођа ће жи 
видела уређена баштица и идилични бунар на точак.{S} Пређоше једну њиву, засађену пшеницом.{S}  
златара код тебе.</p> <p>— Какав златар на ово време, Бог те видео, кад и ја не могу хлеба да з 
око пет часова, Мића Живковић, надничар на новој грађевини Привредне Банке, ударио се неколико  
ратке.{S} Радоје обеси тада један фењер на чакљу, па присветли.</p> <p>— Мртвачки сандук! — при 
ротивност Бели.{S} Чедомир натуче шешир на очи, хотећи да одагна ова привиђења.</p> <p>— Матови 
свим квартовским мангупима, носио шешир на криво, говорио шатровачким језиком, задиркивао служа 
ву си оборила младу.</l> <l>Ко̑ одговор на сву љубав моју,</l> <l>Очи твоје спустила си тајно.. 
} Затим додаде, да би скренула разговор на другу страну:</p> <p>— Ти си напустила универзитет?< 
 је промаљао радознало главу кроз отвор на колима.{S} Платно позади лепршало се.{S} На њему је  
о зауздана, пробијала се још кроз отвор на средини.{S} Чекало се само пролеће, па да се и то за 
о велим, да му кажем нек долази код нас на храну.{S} Њему ће се познати, а нама је свеједно: ку 
{S} Са суседног острва долазио је мирис на покошену траву.{S} На оближњим фабрикама палиле су с 
допирао потмуо хук бујице и тежак мирис на одроњену земљу.{S} Грађани, у пола обучени, и војска 
 и боје.{S} Собу је испуњавао јак мирис на јоргован.</p> <p>— Како ти се допада мој будоар ? —  
 за један крај, као заставу, брисао нос на сав глас и хвалио одличну кујну своје жене.{S} Кад б 
.{S} У руци је држала један крупан цвет на подугачкој гранчици.</p> <p>Она га спази такође и за 
иле</hi> приређује у очи Ивањдана излет на брање ивањског цвећа.{S} Да пустиш, тето, Вишњу са м 
их романа.{S} Ћифте веџбају своју памет на теби и дају своје мишљење о твојим поступцима.{S} С  
на игру сунца на улици, а са сунца опет на девојку, на њен го врат, на белу руку, спуштену лако 
аже главу.</p> <p>Мисли му пређоше опет на професора.{S} Учини му се као да чује отварање апсан 
 је још дете.</p> <p>— Бела ми је терет на грудима — прихвати госпођа, изненадно потресена. — К 
 ће доћи и изменити, окренути њен живот на боље.{S} Међутим, ништа се није догађало.{S} Београђ 
ш, ти си петичар, први ђак, сталан гост на министарској трпези, па која вајда: несрећан си као  
е видео да сви око њега имају свој крст на леђима.{S} Он је видео само себе, те је веровао да б 
ијале оном својом ватром, јако као крст на старинској цркви.</p> <p>Вишња га пусти да говори.</ 
а не иде тим правцем, те је ударао крст на страни на којој се зауставио, склопио књигу, оставио 
.{S} Погледај их! — и Ристић пружи прст на прозор. — Ко ће знати шта оне виде својим мрежастим  
љи нов, либералан устав.{S} Јако је љут на реакционаре што су га изневерили приликом његове жен 
ољубац.{S} Пољубац не паде на усне, већ на ону румен по образу и остави младићу утисак глатке к 
овачких помоћника који су доносили робу на избор, чудио се сложености црквене администрације ок 
своју другарицу, покуша да окрене главу на другу страну, али се његове очи не могаху одвојити о 
е постеље.</p> <p>Младић је дизао главу на овај глас.{S} Он му је звонио као труба војске која  
м, загрлио је око паса, притиснуо главу на њене груди, на тело.{S} Осетила је тај загрљај као ж 
но од њега, што ствара контрасте и наду на потпуност.{S} Пожеле да раскрсти са својим несређени 
з борбе, те своју слободу употребљавају на своја задовољства, а задовољства не челиче дух.</p>  
оних чежњивих вечери које саме позивају на дуге разговоре.{S} Месец је био тек изгрејао.{S} По  
у предмет из средине... што се позивају на енглеска и талијанска дела.</p> <p>Осећала се слобод 
уди једу врло мало, троше што год имају на новине и брошуре, читају на дохват популарне књиге,  
о год имају на новине и брошуре, читају на дохват популарне књиге, не пишу ништа, полажу много  
 речи школованог човека, које потсећају на књиге, одвајају од свакидашњих разговора и стварају  
је је он називао њеним, правећи илузију на сличност њихових имена!{S} Једанпут су дошли дотле ч 
ога оца ни председника општине, партију на влади ни друштво у којем је говорио.{S} Многима то н 
и његове жене.</p> <p>Исекао је хартију на полутабаке, начинио превоје за исправке, умочио перо 
 становима.</p> <p>Вишња притисну кваку на једним од многобројних, зелено обојених врата, али с 
анабета.{S} Спусти своју уздрхталу шаку на ту руку, на оно меко, благо и мирно парче пред лакто 
огрешку, укиде оба закона, даде оставку на свој положај и премину са скромном пензијом средњешк 
културног човека.{S} Планови о повратку на страну, о довршетку студија, изгледали су му немогућ 
 Он осети мирис њене косе и спусти руку на њено раме.{S} Она се стресе; не рече ништа.{S} Друго 
нције, пискарати по новинама, ићи краљу на подворење.{S} Чим би он измакао из куће, госпа-Матов 
 види целу, разголићену, остављену њему на вољу.</p> <p>Она је лежала, као дете, изваљена на ње 
ротив свега, носила у дну срца успомену на младића који ју је некад волео и кога би она могла в 
p> <p>Младић, поред ње, примети промену на њеном лицу.</p> <p>— Простачке приче — рече он сигур 
сам видела оволику потпуност у огледању на води — продужи девојка. — Погледај десно... тамо исп 
руку, па после првих поздрава осу грдњу на режим:</p> <p>— Парламентаризам није испунио своја о 
врака прегонило се по остарелом кестењу на улици.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 
Кад би му ко од пријатеља скренуо пажњу на несташност његовог сина, он се бранио неким руским п 
ма.{S} Ништа не свраћа пролазнику пажњу на њега: фирма ни модел робе што се ту може наћи.{S} Ал 
При избору, поклонила је нарочиту пажњу на салон.</p> <p>— Дивно! — говориле су гошће кад их је 
 због неких општинских радова личиле су на низове ископаних рака.{S} Гомиле иловаче у помрчини  
е речи, добре наде и обећања узимали су на се изглед стварних бића, рађали се један из другог,  
подаје првом осећању, па намаче качкету на чело, распали лушу и, одмерено, упита:</p> <pb n="65 
све је мислила о једном: о универзитету на који је позива Кајин рођак.{S} Покушавала је да се о 
се пред Циганлијом, на оном истом месту на којем је Илић пољубио први пут своју драгану.{S} У в 
ао јој је да се не брине, оставио листу на сто, легао и заспао.</p> <p>Мисли му поново скренуше 
до учио нешто практично... за машинисту на пример, али вели, мора да се иде од куће, можда на с 
амерама.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ја ћу на село... за учитељицу.{S} Ја немам мираза.{S} Ово шко 
 она је зауставила неку своју познаницу на пролазу и продужила пут с њом.{S} Било му је јасно д 
 од лађе развијао се кроз бистри ваздух на све стране тога широког пејсажа.{S} Обала се огледал 
/p> <p>И Чедомир притиште један пољубац на насмејане усне, које се прилепише за његове, и осташ 
hi>Еснафлије</hi>.{S} И ти си погорелац на свој начин, је ли тако?{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!{S} Хоће 
— И једно и друго — одговарао је старац на постављено питање. — Нико нас не тера, па ћемо да је 
уба војске која иде у помоћ, као поклич на освету, на буну.{S} Што му се допадало у тим тренутц 
 благо ти будет и да долгољетно поживиш на земљи...{S} Да постоји рај сваки би се старао да што 
оро затим залупа улицом општински добош на узбуну.{S} Варош се избуди.{S} Река је била разорила 
.{S} Али приста овог пута.</p> <p>— Још на ракију нису ударили порез — продужи Ристић. — А била 
е раније непријатности.{S} Велика варош на утоци Саве у Дунав чинила јој се понова лепа.{S} Хте 
 су се пут Бумбарева Брда, у белу варош на саставу две велике воде, и изазивале слику студента  
ише</l> <l>На свакојаке травице,</l> <l>На зелен здравац планински,</l> <l>На бел’ босиљак град 
> <l>На зелен здравац планински,</l> <l>На бел’ босиљак градински.</l> </quote> <p>На изласку и 
uote> <l>Колика је царева ливада</l> <l>На њој нема трна ни грмења.</l> <l>Само има до две вите 
p> <quote> <l>Милији душа мирише</l> <l>На свакојаке травице,</l> <l>На зелен здравац планински 
2"> <pb n="238" /> <head>XXII</head> <p>На Скупштини је нашла Вишња неколико својих другарица и 
бел’ босиљак градински.</l> </quote> <p>На изласку из вароши указа се Морава бистра, умиљата, о 
 Још да трпим којекакве трутове!</p> <p>На крају једног таквог разговора, он се реши.{S} Није м 
 је; Младен је брбљив, а Бела...</p> <p>На ову реч младић задрхта.{S} Један пламен загреја му о 
е у апсурдности даљих дедукција.</p> <p>На часовнику у дворишту изби три сата.</p> <p>— Хајдемо 
 се у све гране државног живота.</p> <p>На том месту тротоар је био узак.{S} Њихова се рамена д 
 а није, управо, знала куда иде.</p> <p>На неком сату изби осам.</p> <p>Она погледа око себе.{S 
еограда, остављао последње куће.</p> <p>На оном месту, близу острва Циганлије, где се пруга дел 
стог дана отпутовали су у Париз.</p> <p>На станицу су их испратили Матовићи са кумовима.{S} Кад 
 паприку?{S} Нема ко да ми купи.</p> <p>На улици се чу тресак тарница.{S} То је пошта одлазила  
p> <p>— Буржоа! — рече презриво.</p> <p>На њу навали гомила мисли, најпре нејасних, лаких, безб 
>Посадише се обоје на наслоњачу.</p> <p>На пољу је вејао снег.{S} У пећи је пуцкарала ватра.{S} 
аквог гостопримног пристаништа ?</p> <p>На улици затандрка нешто.{S} То су се враћала празна ко 
, утучени у главу, стока божја!“</p> <p>На спрату над дућаном седели су.{S} То беше стара палан 
, ударио једноман окна, метнуо ролетне, набавио велике ормане, споља лак, а унутра сомотска пос 
b n="200" /> говорила му цене појединих набавки.{S} Младић је одобравао.{S} Није могао дати јед 
реди увођењем земљорадничког кредита за набавку савршенијих справа и средстава, и у опште претп 
, каталоге, књиге са стране, па по њима набављао робу, чистио метал, оправљао сатове, лемио лан 
зали су у гомилама.{S} Журно се копало, набацивала се земља, побијало коље, доносило се камење, 
 крупну главу, црне веђе, круто држање, набељене образе и офарбану косу; посебно је истицала оч 
се свет препаде, и ето...</p> <p>Радоје наби качкету јаче на очи, распали лулу, па додаде:</p>  
ногогодишњим <pb n="179" /> крмачама, и наби на очи доста фин цвикер.{S} Он је метао те наочари 
о мењати хришћанство, он би место крста набио на олтар гуњ и опанак.{S} Сад, после двадесет год 
ме више не волиш? — стаде да се мази, и набра обрве.</p> <pb n="189" /> <p>Младић уздахну, нерв 
ote> <p>Лазаревићева оста сама.{S} Беше набрала пуно наручје цвећа, те потражи какво угодно мес 
 се у његову средину и стаде растресати набрано цвеће.</p> <p>— Јаој, црна, шта ћеш ту? — викну 
ежало наго, младо тело, забачених руку, набреклих груди, устрепталих слабина и очију стакластих 
— Буржоа! — рече презриво.</p> <p>На њу навали гомила мисли, најпре нејасних, лаких, безбрижних 
љала границе. <pb n="139" /> Тражила је навалице срећу.{S} Опасности су јој годиле.</p> <p>Једн 
изби на излазак од парка.{S} Ноћ је већ наваљивала са истока и падала на варошке куће беле, сив 
познато, дубоко и фатално, нешто што је наваљивало на њу као ветар, гушило је и дирало у дубину 
 његовом спомену.{S} Што је онда толико наваљивао да се <pb n="255" /> опет виде?{S} Шта му је  
p> <pb n="199" /> <p>Матовићка не хтеде наваљивати.{S} Знала је да јој је муж врло тврдоглав.{S 
и како му цело тело дрхти, а на срце му наваљују разнолики осећаји, од тихе носталгије што смо  
</p> <p>Он покуша да оспори њен разлог; наведе да је парница поведена, да ће се брак раскинути. 
ди да се успротиви њеним разлозима и да наведе противне мисли које су јој од синоћ лутале по гл 
је се могла сетити доказа који је хтела навести, збуњивала се и допуштала своме пријатељу да он 
е као на терету, на сметњи.{S} После се навикао.{S} У стану је имао што треба скромном човеку.{ 
вих присних састанака.{S} Он се већ био навикао на љубак <pb n="53" /> додир тога девојчета.{S} 
ан, изукрштан призор.{S} Обичаји, вере, навике, установе, начини живота, потребе, снови, амбици 
г каквог су га створили закони, нарави, навике.{S} Он је стајао на прекретници и није се могао  
у га и помету; због њих променимо своје навике, укусе, идеје, <pb n="40" /> планове, потпаднемо 
а и помету.{S} Због њих променимо своје навике, укусе, манире, идеје.{S} Подпаднемо под њихов у 
ти се разликовао од мештана, окорелих у навике и застарелу моду.{S} Имао је на себи плишано оде 
ло се из дана у дан.{S} Надничари су се навикивали на арапа.{S} Средина је чинила своје.{S} Пос 
истом трпезом.{S} Поред тога, Бела није навикла да јој се задовољства ускраћују: колико се млад 
еал тога појма, тако присног свима нама навикнутим на распуштеност источњачком природом, саврше 
 као да је примила од својих посетилаца навику да пије, па се пропила и од пића посрнула, па пр 
о другим, тако срећни.{S} На срце су му навирала осећања од пре годину дана, меке, наивне мисли 
 се пред њом и око ње.{S} У уста јој је навирало једно слатко пиће, као грех.{S} Помрчину замен 
нова успротиви се том предлогу одлучно, наводећи да социјализам не пориче <pb n="108" /> народн 
="235" /> су ми неочешљана, неумивена — наводио је отац као разлог.</p> <p>Испросио је њену дру 
 на невољи.{S} Али млади човек је залуд наводио разлоге двема женама, које су се занеле у свој  
<p>Кад се нико не одазва, она се помоли наврата: збрчканог лица, повезане главе, згурених плећа 
 ми два’ес’ пара пасуља.</p> <p>Понекад наврати и Зарија Ристић, следбеник класичних философа и 
е овде? — упита га она.</p> <p>— Да.{S} Навратим који пут.{S} Овде је пријатан залазак сунца.{S 
еписа нешто, и рече ми да ће се вечерас навратити.{S} Боји се да не пређе у запаљење.</p> <p>—  
 што начитанији.</p> <p>Шесту годину је навршио у јуну, а већ у августу молио је оца да га упиш 
за усну.{S} Крв осоли њену пљувачку.{S} Навуче покривач до уста, окрену се на другу страну, зат 
{S} То беше ниска, неизветрена одаја, с навученим завесама.{S} Чедомиру, који пређе нагло из св 
асима који се појављују и онима који се нагађају.{S} Вишња се уплаши и викну своју колегиницу;< 
ка, великог носа и зелених очију — која нагази на вилинско коло никад се неће удати.</p> <p>Ост 
 <p>— Шта је?{S} Шта је теби?{S} Куд си нагао?{S} Ти губиш главу.</p> <p>У том, на часовнику у  
p>— Гатке! — рече она немарно.</p> <p>— Нагваждања — одобри Радоје.{S} Затим додаде у шали:</p> 
.{S} Она се не трже.{S} Он продужи свој нагиб и притиште један кратак и устрептао пољубац.{S} П 
ели у шетњи.{S} Пред вече, кад је сунце нагињало западу, девојка зажеле да види залазак на Сави 
дног златиборског села чији се отегнути нагласак и говор кроз нос одржавао још после толикогоди 
... гледам је и сад, а никад је се нећу нагледати.{S} Чини ми се она као неко надприродно биће, 
у драгану и уштеди јој муку од сазнања, наглих и из друге руке.{S} Он ју је жалио.{S} Погађао ј 
и се своме срцу.{S} После се трже брзо, нагло и одби.</p> <p>— Не, не могу.{S} Журим се.</p> <p 
ченим завесама.{S} Чедомиру, који пређе нагло из светлости у помрчину, требао је један тренутак 
ћа, па не сачекавши одговора, окрену се нагло на здравој пети, дохвати се отворених врата, и, п 
ед другим.{S} Чедомир је скинуо шешир и нагнут лако, очекивао да му девојка пружи руку.{S} Она  
мо његово тело, које је у том тренутку, наго и покривено платном, као и Вишњино, почивало на ме 
ана једним грчем.{S} Пред њом је лежало наго, младо тело, забачених руку, набреклих груди, устр 
да душа сања неки ванземаљски сан, тело наго, божанствено у својој невиности, сатанско у својој 
их тој девојци, изашле би му пред очи и нагониле га да је опет види.{S} Срео би се с њом.{S} У  
, него друге жене, не жене, него нечије наготе.{S} Њене очи су добијале чудан сјај и упијале <p 
> <p>— Да.{S} Ти чекаш, гладан и жедан, награду за твоје философске спекулације, а око тебе диж 
 ранијих година.{S} Шта више, добила је награду, једну књигу која је говорила о неговању поврћа 
дио — те га је Илић поучавао за скромну награду.{S} Ову платицу надокнађавала је госпа-Матовићк 
едан свет њихао се под водом и са оним, над њом, стварао чаробно савршенство.</p> <p>Чедомир Ил 
како то природа може да удеси по каткад над том вароши, широм отвореној мађарским пустарама.{S} 
а тражи; пуче друга пушка; тица се изви над Дунав, одлете у ваздух и више се не врати.</p> <p>— 
} Брига за свакидашњим хлебом господари над сваком другом бригом код највећег броја лица.{S} Њи 
м, изолученим прозорима, државним грбом над сниским вратима.{S} То је пошта.</p> <p>У том се чу 
амрела? — рече младић, наднесе кишобран над девојку и додаде:</p> <p>— Допусти!</p> <p>— Није п 
177" /> снаге, што јој даје преимућство над паром при употреби у ситној, па и занатској радинос 
љено сребро, и <pb n="74" /> још високо над зарубљеним брдом преко Саве.{S} Све се запали.{S} Р 
у пролазили, а перо је висило непомично над хартијом.{S} Његове мисли се бркале. <pb n="294" /> 
у главу, стока божја!“</p> <p>На спрату над дућаном седели су.{S} То беше стара паланачка кућа: 
ки давни несрећни случај.{S} Нека топла нада, која се у њој рађала без разлога, испуњавала је њ 
ог у осмеху што му га је извајала добра нада и што се чудно мешало са првим цртама зрелих годин 
се не даде да га занесе та струја нових нада, него исприча другарици у кратко све шта му се дес 
а видети.{S} Ипак, корачала је даље.{S} Надала се да ће се сакрити.{S} Подржавала ју је храброс 
њен и да то не може бити.{S} Али се она надала да ће наћи неког другог, сличног њему, <pb n="23 
 парада, господин-Илићу!...{S} Нисам се надала да ћете тако изневерити поверење наше куће.{S} З 
нако брзо, управо преко ноћ, како су се надали на дому.{S} Краљ му је на дан венчања опростио с 
 то могуће, то ће бити врло корисно, и, надам се, наши ће те разумети.</p> <p>— Да, мени је пот 
та, чији успеси нису одговорили његовим надама; чиновници, грабљиви и покварени, владали су зем 
 Суревњиво и забринуто <pb n="69" /> се надао сваког часа лопову који би му покварио више него  
ођа га загрли поново.</p> <p>— Ко би се надао од овог свеца — рече затим, милујући га по подбра 
о.{S} Јела се стара мука.{S} Мајстор се надао бар у сина, да ће изаћи на пут, свршити школу, до 
ише и времена.{S} Велики џбун јоргована надвишавао је ограду и пружао своје гране, са широким л 
и бридела леђа, звониле су му као песма наде, утехе, буне; њихова вера у будућност и сопствену  
, слутње прве узнемирености, девичанске наде и бескрајне снове.{S} Све то има своје време.{S} О 
Љубазна познанства, ласкаве речи, добре наде и обећања узимали су на се изглед стварних бића, р 
равно, с отомбољеним лицем, па ипак пун наде, дубоко убеђен у сопствену вредност, у дела која ћ 
ена додирнуше.{S} Чедомира такну у срце надземаљска милина.{S} Девојка поред њега имала је зеле 
ледало је као да се унело, упило у неко надземаљско задовољство.</p> <p>— Хоћеш ли да будеш мој 
је ово двоје мешао.{S} Кад је у клисури надзиравао раднике, гледајући хиљаде њихових црнпурасти 
абрику тек да се сакрије од полицијског надзора ?{S} Није ли сусед преко пута помиловани робија 
 — јер је још као дете, због недовољног надзора, пала са степеница и сломила ногу.{S} Стога су  
ад изађе од њих, осети како му се груди надимају од неког осећања непознатог, неодређеног.{S} К 
 те му је ваљада због тога чаршија дала надимак:{S} Јеж.{S} Стеван се није слагао са женом.{S}  
поклапале с оним нечим новим што јој је надирало у душу.{S} Она их је памтила све, и несвесно у 
богатих?</p> <p>— Они не спадају у моју надлежност — одговори службеник мртвачке спреме. — Ја т 
разним министарствима и осталим великим надлештвима, где је рад мањи, а плата већа.{S} Они осни 
/hi>. <pb n="86" /> Публика се стане да надмеће ко ће више знати на памет тих његових бунтовнич 
пребаци брат сестри, и један сјај мушке надмоћности засја у дечковим очима. — Кажи само колико  
> <p>— Ти си без амрела? — рече младић, наднесе кишобран над девојку и додаде:</p> <p>— Допусти 
о се од тога већ остваривало.{S} Велике наднице привлачиле су сељаке из околних села, па и из д 
журнали.{S} Једна шваља је најмљена под надницу.</p> <p>— Сутра да ми што буде, не дај боже, па 
> — Јуче око пет часова, Мића Живковић, надничар на новој грађевини Привредне Банке, ударио се  
ри да хоће да се убије — умеша се један надничар са самаром пуним цигаља. — Вели, неће више да  
ио их око налоња, он је понављао у себи надничареве речи: „Ево на̑!{S} Све је ту написано... па 
чито полусељака што су амали, таљигаши, надничари.{S} Од интелигенције, све неке стране физионо 
>То уважење губило се из дана у дан.{S} Надничари су се навикивали на арапа.{S} Средина је чини 
!{S} Арап! — викали су умиљато око њега надничари првога дана кад је доведен; миловали су га по 
ораха и букет процветале зове.{S} Горе, надносило се нешто неба, с групом осветљених облака око 
 од своје службе у војсци, трудио се да надокнади дамама оскудицу у каваљерима и био је заиста  
не виде с Кајом.{S} Она хтеде по том да надокнади своју срећу, да види, <pb n="246" /> да посет 
авао за скромну награду.{S} Ову платицу надокнађавала је госпа-Матовићка у пажљивом опхођењу, у 
у се нови потоци и реке.{S} Воде почеше надолазити.{S} Из горњих места допирали су гласови о по 
 Влажна пољана дисала је новом, великом надом.</p> <p>— Што ми то раније ниси рекао ? — упита г 
 бело платно Моравино. — А видео сам је надошлу, усталасану, помамну: страшна је тада, риче, бе 
, кад песма одјекну поново.{S} То су се надпевали момци и девојке.{S} Момци су певали:</p> <quo 
у нагледати.{S} Чини ми се она као неко надприродно биће, као светица, непознато божанство.{S}  
као да све обузе језа од нечега кобног, надприродног.{S} Радоје врати фењер ономе од кога га је 
о да се доиста из њега излива дах неког надприродног бића.{S} Милева отрча на другу страну, где 
азлично од њега, што ствара контрасте и наду на потпуност.{S} Пожеле да раскрсти са својим неср 
део први пут, помислио би да је горда и надута, али, у иоле познатијем <pb n="104" /> друштву,  
орамо успети.</p> <p>— Шта да радим ? — нађе је по том Милева. — Радоје пије.{S} Да га свет не  
ћи готово.</p> <p>Идућег дана, Вишња га нађе на Великој Школи по свршетку једног семинара.{S} И 
врата.{S} Долазила му је на ум мисао да нађе старог господина, па да му каже све.{S} За то није 
е <pb n="147" /> предомисли и окрену да нађе своје друштво.{S} Зашто?{S} Ни она сама не би тачн 
вољно је ако се <pb n="184" /> служавка нађе поред ње с времена на време.</p> <p>Лазаревићка се 
меја план своје другарице.{S} Само, она нађе за добро да је опомене:</p> <p>— Чувај се Чедомира 
сним часовима усамљености!</p> <p>— Куд нађе ту жену: плебејку, старију од себе, удовицу — рече 
их две године плаћао уредно.{S} Доцније нађе две три лекције и живљаше скромно, у маленом колу  
с друштвеном имовином, јер се у каси не нађе онолико новаца колико се очекивало.{S} Акционарско 
могло путовати и отворено, а да нико не нађе у њему чега другог до другарских саопштења.{S} Њег 
!...“</p> <p>Понекад би помислила да се нађе са Чедомиром, да га поново придобије за црвену зас 
а се растури по утрини.</p> <p>Вишња се нађе поред Милеве.{S} Ове песме, Радојеве речи, весеље  
ца кад и ово писмо.{S} Велим, нек ти се нађе ако се наканиш.{S} Ако ти је то мало, а ти ми теле 
S} Имам посла.{S} До виђења! — и већ се нађе пред Вишњом, стидљив и он, збуњен, светлих очију,  
свију њих и да се сваком члану породице нађе на невољи.{S} Али млади човек је залуд наводио раз 
куће, за коју га ништа није везивало, и нађе се са својим вршњацима, децом такође из бољих кућа 
чност, будила све умрле врлине.{S} Илић нађе једва времена да каже Зарији:</p> <p>— Пардон...{S 
S} Влада није могла другојачије него му нађе лепо место у државној служби.{S} То допусти Матови 
 <p>Није се преварио.{S} У једном листу нађе забележен јучерањи случај.{S} Белешка је гласила : 
ла, да постоји, да живи, живи...</p> <p>Нађе се у Кнез-Михаиловој улици.</p> <p>Ова улица је би 
и давали наметљиве савете. — Наше је да нађемо новац, а остало: то је његово.{S} Не може се нау 
 помоћна средства:</p> <p>— Треба да се нађемо, па да се објаснимо; да се разговоримо као прија 
осе, па тражи себи девојку.{S} А кад је нађеш, сети се колико је Вићентије узео, па ти тражи дв 
олако друмом.{S} После неколико минута, нађоше се пред Циганлијом, на оном истом месту на којем 
ређењу државе које су стизале са Запада нађоше у том незадовољству узорану њиву, и народ се фор 
ледају.{S} Већ се примицало вече кад се нађоше на Ћирићевој пољани.{S} Сад се ту шири читава но 
и кад се ствари доведу у ред, кад обоје нађу користи у својој вези; понављам, брак је на првом  
стали из гробова, да још не знају да се нађу.{S} У осталом, он је тако замишљао час васкрса мрт 
х зеница.{S} Њена глава клону.{S} Он се наже и потражи њена уста.{S} Уста и уста <pb n="132" /> 
елимо.{S} Само, кажи, мајка ти је нешто назебла, па се много брине за тебе, да и ти ниси, не да 
го... будућност, како се то једном речи назива.{S} Мирно, предано, сваког дана, она је учила <p 
ицу испод руке, шетају до краја сокака, називају свакој клупи добро вече, причају шта су радиле 
 Човек се троши између два акта који се називају: хтети и моћи.{S} Зашто дакле бити против оног 
ровезу преко Теразија на фијакеру, који називају интовом.{S} Ови млади људи једу врло мало, тро 
 мајке</hi> — како је госпођа сама себе називала — али је девојка више посматрала домаћег учите 
морала мирити са стањем ствари, како је називала своје домаће прилике и неприлике, и сагнути гл 
ји је за свој рачун учио немачки језик, називао га је <foreign xml:lang="de">Wunderkind</foreig 
о у почетку новотаријама свога сина.{S} Називао му књиге <hi>купусарама</hi>.{S} Најзад, виде д 
је шетајући по варошкој околини коју је називао природом.{S} Потврђења својим закључцима тражио 
 путем с Илићем до тог села, које је он називао њеним, правећи илузију на сличност њихових имен 
з раја.{S} Пусти простори, по којима се назирала тек овде-онде која прилика што се лагано вукла 
ких планина, чије се заокругљене линије назирале у прашини сунца на заласку.{S} Долина је била  
се, прелива као свила.{S} Међу травкама назире се разнолико цвеће.{S} Ту је модри слез са круни 
у девојке.{S} Она је очекивала да је он назове својом вереницом, дâ јој обећања за цео живот, с 
ана.</p> <p>— Ћути ти, ти... како да те назовем?... ти ћеш оцу дати рачуна.{S} Ти ниси више мој 
p>Илић се осмехну;</p> <p>— Не знам.{S} Назови ме како хоћеш.{S} Измењао сам све идеје.{S} Више 
ев систем, материја, енергија.</p> <p>— Назови како хоћеш — једва чујно прошапта девојка — али  
 иначе не знају за њу.{S} А оне које је назру, оне су као ове муве што се лепе уз прозорско окн 
 ми то причају одавно.{S} Али ја добра, наивна, старинска жена...{S} Ко ће у то да верује!...{S 
ирала осећања од пре годину дана, меке, наивне мисли по мало меланхоличне, као <pb n="153" /> ш 
војка га је слушала погледом зачуђеним, наивним, благим и жалосним, дубоко уверена да је њен жи 
к старе душе, бунила се сва њена ранија наивност против извесних крајности Илићевог схватања ст 
преко дана, шале се на рачун првог који наиђе.</p> <p>— Знате шта је ново? — рече им Милева јед 
и праћакаше се по блату.{S} Један шегрт наиђе звиждућући, загледа се у пијаницу и рече му озбиљ 
се иде у позориште, кад оно у свом путу наиђе на Чачак.{S} По кафанама се пуши, млатара рукама  
укла се из села у село и процењивала се наизменично пред разним комисијама док се не би сва рас 
н не настави говор.{S} Његове очи су се наизменично кретале са девојке на игру сунца на улици,  
 Нико није задовољан и нико сигуран.{S} Најако се осећају тегобе од неродице, од учмалости, од  
нек ми дете изучи школе.{S} Школа ти је најблагословенија.{S} Седиш у топлој соби и пазиш шта с 
ади својих родитеља, она је желела бити најбоља жена на свету.{S} Она није признавала себе за с 
д другова да говоре са завишћу да је то најбоља кондиција у Београду: стан, храна, пријатељство 
и своје ја, бранити оно што мисле да је најбоље, најкорисније, најправедније, борити се против  
м за мараму.{S} У осталом, то је Радоју најбоље ишло за руком.{S} Учитељ се вечито <pb n="58" / 
га је цео свет напустио, као да му нема најбољега што је имао.{S} То осећање прогнанства прелаз 
вију чокалиница, ова је најстарија и на најбољем гласу.{S} Читаве бајке причају се о људима кој 
тај посвећени кут Београда и била његов најбољи украс.{S} Тако слободна, још више <pb n="101" / 
лела.{S} Поред свих мана, он је био њој најбољи, највреднији, најмилији.{S} Он ју је гледао зан 
оља, засипа усеве, односи <pb n="70" /> најбољу земљу и прети да једног дана збрише целу варош. 
 те место метресе, одушевљава те, опија најбр...р...рже...{S} Ето, већ сам пијан. .</p> <p>Био  
 господари над сваком другом бригом код највећег броја лица.{S} Њихова мишљења, нарочито кад се 
но родно место, град у којем је провела највећи део свога живота, сваки ју је познавао, чак и к 
овори он, мало изненађено. — Ја бих био највећи незахвалник кад бих се и најмање пожалио.</p> < 
лико пакло дувана, помиловање с робије, највише можда какво чиновничко место.</p> <p>— Говориш  
а времена.{S} Ја те волим, много волим, највише волим.</p> <p>Она га присили да седне, посади м 
} Лично за себе, они не траже много.{S} Највише, да се, дошав на власт, провезу преко Теразија  
 одвратност према свету, према свему, а највише према себи самом.{S} Као на слици, он је видео  
ушао.{S} Они који су му се дотле дивили највише, гледали су га сад попреко, мрко, осуђивали га  
ло његово имање оде на добош, јер је он највише настрадао: био је главни акционар.{S} Отишли су 
зивале слику студента Илића.</p> <p>Још највише би се разонодила кад би отишла својој другарици 
Поред свих мана, он је био њој најбољи, највреднији, најмилији.{S} Он ју је гледао занесеним оч 
 рђавом гласу. <pb n="167" /> Он изабра најгору, <hi>Еснафлију</hi>, па ступи унутра.</p> <p>Са 
 два витла, те га цело село прогласи за најдаровитијег човека под небом и помири с оцем.{S} Вра 
е занесене очи.{S} Нико не поверава ове најдубље тајне свога бића, оне се крију и од сопствених 
и сусрели, њене сомотасте очи синуле би најдубљом љубавном ватром, да се одмах после замраче др 
учине, а они од којих сам очекивао зла, најзад су ми га учинили.</p> <p>— Бори се.{S} Борба за  
 <p>— Узми га кад ти се допада! — рече, најзад, Вишња, и пружи му цвет.</p> <p>Он га узе.{S} Пр 
, каква је та грешка коју је учинила и, најзад, ко саставља то поштовано јавно мњење?{S} Није л 
 ето ако хоћеш... колико сам ниско пао, најзад.</p> <p>Девојка погледа изненађено у овог човека 
 рећи брат, ја немам другог брата...{S} Најзад, шта ме се тиче.{S} Он се можда променио.{S} Ми  
азивао му књиге <hi>купусарама</hi>.{S} Најзад, виде да Радоје има право, па му предаде целу ра 
та говорила Вишњи о својим намерама.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ја ћу на село... за учитељицу.{S} 
ље школовање, побегао са два заната.{S} Најзад, госпа-Клеопатра израдила му је место практикант 
 <pb n="53" /> додир тога девојчета.{S} Најзад, и он је био млад, и он је имао у срцу нежности. 
 своју сенку која је расла поред ње.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ти си паметан човек... ти знаш шт 
еке од хартије по таваници учионице.{S} Најзад га истераше из гимназије што је доказивао катихе 
лак туге замагљавао њене бистре очи.{S} Најзад Илић <pb n="51" /> прекину тишину као да се прис 
размажена девојка игра жмурке с њим.{S} Најзад се реши да се с њом објасни, пре него што предуз 
мисли да ли да му каже праву истину.{S} Најзад рече:</p> <p>— То није довољно.{S} Књиге су суво 
уђењу које је рило по њој, као грех.{S} Најзад се охрабри и рече:</p> <p>— Шта ти мислиш пошто  
и још стакло од уста, продужи:</p> <p>— Најзад, свеједно.{S} Нама је већ изречена пресуда.{S} М 
ављивала, што је настајала нека промена најзад.{S} А мучно, што је, можда несвесно, осећао да ј 
е си био? — предусретала га Бела кад се најзад вратио кући.</p> <p>— Шетао сам, размишљао, мисл 
но другога, они се готово посвађаше, те најзад седоше обоје.</p> <p>Девојци се оте један уздах. 
је ипак нешто остало од ње?{S} Можда ће најзад наћи нешто своје?{S} Корачала је тешко, леђа је  
лоњачи.</p> <p>— Не допада ми се — рече најзад, са строгошћу у гласу — што се Бела <pb n="163"  
у чешће са њом, па после сваког дана, и најзад без ње.{S} Како се Каја изгубила из њиховог друш 
да с тропским биљкама у врх степеница и најзад унутрашња врата, чија су окна од извезена стакла 
и што се овде то даје тешко сакрити или најзад што и најмања љубавна авантура може имати врло т 
у једину, њу саму.{S} Кад би тако дошао најзад до решења шта да јој одговори, он се питао како  
је имао другова њихових познаника, било најзад да им је био представљен.{S} На његовој тоалети  
се кад куражно оставимо плићаке.{S} Јер најзад, нашто вечито трчати за критиком, за рушењем, за 
врата:</p> <p>— А где вам стоје?</p> <p>Најзад их донесе: малене ножиће за воће, са оштрицом од 
 кризе, млада студенткиња показа се као најизвежбанија нудиља.{S} Три дана и четири ноћи није н 
од свега и почео бежати од својих...{S} Најискреније су животиње крокодили јер лију сузе за одб 
а, бранити оно што мисле да је најбоље, најкорисније, најправедније, борити се против онога за  
ом положају, после Цариграда и Неапоља, најлепша на свету, а ја се кладим да је она најружнија  
упу пред кућом.{S} Њихова клупа је била најлепша у вароши.{S} Други су седели на сандуцима, на  
ајна одушевљења у младићево срце и била најлепша лепота његове младости.{S} Он их је чекао с бе 
а је још нечега пријатељског и још била најлепша кућа у Београду.{S} Помисли и сад <pb n="248"  
ветлошћу.{S} У то доба године ливада је најлепша.{S} Зрела трава злати се, прелива као свила.{S 
а; међу најлепшим именима њихово име је најлепше; сва слава, пред њима, бледи и губи се, и као  
божанственог уметника, лепу, лудо лепу, најлепши облик који је икад створен на земљи.</p> <p>Ил 
м о њено гвожђе.</p> <p>То је био Вишњи најлепши део дана.{S} С Мораве је пиркао свеж ваздух.{S 
 и здравље чинили су од ове тоалете њен најлепши оквир.{S} Она је била као створена за нормална 
који би ова полудивља поља претворила у најлепши врт.{S} А тамо даље...</p> <p>И Радојев поглед 
 хумке долази свет и молитве чита; међу најлепшим именима њихово име је најлепше; сва слава, пр 
е не одаду пићу, они постају, на крају, најљући реакционари.</p> <pb n="22" /> <p> Илић се није 
.{S} Заставници прогреса, они су његови најљући противници.{S} Лично за себе, они не траже мног 
 против црвене заставе, она би била њен најљући противник.{S} Овако, она је била њена ватрена п 
 то даје тешко сакрити или најзад што и најмања љубавна авантура може имати врло тешких последи 
их био највећи незахвалник кад бих се и најмање пожалио.</p> <p>— Заиста? — ускликну девојка, н 
ом кад се сретну.{S} Данас је Илић имао најмање воље за то, те се склони у прву капију.{S} Мато 
 провидан и благ.{S} Није се осећало ни најмањег ветра.{S} Све око њих изгледало је као да се у 
вога деде!</p> <p>Свађе су учестале.{S} Најмањи повод био је довољан да не говоре.{S} Ћуте по н 
о њега, само се он осећао неспособан за најмањи покрет.{S} Он није живео, није био међу живима. 
дсечно. — „Немац" је велика прзница; за најмању ствар отера ме на место! <pb n="126" /> А, бога 
Једанпут су дошли дотле чамцем, који су најмили од неких рибара пред кафаном <hi>Шаран</hi>.{S} 
 тако тесно везана за нас, везана везом најмилијег човека на земљи, оца нашег?</p> <p>Вишња, ла 
на, он је био њој најбољи, највреднији, најмилији.{S} Он ју је гледао занесеним очима.{S} Његов 
ј, Милисаве, ходи да ти представим моју најмилију другарицу...</p> <pb n="240" /> <p>Учитељ при 
свила, модни журнали.{S} Једна шваља је најмљена под надницу.</p> <p>— Сутра да ми што буде, не 
!{S} Арап! — драо се поред њега поносно најмљени рабаџија.</p> <p>То уважење губило се из дана  
рина, тежак, загушљив ваздух, прво, као најнежнији, умиру владари и чланови династије..."</p> < 
ао кофер, вадио стара писма, носио их у најнепосећеније кутове варошких паркова, и ту их поново 
 универзитете по Европи, које ступају у најниже слојеве народа да би <pb n="32" /> га проучиле, 
а стотина срца и душа.{S} Марке су биле најновије, укус леп, цене умерене, <pb n="61" /> а млад 
примећивала.{S} Велики женски шешири по најновијој моди, изложени по дућанима, грубо су одскака 
љину из Београда; штоф је морао бити по најновијој моди и сувише скуп да би се продавао у дућан 
нциповане другарице гризле переце поред најпомоднијег света на улици.{S} Чинило јој се да је св 
{S} То беше стан за самца другог реда с најпотребнијим намештајем и луксузом: постеља застрвена 
 што мисле да је најбоље, најкорисније, најправедније, борити се против онога за што су уверени 
риво.</p> <p>На њу навали гомила мисли, најпре нејасних, лаких, безбрижних, па све светлијих, т 
а је вредео наш живот.</p> <p>— Ја хоћу најпре да учиним све што могу други.{S} Оно после... то 
S} Једном би с њим, за столом, говорила најпријатније о разним ситницама, као са правим пријате 
д најфинијег швајцарског фондана, па до најпростијег турског суџука.</p> <p>Откако Матовић пост 
ећи дан и ноћ.{S} Учење му је изгледало најрадије, најсретније решење човечјег живота.{S} Понек 
епша на свету, а ја се кладим да је она најружнија престоница у Европи.</p> <p>Вишња заусти да  
донела.{S} Ђаци су се често шегачили са најсветијим стварима.{S} Поред све равноправности, осећ 
ској бањи.{S} Виктор Иго га је водио по најсјајнијим и најтамнијим крајевима Париза, Толстој му 
јамантску грану.{S} Деци је шила хаљине најскупља шваља у вароши.{S} Сваке <hi>сезоне</hi> т.ј. 
рисана спољна постројења.{S} Оно што је најскупље стало: темељи, остало је недирнуто.{S} Ја сам 
м, стоком, шљивама.{S} Код њега су биле најскупље цене, али је купаца било доста, јер се знало  
 n="175" /> двоструко, јер нам је време најскупље у животу.</p> <p>Он се доиста журио.{S} У усп 
многа мењања тањира.{S} Ручак му је био најслађи, кад би уграбио од своје жене да седне за кујн 
оћ.{S} Учење му је изгледало најрадије, најсретније решење човечјег живота.{S} Понекад би га об 
ца</hi>.{S} Од свију чокалиница, ова је најстарија и на најбољем гласу.{S} Читаве бајке причају 
ени, доносио је Лазаревић својој жени и најстаријој кћери штоф за хаљину из Београда; штоф је м 
ако трајати.{S} Имала је четири детета: најстарију ћерку, Параскеву, која је имала шеснаест год 
кожа одваја од лубање.{S} Један глас из најтамније дубине његове душе проговори узнемирено:</p> 
иктор Иго га је водио по најсјајнијим и најтамнијим крајевима Париза, Толстој му је откривао бе 
 несређене обузели, занели и осудили на најтежа <pb n="87" /> искуства.{S} Родом из Бијелог Пољ 
p> <p>Та оскудица слободе падала јој је најтеже.{S} Читала је књиге, седела крај прозора што гл 
о што држи целу пирамиду друштва и који најтеже осећају њен терет.</p> <p>Вишња је волела да сл 
или.{S} Тек стоје пред вама оне које су најтеже.</p> <pb n="106" /> <p>— Пазите се.{S} Ми прела 
ели су се да венчање буде на јутрење, у најужем кругу пријатеља.{S} Госпођа је то објаснила мла 
суља и пастрме, али за кога тврде да је најукуснији од свих српских пасуља.{S} Један професор у 
ционе романе, и јела слаткише, почев од најфинијег швајцарског фондана, па до најпростијег турс 
нама.{S} Људи су гласно разговарали.{S} Најчешће се помињале речи о I</p> <p>новцу, динари, па  
и, чуда, лепота, какве не би нашао ни у најчувенијој светској бањи.{S} Виктор Иго га је водио п 
у једну странку, која изнесе захтеве за најшире грађанске слободе.{S} С друге стране, круна се  
 писмо.{S} Велим, нек ти се нађе ако се наканиш.{S} Ако ти је то мало, а ти ми телеграфиши или  
а-Клеопатра спремала о јесени, жуте, па накиселе, с нешто бела лука.{S} Због њих су се први пут 
ле пепељавих капута, разнобојних блуза, накићених шешира, разапетих сунцобрана, и задржа се на  
огим средствима да придобије њену стару наклоност.{S} Али право средство, понуду за брак, није  
, која је већ била на удају, није имала наклоности ни према каквом озбиљном послу.{S} Кад јој с 
ај старијих може да изопачи праве дечје наклоности.{S} Ако хоће да учи школу, нека учи, а ако н 
посвети бризи око оца.{S} Труђаше се да накнади домаћицу кући.{S} Мела је собе, пропирала рубље 
 уз тог оца сурих, смерних очију, смеђе накострешене браде, ниског раста и великог трбуха, чино 
о сметало.{S} Они су седели око столова накресани, расположени, измешани.{S} Изгледало је као д 
другу страну, где се уздизао неки плот, накривљен, труо при земљи, побелео од кише и времена.{S 
ткривала широк шор, пун отврдлог блата, накривљене плотове, дивље шибље и један пласт сена усре 
дан широк друм, низови кућа и кућерака, накривљени плотови, неколико липа засађених пред каквом 
ипак се осећао кривим.{S} Поштење му је налагало бар да извести своју бившу драгану и уштеди јо 
сађена лиснатим дрвећем, испод којих се налазе клупе за одмор.{S} Зашто се не зауставити на том 
ци не могу да се определе јер се стално налазе у недоумици: да ли да гласају по свом убеђењу, < 
{S} Необавештен човек помислио би да се налази на прагу револуције, али се сви ти говори свршав 
 као да је хтео себи дати рачуна где се налази и шта се десило.</p> <p>Једна крупна сенка спуст 
е један тренутак, па тек да види где се налази.{S} Ову приземну собицу испуњавао је један округ 
 очи запалише се од задовољства које се налази у овим церемонијама кад се има седамнаест година 
, тај факт, то жалосно стање у којем се налази наш свет, не треба губити из вида.{S} Јер наш св 
 ово писмо пише и у свему ми се на руци налази.</p> <pb n="180" /> <p>То је писмо затекло Вишњу 
од ормана, на сточићу уметничке израде, налазила се у златном оквиру фотографија црногорског кн 
и осам.</p> <p>Она погледа око себе.{S} Налазила се у једној забаченој улици.{S} Ноћне светиљке 
н се поглед следи.{S} У дневним вестима налазила се ова белешка:</p> <quote> <hi>Венчање</hi>.  
ница и карата са сликама.{S} До зида се налазила једна постеља, од ораховине као и сточић, прос 
<hi>Капетан-Машино Зданије</hi>, где се налазила Велика Школа, имало је нечега пријатељског, св 
поплочана циглама.{S} У једном крају се налазила гвоздена пећ, несразмерно велика према самој к 
</p> <p>Кућа у којој је држао кондицију налазила се при врху Крунске улице.{S} То је било код ј 
 заносили су је.{S} Своме препуном срцу налазила је одушке у цвећу, сагињала се, кидала га, мир 
, а већ проси девојку...</p> <p>— Ја не налазим у томе ничега чудноватог — рече будући министар 
{S} Јер наш свакодневни живот и ми сами налазимо се у уској вези и солидарности са земљом у кој 
права нису разликовали један од другог, налазио много одушевљења, воље де се ради нешто велико, 
але су му заносне мелодије, у којима је налазио извор своме одушевљењу.{S} У њиховом неисписано 
ље, пуно дудова.{S} Тек са јужне стране налазио се низ кућа, малих, разнобојних, без спрата да  
 град.{S} Срећом за Чачак, са те стране налазио се неки старински бедем, те је сад полиција нар 
љена рупа за чашу или сапун, а изнад ње налазио се узидан крст од црвеног камена на коме је изр 
оји је осуђен као велеиздајник и сад се налазио у Пожаревцу, на робији.{S} Његова жена, кад се  
ставку.{S} Председник кабинета, који се налазио на страни у бањи, придружио се телеграфски одлу 
а живи и буде срећан.{S} Млади човек се налазио у неразрешљивом сукобу који долази с једне стра 
о да буде просто мудрац.{S} Своје мисли налазио је шетајући по варошкој околини коју је називао 
> се црвене уски јастучићи, где се жене налакћују и разговарају преко улице.{S} На сред вароши  
алу <hi>Рад и Светлост</hi>.{S} На њега налетише црне мисли као осице.{S} И као да се хтеде одб 
ла у очи.{S} То је била нова грађевина, налик на извесне београдске куће, подигнуте пре двадест 
ош играо око Вишњиних уста, блед осмех, налик на грч.</p> <p>Она приближи своје лице његовом.{S 
елили њене обале; сваку стопу ове земље налили смо својим знојем и крвљу, а ми не знамо још кол 
е патријархалне куће, где је живот сина наличио на живот оца, где се снови не пењу ни донде док 
{S} Они су још у десетој години осетили наличје живота.{S} Култура им је показала само своје зл 
евао: „Исајије ликуј...“ и водио их око налоња, он је понављао у себи надничареве речи: „Ево на 
свадбу.</p> <p>— Не будали! — поново се наљути муж. — Ја ти говорим као мајци, а ти тераш шегу. 
<p>Његов отац, кујунџија Марко, јако се наљутио због тога на свог сина и хтео га убити.{S} Зана 
} Међутим, она нам нуди хиљаде руку, да нам олакша борбу за насушни хлеб.{S} Ево овде у равници 
повољне услове.{S} Држава има рачуна да нам опет притекне у помоћ...{S} Ми морамо успети.</p> < 
а мало ко ван Србије.</p> <p>— Место да нам користи та река, она нам плави поља, засипа усеве,  
 и склопи очи поново.</p> <p>— Три дана нам говори да хоће да се убије — умеша се један наднича 
 <p>— Место да нам користи та река, она нам плави поља, засипа усеве, односи <pb n="70" /> најб 
дана збрише целу варош.{S} Међутим, она нам нуди хиљаде руку, да нам олакша борбу за насушни хл 
иционалне младе са обореним очима, које нам је оставила у спомену наша старија литература.{S} С 
S} Само тражи да свршиш школу.{S} Дотле нам иначе треба времена око девојачке спреме...{S} Де,  
.{S} Зашто дакле бити против онога који нам олакшава борбу између тих неједнакости.{S} Новац тр 
а: пилића, прасади, вина, књига.{S} Дан нам прође као сат, а сат као минут.{S} И ја се само Бог 
змахнимо рукама, припаднимо народу како нам он припада.{S} Иначе смо роб ропства његова.</p> <p 
вег дискретног <pb n="151" /> укуса што нам долази са финог и деликатног Запада.</p> <p>Млади с 
една мала република.{S} Свега имамо што нам треба: пилића, прасади, вина, књига.{S} Дан нам про 
е вратити <pb n="175" /> двоструко, јер нам је време најскупље у животу.</p> <p>Он се доиста жу 
се министар. — Трице и кучине.{S} Данас нам вичу живео, а сутра, на неколико запаљивих речи как 
аветодавци, управљају нама и заповедају нам.{S} Шта онда остаје од слободне воље коју нам профе 
аветодавци, управљају нама и заповедају нам“.</p> <p>— Како су се чудно испуниле те готово прор 
} Шта онда остаје од слободне воље коју нам професори доказују толико?</p> <p>Вишња задрхта инс 
ца и јевтине шљивовице.{S} Северњаци су нам донели, са својим брезама и саоницама, култ енергиј 
Објасни то мало простије.</p> <p>— Ето, нама требају добри радници, занатлије, агрономи, учитељ 
 продужи:</p> <p>— Најзад, свеједно.{S} Нама је већ изречена пресуда.{S} Ми имамо да бирамо изм 
 нас на храну.{S} Њему ће се познати, а нама је свеједно: куд једемо сви, биће и за њега...{S}  
ун идеал тога појма, тако присног свима нама навикнутим на распуштеност источњачком природом, с 
ба храбро поћи ка идеалу нове жене, јер нама требају жене на висини наших дана, жене ослобођене 
 из гомиле.</p> <p>— Ето, тако, радио с нама, вукао цигљу, па онда баци самарицу, потеже се два 
, једним од оних тајанствених гласова у нама самима који не варају никад. „Мени треба један иск 
ло и душа су тако уједињени и збркани у нама да упркос лепим мислима и дужним обзирима, онај ко 
 кад су тачне.{S} Ти се појављујеш међу нама као усијана глава, као сабласт из старинских роман 
Она постају наши саветодавци, управљају нама и заповедају нам“.</p> <p>— Како су се чудно испун 
они постају наши саветодавци, управљају нама и заповедају нам.{S} Шта онда остаје од слободне в 
 човек који се подаје првом осећању, па намаче качкету на чело, распали лушу и, одмерено, упита 
 често имају љубави за добро и изврсних намера.{S} Али, њима је нови живот убризгао сталешке мр 
 је толико пута говорила Вишњи о својим намерама.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ја ћу на село... за  
земљу, док се није задржао у Повлену, у намери да хајдукује, али се ту оженио и окућио.{S} Илић 
ке, ударио се неколико пута перорезом у намери да се убије.{S} Ово је учинио на улици пред само 
ак.{S} Она га је избегавала свеједнако, намерно и пркосно.{S} Остајала је у салону тек кад има  
му је јасно да га Лазаревићева избегава намерно, па и да му пркоси.{S} Његова је душа патила, њ 
често несвесне стида и срама, а понекад намерно, с извесном циничном сиротињском перверзијом, к 
о до закључка, да се велика зла не чине намерно, с предумишљајем, већ... онако, из људске огран 
ј девојка молећивим гласом. — Није било намерно...</p> <p>— Нема шта да те извињавам.{S} Ти си  
деру пред његовом собом.{S} Собарица је наместила на његов прозор саксију резеде.{S} Госпа-Мато 
 би по тој одаји оценио жену која ју је наместила.{S} Матовићка је имала развијено тело, као у  
.{S} Они су нас од нашег уласка у живот наместили на колосек који не смемо напуштати под казном 
квартире на два одељења.{S} У једном су наместили кујну и собу за примање, а од другог су начин 
атала се читава бара.{S} Неки добричина наместио је брвно.{S} Девојка ступи напред.{S} За њом п 
{S} Један је био већ господин, циничан, наметљив, извештачено безбрижан, без видљивог интереса  
 — говорио је грађанима, који би давали наметљиве савете. — Наше је да нађемо новац, а остало:  
у, куће, улице, отворена врата, види се намештај, али људи, свет?{S} Нема их, нигде их нема.{S} 
е једног јеврејског трговца који је дао намештај на отплату.{S} При избору, поклонила је нарочи 
н за самца другог реда с најпотребнијим намештајем и луксузом: постеља застрвена домаћом тканин 
у, која изненади младића многим и лепим намештајем.</p> <p>— Газдаричин муж је столар — објасни 
помена и дрангулија, хладан као дућан с намештајем.{S} Вешт посматрач би по тој одаји оценио же 
са̑но своју хладну светлост по интимном намештају супружанске собе.{S} С поља је допирао хук пл 
чела.</p> <p>То је била соба сиротињски намештена: један гвозден кревет, проваљен миндерлук, пр 
ља, о лековитој тишини Моравиних обала, намирисаних мирисом зрелих јагода и одроњене земље, о о 
евојка. — Ко ће кућу водити, ко ће децу намирити, ко ће тебе гледати?</p> <p>— С уздањем у Бога 
а, она му је често тражила мараму да је намирише, нудила му бонбоне, китила га цвећем из саксиј 
златарски занат није занео мозак, те је намислио да црпе злато из те убоге речице, за коју зна  
ко тих ситних очију, па све до природно намрсканог чела играо један <pb n="116" /> интересантан 
 стајао је Чедомир блед, погнуте главе, намрштених обрва, присебан потпуно и спреман да прими ш 
озбиљни за своје године.{S} Чедомир је, намрштених веђа и суморно, палио своју цигару.{S} Девој 
> <p>браћа, укућани, суседи, па и отац, намрштених бора на челу и изразитих усана.{S} Свако од  
за брда.{S} Девојка прибра своју снагу, намршти се, па се осмехну презриво:</p> <p>— Којешта!{S 
а ли си жив или мртав.</p> <p>Младић се намршти.</p> <p>— Њена посла! — одговори нешто јетко.</ 
вароши бесциљно.{S} Око пет сати пут га нанесе поред једне велике грађевине, којој су мајстори  
о одроњеним каменом, ишчупаним дрвећем, нанетим балванима, бурадима и пластовима сена, па удари 
м, није је остављала.{S} Глас часовника наносио јој оне опојне тонове, шапутао полуразумљиве ре 
жине од ветра који се дизао са запада и наносио по који облак.{S} Света је било пред кафанама,  
воме крају.</p> <p>Пред сумрак, небо се наоблачи.{S} Мало после, удари плаха киша.{S} Шта то см 
, тера ме нека несрећа, све ми је пошло наопако.</p> <p>Трудио се да не изгледа бедан, али неки 
о знам.{S} И ја примам борбу.{S} Ја сам наоружан знањем целе наше епохе.</p> <p>Вишња се промис 
бођеникове који пролази без бриге поред наоружаног стражара што је дотле располагао његовим жив 
великим радовима.{S} Морало се извршити наоружање војске, подићи многе железничке пруге, развит 
очи доста фин цвикер.{S} Он је метао те наочари кадгод је имао посла с писаном ствари, као да ј 
е слободан један круг болесних места, а нападао је на оно што је главно, на основе и темеље, у  
или кад би коме малом јаднику успели да напакосте.{S} Било је у колегијуму много нечег женског, 
хунац свега, била је нестрпљива жеља да напакости Илићу, свету, самој себи.</p> <p>Једним покре 
 изређа до тридесет кафана...{S} Кад се напије, ухвати се за телеграфски дирек.{S} Ту је у стањ 
 и пролазној топлини као старац који се напио добра вина.{S} Вишњу пак је бунио тај дан, обузим 
адничареве речи: „Ево на̑!{S} Све је ту написано... па читај!“</p> <p>Истог дана отпутовали су  
ам се убио.{S} Ево на̑!...{S} Све је ту написано...</p> <p>И пружи му једно парченце хартије ко 
 миља и заноса, па кад би писмо свршио, написао адресу и залепио завој, дубок, сладак уздах оте 
 својим мислима и пажње ономе што ће се написати.{S} Затим, подиже главу и задржа је тако уздиг 
екој врло рђавој књизи све што би могао написати.{S} Бацао је перо, полазио к вратима, после се 
иховим фикцијама, пио и даље тај опасни напитак који му је убијао сваку самосталност.{S} Кад би 
 она није очекивала од Чедомира љубавне напитке, већ изјаву, ону мало старинску изјаву којом се 
тар га је звао често да га што послуша, напише му писмо или признаницу, јер су му синови били т 
овољно одважности.{S} Онда је мислио да напише једно писмо госпођи, одрекно им кондицију из ово 
а са општим скептицизмом.{S} Код нас би Наполеон <pb n="286" /> био истеран из подофицирске шко 
таријама.</p> <p>Кућа је била мирна.{S} Напољу се ноћ ширила, ведра и ћутљива.{S} Та пространа  
од завесе, и посади се крај прозора.{S} Напољу је свитало.{S} Кратка летња ноћ дизала се лагано 
.{S} Па ипак је готово трчала путем.{S} Напољу је јесен приређивала илузију пролећа.{S} Било је 
а госпођа понуди да се одмори.</p> <p>— Напољу је још велика врућина — рече она — а, Бога ми, н 
аговорила са неким колегиницама.</p> <p>Напољу је било ведро.{S} Само је сунце припицало неприр 
пис и погледа тужно кроз прозор.</p> <p>Напољу су радници откопавали неку обалу.{S} Мршава, јад 
н, овај бол? — питала се у чуду.</p> <p>Напољу се мрак повлачио све јаче.{S} По шору је играла  
 рабаџија.</p> <p>Пуцањ одјекну.</p> <p>Напољу је иначе било тихо.{S} На обали се видело парче  
.{S} Али се он осећао неспособан за тај напор.{S} Његова мисао је била уморна. срце болесно, во 
е такође постављало исто питање.{S} Њен напор да замени мајку показивао се готово узалудан.{S}  
јој је излишан.{S} Ради њега су били ти напори, ради њега је хтела бити ослобођена жена.{S} Наш 
ују од мене, од моје школе... од новца, напослетку, који су потрошили на мене.</p> <p>Девојка ј 
 писмо доставити.{S} Бојао се да јој не направи нове непријатности код родитеља, код маловароша 
 Био је екстреман, фанатик, непомирљив, напрасит.{S} Што се њему допадало, морало се допасти це 
оје илузије.{S} Тесногруди, амбициозни, напрасити, ћудљиви, ако се не одаду пићу, они постају,  
д њихових глава.{S} Па ипак, они пођоше напред.{S} На загрејану руку или чело пала би им која к 
т.{S} Данашње доба...{S} Пардон, изволи напред — додаде он и склони се у страну.</p> <p>Улица ј 
ина наместио је брвно.{S} Девојка ступи напред.{S} За њом пође Илић и осмотри је целу.{S} Видео 
b n="58" /> жалио да Радоје стално трчи напред: научи лекцију која није још задата, а не зна он 
 му све више препрека спутавају корак у напред.</p> <p>Остави рукопис и погледа тужно кроз проз 
ла као човек који је био заспао у неком напредном граду, па се пробудио после једног страшног з 
и.{S} Кризе су код жена заразне.{S} Она напреже све што јој је остало од свести, дочепа чаршав  
>— Да!</p> <p>Та се реч чу једва; он се напреже и рече поново:</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Да! —  
оцијалног напретка?</p> <p>— Социјалног напретка... роткве стругане!...{S} Ми смо сувише мали д 
оста тако огорчен непријатељ социјалног напретка?</p> <p>— Социјалног напретка... роткве струга 
 и срећну мајку.</p> <p>Њена другарица, напротив, била је крупна, доста пуна за своје године, д 
рдљив.{S} Ипак, он није непоправљив.{S} Напротив, ја сам имао прилике да се уверим да је он див 
овог тренутка, арап је чекао да се кола напуне откопаном земљом.{S} Његова длака није више сија 
погледа те одрпанице.{S} Кад би се кола напунила, осећао је са̑м и кретао се без команде.{S} Си 
терминизма и присталица индетерминизма, напунио се свакојаким <pb n="45" /> апстракцијама, али, 
сетио или није водио рачуна кад се кола напунише.{S} Рабаџија га удари песницом по њушци.{S} То 
} Чуо се топот опанака, шкрипале арабе, напуњене паприкама.{S} Сељаци у незграпним, сламним шеш 
азговор на другу страну:</p> <p>— Ти си напустила универзитет?</p> <p>— Коначно.</p> <p>— Имала 
.{S} Чинило му се као да га је цео свет напустио, као да му нема најбољега што је имао.{S} То о 
 нудиља.{S} Три дана и четири ноћи није напуштала болесничке собе.</p> <p>Идућег дана, кад лека 
ала се из дана у дан.{S} Већ је по мало напуштала собу, шетала по дворишту, седела у башти.{S}  
ивот наместили на колосек који не смемо напуштати под казном да се не преврнемо.{S} Као што не  
вотарило је, само, искривљено, мршаво и напуштено, на неплодном тлу.{S} Место су ограничавале о 
<p>Имала је утисак као да лута по неком напуштеном месту: све је ту, куће, улице, отворена врат 
а онаквог каквог су га створили закони, нарави, навике.{S} Он је стајао на прекретници и није с 
ред ње били су главни радови предузећа; наравно да су онда и скупо стали, те се оно мало новаца 
 о празницима.{S} Вишњин долазак био је наравно читав свечан догађај.{S} Око ње су се утркивали 
пало се, бацало, раздавало суседству, и наравно плата није била довољна.{S} Чедомирова сестра,  
шом дреком.</p> <p>Од лекције није било наравно ништа.</p> <p>— Показаћу ја сад реакционарима к 
од њих био је огорчен песимист, сиромах наравно, с отомбољеним лицем, па ипак пун наде, дубоко  
а јој то испуни, јер, каже, жандарм јој наредио да то мора бити свршено још тог јутра.{S} То је 
рио огорчење на свог сина.{S} Војсци је наређено да чува границу и, под претњом смрти, да не до 
еки старински бедем, те је сад полиција наређивала грађанима да поправљају што се дало поправит 
ивила се излишној секцији коју је закон наређивао и тражила одлучно да јој се мртвац преда на с 
имети Вишња. — Народна је реч пресудна, народ је суверен.</p> <p>— Народ су бирачи, другарице,  
 стварање два главна политичка фактора, народ и круна.{S} Народ је био под мучним последицама д 
 простих маса, те је сад, место власти, народ изигравао законе.{S} Једна њивица овса, коју је н 
на политичка фактора, народ и круна.{S} Народ је био под мучним последицама два тешка рата, чиј 
вом су дате све грађанске гарантије.{S} Народ бира своје представнике, а ови постављају владу.< 
еч пресудна, народ је суверен.</p> <p>— Народ су бирачи, другарице, а бирачи су људи.{S} Сваки  
ло кадро спречити га у његовој борби за народ.{S} Његов радикализам није био више политика, већ 
се идејама просвећеног апсолутизма и на народ гледала као на гомилу геака.{S} Јован Матовић, ко 
{S} Круна ће морати потражити наслон на народ... мораће дати нов устав, грађанске слободе.{S} Н 
 држава и виши интереси!</p> <p>— Ту је народ, коме његови представници морају положити рачун — 
оше у том незадовољству узорану њиву, и народ се формира, готово као један човек, у једну стран 
n="261" /> не би био довољан да заштити народ од леда и метиља!{S} Матовић признаде отворено св 
ла.{S} Ја волим чист ваздух, шуму, свој народ, велике хоризонте, природу једном речи.</p> <p>Ра 
читав месец проговорили.</p> <p>— Чудан народ! — говорила је газдарица својој вратарки за њих.  
треба да представља у суштини целокупан народ, његове сталне и опште интересе.{S} У Србији ни с 
ила света, тако велика као да се скупио народ са целе планете.{S} Сви су је гледали са ужасом.{ 
а, рече својој другарици;</p> <p>— Како народ погађа шта је лепо!{S} Ове бледе, уздржљиве, свет 
p>И онда, Вишња није волела много прост народ.{S} У њему је познавала много дивљих, рђавих, лук 
гореле као жишка у дувана.</p> <p>— Наш народ треба просветити.{S} Сељака треба научити читању  
 он то не зна.{S} А тај сељак то је наш народ.{S} Он је запуштен, прост, прљав, смрдљив.{S} Ипа 
лицитацији која се лажно зове <hi>влада народа</hi>.</p> <p>— Шта је лек томе?{S} Шта би могло  
човечанство које је открила психологија народа, психолошки роман индивидуа и фамилија.{S} Он је 
, и као што би радила мајка, глас целог народа их љушка у њиховим гробовима.</hi> </quote> </p> 
тотине точкова у покрету, гомиле радног народа и беле куће, пуне ситне дечице.</p> <p>Нешто се  
роституција, један ђаво!{S} Спас радног народа је у револуцији... и само у револуцији... и опет 
енштина, склон свима слабостима простог народа, као да су у њему васкрсавали <pb n="3" /> претц 
ма. — Наша интелигенција се одвојила од народа који пати.{S} Међутим, ми смо за народне масе ве 
 Европи, које ступају у најниже слојеве народа да би <pb n="32" /> га проучиле, олакшале му бед 
наше жене!{S} У земљи где три четвртине народа не зна ни читати ни писати, велико знање смета.{ 
ио се са њиховом сусетком, <hi>женом из народа</hi>, удовицом једног инжињера, бившом дворском  
ају својим топлим погледом рад на добру народа.{S} Слушајући звуке пијука, њему се чинило да сл 
Те циљеве треба оставити деци срећнијих народа.{S} Они су за нас још луксуз, још немогућност, ч 
остала је далеко иза жена цивилизованих народа.</p> <p>— Да.{S} Нашем женскињу треба поуке.{S}  
вечији живот: супротности између разних народа и разних епоха, опозиције у срцу једног истог др 
мо много у нераду, у јаловом трвењу.{S} Народи око нас неће чекати да ми добијемо времена.{S} М 
цијом неких владара није ништа поможено народима кад она није у корист републике...{S} Од патри 
и госпођа — ту је устав, Државни Савет, народна љубав.</p> <p>— Народна љубав!... — подсмехну с 
орају положити рачун — примети Вишња. — Народна је реч пресудна, народ је суверен.</p> <p>— Нар 
 Државни Савет, народна љубав.</p> <p>— Народна љубав!... — подсмехну се министар. — Трице и ку 
им!</l> </quote> <p>— Како је лепа наша народна песма — примети Радоје. — Проста, а све каже, д 
 је казао последњу реч у питању језика, народне песме су једини добар узор уметничком певању, и 
е из старијег разреда, Пелагићева дела, народне песме.{S} У сваком разреду био је први ђак, има 
народа који пати.{S} Међутим, ми смо за народне масе везани хиљадама многостручних задатака. <p 
дски специјалитет, једна врста приватне народне кујне или ресторана без алкохола.{S} Он се јези 
главног уредника свога органа.{S} Знаци народне љубави пратили су га улицом.{S} Влада није могл 
е доба боли, јер су се жбири испилили у народне људе, у родољубе, јер наше време није оно што с 
една врста религије.{S} Он је веровао у народне снаге, Вук Караџић је казао последњу реч у пита 
тари Матовић не разболе и умре.{S} Овај народни борац, као и многи други, доживео је пред смрт  
добивају.{S} Пре неки дан рече ми један народни отац да му је један бирач тражио да купи шешир  
, Србија је изгледала њихов спахилук, о народним потребама није се водило рачуна.{S} Демократск 
борбе, он је видео краљевство претучено народним бунама, поразом једног кабинетског рата, сталн 
Он је од ове крилате речи очекивао све: народно благостање, своју сопствену срећу, социјалну пр 
 пијацама, организовати сталну бригу за народно и сточно здравље, појачавати принос у пољопривр 
о и нерад, то су главне одлике данашњег народног живота.</p> <p>Једног малог празника кад жене  
 скромне, готово сиротињске кућице, где народног борца очекује његова породица.{S} Они ће му пр 
да социјализам не пориче <pb n="108" /> народност, а специјално српској народности у Турској ве 
108" /> народност, а специјално српској народности у Турској вера представља још велику чињениц 
 више понављала, све је разумевала боље народске фразе где се не говори непосредно, обиграва се 
труке, волео слободу, желео добро своме народу и имао стила у чланцима што их је писао по опози 
а непријатељица, боже сачувај.{S} Нашем народу треба много да чита, да се просвећује, да се учи 
лекара.{S} Све је више сиротиње у нашем народу.{S} Села, у којима се никад није знало за оскуди 
иљно, о крупним стварима из политике, о народу, задацима Србије као државе и земљорадничком оси 
акла.{S} Краљ се сад, природно, обраћао народу, чинио обећања, одрицао се досадањих доглавника  
римо очи, размахнимо рукама, припаднимо народу како нам он припада.{S} Иначе смо роб ропства ње 
о на земљи и говорио просто;</p> <p>— У народу је стање одиста очајно.{S} Нико није задовољан и 
највећег броја лица.{S} Њихова мишљења, нарочито кад се тиче политике, зависе од њиховог матери 
жицама, помињала непознате људе и жене, нарочито жене...{S} За скандалозну страну тога догађаја 
 она трчкарања, представљања, играња... нарочито играња.</p> <p>— Нећу да ми се свет смеје: хро 
а мој добри геније, јер је сваки рад... нарочито овај који траје више година, врло тежак, огром 
ад је вашар, окружна трка, задушнице... нарочито кад <pb n="303" /> су задушнице.{S} Оне падају 
софски системи нису имали вредности.{S} Нарочито није марио немачке философе.</p> <p>— Њихова с 
S} Није осећала Чедомирово одсуство.{S} Нарочито је ишла код једне другарице, код које се скупљ 
лдрме.{S} Свет измешан, доста сељака, а нарочито полусељака што су амали, таљигаши, надничари.{ 
ед школске баште.{S} Тек по који пут, а нарочито кад је на пољу светло и благо време, она је ми 
видео ништа.{S} Тога дана није се ништа нарочито догодило лично њему, али је његово срце уздрхт 
емо имати електрику.</p> <p>Остојића је нарочито помагао газда-Митар.</p> <p>— Оставите ви Радо 
ако кујунџилук није више ишао, одаде се нарочито на часовнике.{S} У слободном времену учио је н 
ента, пљескала рукама, пуцала прстима и нарочито понављала:</p> <p>— Тата ће доћи... тата ће до 
, а зар ми живи да се заборавимо?{S} Ти нарочито, Вишња... ти си још увек тако лепа; Боже мој,  
о ко пача.{S} Млади часовничар је волео нарочито простог човека, изгладнелог грађанина и одрпан 
гледало да се девојка стиди без икаквог нарочитог повода.{S} Повучена у себе и тако здрава, она 
ви час сврши, упита другарицу без неког нарочитог повода:</p> <p>— По чему ти је рођак господин 
b n="211" /> да се друштво састане, без нарочитог договарања, и весеље букне, у толико јаче у к 
на отплату.{S} При избору, поклонила је нарочиту пажњу на салон.</p> <p>— Дивно! — говориле су  
} Лица се згрчила, борба за опстанак их наружила.{S} Ретко се види један мушкарац да се осмејку 
агрли их обоје и рече весело, као да је наручивала нову хаљину:</p> <p>— Нека сте благословена, 
атом и куковима, и, за један глас више, наручивале мокролушким жаргоном:</p> <p>— Стрике, сипи  
је поклонио часовник и ланац, мајка јој наручила дугу хаљину; из суседства је добијала колача,  
, девојка се била већ извила из његовог наручја и побегла к вратима од трпезарије.</p> <p>— Шта 
евићева оста сама.{S} Беше набрала пуно наручје цвећа, те потражи какво угодно место да седне и 
че нашем схватању, пошто нико не зна да нас ослободи потреба наше природе?</p> <p>Вишња је слуш 
тран и благ?{S} Да ли се и теби чини да нас она, кроз ниске гране својих врба, позива на велика 
ати ту реч која је тако тесно везана за нас, везана везом најмилијег човека на земљи, оца нашег 
ма.{S} Немогуће, Илићу; није то више за нас, нисмо више деца.{S} Било и прошло.</p> <p>Он покуш 
ити деци срећнијих народа.{S} Они су за нас још луксуз, још немогућност, чиста штета за време к 
 сопствених очију, и обујме нас тек кад нас, као неко фино вино, преваре својом лакоћом и сласт 
ед гомиле безбројних болова, а многи од нас не чује ни једну жалбу — грмио је Илић, опијајући с 
исла, и...</p> <p>— И?</p> <p>— Свак од нас има свој пут.</p> <p>— Не говори ми то, Вишња — при 
 поклапа са општим скептицизмом.{S} Код нас би Наполеон <pb n="286" /> био истеран из подофицир 
су отворени тонови, јаке боје, које код нас не губе још своје симпатије поред свег дискретног < 
>Него велим, да му кажем нек долази код нас на храну.{S} Њему ће се познати, а нама је свеједно 
ног дана Бела. — Да вам шта не фали код нас?</p> <p>— Код вас?{S} Не, госпођице — одговори он,  
 био једнак за све.{S} Међутим, било је нас који смо имали новаца и нас који га нисмо имали.{S} 
е крију и од сопствених очију, и обујме нас тек кад нас, као неко фино вино, преваре својом лак 
 једини сведок да је Чачак постојао пре нас.{S} Чуо се топот опанака, шкрипале арабе, напуњене  
им, било је нас који смо имали новаца и нас који га нисмо имали.{S} Знате ли да је то била грдн 
амнаест година.</p> <p>— Хајде, испрати нас донекле, — чаврљала је рођака. — Не станујем далеко 
зна шта носи дан, а шта ноћ.{S} Странци нас зову земља изненађења.</p> <p>— Не слути, бога ти — 
ћуд или неки глуп неспоразум, раздвојио нас је...</p> <p>— Не криви време, Чедомире.{S} Ја не в 
 у своју собу.</p> <p>— Пропали смо ако нас примете — приговори јој он.</p> <p>— Нико нас неће  
 је старац на постављено питање. — Нико нас не тера, па ћемо да једемо понајлак.{S} У турском р 
имете — приговори јој он.</p> <p>— Нико нас неће видети — одговори она са сигурношћу.</p> <p>То 
ијатних и хармоничних гласова звоне око нас.</p> <p>Бела је стојала пред њим.{S} Њене очи завиј 
 жарких дана у сред пролећа, кад се око нас осећа оргијање природе и ми зажелимо, с једним болн 
нераду, у јаловом трвењу.{S} Народи око нас неће чекати да ми добијемо времена.{S} Мораће се жу 
 што смо пустили срећу да одлети кад су нас њена крила додиривала, до врелих игала страсти које 
 <pb n="284" /> нашу судбину.{S} Они су нас од нашег уласка у живот наместили на колосек који н 
блага.{S} Столећа су прошла од како смо населили њене обале; сваку стопу ове земље налили смо с 
љачној падини планине Повлена.{S} Ту се населио његов прадеда Илија, по коме су и име добили.{S 
 тек шум какве змије, подигла се читава насеобина од радничких колеба, магацина и скела.</p> <p 
ј пољани.{S} Сад се ту шири читава нова насеобина разноликих вила, окружених цвећем и украсним  
ивене плавом, дебелом хартијом, били су наслагани црни тегови до сто кила, каје соли, гвоздено  
вишој математици</hi>.{S} Анри Поенкаре наслања се у геометрији више на осећање него на разум.{ 
, ma chère</foreign>!...</p> <p>Бела је наследила од оца тврдоглав карактер, па ипак је почињал 
таринског облика, које је госпа-Матовић наследила од своје мајке.{S} С овим посуђем од бакра ме 
 суд, сврши све формалности око преноса наследства на своју сестру, не задржа никакву резерву з 
а га умири, приволи.</p> <p>— Одреци се наследства — говорила је — па ће ти се осигурати издржа 
борба за опстанак, одабирање, последице наследства?{S} Зар то није другим речима: право јачега  
 били су у њему везани чврстим спонама, наслеђеним још од његовог прадеде голаћа, а можда још и 
них, слободних златиборских сувата и са наслеђеним искуством да Србија, за све што има, има да  
 пружала руку, пуна ћутљивог јогунства, наслеђеног из Чачка.{S} Илић се тада јогунио такође.{S} 
товани оранџастом хартијом, по којој је насликано неко фантастично биље, чије је лишће подсећал 
 књига, научи се на памет још два'естак наслова, славних имена и мудрих мисли.{S} Иначе, жена и 
а Србијом.{S} Круна ће морати потражити наслон на народ... мораће дати нов устав, грађанске сло 
 заустави, као да виде да је то узалуд, наслони се на дрвену држалицу и изгуби се, гледајући ту 
но и бело грло.{S} Руке је забацила.{S} Наслонила се цела на младића.{S} Тамно жута чарапа од к 
еколике столице, с високим правоугаоним наслоном, превучене кожом.{S} Бела приђе прозору и отво 
астао, седећи замишљено у једној старој наслоњачи.</p> <p>— Не допада ми се — рече најзад, са с 
 изненађен.</p> <p>Посадише се обоје на наслоњачу.</p> <p>На пољу је вејао снег.{S} У пећи је п 
е.{S} Нашло се места за једну постарију наслоњачу и један сточић, препун четака, четкица, флако 
ка угледала Илића који ју је већ чекао, наслоњен на стуб једне лампе, пошла је брже и пријатељс 
а у башти.</p> <p>Чедомир је још раније наслутио да девојка није равнодушна према њему.{S} Јер  
смеја.{S} Оштар смех зацика по соби.{S} Насмеја се и оно тело у огледалу развучено, саблажњиво. 
p> <p>— Овоме је све равно до Косова! — насмеја се Илић у себи.</p> <p>Он је био студент филосо 
 играо крајцарица кад би Младен учио! — насмеја се Бела, која у том тренутку донесе кафу.</p> < 
и икад била.</p> <p>— Какав парадокс! — насмеја се девојка нервозно.</p> <p>— Парадокс зацело,  
p>— Она није више у моди, слатка моја — насмеја се стара девојка. — Она је одвише чедо наших кр 
 није десило?</p> <p>— Не, није ништа — насмеја се Вишња силом. — Разгледала сам престоницу.{S} 
се црнпурасте, дозреле груди.{S} Она се насмеја.{S} Оштар смех зацика по соби.{S} Насмеја се и  
 <p>Остојић прште у смех.{S} И Вишња се насмеја.</p> <p>— Гатке! — рече она немарно.</p> <p>— Н 
али је љута ова цигара — додаде за тим, насмејавши се гласно.</p> <p>Ваљада при том прогута мал 
ме пољубили — одговори њен глас, а њена насмејана уста, зајапурени образи, њен ђаволасти поглед 
 <p>И Чедомир притиште један пољубац на насмејане усне, које се прилепише за његове, и осташе т 
о у брезову хладу,</l> <l>Имала си срце насмејано,</l> <l>И главу си оборила младу.</l> <l>Ко̑  
ког малог, трбушастог Маћедонца, кисело насмејаног лица и кривих ногу.{S} Њега сви његови гости 
ле обријане науснице!...</p> <p>Илић се насмејао, а кад се после растао са њом, помислио је озб 
допада мој будоар ? — упита га девојка, насмехнувши се.</p> <p>— Врло пријатан! — одговори он,  
ити.</p> <p>Остали су за тренутак једно наспрам другог, неми, без речи.</p> <p>Срце младићево с 
иху воду, зарђале шуме и један параброд насред реке.{S} Дим од лађе развијао се кроз бистри ваз 
и са постеље као да се брани од нечијег насртаја.</p> <p>У соби је било све мирно.{S} Часовник  
рђаво.{S} По кутовима се дизао мрак.{S} Наста један тренутак потпуне тишине.{S} И две се жене з 
е познавала: смерне породице у којим је наставала, умерене забаве <pb n="35" /> у школи, видела 
p>— Шта ти имаш против данашњег доба? — настави она разговор живље. — Није ли оно какво си га х 
 <p>— Да.</p> <p>— Шта мислите после? — настави он даље, затежући капут рукама у џепу. — У учит 
е још осамнаест <pb n="178" /> година — настави да се љути против жене. — Батине!{S} Батине!{S} 
моја стара Вишња“.{S} Али се свлада, па настави говор о политици:</p> <p>— Слобода штампе је из 
.</p> <p>— Да — потврди његова жена, па настави одлучним гласом: — Изгледа да се и она свиђа ње 
ојка стеже усне, као да тражи снаге, па настави;</p> <p>— Кад сумирам све што сам видела, позна 
 виде девојку тако близу себе.{S} Он не настави говор.{S} Његове очи су се наизменично кретале  
излазиш из Здрављака? — па продужи пут, настављајући да звижди.</p> <p>По тротоару, с друге стр 
ани и Црногорци били су врло занимљиви, настављали дискусије о њиховим <hi>питањима</hi>, прави 
игама.{S} Седао је поново за свој сто и настављао своју расправу.{S} Неодређена слава би опет з 
е.{S} Није се морала више бојати својих наставница.{S} Није морала трчати на час да не задоцни. 
миле за овај или онај час, грдиле своје наставнице и бројале дане до краја школске године.{S} К 
аменита личност, заљубљивале се у своје наставнице.</p> <p>Каја није примећавала забуну своје д 
е разумевала многе ствари.{S} Дивила се наставницима што почињу предмет из средине... што се по 
ао у срцу нежности.</p> <p>У природи је настајала све већа тишина.{S} Једно бело дрво, које се  
 падала, слобода се објављивала, што је настајала нека промена најзад.{S} А мучно, што је, можд 
вреже од тикава.{S} Варош се губила.{S} Настајале су њиве.{S} Кожа се сад руменила испод отворе 
еле у свој план до лудила.{S} У кући су настајале свађе.{S} Мајка га је грдила, клела.{S} Сестр 
и до размимоилажења у питањима тактике, настајали су озбиљни сукоби, подносиле се оставке, очек 
ђали су се овда-онда код рођаке; кад су настали топли дани, излазили су чешће са њом, па после  
 пут је био пријатан.{S} У Паризу су се настанили у једном пансиону који су му Срби препоручили 
ела.{S} После се та сцена променила.{S} Настао мрак.{S} Остала је сама са Илићем.{S} Њу је обуз 
 мрав.{S} Сева будак, а онај кујунџијин настојава и соколи...</p> <p>Увече је одјекивало по вар 
та ће теби универзитет? — тврдоглаво је настојавао Остојић.</p> <p>Девојка се осети донекле увр 
а и скела.</p> <p>Остојић је био главни настојник.{S} Сав каљав, поцрнела лица, опрљена чела, а 
о имање оде на добош, јер је он највише настрадао: био је главни акционар.{S} Отишли су они леп 
ком стилу, с кровом као звезда, широком настрешицом, изолученим прозорима, државним грбом над с 
 би <hi>Горски Вијенац</hi>, отворио га насумце, па читао на глас стихове, предајући се чару фи 
 није знало за оскудицу, боре се сад за насушни хлеб.{S} Општа чама, вечито јадиковање, стално  
истроше, а душа не оде даље од бриге за насушни хлеб и државни порез.</p> <pb n="142" /> <p>Њу  
уди хиљаде руку, да нам олакша борбу за насушни хлеб.{S} Ево овде у равници, где се киша очекуј 
 имао да се бори из дана у дан за комад насушног хлеба, те га је та борба изоштравала, док њего 
уцао варошки фењер.{S} У оближњој башти натпевали се славуји.{S} Негде би зашкрипао ђерам.{S} В 
ст од црвеног камена на коме је изрезан натпис: <hi>Вилина Вода 1848</hi>.{S} Седоше на зид јед 
S} На фијокама испод њих примећивали се натписи за лорбер, нишадор, алеву паприку.{S} У другом  
великом пословном завоју зелене боје, с натписом радње њеног оца.{S} После је дошла карта, обич 
ри у предњу одају.</p> <p>Кад се окрену натраг у салон, њено лице је горело сво, обузето неком  
е јој је срце, не рече ништа, повуче се натрашке, гледајући га нетремице, и изгуби се иза врата 
ла је права противност Бели.{S} Чедомир натуче шешир на очи, хотећи да одагна ова привиђења.</p 
ачао је један човек ћутке, с кишобраном натученим на главу и изгледао као сенка.</p> <p>Вишња с 
авину!{S} Она није умела тако говорити, наћи у тренутку реч која јој је требала.{S} Кад је дава 
 нешто остало од ње?{S} Можда ће најзад наћи нешто своје?{S} Корачала је тешко, леђа је сагла,  
ега: фирма ни модел робе што се ту може наћи.{S} Али они ради којих тај дућан постоји познају г 
ловенски тип, који се у Србији још може наћи само по забаченијим селима, као неким чудом сачува 
зразитих усана.{S} Свако од њих знао је наћи по коју лепу реч да јој каже, да јој честита на по 
е може бити.{S} Али се она надала да ће наћи неког другог, сличног њему, <pb n="236" /> можда ј 
оде своју бригу.{S} Ти ћеш тамо у Чачку наћи довољно посла да твој живот не буде излишан.{S} А  
i>зашто</hi>.{S} Треба признати, Илићу, наука остаде нема пред Непознатим, Неказатим, Бескрајни 
 популације које је планета хранила.{S} Наука је одредила свакој звезди своје место и пут којег 
форизме, па се дао на поезију.</p> <p>— Наука ме није задовољила — објаснио је Илићу. — Крајем  
науке постоји оно што се зове примењена наука, <pb n="259" /> вештина, политика.{S} Он није зна 
ио немачке философе.</p> <p>— Њихова се наука састоји — тврдио је — у давању необичног смисла о 
, а остало: то је његово.{S} Не може се наука посисати из прстију.</p> <p>И тада би звао младић 
 се шта ће она привредити науци, шта ће наука привредити њој ?</p> <p>У том је изненади отац да 
и смо мислили да долази тренутак кад ће наука открити велику тајну, одговорити на последње <pb  
дија.{S} За њега не постоје науке, него Наука.{S} Он је ватрени присталица позитивистичке филос 
игије, изложена раном утицају природних наука и посвећена Чедомиром Илићем у оно што се у то до 
оворима о овом или оном <hi>питању</hi> науке или политике.</p> <p>Чедомир је остајао слободњак 
ув доктринар.{S} Заборављао је да поред науке постоји оно што се зове примењена наука, <pb n="2 
ће вукло га је у том тренутку далеко од науке, тамо у ту сивину, ка његовој другарици, у њен за 
и свака комедија.{S} За њега не постоје науке, него Наука.{S} Он је ватрени присталица позитиви 
ста, кад се његов дух стварао, природне науке достизале су свој врхунац.{S} Материјална природа 
е што је доказивао катихети да природне науке побијају науку хришћанску.</p> <p>Његов отац, куј 
а философија изгледала као последња реч науке.{S} Дарвин је био Илићев изабрани писац.{S} Он је 
се није враћала.{S} Њен дух је тежио за науком, литературом, политиком и тако нечим, стварима к 
ло је похвално кад не губите интерес за науком.{S} Али то је ваша лична ствар.{S} Мене се она к 
ојих формула, крхају баријере које деле науку од живота, литературе и уметности.{S} Материјалис 
вао катихети да природне науке побијају науку хришћанску.</p> <p>Његов отац, кујунџија Марко, ј 
е тек мало таквих жена!{S} Жене примају науку која им се предаје, веру која им се проповеда, му 
о, враћај се у Београд, па гледај своју науку.</p> <pb n="234" /> <p>— Али, тата — поче да се б 
вари да ти кажем, да ти изложим што сам наумио.</p> <p>Вишња приста у први мах, подајући се сво 
ладић: тако су му лепо стајале обријане науснице!...</p> <p>Илић се насмејао, а кад се после ра 
сциљан, питала се шта ће она привредити науци, шта ће наука привредити њој ?</p> <p>У том је из 
тић се није заустављао.{S} Говорио је о науци, политици, жени, Богу, лудници, а кад су изашли и 
ражио је слободу у вери, књижевности, у науци.{S} Све снаге је требало уложити у борбу за слобо 
е, на једну врсту живе геометрије.{S} У науци се чује брујање таласа револуције.{S} Изгледа као 
...{S} Шта то мари нешто мало грешака у Науци, пошто ми стојимо још далеко од истине, пошто вас 
; док су његови другови били државници, научари, песници <foreign xml:lang="la">in </foreign>,  
ио је Илићу. — Крајем последњег столећа научари употребљаваху методе тако поуздане; чудни прона 
агледајмо своје јаде.{S} Нека наше жене науче своје људе луксузу чистоте, нека му омиле кућу ви 
ријавао подбрадак и расипао комплименте научене из новина.{S} Без успеха је и кмет уцењивао зад 
овољно је ако се прочита десетак књига, научи се на памет још два'естак наслова, славних имена  
 /> жалио да Радоје стално трчи напред: научи лекцију која није још задата, а не зна оно што му 
е од живота; с њим је као и с пливањем; научи се кад куражно оставимо плићаке.{S} Јер најзад, н 
кћерци. — Дивно, девојко!{S} Од кога си научила да заказујеш састанке, реци!{S} На кога се метн 
ићев деда, који се такође звао Чедомир, научио је читати и писати сам, за стоком; кметовао је д 
итику.{S} Он је већ у двадесетој години научио да му живот доноси чист приход.{S} Његова је дев 
ца да га упише у школу.{S} Дотле је сам научио читати и писати из сестриног буквара.{S} Школа м 
 доцније није никад заборавио што је ту научио.</p> <p>Затим му паде на ум како му је једна газ 
народ треба просветити.{S} Сељака треба научити читању и писању.{S} Треба га увести у тајне наш 
о.{S} Читао је све што му до руке дође: научна открића, романе, извештаје варошке штедионице, с 
 Петровића, вуче пет кила књига, уби га научни рад, кашљуца већ.{S} Ено Петра Гавриловића, дигн 
сигурању, о којем је писао једно дело с научним претензијама.{S} Осећао је да стари, није волео 
одина, јачао је све више протест против научног догматизма.{S} Млади суплент био је принуђен, п 
редмет.{S} Он их је почео у Паризу, пун научног оптимизма, донетог из Србије.{S} Доиста, кад се 
ту била раскопана.{S} Од последњих киша нахватала се читава бара.{S} Неки добричина наместио је 
.{S} Киша је пљуштала.{S} По калдрми се нахватале многе баре.{S} Земља се клизала.{S} Помрчина  
во свет блаженства, попуштала су његова начела строгог социјализма.{S} Он је сад осећао потребу 
 жена, а код жена, кад је муж у питању, начелне разлике не представљају велику сметњу.{S} Међут 
ра представља још велику чињеницу.{S} С начелних распра прешло се на личне зађевице и грдње.{S} 
ла строго, готово суво, обичне прилике, начин живота и живљења једне девојке у паланци.{S} Опис 
њу врло разумљивих ствари на неразумљив начин.</p> <p>Он је хтео да буде просто мудрац.{S} Свој 
ке, приближи им главе, на нешто драмски начин, загрли их обоје и рече весело, као да је наручив 
.{S} Свој позив је схватао на старински начин.{S} За њега философски системи нису имали вреднос 
арошки парк, калемио воће на рационални начин.{S} Шта више, и по спољашности се разликовао од м 
е знао читати и писати.{S} Он је на тај начин давао свечаности томе раду, сређености својим мис 
лије</hi>.{S} И ти си погорелац на свој начин, је ли тако?{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!{S} Хоћеш ракије 
 њен пасуљ с пастрмом, скуван на особен начин, <hi>чокалиски пасуљ</hi>, с много паприке и воде 
колико месеца.{S} На чуђење целог села, начини од једног поточића воденицу са два витла, те га  
ор.{S} Обичаји, вере, навике, установе, начини живота, потребе, снови, амбиције, толико неверов 
"13" /> <p> Он узе кајсију и, нехотице, начини девојци један комплимент:</p> <p>— Госпођице Бел 
рит; она друга прну у вис, па се врати, начини два три круга изнад места где је пао леш као да  
сети Беле, и, поред све оргије страсти, начини упоређење између те две девојке.{S} Бела је траж 
де је почињала једна споредна стаза.{S} Начини још неколико корака, и спусти се на једну клупу, 
едељке; нико није умео лепше од њега да начини сунцобран од тиквена листа ни да састави моногра 
ега зависи, покуша да од те две девојке начини једну.{S} Пажљиво је одабирао њихова преимућства 
а се учи.{S} Поред тога, бојао се да не начини какав испад, имајући већ извесна искуства о беог 
S} Из неба осу плаха киша, да се за час начини поток поред њиних ногу.{S} Они су ишли даље.</p> 
а крте остатке разбијене лађе да од њих начини спасоносан сплав.{S} Да ли ће се спасти ?{S} Да  
рицитет — продужи доиста млади сајџија, начинивши десном руком један покрет као да хтеде истргн 
 очи дана кад је требало да се растану, начинили су велику шетњу, обишли су готово сва места св 
кујну и собу за примање, а од другог су начинили своје собе за спавање.{S} Вишња је распремала  
но раме, спустио лево, искривио се сав, начинио од себе ругобу само да би био примећен.{S} Нема 
/p> <p>Исекао је хартију на полутабаке, начинио превоје за исправке, умочио перо.{S} Имао је то 
 селу, његов отац, са нешто мало школе, начинио <pb n="299" /> је каријеру у државној служби.{S 
овољио девојку коју је узео за жену.{S} Начинио је за свагда неспособном за срећу девојку коју  
, добивши за преписача у Ваљеву, где је начинио целу своју каријеру.{S} Ту се оженио, подоцкан, 
 тип се буни против власти, не да би је начинио бољом, него да је дочепа у своје шаке.{S} И он  
 и шта још не, што је један лични режим начинио од овог Ужичанина, који је, поред своје струке, 
ије; треба од ове оријенталне сатрапије начинити правну државу.{S} Ја се чудим како на то нисмо 
 му показати делом, ову државу у ствари начинити његовом.{S} И место што му држава одузима посл 
ед вече немам никаквог посла.{S} Можемо начинити лепу шетњу.</p> <p>Ударише првом побочном улиц 
и он је терао пером, као да броди морем начињеним од самог миља и заноса, па кад би писмо сврши 
ало ју је у нови живот: варошка галама, начитани другови, одушевљене другарице, ђачки скупови,  
> <p>доћи ако буде што школованији, што начитанији.</p> <p>Шесту годину је навршио у јуну, а ве 
нт, ту реченицу, коју је случајно негде начуо, а у себи је додавао; „Ми смо слепи код очију, ут 
емо у Црну Гору, у Бугарску, Русију.{S} Наш ће бити цео свет.{S} Правићу шећерлему, продавати п 
 су гореле као жишка у дувана.</p> <p>— Наш народ треба просветити.{S} Сељака треба научити чит 
те, далеке, туђе, несхватљиве.</p> <p>— Наш Чедомир као да је пао с Марса! — смејала се госпа-М 
а ми радиш ?...{S} Јеси ли се свикла на наш живот?</p> <p>Она је била и сад мала, жива женска,  
н диван материјал, ја сам сигуран да је наш свет добра раса.{S} Само му треба поуке.{S} Оставим 
ета, он то не зна.{S} А тај сељак то је наш народ.{S} Он је запуштен, прост, прљав, смрдљив.{S} 
акт, то жалосно стање у којем се налази наш свет, не треба губити из вида.{S} Јер наш свакоднев 
 опаске, млатарао рукама.</p> <p>— Овај наш Београд неће се никад уредити — говорио је. — Ето,  
прошлост, ми можемо знати шта је вредео наш живот.</p> <p>— Ја хоћу најпре да учиним све што мо 
 знајући због чега, и ми ћемо проћи цео наш живот у немиру и свађи.{S} Ми живимо у земљи уситње 
ш свет, не треба губити из вида.{S} Јер наш свакодневни живот и ми сами налазимо се у уској вез 
д укрштавања с туђинцима, претопљеним у наш свет.{S} Плава маст није, као по обичају, ублажавал 
једној књизи да има створења која уђу у наш живот једног дана, заузму га и помету; због њих про 
г, „има створења која једног дана уђу у наш живот, заузму га и помету.{S} Због њих променимо св 
 би струје ноћу осветљавале нашу варош, наша села, путове, а дању покретале занатлијске машине, 
 претпоставља борбу.{S} А ти си жена... наша жена која не воли живот одрицања, позитивне ствари 
.</p> <p>— Ред је да помогнем мајци.{S} Наша је кућа велика.{S} И затим, доста сам потрошила оч 
 паметан човек... ти знаш шта радиш.{S} Наша варош дугује ти већ много, за парк, за...</p> <p>— 
Илић, опијајући се сопственим речима. — Наша интелигенција се одвојила од народа који пати.{S}  
, Вишња — осмехну се Радоје сажаљиво. — Наша Велика Школа зна само да фабрикује немоћне чиновни 
усти главу и доврши као по дужности : — Наша модерна жена изостала је далеко иза жена цивилизов 
вога мужа и говорила усхићено:</p> <p>— Наша је кућа једна мала република.{S} Свега имамо што н 
ир био у њеној соби.{S} У њој се бунила наша девојка из средњег сталежа, бакалинова ћерка, посл 
рављају?{S} Зар она није велика, главна наша река ?{S} Од ужичких голија и врањских винограда,  
и љубим!</l> </quote> <p>— Како је лепа наша народна песма — примети Радоје. — Проста, а све ка 
ажју поред Млаве.</p> <p>— На Духове је наша скупштина у Београду — рече јој Аница. — Хоћеш ли  
ика врућина — рече она — а, Бога ми, ни наша кућа није близу.</p> <p>— Не жур’те се, господин И 
м очима, које нам је оставила у спомену наша старија литература.{S} Својих осамнаест година, ко 
дао и пољубити сто своје собе где би га нашао.{S} Он је сачувао сва та писма, те званичне карте 
 много луђих.{S} У државној служби није нашао места, и ако су тамо постављани људи с мање школе 
pb n="27" /> <head>III</head> <p>Кад се нашао тако сâм, Илић се осетио нелагодно.{S} Ипак се бр 
лучио да приђе првој струји.{S} Брзо се нашао у првим редовима; он је био сјајан полемичар, пис 
и продужио своје дело такво какво је, и нашао му логичан закључак; шта би га се тицало што би т 
нових ствари, чуда, лепота, какве не би нашао ни у најчувенијој светској бањи.{S} Виктор Иго га 
Чинило му <pb n="280" /> се да би у њој нашао оно нешто неодређено што је вечито тражио.{S} Дол 
лност према младом земљаку који се тако нашао у невољи око оца.</p> <pb n="183" /> <p>— Баш је  
д је ступио на Велику Школу, он је тамо нашао два оделита типа међу својим новим друговима.{S}  
рив, то смо ми: ја, ти, наши карактери, наше неједнаке тежње.{S} Оставимо, дакле, прошлост.{S}  
е дати нов устав, грађанске слободе.{S} Наше идеје иду у сусрет победи.</p> <p>Младић се осмехн 
:</p> <p>— Не говори тако, Чедомире.{S} Наше пријатељство је искрено, топло, добро.</p> <p>Млад 
има, који би давали наметљиве савете. — Наше је да нађемо новац, а остало: то је његово.{S} Не  
што нико не зна да нас ослободи потреба наше природе?</p> <p>Вишња је слушала ове речи, које су 
</p> <p>— Имала си право.{S} Није то за наше жене!{S} У земљи где три четвртине народа не зна н 
риге, па загледајмо своје јаде.{S} Нека наше жене науче своје људе луксузу чистоте, нека му оми 
игурне хоризонте за нечим што више није наше?{S} Зашто пустити да дани и године пролазе?{S} Јер 
, а она се никад не појави, не помилује наше усијано чело, не пољуби наше занесене очи.{S} Нико 
м борбу.{S} Ја сам наоружан знањем целе наше епохе.</p> <p>Вишња се промисли да ли да му каже п 
ићева.{S} Ја га волим, он је понос целе наше фамилије, он ми је тако рећи брат, ја немам другог 
надала да ћете тако изневерити поверење наше куће.{S} Зар се тако враћа гостопримство које смо  
 али си тим још лепша...{S} Сећаш ли се наше школе!...</p> <p>И она је загрли опет присно и све 
 мајка допуњавала:</p> <p>— Чисти се из наше куће...{S} Још да трпим којекакве трутове!</p> <p> 
е помилује наше усијано чело, не пољуби наше занесене очи.{S} Нико не поверава ове најдубље тај 
ла би грдна штета.{S} Она једина весели наше жалосно доба, греје те место метресе, одушевљава т 
бирамо између ово двоје: или да убијемо наше срце па да живимо као старци, или да умремо млади  
спилили у народне људе, у родољубе, јер наше време није оно што смо хтели, и ми смо се горко пр 
овлачио између ненасељених острва.{S} С наше стране уздизала се висока обала, са црвеном, одроњ 
 изгладити.{S} Мајка се не сме мешати у наше ствари.</p> <p>— Мани се, Бела — викну јој мајка с 
p> <p>— Срећан?{S} Та реч звони чудно у наше доба — одговори младић, и отворено <pb n="130" />  
а везом најмилијег човека на земљи, оца нашег?</p> <p>Вишња, лака словенска природа, давала се  
"284" /> нашу судбину.{S} Они су нас од нашег уласка у живот наместили на колосек који не смемо 
њу и писању.{S} Треба га увести у тајне нашега доба, где човечју снагу замењују често вештина и 
а цивилизованих народа.</p> <p>— Да.{S} Нашем женскињу треба поуке.{S} У округу нема више од тр 
 њихова непријатељица, боже сачувај.{S} Нашем народу треба много да чита, да се просвећује, да  
тине, пошто васељенска загонетка измиче нашем схватању, пошто нико не зна да нас ослободи потре 
а, ни лекара.{S} Све је више сиротиње у нашем народу.{S} Села, у којима се никад није знало за  
овцу, динари, па онда псовке, које су у нашем говорном језику тако фамилијарне да им често гово 
, то ће бити врло корисно, и, надам се, наши ће те разумети.</p> <p>— Да, мени је потребно да м 
.{S} Ако је ко крив, то смо ми: ја, ти, наши карактери, наше неједнаке тежње.{S} Оставимо, дакл 
 разуме, да ме охрабри ако сустанем.{S} Наши људи су прости.{S} Мени треба...</p> <p>Овде се Ос 
е, као светица, непознато божанство.{S} Наши песници певају песме толиким рекама српским.{S} За 
поменула се, а не вратила се, како кажу наши стари.{S} И девојка је мислила поново на свог приј 
аднемо под њихов утицај.{S} Она постају наши саветодавци, управљају нама и заповедају нам“.</p> 
отпаднемо под њихов утицај, они постају наши саветодавци, управљају нама и заповедају нам.{S} Ш 
ј?{S} Или заиста нека виша сила управља нашим мислима?{S} Те исте ноћи Вишња је сањала да се уд 
ра лако. — Они се воле годину дана пред нашим носем, а ми... слепци код очију!{S} Бела ми је са 
 кроз прошлост која се измиче, отима се нашим пруженим рукама.</p> <p>— Кад смо тако добри приј 
ла <pb n="163" /> виђа по улици са оним нашим ђаком... како ’но му беше име?</p> <p>— Чедомиром 
еличини портре Матовићев, рад једног од наших старијих сликара.</p> <p>Кроз широм отворене проз 
е жене, јер нама требају жене на висини наших дана, жене ослобођене свих предрасуда, жена-човек 
 се стара девојка. — Она је одвише чедо наших крајева, јужног сунца и јевтине шљивовице.{S} Сев 
т бледи пред њим, јадна, мутна светлост наших, човечанских буктиња!{S} Како представници школа  
е, штампарије, разне фабрике за прераду наших сировина.</p> <p>Младић се видљиво заносио.{S} Ње 
те је погледа изненађено, па по обичају наших жена да се покажу љубазне кад их неко нâвикне, по 
цело време, дајући утисак неког од оних наших неписмених државника из доба ослобођења.</p> <p>— 
да не идемо заједно.</p> <p>— Ми нећемо нашкодити једно другом.{S} Нашто онда?</p> <p>— Вараш с 
е главну реч водила госпа-Клеопатра.{S} Нашла је једног јеврејског трговца који је дао намештај 
обуди се, устани; не гледај ме тако.{S} Нашла сам ти дивна момка, разбери се, удаћемо те, Вишња 
то: једно богатије село у Млави, где је нашла школу по плану, уређену башту и колегиницу, једну 
ширно о себи, о својима, о миру који је нашла у свом родном крају, о вечито променљивом пејсажу 
/> <head>XXII</head> <p>На Скупштини је нашла Вишња неколико својих другарица из девојачке школ 
све више у извесну забезекнутост што је нашла више него што је очекивала.</p> <pb n="193" /> <p 
је посете, састанке.{S} Кад би се пак и нашла у друштву, о испитима, при излетима, месним скупш 
 на робији.{S} Његова жена, кад се тако нашла изненада без мужа и прихода, повукла се у једну к 
пчидерски трамвај на друм за Обреновац, нашли су једну клупу и сели да се одморе.{S} Место је б 
о се то могло после школских часова.{S} Нашли су се у једној побочној улици у време које су зак 
 властима, стари професор и његова жена нашли су увек могућности да задовоље Белину жељу: купе  
олико је већ велика девојка и да су јој нашли момка.{S} Отац јој је поклонио часовник и ланац,  
звучем — додаде госпођа весело — где су нашли љубав да изјављују!</p> <pb n="198" /> <p>— Слуша 
 као да су хтели задржати срећу коју су нашли.</p> <p>Из трпезарије је допирало звецкање тањира 
ве три велике финансијске операције.{S} Нашло се људи доиста озбиљних, исправних, који разумеју 
иповима сијале златно обојене лопте.{S} Нашло се места за једну постарију наслоњачу и један сто 
 исправних, који разумеју свој посао, а нашло се и неколико људи, како је то случај у свима пок 
е Чедомир дурио?{S} Можда га писмо није нашло?{S} Можда је и он отишао из Београда?</p> <p>Међу 
кад човек не зна куда ће.{S} Увек би се нашло друштва, водили се занимљиви разговори о паметним 
југав друм и низ телеграфских дирека на нашој страни.{S} Колико је пута ишла тим путем с Илићем 
 јер се обавезујемо за нешто што није у нашој власти.{S} Брак ствара од људи силом хипокрите, у 
ођена жена.{S} Нашто онда еманципација, нашто социјализам, нашто све те лепе мисли ако Чедомир  
уражно оставимо плићаке.{S} Јер најзад, нашто вечито трчати за критиком, за рушењем, за духовит 
о онда еманципација, нашто социјализам, нашто све те лепе мисли ако Чедомир не буде њен!</p> <p 
 њега је хтела бити ослобођена жена.{S} Нашто онда еманципација, нашто социјализам, нашто све т 
>— Ми нећемо нашкодити једно другом.{S} Нашто онда?</p> <p>— Вараш се — синуше плаве очи у дево 
адену какво правило из математике?{S} И нашто оно њено подигравање којим је хтела да сакрије св 
ојка није равнодушна према њему.{S} Јер нашто онда онај њен задивљен поглед и нервозно угризање 
одних елемената, он се упита нехотице: „Нашто пунити уши девојци тим страним речима кад је она  
торијом која је израдила <pb n="284" /> нашу судбину.{S} Они су нас од нашег уласка у живот нам 
S} Еманципација!...{S} Да дивне речи за нашу земљу где нико не воли да се пашти, чак ни за свој 
Павловна, сестра Рускиња, што је волела нашу кујну, било је за причу.</p> <p>Вишња је мало јела 
нтрала, чије би струје ноћу осветљавале нашу варош, наша села, путове, а дању покретале занатли 
и сласти, па опију благо, замагљавајући нашу свест и стварност.{S} Илић је писао о ситним догађ 
ија и врањских винограда, она поји целу нашу земљу, држи је моћним својим жилама као нераздељив 
и.</p> <p>— Да чекам и да поновимо целу нашу историју из почетка!</p> <p>— Нема шта да чекамо.{ 
, ваљада, у те бесмислице?</p> <p>— Да, не верујем, Радоје — одговори она, бледа, жута у лицу,  
арење, не видиш шта се око тебе догађа, не можеш ништа да избегнеш, све ти се дешава, ништа ти  
о.</p> <p>— Заиста? — ускликну девојка, не кријући своје задовољство.</p> <p>Мајка и укућани би 
удеш виђен?{S} Онда критикуј туђа дела, не стварај ништа, размећи се, другима препоручуј вечиту 
скапао од глади између две гомиле сена, не могући да се реши коју да изабере.</p> <p>Идеални ег 
Више немам никаквог политичког убеђења, не верујем више у политику.</p> <p>У том тренутку, они  
а рећи.</p> <p>— Удај се, слатка Вишња, не размишљајући сувише, не тражећи много.{S} Не треба д 
 зависи ток државе и друштвеног живота, не усвоје Чедино мишљење?{S} У њој се бунио остатак ста 
ако потаркује ватру. — Није то за тебе, не приличи ти. </p> <p>Девојка се склони од ватре за тр 
шуре, читају на дохват популарне књиге, не пишу ништа, полажу много на беседништво, и живе, скр 
надницу.</p> <p>— Сутра да ми што буде, не дај боже, па да ми дете остане без спреме, као сироч 
ама!{S} Бога ми, Бела, пази се доцније, не пуштај га далеко од себе!</p> <p>Бела се церила ђаво 
 остајем и понављам...</p> <p>— Не, не, не, Радоје... не, молим те, не... — прекину га девојка. 
} Ја остајем и понављам...</p> <p>— Не, не, не, Радоје... не, молим те, не... — прекину га дево 
ле мене долазе моја браћа.</p> <p>— Не, не гледајте на те ситнице, на новац.{S} Погрешићете — р 
е трже брзо, нагло и одби.</p> <p>— Не, не могу.{S} Журим се.</p> <p>Осећала је како јој је теш 
ју слику, слику не ње, него друге жене, не жене, него нечије наготе.{S} Њене очи су добијале чу 
практичан живот изгледа ти ситничарење, не видиш шта се око тебе догађа, не можеш ништа да избе 
S} И затим, једно од другог растаје се, не разумевши се.{S} Само у светим књигама говори се о в 
ду мислене именице.{S} Али не бојте се, не бежите од живота; с њим је као и с пливањем; научи с 
бразе девојкине, лагано, коврљајући се, не сусрећући једна другу.</p> <p>Илић се освести потпун 
p>— Не, не, не, Радоје... не, молим те, не... — прекину га девојка.</p> <p>Она је погађала њего 
ка притисну руком онде где јој је срце, не рече ништа, повуче се натрашке, гледајући га нетреми 
, слатка Вишња, не размишљајући сувише, не тражећи много.{S} Не треба да те је страх да ћеш бит 
кину га Зарија, па испи чокањ до дна и, не одвајајући још стакло од уста, продужи:</p> <p>— Нај 
" /> пролази, а она се никад не појави, не помилује наше усијано чело, не пољуби наше занесене  
а се много брине за тебе, да и ти ниси, не дај боже, болесна, да ти школа није тешка и да не ос 
вату.{S} Тај тип се буни против власти, не да би је начинио бољом, него да је дочепа у своје ша 
p>Илић се ломио између тих супротности, не помишљајући на могућност да се размажена девојка игр 
ање она одговори право, не заобилазећи, не тражећи помоћна средства:</p> <p>— Треба да се нађем 
... ти си још увек тако лепа; Боже мој, не, то није могуће, да ме више не волиш.</p> <p>Они бех 
рес и човечанство.{S} Ти си непријатељ, не знајући толико људи, који су опет твоји непријатељи. 
одговори кратко човек с дугачким носем, не дижући главе са свога длана.</p> <p>— Не учи толико, 
 <p>И на ово питање она одговори право, не заобилазећи, не тражећи помоћна средства:</p> <p>— Т 
већ била изашла.</p> <p>— И ово, и ово, не треба ми ништа — и бацао је белешке, писма, књиге, ф 
м? — говорио му је тада полагано, суво, не гледајући у њега већ у један кут од салона и као вра 
 <pb n="75" /> <p>Чедомир је ишао брзо, не знајући ни сам зашто хита.{S} Свет му је сметао, те  
 ти то знаш.{S} И кад ти говорим овако, не значи да одобравам оно што је раније било.{S} Говори 
 појави, не помилује наше усијано чело, не пољуби наше занесене очи.{S} Нико не поверава ове на 
епријатељи.{S} Ми се сатиремо узајамно, не знајући због чега, и ми ћемо проћи цео наш живот у н 
куша да поново заспи, као дотле, мирно, не мислећи ни на шта.{S} У једном тренутку учини јој се 
есо.</p> <p>Девојка понови песму мирно, не слутећи осећаје које је изазивала.{S} Тада он дохват 
егове.{S} Он је стеже снажно, грчевито, не мислећи ништа.{S} Под његовом руком увише се витке с 
лосно стање у којем се налази наш свет, не треба губити из вида.{S} Јер наш свакодневни живот и 
една цигара с мене на уштап, у друштву, не шкоди...</p> <p>Упалише по цигарету.</p> <p>— Седи.. 
{S} Тада му Вишња приђе, пруживши руку, не говорећи ништа.</p> <p>— Како је леп тај каранфил! — 
а она не осети одмах сву његову тежину, не схвати сву своју несрећу.{S} После прве забуне, обуз 
око преноса наследства на своју сестру, не задржа никакву резерву за себе, и врати се у Београд 
ог тела.{S} Да би остали на свом месту, не могу често имати своје ја, бранити оно што мисле да  
преко њива.</p> <p>Ишао је, као мртвац, не знајући камо.{S} У једној празној улици спази своју  
 рекли да ће неко раскопавати онај крш, не бих му веровао да ми је из очију испао!</p> <p>— Ту  
ављам...</p> <p>— Не, не, не, Радоје... не, молим те, не... — прекину га девојка.</p> <p>Она је 
рекину га девојка. — ’Ајд, загрли ме... не стоји ти лепо кад си озбиљан.</p> <p>Илић је загрли  
ати и принесе је к срцу.</p> <p>— Не... не, Чедомире! — рече Вишња, и истрже руку.</p> <p>Па и  
ао да се присећао нечег:</p> <p>— Не... не, ти нећеш доћи на Велику Школу.{S} Ти нећеш бити дов 
га, јасно му је било да не воли Белу... не бар оном љубављу, чежњивом и стидљивом, коју је дотл 
ти руку на њено раме.{S} Она се стресе; не рече ништа.{S} Другом руком он је обви око паса.</p> 
помену:</p> <p>— Хајд', хајд', синовче; не губи времена.</p> <p>Па обраћајући се ћерци додао је 
ња... слатка Вишња, пробуди се, устани; не гледај ме тако.{S} Нашла сам ти дивна момка, разбери 
ужило, цео државни буџет <pb n="261" /> не би био довољан да заштити народ од леда и метиља!{S} 
>— Јеси ли видео да сам имала право!{S} Не треба гојити прасе у очи божића...{S} Све је спремно 
..{S} Пропадам...{S} Има ли људи!...{S} Не дајте ме.</p> <p>Савлада се.</p> <p>Младић, поред ње 
стран.{S} Мене чекају велика дела...{S} Не знам тачно каква, али велика несумњиво.{S} Другојачи 
<p>— Не, Чедомире... мој Чедомире...{S} Не, то боли, да знаш како боли!...</p> <p>Он је поново  
за Београд.{S} Знао сам ја, велим...{S} Не би ти долазио код <hi>Еснафлије</hi>.{S} И ти си пог 
е милело преко усијаног летњег неба.{S} Не шеснаест сати него шеснаест дана, шеснаест година, ш 
а — рече јој. — Ја знам где си била.{S} Не покушавај да ми поричеш: ја сам прошла кроз твоје до 
ремена; она не даје позитивна знања.{S} Не застаните на путу еманципације!{S} Ваши хоризонти ос 
читељице?</p> <pb n="31" /> <p>— Не.{S} Не знам, Ја се нисам због тога уписала у школу.</p> <p> 
>— Буди храбар.{S} Ради.{S} Реши се.{S} Не клони.</p> <pb n="166" /> <p>Али упркос томе гласу о 
у топлој соби и пазиш шта се говори.{S} Не радиш снагом него мозгом.{S} Гледаш кроз прозор: људ 
шта — рече, устајући. — Ја те молим.{S} Не прати ме.{S} Ја ћу се сама вратити...{S} Ми се нећем 
ађемо новац, а остало: то је његово.{S} Не може се наука посисати из прстију.</p> <p>И тада би  
тив свега, у прогрес, у човечанство.{S} Не могу да примим да је васељена створена ради гомиле г 
змишљајући сувише, не тражећи много.{S} Не треба да те је страх да ћеш бити каткад несрећна; то 
 се као да га биста посматра упорно.{S} Не могаде издржати тај бронзани поглед те саже главу.</ 
{S} Није он водио рачуна о богаству.{S} Не, изгледало му је то пазарлук, као да тргује са кожом 
ре једну собу данас, па сутра другу.{S} Не би осетила, а кућа би била опрана...</p> <p>— Старин 
х, онда...</p> <p>— Остави ту пушку.{S} Не ваља је показивати у пијаном друштву — прекину га За 
отакао о прву сметњу и сад очајаваш.{S} Не треба бити тако осетљив на неприлике у животу.{S} Ти 
тетка да јој се ти никако не јављаш.{S} Не зна да ли си жив или мртав.</p> <p>Младић се намршти 
невенчана жена човеку са којим живи?{S} Не иде ли девојка, лево од њих, у фабрику тек да се сак 
а не фали код нас?</p> <p>— Код вас?{S} Не, госпођице — одговори он, мало изненађено. — Ја бих  
ти нас донекле, — чаврљала је рођака. — Не станујем далеко.{S} Да само знаш како ми је леп стан 
предвидели — одговарао им је убеђено. — Не жалим новца.{S} Само нек се не губи време.{S} Све ће 
ненадно, циљајући на краљеву женидбу. — Не могу да схватим такав брак у обичним приликама, а ка 
. — У учитељице?</p> <pb n="31" /> <p>— Не.{S} Не знам, Ја се нисам због тога уписала у школу.< 
— примети Илић.</p> <pb n="158" /> <p>— Не, нисам — осмехну се она. — Можда сам мало уморна...{ 
 — А други?...{S} Брига ме је!</p> <p>— Не, Бела, то није тако.{S} Ти се компромитујеш.{S} Кува 
аје помислио би да и ја пушим!</p> <p>— Не пушиш никако?</p> <p>— Једна цигара с мене на уштап, 
е ти већ много, за парк, за...</p> <p>— Не, Вишња... — одби младић скромно.</p> <p>— Ја мислим  
 знам сигурно шта бих рекла...</p> <p>— Не, то није могуће, то је апсурд — рече младић с пуним  
еспоразум, раздвојио нас је...</p> <p>— Не криви време, Чедомире.{S} Ја не верујем у судбоносне 
к.{S} Ја остајем и понављам...</p> <p>— Не, не, не, Радоје... не, молим те, не... — прекину га  
рамвајем... — примети девојка.</p> <p>— Не, ја те нећу пустити док ми не обећаш да ћемо се опет 
е дижући главе са свога длана.</p> <p>— Не учи толико, разумеш? — прихвати Зарија поново се обр 
ши — приговори јој стара жена.</p> <p>— Не знате ви те ствари — осече се Вишња за први пут. — Ј 
нци нас зову земља изненађења.</p> <p>— Не слути, бога ти — одврати госпођа — ту је устав, Држа 
а рођака! — пребаци јој Вишња.</p> <p>— Не, Лазаревићева.{S} Ја га волим, он је понос целе наше 
 После мене долазе моја браћа.</p> <p>— Не, не гледајте на те ситнице, на новац.{S} Погрешићете 
ече му она између два пољупца.</p> <p>— Не говори глупости...</p> <p>— Читала сам негде да је љ 
ир је покушавао да се објасне.</p> <p>— Не, никако... ја нисам престао бити социјалист — говори 
ле се трже брзо, нагло и одби.</p> <p>— Не, не могу.{S} Журим се.</p> <p>Осећала је како јој је 
ено у једној старој наслоњачи.</p> <p>— Не допада ми се — рече најзад, са строгошћу у гласу — ш 
ухватио у нечему недопуштеном.</p> <p>— Не... није — промуца она несигурно. — То јест, ја ћу се 
екао ? — упита га она дрхтаво.</p> <p>— Не знам да ли се сећаш... оног дана кад смо се састали  
просу остатке, прашину, пепео.</p> <p>— Не говори ми више ништа — рече, устајући. — Ја те молим 
ежући му у исти мах руку јако.</p> <p>— Не, Чедомире... мој Чедомире...{S} Не, то боли, да знаш 
ћи и што ће га пратити вечито.</p> <p>— Не покушавајте да се браните.{S} Већ ми то причају одав 
<p>— Свак од нас има свој пут.</p> <p>— Не говори ми то, Вишња — прихвати Чедомир. — Ми смо још 
 си срећна? — прекину је Илић.</p> <p>— Не знам, може бити.{S} На срећу ретко мислим; она ми се 
ре ми, спремај паре за свадбу.</p> <p>— Не будали! — поново се наљути муж. — Ја ти говорим као  
а ми, ни наша кућа није близу.</p> <p>— Не жур’те се, господин Илићу — прихвати и Бела, мећући  
 прихвати и принесе је к срцу.</p> <p>— Не... не, Чедомире! — рече Вишња, и истрже руку.</p> <p 
а без горчине.{S} Она промуца:</p> <p>— Не говори тако, Чедомире.{S} Наше пријатељство је искре 
шину као да се присећао нечег:</p> <p>— Не... не, ти нећеш доћи на Велику Школу.{S} Ти нећеш би 
праштао великодушно, говорећи:</p> <p>— Не треба људима замерити, то су <pb n="103" /> била зла 
 оклевања, прошапта поверљиво:</p> <p>— Не смем од маме.</p> <p>Он јој приђе.</p> <p>— Ја сам љ 
} Баци цигару и рече презриво:</p> <p>— Не, нисам ја за дуван!</p> <p>И Илић се смејао.{S} Њихо 
илист?</p> <p>Илић се осмехну;</p> <p>— Не знам.{S} Назови ме како хоћеш.{S} Измењао сам све ид 
што си невесела, Лазаревићева?</p> <p>— Не! — одби она усиљено. — Зашто да будем невесела?</p>  
Да, да.</p> <p>— Али си бледа?</p> <p>— Не, није ми ништа.{S} Остави ме, мајко...{S} Ено, зове  
 млађег колегу... ви разумете?</p> <p>— Не разумем — хтеде рећи нови суплент; поклони се и изађ 
га се метну, да ми је да знам?</p> <p>— Не на мене, у сваком случају — упаде госпа-Клеопатра.</ 
а пустиш, тето, Вишњу са мном?</p> <p>— Не браним — одговори Вишњина мајка. — Ја јој једнако ве 
се што непријатно није десило?</p> <p>— Не, није ништа — насмеја се Вишња силом. — Разгледала с 
хлеб.</p> <p>— Ти ми се ругаш?</p> <p>— Не, Илићу.{S} Кажем ти да имаш стрпљења.{S} Ти ћеш успе 
ас до сутра.</p> <p>— Сутра... сутра, а не данас — одговарао је гласу своје савести.</p> <p>Бел 
: научи лекцију која није још задата, а не зна оно што му је за лекцију.{S} У гимназији је било 
ом обичају куцајући на врата од собе, а не отварајући их.</p> <p>То је трајало неко време.{S} В 
pb n="186" /> је прошла: поменула се, а не вратила се, како кажу наши стари.{S} И девојка је ми 
игама, ситним болестима које се пате, а не сметају.</p> <p>— Главно је да јој је срце здраво —  
е са њом даје радости, одмора, утехе, а не нове невоље и морално пропадање.</p> <p>Са том мисли 
ручак је готов.</p> <p>Тако куцајући, а не отварајући врата на младићевој соби њу би прожмала н 
ојујеш своје право.</p> <p>Лазаревићева не одговори ништа.{S} Чедомир продужи:</p> <p>— Право п 
ају на своја задовољства, а задовољства не челиче дух.</p> <p>Син је растао слободно, тумарао с 
ицу.{S} Презао је сваког тренутка да га не дочека љутито лице њеног оца или мајке и да му, уз з 
а не дође на заједнички час, било да га не примети на улици, било да се сувише смеје са осталим 
нципација! — прште Каја у смех. — Ко га не познаје, скупо би га платио!</p> <p>Вишњи не би прав 
 му је што и свака комедија.{S} За њега не постоје науке, него Наука.{S} Он је ватрени пристали 
>— У селу је добро свакоме који од њега не тражи више него што оно може дати — одговори она пол 
ула, некористан никоме и који се никога не тиче.</p> <p>Ова издаја сна заболе га као удар у срц 
а чува границу и, под претњом смрти, да не допусти краљевом оцу улазак у земљу.{S} Реакција је  
убавници могу шетати до миле воље, а да не буду изненађени непријатним сусретом, подозривим око 
 зна докле би трајала та тамна грижа да не доби оно писмо од оца.{S} Кад га први пут прочита не 
а у двориште и стаде преклињати мужа да не прави скандала.</p> <p>— Остани, Чедомире — говорила 
 Окрену се по соби, као да се бојала да не буде примећена, па се опет загледа у чипку, у кошуљу 
 кад си пошла.</p> <p>Девојка покуша да не призна истину. </p> <p>— Веруј ми, ми смо све имале  
</p> <p>Било му је јасније него икад да не воли ту девојку, па ипак он превали:</p> <p>— Да!</p 
ишња — онда будимо отворени: боље је да не идемо заједно.</p> <p>— Ми нећемо нашкодити једно др 
ење — додаде госпођа. — Само, никоме да не причате <pb n="196" /> о оваквој веридби.{S} Ја ћу в 
 ће се вечерас навратити.{S} Боји се да не пређе у запаљење.</p> <p>— Збиља?{S} Запаљење није л 
е да се учи.{S} Поред тога, бојао се да не начини какав испад, имајући већ извесна искуства о б 
е видећи своје драгане.{S} Трудио се да не мисли на њу.{S} Хтео је да је заборави.{S} Њена слик 
и је пошло наопако.</p> <p>Трудио се да не изгледа бедан, али неки пркос против самог себе тера 
 Оно од чега треба да се бојиш јесте да не будеш... као ја, несрећна за увек.{S} И упамти, свет 
ј уз лице.</p> <p>Они обоје покушаше да не кажу истину.{S} Девојка је грицкала доњу усну, као д 
е, болесна, да ти школа није тешка и да не оскудеваш у чему.{S} Волела би да те види, па дођи а 
ника <pb n="295" /> није хтео читати да не губи време.</p> <p>Међутим, последњих година, јачао  
разочарење ју је утврђивало у одлуци да не допусти свом обожаваоцу задовољство љубакања.</p> <p 
але.{S} Најмањи повод био је довољан да не говоре.{S} Ћуте по неколико дана.{S} Гледају једно д 
Клеопатра.</p> <p>Стари господин као да не чу шта му жена рече.</p> <p>— Све имаш што ти треба, 
 души говорило му је да спречи мисао да не иде тим правцем, те је ударао крст на страни на којо 
а је мало јела и говорила тек колико да не поквари расположење двоје старих.{S} Аница ју је пос 
ећан?{S} Пре свега, јасно му је било да не воли Белу... не бар оном љубављу, чежњивом и стидљив 
и посао.{S} Радила је двоструко само да не остане на само са својим мислима.</p> <p>— Радоје ни 
шњом у њеном стану, трудио се стално да не остаје на само с министровом ћерком.{S} То је било в 
опет кад видим да је нешто боље, што да не радим тако!...{S} Звао сам доктора.{S} Он јој препис 
верити себе, потврди:</p> <p>— Зашто да не будем задовољна!</p> <p>— То је опет срећа... нека в 
обар Словен, прими радо овај изговор да не ради ништа, и приста.{S} Они пређоше трем.{S} Један  
авница.{S} Није морала трчати на час да не задоцни.{S} Па и ти часови!{S} Није их било више од  
оме осећању празнине, обузе је страх да не сретне једног човека кога за живу главу није хтела в 
и један део своје потпуности.{S} И тада не би био срећан, јер би се осећао крњ, сакат, јадан, н 
не!{S} У земљи где три четвртине народа не зна ни читати ни писати, велико знање смета.{S} Дово 
Нека сте благословена, децо моја.{S} Ја не марим што ћу од сад бити баба.</p> <p>Илић се осмехн 
Он мора доћи.{S} Ја имам времена.{S} Ја не смем живети обично.{S} Али — прихвати после једне по 
</p> <p>— Опрости, опрости Вишња.{S} Ја не знам шта радим.{S} Ти ово ниси заслужила.{S} Ја чест 
p> <p>— Не криви време, Чедомире.{S} Ја не верујем у судбоносне неспоразуме.{S} Ако је ко крив, 
етко.{S} Неке Швабе лове по риту.{S} Ја не волим лов.{S} Ономад ме је један пример дирнуо.{S} Л 
шио, а већ проси девојку...</p> <p>— Ја не налазим у томе ничега чудноватог — рече будући минис 
 не воли паметније од себе.</p> <p>— Ја не мислим тако.{S} Свет је простран.{S} Мене чекају вел 
.{S} Једи шта ти се донесе.</p> <p>— Ја не могу ове француске сплачине, ако ти можеш — одговара 
убазни према мени.{S} Зар мислите да ја не умем ценити толике пријатељске услуге, поклоне које  
 живот чудан, комшија, тако чудан да ја не знам сигурно шта бих рекла...</p> <p>— Не, то није м 
ар на ово време, Бог те видео, кад и ја не могу хлеба да зарадим!</p> <p>— Онда ћу ја у село за 
— примети Вишња, па кад виде да се Каја не подсмехну, продужи пажљиво — он је врло учен човек,  
орбу.{S} А ти си жена... наша жена која не воли живот одрицања, позитивне ствари, рад за човеча 
24" /> сакат млад човек, који без штака не може да макне, а иначе скакуће, свуд јури, трчи, код 
све је у њој по руски!{S} Млада девојка не осети кад дођоше до њене куће.{S} Би јој тешко да пр 
ребама породице.{S} Стога млада девојка не исмеја план своје другарице.{S} Само, она нађе за до 
и једне јавне грађевине.</p> <p>Девојка не помену ништа.{S} Чедомир се свакако не сети.{S} Ћута 
оцније.</p> <pb n="199" /> <p>Матовићка не хтеде наваљивати.{S} Знала је да јој је муж врло твр 
сам дошао до закључка, да се велика зла не чине намерно, с предумишљајем, већ... онако, из људс 
S} Ја сам се решила.{S} Девојачка школа не даје позитивна знања модерној жени.{S} А ја хоћу да  
види, па дођи ако можеш, а ако ти школа не допушта, а ти немој...{S} Боже здравља, видећемо се. 
своје друштво.{S} Зашто?{S} Ни она сама не би тачно знала рећи.{S} Тек, заједно с Илићем, мрзел 
дан, невесео свет који се другим данима не опажа у присуству жена и људи, лепих, задовољних, ср 
83" /> као о одвојеним типовима; у њима не постоји Јуче, Данас, Сутра, Београд, Савамала, Петко 
авало му се да проведе по неколико дана не видећи своје драгане.{S} Трудио се да не мисли на њу 
е једна сенка преко лица.{S} Та промена не измаче младој жени, те скочи на други предмет, на св 
шних бића која иду право и чија судбина не зависи од њих самих, већ од оних које ће срести и ко 
а толико будала да се за педесет година не роди ниједан ипак би их доста било...{S} У програму  
 је уска, непрактична, несавремена; она не даје позитивна знања.{S} Не застаните на путу еманци 
гледа своју другарицу право у лице; она не спусти очи.{S} Она је била обучена у матроску блузу  
о изненада, био тако јак, суров, да она не осети одмах сву његову тежину, не схвати сву своју н 
 сјајним очима и као да се питао да она не тера шалу.</p> <p>— Девојачка Школа може бити добра  
да је управљен против њега: било да она не дође на заједнички час, било да га не примети на ули 
ећи да са Кајом иде кући.{S} Али је она не пусти испреда се, и, између осталих ситница које се  
јних, зелено обојених врата, али се она не отворише.</p> <p>— Газдарица није код куће — рече он 
, или тако нешто.{S} Разлози, објашњења не помогоше.{S} Тек доцније је сазнао, да владино одобр 
ражио опроштај што је сиромах.{S} Вишња не замери ништа.{S} Она није знала за та понижења.{S} Ч 
олите кајсије? — упита Бела младића, па не сачекавши одговора, окрену се нагло на здравој пети, 
Тата се није опоравио још од робије, па не може да издржи тај штрапац.</p> <p>Илић је пристао о 
чна ствар.{S} Мене се она као директора не може да тиче.{S} Државна служба долази на прво место 
исмо од оца.{S} Кад га први пут прочита не учини јој се мајчина болест много опасна.{S} Што га  
 рече му једног дана Бела. — Да вам шта не фали код нас?</p> <p>— Код вас?{S} Не, госпођице — о 
и још њене угасите очи.{S} Његова машта не задовољи се тиме.{S} Она оде даље, и стаде му цртати 
 и трговине са старим књигама.{S} Ништа не свраћа пролазнику пажњу на њега: фирма ни модел робе 
ури, трчи, код свију је, без њега ништа не може да прође.{S} Вишњи је доносио међу првима новин 
 али испод ока... као да га се то ништа не тиче.{S} Редови, млади момци у озбиљној, плавој униф 
ца види све из кујне.</p> <p>— Куварица не сме да регне — прекину га девојка. — ’Ајд, загрли ме 
 је дрхтао, бојала се да њена другарица не сазна шта о овом узбуђењу које је рило по њој, као г 
д је ово говорила, те се њена другарица не усуди да се успротиви њеним разлозима и да наведе пр 
есто где се цели животи истроше, а душа не оде даље од бриге за насушни хлеб и државни порез.</ 
ања, као да је осећала да се цела љубав не састоји од пољубаца.{S} Она је ту остала непоколебљи 
шта против њих.{S} Врло је похвално кад не губите интерес за науком.{S} Али то је ваша лична ст 
т <pb n="90" /> пролази, а она се никад не појави, не помилује наше усијано чело, не пољуби наш 
ала се за последње испите.{S} Али никад не поведе разговора пред Чедомиром о својим сумњама.{S} 
лионе нових ствари, чуда, лепота, какве не би нашао ни у најчувенијој светској бањи.{S} Виктор  
ала прве године.{S} Чинило јој се да је не предусрећу са збиљом коју је она донела.{S} Ђаци су  
анципована девојка.</p> <p>Газдарица је не разумеде добро, те је погледа изненађено, па по обич 
/p> <p>— Њој ће бити свакако жао ако је не известиш.{S} И онда, знаш како је, чича-Митре, треба 
 <p>— Анице...{S} Анице!</p> <p>Нико је не чу.</p> <p>Девојку је обузимала ватра све више.{S} С 
 Њу чекају многи познаници.{S} Знају је не само људи, но и мртва природа: куће, улице, камење.{ 
а, али велика несумњиво.{S} Другојачије не може бити.</p> <p>— Пиј, проводи се, уживај младост. 
код свих природа које мисле право, које не рачунају са ситницама, она их већ виде заљубљене, ве 
н!{S} И у том слатком расположењу, које не потиче из одређених ствари нити има за циљ нешто опр 
а, кад је муж у питању, начелне разлике не представљају велику сметњу.{S} Међутим, то није било 
 помакнувши сто у правцу Илића. — Ко ме не познаје помислио би да и ја пушим!</p> <p>— Не пушиш 
ништа право.{S} Све ме буни.{S} Нико ме не воли.{S} Са̑м сам.</p> <p>Хтеде још нешто рећи, али  
.</p> <p>Једног малог празника кад жене не раде, Вишња је седела код Остојићевих, кад Радоје до 
 Богу молим да заустави то време, да се не живи тако брзо.{S} Хоћу да грицкам полако <pb n="242 
 нигде није тачнија она пословица да се не зна шта носи дан, а шта ноћ.{S} Странци нас зову зем 
т и пупаст трбух.{S} Рекао јој је да се не брине, оставио листу на сто, легао и заспао.</p> <p> 
 Куварица је стишавала близнакиње да се не деру пред његовом собом.{S} Собарица је наместила на 
цу Милеву, па је даље писао Вишњи да се не љути, да дође на свадбу ако може.</p> <p>— Нека ти ј 
оји не смемо напуштати под казном да се не преврнемо.{S} Као што не можемо неговати поморанџе п 
ћи министар. — Ако се воле, зашто да се не узму?</p> <p>— Ама, како да се узму, човече? — одвра 
ежно. — Ја ћу то изгладити.{S} Мајка се не сме мешати у наше ствари.</p> <p>— Мани се, Бела — в 
а колико и лањски снег!</p> <p>Мајка се не усуди да обнови прекор, већ погледа плашљиво у свога 
S} Оставимо, дакле, прошлост.{S} Она се не врати, ма је звао колико хоћеш.{S} Просто: пиши проп 
окрета.{S} Он је узе за руку.{S} Она се не трже.{S} Он продужи свој нагиб и притиште један крат 
рки за њих. — Постеља до постеље, па се не погледају.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Des Slave 
е разумевала боље народске фразе где се не говори непосредно, обиграва се око ствари и причају  
тим једно бескрајно задовољство које се не да описати, како каже чâ Јанко Веселиновић.</p> <p>У 
рад да присуствује погребу.{S} После се не вратише више.{S} Бела није хтела да чује за Париз.</ 
а дана врућина би још јача.{S} Сунце се не види као да се растопило по целом небу, па жеже.{S}  
хну руком кочијашу да полази, и више се не врати својој ташти ни својој жени.</p> <p>Док је он  
ви над Дунав, одлете у ваздух и више се не врати.</p> <p>— Жао јој је било свога живота! — прим 
ачала је брзо, али сигурно, и изгуби се не окренувши се.</p> <p>Вратила се одмах у село.{S} Пре 
човек не поче свој говор о вољи, али се не предаде ни привиђењу који је кишни зрак правио од ње 
де подсмехнути својој другарици, али се не усуди.{S} У њеном <pb n="216" /> крилу мирисало је т 
месеци од како су се разишли.{S} Али се не усуди, јер би онда требало да исприча своје везе у к 
 купиће је, стара му мајка!{S} Човек се не жени због кошуље.{S} Млади су; цео је живот пред њим 
еђено. — Не жалим новца.{S} Само нек се не губи време.{S} Све ће се вратити <pb n="175" /> двос 
изменично пред разним комисијама док се не би сва распала.{S} Да се тако продужило, цео државни 
ово расположење држало ју је све док се не виде с Кајом.{S} Она хтеде по том да надокнади своју 
по болесној склоности своје душе, он се не даде да га занесе та струја нових нада, него исприча 
p>Јер какав да је, живот постоји, он се не може мењати у својој суштини, ми смо принуђени прими 
 амбициозни, напрасити, ћудљиви, ако се не одаду пићу, они постају, на крају, најљући реакциона 
е, нека се узму...“</p> <p>— Али ако се не воле? — прекиде је Јован.</p> <p>— Онда ником ништа. 
мо неговати поморанџе по Авали, тако се не можемо оружати „знањем целе епохе“, како ти хоћеш.{S 
нешто страшније од увреде, нешто што се не да избећи и што ће га пратити вечито.</p> <p>— Не по 
х се налазе клупе за одмор.{S} Зашто се не зауставити на том месту, зашто ићи даље и питати нес 
ију из овог или оног разлога, и вишо се не врати.{S} То је било већ лакше.{S} Ипак се није мога 
тала се по њеним образима.{S} Младић се не могаде уздржати од једног покрета.{S} Он је узе за р 
 Па и Чедомир се дизао да иде, да му се не би приметило што остаје на само са девојком.{S} Али  
ао је живети неколико векова а да му се не досади.</p> <p>Међутим, Бела се није могла да свикне 
творити политичке слободе, без којих се не могу замислити поједине организације; треба од ове о 
радан јави директору да је болестан, те не може долазити у школу за неко време.{S} Знао је да м 
Морава окрене на јаз.{S} Али се пролеће не дочека.{S} С јесени поче да пада киша.{S} Падала је  
бода за њих је смисао зла.{S} Оне иначе не знају за њу.{S} А оне које је назру, оне су као ове  
се од улице с тврдим решењем да је више не види.{S} Поглед му се заустави на зеленом тепиху сво 
оже мој, не, то није могуће, да ме више не волиш.</p> <p>Они беху избили на Теразије.</p> <p>—  
ни ми се да ме избегаваш.{S} Ти ме више не волиш? — стаде да се мази, и набра обрве.</p> <pb n= 
5" /> збунити, по образима који се више не румене на сваку ситницу, по дивно довршеном телу кој 
 само на себе, радити за своје испите и не осећати ништа.{S} Али није могао.{S} Усред читања, к 
јко!...</p> <p>Застаде, одмахну руком и не заврши реченицу.</p> <p>— Ко би играо крајцарица кад 
ико?</p> <p>Вишња задрхта инстиктивно и не одговори ништа.</p> <p>Другарице избише на Теразије. 
кој гимназији.</p> <p>— По твојој глави не би добио ни Прокупље! — пришила му је ташта поносито 
сина наличио на живот оца, где се снови не пењу ни донде докле се диже дим домаћег димњака.{S}  
Али, ми смо још ту, ми живимо.{S} Други не заборављају своје мртве, а зар ми живи да се заборав 
вља!... остави ти то мени... ви се људи не разумете у тим стварима.</p> <p>— Добро.{S} Мени је  
да је обузе изненадни страх да догађаји не узму други обрт, те се одважи да удари на главну ств 
ти код родитеља, код маловарошана, који не признају овим везама њихову невиност.{S} Додуше, она 
тајанствених гласова у нама самима који не варају никад. „Мени треба један искрен друг“ — хтео  
pb n="278" /> па да оборе министра који не дели то мишљење, или да гласају против свога убеђења 
ласка у живот наместили на колосек који не смемо напуштати под казном да се не преврнемо.{S} Ка 
је био мир, онај дубоки пољски мир који не руши цикање попаца, крештање жаба.{S} Он је узе и за 
помири с оцем.{S} Врати се у Чачак, али не хтеде продужити школу.</p> <p>— Нећу да будем чиновн 
аће да вам буду мислене именице.{S} Али не бојте се, не бежите од живота; с њим је као и с плив 
 ову сенку.{S} Хтеде нешто рећи.{S} Али не могаде.{S} У његовој глави је било мутно.{S} Он је б 
се баци на студије врло озбиљно.{S} Али не осети више ону сласт студентског живота, коју је осе 
ом који је сад звонио поузданије. — Али не мислим да се ту зауставим.</p> <p>— А шта можеш друг 
ти више чекањем да будућност донесе или не донесе, нови друштвени склоп.{S} Требало му је нечег 
им као муве окамењене у ћилибару.{S} Ми не знамо где идемо, ми знамо само да смо на путу...{S}  
 налили смо својим знојем и крвљу, а ми не знамо још колико неисцрпног злата лежи у тим таласим 
</p> <p>— Не, ја те нећу пустити док ми не обећаш да ћемо се опет видети — одговори Илић енерги 
 кога је тамо оставила.</p> <p>— Што ми не пише! — чудила се девојка болно. — Бар једну реч да  
о зна?{S} Ко ће то рећи?{S} Ни они сами не би умели казати.{S} Младић се сећао тек доцнијих тре 
ка, али видиш, ја се питам да ли у мени не живи неки скривени ђаво.{S} Ах, како сам гадан, како 
јљући противници.{S} Лично за себе, они не траже много.{S} Највише, да се, дошав на власт, пров 
не, а би ли ко од богатих?</p> <p>— Они не спадају у моју надлежност — одговори службеник мртва 
знаје, скупо би га платио!</p> <p>Вишњи не би право ова рођачка оцена.{S} Она посумња у искрено 
ао с друштвеном имовином, јер се у каси не нађе онолико новаца колико се очекивало.{S} Акционар 
е приче — рече он сигурним гласом. — Ти не верујеш, ваљада, у те бесмислице?</p> <p>— Да, не ве 
 несталан, неодважан, слаб.</p> <p>— Ти не волиш свога рођака! — пребаци јој Вишња.</p> <p>— Не 
p>— Волите се већ целу младост.{S} А ти не видиш, ти ниси видео то тело — шаптао је у себи — то 
да избегнеш, све ти се дешава, ништа ти не иде у корист.</p> <p>Илић погледа зачуђено у своју д 
ном пратиоцу чинило се као да ти кораци не додирују земљу; украшена многим успоменама, она се и 
 — продужи он, упркос свега — посланици не могу да се определе јер се стално налазе у недоумици 
лаву на другу страну, али се његове очи не могаху одвојити од Вишње.</p> <p>Она се беше заустав 
јој писмо доставити.{S} Бојао се да јој не направи нове непријатности код родитеља, код маловар 
оду.{S} Њихов ситан <pb n="94" /> мозак не може да појми како та невидљива материја, то стакло, 
p>— Управо — додаде Илић — за мене брак не постоји као питање.</p> <p>Бела рђаво разумеде млади 
 којима рабаџије шибају волове, а човек не зна кога пре да пожали: те људе или ту стоку.{S} Јад 
рмске потере, испред кише или кад човек не зна куда ће.{S} Увек би се нашло друштва, водили се  
ругарици, у њен заборав.{S} Млади човек не поче свој говор о вољи, али се не предаде ни привиђе 
о готово осећало у кући.{S} Млади човек не хте покварити ово присно весеље дома, који је послед 
а ће ти се осигурати издржавање све док не свршиш школу, као и мени удовички ужитак.{S} А кад с 
теорији.{S} Он је за сва права, бар док не добије своје право.{S} Невин у ствари, он је дрзак у 
едлогу одлучно, наводећи да социјализам не пориче <pb n="108" /> народност, а специјално српско 
торе девојке, умрети као те муве ако им не отвориш прозор.</p> <p>Зарија пређе на илузију слобо 
Кад нису критиковали митрополита што им не услиши молбу да се преко лета прехране у каквом мана 
д живота, усамљено биће што се ни с ким не да да удружи, идеалиста који ради само на крупно; гл 
 плашљиво у свога мужа.{S} Али ни Јован не рече ништа.{S} Они су обоје осећали Белину сакатост  
је и могао од њеног оца и њене куће, он не би смео поверити сву ту изненадну раскош свога срца  
арија.</p> <p>— Свет је глуп, Илићу, он не воли паметније од себе.</p> <p>— Ја не мислим тако.{ 
кад виде девојку тако близу себе.{S} Он не настави говор.{S} Његове очи су се наизменично крета 
о једно женско тело, готово голо.{S} Он не би био човек да је могао мислити на шта друго.{S} Пл 
ип је био великошколац-политичар.{S} Он не пази на спољашњост; па кад то и чини, ради у супротн 
ји те је одбио — рече јој, тешећи. — Он не зна шта је у теби одбио.</p> <p>Сунце је клизило по  
а поново на свог пријатеља:</p> <p>— Он не зна ништа о мени, а ни ја о њему, као да смо туђини. 
ико часова како су једно с другим, а он не успева да јој каже једне речи која долази из срца.{S 
него да је дочепа у своје шаке.{S} И он не жели власт да учини добра себи или другом, него тако 
— прихвати после једне почивке — ако он не дође, Зарија, ако будем морао живети као сваки други 
разована су удружења која ниједан закон не може одобрити.{S} Слобода је појела своју децу.</p>  
 она се тако угњезди да је ни сами ђаво не би могао отуд ишчупати.{S} Ништа на свету није било  
фамилијарне да им често говорник готово не схваћа прави смисао.{S} Још се није знало о скандалу 
девојке.{S} Бела је тражила задовољство не по осећању него по памети, изазивала ове тренутке, п 
ића.{S} Помисли да он хоће да каже како не двоји брак од љубави, или тако нешто, те пљесну рука 
 не помену ништа.{S} Чедомир се свакако не сети.{S} Ћутали су.{S} Прођоше тако добар део улице. 
на. — Пише ми тетка да јој се ти никако не јављаш.{S} Не зна да ли си жив или мртав.</p> <p>Мла 
о, не пољуби наше занесене очи.{S} Нико не поверава ове најдубље тајне свога бића, оне се крију 
шчезне с Вишњом у неки свет где га нико не познаје... далеко негде, у непознати крај где би поч 
је могло путовати и отворено, а да нико не нађе у њему чега другог до другарских саопштења.{S}  
S} Да дивне речи за нашу земљу где нико не воли да се пашти, чак ни за своје задовољство!{S} Пр 
/p> <p>— Колегинице?</p> <p>Кад се нико не одазва, она се помоли наврата: збрчканог лица, повез 
нетка измиче нашем схватању, пошто нико не зна да нас ослободи потреба наше природе?</p> <p>Виш 
је успео да састави владу, вечерас нико не влада Србијом.{S} Круна ће морати потражити наслон н 
их, мучан, дуг као вечност.</p> <p>Нико не рече ништа.</p> <p>Бела је устала, пошла неколико ко 
лијарне зачкољице.</p> <p>— Ју, за мало не заборавих... — присети се рођака. — Да ти представим 
сити пребацивања као да се њему учинило не знам какво добро.{S} Његова жена, која је раније, до 
 језа.</p> <p>— Свуда!{S} Свуда... само не у Београд! — шапутао јој је унутрашњи глас. — Ти си  
киша.{S} Падала је из дана у дан.{S} То не беше ситна, јесења киша, већ млаки пљусци као усред  
ејах готов, и ја те позвах.</p> <p>— То не беше ништа одређено — примети му она, са несакривени 
јој је било да он није више њен и да то не може бити.{S} Али се она надала да ће наћи неког дру 
ћа није засенуо мој положај, а он на то не треба да рачуна ни колико ја.{S} Нико у Србији није  
 врло тежак, огромно тежак...{S}" Он то не рече.{S} У осталом, већ их пристигоше Милева и њен п 
та.{S} Међутим, њему то не смета, он то не зна.{S} А тај сељак то је наш народ.{S} Он је запушт 
S} Али зашто их не закрпи?...{S} Бар то не стаје ништа.{S} Међутим, њему то не смета, он то не  
 то не стаје ништа.{S} Међутим, њему то не смета, он то не зна.{S} А тај сељак то је наш народ. 
.{S} Ти ово ниси заслужила.{S} Ја често не господарим собом.{S} Ја нисам на чисто са собом.{S}  
а Лазаревић...{S} Па како ми живиш, што не дођеш?...</p> <p>Млади човек, с прилично вештине, а  
... — приметила би му тада ташта. — Што не почнеш нешто практичније?{S} Преведи какву занимљиву 
а праву срећу и прави бол.</p> <p>— Што не бријеш бркове ? — рекла му је једном приликом. — Јут 
3" /> рије њиве.{S} То се она свети што не ценимо њену снагу.{S} Међутим, то време пролази; цен 
оме зету не покаже колико је срећан што не плаћа стан.</p> <p>— То је велика рента, као мираз о 
д казном да се не преврнемо.{S} Као што не можемо неговати поморанџе по Авали, тако се не можем 
очетој тези.{S} Шта би га се тицало што не би постао професор универзитета, славан човек!{S} Он 
посред обичности живота.</p> <p>— Зашто не пишете шта кад тако лепо говорите — рече му Вишња. — 
да смо туђини.{S} Свакако ми замера јер не зна разлога моме одласку.</p> <p>Хтела му је писати  
ам, нашто све те лепе мисли ако Чедомир не буде њен!</p> <p>Пролеће се расцветавало око девојке 
омиле безбројних болова, а многи од нас не чује ни једну жалбу — грмио је Илић, опијајући се со 
творени тонови, јаке боје, које код нас не губе још своје симпатије поред свег дискретног <pb n 
старац на постављено питање. — Нико нас не тера, па ћемо да једемо понајлак.{S} У турском рату  
ом Милева. — Радоје пије.{S} Да га свет не опази, попије на једном месту само једну чашу, па та 
и пут, а ни корака унапред јер се живот не понавља као што се ни јучерањи дан неће вратити ника 
 Чачку наћи довољно посла да твој живот не буде излишан.{S} А кад ти једног дана твоја срећа до 
аконе унесе што више гарантије да власт не изигра ове мере.{S} У тој бризи он је смео с ума реа 
е администрације, где се велика смелост не поклапа са општим скептицизмом.{S} Код нас би Наполе 
удском смислу речи.</p> <p>Ова храброст не потраја дуго.{S} Он виде да би му од рукописа остало 
лико би то трајало, да се стари Матовић не разболе и умре.{S} Овај народни борац, као и многи д 
S} Ти ниси више моја кћи.</p> <p>Младић не одговори ништа.{S} Осећао је да ће доћи нешто горе,  
! — примети Вишња полако.</p> <p>Младић не одговори.{S} Причајући био је дигнуо главу и гледао  
 се спустила на општи ниво.</p> <p>Илић не одговори ништа.{S} Били су дошли до оног долапа, па  
умилније од његова венца!</p> <p>— Кажу не ваља се уносити у кућу — одговори јој Милева поверљи 
 се у црно завила, плаче, суза јој сузу не стиже.{S} Вели, ни кошуље му не доноси.</p> <p>— Па, 
ван себе, гледала је своју слику, слику не ње, него друге жене, не жене, него нечије наготе.{S} 
ој сузу не стиже.{S} Вели, ни кошуље му не доноси.</p> <p>— Па, купиће је, стара му мајка!{S} Ч 
Матовић, као да држи предавање — истину не треба крити; треба је послушати, рећи је увек, и уве 
— Сва три су мушкарци.</p> <p>Али Вишњу не остави спомен на оно што јој је Каја рекла пре толик 
S} Неприродан, јер се у органском свету не зна за такву везу; неморалан, јер се обавезујемо за  
ије пропуштала прилику, а да своме зету не покаже колико је срећан што не плаћа стан.</p> <p>—  
 дотле постављало девојци, те она одмах не одговори.</p> <p>— Ред је да помогнем мајци.{S} Наша 
 да купи друге чакшире.{S} Али зашто их не закрпи?...{S} Бар то не стаје ништа.{S} Међутим, њем 
 кратак и устрептао пољубац.{S} Пољубац не паде на усне, већ на ону румен по образу и остави мл 
ано се дигни, доцно лежи, а кад остариш не можеш да радиш, па куд ћеш него у просјаке.</p> <p>С 
мртви малочас устали из гробова, да још не знају да се нађу.{S} У осталом, он је тако замишљао  
муке.</p> <p>— Ја претерујем.{S} Ја још не знам ништа позитивно.{S} Треба видети у чему је ства 
идинастичар, јатак краљоубицâ и шта још не, што је један лични режим начинио од овог Ужичанина, 
 Сад је девојка дошла са бунара.</p> <p>Не чекајући одговор, стара жена донесе што је нудила.</ 
ки сандук! — приметише присутни.</p> <p>Не чу се реч објашњења, као да све обузе језа од нечега 
рош по свом положају, после Цариграда и Неапоља, најлепша на свету, а ја се кладим да је она на 
рењем. — Бар данас је то јасно.{S} Нема неба.{S} Постоји <pb n="219" /> само атмосфера, планете 
} Сунце је милело преко усијаног летњег неба.{S} Не шеснаест сати него шеснаест дана, шеснаест  
трубама ка чистом плаветнилу осветљеног неба, њега обузе једно јако, немирно осећање, слично бо 
 него што би однео, а бојао се и ведрог неба које му прети сушом непрестано.{S} Око плотова су  
ацало зраке и чаробно осветљавало парче неба које се видело, неколико суседних кровова и заруде 
це у отврдлу блату.{S} Једно бело парче неба указивало се на истоку.{S} Звезда било мање.</p> < 
ори у вихор.{S} Облак се провали.{S} Из неба осу плаха киша, да се за час начини поток поред њи 
S} Две три звезде боцкале су један крај неба.</p> <p>Двоје младих ћутали су, тако седећи.{S} Св 
липе.{S} Иза дрвета затезао се крајичак неба, по чијем је плаветнилу пловило неколико облачића  
етале зове.{S} Горе, надносило се нешто неба, с групом осветљених облака око бледог азура.{S} У 
али.{S} Рекао би да се светлост сјури с неба бујицом.{S} Многобројни прозори на здањима и чатрљ 
 плаве сенке, које су још више истицале небеску илуминацију.{S} Београд је изгледао као лепа ци 
пак, та су писма била као <pb n="89" /> небесни дар, на тим врућинама; она су позлаћивала Стрик 
вници, где се киша очекује као благодат небесни, Морава треба да се разлива у многоструки сплет 
ло сунце, чији је златан сјај оживљавао небесно плаветнило.{S} Како друга светлост бледи пред њ 
ајући тако њихове црне тачке у дубинама небесног плаветнила. — Благо њима.{S} Узлећу, певају, ц 
 пронаћи нешто романтичније... пролеће, небо, велики празник, долазак Чедомиров у црном оделу к 
 враћа своме крају.</p> <p>Пред сумрак, небо се наоблачи.{S} Мало после, удари плаха киша.{S} Ш 
здену руку као нека ружна добричина.{S} Небо опрано јучерашњом кишом плавило се дубоко, у бескр 
окроваца скакутали су сунчеви зраци.{S} Небо је било ведро.{S} Тек по неки облак био се заустав 
вљено.{S} Укротила је гром и разоружала небо.{S} Проблем живота изгледао је врло прост и јасан. 
рда, две три вароши и велико београдско небо.{S} Могло је бити око осам часова.{S} Ноћне паре б 
вароши, дизало се безизразно, пространо небо, у којем се видела само понека ласта као црна звез 
ричајући био је дигнуо главу и гледао у небо.{S} Девојка је опет посматрала рит, Дунав, светао  
у опет бојаџије обесили кануре бојене и небојене вуне, а месари кожице суве и сирове.{S} Пред к 
о прогласи за најдаровитијег човека под небом и помири с оцем.{S} Врати се у Чачак, али не хтед 
а брегу, белео се један крај вароши под небом сивим као миш.{S} Београд се удаљавао све више.</ 
 Једно јато неких других тица летело је небом.{S} Близу Вишњице, Вишња спази једну аду са шумар 
о неку широку реку са зеленим обалама и небом пуним звезда.{S} На таласима, који се стално љушк 
иркао свеж ваздух.{S} По <pb n="210" /> небу се палиле звезде.{S} На ћошку светлуцао варошки фе 
чи: „Има много ствари <pb n="297" /> на небу и земљи, Хорацио, о којима нема појма твоја филосо 
у.{S} Дан је био ведар.{S} По плавом се небу мицало неколико малих, светлих облака.{S} Сунце је 
 метеор, који ће се појавити на његовом небу, осветлити га чаробно за који тренутак, па се посл 
.. облацима што полако језде по зимском небу.{S} Одлазио је тада у кафану, губио се у читање но 
се не види као да се растопило по целом небу, па жеже.{S} Нигде тице да се чује.{S} Биље зри.{S 
дбио.</p> <p>Сунце је клизило по ведром небу.{S} Морава је жуборила иза једног врбака.{S} Поред 
ре.{S} Месец је био тек изгрејао.{S} По небу које је дошло врло плаво блудели су облаци час бел 
 мњење?{S} Није ли сусетка десно од њих невенчана жена човеку са којим живи?{S} Не иде ли девој 
ивота, потребе, снови, амбиције, толико невероватно разних прилика у којима живе бића што је Да 
че кад остадоше сами:</p> <p>— Нешто си невесела, Лазаревићева?</p> <p>— Не! — одби она усиљено 
е! — одби она усиљено. — Зашто да будем невесела?</p> <p>Стара девојка је ухвати за руку.</p> < 
х.</p> <p>— Ти си уморна... ти си нешто невесела, Вишња? — примети Илић.</p> <pb n="158" /> <p> 
ци који нису могли отићи у бање: јадан, невесео свет који се другим данима не опажа у присуству 
="94" /> мозак не може да појми како та невидљива материја, то стакло, спречава њихов лет.{S} Т 
е му полете, без размишљања, али хиљаде невидљивих препрека спречава њихов лет и оне ће пропаст 
рава, бар док не добије своје право.{S} Невин у ствари, он је дрзак у речима.{S} Он је радикал, 
самој.{S} Она је зрела као зрела воћка, невина као дивља ружа.{S} Зима је попусти.{S} Њени се о 
њим пламеном, који је палио њене мирне, невине очи и који је долазио право из срца.{S} Тај плам 
је поносито сносио своју сиротињу.{S} С невином вером у будућност, он је трошио своје младе год 
на, који не признају овим везама њихову невиност.{S} Додуше, она му је писала, те тиме стављала 
бе имале су у цртама на лицу онај израз невиности који је урођен првој младости.{S} Каја је бил 
ки сан, тело наго, божанствено у својој невиности, сатанско у својој лепоти.{S} Уседелица се зб 
 даје радости, одмора, утехе, а не нове невоље и морално пропадање.</p> <p>Са том мисли почеше  
х и да се сваком члану породице нађе на невољи.{S} Али млади човек је залуд наводио разлоге две 
ема младом земљаку који се тако нашао у невољи око оца.</p> <pb n="183" /> <p>— Баш је красан м 
едну опаку, али врло сигурну учитељицу, невољу.{S} Он је имао да се бори из дана у дан за комад 
о под обичним крстом, са кога ће киша и невреме спрати њено име и уништити таште човечје спомен 
{S} Он је сад осећао потребу вишу од те негације данашњег друштва.{S} Није се могао задовољити  
оближњој башти натпевали се славуји.{S} Негде би зашкрипао ђерам.{S} Варош тонула, љушкала се,  
боднијом у присуству ове стварности.{S} Негде зашкрипа ђерам.{S} Један пас залаја.</p> <p>Посма 
глед из суморних, мрачних очију ишао је негде далеко, у бескрај.{S} Његов несрећни геније, који 
оду, промакне гвоздени мост и изгуби се негде око оскудног зеленила на острву Циганлији.{S} Пре 
ши је дуго — примети она. — Склонимо се негде, ако хоћете... под какво дрво, у ону кућу у врх п 
 говори глупости...</p> <p>— Читала сам негде да је љубав слађа кад је мрак.{S} Гледаћемо звезд 
и свет где га нико не познаје... далеко негде, у непознати крај где би почео нов живот.{S} И ка 
а:</p> <p>— Куд си пошла?...{S} Хајдемо негде заједно!{S} Имам много ствари да ти кажем, да ти  
аргумент, ту реченицу, коју је случајно негде начуо, а у себи је додавао; „Ми смо слепи код очи 
жио својој пријатељици да изађу у шетњу негде даље него што се то могло после школских часова.{ 
даде да га занесе та струја нових нада, него исприча другарици у кратко све шта му се десило од 
је било у питању ни колико лањски снег, него је то госпа-Клеопатра урадила на своју руку код ко 
 комедија.{S} За њега не постоје науке, него Наука.{S} Он је ватрени присталица позитивистичке  
 слику не ње, него друге жене, не жене, него нечије наготе.{S} Њене очи су добијале чудан сјај  
е, гледала је своју слику, слику не ње, него друге жене, не жене, него нечије наготе.{S} Њене о 
ригревици.</p> <p>— Много је мање људи, него што се мисли обично, који стварају свој живот по с 
и власт да учини добра себи или другом, него тако... ради саме власти и да је држи у својим рук 
отив власти, не да би је начинио бољом, него да је дочепа у своје шаке.{S} И он не жели власт д 
Саву, он није могао пребећи у Аустрију, него се крио по околним гајевима, повлачећи се дубље у  
рипца, заурликаће ти; доле с њим!...{S} Него нека младић сврши школу, постане свој човек, добиј 
јако допала.{S} Вели, красна цурица.{S} Него, кажем ти — подвуче стара девојка — страх ме је би 
исам могао да ти кварим задовољство.{S} Него, враћај се у Београд, па гледај своју науку.</p> < 
 Младене.{S} Немој да се мангупираш.{S} Него учи.{S} Иначе, право ћемо те на занат...{S} Угледа 
кућу — одговори јој Милева поверљиво. — Него обеси венац више капије, па ако га преко ноћ неста 
сам због тога уписала у школу.</p> <p>— Него због чега?</p> <p>— У Чачку није било више школе.{ 
 да будем чиновник — рече оцу.</p> <p>— Него шта ћеш, несрећни сине? — викну му стари.</p> <p>— 
сами.</p> <p>— Ти Вишња?{S} Ти си млађа него што си икад била.</p> <p>— Какав парадокс! — насме 
е прошло.{S} И вратила си се несрећнија него кад си пошла.</p> <p>Девојка покуша да не призна и 
{S} И сама му је радња била другојачија него у осталих.{S} Избио велике прозоре, ударио једнома 
девојка више посматрала домаћег учитеља него своје брбљиве сестрице.</p> <p>Стари Матовић није  
рила.{S} Мајка је била опасније болесна него што је отац писао.{S} За време кризе, млада студен 
 а већина су умрла.{S} Није било девера него је Чедомир ишао поред ње, шапутао јој нешто поверљ 
задрхта јер је то било веће, много теже него што је његова слутња предвиђала.{S} Његов поглед с 
одине пролазе?{S} Јер младост иде, брже него што се мисли, а са њом и сва могућност да будемо с 
ју?</p> <p>— Да, боље да се кају раније него доцније.</p> <pb n="199" /> <p>Матовићка не хтеде  
b n="39" /> имала жеља, и то још раније него Вишња, да се развије што више, да оде до краја пут 
 су се могли купити часовници јевтиније него у Београду.{S} И сама му је радња била другојачија 
ј је то име остало у публици, сигурније него да је фирма протоколисана код суда.</p> <p>У чокал 
атра свечано.</p> <p>Било му је јасније него икад да не воли ту девојку, па ипак он превали:</p 
Вишња се дигла из постеље нешто доцније него обично.{S} Журно се облачила, спремала књиге и дор 
улицом.{S} Влада није могла другојачије него му нађе лепо место у државној служби.{S} То допуст 
 чини да је то било тако далеко... даље него детињство.{S} Шта се све за то време није десило!< 
пријатељици да изађу у шетњу негде даље него што се то могло после школских часова.{S} Нашли су 
{S} Положила је испите врло добро, боље него ранијих година.{S} Шта више, добила је награду, је 
наслања се у геометрији више на осећање него на разум.{S} Иде се чак до физике, појављују се гл 
кућа, а поквареном као и он, можда горе него и он.{S} Две близнакиње узимале би се за руку и из 
Најзад се реши да се с њом објасни, пре него што предузме какав даљи корак.{S} Она га је избега 
 <p>— Овим сељацима засја електрика пре него што јој и диреке ударише — примећивао би ко у шали 
ла да се врати на пут којим је ишла пре него што га је познала.{S} Она је прикупљала своје сиро 
в.</p> <p>— Он јој је изјавио љубав пре него што си још постао министар... овде, у овом салону. 
редео.{S} Сунце се изгуби тако рећи пре него што зађе.{S} Каткад се деси да његова кугла пада б 
о, као звер што погледа своју жртву пре него што јој доврши живот, Чедомир прекиде пољубац у је 
срицати, а теже му је било потписати се него отпешачити до Мрчајеваца.{S} Стога је јако уважава 
иначе веровала да је он воли јако, јаче него што је он био уопште способан да вели, лудо, смртн 
а, ишла је оборене главе и храмала јаче него икад.{S} Дотле су пркосили једно другом кад се сре 
извесну забезекнутост што је нашла више него што је очекивала.</p> <pb n="193" /> <p>— Ју, росп 
и људи који траже од своје судбине више него што она може дати, бежао је од своје среће, мислећ 
угу девојку.{S} Радио је за испите више него што је требало.{S} Читао је књиге, новине, књижевн 
е таленат, где парче хартије вреди више него глава.{S} Те су је теорије храбриле, подизале, оду 
обро свакоме који од њега не тражи више него што оно може дати — одговори она полагано. — Живи  
 поред њега, сласт што је заљубљен више него први пут кад су прошетали сами.</p> <p>— Шта рекох 
ог часа лопову који би му покварио више него што би однео, а бојао се и ведрог неба које му пре 
е ручкове, у кући се кувало двапут више него што је требало, просипало се, бацало, раздавало су 
 резолуције, мрзео богаташку класу више него што је волео пук, био горд са својих материјалисти 
 одговори после малог оклевања. — Лепше него што сам мислила.{S} Ја волим чист ваздух, шуму, св 
} И они се вратише у варош још веселији него што су пошли, трчећи, прескачући баре, говорећи за 
ијаног летњег неба.{S} Не шеснаест сати него шеснаест дана, шеснаест година, шеснаест векова тр 
 од кафане, нека подигну бољи подмладак него што смо ми.{S} Шта ће ти боље еманципације?</p> <p 
пазиш шта се говори.{S} Не радиш снагом него мозгом.{S} Гледаш кроз прозор: људи се паште, <pb  
и млади студент био је за њу јаче везан него што је сâм мислио.{S} Раскид са породицом му је ос 
бро угрејан.{S} Још је више философирао него по обичају.{S} Скакао је с предмета на предмет.</p 
<p>— Иде... иде.{S} Биће раније свршено него што смо предвидели — одговарао им је убеђено. — Не 
ства; један прост радник воли више смрт него понижење.</p> <p>Бела згужва новине.</p> <p>— Оста 
г сунца које није могло продрети у собу него је скакало око прозора, по калдрми и гранама једне 
ла је тражила задовољство не по осећању него по памети, изазивала ове тренутке, пила њихово опа 
д остариш не можеш да радиш, па куд ћеш него у просјаке.</p> <p>Сад се све то срушило јер „тај  
, човече, пара...</p> <pb n="105" /> <p>Него велим, да му кажем нек долази код нас на храну.{S} 
 Време јој је пролазило у беспослицама, неговала је нешто цвећа, везла по коју мараму, читала,  
награду, једну књигу која је говорила о неговању поврћа.</p> <p>Сад је требало ићи у Чачак.</p> 
а се не преврнемо.{S} Као што не можемо неговати поморанџе по Авали, тако се не можемо оружати  
тво по моди руских универзитета, где се негује она двострука камарадерија у политици и честитим 
 n="150" /> <head>XIV</head> <p>Била је недеља кад је Вишња пришла Чедомиру.{S} Дан је био веда 
еца се загледала у њега, као у чудо.{S} Недељом и празником свет <pb n="174" /> је ишао, место  
 подгрејавати бајке о миразу и излазити недељом на пиво.{S} Место паланке и њеног главног сокак 
ац.</p> <p>Он је стајао на истом месту, недирнут.{S} Јутарње сунце пресијавало се на његовим жу 
о је најскупље стало: темељи, остало је недирнуто.{S} Ја сам и онда то говорио.{S} Али се свет  
оју кривицу — јер је још као дете, због недовољног надзора, пала са степеница и сломила ногу.{S 
своја мишљења, реченице су јој остајале недовршене, није се могла сетити доказа који је хтела н 
им пољупцем... пољупцем брзим, кратким, недовршеним. <pb n="42" /> Међу њима били су и Вишња и  
 силе које владају њоме нису више имале недокучивих тајна.{S} Ушло се у прве векове земље.{S} С 
а својом пенушавом водом и шапутала јој недопуштене приче, млада девојка заспа са једним ђавола 
а. — Је ли слобода допустити оно што је недопуштено, укинути везе између оца и сина, мајке и кћ 
 сва као да ју је неко ухватио у нечему недопуштеном.</p> <p>— Не... није — промуца она несигур 
д, било да кува ручак, јела су испадала недосољена, несаврела, загорела.{S} Било да купи што за 
вима.{S} Није имала гимназијске матуре, недостајала јој је мушка дубина, јасност у плану.{S} Пр 
S} Она је разумела да је сиротиња један недостатак. „Он сиромах, а ја хрома!“ — мислила је и ве 
што је пријатно, лако, ново, лепо.{S} У недостатку материјалног уживања, он се бацао сав у свет 
е ми хоће апстракт и апсурд, моја мисао недостижне висине...</p> <pb n="170" /> <p>— Којешта.{S 
ан, јер би се осећао крњ, сакат, јадан, недостојан да живи.{S} Он није видео да сви око њега им 
ерена да је њен живот био дотле празан, недостојан ње као човека.</p> <p>Код куће ју је чекала  
у да се определе јер се стално налазе у недоумици: да ли да гласају по свом убеђењу, <pb n="278 
јој примети само главу, и од главе бео, нежан профил с очима дубоко занесеним у младића.</p> <p 
змазили, те је желела да и Чедомир буде нежан <pb n="114" /> према њој.{S} И сем тог, она је би 
не умерене, <pb n="61" /> а млади газда нежењен, па је све ишло како само може бити.</p> <p>Рад 
ста, предавала се сва, послушна, гипка, нежна, бледа, цвокоћући и згрчена поред њега.</p> <p>Но 
ђала под лаком материјом летње блузе, и нежним лицем девојке, чија хромост није допуштала честе 
тварити овај сан, он се обрати девојци, нежно као жена:</p> <p>— Куд си пошла?...{S} Хајдемо не 
ни, Чедомире — говорила му је жалосно и нежно. — Ја ћу то изгладити.{S} Мајка се не сме мешати  
еријалистичке философије претварао се у нежног љубавника: у његовим годинама човек је сав одуше 
она му је изгледала неспособна за праву нежност, за пожртвовање, за праву срећу и прави бол.</p 
адржавала ниједну необичну реч, ниједну нежност.{S} У њима није било спомена на оно што су заје 
, и он је био млад, и он је имао у срцу нежности.</p> <p>У природи је настајала све већа тишина 
итања, украшавала му живот многобројним нежностима; њена љубав ласкала је његовим жељама да жив 
рхтала од страха пред нечим непознатим, независним од њене воље, неминовним.{S} Ово цвеће, широ 
, никаквог реда није било међу њима.{S} Независно од свега, сети се како је једног дана изишао  
и.</p> <p>То су били тешки тренутци.{S} Незадовољан у служби, несрећан у кући, он је лутао по ч 
тва је познала дане скомрачења и увреде незадовољених амбиција.{S} Позив сеоске учитељице није  
} Општа чама, вечито јадиковање, стално незадовољство, грабеж, отимање, хајдучија, одсуство здр 
 које су стизале са Запада нађоше у том незадовољству узорану њиву, и народ се формира, готово  
, мало изненађено. — Ја бих био највећи незахвалник кад бих се и најмање пожалио.</p> <p>— Заис 
су своје дејство.{S} Илић је заборављао незгодни случај и своју оскудицу.{S} И они се вратише у 
м плишу и свежим бојама.{S} Само је био незграпан са својим великим канабетом, нешто суморан са 
 арабе, напуњене паприкама.{S} Сељаци у незграпним, сламним шеширима цењкали се с грађанима.{S} 
засађених пред каквом кафаном, и широко незграпно кубе старинске цркве, са златним крстом, који 
а.{S} Заклињала се да ће се сва предати нези око болеснице, да неће одмицати од ње дан и ноћ.{S 
души.</p> <p>Грло ју је стезало од неке незнане жалости.{S} Очи су јој биле пуне суза.{S} Ако о 
 је нешто у њој, нешто скривено, топло, незнано, а широко и пространо као свет.</p> <p>Девојка  
рштених интереса, тешких одговорности и неизбежних дужности, она није имала <pb n="160" /> појм 
ости, вређао их отворено.{S} То је било неизбежно.{S} Човек који је промашио свој позив несрећа 
ши школу.{S} Будућност јој је изгледала неизвесна, тамна, под знаком питања.{S} Она се заиста п 
ке мисли, дах будућности, све оно нешто неизвесно што очекујемо од даљег живота, а што би хтели 
дића у <hi>салу</hi>.{S} То беше ниска, неизветрена одаја, с навученим завесама.{S} Чедомиру, к 
је болесно у обе ноге, свакако од какве неизлечиве болести, па ипак се силило и хтело да сакриј 
 њеним хаљинама.{S} Њен природан струк, неизмучен мидером, затеже блузу, те се показаше њена зд 
алног положаја.{S} Њихове симпатије иду неизоставно онима који их фаворизују, помажу, који им д 
сењој хладноћи и влази.{S} Једна камара неисечених дрва рогушила се у сенци коју је правило кри 
ио извор своме одушевљењу.{S} У њиховом неисписаном рукопису видео је узбуркане дубине своје бу 
нојем и крвљу, а ми не знамо још колико неисцрпног злата лежи у тим таласима.</p> <p>Вишња га п 
 интелектуалну младеж, мисао магловита, нејасна, али стварна, жива <pb n="23" /> која га је пра 
p> <p>На њу навали гомила мисли, најпре нејасних, лаких, безбрижних, па све светлијих, тежих, с 
и се и визија Вишње, тако исто у магли, нејасно, непотпуно, само главом.{S} Била је права проти 
неостварену жељу за променом садашњице, нејасну жељу за нечим потпуним, савршеним, која би хлад 
то смо ми: ја, ти, наши карактери, наше неједнаке тежње.{S} Оставимо, дакле, прошлост.{S} Она с 
озади лепршало се.{S} На њему је писало неједнаким словима: „Збогом, Дрино водо, ја одо’!“</p>  
видела само она стругара и још неколико неједнаких фабричких димњака.{S} Чудног облика кућица з 
нога који нам олакшава борбу између тих неједнакости.{S} Новац треба разумети, па га онда без б 
 нешто новца кад и ово писмо.{S} Велим, нек ти се нађе ако се наканиш.{S} Ако ти је то мало, а  
но. — Де, да ми сачиниш једно писмо.{S} Нек дете зна...{S} И кажем јој ја да се чува.{S} Мисли  
вље — говорио је раније стари Остојић — нек ми дете изучи школе.{S} Школа ти је најблагословени 
пима васпитања деце у слободи.</p> <p>— Нек се развијају по инстинкту — говорио је самоуверено. 
тане свој човек, добије парче хлеба, па нек узме Белу, ако хоће... ја ћу му први честитати.</p> 
b n="105" /> <p>Него велим, да му кажем нек долази код нас на храну.{S} Њему ће се познати, а н 
кле си и дошла.{S} Остави пук и друштво нек сами воде своју бригу.{S} Ти ћеш тамо у Чачку наћи  
м је убеђено. — Не жалим новца.{S} Само нек се не губи време.{S} Све ће се вратити <pb n="175"  
е пристао одмах, говорећи:</p> <p>— Да, нека буде просто... што простије... колико је могуће пр 
бузимала је нека сумња, почетци кајања, нека необјашњива бојазан, хладна као језа.</p> <p>— Сву 
 /> једном приликом: „Кад се деца воле, нека се узму...“</p> <p>— Али ако се не воле? — прекиде 
оте, нека му омиле кућу више од кафане, нека подигну бољи подмладак него што смо ми.{S} Шта ће  
 жене науче своје људе луксузу чистоте, нека му омиле кућу више од кафане, нека подигну бољи по 
е наклоности.{S} Ако хоће да учи школу, нека учи, а ако неће, значи да није за њу, па ће гледат 
задовољна!</p> <p>— То је опет срећа... нека врста среће.{S} Данас је мало задовољних људи.{S}  
оје бриге, па загледајмо своје јаде.{S} Нека наше жене науче своје људе луксузу чистоте, нека м 
, као на неки давни несрећни случај.{S} Нека топла нада, која се у њој рађала без разлога, испу 
 млин, о млинари!{S} Спавајте мирно.{S} Нека вас петао узалуд опомиње да је дан свануо...{S} Ни 
и, да дође на свадбу ако може.</p> <p>— Нека ти је Богом просто — одговорила му је она, отишла  
али. — Пију, једу као на даћи.</p> <p>— Нека им је алал! — поклапали су га други. — Раде, брате 
 да је наручивала нову хаљину:</p> <p>— Нека сте благословена, децо моја.{S} Ја не марим што ћу 
лобода се објављивала, што је настајала нека промена најзад.{S} А мучно, што је, можда несвесно 
врата на младићевој соби њу би прожмала нека слатка језа, од чукљева на руци, па кроз цело тело 
ише љубљеној девојци, њега је обузимала нека чар, скоро физичка, и он је терао пером, као да бр 
ло лепог дана.{S} На земљу је била пала нека сенка, живот се повлачио, тице ћутале, а једностав 
повлачио све јаче.{S} По шору је играла нека сива светлост.{S} Распознавале се коњске ногоступи 
вечјег живота.{S} Понекад би га обузела нека идеја, којом би решио једно од многобројних <hi>пи 
Њу је обузимао стид, па радост, па жеља нека да је нестане, да се истопи полако, као комад леда 
шта се с њом догодило, признати све, па нека буде како она рекне.</p> <p>У тим мислима, Вишња ј 
p>Да ли је то био случај?{S} Или заиста нека виша сила управља нашим мислима?{S} Те исте ноћи В 
х прохукта један воз</p> <p>Вишњу обузе нека меланхолија без горчине.{S} Она промуца:</p> <p>—  
ст се сушила у њеном срцу, обузимала је нека сумња, почетци кајања, нека необјашњива бојазан, х 
је видела те вечери.{S} Обузимала ју је нека лака ватра, која се слатко гасила при додиру чисто 
" /> <head>XVIII</head> <p>— Да то није нека твоја комбинација? — рече министар кад му жена сао 
кључи — од како смо се растали, тера ме нека несрећа, све ми је пошло наопако.</p> <p>Трудио се 
у треба поуке.{S} Оставимо модерне жене нека брину своје бриге, па загледајмо своје јаде.{S} Не 
ала безбрижно, разблудно.{S} Осећала се нека јака воња на влагу, зној, на човечје месо.{S} Чула 
 новим, запуштеним и очуваним, просу се нека чаробна неранџаста боја, која се види само код леп 
бали пружала је своју гвоздену руку као нека ружна добричина.{S} Небо опрано јучерашњом кишом п 
, заурликаће ти; доле с њим!...{S} Него нека младић сврши школу, постане свој човек, добије пар 
и ћаскала по обичају.{S} Остојић је био нека врста старијег брата, пратио их у варош, окопавао  
 је познавала извесна лица, од којих су нека жива, а већина су умрла.{S} Није било девера него  
 у дан испуњавају.</p> <p>У том се зачу нека псовка.{S} Један сељак, прљав и исцепан да би га у 
} То беше револвер, онај исти што га је некад показивао Зарији Ристићу.{S} Да ли се сети речи к 
им се спустише низ једну јаругу која је некад била друм, па уђоше у једно пространо двориште, о 
дну срца успомену на младића који ју је некад волео и кога би она могла волети страсно и одано. 
авом и превртљивом душом.{S} Што јој се некад допадало код њега, чинило јој се овог пута ружно, 
да буде достојан поверења које ће му се некад указати.{S} Од лекције коју је имао плаћао је ста 
васкрсењу.{S} Али има нешто боље.{S} По некад живот изведе своје мистериозне путеве <pb n="271" 
х се Вишња зажелела у Београду".</p> <p>Некад јој је све то пријало.{S} Вишња се могла радовати 
И двоје драгих испунише ту тишину, пуну неказаних ствари, примедбама о времену.</p> <p>У једном 
ићу, наука остаде нема пред Непознатим, Неказатим, Бескрајним.{S} Ја се враћам срцу да осети он 
поседало женскиње.{S} Иза једног плота, неке девојке одломиле грану од трешње, па тако беру и ј 
>— Долази ли још ко?</p> <p>— Ретко.{S} Неке Швабе лове по риту.{S} Ја не волим лов.{S} Ономад  
вљивала из писама.{S} То је била визија неке немогуће жене, о којој сви сањамо, коју сви очекуј 
 непознатим путем ка бујним предгорјима неке нове земље.{S} Мислећи на ту реку, која ју је уљуљ 
 светлост севнула би несигурно као муња неке далеке буре.</p> <p>Као сви људи који воле књиге,  
ао искушење, и девојка би се стресла од неке слатке, несносне језе која ју је подухватала целу, 
ко у души.</p> <p>Грло ју је стезало од неке незнане жалости.{S} Очи су јој биле пуне суза.{S}  
 вилинско коло, овде вилинска вода, све неке мађије.</p> <p>Доиста, она се осећала као очарана. 
ши, надничари.{S} Од интелигенције, све неке стране физиономије.{S} Кога и позна, чини јој се д 
Србији, она је била вечито за одржавање неке врсте племства, захтевала је скупоцена одела, свеч 
ћи Матовићевих мирно, као да се то тиче неке сасвим друге личности; радознало, <pb n="201" /> к 
анинског склопа избијала је река као из неке чељусти.{S} Иза њих је била варош: један широк дру 
вама и масним рукама.{S} Ту висе низови неке врсте кобасица, жути се суд киселих краставаца, из 
Хоћеш ли још један полић?{S} Продао сам неке старе панталоне, па имам рачуна да те частим.</p>  
им је дошла опет једна карта, са сликом неке велике зграде и краја улице, која се губила у низи 
у други, па трећи, брзи, дурновити, као неке фантастичне животиње.{S} Језовите сенке прекрилиле 
чине: црне, живе, маслинасте, очи као у неке лепе животиње.{S} Коса, још црња од очију, окружав 
 добре оцене, помео се једном у преводу неке латинске реченице, погрешио у години смрти Стевана 
едњих киша нахватала се читава бара.{S} Неки добричина наместио је брвно.{S} Девојка ступи напр 
мњиво.{S} На само њено име, обузимао га неки флуид, сладак и тежак; у глави му се бркало, срце  
 с Чедомиром у њеној соби мирно, као на неки давни несрећни случај.{S} Нека топла нада, која се 
победи.</p> <p>Младић се осмехну као на неки свој <pb n="77" /> успех.{S} Он је волео своју зем 
ина и очију стакластих као да душа сања неки ванземаљски сан, тело наго, божанствено у својој н 
клони од ватре за тренутак.{S} Онда узе неки други посао.{S} Радила је двоструко само да не ост 
јале једва чујно и као да су јој давале неки знак, звале је к себи.{S} Тада девојка опази нешто 
ми, они <pb n="279" /> добивају.{S} Пре неки дан рече ми један народни отац да му је један бира 
анта у Рачи крагујевачкој.{S} Ту се пре неки дан потукао <pb n="293" /> са једним варошанином и 
рећом за Чачак, са те стране налазио се неки старински бедем, те је сад полиција наређивала гра 
видиш, ја се питам да ли у мени не живи неки скривени ђаво.{S} Ах, како сам гадан, како сам гад 
> <p>Трудио се да не изгледа бедан, али неки пркос против самог себе терао га је да се излије п 
ки и поправки.{S} И сад, да се ту усели неки Нишлија само за то, што господин саизвољава узети  
езама једно за друго.{S} Време, ћуд или неки глуп неспоразум, раздвојио нас је...</p> <p>— Не к 
но, као да је онај младић Краљ Отац или неки активни политичар, какав фактор тих догађаја којим 
ене куће; он се опоменуо да је сутрадан неки празник, кад се нема школе, те предложио својој пр 
е пређе на другу страну, где се уздизао неки плот, накривљен, труо при земљи, побелео од кише и 
била ружна пријали су му, падали му као неки благ и лаган лек на срце што се крвавило.</p> <p>— 
 бледих образа и поноситих очију, дошао неки други младић који би био његова пуна супротност: м 
зраци.{S} Небо је било ведро.{S} Тек по неки облак био се зауставио у мору отвореног плаветнила 
де, да се изгуби, да ишчезне с Вишњом у неки свет где га нико не познаје... далеко негде, у неп 
азленошћу у једну утврђену тачку, као у неки сан, и хтеле рећи:</p> <p>— Да дивног сна!{S} Оста 
> снег пада, тебе ни бриге.{S} Постанеш неки чиновник, шта ти је боље од тога!{S} Иде ти после  
е са седнице, чим се Каја заговорила са неким колегиницама.</p> <p>Напољу је било ведро.{S} Сам 
 слободно, осећајући да му се срце пуни неким осећајем, који није могао тачно одредити. — Ви ст 
же наћи само по забаченијим селима, као неким чудом сачуван од укрштавања с туђинцима, претопље 
а несташност његовог сина, он се бранио неким руским принципима васпитања деце у слободи.</p> < 
ром.{S} Ускоро ћу отпочети да говорим с неким пријатељима...{S} Теби првој о њој казујем, и хте 
 приличан мрак.{S} Улице, изроване због неких општинских радова личиле су на низове ископаних р 
 дошли дотле чамцем, који су најмили од неких рибара пред кафаном <hi>Шаран</hi>.{S} Он је седе 
ових бунтовничких изрека : „Абдикацијом неких владара није ништа поможено народима кад она није 
усамљене роде, врло беле.{S} Једно јато неких других тица летело је небом.{S} Близу Вишњице, Ви 
 стари човек, који је стајао у удубљењу неких укинутих врата и продавао погачице, поздрави их п 
, претили му.</p> <p>У једном тренутку, неко примети да се нешто црно гиба на таласима.{S} Доне 
елено коло које се обавијало око ње.{S} Неко тешко осећање савијало јој се на срце.{S} Њена душ 
.{S} Ватра му ломила тело.{S} Кад би га неко ма и очешао, заболело би га до срца.{S} Близу Кали 
олестан, те не може долазити у школу за неко време.{S} Знао је да му се неће веровати.</p> <p>— 
личном дрвећу, дизала се у вис, кружила неко време, па опет слетала, и крештала свеједнако и јо 
руги мисле о њој.{S} Она је знала да је неко од њених суседа морао приметити кад је ушла с Чедо 
, сама петица.{S} Није се памтило да је неко положио с таквим успехом.{S} Чедомир је положио ис 
једној постељи познавало се још како је неко спавао, по другој је било просуто једно пакло кара 
p> <p>Девојка поцрвене сва као да ју је неко ухватио у нечему недопуштеном.</p> <p>— Не... није 
ти.</p> <p>— Да, мени је потребно да ме неко разуме, да ме охрабри ако сустанем.{S} Наши људи с 
ипком од букава.{S} По гдегде видело се неко раштркано село.{S} Ветар је доносио отегнуте сељач 
био са женом у Париз.{S} Задржали су се неко време у Бечу и Минхену.{S} Савете, којима су их об 
старији човек — па да су ми рекли да ће неко раскопавати онај крш, не бих му веровао да ми је и 
орез.</p> <p>— Говори ко те уби! — рече неко из гомиле.</p> <p>Радник отвори очи, погледа злово 
ије приметио да у њој <pb n="4" /> седи неко кога треба чувати.{S} Управо, та му је кућа тек та 
је као тестија! — рекао је о њој једном неко иза њених леђа.</p> <p>Није могла бити другојачија 
их очију, и обујме нас тек кад нас, као неко фино вино, преваре својом лакоћом и сласти, па опи 
е нећу нагледати.{S} Чини ми се она као неко надприродно биће, као светица, непознато божанство 
алног живота.{S} Новац је за њу био као неко средство за прављење поклона, излишних ствари, за  
 брисала, срце ћутало.{S} То је трајало неко време.{S} Изненадно осетио би да га нешто вуче к њ 
 не отварајући их.</p> <p>То је трајало неко време.{S} Ваљда се девојци досади та игра, те, кад 
нџастом хартијом, по којој је насликано неко фантастично биље, чије је лишће подсећало на винов 
 види, снег окопнео; на сваком гробу по неко; изгледа као да је гробље оживело, као да су мртви 
“.</p> <p>Радоје побеже од очеве куће у неко село где су имали родбине.{S} Ту је остао неколико 
х изгледало је као да се унело, упило у неко надземаљско задовољство.</p> <p>— Хоћеш ли да буде 
 наших жена да се покажу љубазне кад их неко нâвикне, понуди се услужно:</p> <p>— Да подгрејем  
.</p> <p>— Да! — понови фаталну реч још неко у соби.</p> <p>То је Бела одговарала, ма да ју ник 
ијаним, дугачким тефтерима њеног газде, неког малог, трбушастог Маћедонца, кисело насмејаног ли 
ладинског листа и у њој преведена песма неког Руса.{S} Девојка обави десну руку око врата свога 
штаних <pb n="296" /> истина као против неког интелектуалног апса.{S} Шта је та Дарвинова борба 
 му је у крв пенушаво одушевљење као од неког јаког пића.{S} Стога је Чедомир редовно посећивао 
у танку, а заокругљену, извајану као од неког божанственог уметника, лепу, лудо лепу, најлепши  
њих, осети како му се груди надимају од неког осећања непознатог, неодређеног.{S} Корачао је ул 
из груди, а глава му клонула, као да је неког дуго грлио, љубио.</p> <p>Кад би се Вишња задржал 
 се први час сврши, упита другарицу без неког нарочитог повода:</p> <p>— По чему ти је рођак го 
 издање посрбљеног Робинсона који се из неког далматинског пристаништа укрцава на море.{S} Као  
е бити.{S} Али се она надала да ће наћи неког другог, сличног њему, <pb n="236" /> можда још бо 
ако уздигнуту цело време, дајући утисак неког од оних наших неписмених државника из доба ослобо 
едан кут од салона и као враћајући се с неког далеког пута, по којем је његова мисао дуго лутал 
Вишња Лазаревна! — чуо би се у том глас неког из њеног друштва, и она је већ заборављала на сво 
несене, нестрпљиве, <pb n="62" /> као у неког свеца и очајника у исти мах.{S} Ова врста страха  
елу књигу у зеленим корицама, у преводу неког Грка, чије је име, и доцније, с муком изговарао.{ 
но, као да се доиста из њега излива дах неког надприродног бића.{S} Милева отрча на другу стран 
</p> <p>У том тренутку, они су ишли дуж некога зида, преко кога су се спуштале процветале вреже 
S} Остајала је у салону тек кад има још некога.{S} У варош, и кад би излазила, ишла је у пратњи 
="294" /> Чинило му се да је прочитао у некој врло рђавој књизи све што би могао написати.{S} Б 
ни причињавала као какав велики божур у некој чудној земљи гатки.{S} Коса јој је падала заводљи 
за један свежањ песама.{S} Разгледао је неколике.{S} Оне нису имале стиха ни слика.{S} Смисао ј 
неколико места.{S} Углове су испуњавале неколике столице, с високим правоугаоним наслоном, прев 
у модро-зелену траву, два низа плотова, неколико ниских кућа, остатци змаја на телеграфској жиц 
 поднаредник, још две три великошколке, неколико великошколаца, један Јеврејин, трговачки помоћ 
ви кућа и кућерака, накривљени плотови, неколико липа засађених пред каквом кафаном, и широко н 
 универзитета, два посланика на страни, неколико министара, један милионар и тако даље, веле, д 
 осветљавало парче неба које се видело, неколико суседних кровова и заруделе кајсије у башти.</ 
о јој се бедно чинило њено родно место, неколико сокака по којима рабаџије шибају волове, а чов 
један пласт сена усред мокре ливаде.{S} Неколико певаца кречало је по селу.{S} Девојка се осети 
е као створен за поверљиве састанке.{S} Неколико корака од средине града, и већ је човек улазио 
ани.{S} Рит је био пун зелене трске.{S} Неколико јабланова, посађени у ред, стајали су непомичн 
као гуска коју појуре са две стране.{S} Неколико корака лево од ње, стајао је Чедомир блед, пог 
 Подигнуте су још две три нове куће.{S} Неколико трговина улепшали су своје излоге.{S} Уличне л 
ласт, развио се до своје потпуности.{S} Неколико покушаја да се завађена крила опет сједине ост 
248" /> да у њу уђе, као у свој дом.{S} Неколико младића стајало је око врата.{S} Изгледали су  
створено за састанак пред растанком.{S} Неколико путова и странпутица укрштали су се овде и иза 
ки празан простор, зарастао у траву.{S} Неколико стаза, које су сами пешаци утрли, белиле су се 
ед вратима и куцкао косом о калдрму.{S} Неколико мува зујало је око оба дућанска прозора.{S} У  
 <pb n="254" /> <head>XXIII</head> <p>— Неколико година како смо се растали — рече у себи Илић  
ече ништа.</p> <p>Бела је устала, пошла неколико корака ка углу од собе, и онда застала, покрив 
е.{S} Данас нам вичу живео, а сутра, на неколико запаљивих речи каквог дрипца, заурликаће ти; д 
ј ситници.{S} Окрену се око себе.{S} На неколико корака отварала се побочна улица.{S} Она скрен 
образовала је црну, зарђалу масу.{S} На неколико места пушило се.{S} Младић обухвати једним пог 
олучена при врху, оштећена употребом на неколико места.{S} Углове су испуњавале неколике столиц 
I</head> <p>На Скупштини је нашла Вишња неколико својих другарица из девојачке школе.{S} Међу њ 
и му цвет.</p> <p>Он га узе.{S} Промуца неколико речи захвалности, па стаде.{S} Он је осећао св 
ке.{S} Кафане су биле затворене, изузев неколико ноћних, на рђавом гласу. <pb n="167" /> Он иза 
путише се обоје полако друмом.{S} После неколико минута, нађоше се пред Циганлијом, на оном ист 
ну собу у авлији — додаде госпођа после неколико тренутака. — Празна је, држим само неколико ве 
 да вам кажем, госпођо!... — рече после неколико тренутака оклевања. — Ја на то питање нисам ми 
уге ћутње, уста се отворише да изговоре неколико баналних речи.</p> <p>— Ти си без амрела? — ре 
ој грађевини Привредне Банке, ударио се неколико пута перорезом у намери да се убије.{S} Ово је 
а.{S} По дијамантском ваздуху вијало се неколико ластавица.{S} Девојку су обузимале чудне жудње 
 n="135" /> <head>XII</head> <p>Прођоше неколико дана.</p> <p>Илић се кајао искрено због догађа 
е једном. — Ви више нисте дете.{S} Кроз неколико месеца свршићете школу и постати јаван радник. 
ваца, изложена је чинија обичног сира и неколико хлебова од гроша.{S} Тај дућан је београдски с 
 који разумеју свој посао, а нашло се и неколико људи, како је то случај у свима покретима, кој 
слећи да трчи за њом.{S} Није прошло ни неколико минута, а он је већ био на улици, са̑м.</p> </ 
је била још једна девојка, која одступи неколико корака кад рођаци пређоше на фамилијарне зачко 
је, ширина, слобода.{S} Могао је живети неколико векова а да му се не досади.</p> <p>Међутим, Б 
но: све сам цемент и камен, темељ широк неколико хвати, а врх од зида као колски пут.</p> <pb n 
ло где су имали родбине.{S} Ту је остао неколико месеца.{S} На чуђење целог села, начини од јед 
ле се боре, а у солуфима се пресијавало неколико белих власи.{S} Остале су му ипак његове буљав 
на две стране.{S} На њему се усправљало неколико фотографија у раму од сламе.{S} Ту је лежао јо 
 био ведар.{S} По плавом се небу мицало неколико малих, светлих облака.{S} Сунце је снажно осве 
ак неба, по чијем је плаветнилу пловило неколико облачића као прамење од памука.</p> <p>Илићу з 
лико тренутака. — Празна је, држим само неколико венаца лука.</p> <p>— А шта ћеш му за ствари?< 
з њу гледала свој велики Београд.{S} По неколико пута преко дана излазила је ту у шетњу у доба  
 љутио.{S} Дешавало му се да проведе по неколико дана не видећи своје драгане.{S} Трудио се да  
био је довољан да не говоре.{S} Ћуте по неколико дана.{S} Гледају једно друго хладно као сто, к 
се она врати у Београд.{S} Али, ево већ неколико часова како су једно с другим, а он не успева  
ивели живот.{S} Вишња виде Београд... у неколико партија, без реда, један по један крај, знамен 
ати своју другарицу како је провела тих неколико месеци од како су се разишли.{S} Али се не усу 
вртог дана.{S} Лазаревићева причека још неколико дана.{S} Одговор није стизао.{S} Она се чудила 
града се видела само она стругара и још неколико неједнаких фабричких димњака.{S} Чудног облика 
 у тај пар приближавала с Радојем и још неколико девојака. — Знаш ли да си села у вилинско коло 
ала једна споредна стаза.{S} Начини још неколико корака, и спусти се на једну клупу, коју углед 
ако с вама, чини ми се да присуствујем. неком концерту, где хиљаде пријатних и хармоничних глас 
ли румен.{S} Учини јој се да то види на неком другом створењу.{S} Окрену се по соби, као да се  
није, управо, знала куда иде.</p> <p>На неком сату изби осам.</p> <p>Она погледа око себе.{S} Н 
 сусреле, оне су биле далеке, превучене неком сенком.</p> <p>— Шта ћу му ја! — слегала је девој 
ишли у гомили, грајали и препирали се о неком <hi>питању</hi>.{S} Зауставише Илића да чују и ње 
ајевима, простачким кафанама, вијан као неком утваром.</p> <p>Није га се тицало које је доба да 
.</p> <p>Имала је утисак као да лута по неком напуштеном месту: све је ту, куће, улице, отворен 
шарана вртовима, попречним улицама и по неком великом грађевином.{S} Лево се видик губио преко  
салон, њено лице је горело сво, обузето неком унутарњом ватром.{S} Очи су гледале укочено.{S} З 
лаћа, да је ту био рањен, освестио се у неком потоку два дана после битке, па како су Турци већ 
 осећала као човек који је био заспао у неком напредном граду, па се пробудио после једног стра 
 се учини да се Овчар и Каблар завијају неком маглом.</p> <p>Друштво их је звало да пожуре.{S}  
има последњи грош ради чегртања скупе и некорисне бирократске машине, треба да му га она враћа  
еза и заштитника, права друштвена нула, некористан никоме и који се никога не тиче.</p> <p>Ова  
је! — говорила је нова баба и певуцкала неку популарну арију.</p> </div> <div type="chapter" xm 
па кад је хтео прићи, она је зауставила неку своју познаницу на пролазу и продужила пут с њом.{ 
рока као свака пијаница.{S} Тако је пре неку годину и свршила: једног јутра се срушила.{S} Нико 
ор.</p> <p>Напољу су радници откопавали неку обалу.{S} Мршава, јадна кљусад вукла су земљу у ар 
.{S} Гледао ју је; у срцу је осећао као неку песму, радост што је види, што је ту поред њега, с 
ед Вишњом је мисао цртала будућност као неку широку реку са зеленим обалама и небом пуним звезд 
} То осећање прогнанства прелазило је у неку врсту фикс-идеје, море, мучног лудила.{S} Осећао с 
оју драгану!{S} Све се изгуби, потону у неку сребрну прашину, у маглу дијамантског праха, пред  
вавило.</p> <p>— Да је и мени да изађем некуд — рече му Бела једног дана кад тако осташе сами.  
p>Кад се нашао тако сâм, Илић се осетио нелагодно.{S} Ипак се брзо прибрао.{S} Имао је прилично 
д Вишње.</p> <p>Она се беше зауставила, нема, збуњена, укочена, бледа у лицу и мртвих, опружени 
ме уз раме, нема рада од кога се стиде, нема казне од које би их ухватио страх.</p> <p>Студент  
{S} Оне се боре с човеком раме уз раме, нема рада од кога се стиде, нема казне од које би их ух 
ештен пијан:</p> <p>— Јест, кажем ти... нема ни добра ни зла апсолутног, већ конфликта између н 
себе ругобу само да би био примећен.{S} Нема весеља.{S} Лица се згрчила, борба за опстанак их н 
м уверењем. — Бар данас је то јасно.{S} Нема неба.{S} Постоји <pb n="219" /> само атмосфера, пл 
а, види се намештај, али људи, свет?{S} Нема их, нигде их нема.{S} У исти мах, супротно томе ос 
руги.</p> <p>— Имаш ли коју паприку?{S} Нема ко да ми купи.</p> <p>На улици се чу тресак тарниц 
целу нашу историју из почетка!</p> <p>— Нема шта да чекамо.{S} Оставићемо Београд, Србију.{S} О 
гласом. — Није било намерно...</p> <p>— Нема шта да те извињавам.{S} Ти си овде слободна, као к 
 латински, господин директоре?</p> <p>— Нема ко други, млади господине.</p> <p>— Моја је струка 
на.{S} Свет даје и последњу цркавицу, а нема ни пута, ни ћуприје, учитеља, ни лекара.{S} Све је 
гледај, Вишња, овог сељака.{S} Он можда нема да купи друге чакшире.{S} Али зашто их не закрпи?. 
арошки парк.{S} Весела женскадија, која нема брига око распремања куће, готовљења ручка, водила 
 Затим, чинило му се понекад да ни Бела нема према њему изузетно дубоких осећаја.{S} Нешто више 
" /> на небу и земљи, Хорацио, о којима нема појма твоја философија".{S} Ма колико да му је ова 
ог плана и рече Чедомиру:</p> <p>— Тата нема ништа против.{S} Само тражи да свршиш школу.{S} До 
и Вишњу до куће.</p> <p>— Ако госпођица нема ништа против? — уздржа се философ свечано.</p> <p> 
{S} Треба признати, Илићу, наука остаде нема пред Непознатим, Неказатим, Бескрајним.{S} Ја се в 
 провинцијалац, а изгледа ми да се овде нема већег осећања удобности, лепоте, <pb n="30" /> кул 
} Свак се жали на своје стање.{S} Нигде нема никаквог ауторитета.{S} Интереси упливних поједина 
нуо да је сутрадан неки празник, кад се нема школе, те предложио својој пријатељици да изађу у  
ли оне су крајње пристојне једно што се нема прилике или што се овде то даје тешко сакрити или  
l>Колика је царева ливада</l> <l>На њој нема трна ни грмења.</l> <l>Само има до две вите јеле.< 
и беше јако развијена чежња за оним што нема, што је различно од њега, што ствара контрасте и н 
Нашем женскињу треба поуке.{S} У округу нема више од три четири школе за женску децу.{S} Али шт 
о да га је цео свет напустио, као да му нема најбољега што је имао.{S} То осећање прогнанства п 
ј, али људи, свет?{S} Нема их, нигде их нема.{S} У исти мах, супротно томе осећању празнине, об 
а.{S} Отворише уста да нешто рекну, али немадоше времена јер се на прагу указа госпа-Клеопатра. 
"239" /> <p>Ћуркасте девојке, деца која немају никаквог искуства, правиле су пошалице на рачун  
мо иду, у његовом расположењу, сви који немају своје куће.</p> <p>Света је било доста у главној 
ра, изврће улогу посланика.{S} Министри немају иза себе никаквог солидног ослонца, остављени су 
ферију.{S} На северу, уздизала се једна немалтерисана кућа сеоског изгледа.{S} Десно од ње виде 
грам.</p> <p>— Моје студије...</p> <p>— Немам ништа против њих.{S} Врло је похвално кад не губи 
е фамилије, он ми је тако рећи брат, ја немам другог брата...{S} Најзад, шта ме се тиче.{S} Он  
>— Ја ћу на село... за учитељицу.{S} Ја немам мираза.{S} Ово школе, то је све.{S} Сем тога, мој 
{S} Затим додаде блаже : — До пред вече немам никаквог посла.{S} Можемо начинити лепу шетњу.</p 
оћеш.{S} Измењао сам све идеје.{S} Више немам никаквог политичког убеђења, не верујем више у по 
асној борби.{S} Али овде, Вишњо, ми још немамо базе; треба прво створити политичке слободе, без 
 се насмеја.</p> <p>— Гатке! — рече она немарно.</p> <p>— Нагваждања — одобри Радоје.{S} Затим  
а хоће да искоче из главе, обучен нешто немарно, са краватом која се пела уз потиљак, руку заву 
где му је то место, материјалну културу нематеријалној.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
сам се — одговарао је дечко одсечно. — „Немац" је велика прзница; за најмању ствар отера ме на  
имали вредности.{S} Нарочито није марио немачке философе.</p> <p>— Њихова се наука састоји — тв 
совнике.{S} У слободном времену учио је немачки језик, поручивао мустре, каталоге, књиге са стр 
.{S} Учитељ, који је за свој рачун учио немачки језик, називао га је <foreign xml:lang="de">Wun 
{S} У гимназији је било још горе.{S} Из немачког језика, земљописа, физике, историје имао је вр 
и овде слободна, као код своје куће.{S} Немаш чега да се женираш.{S} Тетки си се јако допала.{S 
ли су за тренутак једно наспрам другог, неми, без речи.</p> <p>Срце младићево се стишавало пост 
м нешто јаче од мене, нешто неправедно, немилосрдно, што ме плаши.</p> <p>Радоје је погледа.{S} 
ањем рамена, посматра оног првог човека немилосрдно као лекар који има да постави диагнозу, као 
коби, подносиле се оставке, очекивао се неминован расцеп.{S} Та прилика дође.{S} Имало се да се 
им непознатим, независним од њене воље, неминовним.{S} Ово цвеће, широка ливада, јаки мириси, п 
расподељује своја средства.{S} И други: немиран дух, заљубљен у бескрајност, фантаст који захте 
осветљеног неба, њега обузе једно јако, немирно осећање, слично болу за домовином.{S} У његовој 
г чега, и ми ћемо проћи цео наш живот у немиру и свађи.{S} Ми живимо у земљи уситњеног демократ 
их погледала у очи Илићу! — говорила је немо у себи.</p> <p>По целе дане проводила је у својој  
њен крвоток.</p> <p>Радојев глас и, час немо а час гласно, запљускивање домаће воде утицали су  
е ћутала.{S} Њене угасите очи мериле су немо зелено коло које се обавијало око ње.{S} Неко тешк 
рази, њен ђаволасти поглед понављали су немо, а јасно: — Пољуби ме опет... пољуби, пољуби...</p 
х апсурд, а која је њему изгледала само немогућа због њега самог, те му изазивала потребу да пр 
} То се догађа у драмама и романима.{S} Немогуће, Илићу; није то више за нас, нисмо више деца.{ 
ије, глас мудраца или глупака.</p> <p>— Немогуће, Вишња.{S} Сад ти претерујеш.{S} Ја верујем, п 
ла из писама.{S} То је била визија неке немогуће жене, о којој сви сањамо, коју сви очекујемо к 
у, о довршетку студија, изгледали су му немогућни.{S} Походиле су га честе сумње, малодушности, 
арода.{S} Они су за нас још луксуз, још немогућност, чиста штета за време које се на њих потрош 
а као на крилима.{S} Кад се дође већ до немогућности, младић се трже.{S} Жалосна стварност прик 
е, стаклара на Сави до Малих Степеница; немој да се стидиш.{S} А сад прими много поздрава од тв 
 отац да се врати, па пази, Младене.{S} Немој да се мангупираш.{S} Него учи.{S} Иначе, право ће 
n="267" /> <p>— Матора сулудо!</p> <p>— Немој да ми вређаш мајку — умешала би се Бела. — Иначе. 
 можеш, а ако ти школа не допушта, а ти немој...{S} Боже здравља, видећемо се.{S} Ја ти шаљем н 
у органском свету не зна за такву везу; неморалан, јер се обавезујемо за нешто што није у нашој 
ик брака у опште.{S} Он је неприродан и неморалан.{S} Неприродан, јер се у органском свету не з 
ипак се силило и хтело да сакрије своју немоћ.{S} Упрегнуто <pb n="298" /> ужетима за таљиге, п 
, малодушности, горка сазнања сопствене немоћи.{S} Почео је долазити у сукоб са колегама.{S} Бу 
исао је била уморна. срце болесно, воља немоћна.{S} То му откри његов интимни пораз.{S} Слично  
Наша Велика Школа зна само да фабрикује немоћне чиновнике; она од младих, паметних, поштених љу 
и шкодила слобода, кад сам растао са̑м, ненагледан ни од кога, као дивља травуљина.</p> <p>Само 
редином Дунава, час се провлачио између ненасељених острва.{S} С наше стране уздизала се висока 
то су такве.{S} По њиховој спољашности, необавештен пролазник би се могао јако преварити.{S} Ал 
уши, млатара рукама и води политика.{S} Необавештен човек помислио би да се налази на прагу рев 
че Чедомир уверено. --- Мене чека живот необичан, јак, велики.{S} Он мора доћи.{S} Ја имам врем 
а, храмала на леву ногу и којој су њено необично име — име професорове мајке, сељанке — промени 
се наука састоји — тврдио је — у давању необичног смисла обичним речима и излагању врло разумљи 
а писма!{S} Она нису садржавала ниједну необичну реч, ниједну нежност.{S} У њима није било спом 
ала је нека сумња, почетци кајања, нека необјашњива бојазан, хладна као језа.</p> <p>— Свуда!{S 
 са дубоким залисцима, пљоснатих ушију, необријане браде и кратких, дебелих бркова, готово суро 
ична, али карактер неодређен, несталан, неодважан, слаб.</p> <p>— Ти не волиш свога рођака! — п 
> <p>Кад изби на Теразије, Илић застаде неодлучно.{S} Било му је још рано за вечеру.{S} Погледа 
ећу ретко мислим; она ми се чини сувише неодређен појам, мислена именица.{S} Али...</p> <p>— Ал 
, природа врло симпатична, али карактер неодређен, несталан, неодважан, слаб.</p> <p>— Ти не во 
свој сто и настављао своју расправу.{S} Неодређена слава би опет залебдела пред његовим очима.{ 
ици, обешеној о зиду.{S} Она је гледала неодређено, преда се.{S} Илић је био полуга на којој је 
још рано за вечеру.{S} Погледа око себе неодређено.{S} Затим се упути ка Калимегдану, камо иду, 
рми, држали су пушке о рамену и бленули неодређено у празнину улице.{S} Кроз широм отворена гла 
"280" /> се да би у њој нашао оно нешто неодређено што је вечито тражио.{S} Долазио би уредно у 
 Вишња? — упита Аница, и погледа у собу неодређено.</p> <p>Млада учитељица је лежала непомично  
и надимају од неког осећања непознатог, неодређеног.{S} Корачао је улицом, гледао право све што 
здаричиним ћеркама, млад свет који живи неопажен за школским клупама, а испуњава један велики д 
ом му је оставио празнину коју је Вишња неосетно попуњавала.{S} Његово срце, које је дотле живе 
алом, он је у том тренутку жељкао једну неостварену жељу за променом садашњице, нејасну жељу за 
у.</p> <p>Тако и сад, весеље је плануло неочекивано, још док су се састајали.{S} На пијаци је з 
ова слама.{S} Деца <pb n="235" /> су ми неочешљана, неумивена — наводио је отац као разлог.</p> 
аме коју је правио у кутији за фул, био непажљив кад професор предаје и лепио фишеке од хартије 
просвећује, да се учи; он је готово цео неписмен.{S} Ето то, тај факт, то жалосно стање у којем 
реме, дајући утисак неког од оних наших неписмених државника из доба ослобођења.</p> <p>— Пиши  
амо, искривљено, мршаво и напуштено, на неплодном тлу.{S} Место су ограничавале ограда од краље 
а.{S} Оно је било као општа ђачка кућа, непобедан бедем који је пркосио свакој реакцији.{S} Пол 
 је готово, јер их је примала без сенке неповерења.{S} Русија, велика, света Русија, матушка сл 
азио понос који страда, а можда нешто и неповерења.{S} Он јој је онда прилазио.{S} Она му је пр 
н ? — прекиде је стари господин, стално неповерљив.</p> <p>— Он јој је изјавио љубав пре него ш 
 ћара.{S} У међусобним односима људи су неповерљиви.{S} Страх од подвале влада у свима пословим 
у тим таласима.</p> <p>Вишња га погледа неповерљиво.{S} Прво што помисли било је да му златарск 
а, познала, искусила, рачун испада врло неповољно по твој прогрес и човечанство.{S} Ти си непри 
ет поједине фразе, зурио дубоко у ноћ у неподгрејаном и полуосветљеном ћилеру какве сиротињске  
и већ је човек улазио у споредне улице, непознате квартове, усамљена места, где се љубавници мо 
рицу, о дуговима и подужицама, помињала непознате људе и жене, нарочито жене...{S} За скандалоз 
чног мишљења.{S} Те ствари му се чиниле непознате, далеке, туђе, несхватљиве.</p> <p>— Наш Чедо 
е га нико не познаје... далеко негде, у непознати крај где би почео нов живот.{S} И као да хтед 
признати, Илићу, наука остаде нема пред Непознатим, Неказатим, Бескрајним.{S} Ја се враћам срцу 
њен чамац с разапетим једрима и води је непознатим путем ка бујним предгорјима неке нове земље. 
на душа је дрхтала од страха пред нечим непознатим, независним од њене воље, неминовним.{S} Ово 
су расипале своју несигурну светлост по непознатим престоничким кућама, по запосленим људским п 
као неко надприродно биће, као светица, непознато божанство.{S} Наши песници певају песме толик 
ла нешто ново у себи, нешто јаче од ње, непознато, дубоко и фатално, нешто што је наваљивало на 
у објашњавао многе ствари, показивао му непознато цвеће, које је звао биље, њихове крунице, пра 
о му се груди надимају од неког осећања непознатог, неодређеног.{S} Корачао је улицом, гледао п 
ивоту, о Београду, где вечито има нечег непознатог, <pb n="122" /> где већина људи крију своја  
астоји од пољубаца.{S} Она је ту остала непоколебљива.{S} Ништа није било кадро изменити дубоко 
, док један унутрашњи сјај озари његове непокретне очи. — Чујеш ли њено тихо жуборење, њен шум, 
а младост, сумња у радост која се нуди, непомирљив идеализам, неутољива жеђ за усавршавањем, св 
тежавања.{S} Био је екстреман, фанатик, непомирљив, напрасит.{S} Што се њему допадало, морало с 
о јабланова, посађени у ред, стајали су непомични.{S} Сребрну траку велике реке није кварио ник 
еђено.</p> <p>Млада учитељица је лежала непомично на поду, пред постељом.{S} Кроз откривен проз 
{S} Дани су пролазили, а перо је висило непомично над хартијом.{S} Његове мисли се бркале. <pb  
прост, прљав, смрдљив.{S} Ипак, он није непоправљив.{S} Напротив, ја сам имао прилике да се уве 
лог што су зрнца философије дошла на та непосвећена места, смешећи се као дете.</p> <p>У тим пр 
ити јаче везе са иностранством даљим од непосредних суседа.{S} За то је требало извршити две тр 
ла боље народске фразе где се не говори непосредно, обиграва се око ствари и причају се многе и 
зија Вишње, тако исто у магли, нејасно, непотпуно, само главом.{S} Била је права противност Бел 
их, поштених људи прави бедне, глупаве, непоштене канцеларијске слуге, чији је живот празан и п 
бе, бежањем у иностранство, сваковрсним неправдама, хапшењима и осудама на смрт.</p> <p>Млади ч 
у сукоб са колегама.{S} Бунио се против неправди које су чинили слабијим од себе, смејао се њих 
али ја осећам нешто јаче од мене, нешто неправедно, немилосрдно, што ме плаши.</p> <p>Радоје је 
етићима, нешто свелим.{S} Његова сенка, неправилна и крупна, дрхтала је на зиду.{S} Даље мало,  
размишља хладније.</p> <p>— Ја сам била неправична према њему.{S} Била сам охола, горда, па чак 
 довољна модерној жени.{S} Она је уска, непрактична, несавремена; она не даје позитивна знања.{ 
 је из плитке барице доспела изненада у непрегледни <pb n="256" /> басен океана.{S} Јурио је та 
м алтруизмом, са сељацима — светцима, и непрегледним површинама леда и снега.{S} Живео је само  
треса; он види око себе саме развалине, непрегледну пустош, ништа није остало од свега што је ј 
д њега десили догађаји који су створили непремостиви јаз између њих двоје.{S} Они су се <pb n=" 
о другом да кажемо? — пркосила је Вишња непрестано.</p> <p>— Имам да ти кажем мој живот за ове  
ам љута на вас — дочека га Бела, држећи непрестано само главу промољену кроз врата.</p> <p>Та ј 
ао се и ведрог неба које му прети сушом непрестано.{S} Око плотова су расли сунцокрети.{S} Они  
х дружина.</p> <p>У чаршији се говорило непрестано о електрици.{S} Радоје је био јунак тих дана 
ним вратима стајала је Белина мајка још непрестано.</p> <p>Она је била ушла с озбиљним изразом  
је имао, он му се чинио као његов лични непријатељ кога треба савладати, и он га је презирао ка 
по твој прогрес и човечанство.{S} Ти си непријатељ, не знајући толико људи, који су опет твоји  
о:</p> <p>— Откад ти поста тако огорчен непријатељ социјалног напретка?</p> <p>— Социјалног нап 
знајући толико људи, који су опет твоји непријатељи.{S} Ми се сатиремо узајамно, не знајући збо 
 сувише мали да му будемо пријатељи или непријатељи.</p> <pb n="93" /> <p>Шетали су по школском 
ругарицу.</p> <p>— Откад ти поста таква непријатељица књига? — рече јој. — Проповедаш крсташки  
рсташки рат...</p> <p>— Ја нисам њихова непријатељица, боже сачувај.{S} Нашем народу треба мног 
е, гађења, дубоке симпатије или смртног непријатељства ?{S} Свега може бити.</p> <p>Остали су з 
ло се знојило и под кожу јој подилазили непријатни жмарци.{S} У соби је био још мрак.{S} Часовн 
и до миле воље, а да не буду изненађени непријатним сусретом, подозривим оком.{S} Доиста, обала 
 а у њој има злих људи.{S} Да ти се што непријатно није десило?</p> <p>— Не, није ништа — насме 
ити.{S} Бојао се да јој не направи нове непријатности код родитеља, код маловарошана, који не п 
естоницу.{S} Заборавила је многе раније непријатности.{S} Велика варош на утоци Саве у Дунав чи 
јаваш.{S} Не треба бити тако осетљив на неприлике у животу.{S} Ти си млад.{S} Треба ти времена. 
како је називала своје домаће прилике и неприлике, и сагнути главу пред потребама породице.{S}  
о један тамошњи професор, један од оних неприметних културних радника по паланкама, који су ску 
 и изгуби се иза врата лагано, нечујно, неприметно, као привиђење које се расуло.</p> <p>Чедоми 
те.{S} Он је неприродан и неморалан.{S} Неприродан, јер се у органском свету не зна за такву ве 
судан противник брака у опште.{S} Он је неприродан и неморалан.{S} Неприродан, јер се у органск 
ете — рече Матовић, обраћајући се Бели, неприродно умекшаним гласом. — Он није на одмет.{S} Ја  
 било ведро.{S} Само је сунце припицало неприродно, те је ваздух био тежак.{S} Учитељица скиде  
да разумеш ствари, али те заводе својом неприродном логиком; пуне ти главу својим непроменљивим 
природном логиком; пуне ти главу својим непроменљивим законима; говоре ти о људима само <pb n=" 
живимо у земљи уситњеног демократизма и непросвећене администрације, где се велика смелост не п 
јој соби, читала прибелешке, разгледала непрочитане књиге, преводила с руског.{S} Ко зна докле  
чија, одсуство здравог морала, расуло и нерад, то су главне одлике данашњег народног живота.</p 
другом приликом. — Изгубили смо много у нераду, у јаловом трвењу.{S} Народи око нас неће чекати 
земљу, држи је моћним својим жилама као нераздељиву целину, струји кроз њу као њен крвоток.</p> 
уде срећан.{S} Млади човек се налазио у неразрешљивом сукобу који долази с једне стране из чове 
ма и излагању врло разумљивих ствари на неразумљив начин.</p> <p>Он је хтео да буде просто мудр 
едан тајанствен глас јој шапће страшне, неразумљиве речи.</p> <p>Избегавала је да иде на универ 
теним и очуваним, просу се нека чаробна неранџаста боја, која се види само код лептирова, а на  
ћ извуче из касе један свежањ старинске неранџасте хартије, шпартане зеленим уским квадратима,  
каквог узрока, као што се то дешава код нервно раздражених људи, обузе га једна дубока одвратно 
ј.{S} И сем тог, она је била болешљива, нервозна девојчица, код које се чежње развијају рано и, 
. лажне новине! </p> <p>Обузимала ју је нервозна радозналост кадгод би узимала новине откако се 
.</p> <pb n="189" /> <p>Младић уздахну, нервозно склопи једну књигу, па устаде и поче шетати по 
>— Какав парадокс! — насмеја се девојка нервозно.</p> <p>— Парадокс зацело, али је истина.</p>  
сио.{S} Његово избријано лице грчило се нервозно, а прсти су трзали штит од качкете.{S} Девојка 
р нашто онда онај њен задивљен поглед и нервозно угризање усне, кад би га слушала како објашњав 
Њени <pb n="131" /> бели зуби гризли су нервозно један крај њених усана.</p> <p>— Продужите...  
завидан, усклик кад угледа Белу у њеном нереду.</p> <p>Ипак се она савлада прва, затвори врата  
нтереси земље ишчезавају у корупцији, у нереду, у анонимној тиранији, у ординарној лицитацији к 
талас по њеним раменима.{S} Из хаљина у нереду провиривало је румено и бело грло.{S} Руке је за 
 на њеном месту, оставила да време реши нерешљиве ствари, донесе мелем на отворене ране.{S} Међ 
сигуран.{S} Најако се осећају тегобе од неродице, од учмалости, од многих државних, окружних и  
њу против њега.{S} Обедише га чак да је несавесно руковао с друштвеном имовином, јер се у каси  
ува ручак, јела су испадала недосољена, несаврела, загорела.{S} Било да купи што за кућу, малоп 
рној жени.{S} Она је уска, непрактична, несавремена; она не даје позитивна знања.{S} Не застани 
еше ништа одређено — примети му она, са несакривеним прекором.</p> <p>Она је још волела Чедомир 
болове и ове сладости.{S} Чудила се тој несаници, покушавала да се отресе те узбуђености.{S} Њу 
 своја претерано развијена бедра, често несвесне стида и срама, а понекад намерно, с извесном ц 
омена најзад.{S} А мучно, што је, можда несвесно, осећао да је он сувише мали да би могао припо 
ове, шапутао полуразумљиве речи.{S} Она несвесно збаци са себе покривач, и оста тако, изваљена  
, прав.{S} Ћерка једног трговца, она је несвесно осећала колико је висока цена Радојевим чворна 
сти мах, са извесним страхом.{S} Она је несвесно упоређивала свога земљака са човеком кога је о 
о као чела на каквом цвету.{S} Вишња је несвесно пила миље из ваздуха тога дана, опијала се при 
енити дубоко осећање морала који јој је несвесно улила старинска кућа њеног оца.{S} Прочитане к 
, та су га писма уверавала у све што је несвесно хтео, што је тражио од живота.{S} Она су му <p 
расхлађење.{S} На предлог Вишњин, он се несвесно ухвати за џеп.</p> <p>— Оно је механа! — одгов 
ало у душу.{S} Она их је памтила све, и несвесно упоређивала са оним што су јој у школи предава 
>— Шта му је то сад? — упита се Чедомир несвесно.</p> <p>Толико је пута пролазио поред те зград 
дјекивао је у такту по мирном крају.{S} Несигурна мартовска светлост играла се по коњским сапим 
е указа о помиловању, откивање гвожђа и несигурне кораке ослобођеникове који пролази без бриге  
а.{S} Тако се по улици простиру чаршави несигурне светлости.{S} Свет изађе и поседа пред кућом. 
и на том месту, зашто ићи даље и питати несигурне хоризонте за нечим што више није наше?{S} Заш 
еном.</p> <p>— Не... није — промуца она несигурно. — То јест, ја ћу се скоро вратити.</p> <p>Ча 
уз брдо; електрична светлост севнула би несигурно као муња неке далеке буре.</p> <p>Као сви људ 
и још једанпут, па се удаљи, корачајући несигурно, посрћући готово.</p> <p>Идућег дана, Вишња г 
 ноћне светиљке, које су расипале своју несигурну светлост по непознатим престоничким кућама, п 
о тај дивни створ што му се подаје, тог неслућеног анђела који га милује својим крилима, девојк 
љао, обузимала је жеља да понови балет, несносна врућина пекла ју је из постеље, груди дрхтале, 
и девојка би се стресла од неке слатке, несносне језе која ју је подухватала целу, од врхова пр 
о за друго.{S} Време, ћуд или неки глуп неспоразум, раздвојио нас је...</p> <p>— Не криви време 
Чедомире.{S} Ја не верујем у судбоносне неспоразуме.{S} Ако је ко крив, то смо ми: ја, ти, наши 
чито се нечем чуди, вечито се узбуђује; неспособан ма за какву акцију, треба му читаво решење д 
почети све из нова.{S} Али се он осећао неспособан за тај напор.{S} Његова мисао је била уморна 
ш радила је око њега, само се он осећао неспособан за најмањи покрет.{S} Он није живео, није би 
аја.{S} Нешто више, она му је изгледала неспособна за праву нежност, за пожртвовање, за праву с 
S} Они од којих сам очекивао добра беху неспособни да ми га учине, а они од којих сам очекивао  
е узео за жену.{S} Начинио је за свагда неспособном за срећу девојку коју је волео.{S} Он је би 
е и тако здрава, она је изгледала нешто неспретна, али то је само допуњавало њену лепоту и гово 
а улицу.{S} Али тек што се спустише низ неспретне степенице старинске зграде, кад Илић заста, к 
 једном крају се налазила гвоздена пећ, несразмерно велика према самој кујни.{S} По зидовима су 
нстинкти једне душе будне, упечатљиве и несређене обузели, занели и осудили на најтежа <pb n="8 
пуност.{S} Пожеле да раскрсти са својим несређеним положајем једним потезом, сад, ту, одмах, да 
 рачуноиспитач мислио да је цела његова несрећа долазила од његове ниске школске спреме.{S} Сто 
пију.{S} Матовиће је била задесила нова несрећа.{S} Младен, који је још нешто слушао док је ста 
 — од како смо се растали, тера ме нека несрећа, све ми је пошло наопако.</p> <p>Трудио се да н 
ешки тренутци.{S} Незадовољан у служби, несрећан у кући, он је лутао по читаве ноћи да олакша с 
 на министарској трпези, па која вајда: несрећан си као све ове пропалице, као овај официр што  
о.{S} Човек који је промашио свој позив несрећан је, он пати, а патња рађа злоћу.{S} Директор г 
д несрећна; то је општи закон; свако је несрећан овда онда.{S} Оно од чега треба да се бојиш је 
да, никад је није добио.{S} Десио му се несрећан случај.{S} Какав?{S} Који?{S} Није знао, али м 
и како се то десило, да олакша себи све несреће које су му притискивале срце и које је само њој 
/p> <p>Док је он тако пребројавао своје несреће последњих година, електрични трамвај <pb n="268 
амо срећан случај спасе девојку од даље несреће.</p> <p>— Чујеш, Вишњо — рече јој отац кад сазн 
а се бојиш јесте да не будеш... као ја, несрећна за увек.{S} И упамти, свет је врло зао према о 
треба да те је страх да ћеш бити каткад несрећна; то је општи закон; свако је несрећан овда онд 
вник — рече оцу.</p> <p>— Него шта ћеш, несрећни сине? — викну му стари.</p> <p>— Ја бих хтео д 
ао је негде далеко, у бескрај.{S} Његов несрећни геније, који је дотле владао овом водом, овим  
вирепо задовољство што су сад сви троје несрећни?...{S} Улица је остала готово иста.{S} Два низ 
м у њеној соби мирно, као на неки давни несрећни случај.{S} Нека топла нада, која се у њој рађа 
време што је прошло.{S} И вратила си се несрећнија него кад си пошла.</p> <p>Девојка покуша да  
срести и који ће их учинити срећним или несрећним.</p> <p>Чедомир је одржавао разговор, правио  
еш састанке, реци!{S} На кога се метну, несрећнице?{S} Хоћеш ли да свет показује прстом на тебе 
вог сопственог.{S} Видео је да она воли несрећно.</p> <pb n="220" /> <p>— Никад среће неће имат 
а који им се даје, срећу ако је сретну, несрећу много чешће, и судбину која им се одреди.{S} Ре 
Чинило јој се да је она крива за његову несрећу.{S} Тешко јој је било гледати га како иде од ку 
 сву његову тежину, не схвати сву своју несрећу.{S} После прве забуне, обузе је љутња.{S} Баци  
е повукле дубоко у своје тесне дупље... нестајало их је, а на њиховим местима <pb n="253" /> зј 
губи све око ње.{S} И она сама се губи, нестаје је, тоне.</p> <p>— Шта ме сад чека?... шта ће б 
рло симпатична, али карактер неодређен, несталан, неодважан, слаб.</p> <p>— Ти не волиш свога р 
 у своју лепоту, они нису осетили да је нестало лепог дана.{S} На земљу је била пала нека сенка 
ивала зграда њеног живота.{S} Полуге је нестало.{S} Зидови су попуцали.{S} Грађевина се срушила 
слити на себе.{S} Гриже савести било је нестало.{S} Гледала је на онај догађај с Чедомиром у ње 
ма.{S} Кад би време возу, Чедомира беше нестало.{S} Тек у последњем часу појави се с пуном шако 
мао стид, па радост, па жеља нека да је нестане, да се истопи полако, као комад леда.{S} Чедоми 
 венац више капије, па ако га преко ноћ нестане, знај да ћеш се удати те зиме.</p> <p>Вишња се  
.</p> <p>Девојке примише шалу.{S} Њихов несташан смех одјекну долином.</p> <p>— Дај да ти помог 
ховити, девојке приступачне, младе жене несташне, а старци и старице тапшу рукама, одобравају и 
> <p>— А љубав, мама? — примети Бела, и несташно успи усницама.</p> <pb n="121" /> <p>— Ћути, б 
олако врата, промоли главу кроз отвор и несташно додаде:</p> <pb n="137" /> <p>— Како је лепо у 
а весело, готово безазлено и у исти мах несташно.{S} Бела је имала бело лице с кожом која се чи 
једног излета у Овчарску бању или каква несташност млађег брата испуњавали су по читаво писмо.{ 
 би му ко од пријатеља скренуо пажњу на несташност његовог сина, он се бранио неким руским прин 
њен осмех мачкице која се умиљава, њену несташну веселост; овај профил задахнуо је Вишњиним пов 
 се као паучина; у крв улазила грозница нестрпљења; она дотле није била никад осетила ове болов 
Боле (!дуго о) га хиљаде игала душевног нестрпљења.{S} Није знао шта да ради од себе.{S} Свет м 
ену душу.{S} Као врхунац свега, била је нестрпљива жеља да напакости Илићу, свету, самој себи.< 
о у послу, зенице грозничаве, занесене, нестрпљиве, <pb n="62" /> као у неког свеца и очајника  
а...{S} Не знам тачно каква, али велика несумњиво.{S} Другојачије не може бити.</p> <p>— Пиј, п 
ја на развитак даљих догађаја.{S} Он ће несумњиво привести у дело програм странке, озаконити сл 
S} С тим је био на чисто.{S} То је било несумњиво.{S} На само њено име, обузимао га неки флуид, 
и му се чиниле непознате, далеке, туђе, несхватљиве.</p> <p>— Наш Чедомир као да је пао с Марса 
ништа, повуче се натрашке, гледајући га нетремице, и изгуби се иза врата лагано, нечујно, непри 
путао јој нешто поверљиво, гледао ју је нетремице, жељно.{S} Пролазили су поред познатих места; 
, живети тако да нико, осем њеног мужа, неће моћи рећи:</p> <p>— Она је била моја драгана.{S} Ј 
дничар са самаром пуним цигаља. — Вели, неће више да носи цигље... то му је испод достојанства! 
у.{S} Кроз који месец свршиће школу.{S} Неће требати да се мучимо око мираза.{S} А што су млади 
е се сва предати нези око болеснице, да неће одмицати од ње дан и ноћ.{S} А кад оздрави, она ће 
ловином своје душе, и обећавала себи да неће мрзети <pb n="49" /> девојачку школу и да ће пред  
 говорио је — пошто никаква комбинација неће уништити закон борбе који гноји земљу својим жртва 
 изађе у друштво, да се разоноди, а она неће, <hi>штудира</hi>...</p> <p>Том приликом скупило с 
тарао рукама.</p> <p>— Овај наш Београд неће се никад уредити — говорио је. — Ето, ја сам прови 
миром још за тренутак, осећала је да се неће моћи савладати, да ће бризнути у плач... ту, на ул 
 му је само повод свога одласка и да се неће враћати до јесени, пошто ће се предавања ускоро за 
— која нагази на вилинско коло никад се неће удати.</p> <p>Остојић прште у смех.{S} И Вишња се  
колу за неко време.{S} Знао је да му се неће веровати.</p> <p>— Шта ме се тиче! — рекао је само 
но.</p> <pb n="220" /> <p>— Никад среће неће имати онај који те је одбио — рече јој, тешећи. —  
о доста, јер се знало да код њега човек неће бити преварен ни у мери ни у роби.{S} Он се разлик 
т не понавља као што се ни јучерањи дан неће вратити никад.{S} Гледајући у књиге, ти живиш затв 
ори, ко хоће да бележи, он бележи, а ко неће, онда то толико.</p> <p> <hi>Капетан-Машино Зданиј 
 Ако хоће да учи школу, нека учи, а ако неће, значи да није за њу, па ће гледати друга посла.{S 
вела са децом, скромно, тешећи се да то неће увек тако трајати.{S} Имала је четири детета: најс 
е — приговори јој он.</p> <p>— Нико нас неће видети — одговори она са сигурношћу.</p> <p>То је  
ду, у јаловом трвењу.{S} Народи око нас неће чекати да ми добијемо времена.{S} Мораће се журити 
с, само данас у подне!{S} Краљ Милан му неће никад опростити.{S} Реакционари су, ваљада, бесни  
Сад се све то срушило јер „тај зликовац неће да учи“.</p> <p>Радоје побеже од очеве куће у неко 
е.{S} Ја ћу се сама вратити...{S} Ми се нећемо више видети.{S} Никад!{S} Збогом.</p> <pb n="291 
оље је да не идемо заједно.</p> <p>— Ми нећемо нашкодити једно другом.{S} Нашто онда?</p> <p>—  
 је требало ићи у Чачак.</p> <p>— Ти се нећеш вратити отуда! — приговарао јој је друг.</p> <p>— 
е присећао нечег:</p> <p>— Не... не, ти нећеш доћи на Велику Школу.{S} Ти нећеш бити довољно ја 
е, ти нећеш доћи на Велику Школу.{S} Ти нећеш бити довољно јака да извојујеш своје право.</p> < 
аче доста моје главобоље.{S} Само знај, нећу скандала у кући — заврши он.</p> <p>Илић није ни с 
а поносито. — Али нисам ја ко је ко.{S} Нећу дете да ми се мучи по паланкама.{S} Доста <pb n="2 
ња, играња... нарочито играња.</p> <p>— Нећу да ми се свет смеје: хрома млада, хрома млада! — г 
онуди девојку да ступи унутра.</p> <p>— Нећу — занећка се она детињасто, па, после нешто оклева 
 али не хтеде продужити школу.</p> <p>— Нећу да будем чиновник — рече оцу.</p> <p>— Него шта ће 
а је кад јој је муж поменуо пут. — Жива нећу, а мртву ме можеш однети и на Ђавоље Острво.</p> < 
 болно:</p> <p>— Шта је ово мени?{S} Ја нећу то.{S} Ја се гнушам тога сна.</p> <p>Девојка се уј 
 је она одговарала:</p> <p>— Али кад ја нећу, па ко ће!</p> <p>Чачак није добио електрику.{S} П 
 пута... гледам је и сад, а никад је се нећу нагледати.{S} Чини ми се она као неко надприродно  
. — примети девојка.</p> <p>— Не, ја те нећу пустити док ми не обећаш да ћемо се опет видети —  
м.{S} Ја мислим на твоје испите.{S} Али нећу да се преучиш.{S} Остави данас те књиге — додаде в 
р тражи звезду изнад узбурканих таласа, неугашљив пламен у бури, а пред њим се појављивало сунц 
која се губила у низини својих простих, неугледних кућа.{S} И онда опет писмо, у истом бакалско 
тово иста.{S} Два низа сниских дућана и неугледних кафаница граничили су је с обе стране.{S} Шк 
е слушала те разговоре и осећала се све неугодније.{S} Њене мисле купиле су се око Чедомира.{S} 
оје завиди, али та срећа дотицала је се неугодно.{S} Срце јој се стезало, њена душа је плакала, 
ј каже:</p> <p>— Тако ћеш и ти свенути, неудата, остављена.</p> <p>То је ос зујао у чокоту.</p> 
} Деца <pb n="235" /> су ми неочешљана, неумивена — наводио је отац као разлог.</p> <p>Испросио 
 <p>Она је била ушла с озбиљним изразом неумитног судије, изразом који није пристајао згодно ње 
прима плата.{S} Кад би она била његова, неуморно би радио на започетој тези.{S} Шта би га се ти 
итао је књиге, новине, књижевне листове неуморно.{S} Опијао се њиховим фикцијама, пио и даље та 
ост која се нуди, непомирљив идеализам, неутољива жеђ за усавршавањем, сви инстинкти једне душе 
/p> <pb n="13" /> <p> Он узе кајсију и, нехотице, начини девојци један комплимент:</p> <p>— Гос 
а.{S} Кола је сретоше убрзо.{S} Погледа нехотице у кочијаша, па онда у кола, очекујући да у њим 
визији природних елемената, он се упита нехотице: „Нашто пунити уши девојци тим страним речима  
о да ју је Чедомир ујео.{S} Она се диже нехотице и рече:</p> <p>— Хајдемо у варош.{S} Доцкан је 
оваквом разговору, у дугим погледима, у нехотичним додирима, били су далеко одмакли од града.{S 
илазили далеко професоров дом као место нечастивих.{S} Јован им је опраштао великодушно, говоре 
му ипак његове буљаве, црне, мокре очи, нечег детињског у осмеху што му га је извајала добра на 
ском животу, о Београду, где вечито има нечег непознатог, <pb n="122" /> где већина људи крију  
 изазивали су мисли о смрти.{S} Било је нечег гробног чак и у кућама, из чијих разваљених вратн 
 нови друштвени склоп.{S} Требало му је нечег новог, разонођења, могућности да се крене једним  
рло скромно издржавање.{S} Ипак је имао нечег заједничког с њима, јер је имао приличну дозу епи 
1" /> прекину тишину као да се присећао нечег:</p> <p>— Не... не, ти нећеш доћи на Велику Школу 
апакосте.{S} Било је у колегијуму много нечег женског, калуђерског, лицемерног и грубо себичног 
реч објашњења, као да све обузе језа од нечега кобног, надприродног.{S} Радоје врати фењер оном 
 где се налазила Велика Школа, имало је нечега пријатељског, свога.{S} Оно је било као општа ђа 
у и остави младићу утисак глатке коже и нечега чистог.</p> <p>Вишња се стресе.{S} Образ је забо 
 дебелу сенку преко улице, имала је још нечега пријатељског и још била најлепша кућа у Београду 
лавну ствар превиђа споредну, вечито се нечем чуди, вечито се узбуђује; неспособан ма за какву  
глупости, бог с тобом!...{S} Говоримо о нечему веселијем.{S} Ти си волео одавно да идеш у Париз 
оцрвене сва као да ју је неко ухватио у нечему недопуштеном.</p> <p>— Не... није — промуца она  
у не ње, него друге жене, не жене, него нечије наготе.{S} Њене очи су добијале чудан сјај и упи 
, и скочи са постеље као да се брани од нечијег насртаја.</p> <p>У соби је било све мирно.{S} Ч 
<p>Једнога дана, те јесени, заустави га нечији девојачки глас:</p> <p>— Чедомире!</p> <p>То је  
ске зграде, кад Илић заста, као задржан нечијом снажном руком.{S} Иза првог угла појављивала се 
, мењају садашњост, ред ствари, жуде за нечим вишим од свакодневне егзистенције.{S} Она се чуди 
ћи даље и питати несигурне хоризонте за нечим што више није наше?{S} Зашто пустити да дани и го 
 за променом садашњице, нејасну жељу за нечим потпуним, савршеним, која би хладном мислиоцу бил 
{S} Њена душа је дрхтала од страха пред нечим непознатим, независним од њене воље, неминовним.{ 
речи, које су се чудно поклапале с оним нечим новим што јој је надирало у душу.{S} Она их је па 
а науком, литературом, политиком и тако нечим, стварима које је слушала, читала на Великој Школ 
етремице, и изгуби се иза врата лагано, нечујно, неприметно, као привиђење које се расуло.</p>  
не у атмосфери, на Сави се, изненадно и нечујно, подигне један стуб водене паре, па, вртећи се  
елико развила борба између школованих и нешколованих чиновника, те је рачуноиспитач мислио да ј 
ри, за шарање живота као ускршњих јаја, нешто чега се човек може одрећи у свако доба.</p> <p>Ил 
вало се на његовим жутоликим цветићима, нешто свелим.{S} Његова сенка, неправилна и крупна, дрх 
 нешто горе, нешто страшније од увреде, нешто што се не да избећи и што ће га пратити вечито.</ 
ен миндерлук, прозорске завесе на алке, нешто цвећа у саксијама и пуно дима од јевтиног дувана. 
јка — али ја осећам нешто јаче од мене, нешто неправедно, немилосрдно, што ме плаши.</p> <p>Рад 
та.{S} Осећао је да ће доћи нешто горе, нешто страшније од увреде, нешто што се не да избећи и  
ешко, јер је осећала нешто ново у себи, нешто јаче од ње, непознато, дубоко и фатално, нешто шт 
а оставио? — одговарало је нешто у њој, нешто скривено, топло, незнано, а широко и пространо ка 
љерима и био је заиста диван са својим, нешто застарелим гестовима и учтивостима.{S} Пушкарка с 
емену унео му је тек, са својом влагом, нешто мало светлости у минуле године.</p> <p>Отпутовао  
 незграпан са својим великим канабетом, нешто суморан са тешких завеса које су стајале као прил 
аче од ње, непознато, дубоко и фатално, нешто што је наваљивало на њу као ветар, гушило је и ди 
је у њима нешто ново, изненадно, добро, нешто што ће доћи и изменити, окренути њен живот на бољ 
инило јој се да је нешто прати у стопу, нешто хладно дува за њен врат и један тајанствен глас ј 
ћ, замишљао ју је као море, као ваздух, нешто пространо, благословено, опште, свачије.{S} Он је 
 човек да̑ вредности.{S} Као што видиш, нешто релативно...{S} Доиста, ничега сигурног, ничега с 
S} Како си?...{S} Шта је с тобом?...{S} Нешто си омршавела, али си тим још лепша...{S} Сећаш ли 
према њему изузетно дубоких осећаја.{S} Нешто више, она му је изгледала неспособна за праву неж 
ицу одебљале.{S} Врат јој као кифла.{S} Нешто мирно, спокојно и задовољно дисало је из целе њен 
.{S} Једна суза врцну у њеним очима.{S} Нешто јаче од ње заповедало је сад њоме, и она раскопча 
S} Предмети су губили оштре контуре.{S} Нешто загонетно осећало се у природи.{S} У исти мах, ок 
ој је да тако гледа како зора свиће.{S} Нешто велико и утешно долазило јој је из тих коњских но 
>Обоје су били оборили очи и ћутали.{S} Нешто се морало говорити.{S} И двоје драгих испунише ту 
па јој рече кад остадоше сами:</p> <p>— Нешто си невесела, Лазаревићева?</p> <p>— Не! — одби он 
за свадбени пут купују новине?</p> <p>— Нешто ме интересује — одговори младић без журбе, и кад  
еко време.{S} Изненадно осетио би да га нешто вуче к њој.{S} Хиљада ствари, блиских тој девојци 
е као два злочинца.{S} Отворише уста да нешто рекну, али немадоше времена јер се на прагу указа 
жег пољског цвећа.{S} Вишњи се учини да нешто живи ту у лози, у влажном хладу лозиног зеленила, 
тоница у Европи.</p> <p>Вишња заусти да нешто дода, али је већ млади човек падао у ватру грдећи 
он би спазио понос који страда, а можда нешто и неповерења.{S} Он јој је онда прилазио.{S} Она  
Људи су веровали у њега, сматрали га за нешто више од себе.{S} Кад је пролазио улицом, старији  
 везу; неморалан, јер се обавезујемо за нешто што није у нашој власти.{S} Брак ствара од људи с 
е била врло весела, отварала јако своја нешто бледа уста, заборављала на своју сакатост, храмал 
пристаништа ?</p> <p>На улици затандрка нешто.{S} То су се враћала празна кола за свој нови тер 
 у себе и тако здрава, она је изгледала нешто неспретна, али то је само допуњавало њену лепоту  
S} Храбро је сносила садашњост и чекала нешто друго... будућност, како се то једном речи назива 
а са дунавске стране: варош је почињала нешто даље од обале, из зеленила које су састављали рит 
 јој се јако шириле.{S} Она је шапутала нешто.</p> <p>Чедомир јој се приближи.{S} Удисао је мир 
ко и пријатно.{S} Тешко, јер је осећала нешто ново у себи, нешто јаче од ње, непознато, дубоко  
{S} Она је осећала просто да је урадила нешто што није требала учинити; и то ју је болело.{S} К 
елој трави.{S} Општина је била посадила нешто дрвећа, али као што је то обичај, дечурлија и пуш 
ве очи, које су гледале из својих дупља нешто унезверено, као да је душа стално у послу, зенице 
аку да она није мачји кашаљ, да она има нешто више од те три постеље и бакреног посуђа.{S} Стог 
игама говори се о васкрсењу.{S} Али има нешто боље.{S} По некад живот изведе своје мистериозне  
еоградских вечери.{S} Тражила је у њима нешто ново, изненадно, добро, нешто што ће доћи и измен 
е младих за руке, приближи им главе, на нешто драмски начин, загрли их обоје и рече весело, као 
емо?</p> <p>— Куда хоћеш — одговори она нешто рапавим гласом.{S} Затим додаде блаже : — До пред 
дуго година у свом селу, његов отац, са нешто мало школе, начинио <pb n="299" /> је каријеру у  
ије бирала речи и пребацивала се.{S} Са нешто урођеног византинизма, она је имала јединствену в 
{S} С друге стране, круна се опијала са нешто релативног успеха . на Берлинском Конгресу, подав 
вац, мрзео га оном мржњом, помешаном са нешто зависти, коју осећају слаби према јакима.{S} Он ј 
{S} Звао сам доктора.{S} Он јој преписа нешто, и рече ми да ће се вечерас навратити.{S} Боји се 
тави руке на кукове, па ослови студента нешто извештаченим гласом:</p> <p>— Лепа парада, господ 
</p> <p>Илић угледа ову сенку.{S} Хтеде нешто рећи.{S} Али не могаде.{S} У његовој глави је бил 
нпут.{S} Она затвори шаку, као да стеже нешто тврдо; затим је отвори полагано, па изврну, као д 
о.{S} Куд се окрене чинило јој се да је нешто прати у стопу, нешто хладно дува за њен врат и је 
човек сам и ја, па опет кад видим да је нешто боље, што да не радим тако!...{S} Звао сам доктор 
е пролазило у беспослицама, неговала је нешто цвећа, везла по коју мараму, читала, по каткад, с 
Бога желимо.{S} Само, кажи, мајка ти је нешто назебла, па се много брине за тебе, да и ти ниси, 
и.{S} Послови су ишли добро.{S} Ипак је нешто пекло овог маловарошког првака.{S} Он је једва зн 
p>— Ко је кога оставио? — одговарало је нешто у њој, нешто скривено, топло, незнано, а широко и 
це, камење.{S} На сваком углу остало је нешто од ње.</p> <p>То ново расположење држало ју је св 
ред пука постоји отаџбина — говорило је нешто у њој. — Зашто онда избегавати ту реч која је так 
о законе.{S} Једна њивица овса, коју је нешто оштетила туча, процењивале су сељачке комисије та 
их груди и врата, босих ногу, па радиле нешто по дворишту сагибајући леђа, ширећи ноге, избацуј 
у — занећка се она детињасто, па, после нешто оклевања, прошапта поверљиво:</p> <p>— Не смем од 
 <p>Сутрадан, Вишња се дигла из постеље нешто доцније него обично.{S} Журно се облачила, спрема 
p>У једном тренутку, неко примети да се нешто црно гиба на таласима.{S} Донесоше чакље, али оне 
{S} Зашто? — упита је младић, тек да се нешто каже.</p> <p>— Зато што сте ме пољубили — одговор 
 процветале зове.{S} Горе, надносило се нешто неба, с групом осветљених облака око бледог азура 
дало у тим тренутцима код Беле, то беше нешто више од њене лепоте, то беше њена симпатија, дале 
н, храна, пријатељство великог човека и нешто у готову!{S} Она није знала само да министар има  
> <p>У предсобљу чу како газдарица ради нешто у кујни.{S} Ухвати за кваку и изађе.</p> <pb n="3 
лазио много одушевљења, воље де се ради нешто велико, смелости да се кида са свиме што је старо 
 звале је к себи.{S} Тада девојка опази нешто што дотле није видела: један готово правилан круг 
земљу својим жртвама?...{S} Шта то мари нешто мало грешака у Науци, пошто ми стојимо још далеко 
лем.</p> <pb n="47" /> <p>— Шта то мари нешто мало правде у друштвеној конституцији — говорио ј 
амршти.</p> <p>— Њена посла! — одговори нешто јетко.</p> <p>— Пиши јој, болан, мајка је, а тетк 
н уздах.</p> <p>— Ти си уморна... ти си нешто невесела, Вишња? — примети Илић.</p> <pb n="158"  
о воље.</p> <p>— Слушај, Чедо.{S} Ти си нешто охладнео према мени.{S} Чини ми се да ме избегава 
ком један покрет као да хтеде истргнути нешто. — На сваком кораку, тако рећи, може се подићи по 
о остало од ње?{S} Можда ће најзад наћи нешто своје?{S} Корачала је тешко, леђа је сагла, главу 
о оваквој веридби.{S} Ја ћу већ пронаћи нешто романтичније... пролеће, небо, велики празник, до 
одговори ништа.{S} Осећао је да ће доћи нешто горе, нешто страшније од увреде, нешто што се не  
о је Чедомир ишао поред ње, шапутао јој нешто поверљиво, гледао ју је нетремице, жељно.{S} Прол 
друга љубав која се приближава.{S} Ипак нешто у души говорило му је да спречи мисао да не иде т 
, тромо, али све даље.{S} Можда је ипак нешто остало од ње?{S} Можда ће најзад наћи нешто своје 
<p>Кажу да на састанак људи долазе увек нешто раније, а да жене задоцне стално.{S} Чедомир је п 
инама.{S} И кад се преболи, остане увек нешто.</p> <p>— Шта мислиш да ли да пишем детету у Беог 
иче из одређених ствари нити има за циљ нешто опредељено, она се решавала једнако да му пише.{S 
="162" /> <head>XV</head> <p>— Хтео сам нешто да ти кажем, жено — рече Матовић, спремајући се д 
 чујно прошапта девојка — али ја осећам нешто јаче од мене, нешто неправедно, немилосрдно, што  
же здравља, видећемо се.{S} Ја ти шаљем нешто новца кад и ово писмо.{S} Велим, нек ти се нађе а 
 као да хоће да искоче из главе, обучен нешто немарно, са краватом која се пела уз потиљак, рук 
 <pb n="269" /> пушкар, који је задржао нешто од своје службе у војсци, трудио се да надокнади  
 n="218" /> су јој главу, мучили је као нешто живо, гушили, давили.{S} Језа ју је подузимала.{S 
 одјекивао потмуло по празној одаји као нешто живо и претеће.</p> <p>Он побеже из куће.</p> </d 
, и челичним звуком испуњавао одају као нешто живо.{S} То је било велико, то је било страшно, ч 
ом, Радојем.</p> <p>Златарев син је био нешто старији од своје сусетке.{S} Долазио је у њихову  
приликом, <pb n="60" /> да би радо учио нешто практично... за машинисту на пример, али вели, мо 
 се вратио без одобрења владе, или тако нешто.{S} Разлози, објашњења не помогоше.{S} Тек доцниј 
 како не двоји брак од љубави, или тако нешто, те пљесну рукама:</p> <p>— Браво, господин-Илићу 
но лупало у грудима, као да се дешавало нешто што ће изменити цео његов живот.{S} Он је био дуб 
јаке дневне припеке.{S} Ипак се осећало нешто свежине од ветра који се дизао са запада и наноси 
ло по деловима тоалете, у којој је било нешто срачунатости, по сигурном кораку који је правила, 
</p> <p>— Пардон за један часак... само нешто да видим.</p> <p>Није се преварио.{S} У једном ли 
де својим путевима.{S} Она је била само нешто пролазно... само један ступањ у високим степеница 
оје потребе и где је требало новца само нешто за порез или молитву. <pb n="21" /> Они нису рђав 
товничке мисли, дах будућности, све оно нешто неизвесно што очекујемо од даљег живота, а што би 
<pb n="280" /> се да би у њој нашао оно нешто неодређено што је вечито тражио.{S} Долазио би ур 
 ми изгледа ваљан.</p> <p>— И ја сам то нешто мислила.{S} Друго је сад, а друго беше под прокле 
нио против њега: брак ми изгледа вечито нешто севдалијски... уз пратњу Цигана и чауша.</p> <p>— 
спремала о јесени, жуте, па накиселе, с нешто бела лука.{S} Због њих су се први пут завадили.</ 
 седала за сто: у врх стари господин, с нешто раскораченим ногама као да још носи гвожђе, десно 
 господине Илићу — поправи се госпођа с нешто старинске грације и с ласкавим осмехом, који прел 
 и Бела, мећући у свој мало пискав глас нешто природне женске жеље за допадањем.</p> <p>Младен  
тати да седите докона? — примети младић нешто ауторитативно, грицкајући цигару.</p> <p>Ово пита 
вукао свог учитеља за рукав, шапутао му нешто пропињући се на прсте, и грдио мајку и сестру: <p 
/p> <p>Уставио се тек кад му рука дирну нешто хладно.{S} То беше револвер, онај исти што га је  
285" /> <p>— Фразе!</p> <p>— И фразе су нешто кад су тачне.{S} Ти се појављујеш међу нама као у 
етила би му тада ташта. — Што не почнеш нешто практичније?{S} Преведи какву занимљиву ствар.{S} 
 не воли.{S} Са̑м сам.</p> <p>Хтеде још нешто рећи, али осети да му глас дрхти.{S} Једно јато в 
ла нова несрећа.{S} Младен, који је још нешто слушао док је стари министар био жив, промангупир 
имао плаћао је стан; остајало му је још нешто за дуван, ситан трошак и по коју књигу. <pb n="84 
и могао припомоћи тој промени.{S} И још нешто.{S} Младићу није било добро.{S} Ваљада, бура која 
удски створ, завезан за земљу.{S} И још нешто горе: жена, женска страна, подјармљена туђој вољи 
 и беле куће, пуне ситне дечице.</p> <p>Нешто се од тога већ остваривало.{S} Велике наднице при 
у, а нема ни пута, ни ћуприје, учитеља, ни лекара.{S} Све је више сиротиње у нашем народу.{S} С 
је и последњу цркавицу, а нема ни пута, ни ћуприје, учитеља, ни лекара.{S} Све је више сиротиње 
ац није ни толико рђав колико се прича, ни толико добар колико се мисли.{S} Али има једна сигур 
 такође право из школе.{S} Здрав, млад, ни ружан ни глуп, тамо вамо, па се ми венчамо пре испит 
плаче, суза јој сузу не стиже.{S} Вели, ни кошуље му не доноси.</p> <p>— Па, купиће је, стара м 
велика врућина — рече она — а, Бога ми, ни наша кућа није близу.</p> <p>— Не жур’те се, господи 
талним скандалима на двору.{S} Међутим, ни Јован није остао читав.{S} Изишао је из затвора оста 
едну врсту!{S} Позитивизам није познао, ни видео, ни разумео, ни волео оно човечанство које је  
!{S} Позитивизам није познао, ни видео, ни разумео, ни волео оно човечанство које је открила пс 
изам није познао, ни видео, ни разумео, ни волео оно човечанство које је открила психологија на 
реко дана?</p> <p>Обоје су имали право: ни брат ни сестра нису били на свом месту.{S} Родитељи  
ретио му да ће га казнити озбиљније.{S} Ни ђаци га нису много поштовали, јер су га колеге пањка 
ароши, у околне паркове, брда, шуме.{S} Ни ту се није осећао срећан.{S} Какво дрво, пут, бара к 
или?{S} Ко то зна?{S} Ко ће то рећи?{S} Ни они сами не би умели казати.{S} Младић се сећао тек  
ену да нађе своје друштво.{S} Зашто?{S} Ни она сама не би тачно знала рећи.{S} Тек, заједно с И 
еља:</p> <p>— Он не зна ништа о мени, а ни ја о њему, као да смо туђини.{S} Свакако ми замера ј 
зади лађе који осветљава пређени пут, а ни корака унапред јер се живот не понавља као што се ни 
ишњи.{S} Затим, чинило му се понекад да ни Бела нема према њему изузетно дубоких осећаја.{S} Не 
е <pb n="127" /> имао времена, па можда ни праве воље да мисли на своју породицу.{S} Кад би му  
авила разлика по старешинству, годинама ни по породици.{S} Сви су били студенти, равни један др 
ушки поглед ни рђав пример, сеоска чама ни саблазна књига.{S} Заман је ожењени колега, иза леђа 
 пијан:</p> <p>— Јест, кажем ти... нема ни добра ни зла апсолутног, већ конфликта између нужних 
} Свет даје и последњу цркавицу, а нема ни пута, ни ћуприје, учитеља, ни лекара.{S} Све је више 
 свраћа пролазнику пажњу на њега: фирма ни модел робе што се ту може наћи.{S} Али они ради који 
мати.{S} Није било <pb n="100" /> оцена ни прозивања.{S} Већ се седне у клупу, професор говори, 
У земљи где три четвртине народа не зна ни читати ни писати, велико знање смета.{S} Довољно је  
е царева ливада</l> <l>На њој нема трна ни грмења.</l> <l>Само има до две вите јеле.</l> <l>И п 
 положај, а он на то не треба да рачуна ни колико ја.{S} Нико у Србији није сигуран шта се сутр 
p> <p>— Јест, кажем ти... нема ни добра ни зла апсолутног, већ конфликта између нужних сила.{S} 
ило се много, на лицима није било умора ни брига.</p> <p>Радознало се окретала око себе.</p> <p 
га да начини сунцобран од тиквена листа ни да састави монограм за мараму.{S} У осталом, то је Р 
ао је неколике.{S} Оне нису имале стиха ни слика.{S} Смисао је био редак гост његове музе.{S} А 
.{S} Онда није штедео никога: свога оца ни председника општине, партију на влади ни друштво у к 
е скрене са правога пута : мушки поглед ни рђав пример, сеоска чама ни саблазна књига.{S} Заман 
се паште, <pb n="59" /> снег пада, тебе ни бриге.{S} Постанеш неки чиновник, шта ти је боље од  
че свој говор о вољи, али се не предаде ни привиђењу који је кишни зрак правио од његове пријат 
његову главу, она се тако угњезди да је ни сами ђаво не би могао отуд ишчупати.{S} Ништа на све 
...{S} Каква свадба!{S} Тај младић није ни школу свршио, а Бела је још дете.</p> <p>— Бела ми ј 
ла у кући — заврши он.</p> <p>Илић није ни сањао да се овакви разговори воде између Белиних род 
 новца.{S} На крају крајева, новац није ни толико рђав колико се прича, ни толико добар колико  
збројних болова, а многи од нас не чује ни једну жалбу — грмио је Илић, опијајући се сопственим 
 лепоте од живота, усамљено биће што се ни с ким не да да удружи, идеалиста који ради само на к 
пред јер се живот не понавља као што се ни јучерањи дан неће вратити никад.{S} Гледајући у књиг 
и председника општине, партију на влади ни друштво у којем је говорио.{S} Многима то није било  
ве сталне и опште интересе.{S} У Србији ни сенке од тога.{S} Министарска одговорност пред парла 
ћ погледа плашљиво у свога мужа.{S} Али ни Јован не рече ништа.{S} Они су обоје осећали Белину  
да, бесни од једа; министри нису чекали ни оставка да им се уважи; њихови кабинети зврје празни 
њега човек неће бити преварен ни у мери ни у роби.{S} Он се разликовао од осталих трговаца и по 
е три четвртине народа не зна ни читати ни писати, велико знање смета.{S} Довољно је ако се про 
ећ била на удају, није имала наклоности ни према каквом озбиљном послу.{S} Кад јој се није чини 
полази, и више се не врати својој ташти ни својој жени.</p> <p>Док је он тако пребројавао своје 
ово заспи, као дотле, мирно, не мислећи ни на шта.{S} У једном тренутку учини јој се да ће се у 
 /> <p>Чедомир је ишао брзо, не знајући ни сам зашто хита.{S} Свет му је сметао, те сиђе с трот 
земљу где нико не воли да се пашти, чак ни за своје задовољство!{S} Препирали смо се дуго, али  
ца и по томе што се није вајкао.{S} Чак ни на порез.{S} Лепо се носио: зими астраганску шубару  
лобода, кад сам растао са̑м, ненагледан ни од кога, као дивља травуљина.</p> <p>Само је Матовић 
раво из школе.{S} Здрав, млад, ни ружан ни глуп, тамо вамо, па се ми венчамо пре испита...{S} К 
ло да код њега човек неће бити преварен ни у мери ни у роби.{S} Он се разликовао од осталих трг 
hi>електрике</hi> није се више познавао ни камен.{S} Љубав коју је Остојић уживао у чаршији окр 
уверено.</p> <p>Тако сад Илић није имао ни своје куће, а морао је сносити пребацивања као да се 
ствари, чуда, лепота, какве не би нашао ни у најчувенијој светској бањи.{S} Виктор Иго га је во 
ија.{S} Позив сеоске учитељице није био ни њој крајњи идеал.{S} Можда је и она <pb n="39" /> им 
и.</p> <p>— По твојој глави не би добио ни Прокупље! — пришила му је ташта поносито. — Али ниса 
рити.{S} Али њено писмо није садржавало ни речце о љубави; оно је могло путовати и отворено, а  
био провидан и благ.{S} Није се осећало ни најмањег ветра.{S} Све око њих изгледало је као да с 
 мислећи да трчи за њом.{S} Није прошло ни неколико минута, а он је већ био на улици, са̑м.</p> 
а?</p> <p>Обоје су имали право: ни брат ни сестра нису били на свом месту.{S} Родитељи нису вод 
орама, а они нису у стању да се одрекну ни државног фијакера!</p> <p>Али младој бунтовници беше 
 да владино одобрење није било у питању ни колико лањски снег, него је то госпа-Клеопатра уради 
ичио на живот оца, где се снови не пењу ни донде докле се диже дим домаћег димњака.{S} Она није 
азмишљањем, философијом, па ме они нису ни исхранили...</p> <p>— Мој живот тек почиње — одговор 
а је сазнао за посету младићеву!</p> <p>Ни сама мисао да је Чедомир поново њен није ју могла ут 
ао у себи:</p> <p>— Општи ниво... општи ниво!...{S} Није то рђаво.{S} Човек има своју кућу, сла 
огама.</p> <p>— Општи ниво!...{S} Општи ниво! — понављао је без везе.</p> <p>Изнад обале, коју  
коња са пропалим ногама.</p> <p>— Општи ниво!...{S} Општи ниво! — понављао је без везе.</p> <p> 
рекла и понављао у себи:</p> <p>— Општи ниво... општи ниво!...{S} Није то рђаво.{S} Човек има с 
 саме себе: ја сам се спустила на општи ниво.</p> <p>Илић не одговори ништа.{S} Били су дошли д 
есно-лево.</p> <p>— Спустио се на општи ниво! — осмехну се Илић.</p> <p>Није се смејао арапу, с 
е намештај, али људи, свет?{S} Нема их, нигде их нема.{S} У исти мах, супротно томе осећању пра 
није сигуран шта се сутра може десити ; нигде није тачнија она пословица да се не зна шта носи  
се растопило по целом небу, па жеже.{S} Нигде тице да се чује.{S} Биље зри.{S} Вишња је спустил 
асе.{S} Свак се жали на своје стање.{S} Нигде нема никаквог ауторитета.{S} Интереси упливних по 
лашила.{S} Где си била по овој киши?{S} Нигде те нисам видела на скупштини.{S} Мислила сам да с 
ц мешао стварност са илузијом.</p> <p>— Нигде нисам видела оволику потпуност у огледању на води 
е света: код сељачке куће био је север, ниже, преко реке, југ, лево у шљиваку исток, а запад гд 
који усамљен долап, искрпљен блехом.{S} Ниже од њих растао је грашак, са широким зеленим махуна 
а у сузу.{S} И суза за сузом поче да се ниже, као ђердан, низ образе девојкине, лагано, коврљај 
зијом, која даје све више сласти што се ниже пада.{S} Калдрма, куће, кровови цаклили су се <pb  
куће видело се парче Топчидерског брда, низ јабланова у подножју, грубе фабричке зграде, светла 
а за сузом поче да се ниже, као ђердан, низ образе девојкине, лагано, коврљајући се, не сусрећу 
ла јурила се око једног букета дуде.{S} Низ кириџија корачао је лагано друмом поред Мораве.{S}  
о је све у соби.</p> <p>Платно се сроза низ мишице, обеси се о бедра, да се после склиза на под 
ло.</p> <p>Једна крупна сенка спусти се низ степенице велике куће, додирну шимшир, проклати се  
еоског изгледа.{S} Десно од ње видео се низ ситних краварских станова с прозорима до земље, осе 
дова.{S} Тек са јужне стране налазио се низ кућа, малих, разнобојних, без спрата да су се готов 
су ишли даље.</p> <p>Таман да се спусте низ једно брдо, кад ветар скиде Вишњи шешир с главе и п 
су дошли до оног долапа, па се спустише низ једно брдашце.{S} Под њим је жуборила озидана чесма 
засађену пшеницом.{S} Затим се спустише низ једну јаругу која је некад била друм, па уђоше у је 
ше на улицу.{S} Али тек што се спустише низ неспретне степенице старинске зграде, кад Илић заст 
ску стражару преко пута, вијугав друм и низ телеграфских дирека на нашој страни.{S} Колико је п 
дрма, зарасла у модро-зелену траву, два низа плотова, неколико ниских кућа, остатци змаја на те 
{S} Улица је остала готово иста.{S} Два низа сниских дућана и неугледних кафаница граничили су  
р скиде Вишњи шешир с главе и понесе га низа страну.{S} Млади човек потрча за њим и једва га ух 
их је певушила вода кроз луле, падала у низак басен и враћала се отуд у виду ниске врло сјајних 
ј лични интерес.{S} Кампања за кампањом низала се.{S} Уносило се сувише јужног темперамента, се 
 се ширио патлиџан, румен и сочан.{S} У низинама виделе се вреже од бостана и краставаца; ту су 
 зграде и краја улице, која се губила у низини својих простих, неугледних кућа.{S} И онда опет  
ог неких општинских радова личиле су на низове ископаних рака.{S} Гомиле иловаче у помрчини дав 
таничне, гвоздене машине ружног облика, низови вагона, зеленило суседне баре, а даље, горе, на  
 железничка станица.{S} Разни колосеци, низови вагона и остала гвожђарија образовала је црну, з 
за њих је била варош: један широк друм, низови кућа и кућерака, накривљени плотови, неколико ли 
аном мувама и масним рукама.{S} Ту висе низови неке врсте кобасица, жути се суд киселих крастав 
пензионишу те, па ти и после иде плата, није много али колико да се храниш.{S} А занатлија?{S}  
ко, она је била њена ватрена поборница, није могла да схвати свога друга и питала се откуд дола 
ић, који је видео свет само кроз књиге, није имао мрве практичног смисла.{S} Читао је да жена т 
да.</p> <p>— Али си бледа?</p> <p>— Не, није ми ништа.{S} Остави ме, мајко...{S} Ено, зове те с 
то непријатно није десило?</p> <p>— Не, није ништа — насмеја се Вишња силом. — Разгледала сам п 
а, реченице су јој остајале недовршене, није се могла сетити доказа који је хтела навести, збуњ 
о... тамо испод дереглије, доле у води, није ли оно једна тичица.</p> <p>Доиста, Чедомир угледа 
им претензијама.{S} Осећао је да стари, није волео да му се противуречи и давао је честе савете 
{S} Али право средство, понуду за брак, није употребљавао.{S} Можда би само једно половно обећа 
тунист.{S} Ма да је био висок чиновник, није се могао отрести простачких склоности сељачког син 
ног бесног канкана пред толиким светом, није је остављала.{S} Глас часовника наносио јој оне оп 
104" /> друштву, она је говорила много, није бирала речи и пребацивала се.{S} Са нешто урођеног 
ан за најмањи покрет.{S} Он није живео, није био међу живима.{S} Његов поглед из суморних, мрач 
ц, који се такође бавио у иностранству, није крио огорчење на свог сина.{S} Војсци је наређено  
е.{S} Ћерка, која је већ била на удају, није имала наклоности ни према каквом озбиљном послу.{S 
.{S} Отац се био бацио сав на политику, није <pb n="127" /> имао времена, па можда ни праве вољ 
 само љубав у глави.{S} Љубав, љубав... није она све у животу.{S} Ја имам осам испита на врату. 
о у нечему недопуштеном.</p> <p>— Не... није — промуца она несигурно. — То јест, ја ћу се скоро 
о о сељаку.{S} Али он није све у земљи; није само њему положај тежак; сваки сталеж има своје му 
ко, леђа је сагла, главу оборила ниско; није журила, а није, управо, знала куда иде.</p> <p>На  
драмама и романима.{S} Немогуће, Илићу; није то више за нас, нисмо више деца.{S} Било и прошло. 
иниш Милисаве!...{S} Зар <pb n="241" /> није тако?{S} Сећаш ли се ја сам ти говорила...</p> <p> 
 Дела његових противника <pb n="295" /> није хтео читати да не губи време.</p> <p>Међутим, посл 
еварило.{S} Његов <hi>цимер-колега</hi> није се био још вратио са божићњег распуста.{S} Тек што 
ош се спасла, али од <hi>електрике</hi> није се више познавао ни камен.{S} Љубав коју је Остоји 
ас да не задоцни.{S} Па и ти часови!{S} Није их било више од два три преко дана.{S} За њих се н 
p> <p>— Општи ниво... општи ниво!...{S} Није то рђаво.{S} Човек има своју кућу, слатко руча, ку 
 страну, па су трошкови велики, а...{S} Није довршио реченицу, јер није хтео причати о сиротињи 
пријатно.{S} Имала је доста друштва.{S} Није осећала Чедомирово одсуство.{S} Нарочито је ишла к 
ишу од те негације данашњег друштва.{S} Није се могао задовољити више чекањем да будућност доне 
ија.{S} Лазаревићева ју је помагала.{S} Није волела да остаје сама са својим мислима.{S} Храбро 
јих су нека жива, а већина су умрла.{S} Није било девера него је Чедомир ишао поред ње, шапутао 
ивот.{S} Противила се вољи родитеља.{S} Није слушала савете опробаних пријатеља.{S} Угушивала ј 
 ипак није једнака својим друговима.{S} Није имала гимназијске матуре, недостајала јој је мушка 
мљиви разговори о паметним стварима.{S} Није се правила разлика по старешинству, годинама ни по 
га хиљаде игала душевног нестрпљења.{S} Није знао шта да ради од себе.{S} Свет му се чинио праз 
ице.{S} Никоме није привредио ништа.{S} Није задовољио девојку коју је узео за жену.{S} Начинио 
орала више бојати својих наставница.{S} Није морала трчати на час да не задоцни.{S} Па и ти час 
но, без једне четворке, сама петица.{S} Није се памтило да је неко положио с таквим успехом.{S} 
ј.{S} Ваздух је био провидан и благ.{S} Није се осећало ни најмањег ветра.{S} Све око њих изгле 
кне.{S} Тешко јој је било без мајке.{S} Није знала чиме да се позабави, да прекрати време кад о 
 обавезни.{S} Хватала је прибелешке.{S} Није разумевала многе ствари.{S} Дивила се наставницима 
та, са заврнутим рукавима од кошуље.{S} Није волео многа мењања тањира.{S} Ручак му је био најс 
.{S} Погледај овај сточић за пушење.{S} Није ли читаво уметничко дело?...{S} Ево, па пуши — про 
азити куд хоће, враћати се кад хоће.{S} Није се морала више бојати својих наставница.{S} Није м 
.{S} За њих се није морало спремати.{S} Није било <pb n="100" /> оцена ни прозивања.{S} Већ се  
једног таквог разговора, он се реши.{S} Није могао више издржати.{S} Поручи једна кола, стрпа у 
знаде жалосно:</p> <p>— Залутао сам.{S} Није то што сам хтео.{S} Преварио сам се у Дарвина.{S}  
клањао, толико је она трчала за њим.{S} Није марила да ли ће то ко приметити, шта ће ко рећи и  
своје среће, мислећи да трчи за њом.{S} Није прошло ни неколико минута, а он је већ био на улиц 
ете.{S} Сви су је гледали са ужасом.{S} Није било ниједног симпатичног покрета.{S} Али им је он 
ј се чинио тако близак, тако присан.{S} Није осећала пред њим никаквог стида.{S} Хтела је да му 
них набавки.{S} Младић је одобравао.{S} Није могао дати једног личног мишљења.{S} Те ствари му  
и двоструко.</p> <p>Илић је одбијао.{S} Није он водио рачуна о богаству.{S} Не, изгледало му је 
/p> <p>Она је погађала његову мисао.{S} Није хтела да га понизи.{S} Она је преклињала...{S} Црт 
 да употребе на тај простачки посао.{S} Није се разумевао у коњима, али није требало много вешт 
>— Коначно.</p> <p>— Имала си право.{S} Није то за наше жене!{S} У земљи где три четвртине наро 
ислима дуго што јој је Илић говорио.{S} Није јој тада измицало да он оскудева понекад у јаким а 
.{S} Главу је спустио, очи затворио.{S} Није осетио или није водио рачуна кад се кола напунише. 
 се сакрије од полицијског надзора ?{S} Није ли сусед преко пута помиловани робијаш?{S} Па и да 
о саставља то поштовано јавно мњење?{S} Није ли сусетка десно од њих невенчана жена човеку са к 
 несрећан случај.{S} Какав?{S} Који?{S} Није знао, али му је сад било јасно да није ништа боље  
г доба? — настави она разговор живље. — Није ли оно какво си га хтео, за какво си се борио.{S}  
дговори јој девојка молећивим гласом. — Није било намерно...</p> <p>— Нема шта да те извињавам. 
јој отац кад сазна шта јој се десило. — Није то за тебе.{S} Ја то видим.{S} Хтео сам ти то рећи 
јка кад је виде како потаркује ватру. — Није то за тебе, не приличи ти. </p> <p>Девојка се скло 
а! — прихвати госпођа. <pb n="120" /> — Није још школу свршио, а већ проси девојку...</p> <p>—  
 — тако је било крштено име Матовићки — није у свему делила демократска убеђења свога мужа; по  
ку и додаде:</p> <p>— Допусти!</p> <p>— Није потребно, Илићу — одби девојка. — Пролетње кише ни 
ладна вечера и љута газдарица.</p> <p>— Није лепо да се девојке задржавају доцно у вароши — при 
прекиде га, рекавши му тмурно:</p> <p>— Није ми глава сад за то.{S} Жена ми се разболела.{S} Пр 
ла, главу оборила ниско; није журила, а није, управо, знала куда иде.</p> <p>На неком сату изби 
/> тако, глупо, остао је без марјаша, а није мислио да ће му што требати, па да узајми.{S} Он т 
оставили су је одмах.</p> <p>Од то доба није се враћала у Београд.</p> <p>Живот јој је пролазио 
ихове очи нису гледале.{S} Њихова глава није радила.{S} Њихов ум се био онесвестио.</p> <p>Вече 
221" /> <head>XX</head> <p>Лазаревићева није давала раније готово никакве важности сујеверицама 
азној улици спази своју жену.{S} Она га није видела, ишла је оборене главе и храмала јаче него  
а који дарива права и користи.{S} Он га није имао, он му се чинио као његов лични непријатељ ко 
ан је Вишња звала свог драгана.{S} Њега није било више међу живим.{S} Остало је само његово тел 
 У тим сувим и врелим данима кад никога није било око њега, та су га писма уверавала у све што  
ојке која му је нудила што му она друга није могла дати.</p> <p>— Понови још једанпут те стихов 
ског механџију као и на митрополита, да није око његових сувих уста, око тих ситних очију, па с 
коме су припадале крштеница, уверење да није жењен, остале сведоџбе, радио марљиво за своје исп 
г.{S} Он је мислио да се она удала и да није ништа сачувала од спомена на њихово познаство.{S}  
и школу, нека учи, а ако неће, значи да није за њу, па ће гледати друга посла.{S} Шта је мени ш 
ужа; чекала их стрпљиво, хладно, као да није жена.</p> <p>Било је пролеће кад је дошла у то сел 
 Није знао, али му је сад било јасно да није ништа боље судбине од тог коња са пропалим ногама. 
старијом од себе десет година.{S} Влада није одобрила краљев поступак, схватила га као скандал  
е љубави пратили су га улицом.{S} Влада није могла другојачије него му нађе лепо место у државн 
мисли су ницале без везе, никаквог реда није било међу њима.{S} Независно од свега, сети се как 
и се, па падао у ватру и грмео.{S} Онда није штедео никога: свога оца ни председника општине, п 
ст своје другарице.{S} Упита се да Каја није суревњива што се она познаје са њеним сродником.{S 
вале се у своје наставнице.</p> <p>Каја није примећавала забуну своје другарице.{S} Узела ју је 
је пркосио свакој реакцији.{S} Полиција није смела ући ту; за ђаке је пак било стално отворено. 
{S} Из штедње су седели код таште, која није пропуштала прилику, а да своме зету не покаже коли 
 Ти усамљени разговори са девојком која није била ружна пријали су му, падали му као неки благ  
 стално трчи напред: научи лекцију која није још задата, а не зна оно што му је за лекцију.{S}  
враћам срцу да осети оно што мисао моја није могла сазнати.</p> <p>Зарија му показа један свежа 
апуне откопаном земљом.{S} Његова длака није више сијала.{S} Сапи су му смршале.{S} Боја му се  
ао ружу коју је калемио.{S} Његова вика није се дотицала ситних слабости и рачуна.{S} Он је ниш 
домир је још раније наслутио да девојка није равнодушна према њему.{S} Јер нашто онда онај њен  
е за истом трпезом.{S} Поред тога, Бела није навикла да јој се задовољства ускраћују: колико се 
у.{S} После се не вратише више.{S} Бела није хтела да чује за Париз.</p> <p>— Ја у Француску? — 
упоцен шешир или хаљину у моди.{S} Бела није никад осетила муку од материјалног живота.{S} Нова 
 — Иначе...</p> <p>— Иначе?</p> <p>Бела није смела ићи до краја своје претње, те ју је мајка до 
урођена његовом добу. — Девојачка школа није довољна модерној жени.{S} Она је уска, непрактична 
ниси, не дај боже, болесна, да ти школа није тешка и да не оскудеваш у чему.{S} Волела би да те 
ла њихов спахилук, о народним потребама није се водило рачуна.{S} Демократске теорије о уређењу 
> <p>Он је видљиво патио.</p> <p>— Вама није добро, господин-Илићу ? — рече му једног дана Бела 
 мајци сигурну савезницу, те се свађама није видело краја.{S} Губила је и оно мало поштовања шт 
е, ипак је било још рано, те по улицама није било много света.{S} Кад је млада девојка угледала 
 размишљала много.{S} Својим прохтевима није постављала границе. <pb n="139" /> Тражила је нава 
еобичну реч, ниједну нежност.{S} У њима није било спомена на оно што су заједнички преживели и  
е и збијене гомиле давио је.{S} Гостима није то сметало.{S} Они су седели око столова накресани 
било весело, шалило се много, на лицима није било умора ни брига.</p> <p>Радознало се окретала  
ћ у мраку није могао.{S} Његова драгана није била више шипарица какву ју је оставио.{S} То се п 
сретао и није видео ништа.{S} Тога дана није се ништа нарочито догодило лично њему, али је њего 
жда још и даље, од предака којима имена није знао, а који су морали волети ову земљу кад су се  
 су бркови обријани!</p> <p>Доиста, она није размишљала много.{S} Својим прохтевима није постав 
одговорности и неизбежних дужности, она није имала <pb n="160" /> појма.{S} Дотле се Вишња чини 
великог човека и нешто у готову!{S} Она није знала само да министар има ћерку... ту бледу девој 
а, сипао стране речи као лавину!{S} Она није умела тако говорити, наћи у тренутку реч која јој  
кле се диже дим домаћег димњака.{S} Она није умела, и поред својих лектира, да измири старински 
 је значио разочарење, и ћутала.{S} Она није била још толико јака да му баци истину у очи, река 
 разлог тој одлуци била је Бела.{S} Она није могла издржати цео дан на ногама, подносити сва он 
а пак остаде даље на барикадама.{S} Она није опраштала своме другу ту издају заједничких убеђењ 
же бити добра само као припрема.{S} Она није довољна жени која хоће да буде на висини свога вре 
а, размажена и више мање срећна.{S} Она није била спремљена за живот, за борбу, за одрицање.{S} 
ромах.{S} Вишња не замери ништа.{S} Она није знала за та понижења.{S} Чак јој се то свиде: изгл 
лела бити најбоља жена на свету.{S} Она није признавала себе за свог господара.{S} Она је забор 
миле још горих од својих суседа?{S} Она није умела бранити себе помоћу других.{S} Она је осећал 
ислиш о сентименталности ?</p> <p>— Она није више у моди, слатка моја — насмеја се стара девојк 
се да је поздрављају пријатељски, а она није могла отићи сама до првог дућана.</p> <p>— Бог с т 
а.{S} Ја сам је грлио.</p> <p>Стога она није очекивала од Чедомира љубавне напитке, већ изјаву, 
на, она хтеде показати томе ђаку да она није мачји кашаљ, да она има нешто више од те три посте 
ра није ништа поможено народима кад она није у корист републике...{S} Од патриота бежи општим љ 
{S} Зашто ми њу заборављају?{S} Зар она није велика, главна наша река ?{S} Од ужичких голија и  
нка.</p> <p>Вишња се стресе.</p> <p>Она није видела лице у тог човека, али би га познала у хиља 
 значајно: — У вашим годинама, сиротиња није зазор,</p> <p>Чедомир поцрвене и збуњено одобри го 
еж има своје муке.</p> <p>И онда, Вишња није волела много прост народ.{S} У њему је познавала м 
ао према њој?{S} У сваком случају Вишња није знала дотле шта се дешавало са њеним драганом.{S}  
верујем у бесмртност душе.</p> <p>Вишња није била створење које завиди, али та срећа дотицала ј 
ких изрека : „Абдикацијом неких владара није ништа поможено народима кад она није у корист репу 
о, раздавало суседству, и наравно плата није била довољна.{S} Чедомирова сестра, која је од њег 
ђуше, подмазује шиваљке.</p> <p>— Штета није била велика — рече јој једном кад је срете и повед 
ме развалине, непрегледну пустош, ништа није остало од свега што је јуче још постојало, а он је 
на је ту остала непоколебљива.{S} Ништа није било кадро изменити дубоко осећање морала који јој 
е што пре отресе куће, за коју га ништа није везивало, и нађе се са својим вршњацима, децом так 
о са правим пријатељем, као да се ништа није <pb n="136" /> десило.{S} Други пут би се дурила б 
дног размишљања.{S} Бојим се да младића није засенуо мој положај, а он на то не треба да рачуна 
а — рече она — а, Бога ми, ни наша кућа није близу.</p> <p>— Не жур’те се, господин Илићу — при 
се окретала око себе.</p> <p>Сама улица није се много променила.{S} Подигнуте су још две три но 
 се она не отворише.</p> <p>— Газдарица није код куће — рече она, па се саже да узме кључ испод 
 уверење о њеним првацима.{S} Реч лажов није била довољна, већ се писало архилажов.{S} Реч лопо 
, већ се писало архилажов.{S} Реч лопов није довољно жигосала човека, већ га звали архилопов.{S 
елих година.{S} Девојка га никад лепшег није видела.{S} Његов поглед ју је заносио, његове речи 
p> <p>— Одвратно је и једно и друго кад није искрено.</p> <p>У том разговору појави се прво јед 
 пута пролазио поред те зграде, а никад није приметио да у њој <pb n="4" /> седи неко кога треб 
 сад се белела од прашине, као да никад није била бојена.{S} Студент обриса пажљиво седиште и п 
ашем народу.{S} Села, у којима се никад није знало за оскудицу, боре се сад за насушни хлеб.{S} 
{S} Она се заиста питала да цео тај рад није бесциљан, питала се шта ће она привредити науци, ш 
S} У брзини с којом је оставила Београд није јавила ником о свом одласку.{S} Тада јој је то изг 
да поред све користи што ће видети отуд није отмено говорити за ручком о сељацима, те једва доч 
били су се растурили куд који.{S} Друге није стекао.{S} Остао је још Зарија Ристић, вечити ђак, 
игуран шта се сутра може десити ; нигде није тачнија она пословица да се не зна шта носи дан, а 
творка је за њега била увреда, никад је није добио.{S} Десио му се несрећан случај.{S} Какав?{S 
 ко је југ, а ко је север.{S} И доцније није никад заборавио што је ту научио.</p> <p>Затим му  
је чудо било што поред своје философије није већ умро од глади.{S} Свој позив је схватао на ста 
 му уши вашом дреком.</p> <p>Од лекције није било наравно ништа.</p> <p>— Показаћу ја сад реакц 
е паре, кадиле владу.{S} Истина, Радоје није знао звонке фразе, његов говор није био окићен соц 
само са својим мислима.</p> <p>— Радоје није заслужио ону увреду — говорила је у себи.</p> <p>С 
колним баштама и сјај зимњег сунца које није могло продрети у собу него је скакало око прозора, 
>И пружи му једно парченце хартије које није било веће од цигар-папира.</p> <p>— Па читај! — за 
непомични.{S} Сребрну траку велике реке није кварио никакав брод.{S} Од Београда се видела само 
 улазила грозница нестрпљења; она дотле није била никад осетила ове болове и ове сладости.{S} Ч 
ла је по њему рабатне чатрље које дотле није примећивала.{S} Велики женски шешири по најновијој 
са једним ђаволастим осмехом који дотле није био додирнуо њене усне.</p> <p>Сутрадан, Вишња се  
се крене једним новим путем којим дотле није био прошао.{S} У осталом, многи његови другови су  
.{S} Тада девојка опази нешто што дотле није видела: један готово правилан круг од свежег, росн 
па се дао на поезију.</p> <p>— Наука ме није задовољила — објаснио је Илићу. — Крајем последњег 
ародне људе, у родољубе, јер наше време није оно што смо хтели, и ми смо се горко преварили у с 
 у живот који је изабрала.{S} Али време није било погодно за размишљање.{S} Часови су пролазили 
го детињство.{S} Шта се све за то време није десило!</p> <p>Блажени егоист, он ју је био готово 
му синови били тада мали, а другом коме није волео поверити се.{S} Вишња се опет играла кумаша  
ила: једног јутра се срушила.{S} Никоме није пало на ум да је диже.{S} Полиција је само дошла,  
он се одрекао своје породице.{S} Никоме није привредио ништа.{S} Није задовољио девојку коју је 
о, грицкајући цигару.</p> <p>Ово питање није се дотле постављало девојци, те она одмах не одгов 
у запаљење.</p> <p>— Збиља?{S} Запаљење није лако у газдаричиним годинама.{S} И кад се преболи, 
 доцније је сазнао, да владино одобрење није било у питању ни колико лањски снег, него је то го 
пушио на лулу и бријао бркове.{S} Да се није знало чији је син, узели би га за странца.</p> <p> 
асејано у своју давну другарицу која се није заустављала у причи о својој срећи.</p> <p>Била се 
у се не досади.</p> <p>Међутим, Бела се није могла да свикне.{S} Тешко јој је било без мајке.{S 
ез иједне мисли у глави.</p> <p>Бела се није бранила.{S} Зенице су јој се јако шириле.{S} Она ј 
ира себи мужа потпуно свесно.{S} Она се није правдала пред самом собом, она је губила присуство 
логом: </p> <pb n="202" /> <p>— Тата се није опоравио још од робије, па не може да издржи тај ш 
њен живот на боље.{S} Међутим, ништа се није догађало.{S} Београђани су се жалили на врућину, н 
асићи жути, гипки, пенушави.{S} Даље се није видело ништа.{S} Киша је пљуштала.{S} Са реке је д 
ла је давно оставила домазлук и више се није враћала.{S} Њен дух је тежио за науком, литературо 
ма каквом озбиљном послу.{S} Кад јој се није чинило што је хтела, свађала <pb n="128" /> се да  
ти.{S} То је било већ лакше.{S} Ипак се није могао одлучити одмах и решење је остављао од данас 
има, повлачећи се дубље у земљу, док се није задржао у Повлену, у намери да хајдукује, али се т 
шија дала надимак:{S} Јеж.{S} Стеван се није слагао са женом.{S} Ћерка једног бирократе из доба 
 у овог човека кога је волела.{S} Он се није претварао.{S} Његове буљаве очи биле су се повукле 
ао од осталих трговаца и по томе што се није вајкао.{S} Чак ни на порез.{S} Лепо се носио: зими 
кционари.</p> <pb n="22" /> <p> Илић се није дружио с првом врстом својих вршњака.{S} Оскудевал 
 <pb n="172" /> шљивовицу.{S} Ристић се није заустављао.{S} Говорио је о науци, политици, жени, 
исао <pb n="80" /> са њих све што му се није допадало, све што је кварило хармонију његове идеа 
околне паркове, брда, шуме.{S} Ни ту се није осећао срећан.{S} Какво дрво, пут, бара каква опом 
ише од два три преко дана.{S} За њих се није морало спремати.{S} Није било <pb n="100" /> оцена 
отово не схваћа прави смисао.{S} Још се није знало о скандалу у Двору.{S} Вечерњи листови ћутал 
S} Он се окрену тамо тако да му се лице није видело јер се бојао да јој га покаже.{S} Да ли то  
 гледао занесеним очима.{S} Његово лице није имало сјај прве младости.{S} Био је измршавео.{S}  
них амбиција.{S} Позив сеоске учитељице није био ни њој крајњи идеал.{S} Можда је и она <pb n=" 
ад то место стоји празно.{S} Ништа више није остало од <hi>Еснафлије</hi> до две чађаве пруге н 
и несигурне хоризонте за нечим што више није наше?{S} Зашто пустити да дани и године пролазе?{S 
ила изашла из уског живота, она му више није припадала.{S} Њене мисли враћале су се пут Бумбаре 
о јак, да се пробудила сва уздрхтала, и није могла више заспати.{S} Заман је гонила његове слик 
рап је држао високо своју лепу главу, и није хтео да погледа те одрпанице.{S} Кад би се кола на 
авике.{S} Он је стајао на прекретници и није се могао одлучити камо да претегне.{S} Интелектуал 
ширине у образовању.{S} Он је то знао и није се чудио: он <pb n="19" /> је себе већ тада прогла 
лицом, гледао право све што је сретао и није видео ништа.{S} Тога дана није се ништа нарочито д 
уша мужа.{S} То му се увртило у главу и није хтео за длаку попустити, као да би се огрешио о је 
и, Вишња је гледала у своју другарицу и није речи могла рећи.</p> <p>— Удај се, слатка Вишња, н 
се помоли уз степенице од трема. — Теби није добро?{S} Ти си болесна ?</p> <p>— Врућина ми је,  
 било много луђих.{S} У државној служби није нашао места, и ако су тамо постављани људи с мање  
а рачуна ни колико ја.{S} Нико у Србији није сигуран шта се сутра може десити ; нигде није тачн 
да му се срце пуни неким осећајем, који није могао тачно одредити. — Ви сте тако љубазни према  
 изразом неумитног судије, изразом који није пристајао згодно њеном жовијалном лицу.{S} Тај се  
е урадити — одговори јој он гласом који није трпео примедбе.</p> <p>Кад дође на Велику Школу, Л 
а га она мрзи.{S} Сваки њен покрет који није ишао у прилог његове себичности, тумачио је као да 
сао.{S} Није се разумевао у коњима, али није требало много вештине па да види да је та животиња 
тљавало предмете на које је падало, али није било вруће, већ врло благо, меко, глатко, да је ва 
> <p>Међутим, Илић је примио писмо, али није знао шта да одговори.{S} Оно га је дирнуло јако, к 
своје испите и не осећати ништа.{S} Али није могао.{S} Усред читања, кад је можда био за читав  
устио, очи затворио.{S} Није осетио или није водио рачуна кад се кола напунише.{S} Рабаџија га  
/p> <p>Прво је одржала.{S} Нико у школи није могао опазити код ње какву промену или ваншколску  
ш ме данас у седници пита Поповић да ми није шта род.</p> <p>— Гле ти, видре, чак га и то интер 
 да се понизи.</p> <p>— У осталом, мени није ништа право.{S} Све ме буни.{S} Нико ме не воли.{S 
библиотеку! —рече Илић.</p> <p>— Зар ти није жао овако лепог дана? — одговори му философ. — Књи 
сећао се истрошен, утучен; по целе ноћи није могао заспати.{S} Реч Христова врзла му се по паме 
анија нудиља.{S} Три дана и четири ноћи није напуштала болесничке собе.</p> <p>Идућег дана, кад 
Шта да радим, кажи ми.</p> <p>Вишња јој није знала одговорити ништа.{S} Њој се такође постављал 
одили су је тренутци сумње.{S} Нико јој није умео тачно рећи њена права кад сврши школу.{S} Буд 
гледа подсмех, подозрење, осуду.{S} Њој није падало на ум да се запита: какве су оне, те жене,  
као и једног бољег радника: ништа у њој није давало утисак раскоши ; све је било потребно, чак  
гарских саопштења.{S} Његов одговор пак није се могао скалупити у та општа места, и Вишња би пр 
 све равноправности, осећала је да ипак није једнака својим друговима.{S} Није имала гимназијск 
Али кад ја нећу, па ко ће!</p> <p>Чачак није добио електрику.{S} Преко лета се било далеко одма 
 — умешала се мајка.</p> <p>Млади човек није хтео да чује о тој операцији која би га лишила оче 
испуњавале тај крај.</p> <p>Млади човек није волео да има посла с војском те пређе на другу стр 
еме кад остане сама.{S} Француски језик није марила, француску кујну још мање.{S} Пасуљ са паст 
гао старом Остојићу.{S} Како кујунџилук није више ишао, одаде се нарочито на часовнике.{S} У сл 
ажи; њихови кабинети зврје празни; краљ није успео да састави владу, вечерас нико не влада Срби 
трпао све у једну врсту!{S} Позитивизам није познао, ни видео, ни разумео, ни волео оно човечан 
ој борби за народ.{S} Његов радикализам није био више политика, већ једна врста религије.{S} Он 
рдњу на режим:</p> <p>— Парламентаризам није испунио своја обећања.{S} Код сељака, радника, гра 
им стварима, о интимним везама, и он им није смео прилазити, он је бежао даље од њих.{S} Тада б 
диности, све... све... што ником другом није смео рећи.</p> <p>Од оног дана кад је био с Вишњом 
андалима на двору.{S} Међутим, ни Јован није остао читав.{S} Изишао је из затвора остарео, поре 
>Ни сама мисао да је Чедомир поново њен није ју могла утешити.{S} Своју грешку сматрала је за к 
преко потребно.{S} Што се тиче реда, он није био за претерану похвалу; по патосу се повлачио је 
 социолошким и економским терминима, он није умео ићи у облаке тананих апстракција; он је стоја 
 није хтео да склапа озбиљније везе, он није тражио <pb n="110" /></p> <p>у њој звезду пратилиц 
д спомена на њихово познаство.{S} И, он није био никад сигуран да га она озбиљно воли.{S} Он ни 
тен, прост, прљав, смрдљив.{S} Ипак, он није непоправљив.{S} Напротив, ја сам имао прилике да с 
е, па како су Турци већ чували Саву, он није могао пребећи у Аустрију, него се крио по околним  
<pb n="259" /> вештина, политика.{S} Он није знао за обзире, компромисе, сходности, релативност 
{S} Међутим, то није било могуће.{S} Он није хтео да склапа озбиљније везе, он није тражио <pb  
сакат, јадан, недостојан да живи.{S} Он није видео да сви око њега имају свој крст на леђима.{S 
д сигуран да га она озбиљно воли.{S} Он није био приметио дубоки утисак који је на њу био учини 
p> <p>— Чувај се Чедомира, Вишњо.{S} Он није рђав човек, ја то знам.{S} Он је сјајна интелигенц 
ћао неспособан за најмањи покрет.{S} Он није живео, није био међу живима.{S} Његов поглед из су 
кну јој мајка с прага велике куће. — Он није био прилика за тебе, геачина ваљевска.{S} Без траг 
Бели, неприродно умекшаним гласом. — Он није на одмет.{S} Ја сам то видео на робији. <pb n="124 
њима, они се забављали с њом, као да он није постојао, као да га никад нису видели.{S} У њему с 
сно и одано.{S} Јасно јој је било да он није више њен и да то не може бити.{S} Али се она надал 
изненадно по његовим грудима.{S} Али он није био човек који се подаје првом осећању, па намаче  
?{S} Говори се само о сељаку.{S} Али он није све у земљи; није само њему положај тежак; сваки с 
је себе видео у тој животињи.{S} Зар он није био тако исто од доброг соја?{S} Његов прадед бори 
амоубицу.{S} Па и сутрадан, та га мисао није остављала.{S} Док је свештеник певао: „Исајије лик 
а им се допадне.{S} Ниједна мучна мисао није мутила њену душу.{S} Посао јој се милио.{S} И врем 
До њега је седео Младен, који се никако није хтео скрасити на своме месту; до дечка је била јед 
зивао њихове другарице на седељке; нико није умео лепше од њега да начини сунцобран од тиквена  
 народу је стање одиста очајно.{S} Нико није задовољан и нико сигуран.{S} Најако се осећају тег 
 је био први и овде.{S} Али га сад нико није слушао.{S} Они који су му се дотле дивили највише, 
<p>То је Бела одговарала, ма да ју нико није питао, и гледала младића задивљено, угризнуте усне 
 ли се Чедомир дурио?{S} Можда га писмо није нашло?{S} Можда је и он отишао из Београда?</p> <p 
 јој може одговорити.{S} Али њено писмо није садржавало ни речце о љубави; оно је могло путоват 
а злих људи.{S} Да ти се што непријатно није десило?</p> <p>— Не, није ништа — насмеја се Вишња 
.{S} Брига ме је!</p> <p>— Не, Бела, то није тако.{S} Ти се компромитујеш.{S} Куварица види све 
си још увек тако лепа; Боже мој, не, то није могуће, да ме више не волиш.</p> <p>Они беху избил 
игурно шта бих рекла...</p> <p>— Не, то није могуће, то је апсурд — рече младић с пуним уверење 
дстављају велику сметњу.{S} Међутим, то није било могуће.{S} Он није хтео да склапа озбиљније в 
. — Јест, знао сам ја <pb n="168" /> то није истина.{S} Тврде за тебе да си срећан човек.{S} Пр 
смршале.{S} Боја му се променила.{S} То није био више арап.{S} Главу је спустио, очи затворио.{ 
а призна свој положај према Бели.{S} То није било у његовој власти; Бели је дуговао бар обзир ч 
 се Чедомир.</p> <pb n="25" /> <p> — То није много — дочекала га је сестра — млад је, леп је, о 
аву истину.{S} Најзад рече:</p> <p>— То није довољно.{S} Књиге су суво знање.{S} Дају ти моћ да 
="197" /> <head>XVIII</head> <p>— Да то није нека твоја комбинација? — рече министар кад му жен 
 господина, па да му каже све.{S} За то није имао довољно одважности.{S} Онда је мислио да напи 
уштво у којем је говорио.{S} Многима то није било право, па ипак чуле су се ретке замерке, јер  
лазу у велеиздајников стан.</p> <p>И то није било све...{S} Верио се са њиховом сусетком, <hi>ж 
истократије, ропство слабих ?{S} Зар то није укидање свих принципа јеванђеља и француске револу 
бирање, последице наследства?{S} Зар то није другим речима: право јачега и вештијега, влада ари 
 и чудновату лепоту своје маште; јер то није била више Вишња која се појављивала из писама.{S}  
стеми нису имали вредности.{S} Нарочито није марио немачке философе.</p> <p>— Њихова се наука с 
{S} Понекад би се заборавио и жалио што није више учио школе.{S} У то доба била се већ увелико  
оралан, јер се обавезујемо за нешто што није у нашој власти.{S} Брак ствара од људи силом хипок 
 осећала просто да је урадила нешто што није требала учинити; и то ју је болело.{S} Куд се окре 
јаш?{S} Па и даље, доле у Београду, зар није видела гомиле још горих од својих суседа?{S} Она н 
уку код колеге свога покојног мужа, јер није одобравала да се Чедомир удаљава од своје жене.{S} 
ики, а...{S} Није довршио реченицу, јер није хтео причати о сиротињи свога оца.{S} Место тога,  
оје није знао звонке фразе, његов говор није био окићен социолошким и економским терминима, он  
а причека још неколико дана.{S} Одговор није стизао.{S} Она се чудила томе ћутању.{S} Да ли се  
оги старији друг; чак и понеки професор није имао те ширине у образовању.{S} Он је то знао и ни 
, с предавања на предавање.{S} Нико вас није питао: шта ћете и кога тражите ?{S} Слобода, драга 
 на свог сина и хтео га убити.{S} Занат није ишао никако.{S} Јела се стара мука.{S} Мајстор се  
о помисли било је да му златарски занат није занео мозак, те је намислио да црпе злато из те уб 
ар обзир чувања тајне.{S} Вишња се опет није осећала у праву да затражи та објашњења.{S} Шта је 
</p> <p>Каја је била девојка коју живот није мазио.{S} Још од детињства је познала дане скомрач 
ни своје мајке.{S} Рачуноиспитачу живот није био ружичаст.{S} Кад би му се досадило све, он је  
, претопљеним у наш свет.{S} Плава маст није, као по обичају, ублажавала бујицу здравља, којим  
е, и нежним лицем девојке, чија хромост није допуштала честе изласке на отворено поље и сунце,  
 брбљиве сестрице.</p> <p>Стари Матовић није примећавао ништа.{S} Он је при ручку имао добар ап 
b n="102" /> <head>IX</head> <p>Матовић није пуштен с робије онако брзо, управо преко ноћ, како 
 шегу...{S} Каква свадба!{S} Тај младић није ни школу свршио, а Бела је још дете.</p> <p>— Бела 
ј одаји, која је замењивала салон, Илић није био никада.{S} Госпа-Клеопатра — тако је било кршт 
живот је одвојен од практичног.{S} Илић није имао никаквог искуства о свету и примењеној филосо 
аном своју косу, додаде одсечно: — Илић није крив ништа.</p> <p>Госпа-Матовићка се зарумени у л 
вала тим разговорима.</p> <p>Никад Илић није јасније осетио два човека који су живели у њему; ј 
му је самоуверено.</p> <p>Тако сад Илић није имао ни своје куће, а морао је сносити пребацивања 
икад била у сеоској механи.</p> <p>Илић није имао новаца; десило се <pb n="46" /> тако, глупо,  
кандала у кући — заврши он.</p> <p>Илић није ни сањао да се овакви разговори воде између Белини 
Ха!{S} Ха!{S} Хоћеш ракије?</p> <p>Илић није пио то пиће.{S} Али приста овог пута.</p> <p>— Још 
сретне једног човека кога за живу главу није хтела видети.{S} Ипак, корачала је даље.{S} Надала 
ила су подигнута.{S} Ништа јаче у граду није било сазидано: све сам цемент и камен, темељ широк 
S} Видео је сад јасно што синоћ у мраку није могао.{S} Његова драгана није била више шипарица к 
> <p>— Него због чега?</p> <p>— У Чачку није било више школе.{S} Отац није волео да седим докон 
 срце готово престајало куцати.{S} Белу није могао оставити.{S} Она је била ту, она му се нудил 
е крила од саме себе?{S} Ипак у постељу није хтела ићи.</p> <p>Погледа на сат.{S} Било је још р 
те се на господин-учитеља.{S} Ето, њему није било све потаман, па је увек први ђак.</p> <p>Посе 
у.{S} Он је био миран.{S} Ништа на њему није издавало узбуђење.{S} Једино су његове очи <pb n=" 
дела само у браку.{S} Управо, она за њу није постојала, већ брак, муж.{S} Томе је требало очува 
о одушевљен, стално без марјаша, матуру није положио и похађао је Велику Школу као ванредни слу 
 могао отуд ишчупати.{S} Ништа на свету није било кадро спречити га у његовој борби за народ.{S 
у савршеној чедности.{S} Ништа на свету није било кадро да је скрене са правога пута : мушки по 
Простирка је била лепа, али се супленту није допадала; опомињала га је сувише шара на зиду у де 
тој промени.{S} И још нешто.{S} Младићу није било добро.{S} Ваљада, бура која се спремала у ваз 
S} Груди се упирале о груди.{S} Пољупцу није било краја.</p> <p>Време је пролазило.{S} Њихове о 
.{S} Понекад би читао новине, а кад њих није било, узео би <hi>Горски Вијенац</hi>, отворио га  
у без новца.{S} На крају крајева, новац није ни толико рђав колико се прича, ни толико добар ко 
— У Чачку није било више школе.{S} Отац није волео да седим докона.{S} Знате, мој отац је прост 
 њој једном неко иза њених леђа.</p> <p>Није могла бити другојачија.{S} У тишини сеоске самоће, 
 тврдоглаво.</p> <p>И тако оста.</p> <p>Није Радоје мрзео школу.{S} Вишња је то знала.{S} Он јо 
ан часак... само нешто да видим.</p> <p>Није се преварио.{S} У једном листу нађе забележен јуче 
фанама, вијан као неком утваром.</p> <p>Није га се тицало које је доба дана.</p> <p>Ти заборави 
а општи ниво! — осмехну се Илић.</p> <p>Није се смејао арапу, сажаљевао га је искрено.{S} Он је 
иза кулиса; образована су удружења која ниједан закон не може одобрити.{S} Слобода је појела св 
 будала да се за педесет година не роди ниједан ипак би их доста било...{S} У програму друга То 
 за прву прилику која им се допадне.{S} Ниједна мучна мисао није мутила њену душу.{S} Посао јој 
и су је гледали са ужасом.{S} Није било ниједног симпатичног покрета.{S} Али им је она пркосила 
а нису садржавала ниједну необичну реч, ниједну нежност.{S} У њима није било спомена на оно што 
S} Ах, та писма!{S} Она нису садржавала ниједну необичну реч, ниједну нежност.{S} У њима није б 
зреду, четворка је за њега била увреда, никад је није добио.{S} Десио му се несрећан случај.{S} 
тити...{S} Ми се нећемо више видети.{S} Никад!{S} Збогом.</p> <pb n="291" /> <p>Постала је она  
 воли несрећно.</p> <pb n="220" /> <p>— Никад среће неће имати онај који те је одбио — рече јој 
ам је толико пута... гледам је и сад, а никад је се нећу нагледати.{S} Чини ми се она као неко  
ико је пута пролазио поред те зграде, а никад није приметио да у њој <pb n="4" /> седи неко ког 
њом, као да он није постојао, као да га никад нису видели.{S} У њему се појављивала љубомора, с 
вим цртама зрелих година.{S} Девојка га никад лепшег није видела.{S} Његов поглед ју је заносио 
ена, а сад се белела од прашине, као да никад није била бојена.{S} Студент обриса пажљиво седиш 
розница нестрпљења; она дотле није била никад осетила ове болове и ове сладости.{S} Чудила се т 
н шешир или хаљину у моди.{S} Бела није никад осетила муку од материјалног живота.{S} Новац је  
е југ, а ко је север.{S} И доцније није никад заборавио што је ту научио.</p> <p>Затим му паде  
и у девојке. — Можда би боље било да се никад нисмо познали.</p> <p>— То је сувише горко.{S} Бу 
ње у нашем народу.{S} Села, у којима се никад није знало за оскудицу, боре се сад за насушни хл 
} Живот <pb n="90" /> пролази, а она се никад не појави, не помилује наше усијано чело, не пољу 
кама.</p> <p>— Овај наш Београд неће се никад уредити — говорио је. — Ето, ја сам провинцијалац 
мо данас у подне!{S} Краљ Милан му неће никад опростити.{S} Реакционари су, ваљада, бесни од је 
 спремала се за последње испите.{S} Али никад не поведе разговора пред Чедомиром о својим сумња 
као што се ни јучерањи дан неће вратити никад.{S} Гледајући у књиге, ти живиш затворених очију, 
о.</p> <p>— У толико боље.{S} Још нисам никад била у сеоској механи.</p> <p>Илић није имао нова 
 на њихово познаство.{S} И, он није био никад сигуран да га она озбиљно воли.{S} Он није био пр 
их очију — која нагази на вилинско коло никад се неће удати.</p> <p>Остојић прште у смех.{S} И  
их гласова у нама самима који не варају никад. „Мени треба један искрен друг“ — хтео је рећи —  
д присуствовала тим разговорима.</p> <p>Никад Илић није јасније осетио два човека који су живел 
која је замењивала салон, Илић није био никада.{S} Госпа-Клеопатра — тако је било крштено име М 
} Сребрну траку велике реке није кварио никакав брод.{S} Од Београда се видела само она стругар 
веној конституцији — говорио је — пошто никаква комбинација неће уништити закон борбе који гној 
>Лазаревићева није давала раније готово никакве важности сујеверицама.{S} Она је тако рећи била 
/p> <p>Његове мисли су ницале без везе, никаквог реда није било међу њима.{S} Независно од свег 
к се жали на своје стање.{S} Нигде нема никаквог ауторитета.{S} Интереси упливних појединаца ја 
 посланика.{S} Министри немају иза себе никаквог солидног ослонца, остављени су милости законод 
тим додаде блаже : — До пред вече немам никаквог посла.{S} Можемо начинити лепу шетњу.</p> <p>У 
S} Измењао сам све идеје.{S} Више немам никаквог политичког убеђења, не верујем више у политику 
, тако присан.{S} Није осећала пред њим никаквог стида.{S} Хтела је да му се преда одмах, ту, н 
двојен од практичног.{S} Илић није имао никаквог искуства о свету и примењеној философији.{S} И 
> <p>Ћуркасте девојке, деца која немају никаквог искуства, правиле су пошалице на рачун једна д 
а наследства на своју сестру, не задржа никакву резерву за себе, и врати се у Београд.{S} Мајка 
е покушавао да се објасне.</p> <p>— Не, никако... ја нисам престао бити социјалист — говорио је 
цу.{S} До њега је седео Младен, који се никако није хтео скрасити на своме месту; до дечка је б 
и молитву. <pb n="21" /> Они нису рђави никако: они воле тај примитиван живот, они често имају  
ли их по оријенталским ресторанима, али никако да буду онакве какве их је госпа-Клеопатра спрем 
че му она. — Пише ми тетка да јој се ти никако не јављаш.{S} Не зна да ли си жив или мртав.</p> 
ина и хтео га убити.{S} Занат није ишао никако.{S} Јела се стара мука.{S} Мајстор се надао бар  
лио би да и ја пушим!</p> <p>— Не пушиш никако?</p> <p>— Једна цигара с мене на уштап, у друштв 
равне долове,</l> <l>Да видиш шта ће да никне.</l> <l>Ако ти никне лудаја,</l> <l>За мене младу 
l>За мене младу да лудиш,</l> <l>Ако ти никне буника,</l> <l>За мене младу да буниш.</l> </quot 
Да видиш шта ће да никне.</l> <l>Ако ти никне лудаја,</l> <l>За мене младу да лудиш,</l> <l>Ако 
е, позивао њихове другарице на седељке; нико није умео лепше од њега да начини сунцобран од тик 
 то не треба да рачуна ни колико ја.{S} Нико у Србији није сигуран шта се сутра може десити ; н 
егове идеје.</p> <p>Прво је одржала.{S} Нико у школи није могао опазити код ње какву промену ил 
лушаоницу, с предавања на предавање.{S} Нико вас није питао: шта ћете и кога тражите ?{S} Слобо 
а.{S} Походили су је тренутци сумње.{S} Нико јој није умео тачно рећи њена права кад сврши школ 
ни није ништа право.{S} Све ме буни.{S} Нико ме не воли.{S} Са̑м сам.</p> <p>Хтеде још нешто ре 
о чело, не пољуби наше занесене очи.{S} Нико не поверава ове најдубље тајне свога бића, оне се  
p>— У народу је стање одиста очајно.{S} Нико није задовољан и нико сигуран.{S} Најако се осећај 
варао је старац на постављено питање. — Нико нас не тера, па ћемо да једемо понајлак.{S} У турс 
ас примете — приговори јој он.</p> <p>— Нико нас неће видети — одговори она са сигурношћу.</p>  
 да ишчезне с Вишњом у неки свет где га нико не познаје... далеко негде, у непознати крај где б 
 оно је могло путовати и отворено, а да нико не нађе у њему чега другог до другарских саопштења 
n="99" /> жртвовати све, живети тако да нико, осем њеног мужа, неће моћи рећи:</p> <p>— Она је  
адоје је био први и овде.{S} Али га сад нико није слушао.{S} Они који су му се дотле дивили нај 
!...{S} Да дивне речи за нашу земљу где нико не воли да се пашти, чак ни за своје задовољство!{ 
пут:</p> <p>— Колегинице?</p> <p>Кад се нико не одазва, она се помоли наврата: збрчканог лица,  
одиста очајно.{S} Нико није задовољан и нико сигуран.{S} Најако се осећају тегобе од неродице,  
 загонетка измиче нашем схватању, пошто нико не зна да нас ослободи потреба наше природе?</p> < 
аљ није успео да састави владу, вечерас нико не влада Србијом.{S} Круна ће морати потражити нас 
</p> <p>То је Бела одговарала, ма да ју нико није питао, и гледала младића задивљено, угризнуте 
ицу;</p> <p>— Анице...{S} Анице!</p> <p>Нико је не чу.</p> <p>Девојку је обузимала ватра све ви 
ак, тих, мучан, дуг као вечност.</p> <p>Нико не рече ништа.</p> <p>Бела је устала, пошла неколи 
уме.{S} У тим сувим и врелим данима кад никога није било око њега, та су га писма уверавала у с 
твена нула, некористан никоме и који се никога не тиче.</p> <p>Ова издаја сна заболе га као уда 
ао у ватру и грмео.{S} Онда није штедео никога: свога оца ни председника општине, партију на вл 
воле? — прекиде је Јован.</p> <p>— Онда ником ништа.{S} Боже здравља!... остави ти то мени... в 
с којом је оставила Београд није јавила ником о свом одласку.{S} Тада јој је то изгледало приро 
ило, све појединости, све... све... што ником другом није смео рећи.</p> <p>Од оног дана кад је 
 на послужење — додаде госпођа. — Само, никоме да не причате <pb n="196" /> о оваквој веридби.{ 
 и свршила: једног јутра се срушила.{S} Никоме није пало на ум да је диже.{S} Полиција је само  
естри, он се одрекао своје породице.{S} Никоме није привредио ништа.{S} Није задовољио девојку  
тника, права друштвена нула, некористан никоме и који се никога не тиче.</p> <p>Ова издаја сна  
о узалуд опомиње да је дан свануо...{S} Нимфе ће радити посао робова!"</p> <p>— Збиља, како се  
имети Илић.</p> <pb n="158" /> <p>— Не, нисам — осмехну се она. — Можда сам мало уморна...{S} П 
ци цигару и рече презриво:</p> <p>— Не, нисам ја за дуван!</p> <p>И Илић се смејао.{S} Њихови с 
<p>— Лепа парада, господин-Илићу!...{S} Нисам се надала да ћете тако изневерити поверење наше к 
авља...</p> <p>— Без једне речи, као да нисам жива! — размишљаше девојка, повукавши се из трема 
, знаш ми ти шта је љубав!...{S} Да, ја нисам противна љубави, она управо долази сама по себи к 
ајњи мрачњак.</p> <p>— Боже сачувај, ја нисам реакционар, ти то знаш.{S} И кад ти говорим овако 
а се објасне.</p> <p>— Не, никако... ја нисам престао бити социјалист — говорио је. — Кад бих ж 
чан.{S} Ти мислиш да сам ја груб.{S} Ја нисам груб.{S} Ја имам искуства, и то је све.{S} Ја поз 
рила у плач, па запомаже по кући.{S} Ја нисам попуштала.{S} Запретила сам им да ћу их оставити, 
{S} Ја често не господарим собом.{S} Ја нисам на чисто са собом.{S} Како се то десило?{S} Ја то 
 Проповедаш крсташки рат...</p> <p>— Ја нисам њихова непријатељица, боже сачувај.{S} Нашем наро 
} Препирали смо се дуго, али му још све нисам рекао...{S} Имаш ли ватре?</p> <p>Илић му пружи к 
о стварност са илузијом.</p> <p>— Нигде нисам видела оволику потпуност у огледању на води — про 
о тренутака оклевања. — Ја на то питање нисам мислио.</p> <p>Матовићка га погледа изненађено.</ 
ију.{S} Жандарми су ме измлатили, ја се нисам користио њим.{S} Али ако оно дође што ти рекох, о 
pb n="31" /> <p>— Не.{S} Не знам, Ја се нисам због тога уписала у школу.</p> <p>— Него због чег 
S} Његов глас је дрхтао:</p> <p>— Ја се нисам шалио.{S} Часна реч ми је сведок.{S} Ја остајем и 
p>— Море, брате, где си ти?{S} Откад те нисам видела — рече му она. — Пише ми тетка да јој се т 
} Где си била по овој киши?{S} Нигде те нисам видела на скупштини.{S} Мислила сам да си се врат 
 Хтео сам ти то рећи још раније.{S} Али нисам могао да ти кварим задовољство.{S} Него, враћај с 
! — пришила му је ташта поносито. — Али нисам ја ко је ко.{S} Нећу дете да ми се мучи по паланк 
а собом.{S} Како се то десило?{S} Ја то нисам хтео.{S} Мене сматрају за мирна човека, али видиш 
 полако.</p> <p>— У толико боље.{S} Још нисам никад била у сеоској механи.</p> <p>Илић није има 
а би могло заменити парламентаризам?{S} Ниси ваљада нихилист?</p> <p>Илић се осмехну;</p> <p>—  
ади се Аница. — Ти си тако бледа?{S} Да ниси уморна?</p> <p>— Да, уморна, врло уморна... — поку 
си се вратила кући.{S} Тетка ми рече да ниси долазила.{S} Знаш ли колико је сати?</p> <p>— Изви 
еликом надом.</p> <p>— Што ми то раније ниси рекао ? — упита га она дрхтаво.</p> <p>— Не знам д 
 већ целу младост.{S} А ти не видиш, ти ниси видео то тело — шаптао је у себи — то лепо тело, т 
зовем?... ти ћеш оцу дати рачуна.{S} Ти ниси више моја кћи.</p> <p>Младић не одговори ништа.{S} 
бла, па се много брине за тебе, да и ти ниси, не дај боже, болесна, да ти школа није тешка и да 
шња.{S} Ја не знам шта радим.{S} Ти ово ниси заслужила.{S} Ја често не господарим собом.{S} Ја  
о, упита:</p> <pb n="65" /> <p>— Па зар ниси свршила школу?</p> <p>— Завршила сам — одговори Ви 
S} Пред њима се простирале дуге пољане, ниска брда, две три вароши и велико београдско небо.{S} 
у дну.{S} С друге стране, обала је била ниска, пошумљена барским дрвећем црног зеленила.{S} По  
зва младића у <hi>салу</hi>.{S} То беше ниска, неизветрена одаја, с навученим завесама.{S} Чедо 
, сивкасте, црвене, црне, <pb n="81" /> ниске, високе, нове, старе, збијене и раштркане како их 
 цела његова несрећа долазила од његове ниске школске спреме.{S} Стога је и Чедомир разумео да  
} Да ли се и теби чини да нас она, кроз ниске гране својих врба, позива на велика дела, узвишен 
 у низак басен и враћала се отуд у виду ниске врло сјајних мехурића.{S} Суплент је ваљао у мисл 
ва, а на супротној страни, по крововима ниским, високим, од олова или просте ћерамиде, с кубети 
елену траву, два низа плотова, неколико ниских кућа, остатци змаја на телеграфској жици и, у дн 
 је тешко, леђа је сагла, главу оборила ниско; није журила, а није, управо, знала куда иде.</p> 
а ти кажем, ето ако хоћеш... колико сам ниско пао, најзад.</p> <p>Девојка погледа изненађено у  
мерних очију, смеђе накострешене браде, ниског раста и великог трбуха, чиновничића с малим квал 
} Каја, у њеној строгој сивој блузи, са ниском мерџана око врата, седела је у својој клупи и пр 
} Немогуће, Илићу; није то више за нас, нисмо више деца.{S} Било и прошло.</p> <p>Он покуша још 
нас који смо имали новаца и нас који га нисмо имали.{S} Знате ли да је то била грдна разлика из 
војке. — Можда би боље било да се никад нисмо познали.</p> <p>— То је сувише горко.{S} Буди пра 
ране и од срца. — Колико има од како се нисмо видели!...{S} Како си?...{S} Шта је с тобом?...{S 
равну државу.{S} Ја се чудим како на то нисмо раније мислили.{S} Ја се смејем <pb n="109" /> ка 
ок сте дотле дошли.{S} Али још све муке нисте претурили.{S} Тек стоје пред вама оне које су нај 
е на ум — рекао му је једном. — Ви више нисте дете.{S} Кроз неколико месеца свршићете школу и п 
авете, којима су их обасули у Београду, нису имали прилике да употребе.{S} На једном месту погр 
тва?{S} Откад су почели шетати сами?{S} Нису знали рећи.</p> <p>То је било свакако једног дана, 
асан сад као од чистог метала.</p> <p>— Нису много родиле ове године, па <pb n="11" /> су крупн 
о доба борбе за основна грађанска права нису разликовали један од другог, налазио много одушевљ 
 ће га казнити озбиљније.{S} Ни ђаци га нису много поштовали, јер су га колеге пањкале, а и сам 
ти осећаји прижељкивања; у њеним прсима нису се чули ти удари који звоне као жеља, као чежња.{S 
ливало мастило.{S} Ах, та писма!{S} Она нису садржавала ниједну необичну реч, ниједну нежност.{ 
Обоје су имали право: ни брат ни сестра нису били на свом месту.{S} Родитељи нису водили о њима 
н идеал.{S} Те проклете паприке!{S} Шта нису радили њен муж и газдарица од пансиона да дођу до  
калиници се живело доста весело.{S} Кад нису критиковали митрополита што им не услиши молбу да  
ао да он није постојао, као да га никад нису видели.{S} У њему се појављивала љубомора, страшил 
ма, остајала је усамљена.{S} Младићи је нису волели, претпостављали су девојке које хоће да се  
 као две звезде, две хитре зенице, које нису биле тачно заокругљене, већ као две капље мастила  
ретне ствари, али слике оне две девојке нису му излазиле из главе, тако магловите, обвијене дим 
се црна као гробље.{S} Доиста, светиљке нису биле још упаљене, те је владао приличан мрак.{S} У 
а се отресе те узбуђености.{S} Њу дотле нису походили ти осећаји прижељкивања; у њеним прсима н 
ијална природа и силе које владају њоме нису више имале недокучивих тајна.{S} Ушло се у прве ве 
есама.{S} Разгледао је неколике.{S} Оне нису имале стиха ни слика.{S} Смисао је био редак гост  
епшали су своје излоге.{S} Уличне лампе нису више на стубовима, већ су обешене о жицу.{S} Па ип 
ле тако далеке, бледе, ситне, као да се нису њој десиле, већ их чула из прича, из прочитаних књ 
оносио отегнуте сељачке гласове који се нису разбирали: да ли су песма или запевка.{S} Из плани 
и дан.{S} Другарице су говориле како се нису спремиле за овај или онај час, грдиле своје настав 
кораку који је правила, по очима што се нису дали <pb n="275" /> збунити, по образима који се в 
, Илићу — одби девојка. — Пролетње кише нису опасне.{S} Затим...</p> <p>— Затим?</p> <p>— Ја са 
.{S} Уписала је и часове који по уредби нису били обавезни.{S} Хватала је прибелешке.{S} Није р 
амти, свет је врло зао према онима који нису имали среће.</p> <p>Лампа у соби је осветљавала рђ 
новници предграђа, ситни чиновници који нису могли отићи у бање: јадан, невесео свет који се др 
а смо на путу...{S} Можда све ове мисли нису долазиле на ум младом човеку, али сличне свакако.{ 
ра нису били на свом месту.{S} Родитељи нису водили о њима права рачуна.{S} Отац се био бацио с 
ки начин.{S} За њега философски системи нису имали вредности.{S} Нарочито није марио немачке фи 
ј пута.{S} Занесени у своју лепоту, они нису осетили да је нестало лепог дана.{S} На земљу је б 
за порез или молитву. <pb n="21" /> Они нису рђави никако: они воле тај примитиван живот, они ч 
ог система демократских рефорама, а они нису у стању да се одрекну ни државног фијакера!</p> <p 
вот размишљањем, философијом, па ме они нису ни исхранили...</p> <p>— Мој живот тек почиње — од 
ет двојке?{S} Та сад ти бар реакционари нису криви?</p> <p>— Збунио сам се — одговарао је дечко 
ари су, ваљада, бесни од једа; министри нису чекали ни оставка да им се уважи; њихови кабинети  
последицама два тешка рата, чији успеси нису одговорили његовим надама; чиновници, грабљиви и п 
 Живи се без великих брига.{S} Дужности нису тешке. <pb n="274" /> Има се доста времена.{S} Чит 
p> <p>Време је пролазило.{S} Њихове очи нису гледале.{S} Њихова глава није радила.{S} Њихов ум  
рече полако својој мачки:</p> <p>— Овој нису вечерас све козе на броју!</p> <p>Вишња сврши школ 
 хладно као сто, као столицу.{S} Једном нису читав месец проговорили.</p> <p>— Чудан народ! — г 
риста овог пута.</p> <p>— Још на ракију нису ударили порез — продужи Ристић. — А била би грдна  
ењу, које не потиче из одређених ствари нити има за циљ нешто опредељено, она се решавала једна 
дом, који му је јасно говорио:</p> <p>— Ниткове!</p> <p>Илић се ломио између тих супротности, н 
аменити парламентаризам?{S} Ниси ваљада нихилист?</p> <p>Илић се осмехну;</p> <p>— Не знам.{S}  
је у њој доживела; успомене, оне лепше, ницале су око ње, и она је била тад уверена да је Беогр 
ове слике.{S} Оне су се јављале поново, ницале око ње, обузимале је против њене воље као искуше 
о истог мишљења?</p> <p>Његове мисли су ницале без везе, никаквог реда није било међу њима.{S}  
то видиш, нешто релативно...{S} Доиста, ничега сигурног, ничега стварног.{S} Само илузије, само 
елативно...{S} Доиста, ничега сигурног, ничега стварног.{S} Само илузије, само снови.{S} Хоћеш  
евојку...</p> <p>— Ја не налазим у томе ничега чудноватог — рече будући министар. — Ако се воле 
д њих примећивали се натписи за лорбер, нишадор, алеву паприку.{S} У другом делу дућана, поплоч 
цала ситних слабости и рачуна.{S} Он је нишанио високо.{S} Он је остављао свакоме слободан једа 
поправки.{S} И сад, да се ту усели неки Нишлија само за то, што господин саизвољава узети његов 
еш ништа да избегнеш, све ти се дешава, ништа ти не иде у корист.</p> <p>Илић погледа зачуђено  
окренути њен живот на боље.{S} Међутим, ништа се није догађало.{S} Београђани су се жалили на в 
ебе саме развалине, непрегледну пустош, ништа није остало од свега што је јуче још постојало, а 
њег трговца као и једног бољег радника: ништа у њој није давало утисак раскоши ; све је било по 
.{S} Она је ту остала непоколебљива.{S} Ништа није било кадро изменити дубоко осећање морала ко 
џинице и трговине са старим књигама.{S} Ништа не свраћа пролазнику пажњу на њега: фирма ни моде 
вна зида на брани била су подигнута.{S} Ништа јаче у граду није било сазидано: све сам цемент и 
сами ђаво не би могао отуд ишчупати.{S} Ништа на свету није било кадро спречити га у његовој бо 
вао је девојку у савршеној чедности.{S} Ништа на свету није било кадро да је скрене са правога  
анина на западу.{S} Он је био миран.{S} Ништа на њему није издавало узбуђење.{S} Једино су њего 
асака.{S} Сад то место стоји празно.{S} Ништа више није остало од <hi>Еснафлије</hi> до две чађ 
и он зловољно, окренутих леђа.</p> <p>— Ништа.</p> <p>Она га је волела, те би се други на његов 
жи десет хиљада динара мираза.</p> <p>— Ништа мање! — подсмехнуо се Чедомир.</p> <pb n="25" />  
, да се што пре отресе куће, за коју га ништа није везивало, и нађе се са својим вршњацима, дец 
свуд јури, трчи, код свију је, без њега ништа не може да прође.{S} Вишњи је доносио међу првима 
ана и рече Чедомиру:</p> <p>— Тата нема ништа против.{S} Само тражи да свршиш школу.{S} Дотле н 
њу до куће.</p> <p>— Ако госпођица нема ништа против? — уздржа се философ свечано.</p> <p>— Шта 
о на свог пријатеља:</p> <p>— Он не зна ништа о мени, а ни ја о њему, као да смо туђини.{S} Сва 
 косу, додаде одсечно: — Илић није крив ништа.</p> <p>Госпа-Матовићка се зарумени у лицу као да 
што их не закрпи?...{S} Бар то не стаје ништа.{S} Међутим, њему то не смета, он то не зна.{S} А 
пријатно није десило?</p> <p>— Не, није ништа — насмеја се Вишња силом. — Разгледала сам престо 
 Он је мислио да се она удала и да није ништа сачувала од спомена на њихово познаство.{S} И, он 
 знао, али му је сад било јасно да није ништа боље судбине од тог коња са пропалим ногама.</p>  
зрека : „Абдикацијом неких владара није ништа поможено народима кад она није у корист републике 
е понизи.</p> <p>— У осталом, мени није ништа право.{S} Све ме буни.{S} Нико ме не воли.{S} Са̑ 
ма, као са правим пријатељем, као да се ништа није <pb n="136" /> десило.{S} Други пут би се ду 
 није видео ништа.{S} Тога дана није се ништа нарочито догодило лично њему, али је његово срце  
сну руком онде где јој је срце, не рече ништа, повуче се натрашке, гледајући га нетремице, и из 
на њено раме.{S} Она се стресе; не рече ништа.{S} Другом руком он је обви око паса.</p> <p>Тада 
о у свога мужа.{S} Али ни Јован не рече ништа.{S} Они су обоје осећали Белину сакатост као свој 
н, дуг као вечност.</p> <p>Нико не рече ништа.</p> <p>Бела је устала, пошла неколико корака ка  
ов, и ја те позвах.</p> <p>— То не беше ништа одређено — примети му она, са несакривеним прекор 
шину, пепео.</p> <p>— Не говори ми више ништа — рече, устајући. — Ја те молим.{S} Не прати ме.{ 
вен, прими радо овај изговор да не ради ништа, и приста.{S} Они пређоше трем.{S} Један стари чо 
шла.</p> <p>— И ово, и ово, не треба ми ништа — и бацао је белешке, писма, књиге, фотографије.< 
<p>— Али си бледа?</p> <p>— Не, није ми ништа.{S} Остави ме, мајко...{S} Ено, зове те служавка. 
штај што је сиромах.{S} Вишња не замери ништа.{S} Она није знала за та понижења.{S} Чак јој се  
 право.</p> <p>Лазаревићева не одговори ништа.{S} Чедомир продужи:</p> <p>— Право претпоставља  
Вишња задрхта инстиктивно и не одговори ништа.</p> <p>Другарице избише на Теразије.{S} С обе њи 
ише моја кћи.</p> <p>Младић не одговори ништа.{S} Осећао је да ће доћи нешто горе, нешто страшн 
 на општи ниво.</p> <p>Илић не одговори ништа.{S} Били су дошли до оног долапа, па се спустише  
бе, радити за своје испите и не осећати ништа.{S} Али није могао.{S} Усред читања, кад је можда 
</p> <p>Вишња јој није знала одговорити ништа.{S} Њој се такође постављало исто питање.{S} Њен  
н је стеже снажно, грчевито, не мислећи ништа.{S} Под његовом руком увише се витке слабине дево 
Вишња приђе, пруживши руку, не говорећи ништа.</p> <p>— Како је леп тај каранфил! — поче <pb n= 
{S} Онда критикуј туђа дела, не стварај ништа, размећи се, другима препоручуј вечиту скрушеност 
/p> <p>— Моје студије...</p> <p>— Немам ништа против њих.{S} Врло је похвално кад не губите инт 
> <p>— Ја претерујем.{S} Ја још не знам ништа позитивно.{S} Треба видети у чему је ствар, треба 
— прекиде је Јован.</p> <p>— Онда ником ништа.{S} Боже здравља!... остави ти то мени... ви се љ 
е.</p> <p>Стари Матовић није примећавао ништа.{S} Он је при ручку имао добар апетит, извлачио и 
му од рукописа остало врло мало, готово ништа.{S} Требало је почети све из нова.{S} Али се он о 
ао право све што је сретао и није видео ништа.{S} Тога дана није се ништа нарочито догодило лич 
воје породице.{S} Никоме није привредио ништа.{S} Није задовољио девојку коју је узео за жену.{ 
гипки, пенушави.{S} Даље се није видело ништа.{S} Киша је пљуштала.{S} Са реке је допирао потму 
ом.</p> <p>Од лекције није било наравно ништа.</p> <p>— Показаћу ја сад реакционарима коме се д 
 кућу, али испод ока... као да га се то ништа не тиче.{S} Редови, млади момци у озбиљној, плаво 
/p> <p>— Све имаш што ти треба, па опет ништа од тебе — додаде жалосно. — А кад сам ја учио шко 
вне грађевине.</p> <p>Девојка не помену ништа.{S} Чедомир се свакако не сети.{S} Ћутали су.{S}  
тају на дохват популарне књиге, не пишу ништа, полажу много на беседништво, и живе, скривено, п 
 видиш шта се око тебе догађа, не можеш ништа да избегнеш, све ти се дешава, ништа ти не иде у  
ги познаници.{S} Знају је не само људи, но и мртва природа: куће, улице, камење.{S} На сваком у 
еширом од зелене свиле, разливала је са̑но своју хладну светлост по интимном намештају супружан 
а по улици са оним нашим ђаком... како ’но му беше име?</p> <p>— Чедомиром?</p> <p>— Јесте.{S}  
рмалности, добар тон, устручавање и <hi>ноблесу</hi>.</p> <p>— Добар дан! — прогунђао би Матови 
ти видела се велика разлика.{S} Имао је нов таман костим, претенциозан бео прсник, полуцилиндер 
авио како се озбиљно решио да да̑ земљи нов, либералан устав.{S} Јако је љут на реакционаре што 
отражити наслон на народ... мораће дати нов устав, грађанске слободе.{S} Наше идеје иду у сусре 
вори девојка у истом тону.</p> <p>Један нов пламен црвенила лизну јој уз лице.</p> <p>Они обоје 
ко негде, у непознати крај где би почео нов живот.{S} И као да хтеде остварити овај сан, он се  
лепоте, то беше њена симпатија, далека, нова, друга љубав која се приближава.{S} Ипак нешто у д 
 белио, лале жутеле, славуји певали.{S} Нова трава клијала је испод трња, снег копнио по <pb n= 
ићевој пољани.{S} Сад се ту шири читава нова насеобина разноликих вила, окружених цвећем и укра 
 философија".{S} Ма колико да му је ова нова критика позитивизма изгледала да се отима свакој ф 
мао велика одушевљења за бољи живот, за нова прегнућа.{S} Својом малом главом, она је обухватал 
 умиваоник од лима.{S} Под је покривала нова простирка коју је газдарица купила ту скоро и сва  
кућа тек тада пала у очи.{S} То је била нова грађевина, налик на извесне београдске куће, подиг 
ву капију.{S} Матовиће је била задесила нова несрећа.{S} Младен, који је још нешто слушао док ј 
ћ би погледао у свог сина.</p> <p>Једна нова бора оцртала би му се међу повијама.</p> <p>— Да с 
— Само још фале прангије! — говорила је нова баба и певуцкала неку популарну арију.</p> </div>  
тово ништа.{S} Требало је почети све из нова.{S} Али се он осећао неспособан за тај напор.{S} Њ 
уђенику без новца.{S} На крају крајева, новац није ни толико рђав колико се прича, ни толико до 
д се двоје воле...{S} А свет, фамилија, новац?{S} Трице и кучине!...</p> <p>— Бела! — прекори ј 
осетила муку од материјалног живота.{S} Новац је за њу био као неко средство за прављење поклон 
кшава борбу између тих неједнакости.{S} Новац треба разумети, па га онда без бојазни можеш воле 
уде свој и припада самом себи.</p> <p>— Новац је чудна ствар, моје дете — рече Матовић, обраћај 
 послови.{S} Као што видиш, штета је да новац лежи зазидан у темеље.{S} Фирма за машине даје ми 
 <p>— Не, не гледајте на те ситнице, на новац.{S} Погрешићете — рече Чедомир с поузданошћу која 
атеријалним интересима, бруји живот где новац господари свима питањима, царује индивидуализам к 
 у свако доба.</p> <p>Илић је пак мрзео новац, мрзео га оном мржњом, помешаном са нешто зависти 
и наметљиве савете. — Наше је да нађемо новац, а остало: то је његово.{S} Не може се наука поси 
ладу рано осетио.{S} Он је желео да има новаца да би осигурао слободу кретања, да би радио само 
{S} Међутим, било је нас који смо имали новаца и нас који га нисмо имали.{S} Знате ли да је то  
у сеоској механи.</p> <p>Илић није имао новаца; десило се <pb n="46" /> тако, глупо, остао је б 
имовином, јер се у каси не нађе онолико новаца колико се очекивало.{S} Акционарско друштво <hi> 
а су онда и скупо стали, те се оно мало новаца колико се могло скупити у једном покрајинском ме 
{S} И затим, доста сам потрошила очевих новаца због школе.{S} После мене долазе моја браћа.</p> 
ене, црне, <pb n="81" /> ниске, високе, нове, старе, збијене и раштркане како их само Београд м 
зум даје само карикатуру стварности.{S} Нове цитаделе романтизма дижу се против освештаних <pb  
удент је говорио искрено.{S} Износио је нове погледе о породици, о браку, о улози државе у мате 
знатим путем ка бујним предгорјима неке нове земље.{S} Мислећи на ту реку, која ју је уљуљкивал 
а њом даје радости, одмора, утехе, а не нове невоље и морално пропадање.</p> <p>Са том мисли по 
оставити.{S} Бојао се да јој не направи нове непријатности код родитеља, код маловарошана, који 
 променила.{S} Подигнуте су још две три нове куће.{S} Неколико трговина улепшали су своје излог 
е пронашао, увео у друштво, показао јој нове путеве, отворио нове видике.{S} Њене смешне грешке 
уштво, показао јој нове путеве, отворио нове видике.{S} Њене смешне грешке о основне ствари пра 
 плитка.{S} Треба храбро поћи ка идеалу нове жене, јер нама требају жене на висини наших дана,  
 прави глупости, а продужава и прави их нове, све му изгледа лако.{S} Уз њега се припило једно  
ањем да будућност донесе или не донесе, нови друштвени склоп.{S} Требало му је нечег новог, раз 
обро и изврсних намера.{S} Али, њима је нови живот убризгао сталешке мржње и понижења.{S} Њих р 
} По околним планинама образовали су се нови потоци и реке.{S} Воде почеше надолазити.{S} Из го 
{S} Баш одмâх после његове свадбе удари нови државни друм преко његовог дела очевине, те са сум 
ив све зловоље коју је осећао, да прати нови покрет да би га могао сузбијати.{S} Филозофи изила 
умете?</p> <p>— Не разумем — хтеде рећи нови суплент; поклони се и изађе.</p> <p>Гимназијска ср 
ролетња јагњад блејала, жуборили потоци нови, безимени, брзи.{S} Пролеће освајало, живот се обн 
S} То су се враћала празна кола за свој нови терет.{S} Међу њима је био и арап.{S} Носио је и с 
о год је било око ње, уверавало ју је у нови живот: варошка галама, начитани другови, одушевљен 
веном бојом.{S} По зидовима остарелим и новим, запуштеним и очуваним, просу се нека чаробна нер 
тамо нашао два оделита типа међу својим новим друговима.{S} Један је био већ господин, циничан, 
зонођења, могућности да се крене једним новим путем којим дотле није био прошао.{S} У осталом,  
које су се чудно поклапале с оним нечим новим што јој је надирало у душу.{S} Она их је памтила  
зио је тада у кафану, губио се у читање новина, у пушење, у играње домина с првим кога сретне.{ 
брадак и расипао комплименте научене из новина.{S} Без успеха је и кмет уцењивао задржавајући у 
 последњем часу појави се с пуном шаком новина.{S} Министар се осмехну.</p> <p>— Баш си геџа! — 
с се...“ говорила сам им, „јавно, преко новина, да цео свет види какве имам родитеље“.</p> <p>Ц 
</hi>.{S} Тако се у Чачку зове разносач новина, један <pb n="224" /> сакат млад човек, који без 
 одлазити на конференције, пискарати по новинама, ићи краљу на подворење.{S} Чим би он измакао  
ти за њу!</p> <p>Пред пошту дохрама <hi>новинар</hi>.{S} Тако се у Чачку зове разносач новина,  
едном речи: „Чедо!“ и, мало ђачки, мало новинарски и књишки, излагала строго, готово суво, обич 
ским <pb n="113" /> ћошковима, у бледим новинарским словима, у комбинацијама домина, у густом д 
него што је требало.{S} Читао је књиге, новине, књижевне листове неуморно.{S} Опијао се њиховим 
 смрт него понижење.</p> <p>Бела згужва новине.</p> <p>— Остави те глупости, бог с тобом!...{S} 
 нервозна радозналост кадгод би узимала новине откако се вратила у Чачак.{S} Читала их је од по 
 прође.{S} Вишњи је доносио међу првима новине, пропраћајући их стално каквом пошалицом.{S} Па  
 једу врло мало, троше што год имају на новине и брошуре, читају на дохват популарне књиге, не  
била обамрла. <pb n="63" /> Двоје троје новине које су излазиле писале су само о укопним друштв 
де, викну :</p> <p>— Ево важне... лажне новине! </p> <p>Обузимала ју је нервозна радозналост ка 
е, и кад остаде на само са Белом, разви новине.</p> <p>— Пардон за један часак... само нешто да 
ле прве забуне, обузе је љутња.{S} Баци новине на под.{S} Затим их поново диже и укочено гледаш 
ио и очекивао кафу.{S} Понекад би читао новине, а кад њих није било, узео би <hi>Горски Вијенац 
е зету. — Зар се за свадбени пут купују новине?</p> <p>— Нешто ме интересује — одговори младић  
е, он се не даде да га занесе та струја нових нада, него исприча другарици у кратко све шта му  
језеро здравих живаца бунтовним мислима нових дана и готово јој хтеде рећи: „Хајде, срећна душо 
 кола, очекујући да у њима види кога од нових, слободоумних министара.</p> <p>— Од њих земља оч 
унчане системе, где је откривао милионе нових ствари, чуда, лепота, какве не би нашао ни у најч 
 он је волео све што је пријатно, лако, ново, лепо.{S} У недостатку материјалног уживања, он се 
првог који наиђе.</p> <p>— Знате шта је ново? — рече им Милева једно вече. — Мешовити хор <hi>Љ 
ен прсник и капут мрк.{S} Да је то било ново, изгледао би да се увио у тробојку какве црначке р 
м углу остало је нешто од ње.</p> <p>То ново расположење држало ју је све док се не виде с Кајо 
ријатно.{S} Тешко, јер је осећала нешто ново у себи, нешто јаче од ње, непознато, дубоко и фата 
ских вечери.{S} Тражила је у њима нешто ново, изненадно, добро, нешто што ће доћи и изменити, о 
} Она је заборављала прво правило свога новог васпитања да млада девојка бира себи мужа потпуно 
а као да је хтела узети у одбрану свога новог познаника, подиже глас и рече изазивачки својој д 
друштвени склоп.{S} Требало му је нечег новог, разонођења, могућности да се крене једним новим  
исала трпезарију... ти си се бакћао око новог устава.{S} Ју, обешењаци, да ми је уши да им изву 
уције.{S} Изгледа као да идемо у сусрет новог хаоса.{S} Шта се дешава међу математичарима, Илић 
ојка је знала да Илић даје лекције сину новог министра, Матовића.{S} Слушала је од другова да г 
 пет часова, Мића Живковић, надничар на новој грађевини Привредне Банке, ударио се неколико пут 
кама, који су скупљачи претплате свакој новој књизи, повереници одбора за дизање разних спомени 
јсије, говорили о професору Матовићу, о новој <pb n="12" /> политичкој ситуацији, о будућности  
је био пуст.{S} Влажна пољана дисала је новом, великом надом.</p> <p>— Што ми то раније ниси ре 
pb n="156" /> украшену овде онде каквом новом приземном кућицом, где се видела уређена баштица  
 тицало што би то било противно његовом новом убеђењу!{S} Али је Илић био још млад, у добу кад  
њега.</p> <p>Доиста, салон је блештао у новом плишу и свежим бојама.{S} Само је био незграпан с 
/p> <p>Тек на кондицији дозна за велику новост која се још од подне шапутала по породицама ближ 
иле гоне, а враћала се тек у вече, пуна новости.{S} Младен је одлазио такође, у школу, рано, да 
} Стари кујунџија се противио у почетку новотаријама свога сина.{S} Називао му књиге <hi>купуса 
 пријатно.{S} Свога мужа сматрала је за нову играчку коју је добила и која треба да је поред ње 
оје и рече весело, као да је наручивала нову хаљину:</p> <p>— Нека сте благословена, децо моја. 
ве <pb n="35" /> у школи, видела је сад нову варош пуну младих људи, који се боре против живота 
т сати из јутра, пијан.{S} Дочекивао је нову годину с друговима, па га пиће преварило.{S} Његов 
и на лето свршавате школу? — упита Илић нову познаницу.</p> <p>— Да.</p> <p>— Шта мислите после 
у да омрзну човека кад на њему угледају нову кравату.{S} Тај тип се буни против власти, не да б 
у се привиђало као да иза ње види једну нову варош, испреплетане жице, стотине точкова у покрет 
љи очекују од мене, од моје школе... од новца, напослетку, који су потрошили на мене.</p> <p>Де 
аповедао за паклић дувана осуђенику без новца.{S} На крају крајева, новац није ни толико рђав к 
и — одговарао им је убеђено. — Не жалим новца.{S} Само нек се не губи време.{S} Све ће се врати 
пуњавала своје потребе и где је требало новца само нешто за порез или молитву. <pb n="21" /> Он 
авља, видећемо се.{S} Ја ти шаљем нешто новца кад и ово писмо.{S} Велим, нек ти се нађе ако се  
 разних старина : камене стреле, римске новце, бронзано прстење које је купила по околини.{S} Т 
 два засебна сталежа, где је осуђеник с новцем заповедао за паклић дувана осуђенику без новца.{ 
 осећају слаби према јакима.{S} Он је у новцу видео силу која учвршћава живот, пријатеља који о 
S} Најчешће се помињале речи о I</p> <p>новцу, динари, па онда псовке, које су у нашем говорном 
м шеширом на глави и високим чизмама на ногама. — Еј, Милисаве, ходи да ти представим моју најм 
.{S} Она није могла издржати цео дан на ногама, подносити сва она трчкарања, представљања, игра 
 десно његова госпођа, лево Чедомир, са ногама учтиво подвученим под столицу.{S} До њега је сед 
презирала свога драгана, тога човека са ногама као у роде, с претенциозном <pb n="311" /> главо 
та боље судбине од тог коња са пропалим ногама.</p> <p>— Општи ниво!...{S} Општи ниво! — понављ 
 је из Београда, фабричка, са гвозденим ногама у виду лавовске шапе, и са уским зеленим лествиц 
рх стари господин, с нешто раскораченим ногама као да још носи гвожђе, десно његова госпођа, ле 
е била гвоздена, друга дрвена, трећа на ногаре.{S} Ту собу је могла обитавати породица једног м 
и на сандуцима, на даскама закуцаним на ногаре или у четири кочића.{S} Њихова клупа је из Беогр 
м потписом.{S} Једно велико огледало на ногарима попуњавало је празнину између прозора.{S} На з 
 рече гласно.</p> <p>Диже се полако.{S} Ноге су га једва држале.</p> <p>— Можда ће то бити једи 
осила свима.{S} Махала рукама, бацакала ноге, окретала се у балету и тражила очима Чедомира да  
{S} Сирото кљусе, било је болесно у обе ноге, свакако од какве неизлечиве болести, па ипак се с 
нца вајала је дивно листове њене здраве ноге.{S} Изнад њеног рамена се дизала Чедомирова глава, 
да је та животиња одличног соја: високе ноге, развијене сапи, мали трбух, длака као свила.</p>  
 ова страћара.{S} Иди куд те очи воде и ноге носе, па тражи себи девојку.{S} А кад је нађеш, се 
што по дворишту сагибајући леђа, ширећи ноге, избацујући своја претерано развијена бедра, често 
p> <p>Дечко устаде лењо и, клатећи се с ноге на ногу, упита с врата:</p> <p>— А где вам стоје?< 
поклецнувши само једанпут својом хромом ногом, већ беше у другој соби. — Што су дивне, само да  
ако снажан, да она посрну својом хромом ногом и једва се заустави на половини салона.</p> <p>И  
и утешно долазило јој је из тих коњских ногоступица и разлистале природе, која се у роси зорино 
ива светлост.{S} Распознавале се коњске ногоступице у отврдлу блату.{S} Једно бело парче неба у 
ратке хаљине и откривао ногу до колена, ногу младу, а развијену, ногу танку, а заокругљену, изв 
огу до колена, ногу младу, а развијену, ногу танку, а заокругљену, извајану као од неког божанс 
</p> <p>Друштво загази у ливаду.{S} Иза ногу је остајао сив траг превијене траве.{S} Момци и де 
ог надзора, пала са степеница и сломила ногу.{S} Стога су јој вечито угађали. <pb n="123" /> По 
чко устаде лењо и, клатећи се с ноге на ногу, упита с врата:</p> <p>— А где вам стоје?</p> <p>Н 
скутовима њене кратке хаљине и откривао ногу до колена, ногу младу, а развијену, ногу танку, а  
му удобнију ћелију, скинули му гвожђе с ногу, допуштали посете пријатеља.{S} Тек под зиму, Јова 
 коме у том тренутку скидају букагије с ногу и нуде за министра... на професорову ћерку, око ко 
 имала шеснаест година, храмала на леву ногу и којој су њено необично име — име професорове мај 
едонца, кисело насмејаног лица и кривих ногу.{S} Њега сви његови гости зову <hi>Стрика</hi>, па 
, да се за час начини поток поред њиних ногу.{S} Они су ишли даље.</p> <p>Таман да се спусте ни 
а лица, раздрљених груди и врата, босих ногу, па радиле нешто по дворишту сагибајући леђа, шире 
вна округла рамена, у румену кожу босих ногу.</p> <p>— Ево ме... узми ме! — промуца њен глас.</ 
рпезарије је допирало звецкање тањира и ножева.{S} После се чуше удари метле по поду.</p> <p>Бе 
ним тањиром румених кајсија.</p> <p>— А ножеви? — пребаци јој мајка.</p> <p>— Ју! — трже се дев 
им варошанином и ударио га тако страшно ножем у трбух да га је послао на онај свет, па после ум 
ом кућом спази два војника на стражи, с ножем на пушци.{S} Иза њих се шарениле две покретне стр 
 стоје?</p> <p>Најзад их донесе: малене ножиће за воће, са оштрицом од месинга и дршком од порц 
е промукла, далека и кратка команда: „К нози!“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_ 
, уредио краватну, погледао да ли су му нокти како треба, па одлазио на ручак, пењући се уз кра 
и оквир.{S} Она је била као створена за нормална осећања жене.{S} Све је било ту да та жена пос 
 чији се отегнути нагласак и говор кроз нос одржавао још после толикогодишњег аклиматисања у Бе 
 Добар дан! — прогунђао би Матовић кроз нос с природном и инстинктивном грубошћу у гласу, кад ј 
раму за један крај, као заставу, брисао нос на сав глас и хвалио одличну кујну своје жене.{S} К 
>— Кажу — додаде друга девојка, великог носа и зелених очију — која нагази на вилинско коло ник 
 жубори, као музика.{S} Звона звоне.{S} Носе се бардаци ракије.{S} На гробљу, које се из далека 
страћара.{S} Иди куд те очи воде и ноге носе, па тражи себи девојку.{S} А кад је нађеш, сети се 
 шетају.{S} Говори се много.{S} Госпође носе дуго своје хаљине.{S} Понекад се иде у позориште,  
разилије, као овај у ћошку... с великим носем што тера мртвачка кола.{S} Еј, Марјане, колико си 
Осам — одговори кратко човек с дугачким носем, не дижући главе са свога длана.</p> <p>— Не учи  
била је од тог оца са великим, меснатим носем, од те мајке, коју су изморили кућни посао и чест 
о. — Они се воле годину дана пред нашим носем, а ми... слепци код очију!{S} Бела ми је сад приз 
м правцу: пушта браду, чупав је, аљкав, носи умашћен шешир и уздигнуту јаку.{S} Он је слободоум 
аром пуним цигаља. — Вели, неће више да носи цигље... то му је испод достојанства!</p> <p>— А к 
 тачнија она пословица да се не зна шта носи дан, а шта ноћ.{S} Странци нас зову земља изненађе 
пио?</p> <p>— Купио.{S} Вели ми, тај ми носи педесет гласова.{S} Дао је две банке за шешир.</p> 
 с нешто раскораченим ногама као да још носи гвожђе, десно његова госпођа, лево Чедомир, са ног 
 промашене удаје, она је, против свега, носила у дну срца успомену на младића који ју је некад  
здарица отвори, боса, само у кошуљи.{S} Носила је један велики формулар и молила га да јој то и 
крила вешто своје маневре од других.{S} Носила је редовно послужење кад је младић држао лекцију 
</p> <p>Вишња је ћутала.</p> <p>Оне обе носиле су дугу црну кецељу, просту витицу око главе, су 
ва подмладила.{S} Са пијаце служавке су носиле зелену салату.{S} Роба се пресијавала, извешана  
 тумарао са свим квартовским мангупима, носио шешир на криво, говорио шатровачким језиком, зади 
је откључавао кофер, вадио стара писма, носио их у најнепосећеније кутове варошких паркова, и т 
{S} Један шегрт је ишао средином улице, носио на глави трубу од фонографа и певао колико га грл 
/p> <p>Директор је био постарији човек; носио је стално црно одело, био је резервни официр, бри 
том.{S} Ципеле су му биле потковане.{S} Носио је сваки дан оковратник, и то оборен, с лептираст 
и терет.{S} Међу њима је био и арап.{S} Носио је и сад главу оборену и климао десно-лево.{S} Че 
стић писао своје гром-мисли, лепи Млађа носио кариране панталоне, а еманциповане другарице гриз 
а, електрични трамвај <pb n="268" /> је носио другарицу његових младих дана у правцу Врачара.</ 
и концесију животу.{S} У клубу, који је носио звонко име Група Великошколаца Социјалиста, почел 
то државни фијакер по кочијашу, који је носио униформу састављену од писмоноше и коњичког офици 
 вајкао.{S} Чак ни на порез.{S} Лепо се носио: зими астраганску шубару и капут од параћинског ш 
а ју је храброст лопова, заносила ју је носталгија робијаша који се враћа своме крају.</p> <p>П 
 му наваљују разнолики осећаји, од тихе носталгије што смо пустили срећу да одлети кад су нас њ 
иту скрушеност; пењи свој глас за једну ноту више изнад свакидашњости.{S} Ето ти кључа да поста 
е стазом и изби на излазак од парка.{S} Ноћ је већ наваљивала са истока и падала на варошке кућ 
знамо и улепшамо као у бајци.{S} Јесења ноћ ју је опијала, слике у глави обавијале се као паучи 
.{S} Напољу је свитало.{S} Кратка летња ноћ дизала се лагано, као магла, и откривала широк шор, 
ловица да се не зна шта носи дан, а шта ноћ.{S} Странци нас зову земља изненађења.</p> <p>— Не  
/p> <p>Кућа је била мирна.{S} Напољу се ноћ ширила, ведра и ћутљива.{S} Та пространа тишина при 
болеснице, да неће одмицати од ње дан и ноћ.{S} А кад оздрави, она ће јој испричати шта се с њо 
лазио је масу задовољстава радећи дан и ноћ.{S} Учење му је изгледало најрадије, најсретније ре 
беси венац више капије, па ако га преко ноћ нестане, знај да ћеш се удати те зиме.</p> <p>Вишња 
уштен с робије онако брзо, управо преко ноћ, како су се надали на дому.{S} Краљ му је на дан ве 
ели и шарени као сватови, и губили се у ноћ преживелих година.{S} Преста брзо да се бори против 
на памет поједине фразе, зурио дубоко у ноћ у неподгрејаном и полуосветљеном ћилеру какве сирот 
 — Ја ћу бити тачна.{S} Збогом.{S} Лаку ноћ.</p> <p>— Лаку ноћ.</p> </div> <div type="chapter"  
.{S} Збогом.{S} Лаку ноћ.</p> <p>— Лаку ноћ.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_C2 
 цвокоћући и згрчена поред њега.</p> <p>Ноћ је улазила у собу кроз прозор.</p> <pb n="159" /> < 
.</p> <p>Једном се дигнуо с рада у пола ноћи.{S} По споредним улицама биле су већ угашене свети 
 несрећан у кући, он је лутао по читаве ноћи да олакша себи, тражећи које љубазно лице да се ра 
{S} Осећао се истрошен, утучен; по целе ноћи није могао заспати.{S} Реч Христова врзла му се по 
о момке варат’</l> <l>У те ведре, ладне ноћи,</l> <l>У те сјајне месечине?</l> </quote> <p>Лаза 
обност тренутка.</p> <p>— Дођи ми једне ноћи — рече му она између два пољупца.</p> <p>— Не гово 
 сила управља нашим мислима?{S} Те исте ноћи Вишња је сањала да се удаје за Чедомира.{S} Сан је 
звежбанија нудиља.{S} Три дана и четири ноћи није напуштала болесничке собе.</p> <p>Идућег дана 
} Варош тонула, љушкала се, разливала у ноћи.{S} Девојчино срце се опијало том идилом.</p> <p>О 
збуна мртвих ствари, једно бојно поље у ноћи са свим ужасима који се појављују и онима који се  
е се на парк.{S} Из шуме је долазио дах ноћи, мирис боровине, свежина росе, задах трулог лишћа. 
ј.</p> <p>Једне од тих влажних, мрачних ноћи, чу се пуцањ, јачи од топа, страшнији од грома, ка 
о.{S} Могло је бити око осам часова.{S} Ноћне паре блуделе су већ кроз атмосферу и покушавале д 
алазила се у једној забаченој улици.{S} Ноћне светиљке чкиљеле су у зраку пуном кише.{S} Под њи 
е, ђачки скупови, дуга бдења, па и саме ноћне светиљке, које су расипале своју несигурну светло 
фане су биле затворене, изузев неколико ноћних, на рђавом гласу. <pb n="167" /> Он изабра најго 
p> <p>Пред огледалом је стајала Вишња у ноћној кошуљи, боса.{S} Као ван себе, гледала је своју  
одићи по једна централа, чије би струје ноћу осветљавале нашу варош, наша села, путове, а дању  
 том тренутку скидају букагије с ногу и нуде за министра... на професорову ћерку, око које ће с 
} Ретки су као беле вране.{S} Садашњица нуди једва предмете за радост.{S} Данашње доба...{S} Па 
и, жива младост, сумња у радост која се нуди, непомирљив идеализам, неутољива жеђ за усавршавањ 
 Ристић, следбеник класичних философа и нуди на продају свешчице својих <hi>Гром-мисли</hi>. <p 
 збрише целу варош.{S} Међутим, она нам нуди хиљаде руку, да нам олакша борбу за насушни хлеб.{ 
је често тражила мараму да је намирише, нудила му бонбоне, китила га цвећем из саксија, слала п 
љу.</p> <p>— Извол'те, господин Илићу — нудила је Бела кајсију коју је сама искрижала и прекида 
далеко.{S} Где се окрене, ливада јој је нудила меке, миришљаве простирке.{S} Дуге, танке травке 
ајући одговор, стара жена донесе што је нудила.</p> <p>— Је ли ти сад боље?</p> <p>— Да, да.</p 
успомена и присуства девојке која му је нудила што му она друга није могла дати.</p> <p>— Понов 
у слатка и мека као та воћка коју му је нудила.</p> <pb n="13" /> <p> Он узе кајсију и, нехотиц 
 оставити.{S} Она је била ту, она му се нудила, љубила га без питања, украшавала му живот много 
илозофским проблемима.{S} Култура му се нудила на сваком кораку: музеји, споменици, позоришта,  
туденткиња показа се као најизвежбанија нудиља.{S} Три дана и четири ноћи није напуштала болесн 
ни зла апсолутног, већ конфликта између нужних сила.{S} У то буди уверен.</p> </div> <div type= 
о-пото, и с <pb n="165" /> друге стране нужности друштвеног живота онаквог каквог су га створил 
ских веза и заштитника, права друштвена нула, некористан никоме и који се никога не тиче.</p> < 
а њу целу, њему се привиђало као да иза ње види једну нову варош, испреплетане жице, стотине то 
тављена рупа за чашу или сапун, а изнад ње налазио се узидан крст од црвеног камена на коме је  
/p> <p>Савлада се.</p> <p>Младић, поред ње, примети промену на њеном лицу.</p> <p>— Простачке п 
а, осећао се задовољан што је ту, поред ње, што је она близу њега, што посматра њену уску сукњу 
је жуборила иза једног врбака.{S} Поред ње се отезала чачанска котлина зелена, питома, доброћуд 
ше дуго своју сенку која је расла поред ње.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ти си паметан човек... ти  
о се <pb n="184" /> служавка нађе поред ње с времена на време.</p> <p>Лазаревићка се опорављала 
коју је добила и која треба да је поред ње кадгод јој се прохте.{S} Међутим, Илић се бавио дуго 
и га преко своје другарице, клече поред ње, подиже јој главу својим изанђалим рукама, и обузета 
азлог је био прост; брана и тунел поред ње били су главни радови предузећа; наравно да су онда  
се присуством човека који је ишао поред ње, слушала је радознало и жудно његове речи... речи шк 
 било девера него је Чедомир ишао поред ње, шапутао јој нешто поверљиво, гледао ју је нетремице 
е кораке.{S} Један поток је јурио поред ње.{S} Она загази, и пређе на другу страну.{S} Кораци с 
а већ толико пута до знања да он има од ње да се учи.{S} Поред тога, бојао се да не начини кака 
ебелу сенку чак преко улице.{S} Даље од ње, по једној пијаци, око сандука, гомиле бостана и пок 
сећала нешто ново у себи, нешто јаче од ње, непознато, дубоко и фатално, нешто што је наваљивал 
а врцну у њеним очима.{S} Нешто јаче од ње заповедало је сад њоме, и она раскопча хаљину до дна 
нези око болеснице, да неће одмицати од ње дан и ноћ.{S} А кад оздрави, она ће јој испричати шт 
 великошколац, образован човек, виши од ње.{S} И млада девојка као да је хтела узети у одбрану  
 две стране.{S} Неколико корака лево од ње, стајао је Чедомир блед, погнуте главе, намрштених о 
 даље.{S} Можда је ипак нешто остало од ње?{S} Можда ће најзад наћи нешто своје?{S} Корачала је 
исана кућа сеоског изгледа.{S} Десно од ње видео се низ ситних краварских станова с прозорима д 
е.{S} На сваком углу остало је нешто од ње.</p> <p>То ново расположење држало ју је све док се  
{S} Нико у школи није могао опазити код ње какву промену или ваншколску мисао.{S} Марљиво је ра 
 себе, гледала је своју слику, слику не ње, него друге жене, не жене, него нечије наготе.{S} Ње 
њом, па после сваког дана, и најзад без ње.{S} Како се Каја изгубила из њиховог друштва?{S} Отк 
ужена мирисавом маглом црне косе.{S} Из ње су светлеле, као две звезде, две хитре зенице, које  
 њен живот био дотле празан, недостојан ње као човека.</p> <p>Код куће ју је чекала хладна вече 
ва са гломазним кубетом од лима.{S} Око ње су ситне куће на један спрат и механе за сељаке.{S}  
је наравно читав свечан догађај.{S} Око ње су се утркивали мајка, млађа <pb n="56" /></p> <p>бр 
о место да седне и сплете венац.{S} Око ње се простирала таласаста равница на далеко.{S} Где се 
 њега, чинило јој се да се губи све око ње.{S} И она сама се губи, нестаје је, тоне.</p> <p>— Ш 
 сама у зраку пуном кише.{S} Све је око ње било сиво, тако сиво да се њена црвена блуза у тој п 
S} Оне су се јављале поново, ницале око ње, обузимале је против њене воље као искушење, и девој 
е, корачала крупно; сукње су летеле око ње као мантија у попа.</p> <p>Вишња се добро осећала на 
и модре врвице њихале се пред њом и око ње.{S} У уста јој је навирало једно слатко пиће, као гр 
 немо зелено коло које се обавијало око ње.{S} Неко тешко осећање савијало јој се на срце.{S} Њ 
ати своју мисао.{S} Што год је било око ње, уверавало ју је у нови живот: варошка галама, начит 
ела; успомене, оне лепше, ницале су око ње, и она је била тад уверена да је Београд њено изабра 
а ка чистом плаветнилу осветљеног неба, њега обузе једно јако, немирно осећање, слично болу за  
саму мисао да то пише љубљеној девојци, њега је обузимала нека чар, скоро физичка, и он је тера 
p>Заман је Вишња звала свог драгана.{S} Њега није било више међу живим.{S} Остало је само његов 
у у живот с чудним поверењем у себе.{S} Њега пак сумња је задржавала сад у свему што би предузе 
исело насмејаног лица и кривих ногу.{S} Њега сви његови гости зову <hi>Стрика</hi>, па по њему  
 <p>— И Чедомир... чудна ми чуда!{S} За њега и јесу којекакви богаљи.{S} Ју, господина — додаде 
Идеал му је што и свака комедија.{S} За њега не постоје науке, него Наука.{S} Он је ватрени при 
ив је схватао на старински начин.{S} За њега философски системи нису имали вредности.{S} Нарочи 
ви ђак у сваком разреду, четворка је за њега била увреда, никад је није добио.{S} Десио му се н 
 је свеједно: куд једемо сви, биће и за њега...{S} Можемо му дати и једну собу у авлији — додад 
ећала је да је њено цело биће везано за њега.{S} Њено срце грчило се у мукама.{S} У њеној души  
једино на свету, куца у том тренутку за њега... на своје лектире, убеђења, на себе самог...{S}  
централу <hi>Рад и Светлост</hi>.{S} На њега налетише црне мисли као осице.{S} И као да се хтед 
 њом.{S} У погледу који је управљала на њега, он би спазио понос који страда, а можда нешто и н 
тела сазнати какав су утисак учиниле на њега те речи.</p> <p>— А љубав, мама? — примети Бела, и 
сподин-Илићу? — пређе Бела изненадно на њега, скупљајући празне шоље.</p> <p>При тим покретима  
{S} Ништа не свраћа пролазнику пажњу на њега: фирма ни модел робе што се ту може наћи.{S} Али о 
и, тумачио је као да је управљен против њега: било да она не дође на заједнички час, било да га 
тарог времена, иако сам се бунио против њега: брак ми изгледа вечито нешто севдалијски... уз пр 
ивао у чаршији окрену се у мржњу против њега.{S} Обедише га чак да је несавесно руковао с друшт 
ја је њему изгледала само немогућа због њега самог, те му изазивала потребу да промени себе, да 
це надземаљска милина.{S} Девојка поред њега имала је зеленкаст жакет који је врло лепо доликов 
че младић девојци која је стајала поред њега и гледала, стегнутих губица, у лепу долину, где је 
чуди се Вишња.</p> <p>Она је ишла поред њега лаганим кораком и строга.{S} Њеном пратиоцу чинило 
нежна, бледа, цвокоћући и згрчена поред њега.</p> <p>Ноћ је улазила у собу кроз прозор.</p> <pb 
ече она, па весело седе на канабе поред њега.</p> <p>Кроз чипкане завесе на прозорима видело се 
/p> <p>— Арап!{S} Арап! — драо се поред њега поносно најмљени рабаџија.</p> <p>То уважење губил 
му, радост што је види, што је ту поред њега, сласт што је заљубљен више него први пут кад су п 
 и они који су старији <pb n="48" /> од њега, они од којих зависи ток државе и друштвеног живот 
њему, <pb n="236" /> можда још бољег од њега.{S} Како би иначе могла продужити да живи!{S} У Мл 
вољна.{S} Чедомирова сестра, која је од њега била старија две године, била је већ као дете каћи 
су тамо постављани људи с мање школе од њега.{S} Дивно је чудо било што поред своје философије  
дник, затворених очију.{S} Мало даље од њега видео се крвав перорез.</p> <p>— Говори ко те уби! 
ице на седељке; нико није умео лепше од њега да начини сунцобран од тиквена листа ни да састави 
p> <p>— У селу је добро свакоме који од њега не тражи више него што оно може дати — одговори он 
м.{S} С пуном збиљом, као да то само од њега зависи, покуша да од те две девојке начини једну.{ 
ња за оним што нема, што је различно од њега, што ствара контрасте и наду на потпуност.{S} Поже 
е још са житом, стоком, шљивама.{S} Код њега су биле најскупље цене, али је купаца било доста,  
 купаца било доста, јер се знало да код њега човек неће бити преварен ни у мери ни у роби.{S} О 
душом.{S} Што јој се некад допадало код њега, чинило јој се овог пута ружно, себично, одвратно. 
па може бити и више.{S} Јер се беху код њега десили догађаји који су створили непремостиви јаз  
дног коња, врло лепог, и чудио се одкуд њега да употребе на тај простачки посао.{S} Није се раз 
уће, свуд јури, трчи, код свију је, без њега ништа не може да прође.{S} Вишњи је доносио међу п 
и које је имала с Илићем.{S} Она би без њега остала мала паланчанка каква је била.{S} Он ју је  
 тако силно, чудно, као да се доиста из њега излива дах неког надприродног бића.{S} Милева отрч 
ави их нове, све му изгледа лако.{S} Уз њега се припило једно женско створење, цело једно женск 
е гуша стеже, очи почеше да га сврбе, и њега обузе луда, болесна жудња да рашири руке и да зава 
н.{S} Ради њега су били ти напори, ради њега је хтела бити ослобођена жена.{S} Нашто онда еманц 
дијама изгледао јој је излишан.{S} Ради њега су били ти напори, ради њега је хтела бити ослобођ 
тид ју је било и од самог Илића, а ради њега и ради својих родитеља, она је желела бити најбоља 
уши дубила се болна празнина.{S} Губећи њега, чинило јој се да се губи све око ње.{S} И она сам 
4" /> руке, да осети њу целу, обешену о њега.{S} Девојка притисну руком онде где јој је срце, н 
ма учтиво подвученим под столицу.{S} До њега је седео Младен, који се никако није хтео скрасити 
пођицу Матовић.</p> <p>Она је седела до њега и посматрала га весело, готово безазлено и у исти  
као привезане; цела варош радила је око њега, само се он осећао неспособан за најмањи покрет.{S 
ађали се један из другог, гурали се око њега, пролазили поред његових очију весели и шарени као 
S} Колико би ствари видео како лете око њега тако у тишини изгубљених часова!{S} Колико пријатн 
ан да живи.{S} Он није видео да сви око њега имају свој крст на леђима.{S} Он је видео само себ 
 врелим данима кад никога није било око њега, та су га писма уверавала у све што је несвесно хт 
 Арап!{S} Арап! — викали су умиљато око њега надничари првога дана кад је доведен; миловали су  
Она је још волела Чедомира; она је само њега волела.{S} Поред свих мана, он је био њој најбољи, 
а би га што мање узнемирила и гледала у њега сивим, остарелим очима које су цуриле.</p> <p>Илић 
и да га поздраве, а деца се загледала у њега, као у чудо.{S} Недељом и празником свет <pb n="17 
 су гошће кад их је Матовићка уводила у њега.</p> <p>Доиста, салон је блештао у новом плишу и с 
 јој је унутрашњи глас. — Ти си дошла у њега весела као срна, <pb n="243" /> побегла си с ишчуп 
с васкрса мртвих, страшни суд, кад је у њега веровао.</p> <p>Изненадно, без икаквог узрока, као 
боље је пристати на живот, пустити се у њега.</p> <p>Јер какав да је, живот постоји, он се не м 
ад њено изабрано место.{S} Она долази у њега као стара познаница.{S} Њу чекају многи познаници. 
о јунак тих дана.{S} Људи су веровали у њега, сматрали га за нешто више од себе.{S} Кад је прол 
но, ту, поред себе, да се сав загњури у њега.{S} Он је толико очекивао ову <pb n="98" /> девојк 
 је тада полагано, суво, не гледајући у њега већ у један кут од салона и као враћајући се с нек 
} Цело његово поштење усправи се између њега и девојке.{S} Он се сроза с канабета као кривац.{S 
н што је ту, поред ње, што је она близу њега, што посматра њену уску сукњу, њену плаву косу, пр 
 које је само њој могао рећи.{S} Али су њега сад одушевљавале друге мисли, обузимала га је ватр 
У том тренутку, девојка полете у правцу њега, пребаци му руке преко рамена и обеси се сва о њег 
да му пркоси.{S} Његова је душа патила, његов понос је страдао, његово срце желело освете.</p>  
 Истина, Радоје није знао звонке фразе, његов говор није био окићен социолошким и економским те 
орио се јуначки за слободу своје земље, његов дед је кметовао дуго година у свом селу, његов от 
ед је кметовао дуго година у свом селу, његов отац, са нешто мало школе, начинио <pb n="299" /> 
 ме плаши.</p> <p>Радоје је погледа.{S} Његов поглед је био сама љубав.{S} Хтеде утешити девојк 
его што је његова слутња предвиђала.{S} Његов поглед се прошета од Беле ка њеној мајци, па онда 
Девојка га никад лепшег није видела.{S} Његов поглед ју је заносио, његове речи је опијале, њег 
Он није живео, није био међу живима.{S} Његов поглед из суморних, мрачних очију ишао је негде д 
чега другог до другарских саопштења.{S} Његов одговор пак није се могао скалупити у та општа ме 
пречити га у његовој борби за народ.{S} Његов радикализам није био више политика, већ једна врс 
 јој дати доказа сигурне будућности.{S} Његов глас је дрхтао:</p> <p>— Ја се нисам шалио.{S} Ча 
ију ишао је негде далеко, у бескрај.{S} Његов несрећни геније, који је дотле владао овом водом, 
у с друговима, па га пиће преварило.{S} Његов <hi>цимер-колега</hi> није се био још вратио са б 
мрак.{S} Часовник је куцао на столу.{S} Његов глас би се утишао по каткад да се једва чује; зат 
н није био тако исто од доброг соја?{S} Његов прадед борио се јуначки за слободу своје земље, њ 
{S} Људско срце му изгледало преуско за његов сан и мисли.{S} Поново је почињао да живи.</p> <p 
гињала се, кидала га, мирисала, стезала његов сноп уз груди.{S} Те груди!{S} Чиниле су јој се т 
} Она је седела у Чачку и стално чекала његов одговор.{S} Дани су јој пролазили полако.{S} Сунц 
ла је тај посвећени кут Београда и била његов најбољи украс.{S} Тако слободна, још више <pb n=" 
овом собом.{S} Собарица је наместила на његов прозор саксију резеде.{S} Госпа-Матовићка слала м 
.</p> <p>— Мизерија! — рече презриво на његов рачун, устаде са свог места, пређе преко собе, па 
е вратила из Београда.{S} Избегавала је његов поглед.{S} Пуштала га да говори, и тек тако, глед 
ћ родио се године 1878 у Ваљеву, где је његов отац био рачуноиспитач.{S} Илићи су били пореклом 
лишила очевине.{S} Он је знао колико је његов отац имао муке док је ту кућу подигнуо и очувао.{ 
а, донетог из Србије.{S} Доиста, кад се његов дух стварао, природне науке достизале су свој врх 
е болесно, воља немоћна.{S} То му откри његов интимни пораз.{S} Слично разоружаном ратнику, он  
и му руке преко рамена и обеси се сва о његов врат.{S} Он осети поново њене усне на својим усти 
{S} Он га није имао, он му се чинио као његов лични непријатељ кога треба савладати, и он га је 
а се дешавало нешто што ће изменити цео његов живот.{S} Он је био дубоко заузет самим собом и в 
био Илићев изабрани писац.{S} Он је био његов божански учитељ, у кога је веровао као Турчин у М 
адини планине Повлена.{S} Ту се населио његов прадеда Илија, по коме су и име добили.{S} Све шт 
ао.</p> <p>Учинило му се да се остварио његов велики сан.{S} Живот многољудног града свидео му  
науке побијају науку хришћанску.</p> <p>Његов отац, кујунџија Марко, јако се наљутио због тога  
учио да му живот доноси чист приход.{S} Његова је девиза: уживати и успети.{S} Понекад пада у с 
д се налазио у Пожаревцу, на робији.{S} Његова жена, кад се тако нашла изненада без мужа и прих 
избегава намерно, па и да му пркоси.{S} Његова је душа патила, његов понос је страдао, његово с 
ости, додајући још њене угасите очи.{S} Његова машта не задовољи се тиме.{S} Она оде даље, и ст 
м жутоликим цветићима, нешто свелим.{S} Његова сенка, неправилна и крупна, дрхтала је на зиду.{ 
 да се кола напуне откопаном земљом.{S} Његова длака није више сијала.{S} Сапи су му смршале.{S 
 јасно што синоћ у мраку није могао.{S} Његова драгана није била више шипарица какву ју је оста 
 оправљао, као ружу коју је калемио.{S} Његова вика није се дотицала ситних слабости и рачуна.{ 
се њему учинило не знам какво добро.{S} Његова жена, која је раније, док су били сами, попуштал 
е он осећао неспособан за тај напор.{S} Његова мисао је била уморна. срце болесно, воља немоћна 
аједљивости, и одговори мирно:</p> <p>— Његова мајка и моја рођене су сестре.</p> <pb n="38" /> 
ам он припада.{S} Иначе смо роб ропства његова.</p> <p>Он је био пун ових фраза.{S} Девојка га  
пре него што зађе.{S} Каткад се деси да његова кугла пада баш за оним димњаком од стругаре, па  
чим га је видела... много јој се допала његова ученост, романтичан изглед...</p> <p>— А он ? —  
, те је рачуноиспитач мислио да је цела његова несрећа долазила од његове ниске школске спреме. 
 кад се прима плата.{S} Кад би она била његова, неуморно би радио на започетој тези.{S} Шта би  
 то место очима.</p> <p>Кад би она била његова, мислио је даље, постао би бољи човек.{S} Чинило 
Чедомире!</p> <p>То је била Каја, једна његова рођака, која је овде учила девојачку школу.</p>  
ва срећа за земљу и Матовића што је она његова сапутница у животу.</p> <p>— Клеопатра, треба по 
ског цвећа... да ли има шта умилније од његова венца!</p> <p>— Кажу не ваља се уносити у кућу — 
инисао природне законе тако силно да је његова философија изгледала као последња реч науке.{S}  
, једном, и мене оставити — одбијала је његова умиљавања — и чудити се... и смејати предрасудам 
ћи се с неког далеког пута, по којем је његова мисао дуго лутала. — Опет двојке?{S} Та сад ти б 
је то било веће, много теже него што је његова слутња предвиђала.{S} Његов поглед се прошета од 
њске кућице, где народног борца очекује његова породица.{S} Они ће му причати о много чему, о м 
едино у слободној љубави.</p> <p>Али се његова реч заустави на уснама.{S} Изненадило га је што  
у везу с министровом ћерком.{S} Сети се његова ћутања на њено писмо.{S} Сумња је уједе за срце. 
ме.{S} Стога је и Чедомир разумео да ће његова сопствена срећа <pb n="18" /></p> <p>доћи ако бу 
 изненади га један глас.</p> <p>То беше његова газдарица.{S} Добра <pb n="301" /> жена је била  
и на будућност Србије.{S} Његово биће и његова земља били су у њему везани чврстим спонама, нас 
и и борби са властима, стари професор и његова жена нашли су увек могућности да задовоље Белину 
чуди се министар.</p> <p>— Да — потврди његова жена, па настави одлучним гласом: — Изгледа да с 
еба, те га је та борба изоштравала, док његова деца добијају то парче хлеба без борбе, те своју 
ју, дошао неки други младић који би био његова пуна супротност: мали, крутуљаст, са очима као у 
им ногама као да још носи гвожђе, десно његова госпођа, лево Чедомир, са ногама учтиво подвучен 
ла готово свет блаженства, попуштала су његова начела строгог социјализма.{S} Он је сад осећао  
а представља у суштини целокупан народ, његове сталне и опште интересе.{S} У Србији ни сенке од 
 ју је заносио, његове речи је опијале, његове руке су је вукле к себи.</p> <p>— Шта је ово мен 
 видела.{S} Његов поглед ју је заносио, његове речи је опијале, његове руке су је вукле к себи. 
о је румени каранфил, његову живу боју, његове свилене, рецкасте листиће.{S} Мислио је како да  
у, да подели с њим ову срећу.{S} Али... његове очи су је избегавале.{S} Кад би је и сусреле, он 
тим, мучио га је сукоб његових осећаја: његове љубави према Вишњи и његовог љубакања с Белом.</ 
одмах, ту, на тој пространој пољани.{S} Његове усне <pb n="290" /> затворише њена уста.{S} Она  
дбијао кратке димове на својој луши.{S} Његове очи су гореле као жишка у дувана.</p> <p>— Наш н 
 Њен поглед се сусрете с младићевим.{S} Његове очи гледале су је из својих дупља загонетно.{S}  
ро је висило непомично над хартијом.{S} Његове мисли се бркале. <pb n="294" /> Чинило му се да  
 је волела.{S} Он се није претварао.{S} Његове буљаве очи биле су се повукле дубоко у своје тес 
 близу себе.{S} Он не настави говор.{S} Његове очи су се наизменично кретале са девојке на игру 
на насмејане усне, које се прилепише за његове, и осташе тако, за један тренутак, слатке, топле 
 могла више заспати.{S} Заман је гонила његове слике.{S} Оне су се јављале поново, ницале око њ 
у младићево срце и била најлепша лепота његове младости.{S} Он их је чекао с безазленом радошћу 
 се <pb n="187" /> десили доиста против његове воље, па ипак се осећао кривим.{S} Поштење му је 
ваки њен покрет који није ишао у прилог његове себичности, тумачио је као да је управљен против 
о да је цела његова несрећа долазила од његове ниске школске спреме.{S} Стога је и Чедомир разу 
 привиђењу који је кишни зрак правио од његове пријатељице.{S} Он јој предаде шешир врло учтиво 
живало се поштовање које су јој уливале његове сјајне, проницаве очи, које су гледале из својих 
рком једног поштара.{S} Баш одмâх после његове свадбе удари нови државни друм преко његовог дел 
ан водом и блатом.{S} Године су очврсле његове младићске црте.{S} Био је више човек, више мушка 
ање.{S} Један глас из најтамније дубине његове душе проговори узнемирено:</p> <p>— Шта је?{S} Ш 
да окрене главу на другу страну, али се његове очи не могаху одвојити од Вишње.</p> <p>Она се б 
био је да допуни свога мужа тиме што ће његове сељачке склоности парирати својим господским пон 
Боже мој!</p> <p>Вишњине руке додирнуше његове косе.{S} Она подиже његову главу и гледаше га кр 
е сувише шара на зиду у девојачкој соби његове жене.</p> <p>Исекао је хартију на полутабаке, на 
 Радоје, док један унутрашњи сјај озари његове непокретне очи. — Чујеш ли њено тихо жуборење, њ 
у и да ће пред Чедомиром прокритиковати његове идеје.</p> <p>Прво је одржала.{S} Нико у школи н 
 у њему васкрсавали <pb n="3" /> претци његове мајке, ћерке цинцарина, ханџије на цариградском  
олико белих власи.{S} Остале су му ипак његове буљаве, црне, мокре очи, нечег детињског у осмех 
акционаре што су га изневерили приликом његове женидбе.</p> <p>Испи чашу, па продужи:</p> <p>—  
дизале <pb n="231" /> хиљаде руку, само његове беху као привезане; цела варош радила је око њег 
 поред ње, слушала је радознало и жудно његове речи... речи школованог човека, које потсећају н 
а ни слика.{S} Смисао је био редак гост његове музе.{S} Авет лудила се помаљала кроз њих.{S} Он 
а својим устима и њене груди утиснуте у његове.{S} Он је стеже снажно, грчевито, не мислећи ниш 
ница чак!{S} Како се она могла мешати у његове личне ствари којима је он први и једини господар 
 допадало, све што је кварило хармонију његове идеалне жене.{S} Тако је гледао у врх једног баг 
му није издавало узбуђење.{S} Једино су његове очи <pb n="71" /> сијале оном својом ватром, јак 
 Да ли је сад био истог мишљења?</p> <p>Његове мисли су ницале без везе, никаквог реда није бил 
 Она му је пружи, па стрецну од додира: његови прсти су пекли као у грозници.</p> <p>Тек после  
веровао да би с њим трпело и све друго: његови ближњи, друштво, држава, човечанство; он је све  
да се разговори, да одахне, да живи.{S} Његови стари <pb n="265" /> другови са универзитета бил 
ши интереси!</p> <p>— Ту је народ, коме његови представници морају положити рачун — примети Виш 
мејаног лица и кривих ногу.{S} Њега сви његови гости зову <hi>Стрика</hi>, па по њему и његову  
ле није био прошао.{S} У осталом, многи његови другови су већ чинили концесију животу.{S} У клу 
дева понекад у јаким аргументима, да су његови закључци често вештачке дедукције, па и софизми, 
елиних родитеља.{S} Он је веровао да су његови односи с девојком дубоко скривени, те је с те ст 
а обара.{S} Заставници прогреса, они су његови најљући противници.{S} Лично за себе, они не тра 
ц.{S} То је био тип своје врсте; док су његови другови били државници, научари, песници <foreig 
нут.{S} Јутарње сунце пресијавало се на његовим жутоликим цветићима, нешто свелим.{S} Његова се 
Неодређена слава би опет залебдела пред његовим очима.{S} Људско срце му изгледало преуско за њ 
ојним нежностима; њена љубав ласкала је његовим жељама да живи и буде срећан.{S} Млади човек се 
тешка рата, чији успеси нису одговорили његовим надама; чиновници, грабљиви и покварени, владал 
ужаног стражара што је дотле располагао његовим животом и смрћу, па се слободно упућује у варош 
, као зимњи дан, рашири се изненадно по његовим грудима.{S} Али он није био човек који се подај 
фије претварао се у нежног љубавника: у његовим годинама човек је сав одушевљење, сав топлина,  
тао је он.</p> <p>Њене руке задрхташе у његовим, па га стегоше, задрхташе опет, и стегоше.{S} П 
Тако је гледао у врх једног багрена и у његовим последњим гранама, које су се љушкале на вечерњ 
 веровао као Турчин у Мухамеда.{S} Дела његових противника <pb n="295" /> није хтео читати да н 
а свако његово мишљење, била присталица његових убеђења без резерве.{S} Тешко ономе који би се  
ио миран.{S} Међутим, мучио га је сукоб његових осећаја: његове љубави према Вишњи и његовог љу 
ог, гурали се око њега, пролазили поред његових очију весели и шарени као сватови, и губили се  
атеријалистичке философије; дивље мржње његових другова на <hi>постојеће стање</hi>, од кога му 
нџију као и на митрополита, да није око његових сувих уста, око тих ситних очију, па све до при 
амвај <pb n="268" /> је носио другарицу његових младих дана у правцу Врачара.</p> <p>Аница ју ј 
а надмеће ко ће више знати на памет тих његових бунтовничких изрека : „Абдикацијом неких владар 
је душа патила, његов понос је страдао, његово срце желело освете.</p> <p>— Јесте ли ви срећни, 
у коју је Вишња неосетно попуњавала.{S} Његово срце, које је дотле живело пустињачким животом и 
{S} Он ју је гледао занесеним очима.{S} Његово лице није имало сјај прве младости.{S} Био је из 
 он је мислио и на будућност Србије.{S} Његово биће и његова земља били су у њему везани чврсти 
а.</p> <p>Младић се видљиво заносио.{S} Његово избријано лице грчило се нервозно, а прсти су тр 
та нарочито догодило лично њему, али је његово срце уздрхтано лупало у грудима, као да се дешав 
аше је да нађемо новац, а остало: то је његово.{S} Не може се наука посисати из прстију.</p> <p 
рзо и потпуно помиловање Јованово да се његово присуство готово осећало у кући.{S} Млади човек  
ању</hi>.{S} Зауставише Илића да чују и његово мишљење, и позваше га <hi>код Пеливана</hi>, боз 
е потпуно одобравала, потписивала свако његово мишљење, била присталица његових убеђења без рез 
свести потпуно пред том сликом.{S} Цело његово поштење усправи се између њега и девојке.{S} Он  
ма да и постоје славни психолози?“ Цело његово биће вукло га је у том тренутку далеко од науке, 
кана златним маљама.{S} Она узбуди цело његово срце, он хтеде заборавити садашњост, притиснути  
атвора.{S} Част му се поврати, али цело његово имање оде на добош, јер је он највише настрадао: 
било више међу живим.{S} Остало је само његово тело, које је у том тренутку, наго и покривено п 
ство; он је све то видео у своме ја; то његово ја било је почетак и свршетак свега.</p> <p>Поне 
мала ватра све више.{S} Слика Чедомира, његовог загрљаја и оног бесног канкана пред толиким све 
 сети великих планова Радојевих и целог његовог говора на Моравиној обали.{S} Погађала је да му 
оглав.{S} Стога узе други пут, прими од његовог говора што је ишло у корист њеног плана и рече  
ли бол девојке коју је волео би јачи од његовог сопственог.{S} Видео је да она воли несрећно.</ 
зани чврстим спонама, наслеђеним још од његовог прадеде голаћа, а можда још и даље, од предака  
азлоге, заклињао се да се то десило без његовог знања, да је био жртва глупог случаја, и да...  
 крилима, девојка се била већ извила из његовог наручја и побегла к вратима од трпезарије.</p>  
их осећаја: његове љубави према Вишњи и његовог љубакања с Белом.</p> <p>Вишњу је волео.{S} С т 
бодно упућује у варош.{S} После се сети његовог дома на Врачару, скромне, готово сиротињске кућ 
ве свадбе удари нови државни друм преко његовог дела очевине, те са сумом коју је отуда добио и 
ептирастом краватом, која је играла око његовог голог, здравог врата.{S} На глави је имао качке 
д пријатеља скренуо пажњу на несташност његовог сина, он се бранио неким руским принципима васп 
у далеко од науке, тамо у ту сивину, ка његовој другарици, у њен заборав.{S} Млади човек не поч 
 најзад да им је био представљен.{S} На његовој тоалети видела се велика разлика.{S} Имао је но 
се допасти целом свету, па следствено и његовој жени.{S} У противном, глупости које треба осуди 
 му је један бирач тражио да купи шешир његовој жени.</p> <p>— И он га је купио?</p> <p>— Купио 
теде нешто рећи.{S} Али не могаде.{S} У његовој глави је било мутно.{S} Он је био у стању пијан 
осећање, слично болу за домовином.{S} У његовој природи беше јако развијена чежња за оним што н 
 на свету није било кадро спречити га у његовој борби за народ.{S} Његов радикализам није био в 
ј положај према Бели.{S} То није било у његовој власти; Бели је дуговао бар обзир чувања тајне. 
дело о земљорадничком осигурању.</p> <p>Његовој жени је годило јако да постане министерка, т.ј. 
 жена... жена која ће се посветити цела његовом делу, која ће му омилети кућу, која ће веровати 
не у сиву боју која је језиво приличила његовом земљастом лицу.{S} Десна му је рука висила као  
а, која му је, поред свог уважења према његовом успеху у школи, ставила већ толико пута до знањ 
Дарвин ?</p> <pb n="300" /> <p>Да је на његовом месту био какав ветеран на перу, он би продужио 
 <p>Она га је волела, те би се други на његовом месту можда знао користити том њеном слабом стр 
е једино метеор, који ће се појавити на његовом небу, осветлити га чаробно за који тренутак, па 
е Чедомир с поузданошћу која је урођена његовом добу. — Девојачка школа није довољна модерној ж 
 улици први пут видела свога драгана са његовом доцнијом женом?{S} Да ли осети жеђ за осветом и 
стишавала близнакиње да се не деру пред његовом собом.{S} Собарица је наместила на његов прозор 
жно, грчевито, не мислећи ништа.{S} Под његовом руком увише се витке слабине девојкине.{S} Он п 
око.{S} Општинска утрина је дрхтала под његовом сребрнастом светлошћу.{S} У то доба године лива 
 на грч.</p> <p>Она приближи своје лице његовом.{S} Он осети мирис њене косе и спусти руку на њ 
ати делом, ову државу у ствари начинити његовом.{S} И место што му држава одузима последњи грош 
би га се тицало што би то било противно његовом новом убеђењу!{S} Али је Илић био још млад, у д 
ади му се у крило, па поче да барата по његовом столу.{S} Под руку јој дође свеска једног омлад 
ан постоји познају га на први поглед по његовом прозору, упрљаном мувама и масним рукама.{S} Ту 
им се упути ка Калимегдану, камо иду, у његовом расположењу, сви који немају своје куће.</p> <p 
ледајући у страну, осећала се сигурна у његовом присуству.</p> <p>А Радоје је умео лепо да гово 
рошла, изгубила се у провинцији као и у његовом спомену.{S} Што је онда толико наваљивао да се  
оклон.{S} Посматрао је румени каранфил, његову живу боју, његове свилене, рецкасте листиће.{S}  
ла.{S} Чинило јој се да је она крива за његову несрећу.{S} Тешко јој је било гледати га како ид 
ладену какву гравуру или други украс за његову собу.</p> <p>— И сем тога, мени је пријатно ваше 
кину га девојка.</p> <p>Она је погађала његову мисао.{S} Није хтела да га понизи.{S} Она је пре 
<p>Она је лежала, као дете, изваљена на његову мишицу.{S} Прамен плаве косе падао јој је преко  
ке додирнуше његове косе.{S} Она подиже његову главу и гледаше га кроз сузе, као да га је жалил 
овољној прилици или случају да они реше његову судбину.</p> <p>Једном се дигнуо с рада у пола н 
ости зову <hi>Стрика</hi>, па по њему и његову гостионицу: <hi>код Стрике</hi>, те јој је то им 
мо за то, што господин саизвољава узети његову сестру за жену.{S} Мајка је покушавала да га уми 
так и свршетак свега.</p> <p>Понекад, у његову душу су запљускивали и приливи одлучности.{S} Је 
кликну гласно, потрча тамо, посади се у његову средину и стаде растресати набрано цвеће.</p> <p 
ивописан.{S} Кад се каква идеја усади у његову главу, она се тако угњезди да је ни сами ђаво не 
о јак, суров, да она не осети одмах сву његову тежину, не схвати сву своју несрећу.{S} После пр 
е, предајући се чару философске поезије Његошеве.{S} Кад би пак био рђаве воље, жалио се на реу 
обру народа.{S} Слушајући звуке пијука, њему се чинило да слуша њен љупки глас, који му добацуј 
.{S} Бар то не стаје ништа.{S} Међутим, њему то не смета, он то не зна.{S} А тај сељак то је на 
ледајте се на господин-учитеља.{S} Ето, њему није било све потаман, па је увек први ђак.</p> <p 
 њене косе, на њене образе, на њу целу, њему се привиђало као да иза ње види једну нову варош,  
 и рече у себи:</p> <p>— Он се вара.{S} Њему треба друга жена... жена која ће се посветити цела 
а, очи бледе, а мисао умире у глави.{S} Њему су ти загрљаји падали слатко на срце.{S} Они су му 
у кажем нек долази код нас на храну.{S} Њему ће се познати, а нама је свеједно: куд једемо сви, 
ним гласом: — Изгледа да се и она свиђа њему...{S} Вере ми, спремај паре за свадбу.</p> <p>— Не 
ило му се понекад да ни Бела нема према њему изузетно дубоких осећаја.{S} Нешто више, она му је 
.</p> <p>— Ја сам била неправична према њему.{S} Била сам охола, горда, па чак и по мало дрска. 
слутио да девојка није равнодушна према њему.{S} Јер нашто онда онај њен задивљен поглед и нерв 
цртати положај те своје творевине према њему, у друштву, у животу једном речи.{S} Машта је ишла 
сву одвратност која ће је обузети према њему, према свим људима, према свему, свему...</p> <p>С 
овеку.{S} Матовић је био пријатан према њему, разговарао се с њим дуго, озбиљно, о крупним ства 
азнину између прозора.{S} На зиду према њему, више постеље, висио је у природној величини портр 
" /> занат, а она седела на кљуну према њему.{S} Како је млака вода хладила ватру њених руку, к 
чем, који је висио на две стране.{S} На њему се усправљало неколико фотографија у раму од сламе 
ма.{S} Платно позади лепршало се.{S} На њему је писало неједнаким словима: „Збогом, Дрино водо, 
западу.{S} Он је био миран.{S} Ништа на њему није издавало узбуђење.{S} Једино су његове очи <p 
 Они су у стању да омрзну човека кад на њему угледају нову кравату.{S} Тај тип се буни против в 
надала да ће наћи неког другог, сличног њему, <pb n="236" /> можда још бољег од њега.{S} Како б 
жи та објашњења.{S} Шта је она била сад њему до обична другарица, пријатељица, познаница чак!{S 
м мислиоцу била одмах апсурд, а која је њему изгледала само немогућа због њега самог, те му иза 
 морао је сносити пребацивања као да се њему учинило не знам какво добро.{S} Његова жена, која  
анатик, непомирљив, напрасит.{S} Што се њему допадало, морало се допасти целом свету, па следст 
очима као у миша, она би желела да се и њему допадне, јер је она, својом хромошћу завезана за к 
 виде једно празно место, па се упути к њему, кад спази поред себе Зарију Ристића како испија ч 
 <p>— Он не зна ништа о мени, а ни ја о њему, као да смо туђини.{S} Свакако ми замера јер не зн 
ему, о много кому, <pb n="78" /> па и о њему, Илићу, мислио је; Младен је брбљив, а Бела...</p> 
.{S} Али он није све у земљи; није само њему положај тежак; сваки сталеж има своје муке.</p> <p 
а није се ништа нарочито догодило лично њему, али је његово срце уздрхтано лупало у грудима, ка 
егови гости зову <hi>Стрика</hi>, па по њему и његову гостионицу: <hi>код Стрике</hi>, те јој ј 
ице учини јој се бедно.{S} Видела је по њему рабатне чатрље које дотле није примећивала.{S} Вел 
шња није волела много прост народ.{S} У њему је познавала много дивљих, рђавих, лукавих, ружних 
ојао, као да га никад нису видели.{S} У њему се појављивала љубомора, страшило са жутим очима,  
и њој све што би имао, она би уживала у њему, он би могао обвити руке око њеног струка, завући  
утовати и отворено, а да нико не нађе у њему чега другог до другарских саопштења.{S} Његов одго 
Илић је волео Зарију присно.{S} Он је у њему видео једног сапутника на истом путу, на путу у ин 
вим планинама, овим људима стискао се у њему као соко са скрханим крилима.</p> <p>Варош се спас 
није осетио два човека који су живели у њему; један: миран студент из унутрашњости који гледа с 
 слабостима простог народа, као да су у њему васкрсавали <pb n="3" /> претци његове мајке, ћерк 
S} Његово биће и његова земља били су у њему везани чврстим спонама, наслеђеним још од његовог  
да је види целу, разголићену, остављену њему на вољу.</p> <p>Она је лежала, као дете, изваљена  
тне очи. — Чујеш ли њено тихо жуборење, њен шум, као уздах простран и благ?{S} Да ли се и теби  
ле је узимао њене ситне префињене црте, њен осмех мачкице која се умиљава, њену несташну весело 
њена насмејана уста, зајапурени образи, њен ђаволасти поглед понављали су немо, а јасно: — Пољу 
су јели у њој, у данима своје младости, њен пасуљ с пастрмом, скуван на особен начин, <hi>чокал 
њено материјалистичко схватање на делу: њен гвоздени закон конкуренције оправдава му свако сред 
ила домазлук и више се није враћала.{S} Њен дух је тежио за науком, литературом, политиком и та 
а снага отисну се на њеним хаљинама.{S} Њен природан струк, неизмучен мидером, затеже блузу, те 
а кћи Митра С. Лазаревића, бакалина.{S} Њен отац је држао дућан у главној улици коју чини у тој 
ој се такође постављало исто питање.{S} Њен напор да замени мајку показивао се готово узалудан. 
десет четири рецепта за разне врсте.{S} Њен главни задатак био је да допуни свога мужа тиме што 
и донекле увређена, те подиже главу.{S} Њен поглед се сусрете с младићевим.{S} Његове очи гледа 
је од света, док му она разједа срце, а њен гној прља, трује.{S} С времена на време, он би се с 
су дивне, само да знате!... чу се отуда њен глас, јасан сад као од чистог метала.</p> <p>— Нису 
што прати у стопу, нешто хладно дува за њен врат и један тајанствен глас јој шапће страшне, нер 
n="57" /> и ствари тако тесно везане за њен дотадањи живот.{S} Узалуд се девојка борила да се к 
ржњу против црвене заставе, она би била њен најљући противник.{S} Овако, она је била њена ватре 
а улици, а са сунца опет на девојку, на њен го врат, на белу руку, спуштену лако на ивицу од ка 
у мисли на лањско пролеће, на Вишњу, на њен <pb n="190" /> први пољубац.{S} Сласт те успомене б 
 обележавало је као повреду тога закона њен потхват да сама извојује свога мужа.{S} Она се пита 
а прашину, на велике цене.{S} Овог пута њен се поглед следи.{S} У дневним вестима налазила се о 
.</p> <p>— Ево ме... узми ме! — промуца њен глас.</p> <p>Девојка је падала у све већи занос.{S} 
и звуке пијука, њему се чинило да слуша њен љупки глас, који му добацује слатке, заношљиве речи 
ш мање.{S} Пасуљ са пастрмом био је сад њен сан, а киселе паприке њен идеал.{S} Те проклете пап 
о све те лепе мисли ако Чедомир не буде њен!</p> <p>Пролеће се расцветавало око девојке, али су 
благим и жалосним, дубоко уверена да је њен живот био дотле празан, недостојан ње као човека.</ 
осподари кућом и жену која сматра да је њен позив у животу виши од обичне бриге за кујну.{S} На 
ом био је сад њен сан, а киселе паприке њен идеал.{S} Те проклете паприке!{S} Шта нису радили њ 
дост и здравље чинили су од ове тоалете њен најлепши оквир.{S} Она је била као створена за норм 
о.{S} Јасно јој је било да он није више њен и да то не може бити.{S} Али се она надала да ће на 
ану, где се златила читава простирка, и њен глас, већ без трунке тајанствености, одјекну долино 
} У осталом, већ их пристигоше Милева и њен пратилац.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сунце је би 
 млечно лице белило се.{S} Био је бео и њен врат слободан, маљав, округао као у грлице.</p> <p> 
 је гледа, <pb n="222" /> посматра њу и њен венац са жаљењем и као хоће да јој каже:</p> <p>— Т 
таласима, који се стално љушкају, плови њен чамац с разапетим једрима и води је непознатим путе 
гану и веровао да га она мрзи.{S} Сваки њен покрет који није ишао у прилог његове себичности, т 
Те проклете паприке!{S} Шта нису радили њен муж и газдарица од пансиона да дођу до њих: тражили 
p>— Зато што сте ме пољубили — одговори њен глас, а њена насмејана уста, зајапурени образи, њен 
е још твоја.</p> <p>Он покуша да оспори њен разлог; наведе да је парница поведена, да ће се бра 
 нешто што ће доћи и изменити, окренути њен живот на боље.{S} Међутим, ништа се није догађало.{ 
ушна према њему.{S} Јер нашто онда онај њен задивљен поглед и нервозно угризање усне, кад би га 
 па то коло и све враџбине којих је пун њен крај, бунили <pb n="218" /> су јој главу, мучили је 
 нераздељиву целину, струји кроз њу као њен крвоток.</p> <p>Радојев глас и, час немо а час глас 
омиру, о томе шта би било кад би постао њен муж, о њој самој.{S} Она је зрела као зрела воћка,  
> <p>Ни сама мисао да је Чедомир поново њен није ју могла утешити.{S} Своју грешку сматрала је  
ли Вишњино место, те биле као један део њен и миле младићу као крајеви раја.{S} Он је брижљиво  
 ће бити од мене?</p> <p>Без Илића, цео њен план за високим студијама изгледао јој је излишан.{ 
га мужа.{S} Она се питала шта би мислио њен отац да је сазнао за посету младићеву!</p> <p>Ни са 
мо у ту сивину, ка његовој другарици, у њен заборав.{S} Млади човек не поче свој говор о вољи,  
руком.{S} Њу су саму подгризале сумње у њен јавни рад, у њене идеје, у живот који је изабрала.{ 
је изиграна.{S} Трговци су се уселили у њен храм.{S} Јавну реч је заглушило пиљарско <hi>ко да̑ 
пирамиду друштва и који најтеже осећају њен терет.</p> <p>Вишња је волела да слуша те говоре.{S 
— Тако бих радо побегла од куће.</p> <p>Њен глас је дрхтао и био искрен.{S} Илић осети извесно  
 за руку своју другарицу; брзо се трже, њена рука била је хладна као мртва.{S} Он је поново при 
је се неугодно.{S} Срце јој се стезало, њена душа је плакала, а она се морала смешити.{S} Стога 
авала му живот многобројним нежностима; њена љубав ласкала је његовим жељама да живи и буде сре 
велике, ружне.{S} Узалуд се трудила.{S} Њена права симпатија била је давно оставила домазлук и  
е и дрхтао пред сјајем њених зеница.{S} Њена глава клону.{S} Он се наже и потражи њена уста.{S} 
шко осећање савијало јој се на срце.{S} Њена душа је дрхтала од страха пред нечим непознатим, н 
ли на њу.{S} Хтео је да је заборави.{S} Њена слика се брисала, срце ћутало.{S} То је трајало не 
ирних и бистрих као извор у планини.{S} Њена глава је била плава, прави словенски тип, који се  
сле.</p> <p>Чедомир притрча девојци.{S} Њена слика му је бунила главу.{S} Хтео је да опет под р 
преко брвна.{S} Ишли су сад заједно.{S} Њена плава коса, очешљана на раздељак, правила је врло  
тав.</p> <p>Младић се намршти.</p> <p>— Њена посла! — одговори нешто јетко.</p> <p>— Пиши јој,  
 сте ме пољубили — одговори њен глас, а њена насмејана уста, зајапурени образи, њен ђаволасти п 
бунио остатак старе душе, бунила се сва њена ранија наивност против извесних крајности Илићевог 
ори.{S} Оно га је дирнуло јако, као сва њена писма, па може бити и више.{S} Јер се беху код њег 
одици, глас јој је дрхтао, бојала се да њена другарица не сазна шта о овом узбуђењу које је рил 
но довршеном телу које је издавала цела њена појава.</p> <p>— Волите се већ целу младост.{S} А  
простирке од прага.</p> <p>При том цела њена млада снага отисну се на њеним хаљинама.{S} Њен пр 
ајљући противник.{S} Овако, она је била њена ватрена поборница, није могла да схвати свога друг 
оје је купила по околини.{S} То је била њена манија.{S} Лазаревићева ју је помагала.{S} Није во 
ретима показивала се кроз широке рукаве њена рука гола до лаката, њено млечно лице белило се.{S 
ве је око ње било сиво, тако сиво да се њена црвена блуза у тој прозрачној сивини причињавала к 
више озбиљна кад је ово говорила, те се њена другарица не усуди да се успротиви њеним разлозима 
н мидером, затеже блузу, те се показаше њена здрава плећа.{S} Рамена се видеше округла, заобљен 
беше нешто више од њене лепоте, то беше њена симпатија, далека, нова, друга љубав која се прибл 
S} Његове усне <pb n="290" /> затворише њена уста.{S} Она осети бол, готово физички, онај исти  
на глава клону.{S} Он се наже и потражи њена уста.{S} Уста и уста <pb n="132" /> се спојише.{S} 
сумње.{S} Нико јој није умео тачно рећи њена права кад сврши школу.{S} Будућност јој је изгледа 
 природно: њену мисао је заузимала само њена мајка.{S} Болест <pb n="186" /> је прошла: поменул 
 смо пустили срећу да одлети кад су нас њена крила додиривала, до врелих игала страсти које су  
илена коса се просу као талас, упи се у њена леђа.{S} Она врисну:</p> <p>— Чедомире, узми ме!</ 
 подузимала.{S} Руке јој гореле.</p> <p>Њена мисао осветли јој за часак преживели живот.{S} Виш 
а практичну жену и срећну мајку.</p> <p>Њена другарица, напротив, била је крупна, доста пуна за 
ахнутих руку, он је видео визију Вишње, њене главе, њених очију које поздрављају својим топлим  
и.{S} Кад би се њихови погледи сусрели, њене сомотасте очи синуле би најдубљом љубавном ватром, 
 живота, она му више није припадала.{S} Њене мисли враћале су се пут Бумбарева Брда, у белу вар 
ом поред Мораве.{S} Вишња је ћутала.{S} Њене угасите очи мериле су немо зелено коло које се оба 
 плаве косе падао јој је преко лица.{S} Њене бистре очи биле су широм отворене, гледале радозна 
зговоре и осећала се све неугодније.{S} Њене мисле купиле су се око Чедомира.{S} Она се питала: 
ој нове путеве, отворио нове видике.{S} Њене смешне грешке о основне ствари праштао је великоду 
е жене, не жене, него нечије наготе.{S} Њене очи су добијале чудан сјај и упијале <pb n="312" / 
ас.</p> <p>Бела је стојала пред њим.{S} Њене очи завијао је вео видљивог узбуђења.{S} Њени <pb  
 врло згодан оквир њеном лепом лицу.{S} Њене очи миловале су као свила.{S} Једно дугме на блузи 
е само дошла, учинила увиђај и очистила њене остатке, гомилу земље и дасака.{S} Сад то место ст 
ко лица.{S} Ветар се играо са скутовима њене кратке хаљине и откривао ногу до колена, ногу млад 
, на ту плаву девојку, на њене косе, на њене образе, на њу целу, њему се привиђало као да иза њ 
и мислио на њу, на ту плаву девојку, на њене косе, на њене образе, на њу целу, њему се привиђал 
загрлио је око паса, притиснуо главу на њене груди, на тело.{S} Осетила је тај загрљај као жив. 
ово, ницале око ње, обузимале је против њене воље као искушење, и девојка би се стресла од неке 
а <pb n="128" /> се да се кућа орила од њене вике.{S} Време јој је пролазило у беспослицама, не 
нутцима код Беле, то беше нешто више од њене лепоте, то беше њена симпатија, далека, нова, друг 
ха пред нечим непознатим, независним од њене воље, неминовним.{S} Ово цвеће, широка ливада, јак 
чарапа од конца вајала је дивно листове њене здраве ноге.{S} Изнад њеног рамена се дизала Чедом 
шкој јаки; плав прамен косе сакривао је њене уши до половине.</p> <pb n="95" /> <p>Он задрхта к 
ој се узвик.</p> <p>Сузе су замагљавале њене очи.{S} Срце јој се кидало.{S} Она се питала да ли 
 спокојно и задовољно дисало је из целе њене појаве.</p> <p>— Ти си удата? — рече јој Вишња, ос 
 Да!</p> <p>Заједно са овом речи линуше њене сузе, преко образа, преко блузе, преко ивањског цв 
ети поново њене усне на својим устима и њене груди утиснуте у његове.{S} Он је стеже снажно, гр 
ну.{S} Чак да је и могао од њеног оца и њене куће, он не би смео поверити сву ту изненадну раск 
ом часу бацио љагом на свемоћ слободе и њене заточнике.{S} Она је била кадра да скочи на дрског 
ом даху и покривала божанствену бисту и њене две забрањене руже.</p> <p>— Са своје стране — про 
 Столећа су прошла од како смо населили њене обале; сваку стопу ове земље налили смо својим зно 
њој самој колико га мрзи.{S} Један крај њене хаљине био се откопчао, те се видело парче белог в 
 Девојки је један облак туге замагљавао њене бистре очи.{S} Најзад Илић <pb n="51" /> прекину т 
оје две познанице.{S} Од Беле је узимао њене ситне префињене црте, њен осмех мачкице која се ум 
се сва о његов врат.{S} Он осети поново њене усне на својим устима и њене груди утиснуте у њего 
ио, као увек, Вишњу од Кајиног стана до њене куће; он се опоменуо да је сутрадан неки празник,  
/hi>, час <hi>ви</hi>, и, кад дођоше до њене куће, раставише се као стари пријатељи.</p> <p>Од  
S} Млада девојка не осети кад дођоше до њене куће.{S} Би јој тешко да прекине чар у који су је  
 оним унутарњим пламеном, који је палио њене мирне, невине очи и који је долазио право из срца. 
, додиривао јој запаљене образе и лепио њене усне као шећерлема.{S} Кад се спремила за школу, в 
им осмехом који дотле није био додирнуо њене усне.</p> <p>Сутрадан, Вишња се дигла из постеље н 
и своје лице његовом.{S} Он осети мирис њене косе и спусти руку на њено раме.{S} Она се стресе; 
аму подгризале сумње у њен јавни рад, у њене идеје, у живот који је изабрала.{S} Али време није 
азом беспрекорне чедности, додајући још њене угасите очи.{S} Његова машта не задовољи се тиме.{ 
будеш моја жена? — упитао је он.</p> <p>Њене руке задрхташе у његовим, па га стегоше, задрхташе 
улазак у земљу.{S} Реакција је пала.{S} Њени главни стубови скрхали <pb n="6" /> се као од стак 
чи завијао је вео видљивог узбуђења.{S} Њени <pb n="131" /> бели зуби гризли су нервозно један  
 се, гледала га весело и смешила се.{S} Њени зуби сијали су испод румене, свеже губице као дрво 
 као дивља ружа.{S} Зима је попусти.{S} Њени се образи запламише.{S} У срцу осети топлину.{S} У 
едема.{S} У мокром мраку примећивали се њени прљави таласићи жути, гипки, пенушави.{S} Даље се  
 Вишњиним повременим руменилом здравља, њеним изразом беспрекорне чедности, додајући још њене у 
 том цела њена млада снага отисну се на њеним хаљинама.{S} Њен природан струк, неизмучен мидеро 
ја није суревњива што се она познаје са њеним сродником.{S} Или може бити, рођака завиди рођаку 
шња није знала дотле шта се дешавало са њеним драганом.{S} Она је седела у Чачку и стално чекал 
а обдарена.{S} Румена крв шибала је под њеним округлим образима чак до првих праменова косе, те 
 провела готово цело детињство са њом и њеним братом, Радојем.</p> <p>Златарев син је био нешто 
њена другарица не усуди да се успротиви њеним разлозима и да наведе противне мисли које су јој  
м листовима, добио би страшно уверење о њеним првацима.{S} Реч лажов није била довољна, већ се  
 Илићем до тог села, које је он називао њеним, правећи илузију на сличност њихових имена!{S} Је 
емљу свога детињства смешећи се љубазно њеним величинама.{S} Ето главне улице њеног родног град 
а почињала је поново да оживљава.{S} По њеним просторијама су одјекивали разговори и живи корац 
една једва приметна румен кретала се по њеним образима.{S} Младић се не могаде уздржати од једн 
 Миришљава коса просула се као талас по њеним раменима.{S} Из хаљина у нереду провиривало је ру 
="260" /> <p>Ко би тада судио Србију по њеним листовима, добио би страшно уверење о њеним првац 
лстој му је откривао бескрајну Русију с њеним дивљим кнежевима, готово идиотским алтруизмом, са 
ису походили ти осећаји прижељкивања; у њеним прсима нису се чули ти удари који звоне као жеља, 
, сву раскошну младост која је бујала у њеним грудима и сваког тренутка јој истеривала стид на  
пседала, али је глас Чедомиров звонио у њеним ушима, облетао око главе, додиривао јој запаљене  
 оде од огледала.{S} Једна суза врцну у њеним очима.{S} Нешто јаче од ње заповедало је сад њоме 
, он је видео визију Вишње, њене главе, њених очију које поздрављају својим топлим погледом рад 
стија! — рекао је о њој једном неко иза њених леђа.</p> <p>Није могла бити другојачија.{S} У ти 
ле о њој.{S} Она је знала да је неко од њених суседа морао приметити кад је ушла с Чедомиром у  
бели зуби гризли су нервозно један крај њених усана.</p> <p>— Продужите... — рече она, па весел 
о тело, да се утопи у разблудни осмејак њених усана, да се заборави и преда њеном загрљају меко 
е мирис те девојке и дрхтао пред сјајем њених зеница.{S} Њена глава клону.{S} Он се наже и потр 
му.{S} Како је млака вода хладила ватру њених руку, како је поветарац дувао свеж и шапућући, ка 
широке рукаве њена рука гола до лаката, њено млечно лице белило се.{S} Био је бео и њен врат сл 
у.</p> <p>Кад се окрену натраг у салон, њено лице је горело сво, обузето неком унутарњом ватром 
 испуњење својих сопствених потреба.{S} Њено васпитање, које јој је обезбеђивало срећу у очевој 
да је њено цело биће везано за њега.{S} Њено срце грчило се у мукама.{S} У њеној души дубила се 
чина болест јој се чинила као казна.{S} Њено, већ рањено, срце стезало се од бола.{S} Заклињала 
ква опоменула би га своје другарице.{S} Њено запаљено лице с мирним угаситим очима појављивало  
о.{S} У том тренутку је имала право.{S} Њено одбијање падало је врло тешко младом студенту.{S}  
>Лазаревићка се опорављала полагано.{S} Њено тело беше изнурено суровим радовима око одржавања  
, окружавала је њено лице као талас.{S} Њено данашње одушевљење давало јој је израз пуноће, сав 
</p> <p>Али та реч беше одвише тешка за њено срце.{S} Она се осети сама усред тих занетих девој 
вом ћерком.{S} Сети се његова ћутања на њено писмо.{S} Сумња је уједе за срце.{S} Учини јој се  
 осети мирис њене косе и спусти руку на њено раме.{S} Она се стресе; не рече ништа.{S} Другом р 
и она је била тад уверена да је Београд њено изабрано место.{S} Она долази у њега као стара поз 
домира. <pb n="149" /> Осећала је да је њено цело биће везано за њега.{S} Њено срце грчило се у 
 Коса, још црња од очију, окружавала је њено лице као талас.{S} Њено данашње одушевљење давало  
јају рано и, у толико јаче, у колико је њено тело трошније.{S} Да је место Чедомира, високог, м 
итивистичке философије.{S} Он примењује њено материјалистичко схватање на делу: њен гвоздени за 
тета и шишкама по челу, које су сенчиле њено лице претерано бледо, готово слабачко.{S} У тај ис 
озари његове непокретне очи. — Чујеш ли њено тихо жуборење, њен шум, као уздах простран и благ? 
до знања да јој може одговорити.{S} Али њено писмо није садржавало ни речце о љубави; оно је мо 
ћу, док један светао, чедан одсев озари њено лице.</p> <p>Прођоше кроз врло чисту кујну.{S} У ј 
рстом, са кога ће киша и невреме спрати њено име и уништити таште човечје спомене, као и многим 
аву.{S} Хтео је да опет под руком осети њено тело, да се утопи у разблудни осмејак њених усана, 
орио је газда-Митар, куцкајући штапом о њено гвожђе.</p> <p>То је био Вишњи најлепши део дана.{ 
и друштво и ток ствари.{S} Чачак је био њено родно место, град у којем је провела највећи део с 
ла о повој краљици, изговарајући полако њено име из првог брака, давала детаље о њеној породици 
е и с ласкавим осмехом, који прели цело њено лице, чак до подвољка и широког врата, па рече зна 
 касапница!{S} Како јој се бедно чинило њено родно место, неколико сокака по којима рабаџије ши 
то.{S} То је било несумњиво.{S} На само њено име, обузимао га неки флуид, сладак и тежак; у гла 
о правило из математике?{S} И нашто оно њено подигравање којим је хтела да сакрије своју сакато 
смехнувши се, па покуша да се метне у у њено расположење.</p> <p>— Да си жива и здрава, још прв 
година, храмала на леву ногу и којој су њено необично име — име професорове мајке, сељанке — пр 
 био полуга на којој је почивала зграда њеног живота.{S} Полуге је нестало.{S} Зидови су попуца 
вима испресавијаним, дугачким тефтерима њеног газде, неког малог, трбушастог Маћедонца, кисело  
атног Крста</hi> и тврди да ја личим на њеног сина који је умро као питомац Војне Академије.</p 
ји јој је несвесно улила старинска кућа њеног оца.{S} Прочитане књиге и живот у престоници допу 
ивно листове њене здраве ноге.{S} Изнад њеног рамена се дизала Чедомирова глава, унезверених оч 
уздржаном тону.{S} Чак да је и могао од њеног оца и њене куће, он не би смео поверити сву ту из 
ом завоју зелене боје, с натписом радње њеног оца.{S} После је дошла карта, обична поштанска до 
ог тренутка да га не дочека љутито лице њеног оца или мајке и да му, уз заслужени прекор, покаж 
о њеним величинама.{S} Ето главне улице њеног родног града: један дуг, прав сокак, где се куће  
празан, шупаљ, бесмислен без Вишње, без њеног милог присуства.{S} Чинило му се као да га је цео 
аревна! — чуо би се у том глас неког из њеног друштва, и она је већ заборављала на свог првог у 
ити недељом на пиво.{S} Место паланке и њеног главног сокака, пред Вишњом је мисао цртала будућ 
ртвовати све, живети тако да нико, осем њеног мужа, неће моћи рећи:</p> <p>— Она је била моја д 
ала у њему, он би могао обвити руке око њеног струка, завући главу међу те две расцветале руже  
 их разуме обе и да их помири.{S} Говор њеног земљака био јој је ближи, јер је био практичнији, 
 од његовог говора што је ишло у корист њеног плана и рече Чедомиру:</p> <p>— Тата нема ништа п 
.{S} Његов поглед се прошета од Беле ка њеној мајци, па онда паде поново на девојку, а одатле н 
ено име из првог брака, давала детаље о њеној породици, о њој самој, познанству у Бијарицу, о д 
нкаст жакет који је врло лепо доликовао њеној плавој појави.{S} Испод жакета видела се муселинс 
м по способности, свакој способности по њеној заслузи“.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
ане до краја школске године.{S} Каја, у њеној строгој сивој блузи, са ниском мерџана око врата, 
.{S} Њено срце грчило се у мукама.{S} У њеној души дубила се болна празнина.{S} Губећи њега, чи 
дна постеља јој је пријала угодно.{S} У њеној глави, брзо као у кинематографу, <pb n="34" /> по 
жалио.{S} Погађао је шта ће се десити у њеној доброј души, кад сазна све.{S} Погађао је сву одв 
ледала је на онај догађај с Чедомиром у њеној соби мирно, као на неки давни несрећни случај.{S} 
рава који се десио кад је Чедомир био у њеној соби.{S} У њој се бунила наша девојка из средњег  
поред њега лаганим кораком и строга.{S} Њеном пратиоцу чинило се као да ти кораци не додирују з 
јак њених усана, да се заборави и преда њеном загрљају меком, по потиљку, само оним што је голо 
изи.{S} Она је преклињала...{S} Црте на њеном лицу беху се развукле.{S} Очи се рашириле жалосно 
{S} Многа жена предала би се судбини на њеном месту, оставила да време реши нерешљиве ствари, д 
<p>Младић, поред ње, примети промену на њеном лицу.</p> <p>— Простачке приче — рече он сигурним 
 његовом месту можда знао користити том њеном слабом страном и, кад је потребно, уразумити разм 
крижала и прекидала причу своје мајке о њеном животу с Матовићем, селидбама с једног краја Срби 
ије, изразом који није пристајао згодно њеном жовијалном лицу.{S} Тај се израз губио све више у 
лила демократска убеђења свога мужа; по њеном мишљењу један сиромах ђак треба да је задовољан ш 
је, чији је озбиљан крој доликовао лепо њеном одмереном ходу.{S} Два прамена златне косе вирила 
 раздељак, правила је врло згодан оквир њеном лепом лицу.{S} Њене очи миловале су као свила.{S} 
својој другарици, али се не усуди.{S} У њеном <pb n="216" /> крилу мирисало је то посвећено цве 
цао више томе граду, радост се сушила у њеном срцу, обузимала је нека сумња, почетци кајања, не 
> <p>Од оног дана кад је био с Вишњом у њеном стану, трудио се стално да не остаје на само с ми 
отово завидан, усклик кад угледа Белу у њеном нереду.</p> <p>Ипак се она савлада прва, затвори  
о послужење кад је младић држао лекцију њеном брату, позивала га на ручак још једнако по свом о 
рте, њен осмех мачкице која се умиљава, њену несташну веселост; овај профил задахнуо је Вишњини 
изу њега, што посматра њену уску сукњу, њену плаву косу, просто сплетену.{S} Па ипак, по болесн 
.{S} Тада јој је то изгледало природно: њену мисао је заузимала само њена мајка.{S} Болест <pb  
дне.{S} Ниједна мучна мисао није мутила њену душу.{S} Посао јој се милио.{S} И време је проводи 
ње, што је она близу њега, што посматра њену уску сукњу, њену плаву косу, просто сплетену.{S} П 
Гомила разних осећања испуњавала је сад њену душу.{S} Као врхунац свега, била је нестрпљива жељ 
у њој рађала без разлога, испуњавала је њену целу душу.{S} Она је веровала у Чедомира, он је во 
 је отац као разлог.</p> <p>Испросио је њену другарицу Милеву, па је даље писао Вишњи да се не  
е трудио многим средствима да придобије њену стару наклоност.{S} Али право средство, понуду за  
у борама муселина и љубити до миле воље њену кожу час румену, а час белу.</p> <p>— Куда идемо?  
>Девојка се уједе за усну.{S} Крв осоли њену пљувачку.{S} Навуче покривач до уста, окрену се на 
то неспретна, али то је само допуњавало њену лепоту и говорило да је она од оних простодушних б 
 њиве.{S} То се она свети што не ценимо њену снагу.{S} Међутим, то време пролази; централа се п 
мари!{S} Он је волео слободу, веровао у њену свемоћ, замишљао ју је као море, као ваздух, нешто 
сељачке комисије тако високо, као да је њива засађена смоквом и бадемом.{S} Једна липсала коза  
вци зрикали.{S} Он се упути право преко њива.</p> <p>Ишао је, као мртвац, не знајући камо.{S} У 
тлина зелена, питома, доброћудна.{S} По њивама су класали кукурузи.{S} Младићев поглед прелете  
ве, односи ћуприје, <pb n="213" /> рије њиве.{S} То се она свети што не ценимо њену снагу.{S} М 
ва.{S} Варош се губила.{S} Настајале су њиве.{S} Кожа се сад руменила испод отворене блузе.{S}  
ласти, народ изигравао законе.{S} Једна њивица овса, коју је нешто оштетила туча, процењивале с 
пада нађоше у том незадовољству узорану њиву, и народ се формира, готово као један човек, у јед 
илични бунар на точак.{S} Пређоше једну њиву, засађену пшеницом.{S} Затим се спустише низ једну 
младић склањао, толико је она трчала за њим.{S} Није марила да ли ће то ко приметити, шта ће ко 
а низа страну.{S} Млади човек потрча за њим и једва га ухвати у једном трњаку.{S} Кад се окрену 
исли.{S} Једно женско срце куцало је за њим.{S} Он то сад зна, зна позитивно, има дакле сигурне 
 правцу вароши.{S} Радоје уста.{S} Пред њим блесну опет Морава, осветљена сунцем.</p> <p>— Хајд 
Један пламен загреја му образе.{S} Пред њим се појави, као у магли, Белина глава, са осмехом ра 
таласа, неугашљив пламен у бури, а пред њим се појављивало сунце, чији је златан сјај оживљавао 
не око нас.</p> <p>Бела је стојала пред њим.{S} Њене очи завијао је вео видљивог узбуђења.{S} Њ 
изак, тако присан.{S} Није осећала пред њим никаквог стида.{S} Хтела је да му се преда одмах, т 
а.{S} Чим би га видела, осећала се пред њим разоружана.{S} Он је знао толико ствари, прочитао т 
нило.{S} Како друга светлост бледи пред њим, јадна, мутна светлост наших, човечанских буктиња!{ 
дставници школа и секата изгледају пред њим као муве окамењене у ћилибару.{S} Ми не знамо где и 
а се спустише низ једно брдашце.{S} Под њим је жуборила озидана чесма на две луле.{S} На зиду ј 
и су ме измлатили, ја се нисам користио њим.{S} Али ако оно дође што ти рекох, онда...</p> <p>— 
Али не бојте се, не бежите од живота; с њим је као и с пливањем; научи се кад куражно оставимо  
, до саме касе, поручио кафе, па онда с њим разговарао на дугачко и на широко о примени електри 
т да се размажена девојка игра жмурке с њим.{S} Најзад се реши да се с њом објасни, пре него шт 
чи каквог дрипца, заурликаће ти; доле с њим!...{S} Него нека младић сврши школу, постане свој ч 
оја га је пратила, легала и дизала се с њим из постеље, и са којом је живео као са метресом.</p 
ио пријатан према њему, разговарао се с њим дуго, озбиљно, о крупним стварима из политике, о на 
 видео само себе, те је веровао да би с њим трпело и све друго: његови ближњи, друштво, држава, 
ање га је такође мучило.{S} Једном би с њим, за столом, говорила најпријатније о разним ситница 
ридобије за црвену заставу, да подели с њим ову срећу.{S} Али... његове очи су је избегавале.{S 
ави за добро и изврсних намера.{S} Али, њима је нови живот убризгао сталешке мржње и понижења.{ 
знају за девојке с великим миразима.{S} Њима је свеједно који режим влада, јер им је сваки доба 
тки Илићи.{S} И дани су пролазили, а за њима месеци, године.</p> <p>Спомен на бившу љубав одржа 
 збуни се.{S} Сунце је било дошло према њима.{S} Ствари око њих бацале су велики хлад.{S} Девој 
њихово име је најлепше; сва слава, пред њима, бледи и губи се, и као што би радила мајка, глас  
или су далеко одмакли од града.{S} Пред њима се указивао усамљен сеоски друм, једна механа и ве 
 воде беласала се између обала.{S} Пред њима се простирале дуге пољане, ниска брда, две три вар 
било зарасло у подивљало цвеће.{S} Пред њима се појави широка трака Дунава.</p> <p>— Ти си одсе 
она.</p> <p>Пут се био изгубио.{S} Пред њима је стајала једна железничка пруга.</p> <p>— Ту бли 
или су изостали далеко иза њих.{S} Пред њима пак се пружала усталасана долина Западне Мораве ча 
вом побочном улицом која се отвори пред њима.{S} То је био доста широк сокак, који је, иза леђа 
Једно бело дрво, које се оцртавало пред њима, губило се све више у таму.{S} И мрак се спуштао к 
 кошуље.{S} Млади су; цео је живот пред њима...{S} Да, ја сам човек из старог времена, иако сам 
е чкиљеле су у зраку пуном кише.{S} Под њима се белуцала црна калдрма.{S} Било је мало пролазни 
"91" /> била једини повереник.{S} Он је њима шаптао своје магловите снове.{S} Њине просте речи  
а свом месту.{S} Родитељи нису водили о њима права рачуна.{S} Отац се био бацио сав на политику 
у дубинама небесног плаветнила. — Благо њима.{S} Узлећу, певају, цвркућу по ваздан.</p> <p>— Гл 
устре, каталоге, књиге са стране, па по њима набављао робу, чистио метал, оправљао сатове, леми 
ојку њима.{S} А сад, она се забављала с њима, они се забављали с њом, као да он није постојао,  
ње.{S} Ипак је имао нечег заједничког с њима, јер је имао приличну дозу епикурејства у себи; он 
 n="283" /> као о одвојеним типовима; у њима не постоји Јуче, Данас, Сутра, Београд, Савамала,  
дну необичну реч, ниједну нежност.{S} У њима није било спомена на оно што су заједнички преживе 
очијаша, па онда у кола, очекујући да у њима види кога од нових, слободоумних министара.</p> <p 
ких београдских вечери.{S} Тражила је у њима нешто ново, изненадно, добро, нешто што ће доћи и  
евим очима.{S} Тада јој се учини како у њима дрхти цела Радојева душа, и збуни се.{S} Сунце је  
ратким, недовршеним. <pb n="42" /> Међу њима били су и Вишња и Чедомир.{S} Преко зиме виђали су 
љусад вукла су земљу у арабама.{S} Међу њима је Чедомир још раније запазио једног коња, врло ле 
х другарица из девојачке школе.{S} Међу њима је била и Каја.</p> <p>— Лазаревићева! — кликнула  
ка, водила је гласне разговоре.{S} Међу њима видели се бољи чиновници, имућнији трговци, распол 
празна кола за свој нови терет.{S} Међу њима је био и арап.{S} Носио је и сад главу оборену и к 
дствима, по темпераменту.{S} Он је међу њима, међу тим радикалима, социјалистима, републиканцим 
имали и сувише гостију.{S} Било је међу њима старих, опробаних пријатеља, а било их је и таквих 
 без везе, никаквог реда није било међу њима.{S} Независно од свега, сети се како је једног дан 
тавио девојци, он је представио девојку њима.{S} А сад, она се забављала с њима, они се забавља 
а је узео, поново зграби будак, замахну њиме, поче да копа, па се онда заустави, као да виде да 
е њима шаптао своје магловите снове.{S} Њине просте речи певале су му заносне мелодије, у којим 
а киша, да се за час начини поток поред њиних ногу.{S} Они су ишли даље.</p> <p>Таман да се спу 
ушевљавале.{S} Она је веровала у њих, у њино брзо остварење, у њихов велики принцип: „сваком по 
 убризгао сталешке мржње и понижења.{S} Њих разједа отров социјалне суревњивости.{S} Они су у с 
азговори и живи кораци младог света.{S} Њих двојица се беху примакли прозору што гледа у двориш 
слио је како да врати ову љубазност.{S} Њих двоје би могли бити тако задовољни једно другим, та 
 било више од два три преко дана.{S} За њих се није морало спремати.{S} Није било <pb n="100" / 
ну која им се одреди.{S} Реч слобода за њих је смисао зла.{S} Оне иначе не знају за њу.{S} А он 
оворила је газдарица својој вратарки за њих. — Постеља до постеље, па се не погледају.</p> <p>— 
су воштане свеће, обешени светњаци; иза њих се плаве шајкаче, копорани.{S} Ваздух млак.{S} Стре 
ала је река као из неке чељусти.{S} Иза њих је била варош: један широк друм, низови кућа и куће 
ика на стражи, с ножем на пушци.{S} Иза њих се шарениле две покретне стражаре од дасака, обојен 
ник из суда били су изостали далеко иза њих.{S} Пред њима пак се пружала усталасана долина Запа 
као да је жалила себе, као да је жалила њих обоје.</p> <pb n="161" /> <p>— Ми бисмо могли бити  
ућност, чиста штета за време које се на њих потроши.</p> <p>— Објасни то мало простије.</p> <p> 
мућства, док је брисао <pb n="80" /> са њих све што му се није допадало, све што је кварило хар 
 студије...</p> <p>— Немам ништа против њих.{S} Врло је похвално кад не губите интерес за науко 
т једног дана, заузму га и помету; због њих променимо своје навике, укусе, идеје, <pb n="40" /> 
па накиселе, с нешто бела лука.{S} Због њих су се први пут завадили.</p> <p>— Доста с тим папри 
 наш живот, заузму га и помету.{S} Због њих променимо своје навике, укусе, манире, идеје.{S} По 
кафу.{S} Понекад би читао новине, а кад њих није било, узео би <hi>Горски Вијенац</hi>, отворио 
оје живот распе као плеву!</p> <p>Поред њих прохукта један воз</p> <p>Вишњу обузе нека меланхол 
их, слободоумних министара.</p> <p>— Од њих земља очекује — помисли огорчено — извођење целог ј 
абира крте остатке разбијене лађе да од њих начини спасоносан сплав.{S} Да ли ће се спасти ?{S} 
тоалете, усред тих људи што мисле да од њих зависи круг земаљске планете.{S} Она се сети много  
о два добра друга; пуче пушка; једна од њих опусти крила и паде у рит; она друга прну у вис, па 
еђе и на младог човека, те кад изађе од њих, осети како му се груди надимају од неког осећања н 
мљен долап, искрпљен блехом.{S} Ниже од њих растао је грашак, са широким зеленим махунама, које 
ије смео прилазити, он је бежао даље од њих.{S} Тада би одлазио из вароши, у околне паркове, бр 
ругарице, а бирачи су људи.{S} Сваки од њих има по један ситан, а за себе капиталан интерес.{S} 
оћник, па и по који радник.{S} Сваки од њих био је огорчен песимист, сиромах наравно, с отомбољ 
а иду право и чија судбина не зависи од њих самих, већ од оних које ће срести и који ће их учин 
сице.{S} И као да се хтеде одбранити од њих, он поново обгрли погледом своју земљу.{S} Кириџије 
ве сиротињске кафанице, где је један од њих држао <pb n="24" /> агитационо предавање.{S} Он је  
јим живи?{S} Не иде ли девојка, лево од њих, у фабрику тек да се сакрије од полицијског надзора 
 на челу и изразитих усана.{S} Свако од њих знао је наћи по коју лепу реч да јој каже, да јој ч 
дих ћутали су, тако седећи.{S} Свако од њих пратило је своје мисли кроз самоћу предела.{S} Они  
авно мњење?{S} Није ли сусетка десно од њих невенчана жена човеку са којим живи?{S} Не иде ли д 
и и погледа поред себе.</p> <p>Десно од њих, између две куће видело се парче Топчидерског брда, 
испод браде.{S} На извесном остојању од њих корачао је један човек ћутке, с кишобраном натучени 
 цвећем, бонбоном.{S} На фијокама испод њих примећивали се натписи за лорбер, нишадор, алеву па 
кривали сунце, па бежали даље.{S} После њих долазили су други, па трећи, брзи, дурновити, као н 
ка.</p> <p>Било је већ пало вече кад се њих двоје упутише Вишњином стану.</p> <p>— Ви на лето с 
им страним речима кад је она лепа и без њих, савршена без свега мога знања, без појма да и пост 
н.{S} Улице се сивиле од прашине.{S} Из њих је била још топлина јаке дневне припеке.{S} Ипак се 
е музе.{S} Авет лудила се помаљала кроз њих.{S} Он је певао:{S} Ја се смејем, морам да се смеје 
 муж и газдарица од пансиона да дођу до њих: тражили их по пијаци, киселили сами, куповали их п 
 рече он.</p> <p>Она му је даде.{S} Око њих је био мир, онај дубоки пољски мир који не руши цик 
 у који су је заносиле те приче.{S} Око њих је било лепо јесење вече, сувише топло за то доба,  
су сад по стази посутој шљунком.{S} Око њих се мешало засађено цвеће <pb n="67" /> с дивљом тра 
е осећало ни најмањег ветра.{S} Све око њих изгледало је као да се унело, упило у неко надземаљ 
к општинске липе бацају густе сенке око њих и заносе главу својим тешким мирисом.{S} Стога се о 
је било дошло према њима.{S} Ствари око њих бацале су велики хлад.{S} Девојка обори главу, и по 
{S} Ћутали су.{S} Ваздух је трептао око њих позлаћен косим зрацима сунца.{S} Он узе за руку сво 
але, одушевљавале.{S} Она је веровала у њих, у њино брзо остварење, у њихов велики принцип: „св 
издржати.{S} Поручи једна кола, стрпа у њих један део својих књига, што би довољно било другом  
ше на зид једно према другом.{S} Између њих је певушила вода кроз луле, падала у низак басен и  
оји су створили непремостиви јаз између њих двоје.{S} Они су се <pb n="187" /> десили доиста пр 
кућа је сазидана да буде уточиште свију њих и да се сваком члану породице нађе на невољи.{S} Ал 
авке повијале се према лаком поветарцу, њихале своје шарене главе, брујале једва чујно и као да 
и који опијају.{S} Плаве и модре врвице њихале се пред њом и око ње.{S} У уста јој је навирало  
едајући тупо у воду.{S} Мртвачки сандук њихао се свеједнако.{S} Око младића се дизале <pb n="23 
тоји на гранчици.{S} Још цео један свет њихао се под водом и са оним, над њом, стварао чаробно  
 чим дођу у питање они, њихова личност, њихов џеп, они знају већ вештину опортунитета и хладне  
ледале.{S} Њихова глава није радила.{S} Њихов ум се био онесвестио.</p> <p>Вече се спуштало у с 
 светлост, огроман простор, слободу.{S} Њихов ситан <pb n="94" /> мозак не може да појми како т 
а мене.</p> <p>Девојке примише шалу.{S} Њихов несташан смех одјекну долином.</p> <p>— Дај да ти 
невидљива материја, то стакло, спречава њихов лет.{S} Такве су и жене које примами сунце слобод 
али хиљаде невидљивих препрека спречава њихов лет и оне ће пропасти тако, остати маторе девојке 
 господарска класа, Србија је изгледала њихов спахилук, о народним потребама није се водило рач 
укусе, манире, идеје.{S} Подпаднемо под њихов утицај.{S} Она постају наши саветодавци, управљај 
, <pb n="40" /> планове, потпаднемо под њихов утицај, они постају наши саветодавци, управљају н 
еровала у њих, у њино брзо остварење, у њихов велики принцип: „сваком по способности, свакој сп 
 смејао.{S} Њихови се осмеси сусретоше, њихова се лица приближише, њихове се усне саставише.</p 
 на туђ рачун, а чим дођу у питање они, њихова личност, њихов џеп, они знају већ вештину опорту 
ниле су му као песма наде, утехе, буне; њихова вера у будућност и сопствену вредност уносила му 
цаним на ногаре или у четири кочића.{S} Њихова клупа је из Београда, фабричка, са гвозденим ног 
угом бригом код највећег броја лица.{S} Њихова мишљења, нарочито кад се тиче политике, зависе о 
олазило.{S} Њихове очи нису гледале.{S} Њихова глава није радила.{S} Њихов ум се био онесвестио 
спуњава један велики део престонице.{S} Њихова љубав?{S} То је управо једна дуга шетња, испреки 
<p>На том месту тротоар је био узак.{S} Њихова се рамена додирнуше.{S} Чедомира такну у срце на 
лазила с мајком на клупу пред кућом.{S} Њихова клупа је била најлепша у вароши.{S} Други су сед 
о није марио немачке философе.</p> <p>— Њихова се наука састоји — тврдио је — у давању необично 
ведаш крсташки рат...</p> <p>— Ја нисам њихова непријатељица, боже сачувај.{S} Нашем народу тре 
.{S} Стога је Чедомир редовно посећивао њихова тајна удружења, учио на памет поједине фразе, зу 
ке начини једну.{S} Пажљиво је одабирао њихова преимућства, док је брисао <pb n="80" /> са њих  
ног златара, чији је дућан био одмах до њихова.{S} Она је била провела готово цело детињство са 
 му непознато цвеће, које је звао биље, њихове крунице, прашнике, тучкове; на обали каквог друм 
и сусретоше, њихова се лица приближише, њихове се усне саставише.</p> <p>После се поново поглед 
се од њиховог материјалног положаја.{S} Њихове симпатије иду неизоставно онима који их фаворизу 
е загрљају који је толико избегавао.{S} Њихове усне се додирнуше.{S} Рамена се саставила с раме 
ло краја.</p> <p>Време је пролазило.{S} Њихове очи нису гледале.{S} Њихова глава није радила.{S 
есника прошлог столећа, заслужују да на њихове хумке долази свет и молитве чита; међу најлепшим 
>Другарице избише на Теразије.{S} С обе њихове стране протезао се Београд, измешан од палата и  
то.{S} Виделе се разгранате старе шљиве њихове баште.{S} Јабука шећерлија китила се руменим, за 
у да се у тебе заљубљују министарке или њихове ћерке...{S} Седи.{S} Батали, кажем им ја.{S} То  
, окопавао им баштице за цвеће, позивао њихове другарице на седељке; нико није умео лепше од ње 
ам ластавица! — рекла би гледајући тако њихове црне тачке у дубинама небесног плаветнила. — Бла 
ћ се ипак окрену и погледа у војнике, у њихове дрвене стражаре, па онда у кућу, али испод ока.. 
 нису чекали ни оставка да им се уважи; њихови кабинети зврје празни; краљ није успео да састав 
ух, као да је тражила две беле тице.{S} Њихови погледи се сусретоше.</p> <pb n="288" /> <p>— Да 
а за дуван!</p> <p>И Илић се смејао.{S} Њихови се осмеси сусретоше, њихова се лица приближише,  
у до знања да ће га одати.{S} Кад би се њихови погледи сусрели, њене сомотасте очи синуле би на 
салона.</p> <p>И Чедомир устаде.</p> <p>Њихови се погледи сусретоше.{S} Ко ће рећи шта је било  
је тесне дупље... нестајало их је, а на њиховим местима <pb n="253" /> зјапеле су црне бездне,  
књижевне листове неуморно.{S} Опијао се њиховим фикцијама, пио и даље тај опасни напитак који м 
 врло занимљиви, настављали дискусије о њиховим <hi>питањима</hi>, правили пошалице.{S} Ту су с 
ила мајка, глас целог народа их љушка у њиховим гробовима.</hi> </quote> </p> <p> <hi>М. У.</hi 
 одлучности, који помаже паметне људе у њиховим борбама, он је остајао на истом месту.{S} Упрко 
них премијера, било што је имао другова њихових познаника, било најзад да им је био представљен 
> и таман облак ширио се све више изнад њихових глава.{S} Па ипак, они пођоше напред.{S} На заг 
ри надзиравао раднике, гледајући хиљаде њихових црнпурастих, замахнутих руку, он је видео визиј 
ивао њеним, правећи илузију на сличност њихових имена!{S} Једанпут су дошли дотле чамцем, који  
по памети, изазивала ове тренутке, пила њихово опасно пиће, свесно и прибрано, као пијаница по  
 и молитве чита; међу најлепшим именима њихово име је најлепше; сва слава, пред њима, бледи и г 
 и да није ништа сачувала од спомена на њихово познаство.{S} И, он није био никад сигуран да га 
арочито кад се тиче политике, зависе од њиховог материјалног положаја.{S} Њихове симпатије иду  
зад без ње.{S} Како се Каја изгубила из њиховог друштва?{S} Откад су почели шетати сами?{S} Нис 
ју је још једном такву видео: у почетку њиховог познанства, за време једне шетње кад их је киша 
е су чинили слабијим од себе, смејао се њиховој уображености, вређао их отворено.{S} То је било 
м на офарбаном лицу што су такве.{S} По њиховој спољашности, необавештен пролазник би се могао  
<p>И то није било све...{S} Верио се са њиховом сусетком, <hi>женом из народа</hi>, удовицом је 
 политичара.{S} Они су му били ближи по њиховом једностраном васпитању, по средствима, по темпе 
је налазио извор своме одушевљењу.{S} У њиховом неисписаном рукопису видео је узбуркане дубине  
ице, кадгод спазила с прозора кад прођу њиховом улицом, док општинске липе бацају густе сенке о 
оварошана, који не признају овим везама њихову невиност.{S} Додуше, она му је писала, те тиме с 
ако су се овде звали словослагачи.{S} У њихову собу, која је била за <hi>боље госте</hi> и у ис 
арији од своје сусетке.{S} Долазио је у њихову кућу као у своју.{S} Газда-Митар га је звао чест 
шња јој није знала одговорити ништа.{S} Њој се такође постављало исто питање.{S} Њен напор да з 
г погледа подсмех, подозрење, осуду.{S} Њој није падало на ум да се запита: какве су оне, те же 
 ли да пишем детету у Београд?</p> <p>— Њој ће бити свакако жао ако је не известиш.{S} И онда,  
Чедомир буде нежан <pb n="114" /> према њој.{S} И сем тог, она је била болешљива, нервозна дево 
азаревића и дужности које је имао према њој?{S} У сваком случају Вишња није знала дотле шта се  
од огледала.</p> <p>Хтела је да види на њој самој колико га мрзи.{S} Један крај њене хаљине био 
e> <l>Колика је царева ливада</l> <l>На њој нема трна ни грмења.</l> <l>Само има до две вите је 
 човек!{S} Он би живео пријатно, дао би њој све што би имао, она би уживала у њему, он би могао 
.{S} Позив сеоске учитељице није био ни њој крајњи идеал.{S} Можда је и она <pb n="39" /> имала 
ивредити науци, шта ће наука привредити њој ?</p> <p>У том је изненади отац да се решио да се ж 
 Изненадно осетио би да га нешто вуче к њој.{S} Хиљада ствари, блиских тој девојци, изашле би м 
ме шта би било кад би постао њен муж, о њој самој.{S} Она је зрела као зрела воћка, невина као  
рака, давала детаље о њеној породици, о њој самој, познанству у Бијарицу, о дуговима и подужица 
p>— Хладна је као тестија! — рекао је о њој једном неко иза њених леђа.</p> <p>Није могла бити  
" /> духа и питала се шта други мисле о њој.{S} Она је знала да је неко од њених суседа морао п 
 с неким пријатељима...{S} Теби првој о њој казујем, и хтео бих да знам шта ти о том мислиш?</p 
а волела.{S} Поред свих мана, он је био њој најбољи, највреднији, најмилији.{S} Он ју је гледао 
ерио.{S} А пријатно, јер је то све било њој симпатично, то познанство, дубоко поштовање при ски 
 су му притискивале срце и које је само њој могао рећи.{S} Али су њега сад одушевљавале друге м 
ма, по запосленим људским приликама, по њој самој.</p> <p>Зима јој је пролазила врло пријатно.{ 
зна шта о овом узбуђењу које је рило по њој, као грех.{S} Најзад се охрабри и рече:</p> <p>— Шт 
о кад је Чедомир био у њеној соби.{S} У њој се бунила наша девојка из средњег сталежа, бакалино 
 живота, не усвоје Чедино мишљење?{S} У њој се бунио остатак старе душе, бунила се сва њена ран 
ло за тебе.{S} Ово је велика варош, а у њој има злих људи.{S} Да ти се што непријатно није деси 
д те зграде, а никад није приметио да у њој <pb n="4" /> седи неко кога треба чувати.{S} Управо 
вца као и једног бољег радника: ништа у њој није давало утисак раскоши ; све је било потребно,  
ета Русија, матушка словенска, све је у њој могуће, све је у њој по руски!{S} Млада девојка не  
ловенска, све је у њој могуће, све је у њој по руски!{S} Млада девојка не осети кад дођоше до њ 
аборављала је на рђаве часове које је у њој доживела; успомене, оне лепше, ницале су око ње, и  
и случај.{S} Нека топла нада, која се у њој рађала без разлога, испуњавала је њену целу душу.{S 
ође свеска једног омладинског листа и у њој преведена песма неког Руса.{S} Девојка обави десну  
та, Чедомир угледа слику једне врбе и у њој слику тице како стоји на гранчици.{S} Још цео један 
{S} Чинило му <pb n="280" /> се да би у њој нашао оно нешто неодређено што је вечито тражио.{S} 
ајке причају се о људима који су јели у њој, у данима своје младости, њен пасуљ с пастрмом, ску 
е кога оставио? — одговарало је нешто у њој, нешто скривено, топло, незнано, а широко и простра 
 постоји отаџбина — говорило је нешто у њој. — Зашто онда избегавати ту реч која је тако тесно  
 он није тражио <pb n="110" /></p> <p>у њој звезду пратилицу, он је хтео да она буде једино мет 
еће се расцветавало око девојке, али су њој ти светли, разнежени дани, изгледали тешки, суморни 
ко далеке, бледе, ситне, као да се нису њој десиле, већ их чула из прича, из прочитаних књига.{ 
е брвно.{S} Девојка ступи напред.{S} За њом пође Илић и осмотри је целу.{S} Видео је сад јасно  
о је од своје среће, мислећи да трчи за њом.{S} Није прошло ни неколико минута, а он је већ био 
адост иде, брже него што се мисли, а са њом и сва могућност да будемо срећни.</p> <p>Дрхтећи, В 
му подстрека за велика дела; општење са њом даје радости, одмора, утехе, а не нове невоље и мор 
астали топли дани, излазили су чешће са њом, па после сваког дана, и најзад без ње.{S} Како се  
ћ се насмејао, а кад се после растао са њом, помислио је озбиљно:</p> <p>— Уверен сам да би га  
е била провела готово цело детињство са њом и њеним братом, Радојем.</p> <p>Златарев син је био 
о из срце ту опасну гљиву, а заједно са њом и слику младе Чачанке.{S} Хтео се бацити блатом на  
 свет њихао се под водом и са оним, над њом, стварао чаробно савршенство.</p> <p>Чедомир Илић ј 
ом простору једне уличне лампе.{S} Пред њом се појави Чедомир Илић, подигнуте јаке, врата увуче 
у замени блесак јаке светлости.{S} Пред њом се указа гомила света, тако велика као да се скупио 
тави као задржана једним грчем.{S} Пред њом је лежало наго, младо тело, забачених руку, набрекл 
убоко поштовање при скидању шешира пред њом, разговор у мирису дувана, бунтовничке мисли, дах б 
привлачио ју је к себи, клекнуо је пред њом, загрлио је око паса, притиснуо главу на њене груди 
{S} Плаве и модре врвице њихале се пред њом и око ње.{S} У уста јој је навирало једно слатко пи 
е куће и деце.{S} Млађи су дрхтали пред њом.{S} У мешењу колача се одликовала: имала је шесдесе 
јој се да тоне, да се земља сурвава под њом, да околне планине падају.{S} Дође јој да викне:</p 
жмурке с њим.{S} Најзад се реши да се с њом објасни, пре него што предузме какав даљи корак.{S} 
 оздрави, она ће јој испричати шта се с њом догодило, признати све, па нека буде како она рекне 
иле га да је опет види.{S} Срео би се с њом.{S} У погледу који је управљала на њега, он би спаз 
се забављала с њима, они се забављали с њом, као да он није постојао, као да га никад нису виде 
.{S} Вишња покуша да заметне разговор с њом; говорила је о тој методици, глас јој је дрхтао, бо 
 познаницу на пролазу и продужила пут с њом.{S} Било му је јасно да га Лазаревићева избегава на 
.{S} Нешто јаче од ње заповедало је сад њоме, и она раскопча хаљину до дна.</p> <p>Гомила разни 
лева му је била потпуно здрава, и он је њоме махао по ваздуху, као да би боље доказао оно што ј 
Материјална природа и силе које владају њоме нису више имале недокучивих тајна.{S} Ушло се у пр 
млађим чиновником из суда, те их позва, њу и Милеву, да изађу у шетњу до варошког парка.{S} Бил 
ају крајева, он њу воли још, њу једину, њу саму.{S} Кад би тако дошао најзад до решења шта да ј 
да... на крају крајева, он њу воли још, њу једину, њу саму.{S} Кад би тако дошао најзад до реше 
а долази у њега као стара познаница.{S} Њу чекају многи познаници.{S} Знају је не само људи, но 
ушавала да се отресе те узбуђености.{S} Њу дотле нису походили ти осећаји прижељкивања; у њеним 
о мрак.{S} Остала је сама са Илићем.{S} Њу је обузимао стид, па радост, па жеља нека да је нест 
ерује.</p> <p>Девојка одмахну руком.{S} Њу су саму подгризале сумње у њен јавни рад, у њене иде 
 видела само у браку.{S} Управо, она за њу није постојала, већ брак, муж.{S} Томе је требало оч 
уздисаја, али даље... права љубав је за њу била забрањена.{S} Као сви људи здрави и природни, о 
у мени“.{S} Али млади студент био је за њу јаче везан него што је сâм мислио.{S} Раскид са поро 
 од материјалног живота.{S} Новац је за њу био као неко средство за прављење поклона, излишних  
 нека учи, а ако неће, значи да није за њу, па ће гледати друга посла.{S} Шта је мени шкодила с 
сети све те ствари, тако уско везане за њу, да им каже да се вратила, да постоји, да живи, живи 
рали волети ову земљу кад су се били за њу.{S} Чедомиров поглед пређе преко главне стазе, која  
мо.{S} Какав ће то радостан дан бити за њу!</p> <p>Пред пошту дохрама <hi>новинар</hi>.{S} Тако 
је смисао зла.{S} Оне иначе не знају за њу.{S} А оне које је назру, оне су као ове муве што се  
је Илић имао стално по коју лепу реч за њу, девојку која је своју ману осећала све дубље једно  
војку, на њене косе, на њене образе, на њу целу, њему се привиђало као да иза ње види једну нов 
е био приметио дубоки утисак који је на њу био учинио.{S} Судио је површно:</p> <p>— У мени је  
је драгане.{S} Трудио се да не мисли на њу.{S} Хтео је да је заборави.{S} Њена слика се брисала 
} А кад би се пренуо сасвим и мислио на њу, на ту плаву девојку, на њене косе, на њене образе,  
о и фатално, нешто што је наваљивало на њу као ветар, гушило је и дирало у дубину душе, да јој  
<p>— Буржоа! — рече презриво.</p> <p>На њу навали гомила мисли, најпре нејасних, лаких, безбриж 
 и да је гледа, <pb n="222" /> посматра њу и њен венац са жаљењем и као хоће да јој каже:</p> < 
слабост ове учене главе.{S} Она је кроз њу гледала свој велики Београд.{S} По неколико пута пре 
ама као нераздељиву целину, струји кроз њу као њен крвоток.</p> <p>Радојев глас и, час немо а ч 
их је волео готово исто толико колико и њу саму.{S} Он је био кадар загрлити писмоношу који би  
 не отварајући врата на младићевој соби њу би прожмала нека слатка језа, од чукљева на руци, па 
сме толиким рекама српским.{S} Зашто ми њу заборављају?{S} Зар она није велика, главна наша рек 
е голо од <pb n="134" /> руке, да осети њу целу, обешену о њега.{S} Девојка притисну руком онде 
г случаја, и да... на крају крајева, он њу воли још, њу једину, њу саму.{S} Кад би тако дошао н 
у.{S} Помисли и сад <pb n="248" /> да у њу уђе, као у свој дом.{S} Неколико младића стајало је  
 Девојка је волела ту улицу, веровала у њу.{S} То је била слабост ове учене главе.{S} Она је кр 
тила ван вароши.{S} Он је онда гледао у њу кроз будућност која обећава све, а сад је посматра к 
 и државни порез.</p> <pb n="142" /> <p>Њу пак, одушевљавале су велике идеје.{S} Чинило јој се  
" /> био истеран из подофицирске школе, Њутон би једва добио за телеграфисту, а Миржеови чергаш 
ије су темеље ударили Кеплер и Галилео, Њутон и Декарт.{S} Један од озбиљних млађих философа пр 
иотеке с главом пуном Ламарка, Кеплера, Њутона, Галилеа, Дрепера, Хемхолца, Спенсера, Ренана, Г 
ана.{S} Јурио је тамо, вамо, испитивао, њушкао, маштао, презао, одмарао се од својих лектира пр 
 дана кад је доведен; миловали су га по њушци, тапкали по сапима.</p> <p>Арап је држао високо с 
унише.{S} Рабаџија га удари песницом по њушци.{S} То је био знак да се крене.{S} И он пође, вук 
то променљивом пејсажу кукурузних поља, о лековитој тишини Моравиних обала, намирисаних мирисом 
 ситним догађајима, прочитаним књигама, о Зарији Ристићу и о великим врућинама у Београду.{S} И 
писати дуго, опширно о себи, о својима, о миру који је нашла у свом родном крају, о вечито пром 
они су се разговарали о лаким стварима, о интимним везама, и он им није смео прилазити, он је б 
збиљно, о крупним стварима из политике, о народу, задацима Србије као државе и земљорадничком о 
мирисом зрелих јагода и одроњене земље, о отегнутој јеци гајда по механама где свраћају сељаци. 
аво једно предавање о каузалитету воље, о спору између приврженика детерминизма и присталица ин 
} То је била визија неке немогуће жене, о којој сви сањамо, коју сви очекујемо кроз цео свој жи 
томе шта би било кад би постао њен муж, о њој самој.{S} Она је зрела као зрела воћка, невина ка 
тела му је писати дуго, опширно о себи, о својима, о миру који је нашла у свом родном крају, о  
вој <pb n="12" /> политичкој ситуацији, о будућности која чека земљу.</p> <p>— Извол'те, господ 
 су му ласкали, уверавајући га о срећи, о љубави и забораву.{S} Они су га тешили, превлачећи по 
 брака, давала детаље о њеној породици, о њој самој, познанству у Бијарицу, о дуговима и подужи 
{S} Износио је нове погледе о породици, о браку, о улози државе у материнству.{S} Те ствари су  
како су се провели на Ђаковића љуљашци, о Сокином прстену.</p> <p>Тако и сад, весеље је плануло 
са, Србија је изгледала њихов спахилук, о народним потребама није се водило рачуна.{S} Демократ 
икнути: „Одморите руке што окрећу млин, о млинари!{S} Спавајте мирно.{S} Нека вас петао узалуд  
pb n="297" /> на небу и земљи, Хорацио, о којима нема појма твоја философија".{S} Ма колико да  
ему, разговарао се с њим дуго, озбиљно, о крупним стварима из политике, о народу, задацима Срби 
} Па опет се деси кадгод, као овај пут, о покладима, на тефериџу, патарицама, <pb n="211" /> да 
ке.{S} Кад би се пак и нашла у друштву, о испитима, при излетима, месним скупштинама, остајала  
миру који је нашла у свом родном крају, о вечито променљивом пејсажу кукурузних поља, о лековит 
Ваљеву, Кад би учитељ испричао лекцију, о шљиви на пример, он ју је већ умео поновити целу.{S}  
ио је нове погледе о породици, о браку, о улози државе у материнству.{S} Те ствари су биле дотл 
ица.{S} Они ће му причати о много чему, о много кому, <pb n="78" /> па и о њему, Илићу, мислио  
овека.{S} Планови о повратку на страну, о довршетку студија, изгледали су му немогућни.{S} Похо 
 као државе и земљорадничком осигурању, о којем је писао једно дело с научним претензијама.{S}  
{S} Сколише је поново мисли о Чедомиру, о томе шта би било кад би постао њен муж, о њој самој.{ 
 извесна искуства о београдском животу, о Београду, где вечито има нечег непознатог, <pb n="122 
кајсије, говорили о професору Матовићу, о новој <pb n="12" /> политичкој ситуацији, о будућност 
ци, о њој самој, познанству у Бијарицу, о дуговима и подужицама, помињала непознате људе и жене 
ала стојећи, а све је мислила о једном: о универзитету на који је позива Кајин рођак.{S} Покуша 
мо, никоме да не причате <pb n="196" /> о оваквој веридби.{S} Ја ћу већ пронаћи нешто романтичн 
износио своја размишљања <pb n="119" /> о приликама, догађајима и људима, па се понекад пребаци 
тила си тајно...</l> <l>— Ој животе!{S} О шумо, покоју!</l> <l>О младости!{S} О ти сунце сјајно 
} О шумо, покоју!</l> <l>О младости!{S} О ти сунце сјајно!</l> </quote> <p>Та песма узбуди Илић 
 се приближити природи и животињама.{S} О, да знаш колико ми мало поштујемо животињски свет!{S} 
м идејама свршио је прве две године.{S} О распусту га је чекало једно изненађење код куће.{S} М 
али кобасице разне дужине и дебљине.{S} О багрењу опет бојаџије обесили кануре бојене и небојен 
ала језиком и тражила још, још, још.{S} О правом животу са стотинама озбиљних питања, укрштених 
о учен човек, врло паметан... </p> <p>— О чему сте говорили?</p> <p>— О еманципацији жена.</p>  
</p> <p>— О чему сте говорили?</p> <p>— О еманципацији жена.</p> <p>— Чеда и еманципација! — пр 
аци му руке преко рамена и обеси се сва о његов врат.{S} Он осети поново њене усне на својим ус 
кав испад, имајући већ извесна искуства о београдском животу, о Београду, где вечито има нечег  
тетно, устојало.{S} Пун рђавог искуства о правди великих према малим, јаких према слабим, он је 
ог.{S} Илић није имао никаквог искуства о свету и примењеној философији.{S} И он је личио на он 
е.{S} Они су му ласкали, уверавајући га о срећи, о љубави и забораву.{S} Они су га тешили, прев 
 отварање апсанских врата, читање указа о помиловању, откивање гвожђа и несигурне кораке ослобо 
p> <p>— Он не зна ништа о мени, а ни ја о њему, као да смо туђини.{S} Свакако ми замера јер не  
ве какве их је госпа-Клеопатра спремала о јесени, жуте, па накиселе, с нешто бела лука.{S} Због 
уживала ћерци, говорила у глас, причала о повој краљици, изговарајући полако њено име из првог  
и доручковала стојећи, а све је мислила о једном: о универзитету на који је позива Кајин рођак. 
е награду, једну књигу која је говорила о неговању поврћа.</p> <p>Сад је требало ићи у Чачак.</ 
 о својој срећи.</p> <p>Била се обесила о једру мишицу свога мужа и говорила усхићено:</p> <p>— 
шину, пуну неказаних ствари, примедбама о времену.</p> <p>У једном тренутку, ИлиН подиже очи и  
ица, у претераним шетњама и разговорима о овом или оном <hi>питању</hi> науке или политике.</p> 
 строга обичних дана и врло гостопримна о празницима.{S} Вишњин долазак био је наравно читав св 
лић је одбијао.{S} Није он водио рачуна о богаству.{S} Не, изгледало му је то пазарлук, као да  
ојала се да њена другарица не сазна шта о овом узбуђењу које је рило по њој, као грех.{S} Најза 
вог пријатеља:</p> <p>— Он не зна ништа о мени, а ни ја о њему, као да смо туђини.{S} Свакако м 
читала га бог зна који пут.{S} Реченица о Радоју допала јој се посебице.{S} Осећала је дубоку з 
 коси, слободне, радознале и пуне прича о мачки, кокошима и ђаволу.</p> <p>Ту, у Крунској улици 
рио искрено.{S} Износио је нове погледе о породици, о браку, о улози државе у материнству.{S} Т 
 да заметне разговор с њом; говорила је о тој методици, глас јој је дрхтао, бојала се да њена д 
 <p>— Хладна је као тестија! — рекао је о њој једном неко иза њених леђа.</p> <p>Није могла бит 
истић се није заустављао.{S} Говорио је о науци, политици, жени, Богу, лудници, а кад су изашли 
 њим, за столом, говорила најпријатније о разним ситницама, као са правим пријатељем, као да се 
е водило рачуна.{S} Демократске теорије о уређењу државе које су стизале са Запада нађоше у том 
су врло занимљиви, настављали дискусије о њиховим <hi>питањима</hi>, правили пошалице.{S} Ту су 
а.</p> <p>Млади човек није хтео да чује о тој операцији која би га лишила очевине.{S} Он је зна 
 са бурским шеширом, подгрејавати бајке о миразу и излазити недељом на пиво.{S} Место паланке и 
искрижала и прекидала причу своје мајке о њеном животу с Матовићем, селидбама с једног краја Ср 
орио нове видике.{S} Њене смешне грешке о основне ствари праштао је великодушно.</p> <p>— Па шт 
иљној, плавој униформи, држали су пушке о рамену и бленули неодређено у празнину улице.{S} Кроз 
е стезале грчевито.{S} Груди се упирале о груди.{S} Пољупцу није било краја.</p> <p>Време је пр 
81" /> духа и питала се шта други мисле о њој.{S} Она је знала да је неко од њених суседа морао 
 њено име из првог брака, давала детаље о њеној породици, о њој самој, познанству у Бијарицу, о 
 нису више на стубовима, већ су обешене о жицу.{S} Па ипак, ово отмено место српске престонице  
ћ је био спремио читаво једно предавање о каузалитету воље, о спору између приврженика детермин 
воју памет на теби и дају своје мишљење о твојим поступцима.{S} С врха до дна друштвених степен 
ним листовима, добио би страшно уверење о њеним првацима.{S} Реч лажов није била довољна, већ с 
га је јако уважавао школу.{S} Кад би се о просвети повео разговор, био је стално на страни школ 
у ишли у гомили, грајали и препирали се о неком <hi>питању</hi>.{S} Зауставише Илића да чују и  
 се.{S} Само у светим књигама говори се о васкрсењу.{S} Али има нешто боље.{S} По некад живот и 
<p>Платно се сроза низ мишице, обеси се о бедра, да се после склиза на под.{S} Девојка подиже р 
бољем гласу.{S} Читаве бајке причају се о људима који су јели у њој, у данима своје младости, њ 
Али њено писмо није садржавало ни речце о љубави; оно је могло путовати и отворено, а да нико н 
 чему, о много кому, <pb n="78" /> па и о њему, Илићу, мислио је; Младен је брбљив, а Бела...</ 
— Дуго смо причали.{S} Било је говора и о томе ко ће ући у кабинет...</p> <p>— Је ли, тата — пр 
 прочитаним књигама, о Зарији Ристићу и о великим врућинама у Београду.{S} Ипак, пишући о тим п 
 бакар.{S} По који зрео кестен лупио би о калдрму и измамио уплашен узвик у пролазница.{S} Беог 
ом осећању културног човека.{S} Планови о повратку на страну, о довршетку студија, изгледали су 
{S} Из горњих места допирали су гласови о поплави.{S} Бујице однеле мостове, разориле путеве, у 
есели, безбрижни, они су се разговарали о лаким стварима, о интимним везама, и он им није смео  
 на свом месту.{S} Родитељи нису водили о њима права рачуна.{S} Отац се био бацио сав на полити 
} С времена на време млезеви би ударили о прозор да весело човека опомену како је пријатно бити 
 су седели тако, јели кајсије, говорили о професору Матовићу, о новој <pb n="12" /> политичкој  
вога села, она покуша да хладније мисли о свом узбуђењу.</p> <p>— Откуд овај сан, овај бол? — п 
а укрштали су се овде и изазивали мисли о даљини.{S} Заокругљена површина Савине воде беласала  
тле окусила.{S} Сколише је поново мисли о Чедомиру, о томе шта би било кад би постао њен муж, о 
што се лагано вукла, изазивали су мисли о смрти.{S} Било је нечег гробног чак и у кућама, из чи 
 учитељице и маловарошани који су дошли о распусту да виде Београд, беспослени радници, становн 
тању, јер је толико пута говорила Вишњи о својим намерама.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ја ћу на се 
м, једном кад је Радоје почео да говори о лакој дељивости електричне <pb n="177" /> снаге, што  
 друштва, водили се занимљиви разговори о паметним стварима.{S} Није се правила разлика по стар 
 њој казујем, и хтео бих да знам шта ти о том мислиш?</p> <p>Вишњин поглед сукоби се с Радојеви 
војим непроменљивим законима; говоре ти о људима само <pb n="283" /> као о одвојеним типовима;  
довршио реченицу, јер није хтео причати о сиротињи свога оца.{S} Место тога, он је прионуо у ду 
е његова породица.{S} Они ће му причати о много чему, о много кому, <pb n="78" /> па и о њему,  
м врућинама у Београду.{S} Ипак, пишући о тим простим стварима, на саму мисао да то пише љубљен 
зговарали.{S} Најчешће се помињале речи о I</p> <p>новцу, динари, па онда псовке, које су у наш 
гарицу која се није заустављала у причи о својој срећи.</p> <p>Била се обесила о једру мишицу с 
им с неким пријатељима...{S} Теби првој о њој казујем, и хтео бих да знам шта ти о том мислиш?< 
један женски сатић у папучици, обешеној о зиду.{S} Она је гледала неодређено, преда се.{S} Илић 
и или имали противна убеђења?{S} Ја сам о томе у апсу размишљао дуго, па сам дошао до закључка, 
дно буре зејтина са мерилицама обешеним о ивицу.{S} Око ваге, прекривене плавом, дебелом хартиј 
м је оставила Београд није јавила ником о свом одласку.{S} Тада јој је то изгледало природно: њ 
ети отуд није отмено говорити за ручком о сељацима, те једва дочека кад се Бела умеша, и рече:< 
оворио је газда-Митар, куцкајући штапом о њено гвожђе.</p> <p>То је био Вишњи најлепши део дана 
оја је обузе.{S} Младић је куцао штапом о калдрму и гледао преда се.</p> <p>— Узми га кад ти се 
икад не поведе разговора пред Чедомиром о својим сумњама.{S} Чим би га видела, осећала се пред  
т је стајао пред вратима и куцкао косом о калдрму.{S} Неколико мува зујало је око оба дућанска  
љ, богаљ.</p> <p>Лупну пркосно песницом о песницу и понови:</p> <p>— Богаљ, богаљ, богаљ!...</p 
} Још удара на бели лук, а већ развезао о Плеханову, Огисту Конту, социјалној револуцији, Карлу 
оре ти о људима само <pb n="283" /> као о одвојеним типовима; у њима не постоји Јуче, Данас, Су 
p>— Ти претерујеш.{S} Ти си се спотакао о прву сметњу и сад очајаваш.{S} Не треба бити тако осе 
 име добили.{S} Све што је Чедомир знао о овом свом претку, било је да се борио на Засавици, по 
ашу свест и стварност.{S} Илић је писао о ситним догађајима, прочитаним књигама, о Зарији Ристи 
итолошке тице из пепела.{S} Боле (!дуго о) га хиљаде игала душевног нестрпљења.{S} Није знао шт 
је вечито добре воље.{S} Причао је радо о својим пословима.{S} Решавао се с муком да је остави. 
а длаку попустити, као да би се огрешио о један принцип.{S} Он је био сув доктринар.{S} Заборав 
с њим разговарао на дугачко и на широко о примени електрике, трудећи се да га својим здравим ра 
ваћа прави смисао.{S} Још се није знало о скандалу у Двору.{S} Вечерњи листови ћутали су као ри 
 стари господин, па пређе на своје дело о земљорадничком осигурању.</p> <p>Његовој жени је годи 
а где је реч дужност?{S} Говори се само о сељаку.{S} Али он није све у земљи; није само њему по 
 новине које су излазиле писале су само о укопним друштвима, трансвалском рату и, за добре паре 
е глупости, бог с тобом!...{S} Говоримо о нечему веселијем.{S} Ти си волео одавно да идеш у Пар 
/p> <p>У чаршији се говорило непрестано о електрици.{S} Радоје је био јунак тих дана.{S} Људи с 
/p> <p>Хтела му је писати дуго, опширно о себи, о својима, о миру који је нашла у свом родном к 
хромошћу завезана за кућу, сањала често о заљубљеним паровима које би, летимице, кадгод спазила 
 јој једном кад је срете и поведе говор о електричном предузећу. — Само је тунел затрпан и збри 
ња“.{S} Али се свлада, па настави говор о политици:</p> <p>— Слобода штампе је изиграна.{S} Трг 
орав.{S} Млади човек не поче свој говор о вољи, али се не предаде ни привиђењу који је кишни зр 
пораз.{S} Саставио је законски пројекат о осигурању сељака од града и стоке од помора.{S} Успео 
а одговори свима дужностима, води бригу о дневним потребама, расподељује своја средства.{S} И д 
134" /> руке, да осети њу целу, обешену о њега.{S} Девојка притисну руком онде где јој је срце, 
ице — рече затим гласно — шта ти мислиш о сентименталности ?</p> <p>— Она није више у моди, сла 
 се на Сорбону.{S} Изабрао је тему: <hi>О вредности живота</hi>.{S} Проблем му је изгледао прос 
>— Ој животе!{S} О шумо, покоју!</l> <l>О младости!{S} О ти сунце сјајно!</l> </quote> <p>Та пе 
отив појаве два женска лица, оба љупка, оба пријатељска.{S} У осталом, он је у том тренутку жељ 
 се бори против појаве два женска лица, оба љупка, оба пријатељска.{S} У осталом, он је у том т 
ета се било далеко одмакло с послом.{S} Оба главна зида на брани била су подигнута.{S} Ништа ја 
града и стоке од помора.{S} Успео је да оба пројекта озакони у Скупштини.{S} У буџет се унесе д 
признаде отворено своју погрешку, укиде оба закона, даде оставку на свој положај и премину са с 
} Уста је држала отворена.{S} Видела се оба реда зуба.{S} Усне се згрчише на четири угла.{S} Ре 
е унесе довољна сума за почетак.{S} Али оба закона дадоше врло рђаве резултате.{S} Министар. ко 
калдрму.{S} Неколико мува зујало је око оба дућанска прозора.{S} У рафовима се шаренила повесма 
 говорио је Радоје. — До јесени имаћемо оба зида на брани.{S} А оно што остане лако је.{S} Још  
ј припадате, тражиће вам такође извесне обавезе.{S} Све је то озбиљно.{S} Вашим именом и угледо 
ла је и часове који по уредби нису били обавезни.{S} Хватала је прибелешке.{S} Није разумевала  
не зна за такву везу; неморалан, јер се обавезујемо за нешто што није у нашој власти.{S} Брак с 
 преведена песма неког Руса.{S} Девојка обави десну руку око врата свога драгана, а левом придр 
Јесења ноћ ју је опијала, слике у глави обавијале се као паучина; у крв улазила грозница нестрп 
 очи мериле су немо зелено коло које се обавијало око ње.{S} Неко тешко осећање савијало јој се 
ожом.{S} Бела приђе прозору и отвори их обадва.{S} Чедомир је сад могао боље видети салон.{S} П 
јом малом главом, она је обухватала ове обадве широке царевине мисли и трудила се да их разуме  
 се мењале у кући полако.{S} Послуга се обазривије понашала према домаћем учитељу.{S} Жандарм,  
м сусретом, подозривим оком.{S} Доиста, обала поред Саве, пут за Вишњицу, самоникле улице по Чу 
љених планина у дну.{S} С друге стране, обала је била ниска, пошумљена барским дрвећем црног зе 
 на све стране тога широког пејсажа.{S} Обала се огледала у води тако јасно да је гледалац меша 
ва.{S} С наше стране уздизала се висока обала, са црвеном, одроњеном земљом и плаветним венцем  
површина Савине воде беласала се између обала.{S} Пред њима се простирале дуге пољане, ниска бр 
зних поља, о лековитој тишини Моравиних обала, намирисаних мирисом зрелих јагода и одроњене зем 
 па је ступио у везе и с антикварима на обалама Сене.{S} Затим се дао на посао.</p> <p>Учинило  
дућност као неку широку реку са зеленим обалама и небом пуним звезда.{S} На таласима, који се с 
о! — понављао је без везе.</p> <p>Изнад обале, коју су радници откопавали, појави се сјајна сун 
стране: варош је почињала нешто даље од обале, из зеленила које су састављали ритови, па се пос 
 и текла преко плићака, испод подривене обале, кривудала по широком кориту и губила се на хориз 
иљата, осенчена зеленим рубом подривене обале.{S} Тада се изви из Милевина грла песма гипка као 
ећа су прошла од како смо населили њене обале; сваку стопу ове земље налили смо својим знојем и 
, њихове крунице, прашнике, тучкове; на обали каквог друма показивао му слојеве земље, излагао  
/p> <p>Напољу је иначе било тихо.{S} На обали се видело парче једне шумице: врхови од јела, два 
 Чудног облика кућица за црпење воде на обали пружала је своју гвоздену руку као нека ружна доб 
вих и целог његовог говора на Моравиној обали.{S} Погађала је да му се допада.{S} То јој би мил 
да завију у помрчину разгранате врбе по обали.{S} Са суседног острва долазио је мирис на покоше 
ва баштованџиница, код оног долапа, под обалом.</p> <p>Пређоше преко пруге и упутише се у обеле 
head>VI</head> <p>Они су били избили на обалу Мораве.{S} Радојева сестра и чиновник из суда бил 
р.{S} Да ли виде једну клупу, усађену у обалу чукаричког друма?{S} Да ли се сети Вишње Лазареви 
p> <p>Напољу су радници откопавали неку обалу.{S} Мршава, јадна кљусад вукла су земљу у арабама 
оре.{S} У доба реакције, штампа је била обамрла. <pb n="63" /> Двоје троје новине које су излаз 
ца златнике, и да се свети, да руши, да обара.{S} Заставници прогреса, они су његови најљући пр 
асне посте.{S} Већ је пролеће.{S} Сунце обасја.{S} Снегови што су падали целе зиме почну да се  
е путеве <pb n="271" /> на широка места обасјана руменилом зоре и сребром првих сунчевих зрака. 
Она се окрену.{S} Била се зауставила на обасјаном простору једне уличне лампе.{S} Пред њом се п 
Бечу и Минхену.{S} Савете, којима су их обасули у Београду, нису имали прилике да употребе.{S}  
е; не рече ништа.{S} Другом руком он је обви око паса.</p> <p>Тада Вишња покуша да се ослободи, 
у му излазиле из главе, тако магловите, обвијене димом, сенкама и супротностима, као у сну.</p> 
мао, она би уживала у њему, он би могао обвити руке око њеног струка, завући главу међу те две  
да се хтеде одбранити од њих, он поново обгрли погледом своју земљу.{S} Кириџије су биле зашле  
а бујицу здравља, којим је девојка била обдарена.{S} Румена крв шибала је под њеним округлим об 
буну своје другарице.{S} Узела ју је за обе руке, и понављала:</p> <p>— Па како си ми још?{S} П 
ао комад леда.{S} Чедомир ју је узео за обе руке, привлачио ју је к себи, клекнуо је пред њом,  
аревине мисли и трудила се да их разуме обе и да их помири.{S} Говор њеног земљака био јој је б 
ртавати на глаткој материји кецеље; оне обе имале су у цртама на лицу онај израз невиности који 
ије.</p> <p>Вишња је ћутала.</p> <p>Оне обе носиле су дугу црну кецељу, просту витицу око главе 
угарицу.{S} Она седе весело тако да јој обе стопале отскочише од земље.</p> <p>— Како је лепо о 
} Она је требала да држи под присмотром обе девојчице те да тако олакша посао <hi>јадне мајке</ 
лона, сурва се на канабе, притиште јако обе слепочнице, које су биле као да хоће да прсну, а пр 
> <p>Другарице избише на Теразије.{S} С обе њихове стране протезао се Београд, измешан од палат 
сила јој се око врата, па је пољубила с обе стране и од срца. — Колико има од како се нисмо вид 
и неугледних кафаница граничили су је с обе стране.{S} Шкрипала су волујска кола.{S} Рђаво обуч 
же целе Белине груди.{S} Она баци у вис обе руке.{S} Широки рукави од блузе спадоше до рамена.{ 
но парче пред лактом.{S} После је узе у обе шаке и миловаше је, и преко лакта, оборених очију,  
нде.{S} Сирото кљусе, било је болесно у обе ноге, свакако од какве неизлечиве болести, па ипак  
евићки — да идемо мало у шпацир.</p> <p>Обе девојке узму газдарицу испод руке, шетају до краја  
ршији окрену се у мржњу против њега.{S} Обедише га чак да је несавесно руковао с друштвеном имо 
потреба.{S} Њено васпитање, које јој је обезбеђивало срећу у очевој кући, обележавало је као по 
ој је обезбеђивало срећу у очевој кући, обележавало је као повреду тога закона њен потхват да с 
цу, с каквом хистеричном газдарицом.{S} Обележени овим врелим гвожђем суревњивости, они улазе у 
> <p>Пређоше преко пруге и упутише се у обележеном правцу стазом обраслом у травуљину.</p> <p>Ч 
ошла у то село.{S} Трипут је потом глог обелио.{S} Трипут се лала зажутела у школском врту.{S}  
оби.</p> <p>Платно се сроза низ мишице, обеси се о бедра, да се после склиза на под.{S} Девојка 
е чакље, али оне беху кратке.{S} Радоје обеси тада један фењер на чакљу, па присветли.</p> <p>— 
дила, клела.{S} Сестра је претила да се обеси.{S} Кад му се то једног дана досади, он оде у суд 
цу њега, пребаци му руке преко рамена и обеси се сва о његов врат.{S} Он осети поново њене усне 
— одговори јој Милева поверљиво. — Него обеси венац више капије, па ако га преко ноћ нестане, з 
 у причи о својој срећи.</p> <p>Била се обесила о једру мишицу свога мужа и говорила усхићено:< 
заревићева! — кликнула је весело Каја и обесила јој се око врата, па је пољубила с обе стране и 
е и дебљине.{S} О багрењу опет бојаџије обесили кануре бојене и небојене вуне, а месари кожице  
је онда гледао у њу кроз будућност која обећава све, а сад је посматра кроз прошлост која се из 
воризују, помажу, који им дају, или бар обећавају, какав добитак.{S} И веруј ми, они <pb n="279 
" /> мала, мршава, жива девојка која је обећавала практичну жену и срећну мајку.</p> <p>Њена др 
 уверити и овом половином своје душе, и обећавала себи да неће мрзети <pb n="49" /> девојачку ш 
<p>— Парламентаризам није испунио своја обећања.{S} Код сељака, радника, грађана чују се само г 
 познанства, ласкаве речи, добре наде и обећања узимали су на се изглед стварних бића, рађали с 
а је он назове својом вереницом, дâ јој обећања за цео живот, свечано, пред родитељима и публик 
се сад, природно, обраћао народу, чинио обећања, одрицао се досадањих доглавника који су га изн 
ких легионара пружао руке пуне лажљивих обећања, ми смо такође имале амбициозну младост, срца в 
ебљавао.{S} Можда би само једно половно обећање било довољно, па да га она поново заволи без бо 
> <p>— Не, ја те нећу пустити док ми не обећаш да ћемо се опет видети — одговори Илић енергично 
е, за опште ствари.{S} Оне су као фењер обешен позади лађе који осветљава пређени пут, а ни кор 
не лампе нису више на стубовима, већ су обешене о жицу.{S} Па ипак, ово отмено место српске пре 
аве.{S} Пред дућанима су воштане свеће, обешени светњаци; иза њих се плаве шајкаче, копорани.{S 
 гаса, једно буре зејтина са мерилицама обешеним о ивицу.{S} Око ваге, прекривене плавом, дебел 
о се тек један женски сатић у папучици, обешеној о зиду.{S} Она је гледала неодређено, преда се 
 <pb n="134" /> руке, да осети њу целу, обешену о њега.{S} Девојка притисну руком онде где јој  
и си се бакћао око новог устава.{S} Ју, обешењаци, да ми је уши да им извучем — додаде госпођа  
о у његовој власти; Бели је дуговао бар обзир чувања тајне.{S} Вишња се опет није осећала у пра 
> вештина, политика.{S} Он није знао за обзире, компромисе, сходности, релативности, уравнотежа 
у нама да упркос лепим мислима и дужним обзирима, онај који воли једну жену и осећа је поред се 
дске фразе где се не говори непосредно, обиграва се око ствари и причају се многе излишности.</ 
а девојка — то је за причу!</p> <p>Брод обиђе брдашце, и пред путницима се указа цела панорама  
кантом петролеума и кутијом палидрваца, обилази варош и пали општинске фењере, истакнуте на тро 
а, а било их је и таквих који су раније обилазили далеко професоров дом као место нечастивих.{S 
угоди својим гостима.{S} Вечера је била обилата, било је и слаткиша, па и вина.{S} Стари <pb n= 
мрцино! — псовке и ударци падали су сад обилно.</p> <p>И овог тренутка, арап је чекао да се кол 
а, трећа на ногаре.{S} Ту собу је могла обитавати породица једног мањег трговца као и једног бо 
осадила нешто дрвећа, али као што је то обичај, дечурлија и пуштена стока поломили <pb n="144"  
о разнолик, чудан, изукрштан призор.{S} Обичаји, вере, навике, установе, начини живота, потребе 
а туђој вољи, туђим мишљењима, теретним обичајима које су створили друштво и ток ствари.{S} Чач 
озивала га на ручак још једнако по свом обичају куцајући на врата од собе, а не отварајући их.< 
 продавао погачице, поздрави их по свом обичају.{S} Они се дохватише шешира и изађоше на улицу. 
евом, доцније везла, плела и ћаскала по обичају.{S} Остојић је био нека врста старијег брата, п 
 добро, те је погледа изненађено, па по обичају наших жена да се покажу љубазне кад их неко нâв 
 у наш свет.{S} Плава маст није, као по обичају, ублажавала бујицу здравља, којим је девојка би 
јан.{S} Још је више философирао него по обичају.{S} Скакао је с предмета на предмет.</p> <p>— В 
 суров, сељак у грађанском оделу, иначе обичан, могао је личити на друмског механџију као и на  
дње њеног оца.{S} После је дошла карта, обична поштанска дописница, испуњена јевтиним плавим ма 
} Средина је чинила своје.{S} Постао је обична таљигашка рага.</p> <p>— Рђо, мрцино! — псовке и 
јашњења.{S} Шта је она била сад њему до обична другарица, пријатељица, познаница чак!{S} Како с 
и књишки, излагала строго, готово суво, обичне прилике, начин живота и живљења једне девојке у  
сматра да је њен позив у животу виши од обичне бриге за кујну.{S} На лицу јој је почивао отмен  
Она је била обучена у матроску блузу од обичне материје.{S} Држала је руке у крилу. <pb n="52"  
— тврдио је — у давању необичног смисла обичним речима и излагању врло разумљивих ствари на нер 
ота и, кад дође време, заспи вечито под обичним крстом, са кога ће киша и невреме спрати њено и 
Потврђења својим закључцима тражио је у обичним разговорима у друштву, песмама омиљених песника 
идбу. — Не могу да схватим такав брак у обичним приликама, а камо ли кад је у питању престо.{S} 
ка кућа: пространа, удобна, врло строга обичних дана и врло гостопримна о празницима.{S} Вишњин 
а врста модерног дивљака.{S} То су људи обично са села или, ређе, из какве пропале варошке куће 
— Много је мање људи, него што се мисли обично, који стварају свој живот по својој вољи.{S} Али 
} Ја имам времена.{S} Ја не смем живети обично.{S} Али — прихвати после једне почивке — ако он  
 се дигла из постеље нешто доцније него обично.{S} Журно се облачила, спремала књиге и доручков 
јне се иде у дечју собу, где је Чедомир обично држао лекције.{S} Она је била испуњена трима пос 
чино срце се опијало том идилом.</p> <p>Обично приђе Милева Остојићева.</p> <p>— Дижи се, тето  
 киселих краставаца, изложена је чинија обичног сира и неколико хлебова од гроша.{S} Тај дућан  
х разговора и стварају романтику посред обичности живота.</p> <p>— Зашто не пишете шта кад тако 
а се растану, начинили су велику шетњу, обишли су готово сва места својих састанака...{S} Вече  
било што је реакција падала, слобода се објављивала, што је настајала нека промена најзад.{S} А 
мена.</p> <p>Чедомир је покушавао да се објасне.</p> <p>— Не, никако... ја нисам престао бити с 
роства.</p> <p>— Милисав је анархиста — објасни Каја бојажљиво.{S} Затим додаде, да би скренула 
ем.</p> <p>— Газдаричин муж је столар — објасни девојка. — Ради у једној оближњој фабрици.{S} Д 
 време које се на њих потроши.</p> <p>— Објасни то мало простије.</p> <p>— Ето, нама требају до 
своје везе у кући министра Матовића, да објасни ону вожњу у колима, да призна свој положај прем 
о <pb n="281" /> како се оженио, да јој објасни како се то десило, да олакша себи све несреће к 
цу.{S} После се застиде.{S} Како да јој објасни то што је крила од саме себе?{S} Ипак у постељу 
ке с њим.{S} Најзад се реши да се с њом објасни, пре него што предузме какав даљи корак.{S} Она 
јужем кругу пријатеља.{S} Госпођа је то објаснила младићу разлогом: </p> <pb n="202" /> <p>— Та 
:</p> <p>— Треба да се нађемо, па да се објаснимо; да се разговоримо као пријатељи.</p> </div>  
ју.</p> <p>— Наука ме није задовољила — објаснио је Илићу. — Крајем последњег столећа научари у 
n="302" /> На једном брдашцу отац му је објаснио четири стране света: код сељачке куће био је с 
о угризање усне, кад би га слушала како објашњава Младену какво правило из математике?{S} И наш 
а је човеку остала из природног стања — објашњавао је разлог што су зрнца философије дошла на т 
ад би повео са собом Чедомира и онда му објашњавао многе ствари, показивао му непознато цвеће,  
рења владе, или тако нешто.{S} Разлози, објашњења не помогоше.{S} Тек доцније је сазнао, да вла 
опет није осећала у праву да затражи та објашњења.{S} Шта је она била сад њему до обична другар 
приметише присутни.</p> <p>Не чу се реч објашњења, као да све обузе језа од нечега кобног, надп 
} Кад планински ветар духне из клисуре, облак од цветне прашине дигне се изнад ливаде.{S} Траве 
едан пут, ветар се претвори у вихор.{S} Облак се провали.{S} Из неба осу плаха киша, да се за ч 
ји се дизао са запада и наносио по који облак.{S} Света је било пред кафанама, по тротоарима.{S 
.{S} Небо је било ведро.{S} Тек по неки облак био се зауставио у мору отвореног плаветнила као  
по земљи.{S} Сунце је залазило за један облак, бацало зраке и чаробно осветљавало парче неба ко 
палио своју цигару.{S} Девојки је један облак туге замагљавао њене бистре очи.{S} Најзад Илић < 
ле, а једноставан <pb n="44" /> и таман облак ширио се све више изнад њихових глава.{S} Па ипак 
збијати.{S} Филозофи изилазе из леденог облака својих формула, крхају баријере које деле науку  
 се небу мицало неколико малих, светлих облака.{S} Сунце је снажно осветљавало предмете на које 
сило се нешто неба, с групом осветљених облака око бледог азура.{S} У оближњој касарни веџбали  
насто.{S} У једном тренутку сунце разби облаке.{S} Оно се указа светло, бело, као растопљено ср 
кономским терминима, он није умео ићи у облаке тананих апстракција; он је стојао на земљи и гов 
арским пустарама.{S} Црни, велики летњи облаци извирали су иза Земуна, сакривали сунце, па бежа 
ебу које је дошло врло плаво блудели су облаци час бели, час жути, и губили се лагано у помрчин 
а, на гомили сувог лишћа, у облацима... облацима што полако језде по зимском небу.{S} Одлазио ј 
окуци од пута, на гомили сувог лишћа, у облацима... облацима што полако језде по зимском небу.{ 
 нешто доцније него обично.{S} Журно се облачила, спремала књиге и доручковала стојећи, а све ј 
по чијем је плаветнилу пловило неколико облачића као прамење од памука.</p> <p>Илићу залупа срц 
је глас Чедомиров звонио у њеним ушима, облетао око главе, додиривао јој запаљене образе и лепи 
ло парче белог веза на кошуљи.{S} Вишњу обли румен.{S} Учини јој се да то види на неком другом  
ачно.{S} Баш кад сказаљке на сату једне оближње часовничарске радње показаше три, она се појави 
дрма.{S} Било је мало пролазника.{S} Из оближње кафане избацише једног пијаницу.{S} Он се дочек 
исти мах служила за кување, долазиле су оближње раднице да однесу кући врућ ручак, кокетовале п 
тане зеленим уским квадратима, скину са оближњег рафа један дивит, који је био изгубио своју пр 
и ухапсили, терао је своју кобилу преко оближњег моста.</p> <p>— Погледај, Вишња, овог сељака.{ 
е текао готово спокојно и монотоно, као оближњи поток, што је милио поред школске баште.{S} Тек 
лазио је мирис на покошену траву.{S} На оближњим фабрикама палиле су се лампе.{S} Хорови жаба з 
олар — објасни девојка. — Ради у једној оближњој фабрици.{S} Добро му се плаћа.{S} У слободном  
светљених облака око бледог азура.{S} У оближњој касарни веџбали се војници и чула се промукла, 
 На ћошку светлуцао варошки фењер.{S} У оближњој башти натпевали се славуји.{S} Негде би зашкри 
сади лук преко лета, зими пак да зева у оближњој механи.</p> <p>Посао пође на боље.{S} Код Радо 
безбедност у селу, олакшавати му везе с оближњом вароши и даљим пијацама, организовати сталну б 
ног уметника, лепу, лудо лепу, најлепши облик који је икад створен на земљи.</p> <p>Илић је био 
и, бакрачићи, тенџере, лонци старинског облика, које је госпа-Матовић наследила од своје мајке. 
неједнаких фабричких димњака.{S} Чудног облика кућица за црпење воде на обали пружала је своју  
зграде станичне, гвоздене машине ружног облика, низови вагона, зеленило суседне баре, а даље, г 
ца, укосница, осталих дрангулија разног облика и боје.{S} Собу је испуњавао јак мирис на јоргов 
ни, брзи.{S} Пролеће освајало, живот се обнављао, на ранама се хватали ожиљци.</p> <p>— Добро,  
ањски снег!</p> <p>Мајка се не усуди да обнови прекор, већ погледа плашљиво у свога мужа.{S} Ал 
 на цариградском друму, који се доцније обогатио, и оца, родом из једног златиборског села чији 
н бео прсник, полуцилиндер с врло уским ободом како је те године било у моди.{S} Да је још имао 
 утврђивало у одлуци да не допусти свом обожаваоцу задовољство љубакања.</p> <p>— Тако ћеш, јед 
</p> <p>— Чедомиром?</p> <p>— Јесте.{S} Обоје су млади, а знаш какав је свет...{S} Баш ме данас 
по себи кад се ствари доведу у ред, кад обоје нађу користи у својој вези; понављам, брак је на  
и он, још изненађен.</p> <p>Посадише се обоје на наслоњачу.</p> <p>На пољу је вејао снег.{S} У  
 ван вароши, сиђоше с кола и упутише се обоје полако друмом.{S} После неколико минута, нађоше с 
и се готово посвађаше, те најзад седоше обоје.</p> <p>Девојци се оте један уздах.</p> <p>— Ти с 
 црвенила лизну јој уз лице.</p> <p>Они обоје покушаше да не кажу истину.{S} Девојка је грицкал 
је мисли кроз самоћу предела.{S} Они су обоје били и сувише озбиљни за своје године.{S} Чедомир 
} Али ни Јован не рече ништа.{S} Они су обоје осећали Белину сакатост као своју кривицу — јер ј 
лаве, на нешто драмски начин, загрли их обоје и рече весело, као да је наручивала нову хаљину:< 
да је жалила себе, као да је жалила њих обоје.</p> <pb n="161" /> <p>— Ми бисмо могли бити тако 
ма је он први и једини господар!</p> <p>Обоје су били оборили очи и ћутали.{S} Нешто се морало  
ко поједеш шећерлеме преко дана?</p> <p>Обоје су имали право: ни брат ни сестра нису били на св 
едноспратан, с доста високим сутереном, обојен жућкастом бојом која прелази у ружичасту, с мрки 
рениле две покретне стражаре од дасака, обојене у српску тробојку и с дрвеном јабуком на врху.< 
ијим се плеханим шиповима сијале златно обојене лопте.{S} Нашло се места за једну постарију нас 
а права трговина, с двокрилним вратима, обојеним фирнаезом, са два велика прозора, пуна шољица, 
кваку на једним од многобројних, зелено обојених врата, али се она не отворише.</p> <p>— Газдар 
у по свом убеђењу, <pb n="278" /> па да оборе министра који не дели то мишљење, или да гласају  
{S} Носио је сваки дан оковратник, и то оборен, с лептирастом краватом, која је играла око њего 
ина.{S} Он је ишао полако, крајем пута, оборене главе у страну, и викао као по дужности:</p> <p 
ју жену.{S} Она га није видела, ишла је оборене главе и храмала јаче него икад.{S} Дотле су прк 
ло личила на оне традиционалне младе са обореним очима, које нам је оставила у спомену наша ста 
 обе шаке и миловаше је, и преко лакта, оборених очију, без иједне мисли у глави.</p> <p>Бела с 
 је био и арап.{S} Носио је и сад главу оборену и климао десно-лево.{S} Чедомир задрхта.{S} Та  
о њих бацале су велики хлад.{S} Девојка обори главу, и посматраше дуго своју сенку која је расл 
ла си срце насмејано,</l> <l>И главу си оборила младу.</l> <l>Ко̑ одговор на сву љубав моју,</l 
Корачала је тешко, леђа је сагла, главу оборила ниско; није журила, а није, управо, знала куда  
и једини господар!</p> <p>Обоје су били оборили очи и ћутали.{S} Нешто се морало говорити.{S} И 
pe="titlepage"> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“ - БЕОГРАД</p> <p>ДИМИТРИЈА ГАВРИЛОВИЋА</p> < 
чега чистог.</p> <p>Вишња се стресе.{S} Образ је заболе, као да ју је Чедомир ујео.{S} Она се д 
но са овом речи линуше њене сузе, преко образа, преко блузе, преко ивањског цвећа.</p> <p>Радој 
омира, високог, мршавог студента бледих образа и поноситих очију, дошао неки други младић који  
 сваког тренутка јој истеривала стид на образе.{S} Иначе, у свему другом, мењала се ка идеалу к 
летао око главе, додиривао јој запаљене образе и лепио њене усне као шећерлема.{S} Кад се спрем 
лаву, црне веђе, круто држање, набељене образе и офарбану косу; посебно је истицала очувано грл 
ту плаву девојку, на њене косе, на њене образе, на њу целу, њему се привиђало као да иза ње вид 
 сузом поче да се ниже, као ђердан, низ образе девојкине, лагано, коврљајући се, не сусрећући ј 
хтела сакрити руменило које јој заплами образе.{S} Он је поздрави и хтеде проћи.{S} Тада му Виш 
дић задрхта.{S} Један пламен загреја му образе.{S} Пред њим се појави, као у магли, Белина глав 
ља ружа.{S} Зима је попусти.{S} Њени се образи запламише.{S} У срцу осети топлину.{S} Успи усна 
глас, а њена насмејана уста, зајапурени образи, њен ђаволасти поглед понављали су немо, а јасно 
Румена крв шибала је под њеним округлим образима чак до првих праменова косе, те је изгледало д 
едва приметна румен кретала се по њеним образима.{S} Младић се не могаде уздржати од једног пок 
се нису дали <pb n="275" /> збунити, по образима који се више не румене на сваку ситницу, по ди 
сеци, низови вагона и остала гвожђарија образовала је црну, зарђалу масу.{S} На неколико места  
једна савест коју је патријархална кућа образовала по типу беспрекорне врлине, испунила поукама 
амиде, с кубетима или турским димњацима образовале су се плаве сенке, које су још више истицале 
као усред лета.{S} По околним планинама образовали су се нови потоци и реке.{S} Воде почеше над 
очекала га је сестра — млад је, леп је, образован, има плате две хиљаде, отвориће адвокатску ка 
ђака завиди рођаку што је великошколац, образован човек, виши од ње.{S} И млада девојка као да  
позорница, решења се доносе иза кулиса; образована су удружења која ниједан закон не може одобр 
ја далеко тамо иза Рудника ради на свом образовању и спрема се да буде велика и мила сарадница  
и понеки професор није имао те ширине у образовању.{S} Он је то знао и није се чудио: он <pb n= 
ац не паде на усне, већ на ону румен по образу и остави младићу утисак глатке коже и нечега чис 
де се до отвореног деспотизма, а ако се образује коалиција, свака фракција експлоатише у своју  
S} Она признаде:</p> <p>— Ја хоћу да се образујем потпуно, до краја, систематски.{S} Зашто да т 
знања модерној жени.{S} А ја хоћу да се образујем до краја.{S} Хоћу да будем на висини времена  
аздух млак.{S} Стреје капљу; по леду се образују поточићи ; вода струји, жубори, као музика.{S} 
у са запада блиско окружавале Чачак.{S} Обрасле у шуму и бујад, оне су дизале озбиљно своје врх 
и упутише се у обележеном правцу стазом обраслом у травуљину.</p> <p>Чедомир је гледао право пр 
<pb n="194" /> <p>— Красно, госпођице — обрати се Матовићка својој кћерци. — Дивно, девојко!{S} 
и госпа Клеопатра своју ћерку; затим се обрати своме сину. — Сад ће отац да се врати, па пази,  
 као да хтеде остварити овај сан, он се обрати девојци, нежно као жена:</p> <p>— Куд си пошла?. 
оман индивидуа и фамилија.{S} Он је био обратио сву пажњу само на спољашност, на изглед ствари  
 чудна ствар, моје дете — рече Матовић, обраћајући се Бели, неприродно умекшаним гласом. — Он н 
д', синовче; не губи времена.</p> <p>Па обраћајући се ћерци додао је:</p> <p>— А ти, фрајла, ос 
о, разумеш? — прихвати Зарија поново се обраћајући Илићу. — Ја сам решио свој живот размишљањем 
на, јасност у плану.{S} Професори су се обраћали скоро искључиво мушкарцима.{S} Походили су је  
ао од стакла.{S} Краљ се сад, природно, обраћао народу, чинио обећања, одрицао се досадањих дог 
Чедомир блед, погнуте главе, намрштених обрва, присебан потпуно и спреман да прими што има да д 
е не волиш? — стаде да се мази, и набра обрве.</p> <pb n="189" /> <p>Младић уздахну, нервозно с 
е избија топчидерски трамвај на друм за Обреновац, нашли су једну клупу и сели да се одморе.{S} 
а један младић: тако су му лепо стајале обријане науснице!...</p> <p>Илић се насмејао, а кад се 
а само да види како је то кад су бркови обријани!</p> <p>Доиста, она није размишљала много.{S}  
о да никад није била бојена.{S} Студент обриса пажљиво седиште и позва своју другарицу.{S} Она  
ненадни страх да догађаји не узму други обрт, те се одважи да удари на главну ствар.</p> <p>— Т 
ти мах, супротно томе осећању празнине, обузе је страх да не сретне једног човека кога за живу  
ву своју несрећу.{S} После прве забуне, обузе је љутња.{S} Баци новине на под.{S} Затим их поно 
 то дешава код нервно раздражених људи, обузе га једна дубока одвратност према свету, према све 
чистом плаветнилу осветљеног неба, њега обузе једно јако, немирно осећање, слично болу за домов 
а стеже, очи почеше да га сврбе, и њега обузе луда, болесна жудња да рашири руке и да завапи гл 
> <p>Не чу се реч објашњења, као да све обузе језа од нечега кобног, надприродног.{S} Радоје вр 
-Матовићка се зарумени у лицу као да је обузе изненадни страх да догађаји не узму други обрт, т 
тела савладати изненадну жалост која је обузе.{S} Младић је куцао штапом о калдрму и гледао пре 
ред њих прохукта један воз</p> <p>Вишњу обузе нека меланхолија без горчине.{S} Она промуца:</p> 
ешење човечјег живота.{S} Понекад би га обузела нека идеја, којом би решио једно од многобројни 
едне душе будне, упечатљиве и несређене обузели, занели и осудили на најтежа <pb n="87" /> иску 
же јој главу својим изанђалим рукама, и обузета оним присним сажаљењем, које може да осети само 
S} Погађао је сву одвратност која ће је обузети према њему, према свим људима, према свему, све 
атраг у салон, њено лице је горело сво, обузето неком унутарњом ватром.{S} Очи су гледале укоче 
и су њега сад одушевљавале друге мисли, обузимала га је ватра, осећао се задовољан што је ту, п 
ра вина.{S} Вишњу пак је бунио тај дан, обузимала ју је час топлина, час зима, и она се журила  
се успавати.{S} Али ју је јастук жуљао, обузимала је жеља да понови балет, несносна врућина пек 
е граду, радост се сушила у њеном срцу, обузимала је нека сумња, почетци кајања, нека необјашњи 
се прилике које је видела те вечери.{S} Обузимала ју је нека лака ватра, која се слатко гасила  
ао да то пише љубљеној девојци, њега је обузимала нека чар, скоро физичка, и он је терао пером, 
/p> <p>Нико је не чу.</p> <p>Девојку је обузимала ватра све више.{S} Слика Чедомира, његовог за 
<p>— Ево важне... лажне новине! </p> <p>Обузимала ју је нервозна радозналост кадгод би узимала  
не су се јављале поново, ницале око ње, обузимале је против њене воље као искушење, и девојка б 
ло се неколико ластавица.{S} Девојку су обузимале чудне жудње.</p> <pb n="207" /> <p>— Боже мој 
на било код очију, пљускала у ушима.{S} Обузимали су га чудни осећаји да цепа, да мучи, да се с 
је било несумњиво.{S} На само њено име, обузимао га неки флуид, сладак и тежак; у глави му се б 
.{S} Остала је сама са Илићем.{S} Њу је обузимао стид, па радост, па жеља нека да је нестане, д 
, оне се крију и од сопствених очију, и обујме нас тек кад нас, као неко фино вино, преваре сво 
тан залазак сунца.{S} Ружичаста прашина обујми предео.{S} Сунце се изгуби тако рећи пре него шт 
 поред студента официр, поред чиновника обућар.{S} Кроз дим од дувана и испарења, Илић виде јед 
је врило као у паклу.{S} Смрад од пића, обуће и збијене гомиле давио је.{S} Гостима није то сме 
регнућа.{S} Својом малом главом, она је обухватала ове обадве широке царевине мисли и трудила с 
 На неколико места пушило се.{S} Младић обухвати једним погледом тај мирни <pb n="154" /> пејза 
Погледа на сат.{S} Било је још рано.{S} Обуче своју собну хаљину, подиже један крај од завесе,  
гледале као да хоће да искоче из главе, обучен нешто немарно, са краватом која се пела уз потиљ 
ма и по којом липом, какав полуевропски обучен чиновник који је цигаром дувана убијао досаду.</ 
лице; она не спусти очи.{S} Она је била обучена у матроску блузу од обичне материје.{S} Држала  
ву како му иде у сусрет.{S} Она је била обучена у хаљине затворено плаве боје, чији је озбиљан  
с на одроњену земљу.{S} Грађани, у пола обучени, и војска пристизали су у гомилама.{S} Журно се 
{S} Шкрипала су волујска кола.{S} Рђаво обучени сељаци трапали су у опанцима као посред села.{S 
а.</p> <p>Сазидана од ћерпича и дасака, ова чатрља је била тако бедна да се чинило као да је пр 
окалиница</hi>.{S} Од свију чокалиница, ова је најстарија и на најбољем гласу.{S} Читаве бајке  
 собе из којих се састоји <pb n="85" /> ова чокалиница, и остали понешто дужни по умашћеним и у 
у неког свеца и очајника у исти мах.{S} Ова врста страха пред младићем појачала се још више отк 
</p> <p>Па и доцније, она је избегавала ова миловања, као да је осећала да се цела љубав не сас 
р натуче шешир на очи, хотећи да одагна ова привиђења.</p> <p>— Матовић ће имати великог утицај 
 сам мало уморна...{S} Пхи, али је љута ова цигара — додаде за тим, насмејавши се гласно.</p> < 
 ладовина.{S} Ето је одмах кад се пређе ова баштованџиница, код оног долапа, под обалом.</p> <p 
" /> културе једном речи.{S} Кажу да је ова варош по свом положају, после Цариграда и Неапоља,  
воја философија".{S} Ма колико да му је ова нова критика позитивизма изгледала да се отима свак 
следи.{S} У дневним вестима налазила се ова белешка:</p> <quote> <hi>Венчање</hi>. — Бела, кћи  
оструки сплет зелених поточића, који би ова полудивља поља претворила у најлепши врт.{S} А тамо 
ти свога друга и питала се откуд долази ова промена.</p> <p>Чедомир је покушавао да се објасне. 
житак.{S} А кад свршиш школу, шта ће ти ова страћара.{S} Иди куд те очи воде и ноге носе, па тр 
 би га платио!</p> <p>Вишњи не би право ова рођачка оцена.{S} Она посумња у искреност своје дру 
/> <div type="liminal"> <p> <quote> <hi>Ова књига је посвећена погинулим Србима у ратовима 1912 
брда па до у саме таласе Дунава.</p> <p>Ова слика учини весео утисак на Вишњу.{S} Она се мирила 
никоме и који се никога не тиче.</p> <p>Ова издаја сна заболе га као удар у срце.{S} Он се диже 
Нађе се у Кнез-Михаиловој улици.</p> <p>Ова улица је била још место елегантне шетње.{S} Девојка 
 вредност у људском смислу речи.</p> <p>Ова храброст не потраја дуго.{S} Он виде да би му од ру 
купидона који држе венце испод прозора, овај је дом чинио леп и отмен утисак у гомили других ра 
свом узбуђењу.</p> <p>— Откуд овај сан, овај бол? — питала се у чуду.</p> <p>Напољу се мрак пов 
оја се умиљава, њену несташну веселост; овај профил задахнуо је Вишњиним повременим руменилом з 
 се стари Матовић не разболе и умре.{S} Овај народни борац, као и многи други, доживео је пред  
равио опаске, млатарао рукама.</p> <p>— Овај наш Београд неће се никад уредити — говорио је. —  
товићка га погледа изненађено.</p> <p>— Овај се вешто извлачи — рече у себи.</p> <p>— Управо —  
це су говориле како се нису спремиле за овај или онај час, грдиле своје наставнице и бројале да 
остеље.</p> <p>Младић је дизао главу на овај глас.{S} Он му је звонио као труба војске која иде 
е мисли о свом узбуђењу.</p> <p>— Откуд овај сан, овај бол? — питала се у чуду.</p> <p>Напољу с 
арђан.</p> <pb n="171" /> <p>— Видиш ли овај пиштољ?{S} Купио сам га пред лањску демонстрацију. 
 нов живот.{S} И као да хтеде остварити овај сан, он се обрати девојци, нежно као жена:</p> <p> 
} Све је то он сам израдио.{S} Погледај овај сточић за пушење.{S} Није ли читаво уметничко дело 
 као овај глумац што је играо Кина, као овај бакалин што је увозио вагоне кафе из Бразилије, ка 
боје се.{S} Па опет се деси кадгод, као овај пут, о покладима, на тефериџу, патарицама, <pb n=" 
је увозио вагоне кафе из Бразилије, као овај у ћошку... с великим носем што тера мртвачка кола. 
 несрећан си као све ове пропалице, као овај официр што је био на румунском двору, као овај глу 
ицир што је био на румунском двору, као овај глумац што је играо Кина, као овај бакалин што је  
p>Чедомир, као добар Словен, прими радо овај изговор да не ради ништа, и приста.{S} Они пређоше 
ри геније, јер је сваки рад... нарочито овај који траје више година, врло тежак, огромно тежак. 
в фактор тих догађаја којима ће он дати овакав или онакав ток.{S} Она је била врло весела, отва 
рши он.</p> <p>Илић није ни сањао да се овакви разговори воде између Белиних родитеља.{S} Он је 
, никоме да не причате <pb n="196" /> о оваквој веридби.{S} Ја ћу већ пронаћи нешто романтичниј 
ако каже чâ Јанко Веселиновић.</p> <p>У оваквом разговору, у дугим погледима, у нехотичним доди 
, она би била њен најљући противник.{S} Овако, она је била њена ватрена поборница, није могла д 
ријатно ваше друштво.{S} Кад разговарам овако с вама, чини ми се да присуствујем. неком концерт 
ционар, ти то знаш.{S} И кад ти говорим овако, не значи да одобравам оно што је раније било.{S} 
у! —рече Илић.</p> <p>— Зар ти није жао овако лепог дана? — одговори му философ. — Књига природ 
елог Поља у Старој Србији, он је прешао овамо да се школује, потуцао се од гимназије до гимнази 
а и Чедомир.{S} Преко зиме виђали су се овда-онда код рођаке; кад су настали топли дани, излази 
а; то је општи закон; свако је несрећан овда онда.{S} Оно од чега треба да се бојиш јесте да не 
инистра земљорадње, венчала се јутрос у овдашњој Саборној цркви са г. Чедомиром Илићем, свршени 
 — питала се она. — Тамо вилинско коло, овде вилинска вода, све неке мађије.</p> <p>Доиста, она 
 пре него што си још постао министар... овде, у овом салону... служавка је брисала трпезарију.. 
.</p> <p>— Да.{S} Навратим који пут.{S} Овде је пријатан залазак сунца.{S} Ружичаста прашина об 
е рођаку. — Бога ми се љутим.{S} Једног овде имам од својих, па се и он туђи...{S} Испрати Вишњ 
била Каја, једна његова рођака, која је овде учила девојачку школу.</p> <p>— Море, брате, где с 
а сам провинцијалац, а изгледа ми да се овде нема већег осећања удобности, лепоте, <pb n="30" / 
не једно што се нема прилике или што се овде то даје тешко сакрити или најзад што и најмања љуб 
ико путова и странпутица укрштали су се овде и изазивали мисли о даљини.{S} Заокругљена површин 
и преко <hi>штампараца</hi>, како су се овде звали словослагачи.{S} У њихову собу, која је била 
села.</p> <p>— Ти рече да долазиш чешће овде? — упита га она.</p> <p>— Да.{S} Навратим који пут 
 врх пута? ---—</p> <p>Млади човек је и овде морао претрпети још једно расхлађење.{S} На предло 
 камење, грање.{S} Радоје је био први и овде.{S} Али га сад нико није слушао.{S} Они који су му 
х се сав посветио класној борби.{S} Али овде, Вишњо, ми још немамо базе; треба прво створити по 
је као да су сви српски сталежи послали овде по кога свог представника.{S} Поред глумца седео ј 
<p>— Нема шта да те извињавам.{S} Ти си овде слободна, као код своје куће.{S} Немаш чега да се  
с.{S} Парк је пак ћутао усамљен.{S} Тек овде онде видео би се, у том парчету земље у крај Морав 
сти простори, по којима се назирала тек овде-онде која прилика што се лагано вукла, изазивали с 
ана и воштаних свећа.{S} Он је постојао овде, у Београду, као тамо у Чачку... кад је била мало  
ам олакша борбу за насушни хлеб.{S} Ево овде у равници, где се киша очекује као благодат небесн 
скочише од земље.</p> <p>— Како је лепо овде! — рече она лагано, као за себе.</p> <p>Сунце је з 
 на што то питање!{S} Мени је тако лепо овде, у вашој кући, с вама... кад можемо да разговарамо 
ну само крајем, <pb n="156" /> украшену овде онде каквом новом приземном кућицом, где се видела 
људи су прости.{S} Мени треба...</p> <p>Овде се Остојић заустави као опоменут једном унутрашњом 
 <p>— Како народ погађа шта је лепо!{S} Ове бледе, уздржљиве, свете боје у ивањског цвећа... да 
.</p> <p>Вишња се нађе поред Милеве.{S} Ове песме, Радојеве речи, весеље целог друштва, расцвет 
 наше занесене очи.{S} Нико не поверава ове најдубље тајне свога бића, оне се крију и од сопств 
</p> <p>— Имам да ти кажем мој живот за ове последње године, да ти кажем: шта сам желео, а шта  
не по осећању него по памети, изазивала ове тренутке, пила њихово опасно пиће, свесно и прибран 
 Својом малом главом, она је обухватала ове обадве широке царевине мисли и трудила се да их раз 
а наше природе?</p> <p>Вишња је слушала ове речи, које су се чудно поклапале с оним нечим новим 
љења; она дотле није била никад осетила ове болове и ове сладости.{S} Чудила се тој несаници, п 
биљка, освести се брзо после првих дана ове муке.</p> <p>— Ја претерујем.{S} Ја још не знам ниш 
е што више гарантије да власт не изигра ове мере.{S} У тој бризи он је смео с ума реакцију прос 
мислити поједине организације; треба од ове оријенталне сатрапије начинити правну државу.{S} Ја 
агословено, опште, свачије.{S} Он је од ове крилате речи очекивао све: народно благостање, свој 
Па ипак, младост и здравље чинили су од ове тоалете њен најлепши оквир.{S} Она је била као ство 
амо само да смо на путу...{S} Можда све ове мисли нису долазиле на ум младом човеку, али сличне 
ези, па која вајда: несрећан си као све ове пропалице, као овај официр што је био на румунском  
стог метала.</p> <p>— Нису много родиле ове године, па <pb n="11" /> су крупне и врло лепе — до 
, треће...</p> <p>— Што у Београду воле ове лимане <pb n="245" /> сандуке — примети заједљиво с 
менили, тепајући јој:{S} Бела.{S} После ове девојке, дошао је Младен, бистар дечко, али ленштин 
ле није била никад осетила ове болове и ове сладости.{S} Чудила се тој несаници, покушавала да  
 њу.{S} А оне које је назру, оне су као ове муве што се лепе уз прозорско окно...{S} Погледај и 
у, веровала у њу.{S} То је била слабост ове учене главе.{S} Она је кроз њу гледала свој велики  
евојка се осети слободнијом у присуству ове стварности.{S} Негде зашкрипа ђерам.{S} Један пас з 
и шта ти се донесе.</p> <p>— Ја не могу ове француске сплачине, ако ти можеш — одговарала му је 
ко смо населили њене обале; сваку стопу ове земље налили смо својим знојем и крвљу, а ми не зна 
ви, <pb n="20" /> удружљиви и безлични, ови млади људи су, доцније, махом главе парламентарних  
 на фијакеру, који називају интовом.{S} Ови млади људи једу врло мало, троше што год имају на н 
је.{S} Народ бира своје представнике, а ови постављају владу.</p> <p>Били су прешли преко брвна 
отле владао овом водом, овим планинама, овим људима стискао се у њему као соко са скрханим крил 
еније, који је дотле владао овом водом, овим планинама, овим људима стискао се у њему као соко  
фанама је врило као на вашару.</p> <p>— Овим сељацима засја електрика пре него што јој и диреке 
ом хистеричном газдарицом.{S} Обележени овим врелим гвожђем суревњивости, они улазе у политику  
-Матовић наследила од своје мајке.{S} С овим посуђем од бакра мешали се модерни судови од земље 
лише се од задовољства које се налази у овим церемонијама кад се има седамнаест година.</p> <p> 
еља, код маловарошана, који не признају овим везама њихову невиност.{S} Додуше, она му је писал 
пак основали су радикални клуб.{S} Међу овима је био и Чедомир.</p> <p>Вишња пак остаде даље на 
{S} Људи знају твоју вредност.{S} После ових времена ти ћеш видети друга.</p> <p>— А дотле?</p> 
се осећаш у Чачку? — трже се сајџија из ових сањарија.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију без раз 
га, уживало је сад слатко на пригревици ових присних састанака.{S} Он се већ био навикао на љуб 
об ропства његова.</p> <p>Он је био пун ових фраза.{S} Девојка га је слушала погледом зачуђеним 
риродно, младићски, ђачки.{S} И доиста, ово их приближи.{S} Она се одушевљавала тој поверљивост 
има, већ су обешене о жицу.{S} Па ипак, ово отмено место српске престонице учини јој се бедно.{ 
.. за учитељицу.{S} Ја немам мираза.{S} Ово школе, то је све.{S} Сем тога, моји родитељи очекуј 
 девојка — страх ме је било за тебе.{S} Ово је велика варош, а у њој има злих људи.{S} Да ти се 
пута перорезом у намери да се убије.{S} Ово је учинио на улици пред самом грађевином, а био је  
независним од њене воље, неминовним.{S} Ово цвеће, широка ливада, јаки мириси, па то коло и све 
не.</p> <p>— Моја је струка...</p> <p>— Ово је државна служба — прекину га директор суво — има, 
добијала колача, разног цвећа.</p> <p>— Ово ти послала Мила Цветкова — рече јој мајка, показују 
д рубље.</p> <pb n="309" /> <p>— Шта ја ово чиним од себе? — освести се она, и скочи са постеље 
а је себи.</p> <p>Али како?</p> <p>И на ово питање она одговори право, не заобилазећи, не траже 
тара код тебе.</p> <p>— Какав златар на ово време, Бог те видео, кад и ја не могу хлеба да зара 
уке су је вукле к себи.</p> <p>— Шта је ово мени! — питала се она. — Тамо вилинско коло, овде в 
на чело, и јекну болно:</p> <p>— Шта је ово мени?{S} Ја нећу то.{S} Ја се гнушам тога сна.</p>  
Девојка је била и сувише озбиљна кад је ово говорила, те се њена другарица не усуди да се успро 
порођају родног краја.{S} Управо, он је ово двоје мешао.{S} Кад је у клисури надзиравао раднике 
рица већ била изашла.</p> <p>— И ово, и ово, не треба ми ништа — и бацао је белешке, писма, књи 
S} Голе мишице блеснуше кроз собу.{S} И ово дете, сакато, размажено, претвори се у <pb n="133"  
е газдарица већ била изашла.</p> <p>— И ово, и ово, не треба ми ништа — и бацао је белешке, пис 
мо се.{S} Ја ти шаљем нешто новца кад и ово писмо.{S} Велим, нек ти се нађе ако се наканиш.{S}  
и Вишња.{S} Ја не знам шта радим.{S} Ти ово ниси заслужила.{S} Ја често не господарим собом.{S} 
желећих ти родитеља... и Радоја који ти ово писмо пише и у свему ми се на руци налази.</p> <pb  
у кући.{S} Млади човек не хте покварити ово присно весеље дома, који је последњих година знао с 
з, фамилију или диплому.</p> <p>Рекавши ово, она погледа значајно у Илића као да је хтела сазна 
слушајући своје срце.{S} Ја сам изабрао ово друго, а и ти ћеш... сигуран сам.{S} Пиј, проводи с 
 задоцне стално.{S} Чедомир је потврдио ово правило, док му је Вишња била изузетак.{S} Она је о 
и онда оде онде, па леже...</p> <p>Цело ово вече, Илић је мислио на самоубицу.{S} Па и сутрадан 
 што остане лако је.{S} Још до године у ово доба можемо имати електрику.</p> <p>Остојића је нар 
а пресуда.{S} Ми имамо да бирамо између ово двоје: или да убијемо наше срце па да живимо као ст 
уторитативно, грицкајући цигару.</p> <p>Ово питање није се дотле постављало девојци, те она одм 
лижњег моста.</p> <p>— Погледај, Вишња, овог сељака.{S} Он можда нема да купи друге чакшире.{S} 
врућину, на прашину, на велике цене.{S} Овог пута њен се поглед следи.{S} У дневним вестима нал 
 брзо и отрчао у варош.{S} Срео би тада овог или оног друга.{S} Они су били весели, безбрижни,  
<p>Илић није пио то пиће.{S} Али приста овог пута.</p> <p>— Још на ракију нису ударили порез —  
грли поново.</p> <p>— Ко би се надао од овог свеца — рече затим, милујући га по подбратку. — Ко 
не, што је један лични режим начинио од овог Ужичанина, који је, поред своје струке, волео слоб 
 некад допадало код њега, чинило јој се овог пута ружно, себично, одвратно.</p> <p>— Мизерија!  
 1900 године, Чедомир Илић, главно лице овог романа, корачао је лагано својим уобичајеним путем 
 писмо госпођи, одрекно им кондицију из овог или оног разлога, и вишо се не врати.{S} То је бил 
и ударци падали су сад обилно.</p> <p>И овог тренутка, арап је чекао да се кола напуне откопано 
иначе је сиротињи место у кујни.{S} Али овог срећног дана, она хтеде показати томе ђаку да она  
аће.{S} Стари господин је морао примати овог или оног политичара, одлазити на конференције, пис 
и су ишли добро.{S} Ипак је нешто пекло овог маловарошког првака.{S} Он је једва знао срицати,  
рених груди.</p> <p>Мајка уздахну, и то овог пута искрено.{S} Узе двоје младих за руке, приближ 
ад.</p> <p>Девојка погледа изненађено у овог човека кога је волела.{S} Он се није претварао.{S} 
бе и рече полако својој мачки:</p> <p>— Овој нису вечерас све козе на броју!</p> <p>Вишња сврши 
иљно сам се уплашила.{S} Где си била по овој киши?{S} Нигде те нисам видела на скупштини.{S} Ми 
их, без спрата да су се готово губиле у овој пољани усред престонице.</p> <p>У том великом прос 
а илузијом.</p> <p>— Нигде нисам видела оволику потпуност у огледању на води — продужи девојка. 
 приста она и пружи му руку. — Сутра на овом месту, у три сата.{S} Ти си слободан?...{S} Ево ми 
другога?</p> <p>— Да!</p> <p>Заједно са овом речи линуше њене сузе, преко образа, преко блузе,  
 словенска природа, давала се уверити и овом половином своје душе, и обећавала себи да неће мрз 
а, у претераним шетњама и разговорима о овом или оном <hi>питању</hi> науке или политике.</p> < 
ала се да њена другарица не сазна шта о овом узбуђењу које је рило по њој, као грех.{S} Најзад  
ме добили.{S} Све што је Чедомир знао о овом свом претку, било је да се борио на Засавици, по с 
в несрећни геније, који је дотле владао овом водом, овим планинама, овим људима стискао се у ње 
о што си још постао министар... овде, у овом салону... служавка је брисала трпезарију... ти си  
есму која је тада била у моди.</p> <p>— Овоме је све равно до Косова! — насмеја се Илић у себи. 
народ изигравао законе.{S} Једна њивица овса, коју је нешто оштетила туча, процењивале су сељач 
 и природа.{S} Треба му показати делом, ову државу у ствари начинити његовом.{S} И место што му 
нутак, па тек да види где се налази.{S} Ову приземну собицу испуњавао је један округао сточић,  
је Илић поучавао за скромну награду.{S} Ову платицу надокнађавала је госпа-Матовићка у пажљивом 
замаче даље, у мрак.</p> <p>Илић угледа ову сенку.{S} Хтеде нешто рећи.{S} Али не могаде.{S} У  
а.{S} И говори ја стоци да се угледа на ову Швабицу преко пута, па да пере једну собу данас, па 
; Младен је брбљив, а Бела...</p> <p>На ову реч младић задрхта.{S} Један пламен загреја му обра 
е гледао право пред собом.{S} Позвао је ову девојку да јој исприча потанко <pb n="281" /> како  
сте листиће.{S} Мислио је како да врати ову љубазност.{S} Њих двоје би могли бити тако задовољн 
мена није знао, а који су морали волети ову земљу кад су се били за њу.{S} Чедомиров поглед пре 
рто платно од сребра.</p> <p>— Погледај ову воду — рече младић девојци која је стајала поред ње 
>— Вере ти, Бела — рече Илић — прочитај ову вест...</p> <p>Па као за себе додаде:</p> <p>— Како 
бије за црвену заставу, да подели с њим ову срећу.{S} Али... његове очи су је избегавале.{S} Ка 
агњури у њега.{S} Он је толико очекивао ову <pb n="98" /> девојку, да јој каже колико је воли,  
купила ту скоро и сва срећна унела га у ову собу.{S} Простирка је била лепа, али се супленту ни 
као дотле.{S} Тек што му се учини да се Овчар и Каблар завијају неком маглом.</p> <p>Друштво их 
цели родни крај, па се заустави на врху Овчара.{S} Сети се гомиле радника који у подножју те пл 
им да подигнем једну такву централу под Овчаром.{S} Ускоро ћу отпочети да говорим с неким прија 
ијали према поветарцу који је пиркао из Овчарске Клисуре.{S} На извесним местима пробијала је М 
ојке у паланци.{S} Опис једног излета у Овчарску бању или каква несташност млађег брата испуњав 
енана, Герхарта, Ампера, <pb n="257" /> Огиста Конта и осталих природњака, философа и математич 
а бели лук, а већ развезао о Плеханову, Огисту Конту, социјалној револуцији, Карлу Марксу, унив 
ала испод платна.{S} Дође јој да оде од огледала.{S} Једна суза врцну у њеним очима.{S} Нешто ј 
ло карата; прашина се видела по раму од огледала.{S} У трећој одаји, која је замењивала салон,  
а, пређе преко собе, па се заустави код огледала.</p> <p>Хтела је да види на њој самој колико г 
тране тога широког пејсажа.{S} Обала се огледала у води тако јасно да је гледалац мешао стварно 
а својеручним потписом.{S} Једно велико огледало на ногарима попуњавало је празнину између проз 
ретом збаци са себе хаљину.</p> <p>Пред огледалом је стајала Вишња у ноћној кошуљи, боса.{S} Ка 
 безбожном привиђењу које се јављало на огледалу.{S} Затим се дохвати за главу и растрже плетен 
ика по соби.{S} Насмеја се и оно тело у огледалу развучено, саблажњиво.</p> <p>— Узми ме — шапн 
 Нигде нисам видела оволику потпуност у огледању на води — продужи девојка. — Погледај десно... 
ном приликом запали јој се кецеља поред огњишта, и само срећан случај спасе девојку од даље нес 
око прозора, по калдрми и гранама једне оголеле липе.{S} Иза дрвета затезао се крајичак неба, п 
 по који радник.{S} Сваки од њих био је огорчен песимист, сиромах наравно, с отомбољеним лицем, 
а озбиљно:</p> <p>— Откад ти поста тако огорчен непријатељ социјалног напретка?</p> <p>— Соција 
/p> <p>— Од њих земља очекује — помисли огорчено — извођење целог једног система демократских р 
 такође бавио у иностранству, није крио огорчење на свог сина.{S} Војсци је наређено да чува гр 
неплодном тлу.{S} Место су ограничавале ограда од краљевог двора, једна школа која је раније би 
ке, камене степенице, ограђене зарђалом оградом.</p> <p>Стари господин је био већ ту.{S} Он је  
{S} Велики џбун јоргована надвишавао је ограду и пружао своје гране, са широким лишћем, ка улиц 
 пењући се уз кратке, камене степенице, ограђене зарђалом оградом.</p> <p>Стари господин је био 
м, па уђоше у једно пространо двориште, ограђено са три стране јевтиним становима.</p> <p>Вишња 
апуштено, на неплодном тлу.{S} Место су ограничавале ограда од краљевог двора, једна школа која 
 предумишљајем, већ... онако, из људске ограничености.</p> <p>Кућу су реновирали из основа.{S}  
е хтео за длаку попустити, као да би се огрешио о један принцип.{S} Он је био сув доктринар.{S} 
ак, оне осећају топао ваздух, светлост, огроман простор, слободу.{S} Њихов ситан <pb n="94" />  
а руком на једног развијеног дерана, са огромним, сељачким шеширом на глави и високим чизмама н 
, јесу жене којих има много дебелих, са огромним грудима, још већим бедрима и са поноситим изра 
вај који траје више година, врло тежак, огромно тежак...{S}" Он то не рече.{S} У осталом, већ и 
го разлога да је хтео претворити свет у огромну, мртву, парну машину, да је свео човека на једа 
их другова на <hi>постојеће стање</hi>, од кога му је пуцало срце и бридела леђа, звониле су му 
ј соби њу би прожмала нека слатка језа, од чукљева на руци, па кроз цело тело, да јој и колена  
.{S} До зида се налазила једна постеља, од ораховине као и сточић, пространа супружанска постељ 
су изморили кућни посао и честа рађања, од те вароши која дрема на пригревици украј Мораве.{S}  
о света, где је познавала извесна лица, од којих су нека жива, а већина су умрла.{S} Није било  
вог прадеде голаћа, а можда још и даље, од предака којима имена није знао, а који су морали вол 
ем тога, моји родитељи очекују од мене, од моје школе... од новца, напослетку, који су потрошил 
} Најако се осећају тегобе од неродице, од учмалости, од многих државних, окружних и општинских 
 на срце му наваљују разнолики осећаји, од тихе носталгије што смо пустили срећу да одлети кад  
ећају тегобе од неродице, од учмалости, од многих државних, окружних и општинских дажбина.{S} С 
 од тог оца са великим, меснатим носем, од те мајке, коју су изморили кућни посао и честа рађањ 
ј страни, по крововима ниским, високим, од олова или просте ћерамиде, с кубетима или турским ди 
носне језе која ју је подухватала целу, од врхова прстију па све до чела и главе.</p> <p>Сањала 
ла се у једну кућицу из дворишта, и ту, од оног што јој је остало од мираза, живела са децом, с 
итељи очекују од мене, од моје школе... од новца, напослетку, који су потрошили на мене.</p> <p 
својој рођеној кући, гром вас спалио... од човека кога хлебом хранимо...</p> <p>— Мама! — умеша 
ерав, као да се одваљивао <pb n="72" /> од самог срца. — Ја мислим да подигнем једну такву цент 
што и они који су старији <pb n="48" /> од њега, они од којих зависи ток државе и друштвеног жи 
ћка својој кћерци. — Дивно, девојко!{S} Од кога си научила да заказујеш састанке, реци!{S} На к 
а кад она није у корист републике...{S} Од патриота бежи општим људима: да благо ти будет и да  
ца зове звонко: <hi>чокалиница</hi>.{S} Од свију чокалиница, ова је најстарија и на најбољем гл 
лица је на том месту била раскопана.{S} Од последњих киша нахватала се читава бара.{S} Неки доб 
елике реке није кварио никакав брод.{S} Од Београда се видела само она стругара и још неколико  
у, спајао слике своје две познанице.{S} Од Беле је узимао њене ситне префињене црте, њен осмех  
чној улици у време које су заказали.{S} Од кућа су већ расле сенке, ипак је било још рано, те п 
а што су амали, таљигаши, надничари.{S} Од интелигенције, све неке стране физиономије.{S} Кога  
оверења које ће му се некад указати.{S} Од лекције коју је имао плаћао је стан; остајало му је  
 она није велика, главна наша река ?{S} Од ужичких голија и врањских винограда, она поји целу н 
мрзовоља.</p> <p>— Ето тако — закључи — од како смо се растали, тера ме нека несрећа, све ми је 
нових, слободоумних министара.</p> <p>— Од њих земља очекује — помисли огорчено — извођење цело 
су наместили кујну и собу за примање, а од другог су начинили своје собе за спавање.{S} Вишња ј 
 замислити поједине организације; треба од ове оријенталне сатрапије начинити правну државу.{S} 
р није одобравала да се Чедомир удаљава од своје жене.{S} Морао се примити службе.{S} Доби мест 
е стидиш.{S} А сад прими много поздрава од твојих доброжелећих ти родитеља... и Радоја који ти  
 чинија обичног сира и неколико хлебова од гроша.{S} Тај дућан је београдски специјалитет, једн 
т далеко од Београда, за стотину векова од присутног тренутка, на ум му је, без икакве везе, до 
а у кола, очекујући да у њима види кога од нових, слободоумних министара.</p> <p>— Од њих земља 
ске самоће, по којој ју је пратила туга од промашене удаје, она је, против свега, носила у дну  
ао да то само од њега зависи, покуша да од те две девојке начини једну.{S} Пажљиво је одабирао  
о сабира крте остатке разбијене лађе да од њих начини спасоносан сплав.{S} Да ли ће се спасти ? 
не тоалете, усред тих људи што мисле да од њих зависи круг земаљске планете.{S} Она се сети мно 
 боре с човеком раме уз раме, нема рада од кога се стиде, нема казне од које би их ухватио стра 
ом тлу.{S} Место су ограничавале ограда од краљевог двора, једна школа која је раније била меха 
 Један зрак сунца играо се око гирланда од разнобојне хартије, којим је калфа украсио таваницу. 
<p>Каја се опет изненади, али се уздржа од сваке заједљивости, и одговори мирно:</p> <p>— Његов 
се реч објашњења, као да све обузе језа од нечега кобног, надприродног.{S} Радоје врати фењер о 
су тако да осети како му се кожа одваја од лубање.{S} Један глас из најтамније дубине његове ду 
х мисли.{S} Иначе, жена испадне ученија од мужа, — да извиниш Милисаве!...{S} Зар <pb n="241" / 
два велика прозора, пуна шољица, кутија од <hi>вешплава</hi>, ђинђува, водених чаша, ђачких таб 
је законски пројекат о осигурању сељака од града и стоке од помора.{S} Успео је да оба пројекта 
 поверљиве састанке.{S} Неколико корака од средине града, и већ је човек улазио у споредне улиц 
ју, грубе фабричке зграде, светла трака од Саве, једна зелена ливада и цела железничка станица. 
 грлио.</p> <p>Стога она није очекивала од Чедомира љубавне напитке, већ изјаву, ону мало стари 
а се она удала и да није ништа сачувала од спомена на њихово познаство.{S} И, он није био никад 
ака, снажна, жилава, па чудно одударала од свежег пољског цвећа.{S} Вишњи се учини да нешто жив 
јој се на срце.{S} Њена душа је дрхтала од страха пред нечим непознатим, независним од њене вољ 
ековне тврђаве, чија се платна спуштала од врха брда па до у саме таласе Дунава.</p> <p>Ова сли 
ко осташе сами. — Тако бих радо побегла од куће.</p> <p>Њен глас је дрхтао и био искрен.{S} Или 
ролетос је била зелена, а сад се белела од прашине, као да никад није била бојена.{S} Студент о 
</foreign>!...</p> <p>Бела је наследила од оца тврдоглав карактер, па ипак је почињала прва.</p 
облика, које је госпа-Матовић наследила од своје мајке.{S} С овим посуђем од бакра мешали се мо 
слио да је цела његова несрећа долазила од његове ниске школске спреме.{S} Стога је и Чедомир р 
ечима. — Наша интелигенција се одвојила од народа који пати.{S} Међутим, ми смо за народне масе 
ко бедна да се чинило као да је примила од својих посетилаца навику да пије, па се пропила и од 
{S} Како да јој објасни то што је крила од саме себе?{S} Ипак у постељу није хтела ићи.</p> <p> 
ђала <pb n="128" /> се да се кућа орила од њене вике.{S} Време јој је пролазило у беспослицама, 
е као искушење, и девојка би се стресла од неке слатке, несносне језе која ју је подухватала це 
<p>Једног дана, кад јој је мајка отишла од куће, Бела га позва у своју собу.</p> <p>— Пропали с 
и по читава блага.{S} Столећа су прошла од како смо населили њене обале; сваку стопу ове земље  
вила већ толико пута до знања да он има од ње да се учи.{S} Поред тога, бојао се да не начини к 
ла с обе стране и од срца. — Колико има од како се нисмо видели!...{S} Како си?...{S} Шта је с  
е био без капута, са заврнутим рукавима од кошуље.{S} Није волео многа мењања тањира.{S} Ручак  
 једно другог, у састанцима по угловима од улица, у претераним шетњама и разговорима о овом или 
 су они лепи зидни часовници у рамовима од ораховине, <pb n="232" /> златни ланчеви, будилници  
ке, нешто цвећа у саксијама и пуно дима од јевтиног дувана.</p> <p>— Већином гласова решено је  
 из његовог наручја и побегла к вратима од трпезарије.</p> <p>— Шта ли ради служавка? — рече он 
</hi>, па ступи унутра.</p> <p>Сазидана од ћерпича и дасака, ова чатрља је била тако бедна да с 
е спуштао као плаветна платна, изаткана од прашине и паучине.</p> <p>Чедомир погледа поново сво 
 као два добра друга; пуче пушка; једна од њих опусти крила и паде у рит; она друга прну у вис, 
ље.{S} Био је врло мали; то му је једна од првих успомена.{S} Отац га је узео за руку; у пекарн 
.{S} Историја човечанства је састављена од контраста као човечији живот: супротности између раз 
акве змије, подигла се читава насеобина од радничких колеба, магацина и скела.</p> <p>Остојић ј 
 и најзад унутрашња врата, чија су окна од извезена стакла спречавале поглед да продре даље.</p 
амо да фабрикује немоћне чиновнике; она од младих, паметних, поштених људи прави бедне, глупаве 
њавало њену лепоту и говорило да је она од оних простодушних бића која иду право и чија судбина 
а код Управе Фондова, пореза, осигурања од пожара, сталних оправки и поправки.{S} И сад, да се  
ећни.{S} На срце су му навирала осећања од пре годину дана, меке, наивне мисли по мало меланхол 
у неке лепе животиње.{S} Коса, још црња од очију, окружавала је њено лице као талас.{S} Њено да 
е цела на младића.{S} Тамно жута чарапа од конца вајала је дивно листове њене здраве ноге.{S} И 
што није у нашој власти.{S} Брак ствара од људи силом хипокрите, установљава једну врсту ропств 
днако по свом обичају куцајући на врата од собе, а не отварајући их.</p> <p>То је трајало неко  
 предвиђала.{S} Његов поглед се прошета од Беле ка њеној мајци, па онда паде поново на девојку, 
>— Све имаш што ти треба, па опет ништа од тебе — додаде жалосно. — А кад сам ја учио школу, мо 
у паде на ум како му је једна газдарица од стана ушла у собу само у кошуљи.{S} Био је у првој г 
{S} Шта нису радили њен муж и газдарица од пансиона да дођу до њих: тражили их по пијаци, кисел 
за човечанство.{S} Паланка ће бити јача од тебе...{S} Једног дана, ти ћеш се решити за конвенци 
е банке за шешир.</p> <p>— По два гроша од гласа!</p> <p>— Тако се грађанска права жртвују... д 
нзационе романе, и јела слаткише, почев од најфинијег швајцарског фондана, па до најпростијег т 
ог њему, <pb n="236" /> можда још бољег од њега.{S} Како би иначе могла продужити да живи!{S} У 
дигнуту цело време, дајући утисак неког од оних наших неписмених државника из доба ослобођења.< 
ј величини портре Матовићев, рад једног од наших старијих сликара.</p> <p>Кроз широм отворене п 
није видела: један готово правилан круг од свежег, росног зеленила по сред суве, зреле траве.</ 
p>Унутра је врило као у паклу.{S} Смрад од пића, обуће и збијене гомиле давио је.{S} Гостима ни 
о вароши од пуцњаве лагумова.{S} Парчад од камења дотеривала су до првих кућа.{S} У клисури, гд 
" /> не би био довољан да заштити народ од леда и метиља!{S} Матовић признаде отворено своју по 
ко сигуран.{S} Најако се осећају тегобе од неродице, од учмалости, од многих државних, окружних 
ела уз потиљак, руку завучених у џепове од панталона, сигуран у себе, у своју будућност, у добр 
 <p>— Ево, на, држи — и предаде јој све од свог рукописа што је рукама могао зграбити.</p> <p>О 
Швабицу.{S} Тетка-Ката хоће да се изеде од муке.</p> <p>— Што је узео Швабицу?</p> <p>— Замисли 
сту на пример, али вели, мора да се иде од куће, можда на страну, па су трошкови велики, а...{S 
} Тешко јој је било гледати га како иде од куће до куће, те оправља сатове, леми минђуше, подма 
уштала испод платна.{S} Дође јој да оде од огледала.{S} Једна суза врцну у њеним очима.{S} Нешт 
 пређе и на младог човека, те кад изађе од њих, осети како му се груди надимају од неког осећањ 
 шеснаест векова требало му је да пређе од уранка на једној падини Рудника, па до заласка за зе 
 <p>Али Илић, као и сви људи који траже од своје судбине више него што она може дати, бежао је  
овац неће да учи“.</p> <p>Радоје побеже од очеве куће у неко село где су имали родбине.{S} Ту ј 
ко кога су се спуштале процветале вреже од тикава.{S} Варош се губила.{S} Настајале су њиве.{S} 
 и сочан.{S} У низинама виделе се вреже од бостана и краставаца; ту су биле подигнуте шиљасте з 
усамљен долап, искрпљен блехом.{S} Ниже од њих растао је грашак, са широким зеленим махунама, к 
 довољна.{S} Чедомирова сестра, која је од њега била старија две године, била је већ као дете к 
новог министра, Матовића.{S} Слушала је од другова да говоре са завишћу да је то најбоља кондиц 
ла је себи за то: што год има добила је од тог оца са великим, меснатим носем, од те мајке, кој 
 умро још док је био у гимназији, те је од куће добијао врло скромно издржавање.{S} Ипак је има 
 благословено, опште, свачије.{S} Он је од ове крилате речи очекивао све: народно благостање, с 
е више него што она може дати, бежао је од своје среће, мислећи да трчи за њом.{S} Није прошло  
у боји и прсник од платна.{S} Тражио је од жене и деце да пазе на одело.{S} Жена му је имала те 
д смрт сачувао једва оно мало што му је од оца остало.{S} Чедомиров отац, Стеван, изучио је сео 
ако се вратила у Чачак.{S} Читала их је од почетка до краја.{S} Оне су је опомињале мутно позна 
ма и заповедају нам.{S} Шта онда остаје од слободне воље коју нам професори доказују толико?</p 
вањског цвећа... да ли има шта умилније од његова венца!</p> <p>— Кажу не ваља се уносити у кућ 
ет је глуп, Илићу, он не воли паметније од себе.</p> <p>— Ја не мислим тако.{S} Свет је простра 
 да ће доћи нешто горе, нешто страшније од увреде, нешто што се не да избећи и што ће га пратит 
S} Измерила је сунце, пронашла материје од којих је састављено.{S} Укротила је гром и разоружал 
шка срамотна болест коју болесник крије од света, док му она разједа срце, а њен гној прља, тру 
ево од њих, у фабрику тек да се сакрије од полицијског надзора ?{S} Није ли сусед преко пута по 
љив кад професор предаје и лепио фишеке од хартије по таваници учионице.{S} Најзад га истераше  
пита: какве су оне, те жене, те девојке од којих се бојала, јесу ли оне чисте и толико колико о 
 и опште интересе.{S} У Србији ни сенке од тога.{S} Министарска одговорност пред парламентом он 
кат о осигурању сељака од града и стоке од помора.{S} Успео је да оба пројекта озакони у Скупшт 
па се саже да узме кључ испод простирке од прага.</p> <p>При том цела њена млада снага отисну с 
Прљила се око ватре, руке су јој пуцале од сапунице, крста је болела.{S} Ипак је она одговарала 
као сваки летњи дан.{S} Улице се сивиле од прашине.{S} Из њих је била још топлина јаке дневне п 
ко су тамо постављани људи с мање школе од њега.{S} Дивно је чудо било што поред своје философи 
>— Да, пиши пропало... године су прошле од како смо се растали, ја то знам — продужи Илић тврдо 
е дебелу сенку чак преко улице.{S} Даље од ње, по једној пијаци, око сандука, гомиле бостана и  
цели животи истроше, а душа не оде даље од бриге за насушни хлеб и државни порез.</p> <pb n="14 
м није смео прилазити, он је бежао даље од њих.{S} Тада би одлазио из вароши, у околне паркове, 
 радник, затворених очију.{S} Мало даље од њега видео се крвав перорез.</p> <p>— Говори ко те у 
ке стране: варош је почињала нешто даље од обале, из зеленила које су састављали ритови, па се  
 Постанеш неки чиновник, шта ти је боље од тога!{S} Иде ти после плата, а кад остариш, пензиони 
дприродног.{S} Радоје врати фењер ономе од кога га је узео, поново зграби будак, замахну њиме,  
ве, укочиле цео саобраћај.</p> <p>Једне од тих влажних, мрачних ноћи, чу се пуцањ, јачи од топа 
 нема рада од кога се стиде, нема казне од које би их ухватио страх.</p> <p>Студент је говорио  
д било јасно да није ништа боље судбине од тог коња са пропалим ногама.</p> <p>— Општи ниво!... 
ипеке.{S} Ипак се осећало нешто свежине од ветра који се дизао са запада и наносио по који обла 
архалне куће забрањивао свако попуштање од правог пута.{S} Корачала је брзо, али сигурно, и изг 
у пловило неколико облачића као прамење од памука.</p> <p>Илићу залупа срце кад виде девојку та 
вота: одрицање старих пријатеља, кињење од стране власти, свакојаке оскудице и понижења, те одл 
а њих се шарениле две покретне стражаре од дасака, обојене у српску тробојку и с дрвеном јабуко 
Иначе је Бела крила вешто своје маневре од других.{S} Носила је редовно послужење кад је младић 
ote> <p>Воз је одмицао.{S} Кроз прозоре од вагона виделе се разнолике зграде станичне, гвоздене 
ишњине дотле безизразне очи запалише се од задовољства које се налази у овим церемонијама кад с 
вао, њушкао, маштао, презао, одмарао се од својих лектира правећи разнолика опажања, и уживао с 
 прешао овамо да се школује, потуцао се од гимназије до гимназије, стално одушевљен, стално без 
а.{S} Њено, већ рањено, срце стезало се од бола.{S} Заклињала се да ће се сва предати нези око  
уће, пуне ситне дечице.</p> <p>Нешто се од тога већ остваривало.{S} Велике наднице привлачиле с 
ји му остаје, као он са̑м.{S} Окрену се од улице с тврдим решењем да је више не види.{S} Поглед 
, нарочито кад се тиче политике, зависе од њиховог материјалног положаја.{S} Њихове симпатије и 
 именице.{S} Али не бојте се, не бежите од живота; с њим је као и с пливањем; научи се кад кура 
ајност, фантаст који захтева све лепоте од живота, усамљено биће што се ни с ким не да да удруж 
но парченце хартије које није било веће од цигар-папира.</p> <p>— Па читај! — закључи самоубица 
и од јела, два три јасена, широко лишће од ораха и букет процветале зове.{S} Горе, надносило се 
с дивљом травуљином.{S} Кроз уско лишће од врба промицао је по који сунчев зрак и изливао свој  
а је мајка, која се помоли уз степенице од трема. — Теби није добро?{S} Ти си болесна ?</p> <p> 
е осећала нешто ново у себи, нешто јаче од ње, непознато, дубоко и фатално, нешто што је наваљи 
суза врцну у њеним очима.{S} Нешто јаче од ње заповедало је сад њоме, и она раскопча хаљину до  
апта девојка — али ја осећам нешто јаче од мене, нешто неправедно, немилосрдно, што ме плаши.</ 
кињу треба поуке.{S} У округу нема више од три четири школе за женску децу.{S} Али шта ће теби  
S} Па и ти часови!{S} Није их било више од два три преко дана.{S} За њих се није морало спремат 
овали у њега, сматрали га за нешто више од себе.{S} Кад је пролазио улицом, старији су се утрки 
није мачји кашаљ, да она има нешто више од те три постеље и бакреног посуђа.{S} Стога она позва 
тренутцима код Беле, то беше нешто више од њене лепоте, то беше њена симпатија, далека, нова, д 
уксузу чистоте, нека му омиле кућу више од кафане, нека подигну бољи подмладак него што смо ми. 
есело тако да јој обе стопале отскочише од земље.</p> <p>— Како је лепо овде! — рече она лагано 
гарице на седељке; нико није умео лепше од њега да начини сунцобран од тиквена листа ни да саст 
</p> <p>— То је велика рента, као мираз од педесет хиљада — говорила му је самоуверено.</p> <p> 
м девојком, којој примети само главу, и од главе бео, нежан профил с очима дубоко занесеним у м 
етилаца навику да пије, па се пропила и од пића посрнула, па продужила пут порока као свака пиј 
ко врата, па је пољубила с обе стране и од срца. — Колико има од како се нисмо видели!...{S} Ка 
ала је за кривицу.{S} Стид ју је било и од самог Илића, а ради њега и ради својих родитеља, она 
јдубље тајне свога бића, оне се крију и од сопствених очију, и обујме нас тек кад нас, као неко 
а баци у вис обе руке.{S} Широки рукави од блузе спадоше до рамена.{S} Голе мишице блеснуше кро 
та, сваки ју је познавао, чак и кровови од кућа чинили јој се да је поздрављају пријатељски, а  
суђем од бакра мешали се модерни судови од земље или емаља.{S} Из кујне се иде у дечју собу, гд 
ли се видело парче једне шумице: врхови од јела, два три јасена, широко лишће од ораха и букет  
р ручак, са уживањем би рачунао на први од месеца кад се прима плата.{S} Кад би она била његова 
осред гомиле безбројних болова, а многи од нас не чује ни једну жалбу — грмио је Илић, опијајућ 
ог нестрпљења.{S} Није знао шта да ради од себе.{S} Свет му се чинио празан, шупаљ, бесмислен б 
дништво је предлагало да се клуб уздржи од те патриотске манифестације с разлога што је пролете 
ме, али за кога тврде да је најукуснији од свих српских пасуља.{S} Један професор универзитета, 
и, чу се пуцањ, јачи од топа, страшнији од грома, као да се земља прецепи.{S} Ускоро затим залу 
p> <p>Златарев син је био нешто старији од своје сусетке.{S} Долазио је у њихову кућу као у сво 
?</p> <p>— У селу је добро свакоме који од њега не тражи више него што оно може дати — одговори 
 је осећала да се цела љубав не састоји од пољубаца.{S} Она је ту остала непоколебљива.{S} Ништ 
, другарице, а бирачи су људи.{S} Сваки од њих има по један ситан, а за себе капиталан интерес. 
помоћник, па и по који радник.{S} Сваки од њих био је огорчен песимист, сиромах наравно, с отом 
им крилима.</p> <p>Варош се спасла, али од <hi>електрике</hi> није се више познавао ни камен.{S 
зложени по дућанима, грубо су одскакали од тарница што су се дрмале и <pb n="247" /> тресле пре 
 су дошли дотле чамцем, који су најмили од неких рибара пред кафаном <hi>Шаран</hi>.{S} Он је с 
з очију испао!</p> <p>— Ту смо се крили од Турака — додавао је други — а гле ти сад чуда!{S} Хв 
би се спарушили чим би за педаљ одмакли од земље.{S} Жене се кувале по шупама, одмах до помијар 
тичним додирима, били су далеко одмакли од града.{S} Пред њима се указивао усамљен сеоски друм, 
врдоглав.{S} Стога узе други пут, прими од његовог говора што је ишло у корист њеног плана и ре 
 додирну шимшир, проклати се по калдрми од дворишта, па замаче даље, у мрак.</p> <p>Илић угледа 
ода, кад сам растао са̑м, ненагледан ни од кога, као дивља травуљина.</p> <p>Само је Матовић за 
она, и скочи са постеље као да се брани од нечијег насртаја.</p> <p>У соби је било све мирно.{S 
месеца.{S} На чуђење целог села, начини од једног поточића воденицу са два витла, те га цело се 
и су старији <pb n="48" /> од њега, они од којих зависи ток државе и друштвеног живота, не усво 
оју везу...</p> <p>— Која вајда!{S} Они од којих сам очекивао добра беху неспособни да ми га уч 
а беху неспособни да ми га учине, а они од којих сам очекивао зла, најзад су ми га учинили.</p> 
е приличи ти. </p> <p>Девојка се склони од ватре за тренутак.{S} Онда узе неки други посао.{S}  
стити.{S} Реакционари су, ваљада, бесни од једа; министри нису чекали ни оставка да им се уважи 
учена завесом од тула; видели се калупи од фесова, разне кутије са шамијама, вештачким цвећем,  
која иду право и чија судбина не зависи од њих самих, већ од оних које ће срести и који ће их у 
ним дрвећем простирали се дебели теписи од лишћа црвеног као бакар.{S} По који зрео кестен лупи 
 и ђаво ће знати да ли ћеш шта сачувати од онога што сам ти говорио?</p> <p>— Ми ћемо остати ув 
р је дигао руку од свега и почео бежати од својих...{S} Најискреније су животиње крокодили јер  
разима.{S} Младић се не могаде уздржати од једног покрета.{S} Он је узе за руку.{S} Она се не т 
ти нези око болеснице, да неће одмицати од ње дан и ноћ.{S} А кад оздрави, она ће јој испричати 
p> <p>— Шта ме сад чека?... шта ће бити од мене?</p> <p>Без Илића, цео њен план за високим студ 
у, али се његове очи не могаху одвојити од Вишње.</p> <p>Она се беше зауставила, нема, збуњена, 
о осице.{S} И као да се хтеде одбранити од њих, он поново обгрли погледом своју земљу.{S} Кириџ 
тално отворено.{S} Могло се ту склонити од жандармске потере, испред кише или кад човек не зна  
 авлијама, као да су и оне хтеле побећи од куће.{S} У салону су остајали само Бела и Чедомир.{S 
одно је могла доћи кући, слободно отићи од куће.{S} Слободно изабрати своје друштво, слободно к 
бар... у свакој партији, групи или кући од утицаја, они имају својих људи и фамилије; ипак прет 
ицу како је провела тих неколико месеци од како су се разишли.{S} Али се не усуди, јер би онда  
 каква сиренска утвара, на свакој окуци од пута, на гомили сувог лишћа, у облацима... облацима  
лажних, мрачних ноћи, чу се пуцањ, јачи од топа, страшнији од грома, као да се земља прецепи.{S 
, али бол девојке коју је волео би јачи од његовог сопственог.{S} Видео је да она воли несрећно 
 шарениле су се разнолике боје, почевши од белих платнених блуза до црне материје мушких капута 
 је великошколац, образован човек, виши од ње.{S} И млада девојка као да је хтела узети у одбра 
ја сматра да је њен позив у животу виши од обичне бриге за кујну.{S} На лицу јој је почивао отм 
..</p> <p>Увече је одјекивало по вароши од пуцњаве лагумова.{S} Парчад од камења дотеривала су  
е своју собну хаљину, подиже један крај од завесе, и посади се крај прозора.{S} Напољу је свита 
 и да наведе противне мисли које су јој од синоћ лутале по глави.{S} Она заћута, и тек пошто се 
праве Фондова сазида лепу кућу у једној од главних улица.{S} Чедомир је провео скучено детињств 
покисла, и...</p> <p>— И?</p> <p>— Свак од нас има свој пут.</p> <p>— Не говори ми то, Вишња —  
с клупе, прође стазом и изби на излазак од парка.{S} Ноћ је већ наваљивала са истока и падала н 
планински ветар духне из клисуре, облак од цветне прашине дигне се изнад ливаде.{S} Траве полег 
и да он хоће да каже како не двоји брак од љубави, или тако нешто, те пљесну рукама:</p> <p>— Б 
аде: — Чедомир је озбиљан младић, човек од поверења.{S} Бели се јако допада.</p> <p>— Е? — зачу 
ијанска династија на дувару и умиваоник од лима.{S} Под је покривала нова простирка коју је газ 
 /> а лети сламни шешир у боји и прсник од платна.{S} Тражио је од жене и деце да пазе на одело 
е на одело.{S} Жена му је имала тепелук од дуката и дијамантску грану.{S} Деци је шила хаљине н 
— Бога ми се љутим.{S} Једног овде имам од својих, па се и он туђи...{S} Испрати Вишњу до куће. 
 осећају, голицавом, узбудљивом, слађем од свега што је дотле окусила.{S} Сколише је поново мис 
едила од своје мајке.{S} С овим посуђем од бакра мешали се модерни судови од земље или емаља.{S 
а, прошапта поверљиво:</p> <p>— Не смем од маме.</p> <p>Он јој приђе.</p> <p>— Ја сам љута на в 
ме и један параброд насред реке.{S} Дим од лађе развијао се кроз бистри ваздух на све стране то 
ир, поред чиновника обућар.{S} Кроз дим од дувана и испарења, Илић виде једно празно место, па  
против неправди које су чинили слабијим од себе, смејао се њиховој уображености, вређао их отво 
азвити јаче везе са иностранством даљим од непосредних суседа.{S} За то је требало извршити две 
нут једном унутрашњом примедбом, једним од оних тајанствених гласова у нама самима који не вара 
.</p> <p>Вишња притисну кваку на једним од многобројних, зелено обојених врата, али се она не о 
рао пером, као да броди морем начињеним од самог миља и заноса, па кад би писмо свршио, написао 
p> <pb n="309" /> <p>— Шта ја ово чиним од себе? — освести се она, и скочи са постеље као да се 
траха пред нечим непознатим, независним од њене воље, неминовним.{S} Ово цвеће, широка ливада,  
ашњост, ред ствари, жуде за нечим вишим од свакодневне егзистенције.{S} Она се чудила како је д 
ом дворском дамом своје мајке, старијом од себе десет година.{S} Влада није одобрила краљев пос 
 његова кугла пада баш за оним димњаком од стругаре, па димњак изгледа као пресечен, једна му п 
ле озбиљно своје врхове украшене чипком од букава.{S} По гдегде видело се неко раштркано село.{ 
њице, Вишња спази једну аду са шумарком од ракита и одраслим јабланом на крају.</p> <p>— Шта ти 
а воће, са оштрицом од месинга и дршком од порцулана, по којем су се плеле плаветне шаре.</p> < 
.{S} Електрична лампа заклоњена шеширом од зелене свиле, разливала је са̑но своју хладну светло 
енила повесма вунице, превучена завесом од тула; видели се калупи од фесова, разне кутије са ша 
м вратима, мраморним стубовима, мирисом од тамјана и воштаних свећа.{S} Он је постојао овде, у  
а, старинска црква са гломазним кубетом од лима.{S} Око ње су ситне куће на један спрат и механ 
са сумом коју је отуда добио и кредитом од Управе Фондова сазида лепу кућу у једној од главних  
есе: малене ножиће за воће, са оштрицом од месинга и дршком од порцулана, по којем су се плеле  
ченијим селима, као неким чудом сачуван од укрштавања с туђинцима, претопљеним у наш свет.{S} П 
је крстио један тамошњи професор, један од оних неприметних културних радника по паланкама, кој 
лер и Галилео, Њутон и Декарт.{S} Један од озбиљних млађих философа прокламује да разум даје са 
какве сиротињске кафанице, где је један од њих држао <pb n="24" /> агитационо предавање.{S} Он  
 грађанска права нису разликовали један од другог, налазио много одушевљења, воље де се ради не 
адост и лепо време.{S} Дан је био један од оних жарких дана у сред пролећа, кад се око нас осећ 
ном и опкољена везеним јастуцима, орман од лажне ораховине, талијанска династија на дувару и ум 
 умео лепше од њега да начини сунцобран од тиквена листа ни да састави монограм за мараму.{S} У 
ове стране протезао се Београд, измешан од палата и чатрља.{S} Једно јато сврака прегонило се п 
то се тога дана осећао изузетно увређен од стране Вишње.{S} Био ју је видео на улици, па кад је 
егне.{S} Интелектуални живот је одвојен од практичног.{S} Илић није имао никаквог искуства о св 
та више, и по спољашности се разликовао од мештана, окорелих у навике и застарелу моду.{S} Имао 
и у мери ни у роби.{S} Он се разликовао од осталих трговаца и по томе што се није вајкао.{S} Ча 
ом уздржаном тону.{S} Чак да је и могао од њеног оца и њене куће, он не би смео поверити сву ту 
 загрли поново.</p> <p>— Ко би се надао од овог свеца — рече затим, милујући га по подбратку. — 
... чу се отуда њен глас, јасан сад као од чистог метала.</p> <p>— Нису много родиле ове године 
ила му је у крв пенушаво одушевљење као од неког јаког пића.{S} Стога је Чедомир редовно посећи 
вни стубови скрхали <pb n="6" /> се као од стакла.{S} Краљ се сад, природно, обраћао народу, чи 
 уступиле место блиставој светлости као од драгог камења.{S} Јата врана бунила су се по уличном 
ногу танку, а заокругљену, извајану као од неког божанственог уметника, лепу, лудо лепу, најлеп 
гао одлучити одмах и решење је остављао од данас до сутра.</p> <p>— Сутра... сутра, а не данас  
а оног класичног магарца који је скапао од глади између две гомиле сена, не могући да се реши к 
 којим живи?{S} Не иде ли девојка, лево од њих, у фабрику тек да се сакрије од полицијског надз 
 са две стране.{S} Неколико корака лево од ње, стајао је Чедомир блед, погнуте главе, намрштени 
лот, накривљен, труо при земљи, побелео од кише и времена.{S} Велики џбун јоргована надвишавао  
учак му је био најслађи, кад би уграбио од своје жене да седне за кујнски сто и једе што прво д 
 ни привиђењу који је кишни зрак правио од његове пријатељице.{S} Он јој предаде шешир врло учт 
све што је несвесно хтео, што је тражио од живота.{S} Она су му <pb n="91" /> била једини повер 
 спустио лево, искривио се сав, начинио од себе ругобу само да би био примећен.{S} Нема весеља. 
ош не, што је један лични режим начинио од овог Ужичанина, који је, поред своје струке, волео с 
ем бразилијанску марку што сам је купио од једног Јеврејчета.</p> <p>Они су били још у кујни.{S 
ружују...{S} Је ли, Марјане, а би ли ко од богатих?</p> <p>— Они не спадају у моју надлежност — 
исли на своју породицу.{S} Кад би му ко од пријатеља скренуо пажњу на несташност његовог сина,  
ора на челу и изразитих усана.{S} Свако од њих знао је наћи по коју лепу реч да јој каже, да јо 
младих ћутали су, тако седећи.{S} Свако од њих пратило је своје мисли кроз самоћу предела.{S} О 
се, било је болесно у обе ноге, свакако од какве неизлечиве болести, па ипак се силило и хтело  
а, пази се доцније, не пуштај га далеко од себе!</p> <p>Бела се церила ђаволасто.</p> <p>— Хај’ 
/> <p>У тој средини која је била далеко од праве раскоши, али за Илића представљала готово свет 
ству.{S} Те ствари су биле дотле далеко од Вишње као и сибирска поља.{S} Оне су је одмах заинте 
х тренутака, кад су били одмакли далеко од универзитета и кад му је Лазаревићева говорила:</p>  
 је можда био за читав континент далеко од Београда, за стотину векова од присутног тренутка, н 
 биће вукло га је у том тренутку далеко од науке, тамо у ту сивину, ка његовој другарици, у њен 
ка у Науци, пошто ми стојимо још далеко од истине, пошто васељенска загонетка измиче нашем схва 
мисле о њој.{S} Она је знала да је неко од њених суседа морао приметити кад је ушла с Чедомиром 
тешко у души.</p> <p>Грло ју је стезало од неке незнане жалости.{S} Очи су јој биле пуне суза.{ 
оришта, и ту, од оног што јој је остало од мираза, живела са децом, скромно, тешећи се да то не 
е.{S} Она напреже све што јој је остало од свести, дочепа чаршав са постеље, пребаци га преко с 
, непрегледну пустош, ништа није остало од свега што је јуче још постојало, а он је још жив.</p 
стоји празно.{S} Ништа више није остало од <hi>Еснафлије</hi> до две чађаве пруге на зиду сусед 
све даље.{S} Можда је ипак нешто остало од ње?{S} Можда ће најзад наћи нешто своје?{S} Корачала 
државати известан ранг, а где се грцало од дугова; рано је познао понижења, тако уз тог оца сур 
другарици у кратко све шта му се десило од како су се растали.{S} У колико је излагао појединос 
окањ до дна и, не одвајајући још стакло од уста, продужи:</p> <p>— Најзад, свеједно.{S} Нама је 
еком, по потиљку, само оним што је голо од <pb n="134" /> руке, да осети њу целу, обешену о њег 
обом.{S} С пуном збиљом, као да то само од њега зависи, покуша да од те две девојке начини једн 
, све оно нешто неизвесно што очекујемо од даљег живота, а што би хтели да сазнамо и улепшамо к 
тим приликама дошло је Илићу прво писмо од Вишње.{S} Оно је било у једном великом пословном зав 
ала та тамна грижа да не доби оно писмо од оца.{S} Кад га први пут прочита не учини јој се мајч 
ње вече, сувише топло за то доба, једно од оних чежњивих вечери које саме позивају на дуге разг 
тки поновни састанци.{S} И затим, једно од другог растаје се, не разумевши се.{S} Само у светим 
бузела нека идеја, којом би решио једно од многобројних <hi>питања</hi> што су тада занимали ин 
ово заборавио.{S} Они беху далеко једно од другог.{S} Он је мислио да се она удала и да није ни 
е туђе заједнице, либе се, зазиру једно од другог, стид их је, боје се.{S} Па опет се деси кадг 
он; свако је несрећан овда онда.{S} Оно од чега треба да се бојиш јесте да не будеш... као ја,  
терисана кућа сеоског изгледа.{S} Десно од ње видео се низ ситних краварских станова с прозорим 
ука Караџића с фесом на глави.{S} Десно од ормана, на сточићу уметничке израде, налазила се у з 
о јавно мњење?{S} Није ли сусетка десно од њих невенчана жена човеку са којим живи?{S} Не иде л 
 очи и погледа поред себе.</p> <p>Десно од њих, између две куће видело се парче Топчидерског бр 
 реда није било међу њима.{S} Независно од свега, сети се како је једног дана изишао са оцем у  
ла се на хоризонту као разастрто платно од сребра.</p> <p>— Погледај ову воду — рече младић дев 
чежња за оним што нема, што је различно од њега, што ствара контрасте и наду на потпуност.{S} П 
то поред своје философије није већ умро од глади.{S} Свој позив је схватао на старински начин.{ 
 хвала Богу здраво и добро, да јој исто од Бога желимо.{S} Само, кажи, мајка ти је нешто назебл 
 животињи.{S} Зар он није био тако исто од доброг соја?{S} Његов прадед борио се јуначки за сло 
мење.{S} На сваком углу остало је нешто од ње.</p> <p>То ново расположење држало ју је све док  
="269" /> пушкар, који је задржао нешто од своје службе у војсци, трудио се да надокнади дамама 
"52" /> На глави јој је био прост шешир од сламе.{S} Па ипак, младост и здравље чинили су од ов 
 n="284" /> нашу судбину.{S} Они су нас од нашег уласка у живот наместили на колосек који не см 
> околним висовима, ветар доносио мирис од љубичице, пролетња јагњад блејала, жуборили потоци н 
јке.{S} Он осети готово перверзан занос од те смеше поезије, успомена и присуства девојке која  
ећало на винову лозу, а цветови на цвет од кромпира.{S} Одаја је била тако мала да ју је испуња 
ило се нервозно, а прсти су трзали штит од качкете.{S} Девојка га је слушала с пажњом и, у исти 
апун, а изнад ње налазио се узидан крст од црвеног камена на коме је изрезан натпис: <hi>Вилина 
во, не гледајући у њега већ у један кут од салона и као враћајући се с неког далеког пута, по к 
 носио: зими астраганску шубару и капут од параћинског штофа, <pb n="55" /> а лети сламни шешир 
ија судбина не зависи од њих самих, већ од оних које ће срести и који ће их учинити срећним или 
ао средином улице, носио на глави трубу од фонографа и певао колико га грло доноси једну орфеум 
S} Она је била обучена у матроску блузу од обичне материје.{S} Држала је руке у крилу. <pb n="5 
века, које потсећају на књиге, одвајају од свакидашњих разговора и стварају романтику посред об 
од њих, осети како му се груди надимају од неког осећања непознатог, неодређеног.{S} Корачао је 
p>— Куд нађе ту жену: плебејку, старију од себе, удовицу — рече Илић у себи изненадно, циљајући 
све.{S} Сем тога, моји родитељи очекују од мене, од моје школе... од новца, напослетку, који су 
шта, и само срећан случај спасе девојку од даље несреће.</p> <p>— Чујеш, Вишњо — рече јој отац  
ма могао зграбити.</p> <p>Отвори фијоку од стола и поче бацати што год му дође под руку.</p> <p 
ормула, крхају баријере које деле науку од живота, литературе и уметности.{S} Материјалистички  
у моди.{S} Бела није никад осетила муку од материјалног живота.{S} Новац је за њу био као неко  
и своју бившу драгану и уштеди јој муку од сазнања, наглих и из друге руке.{S} Он ју је жалио.{ 
последња тачка добра, јер је дигао руку од свега и почео бежати од својих...{S} Најискреније су 
е устала, пошла неколико корака ка углу од собе, и онда застала, покривши очи рукама.{S} Један  
о меру, претерао, затворио си се у кулу од слонове кости.{S} Ти си рђаво разумео околину у којо 
ст не потраја дуго.{S} Он виде да би му од рукописа остало врло мало, готово ништа.{S} Требало  
пакло карата; прашина се видела по раму од огледала.{S} У трећој одаји, која је замењивала сало 
 усправљало неколико фотографија у раму од сламе.{S} Ту је лежао још један албум, повезан у пли 
, у комбинацијама домина, у густом диму од дувана, величанствена визија младе девојке васкрсава 
дног плота, неке девојке одломиле грану од трешње, па тако беру и једу.{S} По кафанама се чуо ж 
јашу, који је носио униформу састављену од писмоноше и коњичког официра.{S} Кола је сретоше убр 
жи руку.{S} Она му је пружи, па стрецну од додира: његови прсти су пекли као у грозници.</p> <p 
ни испод браде.{S} На извесном остојању од њих корачао је један човек ћутке, с кишобраном натуч 
 кад је Чедомир пратио, као увек, Вишњу од Кајиног стана до њене куће; он се опоменуо да је сут 
S} Па ипак, младост и здравље чинили су од ове тоалете њен најлепши оквир.{S} Она је била као с 
S} Интереси упливних појединаца јачи су од закона и реда.{S} Свет се занима политиком једино ра 
овена, децо моја.{S} Ја не марим што ћу од сад бити баба.</p> <p>Илић се осмехну кисело.</p> <p 
се по коњским сапима, по зарђалом блеху од платформе и по црвеном лицу кондуктерову који је ста 
т, на белу руку, спуштену лако на ивицу од канабета.{S} Спусти своју уздрхталу шаку на ту руку, 
анцеларијама.{S} Према постељи, у венцу од тепсија и шерпи, висила је јевтина слика талијанског 
лизма.{S} Он је сад осећао потребу вишу од те негације данашњег друштва.{S} Није се могао задов 
 односима људи су неповерљиви.{S} Страх од подвале влада у свима пословима.{S} Изгледа као да у 
них угледних београдских кућа, зависних од владе, оставиле изненадно, на пречац, демонстративно 
граду, зар није видела гомиле још горих од својих суседа?{S} Она није умела бранити себе помоћу 
амен, темељ широк неколико хвати, а врх од зида као колски пут.</p> <pb n="229" /> <p>— Као Себ 
а девојка коју живот није мазио.{S} Још од детињства је познала дане скомрачења и увреде незадо 
цији дозна за велику новост која се још од подне шапутала по породицама ближе Двору и министарс 
 везани чврстим спонама, наслеђеним још од његовог прадеде голаћа, а можда још и даље, од преда 
"202" /> <p>— Тата се није опоравио још од робије, па не може да издржи тај штрапац.</p> <p>Или 
аставише се као стари пријатељи.</p> <p>Од тог доба звали су се по имену, задржавали дуже руку  
што ником другом није смео рећи.</p> <p>Од оног дана кад је био с Вишњом у њеном стану, трудио  
S} Пробисте му уши вашом дреком.</p> <p>Од лекције није било наравно ништа.</p> <p>— Показаћу ј 
но место, поставили су је одмах.</p> <p>Од то доба није се враћала у Београд.</p> <p>Живот јој  
 човек схваћа стање мира и слоге, поред одабирања појима једнакост, поред ропства слободу.{S} И 
 Шта је та Дарвинова борба за опстанак, одабирање, последице наследства?{S} Зар то није другим  
две девојке начини једну.{S} Пажљиво је одабирао њихова преимућства, док је брисао <pb n="80" / 
 Жандарм, на служби у министровој кући, одавао му је потпуно прописан поздрав, треснувши чизмом 
и тада пева прилично.{S} То су они који одавно имају готов план школовања, служе војску одмах п 
римо о нечему веселијем.{S} Ти си волео одавно да идеш у Париз?</p> <p>Младић је погледа расеја 
ладост.{S} Ја сам ти то, Илићу, говорио одавно, али ти имаш дух романтичан.{S} Ти мислиш да сам 
јте да се браните.{S} Већ ми то причају одавно.{S} Али ја добра, наивна, старинска жена...{S} К 
 Чедомир натуче шешир на очи, хотећи да одагна ова привиђења.</p> <p>— Матовић ће имати великог 
ићу.{S} Како кујунџилук није више ишао, одаде се нарочито на часовнике.{S} У слободном времену  
бициозни, напрасити, ћудљиви, ако се не одаду пићу, они постају, на крају, најљући реакционари. 
 <p>— Колегинице?</p> <p>Кад се нико не одазва, она се помоли наврата: збрчканог лица, повезане 
још у кујни.{S} То је била <pb n="8" /> одаја поплочана циглама.{S} У једном крају се налазила  
лозу, а цветови на цвет од кромпира.{S} Одаја је била тако мала да ју је испуњавала уска постељ 
алу</hi>.{S} То беше ниска, неизветрена одаја, с навученим завесама.{S} Чедомиру, који пређе на 
ни звук је одјекивао потмуло по празној одаји као нешто живо и претеће.</p> <p>Он побеже из кућ 
намештајем.{S} Вешт посматрач би по тој одаји оценио жену која ју је наместила.{S} Матовићка је 
видела по раму од огледала.{S} У трећој одаји, која је замењивала салон, Илић није био никада.{ 
пао готово, и челичним звуком испуњавао одају као нешто живо.{S} То је било велико, то је било  
ече она као за себе, па повири у предњу одају.</p> <p>Кад се окрену натраг у салон, њено лице ј 
„Хајде, срећна душо, поново у тих живот одакле си и дошла.{S} Остави пук и друштво нек сами вод 
ео и кога би она могла волети страсно и одано.{S} Јасно јој је било да он није више њен и да то 
 фразе, стављајући му до знања да ће га одати.{S} Кад би се њихови погледи сусрели, њене сомота 
ајци, па онда паде поново на девојку, а одатле на сто, на зид, на прозорска окна, на затворена  
и које љубазно лице да се разговори, да одахне, да живи.{S} Његови стари <pb n="265" /> другови 
м Београда који се будио пред вече, као одахнувши после великих врућина.{S} Прозори су гледали  
</hi>.{S} Проблем му је изгледао прост: одбацити метафизичке спекулације и ставити се потпуно н 
 су животиње крокодили јер лију сузе за одбеглим пленом...{S} У државама где је оморина, тежак, 
 невесела, Лазаревићева?</p> <p>— Не! — одби она усиљено. — Зашто да будем невесела?</p> <p>Ста 
 за парк, за...</p> <p>— Не, Вишња... — одби младић скромно.</p> <p>— Ја мислим да је то могуће 
а.</p> <p>— Седи ти... ти си уморнија — одби он. — Мени је добро и на столици.</p> <p>У труду д 
опусти!</p> <p>— Није потребно, Илићу — одби девојка. — Пролетње кише нису опасне.{S} Затим...< 
ме срцу.{S} После се трже брзо, нагло и одби.</p> <p>— Не, не могу.{S} Журим се.</p> <p>Осећала 
доба у студентским круговима.{S} Али он одби позив ћутке, махнувши руком, и уђе у парк.</p> <p> 
се допада.{S} То јој би мило, али убрзо одби ташту жељу за каћиперством и рече у себи:</p> <p>— 
p>— Тако ћеш, једном, и мене оставити — одбијала је његова умиљавања — и чудити се... и смејати 
а, па чак и по мало дрска.{S} Ја сам га одбијала...{S} Какво чудо ако је потражио другу жену!</ 
 слободоумна, учена човека.{S} Љубав је одбијала стално.{S} Још можда је срећна што се свршило  
 У том тренутку је имала право.{S} Њено одбијање падало је врло тешко младом студенту.{S} Он се 
и злато по зеленом бусењу.{S} Радоје је одбијао кратке димове на својој луши.{S} Његове очи су  
, па ти тражи двоструко.</p> <p>Илић је одбијао.{S} Није он водио рачуна о богаству.{S} Не, изг 
 Никад среће неће имати онај који те је одбио — рече јој, тешећи. — Он не зна шта је у теби одб 
 јој, тешећи. — Он не зна шта је у теби одбио.</p> <p>Сунце је клизило по ведром небу.{S} Морав 
ретплате свакој новој књизи, повереници одбора за дизање разних споменика, деловође варошких чи 
ора.</p> <p>— Мајка је изашла у варош — одбрани се девојка. — А други?...{S} Брига ме је!</p> < 
е мисли као осице.{S} И као да се хтеде одбранити од њих, он поново обгрли погледом своју земљу 
е...</p> <p>— Мама! — промуца девојка у одбрану свога драгана.</p> <p>— Ћути ти, ти... како да  
И млада девојка као да је хтела узети у одбрану свога новог познаника, подиже глас и рече изази 
х да догађаји не узму други обрт, те се одважи да удари на главну ствар.</p> <p>— Ти га волиш,  
му каже све.{S} За то није имао довољно одважности.{S} Онда је мислио да напише једно писмо гос 
теже косу тако да осети како му се кожа одваја од лубање.{S} Један глас из најтамније дубине ње 
ованог човека, које потсећају на књиге, одвајају од свакидашњих разговора и стварају романтику  
у га Зарија, па испи чокањ до дна и, не одвајајући још стакло од уста, продужи:</p> <p>— Најзад 
томе тренутку, мек, треперав, као да се одваљивао <pb n="72" /> од самог срца. — Ја мислим да п 
ја — насмеја се стара девојка. — Она је одвише чедо наших крајева, јужног сунца и јевтине шљиво 
гично сама себи.</p> <p>Али та реч беше одвише тешка за њено срце.{S} Она се осети сама усред т 
{S} Та глава је заводила, бркала мисли, одвлачила у пропаст.</p> <p>— Љута?{S} Зашто? — упита ј 
 да претегне.{S} Интелектуални живот је одвојен од практичног.{S} Илић није имао никаквог искус 
е ти о људима само <pb n="283" /> као о одвојеним типовима; у њима не постоји Јуче, Данас, Сутр 
дари метле по поду.</p> <p>Бела се прва одвоји и, једним покретом, диже се са канабета.{S} Тај  
 Стога продужи правим путем и покуша да одвоји стране што су се оснивале на материјалистичком с 
ственим речима. — Наша интелигенција се одвојила од народа који пати.{S} Међутим, ми смо за нар 
угу страну, али се његове очи не могаху одвојити од Вишње.</p> <p>Она се беше зауставила, нема, 
— промуца болно.</p> <p>Он јој се учини одвратан, тако одвратан да склопи очи са жељом да умре. 
.</p> <p>Он јој се учини одвратан, тако одвратан да склопи очи са жељом да умре.</p> <p>— Пријо 
p> <p>— Ама, како да се узму, човече? — одврати му жена. — Дошла Ката данас, па као да се у црн 
Гле ти, видре, чак га и то интересује — одврати госпођа на рачун Поповића, па додаде: — Чедомир 
зненађења.</p> <p>— Не слути, бога ти — одврати госпођа — ту је устав, Државни Савет, народна љ 
чинило јој се овог пута ружно, себично, одвратно.</p> <p>— Мизерија! — рече презриво на његов р 
ности.{S} Али...</p> <p>— Али?</p> <p>— Одвратно је и једно и друго кад није искрено.</p> <p>У  
раздражених људи, обузе га једна дубока одвратност према свету, према свему, а највише према се 
 души, кад сазна све.{S} Погађао је сву одвратност која ће је обузети према њему, према свим љу 
атима.{S} Ако га ко упита шта ће ту, он одговара: „Пун сам електрике“...{S} Шта да радим, кажи  
 ове француске сплачине, ако ти можеш — одговарала му је млада горопадно.</p> <p>У осталом, она 
 реч још неко у соби.</p> <p>То је Бела одговарала, ма да ју нико није питао, и гледала младића 
пунице, крста је болела.{S} Ипак је она одговарала:</p> <p>— Али кад ја нећу, па ко ће!</p> <p> 
авио, ћеретао тако са улице, док је она одговарала с прозора на другом спрату.{S} Био је вечито 
 се она.</p> <p>— Ко је кога оставио? — одговарало је нешто у њој, нешто скривено, топло, незна 
ри нису криви?</p> <p>— Збунио сам се — одговарао је дечко одсечно. — „Немац" је велика прзница 
аније свршено него што смо предвидели — одговарао им је убеђено. — Не жалим новца.{S} Само нек  
на подварку.</p> <p>— И једно и друго — одговарао је старац на постављено питање. — Нико нас не 
.</p> <p>— Сутра... сутра, а не данас — одговарао је гласу своје савести.</p> <p>Белино понашањ 
анцем још ради сваке сигурности.</p> <p>Одговарао је девојци у истом уздржаном тону.{S} Чак да  
ад се писмо пошаље из Чачка за Београд, одговор се може добити четвртог дана.{S} Лазаревићева п 
аревићева причека још неколико дана.{S} Одговор није стизао.{S} Она се чудила томе ћутању.{S} Д 
<l>И главу си оборила младу.</l> <l>Ко̑ одговор на сву љубав моју,</l> <l>Очи твоје спустила си 
ругог до другарских саопштења.{S} Његов одговор пак није се могао скалупити у та општа места, и 
је седела у Чачку и стално чекала његов одговор.{S} Дани су јој пролазили полако.{S} Сунце је м 
јка дошла са бунара.</p> <p>Не чекајући одговор, стара жена донесе што је нудила.</p> <p>— Је л 
једном речи.</p> <p>Радоју се свиде тај одговор, заусти да то каже, кад песма одјекну поново.{S 
? — упита Бела младића, па не сачекавши одговора, окрену се нагло на здравој пети, дохвати се о 
адић се намршти.</p> <p>— Њена посла! — одговори нешто јетко.</p> <p>— Пиши јој, болан, мајка ј 
хвати за џеп.</p> <p>— Оно је механа! — одговори полако.</p> <p>— У толико боље.{S} Још нисам н 
<p>— Онда ћу ја у село за воденичара! — одговори младић тврдоглаво.</p> <p>И тако оста.</p> <p> 
и ради?</p> <p>— Он је за мене мртав! — одговори енергично сама себи.</p> <p>Али та реч беше од 
смехнувши се.</p> <p>— Врло пријатан! — одговори он, још изненађен.</p> <p>Посадише се обоје на 
.</p> <p>— Можда је какво посланство! — одговори младић самом себи.</p> <p>Тек на кондицији доз 
 до ушију без разлога.</p> <p>— Лепо! — одговори после малог оклевања. — Лепше него што сам мис 
и глас однекле.</p> <p>— Пријо, Маро! — одговори јој други.</p> <p>— Имаш ли коју паприку?{S} Н 
екратио мучну тишину.</p> <p>— Је л’? — одговори девојка у истом тону.</p> <p>Један нов пламен  
p>— Зар ти није жао овако лепог дана? — одговори му философ. — Књига природе је широм отворена, 
... ми се волимо; је л’ те, Чедомире? — одговори девојка узбуђено.</p> <p>Илић осети да је сад  
 кући.</p> <p>— Шта је то тако важно? — одговори госпа-Матовићка, већ у постељи.</p> <p>— Похит 
ан?{S} Та реч звони чудно у наше доба — одговори младић, и отворено <pb n="130" /> погледа у Бе 
притварајући врата.</p> <p>— Да, Бела — одговори он, слободно, осећајући да му се срце пуни нек 
 хоће да буде на висини свога времена — одговори Вишња и погледа плашљиво у младића, па после с 
лице?</p> <p>— Да, не верујем, Радоје — одговори она, бледа, жута у лицу, готово као цвеће које 
 новине?</p> <p>— Нешто ме интересује — одговори младић без журбе, и кад остаде на само са Бело 
нили...</p> <p>— Мој живот тек почиње — одговори Чедомир. — Он се тек пење врхунцу.{S} Ја хоћу  
с?</p> <p>— Код вас?{S} Не, госпођице — одговори он, мало изненађено. — Ја бих био највећи неза 
 је сати?</p> <p>— Извини, колегинице — одговори јој девојка молећивим гласом. — Није било наме 
под ока.</p> <p>— Бог с тобом, човече — одговори Клеопатра лако. — Они се воле годину дана пред 
же.</p> <p>— Зато што сте ме пољубили — одговори њен глас, а њена насмејана уста, зајапурени об 
p> <p>— Ми ћемо остати увек пријатељи — одговори девојка.</p> <p>Илић се осмехну скептички.</p> 
 не тражи више него што оно може дати — одговори она полагано. — Живи се без великих брига.{S}  
јој он.</p> <p>— Нико нас неће видети — одговори она са сигурношћу.</p> <p>То је била собица у  
к ми не обећаш да ћемо се опет видети — одговори Илић енергично, и ухвати девојку за руку.</p>  
— С уздањем у Бога, све ће се урадити — одговори јој он гласом који није трпео примедбе.</p> <p 
 свршила школу?</p> <p>— Завршила сам — одговори Вишња гласом који је сад звонио поузданије. —  
ахранио?</p> <pb n="169" /> <p>— Осам — одговори кратко човек с дугачким носем, не дижући главе 
то, Вишњу са мном?</p> <p>— Не браним — одговори Вишњина мајка. — Ја јој једнако велим да изађе 
 испија чокањ ракије.</p> <p>— Сервус — одговори му Зарија и понуди столицу. — Јест, знао сам ј 
гледа расејано.</p> <p>— Јест... јест — одговори затим. — Волео сам, много сам волео.</p> </div 
<p>— Они не спадају у моју надлежност — одговори службеник мртвачке спреме. — Ја терам кола тре 
> <p>— Кажу не ваља се уносити у кућу — одговори јој Милева поверљиво. — Него обеси венац више  
> <p>— Куда ћемо?</p> <p>— Куда хоћеш — одговори она нешто рапавим гласом.{S} Затим додаде блаж 
омислити на све.</p> <p>— Право велиш — одговори бакалин замишљено. — Де, да ми сачиниш једно п 
ћ је примио писмо, али није знао шта да одговори.{S} Оно га је дирнуло јако, као сва њена писма 
сти који гледа своје књиге, труди се да одговори свима дужностима, води бригу о дневним потреба 
<p>Али како?</p> <p>И на ово питање она одговори право, не заобилазећи, не тражећи помоћна сред 
јеш своје право.</p> <p>Лазаревићева не одговори ништа.{S} Чедомир продужи:</p> <p>— Право прет 
?</p> <p>Вишња задрхта инстиктивно и не одговори ништа.</p> <p>Другарице избише на Теразије.{S} 
Ти ниси више моја кћи.</p> <p>Младић не одговори ништа.{S} Осећао је да ће доћи нешто горе, неш 
 примети Вишња полако.</p> <p>Младић не одговори.{S} Причајући био је дигнуо главу и гледао у н 
 спустила на општи ниво.</p> <p>Илић не одговори ништа.{S} Били су дошли до оног долапа, па се  
тле постављало девојци, те она одмах не одговори.</p> <p>— Ред је да помогнем мајци.{S} Наша је 
 али се уздржа од сваке заједљивости, и одговори мирно:</p> <p>— Његова мајка и моја рођене су  
 тако дошао најзад до решења шта да јој одговори, он се питао како ће јој писмо доставити.{S} Б 
оже.</p> <p>— Нека ти је Богом просто — одговорила му је она, отишла затим у министарство и зат 
дицама два тешка рата, чији успеси нису одговорили његовим надама; чиновници, грабљиви и поквар 
</p> <p>— Чедомире?</p> <p>— Шта је! —- одговорио би он зловољно, окренутих леђа.</p> <p>— Ништ 
 је покушала да се измире.{S} Он јој је одговорио једним увредљивим писмом.{S} Зет се умешао.{S 
утак кад ће наука открити велику тајну, одговорити на последње <pb n="266" /><hi>како</hi> и <h 
м, кажи ми.</p> <p>Вишња јој није знала одговорити ништа.{S} Њој се такође постављало исто пита 
, те тиме стављала до знања да јој може одговорити.{S} Али њено писмо није садржавало ни речце  
е каже, дирне те у жицу.</p> <p>Девојке одговорише :</p> <pb n="214" /> <quote> <l>Стојане, луд 
Србији ни сенке од тога.{S} Министарска одговорност пред парламентом онемогућава улогу министар 
љних питања, укрштених интереса, тешких одговорности и неизбежних дужности, она није имала <pb  
убио.</p> <p>Кад би се Вишња задржала с одговором, он је откључавао кофер, вадио стара писма, н 
кад јој је узео први пољубац.{S} Она га одгурну инстинктивно.</p> <p>— Доцкан, Илићу — рече зат 
/p> <p>Зарија пређе на илузију слободе, оде у метафизику, изгуби се у апсурдности даљих дедукци 
 маршеве, велосипеди, шиваће машине.{S} Оде чак кућа и имање.</p> <p>Вишња га је избегавала кад 
 него Вишња, да се развије што више, да оде до краја пута који је водио преко девојачке школе.{ 
ајем једним потезом, сад, ту, одмах, да оде, да се изгуби, да ишчезне с Вишњом у неки свет где  
оље Острво.</p> <p>Илић се тада реши да оде сам.{S} У том, одузеше му стипендију.{S} Били су пр 
и спуштала испод платна.{S} Дође јој да оде од огледала.{S} Једна суза врцну у њеним очима.{S}  
теже се два пут перорезом у прса и онда оде онде, па леже...</p> <p>Цело ово вече, Илић је мисл 
егова машта не задовољи се тиме.{S} Она оде даље, и стаде му цртати положај те своје творевине  
="292" /> <head>XXV</head> <p>Кад Вишња оде, Чедомир оста за један тренутак гледајући у правцу  
о где се цели животи истроше, а душа не оде даље од бриге за насушни хлеб и државни порез.</p>  
ст му се поврати, али цело његово имање оде на добош, јер је он највише настрадао: био је главн 
{S} Кад му се то једног дана досади, он оде у суд, сврши све формалности око преноса наследства 
} Тек, била се угојила.{S} Црте на лицу одебљале.{S} Врат јој као кифла.{S} Нешто мирно, спокој 
 врсте племства, захтевала је скупоцена одела, свечане ручкове, у кући се кувало двапут више не 
и цигаре, весела лица, охолог погледа и одела по последњој моди.</p> <p>Илић је поносито сносио 
о на Велику Школу, он је тамо нашао два оделита типа међу својим новим друговима.{S} Један је б 
{S} Тражио је од жене и деце да пазе на одело.{S} Жена му је имала тепелук од дуката и дијамант 
тарелу моду.{S} Имао је на себи плишано одело, црно и опшивено свиленим испустом.{S} Ципеле су  
о постарији човек; носио је стално црно одело, био је резервни официр, бријао се сваког јутра,  
ркова, готово суров, сељак у грађанском оделу, иначе обичан, могао је личити на друмског механџ 
лики празник, долазак Чедомиров у црном оделу к мени... очев благослов, прасе на ражњу...</p> < 
{S} Поделиле су државне квартире на два одељења.{S} У једном су наместили кујну и собу за прима 
е на прагу Мале куће — како су звали то одељење — скупи сву храброст, закуца на врата и преда с 
рљавштине претвориле су те бог зна чије одеротине у сиву боју која је језиво приличила његовом  
.{S} С врха до дна друштвених степеница одиграва се иста комедија; лукавство замењује снагу, и  
ао гимназист другог разреда прочитао је Одисеју, велику, дебелу књигу у зеленим корицама, у пре 
орио просто;</p> <p>— У народу је стање одиста очајно.{S} Нико није задовољан и нико сигуран.{S 
ликом преживелих догађаја, доносиле јој одјек млаких београдских вечери.{S} Тражила је у њима н 
рила је девојка мајци гласом у којем је одјекивала жалба и прекор. — Тако ми ружно стоји кад иг 
а оживљава.{S} По њеним просторијама су одјекивали разговори и живи кораци младог света.{S} Њих 
н настојава и соколи...</p> <p>Увече је одјекивало по вароши од пуцњаве лагумова.{S} Парчад од  
е појави коњски трамвај.{S} Удар копита одјекивао је у такту по мирном крају.{S} Несигурна март 
арији изби два сата.{S} Метални звук је одјекивао потмуло по празној одаји као нешто живо и пре 
ен глас, већ без трунке тајанствености, одјекну долином:</p> <quote> <l>Девојке су цвеће брале, 
ј одговор, заусти да то каже, кад песма одјекну поново.{S} То су се надпевали момци и девојке.{ 
 грдио је поново рабаџија.</p> <p>Пуцањ одјекну.</p> <p>Напољу је иначе било тихо.{S} На обали  
ке примише шалу.{S} Њихов несташан смех одјекну долином.</p> <p>— Дај да ти помогнем око венца  
зио једног коња, врло лепог, и чудио се одкуд њега да употребе на тај простачки посао.{S} Није  
ци се чу тресак тарница.{S} То је пошта одлазила даље.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
 он измакао из куће, госпа-Матовићка је одлазила такође, и то брзо, као да је виле гоне, а враћ 
ма што полако језде по зимском небу.{S} Одлазио је тада у кафану, губио се у читање новина, у п 
гледао да ли су му нокти како треба, па одлазио на ручак, пењући се уз кратке, камене степенице 
 тек у вече, пуна новости.{S} Младен је одлазио такође, у школу, рано, да се што пре отресе кућ 
ти, он је бежао даље од њих.{S} Тада би одлазио из вароши, у околне паркове, брда, шуме.{S} Ни  
морао примати овог или оног политичара, одлазити на конференције, пискарати по новинама, ићи кр 
нално.{S} Јавила му је само повод свога одласка и да се неће враћати до јесени, пошто ће се пре 
акако ми замера јер не зна разлога моме одласку.</p> <p>Хтела му је писати дуго, опширно о себи 
тавила Београд није јавила ником о свом одласку.{S} Тада јој је то изгледало природно: њену мис 
а, која су расла, дебљала, удвајала се, одлепљивала се са хартије, играла.</p> <p>— Бедник! — о 
че друга пушка; тица се изви над Дунав, одлете у ваздух и више се не врати.</p> <p>— Жао јој је 
ихе носталгије што смо пустили срећу да одлети кад су нас њена крила додиривала, до врелих игал 
ог морала, расуло и нерад, то су главне одлике данашњег народног живота.</p> <p>Једног малог пр 
дрхтали пред њом.{S} У мешењу колача се одликовала: имала је шесдесет четири рецепта за разне в 
S} Хлеб је био мек, сир диван, а апетит одличан; слатко је јео и преслишавао се ко је југ, а ко 
>Као што се предвиђало, свршио је школу одлично, без једне четворке, сама петица.{S} Није се па 
го вештине па да види да је та животиња одличног соја: високе ноге, развијене сапи, мали трбух, 
аставу, брисао нос на сав глас и хвалио одличну кујну своје жене.{S} Кад би му, и поред тога, о 
асти, свакојаке оскудице и понижења, те одложи час, и хтеде се вратити.{S} Али га госпођа понуд 
киње.{S} Иза једног плота, неке девојке одломиле грану од трешње, па тако беру и једу.{S} По ка 
страни у бањи, придружио се телеграфски одлуци својих колега.{S} Краљ Отац, који се такође бави 
огуће простије.</p> <p>Прави разлог тој одлуци била је Бела.{S} Она није могла издржати цео дан 
/p> <p>То разочарење ју је утврђивало у одлуци да не допусти свом обожаваоцу задовољство љубака 
а да захвали само своме сељаку, лако се одлучио да приђе првој струји.{S} Брзо се нашао у првим 
е било већ лакше.{S} Ипак се није могао одлучити одмах и решење је остављао од данас до сутра.< 
е стајао на прекретници и није се могао одлучити камо да претегне.{S} Интелектуални живот је од 
>— Да — потврди његова жена, па настави одлучним гласом: — Изгледа да се и она свиђа њему...{S} 
кцији коју је закон наређивао и тражила одлучно да јој се мртвац преда на сахрану.</p> <p>Беогр 
н део чланова успротиви се том предлогу одлучно, наводећи да социјализам не пориче <pb n="108"  
један <pb n="116" /> интересантан израз одлучности који је прелазио у трагику.{S} Ступио је у п 
у његову душу су запљускивали и приливи одлучности.{S} Један унутрашњи глас му је довикивао:</p 
<pb n="166" /> <p>Али упркос томе гласу одлучности, који помаже паметне људе у њиховим борбама, 
т година, ћерком једног поштара.{S} Баш одмâх после његове свадбе удари нови државни друм преко 
ћао тек доцнијих тренутака, кад су били одмакли далеко од универзитета и кад му је Лазаревићева 
и, који би се спарушили чим би за педаљ одмакли од земље.{S} Жене се кувале по шупама, одмах до 
, у нехотичним додирима, били су далеко одмакли од града.{S} Пред њима се указивао усамљен сеос 
електрику.{S} Преко лета се било далеко одмакло с послом.{S} Оба главна зида на брани била су п 
кратак <pb n="146" /> поклон.{S} И кола одмакоше правим булеваром Краља Александра.</p> <p>Вишњ 
амо, испитивао, њушкао, маштао, презао, одмарао се од својих лектира правећи разнолика опажања, 
 од земље.{S} Жене се кувале по шупама, одмах до помијара и ђубришта.{S} Оне су излазиле за тре 
барске колибе.{S} Београд је био близу, одмах иза брда.{S} Девојка прибра своју снагу, намршти  
еним положајем једним потезом, сад, ту, одмах, да оде, да се изгуби, да ишчезне с Вишњом у неки 
аквог стида.{S} Хтела је да му се преда одмах, ту, на тој пространој пољани.{S} Његове усне <pb 
авршеним, која би хладном мислиоцу била одмах апсурд, а која је њему изгледала само немогућа зб 
ије се дотле постављало девојци, те она одмах не одговори.</p> <p>— Ред је да помогнем мајци.{S 
риска чесма и добра ладовина.{S} Ето је одмах кад се пређе ова баштованџиница, код оног долапа, 
Вишње као и сибирска поља.{S} Оне су је одмах заинтересовале, одушевиле је готово, јер их је пр 
селу било празно место, поставили су је одмах.</p> <p>Од то доба није се враћала у Београд.</p> 
уле би најдубљом љубавном ватром, да се одмах после замраче другим, леденим погледом, који му ј 
и се не окренувши се.</p> <p>Вратила се одмах у село.{S} Прекинула је на кратко са целом прошло 
а, био тако јак, суров, да она не осети одмах сву његову тежину, не схвати сву своју несрећу.{S 
ћ лакше.{S} Ипак се није могао одлучити одмах и решење је остављао од данас до сутра.</p> <p>—  
ржи тај штрапац.</p> <p>Илић је пристао одмах, говорећи:</p> <p>— Да, нека буде просто... што п 
ћерци једног златара, чији је дућан био одмах до њихова.{S} Она је била провела готово цело дет 
мају готов план школовања, служе војску одмах по матури, уписују за то време семестре на универ 
о школу, мој брајко!...</p> <p>Застаде, одмахну руком и не заврши реченицу.</p> <p>— Ко би игра 
ати у оно што он верује.</p> <p>Девојка одмахну руком.{S} Њу су саму подгризале сумње у њен јав 
p>— Бесмислице! — рече у себи девојка и одмахну руком.</p> <p>Тога дана врућина би још јача.{S} 
, она се појави пред Двором.{S} Ишла је одмереним кораком и гледала преда се.{S} На пола растој 
намаче качкету на чело, распали лушу и, одмерено, упита:</p> <pb n="65" /> <p>— Па зар ниси свр 
ји је озбиљан крој доликовао лепо њеном одмереном ходу.{S} Два прамена златне косе вирила су ис 
чи и замрљан потпис.{S} Дочекао га је с одмереном љубазношћу и одредио му да предаје латински ј 
природно умекшаним гласом. — Он није на одмет.{S} Ја сам то видео на робији. <pb n="124" /> Вид 
 их је звало да пожуре.{S} Једни су већ одмицали у правцу вароши.{S} Радоје уста.{S} Пред њим б 
реде су лаке природе.</quote> <p>Воз је одмицао.{S} Кроз прозоре од вагона виделе се разнолике  
сва предати нези око болеснице, да неће одмицати од ње дан и ноћ.{S} А кад оздрави, она ће јој  
дрвећем, испод којих се налазе клупе за одмор.{S} Зашто се не зауставити на том месту, зашто ић 
лика дела; општење са њом даје радости, одмора, утехе, а не нове невоље и морално пропадање.</p 
овац, нашли су једну клупу и сели да се одморе.{S} Место је било као створено за састанак пред  
ини, те позва свога пратиоца кући да се одморе.</p> <p>Они пређоше пољану у косо, прођоше једну 
стави данас те књиге — додаде весело. — Одмори се, боже благи!{S} Има времена.{S} Ја те волим,  
вратити.{S} Али га госпођа понуди да се одмори.</p> <p>— Напољу је још велика врућина — рече он 
:</p> <p>— Захвалите Богу и идите те се одморите.{S} Опасност је прошла.{S} Госпођа ће сад мног 
ио проналазак воденице, моћи кликнути: „Одморите руке што окрећу млин, о млинари!{S} Спавајте м 
</p> <p>— Пријо? — закрешта женски глас однекле.</p> <p>— Пријо, Маро! — одговори јој други.</p 
опирали су гласови о поплави.{S} Бујице однеле мостове, разориле путеве, укочиле цео саобраћај. 
ву који би му покварио више него што би однео, а бојао се и ведрог неба које му прети сушом неп 
била узела судове и пошла вратима да их однесе, па се предомисли, зовну служавку и предаде јој  
 кување, долазиле су оближње раднице да однесу кући врућ ручак, кокетовале простачки гримасама, 
енуо пут. — Жива нећу, а мртву ме можеш однети и на Ђавоље Острво.</p> <p>Илић се тада реши да  
река, она нам плави поља, засипа усеве, односи <pb n="70" /> најбољу земљу и прети да једног да 
на је тада, риче, бесни, ваља храстове, односи ћуприје, <pb n="213" /> рије њиве.{S} То се она  
о тихо и без људи. — Сваког секунда она односи по читава блага.{S} Столећа су прошла од како см 
родитеља.{S} Он је веровао да су његови односи с девојком дубоко скривени, те је с те стране би 
тиком једино ради ћара.{S} У међусобним односима људи су неповерљиви.{S} Страх од подвале влада 
днаким словима: „Збогом, Дрино водо, ја одо’!“</p> <p>Вишњино срце залупа јаче.{S} Можда ће доћ 
ташне, а старци и старице тапшу рукама, одобравају и буне још више, па се, после, годинама прич 
од колеге свога покојног мужа, јер није одобравала да се Чедомир удаљава од своје жене.{S} Мора 
 била поред Чедомира, она му је потпуно одобравала, потписивала свако његово мишљење, била прис 
{S} И кад ти говорим овако, не значи да одобравам оно што је раније било.{S} Говорим, јер ме да 
му цене појединих набавки.{S} Младић је одобравао.{S} Није могао дати једног личног мишљења.{S} 
у.{S} Били су пронашли да се вратио без одобрења владе, или тако нешто.{S} Разлози, објашњења н 
е.{S} Тек доцније је сазнао, да владино одобрење није било у питању ни колико лањски снег, него 
рече она немарно.</p> <p>— Нагваждања — одобри Радоје.{S} Затим додаде у шали:</p> <p>— Вишња ћ 
азор,</p> <p>Чедомир поцрвене и збуњено одобри госпођину изреку.</p> <p>У том се Бела врати с п 
сплоатацију Моравине снаге.{S} Влада је одобрила правила.{S} Акције су се добро уписивале.{S} Д 
јом од себе десет година.{S} Влада није одобрила краљев поступак, схватила га као скандал и под 
 су удружења која ниједан закон не може одобрити.{S} Слобода је појела своју децу.</p> <p>— Или 
> <p>Ти састанци су Илића разнежавали и одобровољавали.{S} Покушавао је да се метне изнад свега 
спази једну аду са шумарком од ракита и одраслим јабланом на крају.</p> <p>— Шта ти је, колегин 
ати удварачи... на своју љубав: здраву, одраслу паланчанку, чије срце, можда једино на свету, к 
твори се у <pb n="133" /> жену, велику, одраслу, снажну, развијену и потпуну.</p> <p>Илић погну 
срећу много чешће, и судбину која им се одреди.{S} Реч слобода за њих је смисао зла.{S} Оне ина 
је које је планета хранила.{S} Наука је одредила свакој звезди своје место и пут којега се мора 
 Дочекао га је с одмереном љубазношћу и одредио му да предаје латински језик и историју Срба.</ 
и неким осећајем, који није могао тачно одредити. — Ви сте тако љубазни према мени.{S} Зар мисл 
мишљен ортаклук, где свака страна уноси одређене користи: положај, мираз, фамилију или диплому. 
 слатком расположењу, које не потиче из одређених ствари нити има за циљ нешто опредељено, она  
ја те позвах.</p> <p>— То не беше ништа одређено — примети му она, са несакривеним прекором.</p 
чинио једну услугу својој сестри, он се одрекао своје породице.{S} Никоме није привредио ништа. 
е мислио да напише једно писмо госпођи, одрекно им кондицију из овог или оног разлога, и вишо с 
ских рефорама, а они нису у стању да се одрекну ни државног фијакера!</p> <p>Али младој бунтовн 
ускршњих јаја, нешто чега се човек може одрећи у свако доба.</p> <p>Илић је пак мрзео новац, мр 
ст парламентарну свемоћ.{S} Треба ли се одрећи те користи кад је у питању држава и виши интерес 
а сам им да ћу их оставити, да ћу их се одрећи.{S} Јест... „Одрећи ћу вас се...“ говорила сам и 
тавити, да ћу их се одрећи.{S} Јест... „Одрећи ћу вас се...“ говорила сам им, „јавно, преко нов 
кушавала да га умири, приволи.</p> <p>— Одреци се наследства — говорила је — па ће ти се осигур 
ева.</p> <p>— Дижи се, тето -— каже она одрешито старој Лазаревићки — да идемо мало у шпацир.</ 
лу која учвршћава живот, пријатеља који одржава човека, моћног протектора који дарива права и к 
тело беше изнурено суровим радовима око одржавања куће, бригама, ситним болестима које се пате, 
х влада у Србији, она је била вечито за одржавање неке врсте племства, захтевала је скупоцена о 
и, године.</p> <p>Спомен на бившу љубав одржавао је девојку у савршеној чедности.{S} Ништа на с 
рећним или несрећним.</p> <p>Чедомир је одржавао разговор, правио опаске, млатарао рукама.</p>  
и се отегнути нагласак и говор кроз нос одржавао још после толикогодишњег аклиматисања у Београ 
учено детињство у тој кући где се морао одржавати известан ранг, а где се грцало од дугова; ран 
ок му је Вишња била изузетак.{S} Она је одржала реч и дошла тачно.{S} Баш кад сказаљке на сату  
ритиковати његове идеје.</p> <p>Прво је одржала.{S} Нико у школи није могао опазити код ње какв 
екар на последњој посети. — Ако се тако одржи, госпођа ће живети још толико колико је живела.</ 
си жена... наша жена која не воли живот одрицања, позитивне ствари, рад за човечанство.{S} Пала 
 година знао само за зле стране живота: одрицање старих пријатеља, кињење од стране власти, сва 
е била спремљена за живот, за борбу, за одрицање.{S} Лака и површна, знала је живети само за св 
риродно, обраћао народу, чинио обећања, одрицао се досадањих доглавника који су га изневерили.{ 
старијим, да крије своја осећања, да се одриче својих мишљења и да се вечито повлачи у себе, те 
ла, намирисаних мирисом зрелих јагода и одроњене земље, о отегнутој јеци гајда по механама где  
 разорила брану, заглавила своје корито одроњеним каменом, ишчупаним дрвећем, нанетим балванима 
е уздизала се висока обала, са црвеном, одроњеном земљом и плаветним венцем удаљених планина у  
ирао потмуо хук бујице и тежак мирис на одроњену земљу.{S} Грађани, у пола обучени, и војска пр 
у лепу главу, и није хтео да погледа те одрпанице.{S} Кад би се кола напунила, осећао је са̑м и 
простог човека, изгладнелог грађанина и одрпаног сељака, оно управо што држи целу пирамиду друш 
у раме младићу, док један светао, чедан одсев озари њено лице.</p> <p>Прођоше кроз врло чисту к 
 сусретоше.{S} Ко ће рећи шта је било у одсевима та два пара раширених очију?{S} Љубави, мржње, 
ави широка трака Дунава.</p> <p>— Ти си одсела на Врачару? — прекиде тишину млади суплент.</p>  
па устурајући дланом своју косу, додаде одсечно: — Илић није крив ништа.</p> <p>Госпа-Матовићка 
<p>— Збунио сам се — одговарао је дечко одсечно. — „Немац" је велика прзница; за најмању ствар  
ој моди, изложени по дућанима, грубо су одскакали од тарница што су се дрмале и <pb n="247" />  
С Кајом је била још једна девојка, која одступи неколико корака кад рођаци пређоше на фамилијар 
е онако како је осећао:</p> <p>— Ја сам одсудан противник брака у опште.{S} Он је неприродан и  
 стајале као прилепљене уз прозор, и са одсуства присних ситница, домаћих успомена и дрангулија 
адовољство, грабеж, отимање, хајдучија, одсуство здравог морала, расуло и нерад, то су главне о 
ста друштва.{S} Није осећала Чедомирово одсуство.{S} Нарочито је ишла код једне другарице, код  
вратака, јака, снажна, жилава, па чудно одударала од свежег пољског цвећа.{S} Вишњи се учини да 
Илић се тада реши да оде сам.{S} У том, одузеше му стипендију.{S} Били су пронашли да се вратио 
инити његовом.{S} И место што му држава одузима последњи грош ради чегртања скупе и некорисне б 
оља.{S} Оне су је одмах заинтересовале, одушевиле је готово, јер их је примала без сенке непове 
е жалосно доба, греје те место метресе, одушевљава те, опија најбр...р...рже...{S} Ето, већ сам 
постепено глас, према значају предмета, одушевљавајући се, па падао у ватру и грмео.{S} Онда ни 
S} И доиста, ово их приближи.{S} Она се одушевљавала тој поверљивости свога друга оним унутарњи 
S} Те су је теорије храбриле, подизале, одушевљавале.{S} Она је веровала у њих, у њино брзо ост 
ни порез.</p> <pb n="142" /> <p>Њу пак, одушевљавале су велике идеје.{S} Чинило јој се да је по 
само њој могао рећи.{S} Али су њега сад одушевљавале друге мисли, обузимала га је ватра, осећао 
тературу препоручену за школску младеж, одушевљавати се да се појави у Чачку са бурским шеширом 
ао се од гимназије до гимназије, стално одушевљен, стално без марјаша, матуру није положио и по 
ивот: варошка галама, начитани другови, одушевљене другарице, ђачки скупови, дуга бдења, па и с 
 у Београду, који је такође имао велика одушевљења за бољи живот, за нова прегнућа.{S} Својом м 
авлије у чаробни врт, уносила бескрајна одушевљења у младићево срце и била најлепша лепота њего 
ликовали један од другог, налазио много одушевљења, воље де се ради нешто велико, смелости да с 
своју пријатељицу, малу паланчанку пуну одушевљења, писца свих драгих карата и писама које је д 
ионим листовима? </p> <pb n="14" /> <p> Одушевљење породице Матовић пређе и на младог човека, т 
авника: у његовим годинама човек је сав одушевљење, сав топлина, сав љубав.</p> </div> <div typ 
је њено лице као талас.{S} Њено данашње одушевљење давало јој је израз пуноће, савршенства.{S}  
у вредност уносила му је у крв пенушаво одушевљење као од неког јаког пића.{S} Стога је Чедомир 
лодије, у којима је налазио извор своме одушевљењу.{S} У њиховом неисписаном рукопису видео је  
 је.{S} Своме препуном срцу налазила је одушке у цвећу, сагињала се, кидала га, мирисала, стеза 
кила, каје соли, гвоздено посуђе.{S} Из одшкринуте магазе ударала је кисела воња на јеличко вин 
 исприча потанко <pb n="281" /> како се оженио, да јој објасни како се то десило, да олакша себ 
е начинио целу своју каријеру.{S} Ту се оженио, подоцкан, кад му је било тридесет година, ћерко 
а јој је умрла оног лета кад се Чедомир оженио.{S} Смрт је јако утицала на већ рањену девојкину 
влену, у намери да хајдукује, али се ту оженио и окућио.{S} Илићев деда, који се такође звао Че 
ска чама ни саблазна књига.{S} Заман је ожењени колега, иза леђа своје жене, правио слатко лице 
гробу по неко; изгледа као да је гробље оживело, као да су мртви малочас устали из гробова, да  
.{S} Велика Школа почињала је поново да оживљава.{S} По њеним просторијама су одјекивали разгов 
 појављивало сунце, чији је златан сјај оживљавао небесно плаветнило.{S} Како друга светлост бл 
о дивље трње и аптовина, а мртву тишину оживљавао тек шум какве змије, подигла се читава насеоб 
живот се обнављао, на ранама се хватали ожиљци.</p> <p>— Добро, да идемо — приста Вишња.</p> </ 
 од помора.{S} Успео је да оба пројекта озакони у Скупштини.{S} У буџет се унесе довољна сума з 
умњиво привести у дело програм странке, озаконити слободу штампе, збора и договора — трудио се  
 младићу, док један светао, чедан одсев озари њено лице.</p> <p>Прођоше кроз врло чисту кујну.{ 
— рече Радоје, док један унутрашњи сјај озари његове непокретне очи. — Чујеш ли њено тихо жубор 
 у хаљине затворено плаве боје, чији је озбиљан крој доликовао лепо њеном одмереном ходу.{S} Дв 
рачун Поповића, па додаде: — Чедомир је озбиљан младић, човек од поверења.{S} Бели се јако допа 
ти занесењак, вечити сиромах.{S} Блед и озбиљан, мршав као авет, са занесеним очима, Зарија је  
д, загрли ме... не стоји ти лепо кад си озбиљан.</p> <p>Илић је загрли преко воље.</p> <p>— Слу 
и; понављам, брак је на првом месту акт озбиљан, хладан, срачунат да се прими онолико колико се 
а мене.</p> <p>Девојка је била и сувише озбиљна кад је ово говорила, те се њена другарица не ус 
у дела која ће починити.{S} Почињали су озбиљне разговоре, после пили чај, скакали с предмета < 
 предела.{S} Они су обоје били и сувише озбиљни за своје године.{S} Чедомир је, намрштених веђа 
лажења у питањима тактике, настајали су озбиљни сукоби, подносиле се оставке, очекивао се немин 
 било могуће.{S} Он није хтео да склапа озбиљније везе, он није тражио <pb n="110" /></p> <p>у  
га опоменом, претио му да ће га казнити озбиљније.{S} Ни ђаци га нису много поштовали, јер су г 
ш непрестано.</p> <p>Она је била ушла с озбиљним изразом неумитног судије, изразом који није пр 
ш, још.{S} О правом животу са стотинама озбиљних питања, укрштених интереса, тешких одговорност 
јске операције.{S} Нашло се људи доиста озбиљних, исправних, који разумеју свој посао, а нашло  
 и Галилео, Њутон и Декарт.{S} Један од озбиљних млађих философа прокламује да разум даје само  
н према њему, разговарао се с њим дуго, озбиљно, о крупним стварима из политике, о народу, зада 
— Шта је с тобом, Вишња? — дочека је. — Озбиљно сам се уплашила.{S} Где си била по овој киши?{S 
идрвцима, и упита га, пола у шали, пола озбиљно:</p> <p>— Откад ти поста тако огорчен непријате 
 И, он није био никад сигуран да га она озбиљно воли.{S} Он није био приметио дубоки утисак кој 
кад се после растао са њом, помислио је озбиљно:</p> <p>— Уверен сам да би га она пољубила само 
} Обрасле у шуму и бујад, оне су дизале озбиљно своје врхове украшене чипком од букава.{S} По г 
ти Стевана Првовенчаног.</p> <p>— Ја се озбиљно бринем за ваш опстанак у државној служби — прим 
p>— Краљ ми је два пута изјавио како се озбиљно решио да да̑ земљи нов, либералан устав.{S} Јак 
у кондуктерову који је стајао укочено и озбиљно с бичем у руци.{S} Споредна капија на Двору звр 
у, Лазаревићева се баци на студије врло озбиљно.{S} Али не осети више ону сласт студентског жив 
ам такође извесне обавезе.{S} Све је то озбиљно.{S} Вашим именом и угледом јамчићете за исправн 
дућући, загледа се у пијаницу и рече му озбиљно:</p> <p>— Ти излазиш из Здрављака? — па продужи 
ништа не тиче.{S} Редови, млади момци у озбиљној, плавој униформи, држали су пушке о рамену и б 
, није имала наклоности ни према каквом озбиљном послу.{S} Кад јој се није чинило што је хтела, 
неће одмицати од ње дан и ноћ.{S} А кад оздрави, она ће јој испричати шта се с њом догодило, пр 
је су сами пешаци утрли, белиле су се у озеленелој трави.{S} Општина је била посадила нешто дрв 
з једно брдашце.{S} Под њим је жуборила озидана чесма на две луле.{S} На зиду је била остављена 
 Коса му је била замршена, лепила се по ознојеном челу.{S} Он провуче прсте кроз кике на темену 
ајао —</l> <l>Ој, убава, убава девојко, ој!</l> </quote> <p>Друштво прихвати:</p> <quote> <l>Ми 
/p> <quote> <l>Ој убава, убава девојко, ој,</l> <l>Млад Милија млад виноград сади,</l> <l>Лозе  
Очи твоје спустила си тајно...</l> <l>— Ој животе!{S} О шумо, покоју!</l> <l>О младости!{S} О т 
песма гипка као та река:</p> <quote> <l>Ој Мораво, моје село равно,</l> <l>Кад си равно, што си 
дно, као да је у механи;</p> <quote> <l>Ој убава, убава девојко, ој,</l> <l>Млад Милија млад ви 
Под главом јој снопак детелине —</l> <l>Ој убава, убава девојко!...</l> </quote> <p>— Ево цвећа 
 <l>Дан градио, а два се кајао —</l> <l>Ој, убава, убава девојко, ој!</l> </quote> <p>Друштво п 
старих.{S} Аница ју је посматрала испод ока, па јој рече кад остадоше сами:</p> <p>— Нешто си н 
ене стражаре, па онда у кућу, али испод ока... као да га се то ништа не тиче.{S} Редови, млади  
лагослов, па је погледа подозриво испод ока.</p> <p>— Бог с тобом, човече — одговори Клеопатра  
и позна, чини јој се далек, хладан, као окаменотина.{S} Ено Гаврила Петровића, вуче пет кила књ 
ла и секата изгледају пред њим као муве окамењене у ћилибару.{S} Ми не знамо где идемо, ми знам 
чијих разваљених вратница и подрума без окана био је туп мрак као из гробнице.</p> <p>Илић стеж 
е чинили су од ове тоалете њен најлепши оквир.{S} Она је била као створена за нормална осећања  
ана на раздељак, правила је врло згодан оквир њеном лепом лицу.{S} Њене очи миловале су као сви 
уметничке израде, налазила се у златном оквиру фотографија црногорског кнеза са својеручним пот 
нада у непрегледни <pb n="256" /> басен океана.{S} Јурио је тамо, вамо, испитивао, њушкао, машт 
знао звонке фразе, његов говор није био окићен социолошким и економским терминима, он није умео 
ођо!... — рече после неколико тренутака оклевања. — Ја на то питање нисам мислио.</p> <p>Матови 
.</p> <p>— Лепо! — одговори после малог оклевања. — Лепше него што сам мислила.{S} Ја волим чис 
нећка се она детињасто, па, после нешто оклевања, прошапта поверљиво:</p> <p>— Не смем од маме. 
м уверењима у сопствену вредност, он је оклевао.{S} Он је гледао сваки дан толико људи који се  
, а одатле на сто, на зид, на прозорска окна, на затворена врата, као тица која је тражила да с 
} Избио велике прозоре, ударио једноман окна, метнуо ролетне, набавио велике ормане, споља лак, 
еница и најзад унутрашња врата, чија су окна од извезена стакла спречавале поглед да продре даљ 
у као ове муве што се лепе уз прозорско окно...{S} Погледај их! — и Ристић пружи прст на прозор 
полита, да није око његових сувих уста, око тих ситних очију, па све до природно намрсканог чел 
улице.{S} Даље од ње, по једној пијаци, око сандука, гомиле бостана и покроваца скакутали су су 
де за министра... на професорову ћерку, око које ће се већ сутра отимати удварачи... на своју љ 
но осећало се у природи.{S} У исти мах, око срца јој било топло, меко, празно.</p> <p>— Тако је 
 црква са гломазним кубетом од лима.{S} Око ње су ситне куће на један спрат и механе за сељаке. 
ним шеширима цењкали се с грађанима.{S} Око дванаест сати пуштале се школе.{S} Четири часа доцн 
ет му је сметао, те сиђе с тротоара.{S} Око срца му је било весело, топло, па и жалосно.{S} Мил 
ку — рече он.</p> <p>Она му је даде.{S} Око њих је био мир, онај дубоки пољски мир који не руши 
 чар у који су је заносиле те приче.{S} Око њих је било лепо јесење вече, сувише топло за то до 
био је наравно читав свечан догађај.{S} Око ње су се утркивали мајка, млађа <pb n="56" /></p> < 
шли су сад по стази посутој шљунком.{S} Око њих се мешало засађено цвеће <pb n="67" /> с дивљом 
Мртвачки сандук њихао се свеједнако.{S} Око младића се дизале <pb n="231" /> хиљаде руку, само  
неба које му прети сушом непрестано.{S} Око плотова су расли сунцокрети.{S} Они су високо дизал 
уће, па је врљао по вароши бесциљно.{S} Око пет сати пут га нанесе поред једне велике грађевине 
тина са мерилицама обешеним о ивицу.{S} Око ваге, прекривене плавом, дебелом хартијом, били су  
годно место да седне и сплете венац.{S} Око ње се простирала таласаста равница на далеко.{S} Гд 
раду за твоје философске спекулације, а око тебе диже се вихор, заузет једино материјалним инте 
.{S} Весела женскадија, која нема брига око распремања куће, готовљења ручка, водила је гласне  
ло му је још рано за вечеру.{S} Погледа око себе неодређено.{S} Затим се упути ка Калимегдану,  
еком сату изби осам.</p> <p>Она погледа око себе.{S} Налазила се у једној забаченој улици.{S} Н 
 нешто неба, с групом осветљених облака око бледог азура.{S} У оближњој касарни веџбали се војн 
 заборављала на своју сакатост, храмала око студента, пљескала рукама, пуцала прстима и нарочит 
 с лептирастом краватом, која је играла око његовог голог, здравог врата.{S} На глави је имао к 
 ни брига.</p> <p>Радознало се окретала око себе.</p> <p>Сама улица није се много променила.{S} 
сељацима из суседног <pb n="16" /> села око једне воденице, да је изгубио све што је стекао и п 
каже свету колико сирота жена има посла око спреме куће и деце.{S} Млађи су дрхтали пред њом.{S 
ено тело беше изнурено суровим радовима око одржавања куће, бригама, ситним болестима које се п 
 поштанским маркама, свађао се с ђацима око панораме коју је правио у кутији за фул, био непажљ 
 строгој сивој блузи, са ниском мерџана око врата, седела је у својој клупи и преслишавала <pb  
школу.{S} Дотле нам иначе треба времена око девојачке спреме...{S} Де, пољуби руку!</p> <p>Ства 
 на Седам Кућа све до планинског склопа око Кумодраже.{S} Десно, посматрачево око заустављало с 
лико труда, колико брига, колико уздаха око плаћања дуга код Управе Фондова, пореза, осигурања  
је се осећало ни најмањег ветра.{S} Све око њих изгледало је као да се унело, упило у неко надз 
бећи њега, чинило јој се да се губи све око ње.{S} И она сама се губи, нестаје је, тоне.</p> <p 
ромакне гвоздени мост и изгуби се негде око оскудног зеленила на острву Циганлији.{S} Пред вече 
ошто је распремила собу, поче да помаже око ручка.</p> <p>— Остави то, Вишња — рече јој мајка к 
еху као привезане; цела варош радила је око њега, само се он осећао неспособан за најмањи покре 
јала сама у зраку пуном кише.{S} Све је око ње било сиво, тако сиво да се њена црвена блуза у т 
.{S} Један део расуте косе падао јој је око раздрљеног грла.{S} Она је губила главу, као гуска  
к себи, клекнуо је пред њом, загрлио је око паса, притиснуо главу на њене груди, на тело.{S} Ос 
вој дом.{S} Неколико младића стајало је око врата.{S} Изгледали су јој као деца.{S} Она се пред 
м о калдрму.{S} Неколико мува зујало је око оба дућанска прозора.{S} У рафовима се шаренила пов 
о лекције једном гимназисту.{S} Било је око пет сати пред вече.{S} Дан је био као сваки летњи д 
механџију као и на митрополита, да није око његових сувих уста, око тих ситних очију, па све до 
ио се сложености црквене администрације око потребних докумената, осмејкивао се подругљиво на љ 
, док општинске липе бацају густе сенке око њих и заносе главу својим тешким мирисом.{S} Стога  
уживала у њему, он би могао обвити руке око њеног струка, завући главу међу те две расцветале р 
за руку и излазиле на улицу, па шврљале око гомиле песка, кафанских столова, по суседним авлија 
пред бакалницама.{S} Ласте су цвркутале око телефонских жица.{S} Под уличним дрвећем простирали 
ке.{S} Оне су се јављале поново, ницале око ње, обузимале је против њене воље као искушење, и д 
ереце, корачала крупно; сукње су летеле око ње као мантија у попа.</p> <p>Вишња се добро осећал 
ругог тела, где се крше руке састављене око паса, очи бледе, а мисао умире у глави.{S} Њему су  
е пријатних и хармоничних гласова звоне око нас.</p> <p>Бела је стојала пред њим.{S} Њене очи з 
де се не говори непосредно, обиграва се око ствари и причају се многе излишности.</p> <p>Реши с 
пипке, припијала се уз кућу, увијала се око довратака, јака, снажна, жилава, па чудно одударала 
ој је отац да то ради.</p> <p>Прљила се око ватре, руке су јој пуцале од сапунице, крста је бол 
ира с црвеним рубом око крила јурила се око једног букета дуде.{S} Низ кириџија корачао је лага 
изгледа ти ситничарење, не видиш шта се око тебе догађа, не можеш ништа да избегнеш, све ти се  
оних жарких дана у сред пролећа, кад се око нас осећа оргијање природе и ми зажелимо, с једним  
а, рађали се један из другог, гурали се око њега, пролазили поред његових очију весели и шарени 
е један стуб водене паре, па, вртећи се око самог себе, као утвара, полети уз воду, промакне гв 
ликнула је весело Каја и обесила јој се око врата, па је пољубила с обе стране и од срца. — Кол 
ичко вино.{S} Један зрак сунца играо се око гирланда од разнобојне хартије, којим је калфа укра 
у других по првој ситници.{S} Окрену се око себе.{S} На неколико корака отварала се побочна ули 
 неугодније.{S} Њене мисле купиле су се око Чедомира.{S} Она се питала:</p> <p>— Где је он сад? 
на.{S} Колико би ствари видео како лете око њега тако у тишини изгубљених часова!{S} Колико при 
> <hi>Досадила му самарица.</hi> — Јуче око пет часова, Мића Живковић, надничар на новој грађев 
аве и модре врвице њихале се пред њом и око ње.{S} У уста јој је навирало једно слатко пиће, ка 
 рече ништа.{S} Другом руком он је обви око паса.</p> <p>Тада Вишња покуша да се ослободи, стеж 
стојан да живи.{S} Он није видео да сви око њега имају свој крст на леђима.{S} Он је видео само 
сле једног страшног земљотреса; он види око себе саме развалине, непрегледну пустош, ништа није 
о у нераду, у јаловом трвењу.{S} Народи око нас неће чекати да ми добијемо времена.{S} Мораће с 
 Заклињала се да ће се сва предати нези око болеснице, да неће одмицати од ње дан и ноћ.{S} А к 
девојкину душу.{S} Она се посвети бризи око оца.{S} Труђаше се да накнади домаћицу кући.{S} Мел 
стима није то сметало.{S} Они су седели око столова накресани, расположени, измешани.{S} Изглед 
се корпа са стварима.{S} Муке су видели око језика.{S} Ипак, пут је био пријатан.{S} У Паризу с 
дом земљаку који се тако нашао у невољи око оца.</p> <pb n="183" /> <p>— Баш је красан момак! — 
нце је било дошло према њима.{S} Ствари око њих бацале су велики хлад.{S} Девојка обори главу,  
елико београдско небо.{S} Могло је бити око осам часова.{S} Ноћне паре блуделе су већ кроз атмо 
ди, он оде у суд, сврши све формалности око преноса наследства на своју сестру, не задржа никак 
ј години Велике Школе.{S} Дошао је кући око пет сати из јутра, пијан.{S} Дочекивао је нову годи 
ну долином.</p> <p>— Дај да ти помогнем око венца — рече затим и посади се поред своје комшинке 
ца.{S} Два црна лептира с црвеним рубом око крила јурила се око једног букета дуде.{S} Низ кири 
во погледаше.</p> <p>Осмех је још играо око Вишњиних уста, блед осмех, налик на грч.</p> <p>Она 
Чедомиров звонио у њеним ушима, облетао око главе, додиривао јој запаљене образе и лепио њене у 
рца.{S} Ћутали су.{S} Ваздух је трептао око њих позлаћен косим зрацима сунца.{S} Он узе за руку 
е брисала трпезарију... ти си се бакћао око новог устава.{S} Ју, обешењаци, да ми је уши да им  
а око Кумодраже.{S} Десно, посматрачево око заустављало се на поцрнелим зидинама средњевековне  
уде њен!</p> <p>Пролеће се расцветавало око девојке, али су њој ти светли, разнежени дани, изгл 
е су немо зелено коло које се обавијало око ње.{S} Неко тешко осећање савијало јој се на срце.{ 
е могло продрети у собу него је скакало око прозора, по калдрми и гранама једне оголеле липе.{S 
 казати своју мисао.{S} Што год је било око ње, уверавало ју је у нови живот: варошка галама, н 
им и врелим данима кад никога није било око њега, та су га писма уверавала у све што је несвесн 
иће школу.{S} Неће требати да се мучимо око мираза.{S} А што су млади?...{S} Шта им фали што су 
<p>— Арап!{S} Арап! — викали су умиљато око њега надничари првога дана кад је доведен; миловали 
неког Руса.{S} Девојка обави десну руку око врата свога драгана, а левом придржаваше књигу прем 
где се она изгубила.{S} Затим се окрену око себе, као човек који губи равнотежу и тражи да се з 
 требало се журити за воз, и она приону око свога кофера.</p> <p>Имала је право што се журила.{ 
оживела; успомене, оне лепше, ницале су око ње, и она је била тад уверена да је Београд њено из 
Пролетња пилад грабила су се у дворишту око мрва које им је стресла кад је распремала сто.{S} В 
силе су дугу црну кецељу, просту витицу око главе, сукњу изнад чланака, притискивале по један с 
ик певао: „Исајије ликуј...“ и водио их око налоња, он је понављао у себи надничареве речи: „Ев 
у биле потковане.{S} Носио је сваки дан оковратник, и то оборен, с лептирастом краватом, која ј 
 на само.{S} Она је полагала на мишљење околине.{S} Било да се с ким сусретне, било да поразгов 
е мисли налазио је шетајући по варошкој околини коју је називао природом.{S} Потврђења својим з 
вце, бронзано прстење које је купила по околини.{S} То је била њена манија.{S} Лазаревићева ју  
, он је излазио изван вароши и лутао по околини дуго, до самог мрака.{S} Понекад би повео са со 
д слонове кости.{S} Ти си рђаво разумео околину у којој живиш.</p> <p>— Рђаво разумео?</p> <p>— 
а тоне, да се земља сурвава под њом, да околне планине падају.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— З 
од њих.{S} Тада би одлазио из вароши, у околне паркове, брда, шуме.{S} Ни ту се није осећао сре 
под трња, снег копнио по <pb n="237" /> околним висовима, ветар доносио мирис од љубичице, прол 
 већ млаки пљусци као усред лета.{S} По околним планинама образовали су се нови потоци и реке.{ 
рче улице, остатак покојног зеленила по околним баштама и сјај зимњег сунца које није могло про 
еног плаветнила као санта леда.{S} И по околним кућама било је доста светлости.{S} Али шта је о 
гао пребећи у Аустрију, него се крио по околним гајевима, повлачећи се дубље у земљу, док се ни 
 Велике наднице привлачиле су сељаке из околних села, па и из даље.{S} Задовољно срце је замахи 
нађени непријатним сусретом, подозривим оком.{S} Доиста, обала поред Саве, пут за Вишњицу, само 
рста старијег брата, пратио их у варош, окопавао им баштице за цвеће, позивао њихове другарице  
На гробљу, које се из далека види, снег окопнео; на сваком гробу по неко; изгледа као да је гро 
о спољашности се разликовао од мештана, окорелих у навике и застарелу моду.{S} Имао је на себи  
залуталог пустињака.{S} На себи је имао окраћале, зелене панталоне, црвен прсник и капут мрк.{S 
е, па да се и то зазида, те цела Морава окрене на јаз.{S} Али се пролеће не дочека.{S} С јесени 
спази такође своју другарицу, покуша да окрене главу на другу страну, али се његове очи не мога 
а учинити; и то ју је болело.{S} Куд се окрене чинило јој се да је нешто прати у стопу, нешто х 
 таласаста равница на далеко.{S} Где се окрене, ливада јој је нудила меке, миришљаве простирке. 
Бела младића, па не сачекавши одговора, окрену се нагло на здравој пети, дохвати се отворених в 
у пљувачку.{S} Навуче покривач до уста, окрену се на другу страну, затвори очи <pb n="308" /> и 
 су јој као деца.{S} Она се предомисли, окрену главу и продужи даље.</p> <p>Имала је утисак као 
ла у хиљаду других по првој ситници.{S} Окрену се око себе.{S} На неколико корака отварала се п 
о живот који му остаје, као он са̑м.{S} Окрену се од улице с тврдим решењем да је више не види. 
да то види на неком другом створењу.{S} Окрену се по соби, као да се бојала да не буде примећен 
n="155" /> додаде пружајући му руку, па окрену главу да би сакрила своје узбуђење.</p> <p>— Збо 
 човека који ју је јурио.</p> <p>Она се окрену.{S} Била се зауставила на обасјаном простору јед 
па повири у предњу одају.</p> <p>Кад се окрену натраг у салон, њено лице је горело сво, обузето 
правцу где се она изгубила.{S} Затим се окрену око себе, као човек који губи равнотежу и тражи  
аца крештало је лево у трњаку.{S} Он се окрену тамо тако да му се лице није видело јер се бојао 
ету, али се <pb n="147" /> предомисли и окрену да нађе своје друштво.{S} Зашто?{S} Ни она сама  
 Љубав коју је Остојић уживао у чаршији окрену се у мржњу против њега.{S} Обедише га чак да је  
шћем, ка улици и сунцу.{S} Илић се ипак окрену и погледа у војнике, у њихове дрвене стражаре, п 
ла је брзо, али сигурно, и изгуби се не окренувши се.</p> <p>Вратила се одмах у село.{S} Прекин 
ва га ухвати у једном трњаку.{S} Кад се окренуо и пошао ка својој другарици, она је стајала сам 
/p> <p>То је била собица у дну ходника, окренута у башту.{S} Зидови су били тапетовани оранџаст 
о, добро, нешто што ће доћи и изменити, окренути њен живот на боље.{S} Међутим, ништа се није д 
>— Шта је! —- одговорио би он зловољно, окренутих леђа.</p> <p>— Ништа.</p> <p>Она га је волела 
свима.{S} Махала рукама, бацакала ноге, окретала се у балету и тражила очима Чедомира да му пош 
војој лепоти.{S} Уседелица се збуни.{S} Окретала се блесасто по соби.{S} Кризе су код жена зара 
ило умора ни брига.</p> <p>Радознало се окретала око себе.</p> <p>Сама улица није се много пром 
p> <p>Вишњи се допадао тај младић, жив, окретан, прав.{S} Ћерка једног трговца, она је несвесно 
нице, моћи кликнути: „Одморите руке што окрећу млин, о млинари!{S} Спавајте мирно.{S} Нека вас  
ног села на граници ваљевског и ужичког округа, на дивљачној падини планине Повлена.{S} Ту се н 
 Био је бео и њен врат слободан, маљав, округао као у грлице.</p> <p>— Срећан?{S} Та реч звони  
трже је из тог размишљања Радојев глас, округао у томе тренутку, мек, треперав, као да се одваљ 
 Ову приземну собицу испуњавао је један округао сточић, застрвен уским, чипканим застирачем, ко 
е опет загледа у чипку, у кошуљу, у два округла таласа која су се дизала и спуштала испод платн 
n="312" /> се у чипкану кошуљу, у дивна округла рамена, у румену кожу босих ногу.</p> <p>— Ево  
 њена здрава плећа.{S} Рамена се видеше округла, заобљена, као извајана.</p> <p>— Извол’те — ре 
рена.{S} Румена крв шибала је под њеним округлим образима чак до првих праменова косе, те је из 
Да.{S} Нашем женскињу треба поуке.{S} У округу нема више од три четири школе за женску децу.{S} 
е животиње.{S} Коса, још црња од очију, окружавала је њено лице као талас.{S} Њено данашње одуш 
и се у планине које су са запада блиско окружавале Чачак.{S} Обрасле у шуму и бујад, оне су диз 
ену кроз врата.</p> <p>Та је глава била окружена мирисавом маглом црне косе.{S} Из ње су светле 
 читава нова насеобина разноликих вила, окружених цвећем и украсним биљкама.{S} Међутим, онда т 
брана, и задржа се на једном споменику, окруженом букетом прецветалог јасмина.{S} Учини му се к 
есто.{S} Оно је врло лепо кад је вашар, окружна трка, задушнице... нарочито кад <pb n="303" />  
дице, од учмалости, од многих државних, окружних и општинских дажбина.{S} Свет даје и последњу  
да постанеш велики у очима оних који те окружују...{S} Је ли, Марјане, а би ли ко од богатих?</ 
јим брезама и саоницама, култ енергији, окрутности, себичности.{S} Али...</p> <p>— Али?</p> <p> 
ако срећна сада!...</p> <p>Промицале су окуке, мали заливи, полуострва, шибљаци, рибарске колиб 
збудљивом, слађем од свега што је дотле окусила.{S} Сколише је поново мисли о Чедомиру, о томе  
у. — Дао Бог па родиле, те хоће да и ти окусиш... „Знам, вели, да их се Вишња зажелела у Београ 
намери да хајдукује, али се ту оженио и окућио.{S} Илићев деда, који се такође звао Чедомир, на 
е, као каква сиренска утвара, на свакој окуци од пута, на гомили сувог лишћа, у облацима... обл 
о, да јој објасни како се то десило, да олакша себи све несреће које су му притискивале срце и  
н у кући, он је лутао по читаве ноћи да олакша себи, тражећи које љубазно лице да се разговори, 
ђутим, она нам нуди хиљаде руку, да нам олакша борбу за насушни хлеб.{S} Ево овде у равници, гд 
под присмотром обе девојчице те да тако олакша посао <hi>јадне мајке</hi> — како је госпођа сам 
 Зашто дакле бити против онога који нам олакшава борбу између тих неједнакости.{S} Новац треба  
 што ће му осигурати безбедност у селу, олакшавати му везе с оближњом вароши и даљим пијацама,  
народа да би <pb n="32" /> га проучиле, олакшале му беду, просветиле га.{S} Оне се боре с човек 
<pb n="43" /> своје срце као дрво своје олистале круне, да се и ми страсно заборавимо као чела  
трани, по крововима ниским, високим, од олова или просте ћерамиде, с кубетима или турским димња 
хришћанство, он би место крста набио на олтар гуњ и опанак.{S} Сад, после двадесет година борбе 
ене, верене, и пред олтаром.{S} Ах, тај олтар!...{S} Поред свега социјализма, он је постојао, о 
а их већ виде заљубљене, верене, и пред олтаром.{S} Ах, тај олтар!...{S} Поред свега социјализм 
рима.{S} Врапци се чули на крововима, у олуцима.{S} Један шегрт је ишао средином улице, носио н 
реба помоћи — говорио је Петар Зечевић, омален, сувоњав човек, испупчене јабучице, промуклог гл 
уче своје људе луксузу чистоте, нека му омиле кућу више од кафане, нека подигну бољи подмладак  
посветити цела његовом делу, која ће му омилети кућу, која ће веровати у оно што он верује.</p> 
 обичним разговорима у друштву, песмама омиљених песника, у чланцима дневне штампе.</p> <pb n=" 
на је легала сва срећна, певушећи своју омиљену песму: „Сунце ходи и заходи, а у мојој је изби  
о је било кад је била млада, описује ми омладинске беседе код <hi>Златног Крста</hi> и тврди да 
олу.{S} Под руку јој дође свеска једног омладинског листа и у њој преведена песма неког Руса.{S 
одбеглим пленом...{S} У државама где је оморина, тежак, загушљив ваздух, прво, као најнежнији,  
алне суревњивости.{S} Они су у стању да омрзну човека кад на њему угледају нову кравату.{S} Тај 
и?...{S} Шта је с тобом?...{S} Нешто си омршавела, али си тим још лепша...{S} Сећаш ли се наше  
одина, врло тежак, огромно тежак...{S}" Он то не рече.{S} У осталом, већ их пристигоше Милева и 
и <foreign xml:lang="la">in </foreign>, он је себе посветио за философа.{S} Зато је сматран за  
упог случаја, и да... на крају крајева, он њу воли још, њу једину, њу саму.{S} Кад би тако доша 
S} У погледу који је управљала на њега, он би спазио понос који страда, а можда нешто и неповер 
ти о сиротињи свога оца.{S} Место тога, он је прионуо у дућану и лепо помогао старом Остојићу.{ 
S}" Београд је велики, мислила је тада, он је као море: путеви су безбројни, живот шуми, таласа 
ак преко потребно.{S} Што се тиче реда, он није био за претерану похвалу; по патосу се повлачио 
н куће.{S} Кад се библиотека затварала, он је онда почињао своје шетње, купио је печених марона 
 помаже паметне људе у њиховим борбама, он је остајао на истом месту.{S} Упркос дубоким уверењи 
ј олтар!...{S} Поред свега социјализма, он је постојао, он је био примамљив, велики, са својим  
ћен социолошким и економским терминима, он није умео ићи у облаке тананих апстракција; он је ст 
е само њега волела.{S} Поред свих мана, он је био њој најбољи, највреднији, најмилији.{S} Он ју 
и поред тога, остало слободног времена, он је износио своја размишљања <pb n="119" /> о прилика 
ренуо пажњу на несташност његовог сина, он се бранио неким руским принципима васпитања деце у с 
.{S} У недостатку материјалног уживања, он се бацао сав у свет књига, мисли, снова.{S} Место пу 
сајије ликуј...“ и водио их око налоња, он је понављао у себи надничареве речи: „Ево на̑!{S} Св 
лу душу.{S} Она је веровала у Чедомира, он је воли... они се поново воле...{S} Шта треба више,  
p> <p>На крају једног таквог разговора, он се реши.{S} Није могао више издржати.{S} Поручи једн 
другарицу у визији природних елемената, он се упита нехотице: „Нашто пунити уши девојци тим стр 
је ништа.{S} Међутим, њему то не смета, он то не зна.{S} А тај сељак то је наш народ.{S} Он је  
к.{S} Сад, после двадесет година борбе, он је видео краљевство претучено народним бунама, пораз 
ружичаст.{S} Кад би му се досадило све, он је излазио изван вароши и лутао по околини дуго, до  
 Он није хтео да склапа озбиљније везе, он није тражио <pb n="110" /></p> <p>у њој звезду прати 
оји је промашио свој позив несрећан је, он пати, а патња рађа злоћу.{S} Директор га је звао, са 
 волим, он је понос целе наше фамилије, он ми је тако рећи брат, ја немам другог брата...{S} На 
ној прља, трује.{S} С времена на време, он би се свестио, чупао из срце ту опасну гљиву, а заје 
да је и могао од њеног оца и њене куће, он не би смео поверити сву ту изненадну раскош свога ср 
 релативности, анархизма и вртоглавице, он је осећао ипак да му све више препрека спутавају кор 
маљама.{S} Она узбуди цело његово срце, он хтеде заборавити садашњост, притиснути је на груди,  
ипак, по болесној склоности своје душе, он се не даде да га занесе та струја нових нада, него и 
ља.{S} Угушивала је глас савести.{S} И, он је сад оставља...</p> <p>— Без једне речи, као да ни 
а од спомена на њихово познаство.{S} И, он није био никад сигуран да га она озбиљно воли.{S} Он 
си.{S} Кад му се то једног дана досади, он оде у суд, сврши све формалности око преноса наследс 
пу, професор говори, ко хоће да бележи, он бележи, а ко неће, онда то толико.</p> <p> <hi>Капет 
 Родом из Бијелог Поља у Старој Србији, он је прешао овамо да се школује, потуцао се од гимнази 
</p> <p>Јер какав да је, живот постоји, он се не може мењати у својој суштини, ми смо принуђени 
 и, као да је хтео утопити своје мисли, он се предаде загрљају који је толико избегавао.{S} Њих 
 добије своје право.{S} Невин у ствари, он је дрзак у речима.{S} Он је радикал, демократ, социј 
о најзад до решења шта да јој одговори, он се питао како ће јој писмо доставити.{S} Бојао се да 
о је учинио једну услугу својој сестри, он се одрекао своје породице.{S} Никоме није привредио  
им везама, и он им није смео прилазити, он је бежао даље од њих.{S} Тада би одлазио из вароши,  
 Незадовољан у служби, несрећан у кући, он је лутао по читаве ноћи да олакша себи, тражећи које 
више према себи самом.{S} Као на слици, он је видео цео свој живот, целог себе.{S} Што је учини 
 мрски.{S} Он их је представио девојци, он је представио девојку њима.{S} А сад, она се забавља 
пуштен, прост, прљав, смрдљив.{S} Ипак, он није непоправљив.{S} Напротив, ја сам имао прилике д 
 Чедомир возио.{S} Он је био леп човек, он се морао допадати тој госпођици.{S} И као код свих п 
еликих према малим, јаких према слабим, он је брзо постао убеђен у теорије материјалистичке фил 
 <p>— Не, Лазаревићева.{S} Ја га волим, он је понос целе наше фамилије, он ми је тако рећи брат 
а љупка, оба пријатељска.{S} У осталом, он је у том тренутку жељкао једну неостварену жељу за п 
 још не знају да се нађу.{S} У осталом, он је тако замишљао час васкрса мртвих, страшни суд, ка 
p>Кад би се Вишња задржала с одговором, он је откључавао кофер, вадио стара писма, носио их у н 
ло радан, витак, упечатљив, увек будан, он се ту осећао као риба која је из плитке барице доспе 
.{S} И као да хтеде остварити овај сан, он се обрати девојци, нежно као жена:</p> <p>— Куд си п 
једно расхлађење.{S} На предлог Вишњин, он се несвесно ухвати за џеп.</p> <p>— Оно је механа! — 
оред свега социјализма, он је постојао, он је био примамљив, велики, са својим златним вратима, 
ва права и користи.{S} Он га није имао, он му се чинио као његов лични непријатељ кога треба са 
на препорођају родног краја.{S} Управо, он је ово двоје мешао.{S} Кад је у клисури надзиравао р 
вању, и, да је хтео мењати хришћанство, он би место крста набио на олтар гуњ и опанак.{S} Сад,  
ељ испричао лекцију, о шљиви на пример, он ју је већ умео поновити целу.{S} Учитељ, који је за  
Јер, кад спусти поглед на свој рукопис, он признаде жалосно:</p> <p>— Залутао сам.{S} Није то ш 
еме није десило!</p> <p>Блажени егоист, он ју је био готово заборавио.{S} Они беху далеко једно 
дубоким уверењима у сопствену вредност, он је оклевао.{S} Он је гледао сваки дан толико људи ко 
ротињу.{S} С невином вером у будућност, он је трошио своје младе године радећи да буде достојан 
око.{S} Поред бриге за личну будућност, он је мислио и на будућност Србије.{S} Његово биће и ње 
итке, па како су Турци већ чували Саву, он није могао пребећи у Аустрију, него се крио по околн 
а.{S} Место путовања у Врњце и Абацију, он је заједно с Фламарионом посећивао месец, звезде, це 
и пораз.{S} Слично разоружаном ратнику, он је гледао својим сопственим очима, како све иде у пр 
е њихових црнпурастих, замахнутих руку, он је видео визију Вишње, њене главе, њених очију које  
.</p> <p>Кад је ступио на Велику Школу, он је тамо нашао два оделита типа међу својим новим дру 
све што би имао, она би уживала у њему, он би могао обвити руке око њеног струка, завући главу  
еговом месту био какав ветеран на перу, он би продужио своје дело такво какво је, и нашао му ло 
> сатима.{S} Ако га ко упита шта ће ту, он одговара: „Пун сам електрике“...{S} Шта да радим, ка 
, Зарија.</p> <p>— Свет је глуп, Илићу, он не воли паметније од себе.</p> <p>— Ја не мислим так 
"110" /></p> <p>у њој звезду пратилицу, он је хтео да она буде једино метеор, који ће се појави 
{S} И као да се хтеде одбранити од њих, он поново обгрли погледом своју земљу.{S} Кириџије су б 
ако као и тај сан за идеалном драганом: он је био само сиромашан ђак, без родбине, без сигурног 
вању.{S} Он је то знао и није се чудио: он <pb n="19" /> је себе већ тада прогласио за великог  
/p> <p>— Да!</p> <p>Та се реч чу једва; он се напреже и рече поново:</p> <p>— Да, да.</p> <p>—  
 умео ићи у облаке тананих апстракција; он је стојао на земљи и говорио просто;</p> <p>— У наро 
уји.{S} Брзо се нашао у првим редовима; он је био сјајан полемичар, писао је врло <pb n="117" / 
будио после једног страшног земљотреса; он види око себе саме развалине, непрегледну пустош, ни 
к, Вишњу од Кајиног стана до њене куће; он се опоменуо да је сутрадан неки празник, кад се нема 
имао приличну дозу епикурејства у себи; он је волео све што је пријатно, лако, ново, лепо.{S} У 
о да чита, да се просвећује, да се учи; он је готово цео неписмен.{S} Ето то, тај факт, то жало 
и ближњи, друштво, држава, човечанство; он је све то видео у своме ја; то његово ја било је поч 
ноћних, на рђавом гласу. <pb n="167" /> Он изабра најгору, <hi>Еснафлију</hi>, па ступи унутра. 
оју му је нудила.</p> <pb n="13" /> <p> Он узе кајсију и, нехотице, начини девојци један компли 
ндармским кундацима.{S} Шта то мари!{S} Он је волео слободу, веровао у њену свемоћ, замишљао ју 
професор универзитета, славан човек!{S} Он би живео пријатно, дао би њој све што би имао, она б 
 рибара пред кафаном <hi>Шаран</hi>.{S} Он је седео на крми и терао чамац врло добро, као да му 
е руши цикање попаца, крештање жаба.{S} Он је узе и за другу руку.{S} По башти су цветали патли 
 њена рука била је хладна као мртва.{S} Он је поново прихвати и принесе је к срцу.</p> <p>— Не. 
Ћаскање пијаног мудраца занимало га.{S} Он оста до зоре пијуцкајући <pb n="172" /> шљивовицу.{S 
оред себе, да се сав загњури у њега.{S} Он је толико очекивао ову <pb n="98" /> девојку, да јој 
 утицаја на развитак даљих догађаја.{S} Он ће несумњиво привести у дело програм странке, озакон 
њен и миле младићу као крајеви раја.{S} Он је брижљиво остављао те хартије у дно свог ђачког са 
ед царства мисли, скровиште осећаја.{S} Он је успео да се она врати у Београд.{S} Али, ево већ  
ихолошки роман индивидуа и фамилија.{S} Он је био обратио сву пажњу само на спољашност, на изгл 
ешто пекло овог маловарошког првака.{S} Он је једва знао срицати, а теже му је било потписати с 
> <p>— Погледај, Вишња, овог сељака.{S} Он можда нема да купи друге чакшире.{S} Али зашто их не 
а пригревици ових присних састанака.{S} Он се већ био навикао на љубак <pb n="53" /> додир тога 
а, <pb n="259" /> вештина, политика.{S} Он није знао за обзире, компромисе, сходности, релативн 
а њега не постоје науке, него Наука.{S} Он је ватрени присталица позитивистичке философије.{S}  
е мрзео школу.{S} Вишња је то знала.{S} Он јој је рекао једном приликом, <pb n="60" /> да би ра 
нађено у овог човека кога је волела.{S} Он се није претварао.{S} Његове буљаве очи биле су се п 
стала мала паланчанка каква је била.{S} Он ју је пронашао, увео у друштво, показао јој нове пут 
не кујне или ресторана без алкохола.{S} Он се језиком својих посетилаца зове звонко: <hi>чокали 
говори воде између Белиних родитеља.{S} Он је веровао да су његови односи с девојком дубоко скр 
у његова начела строгог социјализма.{S} Он је сад осећао потребу вишу од те негације данашњег д 
 око њега имају свој крст на леђима.{S} Он је видео само себе, те је веровао да би с њим трпело 
ти, коју осећају слаби према јакима.{S} Он је у новцу видео силу која учвршћава живот, пријатељ 
евин у ствари, он је дрзак у речима.{S} Он је радикал, демократ, социјалист, републиканац, рево 
ела, осећала се пред њим разоружана.{S} Он је знао толико ствари, прочитао толико књига, сипао  
ог воћа, по којем је падала прашина.{S} Он је ишао полако, крајем пута, оборене главе у страну, 
е дотицала ситних слабости и рачуна.{S} Он је нишанио високо.{S} Он је остављао свакоме слобода 
 страда, а можда нешто и неповерења.{S} Он јој је онда прилазио.{S} Она му је пружала руку, пун 
} Угледај се на господин - Чедомира.{S} Он је сиромах ђак... пардон, господине Илићу — поправи  
 радим тако!...{S} Звао сам доктора.{S} Он јој преписа нешто, и рече ми да ће се вечерас наврат 
е могаде уздржати од једног покрета.{S} Он је узе за руку.{S} Она се не трже.{S} Он продужи сво 
Стари Матовић није примећавао ништа.{S} Он је при ручку имао добар апетит, извлачио из џепа вел 
мирисом од тамјана и воштаних свећа.{S} Он је постојао овде, у Београду, као тамо у Чачку... ка 
тојања она подиже очи и спази Илића.{S} Он јој приђе са чежњом и страхом, и после првих поздрав 
ко њих позлаћен косим зрацима сунца.{S} Он узе за руку своју другарицу; брзо се трже, њена рука 
{S} Они беху далеко једно од другог.{S} Он је мислио да се она удала и да није ништа сачувала о 
зна.{S} А тај сељак то је наш народ.{S} Он је запуштен, прост, прљав, смрдљив.{S} Ипак, он није 
це кад виде девојку тако близу себе.{S} Он не настави говор.{S} Његове очи су се наизменично кр 
тима и њене груди утиснуте у његове.{S} Он је стеже снажно, грчевито, не мислећи ништа.{S} Под  
неколико речи захвалности, па стаде.{S} Он је осећао свој лажни положај према тој девојци коју  
н је узе за руку.{S} Она се не трже.{S} Он продужи свој нагиб и притиште један кратак и устрепт 
ти руменило које јој заплами образе.{S} Он је поздрави и хтеде проћи.{S} Тада му Вишња приђе, п 
 политика, већ једна врста религије.{S} Он је веровао у народне снаге, Вук Караџић је казао пос 
ристалица позитивистичке философије.{S} Он примењује њено материјалистичко схватање на делу: ње 
трано, благословено, опште, свачије.{S} Он је од ове крилате речи очекивао све: народно благост 
 га створили закони, нарави, навике.{S} Он је стајао на прекретници и није се могао одлучити ка 
као што деца чекају велике празнике.{S} Он их је волео готово исто толико колико и њу саму.{S}  
 су је изазивала уста друге девојке.{S} Он осети готово перверзан занос од те смеше поезије, ус 
ње усправи се између њега и девојке.{S} Он се сроза с канабета као кривац.{S} И заронивши главу 
 од сазнања, наглих и из друге руке.{S} Он ју је жалио.{S} Погађао је шта ће се десити у њеној  
а би пропала ако би пао у туђе руке.{S} Он јој је хтео писати ради себе <pb n="188" /> такође,  
операцији која би га лишила очевине.{S} Он је знао колико је његов отац имао муке док је ту кућ 
ом увише се витке слабине девојкине.{S} Он пусти.</p> <p>Кад хтеде да загрли поново тај дивни с 
 <pb n="24" /> агитационо предавање.{S} Он је био верна гласачка војска по ђачким зборовима, гд 
.{S} Мајка је покушала да се измире.{S} Он јој је одговорио једним увредљивим писмом.{S} Зет се 
сам одсудан противник брака у опште.{S} Он је неприродан и неморалан.{S} Неприродан, јер се у о 
њу.{S} Међутим, то није било могуће.{S} Он није хтео да склапа озбиљније везе, он није тражио < 
и зрак правио од његове пријатељице.{S} Он јој предаде шешир врло учтиво, и рече хладно, готово 
здаја сна заболе га као удар у срце.{S} Он се диже с клупе, прође стазом и изби на излазак од п 
 брата...{S} Најзад, шта ме се тиче.{S} Он се можда променио.{S} Ми се сад тако ретко виђамо.</ 
9" /> је каријеру у државној служби.{S} Он пак био је први ђак у сваком разреду, четворка је за 
е бити преварен ни у мери ни у роби.{S} Он се разликовао од осталих трговаца и по томе што се н 
њ, сакат, јадан, недостојан да живи.{S} Он није видео да сви око њега имају свој крст на леђима 
њој најбољи, највреднији, најмилији.{S} Он ју је гледао занесеним очима.{S} Његово лице није им 
S} Он је слободоуман, бар у теорији.{S} Он је за сва права, бар док не добије своје право.{S} Н 
не чека живот необичан, јак, велики.{S} Он мора доћи.{S} Ја имам времена.{S} Ја не смем живети  
и ти другови, изгледали су му мрски.{S} Он их је представио девојци, он је представио девојку њ 
крекетале, попци и скакавци зрикали.{S} Он се упути право преко њива.</p> <p>Ишао је, као мртва 
икад сигуран да га она озбиљно воли.{S} Он није био приметио дубоки утисак који је на њу био уч 
 да ће му што требати, па да узајми.{S} Он то призна, и осмејкиваше се стидљиво, као да је траж 
ари, као да је знао читати и писати.{S} Он је на тај начин давао свечаности томе раду, сређенос 
тектора који дарива права и користи.{S} Он га није имао, он му се чинио као његов лични неприја 
ила најлепша лепота његове младости.{S} Он их је чекао с безазленом радошћу као што деца чекају 
 кад их је киша ухватила ван вароши.{S} Он је онда гледао у њу кроз будућност која обећава све, 
<pb n="91" /> била једини повереник.{S} Он је њима шаптао своје магловите снове.{S} Њине просте 
.{S} Он није рђав човек, ја то знам.{S} Он је сјајна интелигенција, природа врло симпатична, ал 
дио за животом, за животом потпуним.{S} Он је хтео да га види јасно, ту, поред себе, да се сав  
 Једно женско срце куцало је за њим.{S} Он то сад зна, зна позитивно, има дакле сигурне доказе. 
 <p>Она приближи своје лице његовом.{S} Он осети мирис њене косе и спусти руку на њено раме.{S} 
у сопствену вредност, он је оклевао.{S} Он је гледао сваки дан толико људи који се бацају у жив 
оно страшно, језиво што је очекивао.{S} Он задрхта јер је то било веће, много теже него што је  
бити сто своје собе где би га нашао.{S} Он је сачувао сва та писма, те званичне карте с унакара 
ева кугла.{S} Илић је погледа право.{S} Он је тражио мало светлости на свом путу, као што морна 
/p> <p>Ова храброст не потраја дуго.{S} Он виде да би му од рукописа остало врло мало, готово н 
бном за срећу девојку коју је волео.{S} Он је био добар као Христос, а мало је људи _ко]и су по 
у девојку, с којом се Чедомир возио.{S} Он је био леп човек, он се морао допадати тој госпођици 
на чију је сурову владу рано осетио.{S} Он је желео да има новаца да би осигурао слободу кретањ 
и и рачуна.{S} Он је нишанио високо.{S} Он је остављао свакоме слободан један круг болесних мес 
цело једно женско тело, готово голо.{S} Он не би био човек да је могао мислити на шта друго.{S} 
ејао арапу, сажаљевао га је искрено.{S} Он је себе видео у тој животињи.{S} Зар он није био так 
</p> <p>Илић је волео Зарију присно.{S} Он је у њему видео једног сапутника на истом путу, на п 
у света која се искупљала љубопитно.{S} Он приђе такође.</p> <p>У једном крају, поред гомиле ци 
е.{S} У његовој глави је било мутно.{S} Он је био у стању пијана човека који добро види да прав 
:</p> <p>— Чувај се Чедомира, Вишњо.{S} Он није рђав човек, ја то знам.{S} Он је сјајна интелиг 
ао да би се огрешио о један принцип.{S} Он је био сув доктринар.{S} Заборављао је да поред наук 
ијалист, републиканац, револуционар.{S} Он се поноси што ствари схвата материјалистички.{S} Пое 
и тип је био великошколац-политичар.{S} Он не пази на спољашњост; па кад то и чини, ради у супр 
ама, и наби на очи доста фин цвикер.{S} Он је метао те наочари кадгод је имао посла с писаном с 
>Младић је дизао главу на овај глас.{S} Он му је звонио као труба војске која иде у помоћ, као  
под стечај, а Радоја стрпаше у хапс.{S} Он се оправда.{S} Разлог је био прост; брана и тунел по 
 рамена и обеси се сва о његов врат.{S} Он осети поново њене усне на својим устима и њене груди 
листавати да уђе што боље у предмет.{S} Он их је почео у Паризу, пун научног оптимизма, донетог 
осећао неспособан за најмањи покрет.{S} Он није живео, није био међу живима.{S} Његов поглед из 
што што ће изменити цео његов живот.{S} Он је био дубоко заузет самим собом и видео у том трену 
, и то је све.{S} Ја познајем живот.{S} Он вреди толико колико му човек да̑ вредности.{S} Као ш 
уге да се враћају у младићеву главу.{S} Он опази у Вишњиним очима један влажан сјај.{S} Светлос 
дао тамо у правцу планина на западу.{S} Он је био миран.{S} Ништа на њему није издавало узбуђењ 
онтраст старом, раскаљаном Београду.{S} Он ју је још једном такву видео: у почетку њиховог позн 
носи умашћен шешир и уздигнуту јаку.{S} Он је слободоуман, бар у теорији.{S} Он је за сва права 
о врабаца крештало је лево у трњаку.{S} Он се окрену тамо тако да му се лице није видело јер се 
, без видљивог интереса за политику.{S} Он је већ у двадесетој години научио да му живот доноси 
мршена, лепила се по ознојеном челу.{S} Он провуче прсте кроз кике на темену и управи поглед пр 
 али врло сигурну учитељицу, невољу.{S} Он је имао да се бори из дана у дан за комад насушног х 
готово исто толико колико и њу саму.{S} Он је био кадар загрлити писмоношу који би му га предао 
м њених зеница.{S} Њена глава клону.{S} Он се наже и потражи њена уста.{S} Уста и уста <pb n="1 
ор није имао те ширине у образовању.{S} Он је то знао и није се чудио: он <pb n="19" /> је себе 
/p> <p>Стари господин је био већ ту.{S} Он је био човек ситних, живих очију, великог чела са ду 
адало је врло тешко младом студенту.{S} Он се трудио многим средствима да придобије њену стару  
ању, по средствима, по темпераменту.{S} Он је међу њима, међу тим радикалима, социјалистима, ре 
жње кафане избацише једног пијаницу.{S} Он се дочека <pb n="249" /> на руке, па поново паде и п 
ао на неки свој <pb n="77" /> успех.{S} Он је волео своју земљу дубоко.{S} Поред бриге за личну 
S} Авет лудила се помаљала кроз њих.{S} Он је певао:{S} Ја се смејем, морам да се смејем — Бог  
Дарвин је био Илићев изабрани писац.{S} Он је био његов божански учитељ, у кога је веровао као  
 викну јој мајка с прага велике куће. — Он није био прилика за тебе, геачина ваљевска.{S} Без т 
 који те је одбио — рече јој, тешећи. — Он не зна шта је у теби одбио.</p> <p>Сунце је клизило  
се Бели, неприродно умекшаним гласом. — Он није на одмет.{S} Ја сам то видео на робији. <pb n=" 
 живот тек почиње — одговори Чедомир. — Он се тек пење врхунцу.{S} Ја хоћу да он буде вредан... 
се Каја не подсмехну, продужи пажљиво — он је врло учен човек, врло паметан... </p> <p>— О чему 
и господин, стално неповерљив.</p> <p>— Он јој је изјавио љубав пре него што си још постао мини 
лила поново на свог пријатеља:</p> <p>— Он не зна ништа о мени, а ни ја о њему, као да смо туђи 
за каћиперством и рече у себи:</p> <p>— Он се вара.{S} Њему треба друга жена... жена која ће се 
е изазивачки својој другарици:</p> <p>— Он ме саветује да продужим школу и ступим на философију 
Где је он сад?{S} Шта ли ради?</p> <p>— Он је за мене мртав! — одговори енергично сама себи.</p 
м.{S} Није прошло ни неколико минута, а он је већ био на улици, са̑м.</p> </div> <div type="cha 
 да младића није засенуо мој положај, а он на то не треба да рачуна ни колико ја.{S} Нико у Срб 
колико часова како су једно с другим, а он не успева да јој каже једне речи која долази из срца 
о од свега што је јуче још постојало, а он је још жив.</p> <p>— Ах, тај живот! — промуца болно. 
ченост, романтичан изглед...</p> <p>— А он ? — прекиде је стари господин, стално неповерљив.</p 
ли, ставила већ толико пута до знања да он има од ње да се учи.{S} Поред тога, бојао се да не н 
а рђаво разумеде младића.{S} Помисли да он хоће да каже како не двоји брак од љубави, или тако  
 с њима, они се забављали с њом, као да он није постојао, као да га никад нису видели.{S} У њем 
ћ говорио.{S} Није јој тада измицало да он оскудева понекад у јаким аргументима, да су његови з 
трасно и одано.{S} Јасно јој је било да он није више њен и да то не може бити.{S} Али се она на 
ивала се и допуштала своме пријатељу да он формулише оно што је хтела рећи.{S} Да би пак утишал 
— Он се тек пење врхунцу.{S} Ја хоћу да он буде вредан...</p> <p>— Пуста жеља!{S} Јер само глед 
тећи осећаје које је изазивала.{S} Тада он дохвати књигу, баци је у угао иза себе, и, као да је 
ба...{S} Пардон, изволи напред — додаде он и склони се у страну.</p> <p>Улица је на том месту б 
p> <p>Само је Матовић заборављао, да је он, у свом детињству, имао једну опаку, али врло сигурн 
ка у девојке.{S} Она је очекивала да је он назове својом вереницом, дâ јој обећања за цео живот 
казнила.{S} Она је иначе веровала да је он воли јако, јаче него што је он био уопште способан д 
 ја сам имао прилике да се уверим да је он диван материјал, ја сам сигуран да је наш свет добра 
о, што је, можда несвесно, осећао да је он сувише мали да би могао припомоћи тој промени.{S} И  
 мешати у његове личне ствари којима је он први и једини господар!</p> <p>Обоје су били оборили 
у демократији, који је почео још кад је он дошао на власт, развио се до своје потпуности.{S} Не 
мира.{S} Она се питала:</p> <p>— Где је он сад?{S} Шта ли ради?</p> <p>— Он је за мене мртав! — 
тим путем с Илићем до тог села, које је он називао њеним, правећи илузију на сличност њихових и 
јој ташти ни својој жени.</p> <p>Док је он тако пребројавао своје несреће последњих година, еле 
оћеш ли да будеш моја жена? — упитао је он.</p> <p>Њене руке задрхташе у његовим, па га стегоше 
 рече Зарија Чедомиру.</p> <p>— Како је он?</p> <p>— Можеш мислити...{S} Разговарали смо цело ј 
ла да је он воли јако, јаче него што је он био уопште способан да вели, лудо, смртно.{S} У том  
 цело његово имање оде на добош, јер је он највише настрадао: био је главни акционар.{S} Отишли 
струко.</p> <p>Илић је одбијао.{S} Није он водио рачуна о богаству.{S} Не, изгледало му је то п 
ребало је почети све из нова.{S} Али се он осећао неспособан за тај напор.{S} Његова мисао је б 
 цела варош радила је око њега, само се он осећао неспособан за најмањи покрет.{S} Он није живе 
ар, какав фактор тих догађаја којима ће он дати овакав или онакав ток.{S} Она је била врло весе 
м лицу.</p> <p>— Простачке приче — рече он сигурним гласом. — Ти не верујеш, ваљада, у те бесми 
="288" /> <p>— Дај ми твоју руку — рече он.</p> <p>Она му је даде.{S} Око њих је био мир, онај  
утим, лева му је била потпуно здрава, и он је њоме махао по ваздуху, као да би боље доказао оно 
је обузимала нека чар, скоро физичка, и он је терао пером, као да броди морем начињеним од само 
 о лаким стварима, о интимним везама, и он им није смео прилазити, он је бежао даље од њих.{S}  
" /> додир тога девојчета.{S} Најзад, и он је био млад, и он је имао у срцу нежности.</p> <p>У  
војчета.{S} Најзад, и он је био млад, и он је имао у срцу нежности.</p> <p>У природи је настаја 
ични непријатељ кога треба савладати, и он га је презирао као тиранина чију је сурову владу ран 
степено, свест му се враћала у главу, и он се питао:</p> <p>— Шта сам урадио!</p> <p>Тада, једа 
м, него да је дочепа у своје шаке.{S} И он не жели власт да учини добра себи или другом, него т 
ци.{S} То је био знак да се крене.{S} И он пође, вукући се, климајући десно-лево.</p> <p>— Спус 
а о свету и примењеној философији.{S} И он је личио на оног класичног магарца који је скапао од 
> <p>Млади студент корачао је сам.{S} И он је ишао у шетњу.{S} Познавао је готово цео тај свет  
 да купи шешир његовој жени.</p> <p>— И он га је купио?</p> <p>— Купио.{S} Вели ми, тај ми носи 
 — и већ се нађе пред Вишњом, стидљив и он, збуњен, светлих очију, уздрхтале браде, згрчених пр 
ожда га писмо није нашло?{S} Можда је и он отишао из Београда?</p> <p>Међутим, Илић је примио п 
{S} Једног овде имам од својих, па се и он туђи...{S} Испрати Вишњу до куће.</p> <p>— Ако госпо 
акође из бољих кућа, а поквареном као и он, можда горе него и он.{S} Две близнакиње узимале би  
 поквареном као и он, можда горе него и он.{S} Две близнакиње узимале би се за руку и излазиле  
нама, ићи краљу на подворење.{S} Чим би он измакао из куће, госпа-Матовићка је одлазила такође, 
омире?</p> <p>— Шта је! —- одговорио би он зловољно, окренутих леђа.</p> <p>— Ништа.</p> <p>Она 
> <p>— Седи ти... ти си уморнија — одби он. — Мени је добро и на столици.</p> <p>У труду да зад 
.</p> <p>— Шта мислите после? — настави он даље, затежући капут рукама у џепу. — У учитељице?</ 
уже.</p> <p>— Са своје стране — продужи он, упркос свега — посланици не могу да се определе јер 
ласт не изигра ове мере.{S} У тој бризи он је смео с ума реакцију простих маса, те је сад, мест 
то доба у студентским круговима.{S} Али он одби позив ћутке, махнувши руком, и уђе у парк.</p>  
се изненадно по његовим грудима.{S} Али он није био човек који се подаје првом осећању, па нама 
ост?{S} Говори се само о сељаку.{S} Али он није све у земљи; није само њему положај тежак; свак 
етали сами.</p> <p>— Шта рекох? — сакри он своје <pb n="277" /> узбуђење. — Да, извршна власт,  
 се.</p> <p>— Врло пријатан! — одговори он, још изненађен.</p> <p>Посадише се обоје на наслоњач 
ући врата.</p> <p>— Да, Бела — одговори он, слободно, осећајући да му се срце пуни неким осећај 
>— Код вас?{S} Не, госпођице — одговори он, мало изненађено. — Ја бих био највећи незахвалник к 
 <p>— Да... да, пријатељи!... — примети он — Пријатељство које се сматра да је вечито, а које ж 
амо знај, нећу скандала у кући — заврши он.</p> <p>Илић није ни сањао да се овакви разговори во 
вршити.</p> <p>— Ти си луда! — рече јој он кад му рупи у собу, усред бела дана и без икаквог из 
 Бога, све ће се урадити — одговори јој он гласом који није трпео примедбе.</p> <p>Кад дође на  
али смо ако нас примете — приговори јој он.</p> <p>— Нико нас неће видети — одговори она са сиг 
его икад да не воли ту девојку, па ипак он превали:</p> <p>— Да!</p> <p>Та се реч чу једва; он  
нимо рукама, припаднимо народу како нам он припада.{S} Иначе смо роб ропства његова.</p> <p>Он  
 стресе; не рече ништа.{S} Другом руком он је обви око паса.</p> <p>Тада Вишња покуша да се осл 
 га гони, као живот који му остаје, као он са̑м.{S} Окрену се од улице с тврдим решењем да је в 
ли — прихвати после једне почивке — ако он не дође, Зарија, ако будем морао живети као сваки др 
дном времену ради за себе.{S} Све је то он сам израдио.{S} Погледај овај сточић за пушење.{S} Н 
милети кућу, која ће веровати у оно што он верује.</p> <p>Девојка одмахну руком.{S} Њу су саму  
Он је себе видео у тој животињи.{S} Зар он није био тако исто од доброг соја?{S} Његов прадед б 
 према себи самом на крају крајева, јер он хоће живот пун, велики, али чист, јасан, без утишава 
е уши до половине.</p> <pb n="95" /> <p>Он задрхта кад примети своју пријатељицу, малу паланчан 
, то боли, да знаш како боли!...</p> <p>Он је поново прихвати и принесе је к срцу са једном жељ 
S} Иначе смо роб ропства његова.</p> <p>Он је био пун ових фраза.{S} Девојка га је слушала погл 
атим. — Твоја жена је још твоја.</p> <p>Он покуша да оспори њен разлог; наведе да је парница по 
чима дубоко занесеним у младића.</p> <p>Он спази такође своју другарицу, покуша да окрене главу 
рљиво:</p> <p>— Не смем од маме.</p> <p>Он јој приђе.</p> <p>— Ја сам љута на вас — дочека га Б 
 одаји као нешто живо и претеће.</p> <p>Он побеже из куће.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
осова! — насмеја се Илић у себи.</p> <p>Он је био студент философије, врло <pb n="2" /> висок,  
ивих ствари на неразумљив начин.</p> <p>Он је хтео да буде просто мудрац.{S} Своје мисли налази 
смо више деца.{S} Било и прошло.</p> <p>Он покуша још једанпут.{S} Она затвори шаку, као да сте 
 Ах, тај живот! — промуца болно.</p> <p>Он јој се учини одвратан, тако одвратан да склопи очи с 
 најзад, Вишња, и пружи му цвет.</p> <p>Он га узе.{S} Промуца неколико речи захвалности, па ста 
нам је време најскупље у животу.</p> <p>Он се доиста журио.{S} У успеху свога плана за подизање 
ата где је синоћ оставила венац.</p> <p>Он је стајао на истом месту, недирнут.{S} Јутарње сунце 
</p> <p>— Шта ли сад ради Вишња?</p> <p>Он би се пренуо из својих студија, видео би се у својој 
а заједничко између тебе и мене?</p> <p>Он је видљиво патио.</p> <p>— Вама није добро, господин 
умела да је сиротиња један недостатак. „Он сиромах, а ја хрома!“ — мислила је и веровала да су  
вода.{S} Повучена у себе и тако здрава, она је изгледала нешто неспретна, али то је само допуња 
легинице?</p> <p>Кад се нико не одазва, она се помоли наврата: збрчканог лица, повезане главе,  
Од ужичких голија и врањских винограда, она поји целу нашу земљу, држи је моћним својим жилама  
</p> <p>— Место да нам користи та река, она нам плави поља, засипа усеве, односи <pb n="70" />  
> <p>Посматрајући то буђење свога села, она покуша да хладније мисли о свом узбуђењу.</p> <p>—  
ћа, а ради њега и ради својих родитеља, она је желела бити најбоља жена на свету.{S} Она није п 
рују земљу; украшена многим успоменама, она се измицала јави, она му је изгледала као бајка кој 
е право, које не рачунају са ситницама, она их већ виде заљубљене, верене, и пред олтаром.{S} А 
 се.{S} Са нешто урођеног византинизма, она је имала јединствену вештину да измири у себи жену  
назива.{S} Мирно, предано, сваког дана, она је учила <pb n="228" /> мале сељачиће писати и чита 
есто у кујни.{S} Али овог срећног дана, она хтеде показати томе ђаку да она није мачји кашаљ, д 
едавали.{S} Кад је била поред Чедомира, она му је потпуно одобравала, потписивала свако његово  
{S} Она је била изашла из уског живота, она му више није припадала.{S} Њене мисли враћале су се 
 кад су бркови обријани!</p> <p>Доиста, она није размишљала много.{S} Својим прохтевима није по 
а вода, све неке мађије.</p> <p>Доиста, она се осећала као очарана.{S} Илић јој се чинио тако б 
не које сте ми учинили ?</p> <p>Доиста, она му је често тражила мараму да је намирише, нудила м 
окретан, прав.{S} Ћерка једног трговца, она је несвесно осећала колико је висока цена Радојевим 
: мали, крутуљаст, са очима као у миша, она би желела да се и њему допадне, јер је она, својом  
<pb n="114" /> према њој.{S} И сем тог, она је била болешљива, нервозна девојчица, код које се  
н је представио девојку њима.{S} А сад, она се забављала с њима, они се забављали с њом, као да 
 своју другарицу.{S} Али, на пола собе, она се заустави као задржана једним грчем.{S} Пред њом  
проповедао мржњу против црвене заставе, она би била њен најљући противник.{S} Овако, она је бил 
 ју је пратила туга од промашене удаје, она је, против свега, носила у дну срца успомену на мла 
ња, и истрже руку.</p> <p>Па и доцније, она је избегавала ова миловања, као да је осећала да се 
то кад је на пољу светло и благо време, она је мислила на протекле догађаје са много искреног с 
честе изласке на отворено поље и сунце, она се учини младићу слатка и мека као та воћка коју му 
зузетно дубоких осећаја.{S} Нешто више, она му је изгледала неспособна за праву нежност, за пож 
овим везама њихову невиност.{S} Додуше, она му је писала, те тиме стављала до знања да јој може 
пама пратили једно друго до куће.{S} И, она је легала сва срећна, певушећи своју омиљену песму: 
ав!...{S} Да, ја нисам противна љубави, она управо долази сама по себи кад се ствари доведу у р 
ногим успоменама, она се измицала јави, она му је изгледала као бајка коју му прошлост црта у и 
цати од ње дан и ноћ.{S} А кад оздрави, она ће јој испричати шта се с њом догодило, признати св 
b n="17" /> чиновничких влада у Србији, она је била вечито за одржавање неке врсте племства, за 
а, као мачка.{S} Али кад би се растали, она је претресала у мислима дуго што јој је Илић говори 
ена.{S} Као сви људи здрави и природни, она се бојала свега што је анормално, болесно, мистерио 
лижње часовничарске радње показаше три, она се појави пред Двором.{S} Ишла је одмереним кораком 
ких одговорности и неизбежних дужности, она није имала <pb n="160" /> појма.{S} Дотле се Вишња  
е видео на улици, па кад је хтео прићи, она је зауставила неку своју познаницу на пролазу и про 
се окренуо и пошао ка својој другарици, она је стајала сама у зраку пуном кише.{S} Све је око њ 
ног дана збрише целу варош.{S} Међутим, она нам нуди хиљаде руку, да нам олакша борбу за насушн 
 Она се није правдала пред самом собом, она је губила присуство <pb n="181" /> духа и питала се 
 нова прегнућа.{S} Својом малом главом, она је обухватала ове обадве широке царевине мисли и тр 
у је млада горопадно.</p> <p>У осталом, она је врло мало личила на оне традиционалне младе са о 
о пријатно, дао би њој све што би имао, она би уживала у њему, он би могао обвити руке око њено 
убав је видела само у браку.{S} Управо, она за њу није постојала, већ брак, муж.{S} Томе је тре 
милију или диплому.</p> <p>Рекавши ово, она погледа значајно у Илића као да је хтела сазнати ка 
и била њен најљући противник.{S} Овако, она је била њена ватрена поборница, није могла да схват 
е исмеја план своје другарице.{S} Само, она нађе за добро да је опомене:</p> <p>— Чувај се Чедо 
твари нити има за циљ нешто опредељено, она се решавала једнако да му пише.{S} У брзини с којом 
ад се каква идеја усади у његову главу, она се тако угњезди да је ни сами ђаво не би могао отуд 
иоле познатијем <pb n="104" /> друштву, она је говорила много, није бирала речи и пребацивала с 
није могао оставити.{S} Она је била ту, она му се нудила, љубила га без питања, украшавала му ж 
га је што га госпођа пита за мишљење... она, која му је, поред свог уважења према његовом успех 
="89" /> небесни дар, на тим врућинама; она су позлаћивала Стрикову чокалиницу, претварала сава 
 Она је уска, непрактична, несавремена; она не даје позитивна знања.{S} Не застаните на путу ем 
ина; у крв улазила грозница нестрпљења; она дотле није била никад осетила ове болове и ове слад 
ром.</p> <p>Она је још волела Чедомира; она је само њега волела.{S} Поред свих мана, он је био  
на само да фабрикује немоћне чиновнике; она од младих, паметних, поштених људи прави бедне, глу 
к погледа своју другарицу право у лице; она не спусти очи.{S} Она је била обучена у матроску бл 
м, може бити.{S} На срећу ретко мислим; она ми се чини сувише неодређен појам, мислена именица. 
једна од њих опусти крила и паде у рит; она друга прну у вис, па се врати, начини два три круга 
 проливало мастило.{S} Ах, та писма!{S} Она нису садржавала ниједну необичну реч, ниједну нежно 
тво великог човека и нешто у готову!{S} Она није знала само да министар има ћерку... ту бледу д 
књига, сипао стране речи као лавину!{S} Она није умела тако говорити, наћи у тренутку реч која  
, чији је дућан био одмах до њихова.{S} Она је била провела готово цело детињство са њом и њени 
просу као талас, упи се у њена леђа.{S} Она врисну:</p> <p>— Чедомире, узми ме!</p> <p>И стропо 
потхват да сама извојује свога мужа.{S} Она се питала шта би мислио њен отац да је сазнао за по 
е докле се диже дим домаћег димњака.{S} Она није умела, и поред својих лектира, да измири стари 
 је ишла пре него што га је познала.{S} Она је прикупљала своје сирото искуство као бродоломник 
који је значио разочарење, и ћутала.{S} Она није била још толико јака да му баци истину у очи,  
рави разлог тој одлуци била је Бела.{S} Она није могла издржати цео дан на ногама, подносити св 
имала и онога којим је дотле живела.{S} Она је била кћи Митра С. Лазаревића, бакалина.{S} Њен о 
 <p>Говорила је то да би га казнила.{S} Она је иначе веровала да је он воли јако, јаче него што 
у попуцали.{S} Грађевина се срушила.{S} Она се збиља осећала као човек који је био заспао у нек 
се падао јој је око раздрљеног грла.{S} Она је губила главу, као гуска коју појуре са две стран 
Вишња пак остаде даље на барикадама.{S} Она није опраштала своме другу ту издају заједничких уб 
кожа бела, истачкана златним маљама.{S} Она узбуди цело његово срце, он хтеде заборавити садашњ 
отово никакве важности сујеверицама.{S} Она је тако рећи била без религије, изложена раном утиц 
а може бити добра само као припрема.{S} Она није довољна жени која хоће да буде на висини свога 
ући студента да иде својим путевима.{S} Она је била само нешто пролазно... само један ступањ у  
Вишњи не би право ова рођачка оцена.{S} Она посумња у искреност своје другарице.{S} Упита се да 
p> <p>Посебице је Бела била љубазна.{S} Она је разумела да је сиротиња један недостатак. „Он си 
слена, размажена и више мање срећна.{S} Она није била спремљена за живот, за борбу, за одрицање 
неизвесна, тамна, под знаком питања.{S} Она се заиста питала да цео тај рад није бесциљан, пита 
другу ту издају заједничких убеђења.{S} Она је ишла у крајност као све жене.{S} Да јој је Илић  
ријатну, ето такву као што је Вишња.{S} Она сигурно има врло лепо тело, познаје се како је села 
е признавала себе за свог господара.{S} Она је заборављала прво правило свога новог васпитања д 
ене мисле купиле су се око Чедомира.{S} Она се питала:</p> <p>— Где је он сад?{S} Шта ли ради?< 
ужи Ристић. — А била би грдна штета.{S} Она једина весели наше жалосно доба, греје те место мет 
весно хтео, што је тражио од живота.{S} Она су му <pb n="91" /> била једини повереник.{S} Он је 
 <pb n="290" /> затворише њена уста.{S} Она осети бол, готово физички, онај исти који је осетил 
е сиромах.{S} Вишња не замери ништа.{S} Она није знала за та понижења.{S} Чак јој се то свиде:  
е цела љубав не састоји од пољубаца.{S} Она је ту остала непоколебљива.{S} Ништа није било кадр 
врата.{S} Изгледали су јој као деца.{S} Она се предомисли, окрену главу и продужи даље.</p> <p> 
ко корака отварала се побочна улица.{S} Она скрену тамо, убрзавши кораке.{S} Киша је пљуштала.{ 
 То је била слабост ове учене главе.{S} Она је кроз њу гледала свој велики Београд.{S} По некол 
где је Чедомир обично држао лекције.{S} Она је била испуњена трима постељама, међу којима се св 
м вишим од свакодневне егзистенције.{S} Она се чудила како је досад могла бити слепа, водити бе 
 на свемоћ слободе и њене заточнике.{S} Она је била кадра да скочи на дрског човека, као мачка. 
а госпа-Клеопатра је брала лаворике.{S} Она је сад говорила своме мужу:</p> <p>— Јеси ли видео  
зјаву којом се проси рука у девојке.{S} Она је очекивала да је он назове својом вереницом, дâ ј 
је храбриле, подизале, одушевљавале.{S} Она је веровала у њих, у њино брзо остварење, у њихов в 
ла.{S} Зенице су јој се јако шириле.{S} Она је шапутала нешто.</p> <p>Чедомир јој се приближи.{ 
ене косе и спусти руку на њено раме.{S} Она се стресе; не рече ништа.{S} Другом руком он је обв 
S} Његова машта не задовољи се тиме.{S} Она оде даље, и стаде му цртати положај те своје творев 
 соби.{S} Кризе су код жена заразне.{S} Она напреже све што јој је остало од свести, дочепа чар 
 обузе нека меланхолија без горчине.{S} Она промуца:</p> <p>— Не говори тако, Чедомире.{S} Наше 
е.{S} Један поток је јурио поред ње.{S} Она загази, и пређе на другу страну.{S} Кораци су се пр 
>Вишњине руке додирнуше његове косе.{S} Она подиже његову главу и гледаше га кроз сузе, као да  
од њих зависи круг земаљске планете.{S} Она се сети много лепих ствари које је имала с Илићем.{ 
своје куће осети као код своје куће.{S} Она је била изашла из уског живота, она му више није пр 
 реч беше одвише тешка за њено срце.{S} Она се осети сама усред тих занетих девојака занемарене 
оје су јој од синоћ лутале по глави.{S} Она заћута, и тек пошто се први час сврши, упита другар 
азвише се црнпурасте, дозреле груди.{S} Она се насмеја.{S} Оштар смех зацика по соби.{S} Насмеј 
едан уздах издиже целе Белине груди.{S} Она баци у вис обе руке.{S} Широки рукави од блузе спад 
ђачки.{S} И доиста, ово их приближи.{S} Она се одушевљавала тој поверљивости свога друга оним у 
у мисао.{S} Није хтела да га понизи.{S} Она је преклињала...{S} Црте на њеном лицу беху се разв 
су заједнички преживели и проживели.{S} Она су почињала просто, једном речи: „Чедо!“ и, мало ђа 
ка школа није довољна модерној жени.{S} Она је уска, непрактична, несавремена; она не даје пози 
куцати.{S} Белу није могао оставити.{S} Она је била ту, она му се нудила, љубила га без питања, 
а на време, упада у противуречности.{S} Она се питала још, што и они који су старији <pb n="48" 
љење према тој размаженој девојчици.{S} Она му се учини још ближа што се тога дана осећао изузе 
 тонове, шапутао полуразумљиве речи.{S} Она несвесно збаци са себе покривач, и оста тако, изваљ 
ицу право у лице; она не спусти очи.{S} Она је била обучена у матроску блузу од обичне материје 
еје.{S} Подпаднемо под њихов утицај.{S} Она постају наши саветодавци, управљају нама и заповеда 
 кад би постао њен муж, о њој самој.{S} Она је зрела као зрела воћка, невина као дивља ружа.{S} 
а и питала се шта други мисле о њој.{S} Она је знала да је неко од њених суседа морао приметити 
 него што предузме какав даљи корак.{S} Она га је избегавала свеједнако, намерно и пркосно.{S}  
вило, док му је Вишња била изузетак.{S} Она је одржала реч и дошла тачно.{S} Баш кад сказаљке н 
ма ће он дати овакав или онакав ток.{S} Она је била врло весела, отварала јако своја нешто блед 
лепих ствари које је имала с Илићем.{S} Она би без њега остала мала паланчанка каква је била.{S 
ло ју је све док се не виде с Кајом.{S} Она хтеде по том да надокнади своју срећу, да види, <pb 
е шта се дешавало са њеним драганом.{S} Она је седела у Чачку и стално чекала његов одговор.{S} 
 разговора <pb n="304" /> са Вишњом.{S} Она се трудила да се врати на пут којим је ишла пре нег 
 и, у исти мах, са извесним страхом.{S} Она је несвесно упоређивала свога земљака са човеком ко 
 преко:{S} Бела са другом сестрицом.{S} Она је требала да држи под присмотром обе девојчице те  
колико дана.{S} Одговор није стизао.{S} Она се чудила томе ћутању.{S} Да ли се Чедомир дурио?{S 
гих карата и писама које је добијао.{S} Она га је такође приметила.{S} Црвенила се, гледала га  
е заболе, као да ју је Чедомир ујео.{S} Она се диже нехотице и рече:</p> <p>— Хајдемо у варош.{ 
оверења.{S} Он јој је онда прилазио.{S} Она му је пружала руку, пуна ћутљивог јогунства, наслеђ 
але њене очи.{S} Срце јој се кидало.{S} Она се питала да ли су људи луди или подлаци.</p> <p>—  
кућу и кад су толико остали на само.{S} Она је полагала на мишљење околине.{S} Било да се с ким 
војка бира себи мужа потпуно свесно.{S} Она се није правдала пред самом собом, она је губила пр 
але су је из својих дупља загонетно.{S} Она признаде:</p> <p>— Ја хоћу да се образујем потпуно, 
а да је Београд њено изабрано место.{S} Она долази у њега као стара познаница.{S} Њу чекају мно 
у од ове тоалете њен најлепши оквир.{S} Она је била као створена за нормална осећања жене.{S} С 
и Лазаревићеву како му иде у сусрет.{S} Она је била обучена у хаљине затворено плаве боје, чији 
тежње.{S} Оставимо, дакле, прошлост.{S} Она се не врати, ма је звао колико хоћеш.{S} Просто: пи 
ошло.</p> <p>Он покуша још једанпут.{S} Она затвори шаку, као да стеже нешто тврдо; затим је от 
и сатић у папучици, обешеној о зиду.{S} Она је гледала неодређено, преда се.{S} Илић је био пол 
а у хумана друштва, водила политику.{S} Она је волела те изласке, при којима јој се давала прил 
едног покрета.{S} Он је узе за руку.{S} Она се не трже.{S} Он продужи свој нагиб и притиште јед 
, очекивао да му девојка пружи руку.{S} Она му је пружи, па стрецну од додира: његови прсти су  
дној празној улици спази своју жену.{S} Она га није видела, ишла је оборене главе и храмала јач 
 још реткост и што јој сврати пажњу.{S} Она позна да је то државни фијакер по кочијашу, који је 
а слика учини весео утисак на Вишњу.{S} Она се мирила са том вароши, заборављала је на рђаве ча 
 и прибрано, као пијаница по занату.{S} Она је сматрала пољупце као шећерлему, пуцала језиком и 
е желела бити најбоља жена на свету.{S} Она није признавала себе за свог господара.{S} Она је з 
иво седиште и позва своју другарицу.{S} Она седе весело тако да јој обе стопале отскочише од зе 
омир погледа поново своју другарицу.{S} Она се била изгубила у мисли.{S} Тек, једна једва приме 
им новим што јој је надирало у душу.{S} Она их је памтила све, и несвесно упоређивала са оним ш 
злога, испуњавала је њену целу душу.{S} Она је веровала у Чедомира, он је воли... они се поново 
тицала на већ рањену девојкину душу.{S} Она се посвети бризи око оца.{S} Труђаше се да накнади  
је умела бранити себе помоћу других.{S} Она је осећала просто да је урадила нешто што није треб 
сетила кад јој је узео први пољубац.{S} Она га одгурну инстинктивно.</p> <p>— Доцкан, Илићу — р 
а гомиле још горих од својих суседа?{S} Она није умела бранити себе помоћу других.{S} Она је ос 
, удари плаха киша.{S} Шта то смета?{S} Она је ишла уморно, тромо, али све даље.{S} Можда је ип 
атка моја — насмеја се стара девојка. — Она је одвише чедо наших крајева, јужног сунца и јевтин 
ем њеног мужа, неће моћи рећи:</p> <p>— Она је била моја драгана.{S} Ја сам је грлио.</p> <p>Ст 
ти мислиш о сентименталности ?</p> <p>— Она није више у моди, слатка моја — насмеја се стара де 
јој се стезало, њена душа је плакала, а она се морала смешити.{S} Стога побеже са седнице, чим  
м да изађе у друштво, да се разоноди, а она неће, <hi>штудира</hi>...</p> <p>Том приликом скупи 
ивот.{S} Живот <pb n="90" /> пролази, а она се никад не појави, не помилује наше усијано чело,  
јој се да је поздрављају пријатељски, а она није могла отићи сама до првог дућана.</p> <p>— Бог 
као да му је то <pb n="244" /> занат, а она седела на кљуну према њему.{S} Како је млака вода х 
држати цео дан на ногама, подносити сва она трчкарања, представљања, играња... нарочито играња. 
 половно обећање било довољно, па да га она поново заволи без бојазни.{S} Јер је она била жена, 
.{S} И, он није био никад сигуран да га она озбиљно воли.{S} Он није био приметио дубоки утисак 
ло, мрзео своју драгану и веровао да га она мрзи.{S} Сваки њен покрет који није ишао у прилог њ 
то ми то раније ниси рекао ? — упита га она дрхтаво.</p> <p>— Не знам да ли се сећаш... оног да 
 рече да долазиш чешће овде? — упита га она.</p> <p>— Да.{S} Навратим који пут.{S} Овде је приј 
с белу.</p> <p>— Куда идемо? — упита га она.</p> <p>Пут се био изгубио.{S} Пред њима је стајала 
е озбиљно:</p> <p>— Уверен сам да би га она пољубила само да види како је то кад су бркови обри 
стаје на само са девојком.{S} Али би га она задржавала понекад <pb n="129" /> занимљивим разгов 
исне бирократске машине, треба да му га она враћа тиме што ће му осигурати безбедност у селу, о 
три постеље и бакреног посуђа.{S} Стога она позва младића у <hi>салу</hi>.{S} То беше ниска, не 
агана.{S} Ја сам је грлио.</p> <p>Стога она није очекивала од Чедомира љубавне напитке, већ изј 
 тако изненада, био тако јак, суров, да она не осети одмах сву његову тежину, не схвати сву сво 
и томе ђаку да она није мачји кашаљ, да она има нешто више од те три постеље и бакреног посуђа. 
а.{S} Тај покрет је био тако снажан, да она посрну својом хромом ногом и једва се заустави на п 
и од његовог сопственог.{S} Видео је да она воли несрећно.</p> <pb n="220" /> <p>— Никад среће  
дним сјајним очима и као да се питао да она не тера шалу.</p> <p>— Девојачка Школа може бити до 
p>у њој звезду пратилицу, он је хтео да она буде једино метеор, који ће се појавити на његовом  
као да је управљен против њега: било да она не дође на заједнички час, било да га не примети на 
г дана, она хтеде показати томе ђаку да она није мачји кашаљ, да она има нешто више од те три п 
 било тихо и без људи. — Сваког секунда она односи по читава блага.{S} Столећа су прошла од как 
 сутра може десити ; нигде није тачнија она пословица да се не зна шта носи дан, а шта ноћ.{S}  
 Поље је дисало мирно.{S} Још се јурила она два лептира.{S} Иза једне шумице примећивао се кров 
 гледала преда се.{S} На пола растојања она подиже очи и спази Илића.{S} Он јој приђе са чежњом 
 и самоубилаца.</p> <p>— Добро — приста она и пружи му руку. — Сутра на овом месту, у три сата. 
пуштеном.</p> <p>— Не... није — промуца она несигурно. — То јест, ја ћу се скоро вратити.</p> < 
p>— Да, уморна, врло уморна... — покуша она да завара знаке свога узбуђења.</p> <p>Познавала је 
ладара није ништа поможено народима кад она није у корист републике...{S} Од патриота бежи општ 
ојићева.</p> <p>— Дижи се, тето -— каже она одрешито старој Лазаревићки — да идемо мало у шпаци 
кадгод је могла.{S} Чинило јој се да је она крива за његову несрећу.{S} Тешко јој је било гледа 
да је Илић запросио Белину руку и да је она, као мајка, дала свој благослов, па је погледа подо 
најлепша на свету, а ја се кладим да је она најружнија престоница у Европи.</p> <p>Вишња заусти 
допуњавало њену лепоту и говорило да је она од оних простодушних бића која иду право и чија суд 
богом.</p> <pb n="291" /> <p>Постала је она стара Вишња, којој је морал патријархалне куће забр 
раву да затражи та објашњења.{S} Шта је она била сад њему до обична другарица, пријатељица, поз 
 било је доста светлости.{S} Али шта је она била према блеску који пуче пред очима младићевим к 
и уши девојци тим страним речима кад је она лепа и без њих, савршена без свега мога знања, без  
 избећи да са Кајом иде кући.{S} Али је она не пусти испреда се, и, између осталих ситница које 
д сапунице, крста је болела.{S} Ипак је она одговарала:</p> <p>— Али кад ја нећу, па ко ће!</p> 
ауставио, ћеретао тако са улице, док је она одговарала с прозора на другом спрату.{S} Био је ве 
едног симпатичног покрета.{S} Али им је она пркосила свима.{S} Махала рукама, бацакала ноге, ок 
ју: колико се младић склањао, толико је она трчала за њим.{S} Није марила да ли ће то ко примет 
е задовољан што је ту, поред ње, што је она близу њега, што посматра њену уску сукњу, њену плав 
 права срећа за земљу и Матовића што је она његова сапутница у животу.</p> <p>— Клеопатра, треб 
 би желела да се и њему допадне, јер је она, својом хромошћу завезана за кућу, сањала често о з 
на поново заволи без бојазни.{S} Јер је она била жена, а код жена, кад је муж у питању, начелне 
е да је не предусрећу са збиљом коју је она донела.{S} Ђаци су се често шегачили са најсветијим 
а ти је Богом просто — одговорила му је она, отишла затим у министарство и затражила да је пост 
 љубав у глави.{S} Љубав, љубав... није она све у животу.{S} Ја имам осам испита на врату.{S} Г 
моди руских универзитета, где се негује она двострука камарадерија у политици и честитим забава 
/p> <p>Али како?</p> <p>И на ово питање она одговори право, не заобилазећи, не тражећи помоћна  
лаву својим тешким мирисом.{S} Стога се она отимала, кад је време било ручку, да сама трчи и ку 
скровиште осећаја.{S} Он је успео да се она врати у Београд.{S} Али, ево већ неколико часова ка 
 једно од другог.{S} Он је мислио да се она удала и да није ништа сачувала од спомена на њихово 
тупи унутра.</p> <p>— Нећу — занећка се она детињасто, па, после нешто оклевања, прошапта повер 
.</p> <p>— Шта је ово мени! — питала се она. — Тамо вилинско коло, овде вилинска вода, све неке 
 <p>— Па што ме је оставио? — бунила се она.</p> <p>— Ко је кога оставио? — одговарало је нешто 
едан тренутак гледајући у правцу где се она изгубила.{S} Затим се окрену око себе, као човек ко 
 Али то је ваша лична ствар.{S} Мене се она као директора не може да тиче.{S} Државна служба до 
обројних, зелено обојених врата, али се она не отворише.</p> <p>— Газдарица није код куће — реч 
 водио преко девојачке школе.{S} Али се она морала мирити са стањем ствари, како је називала св 
ише њен и да то не може бити.{S} Али се она надала да ће наћи неког другог, сличног њему, <pb n 
кад је се нећу нагледати.{S} Чини ми се она као неко надприродно биће, као светица, непознато б 
 Шта ја ово чиним од себе? — освести се она, и скочи са постеље као да се брани од нечијег наср 
еда Белу у њеном нереду.</p> <p>Ипак се она савлада прва, затвори врата за собом, ступи дубље у 
 пријатељица, познаница чак!{S} Како се она могла мешати у његове личне ствари којима је он прв 
ије, <pb n="213" /> рије њиве.{S} То се она свети што не ценимо њену снагу.{S} Међутим, то врем 
 Упита се да Каја није суревњива што се она познаје са њеним сродником.{S} Или може бити, рођак 
 n="158" /> <p>— Не, нисам — осмехну се она. — Можда сам мало уморна...{S} Пхи, али је љута ова 
ње није се дотле постављало девојци, те она одмах не одговори.</p> <p>— Ред је да помогнем мајц 
акцију, реакционаре, цинцарски свет, те она продужи ићи, бацајући по каткад кришом свој дрхтав, 
тај рад није бесциљан, питала се шта ће она привредити науци, шта ће наука привредити њој ?</p> 
мље.</p> <p>— Како је лепо овде! — рече она лагано, као за себе.</p> <p>Сунце је завијало своји 
ишња се насмеја.</p> <p>— Гатке! — рече она немарно.</p> <p>— Нагваждања — одобри Радоје.{S} За 
них усана.</p> <p>— Продужите... — рече она, па весело седе на канабе поред њега.</p> <p>Кроз ч 
.</p> <p>— Шта ли ради служавка? — рече она као за себе, па повири у предњу одају.</p> <p>Кад с 
p>— Напољу је још велика врућина — рече она — а, Бога ми, ни наша кућа није близу.</p> <p>— Не  
/p> <p>— Газдарица није код куће — рече она, па се саже да узме кључ испод простирке од прага.< 
се у том глас неког из њеног друштва, и она је већ заборављала на свог првог учитеља.</p> <p>То 
бузимала ју је час топлина, час зима, и она се журила школи све више, као да ју је тамо чекао л 
то јаче од ње заповедало је сад њоме, и она раскопча хаљину до дна.</p> <p>Гомила разних осећањ 
спомене, оне лепше, ницале су око ње, и она је била тад уверена да је Београд њено изабрано мес 
 пролазили, требало се журити за воз, и она приону око свога кофера.</p> <p>Имала је право што  
нило јој се да се губи све око ње.{S} И она сама се губи, нестаје је, тоне.</p> <p>— Шта ме сад 
 био ни њој крајњи идеал.{S} Можда је и она <pb n="39" /> имала жеља, и то још раније него Вишњ 
тави одлучним гласом: — Изгледа да се и она свиђа њему...{S} Вере ми, спремај паре за свадбу.</ 
е, чији је живот празан и пуст колико и она архива коју из дана у дан испуњавају.</p> <p>У том  
{S} Сећаш ли се наше школе!...</p> <p>И она је загрли опет присно и свесрдно.</p> <p>Између жив 
ладића који ју је некад волео и кога би она могла волети страсно и одано.{S} Јасно јој је било  
од месеца кад се прима плата.{S} Кад би она била његова, неуморно би радио на започетој тези.{S 
 и пољуби то место очима.</p> <p>Кад би она била његова, мислио је даље, постао би бољи човек.{ 
села, Лазаревићева?</p> <p>— Не! — одби она усиљено. — Зашто да будем невесела?</p> <p>Стара де 
ти имаш против данашњег доба? — настави она разговор живље. — Није ли оно какво си га хтео, за  
" /> <p>— Честитамо младенцима — понови она последње речи гласно.</p> <p>Ударац је дошао тако и 
ичко дело?...{S} Ево, па пуши — продужи она, помакнувши сто у правцу Илића. — Ко ме не познаје  
 да нађе своје друштво.{S} Зашто?{S} Ни она сама не би тачно знала рећи.{S} Тек, заједно с Илић 
 <p>— Да, не верујем, Радоје — одговори она, бледа, жута у лицу, готово као цвеће које је држал 
 више него што оно може дати — одговори она полагано. — Живи се без великих брига.{S} Дужности  
p> <p>— Нико нас неће видети — одговори она са сигурношћу.</p> <p>То је била собица у дну ходни 
да ћемо?</p> <p>— Куда хоћеш — одговори она нешто рапавим гласом.{S} Затим додаде блаже : — До  
 <p>— Али и до вароши је дуго — примети она. — Склонимо се негде, ако хоћете... под какво дрво, 
 се тој голицавој дрхтавици, па док јој она <pb n="115" /> уноси забуну у главу, претрчи поново 
ној, на човечје месо.{S} Чула се поново она опојна музика из сна.{S} Кроз ваздух су се преплета 
годило, признати све, па нека буде како она рекне.</p> <p>У тим мислима, Вишња је прекидала пак 
јала, јесу ли оне чисте и толико колико она, каква је та грешка коју је учинила и, најзад, ко с 
кав брод.{S} Од Београда се видела само она стругара и још неколико неједнаких фабричких димњак 
ји траже од своје судбине више него што она може дати, бежао је од своје среће, мислећи да трчи 
ким.{S} Зашто ми њу заборављају?{S} Зар она није велика, главна наша река ?{S} Од ужичких голиј 
 и благ?{S} Да ли се и теби чини да нас она, кроз ниске гране својих врба, позива на велика дел 
 ти?{S} Откад те нисам видела — рече му она. — Пише ми тетка да јој се ти никако не јављаш.{S}  
.</p> <p>— Дођи ми једне ноћи — рече му она између два пољупца.</p> <p>— Не говори глупости...< 
 То не беше ништа одређено — примети му она, са несакривеним прекором.</p> <p>Она је још волела 
ст коју болесник крије од света, док му она разједа срце, а њен гној прља, трује.{S} С времена  
суства девојке која му је нудила што му она друга није могла дати.</p> <p>— Понови још једанпут 
у драгану.{S} У врх пута стајала је још она клупа на <pb n="97" /> којој су седели.{S} Пролетос 
/p> <p>— Богаљ, богаљ, богаљ!...</p> <p>Она је сад презирала свога драгана, тога човека са нога 
чев благослов, прасе на ражњу...</p> <p>Она устрча као девојчица уз двориште.{S} У салону се за 
јко...{S} Ено, зове те служавка.</p> <p>Она је због Чедомира променила цео <pb n="226" /> живот 
 те, не... — прекину га девојка.</p> <p>Она је погађала његову мисао.{S} Није хтела да га пониз 
p> <p>— Како? — зачуди се Вишња.</p> <p>Она је ишла поред њега лаганим кораком и строга.{S} Њен 
 окренутих леђа.</p> <p>— Ништа.</p> <p>Она га је волела, те би се други на његовом месту можда 
очи не могаху одвојити од Вишње.</p> <p>Она се беше зауставила, нема, збуњена, укочена, бледа у 
о сенка.</p> <p>Вишња се стресе.</p> <p>Она није видела лице у тог човека, али би га познала у  
пан цвет на подугачкој гранчици.</p> <p>Она га спази такође и заклони лице оним цветом, као да  
</p> <p>На неком сату изби осам.</p> <p>Она погледа око себе.{S} Налазила се у једној забаченој 
лим, много волим, највише волим.</p> <p>Она га присили да седне, посади му се у крило, па поче  
еље! — закључила би убрзо затим.</p> <p>Она је била људски створ, завезан за земљу.{S} И још не 
у она, са несакривеним прекором.</p> <p>Она је још волела Чедомира; она је само њега волела.{S} 
p>— Дај ми твоју руку — рече он.</p> <p>Она му је даде.{S} Око њих је био мир, онај дубоки пољс 
се глас човека који ју је јурио.</p> <p>Она се окрену.{S} Била се зауставила на обасјаном прост 
 је Белина мајка још непрестано.</p> <p>Она је била ушла с озбиљним изразом неумитног судије, и 
човек погледа госпођицу Матовић.</p> <p>Она је седела до њега и посматрала га весело, готово бе 
 за своје лутке и болесну мачку.</p> <p>Она покуша да отури те мисли заједно са споменом на сво 
олићену, остављену њему на вољу.</p> <p>Она је лежала, као дете, изваљена на његову мишицу.{S}  
 уста, блед осмех, налик на грч.</p> <p>Она приближи своје лице његовом.{S} Он осети мирис њене 
 Јеси ли се свикла на наш живот?</p> <p>Она је била и сад мала, жива женска, још је имала свој  
упркос лепим мислима и дужним обзирима, онај који воли једну жену и осећа је поред себе живу, п 
} Дотле је онај други Илић, онај прави, онај који се видео, коме су припадале крштеница, уверењ 
уста.{S} Она осети бол, готово физички, онај исти који је осетила кад јој је узео први пољубац. 
ирну нешто хладно.{S} То беше револвер, онај исти што га је некад показивао Зарији Ристићу.{S}  
>Она му је даде.{S} Око њих је био мир, онај дубоки пољски мир који не руши цикање попаца, креш 
е свршити.{S} Дотле је онај други Илић, онај прави, онај који се видео, коме су припадале крште 
 мила мајко, као мрав.{S} Сева будак, а онај кујунџијин настојава и соколи...</p> <p>Увече је о 
авнодушна према њему.{S} Јер нашто онда онај њен задивљен поглед и нервозно угризање усне, кад  
ешком расположењу.{S} Стид ју је био за онај тренутак заборава који се десио кад је Чедомир био 
вести било је нестало.{S} Гледала је на онај догађај с Чедомиром у њеној соби мирно, као на нек 
трашно ножем у трбух да га је послао на онај свет, па после умакао и успео да пребегне у Турску 
анства!</p> <p>— А како се уби? — упита онај из гомиле.</p> <p>— Ето, тако, радио с нама, вукао 
ићу брзо, без везе, задихано, као да је онај младић Краљ Отац или неки активни политичар, какав 
 како ће се то све свршити.{S} Дотле је онај други Илић, онај прави, онај који се видео, коме с 
нижавала, рушила му свако уважење, па и онај понос културног човека који је млади муж осећао у  
ориле како се нису спремиле за овај или онај час, грдиле своје наставнице и бројале дане до кра 
а да су ми рекли да ће неко раскопавати онај крш, не бих му веровао да ми је из очију испао!</p 
 n="220" /> <p>— Никад среће неће имати онај који те је одбио — рече јој, тешећи. — Он не зна ш 
централа се подиже, и ја ћу ускоро, као онај класични песник, који је поздравио проналазак воде 
 је Радоје волео људе, волео човека као онај часовник који је оправљао, као ружу коју је калеми 
ски свет!{S} Теби је, без сумње, познат онај Ибзенов јунак, Улфхај мислим да се зове...{S} Келн 
цеље; оне обе имале су у цртама на лицу онај израз невиности који је урођен првој младости.{S}  
х догађаја којима ће он дати овакав или онакав ток.{S} Она је била врло весела, отварала јако с 
талским ресторанима, али никако да буду онакве какве их је госпа-Клеопатра спремала о јесени, ж 
друге стране нужности друштвеног живота онаквог каквог су га створили закони, нарави, навике.{S 
е чине намерно, с предумишљајем, већ... онако, из људске ограничености.</p> <p>Кућу су реновира 
pb n="188" /> такође, испричати јој све онако како се догодило, све појединости, све... све...  
ин-Илићу?</p> <p>Чедомир заусти да каже онако како је осећао:</p> <p>— Ја сам одсудан противник 
</head> <p>Матовић није пуштен с робије онако брзо, управо преко ноћ, како су се надали на дому 
ђа, изненадно потресена. — Кад је видим онако хрому, мени се срце цепа.{S} Ја бих хтела, опет,  
о хоће да бележи, он бележи, а ко неће, онда то толико.</p> <p> <hi>Капетан-Машино Зданије</hi> 
 цвећем и украсним биљкама.{S} Међутим, онда то беше празно жалосно поље, покривено спрженом, с 
 њим.{S} Али ако оно дође што ти рекох, онда...</p> <p>— Остави ту пушку.{S} Не ваља је показив 
 За то није имао довољно одважности.{S} Онда је мислио да напише једно писмо госпођи, одрекно и 
ојка се склони од ватре за тренутак.{S} Онда узе неки други посао.{S} Радила је двоструко само  
вајући се, па падао у ватру и грмео.{S} Онда није штедео никога: свога оца ни председника општи 
а хоћеш.{S} Хоћеш ли да будеш виђен?{S} Онда критикуј туђа дела, не стварај ништа, размећи се,  
ремена — уздахну госпођа у пола воље. — Онда је живот био лак, јевтин.{S} Данас све има своју ц 
тако добри пријатељи — прихвати Вишња — онда будимо отворени: боље је да не идемо заједно.</p>  
ш да будеш задовољан — продужи Ристић — онда мораш ићи из људског друштва, мораш се приближити  
и ја не могу хлеба да зарадим!</p> <p>— Онда ћу ја у село за воденичара! — одговори младић тврд 
е не воле? — прекиде је Јован.</p> <p>— Онда ником ништа.{S} Боже здравља!... остави ти то мени 
накости.{S} Новац треба разумети, па га онда без бојазни можеш волети.</p> <p>— Бог с тобом, ка 
 је општи закон; свако је несрећан овда онда.{S} Оно од чега треба да се бојиш јесте да не буде 
ораку: музеји, споменици, позоришта, па онда улице пуне света, велике димензије, ширина, слобод 
рзо.{S} Погледа нехотице у кочијаша, па онда у кола, очекујући да у њима види кога од нових, сл 
у војнике, у њихове дрвене стражаре, па онда у кућу, али испод ока... као да га се то ништа не  
и се прво једно кубе сумњиве лепоте, па онда друго, треће...</p> <p>— Што у Београду воле ове л 
а тезгу, до саме касе, поручио кафе, па онда с њим разговарао на дугачко и на широко о примени  
ињале речи о I</p> <p>новцу, динари, па онда псовке, које су у нашем говорном језику тако фамил 
д се прошета од Беле ка њеној мајци, па онда паде поново на девојку, а одатле на сто, на зид, н 
 после ступио у трговину у Београду, па онда прешао у државну службу, добивши за преписача у Ва 
то, тако, радио с нама, вукао цигљу, па онда баци самарицу, потеже се два пут перорезом у прса  
управљају нама и заповедају нам.{S} Шта онда остаје од слободне воље коју нам професори доказуј 
 можда нешто и неповерења.{S} Он јој је онда прилазио.{S} Она му је пружала руку, пуна ћутљивог 
.{S} Кад се библиотека затварала, он је онда почињао своје шетње, купио је печених марона који  
х је киша ухватила ван вароши.{S} Он је онда гледао у њу кроз будућност која обећава све, а сад 
цији као и у његовом спомену.{S} Што је онда толико наваљивао да се <pb n="255" /> опет виде?{S 
удак, замахну њиме, поче да копа, па се онда заустави, као да виде да је то узалуд, наслони се  
колске задатке што је могла брже, па се онда свуче и леже.{S} Хладна постеља јој је пријала уго 
ошла неколико корака ка углу од собе, и онда застала, покривши очи рукама.{S} Један део расуте  
и својих простих, неугледних кућа.{S} И онда опет писмо, у истом бакалском коферту, с рапавом х 
ти свакако жао ако је не известиш.{S} И онда, знаш како је, чича-Митре, треба помислити на све. 
S} Понекад би повео са собом Чедомира и онда му објашњавао многе ствари, показивао му непознато 
у, потеже се два пут перорезом у прса и онда оде онде, па леже...</p> <p>Цело ово вече, Илић је 
емељи, остало је недирнуто.{S} Ја сам и онда то говорио.{S} Али се свет препаде, и ето...</p> < 
; сваки сталеж има своје муке.</p> <p>И онда, Вишња није волела много прост народ.{S} У њему је 
 се разишли.{S} Али се не усуди, јер би онда требало да исприча своје везе у кући министра Мато 
и девојка јогунасто и искрено. — На што онда љубав кад се рачуна колико и лањски снег!</p> <p>М 
бина — говорило је нешто у њој. — Зашто онда избегавати ту реч која је тако тесно везана за нас 
је хтела бити ослобођена жена.{S} Нашто онда еманципација, нашто социјализам, нашто све те лепе 
нећемо нашкодити једно другом.{S} Нашто онда?</p> <p>— Вараш се — синуше плаве очи у девојке. — 
ије равнодушна према њему.{S} Јер нашто онда онај њен задивљен поглед и нервозно угризање усне, 
 главни радови предузећа; наравно да су онда и скупо стали, те се оно мало новаца колико се мог 
едомир.{S} Преко зиме виђали су се овда-онда код рођаке; кад су настали топли дани, излазили су 
 Парк је пак ћутао усамљен.{S} Тек овде онде видео би се, у том парчету земље у крај Мораве, за 
мо крајем, <pb n="156" /> украшену овде онде каквом новом приземном кућицом, где се видела уређ 
 се два пут перорезом у прса и онда оде онде, па леже...</p> <p>Цело ово вече, Илић је мислио н 
ешену о њега.{S} Девојка притисну руком онде где јој је срце, не рече ништа, повуче се натрашке 
ростори, по којима се назирала тек овде-онде која прилика што се лагано вукла, изазивали су мис 
Вече их је ухватило на Чукарици.</p> <p>Онде где избија топчидерски трамвај на друм за Обренова 
поверава ове најдубље тајне свога бића, оне се крију и од сопствених очију, и обујме нас тек ка 
авале Чачак.{S} Обрасле у шуму и бујад, оне су дизале озбиљно своје врхове украшене чипком од б 
 је избегавале.{S} Кад би је и сусреле, оне су биле далеке, превучене неком сенком.</p> <p>— Шт 
асове које је у њој доживела; успомене, оне лепше, ницале су око ње, и она је била тад уверена  
е виде својим мрежастим очима!{S} Ипак, оне осећају топао ваздух, светлост, огроман простор, сл 
не знају за њу.{S} А оне које је назру, оне су као ове муве што се лепе уз прозорско окно...{S} 
о оцртавати на глаткој материји кецеље; оне обе имале су у цртама на лицу онај израз невиности  
ле, олакшале му беду, просветиле га.{S} Оне се боре с човеком раме уз раме, нема рада од кога с 
S} Читала их је од почетка до краја.{S} Оне су је опомињале мутно познатих места, изазивале сли 
S} Реч слобода за њих је смисао зла.{S} Оне иначе не знају за њу.{S} А оне које је назру, оне с 
далеко од Вишње као и сибирска поља.{S} Оне су је одмах заинтересовале, одушевиле је готово, је 
упама, одмах до помијара и ђубришта.{S} Оне су излазиле за тренутак из тих јадних кровињара, ко 
у и жене које примами сунце слободе.{S} Оне му полете, без размишљања, али хиљаде невидљивих пр 
ањ песама.{S} Разгледао је неколике.{S} Оне нису имале стиха ни слика.{S} Смисао је био редак г 
ти.{S} Заман је гонила његове слике.{S} Оне су се јављале поново, ницале око ње, обузимале је п 
ито кад <pb n="303" /> су задушнице.{S} Оне падају уз часне посте.{S} Већ је пролеће.{S} Сунце  
 сисаре, преживаре, за опште ствари.{S} Оне су као фењер обешен позади лађе који осветљава пређ 
или како се оно зваше твој директор.{S} Оне знају само за време, за простор, сисаре, преживаре, 
 зла.{S} Оне иначе не знају за њу.{S} А оне које је назру, оне су као ове муве што се лепе уз п 
нисте претурили.{S} Тек стоје пред вама оне које су најтеже.</p> <pb n="106" /> <p>— Пазите се. 
p>У осталом, она је врло мало личила на оне традиционалне младе са обореним очима, које нам је  
пружи прст на прозор. — Ко ће знати шта оне виде својим мрежастим очима!{S} Ипак, оне осећају т 
их мисли на конкретне ствари, али слике оне две девојке нису му излазиле из главе, тако маглови 
из сна.{S} Кроз ваздух су се преплетале оне плаве и модре траке.{S} За првипут, девојка се пода 
евидљивих препрека спречава њихов лет и оне ће пропасти тако, остати маторе девојке, умрети као 
лова, по суседним авлијама, као да су и оне хтеле побећи од куће.{S} У салону су остајали само  
 те девојке од којих се бојала, јесу ли оне чисте и толико колико она, каква је та грешка коју  
иба на таласима.{S} Донесоше чакље, али оне беху кратке.{S} Радоје обеси тада један фењер на ча 
зник би се могао јако преварити.{S} Али оне су крајње пристојне једно што се нема прилике или ш 
стављала.{S} Глас часовника наносио јој оне опојне тонове, шапутао полуразумљиве речи.{S} Она н 
ије падало на ум да се запита: какве су оне, те жене, те девојке од којих се бојала, јесу ли он 
адемије.</p> <p>Вишња је ћутала.</p> <p>Оне обе носиле су дугу црну кецељу, просту витицу око г 
инистарска одговорност пред парламентом онемогућава улогу министара, изврће улогу посланика.{S} 
а глава није радила.{S} Њихов ум се био онесвестио.</p> <p>Вече се спуштало у собу.{S} Кроз рас 
 који су старији <pb n="48" /> од њега, они од којих зависи ток државе и друштвеног живота, не  
уду да задовоље што више једно другога, они се готово посвађаше, те најзад седоше обоје.</p> <p 
кој партији, групи или кући од утицаја, они имају својих људи и фамилије; ипак претпостављају р 
има.{S} А сад, она се забављала с њима, они се забављали с њом, као да он није постојао, као да 
руши, да обара.{S} Заставници прогреса, они су његови најљући противници.{S} Лично за себе, они 
и најљући противници.{S} Лично за себе, они не траже много.{S} Највише, да се, дошав на власт,  
бећавају, какав добитак.{S} И веруј ми, они <pb n="279" /> добивају.{S} Пре неки дан рече ми је 
руга.{S} Они су били весели, безбрижни, они су се разговарали о лаким стварима, о интимним веза 
ежени овим врелим гвожђем суревњивости, они улазе у политику и губе своје илузије.{S} Тесногруд 
> планове, потпаднемо под њихов утицај, они постају наши саветодавци, управљају нама и заповеда 
е више изнад њихових глава.{S} Па ипак, они пођоше напред.{S} На загрејану руку или чело пала б 
 питање они, њихова личност, њихов џеп, они знају већ вештину опортунитета и хладне крпе за угр 
 никако: они воле тај примитиван живот, они често имају љубави за добро и изврсних намера.{S} А 
више у политику.</p> <p>У том тренутку, они су ишли дуж некога зида, преко кога су се спуштале  
преко лета прехране у каквом манастиру, они Ужичани и Црногорци били су врло занимљиви, настављ 
 крај пута.{S} Занесени у своју лепоту, они нису осетили да је нестало лепог дана.{S} На земљу  
прасити, ћудљиви, ако се не одаду пићу, они постају, на крају, најљући реакционари.</p> <pb n=" 
а је веровала у Чедомира, он је воли... они се поново воле...{S} Шта треба више, па да се буде  
у. <pb n="21" /> Они нису рђави никако: они воле тај примитиван живот, они често имају љубави з 
што за порез или молитву. <pb n="21" /> Они нису рђави никако: они воле тај примитиван живот, о 
иш коју везу...</p> <p>— Која вајда!{S} Они од којих сам очекивао добра беху неспособни да ми г 
S} Срео би тада овог или оног друга.{S} Они су били весели, безбрижни, они су се разговарали о  
реба оставити деци срећнијих народа.{S} Они су за нас још луксуз, још немогућност, чиста штета  
 је своје мисли кроз самоћу предела.{S} Они су обоје били и сувише озбиљни за своје године.{S}  
олега, друштво студената политичара.{S} Они су му били ближи по њиховом једностраном васпитању, 
з циља, избегавајући посећена места.{S} Они су били леп пар.{S} Људи су се заустављали да их гл 
 изговор да не ради ништа, и приста.{S} Они пређоше трем.{S} Један стари човек, који је стајао  
мужа.{S} Али ни Јован не рече ништа.{S} Они су обоје осећали Белину сакатост као своју кривицу  
вима, где је рад мањи, а плата већа.{S} Они оснивају <hi>таншуле</hi>, састављају певачка друшт 
одног борца очекује његова породица.{S} Они ће му причати о много чему, о много кому, <pb n="78 
и непремостиви јаз између њих двоје.{S} Они су се <pb n="187" /> десили доиста против његове во 
ређе, из какве пропале варошке куће.{S} Они су још у десетој години осетили наличје живота.{S}  
у ти загрљаји падали слатко на срце.{S} Они су му ласкали, уверавајући га о срећи, о љубави и з 
 тело приби се.{S} Руке се укрстише.{S} Они осташе тако за један тренутак, чврсто загрљени, као 
{S} Око плотова су расли сунцокрети.{S} Они су високо дизали своје криве, таште, жутокруне глав 
азједа отров социјалне суревњивости.{S} Они су у стању да омрзну човека кад на њему угледају но 
вде.{S} Али га сад нико није слушао.{S} Они који су му се дотле дивили највише, гледали су га с 
оист, он ју је био готово заборавио.{S} Они беху далеко једно од другог.{S} Он је мислио да се  
ани и Црногорци, с којима се хранио.{S} Они су ишли у гомили, грајали и препирали се о неком <h 
авио је.{S} Гостима није то сметало.{S} Они су седели око столова накресани, расположени, измеш 
ући га о срећи, о љубави и забораву.{S} Они су га тешили, превлачећи постепено вео преко младе  
а час начини поток поред њиних ногу.{S} Они су ишли даље.</p> <p>Таман да се спусте низ једно б 
гачице, поздрави их по свом обичају.{S} Они се дохватише шешира и изађоше на улицу.{S} Али тек  
зрадила <pb n="284" /> нашу судбину.{S} Они су нас од нашег уласка у живот наместили на колосек 
S} Био је више човек, више мушкарац.{S} Они остадоше за тренутак забезекнути једно пред другим. 
ом, човече — одговори Клеопатра лако. — Они се воле годину дана пред нашим носем, а ми... слепц 
арјане, а би ли ко од богатих?</p> <p>— Они не спадају у моју надлежност — одговори службеник м 
једног система демократских рефорама, а они нису у стању да се одрекну ни државног фијакера!</p 
добра беху неспособни да ми га учине, а они од којих сам очекивао зла, најзад су ми га учинили. 
 каквој повољној прилици или случају да они реше његову судбину.</p> <p>Једном се дигнуо с рада 
је стално на страни школованих људи, ма они и застрањивали.</p> <p>— Знање је светлост, знање ј 
ј живот размишљањем, философијом, па ме они нису ни исхранили...</p> <p>— Мој живот тек почиње  
уције на туђ рачун, а чим дођу у питање они, њихова личност, њихов џеп, они знају већ вештину о 
 незгодни случај и своју оскудицу.{S} И они се вратише у варош још веселији него што су пошли,  
вуречности.{S} Она се питала још, што и они који су старији <pb n="48" /> од њега, они од којих 
 модел робе што се ту може наћи.{S} Али они ради којих тај дућан постоји познају га на први пог 
?{S} Ко то зна?{S} Ко ће то рећи?{S} Ни они сами не би умели казати.{S} Младић се сећао тек доц 
Србима у ратовима 1912 и 13 године, јер они који су пали за Отаџбину, по речима једног великог  
 n="103" /> била зла времена.{S} Шта су они криви ако су били слаби или имали противна убеђења? 
целом телу.</p> <pb n="96" /> <p>Шта су они тада рекли једно другом?{S} Да ли су застали или уд 
о: био је главни акционар.{S} Отишли су они лепи зидни часовници у рамовима од ораховине, <pb n 
нају вредност годинама службе.{S} То су они који као ђаци добијају места по Скупштини, разним м 
 севдах, и тада пева прилично.{S} То су они који одавно имају готов план школовања, служе војск 
решење простирки.</p> <pb n="191" /> <p>Они се беху пробудили упола и гледали једно другог усиј 
0_C6"> <pb n="68" /> <head>VI</head> <p>Они су били избили на обалу Мораве.{S} Радојева сестра  
м је купио од једног Јеврејчета.</p> <p>Они су били још у кујни.{S} То је била <pb n="8" /> ода 
којем су се плеле плаветне шаре.</p> <p>Они су седели тако, јели кајсије, говорили о професору  
вога пратиоца кући да се одморе.</p> <p>Они пређоше пољану у косо, прођоше једну уску улицу, ка 
амен црвенила лизну јој уз лице.</p> <p>Они обоје покушаше да не кажу истину.{S} Девојка је гри 
ије могуће, да ме више не волиш.</p> <p>Они беху избили на Теразије.</p> <p>— Ја ћу трамвајем.. 
ушевљавала тој поверљивости свога друга оним унутарњим пламеном, који је палио њене мирне, неви 
ој природи беше јако развијена чежња за оним што нема, што је различно од њега, што ствара конт 
кад се деси да његова кугла пада баш за оним димњаком од стругаре, па димњак изгледа као пресеч 
 памтила све, и несвесно упоређивала са оним што су јој у школи предавали.{S} Кад је била поред 
 цео један свет њихао се под водом и са оним, над њом, стварао чаробно савршенство.</p> <p>Чедо 
се Бела <pb n="163" /> виђа по улици са оним нашим ђаком... како ’но му беше име?</p> <p>— Чедо 
лаву својим изанђалим рукама, и обузета оним присним сажаљењем, које може да осети само жена пр 
> <p>Она га спази такође и заклони лице оним цветом, као да је хтела сакрити руменило које јој  
 њеном загрљају меком, по потиљку, само оним што је голо од <pb n="134" /> руке, да осети њу це 
 ове речи, које су се чудно поклапале с оним нечим новим што јој је надирало у душу.{S} Она их  
ек.{S} И упамти, свет је врло зао према онима који нису имали среће.</p> <p>Лампа у соби је осв 
оћи са свим ужасима који се појављују и онима који се нагађају.{S} Вишња се уплаши и викну свој 
ја.{S} Њихове симпатије иду неизоставно онима који их фаворизују, помажу, који им дају, или бар 
Ето ти кључа да постанеш велики у очима оних који те окружују...{S} Је ли, Марјане, а би ли ко  
ало њену лепоту и говорило да је она од оних простодушних бића која иду право и чија судбина не 
нуту цело време, дајући утисак неког од оних наших неписмених државника из доба ослобођења.</p> 
 једном унутрашњом примедбом, једним од оних тајанствених гласова у нама самима који не варају  
крстио један тамошњи професор, један од оних неприметних културних радника по паланкама, који с 
ст и лепо време.{S} Дан је био један од оних жарких дана у сред пролећа, кад се око нас осећа о 
вече, сувише топло за то доба, једно од оних чежњивих вечери које саме позивају на дуге разгово 
 судбина не зависи од њих самих, већ од оних које ће срести и који ће их учинити срећним или не 
згладнелог грађанина и одрпаног сељака, оно управо што држи целу пирамиду друштва и који најтеж 
лу.{S} По тротоару је било доста света, оно лепог света што празником пре подне излази у варошк 
>Илић осети да је сад дошло оно велико, оно страшно, језиво што је очекивао.{S} Он задрхта јер  
исмо није садржавало ни речце о љубави; оно је могло путовати и отворено, а да нико не нађе у њ 
имало је нечега пријатељског, свога.{S} Оно је било као општа ђачка кућа, непобедан бедем који  
 закон; свако је несрећан овда онда.{S} Оно од чега треба да се бојиш јесте да не будеш... као  
атрпан и збрисана спољна постројења.{S} Оно што је најскупље стало: темељи, остало је недирнуто 
 једном тренутку сунце разби облаке.{S} Оно се указа светло, бело, као растопљено сребро, и <pb 
 дошло је Илићу прво писмо од Вишње.{S} Оно је било у једном великом пословном завоју зелене бо 
 поломили <pb n="144" /> су младице.{S} Оно што је остало животарило је, само, искривљено, мрша 
најпре да учиним све што могу други.{S} Оно после... то ће бити плус, Зарија.</p> <p>— Свет је  
исмо, али није знао шта да одговори.{S} Оно га је дирнуло јако, као сва њена писма, па може бит 
ли му поново скренуше у родно место.{S} Оно је врло лепо кад је вашар, окружна трка, задушнице. 
 он се несвесно ухвати за џеп.</p> <p>— Оно је механа! — одговори полако.</p> <p>— У толико бољ 
 јесени имаћемо оба зида на брани.{S} А оно што остане лако је.{S} Још до године у ово доба мож 
што је стекао и пред смрт сачувао једва оно мало што му је од оца остало.{S} Чедомиров отац, Ст 
мехурића.{S} Суплент је ваљао у мислима оно што му је другарица рекла и понављао у себи:</p> <p 
сти своју уздрхталу шаку на ту руку, на оно меко, благо и мирно парче пред лактом.{S} После је  
нежност.{S} У њима није било спомена на оно што су заједнички преживели и проживели.{S} Она су  
ан круг болесних места, а нападао је на оно што је главно, на основе и темеље, у које се мало к 
дана твоја срећа допусти да мислиш и на оно што је прошло, сети ме се по ономе што је лепо било 
и.</p> <p>Али Вишњу не остави спомен на оно што јој је Каја рекла пре толико година. „Има“, рек 
а своје задовољство и мислити једино на оно што је пријатно.{S} Свога мужа сматрала је за нову  
 лекцију која није још задата, а не зна оно што му је за лекцију.{S} У гимназији је било још го 
ине.{S} Понекад се иде у позориште, кад оно у свом путу наиђе на Чачак.{S} По кафанама се пуши, 
 бунтовничке мисли, дах будућности, све оно нешто неизвесно што очекујемо од даљег живота, а шт 
е људе, у родољубе, јер наше време није оно што смо хтели, и ми смо се горко преварили у систем 
наравно да су онда и скупо стали, те се оно мало новаца колико се могло скупити у једном покрај 
рад, Савамала, Петко Стокић или како се оно зваше твој директор.{S} Оне знају само за време, за 
пуштала своме пријатељу да он формулише оно што је хтела рећи.{S} Да би пак утишала своју савес 
ађама није видело краја.{S} Губила је и оно мало поштовања што је дотле имала према свом мужу,  
ар смех зацика по соби.{S} Насмеја се и оно тело у огледалу развучено, саблажњиво.</p> <p>— Узм 
, па се понекад пребацивао и откривао и оно што је у партији или државној служби сазнао у повер 
ле би трајала та тамна грижа да не доби оно писмо од оца.{S} Кад га први пут прочита не учини ј 
S} Заборављао је да поред науке постоји оно што се зове примењена наука, <pb n="259" /> вештина 
о испод дереглије, доле у води, није ли оно једна тичица.</p> <p>Доиста, Чедомир угледа слику ј 
— настави она разговор живље. — Није ли оно какво си га хтео, за какво си се борио.{S} Убијен ј 
скрајним.{S} Ја се враћам срцу да осети оно што мисао моја није могла сазнати.</p> <p>Зарија му 
, не могу често имати своје ја, бранити оно што мисле да је најбоље, најкорисније, најправедниј 
 и забранама. — Је ли слобода допустити оно што је недопуштено, укинути везе између оца и сина, 
ти говорим овако, не значи да одобравам оно што је раније било.{S} Говорим, јер ме данашње доба 
— пребаци му ћерка.</p> <p>— Ја говорим оно што осећам.{S} Ја сам увек говорио истину.{S} И ја  
ахао по ваздуху, као да би боље доказао оно што је говорио.{S} Престао је да пише афоризме, па  
 му <pb n="280" /> се да би у њој нашао оно нешто неодређено што је вечито тражио.{S} Долазио б 
 познао, ни видео, ни разумео, ни волео оно човечанство које је открила психологија народа, пси 
и, ја се нисам користио њим.{S} Али ако оно дође што ти рекох, онда...</p> <p>— Остави ту пушку 
ђено.</p> <p>Илић осети да је сад дошло оно велико, оно страшно, језиво што је очекивао.{S} Он  
гурао слободу кретања, да би радио само оно што воли, да буде свој и припада самом себи.</p> <p 
оме који од њега не тражи више него што оно може дати — одговори она полагано. — Живи се без ве 
какво правило из математике?{S} И нашто оно њено подигравање којим је хтела да сакрије своју са 
 ће му омилети кућу, која ће веровати у оно што он верује.</p> <p>Девојка одмахну руком.{S} Њу  
их наука и посвећена Чедомиром Илићем у оно што се у то доба звало реални правац у животу.{S} П 
аво.</p> <p>— Не знам да ли се сећаш... оног дана кад смо се састали после дугог размака... <pb 
ости за себе.</p> <p>Мајка јој је умрла оног лета кад се Чедомир оженио.{S} Смрт је јако утицал 
мењеној философији.{S} И он је личио на оног класичног магарца који је скапао од глади између д 
довољстава са слегањем рамена, посматра оног првог човека немилосрдно као лекар који има да пос 
S} Доста <pb n="262" /> сам се ја, због оног мог лудова, Бог да му душу прости, мучила и патила 
се у једну кућицу из дворишта, и ту, од оног што јој је остало од мираза, живела са децом, скро 
 ником другом није смео рећи.</p> <p>Од оног дана кад је био с Вишњом у њеном стану, трудио се  
ах кад се пређе ова баштованџиница, код оног долапа, под обалом.</p> <p>Пређоше преко пруге и у 
.{S} Слика Чедомира, његовог загрљаја и оног бесног канкана пред толиким светом, није је остављ 
трчао у варош.{S} Срео би тада овог или оног друга.{S} Они су били весели, безбрижни, они су се 
спођи, одрекно им кондицију из овог или оног разлога, и вишо се не врати.{S} То је било већ лак 
тари господин је морао примати овог или оног политичара, одлазити на конференције, пискарати по 
тресом.</p> <p>Претпостављао је друштво оног другог типа својих колега, друштво студената полит 
 не одговори ништа.{S} Били су дошли до оног долапа, па се спустише низ једно брдашце.{S} Под њ 
исније, најправедније, борити се против онога за што су уверени да је рђаво и опасно. „Остати н 
тети и моћи.{S} Зашто дакле бити против онога који нам олакшава борбу између тих неједнакости.{ 
ђаво ће знати да ли ћеш шта сачувати од онога што сам ти говорио?</p> <p>— Ми ћемо остати увек  
<p>Сунце је било на заласку.{S} То беше онога истог тренутка кад је Чедомир Илић излазио из кућ 
ост између живота који је предузимала и онога којим је дотле живела.{S} Она је била кћи Митра С 
к отвори очи, погледа зловољно у правцу онога који је питао, па рече:</p> <pb n="203" /> <p>— К 
штвеном имовином, јер се у каси не нађе онолико новаца колико се очекивало.{S} Акционарско друш 
т озбиљан, хладан, срачунат да се прими онолико колико се даје...{S} Шта ви мислите, господин-И 
p> <p>Илић је пак мрзео новац, мрзео га оном мржњом, помешаном са нешто зависти, коју осећају с 
о минута, нађоше се пред Циганлијом, на оном истом месту на којем је Илић пољубио први пут свој 
рада, остављао последње куће.</p> <p>На оном месту, близу острва Циганлије, где се пруга дели з 
дино су његове очи <pb n="71" /> сијале оном својом ватром, јако као крст на старинској цркви.< 
ераним шетњама и разговорима о овом или оном <hi>питању</hi> науке или политике.</p> <p>Чедомир 
но му је било да не воли Белу... не бар оном љубављу, чежњивом и стидљивом, коју је дотле осећа 
бе лове по риту.{S} Ја не волим лов.{S} Ономад ме је један пример дирнуо.{S} Лете две беле тице 
раду, сређености својим мислима и пажње ономе што ће се написати.{S} Затим, подиже главу и задр 
а његових убеђења без резерве.{S} Тешко ономе који би се у том часу бацио љагом на свемоћ слобо 
ш и на оно што је прошло, сети ме се по ономе што је лепо било у мени“.{S} Али млади студент би 
ог, надприродног.{S} Радоје врати фењер ономе од кога га је узео, поново зграби будак, замахну  
д Чедомира љубавне напитке, већ изјаву, ону мало старинску изјаву којом се проси рука у девојке 
бац.{S} Пољубац не паде на усне, већ на ону румен по образу и остави младићу утисак глатке коже 
дије врло озбиљно.{S} Али не осети више ону сласт студентског живота, коју је осећала прве годи 
зе у кући министра Матовића, да објасни ону вожњу у колима, да призна свој положај према Бели.{ 
 мислима.</p> <p>— Радоје није заслужио ону увреду — говорила је у себи.</p> <p>С тим прекором  
 негде, ако хоћете... под какво дрво, у ону кућу у врх пута? ---—</p> <p>Млади човек је и овде  
, невесео свет који се другим данима не опажа у присуству жена и људи, лепих, задовољних, срачу 
 се од својих лектира правећи разнолика опажања, и уживао страсно у филозофским проблемима.{S}  
 знак, звале је к себи.{S} Тада девојка опази нешто што дотле није видела: један готово правила 
Милева. — Радоје пије.{S} Да га свет не опази, попије на једном месту само једну чашу, па тако  
 да се враћају у младићеву главу.{S} Он опази у Вишњиним очима један влажан сјај.{S} Светлост с 
 је одржала.{S} Нико у школи није могао опазити код ње какву промену или ваншколску мисао.{S} М 
 да је он, у свом детињству, имао једну опаку, али врло сигурну учитељицу, невољу.{S} Он је има 
 он би место крста набио на олтар гуњ и опанак.{S} Сад, после двадесет година борбе, он је виде 
Чачак постојао пре нас.{S} Чуо се топот опанака, шкрипале арабе, напуњене паприкама.{S} Сељаци  
а.{S} Рђаво обучени сељаци трапали су у опанцима као посред села.{S} Тек, коњски трамвај замење 
<p>Чедомир је одржавао разговор, правио опаске, млатарао рукама.</p> <p>— Овај наш Београд неће 
та не учини јој се мајчина болест много опасна.{S} Што га је више понављала, све је разумевала  
ћу — одби девојка. — Пролетње кише нису опасне.{S} Затим...</p> <p>— Затим?</p> <p>— Ја сам већ 
ао се њиховим фикцијама, пио и даље тај опасни напитак који му је убијао сваку самосталност.{S} 
е право што се журила.{S} Мајка је била опасније болесна него што је отац писао.{S} За време кр 
не снове.{S} Све то има своје време.{S} Опасно је дуго маштати, толико мислити, толико тражити; 
в онога за што су уверени да је рђаво и опасно. „Остати на власти" постаје им једина девиза, а  
ти, изазивала ове тренутке, пила њихово опасно пиће, свесно и прибрано, као пијаница по занату. 
хвалите Богу и идите те се одморите.{S} Опасност је прошла.{S} Госпођа ће сад много да спава.{S 
="139" /> Тражила је навалице срећу.{S} Опасности су јој годиле.</p> <p>Једног дана, кад јој је 
еме, он би се свестио, чупао из срце ту опасну гљиву, а заједно са њом и слику младе Чачанке.{S 
ало извршити две три велике финансијске операције.{S} Нашло се људи доиста озбиљних, исправних, 
 <p>Млади човек није хтео да чује о тој операцији која би га лишила очевине.{S} Он је знао коли 
му, мени се срце цепа.{S} Ја бих хтела, опет, да је видим срећну, задовољну, збринуту.{S} Чедом 
рком пиротске израде.{S} Према постељи, опет до зида стајала су два скупоцена ормана, изолучена 
а толико наваљивао да се <pb n="255" /> опет виде?{S} Шта му је сад девојка поново требала?...{ 
по којем је његова мисао дуго лутала. — Опет двојке?{S} Та сад ти бар реакционари нису криви?</ 
слика му је бунила главу.{S} Хтео је да опет под руком осети њено тело, да се утопи у разблудни 
јих простих, неугледних кућа.{S} И онда опет писмо, у истом бакалском коферту, с рапавом хартиј 
 Неколико покушаја да се завађена крила опет сједине остали су без успеха.{S} Јаз се ширио све  
м газда-Митар правио.{S} Затим је дошла опет једна карта, са сликом неке велике зграде и краја  
ече.</p> <p>— Све имаш што ти треба, па опет ништа од тебе — додаде жалосно. — А кад сам ја учи 
.</p> <p>— Старински човек сам и ја, па опет кад видим да је нешто боље, што да не радим тако!. 
дизала се у вис, кружила неко време, па опет слетала, и крештала свеједнако и јогунасто.{S} У ј 
о од другог, стид их је, боје се.{S} Па опет се деси кадгод, као овај пут, о покладима, на тефе 
оба звало реални правац у животу.{S} Па опет, чим је устала, погледала је на врата где је синоћ 
ојке на игру сунца на улици, а са сунца опет на девојку, на њен го врат, на белу руку, спуштену 
ашле би му пред очи и нагониле га да је опет види.{S} Срео би се с њом.{S} У погледу који је уп 
уо главу и гледао у небо.{S} Девојка је опет посматрала рит, Дунав, светао ваздух, као да је тр 
о да не будем задовољна!</p> <p>— То је опет срећа... нека врста среће.{S} Данас је мало задово 
дела у башти.{S} Ствари су у кући пошле опет својим старим, мирним током.{S} Тако је Вишња могл 
у погрешно су ушли у други воз.{S} Даље опет, изгубила им се корпа са стварима.{S} Муке су виде 
понављали су немо, а јасно: — Пољуби ме опет... пољуби, пољуби...</p> <p>И Чедомир притиште јед 
 је рођак господин Илић?</p> <p>Каја се опет изненади, али се уздржа од сваке заједљивости, и о 
вао бар обзир чувања тајне.{S} Вишња се опет није осећала у праву да затражи та објашњења.{S} Ш 
оме није волео поверити се.{S} Вишња се опет играла кумаша са Милевом, доцније везла, плела и ћ 
а се бојала да не буде примећена, па се опет загледа у чипку, у кошуљу, у два округла таласа ко 
ладно.{S} Пребаци један шал и посади се опет крај прозора.{S} Пријало јој је да тако гледа како 
ећу пустити док ми не обећаш да ћемо се опет видети — одговори Илић енергично, и ухвати девојку 
аше у његовим, па га стегоше, задрхташе опет, и стегоше.{S} Предео је био пуст.{S} Влажна пољан 
 те саже главу.</p> <p>Мисли му пређоше опет на професора.{S} Учини му се као да чује отварање  
 револуцији... и само у револуцији... и опет вам кажем: у револуцији, па ма како ви решили.</p> 
 своју расправу.{S} Неодређена слава би опет залебдела пред његовим очима.{S} Људско срце му из 
е наше школе!...</p> <p>И она је загрли опет присно и свесрдно.</p> <p>Између живота у девојачк 
љне услове.{S} Држава има рачуна да нам опет притекне у помоћ...{S} Ми морамо успети.</p> <p>—  
оши.{S} Радоје уста.{S} Пред њим блесну опет Морава, осветљена сунцем.</p> <p>— Хајдемо, Вишња! 
це разне дужине и дебљине.{S} О багрењу опет бојаџије обесили кануре бојене и небојене вуне, а  
ијатељ, не знајући толико људи, који су опет твоји непријатељи.{S} Ми се сатиремо узајамно, не  
 радим за двоје.</p> <p>— Ти заборављаш опет стварност.{S} То се догађа у драмама и романима.{S 
си с ишчупаним срцем.{S} Шта сад тражиш опет?</p> <p>Брод је ишао час средином Дунава, час се п 
 греје те место метресе, одушевљава те, опија најбр...р...рже...{S} Ето, већ сам пијан. .</p> < 
јала блага музика, отегнути тонови који опијају.{S} Плаве и модре врвице њихале се пред њом и о 
не чује ни једну жалбу — грмио је Илић, опијајући се сопственим речима. — Наша интелигенција се 
есвесно пила миље из ваздуха тога дана, опијала се присуством човека који је ишао поред ње, слу 
епшамо као у бајци.{S} Јесења ноћ ју је опијала, слике у глави обавијале се као паучина; у крв  
ке слободе.{S} С друге стране, круна се опијала са нешто релативног успеха . на Берлинском Конг 
ов поглед ју је заносио, његове речи је опијале, његове руке су је вукле к себи.</p> <p>— Шта ј 
 разливала у ноћи.{S} Девојчино срце се опијало том идилом.</p> <p>Обично приђе Милева Остојиће 
, новине, књижевне листове неуморно.{S} Опијао се њиховим фикцијама, пио и даље тај опасни напи 
но, преваре својом лакоћом и сласти, па опију благо, замагљавајући нашу свест и стварност.{S} И 
о јој је ближи, јер је био практичнији, опипљивији, земаљскији.</p> <p>— То је мој план — трже  
а и живљења једне девојке у паланци.{S} Опис једног излета у Овчарску бању или каква несташност 
дно бескрајно задовољство које се не да описати, како каже чâ Јанко Веселиновић.</p> <p>У овакв 
оглед пређе преко главне стазе, која је описивала једну врсту круга, прелете преко гомиле пепељ 
рича ми како је било кад је била млада, описује ми омладинске беседе код <hi>Златног Крста</hi> 
љених часова!{S} Колико пријатних мисли опколило би га као гомила правих пријатеља!{S} Љубазна  
а тако у ружичастом сјају уличне лампе, опкољена милионима ситних капљица и као контраст старом 
м: постеља застрвена домаћом тканином и опкољена везеним јастуцима, орман од лажне ораховине, т 
ори се.{S} Борба за опстанак усавршава, оплемењава.</p> <p>— Да.{S} Ја то знам.{S} И ја примам  
ти између разних народа и разних епоха, опозиције у срцу једног истог друштва, противуречности  
" /> Поред свег тешког живота у сталној опозицији и борби са властима, стари професор и његова  
ог професора, Јована Матовића, познатог опозиционара, који је осуђен као велеиздајник и сад се  
с маком сваког празника.{S} Ту повучену опозиционарску породицу допуњавале су још две девојчице 
мао стила у чланцима што их је писао по опозиционим листовима? </p> <pb n="14" /> <p> Одушевљењ 
 на човечје месо.{S} Чула се поново она опојна музика из сна.{S} Кроз ваздух су се преплетале о 
љала.{S} Глас часовника наносио јој оне опојне тонове, шапутао полуразумљиве речи.{S} Она несве 
арице.{S} Само, она нађе за добро да је опомене:</p> <p>— Чувај се Чедомира, Вишњо.{S} Он није  
 према утврђеним правилима, кажњавао га опоменом, претио му да ће га казнити озбиљније.{S} Ни ђ 
 мисао, далека, тамна, једва схватљива, опомену га радости са којом је газдарица унела ту прост 
ви би ударили о прозор да весело човека опомену како је пријатно бити у својој кући.</p> <p>— Ш 
нпут се толико задржа да га газда-Митар опомену:</p> <p>— Хајд', хајд', синовче; не губи времен 
 срећан.{S} Какво дрво, пут, бара каква опоменула би га своје другарице.{S} Њено запаљено лице  
њу од Кајиног стана до њене куће; он се опоменуо да је сутрадан неки празник, кад се нема школе 
...</p> <p>Овде се Остојић заустави као опоменут једном унутрашњом примедбом, једним од оних та 
ла лепа, али се супленту није допадала; опомињала га је сувише шара на зиду у девојачкој соби њ 
их је од почетка до краја.{S} Оне су је опомињале мутно познатих места, изазивале слику за слик 
павајте мирно.{S} Нека вас петао узалуд опомиње да је дан свануо...{S} Нимфе ће радити посао ро 
: </p> <pb n="202" /> <p>— Тата се није опоравио још од робије, па не може да издржи тај штрапа 
" /> <head>XVII</head> <p>Вишњина мајка опорављала се из дана у дан.{S} Већ је по мало напуштал 
времена на време.</p> <p>Лазаревићка се опорављала полагано.{S} Њено тело беше изнурено суровим 
ешир врло учтиво, и рече хладно, готово опоро:</p> <p>— Хоћемо ли да се вратимо?</p> <p>— Зашто 
 затвора остарео, поремећеног здравља и опортунист.{S} Ма да је био висок чиновник, није се мог 
чност, њихов џеп, они знају већ вештину опортунитета и хладне крпе за угрејана чела.</p> <p>То  
ечај, а Радоја стрпаше у хапс.{S} Он се оправда.{S} Разлог је био прост; брана и тунел поред ње 
а делу: њен гвоздени закон конкуренције оправдава му свако средство, те постаје једна врста мод 
а, пореза, осигурања од пожара, сталних оправки и поправки.{S} И сад, да се ту усели неки Нишли 
гледати га како иде од куће до куће, те оправља сатове, леми минђуше, подмазује шиваљке.</p> <p 
па по њима набављао робу, чистио метал, оправљао сатове, лемио ланчеве.{S} Стари кујунџија се п 
 волео човека као онај часовник који је оправљао, као ружу коју је калемио.{S} Његова вика није 
другу.{S} Не би осетила, а кућа би била опрана...</p> <p>— Старинске жене, газда-Митре...</p> < 
 руку као нека ружна добричина.{S} Небо опрано јучерашњом кишом плавило се дубоко, у бескрај.{S 
 остаде даље на барикадама.{S} Она није опраштала своме другу ту издају заједничких убеђења.{S} 
ом као место нечастивих.{S} Јован им је опраштао великодушно, говорећи:</p> <p>— Не треба људим 
 упркос свега — посланици не могу да се определе јер се стално налазе у недоумици: да ли да гла 
 одређених ствари нити има за циљ нешто опредељено, она се решавала једнако да му пише.{S} У бр 
настојник.{S} Сав каљав, поцрнела лица, опрљена чела, а веселих, светлих, занесених очију, враћ 
е гостију.{S} Било је међу њима старих, опробаних пријатеља, а било их је и таквих који су рани 
е вољи родитеља.{S} Није слушала савете опробаних пријатеља.{S} Угушивала је глас савести.{S} И 
јкине хаљине, загрца:</p> <p>— Опрости, опрости Вишња.{S} Ја не знам шта радим.{S} Ти ово ниси  
јеве девојкине хаљине, загрца:</p> <p>— Опрости, опрости Вишња.{S} Ја не знам шта радим.{S} Ти  
и на дому.{S} Краљ му је на дан венчања опростио само пола казне.{S} Доцније, дали су му удобни 
ас у подне!{S} Краљ Милан му неће никад опростити.{S} Реакционари су, ваљада, бесни од једа; ми 
 је слика препоручивала молитву, давала опроштај, угушивала себичност, будила све умрле врлине. 
мејкиваше се стидљиво, као да је тражио опроштај што је сиромах.{S} Вишња не замери ништа.{S} О 
буњена, укочена, бледа у лицу и мртвих, опружених руку.{S} У глави јој је било празно.{S} На оч 
ресе те мисли, <pb n="36" /> која ју је опседала, али је глас Чедомиров звонио у њеним ушима, о 
ма весеља.{S} Лица се згрчила, борба за опстанак их наружила.{S} Ретко се види један мушкарац д 
 учинили.</p> <p>— Бори се.{S} Борба за опстанак усавршава, оплемењава.</p> <p>— Да.{S} Ја то з 
г апса.{S} Шта је та Дарвинова борба за опстанак, одабирање, последице наследства?{S} Зар то ни 
француске револуције?{S} Поред борбе за опстанак и свеопштег боја, човек схваћа стање мира и сл 
г.</p> <p>— Ја се озбиљно бринем за ваш опстанак у државној служби — приметио му је директор.</ 
S} Он их је почео у Паризу, пун научног оптимизма, донетог из Србије.{S} Доиста, кад се његов д 
тности.{S} Материјалистички позитивизам оптужује се с много разлога да је хтео претворити свет  
а добра друга; пуче пушка; једна од њих опусти крила и паде у рит; она друга прну у вис, па се  
кнађавала је госпа-Матовићка у пажљивом опхођењу, у слатком и кафи, комплиментима и у киселој ш 
} Имао је на себи плишано одело, црно и опшивено свиленим испустом.{S} Ципеле су му биле потков 
дласку.</p> <p>Хтела му је писати дуго, опширно о себи, о својима, о миру који је нашла у свом  
кудицу, боре се сад за насушни хлеб.{S} Општа чама, вечито јадиковање, стално незадовољство, гр 
дговор пак није се могао скалупити у та општа места, и Вишња би пропала ако би пао у туђе руке. 
пријатељског, свога.{S} Оно је било као општа ђачка кућа, непобедан бедем који је пркосио свако 
 ваздух, нешто пространо, благословено, опште, свачије.{S} Он је од ове крилате речи очекивао с 
реме, за простор, сисаре, преживаре, за опште ствари.{S} Оне су као фењер обешен позади лађе ко 
уштини целокупан народ, његове сталне и опште интересе.{S} У Србији ни сенке од тога.{S} Минист 
и остало само по себи, ако је ко тада у опште мислио шта ће после доћи!</p> <p>У тим идејама св 
> <p>— Ја сам одсудан противник брака у опште.{S} Он је неприродан и неморалан.{S} Неприродан,  
вку савршенијих справа и средстава, и у опште претпостављати, свуда где му је то место, материј 
ао да у целој земљи постоји као осећање општег банкроства.</p> <p>— Милисав је анархиста — обја 
сао, пружа му подстрека за велика дела; општење са њом даје радости, одмора, утехе, а не нове н 
понављао у себи:</p> <p>— Општи ниво... општи ниво!...{S} Није то рђаво.{S} Човек има своју кућ 
алим ногама.</p> <p>— Општи ниво!...{S} Општи ниво! — понављао је без везе.</p> <p>Изнад обале, 
д тог коња са пропалим ногама.</p> <p>— Општи ниво!...{S} Општи ниво! — понављао је без везе.</ 
арица рекла и понављао у себи:</p> <p>— Општи ниво... општи ниво!...{S} Није то рђаво.{S} Човек 
вета и саме себе: ја сам се спустила на општи ниво.</p> <p>Илић не одговори ништа.{S} Били су д 
јући десно-лево.</p> <p>— Спустио се на општи ниво! — осмехну се Илић.</p> <p>Није се смејао ар 
трах да ћеш бити каткад несрећна; то је општи закон; свако је несрећан овда онда.{S} Оно од чег 
је, где се велика смелост не поклапа са општим скептицизмом.{S} Код нас би Наполеон <pb n="286" 
корист републике...{S} Од патриота бежи општим људима: да благо ти будет и да долгољетно поживи 
ли, белиле су се у озеленелој трави.{S} Општина је била посадила нешто дрвећа, али као што је т 
штедео никога: свога оца ни председника општине, партију на влади ни друштво у којем је говорио 
вао је велосипедско друштво, утицао код општине да се праве вештачки бунари, поправљао женама м 
/quote> <p>Сунце је било још високо.{S} Општинска утрина је дрхтала под његовом сребрнастом све 
утијом палидрваца, обилази варош и пали општинске фењере, истакнуте на тробојним дирецима по ћо 
с прозора кад прођу њиховом улицом, док општинске липе бацају густе сенке око њих и заносе глав 
 жене, правио слатко лице.{S} Узалуд је општински ћата избријавао подбрадак и расипао комплимен 
 прецепи.{S} Ускоро затим залупа улицом општински добош на узбуну.{S} Варош се избуди.{S} Река  
малости, од многих државних, окружних и општинских дажбина.{S} Свет даје и последњу цркавицу, а 
чан мрак.{S} Улице, изроване због неких општинских радова личиле су на низове ископаних рака.{S 
а у башту.{S} Зидови су били тапетовани оранџастом хартијом, по којој је насликано неко фантаст 
д јела, два три јасена, широко лишће од ораха и букет процветале зове.{S} Горе, надносило се не 
} До зида се налазила једна постеља, од ораховине као и сточић, пространа супружанска постеља,  
 они лепи зидни часовници у рамовима од ораховине, <pb n="232" /> златни ланчеви, будилници што 
ољена везеним јастуцима, орман од лажне ораховине, талијанска династија на дувару и умиваоник о 
ка му даде место главног уредника свога органа.{S} Знаци народне љубави пратили су га улицом.{S 
без којих се не могу замислити поједине организације; треба од ове оријенталне сатрапије начини 
езе с оближњом вароши и даљим пијацама, организовати сталну бригу за народно и сточно здравље,  
ан и неморалан.{S} Неприродан, јер се у органском свету не зна за такву везу; неморалан, јер се 
на у сред пролећа, кад се око нас осећа оргијање природе и ми зажелимо, с једним болним осећање 
утку студент се сети Беле, и, поред све оргије страсти, начини упоређење између те две девојке. 
цији, у нереду, у анонимној тиранији, у ординарној лицитацији која се лажно зове <hi>влада наро 
ити поједине организације; треба од ове оријенталне сатрапије начинити правну државу.{S} Ја се  
о пијаци, киселили сами, куповали их по оријенталским ресторанима, али никако да буду онакве ка 
а, свађала <pb n="128" /> се да се кућа орила од њене вике.{S} Време јој је пролазило у беспосл 
 тканином и опкољена везеним јастуцима, орман од лажне ораховине, талијанска династија на дувар 
, опет до зида стајала су два скупоцена ормана, изолучена при врху, оштећена употребом на некол 
 <pb n="10" /> књига.{S} На врху једног ормана стајало је попрсје Вука Караџића с фесом на глав 
 Караџића с фесом на глави.{S} Десно од ормана, на сточићу уметничке израде, налазила се у злат 
ан окна, метнуо ролетне, набавио велике ормане, споља лак, а унутра сомотска постава.{S} Дућан  
од паметних људи вешт споразум, смишљен ортаклук, где свака страна уноси одређене користи: поло 
и поморанџе по Авали, тако се не можемо оружати „знањем целе епохе“, како ти хоћеш.{S} Морамо с 
афа и певао колико га грло доноси једну орфеумску песму која је тада била у моди.</p> <p>— Овом 
енути, неудата, остављена.</p> <p>То је ос зујао у чокоту.</p> <p>— Бесмислице! — рече у себи д 
данас сахранио?</p> <pb n="169" /> <p>— Осам — одговори кратко човек с дугачким носем, не дижућ 
ала куда иде.</p> <p>На неком сату изби осам.</p> <p>Она погледа око себе.{S} Налазила се у јед 
ав... није она све у животу.{S} Ја имам осам испита на врату.{S} Глава ми бучи, хоће да прсне.< 
о београдско небо.{S} Могло је бити око осам часова.{S} Ноћне паре блуделе су већ кроз атмосфер 
агику.{S} Ступио је у политику почетком Осамдесетих година.{S} У то доба, довршавала су у Србиј 
мену наша старија литература.{S} Својих осамнаест година, колико је имала пред свадбу, провела  
ј ја да се чува.{S} Мисли да јој је још осамнаест <pb n="178" /> година — настави да се љути пр 
ли.{S} У колико је излагао појединости, освајала га је чама, досада, мрзовоља.</p> <p>— Ето так 
потоци нови, безимени, брзи.{S} Пролеће освајало, живот се обнављао, на ранама се хватали ожиљц 
тим, Вишња, здрава као планинска биљка, освести се брзо после првих дана ове муке.</p> <p>— Ја  
09" /> <p>— Шта ја ово чиним од себе? — освести се она, и скочи са постеље као да се брани од н 
е сусрећући једна другу.</p> <p>Илић се освести потпуно пред том сликом.{S} Цело његово поштење 
ети Зекиних голаћа, да је ту био рањен, освестио се у неком потоку два дана после битке, па как 
 пао у трећем разреду из два предмета — освета реакције! како је смело тврдио — те га је Илић п 
ов понос је страдао, његово срце желело освете.</p> <p>— Јесте ли ви срећни, господин-Илићу? —  
.{S} Руке јој гореле.</p> <p>Њена мисао осветли јој за часак преживели живот.{S} Вишња виде Бео 
р, који ће се појавити на његовом небу, осветлити га чаробно за који тренутак, па се после изгу 
не су као фењер обешен позади лађе који осветљава пређени пут, а ни корака унапред јер се живот 
ису имали среће.</p> <p>Лампа у соби је осветљавала рђаво.{S} По кутовима се дизао мрак.{S} Нас 
 по једна централа, чије би струје ноћу осветљавале нашу варош, наша села, путове, а дању покре 
 за један облак, бацало зраке и чаробно осветљавало парче неба које се видело, неколико суседни 
лих, светлих облака.{S} Сунце је снажно осветљавало предмете на које је падало, али није било в 
е уста.{S} Пред њим блесну опет Морава, осветљена сунцем.</p> <p>— Хајдемо, Вишња! — зашкрипа м 
Горе, надносило се нешто неба, с групом осветљених облака око бледог азура.{S} У оближњој касар 
о у модрим трубама ка чистом плаветнилу осветљеног неба, њега обузе једно јако, немирно осећање 
м доцнијом женом?{S} Да ли осети жеђ за осветом или свирепо задовољство што су сад сви троје не 
 војске која иде у помоћ, као поклич на освету, на буну.{S} Што му се допадало у тим тренутцима 
Нове цитаделе романтизма дижу се против освештаних <pb n="296" /> истина као против неког интел 
 /> жртвовати све, живети тако да нико, осем њеног мужа, неће моћи рећи:</p> <p>— Она је била м 
вароши указа се Морава бистра, умиљата, осенчена зеленим рубом подривене обале.{S} Тада се изви 
раварских станова с прозорима до земље, осенчени шљивацима.{S} Још даље, указивала се црвена си 
 на младог човека, те кад изађе од њих, осети како му се груди надимају од неког осећања непозн 
 што је голо од <pb n="134" /> руке, да осети њу целу, обешену о њега.{S} Девојка притисну руко 
та оним присним сажаљењем, које може да осети само жена према жени, шапташе јој матерински:</p> 
да прсну, а прстима затеже косу тако да осети како му се кожа одваја од лубање.{S} Један глас и 
им, Бескрајним.{S} Ја се враћам срцу да осети оно што мисао моја није могла сазнати.</p> <p>Зар 
 n="290" /> затворише њена уста.{S} Она осети бол, готово физички, онај исти који је осетила ка 
 је у њој по руски!{S} Млада девојка не осети кад дођоше до њене куће.{S} Би јој тешко да преки 
зненада, био тако јак, суров, да она не осети одмах сву његову тежину, не схвати сву своју неср 
баци на студије врло озбиљно.{S} Али не осети више ону сласт студентског живота, коју је осећал 
еваца кречало је по селу.{S} Девојка се осети слободнијом у присуству ове стварности.{S} Негде  
е настојавао Остојић.</p> <p>Девојка се осети донекле увређена, те подиже главу.{S} Њен поглед  
ше одвише тешка за њено срце.{S} Она се осети сама усред тих занетих девојака занемарене тоалет 
 се девојка борила да се код своје куће осети као код своје куће.{S} Она је била изашла из уско 
још једанпут те стихове! — рече Бели, и осети како му цело тело дрхти, а на срце му наваљују ра 
ана са његовом доцнијом женом?{S} Да ли осети жеђ за осветом или свирепо задовољство што су сад 
м сам.</p> <p>Хтеде још нешто рећи, али осети да му глас дрхти.{S} Једно јато врабаца крештало  
 као и многима другим.{S} И млади човек осети се крив што узнемирава то тихо језеро здравих жив 
ила главу.{S} Хтео је да опет под руком осети њено тело, да се утопи у разблудни осмејак њених  
 је изазивала уста друге девојке.{S} Он осети готово перверзан занос од те смеше поезије, успом 
>Она приближи своје лице његовом.{S} Он осети мирис њене косе и спусти руку на њено раме.{S} Он 
мена и обеси се сва о његов врат.{S} Он осети поново њене усне на својим устима и њене груди ут 
ен глас је дрхтао и био искрен.{S} Илић осети извесно сажаљење према тој размаженој девојчици.{ 
 одговори девојка узбуђено.</p> <p>Илић осети да је сад дошло оно велико, оно страшно, језиво ш 
{S} Њени се образи запламише.{S} У срцу осети топлину.{S} Успи уснама и рече:</p> <p>— И Чедоми 
твеним очима, како све иде у пропаст.{S}Осети да му се гуша стеже, очи почеше да га сврбе, и ње 
</head> <p>Кад је Вишња стигла у Чачак, осетила је тек ту сву супротност између живота који је  
тиснуо главу на њене груди, на тело.{S} Осетила је тај загрљај као жив.{S} Свест јој се губила. 
а нестрпљења; она дотле није била никад осетила ове болове и ове сладости.{S} Чудила се тој нес 
р или хаљину у моди.{S} Бела није никад осетила муку од материјалног живота.{S} Новац је за њу  
 бол, готово физички, онај исти који је осетила кад јој је узео први пољубац.{S} Она га одгурну 
ну собу данас, па сутра другу.{S} Не би осетила, а кућа би била опрана...</p> <p>— Старинске же 
или ударили лево? десно?{S} Шта су тада осетили?{S} Ко то зна?{S} Ко ће то рећи?{S} Ни они сами 
ке куће.{S} Они су још у десетој години осетили наличје живота.{S} Култура им је показала само  
а.{S} Занесени у своју лепоту, они нису осетили да је нестало лепог дана.{S} На земљу је била п 
ајне; кадгод, чини ми се, успем, и тада осетим једно бескрајно задовољство које се не да описат 
Главу је спустио, очи затворио.{S} Није осетио или није водио рачуна кад се кола напунише.{S} Р 
оворима.</p> <p>Никад Илић није јасније осетио два човека који су живели у њему; један: миран с 
head> <p>Кад се нашао тако сâм, Илић се осетио нелагодно.{S} Ипак се брзо прибрао.{S} Имао је п 
 као тиранина чију је сурову владу рано осетио.{S} Он је желео да има новаца да би осигурао сло 
 То је трајало неко време.{S} Изненадно осетио би да га нешто вуче к њој.{S} Хиљада ствари, бли 
у и сад очајаваш.{S} Не треба бити тако осетљив на неприлике у животу.{S} Ти си млад.{S} Треба  
м обзирима, онај који воли једну жену и осећа је поред себе живу, пада у грозницу пожуде.{S} По 
ких дана у сред пролећа, кад се око нас осећа оргијање природе и ми зажелимо, с једним болним о 
открије, поред царства мисли, скровиште осећаја.{S} Он је успео да се она врати у Београд.{S} А 
себе самог...{S} Ко ће рећи икад гомилу осећаја, мисли, слика, успомена, које се прегоне у чове 
.{S} Међутим, мучио га је сукоб његових осећаја: његове љубави према Вишњи и његовог љубакања с 
и Бела нема према њему изузетно дубоких осећаја.{S} Нешто више, она му је изгледала неспособна  
ле је.{S} И као да се хтела отрести тих осећаја, рече својој другарици;</p> <p>— Како народ пог 
>Девојка понови песму мирно, не слутећи осећаје које је изазивала.{S} Тада он дохвати књигу, ба 
дно, осећајући да му се срце пуни неким осећајем, који није могао тачно одредити. — Ви сте тако 
 дрхти, а на срце му наваљују разнолики осећаји, од тихе носталгије што смо пустили срећу да од 
скала у ушима.{S} Обузимали су га чудни осећаји да цепа, да мучи, да се свети на тој девојци ко 
буђености.{S} Њу дотле нису походили ти осећаји прижељкивања; у њеним прсима нису се чули ти уд 
жи целу пирамиду друштва и који најтеже осећају њен терет.</p> <p>Вишња је волела да слуша те г 
.{S} За првипут, девојка се подаде томе осећају, голицавом, узбудљивом, слађем од свега што је  
де својим мрежастим очима!{S} Ипак, оне осећају топао ваздух, светлост, огроман простор, слобод 
 задовољан и нико сигуран.{S} Најако се осећају тегобе од неродице, од учмалости, од многих држ 
ржњом, помешаном са нешто зависти, коју осећају слаби према јакима.{S} Он је у новцу видео силу 
 <p>— Да, Бела — одговори он, слободно, осећајући да му се срце пуни неким осећајем, који није  
 о својим сумњама.{S} Чим би га видела, осећала се пред њим разоружана.{S} Он је знао толико ст 
 стварима.{S} Поред све равноправности, осећала је да ипак није једнака својим друговима.{S} Ни 
Ако остане с Чедомиром још за тренутак, осећала је да се неће моћи савладати, да ће бризнути у  
говори, и тек тако, гледајући у страну, осећала се сигурна у његовом присуству.</p> <p>А Радоје 
ла колико воли Чедомира. <pb n="149" /> Осећала је да је њено цело биће везано за њега.{S} Њено 
ица о Радоју допала јој се посебице.{S} Осећала је дубоку захвалност према младом земљаку који  
зориној купала безбрижно, разблудно.{S} Осећала се нека јака воња на влагу, зној, на човечје ме 
} Грађевина се срушила.{S} Она се збиља осећала као човек који је био заспао у неком напредном  
а је избегавала ова миловања, као да је осећала да се цела љубав не састоји од пољубаца.{S} Она 
а бранити себе помоћу других.{S} Она је осећала просто да је урадила нешто што није требала учи 
ј је тешко и пријатно.{S} Тешко, јер је осећала нешто ново у себи, нешто јаче од ње, непознато, 
е ону сласт студентског живота, коју је осећала прве године.{S} Чинило јој се да је не предусре 
тно.{S} Имала је доста друштва.{S} Није осећала Чедомирово одсуство.{S} Нарочито је ишла код је 
чинио тако близак, тако присан.{S} Није осећала пред њим никаквог стида.{S} Хтела је да му се п 
зир чувања тајне.{S} Вишња се опет није осећала у праву да затражи та објашњења.{S} Шта је она  
 све неке мађије.</p> <p>Доиста, она се осећала као очарана.{S} Илић јој се чинио тако близак,  
.{S} Било је прехладило.{S} У вароши се осећала извесна живост. <pb n="64" /> Сељаци се враћали 
</p> <p>Вишња је слушала те разговоре и осећала се све неугодније.{S} Њене мисле купиле су се о 
} Ћерка једног трговца, она је несвесно осећала колико је висока цена Радојевим чворнатим рукам 
о мантија у попа.</p> <p>Вишња се добро осећала на Великој Школи.{S} Академска слобода јој је п 
у реч за њу, девојку која је своју ману осећала све дубље једно што је пристизала на снагу, те  
у на енглеска и талијанска дела.</p> <p>Осећала се слободна, зрела, цела.{S} Како јој је сад из 
> <p>— Не, не могу.{S} Журим се.</p> <p>Осећала је како јој је тешко у души.</p> <p>Грло ју је  
ни Јован не рече ништа.{S} Они су обоје осећали Белину сакатост као своју кривицу — јер је још  
здух је био провидан и благ.{S} Није се осећало ни најмањег ветра.{S} Све око њих изгледало је  
топлина јаке дневне припеке.{S} Ипак се осећало нешто свежине од ветра који се дизао са запада  
 Јованово да се његово присуство готово осећало у кући.{S} Млади човек не хте покварити ово при 
убили оштре контуре.{S} Нешто загонетно осећало се у природи.{S} У исти мах, око срца јој било  
— једва чујно прошапта девојка — али ја осећам нешто јаче од мене, нешто неправедно, немилосрдн 
и му ћерка.</p> <p>— Ја говорим оно што осећам.{S} Ја сам увек говорио истину.{S} И ја вам каже 
ђа пред сваким старијим, да крије своја осећања, да се одриче својих мишљења и да се вечито пов 
 тако срећни.{S} На срце су му навирала осећања од пре годину дана, меке, наивне мисли по мало  
S} Она је била као створена за нормална осећања жене.{S} Све је било ту да та жена постане једн 
лац, а изгледа ми да се овде нема већег осећања удобности, лепоте, <pb n="30" /> културе једном 
сети како му се груди надимају од неког осећања непознатог, неодређеног.{S} Корачао је улицом,  
пча хаљину до дна.</p> <p>Гомила разних осећања испуњавала је сад њену душу.{S} Као врхунац све 
оенкаре наслања се у геометрији више на осећање него на разум.{S} Иде се чак до физике, појављу 
згледа као да у целој земљи постоји као осећање општег банкроства.</p> <p>— Милисав је анархист 
} Ништа није било кадро изменити дубоко осећање морала који јој је несвесно улила старинска кућ 
које се обавијало око ње.{S} Неко тешко осећање савијало јој се на срце.{S} Њена душа је дрхтал 
ог неба, њега обузе једно јако, немирно осећање, слично болу за домовином.{S} У његовој природи 
да му нема најбољега што је имао.{S} То осећање прогнанства прелазило је у неку врсту фикс-идеј 
 природе и ми зажелимо, с једним болним осећањем, да и ми полетимо безбрижно као лептир, да раш 
е их нема.{S} У исти мах, супротно томе осећању празнине, обузе је страх да не сретне једног чо 
 он није био човек који се подаје првом осећању, па намаче качкету на чело, распали лушу и, одм 
ичног.{S} Илић се осећао понижен у свом осећању културног човека.{S} Планови о повратку на стра 
цена Радојевим чворнатим рукама.{S} Том осећању придруживало се поштовање које су јој уливале њ 
е.{S} Бела је тражила задовољство не по осећању него по памети, изазивала ове тренутке, пила њи 
 одрпанице.{S} Кад би се кола напунила, осећао је са̑м и кретао се без команде.{S} Сирото кљусе 
але друге мисли, обузимала га је ватра, осећао се задовољан што је ту, поред ње, што је она бли 
ено.</p> <p>Илић се у почетку снебивао, осећао се као на терету, на сметњи.{S} После се навикао 
ад.{S} А мучно, што је, можда несвесно, осећао да је он сувише мали да би могао припомоћи тој п 
сту фикс-идеје, море, мучног лудила.{S} Осећао се истрошен, утучен; по целе ноћи није могао зас 
о једно дело с научним претензијама.{S} Осећао је да стари, није волео да му се противуречи и д 
ћи.</p> <p>Младић не одговори ништа.{S} Осећао је да ће доћи нешто горе, нешто страшније од увр 
ле се враћао, седао поново за посао.{S} Осећао је инстинктивно да му је тај рад једини ослонац  
 му се учини још ближа што се тога дана осећао изузетно увређен од стране Вишње.{S} Био ју је в 
ачела строгог социјализма.{S} Он је сад осећао потребу вишу од те негације данашњег друштва.{S} 
ивности, анархизма и вртоглавице, он је осећао ипак да му све више препрека спутавају корак у н 
ко речи захвалности, па стаде.{S} Он је осећао свој лажни положај према тој девојци коју је вол 
<p>Чедомир заусти да каже онако како је осећао:</p> <p>— Ја сам одсудан противник брака у опште 
 тражи целокупност своје среће, Илић је осећао да ће та срећа било једним, било другим избором  
је принуђен, против све зловоље коју је осећао, да прати нови покрет да би га могао сузбијати.{ 
тњега сунца.{S} Гледао ју је; у срцу је осећао као неку песму, радост што је види, што је ту по 
е паркове, брда, шуме.{S} Ни ту се није осећао срећан.{S} Какво дрво, пут, бара каква опоменула 
љу, чежњивом и стидљивом, коју је дотле осећао према Вишњи.{S} Затим, чинило му се понекад да н 
.{S} И тада не би био срећан, јер би се осећао крњ, сакат, јадан, недостојан да живи.{S} Он ниј 
и доиста против његове воље, па ипак се осећао кривим.{S} Поштење му је налагало бар да извести 
 рачуна да те частим.</p> <p>Чедомир се осећао уморан, сметен, изнурен.{S} Ћаскање пијаног мудр 
лицемерног и грубо себичног.{S} Илић се осећао понижен у свом осећању културног човека.{S} План 
онос културног човека који је млади муж осећао у самом себи.</p> <p>То су били тешки тренутци.{ 
о преко младе Чачанке.{S} Да ли се ипак осећао срећан?{S} Пре свега, јасно му је било да не вол 
ало је почети све из нова.{S} Али се он осећао неспособан за тај напор.{S} Његова мисао је била 
ла варош радила је око њега, само се он осећао неспособан за најмањи покрет.{S} Он није живео,  
пећи је пуцкарала ватра.{S} Човек се ту осећао добро <pb n="140" /> као у топлом гнезду.{S} Дуб 
 витак, упечатљив, увек будан, он се ту осећао као риба која је из плитке барице доспела изнена 
мо на себе, радити за своје испите и не осећати ништа.{S} Али није могао.{S} Усред читања, кад  
 посао робова!"</p> <p>— Збиља, како се осећаш у Чачку? — трже се сајџија из ових сањарија.</p> 
 жена.</p> <p>— Не знате ви те ствари — осече се Вишња за први пут. — Ја сам еманципована девој 
си се борио.{S} Убијен је краљ тиранин, осигурана је слобода штампе, уставом су дате све грађан 
лаћања дуга код Управе Фондова, пореза, осигурања од пожара, сталних оправки и поправки.{S} И с 
цима Србије као државе и земљорадничком осигурању, о којем је писао једно дело с научним претен 
па пређе на своје дело о земљорадничком осигурању.</p> <p>Његовој жени је годило јако да постан 
раз.{S} Саставио је законски пројекат о осигурању сељака од града и стоке од помора.{S} Успео ј 
тио.{S} Он је желео да има новаца да би осигурао слободу кретања, да би радио само оно што воли 
 наследства — говорила је — па ће ти се осигурати издржавање све док не свршиш школу, као и мен 
треба да му га она враћа тиме што ће му осигурати безбедност у селу, олакшавати му везе с оближ 
рпског језика је имао стално двојку.{S} Осим тога, задоцњавао је на часове, трошио много времен 
hi>.{S} На њега налетише црне мисли као осице.{S} И као да се хтеде одбранити од њих, он поново 
оворио.{S} Није јој тада измицало да он оскудева понекад у јаким аргументима, да су његови закљ 
ружио с првом врстом својих вршњака.{S} Оскудевали су му за то васпитање и средства.{S} Отац му 
болесна, да ти школа није тешка и да не оскудеваш у чему.{S} Волела би да те види, па дођи ако  
е рећи свет кад те виде саму.</p> <p>Та оскудица слободе падала јој је најтеже.{S} Читала је књ 
еља, кињење од стране власти, свакојаке оскудице и понижења, те одложи час, и хтеде се вратити. 
} Села, у којима се никад није знало за оскудицу, боре се сад за насушни хлеб.{S} Општа чама, в 
у војсци, трудио се да надокнади дамама оскудицу у каваљерима и био је заиста диван са својим,  
ћ је заборављао незгодни случај и своју оскудицу.{S} И они се вратише у варош још веселији него 
кне гвоздени мост и изгуби се негде око оскудног зеленила на острву Циганлији.{S} Пред вече, ка 
 пруге на зиду суседне куће, на коју се ослањао кров пјане кафане.</p> <p>Унутра је врило као у 
ко паса.</p> <p>Тада Вишња покуша да се ослободи, стежући му у исти мах руку јако.</p> <p>— Не, 
ашем схватању, пошто нико не зна да нас ослободи потреба наше природе?</p> <p>Вишња је слушала  
били ти напори, ради њега је хтела бити ослобођена жена.{S} Нашто онда еманципација, нашто соци 
требају жене на висини наших дана, жене ослобођене свих предрасуда, жена-човек да се тако израз 
ању, откивање гвожђа и несигурне кораке ослобођеникове који пролази без бриге поред наоружаног  
оних наших неписмених државника из доба ослобођења.</p> <p>— Пиши јој — рече, застајкујући на с 
 дубље у собу, стави руке на кукове, па ослови студента нешто извештаченим гласом:</p> <p>— Леп 
је инстинктивно да му је тај рад једини ослонац што му је остао.</p> <p>Лево, на столу, стајала 
истри немају иза себе никаквог солидног ослонца, остављени су милости законодавног тела.{S} Да  
 сазнати како се те ствари догађају.{S} Ослушкивао је челични хук шиваће машине, студирао физио 
сети њено тело, да се утопи у разблудни осмејак њених усана, да се заборави и преда њеном загрљ 
дминистрације око потребних докумената, осмејкивао се подругљиво на љубазности што се чиниле бу 
лашен узвик у пролазница.{S} Београд се осмејкивао у изненадној и пролазној топлини као старац  
ебати, па да узајми.{S} Он то призна, и осмејкиваше се стидљиво, као да је тражио опроштај што  
.{S} Ретко се види један мушкарац да се осмејкује.{S} Успети, само успети, успети по сваку цену 
!</p> <p>И Илић се смејао.{S} Њихови се осмеси сусретоше, њихова се лица приближише, њихове се  
ех је још играо око Вишњиних уста, блед осмех, налик на грч.</p> <p>Она приближи своје лице њег 
е узимао њене ситне префињене црте, њен осмех мачкице која се умиљава, њену несташну веселост;  
p> <p>После се поново погледаше.</p> <p>Осмех је још играо око Вишњиних уста, блед осмех, налик 
о.</p> <p>— Спустио се на општи ниво! — осмехну се Илић.</p> <p>Није се смејао арапу, сажаљевао 
"66" /> <p>— Јадно је то право, Вишња — осмехну се Радоје сажаљиво. — Наша Велика Школа зна сам 
ић.</p> <pb n="158" /> <p>— Не, нисам — осмехну се она. — Можда сам мало уморна...{S} Пхи, али  
а прибра своју снагу, намршти се, па се осмехну презриво:</p> <p>— Којешта!{S} Докле ћемо бити  
се с пуном шаком новина.{S} Министар се осмехну.</p> <p>— Баш си геџа! — пребаци Матовићка <pb  
е иду у сусрет победи.</p> <p>Младић се осмехну као на неки свој <pb n="77" /> успех.{S} Он је  
што ћу од сад бити баба.</p> <p>Илић се осмехну кисело.</p> <p>Госпођа га загрли поново.</p> <p 
тељи — одговори девојка.</p> <p>Илић се осмехну скептички.</p> <p>— Да... да, пријатељи!... — п 
S} Ниси ваљада нихилист?</p> <p>Илић се осмехну;</p> <p>— Не знам.{S} Назови ме како хоћеш.{S}  
/p> <p>— Ти си удата? — рече јој Вишња, осмехнувши се, па покуша да се метне у у њено расположе 
е појави, као у магли, Белина глава, са осмехом размаженог детета и шишкама по челу, које су се 
 с нешто старинске грације и с ласкавим осмехом, који прели цело њено лице, чак до подвољка и ш 
лада девојка заспа са једним ђаволастим осмехом који дотле није био додирнуо њене усне.</p> <p> 
аве, црне, мокре очи, нечег детињског у осмеху што му га је извајала добра нада и што се чудно  
јка ступи напред.{S} За њом пође Илић и осмотри је целу.{S} Видео је сад јасно што синоћ у мрак 
, где је рад мањи, а плата већа.{S} Они оснивају <hi>таншуле</hi>, састављају певачка друштва,  
тем и покуша да одвоји стране што су се оснивале на материјалистичком схватању, гунђајући;</p>  
ничености.</p> <p>Кућу су реновирали из основа.{S} Ту је главну реч водила госпа-Клеопатра.{S}  
ањи део остао је у Групи.{S} Остали пак основали су радикални клуб.{S} Међу овима је био и Чедо 
p>Радоје је радио и ван своје радње.{S} Основао је велосипедско друштво, утицао код општине да  
, а нападао је на оно што је главно, на основе и темеље, у које се мало ко пача.{S} Млади часов 
убликанцима, који се у то доба борбе за основна грађанска права нису разликовали један од друго 
ио нове видике.{S} Њене смешне грешке о основне ствари праштао је великодушно.</p> <p>— Па што  
природњака, философа и математичара, на основу којих је хтео решити свој проблем. — Изникнуће м 
VI</head> <p>Радоје Остојић је успео да оснује акционарско друштво за експлоатацију Моравине сн 
адости, њен пасуљ с пастрмом, скуван на особен начин, <hi>чокалиски пасуљ</hi>, с много паприке 
већина људи крију своја уверења и своје особине.</p> <p>— Шта да вам кажем, госпођо!... — рече  
/p> <p>Девојка се уједе за усну.{S} Крв осоли њену пљувачку.{S} Навуче покривач до уста, окрену 
 жена је још твоја.</p> <p>Он покуша да оспори њен разлог; наведе да је парница поведена, да ће 
 месечине?</l> </quote> <p>Лазаревићева оста сама.{S} Беше набрала пуно наручје цвећа, те потра 
улеваром Краља Александра.</p> <p>Вишња оста тако за један тренутак.</p> <p>— Буржоа! — рече пр 
 Она несвесно збаци са себе покривач, и оста тако, изваљена на леђа, полуоткривена и дишући дуб 
кање пијаног мудраца занимало га.{S} Он оста до зоре пијуцкајући <pb n="172" /> шљивовицу.{S} Р 
говори младић тврдоглаво.</p> <p>И тако оста.</p> <p>Није Радоје мрзео школу.{S} Вишња је то зн 
ad>XXV</head> <p>Кад Вишња оде, Чедомир оста за један тренутак гледајући у правцу где се она из 
ајку и сестру: <pb n="7" /></p> <p>— Та остав’те човека!...{S} Пробисте му уши вашом дреком.</p 
 ћерци додао је:</p> <p>— А ти, фрајла, остави се Београда у Чачку.</p> <p>По вечери, Вишња је  
овољно било другом човеку за цео живот, остави све друго.{S} Кад се кола хтедоше кренути, Бела  
— Онда ником ништа.{S} Боже здравља!... остави ти то мени... ви се људи не разумете у тим ствар 
оново у тих живот одакле си и дошла.{S} Остави пук и друштво нек сами воде своју бригу.{S} Ти ћ 
и бледа?</p> <p>— Не, није ми ништа.{S} Остави ме, мајко...{S} Ено, зове те служавка.</p> <p>Он 
е испите.{S} Али нећу да се преучиш.{S} Остави данас те књиге — додаде весело. — Одмори се, бож 
оно дође што ти рекох, онда...</p> <p>— Остави ту пушку.{S} Не ваља је показивати у пијаном дру 
обу, поче да помаже око ручка.</p> <p>— Остави то, Вишња — рече јој мајка кад је виде како пота 
ребила поврће, кувала запршке.</p> <p>— Остави, дете — бранио јој је отац да то ради.</p> <p>Пр 
ње.</p> <p>Бела згужва новине.</p> <p>— Остави те глупости, бог с тобом!...{S} Говоримо о нечем 
 пословима.{S} Решавао се с муком да је остави.{S} Једанпут се толико задржа да га газда-Митар  
вани, где душа само додирне душу, па је остави да сања започети сан, и пољупци где тело дише да 
ва три су мушкарци.</p> <p>Али Вишњу не остави спомен на оно што јој је Каја рекла пре толико г 
е на усне, већ на ону румен по образу и остави младићу утисак глатке коже и нечега чистог.</p>  
оже имати врло тешких последица.</p> <p>Остави шеталиште, и упути се ка универзитету.{S} Старин 
епрека спутавају корак у напред.</p> <p>Остави рукопис и погледа тужно кроз прозор.</p> <p>Напо 
а предала би се судбини на њеном месту, оставила да време реши нерешљиве ствари, донесе мелем н 
ђивала свога земљака са човеком кога је оставила у Београду, који је такође имао велика одушевљ 
n="227" /> <head>XXI</head> <p>Вишња је оставила универзитет и отишла за учитељицу.{S} Случајно 
не младе са обореним очима, које нам је оставила у спомену наша старија литература.{S} Својих о 
нако да му пише.{S} У брзини с којом је оставила Београд није јавила ником о свом одласку.{S} Т 
ба за Београдом и младићем кога је тамо оставила.</p> <p>— Што ми не пише! — чудила се девојка  
.{S} Њена права симпатија била је давно оставила домазлук и више се није враћала.{S} Њен дух је 
ала, погледала је на врата где је синоћ оставила венац.</p> <p>Он је стајао на истом месту, нед 
их београдских кућа, зависних од владе, оставиле изненадно, на пречац, демонстративно, што јој  
 добра раса.{S} Само му треба поуке.{S} Оставимо модерне жене нека брину своје бриге, па заглед 
аши карактери, наше неједнаке тежње.{S} Оставимо, дакле, прошлост.{S} Она се не врати, ма је зв 
 као и с пливањем; научи се кад куражно оставимо плићаке.{S} Јер најзад, нашто вечито трчати за 
 трбух.{S} Рекао јој је да се не брине, оставио листу на сто, легао и заспао.</p> <p>Мисли му п 
и на којој се зауставио, склопио књигу, оставио је у крај свога стола, уредио краватну, погледа 
о? — бунила се она.</p> <p>— Ко је кога оставио? — одговарало је нешто у њој, нешто скривено, т 
о је великодушно.</p> <p>— Па што ме је оставио? — бунила се она.</p> <p>— Ко је кога оставио?  
ана није била више шипарица какву ју је оставио.{S} То се примећавало по деловима тоалете, у ко 
âм мислио.{S} Раскид са породицом му је оставио празнину коју је Вишња неосетно попуњавала.{S}  
 хтеле рећи:</p> <p>— Да дивног сна!{S} Оставите ме да сањам.</p> <p>У том тренутку студент се  
 нарочито помагао газда-Митар.</p> <p>— Оставите ви Радоја — говорио је грађанима, који би дава 
</p> <p>— Да подгрејем вечеру?</p> <p>— Оставите.{S} Имам вечерас много да учим.</p> <p>Газдари 
ужину једног живота.{S} Те циљеве треба оставити деци срећнијих народа.{S} Они су за нас још лу 
кања.</p> <p>— Тако ћеш, једном, и мене оставити — одбијала је његова умиљавања — и чудити се.. 
о престајало куцати.{S} Белу није могао оставити.{S} Она је била ту, она му се нудила, љубила г 
попуштала.{S} Запретила сам им да ћу их оставити, да ћу их се одрећи.{S} Јест... „Одрећи ћу вас 
очетка!</p> <p>— Нема шта да чекамо.{S} Оставићемо Београд, Србију.{S} Отићи ћемо у Црну Гору,  
 бесни од једа; министри нису чекали ни оставка да им се уважи; њихови кабинети зврје празни; к 
стајали су озбиљни сукоби, подносиле се оставке, очекивао се неминован расцеп.{S} Та прилика до 
упак, схватила га као скандал и поднела оставку.{S} Председник кабинета, који се налазио на стр 
 своју погрешку, укиде оба закона, даде оставку на свој положај и премину са скромном пензијом  
шивала је глас савести.{S} И, он је сад оставља...</p> <p>— Без једне речи, као да нисам жива!  
за који тренутак, па се после изгубити, остављајући студента да иде својим путевима.{S} Она је  
ог канкана пред толиким светом, није је остављала.{S} Глас часовника наносио јој оне опојне тон 
ицу.{S} Па и сутрадан, та га мисао није остављала.{S} Док је свештеник певао: „Исајије ликуј... 
> <p>Воз је јурио, измицао из Београда, остављао последње куће.</p> <p>На оном месту, близу ост 
а.</p> <p>Ти заборави су му пријали.{S} Остављао је, као сви слаби људи, времену, каквој повољн 
е није могао одлучити одмах и решење је остављао од данас до сутра.</p> <p>— Сутра... сутра, а  
чуна.{S} Он је нишанио високо.{S} Он је остављао свакоме слободан један круг болесних места, а  
ићу као крајеви раја.{S} Он је брижљиво остављао те хартије у дно свог ђачког сандука, поређане 
p> <p>— Тако ћеш и ти свенути, неудата, остављена.</p> <p>То је ос зујао у чокоту.</p> <p>— Бес 
а чесма на две луле.{S} На зиду је била остављена рупа за чашу или сапун, а изнад ње налазио се 
ају иза себе никаквог солидног ослонца, остављени су милости законодавног тела.{S} Да би остали 
 драгану, да је види целу, разголићену, остављену њему на вољу.</p> <p>Она је лежала, као дете, 
о</hi>.{S} Треба признати, Илићу, наука остаде нема пред Непознатим, Неказатим, Бескрајним.{S}  
сује — одговори младић без журбе, и кад остаде на само са Белом, разви новине.</p> <p>— Пардон  
вима је био и Чедомир.</p> <p>Вишња пак остаде даље на барикадама.{S} Она није опраштала своме  
е посматрала испод ока, па јој рече кад остадоше сами:</p> <p>— Нешто си невесела, Лазаревићева 
ио је више човек, више мушкарац.{S} Они остадоше за тренутак забезекнути једно пред другим.{S}  
тима, при излетима, месним скупштинама, остајала је усамљена.{S} Младићи је нису волели, претпо 
авала свеједнако, намерно и пркосно.{S} Остајала је у салону тек кад има још некога.{S} У варош 
а кућу, а Аница кувала.{S} После часова остајале су дуго заједно.{S} Стара девојка је уређивала 
е давала своја мишљења, реченице су јој остајале недовршене, није се могла сетити доказа који ј 
не хтеле побећи од куће.{S} У салону су остајали само Бела и Чедомир.{S} Па и Чедомир се дизао  
Од лекције коју је имао плаћао је стан; остајало му је још нешто за дуван, ситан трошак и по ко 
е паметне људе у њиховим борбама, он је остајао на истом месту.{S} Упркос дубоким уверењима у с 
> науке или политике.</p> <p>Чедомир је остајао слободњак у свему.{S} С тим уверењем, које се г 
м разговором, па и молбом.{S} Младић је остајао.{S} Ти усамљени разговори са девојком која није 
Друштво загази у ливаду.{S} Иза ногу је остајао сив траг превијене траве.{S} Момци и девојке пе 
ићева ју је помагала.{S} Није волела да остаје сама са својим мислима.{S} Храбро је сносила сад 
љају нама и заповедају нам.{S} Шта онда остаје од слободне воље коју нам професори доказују тол 
м у њеном стану, трудио се стално да не остаје на само с министровом ћерком.{S} То је било врло 
ао да иде, да му се не би приметило што остаје на само са девојком.{S} Али би га она задржавала 
ао авет која га гони, као живот који му остаје, као он са̑м.{S} Окрену се од улице с тврдим реш 
уцне девет сати, време спавању, и варош остаје мирна и <pb n="209" /> иста.{S} Пре тога, Радоје 
шалио.{S} Часна реч ми је сведок.{S} Ја остајем и понављам...</p> <p>— Не, не, не, Радоје... не 
ремити револуцију...</p> <p>— Ја и даље остајем противник тог кабинетског социјализма — прекиде 
е Чедомир певушио једну дивну песму!{S} Остала су је у памети само два три стиха из средине: .. 
 та сцена променила.{S} Настао мрак.{S} Остала је сама са Илићем.{S} Њу је обузимао стид, па ра 
е је имала с Илићем.{S} Она би без њега остала мала паланчанка каква је била.{S} Он ју је прона 
читељичину сиротињу.{S} Лазаревићева је остала чиста као кап росе, и чекала будућност и изабран 
 сад сви троје несрећни?...{S} Улица је остала готово иста.{S} Два низа сниских дућана и неугле 
ица.{S} Разни колосеци, низови вагона и остала гвожђарија образовала је црну, зарђалу масу.{S}  
ожанска искра инстинкта, која је човеку остала из природног стања — објашњавао је разлог што су 
ав не састоји од пољубаца.{S} Она је ту остала непоколебљива.{S} Ништа није било кадро изменити 
адале крштеница, уверење да није жењен, остале сведоџбе, радио марљиво за своје испите, прелист 
се пресијавало неколико белих власи.{S} Остале су му ипак његове буљаве, црне, мокре очи, нечег 
 Тек, заједно с Илићем, мрзела је сад и остале студенте, те младе људе, што праве манифестације 
{S} Један мањи део остао је у Групи.{S} Остали пак основали су радикални клуб.{S} Међу овима је 
ушаја да се завађена крила опет сједине остали су без успеха.{S} Јаз се ширио све више.{S} Међу 
састоји <pb n="85" /> ова чокалиница, и остали понешто дужни по умашћеним и у крајевима испреса 
 су милости законодавног тела.{S} Да би остали на свом месту, не могу често имати своје ја, бра 
ушла с Чедомиром у кућу и кад су толико остали на само.{S} Она је полагала на мишљење околине.{ 
ијатељства ?{S} Свега може бити.</p> <p>Остали су за тренутак једно наспрам другог, неми, без р 
ти на улици, било да се сувише смеје са осталим друговима.{S} Па и ти другови, изгледали су му  
 разлупаним кантама, трулим хартијама и осталим сметлиштем које је град избацивао на своју пери 
а по Скупштини, разним министарствима и осталим великим надлештвима, где је рад мањи, а плата в 
рије имао је врло добре оцене, али је у осталим предметима био већином слаб.{S} Из српског јези 
, четкица, флакона, кутијица, укосница, осталих дрангулија разног облика и боје.{S} Собу је исп 
 мери ни у роби.{S} Он се разликовао од осталих трговаца и по томе што се није вајкао.{S} Чак н 
, Ампера, <pb n="257" /> Огиста Конта и осталих природњака, философа и математичара, на основу  
то су је другарице, ћерке чиновничких и осталих такозваних угледних београдских кућа, зависних  
ама му је радња била другојачија него у осталих.{S} Избио велике прозоре, ударио једноман окна, 
и је она не пусти испреда се, и, између осталих ситница које се говоре међу девојкама, рече јој 
 коју је дотле држао у рукама, у гомилу осталих, дигнуо се брзо и отрчао у варош.{S} Срео би та 
своје жене.{S} Кад би му, и поред тога, остало слободног времена, он је износио своја размишљањ 
{S} Оно што је најскупље стало: темељи, остало је недирнуто.{S} Ја сам и онда то говорио.{S} Ал 
.{S} Њега није било више међу живим.{S} Остало је само његово тело, које је у том тренутку, наг 
ве савете. — Наше је да нађемо новац, а остало: то је његово.{S} Не може се наука посисати из п 
а дуго.{S} Он виде да би му од рукописа остало врло мало, готово ништа.{S} Требало је почети св 
сачувао једва оно мало што му је од оца остало.{S} Чедомиров отац, Стеван, изучио је сеоску шко 
у из дворишта, и ту, од оног што јој је остало од мираза, живела са децом, скромно, тешећи се д 
 заразне.{S} Она напреже све што јој је остало од свести, дочепа чаршав са постеље, пребаци га  
pb n="144" /> су младице.{S} Оно што је остало животарило је, само, искривљено, мршаво и напушт 
звалине, непрегледну пустош, ништа није остало од свега што је јуче још постојало, а он је још  
 место стоји празно.{S} Ништа више није остало од <hi>Еснафлије</hi> до две чађаве пруге на зид 
: <hi>код Стрике</hi>, те јој је то име остало у публици, сигурније него да је фирма протоколис 
ти у борбу за слободу.{S} После ће доћи остало само по себи, ако је ко тада у опште мислио шта  
о, али све даље.{S} Можда је ипак нешто остало од ње?{S} Можда ће најзад наћи нешто своје?{S} К 
 куће, улице, камење.{S} На сваком углу остало је нешто од ње.</p> <p>То ново расположење држал 
година. „Има“, рекла јој је тада између осталог, „има створења која једног дана уђу у наш живот 
 лица, оба љупка, оба пријатељска.{S} У осталом, он је у том тренутку жељкао једну неостварену  
громно тежак...{S}" Он то не рече.{S} У осталом, већ их пристигоше Милева и њен пратилац.</p> < 
путем којим дотле није био прошао.{S} У осталом, многи његови другови су већ чинили концесију ж 
обова, да још не знају да се нађу.{S} У осталом, он је тако замишљао час васкрса мртвих, страшн 
 ни да састави монограм за мараму.{S} У осталом, то је Радоју најбоље ишло за руком.{S} Учитељ  
ом, ма по цену да се понизи.</p> <p>— У осталом, мени није ништа право.{S} Све ме буни.{S} Нико 
оварала му је млада горопадно.</p> <p>У осталом, она је врло мало личила на оне традиционалне м 
аричиним годинама.{S} И кад се преболи, остане увек нешто.</p> <p>— Шта мислиш да ли да пишем д 
 телеграфски дирек.{S} Ту је у стању да остане <pb n="233" /> сатима.{S} Ако га ко упита шта ће 
е да се позабави, да прекрати време кад остане сама.{S} Француски језик није марила, француску  
осао.{S} Радила је двоструко само да не остане на само са својим мислима.</p> <p>— Радоје није  
ми што буде, не дај боже, па да ми дете остане без спреме, као сироче — бранила је госпођа те т 
и.{S} Очи су јој биле пуне суза.{S} Ако остане с Чедомиром још за тренутак, осећала је да се не 
имаћемо оба зида на брани.{S} А оно што остане лако је.{S} Још до године у ово доба можемо имат 
ати мужа да не прави скандала.</p> <p>— Остани, Чедомире — говорила му је жалосно и нежно. — Ја 
а; десило се <pb n="46" /> тако, глупо, остао је без марјаша, а није мислио да ће му што требат 
рили куд који.{S} Друге није стекао.{S} Остао је још Зарија Ристић, вечити ђак, вечити занесења 
 му је тај рад једини ослонац што му је остао.</p> <p>Лево, на столу, стајала је рпа исписаних  
еко село где су имали родбине.{S} Ту је остао неколико месеца.{S} На чуђење целог села, начини  
има на двору.{S} Међутим, ни Јован није остао читав.{S} Изишао је из затвора остарео, поремећен 
е.{S} Клуб се поцепа.{S} Један мањи део остао је у Групи.{S} Остали пак основали су радикални к 
мање узнемирила и гледала у њега сивим, остарелим очима које су цуриле.</p> <p>Илић удари љутит 
ише живом црвеном бојом.{S} По зидовима остарелим и новим, запуштеним и очуваним, просу се нека 
а.{S} Једно јато сврака прегонило се по остарелом кестењу на улици.</p> </div> <div type="chapt 
је остао читав.{S} Изишао је из затвора остарео, поремећеног здравља и опортунист.{S} Ма да је  
е од тога!{S} Иде ти после плата, а кад остариш, пензионишу те, па ти и после иде плата, није м 
ја?{S} Рано се дигни, доцно лежи, а кад остариш не можеш да радиш, па куд ћеш него у просјаке.< 
 прозорима видело се једно парче улице, остатак покојног зеленила по околним баштама и сјај зим 
своје Чедино мишљење?{S} У њој се бунио остатак старе душе, бунила се сва њена ранија наивност  
ечава њихов лет и оне ће пропасти тако, остати маторе девојке, умрети као те муве ако им не отв 
га што сам ти говорио?</p> <p>— Ми ћемо остати увек пријатељи — одговори девојка.</p> <p>Илић с 
а што су уверени да је рђаво и опасно. „Остати на власти" постаје им једина девиза, а посланици 
о дошла, учинила увиђај и очистила њене остатке, гомилу земље и дасака.{S} Сад то место стоји п 
омник на пустом гребену што сабира крте остатке разбијене лађе да од њих начини спасоносан спла 
твори полагано, па изврну, као да просу остатке, прашину, пепео.</p> <p>— Не говори ми више ниш 
два низа плотова, неколико ниских кућа, остатци змаја на телеграфској жици и, у дну, једна стар 
на путу еманципације!{S} Ваши хоризонти остаће тесни, ваша схватања плитка.{S} Треба храбро поћ 
не усне, које се прилепише за његове, и осташе тако, за један тренутак, слатке, топле, уздрхтал 
о приби се.{S} Руке се укрстише.{S} Они осташе тако за један тренутак, чврсто загрљени, као да  
куд — рече му Бела једног дана кад тако осташе сами. — Тако бих радо побегла од куће.</p> <p>Ње 
 души да сам поцрвене.{S} Ко зна колико осташе тако загрљени!{S} Девојка се покоравала без речи 
н и купи какву ситницу, а прелази преко остварених задовољстава са слегањем рамена, посматра он 
лектричне индустрије у Чачку, гледао је остварење своје љубави према бакалиновој ћерци, која да 
.{S} Она је веровала у њих, у њино брзо остварење, у њихов велики принцип: „сваком по способнос 
тне дечице.</p> <p>Нешто се од тога већ остваривало.{S} Велике наднице привлачиле су сељаке из  
ао на посао.</p> <p>Учинило му се да се остварио његов велики сан.{S} Живот многољудног града с 
е би почео нов живот.{S} И као да хтеде остварити овај сан, он се обрати девојци, нежно као жен 
били везани испод браде.{S} На извесном остојању од њих корачао је један човек ћутке, с кишобра 
е везла, плела и ћаскала по обичају.{S} Остојић је био нека врста старијег брата, пратио их у в 
ише познавао ни камен.{S} Љубав коју је Остојић уживао у чаршији окрену се у мржњу против њега. 
b n="173" /> <head>XVI</head> <p>Радоје Остојић је успео да оснује акционарско друштво за експл 
прости.{S} Мени треба...</p> <p>Овде се Остојић заустави као опоменут једном унутрашњом примедб 
ако је мирна, пријатна, љупка — продужи Остојић гледајући у бело платно Моравино. — А видео сам 
е дај здравље — говорио је раније стари Остојић — нек ми дете изучи школе.{S} Школа ти је најбл 
универзитет? — тврдоглаво је настојавао Остојић.</p> <p>Девојка се осети донекле увређена, те п 
ничких колеба, магацина и скела.</p> <p>Остојић је био главни настојник.{S} Сав каљав, поцрнела 
линско коло никад се неће удати.</p> <p>Остојић прште у смех.{S} И Вишња се насмеја.</p> <p>— Г 
ово доба можемо имати електрику.</p> <p>Остојића је нарочито помагао газда-Митар.</p> <p>— Оста 
китила се руменим, заруделим плодом.{S} Остојићев султан дремао у својој кућици, вртио репом и  
 том идилом.</p> <p>Обично приђе Милева Остојићева.</p> <p>— Дижи се, тето -— каже она одрешито 
а кад жене не раде, Вишња је седела код Остојићевих, кад Радоје дође с једним својим пријатељем 
 прионуо у дућану и лепо помогао старом Остојићу.{S} Како кујунџилук није више ишао, одаде се н 
азгранате врбе по обали.{S} Са суседног острва долазио је мирис на покошену траву.{S} На оближњ 
ледње куће.</p> <p>На оном месту, близу острва Циганлије, где се пруга дели за иностранство, Ил 
ва, час се провлачио између ненасељених острва.{S} С наше стране уздизала се висока обала, са ц 
ћу, а мртву ме можеш однети и на Ђавоље Острво.</p> <p>Илић се тада реши да оде сам.{S} У том,  
згуби се негде око оскудног зеленила на острву Циганлији.{S} Пред вече, кад мало прехлади, свет 
 вихор.{S} Облак се провали.{S} Из неба осу плаха киша, да се за час начини поток поред њиних н 
у меснату руку, па после првих поздрава осу грдњу на режим:</p> <p>— Парламентаризам није испун 
во, сваковрсним неправдама, хапшењима и осудама на смрт.</p> <p>Млади човек погледа госпођицу М 
печатљиве и несређене обузели, занели и осудили на најтежа <pb n="87" /> искуства.{S} Родом из  
ни.{S} У противном, глупости које треба осудити.</p> <p>Ко зна колико би то трајало, да се стар 
је из првог погледа подсмех, подозрење, осуду.{S} Њој није падало на ум да се запита: какве су  
атовића, познатог опозиционара, који је осуђен као велеиздајник и сад се налазио у Пожаревцу, н 
били смо сви подједнако лишени слободе, осуђени на затвор по апсанама; закон је био једнак за с 
вила готово два засебна сталежа, где је осуђеник с новцем заповедао за паклић дувана осуђенику  
ник с новцем заповедао за паклић дувана осуђенику без новца.{S} На крају крајева, новац није ни 
јвише, гледали су га сад попреко, мрко, осуђивали га гласно, претили му.</p> <p>У једном тренут 
 се Бела умеша, и рече:</p> <p>— Знате, отац, да се Миле тетка-Катин верио у Минхену... испроси 
ли су му за то васпитање и средства.{S} Отац му је умро још док је био у гимназији, те је од ку 
ика девојка и да су јој нашли момка.{S} Отац јој је поклонио часовник и ланац, мајка јој наручи 
и; то му је једна од првих успомена.{S} Отац га је узео за руку; у пекарници на крају вароши ку 
ељи нису водили о њима права рачуна.{S} Отац се био бацио сав на политику, није <pb n="127" />  
> <p>— У Чачку није било више школе.{S} Отац није волео да седим докона.{S} Знате, мој отац је  
кметовао дуго година у свом селу, његов отац, са нешто мало школе, начинио <pb n="299" /> је ка 
о се године 1878 у Ваљеву, где је његов отац био рачуноиспитач.{S} Илићи су били пореклом из је 
 очевине.{S} Он је знао колико је његов отац имао муке док је ту кућу подигнуо и очувао.{S} Кол 
побијају науку хришћанску.</p> <p>Његов отац, кујунџија Марко, јако се наљутио због тога на сво 
о што му је од оца остало.{S} Чедомиров отац, Стеван, изучио је сеоску школу, па је покушавао д 
.</p> <p>— Остави, дете — бранио јој је отац да то ради.</p> <p>Прљила се око ватре, руке су јо 
, на пречац, демонстративно, што јој је отац проглашен као противник <hi>постојећег стања</hi>, 
у ми неочешљана, неумивена — наводио је отац као разлог.</p> <p>Испросио је њену другарицу Миле 
ка је била опасније болесна него што је отац писао.{S} За време кризе, млада студенткиња показа 
у; затим се обрати своме сину. — Сад ће отац да се врати, па пази, Младене.{S} Немој да се манг 
 /></p> <p>браћа, укућани, суседи, па и отац, намрштених бора на челу и изразитих усана.{S} Сва 
ивредити њој ?</p> <p>У том је изненади отац да се решио да се жени.</p> <p>— У кући ми је рова 
.{S} Пре неки дан рече ми један народни отац да му је један бирач тражио да купи шешир његовој  
среће.</p> <p>— Чујеш, Вишњо — рече јој отац кад сазна шта јој се десило. — Није то за тебе.{S} 
је волео да седим докона.{S} Знате, мој отац је прост човек, али воли школу.</p> <p>— Па зар ће 
леграфски одлуци својих колега.{S} Краљ Отац, који се такође бавио у иностранству, није крио ог 
е, задихано, као да је онај младић Краљ Отац или неки активни политичар, какав фактор тих догађ 
и Митра С. Лазаревића, бакалина.{S} Њен отац је држао дућан у главној улици коју чини у тој вар 
ужа.{S} Она се питала шта би мислио њен отац да је сазнао за посету младићеву!</p> <p>Ни сама м 
 сира. <pb n="302" /> На једном брдашцу отац му је објаснио четири стране света: код сељачке ку 
војих поступака.{S} Живот, смрт, љубав, отаџбина, брак престаће да вам буду мислене именице.{S} 
ужних људи.</p> <p>— Поред пука постоји отаџбина — говорило је нешто у њој. — Зашто онда избега 
 певачка друштва, приређују концерте по отаџбини, по изузетку се представљају као великошколци, 
12 и 13 године, јер они који су пали за Отаџбину, по речима једног великог песника прошлог стол 
обичају куцајући на врата од собе, а не отварајући их.</p> <p>То је трајало неко време.{S} Ваљд 
ак је готов.</p> <p>Тако куцајући, а не отварајући врата на младићевој соби њу би прожмала нека 
онакав ток.{S} Она је била врло весела, отварала јако своја нешто бледа уста, заборављала на св 
ма, Вишња је прекидала паковање ствари, отварала поново очево писмо и читала га бог зна који пу 
рену се око себе.{S} На неколико корака отварала се побочна улица.{S} Она скрену тамо, убрзавши 
них кашика, агитујући међу сељанкама за отварање домаћичке школе.</p> </div> <div type="chapter 
а професора.{S} Учини му се као да чује отварање апсанских врата, читање указа о помиловању, от 
шкрину полако врата, промоли главу кроз отвор и несташно додаде:</p> <pb n="137" /> <p>— Како ј 
путник је промаљао радознало главу кроз отвор на колима.{S} Платно позади лепршало се.{S} На ње 
а и као зауздана, пробијала се још кроз отвор на средини.{S} Чекало се само пролеће, па да се и 
пуштеном месту: све је ту, куће, улице, отворена врата, види се намештај, али људи, свет?{S} Не 
 се рашириле жалосно.{S} Уста је држала отворена.{S} Видела се оба реда зуба.{S} Усне се згрчиш 
оредна капија на Двору зврјала је широм отворена.{S} Унутра се светлила чиста калдрма, виделе с 
ри му философ. — Књига природе је широм отворена, хајде у природу!</p> <p>Чедомир, као добар Сл 
дређено у празнину улице.{S} Кроз широм отворена главна врата, на средини куће, виделе се прост 
 реши нерешљиве ствари, донесе мелем на отворене ране.{S} Међутим, Вишња, здрава као планинска  
 су њиве.{S} Кожа се сад руменила испод отворене блузе.{S} Видео се и један мрк младеж.</p> <p> 
ших старијих сликара.</p> <p>Кроз широм отворене прозоре допирао је у собу весео шум Београда к 
 лица.{S} Њене бистре очи биле су широм отворене, гледале радозналом безазленошћу у једну утврђ 
х једну врсту борбе час прикривене, час отворене.{S} Чедомир се љутио.{S} Дешавало му се да про 
ријатељи — прихвати Вишња — онда будимо отворени: боље је да не идемо заједно.</p> <p>— Ми неће 
рије мушких капута.{S} Преовлађивали су отворени тонови, јаке боје, које код нас не губе још св 
спреман да прими што има да дође.{S} На отвореним вратима стајала је Белина мајка још непрестан 
ну се нагло на здравој пети, дохвати се отворених врата, и, поклецнувши само једанпут својом хр 
хромост није допуштала честе изласке на отворено поље и сунце, она се учини младићу слатка и ме 
д од леда и метиља!{S} Матовић признаде отворено своју погрешку, укиде оба закона, даде оставку 
 чудно у наше доба — одговори младић, и отворено <pb n="130" /> погледа у Белине очи. — Али на  
речце о љубави; оно је могло путовати и отворено, а да нико не нађе у њему чега другог до друга 
мела ући ту; за ђаке је пак било стално отворено.{S} Могло се ту склонити од жандармске потере, 
ејао се њиховој уображености, вређао их отворено.{S} То је било неизбежно.{S} Човек који је про 
 скупштинска већина хомогена, иде се до отвореног деспотизма, а ако се образује коалиција, свак 
к по неки облак био се зауставио у мору отвореног плаветнила као санта леда.{S} И по околним ку 
а удеси по каткад над том вароши, широм отвореној мађарским пустарама.{S} Црни, велики летњи об 
собом притворио врата, кад их газдарица отвори, боса, само у кошуљи.{S} Носила је један велики  
 извајана.</p> <p>— Извол’те — рече кад отвори врата, и пријатељски додирну раме младићу, док ј 
аку, као да стеже нешто тврдо; затим је отвори полагано, па изврну, као да просу остатке, праши 
али су по школском трему и чекали да се отвори библиотека.{S} Распуст се приближавао крају.{S}  
p>Ударише првом побочном улицом која се отвори пред њима.{S} То је био доста широк сокак, који  
ревучене кожом.{S} Бела приђе прозору и отвори их обадва.{S} Чедомир је сад могао боље видети с 
и! — рече неко из гомиле.</p> <p>Радник отвори очи, погледа зловољно у правцу онога који је пит 
са што је рукама могао зграбити.</p> <p>Отвори фијоку од стола и поче бацати што год му дође по 
а.{S} Добра <pb n="301" /> жена је била отворила врата лагано да би га што мање узнемирила и гл 
а многостручних задатака. <pb n="33" /> Отворимо очи, размахнимо рукама, припаднимо народу како 
 било, узео би <hi>Горски Вијенац</hi>, отворио га насумце, па читао на глас стихове, предајући 
вео у друштво, показао јој нове путеве, отворио нове видике.{S} Њене смешне грешке о основне ст 
еп је, образован, има плате две хиљаде, отвориће адвокатску канцеларију...</p> <p>Илић је преки 
е девојке, умрети као те муве ако им не отвориш прозор.</p> <p>Зарија пређе на илузију слободе, 
твора погледаше се као два злочинца.{S} Отворише уста да нешто рекну, али немадоше времена јер  
х, зелено обојених врата, али се она не отворише.</p> <p>— Газдарица није код куће — рече она,  
и.</p> <p>Тек после дуге ћутње, уста се отворише да изговоре неколико баналних речи.</p> <p>— Т 
, као магла, и откривала широк шор, пун отврдлог блата, накривљене плотове, дивље шибље и један 
S} Распознавале се коњске ногоступице у отврдлу блату.{S} Једно бело парче неба указивало се на 
</p> <pb n="193" /> <p>— Ју, роспије! — оте јој се, готово завидан, усклик кад угледа Белу у ње 
 са хартије, играла.</p> <p>— Бедник! — оте јој се узвик.</p> <p>Сузе су замагљавале њене очи.{ 
 најзад седоше обоје.</p> <p>Девојци се оте један уздах.</p> <p>— Ти си уморна... ти си нешто н 
еко раштркано село.{S} Ветар је доносио отегнуте сељачке гласове који се нису разбирали: да ли  
губила.{S} У ушима зујала блага музика, отегнути тонови који опијају.{S} Плаве и модре врвице њ 
дом из једног златиборског села чији се отегнути нагласак и говор кроз нос одржавао још после т 
рисом зрелих јагода и одроњене земље, о отегнутој јеци гајда по механама где свраћају сељаци.{S 
орила иза једног врбака.{S} Поред ње се отезала чачанска котлина зелена, питома, доброћудна.{S} 
су и залепио завој, дубок, сладак уздах отео би му се из груди, а глава му клонула, као да је н 
ац" је велика прзница; за најмању ствар отера ме на место! <pb n="126" /> А, бога ми, добро учи 
тако брз на раду као на лажи, далеко би отерао! — рече му други пут. — Само на кога се метну, д 
 ти је то мало, а ти ми телеграфиши или отиди код мојих пријатеља и земљака, Вуксановића и Комп 
 посматра кроз прошлост која се измиче, отима се нашим пруженим рукама.</p> <p>— Кад смо тако д 
ова критика позитивизма изгледала да се отима свакој формули, да је пуна релативности, анархизм 
 својим тешким мирисом.{S} Стога се она отимала, кад је време било ручку, да сама трчи и куца н 
диковање, стално незадовољство, грабеж, отимање, хајдучија, одсуство здравог морала, расуло и н 
есорову ћерку, око које ће се већ сутра отимати удварачи... на своју љубав: здраву, одраслу пал 
а.</p> <p>При том цела њена млада снага отисну се на њеним хаљинама.{S} Њен природан струк, неи 
камо.{S} Оставићемо Београд, Србију.{S} Отићи ћемо у Црну Гору, у Бугарску, Русију.{S} Наш ће б 
здрављају пријатељски, а она није могла отићи сама до првог дућана.</p> <p>— Бог с тобом! — чул 
дграђа, ситни чиновници који нису могли отићи у бање: јадан, невесео свет који се другим данима 
} Слободно је могла доћи кући, слободно отићи од куће.{S} Слободно изабрати своје друштво, слоб 
а га писмо није нашло?{S} Можда је и он отишао из Београда?</p> <p>Међутим, Илић је примио писм 
је Богом просто — одговорила му је она, отишла затим у министарство и затражила да је поставе з 
е.</p> <p>Једног дана, кад јој је мајка отишла од куће, Бела га позва у своју собу.</p> <p>— Пр 
ead> <p>Вишња је оставила универзитет и отишла за учитељицу.{S} Случајно је добила добро место: 
 <p>Још највише би се разонодила кад би отишла својој другарици, Милеви, ћерци једног златара,  
е настрадао: био је главни акционар.{S} Отишли су они лепи зидни часовници у рамовима од орахов 
се Каја изгубила из њиховог друштва?{S} Откад су почели шетати сами?{S} Нису знали рећи.</p> <p 
лу.</p> <p>— Море, брате, где си ти?{S} Откад те нисам видела — рече му она. — Пише ми тетка да 
да зачуђено у своју другарицу.</p> <p>— Откад ти поста таква непријатељица књига? — рече јој. — 
га, пола у шали, пола озбиљно:</p> <p>— Откад ти поста тако огорчен непријатељ социјалног напре 
на радозналост кадгод би узимала новине откако се вратила у Чачак.{S} Читала их је од почетка д 
раха пред младићем појачала се још више откако се вратила из Београда.{S} Избегавала је његов п 
 до најпростијег турског суџука.</p> <p>Откако Матовић поста кандидат за министра, седељке посл 
нских врата, читање указа о помиловању, откивање гвожђа и несигурне кораке ослобођеникове који  
би се Вишња задржала с одговором, он је откључавао кофер, вадио стара писма, носио их у најнепо 
зе.</p> <p>Изнад обале, коју су радници откопавали, појави се сјајна сунчева кугла.{S} Илић је  
о кроз прозор.</p> <p>Напољу су радници откопавали неку обалу.{S} Мршава, јадна кљусад вукла су 
енутка, арап је чекао да се кола напуне откопаном земљом.{S} Његова длака није више сијала.{S}  
 свила.{S} Једно дугме на блузи било се откопчало, те се видела кожа бела, истачкана златним ма 
 мрзи.{S} Један крај њене хаљине био се откопчао, те се видело парче белог веза на кошуљи.{S} В 
а. срце болесно, воља немоћна.{S} То му откри његов интимни пораз.{S} Слично разоружаном ратник 
етња ноћ дизала се лагано, као магла, и откривала широк шор, пун отврдлог блата, накривљене пло 
ц, звезде, целе сунчане системе, где је откривао милионе нових ствари, чуда, лепота, какве не б 
амнијим крајевима Париза, Толстој му је откривао бескрајну Русију с њеним дивљим кнежевима, гот 
играо са скутовима њене кратке хаљине и откривао ногу до колена, ногу младу, а развијену, ногу  
ма и људима, па се понекад пребацивао и откривао и оно што је у партији или државној служби саз 
помично на поду, пред постељом.{S} Кроз откривен прозор улазио је један ружичаст сноп првих сун 
ад ливаде.{S} Траве полегну.{S} Тада се открије, безазлено зачуђено као девица, ситно, бледуњав 
јку, да јој каже колико је воли, да јој открије, поред царства мисли, скровиште осећаја.{S} Он  
зумео, ни волео оно човечанство које је открила психологија народа, психолошки роман индивидуа  
м, мењала се ка идеалу који јој је Илић открио, мешала се у друштво младих људи и девојака, под 
мислили да долази тренутак кад ће наука открити велику тајну, одговорити на последње <pb n="266 
уздане; чудни проналасци, величанствена открића долазила су једна за другим.{S} Толико застора  
итао је све што му до руке дође: научна открића, романе, извештаје варошке штедионице, страначк 
ладније мисли о свом узбуђењу.</p> <p>— Откуд овај сан, овај бол? — питала се у чуду.</p> <p>На 
ли би на поправци у Топчидеру.</p> <p>— Откуд ти та практичност?{S} Повијаш се дакле према ветр 
ју...</p> <p>Илић је прекину</p> <p>— А откуд теби и десет хиљада пара? </p> <p>— Па имамо кућу 
могла да схвати свога друга и питала се откуд долази ова промена.</p> <p>Чедомир је покушавао д 
 се давала прилика да истакне своје <hi>отлично</hi> порекло, фине манире, да покаже како је пр 
 испод прозора, овај је дом чинио леп и отмен утисак у гомили других рабатних кућица, које су т 
иге за кујну.{S} На лицу јој је почивао отмен умор, који је требао да покаже свету колико сирот 
ре двадестину година за становање једне отменије породице.{S} На углу, који је правила Крунска  
ред све користи што ће видети отуд није отмено говорити за ручком о сељацима, те једва дочека к 
 већ су обешене о жицу.{S} Па ипак, ово отмено место српске престонице учини јој се бедно.{S} В 
ита на положеним испитима, ласка јој на отменом држању, доказује колико је већ велика девојка и 
је огорчен песимист, сиромах наравно, с отомбољеним лицем, па ипак пун наде, дубоко убеђен у со 
ти, а теже му је било потписати се него отпешачити до Мрчајеваца.{S} Стога је јако уважавао шко 
рејског трговца који је дао намештај на отплату.{S} При избору, поклонила је нарочиту пажњу на  
n="153" /> што је свака чежња.{S} Хтеде отпочети присан разговор, упитати своју другарицу како  
акву централу под Овчаром.{S} Ускоро ћу отпочети да говорим с неким пријатељима...{S} Теби прво 
аписано... па читај!“</p> <p>Истог дана отпутовали су у Париз.</p> <p>На станицу су их испратил 
 мало светлости у минуле године.</p> <p>Отпутовао је био са женом у Париз.{S} Задржали су се не 
 се многе излишности.</p> <p>Реши се да отпутује још истог дана у Чачак.</p> <p>Мајчина болест  
лидбама с једног краја Србије на други, отпуштањима из службе, бежањем у иностранство, сваковрс 
ио такође, у школу, рано, да се што пре отресе куће, за коју га ништа није везивало, и нађе се  
удила се тој несаници, покушавала да се отресе те узбуђености.{S} Њу дотле нису походили ти осе 
ива Кајин рођак.{S} Покушавала је да се отресе те мисли, <pb n="36" /> која ју је опседала, али 
акрити; болеле је.{S} И као да се хтела отрести тих осећаја, рече својој другарици;</p> <p>— Ка 
да је био висок чиновник, није се могао отрести простачких склоности сељачког сина.{S} Јака му  
алешке мржње и понижења.{S} Њих разједа отров социјалне суревњивости.{S} Они су у стању да омрз 
 дах неког надприродног бића.{S} Милева отрча на другу страну, где се златила читава простирка, 
ама, у гомилу осталих, дигнуо се брзо и отрчао у варош.{S} Срео би тада овог или оног друга.{S} 
Она седе весело тако да јој обе стопале отскочише од земље.</p> <p>— Како је лепо овде! — рече  
 да врше функцију прописану законом.{S} Отуд долази стална пометња, анархија, јаловост у државн 
луле, падала у низак басен и враћала се отуд у виду ниске врло сјајних мехурића.{S} Суплент је  
чини да поред све користи што ће видети отуд није отмено говорити за ручком о сељацима, те једв 
 угњезди да је ни сами ђаво не би могао отуд ишчупати.{S} Ништа на свету није било кадро спречи 
говог дела очевине, те са сумом коју је отуда добио и кредитом од Управе Фондова сазида лепу ку 
— Што су дивне, само да знате!... чу се отуда њен глас, јасан сад као од чистог метала.</p> <p> 
и у Чачак.</p> <p>— Ти се нећеш вратити отуда! — приговарао јој је друг.</p> <p>— Ја ћу се врат 
е и болесну мачку.</p> <p>Она покуша да отури те мисли заједно са споменом на свог бившег друга 
већим бедрима и са поноситим изразом на офарбаном лицу што су такве.{S} По њиховој спољашности, 
е веђе, круто држање, набељене образе и офарбану косу; посебно је истицала очувано грло и потиљ 
глумца седео је трговац, поред студента официр, поред чиновника обућар.{S} Кроз дим од дувана и 
о је стално црно одело, био је резервни официр, бријао се сваког јутра, имао спокојне очи и зам 
ећан си као све ове пропалице, као овај официр што је био на румунском двору, као овај глумац ш 
орму састављену од писмоноше и коњичког официра.{S} Кола је сретоше убрзо.{S} Погледа нехотице  
 радници, занатлије, агрономи, учитељи, официри, професори.{S} Међутим, ти си то превидео, ти с 
.</p> <p>— Слушај, Чедо.{S} Ти си нешто охладнео према мени.{S} Чини ми се да ме избегаваш.{S}  
била неправична према њему.{S} Била сам охола, горда, па чак и по мало дрска.{S} Ја сам га одби 
г држања сукње или цигаре, весела лица, охолог погледа и одела по последњој моди.</p> <p>Илић ј 
ни је потребно да ме неко разуме, да ме охрабри ако сустанем.{S} Наши људи су прости.{S} Мени т 
 је рило по њој, као грех.{S} Најзад се охрабри и рече:</p> <p>— Шта ти мислиш пошто свршиш шко 
езана везом најмилијег човека на земљи, оца нашег?</p> <p>Вишња, лака словенска природа, давала 
рмео.{S} Онда није штедео никога: свога оца ни председника општине, партију на влади ни друштво 
 јер није хтео причати о сиротињи свога оца.{S} Место тога, он је прионуо у дућану и лепо помог 
ује са кожом свог <pb n="26" /> рођеног оца.{S} Та кућа је сазидана да буде уточиште свију њих  
 је несвесно улила старинска кућа њеног оца.{S} Прочитане књиге и живот у престоници допуштали  
ном тону.{S} Чак да је и могао од њеног оца и њене куће, он не би смео поверити сву ту изненадн 
оју зелене боје, с натписом радње њеног оца.{S} После је дошла карта, обична поштанска дописниц 
нутка да га не дочека љутито лице њеног оца или мајке и да му, уз заслужени прекор, покажу врат 
еби за то: што год има добила је од тог оца са великим, меснатим носем, од те мајке, коју су из 
а; рано је познао понижења, тако уз тог оца сурих, смерних очију, смеђе накострешене браде, нис 
oreign>!...</p> <p>Бела је наследила од оца тврдоглав карактер, па ипак је почињала прва.</p> < 
мрт сачувао једва оно мало што му је од оца остало.{S} Чедомиров отац, Стеван, изучио је сеоску 
 та тамна грижа да не доби оно писмо од оца.{S} Кад га први пут прочита не учини јој се мајчина 
авршио у јуну, а већ у августу молио је оца да га упише у школу.{S} Дотле је сам научио читати  
ском друму, који се доцније обогатио, и оца, родом из једног златиборског села чији се отегнути 
јкину душу.{S} Она се посвети бризи око оца.{S} Труђаше се да накнади домаћицу кући.{S} Мела је 
земљаку који се тако нашао у невољи око оца.</p> <pb n="183" /> <p>— Баш је красан момак! — реч 
уће, где је живот сина наличио на живот оца, где се снови не пењу ни донде докле се диже дим до 
што је недопуштено, укинути везе између оца и сина, мајке и кћери, учитеља и ђака?{S} Ја чујем  
, сети се како је једног дана изишао са оцем у поље.{S} Био је врло мали; то му је једна од прв 
даровитијег човека под небом и помири с оцем.{S} Врати се у Чачак, али не хтеде продужити школу 
о спремати.{S} Није било <pb n="100" /> оцена ни прозивања.{S} Већ се седне у клупу, професор г 
о!</p> <p>Вишњи не би право ова рођачка оцена.{S} Она посумња у искреност своје другарице.{S} У 
јући на професоре који су му дали слабе оцене. — Само док се мој ћаћа пусти с робије.</p> <p>И  
крив: био је лабав, давао је лако добре оцене, помео се једном у преводу неке латинске реченице 
са, физике, историје имао је врло добре оцене, али је у осталим предметима био већином слаб.{S} 
ајем.{S} Вешт посматрач би по тој одаји оценио жену која ју је наместила.{S} Матовићка је имала 
 погрешке довеле су ме на једну тачнију оцену света и саме себе: ја сам се спустила на општи ни 
ећа тишина.{S} Једно бело дрво, које се оцртавало пред њима, губило се све више у таму.{S} И мр 
оје груди које су се почињале поверљиво оцртавати на глаткој материји кецеље; оне обе имале су  
дао у свог сина.</p> <p>Једна нова бора оцртала би му се међу повијама.</p> <p>— Да си тако брз 
</p> <p>— Нећу да будем чиновник — рече оцу.</p> <p>— Него шта ћеш, несрећни сине? — викну му с 
д претњом смрти, да не допусти краљевом оцу улазак у земљу.{S} Реакција је пала.{S} Њени главни 
ти, ти... како да те назовем?... ти ћеш оцу дати рачуна.{S} Ти ниси више моја кћи.</p> <p>Млади 
} Ти си се спотакао о прву сметњу и сад очајаваш.{S} Не треба бити тако осетљив на неприлике у  
 у мачке.{S} На мршавим петељкама штрче очајни дивљи каранфили боје као вино.{S} И мириси су ра 
љиве, <pb n="62" /> као у неког свеца и очајника у исти мах.{S} Ова врста страха пред младићем  
црне бездне, страшне провалије, светови очајника и самоубилаца.</p> <p>— Добро — приста она и п 
осто;</p> <p>— У народу је стање одиста очајно.{S} Нико није задовољан и нико сигуран.{S} Најак 
ђије.</p> <p>Доиста, она се осећала као очарана.{S} Илић јој се чинио тако близак, тако присан. 
> испрскан водом и блатом.{S} Године су очврсле његове младићске црте.{S} Био је више човек, ви 
лазак Чедомиров у црном оделу к мени... очев благослов, прасе на ражњу...</p> <p>Она устрча као 
ц неће да учи“.</p> <p>Радоје побеже од очеве куће у неко село где су имали родбине.{S} Ту је о 
ри нови државни друм преко његовог дела очевине, те са сумом коју је отуда добио и кредитом од  
 чује о тој операцији која би га лишила очевине.{S} Он је знао колико је његов отац имао муке д 
велика.{S} И затим, доста сам потрошила очевих новаца због школе.{S} После мене долазе моја бра 
кидала паковање ствари, отварала поново очево писмо и читала га бог зна који пут.{S} Реченица о 
итање, које јој је обезбеђивало срећу у очевој кући, обележавало је као повреду тога закона њен 
се с ким сусретне, било да поразговара, очекивала је из првог погледа подсмех, подозрење, осуду 
ојом се проси рука у девојке.{S} Она је очекивала да је он назове својом вереницом, дâ јој обећ 
зекнутост што је нашла више него што је очекивала.</p> <pb n="193" /> <p>— Ју, роспије! — оте ј 
 Ја сам је грлио.</p> <p>Стога она није очекивала од Чедомира љубавне напитке, већ изјаву, ону  
у каси не нађе онолико новаца колико се очекивало.{S} Акционарско друштво <hi>Рад и Светлост</h 
ји су га изневерили.{S} Као прво што се очекивало, била је амнестија политичких криваца.</p> <p 
у озбиљни сукоби, подносиле се оставке, очекивао се неминован расцеп.{S} Та прилика дође.{S} Им 
 Чедомир је скинуо шешир и нагнут лако, очекивао да му девојка пружи руку.{S} Она му је пружи,  
 оно велико, оно страшно, језиво што је очекивао.{S} Он задрхта јер је то било веће, много теже 
се извалио поребарке на фотељу, пушио и очекивао кафу.{S} Понекад би читао новине, а кад њих ни 
, свачије.{S} Он је од ове крилате речи очекивао све: народно благостање, своју сопствену срећу 
шта сам желео, а шта сам добио, шта сам очекивао, а шта дочекао, многе ствари које ме тиште и к 
p> <p>— Која вајда!{S} Они од којих сам очекивао добра беху неспособни да ми га учине, а они од 
обни да ми га учине, а они од којих сам очекивао зла, најзад су ми га учинили.</p> <p>— Бори се 
 се сав загњури у њега.{S} Он је толико очекивао ову <pb n="98" /> девојку, да јој каже колико  
оумних министара.</p> <p>— Од њих земља очекује — помисли огорчено — извођење целог једног сист 
о сиротињске кућице, где народног борца очекује његова породица.{S} Они ће му причати о много ч 
леб.{S} Ево овде у равници, где се киша очекује као благодат небесни, Морава треба да се разлив 
гуће жене, о којој сви сањамо, коју сви очекујемо кроз цео свој живот.{S} Живот <pb n="90" /> п 
будућности, све оно нешто неизвесно што очекујемо од даљег живота, а што би хтели да сазнамо и  
а која издиже махом медиокритете.{S} Ти очекујеш предусретљивост и величанствене умове, а тебе  
, то је све.{S} Сем тога, моји родитељи очекују од мене, од моје школе... од новца, напослетку, 
да нехотице у кочијаша, па онда у кола, очекујући да у њима види кога од нових, слободоумних ми 
 му ломила тело.{S} Кад би га неко ма и очешао, заболело би га до срца.{S} Близу Калимегдана ср 
шли су сад заједно.{S} Њена плава коса, очешљана на раздељак, правила је врло згодан оквир њено 
, где се крше руке састављене око паса, очи бледе, а мисао умире у глави.{S} Њему су ти загрљај 
у пропаст.{S}Осети да му се гуша стеже, очи почеше да га сврбе, и њега обузе луда, болесна жудњ 
ј биле мајчине: црне, живе, маслинасте, очи као у неке лепе животиње.{S} Коса, још црња од очиј 
 момче и девојче —</l> <l>Дај, девојче, очи да ти љубим!</l> </quote> <p>— Како је лепа наша на 
ије био више арап.{S} Главу је спустио, очи затворио.{S} Није осетио или није водио рачуна кад  
Црте на њеном лицу беху се развукле.{S} Очи се рашириле жалосно.{S} Уста је држала отворена.{S} 
 је стезало од неке незнане жалости.{S} Очи су јој биле пуне суза.{S} Ако остане с Чедомиром јо 
остављена једва приметним руменилом.{S} Очи су јој биле мајчине: црне, живе, маслинасте, очи ка 
сво, обузето неком унутарњом ватром.{S} Очи су гледале укочено.{S} Зуби се белели испод згрчени 
у.{S} У глави јој је било празно.{S} На очи јој се хватала магла.{S} Виде како се шешир скину.{ 
о...</p> <p>Радоје наби качкету јаче на очи, распали лулу, па додаде:</p> <p>— Ја радим да убед 
шњим <pb n="179" /> крмачама, и наби на очи доста фин цвикер.{S} Он је метао те наочари кадгод  
ивност Бели.{S} Чедомир натуче шешир на очи, хотећи да одагна ова привиђења.</p> <p>— Матовић ћ 
 блиских тој девојци, изашле би му пред очи и нагониле га да је опет види.{S} Срео би се с њом. 
 онда?</p> <p>— Вараш се — синуше плаве очи у девојке. — Можда би боље било да се никад нисмо п 
 Он се није претварао.{S} Његове буљаве очи биле су се повукле дубоко у своје тесне дупље... не 
су јој уливале његове сјајне, проницаве очи, које су гледале из својих дупља нешто унезверено,  
одели с њим ову срећу.{S} Али... његове очи су је избегавале.{S} Кад би је и сусреле, оне су би 
кратке димове на својој луши.{S} Његове очи су гореле као жишка у дувана.</p> <p>— Наш народ тр 
глед се сусрете с младићевим.{S} Његове очи гледале су је из својих дупља загонетно.{S} Она при 
себе.{S} Он не настави говор.{S} Његове очи су се наизменично кретале са девојке на игру сунца  
не главу на другу страну, али се његове очи не могаху одвојити од Вишње.</p> <p>Она се беше зау 
 издавало узбуђење.{S} Једино су његове очи <pb n="71" /> сијале оном својом ватром, јако као к 
а.</p> <p>Време је пролазило.{S} Њихове очи нису гледале.{S} Њихова глава није радила.{S} Њихов 
еда се.{S} На пола растојања она подиже очи и спази Илића.{S} Он јој приђе са чежњом и страхом, 
.</p> <p>У једном тренутку, ИлиН подиже очи и погледа поред себе.</p> <p>Десно од њих, између д 
е, не жене, него нечије наготе.{S} Њене очи су добијале чудан сјај и упијале <pb n="312" /> се  
p> <p>Бела је стојала пред њим.{S} Њене очи завијао је вео видљивог узбуђења.{S} Њени <pb n="13 
 згодан оквир њеном лепом лицу.{S} Њене очи миловале су као свила.{S} Једно дугме на блузи било 
 узвик.</p> <p>Сузе су замагљавале њене очи.{S} Срце јој се кидало.{S} Она се питала да ли су љ 
е усијано чело, не пољуби наше занесене очи.{S} Нико не поверава ове најдубље тајне свога бића, 
убио форму.{S} Вишњине дотле безизразне очи запалише се од задовољства које се налази у овим це 
меном, који је палио њене мирне, невине очи и који је долазио право из срца.{S} Тај пламен и ср 
творено <pb n="130" /> погледа у Белине очи. — Али на што то питање!{S} Мени је тако лепо овде, 
, бријао се сваког јутра, имао спокојне очи и замрљан потпис.{S} Дочекао га је с одмереном љуба 
 унутрашњи сјај озари његове непокретне очи. — Чујеш ли њено тихо жуборење, њен шум, као уздах  
е су му ипак његове буљаве, црне, мокре очи, нечег детињског у осмеху што му га је извајала доб 
падао јој је преко лица.{S} Њене бистре очи биле су широм отворене, гледале радозналом безазлен 
један облак туге замагљавао њене бистре очи.{S} Најзад Илић <pb n="51" /> прекину тишину као да 
, шта ће ти ова страћара.{S} Иди куд те очи воде и ноге носе, па тражи себи девојку.{S} А кад ј 
273" /> периферију.{S} Вишњине загасите очи севнуше изненадним сјајем.{S} Да ли се сети да је у 
ве.{S} Вишња је ћутала.{S} Њене угасите очи мериле су немо зелено коло које се обавијало око ње 
рне чедности, додајући још њене угасите очи.{S} Његова машта не задовољи се тиме.{S} Она оде да 
 њихови погледи сусрели, њене сомотасте очи синуле би најдубљом љубавном ватром, да се одмах по 
 господар!</p> <p>Обоје су били оборили очи и ћутали.{S} Нешто се морало говорити.{S} И двоје д 
учини одвратан, тако одвратан да склопи очи са жељом да умре.</p> <p>— Пријо? — закрешта женски 
 Па читај! — закључи самоубица и склопи очи поново.</p> <p>— Три дана нам говори да хоће да се  
ста, окрену се на другу страну, затвори очи <pb n="308" /> и покуша да поново заспи, као дотле, 
че неко из гомиле.</p> <p>Радник отвори очи, погледа зловољно у правцу онога који је питао, па  
у другарицу право у лице; она не спусти очи.{S} Она је била обучена у матроску блузу од обичне  
исан поздрав, треснувши чизмом и кочећи очи.{S} Куварица је стишавала близнакиње да се не деру  
 углу од собе, и онда застала, покривши очи рукама.{S} Један део расуте косе падао јој је око р 
 велики бео цвет.{S} Љутићи су жути као очи у мачке.{S} На мршавим петељкама штрче очајни дивљи 
ручних задатака. <pb n="33" /> Отворимо очи, размахнимо рукама, припаднимо народу како нам он п 
pb n="182" /> <p>— Како бих погледала у очи Илићу! — говорила је немо у себи.</p> <p>По целе да 
} Управо, та му је кућа тек тада пала у очи.{S} То је била нова грађевина, налик на извесне бео 
 хор <hi>Љубићске Виле</hi> приређује у очи Ивањдана излет на брање ивањског цвећа.{S} Да пусти 
имала право!{S} Не треба гојити прасе у очи божића...{S} Све је спремно.{S} Могу се венчати прв 
ила још толико јака да му баци истину у очи, рекавши му:</p> <p>— Ренегат!</p> <p>То разочарење 
} Ти ћеш видети!</p> <pb n="50" /> <p>У очи дана кад је требало да се растану, начинили су вели 
Тако ми ружно стоји кад играм!</p> <p>У очи свадбе, Чедомир изиђе из куће, па је врљао по варош 
l>Ко̑ одговор на сву љубав моју,</l> <l>Очи твоје спустила си тајно...</l> <l>— Ој животе!{S} О 
еке лепе животиње.{S} Коса, још црња од очију, окружавала је њено лице као талас.{S} Њено данаш 
 а у себи је додавао; „Ми смо слепи код очију, утучени у главу, стока божја!“</p> <p>На спрату  
на пред нашим носем, а ми... слепци код очију!{S} Бела ми је сад признала све.{S} Вели, заволел 
ово, ударала <pb n="192" /> на било код очију, пљускала у ушима.{S} Обузимали су га чудни осећа 
онај крш, не бих му веровао да ми је из очију испао!</p> <p>— Ту смо се крили од Турака — додав 
 набреклих груди, устрепталих слабина и очију стакластих као да душа сања неки ванземаљски сан, 
и млад, пријатних, мушких црта, буљавих очију, које су у тренутцима живости изгледале као да хо 
ећ ту.{S} Он је био човек ситних, живих очију, великог чела са дубоким залисцима, пљоснатих уши 
ли се око њега, пролазили поред његових очију весели и шарени као сватови, и губили се у ноћ пр 
д Вишњом, стидљив и он, збуњен, светлих очију, уздрхтале браде, згрчених прстију и с грозницом  
ене јабучице, промуклог гласа и светлих очију. — Јер еволуцијом треба припремити револуцију...< 
вога бића, оне се крију и од сопствених очију, и обујме нас тек кад нас, као неко фино вино, пр 
е друга девојка, великог носа и зелених очију — која нагази на вилинско коло никад се неће удат 
е видео визију Вишње, њене главе, њених очију које поздрављају својим топлим погледом рад на до 
се дизала Чедомирова глава, унезверених очију, згрчених уста.{S} Коса му је била замршена, лепи 
е било у одсевима та два пара раширених очију?{S} Љубави, мржње, чежње, гађења, дубоке симпатиј 
 и миловаше је, и преко лакта, оборених очију, без иједне мисли у глави.</p> <p>Бела се није бр 
игаља лежао је један радник, затворених очију.{S} Мало даље од њега видео се крвав перорез.</p> 
 Гледајући у књиге, ти живиш затворених очију, практичан живот изгледа ти ситничарење, не видиш 
ена чела, а веселих, светлих, занесених очију, враћао се увече са рада.{S} Грађани су га зауста 
ложени такође, румена лица и задовољних очију.{S} У јасној светлости пролетњег дана шарениле су 
онижења, тако уз тог оца сурих, смерних очију, смеђе накострешене браде, ниског раста и великог 
 око његових сувих уста, око тих ситних очију, па све до природно намрсканог чела играо један < 
а.{S} Његов поглед из суморних, мрачних очију ишао је негде далеко, у бескрај.{S} Његов несрећн 
пуна за своје године, дубоких, угаситих очију, мирних и бистрих као извор у планини.{S} Њена гл 
авог студента бледих образа и поноситих очију, дошао неки други младић који би био његова пуна  
ла ноге, окретала се у балету и тражила очима Чедомира да му пошаље пољубац.</p> <p>Вишња задрх 
ва пуна супротност: мали, крутуљаст, са очима као у миша, она би желела да се и њему допадне, ј 
је она била према блеску који пуче пред очима младићевим кад угледа своју драгану!{S} Све се из 
 <p>Вишњин поглед сукоби се с Радојевим очима.{S} Тада јој се учини како у њима дрхти цела Радо 
на слава би опет залебдела пред његовим очима.{S} Људско срце му изгледало преуско за његов сан 
сјај мушке надмоћности засја у дечковим очима. — Кажи само колико поједеш шећерлеме преко дана? 
ирила и гледала у њега сивим, остарелим очима које су цуриле.</p> <p>Илић удари љутито песницом 
и упола и гледали једно другог усијаним очима.</p> <p>С девојкине главе пале су укоснице.{S} Ми 
ратнику, он је гледао својим сопственим очима, како све иде у пропаст.{S}Осети да му се гуша ст 
д огледала.{S} Једна суза врцну у њеним очима.{S} Нешто јаче од ње заповедало је сад њоме, и он 
 на оне традиционалне младе са обореним очима, које нам је оставила у спомену наша старија лите 
и озбиљан, мршав као авет, са занесеним очима, Зарија је лутао по живом, ироничном и борбеном Б 
најмилији.{S} Он ју је гледао занесеним очима.{S} Његово лице није имало сјај прве младости.{S} 
младићеву главу.{S} Он опази у Вишњиним очима један влажан сјај.{S} Светлост се претварала у су 
адић ју је гледао својим чудним сјајним очима и као да се питао да она не тера шалу.</p> <p>— Д 
S} Њено запаљено лице с мирним угаситим очима појављивало се, као каква сиренска утвара, на сва 
 ће знати шта оне виде својим мрежастим очима!{S} Ипак, оне осећају топао ваздух, светлост, огр 
појављивала љубомора, страшило са жутим очима, тешка срамотна болест коју болесник крије од све 
 по сигурном кораку који је правила, по очима што се нису дали <pb n="275" /> збунити, по образ 
је лепа — рече у себи и пољуби то место очима.</p> <p>Кад би она била његова, мислио је даље, п 
о главу, и од главе бео, нежан профил с очима дубоко занесеним у младића.</p> <p>Он спази такођ 
и.{S} Ето ти кључа да постанеш велики у очима оних који те окружују...{S} Је ли, Марјане, а би  
 имала свој урођени интелигентни сјај у очима.{S} Тек, била се угојила.{S} Црте на лицу одебљал 
ка прелазило се у салон, да би служавка очистила трпезарију.{S} Стари господин би се извалио по 
олиција је само дошла, учинила увиђај и очистила њене остатке, гомилу земље и дасака.{S} Сад то 
S} Други пут би се дурила без раззлога, очито га избегавала, правила двосмислене фразе, стављај 
идовима остарелим и новим, запуштеним и очуваним, просу се нека чаробна неранџаста боја, која с 
зе и офарбану косу; посебно је истицала очувано грло и потиљак ћилибарске боје.{S} Кад би је чо 
тац имао муке док је ту кућу подигнуо и очувао.{S} Колико труда, колико брига, колико уздаха ок 
јала, већ брак, муж.{S} Томе је требало очувати, <pb n="99" /> жртвовати све, живети тако да ни 
у: „Господин-Илићу, извол’те на ручак", ошкрину полако врата, промоли главу кроз отвор и несташ 
е, дозреле груди.{S} Она се насмеја.{S} Оштар смех зацика по соби.{S} Насмеја се и оно тело у о 
не.{S} Једна њивица овса, коју је нешто оштетила туча, процењивале су сељачке комисије тако вис 
а скупоцена ормана, изолучена при врху, оштећена употребом на неколико места.{S} Углове су испу 
у чудно на Вишњу.{S} Предмети су губили оштре контуре.{S} Нешто загонетно осећало се у природи. 
ад их донесе: малене ножиће за воће, са оштрицом од месинга и дршком од порцулана, по којем су  
 сви његови гости зову <hi>Стрика</hi>, па по њему и његову гостионицу: <hi>код Стрике</hi>, те 
 Он изабра најгору, <hi>Еснафлију</hi>, па ступи унутра.</p> <p>Сазидана од ћерпича и дасака, о 
постане свој човек, добије парче хлеба, па нек узме Белу, ако хоће... ја ћу му први честитати.< 
а рече.</p> <p>— Све имаш што ти треба, па опет ништа од тебе — додаде жалосно. — А кад сам ја  
 погледао да ли су му нокти како треба, па одлазио на ручак, пењући се уз кратке, камене степен 
се око довратака, јака, снажна, жилава, па чудно одударала од свежег пољског цвећа.{S} Вишњи се 
а, моја стара Вишња“.{S} Али се свлада, па настави говор о политици:</p> <p>— Слобода штампе је 
а према њему.{S} Била сам охола, горда, па чак и по мало дрска.{S} Ја сам га одбијала...{S} Как 
е...</p> <p>— Старински човек сам и ја, па опет кад видим да је нешто боље, што да не радим так 
 у пијаном друштву — прекину га Зарија, па испи чокањ до дна и, не одвајајући још стакло од уст 
н будилника, зидних и џепних часовника, па све куца и ради, као да у радњи има стотина срца и д 
еђе од уранка на једној падини Рудника, па до заласка за зелени зид Јелице.{S} Пратила га чамот 
х.{S} Аница ју је посматрала испод ока, па јој рече кад остадоше сами:</p> <p>— Нешто си невесе 
 Само, кажи, мајка ти је нешто назебла, па се много брине за тебе, да и ти ниси, не дај боже, б 
е привлачиле су сељаке из околних села, па и из даље.{S} Задовољно срце је замахивало снажно пи 
пије, па се пропила и од пића посрнула, па продужила пут порока као свака пијаница.{S} Тако је  
} Дочекивао је нову годину с друговима, па га пиће преварило.{S} Његов <hi>цимер-колега</hi> ни 
9" /> о приликама, догађајима и људима, па се понекад пребацивао и откривао и оно што је у парт 
га је дирнуло јако, као сва њена писма, па може бити и више.{S} Јер се беху код њега десили дог 
очев од најфинијег швајцарског фондана, па до најпростијег турског суџука.</p> <p>Откако Матови 
тар.</p> <p>— Да — потврди његова жена, па настави одлучним гласом: — Изгледа да се и она свиђа 
тику, није <pb n="127" /> имао времена, па можда ни праве воље да мисли на своју породицу.{S} К 
 балванима, бурадима и пластовима сена, па ударила преко поља и бацала се право на град.{S} Сре 
 као да се бојала да не буде примећена, па се опет загледа у чипку, у кошуљу, у два округла тал 
е на ум мисао да нађе старог господина, па да му каже све.{S} За то није имао довољно одважност 
сана.</p> <p>— Продужите... — рече она, па весело седе на канабе поред њега.</p> <p>Кроз чипкан 
p>— Газдарица није код куће — рече она, па се саже да узме кључ испод простирке од прага.</p> < 
е другарице, ђачки скупови, дуга бдења, па и саме ноћне светиљке, које су расипале своју несигу 
 се била повратила из првог изненађења, па устурајући дланом своју косу, додаде одсечно: — Илић 
 смо се занимали синоћ — примети Вишња, па кад виде да се Каја не подсмехну, продужи пажљиво —  
ништа.{S} Били су дошли до оног долапа, па се спустише низ једно брдашце.{S} Под њим је жуборил 
раби будак, замахну њиме, поче да копа, па се онда заустави, као да виде да је то узалуд, насло 
 постављено питање. — Нико нас не тера, па ћемо да једемо понајлак.{S} У турском рату Вера Павл 
морем начињеним од самог миља и заноса, па кад би писмо свршио, написао адресу и залепио завој, 
 лице, чак до подвољка и широког врата, па рече значајно: — У вашим годинама, сиротиња није заз 
весело Каја и обесила јој се око врата, па је пољубила с обе стране и од срца. — Колико има од  
да се угледа на ову Швабицу преко пута, па да пере једну собу данас, па сутра другу.{S} Не би о 
о се видик губио преко голог Тркалишта, па на Седам Кућа све до планинског склопа око Кумодраже 
ир, проклати се по калдрми од дворишта, па замаче даље, у мрак.</p> <p>Илић угледа ову сенку.{S 
м кораку: музеји, споменици, позоришта, па онда улице пуне света, велике димензије, ширина, сло 
је — одврати госпођа на рачун Поповића, па додаде: — Чедомир је озбиљан младић, човек од повере 
и волите кајсије? — упита Бела младића, па не сачекавши одговора, окрену се нагло на здравој пе 
ори Вишња и погледа плашљиво у младића, па после спусти главу и доврши као по дужности : — Наша 
 убрзо.{S} Погледа нехотице у кочијаша, па онда у кола, очекујући да у њима види кога од нових, 
ра је била обилата, било је и слаткиша, па и вина.{S} Стари <pb n="269" /> пушкар, који је задр 
је она, као мајка, дала свој благослов, па је погледа подозриво испод ока.</p> <p>— Бог с тобом 
овољство.{S} Него, враћај се у Београд, па гледај своју науку.</p> <pb n="234" /> <p>— Али, тат 
сама са Илићем.{S} Њу је обузимао стид, па радост, па жеља нека да је нестане, да се истопи пол 
 ради служавка? — рече она као за себе, па повири у предњу одају.</p> <p>Кад се окрену натраг у 
устаде са свог места, пређе преко собе, па се заустави код огледала.</p> <p>Хтела је да види на 
упи дубље у собу, стави руке на кукове, па ослови студента нешто извештаченим гласом:</p> <p>—  
ти шта се с њом догодило, признати све, па нека буде како она рекне.</p> <p>У тим мислима, Вишњ 
Девојка стеже усне, као да тражи снаге, па настави;</p> <p>— Кад сумирам све што сам видела, по 
мо модерне жене нека брину своје бриге, па загледајмо своје јаде.{S} Нека наше жене науче своје 
а пут перорезом у прса и онда оде онде, па леже...</p> <p>Цело ово вече, Илић је мислио на само 
<p>— Сутра да ми што буде, не дај боже, па да ми дете остане без спреме, као сироче — бранила ј 
врши школске задатке што је могла брже, па се онда свуче и леже.{S} Хладна постеља јој је прија 
>— Тата се није опоравио још од робије, па не може да издржи тај штрапац.</p> <p>Илић је приста 
е из редакције сваког дана на Теразије, па се после разносиле широм Србије и Српства.</p> <p>Ма 
ајеним путем из Библиотеке на Теразије, па Крунском улицом на Врачар, где је давао лекције једн 
ла од својих посетилаца навику да пије, па се пропила и од пића посрнула, па продужила пут поро 
ерљиво. — Него обеси венац више капије, па ако га преко ноћ нестане, знај да ћеш се удати те зи 
гови закључци често вештачке дедукције, па и софизми, а, с времена на време, упада у противуреч 
се у неком потоку два дана после битке, па како су Турци већ чували Саву, он није могао пребећи 
S} Он се дочека <pb n="249" /> на руке, па поново паде и праћакаше се по блату.{S} Један шегрт  
једног семинара.{S} Изишли су из школе, па врљали по вароши без циља, избегавајући посећена мес 
 вратарки за њих. — Постеља до постеље, па се не погледају.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Des 
7" /> десили доиста против његове воље, па ипак се осећао кривим.{S} Поштење му је налагало бар 
у, дизала се у вис, кружила неко време, па опет слетала, и крештала свеједнако и јогунасто.{S}  
оворио.{S} Престао је да пише афоризме, па се дао на поезију.</p> <p>— Наука ме није задовољила 
ивао мустре, каталоге, књиге са стране, па по њима набављао робу, чистио метал, оправљао сатове 
</p> <p>— Нису много родиле ове године, па <pb n="11" /> су крупне и врло лепе — допуни госпа К 
ић?{S} Продао сам неке старе панталоне, па имам рачуна да те частим.</p> <p>Чедомир се осећао у 
а, понижавала, рушила му свако уважење, па и онај понос културног човека који је млади муж осећ 
 неке девојке одломиле грану од трешње, па тако беру и једу.{S} По кафанама се чуо жагор.{S} Де 
 пада баш за оним димњаком од стругаре, па димњак изгледа као пресечен, једна му половина виси  
да у војнике, у њихове дрвене стражаре, па онда у кућу, али испод ока... као да га се то ништа  
ечујно, подигне један стуб водене паре, па, вртећи се око самог себе, као утвара, полети уз вод 
Девојка прибра своју снагу, намршти се, па се осмехну презриво:</p> <p>— Којешта!{S} Докле ћемо 
ма значају предмета, одушевљавајући се, па падао у ватру и грмео.{S} Онда није штедео никога: с 
удата? — рече јој Вишња, осмехнувши се, па покуша да се метне у у њено расположење.</p> <p>— Да 
ла судове и пошла вратима да их однесе, па се предомисли, зовну служавку и предаде јој што је и 
ра.{S} Иди куд те очи воде и ноге носе, па тражи себи девојку.{S} А кад је нађеш, сети се колик 
ле плата, а кад остариш, пензионишу те, па ти и после иде плата, није много али колико да се хр 
јави се прво једно кубе сумњиве лепоте, па онда друго, треће...</p> <p>— Што у Београду воле ов 
оспа-Клеопатра спремала о јесени, жуте, па накиселе, с нешто бела лука.{S} Због њих су се први  
 на средини.{S} Чекало се само пролеће, па да се и то зазида, те цела Морава окрене на јаз.{S}  
<p>У очи свадбе, Чедомир изиђе из куће, па је врљао по вароши бесциљно.{S} Око пет сати пут га  
е за тезгу, до саме касе, поручио кафе, па онда с њим разговарао на дугачко и на широко о приме 
орски Вијенац</hi>, отворио га насумце, па читао на глас стихове, предајући се чару философске  
звирали су иза Земуна, сакривали сунце, па бежали даље.{S} После њих долазили су други, па трећ 
ни се поново воле...{S} Шта треба више, па да се буде срећан!{S} И у том слатком расположењу, к 
пшу рукама, одобравају и буне још више, па се, после, годинама прича како су се провели на Ђако 
 из зеленила које су састављали ритови, па се постепено пела уз брдо, прошарана вртовима, попре 
и даље.{S} После њих долазили су други, па трећи, брзи, дурновити, као неке фантастичне животињ 
="56" /></p> <p>браћа, укућани, суседи, па и отац, намрштених бора на челу и изразитих усана.{S 
удеваш у чему.{S} Волела би да те види, па дођи ако можеш, а ако ти школа не допушта, а ти немо 
девојка пружи руку.{S} Она му је пружи, па стрецну од додира: његови прсти су пекли као у грозн 
ак, сталан гост на министарској трпези, па која вајда: несрећан си као све ове пропалице, као о 
 пође са Зеленог Венца ка Варош Капији, па лево.{S} Ту се види један дућан своје врсте, углавље 
цији... и опет вам кажем: у револуцији, па ма како ви решили.</p> <p>Поднаредник тресну чизмом. 
помињале речи о I</p> <p>новцу, динари, па онда псовке, које су у нашем говорном језику тако фа 
 Ово цвеће, широка ливада, јаки мириси, па то коло и све враџбине којих је пун њен крај, бунили 
ша, а није мислио да ће му што требати, па да узајми.{S} Он то призна, и осмејкиваше се стидљив 
 своме сину. — Сад ће отац да се врати, па пази, Младене.{S} Немој да се мангупираш.{S} Него уч 
 неједнакости.{S} Новац треба разумети, па га онда без бојазни можеш волети.</p> <p>— Бог с тоб 
 вино, преваре својом лакоћом и сласти, па опију благо, замагљавајући нашу свест и стварност.{S 
е, свакако од какве неизлечиве болести, па ипак се силило и хтело да сакрије своју немоћ.{S} Уп 
евом придржаваше књигу према светлости, па стаде рецитовати доста лепо:</p> <quote> <l>То је би 
.{S} Промуца неколико речи захвалности, па стаде.{S} Он је осећао свој лажни положај према тој  
 Турску.</p> <p>Илић стиже доцкан кући, па сутрадан јави директору да је болестан, те не може д 
ата и преда се тој голицавој дрхтавици, па док јој она <pb n="115" /> уноси забуну у главу, пре 
ане Вишње.{S} Био ју је видео на улици, па кад је хтео прићи, она је зауставила неку своју позн 
глед се прошета од Беле ка њеној мајци, па онда паде поново на девојку, а одатле на сто, на зид 
а нека слатка језа, од чукљева на руци, па кроз цело тело, да јој и колена задрхте, као кад је  
ладићев поглед прелете цели родни крај, па се заустави на врху Овчара.{S} Сети се гомиле радник 
клапали су га други. — Раде, брате мој, па све варнице искачу.</p> <p>— Само тако! — говорио је 
ућство над паром при употреби у ситној, па и занатској радиности, стари Лазаревић прекиде га, р 
 осветлити га чаробно за који тренутак, па се после изгубити, остављајући студента да иде своји 
и у помрчину, требао је један тренутак, па тек да види где се налази.{S} Ову приземну собицу ис 
ца, један Јеврејин, трговачки помоћник, па и по који радник.{S} Сваки од њих био је огорчен пес 
, сиромах наравно, с отомбољеним лицем, па ипак пун наде, дубоко убеђен у сопствену вредност, у 
.</p> <p>Њене руке задрхташе у његовим, па га стегоше, задрхташе опет, и стегоше.{S} Предео је  
ио свој живот размишљањем, философијом, па ме они нису ни исхранили...</p> <p>— Мој живот тек п 
т, свечано, пред родитељима и публиком, па да му преда целу себе, сву раскошну младост која је  
и топли дани, излазили су чешће са њом, па после сваког дана, и најзад без ње.{S} Како се Каја  
д <pb n="129" /> занимљивим разговором, па и молбом.{S} Младић је остајао.{S} Ти усамљени разго 
з једну јаругу која је некад била друм, па уђоше у једно пространо двориште, ограђено са три ст 
ља.{S} Ето, њему није било све потаман, па је увек први ђак.</p> <p>Посебице је Бела била љубаз 
о.{S} Да само знаш како ми је леп стан, па баба... што је златна; прича ми како је било кад је  
е, <pb n="61" /> а млади газда нежењен, па је све ишло како само може бити.</p> <p>Радоје је ра 
 да ти кажем! — трже се стари господин, па пређе на своје дело о земљорадничком осигурању.</p>  
је.</p> <p>Матовић се био упола свукао, па застао, седећи замишљено у једној старој наслоњачи.< 
 зловољно у правцу онога који је питао, па рече:</p> <pb n="203" /> <p>— Ко ме уби?...{S} Ја са 
>.{S} Најзад, виде да Радоје има право, па му предаде целу радњу, а сам поче да сади лук преко  
говорио.{S} Многима то није било право, па ипак чуле су се ретке замерке, јер је Радоје волео љ 
је ли читаво уметничко дело?...{S} Ево, па пуши — продужи она, помакнувши сто у правцу Илића. — 
S} Ја сам о томе у апсу размишљао дуго, па сам дошао до закључка, да се велика зла не чине наме 
ађеш, сети се колико је Вићентије узео, па ти тражи двоструко.</p> <p>Илић је одбијао.{S} Није  
ј, болан, мајка је, а тетки треба мало, па да је заболи глава.</p> <pb n="28" /> <p> С Кајом је 
присили да седне, посади му се у крило, па поче да барата по његовом столу.{S} Под руку јој дођ 
.{S} Око срца му је било весело, топло, па и жалосно.{S} Мило му је било што је реакција падала 
рав, млад, ни ружан ни глуп, тамо вамо, па се ми венчамо пре испита...{S} Красан је мој Милисав 
 средства:</p> <p>— Треба да се нађемо, па да се објаснимо; да се разговоримо као пријатељи.</p 
 нешто тврдо; затим је отвори полагано, па изврну, као да просу остатке, прашину, пепео.</p> <p 
зумеде добро, те је погледа изненађено, па по обичају наших жена да се покажу љубазне кад их не 
амо једно половно обећање било довољно, па да га она поново заволи без бојазни.{S} Јер је она б 
но да га Лазаревићева избегава намерно, па и да му пркоси.{S} Његова је душа патила, његов поно 
S} Ју, господина — додаде после гласно, па збаци љутито шал са себе. — Мустра бечка, богаљ је и 
> <p>— Нећу — занећка се она детињасто, па, после нешто оклевања, прошапта поверљиво:</p> <p>—  
испарења, Илић виде једно празно место, па се упути к њему, кад спази поред себе Зарију Ристића 
 печених марона који су му грејали џеп, па лутао по Паризу без циља.</p> <p>— Где си био? — пре 
је наследила од оца тврдоглав карактер, па ипак је почињала прва.</p> <p>— Чедомире?</p> <p>— Ш 
 — одврати му жена. — Дошла Ката данас, па као да се у црно завила, плаче, суза јој сузу не сти 
реко пута, па да пере једну собу данас, па сутра другу.{S} Не би осетила, а кућа би била опрана 
ила и паде у рит; она друга прну у вис, па се врати, начини два три круга изнад места где је па 
м у трбух да га је послао на онај свет, па после умакао и успео да пребегне у Турску.</p> <p>Ил 
ћем.{S} Њу је обузимао стид, па радост, па жеља нека да је нестане, да се истопи полако, као ко 
 <p>— Збогом!... — понови још једанпут, па се удаљи, корачајући несигурно, посрћући готово.</p> 
види као да се растопило по целом небу, па жеже.{S} Нигде тице да се чује.{S} Биље зри.{S} Вишњ 
, свршити школу, добити државну службу, па да проведе на миру старе дане уз сина господина.</p> 
> <p>Испросио је њену другарицу Милеву, па је даље писао Вишњи да се не љути, да дође на свадбу 
ћ уздахну, нервозно склопи једну књигу, па устаде и поче шетати по соби.</p> <p>— Ти се љутиш?< 
, раздрљених груди и врата, босих ногу, па радиле нешто по дворишту сагибајући леђа, ширећи ног 
 је био заспао у неком напредном граду, па се пробудио после једног страшног земљотреса; он вид 
да, после ступио у трговину у Београду, па онда прешао у државну службу, добивши за преписача у 
гових сувих уста, око тих ситних очију, па све до природно намрсканог чела играо један <pb n="1 
асније него икад да не воли ту девојку, па ипак он превали:</p> <p>— Да!</p> <p>Та се реч чу је 
pb n="155" /> додаде пружајући му руку, па окрену главу да би сакрила своје узбуђење.</p> <p>—  
еремонијално, пружи своју меснату руку, па после првих поздрава осу грдњу на режим:</p> <p>— Па 
в отац, Стеван, изучио је сеоску школу, па је покушавао да продужи гимназију, свршио два три ра 
наби качкету јаче на очи, распали лулу, па додаде:</p> <p>— Ја радим да убедим људе у потребу д 
— Ето, тако, радио с нама, вукао цигљу, па онда баци самарицу, потеже се два пут перорезом у пр 
Радоје обеси тада један фењер на чакљу, па присветли.</p> <p>— Мртвачки сандук! — приметише при 
{S} Језовите сенке прекрилиле би земљу, па би се у час изгубиле и уступиле место блиставој свет 
ора да се иде од куће, можда на страну, па су трошкови велики, а...{S} Није довршио реченицу, ј 
а учи, а ако неће, значи да није за њу, па ће гледати друга посла.{S} Шта је мени шкодила слобо 
био човек који се подаје првом осећању, па намаче качкету на чело, распали лушу и, одмерено, уп 
опадало, морало се допасти целом свету, па следствено и његовој жени.{S} У противном, глупости  
једног великог књижара у ђачком кварту, па је ступио у везе и с антикварима на обалама Сене.{S} 
а одговарала:</p> <p>— Али кад ја нећу, па ко ће!</p> <p>Чачак није добио електрику.{S} Преко л 
тле располагао његовим животом и смрћу, па се слободно упућује у варош.{S} После се сети његово 
на ми се разболела.{S} Прала јуче кућу, па је ваљада промаја ударила.{S} И говори ја стоци да с 
мале би се за руку и излазиле на улицу, па шврљале око гомиле песка, кафанских столова, по сусе 
ликом његове женидбе.</p> <p>Испи чашу, па продужи:</p> <p>— Дуго смо причали.{S} Било је говор 
попије на једном месту само једну чашу, па тако изређа до тридесет кафана...{S} Кад се напије,  
родужавани, где душа само додирне душу, па је остави да сања започети сан, и пољупци где тело д 
е љутим.{S} Једног овде имам од својих, па се и он туђи...{S} Испрати Вишњу до куће.</p> <p>— А 
ли, најпре нејасних, лаких, безбрижних, па све светлијих, тежих, страшнијих.{S} Девојка је знал 
екако, али мајка!...{S} Ударила у плач, па запомаже по кући.{S} Ја нисам попуштала.{S} Запретил 
 лежи, а кад остариш не можеш да радиш, па куд ћеш него у просјаке.</p> <p>Сад се све то срушил 
ечи: „Ево на̑!{S} Све је ту написано... па читај!“</p> <p>Истог дана отпутовали су у Париз.</p> 
политичар.{S} Он не пази на спољашњост; па кад то и чини, ради у супротном правцу: пушта браду, 
много чему, о много кому, <pb n="78" /> па и о њему, Илићу, мислио је; Младен је брбљив, а Бела 
гласају по свом убеђењу, <pb n="278" /> па да оборе министра који не дели то мишљење, или да гл 
ади?...{S} Шта им фали што су млади!{S} Па ти рече <pb n="164" /> једном приликом: „Кад се деца 
: моја другарица, Вишња Лазаревић...{S} Па како ми живиш, што не дођеш?...</p> <p>Млади човек,  
рио се све више изнад њихових глава.{S} Па ипак, они пођоше напред.{S} На загрејану руку или че 
е сувише смеје са осталим друговима.{S} Па и ти другови, изгледали су му мрски.{S} Он их је пре 
 видела је да још има доста времена.{S} Па ипак је готово трчала путем.{S} Напољу је јесен прир 
ави јој је био прост шешир од сламе.{S} Па ипак, младост и здравље чинили су од ове тоалете њен 
едно од другог, стид их је, боје се.{S} Па опет се деси кадгод, као овај пут, о покладима, на т 
 морала трчати на час да не задоцни.{S} Па и ти часови!{S} Није их било више од два три преко д 
раћајући их стално каквом пошалицом.{S} Па и сад, кад их јој предаде, викну :</p> <p>— Ево важн 
брата испуњавали су по читаво писмо.{S} Па ипак, та су писма била као <pb n="89" /> небесни дар 
ону су остајали само Бела и Чедомир.{S} Па и Чедомир се дизао да иде, да му се не би приметило  
у, њену плаву косу, просто сплетену.{S} Па ипак, по болесној склоности своје душе, он се не дад 
о доба звало реални правац у животу.{S} Па опет, чим је устала, погледала је на врата где је си 
о вече, Илић је мислио на самоубицу.{S} Па и сутрадан, та га мисао није остављала.{S} Док је св 
на стубовима, већ су обешене о жицу.{S} Па ипак, ово отмено место српске престонице учини јој с 
сусед преко пута помиловани робијаш?{S} Па и даље, доле у Београду, зар није видела гомиле још  
нављала:</p> <p>— Па како си ми још?{S} Па шта ми радиш ?...{S} Јеси ли се свикла на наш живот? 
но:</p> <p>— Ти излазиш из Здрављака? — па продужи пут, настављајући да звижди.</p> <p>По трото 
>— Одреци се наследства — говорила је — па ће ти се осигурати издржавање све док не свршиш школ 
умро — говорио би какав старији човек — па да су ми рекли да ће неко раскопавати онај крш, не б 
одмерено, упита:</p> <pb n="65" /> <p>— Па зар ниси свршила школу?</p> <p>— Завршила сам — одго 
куд теби и десет хиљада пара? </p> <p>— Па имамо кућу, хвала Богу — умешала се мајка.</p> <p>Мл 
ије било веће од цигар-папира.</p> <p>— Па читај! — закључи самоубица и склопи очи поново.</p>  
уставише се код Кајине капије.</p> <p>— Па кад ћеш ми једанпут доћи? — пребаци Каја своме рођак 
 Вели, ни кошуље му не доноси.</p> <p>— Па, купиће је, стара му мајка!{S} Човек се не жени због 
ствари праштао је великодушно.</p> <p>— Па што ме је оставио? — бунила се она.</p> <p>— Ко је к 
е прост човек, али воли школу.</p> <p>— Па зар ћете сад пристати да седите докона? — примети мл 
у је за обе руке, и понављала:</p> <p>— Па како си ми још?{S} Па шта ми радиш ?...{S} Јеси ли с 
е, чија се платна спуштала од врха брда па до у саме таласе Дунава.</p> <p>Ова слика учини весе 
ње, или да гласају против свога убеђења па да сачувају министра.{S} Тако се извршна и законодав 
, показујући јој велику дињу. — Дао Бог па родиле, те хоће да и ти окусиш... „Знам, вели, да их 
 коњима, али није требало много вештине па да види да је та животиња одличног соја: високе ноге 
еђу ово двоје: или да убијемо наше срце па да живимо као старци, или да умремо млади слушајући  
 је подухватала целу, од врхова прстију па све до чела и главе.</p> <p>Сањала је да су ишли пеш 
рече Илић — прочитај ову вест...</p> <p>Па као за себе додаде:</p> <p>— Како свако има достојан 
хајд', синовче; не губи времена.</p> <p>Па обраћајући се ћерци додао је:</p> <p>— А ти, фрајла, 
ца — задовољна у сваком случају.</p> <p>Па као да хтеде уверити себе, потврди:</p> <p>— Зашто д 
ре! — рече Вишња, и истрже руку.</p> <p>Па и доцније, она је избегавала ова миловања, као да је 
једемо понајлак.{S} У турском рату Вера Павловна, сестра Рускиња, што је волела нашу кујну, бил 
 једну жену и осећа је поред себе живу, пада у грозницу пожуде.{S} Подивљао, као звер што погле 
 пролеће не дочека.{S} С јесени поче да пада киша.{S} Падала је из дана у дан.{S} То не беше си 
зађе.{S} Каткад се деси да његова кугла пада баш за оним димњаком од стругаре, па димњак изглед 
озор: људи се паште, <pb n="59" /> снег пада, тебе ни бриге.{S} Постанеш неки чиновник, шта ти  
је девиза: уживати и успети.{S} Понекад пада у севдах, и тада пева прилично.{S} То су они који  
, која даје све више сласти што се ниже пада.{S} Калдрма, куће, кровови цаклили су се <pb n="83 
емља сурвава под њом, да околне планине падају.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— За име Божје, по 
кад <pb n="303" /> су задушнице.{S} Оне падају уз часне посте.{S} Већ је пролеће.{S} Сунце обас 
 Између њих је певушила вода кроз луле, падала у низак басен и враћала се отуд у виду ниске врл 
чека.{S} С јесени поче да пада киша.{S} Падала је из дана у дан.{S} То не беше ситна, јесења ки 
сно.{S} Мило му је било што је реакција падала, слобода се објављивала, што је настајала нека п 
е виде саму.</p> <p>Та оскудица слободе падала јој је најтеже.{S} Читала је књиге, седела крај  
! — промуца њен глас.</p> <p>Девојка је падала у све већи занос.{S} Скупи кошуљу позади и прите 
екој чудној земљи гатки.{S} Коса јој је падала заводљиво преко лица.{S} Ветар се играо са скуто 
, продавац ушећереног воћа, по којем је падала прашина.{S} Он је ишао полако, крајем пута, обор 
а.{S} Ноћ је већ наваљивала са истока и падала на варошке куће беле, сивкасте, црвене, црне, <p 
ком која није била ружна пријали су му, падали му као неки благ и лаган лек на срце што се крва 
о умире у глави.{S} Њему су ти загрљаји падали слатко на срце.{S} Они су му ласкали, уверавајућ 
/p> <p>— Рђо, мрцино! — псовке и ударци падали су сад обилно.</p> <p>И овог тренутка, арап је ч 
еће.{S} Сунце обасја.{S} Снегови што су падали целе зиме почну да се краве.{S} Пред дућанима су 
 снажно осветљавало предмете на које је падало, али није било вруће, већ врло благо, меко, глат 
 подсмех, подозрење, осуду.{S} Њој није падало на ум да се запита: какве су оне, те жене, те де 
енутку је имала право.{S} Њено одбијање падало је врло тешко младом студенту.{S} Он се трудио м 
значају предмета, одушевљавајући се, па падао у ватру и грмео.{S} Онда није штедео никога: свог 
баци руком један прамен косе што јој је падао на чело, и јекну болно:</p> <p>— Шта је ово мени? 
 на његову мишицу.{S} Прамен плаве косе падао јој је преко лица.{S} Њене бистре очи биле су шир 
ши очи рукама.{S} Један део расуте косе падао јој је око раздрљеног грла.{S} Она је губила глав 
и да нешто дода, али је већ млади човек падао у ватру грдећи реакцију, реакционаре, цинцарски с 
ила се Вишња.</p> <p>— Киша ће још дуго падати.</p> <p>— Али и до вароши је дуго — примети она. 
онарско друштво <hi>Рад и Светлост</hi> паде под стечај, а Радоја стрпаше у хапс.{S} Он се опра 
прошета од Беле ка њеној мајци, па онда паде поново на девојку, а одатле на сто, на зид, на про 
атак и устрептао пољубац.{S} Пољубац не паде на усне, већ на ону румен по образу и остави млади 
пуче пушка; једна од њих опусти крила и паде у рит; она друга прну у вис, па се врати, начини д 
очека <pb n="249" /> на руке, па поново паде и праћакаше се по блату.{S} Један шегрт наиђе звиж 
равио што је ту научио.</p> <p>Затим му паде на ум како му је једна газдарица од стана ушла у с 
бало му је да пређе од уранка на једној падини Рудника, па до заласка за зелени зид Јелице.{S}  
аљевског и ужичког округа, на дивљачној падини планине Повлена.{S} Ту се населио његов прадеда  
а да од те две девојке начини једну.{S} Пажљиво је одабирао њихова преимућства, док је брисао < 
кад није била бојена.{S} Студент обриса пажљиво седиште и позва своју другарицу.{S} Она седе ве 
д виде да се Каја не подсмехну, продужи пажљиво — он је врло учен човек, врло паметан... </p> < 
тицу надокнађавала је госпа-Матовићка у пажљивом опхођењу, у слатком и кафи, комплиментима и у  
 томе раду, сређености својим мислима и пажње ономе што ће се написати.{S} Затим, подиже главу  
 од качкете.{S} Девојка га је слушала с пажњом и, у исти мах, са извесним страхом.{S} Она је не 
граду била још реткост и што јој сврати пажњу.{S} Она позна да је то државни фијакер по кочијаш 
у.{S} Кад би му ко од пријатеља скренуо пажњу на несташност његовог сина, он се бранио неким ру 
уа и фамилија.{S} Он је био обратио сву пажњу само на спољашност, на изглед ствари и покрете би 
 књигама.{S} Ништа не свраћа пролазнику пажњу на њега: фирма ни модел робе што се ту може наћи. 
у.{S} При избору, поклонила је нарочиту пажњу на салон.</p> <p>— Дивно! — говориле су гошће кад 
а о богаству.{S} Не, изгледало му је то пазарлук, као да тргује са кожом свог <pb n="26" /> рођ 
 платна.{S} Тражио је од жене и деце да пазе на одело.{S} Жена му је имала тепелук од дуката и  
тети мозак девојкама!{S} Бога ми, Бела, пази се доцније, не пуштај га далеко од себе!</p> <p>Бе 
оме сину. — Сад ће отац да се врати, па пази, Младене.{S} Немој да се мангупираш.{S} Него учи.{ 
је био великошколац-политичар.{S} Он не пази на спољашњост; па кад то и чини, ради у супротном  
оје су најтеже.</p> <pb n="106" /> <p>— Пазите се.{S} Ми прелазимо чудна времена — рекао му је  
лагословенија.{S} Седиш у топлој соби и пазиш шта се говори.{S} Не радиш снагом него мозгом.{S} 
ности да задовоље Белину жељу: купе јој пајаца са звонким прапорцима, скупоцен шешир или хаљину 
ивот с чудним поверењем у себе.{S} Њега пак сумња је задржавала сад у свему што би предузео.</p 
у изостали далеко иза њих.{S} Пред њима пак се пружала усталасана долина Западне Мораве чак до  
ђу овима је био и Чедомир.</p> <p>Вишња пак остаде даље на барикадама.{S} Она није опраштала св 
ти дубоко, потпуно, пуним срцем.{S} Сад пак, примала је хладно те изливе паланачких симпатија.{ 
 Полиција није смела ући ту; за ђаке је пак било стално отворено.{S} Могло се ту склонити од жа 
 купања и дерала у сав глас.{S} Парк је пак ћутао усамљен.{S} Тек овде онде видео би се, у том  
оже одрећи у свако доба.</p> <p>Илић је пак мрзео новац, мрзео га оном мржњом, помешаном са неш 
авала је посете, састанке.{S} Кад би се пак и нашла у друштву, о испитима, при излетима, месним 
рмулише оно што је хтела рећи.{S} Да би пак утишала своју савест, радила је готово претерано на 
 философске поезије Његошеве.{S} Кад би пак био рђаве воље, жалио се на реуматизам у десном кол 
ан мањи део остао је у Групи.{S} Остали пак основали су радикални клуб.{S} Међу овима је био и  
а сам поче да сади лук преко лета, зими пак да зева у оближњој механи.</p> <p>Посао пође на бољ 
/> је каријеру у државној служби.{S} Он пак био је први ђак у сваком разреду, четворка је за ње 
Ја терам кола треће класе.</p> <p>— Ако пак хоћеш да будеш задовољан — продужи Ристић — онда мо 
 другарских саопштења.{S} Његов одговор пак није се могао скалупити у та општа места, и Вишња б 
државни порез.</p> <pb n="142" /> <p>Њу пак, одушевљавале су велике идеје.{S} Чинило јој се да  
арац који се напио добра вина.{S} Вишњу пак је бунио тај дан, обузимала ју је час топлина, час  
 београдске голети, као да је сијало из пакла.{S} Илић је имао стан, управо кревет, изгубљен у  
, где је осуђеник с новцем заповедао за паклић дувана осуђенику без новца.{S} На крају крајева, 
> <p>— Грађанске гарантије вреде колико пакло дувана, помиловање с робије, највише можда какво  
спавао, по другој је било просуто једно пакло карата; прашина се видела по раму од огледала.{S} 
не кафане.</p> <p>Унутра је врило као у паклу.{S} Смрад од пића, обуће и збијене гомиле давио ј 
p> <p>У тим мислима, Вишња је прекидала паковање ствари, отварала поново очево писмо и читала г 
 још као дете, због недовољног надзора, пала са степеница и сломила ногу.{S} Стога су јој вечит 
вати.{S} Управо, та му је кућа тек тада пала у очи.{S} То је била нова грађевина, налик на изве 
нестало лепог дана.{S} На земљу је била пала нека сенка, живот се повлачио, тице ћутале, а једн 
евом оцу улазак у земљу.{S} Реакција је пала.{S} Њени главни стубови скрхали <pb n="6" /> се ка 
е напред.{S} На загрејану руку или чело пала би им која кишна капљица.{S} Капље су биле чешће.{ 
над дућаном седели су.{S} То беше стара паланачка кућа: пространа, удобна, врло строга обичних  
S} Сад пак, примала је хладно те изливе паланачких симпатија.{S} Приговарала је себи за то: што 
озитивне ствари, рад за човечанство.{S} Паланка ће бити јача од тебе...{S} Једног дана, ти ћеш  
д оних неприметних културних радника по паланкама, који су скупљачи претплате свакој новој књиз 
ко је ко.{S} Нећу дете да ми се мучи по паланкама.{S} Доста <pb n="262" /> сам се ја, због оног 
зу и излазити недељом на пиво.{S} Место паланке и њеног главног сокака, пред Вишњом је мисао цр 
 начин живота и живљења једне девојке у паланци.{S} Опис једног излета у Овчарску бању или какв 
о се велико друштво, како је то ретко у паланци.{S} Тамо се сви познају, али се туђе заједнице, 
 Илићем.{S} Она би без њега остала мала паланчанка каква је била.{S} Он ју је пронашао, увео у  
хта кад примети своју пријатељицу, малу паланчанку пуну одушевљења, писца свих драгих карата и  
рачи... на своју љубав: здраву, одраслу паланчанку, чије срце, можда једино на свету, куца у то 
 стране протезао се Београд, измешан од палата и чатрља.{S} Једно јато сврака прегонило се по о 
 заокругљене, већ као две капље мастила пале у светло белило између трепавица.{S} Та глава је з 
сијаним очима.</p> <p>С девојкине главе пале су укоснице.{S} Миришљава коса просула се као тала 
а и кутијом палидрваца, обилази варош и пали општинске фењере, истакнуте на тробојним дирецима  
овима 1912 и 13 године, јер они који су пали за Отаџбину, по речима једног великог песника прош 
дрављао је стално учтиво, имао при себи палидрваца да се упали цигара и давао на веру.{S} Могло 
дан чича, с кантом петролеума и кутијом палидрваца, обилази варош и пали општинске фењере, иста 
ли ватре?</p> <p>Илић му пружи кутију с палидрвцима, и упита га, пола у шали, пола озбиљно:</p> 
окошену траву.{S} На оближњим фабрикама палиле су се лампе.{S} Хорови жаба звонили су уједначен 
еж ваздух.{S} По <pb n="210" /> небу се палиле звезде.{S} На ћошку светлуцао варошки фењер.{S}  
хумки.{S} Усамљени пламенови који су се палили по прозорима блудели су дрхтећи као душе прогнат 
го на беседништво, и живе, скривено, по Палилули и Енглезовцу, с каквом хистеричном газдарицом. 
добар део улице.{S} После се спустише у Палилулу преко гробља Светог Марка, које је било зарасл 
 Чедомир је, намрштених веђа и суморно, палио своју цигару.{S} Девојки је један облак туге зама 
 друга оним унутарњим пламеном, који је палио њене мирне, невине очи и који је долазио право из 
једног јутра се срушила.{S} Никоме није пало на ум да је диже.{S} Полиција је само дошла, учини 
в! — кликну девојка.</p> <p>Било је већ пало вече кад се њих двоје упутише Вишњином стану.</p>  
здух био тежак.{S} Учитељица скиде свој палто, пребаци га преко руке, изви рамена, рашири груди 
о се прочита десетак књига, научи се на памет још два'естак наслова, славних имена и мудрих мис 
се стане да надмеће ко ће више знати на памет тих његових бунтовничких изрека : „Абдикацијом не 
осећивао њихова тајна удружења, учио на памет поједине фразе, зурио дубоко у ноћ у неподгрејано 
аринских романа.{S} Ћифте веџбају своју памет на теби и дају своје мишљење о твојим поступцима. 
оред ње.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ти си паметан човек... ти знаш шта радиш.{S} Наша варош дугуј 
и пажљиво — он је врло учен човек, врло паметан... </p> <p>— О чему сте говорили?</p> <p>— О ем 
заспати.{S} Реч Христова врзла му се по памети:</p> <p>— Жено, шта има заједничко између тебе и 
ажила задовољство не по осећању него по памети, изазивала ове тренутке, пила њихово опасно пиће 
ио једну дивну песму!{S} Остала су је у памети само два три стиха из средине: ...{S}И мислио та 
ркос томе гласу одлучности, који помаже паметне људе у њиховим борбама, он је остајао на истом  
p> <p>— Свет је глуп, Илићу, он не воли паметније од себе.</p> <p>— Ја не мислим тако.{S} Свет  
руштва, водили се занимљиви разговори о паметним стварима.{S} Није се правила разлика по стареш 
икује немоћне чиновнике; она од младих, паметних, поштених људи прави бедне, глупаве, непоштене 
 су редак луксуз, а брак... брак је код паметних људи вешт споразум, смишљен ортаклук, где свак 
то јој је надирало у душу.{S} Она их је памтила све, и несвесно упоређивала са оним што су јој  
једне четворке, сама петица.{S} Није се памтило да је неко положио с таквим успехом.{S} Чедомир 
ловило неколико облачића као прамење од памука.</p> <p>Илићу залупа срце кад виде девојку тако  
брдашце, и пред путницима се указа цела панорама Београда са дунавске стране: варош је почињала 
танским маркама, свађао се с ђацима око панораме коју је правио у кутији за фул, био непажљив к 
 Шта нису радили њен муж и газдарица од пансиона да дођу до њих: тражили их по пијаци, киселили 
у је празна сентименталност шипарица из пансионата.{S} Идеал му је што и свака комедија.{S} За  
н.{S} У Паризу су се настанили у једном пансиону који су му Срби препоручили.{S} Уписао се на С 
 уз потиљак, руку завучених у џепове од панталона, сигуран у себе, у своју будућност, у добро к 
е гром-мисли, лепи Млађа носио кариране панталоне, а еманциповане другарице гризле переце поред 
ка.{S} На себи је имао окраћале, зелене панталоне, црвен прсник и капут мрк.{S} Да је то било н 
ш један полић?{S} Продао сам неке старе панталоне, па имам рачуна да те частим.</p> <p>Чедомир  
но.{S} Печење је мирисало по старинским пањевима.{S} У кафанама је врило као на вашару.</p> <p> 
 нису много поштовали, јер су га колеге пањкале, а и сам је био крив: био је лабав, давао је ла 
ватљиве.</p> <p>— Наш Чедомир као да је пао с Марса! — смејала се госпа-Матовићка, која би кадг 
начини два три круга изнад места где је пао леш као да га тражи; пуче друга пушка; тица се изви 
 општа места, и Вишња би пропала ако би пао у туђе руке.{S} Он јој је хтео писати ради себе <pb 
лиматисања у Београду.{S} Младен је био пао у трећем разреду из два предмета — освета реакције! 
ажем, ето ако хоћеш... колико сам ниско пао, најзад.</p> <p>Девојка погледа изненађено у овог ч 
це хартије које није било веће од цигар-папира.</p> <p>— Па читај! — закључи самоубица и склопи 
n="264" /> <p>Бела је сад имала киселих паприка колико хоће, али, пренета у ситне интриге удати 
топот опанака, шкрипале арабе, напуњене паприкама.{S} Сељаци у незграпним, сламним шеширима цењ 
први пут завадили.</p> <p>— Доста с тим паприкама! — викнуо је млади муж једном кад се вратио и 
а пастрмом био је сад њен сан, а киселе паприке њен идеал.{S} Те проклете паприке!{S} Шта нису  
иселе паприке њен идеал.{S} Те проклете паприке!{S} Шта нису радили њен муж и газдарица од панс 
ачин, <hi>чокалиски пасуљ</hi>, с много паприке и воде, а мало пасуља и пастрме, али за кога тв 
ли се натписи за лорбер, нишадор, алеву паприку.{S} У другом делу дућана, поплочаном циглама, с 
говори јој други.</p> <p>— Имаш ли коју паприку?{S} Нема ко да ми купи.</p> <p>На улици се чу т 
 има своју кућу, слатко руча, купи жени папуче.{S} Јест, може да <pb n="287" /> има жену лепу,  
рно.{S} Чуо се тек један женски сатић у папучици, обешеној о зиду.{S} Она је гледала неодређено 
ућан своје врсте, углављен између једне папуџинице и трговине са старим књигама.{S} Ништа не св 
е по Чубури, виделе су тада многи млади пар.{S} То су били махом ђаци са својим другарицама, ра 
господски, као да вози краљевски брачни пар.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — драо се поред њега понос 
средњешколског професора.</p> <p>Брачни пар дође у Београд да присуствује погребу.{S} После се  
pb n="217" /> јој Милева, која се у тај пар приближавала с Радојем и још неколико девојака. — З 
јући посећена места.{S} Они су били леп пар.{S} Људи су се заустављали да их гледају.{S} Већ се 
м реакцијом.{S} Тек, жао ми је, човече, пара...</p> <pb n="105" /> <p>Него велим, да му кажем н 
гоном:</p> <p>— Стрике, сипи ми два’ес’ пара пасуља.</p> <p>Понекад наврати и Зарија Ристић, сл 
о ће рећи шта је било у одсевима та два пара раширених очију?{S} Љубави, мржње, чежње, гађења,  
ну</p> <p>— А откуд теби и десет хиљада пара? </p> <p>— Па имамо кућу, хвала Богу — умешала се  
 сјајем тиху воду, зарђале шуме и један параброд насред реке.{S} Дим од лађе развијао се кроз б 
ешто извештаченим гласом:</p> <p>— Лепа парада, господин-Илићу!...{S} Нисам се надала да ћете т 
— насмеја се девојка нервозно.</p> <p>— Парадокс зацело, али је истина.</p> <pb n="251" /> <p>Д 
а него што си икад била.</p> <p>— Какав парадокс! — насмеја се девојка нервозно.</p> <p>— Парад 
ој девојци која му се предавала сва.{S} Парадоксална љубав чула достизавала је свој врхунац.</p 
 рука висила као мртва; свакако је била парализована.{S} Међутим, лева му је била потпуно здрав 
ала је четири детета: најстарију ћерку, Параскеву, која је имала шеснаест година, храмала на ле 
сио: зими астраганску шубару и капут од параћинског штофа, <pb n="55" /> а лети сламни шешир у  
дин - Чедомира.{S} Он је сиромах ђак... пардон, господине Илићу — поправи се госпођа с нешто ст 
едмете за радост.{S} Данашње доба...{S} Пардон, изволи напред — додаде он и склони се у страну. 
а само са Белом, разви новине.</p> <p>— Пардон за један часак... само нешто да видим.</p> <p>Ни 
 једва времена да каже Зарији:</p> <p>— Пардон...{S} Имам посла.{S} До виђења! — и већ се нађе  
но и нечујно, подигне један стуб водене паре, па, вртећи се око самог себе, као утвара, полети  
Могло је бити око осам часова.{S} Ноћне паре блуделе су већ кроз атмосферу и покушавале да зави 
руштвима, трансвалском рату и, за добре паре, кадиле владу.{S} Истина, Радоје није знао звонке  
и она свиђа њему...{S} Вере ми, спремај паре за свадбу.</p> <p>— Не будали! — поново се наљути  
ише више.{S} Бела није хтела да чује за Париз.</p> <p>— Ја у Француску? — викнула је кад јој је 
ине.</p> <p>Отпутовао је био са женом у Париз.{S} Задржали су се неко време у Бечу и Минхену.{S 
тај!“</p> <p>Истог дана отпутовали су у Париз.</p> <p>На станицу су их испратили Матовићи са ку 
елијем.{S} Ти си волео одавно да идеш у Париз?</p> <p>Младић је погледа расејано.</p> <p>— Јест 
по најсјајнијим и најтамнијим крајевима Париза, Толстој му је откривао бескрајну Русију с њеним 
она који су му грејали џеп, па лутао по Паризу без циља.</p> <p>— Где си био? — предусретала га 
ика.{S} Ипак, пут је био пријатан.{S} У Паризу су се настанили у једном пансиону који су му Срб 
што боље у предмет.{S} Он их је почео у Паризу, пун научног оптимизма, донетог из Србије.{S} До 
жа тиме што ће његове сељачке склоности парирати својим господским понашањем.{S} Редовно је ишл 
раћала с купања и дерала у сав глас.{S} Парк је пак ћутао усамљен.{S} Тек овде онде видео би се 
.{S} Наша варош дугује ти већ много, за парк, за...</p> <p>— Не, Вишња... — одби младић скромно 
 дрхтала.{S} Плаве боје просипале се на парк.{S} Из шуме је долазио дах ноћи, мирис боровине, с 
пољопривредних справа, уређивао варошки парк, калемио воће на рационални начин.{S} Шта више, и  
то празником пре подне излази у варошки парк.{S} Весела женскадија, која нема брига око распрем 
би позив ћутке, махнувши руком, и уђе у парк.</p> <p>Ту је било света још више.{S} Склони се у  
 и Милеву, да изађу у шетњу до варошког парка.{S} Било је прехладило.{S} У вароши се осећала из 
лупе, прође стазом и изби на излазак од парка.{S} Ноћ је већ наваљивала са истока и падала на в 
ио их у најнепосећеније кутове варошких паркова, и ту их поново читао, разгледао сваку реч, заг 
{S} Тада би одлазио из вароши, у околне паркове, брда, шуме.{S} Ни ту се није осећао срећан.{S} 
аченом на теме и сабљом преко колена. — Парламентаризам, еволуција, проституција, један ђаво!{S 
х поздрава осу грдњу на режим:</p> <p>— Парламентаризам није испунио своја обећања.{S} Код сеља 
.</p> <p>— Већином гласова решено је да парламентаризам треба помоћи — говорио је Петар Зечевић 
а је лек томе?{S} Шта би могло заменити парламентаризам?{S} Ниси ваљада нихилист?</p> <p>Илић с 
ови млади људи су, доцније, махом главе парламентарних режима.</p> <p>Други тип је био великошк 
и, и ми смо се горко преварили у систем парламентарних влада.</p> <p>— Како? — зачуди се Вишња. 
ака фракција експлоатише у своју корист парламентарну свемоћ.{S} Треба ли се одрећи те користи  
д тога.{S} Министарска одговорност пред парламентом онемогућава улогу министара, изврће улогу п 
куша да оспори њен разлог; наведе да је парница поведена, да ће се брак раскинути.</p> <p>— Да  
ам, за стоком; кметовао је дуго година, парничио се још дуже са сељацима из суседног <pb n="16" 
 хтео претворити свет у огромну, мртву, парну машину, да је свео човека на један проблем механи 
све је у вечитом покрету.{S} Али што се пароброд примицао више томе граду, радост се сушила у њ 
зана за кућу, сањала често о заљубљеним паровима које би, летимице, кадгод спазила с прозора ка 
 /> снаге, што јој даје преимућство над паром при употреби у ситној, па и занатској радиности,  
от.{S} Вишња виде Београд... у неколико партија, без реда, један по један крај, знаменита места 
лада, јер им је сваки добар... у свакој партији, групи или кући од утицаја, они имају својих љу 
ад пребацивао и откривао и оно што је у партији или државној служби сазнао у поверењу.{S} Тако  
кога: свога оца ни председника општине, партију на влади ни друштво у којем је говорио.{S} Мног 
ивало по вароши од пуцњаве лагумова.{S} Парчад од камења дотеривала су до првих кућа.{S} У клис 
штва, где диплома замењује таленат, где парче хартије вреди више него глава.{S} Те су је теориј 
сврши школу, постане свој човек, добије парче хлеба, па нек узме Белу, ако хоће... ја ћу му прв 
ље, преко разноврсних кровова видело се парче једне улице: пуста калдрма, зарасла у модро-зелен 
Десно од њих, између две куће видело се парче Топчидерског брда, низ јабланова у подножју, груб 
лак, бацало зраке и чаробно осветљавало парче неба које се видело, неколико суседних кровова и  
оступице у отврдлу блату.{S} Једно бело парче неба указивало се на истоку.{S} Звезда било мање. 
не хаљине био се откопчао, те се видело парче белог веза на кошуљи.{S} Вишњу обли румен.{S} Учи 
 иначе било тихо.{S} На обали се видело парче једне шумице: врхови од јела, два три јасена, шир 
ане завесе на прозорима видело се једно парче улице, остатак покојног зеленила по околним башта 
 на ту руку, на оно меко, благо и мирно парче пред лактом.{S} После је узе у обе шаке и миловаш 
зоштравала, док његова деца добијају то парче хлеба без борбе, те своју слободу употребљавају н 
 ту написано...</p> <p>И пружи му једно парченце хартије које није било веће од цигар-папира.</ 
ен.{S} Тек овде онде видео би се, у том парчету земље у крај Мораве, засађеном врбама и по којо 
ости.{S} Негде зашкрипа ђерам.{S} Један пас залаја.</p> <p>Посматрајући то буђење свога села, о 
би, клекнуо је пред њом, загрлио је око паса, притиснуо главу на њене груди, на тело.{S} Осетил 
г тела, где се крше руке састављене око паса, очи бледе, а мисао умире у глави.{S} Њему су ти з 
е ништа.{S} Другом руком он је обви око паса.</p> <p>Тада Вишња покуша да се ослободи, стежући  
г, лево у шљиваку исток, а запад где су пасла говеда.{S} Сели су у јечам и ужинали.{S} Хлеб је  
с много паприке и воде, а мало пасуља и пастрме, али за кога тврде да је најукуснији од свих ср 
, француску кујну још мање.{S} Пасуљ са пастрмом био је сад њен сан, а киселе паприке њен идеал 
ј, у данима своје младости, њен пасуљ с пастрмом, скуван на особен начин, <hi>чокалиски пасуљ</ 
је марила, француску кујну још мање.{S} Пасуљ са пастрмом био је сад њен сан, а киселе паприке  
, скуван на особен начин, <hi>чокалиски пасуљ</hi>, с много паприке и воде, а мало пасуља и пас 
ели у њој, у данима своје младости, њен пасуљ с пастрмом, скуван на особен начин, <hi>чокалиски 
:</p> <p>— Стрике, сипи ми два’ес’ пара пасуља.</p> <p>Понекад наврати и Зарија Ристић, следбен 
уљ</hi>, с много паприке и воде, а мало пасуља и пастрме, али за кога тврде да је најукуснији о 
тврде да је најукуснији од свих српских пасуља.{S} Један професор универзитета, два посланика н 
као овај пут, о покладима, на тефериџу, патарицама, <pb n="211" /> да се друштво састане, без н 
куће, бригама, ситним болестима које се пате, а не сметају.</p> <p>— Главно је да јој је срце з 
нтелигенција се одвојила од народа који пати.{S} Међутим, ми смо за народне масе везани хиљадам 
 је промашио свој позив несрећан је, он пати, а патња рађа злоћу.{S} Директор га је звао, савет 
о, па и да му пркоси.{S} Његова је душа патила, његов понос је страдао, његово срце желело осве 
лудова, Бог да му душу прости, мучила и патила.</p> <p>Директор је био постарији човек; носио ј 
змеђу тебе и мене?</p> <p>Он је видљиво патио.</p> <p>— Вама није добро, господин-Илићу ? — реч 
тезале леје лука, између којих се ширио патлиџан, румен и сочан.{S} У низинама виделе се вреже  
и за другу руку.{S} По башти су цветали патлиџани.{S} Рит је био пун зелене трске.{S} Неколико  
.{S} Под прозорима су му расли ефемерни патлиџани, који би се спарушили чим би за педаљ одмакли 
ашио свој позив несрећан је, он пати, а патња рађа злоћу.{S} Директор га је звао, саветовао да  
а, он није био за претерану похвалу; по патосу се повлачио један шал, на једној постељи познава 
тала ју је савест, једна савест коју је патријархална кућа образовала по типу беспрекорне врлин 
талежа, бакалинова ћерка, послушно дете патријархалне куће, где је живот сина наличио на живот  
тала је она стара Вишња, којој је морал патријархалне куће забрањивао свако попуштање од правог 
ад она није у корист републике...{S} Од патриота бежи општим људима: да благо ти будет и да дол 
о је предлагало да се клуб уздржи од те патриотске манифестације с разлога што је пролетеру све 
опијала, слике у глави обавијале се као паучина; у крв улазила грозница нестрпљења; она дотле н 
 плаветна платна, изаткана од прашине и паучине.</p> <p>Чедомир погледа поново своју другарицу. 
аклоњена црвено мрким завесама са жутим пафтама, које се данас виде само по државним канцелариј 
, на основе и темеље, у које се мало ко пача.{S} Млади часовничар је волео нарочито простог чов 
 мозгом.{S} Гледаш кроз прозор: људи се паште, <pb n="59" /> снег пада, тебе ни бриге.{S} Поста 
чи за нашу земљу где нико не воли да се пашти, чак ни за своје задовољство!{S} Препирали смо се 
спети.{S} Понекад пада у севдах, и тада пева прилично.{S} То су они који одавно имају готов пла 
ог плаветнила. — Благо њима.{S} Узлећу, певају, цвркућу по ваздан.</p> <p>— Глупе жеље! — закљу 
а, непознато божанство.{S} Наши песници певају песме толиким рекама српским.{S} Зашто ми њу заб 
је магловите снове.{S} Њине просте речи певале су му заносне мелодије, у којима је налазио изво 
звали једно другог именом и презименом, певали револуционарне песме и ишли на трећу галерију да 
раг превијене траве.{S} Момци и девојке певали су, сустижући се:</p> <pb n="215" /> <quote> <l> 
ти пут глог белио, лале жутеле, славуји певали.{S} Нова трава клијала је испод трња, снег копни 
 надпевали момци и девојке.{S} Момци су певали:</p> <quote> <l>Испод села зелена ливада,</l> <l 
војке се удалише.{S} Ливадом је звонило певање попаца.{S} Два црна лептира с црвеним рубом око  
е песме су једини добар узор уметничком певању, и, да је хтео мењати хришћанство, он би место к 
т лудила се помаљала кроз њих.{S} Он је певао:{S} Ја се смејем, морам да се смејем — Бог је рек 
це, носио на глави трубу од фонографа и певао колико га грло доноси једну орфеумску песму која  
сао није остављала.{S} Док је свештеник певао: „Исајије ликуј...“ и водио их око налоња, он је  
ст сена усред мокре ливаде.{S} Неколико певаца кречало је по селу.{S} Девојка се осети слободни 
и оснивају <hi>таншуле</hi>, састављају певачка друштва, приређују концерте по отаџбини, по изу 
, деловође варошких читаоница, хоровође певачких дружина.</p> <p>У чаршији се говорило непреста 
але прангије! — говорила је нова баба и певуцкала неку популарну арију.</p> </div> <div type="c 
о куће.{S} И, она је легала сва срећна, певушећи своју омиљену песму: „Сунце ходи и заходи, а у 
ид једно према другом.{S} Између њих је певушила вода кроз луле, падала у низак басен и враћала 
 дувао свеж и шапућући, како је Чедомир певушио једну дивну песму!{S} Остала су је у памети сам 
тлиџани, који би се спарушили чим би за педаљ одмакли од земље.{S} Жене се кувале по шупама, од 
{S} У Србији има толико будала да се за педесет година не роди ниједан ипак би их доста било... 
> <p>— То је велика рента, као мираз од педесет хиљада — говорила му је самоуверено.</p> <p>Так 
/p> <p>— Купио.{S} Вели ми, тај ми носи педесет гласова.{S} Дао је две банке за шешир.</p> <p>— 
едним погледом тај мирни <pb n="154" /> пејзаж.{S} И док је дим пузио у модрим трубама ка чисто 
истри ваздух на све стране тога широког пејсажа.{S} Обала се огледала у води тако јасно да је г 
свом родном крају, о вечито променљивом пејсажу кукурузних поља, о лековитој тишини Моравиних о 
успомена.{S} Отац га је узео за руку; у пекарници на крају вароши купили су хлеба и сира. <pb n 
 жеља да понови балет, несносна врућина пекла ју је из постеље, груди дрхтале, тело се знојило  
, па стрецну од додира: његови прсти су пекли као у грозници.</p> <p>Тек после дуге ћутње, уста 
Послови су ишли добро.{S} Ипак је нешто пекло овог маловарошког првака.{S} Он је једва знао сри 
учен нешто немарно, са краватом која се пела уз потиљак, руку завучених у џепове од панталона,  
е су састављали ритови, па се постепено пела уз брдо, прошарана вртовима, попречним улицама и п 
 листове, уџбенике из старијег разреда, Пелагићева дела, народне песме.{S} У сваком разреду био 
 и његово мишљење, и позваше га <hi>код Пеливана</hi>, бозаџије чувеног у то доба у студентским 
 скромна кућа једног државног пушкара у пензији.{S} Домаћица, жена преко шесдесет година, још д 
у на свој положај и премину са скромном пензијом средњешколског професора.</p> <p>Брачни пар до 
9" /> <p>— Као Себастопољ! — говорио је пензионисани казначеј.</p> <p>Река стешњена, пенушава и 
!{S} Иде ти после плата, а кад остариш, пензионишу те, па ти и после иде плата, није много али  
онисани казначеј.</p> <p>Река стешњена, пенушава и као зауздана, пробијала се још кроз отвор на 
ли се њени прљави таласићи жути, гипки, пенушави.{S} Даље се није видело ништа.{S} Киша је пљуш 
 сопствену вредност уносила му је у крв пенушаво одушевљење као од неког јаког пића.{S} Стога ј 
а ју је уљуљкивала, запљускивала својом пенушавом водом и шапутала јој недопуштене приче, млада 
 почиње — одговори Чедомир. — Он се тек пење врхунцу.{S} Ја хоћу да он буде вредан...</p> <p>—  
, другима препоручуј вечиту скрушеност; пењи свој глас за једну ноту више изнад свакидашњости.{ 
а наличио на живот оца, где се снови не пењу ни донде докле се диже дим домаћег димњака.{S} Она 
 нокти како треба, па одлазио на ручак, пењући се уз кратке, камене степенице, ограђене зарђало 
тупањ у високим степеницама, уз које се пео.</p> <p>Те супротности подржавале су код двоје заљу 
е васкрсавала је, као митолошке тице из пепела.{S} Боле (!дуго о) га хиљаде игала душевног нест 
једну врсту круга, прелете преко гомиле пепељавих капута, разнобојних блуза, накићених шешира,  
 изврну, као да просу остатке, прашину, пепео.</p> <p>— Не говори ми више ништа — рече, устајућ 
 уста друге девојке.{S} Он осети готово перверзан занос од те смеше поезије, успомена и присуст 
амерно, с извесном циничном сиротињском перверзијом, која даје све више сласти што се ниже пада 
угледа на ову Швабицу преко пута, па да пере једну собу данас, па сутра другу.{S} Не би осетила 
талоне, а еманциповане другарице гризле переце поред најпомоднијег света на улици.{S} Чинило јо 
ла судску медецину, јела улицом кифле и переце, корачала крупно; сукње су летеле око ње као ман 
о свет.{S} Правићу шећерлему, продавати переце; шта то мари ако ти будеш моја жена!{S} Ја сам к 
-џамије право на варошку <pb n="273" /> периферију.{S} Вишњине загасите очи севнуше изненадним  
тлиштем које је град избацивао на своју периферију.{S} На северу, уздизала се једна немалтериса 
ствари да каже!{S} Дани су пролазили, а перо је висило непомично над хартијом.{S} Његове мисли  
 све што би могао написати.{S} Бацао је перо, полазио к вратима, после се враћао, седао поново  
ада, читања, спреме.{S} Више пута узмем перо да забележим идеје које лутају кроз моју главу и и 
ке, начинио превоје за исправке, умочио перо.{S} Имао је толико ствари да каже!{S} Дани су прол 
 нека чар, скоро физичка, и он је терао пером, као да броди морем начињеним од самог миља и зан 
ју.{S} Мало даље од њега видео се крвав перорез.</p> <p>— Говори ко те уби! — рече неко из гоми 
ривредне Банке, ударио се неколико пута перорезом у намери да се убије.{S} Ово је учинио на ули 
а онда баци самарицу, потеже се два пут перорезом у прса и онда оде онде, па леже...</p> <p>Цел 
е на његовом месту био какав ветеран на перу, он би продужио своје дело такво какво је, и нашао 
и.</p> <p>Зарија му показа један свежањ песама.{S} Разгледао је неколике.{S} Оне нису имале сти 
 радник.{S} Сваки од њих био је огорчен песимист, сиромах наравно, с отомбољеним лицем, па ипак 
злазиле на улицу, па шврљале око гомиле песка, кафанских столова, по суседним авлијама, као да  
жно пијуком.{S} По планини се разлегала песма радничка. <pb n="176" /> Варош живахну.{S} Хлебар 
обале.{S} Тада се изви из Милевина грла песма гипка као та река:</p> <quote> <l>Ој Мораво, моје 
</quote> <p>— Како је лепа наша народна песма — примети Радоје. — Проста, а све каже, дирне те  
ног омладинског листа и у њој преведена песма неког Руса.{S} Девојка обави десну руку око врата 
} О ти сунце сјајно!</l> </quote> <p>Та песма узбуди Илићу гомилу мисли на лањско пролеће, на В 
иде тај одговор, заусти да то каже, кад песма одјекну поново.{S} То су се надпевали момци и дев 
 срце и бридела леђа, звониле су му као песма наде, утехе, буне; њихова вера у будућност и сопс 
ласове који се нису разбирали: да ли су песма или запевка.{S} Из планинског склопа избијала је  
жио је у обичним разговорима у друштву, песмама омиљених песника, у чланцима дневне штампе.</p> 
> <p>Вишња се нађе поред Милеве.{S} Ове песме, Радојеве речи, весеље целог друштва, расцветана  
о последњу реч у питању језика, народне песме су једини добар узор уметничком певању, и, да је  
ријег разреда, Пелагићева дела, народне песме.{S} У сваком разреду био је први ђак, имао је сам 
ном и презименом, певали револуционарне песме и ишли на трећу галерију да гледају <hi>Ткаче</hi 
знато божанство.{S} Наши песници певају песме толиким рекама српским.{S} Зашто ми њу заборављај 
ле и вртеле месо.</p> <p>Девојка понови песму мирно, не слутећи осећаје које је изазивала.{S} Т 
Гледао ју је; у срцу је осећао као неку песму, радост што је види, што је ту поред њега, сласт  
о колико га грло доноси једну орфеумску песму која је тада била у моди.</p> <p>— Овоме је све р 
ћи, како је Чедомир певушио једну дивну песму!{S} Остала су је у памети само два три стиха из с 
гала сва срећна, певушећи своју омиљену песму: „Сунце ходи и заходи, а у мојој је изби тамно!.. 
диже, и ја ћу ускоро, као онај класични песник, који је поздравио проналазак воденице, моћи кли 
и за Отаџбину, по речима једног великог песника прошлог столећа, заслужују да на њихове хумке д 
разговорима у друштву, песмама омиљених песника, у чланцима дневне штампе.</p> <pb n="88" /> <p 
његови другови били државници, научари, песници <foreign xml:lang="la">in </foreign>, он је себ 
о светица, непознато божанство.{S} Наши песници певају песме толиким рекама српским.{S} Зашто м 
 се кола напунише.{S} Рабаџија га удари песницом по њушци.{S} То је био знак да се крене.{S} И  
гаљ, богаљ, богаљ.</p> <p>Лупну пркосно песницом о песницу и понови:</p> <p>— Богаљ, богаљ, бог 
оје су цуриле.</p> <p>Илић удари љутито песницом по столу.{S} После рече брзо, усплахирено:</p> 
 богаљ.</p> <p>Лупну пркосно песницом о песницу и понови:</p> <p>— Богаљ, богаљ, богаљ!...</p>  
енотина.{S} Ено Гаврила Петровића, вуче пет кила књига, уби га научни рад, кашљуца већ.{S} Ено  
 па је врљао по вароши бесциљно.{S} Око пет сати пут га нанесе поред једне велике грађевине, ко 
кције једном гимназисту.{S} Било је око пет сати пред вече.{S} Дан је био као сваки летњи дан.{ 
i>Досадила му самарица.</hi> — Јуче око пет часова, Мића Живковић, надничар на новој грађевини  
дини Велике Школе.{S} Дошао је кући око пет сати из јутра, пијан.{S} Дочекивао је нову годину с 
млинари!{S} Спавајте мирно.{S} Нека вас петао узалуд опомиње да је дан свануо...{S} Нимфе ће ра 
рламентаризам треба помоћи — говорио је Петар Зечевић, омален, сувоњав човек, испупчене јабучиц 
 су жути као очи у мачке.{S} На мршавим петељкама штрче очајни дивљи каранфили боје као вино.{S 
ши одговора, окрену се нагло на здравој пети, дохвати се отворених врата, и, поклецнувши само ј 
школу одлично, без једне четворке, сама петица.{S} Није се памтило да је неко положио с таквим  
м разреду био је први ђак, имао је саме петице.{S} У расправи појединих питања могао му је поза 
дмета на предмет.</p> <p>— Видиш, ти си петичар, први ђак, сталан гост на министарској трпези,  
 Јуче, Данас, Сутра, Београд, Савамала, Петко Стокић или како се оно зваше твој директор.{S} Он 
 уби га научни рад, кашљуца већ.{S} Ено Петра Гавриловића, дигнуо десно раме, спустио лево, иск 
хладан, као окаменотина.{S} Ено Гаврила Петровића, вуче пет кила књига, уби га научни рад, кашљ 
асарну.{S} У вече, један чича, с кантом петролеума и кутијом палидрваца, обилази варош и пали о 
{S} У једном крају се налазила гвоздена пећ, несразмерно велика према самој кујни.{S} По зидови 
 /> Варош живахну.{S} Хлебарнице почеше пећи хлеб два пут дневно.{S} Печење је мирисало по стар 
ачу.</p> <p>На пољу је вејао снег.{S} У пећи је пуцкарала ватра.{S} Човек се ту осећао добро <p 
боје као вино.{S} И мириси су разни: на печен хлеб, на јагоде, на младост.{S} Кад планински вет 
н је онда почињао своје шетње, купио је печених марона који су му грејали џеп, па лутао по Пари 
ета <pb n="143" /> на предмет, мезетили печено кестење, били при добром апетиту, звали једно др 
ице почеше пећи хлеб два пут дневно.{S} Печење је мирисало по старинским пањевима.{S} У кафанам 
 траву.{S} Неколико стаза, које су сами пешаци утрли, белиле су се у озеленелој трави.{S} Општи 
а: ко у тарницама, ко на коњу, а већина пешке.{S} Ћевапџије изнели роштиље на сокак и задимили, 
ла и главе.</p> <p>Сањала је да су ишли пешке, као у селу.{S} Било је у сватовима много света,  
ти бајке о миразу и излазити недељом на пиво.{S} Место паланке и њеног главног сокака, пред Виш 
во друго, а и ти ћеш... сигуран сам.{S} Пиј, проводи се, уживај младост.{S} Ја сам ти то, Илићу 
.{S} Другојачије не може бити.</p> <p>— Пиј, проводи се, уживај младост.{S} Велика дела долазе  
S} Дошао је кући око пет сати из јутра, пијан.{S} Дочекивао је нову годину с друговима, па га п 
и пред самом грађевином, а био је мртав пијан.{S} На саслушању је изјавио да је покушао да извр 
пија најбр...р...рже...{S} Ето, већ сам пијан. .</p> <p>Био је заиста добро угрејан.{S} Још је  
у изашли из кафане, закључио је трештен пијан:</p> <p>— Јест, кажем ти... нема ни добра ни зла  
ави је било мутно.{S} Он је био у стању пијана човека који добро види да прави глупости, а прод 
нула, па продужила пут порока као свака пијаница.{S} Тако је пре неку годину и свршила: једног  
ово опасно пиће, свесно и прибрано, као пијаница по занату.{S} Она је сматрала пољупце као шеће 
а.{S} Из оближње кафане избацише једног пијаницу.{S} Он се дочека <pb n="249" /> на руке, па по 
ан шегрт наиђе звиждућући, загледа се у пијаницу и рече му озбиљно:</p> <p>— Ти излазиш из Здра 
ћао уморан, сметен, изнурен.{S} Ћаскање пијаног мудраца занимало га.{S} Он оста до зоре пијуцка 
ви ту пушку.{S} Не ваља је показивати у пијаном друштву — прекину га Зарија, па испи чокањ до д 
авати му везе с оближњом вароши и даљим пијацама, организовати сталну бригу за народно и сточно 
} По баштама се трава подмладила.{S} Са пијаце служавке су носиле зелену салату.{S} Роба се пре 
им лицем краљевим, те слике гимназије и пијаце које су му представљали Вишњино место, те биле к 
екивано, још док су се састајали.{S} На пијаци је запевао друштвени тенор, иначе књиговођа у ва 
к преко улице.{S} Даље од ње, по једној пијаци, око сандука, гомиле бостана и покроваца скакута 
 пансиона да дођу до њих: тражили их по пијаци, киселили сами, куповали их по оријенталским рес 
 примила од својих посетилаца навику да пије, па се пропила и од пића посрнула, па продужила пу 
дим ? — нађе је по том Милева. — Радоје пије.{S} Да га свет не опази, попије на једном месту са 
ке ударише — примећивао би ко у шали. — Пију, једу као на даћи.</p> <p>— Нека им је алал! — пок 
рад на добру народа.{S} Слушајући звуке пијука, њему се чинило да слуша њен љупки глас, који му 
{S} Задовољно срце је замахивало снажно пијуком.{S} По планини се разлегала песма радничка. <pb 
мудраца занимало га.{S} Он оста до зоре пијуцкајући <pb n="172" /> шљивовицу.{S} Ристић се није 
него по памети, изазивала ове тренутке, пила њихово опасно пиће, свесно и прибрано, као пијаниц 
а на каквом цвету.{S} Вишња је несвесно пила миље из ваздуха тога дана, опијала се присуством ч 
 <p>По ручку пређе на трем.{S} Пролетња пилад грабила су се у дворишту око мрва које им је стре 
S} Почињали су озбиљне разговоре, после пили чај, скакали с предмета <pb n="143" /> на предмет, 
епублика.{S} Свега имамо што нам треба: пилића, прасади, вина, књига.{S} Дан нам прође као сат, 
и у њен храм.{S} Јавну реч је заглушило пиљарско <hi>ко да̑ више</hi>. <pb n="276" /> Зборови с 
уморно.{S} Опијао се њиховим фикцијама, пио и даље тај опасни напитак који му је убијао сваку с 
} Ха!{S} Хоћеш ракије?</p> <p>Илић није пио то пиће.{S} Али приста овог пута.</p> <p>— Још на р 
е стара лоза, пуштала у вис своје сочне пипке, припијала се уз кућу, увијала се око довратака,  
рпаног сељака, оно управо што држи целу пирамиду друштва и који најтеже осећају њен терет.</p>  
очаном циглама, стојали су џакови кафе, пиринча, шећера, канте гаса, једно буре зејтина са мери 
Вишњи најлепши део дана.{S} С Мораве је пиркао свеж ваздух.{S} По <pb n="210" /> небу се палиле 
епо се повијали према поветарцу који је пиркао из Овчарске Клисуре.{S} На извесним местима проб 
јастуцима унаоколо и широком простирком пиротске израде.{S} Према постељи, опет до зида стајала 
а њихову невиност.{S} Додуше, она му је писала, те тиме стављала до знања да јој може одговорит 
 /> Двоје троје новине које су излазиле писале су само о укопним друштвима, трансвалском рату и 
латно позади лепршало се.{S} На њему је писало неједнаким словима: „Збогом, Дрино водо, ја одо’ 
{S} Реч лажов није била довољна, већ се писало архилажов.{S} Реч лопов није довољно жигосала чо 
 била више Вишња која се појављивала из писама.{S} То је била визија неке немогуће жене, о којо 
 одушевљења, писца свих драгих карата и писама које је добијао.{S} Она га је такође приметила.{ 
метао те наочари кадгод је имао посла с писаном ствари, као да је знао читати и писати.{S} Он ј 
етити.{S} Сељака треба научити читању и писању.{S} Треба га увести у тајне нашега доба, где чов 
бројне уџбенике, прочитавао прибелешке, писао изводе, као сваки ђачић.</p> <p>Као што се предви 
м редовима; он је био сјајан полемичар, писао је врло <pb n="117" /> течно, стил му је био попу 
 и земљорадничком осигурању, о којем је писао једно дело с научним претензијама.{S} Осећао је д 
јући нашу свест и стварност.{S} Илић је писао о ситним догађајима, прочитаним књигама, о Зарији 
ароду и имао стила у чланцима што их је писао по опозиционим листовима? </p> <pb n="14" /> <p>  
ио је њену другарицу Милеву, па је даље писао Вишњи да се не љути, да дође на свадбу ако може.< 
формисати друштво, кад је Зарија Ристић писао своје гром-мисли, лепи Млађа носио кариране панта 
 била опасније болесна него што је отац писао.{S} За време кризе, млада студенткиња показа се к 
азлога моме одласку.</p> <p>Хтела му је писати дуго, опширно о себи, о својима, о миру који је  
а је учила <pb n="228" /> мале сељачиће писати и читати, Богу се молити и држати се чисто.{S} Ж 
такође звао Чедомир, научио је читати и писати сам, за стоком; кметовао је дуго година, парничи 
писаном ствари, као да је знао читати и писати.{S} Он је на тај начин давао свечаности томе рад 
 школу.{S} Дотле је сам научио читати и писати из сестриног буквара.{S} Школа му је ишла лако,  
ри четвртине народа не зна ни читати ни писати, велико знање смета.{S} Довољно је ако се прочит 
о би пао у туђе руке.{S} Он јој је хтео писати ради себе <pb n="188" /> такође, испричати јој с 
науке.{S} Дарвин је био Илићев изабрани писац.{S} Он је био његов божански учитељ, у кога је ве 
у — прихвати и Бела, мећући у свој мало пискав глас нешто природне женске жеље за допадањем.</p 
г политичара, одлазити на конференције, пискарати по новинама, ићи краљу на подворење.{S} Чим б 
не треба ми ништа — и бацао је белешке, писма, књиге, фотографије.</p> <p>Уставио се тек кад му 
кад никога није било око њега, та су га писма уверавала у све што је несвесно хтео, што је траж 
S} Оно га је дирнуло јако, као сва њена писма, па може бити и више.{S} Јер се беху код њега дес 
ом, он је откључавао кофер, вадио стара писма, носио их у најнепосећеније кутове варошких парко 
о којој се проливало мастило.{S} Ах, та писма!{S} Она нису садржавала ниједну необичну реч, ниј 
де би га нашао.{S} Он је сачувао сва та писма, те званичне карте с унакарађеним лицем краљевим, 
и су по читаво писмо.{S} Па ипак, та су писма била као <pb n="89" /> небесни дар, на тим врућин 
{S} Да ли се Чедомир дурио?{S} Можда га писмо није нашло?{S} Можда је и он отишао из Београда?< 
ема свему, свему...</p> <p>Састављао је писмо у мислима, бирао згодне речи, изналазио утешне ра 
уци налази.</p> <pb n="180" /> <p>То је писмо затекло Вишњу у врло тешком расположењу.{S} Стид  
редавања ускоро завршити.</p> <p>Кад се писмо пошаље из Чачка за Београд, одговор се може добит 
њеним од самог миља и заноса, па кад би писмо свршио, написао адресу и залепио завој, дубок, сл 
по механама где свраћају сељаци.{S} Али писмо испаде кратко, банално.{S} Јавила му је само пово 
њино срце залупа јаче.{S} Можда ће доћи писмо.{S} Какав ће то радостан дан бити за њу!</p> <p>П 
а јој одговори, он се питао како ће јој писмо доставити.{S} Бојао се да јој не направи нове неп 
ст млађег брата испуњавали су по читаво писмо.{S} Па ипак, та су писма била као <pb n="89" /> н 
 паковање ствари, отварала поново очево писмо и читала га бог зна који пут.{S} Реченица о Радој 
е.{S} Ја ти шаљем нешто новца кад и ово писмо.{S} Велим, нек ти се нађе ако се наканиш.{S} Ако  
ћих ти родитеља... и Радоја који ти ово писмо пише и у свему ми се на руци налази.</p> <pb n="1 
 <p>У тим приликама дошло је Илићу прво писмо од Вишње.{S} Оно је било у једном великом пословн 
еограда?</p> <p>Међутим, Илић је примио писмо, али није знао шта да одговори.{S} Оно га је дирн 
ости.{S} Онда је мислио да напише једно писмо госпођи, одрекно им кондицију из овог или оног ра 
ин замишљено. — Де, да ми сачиниш једно писмо.{S} Нек дете зна...{S} И кажем јој ја да се чува. 
ерком.{S} Сети се његова ћутања на њено писмо.{S} Сумња је уједе за срце.{S} Учини јој се да то 
ања да јој може одговорити.{S} Али њено писмо није садржавало ни речце о љубави; оно је могло п 
и трајала та тамна грижа да не доби оно писмо од оца.{S} Кад га први пут прочита не учини јој с 
ростих, неугледних кућа.{S} И онда опет писмо, у истом бакалском коферту, с рапавом хартијом, п 
звао често да га што послуша, напише му писмо или признаницу, јер су му синови били тада мали,  
} Он јој је одговорио једним увредљивим писмом.{S} Зет се умешао.{S} И Чедомир је прекинуо свак 
у, који је носио униформу састављену од писмоноше и коњичког официра.{S} Кола је сретоше убрзо. 
 и њу саму.{S} Он је био кадар загрлити писмоношу који би му га предао и пољубити сто своје соб 
ељицу, малу паланчанку пуну одушевљења, писца свих драгих карата и писама које је добијао.{S} О 
ама.{S} Изненадило га је што га госпођа пита за мишљење... она, која му је, поред свог уважења  
ав је свет...{S} Баш ме данас у седници пита Поповић да ми није шта род.</p> <p>— Гле ти, видре 
ела је посвећивала Илића у те куповине, питала га за савет при избору боја, <pb n="200" /> гово 
та питала да цео тај рад није бесциљан, питала се шта ће она привредити науци, шта ће наука при 
кле к себи.</p> <p>— Шта је ово мени! — питала се она. — Тамо вилинско коло, овде вилинска вода 
> <p>— Докле иде та свемоћна слобода? — питала ју је савест, једна савест коју је патријархална 
у.</p> <p>— Откуд овај сан, овај бол? — питала се у чуду.</p> <p>Напољу се мрак повлачио све ја 
на, под знаком питања.{S} Она се заиста питала да цео тај рад није бесциљан, питала се шта ће о 
а ће сутра лепо скувати за ручак, те је питала своје гошће шта више воле: киселу чорбу или супу 
 да сама извојује свога мужа.{S} Она се питала шта би мислио њен отац да је сазнао за посету мл 
ле купиле су се око Чедомира.{S} Она се питала:</p> <p>— Где је он сад?{S} Шта ли ради?</p> <p> 
еме, упада у противуречности.{S} Она се питала још, што и они који су старији <pb n="48" /> од  
е очи.{S} Срце јој се кидало.{S} Она се питала да ли су људи луди или подлаци.</p> <p>— Шта ти  
ица, није могла да схвати свога друга и питала се откуд долази ова промена.</p> <p>Чедомир је п 
 губила присуство <pb n="181" /> духа и питала се шта други мисле о њој.{S} Она је знала да је  
трају за мирна човека, али видиш, ја се питам да ли у мени не живи неки скривени ђаво.{S} Ах, к 
ила ту, она му се нудила, љубила га без питања, украшавала му живот многобројним нежностима; ње 
 изгледала неизвесна, тамна, под знаком питања.{S} Она се заиста питала да цео тај рад није бес 
је саме петице.{S} У расправи појединих питања могао му је позавидети многи старији друг; чак и 
} О правом животу са стотинама озбиљних питања, укрштених интереса, тешких одговорности и неизб 
ојом би решио једно од многобројних <hi>питања</hi> што су тада занимали интелектуалну младеж,  
даде Илић — за мене брак не постоји као питање.</p> <p>Бела рђаво разумеде младића.{S} Помисли  
 себи.</p> <p>Али како?</p> <p>И на ово питање она одговори право, не заобилазећи, не тражећи п 
итативно, грицкајући цигару.</p> <p>Ово питање није се дотле постављало девојци, те она одмах н 
 на ум му је, без икакве везе, долазило питање :</p> <p>— Шта ли сад ради Вишња?</p> <p>Он би с 
уго — одговарао је старац на постављено питање. — Нико нас не тера, па ћемо да једемо понајлак. 
неколико тренутака оклевања. — Ја на то питање нисам мислио.</p> <p>Матовићка га погледа изнена 
> погледа у Белине очи. — Али на што то питање!{S} Мени је тако лепо овде, у вашој кући, с вама 
ништа.{S} Њој се такође постављало исто питање.{S} Њен напор да замени мајку показивао се готов 
, резолуције на туђ рачун, а чим дођу у питање они, њихова личност, њихов џеп, они знају већ ве 
р... министар земљорадње кад се већ тим питањем бави, али јој се учини да поред све користи што 
, бруји живот где новац господари свима питањима, царује индивидуализам који руши фамилију, држ 
почело је да долази до размимоилажења у питањима тактике, настајали су озбиљни сукоби, подносил 
иви, настављали дискусије о њиховим <hi>питањима</hi>, правили пошалице.{S} Ту су стизале прве  
у другарицу расејано.{S} Чудила се томе питању, јер је толико пута говорила Вишњи о својим наме 
у обичним приликама, а камо ли кад је у питању престо.{S} Ко би то могао помислити само јутрос, 
 Треба ли се одрећи те користи кад је у питању држава и виши интереси, до ђавола држава и виши  
она била жена, а код жена, кад је муж у питању, начелне разлике не представљају велику сметњу.{ 
сазнао, да владино одобрење није било у питању ни колико лањски снег, него је то госпа-Клеопатр 
ге, Вук Караџић је казао последњу реч у питању језика, народне песме су једини добар узор уметн 
или, грајали и препирали се о неком <hi>питању</hi>.{S} Зауставише Илића да чују и његово мишље 
тњама и разговорима о овом или оном <hi>питању</hi> науке или политике.</p> <p>Чедомир је остај 
погледа зловољно у правцу онога који је питао, па рече:</p> <pb n="203" /> <p>— Ко ме уби?...{S 
 је Бела одговарала, ма да ју нико није питао, и гледала младића задивљено, угризнуте усне, ист 
редавања на предавање.{S} Нико вас није питао: шта ћете и кога тражите ?{S} Слобода, драга, мил 
својим чудним сјајним очима и као да се питао да она не тера шалу.</p> <p>— Девојачка Школа мож 
ад до решења шта да јој одговори, он се питао како ће јој писмо доставити.{S} Бојао се да јој н 
о, свест му се враћала у главу, и он се питао:</p> <p>— Шта сам урадио!</p> <p>Тада, један узда 
о се чиниле будућем министарском зету и питао се ћудљиво како ће се то све свршити.{S} Дотле је 
уставити на том месту, зашто ићи даље и питати несигурне хоризонте за нечим што више није наше? 
 ње се отезала чачанска котлина зелена, питома, доброћудна.{S} По њивама су класали кукурузи.{S 
ја личим на њеног сина који је умро као питомац Војне Академије.</p> <p>Вишња је ћутала.</p> <p 
 пенушаво одушевљење као од неког јаког пића.{S} Стога је Чедомир редовно посећивао њихова тајн 
нутра је врило као у паклу.{S} Смрад од пића, обуће и збијене гомиле давио је.{S} Гостима није  
лаца навику да пије, па се пропила и од пића посрнула, па продужила пут порока као свака пијани 
кивао је нову годину с друговима, па га пиће преварило.{S} Његов <hi>цимер-колега</hi> није се  
{S} У уста јој је навирало једно слатко пиће, као грех.{S} Помрчину замени блесак јаке светлост 
зивала ове тренутке, пила њихово опасно пиће, свесно и прибрано, као пијаница по занату.{S} Она 
} Хоћеш ракије?</p> <p>Илић није пио то пиће.{S} Али приста овог пута.</p> <p>— Још на ракију н 
ни, напрасити, ћудљиви, ако се не одаду пићу, они постају, на крају, најљући реакционари.</p> < 
 Откад те нисам видела — рече му она. — Пише ми тетка да јој се ти никако не јављаш.{S} Не зна  
ао оно што је говорио.{S} Престао је да пише афоризме, па се дао на поезију.</p> <p>— Наука ме  
га је тамо оставила.</p> <p>— Што ми не пише! — чудила се девојка болно. — Бар једну реч да је  
Али је Илић био још млад, у добу кад се пише искрено и поштено.{S} Стога продужи правим путем и 
 родитеља... и Радоја који ти ово писмо пише и у свему ми се на руци налази.</p> <pb n="180" /> 
м простим стварима, на саму мисао да то пише љубљеној девојци, њега је обузимала нека чар, скор 
редељено, она се решавала једнако да му пише.{S} У брзини с којом је оставила Београд није јави 
век нешто.</p> <p>— Шта мислиш да ли да пишем детету у Београд?</p> <p>— Њој ће бити свакако жа 
ред обичности живота.</p> <p>— Зашто не пишете шта кад тако лепо говорите — рече му Вишња. — Ја 
ши пропало.</p> <pb n="252" /> <p>— Да, пиши пропало... године су прошле од како смо се растали 
ти, ма је звао колико хоћеш.{S} Просто: пиши пропало.</p> <pb n="252" /> <p>— Да, пиши пропало. 
 државника из доба ослобођења.</p> <p>— Пиши јој — рече, застајкујући на свакој речи — да смо с 
посла! — одговори нешто јетко.</p> <p>— Пиши јој, болан, мајка је, а тетки треба мало, па да је 
.</p> <pb n="171" /> <p>— Видиш ли овај пиштољ?{S} Купио сам га пред лањску демонстрацију.{S} Ж 
е, читају на дохват популарне књиге, не пишу ништа, полажу много на беседништво, и живе, скриве 
 великим врућинама у Београду.{S} Ипак, пишући о тим простим стварима, на саму мисао да то пише 
у суседне куће, на коју се ослањао кров пјане кафане.</p> <p>Унутра је врило као у паклу.{S} См 
са круницом као звезда.{S} У жалфије се пла̑ве длакава, лепљива уста.{S} Хајдучка трава диже ск 
 млада девојка у коректној мушкој јаки; плав прамен косе сакривао је њене уши до половине.</p>  
с туђинцима, претопљеним у наш свет.{S} Плава маст није, као по обичају, ублажавала бујицу здра 
охвати за главу и растрже плетеницу.{S} Плава, свилена коса се просу као талас, упи се у њена л 
 извор у планини.{S} Њена глава је била плава, прави словенски тип, који се у Србији још може н 
 брвна.{S} Ишли су сад заједно.{S} Њена плава коса, очешљана на раздељак, правила је врло згода 
ле, која је благо и видљиво дрхтала.{S} Плаве боје просипале се на парк.{S} Из шуме је долазио  
узика, отегнути тонови који опијају.{S} Плаве и модре врвице њихале се пред њом и око ње.{S} У  
на.{S} Кроз ваздух су се преплетале оне плаве и модре траке.{S} За првипут, девојка се подаде т 
 или турским димњацима образовале су се плаве сенке, које су још више истицале небеску илуминац 
ане свеће, обешени светњаци; иза њих се плаве шајкаче, копорани.{S} Ваздух млак.{S} Стреје капљ 
 Нашто онда?</p> <p>— Вараш се — синуше плаве очи у девојке. — Можда би боље било да се никад н 
е, изваљена на његову мишицу.{S} Прамен плаве косе падао јој је преко лица.{S} Њене бистре очи  
 Она је била обучена у хаљине затворено плаве боје, чији је озбиљан крој доликовао лепо њеном о 
е више у таму.{S} И мрак се спуштао као плаветна платна, изаткана од прашине и паучине.</p> <p> 
шком од порцулана, по којем су се плеле плаветне шаре.</p> <p>Они су седели тако, јели кајсије, 
облак био се зауставио у мору отвореног плаветнила као санта леда.{S} И по околним кућама било  
о њихове црне тачке у дубинама небесног плаветнила. — Благо њима.{S} Узлећу, певају, цвркућу по 
, чији је златан сјај оживљавао небесно плаветнило.{S} Како друга светлост бледи пред њим, јадн 
а затезао се крајичак неба, по чијем је плаветнилу пловило неколико облачића као прамење од пам 
је дим пузио у модрим трубама ка чистом плаветнилу осветљеног неба, њега обузе једно јако, неми 
а обала, са црвеном, одроњеном земљом и плаветним венцем удаљених планина у дну.{S} С друге стр 
— Место да нам користи та река, она нам плави поља, засипа усеве, односи <pb n="70" /> најбољу  
 мислити на шта друго.{S} Плима страсти плавила му је срце поново, ударала <pb n="192" /> на би 
ричина.{S} Небо опрано јучерашњом кишом плавило се дубоко, у бескрај.{S} Ваздух је био провидан 
 поштанска дописница, испуњена јевтиним плавим мастилом, које је можда сам газда-Митар правио.{ 
изгрејао.{S} По небу које је дошло врло плаво блудели су облаци час бели, час жути, и губили се 
иче.{S} Редови, млади момци у озбиљној, плавој униформи, држали су пушке о рамену и бленули нео 
жакет који је врло лепо доликовао њеној плавој појави.{S} Испод жакета видела се муселинска блу 
ешеним о ивицу.{S} Око ваге, прекривене плавом, дебелом хартијом, били су наслагани црни тегови 
ла Чедомиру.{S} Дан је био ведар.{S} По плавом се небу мицало неколико малих, светлих облака.{S 
ега, што посматра њену уску сукњу, њену плаву косу, просто сплетену.{S} Па ипак, по болесној ск 
 се пренуо сасвим и мислио на њу, на ту плаву девојку, на њене косе, на њене образе, на њу целу 
о.{S} Срце јој се стезало, њена душа је плакала, а она се морала смешити.{S} Стога побеже са се 
езду изнад узбурканих таласа, неугашљив пламен у бури, а пред њим се појављивало сунце, чији је 
 девојка у истом тону.</p> <p>Један нов пламен црвенила лизну јој уз лице.</p> <p>Они обоје пок 
и који је долазио право из срца.{S} Тај пламен и срдачност, која је звонила у девојкином гласу, 
 <p>На ову реч младић задрхта.{S} Један пламен загреја му образе.{S} Пред њим се појави, као у  
ле су утисак гробних хумки.{S} Усамљени пламенови који су се палили по прозорима блудели су дрх 
поверљивости свога друга оним унутарњим пламеном, који је палио њене мирне, невине очи и који ј 
одице.{S} Стога млада девојка не исмеја план своје другарице.{S} Само, она нађе за добро да је  
о.{S} То су они који одавно имају готов план школовања, служе војску одмах по матури, уписују з 
 двема женама, које су се занеле у свој план до лудила.{S} У кући су настајале свађе.{S} Мајка  
пљивији, земаљскији.</p> <p>— То је мој план — трже је из тог размишљања Радојев глас, округао  
бити од мене?</p> <p>Без Илића, цео њен план за високим студијама изгледао јој је излишан.{S} Р 
p>Он се доиста журио.{S} У успеху свога плана за подизањем електричне индустрије у Чачку, гледа 
говог говора што је ишло у корист њеног плана и рече Чедомиру:</p> <p>— Тата нема ништа против. 
веле једна за другом популације које је планета хранила.{S} Наука је одредила свакој звезди сво 
 Постоји <pb n="219" /> само атмосфера, планете, сунчев систем, материја, енергија.</p> <p>— На 
то мисле да од њих зависи круг земаљске планете.{S} Она се сети много лепих ствари које је имал 
о велика као да се скупио народ са целе планете.{S} Сви су је гледали са ужасом.{S} Није било н 
лом у левој руци и гледао тамо у правцу планина на западу.{S} Он је био миран.{S} Ништа на њему 
а долина Западне Мораве чак до ибарских планина, чије се заокругљене линије назирале у прашини  
еном земљом и плаветним венцем удаљених планина у дну.{S} С друге стране, обала је била ниска,  
, који је дотле владао овом водом, овим планинама, овим људима стискао се у њему као соко са ск 
ки пљусци као усред лета.{S} По околним планинама образовали су се нови потоци и реке.{S} Воде  
 да се земља сурвава под њом, да околне планине падају.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— За име Б 
ти се гомиле радника који у подножју те планине зидају централу <hi>Рад и Светлост</hi>.{S} На  
г и ужичког округа, на дивљачној падини планине Повлена.{S} Ту се населио његов прадеда Илија,  
...</p> <p>И Радојев поглед изгуби се у планине које су са запада блиско окружавале Чачак.{S} О 
рве векове земље.{S} Сазнало се како су планине рођене, како су живеле једна за другом популаци 
рце је замахивало снажно пијуком.{S} По планини се разлегала песма радничка. <pb n="176" /> Вар 
тих очију, мирних и бистрих као извор у планини.{S} Њена глава је била плава, прави словенски т 
ене ране.{S} Међутим, Вишња, здрава као планинска биљка, освести се брзо после првих дана ове м 
чен хлеб, на јагоде, на младост.{S} Кад планински ветар духне из клисуре, облак од цветне праши 
којаке травице,</l> <l>На зелен здравац планински,</l> <l>На бел’ босиљак градински.</l> </quot 
рали: да ли су песма или запевка.{S} Из планинског склопа избијала је река као из неке чељусти. 
олог Тркалишта, па на Седам Кућа све до планинског склопа око Кумодраже.{S} Десно, посматрачево 
ово гласно.</p> <p>Тада се сети великих планова Радојевих и целог његовог говора на Моравиној о 
оје навике, укусе, идеје, <pb n="40" /> планове, потпаднемо под њихов утицај, они постају наши  
жен у свом осећању културног човека.{S} Планови о повратку на страну, о довршетку студија, изгл 
ије село у Млави, где је нашла школу по плану, уређену башту и колегиницу, једну стару девојку, 
остајала јој је мушка дубина, јасност у плану.{S} Професори су се обраћали скоро искључиво мушк 
м прстену.</p> <p>Тако и сад, весеље је плануло неочекивано, још док су се састајали.{S} На пиј 
накривљене плотове, дивље шибље и један пласт сена усред мокре ливаде.{S} Неколико певаца креча 
 дрвећем, нанетим балванима, бурадима и пластовима сена, па ударила преко поља и бацала се прав 
великим надлештвима, где је рад мањи, а плата већа.{S} Они оснивају <hi>таншуле</hi>, састављај 
 рачунао на први од месеца кад се прима плата.{S} Кад би она била његова, неуморно би радио на  
тариш, пензионишу те, па ти и после иде плата, није много али колико да се храниш.{S} А занатли 
шта ти је боље од тога!{S} Иде ти после плата, а кад остариш, пензионишу те, па ти и после иде  
 бацало, раздавало суседству, и наравно плата није била довољна.{S} Чедомирова сестра, која је  
естра — млад је, леп је, образован, има плате две хиљаде, отвориће адвокатску канцеларију...</p 
у смех. — Ко га не познаје, скупо би га платио!</p> <p>Вишњи не би право ова рођачка оцена.{S}  
лић поучавао за скромну награду.{S} Ову платицу надокнађавала је госпа-Матовићка у пажљивом опх 
таму.{S} И мрак се спуштао као плаветна платна, изаткана од прашине и паучине.</p> <p>Чедомир п 
 а лети сламни шешир у боји и прсник од платна.{S} Тражио је од жене и деце да пазе на одело.{S 
ласа која су се дизала и спуштала испод платна.{S} Дође јој да оде од огледала.{S} Једна суза в 
ме ради.{S} Из вароши се доносиле трубе платна, разне чипке, конци, свила, модни журнали.{S} Је 
зидинама средњевековне тврђаве, чија се платна спуштала од врха брда па до у саме таласе Дунава 
Врвице на раменима прскоше.{S} У белини платна развише се црнпурасте, дозреле груди.{S} Она се  
 су се разнолике боје, почевши од белих платнених блуза до црне материје мушких капута.{S} Прео 
адознало главу кроз отвор на колима.{S} Платно позади лепршало се.{S} На њему је писало неједна 
упка — продужи Остојић гледајући у бело платно Моравино. — А видео сам је надошлу, усталасану,  
 и губила се на хоризонту као разастрто платно од сребра.</p> <p>— Погледај ову воду — рече мла 
зми ме — шапутало је све у соби.</p> <p>Платно се сроза низ мишице, обеси се о бедра, да се пос 
оје је у том тренутку, наго и покривено платном, као и Вишњино, почивало на мермерном столу у х 
слабо поклапало са скромном суплентском платом.{S} Из штедње су седели код таште, која није про 
оту.</p> <p>— Клеопатра, треба повисити плату том младићу што поучава Младена — рече јој једном 
по коњским сапима, по зарђалом блеху од платформе и по црвеном лицу кондуктерову који је стајао 
 зету не покаже колико је срећан што не плаћа стан.</p> <p>— То је велика рента, као мираз од п 
Преведи какву занимљиву ствар.{S} То се плаћа.{S} Докле ћеш се, бога ти, зевзечити са том твојо 
једној оближњој фабрици.{S} Добро му се плаћа.{S} У слободном времену ради за себе.{S} Све је т 
 труда, колико брига, колико уздаха око плаћања дуга код Управе Фондова, пореза, осигурања од п 
ично кредита, јер је прошлих две године плаћао уредно.{S} Доцније нађе две три лекције и живљаш 
кад указати.{S} Од лекције коју је имао плаћао је стан; остајало му је још нешто за дуван, сита 
 небо се наоблачи.{S} Мало после, удари плаха киша.{S} Шта то смета?{S} Она је ишла уморно, тро 
ор.{S} Облак се провали.{S} Из неба осу плаха киша, да се за час начини поток поред њиних ногу. 
ружанске собе.{S} С поља је допирао хук плахе кише.{S} С времена на време млезеви би ударили о  
ош којекако, али мајка!...{S} Ударила у плач, па запомаже по кући.{S} Ја нисам попуштала.{S} За 
е неће моћи савладати, да ће бризнути у плач... ту, на улици, пред толиким светом.</p> <p>— Збо 
Ката данас, па као да се у црно завила, плаче, суза јој сузу не стиже.{S} Вели, ни кошуље му не 
, нешто неправедно, немилосрдно, што ме плаши.</p> <p>Радоје је погледа.{S} Његов поглед је био 
вога времена — одговори Вишња и погледа плашљиво у младића, па после спусти главу и доврши као  
 не усуди да обнови прекор, већ погледа плашљиво у свога мужа.{S} Али ни Јован не рече ништа.{S 
усамљености!</p> <p>— Куд нађе ту жену: плебејку, старију од себе, удовицу — рече Илић у себи и 
ра да је вечито, а које живот распе као плеву!</p> <p>Поред њих прохукта један воз</p> <p>Вишњу 
грала кумаша са Милевом, доцније везла, плела и ћаскала по обичају.{S} Остојић је био нека врст 
а и дршком од порцулана, по којем су се плеле плаветне шаре.</p> <p>Они су седели тако, јели ка 
 је била вечито за одржавање неке врсте племства, захтевала је скупоцена одела, свечане ручкове 
иње крокодили јер лију сузе за одбеглим пленом...{S} У државама где је оморина, тежак, загушљив 
{S} Затим се дохвати за главу и растрже плетеницу.{S} Плава, свилена коса се просу као талас, у 
атеже блузу, те се показаше њена здрава плећа.{S} Рамена се видеше округла, заобљена, као извај 
брчканог лица, повезане главе, згурених плећа.</p> <pb n="313" /> <p>— Шта ти је, Вишња? — упит 
је испуњавала уска постеља, на чијим се плеханим шиповима сијале златно обојене лопте.{S} Нашло 
Још удара на бели лук, а већ развезао о Плеханову, Огисту Конту, социјалној револуцији, Карлу М 
, не бежите од живота; с њим је као и с пливањем; научи се кад куражно оставимо плићаке.{S} Јер 
ек да је могао мислити на шта друго.{S} Плима страсти плавила му је срце поново, ударала <pb n= 
и хоризонти остаће тесни, ваша схватања плитка.{S} Треба храбро поћи ка идеалу нове жене, јер н 
ан, он се ту осећао као риба која је из плитке барице доспела изненада у непрегледни <pb n="256 
ала је Морава то зеленило и текла преко плићака, испод подривене обале, кривудала по широком ко 
пливањем; научи се кад куражно оставимо плићаке.{S} Јер најзад, нашто вечито трчати за критиком 
 Ту је лежао још један албум, повезан у плиш, гомила посетница и карата са сликама.{S} До зида  
ке и застарелу моду.{S} Имао је на себи плишано одело, црно и опшивено свиленим испустом.{S} Ци 
/p> <p>Доиста, салон је блештао у новом плишу и свежим бојама.{S} Само је био незграпан са свој 
S} На таласима, који се стално љушкају, плови њен чамац с разапетим једрима и води је непознати 
е крајичак неба, по чијем је плаветнилу пловило неколико облачића као прамење од памука.</p> <p 
 шећерлија китила се руменим, заруделим плодом.{S} Остојићев султан дремао у својој кућици, врт 
ђе на другу страну, где се уздизао неки плот, накривљен, труо при земљи, побелео од кише и врем 
уцима, поседало женскиње.{S} Иза једног плота, неке девојке одломиле грану од трешње, па тако б 
 зарасла у модро-зелену траву, два низа плотова, неколико ниских кућа, остатци змаја на телегра 
 које му прети сушом непрестано.{S} Око плотова су расли сунцокрети.{S} Они су високо дизали св 
рок шор, пун отврдлог блата, накривљене плотове, дивље шибље и један пласт сена усред мокре лив 
рум, низови кућа и кућерака, накривљени плотови, неколико липа засађених пред каквом кафаном, и 
 могу други.{S} Оно после... то ће бити плус, Зарија.</p> <p>— Свет је глуп, Илићу, он не воли  
а своју сакатост, храмала око студента, пљескала рукама, пуцала прстима и нарочито понављала:</ 
воји брак од љубави, или тако нешто, те пљесну рукама:</p> <p>— Браво, господин-Илићу!{S} Главн 
ију, великог чела са дубоким залисцима, пљоснатих ушију, необријане браде и кратких, дебелих бр 
јка се уједе за усну.{S} Крв осоли њену пљувачку.{S} Навуче покривач до уста, окрену се на друг 
</p> <p>Илић погну главу и спреми се на пљусак грдњи.</p> <p>У том тренутку, девојка полете у п 
арала <pb n="192" /> на било код очију, пљускала у ушима.{S} Обузимали су га чудни осећаји да ц 
о не беше ситна, јесења киша, већ млаки пљусци као усред лета.{S} По околним планинама образова 
} Даље се није видело ништа.{S} Киша је пљуштала.{S} Са реке је допирао потмуо хук бујице и теж 
крену тамо, убрзавши кораке.{S} Киша је пљуштала.{S} По калдрми се нахватале многе баре.{S} Зем 
S} Иза дрвета затезао се крајичак неба, по чијем је плаветнилу пловило неколико облачића као пр 
ле око гомиле песка, кафанских столова, по суседним авлијама, као да су и оне хтеле побећи од к 
.{S} Ту се населио његов прадеда Илија, по коме су и име добили.{S} Све што је Чедомир знао о о 
то цвећа, везла по коју мараму, читала, по каткад, сензационе романе, и јела слаткише, почев од 
ти, по сигурном кораку који је правила, по очима што се нису дали <pb n="275" /> збунити, по об 
ућама, по запосленим људским приликама, по њој самој.</p> <p>Зима јој је пролазила врло пријатн 
 облак.{S} Света је било пред кафанама, по тротоарима.{S} Врапци се чули на крововима, у олуцим 
лост по непознатим престоничким кућама, по запосленим људским приликама, по њој самој.</p> <p>З 
 једностраном васпитању, по средствима, по темпераменту.{S} Он је међу њима, међу тим радикалим 
а светлост играла се по коњским сапима, по зарђалом блеху од платформе и по црвеном лицу кондук 
рицом од месинга и дршком од порцулана, по којем су се плеле плаветне шаре.</p> <p>Они су седел 
ети у собу него је скакало око прозора, по калдрми и гранама једне оголеле липе.{S} Иза дрвета  
 као враћајући се с неког далеког пута, по којем је његова мисао дуго лутала. — Опет двојке?{S} 
 један човек, продавац ушећереног воћа, по којем је падала прашина.{S} Он је ишао полако, краје 
сноп првих сунчевих зракова.{S} А даље, по шору, поцрнелим крововима и раштрканом селу, приређи 
у сенку чак преко улице.{S} Даље од ње, по једној пијаци, око сандука, гомиле бостана и покрова 
другојачија.{S} У тишини сеоске самоће, по којој ју је пратила туга од промашене удаје, она је, 
о код лептирова, а на супротној страни, по крововима ниским, високим, од олова или просте ћерам 
руштва, приређују концерте по отаџбини, по изузетку се представљају као великошколци, праве сла 
ше прогнате из раја.{S} Пусти простори, по којима се назирала тек овде-онде која прилика што се 
то се нису дали <pb n="275" /> збунити, по образима који се више не румене на сваку ситницу, по 
те, у којој је било нешто срачунатости, по сигурном кораку који је правила, по очима што се нис 
ретку, било је да се борио на Засавици, по свој прилици у чети Зекиних голаћа, да је ту био рањ 
лаву косу, просто сплетену.{S} Па ипак, по болесној склоности своје душе, он се не даде да га з 
 бакалском коферту, с рапавом хартијом, по којој се проливало мастило.{S} Ах, та писма!{S} Она  
су били тапетовани оранџастом хартијом, по којој је насликано неко фантастично биље, чије је ли 
 заборави и преда њеном загрљају меком, по потиљку, само оним што је голо од <pb n="134" /> рук 
и познавало се још како је неко спавао, по другој је било просуто једно пакло карата; прашина с 
много на беседништво, и живе, скривено, по Палилули и Енглезовцу, с каквом хистеричном газдариц 
ашту и колегиницу, једну стару девојку, по имену Аница.{S} Лепо су се сложиле.{S} Поделиле су д 
дине, јер они који су пали за Отаџбину, по речима једног великог песника прошлог столећа, заслу 
лижи по њиховом једностраном васпитању, по средствима, по темпераменту.{S} Он је међу њима, међ 
оји се више не румене на сваку ситницу, по дивно довршеном телу које је издавала цела њена поја 
це грчевито, шетао по соби или бежао... по забаченим крајевима, простачким кафанама, вијан као  
 делила демократска убеђења свога мужа; по њеном мишљењу један сиромах ђак треба да је задовоља 
 лудила.{S} Осећао се истрошен, утучен; по целе ноћи није могао заспати.{S} Реч Христова врзла  
реда, он није био за претерану похвалу; по патосу се повлачио један шал, на једној постељи позн 
орани.{S} Ваздух млак.{S} Стреје капљу; по леду се образују поточићи ; вода струји, жубори, као 
је врхове украшене чипком од букава.{S} По гдегде видело се неко раштркано село.{S} Ветар је до 
кола почињала је поново да оживљава.{S} По њеним просторијама су одјекивали разговори и живи ко 
Пратила га чамотна тишина као сенка.{S} По дијамантском ваздуху вијало се неколико ластавица.{S 
брзавши кораке.{S} Киша је пљуштала.{S} По калдрми се нахватале многе баре.{S} Земља се клизала 
љена барским дрвећем црног зеленила.{S} По ритовима виделе се усамљене роде, врло беле.{S} Једн 
 котлина зелена, питома, доброћудна.{S} По њивама су класали кукурузи.{S} Младићев поглед преле 
ша, већ млаки пљусци као усред лета.{S} По околним планинама образовали су се нови потоци и рек 
ију пролећа.{S} Било је много сунца.{S} По баштама се трава подмладила.{S} Са пијаце служавке с 
кроз њу гледала свој велики Београд.{S} По неколико пута преко дана излазила је ту у шетњу у до 
азом на офарбаном лицу што су такве.{S} По њиховој спољашности, необавештен пролазник би се мог 
 о васкрсењу.{S} Али има нешто боље.{S} По некад живот изведе своје мистериозне путеве <pb n="2 
 на све стране као фантастичне ресе.{S} По земљи се протезале леје лука, између којих се ширио  
имакли прозору што гледа у двориште.{S} По калдрми је играло суво и топло сунце које претходи ј 
<p>Напољу се мрак повлачио све јаче.{S} По шору је играла нека сива светлост.{S} Распознавале с 
есразмерно велика према самој кујни.{S} По зидовима су висиле изрибане тепсије, тигањи, бакрачи 
Једном се дигнуо с рада у пола ноћи.{S} По споредним улицама биле су већ угашене светиљке.{S} К 
 кад оно у свом путу наиђе на Чачак.{S} По кафанама се пуши, млатара рукама и води политика.{S} 
ици, запламтише живом црвеном бојом.{S} По зидовима остарелим и новим, запуштеним и очуваним, п 
о срце је замахивало снажно пијуком.{S} По планини се разлегала песма радничка. <pb n="176" />  
оворе.{S} Месец је био тек изгрејао.{S} По небу које је дошло врло плаво блудели су облаци час  
p>Лампа у соби је осветљавала рђаво.{S} По кутовима се дизао мрак.{S} Наста један тренутак потп 
 прве младости.{S} Био је измршавео.{S} По убледелом челу повлачиле се боре, а у солуфима се пр 
ришла Чедомиру.{S} Дан је био ведар.{S} По плавом се небу мицало неколико малих, светлих облака 
и теписи од лишћа црвеног као бакар.{S} По који зрео кестен лупио би о калдрму и измамио уплаше 
рану од трешње, па тако беру и једу.{S} По кафанама се чуо жагор.{S} Деца се враћала с купања и 
 жаба.{S} Он је узе и за другу руку.{S} По башти су цветали патлиџани.{S} Рит је био пун зелене 
ко, да је ваздух био као у купатилу.{S} По тротоару је било доста света, оно лепог света што пр 
лупу, коју угледа празну и усамљену.{S} По стази је било мирно и топло.{S} Једна црвена буба тр 
ана гомила се безбрижно по тротоару.{S} По прозорима <pb n="208" /> се црвене уски јастучићи, г 
.{S} С Мораве је пиркао свеж ваздух.{S} По <pb n="210" /> небу се палиле звезде.{S} На ћошку св 
 једној београдској гимназији.</p> <p>— По твојој глави не би добио ни Прокупље! — пришила му ј 
{S} Дао је две банке за шешир.</p> <p>— По два гроша од гласа!</p> <p>— Тако се грађанска права 
цу без неког нарочитог повода:</p> <p>— По чему ти је рођак господин Илић?</p> <p>Каја се опет  
е изнели роштиље на сокак и задимили, а по зиду извешали кобасице разне дужине и дебљине.{S} О  
од овог свеца — рече затим, милујући га по подбратку. — Ко би помислио да тако уме завртети моз 
ога дана кад је доведен; миловали су га по њушци, тапкали по сапима.</p> <p>Арап је држао висок 
 одроњене земље, о отегнутој јеци гајда по механама где свраћају сељаци.{S} Али писмо испаде кр 
гласу — што се Бела <pb n="163" /> виђа по улици са оним нашим ђаком... како ’но му беше име?</ 
инило њено родно место, неколико сокака по којима рабаџије шибају волове, а човек не зна кога п 
им стварима.{S} Није се правила разлика по старешинству, годинама ни по породици.{S} Сви су бил 
н од оних неприметних културних радника по паланкама, који су скупљачи претплате свакој новој к 
S} Она се насмеја.{S} Оштар смех зацика по соби.{S} Насмеја се и оно тело у огледалу развучено, 
ање.{S} Он је био верна гласачка војска по ђачким зборовима, где се драо и скакао на први знак  
т коју је патријархална кућа образовала по типу беспрекорне врлине, испунила поукама и забранам 
ићака, испод подривене обале, кривудала по широком кориту и губила се на хоризонту као разастрт 
Милевом, доцније везла, плела и ћаскала по обичају.{S} Остојић је био нека врста старијег брата 
оне, китила га цвећем из саксија, слала по Младену какву гравуру или други украс за његову собу 
} Већ је по мало напуштала собу, шетала по дворишту, седела у башти.{S} Ствари су у кући пошле  
еш тиме да кажеш?</p> <p>— Ти си лутала по Београду, тражила <pb n="270" /> си себе, своје, вре 
ку новост која се још од подне шапутала по породицама ближе Двору и министарским канцеларијама. 
о једно пакло карата; прашина се видела по раму од огледала.{S} У трећој одаји, која је замењив 
ре, весела лица, охолог погледа и одела по последњој моди.</p> <p>Илић је поносито сносио своју 
слицама, неговала је нешто цвећа, везла по коју мараму, читала, по каткад, сензационе романе, и 
Озбиљно сам се уплашила.{S} Где си била по овој киши?{S} Нигде те нисам видела на скупштини.{S} 
 парче улице, остатак покојног зеленила по околним баштама и сјај зимњег сунца које није могло  
равилан круг од свежег, росног зеленила по сред суве, зреле траве.</p> <p>— Да дивна кола! — кл 
 новце, бронзано прстење које је купила по околини.{S} То је била њена манија.{S} Лазаревићева  
осподским понашањем.{S} Редовно је ишла по славама, правила посете, ступала у хумана друштва, в 
ије пред својом старом пријатељицом, ма по цену да се понизи.</p> <p>— У осталом, мени није ниш 
 са осмехом размаженог детета и шишкама по челу, које су сенчиле њено лице претерано бледо, гот 
вај младост.{S} Велика дела долазе сама по себи.{S} Живот је дуг, пријатељу, а младост кратка.< 
противна љубави, она управо долази сама по себи кад се ствари доведу у ред, кад обоје нађу кори 
, а бирачи су људи.{S} Сваки од њих има по један ситан, а за себе капиталан интерес.{S} Брига з 
фењере, истакнуте на тробојним дирецима по ћошковима.{S} Свака гостионица има такође по једну л 
ило у чекању једно другог, у састанцима по угловима од улица, у претераним шетњама и разговорим 
и његови гости зову <hi>Стрика</hi>, па по њему и његову гостионицу: <hi>код Стрике</hi>, те јо 
о мустре, каталоге, књиге са стране, па по њима набављао робу, чистио метал, оправљао сатове, л 
еде добро, те је погледа изненађено, па по обичају наших жена да се покажу љубазне кад их неко  
посади му се у крило, па поче да барата по његовом столу.{S} Под руку јој дође свеска једног ом 
 То су они који као ђаци добијају места по Скупштини, разним министарствима и осталим великим н 
аље.</p> <p>Имала је утисак као да лута по неком напуштеном месту: све је ту, куће, улице, отво 
о пиће, свесно и прибрано, као пијаница по занату.{S} Она је сматрала пољупце као шећерлему, пу 
и боље еманципације?</p> <p>Ишли су сад по стази посутој шљунком.{S} Око њих се мешало засађено 
дућан постоји познају га на први поглед по његовом прозору, упрљаном мувама и масним рукама.{S} 
ле да завију у помрчину разгранате врбе по обали.{S} Са суседног острва долазио је мирис на пок 
 ко?</p> <p>— Ретко.{S} Неке Швабе лове по риту.{S} Ја не волим лов.{S} Ономад ме је један прим 
о да су сви српски сталежи послали овде по кога свог представника.{S} Поред глумца седео је трг 
 се љутио.{S} Дешавало му се да проведе по неколико дана не видећи своје драгане.{S} Трудио се  
ве док се не виде с Кајом.{S} Она хтеде по том да надокнади своју срећу, да види, <pb n="246" / 
у облацима... облацима што полако језде по зимском небу.{S} Одлазио је тада у кафану, губио се  
шковима.{S} Свака гостионица има такође по једну лампу пред вратима.{S} Тако се по улици прости 
ајка!...{S} Ударила у плач, па запомаже по кући.{S} Ја нисам попуштала.{S} Запретила сам им да  
тонице учини јој се бедно.{S} Видела је по њему рабатне чатрље које дотле није примећивала.{S}  
пети.</p> <p>— Шта да радим ? — нађе је по том Милева. — Радоје пије.{S} Да га свет не опази, п 
{S} Кроз уско лишће од врба промицао је по који сунчев зрак и изливао свој бакар и злато по зел 
е ливаде.{S} Неколико певаца кречало је по селу.{S} Девојка се осети слободнијом у присуству ов 
 опорављала се из дана у дан.{S} Већ је по мало напуштала собу, шетала по дворишту, седела у ба 
фесор предаје и лепио фишеке од хартије по таваници учионице.{S} Најзад га истераше из гимназиј 
лаве, сукњу изнад чланака, притискивале по један свежањ књига на своје груди које су се почињал 
даљ одмакли од земље.{S} Жене се кувале по шупама, одмах до помијара и ђубришта.{S} Оне су изла 
тивне мисли које су јој од синоћ лутале по глави.{S} Она заћута, и тек пошто се први час сврши, 
 и ножева.{S} После се чуше удари метле по поду.</p> <p>Бела се прва одвоји и, једним покретом, 
ојке.{S} Бела је тражила задовољство не по осећању него по памети, изазивала ове тренутке, пила 
 Несигурна мартовска светлост играла се по коњским сапима, по зарђалом блеху од платформе и по  
, једна једва приметна румен кретала се по њеним образима.{S} Младић се не могаде уздржати од ј 
{S} Коса му је била замршена, лепила се по ознојеном челу.{S} Он провуче прсте кроз кике на тем 
слиш и на оно што је прошло, сети ме се по ономе што је лепо било у мени“.{S} Али млади студент 
 на руке, па поново паде и праћакаше се по блату.{S} Један шегрт наиђе звиждућући, загледа се у 
елике куће, додирну шимшир, проклати се по калдрми од дворишта, па замаче даље, у мрак.</p> <p> 
по једну лампу пред вратима.{S} Тако се по улици простиру чаршави несигурне светлости.{S} Свет  
трља.{S} Једно јато сврака прегонило се по остарелом кестењу на улици.</p> </div> <div type="ch 
ао заспати.{S} Реч Христова врзла му се по памети:</p> <p>— Жено, шта има заједничко између теб 
 на неком другом створењу.{S} Окрену се по соби, као да се бојала да не буде примећена, па се о 
агог камења.{S} Јата врана бунила су се по уличном дрвећу, дизала се у вис, кружила неко време, 
ијатељи.</p> <p>Од тог доба звали су се по имену, задржавали дуже руку у руци.{S} Време им је п 
 расле сенке, ипак је било још рано, те по улицама није било много света.{S} Кад је млада девој 
ускиње, које су преплавиле универзитете по Европи, које ступају у најниже слојеве народа да би  
ају певачка друштва, приређују концерте по отаџбини, по изузетку се представљају као великошкол 
од био је довољан да не говоре.{S} Ћуте по неколико дана.{S} Гледају једно друго хладно као сто 
д Саве, пут за Вишњицу, самоникле улице по Чубури, виделе су тада многи млади пар.{S} То су бил 
S} Као што не можемо неговати поморанџе по Авали, тако се не можемо оружати „знањем целе епохе“ 
, у друштву, не шкоди...</p> <p>Упалише по цигарету.</p> <p>— Седи... ту, на канабе — рече му В 
оће на рационални начин.{S} Шта више, и по спољашности се разликовао од мештана, окорелих у нав 
вореног плаветнила као санта леда.{S} И по околним кућама било је доста светлости.{S} Али шта ј 
земље у крај Мораве, засађеном врбама и по којом липом, какав полуевропски обучен чиновник који 
прошарана вртовима, попречним улицама и по неком великом грађевином.{S} Лево се видик губио пре 
едан Јеврејин, трговачки помоћник, па и по који радник.{S} Сваки од њих био је огорчен песимист 
 Он се разликовао од осталих трговаца и по томе што се није вајкао.{S} Чак ни на порез.{S} Лепо 
е уздизале притке процветале бураније и по који усамљен долап, искрпљен блехом.{S} Ниже од њих  
апима, по зарђалом блеху од платформе и по црвеном лицу кондуктерову који је стајао укочено и о 
. — Хоћеш ли да идемо?</p> <p>Тада се и по четврти пут глог белио, лале жутеле, славуји певали. 
ему.{S} Била сам охола, горда, па чак и по мало дрска.{S} Ја сам га одбијала...{S} Какво чудо а 
у је још нешто за дуван, ситан трошак и по коју књигу. <pb n="84" /> Хранио се на кредит, до бо 
спрекидана часовитим држањем под руку и по којим пољупцем... пољупцем брзим, кратким, недовршен 
ућан с намештајем.{S} Вешт посматрач би по тој одаји оценио жену која ју је наместила.{S} Матов 
ата политичара.{S} Они су му били ближи по њиховом једностраном васпитању, по средствима, по те 
а што боље.{S} Уписала је и часове који по уредби нису били обавезни.{S} Хватала је прибелешке. 
веден; миловали су га по њушци, тапкали по сапима.</p> <p>Арап је држао високо своју лепу главу 
инара.{S} Изишли су из школе, па врљали по вароши без циља, избегавајући посећена места.{S} Они 
 и сирове.{S} Пред кућама, на клупи или по сандуцима, поседало женскиње.{S} Иза једног плота, н 
S} Усамљени пламенови који су се палили по прозорима блудели су дрхтећи као душе прогнате из ра 
ег дана, Вишња га нађе на Великој Школи по свршетку једног семинара.{S} Изишли су из школе, па  
 од пре годину дана, меке, наивне мисли по мало меланхоличне, као <pb n="153" /> што је свака ч 
ла разлика по старешинству, годинама ни по породици.{S} Сви су били студенти, равни један друго 
ски шешири по најновијој моди, изложени по дућанима, грубо су одскакали од тарница што су се др 
 ова чокалиница, и остали понешто дужни по умашћеним и у крајевима испресавијаним, дугачким теф 
је примећивала.{S} Велики женски шешири по најновијој моди, изложени по дућанима, грубо су одск 
н женски глас.</p> <p>Гомила се растури по утрини.</p> <p>Вишња се нађе поред Милеве.{S} Ове пе 
о, бурно, како то природа може да удеси по каткад над том вароши, широм отвореној мађарским пус 
и без људи. — Сваког секунда она односи по читава блага.{S} Столећа су прошла од како смо насел 
ра, одлазити на конференције, пискарати по новинама, ићи краљу на подворење.{S} Чим би он измак 
пи једну књигу, па устаде и поче шетати по соби.</p> <p>— Ти се љутиш?</p> <p>— Мани ме, бога т 
мејкује.{S} Успети, само успети, успети по сваку цену!...{S} Што још занима, јесу жене којих им 
 хаљину из Београда; штоф је морао бити по најновијој моди и сувише скуп да би се продавао у ду 
аком по способности, свакој способности по њеној заслузи“.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
тих усана.{S} Свако од њих знао је наћи по коју лепу реч да јој каже, да јој честита на положен 
ваком кораку, тако рећи, може се подићи по једна централа, чије би струје ноћу осветљавале нашу 
ко, радећи у школи појачано, скупљајући по селу мотиве са чарапа, ускршњих јаја, дрвених кашика 
рац.{S} Своје мисли налазио је шетајући по варошкој околини коју је називао природом.{S} Потврђ 
рски свет, те она продужи ићи, бацајући по каткад кришом свој дрхтав, девичански поглед на рођа 
ја ко је ко.{S} Нећу дете да ми се мучи по паланкама.{S} Доста <pb n="262" /> сам се ја, због о 
е и живот у престоници допуштали су јој по коју симпатију, пријатељство према младићу, љубав ре 
нска, све је у њој могуће, све је у њој по руски!{S} Млада девојка не осети кад дођоше до њене  
то је милио поред школске баште.{S} Тек по који пут, а нарочито кад је на пољу светло и благо в 
ви зраци.{S} Небо је било ведро.{S} Тек по неки облак био се зауставио у мору отвореног плаветн 
варење, у њихов велики принцип: „сваком по способности, свакој способности по њеној заслузи“.</ 
е браде, згрчених прстију и с грозницом по целом телу.</p> <pb n="96" /> <p>Шта су они тада рек 
напунише.{S} Рабаџија га удари песницом по њушци.{S} То је био знак да се крене.{S} И он пође,  
риле.</p> <p>Илић удари љутито песницом по столу.{S} После рече брзо, усплахирено:</p> <p>— Ево 
... у неколико партија, без реда, један по један крај, знаменита места, као у албуму.{S} Сети с 
љубац не паде на усне, већ на ону румен по образу и остави младићу утисак глатке коже и нечега  
ним у наш свет.{S} Плава маст није, као по обичају, ублажавала бујицу здравља, којим је девојка 
ића, па после спусти главу и доврши као по дужности : — Наша модерна жена изостала је далеко из 
та, оборене главе у страну, и викао као по дужности:</p> <p>— Ево лепа воћа!...{S} Тазе јабуке, 
дбе, Чедомир изиђе из куће, па је врљао по вароши бесциљно.{S} Око пет сати пут га нанесе поред 
и имао стила у чланцима што их је писао по опозиционим листовима? </p> <pb n="14" /> <p> Одушев 
о, стезао је слепочнице грчевито, шетао по соби или бежао... по забаченим крајевима, простачким 
марона који су му грејали џеп, па лутао по Паризу без циља.</p> <p>— Где си био? — предусретала 
ет, са занесеним очима, Зарија је лутао по живом, ироничном и борбеном Београду са изгледом зал 
 у служби, несрећан у кући, он је лутао по читаве ноћи да олакша себи, тражећи које љубазно лиц 
све, он је излазио изван вароши и лутао по околини дуго, до самог мрака.{S} Понекад би повео са 
била потпуно здрава, и он је њоме махао по ваздуху, као да би боље доказао оно што је говорио.{ 
ао на столу.{S} Његов глас би се утишао по каткад да се једва чује; затим се дизао јаче, лупао  
другарице, код које се скупљало друштво по моди руских универзитета, где се негује она двострук 
грејан.{S} Још је више философирао него по обичају.{S} Скакао је с предмета на предмет.</p> <p> 
 тражила задовољство не по осећању него по памети, изазивала ове тренутке, пила њихово опасно п 
ветској бањи.{S} Виктор Иго га је водио по најсјајнијим и најтамнијим крајевима Париза, Толстој 
рава клијала је испод трња, снег копнио по <pb n="237" /> околним висовима, ветар доносио мирис 
 могао пребећи у Аустрију, него се крио по околним гајевима, повлачећи се дубље у земљу, док се 
ветра који се дизао са запада и наносио по који облак.{S} Света је било пред кафанама, по трото 
брату, позивала га на ручак још једнако по свом обичају куцајући на врата од собе, а не отварај 
кву ју је оставио.{S} То се примећавало по деловима тоалете, у којој је било нешто срачунатости 
 и соколи...</p> <p>Увече је одјекивало по вароши од пуцњаве лагумова.{S} Парчад од камења доте 
б два пут дневно.{S} Печење је мирисало по старинским пањевима.{S} У кафанама је врило као на в 
е у теби одбио.</p> <p>Сунце је клизило по ведром небу.{S} Морава је жуборила иза једног врбака 
S} Сунце се не види као да се растопило по целом небу, па жеже.{S} Нигде тице да се чује.{S} Би 
 сазна шта о овом узбуђењу које је рило по њој, као грех.{S} Најзад се охрабри и рече:</p> <p>— 
а.{S} Метални звук је одјекивао потмуло по празној одаји као нешто живо и претеће.</p> <p>Он по 
 жутим пафтама, које се данас виде само по државним канцеларијама.{S} Према постељи, у венцу од 
ип, који се у Србији још може наћи само по забаченијим селима, као неким чудом сачуван од укршт 
а слободу.{S} После ће доћи остало само по себи, ако је ко тада у опште мислио шта ће после доћ 
уга, као зимњи дан, рашири се изненадно по његовим грудима.{S} Али он није био човек који се по 
.{S} Роба из дућана гомила се безбрижно по тротоару.{S} По прозорима <pb n="208" /> се црвене у 
нак захвалности што је Илић имао стално по коју лепу реч за њу, девојку која је своју ману осећ 
, искусила, рачун испада врло неповољно по твој прогрес и човечанство.{S} Ти си непријатељ, не  
унчев зрак и изливао свој бакар и злато по зеленом бусењу.{S} Радоје је одбијао кратке димове н 
елица се збуни.{S} Окретала се блесасто по соби.{S} Кризе су код жена заразне.{S} Она напреже с 
ди и врата, босих ногу, па радиле нешто по дворишту сагибајући леђа, ширећи ноге, избацујући св 
.{S} Она позна да је то државни фијакер по кочијашу, који је носио униформу састављену од писмо 
днако лишени слободе, осуђени на затвор по апсанама; закон је био једнак за све.{S} Међутим, би 
{S} Миришљава коса просула се као талас по њеним раменима.{S} Из хаљина у нереду провиривало је 
а поново требала?...{S} Случајни сусрет по том кишовитом времену унео му је тек, са својом влаг 
пријала.{S} Могла је уредити свој живот по својој вољи, излазити куд хоће, враћати се кад хоће. 
 мисли обично, који стварају свој живот по својој вољи.{S} Али, кажи ми... молим те, колико је  
азливала је са̑но своју хладну светлост по интимном намештају супружанске собе.{S} С поља је до 
је су расипале своју несигурну светлост по непознатим престоничким кућама, по запосленим људски 
ека види, снег окопнео; на сваком гробу по неко; изгледа као да је гробље оживело, као да су мр 
це у слободи.</p> <p>— Нек се развијају по инстинкту — говорио је самоуверено. — Утицај старији 
но налазе у недоумици: да ли да гласају по свом убеђењу, <pb n="278" /> па да оборе министра ко 
b n="260" /> <p>Ко би тада судио Србију по њеним листовима, добио би страшно уверење о њеним пр 
ћке, још младе, пружале су мршаву сенку по земљи.{S} Сунце је залазило за један облак, бацало з 
гатије село у Млави, где је нашла школу по плану, уређену башту и колегиницу, једну стару девој 
а несташност млађег брата испуњавали су по читаво писмо.{S} Па ипак, та су писма била као <pb n 
ијатељи.</p> <pb n="93" /> <p>Шетали су по школском трему и чекали да се отвори библиотека.{S}  
ај.{S} Удар копита одјекивао је у такту по мирном крају.{S} Несигурна мартовска светлост играла 
 Благо њима.{S} Узлећу, певају, цвркућу по ваздан.</p> <p>— Глупе жеље! — закључила би убрзо за 
отов план школовања, служе војску одмах по матури, уписују за то време семестре на универзитету 
 врата и продавао погачице, поздрави их по свом обичају.{S} Они се дохватише шешира и изађоше н 
х по пијаци, киселили сами, куповали их по оријенталским ресторанима, али никако да буду онакве 
 од пансиона да дођу до њих: тражили их по пијаци, киселили сами, куповали их по оријенталским  
ређане хронолошким редом; закључавао их по двапут, тресао катанцем још ради сваке сигурности.</ 
века, али би га познала у хиљаду других по првој ситници.{S} Окрену се око себе.{S} На неколико 
ре једном речи.{S} Кажу да је ова варош по свом положају, после Цариграда и Неапоља, најлепша н 
 реч да је здрав.</p> <pb n="223" /> <p>По ручку пређе на трем.{S} Пролетња пилад грабила су се 
лићу! — говорила је немо у себи.</p> <p>По целе дане проводила је у својој соби, читала прибеле 
ужи пут, настављајући да звижди.</p> <p>По тротоару, с друге стране, ишле су две жене, с марамо 
јла, остави се Београда у Чачку.</p> <p>По вечери, Вишња је излазила с мајком на клупу пред кућ 
 свим, изгубио право на даље школовање, побегао са два заната.{S} Најзад, госпа-Клеопатра израд 
 у њега весела као срна, <pb n="243" /> побегла си с ишчупаним срцем.{S} Шта сад тражиш опет?</ 
се била већ извила из његовог наручја и побегла к вратима од трпезарије.</p> <p>— Шта ли ради с 
а кад тако осташе сами. — Тако бих радо побегла од куће.</p> <p>Њен глас је дрхтао и био искрен 
ске слободе.{S} Наше идеје иду у сусрет победи.</p> <p>Младић се осмехну као на неки свој <pb n 
кала, а она се морала смешити.{S} Стога побеже са седнице, чим се Каја заговорила са неким коле 
ај зликовац неће да учи“.</p> <p>Радоје побеже од очеве куће у неко село где су имали родбине.{ 
аји као нешто живо и претеће.</p> <p>Он побеже из куће.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
о неки плот, накривљен, труо при земљи, побелео од кише и времена.{S} Велики џбун јоргована над 
уседним авлијама, као да су и оне хтеле побећи од куће.{S} У салону су остајали само Бела и Чед 
је доказивао катихети да природне науке побијају науку хришћанску.</p> <p>Његов отац, кујунџија 
} Журно се копало, набацивала се земља, побијало коље, доносило се камење, грање.{S} Радоје је  
ник.{S} Овако, она је била њена ватрена поборница, није могла да схвати свога друга и питала се 
себе.{S} На неколико корака отварала се побочна улица.{S} Она скрену тамо, убрзавши кораке.{S}  
колских часова.{S} Нашли су се у једној побочној улици у време које су заказали.{S} Од кућа су  
чинити лепу шетњу.</p> <p>Ударише првом побочном улицом која се отвори пред њима.{S} То је био  
 се за последње испите.{S} Али никад не поведе разговора пред Чедомиром о својим сумњама.{S} Чи 
велика — рече јој једном кад је срете и поведе говор о електричном предузећу. — Само је тунел з 
оспори њен разлог; наведе да је парница поведена, да ће се брак раскинути.</p> <p>— Да чекам и  
 сламе.{S} Ту је лежао још један албум, повезан у плиш, гомила посетница и карата са сликама.{S 
 она се помоли наврата: збрчканог лица, повезане главе, згурених плећа.</p> <pb n="313" /> <p>— 
лон.{S} Примети велику библиотеку, пуну повезаних <pb n="10" /> књига.{S} На врху једног ормана 
ини дуго, до самог мрака.{S} Понекад би повео са собом Чедомира и онда му објашњавао многе ства 
уважавао школу.{S} Кад би се о просвети повео разговор, био је стално на страни школованих људи 
не пољуби наше занесене очи.{S} Нико не поверава ове најдубље тајне свога бића, оне се крију и  
{S} Она су му <pb n="91" /> била једини повереник.{S} Он је њима шаптао своје магловите снове.{ 
 скупљачи претплате свакој новој књизи, повереници одбора за дизање разних споменика, деловође  
: — Чедомир је озбиљан младић, човек од поверења.{S} Бели се јако допада.</p> <p>— Е? — зачуди  
је младе године радећи да буде достојан поверења које ће му се некад указати.{S} Од лекције кој 
која га воли, према другој девојци чије поверење изиграва и чијом се слабошћу користи, према се 
Нисам се надала да ћете тако изневерити поверење наше куће.{S} Зар се тако враћа гостопримство  
ко људи који се бацају у живот с чудним поверењем у себе.{S} Њега пак сумња је задржавала сад у 
 у партији или државној служби сазнао у поверењу.{S} Тако рече једног дана:</p> <p>— Краљ ми је 
ете ући право у живот.{S} Држава ће вам поверити један посао.{S} Ваша породица, друштво, странк 
или тада мали, а другом коме није волео поверити се.{S} Вишња се опет играла кумаша са Милевом, 
од њеног оца и њене куће, он не би смео поверити сву ту изненадну раскош свога срца и чудновату 
о преко три брда, био је као створен за поверљиве састанке.{S} Неколико корака од средине града 
се уносити у кућу — одговори јој Милева поверљиво. — Него обеси венац више капије, па ако га пр 
сто, па, после нешто оклевања, прошапта поверљиво:</p> <p>— Не смем од маме.</p> <p>Он јој приђ 
њига на своје груди које су се почињале поверљиво оцртавати на глаткој материји кецеље; оне обе 
едомир ишао поред ње, шапутао јој нешто поверљиво, гледао ју је нетремице, жељно.{S} Пролазили  
их приближи.{S} Она се одушевљавала тој поверљивости свога друга оним унутарњим пламеном, који  
нска прозора.{S} У рафовима се шаренила повесма вунице, превучена завесом од тула; видели се ка 
арактеру једног истог човека!{S} Људска повесница развија се као разнолик, чудан, изукрштан при 
 вода хладила ватру њених руку, како је поветарац дувао свеж и шапућући, како је Чедомир певуши 
утокруне главе и лепо се повијали према поветарцу који је пиркао из Овчарске Клисуре.{S} На изв 
гранама, које су се љушкале на вечерњем поветарцу, спајао слике своје две познанице.{S} Од Беле 
е, танке травке повијале се према лаком поветарцу, њихале своје шарене главе, брујале једва чуј 
ао у топлом гнезду.{S} Дубока тишина је повећавала чаробност тренутка.</p> <p>— Дођи ми једне н 
ишљаве простирке.{S} Дуге, танке травке повијале се према лаком поветарцу, њихале своје шарене  
криве, таште, жутокруне главе и лепо се повијали према поветарцу који је пиркао из Овчарске Кли 
p>Једна нова бора оцртала би му се међу повијама.</p> <p>— Да си тако брз на раду као на лажи,  
у.</p> <p>— Откуд ти та практичност?{S} Повијаш се дакле према ветру?{S} Изгубила си све принци 
ди служавка? — рече она као за себе, па повири у предњу одају.</p> <p>Кад се окрену натраг у са 
ица у животу.</p> <p>— Клеопатра, треба повисити плату том младићу што поучава Младена — рече ј 
рију, него се крио по околним гајевима, повлачећи се дубље у земљу, док се није задржао у Повле 
ивљаше скромно, у маленом колу знанаца, повлачећи се све више у своје књиге и свој свет идеја.< 
се одриче својих мишљења и да се вечито повлачи у себе, те му је ваљада због тога чаршија дала  
 Био је измршавео.{S} По убледелом челу повлачиле се боре, а у солуфима се пресијавало неколико 
земљу је била пала нека сенка, живот се повлачио, тице ћутале, а једноставан <pb n="44" /> и та 
 био за претерану похвалу; по патосу се повлачио један шал, на једној постељи познавало се још  
питала се у чуду.</p> <p>Напољу се мрак повлачио све јаче.{S} По шору је играла нека сива светл 
ког округа, на дивљачној падини планине Повлена.{S} Ту се населио његов прадеда Илија, по коме  
се дубље у земљу, док се није задржао у Повлену, у намери да хајдукује, али се ту оженио и окућ 
е!</p> <p>Свађе су учестале.{S} Најмањи повод био је довољан да не говоре.{S} Ћуте по неколико  
е кратко, банално.{S} Јавила му је само повод свога одласка и да се неће враћати до јесени, пош 
 се девојка стиди без икаквог нарочитог повода.{S} Повучена у себе и тако здрава, она је изглед 
ши, упита другарицу без неког нарочитог повода:</p> <p>— По чему ти је рођак господин Илић?</p> 
ивала ћерци, говорила у глас, причала о повој краљици, изговарајући полако њено име из првог бр 
ан у темеље.{S} Фирма за машине даје ми повољне услове.{S} Држава има рачуна да нам опет притек 
је, као сви слаби људи, времену, каквој повољној прилици или случају да они реше његову судбину 
твен ватромет.{S} Аница потрча хитро да поврати своју другарицу.{S} Али, на пола собе, она се з 
<p>Пустише га из затвора.{S} Част му се поврати, али цело његово имање оде на добош, јер је он  
— викну размажена девојка, која се била повратила из првог изненађења, па устурајући дланом сво 
 осећању културног човека.{S} Планови о повратку на страну, о довршетку студија, изгледали су м 
о због тога што му се досадио живот.{S} Повреде су лаке природе.</quote> <p>Воз је одмицао.{S}  
срећу у очевој кући, обележавало је као повреду тога закона њен потхват да сама извојује свога  
елост; овај профил задахнуо је Вишњиним повременим руменилом здравља, њеним изразом беспрекорне 
једну књигу која је говорила о неговању поврћа.</p> <p>Сад је требало ићи у Чачак.</p> <p>— Ти  
 Мела је собе, пропирала рубље, требила поврће, кувала запршке.</p> <p>— Остави, дете — бранио  
зазивали мисли о даљини.{S} Заокругљена површина Савине воде беласала се између обала.{S} Пред  
 са сељацима — светцима, и непрегледним површинама леда и снега.{S} Живео је само духом.{S} Про 
живот, за борбу, за одрицање.{S} Лака и површна, знала је живети само за своје задовољство и ми 
к који је на њу био учинио.{S} Судио је површно:</p> <p>— У мени је волела слободоумна, учена ч 
ао да нисам жива! — размишљаше девојка, повукавши се из трема у своју собу, као рањена тица.</p 
тако нашла изненада без мужа и прихода, повукла се у једну кућицу из дворишта, и ту, од оног шт 
тварао.{S} Његове буљаве очи биле су се повукле дубоко у своје тесне дупље... нестајало их је,  
ом онде где јој је срце, не рече ништа, повуче се натрашке, гледајући га нетремице, и изгуби се 
 стиди без икаквог нарочитог повода.{S} Повучена у себе и тако здрава, она је изгледала нешто н 
вао је да се метне изнад свега, да живи повучено, за свој рачун, у себи, међу својим књигама.{S 
 штрудли с маком сваког празника.{S} Ту повучену опозиционарску породицу допуњавале су још две  
е својој другарици;</p> <p>— Како народ погађа шта је лепо!{S} Ове бледе, уздржљиве, свете боје 
г његовог говора на Моравиној обали.{S} Погађала је да му се допада.{S} То јој би мило, али убр 
... — прекину га девојка.</p> <p>Она је погађала његову мисао.{S} Није хтела да га понизи.{S} О 
S} Са заокругљеним раменима, која су се погађала под лаком материјом летње блузе, и нежним лице 
 у њеној доброј души, кад сазна све.{S} Погађао је сву одвратност која ће је обузети према њему 
 и из друге руке.{S} Он ју је жалио.{S} Погађао је шта ће се десити у њеној доброј души, кад са 
туденти, равни један другоме.{S} Чича с погачицама поздрављао је стално учтиво, имао при себи п 
дубљењу неких укинутих врата и продавао погачице, поздрави их по свом обичају.{S} Они се дохват 
 <p> <quote> <hi>Ова књига је посвећена погинулим Србима у ратовима 1912 и 13 године, јер они к 
> имају: деца, лудаци, владари, црквени поглавари, башибозуци, команданти армија...{S} У Србији 
с тврдим решењем да је више не види.{S} Поглед му се заустави на зеленом тепиху своје собе.{S}  
врт.{S} А тамо даље...</p> <p>И Радојев поглед изгуби се у планине које су са запада блиско окр 
њивама су класали кукурузи.{S} Младићев поглед прелете цели родни крај, па се заустави на врху  
аши.</p> <p>Радоје је погледа.{S} Његов поглед је био сама љубав.{S} Хтеде утешити девојку, хте 
о је његова слутња предвиђала.{S} Његов поглед се прошета од Беле ка њеној мајци, па онда паде  
а га никад лепшег није видела.{S} Његов поглед ју је заносио, његове речи је опијале, његове ру 
е живео, није био међу живима.{S} Његов поглед из суморних, мрачних очију ишао је негде далеко, 
ила из Београда.{S} Избегавала је његов поглед.{S} Пуштала га да говори, и тек тако, гледајући  
емљу кад су се били за њу.{S} Чедомиров поглед пређе преко главне стазе, која је описивала једн 
а су окна од извезена стакла спречавале поглед да продре даље.</p> <p>— Можда је какво посланст 
ну, на велике цене.{S} Овог пута њен се поглед следи.{S} У дневним вестима налазила се ова беле 
вуче прсте кроз кике на темену и управи поглед прозору, као да је хтео себи дати рачуна где се  
их тај дућан постоји познају га на први поглед по његовом прозору, упрљаном мувама и масним рук 
о каткад кришом свој дрхтав, девичански поглед на рођака своје другарице.</p> <p>Зауставише се  
ро да је скрене са правога пута : мушки поглед ни рђав пример, сеоска чама ни саблазна књига.{S 
рно.{S} Не могаде издржати тај бронзани поглед те саже главу.</p> <p>Мисли му пређоше опет на п 
 уста, зајапурени образи, њен ђаволасти поглед понављали су немо, а јасно: — Пољуби ме опет...  
 али сличне свакако.{S} Јер, кад спусти поглед на свој рукопис, он признаде жалосно:</p> <p>— З 
а је тада управљала на свог друга горак поглед који је значио разочарење, и ћутала.{S} Она није 
му.{S} Јер нашто онда онај њен задивљен поглед и нервозно угризање усне, кад би га слушала како 
некле увређена, те подиже главу.{S} Њен поглед се сусрете с младићевим.{S} Његове очи гледале с 
знам шта ти о том мислиш?</p> <p>Вишњин поглед сукоби се с Радојевим очима.{S} Тада јој се учин 
ко из гомиле.</p> <p>Радник отвори очи, погледа зловољно у правцу онога који је питао, па рече: 
овори младић, и отворено <pb n="130" /> погледа у Белине очи. — Али на што то питање!{S} Мени ј 
г официра.{S} Кола је сретоше убрзо.{S} Погледа нехотице у кочијаша, па онда у кола, очекујући  
о.{S} Било му је још рано за вечеру.{S} Погледа око себе неодређено.{S} Затим се упути ка Калим 
итање нисам мислио.</p> <p>Матовићка га погледа изненађено.</p> <p>— Овај се вешто извлачи — ре 
та лежи у тим таласима.</p> <p>Вишња га погледа неповерљиво.{S} Прво што помисли било је да му  
високо своју лепу главу, и није хтео да погледа те одрпанице.{S} Кад би се кола напунила, осећа 
о сам ниско пао, најзад.</p> <p>Девојка погледа изненађено у овог човека кога је волела.{S} Он  
ју или диплому.</p> <p>Рекавши ово, она погледа значајно у Илића као да је хтела сазнати какав  
 <p>На неком сату изби осам.</p> <p>Она погледа око себе.{S} Налазила се у једној забаченој ули 
о да поразговара, очекивала је из првог погледа подсмех, подозрење, осуду.{S} Њој није падало н 
а сукње или цигаре, весела лица, охолог погледа и одела по последњој моди.</p> <p>Илић је понос 
, као мајка, дала свој благослов, па је погледа подозриво испод ока.</p> <p>— Бог с тобом, чове 
лосрдно, што ме плаши.</p> <p>Радоје је погледа.{S} Његов поглед је био сама љубав.{S} Хтеде ут 
p>Газдарица је не разумеде добро, те је погледа изненађено, па по обичају наших жена да се пока 
давно да идеш у Париз?</p> <p>Младић је погледа расејано.</p> <p>— Јест... јест — одговори зати 
ави се сјајна сунчева кугла.{S} Илић је погледа право.{S} Он је тражио мало светлости на свом п 
<p>— Шта ти је, Вишња? — упита Аница, и погледа у собу неодређено.</p> <p>Млада учитељица је ле 
висини свога времена — одговори Вишња и погледа плашљиво у младића, па после спусти главу и дов 
<p>У једном тренутку, ИлиН подиже очи и погледа поред себе.</p> <p>Десно од њих, између две кућ 
корак у напред.</p> <p>Остави рукопис и погледа тужно кроз прозор.</p> <p>Напољу су радници отк 
вршиш школу?</p> <p>Каја подиже главу и погледа своју другарицу расејано.{S} Чудила се томе пит 
улици и сунцу.{S} Илић се ипак окрену и погледа у војнике, у њихове дрвене стражаре, па онда у  
крено, топло, добро.</p> <p>Млади човек погледа своју другарицу право у лице; она не спусти очи 
а и осудама на смрт.</p> <p>Млади човек погледа госпођицу Матовић.</p> <p>Она је седела до њега 
зницу пожуде.{S} Подивљао, као звер што погледа своју жртву пре него што јој доврши живот, Чедо 
на од прашине и паучине.</p> <p>Чедомир погледа поново своју другарицу.{S} Она се била изгубила 
Мајка се не усуди да обнови прекор, већ погледа плашљиво у свога мужа.{S} Али ни Јован не рече  
где се пруга дели за иностранство, Илић погледа кроз прозор.{S} Да ли виде једну клупу, усађену 
, ништа ти не иде у корист.</p> <p>Илић погледа зачуђено у своју другарицу.</p> <p>— Откад ти п 
} Ипак у постељу није хтела ићи.</p> <p>Погледа на сат.{S} Било је још рано.{S} Обуче своју соб 
b n="212" /> <p>— Погледај је, Вишња... погледај Мораву — рече Радоје, док један унутрашњи сјај 
уве што се лепе уз прозорско окно...{S} Погледај их! — и Ристић пружи прст на прозор. — Ко ће з 
а себе.{S} Све је то он сам израдио.{S} Погледај овај сточић за пушење.{S} Није ли читаво уметн 
у огледању на води — продужи девојка. — Погледај десно... тамо испод дереглије, доле у води, ни 
но!...</l> </quote> <pb n="212" /> <p>— Погледај је, Вишња... погледај Мораву — рече Радоје, до 
ао разастрто платно од сребра.</p> <p>— Погледај ову воду — рече младић девојци која је стајала 
у кобилу преко оближњег моста.</p> <p>— Погледај, Вишња, овог сељака.{S} Он можда нема да купи  
ђе јој да викне:</p> <p>— За име Божје, погледајте!...{S} Пропадам...{S} Има ли људи!...{S} Не  
 за њих. — Постеља до постеље, па се не погледају.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Des Slaves!{ 
ац у животу.{S} Па опет, чим је устала, погледала је на врата где је синоћ оставила венац.</p>  
зитет.</p> <pb n="182" /> <p>— Како бих погледала у очи Илићу! — говорила је немо у себи.</p> < 
је у крај свога стола, уредио краватну, погледао да ли су му нокти како треба, па одлазио на ру 
учим и речи и превод.</p> <p>Матовић би погледао у свог сина.</p> <p>Једна нова бора оцртала би 
шум на вратима.</p> <p>Два млада створа погледаше се као два злочинца.{S} Отворише уста да нешт 
 усне саставише.</p> <p>После се поново погледаше.</p> <p>Осмех је још играо око Вишњиних уста, 
 је говорио искрено.{S} Износио је нове погледе о породици, о браку, о улози државе у материнст 
> <p>И Чедомир устаде.</p> <p>Њихови се погледи сусретоше.{S} Ко ће рећи шта је било у одсевима 
 да је тражила две беле тице.{S} Њихови погледи се сусретоше.</p> <pb n="288" /> <p>— Дај ми тв 
ања да ће га одати.{S} Кад би се њихови погледи сусрели, њене сомотасте очи синуле би најдубљом 
ић.</p> <p>У оваквом разговору, у дугим погледима, у нехотичним додирима, били су далеко одмакл 
ун ових фраза.{S} Девојка га је слушала погледом зачуђеним, наивним, благим и жалосним, дубоко  
теде одбранити од њих, он поново обгрли погледом своју земљу.{S} Кириџије су биле зашле за куку 
их очију које поздрављају својим топлим погледом рад на добру народа.{S} Слушајући звуке пијука 
та пушило се.{S} Младић обухвати једним погледом тај мирни <pb n="154" /> пејзаж.{S} И док је д 
 се одмах после замраче другим, леденим погледом, који му је јасно говорио:</p> <p>— Ниткове!</ 
је опет види.{S} Срео би се с њом.{S} У погледу који је управљала на њега, он би спазио понос к 
нажну, развијену и потпуну.</p> <p>Илић погну главу и спреми се на пљусак грдњи.</p> <p>У том т 
ака лево од ње, стајао је Чедомир блед, погнуте главе, намрштених обрва, присебан потпуно и спр 
оји је изабрала.{S} Али време није било погодно за размишљање.{S} Часови су пролазили, требало  
азио код <hi>Еснафлије</hi>.{S} И ти си погорелац на свој начин, је ли тако?{S} Ха!{S} Ха!{S} Х 
рачни пар дође у Београд да присуствује погребу.{S} После се не вратише више.{S} Бела није хтел 
едном у преводу неке латинске реченице, погрешио у години смрти Стевана Првовенчаног.</p> <p>—  
не гледајте на те ситнице, на новац.{S} Погрешићете — рече Чедомир с поузданошћу која је урођен 
 маленкости, противуречности, слабости, погрешке довеле су ме на једну тачнију оцену света и са 
иља!{S} Матовић признаде отворено своју погрешку, укиде оба закона, даде оставку на свој положа 
прилике да употребе.{S} На једном месту погрешно су ушли у други воз.{S} Даље опет, изгубила им 
ност јој је изгледала неизвесна, тамна, под знаком питања.{S} Она се заиста питала да цео тај р 
ђе ова баштованџиница, код оног долапа, под обалом.</p> <p>Пређоше преко пруге и упутише се у о 
 ту су биле подигнуте шиљасте земунице, под којим је меланхолични Чачанин, с великим сламним ше 
} Војсци је наређено да чува границу и, под претњом смрти, да не допусти краљевом оцу улазак у  
она. — Склонимо се негде, ако хоћете... под какво дрво, у ону кућу у врх пута? ---—</p> <p>Млад 
ће, кровови цаклили су се <pb n="83" /> под усијаним сунцем готово у дијамантском сјају, те дав 
стија на дувару и умиваоник од лима.{S} Под је покривала нова простирка коју је газдарица купил 
 снажно, грчевито, не мислећи ништа.{S} Под његовом руком увише се витке слабине девојкине.{S}  
е су цвркутале око телефонских жица.{S} Под уличним дрвећем простирали се дебели теписи од лишћ 
кама, степеницама и рупама Савамале.{S} Под прозорима су му расли ефемерни патлиџани, који би с 
а, па се спустише низ једно брдашце.{S} Под њим је жуборила озидана чесма на две луле.{S} На зи 
тиљке чкиљеле су у зраку пуном кише.{S} Под њима се белуцала црна калдрма.{S} Било је мало прол 
 па поче да барата по његовом столу.{S} Под руку јој дође свеска једног омладинског листа и у њ 
ини јој се да тоне, да се земља сурвава под њом, да околне планине падају.{S} Дође јој да викне 
 село прогласи за најдаровитијег човека под небом и помири с оцем.{S} Врати се у Чачак, али не  
кругљеним раменима, која су се погађала под лаком материјом летње блузе, и нежним лицем девојке 
 високо.{S} Општинска утрина је дрхтала под његовом сребрнастом светлошћу.{S} У то доба године  
обеси се о бедра, да се после склиза на под.{S} Девојка подиже руке као да се предаје цела безб 
буне, обузе је љутња.{S} Баци новине на под.{S} Затим их поново диже и укочено гледаше посну бо 
дни журнали.{S} Једна шваља је најмљена под надницу.</p> <p>— Сутра да ми што буде, не дај боже 
ко друштво <hi>Рад и Светлост</hi> паде под стечај, а Радоја стрпаше у хапс.{S} Он се оправда.{ 
 од стола и поче бацати што год му дође под руку.</p> <p>— Ево, на, ево још — викао је ван себе 
 била обдарена.{S} Румена крв шибала је под њеним округлим образима чак до првих праменова косе 
ранчици.{S} Још цео један свет њихао се под водом и са оним, над њом, стварао чаробно савршенст 
 мислила.{S} Друго је сад, а друго беше под проклетом реакцијом.{S} Тек, жао ми је, човече, пар 
стеље, груди дрхтале, тело се знојило и под кожу јој подилазили непријатни жмарци.{S} У соби је 
 <l>Само има до две вите јеле.</l> <l>И под јелом заспала девојка.</l> <l>Под главом јој снопак 
ом сестрицом.{S} Она је требала да држи под присмотром обе девојчице те да тако олакша посао <h 
тили на колосек који не смемо напуштати под казном да се не преврнемо.{S} Као што не можемо нег 
е, на брегу, белео се један крај вароши под небом сивим као миш.{S} Београд се удаљавао све виш 
огу, допуштали посете пријатеља.{S} Тек под зиму, Јован доби потпуно помиловање.{S} Странка му  
га шетња, испрекидана часовитим држањем под руку и по којим пољупцем... пољупцем брзим, кратким 
во Чедомир, са ногама учтиво подвученим под столицу.{S} До њега је седео Младен, који се никако 
ена слобода, ускраћивана дугим ропством под Турцима, испуњавала је тај посвећени кут Београда и 
 су испод румене, свеже губице као дрво под покислом кором.{S} Зграда Велике Школе бацала је де 
фактора, народ и круна.{S} Народ је био под мучним последицама два тешка рата, чији успеси нису 
одавала млаком ваздуху који се завлачио под рубље.</p> <pb n="309" /> <p>— Шта ја ово чиним од  
ке, укусе, манире, идеје.{S} Подпаднемо под њихов утицај.{S} Она постају наши саветодавци, упра 
деје, <pb n="40" /> планове, потпаднемо под њихов утицај, они постају наши саветодавци, управља 
 живота и, кад дође време, заспи вечито под обичним крстом, са кога ће киша и невреме спрати ње 
 му је бунила главу.{S} Хтео је да опет под руком осети њено тело, да се утопи у разблудни осме 
 који је био изгубио своју првашњу боју под многогодишњим <pb n="179" /> крмачама, и наби на оч 
мислим да подигнем једну такву централу под Овчаром.{S} Ускоро ћу отпочети да говорим с неким п 
 То је било врло тешко.{S} Становали су под једним кровом, хранили се за истом трпезом.{S} Поре 
 <l>И под јелом заспала девојка.</l> <l>Под главом јој снопак детелине —</l> <l>Ој убава, убава 
тивног успеха . на Берлинском Конгресу, подавала се ласкању извесне дипломатије, заносила се ид 
ивена и дишући дубоко, жедно, као да се подавала млаком ваздуху који се завлачио под рубље.</p> 
 модре траке.{S} За првипут, девојка се подаде томе осећају, голицавом, узбудљивом, слађем од с 
удима.{S} Али он није био човек који се подаје првом осећању, па намаче качкету на чело, распал 
загрли поново тај дивни створ што му се подаје, тог неслућеног анђела који га милује својим кри 
наумио.</p> <p>Вишња приста у први мах, подајући се своме срцу.{S} После се трже брзо, нагло и  
{S} Узалуд је општински ћата избријавао подбрадак и расипао комплименте научене из новина.{S} Б 
овог свеца — рече затим, милујући га по подбратку. — Ко би помислио да тако уме завртети мозак  
носима људи су неповерљиви.{S} Страх од подвале влада у свима пословима.{S} Изгледа као да у це 
с кнедлама, ћевап у дунсту или ћурче на подварку.</p> <p>— И једно и друго — одговарао је стара 
ехом, који прели цело њено лице, чак до подвољка и широког врата, па рече значајно: — У вашим г 
је, пискарати по новинама, ићи краљу на подворење.{S} Чим би он измакао из куће, госпа-Матовићк 
ели, красна цурица.{S} Него, кажем ти — подвуче стара девојка — страх ме је било за тебе.{S} Ов 
госпођа, лево Чедомир, са ногама учтиво подвученим под столицу.{S} До њега је седео Младен, кој 
а се појави у Чачку са бурским шеширом, подгрејавати бајке о миразу и излазити недељом на пиво. 
нâвикне, понуди се услужно:</p> <p>— Да подгрејем вечеру?</p> <p>— Оставите.{S} Имам вечерас мн 
<p>Девојка одмахну руком.{S} Њу су саму подгризале сумње у њен јавни рад, у њене идеје, у живот 
 поново придобије за црвену заставу, да подели с њим ову срећу.{S} Али... његове очи су је избе 
 имену Аница.{S} Лепо су се сложиле.{S} Поделиле су државне квартире на два одељења.{S} У једно 
у.{S} Директор га је звао, саветовао да подеси своје понашање према утврђеним правилима, кажњав 
је мало годила.{S} Многи професори беху подетињили силом свакодневног рада с децом.{S} Други <p 
ља Светог Марка, које је било зарасло у подивљало цвеће.{S} Пред њима се појави широка трака Ду 
д себе живу, пада у грозницу пожуде.{S} Подивљао, као звер што погледа своју жртву пре него што 
у тишину оживљавао тек шум какве змије, подигла се читава насеобина од радничких колеба, магаци 
сфери, на Сави се, изненадно и нечујно, подигне један стуб водене паре, па, вртећи се око самог 
n="72" /> од самог срца. — Ја мислим да подигнем једну такву централу под Овчаром.{S} Ускоро ћу 
нека му омиле кућу више од кафане, нека подигну бољи подмладак него што смо ми.{S} Шта ће ти бо 
 је његов отац имао муке док је ту кућу подигнуо и очувао.{S} Колико труда, колико брига, колик 
ом.{S} Оба главна зида на брани била су подигнута.{S} Ништа јаче у граду није било сазидано: св 
вина, налик на извесне београдске куће, подигнуте пре двадестину година за становање једне отме 
пе.{S} Пред њом се појави Чедомир Илић, подигнуте јаке, врата увученог у рамена, <pb n="250" /> 
>Сама улица није се много променила.{S} Подигнуте су још две три нове куће.{S} Неколико трговин 
еже од бостана и краставаца; ту су биле подигнуте шиљасте земунице, под којим је меланхолични Ч 
у једна за другим.{S} Толико застора би подигнуто, толико тајна, загонетака решено.{S} Ми смо м 
вило из математике?{S} И нашто оно њено подигравање којим је хтела да сакрије своју сакатост пр 
 узети у одбрану свога новог познаника, подиже глас и рече изазивачки својој другарици:</p> <p> 
 преко своје другарице, клече поред ње, подиже јој главу својим изанђалим рукама, и обузета они 
жње ономе што ће се написати.{S} Затим, подиже главу и задржа је тако уздигнуту цело време, дај 
 још рано.{S} Обуче своју собну хаљину, подиже један крај од завесе, и посади се крај прозора.{ 
 мислиш пошто свршиш школу?</p> <p>Каја подиже главу и погледа своју другарицу расејано.{S} Чуд 
, да се после склиза на под.{S} Девојка подиже руке као да се предаје цела безбожном привиђењу  
њине руке додирнуше његове косе.{S} Она подиже његову главу и гледаше га кроз сузе, као да га ј 
дала преда се.{S} На пола растојања она подиже очи и спази Илића.{S} Он јој приђе са чежњом и с 
 Међутим, то време пролази; централа се подиже, и ја ћу ускоро, као онај класични песник, који  
p>Девојка се осети донекле увређена, те подиже главу.{S} Њен поглед се сусрете с младићевим.{S} 
времену.</p> <p>У једном тренутку, ИлиН подиже очи и погледа поред себе.</p> <p>Десно од њих, и 
го глава.{S} Те су је теорије храбриле, подизале, одушевљавале.{S} Она је веровала у њих, у њин 
оиста журио.{S} У успеху свога плана за подизањем електричне индустрије у Чачку, гледао је оств 
већ се с пролећа приступило радовима на подизању централе <hi>Рад и Светлост</hi>, како ју је к 
дрхтале, тело се знојило и под кожу јој подилазили непријатни жмарци.{S} У соби је био још мрак 
S} Морало се извршити наоружање војске, подићи многе железничке пруге, развити јаче везе са ино 
 — На сваком кораку, тако рећи, може се подићи по једна централа, чије би струје ноћу осветљава 
 И још нешто горе: жена, женска страна, подјармљена туђој вољи, туђим мишљењима, теретним обича 
ији. <pb n="124" /> Видиш, били смо сви подједнако лишени слободе, осуђени на затвор по апсанам 
S} Она се питала да ли су људи луди или подлаци.</p> <p>— Шта ти је, Вишњо? — упита је мајка, к 
 куће, те оправља сатове, леми минђуше, подмазује шиваљке.</p> <p>— Штета није била велика — ре 
 кућу више од кафане, нека подигну бољи подмладак него што смо ми.{S} Шта ће ти боље еманципаци 
 је много сунца.{S} По баштама се трава подмладила.{S} Са пијаце служавке су носиле зелену сала 
де.{S} Иначе, зидови су се светлели као подмлађени на пријатној пригревици.</p> <p>— Много је м 
ог кабинетског социјализма — прекиде га поднаредник, у чизмама, са шапком забаченом на теме и с 
олазили студенткињин брат, артиљеријски поднаредник, још две три великошколке, неколико великош 
еволуцији, па ма како ви решили.</p> <p>Поднаредник тресну чизмом.</p> <pb n="148" /> <p>— Узми 
и дозна за велику новост која се још од подне шапутала по породицама ближе Двору и министарским 
ањене књиге.{S} Једва је чекала да дође подне, да претрчи преко дворишта, предахне на прагу Мал 
вета, оно лепог света што празником пре подне излази у варошки парк.{S} Весела женскадија, која 
гао помислити само јутрос, само данас у подне!{S} Краљ Милан му неће никад опростити.{S} Реакци 
љев поступак, схватила га као скандал и поднела оставку.{S} Председник кабинета, који се налази 
арче Топчидерског брда, низ јабланова у подножју, грубе фабричке зграде, светла трака од Саве,  
вчара.{S} Сети се гомиле радника који у подножју те планине зидају централу <hi>Рад и Светлост< 
а тактике, настајали су озбиљни сукоби, подносиле се оставке, очекивао се неминован расцеп.{S}  
 није могла издржати цео дан на ногама, подносити сва она трчкарања, представљања, играња... на 
 очекивала је из првог погледа подсмех, подозрење, осуду.{S} Њој није падало на ум да се запита 
е буду изненађени непријатним сусретом, подозривим оком.{S} Доиста, обала поред Саве, пут за Ви 
јка, дала свој благослов, па је погледа подозриво испод ока.</p> <p>— Бог с тобом, човече — одг 
 Наполеон <pb n="286" /> био истеран из подофицирске школе, Њутон би једва добио за телеграфист 
о целу своју каријеру.{S} Ту се оженио, подоцкан, кад му је било тридесет година, ћерком једног 
 своје навике, укусе, манире, идеје.{S} Подпаднемо под њихов утицај.{S} Она постају наши савето 
ла се у друштво младих људи и девојака, подражавала мушкарцима, презирала моду, читала судску м 
охађала предавања, читала руске књиге и подражавала идејним друговима.{S} Седала је у прве клуп 
даље.{S} Надала се да ће се сакрити.{S} Подржавала ју је храброст лопова, заносила ју је ностал 
, уз које се пео.</p> <p>Те супротности подржавале су код двоје заљубљених једну врсту борбе ча 
о зеленило и текла преко плићака, испод подривене обале, кривудала по широком кориту и губила с 
бистра, умиљата, осенчена зеленим рубом подривене обале.{S} Тада се изви из Милевина грла песма 
око потребних докумената, осмејкивао се подругљиво на љубазности што се чиниле будућем министар 
тима а без иједног права, интелектуални подрум, душевна касапница!{S} Како јој се бедно чинило  
 кућама, из чијих разваљених вратница и подрума без окана био је туп мрак као из гробнице.</p>  
но неко фантастично биље, чије је лишће подсећало на винову лозу, а цветови на цвет од кромпира 
азговара, очекивала је из првог погледа подсмех, подозрење, осуду.{S} Њој није падало на ум да  
дна љубав.</p> <p>— Народна љубав!... — подсмехну се министар. — Трице и кучине.{S} Данас нам в 
римети Вишња, па кад виде да се Каја не подсмехну, продужи пажљиво — он је врло учен човек, врл 
а динара мираза.</p> <p>— Ништа мање! — подсмехнуо се Чедомир.</p> <pb n="25" /> <p> — То није  
се удати те зиме.</p> <p>Вишња се хтеде подсмехнути својој другарици, али се не усуди.{S} У њен 
ица која диже човека на посао, пружа му подстрека за велика дела; општење са њом даје радости,  
>Млада учитељица је лежала непомично на поду, пред постељом.{S} Кроз откривен прозор улазио је  
ножева.{S} После се чуше удари метле по поду.</p> <p>Бела се прва одвоји и, једним покретом, ди 
} У руци је држала један крупан цвет на подугачкој гранчици.</p> <p>Она га спази такође и закло 
ој, познанству у Бијарицу, о дуговима и подужицама, помињала непознате људе и жене, нарочито же 
што живо, гушили, давили.{S} Језа ју је подузимала.{S} Руке јој гореле.</p> <p>Њена мисао освет 
д неке слатке, несносне језе која ју је подухватала целу, од врхова прстију па све до чела и гл 
де и раније.{S} То је било тамо, кад се пође са Зеленог Венца ка Варош Капији, па лево.{S} Ту с 
вно.{S} Девојка ступи напред.{S} За њом пође Илић и осмотри је целу.{S} Видео је сад јасно што  
{S} То је био знак да се крене.{S} И он пође, вукући се, климајући десно-лево.</p> <p>— Спустио 
да зева у оближњој механи.</p> <p>Посао пође на боље.{S} Код Радоја су се могли купити часовниц 
ше изнад њихових глава.{S} Па ипак, они пођоше напред.{S} На загрејану руку или чело пала би им 
 што ствари схвата материјалистички.{S} Поезија му је празна сентименталност шипарица из пансио 
с стихове, предајући се чару философске поезије Његошеве.{S} Кад би пак био рђаве воље, жалио с 
сети готово перверзан занос од те смеше поезије, успомена и присуства девојке која му је нудила 
естао је да пише афоризме, па се дао на поезију.</p> <p>— Наука ме није задовољила — објаснио ј 
ицизам у вишој математици</hi>.{S} Анри Поенкаре наслања се у геометрији више на осећање него н 
 <p>— Ти га волиш, дакле? — рече меким, поетским гласом. — Ти си сасвим изгубила главу!</p> <p> 
бају волове, а човек не зна кога пре да пожали: те људе или ту стоку.{S} Јадно место где се цел 
ајвећи незахвалник кад бих се и најмање пожалио.</p> <p>— Заиста? — ускликну девојка, не кријућ 
утак из тих јадних кровињара, којима би пожар учинио милост, заврнутих рукава, знојава лица, ра 
од Управе Фондова, пореза, осигурања од пожара, сталних оправки и поправки.{S} И сад, да се ту  
ђен као велеиздајник и сад се налазио у Пожаревцу, на робији.{S} Његова жена, кад се тако нашла 
твара контрасте и наду на потпуност.{S} Пожеле да раскрсти са својим несређеним положајем једни 
дима: да благо ти будет и да долгољетно поживиш на земљи...{S} Да постоји рај сваки би се стара 
гледала неспособна за праву нежност, за пожртвовање, за праву срећу и прави бол.</p> <p>— Што н 
ећа је поред себе живу, пада у грозницу пожуде.{S} Подивљао, као звер што погледа своју жртву п 
м маглом.</p> <p>Друштво их је звало да пожуре.{S} Једни су већ одмицали у правцу вароши.{S} Ра 
ило без мајке.{S} Није знала чиме да се позабави, да прекрати време кад остане сама.{S} Францус 
У расправи појединих питања могао му је позавидети многи старији друг; чак и понеки професор ни 
пште ствари.{S} Оне су као фењер обешен позади лађе који осветљава пређени пут, а ни корака уна 
о главу кроз отвор на колима.{S} Платно позади лепршало се.{S} На њему је писало неједнаким сло 
адала у све већи занос.{S} Скупи кошуљу позади и притеже је.{S} Врвице на раменима прскоше.{S}  
ад јој је мајка отишла од куће, Бела га позва у своју собу.</p> <p>— Пропали смо ако нас примет 
постеље и бакреног посуђа.{S} Стога она позва младића у <hi>салу</hi>.{S} То беше ниска, неизве 
> <p>Девојка је становала у близини, те позва свога пратиоца кући да се одморе.</p> <p>Они пређ 
пали велики лустер, а електрично звонце позва собарицу да послужи слатко.</p> <p>— Само још фал 
на.{S} Студент обриса пажљиво седиште и позва своју другарицу.{S} Она седе весело тако да јој о 
тељем, млађим чиновником из суда, те их позва, њу и Милеву, да изађу у шетњу до варошког парка. 
>Чедомир је гледао право пред собом.{S} Позвао је ову девојку да јој исприча потанко <pb n="281 
ао један воз... ја бејах готов, и ја те позвах.</p> <p>— То не беше ништа одређено — примети му 
авише Илића да чују и његово мишљење, и позваше га <hi>код Пеливана</hi>, бозаџије чувеног у то 
вој кући, одавао му је потпуно прописан поздрав, треснувши чизмом и кочећи очи.{S} Куварица је  
емој да се стидиш.{S} А сад прими много поздрава од твојих доброжелећих ти родитеља... и Радоја 
ружи своју меснату руку, па после првих поздрава осу грдњу на режим:</p> <p>— Парламентаризам н 
риђе са чежњом и страхом, и после првих поздрава могаде јој рећи тек:</p> <p>— Куда ћемо?</p> < 
о улицом, старији су се утркивали да га поздраве, а деца се загледала у њега, као у чудо.{S} Не 
ких укинутих врата и продавао погачице, поздрави их по свом обичају.{S} Они се дохватише шешира 
енило које јој заплами образе.{S} Он је поздрави и хтеде проћи.{S} Тада му Вишња приђе, пруживш 
коро, као онај класични песник, који је поздравио проналазак воденице, моћи кликнути: „Одморите 
нила јој се понова лепа.{S} Хтела ју је поздравити као Бранко: „Београде, мој бели лабуде!...{S 
к и кровови од кућа чинили јој се да је поздрављају пријатељски, а она није могла отићи сама до 
ију Вишње, њене главе, њених очију које поздрављају својим топлим погледом рад на добру народа. 
</hi>.</p> <p>— Добро вече, комшинка! — поздрављао ју је из далека, скинувши качкету до земље.< 
вни један другоме.{S} Чича с погачицама поздрављао је стално учтиво, имао при себи палидрваца д 
ења и увреде незадовољених амбиција.{S} Позив сеоске учитељице није био ни њој крајњи идеал.{S} 
у студентским круговима.{S} Али он одби позив ћутке, махнувши руком, и уђе у парк.</p> <p>Ту је 
ософије није већ умро од глади.{S} Свој позив је схватао на старински начин.{S} За њега философ 
избежно.{S} Човек који је промашио свој позив несрећан је, он пати, а патња рађа злоћу.{S} Дире 
дари кућом и жену која сматра да је њен позив у животу виши од обичне бриге за кујну.{S} На лиц 
 нас она, кроз ниске гране својих врба, позива на велика дела, узвишен рад.{S} Гледао сам је то 
ила о једном: о универзитету на који је позива Кајин рођак.{S} Покушавала је да се отресе те ми 
једно од оних чежњивих вечери које саме позивају на дуге разговоре.{S} Месец је био тек изгреја 
што почињу предмет из средине... што се позивају на енглеска и талијанска дела.</p> <p>Осећала  
да сама трчи и куца на младићева врата, позивајући га:</p> <p>— Господин-Илићу, ручак је готов. 
ад је младић држао лекцију њеном брату, позивала га на ручак још једнако по свом обичају куцају 
 у варош, окопавао им баштице за цвеће, позивао њихове другарице на седељке; нико није умео леп 
 жеље за допадањем.</p> <p>Младен га је позивао такође:</p> <p>— Хајдете... хајдете.{S} Да вам  
 је Дарвин стрпао све у једну врсту!{S} Позитивизам није познао, ни видео, ни разумео, ни волео 
ратуре и уметности.{S} Материјалистички позитивизам оптужује се с много разлога да је хтео прет 
{S} Ма колико да му је ова нова критика позитивизма изгледала да се отима свакој формули, да је 
него Наука.{S} Он је ватрени присталица позитивистичке философије.{S} Он примењује њено материј 
лације и ставити се потпуно на гледиште позитивистичке философије.{S} Пронашао је библиотеку, и 
м се решила.{S} Девојачка школа не даје позитивна знања модерној жени.{S} А ја хоћу да се образ 
, непрактична, несавремена; она не даје позитивна знања.{S} Не застаните на путу еманципације!{ 
 наша жена која не воли живот одрицања, позитивне ствари, рад за човечанство.{S} Паланка ће бит 
куцало је за њим.{S} Он то сад зна, зна позитивно, има дакле сигурне доказе... те поређане харт 
 Ја претерујем.{S} Ја још не знам ништа позитивно.{S} Треба видети у чему је ствар, треба се ув 
{S} И рат се продужавао, мењале се само позиције.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 
Ћутали су.{S} Ваздух је трептао око њих позлаћен косим зрацима сунца.{S} Он узе за руку своју д 
> небесни дар, на тим врућинама; она су позлаћивала Стрикову чокалиницу, претварала савамалске  
 реткост и што јој сврати пажњу.{S} Она позна да је то државни фијакер по кочијашу, који је нос 
 све неке стране физиономије.{S} Кога и позна, чини јој се далек, хладан, као окаменотина.{S} Е 
Било је у сватовима много света, где је познавала извесна лица, од којих су нека жива, а већина 
 волела много прост народ.{S} У њему је познавала много дивљих, рђавих, лукавих, ружних људи.</ 
 чежња.{S} Усред Београда који је дотле познавала: смерне породице у којим је наставала, умерен 
 да завара знаке свога узбуђења.</p> <p>Познавала је добро ту аду, аустриску стражару преко пут 
е повлачио један шал, на једној постељи познавало се још како је неко спавао, по другој је било 
чао је сам.{S} И он је ишао у шетњу.{S} Познавао је готово цео тај свет било са улице, било са  
а највећи део свога живота, сваки ју је познавао, чак и кровови од кућа чинили јој се да је поз 
 али од <hi>електрике</hi> није се више познавао ни камен.{S} Љубав коју је Остојић уживао у ча 
шња.{S} Она сигурно има врло лепо тело, познаје се како је села.</p> <p>— Ти рече да долазиш че 
та се да Каја није суревњива што се она познаје са њеним сродником.{S} Или може бити, рођака за 
пација! — прште Каја у смех. — Ко га не познаје, скупо би га платио!</p> <p>Вишњи не би право о 
макнувши сто у правцу Илића. — Ко ме не познаје помислио би да и ја пушим!</p> <p>— Не пушиш ни 
зне с Вишњом у неки свет где га нико не познаје... далеко негде, у непознати крај где би почео  
S} Ја имам искуства, и то је све.{S} Ја познајем живот.{S} Он вреди толико колико му човек да̑  
о је то ретко у паланци.{S} Тамо се сви познају, али се туђе заједнице, либе се, зазиру једно о 
S} Али они ради којих тај дућан постоји познају га на први поглед по његовом прозору, упрљаном  
p> <p>— Кад сумирам све што сам видела, познала, искусила, рачун испада врло неповољно по твој  
ије видела лице у тог човека, али би га познала у хиљаду других по првој ситници.{S} Окрену се  
ивот није мазио.{S} Још од детињства је познала дане скомрачења и увреде незадовољених амбиција 
на пут којим је ишла пре него што га је познала.{S} Она је прикупљала своје сирото искуство као 
 — Можда би боље било да се никад нисмо познали.</p> <p>— То је сувише горко.{S} Буди правичниј 
да је хтела узети у одбрану свога новог познаника, подиже глас и рече изазивачки својој другари 
ијера, било што је имао другова њихових познаника, било најзад да им је био представљен.{S} На  
 њему до обична другарица, пријатељица, познаница чак!{S} Како се она могла мешати у његове лич 
о место.{S} Она долази у њега као стара познаница.{S} Њу чекају многи познаници.{S} Знају је не 
ерњем поветарцу, спајао слике своје две познанице.{S} Од Беле је узимао њене ситне префињене цр 
као стара познаница.{S} Њу чекају многи познаници.{S} Знају је не само људи, но и мртва природа 
гледала сам престоницу.{S} Ми смо стари познаници.</p> <p>Ускоро седоше за вечеру.</p> <p>То је 
лето свршавате школу? — упита Илић нову познаницу.</p> <p>— Да.</p> <p>— Шта мислите после? — н 
тео прићи, она је зауставила неку своју познаницу на пролазу и продужила пут с њом.{S} Било му  
као гомила правих пријатеља!{S} Љубазна познанства, ласкаве речи, добре наде и обећања узимали  
ш једном такву видео: у почетку њиховог познанства, за време једне шетње кад их је киша ухватил 
, јер је то све било њој симпатично, то познанство, дубоко поштовање при скидању шешира пред њо 
а детаље о њеној породици, о њој самој, познанству у Бијарицу, о дуговима и подужицама, помињал 
анг, а где се грцало од дугова; рано је познао понижења, тако уз тог оца сурих, смерних очију,  
 све у једну врсту!{S} Позитивизам није познао, ни видео, ни разумео, ни волео оно човечанство  
ије ништа сачувала од спомена на њихово познаство.{S} И, он није био никад сигуран да га она оз 
животињски свет!{S} Теби је, без сумње, познат онај Ибзенов јунак, Улфхај мислим да се зове...{ 
 си млад.{S} Треба ти времена.{S} Ти си познат у твојој генерацији.{S} Људи знају твоју вреднос 
улице застаде да предахне.{S} Тада зачу познате кораке.{S} Један поток је јурио поред ње.{S} Он 
 долази код нас на храну.{S} Њему ће се познати, а нама је свеједно: куд једемо сви, биће и за  
ио би да је горда и надута, али, у иоле познатијем <pb n="104" /> друштву, она је говорила мног 
ају као великошколци, праве слатко лице познатијим госпођама на шеталишту, знају за девојке с в 
нетремице, жељно.{S} Пролазили су поред познатих места; час би то био Београд, час Чачак, час с 
 до краја.{S} Оне су је опомињале мутно познатих места, изазивале слику за сликом преживелих до 
имназијског професора, Јована Матовића, познатог опозиционара, који је осуђен као велеиздајник  
ово цео тај свет било са улице, било са позоришних премијера, било што је имао другова њихових  
ла на сваком кораку: музеји, споменици, позоришта, па онда улице пуне света, велике димензије,  
 дуго своје хаљине.{S} Понекад се иде у позориште, кад оно у свом путу наиђе на Чачак.{S} По ка 
ше</hi>. <pb n="276" /> Зборови су само позорница, решења се доносе иза кулиса; образована су у 
вршеном телу које је издавала цела њена појава.</p> <p>— Волите се већ целу младост.{S} А ти не 
одина.{S} Преста брзо да се бори против појаве два женска лица, оба љупка, оба пријатељска.{S}  
ојно и задовољно дисало је из целе њене појаве.</p> <p>— Ти си удата? — рече јој Вишња, осмехну 
знад обале, коју су радници откопавали, појави се сјајна сунчева кугла.{S} Илић је погледа прав 
pb n="90" /> пролази, а она се никад не појави, не помилује наше усијано чело, не пољуби наше з 
а школску младеж, одушевљавати се да се појави у Чачку са бурским шеширом, подгрејавати бајке о 
асло у подивљало цвеће.{S} Пред њима се појави широка трака Дунава.</p> <p>— Ти си одсела на Вр 
асовничарске радње показаше три, она се појави пред Двором.{S} Ишла је одмереним кораком и глед 
е, јевтине и слатке!...</p> <p>После се појави коњски трамвај.{S} Удар копита одјекивао је у та 
ламен загреја му образе.{S} Пред њим се појави, као у магли, Белина глава, са осмехом размажено 
тору једне уличне лампе.{S} Пред њом се појави Чедомир Илић, подигнуте јаке, врата увученог у р 
оји је врло лепо доликовао њеној плавој појави.{S} Испод жакета видела се муселинска блуза; лак 
ад није искрено.</p> <p>У том разговору појави се прво једно кубе сумњиве лепоте, па онда друго 
а беше нестало.{S} Тек у последњем часу појави се с пуном шаком новина.{S} Министар се осмехну. 
едо, готово слабачко.{S} У тај исти мах појави се и визија Вишње, тако исто у магли, нејасно, н 
лић је могао закључити из књиге која се појавила те године: <hi>Мистицизам у вишој математици</ 
о да она буде једино метеор, који ће се појавити на његовом небу, осветлити га чаробно за који  
 том се чу лупа точкова.{S} Иза угла се појавише поштанска кола.{S} Арњеви се тресли.{S} Један  
ечијом снажном руком.{S} Иза првог угла појављивала се једна млада девојка у коректној мушкој ј 
те; јер то није била више Вишња која се појављивала из писама.{S} То је била визија неке немогу 
о да га никад нису видели.{S} У њему се појављивала љубомора, страшило са жутим очима, тешка ср 
брзо као у кинематографу, <pb n="34" /> појављивале су се прилике које је видела те вечери.{S}  
о запаљено лице с мирним угаситим очима појављивало се, као каква сиренска утвара, на свакој ок 
 неугашљив пламен у бури, а пред њим се појављивало сунце, чији је златан сјај оживљавао небесн 
И фразе су нешто кад су тачне.{S} Ти се појављујеш међу нама као усијана глава, као сабласт из  
него на разум.{S} Иде се чак до физике, појављују се гледишта која, ако се усвоје, прете донекл 
јно поље у ноћи са свим ужасима који се појављују и онима који се нагађају.{S} Вишња се уплаши  
мислим; она ми се чини сувише неодређен појам, мислена именица.{S} Али...</p> <p>— Али?</p> <p> 
алну бригу за народно и сточно здравље, појачавати принос у пољопривреди увођењем земљорадничко 
 мах.{S} Ова врста страха пред младићем појачала се још више откако се вратила из Београда.{S}  
време је проводила лако, радећи у школи појачано, скупљајући по селу мотиве са чарапа, ускршњих 
ја у дечковим очима. — Кажи само колико поједеш шећерлеме преко дана?</p> <p>Обоје су имали пра 
каквог ауторитета.{S} Интереси упливних појединаца јачи су од закона и реда.{S} Свет се занима  
слободе, без којих се не могу замислити поједине организације; треба од ове оријенталне сатрапи 
ао њихова тајна удружења, учио на памет поједине фразе, зурио дубоко у ноћ у неподгрејаном и по 
у боја, <pb n="200" /> говорила му цене појединих набавки.{S} Младић је одобравао.{S} Није мога 
ђак, имао је саме петице.{S} У расправи појединих питања могао му је позавидети многи старији д 
ати јој све онако како се догодило, све појединости, све... све... што ником другом није смео р 
о су се растали.{S} У колико је излагао појединости, освајала га је чама, досада, мрзовоља.</p> 
н закон не може одобрити.{S} Слобода је појела своју децу.</p> <p>— Илићу?</p> <p>— Грађанске г 
жичких голија и врањских винограда, она поји целу нашу земљу, држи је моћним својим жилама као  
аћа стање мира и слоге, поред одабирања појима једнакост, поред ропства слободу.{S} Историја чо 
дужности, она није имала <pb n="160" /> појма.{S} Дотле се Вишња чинила младићу жена-другарица  
да, драга, мила слобода, пун идеал тога појма, тако присног свима нама навикнутим на распуштено 
на небу и земљи, Хорацио, о којима нема појма твоја философија".{S} Ма колико да му је ова нова 
њих, савршена без свега мога знања, без појма да и постоје славни психолози?“ Цело његово биће  
ов ситан <pb n="94" /> мозак не може да појми како та невидљива материја, то стакло, спречава њ 
{S} Она је губила главу, као гуска коју појуре са две стране.{S} Неколико корака лево од ње, ст 
лице није видело јер се бојао да јој га покаже.{S} Да ли то Вишња <pb n="282" /> примети?{S} Да 
i>отлично</hi> порекло, фине манире, да покаже како је права срећа за земљу и Матовића што је о 
е почивао отмен умор, који је требао да покаже свету колико сирота жена има посла око спреме ку 
 пропуштала прилику, а да своме зету не покаже колико је срећан што не плаћа стан.</p> <p>— То  
</p> <p>— Хајдете... хајдете.{S} Да вам покажем бразилијанску марку што сам је купио од једног  
или мајке и да му, уз заслужени прекор, покажу врата.{S} Долазила му је на ум мисао да нађе ста 
енађено, па по обичају наших жена да се покажу љубазне кад их неко нâвикне, понуди се услужно:< 
о.{S} За време кризе, млада студенткиња показа се као најизвежбанија нудиља.{S} Три дана и чети 
еш.{S} Ах, ево га — додаде млада жена и показа руком на једног развијеног дерана, са огромним,  
ја није могла сазнати.</p> <p>Зарија му показа један свежањ песама.{S} Разгледао је неколике.{S 
сетили наличје живота.{S} Култура им је показала само своје зле стране, извукавши их из куће ко 
.{S} Он ју је пронашао, увео у друштво, показао јој нове путеве, отворио нове видике.{S} Њене с 
ни.{S} Али овог срећног дана, она хтеде показати томе ђаку да она није мачји кашаљ, да она има  
е и раштркане како их само Београд може показати.{S} И та варош, са белим именом, представи му  
ју често вештина и природа.{S} Треба му показати делом, ову државу у ствари начинити његовом.{S 
кције није било наравно ништа.</p> <p>— Показаћу ја сад реакционарима коме се дају двојке! — го 
 сату једне оближње часовничарске радње показаше три, она се појави пред Двором.{S} Ишла је одм 
 неизмучен мидером, затеже блузу, те се показаше њена здрава плећа.{S} Рамена се видеше округла 
и празне шоље.</p> <p>При тим покретима показивала се кроз широке рукаве њена рука гола до лака 
мира и онда му објашњавао многе ствари, показивао му непознато цвеће, које је звао биље, њихове 
рашнике, тучкове; на обали каквог друма показивао му слојеве земље, излагао геолошке теорије, у 
еше револвер, онај исти што га је некад показивао Зарији Ристићу.{S} Да ли се сети речи које му 
то питање.{S} Њен напор да замени мајку показивао се готово узалудан.{S} Док је била мала, за ч 
/p> <p>— Остави ту пушку.{S} Не ваља је показивати у пијаном друштву — прекину га Зарија, па ис 
 метну, несрећнице?{S} Хоћеш ли да свет показује прстом на тебе, луди створе?</p> <p>— Доста! — 
послала Мила Цветкова — рече јој мајка, показујући јој велику дињу. — Дао Бог па родиле, те хоћ 
же и пријатељски му пружила своју руку, покапану мастилом.</p> <p>Без речи, ударили су другим п 
и његовим надама; чиновници, грабљиви и покварени, владали су земљом као господарска класа, Срб 
ршњацима, децом такође из бољих кућа, а поквареном као и он, можда горе него и он.{S} Две близн 
е мало јела и говорила тек колико да не поквари расположење двоје старих.{S} Аница ју је посмат 
 се надао сваког часа лопову који би му покварио више него што би однео, а бојао се и ведрог не 
о осећало у кући.{S} Млади човек не хте покварити ово присно весеље дома, који је последњих год 
...</p> <p>— Затим?</p> <p>— Ја сам већ покисла, и...</p> <p>— И?</p> <p>— Свак од нас има свој 
испод румене, свеже губице као дрво под покислом кором.{S} Зграда Велике Школе бацала је дебелу 
Па опет се деси кадгод, као овај пут, о покладима, на тефериџу, патарицама, <pb n="211" /> да с 
дминистрације, где се велика смелост не поклапа са општим скептицизмом.{S} Код нас би Наполеон  
а је слушала ове речи, које су се чудно поклапале с оним нечим новим што јој је надирало у душу 
ао на даћи.</p> <p>— Нека им је алал! — поклапали су га други. — Раде, брате мој, па све варниц 
раскош министарских домова што се слабо поклапало са скромном суплентском платом.{S} Из штедње  
ој пети, дохвати се отворених врата, и, поклецнувши само једанпут својом хромом ногом, већ беше 
 као труба војске која иде у помоћ, као поклич на освету, на буну.{S} Што му се допадало у тим  
ину.{S} Још један кратак <pb n="146" /> поклон.{S} И кола одмакоше правим булеваром Краља Алекс 
уштања приликама.</p> <p>Беше га дарнуо поклон.{S} Посматрао је румени каранфил, његову живу бо 
за њу био као неко средство за прављење поклона, излишних ствари, за шарање живота као ускршњих 
 умем ценити толике пријатељске услуге, поклоне које сте ми учинили ?</p> <p>Доиста, она му је  
— Не разумем — хтеде рећи нови суплент; поклони се и изађе.</p> <p>Гимназијска средина му је ма 
дао намештај на отплату.{S} При избору, поклонила је нарочиту пажњу на салон.</p> <p>— Дивно! — 
и да су јој нашли момка.{S} Отац јој је поклонио часовник и ланац, мајка јој наручила дугу хаљи 
 урадила на своју руку код колеге свога покојног мужа, јер није одобравала да се Чедомир удаљав 
ма видело се једно парче улице, остатак покојног зеленила по околним баштама и сјај зимњег сунц 
тајно...</l> <l>— Ој животе!{S} О шумо, покоју!</l> <l>О младости!{S} О ти сунце сјајно!</l> </ 
ико осташе тако загрљени!{S} Девојка се покоравала без речи, без протеста, предавала се сва, по 
 Са суседног острва долазио је мирис на покошену траву.{S} На оближњим фабрикама палиле су се л 
новаца колико се могло скупити у једном покрајинском месту, готово све потрошило.</p> <p>Пустиш 
е зловоље коју је осећао, да прати нови покрет да би га могао сузбијати.{S} Филозофи изилазе из 
само се он осећао неспособан за најмањи покрет.{S} Он није живео, није био међу живима.{S} Њего 
м покретом, диже се са канабета.{S} Тај покрет је био тако снажан, да она посрну својом хромом  
и сајџија, начинивши десном руком један покрет као да хтеде истргнути нешто. — На сваком кораку 
 и веровао да га она мрзи.{S} Сваки њен покрет који није ишао у прилог његове себичности, тумач 
 Младић се не могаде уздржати од једног покрета.{S} Он је узе за руку.{S} Она се не трже.{S} Он 
асом.{S} Није било ниједног симпатичног покрета.{S} Али им је она пркосила свима.{S} Махала рук 
е нашу варош, наша села, путове, а дању покретале занатлијске машине, стругаре, штампарије, раз 
 само на спољашност, на изглед ствари и покрете бића.{S} Илићу су горко долазиле на ум Шекспиро 
еколико људи, како је то случај у свима покретима, који су хтели употребити ту згодну прилику з 
 скупљајући празне шоље.</p> <p>При тим покретима показивала се кроз широке рукаве њена рука го 
ем на пушци.{S} Иза њих се шарениле две покретне стражаре од дасака, обојене у српску тробојку  
у.</p> <p>Бела се прва одвоји и, једним покретом, диже се са канабета.{S} Тај покрет је био так 
Илићу, свету, самој себи.</p> <p>Једним покретом збаци са себе хаљину.</p> <p>Пред огледалом је 
живот шуми, таласа се, све је у вечитом покрету.{S} Али што се пароброд примицао више томе град 
ш, испреплетане жице, стотине точкова у покрету, гомиле радног народа и беле куће, пуне ситне д 
а дувару и умиваоник од лима.{S} Под је покривала нова простирка коју је газдарица купила ту ск 
а материја дрхтала је при сваком даху и покривала божанствену бисту и њене две забрањене руже.< 
иве речи.{S} Она несвесно збаци са себе покривач, и оста тако, изваљена на леђа, полуоткривена  
.{S} Крв осоли њену пљувачку.{S} Навуче покривач до уста, окрену се на другу страну, затвори оч 
утим, онда то беше празно жалосно поље, покривено спрженом, смрдљивом травом, разлупаним кантам 
во тело, које је у том тренутку, наго и покривено платном, као и Вишњино, почивало на мермерном 
корака ка углу од собе, и онда застала, покривши очи рукама.{S} Један део расуте косе падао јој 
ј пијаци, око сандука, гомиле бостана и покроваца скакутали су сунчеви зраци.{S} Небо је било в 
 збиљом, као да то само од њега зависи, покуша да од те две девојке начини једну.{S} Пажљиво је 
/p> <p>Он спази такође своју другарицу, покуша да окрене главу на другу страну, али се његове о 
?</p> <p>— Да, уморна, врло уморна... — покуша она да завара знаке свога узбуђења.</p> <p>Позна 
ћнија него кад си пошла.</p> <p>Девојка покуша да не призна истину. </p> <p>— Веруј ми, ми смо  
>Посматрајући то буђење свога села, она покуша да хладније мисли о свом узбуђењу.</p> <p>— Отку 
своје лутке и болесну мачку.</p> <p>Она покуша да отури те мисли заједно са споменом на свог би 
 <pb n="37" /> се из методике.{S} Вишња покуша да заметне разговор с њом; говорила је о тој мет 
 он је обви око паса.</p> <p>Тада Вишња покуша да се ослободи, стежући му у исти мах руку јако. 
та? — рече јој Вишња, осмехнувши се, па покуша да се метне у у њено расположење.</p> <p>— Да си 
гу страну, затвори очи <pb n="308" /> и покуша да поново заспи, као дотле, мирно, не мислећи ни 
оштено.{S} Стога продужи правим путем и покуша да одвоји стране што су се оснивале на материјал 
 Вишња <pb n="282" /> примети?{S} Да ли покуша да га спречи и да му улије храбрости, кад му при 
м. — Твоја жена је још твоја.</p> <p>Он покуша да оспори њен разлог; наведе да је парница повед 
 више деца.{S} Било и прошло.</p> <p>Он покуша још једанпут.{S} Она затвори шаку, као да стеже  
 рече јој. — Ја знам где си била.{S} Не покушавај да ми поричеш: ја сам прошла кроз твоје доба. 
и што ће га пратити вечито.</p> <p>— Не покушавајте да се браните.{S} Већ ми то причају одавно. 
ве сладости.{S} Чудила се тој несаници, покушавала да се отресе те узбуђености.{S} Њу дотле нис 
ја дрема на пригревици украј Мораве.{S} Покушавала је да веже своје мисли за свакидашње кућне с 
итету на који је позива Кајин рођак.{S} Покушавала је да се отресе те мисли, <pb n="36" /> која 
зети његову сестру за жену.{S} Мајка је покушавала да га умири, приволи.</p> <p>— Одреци се нас 
не паре блуделе су већ кроз атмосферу и покушавале да завију у помрчину разгранате врбе по обал 
 Илића разнежавали и одобровољавали.{S} Покушавао је да се метне изнад свега, да живи повучено, 
, Стеван, изучио је сеоску школу, па је покушавао да продужи гимназију, свршио два три разреда, 
д долази ова промена.</p> <p>Чедомир је покушавао да се објасне.</p> <p>— Не, никако... ја ниса 
вио се до своје потпуности.{S} Неколико покушаја да се завађена крила опет сједине остали су бе 
себе, и врати се у Београд.{S} Мајка је покушала да се измире.{S} Он јој је одговорио једним ув 
пијан.{S} На саслушању је изјавио да је покушао да изврши самоубиство због тога што му се досад 
е дани избројани.</p> <p>Сео је затим и покушао да сврши своје дело.{S} У соби је било тихо.{S} 
ила лизну јој уз лице.</p> <p>Они обоје покушаше да не кажу истину.{S} Девојка је грицкала доњу 
пружи кутију с палидрвцима, и упита га, пола у шали, пола озбиљно:</p> <p>— Откад ти поста тако 
с палидрвцима, и упита га, пола у шали, пола озбиљно:</p> <p>— Откад ти поста тако огорчен непр 
 да поврати своју другарицу.{S} Али, на пола собе, она се заустави као задржана једним грчем.{S 
зала.{S} Помрчина је била велика.{S} На пола улице застаде да предахне.{S} Тада зачу познате ко 
реним кораком и гледала преда се.{S} На пола растојања она подиже очи и спази Илића.{S} Он јој  
Краљ му је на дан венчања опростио само пола казне.{S} Доцније, дали су му удобнију ћелију, ски 
 мирис на одроњену земљу.{S} Грађани, у пола обучени, и војска пристизали су у гомилама.{S} Жур 
дбину.</p> <p>Једном се дигнуо с рада у пола ноћи.{S} По споредним улицама биле су већ угашене  
тара, добра времена — уздахну госпођа у пола воље. — Онда је живот био лак, јевтин.{S} Данас св 
кад су толико остали на само.{S} Она је полагала на мишљење околине.{S} Било да се с ким сусрет 
>— Шта је с тобом? — говорио му је тада полагано, суво, не гледајући у њега већ у један кут од  
време.</p> <p>Лазаревићка се опорављала полагано.{S} Њено тело беше изнурено суровим радовима о 
е него што оно може дати — одговори она полагано. — Живи се без великих брига.{S} Дужности нису 
о да стеже нешто тврдо; затим је отвори полагано, па изврну, као да просу остатке, прашину, пеп 
 дохват популарне књиге, не пишу ништа, полажу много на беседништво, и живе, скривено, по Палил 
ва.</p> <p>Илић махну руком кочијашу да полази, и више се не врати својој ташти ни својој жени. 
то би могао написати.{S} Бацао је перо, полазио к вратима, после се враћао, седао поново за пос 
> <p>А Радоје је умео лепо да говори... полако, дижући постепено глас, према значају предмета,  
ј је било свога живота! — примети Вишња полако.</p> <p>Младић не одговори.{S} Причајући био је  
ароши, сиђоше с кола и упутише се обоје полако друмом.{S} После неколико минута, нађоше се пред 
упу ствар — рече гласно.</p> <p>Диже се полако.{S} Ноге су га једва држале.</p> <p>— Можда ће т 
.</p> <p>Газдарица изађе из собе и рече полако својој мачки:</p> <p>— Овој нису вечерас све коз 
његов одговор.{S} Дани су јој пролазили полако.{S} Сунце је милело преко усијаног летњег неба.{ 
а жеља нека да је нестане, да се истопи полако, као комад леда.{S} Чедомир ју је узео за обе ру 
џеп.</p> <p>— Оно је механа! — одговори полако.</p> <p>— У толико боље.{S} Још нисам никад била 
, причала о повој краљици, изговарајући полако њено име из првог брака, давала детаље о њеној п 
руку!</p> <p>Ствари су се мењале у кући полако.{S} Послуга се обазривије понашала према домаћем 
е не живи тако брзо.{S} Хоћу да грицкам полако <pb n="242" /> своју срећу, живот ми је кратак,  
 којем је падала прашина.{S} Он је ишао полако, крајем пута, оборене главе у страну, и викао ка 
сувог лишћа, у облацима... облацима што полако језде по зимском небу.{S} Одлазио је тада у кафа 
один-Илићу, извол’те на ручак", ошкрину полако врата, промоли главу кроз отвор и несташно додад 
прашине дигне се изнад ливаде.{S} Траве полегну.{S} Тада се открије, безазлено зачуђено као дев 
ашао у првим редовима; он је био сјајан полемичар, писао је врло <pb n="117" /> течно, стил му  
к грдњи.</p> <p>У том тренутку, девојка полете у правцу њега, пребаци му руке преко рамена и об 
е које примами сунце слободе.{S} Оне му полете, без размишљања, али хиљаде невидљивих препрека  
, вртећи се око самог себе, као утвара, полети уз воду, промакне гвоздени мост и изгуби се негд 
лимо, с једним болним осећањем, да и ми полетимо безбрижно као лептир, да раширимо <pb n="43" / 
римењена наука, <pb n="259" /> вештина, политика.{S} Он није знао за обзире, компромисе, сходно 
зам који руши фамилију, државу, води се политика која издиже махом медиокритете.{S} Ти очекујеш 
род.{S} Његов радикализам није био више политика, већ једна врста религије.{S} Он је веровао у  
кафанама се пуши, млатара рукама и води политика.{S} Необавештен човек помислио би да се налази 
S} Њихова мишљења, нарочито кад се тиче политике, зависе од њиховог материјалног положаја.{S} Њ 
им дуго, озбиљно, о крупним стварима из политике, о народу, задацима Србије као државе и земљор 
овом или оном <hi>питању</hi> науке или политике.</p> <p>Чедомир је остајао слободњак у свему.{ 
ен дух је тежио за науком, литературом, политиком и тако нечим, стварима које је слушала, читал 
 су од закона и реда.{S} Свет се занима политиком једино ради ћара.{S} У међусобним односима љу 
ено безбрижан, без видљивог интереса за политику.{S} Он је већ у двадесетој години научио да му 
осете, ступала у хумана друштва, водила политику.{S} Она је волела те изласке, при којима јој с 
ава рачуна.{S} Отац се био бацио сав на политику, није <pb n="127" /> имао времена, па можда ни 
релим гвожђем суревњивости, они улазе у политику и губе своје илузије.{S} Тесногруди, амбициозн 
и је прелазио у трагику.{S} Ступио је у политику почетком Осамдесетих година.{S} У то доба, дов 
г политичког убеђења, не верујем више у политику.</p> <p>У том тренутку, они су ишли дуж некога 
није заустављао.{S} Говорио је о науци, политици, жени, Богу, лудници, а кад су изашли из кафан 
“.{S} Али се свлада, па настави говор о политици:</p> <p>— Слобода штампе је изиграна.{S} Тргов 
 се негује она двострука камарадерија у политици и честитим забавама.{S} Ту су долазили студент 
 онај младић Краљ Отац или неки активни политичар, какав фактор тих догађаја којима ће он дати  
а.</p> <p>Други тип је био великошколац-политичар.{S} Он не пази на спољашњост; па кад то и чин 
г типа својих колега, друштво студената политичара.{S} Они су му били ближи по њиховом једностр 
господин је морао примати овог или оног политичара, одлазити на конференције, пискарати по нови 
ују се само горке речи.{S} Алкохолизам, политичка убиства, зеленаштво, корупција, све губе гриз 
а су у Србији своје стварање два главна политичка фактора, народ и круна.{S} Народ је био под м 
ми још немамо базе; треба прво створити политичке слободе, без којих се не могу замислити појед 
рво што се очекивало, била је амнестија политичких криваца.</p> <p>Све је то Бела испричала Или 
о сам све идеје.{S} Више немам никаквог политичког убеђења, не верујем више у политику.</p> <p> 
офесору Матовићу, о новој <pb n="12" /> политичкој ситуацији, о будућности која чека земљу.</p> 
ј мислим да се зове...{S} Келнер, један полић!{S} Ето, такав треба да си.{S} У природу, у приро 
зије, само снови.{S} Хоћеш ли још један полић?{S} Продао сам неке старе панталоне, па имам рачу 
} Никоме није пало на ум да је диже.{S} Полиција је само дошла, учинила увиђај и очистила њене  
дем који је пркосио свакој реакцији.{S} Полиција није смела ући ту; за ђаке је пак било стално  
азио се неки старински бедем, те је сад полиција наређивала грађанима да поправљају што се дало 
 од њих, у фабрику тек да се сакрије од полицијског надзора ?{S} Није ли сусед преко пута помил 
а димњак изгледа као пресечен, једна му половина виси у ваздуху.</p> <p>— Долази ли још ко?</p> 
лав прамен косе сакривао је њене уши до половине.</p> <pb n="95" /> <p>Он задрхта кад примети с 
јом хромом ногом и једва се заустави на половини салона.</p> <p>И Чедомир устаде.</p> <p>Њихови 
енска природа, давала се уверити и овом половином своје душе, и обећавала себи да неће мрзети < 
је употребљавао.{S} Можда би само једно половно обећање било довољно, па да га она поново завол 
де свака страна уноси одређене користи: положај, мираз, фамилију или диплому.</p> <p>Рекавши ов 
и, па стаде.{S} Он је осећао свој лажни положај према тој девојци коју је волео и која га воли, 
име.{S} Она оде даље, и стаде му цртати положај те своје творевине према њему, у друштву, у жив 
 укиде оба закона, даде оставку на свој положај и премину са скромном пензијом средњешколског п 
асни ону вожњу у колима, да призна свој положај према Бели.{S} То није било у његовој власти; Б 
S} Бојим се да младића није засенуо мој положај, а он на то не треба да рачуна ни колико ја.{S} 
Али он није све у земљи; није само њему положај тежак; сваки сталеж има своје муке.</p> <p>И он 
олитике, зависе од њиховог материјалног положаја.{S} Њихове симпатије иду неизоставно онима кој 
Пожеле да раскрсти са својим несређеним положајем једним потезом, сад, ту, одмах, да оде, да се 
м речи.{S} Кажу да је ова варош по свом положају, после Цариграда и Неапоља, најлепша на свету, 
лепу реч да јој каже, да јој честита на положеним испитима, ласка јој на отменом држању, доказу 
во претерано на школским предметима.{S} Положила је испите врло добро, боље него ранијих година 
положио с таквим успехом.{S} Чедомир је положио испите, а госпа-Клеопатра је брала лаворике.{S} 
шевљен, стално без марјаша, матуру није положио и похађао је Велику Школу као ванредни слушалац 
а петица.{S} Није се памтило да је неко положио с таквим успехом.{S} Чедомир је положио испите, 
 народ, коме његови представници морају положити рачун — примети Вишња. — Народна је реч пресуд 
је то обичај, дечурлија и пуштена стока поломили <pb n="144" /> су младице.{S} Оно што је остал 
ла неодређено, преда се.{S} Илић је био полуга на којој је почивала зграда њеног живота.{S} Пол 
јој је почивала зграда њеног живота.{S} Полуге је нестало.{S} Зидови су попуцали.{S} Грађевина  
уки сплет зелених поточића, који би ова полудивља поља претворила у најлепши врт.{S} А тамо даљ 
асађеном врбама и по којом липом, какав полуевропски обучен чиновник који је цигаром дувана уби 
е, зурио дубоко у ноћ у неподгрејаном и полуосветљеном ћилеру какве сиротињске кафанице, где је 
/p> <p>Промицале су окуке, мали заливи, полуострва, шибљаци, рибарске колибе.{S} Београд је био 
окривач, и оста тако, изваљена на леђа, полуоткривена и дишући дубоко, жедно, као да се подавал 
 наносио јој оне опојне тонове, шапутао полуразумљиве речи.{S} Она несвесно збаци са себе покри 
 Свет измешан, доста сељака, а нарочито полусељака што су амали, таљигаши, надничари.{S} Од инт 
егове жене.</p> <p>Исекао је хартију на полутабаке, начинио превоје за исправке, умочио перо.{S 
 таман костим, претенциозан бео прсник, полуцилиндер с врло уским ободом како је те године било 
ле дотле далеко од Вишње као и сибирска поља.{S} Оне су је одмах заинтересовале, одушевиле је г 
зелених поточића, који би ова полудивља поља претворила у најлепши врт.{S} А тамо даље...</p> < 
n="87" /> искуства.{S} Родом из Бијелог Поља у Старој Србији, он је прешао овамо да се школује, 
о да нам користи та река, она нам плави поља, засипа усеве, односи <pb n="70" /> најбољу земљу  
има и пластовима сена, па ударила преко поља и бацала се право на град.{S} Срећом за Чачак, са  
тимном намештају супружанске собе.{S} С поља је допирао хук плахе кише.{S} С времена на време м 
о вечито променљивом пејсажу кукурузних поља, о лековитој тишини Моравиних обала, намирисаних м 
егоше.{S} Предео је био пуст.{S} Влажна пољана дисала је новом, великом надом.</p> <p>— Што ми  
 обала.{S} Пред њима се простирале дуге пољане, ниска брда, две три вароши и велико београдско  
ки трамвај замењен је електричним, а на пољани Батал-џамије копани су темељи једне јавне грађев 
имицало вече кад се нађоше на Ћирићевој пољани.{S} Сад се ту шири читава нова насеобина разноли 
ез спрата да су се готово губиле у овој пољани усред престонице.</p> <p>У том великом простору  
у се преда одмах, ту, на тој пространој пољани.{S} Његове усне <pb n="290" /> затворише њена ус 
а кући да се одморе.</p> <p>Они пређоше пољану у косо, прођоше једну уску улицу, калдрмисану са 
е за кукуруз, види им се само глава.{S} Поље је дисало мирно.{S} Још се јурила она два лептира. 
ије допуштала честе изласке на отворено поље и сунце, она се учини младићу слатка и мека као та 
, час узбуна мртвих ствари, једно бојно поље у ноћи са свим ужасима који се појављују и онима к 
S} Међутим, онда то беше празно жалосно поље, покривено спрженом, смрдљивом травом, разлупаним  
се како је једног дана изишао са оцем у поље.{S} Био је врло мали; то му је једна од првих успо 
о и сточно здравље, појачавати принос у пољопривреди увођењем земљорадничког кредита за набавку 
а забаве, заступао једну мађарску фирму пољопривредних справа, уређивао варошки парк, калемио в 
аде.{S} Око њих је био мир, онај дубоки пољски мир који не руши цикање попаца, крештање жаба.{S 
а, жилава, па чудно одударала од свежег пољског цвећа.{S} Вишњи се учини да нешто живи ту у лоз 
} Тек по који пут, а нарочито кад је на пољу светло и благо време, она је мислила на протекле д 
садише се обоје на наслоњачу.</p> <p>На пољу је вејао снег.{S} У пећи је пуцкарала ватра.{S} Чо 
те један кратак и устрептао пољубац.{S} Пољубац не паде на усне, већ на ону румен по образу и о 
о што јој доврши живот, Чедомир прекиде пољубац у једном тренутку, зажелевши да види своју драг 
у и тражила очима Чедомира да му пошаље пољубац.</p> <p>Вишња задрхта поново.{S} Узбаци руком ј 
е, на Вишњу, на њен <pb n="190" /> први пољубац.{S} Сласт те успомене би још јача што су је иза 
ти који је осетила кад јој је узео први пољубац.{S} Она га одгурну инстинктивно.</p> <p>— Доцка 
љуби...</p> <p>И Чедомир притиште један пољубац на насмејане усне, које се прилепише за његове, 
гиб и притиште један кратак и устрептао пољубац.{S} Пољубац не паде на усне, већ на ону румен п 
 осећала да се цела љубав не састоји од пољубаца.{S} Она је ту остала непоколебљива.{S} Ништа н 
 времена око девојачке спреме...{S} Де, пољуби руку!</p> <p>Ствари су се мењале у кући полако.{ 
о, а јасно: — Пољуби ме опет... пољуби, пољуби...</p> <p>И Чедомир притиште један пољубац на на 
и су немо, а јасно: — Пољуби ме опет... пољуби, пољуби...</p> <p>И Чедомир притиште један пољуб 
ти поглед понављали су немо, а јасно: — Пољуби ме опет... пољуби, пољуби...</p> <p>И Чедомир пр 
јави, не помилује наше усијано чело, не пољуби наше занесене очи.{S} Нико не поверава ове најду 
> <p>— Ах! како је лепа — рече у себи и пољуби то место очима.</p> <p>Кад би она била његова, м 
биљно:</p> <p>— Уверен сам да би га она пољубила само да види како је то кад су бркови обријани 
 Каја и обесила јој се око врата, па је пољубила с обе стране и од срца. — Колико има од како с 
се нешто каже.</p> <p>— Зато што сте ме пољубили — одговори њен глас, а њена насмејана уста, за 
м, на оном истом месту на којем је Илић пољубио први пут своју драгану.{S} У врх пута стајала ј 
грлити писмоношу који би му га предао и пољубити сто своје собе где би га нашао.{S} Он је сачув 
 ми једне ноћи — рече му она између два пољупца.</p> <p>— Не говори глупости...</p> <p>— Читала 
 пијаница по занату.{S} Она је сматрала пољупце као шећерлему, пуцала језиком и тражила још, јо 
држањем под руку и по којим пољупцем... пољупцем брзим, кратким, недовршеним. <pb n="42" /> Међ 
а часовитим држањем под руку и по којим пољупцем... пољупцем брзим, кратким, недовршеним. <pb n 
ци су се понављали после сваког дана... пољупци <pb n="138" /> кратки, дуги, испрекидани и прод 
 тренутак, слатке, топле, уздрхтале.{S} Пољупци су се понављали после сваког дана... пољупци <p 
у, па је остави да сања започети сан, и пољупци где тело дише дахом другог тела, где се крше ру 
чевито.{S} Груди се упирале о груди.{S} Пољупцу није било краја.</p> <p>Време је пролазило.{S}  
била њена манија.{S} Лазаревићева ју је помагала.{S} Није волела да остаје сама са својим мисли 
 електрику.</p> <p>Остојића је нарочито помагао газда-Митар.</p> <p>— Оставите ви Радоја — гово 
p> <p>Пошто је распремила собу, поче да помаже око ручка.</p> <p>— Остави то, Вишња — рече јој  
>Али упркос томе гласу одлучности, који помаже паметне људе у њиховим борбама, он је остајао на 
у неизоставно онима који их фаворизују, помажу, који им дају, или бар обећавају, какав добитак. 
дело?...{S} Ево, па пуши — продужи она, помакнувши сто у правцу Илића. — Ко ме не познаје помис 
дак гост његове музе.{S} Авет лудила се помаљала кроз њих.{S} Он је певао:{S} Ја се смејем, мор 
. — А видео сам је надошлу, усталасану, помамну: страшна је тада, риче, бесни, ваља храстове, о 
едне јавне грађевине.</p> <p>Девојка не помену ништа.{S} Чедомир се свакако не сети.{S} Ћутали  
ка.{S} Болест <pb n="186" /> је прошла: поменула се, а не вратила се, како кажу наши стари.{S}  
 Француску? — викнула је кад јој је муж поменуо пут. — Жива нећу, а мртву ме можеш однети и на  
ио је лабав, давао је лако добре оцене, помео се једном у преводу неке латинске реченице, погре 
рописану законом.{S} Отуд долази стална пометња, анархија, јаловост у државној управи.{S} Ако ј 
ђу у наш живот једног дана, заузму га и помету; због њих променимо своје навике, укусе, идеје,  
едног дана уђу у наш живот, заузму га и помету.{S} Због њих променимо своје навике, укусе, мани 
 пак мрзео новац, мрзео га оном мржњом, помешаном са нешто зависти, коју осећају слаби према ја 
.{S} Жене се кувале по шупама, одмах до помијара и ђубришта.{S} Оне су излазиле за тренутак из  
г надзора ?{S} Није ли сусед преко пута помиловани робијаш?{S} Па и даље, доле у Београду, зар  
ке гарантије вреде колико пакло дувана, помиловање с робије, највише можда какво чиновничко мес 
троје су тако веровали у брзо и потпуно помиловање Јованово да се његово присуство готово осећа 
ља.{S} Тек под зиму, Јован доби потпуно помиловање.{S} Странка му даде место главног уредника с 
тварање апсанских врата, читање указа о помиловању, откивање гвожђа и несигурне кораке ослобође 
> пролази, а она се никад не појави, не помилује наше усијано чело, не пољуби наше занесене очи 
ву у Бијарицу, о дуговима и подужицама, помињала непознате људе и жене, нарочито жене...{S} За  
и су гласно разговарали.{S} Најчешће се помињале речи о I</p> <p>новцу, динари, па онда псовке, 
си за најдаровитијег човека под небом и помири с оцем.{S} Врати се у Чачак, али не хтеде продуж 
и и трудила се да их разуме обе и да их помири.{S} Говор њеног земљака био јој је ближи, јер је 
 претпостављају реакцију.{S} Савитљиви, помирљиви, <pb n="20" /> удружљиви и безлични, ови млад 
</p> <p>Бела рђаво разумеде младића.{S} Помисли да он хоће да каже како не двоји брак од љубави 
и још била најлепша кућа у Београду.{S} Помисли и сад <pb n="248" /> да у њу уђе, као у свој до 
истара.</p> <p>— Од њих земља очекује — помисли огорчено — извођење целог једног система демокр 
шња га погледа неповерљиво.{S} Прво што помисли било је да му златарски занат није занео мозак, 
ој је изби тамно!...“</p> <p>Понекад би помислила да се нађе са Чедомиром, да га поново придоби 
насмејао, а кад се после растао са њом, помислио је озбиљно:</p> <p>— Уверен сам да би га она п 
оје.{S} Кад би је човек видео први пут, помислио би да је горда и надута, али, у иоле познатије 
 сто у правцу Илића. — Ко ме не познаје помислио би да и ја пушим!</p> <p>— Не пушиш никако?</p 
атим, милујући га по подбратку. — Ко би помислио да тако уме завртети мозак девојкама!{S} Бога  
а и води политика.{S} Необавештен човек помислио би да се налази на прагу револуције, али се св 
И онда, знаш како је, чича-Митре, треба помислити на све.</p> <p>— Право велиш — одговори бакал 
д је у питању престо.{S} Ко би то могао помислити само јутрос, само данас у подне!{S} Краљ Мила 
лић се ломио између тих супротности, не помишљајући на могућност да се размажена девојка игра ж 
сто тога, он је прионуо у дућану и лепо помогао старом Остојићу.{S} Како кујунџилук није више и 
ије су се добро уписивале.{S} Држава је помогла друштво кредитом.{S} И већ се с пролећа приступ 
а одмах не одговори.</p> <p>— Ред је да помогнем мајци.{S} Наша је кућа велика.{S} И затим, дос 
мех одјекну долином.</p> <p>— Дај да ти помогнем око венца — рече затим и посади се поред своје 
ли тако нешто.{S} Разлози, објашњења не помогоше.{S} Тек доцније је сазнао, да владино одобрење 
: „Абдикацијом неких владара није ништа поможено народима кад она није у корист републике...{S} 
ти је, Вишњо? — упита је мајка, која се помоли уз степенице од трема. — Теби није добро?{S} Ти  
е?</p> <p>Кад се нико не одазва, она се помоли наврата: збрчканог лица, повезане главе, згурени 
 о осигурању сељака од града и стоке од помора.{S} Успео је да оба пројекта озакони у Скупштини 
воћа!...{S} Тазе јабуке, крушке, слатке поморанџе... ’Ајде, јевтине и слатке!...</p> <p>После с 
реврнемо.{S} Као што не можемо неговати поморанџе по Авали, тако се не можемо оружати „знањем ц 
у је звонио као труба војске која иде у помоћ, као поклич на освету, на буну.{S} Што му се допа 
ржава има рачуна да нам опет притекне у помоћ...{S} Ми морамо успети.</p> <p>— Шта да радим ? — 
сова решено је да парламентаризам треба помоћи — говорио је Петар Зечевић, омален, сувоњав чове 
овори право, не заобилазећи, не тражећи помоћна средства:</p> <p>— Треба да се нађемо, па да се 
еликошколаца, један Јеврејин, трговачки помоћник, па и по који радник.{S} Сваки од њих био је о 
машине, студирао физиономије трговачких помоћника који су доносили робу на избор, чудио се слож 
 суседа?{S} Она није умела бранити себе помоћу других.{S} Она је осећала просто да је урадила н 
а комедија; лукавство замењује снагу, и помоћу више или мање вештине са којом се та комедија иг 
але многе баре.{S} Земља се клизала.{S} Помрчина је била велика.{S} На пола улице застаде да пр 
ове ископаних рака.{S} Гомиле иловаче у помрчини давале су утисак гробних хумки.{S} Усамљени пл 
ас бели, час жути, и губили се лагано у помрчини.</p> <p>— Ми ступамо посред гомиле безбројних  
авирало једно слатко пиће, као грех.{S} Помрчину замени блесак јаке светлости.{S} Пред њом се у 
домиру, који пређе нагло из светлости у помрчину, требао је један тренутак, па тек да види где  
кроз атмосферу и покушавале да завију у помрчину разгранате врбе по обали.{S} Са суседног острв 
ут, а ни корака унапред јер се живот не понавља као што се ни јучерањи дан неће вратити никад.{ 
 болест много опасна.{S} Што га је више понављала, све је разумевала боље народске фразе где се 
ругарице.{S} Узела ју је за обе руке, и понављала:</p> <p>— Па како си ми још?{S} Па шта ми рад 
скала рукама, пуцала прстима и нарочито понављала:</p> <p>— Тата ће доћи... тата ће доћи... је  
зајапурени образи, њен ђаволасти поглед понављали су немо, а јасно: — Пољуби ме опет... пољуби, 
тке, топле, уздрхтале.{S} Пољупци су се понављали после сваког дана... пољупци <pb n="138" /> к 
, кад обоје нађу користи у својој вези; понављам, брак је на првом месту акт озбиљан, хладан, с 
Часна реч ми је сведок.{S} Ја остајем и понављам...</p> <p>— Не, не, не, Радоје... не, молим те 
p> <p>— Општи ниво!...{S} Општи ниво! — понављао је без везе.</p> <p>Изнад обале, коју су радни 
 <p>— Знање је светлост, знање је моћ — понављао је, као аргумент, ту реченицу, коју је случајн 
 соби је било све мирно.{S} Часовник је понављао правилно своје метално тика-так, така-тик.{S}  
 ликуј...“ и водио их око налоња, он је понављао у себи надничареве речи: „Ево на̑!{S} Све је т 
мислима оно што му је другарица рекла и понављао у себи:</p> <p>— Општи ниво... општи ниво!...{ 
. — Нико нас не тера, па ћемо да једемо понајлак.{S} У турском рату Вера Павловна, сестра Руски 
у кући полако.{S} Послуга се обазривије понашала према домаћем учитељу.{S} Жандарм, на служби у 
р га је звао, саветовао да подеси своје понашање према утврђеним правилима, кажњавао га опомено 
о је гласу своје савести.</p> <p>Белино понашање га је такође мучило.{S} Једном би с њим, за ст 
ке склоности парирати својим господским понашањем.{S} Редовно је ишла по славама, правила посет 
 пространо небо, у којем се видела само понека ласта као црна звезда.{S} Усред мртве тишине у а 
тао по околини дуго, до самог мрака.{S} Понекад би повео са собом Чедомира и онда му објашњавао 
 најсретније решење човечјег живота.{S} Понекад би га обузела нека идеја, којом би решио једно  
во с дрветом бори за што више сунца.{S} Понекад би се заборавио и жалио што није више учио школ 
.{S} Госпође носе дуго своје хаљине.{S} Понекад се иде у позориште, кад оно у свом путу наиђе н 
 Његова је девиза: уживати и успети.{S} Понекад пада у севдах, и тада пева прилично.{S} То су о 
ке на фотељу, пушио и очекивао кафу.{S} Понекад би читао новине, а кад њих није било, узео би < 
 бедра, често несвесне стида и срама, а понекад намерно, с извесном циничном сиротињском первер 
} Није јој тада измицало да он оскудева понекад у јаким аргументима, да су његови закључци чест 
а девојком.{S} Али би га она задржавала понекад <pb n="129" /> занимљивим разговором, па и молб 
елезничка пруга.</p> <p>— Ту близу, где понекад идем кад сам са̑м.{S} Има једна историска чесма 
о приликама, догађајима и људима, па се понекад пребацивао и откривао и оно што је у партији ил 
ћао према Вишњи.{S} Затим, чинило му се понекад да ни Бела нема према њему изузетно дубоких осе 
ило је почетак и свршетак свега.</p> <p>Понекад, у његову душу су запљускивали и приливи одлучн 
ке, сипи ми два’ес’ пара пасуља.</p> <p>Понекад наврати и Зарија Ристић, следбеник класичних фи 
лека, скинувши качкету до земље.</p> <p>Понекад би се зауставио, ћеретао тако са улице, док је  
ди, а у мојој је изби тамно!...“</p> <p>Понекад би помислила да се нађе са Чедомиром, да га пон 
је позавидети многи старији друг; чак и понеки професор није имао те ширине у образовању.{S} Он 
, кад ветар скиде Вишњи шешир с главе и понесе га низа страну.{S} Млади човек потрча за њим и ј 
 <pb n="85" /> ова чокалиница, и остали понешто дужни по умашћеним и у крајевима испресавијаним 
дотле имала према свом мужу, грдила га, понижавала, рушила му свако уважење, па и онај понос ку 
ног и грубо себичног.{S} Илић се осећао понижен у свом осећању културног човека.{S} Планови о п 
е замери ништа.{S} Она није знала за та понижења.{S} Чак јој се то свиде: изгледало јој је прир 
је нови живот убризгао сталешке мржње и понижења.{S} Њих разједа отров социјалне суревњивости.{ 
 од стране власти, свакојаке оскудице и понижења, те одложи час, и хтеде се вратити.{S} Али га  
где се грцало од дугова; рано је познао понижења, тако уз тог оца сурих, смерних очију, смеђе н 
 један прост радник воли више смрт него понижење.</p> <p>Бела згужва новине.</p> <p>— Остави те 
ађала његову мисао.{S} Није хтела да га понизи.{S} Она је преклињала...{S} Црте на њеном лицу б 
м старом пријатељицом, ма по цену да се понизи.</p> <p>— У осталом, мени није ништа право.{S} С 
дела, стајао је Радоје, скромно, готово понизно, с лулом у левој руци и гледао тамо у правцу пл 
рош на утоци Саве у Дунав чинила јој се понова лепа.{S} Хтела ју је поздравити као Бранко: „Бео 
поново:</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Да! — понови фаталну реч још неко у соби.</p> <p>То је Бела о 
</p> <p>— Јест, јест, трице и кучине! — понови девојка јогунасто и искрено. — На што онда љубав 
а своје узбуђење.</p> <p>— Збогом!... — понови још једанпут, па се удаљи, корачајући несигурно, 
 n="225" /> <p>— Честитамо младенцима — понови она последње речи гласно.</p> <p>Ударац је дошао 
 му она друга није могла дати.</p> <p>— Понови још једанпут те стихове! — рече Бели, и осети ка 
у је јастук жуљао, обузимала је жеља да понови балет, несносна врућина пекла ју је из постеље,  
лас из друге собе.</p> <p>Стара девојка понови још једанпут:</p> <p>— Колегинице?</p> <p>Кад се 
у му боле и вртеле месо.</p> <p>Девојка понови песму мирно, не слутећи осећаје које је изазивал 
> <p>Лупну пркосно песницом о песницу и понови:</p> <p>— Богаљ, богаљ, богаљ!...</p> <p>Она је  
 брак раскинути.</p> <p>— Да чекам и да поновимо целу нашу историју из почетка!</p> <p>— Нема ш 
у, о шљиви на пример, он ју је већ умео поновити целу.{S} Учитељ, који је за свој рачун учио не 
— Удај се што пре.{S} У животу су ретки поновни састанци.{S} И затим, једно од другог растаје с 
е врати фењер ономе од кога га је узео, поново зграби будак, замахну њиме, поче да копа, па се  
во јој хтеде рећи: „Хајде, срећна душо, поново у тих живот одакле си и дошла.{S} Остави пук и д 
ледало преуско за његов сан и мисли.{S} Поново је почињао да живи.</p> <p>— Је ли, зете, ти зна 
ј паре за свадбу.</p> <p>— Не будали! — поново се наљути муж. — Ја ти говорим као мајци, а ти т 
омислила да се нађе са Чедомиром, да га поново придобије за црвену заставу, да подели с њим ову 
 затвори очи <pb n="308" /> и покуша да поново заспи, као дотле, мирно, не мислећи ни на шта.{S 
ашине и паучине.</p> <p>Чедомир погледа поново своју другарицу.{S} Она се била изгубила у мисли 
 учи толико, разумеш? — прихвати Зарија поново се обраћајући Илићу. — Ја сам решио свој живот р 
 /> опет виде?{S} Шта му је сад девојка поново требала?...{S} Случајни сусрет по том кишовитом  
 је прекидала паковање ствари, отварала поново очево писмо и читала га бог зна који пут.{S} Реч 
ажу наши стари.{S} И девојка је мислила поново на свог пријатеља:</p> <p>— Он не зна ништа о ме 
овно обећање било довољно, па да га она поново заволи без бојазни.{S} Јер је она била жена, а к 
Он се дочека <pb n="249" /> на руке, па поново паде и праћакаше се по блату.{S} Један шегрт наи 
му пошаље пољубац.</p> <p>Вишња задрхта поново.{S} Узбаци руком један прамен косе што јој је па 
та од Беле ка њеној мајци, па онда паде поново на девојку, а одатле на сто, на зид, на прозорск 
су велике идеје.{S} Чинило јој се да је поново рођена.{S} Слободно је могла доћи кући, слободно 
авао крају.{S} Велика Школа почињала је поново да оживљава.{S} По њеним просторијама су одјекив 
ега што је дотле окусила.{S} Сколише је поново мисли о Чедомиру, о томе шта би било кад би пост 
рука била је хладна као мртва.{S} Он је поново прихвати и принесе је к срцу.</p> <p>— Не... не, 
оли, да знаш како боли!...</p> <p>Он је поново прихвати и принесе је к срцу са једном жељом у д 
 себи, међу својим књигама.{S} Седао је поново за свој сто и настављао своју расправу.{S} Неодр 
! гаде! липсотино шинтерска! — грдио је поново рабаџија.</p> <p>Пуцањ одјекну.</p> <p>Напољу је 
нила његове слике.{S} Оне су се јављале поново, ницале око ње, обузимале је против њене воље ка 
Ја радим да убедим људе у потребу да се поново почну послови.{S} Као што видиш, штета је да нов 
лагу, зној, на човечје месо.{S} Чула се поново она опојна музика из сна.{S} Кроз ваздух су се п 
хове се усне саставише.</p> <p>После се поново погледаше.</p> <p>Осмех је још играо око Вишњини 
ровала у Чедомира, он је воли... они се поново воле...{S} Шта треба више, па да се буде срећан! 
го.{S} Плима страсти плавила му је срце поново, ударала <pb n="192" /> на било код очију, пљуск 
а се реч чу једва; он се напреже и рече поново:</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Да! — понови фаталну  
смехну кисело.</p> <p>Госпођа га загрли поново.</p> <p>— Ко би се надао од овог свеца — рече за 
S} Он пусти.</p> <p>Кад хтеде да загрли поново тај дивни створ што му се подаје, тог неслућеног 
 обеси се сва о његов врат.{S} Он осети поново њене усне на својим устима и њене груди утиснуте 
читај! — закључи самоубица и склопи очи поново.</p> <p>— Три дана нам говори да хоће да се убиј 
="115" /> уноси забуну у главу, претрчи поново преко дворишта, упадне у своју собу и зарони зај 
 И као да се хтеде одбранити од њих, он поново обгрли погледом своју земљу.{S} Кириџије су биле 
лазио к вратима, после се враћао, седао поново за посао.{S} Осећао је инстинктивно да му је тај 
еву!</p> <p>Ни сама мисао да је Чедомир поново њен није ју могла утешити.{S} Своју грешку сматр 
на сто, легао и заспао.</p> <p>Мисли му поново скренуше у родно место.{S} Оно је врло лепо кад  
р, заусти да то каже, кад песма одјекну поново.{S} То су се надпевали момци и девојке.{S} Момци 
тња.{S} Баци новине на под.{S} Затим их поново диже и укочено гледаше посну боју и редове штамп 
ћеније кутове варошких паркова, и ту их поново читао, разгледао сваку реч, загледао у марке, у  
пркоси.{S} Његова је душа патила, његов понос је страдао, његово срце желело освете.</p> <p>— Ј 
Не, Лазаревићева.{S} Ја га волим, он је понос целе наше фамилије, он ми је тако рећи брат, ја н 
ала, рушила му свако уважење, па и онај понос културног човека који је млади муж осећао у самом 
који је управљала на њега, он би спазио понос који страда, а можда нешто и неповерења.{S} Он јо 
т, републиканац, револуционар.{S} Он се поноси што ствари схвата материјалистички.{S} Поезија м 
громним грудима, још већим бедрима и са поноситим изразом на офарбаном лицу што су такве.{S} По 
соког, мршавог студента бледих образа и поноситих очију, дошао неки други младић који би био ње 
обио ни Прокупље! — пришила му је ташта поносито. — Али нисам ја ко је ко.{S} Нећу дете да ми с 
одела по последњој моди.</p> <p>Илић је поносито сносио своју сиротињу.{S} С невином вером у бу 
p>— Арап!{S} Арап! — драо се поред њега поносно најмљени рабаџија.</p> <p>То уважење губило се  
 се покажу љубазне кад их неко нâвикне, понуди се услужно:</p> <p>— Да подгрејем вечеру?</p> <p 
, и хтеде се вратити.{S} Али га госпођа понуди да се одмори.</p> <p>— Напољу је још велика врућ 
</p> <p>— Сервус — одговори му Зарија и понуди столицу. — Јест, знао сам ја <pb n="168" /> то н 
ој соби!</p> <p>Без размишљања, Чедомир понуди девојку да ступи унутра.</p> <p>— Нећу — занећка 
</p> <p>И тада би звао младића у дућан, понудио га да седне за тезгу, до саме касе, поручио каф 
стару наклоност.{S} Али право средство, понуду за брак, није употребљавао.{S} Можда би само јед 
ати, Србин или Турчин, свеједно који ће поп за то захваљивати Богу.{S} Један део чланова успрот 
о; сукње су летеле око ње као мантија у попа.</p> <p>Вишња се добро осећала на Великој Школи.{S 
е удалише.{S} Ливадом је звонило певање попаца.{S} Два црна лептира с црвеним рубом око крила ј 
ј дубоки пољски мир који не руши цикање попаца, крештање жаба.{S} Он је узе и за другу руку.{S} 
 — Радоје пије.{S} Да га свет не опази, попије на једном месту само једну чашу, па тако изређа  
о још тог јутра.{S} То је била листа за попис становништва.{S} Газдарица је имала жилав врат и  
} Из горњих места допирали су гласови о поплави.{S} Бујице однеле мостове, разориле путеве, уко 
кујни.{S} То је била <pb n="8" /> одаја поплочана циглама.{S} У једном крају се налазила гвозде 
алеву паприку.{S} У другом делу дућана, поплочаном циглама, стојали су џакови кафе, пиринча, ше 
 свет...{S} Баш ме данас у седници пита Поповић да ми није шта род.</p> <p>— Гле ти, видре, чак 
о интересује — одврати госпођа на рачун Поповића, па додаде: — Чедомир је озбиљан младић, човек 
>То је тако трајало до једног пролетњег поподнева.</p> <p>Прелазила је преко Батал-џамије.</p>  
иромах ђак... пардон, господине Илићу — поправи се госпођа с нешто старинске грације и с ласкав 
ала грађанима да поправљају што се дало поправити.</p> <pb n="230" /> <p>Вода је већ допирала д 
 осигурања од пожара, сталних оправки и поправки.{S} И сад, да се ту усели неки Нишлија само за 
је сад полиција наређивала грађанима да поправљају што се дало поправити.</p> <pb n="230" /> <p 
од општине да се праве вештачки бунари, поправљао женама машине, декорисао кафанске сале за заб 
исту, а Миржеови чергаши завршили би на поправци у Топчидеру.</p> <p>— Откуд ти та практичност? 
дотле дивили највише, гледали су га сад попреко, мрко, осуђивали га гласно, претили му.</p> <p> 
епено пела уз брдо, прошарана вртовима, попречним улицама и по неком великом грађевином.{S} Лев 
који је правила Крунска улица са другом попречном улицом, једноспратан, с доста високим сутерен 
га.{S} На врху једног ормана стајало је попрсје Вука Караџића с фесом на глави.{S} Десно од орм 
ло <pb n="117" /> течно, стил му је био популаран и живописан.{S} Кад се каква идеја усади у ње 
у на новине и брошуре, читају на дохват популарне књиге, не пишу ништа, полажу много на беседни 
 говорила је нова баба и певуцкала неку популарну арију.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
 рођене, како су живеле једна за другом популације које је планета хранила.{S} Наука је одредил 
ране, извукавши их из куће која је сама попуњавала своје потребе и где је требало новца само не 
оставио празнину коју је Вишња неосетно попуњавала.{S} Његово срце, које је дотле живело пустињ 
м.{S} Једно велико огледало на ногарима попуњавало је празнину између прозора.{S} На зиду према 
оћка, невина као дивља ружа.{S} Зима је попусти.{S} Њени се образи запламише.{S} У срцу осети т 
се увртило у главу и није хтео за длаку попустити, као да би се огрешио о један принцип.{S} Он  
ота.{S} Полуге је нестало.{S} Зидови су попуцали.{S} Грађевина се срушила.{S} Она се збиља осећ 
ћа представљала готово свет блаженства, попуштала су његова начела строгог социјализма.{S} Он ј 
жена, која је раније, док су били сами, попуштала прва кад би се посвађали, добила је сад у мај 
 плач, па запомаже по кући.{S} Ја нисам попуштала.{S} Запретила сам им да ћу их оставити, да ћу 
ли чист, јасан, без утишавања савести и попуштања приликама.</p> <p>Беше га дарнуо поклон.{S} П 
рал патријархалне куће забрањивао свако попуштање од правог пута.{S} Корачала је брзо, али сигу 
се за шта ухвати.{S} Жабе су крекетале, попци и скакавци зрикали.{S} Он се упути право преко њи 
а немоћна.{S} То му откри његов интимни пораз.{S} Слично разоружаном ратнику, он је гледао свој 
/p> <p>Матовић је доживео и један лични пораз.{S} Саставио је законски пројекат о осигурању сељ 
.{S} Било да се с ким сусретне, било да поразговара, очекивала је из првог погледа подсмех, под 
о краљевство претучено народним бунама, поразом једног кабинетског рата, сталним скандалима на  
зарију.{S} Стари господин би се извалио поребарке на фотељу, пушио и очекивао кафу.{S} Понекад  
 боја, човек схваћа стање мира и слоге, поред одабирања појима једнакост, поред ропства слободу 
жим начинио од овог Ужичанина, који је, поред своје струке, волео слободу, желео добро своме на 
ођа пита за мишљење... она, која му је, поред свог уважења према његовом успеху у школи, ставил 
ој каже колико је воли, да јој открије, поред царства мисли, скровиште осећаја.{S} Он је успео  
У том тренутку студент се сети Беле, и, поред све оргије страсти, начини упоређење између те дв 
едео је трговац, поред студента официр, поред чиновника обућар.{S} Кроз дим од дувана и испарењ 
логе, поред одабирања појима једнакост, поред ропства слободу.{S} Историја човечанства је саста 
е ме.</p> <p>Савлада се.</p> <p>Младић, поред ње, примети промену на њеном лицу.</p> <p>— Прост 
Он приђе такође.</p> <p>У једном крају, поред гомиле цигаља лежао је један радник, затворених о 
им.{S} Он је хтео да га види јасно, ту, поред себе, да се сав загњури у њега.{S} Он је толико о 
е ватра, осећао се задовољан што је ту, поред ње, што је она близу њега, што посматра њену уску 
ника.{S} Поред глумца седео је трговац, поред студента официр, поред чиновника обућар.{S} Кроз  
а су јој вечито угађали. <pb n="123" /> Поред свег тешког живота у сталној опозицији и борби са 
и пред олтаром.{S} Ах, тај олтар!...{S} Поред свега социјализма, он је постојао, он је био прим 
орава је жуборила иза једног врбака.{S} Поред ње се отезала чачанска котлина зелена, питома, до 
лали овде по кога свог представника.{S} Поред глумца седео је трговац, поред студента официр, п 
а Чедомира; она је само њега волела.{S} Поред свих мана, он је био њој најбољи, највреднији, на 
то шегачили са најсветијим стварима.{S} Поред све равноправности, осећала је да ипак није једна 
 до знања да он има од ње да се учи.{S} Поред тога, бојао се да не начини какав испад, имајући  
кровом, хранили се за истом трпезом.{S} Поред тога, Бела није навикла да јој се задовољства уск 
.{S} Он је волео своју земљу дубоко.{S} Поред бриге за личну будућност, он је мислио и на будућ 
па јеванђеља и француске револуције?{S} Поред борбе за опстанак и свеопштег боја, човек схваћа  
 рђавих, лукавих, ружних људи.</p> <p>— Поред пука постоји отаџбина — говорило је нешто у њој.  
 био сув доктринар.{S} Заборављао је да поред науке постоји оно што се зове примењена наука, <p 
ћ тим питањем бави, али јој се учини да поред све користи што ће видети отуд није отмено говори 
ном тренутку, ИлиН подиже очи и погледа поред себе.</p> <p>Десно од њих, између две куће видело 
у у срце надземаљска милина.{S} Девојка поред њега имала је зеленкаст жакет који је врло лепо д 
етом, подозривим оком.{S} Доиста, обала поред Саве, пут за Вишњицу, самоникле улице по Чубури,  
у — рече младић девојци која је стајала поред њега и гледала, стегнутих губица, у лепу долину,  
у јој у школи предавали.{S} Кад је била поред Чедомира, она му је потпуно одобравала, потписива 
сматраше дуго своју сенку која је расла поред ње.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ти си паметан човек. 
? — зачуди се Вишња.</p> <p>Она је ишла поред њега лаганим кораком и строга.{S} Њеном пратиоцу  
<p>Једном приликом запали јој се кецеља поред огњишта, и само срећан случај спасе девојку од да 
ипка, нежна, бледа, цвокоћући и згрчена поред њега.</p> <p>Ноћ је улазила у собу кроз прозор.</ 
.. — рече она, па весело седе на канабе поред њега.</p> <p>Кроз чипкане завесе на прозорима вид 
е ослобођеникове који пролази без бриге поред наоружаног стражара што је дотле располагао његов 
 је ако се <pb n="184" /> служавка нађе поред ње с времена на време.</p> <p>Лазаревићка се опор 
растури по утрини.</p> <p>Вишња се нађе поред Милеве.{S} Ове песме, Радојеве речи, весеље целог 
и једно изврнуто буре.</p> <p>Кад прође поред те капије и скрену ка Теразијама, девојка угледа  
а му је једном приликом. — Јутрос прође поред прозора један младић: тако су му лепо стајале обр 
рачку коју је добила и која треба да је поред ње кадгод јој се прохте.{S} Међутим, Илић се бави 
а, онај који воли једну жену и осећа је поред себе живу, пада у грозницу пожуде.{S} Подивљао, к 
оје код нас не губе још своје симпатије поред свег дискретног <pb n="151" /> укуса што нам дола 
гнем око венца — рече затим и посади се поред своје комшинке.</p> <p>Девојке се удалише.{S} Лив 
 пар.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — драо се поред њега поносно најмљени рабаџија.</p> <p>То уважење 
бесциљно.{S} Око пет сати пут га нанесе поред једне велике грађевине, којој су мајстори довршав 
 а еманциповане другарице гризле переце поред најпомоднијег света на улици.{S} Чинило јој се да 
пребаци га преко своје другарице, клече поред ње, подиже јој главу својим изанђалим рукама, и о 
м домаћег димњака.{S} Она није умела, и поред својих лектира, да измири старински морални закон 
личну кујну своје жене.{S} Кад би му, и поред тога, остало слободног времена, он је износио сво 
но место, па се упути к њему, кад спази поред себе Зарију Ристића како испија чокањ ракије.</p> 
з другог, гурали се око њега, пролазили поред његових очију весели и шарени као сватови, и губи 
у плаха киша, да се за час начини поток поред њиних ногу.{S} Они су ишли даље.</p> <p>Таман да  
.{S} Разлог је био прост; брана и тунел поред ње били су главни радови предузећа; наравно да су 
} Низ кириџија корачао је лагано друмом поред Мораве.{S} Вишња је ћутала.{S} Њене угасите очи м 
ијала се присуством човека који је ишао поред ње, слушала је радознало и жудно његове речи... р 
} Није било девера него је Чедомир ишао поред ње, шапутао јој нешто поверљиво, гледао ју је нет 
к сокак, који је, иза леђа Двора, водио поред Батал-џамије право на варошку <pb n="273" /> пери 
есвесно.</p> <p>Толико је пута пролазио поред те зграде, а никад није приметио да у њој <pb n=" 
нотоно, као оближњи поток, што је милио поред школске баште.{S} Тек по који пут, а нарочито кад 
познате кораке.{S} Један поток је јурио поред ње.{S} Она загази, и пређе на другу страну.{S} Ко 
коле од њега.{S} Дивно је чудо било што поред своје философије није већ умро од глади.{S} Свој  
S} Трипут је славуј пропевао у шипражју поред Млаве.</p> <p>— На Духове је наша скупштина у Бео 
ју је нетремице, жељно.{S} Пролазили су поред познатих места; час би то био Београд, час Чачак, 
ку песму, радост што је види, што је ту поред њега, сласт што је заљубљен више него први пут ка 
о, а које живот распе као плеву!</p> <p>Поред њих прохукта један воз</p> <p>Вишњу обузе нека ме 
о те хартије у дно свог ђачког сандука, поређане хронолошким редом; закључавао их по двапут, тр 
зитивно, има дакле сигурне доказе... те поређане хартије, ту архиву, већ велику.{S} И уверени п 
бе и где је требало новца само нешто за порез или молитву. <pb n="21" /> Они нису рђави никако: 
о томе што се није вајкао.{S} Чак ни на порез.{S} Лепо се носио: зими астраганску шубару и капу 
та.</p> <p>— Још на ракију нису ударили порез — продужи Ристић. — А била би грдна штета.{S} Она 
даље од бриге за насушни хлеб и државни порез.</p> <pb n="142" /> <p>Њу пак, одушевљавале су ве 
ха око плаћања дуга код Управе Фондова, пореза, осигурања од пожара, сталних оправки и поправки 
илика да истакне своје <hi>отлично</hi> порекло, фине манире, да покаже како је права срећа за  
тац био рачуноиспитач.{S} Илићи су били пореклом из једног села на граници ваљевског и ужичког  
читав.{S} Изишао је из затвора остарео, поремећеног здравља и опортунист.{S} Ма да је био висок 
огу одлучно, наводећи да социјализам не пориче <pb n="108" /> народност, а специјално српској н 
знам где си била.{S} Не покушавај да ми поричеш: ја сам прошла кроз твоје доба.</p> <p>— Шта хо 
ћице, где народног борца очекује његова породица.{S} Они ће му причати о много чему, о много ко 
ва ће вам поверити један посао.{S} Ваша породица, друштво, странка којој припадате, тражиће вам 
ења, у висину младићевих уста.</p> <p>И породица је седала за сто: у врх стари господин, с нешт 
а ногаре.{S} Ту собу је могла обитавати породица једног мањег трговца као и једног бољег радник 
новост која се још од подне шапутала по породицама ближе Двору и министарским канцеларијама.</p 
прилике, и сагнути главу пред потребама породице.{S} Стога млада девојка не исмеја план своје д 
тину година за становање једне отменије породице.{S} На углу, који је правила Крунска улица са  
лугу својој сестри, он се одрекао своје породице.{S} Никоме није привредио ништа.{S} Није задов 
еограда који је дотле познавала: смерне породице у којим је наставала, умерене забаве <pb n="35 
вима? </p> <pb n="14" /> <p> Одушевљење породице Матовић пређе и на младог човека, те кад изађе 
уточиште свију њих и да се сваком члану породице нађе на невољи.{S} Али млади човек је залуд на 
е из првог брака, давала детаље о њеној породици, о њој самој, познанству у Бијарицу, о дуговим 
о искрено.{S} Износио је нове погледе о породици, о браку, о улози државе у материнству.{S} Те  
разлика по старешинству, годинама ни по породици.{S} Сви су били студенти, равни један другоме. 
ан него што је сâм мислио.{S} Раскид са породицом му је оставио празнину коју је Вишња неосетно 
едомир је прекинуо сваку везу са својом породицом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
а можда ни праве воље да мисли на своју породицу.{S} Кад би му ко од пријатеља скренуо пажњу на 
празника.{S} Ту повучену опозиционарску породицу допуњавале су још две девојчице, близнакиње, с 
а тако исто.{S} Кућом је владала дубока породична тишина.{S} Електрична лампа заклоњена шеширом 
тира, да измири старински морални закон породичног живота са борбом за испуњење својих сопствен 
ла и од пића посрнула, па продужила пут порока као свака пијаница.{S} Тако је пре неку годину и 
 постеље, висио је у природној величини портре Матовићев, рад једног од наших старијих сликара. 
е реши.{S} Није могао више издржати.{S} Поручи једна кола, стрпа у њих један део својих књига,  
лободном времену учио је немачки језик, поручивао мустре, каталоге, књиге са стране, па по њима 
дио га да седне за тезгу, до саме касе, поручио кафе, па онда с њим разговарао на дугачко и на  
оће, са оштрицом од месинга и дршком од порцулана, по којем су се плеле плаветне шаре.</p> <p>О 
што рекох.{S} То је што сам имао да вас посаветујем као млађег колегу... ви разумете?</p> <p>—  
 волим.</p> <p>Она га присили да седне, посади му се у крило, па поче да барата по његовом стол 
вна кола! — кликну гласно, потрча тамо, посади се у његову средину и стаде растресати набрано ц 
 хаљину, подиже један крај од завесе, и посади се крај прозора.{S} Напољу је свитало.{S} Кратка 
о јој је хладно.{S} Пребаци један шал и посади се опет крај прозора.{S} Пријало јој је да тако  
да ти помогнем око венца — рече затим и посади се поред своје комшинке.</p> <p>Девојке се удали 
 у озеленелој трави.{S} Општина је била посадила нешто дрвећа, али као што је то обичај, дечурл 
н! — одговори он, још изненађен.</p> <p>Посадише се обоје на наслоњачу.</p> <p>На пољу је вејао 
ун зелене трске.{S} Неколико јабланова, посађени у ред, стајали су непомични.{S} Сребрну траку  
а мучна мисао није мутила њену душу.{S} Посао јој се милио.{S} И време је проводила лако, радећ 
атима, после се враћао, седао поново за посао.{S} Осећао је инстинктивно да му је тај рад једин 
дићу жена-другарица која диже човека на посао, пружа му подстрека за велика дела; општење са њо 
има на обалама Сене.{S} Затим се дао на посао.</p> <p>Учинило му се да се остварио његов велики 
смотром обе девојчице те да тако олакша посао <hi>јадне мајке</hi> — како је госпођа сама себе  
тре за тренутак.{S} Онда узе неки други посао.{S} Радила је двоструко само да не остане на само 
одкуд њега да употребе на тај простачки посао.{S} Није се разумевао у коњима, али није требало  
ем, од те мајке, коју су изморили кућни посао и честа рађања, од те вароши која дрема на пригре 
 да је дан свануо...{S} Нимфе ће радити посао робова!"</p> <p>— Збиља, како се осећаш у Чачку?  
озбиљних, исправних, који разумеју свој посао, а нашло се и неколико људи, како је то случај у  
 живот.{S} Држава ће вам поверити један посао.{S} Ваша породица, друштво, странка којој припада 
и пак да зева у оближњој механи.</p> <p>Посао пође на боље.{S} Код Радоја су се могли купити ча 
 су били сами, попуштала прва кад би се посвађали, добила је сад у мајци сигурну савезницу, те  
е што више једно другога, они се готово посвађаше, те најзад седоше обоје.</p> <p>Девојци се от 
на већ рањену девојкину душу.{S} Она се посвети бризи око оца.{S} Труђаше се да накнади домаћиц 
 која би вечито била уза ме, која би се посветила моме делу, била мој добри геније, јер је свак 
м индустријским државама, ја бих се сав посветио класној борби.{S} Али овде, Вишњо, ми још нема 
xml:lang="la">in </foreign>, он је себе посветио за философа.{S} Зато је сматран за смешног, и  
ему треба друга жена... жена која ће се посветити цела његовом делу, која ће му омилети кућу, к 
"liminal"> <p> <quote> <hi>Ова књига је посвећена погинулим Србима у ратовима 1912 и 13 године, 
зложена раном утицају природних наука и посвећена Чедомиром Илићем у оно што се у то доба звало 
ропством под Турцима, испуњавала је тај посвећени кут Београда и била његов најбољи украс.{S} Т 
ном <pb n="216" /> крилу мирисало је то посвећено цвеће тако силно, чудно, као да се доиста из  
трошкове пред министром.</p> <p>Бела је посвећивала Илића у те куповине, питала га за савет при 
пут.{S} Реченица о Радоју допала јој се посебице.{S} Осећала је дубоку захвалност према младом  
ве потаман, па је увек први ђак.</p> <p>Посебице је Бела била љубазна.{S} Она је разумела да је 
ржање, набељене образе и офарбану косу; посебно је истицала очувано грло и потиљак ћилибарске б 
ви несигурне светлости.{S} Свет изађе и поседа пред кућом.{S} Млађи шетају.{S} Говори се много. 
Пред кућама, на клупи или по сандуцима, поседало женскиње.{S} Иза једног плота, неке девојке од 
{S} Редовно је ишла по славама, правила посете, ступала у хумана друштва, водила политику.{S} О 
пролазио без догађаја.{S} Избегавала је посете, састанке.{S} Кад би се пак и нашла у друштву, о 
ју, скинули му гвожђе с ногу, допуштали посете пријатеља.{S} Тек под зиму, Јован доби потпуно п 
своју срећу, да види, <pb n="246" /> да посети све те ствари, тако уско везане за њу, да им каж 
е срце здраво — рече лекар на последњој посети. — Ако се тако одржи, госпођа ће живети још толи 
а се чинило као да је примила од својих посетилаца навику да пије, па се пропила и од пића поср 
а без алкохола.{S} Он се језиком својих посетилаца зове звонко: <hi>чокалиница</hi>.{S} Од свиј 
још један албум, повезан у плиш, гомила посетница и карата са сликама.{S} До зида се налазила ј 
 шта би мислио њен отац да је сазнао за посету младићеву!</p> <p>Ни сама мисао да је Чедомир по 
врљали по вароши без циља, избегавајући посећена места.{S} Они су били леп пар.{S} Људи су се з 
 и Абацију, он је заједно с Фламарионом посећивао месец, звезде, целе сунчане системе, где је о 
јаког пића.{S} Стога је Чедомир редовно посећивао њихова тајна удружења, учио на памет поједине 
тало: то је његово.{S} Не може се наука посисати из прстију.</p> <p>И тада би звао младића у ду 
начи да није за њу, па ће гледати друга посла.{S} Шта је мени шкодила слобода, кад сам растао с 
ј.</p> <p>Млади човек није волео да има посла с војском те пређе на другу страну, где се уздиза 
 да покаже свету колико сирота жена има посла око спреме куће и деце.{S} Млађи су дрхтали пред  
/p> <p>Младић се намршти.</p> <p>— Њена посла! — одговори нешто јетко.</p> <p>— Пиши јој, болан 
е блаже : — До пред вече немам никаквог посла.{S} Можемо начинити лепу шетњу.</p> <p>Ударише пр 
каже Зарији:</p> <p>— Пардон...{S} Имам посла.{S} До виђења! — и већ се нађе пред Вишњом, стидљ 
} Он је метао те наочари кадгод је имао посла с писаном ствари, као да је знао читати и писати. 
гу.{S} Ти ћеш тамо у Чачку наћи довољно посла да твој живот не буде излишан.{S} А кад ти једног 
а колача, разног цвећа.</p> <p>— Ово ти послала Мила Цветкова — рече јој мајка, показујући јој  
гледало је као да су сви српски сталежи послали овде по кога свог представника.{S} Поред глумца 
ља.{S} Један професор универзитета, два посланика на страни, неколико министара, један милионар 
емогућава улогу министара, изврће улогу посланика.{S} Министри немају иза себе никаквог солидно 
оје стране — продужи он, упркос свега — посланици не могу да се определе јер се стално налазе у 
 на власти" постаје им једина девиза, а посланици владају, управљају, постављају, мешају се у с 
да продре даље.</p> <p>— Можда је какво посланство! — одговори младић самом себи.</p> <p>Тек на 
 га тако страшно ножем у трбух да га је послао на онај свет, па после умакао и успео да пребегн 
дужи гимназију, свршио два три разреда, после ступио у трговину у Београду, па онда прешао у др 
и.{S} Бацао је перо, полазио к вратима, после се враћао, седао поново за посао.{S} Осећао је ин 
>— Нећу — занећка се она детињасто, па, после нешто оклевања, прошапта поверљиво:</p> <p>— Не с 
та набио на олтар гуњ и опанак.{S} Сад, после двадесет година борбе, он је видео краљевство пре 
нити.{S} Почињали су озбиљне разговоре, после пили чај, скакали с предмета <pb n="143" /> на пр 
ама, одобравају и буне још више, па се, после, годинама прича како су се провели на Ђаковића љу 
 Кажу да је ова варош по свом положају, после Цариграда и Неапоља, најлепша на свету, а ја се к 
 галерију да гледају <hi>Ткаче</hi>.{S} После би у групама пратили једно друго до куће.{S} И, о 
е допирало звецкање тањира и ножева.{S} После се чуше удари метле по поду.</p> <p>Бела се прва  
 је распремала кућу, а Аница кувала.{S} После часова остајале су дуго заједно.{S} Стара девојка 
 — променили, тепајући јој:{S} Бела.{S} После ове девојке, дошао је Младен, бистар дечко, али л 
ло у којем је <pb n="307" /> живела.{S} После се та сцена променила.{S} Настао мрак.{S} Остала  
не боје, с натписом радње њеног оца.{S} После је дошла карта, обична поштанска дописница, испуњ 
 потрошила очевих новаца због школе.{S} После мене долазе моја браћа.</p> <p>— Не, не гледајте  
на, сакривали сунце, па бежали даље.{S} После њих долазили су други, па трећи, брзи, дурновити, 
су.{S} Прођоше тако добар део улице.{S} После се спустише у Палилулу преко гробља Светог Марка, 
 осећао се као на терету, на сметњи.{S} После се навикао.{S} У стану је имао што треба скромном 
ла и упутише се обоје полако друмом.{S} После неколико минута, нађоше се пред Циганлијом, на он 
ко, благо и мирно парче пред лактом.{S} После је узе у обе шаке и миловаше је, и преко лакта, о 
ацији.{S} Људи знају твоју вредност.{S} После ових времена ти ћеш видети друга.</p> <p>— А дотл 
ђе у Београд да присуствује погребу.{S} После се не вратише више.{S} Бела није хтела да чује за 
 требало уложити у борбу за слободу.{S} После ће доћи остало само по себи, ако је ко тада у опш 
Илић удари љутито песницом по столу.{S} После рече брзо, усплахирено:</p> <p>— Ево, на, држи —  
тежину, не схвати сву своју несрећу.{S} После прве забуне, обузе је љутња.{S} Баци новине на по 
така-тик.{S} Хтеде да пробуди Аницу.{S} После се застиде.{S} Како да јој објасни то што је крил 
 у први мах, подајући се своме срцу.{S} После се трже брзо, нагло и одби.</p> <p>— Не, не могу. 
рћу, па се слободно упућује у варош.{S} После се сети његовог дома на Врачару, скромне, готово  
 и једну собу у авлији — додаде госпођа после неколико тренутака. — Празна је, држим само некол 
ен, освестио се у неком потоку два дана после битке, па како су Турци већ чували Саву, он није  
 Вишња и погледа плашљиво у младића, па после спусти главу и доврши као по дужности : — Наша мо 
опли дани, излазили су чешће са њом, па после сваког дана, и најзад без ње.{S} Како се Каја изг 
 трбух да га је послао на онај свет, па после умакао и успео да пребегне у Турску.</p> <p>Илић  
монијално, пружи своју меснату руку, па после првих поздрава осу грдњу на режим:</p> <p>— Парла 
какви богаљи.{S} Ју, господина — додаде после гласно, па збаци љутито шал са себе. — Мустра беч 
вић поста кандидат за министра, седељке после ручка бивале су краће.{S} Стари господин је морао 
оза низ мишице, обеси се о бедра, да се после склиза на под.{S} Девојка подиже руке као да се п 
едакције сваког дана на Теразије, па се после разносиле широм Србије и Српства.</p> <p>Матовић  
лити га чаробно за који тренутак, па се после изгубити, остављајући студента да иде својим путе 
е!...</p> <p>Илић се насмејао, а кад се после растао са њом, помислио је озбиљно:</p> <p>— Увер 
ницу.</p> <p>— Да.</p> <p>— Шта мислите после? — настави он даље, затежући капут рукама у џепу. 
и, ако је ко тада у опште мислио шта ће после доћи!</p> <p>У тим идејама свршио је прве две год 
>— Шта да вам кажем, госпођо!... — рече после неколико тренутака оклевања. — Ја на то питање ни 
{S} Он јој приђе са чежњом и страхом, и после првих поздрава могаде јој рећи тек:</p> <p>— Куда 
, а кад остариш, пензионишу те, па ти и после иде плата, није много али колико да се храниш.{S} 
, уздрхтале.{S} Пољупци су се понављали после сваког дана... пољупци <pb n="138" /> кратки, дуг 
е сећаш... оног дана кад смо се састали после дугог размака... <pb n="289" /> ти си имала велик 
 без разлога.</p> <p>— Лепо! — одговори после малог оклевања. — Лепше него што сам мислила.{S}  
вник, шта ти је боље од тога!{S} Иде ти после плата, а кад остариш, пензионишу те, па ти и посл 
е смем живети обично.{S} Али — прихвати после једне почивке — ако он не дође, Зарија, ако будем 
 који се будио пред вече, као одахнувши после великих врућина.{S} Прозори су гледали у врт, чиј 
сти су пекли као у грозници.</p> <p>Тек после дуге ћутње, уста се отворише да изговоре неколико 
ва као планинска биљка, освести се брзо после првих дана ове муке.</p> <p>— Ја претерујем.{S} Ј 
у неком напредном граду, па се пробудио после једног страшног земљотреса; он види око себе саме 
>Пред сумрак, небо се наоблачи.{S} Мало после, удари плаха киша.{S} Шта то смета?{S} Она је ишл 
у шетњу негде даље него што се то могло после школских часова.{S} Нашли су се у једној побочној 
ре да учиним све што могу други.{S} Оно после... то ће бити плус, Зарија.</p> <p>— Свет је глуп 
на, ћерком једног поштара.{S} Баш одмâх после његове свадбе удари нови државни друм преко његов 
 најдубљом љубавном ватром, да се одмах после замраче другим, леденим погледом, који му је јасн 
 нагласак и говор кроз нос одржавао још после толикогодишњег аклиматисања у Београду.{S} Младен 
C11"> <pb n="125" /> <head>XI</head> <p>После ручка прелазило се у салон, да би служавка очисти 
е... ’Ајде, јевтине и слатке!...</p> <p>После се појави коњски трамвај.{S} Удар копита одјекива 
ижише, њихове се усне саставише.</p> <p>После се поново погледаше.</p> <p>Осмех је још играо ок 
љубавна авантура може имати врло тешких последица.</p> <p>Остави шеталиште, и упути се ка униве 
род и круна.{S} Народ је био под мучним последицама два тешка рата, чији успеси нису одговорили 
Дарвинова борба за опстанак, одабирање, последице наследства?{S} Зар то није другим речима: пра 
..{S} У програму друга Толстоја само је последња тачка добра, јер је дигао руку од свега и поче 
о да је његова философија изгледала као последња реч науке.{S} Дарвин је био Илићев изабрани пи 
во крај школске године и спремала се за последње испите.{S} Али никад не поведе разговора пред  
ука открити велику тајну, одговорити на последње <pb n="266" /><hi>како</hi> и <hi>зашто</hi>.{ 
 <p>— Честитамо младенцима — понови она последње речи гласно.</p> <p>Ударац је дошао тако изнен 
 <p>— Имам да ти кажем мој живот за ове последње године, да ти кажем: шта сам желео, а шта сам  
је јурио, измицао из Београда, остављао последње куће.</p> <p>На оном месту, близу острва Циган 
или толико зла својим милим.{S} Сети се последњег разговора <pb n="304" /> са Вишњом.{S} Она се 
адовољила — објаснио је Илићу. — Крајем последњег столећа научари употребљаваху методе тако поу 
е возу, Чедомира беше нестало.{S} Тек у последњем часу појави се с пуном шаком новина.{S} Минис 
говом.{S} И место што му држава одузима последњи грош ради чегртања скупе и некорисне бирократс 
гледао у врх једног багрена и у његовим последњим гранама, које су се љушкале на вечерњем повет 
итати да не губи време.</p> <p>Међутим, последњих година, јачао је све више протест против науч 
а је на том месту била раскопана.{S} Од последњих киша нахватала се читава бара.{S} Неки добрич 
кварити ово присно весеље дома, који је последњих година знао само за зле стране живота: одрица 
ок је он тако пребројавао своје несреће последњих година, електрични трамвај <pb n="268" /> је  
е да јој је срце здраво — рече лекар на последњој посети. — Ако се тако одржи, госпођа ће живет 
 весела лица, охолог погледа и одела по последњој моди.</p> <p>Илић је поносито сносио своју си 
их и општинских дажбина.{S} Свет даје и последњу цркавицу, а нема ни пута, ни ћуприје, учитеља, 
о у народне снаге, Вук Караџић је казао последњу реч у питању језика, народне песме су једини д 
ила мала, за чудо је лепо радила женске послове.{S} Међутим сад, било да кува ручак, јела су ис 
азда-Митар имао је среће у трговини.{S} Послови су ишли добро.{S} Ипак је нешто пекло овог мало 
бедим људе у потребу да се поново почну послови.{S} Као што видиш, штета је да новац лежи зазид 
љиви.{S} Страх од подвале влада у свима пословима.{S} Изгледа као да у целој земљи постоји као  
 добре воље.{S} Причао је радо о својим пословима.{S} Решавао се с муком да је остави.{S} Један 
ра може десити ; нигде није тачнија она пословица да се не зна шта носи дан, а шта ноћ.{S} Стра 
 Вишње.{S} Оно је било у једном великом пословном завоју зелене боје, с натписом радње њеног оц 
{S} Преко лета се било далеко одмакло с послом.{S} Оба главна зида на брани била су подигнута.{ 
ала наклоности ни према каквом озбиљном послу.{S} Кад јој се није чинило што је хтела, свађала  
што унезверено, као да је душа стално у послу, зенице грозничаве, занесене, нестрпљиве, <pb n=" 
p>Ствари су се мењале у кући полако.{S} Послуга се обазривије понашала према домаћем учитељу.{S 
алдрма, виделе се коњушнице, станови за послугу и једно изврнуто буре.</p> <p>Кад прође поред т 
ила ђаволасто.</p> <p>— Хај’те горе, на послужење — додаде госпођа. — Само, никоме да не причат 
маневре од других.{S} Носила је редовно послужење кад је младић држао лекцију њеном брату, пози 
, а електрично звонце позва собарицу да послужи слатко.</p> <p>— Само још фале прангије! — гово 
 Газда-Митар га је звао често да га што послуша, напише му писмо или признаницу, јер су му сино 
авање — истину не треба крити; треба је послушати, рећи је увек, и увек радити тако да је човек 
з речи, без протеста, предавала се сва, послушна, гипка, нежна, бледа, цвокоћући и згрчена поре 
а из средњег сталежа, бакалинова ћерка, послушно дете патријархалне куће, где је живот сина нал 
арених задовољстава са слегањем рамена, посматра оног првог човека немилосрдно као лекар који и 
зеленила, и да је гледа, <pb n="222" /> посматра њу и њен венац са жаљењем и као хоће да јој ка 
јасмина.{S} Учини му се као да га биста посматра упорно.{S} Не могаде издржати тај бронзани пог 
оз будућност која обећава све, а сад је посматра кроз прошлост која се измиче, отима се нашим п 
у, поред ње, што је она близу њега, што посматра њену уску сукњу, њену плаву косу, просто сплет 
рипа ђерам.{S} Један пас залаја.</p> <p>Посматрајући то буђење свога села, она покуша да хладни 
асположење двоје старих.{S} Аница ју је посматрала испод ока, па јој рече кад остадоше сами:</p 
ама себе називала — али је девојка више посматрала домаћег учитеља него своје брбљиве сестрице. 
Матовић.</p> <p>Она је седела до њега и посматрала га весело, готово безазлено и у исти мах нес 
едела крај прозора што гледа на сокак и посматрала земљу свога детињства смешећи се љубазно њен 
аву и гледао у небо.{S} Девојка је опет посматрала рит, Дунав, светао ваздух, као да је тражила 
274" /> Има се доста времена.{S} Читам, посматрам, размишљам, учим децу, сваки дан испуним кори 
икама.</p> <p>Беше га дарнуо поклон.{S} Посматрао је румени каранфил, његову живу боју, његове  
ористи туђим искуством.{S} Тај човек је посматрао спремање за свадбу у кући Матовићевих мирно,  
е уз један камичак. <pb n="76" /> Стаде посматрати ту бубу и мислити... ко зна на кога!{S} На д 
 хладан као дућан с намештајем.{S} Вешт посматрач би по тој одаји оценио жену која ју је намест 
нинског склопа око Кумодраже.{S} Десно, посматрачево око заустављало се на поцрнелим зидинама с 
 велики хлад.{S} Девојка обори главу, и посматраше дуго своју сенку која је расла поред ње.{S}  
 Затим их поново диже и укочено гледаше посну боју и редове штампаних слова, која су расла, деб 
рочитао, било је једно старинско издање посрбљеног Робинсона који се из неког далматинског прис 
бучени сељаци трапали су у опанцима као посред села.{S} Тек, коњски трамвај замењен је електрич 
 лагано у помрчини.</p> <p>— Ми ступамо посред гомиле безбројних болова, а многи од нас не чује 
кидашњих разговора и стварају романтику посред обичности живота.</p> <p>— Зашто не пишете шта к 
} Тај покрет је био тако снажан, да она посрну својом хромом ногом и једва се заустави на полов 
навику да пије, па се пропила и од пића посрнула, па продужила пут порока као свака пијаница.{S 
пут, па се удаљи, корачајући несигурно, посрћући готово.</p> <p>Идућег дана, Вишња га нађе на В 
но у своју другарицу.</p> <p>— Откад ти поста таква непријатељица књига? — рече јој. — Проповед 
у шали, пола озбиљно:</p> <p>— Откад ти поста тако огорчен непријатељ социјалног напретка?</p>  
г турског суџука.</p> <p>Откако Матовић поста кандидат за министра, седељке после ручка бивале  
ке ормане, споља лак, а унутра сомотска постава.{S} Дућан му пун будилника, зидних и џепних час 
 затим у министарство и затражила да је поставе за учитељицу.</p> <p>Како је у том селу било пр 
овека немилосрдно као лекар који има да постави диагнозу, као философ који се користи туђим иск 
p>Како је у том селу било празно место, поставили су је одмах.</p> <p>Од то доба није се враћал 
девиза, а посланици владају, управљају, постављају, мешају се у све гране државног живота.</p>  
S} Народ бира своје представнике, а ови постављају владу.</p> <p>Били су прешли преко брвна.{S} 
ишљала много.{S} Својим прохтевима није постављала границе. <pb n="139" /> Тражила је навалице  
нала одговорити ништа.{S} Њој се такође постављало исто питање.{S} Њен напор да замени мајку по 
цигару.</p> <p>Ово питање није се дотле постављало девојци, те она одмах не одговори.</p> <p>—  
 служби није нашао места, и ако су тамо постављани људи с мање школе од њега.{S} Дивно је чудо  
ла бело лице с кожом која се чинила као постављена једва приметним руменилом.{S} Очи су јој бил 
 једно и друго — одговарао је старац на постављено питање. — Нико нас не тера, па ћемо да једем 
а је рђаво и опасно. „Остати на власти" постаје им једина девиза, а посланици владају, управљај 
ренције оправдава му свако средство, те постаје једна врста модерног дивљака.{S} То су људи оби 
{S} Подпаднемо под њихов утицај.{S} Она постају наши саветодавци, управљају нама и заповедају н 
анове, потпаднемо под њихов утицај, они постају наши саветодавци, управљају нама и заповедају н 
ити, ћудљиви, ако се не одаду пићу, они постају, на крају, најљући реакционари.</p> <pb n="22"  
Никад!{S} Збогом.</p> <pb n="291" /> <p>Постала је она стара Вишња, којој је морал патријархалн 
им!...{S} Него нека младић сврши школу, постане свој човек, добије парче хлеба, па нек узме Бел 
.</p> <p>Његовој жени је годило јако да постане министерка, т.ј. да јој муж постане министар... 
ћања жене.{S} Све је било ту да та жена постане једног дана срећна мајка, проживи мирно и корис 
 да постане министерка, т.ј. да јој муж постане министар... министар земљорадње кад се већ тим  
 n="59" /> снег пада, тебе ни бриге.{S} Постанеш неки чиновник, шта ти је боље од тога!{S} Иде  
изнад свакидашњости.{S} Ето ти кључа да постанеш велики у очима оних који те окружују...{S} Је  
Кад би она била његова, мислио је даље, постао би бољи човек.{S} Чинило му <pb n="280" /> се да 
а арапа.{S} Средина је чинила своје.{S} Постао је обична таљигашка рага.</p> <p>— Рђо, мрцино!  
и о Чедомиру, о томе шта би било кад би постао њен муж, о њој самој.{S} Она је зрела као зрела  
 тези.{S} Шта би га се тицало што не би постао професор универзитета, славан човек!{S} Он би жи 
а малим, јаких према слабим, он је брзо постао убеђен у теорије материјалистичке философије; ди 
ој је изјавио љубав пре него што си још постао министар... овде, у овом салону... служавка је б 
мучила и патила.</p> <p>Директор је био постарији човек; носио је стално црно одело, био је рез 
ојене лопте.{S} Нашло се места за једну постарију наслоњачу и један сточић, препун четака, четк 
 Кроз неколико месеца свршићете школу и постати јаван радник.{S} Стало вас је скупо док сте дот 
ата — прекиде га Младен — хоћеш ли и ти постати министар?</p> <p>— Зини да ти кажем! — трже се  
/> су задушнице.{S} Оне падају уз часне посте.{S} Већ је пролеће.{S} Сунце обасја.{S} Снегови ш 
с најпотребнијим намештајем и луксузом: постеља застрвена домаћом тканином и опкољена везеним ј 
 је газдарица својој вратарки за њих. — Постеља до постеље, па се не погледају.</p> <p>— <forei 
у.{S} У једном удубљењу крила се велика постеља, заклоњена црвено мрким завесама са жутим пафта 
ине као и сточић, пространа супружанска постеља, претворена у једну врсту дивана, тако распремљ 
била тако мала да ју је испуњавала уска постеља, на чијим се плеханим шиповима сијале златно об 
рже, па се онда свуче и леже.{S} Хладна постеља јој је пријала угодно.{S} У њеној глави, брзо к 
а сликама.{S} До зида се налазила једна постеља, од ораховине као и сточић, пространа супружанс 
 лекције.{S} Она је била испуњена трима постељама, међу којима се свака разликовала: једна је б 
ах.{S} Сад се превртала са једног краја постеље на други.{S} Било јој је тешко и пријатно.{S} Т 
ј је остало од свести, дочепа чаршав са постеље, пребаци га преко своје другарице, клече поред  
м од себе? — освести се она, и скочи са постеље као да се брани од нечијег насртаја.</p> <p>У с 
јапурено лице у хладовите јастуке своје постеље.</p> <p>Младић је дизао главу на овај глас.{S}  
ђу прозора.{S} На зиду према њему, више постеље, висио је у природној величини портре Матовићев 
сне.</p> <p>Сутрадан, Вишња се дигла из постеље нешто доцније него обично.{S} Журно се облачила 
 балет, несносна врућина пекла ју је из постеље, груди дрхтале, тело се знојило и под кожу јој  
је пратила, легала и дизала се с њим из постеље, и са којом је живео као са метресом.</p> <p>Пр 
 кашаљ, да она има нешто више од те три постеље и бакреног посуђа.{S} Стога она позва младића у 
ца својој вратарки за њих. — Постеља до постеље, па се не погледају.</p> <p>— <foreign xml:lang 
амо по државним канцеларијама.{S} Према постељи, у венцу од тепсија и шерпи, висила је јевтина  
ом простирком пиротске израде.{S} Према постељи, опет до зида стајала су два скупоцена ормана,  
патосу се повлачио један шал, на једној постељи познавало се још како је неко спавао, по другој 
ажно? — одговори госпа-Матовићка, већ у постељи.</p> <p>— Похитај... доцкан је.</p> <p>Матовић  
ељица је лежала непомично на поду, пред постељом.{S} Кроз откривен прозор улазио је један ружич 
то што је крила од саме себе?{S} Ипак у постељу није хтела ићи.</p> <p>Погледа на сат.{S} Било  
ленила које су састављали ритови, па се постепено пела уз брдо, прошарана вртовима, попречним у 
бораву.{S} Они су га тешили, превлачећи постепено вео преко младе Чачанке.{S} Да ли се ипак осе 
е умео лепо да говори... полако, дижући постепено глас, према значају предмета, одушевљавајући  
ечи.</p> <p>Срце младићево се стишавало постепено, свест му се враћала у главу, и он се питао:< 
само у браку.{S} Управо, она за њу није постојала, већ брак, муж.{S} Томе је требало очувати, < 
та није остало од свега што је јуче још постојало, а он је још жив.</p> <p>— Ах, тај живот! — п 
р!...{S} Поред свега социјализма, он је постојао, он је био примамљив, велики, са својим златни 
м од тамјана и воштаних свећа.{S} Он је постојао овде, у Београду, као тамо у Чачку... кад је б 
 они се забављали с њом, као да он није постојао, као да га никад нису видели.{S} У њему се пој 
} Та црква је једини сведок да је Чачак постојао пре нас.{S} Чуо се топот опанака, шкрипале ара 
 је што и свака комедија.{S} За њега не постоје науке, него Наука.{S} Он је ватрени присталица  
на без свега мога знања, без појма да и постоје славни психолози?“ Цело његово биће вукло га је 
ије; дивље мржње његових другова на <hi>постојеће стање</hi>, од кога му је пуцало срце и бриде 
јој је отац проглашен као противник <hi>постојећег стања</hi>, антидинастичар, јатак краљоубицâ 
Бар данас је то јасно.{S} Нема неба.{S} Постоји <pb n="219" /> само атмосфера, планете, сунчев  
ане за њу, да им каже да се вратила, да постоји, да живи, живи...</p> <p>Нађе се у Кнез-Михаило 
да долгољетно поживиш на земљи...{S} Да постоји рај сваки би се старао да што пре умре... <hi>К 
кавих, ружних људи.</p> <p>— Поред пука постоји отаџбина — говорило је нешто у њој. — Зашто онд 
тринар.{S} Заборављао је да поред науке постоји оно што се зове примењена наука, <pb n="259" /> 
 /> као о одвојеним типовима; у њима не постоји Јуче, Данас, Сутра, Београд, Савамала, Петко Ст 
 Управо — додаде Илић — за мене брак не постоји као питање.</p> <p>Бела рђаво разумеде младића. 
а.{S} Идеална веза између човека и жене постоји, за мене, једино у слободној љубави.</p> <p>Али 
ловима.{S} Изгледа као да у целој земљи постоји као осећање општег банкроства.</p> <p>— Милисав 
е наћи.{S} Али они ради којих тај дућан постоји познају га на први поглед по његовом прозору, у 
е у њега.</p> <p>Јер какав да је, живот постоји, он се не може мењати у својој суштини, ми смо  
Само је тунел затрпан и збрисана спољна постројења.{S} Оно што је најскупље стало: темељи, оста 
т година.{S} Влада није одобрила краљев поступак, схватила га као скандал и поднела оставку.{S} 
 угледом јамчићете за исправност својих поступака.{S} Живот, смрт, љубав, отаџбина, брак преста 
т на теби и дају своје мишљење о твојим поступцима.{S} С врха до дна друштвених степеница одигр 
нешто више од те три постеље и бакреног посуђа.{S} Стога она позва младића у <hi>салу</hi>.{S}  
тегови до сто кила, каје соли, гвоздено посуђе.{S} Из одшкринуте магазе ударала је кисела воња  
вић наследила од своје мајке.{S} С овим посуђем од бакра мешали се модерни судови од земље или  
и не би право ова рођачка оцена.{S} Она посумња у искреност своје другарице.{S} Упита се да Кај 
анципације?</p> <p>Ишли су сад по стази посутој шљунком.{S} Око њих се мешало засађено цвеће <p 
дин-учитеља.{S} Ето, њему није било све потаман, па је увек први ђак.</p> <p>Посебице је Бела б 
S} Позвао је ову девојку да јој исприча потанко <pb n="281" /> како се оженио, да јој објасни к 
Вишња — рече јој мајка кад је виде како потаркује ватру. — Није то за тебе, не приличи ти. </p> 
у.</p> <p>Па као да хтеде уверити себе, потврди:</p> <p>— Зашто да не будем задовољна!</p> <p>— 
 Е? — зачуди се министар.</p> <p>— Да — потврди његова жена, па настави одлучним гласом: — Изгл 
а да жене задоцне стално.{S} Чедомир је потврдио ово правило, док му је Вишња била изузетак.{S} 
ој околини коју је називао природом.{S} Потврђења својим закључцима тражио је у обичним разгово 
ма, вукао цигљу, па онда баци самарицу, потеже се два пут перорезом у прса и онда оде онде, па  
и са својим несређеним положајем једним потезом, сад, ту, одмах, да оде, да се изгуби, да ишчез 
.{S} Могло се ту склонити од жандармске потере, испред кише или кад човек не зна куда ће.{S} Ув 
то немарно, са краватом која се пела уз потиљак, руку завучених у џепове од панталона, сигуран  
осу; посебно је истицала очувано грло и потиљак ћилибарске боје.{S} Кад би је човек видео први  
борави и преда њеном загрљају меком, по потиљку, само оним што је голо од <pb n="134" /> руке,  
S} И у том слатком расположењу, које не потиче из одређених ствари нити има за циљ нешто опреде 
свиленим испустом.{S} Ципеле су му биле потковане.{S} Носио је сваки дан оковратник, и то оборе 
 два сата.{S} Метални звук је одјекивао потмуло по празној одаји као нешто живо и претеће.</p>  
Киша је пљуштала.{S} Са реке је допирао потмуо хук бујице и тежак мирис на одроњену земљу.{S} Г 
а да тражи своју сопствену срећу, пошто-пото, и с <pb n="165" /> друге стране нужности друштвен 
еба осу плаха киша, да се за час начини поток поред њиних ногу.{S} Они су ишли даље.</p> <p>Там 
готово спокојно и монотоно, као оближњи поток, што је милио поред школске баште.{S} Тек по који 
.{S} Тада зачу познате кораке.{S} Један поток је јурио поред ње.{S} Она загази, и пређе на друг 
да је ту био рањен, освестио се у неком потоку два дана после битке, па како су Турци већ чувал 
ће кад је дошла у то село.{S} Трипут је потом глог обелио.{S} Трипут се лала зажутела у школско 
угледа своју драгану!{S} Све се изгуби, потону у неку сребрну прашину, у маглу дијамантског пра 
околним планинама образовали су се нови потоци и реке.{S} Воде почеше надолазити.{S} Из горњих  
чице, пролетња јагњад блејала, жуборили потоци нови, безимени, брзи.{S} Пролеће освајало, живот 
 На чуђење целог села, начини од једног поточића воденицу са два витла, те га цело село проглас 
 се разлива у многоструки сплет зелених поточића, који би ова полудивља поља претворила у најле 
к.{S} Стреје капљу; по леду се образују поточићи ; вода струји, жубори, као музика.{S} Звона зв 
е, укусе, идеје, <pb n="40" /> планове, потпаднемо под њихов утицај, они постају наши саветодав 
— Имате ли мало хартије?{S} Треба ми за потпалу? — изненади га један глас.</p> <p>То беше његов 
е било у моди.{S} Да је још имао читаве потпетице на ципелама, могао би се мерити са свима шета 
аког јутра, имао спокојне очи и замрљан потпис.{S} Дочекао га је с одмереном љубазношћу и одред 
е једва знао срицати, а теже му је било потписати се него отпешачити до Мрчајеваца.{S} Стога је 
Чедомира, она му је потпуно одобравала, потписивала свако његово мишљење, била присталица његов 
и скакао на први знак <hi>вође</hi>.{S} Потписивао је резолуције, мрзео богаташку класу више не 
рафија црногорског кнеза са својеручним потписом.{S} Једно велико огледало на ногарима попуњава 
 се дизао мрак.{S} Наста један тренутак потпуне тишине.{S} И две се жене загрлише, трудећи се д 
оменом садашњице, нејасну жељу за нечим потпуним, савршеним, која би хладном мислиоцу била одма 
ир Илић је жудио за животом, за животом потпуним.{S} Он је хтео да га види јасно, ту, поред себ 
ало.{S} Вишња се могла радовати дубоко, потпуно, пуним срцем.{S} Сад пак, примала је хладно те  
спитања да млада девојка бира себи мужа потпуно свесно.{S} Она се није правдала пред самом собо 
рализована.{S} Међутим, лева му је била потпуно здрава, и он је њоме махао по ваздуху, као да б 
} Кад је била поред Чедомира, она му је потпуно одобравала, потписивала свако његово мишљење, б 
служби у министровој кући, одавао му је потпуно прописан поздрав, треснувши чизмом и кочећи очи 
ти метафизичке спекулације и ставити се потпуно на гледиште позитивистичке философије.{S} Прона 
p>И сви троје су тако веровали у брзо и потпуно помиловање Јованово да се његово присуство гото 
 пријатеља.{S} Тек под зиму, Јован доби потпуно помиловање.{S} Странка му даде место главног ур 
ући једна другу.</p> <p>Илић се освести потпуно пред том сликом.{S} Цело његово поштење усправи 
знаде:</p> <p>— Ја хоћу да се образујем потпуно, до краја, систематски.{S} Зашто да то право им 
гнуте главе, намрштених обрва, присебан потпуно и спреман да прими што има да дође.{S} На отвор 
од њега, што ствара контрасте и наду на потпуност.{S} Пожеле да раскрсти са својим несређеним п 
ом.</p> <p>— Нигде нисам видела оволику потпуност у огледању на води — продужи девојка. — Погле 
е он дошао на власт, развио се до своје потпуности.{S} Неколико покушаја да се завађена крила о 
другим избором изгубити један део своје потпуности.{S} И тада не би био срећан, јер би се осећа 
у, велику, одраслу, снажну, развијену и потпуну.</p> <p>Илић погну главу и спреми се на пљусак  
{S} Беше набрала пуно наручје цвећа, те потражи какво угодно место да седне и сплете венац.{S}  
а.{S} Њена глава клону.{S} Он се наже и потражи њена уста.{S} Уста и уста <pb n="132" /> се спо 
сам га одбијала...{S} Какво чудо ако је потражио другу жену!</p> <p>Тек је сад видела колико во 
ко не влада Србијом.{S} Круна ће морати потражити наслон на народ... мораће дати нов устав, гра 
ком смислу речи.</p> <p>Ова храброст не потраја дуго.{S} Он виде да би му од рукописа остало вр 
тању, пошто нико не зна да нас ослободи потреба наше природе?</p> <p>Вишња је слушала ове речи, 
са борбом за испуњење својих сопствених потреба.{S} Њено васпитање, које јој је обезбеђивало ср 
илике и неприлике, и сагнути главу пред потребама породице.{S} Стога млада девојка не исмеја пл 
 свима дужностима, води бригу о дневним потребама, расподељује своја средства.{S} И други: неми 
је изгледала њихов спахилук, о народним потребама није се водило рачуна.{S} Демократске теорије 
 вере, навике, установе, начини живота, потребе, снови, амбиције, толико невероватно разних при 
х из куће која је сама попуњавала своје потребе и где је требало новца само нешто за порез или  
е сложености црквене администрације око потребних докумената, осмејкивао се подругљиво на љубаз 
тити том њеном слабом страном и, кад је потребно, уразумити размажено дете.{S} Али, Илић, који  
ши ће те разумети.</p> <p>— Да, мени је потребно да ме неко разуме, да ме охрабри ако сустанем. 
додаде:</p> <p>— Допусти!</p> <p>— Није потребно, Илићу — одби девојка. — Пролетње кише нису оп 
скоши ; све је било потребно, чак преко потребно.{S} Што се тиче реда, он није био за претерану 
ије давало утисак раскоши ; све је било потребно, чак преко потребно.{S} Што се тиче реда, он н 
могућа због њега самог, те му изазивала потребу да промени себе, да кида, да се разведе са сами 
је пристизала на снагу, те је већ имала потребу да се допада људима, и друго, што су је другари 
трогог социјализма.{S} Он је сад осећао потребу вишу од те негације данашњег друштва.{S} Није с 
аде:</p> <p>— Ја радим да убедим људе у потребу да се поново почну послови.{S} Као што видиш, ш 
а грудима — прихвати госпођа, изненадно потресена. — Кад је видим онако хрому, мени се срце цеп 
ст, чиста штета за време које се на њих потроши.</p> <p>— Објасни то мало простије.</p> <p>— Ет 
а је кућа велика.{S} И затим, доста сам потрошила очевих новаца због школе.{S} После мене долаз 
 школе... од новца, напослетку, који су потрошили на мене.</p> <p>Девојка је била и сувише озби 
у једном покрајинском месту, готово све потрошило.</p> <p>Пустише га из затвора.{S} Част му се  
p> <p>— Да дивна кола! — кликну гласно, потрча тамо, посади се у његову средину и стаде растрес 
је зора величанствен ватромет.{S} Аница потрча хитро да поврати своју другарицу.{S} Али, на пол 
и понесе га низа страну.{S} Млади човек потрча за њим и једва га ухвати у једном трњаку.{S} Кад 
ве речи... речи школованог човека, које потсећају на књиге, одвајају од свакидашњих разговора и 
чи крагујевачкој.{S} Ту се пре неки дан потукао <pb n="293" /> са једним варошанином и ударио г 
су је, продавали скупље, крали на мери, потурали што је рђаво.{S} Било да узме што да закрпи, з 
бији, он је прешао овамо да се школује, потуцао се од гимназије до гимназије, стално одушевљен, 
лежавало је као повреду тога закона њен потхват да сама извојује свога мужа.{S} Она се питала ш 
 Затим додаде у шали:</p> <p>— Вишња ће поћи за мене.</p> <p>Девојке примише шалу.{S} Њихов нес 
, ваша схватања плитка.{S} Треба храбро поћи ка идеалу нове жене, јер нама требају жене на виси 
олећа научари употребљаваху методе тако поуздане; чудни проналасци, величанствена открића долаз 
дговори Вишња гласом који је сад звонио поузданије. — Али не мислим да се ту зауставим.</p> <p> 
 новац.{S} Погрешићете — рече Чедомир с поузданошћу која је урођена његовом добу. — Девојачка ш 
ла по типу беспрекорне врлине, испунила поукама и забранама. — Је ли слобода допустити оно што  
е наш свет добра раса.{S} Само му треба поуке.{S} Оставимо модерне жене нека брину своје бриге, 
а.</p> <p>— Да.{S} Нашем женскињу треба поуке.{S} У округу нема више од три четири школе за жен 
а, треба повисити плату том младићу што поучава Младена — рече јој једном муж. — Живот је скуп, 
е! како је смело тврдио — те га је Илић поучавао за скромну награду.{S} Ову платицу надокнађава 
</head> <p>За то време, Вишња је уредно похађала предавања, читала руске књиге и подражавала ид 
ално без марјаша, матуру није положио и похађао је Велику Школу као ванредни слушалац.{S} То је 
<p>— Немам ништа против њих.{S} Врло је похвално кад не губите интерес за науком.{S} Али то је  
 се тиче реда, он није био за претерану похвалу; по патосу се повлачио један шал, на једној пос 
оспа-Матовићка, већ у постељи.</p> <p>— Похитај... доцкан је.</p> <p>Матовић се био упола свука 
 студија, изгледали су му немогућни.{S} Походиле су га честе сумње, малодушности, горка сазнања 
обраћали скоро искључиво мушкарцима.{S} Походили су је тренутци сумње.{S} Нико јој није умео та 
отресе те узбуђености.{S} Њу дотле нису походили ти осећаји прижељкивања; у њеним прсима нису с 
е на личне зађевице и грдње.{S} Клуб се поцепа.{S} Један мањи део остао је у Групи.{S} Остали п 
ајџија из ових сањарија.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију без разлога.</p> <p>— Лепо! — одговор 
та Радоје своју сусетку.</p> <p>Девојка поцрвене сва као да ју је неко ухватио у нечему недопуш 
је к срцу са једном жељом у души да сам поцрвене.{S} Ко зна колико осташе тако загрљени!{S} Дев 
ма, сиротиња није зазор,</p> <p>Чедомир поцрвене и збуњено одобри госпођину изреку.</p> <p>У то 
 је био главни настојник.{S} Сав каљав, поцрнела лица, опрљена чела, а веселих, светлих, занесе 
х сунчевих зракова.{S} А даље, по шору, поцрнелим крововима и раштрканом селу, приређивала је з 
сно, посматрачево око заустављало се на поцрнелим зидинама средњевековне тврђаве, чија се платн 
зео, поново зграби будак, замахну њиме, поче да копа, па се онда заустави, као да виде да је то 
смола.</p> <p>Пошто је распремила собу, поче да помаже око ручка.</p> <p>— Остави то, Вишња — р 
а.</p> <p>— Како је леп тај каранфил! — поче <pb n="152" /> Илић први, тек да би прекратио мучн 
ку.</p> <pb n="234" /> <p>— Али, тата — поче да се брани девојка. — Ко ће кућу водити, ко ће де 
ко и пространо као свет.</p> <p>Девојка поче да размишља хладније.</p> <p>— Ја сам била неправи 
сили да седне, посади му се у крило, па поче да барата по његовом столу.{S} Под руку јој дође с 
арици, у њен заборав.{S} Млади човек не поче свој говор о вољи, али се не предаде ни привиђењу  
рабити.</p> <p>Отвори фијоку од стола и поче бацати што год му дође под руку.</p> <p>— Ево, на, 
ервозно склопи једну књигу, па устаде и поче шетати по соби.</p> <p>— Ти се љутиш?</p> <p>— Ман 
} Али се пролеће не дочека.{S} С јесени поче да пада киша.{S} Падала је из дана у дан.{S} То не 
 право, па му предаде целу радњу, а сам поче да сади лук преко лета, зими пак да зева у оближњо 
е претварала у сузу.{S} И суза за сузом поче да се ниже, као ђердан, низ образе девојкине, лага 
ад, сензационе романе, и јела слаткише, почев од најфинијег швајцарског фондана, па до најпрост 
њег дана шарениле су се разнолике боје, почевши од белих платнених блуза до црне материје мушки 
згубила из њиховог друштва?{S} Откад су почели шетати сами?{S} Нису знали рећи.</p> <p>То је би 
ко име Група Великошколаца Социјалиста, почело је да долази до размимоилажења у питањима тактик 
сти, горка сазнања сопствене немоћи.{S} Почео је долазити у сукоб са колегама.{S} Бунио се прот 
арења.{S} Расцеп у демократији, који је почео још кад је он дошао на власт, развио се до своје  
 да уђе што боље у предмет.{S} Он их је почео у Паризу, пун научног оптимизма, донетог из Србиј 
е.</p> <p>Међутим, једном кад је Радоје почео да говори о лакој дељивости електричне <pb n="177 
чка добра, јер је дигао руку од свега и почео бежати од својих...{S} Најискреније су животиње к 
. далеко негде, у непознати крај где би почео нов живот.{S} И као да хтеде остварити овај сан,  
ни.{S} У буџет се унесе довољна сума за почетак.{S} Али оба закона дадоше врло рђаве резултате. 
 видео у своме ја; то његово ја било је почетак и свршетак свега.</p> <p>Понекад, у његову душу 
 врло мало, готово ништа.{S} Требало је почети све из нова.{S} Али се он осећао неспособан за т 
 се вратила у Чачак.{S} Читала их је од почетка до краја.{S} Оне су је опомињале мутно познатих 
кам и да поновимо целу нашу историју из почетка!</p> <p>— Нема шта да чекамо.{S} Оставићемо Бео 
азио у трагику.{S} Ступио је у политику почетком Осамдесетих година.{S} У то доба, довршавала с 
.{S} Он ју је још једном такву видео: у почетку њиховог познанства, за време једне шетње кад их 
 <p>Тако би и урађено.</p> <p>Илић се у почетку снебивао, осећао се као на терету, на сметњи.{S 
нчеве.{S} Стари кујунџија се противио у почетку новотаријама свога сина.{S} Називао му књиге <h 
јност као све жене.{S} Да јој је Илић у почетку проповедао мржњу против црвене заставе, она би  
 у њеном срцу, обузимала је нека сумња, почетци кајања, нека необјашњива бојазан, хладна као је 
овали су се нови потоци и реке.{S} Воде почеше надолазити.{S} Из горњих места допирали су гласо 
n="176" /> Варош живахну.{S} Хлебарнице почеше пећи хлеб два пут дневно.{S} Печење је мирисало  
 морално пропадање.</p> <p>Са том мисли почеше и друге да се враћају у младићеву главу.{S} Он о 
опаст.{S}Осети да му се гуша стеже, очи почеше да га сврбе, и њега обузе луда, болесна жудња да 
а се.{S} Илић је био полуга на којој је почивала зграда њеног живота.{S} Полуге је нестало.{S}  
аго и покривено платном, као и Вишњино, почивало на мермерном столу у хируршкој дворани београд 
бичне бриге за кујну.{S} На лицу јој је почивао отмен умор, који је требао да покаже свету коли 
и обично.{S} Али — прихвати после једне почивке — ако он не дође, Зарија, ако будем морао живет 
ар као Христос, а мало је људи _ко]и су починили толико зла својим милим.{S} Сети се последњег  
ен у сопствену вредност, у дела која ће починити.{S} Почињали су озбиљне разговоре, после пили  
т се приближавао крају.{S} Велика Школа почињала је поново да оживљава.{S} По њеним просторијам 
а још више.{S} Склони се у крај, где је почињала једна споредна стаза.{S} Начини још неколико к 
а од оца тврдоглав карактер, па ипак је почињала прва.</p> <p>— Чедомире?</p> <p>— Шта је! —- о 
а Београда са дунавске стране: варош је почињала нешто даље од обале, из зеленила које су саста 
днички преживели и проживели.{S} Она су почињала просто, једном речи: „Чедо!“ и, мало ђачки, ма 
 свежањ књига на своје груди које су се почињале поверљиво оцртавати на глаткој материји кецеље 
у вредност, у дела која ће починити.{S} Почињали су озбиљне разговоре, после пили чај, скакали  
Кад се библиотека затварала, он је онда почињао своје шетње, купио је печених марона који су му 
уско за његов сан и мисли.{S} Поново је почињао да живи.</p> <p>— Је ли, зете, ти знаш француск 
 ни исхранили...</p> <p>— Мој живот тек почиње — одговори Чедомир. — Он се тек пење врхунцу.{S} 
е ствари.{S} Дивила се наставницима што почињу предмет из средине... што се позивају на енглеск 
 — приметила би му тада ташта. — Што не почнеш нешто практичније?{S} Преведи какву занимљиву ст 
сја.{S} Снегови што су падали целе зиме почну да се краве.{S} Пред дућанима су воштане свеће, о 
м да убедим људе у потребу да се поново почну послови.{S} Као што видиш, штета је да новац лежи 
је о њиховим <hi>питањима</hi>, правили пошалице.{S} Ту су стизале прве дневне вести преко <hi> 
ја немају никаквог искуства, правиле су пошалице на рачун једна друге, трбушати катихета им се  
а новине, пропраћајући их стално каквом пошалицом.{S} Па и сад, кад их јој предаде, викну :</p> 
ња ускоро завршити.</p> <p>Кад се писмо пошаље из Чачка за Београд, одговор се може добити четв 
у балету и тражила очима Чедомира да му пошаље пољубац.</p> <p>Вишња задрхта поново.{S} Узбаци  
ти у једном трњаку.{S} Кад се окренуо и пошао ка својој другарици, она је стајала сама у зраку  
о не рече ништа.</p> <p>Бела је устала, пошла неколико корака ка углу од собе, и онда застала,  
ећ чекао, наслоњен на стуб једне лампе, пошла је брже и пријатељски му пружила своју руку, пока 
ељи.</p> <p>Бела је била узела судове и пошла вратима да их однесе, па се предомисли, зовну слу 
 И вратила си се несрећнија него кад си пошла.</p> <p>Девојка покуша да не призна истину. </p>  
евојци, нежно као жена:</p> <p>— Куд си пошла?...{S} Хајдемо негде заједно!{S} Имам много ствар 
ту, седела у башти.{S} Ствари су у кући пошле опет својим старим, мирним током.{S} Тако је Вишњ 
ратише у варош још веселији него што су пошли, трчећи, прескачући баре, говорећи задихано, меша 
астали, тера ме нека несрећа, све ми је пошло наопако.</p> <p>Трудио се да не изгледа бедан, ал 
ним грбом над сниским вратима.{S} То је пошта.</p> <p>У том се чу лупа точкова.{S} Иза угла се  
На улици се чу тресак тарница.{S} То је пошта одлазила даље.</p> </div> <div type="chapter" xml 
ог оца.{S} После је дошла карта, обична поштанска дописница, испуњена јевтиним плавим мастилом, 
у лупа точкова.{S} Иза угла се појавише поштанска кола.{S} Арњеви се тресли.{S} Један путник је 
азгледао сваку реч, загледао у марке, у поштанске штамбиље и датуме.{S} У тим сувим и врелим да 
ове, трошио много времена на трговање с поштанским маркама, свађао се с ђацима око панораме кој 
 је било тридесет година, ћерком једног поштара.{S} Баш одмâх после његове свадбе удари нови др 
ћне чиновнике; она од младих, паметних, поштених људи прави бедне, глупаве, непоштене канцелари 
 још млад, у добу кад се пише искрено и поштено.{S} Стога продужи правим путем и покуша да одво 
гове воље, па ипак се осећао кривим.{S} Поштење му је налагало бар да извести своју бившу драга 
потпуно пред том сликом.{S} Цело његово поштење усправи се између њега и девојке.{S} Он се сроз 
 пошто ми стојимо још далеко од истине, пошто васељенска загонетка измиче нашем схватању, пошто 
одласка и да се неће враћати до јесени, пошто ће се предавања ускоро завршити.</p> <p>Кад се пи 
Шта то мари нешто мало грешака у Науци, пошто ми стојимо још далеко од истине, пошто васељенска 
љенска загонетка измиче нашем схватању, пошто нико не зна да нас ослободи потреба наше природе? 
стинкта да тражи своју сопствену срећу, пошто-пото, и с <pb n="165" /> друге стране нужности др 
 друштвеној конституцији — говорио је — пошто никаква комбинација неће уништити закон борбе кој 
ћ лутале по глави.{S} Она заћута, и тек пошто се први час сврши, упита другарицу без неког наро 
 охрабри и рече:</p> <p>— Шта ти мислиш пошто свршиш школу?</p> <p>Каја подиже главу и погледа  
 чамовине на прозору цури смола.</p> <p>Пошто је распремила собу, поче да помаже око ручка.</p> 
ити озбиљније.{S} Ни ђаци га нису много поштовали, јер су га колеге пањкале, а и сам је био кри 
ју је учинила и, најзад, ко саставља то поштовано јавно мњење?{S} Није ли сусетка десно од њих  
ди човек, с прилично вештине, а с много поштовања, скиде свој шешир који је већ губио форму.{S} 
е видело краја.{S} Губила је и оно мало поштовања што је дотле имала према свом мужу, грдила га 
 рукама.{S} Том осећању придруживало се поштовање које су јој уливале његове сјајне, проницаве  
о њој симпатично, то познанство, дубоко поштовање при скидању шешира пред њом, разговор у мирис 
то радостан дан бити за њу!</p> <p>Пред пошту дохрама <hi>новинар</hi>.{S} Тако се у Чачку зове 
ивотињама.{S} О, да знаш колико ми мало поштујемо животињски свет!{S} Теби је, без сумње, позна 
S} С друге стране, обала је била ниска, пошумљена барским дрвећем црног зеленила.{S} По ритовим 
не улице њеног родног града: један дуг, прав сокак, где се куће ћушкају да захвате што више ули 
њи се допадао тај младић, жив, окретан, прав.{S} Ћерка једног трговца, она је несвесно осећала  
да, без пријатељских веза и заштитника, права друштвена нула, некористан никоме и који се никог 
ићу, љубав речи и уздисаја, али даље... права љубав је за њу била забрањена.{S} Као сви људи зд 
а човека, моћног протектора који дарива права и користи.{S} Он га није имао, он му се чинио као 
одоуман, бар у теорији.{S} Он је за сва права, бар док не добије своје право.{S} Невин у ствари 
се у то доба борбе за основна грађанска права нису разликовали један од другог, налазио много о 
ша од гласа!</p> <p>— Тако се грађанска права жртвују... да, за два гроша; виши интереси земље  
оши пут Крагујевац—Ужице.{S} То је била права трговина, с двокрилним вратима, обојеним фирнаезо 
м месту.{S} Родитељи нису водили о њима права рачуна.{S} Отац се био бацио сав на политику, ниј 
е, ружне.{S} Узалуд се трудила.{S} Њена права симпатија била је давно оставила домазлук и више  
.{S} Нико јој није умео тачно рећи њена права кад сврши школу.{S} Будућност јој је изгледала не 
живот са свима дужностима а без иједног права, интелектуални подрум, душевна касапница!{S} Како 
сно, непотпуно, само главом.{S} Била је права противност Бели.{S} Чедомир натуче шешир на очи,  
порекло, фине манире, да покаже како је права срећа за земљу и Матовића што је она његова сапут 
и договора — трудио се младић да скрене правац својих мисли на конкретне ствари, али слике оне  
ћем у оно што се у то доба звало реални правац у животу.{S} Па опет, чим је устала, погледала ј 
еби мужа потпуно свесно.{S} Она се није правдала пред самом собом, она је губила присуство <pb  
b n="47" /> <p>— Шта то мари нешто мало правде у друштвеној конституцији — говорио је — пошто н 
тно, устојало.{S} Пун рђавог искуства о правди великих према малим, јаких према слабим, он је б 
стање, своју сопствену срећу, социјалну правду и уједињење Српства.{S} Тражио је слободу у вери 
зетку се представљају као великошколци, праве слатко лице познатијим госпођама на шеталишту, зн 
<p>У тој средини која је била далеко од праве раскоши, али за Илића представљала готово свет бл 
едско друштво, утицао код општине да се праве вештачки бунари, поправљао женама машине, декорис 
pb n="127" /> имао времена, па можда ни праве воље да мисли на своју породицу.{S} Кад би му ко  
рено. — Утицај старијих може да изопачи праве дечје наклоности.{S} Ако хоће да учи школу, нека  
д и остале студенте, те младе људе, што праве манифестације, демонстрације, резолуције на туђ р 
 до тог села, које је он називао њеним, правећи илузију на сличност њихових имена!{S} Једанпут  
о, презао, одмарао се од својих лектира правећи разнолика опажања, и уживао страсно у филозофск 
у планини.{S} Њена глава је била плава, прави словенски тип, који се у Србији још може наћи сам 
 стању пијана човека који добро види да прави глупости, а продужава и прави их нове, све му изг 
е да им често говорник готово не схваћа прави смисао.{S} Још се није знало о скандалу у Двору.{ 
 двориште и стаде преклињати мужа да не прави скандала.</p> <p>— Остани, Чедомире — говорила му 
о види да прави глупости, а продужава и прави их нове, све му изгледа лако.{S} Уз њега се припи 
жност, за пожртвовање, за праву срећу и прави бол.</p> <p>— Што не бријеш бркове ? — рекла му ј 
 она од младих, паметних, поштених људи прави бедне, глупаве, непоштене канцеларијске слуге, чи 
шити.{S} Дотле је онај други Илић, онај прави, онај који се видео, коме су припадале крштеница, 
је... колико је могуће простије.</p> <p>Прави разлог тој одлуци била је Бела.{S} Она није могла 
рила без раззлога, очито га избегавала, правила двосмислене фразе, стављајући му до знања да ће 
нашањем.{S} Редовно је ишла по славама, правила посете, ступала у хумана друштва, водила полити 
 Њена плава коса, очешљана на раздељак, правила је врло згодан оквир њеном лепом лицу.{S} Њене  
ју Моравине снаге.{S} Влада је одобрила правила.{S} Акције су се добро уписивале.{S} Држава је  
 отменије породице.{S} На углу, који је правила Крунска улица са другом попречном улицом, једно 
рачунатости, по сигурном кораку који је правила, по очима што се нису дали <pb n="275" /> збуни 
зговори о паметним стварима.{S} Није се правила разлика по старешинству, годинама ни по породиц 
ка између робијаша и робијаша, да су се правила готово два засебна сталежа, где је осуђеник с н 
што што дотле није видела: један готово правилан круг од свежег, росног зеленила по сред суве,  
ке, деца која немају никаквог искуства, правиле су пошалице на рачун једна друге, трбушати кати 
 дискусије о њиховим <hi>питањима</hi>, правили пошалице.{S} Ту су стизале прве дневне вести пр 
а подеси своје понашање према утврђеним правилима, кажњавао га опоменом, претио му да ће га каз 
било све мирно.{S} Часовник је понављао правилно своје метално тика-так, така-тик.{S} Хтеде да  
гнуто <pb n="298" /> ужетима за таљиге, правило је гимнастички корак или каскало господски, као 
ечених дрва рогушила се у сенци коју је правило крило универзитетске зграде.{S} Иначе, зидови с 
га слушала како објашњава Младену какво правило из математике?{S} И нашто оно њено подигравање  
оцне стално.{S} Чедомир је потврдио ово правило, док му је Вишња била изузетак.{S} Она је одржа 
г господара.{S} Она је заборављала прво правило свога новог васпитања да млада девојка бира себ 
ајпријатније о разним ситницама, као са правим пријатељем, као да се ништа није <pb n="136" />  
b n="146" /> поклон.{S} И кола одмакоше правим булеваром Краља Александра.</p> <p>Вишња оста та 
ише искрено и поштено.{S} Стога продужи правим путем и покуша да одвоји стране што су се оснива 
је ожењени колега, иза леђа своје жене, правио слатко лице.{S} Узалуд је општински ћата избрија 
м.</p> <p>Чедомир је одржавао разговор, правио опаске, млатарао рукама.</p> <p>— Овај наш Беогр 
свађао се с ђацима око панораме коју је правио у кутији за фул, био непажљив кад професор преда 
предаде ни привиђењу који је кишни зрак правио од његове пријатељице.{S} Он јој предаде шешир в 
мастилом, које је можда сам газда-Митар правио.{S} Затим је дошла опет једна карта, са сликом н 
ку, Русију.{S} Наш ће бити цео свет.{S} Правићу шећерлему, продавати переце; шта то мари ако ти 
ијатних мисли опколило би га као гомила правих пријатеља!{S} Љубазна познанства, ласкаве речи,  
и.</p> <p>— То је сувише горко.{S} Буди правичнија.{S} Ми смо провели целу младост заједно.{S}  
Новац је за њу био као неко средство за прављење поклона, излишних ствари, за шарање живота као 
а од ове оријенталне сатрапије начинити правну државу.{S} Ја се чудим како на то нисмо раније м 
а се мангупираш.{S} Него учи.{S} Иначе, право ћемо те на занат...{S} Угледај се на господин - Ч 
итеља и ђака?{S} Ја чујем само право... право, а где је реч дужност?{S} Говори се само о сељаку 
следства?{S} Зар то није другим речима: право јачега и вештијега, влада аристократије, ропство  
Митре, треба помислити на све.</p> <p>— Право велиш — одговори бакалин замишљено. — Де, да ми с 
ори ништа.{S} Чедомир продужи:</p> <p>— Право претпоставља борбу.{S} А ти си жена... наша жена  
јајна сунчева кугла.{S} Илић је погледа право.{S} Он је тражио мало светлости на свом путу, као 
удо, смртно.{S} У том тренутку је имала право.{S} Њено одбијање падало је врло тешко младом сту 
жу:</p> <p>— Јеси ли видео да сам имала право!{S} Не треба гојити прасе у очи божића...{S} Све  
ама</hi>.{S} Најзад, виде да Радоје има право, па му предаде целу радњу, а сам поче да сади лук 
зи.</p> <p>— У осталом, мени није ништа право.{S} Све ме буни.{S} Нико ме не воли.{S} Са̑м сам. 
године.{S} Мој колега беше дошао такође право из школе.{S} Здрав, млад, ни ружан ни глуп, тамо  
риону око свога кофера.</p> <p>Имала је право што се журила.{S} Мајка је била опасније болесна  
за леђа Двора, водио поред Батал-џамије право на варошку <pb n="273" /> периферију.{S} Вишњине  
е за сва права, бар док не добије своје право.{S} Невин у ствари, он је дрзак у речима.{S} Он ј 
еш бити довољно јака да извојујеш своје право.</p> <p>Лазаревићева не одговори ништа.{S} Чедоми 
и.{S} И као код свих природа које мисле право, које не рачунају са ситницама, она их већ виде з 
сена, па ударила преко поља и бацала се право на град.{S} Срећом за Чачак, са те стране налазио 
 скупо би га платио!</p> <p>Вишњи не би право ова рођачка оцена.{S} Она посумња у искреност сво 
 придобије њену стару наклоност.{S} Али право средство, понуду за брак, није употребљавао.{S} М 
рлеме преко дана?</p> <p>Обоје су имали право: ни брат ни сестра нису били на свом месту.{S} Ро 
ко?</p> <p>И на ово питање она одговори право, не заобилазећи, не тражећи помоћна средства:</p> 
ет?</p> <p>— Коначно.</p> <p>— Имала си право.{S} Није то за наше жене!{S} У земљи где три четв 
опци и скакавци зрикали.{S} Он се упути право преко њива.</p> <p>Ишао је, као мртвац, не знајућ 
} А ви, млади човече, из школе ћете ући право у живот.{S} Држава ће вам поверити један посао.{S 
одређеног.{S} Корачао је улицом, гледао право све што је сретао и није видео ништа.{S} Тога дан 
м у травуљину.</p> <p>Чедомир је гледао право пред собом.{S} Позвао је ову девојку да јој испри 
 жив, промангупирао се са свим, изгубио право на даље школовање, побегао са два заната.{S} Најз 
ене мирне, невине очи и који је долазио право из срца.{S} Тај пламен и срдачност, која је звони 
јем је говорио.{S} Многима то није било право, па ипак чуле су се ретке замерке, јер је Радоје  
кћери, учитеља и ђака?{S} Ја чујем само право... право, а где је реч дужност?{S} Говори се само 
, до краја, систематски.{S} Зашто да то право имају само мушкарци?</p> <pb n="66" /> <p>— Јадно 
рци?</p> <pb n="66" /> <p>— Јадно је то право, Вишња — осмехну се Радоје сажаљиво. — Наша Велик 
 она од оних простодушних бића која иду право и чија судбина не зависи од њих самих, већ од они 
 до истине.{S} Можда метафизичари имају право.{S} Можда је узалуд тражити да се животу да̑ вред 
 <p>Млади човек погледа своју другарицу право у лице; она не спусти очи.{S} Она је била обучена 
алне куће забрањивао свако попуштање од правог пута.{S} Корачала је брзо, али сигурно, и изгуби 
а свету није било кадро да је скрене са правога пута : мушки поглед ни рђав пример, сеоска чама 
а језиком и тражила још, још, још.{S} О правом животу са стотинама озбиљних питања, укрштених и 
 испуњавале неколике столице, с високим правоугаоним наслоном, превучене кожом.{S} Бела приђе п 
 је анормално, болесно, мистериозно.{S} Праву љубав је видела само у браку.{S} Управо, она за њ 
на за праву нежност, за пожртвовање, за праву срећу и прави бол.</p> <p>— Што не бријеш бркове  
више, она му је изгледала неспособна за праву нежност, за пожртвовање, за праву срећу и прави б 
> <p>Вишња се промисли да ли да му каже праву истину.{S} Најзад рече:</p> <p>— То није довољно. 
 тајне.{S} Вишња се опет није осећала у праву да затражи та објашњења.{S} Шта је она била сад њ 
ило му је да спречи мисао да не иде тим правцем, те је ударао крст на страни на којој се зауста 
е преко пруге и упутише се у обележеном правцу стазом обраслом у травуљину.</p> <p>Чедомир је г 
ост; па кад то и чини, ради у супротном правцу: пушта браду, чупав је, аљкав, носи умашћен шеши 
е носио другарицу његових младих дана у правцу Врачара.</p> <p>Аница ју је чекала на капији.</p 
/p> <p>У том тренутку, девојка полете у правцу њега, пребаци му руке преко рамена и обеси се св 
о да пожуре.{S} Једни су већ одмицали у правцу вароши.{S} Радоје уста.{S} Пред њим блесну опет  
омир оста за један тренутак гледајући у правцу где се она изгубила.{S} Затим се окрену око себе 
о, с лулом у левој руци и гледао тамо у правцу планина на западу.{S} Он је био миран.{S} Ништа  
p>Радник отвори очи, погледа зловољно у правцу онога који је питао, па рече:</p> <pb n="203" /> 
па пуши — продужи она, помакнувши сто у правцу Илића. — Ко ме не познаје помислио би да и ја пу 
се саже да узме кључ испод простирке од прага.</p> <p>При том цела њена млада снага отисну се н 
 <p>— Мани се, Бела — викну јој мајка с прага велике куће. — Он није био прилика за тебе, геачи 
 да претрчи преко дворишта, предахне на прагу Мале куће — како су звали то одељење — скупи сву  
о рекну, али немадоше времена јер се на прагу указа госпа-Клеопатра.</p> <p>Прође један тренута 
ештен човек помислио би да се налази на прагу револуције, али се сви ти говори свршавају кад ку 
 био тако исто од доброг соја?{S} Његов прадед борио се јуначки за слободу своје земље, његов д 
планине Повлена.{S} Ту се населио његов прадеда Илија, по коме су и име добили.{S} Све што је Ч 
стим спонама, наслеђеним још од његовог прадеде голаћа, а можда још и даље, од предака којима и 
убоко уверена да је њен живот био дотле празан, недостојан ње као човека.</p> <p>Код куће ју је 
тал-џамије.</p> <p>То беше један велики празан простор, зарастао у траву.{S} Неколико стаза, ко 
та да ради од себе.{S} Свет му се чинио празан, шупаљ, бесмислен без Вишње, без њеног милог при 
тене канцеларијске слуге, чији је живот празан и пуст колико и она архива коју из дана у дан ис 
аде госпођа после неколико тренутака. — Празна је, држим само неколико венаца лука.</p> <p>— А  
ци затандрка нешто.{S} То су се враћала празна кола за свој нови терет.{S} Међу њима је био и а 
вата материјалистички.{S} Поезија му је празна сентименталност шипарица из пансионата.{S} Идеал 
ређе Бела изненадно на њега, скупљајући празне шоље.</p> <p>При тим покретима показивала се кро 
тском сјају, те давали улицама, које су празне ћутале, празнички изглед.{S} Изнад вароши, дизал 
а да им се уважи; њихови кабинети зврје празни; краљ није успео да састави владу, вечерас нико  
уће; он се опоменуо да је сутрадан неки празник, кад се нема школе, те предложио својој пријате 
о романтичније... пролеће, небо, велики празник, долазак Чедомиров у црном оделу к мени... очев 
ве је спремно.{S} Могу се венчати првог празника.</p> <p>Споразумели су се да венчање буде на ј 
тима и у киселој штрудли с маком сваког празника.{S} Ту повучену опозиционарску породицу допуња 
ег народног живота.</p> <p>Једног малог празника кад жене не раде, Вишња је седела код Остојиће 
еном радошћу као што деца чекају велике празнике.{S} Он их је волео готово исто толико колико и 
ледала у њега, као у чудо.{S} Недељом и празником свет <pb n="174" /> је ишао, место у цркву, г 
е било доста света, оно лепог света што празником пре подне излази у варошки парк.{S} Весела же 
мукама.{S} У њеној души дубила се болна празнина.{S} Губећи њега, чинило јој се да се губи све  
а.{S} У исти мах, супротно томе осећању празнине, обузе је страх да не сретне једног човека ког 
лико огледало на ногарима попуњавало је празнину између прозора.{S} На зиду према њему, више по 
о.{S} Раскид са породицом му је оставио празнину коју је Вишња неосетно попуњавала.{S} Његово с 
у пушке о рамену и бленули неодређено у празнину улице.{S} Кроз широм отворена главна врата, на 
трога обичних дана и врло гостопримна о празницима.{S} Вишњин долазак био је наравно читав свеч 
 давали улицама, које су празне ћутале, празнички изглед.{S} Изнад вароши, дизало се безизразно 
сти мах, око срца јој било топло, меко, празно.</p> <p>— Тако је мирна, пријатна, љупка — проду 
асним биљкама.{S} Међутим, онда то беше празно жалосно поље, покривено спрженом, смрдљивом трав 
у земље и дасака.{S} Сад то место стоји празно.{S} Ништа више није остало од <hi>Еснафлије</hi> 
 опружених руку.{S} У глави јој је било празно.{S} На очи јој се хватала магла.{S} Виде како се 
итељицу.</p> <p>Како је у том селу било празно место, поставили су је одмах.</p> <p>Од то доба  
м од дувана и испарења, Илић виде једно празно место, па се упути к њему, кад спази поред себе  
ао мртвац, не знајући камо.{S} У једној празној улици спази своју жену.{S} Она га није видела,  
S} Метални звук је одјекивао потмуло по празној одаји као нешто живо и претеће.</p> <p>Он побеж 
и спусти се на једну клупу, коју угледа празну и усамљену.{S} По стази је било мирно и топло.{S 
д, госпа-Клеопатра израдила му је место практиканта у Рачи крагујевачкој.{S} Ту се пре неки дан 
ући у књиге, ти живиш затворених очију, практичан живот изгледа ти ситничарење, не видиш шта се 
би му тада ташта. — Што не почнеш нешто практичније?{S} Преведи какву занимљиву ствар.{S} То се 
ог земљака био јој је ближи, јер је био практичнији, опипљивији, земаљскији.</p> <p>— То је мој 
ом, <pb n="60" /> да би радо учио нешто практично... за машинисту на пример, али вели, мора да  
е.{S} Интелектуални живот је одвојен од практичног.{S} Илић није имао никаквог искуства о свету 
ео свет само кроз књиге, није имао мрве практичног смисла.{S} Читао је да жена треба да слуша м 
равци у Топчидеру.</p> <p>— Откуд ти та практичност?{S} Повијаш се дакле према ветру?{S} Изгуби 
 мршава, жива девојка која је обећавала практичну жену и срећну мајку.</p> <p>Њена другарица, н 
 сад за то.{S} Жена ми се разболела.{S} Прала јуче кућу, па је ваљада промаја ударила.{S} И гов 
као дете, изваљена на његову мишицу.{S} Прамен плаве косе падао јој је преко лица.{S} Њене бист 
а девојка у коректној мушкој јаки; плав прамен косе сакривао је њене уши до половине.</p> <pb n 
а задрхта поново.{S} Узбаци руком један прамен косе што јој је падао на чело, и јекну болно:</p 
ковао лепо њеном одмереном ходу.{S} Два прамена златне косе вирила су испод простог сламног шеш 
од њеним округлим образима чак до првих праменова косе, те је изгледало да се девојка стиди без 
лаветнилу пловило неколико облачића као прамење од памука.</p> <p>Илићу залупа срце кад виде де 
 послужи слатко.</p> <p>— Само још фале прангије! — говорила је нова баба и певуцкала неку попу 
Белину жељу: купе јој пајаца са звонким прапорцима, скупоцен шешир или хаљину у моди.{S} Бела н 
.{S} Свега имамо што нам треба: пилића, прасади, вина, књига.{S} Дан нам прође као сат, а сат к 
у црном оделу к мени... очев благослов, прасе на ражњу...</p> <p>Она устрча као девојчица уз дв 
 да сам имала право!{S} Не треба гојити прасе у очи божића...{S} Све је спремно.{S} Могу се вен 
, против све зловоље коју је осећао, да прати нови покрет да би га могао сузбијати.{S} Филозофи 
 — рече, устајући. — Ја те молим.{S} Не прати ме.{S} Ја ћу се сама вратити...{S} Ми се нећемо в 
Куд се окрене чинило јој се да је нешто прати у стопу, нешто хладно дува за њен врат и један та 
 па до заласка за зелени зид Јелице.{S} Пратила га чамотна тишина као сенка.{S} По дијамантском 
 стварна, жива <pb n="23" /> која га је пратила, легала и дизала се с њим из постеље, и са којо 
 У тишини сеоске самоће, по којој ју је пратила туга од промашене удаје, она је, против свега,  
осталом, већ их пристигоше Милева и њен пратилац.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сунце је било н 
у <hi>Ткаче</hi>.{S} После би у групама пратили једно друго до куће.{S} И, она је легала сва ср 
а свога органа.{S} Знаци народне љубави пратили су га улицом.{S} Влада није могла другојачије н 
ажио <pb n="110" /></p> <p>у њој звезду пратилицу, он је хтео да она буде једино метеор, који ћ 
ћутали су, тако седећи.{S} Свако од њих пратило је своје мисли кроз самоћу предела.{S} Они су о 
тојић је био нека врста старијег брата, пратио их у варош, окопавао им баштице за цвеће, позива 
ило свакако једног дана, кад је Чедомир пратио, као увек, Вишњу од Кајиног стана до њене куће;  
 је становала у близини, те позва свога пратиоца кући да се одморе.</p> <p>Они пређоше пољану у 
њега лаганим кораком и строга.{S} Њеном пратиоцу чинило се као да ти кораци не додирују земљу;  
, нешто што се не да избећи и што ће га пратити вечито.</p> <p>— Не покушавајте да се браните.{ 
} У варош, и кад би излазила, ишла је у пратњи госпа-Клеопатре.{S} Иначе је Бела крила вешто св 
 изгледа вечито нешто севдалијски... уз пратњу Цигана и чауша.</p> <p>— То су стара, добра врем 
pb n="249" /> на руке, па поново паде и праћакаше се по блату.{S} Један шегрт наиђе звиждућући, 
у сребрну прашину, у маглу дијамантског праха, пред сликом девојке скромне, лепе, стидљиве и пр 
гој је било просуто једно пакло карата; прашина се видела по раму од огледала.{S} У трећој одај 
вац ушећереног воћа, по којем је падала прашина.{S} Он је ишао полако, крајем пута, оборене гла 
је пријатан залазак сунца.{S} Ружичаста прашина обујми предео.{S} Сунце се изгуби тако рећи пре 
етос је била зелена, а сад се белела од прашине, као да никад није била бојена.{S} Студент обри 
пуштао као плаветна платна, изаткана од прашине и паучине.</p> <p>Чедомир погледа поново своју  
 сваки летњи дан.{S} Улице се сивиле од прашине.{S} Из њих је била још топлина јаке дневне прип 
ветар духне из клисуре, облак од цветне прашине дигне се изнад ливаде.{S} Траве полегну.{S} Тад 
, чије се заокругљене линије назирале у прашини сунца на заласку.{S} Долина је била пуна примит 
агано, па изврну, као да просу остатке, прашину, пепео.</p> <p>— Не говори ми више ништа — рече 
 Београђани су се жалили на врућину, на прашину, на велике цене.{S} Овог пута њен се поглед сле 
S} Све се изгуби, потону у неку сребрну прашину, у маглу дијамантског праха, пред сликом девојк 
еће, које је звао биље, њихове крунице, прашнике, тучкове; на обали каквог друма показивао му с 
{S} Њене смешне грешке о основне ствари праштао је великодушно.</p> <p>— Па што ме је оставио?  
еном нереду.</p> <p>Ипак се она савлада прва, затвори врата за собом, ступи дубље у собу, стави 
тврдоглав карактер, па ипак је почињала прва.</p> <p>— Чедомире?</p> <p>— Шта је! —- одговорио  
 је раније, док су били сами, попуштала прва кад би се посвађали, добила је сад у мајци сигурну 
уше удари метле по поду.</p> <p>Бела се прва одвоји и, једним покретом, диже се са канабета.{S} 
} Ипак је нешто пекло овог маловарошког првака.{S} Он је једва знао срицати, а теже му је било  
овима, добио би страшно уверење о њеним првацима.{S} Реч лажов није била довољна, већ се писало 
 један дивит, који је био изгубио своју првашњу боју под многогодишњим <pb n="179" /> крмачама, 
аст студентског живота, коју је осећала прве године.{S} Чинило јој се да је не предусрећу са зб 
ле доћи!</p> <p>У тим идејама свршио је прве две године.{S} О распусту га је чекало једно изнен 
hi>, правили пошалице.{S} Ту су стизале прве дневне вести преко <hi>штампараца</hi>, како су се 
, не схвати сву своју несрећу.{S} После прве забуне, обузе је љутња.{S} Баци новине на под.{S}  
 амбициозну младост, срца врела, слутње прве узнемирености, девичанске наде и бескрајне снове.{ 
м очима.{S} Његово лице није имало сјај прве младости.{S} Био је измршавео.{S} По убледелом чел 
авала идејним друговима.{S} Седала је у прве клупе да би професора чула што боље.{S} Уписала је 
е имале недокучивих тајна.{S} Ушло се у прве векове земље.{S} Сазнало се како су планине рођене 
жење.</p> <p>— Да си жива и здрава, још прве године.{S} Мој колега беше дошао такође право из ш 
предмет.</p> <p>— Видиш, ти си петичар, први ђак, сталан гост на министарској трпези, па која в 
ролеће, на Вишњу, на њен <pb n="190" /> први пољубац.{S} Сласт те успомене би још јача што су ј 
 да не доби оно писмо од оца.{S} Кад га први пут прочита не учини јој се мајчина болест много о 
 знате ви те ствари — осече се Вишња за први пут. — Ја сам еманципована девојка.</p> <p>Газдари 
и којих тај дућан постоји познају га на први поглед по његовом прозору, упрљаном мувама и масни 
чким зборовима, где се драо и скакао на први знак <hi>вође</hi>.{S} Потписивао је резолуције, м 
 добар ручак, са уживањем би рачунао на први од месеца кад се прима плата.{S} Кад би она била њ 
еру у државној служби.{S} Он пак био је први ђак у сваком разреду, четворка је за њега била увр 
родне песме.{S} У сваком разреду био је први ђак, имао је саме петице.{S} У расправи појединих  
по глави.{S} Она заћута, и тек пошто се први час сврши, упита другарицу без неког нарочитог пов 
е, с нешто бела лука.{S} Због њих су се први пут завадили.</p> <p>— Доста с тим паприкама! — ви 
јем.{S} Да ли се сети да је у тој улици први пут видела свога драгана са његовом доцнијом женом 
 њему није било све потаман, па је увек први ђак.</p> <p>Посебице је Бела била љубазна.{S} Она  
шати у његове личне ствари којима је он први и једини господар!</p> <p>Обоје су били оборили оч 
д њега, сласт што је заљубљен више него први пут кад су прошетали сами.</p> <p>— Шта рекох? — с 
либарске боје.{S} Кад би је човек видео први пут, помислио би да је горда и надута, али, у иоле 
ај исти који је осетила кад јој је узео први пољубац.{S} Она га одгурну инстинктивно.</p> <p>—  
сило се камење, грање.{S} Радоје је био први и овде.{S} Али га сад нико није слушао.{S} Они кој 
ом истом месту на којем је Илић пољубио први пут своју драгану.{S} У врх пута стајала је још он 
ај каранфил! — поче <pb n="152" /> Илић први, тек да би прекратио мучну тишину.</p> <p>— Је л’? 
м што сам наумио.</p> <p>Вишња приста у први мах, подајући се своме срцу.{S} После се трже брзо 
 па нек узме Белу, ако хоће... ја ћу му први честитати.</p> <p>— А дотле?</p> <p>-— Дотле се мо 
ала добра нада и што се чудно мешало са првим цртама зрелих година.{S} Девојка га никад лепшег  
ање новина, у пушење, у играње домина с првим кога сретне.{S} Али и ту, у тамним кафанским <pb  
 приђе првој струји.{S} Брзо се нашао у првим редовима; он је био сјајан полемичар, писао је вр 
може да прође.{S} Вишњи је доносио међу првима новине, пропраћајући их стално каквом пошалицом. 
еплетале оне плаве и модре траке.{S} За првипут, девојка се подаде томе осећају, голицавом, узб 
еном.{S} Ћерка једног бирократе из доба првих <pb n="17" /> чиновничких влада у Србији, она је  
{S} Био је врло мали; то му је једна од првих успомена.{S} Отац га је узео за руку; у пекарници 
лно, пружи своју меснату руку, па после првих поздрава осу грдњу на режим:</p> <p>— Парламентар 
 јој приђе са чежњом и страхом, и после првих поздрава могаде јој рећи тек:</p> <p>— Куда ћемо? 
 планинска биљка, освести се брзо после првих дана ове муке.</p> <p>— Ја претерујем.{S} Ја још  
места обасјана руменилом зоре и сребром првих сунчевих зрака.{S} То су пријатна заклоништа, зас 
а је под њеним округлим образима чак до првих праменова косе, те је изгледало да се девојка сти 
а.{S} Парчад од камења дотеривала су до првих кућа.{S} У клисури, где је дотле расло дивље трње 
ен прозор улазио је један ружичаст сноп првих сунчевих зракова.{S} А даље, по шору, поцрнелим к 
где је оморина, тежак, загушљив ваздух, прво, као најнежнији, умиру владари и чланови династије 
/p> <p>Вишња га погледа неповерљиво.{S} Прво што помисли било је да му златарски занат није зан 
 овде, Вишњо, ми још немамо базе; треба прво створити политичке слободе, без којих се не могу з 
а свог господара.{S} Она је заборављала прво правило свога новог васпитања да млада девојка бир 
же да тиче.{S} Државна служба долази на прво место...{S} Прописан програм, као што рекох.{S} То 
крено.</p> <p>У том разговору појави се прво једно кубе сумњиве лепоте, па онда друго, треће... 
 дочекала га је Бела у кујни, у коју се прво ступало при улазу у велеиздајников стан.</p> <p>И  
оглавника који су га изневерили.{S} Као прво што се очекивало, била је амнестија политичких кри 
жене да седне за кујнски сто и једе што прво дохвати.{S} Али му је то задовољство ретко допушта 
.</p> <p>У тим приликама дошло је Илићу прво писмо од Вишње.{S} Оно је било у једном великом по 
ром прокритиковати његове идеје.</p> <p>Прво је одржала.{S} Нико у школи није могао опазити код 
ченице, погрешио у години смрти Стевана Првовенчаног.</p> <p>— Ја се озбиљно бринем за ваш опст 
о задржан нечијом снажном руком.{S} Иза првог угла појављивала се једна млада девојка у коректн 
уштва, и она је већ заборављала на свог првог учитеља.</p> <p>То је тако трајало до једног прол 
става са слегањем рамена, посматра оног првог човека немилосрдно као лекар који има да постави  
жена девојка, која се била повратила из првог изненађења, па устурајући дланом своју косу, дода 
е, било да поразговара, очекивала је из првог погледа подсмех, подозрење, осуду.{S} Њој није па 
раљици, изговарајући полако њено име из првог брака, давала детаље о њеној породици, о њој само 
.{S} Све је спремно.{S} Могу се венчати првог празника.</p> <p>Споразумели су се да венчање буд 
 су радиле преко дана, шале се на рачун првог који наиђе.</p> <p>— Знате шта је ново? — рече им 
атељски, а она није могла отићи сама до првог дућана.</p> <p>— Бог с тобом! — чула је забрану у 
 — викали су умиљато око њега надничари првога дана кад је доведен; миловали су га по њушци, та 
 своме сељаку, лако се одлучио да приђе првој струји.{S} Брзо се нашао у првим редовима; он је  
 говорим с неким пријатељима...{S} Теби првој о њој казујем, и хтео бих да знам шта ти о том ми 
ицу онај израз невиности који је урођен првој младости.{S} Каја је била <pb n="29" /> мала, мрш 
а, али би га познала у хиљаду других по првој ситници.{S} Окрену се око себе.{S} На неколико ко 
 ушла у собу само у кошуљи.{S} Био је у првој години Велике Школе.{S} Дошао је кући око пет сат 
ба — прекину га директор суво — има, на првом месту, да се пређе прописан програм.</p> <p>— Мој 
сти у својој вези; понављам, брак је на првом месту акт озбиљан, хладан, срачунат да се прими о 
S} Али он није био човек који се подаје првом осећању, па намаче качкету на чело, распали лушу  
емо начинити лепу шетњу.</p> <p>Ударише првом побочном улицом која се отвори пред њима.{S} То ј 
<pb n="22" /> <p> Илић се није дружио с првом врстом својих вршњака.{S} Оскудевали су му за то  
 xml:lang="de">Wunderkind</foreign>.{S} Прву забавну књигу коју је прочитао, било је једно стар 
 својој другарици да јој проводаџише за прву прилику која им се допадне.{S} Ниједна мучна мисао 
— Ти претерујеш.{S} Ти си се спотакао о прву сметњу и сад очајаваш.{S} Не треба бити тако осетљ 
имао најмање воље за то, те се склони у прву капију.{S} Матовиће је била задесила нова несрећа. 
{S} Најзад се реши да се с њом објасни, пре него што предузме какав даљи корак.{S} Она га је из 
 остаје мирна и <pb n="209" /> иста.{S} Пре тога, Радоје се враћао из <hi>Централе</hi>.</p> <p 
руј ми, они <pb n="279" /> добивају.{S} Пре неки дан рече ми један народни отац да му је један  
нке.{S} Да ли се ипак осећао срећан?{S} Пре свега, јасно му је било да не воли Белу... не бар о 
џије шибају волове, а човек не зна кога пре да пожали: те људе или ту стоку.{S} Јадно место где 
</p> <p>— Овим сељацима засја електрика пре него што јој и диреке ударише — примећивао би ко у  
ави спомен на оно што јој је Каја рекла пре толико година. „Има“, рекла јој је тада између оста 
рудила да се врати на пут којим је ишла пре него што га је познала.{S} Она је прикупљала своје  
ерљив.</p> <p>— Он јој је изјавио љубав пре него што си још постао министар... овде, у овом сал 
и.{S} На срце су му навирала осећања од пре годину дана, меке, наивне мисли по мало меланхоличн 
т порока као свака пијаница.{S} Тако је пре неку годину и свршила: једног јутра се срушила.{S}  
ктиканта у Рачи крагујевачкој.{S} Ту се пре неки дан потукао <pb n="293" /> са једним варошанин 
к на извесне београдске куће, подигнуте пре двадестину година за становање једне отменије пород 
ми предео.{S} Сунце се изгуби тако рећи пре него што зађе.{S} Каткад се деси да његова кугла па 
та света, оно лепог света што празником пре подне излази у варошки парк.{S} Весела женскадија,  
а је једини сведок да је Чачак постојао пре нас.{S} Чуо се топот опанака, шкрипале арабе, напуњ 
ан ни глуп, тамо вамо, па се ми венчамо пре испита...{S} Красан је мој Милисав, видећеш.{S} Ах, 
а постоји рај сваки би се старао да што пре умре... <hi>Карт бланш</hi> имају: деца, лудаци, вл 
длазио такође, у школу, рано, да се што пре отресе куће, за коју га ништа није везивало, и нађе 
га Вишња — продужи Аница. — Удај се што пре.{S} У животу су ретки поновни састанци.{S} И затим, 
ивљао, као звер што погледа своју жртву пре него што јој доврши живот, Чедомир прекиде пољубац  
тренутку, девојка полете у правцу њега, пребаци му руке преко рамена и обеси се сва о његов вра 
ло од свести, дочепа чаршав са постеље, пребаци га преко своје другарице, клече поред ње, подиж 
о тежак.{S} Учитељица скиде свој палто, пребаци га преко руке, изви рамена, рашири груди и дубо 
ња се стресе.{S} Било јој је хладно.{S} Пребаци један шал и посади се опет крај прозора.{S} При 
б.</p> <p>— Ти не волиш свога рођака! — пребаци јој Вишња.</p> <p>— Не, Лазаревићева.{S} Ја га  
тар се осмехну.</p> <p>— Баш си геџа! — пребаци Матовићка <pb n="204" /> своме зету. — Зар се з 
м румених кајсија.</p> <p>— А ножеви? — пребаци јој мајка.</p> <p>— Ју! — трже се девојка. — Мл 
/p> <p>— Па кад ћеш ми једанпут доћи? — пребаци Каја своме рођаку. — Бога ми се љутим.{S} Једно 
 <p>— Бог с тобом, како говориш, тата — пребаци му ћерка.</p> <p>— Ја говорим оно што осећам.{S 
кафу.</p> <p>— Ћути ти, материна мазо — пребаци брат сестри, и један сјај мушке надмоћности зас 
а је говорила много, није бирала речи и пребацивала се.{S} Са нешто урођеног византинизма, она  
 имао ни своје куће, а морао је сносити пребацивања као да се њему учинило не знам какво добро. 
ама, догађајима и људима, па се понекад пребацивао и откривао и оно што је у партији или државн 
а онај свет, па после умакао и успео да пребегне у Турску.</p> <p>Илић стиже доцкан кући, па су 
су Турци већ чували Саву, он није могао пребећи у Аустрију, него се крио по околним гајевима, п 
ко у газдаричиним годинама.{S} И кад се преболи, остане увек нешто.</p> <p>— Шта мислиш да ли д 
и ни својој жени.</p> <p>Док је он тако пребројавао своје несреће последњих година, електрични  
 икад да не воли ту девојку, па ипак он превали:</p> <p>— Да!</p> <p>Та се реч чу једва; он се  
ме нас тек кад нас, као неко фино вино, преваре својом лакоћом и сласти, па опију благо, замагљ 
ер се знало да код њега човек неће бити преварен ни у мери ни у роби.{S} Он се разликовао од ос 
је оно што смо хтели, и ми смо се горко преварили у систем парламентарних влада.</p> <p>— Како? 
 је нову годину с друговима, па га пиће преварило.{S} Његов <hi>цимер-колега</hi> није се био ј 
алутао сам.{S} Није то што сам хтео.{S} Преварио сам се у Дарвина.{S} Шта ми је требао Дарвин ? 
... само нешто да видим.</p> <p>Није се преварио.{S} У једном листу нађе забележен јучерањи слу 
 необавештен пролазник би се могао јако преварити.{S} Али оне су крајње пристојне једно што се  
свеска једног омладинског листа и у њој преведена песма неког Руса.{S} Девојка обави десну руку 
. — Што не почнеш нешто практичније?{S} Преведи какву занимљиву ствар.{S} То се плаћа.{S} Докле 
фицири, професори.{S} Међутим, ти си то превидео, ти си изгубио меру, претерао, затворио си се  
 само на крупно; гледајући главну ствар превиђа споредну, вечито се нечем чуди, вечито се узбуђ 
ливаду.{S} Иза ногу је остајао сив траг превијене траве.{S} Момци и девојке певали су, сустижућ 
љубави и забораву.{S} Они су га тешили, превлачећи постепено вео преко младе Чачанке.{S} Да ли  
126" /> А, бога ми, добро учим и речи и превод.</p> <p>Матовић би погледао у свог сина.</p> <p> 
ибелешке, разгледала непрочитане књиге, преводила с руског.{S} Ко зна докле би трајала та тамна 
ику, дебелу књигу у зеленим корицама, у преводу неког Грка, чије је име, и доцније, с муком изг 
 је лако добре оцене, помео се једном у преводу неке латинске реченице, погрешио у години смрти 
ао је у себи — то лепо тело, те чаробне превоје и кутове...</p> <p>— Шта ти имаш против данашње 
секао је хартију на полутабаке, начинио превоје за исправке, умочио перо.{S} Имао је толико ств 
 не смемо напуштати под казном да се не преврнемо.{S} Као што не можемо неговати поморанџе по А 
легла, заспала би у исти мах.{S} Сад се превртала са једног краја постеље на други.{S} Било јој 
с претенциозном <pb n="311" /> главом и превртљивом душом.{S} Што јој се некад допадало код њег 
 У рафовима се шаренила повесма вунице, превучена завесом од тула; видели се калупи од фесова,  
ад би је и сусреле, оне су биле далеке, превучене неком сенком.</p> <p>— Шта ћу му ја! — слегал 
олице, с високим правоугаоним наслоном, превучене кожом.{S} Бела приђе прозору и отвори их обад 
чке собе.</p> <p>Идућег дана, кад лекар прегледа болесницу, рече девојци:</p> <p>— Захвалите Бо 
елика одушевљења за бољи живот, за нова прегнућа.{S} Својом малом главом, она је обухватала ове 
сећаја, мисли, слика, успомена, које се прегоне у човеку у извесним часовима усамљености!</p> < 
д палата и чатрља.{S} Једно јато сврака прегонило се по остарелом кестењу на улици.</p> </div>  
нима њихово име је најлепше; сва слава, пред њима, бледи и губи се, и као што би радила мајка,  
} Место паланке и њеног главног сокака, пред Вишњом је мисао цртала будућност као неку широку р 
ну прашину, у маглу дијамантског праха, пред сликом девојке скромне, лепе, стидљиве и природне. 
 да ће бризнути у плач... ту, на улици, пред толиким светом.</p> <p>— Збогом.{S} Ми ћемо се вид 
, дâ јој обећања за цео живот, свечано, пред родитељима и публиком, па да му преда целу себе, с 
 учитељица је лежала непомично на поду, пред постељом.{S} Кроз откривен прозор улазио је један  
ма, били су далеко одмакли од града.{S} Пред њима се указивао усамљен сеоски друм, једна механа 
авине воде беласала се између обала.{S} Пред њима се простирале дуге пољане, ниска брда, две тр 
али у правцу вароши.{S} Радоје уста.{S} Пред њим блесну опет Морава, осветљена сунцем.</p> <p>— 
 падали целе зиме почну да се краве.{S} Пред дућанима су воштане свеће, обешени светњаци; иза њ 
вуне, а месари кожице суве и сирове.{S} Пред кућама, на клупи или по сандуцима, поседало женски 
.{S} Један пламен загреја му образе.{S} Пред њим се појави, као у магли, Белина глава, са осмех 
асјаном простору једне уличне лампе.{S} Пред њом се појави Чедомир Илић, подигнуте јаке, врата  
е је било зарасло у подивљало цвеће.{S} Пред њима се појави широка трака Дунава.</p> <p>— Ти си 
кудног зеленила на острву Циганлији.{S} Пред вече, кад мало прехлади, свет је излазио на Калиме 
.</p> <p>Цео дан су провели у шетњи.{S} Пред вече, кад је сунце нагињало западу, девојка зажеле 
мрчину замени блесак јаке светлости.{S} Пред њом се указа гомила света, тако велика као да се с 
 заустави као задржана једним грчем.{S} Пред њом је лежало наго, младо тело, забачених руку, на 
а га она.</p> <p>Пут се био изгубио.{S} Пред њима је стајала једна железничка пруга.</p> <p>— Т 
уда били су изостали далеко иза њих.{S} Пред њима пак се пружала усталасана долина Западне Мора 
аних таласа, неугашљив пламен у бури, а пред њим се појављивало сунце, чији је златан сјај ожив 
— Видиш ли овај пиштољ?{S} Купио сам га пред лањску демонстрацију.{S} Жандарми су ме измлатили, 
гурне светлости.{S} Свет изађе и поседа пред кућом.{S} Млађи шетају.{S} Говори се много.{S} Гос 
лификацијама који је морао да крши леђа пред сваким старијим, да крије своја осећања, да се одр 
ба кад је живот као источњачка принцеза пред судом римских легионара пружао руке пуне лажљивих  
потпуно свесно.{S} Она се није правдала пред самом собом, она је губила присуство <pb n="181" / 
 све више.{S} Међутим, земља је стајала пред великим радовима.{S} Морало се извршити наоружање  
а звоне око нас.</p> <p>Бела је стојала пред њим.{S} Њене очи завијао је вео видљивог узбуђења. 
војих осамнаест година, колико је имала пред свадбу, провела је беспослена, размажена и више ма 
ко близак, тако присан.{S} Није осећала пред њим никаквог стида.{S} Хтела је да му се преда одм 
ептицизмом ?</p> <p>Госпођа је истицала пред децом младићеву ученост и говорила:</p> <p>— Углед 
.{S} Неодређена слава би опет залебдела пред његовим очима.{S} Људско срце му изгледало преуско 
реба признати, Илићу, наука остаде нема пред Непознатим, Неказатим, Бескрајним.{S} Ја се враћам 
еопатра лако. — Они се воле годину дана пред нашим носем, а ми... слепци код очију!{S} Бела ми  
 његовог загрљаја и оног бесног канкана пред толиким светом, није је остављала.{S} Глас часовни 
алату.{S} Роба се пресијавала, извешана пред бакалницама.{S} Ласте су цвркутале око телефонских 
чамцем, који су најмили од неких рибара пред кафаном <hi>Шаран</hi>.{S} Он је седео на крми и т 
во, дубоко поштовање при скидању шешира пред њом, разговор у мирису дувана, бунтовничке мисли,  
спите.{S} Али никад не поведе разговора пред Чедомиром о својим сумњама.{S} Чим би га видела, о 
чајника у исти мах.{S} Ова врста страха пред младићем појачала се још више откако се вратила из 
срце.{S} Њена душа је дрхтала од страха пред нечим непознатим, независним од њене воље, неминов 
и, изненади се импровизовани учитељ кад пред једном приватном кућом спази два војника на стражи 
сироче — бранила је госпођа те трошкове пред министром.</p> <p>Бела је посвећивала Илића у те к 
ам посла.{S} До виђења! — и већ се нађе пред Вишњом, стидљив и он, збуњен, светлих очију, уздрх 
ни борац, као и многи други, доживео је пред смрт велика разочарења.{S} Расцеп у демократији, к 
уке, привлачио ју је к себи, клекнуо је пред њом, загрлио је око паса, притиснуо главу на њене  
тив самог себе терао га је да се излије пред својом старом пријатељицом, ма по цену да се пониз 
 све муке нисте претурили.{S} Тек стоје пред вама оне које су најтеже.</p> <pb n="106" /> <p>—  
умњама.{S} Чим би га видела, осећала се пред њим разоружана.{S} Он је знао толико ствари, прочи 
јају.{S} Плаве и модре врвице њихале се пред њом и око ње.{S} У уста јој је навирало једно слат 
ом.{S} После неколико минута, нађоше се пред Циганлијом, на оном истом месту на којем је Илић п 
и <pb n="49" /> девојачку школу и да ће пред Чедомиром прокритиковати његове идеје.</p> <p>Прво 
 руку, на оно меко, благо и мирно парче пред лактом.{S} После је узе у обе шаке и миловаше је,  
 шта је она била према блеску који пуче пред очима младићевим кад угледа своју драгану!{S} Све  
а, она их већ виде заљубљене, верене, и пред олтаром.{S} Ах, тај олтар!...{S} Поред свега социј 
 за причу!</p> <p>Брод обиђе брдашце, и пред путницима се указа цела панорама Београда са дунав 
p>Света је било доста у главној улици и пред кафанама.{S} Људи су гласно разговарали.{S} Најчеш 
нице, да је изгубио све што је стекао и пред смрт сачувао једва оно мало што му је од оца остал 
арске радње показаше три, она се појави пред Двором.{S} Ишла је одмереним кораком и гледала пре 
лаветнило.{S} Како друга светлост бледи пред њим, јадна, мутна светлост наших, човечанских букт 
спреме куће и деце.{S} Млађи су дрхтали пред њом.{S} У мешењу колача се одликовала: имала је ше 
ше првом побочном улицом која се отвори пред њима.{S} То је био доста широк сокак, који је, иза 
ном гимназисту.{S} Било је око пет сати пред вече.{S} Дан је био као сваки летњи дан.{S} Улице  
 да се убије.{S} Ово је учинио на улици пред самом грађевином, а био је мртав пијан.{S} На сасл 
 Место је било као створено за састанак пред растанком.{S} Неколико путова и странпутица укршта 
такао вино у магази.{S} Шегрт је стајао пред вратима и куцкао косом о калдрму.{S} Неколико мува 
{S} Удисао је мирис те девојке и дрхтао пред сјајем њених зеница.{S} Њена глава клону.{S} Он се 
авуљину.</p> <p>Чедомир је гледао право пред собом.{S} Позвао је ову девојку да јој исприча пот 
им гласом.{S} Затим додаде блаже : — До пред вече немам никаквог посла.{S} Можемо начинити лепу 
у собу весео шум Београда који се будио пред вече, као одахнувши после великих врућина.{S} Проз 
.{S} Једно бело дрво, које се оцртавало пред њима, губило се све више у таму.{S} И мрак се спуш 
наносио по који облак.{S} Света је било пред кафанама, по тротоарима.{S} Врапци се чули на кров 
 остадоше за тренутак забезекнути једно пред другим.{S} Чедомир је скинуо шешир и нагнут лако,  
а другу.</p> <p>Илић се освести потпуно пред том сликом.{S} Цело његово поштење усправи се изме 
ела у село и процењивала се наизменично пред разним комисијама док се не би сва распала.{S} Да  
 због кошуље.{S} Млади су; цео је живот пред њима...{S} Да, ја сам човек из старог времена, иак 
нке од тога.{S} Министарска одговорност пред парламентом онемогућава улогу министара, изврће ул 
ојим је хтела да сакрије своју сакатост пред младићем ?{S} Или је то био само знак захвалности  
ће прилике и неприлике, и сагнути главу пред потребама породице.{S} Стога млада девојка не исме 
о представници школа и секата изгледају пред њим као муве окамењене у ћилибару.{S} Ми не знамо  
вари, блиских тој девојци, изашле би му пред очи и нагониле га да је опет види.{S} Срео би се с 
ка гостионица има такође по једну лампу пред вратима.{S} Тако се по улици простиру чаршави неси 
ри, Вишња је излазила с мајком на клупу пред кућом.{S} Њихова клупа је била најлепша у вароши.{ 
а је стишавала близнакиње да се не деру пред његовом собом.{S} Собарица је наместила на његов п 
ивљени плотови, неколико липа засађених пред каквом кафаном, и широко незграпно кубе старинске  
в ће то радостан дан бити за њу!</p> <p>Пред пошту дохрама <hi>новинар</hi>.{S} Тако се у Чачку 
ијаша који се враћа своме крају.</p> <p>Пред сумрак, небо се наоблачи.{S} Мало после, удари пла 
м покретом збаци са себе хаљину.</p> <p>Пред огледалом је стајала Вишња у ноћној кошуљи, боса.{ 
ј о зиду.{S} Она је гледала неодређено, преда се.{S} Илић је био полуга на којој је почивала зг 
{S} Ишла је одмереним кораком и гледала преда се.{S} На пола растојања она подиже очи и спази И 
им никаквог стида.{S} Хтела је да му се преда одмах, ту, на тој пространој пољани.{S} Његове ус 
— скупи сву храброст, закуца на врата и преда се тој голицавој дрхтавици, па док јој она <pb n= 
и осмејак њених усана, да се заборави и преда њеном загрљају меком, по потиљку, само оним што ј 
адић је куцао штапом о калдрму и гледао преда се.</p> <p>— Узми га кад ти се допада! — рече, на 
о, пред родитељима и публиком, па да му преда целу себе, сву раскошну младост која је бујала у  
ивао и тражила одлучно да јој се мртвац преда на сахрану.</p> <p>Београд, август 1911 — март 19 
а се покоравала без речи, без протеста, предавала се сва, послушна, гипка, нежна, бледа, цвокоћ 
, да се свети на тој девојци која му се предавала сва.{S} Парадоксална љубав чула достизавала ј 
 упоређивала са оним што су јој у школи предавали.{S} Кад је била поред Чедомира, она му је пот 
p>За то време, Вишња је уредно похађала предавања, читала руске књиге и подражавала идејним дру 
 се неће враћати до јесени, пошто ће се предавања ускоро завршити.</p> <p>Кад се писмо пошаље и 
у ходник, из слушаонице у слушаоницу, с предавања на предавање.{S} Нико вас није питао: шта ћет 
слушаонице у слушаоницу, с предавања на предавање.{S} Нико вас није питао: шта ћете и кога траж 
жем — удари гласом Матовић, као да држи предавање — истину не треба крити; треба је послушати,  
/p> <p>Илић је био спремио читаво једно предавање о каузалитету воље, о спору између приврженик 
н од њих држао <pb n="24" /> агитационо предавање.{S} Он је био верна гласачка војска по ђачким 
ек не поче свој говор о вољи, али се не предаде ни привиђењу који је кишни зрак правио од његов 
о да је хтео утопити своје мисли, он се предаде загрљају који је толико избегавао.{S} Њихове ус 
усплахирено:</p> <p>— Ево, на, држи — и предаде јој све од свог рукописа што је рукама могао зг 
есе, па се предомисли, зовну служавку и предаде јој што је имала у рукама.</p> <p>— Збиља, ја с 
правио од његове пријатељице.{S} Он јој предаде шешир врло учтиво, и рече хладно, готово опоро: 
квом пошалицом.{S} Па и сад, кад их јој предаде, викну :</p> <p>— Ево важне... лажне новине! </ 
Најзад, виде да Радоје има право, па му предаде целу радњу, а сам поче да сади лук преко лета,  
 с одмереном љубазношћу и одредио му да предаје латински језик и историју Срба.</p> <p>— Зашто  
а под.{S} Девојка подиже руке као да се предаје цела безбожном привиђењу које се јављало на огл 
 жена!{S} Жене примају науку која им се предаје, веру која им се проповеда, мужа који им се дај 
утији за фул, био непажљив кад професор предаје и лепио фишеке од хартије по таваници учионице. 
о га насумце, па читао на глас стихове, предајући се чару философске поезије Његошеве.{S} Кад б 
 прадеде голаћа, а можда још и даље, од предака којима имена није знао, а који су морали волети 
изгледали тешки, суморни.{S} Многа жена предала би се судбини на њеном месту, оставила да време 
ако се то једном речи назива.{S} Мирно, предано, сваког дана, она је учила <pb n="228" /> мале  
 кадар загрлити писмоношу који би му га предао и пољубити сто своје собе где би га нашао.{S} Он 
е од бола.{S} Заклињала се да ће се сва предати нези око болеснице, да неће одмицати од ње дан  
 дође подне, да претрчи преко дворишта, предахне на прагу Мале куће — како су звали то одељење  
ила велика.{S} На пола улице застаде да предахне.{S} Тада зачу познате кораке.{S} Један поток ј 
де.{S} Биће раније свршено него што смо предвидели — одговарао им је убеђено. — Не жалим новца. 
е, много теже него што је његова слутња предвиђала.{S} Његов поглед се прошета од Беле ка њеној 
оде, као сваки ђачић.</p> <p>Као што се предвиђало, свршио је школу одлично, без једне четворке 
ма и води је непознатим путем ка бујним предгорјима неке нове земље.{S} Мислећи на ту реку, кој 
Београд, беспослени радници, становници предграђа, ситни чиновници који нису могли отићи у бање 
сунчане светлости.{S} Усред тог великог предела, стајао је Радоје, скромно, готово понизно, с л 
 њих пратило је своје мисли кроз самоћу предела.{S} Они су обоје били и сувише озбиљни за своје 
 стегоше, задрхташе опет, и стегоше.{S} Предео је био пуст.{S} Влажна пољана дисала је новом, в 
азак сунца.{S} Ружичаста прашина обујми предео.{S} Сунце се изгуби тако рећи пре него што зађе. 
адике у Маћедонији.{S} Председништво је предлагало да се клуб уздржи од те патриотске манифеста 
о претрпети још једно расхлађење.{S} На предлог Вишњин, он се несвесно ухвати за џеп.</p> <p>—  
.{S} Један део чланова успротиви се том предлогу одлучно, наводећи да социјализам не пориче <pb 
дан неки празник, кад се нема школе, те предложио својој пријатељици да изађу у шетњу негде даљ 
ј, скакали с предмета <pb n="143" /> на предмет, мезетили печено кестење, били при добром апети 
 по обичају.{S} Скакао је с предмета на предмет.</p> <p>— Видиш, ти си петичар, први ђак, стала 
е измаче младој жени, те скочи на други предмет, на своју школу, на децу.</p> <p>— Имам троје д 
 и стаде прелиставати да уђе што боље у предмет.{S} Он их је почео у Паризу, пун научног оптими 
и.{S} Дивила се наставницима што почињу предмет из средине... што се позивају на енглеска и тал 
аден је био пао у трећем разреду из два предмета — освета реакције! како је смело тврдио — те г 
софирао него по обичају.{S} Скакао је с предмета на предмет.</p> <p>— Видиш, ти си петичар, прв 
не разговоре, после пили чај, скакали с предмета <pb n="143" /> на предмет, мезетили печено кес 
о, дижући постепено глас, према значају предмета, одушевљавајући се, па падао у ватру и грмео.{ 
као беле вране.{S} Садашњица нуди једва предмете за радост.{S} Данашње доба...{S} Пардон, извол 
 облака.{S} Сунце је снажно осветљавало предмете на које је падало, али није било вруће, већ вр 
маће воде утицали су чудно на Вишњу.{S} Предмети су губили оштре контуре.{S} Нешто загонетно ос 
 радила је готово претерано на школским предметима.{S} Положила је испите врло добро, боље него 
о је врло добре оцене, али је у осталим предметима био већином слаб.{S} Из српског језика је им 
ка? — рече она као за себе, па повири у предњу одају.</p> <p>Кад се окрену натраг у салон, њено 
ила универзитету, али се <pb n="147" /> предомисли и окрену да нађе своје друштво.{S} Зашто?{S} 
S} Изгледали су јој као деца.{S} Она се предомисли, окрену главу и продужи даље.</p> <p>Имала ј 
ове и пошла вратима да их однесе, па се предомисли, зовну служавку и предаде јој што је имала у 
висини наших дана, жене ослобођене свих предрасуда, жена-човек да се тако изразим.{S} Угледајте 
ем <pb n="109" /> кад се сетим извесних предрасуда које су мутиле моју савест.</p> <p>Вишња је  
ва умиљавања — и чудити се... и смејати предрасудама!</p> <p>Говорила је то да би га казнила.{S 
ла га као скандал и поднела оставку.{S} Председник кабинета, који се налазио на страни у бањи,  
} Онда није штедео никога: свога оца ни председника општине, партију на влади ни друштво у које 
 избора Србина владике у Маћедонији.{S} Председништво је предлагало да се клуб уздржи од те пат 
че још, гледајући у простирку.</p> <p>У предсобљу чу како газдарица ради нешто у кујни.{S} Ухва 
казати.{S} И та варош, са белим именом, представи му се црна као гробље.{S} Доиста, светиљке ни 
боравих... — присети се рођака. — Да ти представим: моја другарица, Вишња Лазаревић...{S} Па ка 
а на ногама. — Еј, Милисаве, ходи да ти представим моју најмилију другарицу...</p> <pb n="240"  
.{S} Он их је представио девојци, он је представио девојку њима.{S} А сад, она се забављала с њ 
ови, изгледали су му мрски.{S} Он их је представио девојци, он је представио девојку њима.{S} А 
е. — Да, извршна власт, влада, треба да представља у суштини целокупан народ, његове сталне и о 
здања <pb n="157" /> која је требала да представља састанак Ромеа и Јулије.{S} Стаклена врата в 
јално српској народности у Турској вера представља још велику чињеницу.{S} С начелних распра пр 
кад је муж у питању, начелне разлике не представљају велику сметњу.{S} Међутим, то није било мо 
ју концерте по отаџбини, по изузетку се представљају као великошколци, праве слатко лице познат 
а далеко од праве раскоши, али за Илића представљала готово свет блаженства, попуштала су његов 
 те слике гимназије и пијаце које су му представљали Вишњино место, те биле као један део њен и 
на ногама, подносити сва она трчкарања, представљања, играња... нарочито играња.</p> <p>— Нећу  
вих познаника, било најзад да им је био представљен.{S} На његовој тоалети видела се велика раз 
рпски сталежи послали овде по кога свог представника.{S} Поред глумца седео је трговац, поред с 
рађанске гарантије.{S} Народ бира своје представнике, а ови постављају владу.</p> <p>Били су пр 
реси!</p> <p>— Ту је народ, коме његови представници морају положити рачун — примети Вишња. — Н 
ост наших, човечанских буктиња!{S} Како представници школа и секата изгледају пред њим као муве 
тадањи живот као једну слику, као једну представу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
 сумња је задржавала сад у свему што би предузео.</p> <p>Избегавао је једну и другу девојку.{S} 
 и тунел поред ње били су главни радови предузећа; наравно да су онда и скупо стали, те се оно  
д је срете и поведе говор о електричном предузећу. — Само је тунел затрпан и збрисана спољна по 
ту сву супротност између живота који је предузимала и онога којим је дотле живела.{S} Она је би 
 реши да се с њом објасни, пре него што предузме какав даљи корак.{S} Она га је избегавала свеј 
ка, да се велика зла не чине намерно, с предумишљајем, већ... онако, из људске ограничености.</ 
Паризу без циља.</p> <p>— Где си био? — предусретала га Бела кад се најзад вратио кући.</p> <p> 
диже махом медиокритете.{S} Ти очекујеш предусретљивост и величанствене умове, а тебе вреба фар 
 прве године.{S} Чинило јој се да је не предусрећу са збиљом коју је она донела.{S} Ђаци су се  
о на његов рачун, устаде са свог места, пређе преко собе, па се заустави код огледала.</p> <p>Х 
— Јесте ли ви срећни, господин-Илићу? — пређе Бела изненадно на њега, скупљајући празне шоље.</ 
одина, шеснаест векова требало му је да пређе од уранка на једној падини Рудника, па до заласка 
ако им не отвориш прозор.</p> <p>Зарија пређе на илузију слободе, оде у метафизику, изгуби се у 
 ти кажем! — трже се стари господин, па пређе на своје дело о земљорадничком осигурању.</p> <p> 
д су се били за њу.{S} Чедомиров поглед пређе преко главне стазе, која је описивала једну врсту 
 се вечерас навратити.{S} Боји се да не пређе у запаљење.</p> <p>— Збиља?{S} Запаљење није лако 
ектор суво — има, на првом месту, да се пређе прописан програм.</p> <p>— Моје студије...</p> <p 
 добра ладовина.{S} Ето је одмах кад се пређе ова баштованџиница, код оног долапа, под обалом.< 
ек није волео да има посла с војском те пређе на другу страну, где се уздизао неки плот, накрив 
ток је јурио поред ње.{S} Она загази, и пређе на другу страну.{S} Кораци су се приближавали.</p 
с навученим завесама.{S} Чедомиру, који пређе нагло из светлости у помрчину, требао је један тр 
и се ја сам ти говорила...</p> <p>Вишњи пређе једна сенка преко лица.{S} Та промена не измаче м 
"14" /> <p> Одушевљење породице Матовић пређе и на младог човека, те кад изађе од њих, осети ка 
е здрав.</p> <pb n="223" /> <p>По ручку пређе на трем.{S} Пролетња пилад грабила су се у двориш 
фењер обешен позади лађе који осветљава пређени пут, а ни корака унапред јер се живот не понављ 
а баштица и идилични бунар на точак.{S} Пређоше једну њиву, засађену пшеницом.{S} Затим се спус 
овор да не ради ништа, и приста.{S} Они пређоше трем.{S} Један стари човек, који је стајао у уд 
 пратиоца кући да се одморе.</p> <p>Они пређоше пољану у косо, прођоше једну уску улицу, калдрм 
која одступи неколико корака кад рођаци пређоше на фамилијарне зачкољице.</p> <p>— Ју, за мало  
и поглед те саже главу.</p> <p>Мисли му пређоше опет на професора.{S} Учини му се као да чује о 
ца, код оног долапа, под обалом.</p> <p>Пређоше преко пруге и упутише се у обележеном правцу ст 
нају само за време, за простор, сисаре, преживаре, за опште ствари.{S} Оне су као фењер обешен  
е било спомена на оно што су заједнички преживели и проживели.{S} Она су почињала просто, једно 
</p> <p>Њена мисао осветли јој за часак преживели живот.{S} Вишња виде Београд... у неколико па 
знатих места, изазивале слику за сликом преживелих догађаја, доносиле јој одјек млаких београдс 
и шарени као сватови, и губили се у ноћ преживелих година.{S} Преста брзо да се бори против пој 
 тамо, вамо, испитивао, њушкао, маштао, презао, одмарао се од својих лектира правећи разнолика  
о.{S} Избегавао је своју саучесницу.{S} Презао је сваког тренутка да га не дочека љутито лице њ 
ом апетиту, звали једно другог именом и презименом, певали револуционарне песме и ишли на трећу 
уди и девојака, подражавала мушкарцима, презирала моду, читала судску медецину, јела улицом киф 
гаљ, богаљ, богаљ!...</p> <p>Она је сад презирала свога драгана, тога човека са ногама као у ро 
ијатељ кога треба савладати, и он га је презирао као тиранина чију је сурову владу рано осетио. 
но, одвратно.</p> <p>— Мизерија! — рече презриво на његов рачун, устаде са свог места, пређе пр 
један тренутак.</p> <p>— Буржоа! — рече презриво.</p> <p>На њу навали гомила мисли, најпре неја 
а, те се закашља.{S} Баци цигару и рече презриво:</p> <p>— Не, нисам ја за дуван!</p> <p>И Илић 
 своју снагу, намршти се, па се осмехну презриво:</p> <p>— Којешта!{S} Докле ћемо бити сентимен 
ни једну.{S} Пажљиво је одабирао њихова преимућства, док је брисао <pb n="80" /> са њих све што 
ичне <pb n="177" /> снаге, што јој даје преимућство над паром при употреби у ситној, па и занат 
а рекне.</p> <p>У тим мислима, Вишња је прекидала паковање ствари, отварала поново очево писмо  
е Бела кајсију коју је сама искрижала и прекидала причу своје мајке о њеном животу с Матовићем, 
 романтичан изглед...</p> <p>— А он ? — прекиде је стари господин, стално неповерљив.</p> <p>—  
узму...“</p> <p>— Али ако се не воле? — прекиде је Јован.</p> <p>— Онда ником ништа.{S} Боже зд 
ва.</p> <p>— Ти си одсела на Врачару? — прекиде тишину млади суплент.</p> <p>— Да.{S} Код тетке 
противник тог кабинетског социјализма — прекиде га поднаредник, у чизмама, са шапком забаченом  
ући у кабинет...</p> <p>— Је ли, тата — прекиде га Младен — хоћеш ли и ти постати министар?</p> 
 пре него што јој доврши живот, Чедомир прекиде пољубац у једном тренутку, зажелевши да види св 
 и занатској радиности, стари Лазаревић прекиде га, рекавши му тмурно:</p> <p>— Није ми глава с 
дођоше до њене куће.{S} Би јој тешко да прекине чар у који су је заносиле те приче.{S} Око њих  
истре очи.{S} Најзад Илић <pb n="51" /> прекину тишину као да се присећао нечег:</p> <p>— Не... 
не, не, Радоје... не, молим те, не... — прекину га девојка.</p> <p>Она је погађала његову мисао 
ним корисно.</p> <p>— И ти си срећна? — прекину је Илић.</p> <p>— Не знам, може бити.{S} На сре 
ука...</p> <p>— Ово је државна служба — прекину га директор суво — има, на првом месту, да се п 
не.</p> <p>— Куварица не сме да регне — прекину га девојка. — ’Ајд, загрли ме... не стоји ти ле 
 ваља је показивати у пијаном друштву — прекину га Зарија, па испи чокањ до дна и, не одвајајућ 
двокатску канцеларију...</p> <p>Илић је прекину</p> <p>— А откуд теби и десет хиљада пара? </p> 
 се.</p> <p>Вратила се одмах у село.{S} Прекинула је на кратко са целом прошлошћу.{S} Дала је р 
смом.{S} Зет се умешао.{S} И Чедомир је прекинуо сваку везу са својом породицом.</p> </div> <di 
 тренутак кад се мора имати храбрости и прекинути на кратко са свим маштаријама.</p> <p>Кућа је 
.{S} Није хтела да га понизи.{S} Она је преклињала...{S} Црте на њеном лицу беху се развукле.{S 
кренути, Бела истрча у двориште и стаде преклињати мужа да не прави скандала.</p> <p>— Остани,  
 тренутку, они су ишли дуж некога зида, преко кога су се спуштале процветале вреже од тикава.{S 
ом речи линуше њене сузе, преко образа, преко блузе, преко ивањског цвећа.</p> <p>Радоје хтеде  
а: код сељачке куће био је север, ниже, преко реке, југ, лево у шљиваку исток, а запад где су п 
е њене сузе, преко образа, преко блузе, преко ивањског цвећа.</p> <p>Радоје хтеде јаукнути као  
>Заједно са овом речи линуше њене сузе, преко образа, преко блузе, преко ивањског цвећа.</p> <p 
ио репом и хватао устима муве.{S} Даље, преко разноврсних кровова видело се парче једне улице:  
 ћу вас се...“ говорила сам им, „јавно, преко новина, да цео свет види какве имам родитеље“.</p 
Међу њима били су и Вишња и Чедомир.{S} Преко зиме виђали су се овда-онда код рођаке; кад су на 
!</p> <p>Чачак није добио електрику.{S} Преко лета се било далеко одмакло с послом.{S} Оба глав 
у; до дечка је била једна близнакиња, а преко:{S} Бела са другом сестрицом.{S} Она је требала д 
и, дочепа чаршав са постеље, пребаци га преко своје другарице, клече поред ње, подиже јој главу 
 Учитељица скиде свој палто, пребаци га преко руке, изви рамена, рашири груди и дубоко дахну.</ 
Него обеси венац више капије, па ако га преко ноћ нестане, знај да ћеш се удати те зиме.</p> <p 
орила...</p> <p>Вишњи пређе једна сенка преко лица.{S} Та промена не измаче младој жени, те ско 
 бурадима и пластовима сена, па ударила преко поља и бацала се право на град.{S} Срећом за Чача 
пробијала је Морава то зеленило и текла преко плићака, испод подривене обале, кривудала по широ 
ог пушкара у пензији.{S} Домаћица, жена преко шесдесет година, још дурашна, трудила се, како са 
вој велики Београд.{S} По неколико пута преко дана излазила је ту у шетњу у доба кад је мислила 
 полицијског надзора ?{S} Није ли сусед преко пута помиловани робијаш?{S} Па и даље, доле у Бео 
егов рачун, устаде са свог места, пређе преко собе, па се заустави код огледала.</p> <p>Хтела ј 
е били за њу.{S} Чедомиров поглед пређе преко главне стазе, која је описивала једну врсту круга 
ролетњег поподнева.</p> <p>Прелазила је преко Батал-џамије.</p> <p>То беше један велики празан  
шицу.{S} Прамен плаве косе падао јој је преко лица.{S} Њене бистре очи биле су широм отворене,  
а полете у правцу њега, пребаци му руке преко рамена и обеси се сва о његов врат.{S} Он осети п 
клупи добро вече, причају шта су радиле преко дана, шале се на рачун првог који наиђе.</p> <p>— 
то су се дрмале и <pb n="247" /> тресле преко излокане калдрме.{S} Свет измешан, доста сељака,  
а. — Кажи само колико поједеш шећерлеме преко дана?</p> <p>Обоје су имали право: ни брат ни сес 
итрополита што им не услиши молбу да се преко лета прехране у каквом манастиру, они Ужичани и Ц 
је описивала једну врсту круга, прелете преко гомиле пепељавих капута, разнобојних блуза, накић 
тарске цигарете.{S} Бела долазила чешће преко дана, кријући се тек форме ради.{S} Из вароши се  
оног долапа, под обалом.</p> <p>Пређоше преко пруге и упутише се у обележеном правцу стазом обр 
осле је узе у обе шаке и миловаше је, и преко лакта, оборених очију, без иједне мисли у глави.< 
у дућан и купи какву ситницу, а прелази преко остварених задовољстава са слегањем рамена, посма 
о кад си озбиљан.</p> <p>Илић је загрли преко воље.</p> <p>— Слушај, Чедо.{S} Ти си нешто охлад 
постављају владу.</p> <p>Били су прешли преко брвна.{S} Ишли су сад заједно.{S} Њена плава коса 
часови!{S} Није их било више од два три преко дана.{S} За њих се није морало спремати.{S} Није  
ице.{S} Ту су стизале прве дневне вести преко <hi>штампараца</hi>, како су се овде звали словос 
два је чекала да дође подне, да претрчи преко дворишта, предахне на прагу Мале куће — како су з 
сак раскоши ; све је било потребно, чак преко потребно.{S} Што се тиче реда, он није био за пре 
Велике Школе бацала је дебелу сенку чак преко улице.{S} Даље од ње, по једној пијаци, око санду 
даде целу радњу, а сам поче да сади лук преко лета, зими пак да зева у оближњој механи.</p> <p> 
"74" /> још високо над зарубљеним брдом преко Саве.{S} Све се запали.{S} Рекао би да се светлос 
а, са шапком забаченом на теме и сабљом преко колена. — Парламентаризам, еволуција, проституциј 
е његове свадбе удари нови државни друм преко његовог дела очевине, те са сумом коју је отуда д 
 скакавци зрикали.{S} Он се упути право преко њива.</p> <p>Ишао је, као мртвац, не знајући камо 
није пуштен с робије онако брзо, управо преко ноћ, како су се надали на дому.{S} Краљ му је на  
 гатки.{S} Коса јој је падала заводљиво преко лица.{S} Ветар се играо са скутовима њене кратке  
/> уноси забуну у главу, претрчи поново преко дворишта, упадне у своју собу и зарони зајапурено 
 су га тешили, превлачећи постепено вео преко младе Чачанке.{S} Да ли се ипак осећао срећан?{S} 
иком грађевином.{S} Лево се видик губио преко голог Тркалишта, па на Седам Кућа све до планинск 
ише, да оде до краја пута који је водио преко девојачке школе.{S} Али се она морала мирити са с 
по.{S} Раштркани Београд, који се ломио преко три брда, био је као створен за поверљиве састанк 
ој пролазили полако.{S} Сунце је милело преко усијаног летњег неба.{S} Не шеснаест сати него ше 
Највише, да се, дошав на власт, провезу преко Теразија на фијакеру, који називају интовом.{S} О 
ћи, где се жене налакћују и разговарају преко улице.{S} На сред вароши уздиже се велика, старин 
ска зграда бацала је и сад дебелу сенку преко улице, имала је још нечега пријатељског и још бил 
ј земљи ухапсили, терао је своју кобилу преко оближњег моста.</p> <p>— Погледај, Вишња, овог се 
 улице.{S} После се спустише у Палилулу преко гробља Светог Марка, које је било зарасло у подив 
ала је добро ту аду, аустриску стражару преко пута, вијугав друм и низ телеграфских дирека на н 
ри ја стоци да се угледа на ову Швабицу преко пута, па да пере једну собу данас, па сутра другу 
ци гласом у којем је одјекивала жалба и прекор. — Тако ми ружно стоји кад играм!</p> <p>У очи с 
нег!</p> <p>Мајка се не усуди да обнови прекор, већ погледа плашљиво у свога мужа.{S} Али ни Јо 
ног оца или мајке и да му, уз заслужени прекор, покажу врата.{S} Долазила му је на ум мисао да  
{S} Трице и кучине!...</p> <p>— Бела! — прекори је лако госпа-Матовићка.</p> <p>— Јест, јест, т 
еђено — примети му она, са несакривеним прекором.</p> <p>Она је још волела Чедомира; она је сам 
реду — говорила је у себи.</p> <p>С тим прекором мешала се широка жалба за Београдом и младићем 
.{S} Није знала чиме да се позабави, да прекрати време кад остане сама.{S} Француски језик није 
оче <pb n="152" /> Илић први, тек да би прекратио мучну тишину.</p> <p>— Је л’? — одговори дево 
они, нарави, навике.{S} Он је стајао на прекретници и није се могао одлучити камо да претегне.{ 
рилицама обешеним о ивицу.{S} Око ваге, прекривене плавом, дебелом хартијом, били су наслагани  
фантастичне животиње.{S} Језовите сенке прекрилиле би земљу, па би се у час изгубиле и уступиле 
 да уђе у дућан и купи какву ситницу, а прелази преко остварених задовољстава са слегањем рамен 
 сутереном, обојен жућкастом бојом која прелази у ружичасту, с мрким шалонима што су били дискр 
о до једног пролетњег поподнева.</p> <p>Прелазила је преко Батал-џамије.</p> <p>То беше један в 
 што је имао.{S} То осећање прогнанства прелазило је у неку врсту фикс-идеје, море, мучног луди 
"125" /> <head>XI</head> <p>После ручка прелазило се у салон, да би служавка очистила трпезариј 
p> <pb n="106" /> <p>— Пазите се.{S} Ми прелазимо чудна времена — рекао му је другом приликом.  
> интересантан израз одлучности који је прелазио у трагику.{S} Ступио је у политику почетком Ос 
е, која је описивала једну врсту круга, прелете преко гомиле пепељавих капута, разнобојних блуз 
су класали кукурузи.{S} Младићев поглед прелете цели родни крај, па се заустави на врху Овчара. 
нске грације и с ласкавим осмехом, који прели цело њено лице, чак до подвољка и широког врата,  
а је најлепша.{S} Зрела трава злати се, прелива као свила.{S} Међу травкама назире се разнолико 
ведоџбе, радио марљиво за своје испите, прелиставао многобројне уџбенике, прочитавао прибелешке 
исписаних страница.{S} Скупи их и стаде прелиставати да уђе што боље у предмет.{S} Он их је поч 
 обузети према њему, према свим људима, према свему, свему...</p> <p>Састављао је писмо у мисли 
ј девојци коју је волео и која га воли, према другој девојци чије поверење изиграва и чијом се  
е изиграва и чијом се слабошћу користи, према себи самом на крају крајева, јер он хоће живот пу 
овори... полако, дижући постепено глас, према значају предмета, одушевљавајући се, па падао у в 
вратност која ће је обузети према њему, према свим људима, према свему, свему...</p> <p>Састављ 
га једна дубока одвратност према свету, према свему, а највише према себи самом.{S} Као на слиц 
 да и Чедомир буде нежан <pb n="114" /> према њој.{S} И сем тог, она је била болешљива, нервозн 
виде само по државним канцеларијама.{S} Према постељи, у венцу од тепсија и шерпи, висила је је 
 широком простирком пиротске израде.{S} Према постељи, опет до зида стајала су два скупоцена ор 
лазила гвоздена пећ, несразмерно велика према самој кујни.{S} По зидовима су висиле изрибане те 
и оно мало поштовања што је дотле имала према свом мужу, грдила га, понижавала, рушила му свако 
лако.{S} Послуга се обазривије понашала према домаћем учитељу.{S} Жандарм, на служби у министро 
доста светлости.{S} Али шта је она била према блеску који пуче пред очима младићевим кад угледа 
м, чинило му се понекад да ни Бела нема према њему изузетно дубоких осећаја.{S} Нешто више, она 
сажаљењем, које може да осети само жена према жени, шапташе јој матерински:</p> <p>— Вишња... с 
адније.</p> <p>— Ја сам била неправична према њему.{S} Била сам охола, горда, па чак и по мало  
ије наслутио да девојка није равнодушна према њему.{S} Јер нашто онда онај њен задивљен поглед  
... она, која му је, поред свог уважења према његовом успеху у школи, ставила већ толико пута д 
 ти та практичност?{S} Повијаш се дакле према ветру?{S} Изгубила си све принципе.</p> <p>— Прин 
де му цртати положај те своје творевине према њему, у друштву, у животу једном речи.{S} Машта ј 
вао, саветовао да подеси своје понашање према утврђеним правилима, кажњавао га опоменом, претио 
 искрен.{S} Илић осети извесно сажаљење према тој размаженој девојчици.{S} Она му се учини још  
ирке.{S} Дуге, танке травке повијале се према лаком поветарцу, њихале своје шарене главе, бруја 
ост према свету, према свему, а највише према себи самом.{S} Као на слици, он је видео цео свој 
ом са нешто зависти, коју осећају слаби према јакима.{S} Он је у новцу видео силу која учвршћав 
је сукоб његових осећаја: његове љубави према Вишњи и његовог љубакања с Белом.</p> <p>Вишњу је 
Чачку, гледао је остварење своје љубави према бакалиновој ћерци, која далеко тамо иза Рудника р 
ште, жутокруне главе и лепо се повијали према поветарцу који је пиркао из Овчарске Клисуре.{S}  
била на удају, није имала наклоности ни према каквом озбиљном послу.{S} Кад јој се није чинило  
о тачно одредити. — Ви сте тако љубазни према мени.{S} Зар мислите да ја не умем ценити толике  
ао је сву одвратност која ће је обузети према њему, према свим људима, према свему, свему...</p 
аде.{S} Он је осећао свој лажни положај према тој девојци коју је волео и која га воли, према д 
 вожњу у колима, да призна свој положај према Бели.{S} То није било у његовој власти; Бели је д 
мном човеку.{S} Матовић је био пријатан према њему, разговарао се с њим дуго, озбиљно, о крупни 
 за увек.{S} И упамти, свет је врло зао према онима који нису имали среће.</p> <p>Лампа у соби  
ишње Лазаревића и дужности које је имао према њој?{S} У сваком случају Вишња није знала дотле ш 
њивом и стидљивом, коју је дотле осећао према Вишњи.{S} Затим, чинило му се понекад да ни Бела  
 су јој по коју симпатију, пријатељство према младићу, љубав речи и уздисаја, али даље... права 
— Слушај, Чедо.{S} Ти си нешто охладнео према мени.{S} Чини ми се да ме избегаваш.{S} Ти ме виш 
уша, и збуни се.{S} Сунце је било дошло према њима.{S} Ствари око њих бацале су велики хлад.{S} 
 Вода 1848</hi>.{S} Седоше на зид једно према другом.{S} Између њих је певушила вода кроз луле, 
себице.{S} Осећала је дубоку захвалност према младом земљаку који се тако нашао у невољи око оц 
 људи, обузе га једна дубока одвратност према свету, према свему, а највише према себи самом.{S 
вога драгана, а левом придржаваше књигу према светлости, па стаде рецитовати доста лепо:</p> <q 
 је празнину између прозора.{S} На зиду према њему, више постеље, висио је у природној величини 
n="244" /> занат, а она седела на кљуну према њему.{S} Како је млака вода хладила ватру њених р 
тва о правди великих према малим, јаких према слабим, он је брзо постао убеђен у теорије матери 
S} Пун рђавог искуства о правди великих према малим, јаких према слабим, он је брзо постао убеђ 
Морамо се задовољити мањим.{S} То знање премаша дужину једног живота.{S} Те циљеве треба остави 
 служби.{S} То допусти Матовићима да се преместе у једну већу кућу.{S} Било је крајње време, је 
 свет било са улице, било са позоришних премијера, било што је имао другова њихових познаника,  
 закона, даде оставку на свој положај и премину са скромном пензијом средњешколског професора.< 
имала киселих паприка колико хоће, али, пренета у ситне интриге удатих другарица, захтевала је  
он оде у суд, сврши све формалности око преноса наследства на своју сестру, не задржа никакву р 
 слатке, заношљиве речи.{S} А кад би се пренуо сасвим и мислио на њу, на ту плаву девојку, на њ 
 Шта ли сад ради Вишња?</p> <p>Он би се пренуо из својих студија, видео би се у својој соби, са 
луза до црне материје мушких капута.{S} Преовлађивали су отворени тонови, јаке боје, које код н 
а сам и онда то говорио.{S} Али се свет препаде, и ето...</p> <p>Радоје наби качкету јаче на оч 
 пашти, чак ни за своје задовољство!{S} Препирали смо се дуго, али му још све нисам рекао...{S} 
нио.{S} Они су ишли у гомили, грајали и препирали се о неком <hi>питању</hi>.{S} Зауставише Или 
тако!...{S} Звао сам доктора.{S} Он јој преписа нешто, и рече ми да ће се вечерас навратити.{S} 
нда прешао у државну службу, добивши за преписача у Ваљеву, где је начинио целу своју каријеру. 
им.{S} Угледајте се на Рускиње, које су преплавиле универзитете по Европи, које ступају у најни 
јна музика из сна.{S} Кроз ваздух су се преплетале оне плаве и модре траке.{S} За првипут, дево 
а се да буде велика и мила сарадница на препорођају родног краја.{S} Управо, он је ово двоје ме 
сциљан живот, читати бљутаву литературу препоручену за школску младеж, одушевљавати се да се по 
пе, стидљиве и природне.{S} Та је слика препоручивала молитву, давала опроштај, угушивала себич 
анили у једном пансиону који су му Срби препоручили.{S} Уписао се на Сорбону.{S} Изабрао је тем 
, не стварај ништа, размећи се, другима препоручуј вечиту скрушеност; пењи свој глас за једну н 
авице, он је осећао ипак да му све више препрека спутавају корак у напред.</p> <p>Остави рукопи 
, без размишљања, али хиљаде невидљивих препрека спречава њихов лет и оне ће пропасти тако, ост 
дну постарију наслоњачу и један сточић, препун четака, четкица, флакона, кутијица, укосница, ос 
да и ти мириси заносили су је.{S} Своме препуном срцу налазила је одушке у цвећу, сагињала се,  
 стругаре, штампарије, разне фабрике за прераду наших сировина.</p> <p>Младић се видљиво заноси 
аком од стругаре, па димњак изгледа као пресечен, једна му половина виси у ваздуху.</p> <p>— До 
вке су носиле зелену салату.{S} Роба се пресијавала, извешана пред бакалницама.{S} Ласте су цвр 
челу повлачиле се боре, а у солуфима се пресијавало неколико белих власи.{S} Остале су му ипак  
истом месту, недирнут.{S} Јутарње сунце пресијавало се на његовим жутоликим цветићима, нешто св 
још веселији него што су пошли, трчећи, прескачући баре, говорећи задихано, мешајући у говору ч 
а око врата, седела је у својој клупи и преслишавала <pb n="37" /> се из методике.{S} Вишња пок 
иван, а апетит одличан; слатко је јео и преслишавао се ко је југ, а ко је север.{S} И доцније н 
и губили се у ноћ преживелих година.{S} Преста брзо да се бори против појаве два женска лица, о 
ежак; у глави му се бркало, срце готово престајало куцати.{S} Белу није могао оставити.{S} Она  
 би боље доказао оно што је говорио.{S} Престао је да пише афоризме, па се дао на поезију.</p>  
бјасне.</p> <p>— Не, никако... ја нисам престао бити социјалист — говорио је. — Кад бих живео у 
.{S} Живот, смрт, љубав, отаџбина, брак престаће да вам буду мислене именице.{S} Али не бојте с 
им приликама, а камо ли кад је у питању престо.{S} Ко би то могао помислити само јутрос, само д 
ту, а ја се кладим да је она најружнија престоница у Европи.</p> <p>Вишња заусти да нешто дода, 
су се готово губиле у овој пољани усред престонице.</p> <p>У том великом простору видео се само 
цу.{S} Па ипак, ово отмено место српске престонице учини јој се бедно.{S} Видела је по њему раб 
им клупама, а испуњава један велики део престонице.{S} Њихова љубав?{S} То је управо једна дуга 
њеног оца.{S} Прочитане књиге и живот у престоници допуштали су јој по коју симпатију, пријатељ 
асмеја се Вишња силом. — Разгледала сам престоницу.{S} Ми смо стари познаници.</p> <p>Ускоро се 
е решила, искрено се радовала што иде у престоницу.{S} Заборавила је многе раније непријатности 
 своју несигурну светлост по непознатим престоничким кућама, по запосленим људским приликама, п 
јзад, свеједно.{S} Нама је већ изречена пресуда.{S} Ми имамо да бирамо између ово двоје: или да 
рачун — примети Вишња. — Народна је реч пресудна, народ је суверен.</p> <p>— Народ су бирачи, д 
> <p>Били су сами у дућану.{S} Калфа је претакао вино у магази.{S} Шегрт је стајао пред вратима 
она су позлаћивала Стрикову чокалиницу, претварала савамалске авлије у чаробни врт, уносила бес 
очима један влажан сјај.{S} Светлост се претварала у сузу.{S} И суза за сузом поче да се ниже,  
ог човека кога је волела.{S} Он се није претварао.{S} Његове буљаве очи биле су се повукле дубо 
 присталица материјалистичке философије претварао се у нежног љубавника: у његовим годинама чов 
 сточић, пространа супружанска постеља, претворена у једну врсту дивана, тако распремљена с јас 
собу.{S} И ово дете, сакато, размажено, претвори се у <pb n="133" /> жену, велику, одраслу, сна 
у биле чешће.{S} На један пут, ветар се претвори у вихор.{S} Облак се провали.{S} Из неба осу п 
их поточића, који би ова полудивља поља претворила у најлепши врт.{S} А тамо даље...</p> <p>И Р 
.{S} Време, киша и свакојаке прљавштине претвориле су те бог зна чије одеротине у сиву боју кој 
га пусти да говори.</p> <p>— Само треба претворити речну снагу у електрицитет — продужи доиста  
 оптужује се с много разлога да је хтео претворити свет у огромну, мртву, парну машину, да је с 
ављују се гледишта која, ако се усвоје, прете донекле целој згради, чије су темеље ударили Кепл 
етници и није се могао одлучити камо да претегне.{S} Интелектуални живот је одвојен од практичн 
, о којем је писао једно дело с научним претензијама.{S} Осећао је да стари, није волео да му с 
а разлика.{S} Имао је нов таман костим, претенциозан бео прсник, полуцилиндер с врло уским обод 
на, тога човека са ногама као у роде, с претенциозном <pb n="311" /> главом и превртљивом душом 
г, у састанцима по угловима од улица, у претераним шетњама и разговорима о овом или оном <hi>пи 
ући леђа, ширећи ноге, избацујући своја претерано развијена бедра, често несвесне стида и срама 
кама по челу, које су сенчиле њено лице претерано бледо, готово слабачко.{S} У тај исти мах пој 
 утишала своју савест, радила је готово претерано на школским предметима.{S} Положила је испите 
но.{S} Што се тиче реда, он није био за претерану похвалу; по патосу се повлачио један шал, на  
 ти си то превидео, ти си изгубио меру, претерао, затворио си се у кулу од слонове кости.{S} Ти 
 после првих дана ове муке.</p> <p>— Ја претерујем.{S} Ја још не знам ништа позитивно.{S} Треба 
 храбрости, кад му примети:</p> <p>— Ти претерујеш.{S} Ти си се спотакао о прву сметњу и сад оч 
ка.</p> <p>— Немогуће, Вишња.{S} Сад ти претерујеш.{S} Ја верујем, против свега, у прогрес, у ч 
тмуло по празној одаји као нешто живо и претеће.</p> <p>Он побеже из куће.</p> </div> <div type 
е, односи <pb n="70" /> најбољу земљу и прети да једног дана збрише целу варош.{S} Међутим, она 
однео, а бојао се и ведрог неба које му прети сушом непрестано.{S} Око плотова су расли сунцокр 
Мајка га је грдила, клела.{S} Сестра је претила да се обеси.{S} Кад му се то једног дана досади 
сад попреко, мрко, осуђивали га гласно, претили му.</p> <p>У једном тренутку, неко примети да с 
рђеним правилима, кажњавао га опоменом, претио му да ће га казнити озбиљније.{S} Ни ђаци га нис 
{S} Све што је Чедомир знао о овом свом претку, било је да се борио на Засавици, по свој прилиц 
> <p>Бела није смела ићи до краја своје претње, те ју је мајка допуњавала:</p> <p>— Чисти се из 
јсци је наређено да чува границу и, под претњом смрти, да не допусти краљевом оцу улазак у земљ 
удом сачуван од укрштавања с туђинцима, претопљеним у наш свет.{S} Плава маст није, као по обич 
 радника по паланкама, који су скупљачи претплате свакој новој књизи, повереници одбора за диза 
шта.{S} Чедомир продужи:</p> <p>— Право претпоставља борбу.{S} А ти си жена... наша жена која н 
 они имају својих људи и фамилије; ипак претпостављају реакцију.{S} Савитљиви, помирљиви, <pb n 
је усамљена.{S} Младићи је нису волели, претпостављали су девојке које хоће да се шале, које до 
 којом је живео као са метресом.</p> <p>Претпостављао је друштво оног другог типа својих колега 
вршенијих справа и средстава, и у опште претпостављати, свуда где му је то место, материјалну к 
мачка.{S} Али кад би се растали, она је претресала у мислима дуго што јој је Илић говорио.{S} Н 
---—</p> <p>Млади човек је и овде морао претрпети још једно расхлађење.{S} На предлог Вишњин, о 
на <pb n="115" /> уноси забуну у главу, претрчи поново преко дворишта, упадне у своју собу и за 
е.{S} Једва је чекала да дође подне, да претрчи преко дворишта, предахне на прагу Мале куће — к 
 дотле дошли.{S} Али још све муке нисте претурили.{S} Тек стоје пред вама оне које су најтеже.< 
ет година борбе, он је видео краљевство претучено народним бунама, поразом једног кабинетског р 
лдрми је играло суво и топло сунце које претходи јесењој хладноћи и влази.{S} Једна камара неис 
о да су у њему васкрсавали <pb n="3" /> претци његове мајке, ћерке цинцарина, ханџије на царигр 
овим очима.{S} Људско срце му изгледало преуско за његов сан и мисли.{S} Поново је почињао да ж 
слим на твоје испите.{S} Али нећу да се преучиш.{S} Остави данас те књиге — додаде весело. — Од 
нанице.{S} Од Беле је узимао њене ситне префињене црте, њен осмех мачкице која се умиљава, њену 
стрву Циганлији.{S} Пред вече, кад мало прехлади, свет је излазио на Калимегдан: сеоске учитељи 
у у шетњу до варошког парка.{S} Било је прехладило.{S} У вароши се осећала извесна живост. <pb  
што им не услиши молбу да се преко лета прехране у каквом манастиру, они Ужичани и Црногорци би 
 на једном споменику, окруженом букетом прецветалог јасмина.{S} Учини му се као да га биста пос 
па, страшнији од грома, као да се земља прецепи.{S} Ускоро затим залупа улицом општински добош  
висних од владе, оставиле изненадно, на пречац, демонстративно, што јој је отац проглашен као п 
е ступио у трговину у Београду, па онда прешао у државну службу, добивши за преписача у Ваљеву, 
 из Бијелог Поља у Старој Србији, он је прешао овамо да се школује, потуцао се од гимназије до  
 а ови постављају владу.</p> <p>Били су прешли преко брвна.{S} Ишли су сад заједно.{S} Њена пла 
ш велику чињеницу.{S} С начелних распра прешло се на личне зађевице и грдње.{S} Клуб се поцепа. 
азили врло споро.{S} Жарко јулско сунце пржило је београдске голети, као да је сијало из пакла. 
о је дечко одсечно. — „Немац" је велика прзница; за најмању ствар отера ме на место! <pb n="126 
и се пак и нашла у друштву, о испитима, при излетима, месним скупштинама, остајала је усамљена. 
 политику.{S} Она је волела те изласке, при којима јој се давала прилика да истакне своје <hi>о 
вца који је дао намештај на отплату.{S} При избору, поклонила је нарочиту пажњу на салон.</p> < 
им, насмејавши се гласно.</p> <p>Ваљада при том прогута мало дима, те се закашља.{S} Баци цигар 
 нека лака ватра, која се слатко гасила при додиру чистог рубља.{S} Раније чим би легла, заспал 
јала су два скупоцена ормана, изолучена при врху, оштећена употребом на неколико места.{S} Угло 
елинска блуза; лака материја дрхтала је при сваком даху и покривала божанствену бисту и њене дв 
Матовић није примећавао ништа.{S} Он је при ручку имао добар апетит, извлачио из џепа велику ма 
атично, то познанство, дубоко поштовање при скидању шешира пред њом, разговор у мирису дувана,  
 у којој је држао кондицију налазила се при врху Крунске улице.{S} То је било код једног гимназ 
Ужелела сам се Београда, бога ми — рече при том весело и махну руком кроз ваздух.</p> <p>Узеше  
 предмет, мезетили печено кестење, били при добром апетиту, звали једно другог именом и презиме 
аге, што јој даје преимућство над паром при употреби у ситној, па и занатској радиности, стари  
ицама поздрављао је стално учтиво, имао при себи палидрваца да се упали цигара и давао на веру. 
је Бела у кујни, у коју се прво ступало при улазу у велеиздајников стан.</p> <p>И то није било  
е се уздизао неки плот, накривљен, труо при земљи, побелео од кише и времена.{S} Велики џбун јо 
Илића у те куповине, питала га за савет при избору боја, <pb n="200" /> говорила му цене поједи 
е кључ испод простирке од прага.</p> <p>При том цела њена млада снага отисну се на њеним хаљина 
на њега, скупљајући празне шоље.</p> <p>При тим покретима показивала се кроз широке рукаве њена 
дане проводила је у својој соби, читала прибелешке, разгледала непрочитане књиге, преводила с р 
редби нису били обавезни.{S} Хватала је прибелешке.{S} Није разумевала многе ствари.{S} Дивила  
ставао многобројне уџбенике, прочитавао прибелешке, писао изводе, као сваки ђачић.</p> <p>Као ш 
b n="132" /> се спојише.{S} Тело и тело приби се.{S} Руке се укрстише.{S} Они осташе тако за је 
тија, далека, нова, друга љубав која се приближава.{S} Ипак нешто у души говорило му је да спре 
="217" /> јој Милева, која се у тај пар приближавала с Радојем и још неколико девојака. — Знаш  
 пређе на другу страну.{S} Кораци су се приближавали.</p> <p>— Вишња! — чу се глас човека који  
 да се отвори библиотека.{S} Распуст се приближавао крају.{S} Велика Школа почињала је поново д 
а искрено.{S} Узе двоје младих за руке, приближи им главе, на нешто драмски начин, загрли их об 
а, блед осмех, налик на грч.</p> <p>Она приближи своје лице његовом.{S} Он осети мирис њене кос 
е шапутала нешто.</p> <p>Чедомир јој се приближи.{S} Удисао је мирис те девојке и дрхтао пред с 
, младићски, ђачки.{S} И доиста, ово их приближи.{S} Она се одушевљавала тој поверљивости свога 
 мораш ићи из људског друштва, мораш се приближити природи и животињама.{S} О, да знаш колико м 
ови се осмеси сусретоше, њихова се лица приближише, њихове се усне саставише.</p> <p>После се п 
е био близу, одмах иза брда.{S} Девојка прибра своју снагу, намршти се, па се осмехну презриво: 
утке, пила њихово опасно пиће, свесно и прибрано, као пијаница по занату.{S} Она је сматрала по 
ић се осетио нелагодно.{S} Ипак се брзо прибрао.{S} Имао је прилично кредита, јер је прошлих дв 
је београдски специјалитет, једна врста приватне народне кујне или ресторана без алкохола.{S} О 
се импровизовани учитељ кад пред једном приватном кућом спази два војника на стражи, с ножем на 
1" /> хиљаде руку, само његове беху као привезане; цела варош радила је око њега, само се он ос 
итак даљих догађаја.{S} Он ће несумњиво привести у дело програм странке, озаконити слободу штам 
се, на њене образе, на њу целу, њему се привиђало као да иза ње види једну нову варош, испрепле 
туче шешир на очи, хотећи да одагна ова привиђења.</p> <p>— Матовић ће имати великог утицаја на 
 врата лагано, нечујно, неприметно, као привиђење које се расуло.</p> <p>Чедомир се врати у дуб 
свој говор о вољи, али се не предаде ни привиђењу који је кишни зрак правио од његове пријатељи 
е руке као да се предаје цела безбожном привиђењу које се јављало на огледалу.{S} Затим се дохв 
тога већ остваривало.{S} Велике наднице привлачиле су сељаке из околних села, па и из даље.{S}  
еда.{S} Чедомир ју је узео за обе руке, привлачио ју је к себи, клекнуо је пред њом, загрлио је 
ну.{S} Мајка је покушавала да га умири, приволи.</p> <p>— Одреци се наследства — говорила је —  
 одрекао своје породице.{S} Никоме није привредио ништа.{S} Није задовољио девојку коју је узео 
а ће она привредити науци, шта ће наука привредити њој ?</p> <p>У том је изненади отац да се ре 
рад није бесциљан, питала се шта ће она привредити науци, шта ће наука привредити њој ?</p> <p> 
а Живковић, надничар на новој грађевини Привредне Банке, ударио се неколико пута перорезом у на 
вање о каузалитету воље, о спору између приврженика детерминизма и присталица индетерминизма, н 
адно те изливе паланачких симпатија.{S} Приговарала је себи за то: што год има добила је од тог 
.</p> <p>— Ти се нећеш вратити отуда! — приговарао јој је друг.</p> <p>— Ја ћу се вратити, Чедо 
</p> <p>— Пропали смо ако нас примете — приговори јој он.</p> <p>— Нико нас неће видети — одгов 
 се девојке задржавају доцно у вароши — приговори јој стара жена.</p> <p>— Не знате ви те ствар 
еста рађања, од те вароши која дрема на пригревици украј Мораве.{S} Покушавала је да веже своје 
еала из књига, уживало је сад слатко на пригревици ових присних састанака.{S} Он се већ био нав 
се светлели као подмлађени на пријатној пригревици.</p> <p>— Много је мање људи, него што се ми 
у.{S} Он се трудио многим средствима да придобије њену стару наклоност.{S} Али право средство,  
а да се нађе са Чедомиром, да га поново придобије за црвену заставу, да подели с њим ову срећу. 
у руку око врата свога драгана, а левом придржаваше књигу према светлости, па стаде рецитовати  
ћи?...</p> <p>Госпођа Матовић се такође придруживала ћерци, говорила у глас, причала о повој кр 
ојевим чворнатим рукама.{S} Том осећању придруживало се поштовање које су јој уливале његове сј 
нета, који се налазио на страни у бањи, придружио се телеграфски одлуци својих колега.{S} Краљ  
и само своме сељаку, лако се одлучио да приђе првој струји.{S} Брзо се нашао у првим редовима;  
оним наслоном, превучене кожом.{S} Бела приђе прозору и отвори их обадва.{S} Чедомир је сад мог 
оздрави и хтеде проћи.{S} Тада му Вишња приђе, пруживши руку, не говорећи ништа.</p> <p>— Како  
она подиже очи и спази Илића.{S} Он јој приђе са чежњом и страхом, и после првих поздрава могад 
/p> <p>— Не смем од маме.</p> <p>Он јој приђе.</p> <p>— Ја сам љута на вас — дочека га Бела, др 
угарицу...</p> <pb n="240" /> <p>Учитељ приђе, додирну се шешира церемонијално, пружи своју мес 
вета која се искупљала љубопитно.{S} Он приђе такође.</p> <p>У једном крају, поред гомиле цигаљ 
це се опијало том идилом.</p> <p>Обично приђе Милева Остојићева.</p> <p>— Дижи се, тето -— каже 
и.{S} Њу дотле нису походили ти осећаји прижељкивања; у њеним прсима нису се чули ти удари који 
156" /> украшену овде онде каквом новом приземном кућицом, где се видела уређена баштица и идил 
к, па тек да види где се налази.{S} Ову приземну собицу испуњавао је један округао сточић, заст 
вића, да објасни ону вожњу у колима, да призна свој положај према Бели.{S} То није било у његов 
д си пошла.</p> <p>Девојка покуша да не призна истину. </p> <p>— Веруј ми, ми смо све имале доб 
 му што требати, па да узајми.{S} Он то призна, и осмејкиваше се стидљиво, као да је тражио опр 
бити најбоља жена на свету.{S} Она није признавала себе за свог господара.{S} Она је заборављал 
су је из својих дупља загонетно.{S} Она признаде:</p> <p>— Ја хоћу да се образујем потпуно, до  
, кад спусти поглед на свој рукопис, он признаде жалосно:</p> <p>— Залутао сам.{S} Није то што  
тити народ од леда и метиља!{S} Матовић признаде отворено своју погрешку, укиде оба закона, дад 
код родитеља, код маловарошана, који не признају овим везама њихову невиност.{S} Додуше, она му 
... слепци код очију!{S} Бела ми је сад признала све.{S} Вели, заволела је Чедомира још чим га  
 да га што послуша, напише му писмо или признаницу, јер су му синови били тада мали, а другом к 
ће јој испричати шта се с њом догодило, признати све, па нека буде како она рекне.</p> <p>У тим 
hi>како</hi> и <hi>зашто</hi>.{S} Треба признати, Илићу, наука остаде нема пред Непознатим, Нек 
звија се као разнолик, чудан, изукрштан призор.{S} Обичаји, вере, навике, установе, начини живо 
икој Школи.{S} Академска слобода јој је пријала.{S} Могла је уредити свој живот по својој вољи, 
 свуче и леже.{S} Хладна постеља јој је пријала угодно.{S} У њеној глави, брзо као у кинематогр 
говори са девојком која није била ружна пријали су му, падали му као неки благ и лаган лек на с 
 је доба дана.</p> <p>Ти заборави су му пријали.{S} Остављао је, као сви слаби људи, времену, к 
н шал и посади се опет крај прозора.{S} Пријало јој је да тако гледа како зора свиће.{S} Нешто  
у Београду".</p> <p>Некад јој је све то пријало.{S} Вишња се могла радовати дубоко, потпуно, пу 
>— Да.{S} Навратим који пут.{S} Овде је пријатан залазак сунца.{S} Ружичаста прашина обујми пре 
 видели око језика.{S} Ипак, пут је био пријатан.{S} У Паризу су се настанили у једном пансиону 
реба скромном човеку.{S} Матовић је био пријатан према њему, разговарао се с њим дуго, озбиљно, 
 девојка, насмехнувши се.</p> <p>— Врло пријатан! — одговори он, још изненађен.</p> <p>Посадише 
 новцу видео силу која учвршћава живот, пријатеља који одржава човека, моћног протектора који д 
{S} И девојка је мислила поново на свог пријатеља:</p> <p>— Он не зна ништа о мени, а ни ја о њ 
и на своју породицу.{S} Кад би му ко од пријатеља скренуо пажњу на несташност његовог сина, он  
нули му гвожђе с ногу, допуштали посете пријатеља.{S} Тек под зиму, Јован доби потпуно помилова 
енчање буде на јутрење, у најужем кругу пријатеља.{S} Госпођа је то објаснила младићу разлогом: 
 мисли опколило би га као гомила правих пријатеља!{S} Љубазна познанства, ласкаве речи, добре н 
а ти ми телеграфиши или отиди код мојих пријатеља и земљака, Вуксановића и Компаније, стаклара  
{S} Било је међу њима старих, опробаних пријатеља, а било их је и таквих који су раније обилази 
итеља.{S} Није слушала савете опробаних пријатеља.{S} Угушивала је глас савести.{S} И, он је са 
о за зле стране живота: одрицање старих пријатеља, кињење од стране власти, свакојаке оскудице  
тније о разним ситницама, као са правим пријатељем, као да се ништа није <pb n="136" /> десило. 
ићевих, кад Радоје дође с једним својим пријатељем, млађим чиновником из суда, те их позва, њу  
е осмехну скептички.</p> <p>— Да... да, пријатељи!... — примети он — Пријатељство које се сматр 
Чедомир. — Ми смо још увек добри, стари пријатељи.</p> <p>— Да, стари свакако... и ми старимо,  
ше до њене куће, раставише се као стари пријатељи.</p> <p>Од тог доба звали су се по имену, зад 
ним рукама.</p> <p>— Кад смо тако добри пријатељи — прихвати Вишња — онда будимо отворени: боље 
и говорио?</p> <p>— Ми ћемо остати увек пријатељи — одговори девојка.</p> <p>Илић се осмехну ск 
с вама... кад можемо да разговарамо као пријатељи.</p> <p>Бела је била узела судове и пошла вра 
 да се објаснимо; да се разговоримо као пријатељи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
!...{S} Ми смо сувише мали да му будемо пријатељи или непријатељи.</p> <pb n="93" /> <p>Шетали  
} Ускоро ћу отпочети да говорим с неким пријатељима...{S} Теби првој о њој казујем, и хтео бих  
 она била сад њему до обична другарица, пријатељица, познаница чак!{S} Како се она могла мешати 
а у рукама.</p> <p>— Збиља, ја сам ваша пријатељица? — упита затим, притварајући врата.</p> <p> 
ењу који је кишни зрак правио од његове пријатељице.{S} Он јој предаде шешир врло учтиво, и реч 
 кад се нема школе, те предложио својој пријатељици да изађу у шетњу негде даље него што се то  
о га је да се излије пред својом старом пријатељицом, ма по цену да се понизи.</p> <p>— У остал 
"95" /> <p>Он задрхта кад примети своју пријатељицу, малу паланчанку пуну одушевљења, писца сви 
 појаве два женска лица, оба љупка, оба пријатељска.{S} У осталом, он је у том тренутку жељкао  
Зар мислите да ја не умем ценити толике пријатељске услуге, поклоне које сте ми учинили ?</p> < 
p>— Извол’те — рече кад отвори врата, и пријатељски додирну раме младићу, док један светао, чед 
ен на стуб једне лампе, пошла је брже и пријатељски му пружила своју руку, покапану мастилом.</ 
од кућа чинили јој се да је поздрављају пријатељски, а она није могла отићи сама до првог дућан 
 без родбине, без сигурног прихода, без пријатељских веза и заштитника, права друштвена нула, н 
 налазила Велика Школа, имало је нечега пријатељског, свога.{S} Оно је било као општа ђачка кућ 
 сенку преко улице, имала је још нечега пријатељског и још била најлепша кућа у Београду.{S} По 
боља кондиција у Београду: стан, храна, пријатељство великог човека и нешто у готову!{S} Она ни 
ици допуштали су јој по коју симпатију, пријатељство према младићу, љубав речи и уздисаја, али  
 Да... да, пријатељи!... — примети он — Пријатељство које се сматра да је вечито, а које живот  
 <p>— Не говори тако, Чедомире.{S} Наше пријатељство је искрено, топло, добро.</p> <p>Млади чов 
а долазе сама по себи.{S} Живот је дуг, пријатељу, а младост кратка.</p> <p>— Срце ми хоће апст 
навести, збуњивала се и допуштала своме пријатељу да он формулише оно што је хтела рећи.{S} Да  
, меко, празно.</p> <p>— Тако је мирна, пријатна, љупка — продужи Остојић гледајући у бело плат 
 сребром првих сунчевих зрака.{S} То су пријатна заклоништа, засађена лиснатим дрвећем, испод к 
="2" /> висок, готово џигљав, али млад, пријатних, мушких црта, буљавих очију, које су у тренут 
рисуствујем. неком концерту, где хиљаде пријатних и хармоничних гласова звоне око нас.</p> <p>Б 
о у тишини изгубљених часова!{S} Колико пријатних мисли опколило би га као гомила правих пријат 
е, да јој је сваки живац треперио.{S} А пријатно, јер је то све било њој симпатично, то познанс 
гову собу.</p> <p>— И сем тога, мени је пријатно ваше друштво.{S} Кад разговарам овако с вама,  
прозор да весело човека опомену како је пријатно бити у својој кући.</p> <p>— Шта је то тако ва 
урејства у себи; он је волео све што је пријатно, лако, ново, лепо.{S} У недостатку материјално 
овољство и мислити једино на оно што је пријатно.{S} Свога мужа сматрала је за нову играчку кој 
остеље на други.{S} Било јој је тешко и пријатно.{S} Тешко, јер је осећала нешто ново у себи, н 
верзитета, славан човек!{S} Он би живео пријатно, дао би њој све што би имао, она би уживала у  
амој.</p> <p>Зима јој је пролазила врло пријатно.{S} Имала је доста друштва.{S} Није осећала Че 
зидови су се светлели као подмлађени на пријатној пригревици.</p> <p>— Много је мање људи, него 
, може да <pb n="287" /> има жену лепу, пријатну, ето такву као што је Вишња.{S} Она сигурно им 
 закрешта женски глас однекле.</p> <p>— Пријо, Маро! — одговори јој други.</p> <p>— Имаш ли кој 
а склопи очи са жељом да умре.</p> <p>— Пријо? — закрешта женски глас однекле.</p> <p>— Пријо,  
и, младић се трже.{S} Жалосна стварност приказа му се тада исто тако лако као и тај сан за идеа 
 двоје заљубљених једну врсту борбе час прикривене, час отворене.{S} Чедомир се љутио.{S} Дешав 
а пре него што га је познала.{S} Она је прикупљала своје сирото искуство као бродоломник на пус 
а нешто и неповерења.{S} Он јој је онда прилазио.{S} Она му је пружала руку, пуна ћутљивог јогу 
а, о интимним везама, и он им није смео прилазити, он је бежао даље од њих.{S} Тада би одлазио  
едан пољубац на насмејане усне, које се прилепише за његове, и осташе тако, за један тренутак,  
ан са тешких завеса које су стајале као прилепљене уз прозор, и са одсуства присних ситница, до 
онекад, у његову душу су запљускивали и приливи одлучности.{S} Један унутрашњи глас му је довик 
о којима се назирала тек овде-онде која прилика што се лагано вукла, изазивали су мисли о смрти 
ла те изласке, при којима јој се давала прилика да истакне своје <hi>отлично</hi> порекло, фине 
задовољну, збринуту.{S} Чедомир је лепа прилика.{S} Истина, сиромах, без фамилије, али ми смо т 
ке, очекивао се неминован расцеп.{S} Та прилика дође.{S} Имало се да се реши да ли ће група уче 
ајка с прага велике куће. — Он није био прилика за тебе, геачина ваљевска.{S} Без трага му глав 
ви, амбиције, толико невероватно разних прилика у којима живе бића што је Дарвин стрпао све у ј 
асан, без утишавања савести и попуштања приликама.</p> <p>Беше га дарнуо поклон.{S} Посматрао ј 
стоничким кућама, по запосленим људским приликама, по њој самој.</p> <p>Зима јој је пролазила в 
Не могу да схватим такав брак у обичним приликама, а камо ли кад је у питању престо.{S} Ко би т 
еста, смешећи се као дете.</p> <p>У тим приликама дошло је Илићу прво писмо од Вишње.{S} Оно је 
носио своја размишљања <pb n="119" /> о приликама, догађајима и људима, па се понекад пребацива 
е су крајње пристојне једно што се нема прилике или што се овде то даје тешко сакрити или најза 
и, излагала строго, готово суво, обичне прилике, начин живота и живљења једне девојке у паланци 
ографу, <pb n="34" /> појављивале су се прилике које је видела те вечери.{S} Обузимала ју је не 
м ствари, како је називала своје домаће прилике и неприлике, и сагнути главу пред потребама пор 
ма су их обасули у Београду, нису имали прилике да употребе.{S} На једном месту погрешно су ушл 
е непоправљив.{S} Напротив, ја сам имао прилике да се уверим да је он диван материјал, ја сам с 
љут на реакционаре што су га изневерили приликом његове женидбе.</p> <p>Испи чашу, па продужи:< 
зимо чудна времена — рекао му је другом приликом. — Изгубили смо много у нераду, у јаловом трве 
ди!{S} Па ти рече <pb n="164" /> једном приликом: „Кад се деца воле, нека се узму...“</p> <p>—  
не бријеш бркове ? — рекла му је једном приликом. — Јутрос прође поред прозора један младић: та 
 је то знала.{S} Он јој је рекао једном приликом, <pb n="60" /> да би радо учио нешто практично 
 читала на Великој Школи.</p> <p>Једном приликом запали јој се кецеља поред огњишта, и само сре 
у.{S} Да ли се сети речи које му је том приликом рекао?{S} Да ли је сад био истог мишљења?</p>  
на неће, <hi>штудира</hi>...</p> <p>Том приликом скупило се велико друштво, како је то ретко у  
 седели код таште, која није пропуштала прилику, а да своме зету не покаже колико је срећан што 
ој другарици да јој проводаџише за прву прилику која им се допадне.{S} Ниједна мучна мисао није 
има, који су хтели употребити ту згодну прилику за свој лични интерес.{S} Кампања за кампањом н 
ило је да се борио на Засавици, по свој прилици у чети Зекиних голаћа, да је ту био рањен, осве 
ви слаби људи, времену, каквој повољној прилици или случају да они реше његову судбину.</p> <p> 
љке нису биле још упаљене, те је владао приличан мрак.{S} Улице, изроване због неких општинских 
 потаркује ватру. — Није то за тебе, не приличи ти. </p> <p>Девојка се склони од ватре за трену 
је одеротине у сиву боју која је језиво приличила његовом земљастом лицу.{S} Десна му је рука в 
.{S} Понекад пада у севдах, и тада пева прилично.{S} То су они који одавно имају готов план шко 
но.{S} Ипак се брзо прибрао.{S} Имао је прилично кредита, јер је прошлих две године плаћао уред 
 што не дођеш?...</p> <p>Млади човек, с прилично вештине, а с много поштовања, скиде свој шешир 
о нечег заједничког с њима, јер је имао приличну дозу епикурејства у себи; он је волео све што  
и.{S} Сваки њен покрет који није ишао у прилог његове себичности, тумачио је као да је управљен 
њем би рачунао на први од месеца кад се прима плата.{S} Кад би она била његова, неуморно би рад 
колико је тек мало таквих жена!{S} Жене примају науку која им се предаје, веру која им се пропо 
ци младог света.{S} Њих двојица се беху примакли прозору што гледа у двориште.{S} По калдрми је 
боко, потпуно, пуним срцем.{S} Сад пак, примала је хладно те изливе паланачких симпатија.{S} Пр 
есовале, одушевиле је готово, јер их је примала без сенке неповерења.{S} Русија, велика, света  
ва.</p> <p>— Да.{S} Ја то знам.{S} И ја примам борбу.{S} Ја сам наоружан знањем целе наше епохе 
чава њихов лет.{S} Такве су и жене које примами сунце слободе.{S} Оне му полете, без размишљања 
 социјализма, он је постојао, он је био примамљив, велики, са својим златним вратима, мраморним 
} У једном су наместили кујну и собу за примање, а од другог су начинили своје собе за спавање. 
ле су краће.{S} Стари господин је морао примати овог или оног политичара, одлазити на конференц 
унише ту тишину, пуну неказаних ствари, примедбама о времену.</p> <p>У једном тренутку, ИлиН по 
 одговори јој он гласом који није трпео примедбе.</p> <p>Кад дође на Велику Школу, Лазаревићева 
заустави као опоменут једном унутрашњом примедбом, једним од оних тајанствених гласова у нама с 
њим разговарао на дугачко и на широко о примени електрике, трудећи се да га својим здравим разу 
 да поред науке постоји оно што се зове примењена наука, <pb n="259" /> вештина, политика.{S} О 
ћ није имао никаквог искуства о свету и примењеној философији.{S} И он је личио на оног класичн 
талица позитивистичке философије.{S} Он примењује њено материјалистичко схватање на делу: њен г 
 би учитељ испричао лекцију, о шљиви на пример, он ју је већ умео поновити целу.{S} Учитељ, кој 
учио нешто практично... за машинисту на пример, али вели, мора да се иде од куће, можда на стра 
 са правога пута : мушки поглед ни рђав пример, сеоска чама ни саблазна књига.{S} Заман је ожењ 
 Ја не волим лов.{S} Ономад ме је један пример дирнуо.{S} Лете две беле тице једна за другом, к 
воју собу.</p> <p>— Пропали смо ако нас примете — приговори јој он.</p> <p>— Нико нас неће виде 
<p>Савлада се.</p> <p>Младић, поред ње, примети промену на њеном лицу.</p> <p>— Простачке приче 
окаже.{S} Да ли то Вишња <pb n="282" /> примети?{S} Да ли покуша да га спречи и да му улије хра 
омир је сад могао боље видети салон.{S} Примети велику библиотеку, пуну повезаних <pb n="10" /> 
p> <p>— Жао јој је било свога живота! — примети Вишња полако.</p> <p>Младић не одговори.{S} При 
чки.</p> <p>— Да... да, пријатељи!... — примети он — Пријатељство које се сматра да је вечито,  
Теразије.</p> <p>— Ја ћу трамвајем... — примети девојка.</p> <p>— Не, ја те нећу пустити док ми 
њега те речи.</p> <p>— А љубав, мама? — примети Бела, и несташно успи усницама.</p> <pb n="121" 
р ћете сад пристати да седите докона? — примети младић нешто ауторитативно, грицкајући цигару.< 
морна... ти си нешто невесела, Вишња? — примети Илић.</p> <pb n="158" /> <p>— Не, нисам — осмех 
 <p>— Како је лепа наша народна песма — примети Радоје. — Проста, а све каже, дирне те у жицу.< 
<pb n="198" /> <p>— Слушај, Клеопатра — примети хладно Матовић. — Брак треба да је резултат сло 
оле ове лимане <pb n="245" /> сандуке — примети заједљиво стара девојка — то је за причу!</p> < 
удно испуниле те готово пророчке речи — примети у себи Вишња гледајући расејано у своју давну д 
ви представници морају положити рачун — примети Вишња. — Народна је реч пресудна, народ је суве 
ати.</p> <p>— Али и до вароши је дуго — примети она. — Склонимо се негде, ако хоћете... под как 
х.</p> <p>— То не беше ништа одређено — примети му она, са несакривеним прекором.</p> <p>Она је 
 <p>— Врло лепо смо се занимали синоћ — примети Вишња, па кад виде да се Каја не подсмехну, про 
не.</p> <pb n="95" /> <p>Он задрхта кад примети своју пријатељицу, малу паланчанку пуну одушевљ 
е дође на заједнички час, било да га не примети на улици, било да се сувише смеје са осталим др 
 је седео Илић с једном девојком, којој примети само главу, и од главе бео, нежан профил с очим 
тили му.</p> <p>У једном тренутку, неко примети да се нешто црно гиба на таласима.{S} Донесоше  
 канабе — рече му Вишња.</p> <p>Чедомир примети тек тада једно кожно, старинско канабе у сумрак 
 спречи и да му улије храбрости, кад му примети:</p> <p>— Ти претерујеш.{S} Ти си се спотакао о 
стори довршавали трећи спрат.</p> <p>Ту примети гомилицу света која се искупљала љубопитно.{S}  
p>— Је ли, зете, ти знаш француски... — приметила би му тада ташта. — Што не почнеш нешто практ 
ма које је добијао.{S} Она га је такође приметила.{S} Црвенила се, гледала га весело и смешила  
Чедомир се дизао да иде, да му се не би приметило што остаје на само са девојком.{S} Али би га  
нем за ваш опстанак у државној служби — приметио му је директор.</p> <pb n="264" /> <p>Бела је  
 пролазио поред те зграде, а никад није приметио да у њој <pb n="4" /> седи неко кога треба чув 
 да га она озбиљно воли.{S} Он није био приметио дубоки утисак који је на њу био учинио.{S} Суд 
 знала да је неко од њених суседа морао приметити кад је ушла с Чедомиром у кућу и кад су толик 
а за њим.{S} Није марила да ли ће то ко приметити, шта ће ко рећи и како ће се све то свршити.< 
 присветли.</p> <p>— Мртвачки сандук! — приметише присутни.</p> <p>Не чу се реч објашњења, као  
а изгубила у мисли.{S} Тек, једна једва приметна румен кретала се по њеним образима.{S} Младић  
жом која се чинила као постављена једва приметним руменилом.{S} Очи су јој биле мајчине: црне,  
се у своје наставнице.</p> <p>Каја није примећавала забуну своје другарице.{S} Узела ју је за о 
 шипарица какву ју је оставио.{S} То се примећавало по деловима тоалете, у којој је било нешто  
иве сестрице.</p> <p>Стари Матовић није примећавао ништа.{S} Он је при ручку имао добар апетит, 
, начинио од себе ругобу само да би био примећен.{S} Нема весеља.{S} Лица се згрчила, борба за  
се по соби, као да се бојала да не буде примећена, па се опет загледа у чипку, у кошуљу, у два  
 по њему рабатне чатрље које дотле није примећивала.{S} Велики женски шешири по најновијој моди 
ћ допирала до бедема.{S} У мокром мраку примећивали се њени прљави таласићи жути, гипки, пенуша 
ћем, бонбоном.{S} На фијокама испод њих примећивали се натписи за лорбер, нишадор, алеву паприк 
обу.{S} Кроз расходоване чипкане завесе примећивало се с муком двориште.{S} Сумрак је купао џбу 
ика пре него што јој и диреке ударише — примећивао би ко у шали. — Пију, једу као на даћи.</p>  
ла она два лептира.{S} Иза једне шумице примећивао се кров варошке цркве, прост и достојанствен 
роду!</p> <p>Чедомир, као добар Словен, прими радо овај изговор да не ради ништа, и приста.{S}  
врло тврдоглав.{S} Стога узе други пут, прими од његовог говора што је ишло у корист њеног план 
их обрва, присебан потпуно и спреман да прими што има да дође.{S} На отвореним вратима стајала  
Степеница; немој да се стидиш.{S} А сад прими много поздрава од твојих доброжелећих ти родитеља 
сту акт озбиљан, хладан, срачунат да се прими онолико колико се даје...{S} Шта ви мислите, госп 
 била тако бедна да се чинило као да је примила од својих посетилаца навику да пије, па се проп 
у прогрес, у човечанство.{S} Не могу да примим да је васељена створена ради гомиле глупака.</p> 
ао из Београда?</p> <p>Међутим, Илић је примио писмо, али није знао шта да одговори.{S} Оно га  
омир удаљава од своје жене.{S} Морао се примити службе.{S} Доби место у једној београдској гимн 
њати у својој суштини, ми смо принуђени примити га.{S} Да, време пролази, и једанпут дође трену 
 /> Они нису рђави никако: они воле тај примитиван живот, они често имају љубави за добро и изв 
унца на заласку.{S} Долина је била пуна примитивних баштованџиница, где су се уздизале притке п 
се заустављали да их гледају.{S} Већ се примицало вече кад се нађоше на Ћирићевој пољани.{S} Са 
вечитом покрету.{S} Али што се пароброд примицао више томе граду, радост се сушила у њеном срцу 
— Вишња ће поћи за мене.</p> <p>Девојке примише шалу.{S} Њихов несташан смех одјекну долином.</ 
а као мртва.{S} Он је поново прихвати и принесе је к срцу.</p> <p>— Не... не, Чедомире! — рече  
боли!...</p> <p>Он је поново прихвати и принесе је к срцу са једном жељом у души да сам поцрвен 
за народно и сточно здравље, појачавати принос у пољопривреди увођењем земљорадничког кредита з 
ног догматизма.{S} Млади суплент био је принуђен, против све зловоље коју је осећао, да прати н 
не може мењати у својој суштини, ми смо принуђени примити га.{S} Да, време пролази, и једанпут  
 имале доба кад је живот као источњачка принцеза пред судом римских легионара пружао руке пуне  
, у њино брзо остварење, у њихов велики принцип: „сваком по способности, свакој способности по  
попустити, као да би се огрешио о један принцип.{S} Он је био сув доктринар.{S} Заборављао је д 
во слабих ?{S} Зар то није укидање свих принципа јеванђеља и француске револуције?{S} Поред бор 
?{S} Изгубила си све принципе.</p> <p>— Принципе!{S} Принципи су за децу, за школске клупе.{S}  
е дакле према ветру?{S} Изгубила си све принципе.</p> <p>— Принципе!{S} Принципи су за децу, за 
 си све принципе.</p> <p>— Принципе!{S} Принципи су за децу, за школске клупе.{S} Изузетци, мал 
његовог сина, он се бранио неким руским принципима васпитања деце у слободи.</p> <p>— Нек се ра 
лазили, требало се журити за воз, и она приону око свога кофера.</p> <p>Имала је право што се ж 
иротињи свога оца.{S} Место тога, он је прионуо у дућану и лепо помогао старом Остојићу.{S} Как 
радио само оно што воли, да буде свој и припада самом себи.</p> <p>— Новац је чудна ствар, моје 
о рукама, припаднимо народу како нам он припада.{S} Иначе смо роб ропства његова.</p> <p>Он је  
зашла из уског живота, она му више није припадала.{S} Њене мисли враћале су се пут Бумбарева Бр 
онај прави, онај који се видео, коме су припадале крштеница, уверење да није жењен, остале свед 
} Ваша породица, друштво, странка којој припадате, тражиће вам такође извесне обавезе.{S} Све ј 
33" /> Отворимо очи, размахнимо рукама, припаднимо народу како нам он припада.{S} Иначе смо роб 
се може све десити.{S} У сваком случају припази на ту твоју шмизлу.{S} Кад смо ми били млади, м 
 Из њих је била још топлина јаке дневне припеке.{S} Ипак се осећало нешто свежине од ветра који 
 лоза, пуштала у вис своје сочне пипке, припијала се уз кућу, увијала се око довратака, јака, с 
ове, све му изгледа лако.{S} Уз њега се припило једно женско створење, цело једно женско тело,  
>Напољу је било ведро.{S} Само је сунце припицало неприродно, те је ваздух био тежак.{S} Учитељ 
осећао да је он сувише мали да би могао припомоћи тој промени.{S} И још нешто.{S} Младићу није  
евојачка Школа може бити добра само као припрема.{S} Она није довољна жени која хоће да буде на 
и светлих очију. — Јер еволуцијом треба припремити револуцију...</p> <p>— Ја и даље остајем про 
 поцрнелим крововима и раштрканом селу, приређивала је зора величанствен ватромет.{S} Аница пот 
готово трчала путем.{S} Напољу је јесен приређивала илузију пролећа.{S} Било је много сунца.{S} 
чествовати у митингу које је грађанство приређивало у корист избора Србина владике у Маћедонији 
. — Мешовити хор <hi>Љубићске Виле</hi> приређује у очи Ивањдана излет на брање ивањског цвећа. 
ншуле</hi>, састављају певачка друштва, приређују концерте по отаџбини, по изузетку се представ 
то знам.{S} Он је сјајна интелигенција, природа врло симпатична, али карактер неодређен, нестал 
и.{S} Знају је не само људи, но и мртва природа: куће, улице, камење.{S} На сваком углу остало  
оца нашег?</p> <p>Вишња, лака словенска природа, давала се уверити и овом половином своје душе, 
стизале су свој врхунац.{S} Материјална природа и силе које владају њоме нису више имале недоку 
 човечју снагу замењују често вештина и природа.{S} Треба му показати делом, ову државу у ствар 
мо другојачије, ћудљиво, бурно, како то природа може да удеси по каткад над том вароши, широм о 
падати тој госпођици.{S} И као код свих природа које мисле право, које не рачунају са ситницама 
ага отисну се на њеним хаљинама.{S} Њен природан струк, неизмучен мидером, затеже блузу, те се  
ог дана? — одговори му философ. — Књига природе је широм отворена, хајде у природу!</p> <p>Чедо 
му се досадио живот.{S} Повреде су лаке природе.</quote> <p>Воз је одмицао.{S} Кроз прозоре од  
из тих коњских ногоступица и разлистале природе, која се у роси зориној купала безбрижно, разбл 
 пролећа, кад се око нас осећа оргијање природе и ми зажелимо, с једним болним осећањем, да и м 
ико не зна да нас ослободи потреба наше природе?</p> <p>Вишња је слушала ове речи, које су се ч 
о геолошке теорије, упућивао га у живот природе, где се дрво с дрветом бори за што више сунца.{ 
из људског друштва, мораш се приближити природи и животињама.{S} О, да знаш колико ми мало пошт 
 слично болу за домовином.{S} У његовој природи беше јако развијена чежња за оним што нема, што 
онтуре.{S} Нешто загонетно осећало се у природи.{S} У исти мах, око срца јој било топло, меко,  
 и он је имао у срцу нежности.</p> <p>У природи је настајала све већа тишина.{S} Једно бело дрв 
е.{S} Доиста, кад се његов дух стварао, природне науке достизале су свој врхунац.{S} Материјалн 
 гимназије што је доказивао катихети да природне науке побијају науку хришћанску.</p> <p>Његов  
ликом девојке скромне, лепе, стидљиве и природне.{S} Та је слика препоручивала молитву, давала  
о прост и јасан.{S} Дарвин је дефинисао природне законе тако силно да је његова философија изгл 
а, мећући у свој мало пискав глас нешто природне женске жеље за допадањем.</p> <p>Младен га је  
ила забрањена.{S} Као сви људи здрави и природни, она се бојала свега што је анормално, болесно 
ли, кад угледа своју другарицу у визији природних елемената, он се упита нехотице: „Нашто пунит 
ла без религије, изложена раном утицају природних наука и посвећена Чедомиром Илићем у оно што  
6" /> се као од стакла.{S} Краљ се сад, природно, обраћао народу, чинио обећања, одрицао се дос 
} Чак јој се то свиде: изгледало јој је природно, младићски, ђачки.{S} И доиста, ово их приближ 
х уста, око тих ситних очију, па све до природно намрсканог чела играо један <pb n="116" /> инт 
ом одласку.{S} Тада јој је то изгледало природно: њену мисао је заузимала само њена мајка.{S} Б 
кра инстинкта, која је човеку остала из природног стања — објашњавао је разлог што су зрнца фил 
ду према њему, више постеље, висио је у природној величини портре Матовићев, рад једног од наши 
 дан! — прогунђао би Матовић кроз нос с природном и инстинктивном грубошћу у гласу, кад је Илић 
, <pb n="257" /> Огиста Конта и осталих природњака, философа и математичара, на основу којих је 
 навикнутим на распуштеност источњачком природом, савршена слобода, ускраћивана дугим ропством  
ући по варошкој околини коју је називао природом.{S} Потврђења својим закључцима тражио је у об 
ух, шуму, свој народ, велике хоризонте, природу једном речи.</p> <p>Радоју се свиде тај одговор 
Ето, такав треба да си.{S} У природу, у природу!...</p> <p>— Моје је место међу људима, Ристићу 
 полић!{S} Ето, такав треба да си.{S} У природу, у природу!...</p> <p>— Моје је место међу људи 
њига природе је широм отворена, хајде у природу!</p> <p>Чедомир, као добар Словен, прими радо о 
> што је свака чежња.{S} Хтеде отпочети присан разговор, упитати своју другарицу како је провел 
{S} Илић јој се чинио тако близак, тако присан.{S} Није осећала пред њим никаквог стида.{S} Хте 
оје обеси тада један фењер на чакљу, па присветли.</p> <p>— Мртвачки сандук! — приметише присут 
 блед, погнуте главе, намрштених обрва, присебан потпуно и спреман да прими што има да дође.{S} 
</p> <p>— Ју, за мало не заборавих... — присети се рођака. — Да ти представим: моја другарица,  
 <pb n="51" /> прекину тишину као да се присећао нечег:</p> <p>— Не... не, ти нећеш доћи на Вел 
ого волим, највише волим.</p> <p>Она га присили да седне, посади му се у крило, па поче да бара 
естрицом.{S} Она је требала да држи под присмотром обе девојчице те да тако олакша посао <hi>ја 
 младост заједно.{S} Ми смо били везани присним везама једно за друго.{S} Време, ћуд или неки г 
својим изанђалим рукама, и обузета оним присним сажаљењем, које може да осети само жена према ж 
као прилепљене уз прозор, и са одсуства присних ситница, домаћих успомена и дрангулија, хладан  
живало је сад слатко на пригревици ових присних састанака.{S} Он се већ био навикао на љубак <p 
ћи.{S} Млади човек не хте покварити ово присно весеље дома, који је последњих година знао само  
е школе!...</p> <p>И она је загрли опет присно и свесрдно.</p> <p>Између живота у девојачкој шк 
настије..."</p> <p>Илић је волео Зарију присно.{S} Он је у њему видео једног сапутника на истом 
ила слобода, пун идеал тога појма, тако присног свима нама навикнутим на распуштеност источњачк 
тали ожиљци.</p> <p>— Добро, да идемо — приста Вишња.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
чајника и самоубилаца.</p> <p>— Добро — приста она и пружи му руку. — Сутра на овом месту, у тр 
ти изложим што сам наумио.</p> <p>Вишња приста у први мах, подајући се своме срцу.{S} После се  
и радо овај изговор да не ради ништа, и приста.{S} Они пређоше трем.{S} Један стари човек, који 
е?</p> <p>Илић није пио то пиће.{S} Али приста овог пута.</p> <p>— Још на ракију нису ударили п 
зом неумитног судије, изразом који није пристајао згодно њеном жовијалном лицу.{S} Тај се израз 
а:</p> <p>— Муке сам видела док су моји пристали да се вратим у Београд.{S} Тата још којекако,  
 потписивала свако његово мишљење, била присталица његових убеђења без резерве.{S} Тешко ономе  
спору између приврженика детерминизма и присталица индетерминизма, напунио се свакојаким <pb n= 
је, ту архиву, већ велику.{S} И уверени присталица материјалистичке философије претварао се у н 
оје науке, него Наука.{S} Он је ватрени присталица позитивистичке философије.{S} Он примењује њ 
Робинсона који се из неког далматинског пристаништа укрцава на море.{S} Као гимназист другог ра 
вити до мирних вода каквог гостопримног пристаништа ?</p> <p>На улици затандрка нешто.{S} То су 
е да издржи тај штрапац.</p> <p>Илић је пристао одмах, говорећи:</p> <p>— Да, нека буде просто. 
ли воли школу.</p> <p>— Па зар ћете сад пристати да седите докона? — примети младић нешто аутор 
толико мислити, толико тражити; боље је пристати на живот, пустити се у њега.</p> <p>Јер какав  
S}" Он то не рече.{S} У осталом, већ их пристигоше Милева и њен пратилац.</p> <milestone unit=" 
оју ману осећала све дубље једно што је пристизала на снагу, те је већ имала потребу да се допа 
у.{S} Грађани, у пола обучени, и војска пристизали су у гомилама.{S} Журно се копало, набацивал 
ао јако преварити.{S} Али оне су крајње пристојне једно што се нема прилике или што се овде то  
 избегавано; момци су духовити, девојке приступачне, младе жене несташне, а старци и старице та 
друштво кредитом.{S} И већ се с пролећа приступило радовима на подизању централе <hi>Рад и Свет 
љ, бесмислен без Вишње, без њеног милог присуства.{S} Чинило му се као да га је цео свет напуст 
н занос од те смеше поезије, успомена и присуства девојке која му је нудила што му она друга ни 
равдала пред самом собом, она је губила присуство <pb n="181" /> духа и питала се шта други мис 
отпуно помиловање Јованово да се његово присуство готово осећало у кући.{S} Млади човек не хте  
јала се госпа-Матовићка, која би кадгод присуствовала тим разговорима.</p> <p>Никад Илић није ј 
а миље из ваздуха тога дана, опијала се присуством човека који је ишао поред ње, слушала је рад 
 у страну, осећала се сигурна у његовом присуству.</p> <p>А Радоје је умео лепо да говори... по 
о свет који се другим данима не опажа у присуству жена и људи, лепих, задовољних, срачунатог др 
селу.{S} Девојка се осети слободнијом у присуству ове стварности.{S} Негде зашкрипа ђерам.{S} Ј 
ра.</p> <p>Брачни пар дође у Београд да присуствује погребу.{S} После се не вратише више.{S} Бе 
 разговарам овако с вама, чини ми се да присуствујем. неком концерту, где хиљаде пријатних и ха 
.</p> <p>— Мртвачки сандук! — приметише присутни.</p> <p>Не чу се реч објашњења, као да све обу 
алеко од Београда, за стотину векова од присутног тренутка, на ум му је, без икакве везе, долаз 
ја сам ваша пријатељица? — упита затим, притварајући врата.</p> <p>— Да, Бела — одговори он, сл 
жићњег распуста.{S} Тек што је за собом притворио врата, кад их газдарица отвори, боса, само у  
ве већи занос.{S} Скупи кошуљу позади и притеже је.{S} Врвице на раменима прскоше.{S} У белини  
слове.{S} Држава има рачуна да нам опет притекне у помоћ...{S} Ми морамо успети.</p> <p>— Шта д 
ведра и ћутљива.{S} Та пространа тишина притискивала је младу девојку. </p> <p>— Удај се, драга 
 витицу око главе, сукњу изнад чланака, притискивале по један свежањ књига на своје груди које  
, да олакша себи све несреће које су му притискивале срце и које је само њој могао рећи.{S} Али 
ети њу целу, обешену о њега.{S} Девојка притисну руком онде где јој је срце, не рече ништа, пов 
стране јевтиним становима.</p> <p>Вишња притисну кваку на једним од многобројних, зелено обојен 
екнуо је пред њом, загрлио је око паса, притиснуо главу на њене груди, на тело.{S} Осетила је т 
ја.</p> <p>— Сад копају брану и јаз.{S} Притиснуо радник, мила мајко, као мрав.{S} Сева будак,  
во срце, он хтеде заборавити садашњост, притиснути је на груди, рећи: „Моја Вишња, моја лепа, м 
ти у дубину салона, сурва се на канабе, притиште јако обе слепочнице, које су биле као да хоће  
 се не трже.{S} Он продужи свој нагиб и притиште један кратак и устрептао пољубац.{S} Пољубац н 
т... пољуби, пољуби...</p> <p>И Чедомир притиште један пољубац на насмејане усне, које се приле 
вних баштованџиница, где су се уздизале притке процветале бураније и по који усамљен долап, иск 
ана.{S} Груди се тресле.</p> <p>Чедомир притрча девојци.{S} Њена слика му је бунила главу.{S} Х 
ио ју је видео на улици, па кад је хтео прићи, она је зауставила неку своју познаницу на пролаз 
зео Швабицу?</p> <p>— Замисли дерана! — прихвати госпођа. <pb n="120" /> — Није још школу сврши 
ана.</p> <p>— Не учи толико, разумеш? — прихвати Зарија поново се обраћајући Илићу. — Ја сам ре 
</p> <p>— Бела ми је терет на грудима — прихвати госпођа, изненадно потресена. — Кад је видим о 
 пут.</p> <p>— Не говори ми то, Вишња — прихвати Чедомир. — Ми смо још увек добри, стари пријат 
.{S} Ја не смем живети обично.{S} Али — прихвати после једне почивке — ако он не дође, Зарија,  
/p> <p>— Кад смо тако добри пријатељи — прихвати Вишња — онда будимо отворени: боље је да не ид 
/p> <p>— Не жур’те се, господин Илићу — прихвати и Бела, мећући у свој мало пискав глас нешто п 
ла је хладна као мртва.{S} Он је поново прихвати и принесе је к срцу.</p> <p>— Не... не, Чедоми 
 знаш како боли!...</p> <p>Он је поново прихвати и принесе је к срцу са једном жељом у души да  
ва девојко, ој!</l> </quote> <p>Друштво прихвати:</p> <quote> <l>Милији душа мирише</l> <l>На с 
ј години научио да му живот доноси чист приход.{S} Његова је девиза: уживати и успети.{S} Понек 
иромашан ђак, без родбине, без сигурног прихода, без пријатељских веза и заштитника, права друш 
, кад се тако нашла изненада без мужа и прихода, повукла се у једну кућицу из дворишта, и ту, о 
 је леп стан, па баба... што је златна; прича ми како је било кад је била млада, описује ми омл 
и буне још више, па се, после, годинама прича како су се провели на Ђаковића љуљашци, о Сокином 
кама у коси, слободне, радознале и пуне прича о мачки, кокошима и ђаволу.</p> <p>Ту, у Крунској 
ва, новац није ни толико рђав колико се прича, ни толико добар колико се мисли.{S} Али има једн 
о да се нису њој десиле, већ их чула из прича, из прочитаних књига.{S} Дође јој да рече:</p> <p 
кака, називају свакој клупи добро вече, причају шта су радиле преко дана, шале се на рачун прво 
S} Тврде за тебе да си срећан човек.{S} Причају да се у тебе заљубљују министарке или њихове ће 
ја и на најбољем гласу.{S} Читаве бајке причају се о људима који су јели у њој, у данима своје  
ри непосредно, обиграва се око ствари и причају се многе излишности.</p> <p>Реши се да отпутује 
покушавајте да се браните.{S} Већ ми то причају одавно.{S} Али ја добра, наивна, старинска жена 
а полако.</p> <p>Младић не одговори.{S} Причајући био је дигнуо главу и гледао у небо.{S} Девој 
ђе придруживала ћерци, говорила у глас, причала о повој краљици, изговарајући полако њено име и 
спи чашу, па продужи:</p> <p>— Дуго смо причали.{S} Било је говора и о томе ко ће ући у кабинет 
спрату.{S} Био је вечито добре воље.{S} Причао је радо о својим пословима.{S} Решавао се с муко 
 — додаде госпођа. — Само, никоме да не причате <pb n="196" /> о оваквој веридби.{S} Ја ћу већ  
S} Није довршио реченицу, јер није хтео причати о сиротињи свога оца.{S} Место тога, он је прио 
а очекује његова породица.{S} Они ће му причати о много чему, о много кому, <pb n="78" /> па и  
омену на њеном лицу.</p> <p>— Простачке приче — рече он сигурним гласом. — Ти не верујеш, ваљад 
ушавом водом и шапутала јој недопуштене приче, млада девојка заспа са једним ђаволастим осмехом 
да прекине чар у који су је заносиле те приче.{S} Око њих је било лепо јесење вече, сувише топл 
е добити четвртог дана.{S} Лазаревићева причека још неколико дана.{S} Одговор није стизао.{S} О 
 да је модерно...{S} Дакле, ти кажеш да причекају?</p> <p>— Да, боље да се кају раније него доц 
ну другарицу која се није заустављала у причи о својој срећи.</p> <p>Била се обесила о једру ми 
на црвена блуза у тој прозрачној сивини причињавала као какав велики божур у некој чудној земљи 
а, што је волела нашу кујну, било је за причу.</p> <p>Вишња је мало јела и говорила тек колико  
мети заједљиво стара девојка — то је за причу!</p> <p>Брод обиђе брдашце, и пред путницима се у 
сију коју је сама искрижала и прекидала причу своје мајке о њеном животу с Матовићем, селидбама 
твојој глави не би добио ни Прокупље! — пришила му је ташта поносито. — Али нисам ја ко је ко.{ 
V</head> <p>Била је недеља кад је Вишња пришла Чедомиру.{S} Дан је био ведар.{S} По плавом се н 
Трудио се да не изгледа бедан, али неки пркос против самог себе терао га је да се излије пред с 
заревићева избегава намерно, па и да му пркоси.{S} Његова је душа патила, његов понос је страда 
 ми имамо још једно другом да кажемо? — пркосила је Вишња непрестано.</p> <p>— Имам да ти кажем 
г симпатичног покрета.{S} Али им је она пркосила свима.{S} Махала рукама, бацакала ноге, окрета 
е и храмала јаче него икад.{S} Дотле су пркосили једно другом кад се сретну.{S} Данас је Илић и 
шта ђачка кућа, непобедан бедем који је пркосио свакој реакцији.{S} Полиција није смела ући ту; 
 га је избегавала свеједнако, намерно и пркосно.{S} Остајала је у салону тек кад има још некога 
 сам, богаљ, богаљ, богаљ.</p> <p>Лупну пркосно песницом о песницу и понови:</p> <p>— Богаљ, бо 
та, док му она разједа срце, а њен гној прља, трује.{S} С времена на време, он би се свестио, ч 
ом се зачу нека псовка.{S} Један сељак, прљав и исцепан да би га у другој земљи ухапсили, терао 
је наш народ.{S} Он је запуштен, прост, прљав, смрдљив.{S} Ипак, он није непоправљив.{S} Напрот 
.{S} У мокром мраку примећивали се њени прљави таласићи жути, гипки, пенушави.{S} Даље се није  
е републике.{S} Време, киша и свакојаке прљавштине претвориле су те бог зна чије одеротине у си 
— бранио јој је отац да то ради.</p> <p>Прљила се око ватре, руке су јој пуцале од сапунице, кр 
их опусти крила и паде у рит; она друга прну у вис, па се врати, начини два три круга изнад мес 
Река стешњена, пенушава и као зауздана, пробијала се још кроз отвор на средини.{S} Чекало се са 
вчарске Клисуре.{S} На извесним местима пробијала је Морава то зеленило и текла преко плићака,  
" /></p> <p>— Та остав’те човека!...{S} Пробисте му уши вашом дреком.</p> <p>Од лекције није би 
е тему: <hi>О вредности живота</hi>.{S} Проблем му је изгледао прост: одбацити метафизичке спек 
 Укротила је гром и разоружала небо.{S} Проблем живота изгледао је врло прост и јасан.{S} Дарви 
раничило с анархизмом, решавао је сваки проблем.</p> <pb n="47" /> <p>— Шта то мари нешто мало  
ра, на основу којих је хтео решити свој проблем. — Изникнуће ми на врх главе.{S} Једи шта ти се 
арну машину, да је свео човека на један проблем механике, на једну врсту живе геометрије.{S} У  
опажања, и уживао страсно у филозофским проблемима.{S} Култура му се нудила на сваком кораку: м 
рински:</p> <p>— Вишња... слатка Вишња, пробуди се, устани; не гледај ме тако.{S} Нашла сам ти  
метално тика-так, така-тик.{S} Хтеде да пробуди Аницу.{S} После се застиде.{S} Како да јој обја 
Чедомира.{S} Сан је био тако јак, да се пробудила сва уздрхтала, и није могла више заспати.{S}  
ирки.</p> <pb n="191" /> <p>Они се беху пробудили упола и гледали једно другог усијаним очима.< 
о заспао у неком напредном граду, па се пробудио после једног страшног земљотреса; он види око  
 ветар се претвори у вихор.{S} Облак се провали.{S} Из неба осу плаха киша, да се за час начини 
253" /> зјапеле су црне бездне, страшне провалије, светови очајника и самоубилаца.</p> <p>— Доб 
тињски намештена: један гвозден кревет, проваљен миндерлук, прозорске завесе на алке, нешто цве 
ити школу, добити државну службу, па да проведе на миру старе дане уз сина господина.</p> <p>—  
 Чедомир се љутио.{S} Дешавало му се да проведе по неколико дана не видећи своје драгане.{S} Тр 
ого.{S} Највише, да се, дошав на власт, провезу преко Теразија на фијакеру, који називају интов 
ст година, колико је имала пред свадбу, провела је беспослена, размажена и више мање срећна.{S} 
ћан био одмах до њихова.{S} Она је била провела готово цело детињство са њом и њеним братом, Ра 
е био њено родно место, град у којем је провела највећи део свога живота, сваки ју је познавао, 
зговор, упитати своју другарицу како је провела тих неколико месеци од како су се разишли.{S} А 
па се, после, годинама прича како су се провели на Ђаковића љуљашци, о Сокином прстену.</p> <p> 
ше горко.{S} Буди правичнија.{S} Ми смо провели целу младост заједно.{S} Ми смо били везани при 
какве имам родитеље“.</p> <p>Цео дан су провели у шетњи.{S} Пред вече, кад је сунце нагињало за 
 једној од главних улица.{S} Чедомир је провео скучено детињство у тој кући где се морао одржав 
 се дубоко, у бескрај.{S} Ваздух је био провидан и благ.{S} Није се осећало ни најмањег ветра.{ 
кад уредити — говорио је. — Ето, ја сам провинцијалац, а изгледа ми да се овде нема већег осећа 
 <p>Вишња је тако прошла, изгубила се у провинцији као и у његовом спомену.{S} Што је онда толи 
о њеним раменима.{S} Из хаљина у нереду провиривало је румено и бело грло.{S} Руке је забацила. 
род је ишао час средином Дунава, час се провлачио између ненасељених острва.{S} С наше стране у 
{S} Дала је реч својој другарици да јој проводаџише за прву прилику која им се допадне.{S} Није 
уго, а и ти ћеш... сигуран сам.{S} Пиј, проводи се, уживај младост.{S} Ја сам ти то, Илићу, гов 
Другојачије не може бити.</p> <p>— Пиј, проводи се, уживај младост.{S} Велика дела долазе сама  
у.{S} Посао јој се милио.{S} И време је проводила лако, радећи у школи појачано, скупљајући по  
ила је немо у себи.</p> <p>По целе дане проводила је у својој соби, читала прибелешке, разгледа 
ена, лепила се по ознојеном челу.{S} Он провуче прсте кроз кике на темену и управи поглед прозо 
 воденицу са два витла, те га цело село прогласи за најдаровитијег човека под небом и помири с  
удио: он <pb n="19" /> је себе већ тада прогласио за великог човека.</p> <p>Кад је ступио на Ве 
пречац, демонстративно, што јој је отац проглашен као противник <hi>постојећег стања</hi>, анти 
ма најбољега што је имао.{S} То осећање прогнанства прелазило је у неку врсту фикс-идеје, море, 
о прозорима блудели су дрхтећи као душе прогнате из раја.{S} Пусти простори, по којима се назир 
н глас из најтамније дубине његове душе проговори узнемирено:</p> <p>— Шта је?{S} Шта је теби?{ 
као столицу.{S} Једном нису читав месец проговорили.</p> <p>— Чудан народ! — говорила је газдар 
жба долази на прво место...{S} Прописан програм, као што рекох.{S} То је што сам имао да вас по 
а, на првом месту, да се пређе прописан програм.</p> <p>— Моје студије...</p> <p>— Немам ништа  
аја.{S} Он ће несумњиво привести у дело програм странке, озаконити слободу штампе, збора и дого 
и ниједан ипак би их доста било...{S} У програму друга Толстоја само је последња тачка добра, ј 
ла, рачун испада врло неповољно по твој прогрес и човечанство.{S} Ти си непријатељ, не знајући  
терујеш.{S} Ја верујем, против свега, у прогрес, у човечанство.{S} Не могу да примим да је васе 
свети, да руши, да обара.{S} Заставници прогреса, они су његови најљући противници.{S} Лично за 
<hi>ноблесу</hi>.</p> <p>— Добар дан! — прогунђао би Матовић кроз нос с природном и инстинктивн 
ејавши се гласно.</p> <p>Ваљада при том прогута мало дима, те се закашља.{S} Баци цигару и рече 
што за кућу, малопродавци варали су је, продавали скупље, крали на мери, потурали што је рђаво. 
 најновијој моди и сувише скуп да би се продавао у дућану.{S} Газда-Митар имао је среће у тргов 
тајао у удубљењу неких укинутих врата и продавао погачице, поздрави их по свом обичају.{S} Они  
ће бити цео свет.{S} Правићу шећерлему, продавати переце; шта то мари ако ти будеш моја жена!{S 
ком простору видео се само један човек, продавац ушећереног воћа, по којем је падала прашина.{S 
 следбеник класичних философа и нуди на продају свешчице својих <hi>Гром-мисли</hi>. <pb n="86" 
 снови.{S} Хоћеш ли још један полић?{S} Продао сам неке старе панталоне, па имам рачуна да те ч 
од извезена стакла спречавале поглед да продре даље.</p> <p>— Можда је какво посланство! — одго 
ама и сјај зимњег сунца које није могло продрети у собу него је скакало око прозора, по калдрми 
ка који добро види да прави глупости, а продужава и прави их нове, све му изгледа лако.{S} Уз њ 
 n="138" /> кратки, дуги, испрекидани и продужавани, где душа само додирне душу, па је остави д 
лић се тада јогунио такође.{S} И рат се продужавао, мењале се само позиције.</p> </div> <div ty 
на и, не одвајајући још стакло од уста, продужи:</p> <p>— Најзад, свеједно.{S} Нама је већ изре 
а, па кад виде да се Каја не подсмехну, продужи пажљиво — он је врло учен човек, врло паметан.. 
> <p>— Тако је мирна, пријатна, љупка — продужи Остојић гледајући у бело платно Моравино. — А в 
војку. </p> <p>— Удај се, драга Вишња — продужи Аница. — Удај се што пре.{S} У животу су ретки  
рањене руже.</p> <p>— Са своје стране — продужи он, упркос свега — посланици не могу да се опре 
<p>— Још на ракију нису ударили порез — продужи Ристић. — А била би грдна штета.{S} Она једина  
 оволику потпуност у огледању на води — продужи девојка. — Погледај десно... тамо испод дерегли 
во уметничко дело?...{S} Ево, па пуши — продужи она, помакнувши сто у правцу Илића. — Ко ме не  
ле од како смо се растали, ја то знам — продужи Илић тврдоглаво. — Али, ми смо још ту, ми живим 
<p>— Ако пак хоћеш да будеш задовољан — продужи Ристић — онда мораш ићи из људског друштва, мор 
претворити речну снагу у електрицитет — продужи доиста млади сајџија, начинивши десном руком је 
кад се пише искрено и поштено.{S} Стога продужи правим путем и покуша да одвоји стране што су с 
чио је сеоску школу, па је покушавао да продужи гимназију, свршио два три разреда, после ступио 
ју, реакционаре, цинцарски свет, те она продужи ићи, бацајући по каткад кришом свој дрхтав, дев 
ом његове женидбе.</p> <p>Испи чашу, па продужи:</p> <p>— Дуго смо причали.{S} Било је говора и 
</p> <p>— Ти излазиш из Здрављака? — па продужи пут, настављајући да звижди.</p> <p>По тротоару 
а.{S} Она се предомисли, окрену главу и продужи даље.</p> <p>Имала је утисак као да лута по нек 
е узе за руку.{S} Она се не трже.{S} Он продужи свој нагиб и притиште један кратак и устрептао  
аревићева не одговори ништа.{S} Чедомир продужи:</p> <p>— Право претпоставља борбу.{S} А ти си  
е, па се пропила и од пића посрнула, па продужила пут порока као свака пијаница.{S} Тако је пре 
авила неку своју познаницу на пролазу и продужила пут с њом.{S} Било му је јасно да га Лазареви 
док се не би сва распала.{S} Да се тако продужило, цео државни буџет <pb n="261" /> не би био д 
ј другарици:</p> <p>— Он ме саветује да продужим школу и ступим на философију.{S} Ја сам се реш 
 месту био какав ветеран на перу, он би продужио своје дело такво какво је, и нашао му логичан  
рвозно један крај њених усана.</p> <p>— Продужите... — рече она, па весело седе на канабе поред 
ш бољег од њега.{S} Како би иначе могла продужити да живи!{S} У Млави су ретки Илићи.{S} И дани 
оцем.{S} Врати се у Чачак, али не хтеде продужити школу.</p> <p>— Нећу да будем чиновник — рече 
као удар у срце.{S} Он се диже с клупе, прође стазом и изби на излазак од парка.{S} Ноћ је већ  
код свију је, без њега ништа не може да прође.{S} Вишњи је доносио међу првима новине, пропраћа 
слугу и једно изврнуто буре.</p> <p>Кад прође поред те капије и скрену ка Теразијама, девојка у 
илића, прасади, вина, књига.{S} Дан нам прође као сат, а сат као минут.{S} И ја се само Богу мо 
— рекла му је једном приликом. — Јутрос прође поред прозора један младић: тако су му лепо стаја 
 на прагу указа госпа-Клеопатра.</p> <p>Прође један тренутак, тих, мучан, дуг као вечност.</p>  
море.</p> <p>Они пређоше пољану у косо, прођоше једну уску улицу, калдрмисану само крајем, <pb  
ир се свакако не сети.{S} Ћутали су.{S} Прођоше тако добар део улице.{S} После се спустише у Па 
12"> <pb n="135" /> <head>XII</head> <p>Прођоше неколико дана.</p> <p>Илић се кајао искрено збо 
ао, чедан одсев озари њено лице.</p> <p>Прођоше кроз врло чисту кујну.{S} У једном удубљењу кри 
 летимице, кадгод спазила с прозора кад прођу њиховом улицом, док општинске липе бацају густе с 
на на оно што су заједнички преживели и проживели.{S} Она су почињала просто, једном речи: „Чед 
 жена постане једног дана срећна мајка, проживи мирно и корисно свој део живота и, кад дође вре 
варајући врата на младићевој соби њу би прожмала нека слатка језа, од чукљева на руци, па кроз  
и.{S} Није било <pb n="100" /> оцена ни прозивања.{S} Већ се седне у клупу, професор говори, ко 
} Погледај их! — и Ристић пружи прст на прозор. — Ко ће знати шта оне виде својим мрежастим очи 
обом.{S} Собарица је наместила на његов прозор саксију резеде.{S} Госпа-Матовићка слала министа 
дели за иностранство, Илић погледа кроз прозор.{S} Да ли виде једну клупу, усађену у обалу чука 
 <p>Остави рукопис и погледа тужно кроз прозор.</p> <p>Напољу су радници откопавали неку обалу. 
њега.</p> <p>Ноћ је улазила у собу кроз прозор.</p> <pb n="159" /> <p>Тело и душа су тако уједи 
адиш снагом него мозгом.{S} Гледаш кроз прозор: људи се паште, <pb n="59" /> снег пада, тебе ни 
авеса које су стајале као прилепљене уз прозор, и са одсуства присних ситница, домаћих успомена 
а поду, пред постељом.{S} Кроз откривен прозор улазио је један ружичаст сноп првих сунчевих зра 
С времена на време млезеви би ударили о прозор да весело човека опомену како је пријатно бити у 
е, умрети као те муве ако им не отвориш прозор.</p> <p>Зарија пређе на илузију слободе, оде у м 
тима, обојеним фирнаезом, са два велика прозора, пуна шољица, кутија од <hi>вешплава</hi>, ђинђ 
еколико мува зујало је око оба дућанска прозора.{S} У рафовима се шаренила повесма вунице, прев 
е једном приликом. — Јутрос прође поред прозора један младић: тако су му лепо стајале обријане  
фигурама купидона који држе венце испод прозора, овај је дом чинио леп и отмен утисак у гомили  
а се са варошким девојкама, седала крај прозора и тражила своје старо задовољство гледајући људ 
ајтеже.{S} Читала је књиге, седела крај прозора што гледа на сокак и посматрала земљу свога дет 
 један крај од завесе, и посади се крај прозора.{S} Напољу је свитало.{S} Кратка летња ноћ диза 
Пребаци један шал и посади се опет крај прозора.{S} Пријало јој је да тако гледа како зора свић 
гло продрети у собу него је скакало око прозора, по калдрми и гранама једне оголеле липе.{S} Из 
 тако са улице, док је она одговарала с прозора на другом спрату.{S} Био је вечито добре воље.{ 
има које би, летимице, кадгод спазила с прозора кад прођу њиховом улицом, док општинске липе ба 
 ногарима попуњавало је празнину између прозора.{S} На зиду према њему, више постеље, висио је  
ојачија него у осталих.{S} Избио велике прозоре, ударио једноман окна, метнуо ролетне, набавио  
јих сликара.</p> <p>Кроз широм отворене прозоре допирао је у собу весео шум Београда који се бу 
оде.</quote> <p>Воз је одмицао.{S} Кроз прозоре од вагона виделе се разнолике зграде станичне,  
као одахнувши после великих врућина.{S} Прозори су гледали у врт, чије воћке, још младе, пружал 
ст сјури с неба бујицом.{S} Многобројни прозори на здањима и чатрљама, на Двору и болници, запл 
ред њега.</p> <p>Кроз чипкане завесе на прозорима видело се једно парче улице, остатак покојног 
, степеницама и рупама Савамале.{S} Под прозорима су му расли ефемерни патлиџани, који би се сп 
звезда, широком настрешицом, изолученим прозорима, државним грбом над сниским вратима.{S} То је 
 гомила се безбрижно по тротоару.{S} По прозорима <pb n="208" /> се црвене уски јастучићи, где  
Усамљени пламенови који су се палили по прозорима блудели су дрхтећи као душе прогнате из раја. 
идео се низ ситних краварских станова с прозорима до земље, осенчени шљивацима.{S} Још даље, ук 
на девојку, а одатле на сто, на зид, на прозорска окна, на затворена врата, као тица која је тр 
дан гвозден кревет, проваљен миндерлук, прозорске завесе на алке, нешто цвећа у саксијама и пун 
зру, оне су као ове муве што се лепе уз прозорско окно...{S} Погледај их! — и Ристић пружи прст 
ло што да је свежије.{S} Из чамовине на прозору цури смола.</p> <p>Пошто је распремила собу, по 
сте кроз кике на темену и управи поглед прозору, као да је хтео себи дати рачуна где се налази  
аслоном, превучене кожом.{S} Бела приђе прозору и отвори их обадва.{S} Чедомир је сад могао бољ 
 света.{S} Њих двојица се беху примакли прозору што гледа у двориште.{S} По калдрми је играло с 
ји познају га на први поглед по његовом прозору, упрљаном мувама и масним рукама.{S} Ту висе ни 
 дуг и весео летњи сумрак у виду танке, прозрачне измаглице, као фине свиле, која је благо и ви 
тако сиво да се њена црвена блуза у тој прозрачној сивини причињавала као какав велики божур у  
ан лични пораз.{S} Саставио је законски пројекат о осигурању сељака од града и стоке од помора. 
а и стоке од помора.{S} Успео је да оба пројекта озакони у Скупштини.{S} У буџет се унесе довољ 
т.{S} Један од озбиљних млађих философа прокламује да разум даје само карикатуру стварности.{S} 
 степенице велике куће, додирну шимшир, проклати се по калдрми од дворишта, па замаче даље, у м 
 сан, а киселе паприке њен идеал.{S} Те проклете паприке!{S} Шта нису радили њен муж и газдариц 
лила.{S} Друго је сад, а друго беше под проклетом реакцијом.{S} Тек, жао ми је, човече, пара... 
 девојачку школу и да ће пред Чедомиром прокритиковати његове идеје.</p> <p>Прво је одржала.{S} 
/p> <p>— По твојој глави не би добио ни Прокупље! — пришила му је ташта поносито. — Али нисам ј 
наше?{S} Зашто пустити да дани и године пролазе?{S} Јер младост иде, брже него што се мисли, а  
 цео свој живот.{S} Живот <pb n="90" /> пролази, а она се никад не појави, не помилује наше уси 
 смо принуђени примити га.{S} Да, време пролази, и једанпут дође тренутак кад се мора имати хра 
ценимо њену снагу.{S} Међутим, то време пролази; централа се подиже, и ја ћу ускоро, као онај к 
 и несигурне кораке ослобођеникове који пролази без бриге поред наоружаног стражара што је дотл 
икама, по њој самој.</p> <p>Зима јој је пролазила врло пријатно.{S} Имала је доста друштва.{S}  
се један из другог, гурали се око њега, пролазили поред његових очију весели и шарени као свато 
љиво, гледао ју је нетремице, жељно.{S} Пролазили су поред познатих места; час би то био Београ 
но чекала његов одговор.{S} Дани су јој пролазили полако.{S} Сунце је милело преко усијаног лет 
ило погодно за размишљање.{S} Часови су пролазили, требало се журити за воз, и она приону око с 
ао је толико ствари да каже!{S} Дани су пролазили, а перо је висило непомично над хартијом.{S}  
S} У Млави су ретки Илићи.{S} И дани су пролазили, а за њима месеци, године.</p> <p>Спомен на б 
b n="82" /> <head>VII</head> <p>Дани су пролазили врло споро.{S} Жарко јулско сунце пржило је б 
ољупцу није било краја.</p> <p>Време је пролазило.{S} Њихове очи нису гледале.{S} Њихова глава  
ућа орила од њене вике.{S} Време јој је пролазило у беспослицама, неговала је нешто цвећа, везл 
жавали дуже руку у руци.{S} Време им је пролазило у чекању једно другог, у састанцима по углови 
Чедомир несвесно.</p> <p>Толико је пута пролазио поред те зграде, а никад није приметио да у њо 
али га за нешто више од себе.{S} Кад је пролазио улицом, старији су се утркивали да га поздраве 
 враћала у Београд.</p> <p>Живот јој је пролазио без догађаја.{S} Избегавала је посете, састанк 
{S} По њиховој спољашности, необавештен пролазник би се могао јако преварити.{S} Али оне су кра 
 белуцала црна калдрма.{S} Било је мало пролазника.{S} Из оближње кафане избацише једног пијани 
е са старим књигама.{S} Ништа не свраћа пролазнику пажњу на њега: фирма ни модел робе што се ту 
 би о калдрму и измамио уплашен узвик у пролазница.{S} Београд се осмејкивао у изненадној и про 
јим путевима.{S} Она је била само нешто пролазно... само један ступањ у високим степеницама, уз 
S} Београд се осмејкивао у изненадној и пролазној топлини као старац који се напио добра вина.{ 
а је зауставила неку своју познаницу на пролазу и продужила пут с њом.{S} Било му је јасно да г 
триотске манифестације с разлога што је пролетеру свеједно који ће га капиталист експлоатисати, 
овима, ветар доносио мирис од љубичице, пролетња јагњад блејала, жуборили потоци нови, безимени 
="223" /> <p>По ручку пређе на трем.{S} Пролетња пилад грабила су се у дворишту око мрва које и 
 Није потребно, Илићу — одби девојка. — Пролетње кише нису опасне.{S} Затим...</p> <p>— Затим?< 
ља.</p> <p>То је тако трајало до једног пролетњег поподнева.</p> <p>Прелазила је преко Батал-џа 
задовољних очију.{S} У јасној светлости пролетњег дана шарениле су се разнолике боје, почевши о 
 као бајка коју му прошлост црта у игри пролетњега сунца.{S} Гледао ју је; у срцу је осећао као 
па на <pb n="97" /> којој су седели.{S} Пролетос је била зелена, а сад се белела од прашине, ка 
и.{S} Сваке <hi>сезоне</hi> т.ј. сваког пролећа и јесени, доносио је Лазаревић својој жени и на 
је био један од оних жарких дана у сред пролећа, кад се око нас осећа оргијање природе и ми заж 
помогла друштво кредитом.{S} И већ се с пролећа приступило радовима на подизању централе <hi>Ра 
{S} Напољу је јесен приређивала илузију пролећа.{S} Било је много сунца.{S} По баштама се трава 
Ја ћу већ пронаћи нешто романтичније... пролеће, небо, велики празник, долазак Чедомиров у црно 
уборили потоци нови, безимени, брзи.{S} Пролеће освајало, живот се обнављао, на ранама се хвата 
ладно, као да није жена.</p> <p>Било је пролеће кад је дошла у то село.{S} Трипут је потом глог 
S} Оне падају уз часне посте.{S} Већ је пролеће.{S} Сунце обасја.{S} Снегови што су падали целе 
 n="41" /> <head>IV</head> <p>Те године пролеће је било врло лепо.{S} Раштркани Београд, који с 
те цела Морава окрене на јаз.{S} Али се пролеће не дочека.{S} С јесени поче да пада киша.{S} Па 
сма узбуди Илићу гомилу мисли на лањско пролеће, на Вишњу, на њен <pb n="190" /> први пољубац.{ 
роз отвор на средини.{S} Чекало се само пролеће, па да се и то зазида, те цела Морава окрене на 
доста лепо:</p> <quote> <l>То је било у пролеће рано,</l> <l>То је било у брезову хладу,</l> <l 
е мисли ако Чедомир не буде њен!</p> <p>Пролеће се расцветавало око девојке, али су њој ти свет 
оферту, с рапавом хартијом, по којој се проливало мастило.{S} Ах, та писма!{S} Она нису садржав 
олела.{S} Прала јуче кућу, па је ваљада промаја ударила.{S} И говори ја стоци да се угледа на о 
самог себе, као утвара, полети уз воду, промакне гвоздени мост и изгуби се негде око оскудног з 
S} Арњеви се тресли.{S} Један путник је промаљао радознало главу кроз отвор на колима.{S} Платн 
о слушао док је стари министар био жив, промангупирао се са свим, изгубио право на даље школова 
 самоће, по којој ју је пратила туга од промашене удаје, она је, против свега, носила у дну срц 
 То је било неизбежно.{S} Човек који је промашио свој позив несрећан је, он пати, а патња рађа  
вога друга и питала се откуд долази ова промена.</p> <p>Чедомир је покушавао да се објасне.</p> 
а се објављивала, што је настајала нека промена најзад.{S} А мучно, што је, можда несвесно, осе 
шњи пређе једна сенка преко лица.{S} Та промена не измаче младој жени, те скочи на други предме 
 њега самог, те му изазивала потребу да промени себе, да кида, да се разведе са самим собом.{S} 
н сувише мали да би могао припомоћи тој промени.{S} И још нешто.{S} Младићу није било добро.{S} 
n="307" /> живела.{S} После се та сцена променила.{S} Настао мрак.{S} Остала је сама са Илићем. 
е служавка.</p> <p>Она је због Чедомира променила цео <pb n="226" /> живот.{S} Противила се вољ 
а.{S} Сапи су му смршале.{S} Боја му се променила.{S} То није био више арап.{S} Главу је спусти 
о себе.</p> <p>Сама улица није се много променила.{S} Подигнуте су још две три нове куће.{S} Не 
 име — име професорове мајке, сељанке — променили, тепајући јој:{S} Бела.{S} После ове девојке, 
дног дана, заузму га и помету; због њих променимо своје навике, укусе, идеје, <pb n="40" /> пла 
 живот, заузму га и помету.{S} Због њих променимо своје навике, укусе, манире, идеје.{S} Подпад 
 Најзад, шта ме се тиче.{S} Он се можда променио.{S} Ми се сад тако ретко виђамо.</p> <p>Кад су 
 је нашла у свом родном крају, о вечито променљивом пејсажу кукурузних поља, о лековитој тишини 
енутку жељкао једну неостварену жељу за променом садашњице, нејасну жељу за нечим потпуним, сав 
да се.</p> <p>Младић, поред ње, примети промену на њеном лицу.</p> <p>— Простачке приче — рече  
у школи није могао опазити код ње какву промену или ваншколску мисао.{S} Марљиво је радила, чек 
знањем целе наше епохе.</p> <p>Вишња се промисли да ли да му каже праву истину.{S} Најзад рече: 
 И зашто си тако срећна сада!...</p> <p>Промицале су окуке, мали заливи, полуострва, шибљаци, р 
 травуљином.{S} Кроз уско лишће од врба промицао је по који сунчев зрак и изливао свој бакар и  
вол’те на ручак", ошкрину полако врата, промоли главу кроз отвор и несташно додаде:</p> <pb n=" 
а га Бела, држећи непрестано само главу промољену кроз врата.</p> <p>Та је глава била окружена  
ој касарни веџбали се војници и чула се промукла, далека и кратка команда: „К нози!“</p> </div> 
лен, сувоњав човек, испупчене јабучице, промуклог гласа и светлих очију. — Јер еволуцијом треба 
, и пружи му цвет.</p> <p>Он га узе.{S} Промуца неколико речи захвалности, па стаде.{S} Он је о 
та, млади господине...</p> <p>— Мама! — промуца девојка у одбрану свога драгана.</p> <p>— Ћути  
сих ногу.</p> <p>— Ево ме... узми ме! — промуца њен глас.</p> <p>Девојка је падала у све већи з 
н је још жив.</p> <p>— Ах, тај живот! — промуца болно.</p> <p>Он јој се учини одвратан, тако од 
ему недопуштеном.</p> <p>— Не... није — промуца она несигурно. — То јест, ја ћу се скоро вратит 
зе нека меланхолија без горчине.{S} Она промуца:</p> <p>— Не говори тако, Чедомире.{S} Наше при 
онај класични песник, који је поздравио проналазак воденице, моћи кликнути: „Одморите руке што  
о је узбуркане дубине своје будућности, проналазио је пут својих мисли.{S} Једно женско срце ку 
еда и снега.{S} Живео је само духом.{S} Проналазио је масу задовољстава радећи дан и ноћ.{S} Уч 
отребљаваху методе тако поуздане; чудни проналасци, величанствена открића долазила су једна за  
196" /> о оваквој веридби.{S} Ја ћу већ пронаћи нешто романтичније... пролеће, небо, велики пра 
 гледиште позитивистичке философије.{S} Пронашао је библиотеку, израдио кредит код једног велик 
а паланчанка каква је била.{S} Он ју је пронашао, увео у друштво, показао јој нове путеве, отво 
а се мора држати.{S} Измерила је сунце, пронашла материје од којих је састављено.{S} Укротила ј 
 том, одузеше му стипендију.{S} Били су пронашли да се вратио без одобрења владе, или тако нешт 
вање које су јој уливале његове сјајне, проницаве очи, које су гледале из својих дупља нешто ун 
p> <p>— За име Божје, погледајте!...{S} Пропадам...{S} Има ли људи!...{S} Не дајте ме.</p> <p>С 
мора, утехе, а не нове невоље и морално пропадање.</p> <p>Са том мисли почеше и друге да се вра 
 скалупити у та општа места, и Вишња би пропала ако би пао у туђе руке.{S} Он јој је хтео писат 
људи обично са села или, ређе, из какве пропале варошке куће.{S} Они су још у десетој години ос 
е, Бела га позва у своју собу.</p> <p>— Пропали смо ако нас примете — приговори јој он.</p> <p> 
 није ништа боље судбине од тог коња са пропалим ногама.</p> <p>— Општи ниво!...{S} Општи ниво! 
 па која вајда: несрећан си као све ове пропалице, као овај официр што је био на румунском двор 
опало.</p> <pb n="252" /> <p>— Да, пиши пропало... године су прошле од како смо се растали, ја  
а је звао колико хоћеш.{S} Просто: пиши пропало.</p> <pb n="252" /> <p>— Да, пиши пропало... го 
 је заводила, бркала мисли, одвлачила у пропаст.</p> <p>— Љута?{S} Зашто? — упита је младић, те 
својим сопственим очима, како све иде у пропаст.{S}Осети да му се гуша стеже, очи почеше да га  
их препрека спречава њихов лет и оне ће пропасти тако, остати маторе девојке, умрети као те мув 
ла у школском врту.{S} Трипут је славуј пропевао у шипражју поред Млаве.</p> <p>— На Духове је  
својих посетилаца навику да пије, па се пропила и од пића посрнула, па продужила пут порока као 
свог учитеља за рукав, шапутао му нешто пропињући се на прсте, и грдио мајку и сестру: <pb n="7 
накнади домаћицу кући.{S} Мела је собе, пропирала рубље, требила поврће, кувала запршке.</p> <p 
жавна служба долази на прво место...{S} Прописан програм, као што рекох.{S} То је што сам имао  
суво — има, на првом месту, да се пређе прописан програм.</p> <p>— Моје студије...</p> <p>— Нем 
 министровој кући, одавао му је потпуно прописан поздрав, треснувши чизмом и кочећи очи.{S} Кув 
у и изопачавају, место да врше функцију прописану законом.{S} Отуд долази стална пометња, анарх 
уку која им се предаје, веру која им се проповеда, мужа који им се даје, срећу ако је сретну, н 
о све жене.{S} Да јој је Илић у почетку проповедао мржњу против црвене заставе, она би била њен 
аква непријатељица књига? — рече јој. — Проповедаш крсташки рат...</p> <p>— Ја нисам њихова неп 
S} Вишњи је доносио међу првима новине, пропраћајући их стално каквом пошалицом.{S} Па и сад, к 
з штедње су седели код таште, која није пропуштала прилику, а да своме зету не покаже колико је 
p>— Како су се чудно испуниле те готово пророчке речи — примети у себи Вишња гледајући расејано 
 је јако уважавао школу.{S} Кад би се о просвети повео разговор, био је стално на страни школов 
="32" /> га проучиле, олакшале му беду, просветиле га.{S} Оне се боре с човеком раме уз раме, н 
ишка у дувана.</p> <p>— Наш народ треба просветити.{S} Сељака треба научити читању и писању.{S} 
звесне дипломатије, заносила се идејама просвећеног апсолутизма и на народ гледала као на гомил 
Нашем народу треба много да чита, да се просвећује, да се учи; он је готово цео неписмен.{S} Ет 
аву, ону мало старинску изјаву којом се проси рука у девојке.{S} Она је очекивала да је он назо 
"120" /> — Није још школу свршио, а већ проси девојку...</p> <p>— Ја не налазим у томе ничега ч 
код куће.{S} Мајка му рече да му сестру проси Вићентије Симић, секретар суда.{S} Била је пуна х 
ћ га звали архилопов.{S} Гомиле ђубрета просипале се из редакције сваког дана на Теразије, па с 
 благо и видљиво дрхтала.{S} Плаве боје просипале се на парк.{S} Из шуме је долазио дах ноћи, м 
кувало двапут више него што је требало, просипало се, бацало, раздавало суседству, и наравно пл 
иш не можеш да радиш, па куд ћеш него у просјаке.</p> <p>Сад се све то срушило јер „тај зликова 
умице примећивао се кров варошке цркве, прост и достојанствен.{S} Све беше лепо, као дотле.{S}  
љак то је наш народ.{S} Он је запуштен, прост, прљав, смрдљив.{S} Ипак, он није непоправљив.{S} 
 да седим докона.{S} Знате, мој отац је прост човек, али воли школу.</p> <p>— Па зар ћете сад п 
<p>— Како свако има достојанства; један прост радник воли више смрт него понижење.</p> <p>Бела  
 живота</hi>.{S} Проблем му је изгледао прост: одбацити метафизичке спекулације и ставити се по 
</p> <p>И онда, Вишња није волела много прост народ.{S} У њему је познавала много дивљих, рђави 
апс.{S} Он се оправда.{S} Разлог је био прост; брана и тунел поред ње били су главни радови пре 
рилу. <pb n="52" /> На глави јој је био прост шешир од сламе.{S} Па ипак, младост и здравље чин 
ебо.{S} Проблем живота изгледао је врло прост и јасан.{S} Дарвин је дефинисао природне законе т 
 наша народна песма — примети Радоје. — Проста, а све каже, дирне те у жицу.</p> <p>Девојке одг 
 ти, тако учена у својој простоти, тако проста у својој учености... ти, која би вечито била уза 
примети промену на њеном лицу.</p> <p>— Простачке приче — рече он сигурним гласом. — Ти не веру 
е да однесу кући врућ ручак, кокетовале простачки гримасама, вратом и куковима, и, за један гла 
 чудио се одкуд њега да употребе на тај простачки посао.{S} Није се разумевао у коњима, али ниј 
би или бежао... по забаченим крајевима, простачким кафанама, вијан као неком утваром.</p> <p>Ни 
о висок чиновник, није се могао отрести простачких склоности сељачког сина.{S} Јака му је смета 
а шаптао своје магловите снове.{S} Њине просте речи певале су му заносне мелодије, у којима је  
крововима ниским, високим, од олова или просте ћерамиде, с кубетима или турским димњацима образ 
е охрабри ако сустанем.{S} Наши људи су прости.{S} Мени треба...</p> <p>Овде се Остојић заустав 
а, због оног мог лудова, Бог да му душу прости, мучила и патила.</p> <p>Директор је био постари 
сто... што простије... колико је могуће простије.</p> <p>Прави разлог тој одлуци била је Бела.{ 
а њих потроши.</p> <p>— Објасни то мало простије.</p> <p>— Ето, нама требају добри радници, зан 
и:</p> <p>— Да, нека буде просто... што простије... колико је могуће простије.</p> <p>Прави раз 
инама у Београду.{S} Ипак, пишући о тим простим стварима, на саму мисао да то пише љубљеној дев 
о да седне и сплете венац.{S} Око ње се простирала таласаста равница на далеко.{S} Где се окрен 
ласала се између обала.{S} Пред њима се простирале дуге пољане, ниска брда, две три вароши и ве 
елефонских жица.{S} Под уличним дрвећем простирали се дебели теписи од лишћа црвеног као бакар. 
ро и сва срећна унела га у ову собу.{S} Простирка је била лепа, али се супленту није допадала;  
 на другу страну, где се златила читава простирка, и њен глас, већ без трунке тајанствености, о 
аоник од лима.{S} Под је покривала нова простирка коју је газдарица купила ту скоро и сва срећн 
n="5" /> једна сивкаста, уска, луксузна простирка, два зелена суда с тропским биљкама у врх сте 
рече она, па се саже да узме кључ испод простирке од прага.</p> <p>При том цела њена млада снаг 
е, ливада јој је нудила меке, миришљаве простирке.{S} Дуге, танке травке повијале се према лако 
оредне стазе и силуете барни за грешење простирки.</p> <pb n="191" /> <p>Они се беху пробудили  
премљена с јастуцима унаоколо и широком простирком пиротске израде.{S} Према постељи, опет до з 
учинио у животу — рече још, гледајући у простирку.</p> <p>У предсобљу чу како газдарица ради не 
 радости са којом је газдарица унела ту простирку.</p> <p>— Штета је упрљати тако скупу ствар — 
лампу пред вратима.{S} Тако се по улици простиру чаршави несигурне светлости.{S} Свет изађе и п 
о колена. — Парламентаризам, еволуција, проституција, један ђаво!{S} Спас радног народа је у ре 
} У тој бризи он је смео с ума реакцију простих маса, те је сад, место власти, народ изигравао  
а улице, која се губила у низини својих простих, неугледних кућа.{S} И онда опет писмо, у истом 
матра њену уску сукњу, њену плаву косу, просто сплетену.{S} Па ипак, по болесној склоности свој 
е не врати, ма је звао колико хоћеш.{S} Просто: пиши пропало.</p> <pb n="252" /> <p>— Да, пиши  
еживели и проживели.{S} Она су почињала просто, једном речи: „Чедо!“ и, мало ђачки, мало новина 
и себе помоћу других.{S} Она је осећала просто да је урадила нешто што није требала учинити; и  
зумљив начин.</p> <p>Он је хтео да буде просто мудрац.{S} Своје мисли налазио је шетајући по ва 
одмах, говорећи:</p> <p>— Да, нека буде просто... што простије... колико је могуће простије.</p 
дбу ако може.</p> <p>— Нека ти је Богом просто — одговорила му је она, отишла затим у министарс 
акција; он је стојао на земљи и говорио просто;</p> <p>— У народу је стање одиста очајно.{S} Ни 
о, али ленштина, склон свима слабостима простог народа, као да су у њему васкрсавали <pb n="3"  
Два прамена златне косе вирила су испод простог сламног шешира.{S} У руци је држала један крупа 
.{S} Млади часовничар је волео нарочито простог човека, изгладнелог грађанина и одрпаног сељака 
ену лепоту и говорило да је она од оних простодушних бића која иду право и чија судбина не зави 
иректор.{S} Оне знају само за време, за простор, сисаре, преживаре, за опште ствари.{S} Оне су  
ије.</p> <p>То беше један велики празан простор, зарастао у траву.{S} Неколико стаза, које су с 
осећају топао ваздух, светлост, огроман простор, слободу.{S} Њихов ситан <pb n="94" /> мозак не 
ећи као душе прогнате из раја.{S} Пусти простори, по којима се назирала тек овде-онде која прил 
њала је поново да оживљава.{S} По њеним просторијама су одјекивали разговори и живи кораци млад 
 усред престонице.</p> <p>У том великом простору видео се само један човек, продавац ушећереног 
ену.{S} Била се зауставила на обасјаном простору једне уличне лампе.{S} Пред њом се појави Чедо 
жена као што си ти, тако учена у својој простоти, тако проста у својој учености... ти, која би  
</p> <p>— Ја не мислим тако.{S} Свет је простран.{S} Мене чекају велика дела...{S} Не знам тачн 
 њено тихо жуборење, њен шум, као уздах простран и благ?{S} Да ли се и теби чини да нас она, кр 
љен сеоски друм, једна механа и велика, пространа шума.{S} Тада духну ветар.{S} Лишће у џбунова 
дна постеља, од ораховине као и сточић, пространа супружанска постеља, претворена у једну врсту 
ли су.{S} То беше стара паланачка кућа: пространа, удобна, врло строга обичних дана и врло гост 
 вратити.</p> <p>Часовничар се трже.{S} Пространа, тиха туга, као зимњи дан, рашири се изненадн 
у се ноћ ширила, ведра и ћутљива.{S} Та пространа тишина притискивала је младу девојку. </p> <p 
лавна врата, на средини куће, виделе се простране степенице, <pb n="5" /> једна сивкаста, уска, 
{S} Јован Матовић, који је био сишао са пространих, слободних златиборских сувата и са наслеђен 
{S} Изнад вароши, дизало се безизразно, пространо небо, у којем се видела само понека ласта као 
то скривено, топло, незнано, а широко и пространо као свет.</p> <p>Девојка поче да размишља хла 
ја је некад била друм, па уђоше у једно пространо двориште, ограђено са три стране јевтиним ста 
ишљао ју је као море, као ваздух, нешто пространо, благословено, опште, свачије.{S} Он је од ов 
ела је да му се преда одмах, ту, на тој пространој пољани.{S} Његове усне <pb n="290" /> затвор 
 <p>Оне обе носиле су дугу црну кецељу, просту витицу око главе, сукњу изнад чланака, притискив 
тарелим и новим, запуштеним и очуваним, просу се нека чаробна неранџаста боја, која се види сам 
м је отвори полагано, па изврну, као да просу остатке, прашину, пепео.</p> <p>— Не говори ми ви 
же плетеницу.{S} Плава, свилена коса се просу као талас, упи се у њена леђа.{S} Она врисну:</p> 
аве пале су укоснице.{S} Миришљава коса просула се као талас по њеним раменима.{S} Из хаљина у  
 како је неко спавао, по другој је било просуто једно пакло карата; прашина се видела по раму о 
не као фантастичне ресе.{S} По земљи се протезале леје лука, између којих се ширио патлиџан, ру 
ише на Теразије.{S} С обе њихове стране протезао се Београд, измешан од палата и чатрља.{S} Јед 
светло и благо време, она је мислила на протекле догађаје са много искреног сажаљења за друге,  
, пријатеља који одржава човека, моћног протектора који дарива права и користи.{S} Он га није и 
4" /> <p>— Чедомире, ах мој Чедомире! — протепа девојка у заносу. ~</p> <p>Заман је Вишња звала 
им, последњих година, јачао је све више протест против научног догматизма.{S} Млади суплент био 
{S} Девојка се покоравала без речи, без протеста, предавала се сва, послушна, гипка, нежна, бле 
ратила туга од промашене удаје, она је, против свега, носила у дну срца успомену на младића кој 
а.{S} Сад ти претерујеш.{S} Ја верујем, против свега, у прогрес, у човечанство.{S} Не могу да п 
изма.{S} Млади суплент био је принуђен, против све зловоље коју је осећао, да прати нови покрет 
 Они су се <pb n="187" /> десили доиста против његове воље, па ипак се осећао кривим.{S} Поштењ 
рече Чедомиру:</p> <p>— Тата нема ништа против.{S} Само тражи да свршиш школу.{S} Дотле нам ина 
куће.</p> <p>— Ако госпођица нема ништа против? — уздржа се философ свечано.</p> <p>— Шта могу  
>— Моје студије...</p> <p>— Немам ништа против њих.{S} Врло је похвално кад не губите интерес з 
але поново, ницале око ње, обузимале је против њене воље као искушење, и девојка би се стресла  
ву варош пуну младих људи, који се боре против живота и за живот, мењају садашњост, ред ствари, 
 најкорисније, најправедније, борити се против онога за што су уверени да је рђаво и опасно. „О 
лазити у сукоб са колегама.{S} Бунио се против неправди које су чинили слабијим од себе, смејао 
ти.{S} Нове цитаделе романтизма дижу се против освештаних <pb n="296" /> истина као против неко 
ледају нову кравату.{S} Тај тип се буни против власти, не да би је начинио бољом, него да је до 
велих година.{S} Преста брзо да се бори против појаве два женска лица, оба љупка, оба пријатељс 
илософ свечано.</p> <p>— Шта могу имати против! — кликну девојка.</p> <p>Било је већ пало вече  
вају: хтети и моћи.{S} Зашто дакле бити против онога који нам олакшава борбу између тих неједна 
 n="178" /> година — настави да се љути против жене. — Батине!{S} Батине!{S} Батине су из раја  
бичности, тумачио је као да је управљен против њега: било да она не дође на заједнички час, бил 
ив освештаних <pb n="296" /> истина као против неког интелектуалног апса.{S} Шта је та Дарвинов 
ек из старог времена, иако сам се бунио против њега: брак ми изгледа вечито нешто севдалијски.. 
S} Министар. који се целог живота борио против реакционарних власти, трудио се да у своје закон 
 се да не изгледа бедан, али неки пркос против самог себе терао га је да се излије пред својом  
едњих година, јачао је све више протест против научног догматизма.{S} Млади суплент био је прин 
уше, бунила се сва њена ранија наивност против извесних крајности Илићевог схватања ствари.</p> 
је ушла у социјалистичке идеје, у борбу против формалистичког друштва, где диплома замењује тал 
који не дели то мишљење, или да гласају против свога убеђења па да сачувају министра.{S} Тако с 
 јој је Илић у почетку проповедао мржњу против црвене заставе, она би била њен најљући противни 
ојић уживао у чаршији окрену се у мржњу против њега.{S} Обедише га чак да је несавесно руковао  
ревоје и кутове...</p> <p>— Шта ти имаш против данашњег доба? — настави она разговор живље. — Н 
 променила цео <pb n="226" /> живот.{S} Противила се вољи родитеља.{S} Није слушала савете опро 
е, лемио ланчеве.{S} Стари кујунџија се противио у почетку новотаријама свога сина.{S} Називао  
у они криви ако су били слаби или имали противна убеђења?{S} Ја сам о томе у апсу размишљао дуг 
 ми ти шта је љубав!...{S} Да, ја нисам противна љубави, она управо долази сама по себи кад се  
е успротиви њеним разлозима и да наведе противне мисли које су јој од синоћ лутале по глави.{S} 
црвене заставе, она би била њен најљући противник.{S} Овако, она је била њена ватрена поборница 
еволуцију...</p> <p>— Ја и даље остајем противник тог кабинетског социјализма — прекиде га подн 
како је осећао:</p> <p>— Ја сам одсудан противник брака у опште.{S} Он је неприродан и неморала 
тративно, што јој је отац проглашен као противник <hi>постојећег стања</hi>, антидинастичар, ја 
 као Турчин у Мухамеда.{S} Дела његових противника <pb n="295" /> није хтео читати да не губи в 
тавници прогреса, они су његови најљући противници.{S} Лично за себе, они не траже много.{S} На 
чак; шта би га се тицало што би то било противно његовом новом убеђењу!{S} Али је Илић био још  
ету, па следствено и његовој жени.{S} У противном, глупости које треба осудити.</p> <p>Ко зна к 
епотпуно, само главом.{S} Била је права противност Бели.{S} Чедомир натуче шешир на очи, хотећи 
Осећао је да стари, није волео да му се противуречи и давао је честе савете.</p> <p>— Узмите се 
 опозиције у срцу једног истог друштва, противуречности у карактеру једног истог човека!{S} Људ 
школске клупе.{S} Изузетци, маленкости, противуречности, слабости, погрешке довеле су ме на јед 
софизми, а, с времена на време, упада у противуречности.{S} Она се питала још, што и они који с 
о у публици, сигурније него да је фирма протоколисана код суда.</p> <p>У чокалиници се живело д 
плами образе.{S} Он је поздрави и хтеде проћи.{S} Тада му Вишња приђе, пруживши руку, не говоре 
ајамно, не знајући због чега, и ми ћемо проћи цео наш живот у немиру и свађи.{S} Ми живимо у зе 
е слојеве народа да би <pb n="32" /> га проучиле, олакшале му беду, просветиле га.{S} Оне се бо 
 ни прозивања.{S} Већ се седне у клупу, професор говори, ко хоће да бележи, он бележи, а ко нећ 
равио у кутији за фул, био непажљив кад професор предаје и лепио фишеке од хартије по таваници  
!</p> <p>— Зевзечи се сама! — викнуо би професор.</p> <p>— Геаче!</p> <pb n="267" /> <p>— Матор 
видети многи старији друг; чак и понеки професор није имао те ширине у образовању.{S} Он је то  
т</hi>, како ју је крстио један тамошњи професор, један од оних неприметних културних радника п 
ој опозицији и борби са властима, стари професор и његова жена нашли су увек могућности да задо 
уснији од свих српских пасуља.{S} Један професор универзитета, два посланика на страни, неколик 
S} Шта би га се тицало што не би постао професор универзитета, славан човек!{S} Он би живео при 
о зна на кога!{S} На државни удар... на професора коме у том тренутку скидају букагије с ногу и 
 главу.</p> <p>Мисли му пређоше опет на професора.{S} Учини му се као да чује отварање апсански 
.{S} То је било код једног гимназијског професора, Јована Матовића, познатог опозиционара, који 
ину са скромном пензијом средњешколског професора.</p> <p>Брачни пар дође у Београд да присуств 
говима.{S} Седала је у прве клупе да би професора чула што боље.{S} Уписала је и часове који по 
ворио је дечко самоуверено, циљајући на професоре који су му дали слабе оцене. — Само док се мо 
 занатлије, агрономи, учитељи, официри, професори.{S} Међутим, ти си то превидео, ти си изгубио 
ој је мушка дубина, јасност у плану.{S} Професори су се обраћали скоро искључиво мушкарцима.{S} 
ска средина му је мало годила.{S} Многи професори беху подетињили силом свакодневног рада с дец 
а онда остаје од слободне воље коју нам професори доказују толико?</p> <p>Вишња задрхта инстикт 
 таквих који су раније обилазили далеко професоров дом као место нечастивих.{S} Јован им је опр 
ногу и којој су њено необично име — име професорове мајке, сељанке — променили, тепајући јој:{S 
укагије с ногу и нуде за министра... на професорову ћерку, око које ће се већ сутра отимати удв 
у седели тако, јели кајсије, говорили о професору Матовићу, о новој <pb n="12" /> политичкој си 
е умиљава, њену несташну веселост; овај профил задахнуо је Вишњиним повременим руменилом здрављ 
имети само главу, и од главе бео, нежан профил с очима дубоко занесеним у младића.</p> <p>Он сп 
која треба да је поред ње кадгод јој се прохте.{S} Међутим, Илић се бавио дуго ван куће.{S} Кад 
а, она није размишљала много.{S} Својим прохтевима није постављала границе. <pb n="139" /> Траж 
живот распе као плеву!</p> <p>Поред њих прохукта један воз</p> <p>Вишњу обузе нека меланхолија  
штованџиница, где су се уздизале притке процветале бураније и по који усамљен долап, искрпљен б 
 некога зида, преко кога су се спуштале процветале вреже од тикава.{S} Варош се губила.{S} Наст 
и јасена, широко лишће од ораха и букет процветале зове.{S} Горе, надносило се нешто неба, с гр 
 липсала коза вукла се из села у село и процењивала се наизменично пред разним комисијама док с 
вица овса, коју је нешто оштетила туча, процењивале су сељачке комисије тако високо, као да је  
елико знање смета.{S} Довољно је ако се прочита десетак књига, научи се на памет још два'естак  
би оно писмо од оца.{S} Кад га први пут прочита не учини јој се мајчина болест много опасна.{S} 
пите, прелиставао многобројне уџбенике, прочитавао прибелешке, писао изводе, као сваки ђачић.</ 
05" /> <p>— Вере ти, Бела — рече Илић — прочитај ову вест...</p> <p>Па као за себе додаде:</p>  
есно улила старинска кућа њеног оца.{S} Прочитане књиге и живот у престоници допуштали су јој п 
.{S} Илић је писао о ситним догађајима, прочитаним књигама, о Зарији Ристићу и о великим врућин 
су њој десиле, већ их чула из прича, из прочитаних књига.{S} Дође јој да рече:</p> <p>— Шта је  
азоружана.{S} Он је знао толико ствари, прочитао толико књига, сипао стране речи као лавину!{S} 
а море.{S} Као гимназист другог разреда прочитао је Одисеју, велику, дебелу књигу у зеленим кор 
кале. <pb n="294" /> Чинило му се да је прочитао у некој врло рђавој књизи све што би могао нап 
foreign>.{S} Прву забавну књигу коју је прочитао, било је једно старинско издање посрбљеног Роб 
једним новим путем којим дотле није био прошао.{S} У осталом, многи његови другови су већ чинил 
на детињасто, па, после нешто оклевања, прошапта поверљиво:</p> <p>— Не смем од маме.</p> <p>Он 
p> <p>— Назови како хоћеш — једва чујно прошапта девојка — али ја осећам нешто јаче од мене, не 
и ритови, па се постепено пела уз брдо, прошарана вртовима, попречним улицама и по неком велико 
а слутња предвиђала.{S} Његов поглед се прошета од Беле ка њеној мајци, па онда паде поново на  
о је заљубљен више него први пут кад су прошетали сами.</p> <p>— Шта рекох? — сакри он своје <p 
њена мајка.{S} Болест <pb n="186" /> је прошла: поменула се, а не вратила се, како кажу наши ст 
 и идите те се одморите.{S} Опасност је прошла.{S} Госпођа ће сад много да спава.{S} Довољно је 
.{S} Не покушавај да ми поричеш: ја сам прошла кроз твоје доба.</p> <p>— Шта хоћеш тиме да каже 
о како се свршило.</p> <p>Вишња је тако прошла, изгубила се у провинцији као и у његовом спомен 
а односи по читава блага.{S} Столећа су прошла од како смо населили њене обале; сваку стопу ове 
" /> <p>— Да, пиши пропало... године су прошле од како смо се растали, ја то знам — продужи Или 
један милионар и тако даље, веле, да су прошли кроз две собе из којих се састоји <pb n="85" />  
ао.{S} Имао је прилично кредита, јер је прошлих две године плаћао уредно.{S} Доцније нађе две т 
ити блатом на све <pb n="112" /> што је прошло, мислити само на себе, радити за своје испите и  
n="270" /> си себе, своје, време што је прошло.{S} И вратила си се несрећнија него кад си пошла 
срећа допусти да мислиш и на оно што је прошло, сети ме се по ономе што је лепо било у мени“.{S 
 среће, мислећи да трчи за њом.{S} Није прошло ни неколико минута, а он је већ био на улици, са 
више за нас, нисмо више деца.{S} Било и прошло.</p> <p>Он покуша још једанпут.{S} Она затвори ш 
џбину, по речима једног великог песника прошлог столећа, заслужују да на њихове хумке долази св 
ше неједнаке тежње.{S} Оставимо, дакле, прошлост.{S} Она се не врати, ма је звао колико хоћеш.{ 
оја обећава све, а сад је посматра кроз прошлост која се измиче, отима се нашим пруженим рукама 
p>— Пуста жеља!{S} Јер само гледајући у прошлост, ми можемо знати шта је вредео наш живот.</p>  
, она му је изгледала као бајка коју му прошлост црта у игри пролетњега сунца.{S} Гледао ју је; 
ело.{S} Прекинула је на кратко са целом прошлошћу.{S} Дала је реч својој другарици да јој прово 
самарицу, потеже се два пут перорезом у прса и онда оде онде, па леже...</p> <p>Цело ово вече,  
ходили ти осећаји прижељкивања; у њеним прсима нису се чули ти удари који звоне као жеља, као ч 
ади и притеже је.{S} Врвице на раменима прскоше.{S} У белини платна развише се црнпурасте, дозр 
ита на врату.{S} Глава ми бучи, хоће да прсне.</p> <p>— Знам, знам.{S} Ја мислим на твоје испит 
 n="55" /> а лети сламни шешир у боји и прсник од платна.{S} Тражио је од жене и деце да пазе н 
 имао окраћале, зелене панталоне, црвен прсник и капут мрк.{S} Да је то било ново, изгледао би  
о је нов таман костим, претенциозан бео прсник, полуцилиндер с врло уским ободом како је те год 
слепочнице, које су биле као да хоће да прсну, а прстима затеже косу тако да осети како му се к 
кно...{S} Погледај их! — и Ристић пружи прст на прозор. — Ко ће знати шта оне виде својим мрежа 
рукав, шапутао му нешто пропињући се на прсте, и грдио мајку и сестру: <pb n="7" /></p> <p>— Та 
ила се по ознојеном челу.{S} Он провуче прсте кроз кике на темену и управи поглед прозору, као  
 провели на Ђаковића љуљашци, о Сокином прстену.</p> <p>Тако и сад, весеље је плануло неочекива 
ом главом и пружала руку, пуну јевтиног прстења, у висину младићевих уста.</p> <p>И породица је 
: камене стреле, римске новце, бронзано прстење које је купила по околини.{S} То је била њена м 
во избријано лице грчило се нервозно, а прсти су трзали штит од качкете.{S} Девојка га је слуша 
 је пружи, па стрецну од додира: његови прсти су пекли као у грозници.</p> <p>Тек после дуге ћу 
 која ју је подухватала целу, од врхова прстију па све до чела и главе.</p> <p>Сањала је да су  
његово.{S} Не може се наука посисати из прстију.</p> <p>И тада би звао младића у дућан, понудио 
ветлих очију, уздрхтале браде, згрчених прстију и с грозницом по целом телу.</p> <pb n="96" />  
е, које су биле као да хоће да прсну, а прстима затеже косу тако да осети како му се кожа одвај 
а око студента, пљескала рукама, пуцала прстима и нарочито понављала:</p> <p>— Тата ће доћи...  
есрећнице?{S} Хоћеш ли да свет показује прстом на тебе, луди створе?</p> <p>— Доста! — викну ра 
} Пред њима је стајала једна железничка пруга.</p> <p>— Ту близу, где понекад идем кад сам са̑м 
м месту, близу острва Циганлије, где се пруга дели за иностранство, Илић погледа кроз прозор.{S 
ало од <hi>Еснафлије</hi> до две чађаве пруге на зиду суседне куће, на коју се ослањао кров пја 
оружање војске, подићи многе железничке пруге, развити јаче везе са иностранством даљим од непо 
олапа, под обалом.</p> <p>Пређоше преко пруге и упутише се у обележеном правцу стазом обраслом  
на-другарица која диже човека на посао, пружа му подстрека за велика дела; општење са њом даје  
ћемо се видети! — <pb n="155" /> додаде пружајући му руку, па окрену главу да би сакрила своје  
} Он јој је онда прилазио.{S} Она му је пружала руку, пуна ћутљивог јогунства, наслеђеног из Ча 
али далеко иза њих.{S} Пред њима пак се пружала усталасана долина Западне Мораве чак до ибарски 
благонаклоно, климала угојеном главом и пружала руку, пуну јевтиног прстења, у висину младићеви 
г облика кућица за црпење воде на обали пружала је своју гвоздену руку као нека ружна добричина 
у гледали у врт, чије воћке, још младе, пружале су мршаву сенку по земљи.{S} Сунце је залазило  
а принцеза пред судом римских легионара пружао руке пуне лажљивих обећања, ми смо такође имале  
и џбун јоргована надвишавао је ограду и пружао своје гране, са широким лишћем, ка улици и сунцу 
прошлост која се измиче, отима се нашим пруженим рукама.</p> <p>— Кад смо тако добри пријатељи  
приђе, додирну се шешира церемонијално, пружи своју меснату руку, па после првих поздрава осу г 
р и нагнут лако, очекивао да му девојка пружи руку.{S} Она му је пружи, па стрецну од додира: њ 
 да му девојка пружи руку.{S} Она му је пружи, па стрецну од додира: његови прсти су пекли као  
 ти се допада! — рече, најзад, Вишња, и пружи му цвет.</p> <p>Он га узе.{S} Промуца неколико ре 
оубилаца.</p> <p>— Добро — приста она и пружи му руку. — Сутра на овом месту, у три сата.{S} Ти 
̑!...{S} Све је ту написано...</p> <p>И пружи му једно парченце хартије које није било веће од  
рско окно...{S} Погледај их! — и Ристић пружи прст на прозор. — Ко ће знати шта оне виде својим 
као...{S} Имаш ли ватре?</p> <p>Илић му пружи кутију с палидрвцима, и упита га, пола у шали, по 
 и хтеде проћи.{S} Тада му Вишња приђе, пруживши руку, не говорећи ништа.</p> <p>— Како је леп  
е лампе, пошла је брже и пријатељски му пружила своју руку, покапану мастилом.</p> <p>Без речи, 
и жена.</p> <p>— Чеда и еманципација! — прште Каја у смех. — Ко га не познаје, скупо би га плат 
оло никад се неће удати.</p> <p>Остојић прште у смех.{S} И Вишња се насмеја.</p> <p>— Гатке! —  
и волео оно човечанство које је открила психологија народа, психолошки роман индивидуа и фамили 
га знања, без појма да и постоје славни психолози?“ Цело његово биће вукло га је у том тренутку 
тво које је открила психологија народа, психолошки роман индивидуа и фамилија.{S} Он је био обр 
н испуњавају.</p> <p>У том се зачу нека псовка.{S} Један сељак, прљав и исцепан да би га у друг 
таљигашка рага.</p> <p>— Рђо, мрцино! — псовке и ударци падали су сад обилно.</p> <p>И овог тре 
 речи о I</p> <p>новцу, динари, па онда псовке, које су у нашем говорном језику тако фамилијарн 
ојих <hi>Гром-мисли</hi>. <pb n="86" /> Публика се стане да надмеће ко ће више знати на памет т 
а цео живот, свечано, пред родитељима и публиком, па да му преда целу себе, сву раскошну младос 
 Стрике</hi>, те јој је то име остало у публици, сигурније него да је фирма протоколисана код с 
упна, дрхтала је на зиду.{S} Даље мало, пузала је, разлиставала се стара лоза, пуштала у вис св 
 <pb n="154" /> пејзаж.{S} И док је дим пузио у модрим трубама ка чистом плаветнилу осветљеног  
 тих живот одакле си и дошла.{S} Остави пук и друштво нек сами воде своју бригу.{S} Ти ћеш тамо 
 богаташку класу више него што је волео пук, био горд са својих материјалистичких убеђења и, на 
х, лукавих, ружних људи.</p> <p>— Поред пука постоји отаџбина — говорило је нешто у њој. — Зашт 
жите ?{S} Слобода, драга, мила слобода, пун идеал тога појма, тако присног свима нама навикнути 
гано, као магла, и откривала широк шор, пун отврдлог блата, накривљене плотове, дивље шибље и ј 
 у предмет.{S} Он их је почео у Паризу, пун научног оптимизма, донетог из Србије.{S} Доиста, ка 
виме што је старо, штетно, устојало.{S} Пун рђавог искуства о правди великих према малим, јаких 
иси, па то коло и све враџбине којих је пун њен крај, бунили <pb n="218" /> су јој главу, мучил 
х наравно, с отомбољеним лицем, па ипак пун наде, дубоко убеђен у сопствену вредност, у дела ко 
мо роб ропства његова.</p> <p>Он је био пун ових фраза.{S} Девојка га је слушала погледом зачуђ 
шти су цветали патлиџани.{S} Рит је био пун зелене трске.{S} Неколико јабланова, посађени у ред 
мом на крају крајева, јер он хоће живот пун, велики, али чист, јасан, без утишавања савести и п 
 а унутра сомотска постава.{S} Дућан му пун будилника, зидних и џепних часовника, па све куца и 
ко га ко упита шта ће ту, он одговара: „Пун сам електрике“...{S} Шта да радим, кажи ми.</p> <p> 
јеним фирнаезом, са два велика прозора, пуна шољица, кутија од <hi>вешплава</hi>, ђинђува, воде 
 је виле гоне, а враћала се тек у вече, пуна новости.{S} Младен је одлазио такође, у школу, ран 
да прилазио.{S} Она му је пружала руку, пуна ћутљивог јогунства, наслеђеног из Чачка.{S} Илић с 
ао неки други младић који би био његова пуна супротност: мали, крутуљаст, са очима као у миша,  
ини сунца на заласку.{S} Долина је била пуна примитивних баштованџиница, где су се уздизале при 
гарица, напротив, била је крупна, доста пуна за своје године, дубоких, угаситих очију, мирних и 
едала да се отима свакој формули, да је пуна релативности, анархизма и вртоглавице, он је осећа 
ентије Симић, секретар суда.{S} Била је пуна хвале за младог чиновника.{S} Тако исто и сестра.{ 
рету, гомиле радног народа и беле куће, пуне ситне дечице.</p> <p>Нешто се од тога већ остварив 
и те заводе својом неприродном логиком; пуне ти главу својим непроменљивим законима; говоре ти  
ред судом римских легионара пружао руке пуне лажљивих обећања, ми смо такође имале амбициозну м 
еке незнане жалости.{S} Очи су јој биле пуне суза.{S} Ако остане с Чедомиром још за тренутак, о 
ји, споменици, позоришта, па онда улице пуне света, велике димензије, ширина, слобода.{S} Могао 
м тракама у коси, слободне, радознале и пуне прича о мачки, кокошима и ђаволу.</p> <p>Ту, у Кру 
и он, слободно, осећајући да му се срце пуни неким осећајем, који није могао тачно одредити. —  
ишња се могла радовати дубоко, потпуно, пуним срцем.{S} Сад пак, примала је хладно те изливе па 
 широку реку са зеленим обалама и небом пуним звезда.{S} На таласима, који се стално љушкају, п 
је — умеша се један надничар са самаром пуним цигаља. — Вели, неће више да носи цигље... то му  
ну изреку.</p> <p>У том се Бела врати с пуним тањиром румених кајсија.</p> <p>— А ножеви? — пре 
је могуће, то је апсурд — рече младић с пуним уверењем. — Бар данас је то јасно.{S} Нема неба.{ 
елемената, он се упита нехотице: „Нашто пунити уши девојци тим страним речима кад је она лепа и 
 је раније била механа, и старо гробље, пуно дудова.{S} Тек са јужне стране налазио се низ кућа 
Лазаревићева оста сама.{S} Беше набрала пуно наручје цвећа, те потражи какво угодно место да се 
 много искреног сажаљења за друге, а са пуно дубоке жалости за себе.</p> <p>Мајка јој је умрла  
весе на алке, нешто цвећа у саксијама и пуно дима од јевтиног дувана.</p> <p>— Већином гласова  
ом кад се вратио из библиотеке с главом пуном Ламарка, Кеплера, Њутона, Галилеа, Дрепера, Хемхо 
ида, да се разведе са самим собом.{S} С пуном збиљом, као да то само од њега зависи, покуша да  
ло.{S} Тек у последњем часу појави се с пуном шаком новина.{S} Министар се осмехну.</p> <p>— Ба 
 другарици, она је стајала сама у зраку пуном кише.{S} Све је око ње било сиво, тако сиво да се 
и.{S} Ноћне светиљке чкиљеле су у зраку пуном кише.{S} Под њима се белуцала црна калдрма.{S} Би 
 данашње одушевљење давало јој је израз пуноће, савршенства.{S} Са заокругљеним раменима, која  
ти салон.{S} Примети велику библиотеку, пуну повезаних <pb n="10" /> књига.{S} На врху једног о 
климала угојеном главом и пружала руку, пуну јевтиног прстења, у висину младићевих уста.</p> <p 
.{S} И двоје драгих испунише ту тишину, пуну неказаних ствари, примедбама о времену.</p> <p>У ј 
мети своју пријатељицу, малу паланчанку пуну одушевљења, писца свих драгих карата и писама које 
5" /> у школи, видела је сад нову варош пуну младих људи, који се боре против живота и за живот 
тва.{S} Газдарица је имала жилав врат и пупаст трбух.{S} Рекао јој је да се не брине, оставио л 
еларијске слуге, чији је живот празан и пуст колико и она архива коју из дана у дан испуњавају. 
хташе опет, и стегоше.{S} Предео је био пуст.{S} Влажна пољана дисала је новом, великом надом.< 
их кровова видело се парче једне улице: пуста калдрма, зарасла у модро-зелену траву, два низа п 
} Ја хоћу да он буде вредан...</p> <p>— Пуста жеља!{S} Јер само гледајући у прошлост, ми можемо 
д том вароши, широм отвореној мађарским пустарама.{S} Црни, велики летњи облаци извирали су иза 
у дрхтећи као душе прогнате из раја.{S} Пусти простори, по којима се назирала тек овде-онде кој 
ст на старинској цркви.</p> <p>Вишња га пусти да говори.</p> <p>— Само треба претворити речну с 
али слабе оцене. — Само док се мој ћаћа пусти с робије.</p> <p>И сви троје су тако веровали у б 
 да са Кајом иде кући.{S} Али је она не пусти испреда се, и, између осталих ситница које се гов 
увише се витке слабине девојкине.{S} Он пусти.</p> <p>Кад хтеде да загрли поново тај дивни ство 
сад тако ретко виђамо.</p> <p>Кад су се пустиле из школе, Вишња хтеде избећи да са Кајом иде ку 
ики осећаји, од тихе носталгије што смо пустили срећу да одлети кад су нас њена крила додиривал 
борбеном Београду са изгледом залуталог пустињака.{S} На себи је имао окраћале, зелене панталон 
а.{S} Његово срце, које је дотле живело пустињачким животом идеала из књига, уживало је сад сла 
ико тражити; боље је пристати на живот, пустити се у њега.</p> <p>Јер какав да је, живот постој 
е за нечим што више није наше?{S} Зашто пустити да дани и године пролазе?{S} Јер младост иде, б 
римети девојка.</p> <p>— Не, ја те нећу пустити док ми не обећаш да ћемо се опет видети — одгов 
на излет на брање ивањског цвећа.{S} Да пустиш, тето, Вишњу са мном?</p> <p>— Не браним — одгов 
ком месту, готово све потрошило.</p> <p>Пустише га из затвора.{S} Част му се поврати, али цело  
воје сирото искуство као бродоломник на пустом гребену што сабира крте остатке разбијене лађе д 
ди око себе саме развалине, непрегледну пустош, ништа није остало од свега што је јуче још пост 
ивим оком.{S} Доиста, обала поред Саве, пут за Вишњицу, самоникле улице по Чубури, виделе су та 
{S} Муке су видели око језика.{S} Ипак, пут је био пријатан.{S} У Паризу су се настанили у једн 
у се није осећао срећан.{S} Какво дрво, пут, бара каква опоменула би га своје другарице.{S} Њен 
хну.{S} Хлебарнице почеше пећи хлеб два пут дневно.{S} Печење је мирисало по старинским пањевим 
у, па онда баци самарицу, потеже се два пут перорезом у прса и онда оде онде, па леже...</p> <p 
ропила и од пића посрнула, па продужила пут порока као свака пијаница.{S} Тако је пре неку годи 
 своју познаницу на пролазу и продужила пут с њом.{S} Било му је јасно да га Лазаревићева избег 
ишњом.{S} Она се трудила да се врати на пут којим је ишла пре него што га је познала.{S} Она је 
тор се надао бар у сина, да ће изаћи на пут, свршити школу, добити државну службу, па да провед 
 дубине своје будућности, проналазио је пут својих мисли.{S} Једно женско срце куцало је за њим 
 припадала.{S} Њене мисли враћале су се пут Бумбарева Брда, у белу варош на саставу две велике  
је одредила свакој звезди своје место и пут којега се мора држати.{S} Измерила је сунце, пронаш 
е доби оно писмо од оца.{S} Кад га први пут прочита не учини јој се мајчина болест много опасна 
е ви те ствари — осече се Вишња за први пут. — Ја сам еманципована девојка.</p> <p>Газдарица је 
нешто бела лука.{S} Због њих су се први пут завадили.</p> <p>— Доста с тим паприкама! — викнуо  
S} Да ли се сети да је у тој улици први пут видела свога драгана са његовом доцнијом женом?{S}  
а, сласт што је заљубљен више него први пут кад су прошетали сами.</p> <p>— Шта рекох? — сакри  
ске боје.{S} Кад би је човек видео први пут, помислио би да је горда и надута, али, у иоле позн 
том месту на којем је Илић пољубио први пут своју драгану.{S} У врх пута стајала је још она клу 
та није <pb n="136" /> десило.{S} Други пут би се дурила без раззлога, очито га избегавала, пра 
 муж врло тврдоглав.{S} Стога узе други пут, прими од његовог говора што је ишло у корист њеног 
лажи, далеко би отерао! — рече му други пут. — Само на кога се метну, да ми је да знам?</p> <p> 
— Ти излазиш из Здрављака? — па продужи пут, настављајући да звижди.</p> <p>По тротоару, с друг 
во очево писмо и читала га бог зна који пут.{S} Реченица о Радоју допала јој се посебице.{S} Ос 
а га она.</p> <p>— Да.{S} Навратим који пут.{S} Овде је пријатан залазак сунца.{S} Ружичаста пр 
лио поред школске баште.{S} Тек по који пут, а нарочито кад је на пољу светло и благо време, он 
еколико хвати, а врх од зида као колски пут.</p> <pb n="229" /> <p>— Као Себастопољ! — говорио  
04" /> своме зету. — Зар се за свадбени пут купују новине?</p> <p>— Нешто ме интересује — одгов 
ешен позади лађе који осветљава пређени пут, а ни корака унапред јер се живот не понавља као шт 
љао по вароши бесциљно.{S} Око пет сати пут га нанесе поред једне велике грађевине, којој су ма 
и да идемо?</p> <p>Тада се и по четврти пут глог белио, лале жутеле, славуји певали.{S} Нова тр 
 у главној улици коју чини у тој вароши пут Крагујевац—Ужице.{S} То је била права трговина, с д 
се.{S} Па опет се деси кадгод, као овај пут, о покладима, на тефериџу, патарицама, <pb n="211"  
> <p>— И?</p> <p>— Свак од нас има свој пут.</p> <p>— Не говори ми то, Вишња — прихвати Чедомир 
ца.{S} Капље су биле чешће.{S} На један пут, ветар се претвори у вихор.{S} Облак се провали.{S} 
ку? — викнула је кад јој је муж поменуо пут. — Жива нећу, а мртву ме можеш однети и на Ђавоље О 
<p>— Куда идемо? — упита га она.</p> <p>Пут се био изгубио.{S} Пред њима је стајала једна желез 
че једног дана:</p> <p>— Краљ ми је два пута изјавио како се озбиљно решио да да̑ земљи нов, ли 
није било кадро да је скрене са правога пута : мушки поглед ни рђав пример, сеоска чама ни сабл 
да се развије што више, да оде до краја пута који је водио преко девојачке школе.{S} Али се она 
ће забрањивао свако попуштање од правог пута.{S} Корачала је брзо, али сигурно, и изгуби се не  
ну, на прашину, на велике цене.{S} Овог пута њен се поглед следи.{S} У дневним вестима налазила 
ић није пио то пиће.{S} Али приста овог пута.</p> <p>— Још на ракију нису ударили порез — проду 
д допадало код њега, чинило јој се овог пута ружно, себично, одвратно.</p> <p>— Мизерија! — реч 
 груди.</p> <p>Мајка уздахну, и то овог пута искрено.{S} Узе двоје младих за руке, приближи им  
лона и као враћајући се с неког далеког пута, по којем је његова мисао дуго лутала. — Опет двој 
ква сиренска утвара, на свакој окуци од пута, на гомили сувог лишћа, у облацима... облацима што 
их дирека на нашој страни.{S} Колико је пута ишла тим путем с Илићем до тог села, које је он на 
а се Чедомир несвесно.</p> <p>Толико је пута пролазио поред те зграде, а никад није приметио да 
ба ми још рада, читања, спреме.{S} Више пута узмем перо да забележим идеје које лутају кроз мој 
вет даје и последњу цркавицу, а нема ни пута, ни ћуприје, учитеља, ни лекара.{S} Све је више си 
ветар.{S} Лишће у џбунова заигра у крај пута.{S} Занесени у своју лепоту, они нису осетили да ј 
а прашина.{S} Он је ишао полако, крајем пута, оборене главе у страну, и викао као по дужности:< 
ијског надзора ?{S} Није ли сусед преко пута помиловани робијаш?{S} Па и даље, доле у Београду, 
 добро ту аду, аустриску стражару преко пута, вијугав друм и низ телеграфских дирека на нашој с 
стоци да се угледа на ову Швабицу преко пута, па да пере једну собу данас, па сутра другу.{S} Н 
ини Привредне Банке, ударио се неколико пута перорезом у намери да се убије.{S} Ово је учинио н 
ала свој велики Београд.{S} По неколико пута преко дана излазила је ту у шетњу у доба кад је ми 
а, узвишен рад.{S} Гледао сам је толико пута... гледам је и сад, а никад је се нећу нагледати.{ 
S} Чудила се томе питању, јер је толико пута говорила Вишњи о својим намерама.{S} Најзад рече:< 
овом успеху у школи, ставила већ толико пута до знања да он има од ње да се учи.{S} Поред тога, 
ољубио први пут своју драгану.{S} У врх пута стајала је још она клупа на <pb n="97" /> којој су 
ете... под какво дрво, у ону кућу у врх пута? ---—</p> <p>Млади човек је и овде морао претрпети 
нашао, увео у друштво, показао јој нове путеве, отворио нове видике.{S} Њене смешне грешке о ос 
ави.{S} Бујице однеле мостове, разориле путеве, укочиле цео саобраћај.</p> <p>Једне од тих влаж 
По некад живот изведе своје мистериозне путеве <pb n="271" /> на широка места обасјана руменило 
елики, мислила је тада, он је као море: путеви су безбројни, живот шуми, таласа се, све је у ве 
ити, остављајући студента да иде својим путевима.{S} Она је била само нешто пролазно... само је 
њу, гунђајући;</p> <p>— Можда различним путевима може се доћи до истине.{S} Можда метафизичари  
та времена.{S} Па ипак је готово трчала путем.{S} Напољу је јесен приређивала илузију пролећа.{ 
рено и поштено.{S} Стога продужи правим путем и покуша да одвоји стране што су се оснивале на м 
ња, могућности да се крене једним новим путем којим дотле није био прошао.{S} У осталом, многи  
лом.</p> <p>Без речи, ударили су другим путем, камо су их водили младост и лепо време.{S} Дан ј 
а, корачао је лагано својим уобичајеним путем из Библиотеке на Теразије, па Крунском улицом на  
ашој страни.{S} Колико је пута ишла тим путем с Илићем до тог села, које је он називао њеним, п 
 разапетим једрима и води је непознатим путем ка бујним предгорјима неке нове земље.{S} Мислећи 
ска кола.{S} Арњеви се тресли.{S} Један путник је промаљао радознало главу кроз отвор на колима 
ричу!</p> <p>Брод обиђе брдашце, и пред путницима се указа цела панорама Београда са дунавске с 
за састанак пред растанком.{S} Неколико путова и странпутица укрштали су се овде и изазивали ми 
ав у свет књига, мисли, снова.{S} Место путовања у Врњце и Абацију, он је заједно с Фламарионом 
ржавало ни речце о љубави; оно је могло путовати и отворено, а да нико не нађе у њему чега друг 
ноћу осветљавале нашу варош, наша села, путове, а дању покретале занатлијске машине, стругаре,  
идео једног сапутника на истом путу, на путу у интелектуални живот, човека кога су интелектуалн 
аје позитивна знања.{S} Не застаните на путу еманципације!{S} Ваши хоризонти остаће тесни, ваша 
намо где идемо, ми знамо само да смо на путу...{S} Можда све ове мисли нису долазиле на ум млад 
{S} Он је тражио мало светлости на свом путу, као што морнар тражи звезду изнад узбурканих тала 
екад се иде у позориште, кад оно у свом путу наиђе на Чачак.{S} По кафанама се пуши, млатара ру 
 у њему видео једног сапутника на истом путу, на путу у интелектуални живот, човека кога су инт 
 храмала око студента, пљескала рукама, пуцала прстима и нарочито понављала:</p> <p>— Тата ће д 
 Она је сматрала пољупце као шећерлему, пуцала језиком и тражила још, још, још.{S} О правом жив 
/p> <p>Прљила се око ватре, руке су јој пуцале од сапунице, крста је болела.{S} Ипак је она одг 
<hi>постојеће стање</hi>, од кога му је пуцало срце и бридела леђа, звониле су му као песма над 
дне од тих влажних, мрачних ноћи, чу се пуцањ, јачи од топа, страшнији од грома, као да се земљ 
ска! — грдио је поново рабаџија.</p> <p>Пуцањ одјекну.</p> <p>Напољу је иначе било тихо.{S} На  
 <p>На пољу је вејао снег.{S} У пећи је пуцкарала ватра.{S} Човек се ту осећао добро <pb n="140 
/p> <p>Увече је одјекивало по вароши од пуцњаве лагумова.{S} Парчад од камења дотеривала су до  
е једна за другом, као два добра друга; пуче пушка; једна од њих опусти крила и паде у рит; она 
д места где је пао леш као да га тражи; пуче друга пушка; тица се изви над Дунав, одлете у вазд 
} Али шта је она била према блеску који пуче пред очима младићевим кад угледа своју драгану!{S} 
сам израдио.{S} Погледај овај сточић за пушење.{S} Није ли читаво уметничко дело?...{S} Ево, па 
а у кафану, губио се у читање новина, у пушење, у играње домина с првим кога сретне.{S} Али и т 
ли читаво уметничко дело?...{S} Ево, па пуши — продужи она, помакнувши сто у правцу Илића. — Ко 
 путу наиђе на Чачак.{S} По кафанама се пуши, млатара рукама и води политика.{S} Необавештен чо 
рну, зарђалу масу.{S} На неколико места пушило се.{S} Младић обухвати једним погледом тај мирни 
 — Ко ме не познаје помислио би да и ја пушим!</p> <p>— Не пушиш никако?</p> <p>— Једна цигара  
один би се извалио поребарке на фотељу, пушио и очекивао кафу.{S} Понекад би читао новине, а ка 
вог врата.{S} На глави је имао качкету, пушио на лулу и бријао бркове.{S} Да се није знало чији 
 помислио би да и ја пушим!</p> <p>— Не пушиш никако?</p> <p>— Једна цигара с мене на уштап, у  
 је пао леш као да га тражи; пуче друга пушка; тица се изви над Дунав, одлете у ваздух и више с 
на за другом, као два добра друга; пуче пушка; једна од њих опусти крила и паде у рит; она друг 
иша, па и вина.{S} Стари <pb n="269" /> пушкар, који је задржао нешто од своје службе у војсци, 
То је била скромна кућа једног државног пушкара у пензији.{S} Домаћица, жена преко шесдесет год 
 застарелим гестовима и учтивостима.{S} Пушкарка се већ бринула шта ће сутра лепо скувати за ру 
 у озбиљној, плавој униформи, држали су пушке о рамену и бленули неодређено у празнину улице.{S 
то ти рекох, онда...</p> <p>— Остави ту пушку.{S} Не ваља је показивати у пијаном друштву — пре 
кад то и чини, ради у супротном правцу: пушта браду, чупав је, аљкав, носи умашћен шешир и узди 
!{S} Бога ми, Бела, пази се доцније, не пуштај га далеко од себе!</p> <p>Бела се церила ђаволас 
 пузала је, разлиставала се стара лоза, пуштала у вис своје сочне пипке, припијала се уз кућу,  
рада.{S} Избегавала је његов поглед.{S} Пуштала га да говори, и тек тако, гледајући у страну, о 
ли се с грађанима.{S} Око дванаест сати пуштале се школе.{S} Четири часа доцније звонила је веч 
102" /> <head>IX</head> <p>Матовић није пуштен с робије онако брзо, управо преко ноћ, како су с 
, али као што је то обичај, дечурлија и пуштена стока поломили <pb n="144" /> су младице.{S} Он 
спази два војника на стражи, с ножем на пушци.{S} Иза њих се шарениле две покретне стражаре од  
у се она. — Можда сам мало уморна...{S} Пхи, али је љута ова цигара — додаде за тим, насмејавши 
 точак.{S} Пређоше једну њиву, засађену пшеницом.{S} Затим се спустише низ једну јаругу која је 
о метресе, одушевљава те, опија најбр...р...рже...{S} Ето, већ сам пијан. .</p> <p>Био је заист 
чини јој се бедно.{S} Видела је по њему рабатне чатрље које дотле није примећивала.{S} Велики ж 
инио леп и отмен утисак у гомили других рабатних кућица, које су тада испуњавале тај крај.</p>  
е водио рачуна кад се кола напунише.{S} Рабаџија га удари песницом по њушци.{S} То је био знак  
! — драо се поред њега поносно најмљени рабаџија.</p> <p>То уважење губило се из дана у дан.{S} 
 липсотино шинтерска! — грдио је поново рабаџија.</p> <p>Пуцањ одјекну.</p> <p>Напољу је иначе  
 родно место, неколико сокака по којима рабаџије шибају волове, а човек не зна кога пре да пожа 
а млад виноград сади,</l> <l>Лозе сади, равне дворе гради.</l> <l>Дан градио, а два се кајао —< 
/l> <l>Ухвати сиве волове,</l> <l>Узори равне долове,</l> <l>Да видиш шта ће да никне.</l> <l>А 
и по породици.{S} Сви су били студенти, равни један другоме.{S} Чича с погачицама поздрављао је 
ма!“ — мислила је и веровала да су тако равни једно другом.</p> <pb n="107" /> <p>У тој средини 
енац.{S} Око ње се простирала таласаста равница на далеко.{S} Где се окрене, ливада јој је нуди 
ша борбу за насушни хлеб.{S} Ево овде у равници, где се киша очекује као благодат небесни, Мора 
тада била у моди.</p> <p>— Овоме је све равно до Косова! — насмеја се Илић у себи.</p> <p>Он је 
 Мораво, моје село равно,</l> <l>Кад си равно, што си водоплавно!...</l> </quote> <pb n="212" / 
ка:</p> <quote> <l>Ој Мораво, моје село равно,</l> <l>Кад си равно, што си водоплавно!...</l> < 
 је још раније наслутио да девојка није равнодушна према њему.{S} Јер нашто онда онај њен задив 
и са најсветијим стварима.{S} Поред све равноправности, осећала је да ипак није једнака својим  
се окрену око себе, као човек који губи равнотежу и тражи да се за шта ухвати.{S} Жабе су креке 
ла своје.{S} Постао је обична таљигашка рага.</p> <p>— Рђо, мрцино! — псовке и ударци падали су 
 у природној величини портре Матовићев, рад једног од наших старијих сликара.</p> <p>Кроз широм 
 воли живот одрицања, позитивне ствари, рад за човечанство.{S} Паланка ће бити јача од тебе...{ 
а и осталим великим надлештвима, где је рад мањи, а плата већа.{S} Они оснивају <hi>таншуле</hi 
лу, била мој добри геније, јер је сваки рад... нарочито овај који траје више година, врло тежак 
Њу су саму подгризале сумње у њен јавни рад, у њене идеје, у живот који је изабрала.{S} Али вре 
ића, вуче пет кила књига, уби га научни рад, кашљуца већ.{S} Ено Петра Гавриловића, дигнуо десн 
{S} Осећао је инстинктивно да му је тај рад једини ослонац што му је остао.</p> <p>Лево, на сто 
ања.{S} Она се заиста питала да цео тај рад није бесциљан, питала се шта ће она привредити науц 
које поздрављају својим топлим погледом рад на добру народа.{S} Слушајући звуке пијука, њему се 
их врба, позива на велика дела, узвишен рад.{S} Гледао сам је толико пута... гледам је и сад, а 
упило радовима на подизању централе <hi>Рад и Светлост</hi>, како ју је крстио један тамошњи пр 
е очекивало.{S} Акционарско друштво <hi>Рад и Светлост</hi> паде под стечај, а Радоја стрпаше у 
подножју те планине зидају централу <hi>Рад и Светлост</hi>.{S} На њега налетише црне мисли као 
не се боре с човеком раме уз раме, нема рада од кога се стиде, нема казне од које би их ухватио 
их, занесених очију, враћао се увече са рада.{S} Грађани су га заустављали, запиткивали радозна 
сори беху подетињили силом свакодневног рада с децом.{S} Други <pb n="263" /> су се губили у тр 
гову судбину.</p> <p>Једном се дигнуо с рада у пола ноћи.{S} По споредним улицама биле су већ у 
ала.</p> <p>— Још је рано, треба ми још рада, читања, спреме.{S} Више пута узмем перо да забеле 
видео му се.{S} Врло интелигентан, врло радан, витак, упечатљив, увек будан, он се ту осећао ка 
 им је алал! — поклапали су га други. — Раде, брате мој, па све варнице искачу.</p> <p>— Само т 
p> <p>Једног малог празника кад жене не раде, Вишња је седела код Остојићевих, кад Радоје дође  
се милио.{S} И време је проводила лако, радећи у школи појачано, скупљајући по селу мотиве са ч 
хом.{S} Проналазио је масу задовољстава радећи дан и ноћ.{S} Учење му је изгледало најрадије, н 
ућност, он је трошио своје младе године радећи да буде достојан поверења које ће му се некад ук 
е пази на спољашњост; па кад то и чини, ради у супротном правцу: пушта браду, чупав је, аљкав,  
злишан.{S} Ради њега су били ти напори, ради њега је хтела бити ослобођена жена.{S} Нашто онда  
ини добра себи или другом, него тако... ради саме власти и да је држи у својим рукама, као тврд 
м студијама изгледао јој је излишан.{S} Ради њега су били ти напори, ради њега је хтела бити ос 
 је довикивао:</p> <p>— Буди храбар.{S} Ради.{S} Реши се.{S} Не клони.</p> <pb n="166" /> <p>Ал 
ичин муж је столар — објасни девојка. — Ради у једној оближњој фабрици.{S} Добро му се плаћа.{S 
{S} Стид ју је било и од самог Илића, а ради њега и ради својих родитеља, она је желела бити на 
ушевног нестрпљења.{S} Није знао шта да ради од себе.{S} Свет му се чинио празан, шупаљ, бесмис 
вој ћерци, која далеко тамо иза Рудника ради на свом образовању и спрема се да буде велика и ми 
 могу да примим да је васељена створена ради гомиле глупака.</p> <p>Девојка стеже усне, као да  
у.</p> <p>У предсобљу чу како газдарица ради нешто у кујни.{S} Ухвати за кваку и изађе.</p> <pb 
, долазило питање :</p> <p>— Шта ли сад ради Вишња?</p> <p>Он би се пренуо из својих студија, в 
 чешће преко дана, кријући се тек форме ради.{S} Из вароши се доносиле трубе платна, разне чипк 
р Словен, прими радо овај изговор да не ради ништа, и приста.{S} Они пређоше трем.{S} Један ста 
г, налазио много одушевљења, воље де се ради нешто велико, смелости да се кида са свиме што је  
је било и од самог Илића, а ради њега и ради својих родитеља, она је желела бити најбоља жена н 
идних и џепних часовника, па све куца и ради, као да у радњи има стотина срца и душа.{S} Марке  
и с ким не да да удружи, идеалиста који ради само на крупно; гледајући главну ствар превиђа спо 
тала:</p> <p>— Где је он сад?{S} Шта ли ради?</p> <p>— Он је за мене мртав! — одговори енергичн 
 вратима од трпезарије.</p> <p>— Шта ли ради служавка? — рече она као за себе, па повири у пред 
ел робе што се ту може наћи.{S} Али они ради којих тај дућан постоји познају га на први поглед  
о у туђе руке.{S} Он јој је хтео писати ради себе <pb n="188" /> такође, испричати јој све онак 
еда.{S} Свет се занима политиком једино ради ћара.{S} У међусобним односима људи су неповерљиви 
Остави, дете — бранио јој је отац да то ради.</p> <p>Прљила се око ватре, руке су јој пуцале од 
бро му се плаћа.{S} У слободном времену ради за себе.{S} Све је то он сам израдио.{S} Погледај  
чавао их по двапут, тресао катанцем још ради сваке сигурности.</p> <p>Одговарао је девојци у ис 
сто што му држава одузима последњи грош ради чегртања скупе и некорисне бирократске машине, тре 
 ствари, он је дрзак у речима.{S} Он је радикал, демократ, социјалист, републиканац, револуцион 
и га у његовој борби за народ.{S} Његов радикализам није био више политика, већ једна врста рел 
пераменту.{S} Он је међу њима, међу тим радикалима, социјалистима, републиканцима, који се у то 
о је у Групи.{S} Остали пак основали су радикални клуб.{S} Међу овима је био и Чедомир.</p> <p> 
ећи.{S} Да би пак утишала своју савест, радила је готово претерано на школским предметима.{S} П 
нутак.{S} Онда узе неки други посао.{S} Радила је двоструко само да не остане на само са својим 
ену или ваншколску мисао.{S} Марљиво је радила, чекала стрпљиво крај школске године и спремала  
 очи нису гледале.{S} Њихова глава није радила.{S} Њихов ум се био онесвестио.</p> <p>Вече се с 
ред њима, бледи и губи се, и као што би радила мајка, глас целог народа их љушка у њиховим гроб 
н.{S} Док је била мала, за чудо је лепо радила женске послове.{S} Међутим сад, било да кува руч 
о његове беху као привезане; цела варош радила је око њега, само се он осећао неспособан за нај 
аздрљених груди и врата, босих ногу, па радиле нешто по дворишту сагибајући леђа, ширећи ноге,  
свакој клупи добро вече, причају шта су радиле преко дана, шале се на рачун првог који наиђе.</ 
ал.{S} Те проклете паприке!{S} Шта нису радили њен муж и газдарица од пансиона да дођу до њих:  
овара: „Пун сам електрике“...{S} Шта да радим, кажи ми.</p> <p>Вишња јој није знала одговорити  
..{S} Ми морамо успети.</p> <p>— Шта да радим ? — нађе је по том Милева. — Радоје пије.{S} Да г 
 ти будеш моја жена!{S} Ја сам кадар да радим за двоје.</p> <p>— Ти заборављаш опет стварност.{ 
и, распали лулу, па додаде:</p> <p>— Ја радим да убедим људе у потребу да се поново почну посло 
рости, опрости Вишња.{S} Ја не знам шта радим.{S} Ти ово ниси заслужила.{S} Ја често не господа 
т кад видим да је нешто боље, што да не радим тако!...{S} Звао сам доктора.{S} Он јој преписа н 
м при употреби у ситној, па и занатској радиности, стари Лазаревић прекиде га, рекавши му тмурн 
уверење да није жењен, остале сведоџбе, радио марљиво за своје испите, прелиставао многобројне  
ита онај из гомиле.</p> <p>— Ето, тако, радио с нама, вукао цигљу, па онда баци самарицу, потеж 
>Избегавао је једну и другу девојку.{S} Радио је за испите више него што је требало.{S} Читао ј 
о како само може бити.</p> <p>Радоје је радио и ван своје радње.{S} Основао је велосипедско дру 
а да би осигурао слободу кретања, да би радио само оно што воли, да буде свој и припада самом с 
{S} Кад би она била његова, неуморно би радио на започетој тези.{S} Шта би га се тицало што не  
/> што је прошло, мислити само на себе, радити за своје испите и не осећати ништа.{S} Али није  
опомиње да је дан свануо...{S} Нимфе ће радити посао робова!"</p> <p>— Збиља, како се осећаш у  
реба је послушати, рећи је увек, и увек радити тако да је човек може рећи.</p> </div> <div type 
, доцно лежи, а кад остариш не можеш да радиш, па куд ћеш него у просјаке.</p> <p>Сад се све то 
<p>— Ти си паметан човек... ти знаш шта радиш.{S} Наша варош дугује ти већ много, за парк, за.. 
оплој соби и пазиш шта се говори.{S} Не радиш снагом него мозгом.{S} Гледаш кроз прозор: људи с 
p> <p>— Па како си ми још?{S} Па шта ми радиш ?...{S} Јеси ли се свикла на наш живот?</p> <p>Он 
рејин, трговачки помоћник, па и по који радник.{S} Сваки од њих био је огорчен песимист, сирома 
 месеца свршићете школу и постати јаван радник.{S} Стало вас је скупо док сте дотле дошли.{S} А 
ају, поред гомиле цигаља лежао је један радник, затворених очију.{S} Мало даље од њега видео се 
>— Сад копају брану и јаз.{S} Притиснуо радник, мила мајко, као мрав.{S} Сева будак, а онај куј 
ако свако има достојанства; један прост радник воли више смрт него понижење.</p> <p>Бела згужва 
о те уби! — рече неко из гомиле.</p> <p>Радник отвори очи, погледа зловољно у правцу онога који 
е испунио своја обећања.{S} Код сељака, радника, грађана чују се само горке речи.{S} Алкохолиза 
једног мањег трговца као и једног бољег радника: ништа у њој није давало утисак раскоши ; све ј 
стави на врху Овчара.{S} Сети се гомиле радника који у подножју те планине зидају централу <hi> 
ор, један од оних неприметних културних радника по паланкама, који су скупљачи претплате свакој 
е мешао.{S} Кад је у клисури надзиравао раднике, гледајући хиљаде њихових црнпурастих, замахнут 
 били махом ђаци са својим другарицама, радницама или газдаричиним ћеркама, млад свет који живи 
 служила за кување, долазиле су оближње раднице да однесу кући врућ ручак, кокетовале простачки 
 о распусту да виде Београд, беспослени радници, становници предграђа, ситни чиновници који нис 
стије.</p> <p>— Ето, нама требају добри радници, занатлије, агрономи, учитељи, официри, професо 
е без везе.</p> <p>Изнад обале, коју су радници откопавали, појави се сјајна сунчева кугла.{S}  
еда тужно кроз прозор.</p> <p>Напољу су радници откопавали неку обалу.{S} Мршава, јадна кљусад  
јуком.{S} По планини се разлегала песма радничка. <pb n="176" /> Варош живахну.{S} Хлебарнице п 
е змије, подигла се читава насеобина од радничких колеба, магацина и скела.</p> <p>Остојић је б 
жице, стотине точкова у покрету, гомиле радног народа и беле куће, пуне ситне дечице.</p> <p>Не 
ција, проституција, један ђаво!{S} Спас радног народа је у револуцији... и само у револуцији... 
тиније него у Београду.{S} И сама му је радња била другојачија него у осталих.{S} Избио велике  
ити.</p> <p>Радоје је радио и ван своје радње.{S} Основао је велосипедско друштво, утицао код о 
љке на сату једне оближње часовничарске радње показаше три, она се појави пред Двором.{S} Ишла  
ословном завоју зелене боје, с натписом радње њеног оца.{S} После је дошла карта, обична поштан 
часовника, па све куца и ради, као да у радњи има стотина срца и душа.{S} Марке су биле најнови 
да Радоје има право, па му предаде целу радњу, а сам поче да сади лук преко лета, зими пак да з 
 Био је вечито добре воље.{S} Причао је радо о својим пословима.{S} Решавао се с муком да је ос 
ао једном приликом, <pb n="60" /> да би радо учио нешто практично... за машинисту на пример, ал 
/p> <p>Чедомир, као добар Словен, прими радо овај изговор да не ради ништа, и приста.{S} Они пр 
орите — рече му Вишња. — Ја бих то врло радо читала.</p> <p>— Још је рано, треба ми још рада, ч 
г дана кад тако осташе сами. — Тако бих радо побегла од куће.</p> <p>Њен глас је дрхтао и био и 
} Улице, изроване због неких општинских радова личиле су на низове ископаних рака.{S} Гомиле ил 
дахну.</p> <p>Кад се решила, искрено се радовала што иде у престоницу.{S} Заборавила је многе р 
школу, задовољавао би се дивљењем деце, радовао би се што га код куће чека добар ручак, са ужив 
ој је све то пријало.{S} Вишња се могла радовати дубоко, потпуно, пуним срцем.{S} Сад пак, прим 
; брана и тунел поред ње били су главни радови предузећа; наравно да су онда и скупо стали, те  
ано.{S} Њено тело беше изнурено суровим радовима око одржавања куће, бригама, ситним болестима  
 Међутим, земља је стајала пред великим радовима.{S} Морало се извршити наоружање војске, подић 
дитом.{S} И већ се с пролећа приступило радовима на подизању централе <hi>Рад и Светлост</hi>,  
ње, с црвеним тракама у коси, слободне, радознале и пуне прича о мачки, кокошима и ђаволу.</p>  
 се то тиче неке сасвим друге личности; радознало, <pb n="201" /> као да је хтео сазнати како с 
овека који је ишао поред ње, слушала је радознало и жудно његове речи... речи школованог човека 
 Грађани су га заустављали, запиткивали радознало.</p> <p>— Иде... иде.{S} Биће раније свршено  
 се тресли.{S} Један путник је промаљао радознало главу кроз отвор на колима.{S} Платно позади  
лицима није било умора ни брига.</p> <p>Радознало се окретала око себе.</p> <p>Сама улица није  
тре очи биле су широм отворене, гледале радозналом безазленошћу у једну утврђену тачку, као у н 
овине! </p> <p>Обузимала ју је нервозна радозналост кадгод би узимала новине откако се вратила  
лни живот, човека кога су интелектуалне радозналости, жива младост, сумња у радост која се нуди 
>Рад и Светлост</hi> паде под стечај, а Радоја стрпаше у хапс.{S} Он се оправда.{S} Разлог је б 
хани.</p> <p>Посао пође на боље.{S} Код Радоја су се могли купити часовници јевтиније него у Бе 
од твојих доброжелећих ти родитеља... и Радоја који ти ово писмо пише и у свему ми се на руци н 
магао газда-Митар.</p> <p>— Оставите ви Радоја — говорио је грађанима, који би давали наметљиве 
рна и <pb n="209" /> иста.{S} Пре тога, Радоје се враћао из <hi>Централе</hi>.</p> <p>— Добро в 
за добре паре, кадиле владу.{S} Истина, Радоје није знао звонке фразе, његов говор није био оки 
ајем и понављам...</p> <p>— Не, не, не, Радоје... не, молим те, не... — прекину га девојка.</p> 
те бесмислице?</p> <p>— Да, не верујем, Радоје — одговори она, бледа, жута у лицу, готово као ц 
језа од нечега кобног, надприродног.{S} Радоје врати фењер ономе од кога га је узео, поново згр 
Донесоше чакље, али оне беху кратке.{S} Радоје обеси тада један фењер на чакљу, па присветли.</ 
ало коље, доносило се камење, грање.{S} Радоје је био први и овде.{S} Али га сад нико није слуш 
 се говорило непрестано о електрици.{S} Радоје је био јунак тих дана.{S} Људи су веровали у њег 
дни су већ одмицали у правцу вароши.{S} Радоје уста.{S} Пред њим блесну опет Морава, осветљена  
вој бакар и злато по зеленом бусењу.{S} Радоје је одбијао кратке димове на својој луши.{S} Њего 
а да радим ? — нађе је по том Милева. — Радоје пије.{S} Да га свет не опази, попије на једном м 
ане на само са својим мислима.</p> <p>— Радоје није заслужио ону увреду — говорила је у себи.</ 
е сигурна у његовом присуству.</p> <p>А Радоје је умео лепо да говори... полако, дижући постепе 
<hi>купусарама</hi>.{S} Најзад, виде да Радоје има право, па му предаде целу радњу, а сам поче  
Учитељ се вечито <pb n="58" /> жалио да Радоје стално трчи напред: научи лекцију која није још  
/p> <p>— Је ли ти жао Београда? — упита Радоје своју сусетку.</p> <p>Девојка поцрвене сва као д 
е, Вишња је седела код Остојићевих, кад Радоје дође с једним својим пријатељем, млађим чиновник 
што боље.</p> <p>Међутим, једном кад је Радоје почео да говори о лакој дељивости електричне <pb 
S} Усред тог великог предела, стајао је Радоје, скромно, готово понизно, с лулом у левој руци и 
скачу.</p> <p>— Само тако! — говорио је Радоје. — До јесени имаћемо оба зида на брани.{S} А оно 
а ипак чуле су се ретке замерке, јер је Радоје волео људе, волео човека као онај часовник који  
оглаво.</p> <p>И тако оста.</p> <p>Није Радоје мрзео школу.{S} Вишња је то знала.{S} Он јој је  
— Јадно је то право, Вишња — осмехну се Радоје сажаљиво. — Наша Велика Школа зна само да фабрик 
дај је, Вишња... погледај Мораву — рече Радоје, док један унутрашњи сјај озари његове непокретн 
а немарно.</p> <p>— Нагваждања — одобри Радоје.{S} Затим додаде у шали:</p> <p>— Вишња ће поћи  
ко је лепа наша народна песма — примети Радоје. — Проста, а све каже, дирне те у жицу.</p> <p>Д 
16"> <pb n="173" /> <head>XVI</head> <p>Радоје Остојић је успео да оснује акционарско друштво з 
S} Али се свет препаде, и ето...</p> <p>Радоје наби качкету јаче на очи, распали лулу, па додад 
 јер „тај зликовац неће да учи“.</p> <p>Радоје побеже од очеве куће у неко село где су имали ро 
еко блузе, преко ивањског цвећа.</p> <p>Радоје хтеде јаукнути као рањено живинче, али бол девој 
је све ишло како само може бити.</p> <p>Радоје је радио и ван своје радње.{S} Основао је велоси 
едно, немилосрдно, што ме плаши.</p> <p>Радоје је погледа.{S} Његов поглед је био сама љубав.{S 
је мој план — трже је из тог размишљања Радојев глас, округао у томе тренутку, мек, треперав, к 
ајлепши врт.{S} А тамо даље...</p> <p>И Радојев поглед изгуби се у планине које су са запада бл 
 струји кроз њу као њен крвоток.</p> <p>Радојев глас и, час немо а час гласно, запљускивање дом 
>Они су били избили на обалу Мораве.{S} Радојева сестра и чиновник из суда били су изостали дал 
ада јој се учини како у њима дрхти цела Радојева душа, и збуни се.{S} Сунце је било дошло према 
шња се нађе поред Милеве.{S} Ове песме, Радојеве речи, весеље целог друштва, расцветана ливада  
 несвесно осећала колико је висока цена Радојевим чворнатим рукама.{S} Том осећању придруживало 
ислиш?</p> <p>Вишњин поглед сукоби се с Радојевим очима.{S} Тада јој се учини како у њима дрхти 
но.</p> <p>Тада се сети великих планова Радојевих и целог његовог говора на Моравиној обали.{S} 
о цело детињство са њом и њеним братом, Радојем.</p> <p>Златарев син је био нешто старији од св 
илева, која се у тај пар приближавала с Радојем и још неколико девојака. — Знаш ли да си села у 
монограм за мараму.{S} У осталом, то је Радоју најбоље ишло за руком.{S} Учитељ се вечито <pb n 
тала га бог зна који пут.{S} Реченица о Радоју допала јој се посебице.{S} Осећала је дубоку зах 
 хоризонте, природу једном речи.</p> <p>Радоју се свиде тај одговор, заусти да то каже, кад пес 
о се пароброд примицао више томе граду, радост се сушила у њеном срцу, обузимала је нека сумња, 
ју је; у срцу је осећао као неку песму, радост што је види, што је ту поред њега, сласт што је  
не.{S} Садашњица нуди једва предмете за радост.{S} Данашње доба...{S} Пардон, изволи напред — д 
а са Илићем.{S} Њу је обузимао стид, па радост, па жеља нека да је нестане, да се истопи полако 
лне радозналости, жива младост, сумња у радост која се нуди, непомирљив идеализам, неутољива же 
{S} Можда ће доћи писмо.{S} Какав ће то радостан дан бити за њу!</p> <p>Пред пошту дохрама <hi> 
ека, тамна, једва схватљива, опомену га радости са којом је газдарица унела ту простирку.</p> < 
ека за велика дела; општење са њом даје радости, одмора, утехе, а не нове невоље и морално проп 
ладости.{S} Он их је чекао с безазленом радошћу као што деца чекају велике празнике.{S} Он их ј 
ђу повијама.</p> <p>— Да си тако брз на раду као на лажи, далеко би отерао! — рече му други пут 
н је на тај начин давао свечаности томе раду, сређености својим мислима и пажње ономе што ће се 
вој позив несрећан је, он пати, а патња рађа злоћу.{S} Директор га је звао, саветовао да подеси 
учај.{S} Нека топла нада, која се у њој рађала без разлога, испуњавала је њену целу душу.{S} Он 
 узимали су на се изглед стварних бића, рађали се један из другог, гурали се око њега, пролазил 
е, коју су изморили кућни посао и честа рађања, од те вароши која дрема на пригревици украј Мор 
делу к мени... очев благослов, прасе на ражњу...</p> <p>Она устрча као девојчица уз двориште.{S 
ји се стално љушкају, плови њен чамац с разапетим једрима и води је непознатим путем ка бујним  
а, разнобојних блуза, накићених шешира, разапетих сунцобрана, и задржа се на једном споменику,  
ком кориту и губила се на хоризонту као разастрто платно од сребра.</p> <p>— Погледај ову воду  
ј ме тако.{S} Нашла сам ти дивна момка, разбери се, удаћемо те, Вишња, удаћемо...</p> <pb n="31 
и јогунасто.{S} У једном тренутку сунце разби облаке.{S} Оно се указа светло, бело, као растопљ 
 пустом гребену што сабира крте остатке разбијене лађе да од њих начини спасоносан сплав.{S} Да 
о отегнуте сељачке гласове који се нису разбирали: да ли су песма или запевка.{S} Из планинског 
од руком осети њено тело, да се утопи у разблудни осмејак њених усана, да се заборави и преда њ 
оја се у роси зориној купала безбрижно, разблудно.{S} Осећала се нека јака воња на влагу, зној, 
о би то трајало, да се стари Матовић не разболе и умре.{S} Овај народни борац, као и многи друг 
 Није ми глава сад за то.{S} Жена ми се разболела.{S} Прала јуче кућу, па је ваљада промаја уда 
ашног земљотреса; он види око себе саме развалине, непрегледну пустош, ништа није остало од све 
 нечег гробног чак и у кућама, из чијих разваљених вратница и подрума без окана био је туп мрак 
потребу да промени себе, да кида, да се разведе са самим собом.{S} С пуном збиљом, као да то са 
 јутро.{S} Још удара на бели лук, а већ развезао о Плеханову, Огисту Конту, социјалној револуци 
з журбе, и кад остаде на само са Белом, разви новине.</p> <p>— Пардон за један часак... само не 
едног истог човека!{S} Људска повесница развија се као разнолик, чудан, изукрштан призор.{S} Об 
, нервозна девојчица, код које се чежње развијају рано и, у толико јаче, у колико је њено тело  
спитања деце у слободи.</p> <p>— Нек се развијају по инстинкту — говорио је самоуверено. — Утиц 
ан параброд насред реке.{S} Дим од лађе развијао се кроз бистри ваздух на све стране тога широк 
жеља, и то још раније него Вишња, да се развије што више, да оде до краја пута који је водио пр 
мовином.{S} У његовој природи беше јако развијена чежња за оним што нема, што је различно од ње 
ширећи ноге, избацујући своја претерано развијена бедра, често несвесне стида и срама, а понека 
та животиња одличног соја: високе ноге, развијене сапи, мали трбух, длака као свила.</p> <p>— А 
 ју је наместила.{S} Матовићка је имала развијено тело, као у жандарма, крупну главу, црне веђе 
аде млада жена и показа руком на једног развијеног дерана, са огромним, сељачким шеширом на гла 
"133" /> жену, велику, одраслу, снажну, развијену и потпуну.</p> <p>Илић погну главу и спреми с 
 откривао ногу до колена, ногу младу, а развијену, ногу танку, а заокругљену, извајану као од н 
школе.{S} У то доба била се већ увелико развила борба између школованих и нешколованих чиновник 
 је почео још кад је он дошао на власт, развио се до своје потпуности.{S} Неколико покушаја да  
p>— Матовић ће имати великог утицаја на развитак даљих догађаја.{S} Он ће несумњиво привести у  
 војске, подићи многе железничке пруге, развити јаче везе са иностранством даљим од непосредних 
на раменима прскоше.{S} У белини платна развише се црнпурасте, дозреле груди.{S} Она се насмеја 
<p>— У кући ми је роваш.{S} Мој ма̑л се развлачи као да је Алајбегова слама.{S} Деца <pb n="235 
лињала...{S} Црте на њеном лицу беху се развукле.{S} Очи се рашириле жалосно.{S} Уста је држала 
би.{S} Насмеја се и оно тело у огледалу развучено, саблажњиво.</p> <p>— Узми ме — шапну јаче.</ 
ла је у својој соби, читала прибелешке, разгледала непрочитане књиге, преводила с руског.{S} Ко 
 није ништа — насмеја се Вишња силом. — Разгледала сам престоницу.{S} Ми смо стари познаници.</ 
варошких паркова, и ту их поново читао, разгледао сваку реч, загледао у марке, у поштанске штам 
арија му показа један свежањ песама.{S} Разгледао је неколике.{S} Оне нису имале стиха ни слика 
уски јастучићи, где се жене налакћују и разговарају преко улице.{S} На сред вароши уздиже се ве 
ако је он?</p> <p>— Можеш мислити...{S} Разговарали смо цело јутро.{S} Још удара на бели лук, а 
ни су били весели, безбрижни, они су се разговарали о лаким стварима, о интимним везама, и он и 
лици и пред кафанама.{S} Људи су гласно разговарали.{S} Најчешће се помињале речи о I</p> <p>но 
, мени је пријатно ваше друштво.{S} Кад разговарам овако с вама, чини ми се да присуствујем. не 
, у вашој кући, с вама... кад можемо да разговарамо као пријатељи.</p> <p>Бела је била узела су 
{S} Матовић је био пријатан према њему, разговарао се с њим дуго, озбиљно, о крупним стварима и 
 саме касе, поручио кафе, па онда с њим разговарао на дугачко и на широко о примени електрике,  
 поштовање при скидању шешира пред њом, разговор у мирису дувана, бунтовничке мисли, дах будућн 
ажљиво.{S} Затим додаде, да би скренула разговор на другу страну:</p> <p>— Ти си напустила унив 
маш против данашњег доба? — настави она разговор живље. — Није ли оно какво си га хтео, за какв 
из методике.{S} Вишња покуша да заметне разговор с њом; говорила је о тој методици, глас јој је 
е свака чежња.{S} Хтеде отпочети присан разговор, упитати своју другарицу како је провела тих н 
и несрећним.</p> <p>Чедомир је одржавао разговор, правио опаске, млатарао рукама.</p> <p>— Овај 
ао школу.{S} Кад би се о просвети повео разговор, био је стално на страни школованих људи, ма о 
 зла својим милим.{S} Сети се последњег разговора <pb n="304" /> са Вишњом.{S} Она се трудила д 
 трутове!</p> <p>На крају једног таквог разговора, он се реши.{S} Није могао више издржати.{S}  
последње испите.{S} Али никад не поведе разговора пред Чедомиром о својим сумњама.{S} Чим би га 
ећају на књиге, одвајају од свакидашњих разговора и стварају романтику посред обичности живота. 
њивих вечери које саме позивају на дуге разговоре.{S} Месец је био тек изгрејао.{S} По небу кој 
оја ће починити.{S} Почињали су озбиљне разговоре, после пили чај, скакали с предмета <pb n="14 
куће, готовљења ручка, водила је гласне разговоре.{S} Међу њима видели се бољи чиновници, имућн 
а биологије.</p> <p>Вишња је слушала те разговоре и осећала се све неугодније.{S} Њене мисле ку 
а себи, тражећи које љубазно лице да се разговори, да одахне, да живи.{S} Његови стари <pb n="2 
и се нашло друштва, водили се занимљиви разговори о паметним стварима.{S} Није се правила разли 
</p> <p>Илић није ни сањао да се овакви разговори воде између Белиних родитеља.{S} Он је верова 
{S} По њеним просторијама су одјекивали разговори и живи кораци младог света.{S} Њих двојица се 
м.{S} Младић је остајао.{S} Ти усамљени разговори са девојком која није била ружна пријали су м 
ловима од улица, у претераним шетњама и разговорима о овом или оном <hi>питању</hi> науке или п 
а својим закључцима тражио је у обичним разговорима у друштву, песмама омиљених песника, у члан 
вићка, која би кадгод присуствовала тим разговорима.</p> <p>Никад Илић није јасније осетио два  
да се нађемо, па да се објаснимо; да се разговоримо као пријатељи.</p> </div> <div type="chapte 
авала понекад <pb n="129" /> занимљивим разговором, па и молбом.{S} Младић је остајао.{S} Ти ус 
 чâ Јанко Веселиновић.</p> <p>У оваквом разговору, у дугим погледима, у нехотичним додирима, би 
 и друго кад није искрено.</p> <p>У том разговору појави се прво једно кубе сумњиве лепоте, па  
да види своју драгану, да је види целу, разголићену, остављену њему на вољу.</p> <p>Она је лежа 
сла кад је распремала сто.{S} Виделе се разгранате старе шљиве њихове баште.{S} Јабука шећерлиј 
сферу и покушавале да завију у помрчину разгранате врбе по обали.{S} Са суседног острва долазио 
о што је требало, просипало се, бацало, раздавало суседству, и наравно плата није била довољна. 
S} Време, ћуд или неки глуп неспоразум, раздвојио нас је...</p> <p>— Не криви време, Чедомире.{ 
аједно.{S} Њена плава коса, очешљана на раздељак, правила је врло згодан оквир њеном лепом лицу 
узрока, као што се то дешава код нервно раздражених људи, обузе га једна дубока одвратност прем 
милост, заврнутих рукава, знојава лица, раздрљених груди и врата, босих ногу, па радиле нешто п 
 Један део расуте косе падао јој је око раздрљеног грла.{S} Она је губила главу, као гуска коју 
> десило.{S} Други пут би се дурила без раззлога, очито га избегавала, правила двосмислене фраз 
овела тих неколико месеци од како су се разишли.{S} Али се не усуди, јер би онда требало да исп 
оју болесник крије од света, док му она разједа срце, а њен гној прља, трује.{S} С времена на в 
изгао сталешке мржње и понижења.{S} Њих разједа отров социјалне суревњивости.{S} Они су у стању 
хивало снажно пијуком.{S} По планини се разлегала песма радничка. <pb n="176" /> Варош живахну. 
ао благодат небесни, Морава треба да се разлива у многоструки сплет зелених поточића, који би о 
ампа заклоњена шеширом од зелене свиле, разливала је са̑но своју хладну светлост по интимном на 
пао ђерам.{S} Варош тонула, љушкала се, разливала у ноћи.{S} Девојчино срце се опијало том идил 
{S} На његовој тоалети видела се велика разлика.{S} Имао је нов таман костим, претенциозан бео  
о паметним стварима.{S} Није се правила разлика по старешинству, годинама ни по породици.{S} Св 
 имали.{S} Знате ли да је то била грдна разлика између робијаша и робијаша, да су се правила го 
 код жена, кад је муж у питању, начелне разлике не представљају велику сметњу.{S} Међутим, то н 
а трима постељама, међу којима се свака разликовала: једна је била гвоздена, друга дрвена, трећ 
а борбе за основна грађанска права нису разликовали један од другог, налазио много одушевљења,  
начин.{S} Шта више, и по спољашности се разликовао од мештана, окорелих у навике и застарелу мо 
 преварен ни у мери ни у роби.{S} Он се разликовао од осталих трговаца и по томе што се није ва 
ла је на зиду.{S} Даље мало, пузала је, разлиставала се стара лоза, пуштала у вис своје сочне п 
ило јој је из тих коњских ногоступица и разлистале природе, која се у роси зориној купала безбр 
ком схватању, гунђајући;</p> <p>— Можда различним путевима може се доћи до истине.{S} Можда мет 
азвијена чежња за оним што нема, што је различно од њега, што ствара контрасте и наду на потпун 
ја стрпаше у хапс.{S} Он се оправда.{S} Разлог је био прост; брана и тунел поред ње били су гла 
тала из природног стања — објашњавао је разлог што су зрнца философије дошла на та непосвећена  
колико је могуће простије.</p> <p>Прави разлог тој одлуци била је Бела.{S} Она није могла издрж 
ш твоја.</p> <p>Он покуша да оспори њен разлог; наведе да је парница поведена, да ће се брак ра 
ешљана, неумивена — наводио је отац као разлог.</p> <p>Испросио је њену другарицу Милеву, па је 
туђини.{S} Свакако ми замера јер не зна разлога моме одласку.</p> <p>Хтела му је писати дуго, о 
, одрекно им кондицију из овог или оног разлога, и вишо се не врати.{S} То је било већ лакше.{S 
ка топла нада, која се у њој рађала без разлога, испуњавала је њену целу душу.{S} Она је верова 
а.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију без разлога.</p> <p>— Лепо! — одговори после малог оклевања 
истички позитивизам оптужује се с много разлога да је хтео претворити свет у огромну, мртву, па 
уздржи од те патриотске манифестације с разлога што је пролетеру свеједно који ће га капиталист 
ма, бирао згодне речи, изналазио утешне разлоге, заклињао се да се то десило без његовог знања, 
љи.{S} Али млади човек је залуд наводио разлоге двема женама, које су се занеле у свој план до  
еља.{S} Госпођа је то објаснила младићу разлогом: </p> <pb n="202" /> <p>— Тата се није опорави 
 без одобрења владе, или тако нешто.{S} Разлози, објашњења не помогоше.{S} Тек доцније је сазна 
ругарица не усуди да се успротиви њеним разлозима и да наведе противне мисли које су јој од син 
, покривено спрженом, смрдљивом травом, разлупаним кантама, трулим хартијама и осталим сметлишт 
ала пред свадбу, провела је беспослена, размажена и више мање срећна.{S} Она није била спремљен 
ости, не помишљајући на могућност да се размажена девојка игра жмурке с њим.{S} Најзад се реши  
е, луди створе?</p> <p>— Доста! — викну размажена девојка, која се била повратила из првог изне 
снуше кроз собу.{S} И ово дете, сакато, размажено, претвори се у <pb n="133" /> жену, велику, о 
м страном и, кад је потребно, уразумити размажено дете.{S} Али, Илић, који је видео свет само к 
, као у магли, Белина глава, са осмехом размаженог детета и шишкама по челу, које су сенчиле ње 
} Илић осети извесно сажаљење према тој размаженој девојчици.{S} Она му се учини још ближа што  
ство.</p> <p>Мајка и укућани били су је размазили, те је желела да и Чедомир буде нежан <pb n=" 
ног дана кад смо се састали после дугог размака... <pb n="289" /> ти си имала велики цвет... на 
х задатака. <pb n="33" /> Отворимо очи, размахнимо рукама, припаднимо народу како нам он припад 
а критикуј туђа дела, не стварај ништа, размећи се, другима препоручуј вечиту скрушеност; пењи  
аца Социјалиста, почело је да долази до размимоилажења у питањима тактике, настајали су озбиљни 
страно као свет.</p> <p>Девојка поче да размишља хладније.</p> <p>— Ја сам била неправична прем 
ећи.</p> <p>— Удај се, слатка Вишња, не размишљајући сувише, не тражећи много.{S} Не треба да т 
ркови обријани!</p> <p>Доиста, она није размишљала много.{S} Својим прохтевима није постављала  
 се доста времена.{S} Читам, посматрам, размишљам, учим децу, сваки дан испуним корисно.</p> <p 
 слободног времена, он је износио своја размишљања <pb n="119" /> о приликама, догађајима и људ 
. — Брак треба да је резултат слободног размишљања.{S} Бојим се да младића није засенуо мој пол 
p> <p>— То је мој план — трже је из тог размишљања Радојев глас, округао у томе тренутку, мек,  
ми сунце слободе.{S} Оне му полете, без размишљања, али хиљаде невидљивих препрека спречава њих 
— Како је лепо у вашој соби!</p> <p>Без размишљања, Чедомир понуди девојку да ступи унутра.</p> 
рала.{S} Али време није било погодно за размишљање.{S} Часови су пролазили, требало се журити з 
ћајући Илићу. — Ја сам решио свој живот размишљањем, философијом, па ме они нису ни исхранили.. 
најзад вратио кући.</p> <p>— Шетао сам, размишљао, мислио на тебе...</p> <pb n="258" /> <p>— Је 
отивна убеђења?{S} Ја сам о томе у апсу размишљао дуго, па сам дошао до закључка, да се велика  
>— Без једне речи, као да нисам жива! — размишљаше девојка, повукавши се из трема у своју собу, 
ом од тула; видели се калупи од фесова, разне кутије са шамијама, вештачким цвећем, бонбоном.{S 
{S} Из вароши се доносиле трубе платна, разне чипке, конци, свила, модни журнали.{S} Једна шваљ 
натлијске машине, стругаре, штампарије, разне фабрике за прераду наших сировина.</p> <p>Младић  
ла: имала је шесдесет четири рецепта за разне врсте.{S} Њен главни задатак био је да допуни сво 
и задимили, а по зиду извешали кобасице разне дужине и дебљине.{S} О багрењу опет бојаџије обес 
 се смејем.</p> <p>Ти састанци су Илића разнежавали и одобровољавали.{S} Покушавао је да се мет 
вало око девојке, али су њој ти светли, разнежени дани, изгледали тешки, суморни.{S} Многа жена 
на ливада и цела железничка станица.{S} Разни колосеци, низови вагона и остала гвожђарија образ 
каранфили боје као вино.{S} И мириси су разни: на печен хлеб, на јагоде, на младост.{S} Кад пла 
и као ђаци добијају места по Скупштини, разним министарствима и осталим великим надлештвима, гд 
 село и процењивала се наизменично пред разним комисијама док се не би сва распала.{S} Да се та 
им, за столом, говорила најпријатније о разним ситницама, као са правим пријатељем, као да се н 
а раскопча хаљину до дна.</p> <p>Гомила разних осећања испуњавала је сад њену душу.{S} Као врху 
о.{S} Стара девојка је уређивала збирке разних старина : камене стреле, римске новце, бронзано  
овој књизи, повереници одбора за дизање разних споменика, деловође варошких читаоница, хоровође 
вот: супротности између разних народа и разних епоха, опозиције у срцу једног истог друштва, пр 
бе, снови, амбиције, толико невероватно разних прилика у којима живе бића што је Дарвин стрпао  
 као човечији живот: супротности између разних народа и разних епоха, опозиције у срцу једног и 
дан зрак сунца играо се око гирланда од разнобојне хартије, којим је калфа украсио таваницу.</p 
 прелете преко гомиле пепељавих капута, разнобојних блуза, накићених шешира, разапетих сунцобра 
ужне стране налазио се низ кућа, малих, разнобојних, без спрата да су се готово губиле у овој п 
ом и хватао устима муве.{S} Даље, преко разноврсних кровова видело се парче једне улице: пуста  
аљину; из суседства је добијала колача, разног цвећа.</p> <p>— Ово ти послала Мила Цветкова — р 
 кутијица, укосница, осталих дрангулија разног облика и боје.{S} Собу је испуњавао јак мирис на 
ека!{S} Људска повесница развија се као разнолик, чудан, изукрштан призор.{S} Обичаји, вере, на 
о, одмарао се од својих лектира правећи разнолика опажања, и уживао страсно у филозофским пробл 
ао.{S} Кроз прозоре од вагона виделе се разнолике зграде станичне, гвоздене машине ружног облик 
светлости пролетњег дана шарениле су се разнолике боје, почевши од белих платнених блуза до црн 
 цело тело дрхти, а на срце му наваљују разнолики осећаји, од тихе носталгије што смо пустили с 
S} Сад се ту шири читава нова насеобина разноликих вила, окружених цвећем и украсним биљкама.{S 
а као свила.{S} Међу травкама назире се разнолико цвеће.{S} Ту је модри слез са круницом као зв 
i>новинар</hi>.{S} Тако се у Чачку зове разносач новина, један <pb n="224" /> сакат млад човек, 
је сваког дана на Теразије, па се после разносиле широм Србије и Српства.</p> <p>Матовић је дож 
једнако велим да изађе у друштво, да се разоноди, а она неће, <hi>штудира</hi>...</p> <p>Том пр 
тудента Илића.</p> <p>Још највише би се разонодила кад би отишла својој другарици, Милеви, ћерц 
ни склоп.{S} Требало му је нечег новог, разонођења, могућности да се крене једним новим путем к 
ну.{S} Варош се избуди.{S} Река је била разорила брану, заглавила своје корито одроњеним камено 
ви о поплави.{S} Бујице однеле мостове, разориле путеве, укочиле цео саобраћај.</p> <p>Једне од 
их је састављено.{S} Укротила је гром и разоружала небо.{S} Проблем живота изгледао је врло про 
} Чим би га видела, осећала се пред њим разоружана.{S} Он је знао толико ствари, прочитао толик 
му откри његов интимни пораз.{S} Слично разоружаном ратнику, он је гледао својим сопственим очи 
ноги други, доживео је пред смрт велика разочарења.{S} Расцеп у демократији, који је почео још  
 свог друга горак поглед који је значио разочарење, и ћутала.{S} Она није била још толико јака  
рекавши му:</p> <p>— Ренегат!</p> <p>То разочарење ју је утврђивало у одлуци да не допусти свом 
страначке листове, уџбенике из старијег разреда, Пелагићева дела, народне песме.{S} У сваком ра 
крцава на море.{S} Као гимназист другог разреда прочитао је Одисеју, велику, дебелу књигу у зел 
ао да продужи гимназију, свршио два три разреда, после ступио у трговину у Београду, па онда пр 
Београду.{S} Младен је био пао у трећем разреду из два предмета — освета реакције! како је смел 
гићева дела, народне песме.{S} У сваком разреду био је први ђак, имао је саме петице.{S} У расп 
жби.{S} Он пак био је први ђак у сваком разреду, четворка је за њега била увреда, никад је није 
ностима, као у сну.</p> <p>Главна стаза разређивала се.{S} Шетачи се враћали у град.{S} Између  
 озбиљних млађих философа прокламује да разум даје само карикатуру стварности.{S} Нове цитаделе 
се у геометрији више на осећање него на разум.{S} Иде се чак до физике, појављују се гледишта к 
p> <p>— Да, мени је потребно да ме неко разуме, да ме охрабри ако сустанем.{S} Наши људи су про 
ироке царевине мисли и трудила се да их разуме обе и да их помири.{S} Говор њеног земљака био ј 
на.{S} Што га је више понављала, све је разумевала боље народске фразе где се не говори непосре 
езни.{S} Хватала је прибелешке.{S} Није разумевала многе ствари.{S} Дивила се наставницима што  
ребе на тај простачки посао.{S} Није се разумевао у коњима, али није требало много вештине па д 
И затим, једно од другог растаје се, не разумевши се.{S} Само у светим књигама говори се о васк 
ипована девојка.</p> <p>Газдарица је не разумеде добро, те је погледа изненађено, па по обичају 
е постоји као питање.</p> <p>Бела рђаво разумеде младића.{S} Помисли да он хоће да каже како не 
е људи доиста озбиљних, исправних, који разумеју свој посао, а нашло се и неколико људи, како ј 
осебице је Бела била љубазна.{S} Она је разумела да је сиротиња један недостатак. „Он сиромах,  
ађег колегу... ви разумете?</p> <p>— Не разумем — хтеде рећи нови суплент; поклони се и изађе.< 
} Позитивизам није познао, ни видео, ни разумео, ни волео оно човечанство које је открила психо 
о околину у којој живиш.</p> <p>— Рђаво разумео?</p> <p>— Да.{S} Ти чекаш, гладан и жедан, нагр 
у кулу од слонове кости.{S} Ти си рђаво разумео околину у којој живиш.</p> <p>— Рђаво разумео?< 
е школске спреме.{S} Стога је и Чедомир разумео да ће његова сопствена срећа <pb n="18" /></p>  
!... остави ти то мени... ви се људи не разумете у тим стварима.</p> <p>— Добро.{S} Мени је ина 
вас посаветујем као млађег колегу... ви разумете?</p> <p>— Не разумем — хтеде рећи нови суплент 
између тих неједнакости.{S} Новац треба разумети, па га онда без бојазни можеш волети.</p> <p>— 
и врло корисно, и, надам се, наши ће те разумети.</p> <p>— Да, мени је потребно да ме неко разу 
са свога длана.</p> <p>— Не учи толико, разумеш? — прихвати Зарија поново се обраћајући Илићу.  
 Књиге су суво знање.{S} Дају ти моћ да разумеш ствари, али те заводе својом неприродном логико 
г смисла обичним речима и излагању врло разумљивих ствари на неразумљив начин.</p> <p>Он је хте 
ктрике, трудећи се да га својим здравим разумом схвати што боље.</p> <p>Међутим, једном кад је  
љетно поживиш на земљи...{S} Да постоји рај сваки би се старао да што пре умре... <hi>Карт блан 
блудели су дрхтећи као душе прогнате из раја.{S} Пусти простори, по којима се назирала тек овде 
е. — Батине!{S} Батине!{S} Батине су из раја изашле.</p> <p>Били су сами у дућану.{S} Калфа је  
едан део њен и миле младићу као крајеви раја.{S} Он је брижљиво остављао те хартије у дно свог  
их радова личиле су на низове ископаних рака.{S} Гомиле иловаче у помрчини давале су утисак гро 
ика.{S} Звона звоне.{S} Носе се бардаци ракије.{S} На гробљу, које се из далека види, снег окоп 
д себе Зарију Ристића како испија чокањ ракије.</p> <p>— Сервус — одговори му Зарија и понуди с 
 ли тако?{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!{S} Хоћеш ракије?</p> <p>Илић није пио то пиће.{S} Али приста ово 
} Али приста овог пута.</p> <p>— Још на ракију нису ударили порез — продужи Ристић. — А била би 
е, Вишња спази једну аду са шумарком од ракита и одраслим јабланом на крају.</p> <p>— Шта ти је 
ле га.{S} Оне се боре с човеком раме уз раме, нема рада од кога се стиде, нема казне од које би 
просветиле га.{S} Оне се боре с човеком раме уз раме, нема рада од кога се стиде, нема казне од 
и мирис њене косе и спусти руку на њено раме.{S} Она се стресе; не рече ништа.{S} Другом руком  
{S} Ено Петра Гавриловића, дигнуо десно раме, спустио лево, искривио се сав, начинио од себе ру 
кад отвори врата, и пријатељски додирну раме младићу, док један светао, чедан одсев озари њено  
у, те се показаше њена здрава плећа.{S} Рамена се видеше округла, заобљена, као извајана.</p> < 
егавао.{S} Њихове усне се додирнуше.{S} Рамена се саставила с раменима.{S} Руке су се стезале г 
/> се у чипкану кошуљу, у дивна округла рамена, у румену кожу босих ногу.</p> <p>— Ево ме... уз 
истове њене здраве ноге.{S} Изнад њеног рамена се дизала Чедомирова глава, унезверених очију, з 
месту тротоар је био узак.{S} Њихова се рамена додирнуше.{S} Чедомира такну у срце надземаљска  
свој палто, пребаци га преко руке, изви рамена, рашири груди и дубоко дахну.</p> <p>Кад се реши 
еко остварених задовољстава са слегањем рамена, посматра оног првог човека немилосрдно као лека 
е.{S} Широки рукави од блузе спадоше до рамена.{S} Голе мишице блеснуше кроз собу.{S} И ово дет 
те у правцу њега, пребаци му руке преко рамена и обеси се сва о његов врат.{S} Он осети поново  
 Илић, подигнуте јаке, врата увученог у рамена, <pb n="250" /> испрскан водом и блатом.{S} Годи 
<p>— Шта ћу му ја! — слегала је девојка раменима.</p> <p>— Вишња Лазаревна! — чуо би се у том г 
ошуљу позади и притеже је.{S} Врвице на раменима прскоше.{S} У белини платна развише се црнпура 
пуноће, савршенства.{S} Са заокругљеним раменима, која су се погађала под лаком материјом летње 
љава коса просула се као талас по њеним раменима.{S} Из хаљина у нереду провиривало је румено и 
 се додирнуше.{S} Рамена се саставила с раменима.{S} Руке су се стезале грчевито.{S} Груди се у 
ној, плавој униформи, држали су пушке о рамену и бленули неодређено у празнину улице.{S} Кроз ш 
S} Отишли су они лепи зидни часовници у рамовима од ораховине, <pb n="232" /> златни ланчеви, б 
едно пакло карата; прашина се видела по раму од огледала.{S} У трећој одаји, која је замењивала 
му се усправљало неколико фотографија у раму од сламе.{S} Ту је лежао још један албум, повезан  
Пролеће освајало, живот се обнављао, на ранама се хватали ожиљци.</p> <p>— Добро, да идемо — пр 
ој кући где се морао одржавати известан ранг, а где се грцало од дугова; рано је познао понижењ 
ешљиве ствари, донесе мелем на отворене ране.{S} Међутим, Вишња, здрава као планинска биљка, ос 
 остатак старе душе, бунила се сва њена ранија наивност против извесних крајности Илићевог схва 
атко гасила при додиру чистог рубља.{S} Раније чим би легла, заспала би у исти мах.{S} Сад се п 
d>XX</head> <p>Лазаревићева није давала раније готово никакве важности сујеверицама.{S} Она је  
де у престоницу.{S} Заборавила је многе раније непријатности.{S} Велика варош на утоци Саве у Д 
ам какво добро.{S} Његова жена, која је раније, док су били сами, попуштала прва кад би се посв 
 од краљевог двора, једна школа која је раније била механа, и старо гробље, пуно дудова.{S} Тек 
</p> <p>— Боже дај здравље — говорио је раније стари Остојић — нек ми дете изучи школе.{S} Школ 
овако, не значи да одобравам оно што је раније било.{S} Говорим, јер ме данашње доба боли, јер  
радознало.</p> <p>— Иде... иде.{S} Биће раније свршено него што смо предвидели — одговарао им ј 
о се на кредит, до бољег времена, где и раније.{S} То је било тамо, кад се пође са Зеленог Венц 
државу.{S} Ја се чудим како на то нисмо раније мислили.{S} Ја се смејем <pb n="109" /> кад се с 
овом, великом надом.</p> <p>— Што ми то раније ниси рекао ? — упита га она дрхтаво.</p> <p>— Не 
у да на састанак људи долазе увек нешто раније, а да жене задоцне стално.{S} Чедомир је потврди 
причекају?</p> <p>— Да, боље да се кају раније него доцније.</p> <pb n="199" /> <p>Матовићка не 
ријатеља, а било их је и таквих који су раније обилазили далеко професоров дом као место нечаст 
а запева у башти.</p> <p>Чедомир је још раније наслутио да девојка није равнодушна према њему.{ 
Ја то видим.{S} Хтео сам ти то рећи још раније.{S} Али нисам могао да ти кварим задовољство.{S} 
 она <pb n="39" /> имала жеља, и то још раније него Вишња, да се развије што више, да оде до кр 
 у арабама.{S} Међу њима је Чедомир још раније запазио једног коња, врло лепог, и чудио се одку 
оложила је испите врло добро, боље него ранијих година.{S} Шта више, добила је награду, једну к 
.{S} Младен је одлазио такође, у школу, рано, да се што пре отресе куће, за коју га ништа није  
вестан ранг, а где се грцало од дугова; рано је познао понижења, тако уз тог оца сурих, смерних 
колико да се храниш.{S} А занатлија?{S} Рано се дигни, доцно лежи, а кад остариш не можеш да ра 
их то врло радо читала.</p> <p>— Још је рано, треба ми још рада, читања, спреме.{S} Више пута у 
по:</p> <quote> <l>То је било у пролеће рано,</l> <l>То је било у брезову хладу,</l> <l>Имала с 
зирао као тиранина чију је сурову владу рано осетио.{S} Он је желео да има новаца да би осигура 
 девојчица, код које се чежње развијају рано и, у толико јаче, у колико је њено тело трошније.{ 
.</p> <p>Погледа на сат.{S} Било је још рано.{S} Обуче своју собну хаљину, подиже један крај од 
ић застаде неодлучно.{S} Било му је још рано за вечеру.{S} Погледа око себе неодређено.{S} Зати 
ћа су већ расле сенке, ипак је било још рано, те по улицама није било много света.{S} Кад је мл 
е тако рећи била без религије, изложена раном утицају природних наука и посвећена Чедомиром Или 
ици у чети Зекиних голаћа, да је ту био рањен, освестио се у неком потоку два дана после битке, 
повукавши се из трема у своју собу, као рањена тица.</p> <p>Ту је било врло мирно.{S} Чуо се те 
цвећа.</p> <p>Радоје хтеде јаукнути као рањено живинче, али бол девојке коју је волео би јачи о 
т јој се чинила као казна.{S} Њено, већ рањено, срце стезало се од бола.{S} Заклињала се да ће  
 оженио.{S} Смрт је јако утицала на већ рањену девојкину душу.{S} Она се посвети бризи око оца. 
p> <p>— Куда хоћеш — одговори она нешто рапавим гласом.{S} Затим додаде блаже : — До пред вече  
пет писмо, у истом бакалском коферту, с рапавом хартијом, по којој се проливало мастило.{S} Ах, 
ал, ја сам сигуран да је наш свет добра раса.{S} Само му треба поуке.{S} Оставимо модерне жене  
 идеш у Париз?</p> <p>Младић је погледа расејано.</p> <p>— Јест... јест — одговори затим. — Вол 
е речи — примети у себи Вишња гледајући расејано у своју давну другарицу која се није зауставља 
 подиже главу и погледа своју другарицу расејано.{S} Чудила се томе питању, јер је толико пута  
дења, па и саме ноћне светиљке, које су расипале своју несигурну светлост по непознатим престон 
е општински ћата избријавао подбрадак и расипао комплименте научене из новина.{S} Без успеха је 
а ситних капљица и као контраст старом, раскаљаном Београду.{S} Он ју је још једном такву видео 
у јаче везан него што је сâм мислио.{S} Раскид са породицом му је оставио празнину коју је Вишњ 
е да је парница поведена, да ће се брак раскинути.</p> <p>— Да чекам и да поновимо целу нашу ис 
ји човек — па да су ми рекли да ће неко раскопавати онај крш, не бих му веровао да ми је из очи 
рану.</p> <p>Улица је на том месту била раскопана.{S} Од последњих киша нахватала се читава бар 
аче од ње заповедало је сад њоме, и она раскопча хаљину до дна.</p> <p>Гомила разних осећања ис 
а за сто: у врх стари господин, с нешто раскораченим ногама као да још носи гвожђе, десно његов 
 интриге удатих другарица, захтевала је раскош министарских домова што се слабо поклапало са ск 
он не би смео поверити сву ту изненадну раскош свога срца и чудновату лепоту своје маште; јер т 
ој средини која је била далеко од праве раскоши, али за Илића представљала готово свет блаженст 
радника: ништа у њој није давало утисак раскоши ; све је било потребно, чак преко потребно.{S}  
публиком, па да му преда целу себе, сву раскошну младост која је бујала у њеним грудима и свако 
расте и наду на потпуност.{S} Пожеле да раскрсти са својим несређеним положајем једним потезом, 
, и посматраше дуго своју сенку која је расла поред ње.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ти си паметан  
 боју и редове штампаних слова, која су расла, дебљала, удвајала се, одлепљивала се са хартије, 
еме које су заказали.{S} Од кућа су већ расле сенке, ипак је било још рано, те по улицама није  
рупама Савамале.{S} Под прозорима су му расли ефемерни патлиџани, који би се спарушили чим би з 
ети сушом непрестано.{S} Око плотова су расли сунцокрети.{S} Они су високо дизали своје криве,  
 првих кућа.{S} У клисури, где је дотле расло дивље трње и аптовина, а мртву тишину оживљавао т 
рности са земљом у којој смо рођени, са расом чији смо синови и историјом која је израдила <pb  
пред разним комисијама док се не би сва распала.{S} Да се тако продужило, цео државни буџет <pb 
/p> <p>Радоје наби качкету јаче на очи, распали лулу, па додаде:</p> <p>— Ја радим да убедим љу 
вом осећању, па намаче качкету на чело, распали лушу и, одмерено, упита:</p> <pb n="65" /> <p>— 
је се сматра да је вечито, а које живот распе као плеву!</p> <p>Поред њих прохукта један воз</p 
остима, води бригу о дневним потребама, расподељује своја средства.{S} И други: немиран дух, за 
о шору је играла нека сива светлост.{S} Распознавале се коњске ногоступице у отврдлу блату.{S}  
 поред наоружаног стражара што је дотле располагао његовим животом и смрћу, па се слободно упућ 
S} Они су седели око столова накресани, расположени, измешани.{S} Изгледало је као да су сви ср 
ли се бољи чиновници, имућнији трговци, расположени такође, румена лица и задовољних очију.{S}  
ела и говорила тек колико да не поквари расположење двоје старих.{S} Аница ју је посматрала исп 
у остало је нешто од ње.</p> <p>То ново расположење држало ју је све док се не виде с Кајом.{S} 
увши се, па покуша да се метне у у њено расположење.</p> <p>— Да си жива и здрава, још прве год 
ути ка Калимегдану, камо иду, у његовом расположењу, сви који немају своје куће.</p> <p>Света ј 
а да се буде срећан!{S} И у том слатком расположењу, које не потиче из одређених ствари нити им 
То је писмо затекло Вишњу у врло тешком расположењу.{S} Стид ју је био за онај тренутак заборав 
авља још велику чињеницу.{S} С начелних распра прешло се на личне зађевице и грдње.{S} Клуб се  
 је први ђак, имао је саме петице.{S} У расправи појединих питања могао му је позавидети многи  
је поново за свој сто и настављао своју расправу.{S} Неодређена слава би опет залебдела пред ње 
нили своје собе за спавање.{S} Вишња је распремала кућу, а Аница кувала.{S} После часова остаја 
ишту око мрва које им је стресла кад је распремала сто.{S} Виделе се разгранате старе шљиве њих 
 Весела женскадија, која нема брига око распремања куће, готовљења ручка, водила је гласне разг 
 на прозору цури смола.</p> <p>Пошто је распремила собу, поче да помаже око ручка.</p> <p>— Ост 
, претворена у једну врсту дивана, тако распремљена с јастуцима унаоколо и широком простирком п 
му и чекали да се отвори библиотека.{S} Распуст се приближавао крају.{S} Велика Школа почињала  
/hi> није се био још вратио са божићњег распуста.{S} Тек што је за собом притворио врата, кад и 
идејама свршио је прве две године.{S} О распусту га је чекало једно изненађење код куће.{S} Мај 
читељице и маловарошани који су дошли о распусту да виде Београд, беспослени радници, становниц 
, тако присног свима нама навикнутим на распуштеност источњачком природом, савршена слобода, ус 
очију, смеђе накострешене браде, ниског раста и великог трбуха, чиновничића с малим квалификаци 
hi>ви</hi>, и, кад дођоше до њене куће, раставише се као стари пријатељи.</p> <p>Од тог доба зв 
и састанци.{S} И затим, једно од другог растаје се, не разумевши се.{S} Само у светим књигама г 
ког човека, као мачка.{S} Али кад би се растали, она је претресала у мислима дуго што јој је Ил 
/head> <p>— Неколико година како смо се растали — рече у себи Илић кад се трамвај удаљи. — Боже 
p>— Ето тако — закључи — од како смо се растали, тера ме нека несрећа, све ми је пошло наопако. 
пало... године су прошле од како смо се растали, ја то знам — продужи Илић тврдоглаво. — Али, м 
атко све шта му се десило од како су се растали.{S} У колико је излагао појединости, освајала г 
о је било као створено за састанак пред растанком.{S} Неколико путова и странпутица укрштали су 
" /> <p>У очи дана кад је требало да се растану, начинили су велику шетњу, обишли су готово сва 
адовољства не челиче дух.</p> <p>Син је растао слободно, тумарао са свим квартовским мангупима, 
/p> <p>Илић се насмејао, а кад се после растао са њом, помислио је озбиљно:</p> <p>— Уверен сам 
S} Шта је мени шкодила слобода, кад сам растао са̑м, ненагледан ни од кога, као дивља травуљина 
 долап, искрпљен блехом.{S} Ниже од њих растао је грашак, са широким зеленим махунама, које су  
 кораком и гледала преда се.{S} На пола растојања она подиже очи и спази Илића.{S} Он јој приђе 
још јача.{S} Сунце се не види као да се растопило по целом небу, па жеже.{S} Нигде тице да се ч 
лаке.{S} Оно се указа светло, бело, као растопљено сребро, и <pb n="74" /> још високо над заруб 
амо, посади се у његову средину и стаде растресати набрано цвеће.</p> <p>— Јаој, црна, шта ћеш  
гледалу.{S} Затим се дохвати за главу и растрже плетеницу.{S} Плава, свилена коса се просу као  
кну један женски глас.</p> <p>Гомила се растури по утрини.</p> <p>Вишња се нађе поред Милеве.{S 
" /> другови са универзитета били су се растурили куд који.{S} Друге није стекао.{S} Остао је ј 
ње, хајдучија, одсуство здравог морала, расуло и нерад, то су главне одлике данашњег народног ж 
ујно, неприметно, као привиђење које се расуло.</p> <p>Чедомир се врати у дубину салона, сурва  
тала, покривши очи рукама.{S} Један део расуте косе падао јој је око раздрљеног грла.{S} Она је 
век је и овде морао претрпети још једно расхлађење.{S} На предлог Вишњин, он се несвесно ухвати 
/p> <p>Вече се спуштало у собу.{S} Кроз расходоване чипкане завесе примећивало се с муком двори 
 Чедомир не буде њен!</p> <p>Пролеће се расцветавало око девојке, али су њој ти светли, разнеже 
 њеног струка, завући главу међу те две расцветале руже што се крију у борама муселина и љубити 
е, Радојеве речи, весеље целог друштва, расцветана ливада и ти мириси заносили су је.{S} Своме  
ивео је пред смрт велика разочарења.{S} Расцеп у демократији, који је почео још кад је он дошао 
осиле се оставке, очекивао се неминован расцеп.{S} Та прилика дође.{S} Имало се да се реши да л 
а.{S} Илић се тада јогунио такође.{S} И рат се продужавао, мењале се само позиције.</p> </div>  
њига? — рече јој. — Проповедаш крсташки рат...</p> <p>— Ја нисам њихова непријатељица, боже сач 
је био под мучним последицама два тешка рата, чији успеси нису одговорили његовим надама; чинов 
дним бунама, поразом једног кабинетског рата, сталним скандалима на двору.{S} Међутим, ни Јован 
ов интимни пораз.{S} Слично разоружаном ратнику, он је гледао својим сопственим очима, како све 
а књига је посвећена погинулим Србима у ратовима 1912 и 13 године, јер они који су пали за Отаџ 
 само о укопним друштвима, трансвалском рату и, за добре паре, кадиле владу.{S} Истина, Радоје  
а ћемо да једемо понајлак.{S} У турском рату Вера Павловна, сестра Рускиња, што је волела нашу  
ним уским квадратима, скину са оближњег рафа један дивит, који је био изгубио своју првашњу бој 
ујало је око оба дућанска прозора.{S} У рафовима се шаренила повесма вунице, превучена завесом  
 уређивао варошки парк, калемио воће на рационални начин.{S} Шта више, и по спољашности се разл 
атра израдила му је место практиканта у Рачи крагујевачкој.{S} Ту се пре неки дан потукао <pb n 
 све што сам видела, познала, искусила, рачун испада врло неповољно по твој прогрес и човечанст 
га и то интересује — одврати госпођа на рачун Поповића, па додаде: — Чедомир је озбиљан младић, 
ју шта су радиле преко дана, шале се на рачун првог који наиђе.</p> <p>— Знате шта је ново? — р 
каквог искуства, правиле су пошалице на рачун једна друге, трбушати катихета им се чинио врло з 
<p>— Мизерија! — рече презриво на његов рачун, устаде са свог места, пређе преко собе, па се за 
ације, демонстрације, резолуције на туђ рачун, а чим дођу у питање они, њихова личност, њихов џ 
оме његови представници морају положити рачун — примети Вишња. — Народна је реч пресудна, народ 
 изнад свега, да живи повучено, за свој рачун, у себи, међу својим књигама.{S} Седао је поново  
новити целу.{S} Учитељ, који је за свој рачун учио немачки језик, називао га је <foreign xml:la 
у.{S} Родитељи нису водили о њима права рачуна.{S} Отац се био бацио сав на политику, није <pb  
нуо мој положај, а он на то не треба да рачуна ни колико ја.{S} Нико у Србији није сигуран шта  
е даје ми повољне услове.{S} Држава има рачуна да нам опет притекне у помоћ...{S} Ми морамо усп 
о и искрено. — На што онда љубав кад се рачуна колико и лањски снег!</p> <p>Мајка се не усуди д 
вика није се дотицала ситних слабости и рачуна.{S} Он је нишанио високо.{S} Он је остављао свак 
оглед прозору, као да је хтео себи дати рачуна где се налази и шта се десило.</p> <p>Једна круп 
 како да те назовем?... ти ћеш оцу дати рачуна.{S} Ти ниси више моја кћи.</p> <p>Младић не одго 
родао сам неке старе панталоне, па имам рачуна да те частим.</p> <p>Чедомир се осећао уморан, с 
затворио.{S} Није осетио или није водио рачуна кад се кола напунише.{S} Рабаџија га удари песни 
p> <p>Илић је одбијао.{S} Није он водио рачуна о богаству.{S} Не, изгледало му је то пазарлук,  
ук, о народним потребама није се водило рачуна.{S} Демократске теорије о уређењу државе које су 
 свих природа које мисле право, које не рачунају са ситницама, она их већ виде заљубљене, верен 
д куће чека добар ручак, са уживањем би рачунао на први од месеца кад се прима плата.{S} Кад би 
лованих и нешколованих чиновника, те је рачуноиспитач мислио да је цела његова несрећа долазила 
не 1878 у Ваљеву, где је његов отац био рачуноиспитач.{S} Илићи су били пореклом из једног села 
ађама, стално на страни своје мајке.{S} Рачуноиспитачу живот није био ружичаст.{S} Кад би му се 
рећи шта је било у одсевима та два пара раширених очију?{S} Љубави, мржње, чежње, гађења, дубок 
то, пребаци га преко руке, изви рамена, рашири груди и дубоко дахну.</p> <p>Кад се решила, искр 
S} Пространа, тиха туга, као зимњи дан, рашири се изненадно по његовим грудима.{S} Али он није  
бе, и њега обузе луда, болесна жудња да рашири руке и да завапи гласно.</p> <p>— Имате ли мало  
 њеном лицу беху се развукле.{S} Очи се рашириле жалосно.{S} Уста је држала отворена.{S} Видела 
 и ми полетимо безбрижно као лептир, да раширимо <pb n="43" /> своје срце као дрво своје олиста 
> ниске, високе, нове, старе, збијене и раштркане како их само Београд може показати.{S} И та в 
Те године пролеће је било врло лепо.{S} Раштркани Београд, који се ломио преко три брда, био је 
 од букава.{S} По гдегде видело се неко раштркано село.{S} Ветар је доносио отегнуте сељачке гл 
 А даље, по шору, поцрнелим крововима и раштрканом селу, приређивала је зора величанствен ватро 
>— Чувај се Чедомира, Вишњо.{S} Он није рђав човек, ја то знам.{S} Он је сјајна интелигенција,  
крене са правога пута : мушки поглед ни рђав пример, сеоска чама ни саблазна књига.{S} Заман је 
 На крају крајева, новац није ни толико рђав колико се прича, ни толико добар колико се мисли.{ 
мирила са том вароши, заборављала је на рђаве часове које је у њој доживела; успомене, оне лепш 
ске поезије Његошеве.{S} Кад би пак био рђаве воље, жалио се на реуматизам у десном колену, кој 
 почетак.{S} Али оба закона дадоше врло рђаве резултате.{S} Министар. који се целог живота бори 
рез или молитву. <pb n="21" /> Они нису рђави никако: они воле тај примитиван живот, они често  
д.{S} У њему је познавала много дивљих, рђавих, лукавих, ружних људи.</p> <p>— Поред пука посто 
тране.{S} Шкрипала су волујска кола.{S} Рђаво обучени сељаци трапали су у опанцима као посред с 
разумео околину у којој живиш.</p> <p>— Рђаво разумео?</p> <p>— Да.{S} Ти чекаш, гладан и жедан 
еће.</p> <p>Лампа у соби је осветљавала рђаво.{S} По кутовима се дизао мрак.{S} Наста један тре 
брак не постоји као питање.</p> <p>Бела рђаво разумеде младића.{S} Помисли да он хоће да каже к 
се против онога за што су уверени да је рђаво и опасно. „Остати на власти" постаје им једина де 
 скупље, крали на мери, потурали што је рђаво.{S} Било да узме што да закрпи, закрпе су изгледа 
си се у кулу од слонове кости.{S} Ти си рђаво разумео околину у којој живиш.</p> <p>— Рђаво раз 
Општи ниво... општи ниво!...{S} Није то рђаво.{S} Човек има своју кућу, слатко руча, купи жени  
 што је старо, штетно, устојало.{S} Пун рђавог искуства о правди великих према малим, јаких пре 
инило му се да је прочитао у некој врло рђавој књизи све што би могао написати.{S} Бацао је пер 
е затворене, изузев неколико ноћних, на рђавом гласу. <pb n="167" /> Он изабра најгору, <hi>Есн 
стао је обична таљигашка рага.</p> <p>— Рђо, мрцино! — псовке и ударци падали су сад обилно.</p 
допусти краљевом оцу улазак у земљу.{S} Реакција је пала.{S} Њени главни стубови скрхали <pb n= 
па и жалосно.{S} Мило му је било што је реакција падала, слобода се објављивала, што је настаја 
је волела да слуша те говоре.{S} У доба реакције, штампа је била обамрла. <pb n="63" /> Двоје т 
трећем разреду из два предмета — освета реакције! како је смело тврдио — те га је Илић поучавао 
 непобедан бедем који је пркосио свакој реакцији.{S} Полиција није смела ући ту; за ђаке је пак 
руго је сад, а друго беше под проклетом реакцијом.{S} Тек, жао ми је, човече, пара...</p> <pb n 
е мере.{S} У тој бризи он је смео с ума реакцију простих маса, те је сад, место власти, народ и 
је већ млади човек падао у ватру грдећи реакцију, реакционаре, цинцарски свет, те она продужи и 
их људи и фамилије; ипак претпостављају реакцију.{S} Савитљиви, помирљиви, <pb n="20" /> удружљ 
рачњак.</p> <p>— Боже сачувај, ја нисам реакционар, ти то знаш.{S} И кад ти говорим овако, не з 
ди човек падао у ватру грдећи реакцију, реакционаре, цинцарски свет, те она продужи ићи, бацају 
нов, либералан устав.{S} Јако је љут на реакционаре што су га изневерили приликом његове женидб 
 Краљ Милан му неће никад опростити.{S} Реакционари су, ваљада, бесни од једа; министри нису че 
ду пићу, они постају, на крају, најљући реакционари.</p> <pb n="22" /> <p> Илић се није дружио  
лутала. — Опет двојке?{S} Та сад ти бар реакционари нису криви?</p> <p>— Збунио сам се — одгова 
наравно ништа.</p> <p>— Показаћу ја сад реакционарима коме се дају двојке! — говорио је дечко с 
стар. који се целог живота борио против реакционарних власти, трудио се да у своје законе унесе 
ром Илићем у оно што се у то доба звало реални правац у животу.{S} Па опет, чим је устала, погл 
 му рука дирну нешто хладно.{S} То беше револвер, онај исти што га је некад показивао Зарији Ри 
рије.{S} У науци се чује брујање таласа револуције.{S} Изгледа као да идемо у сусрет новог хаос 
ање свих принципа јеванђеља и француске револуције?{S} Поред борбе за опстанак и свеопштег боја 
човек помислио би да се налази на прагу револуције, али се сви ти говори свршавају кад куцне де 
о о Плеханову, Огисту Конту, социјалној револуцији, Карлу Марксу, универзалној слободи и еманци 
амо у револуцији... и опет вам кажем: у револуцији, па ма како ви решили.</p> <p>Поднаредник тр 
 један ђаво!{S} Спас радног народа је у револуцији... и само у револуцији... и опет вам кажем:  
дног народа је у револуцији... и само у револуцији... и опет вам кажем: у револуцији, па ма как 
чију. — Јер еволуцијом треба припремити револуцију...</p> <p>— Ја и даље остајем противник тог  
ал, демократ, социјалист, републиканац, револуционар.{S} Он се поноси што ствари схвата материј 
едно другог именом и презименом, певали револуционарне песме и ишли на трећу галерију да гледај 
е из кујне.</p> <p>— Куварица не сме да регне — прекину га девојка. — ’Ајд, загрли ме... не сто 
ив живота и за живот, мењају садашњост, ред ствари, жуде за нечим вишим од свакодневне егзистен 
јци, те она одмах не одговори.</p> <p>— Ред је да помогнем мајци.{S} Наша је кућа велика.{S} И  
рске.{S} Неколико јабланова, посађени у ред, стајали су непомични.{S} Сребрну траку велике реке 
ази сама по себи кад се ствари доведу у ред, кад обоје нађу користи у својој вези; понављам, бр 
та је држала отворена.{S} Видела се оба реда зуба.{S} Усне се згрчише на четири угла.{S} Реч се 
гове мисли су ницале без везе, никаквог реда није било међу њима.{S} Независно од свега, сети с 
о тихо.{S} То беше стан за самца другог реда с најпотребнијим намештајем и луксузом: постеља за 
бно, чак преко потребно.{S} Што се тиче реда, он није био за претерану похвалу; по патосу се по 
виде Београд... у неколико партија, без реда, један по један крај, знаменита места, као у албум 
упливних појединаца јачи су од закона и реда.{S} Свет се занима политиком једино ради ћара.{S}  
 имале стиха ни слика.{S} Смисао је био редак гост његове музе.{S} Авет лудила се помаљала кроз 
 Данас све има своју цену; симпатије су редак луксуз, а брак... брак је код паметних људи вешт  
опов.{S} Гомиле ђубрета просипале се из редакције сваког дана на Теразије, па се после разносил 
ово диже и укочено гледаше посну боју и редове штампаних слова, која су расла, дебљала, удвајал 
ка... као да га се то ништа не тиче.{S} Редови, млади момци у озбиљној, плавој униформи, држали 
 првој струји.{S} Брзо се нашао у првим редовима; он је био сјајан полемичар, писао је врло <pb 
арирати својим господским понашањем.{S} Редовно је ишла по славама, правила посете, ступала у х 
о своје маневре од других.{S} Носила је редовно послужење кад је младић држао лекцију њеном бра 
д неког јаког пића.{S} Стога је Чедомир редовно посећивао њихова тајна удружења, учио на памет  
ог ђачког сандука, поређане хронолошким редом; закључавао их по двапут, тресао катанцем још рад 
љака.{S} То су људи обично са села или, ређе, из какве пропале варошке куће.{S} Они су још у де 
у, па после првих поздрава осу грдњу на режим:</p> <p>— Парламентаризам није испунио своја обећ 
иким миразима.{S} Њима је свеједно који режим влада, јер им је сваки добар... у свакој партији, 
оубицâ и шта још не, што је један лични режим начинио од овог Ужичанина, који је, поред своје с 
су, доцније, махом главе парламентарних режима.</p> <p>Други тип је био великошколац-политичар. 
ца је наместила на његов прозор саксију резеде.{S} Госпа-Матовићка слала министарске цигарете.{ 
ње, била присталица његових убеђења без резерве.{S} Тешко ономе који би се у том часу бацио љаг 
век; носио је стално црно одело, био је резервни официр, бријао се сваког јутра, имао спокојне  
ства на своју сестру, не задржа никакву резерву за себе, и врати се у Београд.{S} Мајка је поку 
што праве манифестације, демонстрације, резолуције на туђ рачун, а чим дођу у питање они, њихов 
ви знак <hi>вође</hi>.{S} Потписивао је резолуције, мрзео богаташку класу више него што је воле 
мети хладно Матовић. — Брак треба да је резултат слободног размишљања.{S} Бојим се да младића н 
ак.{S} Али оба закона дадоше врло рђаве резултате.{S} Министар. који се целог живота борио прот 
добош на узбуну.{S} Варош се избуди.{S} Река је била разорила брану, заглавила своје корито одр 
рбије.</p> <p>— Место да нам користи та река, она нам плави поља, засипа усеве, односи <pb n="7 
зви из Милевина грла песма гипка као та река:</p> <quote> <l>Ој Мораво, моје село равно,</l> <l 
ју?{S} Зар она није велика, главна наша река ?{S} Од ужичких голија и врањских винограда, она п 
ка.{S} Из планинског склопа избијала је река као из неке чељусти.{S} Иза њих је била варош: јед 
оворио је пензионисани казначеј.</p> <p>Река стешњена, пенушава и као зауздана, пробијала се јо 
 радиности, стари Лазаревић прекиде га, рекавши му тмурно:</p> <p>— Није ми глава сад за то.{S} 
ош толико јака да му баци истину у очи, рекавши му:</p> <p>— Ренегат!</p> <p>То разочарење ју ј 
ај, мираз, фамилију или диплому.</p> <p>Рекавши ово, она погледа значајно у Илића као да је хте 
о.{S} Наши песници певају песме толиким рекама српским.{S} Зашто ми њу заборављају?{S} Зар она  
 брдом преко Саве.{S} Све се запали.{S} Рекао би да се светлост сјури с неба бујицом.{S} Многоб 
 је имала жилав врат и пупаст трбух.{S} Рекао јој је да се не брине, оставио листу на сто, лега 
кују.</p> <p>— Хладна је као тестија! — рекао је о њој једном неко иза њених леђа.</p> <p>Није  
ће веровати.</p> <p>— Шта ме се тиче! — рекао је самом себи. — Моме месту су иначе дани изброја 
ите се.{S} Ми прелазимо чудна времена — рекао му је другом приликом. — Изгубили смо много у нер 
есте савете.</p> <p>— Узмите се на ум — рекао му је једном. — Ви више нисте дете.{S} Кроз некол 
олу.{S} Вишња је то знала.{S} Он јој је рекао једном приликом, <pb n="60" /> да би радо учио не 
м надом.</p> <p>— Што ми то раније ниси рекао ? — упита га она дрхтаво.</p> <p>— Не знам да ли  
ирали смо се дуго, али му још све нисам рекао...{S} Имаш ли ватре?</p> <p>Илић му пружи кутију  
ли се сети речи које му је том приликом рекао?{S} Да ли је сад био истог мишљења?</p> <p>Његове 
идело ништа.{S} Киша је пљуштала.{S} Са реке је допирао потмуо хук бујице и тежак мирис на одро 
у, зарђале шуме и један параброд насред реке.{S} Дим од лађе развијао се кроз бистри ваздух на  
и су непомични.{S} Сребрну траку велике реке није кварио никакав брод.{S} Од Београда се видела 
ланинама образовали су се нови потоци и реке.{S} Воде почеше надолазити.{S} Из горњих места доп 
 сељачке куће био је север, ниже, преко реке, југ, лево у шљиваку исток, а запад где су пасла г 
је Каја рекла пре толико година. „Има“, рекла јој је тада између осталог, „има створења која је 
" /> <p>— Боже мој, да сам ластавица! — рекла би гледајући тако њихове црне тачке у дубинама не 
 бол.</p> <p>— Што не бријеш бркове ? — рекла му је једном приликом. — Јутрос прође поред прозо 
не остави спомен на оно што јој је Каја рекла пре толико година. „Има“, рекла јој је тада измеђ 
ваљао у мислима оно што му је другарица рекла и понављао у себи:</p> <p>— Општи ниво... општи н 
ако чудан да ја не знам сигурно шта бих рекла...</p> <p>— Не, то није могуће, то је апсурд — ре 
овника.{S} Тако исто и сестра.{S} Само, рекле су му, тражи десет хиљада динара мираза.</p> <p>— 
у.</p> <pb n="96" /> <p>Шта су они тада рекли једно другом?{S} Да ли су застали или ударили лев 
ио би какав старији човек — па да су ми рекли да ће неко раскопавати онај крш, не бих му верова 
ло, признати све, па нека буде како она рекне.</p> <p>У тим мислима, Вишња је прекидала паковањ 
два злочинца.{S} Отворише уста да нешто рекну, али немадоше времена јер се на прагу указа госпа 
 се смејем, морам да се смејем — Бог је реко: морам да се смејем.</p> <p>Ти састанци су Илића р 
пут кад су прошетали сами.</p> <p>— Шта рекох? — сакри он своје <pb n="277" /> узбуђење. — Да,  
ористио њим.{S} Али ако оно дође што ти рекох, онда...</p> <p>— Остави ту пушку.{S} Не ваља је  
о место...{S} Прописан програм, као што рекох.{S} То је што сам имао да вас посаветујем као мла 
 мисао цртала будућност као неку широку реку са зеленим обалама и небом пуним звезда.{S} На тал 
рјима неке нове земље.{S} Мислећи на ту реку, која ју је уљуљкивала, запљускивала својом пенуша 
 да̑ вредности.{S} Као што видиш, нешто релативно...{S} Доиста, ничега сигурног, ничега стварно 
друге стране, круна се опијала са нешто релативног успеха . на Берлинском Конгресу, подавала се 
 знао за обзире, компромисе, сходности, релативности, уравнотежавања.{S} Био је екстреман, фана 
 да се отима свакој формули, да је пуна релативности, анархизма и вртоглавице, он је осећао ипа 
није био више политика, већ једна врста религије.{S} Он је веровао у народне снаге, Вук Караџић 
еверицама.{S} Она је тако рећи била без религије, изложена раном утицају природних наука и посв 
, Галилеа, Дрепера, Хемхолца, Спенсера, Ренана, Герхарта, Ампера, <pb n="257" /> Огиста Конта и 
баци истину у очи, рекавши му:</p> <p>— Ренегат!</p> <p>То разочарење ју је утврђивало у одлуци 
из људске ограничености.</p> <p>Кућу су реновирали из основа.{S} Ту је главну реч водила госпа- 
то не плаћа стан.</p> <p>— То је велика рента, као мираз од педесет хиљада — говорила му је сам 
ев султан дремао у својој кућици, вртио репом и хватао устима муве.{S} Даље, преко разноврсних  
ићено:</p> <p>— Наша је кућа једна мала република.{S} Свега имамо што нам треба: пилића, прасад 
S} Он је радикал, демократ, социјалист, републиканац, револуционар.{S} Он се поноси што ствари  
ма, међу тим радикалима, социјалистима, републиканцима, који се у то доба борбе за основна грађ 
 би да се увио у тробојку какве црначке републике.{S} Време, киша и свакојаке прљавштине претво 
поможено народима кад она није у корист републике...{S} Од патриота бежи општим људима: да благ 
су висиле на све стране као фантастичне ресе.{S} По земљи се протезале леје лука, између којих  
 једна врста приватне народне кујне или ресторана без алкохола.{S} Он се језиком својих посетил 
лили сами, куповали их по оријенталским ресторанима, али никако да буду онакве какве их је госп 
 то није било право, па ипак чуле су се ретке замерке, јер је Радоје волео људе, волео човека к 
е.{S} Данас је мало задовољних људи.{S} Ретки су као беле вране.{S} Садашњица нуди једва предме 
 могла продужити да живи!{S} У Млави су ретки Илићи.{S} И дани су пролазили, а за њима месеци,  
ница. — Удај се што пре.{S} У животу су ретки поновни састанци.{S} И затим, једно од другог рас 
чила, борба за опстанак их наружила.{S} Ретко се види један мушкарац да се осмејкује.{S} Успети 
ху.</p> <p>— Долази ли још ко?</p> <p>— Ретко.{S} Неке Швабе лове по риту.{S} Ја не волим лов.{ 
во дохвати.{S} Али му је то задовољство ретко допуштала госпа-Клеопатра, која је <pb n="118" /> 
Он се можда променио.{S} Ми се сад тако ретко виђамо.</p> <p>Кад су се пустиле из школе, Вишња  
м скупило се велико друштво, како је то ретко у паланци.{S} Тамо се сви познају, али се туђе за 
p> <p>— Не знам, може бити.{S} На срећу ретко мислим; она ми се чини сувише неодређен појам, ми 
ковима, што је тада у Београду била још реткост и што јој сврати пажњу.{S} Она позна да је то д 
вити садашњост, притиснути је на груди, рећи: „Моја Вишња, моја лепа, моја стара Вишња“.{S} Али 
ину не треба крити; треба је послушати, рећи је увек, и увек радити тако да је човек може рећи. 
Зашто?{S} Ни она сама не би тачно знала рећи.{S} Тек, заједно с Илићем, мрзела је сад и остале  
ала у своју другарицу и није речи могла рећи.</p> <p>— Удај се, слатка Вишња, не размишљајући с 
јатељу да он формулише оно што је хтела рећи.{S} Да би пак утишала своју савест, радила је гото 
и разумете?</p> <p>— Не разумем — хтеде рећи нови суплент; поклони се и изађе.</p> <p>Гимназијс 
м мислима нових дана и готово јој хтеде рећи: „Хајде, срећна душо, поново у тих живот одакле си 
ек, и увек радити тако да је човек може рећи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_C 
Мени треба један искрен друг“ — хтео је рећи — <pb n="73" /> „једна жена као што си ти, тако уч 
утврђену тачку, као у неки сан, и хтеле рећи:</p> <p>— Да дивног сна!{S} Оставите ме да сањам.< 
ом! — чула је забрану унапред. — Шта ће рећи свет кад те виде саму.</p> <p>Та оскудица слободе  
ире, убеђења, на себе самог...{S} Ко ће рећи икад гомилу осећаја, мисли, слика, успомена, које  
p>Њихови се погледи сусретоше.{S} Ко ће рећи шта је било у одсевима та два пара раширених очију 
ад су почели шетати сами?{S} Нису знали рећи.</p> <p>То је било свакако једног дана, кад је Чед 
ако да нико, осем њеног мужа, неће моћи рећи:</p> <p>— Она је била моја драгана.{S} Ја сам је г 
ахом, и после првих поздрава могаде јој рећи тек:</p> <p>— Куда ћемо?</p> <p>— Куда хоћеш — одг 
тискивале срце и које је само њој могао рећи.{S} Али су њега сад одушевљавале друге мисли, обуз 
ве... све... што ником другом није смео рећи.</p> <p>Од оног дана кад је био с Вишњом у њеном с 
ила да ли ће то ко приметити, шта ће ко рећи и како ће се све то свршити.</p> <p>— Ти си луда!  
тргнути нешто. — На сваком кораку, тако рећи, може се подићи по једна централа, чије би струје  
е важности сујеверицама.{S} Она је тако рећи била без религије, изложена раном утицају природни 
понос целе наше фамилије, он ми је тако рећи брат, ја немам другог брата...{S} Најзад, шта ме с 
 обујми предео.{S} Сунце се изгуби тако рећи пре него што зађе.{S} Каткад се деси да његова куг 
утци сумње.{S} Нико јој није умео тачно рећи њена права кад сврши школу.{S} Будућност јој је из 
тада осетили?{S} Ко то зна?{S} Ко ће то рећи?{S} Ни они сами не би умели казати.{S} Младић се с 
тебе.{S} Ја то видим.{S} Хтео сам ти то рећи још раније.{S} Али нисам могао да ти кварим задово 
p>Илић угледа ову сенку.{S} Хтеде нешто рећи.{S} Али не могаде.{S} У његовој глави је било мутн 
ли.{S} Са̑м сам.</p> <p>Хтеде још нешто рећи, али осети да му глас дрхти.{S} Једно јато врабаца 
 многе ствари које ме тиште и које могу рећи само теби... да ти кажем, ето ако хоћеш... колико  
 Кад би пак био рђаве воље, жалио се на реуматизам у десном колену, који је добио на робији, и  
ођење целог једног система демократских рефорама, а они нису у стању да се одрекну ни државног  
ила је ту у шетњу у доба кад је мислила реформисати друштво, кад је Зарија Ристић писао своје г 
се одликовала: имала је шесдесет четири рецепта за разне врсте.{S} Њен главни задатак био је да 
 кога си научила да заказујеш састанке, реци!{S} На кога се метну, несрећнице?{S} Хоћеш ли да с 
ржаваше књигу према светлости, па стаде рецитовати доста лепо:</p> <quote> <l>То је било у прол 
нфил, његову живу боју, његове свилене, рецкасте листиће.{S} Мислио је како да врати ову љубазн 
.{S} Усне се згрчише на четири угла.{S} Реч се зауставила у грлу.</p> <p>— Ти волиш другога?</p 
би страшно уверење о њеним првацима.{S} Реч лажов није била довољна, већ се писало архилажов.{S 
ла довољна, већ се писало архилажов.{S} Реч лопов није довољно жигосала човека, већ га звали ар 
 чешће, и судбину која им се одреди.{S} Реч слобода за њих је смисао зла.{S} Оне иначе не знају 
ен; по целе ноћи није могао заспати.{S} Реч Христова врзла му се по памети:</p> <p>— Жено, шта  
 слободној љубави.</p> <p>Али се његова реч заустави на уснама.{S} Изненадило га је што га госп 
 Вишња била изузетак.{S} Она је одржала реч и дошла тачно.{S} Баш кад сказаљке на сату једне об 
о:</p> <p>— Ја се нисам шалио.{S} Часна реч ми је сведок.{S} Ја остајем и понављам...</p> <p>—  
егова философија изгледала као последња реч науке.{S} Дарвин је био Илићев изабрани писац.{S} О 
ао као у грлице.</p> <p>— Срећан?{S} Та реч звони чудно у наше доба — одговори младић, и отворе 
вори енергично сама себи.</p> <p>Али та реч беше одвише тешка за њено срце.{S} Она се осети сам 
а кратко са целом прошлошћу.{S} Дала је реч својој другарици да јој проводаџише за прву прилику 
ити рачун — примети Вишња. — Народна је реч пресудна, народ је суверен.</p> <p>— Народ су бирач 
 Ја чујем само право... право, а где је реч дужност?{S} Говори се само о сељаку.{S} Али он није 
к он превали:</p> <p>— Да!</p> <p>Та се реч чу једва; он се напреже и рече поново:</p> <p>— Да, 
! — приметише присутни.</p> <p>Не чу се реч објашњења, као да све обузе језа од нечега кобног,  
аден је брбљив, а Бела...</p> <p>На ову реч младић задрхта.{S} Један пламен загреја му образе.{ 
, и ту их поново читао, разгледао сваку реч, загледао у марке, у поштанске штамбиље и датуме.{S 
је умела тако говорити, наћи у тренутку реч која јој је требала.{S} Кад је давала своја мишљења 
овци су се уселили у њен храм.{S} Јавну реч је заглушило пиљарско <hi>ко да̑ више</hi>. <pb n=" 
у реновирали из основа.{S} Ту је главну реч водила госпа-Клеопатра.{S} Нашла је једног јеврејск 
 — чудила се девојка болно. — Бар једну реч да је здрав.</p> <pb n="223" /> <p>По ручку пређе н 
— Да, да.</p> <p>— Да! — понови фаталну реч још неко у соби.</p> <p>То је Бела одговарала, ма д 
S} Она нису садржавала ниједну необичну реч, ниједну нежност.{S} У њима није било спомена на он 
не снаге, Вук Караџић је казао последњу реч у питању језика, народне песме су једини добар узор 
 Свако од њих знао је наћи по коју лепу реч да јој каже, да јој честита на положеним испитима,  
ти што је Илић имао стално по коју лепу реч за њу, девојку која је своју ману осећала све дубље 
нешто у њој. — Зашто онда избегавати ту реч која је тако тесно везана за нас, везана везом најм 
 И као да се хтела отрести тих осећаја, рече својој другарици;</p> <p>— Како народ погађа шта ј 
 ситница које се говоре међу девојкама, рече јој:</p> <p>— Синоћ сам читала у једној књизи да и 
ћег дана, кад лекар прегледа болесницу, рече девојци:</p> <p>— Захвалите Богу и идите те се одм 
е.</p> <p>— Узми га кад ти се допада! — рече, најзад, Вишња, и пружи му цвет.</p> <p>Он га узе. 
 све то свршити.</p> <p>— Ти си луда! — рече јој он кад му рупи у собу, усред бела дана и без и 
себично, одвратно.</p> <p>— Мизерија! — рече презриво на његов рачун, устаде са свог места, пре 
о за један тренутак.</p> <p>— Буржоа! — рече презриво.</p> <p>На њу навали гомила мисли, најпре 
 <p>— Понови још једанпут те стихове! — рече Бели, и осети како му цело тело дрхти, а на срце м 
од земље.</p> <p>— Како је лепо овде! — рече она лагано, као за себе.</p> <p>Сунце је завијало  
} И Вишња се насмеја.</p> <p>— Гатке! — рече она немарно.</p> <p>— Нагваждања — одобри Радоје.{ 
 к срцу.</p> <p>— Не... не, Чедомире! — рече Вишња, и истрже руку.</p> <p>Па и доцније, она је  
 зујао у чокоту.</p> <p>— Бесмислице! — рече у себи девојка и одмахну руком.</p> <p>Тога дана в 
в перорез.</p> <p>— Говори ко те уби! — рече неко из гомиле.</p> <p>Радник отвори очи, погледа  
 n="183" /> <p>— Баш је красан момак! — рече готово гласно.</p> <p>Тада се сети великих планова 
а раду као на лажи, далеко би отерао! — рече му други пут. — Само на кога се метну, да ми је да 
p> <p>— Шта да вам кажем, госпођо!... — рече после неколико тренутака оклевања. — Ја на то пита 
ај њених усана.</p> <p>— Продужите... — рече она, па весело седе на канабе поред њега.</p> <p>К 
p>— Вама није добро, господин-Илићу ? — рече му једног дана Бела. — Да вам шта не фали код нас? 
д ти поста таква непријатељица књига? — рече јој. — Проповедаш крсташки рат...</p> <p>— Ја ниса 
>— Да то није нека твоја комбинација? — рече министар кад му жена саопшти те вечери да је Илић  
арије.</p> <p>— Шта ли ради служавка? — рече она као за себе, па повири у предњу одају.</p> <p> 
лних речи.</p> <p>— Ти си без амрела? — рече младић, наднесе кишобран над девојку и додаде:</p> 
ле њене појаве.</p> <p>— Ти си удата? — рече јој Вишња, осмехнувши се, па покуша да се метне у  
у ствар.</p> <p>— Ти га волиш, дакле? — рече меким, поетским гласом. — Ти си сасвим изгубила гл 
ји наиђе.</p> <p>— Знате шта је ново? — рече им Милева једно вече. — Мешовити хор <hi>Љубићске  
/p> <p>— Ово ти послала Мила Цветкова — рече јој мајка, показујући јој велику дињу. — Дао Бог п 
аљке.</p> <p>— Штета није била велика — рече јој једном кад је срете и поведе говор о електричн 
/p> <pb n="205" /> <p>— Вере ти, Бела — рече Илић — прочитај ову вест...</p> <p>Па као за себе  
, где си ти?{S} Откад те нисам видела — рече му она. — Пише ми тетка да јој се ти никако не јав 
наш ли да се Љуба Ћопа вратио са села — рече Зарија Чедомиру.</p> <p>— Како је он?</p> <p>— Мож 
плату том младићу што поучава Младена — рече јој једном муж. — Живот је скуп, а човек ми изглед 
/p> <p>— Напољу је још велика врућина — рече она — а, Бога ми, ни наша кућа није близу.</p> <p> 
 око ручка.</p> <p>— Остави то, Вишња — рече јој мајка кад је виде како потаркује ватру. — Није 
а руку.</p> <p>— Слушај, слатка Вишња — рече јој. — Ја знам где си била.{S} Не покушавај да ми  
мрк младеж.</p> <p>— Ах! како је лепа — рече у себи и пољуби то место очима.</p> <p>Кад би она  
пео.</p> <p>— Не говори ми више ништа — рече, устајући. — Ја те молим.{S} Не прати ме.{S} Ја ћу 
/p> <p>— Ко би се надао од овог свеца — рече затим, милујући га по подбратку. — Ко би помислио  
/p> <p>— Дај да ти помогнем око венца — рече затим и посади се поред своје комшинке.</p> <p>Дев 
а не налазим у томе ничега чудноватог — рече будући министар. — Ако се воле, зашто да се не узм 
<p>— Не, то није могуће, то је апсурд — рече младић с пуним уверењем. — Бар данас је то јасно.{ 
/p> <p>— Да је и мени да изађем некуд — рече му Бела једног дана кад тако осташе сами. — Тако б 
арету.</p> <p>— Седи... ту, на канабе — рече му Вишња.</p> <p>Чедомир примети тек тада једно ко 
ј наслоњачи.</p> <p>— Не допада ми се — рече најзад, са строгошћу у гласу — што се Бела <pb n=" 
љена, као извајана.</p> <p>— Извол’те — рече кад отвори врата, и пријатељски додирну раме млади 
 <p>— Новац је чудна ствар, моје дете — рече Матовић, обраћајући се Бели, неприродно умекшаним  
 те ситнице, на новац.{S} Погрешићете — рече Чедомир с поузданошћу која је урођена његовом добу 
 не пишете шта кад тако лепо говорите — рече му Вишња. — Ја бих то врло радо читала.</p> <p>— Ј 
ише.</p> <p>— Газдарица није код куће — рече она, па се саже да узме кључ испод простирке од пр 
лу, на децу.</p> <p>— Имам троје деце — рече. — Сва три су мушкарци.</p> <p>Али Вишњу не остави 
ентиментални!...{S} Је ли, колегинице — рече затим гласно — шта ти мислиш о сентименталности ?< 
 њеном лицу.</p> <p>— Простачке приче — рече он сигурним гласом. — Ти не верујеш, ваљада, у те  
— Неколико година како смо се растали — рече у себи Илић кад се трамвај удаљи. — Боже мој!{S} А 
<p>— Ужелела сам се Београда, бога ми — рече при том весело и махну руком кроз ваздух.</p> <p>У 
тренутка.</p> <p>— Дођи ми једне ноћи — рече му она између два пољупца.</p> <p>— Не говори глуп 
ађено.</p> <p>— Овај се вешто извлачи — рече у себи.</p> <p>— Управо — додаде Илић — за мене бр 
из доба ослобођења.</p> <p>— Пиши јој — рече, застајкујући на свакој речи — да смо сви, хвала Б 
колу.</p> <p>— Нећу да будем чиновник — рече оцу.</p> <p>— Него шта ћеш, несрећни сине? — викну 
 <p>— Главно је да јој је срце здраво — рече лекар на последњој посети. — Ако се тако одржи, го 
реће неће имати онај који те је одбио — рече јој, тешећи. — Он не зна шта је у теби одбио.</p>  
<p>— Хтео сам нешто да ти кажем, жено — рече Матовић, спремајући се да легне.{S} Деца су била в 
д даље несреће.</p> <p>— Чујеш, Вишњо — рече јој отац кад сазна шта јој се десило. — Није то за 
p>— Штета је упрљати тако скупу ствар — рече гласно.</p> <p>Диже се полако.{S} Ноге су га једва 
Погледај је, Вишња... погледај Мораву — рече Радоје, док један унутрашњи сјај озари његове непо 
а Духове је наша скупштина у Београду — рече јој Аница. — Хоћеш ли да идемо?</p> <p>Тада се и п 
од сребра.</p> <p>— Погледај ову воду — рече младић девојци која је стајала поред њега и гледал 
<pb n="288" /> <p>— Дај ми твоју руку — рече он.</p> <p>Она му је даде.{S} Око њих је био мир,  
једино добро које сам учинио у животу — рече још, гледајући у простирку.</p> <p>У предсобљу чу  
 инстинктивно.</p> <p>— Доцкан, Илићу — рече затим. — Твоја жена је још твоја.</p> <p>Он покуша 
>— Моје је место међу људима, Ристићу — рече Чедомир уверено. --- Мене чека живот необичан, јак 
у: плебејку, старију од себе, удовицу — рече Илић у себи изненадно, циљајући на краљеву женидбу 
ча, из прочитаних књига.{S} Дође јој да рече:</p> <p>— Шта је тако важно било у девојачкој школ 
Стари господин као да не чу шта му жена рече.</p> <p>— Све имаш што ти треба, па опет ништа од  
це, чак до подвољка и широког врата, па рече значајно: — У вашим годинама, сиротиња није зазор, 
овољно у правцу онога који је питао, па рече:</p> <pb n="203" /> <p>— Ко ме уби?...{S} Ја сам с 
рила Вишњи о својим намерама.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ја ћу на село... за учитељицу.{S} Ја нем 
сенку која је расла поред ње.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ти си паметан човек... ти знаш шта радиш 
а ли да му каже праву истину.{S} Најзад рече:</p> <p>— То није довољно.{S} Књиге су суво знање. 
а, те, кад једном закуца на врата и кад рече уобичајену реченицу: „Господин-Илићу, извол’те на  
дари љутито песницом по столу.{S} После рече брзо, усплахирено:</p> <p>— Ево, на, држи — и пред 
притисну руком онде где јој је срце, не рече ништа, повуче се натрашке, гледајући га нетремице, 
руку на њено раме.{S} Она се стресе; не рече ништа.{S} Другом руком он је обви око паса.</p> <p 
ашљиво у свога мужа.{S} Али ни Јован не рече ништа.{S} Они су обоје осећали Белину сакатост као 
 мучан, дуг као вечност.</p> <p>Нико не рече ништа.</p> <p>Бела је устала, пошла неколико корак 
ло тежак, огромно тежак...{S}" Он то не рече.{S} У осталом, већ их пристигоше Милева и њен прат 
а, те једва дочека кад се Бела умеша, и рече:</p> <p>— Знате, отац, да се Миле тетка-Катин вери 
{S} Он јој предаде шешир врло учтиво, и рече хладно, готово опоро:</p> <p>— Хоћемо ли да се вра 
сам доктора.{S} Он јој преписа нешто, и рече ми да ће се вечерас навратити.{S} Боји се да не пр 
 У срцу осети топлину.{S} Успи уснама и рече:</p> <p>— И Чедомир... чудна ми чуда!{S} За њега и 
вора што је ишло у корист њеног плана и рече Чедомиру:</p> <p>— Тата нема ништа против.{S} Само 
 учим.</p> <p>Газдарица изађе из собе и рече полако својој мачки:</p> <p>— Овој нису вечерас св 
 <p>Та се реч чу једва; он се напреже и рече поново:</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Да! — понови фат 
 нешто драмски начин, загрли их обоје и рече весело, као да је наручивала нову хаљину:</p> <p>— 
Чедомир ујео.{S} Она се диже нехотице и рече:</p> <p>— Хајдемо у варош.{S} Доцкан је.</p> </div 
о њој, као грех.{S} Најзад се охрабри и рече:</p> <p>— Шта ти мислиш пошто свршиш школу?</p> <p 
убрзо одби ташту жељу за каћиперством и рече у себи:</p> <p>— Он се вара.{S} Њему треба друга ж 
ну свога новог познаника, подиже глас и рече изазивачки својој другарици:</p> <p>— Он ме савету 
о дима, те се закашља.{S} Баци цигару и рече презриво:</p> <p>— Не, нисам ја за дуван!</p> <p>И 
иђе звиждућући, загледа се у пијаницу и рече му озбиљно:</p> <p>— Ти излазиш из Здрављака? — па 
 сам да си се вратила кући.{S} Тетка ми рече да ниси долазила.{S} Знаш ли колико је сати?</p> < 
о, познаје се како је села.</p> <p>— Ти рече да долазиш чешће овде? — упита га она.</p> <p>— Да 
.{S} Шта им фали што су млади!{S} Па ти рече <pb n="164" /> једном приликом: „Кад се деца воле, 
ница ју је посматрала испод ока, па јој рече кад остадоше сами:</p> <p>— Нешто си невесела, Лаз 
pb n="279" /> добивају.{S} Пре неки дан рече ми један народни отац да му је један бирач тражио  
авној служби сазнао у поверењу.{S} Тако рече једног дана:</p> <p>— Краљ ми је два пута изјавио  
 једно изненађење код куће.{S} Мајка му рече да му сестру проси Вићентије Симић, секретар суда. 
и сата.</p> <p>— Хајдемо у библиотеку! —рече Илић.</p> <p>— Зар ти није жао овако лепог дана? — 
 писмо и читала га бог зна који пут.{S} Реченица о Радоју допала јој се посебице.{S} Осећала је 
ребала.{S} Кад је давала своја мишљења, реченице су јој остајале недовршене, није се могла сети 
помео се једном у преводу неке латинске реченице, погрешио у години смрти Стевана Првовенчаног. 
> <p>Застаде, одмахну руком и не заврши реченицу.</p> <p>— Ко би играо крајцарица кад би Младен 
у трошкови велики, а...{S} Није довршио реченицу, јер није хтео причати о сиротињи свога оца.{S 
м закуца на врата и кад рече уобичајену реченицу: „Господин-Илићу, извол’те на ручак", ошкрину  
 је моћ — понављао је, као аргумент, ту реченицу, коју је случајно негде начуо, а у себи је дод 
ала је радознало и жудно његове речи... речи школованог човека, које потсећају на књиге, одваја 
тву, она је говорила много, није бирала речи и пребацивала се.{S} Са нешто урођеног византинизм 
тију, пријатељство према младићу, љубав речи и уздисаја, али даље... права љубав је за њу била  
ијатеља!{S} Љубазна познанства, ласкаве речи, добре наде и обећања узимали су на се изглед ства 
ђе поред Милеве.{S} Ове песме, Радојеве речи, весеље целог друштва, расцветана ливада и ти мири 
лоња, он је понављао у себи надничареве речи: „Ево на̑!{S} Све је ту написано... па читај!“</p> 
вен глас јој шапће страшне, неразумљиве речи.</p> <p>Избегавала је да иде на универзитет.</p> < 
не опојне тонове, шапутао полуразумљиве речи.{S} Она несвесно збаци са себе покривач, и оста та 
лас, који му добацује слатке, заношљиве речи.{S} А кад би се пренуо сасвим и мислио на њу, на т 
ше природе?</p> <p>Вишња је слушала ове речи, које су се чудно поклапале с оним нечим новим што 
.{S} Његов поглед ју је заносио, његове речи је опијале, његове руке су је вукле к себи.</p> <p 
ње, слушала је радознало и жудно његове речи... речи школованог човека, које потсећају на књиге 
лићу су горко долазиле на ум Шекспирове речи: „Има много ствари <pb n="297" /> на небу и земљи, 
шња је гледала у своју другарицу и није речи могла рећи.</p> <p>— Удај се, слатка Вишња, не раз 
ка, радника, грађана чују се само горке речи.{S} Алкохолизам, политичка убиства, зеленаштво, ко 
су се чудно испуниле те готово пророчке речи — примети у себи Вишња гледајући расејано у своју  
но разговарали.{S} Најчешће се помињале речи о I</p> <p>новцу, динари, па онда псовке, које су  
ри, прочитао толико књига, сипао стране речи као лавину!{S} Она није умела тако говорити, наћи  
и жена.{S} Еманципација!...{S} Да дивне речи за нашу земљу где нико не воли да се пашти, чак ни 
ругим, а он не успева да јој каже једне речи која долази из срца.{S} Ћутали су.{S} Ваздух је тр 
он је сад оставља...</p> <p>— Без једне речи, као да нисам жива! — размишљаше девојка, повукавш 
тављао је писмо у мислима, бирао згодне речи, изналазио утешне разлоге, заклињао се да се то де 
титамо младенцима — понови она последње речи гласно.</p> <p>Ударац је дошао тако изненада, био  
нати какав су утисак учиниле на њега те речи.</p> <p>— А љубав, мама? — примети Бела, и несташн 
опште, свачије.{S} Он је од ове крилате речи очекивао све: народно благостање, своју сопствену  
о своје магловите снове.{S} Њине просте речи певале су му заносне мелодије, у којима је налазио 
ренутак једно наспрам другог, неми, без речи.</p> <p>Срце младићево се стишавало постепено, све 
 загрљени!{S} Девојка се покоравала без речи, без протеста, предавала се сва, послушна, гипка,  
оју руку, покапану мастилом.</p> <p>Без речи, ударили су другим путем, камо су их водили младос 
<pb n="126" /> А, бога ми, добро учим и речи и превод.</p> <p>Матовић би погледао у свог сина.< 
азивао Зарији Ристићу.{S} Да ли се сети речи које му је том приликом рекао?{S} Да ли је сад био 
Пиши јој — рече, застајкујући на свакој речи — да смо сви, хвала Богу здраво и добро, да јој ис 
га?</p> <p>— Да!</p> <p>Заједно са овом речи линуше њене сузе, преко образа, преко блузе, преко 
вели.{S} Она су почињала просто, једном речи: „Чедо!“ и, мало ђачки, мало новинарски и књишки,  
и, лепоте, <pb n="30" /> културе једном речи.{S} Кажу да је ова варош по свом положају, после Ц 
о друго... будућност, како се то једном речи назива.{S} Мирно, предано, сваког дана, она је учи 
народ, велике хоризонте, природу једном речи.</p> <p>Радоју се свиде тај одговор, заусти да то  
 према њему, у друштву, у животу једном речи.{S} Машта је ишла као на крилима.{S} Кад се дође в 
.</p> <p>Он га узе.{S} Промуца неколико речи захвалности, па стаде.{S} Он је осећао свој лажни  
се животу да̑ вредност у људском смислу речи.</p> <p>Ова храброст не потраја дуго.{S} Он виде д 
у живео, а сутра, на неколико запаљивих речи каквог дрипца, заурликаће ти; доле с њим!...{S} Не 
 отворише да изговоре неколико баналних речи.</p> <p>— Ти си без амрела? — рече младић, наднесе 
едице наследства?{S} Зар то није другим речима: право јачега и вештијега, влада аристократије,  
: „Нашто пунити уши девојци тим страним речима кад је она лепа и без њих, савршена без свега мо 
 грмио је Илић, опијајући се сопственим речима. — Наша интелигенција се одвојила од народа који 
 је — у давању необичног смисла обичним речима и излагању врло разумљивих ствари на неразумљив  
е, јер они који су пали за Отаџбину, по речима једног великог песника прошлог столећа, заслужуј 
право.{S} Невин у ствари, он је дрзак у речима.{S} Он је радикал, демократ, социјалист, републи 
е је намислио да црпе злато из те убоге речице, за коју зна мало ко ван Србије.</p> <p>— Место  
 говори.</p> <p>— Само треба претворити речну снагу у електрицитет — продужи доиста млади сајџи 
и.{S} Али њено писмо није садржавало ни речце о љубави; оно је могло путовати и отворено, а да  
ити има за циљ нешто опредељено, она се решавала једнако да му пише.{S} У брзини с којом је ост 
ерењем, које се граничило с анархизмом, решавао је сваки проблем.</p> <pb n="47" /> <p>— Шта то 
} Причао је радо о својим пословима.{S} Решавао се с муком да је остави.{S} Једанпут се толико  
вој повољној прилици или случају да они реше његову судбину.</p> <p>Једном се дигнуо с рада у п 
втиног дувана.</p> <p>— Већином гласова решено је да парламентаризам треба помоћи — говорио је  
 би подигнуто, толико тајна, загонетака решено.{S} Ми смо мислили да долази тренутак кад ће нау 
b n="276" /> Зборови су само позорница, решења се доносе иза кулиса; образована су удружења кој 
њу саму.{S} Кад би тако дошао најзад до решења шта да јој одговори, он се питао како ће јој пис 
 му је изгледало најрадије, најсретније решење човечјег живота.{S} Понекад би га обузела нека и 
{S} Ипак се није могао одлучити одмах и решење је остављао од данас до сутра.</p> <p>— Сутра... 
бан ма за какву акцију, треба му читаво решење да уђе у дућан и купи какву ситницу, а прелази п 
он са̑м.{S} Окрену се од улице с тврдим решењем да је више не види.{S} Поглед му се заустави на 
ивао:</p> <p>— Буди храбар.{S} Ради.{S} Реши се.{S} Не клони.</p> <pb n="166" /> <p>Али упркос  
и на Ђавоље Острво.</p> <p>Илић се тада реши да оде сам.{S} У том, одузеше му стипендију.{S} Би 
дбини на њеном месту, оставила да време реши нерешљиве ствари, донесе мелем на отворене ране.{S 
.{S} Та прилика дође.{S} Имало се да се реши да ли ће група учествовати у митингу које је грађа 
између две гомиле сена, не могући да се реши коју да изабере.</p> <p>Идеални егоист који тражи  
девојка игра жмурке с њим.{S} Најзад се реши да се с њом објасни, пре него што предузме какав д 
На крају једног таквог разговора, он се реши.{S} Није могао више издржати.{S} Поручи једна кола 
и и причају се многе излишности.</p> <p>Реши се да отпутује још истог дана у Чачак.</p> <p>Мајч 
ири груди и дубоко дахну.</p> <p>Кад се решила, искрено се радовала што иде у престоницу.{S} За 
лу и ступим на философију.{S} Ја сам се решила.{S} Девојачка школа не даје позитивна знања моде 
 вам кажем: у револуцији, па ма како ви решили.</p> <p>Поднаредник тресну чизмом.</p> <pb n="14 
ј ?</p> <p>У том је изненади отац да се решио да се жени.</p> <p>— У кући ми је роваш.{S} Мој м 
екад би га обузела нека идеја, којом би решио једно од многобројних <hi>питања</hi> што су тада 
ја поново се обраћајући Илићу. — Ја сам решио свој живот размишљањем, философијом, па ме они ни 
 ми је два пута изјавио како се озбиљно решио да да̑ земљи нов, либералан устав.{S} Јако је љут 
ча од тебе...{S} Једног дана, ти ћеш се решити за конвенционални брак, и ђаво ће знати да ли ће 
и математичара, на основу којих је хтео решити свој проблем. — Изникнуће ми на врх главе.{S} Је 
тресе, одушевљава те, опија најбр...р...рже...{S} Ето, већ сам пијан. .</p> <p>Био је заиста до 
чатљив, увек будан, он се ту осећао као риба која је из плитке барице доспела изненада у непрег 
 дотле чамцем, који су најмили од неких рибара пред кафаном <hi>Шаран</hi>.{S} Он је седео на к 
куке, мали заливи, полуострва, шибљаци, рибарске колибе.{S} Београд је био близу, одмах иза брд 
Двору.{S} Вечерњи листови ћутали су као рибе.</p> <pb n="75" /> <p>Чедомир је ишао брзо, не зна 
растове, односи ћуприје, <pb n="213" /> рије њиве.{S} То се она свети што не ценимо њену снагу. 
ца не сазна шта о овом узбуђењу које је рило по њој, као грех.{S} Најзад се охрабри и рече:</p> 
 збирке разних старина : камене стреле, римске новце, бронзано прстење које је купила по околин 
ивот као источњачка принцеза пред судом римских легионара пружао руке пуне лажљивих обећања, ми 
ијуцкајући <pb n="172" /> шљивовицу.{S} Ристић се није заустављао.{S} Говорио је о науци, полит 
лила реформисати друштво, кад је Зарија Ристић писао своје гром-мисли, лепи Млађа носио кариран 
пасуља.</p> <p>Понекад наврати и Зарија Ристић, следбеник класичних философа и нуди на продају  
уге није стекао.{S} Остао је још Зарија Ристић, вечити ђак, вечити занесењак, вечити сиромах.{S 
з прозорско окно...{S} Погледај их! — и Ристић пружи прст на прозор. — Ко ће знати шта оне виде 
 на ракију нису ударили порез — продужи Ристић. — А била би грдна штета.{S} Она једина весели н 
 пак хоћеш да будеш задовољан — продужи Ристић — онда мораш ићи из људског друштва, мораш се пр 
ути к њему, кад спази поред себе Зарију Ристића како испија чокањ ракије.</p> <p>— Сервус — одг 
...</p> <p>— Моје је место међу људима, Ристићу — рече Чедомир уверено. --- Мене чека живот нео 
огађајима, прочитаним књигама, о Зарији Ристићу и о великим врућинама у Београду.{S} Ипак, пишу 
ј исти што га је некад показивао Зарији Ристићу.{S} Да ли се сети речи које му је том приликом  
у.{S} По башти су цветали патлиџани.{S} Рит је био пун зелене трске.{S} Неколико јабланова, пос 
о у небо.{S} Девојка је опет посматрала рит, Дунав, светао ваздух, као да је тражила две беле т 
шка; једна од њих опусти крила и паде у рит; она друга прну у вис, па се врати, начини два три  
д обале, из зеленила које су састављали ритови, па се постепено пела уз брдо, прошарана вртовим 
а барским дрвећем црног зеленила.{S} По ритовима виделе се усамљене роде, врло беле.{S} Једно ј 
?</p> <p>— Ретко.{S} Неке Швабе лове по риту.{S} Ја не волим лов.{S} Ономад ме је један пример  
, усталасану, помамну: страшна је тада, риче, бесни, ваља храстове, односи ћуприје, <pb n="213" 
ароду како нам он припада.{S} Иначе смо роб ропства његова.</p> <p>Он је био пун ових фраза.{S} 
е ћушкају да захвате што више улице.{S} Роба из дућана гомила се безбрижно по тротоару.{S} По п 
це служавке су носиле зелену салату.{S} Роба се пресијавала, извешана пред бакалницама.{S} Ласт 
ролазнику пажњу на њега: фирма ни модел робе што се ту може наћи.{S} Али они ради којих тај дућ 
човек неће бити преварен ни у мери ни у роби.{S} Он се разликовао од осталих трговаца и по томе 
{S} Није ли сусед преко пута помиловани робијаш?{S} Па и даље, доле у Београду, зар није видела 
брост лопова, заносила ју је носталгија робијаша који се враћа своме крају.</p> <p>Пред сумрак, 
то била грдна разлика између робијаша и робијаша, да су се правила готово два засебна сталежа,  
е ли да је то била грдна разлика између робијаша и робијаша, да су се правила готово два засебн 
2" /> <p>— Тата се није опоравио још од робије, па не може да издржи тај штрапац.</p> <p>Илић ј 
вреде колико пакло дувана, помиловање с робије, највише можда какво чиновничко место.</p> <p>—  
е оцене. — Само док се мој ћаћа пусти с робије.</p> <p>И сви троје су тако веровали у брзо и по 
head>IX</head> <p>Матовић није пуштен с робије онако брзо, управо преко ноћ, како су се надали  
дајник и сад се налазио у Пожаревцу, на робији.{S} Његова жена, кад се тако нашла изненада без  
Он није на одмет.{S} Ја сам то видео на робији. <pb n="124" /> Видиш, били смо сви подједнако л 
тизам у десном колену, који је добио на робији, и грдио свога сина.</p> <p>— Шта је с тобом? —  
ло је једно старинско издање посрбљеног Робинсона који се из неког далматинског пристаништа укр 
 дан свануо...{S} Нимфе ће радити посао робова!"</p> <p>— Збиља, како се осећаш у Чачку? — трже 
е трговачких помоћника који су доносили робу на избор, чудио се сложености црквене администраци 
е, књиге са стране, па по њима набављао робу, чистио метал, оправљао сатове, лемио ланчеве.{S}  
решио да се жени.</p> <p>— У кући ми је роваш.{S} Мој ма̑л се развлачи као да је Алајбегова сла 
 влази.{S} Једна камара неисечених дрва рогушила се у сенци коју је правило крило универзитетск 
с у седници пита Поповић да ми није шта род.</p> <p>— Гле ти, видре, чак га и то интересује — о 
аном: он је био само сиромашан ђак, без родбине, без сигурног прихода, без пријатељских веза и  
 од очеве куће у неко село где су имали родбине.{S} Ту је остао неколико месеца.{S} На чуђење ц 
нила.{S} По ритовима виделе се усамљене роде, врло беле.{S} Једно јато неких других тица летело 
га драгана, тога човека са ногама као у роде, с претенциозном <pb n="311" /> главом и превртљив 
олико будала да се за педесет година не роди ниједан ипак би их доста било...{S} У програму дру 
оказујући јој велику дињу. — Дао Бог па родиле, те хоће да и ти окусиш... „Знам, вели, да их се 
о од чистог метала.</p> <p>— Нису много родиле ове године, па <pb n="11" /> су крупне и врло ле 
"15" /> <head>II</head> <p>Чедомир Илић родио се године 1878 у Ваљеву, где је његов отац био ра 
а јој не направи нове непријатности код родитеља, код маловарошана, који не признају овим везам 
 n="226" /> живот.{S} Противила се вољи родитеља.{S} Није слушала савете опробаних пријатеља.{S 
ного поздрава од твојих доброжелећих ти родитеља... и Радоја који ти ово писмо пише и у свему м 
 самог Илића, а ради њега и ради својих родитеља, она је желела бити најбоља жена на свету.{S}  
се овакви разговори воде између Белиних родитеља.{S} Он је веровао да су његови односи с девојк 
еко новина, да цео свет види какве имам родитеље“.</p> <p>Цео дан су провели у шетњи.{S} Пред в 
т ни сестра нису били на свом месту.{S} Родитељи нису водили о њима права рачуна.{S} Отац се би 
Ово школе, то је све.{S} Сем тога, моји родитељи очекују од мене, од моје школе... од новца, на 
јој обећања за цео живот, свечано, пред родитељима и публиком, па да му преда целу себе, сву ра 
курузи.{S} Младићев поглед прелете цели родни крај, па се заустави на врху Овчара.{S} Сети се г 
штво и ток ствари.{S} Чачак је био њено родно место, град у којем је провела највећи део свога  
пница!{S} Како јој се бедно чинило њено родно место, неколико сокака по којима рабаџије шибају  
спао.</p> <p>Мисли му поново скренуше у родно место.{S} Оно је врло лепо кад је вашар, окружна  
м величинама.{S} Ето главне улице њеног родног града: један дуг, прав сокак, где се куће ћушкај 
 велика и мила сарадница на препорођају родног краја.{S} Управо, он је ово двоје мешао.{S} Кад  
 о својима, о миру који је нашла у свом родном крају, о вечито променљивом пејсажу кукурузних п 
 су се жбири испилили у народне људе, у родољубе, јер наше време није оно што смо хтели, и ми с 
друму, који се доцније обогатио, и оца, родом из једног златиборског села чији се отегнути нагл 
и на најтежа <pb n="87" /> искуства.{S} Родом из Бијелог Поља у Старој Србији, он је прешао ова 
арочитог повода:</p> <p>— По чему ти је рођак господин Илић?</p> <p>Каја се опет изненади, али  
 о универзитету на који је позива Кајин рођак.{S} Покушавала је да се отресе те мисли, <pb n="3 
е са њеним сродником.{S} Или може бити, рођака завиди рођаку што је великошколац, образован чов 
е!</p> <p>То је била Каја, једна његова рођака, која је овде учила девојачку школу.</p> <p>— Мо 
важан, слаб.</p> <p>— Ти не волиш свога рођака! — пребаци јој Вишња.</p> <p>— Не, Лазаревићева. 
ришом свој дрхтав, девичански поглед на рођака своје другарице.</p> <p>Зауставише се код Кајине 
јде, испрати нас донекле, — чаврљала је рођака. — Не станујем далеко.{S} Да само знаш како ми ј 
у, за мало не заборавих... — присети се рођака. — Да ти представим: моја другарица, Вишња Лазар 
} Преко зиме виђали су се овда-онда код рођаке; кад су настали топли дани, излазили су чешће са 
 ми једанпут доћи? — пребаци Каја своме рођаку. — Бога ми се љутим.{S} Једног овде имам од свој 
дником.{S} Или може бити, рођака завиди рођаку што је великошколац, образован човек, виши од ње 
војка, која одступи неколико корака кад рођаци пређоше на фамилијарне зачкољице.</p> <p>— Ју, з 
га платио!</p> <p>Вишњи не би право ова рођачка оцена.{S} Она посумња у искреност своје другари 
ке идеје.{S} Чинило јој се да је поново рођена.{S} Слободно је могла доћи кући, слободно отићи  
ори мирно:</p> <p>— Његова мајка и моја рођене су сестре.</p> <pb n="38" /> <p>— Врло лепо смо  
ве земље.{S} Сазнало се како су планине рођене, како су живеле једна за другом популације које  
зи и солидарности са земљом у којој смо рођени, са расом чији смо синови и историјом која је из 
о да тргује са кожом свог <pb n="26" /> рођеног оца.{S} Та кућа је сазидана да буде уточиште св 
 верује!...{S} И то да дочекам у својој рођеној кући, гром вас спалио... од човека кога хлебом  
е прозоре, ударио једноман окна, метнуо ролетне, набавио велике ормане, споља лак, а унутра сом 
 открила психологија народа, психолошки роман индивидуа и фамилија.{S} Он је био обратио сву па 
М. УСКОКОВИЋ</p> <p>ЧЕДОМИР ИЛИЋ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗДАЊЕ ГЕЦЕ КОНА, БЕОГРАД 1914</p> </div>  
 године, Чедомир Илић, главно лице овог романа, корачао је лагано својим уобичајеним путем из Б 
 ми смо знали за љубавне изјаве само из романа...</p> <p>— Времена се мењају.{S} Све хоће да је 
сијана глава, као сабласт из старинских романа.{S} Ћифте веџбају своју памет на теби и дају сво 
ве што му до руке дође: научна открића, романе, извештаје варошке штедионице, страначке листове 
у мараму, читала, по каткад, сензационе романе, и јела слаткише, почев од најфинијег швајцарско 
 стварност.{S} То се догађа у драмама и романима.{S} Немогуће, Илићу; није то више за нас, нисм 
карикатуру стварности.{S} Нове цитаделе романтизма дижу се против освештаних <pb n="296" /> ист 
ају од свакидашњих разговора и стварају романтику посред обичности живота.</p> <p>— Зашто не пи 
... много јој се допала његова ученост, романтичан изглед...</p> <p>— А он ? — прекиде је стари 
 Илићу, говорио одавно, али ти имаш дух романтичан.{S} Ти мислиш да сам ја груб.{S} Ја нисам гр 
вој веридби.{S} Ја ћу већ пронаћи нешто романтичније... пролеће, небо, велики празник, долазак  
S} Батали, кажем им ја.{S} То је сувише романтично за Београд.{S} Знао сам ја, велим...{S} Не б 
 која је требала да представља састанак Ромеа и Јулије.{S} Стаклена врата водила су из кујне у  
у како нам он припада.{S} Иначе смо роб ропства његова.</p> <p>Он је био пун ових фраза.{S} Дев 
поред одабирања појима једнакост, поред ропства слободу.{S} Историја човечанства је састављена  
илом хипокрите, установљава једну врсту ропства.{S} Идеална веза између човека и жене постоји,  
ачега и вештијега, влада аристократије, ропство слабих ?{S} Зар то није укидање свих принципа ј 
ом, савршена слобода, ускраћивана дугим ропством под Турцима, испуњавала је тај посвећени кут Б 
лазио дах ноћи, мирис боровине, свежина росе, задах трулог лишћа.{S} Један трамвај <pb n="79" / 
S} Лазаревићева је остала чиста као кап росе, и чекала будућност и изабраног мужа; чекала их ст 
ступица и разлистале природе, која се у роси зориној купала безбрижно, разблудно.{S} Осећала се 
: један готово правилан круг од свежег, росног зеленила по сред суве, зреле траве.</p> <p>— Да  
 очекивала.</p> <pb n="193" /> <p>— Ју, роспије! — оте јој се, готово завидан, усклик кад углед 
претка?</p> <p>— Социјалног напретка... роткве стругане!...{S} Ми смо сувише мали да му будемо  
њу, а већина пешке.{S} Ћевапџије изнели роштиље на сокак и задимили, а по зиду извешали кобасиц 
стао.</p> <p>Лево, на столу, стајала је рпа исписаних страница.{S} Скупи их и стаде прелистават 
која се слатко гасила при додиру чистог рубља.{S} Раније чим би легла, заспала би у исти мах.{S 
маћицу кући.{S} Мела је собе, пропирала рубље, требила поврће, кувала запршке.</p> <p>— Остави, 
ала млаком ваздуху који се завлачио под рубље.</p> <pb n="309" /> <p>— Шта ја ово чиним од себе 
е попаца.{S} Два црна лептира с црвеним рубом око крила јурила се око једног букета дуде.{S} Ни 
орава бистра, умиљата, осенчена зеленим рубом подривене обале.{S} Тада се изви из Милевина грла 
довољно државни хлеб.</p> <p>— Ти ми се ругаш?</p> <p>— Не, Илићу.{S} Кажем ти да имаш стрпљења 
 лево, искривио се сав, начинио од себе ругобу само да би био примећен.{S} Нема весеља.{S} Лица 
бакалиновој ћерци, која далеко тамо иза Рудника ради на свом образовању и спрема се да буде вел 
 је да пређе од уранка на једној падини Рудника, па до заласка за зелени зид Јелице.{S} Пратила 
зрела као зрела воћка, невина као дивља ружа.{S} Зима је попусти.{S} Њени се образи запламише.{ 
кође право из школе.{S} Здрав, млад, ни ружан ни глуп, тамо вамо, па се ми венчамо пре испита.. 
ка, завући главу међу те две расцветале руже што се крију у борама муселина и љубити до миле во 
 божанствену бисту и њене две забрањене руже.</p> <p>— Са своје стране — продужи он, упркос све 
S} Кроз откривен прозор улазио је један ружичаст сноп првих сунчевих зракова.{S} А даље, по шор 
мајке.{S} Рачуноиспитачу живот није био ружичаст.{S} Кад би му се досадило све, он је излазио и 
.{S} Овде је пријатан залазак сунца.{S} Ружичаста прашина обујми предео.{S} Сунце се изгуби так 
аревићева је изгледала врло лепа тако у ружичастом сјају уличне лампе, опкољена милионима ситни 
, обојен жућкастом бојом која прелази у ружичасту, с мрким шалонима што су били дискретно спушт 
пружала је своју гвоздену руку као нека ружна добричина.{S} Небо опрано јучерашњом кишом плавил 
ни разговори са девојком која није била ружна пријали су му, падали му као неки благ и лаган ле 
 да закрпи, закрпе су изгледале велике, ружне.{S} Узалуд се трудила.{S} Њена права симпатија би 
ознавала много дивљих, рђавих, лукавих, ружних људи.</p> <p>— Поред пука постоји отаџбина — гов 
адало код њега, чинило јој се овог пута ружно, себично, одвратно.</p> <p>— Мизерија! — рече пре 
је одјекивала жалба и прекор. — Тако ми ружно стоји кад играм!</p> <p>У очи свадбе, Чедомир изи 
нолике зграде станичне, гвоздене машине ружног облика, низови вагона, зеленило суседне баре, а  
као онај часовник који је оправљао, као ружу коју је калемио.{S} Његова вика није се дотицала с 
уку своју другарицу; брзо се трже, њена рука била је хладна као мртва.{S} Он је поново прихвати 
а показивала се кроз широке рукаве њена рука гола до лаката, њено млечно лице белило се.{S} Био 
 његовом земљастом лицу.{S} Десна му је рука висила као мртва; свакако је била парализована.{S} 
ну мало старинску изјаву којом се проси рука у девојке.{S} Она је очекивала да је он назове сво 
тографије.</p> <p>Уставио се тек кад му рука дирну нешто хладно.{S} То беше револвер, онај исти 
е Младен, који је вукао свог учитеља за рукав, шапутао му нешто пропињући се на прсте, и грдио  
ојима би пожар учинио милост, заврнутих рукава, знојава лица, раздрљених груди и врата, босих н 
тим покретима показивала се кроз широке рукаве њена рука гола до лаката, њено млечно лице белил 
.{S} Она баци у вис обе руке.{S} Широки рукави од блузе спадоше до рамена.{S} Голе мишице блесн 
 У кући је био без капута, са заврнутим рукавима од кошуље.{S} Није волео многа мењања тањира.{ 
акатост, храмала око студента, пљескала рукама, пуцала прстима и нарочито понављала:</p> <p>— Т 
Али им је она пркосила свима.{S} Махала рукама, бацакала ноге, окретала се у балету и тражила о 
 Чачак.{S} По кафанама се пуши, млатара рукама и води политика.{S} Необавештен човек помислио б 
предаде јој све од свог рукописа што је рукама могао зграбити.</p> <p>Отвори фијоку од стола и  
у од собе, и онда застала, покривши очи рукама.{S} Један део расуте косе падао јој је око раздр 
 ради саме власти и да је држи у својим рукама, као тврдица златнике, и да се свети, да руши, д 
д ње, подиже јој главу својим изанђалим рукама, и обузета оним присним сажаљењем, које може да  
која се измиче, отима се нашим пруженим рукама.</p> <p>— Кад смо тако добри пријатељи — прихват 
говом прозору, упрљаном мувама и масним рукама.{S} Ту висе низови неке врсте кобасица, жути се  
лико је висока цена Радојевим чворнатим рукама.{S} Том осећању придруживало се поштовање које с 
жавао разговор, правио опаске, млатарао рукама.</p> <p>— Овај наш Београд неће се никад уредити 
 <pb n="33" /> Отворимо очи, размахнимо рукама, припаднимо народу како нам он припада.{S} Иначе 
осле? — настави он даље, затежући капут рукама у џепу. — У учитељице?</p> <pb n="31" /> <p>— Не 
у служавку и предаде јој што је имала у рукама.</p> <p>— Збиља, ја сам ваша пријатељица? — упит 
а би бацио књигу, коју је дотле држао у рукама, у гомилу осталих, дигнуо се брзо и отрчао у вар 
ак од љубави, или тако нешто, те пљесну рукама:</p> <p>— Браво, господин-Илићу!{S} Главно је ка 
жене несташне, а старци и старице тапшу рукама, одобравају и буне још више, па се, после, годин 
да то ради.</p> <p>Прљила се око ватре, руке су јој пуцале од сапунице, крста је болела.{S} Ипа 
само оним што је голо од <pb n="134" /> руке, да осети њу целу, обешену о њега.{S} Девојка прит 
и, давили.{S} Језа ју је подузимала.{S} Руке јој гореле.</p> <p>Њена мисао осветли јој за часак 
.{S} Рамена се саставила с раменима.{S} Руке су се стезале грчевито.{S} Груди се упирале о груд 
здуху, уносила му је грозницу у крв.{S} Руке су му гореле.{S} Ватра му ломила тело.{S} Кад би г 
се спојише.{S} Тело и тело приби се.{S} Руке се укрстише.{S} Они осташе тако за један тренутак, 
у провиривало је румено и бело грло.{S} Руке је забацила.{S} Наслонила се цела на младића.{S} Т 
ог пута искрено.{S} Узе двоје младих за руке, приближи им главе, на нешто драмски начин, загрли 
ницу.{S} Он се дочека <pb n="249" /> на руке, па поново паде и праћакаше се по блату.{S} Један  
/p> <p>Обе девојке узму газдарицу испод руке, шетају до краја сокака, називају свакој клупи доб 
 своје другарице.{S} Узела ју је за обе руке, и понављала:</p> <p>— Па како си ми још?{S} Па шт 
омад леда.{S} Чедомир ју је узео за обе руке, привлачио ју је к себи, клекнуо је пред њом, загр 
еле Белине груди.{S} Она баци у вис обе руке.{S} Широки рукави од блузе спадоше до рамена.{S} Г 
заносио, његове речи је опијале, његове руке су је вукле к себи.</p> <p>— Шта је ово мени! — пи 
 јој муку од сазнања, наглих и из друге руке.{S} Он ју је жалио.{S} Погађао је шта ће се десити 
а, и Вишња би пропала ако би пао у туђе руке.{S} Он јој је хтео писати ради себе <pb n="188" /> 
 после склиза на под.{S} Девојка подиже руке као да се предаје цела безбожном привиђењу које се 
 блузу од обичне материје.{S} Држала је руке у крилу. <pb n="52" /> На глави јој је био прост ш 
 моја жена? — упитао је он.</p> <p>Њене руке задрхташе у његовим, па га стегоше, задрхташе опет 
ако сам гадан, Боже мој!</p> <p>Вишњине руке додирнуше његове косе.{S} Она подиже његову главу  
азак воденице, моћи кликнути: „Одморите руке што окрећу млин, о млинари!{S} Спавајте мирно.{S}  
ело дише дахом другог тела, где се крше руке састављене око паса, очи бледе, а мисао умире у гл 
ата за собом, ступи дубље у собу, стави руке на кукове, па ослови студента нешто извештаченим г 
ега обузе луда, болесна жудња да рашири руке и да завапи гласно.</p> <p>— Имате ли мало хартије 
а би уживала у њему, он би могао обвити руке око њеног струка, завући главу међу те две расцвет 
еза пред судом римских легионара пружао руке пуне лажљивих обећања, ми смо такође имале амбицио 
ом изговарао.{S} Читао је све што му до руке дође: научна открића, романе, извештаје варошке шт 
љица скиде свој палто, пребаци га преко руке, изви рамена, рашири груди и дубоко дахну.</p> <p> 
евојка полете у правцу њега, пребаци му руке преко рамена и обеси се сва о његов врат.{S} Он ос 
њега.{S} Обедише га чак да је несавесно руковао с друштвеном имовином, јер се у каси не нађе он 
У осталом, то је Радоју најбоље ишло за руком.{S} Учитељ се вечито <pb n="58" /> жалио да Радој 
Ах, ево га — додаде млада жена и показа руком на једног развијеног дерана, са огромним, сељачки 
је бунила главу.{S} Хтео је да опет под руком осети њено тело, да се утопи у разблудни осмејак  
</p> <p>Вишња задрхта поново.{S} Узбаци руком један прамен косе што јој је падао на чело, и јек 
а.{S} Али он одби позив ћутке, махнувши руком, и уђе у парк.</p> <p>Ту је било света још више.{ 
евито, не мислећи ништа.{S} Под његовом руком увише се витке слабине девојкине.{S} Он пусти.</p 
Она се стресе; не рече ништа.{S} Другом руком он је обви око паса.</p> <p>Тада Вишња покуша да  
Илић заста, као задржан нечијом снажном руком.{S} Иза првог угла појављивала се једна млада дев 
 доиста млади сајџија, начинивши десном руком један покрет као да хтеде истргнути нешто. — На с 
лу, обешену о њега.{S} Девојка притисну руком онде где јој је срце, не рече ништа, повуче се на 
, бога ми — рече при том весело и махну руком кроз ваздух.</p> <p>Узеше топчидерски трамвај.{S} 
} Без трага му глава.</p> <p>Илић махну руком кочијашу да полази, и више се не врати својој таш 
 мој брајко!...</p> <p>Застаде, одмахну руком и не заврши реченицу.</p> <p>— Ко би играо крајца 
о што он верује.</p> <p>Девојка одмахну руком.{S} Њу су саму подгризале сумње у њен јавни рад,  
ислице! — рече у себи девојка и одмахну руком.</p> <p>Тога дана врућина би још јача.{S} Сунце с 
спутавају корак у напред.</p> <p>Остави рукопис и погледа тужно кроз прозор.</p> <p>Напољу су р 
како.{S} Јер, кад спусти поглед на свој рукопис, он признаде жалосно:</p> <p>— Залутао сам.{S}  
о, на, држи — и предаде јој све од свог рукописа што је рукама могао зграбити.</p> <p>Отвори фи 
не потраја дуго.{S} Он виде да би му од рукописа остало врло мало, готово ништа.{S} Требало је  
ме одушевљењу.{S} У њиховом неисписаном рукопису видео је узбуркане дубине своје будућности, пр 
о, са краватом која се пела уз потиљак, руку завучених у џепове од панталона, сигуран у себе, у 
жати од једног покрета.{S} Он је узе за руку.{S} Она се не трже.{S} Он продужи свој нагиб и при 
лаћен косим зрацима сунца.{S} Он узе за руку своју другарицу; брзо се трже, њена рука била је х 
 он.{S} Две близнакиње узимале би се за руку и излазиле на улицу, па шврљале око гомиле песка,  
села?</p> <p>Стара девојка је ухвати за руку.</p> <p>— Слушај, слатка Вишња — рече јој. — Ја зн 
д првих успомена.{S} Отац га је узео за руку; у пекарници на крају вароши купили су хлеба и сир 
ори Илић енергично, и ухвати девојку за руку.</p> <p>— Шта ми имамо још једно другом да кажемо? 
 је онда прилазио.{S} Она му је пружала руку, пуна ћутљивог јогунства, наслеђеног из Чачка.{S}  
лоно, климала угојеном главом и пружала руку, пуну јевтиног прстења, у висину младићевих уста.< 
поче да барата по његовом столу.{S} Под руку јој дође свеска једног омладинског листа и у њој п 
стола и поче бацати што год му дође под руку.</p> <p>— Ево, на, ево још — викао је ван себе.</p 
етња, испрекидана часовитим држањем под руку и по којим пољупцем... пољупцем брзим, кратким, не 
младића се дизале <pb n="231" /> хиљаде руку, само његове беху као привезане; цела варош радила 
 варош.{S} Међутим, она нам нуди хиљаде руку, да нам олакша борбу за насушни хлеб.{S} Ево овде  
.. не, Чедомире! — рече Вишња, и истрже руку.</p> <p>Па и доцније, она је избегавала ова милова 
а звали су се по имену, задржавали дуже руку у руци.{S} Време им је пролазило у чекању једно др 
а око девојачке спреме...{S} Де, пољуби руку!</p> <p>Ствари су се мењале у кући полако.{S} Посл 
гнут лако, очекивао да му девојка пружи руку.{S} Она му је пружи, па стрецну од додира: његови  
м.{S} Он осети мирис њене косе и спусти руку на њено раме.{S} Она се стресе; не рече ништа.{S}  
проћи.{S} Тада му Вишња приђе, пруживши руку, не говорећи ништа.</p> <p>— Како је леп тај каран 
о је последња тачка добра, јер је дигао руку од свега и почео бежати од својих...{S} Најискрени 
 крештање жаба.{S} Он је узе и за другу руку.{S} По башти су цветали патлиџани.{S} Рит је био п 
 је брже и пријатељски му пружила своју руку, покапану мастилом.</p> <p>Без речи, ударили су др 
 је то госпа-Клеопатра урадила на своју руку код колеге свога покојног мужа, јер није одобравал 
е.</p> <pb n="288" /> <p>— Дај ми твоју руку — рече он.</p> <p>Она му је даде.{S} Око њих је би 
пет на девојку, на њен го врат, на белу руку, спуштену лако на ивицу од канабета.{S} Спусти сво 
</p> <p>— Добро — приста она и пружи му руку. — Сутра на овом месту, у три сата.{S} Ти си слобо 
и! — <pb n="155" /> додаде пружајући му руку, па окрену главу да би сакрила своје узбуђење.</p> 
пак, они пођоше напред.{S} На загрејану руку или чело пала би им која кишна капљица.{S} Капље с 
воде на обали пружала је своју гвоздену руку као нека ружна добричина.{S} Небо опрано јучерашњо 
ти те вечери да је Илић запросио Белину руку и да је она, као мајка, дала свој благослов, па је 
есма неког Руса.{S} Девојка обави десну руку око врата свога драгана, а левом придржаваше књигу 
а.{S} Спусти своју уздрхталу шаку на ту руку, на оно меко, благо и мирно парче пред лактом.{S}  
шира церемонијално, пружи своју меснату руку, па после првих поздрава осу грдњу на режим:</p> < 
а да се ослободи, стежући му у исти мах руку јако.</p> <p>— Не, Чедомире... мој Чедомире...{S}  
очена, бледа у лицу и мртвих, опружених руку.{S} У глави јој је било празно.{S} На очи јој се х 
 Како је млака вода хладила ватру њених руку, како је поветарац дувао свеж и шапућући, како је  
м је лежало наго, младо тело, забачених руку, набреклих груди, устрепталих слабина и очију стак 
 хиљаде њихових црнпурастих, замахнутих руку, он је видео визију Вишње, њене главе, њених очију 
е лука, између којих се ширио патлиџан, румен и сочан.{S} У низинама виделе се вреже од бостана 
а у мисли.{S} Тек, једна једва приметна румен кретала се по њеним образима.{S} Младић се не мог 
рче белог веза на кошуљи.{S} Вишњу обли румен.{S} Учини јој се да то види на неком другом створ 
{S} Пољубац не паде на усне, већ на ону румен по образу и остави младићу утисак глатке коже и н 
, имућнији трговци, расположени такође, румена лица и задовољних очију.{S} У јасној светлости п 
вља, којим је девојка била обдарена.{S} Румена крв шибала је под њеним округлим образима чак до 
мешила се.{S} Њени зуби сијали су испод румене, свеже губице као дрво под покислом кором.{S} Зг 
/> збунити, по образима који се више не румене на сваку ситницу, по дивно довршеном телу које ј 
>Беше га дарнуо поклон.{S} Посматрао је румени каранфил, његову живу боју, његове свилене, рецк 
а.{S} Настајале су њиве.{S} Кожа се сад руменила испод отворене блузе.{S} Видео се и један мрк  
це оним цветом, као да је хтела сакрити руменило које јој заплами образе.{S} Он је поздрави и х 
<pb n="271" /> на широка места обасјана руменилом зоре и сребром првих сунчевих зрака.{S} То су 
 профил задахнуо је Вишњиним повременим руменилом здравља, њеним изразом беспрекорне чедности,  
е чинила као постављена једва приметним руменилом.{S} Очи су јој биле мајчине: црне, живе, масл 
ве баште.{S} Јабука шећерлија китила се руменим, заруделим плодом.{S} Остојићев султан дремао у 
 <p>У том се Бела врати с пуним тањиром румених кајсија.</p> <p>— А ножеви? — пребаци јој мајка 
а.{S} Из хаљина у нереду провиривало је румено и бело грло.{S} Руке је забацила.{S} Наслонила с 
ина и љубити до миле воље њену кожу час румену, а час белу.</p> <p>— Куда идемо? — упита га она 
пкану кошуљу, у дивна округла рамена, у румену кожу босих ногу.</p> <p>— Ево ме... узми ме! — п 
ропалице, као овај официр што је био на румунском двору, као овај глумац што је играо Кина, као 
 две луле.{S} На зиду је била остављена рупа за чашу или сапун, а изнад ње налазио се узидан кр 
ма, двориштима, баракама, степеницама и рупама Савамале.{S} Под прозорима су му расли ефемерни  
> <p>— Ти си луда! — рече јој он кад му рупи у собу, усред бела дана и без икаквог изговора.</p 
ког листа и у њој преведена песма неког Руса.{S} Девојка обави десну руку око врата свога драга 
 их је примала без сенке неповерења.{S} Русија, велика, света Русија, матушка словенска, све је 
ке неповерења.{S} Русија, велика, света Русија, матушка словенска, све је у њој могуће, све је  
{S} Отићи ћемо у Црну Гору, у Бугарску, Русију.{S} Наш ће бити цео свет.{S} Правићу шећерлему,  
ариза, Толстој му је откривао бескрајну Русију с њеним дивљим кнежевима, готово идиотским алтру 
ња је уредно похађала предавања, читала руске књиге и подражавала идејним друговима.{S} Седала  
а, све је у њој могуће, све је у њој по руски!{S} Млада девојка не осети кад дођоше до њене кућ 
ашност његовог сина, он се бранио неким руским принципима васпитања деце у слободи.</p> <p>— Не 
S} У турском рату Вера Павловна, сестра Рускиња, што је волела нашу кујну, било је за причу.</p 
 да се тако изразим.{S} Угледајте се на Рускиње, које су преплавиле универзитете по Европи, кој 
е, код које се скупљало друштво по моди руских универзитета, где се негује она двострука камара 
згледала непрочитане књиге, преводила с руског.{S} Ко зна докле би трајала та тамна грижа да не 
рожмала нека слатка језа, од чукљева на руци, па кроз цело тело, да јој и колена задрхте, као к 
ји ти ово писмо пише и у свему ми се на руци налази.</p> <pb n="180" /> <p>То је писмо затекло  
кромно, готово понизно, с лулом у левој руци и гледао тамо у правцу планина на западу.{S} Он је 
а су испод простог сламног шешира.{S} У руци је држала један крупан цвет на подугачкој гранчици 
и је стајао укочено и озбиљно с бичем у руци.{S} Споредна капија на Двору зврјала је широм отво 
 су се по имену, задржавали дуже руку у руци.{S} Време им је пролазило у чекању једно другог, у 
 рђаво.{S} Човек има своју кућу, слатко руча, купи жени папуче.{S} Јест, може да <pb n="287" /> 
позивајући га:</p> <p>— Господин-Илићу, ручак је готов.</p> <p>Тако куцајући, а не отварајући в 
.{S} Није волео многа мењања тањира.{S} Ручак му је био најслађи, кад би уграбио од своје жене  
е послове.{S} Међутим сад, било да кува ручак, јела су испадала недосољена, несаврела, загорела 
ећ бринула шта ће сутра лепо скувати за ручак, те је питала своје гошће шта више воле: киселу ч 
жао лекцију њеном брату, позивала га на ручак још једнако по свом обичају куцајући на врата од  
 реченицу: „Господин-Илићу, извол’те на ручак", ошкрину полако врата, промоли главу кроз отвор  
и су му нокти како треба, па одлазио на ручак, пењући се уз кратке, камене степенице, ограђене  
адовао би се што га код куће чека добар ручак, са уживањем би рачунао на први од месеца кад се  
 су оближње раднице да однесу кући врућ ручак, кокетовале простачки гримасама, вратом и куковим 
ма брига око распремања куће, готовљења ручка, водила је гласне разговоре.{S} Међу њима видели  
ста кандидат за министра, седељке после ручка бивале су краће.{S} Стари господин је морао прима 
<pb n="125" /> <head>XI</head> <p>После ручка прелазило се у салон, да би служавка очистила трп 
 је распремила собу, поче да помаже око ручка.</p> <p>— Остави то, Вишња — рече јој мајка кад ј 
, захтевала је скупоцена одела, свечане ручкове, у кући се кувало двапут више него што је треба 
 ће видети отуд није отмено говорити за ручком о сељацима, те једва дочека кад се Бела умеша, и 
вић није примећавао ништа.{S} Он је при ручку имао добар апетит, извлачио из џепа велику мараму 
Стога се она отимала, кад је време било ручку, да сама трчи и куца на младићева врата, позивају 
ч да је здрав.</p> <pb n="223" /> <p>По ручку пређе на трем.{S} Пролетња пилад грабила су се у  
ад, нашто вечито трчати за критиком, за рушењем, за духовитошћу, за исмевањем и скептицизмом ?< 
као тврдица златнике, и да се свети, да руши, да обара.{S} Заставници прогреса, они су његови н 
био мир, онај дубоки пољски мир који не руши цикање попаца, крештање жаба.{S} Он је узе и за др 
ма питањима, царује индивидуализам који руши фамилију, државу, води се политика која издиже мах 
према свом мужу, грдила га, понижавала, рушила му свако уважење, па и онај понос културног чове 
особен начин, <hi>чокалиски пасуљ</hi>, с много паприке и воде, а мало пасуља и пастрме, али за 
то вештачке дедукције, па и софизми, а, с времена на време, упада у противуречности.{S} Она се  
зове.{S} Горе, надносило се нешто неба, с групом осветљених облака око бледог азура.{S} У оближ 
>.{S} То беше ниска, неизветрена одаја, с навученим завесама.{S} Чедомиру, који пређе нагло из  
ац—Ужице.{S} То је била права трговина, с двокрилним вратима, обојеним фирнаезом, са два велика 
лишта у касарну.{S} У вече, један чича, с кантом петролеума и кутијом палидрваца, обилази варош 
 високим, од олова или просте ћерамиде, с кубетима или турским димњацима образовале су се плаве 
гана, тога човека са ногама као у роде, с претенциозном <pb n="311" /> главом и превртљивом душ 
оду неког Грка, чије је име, и доцније, с муком изговарао.{S} Читао је све што му до руке дође: 
м великом пословном завоју зелене боје, с натписом радње њеног оца.{S} После је дошла карта, об 
њу од њих корачао је један човек ћутке, с кишобраном натученим на главу и изгледао као сенка.</ 
а спремала о јесени, жуте, па накиселе, с нешто бела лука.{S} Због њих су се први пут завадили. 
оару, с друге стране, ишле су две жене, с марамом на глави, чији су крајеви били везани испод б 
авале су још две девојчице, близнакиње, с црвеним тракама у коси, слободне, радознале и пуне пр 
 Углове су испуњавале неколике столице, с високим правоугаоним наслоном, превучене кожом.{S} Бе 
тном кућом спази два војника на стражи, с ножем на пушци.{S} Иза њих се шарениле две покретне с 
} Мени је тако лепо овде, у вашој кући, с вама... кад можемо да разговарамо као пријатељи.</p>  
дна група другова, Ужичани и Црногорци, с којима се хранио.{S} Они су ишли у гомили, грајали и  
ш, што не дођеш?...</p> <p>Млади човек, с прилично вештине, а с много поштовања, скиде свој шеш 
 другом попречном улицом, једноспратан, с доста високим сутереном, обојен жућкастом бојом која  
о је сваки дан оковратник, и то оборен, с лептирастом краватом, која је играла око његовог голо 
је седала за сто: у врх стари господин, с нешто раскораченим ногама као да још носи гвожђе, дес 
ице, под којим је меланхолични Чачанин, с великим сламним шеширом као мангала, чувао свој мâл с 
с осећа оргијање природе и ми зажелимо, с једним болним осећањем, да и ми полетимо безбрижно ка 
о је огорчен песимист, сиромах наравно, с отомбољеним лицем, па ипак пун наде, дубоко убеђен у  
јао је Радоје, скромно, готово понизно, с лулом у левој руци и гледао тамо у правцу планина на  
весне стида и срама, а понекад намерно, с извесном циничном сиротињском перверзијом, која даје  
учка, да се велика зла не чине намерно, с предумишљајем, већ... онако, из људске ограничености. 
министар има ћерку... ту бледу девојку, с којом се Чедомир возио.{S} Он је био леп човек, он се 
 двоспратна зграда у источњачком стилу, с кровом као звезда, широком настрешицом, изолученим пр 
ављајући да звижди.</p> <p>По тротоару, с друге стране, ишле су две жене, с марамом на глави, ч 
 опет писмо, у истом бакалском коферту, с рапавом хартијом, по којој се проливало мастило.{S} А 
ћкастом бојом која прелази у ружичасту, с мрким шалонима што су били дискретно спуштени и с фиг 
ве, скривено, по Палилули и Енглезовцу, с каквом хистеричном газдарицом.{S} Обележени овим врел 
а у ходник, из слушаонице у слушаоницу, с предавања на предавање.{S} Нико вас није питао: шта ћ 
 кафе из Бразилије, као овај у ћошку... с великим носем што тера мртвачка кола.{S} Еј, Марјане, 
} Али не бојте се, не бежите од живота; с њим је као и с пливањем; научи се кад куражно оставим 
евојка угледа једна кола <pb n="145" /> с гумираним точковима, што је тада у Београду била још  
 се мешало засађено цвеће <pb n="67" /> с дивљом травуљином.{S} Кроз уско лишће од врба промица 
 је заболи глава.</p> <pb n="28" /> <p> С Кајом је била још једна девојка, која одступи неколик 
провлачио између ненасељених острва.{S} С наше стране уздизала се висока обала, са црвеном, одр 
на јаз.{S} Али се пролеће не дочека.{S} С јесени поче да пада киша.{S} Падала је из дана у дан. 
у своје мишљење о твојим поступцима.{S} С врха до дна друштвених степеница одиграва се иста ком 
p>То је био Вишњи најлепши део дана.{S} С Мораве је пиркао свеж ваздух.{S} По <pb n="210" /> не 
интимном намештају супружанске собе.{S} С поља је допирао хук плахе кише.{S} С времена на време 
ахтеве за најшире грађанске слободе.{S} С друге стране, круна се опијала са нешто релативног ус 
/p> <p>Другарице избише на Теразије.{S} С обе њихове стране протезао се Београд, измешан од пал 
азједа срце, а њен гној прља, трује.{S} С времена на време, он би се свестио, чупао из срце ту  
па-Матовић наследила од своје мајке.{S} С овим посуђем од бакра мешали се модерни судови од зем 
S} С поља је допирао хук плахе кише.{S} С времена на време млезеви би ударили о прозор да весел 
 кида, да се разведе са самим собом.{S} С пуном збиљом, као да то само од њега зависи, покуша д 
кања с Белом.</p> <p>Вишњу је волео.{S} С тим је био на чисто.{S} То је било несумњиво.{S} На с 
едомир је остајао слободњак у свему.{S} С тим уверењем, које се граничило с анархизмом, решавао 
етним венцем удаљених планина у дну.{S} С друге стране, обала је била ниска, пошумљена барским  
ћ је поносито сносио своју сиротињу.{S} С невином вером у будућност, он је трошио своје младе г 
вера представља још велику чињеницу.{S} С начелних распра прешло се на личне зађевице и грдње.{ 
 намирити, ко ће тебе гледати?</p> <p>— С уздањем у Бога, све ће се урадити — одговори јој он г 
> <p>Млади човек, с прилично вештине, а с много поштовања, скиде свој шешир који је већ губио ф 
 видео се низ ситних краварских станова с прозорима до земље, осенчени шљивацима.{S} Још даље,  
беху подетињили силом свакодневног рада с децом.{S} Други <pb n="263" /> су се губили у тричари 
о.{S} То беше стан за самца другог реда с најпотребнијим намештајем и луксузом: постеља застрве 
гу, до саме касе, поручио кафе, па онда с њим разговарао на дугачко и на широко о примени елект 
ка, луксузна простирка, два зелена суда с тропским биљкама у врх степеница и најзад унутрашња в 
н, господине Илићу — поправи се госпођа с нешто старинске грације и с ласкавим осмехом, који пр 
е између њега и девојке.{S} Он се сроза с канабета као кривац.{S} И заронивши главу у крајеве д 
p> <p>— Мани се, Бела — викну јој мајка с прага велике куће. — Он није био прилика за тебе, геа 
 Милева, која се у тај пар приближавала с Радојем и још неколико девојака. — Знаш ли да си села 
 љубио.</p> <p>Кад би се Вишња задржала с одговором, он је откључавао кофер, вадио стара писма, 
евојку њима.{S} А сад, она се забављала с њима, они се забављали с њом, као да он није постојао 
е сети много лепих ствари које је имала с Илићем.{S} Она би без њега остала мала паланчанка как 
ао тако са улице, док је она одговарала с прозора на другом спрату.{S} Био је вечито добре воље 
фанама се чуо жагор.{S} Деца се враћала с купања и дерала у сав глас.{S} Парк је пак ћутао усам 
ит од качкете.{S} Девојка га је слушала с пажњом и, у исти мах, са извесним страхом.{S} Она је  
бесила јој се око врата, па је пољубила с обе стране и од срца. — Колико има од како се нисмо в 
не се додирнуше.{S} Рамена се саставила с раменима.{S} Руке су се стезале грчевито.{S} Груди се 
разгледала непрочитане књиге, преводила с руског.{S} Ко зна докле би трајала та тамна грижа да  
ку.</p> <p>По вечери, Вишња је излазила с мајком на клупу пред кућом.{S} Њихова клупа је била н 
овима које би, летимице, кадгод спазила с прозора кад прођу њиховом улицом, док општинске липе  
 <p>Млади човек није волео да има посла с војском те пређе на другу страну, где се уздизао неки 
е метао те наочари кадгод је имао посла с писаном ствари, као да је знао читати и писати.{S} Он 
још непрестано.</p> <p>Она је била ушла с озбиљним изразом неумитног судије, изразом који није  
ених суседа морао приметити кад је ушла с Чедомиром у кућу и кад су толико остали на само.{S} О 
е о њеном животу с Матовићем, селидбама с једног краја Србије на други, отпуштањима из службе,  
 у једну врсту дивана, тако распремљена с јастуцима унаоколо и широком простирком пиротске изра 
итање новина, у пушење, у играње домина с првим кога сретне.{S} Али и ту, у тамним кафанским <p 
, као неким чудом сачуван од укрштавања с туђинцима, претопљеним у наш свет.{S} Плава маст није 
е љубави према Вишњи и његовог љубакања с Белом.</p> <p>Вишњу је волео.{S} С тим је био на чист 
 Не пушиш никако?</p> <p>— Једна цигара с мене на уштап, у друштву, не шкоди...</p> <p>Упалише  
нило певање попаца.{S} Два црна лептира с црвеним рубом око крила јурила се око једног букета д 
 дотле живела.{S} Она је била кћи Митра С. Лазаревића, бакалина.{S} Њен отац је држао дућан у г 
ењо и, клатећи се с ноге на ногу, упита с врата:</p> <p>— А где вам стоје?</p> <p>Најзад их дон 
су се први пут завадили.</p> <p>— Доста с тим паприкама! — викнуо је млади муж једном кад се вр 
ког раста и великог трбуха, чиновничића с малим квалификацијама који је морао да крши леђа пред 
ормана стајало је попрсје Вука Караџића с фесом на глави.{S} Десно од ормана, на сточићу уметни 
 студенти, равни један другоме.{S} Чича с погачицама поздрављао је стално учтиво, имао при себи 
овине.</p> <p>— Остави те глупости, бог с тобом!...{S} Говоримо о нечему веселијем.{S} Ти си во 
гледа подозриво испод ока.</p> <p>— Бог с тобом, човече — одговори Клеопатра лако. — Они се вол 
тићи сама до првог дућана.</p> <p>— Бог с тобом! — чула је забрану унапред. — Шта ће рећи свет  
 без бојазни можеш волети.</p> <p>— Бог с тобом, како говориш, тата — пребаци му ћерка.</p> <p> 
вање.{S} Ипак је имао нечег заједничког с њима, јер је имао приличну дозу епикурејства у себи;  
оложење држало ју је све док се не виде с Кајом.{S} Она хтеде по том да надокнади своју срећу,  
у му удобнију ћелију, скинули му гвожђе с ногу, допуштали посете пријатеља.{S} Тек под зиму, Јо 
што хита.{S} Свет му је сметао, те сиђе с тротоара.{S} Око срца му је било весело, топло, па и  
седела код Остојићевих, кад Радоје дође с једним својим пријатељем, млађим чиновником из суда,  
аболе га као удар у срце.{S} Он се диже с клупе, прође стазом и изби на излазак од парка.{S} Но 
и безбедност у селу, олакшавати му везе с оближњом вароши и даљим пијацама, организовати сталну 
 очи и замрљан потпис.{S} Дочекао га је с одмереном љубазношћу и одредио му да предаје латински 
смо видели!...{S} Како си?...{S} Шта је с тобом?...{S} Нешто си омршавела, али си тим још лепша 
ји, и грдио свога сина.</p> <p>— Шта је с тобом? — говорио му је тада полагано, суво, не гледај 
ју је чекала на капији.</p> <p>— Шта је с тобом, Вишња? — дочека је. — Озбиљно сам се уплашила. 
дноси с девојком дубоко скривени, те је с те стране био миран.{S} Међутим, мучио га је сукоб ње 
лософирао него по обичају.{S} Скакао је с предмета на предмет.</p> <p>— Видиш, ти си петичар, п 
ент био је за њу јаче везан него што је сâм мислио.{S} Раскид са породицом му је оставио празни 
а и неугледних кафаница граничили су је с обе стране.{S} Шкрипала су волујска кола.{S} Рђаво об 
ра коме у том тренутку скидају букагије с ногу и нуде за министра... на професорову ћерку, око  
б уздржи од те патриотске манифестације с разлога што је пролетеру свеједно који ће га капитали 
 муж једном кад се вратио из библиотеке с главом пуном Ламарка, Кеплера, Њутона, Галилеа, Дрепе 
оспођама на шеталишту, знају за девојке с великим миразима.{S} Њима је свеједно који режим влад 
ост да се размажена девојка игра жмурке с њим.{S} Најзад се реши да се с њом објасни, пре него  
ла ове речи, које су се чудно поклапале с оним нечим новим што јој је надирало у душу.{S} Она и 
речи каквог дрипца, заурликаће ти; доле с њим!...{S} Него нека младић сврши школу, постане свој 
чи су јој биле пуне суза.{S} Ако остане с Чедомиром још за тренутак, осећала је да се неће моћи 
одмах, да оде, да се изгуби, да ишчезне с Вишњом у неки свет где га нико не познаје... далеко н 
е <pb n="184" /> служавка нађе поред ње с времена на време.</p> <p>Лазаревићка се опорављала по 
асове, трошио много времена на трговање с поштанским маркама, свађао се с ђацима око панораме к 
е вреде колико пакло дувана, помиловање с робије, највише можда какво чиновничко место.</p> <p> 
 му беду, просветиле га.{S} Оне се боре с човеком раме уз раме, нема рада од кога се стиде, нем 
а жмурке с њим.{S} Најзад се реши да се с њом објасни, пре него што предузме какав даљи корак.{ 
агала на мишљење околине.{S} Било да се с ким сусретне, било да поразговара, очекивала је из пр 
 која га је пратила, легала и дизала се с њим из постеље, и са којом је живео као са метресом.< 
ад оздрави, она ће јој испричати шта се с њом догодило, признати све, па нека буде како она рек 
атеријалистички позитивизам оптужује се с много разлога да је хтео претворити свет у огромну, м 
ониле га да је опет види.{S} Срео би се с њом.{S} У погледу који је управљала на њега, он би сп 
 мислиш?</p> <p>Вишњин поглед сукоби се с Радојевим очима.{S} Тада јој се учини како у њима дрх 
тало.{S} Тек у последњем часу појави се с пуном шаком новина.{S} Министар се осмехну.</p> <p>—  
незграпним, сламним шеширима цењкали се с грађанима.{S} Око дванаест сати пуштале се школе.{S}  
</p> <p>Дечко устаде лењо и, клатећи се с ноге на ногу, упита с врата:</p> <p>— А где вам стоје 
 један кут од салона и као враћајући се с неког далеког пута, по којем је његова мисао дуго лут 
 радо о својим пословима.{S} Решавао се с муком да је остави.{S} Једанпут се толико задржа да г 
рговање с поштанским маркама, свађао се с ђацима око панораме коју је правио у кутији за фул, б 
 био пријатан према њему, разговарао се с њим дуго, озбиљно, о крупним стварима из политике, о  
сходоване чипкане завесе примећивало се с муком двориште.{S} Сумрак је купао џбунове шимшира, с 
е помогла друштво кредитом.{S} И већ се с пролећа приступило радовима на подизању централе <hi> 
 подиже главу.{S} Њен поглед се сусрете с младићевим.{S} Његове очи гледале су је из својих дуп 
сачувао сва та писма, те званичне карте с унакарађеним лицем краљевим, те слике гимназије и пиј 
ах несташно.{S} Бела је имала бело лице с кожом која се чинила као постављена једва приметним р 
 своје другарице.{S} Њено запаљено лице с мирним угаситим очима појављивало се, као каква сирен 
аје, као он са̑м.{S} Окрену се од улице с тврдим решењем да је више не види.{S} Поглед му се за 
од једне механе, већ ван вароши, сиђоше с кола и упутише се обоје полако друмом.{S} После некол 
жи своју сопствену срећу, пошто-пото, и с <pb n="165" /> друге стране нужности друштвеног живот 
 у ђачком кварту, па је ступио у везе и с антикварима на обалама Сене.{S} Затим се дао на посао 
 се госпођа с нешто старинске грације и с ласкавим осмехом, који прели цело њено лице, чак до п 
лонима што су били дискретно спуштени и с фигурама купидона који држе венце испод прозора, овај 
се, не бежите од живота; с њим је као и с пливањем; научи се кад куражно оставимо плићаке.{S} Ј 
ју, уздрхтале браде, згрчених прстију и с грозницом по целом телу.</p> <pb n="96" /> <p>Шта су  
 од дасака, обојене у српску тробојку и с дрвеном јабуком на врху.</p> <p>— Шта му је то сад? — 
је видео само себе, те је веровао да би с њим трпело и све друго: његови ближњи, друштво, држав 
ашање га је такође мучило.{S} Једном би с њим, за столом, говорила најпријатније о разним ситни 
ао места, и ако су тамо постављани људи с мање школе од њега.{S} Дивно је чудо било што поред с 
азио у неразрешљивом сукобу који долази с једне стране из човечјег инстинкта да тражи своју соп 
иљне разговоре, после пили чај, скакали с предмета <pb n="143" /> на предмет, мезетили печено к 
а се забављала с њима, они се забављали с њом, као да он није постојао, као да га никад нису ви 
кафи, комплиментима и у киселој штрудли с маком сваког празника.{S} Ту повучену опозиционарску  
 придобије за црвену заставу, да подели с њим ову срећу.{S} Али... његове очи су је избегавале. 
поте од живота, усамљено биће што се ни с ким не да да удружи, идеалиста који ради само на круп 
ешавала једнако да му пише.{S} У брзини с којом је оставила Београд није јавила ником о свом од 
ајдаровитијег човека под небом и помири с оцем.{S} Врати се у Чачак, али не хтеде продужити шко 
апали.{S} Рекао би да се светлост сјури с неба бујицом.{S} Многобројни прозори на здањима и чат 
ела као срна, <pb n="243" /> побегла си с ишчупаним срцем.{S} Шта сад тражиш опет?</p> <p>Брод  
а.{S} Он је веровао да су његови односи с девојком дубоко скривени, те је с те стране био миран 
ђину изреку.</p> <p>У том се Бела врати с пуним тањиром румених кајсија.</p> <p>— А ножеви? — п 
абе оцене. — Само док се мој ћаћа пусти с робије.</p> <p>И сви троје су тако веровали у брзо и  
 нестало.{S} Гледала је на онај догађај с Чедомиром у њеној соби мирно, као на неки давни несре 
9" /> <p>— Осам — одговори кратко човек с дугачким носем, не дижући главе са свога длана.</p> < 
во два засебна сталежа, где је осуђеник с новцем заповедао за паклић дувана осуђенику без новца 
амо главу, и од главе бео, нежан профил с очима дубоко занесеним у младића.</p> <p>Он спази так 
њој, у данима своје младости, њен пасуљ с пастрмом, скуван на особен начин, <hi>чокалиски пасуљ 
трани.{S} Колико је пута ишла тим путем с Илићем до тог села, које је он називао њеним, правећи 
чаром.{S} Ускоро ћу отпочети да говорим с неким пријатељима...{S} Теби првој о њој казујем, и х 
успомена и дрангулија, хладан као дућан с намештајем.{S} Вешт посматрач би по тој одаји оценио  
 <head>IX</head> <p>Матовић није пуштен с робије онако брзо, управо преко ноћ, како су се надал 
 Обедише га чак да је несавесно руковао с друштвеном имовином, јер се у каси не нађе онолико но 
пота његове младости.{S} Он их је чекао с безазленом радошћу као што деца чекају велике празник 
иве.</p> <p>— Наш Чедомир као да је пао с Марса! — смејала се госпа-Матовићка, која би кадгод п 
пућивао га у живот природе, где се дрво с дрветом бори за што више сунца.{S} Понекад би се забо 
гра ове мере.{S} У тој бризи он је смео с ума реакцију простих маса, те је сад, место власти, н 
ео рећи.</p> <p>Од оног дана кад је био с Вишњом у њеном стану, трудио се стално да не остаје н 
ај из гомиле.</p> <p>— Ето, тако, радио с нама, вукао цигљу, па онда баци самарицу, потеже се д 
.{S} Није се памтило да је неко положио с таквим успехом.{S} Чедомир је положио испите, а госпа 
> <pb n="22" /> <p> Илић се није дружио с првом врстом својих вршњака.{S} Оскудевали су му за т 
о ваше друштво.{S} Кад разговарам овако с вама, чини ми се да присуствујем. неком концерту, где 
> <head>III</head> <p>Кад се нашао тако сâм, Илић се осетио нелагодно.{S} Ипак се брзо прибрао. 
 осигурању, о којем је писао једно дело с научним претензијама.{S} Осећао је да стари, није вол 
у.{S} С тим уверењем, које се граничило с анархизмом, решавао је сваки проблем.</p> <pb n="47"  
у.{S} Преко лета се било далеко одмакло с послом.{S} Оба главна зида на брани била су подигнута 
, трудио се стално да не остаје на само с министровом ћерком.{S} То је било врло тешко.{S} Стан 
, ево већ неколико часова како су једно с другим, а он не успева да јој каже једне речи која до 
не би тачно знала рећи.{S} Тек, заједно с Илићем, мрзела је сад и остале студенте, те младе људ 
товања у Врњце и Абацију, он је заједно с Фламарионом посећивао месец, звезде, целе сунчане сис 
терову који је стајао укочено и озбиљно с бичем у руци.{S} Споредна капија на Двору зврјала је  
његову судбину.</p> <p>Једном се дигнуо с рада у пола ноћи.{S} По споредним улицама биле су већ 
, претенциозан бео прсник, полуцилиндер с врло уским ободом како је те године било у моди.{S} Д 
на новац.{S} Погрешићете — рече Чедомир с поузданошћу која је урођена његовом добу. — Девојачка 
једно брдо, кад ветар скиде Вишњи шешир с главе и понесе га низа страну.{S} Млади човек потрча  
ке.{S} Вишња покуша да заметне разговор с њом; говорила је о тој методици, глас јој је дрхтао,  
ајдемо, Вишња! — зашкрипа младићев глас с дна груди.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
ар дан! — прогунђао би Матовић кроз нос с природном и инстинктивном грубошћу у гласу, кад је Ил 
 дан толико људи који се бацају у живот с чудним поверењем у себе.{S} Њега пак сумња је задржав 
ју познаницу на пролазу и продужила пут с њом.{S} Било му је јасно да га Лазаревићева избегава  
није могуће, то је апсурд — рече младић с пуним уверењем. — Бар данас је то јасно.{S} Нема неба 
ненађење.</p> <p>У колима је седео Илић с једном девојком, којој примети само главу, и од главе 
} Сети се Чедомира.{S} Доведе га у везу с министровом ћерком.{S} Сети се његова ћутања на њено  
Толстој му је откривао бескрајну Русију с њеним дивљим кнежевима, готово идиотским алтруизмом,  
ш ли ватре?</p> <p>Илић му пружи кутију с палидрвцима, и упита га, пола у шали, пола озбиљно:</ 
тра, пијан.{S} Дочекивао је нову годину с друговима, па га пиће преварило.{S} Његов <hi>цимер-к 
ће шта више воле: киселу чорбу или супу с кнедлама, ћевап у дунсту или ћурче на подварку.</p> < 
кидала причу своје мајке о њеном животу с Матовићем, селидбама с једног краја Србије на други,  
који се стално љушкају, плови њен чамац с разапетим једрима и води је непознатим путем ка бујни 
али једно другог усијаним очима.</p> <p>С девојкине главе пале су укоснице.{S} Миришљава коса п 
ону увреду — говорила је у себи.</p> <p>С тим прекором мешала се широка жалба за Београдом и мл 
м се појави, као у магли, Белина глава, са осмехом размаженог детета и шишкама по челу, које су 
 Њихова клупа је из Београда, фабричка, са гвозденим ногама у виду лавовске шапе, и са уским зе 
С наше стране уздизала се висока обала, са црвеном, одроњеном земљом и плаветним венцем удаљени 
ма — прекиде га поднаредник, у чизмама, са шапком забаченом на теме и сабљом преко колена. — Па 
каза руком на једног развијеног дерана, са огромним, сељачким шеширом на глави и високим чизмам 
е беше ништа одређено — примети му она, са несакривеним прекором.</p> <p>Она је још волела Чедо 
ио.{S} Затим је дошла опет једна карта, са сликом неке велике зграде и краја улице, која се губ 
е сметала.{S} У кући је био без капута, са заврнутим рукавима од кошуље.{S} Није волео многа ме 
/p> <p>— Не допада ми се — рече најзад, са строгошћу у гласу — што се Бела <pb n="163" /> виђа  
 широко незграпно кубе старинске цркве, са златним крстом, који се сија у ватри сунчане светлос 
вишавао је ограду и пружао своје гране, са широким лишћем, ка улици и сунцу.{S} Илић се ипак ок 
ајзад их донесе: малене ножиће за воће, са оштрицом од месинга и дршком од порцулана, по којем  
.{S} Каја, у њеној строгој сивој блузи, са ниском мерџана око врата, седела је у својој клупи и 
 постојао, он је био примамљив, велики, са својим златним вратима, мраморним стубовима, мирисом 
 шљивовице.{S} Северњаци су нам донели, са својим брезама и саоницама, култ енергији, окрутност 
идарности са земљом у којој смо рођени, са расом чији смо синови и историјом која је израдила < 
олико минута, а он је већ био на улици, са̑м.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_C 
а се право на град.{S} Срећом за Чачак, са те стране налазио се неки старински бедем, те је сад 
би се што га код куће чека добар ручак, са уживањем би рачунао на први од месеца кад се прима п 
лехом.{S} Ниже од њих растао је грашак, са широким зеленим махунама, које су висиле на све стра 
о том кишовитом времену унео му је тек, са својом влагом, нешто мало светлости у минуле године. 
двокрилним вратима, обојеним фирнаезом, са два велика прозора, пуна шољица, кутија од <hi>вешпл 
кнежевима, готово идиотским алтруизмом, са сељацима — светцима, и непрегледним површинама леда  
време, заспи вечито под обичним крстом, са кога ће киша и невреме спрати њено име и уништити та 
 искоче из главе, обучен нешто немарно, са краватом која се пела уз потиљак, руку завучених у џ 
ђе, десно његова госпођа, лево Чедомир, са ногама учтиво подвученим под столицу.{S} До њега је  
мах.{S} Блед и озбиљан, мршав као авет, са занесеним очима, Зарија је лутао по живом, ироничном 
егова пуна супротност: мали, крутуљаст, са очима као у миша, она би желела да се и њему допадне 
а га је слушала с пажњом и, у исти мах, са извесним страхом.{S} Она је несвесно упоређивала сво 
има, јесу жене којих има много дебелих, са огромним грудима, још већим бедрима и са поноситим и 
ао дуго година у свом селу, његов отац, са нешто мало школе, начинио <pb n="299" /> је каријеру 
о Београд може показати.{S} И та варош, са белим именом, представи му се црна као гробље.{S} До 
реимућства, док је брисао <pb n="80" /> са њих све што му се није допадало, све што је кварило  
 се пре неки дан потукао <pb n="293" /> са једним варошанином и ударио га тако страшно ножем у  
и се последњег разговора <pb n="304" /> са Вишњом.{S} Она се трудила да се врати на пут којим ј 
ло јој је израз пуноће, савршенства.{S} Са заокругљеним раменима, која су се погађала под лаком 
е видело ништа.{S} Киша је пљуштала.{S} Са реке је допирао потмуо хук бујице и тежак мирис на о 
.{S} По баштама се трава подмладила.{S} Са пијаце служавке су носиле зелену салату.{S} Роба се  
, није бирала речи и пребацивала се.{S} Са нешто урођеног византинизма, она је имала јединствен 
у помрчину разгранате врбе по обали.{S} Са суседног острва долазио је мирис на покошену траву.{ 
{S} Све ме буни.{S} Нико ме не воли.{S} Са̑м сам.</p> <p>Хтеде још нешто рећи, али осети да му  
сту и њене две забрањене руже.</p> <p>— Са своје стране — продужи он, упркос свега — посланици  
 са много искреног сажаљења за друге, а са пуно дубоке жалости за себе.</p> <p>Мајка јој је умр 
 младост иде, брже него што се мисли, а са њом и сва могућност да будемо срећни.</p> <p>Дрхтећи 
ле са девојке на игру сунца на улици, а са сунца опет на девојку, на њен го врат, на белу руку, 
а прелази преко остварених задовољстава са слегањем рамена, посматра оног првог човека немилоср 
ароши уздиже се велика, старинска црква са гломазним кубетом од лима.{S} Око ње су ситне куће н 
пустиле из школе, Вишња хтеде избећи да са Кајом иде кући.{S} Али је она не пусти испреда се, и 
тницима се указа цела панорама Београда са дунавске стране: варош је почињала нешто даље од оба 
 ради нешто велико, смелости да се кида са свиме што је старо, штетно, устојало.{S} Пун рђавог  
ом оквиру фотографија црногорског кнеза са својеручним потписом.{S} Једно велико огледало на но 
а је несвесно упоређивала свога земљака са човеком кога је оставила у Београду, који је такође  
ад презирала свога драгана, тога човека са ногама као у роде, с претенциозном <pb n="311" /> гл 
 је памтила све, и несвесно упоређивала са оним што су јој у школи предавали.{S} Кад је била по 
азак од парка.{S} Ноћ је већ наваљивала са истока и падала на варошке куће беле, сивкасте, црве 
де.{S} С друге стране, круна се опијала са нешто релативног успеха . на Берлинском Конгресу, по 
као дете, због недовољног надзора, пала са степеница и сломила ногу.{S} Стога су јој вечито уга 
пала би у исти мах.{S} Сад се превртала са једног краја постеље на други.{S} Било јој је тешко  
била једна близнакиња, а преко:{S} Бела са другом сестрицом.{S} Она је требала да држи под прис 
ног што јој је остало од мираза, живела са децом, скромно, тешећи се да то неће увек тако траја 
човек ситних, живих очију, великог чела са дубоким залисцима, пљоснатих ушију, необријане браде 
весео утисак на Вишњу.{S} Она се мирила са том вароши, заборављала је на рђаве часове које је у 
беже са седнице, чим се Каја заговорила са неким колегиницама.</p> <p>Напољу је било ведро.{S}  
 слатко и воду?{S} Сад је девојка дошла са бунара.</p> <p>Не чекајући одговор, стара жена донес 
нила.{S} Настао мрак.{S} Остала је сама са Илићем.{S} Њу је обузимао стид, па радост, па жеља н 
помагала.{S} Није волела да остаје сама са својим мислима.{S} Храбро је сносила садашњост и чек 
остеља, заклоњена црвено мрким завесама са жутим пафтама, које се данас виде само по државним к 
тој улици први пут видела свога драгана са његовом доцнијом женом?{S} Да ли осети жеђ за освето 
 шећера, канте гаса, једно буре зејтина са мерилицама обешеним о ивицу.{S} Око ваге, прекривене 
p>— Нико нас неће видети — одговори она са сигурношћу.</p> <p>То је била собица у дну ходника,  
сифовићу —- умиривала га је студенткиња са биологије.</p> <p>Вишња је слушала те разговоре и ос 
 да није ништа боље судбине од тог коња са пропалим ногама.</p> <p>— Општи ниво!...{S} Општи ни 
ације, где се велика смелост не поклапа са општим скептицизмом.{S} Код нас би Наполеон <pb n="2 
воз.{S} Даље опет, изгубила им се корпа са стварима.{S} Муке су видели око језика.{S} Ипак, пут 
 недопуштене приче, млада девојка заспа са једним ђаволастим осмехом који дотле није био додирн 
везан у плиш, гомила посетница и карата са сликама.{S} До зида се налазила једна постеља, од ор 
арински морални закон породичног живота са борбом за испуњење својих сопствених потреба.{S} Њен 
а задовоље Белину жељу: купе јој пајаца са звонким прапорцима, скупоцен шешир или хаљину у моди 
 На углу, који је правила Крунска улица са другом попречном улицом, једноспратан, с доста висок 
за то: што год има добила је од тог оца са великим, меснатим носем, од те мајке, коју су измори 
рити се.{S} Вишња се опет играла кумаша са Милевом, доцније везла, плела и ћаскала по обичају.{ 
не немоћи.{S} Почео је долазити у сукоб са колегама.{S} Бунио се против неправди које су чинили 
 јој је остало од свести, дочепа чаршав са постеље, пребаци га преко своје другарице, клече пор 
везан него што је сâм мислио.{S} Раскид са породицом му је оставио празнину коју је Вишња неосе 
ета, тако велика као да се скупио народ са целе планете.{S} Сви су је гледали са ужасом.{S} Ниј 
су више него што је волео пук, био горд са својих материјалистичких убеђења и, на демонстрација 
човек с дугачким носем, не дижући главе са свога длана.</p> <p>— Не учи толико, разумеш? — прих 
оли појачано, скупљајући по селу мотиве са чарапа, ускршњих јаја, дрвених кашика, агитујући међ 
език, поручивао мустре, каталоге, књиге са стране, па по њима набављао робу, чистио метал, опра 
 мало личила на оне традиционалне младе са обореним очима, које нам је оставила у спомену наша  
 — рече презриво на његов рачун, устаде са свог места, пређе преко собе, па се заустави код огл 
да промени себе, да кида, да се разведе са самим собом.{S} С пуном збиљом, као да то само од ње 
</p> <p>Понекад би помислила да се нађе са Чедомиром, да га поново придобије за црвену заставу, 
диже очи и спази Илића.{S} Он јој приђе са чежњом и страхом, и после првих поздрава могаде јој  
раније.{S} То је било тамо, кад се пође са Зеленог Венца ка Варош Капији, па лево.{S} Ту се вид 
 она се морала смешити.{S} Стога побеже са седнице, чим се Каја заговорила са неким колегиницам 
ао је дуго година, парничио се још дуже са сељацима из суседног <pb n="16" /> села око једне во 
оге железничке пруге, развити јаче везе са иностранством даљим од непосредних суседа.{S} За то  
а шеширом од зелене свиле, разливала је са̑но своју хладну светлост по интимном намештају супру 
рња.{S} Једна чета војника марширала је са стрелишта у касарну.{S} У вече, један чича, с кантом 
.{S} Кад би се кола напунила, осећао је са̑м и кретао се без команде.{S} Сирото кљусе, било је  
ме, она је мислила на протекле догађаје са много искреног сажаљења за друге, а са пуно дубоке ж 
 Каја није суревњива што се она познаје са њеним сродником.{S} Или може бити, рођака завиди рођ 
имети на улици, било да се сувише смеје са осталим друговима.{S} Па и ти другови, изгледали су  
идели се калупи од фесова, разне кутије са шамијама, вештачким цвећем, бонбоном.{S} На фијокама 
ледало му је то пазарлук, као да тргује са кожом свог <pb n="26" /> рођеног оца.{S} Та кућа је  
еорије о уређењу државе које су стизале са Запада нађоше у том незадовољству узорану њиву, и на 
S} Његове очи су се наизменично кретале са девојке на игру сунца на улици, а са сунца опет на д 
а на свету није било кадро да је скрене са правога пута : мушки поглед ни рђав пример, сеоска ч 
вљен између једне папуџинице и трговине са старим књигама.{S} Ништа не свраћа пролазнику пажњу  
е снагу, и помоћу више или мање вештине са којом се та комедија игра, човек добија симпатије ил 
жа му подстрека за велика дела; општење са њом даје радости, одмора, утехе, а не нове невоље и  
ића.{S} Слушала је од другова да говоре са завишћу да је то најбоља кондиција у Београду: стан, 
 је губила главу, као гуска коју појуре са две стране.{S} Неколико корака лево од ње, стајао је 
а, дебљала, удвајала се, одлепљивала се са хартије, играла.</p> <p>— Бедник! — оте јој се узвик 
и лица чија се имена спомињу, мешала се са варошким девојкама, седала крај прозора и тражила св 
 коју га ништа није везивало, и нађе се са својим вршњацима, децом такође из бољих кућа, а покв 
прва одвоји и, једним покретом, диже се са канабета.{S} Тај покрет је био тако снажан, да она п 
тари министар био жив, промангупирао се са свим, изгубио право на даље школовање, побегао са дв 
p> <p>И то није било све...{S} Верио се са њиховом сусетком, <hi>женом из народа</hi>, удовицом 
вни друм преко његовог дела очевине, те са сумом коју је отуда добио и кредитом од Управе Фондо 
у настали топли дани, излазили су чешће са њом, па после сваког дана, и најзад без ње.{S} Како  
етлих, занесених очију, враћао се увече са рада.{S} Грађани су га заустављали, запиткивали радо 
се разнолико цвеће.{S} Ту је модри слез са круницом као звезда.{S} У жалфије се пла̑ве длакава, 
 легала и дизала се с њим из постеље, и са којом је живео као са метресом.</p> <p>Претпостављао 
возденим ногама у виду лавовске шапе, и са уским зеленим лествицама.</p> <p>— Као на Калимегдан 
 су стајале као прилепљене уз прозор, и са одсуства присних ситница, домаћих успомена и дрангул 
а огромним грудима, још већим бедрима и са поноситим изразом на офарбаном лицу што су такве.{S} 
траних, слободних златиборских сувата и са наслеђеним искуством да Србија, за све што има, има  
Још цео један свет њихао се под водом и са оним, над њом, стварао чаробно савршенство.</p> <p>Ч 
шког живота у сталној опозицији и борби са властима, стари професор и његова жена нашли су увек 
ала се јутрос у овдашњој Саборној цркви са г. Чедомиром Илићем, свршеним философом.{S} Честитам 
{S} Његови стари <pb n="265" /> другови са универзитета били су се растурили куд који.{S} Друге 
ног <pb n="151" /> укуса што нам долази са финог и деликатног Запада.</p> <p>Млади студент кора 
д са целе планете.{S} Сви су је гледали са ужасом.{S} Није било ниједног симпатичног покрета.{S 
на донела.{S} Ђаци су се често шегачили са најсветијим стварима.{S} Поред све равноправности, о 
ић је остајао.{S} Ти усамљени разговори са девојком која није била ружна пријали су му, падали  
тпетице на ципелама, могао би се мерити са свима шеталишним јунацима.</p> <p>Код једног фотогра 
ачке школе.{S} Али се она морала мирити са стањем ствари, како је називала своје домаће прилике 
ћа.{S} Докле ћеш се, бога ти, зевзечити са том твојом философијом!</p> <p>— Зевзечи се сама! —  
на, једва схватљива, опомену га радости са којом је газдарица унела ту простирку.</p> <p>— Штет 
налазимо се у уској вези и солидарности са земљом у којој смо рођени, са расом чији смо синови  
аду на потпуност.{S} Пожеле да раскрсти са својим несређеним положајем једним потезом, сад, ту, 
 <p>На станицу су их испратили Матовићи са кумовима.{S} Кад би време возу, Чедомира беше нестал 
 мртвих ствари, једно бојно поље у ноћи са свим ужасима који се појављују и онима који се нагађ 
амој себи.</p> <p>Једним покретом збаци са себе хаљину.</p> <p>Пред огледалом је стајала Вишња  
луразумљиве речи.{S} Она несвесно збаци са себе покривач, и оста тако, изваљена на леђа, полуот 
оги млади пар.{S} То су били махом ђаци са својим другарицама, радницама или газдаричиним ћерка 
то се Бела <pb n="163" /> виђа по улици са оним нашим ђаком... како ’но му беше име?</p> <p>— Ч 
и одвратан, тако одвратан да склопи очи са жељом да умре.</p> <p>— Пријо? — закрешта женски гла 
иним од себе? — освести се она, и скочи са постеље као да се брани од нечијег насртаја.</p> <p> 
на, и старо гробље, пуно дудова.{S} Тек са јужне стране налазио се низ кућа, малих, разнобојних 
одаде после гласно, па збаци љутито шал са себе. — Мустра бечка, богаљ је и сам, богаљ, богаљ,  
ила, француску кујну још мање.{S} Пасуљ са пастрмом био је сад њен сан, а киселе паприке њен ид 
<p>— Ту близу, где понекад идем кад сам са̑м.{S} Има једна историска чесма и добра ладовина.{S} 
 новац, мрзео га оном мржњом, помешаном са нешто зависти, коју осећају слаби према јакима.{S} О 
дицу у каваљерима и био је заиста диван са својим, нешто застарелим гестовима и учтивостима.{S} 
свежим бојама.{S} Само је био незграпан са својим великим канабетом, нешто суморан са тешких за 
својим великим канабетом, нешто суморан са тешких завеса које су стајале као прилепљене уз проз 
 гони, као живот који му остаје, као он са̑м.{S} Окрену се од улице с тврдим решењем да је више 
димак:{S} Јеж.{S} Стеван се није слагао са женом.{S} Ћерка једног бирократе из доба првих <pb n 
згубио право на даље школовање, побегао са два заната.{S} Најзад, госпа-Клеопатра израдила му ј 
ло нешто свежине од ветра који се дизао са запада и наносио по који облак.{S} Света је било пре 
а најпријатније о разним ситницама, као са правим пријатељем, као да се ништа није <pb n="136"  
њим из постеље, и са којом је живео као са метресом.</p> <p>Претпостављао је друштво оног друго 
</p> <p>Син је растао слободно, тумарао са свим квартовским мангупима, носио шешир на криво, го 
заводљиво преко лица.{S} Ветар се играо са скутовима њене кратке хаљине и откривао ногу до коле 
Илић се насмејао, а кад се после растао са њом, помислио је озбиљно:</p> <p>— Уверен сам да би  
је мени шкодила слобода, кад сам растао са̑м, ненагледан ни од кога, као дивља травуљина.</p> < 
ега, сети се како је једног дана изишао са оцем у поље.{S} Био је врло мали; то му је једна од  
ка.{S} Јован Матовић, који је био сишао са пространих, слободних златиборских сувата и са насле 
а је била провела готово цело детињство са њом и њеним братом, Радојем.</p> <p>Златарев син је  
го, до самог мрака.{S} Понекад би повео са собом Чедомира и онда му објашњавао многе ствари, по 
 минуле године.</p> <p>Отпутовао је био са женом у Париз.{S} Задржали су се неко време у Бечу и 
ad> <p>— Знаш ли да се Љуба Ћопа вратио са села — рече Зарија Чедомиру.</p> <p>— Како је он?</p 
имер-колега</hi> није се био још вратио са божићњег распуста.{S} Тек што је за собом притворио  
p>Понекад би се зауставио, ћеретао тако са улице, док је она одговарала с прозора на другом спр 
 овим људима стискао се у њему као соко са скрханим крилима.</p> <p>Варош се спасла, али од <hi 
одмах у село.{S} Прекинула је на кратко са целом прошлошћу.{S} Дала је реч својој другарици да  
а имати храбрости и прекинути на кратко са свим маштаријама.</p> <p>Кућа је била мирна.{S} Напо 
 Вишња није знала дотле шта се дешавало са њеним драганом.{S} Она је седела у Чачку и стално че 
истарских домова што се слабо поклапало са скромном суплентском платом.{S} Из штедње су седели  
вајала добра нада и што се чудно мешало са првим цртама зрелих година.{S} Девојка га никад лепш 
готово цео тај свет било са улице, било са позоришних премијера, било што је имао другова њихов 
S} Познавао је готово цео тај свет било са улице, било са позоришних премијера, било што је има 
 њему се појављивала љубомора, страшило са жутим очима, тешка срамотна болест коју болесник кри 
 младић без журбе, и кад остаде на само са Белом, разви новине.</p> <p>— Пардон за један часак. 
у се не би приметило што остаје на само са девојком.{S} Али би га она задржавала понекад <pb n= 
 је двоструко само да не остане на само са својим мислима.</p> <p>— Радоје није заслужио ону ув 
упао из срце ту опасну гљиву, а заједно са њом и слику младе Чачанке.{S} Хтео се бацити блатом  
<p>Она покуша да отури те мисли заједно са споменом на свог бившег друга.{S} Беше се упутила ун 
иш другога?</p> <p>— Да!</p> <p>Заједно са овом речи линуше њене сузе, преко образа, преко блуз 
ше у једно пространо двориште, ограђено са три стране јевтиним становима.</p> <p>Вишња притисну 
 модерног дивљака.{S} То су људи обично са села или, ређе, из какве пропале варошке куће.{S} Он 
 господарим собом.{S} Ја нисам на чисто са собом.{S} Како се то десило?{S} Ја то нисам хтео.{S} 
е да се убије — умеша се један надничар са самаром пуним цигаља. — Вели, неће више да носи цигљ 
гледао јадан живот у гимназији... живот са свима дужностима а без иједног права, интелектуални  
ко јасно да је гледалац мешао стварност са илузијом.</p> <p>— Нигде нисам видела оволику потпун 
S} Близу Вишњице, Вишња спази једну аду са шумарком од ракита и одраслим јабланом на крају.</p> 
по живом, ироничном и борбеном Београду са изгледом залуталог пустињака.{S} На себи је имао окр 
ао.{S} И Чедомир је прекинуо сваку везу са својом породицом.</p> </div> <div type="chapter" xml 
рода које мисле право, које не рачунају са ситницама, она их већ виде заљубљене, верене, и пред 
етка десно од њих невенчана жена човеку са којим живи?{S} Не иде ли девојка, лево од њих, у фаб 
о цртала будућност као неку широку реку са зеленим обалама и небом пуним звезда.{S} На таласима 
ж, одушевљавати се да се појави у Чачку са бурским шеширом, подгрејавати бајке о миразу и излаз 
партане зеленим уским квадратима, скину са оближњег рафа један дивит, који је био изгубио своју 
 даде оставку на свој положај и премину са скромном пензијом средњешколског професора.</p> <p>Б 
ањског цвећа.{S} Да пустиш, тето, Вишњу са мном?</p> <p>— Не браним — одговори Вишњина мајка. — 
ојев поглед изгуби се у планине које су са запада блиско окружавале Чачак.{S} Обрасле у шуму и  
ажила још, још, још.{S} О правом животу са стотинама озбиљних питања, укрштених интереса, тешки 
е.{S} Чинило јој се да је не предусрећу са збиљом коју је она донела.{S} Ђаци су се често шегач 
ела, начини од једног поточића воденицу са два витла, те га цело село прогласи за најдаровитије 
 је поново прихвати и принесе је к срцу са једном жељом у души да сам поцрвене.{S} Ко зна колик 
 <pb n="222" /> посматра њу и њен венац са жаљењем и као хоће да јој каже:</p> <p>— Тако ћеш и  
их шерпи.{S} Газда-Митар трговао је још са житом, стоком, шљивама.{S} Код њега су биле најскупљ 
нове невоље и морално пропадање.</p> <p>Са том мисли почеше и друге да се враћају у младићеву г 
о као бродоломник на пустом гребену што сабира крте остатке разбијене лађе да од њих начини спа 
еја се и оно тело у огледалу развучено, саблажњиво.</p> <p>— Узми ме — шапну јаче.</p> <p>— Узм 
и поглед ни рђав пример, сеоска чама ни саблазна књига.{S} Заман је ожењени колега, иза леђа св 
вљујеш међу нама као усијана глава, као сабласт из старинских романа.{S} Ћифте веџбају своју па 
 чизмама, са шапком забаченом на теме и сабљом преко колена. — Парламентаризам, еволуција, прос 
емљорадње, венчала се јутрос у овдашњој Саборној цркви са г. Чедомиром Илићем, свршеним философ 
а човек је сав одушевљење, сав топлина, сав љубав.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
p> <p>Младић извуче један џепни булдог, сав зарђан.</p> <pb n="171" /> <p>— Видиш ли овај пишто 
говим годинама човек је сав одушевљење, сав топлина, сав љубав.</p> </div> <div type="chapter"  
 <p>Остојић је био главни настојник.{S} Сав каљав, поцрнела лица, опрљена чела, а веселих, свет 
 један крај, као заставу, брисао нос на сав глас и хвалио одличну кујну своје жене.{S} Кад би м 
 љубавника: у његовим годинама човек је сав одушевљење, сав топлина, сав љубав.</p> </div> <div 
да га види јасно, ту, поред себе, да се сав загњури у њега.{S} Он је толико очекивао ову <pb n= 
о десно раме, спустио лево, искривио се сав, начинио од себе ругобу само да би био примећен.{S} 
ругим индустријским државама, ја бих се сав посветио класној борби.{S} Али овде, Вишњо, ми још  
татку материјалног уживања, он се бацао сав у свет књига, мисли, снова.{S} Место путовања у Врњ 
њима права рачуна.{S} Отац се био бацио сав на политику, није <pb n="127" /> имао времена, па м 
{S} Деца се враћала с купања и дерала у сав глас.{S} Парк је пак ћутао усамљен.{S} Тек овде онд 
не постоји Јуче, Данас, Сутра, Београд, Савамала, Петко Стокић или како се оно зваше твој дирек 
риштима, баракама, степеницама и рупама Савамале.{S} Под прозорима су му расли ефемерни патлиџа 
аћивала Стрикову чокалиницу, претварала савамалске авлије у чаробни врт, уносила бескрајна одуш 
подозривим оком.{S} Доиста, обала поред Саве, пут за Вишњицу, самоникле улице по Чубури, виделе 
 грубе фабричке зграде, светла трака од Саве, једна зелена ливада и цела железничка станица.{S} 
непријатности.{S} Велика варош на утоци Саве у Дунав чинила јој се понова лепа.{S} Хтела ју је  
> још високо над зарубљеним брдом преко Саве.{S} Све се запали.{S} Рекао би да се светлост сјур 
освађали, добила је сад у мајци сигурну савезницу, те се свађама није видело краја.{S} Губила ј 
а слобода? — питала ју је савест, једна савест коју је патријархална кућа образовала по типу бе 
иде та свемоћна слобода? — питала ју је савест, једна савест коју је патријархална кућа образов 
 хтела рећи.{S} Да би пак утишала своју савест, радила је готово претерано на школским предмети 
извесних предрасуда које су мутиле моју савест.</p> <p>Вишња је тада управљала на свог друга го 
 велики, али чист, јасан, без утишавања савести и попуштања приликама.</p> <p>Беше га дарнуо по 
шња могла сад мислити на себе.{S} Гриже савести било је нестало.{S} Гледала је на онај догађај  
, а не данас — одговарао је гласу своје савести.</p> <p>Белино понашање га је такође мучило.{S} 
робаних пријатеља.{S} Угушивала је глас савести.{S} И, он је сад оставља...</p> <p>— Без једне  
ивала Илића у те куповине, питала га за савет при избору боја, <pb n="200" /> говорила му цене  
 одврати госпођа — ту је устав, Државни Савет, народна љубав.</p> <p>— Народна љубав!... — подс 
и су се неко време у Бечу и Минхену.{S} Савете, којима су их обасули у Београду, нису имали при 
ивила се вољи родитеља.{S} Није слушала савете опробаних пријатеља.{S} Угушивала је глас савест 
 је грађанима, који би давали наметљиве савете. — Наше је да нађемо новац, а остало: то је њего 
о да му се противуречи и давао је честе савете.</p> <p>— Узмите се на ум — рекао му је једном.  
тња рађа злоћу.{S} Директор га је звао, саветовао да подеси своје понашање према утврђеним прав 
о под њихов утицај.{S} Она постају наши саветодавци, управљају нама и заповедају нам“.</p> <p>— 
немо под њихов утицај, они постају наши саветодавци, управљају нама и заповедају нам.{S} Шта он 
ивачки својој другарици:</p> <p>— Он ме саветује да продужим школу и ступим на философију.{S} Ј 
.{S} Усред мртве тишине у атмосфери, на Сави се, изненадно и нечујно, подигне један стуб водене 
а, Вуксановића и Компаније, стаклара на Сави до Малих Степеница; немој да се стидиш.{S} А сад п 
паду, девојка зажеле да види залазак на Сави.</p> <p>— Ужелела сам се Београда, бога ми — рече  
обавијало око ње.{S} Неко тешко осећање савијало јој се на срце.{S} Њена душа је дрхтала од стр 
мисли о даљини.{S} Заокругљена површина Савине воде беласала се између обала.{S} Пред њима се п 
илије; ипак претпостављају реакцију.{S} Савитљиви, помирљиви, <pb n="20" /> удружљиви и безличн 
Белу у њеном нереду.</p> <p>Ипак се она савлада прва, затвори врата за собом, ступи дубље у соб 
 Има ли људи!...{S} Не дајте ме.</p> <p>Савлада се.</p> <p>Младић, поред ње, примети промену на 
о као његов лични непријатељ кога треба савладати, и он га је презирао као тиранина чију је сур 
 је грицкала доњу усну, као да је хтела савладати изненадну жалост која је обузе.{S} Младић је  
за тренутак, осећала је да се неће моћи савладати, да ће бризнути у плач... ту, на улици, пред  
м на распуштеност источњачком природом, савршена слобода, ускраћивана дугим ропством под Турцим 
раним речима кад је она лепа и без њих, савршена без свега мога знања, без појма да и постоје с 
ђењем земљорадничког кредита за набавку савршенијих справа и средстава, и у опште претпостављат 
ашњице, нејасну жељу за нечим потпуним, савршеним, која би хладном мислиоцу била одмах апсурд,  
ен на бившу љубав одржавао је девојку у савршеној чедности.{S} Ништа на свету није било кадро д 
 одушевљење давало јој је израз пуноће, савршенства.{S} Са заокругљеним раменима, која су се по 
дом и са оним, над њом, стварао чаробно савршенство.</p> <p>Чедомир Илић је жудио за животом, з 
осле битке, па како су Турци већ чували Саву, он није могао пребећи у Аустрију, него се крио по 
босих ногу, па радиле нешто по дворишту сагибајући леђа, ширећи ноге, избацујући своја претеран 
епуном срцу налазила је одушке у цвећу, сагињала се, кидала га, мирисала, стезала његов сноп уз 
то своје?{S} Корачала је тешко, леђа је сагла, главу оборила ниско; није журила, а није, управо 
ала своје домаће прилике и неприлике, и сагнути главу пред потребама породице.{S} Стога млада д 
им несређеним положајем једним потезом, сад, ту, одмах, да оде, да се изгуби, да ишчезне с Вишњ 
њене остатке, гомилу земље и дасака.{S} Сад то место стоји празно.{S} Ништа више није остало од 
и глупака.</p> <p>— Немогуће, Вишња.{S} Сад ти претерујеш.{S} Ја верујем, против свега, у прогр 
е кад се нађоше на Ћирићевој пољани.{S} Сад се ту шири читава нова насеобина разноликих вила, о 
о крста набио на олтар гуњ и опанак.{S} Сад, после двадесет година борбе, он је видео краљевств 
довати дубоко, потпуно, пуним срцем.{S} Сад пак, примала је хладно те изливе паланачких симпати 
чим би легла, заспала би у исти мах.{S} Сад се превртала са једног краја постеље на други.{S} Б 
ко.</p> <p>— Хоћеш ли слатко и воду?{S} Сад је девојка дошла са бунара.</p> <p>Не чекајући одго 
ју ћерку; затим се обрати своме сину. — Сад ће отац да се врати, па пази, Младене.{S} Немој да  
осподе, велика су дјела твоја.</p> <p>— Сад копају брану и јаз.{S} Притиснуо радник, мила мајко 
у седели.{S} Пролетос је била зелена, а сад се белела од прашине, као да никад није била бојена 
у њу кроз будућност која обећава све, а сад је посматра кроз прошлост која се измиче, отима се  
ци, он је представио девојку њима.{S} А сад, она се забављала с њима, они се забављали с њом, к 
лих Степеница; немој да се стидиш.{S} А сад прими много поздрава од твојих доброжелећих ти роди 
кавши му тмурно:</p> <p>— Није ми глава сад за то.{S} Жена ми се разболела.{S} Прала јуче кућу, 
S} Радоје је био први и овде.{S} Али га сад нико није слушао.{S} Они који су му се дотле дивили 
 се дотле дивили највише, гледали су га сад попреко, мрко, осуђивали га гласно, претили му.</p> 
 је само њој могао рећи.{S} Али су њега сад одушевљавале друге мисли, обузимала га је ватра, ос 
ило наравно ништа.</p> <p>— Показаћу ја сад реакционарима коме се дају двојке! — говорио је деч 
у себе.{S} Њега пак сумња је задржавала сад у свему што би предузео.</p> <p>Избегавао је једну  
м, мирним током.{S} Тако је Вишња могла сад мислити на себе.{S} Гриже савести било је нестало.{ 
атражи та објашњења.{S} Шта је она била сад њему до обична другарица, пријатељица, познаница ча 
мисао дуго лутала. — Опет двојке?{S} Та сад ти бар реакционари нису криви?</p> <p>— Збунио сам  
/> побегла си с ишчупаним срцем.{S} Шта сад тражиш опет?</p> <p>Брод је ишао час средином Дунав 
на, децо моја.{S} Ја не марим што ћу од сад бити баба.</p> <p>Илић се осмехну кисело.</p> <p>Го 
војка узбуђено.</p> <p>Илић осети да је сад дошло оно велико, оно страшно, језиво што је очекив 
 <p>Гомила разних осећања испуњавала је сад њену душу.{S} Као врхунац свега, била је нестрпљива 
директор.</p> <pb n="264" /> <p>Бела је сад имала киселих паприка колико хоће, али, пренета у с 
забаве <pb n="35" /> у школи, видела је сад нову варош пуну младих људи, који се боре против жи 
ћи.{S} Тек, заједно с Илићем, мрзела је сад и остале студенте, те младе људе, што праве манифес 
ала прва кад би се посвађали, добила је сад у мајци сигурну савезницу, те се свађама није видел 
-Клеопатра је брала лаворике.{S} Она је сад говорила своме мужу:</p> <p>— Јеси ли видео да сам  
— Богаљ, богаљ, богаљ!...</p> <p>Она је сад презирала свога драгана, тога човека са ногама као  
смео с ума реакцију простих маса, те је сад, место власти, народ изигравао законе.{S} Једна њив 
 налазио се неки старински бедем, те је сад полиција наређивала грађанима да поправљају што се  
ила сам — одговори Вишња гласом који је сад звонио поузданије. — Али не мислим да се ту заустав 
е му је том приликом рекао?{S} Да ли је сад био истог мишљења?</p> <p>Његове мисли су ницале бе 
а ми... слепци код очију!{S} Бела ми је сад признала све.{S} Вели, заволела је Чедомира још чим 
е слободна, зрела, цела.{S} Како јој је сад изгледао јадан живот у гимназији... живот са свима  
о је потражио другу жену!</p> <p>Тек је сад видела колико воли Чедомира. <pb n="149" /> Осећала 
 Угушивала је глас савести.{S} И, он је сад оставља...</p> <p>— Без једне речи, као да нисам жи 
ва начела строгог социјализма.{S} Он је сад осећао потребу вишу од те негације данашњег друштва 
 И ја сам то нешто мислила.{S} Друго је сад, а друго беше под проклетом реакцијом.{S} Тек, жао  
ође Илић и осмотри је целу.{S} Видео је сад јасно што синоћ у мраку није могао.{S} Његова драга 
у још мање.{S} Пасуљ са пастрмом био је сад њен сан, а киселе паприке њен идеал.{S} Те проклете 
ким животом идеала из књига, уживало је сад слатко на пригревици ових присних састанака.{S} Он  
чима.{S} Нешто јаче од ње заповедало је сад њоме, и она раскопча хаљину до дна.</p> <p>Гомила р 
озору и отвори их обадва.{S} Чедомир је сад могао боље видети салон.{S} Примети велику библиоте 
 <pb n="255" /> опет виде?{S} Шта му је сад девојка поново требала?...{S} Случајни сусрет по то 
Какав?{S} Који?{S} Није знао, али му је сад било јасно да није ништа боље судбине од тог коња с 
губи, нестаје је, тоне.</p> <p>— Шта ме сад чека?... шта ће бити од мене?</p> <p>Без Илића, цео 
убила.{S} Настајале су њиве.{S} Кожа се сад руменила испод отворене блузе.{S} Видео се и један  
е никад није знало за оскудицу, боре се сад за насушни хлеб.{S} Општа чама, вечито јадиковање,  
тиче.{S} Он се можда променио.{S} Ми се сад тако ретко виђамо.</p> <p>Кад су се пустиле из школ 
b n="6" /> се као од стакла.{S} Краљ се сад, природно, обраћао народу, чинио обећања, одрицао с 
к, али воли школу.</p> <p>— Па зар ћете сад пристати да седите докона? — примети младић нешто а 
е.{S} Опасност је прошла.{S} Госпођа ће сад много да спава.{S} Довољно је ако се <pb n="184" /> 
ожара, сталних оправки и поправки.{S} И сад, да се ту усели неки Нишлија само за то, што господ 
икла на наш живот?</p> <p>Она је била и сад мала, жива женска, још је имала свој урођени интели 
ући их стално каквом пошалицом.{S} Па и сад, кад их јој предаде, викну :</p> <p>— Ево важне...  
зитету.{S} Старинска зграда бацала је и сад дебелу сенку преко улице, имала је још нечега прија 
ледао сам је толико пута... гледам је и сад, а никад је се нећу нагледати.{S} Чини ми се она ка 
 Међу њима је био и арап.{S} Носио је и сад главу оборену и климао десно-лево.{S} Чедомир задрх 
 најлепша кућа у Београду.{S} Помисли и сад <pb n="248" /> да у њу уђе, као у свој дом.{S} Неко 
нара, који је осуђен као велеиздајник и сад се налазио у Пожаревцу, на робији.{S} Његова жена,  
љашци, о Сокином прстену.</p> <p>Тако и сад, весеље је плануло неочекивано, још док су се саста 
ш.{S} Ти си се спотакао о прву сметњу и сад очајаваш.{S} Не треба бити тако осетљив на неприлик 
везе, долазило питање :</p> <p>— Шта ли сад ради Вишња?</p> <p>Он би се пренуо из својих студиј 
од Турака — додавао је други — а гле ти сад чуда!{S} Хвалимо те, Господе, велика су дјела твоја 
донесе што је нудила.</p> <p>— Је ли ти сад боље?</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Али си бледа?</p> < 
 лепо радила женске послове.{S} Међутим сад, било да кува ручак, јела су испадала недосољена, н 
а знате!... чу се отуда њен глас, јасан сад као од чистог метала.</p> <p>— Нису много родиле ов 
а.{S} Она се питала:</p> <p>— Где је он сад?{S} Шта ли ради?</p> <p>— Он је за мене мртав! — од 
говорила му је самоуверено.</p> <p>Тако сад Илић није имао ни своје куће, а морао је сносити пр 
 јабуком на врху.</p> <p>— Шта му је то сад? — упита се Чедомир несвесно.</p> <p>Толико је пута 
 женско срце куцало је за њим.{S} Он то сад зна, зна позитивно, има дакле сигурне доказе... те  
ђо, мрцино! — псовке и ударци падали су сад обилно.</p> <p>И овог тренутка, арап је чекао да се 
>Били су прешли преко брвна.{S} Ишли су сад заједно.{S} Њена плава коса, очешљана на раздељак,  
ће ти боље еманципације?</p> <p>Ишли су сад по стази посутој шљунком.{S} Око њих се мешало заса 
 осветом или свирепо задовољство што су сад сви троје несрећни?...{S} Улица је остала готово ис 
у кућу.{S} Било је крајње време, јер су сад имали и сувише гостију.{S} Било је међу њима старих 
а је говорила о неговању поврћа.</p> <p>Сад је требало ићи у Чачак.</p> <p>— Ти се нећеш вратит 
диш, па куд ћеш него у просјаке.</p> <p>Сад се све то срушило јер „тај зликовац неће да учи“.</ 
удбина те чека — И зашто си тако срећна сада!...</p> <p>Промицале су окуке, мали заливи, полуос 
> <p>Између живота у девојачкој школи и садашњег тренутка, Вишњи се десило толико догађаја, да  
их људи.{S} Ретки су као беле вране.{S} Садашњица нуди једва предмете за радост.{S} Данашње доб 
љкао једну неостварену жељу за променом садашњице, нејасну жељу за нечим потпуним, савршеним, к 
са својим мислима.{S} Храбро је сносила садашњост и чекала нешто друго... будућност, како се то 
и цело његово срце, он хтеде заборавити садашњост, притиснути је на груди, рећи: „Моја Вишња, м 
е боре против живота и за живот, мењају садашњост, ред ствари, жуде за нечим вишим од свакоднев 
па му предаде целу радњу, а сам поче да сади лук преко лета, зими пак да зева у оближњој механи 
о, ој,</l> <l>Млад Милија млад виноград сади,</l> <l>Лозе сади, равне дворе гради.</l> <l>Дан г 
 Милија млад виноград сади,</l> <l>Лозе сади, равне дворе гради.</l> <l>Дан градио, а два се ка 
о мастило.{S} Ах, та писма!{S} Она нису садржавала ниједну необичну реч, ниједну нежност.{S} У  
може одговорити.{S} Али њено писмо није садржавало ни речце о љубави; оно је могло путовати и о 
у се Илић.</p> <p>Није се смејао арапу, сажаљевао га је искрено.{S} Он је себе видео у тој живо 
 на протекле догађаје са много искреног сажаљења за друге, а са пуно дубоке жалости за себе.</p 
тао и био искрен.{S} Илић осети извесно сажаљење према тој размаженој девојчици.{S} Она му се у 
занђалим рукама, и обузета оним присним сажаљењем, које може да осети само жена према жени, шап 
 је то право, Вишња — осмехну се Радоје сажаљиво. — Наша Велика Школа зна само да фабрикује нем 
здарица није код куће — рече она, па се саже да узме кључ испод простирке од прага.</p> <p>При  
 могаде издржати тај бронзани поглед те саже главу.</p> <p>Мисли му пређоше опет на професора.{ 
туда добио и кредитом од Управе Фондова сазида лепу кућу у једној од главних улица.{S} Чедомир  
pb n="26" /> рођеног оца.{S} Та кућа је сазидана да буде уточиште свију њих и да се сваком члан 
Еснафлију</hi>, па ступи унутра.</p> <p>Сазидана од ћерпича и дасака, ова чатрља је била тако б 
игнута.{S} Ништа јаче у граду није било сазидано: све сам цемент и камен, темељ широк неколико  
а ће се десити у њеној доброј души, кад сазна све.{S} Погађао је сву одвратност која ће је обуз 
> <p>— Чујеш, Вишњо — рече јој отац кад сазна шта јој се десило. — Није то за тебе.{S} Ја то ви 
 дрхтао, бојала се да њена другарица не сазна шта о овом узбуђењу које је рило по њој, као грех 
јна.{S} Ушло се у прве векове земље.{S} Сазнало се како су планине рођене, како су живеле једна 
јемо од даљег живота, а што би хтели да сазнамо и улепшамо као у бајци.{S} Јесења ноћ ју је опи 
 су га честе сумње, малодушности, горка сазнања сопствене немоћи.{S} Почео је долазити у сукоб  
воју бившу драгану и уштеди јој муку од сазнања, наглих и из друге руке.{S} Он ју је жалио.{S}  
 се питала шта би мислио њен отац да је сазнао за посету младићеву!</p> <p>Ни сама мисао да је  
бјашњења не помогоше.{S} Тек доцније је сазнао, да владино одобрење није било у питању ни колик 
но што је у партији или државној служби сазнао у поверењу.{S} Тако рече једног дана:</p> <p>— К 
 да осети оно што мисао моја није могла сазнати.</p> <p>Зарија му показа један свежањ песама.{S 
огледа значајно у Илића као да је хтела сазнати какав су утисак учиниле на њега те речи.</p> <p 
адознало, <pb n="201" /> као да је хтео сазнати како се те ствари догађају.{S} Ослушкивао је че 
и неки Нишлија само за то, што господин саизвољава узети његову сестру за жену.{S} Мајка је пок 
биља, како се осећаш у Чачку? — трже се сајџија из ових сањарија.</p> <p>Девојка поцрвене до уш 
у у електрицитет — продужи доиста млади сајџија, начинивши десном руком један покрет као да хте 
не би био срећан, јер би се осећао крњ, сакат, јадан, недостојан да живи.{S} Он није видео да с 
е разносач новина, један <pb n="224" /> сакат млад човек, који без штака не може да макне, а ин 
шице блеснуше кроз собу.{S} И ово дете, сакато, размажено, претвори се у <pb n="133" /> жену, в 
 нешто бледа уста, заборављала на своју сакатост, храмала око студента, пљескала рукама, пуцала 
гравање којим је хтела да сакрије своју сакатост пред младићем ?{S} Или је то био само знак зах 
е ништа.{S} Они су обоје осећали Белину сакатост као своју кривицу — јер је још као дете, због  
у прошетали сами.</p> <p>— Шта рекох? — сакри он своје <pb n="277" /> узбуђење. — Да, извршна в 
ки летњи облаци извирали су иза Земуна, сакривали сунце, па бежали даље.{S} После њих долазили  
коректној мушкој јаки; плав прамен косе сакривао је њене уши до половине.</p> <pb n="95" /> <p> 
 оно њено подигравање којим је хтела да сакрије своју сакатост пред младићем ?{S} Или је то био 
е болести, па ипак се силило и хтело да сакрије своју немоћ.{S} Упрегнуто <pb n="298" /> ужетим 
војка, лево од њих, у фабрику тек да се сакрије од полицијског надзора ?{S} Није ли сусед преко 
ружајући му руку, па окрену главу да би сакрила своје узбуђење.</p> <p>— Збогом!... — понови јо 
клони лице оним цветом, као да је хтела сакрити руменило које јој заплами образе.{S} Он је позд 
, уочљиве, сваком видне, да их је хтела сакрити; болеле је.{S} И као да се хтела отрести тих ос 
корачала је даље.{S} Надала се да ће се сакрити.{S} Подржавала ју је храброст лопова, заносила  
а прилике или што се овде то даје тешко сакрити или најзад што и најмања љубавна авантура може  
 нудила му бонбоне, китила га цвећем из саксија, слала по Младену какву гравуру или други украс 
прозорске завесе на алке, нешто цвећа у саксијама и пуно дима од јевтиног дувана.</p> <p>— Већи 
} Собарица је наместила на његов прозор саксију резеде.{S} Госпа-Матовићка слала министарске ци 
{S} Са пијаце служавке су носиле зелену салату.{S} Роба се пресијавала, извешана пред бакалница 
ављао женама машине, декорисао кафанске сале за забаве, заступао једну мађарску фирму пољопривр 
атовићка уводила у њега.</p> <p>Доиста, салон је блештао у новом плишу и свежим бојама.{S} Само 
.{S} У трећој одаји, која је замењивала салон, Илић није био никада.{S} Госпа-Клеопатра — тако  
 избору, поклонила је нарочиту пажњу на салон.</p> <p>— Дивно! — говориле су гошће кад их је Ма 
ва.{S} Чедомир је сад могао боље видети салон.{S} Примети велику библиотеку, пуну повезаних <pb 
њу одају.</p> <p>Кад се окрену натраг у салон, њено лице је горело сво, обузето неком унутарњом 
XI</head> <p>После ручка прелазило се у салон, да би служавка очистила трпезарију.{S} Стари гос 
 не гледајући у њега већ у један кут од салона и као враћајући се с неког далеког пута, по које 
м ногом и једва се заустави на половини салона.</p> <p>И Чедомир устаде.</p> <p>Њихови се погле 
асуло.</p> <p>Чедомир се врати у дубину салона, сурва се на канабе, притиште јако обе слепочниц 
 си још постао министар... овде, у овом салону... служавка је брисала трпезарију... ти си се ба 
 устрча као девојчица уз двориште.{S} У салону се запали велики лустер, а електрично звонце поз 
 да су и оне хтеле побећи од куће.{S} У салону су остајали само Бела и Чедомир.{S} Па и Чедомир 
ко, намерно и пркосно.{S} Остајала је у салону тек кад има још некога.{S} У варош, и кад би изл 
осуђа.{S} Стога она позва младића у <hi>салу</hi>.{S} То беше ниска, неизветрена одаја, с навуч 
јих студија, видео би се у својој соби, сам... ужасно сам, као у гробу.{S} Тада би бацио књигу, 
и по паланкама.{S} Доста <pb n="262" /> сам се ја, због оног мог лудова, Бог да му душу прости, 
 има право, па му предаде целу радњу, а сам поче да сади лук преко лета, зими пак да зева у обл 
е.</p> <pb n="207" /> <p>— Боже мој, да сам ластавица! — рекла би гледајући тако њихове црне та 
у...</p> <p>— Као сир!</p> <p>— Јуче да сам умро — говорио би какав старији човек — па да су ми 
есе је к срцу са једном жељом у души да сам поцрвене.{S} Ко зна колико осташе тако загрљени!{S} 
а своме мужу:</p> <p>— Јеси ли видео да сам имала право!{S} Не треба гојити прасе у очи божића. 
ти имаш дух романтичан.{S} Ти мислиш да сам ја груб.{S} Ја нисам груб.{S} Ја имам искуства, и т 
p>— Не, нисам — осмехну се она. — Можда сам мало уморна...{S} Пхи, али је љута ова цигара — дод 
јевтиним плавим мастилом, које је можда сам газда-Митар правио.{S} Затим је дошла опет једна ка 
су; цео је живот пред њима...{S} Да, ја сам човек из старог времена, иако сам се бунио против њ 
о је имала у рукама.</p> <p>— Збиља, ја сам ваша пријатељица? — упита затим, притварајући врата 
к, он није непоправљив.{S} Напротив, ја сам имао прилике да се уверим да је он диван материјал, 
 се уверим да је он диван материјал, ја сам сигуран да је наш свет добра раса.{S} Само му треба 
е никад уредити — говорио је. — Ето, ја сам провинцијалац, а изгледа ми да се овде нема већег о 
дну тачнију оцену света и саме себе: ја сам се спустила на општи ниво.</p> <p>Илић не одговори  
била.{S} Не покушавај да ми поричеш: ја сам прошла кроз твоје доба.</p> <p>— Шта хоћеш тиме да  
а то мари ако ти будеш моја жена!{S} Ја сам кадар да радим за двоје.</p> <p>— Ти заборављаш опе 
<pb n="203" /> <p>— Ко ме уби?...{S} Ја сам се убио.{S} Ево на̑!...{S} Све је ту написано...</p 
а, горда, па чак и по мало дрска.{S} Ја сам га одбијала...{S} Какво чудо ако је потражио другу  
p> <p>— Она је била моја драгана.{S} Ја сам је грлио.</p> <p>Стога она није очекивала од Чедоми 
мремо млади слушајући своје срце.{S} Ја сам изабрао ово друго, а и ти ћеш... сигуран сам.{S} Пи 
> <p>— Ја говорим оно што осећам.{S} Ја сам увек говорио истину.{S} И ја вам кажем — удари глас 
ало: темељи, остало је недирнуто.{S} Ја сам и онда то говорио.{S} Али се свет препаде, и ето... 
шаним гласом. — Он није на одмет.{S} Ја сам то видео на робији. <pb n="124" /> Видиш, били смо  
 Пиј, проводи се, уживај младост.{S} Ја сам ти то, Илићу, говорио одавно, али ти имаш дух роман 
Ја то знам.{S} И ја примам борбу.{S} Ја сам наоружан знањем целе наше епохе.</p> <p>Вишња се пр 
жим школу и ступим на философију.{S} Ја сам се решила.{S} Девојачка школа не даје позитивна зна 
слаби или имали противна убеђења?{S} Ја сам о томе у апсу размишљао дуго, па сам дошао до закљу 
вари — осече се Вишња за први пут. — Ја сам еманципована девојка.</p> <p>Газдарица је не разуме 
Зарија поново се обраћајући Илићу. — Ја сам решио свој живот размишљањем, философијом, па ме он 
 маме.</p> <p>Он јој приђе.</p> <p>— Ја сам љута на вас — дочека га Бела, држећи непрестано сам 
 поче да размишља хладније.</p> <p>— Ја сам била неправична према њему.{S} Била сам охола, горд 
 каже онако како је осећао:</p> <p>— Ја сам одсудан противник брака у опште.{S} Он је неприрода 
S} Затим...</p> <p>— Затим?</p> <p>— Ја сам већ покисла, и...</p> <p>— И?</p> <p>— Свак од нас  
n="241" /> није тако?{S} Сећаш ли се ја сам ти говорила...</p> <p>Вишњи пређе једна сенка преко 
а човек ми изгледа ваљан.</p> <p>— И ја сам то нешто мислила.{S} Друго је сад, а друго беше под 
 — насмеја се Вишња силом. — Разгледала сам престоницу.{S} Ми смо стари познаници.</p> <p>Ускор 
— Не говори глупости...</p> <p>— Читала сам негде да је љубав слађа кад је мрак.{S} Гледаћемо з 
 види залазак на Сави.</p> <p>— Ужелела сам се Београда, бога ми — рече при том весело и махну  
сам била неправична према њему.{S} Била сам охола, горда, па чак и по мало дрска.{S} Ја сам га  
е нисам видела на скупштини.{S} Мислила сам да си се вратила кући.{S} Тетка ми рече да ниси дол 
 Јест... „Одрећи ћу вас се...“ говорила сам им, „јавно, преко новина, да цео свет види какве им 
ћи.{S} Ја нисам попуштала.{S} Запретила сам им да ћу их оставити, да ћу их се одрећи.{S} Јест.. 
р ниси свршила школу?</p> <p>— Завршила сам — одговори Вишња гласом који је сад звонио поуздани 
се, устани; не гледај ме тако.{S} Нашла сам ти дивна момка, разбери се, удаћемо те, Вишња, удаћ 
Ја сам о томе у апсу размишљао дуго, па сам дошао до закључка, да се велика зла не чине намерно 
 Наша је кућа велика.{S} И затим, доста сам потрошила очевих новаца због школе.{S} После мене д 
ем: шта сам желео, а шта сам добио, шта сам очекивао, а шта дочекао, многе ствари које ме тиште 
а ове последње године, да ти кажем: шта сам желео, а шта сам добио, шта сам очекивао, а шта доч 
ла у главу, и он се питао:</p> <p>— Шта сам урадио!</p> <p>Тада, један уздах издиже целе Белине 
дине, да ти кажем: шта сам желео, а шта сам добио, шта сам очекивао, а шта дочекао, многе ствар 
ла.{S} Шта је мени шкодила слобода, кад сам растао са̑м, ненагледан ни од кога, као дивља траву 
ништа од тебе — додаде жалосно. — А кад сам ја учио школу, мој брајко!...</p> <p>Застаде, одмах 
/p> <p>— Ту близу, где понекад идем кад сам са̑м.{S} Има једна историска чесма и добра ладовина 
та јаче у граду није било сазидано: све сам цемент и камен, темељ широк неколико хвати, а врх о 
Острво.</p> <p>Илић се тада реши да оде сам.{S} У том, одузеше му стипендију.{S} Били су пронаш 
је оца да га упише у школу.{S} Дотле је сам научио читати и писати из сестриног буквара.{S} Шко 
Запада.</p> <p>Млади студент корачао је сам.{S} И он је ишао у шетњу.{S} Познавао је готово цео 
<p>— Можда ће то бити једино добро које сам учинио у животу — рече још, гледајући у простирку.< 
је Лазаревићева говорила:</p> <p>— Муке сам видела док су моји пристали да се вратим у Београд. 
оштовали, јер су га колеге пањкале, а и сам је био крив: био је лабав, давао је лако добре оцен 
шал са себе. — Мустра бечка, богаљ је и сам, богаљ, богаљ, богаљ.</p> <p>Лупну пркосно песницом 
а.{S} Али...</p> <p>— Али?</p> <p>— Али сам задовољна — замуца учитељица — задовољна у сваком с 
 <p>Чедомир је ишао брзо, не знајући ни сам зашто хита.{S} Свет му је сметао, те сиђе с тротоар 
звао Чедомир, научио је читати и писати сам, за стоком; кметовао је дуго година, парничио се јо 
газда-Митре...</p> <p>— Старински човек сам и ја, па опет кад видим да је нешто боље, што да не 
ве ме буни.{S} Нико ме не воли.{S} Са̑м сам.</p> <p>Хтеде још нешто рећи, али осети да му глас  
забрао ово друго, а и ти ћеш... сигуран сам.{S} Пиј, проводи се, уживај младост.{S} Ја сам ти т 
м, помислио је озбиљно:</p> <p>— Уверен сам да би га она пољубила само да види како је то кад с 
м времену ради за себе.{S} Све је то он сам израдио.{S} Погледај овај сточић за пушење.{S} Није 
а ко упита шта ће ту, он одговара: „Пун сам електрике“...{S} Шта да радим, кажи ми.</p> <p>Вишњ 
 боље, што да не радим тако!...{S} Звао сам доктора.{S} Он јој преписа нешто, и рече ми да ће с 
 на велика дела, узвишен рад.{S} Гледао сам је толико пута... гледам је и сад, а никад је се не 
{S} Хоћеш ли још један полић?{S} Продао сам неке старе панталоне, па имам рачуна да те частим.< 
у Зарија и понуди столицу. — Јест, знао сам ја <pb n="168" /> то није истина.{S} Тврде за тебе  
е сувише романтично за Београд.{S} Знао сам ја, велим...{S} Не би ти долазио код <hi>Еснафлије< 
ам.{S} Назови ме како хоћеш.{S} Измењао сам све идеје.{S} Више немам никаквог политичког убеђењ 
д се најзад вратио кући.</p> <p>— Шетао сам, размишљао, мислио на тебе...</p> <pb n="258" /> <p 
, он признаде жалосно:</p> <p>— Залутао сам.{S} Није то што сам хтео.{S} Преварио сам се у Дарв 
ст — одговори затим. — Волео сам, много сам волео.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
ајући у бело платно Моравино. — А видео сам је надошлу, усталасану, помамну: страшна је тада, р 
 Јест... јест — одговори затим. — Волео сам, много сам волео.</p> </div> <div type="chapter" xm 
ије то за тебе.{S} Ја то видим.{S} Хтео сам ти то рећи још раније.{S} Али нисам могао да ти ква 
pb n="162" /> <head>XV</head> <p>— Хтео сам нешто да ти кажем, жено — рече Матовић, спремајући  
реакционари нису криви?</p> <p>— Збунио сам се — одговарао је дечко одсечно. — „Немац" је велик 
 /> <p>— Видиш ли овај пиштољ?{S} Купио сам га пред лањску демонстрацију.{S} Жандарми су ме изм 
м.{S} Није то што сам хтео.{S} Преварио сам се у Дарвина.{S} Шта ми је требао Дарвин ?</p> <pb  
а, ја сам човек из старог времена, иако сам се бунио против њега: брак ми изгледа вечито нешто  
ивени ђаво.{S} Ах, како сам гадан, како сам гадан, Боже мој!</p> <p>Вишњине руке додирнуше њего 
не живи неки скривени ђаво.{S} Ах, како сам гадан, како сам гадан, Боже мој!</p> <p>Вишњине рук 
.. да ти кажем, ето ако хоћеш... колико сам ниско пао, најзад.</p> <p>Девојка погледа изненађен 
 с тобом, Вишња? — дочека је. — Озбиљно сам се уплашила.{S} Где си била по овој киши?{S} Нигде  
идео би се у својој соби, сам... ужасно сам, као у гробу.{S} Тада би бацио књигу, коју је дотле 
ати да ли ћеш шта сачувати од онога што сам ти говорио?</p> <p>— Ми ћемо остати увек пријатељи  
а настави;</p> <p>— Кад сумирам све што сам видела, познала, искусила, рачун испада врло непово 
ан програм, као што рекох.{S} То је што сам имао да вас посаветујем као млађег колегу... ви раз 
о ствари да ти кажем, да ти изложим што сам наумио.</p> <p>Вишња приста у први мах, подајући се 
 после малог оклевања. — Лепше него што сам мислила.{S} Ја волим чист ваздух, шуму, свој народ, 
о:</p> <p>— Залутао сам.{S} Није то што сам хтео.{S} Преварио сам се у Дарвина.{S} Шта ми је тр 
 Да вам покажем бразилијанску марку што сам је купио од једног Јеврејчета.</p> <p>Они су били ј 
е, опија најбр...р...рже...{S} Ето, већ сам пијан. .</p> <p>Био је заиста добро угрејан.{S} Још 
еђу девојкама, рече јој:</p> <p>— Синоћ сам читала у једној књизи да има створења која уђу у на 
..</p> <p>— Која вајда!{S} Они од којих сам очекивао добра беху неспособни да ми га учине, а он 
способни да ми га учине, а они од којих сам очекивао зла, најзад су ми га учинили.</p> <p>— Бор 
о је школу одлично, без једне четворке, сама петица.{S} Није се памтило да је неко положио с та 
на отимала, кад је време било ручку, да сама трчи и куца на младићева врата, позивајући га:</p> 
 као повреду тога закона њен потхват да сама извојује свога мужа.{S} Она се питала шта би мисли 
 <hi>јадне мајке</hi> — како је госпођа сама себе називала — али је девојка више посматрала дом 
шао ка својој другарици, она је стајала сама у зраку пуном кише.{S} Све је око ње било сиво, та 
 јој се да се губи све око ње.{S} И она сама се губи, нестаје је, тоне.</p> <p>— Шта ме сад чек 
нађе своје друштво.{S} Зашто?{S} Ни она сама не би тачно знала рећи.{S} Тек, заједно с Илићем,  
чине?</l> </quote> <p>Лазаревићева оста сама.{S} Беше набрала пуно наручје цвећа, те потражи ка 
, уживај младост.{S} Велика дела долазе сама по себи.{S} Живот је дуг, пријатељу, а младост кра 
ле стране, извукавши их из куће која је сама попуњавала своје потребе и где је требало новца са 
променила.{S} Настао мрак.{S} Остала је сама са Илићем.{S} Њу је обузимао стид, па радост, па ж 
 Илићу — нудила је Бела кајсију коју је сама искрижала и прекидала причу своје мајке о њеном жи 
у је помагала.{S} Није волела да остаје сама са својим мислима.{S} Храбро је сносила садашњост  
 позабави, да прекрати време кад остане сама.{S} Француски језик није марила, француску кујну ј 
твојом философијом!</p> <p>— Зевзечи се сама! — викнуо би професор.</p> <p>— Геаче!</p> <pb n=" 
а те молим.{S} Не прати ме.{S} Ја ћу се сама вратити...{S} Ми се нећемо више видети.{S} Никад!{ 
совници јевтиније него у Београду.{S} И сама му је радња била другојачија него у осталих.{S} Из 
исам противна љубави, она управо долази сама по себи кад се ствари доведу у ред, кад обоје нађу 
е сазнао за посету младићеву!</p> <p>Ни сама мисао да је Чедомир поново њен није ју могла утеши 
ише тешка за њено срце.{S} Она се осети сама усред тих занетих девојака занемарене тоалете, уср 
ају пријатељски, а она није могла отићи сама до првог дућана.</p> <p>— Бог с тобом! — чула је з 
доје је погледа.{S} Његов поглед је био сама љубав.{S} Хтеде утешити девојку, хтеде јој дати до 
 је за мене мртав! — одговори енергично сама себи.</p> <p>Али та реч беше одвише тешка за њено  
>Радознало се окретала око себе.</p> <p>Сама улица није се много променила.{S} Подигнуте су још 
е гласила :</p> <quote> <hi>Досадила му самарица.</hi> — Јуче око пет часова, Мића Живковић, на 
радио с нама, вукао цигљу, па онда баци самарицу, потеже се два пут перорезом у прса и онда оде 
а се убије — умеша се један надничар са самаром пуним цигаља. — Вели, неће више да носи цигље.. 
 Како да јој објасни то што је крила од саме себе?{S} Ипак у постељу није хтела ићи.</p> <p>Пог 
г страшног земљотреса; он види око себе саме развалине, непрегледну пустош, ништа није остало о 
сваком разреду био је први ђак, имао је саме петице.{S} У расправи појединих питања могао му је 
оба, једно од оних чежњивих вечери које саме позивају на дуге разговоре.{S} Месец је био тек из 
гарице, ђачки скупови, дуга бдења, па и саме ноћне светиљке, које су расипале своју несигурну с 
ле су ме на једну тачнију оцену света и саме себе: ја сам се спустила на општи ниво.</p> <p>Или 
обра себи или другом, него тако... ради саме власти и да је држи у својим рукама, као тврдица з 
дућан, понудио га да седне за тезгу, до саме касе, поручио кафе, па онда с њим разговарао на ду 
се платна спуштала од врха брда па до у саме таласе Дунава.</p> <p>Ова слика учини весео утисак 
ече му Бела једног дана кад тако осташе сами. — Тако бих радо побегла од куће.</p> <p>Њен глас  
ала испод ока, па јој рече кад остадоше сами:</p> <p>— Нешто си невесела, Лазаревићева?</p> <p> 
љен више него први пут кад су прошетали сами.</p> <p>— Шта рекох? — сакри он своје <pb n="277"  
егова жена, која је раније, док су били сами, попуштала прва кад би се посвађали, добила је сад 
 до њих: тражили их по пијаци, киселили сами, куповали их по оријенталским ресторанима, али ник 
— Да, стари свакако... и ми старимо, ми сами.</p> <p>— Ти Вишња?{S} Ти си млађа него што си ика 
вида.{S} Јер наш свакодневни живот и ми сами налазимо се у уској вези и солидарности са земљом  
ову главу, она се тако угњезди да је ни сами ђаво не би могао отуд ишчупати.{S} Ништа на свету  
 Ко то зна?{S} Ко ће то рећи?{S} Ни они сами не би умели казати.{S} Младић се сећао тек доцнији 
овог друштва?{S} Откад су почели шетати сами?{S} Нису знали рећи.</p> <p>То је било свакако јед 
си и дошла.{S} Остави пук и друштво нек сами воде своју бригу.{S} Ти ћеш тамо у Чачку наћи дово 
тао у траву.{S} Неколико стаза, које су сами пешаци утрли, белиле су се у озеленелој трави.{S}  
атине су из раја изашле.</p> <p>Били су сами у дућану.{S} Калфа је претакао вино у магази.{S} Ш 
промени себе, да кида, да се разведе са самим собом.{S} С пуном збиљом, као да то само од њега  
његов живот.{S} Он је био дубоко заузет самим собом и видео у том тренутку цео свој дотадањи жи 
ним од оних тајанствених гласова у нама самима који не варају никад. „Мени треба један искрен д 
у право и чија судбина не зависи од њих самих, већ од оних које ће срести и који ће их учинити  
ивезане; цела варош радила је око њега, само се он осећао неспособан за најмањи покрет.{S} Он н 
о врата, кад их газдарица отвори, боса, само у кошуљи.{S} Носила је један велики формулар и мол 
це.{S} Оно што је остало животарило је, само, искривљено, мршаво и напуштено, на неплодном тлу. 
рног, ничега стварног.{S} Само илузије, само снови.{S} Хоћеш ли још један полић?{S} Продао сам  
већ беше у другој соби. — Што су дивне, само да знате!... чу се отуда њен глас, јасан сад као о 
ан мушкарац да се осмејкује.{S} Успети, само успети, успети по сваку цену!...{S} Што још занима 
ића.{S} И у Београду је сунце залазило, само другојачије, ћудљиво, бурно, како то природа може  
 тако исто у магли, нејасно, непотпуно, само главом.{S} Била је права противност Бели.{S} Чедом 
} Ко би то могао помислити само јутрос, само данас у подне!{S} Краљ Милан му неће никад опрости 
преда њеном загрљају меком, по потиљку, само оним што је голо од <pb n="134" /> руке, да осети  
а се дизале <pb n="231" /> хиљаде руку, само његове беху као привезане; цела варош радила је ок 
а као језа.</p> <p>— Свуда!{S} Свуда... само не у Београд! — шапутао јој је унутрашњи глас. — Т 
вине.</p> <p>— Пардон за један часак... само нешто да видим.</p> <p>Није се преварио.{S} У једн 
.{S} Она је била само нешто пролазно... само један ступањ у високим степеницама, уз које се пео 
S} Нема неба.{S} Постоји <pb n="219" /> само атмосфера, планете, сунчев систем, материја, енерг 
ештао у новом плишу и свежим бојама.{S} Само је био незграпан са својим великим канабетом, нешт 
ог чиновника.{S} Тако исто и сестра.{S} Само, рекле су му, тражи десет хиљада динара мираза.</p 
м сигуран да је наш свет добра раса.{S} Само му треба поуке.{S} Оставимо модерне жене нека брин 
рао им је убеђено. — Не жалим новца.{S} Само нек се не губи време.{S} Све ће се вратити <pb n=" 
ру:</p> <p>— Тата нема ништа против.{S} Само тражи да свршиш школу.{S} Дотле нам иначе треба вр 
а, ничега сигурног, ничега стварног.{S} Само илузије, само снови.{S} Хоћеш ли још један полић?{ 
 Мени је иначе доста моје главобоље.{S} Само знај, нећу скандала у кући — заврши он.</p> <p>Или 
 другог растаје се, не разумевши се.{S} Само у светим књигама говори се о васкрсењу.{S} Али има 
ојка не исмеја план своје другарице.{S} Само, она нађе за добро да је опомене:</p> <p>— Чувај с 
и добро, да јој исто од Бога желимо.{S} Само, кажи, мајка ти је нешто назебла, па се много брин 
ницама.</p> <p>Напољу је било ведро.{S} Само је сунце припицало неприродно, те је ваздух био те 
 горе, на послужење — додаде госпођа. — Само, никоме да не причате <pb n="196" /> о оваквој вер 
рофесоре који су му дали слабе оцене. — Само док се мој ћаћа пусти с робије.</p> <p>И сви троје 
алеко би отерао! — рече му други пут. — Само на кога се метну, да ми је да знам?</p> <p>— Не на 
поведе говор о електричном предузећу. — Само је тунел затрпан и збрисана спољна постројења.{S}  
> <p>Вишња га пусти да говори.</p> <p>— Само треба претворити речну снагу у електрицитет — прод 
ва собарицу да послужи слатко.</p> <p>— Само још фале прангије! — говорила је нова баба и певуц 
те мој, па све варнице искачу.</p> <p>— Само тако! — говорио је Радоје. — До јесени имаћемо оба 
 је рођака. — Не станујем далеко.{S} Да само знаш како ми је леп стан, па баба... што је златна 
.{S} И сад, да се ту усели неки Нишлија само за то, што господин саизвољава узети његову сестру 
та било...{S} У програму друга Толстоја само је последња тачка добра, јер је дигао руку од свег 
 одмах апсурд, а која је њему изгледала само немогућа због њега самог, те му изазивала потребу  
личје живота.{S} Култура им је показала само своје зле стране, извукавши их из куће која је сам 
едало природно: њену мисао је заузимала само њена мајка.{S} Болест <pb n="186" /> је прошла: по 
ека и нешто у готову!{S} Она није знала само да министар има ћерку... ту бледу девојку, с којом 
, мистериозно.{S} Праву љубав је видела само у браку.{S} Управо, она за њу није постојала, већ  
 никакав брод.{S} Од Београда се видела само она стругара и још неколико неједнаких фабричких д 
азно, пространо небо, у којем се видела само понека ласта као црна звезда.{S} Усред мртве тишин 
 да иде својим путевима.{S} Она је била само нешто пролазно... само један ступањ у високим степ 
> <p>— Уверен сам да би га она пољубила само да види како је то кад су бркови обријани!</p> <p> 
роменљивим законима; говоре ти о људима само <pb n="283" /> као о одвојеним типовима; у њима не 
а чисто.{S} То је било несумњиво.{S} На само њено име, обузимао га неки флуид, сладак и тежак;  
овори младић без журбе, и кад остаде на само са Белом, разви новине.</p> <p>— Пардон за један ч 
стану, трудио се стално да не остаје на само с министровом ћерком.{S} То је било врло тешко.{S} 
 да му се не би приметило што остаје на само са девојком.{S} Али би га она задржавала понекад < 
адила је двоструко само да не остане на само са својим мислима.</p> <p>— Радоје није заслужио о 
омиром у кућу и кад су толико остали на само.{S} Она је полагала на мишљење околине.{S} Било да 
адоје сажаљиво. — Наша Велика Школа зна само да фабрикује немоћне чиновнике; она од младих, пам 
p> <p>— Девојачка Школа може бити добра само као припрема.{S} Она није довољна жени која хоће д 
ла своје потребе и где је требало новца само нешто за порез или молитву. <pb n="21" /> Они нису 
ги, испрекидани и продужавани, где душа само додирне душу, па је остави да сања започети сан, и 
и млади, ми смо знали за љубавне изјаве само из романа...</p> <p>— Времена се мењају.{S} Све хо 
ма са жутим пафтама, које се данас виде само по државним канцеларијама.{S} Према постељи, у вен 
е пало на ум да је диже.{S} Полиција је само дошла, учинила увиђај и очистила њене остатке, гом 
> <p>Она је још волела Чедомира; она је само њега волела.{S} Поред свих мана, он је био њој нај 
 које су му притискивале срце и које је само њој могао рећи.{S} Али су њега сад одушевљавале др 
<p>— Мани ме, бога ти, Бела.{S} Теби је само љубав у глави.{S} Љубав, љубав... није она све у ж 
им површинама леда и снега.{S} Живео је само духом.{S} Проналазио је масу задовољстава радећи д 
није било више међу живим.{S} Остало је само његово тело, које је у том тренутку, наго и покрив 
је изгледала нешто неспретна, али то је само допуњавало њену лепоту и говорило да је она од они 
испаде кратко, банално.{S} Јавила му је само повод свога одласка и да се неће враћати до јесени 
лађих философа прокламује да разум даје само карикатуру стварности.{S} Нове цитаделе романтизма 
ељаку.{S} Али он није све у земљи; није само њему положај тежак; сваки сталеж има своје муке.</ 
 чекају многи познаници.{S} Знају је не само људи, но и мртва природа: куће, улице, камење.{S}  
ђе као сат, а сат као минут.{S} И ја се само Богу молим да заустави то време, да се не живи так 
кође.{S} И рат се продужавао, мењале се само позиције.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
аво, а где је реч дужност?{S} Говори се само о сељаку.{S} Али он није све у земљи; није само ње 
је су биле зашле за кукуруз, види им се само глава.{S} Поље је дисало мирно.{S} Још се јурила о 
</p> <p>У том великом простору видео се само један човек, продавац ушећереног воћа, по којем је 
још кроз отвор на средини.{S} Чекало се само пролеће, па да се и то зазида, те цела Морава окре 
S} Код сељака, радника, грађана чују се само горке речи.{S} Алкохолизам, политичка убиства, зел 
м запали јој се кецеља поред огњишта, и само срећан случај спасе девојку од даље несреће.</p> < 
Спас радног народа је у револуцији... и само у револуцији... и опет вам кажем: у револуцији, па 
за брак, није употребљавао.{S} Можда би само једно половно обећање било довољно, па да га она п 
им не да да удружи, идеалиста који ради само на крупно; гледајући главну ствар превиђа споредну 
а чаробна неранџаста боја, која се види само код лептирова, а на супротној страни, по крововима 
моћности засја у дечковим очима. — Кажи само колико поједеш шећерлеме преко дана?</p> <p>Обоје  
 Србија, за све што има, има да захвали само своме сељаку, лако се одлучио да приђе првој струј 
побећи од куће.{S} У салону су остајали само Бела и Чедомир.{S} Па и Чедомир се дизао да иде, д 
ање.{S} Лака и површна, знала је живети само за своје задовољство и мислити једино на оно што ј 
у дивну песму!{S} Остала су је у памети само два три стиха из средине: ...{S}И мислио тада — Ко 
о Илић с једном девојком, којој примети само главу, и од главе бео, нежан профил с очима дубоко 
м присним сажаљењем, које може да осети само жена према жени, шапташе јој матерински:</p> <p>—  
е <pb n="112" /> што је прошло, мислити само на себе, радити за своје испите и не осећати ништа 
ању престо.{S} Ко би то могао помислити само јутрос, само данас у подне!{S} Краљ Милан му неће  
ски тип, који се у Србији још може наћи само по забаченијим селима, као неким чудом сачуван од  
е ствари које ме тиште и које могу рећи само теби... да ти кажем, ето ако хоћеш... колико сам н 
вати се отворених врата, и, поклецнувши само једанпут својом хромом ногом, већ беше у другој со 
ке и кћери, учитеља и ђака?{S} Ја чујем само право... право, а где је реч дужност?{S} Говори се 
 неколико тренутака. — Празна је, држим само неколико венаца лука.</p> <p>— А шта ћеш му за ств 
еље дома, који је последњих година знао само за зле стране живота: одрицање старих пријатеља, к 
ају свој крст на леђима.{S} Он је видео само себе, те је веровао да би с њим трпело и све друго 
тај сан за идеалном драганом: он је био само сиромашан ђак, без родбине, без сигурног прихода,  
катост пред младићем ?{S} Или је то био само знак захвалности што је Илић имао стално по коју л 
и осигурао слободу кретања, да би радио само оно што воли, да буде свој и припада самом себи.</ 
.{S} Краљ му је на дан венчања опростио само пола казне.{S} Доцније, дали су му удобнију ћелију 
т година, још дурашна, трудила се, како само може, да угоди својим гостима.{S} Вечера је била о 
лади газда нежењен, па је све ишло како само може бити.</p> <p>Радоје је радио и ван своје радњ 
еки други посао.{S} Радила је двоструко само да не остане на само са својим мислима.</p> <p>— Р 
рбу за слободу.{S} После ће доћи остало само по себи, ако је ко тада у опште мислио шта ће посл 
ару.{S} Ми не знамо где идемо, ми знамо само да смо на путу...{S} Можда све ове мисли нису дола 
вас — дочека га Бела, држећи непрестано само главу промољену кроз врата.</p> <p>Та је глава бил 
мим собом.{S} С пуном збиљом, као да то само од њега зависи, покуша да од те две девојке начини 
е вредан...</p> <p>— Пуста жеља!{S} Јер само гледајући у прошлост, ми можемо знати шта је вреде 
 дете.{S} Али, Илић, који је видео свет само кроз књиге, није имао мрве практичног смисла.{S} Ч 
искривио се сав, начинио од себе ругобу само да би био примећен.{S} Нема весеља.{S} Лица се згр 
је једна газдарица од стана ушла у собу само у кошуљи.{S} Био је у првој години Велике Школе.{S 
систематски.{S} Зашто да то право имају само мушкарци?</p> <pb n="66" /> <p>— Јадно је то право 
е оно зваше твој директор.{S} Оне знају само за време, за простор, сисаре, преживаре, за опште  
, прођоше једну уску улицу, калдрмисану само крајем, <pb n="156" /> украшену овде онде каквом н 
амилија.{S} Он је био обратио сву пажњу само на спољашност, на изглед ствари и покрете бића.{S} 
троје новине које су излазиле писале су само о укопним друштвима, трансвалском рату и, за добре 
а̑ више</hi>. <pb n="276" /> Зборови су само позорница, решења се доносе иза кулиса; образована 
а свет не опази, попије на једном месту само једну чашу, па тако изређа до тридесет кафана...{S 
ове, старе, збијене и раштркане како их само Београд може показати.{S} И та варош, са белим име 
> <l>На њој нема трна ни грмења.</l> <l>Само има до две вите јеле.</l> <l>И под јелом заспала д 
ни од кога, као дивља травуљина.</p> <p>Само је Матовић заборављао, да је он, у свом детињству, 
 њему изгледала само немогућа због њега самог, те му изазивала потребу да промени себе, да кида 
не изгледа бедан, али неки пркос против самог себе терао га је да се излије пред својом старом  
в, као да се одваљивао <pb n="72" /> од самог срца. — Ја мислим да подигнем једну такву централ 
 је за кривицу.{S} Стид ју је било и од самог Илића, а ради њега и ради својих родитеља, она је 
 пером, као да броди морем начињеним од самог миља и заноса, па кад би писмо свршио, написао ад 
а... на своје лектире, убеђења, на себе самог...{S} Ко ће рећи икад гомилу осећаја, мисли, слик 
зван вароши и лутао по околини дуго, до самог мрака.{S} Понекад би повео са собом Чедомира и он 
дан стуб водене паре, па, вртећи се око самог себе, као утвара, полети уз воду, промакне гвозде 
трпљива жеља да напакости Илићу, свету, самој себи.</p> <p>Једним покретом збаци са себе хаљину 
 гвоздена пећ, несразмерно велика према самој кујни.{S} По зидовима су висиле изрибане тепсије, 
гледала.</p> <p>Хтела је да види на њој самој колико га мрзи.{S} Један крај њене хаљине био се  
та би било кад би постао њен муж, о њој самој.{S} Она је зрела као зрела воћка, невина као дивљ 
, давала детаље о њеној породици, о њој самој, познанству у Бијарицу, о дуговима и подужицама,  
по запосленим људским приликама, по њој самој.</p> <p>Зима јој је пролазила врло пријатно.{S} И 
мо оно што воли, да буде свој и припада самом себи.</p> <p>— Новац је чудна ствар, моје дете —  
но свесно.{S} Она се није правдала пред самом собом, она је губила присуство <pb n="181" /> дух 
е убије.{S} Ово је учинио на улици пред самом грађевином, а био је мртав пијан.{S} На саслушању 
ти.</p> <p>— Шта ме се тиче! — рекао је самом себи. — Моме месту су иначе дани избројани.</p> < 
и чијом се слабошћу користи, према себи самом на крају крајева, јер он хоће живот пун, велики,  
вету, према свему, а највише према себи самом.{S} Као на слици, он је видео цео свој живот, цел 
 је какво посланство! — одговори младић самом себи.</p> <p>Тек на кондицији дозна за велику нов 
урног човека који је млади муж осећао у самом себи.</p> <p>То су били тешки тренутци.{S} Незадо 
иста, обала поред Саве, пут за Вишњицу, самоникле улице по Чубури, виделе су тада многи млади п 
 опасни напитак који му је убијао сваку самосталност.{S} Кад би се ипак уморио, стезао је слепо 
ла бити другојачија.{S} У тишини сеоске самоће, по којој ју је пратила туга од промашене удаје, 
омир је био склон маштању.{S} Тражио је самоћу; уживао у лењом губљењу времена.{S} Колико би ст 
вако од њих пратило је своје мисли кроз самоћу предела.{S} Они су обоје били и сувише озбиљни з 
, страшне провалије, светови очајника и самоубилаца.</p> <p>— Добро — приста она и пружи му рук 
шању је изјавио да је покушао да изврши самоубиство због тога што му се досадио живот.{S} Повре 
ар-папира.</p> <p>— Па читај! — закључи самоубица и склопи очи поново.</p> <p>— Три дана нам го 
/p> <p>Цело ово вече, Илић је мислио на самоубицу.{S} Па и сутрадан, та га мисао није остављала 
 се развијају по инстинкту — говорио је самоуверено. — Утицај старијих може да изопачи праве де 
ираз од педесет хиљада — говорила му је самоуверено.</p> <p>Тако сад Илић није имао ни своје ку 
коме се дају двојке! — говорио је дечко самоуверено, циљајући на професоре који су му дали слаб 
Ипак, пишући о тим простим стварима, на саму мисао да то пише љубљеној девојци, њега је обузима 
унапред. — Шта ће рећи свет кад те виде саму.</p> <p>Та оскудица слободе падала јој је најтеже. 
 крајева, он њу воли још, њу једину, њу саму.{S} Кад би тако дошао најзад до решења шта да јој  
је волео готово исто толико колико и њу саму.{S} Он је био кадар загрлити писмоношу који би му  
</p> <p>Девојка одмахну руком.{S} Њу су саму подгризале сумње у њен јавни рад, у њене идеје, у  
У соби је било тихо.{S} То беше стан за самца другог реда с најпотребнијим намештајем и луксузо 
а је сањала да се удаје за Чедомира.{S} Сан је био тако јак, да се пробудила сва уздрхтала, и н 
дско срце му изгледало преуско за његов сан и мисли.{S} Поново је почињао да живи.</p> <p>— Је  
ошћу у једну утврђену тачку, као у неки сан, и хтеле рећи:</p> <p>— Да дивног сна!{S} Оставите  
инило му се да се остварио његов велики сан.{S} Живот многољудног града свидео му се.{S} Врло и 
астих као да душа сања неки ванземаљски сан, тело наго, божанствено у својој невиности, сатанск 
рне душу, па је остави да сања започети сан, и пољупци где тело дише дахом другог тела, где се  
ли о свом узбуђењу.</p> <p>— Откуд овај сан, овај бол? — питала се у чуду.</p> <p>Напољу се мра 
живот.{S} И као да хтеде остварити овај сан, он се обрати девојци, нежно као жена:</p> <p>— Куд 
аза му се тада исто тако лако као и тај сан за идеалном драганом: он је био само сиромашан ђак, 
ње.{S} Пасуљ са пастрмом био је сад њен сан, а киселе паприке њен идеал.{S} Те проклете паприке 
 се, гледајући тупо у воду.{S} Мртвачки сандук њихао се свеједнако.{S} Око младића се дизале <p 
 чакљу, па присветли.</p> <p>— Мртвачки сандук! — приметише присутни.</p> <p>Не чу се реч објаш 
о остављао те хартије у дно свог ђачког сандука, поређане хронолошким редом; закључавао их по д 
е.{S} Даље од ње, по једној пијаци, око сандука, гомиле бостана и покроваца скакутали су сунчев 
Београду воле ове лимане <pb n="245" /> сандуке — примети заједљиво стара девојка — то је за пр 
ајлепша у вароши.{S} Други су седели на сандуцима, на даскама закуцаним на ногаре или у четири  
сирове.{S} Пред кућама, на клупи или по сандуцима, поседало женскиње.{S} Иза једног плота, неке 
уставио у мору отвореног плаветнила као санта леда.{S} И по околним кућама било је доста светло 
душа само додирне душу, па је остави да сања започети сан, и пољупци где тело дише дахом другог 
 слабина и очију стакластих као да душа сања неки ванземаљски сан, тело наго, божанствено у сво 
 она, својом хромошћу завезана за кућу, сањала често о заљубљеним паровима које би, летимице, к 
нашим мислима?{S} Те исте ноћи Вишња је сањала да се удаје за Чедомира.{S} Сан је био тако јак, 
 прстију па све до чела и главе.</p> <p>Сањала је да су ишли пешке, као у селу.{S} Било је у св 
> <p>— Да дивног сна!{S} Оставите ме да сањам.</p> <p>У том тренутку студент се сети Беле, и, п 
 визија неке немогуће жене, о којој сви сањамо, коју сви очекујемо кроз цео свој живот.{S} Живо 
у кући — заврши он.</p> <p>Илић није ни сањао да се овакви разговори воде између Белиних родите 
ећаш у Чачку? — трже се сајџија из ових сањарија.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију без разлога. 
е мостове, разориле путеве, укочиле цео саобраћај.</p> <p>Једне од тих влажних, мрачних ноћи, ч 
њаци су нам донели, са својим брезама и саоницама, култ енергији, окрутности, себичности.{S} Ал 
е нађе у њему чега другог до другарских саопштења.{S} Његов одговор пак није се могао скалупити 
омбинација? — рече министар кад му жена саопшти те вечери да је Илић запросио Белину руку и да  
м.{S} Његова длака није више сијала.{S} Сапи су му смршале.{S} Боја му се променила.{S} То није 
а одличног соја: високе ноге, развијене сапи, мали трбух, длака као свила.</p> <p>— Арап!{S} Ар 
мартовска светлост играла се по коњским сапима, по зарђалом блеху од платформе и по црвеном лиц 
ен; миловали су га по њушци, тапкали по сапима.</p> <p>Арап је држао високо своју лепу главу, и 
зиду је била остављена рупа за чашу или сапун, а изнад ње налазио се узидан крст од црвеног кам 
ила се око ватре, руке су јој пуцале од сапунице, крста је болела.{S} Ипак је она одговарала:</ 
ју присно.{S} Он је у њему видео једног сапутника на истом путу, на путу у интелектуални живот, 
а за земљу и Матовића што је она његова сапутница у животу.</p> <p>— Клеопатра, треба повисити  
овању и спрема се да буде велика и мила сарадница на препорођају родног краја.{S} Управо, он је 
товићевих мирно, као да се то тиче неке сасвим друге личности; радознало, <pb n="201" /> као да 
 — рече меким, поетским гласом. — Ти си сасвим изгубила главу!</p> <p>— Да; ја га волим... ми с 
, заношљиве речи.{S} А кад би се пренуо сасвим и мислио на њу, на ту плаву девојку, на њене кос 
грађевином, а био је мртав пијан.{S} На саслушању је изјавио да је покушао да изврши самоубиств 
начини сунцобран од тиквена листа ни да састави монограм за мараму.{S} У осталом, то је Радоју  
бинети зврје празни; краљ није успео да састави владу, вечерас нико не влада Србијом.{S} Круна  
 Њихове усне се додирнуше.{S} Рамена се саставила с раменима.{S} Руке су се стезале грчевито.{S 
овић је доживео и један лични пораз.{S} Саставио је законски пројекат о осигурању сељака од гра 
хова се лица приближише, њихове се усне саставише.</p> <p>После се поново погледаше.</p> <p>Осм 
та грешка коју је учинила и, најзад, ко саставља то поштовано јавно мњење?{S} Није ли сусетка д 
већа.{S} Они оснивају <hi>таншуле</hi>, састављају певачка друштва, приређују концерте по отаџб 
ешто даље од обале, из зеленила које су састављали ритови, па се постепено пела уз брдо, прошар 
им људима, према свему, свему...</p> <p>Састављао је писмо у мислима, бирао згодне речи, изнала 
тва слободу.{S} Историја човечанства је састављена од контраста као човечији живот: супротности 
ише дахом другог тела, где се крше руке састављене око паса, очи бледе, а мисао умире у глави.{ 
је сунце, пронашла материје од којих је састављено.{S} Укротила је гром и разоружала небо.{S} П 
кер по кочијашу, који је носио униформу састављену од писмоноше и коњичког официра.{S} Кола је  
 се пут Бумбарева Брда, у белу варош на саставу две велике воде, и изазивале слику студента Или 
е је плануло неочекивано, још док су се састајали.{S} На пијаци је запевао друштвени тенор, ина 
 да ли се сећаш... оног дана кад смо се састали после дугог размака... <pb n="289" /> ти си има 
дморе.{S} Место је било као створено за састанак пред растанком.{S} Неколико путова и странпути 
="157" /> која је требала да представља састанак Ромеа и Јулије.{S} Стаклена врата водила су из 
272" /> <head>XXIV</head> <p>Кажу да на састанак људи долазе увек нешто раније, а да жене задоц 
етњу, обишли су готово сва места својих састанака...{S} Вече их је ухватило на Чукарици.</p> <p 
е сад слатко на пригревици ових присних састанака.{S} Он се већ био навикао на љубак <pb n="53" 
атарицама, <pb n="211" /> да се друштво састане, без нарочитог договарања, и весеље букне, у то 
 без догађаја.{S} Избегавала је посете, састанке.{S} Кад би се пак и нашла у друштву, о испитим 
и брда, био је као створен за поверљиве састанке.{S} Неколико корака од средине града, и већ је 
јко!{S} Од кога си научила да заказујеш састанке, реци!{S} На кога се метну, несрећнице?{S} Хоћ 
е што пре.{S} У животу су ретки поновни састанци.{S} И затим, једно од другог растаје се, не ра 
 је реко: морам да се смејем.</p> <p>Ти састанци су Илића разнежавали и одобровољавали.{S} Поку 
м је пролазило у чекању једно другог, у састанцима по угловима од улица, у претераним шетњама и 
ачке философе.</p> <p>— Њихова се наука састоји — тврдио је — у давању необичног смисла обичним 
, као да је осећала да се цела љубав не састоји од пољубаца.{S} Она је ту остала непоколебљива. 
 да су прошли кроз две собе из којих се састоји <pb n="85" /> ова чокалиница, и остали понешто  
ина, књига.{S} Дан нам прође као сат, а сат као минут.{S} И ја се само Богу молим да заустави т 
стељу није хтела ићи.</p> <p>Погледа на сат.{S} Било је још рано.{S} Обуче своју собну хаљину,  
сади, вина, књига.{S} Дан нам прође као сат, а сат као минут.{S} И ја се само Богу молим да зау 
том, на часовнику у трпезарији изби два сата.{S} Метални звук је одјекивао потмуло по празној о 
/p> <p>На часовнику у дворишту изби три сата.</p> <p>— Хајдемо у библиотеку! —рече Илић.</p> <p 
и му руку. — Сутра на овом месту, у три сата.{S} Ти си слободан?...{S} Ево ми трамваја — додаде 
о наго, божанствено у својој невиности, сатанско у својој лепоти.{S} Уседелица се збуни.{S} Окр 
 да ниси долазила.{S} Знаш ли колико је сати?</p> <p>— Извини, колегинице — одговори јој девојк 
сви ти говори свршавају кад куцне девет сати, време спавању, и варош остаје мирна и <pb n="209" 
је врљао по вароши бесциљно.{S} Око пет сати пут га нанесе поред једне велике грађевине, којој  
е једном гимназисту.{S} Било је око пет сати пред вече.{S} Дан је био као сваки летњи дан.{S} У 
 Велике Школе.{S} Дошао је кући око пет сати из јутра, пијан.{S} Дочекивао је нову годину с дру 
цењкали се с грађанима.{S} Око дванаест сати пуштале се школе.{S} Четири часа доцније звонила ј 
ко усијаног летњег неба.{S} Не шеснаест сати него шеснаест дана, шеснаест година, шеснаест веко 
 Ту је у стању да остане <pb n="233" /> сатима.{S} Ако га ко упита шта ће ту, он одговара: „Пун 
оји су опет твоји непријатељи.{S} Ми се сатиремо узајамно, не знајући због чега, и ми ћемо проћ 
 врло мирно.{S} Чуо се тек један женски сатић у папучици, обешеној о зиду.{S} Она је гледала не 
га како иде од куће до куће, те оправља сатове, леми минђуше, подмазује шиваљке.</p> <p>— Штета 
а набављао робу, чистио метал, оправљао сатове, лемио ланчеве.{S} Стари кујунџија се противио у 
 организације; треба од ове оријенталне сатрапије начинити правну државу.{S} Ја се чудим како н 
ч и дошла тачно.{S} Баш кад сказаљке на сату једне оближње часовничарске радње показаше три, он 
управо, знала куда иде.</p> <p>На неком сату изби осам.</p> <p>Она погледа око себе.{S} Налазил 
ја који се десио.{S} Избегавао је своју саучесницу.{S} Презао је сваког тренутка да га не дочек 
ола.{S} Еј, Марјане, колико си их данас сахранио?</p> <pb n="169" /> <p>— Осам — одговори кратк 
ажила одлучно да јој се мртвац преда на сахрану.</p> <p>Београд, август 1911 — март 1913.</p> < 
те кајсије? — упита Бела младића, па не сачекавши одговора, окрену се нагло на здравој пети, до 
одговори бакалин замишљено. — Де, да ми сачиниш једно писмо.{S} Нек дете зна...{S} И кажем јој  
p>— Ја нисам њихова непријатељица, боже сачувај.{S} Нашем народу треба много да чита, да се про 
вориш као крајњи мрачњак.</p> <p>— Боже сачувај, ја нисам реакционар, ти то знаш.{S} И кад ти г 
и да гласају против свога убеђења па да сачувају министра.{S} Тако се извршна и законодавна вла 
 мислио да се она удала и да није ништа сачувала од спомена на њихово познаство.{S} И, он није  
 по забаченијим селима, као неким чудом сачуван од укрштавања с туђинцима, претопљеним у наш св 
то своје собе где би га нашао.{S} Он је сачувао сва та писма, те званичне карте с унакарађеним  
е изгубио све што је стекао и пред смрт сачувао једва оно мало што му је од оца остало.{S} Чедо 
лни брак, и ђаво ће знати да ли ћеш шта сачувати од онога што сам ти говорио?</p> <p>— Ми ћемо  
јлепшим именима њихово име је најлепше; сва слава, пред њима, бледи и губи се, и као што би рад 
ецу.</p> <p>— Имам троје деце — рече. — Сва три су мушкарци.</p> <p>Али Вишњу не остави спомен  
слободоуман, бар у теорији.{S} Он је за сва права, бар док не добије своје право.{S} Невин у ст 
ети на тој девојци која му се предавала сва.{S} Парадоксална љубав чула достизавала је свој врх 
едно друго до куће.{S} И, она је легала сва срећна, певушећи своју омиљену песму: „Сунце ходи и 
S} Сан је био тако јак, да се пробудила сва уздрхтала, и није могла више заспати.{S} Заман је г 
 своју сусетку.</p> <p>Девојка поцрвене сва као да ју је неко ухватио у нечему недопуштеном.</p 
ла без речи, без протеста, предавала се сва, послушна, гипка, нежна, бледа, цвокоћући и згрчена 
 се бунио остатак старе душе, бунила се сва њена ранија наивност против извесних крајности Илић 
ло се од бола.{S} Заклињала се да ће се сва предати нези око болеснице, да неће одмицати од ње  
пребаци му руке преко рамена и обеси се сва о његов врат.{S} Он осети поново њене усне на своји 
иде, брже него што се мисли, а са њом и сва могућност да будемо срећни.</p> <p>Дрхтећи, Вишња ј 
рка коју је газдарица купила ту скоро и сва срећна унела га у ову собу.{S} Простирка је била ле 
чно пред разним комисијама док се не би сва распала.{S} Да се тако продужило, цео државни буџет 
а издржати цео дан на ногама, подносити сва она трчкарања, представљања, играња... нарочито игр 
 собе где би га нашао.{S} Он је сачувао сва та писма, те званичне карте с унакарађеним лицем кр 
дговори.{S} Оно га је дирнуло јако, као сва њена писма, па може бити и више.{S} Јер се беху код 
инили су велику шетњу, обишли су готово сва места својих састанака...{S} Вече их је ухватило на 
 коју је узео за жену.{S} Начинио је за свагда неспособном за срећу девојку коју је волео.{S} О 
 као мајци, а ти тераш шегу...{S} Каква свадба!{S} Тај младић није ни школу свршио, а Бела је ј 
дног поштара.{S} Баш одмâх после његове свадбе удари нови државни друм преко његовог дела очеви 
 ми ружно стоји кад играм!</p> <p>У очи свадбе, Чедомир изиђе из куће, па је врљао по вароши бе 
 <pb n="204" /> своме зету. — Зар се за свадбени пут купују новине?</p> <p>— Нешто ме интересуј 
.{S} Тај човек је посматрао спремање за свадбу у кући Матовићевих мирно, као да се то тиче неке 
иђа њему...{S} Вере ми, спремај паре за свадбу.</p> <p>— Не будали! — поново се наљути муж. — Ј 
е писао Вишњи да се не љути, да дође на свадбу ако може.</p> <p>— Нека ти је Богом просто — одг 
 осамнаест година, колико је имала пред свадбу, провела је беспослена, размажена и више мање ср 
S} Кад јој се није чинило што је хтела, свађала <pb n="128" /> се да се кућа орила од њене вике 
је сад у мајци сигурну савезницу, те се свађама није видело краја.{S} Губила је и оно мало пошт 
 је већ као дете каћиперка и, у домаћим свађама, стално на страни своје мајке.{S} Рачуноиспитач 
емена на трговање с поштанским маркама, свађао се с ђацима око панораме коју је правио у кутији 
 план до лудила.{S} У кући су настајале свађе.{S} Мајка га је грдила, клела.{S} Сестра је прети 
 мене колико на смрт свога деде!</p> <p>Свађе су учестале.{S} Најмањи повод био је довољан да н 
 ми ћемо проћи цео наш живот у немиру и свађи.{S} Ми живимо у земљи уситњеног демократизма и не 
корупција, све губе гризу све класе.{S} Свак се жали на своје стање.{S} Нигде нема никаквог аут 
 већ покисла, и...</p> <p>— И?</p> <p>— Свак од нас има свој пут.</p> <p>— Не говори ми то, Виш 
еспотизма, а ако се образује коалиција, свака фракција експлоатише у своју корист парламентарну 
 на тробојним дирецима по ћошковима.{S} Свака гостионица има такође по једну лампу пред вратима 
ди вешт споразум, смишљен ортаклук, где свака страна уноси одређене користи: положај, мираз, фа 
меланхоличне, као <pb n="153" /> што је свака чежња.{S} Хтеде отпочети присан разговор, упитати 
спуњена трима постељама, међу којима се свака разликовала: једна је била гвоздена, друга дрвена 
ица из пансионата.{S} Идеал му је што и свака комедија.{S} За њега не постоје науке, него Наука 
а посрнула, па продужила пут порока као свака пијаница.{S} Тако је пре неку годину и свршила: ј 
рото кљусе, било је болесно у обе ноге, свакако од какве неизлечиве болести, па ипак се силило  
.{S} Десна му је рука висила као мртва; свакако је била парализована.{S} Међутим, лева му је би 
, а ни ја о њему, као да смо туђини.{S} Свакако ми замера јер не зна разлога моме одласку.</p>  
олазиле на ум младом човеку, али сличне свакако.{S} Јер, кад спусти поглед на свој рукопис, он  
>Девојка не помену ништа.{S} Чедомир се свакако не сети.{S} Ћутали су.{S} Прођоше тако добар де 
ри, стари пријатељи.</p> <p>— Да, стари свакако... и ми старимо, ми сами.</p> <p>— Ти Вишња?{S} 
 детету у Београд?</p> <p>— Њој ће бити свакако жао ако је не известиш.{S} И онда, знаш како је 
?{S} Нису знали рећи.</p> <p>То је било свакако једног дана, кад је Чедомир пратио, као увек, В 
ила хаљине најскупља шваља у вароши.{S} Сваке <hi>сезоне</hi> т.ј. сваког пролећа и јесени, дон 
Каја се опет изненади, али се уздржа од сваке заједљивости, и одговори мирно:</p> <p>— Његова м 
 их по двапут, тресао катанцем још ради сваке сигурности.</p> <p>Одговарао је девојци у истом у 
ем је провела највећи део свога живота, сваки ју је познавао, чак и кровови од кућа чинили јој  
Читам, посматрам, размишљам, учим децу, сваки дан испуним корисно.</p> <p>— И ти си срећна? — п 
 у земљи; није само њему положај тежак; сваки сталеж има своје муке.</p> <p>И онда, Вишња није  
бирачи, другарице, а бирачи су људи.{S} Сваки од њих има по један ситан, а за себе капиталан ин 
ју драгану и веровао да га она мрзи.{S} Сваки њен покрет који није ишао у прилог његове себично 
вачки помоћник, па и по који радник.{S} Сваки од њих био је огорчен песимист, сиромах наравно,  
ло је и дирало у дубину душе, да јој је сваки живац треперио.{S} А пријатно, јер је то све било 
је свеједно који режим влада, јер им је сваки добар... у свакој партији, групи или кући од утиц 
е се граничило с анархизмом, решавао је сваки проблем.</p> <pb n="47" /> <p>— Шта то мари нешто 
ипеле су му биле потковане.{S} Носио је сваки дан оковратник, и то оборен, с лептирастом крават 
оме делу, била мој добри геније, јер је сваки рад... нарочито овај који траје више година, врло 
о поживиш на земљи...{S} Да постоји рај сваки би се старао да што пре умре... <hi>Карт бланш</h 
редност, он је оклевао.{S} Он је гледао сваки дан толико људи који се бацају у живот с чудним п 
рочитавао прибелешке, писао изводе, као сваки ђачић.</p> <p>Као што се предвиђало, свршио је шк 
ође, Зарија, ако будем морао живети као сваки други...</p> <p>Младић извуче један џепни булдог, 
о пет сати пред вече.{S} Дан је био као сваки летњи дан.{S} Улице се сивиле од прашине.{S} Из њ 
ој грозници.</p> <p>У школи је било као сваки дан.{S} Другарице су говориле како се нису спреми 
S} Покушавала је да веже своје мисли за свакидашње кућне ситнице, трудила се да се сети лица чи 
 за себе капиталан интерес.{S} Брига за свакидашњим хлебом господари над сваком другом бригом к 
а, које потсећају на књиге, одвајају од свакидашњих разговора и стварају романтику посред обичн 
пењи свој глас за једну ноту више изнад свакидашњости.{S} Ето ти кључа да постанеш велики у очи 
ацијама који је морао да крши леђа пред сваким старијим, да крије своја осећања, да се одриче с 
ити каткад несрећна; то је општи закон; свако је несрећан овда онда.{S} Оно од чега треба да се 
ених бора на челу и изразитих усана.{S} Свако од њих знао је наћи по коју лепу реч да јој каже, 
Двоје младих ћутали су, тако седећи.{S} Свако од њих пратило је своје мисли кроз самоћу предела 
а му је потпуно одобравала, потписивала свако његово мишљење, била присталица његових убеђења б 
 је морал патријархалне куће забрањивао свако попуштање од правог пута.{S} Корачала је брзо, ал 
<p>Па као за себе додаде:</p> <p>— Како свако има достојанства; један прост радник воли више см 
јаја, нешто чега се човек може одрећи у свако доба.</p> <p>Илић је пак мрзео новац, мрзео га он 
воздени закон конкуренције оправдава му свако средство, те постаје једна врста модерног дивљака 
 мужу, грдила га, понижавала, рушила му свако уважење, па и онај понос културног човека који је 
њима из службе, бежањем у иностранство, сваковрсним неправдама, хапшењима и осудама на смрт.</p 
 једном речи назива.{S} Мирно, предано, сваког дана, она је учила <pb n="228" /> мале сељачиће  
у вароши.{S} Сваке <hi>сезоне</hi> т.ј. сваког пролећа и јесени, доносио је Лазаревић својој же 
 долину, где је било тихо и без људи. — Сваког секунда она односи по читава блага.{S} Столећа с 
гавао је своју саучесницу.{S} Презао је сваког тренутка да га не дочека љутито лице њеног оца и 
омиле ђубрета просипале се из редакције сваког дана на Теразије, па се после разносиле широм Ср 
ани, излазили су чешће са њом, па после сваког дана, и најзад без ње.{S} Како се Каја изгубила  
хтале.{S} Пољупци су се понављали после сваког дана... пољупци <pb n="138" /> кратки, дуги, исп 
дело, био је резервни официр, бријао се сваког јутра, имао спокојне очи и замрљан потпис.{S} До 
ладост која је бујала у њеним грудима и сваког тренутка јој истеривала стид на образе.{S} Иначе 
мплиментима и у киселој штрудли с маком сваког празника.{S} Ту повучену опозиционарску породицу 
њиво и забринуто <pb n="69" /> се надао сваког часа лопову који би му покварио више него што би 
ост, ред ствари, жуде за нечим вишим од свакодневне егзистенције.{S} Она се чудила како је доса 
ет, не треба губити из вида.{S} Јер наш свакодневни живот и ми сами налазимо се у уској вези и  
} Многи професори беху подетињили силом свакодневног рада с децом.{S} Други <pb n="263" /> су с 
велики принцип: „сваком по способности, свакој способности по њеној заслузи“.</p> </div> <div t 
е планета хранила.{S} Наука је одредила свакој звезди своје место и пут којега се мора држати.{ 
итика позитивизма изгледала да се отима свакој формули, да је пуна релативности, анархизма и вр 
ивало се, као каква сиренска утвара, на свакој окуци од пута, на гомили сувог лишћа, у облацима 
> <p>— Пиши јој — рече, застајкујући на свакој речи — да смо сви, хвала Богу здраво и добро, да 
о паланкама, који су скупљачи претплате свакој новој књизи, повереници одбора за дизање разних  
а кућа, непобедан бедем који је пркосио свакој реакцији.{S} Полиција није смела ући ту; за ђаке 
режим влада, јер им је сваки добар... у свакој партији, групи или кући од утицаја, они имају св 
 руке, шетају до краја сокака, називају свакој клупи добро вече, причају шта су радиле преко да 
рих пријатеља, кињење од стране власти, свакојаке оскудице и понижења, те одложи час, и хтеде с 
<quote> <l>Милији душа мирише</l> <l>На свакојаке травице,</l> <l>На зелен здравац планински,</ 
кве црначке републике.{S} Време, киша и свакојаке прљавштине претвориле су те бог зна чије одер 
и присталица индетерминизма, напунио се свакојаким <pb n="45" /> апстракцијама, али, кад угледа 
 су јој се тада велике, тешке, уочљиве, сваком видне, да их је хтела сакрити; болеле је.{S} И к 
оје се из далека види, снег окопнео; на сваком гробу по неко; изгледа као да је гробље оживело, 
тва природа: куће, улице, камење.{S} На сваком углу остало је нешто од ње.</p> <p>То ново распо 
крет као да хтеде истргнути нешто. — На сваком кораку, тако рећи, може се подићи по једна центр 
 проблемима.{S} Култура му се нудила на сваком кораку: музеји, споменици, позоришта, па онда ул 
ига за свакидашњим хлебом господари над сваком другом бригом код највећег броја лица.{S} Њихова 
дана да буде уточиште свију њих и да се сваком члану породице нађе на невољи.{S} Али млади чове 
ска блуза; лака материја дрхтала је при сваком даху и покривала божанствену бисту и њене две за 
а ми је да знам?</p> <p>— Не на мене, у сваком случају — упаде госпа-Клеопатра.</p> <p>Стари го 
а, Пелагићева дела, народне песме.{S} У сваком разреду био је први ђак, имао је саме петице.{S} 
p> <p>-— Дотле се може све десити.{S} У сваком случају припази на ту твоју шмизлу.{S} Кад смо м 
и дужности које је имао према њој?{S} У сваком случају Вишња није знала дотле шта се дешавало с 
овољна — замуца учитељица — задовољна у сваком случају.</p> <p>Па као да хтеде уверити себе, по 
ној служби.{S} Он пак био је први ђак у сваком разреду, четворка је за њега била увреда, никад  
рзо остварење, у њихов велики принцип: „сваком по способности, свакој способности по њеној засл 
Он је нишанио високо.{S} Он је остављао свакоме слободан један круг болесних места, а нападао ј 
 ти је у селу?</p> <p>— У селу је добро свакоме који од њега не тражи више него што оно може да 
прошла од како смо населили њене обале; сваку стопу ове земље налили смо својим знојем и крвљу, 
, по образима који се више не румене на сваку ситницу, по дивно довршеном телу које је издавала 
аркова, и ту их поново читао, разгледао сваку реч, загледао у марке, у поштанске штамбиље и дат 
ље тај опасни напитак који му је убијао сваку самосталност.{S} Кад би се ипак уморио, стезао је 
кује.{S} Успети, само успети, успети по сваку цену!...{S} Што још занима, јесу жене којих има м 
Зет се умешао.{S} И Чедомир је прекинуо сваку везу са својом породицом.</p> </div> <div type="c 
Нека вас петао узалуд опомиње да је дан свануо...{S} Нимфе ће радити посао робова!"</p> <p>— Зб 
поред његових очију весели и шарени као сватови, и губили се у ноћ преживелих година.{S} Преста 
су ишли пешке, као у селу.{S} Било је у сватовима много света, где је познавала извесна лица, о 
, нешто пространо, благословено, опште, свачије.{S} Он је од ове крилате речи очекивао све: нар 
ебе гледати?</p> <p>— С уздањем у Бога, све ће се урадити — одговори јој он гласом који није тр 
Тамо вилинско коло, овде вилинска вода, све неке мађије.</p> <p>Доиста, она се осећала као очар 
литичка убиства, зеленаштво, корупција, све губе гризу све класе.{S} Свак се жали на своје стањ 
елика, света Русија, матушка словенска, све је у њој могуће, све је у њој по руски!{S} Млада де 
го опасна.{S} Што га је више понављала, све је разумевала боље народске фразе где се не говори  
о смо се растали, тера ме нека несрећа, све ми је пошло наопако.</p> <p>Трудио се да не изгледа 
 глупости, а продужава и прави их нове, све му изгледа лако.{S} Уз њега се припило једно женско 
љигаши, надничари.{S} Од интелигенције, све неке стране физиономије.{S} Кога и позна, чини јој  
ви су безбројни, живот шуми, таласа се, све је у вечитом покрету.{S} Али што се пароброд примиц 
матушка словенска, све је у њој могуће, све је у њој по руски!{S} Млада девојка не осети кад до 
нако како се догодило, све појединости, све... све... што ником другом није смео рећи.</p> <p>О 
ана, бунтовничке мисли, дах будућности, све оно нешто неизвесно што очекујемо од даљег живота,  
 /> са њих све што му се није допадало, све што је кварило хармонију његове идеалне жене.{S} Та 
причати јој све онако како се догодило, све појединости, све... све... што ником другом није см 
ебе догађа, не можеш ништа да избегнеш, све ти се дешава, ништа ти не иде у корист.</p> <p>Илић 
ко се догодило, све појединости, све... све... што ником другом није смео рећи.</p> <p>Од оног  
 Ништа јаче у граду није било сазидано: све сам цемент и камен, темељ широк неколико хвати, а в 
 као да лута по неком напуштеном месту: све је ту, куће, улице, отворена врата, види се намешта 
ишта у њој није давало утисак раскоши ; све је било потребно, чак преко потребно.{S} Што се тич 
о у себи надничареве речи: „Ево на̑!{S} Све је ту написано... па читај!“</p> <p>Истог дана отпу 
младићевим кад угледа своју драгану!{S} Све се изгуби, потону у неку сребрну прашину, у маглу д 
..{S} Ја сам се убио.{S} Ево на̑!...{S} Све је ту написано...</p> <p>И пружи му једно парченце  
е треба гојити прасе у очи божића...{S} Све је спремно.{S} Могу се венчати првог празника.</p>  
ута, ни ћуприје, учитеља, ни лекара.{S} Све је више сиротиње у нашем народу.{S} Села, у којима  
} Није се осећало ни најмањег ветра.{S} Све око њих изгледало је као да се унело, упило у неко  
S} У слободном времену ради за себе.{S} Све је то он сам израдио.{S} Погледај овај сточић за пу 
око над зарубљеним брдом преко Саве.{S} Све се запали.{S} Рекао би да се светлост сјури с неба  
, девичанске наде и бескрајне снове.{S} Све то има своје време.{S} Опасно је дуго маштати, толи 
 тражиће вам такође извесне обавезе.{S} Све је то озбиљно.{S} Вашим именом и угледом јамчићете  
новца.{S} Само нек се не губи време.{S} Све ће се вратити <pb n="175" /> двоструко, јер нам је  
о створена за нормална осећања жене.{S} Све је било ту да та жена постане једног дана срећна ма 
 је стајала сама у зраку пуном кише.{S} Све је око ње било сиво, тако сиво да се њена црвена бл 
деда Илија, по коме су и име добили.{S} Све што је Чедомир знао о овом свом претку, било је да  
лободу у вери, књижевности, у науци.{S} Све снаге је требало уложити у борбу за слободу.{S} Пос 
арошке цркве, прост и достојанствен.{S} Све беше лепо, као дотле.{S} Тек што му се учини да се  
>— У осталом, мени није ништа право.{S} Све ме буни.{S} Нико ме не воли.{S} Са̑м сам.</p> <p>Хт 
омана...</p> <p>— Времена се мењају.{S} Све хоће да је модерно...{S} Дакле, ти кажеш да причека 
као да не чу шта му жена рече.</p> <p>— Све имаш што ти треба, па опет ништа од тебе — додаде ж 
дна песма — примети Радоје. — Проста, а све каже, дирне те у жицу.</p> <p>Девојке одговорише :< 
спремала књиге и доручковала стојећи, а све је мислила о једном: о универзитету на који је пози 
гледао у њу кроз будућност која обећава све, а сад је посматра кроз прошлост која се измиче, от 
љен у бескрајност, фантаст који захтева све лепоте од живота, усамљено биће што се ни с ким не  
.</p> <p>Не чу се реч објашњења, као да све обузе језа од нечега кобног, надприродног.{S} Радој 
и знамо само да смо на путу...{S} Можда све ове мисли нису долазиле на ум младом човеку, али сл 
и са наслеђеним искуством да Србија, за све што има, има да захвали само своме сељаку, лако се  
вор по апсанама; закон је био једнак за све.{S} Међутим, било је нас који смо имали новаца и на 
нежности.</p> <p>У природи је настајала све већа тишина.{S} Једно бело дрво, које се оцртавало  
и код очију!{S} Бела ми је сад признала све.{S} Вели, заволела је Чедомира још чим га је видела 
 њу, девојку која је своју ману осећала све дубље једно што је пристизала на снагу, те је већ и 
а опроштај, угушивала себичност, будила све умрле врлине.{S} Илић нађе једва времена да каже За 
е надирало у душу.{S} Она их је памтила све, и несвесно упоређивала са оним што су јој у школи  
ким зеленим махунама, које су висиле на све стране као фантастичне ресе.{S} По земљи се протеза 
како је, чича-Митре, треба помислити на све.</p> <p>— Право велиш — одговори бакалин замишљено. 
де Чачанке.{S} Хтео се бацити блатом на све <pb n="112" /> што је прошло, мислити само на себе, 
 лађе развијао се кроз бистри ваздух на све стране тога широког пејсажа.{S} Обала се огледала у 
е десити у њеној доброј души, кад сазна све.{S} Погађао је сву одвратност која ће је обузети пр 
ав у глави.{S} Љубав, љубав... није она све у животу.{S} Ја имам осам испита на врату.{S} Глава 
удилника, зидних и џепних часовника, па све куца и ради, као да у радњи има стотина срца и душа 
пали су га други. — Раде, брате мој, па све варнице искачу.</p> <p>— Само тако! — говорио је Ра 
их сувих уста, око тих ситних очију, па све до природно намрсканог чела играо један <pb n="116" 
 најпре нејасних, лаких, безбрижних, па све светлијих, тежих, страшнијих.{S} Девојка је знала д 
 подухватала целу, од врхова прстију па све до чела и главе.</p> <p>Сањала је да су ишли пешке, 
е чу.</p> <p>Девојку је обузимала ватра све више.{S} Слика Чедомира, његовог загрљаја и оног бе 
преко голог Тркалишта, па на Седам Кућа све до планинског склопа око Кумодраже.{S} Десно, посма 
} Млади суплент био је принуђен, против све зловоље коју је осећао, да прати нови покрет да би  
тренутку студент се сети Беле, и, поред све оргије страсти, начини упоређење између те две дево 
ачили са најсветијим стварима.{S} Поред све равноправности, осећала је да ипак није једнака сво 
питањем бави, али јој се учини да поред све користи што ће видети отуд није отмено говорити за  
да нађе старог господина, па да му каже све.{S} За то није имао довољно одважности.{S} Онда је  
изе су код жена заразне.{S} Она напреже све што јој је остало од свести, дочепа чаршав са посте 
> <p>— А дотле?</p> <p>-— Дотле се може све десити.{S} У сваком случају припази на ту твоју шми 
 света на улици.{S} Чинило јој се да је све било весело, шалило се много, на лицима није било у 
 n="61" /> а млади газда нежењен, па је све ишло како само може бити.</p> <p>Радоје је радио и  
 је тада била у моди.</p> <p>— Овоме је све равно до Косова! — насмеја се Илић у себи.</p> <p>О 
желела у Београду".</p> <p>Некад јој је све то пријало.{S} Вишња се могла радовати дубоко, потп 
њи, друштво, држава, човечанство; он је све то видео у своме ја; то његово ја било је почетак и 
доцније, с муком изговарао.{S} Читао је све што му до руке дође: научна открића, романе, извешт 
 <p>Међутим, последњих година, јачао је све више протест против научног догматизма.{S} Млади су 
ну јаче.</p> <p>— Узми ме — шапутало је све у соби.</p> <p>Платно се сроза низ мишице, обеси се 
S} Ја немам мираза.{S} Ово школе, то је све.{S} Сем тога, моји родитељи очекују од мене, од мој 
исам груб.{S} Ја имам искуства, и то је све.{S} Ја познајем живот.{S} Он вреди толико колико му 
/p> <p>То ново расположење држало ју је све док се не виде с Кајом.{S} Она хтеде по том да надо 
чном сиротињском перверзијом, која даје све више сласти што се ниже пада.{S} Калдрма, куће, кро 
Говори се само о сељаку.{S} Али он није све у земљи; није само њему положај тежак; сваки сталеж 
а је — па ће ти се осигурати издржавање све док не свршиш школу, као и мени удовички ужитак.{S} 
ња је слушала те разговоре и осећала се све неугодније.{S} Њене мисле купиле су се око Чедомира 
алеко... даље него детињство.{S} Шта се све за то време није десило!</p> <p>Блажени егоист, он  
 куд ћеш него у просјаке.</p> <p>Сад се све то срушило јер „тај зликовац неће да учи“.</p> <p>Р 
 приметити, шта ће ко рећи и како ће се све то свршити.</p> <p>— Ти си луда! — рече јој он кад  
о, у маленом колу знанаца, повлачећи се све више у своје књиге и свој свет идеја.</p> <p>Једног 
ан <pb n="44" /> и таман облак ширио се све више изнад њихових глава.{S} Па ипак, они пођоше на 
 које се оцртавало пред њима, губило се све више у таму.{S} И мрак се спуштао као плаветна плат 
рана је слобода штампе, уставом су дате све грађанске гарантије.{S} Народ бира своје представни 
ебе, те је веровао да би с њим трпело и све друго: његови ближњи, друштво, држава, човечанство; 
ирока ливада, јаки мириси, па то коло и све враџбине којих је пун њен крај, бунили <pb n="218"  
јасни како се то десило, да олакша себи све несреће које су му притискивале срце и које је само 
} Губећи њега, чинило јој се да се губи све око ње.{S} И она сама се губи, нестаје је, тоне.</p 
било другом човеку за цео живот, остави све друго.{S} Кад се кола хтедоше кренути, Бела истрча  
} Ти се компромитујеш.{S} Куварица види све из кујне.</p> <p>— Куварица не сме да регне — преки 
а је прочитао у некој врло рђавој књизи све што би могао написати.{S} Бацао је перо, полазио к  
мета?{S} Она је ишла уморно, тромо, али све даље.{S} Можда је ипак нешто остало од ње?{S} Можда 
оплина, час зима, и она се журила школи све више, као да ју је тамо чекао лек тој грозници.</p> 
аш се дакле према ветру?{S} Изгубила си све принципе.</p> <p>— Принципе!{S} Принципи су за децу 
ребало очувати, <pb n="99" /> жртвовати све, живети тако да нико, осем њеног мужа, неће моћи ре 
причати шта се с њом догодило, признати све, па нека буде како она рекне.</p> <p>У тим мислима, 
рећу, да види, <pb n="246" /> да посети све те ствари, тако уско везане за њу, да им каже да се 
ало, готово ништа.{S} Требало је почети све из нова.{S} Али се он осећао неспособан за тај напо 
једног дана досади, он оде у суд, сврши све формалности око преноса наследства на своју сестру, 
</p> <p>— Ево, на, држи — и предаде јој све од свог рукописа што је рукама могао зграбити.</p>  
бе <pb n="188" /> такође, испричати јој све онако како се догодило, све појединости, све... све 
ек!{S} Он би живео пријатно, дао би њој све што би имао, она би уживала у њему, он би могао обв 
снаге, па настави;</p> <p>— Кад сумирам све што сам видела, познала, искусила, рачун испада врл 
S} Назови ме како хоћеш.{S} Измењао сам све идеје.{S} Више немам никаквог политичког убеђења, н 
ивот.</p> <p>— Ја хоћу најпре да учиним све што могу други.{S} Оно после... то ће бити плус, За 
м сивим као миш.{S} Београд се удаљавао све више.</p> <pb n="205" /> <p>— Вере ти, Бела — рече  
.{S} Он је од ове крилате речи очекивао све: народно благостање, своју сопствену срећу, социјал 
 трпези, па која вајда: несрећан си као све ове пропалице, као овај официр што је био на румунс 
 убеђења.{S} Она је ишла у крајност као све жене.{S} Да јој је Илић у почетку проповедао мржњу  
у којима живе бића што је Дарвин стрпао све у једну врсту!{S} Позитивизам није познао, ни видео 
ног.{S} Корачао је улицом, гледао право све што је сретао и није видео ништа.{S} Тога дана није 
ити у једном покрајинском месту, готово све потрошило.</p> <p>Пустише га из затвора.{S} Част му 
у дозу епикурејства у себи; он је волео све што је пријатно, лако, ново, лепо.{S} У недостатку  
 жовијалном лицу.{S} Тај се израз губио све више у извесну забезекнутост што је нашла више него 
 села око једне воденице, да је изгубио све што је стекао и пред смрт сачувао једва оно мало шт 
е остали су без успеха.{S} Јаз се ширио све више.{S} Међутим, земља је стајала пред великим рад 
 у чуду.</p> <p>Напољу се мрак повлачио све јаче.{S} По шору је играла нека сива светлост.{S} Р 
је гледао својим сопственим очима, како све иде у пропаст.{S}Осети да му се гуша стеже, очи поч 
х нада, него исприча другарици у кратко све шта му се десило од како су се растали.{S} У колико 
нечијег насртаја.</p> <p>У соби је било све мирно.{S} Часовник је понављао правилно своје метал 
еиздајников стан.</p> <p>И то није било све...{S} Верио се са њиховом сусетком, <hi>женом из на 
осподин-учитеља.{S} Ето, њему није било све потаман, па је увек први ђак.</p> <p>Посебице је Бе 
 био ружичаст.{S} Кад би му се досадило све, он је излазио изван вароши и лутао по околини дуго 
изна истину. </p> <p>— Веруј ми, ми смо све имале доба кад је живот као источњачка принцеза пре 
ивац треперио.{S} А пријатно, јер је то све било њој симпатично, то познанство, дубоко поштовањ 
м зету и питао се ћудљиво како ће се то све свршити.{S} Дотле је онај други Илић, онај прави, о 
 еманципација, нашто социјализам, нашто све те лепе мисли ако Чедомир не буде њен!</p> <p>Проле 
Онда је живот био лак, јевтин.{S} Данас све има своју цену; симпатије су редак луксуз, а брак.. 
војој мачки:</p> <p>— Овој нису вечерас све козе на броју!</p> <p>Вишња сврши школске задатке ш 
ло око њега, та су га писма уверавала у све што је несвесно хтео, што је тражио од живота.{S} О 
ца њен глас.</p> <p>Девојка је падала у све већи занос.{S} Скупи кошуљу позади и притеже је.{S} 
ају, управљају, постављају, мешају се у све гране државног живота.</p> <p>На том месту тротоар  
, зеленаштво, корупција, све губе гризу све класе.{S} Свак се жали на своје стање.{S} Нигде нем 
 и вртоглавице, он је осећао ипак да му све више препрека спутавају корак у напред.</p> <p>Оста 
тва, док је брисао <pb n="80" /> са њих све што му се није допадало, све што је кварило хармони 
е скупо док сте дотле дошли.{S} Али још све муке нисте претурили.{S} Тек стоје пред вама оне ко 
о!{S} Препирали смо се дуго, али му још све нисам рекао...{S} Имаш ли ватре?</p> <p>Илић му пру 
је амнестија политичких криваца.</p> <p>Све је то Бела испричала Илићу брзо, без везе, задихано 
ој вечито угађали. <pb n="123" /> Поред свег тешког живота у сталној опозицији и борби са власт 
д нас не губе још своје симпатије поред свег дискретног <pb n="151" /> укуса што нам долази са  
— Наша је кућа једна мала република.{S} Свега имамо што нам треба: пилића, прасади, вина, књига 
мпатије или смртног непријатељства ?{S} Свега може бити.</p> <p>Остали су за тренутак једно нас 
и људи здрави и природни, она се бојала свега што је анормално, болесно, мистериозно.{S} Праву  
туга од промашене удаје, она је, против свега, носила у дну срца успомену на младића који ју је 
ад ти претерујеш.{S} Ја верујем, против свега, у прогрес, у човечанство.{S} Не могу да примим д 
вали.{S} Покушавао је да се метне изнад свега, да живи повучено, за свој рачун, у себи, међу св 
 олтаром.{S} Ах, тај олтар!...{S} Поред свега социјализма, он је постојао, он је био примамљив, 
ећају, голицавом, узбудљивом, слађем од свега што је дотле окусила.{S} Сколише је поново мисли  
епрегледну пустош, ништа није остало од свега што је јуче још постојало, а он је још жив.</p> < 
да није било међу њима.{S} Независно од свега, сети се како је једног дана изишао са оцем у пољ 
ледња тачка добра, јер је дигао руку од свега и почео бежати од својих...{S} Најискреније су жи 
{S} Да ли се ипак осећао срећан?{S} Пре свега, јасно му је било да не воли Белу... не бар оном  
кад је она лепа и без њих, савршена без свега мога знања, без појма да и постоје славни психоло 
то његово ја било је почетак и свршетак свега.</p> <p>Понекад, у његову душу су запљускивали и  
>— Са своје стране — продужи он, упркос свега — посланици не могу да се определе јер се стално  
њавала је сад њену душу.{S} Као врхунац свега, била је нестрпљива жеља да напакости Илићу, свет 
— Ја се нисам шалио.{S} Часна реч ми је сведок.{S} Ја остајем и понављам...</p> <p>— Не, не, не 
механе за сељаке.{S} Та црква је једини сведок да је Чачак постојао пре нас.{S} Чуо се топот оп 
рштеница, уверење да није жењен, остале сведоџбе, радио марљиво за своје испите, прелиставао мн 
тру њених руку, како је поветарац дувао свеж и шапућући, како је Чедомир певушио једну дивну пе 
ајлепши део дана.{S} С Мораве је пиркао свеж ваздух.{S} По <pb n="210" /> небу се палиле звезде 
 сазнати.</p> <p>Зарија му показа један свежањ песама.{S} Разгледао је неколике.{S} Оне нису им 
.</p> <p>Лазаревић извуче из касе један свежањ старинске неранџасте хартије, шпартане зеленим у 
њу изнад чланака, притискивале по један свежањ књига на своје груди које су се почињале поверљи 
е.{S} Њени зуби сијали су испод румене, свеже губице као дрво под покислом кором.{S} Зграда Вел 
, снажна, жилава, па чудно одударала од свежег пољског цвећа.{S} Вишњи се учини да нешто живи т 
е видела: један готово правилан круг од свежег, росног зеленила по сред суве, зреле траве.</p>  
.{S} У соби је мрак, али мало што да је свежије.{S} Из чамовине на прозору цури смола.</p> <p>П 
оиста, салон је блештао у новом плишу и свежим бојама.{S} Само је био незграпан са својим велик 
ме је долазио дах ноћи, мирис боровине, свежина росе, задах трулог лишћа.{S} Један трамвај <pb  
невне припеке.{S} Ипак се осећало нешто свежине од ветра који се дизао са запада и наносио по к 
кав даљи корак.{S} Она га је избегавала свеједнако, намерно и пркосно.{S} Остајала је у салону  
неко време, па опет слетала, и крештала свеједнако и јогунасто.{S} У једном тренутку сунце разб 
упо у воду.{S} Мртвачки сандук њихао се свеједнако.{S} Око младића се дизале <pb n="231" /> хиљ 
акло од уста, продужи:</p> <p>— Најзад, свеједно.{S} Нама је већ изречена пресуда.{S} Ми имамо  
талист експлоатисати, Србин или Турчин, свеједно који ће поп за то захваљивати Богу.{S} Један д 
храну.{S} Њему ће се познати, а нама је свеједно: куд једемо сви, биће и за њега...{S} Можемо м 
 девојке с великим миразима.{S} Њима је свеједно који режим влада, јер им је сваки добар... у с 
анифестације с разлога што је пролетеру свеједно који ће га капиталист експлоатисати, Србин или 
е на његовим жутоликим цветићима, нешто свелим.{S} Његова сенка, неправилна и крупна, дрхтала ј 
ме који би се у том часу бацио љагом на свемоћ слободе и њене заточнике.{S} Она је била кадра д 
{S} Он је волео слободу, веровао у њену свемоћ, замишљао ју је као море, као ваздух, нешто прос 
ксплоатише у своју корист парламентарну свемоћ.{S} Треба ли се одрећи те користи кад је у питањ 
 схватања ствари.</p> <p>— Докле иде та свемоћна слобода? — питала ју је савест, једна савест к 
а њему, према свим људима, према свему, свему...</p> <p>Састављао је писмо у мислима, бирао зго 
ти према њему, према свим људима, према свему, свему...</p> <p>Састављао је писмо у мислима, би 
на дубока одвратност према свету, према свему, а највише према себи самом.{S} Као на слици, он  
 истеривала стид на образе.{S} Иначе, у свему другом, мењала се ка идеалу који јој је Илић откр 
.{S} Њега пак сумња је задржавала сад у свему што би предузео.</p> <p>Избегавао је једну и друг 
 је било крштено име Матовићки — није у свему делила демократска убеђења свога мужа; по њеном м 
... и Радоја који ти ово писмо пише и у свему ми се на руци налази.</p> <pb n="180" /> <p>То је 
.</p> <p>Чедомир је остајао слободњак у свему.{S} С тим уверењем, које се граничило с анархизмо 
оће да јој каже:</p> <p>— Тако ћеш и ти свенути, неудата, остављена.</p> <p>То је ос зујао у чо 
т у огромну, мртву, парну машину, да је свео човека на један проблем механике, на једну врсту ж 
еволуције?{S} Поред борбе за опстанак и свеопштег боја, човек схваћа стање мира и слоге, поред  
 по његовом столу.{S} Под руку јој дође свеска једног омладинског листа и у њој преведена песма 
 ове тренутке, пила њихово опасно пиће, свесно и прибрано, као пијаница по занату.{S} Она је см 
да млада девојка бира себи мужа потпуно свесно.{S} Она се није правдала пред самом собом, она ј 
. кад је била мало дете и кад се молила свесрдно Богу за своје лутке и болесну мачку.</p> <p>Он 
..</p> <p>И она је загрли опет присно и свесрдно.</p> <p>Између живота у девојачкој школи и сад 
>Срце младићево се стишавало постепено, свест му се враћала у главу, и он се питао:</p> <p>— Шт 
.{S} Осетила је тај загрљај као жив.{S} Свест јој се губила.{S} У ушима зујала блага музика, от 
сти, па опију благо, замагљавајући нашу свест и стварност.{S} Илић је писао о ситним догађајима 
S} Она напреже све што јој је остало од свести, дочепа чаршав са постеље, пребаци га преко свој 
 трује.{S} С времена на време, он би се свестио, чупао из срце ту опасну гљиву, а заједно са њо 
нлији.{S} Пред вече, кад мало прехлади, свет је излазио на Калимегдан: сеоске учитељице и малов 
рена врата, види се намештај, али људи, свет?{S} Нема их, нигде их нема.{S} У исти мах, супротн 
 као ја, несрећна за увек.{S} И упамти, свет је врло зао према онима који нису имали среће.</p> 
појединаца јачи су од закона и реда.{S} Свет се занима политиком једино ради ћара.{S} У међусоб 
вних, окружних и општинских дажбина.{S} Свет даје и последњу цркавицу, а нема ни пута, ни ћупри 
 брзо, не знајући ни сам зашто хита.{S} Свет му је сметао, те сиђе с тротоара.{S} Око срца му ј 
а.{S} Није знао шта да ради од себе.{S} Свет му се чинио празан, шупаљ, бесмислен без Вишње, бе 
7" /> тресле преко излокане калдрме.{S} Свет измешан, доста сељака, а нарочито полусељака што с 
ростиру чаршави несигурне светлости.{S} Свет изађе и поседа пред кућом.{S} Млађи шетају.{S} Гов 
од себе.</p> <p>— Ја не мислим тако.{S} Свет је простран.{S} Мене чекају велика дела...{S} Не з 
ле... то ће бити плус, Зарија.</p> <p>— Свет је глуп, Илићу, он не воли паметније од себе.</p>  
{S} Главно је кад се двоје воле...{S} А свет, фамилија, новац?{S} Трице и кучине!...</p> <p>— Б 
 по том Милева. — Радоје пије.{S} Да га свет не опази, попије на једном месту само једну чашу,  
га се метну, несрећнице?{S} Хоћеш ли да свет показује прстом на тебе, луди створе?</p> <p>— Дос 
адницама или газдаричиним ћеркама, млад свет који живи неопажен за школским клупама, а испуњава 
сте.{S} Обоје су млади, а знаш какав је свет...{S} Баш ме данас у седници пита Поповић да ми ни 
{S} Ја сам и онда то говорио.{S} Али се свет препаде, и ето...</p> <p>Радоје наби качкету јаче  
нарочито играња.</p> <p>— Нећу да ми се свет смеје: хрома млада, хрома млада! — говорила је дев 
ћа, заслужују да на њихове хумке долази свет и молитве чита; међу најлепшим именима њихово име  
а се изгуби, да ишчезне с Вишњом у неки свет где га нико не познаје... далеко негде, у непознат 
наш колико ми мало поштујемо животињски свет!{S} Теби је, без сумње, познат онај Ибзенов јунак, 
грдећи реакцију, реакционаре, цинцарски свет, те она продужи ићи, бацајући по каткад кришом сво 
е с много разлога да је хтео претворити свет у огромну, мртву, парну машину, да је свео човека  
 чула је забрану унапред. — Шта ће рећи свет кад те виде саму.</p> <p>Та оскудица слободе падал 
о ножем у трбух да га је послао на онај свет, па после умакао и успео да пребегне у Турску.</p> 
 у шетњу.{S} Познавао је готово цео тај свет било са улице, било са позоришних премијера, било  
лачећи се све више у своје књиге и свој свет идеја.</p> <p>Једнога дана, те јесени, заустави га 
ега, као у чудо.{S} Недељом и празником свет <pb n="174" /> је ишао, место у цркву, горе у клис 
ако стоји на гранчици.{S} Још цео један свет њихао се под водом и са оним, над њом, стварао чар 
опло, незнано, а широко и пространо као свет.</p> <p>Девојка поче да размишља хладније.</p> <p> 
скоши, али за Илића представљала готово свет блаженства, попуштала су његова начела строгог соц 
ажено дете.{S} Али, Илић, који је видео свет само кроз књиге, није имао мрве практичног смисла. 
нису могли отићи у бање: јадан, невесео свет који се другим данима не опажа у присуству жена и  
ла сам им, „јавно, преко новина, да цео свет види какве имам родитеље“.</p> <p>Цео дан су прове 
уства.{S} Чинило му се као да га је цео свет напустио, као да му нема најбољега што је имао.{S} 
 у Бугарску, Русију.{S} Наш ће бити цео свет.{S} Правићу шећерлему, продавати переце; шта то ма 
материјалног уживања, он се бацао сав у свет књига, мисли, снова.{S} Место путовања у Врњце и А 
ван материјал, ја сам сигуран да је наш свет добра раса.{S} Само му треба поуке.{S} Оставимо мо 
 то жалосно стање у којем се налази наш свет, не треба губити из вида.{S} Јер наш свакодневни ж 
рштавања с туђинцима, претопљеним у наш свет.{S} Плава маст није, као по обичају, ублажавала бу 
ез сенке неповерења.{S} Русија, велика, света Русија, матушка словенска, све је у њој могуће, с 
о са запада и наносио по који облак.{S} Света је било пред кафанама, по тротоарима.{S} Врапци с 
 светлости.{S} Пред њом се указа гомила света, тако велика као да се скупио народ са целе плане 
 купатилу.{S} По тротоару је било доста света, оно лепог света што празником пре подне излази у 
арице гризле переце поред најпомоднијег света на улици.{S} Чинило јој се да је све било весело, 
јекивали разговори и живи кораци младог света.{S} Њих двојица се беху примакли прозору што глед 
тротоару је било доста света, оно лепог света што празником пре подне излази у варошки парк.{S} 
 срамотна болест коју болесник крије од света, док му она разједа срце, а њен гној прља, трује. 
дашцу отац му је објаснио четири стране света: код сељачке куће био је север, ниже, преко реке, 
поменици, позоришта, па онда улице пуне света, велике димензије, ширина, слобода.{S} Могао је ж 
ао у селу.{S} Било је у сватовима много света, где је познавала извесна лица, од којих су нека  
још рано, те по улицама није било много света.{S} Кад је млада девојка угледала Илића који ју ј 
 руком, и уђе у парк.</p> <p>Ту је било света још више.{S} Склони се у крај, где је почињала је 
шке довеле су ме на једну тачнију оцену света и саме себе: ја сам се спустила на општи ниво.</p 
трећи спрат.</p> <p>Ту примети гомилицу света која се искупљала љубопитно.{S} Он приђе такође.< 
ењу, сви који немају своје куће.</p> <p>Света је било доста у главној улици и пред кафанама.{S} 
 Девојка је опет посматрала рит, Дунав, светао ваздух, као да је тражила две беле тице.{S} Њихо 
атељски додирну раме младићу, док један светао, чедан одсев озари њено лице.</p> <p>Прођоше кро 
а шта је лепо!{S} Ове бледе, уздржљиве, свете боје у ивањског цвећа... да ли има шта умилније о 
 <pb n="213" /> рије њиве.{S} То се она свети што не ценимо њену снагу.{S} Међутим, то време пр 
а чудни осећаји да цепа, да мучи, да се свети на тој девојци која му се предавала сва.{S} Парад 
м рукама, као тврдица златнике, и да се свети, да руши, да обара.{S} Заставници прогреса, они с 
стави му се црна као гробље.{S} Доиста, светиљке нису биле још упаљене, те је владао приличан м 
о споредним улицама биле су већ угашене светиљке.{S} Кафане су биле затворене, изузев неколико  
а се у једној забаченој улици.{S} Ноћне светиљке чкиљеле су у зраку пуном кише.{S} Под њима се  
ки скупови, дуга бдења, па и саме ноћне светиљке, које су расипале своју несигурну светлост по  
 растаје се, не разумевши се.{S} Само у светим књигама говори се о васкрсењу.{S} Али има нешто  
и се она као неко надприродно биће, као светица, непознато божанство.{S} Наши песници певају пе 
нова у подножју, грубе фабричке зграде, светла трака од Саве, једна зелена ливада и цела железн 
мирисавом маглом црне косе.{S} Из ње су светлеле, као две звезде, две хитре зенице, које нису б 
зитетске зграде.{S} Иначе, зидови су се светлели као подмлађени на пријатној пригревици.</p> <p 
расцветавало око девојке, али су њој ти светли, разнежени дани, изгледали тешки, суморни.{S} Мн 
пре нејасних, лаких, безбрижних, па све светлијих, тежих, страшнијих.{S} Девојка је знала да Ил 
зврјала је широм отворена.{S} Унутра се светлила чиста калдрма, виделе се коњушнице, станови за 
нађе пред Вишњом, стидљив и он, збуњен, светлих очију, уздрхтале браде, згрчених прстију и с гр 
о плавом се небу мицало неколико малих, светлих облака.{S} Сунце је снажно осветљавало предмете 
поцрнела лица, опрљена чела, а веселих, светлих, занесених очију, враћао се увече са рада.{S} Г 
, испупчене јабучице, промуклог гласа и светлих очију. — Јер еволуцијом треба припремити револу 
тку сунце разби облаке.{S} Оно се указа светло, бело, као растопљено сребро, и <pb n="74" /> јо 
гљене, већ као две капље мастила пале у светло белило између трепавица.{S} Та глава је заводила 
 по који пут, а нарочито кад је на пољу светло и благо време, она је мислила на протекле догађа 
има!{S} Ипак, оне осећају топао ваздух, светлост, огроман простор, слободу.{S} Њихов ситан <pb  
 у Вишњиним очима један влажан сјај.{S} Светлост се претварала у сузу.{S} И суза за сузом поче  
ве јаче.{S} По шору је играла нека сива светлост.{S} Распознавале се коњске ногоступице у отврд 
љавао небесно плаветнило.{S} Како друга светлост бледи пред њим, јадна, мутна светлост наших, ч 
по мирном крају.{S} Несигурна мартовска светлост играла се по коњским сапима, по зарђалом блеху 
а светлост бледи пред њим, јадна, мутна светлост наших, човечанских буктиња!{S} Како представни 
="79" /> шкрипао је уз брдо; електрична светлост севнула би несигурно као муња неке далеке буре 
а они и застрањивали.</p> <p>— Знање је светлост, знање је моћ — понављао је, као аргумент, ту  
ве.{S} Све се запали.{S} Рекао би да се светлост сјури с неба бујицом.{S} Многобројни прозори н 
радовима на подизању централе <hi>Рад и Светлост</hi>, како ју је крстио један тамошњи професор 
ивало.{S} Акционарско друштво <hi>Рад и Светлост</hi> паде под стечај, а Радоја стрпаше у хапс. 
ју те планине зидају централу <hi>Рад и Светлост</hi>.{S} На њега налетише црне мисли као осице 
 свиле, разливала је са̑но своју хладну светлост по интимном намештају супружанске собе.{S} С п 
тиљке, које су расипале своју несигурну светлост по непознатим престоничким кућама, по запослен 
рагана, а левом придржаваше књигу према светлости, па стаде рецитовати доста лепо:</p> <quote>  
а.{S} И по околним кућама било је доста светлости.{S} Али шта је она била према блеску који пуч 
ао грех.{S} Помрчину замени блесак јаке светлости.{S} Пред њом се указа гомила света, тако вели 
им крстом, који се сија у ватри сунчане светлости.{S} Усред тог великог предела, стајао је Радо 
 се по улици простиру чаршави несигурне светлости.{S} Свет изађе и поседа пред кућом.{S} Млађи  
есама.{S} Чедомиру, који пређе нагло из светлости у помрчину, требао је један тренутак, па тек  
час изгубиле и уступиле место блиставој светлости као од драгог камења.{S} Јата врана бунила су 
на лица и задовољних очију.{S} У јасној светлости пролетњег дана шарениле су се разнолике боје, 
 је погледа право.{S} Он је тражио мало светлости на свом путу, као што морнар тражи звезду изн 
му је тек, са својом влагом, нешто мало светлости у минуле године.</p> <p>Отпутовао је био са ж 
рина је дрхтала под његовом сребрнастом светлошћу.{S} У то доба године ливада је најлепша.{S} З 
" /> небу се палиле звезде.{S} На ћошку светлуцао варошки фењер.{S} У оближњој башти натпевали  
Пред дућанима су воштане свеће, обешени светњаци; иза њих се плаве шајкаче, копорани.{S} Ваздух 
пеле су црне бездне, страшне провалије, светови очајника и самоубилаца.</p> <p>— Добро — приста 
сле се спустише у Палилулу преко гробља Светог Марка, које је било зарасло у подивљало цвеће.{S 
ти у плач... ту, на улици, пред толиким светом.</p> <p>— Збогом.{S} Ми ћемо се видети! — <pb n= 
љаја и оног бесног канкана пред толиким светом, није је остављала.{S} Глас часовника наносио јо 
та, какве не би нашао ни у најчувенијој светској бањи.{S} Виктор Иго га је водио по најсјајнији 
 је нестрпљива жеља да напакости Илићу, свету, самој себи.</p> <p>Једним покретом збаци са себе 
 обузе га једна дубока одвратност према свету, према свему, а највише према себи самом.{S} Као  
еља, она је желела бити најбоља жена на свету.{S} Она није признавала себе за свог господара.{S 
 не би могао отуд ишчупати.{S} Ништа на свету није било кадро спречити га у његовој борби за на 
војку у савршеној чедности.{S} Ништа на свету није било кадро да је скрене са правога пута : му 
 после Цариграда и Неапоља, најлепша на свету, а ја се кладим да је она најружнија престоница у 
 паланчанку, чије срце, можда једино на свету, куца у том тренутку за њега... на своје лектире, 
ао отмен умор, који је требао да покаже свету колико сирота жена има посла око спреме куће и де 
алан.{S} Неприродан, јер се у органском свету не зна за такву везу; неморалан, јер се обавезује 
 њему допадало, морало се допасти целом свету, па следствено и његовој жени.{S} У противном, гл 
.{S} Илић није имао никаквог искуства о свету и примењеној философији.{S} И он је личио на оног 
ово идиотским алтруизмом, са сељацима — светцима, и непрегледним површинама леда и снега.{S} Жи 
тубовима, мирисом од тамјана и воштаних свећа.{S} Он је постојао овде, у Београду, као тамо у Ч 
а се краве.{S} Пред дућанима су воштане свеће, обешени светњаци; иза њих се плаве шајкаче, копо 
поново.</p> <p>— Ко би се надао од овог свеца — рече затим, милујући га по подбратку. — Ко би п 
, нестрпљиве, <pb n="62" /> као у неког свеца и очајника у исти мах.{S} Ова врста страха пред м 
{S} Вишњин долазак био је наравно читав свечан догађај.{S} Око ње су се утркивали мајка, млађа  
племства, захтевала је скупоцена одела, свечане ручкове, у кући се кувало двапут више него што  
вереницом, дâ јој обећања за цео живот, свечано, пред родитељима и публиком, па да му преда цел 
, господине? — упита га госпа-Клеопатра свечано.</p> <p>Било му је јасније него икад да не воли 
 нема ништа против? — уздржа се философ свечано.</p> <p>— Шта могу имати против! — кликну девој 
и и писати.{S} Он је на тај начин давао свечаности томе раду, сређености својим мислима и пажње 
, та га мисао није остављала.{S} Док је свештеник певао: „Исајије ликуј...“ и водио их око нало 
ик класичних философа и нуди на продају свешчице својих <hi>Гром-мисли</hi>. <pb n="86" /> Публ 
еализам, неутољива жеђ за усавршавањем, сви инстинкти једне душе будне, упечатљиве и несређене  
гдану, камо иду, у његовом расположењу, сви који немају своје куће.</p> <p>Света је било доста  
 да се скупио народ са целе планете.{S} Сви су је гледали са ужасом.{S} Није било ниједног симп 
арешинству, годинама ни по породици.{S} Сви су били студенти, равни један другоме.{S} Чича с по 
 насмејаног лица и кривих ногу.{S} Њега сви његови гости зову <hi>Стрика</hi>, па по њему и њег 
недостојан да живи.{S} Он није видео да сви око њега имају свој крст на леђима.{S} Он је видео  
етом или свирепо задовољство што су сад сви троје несрећни?...{S} Улица је остала готово иста.{ 
а се налази на прагу револуције, али се сви ти говори свршавају кад куцне девет сати, време спа 
 како је то ретко у паланци.{S} Тамо се сви познају, али се туђе заједнице, либе се, зазиру јед 
, врло срећни...</p> <p>Али Илић, као и сви људи који траже од своје судбине више него што она  
ок се мој ћаћа пусти с робије.</p> <p>И сви троје су тако веровали у брзо и потпуно помиловање  
била визија неке немогуће жене, о којој сви сањамо, коју сви очекујемо кроз цео свој живот.{S}  
рави су му пријали.{S} Остављао је, као сви слаби људи, времену, каквој повољној прилици или сл 
а љубав је за њу била забрањена.{S} Као сви људи здрави и природни, она се бојала свега што је  
о као муња неке далеке буре.</p> <p>Као сви људи који воле књиге, Чедомир је био склон маштању. 
познати, а нама је свеједно: куд једемо сви, биће и за њега...{S} Можемо му дати и једну собу у 
е, застајкујући на свакој речи — да смо сви, хвала Богу здраво и добро, да јој исто од Бога жел 
 робији. <pb n="124" /> Видиш, били смо сви подједнако лишени слободе, осуђени на затвор по апс 
немогуће жене, о којој сви сањамо, коју сви очекујемо кроз цео свој живот.{S} Живот <pb n="90"  
ни, измешани.{S} Изгледало је као да су сви српски сталежи послали овде по кога свог представни 
, природу једном речи.</p> <p>Радоју се свиде тај одговор, заусти да то каже, кад песма одјекну 
 знала за та понижења.{S} Чак јој се то свиде: изгледало јој је природно, младићски, ђачки.{S}  
 велики сан.{S} Живот многољудног града свидео му се.{S} Врло интелигентан, врло радан, витак,  
 одлучним гласом: — Изгледа да се и она свиђа њему...{S} Вере ми, спремај паре за свадбу.</p> < 
зове звонко: <hi>чокалиница</hi>.{S} Од свију чокалиница, ова је најстарија и на најбољем гласу 
, а иначе скакуће, свуд јури, трчи, код свију је, без њега ништа не може да прође.{S} Вишњи је  
S} Та кућа је сазидана да буде уточиште свију њих и да се сваком члану породице нађе на невољи. 
?{S} Па шта ми радиш ?...{S} Јеси ли се свикла на наш живот?</p> <p>Она је била и сад мала, жив 
.</p> <p>Међутим, Бела се није могла да свикне.{S} Тешко јој је било без мајке.{S} Није знала ч 
осиле трубе платна, разне чипке, конци, свила, модни журнали.{S} Једна шваља је најмљена под на 
а.{S} Зрела трава злати се, прелива као свила.{S} Међу травкама назире се разнолико цвеће.{S} Т 
, развијене сапи, мали трбух, длака као свила.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — викали су умиљато око  
лепом лицу.{S} Њене очи миловале су као свила.{S} Једно дугме на блузи било се откопчало, те се 
рична лампа заклоњена шеширом од зелене свиле, разливала је са̑но своју хладну светлост по инти 
ду танке, прозрачне измаглице, као фине свиле, која је благо и видљиво дрхтала.{S} Плаве боје п 
за главу и растрже плетеницу.{S} Плава, свилена коса се просу као талас, упи се у њена леђа.{S} 
мени каранфил, његову живу боју, његове свилене, рецкасте листиће.{S} Мислио је како да врати о 
 на себи плишано одело, црно и опшивено свиленим испустом.{S} Ципеле су му биле потковане.{S} Н 
ст која ће је обузети према њему, према свим људима, према свему, свему...</p> <p>Састављао је  
и министар био жив, промангупирао се са свим, изгубио право на даље школовање, побегао са два з 
твих ствари, једно бојно поље у ноћи са свим ужасима који се појављују и онима који се нагађају 
> <p>Син је растао слободно, тумарао са свим квартовским мангупима, носио шешир на криво, говор 
мати храбрости и прекинути на кратко са свим маштаријама.</p> <p>Кућа је била мирна.{S} Напољу  
чног покрета.{S} Али им је она пркосила свима.{S} Махала рукама, бацакала ноге, окретала се у б 
тице на ципелама, могао би се мерити са свима шеталишним јунацима.</p> <p>Код једног фотографск 
дао јадан живот у гимназији... живот са свима дужностима а без иједног права, интелектуални под 
ода, пун идеал тога појма, тако присног свима нама навикнутим на распуштеност источњачком приро 
ресима, бруји живот где новац господари свима питањима, царује индивидуализам који руши фамилиј 
гледа своје књиге, труди се да одговори свима дужностима, води бригу о дневним потребама, распо 
аден, бистар дечко, али ленштина, склон свима слабостима простог народа, као да су у њему васкр 
еповерљиви.{S} Страх од подвале влада у свима пословима.{S} Изгледа као да у целој земљи постој 
се и неколико људи, како је то случај у свима покретима, који су хтели употребити ту згодну при 
ди нешто велико, смелости да се кида са свиме што је старо, штетно, устојало.{S} Пун рђавог иск 
32" /> златни ланчеви, будилници што су свирали војничке маршеве, велосипеди, шиваће машине.{S} 
еном?{S} Да ли осети жеђ за осветом или свирепо задовољство што су сад сви троје несрећни?...{S 
 и посади се крај прозора.{S} Напољу је свитало.{S} Кратка летња ноћ дизала се лагано, као магл 
 Пријало јој је да тако гледа како зора свиће.{S} Нешто велико и утешно долазило јој је из тих  
 малу паланчанку пуну одушевљења, писца свих драгих карата и писама које је добијао.{S} Она га  
мира; она је само њега волела.{S} Поред свих мана, он је био њој најбољи, највреднији, најмилиј 
 али за кога тврде да је најукуснији од свих српских пасуља.{S} Један професор универзитета, дв 
ао допадати тој госпођици.{S} И као код свих природа које мисле право, које не рачунају са ситн 
е на висини наших дана, жене ослобођене свих предрасуда, жена-човек да се тако изразим.{S} Угле 
ропство слабих ?{S} Зар то није укидање свих принципа јеванђеља и француске револуције?{S} Поре 
моја лепа, моја стара Вишња“.{S} Али се свлада, па настави говор о политици:</p> <p>— Слобода ш 
ену натраг у салон, њено лице је горело сво, обузето неком унутарњом ватром.{S} Очи су гледале  
сви српски сталежи послали овде по кога свог представника.{S} Поред глумца седео је трговац, по 
а свету.{S} Она није признавала себе за свог господара.{S} Она је заборављала прво правило свог 
у заносу. ~</p> <p>Заман је Вишња звала свог драгана.{S} Њега није било више међу живим.{S} Ост 
ија Марко, јако се наљутио због тога на свог сина и хтео га убити.{S} Занат није ишао никако.{S 
ог друштва, и она је већ заборављала на свог првог учитеља.</p> <p>То је тако трајало до једног 
вест.</p> <p>Вишња је тада управљала на свог друга горак поглед који је значио разочарење, и ћу 
о у иностранству, није крио огорчење на свог сина.{S} Војсци је наређено да чува границу и, под 
а отури те мисли заједно са споменом на свог бившег друга.{S} Беше се упутила универзитету, али 
тари.{S} И девојка је мислила поново на свог пријатеља:</p> <p>— Он не зна ништа о мени, а ни ј 
рече презриво на његов рачун, устаде са свог места, пређе преко собе, па се заустави код огледа 
та за мишљење... она, која му је, поред свог уважења према његовом успеху у школи, ставила већ  
>— Ево, на, држи — и предаде јој све од свог рукописа што је рукама могао зграбити.</p> <p>Отво 
 је то пазарлук, као да тргује са кожом свог <pb n="26" /> рођеног оца.{S} Та кућа је сазидана  
огађаја бринуо се Младен, који је вукао свог учитеља за рукав, шапутао му нешто пропињући се на 
н је брижљиво остављао те хартије у дно свог ђачког сандука, поређане хронолошким редом; закључ 
 и превод.</p> <p>Матовић би погледао у свог сина.</p> <p>Једна нова бора оцртала би му се међу 
ка Школа, имало је нечега пријатељског, свога.{S} Оно је било као општа ђачка кућа, непобедан б 
ру и грмео.{S} Онда није штедео никога: свога оца ни председника општине, партију на влади ни д 
слити једино на оно што је пријатно.{S} Свога мужа сматрала је за нову играчку коју је добила и 
евојка је становала у близини, те позва свога пратиоца кући да се одморе.</p> <p>Они пређоше по 
 Странка му даде место главног уредника свога органа.{S} Знаци народне љубави пратили су га ули 
страхом.{S} Она је несвесно упоређивала свога земљака са човеком кога је оставила у Београду, к 
, богаљ!...</p> <p>Она је сад презирала свога драгана, тога човека са ногама као у роде, с прет 
 сети да је у тој улици први пут видела свога драгана са његовом доцнијом женом?{S} Да ли осети 
џија се противио у почетку новотаријама свога сина.{S} Називао му књиге <hi>купусарама</hi>.{S} 
није у свему делила демократска убеђења свога мужа; по њеном мишљењу један сиромах ђак треба да 
ек с дугачким носем, не дижући главе са свога длана.</p> <p>— Не учи толико, разумеш? — прихват 
.{S} Девојка обави десну руку око врата свога драгана, а левом придржаваше књигу према светлост 
 дели то мишљење, или да гласају против свога убеђења па да сачувају министра.{S} Тако се изврш 
ко, банално.{S} Јавила му је само повод свога одласка и да се неће враћати до јесени, пошто ће  
опатра урадила на своју руку код колеге свога покојног мужа, јер није одобравала да се Чедомир  
ога закона њен потхват да сама извојује свога мужа.{S} Она се питала шта би мислио њен отац да  
 уморна... — покуша она да завара знаке свога узбуђења.</p> <p>Познавала је добро ту аду, аустр 
{S} Нико не поверава ове најдубље тајне свога бића, оне се крију и од сопствених очију, и обујм 
с залаја.</p> <p>Посматрајући то буђење свога села, она покуша да хладније мисли о свом узбуђењ 
овољна жени која хоће да буде на висини свога времена — одговори Вишња и погледа плашљиво у мла 
{S} Њен главни задатак био је да допуни свога мужа тиме што ће његове сељачке склоности парират 
еницу, јер није хтео причати о сиротињи свога оца.{S} Место тога, он је прионуо у дућану и лепо 
ватрена поборница, није могла да схвати свога друга и питала се откуд долази ова промена.</p> < 
S} Она се одушевљавала тој поверљивости свога друга оним унутарњим пламеном, који је палио њене 
тавио, склопио књигу, оставио је у крај свога стола, уредио краватну, погледао да ли су му нокт 
то, град у којем је провела највећи део свога живота, сваки ју је познавао, чак и кровови од ку 
олену, који је добио на робији, и грдио свога сина.</p> <p>— Шта је с тобом? — говорио му је та 
бало се журити за воз, и она приону око свога кофера.</p> <p>Имала је право што се журила.{S} М 
е се не врати.</p> <p>— Жао јој је било свога живота! — примети Вишња полако.</p> <p>Младић не  
ара.{S} Она је заборављала прво правило свога новог васпитања да млада девојка бира себи мужа п 
 Јест, мислио си на мене колико на смрт свога деде!</p> <p>Свађе су учестале.{S} Најмањи повод  
а обнови прекор, већ погледа плашљиво у свога мужа.{S} Али ни Јован не рече ништа.{S} Они су об 
а што гледа на сокак и посматрала земљу свога детињства смешећи се љубазно њеним величинама.{S} 
 <p>— Мама! — промуца девојка у одбрану свога драгана.</p> <p>— Ћути ти, ти... како да те назов 
девојка као да је хтела узети у одбрану свога новог познаника, подиже глас и рече изазивачки св 
</p> <p>Он се доиста журио.{S} У успеху свога плана за подизањем електричне индустрије у Чачку, 
.</p> <p>Била се обесила о једру мишицу свога мужа и говорила усхићено:</p> <p>— Наша је кућа ј 
, неодважан, слаб.</p> <p>— Ти не волиш свога рођака! — пребаци јој Вишња.</p> <p>— Не, Лазарев 
и смео поверити сву ту изненадну раскош свога срца и чудновату лепоту своје маште; јер то није  
мислила.{S} Ја волим чист ваздух, шуму, свој народ, велике хоризонте, природу једном речи.</p>  
е философије није већ умро од глади.{S} Свој позив је схватао на старински начин.{S} За њега фи 
метне изнад свега, да живи повучено, за свој рачун, у себи, међу својим књигама.{S} Седао је по 
што.{S} То су се враћала празна кола за свој нови терет.{S} Међу њима је био и арап.{S} Носио ј 
ео поновити целу.{S} Учитељ, који је за свој рачун учио немачки језик, називао га је <foreign x 
у својим књигама.{S} Седао је поново за свој сто и настављао своју расправу.{S} Неодређена слав 
у хтели употребити ту згодну прилику за свој лични интерес.{S} Кампања за кампањом низала се.{S 
елину руку и да је она, као мајка, дала свој благослов, па је погледа подозриво испод ока.</p>  
 учене главе.{S} Она је кроз њу гледала свој велики Београд.{S} По неколико пута преко дана изл 
а и сад мала, жива женска, још је имала свој урођени интелигентни сјај у очима.{S} Тек, била се 
..</p> <p>— И?</p> <p>— Свак од нас има свој пут.</p> <p>— Не говори ми то, Вишња — прихвати Че 
е свакако.{S} Јер, кад спусти поглед на свој рукопис, он признаде жалосно:</p> <p>— Залутао сам 
ешку, укиде оба закона, даде оставку на свој положај и премину са скромном пензијом средњешколс 
Еснафлије</hi>.{S} И ти си погорелац на свој начин, је ли тако?{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!{S} Хоћеш р 
а објасни ону вожњу у колима, да призна свој положај према Бели.{S} То није било у његовој влас 
чно вештине, а с много поштовања, скиде свој шешир који је већ губио форму.{S} Вишњине дотле бе 
је ваздух био тежак.{S} Учитељица скиде свој палто, пребаци га преко руке, изви рамена, рашири  
 да би радио само оно што воли, да буде свој и припада самом себи.</p> <p>— Новац је чудна ства 
 Парадоксална љубав чула достизавала је свој врхунац.</p> <p>Тада се зачу један шум на вратима. 
} Него нека младић сврши школу, постане свој човек, добије парче хлеба, па нек узме Белу, ако х 
, у њен заборав.{S} Млади човек не поче свој говор о вољи, али се не предаде ни привиђењу који  
, повлачећи се све више у своје књиге и свој свет идеја.</p> <p>Једнога дана, те јесени, зауста 
 руку.{S} Она се не трже.{S} Он продужи свој нагиб и притиште један кратак и устрептао пољубац. 
и.</p> <p>Младић се осмехну као на неки свој <pb n="77" /> успех.{S} Он је волео своју земљу ду 
гима препоручуј вечиту скрушеност; пењи свој глас за једну ноту више изнад свакидашњости.{S} Ет 
ода јој је пријала.{S} Могла је уредити свој живот по својој вољи, излазити куд хоће, враћати с 
атичара, на основу којих је хтео решити свој проблем. — Изникнуће ми на врх главе.{S} Једи шта  
 продужи ићи, бацајући по каткад кришом свој дрхтав, девичански поглед на рођака своје другариц 
омицао је по који сунчев зрак и изливао свој бакар и злато по зеленом бусењу.{S} Радоје је одби 
иким сламним шеширом као мангала, чувао свој мâл суревњиво и забринуто.{S} Суревњиво и забринут 
 захвалности, па стаде.{S} Он је осећао свој лажни положај према тој девојци коју је волео и ко 
сви сањамо, коју сви очекујемо кроз цео свој живот.{S} Живот <pb n="90" /> пролази, а она се ни 
самом.{S} Као на слици, он је видео цео свој живот, целог себе.{S} Што је учинио једну услугу с 
 самим собом и видео у том тренутку цео свој дотадањи живот као једну слику, као једну представ 
ло неизбежно.{S} Човек који је промашио свој позив несрећан је, он пати, а патња рађа злоћу.{S} 
ово се обраћајући Илићу. — Ја сам решио свој живот размишљањем, философијом, па ме они нису ни  
ва уста.{S} Хајдучка трава диже скромно свој велики бео цвет.{S} Љутићи су жути као очи у мачке 
а срећна мајка, проживи мирно и корисно свој део живота и, кад дође време, заспи вечито под оби 
ку, било је да се борио на Засавици, по свој прилици у чети Зекиних голаћа, да је ту био рањен, 
злоге двема женама, које су се занеле у свој план до лудила.{S} У кући су настајале свађе.{S} М 
подин Илићу — прихвати и Бела, мећући у свој мало пискав глас нешто природне женске жеље за доп 
и сад <pb n="248" /> да у њу уђе, као у свој дом.{S} Неколико младића стајало је око врата.{S}  
{S} Он није видео да сви око њега имају свој крст на леђима.{S} Он је видео само себе, те је ве 
него што се мисли обично, који стварају свој живот по својој вољи.{S} Али, кажи ми... молим те, 
иста озбиљних, исправних, који разумеју свој посао, а нашло се и неколико људи, како је то случ 
ух стварао, природне науке достизале су свој врхунац.{S} Материјална природа и силе које владај 
ч која јој је требала.{S} Кад је давала своја мишљења, реченице су јој остајале недовршене, ниј 
орбе, те своју слободу употребљавају на своја задовољства, а задовољства не челиче дух.</p> <p> 
рши леђа пред сваким старијим, да крије своја осећања, да се одриче својих мишљења и да се вечи 
 бригу о дневним потребама, расподељује своја средства.{S} И други: немиран дух, заљубљен у бес 
агибајући леђа, ширећи ноге, избацујући своја претерано развијена бедра, често несвесне стида и 
:</p> <p>— Парламентаризам није испунио своја обећања.{S} Код сељака, радника, грађана чују се  
остало слободног времена, он је износио своја размишљања <pb n="119" /> о приликама, догађајима 
 Она је била врло весела, отварала јако своја нешто бледа уста, заборављала на своју сакатост,  
г, <pb n="122" /> где већина људи крију своја уверења и своје особине.</p> <p>— Шта да вам каже 
ограду, тражила <pb n="270" /> си себе, своје, време што је прошло.{S} И вратила си се несрећни 
о као лептир, да раширимо <pb n="43" /> своје срце као дрво своје олистале круне, да се и ми ст 
<p>Он је хтео да буде просто мудрац.{S} Своје мисли налазио је шетајући по варошкој околини кој 
о дрво, пут, бара каква опоменула би га своје другарице.{S} Њено запаљено лице с мирним угасити 
иран студент из унутрашњости који гледа своје књиге, труди се да одговори свима дужностима, вод 
а.{S} Заман је ожењени колега, иза леђа своје жене, правио слатко лице.{S} Узалуд је општински  
напротив, била је крупна, доста пуна за своје године, дубоких, угаситих очију, мирних и бистрих 
где нико не воли да се пашти, чак ни за своје задовољство!{S} Препирали смо се дуго, али му још 
} Они су обоје били и сувише озбиљни за своје године.{S} Чедомир је, намрштених веђа и суморно, 
прошло, мислити само на себе, радити за своје испите и не осећати ништа.{S} Али није могао.{S}  
ењен, остале сведоџбе, радио марљиво за своје испите, прелиставао многобројне уџбенике, прочита 
Лака и површна, знала је живети само за своје задовољство и мислити једино на оно што је пријат 
о дете и кад се молила свесрдно Богу за своје лутке и болесну мачку.</p> <p>Она покуша да отури 
че?</p> <p>Бела није смела ићи до краја своје претње, те ју је мајка допуњавала:</p> <p>— Чисти 
вој дрхтав, девичански поглед на рођака своје другарице.</p> <p>Зауставише се код Кајине капије 
авши их из куће која је сама попуњавала своје потребе и где је требало новца само нешто за поре 
рити са стањем ствари, како је називала своје домаће прилике и неприлике, и сагнути главу пред  
што га је познала.{S} Она је прикупљала своје сирото искуство као бродоломник на пустом гребену 
тра лепо скувати за ручак, те је питала своје гошће шта више воле: киселу чорбу или супу с кнед 
 Река је била разорила брану, заглавила своје корито одроњеним каменом, ишчупаним дрвећем, нане 
евојкама, седала крај прозора и тражила своје старо задовољство гледајући људе <pb n="57" /> и  
викивали на арапа.{S} Средина је чинила своје.{S} Постао је обична таљигашка рага.</p> <p>— Рђо 
 му руку, па окрену главу да би сакрила своје узбуђење.</p> <p>— Збогом!... — понови још једанп 
мо њему положај тежак; сваки сталеж има своје муке.</p> <p>И онда, Вишња није волела много прос 
е наде и бескрајне снове.{S} Све то има своје време.{S} Опасно је дуго маштати, толико мислити, 
е о људима који су јели у њој, у данима своје младости, њен пасуљ с пастрмом, скуван на особен  
вету, куца у том тренутку за њега... на своје лектире, убеђења, на себе самог...{S} Ко ће рећи  
, притискивале по један свежањ књига на своје груди које су се почињале поверљиво оцртавати на  
! — трже се стари господин, па пређе на своје дело о земљорадничком осигурању.</p> <p>Његовој ж 
убе гризу све класе.{S} Свак се жали на своје стање.{S} Нигде нема никаквог ауторитета.{S} Инте 
 све грађанске гарантије.{S} Народ бира своје представнике, а ови постављају владу.</p> <p>Били 
 и њене две забрањене руже.</p> <p>— Са своје стране — продужи он, упркос свега — посланици не  
е усуди, јер би онда требало да исприча своје везе у кући министра Матовића, да објасни ону вож 
чинио од овог Ужичанина, који је, поред своје струке, волео слободу, желео добро своме народу и 
ко венца — рече затим и посади се поред своје комшинке.</p> <p>Девојке се удалише.{S} Ливадом ј 
д њега.{S} Дивно је чудо било што поред своје философије није већ умро од глади.{S} Свој позив  
ије одобравала да се Чедомир удаљава од своје жене.{S} Морао се примити службе.{S} Доби место у 
ика, које је госпа-Матовић наследила од своје мајке.{S} С овим посуђем од бакра мешали се модер 
>Али Илић, као и сви људи који траже од своје судбине више него што она може дати, бежао је од  
ише него што она може дати, бежао је од своје среће, мислећи да трчи за њом.{S} Није прошло ни  
<p>Златарев син је био нешто старији од своје сусетке.{S} Долазио је у њихову кућу као у своју. 
к му је био најслађи, кад би уграбио од своје жене да седне за кујнски сто и једе што прво дохв 
69" /> пушкар, који је задржао нешто од своје службе у војсци, трудио се да надокнади дамама ос 
.{S} Узалуд се девојка борила да се код своје куће осети као код своје куће.{S} Она је била иза 
ињавам.{S} Ти си овде слободна, као код своје куће.{S} Немаш чега да се женираш.{S} Тетки си се 
рила да се код своје куће осети као код своје куће.{S} Она је била изашла из уског живота, она  
ревњивости, они улазе у политику и губе своје илузије.{S} Тесногруди, амбициозни, напрасити, ћу 
ма нешто боље.{S} По некад живот изведе своје мистериозне путеве <pb n="271" /> на широка места 
 n="147" /> предомисли и окрену да нађе своје друштво.{S} Зашто?{S} Ни она сама не би тачно зна 
 украј Мораве.{S} Покушавала је да веже своје мисли за свакидашње кућне ситнице, трудила се да  
тако седећи.{S} Свако од њих пратило је своје мисли кроз самоћу предела.{S} Они су обоје били и 
} Он је за сва права, бар док не добије своје право.{S} Невин у ствари, он је дрзак у речима.{S 
але на вечерњем поветарцу, спајао слике своје две познанице.{S} Од Беле је узимао њене ситне пр 
они зајапурено лице у хладовите јастуке своје постеље.</p> <p>Младић је дизао главу на овај гла 
вијале се према лаком поветарцу, њихале своје шарене главе, брујале једва чујно и као да су јој 
у спремиле за овај или онај час, грдиле своје наставнице и бројале дане до краја школске године 
аном рукопису видео је узбуркане дубине своје будућности, проналазио је пут својих мисли.{S} Је 
којима јој се давала прилика да истакне своје <hi>отлично</hi> порекло, фине манире, да покаже  
индустрије у Чачку, гледао је остварење своје љубави према бакалиновој ћерци, која далеко тамо  
 оде даље, и стаде му цртати положај те своје творевине према њему, у друштву, у животу једном  
јмо своје јаде.{S} Нека наше жене науче своје људе луксузу чистоте, нека му омиле кућу више од  
> где већина људи крију своја уверења и своје особине.</p> <p>— Шта да вам кажем, госпођо!... — 
ила.{S} Наука је одредила свакој звезди своје место и пут којега се мора држати.{S} Измерила је 
смех, налик на грч.</p> <p>Она приближи своје лице његовом.{S} Он осети мирис њене косе и спуст 
а.{S} У то доба, довршавала су у Србији своје стварање два главна политичка фактора, народ и кр 
сли сунцокрети.{S} Они су високо дизали своје криве, таште, жутокруне главе и лепо се повијали  
обу за примање, а од другог су начинили своје собе за спавање.{S} Вишња је распремала кућу, а А 
рено.</p> <p>Тако сад Илић није имао ни своје куће, а морао је сносити пребацивања као да се ње 
 и, у домаћим свађама, стално на страни своје мајке.{S} Рачуноиспитачу живот није био ружичаст. 
иректор га је звао, саветовао да подеси своје понашање према утврђеним правилима, кажњавао га о 
тали на свом месту, не могу често имати своје ја, бранити оно што мисле да је најбоље, најкорис 
дно отићи од куће.{S} Слободно изабрати своје друштво, слободно казати своју мисао.{S} Што год  
гао иза себе, и, као да је хтео утопити своје мисли, он се предаде загрљају који је толико избе 
тену.{S} Па ипак, по болесној склоности своје душе, он се не даде да га занесе та струја нових  
е да проведе по неколико дана не видећи своје драгане.{S} Трудио се да не мисли на њу.{S} Хтео  
о старци, или да умремо млади слушајући своје срце.{S} Ја сам изабрао ово друго, а и ти ћеш...  
 Заиста? — ускликну девојка, не кријући своје задовољство.</p> <p>Мајка и укућани били су је ра 
</p> <p>Сео је затим и покушао да сврши своје дело.{S} У соби је било тихо.{S} То беше стан за  
 једног инжињера, бившом дворском дамом своје мајке, старијом од себе десет година.{S} Влада ни 
ода, давала се уверити и овом половином своје душе, и обећавала себи да неће мрзети <pb n="49"  
може бити.</p> <p>Радоје је радио и ван своје радње.{S} Основао је велосипедско друштво, утицао 
.{S} Стога млада девојка не исмеја план своје другарице.{S} Само, она нађе за добро да је опоме 
ији, па лево.{S} Ту се види један дућан своје врсте, углављен између једне папуџинице и трговин 
ли сами.</p> <p>— Шта рекох? — сакри он своје <pb n="277" /> узбуђење. — Да, извршна власт, вла 
жени.</p> <p>Док је он тако пребројавао своје несреће последњих година, електрични трамвај <pb  
јоргована надвишавао је ограду и пружао своје гране, са широким лишћем, ка улици и сунцу.{S} Ил 
дну услугу својој сестри, он се одрекао своје породице.{S} Никоме није привредио ништа.{S} Није 
иблиотека затварала, он је онда почињао своје шетње, купио је печених марона који су му грејали 
ати друштво, кад је Зарија Ристић писао своје гром-мисли, лепи Млађа носио кариране панталоне,  
 једини повереник.{S} Он је њима шаптао своје магловите снове.{S} Њине просте речи певале су му 
иримо <pb n="43" /> своје срце као дрво своје олистале круне, да се и ми страсно заборавимо као 
ка више посматрала домаћег учитеља него своје брбљиве сестрице.</p> <p>Стари Матовић није приме 
} Говори се много.{S} Госпође носе дуго своје хаљине.{S} Понекад се иде у позориште, кад оно у  
 кад је он дошао на власт, развио се до своје потпуности.{S} Неколико покушаја да се завађена к 
 било другим избором изгубити један део своје потпуности.{S} И тада не би био срећан, јер би се 
о какав ветеран на перу, он би продужио своје дело такво какво је, и нашао му логичан закључак; 
невином вером у будућност, он је трошио своје младе године радећи да буде достојан поверења кој 
епа чаршав са постеље, пребаци га преко своје другарице, клече поред ње, подиже јој главу своји 
 живота.{S} Култура им је показала само своје зле стране, извукавши их из куће која је сама поп 
 заузму га и помету; због њих променимо своје навике, укусе, идеје, <pb n="40" /> планове, потп 
узму га и помету.{S} Због њих променимо своје навике, укусе, манире, идеје.{S} Подпаднемо под њ 
е нека брину своје бриге, па загледајмо своје јаде.{S} Нека наше жене науче своје људе луксузу  
мирно.{S} Часовник је понављао правилно своје метално тика-так, така-тик.{S} Хтеде да пробуди А 
е у шуму и бујад, оне су дизале озбиљно своје врхове украшене чипком од букава.{S} По гдегде ви 
ошу који би му га предао и пољубити сто своје собе где би га нашао.{S} Он је сачувао сва та пис 
Клеопатре.{S} Иначе је Бела крила вешто своје маневре од других.{S} Носила је редовно послужење 
ло од ње?{S} Можда ће најзад наћи нешто своје?{S} Корачала је тешко, леђа је сагла, главу обори 
као ванредни слушалац.{S} То је био тип своје врсте; док су његови другови били државници, науч 
злиставала се стара лоза, пуштала у вис своје сочне пипке, припијала се уз кућу, увијала се око 
ђачка оцена.{S} Она посумња у искреност своје другарице.{S} Упита се да Каја није суревњива што 
p>Идеални егоист који тражи целокупност своје среће, Илић је осећао да ће та срећа било једним, 
ив реакционарних власти, трудио се да у своје законе унесе што више гарантије да власт не изигр 
и је начинио бољом, него да је дочепа у своје шаке.{S} И он не жели власт да учини добра себи и 
рло знаменита личност, заљубљивале се у своје наставнице.</p> <p>Каја није примећавала забуну с 
м колу знанаца, повлачећи се све више у своје књиге и свој свет идеја.</p> <p>Једнога дана, те  
 буљаве очи биле су се повукле дубоко у своје тесне дупље... нестајало их је, а на њиховим мест 
егов прадед борио се јуначки за слободу своје земље, његов дед је кметовао дуго година у свом с 
ифте веџбају своју памет на теби и дају своје мишљење о твојим поступцима.{S} С врха до дна дру 
 ту, ми живимо.{S} Други не заборављају своје мртве, а зар ми живи да се заборавимо?{S} Ти наро 
 у његовом расположењу, сви који немају своје куће.</p> <p>Света је било доста у главној улици  
ке.{S} Оставимо модерне жене нека брину своје бриге, па загледајмо своје јаде.{S} Нека наше жен 
 нос на сав глас и хвалио одличну кујну своје жене.{S} Кад би му, и поред тога, остало слободно 
це.</p> <p>Каја није примећавала забуну своје другарице.{S} Узела ју је за обе руке, и понављал 
 куће.{S} Неколико трговина улепшали су своје излоге.{S} Уличне лампе нису више на стубовима, в 
е звонила у девојкином гласу, чинили су своје дејство.{S} Илић је заборављао незгодни случај и  
 сутра, а не данас — одговарао је гласу своје савести.</p> <p>Белино понашање га је такође мучи 
ну раскош свога срца и чудновату лепоту своје маште; јер то није била више Вишња која се појављ 
Поглед му се заустави на зеленом тепиху своје собе.{S} Једна мисао, далека, тамна, једва схватљ 
оју је сама искрижала и прекидала причу своје мајке о њеном животу с Матовићем, селидбама с јед 
Ти нећеш бити довољно јака да извојујеш своје право.</p> <p>Лазаревићева не одговори ништа.{S}  
ви, јаке боје, које код нас не губе још своје симпатије поред свег дискретног <pb n="151" /> ук 
оквиру фотографија црногорског кнеза са својеручним потписом.{S} Једно велико огледало на ногар 
p>Доиста, она није размишљала много.{S} Својим прохтевима није постављала границе. <pb n="139"  
о о примени електрике, трудећи се да га својим здравим разумом схвати што боље.</p> <p>Међутим, 
вности, осећала је да ипак није једнака својим друговима.{S} Није имала гимназијске матуре, нед 
ло је људи _ко]и су починили толико зла својим милим.{S} Сети се последњег разговора <pb n="304 
в врат.{S} Он осети поново њене усне на својим устима и њене груди утиснуте у његове.{S} Он је  
 коју је називао природом.{S} Потврђења својим закључцима тражио је у обичним разговорима у дру 
стојао, он је био примамљив, велики, са својим златним вратима, мраморним стубовима, мирисом од 
ивовице.{S} Северњаци су нам донели, са својим брезама и саоницама, култ енергији, окрутности,  
агала.{S} Није волела да остаје сама са својим мислима.{S} Храбро је сносила садашњост и чекала 
ју га ништа није везивало, и нађе се са својим вршњацима, децом такође из бољих кућа, а покваре 
 на потпуност.{S} Пожеле да раскрсти са својим несређеним положајем једним потезом, сад, ту, од 
 млади пар.{S} То су били махом ђаци са својим другарицама, радницама или газдаричиним ћеркама, 
у у каваљерима и био је заиста диван са својим, нешто застарелим гестовима и учтивостима.{S} Пу 
жим бојама.{S} Само је био незграпан са својим великим канабетом, нешто суморан са тешких завес 
 двоструко само да не остане на само са својим мислима.</p> <p>— Радоје није заслужио ону увред 
е изгубити, остављајући студента да иде својим путевима.{S} Она је била само нешто пролазно...  
т на прозор. — Ко ће знати шта оне виде својим мрежастим очима!{S} Ипак, оне осећају топао вазд 
е, тог неслућеног анђела који га милује својим крилима, девојка се била већ извила из његовог н 
а, трудила се, како само може, да угоди својим гостима.{S} Вечера је била обилата, било је и сл 
то ће његове сељачке склоности парирати својим господским понашањем.{S} Редовно је ишла по слав 
своју будућност, у добро које ће чинити својим суграђанима, Србији, можда целом човечанству.</p 
 давао свечаности томе раду, сређености својим мислима и пажње ономе што ће се написати.{S} Зат 
д Остојићевих, кад Радоје дође с једним својим пријатељем, млађим чиновником из суда, те их поз 
на поји целу нашу земљу, држи је моћним својим жилама као нераздељиву целину, струји кроз њу ка 
њу, јер је толико пута говорила Вишњи о својим намерама.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ја ћу на село 
ад не поведе разговора пред Чедомиром о својим сумњама.{S} Чим би га видела, осећала се пред њи 
 вечито добре воље.{S} Причао је радо о својим пословима.{S} Решавао се с муком да је остави.{S 
лично разоружаном ратнику, он је гледао својим сопственим очима, како све иде у пропаст.{S}Осет 
Универзитет?</p> <p>Младић ју је гледао својим чудним сјајним очима и као да се питао да она не 
, као за себе.</p> <p>Сунце је завијало својим сјајем тиху воду, зарђале шуме и један параброд  
обале; сваку стопу ове земље налили смо својим знојем и крвљу, а ми не знамо још колико неисцрп 
вно лице овог романа, корачао је лагано својим уобичајеним путем из Библиотеке на Теразије, па  
у башти.{S} Ствари су у кући пошле опет својим старим, мирним током.{S} Тако је Вишња могла сад 
тако... ради саме власти и да је држи у својим рукама, као тврдица златнике, и да се свети, да  
цају густе сенке око њих и заносе главу својим тешким мирисом.{S} Стога се она отимала, кад је  
ојом неприродном логиком; пуне ти главу својим непроменљивим законима; говоре ти о људима само  
арице, клече поред ње, подиже јој главу својим изанђалим рукама, и обузета оним присним сажаљењ 
и повучено, за свој рачун, у себи, међу својим књигама.{S} Седао је поново за свој сто и настав 
 он је тамо нашао два оделита типа међу својим новим друговима.{S} Један је био већ господин, ц 
ене главе, њених очију које поздрављају својим топлим погледом рад на добру народа.{S} Слушајућ 
е уништити закон борбе који гноји земљу својим жртвама?...{S} Шта то мари нешто мало грешака у  
ла му је писати дуго, опширно о себи, о својима, о миру који је нашла у свом родном крају, о ве 
а у спомену наша старија литература.{S} Својих осамнаест година, колико је имала пред свадбу, п 
.{S} Филозофи изилазе из леденог облака својих формула, крхају баријере које деле науку од живо 
етпостављао је друштво оног другог типа својих колега, друштво студената политичара.{S} Они су  
више него што је волео пук, био горд са својих материјалистичких убеђења и, на демонстрацијама, 
елику шетњу, обишли су готово сва места својих састанака...{S} Вече их је ухватило на Чукарици. 
ћег димњака.{S} Она није умела, и поред својих лектира, да измири старински морални закон пород 
бедна да се чинило као да је примила од својих посетилаца навику да пије, па се пропила и од пи 
, њушкао, маштао, презао, одмарао се од својих лектира правећи разнолика опажања, и уживао стра 
е дигао руку од свега и почео бежати од својих...{S} Најискреније су животиње крокодили јер лиј 
ога ми се љутим.{S} Једног овде имам од својих, па се и он туђи...{S} Испрати Вишњу до куће.</p 
ду, зар није видела гомиле још горих од својих суседа?{S} Она није умела бранити себе помоћу др 
 теби чини да нас она, кроз ниске гране својих врба, позива на велика дела, узвишен рад.{S} Гле 
породичног живота са борбом за испуњење својих сопствених потреба.{S} Њено васпитање, које јој  
них философа и нуди на продају свешчице својих <hi>Гром-мисли</hi>. <pb n="86" /> Публика се ст 
м, да крије своја осећања, да се одриче својих мишљења и да се вечито повлачи у себе, те му је  
дићевим.{S} Његове очи гледале су је из својих дупља загонетно.{S} Она признаде:</p> <p>— Ја хо 
ајне, проницаве очи, које су гледале из својих дупља нешто унезверено, као да је душа стално у  
д ради Вишња?</p> <p>Он би се пренуо из својих студија, видео би се у својој соби, сам... ужасн 
ло и од самог Илића, а ради њега и ради својих родитеља, она је желела бити најбоља жена на све 
 и краја улице, која се губила у низини својих простих, неугледних кућа.{S} И онда опет писмо,  
кад хоће.{S} Није се морала више бојати својих наставница.{S} Није морала трчати на час да не з 
у бањи, придружио се телеграфски одлуци својих колега.{S} Краљ Отац, који се такође бавио у ино 
есторана без алкохола.{S} Он се језиком својих посетилаца зове звонко: <hi>чокалиница</hi>.{S}  
 <p> Илић се није дружио с првом врстом својих вршњака.{S} Оскудевали су му за то васпитање и с 
оручи једна кола, стрпа у њих један део својих књига, што би довољно било другом човеку за цео  
<p>На Скупштини је нашла Вишња неколико својих другарица из девојачке школе.{S} Међу њима је би 
меном и угледом јамчићете за исправност својих поступака.{S} Живот, смрт, љубав, отаџбина, брак 
ине своје будућности, проналазио је пут својих мисли.{S} Једно женско срце куцало је за њим.{S} 
и, групи или кући од утицаја, они имају својих људи и фамилије; ипак претпостављају реакцију.{S 
ора — трудио се младић да скрене правац својих мисли на конкретне ствари, али слике оне две дев 
ом трњаку.{S} Кад се окренуо и пошао ка својој другарици, она је стајала сама у зраку пуном киш 
Красно, госпођице — обрати се Матовићка својој кћерци. — Дивно, девојко!{S} Од кога си научила  
 највише би се разонодила кад би отишла својој другарици, Милеви, ћерци једног златара, чији је 
.{S} Радоје је одбијао кратке димове на својој луши.{S} Његове очи су гореле као жишка у дувана 
>— Чудан народ! — говорила је газдарица својој вратарки за њих. — Постеља до постеље, па се не  
о да се хтела отрести тих осећаја, рече својој другарици;</p> <p>— Како народ погађа шта је леп 
ознаника, подиже глас и рече изазивачки својој другарици:</p> <p>— Он ме саветује да продужим ш 
ази, и више се не врати својој ташти ни својој жени.</p> <p>Док је он тако пребројавао своје не 
 кочијашу да полази, и више се не врати својој ташти ни својој жени.</p> <p>Док је он тако преб 
зиме.</p> <p>Вишња се хтеде подсмехнути својој другарици, али се не усуди.{S} У њеном <pb n="21 
рицу која се није заустављала у причи о својој срећи.</p> <p>Била се обесила о једру мишицу сво 
разник, кад се нема школе, те предложио својој пријатељици да изађу у шетњу негде даље него што 
p>Газдарица изађе из собе и рече полако својој мачки:</p> <p>— Овој нису вечерас све козе на бр 
јала.{S} Могла је уредити свој живот по својој вољи, излазити куд хоће, враћати се кад хоће.{S} 
сли обично, који стварају свој живот по својој вољи.{S} Али, кажи ми... молим те, колико је тек 
 пролећа и јесени, доносио је Лазаревић својој жени и најстаријој кћери штоф за хаљину из Беогр 
„једна жена као што си ти, тако учена у својој простоти, тако проста у својој учености... ти, к 
 учена у својој простоти, тако проста у својој учености... ти, која би вечито била уза ме, која 
а ниском мерџана око врата, седела је у својој клупи и преслишавала <pb n="37" /> се из методик 
еби.</p> <p>По целе дане проводила је у својој соби, читала прибелешке, разгледала непрочитане  
пренуо из својих студија, видео би се у својој соби, сам... ужасно сам, као у гробу.{S} Тада би 
, живот постоји, он се не може мењати у својој суштини, ми смо принуђени примити га.{S} Да, вре 
 човека опомену како је пријатно бити у својој кући.</p> <p>— Шта је то тако важно? — одговори  
 доведу у ред, кад обоје нађу користи у својој вези; понављам, брак је на првом месту акт озбиљ 
у то да верује!...{S} И то да дочекам у својој рођеној кући, гром вас спалио... од човека кога  
им плодом.{S} Остојићев султан дремао у својој кућици, вртио репом и хватао устима муве.{S} Даљ 
анствено у својој невиности, сатанско у својој лепоти.{S} Уседелица се збуни.{S} Окретала се бл 
нземаљски сан, тело наго, божанствено у својој невиности, сатанско у својој лепоти.{S} Уседелиц 
лог себе.{S} Што је учинио једну услугу својој сестри, он се одрекао своје породице.{S} Никоме  
атко са целом прошлошћу.{S} Дала је реч својој другарици да јој проводаџише за прву прилику кој 
елела да се и њему допадне, јер је она, својом хромошћу завезана за кућу, сањала често о заљубљ 
ења за бољи живот, за нова прегнућа.{S} Својом малом главом, она је обухватала ове обадве широк 
ку, која ју је уљуљкивала, запљускивала својом пенушавом водом и шапутала јој недопуштене приче 
ом кишовитом времену унео му је тек, са својом влагом, нешто мало светлости у минуле године.</p 
{S} И Чедомир је прекинуо сваку везу са својом породицом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
амог себе терао га је да се излије пред својом старом пријатељицом, ма по цену да се понизи.</p 
ке.{S} Она је очекивала да је он назове својом вереницом, дâ јој обећања за цео живот, свечано, 
ти моћ да разумеш ствари, али те заводе својом неприродном логиком; пуне ти главу својим непром 
ек кад нас, као неко фино вино, преваре својом лакоћом и сласти, па опију благо, замагљавајући  
су његове очи <pb n="71" /> сијале оном својом ватром, јако као крст на старинској цркви.</p> < 
них врата, и, поклецнувши само једанпут својом хромом ногом, већ беше у другој соби. — Што су д 
окрет је био тако снажан, да она посрну својом хромом ногом и једва се заустави на половини сал 
 речи очекивао све: народно благостање, своју сопствену срећу, социјалну правду и уједињење Срп 
} Хоћу да грицкам полако <pb n="242" /> своју срећу, живот ми је кратак, верујем у бесмртност д 
ир поново њен није ју могла утешити.{S} Своју грешку сматрала је за кривицу.{S} Стид ју је било 
 Студент обриса пажљиво седиште и позва своју другарицу.{S} Она седе весело тако да јој обе сто 
олу?</p> <p>Каја подиже главу и погледа своју другарицу расејано.{S} Чудила се томе питању, јер 
опло, добро.</p> <p>Млади човек погледа своју другарицу право у лице; она не спусти очи.{S} Она 
жуде.{S} Подивљао, као звер што погледа своју жртву пре него што јој доврши живот, Чедомир прек 
="45" /> апстракцијама, али, кад угледа своју другарицу у визији природних елемената, он се упи 
и пуче пред очима младићевим кад угледа своју драгану!{S} Све се изгуби, потону у неку сребрну  
што је хтела рећи.{S} Да би пак утишала своју савест, радила је готово претерано на школским пр 
 не може одобрити.{S} Слобода је појела своју децу.</p> <p>— Илићу?</p> <p>— Грађанске гарантиј 
 пошла је брже и пријатељски му пружила своју руку, покапану мастилом.</p> <p>Без речи, ударили 
живот био лак, јевтин.{S} Данас све има своју цену; симпатије су редак луксуз, а брак... брак ј 
ниво!...{S} Није то рђаво.{S} Човек има своју кућу, слатко руча, купи жени папуче.{S} Јест, мож 
дој жени, те скочи на други предмет, на своју школу, на децу.</p> <p>— Имам троје деце — рече.  
 ће се већ сутра отимати удварачи... на своју љубав: здраву, одраслу паланчанку, чије срце, мож 
е формалности око преноса наследства на своју сестру, не задржа никакву резерву за себе, и врат 
 своја нешто бледа уста, заборављала на своју сакатост, храмала око студента, пљескала рукама,  
, него је то госпа-Клеопатра урадила на своју руку код колеге свога покојног мужа, јер није одо 
ена, па можда ни праве воље да мисли на своју породицу.{S} Кад би му ко од пријатеља скренуо па 
им сметлиштем које је град избацивао на своју периферију.{S} На северу, уздизала се једна немал 
лизу, одмах иза брда.{S} Девојка прибра своју снагу, намршти се, па се осмехну презриво:</p> <p 
не и врло лепе — допуни госпа Клеопатра своју ћерку; затим се обрати своме сину. — Сад ће отац  
.{S} Остави пук и друштво нек сами воде своју бригу.{S} Ти ћеш тамо у Чачку наћи довољно посла  
сеним у младића.</p> <p>Он спази такође своју другарицу, покуша да окрене главу на другу страну 
по коју лепу реч за њу, девојку која је своју ману осећала све дубље једно што је пристизала на 
шуљи, боса.{S} Као ван себе, гледала је своју слику, слику не ње, него друге жене, не жене, нег 
ћица за црпење воде на обали пружала је своју гвоздену руку као нека ружна добричина.{S} Небо о 
догађаја који се десио.{S} Избегавао је своју саучесницу.{S} Презао је сваког тренутка да га не 
би га у другој земљи ухапсили, терао је своју кобилу преко оближњег моста.</p> <p>— Погледај, В 
о подигравање којим је хтела да сакрије своју сакатост пред младићем ?{S} Или је то био само зн 
и, па ипак се силило и хтело да сакрије своју немоћ.{S} Упрегнуто <pb n="298" /> ужетима за таљ 
— Је ли ти жао Београда? — упита Радоје своју сусетку.</p> <p>Девојка поцрвене сва као да ју је 
и саме ноћне светиљке, које су расипале своју несигурну светлост по непознатим престоничким кућ 
а добијају то парче хлеба без борбе, те своју слободу употребљавају на своја задовољства, а зад 
а на сат.{S} Било је још рано.{S} Обуче своју собну хаљину, подиже један крај од завесе, и поса 
S} Илић је заборављао незгодни случај и своју оскудицу.{S} И они се вратише у варош још веселиј 
Кајом.{S} Она хтеде по том да надокнади своју срећу, да види, <pb n="246" /> да посети све те с 
ац у једном тренутку, зажелевши да види своју драгану, да је види целу, разголићену, остављену  
е стране из човечјег инстинкта да тражи своју сопствену срећу, пошто-пото, и с <pb n="165" /> д 
 додирну се шешира церемонијално, пружи своју меснату руку, па после првих поздрава осу грдњу н 
и камо.{S} У једној празној улици спази своју жену.{S} Она га није видела, ишла је оборене глав 
изабрати своје друштво, слободно казати своју мисао.{S} Што год је било око ње, уверавало ју је 
ромет.{S} Аница потрча хитро да поврати своју другарицу.{S} Али, на пола собе, она се заустави  
Хтеде отпочети присан разговор, упитати своју другарицу како је провела тих неколико месеци од  
<pb n="95" /> <p>Он задрхта кад примети своју пријатељицу, малу паланчанку пуну одушевљења, пис 
} Поштење му је налагало бар да извести своју бившу драгану и уштеди јој муку од сазнања, нагли 
ну лако на ивицу од канабета.{S} Спусти своју уздрхталу шаку на ту руку, на оно меко, благо и м 
} И, она је легала сва срећна, певушећи своју омиљену песму: „Сунце ходи и заходи, а у мојој је 
S} Него, враћај се у Београд, па гледај своју науку.</p> <pb n="234" /> <p>— Али, тата — поче д 
анити од њих, он поново обгрли погледом своју земљу.{S} Кириџије су биле зашле за кукуруз, види 
 првог изненађења, па устурајући дланом своју косу, додаде одсечно: — Илић није крив ништа.</p> 
ни су обоје осећали Белину сакатост као своју кривицу — јер је још као дете, због недовољног на 
Седао је поново за свој сто и настављао своју расправу.{S} Неодређена слава би опет залебдела п 
 паучине.</p> <p>Чедомир погледа поново своју другарицу.{S} Она се била изгубила у мисли.{S} Те 
 Девојка обори главу, и посматраше дуго своју сенку која је расла поред ње.{S} Најзад рече:</p> 
чним тренуцима, Илић је, безмало, мрзео своју драгану и веровао да га она мрзи.{S} Сваки њен по 
вој <pb n="77" /> успех.{S} Он је волео своју земљу дубоко.{S} Поред бриге за личну будућност,  
г рафа један дивит, који је био изгубио своју првашњу боју под многогодишњим <pb n="179" /> крм 
ир је, намрштених веђа и суморно, палио своју цигару.{S} Девојки је један облак туге замагљавао 
ој моди.</p> <p>Илић је поносито сносио своју сиротињу.{S} С невином вером у будућност, он је т 
 по сапима.</p> <p>Арап је држао високо своју лепу главу, и није хтео да погледа те одрпанице.{ 
ром од зелене свиле, разливала је са̑но своју хладну светлост по интимном намештају супружанске 
 и метиља!{S} Матовић признаде отворено своју погрешку, укиде оба закона, даде оставку на свој  
месту на којем је Илић пољубио први пут своју драгану.{S} У врх пута стајала је још она клупа н 
 џепове од панталона, сигуран у себе, у своју будућност, у добро које ће чинити својим суграђан 
е мајка отишла од куће, Бела га позва у своју собу.</p> <p>— Пропали смо ако нас примете — приг 
ћни.</p> <p>Дрхтећи, Вишња је гледала у своју другарицу и није речи могла рећи.</p> <p>— Удај с 
ишљаше девојка, повукавши се из трема у своју собу, као рањена тица.</p> <p>Ту је било врло мир 
претрчи поново преко дворишта, упадне у своју собу и зарони зајапурено лице у хладовите јастуке 
коалиција, свака фракција експлоатише у своју корист парламентарну свемоћ.{S} Треба ли се одрећ 
унова заигра у крај пута.{S} Занесени у своју лепоту, они нису осетили да је нестало лепог дана 
етке.{S} Долазио је у њихову кућу као у своју.{S} Газда-Митар га је звао често да га што послуш 
имети у себи Вишња гледајући расејано у своју давну другарицу која се није заустављала у причи  
 корист.</p> <p>Илић погледа зачуђено у своју другарицу.</p> <p>— Откад ти поста таква непријат 
 одмах сву његову тежину, не схвати сву своју несрећу.{S} После прве забуне, обузе је љутња.{S} 
 из старинских романа.{S} Ћифте веџбају своју памет на теби и дају своје мишљење о твојим посту 
д је хтео прићи, она је зауставила неку своју познаницу на пролазу и продужила пут с њом.{S} Би 
 косим зрацима сунца.{S} Он узе за руку своју другарицу; брзо се трже, њена рука била је хладна 
преписача у Ваљеву, где је начинио целу своју каријеру.{S} Ту се оженио, подоцкан, кад му је би 
се нагађају.{S} Вишња се уплаши и викну своју колегиницу;</p> <p>— Анице...{S} Анице!</p> <p>Ни 
мало поштовања што је дотле имала према свом мужу, грдила га, понижавала, рушила му свако уваже 
и, која далеко тамо иза Рудника ради на свом образовању и спрема се да буде велика и мила сарад 
и законодавног тела.{S} Да би остали на свом месту, не могу често имати своје ја, бранити оно ш 
и право: ни брат ни сестра нису били на свом месту.{S} Родитељи нису водили о њима права рачуна 
раво.{S} Он је тражио мало светлости на свом путу, као што морнар тражи звезду изнад узбурканих 
ју је утврђивало у одлуци да не допусти свом обожаваоцу задовољство љубакања.</p> <p>— Тако ћеш 
били.{S} Све што је Чедомир знао о овом свом претку, било је да се борио на Засавици, по свој п 
га села, она покуша да хладније мисли о свом узбуђењу.</p> <p>— Откуд овај сан, овај бол? — пит 
је оставила Београд није јавила ником о свом одласку.{S} Тада јој је то изгледало природно: њен 
ту, позивала га на ручак још једнако по свом обичају куцајући на врата од собе, а не отварајући 
налазе у недоумици: да ли да гласају по свом убеђењу, <pb n="278" /> па да оборе министра који  
ата и продавао погачице, поздрави их по свом обичају.{S} Они се дохватише шешира и изађоше на у 
једном речи.{S} Кажу да је ова варош по свом положају, после Цариграда и Неапоља, најлепша на с 
Само је Матовић заборављао, да је он, у свом детињству, имао једну опаку, али врло сигурну учит 
себи, о својима, о миру који је нашла у свом родном крају, о вечито променљивом пејсажу кукуруз 
ље, његов дед је кметовао дуго година у свом селу, његов отац, са нешто мало школе, начинио <pb 
о себичног.{S} Илић се осећао понижен у свом осећању културног човека.{S} Планови о повратку на 
} Понекад се иде у позориште, кад оно у свом путу наиђе на Чачак.{S} По кафанама се пуши, млата 
еџа! — пребаци Матовићка <pb n="204" /> своме зету. — Зар се за свадбени пут купују новине?</p> 
а ливада и ти мириси заносили су је.{S} Своме препуном срцу налазила је одушке у цвећу, сагињал 
ште, која није пропуштала прилику, а да своме зету не покаже колико је срећан што не плаћа стан 
ад ћеш ми једанпут доћи? — пребаци Каја своме рођаку. — Бога ми се љутим.{S} Једног овде имам о 
ље на барикадама.{S} Она није опраштала своме другу ту издају заједничких убеђења.{S} Она је иш 
хтела навести, збуњивала се и допуштала своме пријатељу да он формулише оно што је хтела рећи.{ 
 брала лаворике.{S} Она је сад говорила своме мужу:</p> <p>— Јеси ли видео да сам имала право!{ 
н, који се никако није хтео скрасити на своме месту; до дечка је била једна близнакиња, а преко 
ју је носталгија робијаша који се враћа своме крају.</p> <p>Пред сумрак, небо се наоблачи.{S} М 
<p>Вишња приста у први мах, подајући се своме срцу.{S} После се трже брзо, нагло и одби.</p> <p 
 Клеопатра своју ћерку; затим се обрати своме сину. — Сад ће отац да се врати, па пази, Младене 
ја, за све што има, има да захвали само своме сељаку, лако се одлучио да приђе првој струји.{S} 
воје струке, волео слободу, желео добро своме народу и имао стила у чланцима што их је писао по 
сне мелодије, у којима је налазио извор своме одушевљењу.{S} У њиховом неисписаном рукопису вид 
жава, човечанство; он је све то видео у своме ја; то његово ја било је почетак и свршетак свега 
мешан од палата и чатрља.{S} Једно јато сврака прегонило се по остарелом кестењу на улици.</p>  
а у Београду била још реткост и што јој сврати пажњу.{S} Она позна да је то државни фијакер по  
трговине са старим књигама.{S} Ништа не свраћа пролазнику пажњу на њега: фирма ни модел робе шт 
 о отегнутој јеци гајда по механама где свраћају сељаци.{S} Али писмо испаде кратко, банално.{S 
и да му се гуша стеже, очи почеше да га сврбе, и њега обузе луда, болесна жудња да рашири руке  
 прагу револуције, али се сви ти говори свршавају кад куцне девет сати, време спавању, и варош  
ише Вишњином стану.</p> <p>— Ви на лето свршавате школу? — упита Илић нову познаницу.</p> <p>—  
 Саборној цркви са г. Чедомиром Илићем, свршеним философом.{S} Честитамо младенцима.</quote> <p 
ло.</p> <p>— Иде... иде.{S} Биће раније свршено него што смо предвидели — одговарао им је убеђе 
же, жандарм јој наредио да то мора бити свршено још тог јутра.{S} То је била листа за попис ста 
воме ја; то његово ја било је почетак и свршетак свега.</p> <p>Понекад, у његову душу су запљус 
дана, Вишња га нађе на Великој Школи по свршетку једног семинара.{S} Изишли су из школе, па врљ 
се то једног дана досади, он оде у суд, сврши све формалности око преноса наследства на своју с 
ојани.</p> <p>Сео је затим и покушао да сврши своје дело.{S} У соби је било тихо.{S} То беше ст 
вечерас све козе на броју!</p> <p>Вишња сврши школске задатке што је могла брже, па се онда сву 
јој није умео тачно рећи њена права кад сврши школу.{S} Будућност јој је изгледала неизвесна, т 
{S} Она заћута, и тек пошто се први час сврши, упита другарицу без неког нарочитог повода:</p>  
 ти; доле с њим!...{S} Него нека младић сврши школу, постане свој човек, добије парче хлеба, па 
 пијаница.{S} Тако је пре неку годину и свршила: једног јутра се срушила.{S} Никоме није пало н 
ита:</p> <pb n="65" /> <p>— Па зар ниси свршила школу?</p> <p>— Завршила сам — одговори Вишња г 
 можда је срећна што се свршило како се свршило.</p> <p>Вишња је тако прошла, изгубила се у про 
а стално.{S} Још можда је срећна што се свршило како се свршило.</p> <p>Вишња је тако прошла, и 
ки ђачић.</p> <p>Као што се предвиђало, свршио је школу одлично, без једне четворке, сама петиц 
, па је покушавао да продужи гимназију, свршио два три разреда, после ступио у трговину у Беогр 
шта ће после доћи!</p> <p>У тим идејама свршио је прве две године.{S} О распусту га је чекало ј 
од самог миља и заноса, па кад би писмо свршио, написао адресу и залепио завој, дубок, сладак у 
ква свадба!{S} Тај младић није ни школу свршио, а Бела је још дете.</p> <p>— Бела ми је терет н 
оспођа. <pb n="120" /> — Није још школу свршио, а већ проси девојку...</p> <p>— Ја не налазим у 
е надао бар у сина, да ће изаћи на пут, свршити школу, добити државну службу, па да проведе на  
ту и питао се ћудљиво како ће се то све свршити.{S} Дотле је онај други Илић, онај прави, онај  
ити, шта ће ко рећи и како ће се све то свршити.</p> <p>— Ти си луда! — рече јој он кад му рупи 
лије, али ми смо ту.{S} Кроз који месец свршиће школу.{S} Неће требати да се мучимо око мираза. 
ише нисте дете.{S} Кроз неколико месеца свршићете школу и постати јаван радник.{S} Стало вас је 
ата нема ништа против.{S} Само тражи да свршиш школу.{S} Дотле нам иначе треба времена око дево 
у, као и мени удовички ужитак.{S} А кад свршиш школу, шта ће ти ова страћара.{S} Иди куд те очи 
е ти се осигурати издржавање све док не свршиш школу, као и мени удовички ужитак.{S} А кад сврш 
ри и рече:</p> <p>— Шта ти мислиш пошто свршиш школу?</p> <p>Каја подиже главу и погледа своју  
а и публиком, па да му преда целу себе, сву раскошну младост која је бујала у њеним грудима и с 
си оборила младу.</l> <l>Ко̑ одговор на сву љубав моју,</l> <l>Очи твоје спустила си тајно...</ 
број души, кад сазна све.{S} Погађао је сву одвратност која ће је обузети према њему, према сви 
куће — како су звали то одељење — скупи сву храброст, закуца на врата и преда се тој голицавој  
сети одмах сву његову тежину, не схвати сву своју несрећу.{S} После прве забуне, обузе је љутња 
оца и њене куће, он не би смео поверити сву ту изненадну раскош свога срца и чудновату лепоту с 
ивидуа и фамилија.{S} Он је био обратио сву пажњу само на спољашност, на изглед ствари и покрет 
Вишња стигла у Чачак, осетила је тек ту сву супротност између живота који је предузимала и оног 
 тако јак, суров, да она не осети одмах сву његову тежину, не схвати сву своју несрећу.{S} Посл 
така не може да макне, а иначе скакуће, свуд јури, трчи, код свију је, без њега ништа не може д 
 и средстава, и у опште претпостављати, свуда где му је то место, материјалну културу нематериј 
ан, хладна као језа.</p> <p>— Свуда!{S} Свуда... само не у Београд! — шапутао јој је унутрашњи  
њива бојазан, хладна као језа.</p> <p>— Свуда!{S} Свуда... само не у Београд! — шапутао јој је  
 доцкан је.</p> <p>Матовић се био упола свукао, па застао, седећи замишљено у једној старој нас 
е задатке што је могла брже, па се онда свуче и леже.{S} Хладна постеља јој је пријала угодно.{ 
бољи човек.{S} Чинило му <pb n="280" /> се да би у њој нашао оно нешто неодређено што је вечито 
але чудан сјај и упијале <pb n="312" /> се у чипкану кошуљу, у дивна округла рамена, у румену к 
ена уста.{S} Уста и уста <pb n="132" /> се спојише.{S} Тело и тело приби се.{S} Руке се укрстиш 
ени главни стубови скрхали <pb n="6" /> се као од стакла.{S} Краљ се сад, природно, обраћао нар 
ојој клупи и преслишавала <pb n="37" /> се из методике.{S} Вишња покуша да заметне разговор с њ 
ротоару.{S} По прозорима <pb n="208" /> се црвене уски јастучићи, где се жене налакћују и разго 
ло што је хтела, свађала <pb n="128" /> се да се кућа орила од њене вике.{S} Време јој је прола 
{S} Суревњиво и забринуто <pb n="69" /> се надао сваког часа лопову који би му покварио више не 
{S} Треба видети у чему је ствар, треба се уверити — говорила је себи.</p> <p>Али како?</p> <p> 
ужавке су носиле зелену салату.{S} Роба се пресијавала, извешана пред бакалницама.{S} Ласте су  
е где се не говори непосредно, обиграва се око ствари и причају се многе излишности.</p> <p>Реш 
ха до дна друштвених степеница одиграва се иста комедија; лукавство замењује снагу, и помоћу ви 
е дворе гради.</l> <l>Дан градио, а два се кајао —</l> <l>Ој, убава, убава девојко, ој!</l> </q 
 она посрну својом хромом ногом и једва се заустави на половини салона.</p> <p>И Чедомир устаде 
>Кад дође на Велику Школу, Лазаревићева се баци на студије врло озбиљно.{S} Али не осети више о 
.{S} Њихови се осмеси сусретоше, њихова се лица приближише, њихове се усне саставише.</p> <p>По 
ом месту тротоар је био узак.{S} Њихова се рамена додирнуше.{S} Чедомира такну у срце надземаљс 
марио немачке философе.</p> <p>— Њихова се наука састоји — тврдио је — у давању необичног смисл 
Чедомир се врати у дубину салона, сурва се на канабе, притиште јако обе слепочнице, које су бил 
онда у кућу, али испод ока... као да га се то ништа не тиче.{S} Редови, млади момци у озбиљној, 
вијан као неком утваром.</p> <p>Није га се тицало које је доба дана.</p> <p>Ти заборави су му п 
 и нашао му логичан закључак; шта би га се тицало што би то било противно његовом новом убеђењу 
и радио на започетој тези.{S} Шта би га се тицало што не би постао професор универзитета, слава 
 свакој звезди своје место и пут којега се мора држати.{S} Измерила је сунце, пронашла материје 
х нове, све му изгледа лако.{S} Уз њега се припило једно женско створење, цело једно женско тел 
ње живота као ускршњих јаја, нешто чега се човек може одрећи у свако доба.</p> <p>Илић је пак м 
да заказујеш састанке, реци!{S} На кога се метну, несрећнице?{S} Хоћеш ли да свет показује прст 
ао! — рече му други пут. — Само на кога се метну, да ми је да знам?</p> <p>— Не на мене, у свак 
човеком раме уз раме, нема рада од кога се стиде, нема казне од које би их ухватио страх.</p> < 
е главу својим тешким мирисом.{S} Стога се она отимала, кад је време било ручку, да сама трчи и 
 су се мењале у кући полако.{S} Послуга се обазривије понашала према домаћем учитељу.{S} Жандар 
ла потребу да промени себе, да кида, да се разведе са самим собом.{S} С пуном збиљом, као да то 
шљао дуго, па сам дошао до закључка, да се велика зла не чине намерно, с предумишљајем, већ...  
опи у разблудни осмејак њених усана, да се заборави и преда њеном загрљају меком, по потиљку, с 
им старијим, да крије своја осећања, да се одриче својих мишљења и да се вечито повлачи у себе, 
ла жеља, и то још раније него Вишња, да се развије што више, да оде до краја пута који је водио 
 сроза низ мишице, обеси се о бедра, да се после склиза на под.{S} Девојка подиже руке као да с 
S} Нашем народу треба много да чита, да се просвећује, да се учи; он је готово цео неписмен.{S} 
 провали.{S} Из неба осу плаха киша, да се за час начини поток поред њиних ногу.{S} Они су ишли 
талних оправки и поправки.{S} И сад, да се ту усели неки Нишлија само за то, што господин саизв 
ео да га види јасно, ту, поред себе, да се сав загњури у њега.{S} Он је толико очекивао ову <pb 
ним потезом, сад, ту, одмах, да оде, да се изгуби, да ишчезне с Вишњом у неки свет где га нико  
еба много да чита, да се просвећује, да се учи; он је готово цео неписмен.{S} Ето то, тај факт, 
амо Богу молим да заустави то време, да се не живи тако брзо.{S} Хоћу да грицкам полако <pb n=" 
 радост, па жеља нека да је нестане, да се истопи полако, као комад леда.{S} Чедомир ју је узео 
де за срце.{S} Учини јој се да тоне, да се земља сурвава под њом, да околне планине падају.{S}  
 срце као дрво своје олистале круне, да се и ми страсно заборавимо као чела на каквом цвету.{S} 
ебе, они не траже много.{S} Највише, да се, дошав на власт, провезу преко Теразија на фијакеру, 
у га чудни осећаји да цепа, да мучи, да се свети на тој девојци која му се предавала сва.{S} Па 
за Чедомира.{S} Сан је био тако јак, да се пробудила сва уздрхтала, и није могла више заспати.{ 
синуле би најдубљом љубавном ватром, да се одмах после замраче другим, леденим погледом, који м 
ој једнако велим да изађе у друштво, да се разоноди, а она неће, <hi>штудира</hi>...</p> <p>Том 
</p> <p>Ко зна колико би то трајало, да се стари Матовић не разболе и умре.{S} Овај народни бор 
е да опет под руком осети њено тело, да се утопи у разблудни осмејак њених усана, да се заборав 
ен је одлазио такође, у школу, рано, да се што пре отресе куће, за коју га ништа није везивало, 
директор суво — има, на првом месту, да се пређе прописан програм.</p> <p>— Моје студије...</p> 
умеша, и рече:</p> <p>— Знате, отац, да се Миле тетка-Катин верио у Минхену... испросио Швабицу 
ба да се нађемо, па да се објаснимо; да се разговоримо као пријатељи.</p> </div> <div type="cha 
тефериџу, патарицама, <pb n="211" /> да се друштво састане, без нарочитог договарања, и весеље  
исијама док се не би сва распала.{S} Да се тако продужило, цео државни буџет <pb n="261" /> не  
у, пушио на лулу и бријао бркове.{S} Да се није знало чији је син, узели би га за странца.</p>  
ећи помоћна средства:</p> <p>— Треба да се нађемо, па да се објаснимо; да се разговоримо као пр 
е као благодат небесни, Морава треба да се разлива у многоструки сплет зелених поточића, који б 
ећан овда онда.{S} Оно од чега треба да се бојиш јесте да не будеш... као ја, несрећна за увек. 
а, као код своје куће.{S} Немаш чега да се женираш.{S} Тетки си се јако допала.{S} Вели, красна 
а настави одлучним гласом: — Изгледа да се и она свиђа њему...{S} Вере ми, спремај паре за свад 
S} Нек дете зна...{S} И кажем јој ја да се чува.{S} Мисли да јој је још осамнаест <pb n="178" / 
оје потпуности.{S} Неколико покушаја да се завађена крила опет сједине остали су без успеха.{S} 
а покојног мужа, јер није одобравала да се Чедомир удаљава од своје жене.{S} Морао се примити с 
} Чудила се тој несаници, покушавала да се отресе те узбуђености.{S} Њу дотле нису походили ти  
а нова критика позитивизма изгледала да се отима свакој формули, да је пуна релативности, анарх 
ија...{S} У Србији има толико будала да се за педесет година не роди ниједан ипак би их доста б 
има?{S} Те исте ноћи Вишња је сањала да се удаје за Чедомира.{S} Сан је био тако јак, да се про 
вала ова миловања, као да је осећала да се цела љубав не састоји од пољубаца.{S} Она је ту оста 
и се у Београд.{S} Мајка је покушала да се измире.{S} Он јој је одговорио једним увредљивим пис 
, са очима као у миша, она би желела да се и њему допадне, јер је она, својом хромошћу завезана 
304" /> са Вишњом.{S} Она се трудила да се врати на пут којим је ишла пре него што га је познал 
рена врата, као тица која је тражила да се спасе.</p> <pb n="195" /> <p>— Је ли то истина, госп 
мно!...“</p> <p>Понекад би помислила да се нађе са Чедомиром, да га поново придобије за црвену  
и живот.{S} Узалуд се девојка борила да се код своје куће осети као код своје куће.{S} Она је б 
 грдила, клела.{S} Сестра је претила да се обеси.{S} Кад му се то једног дана досади, он оде у  
ној служби.{S} То допусти Матовићима да се преместе у једну већу кућу.{S} Било је крајње време, 
асака, ова чатрља је била тако бедна да се чинило као да је примила од својих посетилаца навику 
изненађено, па по обичају наших жена да се покажу љубазне кад их неко нâвикне, понуди се услужн 
едини.{S} Чекало се само пролеће, па да се и то зазида, те цела Морава окрене на јаз.{S} Али се 
поново воле...{S} Шта треба више, па да се буде срећан!{S} И у том слатком расположењу, које не 
тва:</p> <p>— Треба да се нађемо, па да се објаснимо; да се разговоримо као пријатељи.</p> </di 
 машинисту на пример, али вели, мора да се иде од куће, можда на страну, па су трошкови велики, 
лно учтиво, имао при себи палидрваца да се упали цигара и давао на веру.{S} Могло се ићи из ход 
и ; нигде није тачнија она пословица да се не зна шта носи дан, а шта ноћ.{S} Странци нас зову  
и око паса.</p> <p>Тада Вишња покуша да се ослободи, стежући му у исти мах руку јако.</p> <p>—  
 јој Вишња, осмехнувши се, па покуша да се метне у у њено расположење.</p> <p>— Да си жива и зд 
S} Његов глас би се утишао по каткад да се једва чује; затим се дизао јаче, лупао готово, и чел 
.</p> <p>Са том мисли почеше и друге да се враћају у младићеву главу.{S} Он опази у Вишњиним оч 
ваш.{S} Ти ме више не волиш? — стаде да се мази, и набра обрве.</p> <pb n="189" /> <p>Младић уз 
и синоћ — примети Вишња, па кад виде да се Каја не подсмехну, продужи пажљиво — он је врло учен 
, тако уско везане за њу, да им каже да се вратила, да постоји, да живи, живи...</p> <p>Нађе се 
 пркос против самог себе терао га је да се излије пред својом старом пријатељицом, ма по цену д 
позива Кајин рођак.{S} Покушавала је да се отресе те мисли, <pb n="36" /> која ју је опседала,  
едомиром још за тренутак, осећала је да се неће моћи савладати, да ће бризнути у плач... ту, на 
врат и пупаст трбух.{S} Рекао јој је да се не брине, оставио листу на сто, легао и заспао.</p>  
ли и одобровољавали.{S} Покушавао је да се метне изнад свега, да живи повучено, за свој рачун,  
мир знао о овом свом претку, било је да се борио на Засавици, по свој прилици у чети Зекиних го 
ив.{S} Напротив, ја сам имао прилике да се уверим да је он диван материјал, ја сам сигуран да ј 
ажеш да причекају?</p> <p>— Да, боље да се кају раније него доцније.</p> <pb n="199" /> <p>Мато 
е било без мајке.{S} Није знала чиме да се позабави, да прекрати време кад остане сама.{S} Фран 
сипедско друштво, утицао код општине да се праве вештачки бунари, поправљао женама машине, деко 
толико пута до знања да он има од ње да се учи.{S} Поред тога, бојао се да не начини какав испа 
{S} Куварица је стишавала близнакиње да се не деру пред његовом собом.{S} Собарица је наместила 
 је хтела, свађала <pb n="128" /> се да се кућа орила од њене вике.{S} Време јој је пролазило у 
свакидашње кућне ситнице, трудила се да се сети лица чија се имена спомињу, мешала се са варошк 
пло.{S} Једна црвена буба трудила се да се успење уз један камичак. <pb n="76" /> Стаде посматр 
у за школску младеж, одушевљавати се да се појави у Чачку са бурским шеширом, подгрејавати бајк 
знина.{S} Губећи њега, чинило јој се да се губи све око ње.{S} И она сама се губи, нестаје је,  
зналазио утешне разлоге, заклињао се да се то десило без његовог знања, да је био жртва глупог  
цеп.{S} Та прилика дође.{S} Имало се да се реши да ли ће група учествовати у митингу које је гр 
е дао на посао.</p> <p>Учинило му се да се остварио његов велики сан.{S} Живот многољудног град 
тити вечито.</p> <p>— Не покушавајте да се браните.{S} Већ ми то причају одавно.{S} Али ја добр 
/p> <p>— Три дана нам говори да хоће да се убије — умеша се један надничар са самаром пуним циг 
испросио Швабицу.{S} Тетка-Ката хоће да се изеде од муке.</p> <p>— Што је узео Швабицу?</p> <p> 
 претпостављали су девојке које хоће да се шале, које допуштају да се задиркују.</p> <p>— Хладн 
акша себи, тражећи које љубазно лице да се разговори, да одахне, да живи.{S} Његови стари <pb n 
о целом небу, па жеже.{S} Нигде тице да се чује.{S} Биље зри.{S} Вишња је спустила завесе.{S} У 
<pb n="234" /> <p>— Али, тата — поче да се брани девојка. — Ко ће кућу водити, ко ће децу намир 
рала у сузу.{S} И суза за сузом поче да се ниже, као ђердан, низ образе девојкине, лагано, ковр 
ојим рукама, као тврдица златнике, и да се свети, да руши, да обара.{S} Заставници прогреса, он 
ила му је само повод свога одласка и да се неће враћати до јесени, пошто ће се предавања ускоро 
ећања, да се одриче својих мишљења и да се вечито повлачи у себе, те му је ваљада због тога чар 
азидана да буде уточиште свију њих и да се сваком члану породице нађе на невољи.{S} Али млади ч 
.{S} Да је то било ново, изгледао би да се увио у тробојку какве црначке републике.{S} Време, к 
 Саве.{S} Све се запали.{S} Рекао би да се светлост сјури с неба бујицом.{S} Многобројни прозор 
ка.{S} Необавештен човек помислио би да се налази на прагу револуције, али се сви ти говори свр 
аест <pb n="178" /> година — настави да се љути против жене. — Батине!{S} Батине!{S} Батине су  
борављају своје мртве, а зар ми живи да се заборавимо?{S} Ти нарочито, Вишња... ти си још увек  
се вратити.{S} Али га госпођа понуди да се одмори.</p> <p>— Напољу је још велика врућина — рече 
орила, те се њена другарица не усуди да се успротиви њеним разлозима и да наведе противне мисли 
ао човек који губи равнотежу и тражи да се за шта ухвати.{S} Жабе су крекетале, попци и скакавц 
но, готово опоро:</p> <p>— Хоћемо ли да се вратимо?</p> <p>— Зашто? — чудила се Вишња.</p> <p>— 
0" /> <head>VIII</head> <p>— Знаш ли да се Љуба Ћопа вратио са села — рече Зарија Чедомиру.</p> 
Шетали су по школском трему и чекали да се отвори библиотека.{S} Распуст се приближавао крају.{ 
Муке сам видела док су моји пристали да се вратим у Београд.{S} Тата још којекако, али мајка!.. 
реновац, нашли су једну клупу и сели да се одморе.{S} Место је било као створено за састанак пр 
 речи за нашу земљу где нико не воли да се пашти, чак ни за своје задовољство!{S} Препирали смо 
е му стипендију.{S} Били су пронашли да се вратио без одобрења владе, или тако нешто.{S} Разлоз 
, ја сам провинцијалац, а изгледа ми да се овде нема већег осећања удобности, лепоте, <pb n="30 
о, као дотле.{S} Тек што му се учини да се Овчар и Каблар завијају неком маглом.</p> <p>Друштво 
арицу Милеву, па је даље писао Вишњи да се не љути, да дође на свадбу ако може.</p> <p>— Нека т 
 се неколико пута перорезом у намери да се убије.{S} Ово је учинио на улици пред самом грађевин 
месец свршиће школу.{S} Неће требати да се мучимо око мираза.{S} А што су млади?...{S} Шта им ф 
> <p>У једном тренутку, неко примети да се нешто црно гиба на таласима.{S} Донесоше чакље, али  
ју право.{S} Можда је узалуд тражити да се животу да̑ вредност у људском смислу речи.</p> <p>Ов 
ље де се ради нешто велико, смелости да се кида са свиме што је старо, штетно, устојало.{S} Пун 
 нечег новог, разонођења, могућности да се крене једним новим путем којим дотле није био прошао 
ди између две гомиле сена, не могући да се реши коју да изабере.</p> <p>Идеални егоист који тра 
лизини, те позва свога пратиоца кући да се одморе.</p> <p>Они пређоше пољану у косо, прођоше је 
ромаја ударила.{S} И говори ја стоци да се угледа на ову Швабицу преко пута, па да пере једну с 
игра жмурке с њим.{S} Најзад се реши да се с њом објасни, пре него што предузме какав даљи кора 
ра на Сави до Малих Степеница; немој да се стидиш.{S} А сад прими много поздрава од твојих добр 
се врати, па пази, Младене.{S} Немој да се мангупираш.{S} Него учи.{S} Иначе, право ћемо те на  
песницом по њушци.{S} То је био знак да се крене.{S} И он пође, вукући се, климајући десно-лево 
лобођене свих предрасуда, жена-човек да се тако изразим.{S} Угледајте се на Рускиње, које су пр 
та?{S} Зашто? — упита је младић, тек да се нешто каже.</p> <p>— Зато што сте ме пољубили — одго 
 девојка, лево од њих, у фабрику тек да се сакрије од полицијског надзора ?{S} Није ли сусед пр 
 Он је певао:{S} Ја се смејем, морам да се смејем — Бог је реко: морам да се смејем.</p> <p>Ти  
ам да се смејем — Бог је реко: морам да се смејем.</p> <p>Ти састанци су Илића разнежавали и од 
д звонио поузданије. — Али не мислим да се ту зауставим.</p> <p>— А шта можеш друго?</p> <p>— У 
ат онај Ибзенов јунак, Улфхај мислим да се зове...{S} Келнер, један полић!{S} Ето, такав треба  
к који не смемо напуштати под казном да се не преврнемо.{S} Као што не можемо неговати поморанџ 
ење, осуду.{S} Њој није падало на ум да се запита: какве су оне, те жене, те девојке од којих с 
у.{S} Они су ишли даље.</p> <p>Таман да се спусте низ једно брдо, кад ветар скиде Вишњи шешир с 
промена.</p> <p>Чедомир је покушавао да се објасне.</p> <p>— Не, никако... ја нисам престао бит 
ену.{S} Што је онда толико наваљивао да се <pb n="255" /> опет виде?{S} Шта му је сад девојка п 
срце уздрхтано лупало у грудима, као да се дешавало нешто што ће изменити цео његов живот.{S} О 
ачи од топа, страшнији од грома, као да се земља прецепи.{S} Ускоро затим залупа улицом општинс 
 у томе тренутку, мек, треперав, као да се одваљивао <pb n="72" /> од самог срца. — Ја мислим д 
едале тако далеке, бледе, ситне, као да се нису њој десиле, већ их чула из прича, из прочитаних 
 створењу.{S} Окрену се по соби, као да се бојала да не буде примећена, па се опет загледа у чи 
ицама, као са правим пријатељем, као да се ништа није <pb n="136" /> десило.{S} Други пут би се 
ткривена и дишући дубоко, жедно, као да се подавала млаком ваздуху који се завлачио под рубље.< 
свећено цвеће тако силно, чудно, као да се доиста из њега излива дах неког надприродног бића.{S 
свадбу у кући Матовићевих мирно, као да се то тиче неке сасвим друге личности; радознало, <pb n 
 указа гомила света, тако велика као да се скупио народ са целе планете.{S} Сви су је гледали с 
, а морао је сносити пребацивања као да се њему учинило не знам какво добро.{S} Његова жена, ко 
 му жена. — Дошла Ката данас, па као да се у црно завила, плаче, суза јој сузу не стиже.{S} Вел 
тра.{S} Све око њих изгледало је као да се унело, упило у неко надземаљско задовољство.</p> <p> 
а на под.{S} Девојка подиже руке као да се предаје цела безбожном привиђењу које се јављало на  
вести се она, и скочи са постеље као да се брани од нечијег насртаја.</p> <p>У соби је било све 
е хтела сакрити; болеле је.{S} И као да се хтела отрести тих осећаја, рече својој другарици;</p 
етише црне мисли као осице.{S} И као да се хтеде одбранити од њих, он поново обгрли погледом св 
ао својим чудним сјајним очима и као да се питао да она не тера шалу.</p> <p>— Девојачка Школа  
би још јача.{S} Сунце се не види као да се растопило по целом небу, па жеже.{S} Нигде тице да с 
лић <pb n="51" /> прекину тишину као да се присећао нечег:</p> <p>— Не... не, ти нећеш доћи на  
p> <p>И овог тренутка, арап је чекао да се кола напуне откопаном земљом.{S} Његова длака није в 
рну учитељицу, невољу.{S} Он је имао да се бори из дана у дан за комад насушног хлеба, те га је 
заврши он.</p> <p>Илић није ни сањао да се овакви разговори воде између Белиних родитеља.{S} Он 
} Све је око ње било сиво, тако сиво да се њена црвена блуза у тој прозрачној сивини причињавал 
у брзо и потпуно помиловање Јованово да се његово присуство готово осећало у кући.{S} Млади чов 
и, скровиште осећаја.{S} Он је успео да се она врати у Београд.{S} Али, ево већ неколико часова 
оћ преживелих година.{S} Преста брзо да се бори против појаве два женска лица, оба љупка, оба п 
еко једно од другог.{S} Он је мислио да се она удала и да није ништа сачувала од спомена на њих 
p>У том је изненади отац да се решио да се жени.</p> <p>— У кући ми је роваш.{S} Мој ма̑л се ра 
то да се не узму?</p> <p>— Ама, како да се узму, човече? — одврати му жена. — Дошла Ката данас, 
сле иде плата, није много али колико да се храниш.{S} А занатлија?{S} Рано се дигни, доцно лежи 
"50" /> <p>У очи дана кад је требало да се растану, начинили су велику шетњу, обишли су готово  
нији.{S} Председништво је предлагало да се клуб уздржи од те патриотске манифестације с разлога 
рвих праменова косе, те је изгледало да се девојка стиди без икаквог нарочитог повода.{S} Повуч 
било да га не примети на улици, било да се сувише смеје са осталим друговима.{S} Па и ти другов 
полагала на мишљење околине.{S} Било да се с ким сусретне, било да поразговара, очекивала је из 
 очи у девојке. — Можда би боље било да се никад нисмо познали.</p> <p>— То је сувише горко.{S} 
 у Старој Србији, он је прешао овамо да се школује, потуцао се од гимназије до гимназије, сталн 
и љута газдарица.</p> <p>— Није лепо да се девојке задржавају доцно у вароши — приговори јој ст 
удући министар. — Ако се воле, зашто да се не узму?</p> <p>— Ама, како да се узму, човече? — од 
 месту акт озбиљан, хладан, срачунат да се прими онолико колико се даје...{S} Шта ви мислите, г 
отности, не помишљајући на могућност да се размажена девојка игра жмурке с њим.{S} Најзад се ре 
ла на снагу, те је већ имала потребу да се допада људима, и друго, што су је другарице, ћерке ч 
>— Ја радим да убедим људе у потребу да се поново почну послови.{S} Као што видиш, штета је да  
и митрополита што им не услиши молбу да се преко лета прехране у каквом манастиру, они Ужичани  
он, упркос свега — посланици не могу да се определе јер се стално налазе у недоумици: да ли да  
с устали из гробова, да још не знају да се нађу.{S} У осталом, он је тако замишљао час васкрса  
које хоће да се шале, које допуштају да се задиркују.</p> <p>— Хладна је као тестија! — рекао ј 
 тебе да си срећан човек.{S} Причају да се у тебе заљубљују министарке или њихове ћерке...{S} С 
ојом старом пријатељицом, ма по цену да се понизи.</p> <p>— У осталом, мени није ништа право.{S 
негови што су падали целе зиме почну да се краве.{S} Пред дућанима су воштане свеће, обешени св 
ратских рефорама, а они нису у стању да се одрекну ни државног фијакера!</p> <p>Али младој бунт 
 мислим на твоје испите.{S} Али нећу да се преучиш.{S} Остави данас те књиге — додаде весело. — 
о.{S} Она признаде:</p> <p>— Ја хоћу да се образујем потпуно, до краја, систематски.{S} Зашто д 
на знања модерној жени.{S} А ја хоћу да се образујем до краја.{S} Хоћу да будем на висини време 
ила.{S} Ретко се види један мушкарац да се осмејкује.{S} Успети, само успети, успети по сваку ц 
 се обрати своме сину. — Сад ће отац да се врати, па пази, Младене.{S} Немој да се мангупираш.{ 
 њој ?</p> <p>У том је изненади отац да се решио да се жени.</p> <p>— У кући ми је роваш.{S} Мо 
људи!...{S} Не дајте ме.</p> <p>Савлада се.</p> <p>Младић, поред ње, примети промену на њеном л 
ије кварио никакав брод.{S} Од Београда се видела само она стругара и још неколико неједнаких ф 
 зеленим рубом подривене обале.{S} Тада се изви из Милевина грла песма гипка као та река:</p> < 
изнад ливаде.{S} Траве полегну.{S} Тада се открије, безазлено зачуђено као девица, ситно, бледу 
омак! — рече готово гласно.</p> <p>Тада се сети великих планова Радојевих и целог његовог говор 
остизавала је свој врхунац.</p> <p>Тада се зачу један шум на вратима.</p> <p>Два млада створа п 
Аница. — Хоћеш ли да идемо?</p> <p>Тада се и по четврти пут глог белио, лале жутеле, славуји пе 
} Један шегрт наиђе звиждућући, загледа се у пијаницу и рече му озбиљно:</p> <p>— Ти излазиш из 
ду.{S} Она је гледала неодређено, преда се.{S} Илић је био полуга на којој је почивала зграда њ 
ла је одмереним кораком и гледала преда се.{S} На пола растојања она подиже очи и спази Илића.{ 
и сву храброст, закуца на врата и преда се тој голицавој дрхтавици, па док јој она <pb n="115"  
е куцао штапом о калдрму и гледао преда се.</p> <p>— Узми га кад ти се допада! — рече, најзад,  
де кући.{S} Али је она не пусти испреда се, и, између осталих ситница које се говоре међу девој 
сетница и карата са сликама.{S} До зида се налазила једна постеља, од ораховине као и сточић, п 
> <p>То је трајало неко време.{S} Ваљда се девојци досади та игра, те, кад једном закуца на вра 
је било што је реакција падала, слобода се објављивала, што је настајала нека промена најзад.{S 
е губила.{S} Настајале су њиве.{S} Кожа се сад руменила испод отворене блузе.{S} Видео се и јед 
 шешира, разапетих сунцобрана, и задржа се на једном споменику, окруженом букетом прецветалог ј 
о госпођица нема ништа против? — уздржа се философ свечано.</p> <p>— Шта могу имати против! — к 
а време кризе, млада студенткиња показа се као најизвежбанија нудиља.{S} Три дана и четири ноћи 
 </quote> <p>На изласку из вароши указа се Морава бистра, умиљата, осенчена зеленим рубом подри 
рацију.{S} Жандарми су ме измлатили, ја се нисам користио њим.{S} Али ако оно дође што ти рекох 
> <pb n="31" /> <p>— Не.{S} Не знам, Ја се нисам због тога уписала у школу.</p> <p>— Него због  
сматрају за мирна човека, али видиш, ја се питам да ли у мени не живи неки скривени ђаво.{S} Ах 
 како на то нисмо раније мислили.{S} Ја се смејем <pb n="109" /> кад се сетим извесних предрасу 
епознатим, Неказатим, Бескрајним.{S} Ја се враћам срцу да осети оно што мисао моја није могла с 
— Шта је ово мени?{S} Ја нећу то.{S} Ја се гнушам тога сна.</p> <p>Девојка се уједе за усну.{S} 
сатрапије начинити правну државу.{S} Ја се чудим како на то нисмо раније мислили.{S} Ја се смеј 
омаљала кроз њих.{S} Он је певао:{S} Ја се смејем, морам да се смејем — Бог је реко: морам да с 
смрти Стевана Првовенчаног.</p> <p>— Ја се озбиљно бринем за ваш опстанак у државној служби — п 
и.{S} Његов глас је дрхтао:</p> <p>— Ја се нисам шалио.{S} Часна реч ми је сведок.{S} Ја остаје 
рада и Неапоља, најлепша на свету, а ја се кладим да је она најружнија престоница у Европи.</p> 
прође као сат, а сат као минут.{S} И ја се само Богу молим да заустави то време, да се не живи  
 ти је рођак господин Илић?</p> <p>Каја се опет изненади, али се уздржа од сваке заједљивости,  
} Оштар смех зацика по соби.{S} Насмеја се и оно тело у огледалу развучено, саблажњиво.</p> <p> 
Овоме је све равно до Косова! — насмеја се Илић у себи.</p> <p>Он је био студент философије, вр 
рајцарица кад би Младен учио! — насмеја се Бела, која у том тренутку донесе кафу.</p> <p>— Ћути 
ила.</p> <p>— Какав парадокс! — насмеја се девојка нервозно.</p> <p>— Парадокс зацело, али је и 
није више у моди, слатка моја — насмеја се стара девојка. — Она је одвише чедо наших крајева, ј 
сило?</p> <p>— Не, није ништа — насмеја се Вишња силом. — Разгледала сам престоницу.{S} Ми смо  
тог човека!{S} Људска повесница развија се као разнолик, чудан, изукрштан призор.{S} Обичаји, в 
сопственим речима. — Наша интелигенција се одвојила од народа који пати.{S} Међутим, ми смо за  
им зидинама средњевековне тврђаве, чија се платна спуштала од врха брда па до у саме таласе Дун 
итнице, трудила се да се сети лица чија се имена спомињу, мешала се са варошким девојкама, седа 
тове, лемио ланчеве.{S} Стари кујунџија се противио у почетку новотаријама свога сина.{S} Назив 
— викну <pb n="217" /> јој Милева, која се у тај пар приближавала с Радојем и још неколико дево 
срећни случај.{S} Нека топла нада, која се у њој рађала без разлога, испуњавала је њену целу ду 
у се нека чаробна неранџаста боја, која се види само код лептирова, а на супротној страни, по к 
та ти је, Вишњо? — упита је мајка, која се помоли уз степенице од трема. — Теби није добро?{S}  
 Доста! — викну размажена девојка, која се била повратила из првог изненађења, па устурајући дл 
} Обузимала ју је нека лака ватра, која се слатко гасила при додиру чистог рубља.{S} Раније чим 
 ногоступица и разлистале природе, која се у роси зориној купала безбрижно, разблудно.{S} Осећа 
 неке велике зграде и краја улице, која се губила у низини својих простих, неугледних кућа.{S}  
маште; јер то није била више Вишња која се појављивала из писама.{S} То је била визија неке нем 
у није било добро.{S} Ваљада, бура која се спремала у ваздуху, уносила му је грозницу у крв.{S} 
.</p> <p>Ту примети гомилицу света која се искупљала љубопитно.{S} Он приђе такође.</p> <p>У је 
мпатија, далека, нова, друга љубав која се приближава.{S} Ипак нешто у души говорило му је да с 
, Илић је могао закључити из књиге која се појавила те године: <hi>Мистицизам у вишој математиц 
 префињене црте, њен осмех мачкице која се умиљава, њену несташну веселост; овај профил задахну 
 тиранији, у ординарној лицитацији која се лажно зове <hi>влада народа</hi>.</p> <p>— Шта је ле 
S} Бела је имала бело лице с кожом која се чинила као постављена једва приметним руменилом.{S}  
 обучен нешто немарно, са краватом која се пела уз потиљак, руку завучених у џепове од панталон 
> <p>Ударише првом побочном улицом која се отвори пред њима.{S} То је био доста широк сокак, ко 
а кондицији дозна за велику новост која се још од подне шапутала по породицама ближе Двору и ми 
ости, жива младост, сумња у радост која се нуди, непомирљив идеализам, неутољива жеђ за усаврша 
е, а сад је посматра кроз прошлост која се измиче, отима се нашим пруженим рукама.</p> <p>— Кад 
и расејано у своју давну другарицу која се није заустављала у причи о својој срећи.</p> <p>Била 
едном приликом: „Кад се деца воле, нека се узму...“</p> <p>— Али ако се не воле? — прекиде је Ј 
>Гром-мисли</hi>. <pb n="86" /> Публика се стане да надмеће ко ће више знати на памет тих његов 
} Хтео је да је заборави.{S} Њена слика се брисала, срце ћутало.{S} То је трајало неко време.{S 
и нежно. — Ја ћу то изгладити.{S} Мајка се не сме мешати у наше ствари.</p> <p>— Мани се, Бела  
чуна колико и лањски снег!</p> <p>Мајка се не усуди да обнови прекор, већ погледа плашљиво у св 
 који га милује својим крилима, девојка се била већ извила из његовог наручја и побегла к врати 
е и модре траке.{S} За првипут, девојка се подаде томе осећају, голицавом, узбудљивом, слађем о 
колико осташе тако загрљени!{S} Девојка се покоравала без речи, без протеста, предавала се сва, 
о певаца кречало је по селу.{S} Девојка се осети слободнијом у присуству ове стварности.{S} Нег 
за тебе, не приличи ти. </p> <p>Девојка се склони од ватре за тренутак.{S} Онда узе неки други  
} Ја се гнушам тога сна.</p> <p>Девојка се уједе за усну.{S} Крв осоли њену пљувачку.{S} Навуче 
о је настојавао Остојић.</p> <p>Девојка се осети донекле увређена, те подиже главу.{S} Њен погл 
им гестовима и учтивостима.{S} Пушкарка се већ бринула шта ће сутра лепо скувати за ручак, те ј 
а ступи унутра.</p> <p>— Нећу — занећка се она детињасто, па, после нешто оклевања, прошапта по 
 с времена на време.</p> <p>Лазаревићка се опорављала полагано.{S} Њено тело беше изнурено суро 
није крив ништа.</p> <p>Госпа-Матовићка се зарумени у лицу као да је обузе изненадни страх да д 
е стране тога широког пејсажа.{S} Обала се огледала у води тако јасно да је гледалац мешао ства 
p>Вишња, лака словенска природа, давала се уверити и овом половином своје душе, и обећавала себ 
авала без речи, без протеста, предавала се сва, послушна, гипка, нежна, бледа, цвокоћући и згрч 
пеха . на Берлинском Конгресу, подавала се ласкању извесне дипломатије, заносила се идејама про 
.{S} Даље мало, пузала је, разлиставала се стара лоза, пуштала у вис своје сочне пипке, припија 
 у сну.</p> <p>Главна стаза разређивала се.{S} Шетачи се враћали у град.{S} Између дрвећа хвата 
ље.</p> <p>При тим покретима показивала се кроз широке рукаве њена рука гола до лаката, њено мл 
нчени шљивацима.{S} Још даље, указивала се црвена силуета једне цигљане.</p> <p>Девојка је стан 
ом руком.{S} Иза првог угла појављивала се једна млада девојка у коректној мушкој јаки; плав пр 
асла, дебљала, удвајала се, одлепљивала се са хартије, играла.</p> <p>— Бедник! — оте јој се уз 
а вукла се из села у село и процењивала се наизменично пред разним комисијама док се не би сва  
доказа који је хтела навести, збуњивала се и допуштала своме пријатељу да он формулише оно што  
омилама.{S} Журно се копало, набацивала се земља, побијало коље, доносило се камење, грање.{S}  
а много, није бирала речи и пребацивала се.{S} Са нешто урођеног византинизма, она је имала јед 
и.{S} Ипак, корачала је даље.{S} Надала се да ће се сакрити.{S} Подржавала ју је храброст лопов 
 бунила су се по уличном дрвећу, дизала се у вис, кружила неко време, па опет слетала, и крешта 
 /> која га је пратила, легала и дизала се с њим из постеље, и са којом је живео као са метресо 
 је свитало.{S} Кратка летња ноћ дизала се лагано, као магла, и откривала широк шор, пун отврдл 
воју периферију.{S} На северу, уздизала се једна немалтерисана кућа сеоског изгледа.{S} Десно о 
љених острва.{S} С наше стране уздизала се висока обала, са црвеном, одроњеном земљом и плаветн 
 интерес.{S} Кампања за кампањом низала се.{S} Уносило се сувише јужног темперамента, сеоске те 
слова, која су расла, дебљала, удвајала се, одлепљивала се са хартије, играла.</p> <p>— Бедник! 
едомир као да је пао с Марса! — смејала се госпа-Матовићка, која би кадгод присуствовала тим ра 
ена, пенушава и као зауздана, пробијала се још кроз отвор на средини.{S} Чекало се само пролеће 
не пипке, припијала се уз кућу, увијала се око довратака, јака, снажна, жилава, па чудно одудар 
тала у вис своје сочне пипке, припијала се уз кућу, увијала се око довратака, јака, снажна, жил 
пила миље из ваздуха тога дана, опијала се присуством човека који је ишао поред ње, слушала је  
ој методици, глас јој је дрхтао, бојала се да њена другарица не сазна шта о овом узбуђењу које  
шкрипао ђерам.{S} Варош тонула, љушкала се, разливала у ноћи.{S} Девојчино срце се опијало том  
XVII</head> <p>Вишњина мајка опорављала се из дана у дан.{S} Већ је по мало напуштала собу, шет 
стрпљиво крај школске године и спремала се за последње испите.{S} Али никад не поведе разговора 
бразе.{S} Иначе, у свему другом, мењала се ка идеалу који јој је Илић открио, мешала се у друшт 
цу налазила је одушке у цвећу, сагињала се, кидала га, мирисала, стезала његов сноп уз груди.{S 
, срце стезало се од бола.{S} Заклињала се да ће се сва предати нези око болеснице, да неће одм 
ко себе.{S} На неколико корака отварала се побочна улица.{S} Она скрену тамо, убрзавши кораке.{ 
{S} Несигурна мартовска светлост играла се по коњским сапима, по зарђалом блеху од платформе и  
{S} Међутим, то време пролази; централа се подиже, и ја ћу ускоро, као онај класични песник, ко 
округљена површина Савине воде беласала се између обала.{S} Пред њима се простирале дуге пољане 
скопана.{S} Од последњих киша нахватала се читава бара.{S} Неки добричина наместио је брвно.{S} 
Тек, једна једва приметна румен кретала се по њеним образима.{S} Младић се не могаде уздржати о 
 Махала рукама, бацакала ноге, окретала се у балету и тражила очима Чедомира да му пошаље пољуб 
оти.{S} Уседелица се збуни.{S} Окретала се блесасто по соби.{S} Кризе су код жена заразне.{S} О 
ла да цео тај рад није бесциљан, питала се шта ће она привредити науци, шта ће наука привредити 
еби.</p> <p>— Шта је ово мени! — питала се она. — Тамо вилинско коло, овде вилинска вода, све н 
<p>— Откуд овај сан, овај бол? — питала се у чуду.</p> <p>Напољу се мрак повлачио све јаче.{S}  
је могла да схвати свога друга и питала се откуд долази ова промена.</p> <p>Чедомир је покушава 
 присуство <pb n="181" /> духа и питала се шта други мисле о њој.{S} Она је знала да је неко од 
то брзо, као да је виле гоне, а враћала се тек у вече, пуна новости.{S} Младен је одлазио такођ 
оз луле, падала у низак басен и враћала се отуд у виду ниске врло сјајних мехурића.{S} Суплент  
м сумњама.{S} Чим би га видела, осећала се пред њим разоружана.{S} Он је знао толико ствари, пр 
и тек тако, гледајући у страну, осећала се сигурна у његовом присуству.</p> <p>А Радоје је умео 
купала безбрижно, разблудно.{S} Осећала се нека јака воња на влагу, зној, на човечје месо.{S} Ч 
Вишња је слушала те разговоре и осећала се све неугодније.{S} Њене мисле купиле су се око Чедом 
леска и талијанска дела.</p> <p>Осећала се слободна, зрела, цела.{S} Како јој је сад изгледао ј 
ма сена, па ударила преко поља и бацала се право на град.{S} Срећом за Чачак, са те стране нала 
Ова врста страха пред младићем појачала се још више откако се вратила из Београда.{S} Избегавал 
 Матовића, министра земљорадње, венчала се јутрос у овдашњој Саборној цркви са г. Чедомиром Или 
 идеалу који јој је Илић открио, мешала се у друштво младих људи и девојака, подражавала мушкар 
сети лица чија се имена спомињу, мешала се са варошким девојкама, седала крај прозора и тражила 
је у себи.</p> <p>С тим прекором мешала се широка жалба за Београдом и младићем кога је тамо ос 
p>— Па имамо кућу, хвала Богу — умешала се мајка.</p> <p>Млади човек није хтео да чује о тој оп 
 оживљавао тек шум какве змије, подигла се читава насеобина од радничких колеба, магацина и ске 
p>У том се чу лупа точкова.{S} Иза угла се појавише поштанска кола.{S} Арњеви се тресли.{S} Јед 
а му се не досади.</p> <p>Међутим, Бела се није могла да свикне.{S} Тешко јој је било без мајке 
е пуштај га далеко од себе!</p> <p>Бела се церила ђаволасто.</p> <p>— Хај’те горе, на послужење 
, без иједне мисли у глави.</p> <p>Бела се није бранила.{S} Зенице су јој се јако шириле.{S} Он 
е чуше удари метле по поду.</p> <p>Бела се прва одвоји и, једним покретом, диже се са канабета. 
.{S} Уста је држала отворена.{S} Видела се оба реда зуба.{S} Усне се згрчише на четири угла.{S} 
ј плавој појави.{S} Испод жакета видела се муселинска блуза; лака материја дрхтала је при свако 
едстављен.{S} На његовој тоалети видела се велика разлика.{S} Имао је нов таман костим, претенц 
ити.{S} Занат није ишао никако.{S} Јела се стара мука.{S} Мајстор се надао бар у сина, да ће из 
интелигентни сјај у очима.{S} Тек, била се угојила.{S} Црте на лицу одебљале.{S} Врат јој као к 
је јурио.</p> <p>Она се окрену.{S} Била се зауставила на обасјаном простору једне уличне лампе. 
није више учио школе.{S} У то доба била се већ увелико развила борба између школованих и нешкол 
ала у причи о својој срећи.</p> <p>Била се обесила о једру мишицу свога мужа и говорила усхићен 
е, кривудала по широком кориту и губила се на хоризонту као разастрто платно од сребра.</p> <p> 
.</p> <p>Вишња је тако прошла, изгубила се у провинцији као и у његовом спомену.{S} Што је онда 
ило се у мукама.{S} У њеној души дубила се болна празнина.{S} Губећи њега, чинило јој се да се  
Није разумевала многе ствари.{S} Дивила се наставницима што почињу предмет из средине... што се 
 цео <pb n="226" /> живот.{S} Противила се вољи родитеља.{S} Није слушала савете опробаних приј 
{S} Једна млада, хрома жена успротивила се излишној секцији коју је закон наређивао и тражила о 
 редак гост његове музе.{S} Авет лудила се помаљала кроз њих.{S} Он је певао:{S} Ја се смејем,  
о шесдесет година, још дурашна, трудила се, како само може, да угоди својим гостима.{S} Вечера  
ли за свакидашње кућне ситнице, трудила се да се сети лица чија се имена спомињу, мешала се са  
о и топло.{S} Једна црвена буба трудила се да се успење уз један камичак. <pb n="76" /> Стаде п 
 обадве широке царевине мисли и трудила се да их разуме обе и да их помири.{S} Говор њеног земљ 
ла ове болове и ове сладости.{S} Чудила се тој несаници, покушавала да се отресе те узбуђености 
еда своју другарицу расејано.{S} Чудила се томе питању, јер је толико пута говорила Вишњи о сво 
вила.</p> <p>— Што ми не пише! — чудила се девојка болно. — Бар једну реч да је здрав.</p> <pb  
да се вратимо?</p> <p>— Зашто? — чудила се Вишња.</p> <p>— Киша ће још дуго падати.</p> <p>— Ал 
, на сточићу уметничке израде, налазила се у златном оквиру фотографија црногорског кнеза са св 
p> <p>Она погледа око себе.{S} Налазила се у једној забаченој улици.{S} Ноћне светиљке чкиљеле  
ед следи.{S} У дневним вестима налазила се ова белешка:</p> <quote> <hi>Венчање</hi>. — Бела, к 
ућа у којој је држао кондицију налазила се при врху Крунске улице.{S} То је било код једног гим 
о јој је отац да то ради.</p> <p>Прљила се око ватре, руке су јој пуцале од сапунице, крста је  
то више улице.{S} Роба из дућана гомила се безбрижно по тротоару.{S} По прозорима <pb n="208" / 
 викну један женски глас.</p> <p>Гомила се растури по утрини.</p> <p>Вишња се нађе поред Милеве 
Она га је такође приметила.{S} Црвенила се, гледала га весело и смешила се.{S} Њени зуби сијали 
грло.{S} Руке је забацила.{S} Наслонила се цела на младића.{S} Тамно жута чарапа од конца вајал 
њој се бунио остатак старе душе, бунила се сва њена ранија наивност против извесних крајности И 
/p> <p>— Па што ме је оставио? — бунила се она.</p> <p>— Ко је кога оставио? — одговарало је не 
та.{S} Коса му је била замршена, лепила се по ознојеном челу.{S} Он провуче прсте кроз кике на  
чисту кујну.{S} У једном удубљењу крила се велика постеља, заклоњена црвено мрким завесама са ж 
ептира с црвеним рубом око крила јурила се око једног букета дуде.{S} Низ кириџија корачао је л 
е ласкању извесне дипломатије, заносила се идејама просвећеног апсолутизма и на народ гледала к 
/> је прошла: поменула се, а не вратила се, како кажу наши стари.{S} И девојка је мислила понов 
губи се не окренувши се.</p> <p>Вратила се одмах у село.{S} Прекинула је на кратко са целом про 
ихове баште.{S} Јабука шећерлија китила се руменим, заруделим плодом.{S} Остојићев султан дрема 
рвенила се, гледала га весело и смешила се.{S} Њени зуби сијали су испод румене, свеже губице к 
} Једна камара неисечених дрва рогушила се у сенци коју је правило крило универзитетске зграде. 
 и бадемом.{S} Једна липсала коза вукла се из села у село и процењивала се наизменично пред раз 
ла изненада без мужа и прихода, повукла се у једну кућицу из дворишта, и ту, од оног што јој је 
лест <pb n="186" /> је прошла: поменула се, а не вратила се, како кажу наши стари.{S} И девојка 
 су укоснице.{S} Миришљава коса просула се као талас по њеним раменима.{S} Из хаљина у нереду п 
а влагу, зној, на човечје месо.{S} Чула се поново она опојна музика из сна.{S} Кроз ваздух су с 
ижњој касарни веџбали се војници и чула се промукла, далека и кратка команда: „К нози!“</p> </d 
 од његова венца!</p> <p>— Кажу не ваља се уносити у кућу — одговори јој Милева поверљиво. — Не 
лдрми се нахватале многе баре.{S} Земља се клизала.{S} Помрчина је била велика.{S} На пола улиц 
 освајало, живот се обнављао, на ранама се хватали ожиљци.</p> <p>— Добро, да идемо — приста Ви 
вом путу наиђе на Чачак.{S} По кафанама се пуши, млатара рукама и води политика.{S} Необавештен 
ње, па тако беру и једу.{S} По кафанама се чуо жагор.{S} Деца се враћала с купања и дерала у са 
се да се губи све око ње.{S} И она сама се губи, нестаје је, тоне.</p> <p>— Шта ме сад чека?... 
.{S} Било је много сунца.{S} По баштама се трава подмладила.{S} Са пијаце служавке су носиле зе 
удника ради на свом образовању и спрема се да буде велика и мила сарадница на препорођају родно 
Дужности нису тешке. <pb n="274" /> Има се доста времена.{S} Читам, посматрам, размишљам, учим  
би је осветљавала рђаво.{S} По кутовима се дизао мрак.{S} Наста један тренутак потпуне тишине.{ 
око оба дућанска прозора.{S} У рафовима се шаренила повесма вунице, превучена завесом од тула;  
е из раја.{S} Пусти простори, по којима се назирала тек овде-онде која прилика што се лагано ву 
 другова, Ужичани и Црногорци, с којима се хранио.{S} Они су ишли у гомили, грајали и препирали 
отиње у нашем народу.{S} Села, у којима се никад није знало за оскудицу, боре се сад за насушни 
а испуњена трима постељама, међу којима се свака разликовала: једна је била гвоздена, друга дрв 
у далеко одмакли од града.{S} Пред њима се указивао усамљен сеоски друм, једна механа и велика, 
 беласала се између обала.{S} Пред њима се простирале дуге пољане, ниска брда, две три вароши и 
зарасло у подивљало цвеће.{S} Пред њима се појави широка трака Дунава.</p> <p>— Ти си одсела на 
љеле су у зраку пуном кише.{S} Под њима се белуцала црна калдрма.{S} Било је мало пролазника.{S 
тра кроз прошлост која се измиче, отима се нашим пруженим рукама.</p> <p>— Кад смо тако добри п 
ом челу повлачиле се боре, а у солуфима се пресијавало неколико белих власи.{S} Остале су му ип 
<p>Брод обиђе брдашце, и пред путницима се указа цела панорама Београда са дунавске стране: вар 
ечи, добре наде и обећања узимали су на се изглед стварних бића, рађали се један из другог, гур 
е показаше њена здрава плећа.{S} Рамена се видеше округла, заобљена, као извајана.</p> <p>— Изв 
{S} Њихове усне се додирнуше.{S} Рамена се саставила с раменима.{S} Руке су се стезале грчевито 
њене здраве ноге.{S} Изнад њеног рамена се дизала Чедомирова глава, унезверених очију, згрчених 
јаве само из романа...</p> <p>— Времена се мењају.{S} Све хоће да је модерно...{S} Дакле, ти ка 
ло.{S} Зидови су попуцали.{S} Грађевина се срушила.{S} Она се збиља осећала као човек који је б 
ило просуто једно пакло карата; прашина се видела по раму од огледала.{S} У трећој одаји, која  
нице?</p> <p>Кад се нико не одазва, она се помоли наврата: збрчканог лица, повезане главе, згур 
 земљу; украшена многим успоменама, она се измицала јави, она му је изгледала као бајка коју му 
да, све неке мађије.</p> <p>Доиста, она се осећала као очарана.{S} Илић јој се чинио тако близа 
 представио девојку њима.{S} А сад, она се забављала с њима, они се забављали с њом, као да он  
ју другарицу.{S} Али, на пола собе, она се заустави као задржана једним грчем.{S} Пред њом је л 
е изласке на отворено поље и сунце, она се учини младићу слатка и мека као та воћка коју му је  
{S} Као сви људи здрави и природни, она се бојала свега што је анормално, болесно, мистериозно. 
е часовничарске радње показаше три, она се појави пред Двором.{S} Ишла је одмереним кораком и г 
и нити има за циљ нешто опредељено, она се решавала једнако да му пише.{S} У брзини с којом је  
е каква идеја усади у његову главу, она се тако угњезди да је ни сами ђаво не би могао отуд ишч 
ват да сама извојује свога мужа.{S} Она се питала шта би мислио њен отац да је сазнао за посету 
пуцали.{S} Грађевина се срушила.{S} Она се збиља осећала као човек који је био заспао у неком н 
весна, тамна, под знаком питања.{S} Она се заиста питала да цео тај рад није бесциљан, питала с 
мисле купиле су се око Чедомира.{S} Она се питала:</p> <p>— Где је он сад?{S} Шта ли ради?</p>  
а.{S} Изгледали су јој као деца.{S} Она се предомисли, окрену главу и продужи даље.</p> <p>Имал 
шим од свакодневне егзистенције.{S} Она се чудила како је досад могла бити слепа, водити бесциљ 
косе и спусти руку на њено раме.{S} Она се стресе; не рече ништа.{S} Другом руком он је обви ок 
их зависи круг земаљске планете.{S} Она се сети много лепих ствари које је имала с Илићем.{S} О 
 беше одвише тешка за њено срце.{S} Она се осети сама усред тих занетих девојака занемарене тоа 
ше се црнпурасте, дозреле груди.{S} Она се насмеја.{S} Оштар смех зацика по соби.{S} Насмеја се 
и.{S} И доиста, ово их приближи.{S} Она се одушевљавала тој поверљивости свога друга оним унута 
 време, упада у противуречности.{S} Она се питала још, што и они који су старији <pb n="48" />  
говора <pb n="304" /> са Вишњом.{S} Она се трудила да се врати на пут којим је ишла пре него шт 
ко дана.{S} Одговор није стизао.{S} Она се чудила томе ћутању.{S} Да ли се Чедомир дурио?{S} Мо 
боле, као да ју је Чедомир ујео.{S} Она се диже нехотице и рече:</p> <p>— Хајдемо у варош.{S} Д 
њене очи.{S} Срце јој се кидало.{S} Она се питала да ли су људи луди или подлаци.</p> <p>— Шта  
а бира себи мужа потпуно свесно.{S} Она се није правдала пред самом собом, она је губила присус 
е.{S} Оставимо, дакле, прошлост.{S} Она се не врати, ма је звао колико хоћеш.{S} Просто: пиши п 
г покрета.{S} Он је узе за руку.{S} Она се не трже.{S} Он продужи свој нагиб и притиште један к 
ика учини весео утисак на Вишњу.{S} Она се мирила са том вароши, заборављала је на рђаве часове 
 погледа поново своју другарицу.{S} Она се била изгубила у мисли.{S} Тек, једна једва приметна  
ла на већ рањену девојкину душу.{S} Она се посвети бризи око оца.{S} Труђаше се да накнади дома 
се стезало, њена душа је плакала, а она се морала смешити.{S} Стога побеже са седнице, чим се К 
.{S} Живот <pb n="90" /> пролази, а она се никад не појави, не помилује наше усијано чело, не п 
мала ју је час топлина, час зима, и она се журила школи све више, као да ју је тамо чекао лек т 
не могаху одвојити од Вишње.</p> <p>Она се беше зауставила, нема, збуњена, укочена, бледа у лиц 
лас човека који ју је јурио.</p> <p>Она се окрену.{S} Била се зауставила на обасјаном простору  
анске слободе.{S} С друге стране, круна се опијала са нешто релативног успеха . на Берлинском К 
тематици</hi>.{S} Анри Поенкаре наслања се у геометрији више на осећање него на разум.{S} Иде с 
6" /> Зборови су само позорница, решења се доносе иза кулиса; образована су удружења која нијед 
ирнуо њене усне.</p> <p>Сутрадан, Вишња се дигла из постеље нешто доцније него обично.{S} Журно 
уговао бар обзир чувања тајне.{S} Вишња се опет није осећала у праву да затражи та објашњења.{S 
м коме није волео поверити се.{S} Вишња се опет играла кумаша са Милевом, доцније везла, плела  
p>Некад јој је све то пријало.{S} Вишња се могла радовати дубоко, потпуно, пуним срцем.{S} Сад  
љују и онима који се нагађају.{S} Вишња се уплаши и викну своју колегиницу;</p> <p>— Анице...{S 
/p> <p>Остојић прште у смех.{S} И Вишња се насмеја.</p> <p>— Гатке! — рече она немарно.</p> <p> 
 било мање.</p> <pb n="310" /> <p>Вишња се стресе.{S} Било јој је хладно.{S} Пребаци један шал  
лаву и изгледао као сенка.</p> <p>Вишња се стресе.</p> <p>Она није видела лице у тог човека, ал 
око ње као мантија у попа.</p> <p>Вишња се добро осећала на Великој Школи.{S} Академска слобода 
атке коже и нечега чистог.</p> <p>Вишња се стресе.{S} Образ је заболе, као да ју је Чедомир ује 
ј да ћеш се удати те зиме.</p> <p>Вишња се хтеде подсмехнути својој другарици, али се не усуди. 
ан знањем целе наше епохе.</p> <p>Вишња се промисли да ли да му каже праву истину.{S} Најзад ре 
мила се растури по утрини.</p> <p>Вишња се нађе поред Милеве.{S} Ове песме, Радојеве речи, весе 
мо, кажи, мајка ти је нешто назебла, па се много брине за тебе, да и ти ниси, не дај боже, боле 
/> о приликама, догађајима и људима, па се понекад пребацивао и откривао и оно што је у партији 
о да се бојала да не буде примећена, па се опет загледа у чипку, у кошуљу, у два округла таласа 
 Газдарица није код куће — рече она, па се саже да узме кључ испод простирке од прага.</p> <p>П 
та.{S} Били су дошли до оног долапа, па се спустише низ једно брдашце.{S} Под њим је жуборила о 
и будак, замахну њиме, поче да копа, па се онда заустави, као да виде да је то узалуд, наслони  
аде са свог места, пређе преко собе, па се заустави код огледала.</p> <p>Хтела је да види на њо 
и школске задатке што је могла брже, па се онда свуче и леже.{S} Хладна постеља јој је пријала  
з редакције сваког дана на Теразије, па се после разносиле широм Србије и Српства.</p> <p>Матов 
од својих посетилаца навику да пије, па се пропила и од пића посрнула, па продужила пут порока  
атарки за њих. — Постеља до постеље, па се не погледају.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Des Sl 
рио.{S} Престао је да пише афоризме, па се дао на поезију.</p> <p>— Наука ме није задовољила —  
ојка прибра своју снагу, намршти се, па се осмехну презриво:</p> <p>— Којешта!{S} Докле ћемо би 
судове и пошла вратима да их однесе, па се предомисли, зовну служавку и предаде јој што је имал 
 рукама, одобравају и буне још више, па се, после, годинама прича како су се провели на Ђаковић 
 зеленила које су састављали ритови, па се постепено пела уз брдо, прошарана вртовима, попречни 
ићев поглед прелете цели родни крај, па се заустави на врху Овчара.{S} Сети се гомиле радника к 
ветлити га чаробно за који тренутак, па се после изгубити, остављајући студента да иде својим п 
, млад, ни ружан ни глуп, тамо вамо, па се ми венчамо пре испита...{S} Красан је мој Милисав, в 
арења, Илић виде једно празно место, па се упути к њему, кад спази поред себе Зарију Ристића ка 
 и паде у рит; она друга прну у вис, па се врати, начини два три круга изнад места где је пао л 
>— Збогом!... — понови још једанпут, па се удаљи, корачајући несигурно, посрћући готово.</p> <p 
 био заспао у неком напредном граду, па се пробудио после једног страшног земљотреса; он види о 
 располагао његовим животом и смрћу, па се слободно упућује у варош.{S} После се сети његовог д 
утим.{S} Једног овде имам од својих, па се и он туђи...{S} Испрати Вишњу до куће.</p> <p>— Ако  
пре неку годину и свршила: једног јутра се срушила.{S} Никоме није пало на ум да је диже.{S} По 
ру зврјала је широм отворена.{S} Унутра се светлила чиста калдрма, виделе се коњушнице, станови 
путеви су безбројни, живот шуми, таласа се, све је у вечитом покрету.{S} Али што се пароброд пр 
стрже плетеницу.{S} Плава, свилена коса се просу као талас, упи се у њена леђа.{S} Она врисну:< 
ипак он превали:</p> <p>— Да!</p> <p>Та се реч чу једва; он се напреже и рече поново:</p> <p>—  
разлогом: </p> <pb n="202" /> <p>— Тата се није опоравио још од робије, па не може да издржи та 
чак није добио електрику.{S} Преко лета се било далеко одмакло с послом.{S} Оба главна зида на  
а у искреност своје другарице.{S} Упита се да Каја није суревњива што се она познаје са њеним с 
рху.</p> <p>— Шта му је то сад? — упита се Чедомир несвесно.</p> <p>Толико је пута пролазио пор 
ници.</p> <p>Тек после дуге ћутње, уста се отворише да изговоре неколико баналних речи.</p> <p> 
о да идемо у сусрет новог хаоса.{S} Шта се дешава међу математичарима, Илић је могао закључити  
о далеко... даље него детињство.{S} Шта се све за то време није десило!</p> <p>Блажени егоист,  
аком случају Вишња није знала дотле шта се дешавало са њеним драганом.{S} Она је седела у Чачку 
ео себи дати рачуна где се налази и шта се десило.</p> <p>Једна крупна сенка спусти се низ степ 
А кад оздрави, она ће јој испричати шта се с њом догодило, признати све, па нека буде како она  
о ја.{S} Нико у Србији није сигуран шта се сутра може десити ; нигде није тачнија она пословица 
от изгледа ти ситничарење, не видиш шта се око тебе догађа, не можеш ништа да избегнеш, све ти  
ија.{S} Седиш у топлој соби и пазиш шта се говори.{S} Не радиш снагом него мозгом.{S} Гледаш кр 
ти њен живот на боље.{S} Међутим, ништа се није догађало.{S} Београђани су се жалили на врућину 
— Чедомире, узми ме!</p> <p>И стропошта се на тле.</p> <p>— Колегинице ? — чу се глас из друге  
дук њихао се свеједнако.{S} Око младића се дизале <pb n="231" /> хиљаде руку, само његове беху  
у.{S} По кафанама се чуо жагор.{S} Деца се враћала с купања и дерала у сав глас.{S} Парк је пак 
 су се утркивали да га поздраве, а деца се загледала у њега, као у чудо.{S} Недељом и празником 
иви кораци младог света.{S} Њих двојица се беху примакли прозору што гледа у двориште.{S} По ка 
и био примећен.{S} Нема весеља.{S} Лица се згрчила, борба за опстанак их наружила.{S} Ретко се  
 сатанско у својој лепоти.{S} Уседелица се збуни.{S} Окретала се блесасто по соби.{S} Кризе су  
као да га тражи; пуче друга пушка; тица се изви над Дунав, одлете у ваздух и више се не врати.< 
су дрхтали пред њом.{S} У мешењу колача се одликовала: имала је шесдесет четири рецепта за разн 
лебом хранимо...</p> <p>— Мама! — умеша се Бела енергичније.</p> <pb n="194" /> <p>— Красно, го 
 нам говори да хоће да се убије — умеша се један надничар са самаром пуним цигаља. — Вели, неће 
о се на личне зађевице и грдње.{S} Клуб се поцепа.{S} Један мањи део остао је у Групи.{S} Остал 
на девојка игра жмурке с њим.{S} Најзад се реши да се с њом објасни, пре него што предузме кака 
оје је рило по њој, као грех.{S} Најзад се охрабри и рече:</p> <p>— Шта ти мислиш пошто свршиш  
жаревцу, на робији.{S} Његова жена, кад се тако нашла изненада без мужа и прихода, повукла се у 
изма, донетог из Србије.{S} Доиста, кад се његов дух стварао, природне науке достизале су свој  
од оних жарких дана у сред пролећа, кад се око нас осећа оргијање природе и ми зажелимо, с једн 
оменуо да је сутрадан неки празник, кад се нема школе, те предложио својој пријатељици да изађу 
, где и раније.{S} То је било тамо, кад се пође са Зеленог Венца ка Варош Капији, па лево.{S} Т 
или.{S} Ја се смејем <pb n="109" /> кад се сетим извесних предрасуда које су мутиле моју савест 
ако изређа до тридесет кафана...{S} Кад се напије, ухвати се за телеграфски дирек.{S} Ту је у с 
и лепио њене усне као шећерлема.{S} Кад се спремила за школу, видела је да још има доста времен 
S} Машта је ишла као на крилима.{S} Кад се дође већ до немогућности, младић се трже.{S} Жалосна 
им, Илић се бавио дуго ван куће.{S} Кад се библиотека затварала, он је онда почињао своје шетње 
му је био популаран и живописан.{S} Кад се каква идеја усади у његову главу, она се тако угњезд 
 за цео живот, остави све друго.{S} Кад се кола хтедоше кренути, Бела истрча у двориште и стаде 
једва га ухвати у једном трњаку.{S} Кад се окренуо и пошао ка својој другарици, она је стајала  
нице!...</p> <p>Илић се насмејао, а кад се после растао са њом, помислио је озбиљно:</p> <p>— У 
 ручком о сељацима, те једва дочека кад се Бела умеша, и рече:</p> <p>— Знате, отац, да се Миле 
 Где си био? — предусретала га Бела кад се најзад вратио кући.</p> <p>— Шетао сам, размишљао, м 
 које се налази у овим церемонијама кад се има седамнаест година.</p> <p>— Хајде, испрати нас д 
} Није осетио или није водио рачуна кад се кола напунише.{S} Рабаџија га удари песницом по њушц 
/p> <p>Мајка јој је умрла оног лета кад се Чедомир оженио.{S} Смрт је јако утицала на већ рањен 
ивањем би рачунао на први од месеца кад се прима плата.{S} Кад би она била његова, неуморно би  
асто и искрено. — На што онда љубав кад се рачуна колико и лањски снег!</p> <p>Мајка се не усуд 
Браво, господин-Илићу!{S} Главно је кад се двоје воле...{S} А свет, фамилија, новац?{S} Трице и 
ане министар... министар земљорадње кад се већ тим питањем бави, али јој се учини да поред све  
војка.</p> <p>Било је већ пало вече кад се њих двоје упутише Вишњином стану.</p> <p>— Ви на лет 
х гледају.{S} Већ се примицало вече кад се нађоше на Ћирићевој пољани.{S} Сад се ту шири читава 
 лако у газдаричиним годинама.{S} И кад се преболи, остане увек нешто.</p> <p>— Шта мислиш да л 
 у Чачку... кад је била мало дете и кад се молила свесрдно Богу за своје лутке и болесну мачку. 
ави, она управо долази сама по себи кад се ствари доведу у ред, кад обоје нађу користи у својој 
е пролази, и једанпут дође тренутак кад се мора имати храбрости и прекинути на кратко са свим м 
.{S} Дотле су пркосили једно другом кад се сретну.{S} Данас је Илић имао најмање воље за то, те 
икама! — викнуо је млади муж једном кад се вратио из библиотеке с главом пуном Ламарка, Кеплера 
а лица.{S} Њихова мишљења, нарочито кад се тиче политике, зависе од њиховог материјалног положа 
о смо се растали — рече у себи Илић кад се трамвај удаљи. — Боже мој!{S} А мени се чини да је т 
S} Али је Илић био још млад, у добу кад се пише искрено и поштено.{S} Стога продужи правим путе 
а и добра ладовина.{S} Ето је одмах кад се пређе ова баштованџиница, код оног долапа, под обало 
> <pb n="27" /> <head>III</head> <p>Кад се нашао тако сâм, Илић се осетио нелагодно.{S} Ипак се 
е предавања ускоро завршити.</p> <p>Кад се писмо пошаље из Чачка за Београд, одговор се може до 
е, па повири у предњу одају.</p> <p>Кад се окрену натраг у салон, њено лице је горело сво, обуз 
рашири груди и дубоко дахну.</p> <p>Кад се решила, искрено се радовала што иде у престоницу.{S} 
данпут:</p> <p>— Колегинице?</p> <p>Кад се нико не одазва, она се помоли наврата: збрчканог лиц 
че <pb n="164" /> једном приликом: „Кад се деца воле, нека се узму...“</p> <p>— Али ако се не в 
пође носе дуго своје хаљине.{S} Понекад се иде у позориште, кад оно у свом путу наиђе на Чачак. 
ју — која нагази на вилинско коло никад се неће удати.</p> <p>Остојић прште у смех.{S} И Вишња  
 тако рећи пре него што зађе.{S} Каткад се деси да његова кугла пада баш за оним димњаком од ст 
 уплашен узвик у пролазница.{S} Београд се осмејкивао у изненадној и пролазној топлини као стар 
оши под небом сивим као миш.{S} Београд се удаљавао све више.</p> <pb n="205" /> <p>— Вере ти,  
д се нађоше на Ћирићевој пољани.{S} Сад се ту шири читава нова насеобина разноликих вила, окруж 
би легла, заспала би у исти мах.{S} Сад се превртала са једног краја постеље на други.{S} Било  
дели.{S} Пролетос је била зелена, а сад се белела од прашине, као да никад није била бојена.{S} 
, који је осуђен као велеиздајник и сад се налазио у Пожаревцу, на робији.{S} Његова жена, кад  
 па куд ћеш него у просјаке.</p> <p>Сад се све то срушило јер „тај зликовац неће да учи“.</p> < 
гова слутња предвиђала.{S} Његов поглед се прошета од Беле ка њеној мајци, па онда паде поново  
вређена, те подиже главу.{S} Њен поглед се сусрете с младићевим.{S} Његове очи гледале су је из 
том незадовољству узорану њиву, и народ се формира, готово као један човек, у једну странку, ко 
бала учинити; и то ју је болело.{S} Куд се окрене чинило јој се да је нешто прати у стопу, нешт 
е су изгледале велике, ружне.{S} Узалуд се трудила.{S} Њена права симпатија била је давно остав 
везане за њен дотадањи живот.{S} Узалуд се девојка борила да се код своје куће осети као код св 
ви познају, али се туђе заједнице, либе се, зазиру једно од другог, стид их је, боје се.{S} Па  
један тренутак потпуне тишине.{S} И две се жене загрлише, трудећи се да утеше једна другу.</p>  
тоше, њихова се лица приближише, њихове се усне саставише.</p> <p>После се поново погледаше.</p 
ићевим кад угледа своју драгану!{S} Све се изгуби, потону у неку сребрну прашину, у маглу дијам 
над зарубљеним брдом преко Саве.{S} Све се запали.{S} Рекао би да се светлост сјури с неба буји 
угог, налазио много одушевљења, воље де се ради нешто велико, смелости да се кида са свиме што  
} Како кујунџилук није више ишао, одаде се нарочито на часовнике.{S} У слободном времену учио ј 
су прости.{S} Мени треба...</p> <p>Овде се Остојић заустави као опоменут једном унутрашњом прим 
p> <hi>Капетан-Машино Зданије</hi>, где се налазила Велика Школа, имало је нечега пријатељског, 
ци где тело дише дахом другог тела, где се крше руке састављене око паса, очи бледе, а мисао ум 
ласачка војска по ђачким зборовима, где се драо и скакао на први знак <hi>вође</hi>.{S} Потписи 
руштво по моди руских универзитета, где се негује она двострука камарадерија у политици и чести 
непознате квартове, усамљена места, где се љубавници могу шетати до миле воље, а да не буду изн 
је живот сина наличио на живот оца, где се снови не пењу ни донде докле се диже дим домаћег дим 
орије, упућивао га у живот природе, где се дрво с дрветом бори за што више сунца.{S} Понекад би 
оном месту, близу острва Циганлије, где се пруга дели за иностранство, Илић погледа кроз прозор 
изма и непросвећене администрације, где се велика смелост не поклапа са општим скептицизмом.{S} 
="208" /> се црвене уски јастучићи, где се жене налакћују и разговарају преко улице.{S} На сред 
асушни хлеб.{S} Ево овде у равници, где се киша очекује као благодат небесни, Морава треба да с 
одног града: један дуг, прав сокак, где се куће ћушкају да захвате што више улице.{S} Роба из д 
нде каквом новом приземном кућицом, где се видела уређена баштица и идилични бунар на точак.{S} 
а.{S} Милева отрча на другу страну, где се златила читава простирка, и њен глас, већ без трунке 
с војском те пређе на другу страну, где се уздизао неки плот, накривљен, труо при земљи, побеле 
ала таласаста равница на далеко.{S} Где се окрене, ливада јој је нудила меке, миришљаве простир 
се морао одржавати известан ранг, а где се грцало од дугова; рано је познао понижења, тако уз т 
ру, као да је хтео себи дати рачуна где се налази и шта се десило.</p> <p>Једна крупна сенка сп 
е је разумевала боље народске фразе где се не говори непосредно, обиграва се око ствари и прича 
о је један тренутак, па тек да види где се налази.{S} Ову приземну собицу испуњавао је један ок 
провео скучено детињство у тој кући где се морао одржавати известан ранг, а где се грцало од ду 
е људе или ту стоку.{S} Јадно место где се цели животи истроше, а душа не оде даље од бриге за  
а један тренутак гледајући у правцу где се она изгубила.{S} Затим се окрену око себе, као човек 
дице и понижења, те одложи час, и хтеде се вратити.{S} Али га госпођа понуди да се одмори.</p>  
Ако је скупштинска већина хомогена, иде се до отвореног деспотизма, а ако се образује коалиција 
и више на осећање него на разум.{S} Иде се чак до физике, појављују се гледишта која, ако се ус 
 за коју га ништа није везивало, и нађе се са својим вршњацима, децом такође из бољих кућа, а п 
а постоји, да живи, живи...</p> <p>Нађе се у Кнез-Михаиловој улици.</p> <p>Ова улица је била јо 
ао цигљу, па онда баци самарицу, потеже се два пут перорезом у прса и онда оде онде, па леже... 
се прва одвоји и, једним покретом, диже се са канабета.{S} Тај покрет је био тако снажан, да он 
философске спекулације, а око тебе диже се вихор, заузет једино материјалним интересима, бруји  
 скупу ствар — рече гласно.</p> <p>Диже се полако.{S} Ноге су га једва држале.</p> <p>— Можда ћ 
у преко улице.{S} На сред вароши уздиже се велика, старинска црква са гломазним кубетом од лима 
то. — На сваком кораку, тако рећи, може се подићи по једна централа, чије би струје ноћу осветљ 
</p> <p>— Можда различним путевима може се доћи до истине.{S} Можда метафизичари имају право.{S 
вац, а остало: то је његово.{S} Не може се наука посисати из прстију.</p> <p>И тада би звао мла 
стар?</p> <p>— Зини да ти кажем! — трже се стари господин, па пређе на своје дело о земљораднич 
 пребаци јој мајка.</p> <p>— Ју! — трже се девојка. — Младене донеси.</p> <p>Дечко устаде лењо  
— Збиља, како се осећаш у Чачку? — трже се сајџија из ових сањарија.</p> <p>Девојка поцрвене до 
е које завиди, али та срећа дотицала је се неугодно.{S} Срце јој се стезало, њена душа је плака 
ико пута... гледам је и сад, а никад је се нећу нагледати.{S} Чини ми се она као неко надприрод 
Она сигурно има врло лепо тело, познаје се како је села.</p> <p>— Ти рече да долазиш чешће овде 
ци.{S} И затим, једно од другог растаје се, не разумевши се.{S} Само у светим књигама говори се 
ченице су јој остајале недовршене, није се могла сетити доказа који је хтела навести, збуњивала 
т.{S} Ма да је био висок чиновник, није се могао отрести простачких склоности сељачког сина.{S} 
ло.{S} Његов <hi>цимер-колега</hi> није се био још вратио са божићњег распуста.{S} Тек што је з 
 спасла, али од <hi>електрике</hi> није се више познавао ни камен.{S} Љубав коју је Остојић ужи 
д те негације данашњег друштва.{S} Није се могао задовољити више чекањем да будућност донесе ил 
 разговори о паметним стварима.{S} Није се правила разлика по старешинству, годинама ни по поро 
ез једне четворке, сама петица.{S} Није се памтило да је неко положио с таквим успехом.{S} Чедо 
 Ваздух је био провидан и благ.{S} Није се осећало ни најмањег ветра.{S} Све око њих изгледало  
 куд хоће, враћати се кад хоће.{S} Није се морала више бојати својих наставница.{S} Није морала 
потребе на тај простачки посао.{S} Није се разумевао у коњима, али није требало много вештине п 
или су је одмах.</p> <p>Од то доба није се враћала у Београд.</p> <p>Живот јој је пролазио без  
жу коју је калемио.{S} Његова вика није се дотицала ситних слабости и рачуна.{S} Он је нишанио  
хов спахилук, о народним потребама није се водило рачуна.{S} Демократске теорије о уређењу држа 
о и није видео ништа.{S} Тога дана није се ништа нарочито догодило лично њему, али је његово ср 
ретала око себе.</p> <p>Сама улица није се много променила.{S} Подигнуте су још две три нове ку 
ицкајући цигару.</p> <p>Ово питање није се дотле постављало девојци, те она одмах не одговори.< 
.{S} Он је стајао на прекретници и није се могао одлучити камо да претегне.{S} Интелектуални жи 
е у образовању.{S} Он је то знао и није се чудио: он <pb n="19" /> је себе већ тада прогласио з 
их саопштења.{S} Његов одговор пак није се могао скалупити у та општа места, и Вишња би пропала 
сак... само нешто да видим.</p> <p>Није се преварио.{S} У једном листу нађе забележен јучерањи  
ти ниво! — осмехну се Илић.</p> <p>Није се смејао арапу, сажаљевао га је искрено.{S} Он је себе 
ез са круницом као звезда.{S} У жалфије се пла̑ве длакава, лепљива уста.{S} Хајдучка трава диже 
не Мораве чак до ибарских планина, чије се заокругљене линије назирале у прашини сунца на залас 
азиру једно од другог, стид их је, боје се.{S} Па опет се деси кадгод, као овај пут, о покладим 
pb n="209" /> иста.{S} Пре тога, Радоје се враћао из <hi>Централе</hi>.</p> <p>— Добро вече, ко 
о мрким завесама са жутим пафтама, које се данас виде само по државним канцеларијама.{S} Према  
у осећаја, мисли, слика, успомена, које се прегоне у човеку у извесним часовима усамљености!</p 
е један пољубац на насмејане усне, које се прилепише за његове, и осташе тако, за један тренута 
бодњак у свему.{S} С тим уверењем, које се граничило с анархизмом, решавао је сваки проблем.</p 
е већа тишина.{S} Једно бело дрво, које се оцртавало пред њима, губило се све више у таму.{S} И 
е се бардаци ракије.{S} На гробљу, које се из далека види, снег окопнео; на сваком гробу по нек 
е и чаробно осветљавало парче неба које се видело, неколико суседних кровова и заруделе кајсије 
зне очи запалише се од задовољства које се налази у овим церемонијама кад се има седамнаест год 
ња куће, бригама, ситним болестима које се пате, а не сметају.</p> <p>— Главно је да јој је срц 
реда се, и, између осталих ситница које се говоре међу девојкама, рече јој:</p> <p>— Синоћ сам  
болешљива, нервозна девојчица, код које се чежње развијају рано и, у толико јаче, у колико је њ 
о је ишла код једне другарице, код које се скупљало друштво по моди руских универзитета, где се 
 немогућност, чиста штета за време које се на њих потроши.</p> <p>— Објасни то мало простије.</ 
нечујно, неприметно, као привиђење које се расуло.</p> <p>Чедомир се врати у дубину салона, сур 
н ступањ у високим степеницама, уз које се пео.</p> <p>Те супротности подржавале су код двоје з 
љи!... — примети он — Пријатељство које се сматра да је вечито, а које живот распе као плеву!</ 
осетим једно бескрајно задовољство које се не да описати, како каже чâ Јанко Веселиновић.</p> < 
ите очи мериле су немо зелено коло које се обавијало око ње.{S} Неко тешко осећање савијало јој 
о је главно, на основе и темеље, у које се мало ко пача.{S} Млади часовничар је волео нарочито  
е предаје цела безбожном привиђењу које се јављало на огледалу.{S} Затим се дохвати за главу и  
} Материјалистички позитивизам оптужује се с много разлога да је хтео претворити свет у огромну 
се поред своје комшинке.</p> <p>Девојке се удалише.{S} Ливадом је звонило певање попаца.{S} Два 
ојише.{S} Тело и тело приби се.{S} Руке се укрстише.{S} Они осташе тако за један тренутак, чврс 
ала нека сива светлост.{S} Распознавале се коњске ногоступице у отврдлу блату.{S} Једно бело па 
нио врло знаменита личност, заљубљивале се у своје наставнице.</p> <p>Каја није примећавала заб 
 ју је опијала, слике у глави обавијале се као паучина; у крв улазила грозница нестрпљења; она  
остирке.{S} Дуге, танке травке повијале се према лаком поветарцу, њихале своје шарене главе, бр 
 такође.{S} И рат се продужавао, мењале се само позиције.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
 архилопов.{S} Гомиле ђубрета просипале се из редакције сваког дана на Теразије, па се после ра 
идљиво дрхтала.{S} Плаве боје просипале се на парк.{S} Из шуме је долазио дах ноћи, мирис боров 
грађанима.{S} Око дванаест сати пуштале се школе.{S} Четири часа доцније звонила је вечерња.{S} 
опијају.{S} Плаве и модре врвице њихале се пред њом и око ње.{S} У уста јој је навирало једно с 
 причају шта су радиле преко дана, шале се на рачун првог који наиђе.</p> <p>— Знате шта је нов 
нутра се светлила чиста калдрма, виделе се коњушнице, станови за послугу и једно изврнуто буре. 
а главна врата, на средини куће, виделе се простране степенице, <pb n="5" /> једна сивкаста, ус 
тресла кад је распремала сто.{S} Виделе се разгранате старе шљиве њихове баште.{S} Јабука шећер 
ан, румен и сочан.{S} У низинама виделе се вреже од бостана и краставаца; ту су биле подигнуте  
м црног зеленила.{S} По ритовима виделе се усамљене роде, врло беле.{S} Једно јато неких других 
мицао.{S} Кроз прозоре од вагона виделе се разнолике зграде станичне, гвоздене машине ружног об 
 настајали су озбиљни сукоби, подносиле се оставке, очекивао се неминован расцеп.{S} Та прилика 
мршавео.{S} По убледелом челу повлачиле се боре, а у солуфима се пресијавало неколико белих вла 
ца, где се снови не пењу ни донде докле се диже дим домаћег димњака.{S} Она није умела, и поред 
Бацао је перо, полазио к вратима, после се враћао, седао поново за посао.{S} Осећао је инстинкт 
рало звецкање тањира и ножева.{S} После се чуше удари метле по поду.</p> <p>Бела се прва одвоји 
ојем је <pb n="307" /> живела.{S} После се та сцена променила.{S} Настао мрак.{S} Остала је сам 
 Прођоше тако добар део улице.{S} После се спустише у Палилулу преко гробља Светог Марка, које  
о се као на терету, на сметњи.{S} После се навикао.{S} У стану је имао што треба скромном човек 
еоград да присуствује погребу.{S} После се не вратише више.{S} Бела није хтела да чује за Париз 
ик.{S} Хтеде да пробуди Аницу.{S} После се застиде.{S} Како да јој објасни то што је крила од с 
и мах, подајући се своме срцу.{S} После се трже брзо, нагло и одби.</p> <p>— Не, не могу.{S} Жу 
а се слободно упућује у варош.{S} После се сети његовог дома на Врачару, скромне, готово сироти 
Ајде, јевтине и слатке!...</p> <p>После се појави коњски трамвај.{S} Удар копита одјекивао је у 
 њихове се усне саставише.</p> <p>После се поново погледаше.</p> <p>Осмех је још играо око Вишњ 
је имала <pb n="160" /> појма.{S} Дотле се Вишња чинила младићу жена-другарица која диже човека 
тати.</p> <p>— А дотле?</p> <p>-— Дотле се може све десити.{S} У сваком случају припази на ту т 
таласићи жути, гипки, пенушави.{S} Даље се није видело ништа.{S} Киша је пљуштала.{S} Са реке ј 
немам другог брата...{S} Најзад, шта ме се тиче.{S} Он се можда променио.{S} Ми се сад тако рет 
да му се неће веровати.</p> <p>— Шта ме се тиче! — рекао је самом себи. — Моме месту су иначе д 
 мислиш и на оно што је прошло, сети ме се по ономе што је лепо било у мени“.{S} Али млади студ 
<p>— Показаћу ја сад реакционарима коме се дају двојке! — говорио је дечко самоуверено, циљајућ 
 клисуре, облак од цветне прашине дигне се изнад ливаде.{S} Траве полегну.{S} Тада се открије,  
м би за педаљ одмакли од земље.{S} Жене се кувале по шупама, одмах до помијара и ђубришта.{S} О 
{S} Али то је ваша лична ствар.{S} Мене се она као директора не може да тиче.{S} Државна служба 
 судови од земље или емаља.{S} Из кујне се иде у дечју собу, где је Чедомир обично држао лекциј 
рава ове најдубље тајне свога бића, оне се крију и од сопствених очију, и обујме нас тек кад на 
олакшале му беду, просветиле га.{S} Оне се боре с човеком раме уз раме, нема рада од кога се ст 
на.{S} Видела се оба реда зуба.{S} Усне се згрчише на четири угла.{S} Реч се зауставила у грлу. 
оји је толико избегавао.{S} Њихове усне се додирнуше.{S} Рамена се саставила с раменима.{S} Рук 
жуборила иза једног врбака.{S} Поред ње се отезала чачанска котлина зелена, питома, доброћудна. 
есто да седне и сплете венац.{S} Око ње се простирала таласаста равница на далеко.{S} Где се ок 
лива као свила.{S} Међу травкама назире се разнолико цвеће.{S} Ту је модри слез са круницом као 
а се никад није знало за оскудицу, боре се сад за насушни хлеб.{S} Општа чама, вечито јадиковањ 
ри, као музика.{S} Звона звоне.{S} Носе се бардаци ракије.{S} На гробљу, које се из далека види 
 сувише озбиљна кад је ово говорила, те се њена другарица не усуди да се успротиви њеним разлоз 
<p>Ваљада при том прогута мало дима, те се закашља.{S} Баци цигару и рече презриво:</p> <p>— Не 
а; наравно да су онда и скупо стали, те се оно мало новаца колико се могло скупити у једном пок 
ан крај њене хаљине био се откопчао, те се видело парче белог веза на кошуљи.{S} Вишњу обли рум 
но дугме на блузи било се откопчало, те се видела кожа бела, истачкана златним маљама.{S} Она у 
нас је Илић имао најмање воље за то, те се склони у прву капију.{S} Матовиће је била задесила н 
трах да догађаји не узму други обрт, те се одважи да удари на главну ствар.</p> <p>— Ти га воли 
ук, неизмучен мидером, затеже блузу, те се показаше њена здрава плећа.{S} Рамена се видеше окру 
ла је сад у мајци сигурну савезницу, те се свађама није видело краја.{S} Губила је и оно мало п 
јци:</p> <p>— Захвалите Богу и идите те се одморите.{S} Опасност је прошла.{S} Госпођа ће сад м 
аша кућа није близу.</p> <p>— Не жур’те се, господин Илићу — прихвати и Бела, мећући у свој мал 
најтеже.</p> <pb n="106" /> <p>— Пазите се.{S} Ми прелазимо чудна времена — рекао му је другом  
авала цела њена појава.</p> <p>— Волите се већ целу младост.{S} А ти не видиш, ти ниси видео то 
 давао је честе савете.</p> <p>— Узмите се на ум — рекао му је једном. — Ви више нисте дете.{S} 
-човек да се тако изразим.{S} Угледајте се на Рускиње, које су преплавиле универзитете по Европ 
 ученост и говорила:</p> <p>— Угледајте се на господин-учитеља.{S} Ето, њему није било све пота 
м буду мислене именице.{S} Али не бојте се, не бежите од живота; с њим је као и с пливањем; нау 
г; наведе да је парница поведена, да ће се брак раскинути.</p> <p>— Да чекам и да поновимо целу 
к, корачала је даље.{S} Надала се да ће се сакрити.{S} Подржавала ју је храброст лопова, заноси 
езало се од бола.{S} Заклињала се да ће се сва предати нези око болеснице, да неће одмицати од  
S} У једном тренутку учини јој се да ће се успавати.{S} Али ју је јастук жуљао, обузимала је же 
} Он јој преписа нешто, и рече ми да ће се вечерас навратити.{S} Боји се да не пређе у запаљење 
} Њему треба друга жена... жена која ће се посветити цела његовом делу, која ће му омилети кућу 
S} Он ју је жалио.{S} Погађао је шта ће се десити у њеној доброј души, кад сазна све.{S} Погађа 
дати?</p> <p>— С уздањем у Бога, све ће се урадити — одговори јој он гласом који није трпео при 
S} Само нек се не губи време.{S} Све ће се вратити <pb n="175" /> двоструко, јер нам је време н 
ра... на професорову ћерку, око које ће се већ сутра отимати удварачи... на своју љубав: здраву 
хтео да она буде једино метеор, који ће се појавити на његовом небу, осветлити га чаробно за ко 
их начини спасоносан сплав.{S} Да ли ће се спасти ?{S} Да ли ће допловити до мирних вода каквог 
 ко приметити, шта ће ко рећи и како ће се све то свршити.</p> <p>— Ти си луда! — рече јој он к 
тарском зету и питао се ћудљиво како ће се то све свршити.{S} Дотле је онај други Илић, онај пр 
сти својим мислима и пажње ономе што ће се написати.{S} Затим, подиже главу и задржа је тако уз 
 да се неће враћати до јесени, пошто ће се предавања ускоро завршити.</p> <p>Кад се писмо пошаљ 
нек долази код нас на храну.{S} Њему ће се познати, а нама је свеједно: куд једемо сви, биће и  
екати да ми добијемо времена.{S} Мораће се журити...{S} А ви, млади човече, из школе ћете ући п 
ако Чедомир не буде њен!</p> <p>Пролеће се расцветавало око девојке, али су њој ти светли, разн 
 рукама.</p> <p>— Овај наш Београд неће се никад уредити — говорио је. — Ето, ја сам провинција 
Људи су гласно разговарали.{S} Најчешће се помињале речи о I</p> <p>новцу, динари, па онда псов 
ан је био као сваки летњи дан.{S} Улице се сивиле од прашине.{S} Из њих је била још топлина јак 
Тога дана врућина би још јача.{S} Сунце се не види као да се растопило по целом небу, па жеже.{ 
жичаста прашина обујми предео.{S} Сунце се изгуби тако рећи пре него што зађе.{S} Каткад се дес 
се, разливала у ноћи.{S} Девојчино срце се опијало том идилом.</p> <p>Обично приђе Милева Остој 
Њихов ум се био онесвестио.</p> <p>Вече се спуштало у собу.{S} Кроз расходоване чипкане завесе  
</p> <p>— Не знате ви те ствари — осече се Вишња за први пут. — Ја сам еманципована девојка.</p 
 где јој је срце, не рече ништа, повуче се натрашке, гледајући га нетремице, и изгуби се иза вр 
 узајми.{S} Он то призна, и осмејкиваше се стидљиво, као да је тражио опроштај што је сиромах.{ 
тима.</p> <p>Два млада створа погледаше се као два злочинца.{S} Отворише уста да нешто рекну, а 
на се посвети бризи око оца.{S} Труђаше се да накнади домаћицу кући.{S} Мела је собе, пропирала 
 /> на руке, па поново паде и праћакаше се по блату.{S} Један шегрт наиђе звиждућући, загледа с 
 споменом на свог бившег друга.{S} Беше се упутила универзитету, али се <pb n="147" /> предомис 
 махну руком кочијашу да полази, и више се не врати својој ташти ни својој жени.</p> <p>Док је  
 била је давно оставила домазлук и више се није враћала.{S} Њен дух је тежио за науком, литерат 
 изви над Дунав, одлете у ваздух и више се не врати.</p> <p>— Жао јој је било свога живота! — п 
, и, кад дођоше до њене куће, раставише се као стари пријатељи.</p> <p>Од тог доба звали су се  
ђака своје другарице.</p> <p>Зауставише се код Кајине капије.</p> <p>— Па кад ћеш ми једанпут д 
има прскоше.{S} У белини платна развише се црнпурасте, дозреле груди.{S} Она се насмеја.{S} Ошт 
слећи ништа.{S} Под његовом руком увише се витке слабине девојкине.{S} Он пусти.</p> <p>Кад хте 
вори он, још изненађен.</p> <p>Посадише се обоје на наслоњачу.</p> <p>На пољу је вејао снег.{S} 
} Вишњине дотле безизразне очи запалише се од задовољства које се налази у овим церемонијама ка 
већ ван вароши, сиђоше с кола и упутише се обоје полако друмом.{S} После неколико минута, нађош 
м.</p> <p>Пређоше преко пруге и упутише се у обележеном правцу стазом обраслом у травуљину.</p> 
румом.{S} После неколико минута, нађоше се пред Циганлијом, на оном истом месту на којем је Или 
ет сједине остали су без успеха.{S} Јаз се ширио све више.{S} Међутим, земља је стајала пред ве 
није хтео за длаку попустити, као да би се огрешио о један принцип.{S} Он је био сув доктринар. 
 по најновијој моди и сувише скуп да би се продавао у дућану.{S} Газда-Митар имао је среће у тр 
ти, која би вечито била уза ме, која би се посветила моме делу, била мој добри геније, јер је с 
ив њене воље као искушење, и девојка би се стресла од неке слатке, несносне језе која ју је под 
ешки, суморни.{S} Многа жена предала би се судбини на њеном месту, оставила да време реши нереш 
— Немој да ми вређаш мајку — умешала би се Бела. — Иначе...</p> <p>— Иначе?</p> <p>Бела није см 
зовите сенке прекрилиле би земљу, па би се у час изгубиле и уступиле место блиставој светлости  
бегавала је посете, састанке.{S} Кад би се пак и нашла у друштву, о испитима, при излетима, мес 
хтео да погледа те одрпанице.{S} Кад би се кола напунила, осећао је са̑м и кретао се без команд 
и му до знања да ће га одати.{S} Кад би се њихови погледи сусрели, њене сомотасте очи синуле би 
је убијао сваку самосталност.{S} Кад би се ипак уморио, стезао је слепочнице грчевито, шетао по 
Стога је јако уважавао школу.{S} Кад би се о просвети повео разговор, био је стално на страни ш 
ује слатке, заношљиве речи.{S} А кад би се пренуо сасвим и мислио на њу, на ту плаву девојку, н 
док су били сами, попуштала прва кад би се посвађали, добила је сад у мајци сигурну савезницу,  
дрског човека, као мачка.{S} Али кад би се растали, она је претресала у мислима дуго што јој је 
 неког дуго грлио, љубио.</p> <p>Кад би се Вишња задржала с одговором, он је откључавао кофер,  
м бори за што више сунца.{S} Понекад би се заборавио и жалио што није више учио школе.{S} У то  
вши качкету до земље.</p> <p>Понекад би се зауставио, ћеретао тако са улице, док је она одговар 
него и он.{S} Две близнакиње узимале би се за руку и излазиле на улицу, па шврљале око гомиле п 
— Ништа.</p> <p>Она га је волела, те би се други на његовом месту можда знао користити том њено 
у студента Илића.</p> <p>Још највише би се разонодила кад би отишла својој другарици, Милеви, ћ 
су му расли ефемерни патлиџани, који би се спарушили чим би за педаљ одмакли од земље.{S} Жене  
ења без резерве.{S} Тешко ономе који би се у том часу бацио љагом на свемоћ слободе и њене зато 
 на земљи...{S} Да постоји рај сваки би се старао да што пре умре... <hi>Карт бланш</hi> имају: 
ли кад човек не зна куда ће.{S} Увек би се нашло друштва, водили се занимљиви разговори о памет 
ј спољашности, необавештен пролазник би се могао јако преварити.{S} Али оне су крајње пристојне 
истила трпезарију.{S} Стари господин би се извалио поребарке на фотељу, пушио и очекивао кафу.{ 
ља, трује.{S} С времена на време, он би се свестио, чупао из срце ту опасну гљиву, а заједно са 
p>— Шта ли сад ради Вишња?</p> <p>Он би се пренуо из својих студија, видео би се у својој соби, 
лазио би уредно у школу, задовољавао би се дивљењем деце, радовао би се што га код куће чека до 
вољавао би се дивљењем деце, радовао би се што га код куће чека добар ручак, са уживањем би рач 
 читаве потпетице на ципелама, могао би се мерити са свима шеталишним јунацима.</p> <p>Код једн 
и се пренуо из својих студија, видео би се у својој соби, сам... ужасно сам, као у гробу.{S} Та 
утао усамљен.{S} Тек овде онде видео би се, у том парчету земље у крај Мораве, засађеном врбама 
нагониле га да је опет види.{S} Срео би се с њом.{S} У погледу који је управљала на њега, он би 
оспођа га загрли поново.</p> <p>— Ко би се надао од овог свеца — рече затим, милујући га по под 
има.</p> <p>— Вишња Лазаревна! — чуо би се у том глас неког из њеног друштва, и она је већ забо 
сти.{S} И тада не би био срећан, јер би се осећао крњ, сакат, јадан, недостојан да живи.{S} Он  
ник је куцао на столу.{S} Његов глас би се утишао по каткад да се једва чује; затим се дизао ја 
 <pb n="136" /> десило.{S} Други пут би се дурила без раззлога, очито га избегавала, правила дв 
32" /> се спојише.{S} Тело и тело приби се.{S} Руке се укрстише.{S} Они осташе тако за један тр 
том мислиш?</p> <p>Вишњин поглед сукоби се с Радојевим очима.{S} Тада јој се учини како у њима  
пше; сва слава, пред њима, бледи и губи се, и као што би радила мајка, глас целог народа их љуш 
узију слободе, оде у метафизику, изгуби се у апсурдности даљих дедукција.</p> <p>На часовнику у 
 даље...</p> <p>И Радојев поглед изгуби се у планине које су са запада блиско окружавале Чачак. 
рашке, гледајући га нетремице, и изгуби се иза врата лагано, нечујно, неприметно, као привиђење 
Корачала је брзо, али сигурно, и изгуби се не окренувши се.</p> <p>Вратила се одмах у село.{S}  
з воду, промакне гвоздени мост и изгуби се негде око оскудног зеленила на острву Циганлији.{S}  
 наслони се на дрвену држалицу и изгуби се, гледајући тупо у воду.{S} Мртвачки сандук њихао се  
ром.{S} Очи су гледале укочено.{S} Зуби се белели испод згрчених усана.{S} Груди се тресле.</p> 
оже здравља!... остави ти то мени... ви се људи не разумете у тим стварима.</p> <p>— Добро.{S}  
але, коју су радници откопавали, појави се сјајна сунчева кугла.{S} Илић је погледа право.{S} О 
 искрено.</p> <p>У том разговору појави се прво једно кубе сумњиве лепоте, па онда друго, треће 
нестало.{S} Тек у последњем часу појави се с пуном шаком новина.{S} Министар се осмехну.</p> <p 
тово слабачко.{S} У тај исти мах појави се и визија Вишње, тако исто у магли, нејасно, непотпун 
ак... пардон, господине Илићу — поправи се госпођа с нешто старинске грације и с ласкавим осмех 
 сликом.{S} Цело његово поштење усправи се између њега и девојке.{S} Он се сроза с канабета као 
Усред мртве тишине у атмосфери, на Сави се, изненадно и нечујно, подигне један стуб водене паре 
додао је:</p> <p>— А ти, фрајла, остави се Београда у Чачку.</p> <p>По вечери, Вишња је излазил 
а се појавише поштанска кола.{S} Арњеви се тресли.{S} Један путник је промаљао радознало главу  
же дати — одговори она полагано. — Живи се без великих брига.{S} Дужности нису тешке. <pb n="27 
ти Богу.{S} Један део чланова успротиви се том предлогу одлучно, наводећи да социјализам не пор 
ван!</p> <p>И Илић се смејао.{S} Њихови се осмеси сусретоше, њихова се лица приближише, њихове  
</p> <p>И Чедомир устаде.</p> <p>Њихови се погледи сусретоше.{S} Ко ће рећи шта је било у одсев 
.</p> <p>Ту, у Крунској улици, изненади се импровизовани учитељ кад пред једном приватном кућом 
 <p>— Шта ти је, колегинице? — изненади се Аница. — Ти си тако бледа?{S} Да ниси уморна?</p> <p 
а! — кликну гласно, потрча тамо, посади се у његову средину и стаде растресати набрано цвеће.</ 
, подиже један крај од завесе, и посади се крај прозора.{S} Напољу је свитало.{S} Кратка летња  
е хладно.{S} Пребаци један шал и посади се опет крај прозора.{S} Пријало јој је да тако гледа к 
омогнем око венца — рече затим и посади се поред своје комшинке.</p> <p>Девојке се удалише.{S}  
ражила две беле тице.{S} Њихови погледи се сусретоше.</p> <pb n="288" /> <p>— Дај ми твоју руку 
е ту, куће, улице, отворена врата, види се намештај, али људи, свет?{S} Нема их, нигде их нема. 
ализам који руши фамилију, државу, води се политика која издиже махом медиокритете.{S} Ти очеку 
 ти ћеш... сигуран сам.{S} Пиј, проводи се, уживај младост.{S} Ја сам ти то, Илићу, говорио ода 
ије не може бити.</p> <p>— Пиј, проводи се, уживај младост.{S} Велика дела долазе сама по себи. 
/p> <p>— Вишња... слатка Вишња, пробуди се, устани; не гледај ме тако.{S} Нашла сам ти дивна мо 
его мозгом.{S} Гледаш кроз прозор: људи се паште, <pb n="59" /> снег пада, тебе ни бриге.{S} По 
ажу љубазне кад их неко нâвикне, понуди се услужно:</p> <p>— Да подгрејем вечеру?</p> <p>— Оста 
е белели испод згрчених усана.{S} Груди се тресле.</p> <p>Чедомир притрча девојци.{S} Њена слик 
} Руке су се стезале грчевито.{S} Груди се упирале о груди.{S} Пољупцу није било краја.</p> <p> 
трашњости који гледа своје књиге, труди се да одговори свима дужностима, води бригу о дневним п 
ли се јако допада.</p> <p>— Е? — зачуди се министар.</p> <p>— Да — потврди његова жена, па наст 
ентарних влада.</p> <p>— Како? — зачуди се Вишња.</p> <p>Она је ишла поред њега лаганим кораком 
 приђе Милева Остојићева.</p> <p>— Дижи се, тето -— каже она одрешито старој Лазаревићки — да и 
мозак девојкама!{S} Бога ми, Бела, пази се доцније, не пуштај га далеко од себе!</p> <p>Бела се 
 родом из једног златиборског села чији се отегнути нагласак и говор кроз нос одржавао још посл 
вође певачких дружина.</p> <p>У чаршији се говорило непрестано о електрици.{S} Радоје је био ју 
 ми да ће се вечерас навратити.{S} Боји се да не пређе у запаљење.</p> <p>— Збиља?{S} Запаљење  
у оженио и окућио.{S} Илићев деда, који се такође звао Чедомир, научио је читати и писати сам,  
ебом пуним звезда.{S} На таласима, који се стално љушкају, плови њен чамац с разапетим једрима  
ма, социјалистима, републиканцима, који се у то доба борбе за основна грађанска права нису разл 
а оставку.{S} Председник кабинета, који се налазио на страни у бањи, придружио се телеграфски о 
о врло лепо.{S} Раштркани Београд, који се ломио преко три брда, био је као створен за поверљив 
е сад нову варош пуну младих људи, који се боре против живота и за живот, мењају садашњост, ред 
таринске цркве, са златним крстом, који се сија у ватри сунчане светлости.{S} Усред тог великог 
олицу.{S} До њега је седео Младен, који се никако није хтео скрасити на своме месту; до дечка ј 
е била плава, прави словенски тип, који се у Србији још може наћи само по забаченијим селима, к 
на, ханџије на цариградском друму, који се доцније обогатио, и оца, родом из једног златиборско 
длуци својих колега.{S} Краљ Отац, који се такође бавио у иностранству, није крио огорчење на с 
врло рђаве резултате.{S} Министар. који се целог живота борио против реакционарних власти, труд 
у је био за онај тренутак заборава који се десио кад је Чедомир био у њеној соби.{S} У њој се б 
пирао је у собу весео шум Београда који се будио пред вече, као одахнувши после великих врућина 
лић се кајао искрено због догађаја који се десио.{S} Избегавао је своју саучесницу.{S} Презао ј 
pb n="275" /> збунити, по образима који се више не румене на сваку ситницу, по дивно довршеном  
 ужасима који се појављују и онима који се нагађају.{S} Вишња се уплаши и викну своју колегиниц 
 бојно поље у ноћи са свим ужасима који се појављују и онима који се нагађају.{S} Вишња се упла 
ринско издање посрбљеног Робинсона који се из неког далматинског пристаништа укрцава на море.{S 
 се осећало нешто свежине од ветра који се дизао са запада и наносио по који облак.{S} Света је 
{S} Човек се троши између два акта који се називају: хтети и моћи.{S} Зашто дакле бити против о 
заносила ју је носталгија робијаша који се враћа своме крају.</p> <p>Пред сумрак, небо се наобл 
е доносио отегнуте сељачке гласове који се нису разбирали: да ли су песма или запевка.{S} Из пл 
руштвена нула, некористан никоме и који се никога не тиче.</p> <p>Ова издаја сна заболе га као  
Он је гледао сваки дан толико људи који се бацају у живот с чудним поверењем у себе.{S} Њега па 
 онај други Илић, онај прави, онај који се видео, коме су припадале крштеница, уверење да није  
 грудима.{S} Али он није био човек који се подаје првом осећању, па намаче качкету на чело, рас 
 отићи у бање: јадан, невесео свет који се другим данима не опажа у присуству жена и људи, лепи 
ку захвалност према младом земљаку који се тако нашао у невољи око оца.</p> <pb n="183" /> <p>— 
 као да се подавала млаком ваздуху који се завлачио под рубље.</p> <pb n="309" /> <p>— Шта ја о 
а да постави диагнозу, као философ који се користи туђим искуством.{S} Тај човек је посматрао с 
ној и пролазној топлини као старац који се напио добра вина.{S} Вишњу пак је бунио тај дан, обу 
орист парламентарну свемоћ.{S} Треба ли се одрећи те користи кад је у питању држава и виши инте 
епено вео преко младе Чачанке.{S} Да ли се ипак осећао срећан?{S} Пре свега, јасно му је било д 
очи севнуше изненадним сјајем.{S} Да ли се сети да је у тој улици први пут видела свога драгана 
{S} Она се чудила томе ћутању.{S} Да ли се Чедомир дурио?{S} Можда га писмо није нашло?{S} Можд 
екад показивао Зарији Ристићу.{S} Да ли се сети речи које му је том приликом рекао?{S} Да ли је 
ђену у обалу чукаричког друма?{S} Да ли се сети Вишње Лазаревића и дужности које је имао према  
ум, као уздах простран и благ?{S} Да ли се и теби чини да нас она, кроз ниске гране својих врба 
 га она дрхтаво.</p> <p>— Не знам да ли се сећаш... оног дана кад смо се састали после дугог ра 
још?{S} Па шта ми радиш ?...{S} Јеси ли се свикла на наш живот?</p> <p>Она је била и сад мала,  
ла, али си тим још лепша...{S} Сећаш ли се наше школе!...</p> <p>И она је загрли опет присно и  
р <pb n="241" /> није тако?{S} Сећаш ли се ја сам ти говорила...</p> <p>Вишњи пређе једна сенка 
ву собу.{S} Простирка је била лепа, али се супленту није допадала; опомињала га је сувише шара  
ногобројних, зелено обојених врата, али се она не отворише.</p> <p>— Газдарица није код куће —  
и да се налази на прагу револуције, али се сви ти говори свршавају кад куцне девет сати, време  
о у Повлену, у намери да хајдукује, али се ту оженио и окућио.{S} Илићев деда, који се такође з 
Илић?</p> <p>Каја се опет изненади, али се уздржа од сваке заједљивости, и одговори мирно:</p>  
ди човек не поче свој говор о вољи, али се не предаде ни привиђењу који је кишни зрак правио од 
хтеде подсмехнути својој другарици, али се не усуди.{S} У њеном <pb n="216" /> крилу мирисало ј 
 у паланци.{S} Тамо се сви познају, али се туђе заједнице, либе се, зазиру једно од другог, сти 
ша да окрене главу на другу страну, али се његове очи не могаху одвојити од Вишње.</p> <p>Она с 
а.{S} Беше се упутила универзитету, али се <pb n="147" /> предомисли и окрену да нађе своје дру 
а, моја лепа, моја стара Вишња“.{S} Али се свлада, па настави говор о политици:</p> <p>— Слобод 
} Требало је почети све из нова.{S} Али се он осећао неспособан за тај напор.{S} Његова мисао ј 
 је водио преко девојачке школе.{S} Али се она морала мирити са стањем ствари, како је називала 
а, те цела Морава окрене на јаз.{S} Али се пролеће не дочека.{S} С јесени поче да пада киша.{S} 
ко месеци од како су се разишли.{S} Али се не усуди, јер би онда требало да исприча своје везе  
е више њен и да то не може бити.{S} Али се она надала да ће наћи неког другог, сличног њему, <p 
то.{S} Ја сам и онда то говорио.{S} Али се свет препаде, и ето...</p> <p>Радоје наби качкету ја 
, једино у слободној љубави.</p> <p>Али се његова реч заустави на уснама.{S} Изненадило га је ш 
>Напољу је иначе било тихо.{S} На обали се видело парче једне шумице: врхови од јела, два три ј 
ог азура.{S} У оближњој касарни веџбали се војници и чула се промукла, далека и кратка команда: 
ки фењер.{S} У оближњој башти натпевали се славуји.{S} Негде би зашкрипао ђерам.{S} Варош тонул 
о бедема.{S} У мокром мраку примећивали се њени прљави таласићи жути, гипки, пенушави.{S} Даље  
м.{S} На фијокама испод њих примећивали се натписи за лорбер, нишадор, алеву паприку.{S} У друг 
и су на се изглед стварних бића, рађали се један из другог, гурали се око њега, пролазили поред 
 у незграпним, сламним шеширима цењкали се с грађанима.{S} Око дванаест сати пуштале се школе.{ 
и су ишли у гомили, грајали и препирали се о неком <hi>питању</hi>.{S} Зауставише Илића да чују 
жица.{S} Под уличним дрвећем простирали се дебели теписи од лишћа црвеног као бакар.{S} По који 
бића, рађали се један из другог, гурали се око њега, пролазили поред његових очију весели и шар 
ајке.{S} С овим посуђем од бакра мешали се модерни судови од земље или емаља.{S} Из кујне се ид 
иљан младић, човек од поверења.{S} Бели се јако допада.</p> <p>— Е? — зачуди се министар.</p> < 
нице, превучена завесом од тула; видели се калупи од фесова, разне кутије са шамијама, вештачки 
е гласне разговоре.{S} Међу њима видели се бољи чиновници, имућнији трговци, расположени такође 
у весели и шарени као сватови, и губили се у ноћ преживелих година.{S} Преста брзо да се бори п 
 су облаци час бели, час жути, и губили се лагано у помрчини.</p> <p>— Ми ступамо посред гомиле 
ће.{S} Увек би се нашло друштва, водили се занимљиви разговори о паметним стварима.{S} Није се  
Становали су под једним кровом, хранили се за истом трпезом.{S} Поред тога, Бела није навикла д 
непомично над хартијом.{S} Његове мисли се бркале. <pb n="294" /> Чинило му се да је прочитао у 
тране као фантастичне ресе.{S} По земљи се протезале леје лука, између којих се ширио патлиџан, 
гасите очи.{S} Његова машта не задовољи се тиме.{S} Она оде даље, и стаде му цртати положај те  
а главу!</p> <p>— Да; ја га волим... ми се волимо; је л’ те, Чедомире? — одговори девојка узбуђ 
и ме.{S} Ја ћу се сама вратити...{S} Ми се нећемо више видети.{S} Никад!{S} Збогом.</p> <pb n=" 
, који су опет твоји непријатељи.{S} Ми се сатиремо узајамно, не знајући због чега, и ми ћемо п 
се тиче.{S} Он се можда променио.{S} Ми се сад тако ретко виђамо.</p> <p>Кад су се пустиле из ш 
 — пребаци Каја своме рођаку. — Бога ми се љутим.{S} Једног овде имам од својих, па се и он туђ 
и нисам ја ко је ко.{S} Нећу дете да ми се мучи по паланкама.{S} Доста <pb n="262" /> сам се ја 
.. нарочито играња.</p> <p>— Нећу да ми се свет смеје: хрома млада, хрома млада! — говорила је  
старој наслоњачи.</p> <p>— Не допада ми се — рече најзад, са строгошћу у гласу — што се Бела <p 
p>— Није ми глава сад за то.{S} Жена ми се разболела.{S} Прала јуче кућу, па је ваљада промаја  
 бити.{S} На срећу ретко мислим; она ми се чини сувише неодређен појам, мислена именица.{S} Али 
S} Кад разговарам овако с вама, чини ми се да присуствујем. неком концерту, где хиљаде пријатни 
 и изгледају ми сјајне; кадгод, чини ми се, успем, и тада осетим једно бескрајно задовољство ко 
и нешто охладнео према мени.{S} Чини ми се да ме избегаваш.{S} Ти ме више не волиш? — стаде да  
 никад је се нећу нагледати.{S} Чини ми се она као неко надприродно биће, као светица, непознат 
 задовољно државни хлеб.</p> <p>— Ти ми се ругаш?</p> <p>— Не, Илићу.{S} Кажем ти да имаш стрпљ 
оја који ти ово писмо пише и у свему ми се на руци налази.</p> <pb n="180" /> <p>То је писмо за 
тпуну.</p> <p>Илић погну главу и спреми се на пљусак грдњи.</p> <p>У том тренутку, девојка поле 
аке.{S} Киша је пљуштала.{S} По калдрми се нахватале многе баре.{S} Земља се клизала.{S} Помрчи 
сме мешати у наше ствари.</p> <p>— Мани се, Бела — викну јој мајка с прага велике куће. — Он ни 
 <p>— Мајка је изашла у варош — одбрани се девојка. — А други?...{S} Брига ме је!</p> <p>— Не,  
есена. — Кад је видим онако хрому, мени се срце цепа.{S} Ја бих хтела, опет, да је видим срећну 
се трамвај удаљи. — Боже мој!{S} А мени се чини да је то било тако далеко... даље него детињств 
дивља ружа.{S} Зима је попусти.{S} Њени се образи запламише.{S} У срцу осети топлину.{S} Успи у 
амахивало снажно пијуком.{S} По планини се разлегала песма радничка. <pb n="176" /> Варош живах 
да задовоље што више једно другога, они се готово посвађаше, те најзад седоше обоје.</p> <p>Дев 
{S} А сад, она се забављала с њима, они се забављали с њом, као да он није постојао, као да га  
 веровала у Чедомира, он је воли... они се поново воле...{S} Шта треба више, па да се буде срећ 
це, поздрави их по свом обичају.{S} Они се дохватише шешира и изађоше на улицу.{S} Али тек што  
човече — одговори Клеопатра лако. — Они се воле годину дана пред нашим носем, а ми... слепци ко 
годни случај и своју оскудицу.{S} И они се вратише у варош још веселији него што су пошли, трче 
ње простирки.</p> <pb n="191" /> <p>Они се беху пробудили упола и гледали једно другог усијаним 
умем — хтеде рећи нови суплент; поклони се и изађе.</p> <p>Гимназијска средина му је мало годил 
<p>Ту је било света још више.{S} Склони се у крај, где је почињала једна споредна стаза.{S} Нач 
дон, изволи напред — додаде он и склони се у страну.</p> <p>Улица је на том месту била раскопан 
и, као да виде да је то узалуд, наслони се на дрвену држалицу и изгуби се, гледајући тупо у вод 
 њима дрхти цела Радојева душа, и збуни се.{S} Сунце је било дошло према њима.{S} Ствари око њи 
јачкој школи и садашњег тренутка, Вишњи се десило толико догађаја, да су јој успомене које је д 
арала од свежег пољског цвећа.{S} Вишњи се учини да нешто живи ту у лози, у влажном хладу лозин 
н, узели би га за странца.</p> <p>Вишњи се допадао тај младић, жив, окретан, прав.{S} Ћерка јед 
а, свилена коса се просу као талас, упи се у њена леђа.{S} Она врисну:</p> <p>— Чедомире, узми  
о.{S} Нашла сам ти дивна момка, разбери се, удаћемо те, Вишња, удаћемо...</p> <pb n="314" /> <p 
трана, тиха туга, као зимњи дан, рашири се изненадно по његовим грудима.{S} Али он није био чов 
 најзад су ми га учинили.</p> <p>— Бори се.{S} Борба за опстанак усавршава, оплемењава.</p> <p> 
 пред кућом.{S} Млађи шетају.{S} Говори се много.{S} Госпође носе дуго своје хаљине.{S} Понекад 
 право, а где је реч дужност?{S} Говори се само о сељаку.{S} Али он није све у земљи; није само 
вши се.{S} Само у светим књигама говори се о васкрсењу.{S} Али има нешто боље.{S} По некад живо 
И ово дете, сакато, размажено, претвори се у <pb n="133" /> жену, велику, одраслу, снажну, разв 
анас те књиге — додаде весело. — Одмори се, боже благи!{S} Има времена.{S} Ја те волим, много в 
дела на скупштини.{S} Мислила сам да си се вратила кући.{S} Тетка ми рече да ниси долазила.{S}  
е, време што је прошло.{S} И вратила си се несрећнија него кад си пошла.</p> <p>Девојка покуша  
} Немаш чега да се женираш.{S} Тетки си се јако допала.{S} Вели, красна цурица.{S} Него, кажем  
служавка је брисала трпезарију... ти си се бакћао око новог устава.{S} Ју, обешењаци, да ми је  
имети:</p> <p>— Ти претерујеш.{S} Ти си се спотакао о прву сметњу и сад очајаваш.{S} Не треба б 
је ли оно какво си га хтео, за какво си се борио.{S} Убијен је краљ тиранин, осигурана је слобо 
 си изгубио меру, претерао, затворио си се у кулу од слонове кости.{S} Ти си рђаво разумео окол 
p> <p>Платно се сроза низ мишице, обеси се о бедра, да се после склиза на под.{S} Девојка подиж 
а, пребаци му руке преко рамена и обеси се сва о његов врат.{S} Он осети поново њене усне на св 
>— И фразе су нешто кад су тачне.{S} Ти се појављујеш међу нама као усијана глава, као сабласт  
</p> <p>— Не, Бела, то није тако.{S} Ти се компромитујеш.{S} Куварица види све из кујне.</p> <p 
таде и поче шетати по соби.</p> <p>— Ти се љутиш?</p> <p>— Мани ме, бога ти, Бела.{S} Теби је с 
Сад је требало ићи у Чачак.</p> <p>— Ти се нећеш вратити отуда! — приговарао јој је друг.</p> < 
 варош, а у њој има злих људи.{S} Да ти се што непријатно није десило?</p> <p>— Не, није ништа  
никнуће ми на врх главе.{S} Једи шта ти се донесе.</p> <p>— Ја не могу ове француске сплачине,  
ледао преда се.</p> <p>— Узми га кад ти се допада! — рече, најзад, Вишња, и пружи му цвет.</p>  
ађа, не можеш ништа да избегнеш, све ти се дешава, ништа ти не иде у корист.</p> <p>Илић поглед 
 се наследства — говорила је — па ће ти се осигурати издржавање све док не свршиш школу, као и  
новца кад и ово писмо.{S} Велим, нек ти се нађе ако се наканиш.{S} Ако ти је то мало, а ти ми т 
јак мирис на јоргован.</p> <p>— Како ти се допада мој будоар ? — упита га девојка, насмехнувши  
оручену за школску младеж, одушевљавати се да се појави у Чачку са бурским шеширом, подгрејават 
крену се нагло на здравој пети, дохвати се отворених врата, и, поклецнувши само једанпут својом 
есет кафана...{S} Кад се напије, ухвати се за телеграфски дирек.{S} Ту је у стању да остане <pb 
исати и читати, Богу се молити и држати се чисто.{S} Живот јој је текао готово спокојно и монот 
ивада је најлепша.{S} Зрела трава злати се, прелива као свила.{S} Међу травкама назире се разно 
е велике куће, додирну шимшир, проклати се по калдрми од дворишта, па замаче даље, у мрак.</p>  
194" /> <p>— Красно, госпођице — обрати се Матовићка својој кћерци. — Дивно, девојко!{S} Од ког 
ека под небом и помири с оцем.{S} Врати се у Чачак, али не хтеде продужити школу.</p> <p>— Нећу 
задржа никакву резерву за себе, и врати се у Београд.{S} Мајка је покушала да се измире.{S} Он  
ао срицати, а теже му је било потписати се него отпешачити до Мрчајеваца.{S} Стога је јако уваж 
својој вољи, излазити куд хоће, враћати се кад хоће.{S} Није се морала више бојати својих наста 
 међу њима.{S} Независно од свега, сети се како је једног дана изишао са оцем у поље.{S} Био је 
и себи девојку.{S} А кад је нађеш, сети се колико је Вићентије узео, па ти тражи двоструко.</p> 
 па се заустави на врху Овчара.{S} Сети се гомиле радника који у подножју те планине зидају цен 
чинили толико зла својим милим.{S} Сети се последњег разговора <pb n="304" /> са Вишњом.{S} Она 
га у везу с министровом ћерком.{S} Сети се његова ћутања на њено писмо.{S} Сумња је уједе за ср 
 знаменита места, као у албуму.{S} Сети се Чедомира.{S} Доведе га у везу с министровом ћерком.{ 
— Ју, за мало не заборавих... — присети се рођака. — Да ти представим: моја другарица, Вишња Ла 
 многима другим.{S} И млади човек осети се крив што узнемирава то тихо језеро здравих живаца бу 
ацити метафизичке спекулације и ставити се потпуно на гледиште позитивистичке философије.{S} Пр 
одбијала је његова умиљавања — и чудити се... и смејати предрасудама!</p> <p>Говорила је то да  
мали, а другом коме није волео поверити се.{S} Вишња се опет играла кумаша са Милевом, доцније  
ље, најкорисније, најправедније, борити се против онога за што су уверени да је рђаво и опасно. 
ити; боље је пристати на живот, пустити се у њега.</p> <p>Јер какав да је, живот постоји, он се 
ња, здрава као планинска биљка, освести се брзо после првих дана ове муке.</p> <p>— Ја претеруј 
p>— Шта ја ово чиним од себе? — освести се она, и скочи са постеље као да се брани од нечијег н 
 ју је мајка допуњавала:</p> <p>— Чисти се из наше куће...{S} Још да трпим којекакве трутове!</ 
ни начин.{S} Шта више, и по спољашности се разликовао од мештана, окорелих у навике и застарелу 
есило.</p> <p>Једна крупна сенка спусти се низ степенице велике куће, додирну шимшир, проклати  
S} Начини још неколико корака, и спусти се на једну клупу, коју угледа празну и усамљену.{S} По 
у висе низови неке врсте кобасица, жути се суд киселих краставаца, изложена је чинија обичног с 
едица.</p> <p>Остави шеталиште, и упути се ка универзитету.{S} Старинска зграда бацала је и сад 
робнице.</p> <p>Илић стеже срце и упути се лагано на вечеру.</p> </div> <div type="chapter" xml 
{S} Девојка прибра своју снагу, намршти се, па се осмехну презриво:</p> <p>— Којешта!{S} Докле  
 на широко о примени електрике, трудећи се да га својим здравим разумом схвати што боље.</p> <p 
ине.{S} И две се жене загрлише, трудећи се да утеше једна другу.</p> </div> <div type="chapter" 
уј туђа дела, не стварај ништа, размећи се, другима препоручуј вечиту скрушеност; пењи свој гла 
си.</p> <p>Дечко устаде лењо и, клатећи се с ноге на ногу, упита с врата:</p> <p>— А где вам ст 
игне један стуб водене паре, па, вртећи се око самог себе, као утвара, полети уз воду, промакне 
 се крио по околним гајевима, повлачећи се дубље у земљу, док се није задржао у Повлену, у наме 
омно, у маленом колу знанаца, повлачећи се све више у своје књиге и свој свет идеја.</p> <p>Јед 
 дошла на та непосвећена места, смешећи се као дете.</p> <p>У тим приликама дошло је Илићу прво 
осматрала земљу свога детињства смешећи се љубазно њеним величинама.{S} Ето главне улице њеног  
ираза, живела са децом, скромно, тешећи се да то неће увек тако трајати.{S} Имала је четири дет 
S} Момци и девојке певали су, сустижући се:</p> <pb n="215" /> <quote> <l>Колика је царева лива 
 према значају предмета, одушевљавајући се, па падао у ватру и грмео.{S} Онда није штедео никог 
це, па читао на глас стихове, предајући се чару философске поезије Његошеве.{S} Кад би пак био  
p> <p>Вишња приста у први мах, подајући се своме срцу.{S} После се трже брзо, нагло и одби.</p> 
 једну жалбу — грмио је Илић, опијајући се сопственим речима. — Наша интелигенција се одвојила  
из образе девојкине, лагано, коврљајући се, не сусрећући једна другу.</p> <p>Илић се освести по 
 кажем, жено — рече Матовић, спремајући се да легне.{S} Деца су била већ заспала.{S} Бела тако  
р, моје дете — рече Матовић, обраћајући се Бели, неприродно умекшаним гласом. — Он није на одме 
; не губи времена.</p> <p>Па обраћајући се ћерци додао је:</p> <p>— А ти, фрајла, остави се Бео 
ћ у један кут од салона и као враћајући се с неког далеког пута, по којем је његова мисао дуго  
Бела долазила чешће преко дана, кријући се тек форме ради.{S} Из вароши се доносиле трубе платн 
купоцена одела, свечане ручкове, у кући се кувало двапут више него што је требало, просипало се 
 знак да се крене.{S} И он пође, вукући се, климајући десно-лево.</p> <p>— Спустио се на општи  
како треба, па одлазио на ручак, пењући се уз кратке, камене степенице, ограђене зарђалом оград 
ља за рукав, шапутао му нешто пропињући се на прсте, и грдио мајку и сестру: <pb n="7" /></p> < 
ла извесна живост. <pb n="64" /> Сељаци се враћали кућама: ко у тарницама, ко на коњу, а већина 
а да га умири, приволи.</p> <p>— Одреци се наследства — говорила је — па ће ти се осигурати изд 
{S} Нема ко да ми купи.</p> <p>На улици се чу тресак тарница.{S} То је пошта одлазила даље.</p> 
а велики цвет... на железничкој станици се формирао један воз... ја бејах готов, и ја те позвах 
околисана код суда.</p> <p>У чокалиници се живело доста весело.{S} Кад нису критиковали митропо 
 те најзад седоше обоје.</p> <p>Девојци се оте један уздах.</p> <p>— Ти си уморна... ти си нешт 
пред кафанама, по тротоарима.{S} Врапци се чули на крововима, у олуцима.{S} Један шегрт је ишао 
једну врсту живе геометрије.{S} У науци се чује брујање таласа револуције.{S} Изгледа као да ид 
>Главна стаза разређивала се.{S} Шетачи се враћали у град.{S} Између дрвећа хватао се дуг и вес 
ом твојом философијом!</p> <p>— Зевзечи се сама! — викнуо би професор.</p> <p>— Геаче!</p> <pb  
 на њеном лицу беху се развукле.{S} Очи се рашириле жалосно.{S} Уста је држала отворена.{S} Вид 
 је ако се прочита десетак књига, научи се на памет још два'естак наслова, славних имена и мудр 
ивота; с њим је као и с пливањем; научи се кад куражно оставимо плићаке.{S} Јер најзад, нашто в 
 ова цигара — додаде за тим, насмејавши се гласно.</p> <p>Ваљада при том прогута мало дима, те  
м жива! — размишљаше девојка, повукавши се из трема у своју собу, као рањена тица.</p> <p>Ту је 
едно од другог растаје се, не разумевши се.{S} Само у светим књигама говори се о васкрсењу.{S}  
, али сигурно, и изгуби се не окренувши се.</p> <p>Вратила се одмах у село.{S} Прекинула је на  
удоар ? — упита га девојка, насмехнувши се.</p> <p>— Врло пријатан! — одговори он, још изненађе 
 си удата? — рече јој Вишња, осмехнувши се, па покуша да се метне у у њено расположење.</p> <p> 
</p> <p>— Буди храбар.{S} Ради.{S} Реши се.{S} Не клони.</p> <pb n="166" /> <p>Али упркос томе  
ричају се многе излишности.</p> <p>Реши се да отпутује још истог дана у Чачак.</p> <p>Мајчина б 
кријући се тек форме ради.{S} Из вароши се доносиле трубе платна, разне чипке, конци, свила, мо 
рка.{S} Било је прехладило.{S} У вароши се осећала извесна живост. <pb n="64" /> Сељаци се враћ 
ка га погледа изненађено.</p> <p>— Овај се вешто извлачи — рече у себи.</p> <p>— Управо — додад 
 за добро да је опомене:</p> <p>— Чувај се Чедомира, Вишњо.{S} Он није рђав човек, ја то знам.{ 
е, право ћемо те на занат...{S} Угледај се на господин - Чедомира.{S} Он је сиромах ђак... пард 
се, драга Вишња — продужи Аница. — Удај се што пре.{S} У животу су ретки поновни састанци.{S} И 
кивала је младу девојку. </p> <p>— Удај се, драга Вишња — продужи Аница. — Удај се што пре.{S}  
у и није речи могла рећи.</p> <p>— Удај се, слатка Вишња, не размишљајући сувише, не тражећи мн 
ао згодно њеном жовијалном лицу.{S} Тај се израз губио све више у извесну забезекнутост што је  
 ти кварим задовољство.{S} Него, враћај се у Београд, па гледај своју науку.</p> <pb n="234" /> 
а — рече му она. — Пише ми тетка да јој се ти никако не јављаш.{S} Не зна да ли си жив или мрта 
S} Поред тога, Бела није навикла да јој се задовољства ускраћују: колико се младић склањао, тол 
акон наређивао и тражила одлучно да јој се мртвац преда на сахрану.</p> <p>Београд, август 1911 
укоби се с Радојевим очима.{S} Тада јој се учини како у њима дрхти цела Радојева душа, и збуни  
ји пут.{S} Реченица о Радоју допала јој се посебице.{S} Осећала је дубоку захвалност према млад 
 варош на утоци Саве у Дунав чинила јој се понова лепа.{S} Хтела ју је поздравити као Бранко: „ 
— кликнула је весело Каја и обесила јој се око врата, па је пољубила с обе стране и од срца. —  
на је волела те изласке, при којима јој се давала прилика да истакне своје <hi>отлично</hi> пор 
Вишњо — рече јој отац кад сазна шта јој се десило. — Није то за тебе.{S} Ја то видим.{S} Хтео с 
према каквом озбиљном послу.{S} Кад јој се није чинило што је хтела, свађала <pb n="128" /> се  
 и која треба да је поред ње кадгод јој се прохте.{S} Међутим, Илић се бавио дуго ван куће.{S}  
 n="193" /> <p>— Ју, роспије! — оте јој се, готово завидан, усклик кад угледа Белу у њеном нере 
ије, играла.</p> <p>— Бедник! — оте јој се узвик.</p> <p>Сузе су замагљавале њене очи.{S} Срце  
зе су замагљавале њене очи.{S} Срце јој се кидало.{S} Она се питала да ли су људи луди или подл 
ћа дотицала је се неугодно.{S} Срце јој се стезало, њена душа је плакала, а она се морала смеши 
ње кад се већ тим питањем бави, али јој се учини да поред све користи што ће видети отуд није о 
коли.</p> <p>Једном приликом запали јој се кецеља поред огњишта, и само срећан случај спасе дев 
навао, чак и кровови од кућа чинили јој се да је поздрављају пријатељски, а она није могла отић 
 физиономије.{S} Кога и позна, чини јој се далек, хладан, као окаменотина.{S} Ено Гаврила Петро 
S} Сумња је уједе за срце.{S} Учини јој се да тоне, да се земља сурвава под њом, да околне план 
шуљи.{S} Вишњу обли румен.{S} Учини јој се да то види на неком другом створењу.{S} Окрену се по 
S} Кад га први пут прочита не учини јој се мајчина болест много опасна.{S} Што га је више понав 
тмено место српске престонице учини јој се бедно.{S} Видела је по њему рабатне чатрље које дотл 
 на шта.{S} У једном тренутку учини јој се да ће се успавати.{S} Али ју је јастук жуљао, обузим 
глави јој је било празно.{S} На очи јој се хватала магла.{S} Виде како се шешир скину.{S} Још ј 
а није знала за та понижења.{S} Чак јој се то свиде: изгледало јој је природно, младићски, ђачк 
ј живот! — промуца болно.</p> <p>Он јој се учини одвратан, тако одвратан да склопи очи са жељом 
сао није мутила њену душу.{S} Посао јој се милио.{S} И време је проводила лако, радећи у школи  
омира још чим га је видела... много јој се допала његова ученост, романтичан изглед...</p> <p>— 
 подрум, душевна касапница!{S} Како јој се бедно чинило њено родно место, неколико сокака по ко 
 ње.{S} Неко тешко осећање савијало јој се на срце.{S} Њена душа је дрхтала од страха пред нечи 
 се некад допадало код њега, чинило јој се овог пута ружно, себично, одвратно.</p> <p>— Мизериј 
на празнина.{S} Губећи њега, чинило јој се да се губи све око ње.{S} И она сама се губи, нестај 
бегавала кадгод је могла.{S} Чинило јој се да је она крива за његову несрећу.{S} Тешко јој је б 
евљавале су велике идеје.{S} Чинило јој се да је поново рођена.{S} Слободно је могла доћи кући, 
у је осећала прве године.{S} Чинило јој се да је не предусрећу са збиљом коју је она донела.{S} 
омоднијег света на улици.{S} Чинило јој се да је све било весело, шалило се много, на лицима ни 
 је болело.{S} Куд се окрене чинило јој се да је нешто прати у стопу, нешто хладно дува за њен  
 главом и превртљивом душом.{S} Што јој се некад допадало код њега, чинило јој се овог пута руж 
а је шапутала нешто.</p> <p>Чедомир јој се приближи.{S} Удисао је мирис те девојке и дрхтао пре 
ла је тај загрљај као жив.{S} Свест јој се губила.{S} У ушима зујала блага музика, отегнути тон 
дана у Чачак.</p> <p>Мајчина болест јој се чинила као казна.{S} Њено, већ рањено, срце стезало  
она се осећала као очарана.{S} Илић јој се чинио тако близак, тако присан.{S} Није осећала пред 
уз груди.{S} Те груди!{S} Чиниле су јој се тада велике, тешке, уочљиве, сваком видне, да их је  
>Бела се није бранила.{S} Зенице су јој се јако шириле.{S} Она је шапутала нешто.</p> <p>Чедоми 
м, те је ударао крст на страни на којој се зауставио, склопио књигу, оставио је у крај свога ст 
м коферту, с рапавом хартијом, по којој се проливало мастило.{S} Ах, та писма!{S} Она нису садр 
јој није знала одговорити ништа.{S} Њој се такође постављало исто питање.{S} Њен напор да замен 
д је Чедомир био у њеној соби.{S} У њој се бунила наша девојка из средњег сталежа, бакалинова ћ 
ота, не усвоје Чедино мишљење?{S} У њој се бунио остатак старе душе, бунила се сва њена ранија  
ција, све губе гризу све класе.{S} Свак се жали на своје стање.{S} Нигде нема никаквог ауторите 
ут, ветар се претвори у вихор.{S} Облак се провали.{S} Из неба осу плаха киша, да се за час нач 
остали далеко иза њих.{S} Пред њима пак се пружала усталасана долина Западне Мораве чак до ибар 
ош топлина јаке дневне припеке.{S} Ипак се осећало нешто свежине од ветра који се дизао са запа 
врати.{S} То је било већ лакше.{S} Ипак се није могао одлучити одмах и решење је остављао од да 
 сâм, Илић се осетио нелагодно.{S} Ипак се брзо прибрао.{S} Имао је прилично кредита, јер је пр 
сили доиста против његове воље, па ипак се осећао кривим.{S} Поштење му је налагало бар да изве 
ко од какве неизлечиве болести, па ипак се силило и хтело да сакрије своју немоћ.{S} Упрегнуто  
угледа Белу у њеном нереду.</p> <p>Ипак се она савлада прва, затвори врата за собом, ступи дубљ 
а, губило се све више у таму.{S} И мрак се спуштао као плаветна платна, изаткана од прашине и п 
Па, купиће је, стара му мајка!{S} Човек се не жени због кошуље.{S} Млади су; цео је живот пред  
{S} У пећи је пуцкарала ватра.{S} Човек се ту осећао добро <pb n="140" /> као у топлом гнезду.{ 
} Али има једна сигурна ствар.{S} Човек се троши између два акта који се називају: хтети и моћи 
а да живи и буде срећан.{S} Млади човек се налазио у неразрешљивом сукобу који долази с једне с 
 васпитања деце у слободи.</p> <p>— Нек се развијају по инстинкту — говорио је самоуверено. — У 
 убеђено. — Не жалим новца.{S} Само нек се не губи време.{S} Све ће се вратити <pb n="175" /> д 
у, кад је Илић улазио у трпезарију, док се госпођа смешила благонаклоно, климала угојеном главо 
јевима, повлачећи се дубље у земљу, док се није задржао у Повлену, у намери да хајдукује, али с 
 наизменично пред разним комисијама док се не би сва распала.{S} Да се тако продужило, цео држа 
о ново расположење држало ју је све док се не виде с Кајом.{S} Она хтеде по том да надокнади св 
који су му дали слабе оцене. — Само док се мој ћаћа пусти с робије.</p> <p>И сви троје су тако  
p> <p>— У кући ми је роваш.{S} Мој ма̑л се развлачи као да је Алајбегова слама.{S} Деца <pb n=" 
 <pb n="6" /> се као од стакла.{S} Краљ се сад, природно, обраћао народу, чинио обећања, одрица 
нистарским канцеларијама.</p> <p>— Краљ се верио! — дочекала га је Бела у кујни, у коју се прво 
Радоју најбоље ишло за руком.{S} Учитељ се вечито <pb n="58" /> жалио да Радоје стално трчи нап 
гуће, то ће бити врло корисно, и, надам се, наши ће те разумети.</p> <p>— Да, мени је потребно  
 паланкама.{S} Доста <pb n="262" /> сам се ја, због оног мог лудова, Бог да му душу прости, муч 
тачнију оцену света и саме себе: ја сам се спустила на општи ниво.</p> <p>Илић не одговори ништ 
n="203" /> <p>— Ко ме уби?...{S} Ја сам се убио.{S} Ево на̑!...{S} Све је ту написано...</p> <p 
школу и ступим на философију.{S} Ја сам се решила.{S} Девојачка школа не даје позитивна знања м 
и залазак на Сави.</p> <p>— Ужелела сам се Београда, бога ми — рече при том весело и махну руко 
ционари нису криви?</p> <p>— Збунио сам се — одговарао је дечко одсечно. — „Немац" је велика пр 
} Није то што сам хтео.{S} Преварио сам се у Дарвина.{S} Шта ми је требао Дарвин ?</p> <pb n="3 
а сам човек из старог времена, иако сам се бунио против њега: брак ми изгледа вечито нешто севд 
обом, Вишња? — дочека је. — Озбиљно сам се уплашила.{S} Где си била по овој киши?{S} Нигде те н 
епа парада, господин-Илићу!...{S} Нисам се надала да ћете тако изневерити поверење наше куће.{S 
 се безизразно, пространо небо, у којем се видела само понека ласта као црна звезда.{S} Усред м 
 то, тај факт, то жалосно стање у којем се налази наш свет, не треба губити из вида.{S} Јер наш 
; министри нису чекали ни оставка да им се уважи; њихови кабинети зврје празни; краљ није успео 
јој проводаџише за прву прилику која им се допадне.{S} Ниједна мучна мисао није мутила њену душ 
вих жена!{S} Жене примају науку која им се предаје, веру која им се проповеда, мужа који им се  
 несрећу много чешће, и судбину која им се одреди.{S} Реч слобода за њих је смисао зла.{S} Оне  
 науку која им се предаје, веру која им се проповеда, мужа који им се даје, срећу ако је сретну 
 у други воз.{S} Даље опет, изгубила им се корпа са стварима.{S} Муке су видели око језика.{S}  
рачун једна друге, трбушати катихета им се чинио врло знаменита личност, заљубљивале се у своје 
иџије су биле зашле за кукуруз, види им се само глава.{S} Поље је дисало мирно.{S} Још се јурил 
веру која им се проповеда, мужа који им се даје, срећу ако је сретну, несрећу много чешће, и су 
ју је испуњавала уска постеља, на чијим се плеханим шиповима сијале златно обојене лопте.{S} На 
резултат слободног размишљања.{S} Бојим се да младића није засенуо мој положај, а он на то не т 
н пламен загреја му образе.{S} Пред њим се појави, као у магли, Белина глава, са осмехом размаж 
са, неугашљив пламен у бури, а пред њим се појављивало сунце, чији је златан сјај оживљавао неб 
 и одби.</p> <p>— Не, не могу.{S} Журим се.</p> <p>Осећала је како јој је тешко у души.</p> <p> 
тишао по каткад да се једва чује; затим се дизао јаче, лупао готово, и челичним звуком испуњава 
пуни госпа Клеопатра своју ћерку; затим се обрати своме сину. — Сад ће отац да се врати, па паз 
 у правцу где се она изгубила.{S} Затим се окрену око себе, као човек који губи равнотежу и тра 
с антикварима на обалама Сене.{S} Затим се дао на посао.</p> <p>Учинило му се да се остварио ње 
једну њиву, засађену пшеницом.{S} Затим се спустише низ једну јаругу која је некад била друм, п 
} Погледа око себе неодређено.{S} Затим се упути ка Калимегдану, камо иду, у његовом расположењ 
у које се јављало на огледалу.{S} Затим се дохвати за главу и растрже плетеницу.{S} Плава, свил 
мешити.{S} Стога побеже са седнице, чим се Каја заговорила са неким колегиницама.</p> <p>Напољу 
миру.{S} Дан је био ведар.{S} По плавом се небу мицало неколико малих, светлих облака.{S} Сунце 
 девојци чије поверење изиграва и чијом се слабошћу користи, према себи самом на крају крајева, 
и помоћу више или мање вештине са којом се та комедија игра, човек добија симпатије или антипат 
 има ћерку... ту бледу девојку, с којом се Чедомир возио.{S} Он је био леп човек, он се морао д 
изјаву, ону мало старинску изјаву којом се проси рука у девојке.{S} Она је очекивала да је он н 
 они реше његову судбину.</p> <p>Једном се дигнуо с рада у пола ноћи.{S} По споредним улицама б 
ростору једне уличне лампе.{S} Пред њом се појави Чедомир Илић, подигнуте јаке, врата увученог  
мени блесак јаке светлости.{S} Пред њом се указа гомила света, тако велика као да се скупио нар 
м вратима.{S} То је пошта.</p> <p>У том се чу лупа точкова.{S} Иза угла се појавише поштанска к 
 из дана у дан испуњавају.</p> <p>У том се зачу нека псовка.{S} Један сељак, прљав и исцепан да 
о одобри госпођину изреку.</p> <p>У том се Бела врати с пуним тањиром румених кајсија.</p> <p>— 
} Њихова глава није радила.{S} Њихов ум се био онесвестио.</p> <p>Вече се спуштало у собу.{S} К 
чаршија дала надимак:{S} Јеж.{S} Стеван се није слагао са женом.{S} Ћерка једног бирократе из д 
ашину, на велике цене.{S} Овог пута њен се поглед следи.{S} У дневним вестима налазила се ова б 
уо пажњу на несташност његовог сина, он се бранио неким руским принципима васпитања деце у слоб 
} У недостатку материјалног уживања, он се бацао сав у свет књига, мисли, снова.{S} Место путов 
<p>На крају једног таквог разговора, он се реши.{S} Није могао више издржати.{S} Поручи једна к 
гарицу у визији природних елемената, он се упита нехотице: „Нашто пунити уши девојци тим страни 
к, по болесној склоности своје душе, он се не даде да га занесе та струја нових нада, него испр 
> <p>Јер какав да је, живот постоји, он се не може мењати у својој суштини, ми смо принуђени пр 
 као да је хтео утопити своје мисли, он се предаде загрљају који је толико избегавао.{S} Њихове 
ајзад до решења шта да јој одговори, он се питао како ће јој писмо доставити.{S} Бојао се да јо 
е учинио једну услугу својој сестри, он се одрекао своје породице.{S} Никоме није привредио ниш 
домир возио.{S} Он је био леп човек, он се морао допадати тој госпођици.{S} И као код свих прир 
радан, витак, упечатљив, увек будан, он се ту осећао као риба која је из плитке барице доспела  
} И као да хтеде остварити овај сан, он се обрати девојци, нежно као жена:</p> <p>— Куд си пошл 
но расхлађење.{S} На предлог Вишњин, он се несвесно ухвати за џеп.</p> <p>— Оно је механа! — од 
 <p>— Да!</p> <p>Та се реч чу једва; он се напреже и рече поново:</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Да! 
Вишњу од Кајиног стана до њене куће; он се опоменуо да је сутрадан неки празник, кад се нема шк 
ригревици ових присних састанака.{S} Он се већ био навикао на љубак <pb n="53" /> додир тога де 
ено у овог човека кога је волела.{S} Он се није претварао.{S} Његове буљаве очи биле су се пову 
кујне или ресторана без алкохола.{S} Он се језиком својих посетилаца зове звонко: <hi>чокалиниц 
усправи се између њега и девојке.{S} Он се сроза с канабета као кривац.{S} И заронивши главу у  
ја сна заболе га као удар у срце.{S} Он се диже с клупе, прође стазом и изби на излазак од парк 
ата...{S} Најзад, шта ме се тиче.{S} Он се можда променио.{S} Ми се сад тако ретко виђамо.</p>  
ити преварен ни у мери ни у роби.{S} Он се разликовао од осталих трговаца и по томе што се није 
кетале, попци и скакавци зрикали.{S} Он се упути право преко њива.</p> <p>Ишао је, као мртвац,  
лист, републиканац, револуционар.{S} Он се поноси што ствари схвата материјалистички.{S} Поезиј 
 стечај, а Радоја стрпаше у хапс.{S} Он се оправда.{S} Разлог је био прост; брана и тунел поред 
рабаца крештало је лево у трњаку.{S} Он се окрену тамо тако да му се лице није видело јер се бо 
ених зеница.{S} Њена глава клону.{S} Он се наже и потражи њена уста.{S} Уста и уста <pb n="132" 
ло је врло тешко младом студенту.{S} Он се трудио многим средствима да придобије њену стару нак 
 кафане избацише једног пијаницу.{S} Он се дочека <pb n="249" /> на руке, па поново паде и праћ 
вот тек почиње — одговори Чедомир. — Он се тек пење врхунцу.{S} Ја хоћу да он буде вредан...</p 
каћиперством и рече у себи:</p> <p>— Он се вара.{S} Њему треба друга жена... жена која ће се по 
пено, свест му се враћала у главу, и он се питао:</p> <p>— Шта сам урадио!</p> <p>Тада, један у 
 је време најскупље у животу.</p> <p>Он се доиста журио.{S} У успеху свога плана за подизањем е 
 је радо о својим пословима.{S} Решавао се с муком да је остави.{S} Једанпут се толико задржа д 
ит одличан; слатко је јео и преслишавао се ко је југ, а ко је север.{S} И доцније није никад за 
{S} Њен напор да замени мајку показивао се готово узалудан.{S} Док је била мала, за чудо је леп 
 сукоби, подносиле се оставке, очекивао се неминован расцеп.{S} Та прилика дође.{S} Имало се да 
је око потребних докумената, осмејкивао се подругљиво на љубазности што се чиниле будућем минис 
лептира.{S} Иза једне шумице примећивао се кров варошке цркве, прост и достојанствен.{S} Све бе 
а трговање с поштанским маркама, свађао се с ђацима око панораме коју је правио у кутији за фул 
дне оголеле липе.{S} Иза дрвета затезао се крајичак неба, по чијем је плаветнилу пловило неколи 
разије.{S} С обе њихове стране протезао се Београд, измешан од палата и чатрља.{S} Једно јато с 
које су чинили слабијим од себе, смејао се њиховој уображености, вређао их отворено.{S} То је б 
од насред реке.{S} Дим од лађе развијао се кроз бистри ваздух на све стране тога широког пејсаж 
е, књижевне листове неуморно.{S} Опијао се њиховим фикцијама, пио и даље тај опасни напитак кој 
о одело, био је резервни официр, бријао се сваког јутра, имао спокојне очи и замрљан потпис.{S} 
а од ње да се учи.{S} Поред тога, бојао се да не начини какав испад, имајући већ извесна искуст 
о како ће јој писмо доставити.{S} Бојао се да јој не направи нове непријатности код родитеља, к 
окварио више него што би однео, а бојао се и ведрог неба које му прети сушом непрестано.{S} Око 
ом, овим планинама, овим људима стискао се у њему као соко са скрханим крилима.</p> <p>Варош се 
ечи, изналазио утешне разлоге, заклињао се да се то десило без његовог знања, да је био жртва г 
 је био пријатан према њему, разговарао се с њим дуго, озбиљно, о крупним стварима из политике, 
а материјалистичке философије претварао се у нежног љубавника: у његовим годинама човек је сав  
итивао, њушкао, маштао, презао, одмарао се од својих лектира правећи разнолика опажања, и ужива 
јеличко вино.{S} Један зрак сунца играо се око гирланда од разнобојне хартије, којим је калфа у 
чни пар.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — драо се поред њега поносно најмљени рабаџија.</p> <p>То уваж 
е стари министар био жив, промангупирао се са свим, изгубио право на даље школовање, побегао са 
Чедомир удаљава од своје жене.{S} Морао се примити службе.{S} Доби место у једној београдској г 
 који су му Срби препоручили.{S} Уписао се на Сорбону.{S} Изабрао је тему: <hi>О вредности живо 
враћали у град.{S} Између дрвећа хватао се дуг и весео летњи сумрак у виду танке, прозрачне изм 
 кола напунила, осећао је са̑м и кретао се без команде.{S} Сирото кљусе, било је болесно у обе  
иниле будућем министарском зету и питао се ћудљиво како ће се то све свршити.{S} Дотле је онај  
селих, светлих, занесених очију, враћао се увече са рада.{S} Грађани су га заустављали, запитки 
ге мисли, обузимала га је ватра, осећао се задовољан што је ту, поред ње, што је она близу њега 
> <p>Илић се у почетку снебивао, осећао се као на терету, на сметњи.{S} После се навикао.{S} У  
с-идеје, море, мучног лудила.{S} Осећао се истрошен, утучен; по целе ноћи није могао заспати.{S 
и тупо у воду.{S} Мртвачки сандук њихао се свеједнако.{S} Око младића се дизале <pb n="231" />  
а гранчици.{S} Још цео један свет њихао се под водом и са оним, над њом, стварао чаробно саврше 
 обраћао народу, чинио обећања, одрицао се досадањих доглавника који су га изневерили.{S} Као п 
 је прешао овамо да се школује, потуцао се од гимназије до гимназије, стално одушевљен, стално  
а своме крају.</p> <p>Пред сумрак, небо се наоблачи.{S} Мало после, удари плаха киша.{S} Шта то 
 и по неком великом грађевином.{S} Лево се видик губио преко голог Тркалишта, па на Седам Кућа  
, неми, без речи.</p> <p>Срце младићево се стишавало постепено, свест му се враћала у главу, и  
за свадбу.</p> <p>— Не будали! — поново се наљути муж. — Ја ти говорим као мајци, а ти тераш ше 
лико, разумеш? — прихвати Зарија поново се обраћајући Илићу. — Ја сам решио свој живот размишља 
 он није могао пребећи у Аустрију, него се крио по околним гајевима, повлачећи се дубље у земљу 
руменила испод отворене блузе.{S} Видео се и један мрк младеж.</p> <p>— Ах! како је лепа — рече 
рених очију.{S} Мало даље од њега видео се крвав перорез.</p> <p>— Говори ко те уби! — рече нек 
а сеоског изгледа.{S} Десно од ње видео се низ ситних краварских станова с прозорима до земље,  
це.</p> <p>У том великом простору видео се само један човек, продавац ушећереног воћа, по којем 
дне баре, а даље, горе, на брегу, белео се један крај вароши под небом сивим као миш.{S} Београ 
лабав, давао је лако добре оцене, помео се једном у преводу неке латинске реченице, погрешио у  
о са њом и слику младе Чачанке.{S} Хтео се бацити блатом на све <pb n="112" /> што је прошло, м 
S} Он узе за руку своју другарицу; брзо се трже, њена рука била је хладна као мртва.{S} Он је п 
 одлучио да приђе првој струји.{S} Брзо се нашао у првим редовима; он је био сјајан полемичар,  
 га мрзи.{S} Један крај њене хаљине био се откопчао, те се видело парче белог веза на кошуљи.{S 
је било ведро.{S} Тек по неки облак био се зауставио у мору отвореног плаветнила као санта леда 
ебу.{S} Одлазио је тада у кафану, губио се у читање новина, у пушење, у играње домина с првим к 
сма, књиге, фотографије.</p> <p>Уставио се тек кад му рука дирну нешто хладно.{S} То беше револ 
ео још кад је он дошао на власт, развио се до своје потпуности.{S} Неколико покушаја да се зава 
, место у цркву, горе у клисуру и дивио се како се стене секу...</p> <p>— Као сир!</p> <p>— Јуч 
гнуо десно раме, спустио лево, искривио се сав, начинио од себе ругобу само да би био примећен. 
> <head>II</head> <p>Чедомир Илић родио се године 1878 у Ваљеву, где је његов отац био рачуноис 
рио против реакционарних власти, трудио се да у своје законе унесе што више гарантије да власт  
 нешто од своје службе у војсци, трудио се да надокнади дамама оскудицу у каваљерима и био је з 
д је био с Вишњом у њеном стану, трудио се стално да не остаје на само с министровом ћерком.{S} 
дана не видећи своје драгане.{S} Трудио се да не мисли на њу.{S} Хтео је да је заборави.{S} Њен 
ободу штампе, збора и договора — трудио се младић да скрене правац својих мисли на конкретне ст 
 све ми је пошло наопако.</p> <p>Трудио се да не изгледа бедан, али неки пркос против самог себ 
а који су доносили робу на избор, чудио се сложености црквене администрације око потребних доку 
апазио једног коња, врло лепог, и чудио се одкуд њега да употребе на тај простачки посао.{S} Ни 
 се налазио на страни у бањи, придружио се телеграфски одлуци својих колега.{S} Краљ Отац, који 
 дудова.{S} Тек са јужне стране налазио се низ кућа, малих, разнобојних, без спрата да су се го 
} Срећом за Чачак, са те стране налазио се неки старински бедем, те је сад полиција наређивала  
а за чашу или сапун, а изнад ње налазио се узидан крст од црвеног камена на коме је изрезан нат 
ве.{S} Кад би пак био рђаве воље, жалио се на реуматизам у десном колену, који је добио на роби 
к и по коју књигу. <pb n="84" /> Хранио се на кредит, до бољег времена, где и раније.{S} То је  
 долазити у сукоб са колегама.{S} Бунио се против неправди које су чинили слабијим од себе, сме 
ма и присталица индетерминизма, напунио се свакојаким <pb n="45" /> апстракцијама, али, кад угл 
новој грађевини Привредне Банке, ударио се неколико пута перорезом у намери да се убије.{S} Ово 
.</p> <p>И то није било све...{S} Верио се са њиховом сусетком, <hi>женом из народа</hi>, удови 
таван <pb n="44" /> и таман облак ширио се све више изнад њихових глава.{S} Па ипак, они пођоше 
о од доброг соја?{S} Његов прадед борио се јуначки за слободу своје земље, његов дед је кметова 
их голаћа, да је ту био рањен, освестио се у неком потоку два дана после битке, па како су Турц 
 климајући десно-лево.</p> <p>— Спустио се на општи ниво! — осмехну се Илић.</p> <p>Није се сме 
оком; кметовао је дуго година, парничио се још дуже са сељацима из суседног <pb n="16" /> села  
физике, појављују се гледишта која, ако се усвоје, прете донекле целој згради, чије су темеље у 
ди, амбициозни, напрасити, ћудљиви, ако се не одаду пићу, они постају, на крају, најљући реакци 
— рече лекар на последњој посети. — Ако се тако одржи, госпођа ће живети још толико колико је ж 
удноватог — рече будући министар. — Ако се воле, зашто да се не узму?</p> <p>— Ама, како да се  
, иде се до отвореног деспотизма, а ако се образује коалиција, свака фракција експлоатише у сво 
ово писмо.{S} Велим, нек ти се нађе ако се наканиш.{S} Ако ти је то мало, а ти ми телеграфиши и 
е сад много да спава.{S} Довољно је ако се <pb n="184" /> служавка нађе поред ње с времена на в 
, велико знање смета.{S} Довољно је ако се прочита десетак књига, научи се на памет још два'ест 
воле, нека се узму...“</p> <p>— Али ако се не воле? — прекиде је Јован.</p> <p>— Онда ником ниш 
p> <p>Његов отац, кујунџија Марко, јако се наљутио због тога на свог сина и хтео га убити.{S} З 
ије задовољан и нико сигуран.{S} Најако се осећају тегобе од неродице, од учмалости, од многих  
} Школа му је ишла лако, као вода, како се то каже у Ваљеву, Кад би учитељ испричао лекцију, о  
ити посао робова!"</p> <p>— Збиља, како се осећаш у Чачку? — трже се сајџија из ових сањарија.< 
и чекала нешто друго... будућност, како се то једном речи назива.{S} Мирно, предано, сваког дан 
јој исприча потанко <pb n="281" /> како се оженио, да јој објасни како се то десило, да олакша  
ца, пријатељица, познаница чак!{S} Како се она могла мешати у његове личне ствари којима је он  
е сваког дана, и најзад без ње.{S} Како се Каја изгубила из њиховог друштва?{S} Откад су почели 
{S} Ја нисам на чисто са собом.{S} Како се то десило?{S} Ја то нисам хтео.{S} Мене сматрају за  
 је испод достојанства!</p> <p>— А како се уби? — упита онај из гомиле.</p> <p>— Ето, тако, рад 
 стране и од срца. — Колико има од како се нисмо видели!...{S} Како си?...{S} Шта је с тобом?.. 
 очи јој се хватала магла.{S} Виде како се шешир скину.{S} Још један кратак <pb n="146" /> покл 
ваки дан.{S} Другарице су говориле како се нису спремиле за овај или онај час, грдиле своје нас 
у цркву, горе у клисуру и дивио се како се стене секу...</p> <p>— Као сир!</p> <p>— Јуче да сам 
еоград, Савамала, Петко Стокић или како се оно зваше твој директор.{S} Оне знају само за време, 
 /> како се оженио, да јој објасни како се то десило, да олакша себи све несреће које су му при 
 n="201" /> као да је хтео сазнати како се те ствари догађају.{S} Ослушкивао је челични хук шив 
> <p>— Краљ ми је два пута изјавио како се озбиљно решио да да̑ земљи нов, либералан устав.{S}  
/> такође, испричати јој све онако како се догодило, све појединости, све... све... што ником д 
Још можда је срећна што се свршило како се свршило.</p> <p>Вишња је тако прошла, изгубила се у  
зналост кадгод би узимала новине откако се вратила у Чачак.{S} Читала их је од почетка до краја 
ед младићем појачала се још више откако се вратила из Београда.{S} Избегавала је његов поглед.{ 
 има да захвали само своме сељаку, лако се одлучио да приђе првој струји.{S} Брзо се нашао у пр 
ожемо неговати поморанџе по Авали, тако се не можемо оружати „знањем целе епохе“, како ти хоћеш 
пошту дохрама <hi>новинар</hi>.{S} Тако се у Чачку зове разносач новина, један <pb n="224" /> с 
ђе по једну лампу пред вратима.{S} Тако се по улици простиру чаршави несигурне светлости.{S} Св 
беђења па да сачувају министра.{S} Тако се извршна и законодавна власт сукобљавају, укрштају и  
>— По два гроша од гласа!</p> <p>— Тако се грађанска права жртвују... да, за два гроша; виши ин 
да јој се задовољства ускраћују: колико се младић склањао, толико је она трчала за њим.{S} Није 
се у каси не нађе онолико новаца колико се очекивало.{S} Акционарско друштво <hi>Рад и Светлост 
упо стали, те се оно мало новаца колико се могло скупити у једном покрајинском месту, готово св 
ајева, новац није ни толико рђав колико се прича, ни толико добар колико се мисли.{S} Али има ј 
ан, срачунат да се прими онолико колико се даје...{S} Шта ви мислите, господин-Илићу?</p> <p>Че 
колико се прича, ни толико добар колико се мисли.{S} Али има једна сигурна ствар.{S} Човек се т 
борба за опстанак их наружила.{S} Ретко се види један мушкарац да се осмејкује.{S} Успети, само 
ишљање.{S} Часови су пролазили, требало се журити за воз, и она приону око свога кофера.</p> <p 
 недирнут.{S} Јутарње сунце пресијавало се на његовим жутоликим цветићима, нешто свелим.{S} Њег 
 један шал, на једној постељи познавало се још како је неко спавао, по другој је било просуто ј 
тим рукама.{S} Том осећању придруживало се поштовање које су јој уливале његове сјајне, проница 
ату.{S} Једно бело парче неба указивало се на истоку.{S} Звезда било мање.</p> <pb n="310" /> < 
ице с мирним угаситим очима појављивало се, као каква сиренска утвара, на свакој окуци од пута, 
 расходоване чипкане завесе примећивало се с муком двориште.{S} Сумрак је купао џбунове шимшира 
азна.{S} Њено, већ рањено, срце стезало се од бола.{S} Заклињала се да ће се сва предати нези о 
азнички изглед.{S} Изнад вароши, дизало се безизразно, пространо небо, у којем се видела само п 
енка.{S} По дијамантском ваздуху вијало се неколико ластавица.{S} Девојку су обузимале чудне жу 
се још кроз отвор на средини.{S} Чекало се само пролеће, па да се и то зазида, те цела Морава о 
{S} Десно, посматрачево око заустављало се на поцрнелим зидинама средњевековне тврђаве, чија се 
ан расцеп.{S} Та прилика дође.{S} Имало се да се реши да ли ће група учествовати у митингу које 
Ушло се у прве векове земље.{S} Сазнало се како су планине рођене, како су живеле једна за друг 
е било умора ни брига.</p> <p>Радознало се окретала око себе.</p> <p>Сама улица није се много п 
пут више него што је требало, просипало се, бацало, раздавало суседству, и наравно плата није б 
прасит.{S} Што се њему допадало, морало се допасти целом свету, па следствено и његовој жени.{S 
тајала пред великим радовима.{S} Морало се извршити наоружање војске, подићи многе железничке п 
тре контуре.{S} Нешто загонетно осећало се у природи.{S} У исти мах, око срца јој било топло, м 
ор на колима.{S} Платно позади лепршало се.{S} На њему је писало неједнаким словима: „Збогом, Д 
е је пак било стално отворено.{S} Могло се ту склонити од жандармске потере, испред кише или ка 
 упали цигара и давао на веру.{S} Могло се ићи из ходника у ходник, из слушаонице у слушаоницу, 
 Даље, преко разноврсних кровова видело се парче једне улице: пуста калдрма, зарасла у модро-зе 
Кроз чипкане завесе на прозорима видело се једно парче улице, остатак покојног зеленила по окол 
е чипком од букава.{S} По гдегде видело се неко раштркано село.{S} Ветар је доносио отегнуте се 
<p>Десно од њих, између две куће видело се парче Топчидерског брда, низ јабланова у подножју, г 
а ју је из постеље, груди дрхтале, тело се знојило и под кожу јој подилазили непријатни жмарци. 
као свила.{S} Једно дугме на блузи било се откопчало, те се видела кожа бела, истачкана златним 
во, које се оцртавало пред њима, губило се све више у таму.{S} И мрак се спуштао као плаветна п 
љени рабаџија.</p> <p>То уважење губило се из дана у дан.{S} Надничари су се навикивали на арап 
S} Небо опрано јучерашњом кишом плавило се дубоко, у бескрај.{S} Ваздух је био провидан и благ. 
head>XI</head> <p>После ручка прелазило се у салон, да би служавка очистила трпезарију.{S} Стар 
ло јој се да је све било весело, шалило се много, на лицима није било умора ни брига.</p> <p>Ра 
гола до лаката, њено млечно лице белило се.{S} Био је бео и њен врат слободан, маљав, округао к 
аком и строга.{S} Њеном пратиоцу чинило се као да ти кораци не додирују земљу; украшена многим  
 чатрља.{S} Једно јато сврака прегонило се по остарелом кестењу на улици.</p> </div> <div type= 
ира</hi>...</p> <p>Том приликом скупило се велико друштво, како је то ретко у паланци.{S} Тамо  
и.</p> <p>Илић није имао новаца; десило се <pb n="46" /> тако, глупо, остао је без марјаша, а н 
кет процветале зове.{S} Горе, надносило се нешто неба, с групом осветљених облака око бледог аз 
ивала се земља, побијало коље, доносило се камење, грање.{S} Радоје је био први и овде.{S} Али  
мпања за кампањом низала се.{S} Уносило се сувише јужног темперамента, сеоске тесногрудости.</p 
аносио.{S} Његово избријано лице грчило се нервозно, а прсти су трзали штит од качкете.{S} Дево 
иће везано за њега.{S} Њено срце грчило се у мукама.{S} У њеној души дубила се болна празнина.{ 
рђалу масу.{S} На неколико места пушило се.{S} Младић обухвати једним погледом тај мирни <pb n= 
 велике финансијске операције.{S} Нашло се људи доиста озбиљних, исправних, који разумеју свој  
а сијале златно обојене лопте.{S} Нашло се места за једну постарију наслоњачу и један сточић, п 
вних, који разумеју свој посао, а нашло се и неколико људи, како је то случај у свима покретима 
у чињеницу.{S} С начелних распра прешло се на личне зађевице и грдње.{S} Клуб се поцепа.{S} Јед 
у више имале недокучивих тајна.{S} Ушло се у прве векове земље.{S} Сазнало се како су планине р 
м целе епохе“, како ти хоћеш.{S} Морамо се задовољити мањим.{S} То знање премаша дужину једног  
не; цела варош радила је око њега, само се он осећао неспособан за најмањи покрет.{S} Он није ж 
во, како је то ретко у паланци.{S} Тамо се сви познају, али се туђе заједнице, либе се, зазиру  
е нећу пустити док ми не обећаш да ћемо се опет видети — одговори Илић енергично, и ухвати дево 
ким светом.</p> <p>— Збогом.{S} Ми ћемо се видети! — <pb n="155" /> додаде пружајући му руку, п 
а ти немој...{S} Боже здравља, видећемо се.{S} Ја ти шаљем нешто новца кад и ово писмо.{S} Вели 
аш свакодневни живот и ми сами налазимо се у уској вези и солидарности са земљом у којој смо ро 
ароши је дуго — примети она. — Склонимо се негде, ако хоћете... под какво дрво, у ону кућу у вр 
нам да ли се сећаш... оног дана кад смо се састали после дугог размака... <pb n="289" /> ти си  
 за своје задовољство!{S} Препирали смо се дуго, али му још све нисам рекао...{S} Имаш ли ватре 
 време није оно што смо хтели, и ми смо се горко преварили у систем парламентарних влада.</p> < 
II</head> <p>— Неколико година како смо се растали — рече у себи Илић кад се трамвај удаљи. — Б 
> <p>— Ето тако — закључи — од како смо се растали, тера ме нека несрећа, све ми је пошло наопа 
пропало... године су прошле од како смо се растали, ја то знам — продужи Илић тврдоглаво. — Али 
е.</p> <pb n="38" /> <p>— Врло лепо смо се занимали синоћ — примети Вишња, па кад виде да се Ка 
а ми је из очију испао!</p> <p>— Ту смо се крили од Турака — додавао је други — а гле ти сад чу 
о да се храниш.{S} А занатлија?{S} Рано се дигни, доцно лежи, а кад остариш не можеш да радиш,  
ко дахну.</p> <p>Кад се решила, искрено се радовала што иде у престоницу.{S} Заборавила је мног 
ном тренутку сунце разби облаке.{S} Оно се указа светло, бело, као растопљено сребро, и <pb n=" 
јска пристизали су у гомилама.{S} Журно се копало, набацивала се земља, побијало коље, доносило 
еље нешто доцније него обично.{S} Журно се облачила, спремала књиге и доручковала стојећи, а св 
— шапутало је све у соби.</p> <p>Платно се сроза низ мишице, обеси се о бедра, да се после скли 
ије вајкао.{S} Чак ни на порез.{S} Лепо се носио: зими астраганску шубару и капут од параћинско 
је криве, таште, жутокруне главе и лепо се повијали према поветарцу који је пиркао из Овчарске  
уприје, <pb n="213" /> рије њиве.{S} То се она свети што не ценимо њену снагу.{S} Међутим, то в 
ише шипарица какву ју је оставио.{S} То се примећавало по деловима тоалете, у којој је било неш 
S} Преведи какву занимљиву ствар.{S} То се плаћа.{S} Докле ћеш се, бога ти, зевзечити са том тв 
p>— Ти заборављаш опет стварност.{S} То се догађа у драмама и романима.{S} Немогуће, Илићу; ниј 
 споредну, вечито се нечем чуди, вечито се узбуђује; неспособан ма за какву акцију, треба му чи 
и главну ствар превиђа споредну, вечито се нечем чуди, вечито се узбуђује; неспособан ма за как 
ма што почињу предмет из средине... што се позивају на енглеска и талијанска дела.</p> <p>Осећа 
ло потребно, чак преко потребно.{S} Што се тиче реда, он није био за претерану похвалу; по пато 
, фанатик, непомирљив, напрасит.{S} Што се њему допадало, морало се допасти целом свету, па сле 
рече најзад, са строгошћу у гласу — што се Бела <pb n="163" /> виђа по улици са оним нашим ђако 
{S} Упита се да Каја није суревњива што се она познаје са њеним сродником.{S} Или може бити, ро 
евала је раскош министарских домова што се слабо поклапало са скромном суплентском платом.{S} И 
јчици.{S} Она му се учини још ближа што се тога дана осећао изузетно увређен од стране Вишње.{S 
назирала тек овде-онде која прилика што се лагано вукла, изазивали су мисли о смрти.{S} Било је 
ом кораку који је правила, по очима што се нису дали <pb n="275" /> збунити, по образима који с 
јала стално.{S} Још можда је срећна што се свршило како се свршило.</p> <p>Вишња је тако прошла 
 пажњу на њега: фирма ни модел робе што се ту може наћи.{S} Али они ради којих тај дућан постој 
 које је назру, оне су као ове муве што се лепе уз прозорско окно...{S} Погледај их! — и Ристић 
и главу међу те две расцветале руже што се крију у борама муселина и љубити до миле воље њену к 
ковао од осталих трговаца и по томе што се није вајкао.{S} Чак ни на порез.{S} Лепо се носио: з 
све лепоте од живота, усамљено биће што се ни с ким не да да удружи, идеалиста који ради само н 
у као неки благ и лаган лек на срце што се крвавило.</p> <p>— Да је и мени да изађем некуд — ре 
 што му га је извајала добра нада и што се чудно мешало са првим цртама зрелих година.{S} Девој 
е, све је у вечитом покрету.{S} Али што се пароброд примицао више томе граду, радост се сушила  
тојне једно што се нема прилике или што се овде то даје тешко сакрити или најзад што и најмања  
верзијом, која даје све више сласти што се ниже пада.{S} Калдрма, куће, кровови цаклили су се < 
ејкивао се подругљиво на љубазности што се чиниле будућем министарском зету и питао се ћудљиво  
шира и изађоше на улицу.{S} Али тек што се спустише низ неспретне степенице старинске зграде, к 
>Изненадно, без икаквог узрока, као што се то дешава код нервно раздражених људи, обузе га једн 
унапред јер се живот не понавља као што се ни јучерањи дан неће вратити никад.{S} Гледајући у к 
изводе, као сваки ђачић.</p> <p>Као што се предвиђало, свршио је школу одлично, без једне четво 
свога кофера.</p> <p>Имала је право што се журила.{S} Мајка је била опасније болесна него што ј 
 који су га изневерили.{S} Као прво што се очекивало, била је амнестија политичких криваца.</p> 
.</p> <p>— Много је мање људи, него што се мисли обично, који стварају свој живот по својој вољ 
лазе?{S} Јер младост иде, брже него што се мисли, а са њом и сва могућност да будемо срећни.</p 
ци да изађу у шетњу негде даље него што се то могло после школских часова.{S} Нашли су се у јед 
} Али оне су крајње пристојне једно што се нема прилике или што се овде то даје тешко сакрити и 
ављао је да поред науке постоји оно што се зове примењена наука, <pb n="259" /> вештина, полити 
 и посвећена Чедомиром Илићем у оно што се у то доба звало реални правац у животу.{S} Па опет,  
е, нешто страшније од увреде, нешто што се не да избећи и што ће га пратити вечито.</p> <p>— Не 
 наређивала грађанима да поправљају што се дало поправити.</p> <pb n="230" /> <p>Вода је већ до 
ојих се налазе клупе за одмор.{S} Зашто се не зауставити на том месту, зашто ићи даље и питати  
 су били оборили очи и ћутали.{S} Нешто се морало говорити.{S} И двоје драгих испунише ту тишин 
е куће, пуне ситне дечице.</p> <p>Нешто се од тога већ остваривало.{S} Велике наднице привлачил 
ле по глави.{S} Она заћута, и тек пошто се први час сврши, упита другарицу без неког нарочитог  
ржао у рукама, у гомилу осталих, дигнуо се брзо и отрчао у варош.{S} Срео би тада овог или оног 
скандалозну страну тога догађаја бринуо се Младен, који је вукао свог учитеља за рукав, шапутао 
раза.</p> <p>— Ништа мање! — подсмехнуо се Чедомир.</p> <pb n="25" /> <p> — То није много — доч 
а.</p> <p>Ту је било врло мирно.{S} Чуо се тек један женски сатић у папучици, обешеној о зиду.{ 
ок да је Чачак постојао пре нас.{S} Чуо се топот опанака, шкрипале арабе, напуњене паприкама.{S 
дицију из овог или оног разлога, и вишо се не врати.{S} То је било већ лакше.{S} Ипак се није м 
 њему угледају нову кравату.{S} Тај тип се буни против власти, не да би је начинио бољом, него  
о изневерити поверење наше куће.{S} Зар се тако враћа гостопримство које смо вам указали!{S} Ср 
овићка <pb n="204" /> своме зету. — Зар се за свадбени пут купују новине?</p> <p>— Нешто ме инт 
е су биле чешће.{S} На један пут, ветар се претвори у вихор.{S} Облак се провали.{S} Из неба ос 
е падала заводљиво преко лица.{S} Ветар се играо са скутовима њене кратке хаљине и откривао ног 
ви се с пуном шаком новина.{S} Министар се осмехну.</p> <p>— Баш си геџа! — пребаци Матовићка < 
 ћу се скоро вратити.</p> <p>Часовничар се трже.{S} Пространа, тиха туга, као зимњи дан, рашири 
пље цене, али је купаца било доста, јер се знало да код њега човек неће бити преварен ни у мери 
есно руковао с друштвеном имовином, јер се у каси не нађе онолико новаца колико се очекивало.{S 
риродан и неморалан.{S} Неприродан, јер се у органском свету не зна за такву везу; неморалан, ј 
ту не зна за такву везу; неморалан, јер се обавезујемо за нешто што није у нашој власти.{S} Бра 
њена писма, па може бити и више.{S} Јер се беху код њега десили догађаји који су створили непре 
а нешто рекну, али немадоше времена јер се на прагу указа госпа-Клеопатра.</p> <p>Прође један т 
ва пређени пут, а ни корака унапред јер се живот не понавља као што се ни јучерањи дан неће вра 
 — посланици не могу да се определе јер се стално налазе у недоумици: да ли да гласају по свом  
тамо тако да му се лице није видело јер се бојао да јој га покаже.{S} Да ли то Вишња <pb n="282 
 <p>Девојка не помену ништа.{S} Чедомир се свакако не сети.{S} Ћутали су.{S} Прођоше тако добар 
ас прикривене, час отворене.{S} Чедомир се љутио.{S} Дешавало му се да проведе по неколико дана 
ли само Бела и Чедомир.{S} Па и Чедомир се дизао да иде, да му се не би приметило што остаје на 
мам рачуна да те частим.</p> <p>Чедомир се осећао уморан, сметен, изнурен.{S} Ћаскање пијаног м 
ривиђење које се расуло.</p> <p>Чедомир се врати у дубину салона, сурва се на канабе, притиште  
смо пошаље из Чачка за Београд, одговор се може добити четвртог дана.{S} Лазаревићева причека ј 
како.{S} Јела се стара мука.{S} Мајстор се надао бар у сина, да ће изаћи на пут, свршити школу, 
их се одрећи.{S} Јест... „Одрећи ћу вас се...“ говорила сам им, „јавно, преко новина, да цео св 
p>Брод је ишао час средином Дунава, час се провлачио између ненасељених острва.{S} С наше стран 
} Илић се тада јогунио такође.{S} И рат се продужавао, мењале се само позиције.</p> </div> <div 
инаца јачи су од закона и реда.{S} Свет се занима политиком једино ради ћара.{S} У међусобним о 
оворио једним увредљивим писмом.{S} Зет се умешао.{S} И Чедомир је прекинуо сваку везу са својо 
другог, стид их је, боје се.{S} Па опет се деси кадгод, као овај пут, о покладима, на тефериџу, 
ројекта озакони у Скупштини.{S} У буџет се унесе довољна сума за почетак.{S} Али оба закона дад 
да сањам.</p> <p>У том тренутку студент се сети Беле, и, поред све оргије страсти, начини упоре 
На земљу је била пала нека сенка, живот се повлачио, тице ћутале, а једноставан <pb n="44" /> и 
имени, брзи.{S} Пролеће освајало, живот се обнављао, на ранама се хватали ожиљци.</p> <p>— Добр 
роброд примицао више томе граду, радост се сушила у њеном срцу, обузимала је нека сумња, почетц 
им очима један влажан сјај.{S} Светлост се претварала у сузу.{S} И суза за сузом поче да се ниж 
али да се отвори библиотека.{S} Распуст се приближавао крају.{S} Велика Школа почињала је понов 
 Куда идемо? — упита га она.</p> <p>Пут се био изгубио.{S} Пред њима је стајала једна железничк 
 Трипут је потом глог обелио.{S} Трипут се лала зажутела у школском врту.{S} Трипут је славуј п 
ао се с муком да је остави.{S} Једанпут се толико задржа да га газда-Митар опомену:</p> <p>— Ха 
ма.{S} Реч лажов није била довољна, већ се писало архилажов.{S} Реч лопов није довољно жигосала 
b n="100" /> оцена ни прозивања.{S} Већ се седне у клупу, професор говори, ко хоће да бележи, о 
су се заустављали да их гледају.{S} Већ се примицало вече кад се нађоше на Ћирићевој пољани.{S} 
а је помогла друштво кредитом.{S} И већ се с пролећа приступило радовима на подизању централе < 
..{S} Имам посла.{S} До виђења! — и већ се нађе пред Вишњом, стидљив и он, збуњен, светлих очиј 
е да ће доћи?...</p> <p>Госпођа Матовић се такође придруживала ћерци, говорила у глас, причала  
>— Похитај... доцкан је.</p> <p>Матовић се био упола свукао, па застао, седећи замишљено у једн 
Кад се дође већ до немогућности, младић се трже.{S} Жалосна стварност приказа му се тада исто т 
кретала се по њеним образима.{S} Младић се не могаде уздржати од једног покрета.{S} Он је узе з 
 они сами не би умели казати.{S} Младић се сећао тек доцнијих тренутака, кад су били одмакли да 
а прераду наших сировина.</p> <p>Младић се видљиво заносио.{S} Његово избријано лице грчило се  
а да ли си жив или мртав.</p> <p>Младић се намршти.</p> <p>— Њена посла! — одговори нешто јетко 
деје иду у сусрет победи.</p> <p>Младић се осмехну као на неки свој <pb n="77" /> успех.{S} Он  
I</head> <p>Кад се нашао тако сâм, Илић се осетио нелагодно.{S} Ипак се брзо прибрао.{S} Имао ј 
 кадгод јој се прохте.{S} Међутим, Илић се бавио дуго ван куће.{S} Кад се библиотека затварала, 
реакционари.</p> <pb n="22" /> <p> Илић се није дружио с првом врстом својих вршњака.{S} Оскуде 
јогунства, наслеђеног из Чачка.{S} Илић се тада јогунио такође.{S} И рат се продужавао, мењале  
г, лицемерног и грубо себичног.{S} Илић се осећао понижен у свом осећању културног човека.{S} П 
роким лишћем, ка улици и сунцу.{S} Илић се ипак окрену и погледа у војнике, у њихове дрвене стр 
>— Не, нисам ја за дуван!</p> <p>И Илић се смејао.{S} Њихови се осмеси сусретоше, њихова се лиц 
 говорио:</p> <p>— Ниткове!</p> <p>Илић се ломио између тих супротности, не помишљајући на могу 
ајале обријане науснице!...</p> <p>Илић се насмејао, а кад се после растао са њом, помислио је  
им што ћу од сад бити баба.</p> <p>Илић се осмехну кисело.</p> <p>Госпођа га загрли поново.</p> 
ијатељи — одговори девојка.</p> <p>Илић се осмехну скептички.</p> <p>— Да... да, пријатељи!...  
> <p>Прођоше неколико дана.</p> <p>Илић се кајао искрено због догађаја који се десио.{S} Избега 
 однети и на Ђавоље Острво.</p> <p>Илић се тада реши да оде сам.{S} У том, одузеше му стипендиј 
!</p> <p>Тако би и урађено.</p> <p>Илић се у почетку снебивао, осећао се као на терету, на смет 
, не сусрећући једна другу.</p> <p>Илић се освести потпуно пред том сликом.{S} Цело његово пошт 
м?{S} Ниси ваљада нихилист?</p> <p>Илић се осмехну;</p> <p>— Не знам.{S} Назови ме како хоћеш.{ 
ући <pb n="172" /> шљивовицу.{S} Ристић се није заустављао.{S} Говорио је о науци, политици, же 
 свеж ваздух.{S} По <pb n="210" /> небу се палиле звезде.{S} На ћошку светлуцао варошки фењер.{ 
 /> мале сељачиће писати и читати, Богу се молити и држати се чисто.{S} Живот јој је текао гото 
чи божића...{S} Све је спремно.{S} Могу се венчати првог празника.</p> <p>Споразумели су се да  
} Ваздух млак.{S} Стреје капљу; по леду се образују поточићи ; вода струји, жубори, као музика. 
ности.{S} Нове цитаделе романтизма дижу се против освештаних <pb n="296" /> истина као против н 
ја поплочана циглама.{S} У једном крају се налазила гвоздена пећ, несразмерно велика према само 
најбољем гласу.{S} Читаве бајке причају се о људима који су јели у њој, у данима своје младости 
редно, обиграва се око ствари и причају се многе излишности.</p> <p>Реши се да отпутује још ист 
 владају, управљају, постављају, мешају се у све гране државног живота.</p> <p>На том месту тро 
нте, природу једном речи.</p> <p>Радоју се свиде тај одговор, заусти да то каже, кад песма одје 
аве пруге на зиду суседне куће, на коју се ослањао кров пјане кафане.</p> <p>Унутра је врило ка 
! — дочекала га је Бела у кујни, у коју се прво ступало при улазу у велеиздајников стан.</p> <p 
зум.{S} Иде се чак до физике, појављују се гледишта која, ако се усвоје, прете донекле целој зг 
а.{S} Код сељака, радника, грађана чују се само горке речи.{S} Алкохолизам, политичка убиства,  
еђују концерте по отаџбини, по изузетку се представљају као великошколци, праве слатко лице поз 
а.</p> <p>Кућа је била мирна.{S} Напољу се ноћ ширила, ведра и ћутљива.{S} Та пространа тишина  
 бол? — питала се у чуду.</p> <p>Напољу се мрак повлачио све јаче.{S} По шору је играла нека си 
{S} Па и Чедомир се дизао да иде, да му се не би приметило што остаје на само са девојком.{S} А 
Могао је живети неколико векова а да му се не досади.</p> <p>Међутим, Бела се није могла да сви 
а Моравиној обали.{S} Погађала је да му се допада.{S} То јој би мило, али убрзо одби ташту жељу 
д њим никаквог стида.{S} Хтела је да му се преда одмах, ту, на тој пространој пољани.{S} Његове 
у школу за неко време.{S} Знао је да му се неће веровати.</p> <p>— Шта ме се тиче! — рекао је с 
, како све иде у пропаст.{S}Осети да му се гуша стеже, очи почеше да га сврбе, и њега обузе луд 
 одговори он, слободно, осећајући да му се срце пуни неким осећајем, који није могао тачно одре 
S} Осећао је да стари, није волео да му се противуречи и давао је честе савете.</p> <p>— Узмите 
трњаку.{S} Он се окрену тамо тако да му се лице није видело јер се бојао да јој га покаже.{S} Д 
е трже.{S} Жалосна стварност приказа му се тада исто тако лако као и тај сан за идеалном драган 
јала.{S} Сапи су му смршале.{S} Боја му се променила.{S} То није био више арап.{S} Главу је спу 
учи, да се свети на тој девојци која му се предавала сва.{S} Парадоксална љубав чула достизавал 
могао заспати.{S} Реч Христова врзла му се по памети:</p> <p>— Жено, шта има заједничко између  
гао оставити.{S} Она је била ту, она му се нудила, љубила га без питања, украшавала му живот мн 
ема тој размаженој девојчици.{S} Она му се учини још ближа што се тога дана осећао изузетно увр 
у филозофским проблемима.{S} Култура му се нудила на сваком кораку: музеји, споменици, позоришт 
о исприча другарици у кратко све шта му се десило од како су се растали.{S} У колико је излагао 
естра је претила да се обеси.{S} Кад му се то једног дана досади, он оде у суд, сврши све форма 
ешењем да је више не види.{S} Поглед му се заустави на зеленом тепиху своје собе.{S} Једна миса 
ћи да буде достојан поверења које ће му се некад указати.{S} Од лекције коју је имао плаћао је  
а.</p> <p>Једна нова бора оцртала би му се међу повијама.</p> <p>— Да си тако брз на раду као н 
у живот није био ружичаст.{S} Кад би му се досадило све, он је излазио изван вароши и лутао по  
о завој, дубок, сладак уздах отео би му се из груди, а глава му клонула, као да је неког дуго г 
 неки флуид, сладак и тежак; у глави му се бркало, срце готово престајало куцати.{S} Белу није  
та варош, са белим именом, представи му се црна као гробље.{S} Доиста, светиљке нису биле још у 
> <p>Она га присили да седне, посади му се у крило, па поче да барата по његовом столу.{S} Под  
укетом прецветалог јасмина.{S} Учини му се као да га биста посматра упорно.{S} Не могаде издржа 
 пређоше опет на професора.{S} Учини му се као да чује отварање апсанских врата, читање указа о 
Чедомир задрхта.{S} Та кљусина учини му се као авет која га гони, као живот који му остаје, као 
 једног личног мишљења.{S} Те ствари му се чиниле непознате, далеке, туђе, несхватљиве.</p> <p> 
ва и користи.{S} Он га није имао, он му се чинио као његов лични непријатељ кога треба савладат 
н.{S} Живот многољудног града свидео му се.{S} Врло интелигентан, врло радан, витак, упечатљив, 
вреда, никад је није добио.{S} Десио му се несрећан случај.{S} Какав?{S} Који?{S} Није знао, ал 
ека, те кад изађе од њих, осети како му се груди надимају од неког осећања непознатог, неодређе 
стима затеже косу тако да осети како му се кожа одваја од лубање.{S} Један глас из најтамније д 
не.{S} Чедомир се љутио.{S} Дешавало му се да проведе по неколико дана не видећи своје драгане. 
осећао према Вишњи.{S} Затим, чинило му се понекад да ни Бела нема према њему изузетно дубоких  
сли се бркале. <pb n="294" /> Чинило му се да је прочитао у некој врло рђавој књизи све што би  
без њеног милог присуства.{S} Чинило му се као да га је цео свет напустио, као да му нема најбо 
атим се дао на посао.</p> <p>Учинило му се да се остварио његов велики сан.{S} Живот многољудно 
 у једној оближњој фабрици.{S} Добро му се плаћа.{S} У слободном времену ради за себе.{S} Све ј 
е да жена треба да слуша мужа.{S} То му се увртило у главу и није хтео за длаку попустити, као  
ао поклич на освету, на буну.{S} Што му се допадало у тим тренутцима код Беле, то беше нешто ви 
 да изврши самоубиство због тога што му се досадио живот.{S} Повреде су лаке природе.</quote> < 
 брисао <pb n="80" /> са њих све што му се није допадало, све што је кварило хармонију његове и 
Све беше лепо, као дотле.{S} Тек што му се учини да се Овчар и Каблар завијају неком маглом.</p 
да загрли поново тај дивни створ што му се подаје, тог неслућеног анђела који га милује својим  
је знао шта да ради од себе.{S} Свет му се чинио празан, шупаљ, бесмислен без Вишње, без њеног  
p> <p>Пустише га из затвора.{S} Част му се поврати, али цело његово имање оде на добош, јер је  
дићево се стишавало постепено, свест му се враћала у главу, и он се питао:</p> <p>— Шта сам ура 
сад нико није слушао.{S} Они који су му се дотле дивили највише, гледали су га сад попреко, мрк 
народа.{S} Слушајући звуке пијука, њему се чинило да слуша њен љупки глас, који му добацује сла 
 косе, на њене образе, на њу целу, њему се привиђало као да иза ње види једну нову варош, испре 
који је висио на две стране.{S} На њему се усправљало неколико фотографија у раму од сламе.{S}  
 као да га никад нису видели.{S} У њему се појављивала љубомора, страшило са жутим очима, тешка 
адића, па не сачекавши одговора, окрену се нагло на здравој пети, дохвати се отворених врата, и 
чку.{S} Навуче покривач до уста, окрену се на другу страну, затвори очи <pb n="308" /> и покуша 
љаду других по првој ситници.{S} Окрену се око себе.{S} На неколико корака отварала се побочна  
 који му остаје, као он са̑м.{S} Окрену се од улице с тврдим решењем да је више не види.{S} Пог 
иди на неком другом створењу.{S} Окрену се по соби, као да се бојала да не буде примећена, па с 
коју је Остојић уживао у чаршији окрену се у мржњу против њега.{S} Обедише га чак да је несавес 
 као девојчица уз двориште.{S} У салону се запали велики лустер, а електрично звонце позва соба 
<pb n="240" /> <p>Учитељ приђе, додирну се шешира церемонијално, пружи своју меснату руку, па п 
<p>При том цела њена млада снага отисну се на њеним хаљинама.{S} Њен природан струк, неизмучен  
</p> <p>— Народна љубав!... — подсмехну се министар. — Трице и кучине.{S} Данас нам вичу живео, 
p>— Спустио се на општи ниво! — осмехну се Илић.</p> <p>Није се смејао арапу, сажаљевао га је и 
<p>— Јадно је то право, Вишња — осмехну се Радоје сажаљиво. — Наша Велика Школа зна само да фаб 
<pb n="158" /> <p>— Не, нисам — осмехну се она. — Можда сам мало уморна...{S} Пхи, али је љута  
ада с децом.{S} Други <pb n="263" /> су се губили у тричарије, уживали кад би код деце изазвали 
 су ишли дуж некога зида, преко кога су се спуштале процветале вреже од тикава.{S} Варош се губ 
злика између робијаша и робијаша, да су се правила готово два засебна сталежа, где је осуђеник  
а, малих, разнобојних, без спрата да су се готово губиле у овој пољани усред престонице.</p> <p 
<p>Посао пође на боље.{S} Код Радоја су се могли купити часовници јевтиније него у Београду.{S} 
а.{S} Са заокругљеним раменима, која су се погађала под лаком материјом летње блузе, и нежним л 
 у кошуљу, у два округла таласа која су се дизала и спуштала испод платна.{S} Дође јој да оде о 
е на трем.{S} Пролетња пилад грабила су се у дворишту око мрва које им је стресла кад је распре 
 драгог камења.{S} Јата врана бунила су се по уличном дрвећу, дизала се у вис, кружила неко вре 
 који су морали волети ову земљу кад су се били за њу.{S} Чедомиров поглед пређе преко главне с 
се сад тако ретко виђамо.</p> <p>Кад су се пустиле из школе, Вишња хтеде избећи да са Кајом иде 
пуна примитивних баштованџиница, где су се уздизале притке процветале бураније и по који усамље 
Влада је одобрила правила.{S} Акције су се добро уписивале.{S} Држава је помогла друштво кредит 
 и у његовим последњим гранама, које су се љушкале на вечерњем поветарцу, спајао слике своје дв 
д наводио разлоге двема женама, које су се занеле у свој план до лудила.{S} У кући су настајале 
> <p>Вишња је слушала ове речи, које су се чудно поклапале с оним нечим новим што јој је надира 
дан свежањ књига на своје груди које су се почињале поверљиво оцртавати на глаткој материји кец 
ена се саставила с раменима.{S} Руке су се стезале грчевито.{S} Груди се упирале о груди.{S} По 
матографу, <pb n="34" /> појављивале су се прилике које је видела те вечери.{S} Обузимала ју је 
има или турским димњацима образовале су се плаве сенке, које су још више истицале небеску илуми 
ије припадала.{S} Њене мисли враћале су се пут Бумбарева Брда, у белу варош на саставу две вели 
претварао.{S} Његове буљаве очи биле су се повукле дубоко у своје тесне дупље... нестајало их ј 
аву.{S} На оближњим фабрикама палиле су се лампе.{S} Хорови жаба звонили су уједначено кроз веч 
а, које су сами пешаци утрли, белиле су се у озеленелој трави.{S} Општина је била посадила нешт 
ој светлости пролетњег дана шарениле су се разнолике боје, почевши од белих платнених блуза до  
све неугодније.{S} Њене мисле купиле су се око Чедомира.{S} Она се питала:</p> <p>— Где је он с 
има то није било право, па ипак чуле су се ретке замерке, јер је Радоје волео људе, волео човек 
Заман је гонила његове слике.{S} Оне су се јављале поново, ницале око ње, обузимале је против њ 
авно читав свечан догађај.{S} Око ње су се утркивали мајка, млађа <pb n="56" /></p> <p>браћа, у 
верзитетске зграде.{S} Иначе, зидови су се светлели као подмлађени на пријатној пригревици.</p> 
ста.{S} Они су били леп пар.{S} Људи су се заустављали да их гледају.{S} Већ се примицало вече  
.{S} Кад је пролазио улицом, старији су се утркивали да га поздраве, а деца се загледала у њега 
их хумки.{S} Усамљени пламенови који су се палили по прозорима блудели су дрхтећи као душе прог 
 пријатељи.</p> <p>Од тог доба звали су се по имену, задржавали дуже руку у руци.{S} Време им ј 
.{S} По околним планинама образовали су се нови потоци и реке.{S} Воде почеше надолазити.{S} Из 
ишња и Чедомир.{S} Преко зиме виђали су се овда-онда код рођаке; кад су настали топли дани, изл 
је био са женом у Париз.{S} Задржали су се неко време у Бечу и Минхену.{S} Савете, којима су их 
колико путова и странпутица укрштали су се овде и изазивали мисли о даљини.{S} Заокругљена повр 
и првог празника.</p> <p>Споразумели су се да венчање буде на јутрење, у најужем кругу пријатељ 
265" /> другови са универзитета били су се растурили куд који.{S} Друге није стекао.{S} Остао ј 
а.{S} Калдрма, куће, кровови цаклили су се <pb n="83" /> под усијаним сунцем готово у дијамантс 
огло после школских часова.{S} Нашли су се у једној побочној улици у време које су заказали.{S} 
ишта се није догађало.{S} Београђани су се жалили на врућину, на прашину, на велике цене.{S} Ов 
} Они су били весели, безбрижни, они су се разговарали о лаким стварима, о интимним везама, и о 
мостиви јаз између њих двоје.{S} Они су се <pb n="187" /> десили доиста против његове воље, па  
..{S} Де, пољуби руку!</p> <p>Ствари су се мењале у кући полако.{S} Послуга се обазривије понаш 
убило се из дана у дан.{S} Надничари су се навикивали на арапа.{S} Средина је чинила своје.{S}  
убина, јасност у плану.{S} Професори су се обраћали скоро искључиво мушкарцима.{S} Походили су  
а збиљом коју је она донела.{S} Ђаци су се често шегачили са најсветијим стварима.{S} Поред све 
, и пређе на другу страну.{S} Кораци су се приближавали.</p> <p>— Вишња! — чу се глас човека ко 
обода штампе је изиграна.{S} Трговци су се уселили у њен храм.{S} Јавну реч је заглушило пиљарс 
слатке, топле, уздрхтале.{S} Пољупци су се понављали после сваког дана... пољупци <pb n="138" / 
} Он не настави говор.{S} Његове очи су се наизменично кретале са девојке на игру сунца на улиц 
сеље је плануло неочекивано, још док су се састајали.{S} На пијаци је запевао друштвени тенор,  
инга и дршком од порцулана, по којем су се плеле плаветне шаре.</p> <p>Они су седели тако, јели 
ести преко <hi>штампараца</hi>, како су се овде звали словослагачи.{S} У њихову собу, која је б 
е онако брзо, управо преко ноћ, како су се надали на дому.{S} Краљ му је на дан венчања опрости 
ама и заповедају нам“.</p> <p>— Како су се чудно испуниле те готово пророчке речи — примети у с 
е, па се, после, годинама прича како су се провели на Ђаковића љуљашци, о Сокином прстену.</p>  
 провела тих неколико месеци од како су се разишли.{S} Али се не усуди, јер би онда требало да  
 кратко све шта му се десило од како су се растали.{S} У колико је излагао појединости, освајал 
ару девојку, по имену Аница.{S} Лепо су се сложиле.{S} Поделиле су државне квартире на два одељ 
аже, кад песма одјекну поново.{S} То су се надпевали момци и девојке.{S} Момци су певали:</p> < 
> <p>На улици затандрка нешто.{S} То су се враћала празна кола за свој нови терет.{S} Међу њима 
а, грубо су одскакали од тарница што су се дрмале и <pb n="247" /> тресле преко излокане калдрм 
 путем и покуша да одвоји стране што су се оснивале на материјалистичком схватању, гунђајући;</ 
ворим, јер ме данашње доба боли, јер су се жбири испилили у народне људе, у родољубе, јер наше  
ак, пут је био пријатан.{S} У Паризу су се настанили у једном пансиону који су му Срби препоруч 
селе, с нешто бела лука.{S} Због њих су се први пут завадили.</p> <p>— Доста с тим паприкама! — 
опојна музика из сна.{S} Кроз ваздух су се преплетале оне плаве и модре траке.{S} За првипут, д 
ећаји прижељкивања; у њеним прсима нису се чули ти удари који звоне као жеља, као чежња.{S} Уср 
м и новим, запуштеним и очуваним, просу се нека чаробна неранџаста боја, која се види само код  
ије био за претерану похвалу; по патосу се повлачио један шал, на једној постељи познавало се ј 
дивљачној падини планине Повлена.{S} Ту се населио његов прадеда Илија, по коме су и име добили 
практиканта у Рачи крагујевачкој.{S} Ту се пре неки дан потукао <pb n="293" /> са једним вароша 
г Венца ка Варош Капији, па лево.{S} Ту се види један дућан своје врсте, углављен између једне  
е је начинио целу своју каријеру.{S} Ту се оженио, подоцкан, кад му је било тридесет година, ће 
 у околне паркове, брда, шуме.{S} Ни ту се није осећао срећан.{S} Какво дрво, пут, бара каква о 
промуца она несигурно. — То јест, ја ћу се скоро вратити.</p> <p>Часовничар се трже.{S} Простра 
— Ја те молим.{S} Не прати ме.{S} Ја ћу се сама вратити...{S} Ми се нећемо више видети.{S} Ника 
 приговарао јој је друг.</p> <p>— Ја ћу се вратити, Чедомире.{S} Ти ћеш видети!</p> <pb n="50"  
реклињала...{S} Црте на њеном лицу беху се развукле.{S} Очи се рашириле жалосно.{S} Уста је држ 
>Једне од тих влажних, мрачних ноћи, чу се пуцањ, јачи од топа, страшнији од грома, као да се з 
и. — Што су дивне, само да знате!... чу се отуда њен глас, јасан сад као од чистог метала.</p>  
у се приближавали.</p> <p>— Вишња! — чу се глас човека који ју је јурио.</p> <p>Она се окрену.{ 
а се на тле.</p> <p>— Колегинице ? — чу се глас из друге собе.</p> <p>Стара девојка понови још  
дук! — приметише присутни.</p> <p>Не чу се реч објашњења, као да све обузе језа од нечега кобно 
ће да и ти окусиш... „Знам, вели, да их се Вишња зажелела у Београду".</p> <p>Некад јој је све  
тила сам им да ћу их оставити, да ћу их се одрећи.{S} Јест... „Одрећи ћу вас се...“ говорила са 
у другим индустријским државама, ја бих се сав посветио класној борби.{S} Али овде, Вишњо, ми ј 
 Ја бих био највећи незахвалник кад бих се и најмање пожалио.</p> <p>— Заиста? — ускликну девој 
ве су оне, те жене, те девојке од којих се бојала, јесу ли оне чисте и толико колико она, каква 
 засађена лиснатим дрвећем, испод којих се налазе клупе за одмор.{S} Зашто се не зауставити на  
о створити политичке слободе, без којих се не могу замислити поједине организације; треба од ов 
ле, да су прошли кроз две собе из којих се састоји <pb n="85" /> ова чокалиница, и остали понеш 
љи се протезале леје лука, између којих се ширио патлиџан, румен и сочан.{S} У низинама виделе  
о више од два три преко дана.{S} За њих се није морало спремати.{S} Није било <pb n="100" /> оц 
оштане свеће, обешени светњаци; иза њих се плаве шајкаче, копорани.{S} Ваздух млак.{S} Стреје к 
на стражи, с ножем на пушци.{S} Иза њих се шарениле две покретне стражаре од дасака, обојене у  
ад по стази посутој шљунком.{S} Око њих се мешало засађено цвеће <pb n="67" /> с дивљом травуљи 
ису водили о њима права рачуна.{S} Отац се био бацио сав на политику, није <pb n="127" /> имао  
 Усне се згрчише на четири угла.{S} Реч се зауставила у грлу.</p> <p>— Ти волиш другога?</p> <p 
p>— Откуд ти та практичност?{S} Повијаш се дакле према ветру?{S} Изгубила си све принципе.</p>  
о другом.{S} Нашто онда?</p> <p>— Вараш се — синуше плаве очи у девојке. — Можда би боље било д 
нда мораш ићи из људског друштва, мораш се приближити природи и животињама.{S} О, да знаш колик 
а ако га преко ноћ нестане, знај да ћеш се удати те зиме.</p> <p>Вишња се хтеде подсмехнути сво 
иву ствар.{S} То се плаћа.{S} Докле ћеш се, бога ти, зевзечити са том твојом философијом!</p> < 
 јача од тебе...{S} Једног дана, ти ћеш се решити за конвенционални брак, и ђаво ће знати да ли 
к готово не схваћа прави смисао.{S} Још се није знало о скандалу у Двору.{S} Вечерњи листови ћу 
 глава.{S} Поље је дисало мирно.{S} Још се јурила она два лептира.{S} Иза једне шумице примећив 
ле процветале вреже од тикава.{S} Варош се губила.{S} Настајале су њиве.{S} Кожа се сад руменил 
цом општински добош на узбуну.{S} Варош се избуди.{S} Река је била разорила брану, заглавила св 
 соко са скрханим крилима.</p> <p>Варош се спасла, али од <hi>електрике</hi> није се више позна 
колски пут.</p> <pb n="229" /> <p>— Као Себастопољ! — говорио је пензионисани казначеј.</p> <p> 
} Сваки од њих има по један ситан, а за себе капиталан интерес.{S} Брига за свакидашњим хлебом  
е плаћа.{S} У слободном времену ради за себе.{S} Све је то он сам израдио.{S} Погледај овај сто 
а за друге, а са пуно дубоке жалости за себе.</p> <p>Мајка јој је умрла оног лета кад се Чедоми 
је лепо овде! — рече она лагано, као за себе.</p> <p>Сунце је завијало својим сјајем тиху воду, 
Шта ли ради служавка? — рече она као за себе, па повири у предњу одају.</p> <p>Кад се окрену на 
— прочитај ову вест...</p> <p>Па као за себе додаде:</p> <p>— Како свако има достојанства; једа 
 његови најљући противници.{S} Лично за себе, они не траже много.{S} Највише, да се, дошав на в 
ју сестру, не задржа никакву резерву за себе, и врати се у Београд.{S} Мајка је покушала да се  
да он дохвати књигу, баци је у угао иза себе, и, као да је хтео утопити своје мисли, он се пред 
улогу посланика.{S} Министри немају иза себе никаквог солидног ослонца, остављени су милости за 
а жена на свету.{S} Она није признавала себе за свог господара.{S} Она је заборављала прво прав 
, као да га је жалила, као да је жалила себе, као да је жалила њих обоје.</p> <pb n="161" /> <p 
јадне мајке</hi> — како је госпођа сама себе називала — али је девојка више посматрала домаћег  
а њега... на своје лектире, убеђења, на себе самог...{S} Ко ће рећи икад гомилу осећаја, мисли, 
.{S} Тако је Вишња могла сад мислити на себе.{S} Гриже савести било је нестало.{S} Гледала је н 
"112" /> што је прошло, мислити само на себе, радити за своје испите и не осећати ништа.{S} Али 
ј себи.</p> <p>Једним покретом збаци са себе хаљину.</p> <p>Пред огледалом је стајала Вишња у н 
азумљиве речи.{S} Она несвесно збаци са себе покривач, и оста тако, изваљена на леђа, полуоткри 
де после гласно, па збаци љутито шал са себе. — Мустра бечка, богаљ је и сам, богаљ, богаљ, бог 
лици, он је видео цео свој живот, целог себе.{S} Што је учинио једну услугу својој сестри, он с 
леда бедан, али неки пркос против самог себе терао га је да се излије пред својом старом пријат 
уб водене паре, па, вртећи се око самог себе, као утвара, полети уз воду, промакне гвоздени мос 
 Он је хтео да га види јасно, ту, поред себе, да се сав загњури у њега.{S} Он је толико очекива 
енутку, ИлиН подиже очи и погледа поред себе.</p> <p>Десно од њих, између две куће видело се па 
ј који воли једну жену и осећа је поред себе живу, пада у грозницу пожуде.{S} Подивљао, као зве 
то, па се упути к њему, кад спази поред себе Зарију Ристића како испија чокањ ракије.</p> <p>—  
је глуп, Илићу, он не воли паметније од себе.</p> <p>— Ја не мислим тако.{S} Свет је простран.{ 
ли у њега, сматрали га за нешто више од себе.{S} Кад је пролазио улицом, старији су се утркивал 
нестрпљења.{S} Није знао шта да ради од себе.{S} Свет му се чинио празан, шупаљ, бесмислен без  
тив неправди које су чинили слабијим од себе, смејао се њиховој уображености, вређао их отворен 
<pb n="309" /> <p>— Шта ја ово чиним од себе? — освести се она, и скочи са постеље као да се бр 
дворском дамом своје мајке, старијом од себе десет година.{S} Влада није одобрила краљев поступ 
устио лево, искривио се сав, начинио од себе ругобу само да би био примећен.{S} Нема весеља.{S} 
пази се доцније, не пуштај га далеко од себе!</p> <p>Бела се церила ђаволасто.</p> <p>— Хај’те  
 Куд нађе ту жену: плебејку, старију од себе, удовицу — рече Илић у себи изненадно, циљајући на 
ао и није се чудио: он <pb n="19" /> је себе већ тада прогласио за великог човека.</p> <p>Кад ј 
eign xml:lang="la">in </foreign>, он је себе посветио за философа.{S} Зато је сматран за смешно 
рапу, сажаљевао га је искрено.{S} Он је себе видео у тој животињи.{S} Зар он није био тако исто 
 да јој објасни то што је крила од саме себе?{S} Ипак у постељу није хтела ићи.</p> <p>Погледа  
 ме на једну тачнију оцену света и саме себе: ја сам се спустила на општи ниво.</p> <p>Илић не  
уђе руке.{S} Он јој је хтео писати ради себе <pb n="188" /> такође, испричати јој све онако как 
мог, те му изазивала потребу да промени себе, да кида, да се разведе са самим собом.{S} С пуном 
 по Београду, тражила <pb n="270" /> си себе, своје, време што је прошло.{S} И вратила си се не 
војих суседа?{S} Она није умела бранити себе помоћу других.{S} Она је осећала просто да је урад 
случају.</p> <p>Па као да хтеде уверити себе, потврди:</p> <p>— Зашто да не будем задовољна!</p 
p> <p>— Ево, на, ево још — викао је ван себе.</p> <p>Али је газдарица већ била изашла.</p> <p>— 
Вишња у ноћној кошуљи, боса.{S} Као ван себе, гледала је своју слику, слику не ње, него друге ж 
у је још рано за вечеру.{S} Погледа око себе неодређено.{S} Затим се упути ка Калимегдану, камо 
 сату изби осам.</p> <p>Она погледа око себе.{S} Налазила се у једној забаченој улици.{S} Ноћне 
брига.</p> <p>Радознало се окретала око себе.</p> <p>Сама улица није се много променила.{S} Под 
угих по првој ситници.{S} Окрену се око себе.{S} На неколико корака отварала се побочна улица.{ 
једног страшног земљотреса; он види око себе саме развалине, непрегледну пустош, ништа није ост 
се она изгубила.{S} Затим се окрену око себе, као човек који губи равнотежу и тражи да се за шт 
вој крст на леђима.{S} Он је видео само себе, те је веровао да би с њим трпело и све друго: њег 
икаквог нарочитог повода.{S} Повучена у себе и тако здрава, она је изгледала нешто неспретна, а 
својих мишљења и да се вечито повлачи у себе, те му је ваљада због тога чаршија дала надимак:{S 
 се бацају у живот с чудним поверењем у себе.{S} Њега пак сумња је задржавала сад у свему што б 
учених у џепове од панталона, сигуран у себе, у своју будућност, у добро које ће чинити својим  
залупа срце кад виде девојку тако близу себе.{S} Он не настави говор.{S} Његове очи су се наизм 
итељима и публиком, па да му преда целу себе, сву раскошну младост која је бујала у њеним груди 
 овом половином своје душе, и обећавала себи да неће мрзети <pb n="49" /> девојачку школу и да  
а мене мртав! — одговори енергично сама себи.</p> <p>Али та реч беше одвише тешка за њено срце. 
рава и чијом се слабошћу користи, према себи самом на крају крајева, јер он хоће живот пун, вел 
ема свету, према свему, а највише према себи самом.{S} Као на слици, он је видео цео свој живот 
 са изгледом залуталог пустињака.{S} На себи је имао окраћале, зелене панталоне, црвен прсник и 
 навике и застарелу моду.{S} Имао је на себи плишано одело, црно и опшивено свиленим испустом.{ 
е.{S} И он не жели власт да учини добра себи или другом, него тако... ради саме власти и да је  
а новог васпитања да млада девојка бира себи мужа потпуно свесно.{S} Она се није правдала пред  
ој објасни како се то десило, да олакша себи све несреће које су му притискивале срце и које је 
и, он је лутао по читаве ноћи да олакша себи, тражећи које љубазно лице да се разговори, да ода 
паланачких симпатија.{S} Приговарала је себи за то: што год има добила је од тог оца са великим 
е ствар, треба се уверити — говорила је себи.</p> <p>Али како?</p> <p>И на ово питање она одгов 
и куд те очи воде и ноге носе, па тражи себи девојку.{S} А кад је нађеш, сети се колико је Виће 
а поздрављао је стално учтиво, имао при себи палидрваца да се упали цигара и давао на веру.{S}  
а жеља да напакости Илићу, свету, самој себи.</p> <p>Једним покретом збаци са себе хаљину.</p>  
 да су јој давале неки знак, звале је к себи.{S} Тада девојка опази нешто што дотле није видела 
 је узео за обе руке, привлачио ју је к себи, клекнуо је пред њом, загрлио је око паса, притисн 
и је опијале, његове руке су је вукле к себи.</p> <p>— Шта је ово мени! — питала се она. — Тамо 
 што воли, да буде свој и припада самом себи.</p> <p>— Новац је чудна ствар, моје дете — рече М 
> <p>— Шта ме се тиче! — рекао је самом себи. — Моме месту су иначе дани избројани.</p> <p>Сео  
кво посланство! — одговори младић самом себи.</p> <p>Тек на кондицији дозна за велику новост ко 
човека који је млади муж осећао у самом себи.</p> <p>То су били тешки тренутци.{S} Незадовољан  
> <p>Хтела му је писати дуго, опширно о себи, о својима, о миру који је нашла у свом родном кра 
и управи поглед прозору, као да је хтео себи дати рачуна где се налази и шта се десило.</p> <p> 
 младост.{S} Велика дела долазе сама по себи.{S} Живот је дуг, пријатељу, а младост кратка.</p> 
тивна љубави, она управо долази сама по себи кад се ствари доведу у ред, кад обоје нађу користи 
лободу.{S} После ће доћи остало само по себи, ако је ко тада у опште мислио шта ће после доћи!< 
ега, да живи повучено, за свој рачун, у себи, међу својим књигама.{S} Седао је поново за свој с 
ницу, коју је случајно негде начуо, а у себи је додавао; „Ми смо слепи код очију, утучени у гла 
ер је имао приличну дозу епикурејства у себи; он је волео све што је пријатно, лако, ново, лепо 
ије заслужио ону увреду — говорила је у себи.</p> <p>С тим прекором мешала се широка жалба за Б 
иш, ти ниси видео то тело — шаптао је у себи — то лепо тело, те чаробне превоје и кутове...</p> 
у чокоту.</p> <p>— Бесмислице! — рече у себи девојка и одмахну руком.</p> <p>Тога дана врућина  
деж.</p> <p>— Ах! како је лепа — рече у себи и пољуби то место очима.</p> <p>Кад би она била ње 
ико година како смо се растали — рече у себи Илић кад се трамвај удаљи. — Боже мој!{S} А мени с 
/p> <p>— Овај се вешто извлачи — рече у себи.</p> <p>— Управо — додаде Илић — за мене брак не п 
дби ташту жељу за каћиперством и рече у себи:</p> <p>— Он се вара.{S} Њему треба друга жена...  
е имала јединствену вештину да измири у себи жену која господари кућом и жену која сматра да је 
иле те готово пророчке речи — примети у себи Вишња гледајући расејано у своју давну другарицу к 
и водио их око налоња, он је понављао у себи надничареве речи: „Ево на̑!{S} Све је ту написано. 
 што му је другарица рекла и понављао у себи:</p> <p>— Општи ниво... општи ниво!...{S} Није то  
.{S} Тешко, јер је осећала нешто ново у себи, нешто јаче од ње, непознато, дубоко и фатално, не 
едала у очи Илићу! — говорила је немо у себи.</p> <p>По целе дане проводила је у својој соби, ч 
ве равно до Косова! — насмеја се Илић у себи.</p> <p>Он је био студент философије, врло <pb n=" 
 старију од себе, удовицу — рече Илић у себи изненадно, циљајући на краљеву женидбу. — Не могу  
од њега, чинило јој се овог пута ружно, себично, одвратно.</p> <p>— Мизерија! — рече презриво н 
енског, калуђерског, лицемерног и грубо себичног.{S} Илић се осећао понижен у свом осећању култ 
ала молитву, давала опроштај, угушивала себичност, будила све умрле врлине.{S} Илић нађе једва  
и саоницама, култ енергији, окрутности, себичности.{S} Али...</p> <p>— Али?</p> <p>— Одвратно ј 
н покрет који није ишао у прилог његове себичности, тумачио је као да је управљен против њега:  
тиснуо радник, мила мајко, као мрав.{S} Сева будак, а онај кујунџијин настојава и соколи...</p> 
отив њега: брак ми изгледа вечито нешто севдалијски... уз пратњу Цигана и чауша.</p> <p>— То су 
за: уживати и успети.{S} Понекад пада у севдах, и тада пева прилично.{S} То су они који одавно  
и стране света: код сељачке куће био је север, ниже, преко реке, југ, лево у шљиваку исток, а з 
јео и преслишавао се ко је југ, а ко је север.{S} И доцније није никад заборавио што је ту науч 
а, јужног сунца и јевтине шљивовице.{S} Северњаци су нам донели, са својим брезама и саоницама, 
ад избацивао на своју периферију.{S} На северу, уздизала се једна немалтерисана кућа сеоског из 
шкрипао је уз брдо; електрична светлост севнула би несигурно као муња неке далеке буре.</p> <p> 
 /> периферију.{S} Вишњине загасите очи севнуше изненадним сјајем.{S} Да ли се сети да је у тој 
омињу, мешала се са варошким девојкама, седала крај прозора и тражила своје старо задовољство г 
иге и подражавала идејним друговима.{S} Седала је у прве клупе да би професора чула што боље.{S 
у младићевих уста.</p> <p>И породица је седала за сто: у врх стари господин, с нешто раскорачен 
идик губио преко голог Тркалишта, па на Седам Кућа све до планинског склопа око Кумодраже.{S} Д 
е налази у овим церемонијама кад се има седамнаест година.</p> <p>— Хајде, испрати нас донекле, 
ро, полазио к вратима, после се враћао, седао поново за посао.{S} Осећао је инстинктивно да му  
 рачун, у себи, међу својим књигама.{S} Седао је поново за свој сто и настављао своју расправу. 
седиште и позва своју другарицу.{S} Она седе весело тако да јој обе стопале отскочише од земље. 
<p>— Продужите... — рече она, па весело седе на канабе поред њега.</p> <p>Кроз чипкане завесе н 
вој блузи, са ниском мерџана око врата, седела је у својој клупи и преслишавала <pb n="37" /> с 
ала јој је најтеже.{S} Читала је књиге, седела крај прозора што гледа на сокак и посматрала зем 
ало напуштала собу, шетала по дворишту, седела у башти.{S} Ствари су у кући пошле опет својим с 
да му је то <pb n="244" /> занат, а она седела на кљуну према њему.{S} Како је млака вода хлади 
е дешавало са њеним драганом.{S} Она је седела у Чачку и стално чекала његов одговор.{S} Дани с 
огледа госпођицу Матовић.</p> <p>Она је седела до њега и посматрала га весело, готово безазлено 
лог празника кад жене не раде, Вишња је седела код Остојићевих, кад Радоје дође с једним својим 
ка божја!“</p> <p>На спрату над дућаном седели су.{S} То беше стара паланачка кућа: пространа,  
ном суплентском платом.{S} Из штедње су седели код таште, која није пропуштала прилику, а да св 
 је била најлепша у вароши.{S} Други су седели на сандуцима, на даскама закуцаним на ногаре или 
.{S} Гостима није то сметало.{S} Они су седели око столова накресани, расположени, измешани.{S} 
у се плеле плаветне шаре.</p> <p>Они су седели тако, јели кајсије, говорили о професору Матовић 
још она клупа на <pb n="97" /> којој су седели.{S} Пролетос је била зелена, а сад се белела од  
ако Матовић поста кандидат за министра, седељке после ручка бивале су краће.{S} Стари господин  
е за цвеће, позивао њихове другарице на седељке; нико није умео лепше од њега да начини сунцобр 
кога свог представника.{S} Поред глумца седео је трговац, поред студента официр, поред чиновник 
о подвученим под столицу.{S} До њега је седео Младен, који се никако није хтео скрасити на свом 
још веће изненађење.</p> <p>У колима је седео Илић с једном девојком, којој примети само главу, 
а пред кафаном <hi>Шаран</hi>.{S} Он је седео на крми и терао чамац врло добро, као да му је то 
Матовић се био упола свукао, па застао, седећи замишљено у једној старој наслоњачи.</p> <p>— Не 
ба.</p> <p>Двоје младих ћутали су, тако седећи.{S} Свако од њих пратило је своје мисли кроз сам 
кад није приметио да у њој <pb n="4" /> седи неко кога треба чувати.{S} Управо, та му је кућа т 
бљују министарке или њихове ћерке...{S} Седи.{S} Батали, кажем им ја.{S} То је сувише романтичн 
 канабе у сумраку собног угла.</p> <p>— Седи ти... ти си уморнија — одби он. — Мени је добро и  
..</p> <p>Упалише по цигарету.</p> <p>— Седи... ту, на канабе — рече му Вишња.</p> <p>Чедомир п 
 било више школе.{S} Отац није волео да седим докона.{S} Знате, мој отац је прост човек, али во 
у.</p> <p>— Па зар ћете сад пристати да седите докона? — примети младић нешто ауторитативно, гр 
е.{S} Школа ти је најблагословенија.{S} Седиш у топлој соби и пазиш шта се говори.{S} Не радиш  
 била бојена.{S} Студент обриса пажљиво седиште и позва своју другарицу.{S} Она седе весело так 
 би звао младића у дућан, понудио га да седне за тезгу, до саме касе, поручио кафе, па онда с њ 
јслађи, кад би уграбио од своје жене да седне за кујнски сто и једе што прво дохвати.{S} Али му 
највише волим.</p> <p>Она га присили да седне, посади му се у крило, па поче да барата по његов 
цвећа, те потражи какво угодно место да седне и сплете венац.{S} Око ње се простирала таласаста 
="100" /> оцена ни прозивања.{S} Већ се седне у клупу, професор говори, ко хоће да бележи, он б 
а се морала смешити.{S} Стога побеже са седнице, чим се Каја заговорила са неким колегиницама.< 
знаш какав је свет...{S} Баш ме данас у седници пита Поповић да ми није шта род.</p> <p>— Гле т 
н натпис: <hi>Вилина Вода 1848</hi>.{S} Седоше на зид једно према другом.{S} Између њих је певу 
ога, они се готово посвађаше, те најзад седоше обоје.</p> <p>Девојци се оте један уздах.</p> <p 
} Ми смо стари познаници.</p> <p>Ускоро седоше за вечеру.</p> <p>То је била скромна кућа једног 
 најскупља шваља у вароши.{S} Сваке <hi>сезоне</hi> т.ј. сваког пролећа и јесени, доносио је Ла 
х буктиња!{S} Како представници школа и секата изгледају пред њим као муве окамењене у ћилибару 
ече да му сестру проси Вићентије Симић, секретар суда.{S} Била је пуна хвале за младог чиновник 
горе у клисуру и дивио се како се стене секу...</p> <p>— Као сир!</p> <p>— Јуче да сам умро — г 
, где је било тихо и без људи. — Сваког секунда она односи по читава блага.{S} Столећа су прошл 
ада, хрома жена успротивила се излишној секцији коју је закон наређивао и тражила одлучно да јо 
е са сељацима из суседног <pb n="16" /> села око једне воденице, да је изгубио све што је стека 
Све је више сиротиње у нашем народу.{S} Села, у којима се никад није знало за оскудицу, боре се 
ја.</p> <p>Посматрајући то буђење свога села, она покуша да хладније мисли о свом узбуђењу.</p> 
 <p>— Знаш ли да се Љуба Ћопа вратио са села — рече Зарија Чедомиру.</p> <p>— Како је он?</p> < 
дерног дивљака.{S} То су људи обично са села или, ређе, из какве пропале варошке куће.{S} Они с 
трује ноћу осветљавале нашу варош, наша села, путове, а дању покретале занатлијске машине, стру 
ио, и оца, родом из једног златиборског села чији се отегнути нагласак и говор кроз нос одржава 
тао неколико месеца.{S} На чуђење целог села, начини од једног поточића воденицу са два витла,  
ач.{S} Илићи су били пореклом из једног села на граници ваљевског и ужичког округа, на дивљачно 
 је пута ишла тим путем с Илићем до тог села, које је он називао њеним, правећи илузију на слич 
сељаци трапали су у опанцима као посред села.{S} Тек, коњски трамвај замењен је електричним, а  
} Момци су певали:</p> <quote> <l>Испод села зелена ливада,</l> <l>У ливади селен до колена,</l 
 има врло лепо тело, познаје се како је села.</p> <p>— Ти рече да долазиш чешће овде? — упита г 
емом.{S} Једна липсала коза вукла се из села у село и процењивала се наизменично пред разним ко 
моје колегинице.</p> <p>— Колегинице из села?...{S} Како ти је у селу?</p> <p>— У селу је добро 
 још неколико девојака. — Знаш ли да си села у вилинско коло?</p> <p>— Кажу — додаде друга дево 
наднице привлачиле су сељаке из околних села, па и из даље.{S} Задовољно срце је замахивало сна 
под села зелена ливада,</l> <l>У ливади селен до колена,</l> <l>У селену студени кладенац,</l>  
> <l>У ливади селен до колена,</l> <l>У селену студени кладенац,</l> <l>До кладенца момче и дев 
 исток, а запад где су пасла говеда.{S} Сели су у јечам и ужинали.{S} Хлеб је био мек, сир дива 
ум за Обреновац, нашли су једну клупу и сели да се одморе.{S} Место је било као створено за сас 
своје мајке о њеном животу с Матовићем, селидбама с једног краја Србије на други, отпуштањима и 
рбији још може наћи само по забаченијим селима, као неким чудом сачуван од укрштавања с туђинци 
рама.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ја ћу на село... за учитељицу.{S} Ја немам мираза.{S} Ово школе, 
о је добила добро место: једно богатије село у Млави, где је нашла школу по плану, уређену башт 
та река:</p> <quote> <l>Ој Мораво, моје село равно,</l> <l>Кад си равно, што си водоплавно!...< 
> <p>Радоје побеже од очеве куће у неко село где су имали родбине.{S} Ту је остао неколико месе 
очића воденицу са два витла, те га цело село прогласи за најдаровитијег човека под небом и поми 
.{S} По гдегде видело се неко раштркано село.{S} Ветар је доносио отегнуте сељачке гласове који 
p> <p>Било је пролеће кад је дошла у то село.{S} Трипут је потом глог обелио.{S} Трипут се лала 
; час би то био Београд, час Чачак, час село у којем је <pb n="307" /> живела.{S} После се та с 
хлеба да зарадим!</p> <p>— Онда ћу ја у село за воденичара! — одговори младић тврдоглаво.</p> < 
} Једна липсала коза вукла се из села у село и процењивала се наизменично пред разним комисијам 
окренувши се.</p> <p>Вратила се одмах у село.{S} Прекинула је на кратко са целом прошлошћу.{S}  
егов дед је кметовао дуго година у свом селу, његов отац, са нешто мало школе, начинио <pb n="2 
 шору, поцрнелим крововима и раштрканом селу, приређивала је зора величанствен ватромет.{S} Ани 
таве за учитељицу.</p> <p>Како је у том селу било празно место, поставили су је одмах.</p> <p>О 
иваде.{S} Неколико певаца кречало је по селу.{S} Девојка се осети слободнијом у присуству ове с 
 радећи у школи појачано, скупљајући по селу мотиве са чарапа, ускршњих јаја, дрвених кашика, а 
ла?...{S} Како ти је у селу?</p> <p>— У селу је добро свакоме који од њега не тражи више него ш 
 Колегинице из села?...{S} Како ти је у селу?</p> <p>— У селу је добро свакоме који од њега не  
p> <p>Сањала је да су ишли пешке, као у селу.{S} Било је у сватовима много света, где је познав 
а тиме што ће му осигурати безбедност у селу, олакшавати му везе с оближњом вароши и даљим пија 
 кратких, дебелих бркова, готово суров, сељак у грађанском оделу, иначе обичан, могао је личити 
ему то не смета, он то не зна.{S} А тај сељак то је наш народ.{S} Он је запуштен, прост, прљав, 
 <p>У том се зачу нека псовка.{S} Један сељак, прљав и исцепан да би га у другој земљи ухапсили 
/p> <p>— Наш народ треба просветити.{S} Сељака треба научити читању и писању.{S} Треба га увест 
злокане калдрме.{S} Свет измешан, доста сељака, а нарочито полусељака што су амали, таљигаши, н 
г моста.</p> <p>— Погледај, Вишња, овог сељака.{S} Он можда нема да купи друге чакшире.{S} Али  
овека, изгладнелог грађанина и одрпаног сељака, оно управо што држи целу пирамиду друштва и кој 
изам није испунио своја обећања.{S} Код сељака, радника, грађана чују се само горке речи.{S} Ал 
ставио је законски пројекат о осигурању сељака од града и стоке од помора.{S} Успео је да оба п 
у ситне куће на један спрат и механе за сељаке.{S} Та црква је једини сведок да је Чачак постој 
ривало.{S} Велике наднице привлачиле су сељаке из околних села, па и из даље.{S} Задовољно срце 
 све што има, има да захвали само своме сељаку, лако се одлучио да приђе првој струји.{S} Брзо  
где је реч дужност?{S} Говори се само о сељаку.{S} Али он није све у земљи; није само њему поло 
их јаја, дрвених кашика, агитујући међу сељанкама за отварање домаћичке школе.</p> </div> <div  
о необично име — име професорове мајке, сељанке — променили, тепајући јој:{S} Бела.{S} После ов 
е осећала извесна живост. <pb n="64" /> Сељаци се враћали кућама: ко у тарницама, ко на коњу, а 
 шкрипале арабе, напуњене паприкама.{S} Сељаци у незграпним, сламним шеширима цењкали се с грађ 
пала су волујска кола.{S} Рђаво обучени сељаци трапали су у опанцима као посред села.{S} Тек, к 
тој јеци гајда по механама где свраћају сељаци.{S} Али писмо испаде кратко, банално.{S} Јавила  
жевима, готово идиотским алтруизмом, са сељацима — светцима, и непрегледним површинама леда и с 
је дуго година, парничио се још дуже са сељацима из суседног <pb n="16" /> села око једне воден 
а је врило као на вашару.</p> <p>— Овим сељацима засја електрика пре него што јој и диреке удар 
и отуд није отмено говорити за ручком о сељацима, те једва дочека кад се Бела умеша, и рече:</p 
 дана, она је учила <pb n="228" /> мале сељачиће писати и читати, Богу се молити и држати се чи 
му је објаснио четири стране света: код сељачке куће био је север, ниже, преко реке, југ, лево  
да допуни свога мужа тиме што ће његове сељачке склоности парирати својим господским понашањем. 
кано село.{S} Ветар је доносио отегнуте сељачке гласове који се нису разбирали: да ли су песма  
 је нешто оштетила туча, процењивале су сељачке комисије тако високо, као да је њива засађена с 
 једног развијеног дерана, са огромним, сељачким шеширом на глави и високим чизмама на ногама.  
е се могао отрести простачких склоности сељачког сина.{S} Јака му је сметала.{S} У кући је био  
мам мираза.{S} Ово школе, то је све.{S} Сем тога, моји родитељи очекују од мене, од моје школе. 
де нежан <pb n="114" /> према њој.{S} И сем тог, она је била болешљива, нервозна девојчица, код 
 други украс за његову собу.</p> <p>— И сем тога, мени је пријатно ваше друштво.{S} Кад разгова 
ку одмах по матури, уписују за то време семестре на универзитету, и већ знају вредност годинама 
ађе на Великој Школи по свршетку једног семинара.{S} Изишли су из школе, па врљали по вароши бе 
анетим балванима, бурадима и пластовима сена, па ударила преко поља и бацала се право на град.{ 
ји је скапао од глади између две гомиле сена, не могући да се реши коју да изабере.</p> <p>Идеа 
љене плотове, дивље шибље и један пласт сена усред мокре ливаде.{S} Неколико певаца кречало је  
тупио у везе и с антикварима на обалама Сене.{S} Затим се дао на посао.</p> <p>Учинило му се да 
езла по коју мараму, читала, по каткад, сензационе романе, и јела слаткише, почев од најфинијег 
иким цветићима, нешто свелим.{S} Његова сенка, неправилна и крупна, дрхтала је на зиду.{S} Даље 
пог дана.{S} На земљу је била пала нека сенка, живот се повлачио, тице ћутале, а једноставан <p 
ти говорила...</p> <p>Вишњи пређе једна сенка преко лица.{S} Та промена не измаче младој жени,  
зи и шта се десило.</p> <p>Једна крупна сенка спусти се низ степенице велике куће, додирну шимш 
елице.{S} Пратила га чамотна тишина као сенка.{S} По дијамантском ваздуху вијало се неколико ла 
раном натученим на главу и изгледао као сенка.</p> <p>Вишња се стресе.</p> <p>Она није видела л 
 главе, тако магловите, обвијене димом, сенкама и супротностима, као у сну.</p> <p>Главна стаза 
урским димњацима образовале су се плаве сенке, које су још више истицале небеску илуминацију.{S 
је су заказали.{S} Од кућа су већ расле сенке, ипак је било још рано, те по улицама није било м 
 неке фантастичне животиње.{S} Језовите сенке прекрилиле би земљу, па би се у час изгубиле и ус 
улицом, док општинске липе бацају густе сенке око њих и заносе главу својим тешким мирисом.{S}  
шевиле је готово, јер их је примала без сенке неповерења.{S} Русија, велика, света Русија, мату 
сталне и опште интересе.{S} У Србији ни сенке од тога.{S} Министарска одговорност пред парламен 
ле, оне су биле далеке, превучене неком сенком.</p> <p>— Шта ћу му ја! — слегала је девојка рам 
ије воћке, још младе, пружале су мршаву сенку по земљи.{S} Сунце је залазило за један облак, ба 
че даље, у мрак.</p> <p>Илић угледа ову сенку.{S} Хтеде нешто рећи.{S} Али не могаде.{S} У њего 
ка обори главу, и посматраше дуго своју сенку која је расла поред ње.{S} Најзад рече:</p> <p>—  
Старинска зграда бацала је и сад дебелу сенку преко улице, имала је још нечега пријатељског и ј 
S} Зграда Велике Школе бацала је дебелу сенку чак преко улице.{S} Даље од ње, по једној пијаци, 
о:</p> <p>— Којешта!{S} Докле ћемо бити сентиментални!...{S} Је ли, колегинице — рече затим гла 
теријалистички.{S} Поезија му је празна сентименталност шипарица из пансионата.{S} Идеал му је  
е — рече затим гласно — шта ти мислиш о сентименталности ?</p> <p>— Она није више у моди, слатк 
на камара неисечених дрва рогушила се у сенци коју је правило крило универзитетске зграде.{S} И 
женог детета и шишкама по челу, које су сенчиле њено лице претерано бледо, готово слабачко.{S}  
е месту су иначе дани избројани.</p> <p>Сео је затим и покушао да сврши своје дело.{S} У соби ј 
ога пута : мушки поглед ни рђав пример, сеоска чама ни саблазна књига.{S} Заман је ожењени коле 
 Уносило се сувише јужног темперамента, сеоске тесногрудости.</p> <pb n="260" /> <p>Ко би тада  
рехлади, свет је излазио на Калимегдан: сеоске учитељице и маловарошани који су дошли о распуст 
увреде незадовољених амбиција.{S} Позив сеоске учитељице није био ни њој крајњи идеал.{S} Можда 
ије могла бити другојачија.{S} У тишини сеоске самоће, по којој ју је пратила туга од промашене 
града.{S} Пред њима се указивао усамљен сеоски друм, једна механа и велика, пространа шума.{S}  
у, уздизала се једна немалтерисана кућа сеоског изгледа.{S} Десно од ње видео се низ ситних кра 
 толико боље.{S} Још нисам никад била у сеоској механи.</p> <p>Илић није имао новаца; десило се 
о.{S} Чедомиров отац, Стеван, изучио је сеоску школу, па је покушавао да продужи гимназију, свр 
тића како испија чокањ ракије.</p> <p>— Сервус — одговори му Зарија и понуди столицу. — Јест, з 
ајлак.{S} У турском рату Вера Павловна, сестра Рускиња, што је волела нашу кујну, било је за пр 
свађе.{S} Мајка га је грдила, клела.{S} Сестра је претила да се обеси.{S} Кад му се то једног д 
или избили на обалу Мораве.{S} Радојева сестра и чиновник из суда били су изостали далеко иза њ 
 плата није била довољна.{S} Чедомирова сестра, која је од њега била старија две године, била ј 
/> <p> — То није много — дочекала га је сестра — млад је, леп је, образован, има плате две хиља 
але за младог чиновника.{S} Тако исто и сестра.{S} Само, рекле су му, тражи десет хиљада динара 
/p> <p>Обоје су имали право: ни брат ни сестра нису били на свом месту.{S} Родитељи нису водили 
</p> <p>— Његова мајка и моја рођене су сестре.</p> <pb n="38" /> <p>— Врло лепо смо се занимал 
е.{S} Што је учинио једну услугу својој сестри, он се одрекао своје породице.{S} Никоме није пр 
— Ћути ти, материна мазо — пребаци брат сестри, и један сјај мушке надмоћности засја у дечковим 
 Дотле је сам научио читати и писати из сестриног буквара.{S} Школа му је ишла лако, као вода,  
рала домаћег учитеља него своје брбљиве сестрице.</p> <p>Стари Матовић није примећавао ништа.{S 
 близнакиња, а преко:{S} Бела са другом сестрицом.{S} Она је требала да држи под присмотром обе 
 пропињући се на прсте, и грдио мајку и сестру: <pb n="7" /></p> <p>— Та остав’те човека!...{S} 
о, што господин саизвољава узети његову сестру за жену.{S} Мајка је покушавала да га умири, при 
алности око преноса наследства на своју сестру, не задржа никакву резерву за себе, и врати се у 
нађење код куће.{S} Мајка му рече да му сестру проси Вићентије Симић, секретар суда.{S} Била је 
 било међу њима.{S} Независно од свега, сети се како је једног дана изишао са оцем у поље.{S} Б 
пусти да мислиш и на оно што је прошло, сети ме се по ономе што је лепо било у мени“.{S} Али мл 
 тражи себи девојку.{S} А кад је нађеш, сети се колико је Вићентије узео, па ти тражи двоструко 
крај, па се заустави на врху Овчара.{S} Сети се гомиле радника који у подножју те планине зидај 
су починили толико зла својим милим.{S} Сети се последњег разговора <pb n="304" /> са Вишњом.{S 
веде га у везу с министровом ћерком.{S} Сети се његова ћутања на њено писмо.{S} Сумња је уједе  
крај, знаменита места, као у албуму.{S} Сети се Чедомира.{S} Доведе га у везу с министровом ћер 
 помену ништа.{S} Чедомир се свакако не сети.{S} Ћутали су.{S} Прођоше тако добар део улице.{S} 
кидашње кућне ситнице, трудила се да се сети лица чија се имена спомињу, мешала се са варошким  
к! — рече готово гласно.</p> <p>Тада се сети великих планова Радојевих и целог његовог говора н 
зависи круг земаљске планете.{S} Она се сети много лепих ствари које је имала с Илићем.{S} Она  
е слободно упућује у варош.{S} После се сети његовог дома на Врачару, скромне, готово сиротињск 
 севнуше изненадним сјајем.{S} Да ли се сети да је у тој улици први пут видела свога драгана са 
д показивао Зарији Ристићу.{S} Да ли се сети речи које му је том приликом рекао?{S} Да ли је са 
у у обалу чукаричког друма?{S} Да ли се сети Вишње Лазаревића и дужности које је имао према њој 
сањам.</p> <p>У том тренутку студент се сети Беле, и, поред све оргије страсти, начини упоређењ 
.{S} Ја се смејем <pb n="109" /> кад се сетим извесних предрасуда које су мутиле моју савест.</ 
 јој остајале недовршене, није се могла сетити доказа који је хтела навести, збуњивала се и доп 
и сами не би умели казати.{S} Младић се сећао тек доцнијих тренутака, кад су били одмакли далек 
и омршавела, али си тим још лепша...{S} Сећаш ли се наше школе!...</p> <p>И она је загрли опет  
...{S} Зар <pb n="241" /> није тако?{S} Сећаш ли се ја сам ти говорила...</p> <p>Вишњи пређе је 
 она дрхтаво.</p> <p>— Не знам да ли се сећаш... оног дана кад смо се састали после дугог разма 
ала по Београду, тражила <pb n="270" /> си себе, своје, време што је прошло.{S} И вратила си се 
ој кћерци. — Дивно, девојко!{S} Од кога си научила да заказујеш састанке, реци!{S} На кога се м 
ала би му се међу повијама.</p> <p>— Да си тако брз на раду као на лажи, далеко би отерао! — ре 
метне у у њено расположење.</p> <p>— Да си жива и здрава, још прве године.{S} Мој колега беше д 
ер, један полић!{S} Ето, такав треба да си.{S} У природу, у природу!...</p> <p>— Моје је место  
 /> то није истина.{S} Тврде за тебе да си срећан човек.{S} Причају да се у тебе заљубљују мини 
м и још неколико девојака. — Знаш ли да си села у вилинско коло?</p> <p>— Кажу — додаде друга д 
 видела на скупштини.{S} Мислила сам да си се вратила кући.{S} Тетка ми рече да ниси долазила.{ 
зитет?</p> <p>— Коначно.</p> <p>— Имала си право.{S} Није то за наше жене!{S} У земљи где три ч 
о је било у брезову хладу,</l> <l>Имала си срце насмејано,</l> <l>И главу си оборила младу.</l> 
весела као срна, <pb n="243" /> побегла си с ишчупаним срцем.{S} Шта сад тражиш опет?</p> <p>Бр 
вијаш се дакле према ветру?{S} Изгубила си све принципе.</p> <p>— Принципе!{S} Принципи су за д 
воје, време што је прошло.{S} И вратила си се несрећнија него кад си пошла.</p> <p>Девојка поку 
у љубав моју,</l> <l>Очи твоје спустила си тајно...</l> <l>— Ој животе!{S} О шумо, покоју!</l>  
{S} И вратила си се несрећнија него кад си пошла.</p> <p>Девојка покуша да не призна истину. </ 
’Ајд, загрли ме... не стоји ти лепо кад си озбиљан.</p> <p>Илић је загрли преко воље.</p> <p>—  
>Ој Мораво, моје село равно,</l> <l>Кад си равно, што си водоплавно!...</l> </quote> <pb n="212 
/p> <p>— Шта је?{S} Шта је теби?{S} Куд си нагао?{S} Ти губиш главу.</p> <p>У том, на часовнику 
и девојци, нежно као жена:</p> <p>— Куд си пошла?...{S} Хајдемо негде заједно!{S} Имам много ст 
ојачку школу.</p> <p>— Море, брате, где си ти?{S} Откад те нисам видела — рече му она. — Пише м 
а је. — Озбиљно сам се уплашила.{S} Где си била по овој киши?{S} Нигде те нисам видела на скупш 
 лутао по Паризу без циља.</p> <p>— Где си био? — предусретала га Бела кад се најзад вратио кућ 
 слатка Вишња — рече јој. — Ја знам где си била.{S} Не покушавај да ми поричеш: ја сам прошла к 
 срећна душо, поново у тих живот одакле си и дошла.{S} Остави пук и друштво нек сами воде своју 
.{S} Немаш чега да се женираш.{S} Тетки си се јако допала.{S} Вели, красна цурица.{S} Него, каж 
се ти никако не јављаш.{S} Не зна да ли си жив или мртав.</p> <p>Младић се намршти.</p> <p>— Ње 
 с тобом?...{S} Нешто си омршавела, али си тим још лепша...{S} Сећаш ли се наше школе!...</p> < 
сад боље?</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Али си бледа?</p> <p>— Не, није ми ништа.{S} Остави ме, мај 
ељи, официри, професори.{S} Међутим, ти си то превидео, ти си изгубио меру, претерао, затворио  
сори.{S} Међутим, ти си то превидео, ти си изгубио меру, претерао, затворио си се у кулу од сло 
предмета на предмет.</p> <p>— Видиш, ти си петичар, први ђак, сталан гост на министарској трпез 
едан уздах.</p> <p>— Ти си уморна... ти си нешто невесела, Вишња? — примети Илић.</p> <pb n="15 
заборавимо?{S} Ти нарочито, Вишња... ти си још увек тако лепа; Боже мој, не, то није могуће, да 
аку собног угла.</p> <p>— Седи ти... ти си уморнија — одби он. — Мени је добро и на столици.</p 
.. служавка је брисала трпезарију... ти си се бакћао око новог устава.{S} Ју, обешењаци, да ми  
осле дугог размака... <pb n="289" /> ти си имала велики цвет... на железничкој станици се форми 
 Ти си млад.{S} Треба ти времена.{S} Ти си познат у твојој генерацији.{S} Људи знају твоју вред 
 Сутра на овом месту, у три сата.{S} Ти си слободан?...{S} Ево ми трамваја — додаде затим. — Ја 
ио си се у кулу од слонове кости.{S} Ти си рђаво разумео околину у којој живиш.</p> <p>— Рђаво  
p> <p>— Нема шта да те извињавам.{S} Ти си овде слободна, као код своје куће.{S} Немаш чега да  
.{S} Говоримо о нечему веселијем.{S} Ти си волео одавно да идеш у Париз?</p> <p>Младић је погле 
но по твој прогрес и човечанство.{S} Ти си непријатељ, не знајући толико људи, који су опет тво 
реко воље.</p> <p>— Слушај, Чедо.{S} Ти си нешто охладнео према мени.{S} Чини ми се да ме избег 
ко осетљив на неприлике у животу.{S} Ти си млад.{S} Треба ти времена.{S} Ти си познат у твојој  
 примети:</p> <p>— Ти претерујеш.{S} Ти си се спотакао о прву сметњу и сад очајаваш.{S} Не треб 
римо, ми сами.</p> <p>— Ти Вишња?{S} Ти си млађа него што си икад била.</p> <p>— Какав парадокс 
нице од трема. — Теби није добро?{S} Ти си болесна ?</p> <p>— Врућина ми је, мајко.</p> <p>— Хо 
, колегинице? — изненади се Аница. — Ти си тако бледа?{S} Да ниси уморна?</p> <p>— Да, уморна,  
ле? — рече меким, поетским гласом. — Ти си сасвим изгубила главу!</p> <p>— Да; ја га волим... м 
! — шапутао јој је унутрашњи глас. — Ти си дошла у њега весела као срна, <pb n="243" /> побегла 
појави широка трака Дунава.</p> <p>— Ти си одсела на Врачару? — прекиде тишину млади суплент.</ 
ало је из целе њене појаве.</p> <p>— Ти си удата? — рече јој Вишња, осмехнувши се, па покуша да 
 како ће се све то свршити.</p> <p>— Ти си луда! — рече јој он кад му рупи у собу, усред бела д 
оре неколико баналних речи.</p> <p>— Ти си без амрела? — рече младић, наднесе кишобран над дево 
Девојци се оте један уздах.</p> <p>— Ти си уморна... ти си нешто невесела, Вишња? — примети Или 
а поред ње.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ти си паметан човек... ти знаш шта радиш.{S} Наша варош ду 
а разговор на другу страну:</p> <p>— Ти си напустила универзитет?</p> <p>— Коначно.</p> <p>— Им 
>— Шта хоћеш тиме да кажеш?</p> <p>— Ти си лутала по Београду, тражила <pb n="270" /> си себе,  
 <p>— Право претпоставља борбу.{S} А ти си жена... наша жена која не воли живот одрицања, позит 
долазио код <hi>Еснафлије</hi>.{S} И ти си погорелац на свој начин, је ли тако?{S} Ха!{S} Ха!{S 
ваки дан испуним корисно.</p> <p>— И ти си срећна? — прекину је Илић.</p> <p>— Не знам, може би 
тарској трпези, па која вајда: несрећан си као све ове пропалице, као овај официр што је био на 
 Није ли оно какво си га хтео, за какво си се борио.{S} Убијен је краљ тиранин, осигурана је сл 
она разговор живље. — Није ли оно какво си га хтео, за какво си се борио.{S} Убијен је краљ тир 
..</p> <pb n="258" /> <p>— Јест, мислио си на мене колико на смрт свога деде!</p> <p>Свађе су у 
 ти си изгубио меру, претерао, затворио си се у кулу од слонове кости.{S} Ти си рђаво разумео о 
има од како се нисмо видели!...{S} Како си?...{S} Шта је с тобом?...{S} Нешто си омршавела, али 
обе руке, и понављала:</p> <p>— Па како си ми још?{S} Па шта ми радиш ?...{S} Јеси ли се свикла 
а мртвачка кола.{S} Еј, Марјане, колико си их данас сахранио?</p> <pb n="169" /> <p>— Осам — од 
је село равно,</l> <l>Кад си равно, што си водоплавно!...</l> </quote> <pb n="212" /> <p>— Погл 
ећи — <pb n="73" /> „једна жена као што си ти, тако учена у својој простоти, тако проста у свој 
 <p>— Ти Вишња?{S} Ти си млађа него што си икад била.</p> <p>— Какав парадокс! — насмеја се дев 
>— Он јој је изјавио љубав пре него што си још постао министар... овде, у овом салону... служав 
 Ко зна каква судбина те чека — И зашто си тако срећна сада!...</p> <p>Промицале су окуке, мали 
о си?...{S} Шта је с тобом?...{S} Нешто си омршавела, али си тим још лепша...{S} Сећаш ли се на 
 рече кад остадоше сами:</p> <p>— Нешто си невесела, Лазаревићева?</p> <p>— Не! — одби она усиљ 
Имала си срце насмејано,</l> <l>И главу си оборила младу.</l> <l>Ко̑ одговор на сву љубав моју, 
а.{S} Министар се осмехну.</p> <p>— Баш си геџа! — пребаци Матовићка <pb n="204" /> своме зету. 
ари су биле дотле далеко од Вишње као и сибирска поља.{S} Оне су је одмах заинтересовале, одуше 
загази у ливаду.{S} Иза ногу је остајао сив траг превијене траве.{S} Момци и девојке певали су, 
чио све јаче.{S} По шору је играла нека сива светлост.{S} Распознавале се коњске ногоступице у  
 <l>Стојане, луда будало,</l> <l>Ухвати сиве волове,</l> <l>Узори равне долове,</l> <l>Да видиш 
је био као сваки летњи дан.{S} Улице се сивиле од прашине.{S} Из њих је била још топлина јаке д 
га што мање узнемирила и гледала у њега сивим, остарелим очима које су цуриле.</p> <p>Илић удар 
у, белео се један крај вароши под небом сивим као миш.{S} Београд се удаљавао све више.</p> <pb 
а се њена црвена блуза у тој прозрачној сивини причињавала као какав велики божур у некој чудно 
том тренутку далеко од науке, тамо у ту сивину, ка његовој другарици, у њен заборав.{S} Млади ч 
простране степенице, <pb n="5" /> једна сивкаста, уска, луксузна простирка, два зелена суда с т 
а истока и падала на варошке куће беле, сивкасте, црвене, црне, <pb n="81" /> ниске, високе, но 
 кише.{S} Све је око ње било сиво, тако сиво да се њена црвена блуза у тој прозрачној сивини пр 
зраку пуном кише.{S} Све је око ње било сиво, тако сиво да се њена црвена блуза у тој прозрачно 
колске године.{S} Каја, у њеној строгој сивој блузи, са ниском мерџана око врата, седела је у с 
етвориле су те бог зна чије одеротине у сиву боју која је језиво приличила његовом земљастом ли 
, руку завучених у џепове од панталона, сигуран у себе, у своју будућност, у добро које ће чини 
Ја сам изабрао ово друго, а и ти ћеш... сигуран сам.{S} Пиј, проводи се, уживај младост.{S} Ја  
хово познаство.{S} И, он није био никад сигуран да га она озбиљно воли.{S} Он није био приметио 
уна ни колико ја.{S} Нико у Србији није сигуран шта се сутра може десити ; нигде није тачнија о 
уверим да је он диван материјал, ја сам сигуран да је наш свет добра раса.{S} Само му треба поу 
а очајно.{S} Нико није задовољан и нико сигуран.{S} Најако се осећају тегобе од неродице, од уч 
добар колико се мисли.{S} Али има једна сигурна ствар.{S} Човек се троши између два акта који с 
ек тако, гледајући у страну, осећала се сигурна у његовом присуству.</p> <p>А Радоје је умео ле 
 утешити девојку, хтеде јој дати доказа сигурне будућности.{S} Његов глас је дрхтао:</p> <p>— Ј 
Он то сад зна, зна позитивно, има дакле сигурне доказе... те поређане хартије, ту архиву, већ в 
hi>, те јој је то име остало у публици, сигурније него да је фирма протоколисана код суда.</p>  
ицу.</p> <p>— Простачке приче — рече он сигурним гласом. — Ти не верујеш, ваљада, у те бесмисли 
тну, ето такву као што је Вишња.{S} Она сигурно има врло лепо тело, познаје се како је села.</p 
д правог пута.{S} Корачала је брзо, али сигурно, и изгуби се не окренувши се.</p> <p>Вратила се 
удан, комшија, тако чудан да ја не знам сигурно шта бих рекла...</p> <p>— Не, то није могуће, т 
ш, нешто релативно...{S} Доиста, ничега сигурног, ничега стварног.{S} Само илузије, само снови. 
ио само сиромашан ђак, без родбине, без сигурног прихода, без пријатељских веза и заштитника, п 
 у којој је било нешто срачунатости, по сигурном кораку који је правила, по очима што се нису д 
 двапут, тресао катанцем још ради сваке сигурности.</p> <p>Одговарао је девојци у истом уздржан 
 Нико нас неће видети — одговори она са сигурношћу.</p> <p>То је била собица у дну ходника, окр 
 би се посвађали, добила је сад у мајци сигурну савезницу, те се свађама није видело краја.{S}  
м детињству, имао једну опаку, али врло сигурну учитељицу, невољу.{S} Он је имао да се бори из  
ам зашто хита.{S} Свет му је сметао, те сиђе с тротоара.{S} Око срца му је било весело, топло,  
ј.{S} Код једне механе, већ ван вароши, сиђоше с кола и упутише се обоје полако друмом.{S} Посл 
инске цркве, са златним крстом, који се сија у ватри сунчане светлости.{S} Усред тог великог пр 
паном земљом.{S} Његова длака није више сијала.{S} Сапи су му смршале.{S} Боја му се променила. 
.{S} Једино су његове очи <pb n="71" /> сијале оном својом ватром, јако као крст на старинској  
 постеља, на чијим се плеханим шиповима сијале златно обојене лопте.{S} Нашло се места за једну 
ла га весело и смешила се.{S} Њени зуби сијали су испод румене, свеже губице као дрво под покис 
 пржило је београдске голети, као да је сијало из пакла.{S} Илић је имао стан, управо кревет, и 
 то био случај?{S} Или заиста нека виша сила управља нашим мислима?{S} Те исте ноћи Вишња је са 
апсолутног, већ конфликта између нужних сила.{S} У то буди уверен.</p> </div> <div type="chapte 
 свој врхунац.{S} Материјална природа и силе које владају њоме нису више имале недокучивих тајн 
од какве неизлечиве болести, па ипак се силило и хтело да сакрије своју немоћ.{S} Упрегнуто <pb 
арвин је дефинисао природне законе тако силно да је његова философија изгледала као последња ре 
илу мирисало је то посвећено цвеће тако силно, чудно, као да се доиста из њега излива дах неког 
 <p>— Не, није ништа — насмеја се Вишња силом. — Разгледала сам престоницу.{S} Ми смо стари поз 
 у нашој власти.{S} Брак ствара од људи силом хипокрите, установљава једну врсту ропства.{S} Ид 
ила.{S} Многи професори беху подетињили силом свакодневног рада с децом.{S} Други <pb n="263" / 
би према јакима.{S} Он је у новцу видео силу која учвршћава живот, пријатеља који одржава човек 
ацима.{S} Још даље, указивала се црвена силуета једне цигљане.</p> <p>Девојка је становала у бл 
купао џбунове шимшира, споредне стазе и силуете барни за грешење простирки.</p> <pb n="191" />  
ка му рече да му сестру проси Вићентије Симић, секретар суда.{S} Била је пуна хвале за младог ч 
не.{S} Узалуд се трудила.{S} Њена права симпатија била је давно оставила домазлук и више се ниј 
нешто више од њене лепоте, то беше њена симпатија, далека, нова, друга љубав која се приближава 
 примала је хладно те изливе паланачких симпатија.{S} Приговарала је себи за то: што год има до 
к, јевтин.{S} Данас све има своју цену; симпатије су редак луксуз, а брак... брак је код паметн 
којом се та комедија игра, човек добија симпатије или антипатије, глас мудраца или глупака.</p> 
иховог материјалног положаја.{S} Њихове симпатије иду неизоставно онима који их фаворизују, пом 
ке боје, које код нас не губе још своје симпатије поред свег дискретног <pb n="151" /> укуса шт 
S} Љубави, мржње, чежње, гађења, дубоке симпатије или смртног непријатељства ?{S} Свега може би 
т у престоници допуштали су јој по коју симпатију, пријатељство према младићу, љубав речи и узд 
н је сјајна интелигенција, природа врло симпатична, али карактер неодређен, несталан, неодважан 
.{S} А пријатно, јер је то све било њој симпатично, то познанство, дубоко поштовање при скидању 
ледали са ужасом.{S} Није било ниједног симпатичног покрета.{S} Али им је она пркосила свима.{S 
 њеним братом, Радојем.</p> <p>Златарев син је био нешто старији од своје сусетке.{S} Долазио ј 
јао бркове.{S} Да се није знало чији је син, узели би га за странца.</p> <p>Вишњи се допадао та 
ва, а задовољства не челиче дух.</p> <p>Син је растао слободно, тумарао са свим квартовским ман 
е противио у почетку новотаријама свога сина.{S} Називао му књиге <hi>купусарама</hi>.{S} Најза 
 који је добио на робији, и грдио свога сина.</p> <p>— Шта је с тобом? — говорио му је тада пол 
еља скренуо пажњу на несташност његовог сина, он се бранио неким руским принципима васпитања де 
арко, јако се наљутио због тога на свог сина и хтео га убити.{S} Занат није ишао никако.{S} Јел 
ностранству, није крио огорчење на свог сина.{S} Војсци је наређено да чува границу и, под прет 
евод.</p> <p>Матовић би погледао у свог сина.</p> <p>Једна нова бора оцртала би му се међу пови 
о отрести простачких склоности сељачког сина.{S} Јака му је сметала.{S} У кући је био без капут 
Крста</hi> и тврди да ја личим на њеног сина који је умро као питомац Војне Академије.</p> <p>В 
бу, па да проведе на миру старе дане уз сина господина.</p> <p>— Боже дај здравље — говорио је  
 недопуштено, укинути везе између оца и сина, мајке и кћери, учитеља и ђака?{S} Ја чујем само п 
о дете патријархалне куће, где је живот сина наличио на живот оца, где се снови не пењу ни донд 
е стара мука.{S} Мајстор се надао бар у сина, да ће изаћи на пут, свршити школу, добити државну 
че оцу.</p> <p>— Него шта ћеш, несрећни сине? — викну му стари.</p> <p>— Ја бих хтео да изучим  
м у којој смо рођени, са расом чији смо синови и историјом која је израдила <pb n="284" /> нашу 
пише му писмо или признаницу, јер су му синови били тада мали, а другом коме није волео поверит 
а-Митар опомену:</p> <p>— Хајд', хајд', синовче; не губи времена.</p> <p>Па обраћајући се ћерци 
воре међу девојкама, рече јој:</p> <p>— Синоћ сам читала у једној књизи да има створења која уђ 
да наведе противне мисли које су јој од синоћ лутале по глави.{S} Она заћута, и тек пошто се пр 
је устала, погледала је на врата где је синоћ оставила венац.</p> <p>Он је стајао на истом мест 
="38" /> <p>— Врло лепо смо се занимали синоћ — примети Вишња, па кад виде да се Каја не подсме 
отри је целу.{S} Видео је сад јасно што синоћ у мраку није могао.{S} Његова драгана није била в 
} Девојка је знала да Илић даје лекције сину новог министра, Матовића.{S} Слушала је од другова 
атра своју ћерку; затим се обрати своме сину. — Сад ће отац да се врати, па пази, Младене.{S} Н 
ови погледи сусрели, њене сомотасте очи синуле би најдубљом љубавном ватром, да се одмах после  
гом.{S} Нашто онда?</p> <p>— Вараш се — синуше плаве очи у девојке. — Можда би боље било да се  
о толико ствари, прочитао толико књига, сипао стране речи као лавину!{S} Она није умела тако го 
 мокролушким жаргоном:</p> <p>— Стрике, сипи ми два’ес’ пара пасуља.</p> <p>Понекад наврати и З 
 у јечам и ужинали.{S} Хлеб је био мек, сир диван, а апетит одличан; слатко је јео и преслишава 
о се како се стене секу...</p> <p>— Као сир!</p> <p>— Јуче да сам умро — говорио би какав стари 
 краставаца, изложена је чинија обичног сира и неколико хлебова од гроша.{S} Тај дућан је беогр 
рници на крају вароши купили су хлеба и сира. <pb n="302" /> На једном брдашцу отац му је објас 
гаситим очима појављивало се, као каква сиренска утвара, на свакој окуци од пута, на гомили сув 
и небојене вуне, а месари кожице суве и сирове.{S} Пред кућама, на клупи или по сандуцима, посе 
мпарије, разне фабрике за прераду наших сировина.</p> <p>Младић се видљиво заносио.{S} Његово и 
{S} Чедомир је лепа прилика.{S} Истина, сиромах, без фамилије, али ми смо ту.{S} Кроз који месе 
} Сваки од њих био је огорчен песимист, сиромах наравно, с отомбољеним лицем, па ипак пун наде, 
дај се на господин - Чедомира.{S} Он је сиромах ђак... пардон, господине Илићу — поправи се гос 
дљиво, као да је тражио опроштај што је сиромах.{S} Вишња не замери ништа.{S} Она није знала за 
ћ, вечити ђак, вечити занесењак, вечити сиромах.{S} Блед и озбиљан, мршав као авет, са занесени 
ђења свога мужа; по њеном мишљењу један сиромах ђак треба да је задовољан што улази и у дечју с 
ла да је сиротиња један недостатак. „Он сиромах, а ја хрома!“ — мислила је и веровала да су так 
ан за идеалном драганом: он је био само сиромашан ђак, без родбине, без сигурног прихода, без п 
, који је требао да покаже свету колико сирота жена има посла око спреме куће и деце.{S} Млађи  
, па рече значајно: — У вашим годинама, сиротиња није зазор,</p> <p>Чедомир поцрвене и збуњено  
 била љубазна.{S} Она је разумела да је сиротиња један недостатак. „Он сиромах, а ја хрома!“ —  
ије, учитеља, ни лекара.{S} Све је више сиротиње у нашем народу.{S} Села, у којима се никад ниј 
и и у дечју собу; <pb n="9" /> иначе је сиротињи место у кујни.{S} Али овог срећног дана, она х 
вршио реченицу, јер није хтео причати о сиротињи свога оца.{S} Место тога, он је прионуо у дућа 
дгрејаном и полуосветљеном ћилеру какве сиротињске кафанице, где је један од њих држао <pb n="2 
еговог дома на Врачару, скромне, готово сиротињске кућице, где народног борца очекује његова по 
а угрејана чела.</p> <p>То је била соба сиротињски намештена: један гвозден кревет, проваљен ми 
 а понекад намерно, с извесном циничном сиротињском перверзијом, која даје све више сласти што  
и.</p> <p>Илић је поносито сносио своју сиротињу.{S} С невином вером у будућност, он је трошио  
 кмет уцењивао задржавајући учитељичину сиротињу.{S} Лазаревићева је остала чиста као кап росе, 
ћао је са̑м и кретао се без команде.{S} Сирото кљусе, било је болесно у обе ноге, свакако од ка 
 је познала.{S} Она је прикупљала своје сирото искуство као бродоломник на пустом гребену што с 
е, па да ми дете остане без спреме, као сироче — бранила је госпођа те трошкове пред министром. 
S} Оне знају само за време, за простор, сисаре, преживаре, за опште ствари.{S} Оне су као фењер 
219" /> само атмосфера, планете, сунчев систем, материја, енергија.</p> <p>— Назови како хоћеш  
мо хтели, и ми смо се горко преварили у систем парламентарних влада.</p> <p>— Како? — зачуди се 
омисли огорчено — извођење целог једног система демократских рефорама, а они нису у стању да се 
хоћу да се образујем потпуно, до краја, систематски.{S} Зашто да то право имају само мушкарци?< 
м посећивао месец, звезде, целе сунчане системе, где је откривао милионе нових ствари, чуда, ле 
 старински начин.{S} За њега философски системи нису имали вредности.{S} Нарочито није марио не 
тан; остајало му је још нешто за дуван, ситан трошак и по коју књигу. <pb n="84" /> Хранио се н 
ост, огроман простор, слободу.{S} Њихов ситан <pb n="94" /> мозак не може да појми како та неви 
и су људи.{S} Сваки од њих има по један ситан, а за себе капиталан интерес.{S} Брига за свакида 
 Падала је из дана у дан.{S} То не беше ситна, јесења киша, већ млаки пљусци као усред лета.{S} 
спомињала изгледале тако далеке, бледе, ситне, као да се нису њој десиле, већ их чула из прича, 
ве познанице.{S} Од Беле је узимао њене ситне префињене црте, њен осмех мачкице која се умиљава 
 гомиле радног народа и беле куће, пуне ситне дечице.</p> <p>Нешто се од тога већ остваривало.{ 
лих паприка колико хоће, али, пренета у ситне интриге удатих другарица, захтевала је раскош мин 
гломазним кубетом од лима.{S} Око ње су ситне куће на један спрат и механе за сељаке.{S} Та црк 
спослени радници, становници предграђа, ситни чиновници који нису могли отићи у бање: јадан, не 
м радовима око одржавања куће, бригама, ситним болестима које се пате, а не сметају.</p> <p>— Г 
у свест и стварност.{S} Илић је писао о ситним догађајима, прочитаним књигама, о Зарији Ристићу 
алемио.{S} Његова вика није се дотицала ситних слабости и рачуна.{S} Он је нишанио високо.{S} О 
 сјају уличне лампе, опкољена милионима ситних капљица и као контраст старом, раскаљаном Београ 
ог изгледа.{S} Десно од ње видео се низ ситних краварских станова с прозорима до земље, осенчен 
подин је био већ ту.{S} Он је био човек ситних, живих очију, великог чела са дубоким залисцима, 
да није око његових сувих уста, око тих ситних очију, па све до природно намрсканог чела играо  
 не пусти испреда се, и, између осталих ситница које се говоре међу девојкама, рече јој:</p> <p 
епљене уз прозор, и са одсуства присних ситница, домаћих успомена и дрангулија, хладан као дућа 
а које мисле право, које не рачунају са ситницама, она их већ виде заљубљене, верене, и пред ол 
столом, говорила најпријатније о разним ситницама, као са правим пријатељем, као да се ништа ни 
да веже своје мисли за свакидашње кућне ситнице, трудила се да се сети лица чија се имена споми 
а браћа.</p> <p>— Не, не гледајте на те ситнице, на новац.{S} Погрешићете — рече Чедомир с поуз 
 би га познала у хиљаду других по првој ситници.{S} Окрену се око себе.{S} На неколико корака о 
таво решење да уђе у дућан и купи какву ситницу, а прелази преко остварених задовољстава са сле 
бразима који се више не румене на сваку ситницу, по дивно довршеном телу које је издавала цела  
рених очију, практичан живот изгледа ти ситничарење, не видиш шта се око тебе догађа, не можеш  
открије, безазлено зачуђено као девица, ситно, бледуњаво цвеће на кривим, ломним гранчицама.{S} 
је преимућство над паром при употреби у ситној, па и занатској радиности, стари Лазаревић преки 
овићу, о новој <pb n="12" /> политичкој ситуацији, о будућности која чека земљу.</p> <p>— Извол 
лу геака.{S} Јован Матовић, који је био сишао са пространих, слободних златиборских сувата и са 
 покојног зеленила по околним баштама и сјај зимњег сунца које није могло продрети у собу него  
 још је имала свој урођени интелигентни сјај у очима.{S} Тек, била се угојила.{S} Црте на лицу  
раву — рече Радоје, док један унутрашњи сјај озари његове непокретне очи. — Чујеш ли њено тихо  
ина мазо — пребаци брат сестри, и један сјај мушке надмоћности засја у дечковим очима. — Кажи с 
е наготе.{S} Њене очи су добијале чудан сјај и упијале <pb n="312" /> се у чипкану кошуљу, у ди 
 Он опази у Вишњиним очима један влажан сјај.{S} Светлост се претварала у сузу.{S} И суза за су 
им се појављивало сунце, чији је златан сјај оживљавао небесно плаветнило.{S} Како друга светло 
есеним очима.{S} Његово лице није имало сјај прве младости.{S} Био је измршавео.{S} По убледело 
зо се нашао у првим редовима; он је био сјајан полемичар, писао је врло <pb n="117" /> течно, с 
дисао је мирис те девојке и дрхтао пред сјајем њених зеница.{S} Њена глава клону.{S} Он се наже 
а себе.</p> <p>Сунце је завијало својим сјајем тиху воду, зарђале шуме и један параброд насред  
Вишњине загасите очи севнуше изненадним сјајем.{S} Да ли се сети да је у тој улици први пут вид 
н није рђав човек, ја то знам.{S} Он је сјајна интелигенција, природа врло симпатична, али кара 
, коју су радници откопавали, појави се сјајна сунчева кугла.{S} Илић је погледа право.{S} Он ј 
се поштовање које су јој уливале његове сјајне, проницаве очи, које су гледале из својих дупља  
 <l>У те ведре, ладне ноћи,</l> <l>У те сјајне месечине?</l> </quote> <p>Лазаревићева оста сама 
е лутају кроз моју главу и изгледају ми сјајне; кадгод, чини ми се, успем, и тада осетим једно  
p> <p>Младић ју је гледао својим чудним сјајним очима и као да се питао да она не тера шалу.</p 
сен и враћала се отуд у виду ниске врло сјајних мехурића.{S} Суплент је ваљао у мислима оно што 
окоју!</l> <l>О младости!{S} О ти сунце сјајно!</l> </quote> <p>Та песма узбуди Илићу гомилу ми 
д усијаним сунцем готово у дијамантском сјају, те давали улицама, које су празне ћутале, празни 
е изгледала врло лепа тако у ружичастом сјају уличне лампе, опкољена милионима ситних капљица и 
лико покушаја да се завађена крила опет сједине остали су без успеха.{S} Јаз се ширио све више. 
е се запали.{S} Рекао би да се светлост сјури с неба бујицом.{S} Многобројни прозори на здањима 
е одржала реч и дошла тачно.{S} Баш кад сказаљке на сату једне оближње часовничарске радње пока 
а ухвати.{S} Жабе су крекетале, попци и скакавци зрикали.{S} Он се упути право преко њива.</p>  
и су озбиљне разговоре, после пили чај, скакали с предмета <pb n="143" /> на предмет, мезетили  
које није могло продрети у собу него је скакало око прозора, по калдрми и гранама једне оголеле 
је више философирао него по обичају.{S} Скакао је с предмета на предмет.</p> <p>— Видиш, ти си  
јска по ђачким зборовима, где се драо и скакао на први знак <hi>вође</hi>.{S} Потписивао је рез 
око сандука, гомиле бостана и покроваца скакутали су сунчеви зраци.{S} Небо је било ведро.{S} Т 
оји без штака не може да макне, а иначе скакуће, свуд јури, трчи, код свију је, без њега ништа  
ења.{S} Његов одговор пак није се могао скалупити у та општа места, и Вишња би пропала ако би п 
обрила краљев поступак, схватила га као скандал и поднела оставку.{S} Председник кабинета, који 
ште и стаде преклињати мужа да не прави скандала.</p> <p>— Остани, Чедомире — говорила му је жа 
оста моје главобоље.{S} Само знај, нећу скандала у кући — заврши он.</p> <p>Илић није ни сањао  
оразом једног кабинетског рата, сталним скандалима на двору.{S} Међутим, ни Јован није остао чи 
ате људе и жене, нарочито жене...{S} За скандалозну страну тога догађаја бринуо се Младен, који 
ћа прави смисао.{S} Још се није знало о скандалу у Двору.{S} Вечерњи листови ћутали су као рибе 
личио на оног класичног магарца који је скапао од глади између две гомиле сена, не могући да се 
сеобина од радничких колеба, магацина и скела.</p> <p>Остојић је био главни настојник.{S} Сав к 
рушењем, за духовитошћу, за исмевањем и скептицизмом ?</p> <p>Госпођа је истицала пред децом мл 
 се велика смелост не поклапа са општим скептицизмом.{S} Код нас би Наполеон <pb n="286" /> био 
дговори девојка.</p> <p>Илић се осмехну скептички.</p> <p>— Да... да, пријатељи!... — примети о 
дар... на професора коме у том тренутку скидају букагије с ногу и нуде за министра... на профес 
но, то познанство, дубоко поштовање при скидању шешира пред њом, разговор у мирису дувана, бунт 
 прилично вештине, а с много поштовања, скиде свој шешир који је већ губио форму.{S} Вишњине до 
о, те је ваздух био тежак.{S} Учитељица скиде свој палто, пребаци га преко руке, изви рамена, р 
 да се спусте низ једно брдо, кад ветар скиде Вишњи шешир с главе и понесе га низа страну.{S} М 
ије, шпартане зеленим уским квадратима, скину са оближњег рафа један дивит, који је био изгубио 
се хватала магла.{S} Виде како се шешир скину.{S} Још један кратак <pb n="146" /> поклон.{S} И  
комшинка! — поздрављао ју је из далека, скинувши качкету до земље.</p> <p>Понекад би се заустав 
S} Доцније, дали су му удобнију ћелију, скинули му гвожђе с ногу, допуштали посете пријатеља.{S 
екнути једно пред другим.{S} Чедомир је скинуо шешир и нагнут лако, очекивао да му девојка пруж 
задовољства ускраћују: колико се младић склањао, толико је она трчала за њим.{S} Није марила да 
то није било могуће.{S} Он није хтео да склапа озбиљније везе, он није тражио <pb n="110" /></p 
з мишице, обеси се о бедра, да се после склиза на под.{S} Девојка подиже руке као да се предаје 
 је Младен, бистар дечко, али ленштина, склон свима слабостима простог народа, као да су у њему 
ви људи који воле књиге, Чедомир је био склон маштању.{S} Тражио је самоћу; уживао у лењом губљ 
к.</p> <p>Ту је било света још више.{S} Склони се у крај, где је почињала једна споредна стаза. 
тебе, не приличи ти. </p> <p>Девојка се склони од ватре за тренутак.{S} Онда узе неки други пос 
 је Илић имао најмање воље за то, те се склони у прву капију.{S} Матовиће је била задесила нова 
{S} Пардон, изволи напред — додаде он и склони се у страну.</p> <p>Улица је на том месту била р 
ли и до вароши је дуго — примети она. — Склонимо се негде, ако хоћете... под какво дрво, у ону  
ак било стално отворено.{S} Могло се ту склонити од жандармске потере, испред кише или кад чове 
и свога мужа тиме што ће његове сељачке склоности парирати својим господским понашањем.{S} Редо 
росто сплетену.{S} Па ипак, по болесној склоности своје душе, он се не даде да га занесе та стр 
овник, није се могао отрести простачких склоности сељачког сина.{S} Јака му је сметала.{S} У ку 
ст донесе или не донесе, нови друштвени склоп.{S} Требало му је нечег новог, разонођења, могућн 
 су песма или запевка.{S} Из планинског склопа избијала је река као из неке чељусти.{S} Иза њих 
шта, па на Седам Кућа све до планинског склопа око Кумодраже.{S} Десно, посматрачево око зауста 
јој се учини одвратан, тако одвратан да склопи очи са жељом да умре.</p> <p>— Пријо? — закрешта 
p> <p>— Па читај! — закључи самоубица и склопи очи поново.</p> <p>— Три дана нам говори да хоће 
 n="189" /> <p>Младић уздахну, нервозно склопи једну књигу, па устаде и поче шетати по соби.</p 
о крст на страни на којој се зауставио, склопио књигу, оставио је у крај свога стола, уредио кр 
лађем од свега што је дотле окусила.{S} Сколише је поново мисли о Чедомиру, о томе шта би било  
ио.{S} Још од детињства је познала дане скомрачења и увреде незадовољених амбиција.{S} Позив се 
ој девојци, њега је обузимала нека чар, скоро физичка, и он је терао пером, као да броди морем  
муца она несигурно. — То јест, ја ћу се скоро вратити.</p> <p>Часовничар се трже.{S} Пространа, 
ст у плану.{S} Професори су се обраћали скоро искључиво мушкарцима.{S} Походили су је тренутци  
а простирка коју је газдарица купила ту скоро и сва срећна унела га у ову собу.{S} Простирка је 
њене заточнике.{S} Она је била кадра да скочи на дрског човека, као мачка.{S} Али кад би се рас 
S} Та промена не измаче младој жени, те скочи на други предмет, на своју школу, на децу.</p> <p 
 ово чиним од себе? — освести се она, и скочи са постеље као да се брани од нечијег насртаја.</ 
 седео Младен, који се никако није хтео скрасити на своме месту; до дечка је била једна близнак 
 збора и договора — трудио се младић да скрене правац својих мисли на конкретне ствари, али сли 
S} Ништа на свету није било кадро да је скрене са правога пута : мушки поглед ни рђав пример, с 
орака отварала се побочна улица.{S} Она скрену тамо, убрзавши кораке.{S} Киша је пљуштала.{S} П 
уре.</p> <p>Кад прође поред те капије и скрену ка Теразијама, девојка угледа једна кола <pb n=" 
 Каја бојажљиво.{S} Затим додаде, да би скренула разговор на другу страну:</p> <p>— Ти си напус 
 породицу.{S} Кад би му ко од пријатеља скренуо пажњу на несташност његовог сина, он се бранио  
 легао и заспао.</p> <p>Мисли му поново скренуше у родно место.{S} Оно је врло лепо кад је ваша 
, ја се питам да ли у мени не живи неки скривени ђаво.{S} Ах, како сам гадан, како сам гадан, Б 
о да су његови односи с девојком дубоко скривени, те је с те стране био миран.{S} Међутим, мучи 
а, полажу много на беседништво, и живе, скривено, по Палилули и Енглезовцу, с каквом хистерично 
вио? — одговарало је нешто у њој, нешто скривено, топло, незнано, а широко и пространо као свет 
и, да јој открије, поред царства мисли, скровиште осећаја.{S} Он је успео да се она врати у Бео 
оро седоше за вечеру.</p> <p>То је била скромна кућа једног државног пушкара у пензији.{S} Дома 
 После се сети његовог дома на Врачару, скромне, готово сиротињске кућице, где народног борца о 
дијамантског праха, пред сликом девојке скромне, лепе, стидљиве и природне.{S} Та је слика преп 
 тог великог предела, стајао је Радоје, скромно, готово понизно, с лулом у левој руци и гледао  
ј је остало од мираза, живела са децом, скромно, тешећи се да то неће увек тако трајати.{S} Има 
а, лепљива уста.{S} Хајдучка трава диже скромно свој велики бео цвет.{S} Љутићи су жути као очи 
 Доцније нађе две три лекције и живљаше скромно, у маленом колу знанаца, повлачећи се све више  
у гимназији, те је од куће добијао врло скромно издржавање.{S} Ипак је имао нечег заједничког с 
...</p> <p>— Не, Вишња... — одби младић скромно.</p> <p>— Ја мислим да је то могуће, то ће бити 
е навикао.{S} У стану је имао што треба скромном човеку.{S} Матовић је био пријатан према њему, 
арских домова што се слабо поклапало са скромном суплентском платом.{S} Из штедње су седели код 
де оставку на свој положај и премину са скромном пензијом средњешколског професора.</p> <p>Брач 
мело тврдио — те га је Илић поучавао за скромну награду.{S} Ову платицу надокнађавала је госпа- 
, размећи се, другима препоручуј вечиту скрушеност; пењи свој глас за једну ноту више изнад сва 
еакција је пала.{S} Њени главни стубови скрхали <pb n="6" /> се као од стакла.{S} Краљ се сад,  
им људима стискао се у њему као соко са скрханим крилима.</p> <p>Варош се спасла, али од <hi>ел 
а своје младости, њен пасуљ с пастрмом, скуван на особен начин, <hi>чокалиски пасуљ</hi>, с мно 
шкарка се већ бринула шта ће сутра лепо скувати за ручак, те је питала своје гошће шта више вол 
адена — рече јој једном муж. — Живот је скуп, а човек ми изгледа ваљан.</p> <p>— И ја сам то не 
 морао бити по најновијој моди и сувише скуп да би се продавао у дућану.{S} Газда-Митар имао је 
ава одузима последњи грош ради чегртања скупе и некорисне бирократске машине, треба да му га он 
, стајала је рпа исписаних страница.{S} Скупи их и стаде прелиставати да уђе што боље у предмет 
>Девојка је падала у све већи занос.{S} Скупи кошуљу позади и притеже је.{S} Врвице на раменима 
 Мале куће — како су звали то одељење — скупи сву храброст, закуца на врата и преда се тој голи 
<hi>штудира</hi>...</p> <p>Том приликом скупило се велико друштво, како је то ретко у паланци.{ 
аза гомила света, тако велика као да се скупио народ са целе планете.{S} Сви су је гледали са у 
, те се оно мало новаца колико се могло скупити у једном покрајинском месту, готово све потроши 
-Илићу? — пређе Бела изненадно на њега, скупљајући празне шоље.</p> <p>При тим покретима покази 
роводила лако, радећи у школи појачано, скупљајући по селу мотиве са чарапа, ускршњих јаја, дрв 
е ишла код једне другарице, код које се скупљало друштво по моди руских универзитета, где се не 
културних радника по паланкама, који су скупљачи претплате свакој новој књизи, повереници одбор 
у, малопродавци варали су је, продавали скупље, крали на мери, потурали што је рђаво.{S} Било д 
 прште Каја у смех. — Ко га не познаје, скупо би га платио!</p> <p>Вишњи не би право ова рођачк 
и постати јаван радник.{S} Стало вас је скупо док сте дотле дошли.{S} Али још све муке нисте пр 
 радови предузећа; наравно да су онда и скупо стали, те се оно мало новаца колико се могло скуп 
ни другови, одушевљене другарице, ђачки скупови, дуга бдења, па и саме ноћне светиљке, које су  
 купе јој пајаца са звонким прапорцима, скупоцен шешир или хаљину у моди.{S} Бела није никад ос 
ма постељи, опет до зида стајала су два скупоцена ормана, изолучена при врху, оштећена употребо 
авање неке врсте племства, захтевала је скупоцена одела, свечане ручкове, у кући се кувало двап 
остирку.</p> <p>— Штета је упрљати тако скупу ствар — рече гласно.</p> <p>Диже се полако.{S} Но 
поред Млаве.</p> <p>— На Духове је наша скупштина у Београду — рече јој Аница. — Хоћеш ли да ид 
уштву, о испитима, при излетима, месним скупштинама, остајала је усамљена.{S} Младићи је нису в 
 овој киши?{S} Нигде те нисам видела на скупштини.{S} Мислила сам да си се вратила кући.{S} Тет 
 <pb n="238" /> <head>XXII</head> <p>На Скупштини је нашла Вишња неколико својих другарица из д 
 су они који као ђаци добијају места по Скупштини, разним министарствима и осталим великим надл 
.{S} Успео је да оба пројекта озакони у Скупштини.{S} У буџет се унесе довољна сума за почетак. 
, јаловост у државној управи.{S} Ако је скупштинска већина хомогена, иде се до отвореног деспот 
одљиво преко лица.{S} Ветар се играо са скутовима њене кратке хаљине и откривао ногу до колена, 
 од главних улица.{S} Чедомир је провео скучено детињство у тој кући где се морао одржавати изв 
арактер неодређен, несталан, неодважан, слаб.</p> <p>— Ти не волиш свога рођака! — пребаци јој  
али је у осталим предметима био већином слаб.{S} Из српског језика је имао стално двојку.{S} Ос 
нчиле њено лице претерано бледо, готово слабачко.{S} У тај исти мах појави се и визија Вишње, т 
, циљајући на професоре који су му дали слабе оцене. — Само док се мој ћаћа пусти с робије.</p> 
 су му пријали.{S} Остављао је, као сви слаби људи, времену, каквој повољној прилици или случај 
ремена.{S} Шта су они криви ако су били слаби или имали противна убеђења?{S} Ја сам о томе у ап 
омешаном са нешто зависти, коју осећају слаби према јакима.{S} Он је у новцу видео силу која уч 
Бунио се против неправди које су чинили слабијим од себе, смејао се њиховој уображености, вређа 
правди великих према малим, јаких према слабим, он је брзо постао убеђен у теорије материјалист 
ених руку, набреклих груди, устрепталих слабина и очију стакластих као да душа сања неки ванзем 
та.{S} Под његовом руком увише се витке слабине девојкине.{S} Он пусти.</p> <p>Кад хтеде да заг 
вештијега, влада аристократије, ропство слабих ?{S} Зар то није укидање свих принципа јеванђеља 
ла је раскош министарских домова што се слабо поклапало са скромном суплентском платом.{S} Из ш 
ом месту можда знао користити том њеном слабом страном и, кад је потребно, уразумити размажено  
 ту улицу, веровала у њу.{S} То је била слабост ове учене главе.{S} Она је кроз њу гледала свој 
 Изузетци, маленкости, противуречности, слабости, погрешке довеле су ме на једну тачнију оцену  
{S} Његова вика није се дотицала ситних слабости и рачуна.{S} Он је нишанио високо.{S} Он је ос 
бистар дечко, али ленштина, склон свима слабостима простог народа, као да су у њему васкрсавали 
војци чије поверење изиграва и чијом се слабошћу користи, према себи самом на крају крајева, је 
шим именима њихово име је најлепше; сва слава, пред њима, бледи и губи се, и као што би радила  
настављао своју расправу.{S} Неодређена слава би опет залебдела пред његовим очима.{S} Људско с 
одским понашањем.{S} Редовно је ишла по славама, правила посете, ступала у хумана друштва, води 
што не би постао професор универзитета, славан човек!{S} Он би живео пријатно, дао би њој све ш 
вега мога знања, без појма да и постоје славни психолози?“ Цело његово биће вукло га је у том т 
аучи се на памет још два'естак наслова, славних имена и мудрих мисли.{S} Иначе, жена испадне уч 
 зажутела у школском врту.{S} Трипут је славуј пропевао у шипражју поред Млаве.</p> <p>— На Дух 
по четврти пут глог белио, лале жутеле, славуји певали.{S} Нова трава клијала је испод трња, сн 
фењер.{S} У оближњој башти натпевали се славуји.{S} Негде би зашкрипао ђерам.{S} Варош тонула,  
дала надимак:{S} Јеж.{S} Стеван се није слагао са женом.{S} Ћерка једног бирократе из доба први 
 само њено име, обузимао га неки флуид, сладак и тежак; у глави му се бркало, срце готово прест 
 написао адресу и залепио завој, дубок, сладак уздах отео би му се из груди, а глава му клонула 
ије била никад осетила ове болове и ове сладости.{S} Чудила се тој несаници, покушавала да се о 
.</p> <p>— Читала сам негде да је љубав слађа кад је мрак.{S} Гледаћемо звезде...</p> </div> <d 
де томе осећају, голицавом, узбудљивом, слађем од свега што је дотле окусила.{S} Сколише је пон 
у бонбоне, китила га цвећем из саксија, слала по Младену какву гравуру или други украс за његов 
озор саксију резеде.{S} Госпа-Матовићка слала министарске цигарете.{S} Бела долазила чешће прек 
ј ма̑л се развлачи као да је Алајбегова слама.{S} Деца <pb n="235" /> су ми неочешљана, неумиве 
" /> На глави јој је био прост шешир од сламе.{S} Па ипак, младост и здравље чинили су од ове т 
прављало неколико фотографија у раму од сламе.{S} Ту је лежао још један албум, повезан у плиш,  
параћинског штофа, <pb n="55" /> а лети сламни шешир у боји и прсник од платна.{S} Тражио је од 
њене паприкама.{S} Сељаци у незграпним, сламним шеширима цењкали се с грађанима.{S} Око дванаес 
ојим је меланхолични Чачанин, с великим сламним шеширом као мангала, чувао свој мâл суревњиво и 
ена златне косе вирила су испод простог сламног шешира.{S} У руци је држала један крупан цвет н 
дост што је види, што је ту поред њега, сласт што је заљубљен више него први пут кад су прошета 
 на њен <pb n="190" /> први пољубац.{S} Сласт те успомене би још јача што су је изазивала уста  
 врло озбиљно.{S} Али не осети више ону сласт студентског живота, коју је осећала прве године.{ 
тињском перверзијом, која даје све више сласти што се ниже пада.{S} Калдрма, куће, кровови цакл 
еко фино вино, преваре својом лакоћом и сласти, па опију благо, замагљавајући нашу свест и ства 
није речи могла рећи.</p> <p>— Удај се, слатка Вишња, не размишљајући сувише, не тражећи много. 
лности ?</p> <p>— Она није више у моди, слатка моја — насмеја се стара девојка. — Она је одвише 
јка је ухвати за руку.</p> <p>— Слушај, слатка Вишња — рече јој. — Ја знам где си била.{S} Не п 
пташе јој матерински:</p> <p>— Вишња... слатка Вишња, пробуди се, устани; не гледај ме тако.{S} 
 на младићевој соби њу би прожмала нека слатка језа, од чукљева на руци, па кроз цело тело, да  
рено поље и сунце, она се учини младићу слатка и мека као та воћка коју му је нудила.</p> <pb n 
о лепа воћа!...{S} Тазе јабуке, крушке, слатке поморанџе... ’Ајде, јевтине и слатке!...</p> <p> 
гове, и осташе тако, за један тренутак, слатке, топле, уздрхтале.{S} Пољупци су се понављали по 
 слуша њен љупки глас, који му добацује слатке, заношљиве речи.{S} А кад би се пренуо сасвим и  
кушење, и девојка би се стресла од неке слатке, несносне језе која ју је подухватала целу, од в 
е, слатке поморанџе... ’Ајде, јевтине и слатке!...</p> <p>После се појави коњски трамвај.{S} Уд 
а.{S} Вечера је била обилата, било је и слаткиша, па и вина.{S} Стари <pb n="269" /> пушкар, ко 
а, по каткад, сензационе романе, и јела слаткише, почев од најфинијег швајцарског фондана, па д 
Није то рђаво.{S} Човек има своју кућу, слатко руча, купи жени папуче.{S} Јест, може да <pb n=" 
е био мек, сир диван, а апетит одличан; слатко је јео и преслишавао се ко је југ, а ко је север 
животом идеала из књига, уживало је сад слатко на пригревици ових присних састанака.{S} Он се в 
се представљају као великошколци, праве слатко лице познатијим госпођама на шеталишту, знају за 
бузимала ју је нека лака ватра, која се слатко гасила при додиру чистог рубља.{S} Раније чим би 
трично звонце позва собарицу да послужи слатко.</p> <p>— Само још фале прангије! — говорила је  
Врућина ми је, мајко.</p> <p>— Хоћеш ли слатко и воду?{S} Сад је девојка дошла са бунара.</p> < 
 у глави.{S} Њему су ти загрљаји падали слатко на срце.{S} Они су му ласкали, уверавајући га о  
ени колега, иза леђа своје жене, правио слатко лице.{S} Узалуд је општински ћата избријавао под 
око ње.{S} У уста јој је навирало једно слатко пиће, као грех.{S} Помрчину замени блесак јаке с 
 више, па да се буде срећан!{S} И у том слатком расположењу, које не потиче из одређених ствари 
 госпа-Матовићка у пажљивом опхођењу, у слатком и кафи, комплиментима и у киселој штрудли с мак 
 неком сенком.</p> <p>— Шта ћу му ја! — слегала је девојка раменима.</p> <p>— Вишња Лазаревна!  
релази преко остварених задовољстава са слегањем рамена, посматра оног првог човека немилосрдно 
/p> <p>Понекад наврати и Зарија Ристић, следбеник класичних философа и нуди на продају свешчице 
велике цене.{S} Овог пута њен се поглед следи.{S} У дневним вестима налазила се ова белешка:</p 
дало, морало се допасти целом свету, па следствено и његовој жени.{S} У противном, глупости кој 
зире се разнолико цвеће.{S} Ту је модри слез са круницом као звезда.{S} У жалфије се пла̑ве дла 
 Она се чудила како је досад могла бити слепа, водити бесциљан живот, читати бљутаву литературу 
где начуо, а у себи је додавао; „Ми смо слепи код очију, утучени у главу, стока божја!“</p> <p> 
, сурва се на канабе, притиште јако обе слепочнице, које су биле као да хоће да прсну, а прстим 
ст.{S} Кад би се ипак уморио, стезао је слепочнице грчевито, шетао по соби или бежао... по заба 
е годину дана пред нашим носем, а ми... слепци код очију!{S} Бела ми је сад признала све.{S} Ве 
а се у вис, кружила неко време, па опет слетала, и крештала свеједнако и јогунасто.{S} У једном 
 Ко ће рећи икад гомилу осећаја, мисли, слика, успомена, које се прегоне у човеку у извесним ча 
Девојку је обузимала ватра све више.{S} Слика Чедомира, његовог загрљаја и оног бесног канкана  
 па до у саме таласе Дунава.</p> <p>Ова слика учини весео утисак на Вишњу.{S} Она се мирила са  
 њу.{S} Хтео је да је заборави.{S} Њена слика се брисала, срце ћутало.{S} То је трајало неко вр 
/p> <p>Чедомир притрча девојци.{S} Њена слика му је бунила главу.{S} Хтео је да опет под руком  
у од тепсија и шерпи, висила је јевтина слика талијанског издања <pb n="157" /> која је требала 
не, лепе, стидљиве и природне.{S} Та је слика препоручивала молитву, давала опроштај, угушивала 
је неколике.{S} Оне нису имале стиха ни слика.{S} Смисао је био редак гост његове музе.{S} Авет 
ан у плиш, гомила посетница и карата са сликама.{S} До зида се налазила једна постеља, од орахо 
Матовићев, рад једног од наших старијих сликара.</p> <p>Кроз широм отворене прозоре допирао је  
о у бајци.{S} Јесења ноћ ју је опијала, слике у глави обавијале се као паучина; у крв улазила г 
више заспати.{S} Заман је гонила његове слике.{S} Оне су се јављале поново, ницале око ње, обуз 
карте с унакарађеним лицем краљевим, те слике гимназије и пијаце које су му представљали Вишњин 
ц својих мисли на конкретне ствари, али слике оне две девојке нису му излазиле из главе, тако м 
е љушкале на вечерњем поветарцу, спајао слике своје две познанице.{S} Од Беле је узимао њене си 
утно познатих места, изазивале слику за сликом преживелих догађаја, доносиле јој одјек млаких б 
{S} Затим је дошла опет једна карта, са сликом неке велике зграде и краја улице, која се губила 
ашину, у маглу дијамантског праха, пред сликом девојке скромне, лепе, стидљиве и природне.{S} Т 
/p> <p>Илић се освести потпуно пред том сликом.{S} Цело његово поштење усправи се између њега и 
} Као ван себе, гледала је своју слику, слику не ње, него друге жене, не жене, него нечије наго 
а тичица.</p> <p>Доиста, Чедомир угледа слику једне врбе и у њој слику тице како стоји на гранч 
омињале мутно познатих места, изазивале слику за сликом преживелих догађаја, доносиле јој одјек 
на саставу две велике воде, и изазивале слику студента Илића.</p> <p>Још највише би се разоноди 
рце ту опасну гљиву, а заједно са њом и слику младе Чачанке.{S} Хтео се бацити блатом на све <p 
Чедомир угледа слику једне врбе и у њој слику тице како стоји на гранчици.{S} Још цео један све 
боса.{S} Као ван себе, гледала је своју слику, слику не ње, него друге жене, не жене, него нечи 
нутку цео свој дотадањи живот као једну слику, као једну представу.</p> </div> <div type="chapt 
, а највише према себи самом.{S} Као на слици, он је видео цео свој живот, целог себе.{S} Што ј 
 нису долазиле на ум младом човеку, али сличне свакако.{S} Јер, кад спусти поглед на свој рукоп 
њега обузе једно јако, немирно осећање, слично болу за домовином.{S} У његовој природи беше јак 
{S} То му откри његов интимни пораз.{S} Слично разоружаном ратнику, он је гледао својим сопстве 
 се она надала да ће наћи неког другог, сличног њему, <pb n="236" /> можда још бољег од њега.{S 
је он називао њеним, правећи илузију на сличност њихових имена!{S} Једанпут су дошли дотле чамц 
Мило му је било што је реакција падала, слобода се објављивала, што је настајала нека промена н 
е пуне света, велике димензије, ширина, слобода.{S} Могао је живети неколико векова а да му се  
која ниједан закон не може одобрити.{S} Слобода је појела своју децу.</p> <p>— Илићу?</p> <p>—  
ије питао: шта ћете и кога тражите ?{S} Слобода, драга, мила слобода, пун идеал тога појма, так 
, па настави говор о политици:</p> <p>— Слобода штампе је изиграна.{S} Трговци су се уселили у  
 осећала на Великој Школи.{S} Академска слобода јој је пријала.{S} Могла је уредити свој живот  
ати друга посла.{S} Шта је мени шкодила слобода, кад сам растао са̑м, ненагледан ни од кога, ка 
 кога тражите ?{S} Слобода, драга, мила слобода, пун идеал тога појма, тако присног свима нама  
уштеност источњачком природом, савршена слобода, ускраћивана дугим ропством под Турцима, испуња 
 ствари.</p> <p>— Докле иде та свемоћна слобода? — питала ју је савест, једна савест коју је па 
S} Убијен је краљ тиранин, осигурана је слобода штампе, уставом су дате све грађанске гарантије 
, испунила поукама и забранама. — Је ли слобода допустити оно што је недопуштено, укинути везе  
ће, и судбину која им се одреди.{S} Реч слобода за њих је смисао зла.{S} Оне иначе не знају за  
шанио високо.{S} Он је остављао свакоме слободан један круг болесних места, а нападао је на оно 
тра на овом месту, у три сата.{S} Ти си слободан?...{S} Ево ми трамваја — додаде затим. — Ја ћу 
ице белило се.{S} Био је бео и њен врат слободан, маљав, округао као у грлице.</p> <p>— Срећан? 
ет кад те виде саму.</p> <p>Та оскудица слободе падала јој је најтеже.{S} Читала је књиге, седе 
род... мораће дати нов устав, грађанске слободе.{S} Наше идеје иду у сусрет победи.</p> <p>Млад 
оја изнесе захтеве за најшире грађанске слободе.{S} С друге стране, круна се опијала са нешто р 
амо базе; треба прво створити политичке слободе, без којих се не могу замислити поједине органи 
.{S} Такве су и жене које примами сунце слободе.{S} Оне му полете, без размишљања, али хиљаде н 
> Видиш, били смо сви подједнако лишени слободе, осуђени на затвор по апсанама; закон је био је 
 би се у том часу бацио љагом на свемоћ слободе и њене заточнике.{S} Она је била кадра да скочи 
 прозор.</p> <p>Зарија пређе на илузију слободе, оде у метафизику, изгуби се у апсурдности даљи 
 револуцији, Карлу Марксу, универзалној слободи и еманципацији жена.{S} Еманципација!...{S} Да  
еким руским принципима васпитања деце у слободи.</p> <p>— Нек се развијају по инстинкту — говор 
Нема шта да те извињавам.{S} Ти си овде слободна, као код своје куће.{S} Немаш чега да се женир 
ка и талијанска дела.</p> <p>Осећала се слободна, зрела, цела.{S} Како јој је сад изгледао јада 
ада и била његов најбољи украс.{S} Тако слободна, још више <pb n="101" /> је ушла у социјалисти 
, близнакиње, с црвеним тракама у коси, слободне, радознале и пуне прича о мачки, кокошима и ђа 
и заповедају нам.{S} Шта онда остаје од слободне воље коју нам професори доказују толико?</p> < 
кречало је по селу.{S} Девојка се осети слободнијом у присуству ове стварности.{S} Негде зашкри 
товић, који је био сишао са пространих, слободних златиборских сувата и са наслеђеним искуством 
рођена.{S} Слободно је могла доћи кући, слободно отићи од куће.{S} Слободно изабрати своје друш 
 иначе књиговођа у варошкој штедионици, слободно, као да је у механи;</p> <quote> <l>Ој убава,  
врата.</p> <p>— Да, Бела — одговори он, слободно, осећајући да му се срце пуни неким осећајем,  
ће.{S} Слободно изабрати своје друштво, слободно казати своју мисао.{S} Што год је било око ње, 
} Чинило јој се да је поново рођена.{S} Слободно је могла доћи кући, слободно отићи од куће.{S} 
а доћи кући, слободно отићи од куће.{S} Слободно изабрати своје друштво, слободно казати своју  
сполагао његовим животом и смрћу, па се слободно упућује у варош.{S} После се сети његовог дома 
тва не челиче дух.</p> <p>Син је растао слободно, тумарао са свим квартовским мангупима, носио  
ене.{S} Кад би му, и поред тога, остало слободног времена, он је износио своја размишљања <pb n 
но Матовић. — Брак треба да је резултат слободног размишљања.{S} Бојим се да младића није засен 
овека и жене постоји, за мене, једино у слободној љубави.</p> <p>Али се његова реч заустави на  
њој фабрици.{S} Добро му се плаћа.{S} У слободном времену ради за себе.{S} Све је то он сам изр 
о, одаде се нарочито на часовнике.{S} У слободном времену учио је немачки језик, поручивао муст 
или политике.</p> <p>Чедомир је остајао слободњак у свему.{S} С тим уверењем, које се граничило 
машћен шешир и уздигнуту јаку.{S} Он је слободоуман, бар у теорији.{S} Он је за сва права, бар  
о је површно:</p> <p>— У мени је волела слободоумна, учена човека.{S} Љубав је одбијала стално. 
очекујући да у њима види кога од нових, слободоумних министара.</p> <p>— Од њих земља очекује — 
опао ваздух, светлост, огроман простор, слободу.{S} Њихов ситан <pb n="94" /> мозак не може да  
абирања појима једнакост, поред ропства слободу.{S} Историја човечанства је састављена од контр 
ја?{S} Његов прадед борио се јуначки за слободу своје земље, његов дед је кметовао дуго година  
Све снаге је требало уложити у борбу за слободу.{S} После ће доћи остало само по себи, ако је к 
равду и уједињење Српства.{S} Тражио је слободу у вери, књижевности, у науци.{S} Све снаге је т 
вести у дело програм странке, озаконити слободу штампе, збора и договора — трудио се младић да  
н је желео да има новаца да би осигурао слободу кретања, да би радио само оно што воли, да буде 
ина, који је, поред своје струке, волео слободу, желео добро своме народу и имао стила у чланци 
ндацима.{S} Шта то мари!{S} Он је волео слободу, веровао у њену свемоћ, замишљао ју је као море 
јају то парче хлеба без борбе, те своју слободу употребљавају на своја задовољства, а задовољст 
о гледаше посну боју и редове штампаних слова, која су расла, дебљала, удвајала се, одлепљивала 
де у природу!</p> <p>Чедомир, као добар Словен, прими радо овај изговор да не ради ништа, и при 
на земљи, оца нашег?</p> <p>Вишња, лака словенска природа, давала се уверити и овом половином с 
} Русија, велика, света Русија, матушка словенска, све је у њој могуће, све је у њој по руски!{ 
ини.{S} Њена глава је била плава, прави словенски тип, који се у Србији још може наћи само по з 
ало се.{S} На њему је писало неједнаким словима: „Збогом, Дрино водо, ја одо’!“</p> <p>Вишњино  
113" /> ћошковима, у бледим новинарским словима, у комбинацијама домина, у густом диму од дуван 
>штампараца</hi>, како су се овде звали словослагачи.{S} У њихову собу, која је била за <hi>бољ 
еопштег боја, човек схваћа стање мира и слоге, поред одабирања појима једнакост, поред ропства  
оји су доносили робу на избор, чудио се сложености црквене администрације око потребних докумен 
 девојку, по имену Аница.{S} Лепо су се сложиле.{S} Поделиле су државне квартире на два одељења 
итете по Европи, које ступају у најниже слојеве народа да би <pb n="32" /> га проучиле, олакшал 
ове; на обали каквог друма показивао му слојеве земље, излагао геолошке теорије, упућивао га у  
недовољног надзора, пала са степеница и сломила ногу.{S} Стога су јој вечито угађали. <pb n="12 
еру, претерао, затворио си се у кулу од слонове кости.{S} Ти си рђаво разумео околину у којој ж 
бедне, глупаве, непоштене канцеларијске слуге, чији је живот празан и пуст колико и она архива  
стао министар... овде, у овом салону... служавка је брисала трпезарију... ти си се бакћао око н 
ва.{S} Довољно је ако се <pb n="184" /> служавка нађе поред ње с времена на време.</p> <p>Лазар 
{S} Остави ме, мајко...{S} Ено, зове те служавка.</p> <p>Она је због Чедомира променила цео <pb 
После ручка прелазило се у салон, да би служавка очистила трпезарију.{S} Стари господин би се и 
има од трпезарије.</p> <p>— Шта ли ради служавка? — рече она као за себе, па повири у предњу од 
штама се трава подмладила.{S} Са пијаце служавке су носиле зелену салату.{S} Роба се пресијавал 
говорио шатровачким језиком, задиркивао служавке.{S} Ћерка, која је већ била на удају, није има 
а да их однесе, па се предомисли, зовну служавку и предаде јој што је имала у рукама.</p> <p>—  
о директора не може да тиче.{S} Државна служба долази на прво место...{S} Прописан програм, као 
ја је струка...</p> <p>— Ово је државна служба — прекину га директор суво — има, на првом месту 
ерзитету, и већ знају вредност годинама службе.{S} То су они који као ђаци добијају места по Ск 
 пушкар, који је задржао нешто од своје службе у војсци, трудио се да надокнади дамама оскудицу 
г краја Србије на други, отпуштањима из службе, бежањем у иностранство, сваковрсним неправдама, 
љава од своје жене.{S} Морао се примити службе.{S} Доби место у једној београдској гимназији.</ 
не спадају у моју надлежност — одговори службеник мртвачке спреме. — Ја терам кола треће класе. 
а према домаћем учитељу.{S} Жандарм, на служби у министровој кући, одавао му је потпуно прописа 
вао и оно што је у партији или државној служби сазнао у поверењу.{S} Тако рече једног дана:</p> 
о их је било много луђих.{S} У државној служби није нашао места, и ако су тамо постављани људи  
биљно бринем за ваш опстанак у државној служби — приметио му је директор.</p> <pb n="264" /> <p 
чије него му нађе лепо место у државној служби.{S} То допусти Матовићима да се преместе у једну 
о <pb n="299" /> је каријеру у државној служби.{S} Он пак био је први ђак у сваком разреду, чет 
у били тешки тренутци.{S} Незадовољан у служби, несрећан у кући, он је лутао по читаве ноћи да  
и на пут, свршити школу, добити државну службу, па да проведе на миру старе дане уз сина господ 
ну у Београду, па онда прешао у државну службу, добивши за преписача у Ваљеву, где је начинио ц 
који одавно имају готов план школовања, служе војску одмах по матури, уписују за то време семес 
ила за <hi>боље госте</hi> и у исти мах служила за кување, долазиле су оближње раднице да однес 
.</p> <p>Девојка понови песму мирно, не слутећи осећаје које је изазивала.{S} Тада он дохвати к 
 нас зову земља изненађења.</p> <p>— Не слути, бога ти — одврати госпођа — ту је устав, Државни 
ило веће, много теже него што је његова слутња предвиђала.{S} Његов поглед се прошета од Беле к 
е имале амбициозну младост, срца врела, слутње прве узнемирености, девичанске наде и бескрајне  
дејство.{S} Илић је заборављао незгодни случај и своју оскудицу.{S} И они се вратише у варош јо 
 соби мирно, као на неки давни несрећни случај.{S} Нека топла нада, која се у њој рађала без ра 
 У једном листу нађе забележен јучерањи случај.{S} Белешка је гласила :</p> <quote> <hi>Досадил 
 се кецеља поред огњишта, и само срећан случај спасе девојку од даље несреће.</p> <p>— Чујеш, В 
 је није добио.{S} Десио му се несрећан случај.{S} Какав?{S} Који?{S} Није знао, али му је сад  
/> <head>XXVI</head> <p>Да ли је то био случај?{S} Или заиста нека виша сила управља нашим мисл 
 а нашло се и неколико људи, како је то случај у свима покретима, који су хтели употребити ту з 
з његовог знања, да је био жртва глупог случаја, и да... на крају крајева, он њу воли још, њу ј 
му је сад девојка поново требала?...{S} Случајни сусрет по том кишовитом времену унео му је тек 
а универзитет и отишла за учитељицу.{S} Случајно је добила добро место: једно богатије село у М 
 је, као аргумент, ту реченицу, коју је случајно негде начуо, а у себи је додавао; „Ми смо слеп 
и, времену, каквој повољној прилици или случају да они реше његову судбину.</p> <p>Једном се ди 
 да знам?</p> <p>— Не на мене, у сваком случају — упаде госпа-Клеопатра.</p> <p>Стари господин  
— Дотле се може све десити.{S} У сваком случају припази на ту твоју шмизлу.{S} Кад смо ми били  
сти које је имао према њој?{S} У сваком случају Вишња није знала дотле шта се дешавало са њеним 
— замуца учитељица — задовољна у сваком случају.</p> <p>Па као да хтеде уверити себе, потврди:< 
ог смисла.{S} Читао је да жена треба да слуша мужа.{S} То му се увртило у главу и није хтео за  
ју њен терет.</p> <p>Вишња је волела да слуша те говоре.{S} У доба реакције, штампа је била оба 
ушајући звуке пијука, њему се чинило да слуша њен љупки глас, који му добацује слатке, заношљив 
в да изјављују!</p> <pb n="198" /> <p>— Слушај, Клеопатра — примети хладно Матовић. — Брак треб 
 <p>Илић је загрли преко воље.</p> <p>— Слушај, Чедо.{S} Ти си нешто охладнео према мени.{S} Чи 
ара девојка је ухвати за руку.</p> <p>— Слушај, слатка Вишња — рече јој. — Ја знам где си била. 
топлим погледом рад на добру народа.{S} Слушајући звуке пијука, њему се чинило да слуша њен љуп 
 живимо као старци, или да умремо млади слушајући своје срце.{S} Ја сам изабрао ово друго, а и  
рисуством човека који је ишао поред ње, слушала је радознало и жудно његове речи... речи школов 
кције сину новог министра, Матовића.{S} Слушала је од другова да говоре са завишћу да је то нај 
лед и нервозно угризање усне, кад би га слушала како објашњава Младену какво правило из математ 
је био пун ових фраза.{S} Девојка га је слушала погледом зачуђеним, наивним, благим и жалосним, 
рзали штит од качкете.{S} Девојка га је слушала с пажњом и, у исти мах, са извесним страхом.{S} 
уденткиња са биологије.</p> <p>Вишња је слушала те разговоре и осећала се све неугодније.{S} Ње 
и потреба наше природе?</p> <p>Вишња је слушала ове речи, које су се чудно поклапале с оним неч 
олитиком и тако нечим, стварима које је слушала, читала на Великој Школи.</p> <p>Једном прилико 
{S} Противила се вољи родитеља.{S} Није слушала савете опробаних пријатеља.{S} Угушивала је гла 
 и похађао је Велику Школу као ванредни слушалац.{S} То је био тип своје врсте; док су његови д 
ио први и овде.{S} Али га сад нико није слушао.{S} Они који су му се дотле дивили највише, глед 
а несрећа.{S} Младен, који је још нешто слушао док је стари министар био жив, промангупирао се  
S} Могло се ићи из ходника у ходник, из слушаонице у слушаоницу, с предавања на предавање.{S} Н 
ћи из ходника у ходник, из слушаонице у слушаоницу, с предавања на предавање.{S} Нико вас није  
и жену која господари кућом и жену која сматра да је њен позив у животу виши од обичне бриге за 
... — примети он — Пријатељство које се сматра да је вечито, а које живот распе као плеву!</p>  
то десило?{S} Ја то нисам хтео.{S} Мене сматрају за мирна човека, али видиш, ја се питам да ли  
о на оно што је пријатно.{S} Свога мужа сматрала је за нову играчку коју је добила и која треба 
рано, као пијаница по занату.{S} Она је сматрала пољупце као шећерлему, пуцала језиком и тражил 
 није ју могла утешити.{S} Своју грешку сматрала је за кривицу.{S} Стид ју је било и од самог И 
к тих дана.{S} Људи су веровали у њега, сматрали га за нешто више од себе.{S} Кад је пролазио у 
е себе посветио за философа.{S} Зато је сматран за смешног, и ако их је било много луђих.{S} У  
види све из кујне.</p> <p>— Куварица не сме да регне — прекину га девојка. — ’Ајд, загрли ме... 
о. — Ја ћу то изгладити.{S} Мајка се не сме мешати у наше ствари.</p> <p>— Мани се, Бела — викн 
, тако уз тог оца сурих, смерних очију, смеђе накострешене браде, ниског раста и великог трбуха 
>— Наш Чедомир као да је пао с Марса! — смејала се госпа-Матовићка, која би кадгод присуствовал 
правди које су чинили слабијим од себе, смејао се њиховој уображености, вређао их отворено.{S}  
ниво! — осмехну се Илић.</p> <p>Није се смејао арапу, сажаљевао га је искрено.{S} Он је себе ви 
Не, нисам ја за дуван!</p> <p>И Илић се смејао.{S} Њихови се осмеси сусретоше, њихова се лица п 
 је његова умиљавања — и чудити се... и смејати предрасудама!</p> <p>Говорила је то да би га ка 
 не примети на улици, било да се сувише смеје са осталим друговима.{S} Па и ти другови, изгледа 
ито играња.</p> <p>— Нећу да ми се свет смеје: хрома млада, хрома млада! — говорила је девојка  
 је певао:{S} Ја се смејем, морам да се смејем — Бог је реко: морам да се смејем.</p> <p>Ти сас 
да се смејем — Бог је реко: морам да се смејем.</p> <p>Ти састанци су Илића разнежавали и одобр 
ко на то нисмо раније мислили.{S} Ја се смејем <pb n="109" /> кад се сетим извесних предрасуда  
љала кроз њих.{S} Он је певао:{S} Ја се смејем, морам да се смејем — Бог је реко: морам да се с 
косио свакој реакцији.{S} Полиција није смела ући ту; за ђаке је пак било стално отворено.{S} М 
аче...</p> <p>— Иначе?</p> <p>Бела није смела ићи до краја своје претње, те ју је мајка допуњав 
два предмета — освета реакције! како је смело тврдио — те га је Илић поучавао за скромну наград 
росвећене администрације, где се велика смелост не поклапа са општим скептицизмом.{S} Код нас б 
ушевљења, воље де се ради нешто велико, смелости да се кида са свиме што је старо, штетно, усто 
левања, прошапта поверљиво:</p> <p>— Не смем од маме.</p> <p>Он јој приђе.</p> <p>— Ја сам љута 
мора доћи.{S} Ја имам времена.{S} Ја не смем живети обично.{S} Али — прихвати после једне почив 
ка у живот наместили на колосек који не смемо напуштати под казном да се не преврнемо.{S} Као ш 
е изигра ове мере.{S} У тој бризи он је смео с ума реакцију простих маса, те је сад, место влас 
варима, о интимним везама, и он им није смео прилазити, он је бежао даље од њих.{S} Тада би одл 
ти, све... све... што ником другом није смео рећи.</p> <p>Од оног дана кад је био с Вишњом у ње 
огао од њеног оца и њене куће, он не би смео поверити сву ту изненадну раскош свога срца и чудн 
Усред Београда који је дотле познавала: смерне породице у којим је наставала, умерене забаве <p 
познао понижења, тако уз тог оца сурих, смерних очију, смеђе накострешене браде, ниског раста и 
 не стаје ништа.{S} Међутим, њему то не смета, он то не зна.{S} А тај сељак то је наш народ.{S} 
е зна ни читати ни писати, велико знање смета.{S} Довољно је ако се прочита десетак књига, науч 
Мало после, удари плаха киша.{S} Шта то смета?{S} Она је ишла уморно, тромо, али све даље.{S} М 
ма, ситним болестима које се пате, а не сметају.</p> <p>— Главно је да јој је срце здраво — реч 
 склоности сељачког сина.{S} Јака му је сметала.{S} У кући је био без капута, са заврнутим рука 
ене гомиле давио је.{S} Гостима није то сметало.{S} Они су седели око столова накресани, распол 
најући ни сам зашто хита.{S} Свет му је сметао, те сиђе с тротоара.{S} Око срца му је било весе 
астим.</p> <p>Чедомир се осећао уморан, сметен, изнурен.{S} Ћаскање пијаног мудраца занимало га 
ним кантама, трулим хартијама и осталим сметлиштем које је град избацивао на своју периферију.{ 
у снебивао, осећао се као на терету, на сметњи.{S} После се навикао.{S} У стану је имао што тре 
претерујеш.{S} Ти си се спотакао о прву сметњу и сад очајаваш.{S} Не треба бити тако осетљив на 
 начелне разлике не представљају велику сметњу.{S} Међутим, то није било могуће.{S} Он није хте 
Девојке примише шалу.{S} Њихов несташан смех одјекну долином.</p> <p>— Дај да ти помогнем око в 
реле груди.{S} Она се насмеја.{S} Оштар смех зацика по соби.{S} Насмеја се и оно тело у огледал 
p>— Чеда и еманципација! — прште Каја у смех. — Ко га не познаје, скупо би га платио!</p> <p>Ви 
д се неће удати.</p> <p>Остојић прште у смех.{S} И Вишња се насмеја.</p> <p>— Гатке! — рече она 
} Он осети готово перверзан занос од те смеше поезије, успомена и присуства девојке која му је  
лософије дошла на та непосвећена места, смешећи се као дете.</p> <p>У тим приликама дошло је Ил 
окак и посматрала земљу свога детињства смешећи се љубазно њеним величинама.{S} Ето главне улиц 
лић улазио у трпезарију, док се госпођа смешила благонаклоно, климала угојеном главом и пружала 
ла.{S} Црвенила се, гледала га весело и смешила се.{S} Њени зуби сијали су испод румене, свеже  
, њена душа је плакала, а она се морала смешити.{S} Стога побеже са седнице, чим се Каја загово 
ве путеве, отворио нове видике.{S} Њене смешне грешке о основне ствари праштао је великодушно.< 
етио за философа.{S} Зато је сматран за смешног, и ако их је било много луђих.{S} У државној сл 
е.{S} Оне нису имале стиха ни слика.{S} Смисао је био редак гост његове музе.{S} Авет лудила се 
 им се одреди.{S} Реч слобода за њих је смисао зла.{S} Оне иначе не знају за њу.{S} А оне које  
м често говорник готово не схваћа прави смисао.{S} Још се није знало о скандалу у Двору.{S} Веч 
астоји — тврдио је — у давању необичног смисла обичним речима и излагању врло разумљивих ствари 
о кроз књиге, није имао мрве практичног смисла.{S} Читао је да жена треба да слуша мужа.{S} То  
/p> <pb n="170" /> <p>— Којешта.{S} Бар смисли шта хоћеш.{S} Хоћеш ли да будеш виђен?{S} Онда к 
ити да се животу да̑ вредност у људском смислу речи.</p> <p>Ова храброст не потраја дуго.{S} Он 
рак је код паметних људи вешт споразум, смишљен ортаклук, где свака страна уноси одређене корис 
 рече, застајкујући на свакој речи — да смо сви, хвала Богу здраво и добро, да јој исто од Бога 
на ништа о мени, а ни ја о њему, као да смо туђини.{S} Свакако ми замера јер не зна разлога мом 
Ми не знамо где идемо, ми знамо само да смо на путу...{S} Можда све ове мисли нису долазиле на  
чају припази на ту твоју шмизлу.{S} Кад смо ми били млади, ми смо знали за љубавне изјаве само  
 се нашим пруженим рукама.</p> <p>— Кад смо тако добри пријатељи — прихвати Вишња — онда будимо 
Не знам да ли се сећаш... оног дана кад смо се састали после дугог размака... <pb n="289" /> ти 
S} Зар се тако враћа гостопримство које смо вам указали!{S} Срамота, млади господине...</p> <p> 
мо народу како нам он припада.{S} Иначе смо роб ропства његова.</p> <p>Он је био пун ових фраза 
емљом у којој смо рођени, са расом чији смо синови и историјом која је израдила <pb n="284" />  
ак за све.{S} Међутим, било је нас који смо имали новаца и нас који га нисмо имали.{S} Знате ли 
га позва у своју собу.</p> <p>— Пропали смо ако нас примете — приговори јој он.</p> <p>— Нико н 
p> <p>— Можеш мислити...{S} Разговарали смо цело јутро.{S} Још удара на бели лук, а већ развеза 
к ни за своје задовољство!{S} Препирали смо се дуго, али му још све нисам рекао...{S} Имаш ли в 
о на робији. <pb n="124" /> Видиш, били смо сви подједнако лишени слободе, осуђени на затвор по 
рекао му је другом приликом. — Изгубили смо много у нераду, у јаловом трвењу.{S} Народи око нас 
ене обале; сваку стопу ове земље налили смо својим знојем и крвљу, а ми не знамо још колико неи 
а пружао руке пуне лажљивих обећања, ми смо такође имале амбициозну младост, срца врела, слутње 
ју шмизлу.{S} Кад смо ми били млади, ми смо знали за љубавне изјаве само из романа...</p> <p>—  
ам — продужи Илић тврдоглаво. — Али, ми смо још ту, ми живимо.{S} Други не заборављају своје мр 
е призна истину. </p> <p>— Веруј ми, ми смо све имале доба кад је живот као источњачка принцеза 
 се не може мењати у својој суштини, ми смо принуђени примити га.{S} Да, време пролази, и један 
ила од народа који пати.{S} Међутим, ми смо за народне масе везани хиљадама многостручних задат 
г напретка... роткве стругане!...{S} Ми смо сувише мали да му будемо пријатељи или непријатељи. 
сувише горко.{S} Буди правичнија.{S} Ми смо провели целу младост заједно.{S} Ми смо били везани 
смо провели целу младост заједно.{S} Ми смо били везани присним везама једно за друго.{S} Време 
 толико тајна, загонетака решено.{S} Ми смо мислили да долази тренутак кад ће наука открити вел 
лом. — Разгледала сам престоницу.{S} Ми смо стари познаници.</p> <p>Ускоро седоше за вечеру.</p 
и ми то, Вишња — прихвати Чедомир. — Ми смо још увек добри, стари пријатељи.</p> <p>— Да, стари 
наше време није оно што смо хтели, и ми смо се горко преварили у систем парламентарних влада.</ 
} Истина, сиромах, без фамилије, али ми смо ту.{S} Кроз који месец свршиће школу.{S} Неће треба 
о негде начуо, а у себи је додавао; „Ми смо слепи код очију, утучени у главу, стока божја!“</p> 
ј вези и солидарности са земљом у којој смо рођени, са расом чији смо синови и историјом која ј 
<p>Испи чашу, па продужи:</p> <p>— Дуго смо причали.{S} Било је говора и о томе ко ће ући у каб 
>XXIII</head> <p>— Неколико година како смо се растали — рече у себи Илић кад се трамвај удаљи. 
.</p> <p>— Ето тако — закључи — од како смо се растали, тера ме нека несрећа, све ми је пошло н 
ава блага.{S} Столећа су прошла од како смо населили њене обале; сваку стопу ове земље налили с 
иши пропало... године су прошле од како смо се растали, ја то знам — продужи Илић тврдоглаво. — 
естре.</p> <pb n="38" /> <p>— Врло лепо смо се занимали синоћ — примети Вишња, па кад виде да с 
осне неспоразуме.{S} Ако је ко крив, то смо ми: ја, ти, наши карактери, наше неједнаке тежње.{S 
знолики осећаји, од тихе носталгије што смо пустили срећу да одлети кад су нас њена крила додир 
е, нека подигну бољи подмладак него што смо ми.{S} Шта ће ти боље еманципације?</p> <p>Ишли су  
.. иде.{S} Биће раније свршено него што смо предвидели — одговарао им је убеђено. — Не жалим но 
у родољубе, јер наше време није оно што смо хтели, и ми смо се горко преварили у систем парламе 
ао да ми је из очију испао!</p> <p>— Ту смо се крили од Турака — додавао је други — а гле ти са 
је тако високо, као да је њива засађена смоквом и бадемом.{S} Једна липсала коза вукла се из се 
свежије.{S} Из чамовине на прозору цури смола.</p> <p>Пошто је распремила собу, поче да помаже  
</p> <p>Унутра је врило као у паклу.{S} Смрад од пића, обуће и збијене гомиле давио је.{S} Гост 
народ.{S} Он је запуштен, прост, прљав, смрдљив.{S} Ипак, он није непоправљив.{S} Напротив, ја  
разно жалосно поље, покривено спрженом, смрдљивом травом, разлупаним кантама, трулим хартијама  
 исправност својих поступака.{S} Живот, смрт, љубав, отаџбина, брак престаће да вам буду мислен 
рла оног лета кад се Чедомир оженио.{S} Смрт је јако утицала на већ рањену девојкину душу.{S} О 
сним неправдама, хапшењима и осудама на смрт.</p> <p>Млади човек погледа госпођицу Матовић.</p> 
 <p>— Јест, мислио си на мене колико на смрт свога деде!</p> <p>Свађе су учестале.{S} Најмањи п 
рац, као и многи други, доживео је пред смрт велика разочарења.{S} Расцеп у демократији, који ј 
 да је изгубио све што је стекао и пред смрт сачувао једва оно мало што му је од оца остало.{S} 
тојанства; један прост радник воли више смрт него понижење.</p> <p>Бела згужва новине.</p> <p>— 
 велико, то је било страшно, час тишина смрти, час узбуна мртвих ствари, једно бојно поље у ноћ 
ке латинске реченице, погрешио у години смрти Стевана Првовенчаног.</p> <p>— Ја се озбиљно брин 
наређено да чува границу и, под претњом смрти, да не допусти краљевом оцу улазак у земљу.{S} Ре 
о се лагано вукла, изазивали су мисли о смрти.{S} Било је нечег гробног чак и у кућама, из чији 
е он био уопште способан да вели, лудо, смртно.{S} У том тренутку је имала право.{S} Њено одбиј 
ње, чежње, гађења, дубоке симпатије или смртног непријатељства ?{S} Свега може бити.</p> <p>Ост 
о је дотле располагао његовим животом и смрћу, па се слободно упућује у варош.{S} После се сети 
а длака није више сијала.{S} Сапи су му смршале.{S} Боја му се променила.{S} То није био више а 
ни?{S} Ја нећу то.{S} Ја се гнушам тога сна.</p> <p>Девојка се уједе за усну.{S} Крв осоли њену 
ји се никога не тиче.</p> <p>Ова издаја сна заболе га као удар у срце.{S} Он се диже с клупе, п 
и сан, и хтеле рећи:</p> <p>— Да дивног сна!{S} Оставите ме да сањам.</p> <p>У том тренутку сту 
{S} Чула се поново она опојна музика из сна.{S} Кроз ваздух су се преплетале оне плаве и модре  
д прага.</p> <p>При том цела њена млада снага отисну се на њеним хаљинама.{S} Њен природан стру 
кој дељивости електричне <pb n="177" /> снаге, што јој даје преимућство над паром при употреби  
ду у вери, књижевности, у науци.{S} Све снаге је требало уложити у борбу за слободу.{S} После ћ 
та религије.{S} Он је веровао у народне снаге, Вук Караџић је казао последњу реч у питању језик 
арско друштво за експлоатацију Моравине снаге.{S} Влада је одобрила правила.{S} Акције су се до 
/p> <p>Девојка стеже усне, као да тражи снаге, па настави;</p> <p>— Кад сумирам све што сам вид 
соби и пазиш шта се говори.{S} Не радиш снагом него мозгом.{S} Гледаш кроз прозор: људи се пашт 
ла све дубље једно што је пристизала на снагу, те је већ имала потребу да се допада људима, и д 
ва се иста комедија; лукавство замењује снагу, и помоћу више или мање вештине са којом се та ко 
одмах иза брда.{S} Девојка прибра своју снагу, намршти се, па се осмехну презриво:</p> <p>— Кој 
увести у тајне нашега доба, где човечју снагу замењују често вештина и природа.{S} Треба му пок 
.{S} То се она свети што не ценимо њену снагу.{S} Међутим, то време пролази; централа се подиже 
и.</p> <p>— Само треба претворити речну снагу у електрицитет — продужи доиста млади сајџија, на 
 са канабета.{S} Тај покрет је био тако снажан, да она посрну својом хромом ногом и једва се за 
з кућу, увијала се око довратака, јака, снажна, жилава, па чудно одударала од свежег пољског цв 
груди утиснуте у његове.{S} Он је стеже снажно, грчевито, не мислећи ништа.{S} Под његовом руко 
лико малих, светлих облака.{S} Сунце је снажно осветљавало предмете на које је падало, али није 
з даље.{S} Задовољно срце је замахивало снажно пијуком.{S} По планини се разлегала песма раднич 
де, кад Илић заста, као задржан нечијом снажном руком.{S} Иза првог угла појављивала се једна м 
у <pb n="133" /> жену, велику, одраслу, снажну, развијену и потпуну.</p> <p>Илић погну главу и  
 би и урађено.</p> <p>Илић се у почетку снебивао, осећао се као на терету, на сметњи.{S} После  
и.{S} Нова трава клијала је испод трња, снег копнио по <pb n="237" /> околним висовима, ветар д 
.{S} На гробљу, које се из далека види, снег окопнео; на сваком гробу по неко; изгледа као да ј 
оз прозор: људи се паште, <pb n="59" /> снег пада, тебе ни бриге.{S} Постанеш неки чиновник, шт 
нда љубав кад се рачуна колико и лањски снег!</p> <p>Мајка се не усуди да обнови прекор, већ по 
ење није било у питању ни колико лањски снег, него је то госпа-Клеопатра урадила на своју руку  
е на наслоњачу.</p> <p>На пољу је вејао снег.{S} У пећи је пуцкарала ватра.{S} Човек се ту осећ 
тцима, и непрегледним површинама леда и снега.{S} Живео је само духом.{S} Проналазио је масу за 
{S} Већ је пролеће.{S} Сунце обасја.{S} Снегови што су падали целе зиме почну да се краве.{S} П 
золученим прозорима, државним грбом над сниским вратима.{S} То је пошта.</p> <p>У том се чу луп 
лица је остала готово иста.{S} Два низа сниских дућана и неугледних кафаница граничили су је с  
а, он се бацао сав у свет књига, мисли, снова.{S} Место путовања у Врњце и Абацију, он је зајед 
емирености, девичанске наде и бескрајне снове.{S} Све то има своје време.{S} Опасно је дуго маш 
к.{S} Он је њима шаптао своје магловите снове.{S} Њине просте речи певале су му заносне мелодиј 
вике, установе, начини живота, потребе, снови, амбиције, толико невероватно разних прилика у ко 
живот сина наличио на живот оца, где се снови не пењу ни донде докле се диже дим домаћег димњак 
 ничега стварног.{S} Само илузије, само снови.{S} Хоћеш ли још један полић?{S} Продао сам неке  
 се, кидала га, мирисала, стезала његов сноп уз груди.{S} Те груди!{S} Чиниле су јој се тада ве 
ткривен прозор улазио је један ружичаст сноп првих сунчевих зракова.{S} А даље, по шору, поцрне 
 заспала девојка.</l> <l>Под главом јој снопак детелине —</l> <l>Ој убава, убава девојко!...</l 
је сама са својим мислима.{S} Храбро је сносила садашњост и чекала нешто друго... будућност, ка 
последњој моди.</p> <p>Илић је поносито сносио своју сиротињу.{S} С невином вером у будућност,  
лић није имао ни своје куће, а морао је сносити пребацивања као да се њему учинило не знам какв 
е димом, сенкама и супротностима, као у сну.</p> <p>Главна стаза разређивала се.{S} Шетачи се в 
рпе за угрејана чела.</p> <p>То је била соба сиротињски намештена: један гвозден кревет, проваљ 
ње да се не деру пред његовом собом.{S} Собарица је наместила на његов прозор саксију резеде.{S 
елики лустер, а електрично звонце позва собарицу да послужи слатко.</p> <p>— Само још фале пран 
оврати своју другарицу.{S} Али, на пола собе, она се заустави као задржана једним грчем.{S} Пре 
ко по свом обичају куцајући на врата од собе, а не отварајући их.</p> <p>То је трајало неко вре 
стала, пошла неколико корака ка углу од собе, и онда застала, покривши очи рукама.{S} Један део 
 тако даље, веле, да су прошли кроз две собе из којих се састоји <pb n="85" /> ова чокалиница,  
<p>— Колегинице ? — чу се глас из друге собе.</p> <p>Стара девојка понови још једанпут:</p> <p> 
се да накнади домаћицу кући.{S} Мела је собе, пропирала рубље, требила поврће, кувала запршке.< 
 примање, а од другог су начинили своје собе за спавање.{S} Вишња је распремала кућу, а Аница к 
ји би му га предао и пољубити сто своје собе где би га нашао.{S} Он је сачувао сва та писма, те 
 му се заустави на зеленом тепиху своје собе.{S} Једна мисао, далека, тамна, једва схватљива, о 
тлост по интимном намештају супружанске собе.{S} С поља је допирао хук плахе кише.{S} С времена 
и четири ноћи није напуштала болесничке собе.</p> <p>Идућег дана, кад лекар прегледа болесницу, 
ного да учим.</p> <p>Газдарица изађе из собе и рече полако својој мачки:</p> <p>— Овој нису веч 
ачун, устаде са свог места, пређе преко собе, па се заустави код огледала.</p> <p>Хтела је да в 
ћи, а не отварајући врата на младићевој соби њу би прожмала нека слатка језа, од чукљева на руц 
 својом хромом ногом, већ беше у другој соби. — Што су дивне, само да знате!... чу се отуда њен 
> <p>По целе дане проводила је у својој соби, читала прибелешке, разгледала непрочитане књиге,  
из својих студија, видео би се у својој соби, сам... ужасно сам, као у гробу.{S} Тада би бацио  
 га је сувише шара на зиду у девојачкој соби његове жене.</p> <p>Исекао је хартију на полутабак 
је најблагословенија.{S} Седиш у топлој соби и пазиш шта се говори.{S} Не радиш снагом него моз 
 је на онај догађај с Чедомиром у њеној соби мирно, као на неки давни несрећни случај.{S} Нека  
оји се десио кад је Чедомир био у њеној соби.{S} У њој се бунила наша девојка из средњег сталеж 
pb n="137" /> <p>— Како је лепо у вашој соби!</p> <p>Без размишљања, Чедомир понуди девојку да  
Она се насмеја.{S} Оштар смех зацика по соби.{S} Насмеја се и оно тело у огледалу развучено, са 
 неком другом створењу.{S} Окрену се по соби, као да се бојала да не буде примећена, па се опет 
једну књигу, па устаде и поче шетати по соби.</p> <p>— Ти се љутиш?</p> <p>— Мани ме, бога ти,  
стезао је слепочнице грчевито, шетао по соби или бежао... по забаченим крајевима, простачким ка 
ца се збуни.{S} Окретала се блесасто по соби.{S} Кризе су код жена заразне.{S} Она напреже све  
 зри.{S} Вишња је спустила завесе.{S} У соби је мрак, али мало што да је свежије.{S} Из чамовин 
 јој подилазили непријатни жмарци.{S} У соби је био још мрак.{S} Часовник је куцао на столу.{S} 
тим и покушао да сврши своје дело.{S} У соби је било тихо.{S} То беше стан за самца другог реда 
а који нису имали среће.</p> <p>Лампа у соби је осветљавала рђаво.{S} По кутовима се дизао мрак 
е.</p> <p>— Узми ме — шапутало је све у соби.</p> <p>Платно се сроза низ мишице, обеси се о бед 
p>— Да! — понови фаталну реч још неко у соби.</p> <p>То је Бела одговарала, ма да ју нико није  
 се брани од нечијег насртаја.</p> <p>У соби је било све мирно.{S} Часовник је понављао правилн 
ри она са сигурношћу.</p> <p>То је била собица у дну ходника, окренута у башту.{S} Зидови су би 
 да види где се налази.{S} Ову приземну собицу испуњавао је један округао сточић, застрвен уски 
једно кожно, старинско канабе у сумраку собног угла.</p> <p>— Седи ти... ти си уморнија — одби  
ат.{S} Било је још рано.{S} Обуче своју собну хаљину, подиже један крај од завесе, и посади се  
к се она савлада прва, затвори врата за собом, ступи дубље у собу, стави руке на кукове, па осл 
 са божићњег распуста.{S} Тек што је за собом притворио врата, кад их газдарица отвори, боса, с 
 до самог мрака.{S} Понекад би повео са собом Чедомира и онда му објашњавао многе ствари, показ 
сподарим собом.{S} Ја нисам на чисто са собом.{S} Како се то десило?{S} Ја то нисам хтео.{S} Ме 
ну.</p> <p>Чедомир је гледао право пред собом.{S} Позвао је ову девојку да јој исприча потанко  
и себе, да кида, да се разведе са самим собом.{S} С пуном збиљом, као да то само од њега зависи 
живот.{S} Он је био дубоко заузет самим собом и видео у том тренутку цео свој дотадањи живот ка 
си заслужила.{S} Ја често не господарим собом.{S} Ја нисам на чисто са собом.{S} Како се то дес 
а близнакиње да се не деру пред његовом собом.{S} Собарица је наместила на његов прозор саксију 
сно.{S} Она се није правдала пред самом собом, она је губила присуство <pb n="181" /> духа и пи 
лих дрангулија разног облика и боје.{S} Собу је испуњавао јак мирис на јоргован.</p> <p>— Како  
дана у дан.{S} Већ је по мало напуштала собу, шетала по дворишту, седела у башти.{S} Ствари су  
 цури смола.</p> <p>Пошто је распремила собу, поче да помаже око ручка.</p> <p>— Остави то, Виш 
до рамена.{S} Голе мишице блеснуше кроз собу.{S} И ово дете, сакато, размажено, претвори се у < 
ељења.{S} У једном су наместили кујну и собу за примање, а од другог су начинили своје собе за  
и је, Вишња? — упита Аница, и погледа у собу неодређено.</p> <p>Млада учитељица је лежала непом 
ена поред њега.</p> <p>Ноћ је улазила у собу кроз прозор.</p> <pb n="159" /> <p>Тело и душа су  
о му је једна газдарица од стана ушла у собу само у кошуљи.{S} Био је у првој години Велике Шко 
роз широм отворене прозоре допирао је у собу весео шум Београда који се будио пред вече, као од 
, затвори врата за собом, ступи дубље у собу, стави руке на кукове, па ослови студента нешто из 
Ти си луда! — рече јој он кад му рупи у собу, усред бела дана и без икаквог изговора.</p> <p>—  
зимњег сунца које није могло продрети у собу него је скакало око прозора, по калдрми и гранама  
о онесвестио.</p> <p>Вече се спуштало у собу.{S} Кроз расходоване чипкане завесе примећивало се 
ла ту скоро и сва срећна унела га у ову собу.{S} Простирка је била лепа, али се супленту није д 
какву гравуру или други украс за његову собу.</p> <p>— И сем тога, мени је пријатно ваше друштв 
се овде звали словослагачи.{S} У њихову собу, која је била за <hi>боље госте</hi> и у исти мах  
а отишла од куће, Бела га позва у своју собу.</p> <p>— Пропали смо ако нас примете — приговори  
 девојка, повукавши се из трема у своју собу, као рањена тица.</p> <p>Ту је било врло мирно.{S} 
и поново преко дворишта, упадне у своју собу и зарони зајапурено лице у хладовите јастуке своје 
е или емаља.{S} Из кујне се иде у дечју собу, где је Чедомир обично држао лекције.{S} Она је би 
еба да је задовољан што улази и у дечју собу; <pb n="9" /> иначе је сиротињи место у кујни.{S}  
ву Швабицу преко пута, па да пере једну собу данас, па сутра другу.{S} Не би осетила, а кућа би 
 и за њега...{S} Можемо му дати и једну собу у авлији — додаде госпођа после неколико тренутака 
лена врата водила су из кујне у Вишњину собу, која изненади младића многим и лепим намештајем.< 
а, друга дрвена, трећа на ногаре.{S} Ту собу је могла обитавати породица једног мањег трговца к 
е па да види да је та животиња одличног соја: високе ноге, развијене сапи, мали трбух, длака ка 
{S} Зар он није био тако исто од доброг соја?{S} Његов прадед борио се јуначки за слободу своје 
књиге, седела крај прозора што гледа на сокак и посматрала земљу свога детињства смешећи се љуб 
а пешке.{S} Ћевапџије изнели роштиље на сокак и задимили, а по зиду извешали кобасице разне дуж 
ице њеног родног града: један дуг, прав сокак, где се куће ћушкају да захвате што више улице.{S 
ори пред њима.{S} То је био доста широк сокак, који је, иза леђа Двора, водио поред Батал-џамиј 
у газдарицу испод руке, шетају до краја сокака, називају свакој клупи добро вече, причају шта с 
 пиво.{S} Место паланке и њеног главног сокака, пред Вишњом је мисао цртала будућност као неку  
бедно чинило њено родно место, неколико сокака по којима рабаџије шибају волове, а човек не зна 
је имао стан, управо кревет, изгубљен у сокачићима, двориштима, баракама, степеницама и рупама  
ко су се провели на Ђаковића љуљашци, о Сокином прстену.</p> <p>Тако и сад, весеље је плануло н 
нама, овим људима стискао се у њему као соко са скрханим крилима.</p> <p>Варош се спасла, али о 
ва будак, а онај кујунџијин настојава и соколи...</p> <p>Увече је одјекивало по вароши од пуцња 
наслагани црни тегови до сто кила, каје соли, гвоздено посуђе.{S} Из одшкринуте магазе ударала  
от и ми сами налазимо се у уској вези и солидарности са земљом у којој смо рођени, са расом чиј 
а.{S} Министри немају иза себе никаквог солидног ослонца, остављени су милости законодавног тел 
о убледелом челу повлачиле се боре, а у солуфима се пресијавало неколико белих власи.{S} Остале 
 Кад би се њихови погледи сусрели, њене сомотасте очи синуле би најдубљом љубавном ватром, да с 
авио велике ормане, споља лак, а унутра сомотска постава.{S} Дућан му пун будилника, зидних и џ 
Стога је и Чедомир разумео да ће његова сопствена срећа <pb n="18" /></p> <p>доћи ако буде што  
есте сумње, малодушности, горка сазнања сопствене немоћи.{S} Почео је долазити у сукоб са колег 
дну жалбу — грмио је Илић, опијајући се сопственим речима. — Наша интелигенција се одвојила од  
азоружаном ратнику, он је гледао својим сопственим очима, како све иде у пропаст.{S}Осети да му 
бље тајне свога бића, оне се крију и од сопствених очију, и обујме нас тек кад нас, као неко фи 
ног живота са борбом за испуњење својих сопствених потреба.{S} Њено васпитање, које јој је обез 
евојке коју је волео би јачи од његовог сопственог.{S} Видео је да она воли несрећно.</p> <pb n 
 утехе, буне; њихова вера у будућност и сопствену вредност уносила му је у крв пенушаво одушевљ 
ом месту.{S} Упркос дубоким уверењима у сопствену вредност, он је оклевао.{S} Он је гледао свак 
ицем, па ипак пун наде, дубоко убеђен у сопствену вредност, у дела која ће починити.{S} Почињал 
очекивао све: народно благостање, своју сопствену срећу, социјалну правду и уједињење Српства.{ 
не из човечјег инстинкта да тражи своју сопствену срећу, пошто-пото, и с <pb n="165" /> друге с 
су му Срби препоручили.{S} Уписао се на Сорбону.{S} Изабрао је тему: <hi>О вредности живота</hi 
закључци често вештачке дедукције, па и софизми, а, с времена на време, упада у противуречности 
ви се том предлогу одлучно, наводећи да социјализам не пориче <pb n="108" /> народност, а специ 
жена.{S} Нашто онда еманципација, нашто социјализам, нашто све те лепе мисли ако Чедомир не буд 
ом.{S} Ах, тај олтар!...{S} Поред свега социјализма, он је постојао, он је био примамљив, велик 
тва, попуштала су његова начела строгог социјализма.{S} Он је сад осећао потребу вишу од те нег 
 даље остајем противник тог кабинетског социјализма — прекиде га поднаредник, у чизмама, са шап 
к у речима.{S} Он је радикал, демократ, социјалист, републиканац, револуционар.{S} Он се поноси 
p>— Не, никако... ја нисам престао бити социјалист — говорио је. — Кад бих живео у Белгији, Енг 
је носио звонко име Група Великошколаца Социјалиста, почело је да долази до размимоилажења у пи 
} Он је међу њима, међу тим радикалима, социјалистима, републиканцима, који се у то доба борбе  
одна, још више <pb n="101" /> је ушла у социјалистичке идеје, у борбу против формалистичког дру 
 мржње и понижења.{S} Њих разједа отров социјалне суревњивости.{S} Они су у стању да омрзну чов 
епријатељ социјалног напретка?</p> <p>— Социјалног напретка... роткве стругане!...{S} Ми смо су 
 Откад ти поста тако огорчен непријатељ социјалног напретка?</p> <p>— Социјалног напретка... ро 
већ развезао о Плеханову, Огисту Конту, социјалној револуцији, Карлу Марксу, универзалној слобо 
одно благостање, своју сопствену срећу, социјалну правду и уједињење Српства.{S} Тражио је слоб 
онке фразе, његов говор није био окићен социолошким и економским терминима, он није умео ићи у  
између којих се ширио патлиџан, румен и сочан.{S} У низинама виделе се вреже од бостана и краст 
вала се стара лоза, пуштала у вис своје сочне пипке, припијала се уз кућу, увијала се око довра 
т је прошла.{S} Госпођа ће сад много да спава.{S} Довољно је ако се <pb n="184" /> служавка нађ 
ите руке што окрећу млин, о млинари!{S} Спавајте мирно.{S} Нека вас петао узалуд опомиње да је  
, а од другог су начинили своје собе за спавање.{S} Вишња је распремала кућу, а Аница кувала.{S 
и свршавају кад куцне девет сати, време спавању, и варош остаје мирна и <pb n="209" /> иста.{S} 
ј постељи познавало се још како је неко спавао, по другој је било просуто једно пакло карата; п 
 а би ли ко од богатих?</p> <p>— Они не спадају у моју надлежност — одговори службеник мртвачке 
вис обе руке.{S} Широки рукави од блузе спадоше до рамена.{S} Голе мишице блеснуше кроз собу.{S 
т на подугачкој гранчици.</p> <p>Она га спази такође и заклони лице оним цветом, као да је хтел 
.</p> <p>Код једног фотографског излога спази Лазаревићеву како му иде у сусрет.{S} Она је била 
етело је небом.{S} Близу Вишњице, Вишња спази једну аду са шумарком од ракита и одраслим јаблан 
о празно место, па се упути к њему, кад спази поред себе Зарију Ристића како испија чокањ ракиј 
.{S} На пола растојања она подиже очи и спази Илића.{S} Он јој приђе са чежњом и страхом, и пос 
знајући камо.{S} У једној празној улици спази своју жену.{S} Она га није видела, ишла је оборен 
 учитељ кад пред једном приватном кућом спази два војника на стражи, с ножем на пушци.{S} Иза њ 
а дубоко занесеним у младића.</p> <p>Он спази такође своју другарицу, покуша да окрене главу на 
еним паровима које би, летимице, кадгод спазила с прозора кад прођу њиховом улицом, док општинс 
огледу који је управљала на њега, он би спазио понос који страда, а можда нешто и неповерења.{S 
је су се љушкале на вечерњем поветарцу, спајао слике своје две познанице.{S} Од Беле је узимао  
дочекам у својој рођеној кући, гром вас спалио... од човека кога хлебом хранимо...</p> <p>— Мам 
му расли ефемерни патлиџани, који би се спарушили чим би за педаљ одмакли од земље.{S} Жене се  
еволуција, проституција, један ђаво!{S} Спас радног народа је у револуцији... и само у револуци 
а врата, као тица која је тражила да се спасе.</p> <pb n="195" /> <p>— Је ли то истина, господи 
еља поред огњишта, и само срећан случај спасе девојку од даље несреће.</p> <p>— Чујеш, Вишњо —  
ко са скрханим крилима.</p> <p>Варош се спасла, али од <hi>електрике</hi> није се више познавао 
остатке разбијене лађе да од њих начини спасоносан сплав.{S} Да ли ће се спасти ?{S} Да ли ће д 
начини спасоносан сплав.{S} Да ли ће се спасти ?{S} Да ли ће допловити до мирних вода каквог го 
дарска класа, Србија је изгледала њихов спахилук, о народним потребама није се водило рачуна.{S 
ан и жедан, награду за твоје философске спекулације, а око тебе диже се вихор, заузет једино ма 
је изгледао прост: одбацити метафизичке спекулације и ставити се потпуно на гледиште позитивист 
ра, Њутона, Галилеа, Дрепера, Хемхолца, Спенсера, Ренана, Герхарта, Ампера, <pb n="257" /> Огис 
ва од гроша.{S} Тај дућан је београдски специјалитет, једна врста приватне народне кујне или ре 
м не пориче <pb n="108" /> народност, а специјално српској народности у Турској вера представља 
бијене лађе да од њих начини спасоносан сплав.{S} Да ли ће се спасти ?{S} Да ли ће допловити до 
несе.</p> <p>— Ја не могу ове француске сплачине, ако ти можеш — одговарала му је млада горопад 
орава треба да се разлива у многоструки сплет зелених поточића, који би ова полудивља поља прет 
е потражи какво угодно место да седне и сплете венац.{S} Око ње се простирала таласаста равница 
ену уску сукњу, њену плаву косу, просто сплетену.{S} Па ипак, по болесној склоности своје душе, 
 уста.{S} Уста и уста <pb n="132" /> се спојише.{S} Тело и тело приби се.{S} Руке се укрстише.{ 
ни официр, бријао се сваког јутра, имао спокојне очи и замрљан потпис.{S} Дочекао га је с одмер 
{S} Врат јој као кифла.{S} Нешто мирно, спокојно и задовољно дисало је из целе њене појаве.</p> 
 се чисто.{S} Живот јој је текао готово спокојно и монотоно, као оближњи поток, што је милио по 
 метнуо ролетне, набавио велике ормане, споља лак, а унутра сомотска постава.{S} Дућан му пун б 
{S} Он је био обратио сву пажњу само на спољашност, на изглед ствари и покрете бића.{S} Илићу с 
рбаном лицу што су такве.{S} По њиховој спољашности, необавештен пролазник би се могао јако пре 
 на рационални начин.{S} Шта више, и по спољашности се разликовао од мештана, окорелих у навике 
еликошколац-политичар.{S} Он не пази на спољашњост; па кад то и чини, ради у супротном правцу:  
ећу. — Само је тунел затрпан и збрисана спољна постројења.{S} Оно што је најскупље стало: темељ 
су мушкарци.</p> <p>Али Вишњу не остави спомен на оно што јој је Каја рекла пре толико година.  
азили, а за њима месеци, године.</p> <p>Спомен на бившу љубав одржавао је девојку у савршеној ч 
е она удала и да није ништа сачувала од спомена на њихово познаство.{S} И, он није био никад си 
ч, ниједну нежност.{S} У њима није било спомена на оно што су заједнички преживели и проживели. 
прати њено име и уништити таште човечје спомене, као и многима другим.{S} И млади човек осети с 
изи, повереници одбора за дизање разних споменика, деловође варошких читаоница, хоровође певачк 
петих сунцобрана, и задржа се на једном споменику, окруженом букетом прецветалог јасмина.{S} Уч 
 му се нудила на сваком кораку: музеји, споменици, позоришта, па онда улице пуне света, велике  
Она покуша да отури те мисли заједно са споменом на свог бившег друга.{S} Беше се упутила униве 
згубила се у провинцији као и у његовом спомену.{S} Што је онда толико наваљивао да се <pb n="2 
 обореним очима, које нам је оставила у спомену наша старија литература.{S} Својих осамнаест го 
а, да су јој успомене које је другарица спомињала изгледале тако далеке, бледе, ситне, као да с 
рудила се да се сети лица чија се имена спомињу, мешала се са варошким девојкама, седала крај п 
ова земља били су у њему везани чврстим спонама, наслеђеним још од његовог прадеде голаћа, а мо 
 брак... брак је код паметних људи вешт споразум, смишљен ортаклук, где свака страна уноси одре 
 Могу се венчати првог празника.</p> <p>Споразумели су се да венчање буде на јутрење, у најужем 
ао укочено и озбиљно с бичем у руци.{S} Споредна капија на Двору зврјала је широм отворена.{S}  
Склони се у крај, где је почињала једна споредна стаза.{S} Начини још неколико корака, и спусти 
те.{S} Сумрак је купао џбунове шимшира, споредне стазе и силуете барни за грешење простирки.</p 
 средине града, и већ је човек улазио у споредне улице, непознате квартове, усамљена места, где 
ном се дигнуо с рада у пола ноћи.{S} По споредним улицама биле су већ угашене светиљке.{S} Кафа 
 крупно; гледајући главну ствар превиђа споредну, вечито се нечем чуди, вечито се узбуђује; нес 
ad>VII</head> <p>Дани су пролазили врло споро.{S} Жарко јулско сунце пржило је београдске голет 
о једно предавање о каузалитету воље, о спору између приврженика детерминизма и присталица инде 
ли јако, јаче него што је он био уопште способан да вели, лудо, смртно.{S} У том тренутку је им 
принцип: „сваком по способности, свакој способности по њеној заслузи“.</p> </div> <div type="ch 
ење, у њихов велики принцип: „сваком по способности, свакој способности по њеној заслузи“.</p>  
ти:</p> <p>— Ти претерујеш.{S} Ти си се спотакао о прву сметњу и сад очајаваш.{S} Не треба бити 
адничког кредита за набавку савршенијих справа и средстава, и у опште претпостављати, свуда где 
пао једну мађарску фирму пољопривредних справа, уређивао варошки парк, калемио воће на рационал 
ине, којој су мајстори довршавали трећи спрат.</p> <p>Ту примети гомилицу света која се искупља 
 лима.{S} Око ње су ситне куће на један спрат и механе за сељаке.{S} Та црква је једини сведок  
ио се низ кућа, малих, разнобојних, без спрата да су се готово губиле у овој пољани усред прест 
ичним крстом, са кога ће киша и невреме спрати њено име и уништити таште човечје спомене, као и 
тучени у главу, стока божја!“</p> <p>На спрату над дућаном седели су.{S} То беше стара паланачк 
к је она одговарала с прозора на другом спрату.{S} Био је вечито добре воље.{S} Причао је радо  
о иза Рудника ради на свом образовању и спрема се да буде велика и мила сарадница на препорођај 
а да се и она свиђа њему...{S} Вере ми, спремај паре за свадбу.</p> <p>— Не будали! — поново се 
нешто да ти кажем, жено — рече Матовић, спремајући се да легне.{S} Деца су била већ заспала.{S} 
није него обично.{S} Журно се облачила, спремала књиге и доручковала стојећи, а све је мислила  
буду онакве какве их је госпа-Клеопатра спремала о јесени, жуте, па накиселе, с нешто бела лука 
ије било добро.{S} Ваљада, бура која се спремала у ваздуху, уносила му је грозницу у крв.{S} Ру 
, чекала стрпљиво крај школске године и спремала се за последње испите.{S} Али никад не поведе  
е, намрштених обрва, присебан потпуно и спреман да прими што има да дође.{S} На отвореним врати 
им искуством.{S} Тај човек је посматрао спремање за свадбу у кући Матовићевих мирно, као да се  
ри преко дана.{S} За њих се није морало спремати.{S} Није било <pb n="100" /> оцена ни прозивањ 
Још је рано, треба ми још рада, читања, спреме.{S} Више пута узмем перо да забележим идеје које 
есрећа долазила од његове ниске школске спреме.{S} Стога је и Чедомир разумео да ће његова сопс 
адлежност — одговори службеник мртвачке спреме. — Ја терам кола треће класе.</p> <p>— Ако пак х 
е нам иначе треба времена око девојачке спреме...{S} Де, пољуби руку!</p> <p>Ствари су се мењал 
, не дај боже, па да ми дете остане без спреме, као сироче — бранила је госпођа те трошкове пре 
 свету колико сирота жена има посла око спреме куће и деце.{S} Млађи су дрхтали пред њом.{S} У  
ну и потпуну.</p> <p>Илић погну главу и спреми се на пљусак грдњи.</p> <p>У том тренутку, девој 
епио њене усне као шећерлема.{S} Кад се спремила за школу, видела је да још има доста времена.{ 
.{S} Другарице су говориле како се нису спремиле за овај или онај час, грдиле своје наставнице  
ад створен на земљи.</p> <p>Илић је био спремио читаво једно предавање о каузалитету воље, о сп 
на и више мање срећна.{S} Она није била спремљена за живот, за борбу, за одрицање.{S} Лака и по 
кера!</p> <p>Али младој бунтовници беше спремљено још веће изненађење.</p> <p>У колима је седео 
 гојити прасе у очи божића...{S} Све је спремно.{S} Могу се венчати првог празника.</p> <p>Спор 
 како та невидљива материја, то стакло, спречава њихов лет.{S} Такве су и жене које примами сун 
мишљања, али хиљаде невидљивих препрека спречава њихов лет и оне ће пропасти тако, остати матор 
 врата, чија су окна од извезена стакла спречавале поглед да продре даље.</p> <p>— Можда је как 
"282" /> примети?{S} Да ли покуша да га спречи и да му улије храбрости, кад му примети:</p> <p> 
{S} Ипак нешто у души говорило му је да спречи мисао да не иде тим правцем, те је ударао крст н 
пати.{S} Ништа на свету није било кадро спречити га у његовој борби за народ.{S} Његов радикали 
 то беше празно жалосно поље, покривено спрженом, смрдљивом травом, разлупаним кантама, трулим  
S} Они су ишли даље.</p> <p>Таман да се спусте низ једно брдо, кад ветар скиде Вишњи шешир с гл 
 спуштену лако на ивицу од канабета.{S} Спусти своју уздрхталу шаку на ту руку, на оно меко, бл 
та се десило.</p> <p>Једна крупна сенка спусти се низ степенице велике куће, додирну шимшир, пр 
човеку, али сличне свакако.{S} Јер, кад спусти поглед на свој рукопис, он признаде жалосно:</p> 
 и погледа плашљиво у младића, па после спусти главу и доврши као по дужности : — Наша модерна  
да своју другарицу право у лице; она не спусти очи.{S} Она је била обучена у матроску блузу од  
стаза.{S} Начини још неколико корака, и спусти се на једну клупу, коју угледа празну и усамљену 
 његовом.{S} Он осети мирис њене косе и спусти руку на њено раме.{S} Она се стресе; не рече ниш 
це да се чује.{S} Биље зри.{S} Вишња је спустила завесе.{S} У соби је мрак, али мало што да је  
вор на сву љубав моју,</l> <l>Очи твоје спустила си тајно...</l> <l>— Ој животе!{S} О шумо, пок 
нију оцену света и саме себе: ја сам се спустила на општи ниво.</p> <p>Илић не одговори ништа.{ 
о Петра Гавриловића, дигнуо десно раме, спустио лево, искривио се сав, начинио од себе ругобу с 
кући се, климајући десно-лево.</p> <p>— Спустио се на општи ниво! — осмехну се Илић.</p> <p>Ниј 
.{S} То није био више арап.{S} Главу је спустио, очи затворио.{S} Није осетио или није водио ра 
{S} Били су дошли до оног долапа, па се спустише низ једно брдашце.{S} Под њим је жуборила озид 
ођоше тако добар део улице.{S} После се спустише у Палилулу преко гробља Светог Марка, које је  
ну њиву, засађену пшеницом.{S} Затим се спустише низ једну јаругу која је некад била друм, па у 
а и изађоше на улицу.{S} Али тек што се спустише низ неспретне степенице старинске зграде, кад  
 је осећао ипак да му све више препрека спутавају корак у напред.</p> <p>Остави рукопис и погле 
а средњевековне тврђаве, чија се платна спуштала од врха брда па до у саме таласе Дунава.</p> < 
 два округла таласа која су се дизала и спуштала испод платна.{S} Дође јој да оде од огледала.{ 
 ишли дуж некога зида, преко кога су се спуштале процветале вреже од тикава.{S} Варош се губила 
ов ум се био онесвестио.</p> <p>Вече се спуштало у собу.{S} Кроз расходоване чипкане завесе при 
губило се све више у таму.{S} И мрак се спуштао као плаветна платна, изаткана од прашине и пауч 
 с мрким шалонима што су били дискретно спуштени и с фигурама купидона који држе венце испод пр 
 девојку, на њен го врат, на белу руку, спуштену лако на ивицу од канабета.{S} Спусти своју узд 
развијена бедра, често несвесне стида и срама, а понекад намерно, с извесном циничном сиротињск 
 гостопримство које смо вам указали!{S} Срамота, млади господине...</p> <p>— Мама! — промуца де 
убомора, страшило са жутим очима, тешка срамотна болест коју болесник крије од света, док му он 
 је на првом месту акт озбиљан, хладан, срачунат да се прими онолико колико се даје...{S} Шта в 
исуству жена и људи, лепих, задовољних, срачунатог држања сукње или цигаре, весела лица, охолог 
деловима тоалете, у којој је било нешто срачунатости, по сигурном кораку који је правила, по оч 
му да предаје латински језик и историју Срба.</p> <p>— Зашто латински, господин директоре?</p>  
 настанили у једном пансиону који су му Срби препоручили.{S} Уписао се на Сорбону.{S} Изабрао ј 
ладали су земљом као господарска класа, Србија је изгледала њихов спахилук, о народним потребам 
ких сувата и са наслеђеним искуством да Србија, за све што има, има да захвали само своме сељак 
у с Матовићем, селидбама с једног краја Србије на други, отпуштањима из службе, бежањем у иност 
тварима из политике, о народу, задацима Србије као државе и земљорадничком осигурању, о којем ј 
ризу, пун научног оптимизма, донетог из Србије.{S} Доиста, кад се његов дух стварао, природне н 
а Теразије, па се после разносиле широм Србије и Српства.</p> <p>Матовић је доживео и један лич 
е убоге речице, за коју зна мало ко ван Србије.</p> <p>— Место да нам користи та река, она нам  
 будућност, он је мислио и на будућност Србије.{S} Његово биће и његова земља били су у њему ве 
обро које ће чинити својим суграђанима, Србији, можда целом човечанству.</p> <p>Кућа у којој је 
ства.{S} Родом из Бијелог Поља у Старој Србији, он је прешао овамо да се школује, потуцао се од 
, башибозуци, команданти армија...{S} У Србији има толико будала да се за педесет година не род 
д, његове сталне и опште интересе.{S} У Србији ни сенке од тога.{S} Министарска одговорност пре 
првих <pb n="17" /> чиновничких влада у Србији, она је била вечито за одржавање неке врсте плем 
а плава, прави словенски тип, који се у Србији још може наћи само по забаченијим селима, као не 
треба да рачуна ни колико ја.{S} Нико у Србији није сигуран шта се сутра може десити ; нигде ни 
х година.{S} У то доба, довршавала су у Србији своје стварање два главна политичка фактора, нар 
да састави владу, вечерас нико не влада Србијом.{S} Круна ће морати потражити наслон на народ.. 
а шта да чекамо.{S} Оставићемо Београд, Србију.{S} Отићи ћемо у Црну Гору, у Бугарску, Русију.{ 
</p> <pb n="260" /> <p>Ко би тада судио Србију по њеним листовима, добио би страшно уверење о њ 
e> <hi>Ова књига је посвећена погинулим Србима у ратовима 1912 и 13 године, јер они који су пал 
но који ће га капиталист експлоатисати, Србин или Турчин, свеједно који ће поп за то захваљиват 
 грађанство приређивало у корист избора Србина владике у Маћедонији.{S} Председништво је предла 
 долазио право из срца.{S} Тај пламен и срдачност, која је звонила у девојкином гласу, чинили с 
се на хоризонту као разастрто платно од сребра.</p> <p>— Погледај ову воду — рече младић девојц 
Општинска утрина је дрхтала под његовом сребрнастом светлошћу.{S} У то доба године ливада је на 
осађени у ред, стајали су непомични.{S} Сребрну траку велике реке није кварио никакав брод.{S}  
рагану!{S} Све се изгуби, потону у неку сребрну прашину, у маглу дијамантског праха, пред слико 
о се указа светло, бело, као растопљено сребро, и <pb n="74" /> још високо над зарубљеним брдом 
 широка места обасјана руменилом зоре и сребром првих сунчевих зрака.{S} То су пријатна заклони 
акћују и разговарају преко улице.{S} На сред вароши уздиже се велика, старинска црква са гломаз 
илан круг од свежег, росног зеленила по сред суве, зреле траве.</p> <p>— Да дивна кола! — кликн 
 Дан је био један од оних жарких дана у сред пролећа, кад се око нас осећа оргијање природе и м 
Надничари су се навикивали на арапа.{S} Средина је чинила своје.{S} Постао је обична таљигашка  
 поклони се и изађе.</p> <p>Гимназијска средина му је мало годила.{S} Многи професори беху поде 
верљиве састанке.{S} Неколико корака од средине града, и већ је човек улазио у споредне улице,  
ла су је у памети само два три стиха из средине: ...{S}И мислио тада — Ко зна каква судбина те  
а се наставницима што почињу предмет из средине... што се позивају на енглеска и талијанска дел 
S} Кроз широм отворена главна врата, на средини куће, виделе се простране степенице, <pb n="5"  
ауздана, пробијала се још кроз отвор на средини.{S} Чекало се само пролеће, па да се и то зазид 
дно другом.</p> <pb n="107" /> <p>У тој средини која је била далеко од праве раскоши, али за Ил 
вима, у олуцима.{S} Један шегрт је ишао средином улице, носио на глави трубу од фонографа и пев 
ад тражиш опет?</p> <p>Брод је ишао час средином Дунава, час се провлачио између ненасељених ос 
гласно, потрча тамо, посади се у његову средину и стаде растресати набрано цвеће.</p> <p>— Јаој 
ко заустављало се на поцрнелим зидинама средњевековне тврђаве, чија се платна спуштала од врха  
оби.{S} У њој се бунила наша девојка из средњег сталежа, бакалинова ћерка, послушно дете патриј 
 положај и премину са скромном пензијом средњешколског професора.</p> <p>Брачни пар дође у Беог 
кредита за набавку савршенијих справа и средстава, и у опште претпостављати, свуда где му је то 
 о дневним потребама, расподељује своја средства.{S} И други: немиран дух, заљубљен у бескрајно 
аво, не заобилазећи, не тражећи помоћна средства:</p> <p>— Треба да се нађемо, па да се објасни 
.{S} Оскудевали су му за то васпитање и средства.{S} Отац му је умро још док је био у гимназији 
младом студенту.{S} Он се трудио многим средствима да придобије њену стару наклоност.{S} Али пр 
и по њиховом једностраном васпитању, по средствима, по темпераменту.{S} Он је међу њима, међу т 
бије њену стару наклоност.{S} Али право средство, понуду за брак, није употребљавао.{S} Можда б 
и закон конкуренције оправдава му свако средство, те постаје једна врста модерног дивљака.{S} Т 
 живота.{S} Новац је за њу био као неко средство за прављење поклона, излишних ствари, за шарањ 
а тај начин давао свечаности томе раду, сређености својим мислима и пажње ономе што ће се напис 
д очи и нагониле га да је опет види.{S} Срео би се с њом.{S} У погледу који је управљала на њег 
их, дигнуо се брзо и отрчао у варош.{S} Срео би тада овог или оног друга.{S} Они су били весели 
ависи од њих самих, већ од оних које ће срести и који ће их учинити срећним или несрећним.</p>  
ачао је улицом, гледао право све што је сретао и није видео ништа.{S} Тога дана није се ништа н 
ело би га до срца.{S} Близу Калимегдана срете га једна група другова, Ужичани и Црногорци, с ко 
је била велика — рече јој једном кад је срете и поведе говор о електричном предузећу. — Само је 
 у пушење, у играње домина с првим кога сретне.{S} Али и ту, у тамним кафанским <pb n="113" />  
 осећању празнине, обузе је страх да не сретне једног човека кога за живу главу није хтела виде 
еда, мужа који им се даје, срећу ако је сретну, несрећу много чешће, и судбину која им се одред 
} Дотле су пркосили једно другом кад се сретну.{S} Данас је Илић имао најмање воље за то, те се 
исмоноше и коњичког официра.{S} Кола је сретоше убрзо.{S} Погледа нехотице у кочијаша, па онда  
о, фине манире, да покаже како је права срећа за земљу и Матовића што је она његова сапутница у 
 излишан.{S} А кад ти једног дана твоја срећа допусти да мислиш и на оно што је прошло, сети ме 
 Чедомир разумео да ће његова сопствена срећа <pb n="18" /></p> <p>доћи ако буде што школованиј 
ст своје среће, Илић је осећао да ће та срећа било једним, било другим избором изгубити један д 
 није била створење које завиди, али та срећа дотицала је се неугодно.{S} Срце јој се стезало,  
не будем задовољна!</p> <p>— То је опет срећа... нека врста среће.{S} Данас је мало задовољних  
, маљав, округао као у грлице.</p> <p>— Срећан?{S} Та реч звони чудно у наше доба — одговори мл 
оле...{S} Шта треба више, па да се буде срећан!{S} И у том слатком расположењу, које не потиче  
аскала је његовим жељама да живи и буде срећан.{S} Млади човек се налазио у неразрешљивом сукоб 
ку, а да своме зету не покаже колико је срећан што не плаћа стан.</p> <p>— То је велика рента,  
 то није истина.{S} Тврде за тебе да си срећан човек.{S} Причају да се у тебе заљубљују министа 
ве, брда, шуме.{S} Ни ту се није осећао срећан.{S} Какво дрво, пут, бара каква опоменула би га  
 младе Чачанке.{S} Да ли се ипак осећао срећан?{S} Пре свега, јасно му је било да не воли Белу. 
о своје потпуности.{S} И тада не би био срећан, јер би се осећао крњ, сакат, јадан, недостојан  
али јој се кецеља поред огњишта, и само срећан случај спасе девојку од даље несреће.</p> <p>— Ч 
/p> <p>— То је опет срећа... нека врста среће.{S} Данас је мало задовољних људи.{S} Ретки су ка 
несрећно.</p> <pb n="220" /> <p>— Никад среће неће имати онај који те је одбио — рече јој, теше 
одавао у дућану.{S} Газда-Митар имао је среће у трговини.{S} Послови су ишли добро.{S} Ипак је  
го што она може дати, бежао је од своје среће, мислећи да трчи за њом.{S} Није прошло ни неколи 
лни егоист који тражи целокупност своје среће, Илић је осећао да ће та срећа било једним, било  
је врло зао према онима који нису имали среће.</p> <p>Лампа у соби је осветљавала рђаво.{S} По  
ја се није заустављала у причи о својој срећи.</p> <p>Била се обесила о једру мишицу свога мужа 
{S} Они су му ласкали, уверавајући га о срећи, о љубави и забораву.{S} Они су га тешили, превла 
х дана и готово јој хтеде рећи: „Хајде, срећна душо, поново у тих живот одакле си и дошла.{S} О 
 друго до куће.{S} И, она је легала сва срећна, певушећи своју омиљену песму: „Сунце ходи и зах 
коју је газдарица купила ту скоро и сва срећна унела га у ову собу.{S} Простирка је била лепа,  
 било ту да та жена постане једног дана срећна мајка, проживи мирно и корисно свој део живота и 
бав је одбијала стално.{S} Још можда је срећна што се свршило како се свршило.</p> <p>Вишња је  
ла је беспослена, размажена и више мање срећна.{S} Она није била спремљена за живот, за борбу,  
и дан испуним корисно.</p> <p>— И ти си срећна? — прекину је Илић.</p> <p>— Не знам, може бити. 
каква судбина те чека — И зашто си тако срећна сада!...</p> <p>Промицале су окуке, мали заливи, 
рце желело освете.</p> <p>— Јесте ли ви срећни, господин-Илићу? — пређе Бела изненадно на њега, 
 бити тако задовољни једно другим, тако срећни.{S} На срце су му навирала осећања од пре годину 
="161" /> <p>— Ми бисмо могли бити тако срећни, Илићу, врло срећни...</p> <p>Али Илић, као и св 
смо могли бити тако срећни, Илићу, врло срећни...</p> <p>Али Илић, као и сви људи који траже од 
сли, а са њом и сва могућност да будемо срећни.</p> <p>Дрхтећи, Вишња је гледала у своју другар 
ивота.{S} Те циљеве треба оставити деци срећнијих народа.{S} Они су за нас још луксуз, још немо 
них које ће срести и који ће их учинити срећним или несрећним.</p> <p>Чедомир је одржавао разго 
 је сиротињи место у кујни.{S} Али овог срећног дана, она хтеде показати томе ђаку да она није  
ојка која је обећавала практичну жену и срећну мајку.</p> <p>Њена другарица, напротив, била је  
епа.{S} Ја бих хтела, опет, да је видим срећну, задовољну, збринуту.{S} Чедомир је лепа прилика 
реко поља и бацала се право на град.{S} Срећом за Чачак, са те стране налазио се неки старински 
 им се проповеда, мужа који им се даје, срећу ако је сретну, несрећу много чешће, и судбину кој 
{S} Начинио је за свагда неспособном за срећу девојку коју је волео.{S} Он је био добар као Хри 
лић.</p> <p>— Не знам, може бити.{S} На срећу ретко мислим; она ми се чини сувише неодређен пој 
ице. <pb n="139" /> Тражила је навалице срећу.{S} Опасности су јој годиле.</p> <p>Једног дана,  
аји, од тихе носталгије што смо пустили срећу да одлети кад су нас њена крила додиривала, до вр 
рсто загрљени, као да су хтели задржати срећу коју су нашли.</p> <p>Из трпезарије је допирало з 
ено васпитање, које јој је обезбеђивало срећу у очевој кући, обележавало је као повреду тога за 
праву нежност, за пожртвовање, за праву срећу и прави бол.</p> <p>— Што не бријеш бркове ? — ре 
 за црвену заставу, да подели с њим ову срећу.{S} Али... његове очи су је избегавале.{S} Кад би 
 да грицкам полако <pb n="242" /> своју срећу, живот ми је кратак, верујем у бесмртност душе.</ 
{S} Она хтеде по том да надокнади своју срећу, да види, <pb n="246" /> да посети све те ствари, 
ве: народно благостање, своју сопствену срећу, социјалну правду и уједињење Српства.{S} Тражио  
чјег инстинкта да тражи своју сопствену срећу, пошто-пото, и с <pb n="165" /> друге стране нужн 
аловарошког првака.{S} Он је једва знао срицати, а теже му је било потписати се него отпешачити 
и глас. — Ти си дошла у њега весела као срна, <pb n="243" /> побегла си с ишчупаним срцем.{S} Ш 
е суревњива што се она познаје са њеним сродником.{S} Или може бити, рођака завиди рођаку што ј 
рави се између њега и девојке.{S} Он се сроза с канабета као кривац.{S} И заронивши главу у кра 
апутало је све у соби.</p> <p>Платно се сроза низ мишице, обеси се о бедра, да се после склиза  
не о жицу.{S} Па ипак, ово отмено место српске престонице учини јој се бедно.{S} Видела је по њ 
измешани.{S} Изгледало је као да су сви српски сталежи послали овде по кога свог представника.{ 
аши песници певају песме толиким рекама српским.{S} Зашто ми њу заборављају?{S} Зар она није ве 
за кога тврде да је најукуснији од свих српских пасуља.{S} Један професор универзитета, два пос 
алим предметима био већином слаб.{S} Из српског језика је имао стално двојку.{S} Осим тога, зад 
 <pb n="108" /> народност, а специјално српској народности у Турској вера представља још велику 
 покретне стражаре од дасака, обојене у српску тробојку и с дрвеном јабуком на врху.</p> <p>— Ш 
ену срећу, социјалну правду и уједињење Српства.{S} Тражио је слободу у вери, књижевности, у на 
е, па се после разносиле широм Србије и Српства.</p> <p>Матовић је доживео и један лични пораз. 
{S} Зидови су попуцали.{S} Грађевина се срушила.{S} Она се збиља осећала као човек који је био  
 неку годину и свршила: једног јутра се срушила.{S} Никоме није пало на ум да је диже.{S} Полиц 
ш него у просјаке.</p> <p>Сад се све то срушило јер „тај зликовац неће да учи“.</p> <p>Радоје п 
ми смо такође имале амбициозну младост, срца врела, слутње прве узнемирености, девичанске наде  
 поверити сву ту изненадну раскош свога срца и чудновату лепоту своје маште; јер то није била в 
куца и ради, као да у радњи има стотина срца и душа.{S} Марке су биле најновије, укус леп, цене 
 да се одваљивао <pb n="72" /> од самог срца. — Ја мислим да подигнем једну такву централу под  
врата, па је пољубила с обе стране и од срца. — Колико има од како се нисмо видели!...{S} Како  
а да јој каже једне речи која долази из срца.{S} Ћутали су.{S} Ваздух је трептао око њих позлаћ 
, невине очи и који је долазио право из срца.{S} Тај пламен и срдачност, која је звонила у дево 
 га неко ма и очешао, заболело би га до срца.{S} Близу Калимегдана срете га једна група другова 
сећало се у природи.{S} У исти мах, око срца јој било топло, меко, празно.</p> <p>— Тако је мир 
у је сметао, те сиђе с тротоара.{S} Око срца му је било весело, топло, па и жалосно.{S} Мило му 
аје, она је, против свега, носила у дну срца успомену на младића који ју је некад волео и кога  
 је заборави.{S} Њена слика се брисала, срце ћутало.{S} То је трајало неко време.{S} Изненадно  
, сладак и тежак; у глави му се бркало, срце готово престајало куцати.{S} Белу није могао остав 
 чинила као казна.{S} Њено, већ рањено, срце стезало се од бола.{S} Заклињала се да ће се сва п 
 напор.{S} Његова мисао је била уморна. срце болесно, воља немоћна.{S} То му откри његов интимн 
/p> <p>Сузе су замагљавале њене очи.{S} Срце јој се кидало.{S} Она се питала да ли су људи луди 
ли та срећа дотицала је се неугодно.{S} Срце јој се стезало, њена душа је плакала, а она се мор 
, пријатељу, а младост кратка.</p> <p>— Срце ми хоће апстракт и апсурд, моја мисао недостижне в 
сник крије од света, док му она разједа срце, а њен гној прља, трује.{S} С времена на време, он 
ања на њено писмо.{S} Сумња је уједе за срце.{S} Учини јој се да тоне, да се земља сурвава под  
овољни једно другим, тако срећни.{S} На срце су му навирала осећања од пре годину дана, меке, н 
, и осети како му цело тело дрхти, а на срце му наваљују разнолики осећаји, од тихе носталгије  
} Неко тешко осећање савијало јој се на срце.{S} Њена душа је дрхтала од страха пред нечим непо 
 падали му као неки благ и лаган лек на срце што се крвавило.</p> <p>— Да је и мени да изађем н 
S} Њему су ти загрљаји падали слатко на срце.{S} Они су му ласкали, уверавајући га о срећи, о љ 
 прамење од памука.</p> <p>Илићу залупа срце кад виде девојку тако близу себе.{S} Он не настави 
мрак као из гробнице.</p> <p>Илић стеже срце и упути се лагано на вечеру.</p> </div> <div type= 
е сметају.</p> <p>— Главно је да јој је срце здраво — рече лекар на последњој посети. — Ако се  
 Девојка притисну руком онде где јој је срце, не рече ништа, повуче се натрашке, гледајући га н 
а друго.{S} Плима страсти плавила му је срце поново, ударала <pb n="192" /> на било код очију,  
љубав: здраву, одраслу паланчанку, чије срце, можда једино на свету, куца у том тренутку за њег 
лептир, да раширимо <pb n="43" /> своје срце као дрво своје олистале круне, да се и ми страсно  
ци, или да умремо млади слушајући своје срце.{S} Ја сам изабрао ово друго, а и ти ћеш... сигура 
еби све несреће које су му притискивале срце и које је само њој могао рећи.{S} Али су њега сад  
на. — Кад је видим онако хрому, мени се срце цепа.{S} Ја бих хтела, опет, да је видим срећну, з 
говори он, слободно, осећајући да му се срце пуни неким осећајем, који није могао тачно одредит 
о између ово двоје: или да убијемо наше срце па да живимо као старци, или да умремо млади слуша 
на на време, он би се свестио, чупао из срце ту опасну гљиву, а заједно са њом и слику младе Ча 
е било у брезову хладу,</l> <l>Имала си срце насмејано,</l> <l>И главу си оборила младу.</l> <l 
носила бескрајна одушевљења у младићево срце и била најлепша лепота његове младости.{S} Он их ј 
 патила, његов понос је страдао, његово срце желело освете.</p> <p>— Јесте ли ви срећни, господ 
је Вишња неосетно попуњавала.{S} Његово срце, које је дотле живело пустињачким животом идеала и 
чито догодило лично њему, али је његово срце уздрхтано лупало у грудима, као да се дешавало неш 
атним маљама.{S} Она узбуди цело његово срце, он хтеде заборавити садашњост, притиснути је на г 
залебдела пред његовим очима.{S} Људско срце му изгледало преуско за његов сан и мисли.{S} Поно 
ио је пут својих мисли.{S} Једно женско срце куцало је за њим.{S} Он то сад зна, зна позитивно, 
тојеће стање</hi>, од кога му је пуцало срце и бридела леђа, звониле су му као песма наде, утех 
 њено цело биће везано за њега.{S} Њено срце грчило се у мукама.{S} У њеној души дубила се болн 
<p>Али та реч беше одвише тешка за њено срце.{S} Она се осети сама усред тих занетих девојака з 
м, Дрино водо, ја одо’!“</p> <p>Вишњино срце залупа јаче.{S} Можда ће доћи писмо.{S} Какав ће т 
кала се, разливала у ноћи.{S} Девојчино срце се опијало том идилом.</p> <p>Обично приђе Милева  
колних села, па и из даље.{S} Задовољно срце је замахивало снажно пијуком.{S} По планини се раз 
 <p>Ова издаја сна заболе га као удар у срце.{S} Он се диже с клупе, прође стазом и изби на изл 
е рамена додирнуше.{S} Чедомира такну у срце надземаљска милина.{S} Девојка поред њега имала је 
 наспрам другог, неми, без речи.</p> <p>Срце младићево се стишавало постепено, свест му се враћ 
, <pb n="243" /> побегла си с ишчупаним срцем.{S} Шта сад тражиш опет?</p> <p>Брод је ишао час  
е могла радовати дубоко, потпуно, пуним срцем.{S} Сад пак, примала је хладно те изливе паланачк 
ња приста у први мах, подајући се своме срцу.{S} После се трже брзо, нагло и одби.</p> <p>— Не, 
S} Он је поново прихвати и принесе је к срцу.</p> <p>— Не... не, Чедомире! — рече Вишња, и истр 
<p>Он је поново прихвати и принесе је к срцу са једном жељом у души да сам поцрвене.{S} Ко зна  
 Неказатим, Бескрајним.{S} Ја се враћам срцу да осети оно што мисао моја није могла сазнати.</p 
ше томе граду, радост се сушила у њеном срцу, обузимала је нека сумња, почетци кајања, нека нео 
ириси заносили су је.{S} Своме препуном срцу налазила је одушке у цвећу, сагињала се, кидала га 
ри пролетњега сунца.{S} Гледао ју је; у срцу је осећао као неку песму, радост што је види, што  
усти.{S} Њени се образи запламише.{S} У срцу осети топлину.{S} Успи уснама и рече:</p> <p>— И Ч 
зних народа и разних епоха, опозиције у срцу једног истог друштва, противуречности у карактеру  
ајзад, и он је био млад, и он је имао у срцу нежности.</p> <p>У природи је настајала све већа т 
ори врата за собом, ступи дубље у собу, стави руке на кукове, па ослови студента нешто извештач 
г уважења према његовом успеху у школи, ставила већ толико пута до знања да он има од ње да се  
ост: одбацити метафизичке спекулације и ставити се потпуно на гледиште позитивистичке философиј 
 избегавала, правила двосмислене фразе, стављајући му до знања да ће га одати.{S} Кад би се њих 
т.{S} Додуше, она му је писала, те тиме стављала до знања да јој може одговорити.{S} Али њено п 
 успење уз један камичак. <pb n="76" /> Стаде посматрати ту бубу и мислити... ко зна на кога!{S 
ме избегаваш.{S} Ти ме више не волиш? — стаде да се мази, и набра обрве.</p> <pb n="189" /> <p> 
м придржаваше књигу према светлости, па стаде рецитовати доста лепо:</p> <quote> <l>То је било  
} Промуца неколико речи захвалности, па стаде.{S} Он је осећао свој лажни положај према тој дев 
не задовољи се тиме.{S} Она оде даље, и стаде му цртати положај те своје творевине према њему,  
едоше кренути, Бела истрча у двориште и стаде преклињати мужа да не прави скандала.</p> <p>— Ос 
трча тамо, посади се у његову средину и стаде растресати набрано цвеће.</p> <p>— Јаој, црна, шт 
е рпа исписаних страница.{S} Скупи их и стаде прелиставати да уђе што боље у предмет.{S} Он их  
супротностима, као у сну.</p> <p>Главна стаза разређивала се.{S} Шетачи се враћали у град.{S} И 
 у крај, где је почињала једна споредна стаза.{S} Начини још неколико корака, и спусти се на је 
 простор, зарастао у траву.{S} Неколико стаза, које су сами пешаци утрли, белиле су се у озелен 
{S} Чедомиров поглед пређе преко главне стазе, која је описивала једну врсту круга, прелете пре 
мрак је купао џбунове шимшира, споредне стазе и силуете барни за грешење простирки.</p> <pb n=" 
у, коју угледа празну и усамљену.{S} По стази је било мирно и топло.{S} Једна црвена буба труди 
оље еманципације?</p> <p>Ишли су сад по стази посутој шљунком.{S} Око њих се мешало засађено цв 
ар у срце.{S} Он се диже с клупе, прође стазом и изби на излазак од парка.{S} Ноћ је већ наваљи 
 пруге и упутише се у обележеном правцу стазом обраслом у травуљину.</p> <p>Чедомир је гледао п 
што му је остао.</p> <p>Лево, на столу, стајала је рпа исписаних страница.{S} Скупи их и стаде  
 израде.{S} Према постељи, опет до зида стајала су два скупоцена ормана, изолучена при врху, ош 
то има да дође.{S} На отвореним вратима стајала је Белина мајка још непрестано.</p> <p>Она је б 
о први пут своју драгану.{S} У врх пута стајала је још она клупа на <pb n="97" /> којој су седе 
 ову воду — рече младић девојци која је стајала поред њега и гледала, стегнутих губица, у лепу  
се ширио све више.{S} Међутим, земља је стајала пред великим радовима.{S} Морало се извршити на 
 <p>Пут се био изгубио.{S} Пред њима је стајала једна железничка пруга.</p> <p>— Ту близу, где  
нуо и пошао ка својој другарици, она је стајала сама у зраку пуном кише.{S} Све је око ње било  
а себе хаљину.</p> <p>Пред огледалом је стајала Вишња у ноћној кошуљи, боса.{S} Као ван себе, г 
д прозора један младић: тако су му лепо стајале обријане науснице!...</p> <p>Илић се насмејао,  
 нешто суморан са тешких завеса које су стајале као прилепљене уз прозор, и са одсуства присних 
{S} Неколико јабланова, посађени у ред, стајали су непомични.{S} Сребрну траку велике реке није 
"10" /> књига.{S} На врху једног ормана стајало је попрсје Вука Караџића с фесом на глави.{S} Д 
ђе, као у свој дом.{S} Неколико младића стајало је око врата.{S} Изгледали су јој као деца.{S}  
ветлости.{S} Усред тог великог предела, стајао је Радоје, скромно, готово понизно, с лулом у ле 
 стране.{S} Неколико корака лево од ње, стајао је Чедомир блед, погнуте главе, намрштених обрва 
оше трем.{S} Један стари човек, који је стајао у удубљењу неких укинутих врата и продавао погач 
 и по црвеном лицу кондуктерову који је стајао укочено и озбиљно с бичем у руци.{S} Споредна ка 
ворили закони, нарави, навике.{S} Он је стајао на прекретници и није се могао одлучити камо да  
е је синоћ оставила венац.</p> <p>Он је стајао на истом месту, недирнут.{S} Јутарње сунце преси 
 је претакао вино у магази.{S} Шегрт је стајао пред вратима и куцкао косом о калдрму.{S} Неколи 
Али зашто их не закрпи?...{S} Бар то не стаје ништа.{S} Међутим, њему то не смета, он то не зна 
утрашња врата, чија су окна од извезена стакла спречавале поглед да продре даље.</p> <p>— Можда 
 стубови скрхали <pb n="6" /> се као од стакла.{S} Краљ се сад, природно, обраћао народу, чинио 
еља и земљака, Вуксановића и Компаније, стаклара на Сави до Малих Степеница; немој да се стидиш 
клих груди, устрепталих слабина и очију стакластих као да душа сања неки ванземаљски сан, тело  
 представља састанак Ромеа и Јулије.{S} Стаклена врата водила су из кујне у Вишњину собу, која  
да појми како та невидљива материја, то стакло, спречава њихов лет.{S} Такве су и жене које при 
 испи чокањ до дна и, не одвајајући још стакло од уста, продужи:</p> <p>— Најзад, свеједно.{S}  
p> <p>— Видиш, ти си петичар, први ђак, сталан гост на министарској трпези, па која вајда: неср 
љи; није само њему положај тежак; сваки сталеж има своје муке.</p> <p>И онда, Вишња није волела 
ша, да су се правила готово два засебна сталежа, где је осуђеник с новцем заповедао за паклић д 
У њој се бунила наша девојка из средњег сталежа, бакалинова ћерка, послушно дете патријархалне  
и.{S} Изгледало је као да су сви српски сталежи послали овде по кога свог представника.{S} Поре 
ра.{S} Али, њима је нови живот убризгао сталешке мржње и понижења.{S} Њих разједа отров социјал 
и предузећа; наравно да су онда и скупо стали, те се оно мало новаца колико се могло скупити у  
кцију прописану законом.{S} Отуд долази стална пометња, анархија, јаловост у државној управи.{S 
тавља у суштини целокупан народ, његове сталне и опште интересе.{S} У Србији ни сенке од тога.{ 
унама, поразом једног кабинетског рата, сталним скандалима на двору.{S} Међутим, ни Јован није  
е Фондова, пореза, осигурања од пожара, сталних оправки и поправки.{S} И сад, да се ту усели не 
ао дете каћиперка и, у домаћим свађама, стално на страни своје мајке.{S} Рачуноиспитачу живот н 
, потуцао се од гимназије до гимназије, стално одушевљен, стално без марјаша, матуру није полож 
хлеб.{S} Општа чама, вечито јадиковање, стално незадовољство, грабеж, отимање, хајдучија, одсус 
мназије до гимназије, стално одушевљен, стално без марјаша, матуру није положио и похађао је Ве 
p>— А он ? — прекиде је стари господин, стално неповерљив.</p> <p>— Он јој је изјавио љубав пре 
мна, учена човека.{S} Љубав је одбијала стално.{S} Још можда је срећна што се свршило како се с 
 дупља нешто унезверено, као да је душа стално у послу, зенице грозничаве, занесене, нестрпљиве 
оме.{S} Чича с погачицама поздрављао је стално учтиво, имао при себи палидрваца да се упали циг 
би се о просвети повео разговор, био је стално на страни школованих људи, ма они и застрањивали 
ректор је био постарији човек; носио је стално црно одело, био је резервни официр, бријао се св 
се вечито <pb n="58" /> жалио да Радоје стално трчи напред: научи лекцију која није још задата, 
зе увек нешто раније, а да жене задоцне стално.{S} Чедомир је потврдио ово правило, док му је В 
м пуним звезда.{S} На таласима, који се стално љушкају, плови њен чамац с разапетим једрима и в 
е био с Вишњом у њеном стану, трудио се стално да не остаје на само с министровом ћерком.{S} То 
посланици не могу да се определе јер се стално налазе у недоумици: да ли да гласају по свом убе 
им драганом.{S} Она је седела у Чачку и стално чекала његов одговор.{S} Дани су јој пролазили п 
ином слаб.{S} Из српског језика је имао стално двојку.{S} Осим тога, задоцњавао је на часове, т 
 само знак захвалности што је Илић имао стално по коју лепу реч за њу, девојку која је своју ма 
 није смела ући ту; за ђаке је пак било стално отворено.{S} Могло се ту склонити од жандармске  
сио међу првима новине, пропраћајући их стално каквом пошалицом.{S} Па и сад, кад их јој предад 
b n="123" /> Поред свег тешког живота у сталној опозицији и борби са властима, стари професор и 
м вароши и даљим пијацама, организовати сталну бригу за народно и сточно здравље, појачавати пр 
шићете школу и постати јаван радник.{S} Стало вас је скупо док сте дотле дошли.{S} Али још све  
љна постројења.{S} Оно што је најскупље стало: темељи, остало је недирнуто.{S} Ја сам и онда то 
 да је то најбоља кондиција у Београду: стан, храна, пријатељство великог човека и нешто у гото 
не покаже колико је срећан што не плаћа стан.</p> <p>— То је велика рента, као мираз од педесет 
прво ступало при улазу у велеиздајников стан.</p> <p>И то није било све...{S} Верио се са њихов 
и.{S} Од лекције коју је имао плаћао је стан; остајало му је још нешто за дуван, ситан трошак и 
ело.{S} У соби је било тихо.{S} То беше стан за самца другог реда с најпотребнијим намештајем и 
 да је сијало из пакла.{S} Илић је имао стан, управо кревет, изгубљен у сокачићима, двориштима, 
 далеко.{S} Да само знаш како ми је леп стан, па баба... што је златна; прича ми како је било к 
омир пратио, као увек, Вишњу од Кајиног стана до њене куће; он се опоменуо да је сутрадан неки  
аде на ум како му је једна газдарица од стана ушла у собу само у кошуљи.{S} Био је у првој годи 
ом-мисли</hi>. <pb n="86" /> Публика се стане да надмеће ко ће више знати на памет тих његових  
, једна зелена ливада и цела железничка станица.{S} Разни колосеци, низови вагона и остала гвож 
 си имала велики цвет... на железничкој станици се формирао један воз... ја бејах готов, и ја т 
г дана отпутовали су у Париз.</p> <p>На станицу су их испратили Матовићи са кумовима.{S} Кад би 
ре од вагона виделе се разнолике зграде станичне, гвоздене машине ружног облика, низови вагона, 
но од ње видео се низ ситних краварских станова с прозорима до земље, осенчени шљивацима.{S} Јо 
илуета једне цигљане.</p> <p>Девојка је становала у близини, те позва свога пратиоца кући да се 
ом ћерком.{S} То је било врло тешко.{S} Становали су под једним кровом, хранили се за истом трп 
уће, подигнуте пре двадестину година за становање једне отменије породице.{S} На углу, који је  
ила чиста калдрма, виделе се коњушнице, станови за послугу и једно изврнуто буре.</p> <p>Кад пр 
ориште, ограђено са три стране јевтиним становима.</p> <p>Вишња притисну кваку на једним од мно 
ту да виде Београд, беспослени радници, становници предграђа, ситни чиновници који нису могли о 
тог јутра.{S} То је била листа за попис становништва.{S} Газдарица је имала жилав врат и пупаст 
д оног дана кад је био с Вишњом у њеном стану, трудио се стално да не остаје на само с министро 
 вече кад се њих двоје упутише Вишњином стану.</p> <p>— Ви на лето свршавате школу? — упита Или 
у, на сметњи.{S} После се навикао.{S} У стану је имао што треба скромном човеку.{S} Матовић је  
нас донекле, — чаврљала је рођака. — Не станујем далеко.{S} Да само знаш како ми је леп стан, п 
 проглашен као противник <hi>постојећег стања</hi>, антидинастичар, јатак краљоубицâ и шта још  
кта, која је човеку остала из природног стања — објашњавао је разлог што су зрнца философије до 
опстанак и свеопштег боја, човек схваћа стање мира и слоге, поред одабирања појима једнакост, п 
 и говорио просто;</p> <p>— У народу је стање одиста очајно.{S} Нико није задовољан и нико сигу 
изу све класе.{S} Свак се жали на своје стање.{S} Нигде нема никаквог ауторитета.{S} Интереси у 
 мржње његових другова на <hi>постојеће стање</hi>, од кога му је пуцало срце и бридела леђа, з 
писмен.{S} Ето то, тај факт, то жалосно стање у којем се налази наш свет, не треба губити из ви 
е школе.{S} Али се она морала мирити са стањем ствари, како је називала своје домаће прилике и  
ати се за телеграфски дирек.{S} Ту је у стању да остане <pb n="233" /> сатима.{S} Ако га ко упи 
вој глави је било мутно.{S} Он је био у стању пијана човека који добро види да прави глупости,  
ров социјалне суревњивости.{S} Они су у стању да омрзну човека кад на њему угледају нову крават 
ема демократских рефорама, а они нису у стању да се одрекну ни државног фијакера!</p> <p>Али мл 
е му не доноси.</p> <p>— Па, купиће је, стара му мајка!{S} Човек се не жени због кошуље.{S} Мла 
 са бунара.</p> <p>Не чекајући одговор, стара жена донесе што је нудила.</p> <p>— Је ли ти сад  
сле часова остајале су дуго заједно.{S} Стара девојка је уређивала збирке разних старина : каме 
уди, рећи: „Моја Вишња, моја лепа, моја стара Вишња“.{S} Али се свлада, па настави говор о поли 
м.</p> <pb n="291" /> <p>Постала је она стара Вишња, којој је морал патријархалне куће забрањив 
е више у моди, слатка моја — насмеја се стара девојка. — Она је одвише чедо наших крајева, јужн 
} Даље мало, пузала је, разлиставала се стара лоза, пуштала у вис своје сочне пипке, припијала  
.{S} Занат није ишао никако.{S} Јела се стара мука.{S} Мајстор се надао бар у сина, да ће изаћи 
сна цурица.{S} Него, кажем ти — подвуче стара девојка — страх ме је било за тебе.{S} Ово је вел 
прату над дућаном седели су.{S} То беше стара паланачка кућа: пространа, удобна, врло строга об 
државају доцно у вароши — приговори јој стара жена.</p> <p>— Не знате ви те ствари — осече се В 
забрано место.{S} Она долази у њега као стара познаница.{S} Њу чекају многи познаници.{S} Знају 
 n="245" /> сандуке — примети заједљиво стара девојка — то је за причу!</p> <p>Брод обиђе брдаш 
дговором, он је откључавао кофер, вадио стара писма, носио их у најнепосећеније кутове варошких 
з пратњу Цигана и чауша.</p> <p>— То су стара, добра времена — уздахну госпођа у пола воље. — О 
це ? — чу се глас из друге собе.</p> <p>Стара девојка понови још једанпут:</p> <p>— Колегинице? 
љено. — Зашто да будем невесела?</p> <p>Стара девојка је ухвати за руку.</p> <p>— Слушај, слатк 
 земљи...{S} Да постоји рај сваки би се старао да што пре умре... <hi>Карт бланш</hi> имају: де 
/p> <p>— И једно и друго — одговарао је старац на постављено питање. — Нико нас не тера, па ћем 
ао у изненадној и пролазној топлини као старац који се напио добра вина.{S} Вишњу пак је бунио  
рне, <pb n="81" /> ниске, високе, нове, старе, збијене и раштркане како их само Београд може по 
 ли још један полић?{S} Продао сам неке старе панталоне, па имам рачуна да те частим.</p> <p>Че 
распремала сто.{S} Виделе се разгранате старе шљиве њихове баште.{S} Јабука шећерлија китила се 
дино мишљење?{S} У њој се бунио остатак старе душе, бунила се сва њена ранија наивност против и 
и државну службу, па да проведе на миру старе дане уз сина господина.</p> <p>— Боже дај здравље 
стварима.{S} Није се правила разлика по старешинству, годинама ни по породици.{S} Сви су били с 
ек добри, стари пријатељи.</p> <p>— Да, стари свакако... и ми старимо, ми сами.</p> <p>— Ти Виш 
 сталној опозицији и борби са властима, стари професор и његова жена нашли су увек могућности д 
хвати Чедомир. — Ми смо још увек добри, стари пријатељи.</p> <p>— Да, стари свакако... и ми ста 
еби у ситној, па и занатској радиности, стари Лазаревић прекиде га, рекавши му тмурно:</p> <p>— 
лата, било је и слаткиша, па и вина.{S} Стари <pb n="269" /> пушкар, који је задржао нешто од с 
тал, оправљао сатове, лемио ланчеве.{S} Стари кујунџија се противио у почетку новотаријама свог 
седељке после ручка бивале су краће.{S} Стари господин је морао примати овог или оног политичар 
 да би служавка очистила трпезарију.{S} Стари господин би се извалио поребарке на фотељу, пушио 
с научним претензијама.{S} Осећао је да стари, није волео да му се противуречи и давао је честе 
 изглед...</p> <p>— А он ? — прекиде је стари господин, стално неповерљив.</p> <p>— Он јој је и 
Младен, који је још нешто слушао док је стари министар био жив, промангупирао се са свим, изгуб 
>— Боже дај здравље — говорио је раније стари Остојић — нек ми дете изучи школе.{S} Школа ти је 
> <p>Ко зна колико би то трајало, да се стари Матовић не разболе и умре.{S} Овај народни борац, 
р?</p> <p>— Зини да ти кажем! — трже се стари господин, па пређе на своје дело о земљорадничком 
азговори, да одахне, да живи.{S} Његови стари <pb n="265" /> другови са универзитета били су се 
ула се, а не вратила се, како кажу наши стари.{S} И девојка је мислила поново на свог пријатеља 
и приста.{S} Они пређоше трем.{S} Један стари човек, који је стајао у удубљењу неких укинутих в 
д дођоше до њене куће, раставише се као стари пријатељи.</p> <p>Од тог доба звали су се по имен 
 — Разгледала сам престоницу.{S} Ми смо стари познаници.</p> <p>Ускоро седоше за вечеру.</p> <p 
Него шта ћеш, несрећни сине? — викну му стари.</p> <p>— Ја бих хтео да изучим за златара код те 
> <p>И породица је седала за сто: у врх стари господин, с нешто раскораченим ногама као да још  
случају — упаде госпа-Клеопатра.</p> <p>Стари господин као да не чу шта му жена рече.</p> <p>—  
еља него своје брбљиве сестрице.</p> <p>Стари Матовић није примећавао ништа.{S} Он је при ручку 
нице, ограђене зарђалом оградом.</p> <p>Стари господин је био већ ту.{S} Он је био човек ситних 
Чедомирова сестра, која је од њега била старија две године, била је већ као дете каћиперка и, у 
ма, које нам је оставила у спомену наша старија литература.{S} Својих осамнаест година, колико  
о обичају.{S} Остојић је био нека врста старијег брата, пратио их у варош, окопавао им баштице  
дионице, страначке листове, уџбенике из старијег разреда, Пелагићева дела, народне песме.{S} У  
ише од себе.{S} Кад је пролазио улицом, старији су се утркивали да га поздраве, а деца се загле 
p>— Јуче да сам умро — говорио би какав старији човек — па да су ми рекли да ће неко раскопават 
них питања могао му је позавидети многи старији друг; чак и понеки професор није имао те ширине 
дојем.</p> <p>Златарев син је био нешто старији од своје сусетке.{S} Долазио је у њихову кућу к 
S} Она се питала још, што и они који су старији <pb n="48" /> од њега, они од којих зависи ток  
 који је морао да крши леђа пред сваким старијим, да крије своја осећања, да се одриче својих м 
нкту — говорио је самоуверено. — Утицај старијих може да изопачи праве дечје наклоности.{S} Ако 
и портре Матовићев, рад једног од наших старијих сликара.</p> <p>Кроз широм отворене прозоре до 
ера, бившом дворском дамом своје мајке, старијом од себе десет година.{S} Влада није одобрила к 
и!</p> <p>— Куд нађе ту жену: плебејку, старију од себе, удовицу — рече Илић у себи изненадно,  
н између једне папуџинице и трговине са старим књигама.{S} Ништа не свраћа пролазнику пажњу на  
.{S} Ствари су у кући пошле опет својим старим, мирним током.{S} Тако је Вишња могла сад мислит 
ељи.</p> <p>— Да, стари свакако... и ми старимо, ми сами.</p> <p>— Ти Вишња?{S} Ти си млађа нег 
тара девојка је уређивала збирке разних старина : камене стреле, римске новце, бронзано прстење 
це.{S} На сред вароши уздиже се велика, старинска црква са гломазним кубетом од лима.{S} Око ње 
ричају одавно.{S} Али ја добра, наивна, старинска жена...{S} Ко ће у то да верује!...{S} И то д 
талиште, и упути се ка универзитету.{S} Старинска зграда бацала је и сад дебелу сенку преко ули 
ећање морала који јој је несвесно улила старинска кућа њеног оца.{S} Прочитане књиге и живот у  
ја на телеграфској жици и, у дну, једна старинска, двоспратна зграда у источњачком стилу, с кро 
тила, а кућа би била опрана...</p> <p>— Старинске жене, газда-Митре...</p> <p>— Старински човек 
каквом кафаном, и широко незграпно кубе старинске цркве, са златним крстом, који се сија у ватр 
што се спустише низ неспретне степенице старинске зграде, кад Илић заста, као задржан нечијом с 
p>Лазаревић извуче из касе један свежањ старинске неранџасте хартије, шпартане зеленим уским кв 
дине Илићу — поправи се госпођа с нешто старинске грације и с ласкавим осмехом, који прели цело 
Старинске жене, газда-Митре...</p> <p>— Старински човек сам и ја, па опет кад видим да је нешто 
о од глади.{S} Свој позив је схватао на старински начин.{S} За њега философски системи нису има 
 за Чачак, са те стране налазио се неки старински бедем, те је сад полиција наређивала грађаним 
мела, и поред својих лектира, да измири старински морални закон породичног живота са борбом за  
ва пут дневно.{S} Печење је мирисало по старинским пањевима.{S} У кафанама је врило као на ваша 
 нама као усијана глава, као сабласт из старинских романа.{S} Ћифте веџбају своју памет на теби 
p>Чедомир примети тек тада једно кожно, старинско канабе у сумраку собног угла.</p> <p>— Седи т 
у књигу коју је прочитао, било је једно старинско издање посрбљеног Робинсона који се из неког  
сије, тигањи, бакрачићи, тенџере, лонци старинског облика, које је госпа-Матовић наследила од с 
ле оном својом ватром, јако као крст на старинској цркви.</p> <p>Вишња га пусти да говори.</p>  
а љубавне напитке, већ изјаву, ону мало старинску изјаву којом се проси рука у девојке.{S} Она  
 и сувише гостију.{S} Било је међу њима старих, опробаних пријатеља, а било их је и таквих који 
 колико да не поквари расположење двоје старих.{S} Аница ју је посматрала испод ока, па јој реч 
нао само за зле стране живота: одрицање старих пријатеља, кињење од стране власти, свакојаке ос 
упачне, младе жене несташне, а старци и старице тапшу рукама, одобравају и буне још више, па се 
ко, смелости да се кида са свиме што је старо, штетно, устојало.{S} Пун рђавог искуства о правд 
ма, седала крај прозора и тражила своје старо задовољство гледајући људе <pb n="57" /> и ствари 
дна школа која је раније била механа, и старо гробље, пуно дудова.{S} Тек са јужне стране налаз 
>— А шта ћеш му за ствари?</p> <p>— Има старог мебла колико хоћеш, труне ми горе на тавану!</p> 
.{S} Долазила му је на ум мисао да нађе старог господина, па да му каже све.{S} За то није имао 
вот пред њима...{S} Да, ја сам човек из старог времена, иако сам се бунио против њега: брак ми  
о, па застао, седећи замишљено у једној старој наслоњачи.</p> <p>— Не допада ми се — рече најза 
<p>— Дижи се, тето -— каже она одрешито старој Лазаревићки — да идемо мало у шпацир.</p> <p>Обе 
/> искуства.{S} Родом из Бијелог Поља у Старој Србији, он је прешао овамо да се школује, потуца 
бе терао га је да се излије пред својом старом пријатељицом, ма по цену да се понизи.</p> <p>—  
, он је прионуо у дућану и лепо помогао старом Остојићу.{S} Како кујунџилук није више ишао, ода 
милионима ситних капљица и као контраст старом, раскаљаном Београду.{S} Он ју је још једном так 
лану, уређену башту и колегиницу, једну стару девојку, по имену Аница.{S} Лепо су се сложиле.{S 
дио многим средствима да придобије њену стару наклоност.{S} Али право средство, понуду за брак, 
јке приступачне, младе жене несташне, а старци и старице тапшу рукама, одобравају и буне још ви 
и да убијемо наше срце па да живимо као старци, или да умремо млади слушајући своје срце.{S} Ја 
ада самом себи.</p> <p>— Новац је чудна ствар, моје дете — рече Матовић, обраћајући се Бели, не 
лико се мисли.{S} Али има једна сигурна ствар.{S} Човек се троши између два акта који се назива 
ерес за науком.{S} Али то је ваша лична ствар.{S} Мене се она као директора не може да тиче.{S} 
та позитивно.{S} Треба видети у чему је ствар, треба се уверити — говорила је себи.</p> <p>Али  
практичније?{S} Преведи какву занимљиву ствар.{S} То се плаћа.{S} Докле ћеш се, бога ти, зевзеч 
и обрт, те се одважи да удари на главну ствар.</p> <p>— Ти га волиш, дакле? — рече меким, поетс 
и ради само на крупно; гледајући главну ствар превиђа споредну, вечито се нечем чуди, вечито се 
— „Немац" је велика прзница; за најмању ствар отера ме на место! <pb n="126" /> А, бога ми, доб 
у.</p> <p>— Штета је упрљати тако скупу ствар — рече гласно.</p> <p>Диже се полако.{S} Ноге су  
 нешто што није у нашој власти.{S} Брак ствара од људи силом хипокрите, установљава једну врсту 
 што нема, што је различно од њега, што ствара контрасте и наду на потпуност.{S} Пожеле да раск 
ш виђен?{S} Онда критикуј туђа дела, не стварај ништа, размећи се, другима препоручуј вечиту ск 
ге, одвајају од свакидашњих разговора и стварају романтику посред обичности живота.</p> <p>— За 
ње људи, него што се мисли обично, који стварају свој живот по својој вољи.{S} Али, кажи ми...  
У то доба, довршавала су у Србији своје стварање два главна политичка фактора, народ и круна.{S 
 њихао се под водом и са оним, над њом, стварао чаробно савршенство.</p> <p>Чедомир Илић је жуд 
 из Србије.{S} Доиста, кад се његов дух стварао, природне науке достизале су свој врхунац.{S} М 
.{S} Сунце је било дошло према њима.{S} Ствари око њих бацале су велики хлад.{S} Девојка обори  
 шетала по дворишту, седела у башти.{S} Ствари су у кући пошле опет својим старим, мирним током 
ио би да га нешто вуче к њој.{S} Хиљада ствари, блиских тој девојци, изашле би му пред очи и на 
о венаца лука.</p> <p>— А шта ћеш му за ствари?</p> <p>— Има старог мебла колико хоћеш, труне м 
ив извесних крајности Илићевог схватања ствари.</p> <p>— Докле иде та свемоћна слобода? — питал 
сву пажњу само на спољашност, на изглед ствари и покрете бића.{S} Илићу су горко долазиле на ум 
ивота и за живот, мењају садашњост, ред ствари, жуде за нечим вишим од свакодневне егзистенције 
месту, оставила да време реши нерешљиве ствари, донесе мелем на отворене ране.{S} Међутим, Вишњ 
 шта сам очекивао, а шта дочекао, многе ствари које ме тиште и које могу рећи само теби... да т 
је прибелешке.{S} Није разумевала многе ствари.{S} Дивила се наставницима што почињу предмет из 
бом Чедомира и онда му објашњавао многе ствари, показивао му непознато цвеће, које је звао биље 
 која не воли живот одрицања, позитивне ствари, рад за човечанство.{S} Паланка ће бити јача од  
видике.{S} Њене смешне грешке о основне ствари праштао је великодушно.</p> <p>— Па што ме је ос 
скрене правац својих мисли на конкретне ствари, али слике оне две девојке нису му излазиле из г 
Како се она могла мешати у његове личне ствари којима је он први и једини господар!</p> <p>Обој 
им мислима, Вишња је прекидала паковање ствари, отварала поново очево писмо и читала га бог зна 
, она управо долази сама по себи кад се ствари доведу у ред, кад обоје нађу користи у својој ве 
могао дати једног личног мишљења.{S} Те ствари му се чиниле непознате, далеке, туђе, несхватљив 
ку, о улози државе у материнству.{S} Те ствари су биле дотле далеко од Вишње као и сибирска пољ 
а види, <pb n="246" /> да посети све те ствари, тако уско везане за њу, да им каже да се вратил 
1" /> као да је хтео сазнати како се те ствари догађају.{S} Ослушкивао је челични хук шиваће ма 
јој стара жена.</p> <p>— Не знате ви те ствари — осече се Вишња за први пут. — Ја сам еманципов 
за простор, сисаре, преживаре, за опште ствари.{S} Оне су као фењер обешен позади лађе који осв 
адити.{S} Мајка се не сме мешати у наше ствари.</p> <p>— Мани се, Бела — викну јој мајка с праг 
овољство гледајући људе <pb n="57" /> и ствари тако тесно везане за њен дотадањи живот.{S} Узал 
о у лењом губљењу времена.{S} Колико би ствари видео како лете око њега тако у тишини изгубљени 
бичајима које су створили друштво и ток ствари.{S} Чачак је био њено родно место, град у којем  
.{S} Али се она морала мирити са стањем ствари, како је називала своје домаће прилике и неприли 
 наочари кадгод је имао посла с писаном ствари, као да је знао читати и писати.{S} Он је на тај 
азиле на ум Шекспирове речи: „Има много ствари <pb n="297" /> на небу и земљи, Хорацио, о којим 
S} Хајдемо негде заједно!{S} Имам много ствари да ти кажем, да ти изложим што сам наумио.</p> < 
справке, умочио перо.{S} Имао је толико ствари да каже!{S} Дани су пролазили, а перо је висило  
ед њим разоружана.{S} Он је знао толико ствари, прочитао толико књига, сипао стране речи као ла 
е не говори непосредно, обиграва се око ствари и причају се многе излишности.</p> <p>Реши се да 
анац, револуционар.{S} Он се поноси што ствари схвата материјалистички.{S} Поезија му је празна 
р док не добије своје право.{S} Невин у ствари, он је дрзак у речима.{S} Он је радикал, демокра 
} Треба му показати делом, ову државу у ствари начинити његовом.{S} И место што му држава одузи 
ичним речима и излагању врло разумљивих ствари на неразумљив начин.</p> <p>Он је хтео да буде п 
 системе, где је откривао милионе нових ствари, чуда, лепота, какве не би нашао ни у најчувениј 
но, час тишина смрти, час узбуна мртвих ствари, једно бојно поље у ноћи са свим ужасима који се 
агих испунише ту тишину, пуну неказаних ствари, примедбама о времену.</p> <p>У једном тренутку, 
асположењу, које не потиче из одређених ствари нити има за циљ нешто опредељено, она се решавал 
 средство за прављење поклона, излишних ствари, за шарање живота као ускршњих јаја, нешто чега  
ске планете.{S} Она се сети много лепих ствари које је имала с Илићем.{S} Она би без њега остал 
у суво знање.{S} Дају ти моћ да разумеш ствари, али те заводе својом неприродном логиком; пуне  
ке спреме...{S} Де, пољуби руку!</p> <p>Ствари су се мењале у кући полако.{S} Послуга се обазри 
м, литературом, политиком и тако нечим, стварима које је слушала, читала на Великој Школи.</p>  
.{S} Даље опет, изгубила им се корпа са стварима.{S} Муке су видели око језика.{S} Ипак, пут је 
аци су се често шегачили са најсветијим стварима.{S} Поред све равноправности, осећала је да ип 
езбрижни, они су се разговарали о лаким стварима, о интимним везама, и он им није смео прилазит 
варао се с њим дуго, озбиљно, о крупним стварима из политике, о народу, задацима Србије као држ 
одили се занимљиви разговори о паметним стварима.{S} Није се правила разлика по старешинству, г 
то мени... ви се људи не разумете у тим стварима.</p> <p>— Добро.{S} Мени је иначе доста моје г 
Београду.{S} Ипак, пишући о тим простим стварима, на саму мисао да то пише љубљеној девојци, ње 
у младеж, мисао магловита, нејасна, али стварна, жива <pb n="23" /> која га је пратила, легала  
 наде и обећања узимали су на се изглед стварних бића, рађали се један из другог, гурали се око 
о...{S} Доиста, ничега сигурног, ничега стварног.{S} Само илузије, само снови.{S} Хоћеш ли још  
емогућности, младић се трже.{S} Жалосна стварност приказа му се тада исто тако лако као и тај с 
опију благо, замагљавајући нашу свест и стварност.{S} Илић је писао о ситним догађајима, прочит 
 у води тако јасно да је гледалац мешао стварност са илузијом.</p> <p>— Нигде нисам видела овол 
м за двоје.</p> <p>— Ти заборављаш опет стварност.{S} То се догађа у драмама и романима.{S} Нем 
ка се осети слободнијом у присуству ове стварности.{S} Негде зашкрипа ђерам.{S} Један пас залај 
рокламује да разум даје само карикатуру стварности.{S} Нове цитаделе романтизма дижу се против  
 убрзо затим.</p> <p>Она је била људски створ, завезан за земљу.{S} И још нешто горе: жена, жен 
<p>Кад хтеде да загрли поново тај дивни створ што му се подаје, тог неслућеног анђела који га м 
 један шум на вратима.</p> <p>Два млада створа погледаше се као два злочинца.{S} Отворише уста  
и да свет показује прстом на тебе, луди створе?</p> <p>— Доста! — викну размажена девојка, која 
 лудо лепу, најлепши облик који је икад створен на земљи.</p> <p>Илић је био спремио читаво јед 
оји се ломио преко три брда, био је као створен за поверљиве састанке.{S} Неколико корака од ср 
во.{S} Не могу да примим да је васељена створена ради гомиле глупака.</p> <p>Девојка стеже усне 
 њен најлепши оквир.{S} Она је била као створена за нормална осећања жене.{S} Све је било ту да 
сели да се одморе.{S} Место је било као створено за састанак пред растанком.{S} Неколико путова 
 Синоћ сам читала у једној књизи да има створења која уђу у наш живот једног дана, заузму га и  
 рекла јој је тада између осталог, „има створења која једног дана уђу у наш живот, заузму га и  
бесмртност душе.</p> <p>Вишња није била створење које завиди, али та срећа дотицала је се неуго 
ако.{S} Уз њега се припило једно женско створење, цело једно женско тело, готово голо.{S} Он не 
Учини јој се да то види на неком другом створењу.{S} Окрену се по соби, као да се бојала да не  
 друштвеног живота онаквог каквог су га створили закони, нарави, навике.{S} Он је стајао на пре 
м мишљењима, теретним обичајима које су створили друштво и ток ствари.{S} Чачак је био њено род 
е беху код њега десили догађаји који су створили непремостиви јаз између њих двоје.{S} Они су с 
, Вишњо, ми још немамо базе; треба прво створити политичке слободе, без којих се не могу замисл 
пљења.{S} Ти ћеш успети.{S} Треба ти да створиш коју везу...</p> <p>— Која вајда!{S} Они од кој 
е наручивала нову хаљину:</p> <p>— Нека сте благословена, децо моја.{S} Ја не марим што ћу од с 
толике пријатељске услуге, поклоне које сте ми учинили ?</p> <p>Доиста, она му је често тражила 
комплимент:</p> <p>— Госпођице Бела, ви сте врло љубазни.</p> <p>Једна тица запева у башти.</p> 
м, који није могао тачно одредити. — Ви сте тако љубазни према мени.{S} Зар мислите да ја не ум 
јаван радник.{S} Стало вас је скупо док сте дотле дошли.{S} Али још све муке нисте претурили.{S 
тек да се нешто каже.</p> <p>— Зато што сте ме пољубили — одговори њен глас, а њена насмејана у 
човек, врло паметан... </p> <p>— О чему сте говорили?</p> <p>— О еманципацији жена.</p> <p>— Че 
му је од оца остало.{S} Чедомиров отац, Стеван, изучио је сеоску школу, па је покушавао да прод 
г тога чаршија дала надимак:{S} Јеж.{S} Стеван се није слагао са женом.{S} Ћерка једног бирокра 
инске реченице, погрешио у години смрти Стевана Првовенчаног.</p> <p>— Ја се озбиљно бринем за  
и која је стајала поред њега и гледала, стегнутих губица, у лепу долину, где је било тихо и без 
<p>Њене руке задрхташе у његовим, па га стегоше, задрхташе опет, и стегоше.{S} Предео је био пу 
говим, па га стегоше, задрхташе опет, и стегоше.{S} Предео је био пуст.{S} Влажна пољана дисала 
ш једанпут.{S} Она затвори шаку, као да стеже нешто тврдо; затим је отвори полагано, па изврну, 
ена ради гомиле глупака.</p> <p>Девојка стеже усне, као да тражи снаге, па настави;</p> <p>— Ка 
ве иде у пропаст.{S}Осети да му се гуша стеже, очи почеше да га сврбе, и њега обузе луда, болес 
 њене груди утиснуте у његове.{S} Он је стеже снажно, грчевито, не мислећи ништа.{S} Под његово 
е туп мрак као из гробнице.</p> <p>Илић стеже срце и упути се лагано на вечеру.</p> </div> <div 
p> <p>Тада Вишња покуша да се ослободи, стежући му у исти мах руку јако.</p> <p>— Не, Чедомире. 
већу, сагињала се, кидала га, мирисала, стезала његов сноп уз груди.{S} Те груди!{S} Чиниле су  
 се саставила с раменима.{S} Руке су се стезале грчевито.{S} Груди се упирале о груди.{S} Пољуп 
 јој је тешко у души.</p> <p>Грло ју је стезало од неке незнане жалости.{S} Очи су јој биле пун 
дотицала је се неугодно.{S} Срце јој се стезало, њена душа је плакала, а она се морала смешити. 
ла као казна.{S} Њено, већ рањено, срце стезало се од бола.{S} Заклињала се да ће се сва предат 
самосталност.{S} Кад би се ипак уморио, стезао је слепочнице грчевито, шетао по соби или бежао. 
едне воденице, да је изгубио све што је стекао и пред смрт сачувао једва оно мало што му је од  
су се растурили куд који.{S} Друге није стекао.{S} Остао је још Зарија Ристић, вечити ђак, вечи 
ркву, горе у клисуру и дивио се како се стене секу...</p> <p>— Као сир!</p> <p>— Јуче да сам ум 
 дете, због недовољног надзора, пала са степеница и сломила ногу.{S} Стога су јој вечито угађал 
 и Компаније, стаклара на Сави до Малих Степеница; немој да се стидиш.{S} А сад прими много поз 
поступцима.{S} С врха до дна друштвених степеница одиграва се иста комедија; лукавство замењује 
ва зелена суда с тропским биљкама у врх степеница и најзад унутрашња врата, чија су окна од изв 
љен у сокачићима, двориштима, баракама, степеницама и рупама Савамале.{S} Под прозорима су му р 
пролазно... само један ступањ у високим степеницама, уз које се пео.</p> <p>Те супротности подр 
а, на средини куће, виделе се простране степенице, <pb n="5" /> једна сивкаста, уска, луксузна  
о на ручак, пењући се уз кратке, камене степенице, ограђене зарђалом оградом.</p> <p>Стари госп 
} Али тек што се спустише низ неспретне степенице старинске зграде, кад Илић заста, као задржан 
/p> <p>Једна крупна сенка спусти се низ степенице велике куће, додирну шимшир, проклати се по к 
њо? — упита је мајка, која се помоли уз степенице од трема. — Теби није добро?{S} Ти си болесна 
руштво <hi>Рад и Светлост</hi> паде под стечај, а Радоја стрпаше у хапс.{S} Он се оправда.{S} Р 
о је пензионисани казначеј.</p> <p>Река стешњена, пенушава и као зауздана, пробијала се још кро 
="54" /> <head>V</head> <p>Кад је Вишња стигла у Чачак, осетила је тек ту сву супротност између 
днице, либе се, зазиру једно од другог, стид их је, боје се.{S} Па опет се деси кадгод, као ова 
кло Вишњу у врло тешком расположењу.{S} Стид ју је био за онај тренутак заборава који се десио  
Своју грешку сматрала је за кривицу.{S} Стид ју је било и од самог Илића, а ради њега и ради св 
рудима и сваког тренутка јој истеривала стид на образе.{S} Иначе, у свему другом, мењала се ка  
ла је сама са Илићем.{S} Њу је обузимао стид, па радост, па жеља нека да је нестане, да се исто 
исан.{S} Није осећала пред њим никаквог стида.{S} Хтела је да му се преда одмах, ту, на тој про 
етерано развијена бедра, често несвесне стида и срама, а понекад намерно, с извесном циничном с 
еком раме уз раме, нема рада од кога се стиде, нема казне од које би их ухватио страх.</p> <p>С 
ова косе, те је изгледало да се девојка стиди без икаквог нарочитог повода.{S} Повучена у себе  
на Сави до Малих Степеница; немој да се стидиш.{S} А сад прими много поздрава од твојих доброже 
До виђења! — и већ се нађе пред Вишњом, стидљив и он, збуњен, светлих очију, уздрхтале браде, з 
аха, пред сликом девојке скромне, лепе, стидљиве и природне.{S} Та је слика препоручивала молит 
ајми.{S} Он то призна, и осмејкиваше се стидљиво, као да је тражио опроштај што је сиромах.{S}  
Белу... не бар оном љубављу, чежњивом и стидљивом, коју је дотле осећао према Вишњи.{S} Затим,  
 у црно завила, плаче, суза јој сузу не стиже.{S} Вели, ни кошуље му не доноси.</p> <p>— Па, ку 
успео да пребегне у Турску.</p> <p>Илић стиже доцкан кући, па сутрадан јави директору да је бол 
ратске теорије о уређењу државе које су стизале са Запада нађоше у том незадовољству узорану њи 
тањима</hi>, правили пошалице.{S} Ту су стизале прве дневне вести преко <hi>штампараца</hi>, ка 
чека још неколико дана.{S} Одговор није стизао.{S} Она се чудила томе ћутању.{S} Да ли се Чедом 
ар, писао је врло <pb n="117" /> течно, стил му је био популаран и живописан.{S} Кад се каква и 
лободу, желео добро своме народу и имао стила у чланцима што их је писао по опозиционим листови 
ринска, двоспратна зграда у источњачком стилу, с кровом као звезда, широком настрешицом, изолуч 
а реши да оде сам.{S} У том, одузеше му стипендију.{S} Били су пронашли да се вратио без одобре 
овом водом, овим планинама, овим људима стискао се у њему као соко са скрханим крилима.</p> <p> 
азгледао је неколике.{S} Оне нису имале стиха ни слика.{S} Смисао је био редак гост његове музе 
!{S} Остала су је у памети само два три стиха из средине: ...{S}И мислио тада — Ко зна каква су 
а дати.</p> <p>— Понови још једанпут те стихове! — рече Бели, и осети како му цело тело дрхти,  
>, отворио га насумце, па читао на глас стихове, предајући се чару философске поезије Његошеве. 
вши чизмом и кочећи очи.{S} Куварица је стишавала близнакиње да се не деру пред његовом собом.{ 
еми, без речи.</p> <p>Срце младићево се стишавало постепено, свест му се враћала у главу, и он  
их уста.</p> <p>И породица је седала за сто: у врх стари господин, с нешто раскораченим ногама  
ва које им је стресла кад је распремала сто.{S} Виделе се разгранате старе шљиве њихове баште.{ 
нда паде поново на девојку, а одатле на сто, на зид, на прозорска окна, на затворена врата, као 
јој је да се не брине, оставио листу на сто, легао и заспао.</p> <p>Мисли му поново скренуше у  
рабио од своје жене да седне за кујнски сто и једе што прво дохвати.{S} Али му је то задовољств 
смоношу који би му га предао и пољубити сто своје собе где би га нашао.{S} Он је сачувао сва та 
 Ево, па пуши — продужи она, помакнувши сто у правцу Илића. — Ко ме не познаје помислио би да и 
јим књигама.{S} Седао је поново за свој сто и настављао своју расправу.{S} Неодређена слава би  
дана.{S} Гледају једно друго хладно као сто, као столицу.{S} Једном нису читав месец проговорил 
тијом, били су наслагани црни тегови до сто кила, каје соли, гвоздено посуђе.{S} Из одшкринуте  
од те три постеље и бакреног посуђа.{S} Стога она позва младића у <hi>салу</hi>.{S} То беше нис 
 одушевљење као од неког јаког пића.{S} Стога је Чедомир редовно посећивао њихова тајна удружењ 
ти се него отпешачити до Мрчајеваца.{S} Стога је јако уважавао школу.{S} Кад би се о просвети п 
ала је да јој је муж врло тврдоглав.{S} Стога узе други пут, прими од његовог говора што је ишл 
зила од његове ниске школске спреме.{S} Стога је и Чедомир разумео да ће његова сопствена срећа 
гнути главу пред потребама породице.{S} Стога млада девојка не исмеја план своје другарице.{S}  
је плакала, а она се морала смешити.{S} Стога побеже са седнице, чим се Каја заговорила са неки 
 заносе главу својим тешким мирисом.{S} Стога се она отимала, кад је време било ручку, да сама  
 добу кад се пише искрено и поштено.{S} Стога продужи правим путем и покуша да одвоји стране шт 
а, пала са степеница и сломила ногу.{S} Стога су јој вечито угађали. <pb n="123" /> Поред свег  
оја драгана.{S} Ја сам је грлио.</p> <p>Стога она није очекивала од Чедомира љубавне напитке, в 
х гласова звоне око нас.</p> <p>Бела је стојала пред њим.{S} Њене очи завијао је вео видљивог у 
другом делу дућана, поплочаном циглама, стојали су џакови кафе, пиринча, шећера, канте гаса, је 
оворише :</p> <pb n="214" /> <quote> <l>Стојане, луда будало,</l> <l>Ухвати сиве волове,</l> <l 
ићи у облаке тананих апстракција; он је стојао на земљи и говорио просто;</p> <p>— У народу је  
ли још све муке нисте претурили.{S} Тек стоје пред вама оне које су најтеже.</p> <pb n="106" /> 
ногу, упита с врата:</p> <p>— А где вам стоје?</p> <p>Најзад их донесе: малене ножиће за воће,  
 облачила, спремала књиге и доручковала стојећи, а све је мислила о једном: о универзитету на к 
ину га девојка. — ’Ајд, загрли ме... не стоји ти лепо кад си озбиљан.</p> <p>Илић је загрли пре 
лику једне врбе и у њој слику тице како стоји на гранчици.{S} Још цео један свет њихао се под в 
екивала жалба и прекор. — Тако ми ружно стоји кад играм!</p> <p>У очи свадбе, Чедомир изиђе из  
 гомилу земље и дасака.{S} Сад то место стоји празно.{S} Ништа више није остало од <hi>Еснафлиј 
ри нешто мало грешака у Науци, пошто ми стојимо још далеко од истине, пошто васељенска загонетк 
и смо слепи код очију, утучени у главу, стока божја!“</p> <p>На спрату над дућаном седели су.{S 
о што је то обичај, дечурлија и пуштена стока поломили <pb n="144" /> су младице.{S} Оно што је 
 пројекат о осигурању сељака од града и стоке од помора.{S} Успео је да оба пројекта озакони у  
 Данас, Сутра, Београд, Савамала, Петко Стокић или како се оно зваше твој директор.{S} Оне знај 
S} Газда-Митар трговао је још са житом, стоком, шљивама.{S} Код њега су биле најскупље цене, ал 
омир, научио је читати и писати сам, за стоком; кметовао је дуго година, парничио се још дуже с 
 зна кога пре да пожали: те људе или ту стоку.{S} Јадно место где се цели животи истроше, а душ 
 склопио књигу, оставио је у крај свога стола, уредио краватну, погледао да ли су му нокти како 
могао зграбити.</p> <p>Отвори фијоку од стола и поче бацати што год му дође под руку.</p> <p>—  
 намештајем.</p> <p>— Газдаричин муж је столар — објасни девојка. — Ради у једној оближњој фабр 
 секунда она односи по читава блага.{S} Столећа су прошла од како смо населили њене обале; свак 
— објаснио је Илићу. — Крајем последњег столећа научари употребљаваху методе тако поуздане; чуд 
о речима једног великог песника прошлог столећа, заслужују да на њихове хумке долази свет и мол 
места.{S} Углове су испуњавале неколике столице, с високим правоугаоним наслоном, превучене кож 
морнија — одби он. — Мени је добро и на столици.</p> <p>У труду да задовоље што више једно друг 
едомир, са ногама учтиво подвученим под столицу.{S} До њега је седео Младен, који се никако ниј 
>— Сервус — одговори му Зарија и понуди столицу. — Јест, знао сам ја <pb n="168" /> то није ист 
Гледају једно друго хладно као сто, као столицу.{S} Једном нису читав месец проговорили.</p> <p 
а није то сметало.{S} Они су седели око столова накресани, расположени, измешани.{S} Изгледало  
 па шврљале око гомиле песка, кафанских столова, по суседним авлијама, као да су и оне хтеле по 
е такође мучило.{S} Једном би с њим, за столом, говорила најпријатније о разним ситницама, као  
слонац што му је остао.</p> <p>Лево, на столу, стајала је рпа исписаних страница.{S} Скупи их и 
е био још мрак.{S} Часовник је куцао на столу.{S} Његов глас би се утишао по каткад да се једва 
е у крило, па поче да барата по његовом столу.{S} Под руку јој дође свеска једног омладинског л 
м, као и Вишњино, почивало на мермерном столу у хируршкој дворани београдске болнице.{S} Једна  
е.</p> <p>Илић удари љутито песницом по столу.{S} После рече брзо, усплахирено:</p> <p>— Ево, н 
ицу.{S} Она седе весело тако да јој обе стопале отскочише од земље.</p> <p>— Како је лепо овде! 
крене чинило јој се да је нешто прати у стопу, нешто хладно дува за њен врат и један тајанствен 
 од како смо населили њене обале; сваку стопу ове земље налили смо својим знојем и крвљу, а ми  
 па све куца и ради, као да у радњи има стотина срца и душа.{S} Марке су биле најновије, укус л 
ла још, још, још.{S} О правом животу са стотинама озбиљних питања, укрштених интереса, тешких о 
ди једну нову варош, испреплетане жице, стотине точкова у покрету, гомиле радног народа и беле  
 читав континент далеко од Београда, за стотину векова од присутног тренутка, на ум му је, без  
 ваљада промаја ударила.{S} И говори ја стоци да се угледа на ову Швабицу преко пута, па да пер 
азила једна постеља, од ораховине као и сточић, пространа супружанска постеља, претворена у јед 
 је то он сам израдио.{S} Погледај овај сточић за пушење.{S} Није ли читаво уметничко дело?...{ 
та за једну постарију наслоњачу и један сточић, препун четака, четкица, флакона, кутијица, укос 
земну собицу испуњавао је један округао сточић, застрвен уским, чипканим застирачем, који је ви 
 фесом на глави.{S} Десно од ормана, на сточићу уметничке израде, налазила се у златном оквиру  
 организовати сталну бригу за народно и сточно здравље, појачавати принос у пољопривреди увођењ 
ављала на њега, он би спазио понос који страда, а можда нешто и неповерења.{S} Он јој је онда п 
} Његова је душа патила, његов понос је страдао, његово срце желело освете.</p> <p>— Јесте ли в 
који пролази без бриге поред наоружаног стражара што је дотле располагао његовим животом и смрћ 
ну и погледа у војнике, у њихове дрвене стражаре, па онда у кућу, али испод ока... као да га се 
ци.{S} Иза њих се шарениле две покретне стражаре од дасака, обојене у српску тробојку и с дрвен 
<p>Познавала је добро ту аду, аустриску стражару преко пута, вијугав друм и низ телеграфских ди 
ом приватном кућом спази два војника на стражи, с ножем на пушци.{S} Иза њих се шарениле две по 
т споразум, смишљен ортаклук, где свака страна уноси одређене користи: положај, мираз, фамилију 
емљу.{S} И још нешто горе: жена, женска страна, подјармљена туђој вољи, туђим мишљењима, теретн 
, романе, извештаје варошке штедионице, страначке листове, уџбенике из старијег разреда, Пелаги 
к, поручивао мустре, каталоге, књиге са стране, па по њима набављао робу, чистио метал, оправља 
а: одрицање старих пријатеља, кињење од стране власти, свакојаке оскудице и понижења, те одложи 
се тога дана осећао изузетно увређен од стране Вишње.{S} Био ју је видео на улици, па кад је хт 
 јој се око врата, па је пољубила с обе стране и од срца. — Колико има од како се нисмо видели! 
угледних кафаница граничили су је с обе стране.{S} Шкрипала су волујска кола.{S} Рђаво обучени  
пканим застирачем, који је висио на две стране.{S} На њему се усправљало неколико фотографија у 
ила главу, као гуска коју појуре са две стране.{S} Неколико корака лево од ње, стајао је Чедоми 
ице избише на Теразије.{S} С обе њихове стране протезао се Београд, измешан од палата и чатрља. 
зеленим махунама, које су висиле на све стране као фантастичне ресе.{S} По земљи се протезале л 
е развијао се кроз бистри ваздух на све стране тога широког пејсажа.{S} Обала се огледала у вод 
у, пошто-пото, и с <pb n="165" /> друге стране нужности друштвеног живота онаквог каквог су га  
 да звижди.</p> <p>По тротоару, с друге стране, ишле су две жене, с марамом на глави, чији су к 
а најшире грађанске слободе.{S} С друге стране, круна се опијала са нешто релативног успеха . н 
нцем удаљених планина у дну.{S} С друге стране, обала је била ниска, пошумљена барским дрвећем  
е две забрањене руже.</p> <p>— Са своје стране — продужи он, упркос свега — посланици не могу д 
адничари.{S} Од интелигенције, све неке стране физиономије.{S} Кога и позна, чини јој се далек, 
каза цела панорама Београда са дунавске стране: варош је почињала нешто даље од обале, из зелен 
ји је последњих година знао само за зле стране живота: одрицање старих пријатеља, кињење од стр 
} Култура им је показала само своје зле стране, извукавши их из куће која је сама попуњавала св 
еразрешљивом сукобу који долази с једне стране из човечјег инстинкта да тражи своју сопствену с 
ро гробље, пуно дудова.{S} Тек са јужне стране налазио се низ кућа, малих, разнобојних, без спр 
раво на град.{S} Срећом за Чачак, са те стране налазио се неки старински бедем, те је сад полиц 
 с девојком дубоко скривени, те је с те стране био миран.{S} Међутим, мучио га је сукоб његових 
ио између ненасељених острва.{S} С наше стране уздизала се висока обала, са црвеном, одроњеном  
продужи правим путем и покуша да одвоји стране што су се оснивале на материјалистичком схватању 
дном брдашцу отац му је објаснио четири стране света: код сељачке куће био је север, ниже, прек 
дно пространо двориште, ограђено са три стране јевтиним становима.</p> <p>Вишња притисну кваку  
ко ствари, прочитао толико књига, сипао стране речи као лавину!{S} Она није умела тако говорити 
професор универзитета, два посланика на страни, неколико министара, један милионар и тако даље, 
Председник кабинета, који се налазио на страни у бањи, придружио се телеграфски одлуци својих к 
ћиперка и, у домаћим свађама, стално на страни своје мајке.{S} Рачуноиспитачу живот није био ру 
освети повео разговор, био је стално на страни школованих људи, ма они и застрањивали.</p> <p>— 
е иде тим правцем, те је ударао крст на страни на којој се зауставио, склопио књигу, оставио је 
види само код лептирова, а на супротној страни, по крововима ниским, високим, од олова или прос 
друм и низ телеграфских дирека на нашој страни.{S} Колико је пута ишла тим путем с Илићем до то 
нехотице: „Нашто пунити уши девојци тим страним речима кад је она лепа и без њих, савршена без  
ево, на столу, стајала је рпа исписаних страница.{S} Скупи их и стаде прелиставати да уђе што б 
један посао.{S} Ваша породица, друштво, странка којој припадате, тражиће вам такође извесне оба 
зиму, Јован доби потпуно помиловање.{S} Странка му даде место главног уредника свога органа.{S} 
Он ће несумњиво привести у дело програм странке, озаконити слободу штампе, збора и договора — т 
ормира, готово као један човек, у једну странку, која изнесе захтеве за најшире грађанске слобо 
у можда знао користити том њеном слабом страном и, кад је потребно, уразумити размажено дете.{S 
ак пред растанком.{S} Неколико путова и странпутица укрштали су се овде и изазивали мисли о даљ 
де Вишњи шешир с главе и понесе га низа страну.{S} Млади човек потрча за њим и једва га ухвати  
 вели, мора да се иде од куће, можда на страну, па су трошкови велики, а...{S} Није довршио реч 
турног човека.{S} Планови о повратку на страну, о довршетку студија, изгледали су му немогућни. 
ао полако, крајем пута, оборене главе у страну, и викао као по дужности:</p> <p>— Ево лепа воћа 
изволи напред — додаде он и склони се у страну.</p> <p>Улица је на том месту била раскопана.{S} 
а га да говори, и тек тако, гледајући у страну, осећала се сигурна у његовом присуству.</p> <p> 
риродног бића.{S} Милева отрча на другу страну, где се златила читава простирка, и њен глас, ве 
а има посла с војском те пређе на другу страну, где се уздизао неки плот, накривљен, труо при з 
ред ње.{S} Она загази, и пређе на другу страну.{S} Кораци су се приближавали.</p> <p>— Вишња! — 
че покривач до уста, окрену се на другу страну, затвори очи <pb n="308" /> и покуша да поново з 
одаде, да би скренула разговор на другу страну:</p> <p>— Ти си напустила универзитет?</p> <p>—  
гарицу, покуша да окрене главу на другу страну, али се његове очи не могаху одвојити од Вишње.< 
ене, нарочито жене...{S} За скандалозну страну тога догађаја бринуо се Младен, који је вукао св 
 није знало чији је син, узели би га за странца.</p> <p>Вишњи се допадао тај младић, жив, окрет 
а се не зна шта носи дан, а шта ноћ.{S} Странци нас зову земља изненађења.</p> <p>— Не слути, б 
о дрво своје олистале круне, да се и ми страсно заборавимо као чела на каквом цвету.{S} Вишња ј 
 некад волео и кога би она могла волети страсно и одано.{S} Јасно јој је било да он није више њ 
ира правећи разнолика опажања, и уживао страсно у филозофским проблемима.{S} Култура му се нуди 
 њена крила додиривала, до врелих игала страсти које су му боле и вртеле месо.</p> <p>Девојка п 
је могао мислити на шта друго.{S} Плима страсти плавила му је срце поново, ударала <pb n="192"  
удент се сети Беле, и, поред све оргије страсти, начини упоређење између те две девојке.{S} Бел 
к.{S} А кад свршиш школу, шта ће ти ова страћара.{S} Иди куд те очи воде и ноге носе, па тражи  
ивали кад би код деце изазвали дивљење, страх, или кад би коме малом јаднику успели да напакост 
собним односима људи су неповерљиви.{S} Страх од подвале влада у свима пословима.{S} Изгледа ка 
его, кажем ти — подвуче стара девојка — страх ме је било за тебе.{S} Ово је велика варош, а у њ 
упротно томе осећању празнине, обузе је страх да не сретне једног човека кога за живу главу ниј 
 не тражећи много.{S} Не треба да те је страх да ћеш бити каткад несрећна; то је општи закон; с 
румени у лицу као да је обузе изненадни страх да догађаји не узму други обрт, те се одважи да у 
стиде, нема казне од које би их ухватио страх.</p> <p>Студент је говорио искрено.{S} Износио је 
еца и очајника у исти мах.{S} Ова врста страха пред младићем појачала се још више откако се вра 
 се на срце.{S} Њена душа је дрхтала од страха пред нечим непознатим, независним од њене воље,  
пази Илића.{S} Он јој приђе са чежњом и страхом, и после првих поздрава могаде јој рећи тек:</p 
ала с пажњом и, у исти мах, са извесним страхом.{S} Она је несвесно упоређивала свога земљака с 
ели.{S} У њему се појављивала љубомора, страшило са жутим очима, тешка срамотна болест коју бол 
ео сам је надошлу, усталасану, помамну: страшна је тада, риче, бесни, ваља храстове, односи ћуп 
 <pb n="253" /> зјапеле су црне бездне, страшне провалије, светови очајника и самоубилаца.</p>  
 врат и један тајанствен глас јој шапће страшне, неразумљиве речи.</p> <p>Избегавала је да иде  
он је тако замишљао час васкрса мртвих, страшни суд, кад је у њега веровао.</p> <p>Изненадно, б 
 Осећао је да ће доћи нешто горе, нешто страшније од увреде, нешто што се не да избећи и што ће 
рачних ноћи, чу се пуцањ, јачи од топа, страшнији од грома, као да се земља прецепи.{S} Ускоро  
х, безбрижних, па све светлијих, тежих, страшнијих.{S} Девојка је знала да Илић даје лекције си 
дио Србију по њеним листовима, добио би страшно уверење о њеним првацима.{S} Реч лажов није бил 
 са једним варошанином и ударио га тако страшно ножем у трбух да га је послао на онај свет, па  
 живо.{S} То је било велико, то је било страшно, час тишина смрти, час узбуна мртвих ствари, је 
ћ осети да је сад дошло оно велико, оно страшно, језиво што је очекивао.{S} Он задрхта јер је т 
дном граду, па се пробудио после једног страшног земљотреса; он види око себе саме развалине, н 
и изађе.</p> <pb n="305" /> <p>— Арапе! стрвино! гаде! липсотино шинтерска! — грдио је поново р 
е шајкаче, копорани.{S} Ваздух млак.{S} Стреје капљу; по леду се образују поточићи ; вода струј 
ређивала збирке разних старина : камене стреле, римске новце, бронзано прстење које је купила п 
.{S} Једна чета војника марширала је са стрелишта у касарну.{S} У вече, један чича, с кантом пе 
е и спусти руку на њено раме.{S} Она се стресе; не рече ништа.{S} Другом руком он је обви око п 
ло мање.</p> <pb n="310" /> <p>Вишња се стресе.{S} Било јој је хладно.{S} Пребаци један шал и п 
у и изгледао као сенка.</p> <p>Вишња се стресе.</p> <p>Она није видела лице у тог човека, али б 
е коже и нечега чистог.</p> <p>Вишња се стресе.{S} Образ је заболе, као да ју је Чедомир ујео.{ 
ла су се у дворишту око мрва које им је стресла кад је распремала сто.{S} Виделе се разгранате  
њене воље као искушење, и девојка би се стресла од неке слатке, несносне језе која ју је подухв 
ојка пружи руку.{S} Она му је пружи, па стрецну од додира: његови прсти су пекли као у грозници 
ногу.{S} Њега сви његови гости зову <hi>Стрика</hi>, па по њему и његову гостионицу: <hi>код Ст 
ручивале мокролушким жаргоном:</p> <p>— Стрике, сипи ми два’ес’ пара пасуља.</p> <p>Понекад нав 
па по њему и његову гостионицу: <hi>код Стрике</hi>, те јој је то име остало у публици, сигурни 
р, на тим врућинама; она су позлаћивала Стрикову чокалиницу, претварала савамалске авлије у чар 
на је ишла поред њега лаганим кораком и строга.{S} Њеном пратиоцу чинило се као да ти кораци не 
паланачка кућа: пространа, удобна, врло строга обичних дана и врло гостопримна о празницима.{S} 
чки, мало новинарски и књишки, излагала строго, готово суво, обичне прилике, начин живота и жив 
 блаженства, попуштала су његова начела строгог социјализма.{S} Он је сад осећао потребу вишу о 
 краја школске године.{S} Каја, у њеној строгој сивој блузи, са ниском мерџана око врата, седел 
 <p>— Не допада ми се — рече најзад, са строгошћу у гласу — што се Бела <pb n="163" /> виђа по  
у:</p> <p>— Чедомире, узми ме!</p> <p>И стропошта се на тле.</p> <p>— Колегинице ? — чу се глас 
ао више издржати.{S} Поручи једна кола, стрпа у њих један део својих књига, што би довољно било 
рилика у којима живе бића што је Дарвин стрпао све у једну врсту!{S} Позитивизам није познао, н 
Светлост</hi> паде под стечај, а Радоја стрпаше у хапс.{S} Он се оправда.{S} Разлог је био прос 
/p> <p>— Не, Илићу.{S} Кажем ти да имаш стрпљења.{S} Ти ћеш успети.{S} Треба ти да створиш коју 
ску мисао.{S} Марљиво је радила, чекала стрпљиво крај школске године и спремала се за последње  
а будућност и изабраног мужа; чекала их стрпљиво, хладно, као да није жена.</p> <p>Било је прол 
</p> <p>— Социјалног напретка... роткве стругане!...{S} Ми смо сувише мали да му будемо пријате 
брод.{S} Од Београда се видела само она стругара и још неколико неједнаких фабричких димњака.{S 
е, а дању покретале занатлијске машине, стругаре, штампарије, разне фабрике за прераду наших си 
гова кугла пада баш за оним димњаком од стругаре, па димњак изгледа као пресечен, једна му поло 
оје душе, он се не даде да га занесе та струја нових нада, него исприча другарици у кратко све  
же се подићи по једна централа, чије би струје ноћу осветљавале нашу варош, наша села, путове,  
м својим жилама као нераздељиву целину, струји кроз њу као њен крвоток.</p> <p>Радојев глас и,  
љу; по леду се образују поточићи ; вода струји, жубори, као музика.{S} Звона звоне.{S} Носе се  
 сељаку, лако се одлучио да приђе првој струји.{S} Брзо се нашао у првим редовима; он је био сј 
у се на њеним хаљинама.{S} Њен природан струк, неизмучен мидером, затеже блузу, те се показаше  
њему, он би могао обвити руке око њеног струка, завући главу међу те две расцветале руже што се 
руги, млади господине.</p> <p>— Моја је струка...</p> <p>— Ово је државна служба — прекину га д 
од овог Ужичанина, који је, поред своје струке, волео слободу, желео добро своме народу и имао  
Илића који ју је већ чекао, наслоњен на стуб једне лампе, пошла је брже и пријатељски му пружил 
 се, изненадно и нечујно, подигне један стуб водене паре, па, вртећи се око самог себе, као утв 
љу.{S} Реакција је пала.{S} Њени главни стубови скрхали <pb n="6" /> се као од стакла.{S} Краљ  
је излоге.{S} Уличне лампе нису више на стубовима, већ су обешене о жицу.{S} Па ипак, ово отмен 
и, са својим златним вратима, мраморним стубовима, мирисом од тамјана и воштаних свећа.{S} Он ј 
оног другог типа својих колега, друштво студената политичара.{S} Они су му били ближи по њихово 
ливади селен до колена,</l> <l>У селену студени кладенац,</l> <l>До кладенца момче и девојче —< 
шине, као да никад није била бојена.{S} Студент обриса пажљиво седиште и позва своју другарицу. 
 што је лепо било у мени“.{S} Али млади студент био је за њу јаче везан него што је сâм мислио. 
финог и деликатног Запада.</p> <p>Млади студент корачао је сам.{S} И он је ишао у шетњу.{S} Поз 
ека који су живели у њему; један: миран студент из унутрашњости који гледа своје књиге, труди с 
асмеја се Илић у себи.</p> <p>Он је био студент философије, врло <pb n="2" /> висок, готово џиг 
вите ме да сањам.</p> <p>У том тренутку студент се сети Беле, и, поред све оргије страсти, начи 
зне од које би их ухватио страх.</p> <p>Студент је говорио искрено.{S} Износио је нове погледе  
 Да је место Чедомира, високог, мршавог студента бледих образа и поноситих очију, дошао неки др 
S} Поред глумца седео је трговац, поред студента официр, поред чиновника обућар.{S} Кроз дим од 
у собу, стави руке на кукове, па ослови студента нешто извештаченим гласом:</p> <p>— Лепа парад 
утак, па се после изгубити, остављајући студента да иде својим путевима.{S} Она је била само не 
орављала на своју сакатост, храмала око студента, пљескала рукама, пуцала прстима и нарочито по 
таву две велике воде, и изазивале слику студента Илића.</p> <p>Још највише би се разонодила кад 
аједно с Илићем, мрзела је сад и остале студенте, те младе људе, што праве манифестације, демон 
годинама ни по породици.{S} Сви су били студенти, равни један другоме.{S} Чича с погачицама поз 
је отац писао.{S} За време кризе, млада студенткиња показа се као најизвежбанија нудиља.{S} Три 
ја, Иване Јосифовићу —- умиривала га је студенткиња са биологије.</p> <p>Вишња је слушала те ра 
 и честитим забавама.{S} Ту су долазили студенткињин брат, артиљеријски поднаредник, још две тр 
вана</hi>, бозаџије чувеног у то доба у студентским круговима.{S} Али он одби позив ћутке, махн 
озбиљно.{S} Али не осети више ону сласт студентског живота, коју је осећала прве године.{S} Чин 
но одбијање падало је врло тешко младом студенту.{S} Он се трудио многим средствима да придобиј 
анови о повратку на страну, о довршетку студија, изгледали су му немогућни.{S} Походиле су га ч 
Вишња?</p> <p>Он би се пренуо из својих студија, видео би се у својој соби, сам... ужасно сам,  
> <p>Без Илића, цео њен план за високим студијама изгледао јој је излишан.{S} Ради њега су били 
а Велику Школу, Лазаревићева се баци на студије врло озбиљно.{S} Али не осети више ону сласт ст 
е пређе прописан програм.</p> <p>— Моје студије...</p> <p>— Немам ништа против њих.{S} Врло је  
слушкивао је челични хук шиваће машине, студирао физиономије трговачких помоћника који су донос 
преплавиле универзитете по Европи, које ступају у најниже слојеве народа да би <pb n="32" /> га 
вно је ишла по славама, правила посете, ступала у хумана друштва, водила политику.{S} Она је во 
кала га је Бела у кујни, у коју се прво ступало при улазу у велеиздајников стан.</p> <p>И то ни 
убили се лагано у помрчини.</p> <p>— Ми ступамо посред гомиле безбројних болова, а многи од нас 
 била само нешто пролазно... само један ступањ у високим степеницама, уз које се пео.</p> <p>Те 
а савлада прва, затвори врата за собом, ступи дубље у собу, стави руке на кукове, па ослови сту 
з размишљања, Чедомир понуди девојку да ступи унутра.</p> <p>— Нећу — занећка се она детињасто, 
добричина наместио је брвно.{S} Девојка ступи напред.{S} За њом пође Илић и осмотри је целу.{S} 
 изабра најгору, <hi>Еснафлију</hi>, па ступи унутра.</p> <p>Сазидана од ћерпича и дасака, ова  
<p>— Он ме саветује да продужим школу и ступим на философију.{S} Ја сам се решила.{S} Девојачка 
лучности који је прелазио у трагику.{S} Ступио је у политику почетком Осамдесетих година.{S} У  
 великог књижара у ђачком кварту, па је ступио у везе и с антикварима на обалама Сене.{S} Затим 
гласио за великог човека.</p> <p>Кад је ступио на Велику Школу, он је тамо нашао два оделита ти 
имназију, свршио два три разреда, после ступио у трговину у Београду, па онда прешао у државну  
ого родиле ове године, па <pb n="11" /> су крупне и врло лепе — допуни госпа Клеопатра своју ће 
адушнице... нарочито кад <pb n="303" /> су задушнице.{S} Оне падају уз часне посте.{S} Већ је п 
г рада с децом.{S} Други <pb n="263" /> су се губили у тричарије, уживали кад би код деце изазв 
и пуштена стока поломили <pb n="144" /> су младице.{S} Оно што је остало животарило је, само, и 
лајбегова слама.{S} Деца <pb n="235" /> су ми неочешљана, неумивена — наводио је отац као разло 
 је пун њен крај, бунили <pb n="218" /> су јој главу, мучили је као нешто живо, гушили, давили. 
 прети сушом непрестано.{S} Око плотова су расли сунцокрети.{S} Они су високо дизали своје крив 
 са житом, стоком, шљивама.{S} Код њега су биле најскупље цене, али је купаца било доста, јер с 
а изгледао јој је излишан.{S} Ради њега су били ти напори, ради њега је хтела бити ослобођена ж 
путу у интелектуални живот, човека кога су интелектуалне радозналости, жива младост, сумња у ра 
они су ишли дуж некога зида, преко кога су се спуштале процветале вреже од тикава.{S} Варош се  
а са степеница и сломила ногу.{S} Стога су јој вечито угађали. <pb n="123" /> Поред свег тешког 
ка, Вишњи се десило толико догађаја, да су јој успомене које је другарица спомињала изгледале т 
скудева понекад у јаким аргументима, да су његови закључци често вештачке дедукције, па и софиз 
 разлика између робијаша и робијаша, да су се правила готово два засебна сталежа, где је осуђен 
а, један милионар и тако даље, веле, да су прошли кроз две собе из којих се састоји <pb n="85"  
а ја хрома!“ — мислила је и веровала да су тако равни једно другом.</p> <pb n="107" /> <p>У тој 
 говорио би какав старији човек — па да су ми рекли да ће неко раскопавати онај крш, не бих му  
кућа, малих, разнобојних, без спрата да су се готово губиле у овој пољани усред престонице.</p> 
ве до чела и главе.</p> <p>Сањала је да су ишли пешке, као у селу.{S} Било је у сватовима много 
азује колико је већ велика девојка и да су јој нашли момка.{S} Отац јој је поклонио часовник и  
у Белиних родитеља.{S} Он је веровао да су његови односи с девојком дубоко скривени, те је с те 
свима слабостима простог народа, као да су у њему васкрсавали <pb n="3" /> претци његове мајке, 
х столова, по суседним авлијама, као да су и оне хтеле побећи од куће.{S} У салону су остајали  
један тренутак, чврсто загрљени, као да су хтели задржати срећу коју су нашли.</p> <p>Из трпеза 
згледа као да је гробље оживело, као да су мртви малочас устали из гробова, да још не знају да  
ожени, измешани.{S} Изгледало је као да су сви српски сталежи послали овде по кога свог предста 
ене главе, брујале једва чујно и као да су јој давале неки знак, звале је к себи.{S} Тада девој 
 су главни радови предузећа; наравно да су онда и скупо стали, те се оно мало новаца колико се  
тепеница и најзад унутрашња врата, чија су окна од извезена стакла спречавале поглед да продре  
p> <p>Посао пође на боље.{S} Код Радоја су се могли купити часовници јевтиније него у Београду. 
сну боју и редове штампаних слова, која су расла, дебљала, удвајала се, одлепљивала се са харти 
ства.{S} Са заокругљеним раменима, која су се погађала под лаком материјом летње блузе, и нежни 
ку, у кошуљу, у два округла таласа која су се дизала и спуштала испод платна.{S} Дође јој да од 
ад чуда!{S} Хвалимо те, Господе, велика су дјела твоја.</p> <p>— Сад копају брану и јаз.{S} При 
есетих година.{S} У то доба, довршавала су у Србији своје стварање два главна политичка фактора 
агумова.{S} Парчад од камења дотеривала су до првих кућа.{S} У клисури, где је дотле расло дивљ 
{S} Према постељи, опет до зида стајала су два скупоцена ормана, изолучена при врху, оштећена у 
аничили су је с обе стране.{S} Шкрипала су волујска кола.{S} Рђаво обучени сељаци трапали су у  
ир певушио једну дивну песму!{S} Остала су је у памети само два три стиха из средине: ...{S}И м 
вљала готово свет блаженства, попуштала су његова начела строгог социјализма.{S} Он је сад осећ 
} Међутим сад, било да кува ручак, јела су испадала недосољена, несаврела, загорела.{S} Било да 
ослом.{S} Оба главна зида на брани била су подигнута.{S} Ништа јаче у граду није било сазидано: 
ређе на трем.{S} Пролетња пилад грабила су се у дворишту око мрва које им је стресла кад је рас 
омеа и Јулије.{S} Стаклена врата водила су из кујне у Вишњину собу, која изненади младића многи 
наласци, величанствена открића долазила су једна за другим.{S} Толико застора би подигнуто, тол 
 од драгог камења.{S} Јата врана бунила су се по уличном дрвећу, дизала се у вис, кружила неко  
ходу.{S} Два прамена златне косе вирила су испод простог сламног шешира.{S} У руци је држала је 
ку обалу.{S} Мршава, јадна кљусад вукла су земљу у арабама.{S} Међу њима је Чедомир још раније  
елена, питома, доброћудна.{S} По њивама су класали кукурузи.{S} Младићев поглед прелете цели ро 
о да оживљава.{S} По њеним просторијама су одјекивали разговори и живи кораци младог света.{S}  
елика према самој кујни.{S} По зидовима су висиле изрибане тепсије, тигањи, бакрачићи, тенџере, 
еме у Бечу и Минхену.{S} Савете, којима су их обасули у Београду, нису имали прилике да употреб 
име почну да се краве.{S} Пред дућанима су воштане свеће, обешени светњаци; иза њих се плаве ша 
ама и рупама Савамале.{S} Под прозорима су му расли ефемерни патлиџани, који би се спарушили чи 
решења се доносе иза кулиса; образована су удружења која ниједан закон не може одобрити.{S} Сло 
а лица, од којих су нека жива, а већина су умрла.{S} Није било девера него је Чедомир ишао поре 
" /> небесни дар, на тим врућинама; она су позлаћивала Стрикову чокалиницу, претварала савамалс 
о хтео, што је тражио од живота.{S} Она су му <pb n="91" /> била једини повереник.{S} Он је њим 
аједнички преживели и проживели.{S} Она су почињала просто, једном речи: „Чедо!“ и, мало ђачки, 
 да се иде од куће, можда на страну, па су трошкови велики, а...{S} Није довршио реченицу, јер  
анима кад никога није било око њега, та су га писма уверавала у све што је несвесно хтео, што ј 
вали су по читаво писмо.{S} Па ипак, та су писма била као <pb n="89" /> небесни дар, на тим вру 
<pb n="103" /> била зла времена.{S} Шта су они криви ако су били слаби или имали противна убеђе 
застали или ударили лево? десно?{S} Шта су тада осетили?{S} Ко то зна?{S} Ко ће то рећи?{S} Ни  
ју свакој клупи добро вече, причају шта су радиле преко дана, шале се на рачун првог који наиђе 
по целом телу.</p> <pb n="96" /> <p>Шта су они тада рекли једно другом?{S} Да ли су застали или 
 она односи по читава блага.{S} Столећа су прошла од како смо населили њене обале; сваку стопу  
ци у време које су заказали.{S} Од кућа су већ расле сенке, ипак је било још рано, те по улицам 
атовић, спремајући се да легне.{S} Деца су била већ заспала.{S} Бела тако исто.{S} Кућом је вла 
озор.</p> <pb n="159" /> <p>Тело и душа су тако уједињени и збркани у нама да упркос лепим мисл 
о у Илића као да је хтела сазнати какав су утисак учиниле на њега те речи.</p> <p>— А љубав, ма 
жности друштвеног живота онаквог каквог су га створили закони, нарави, навике.{S} Он је стајао  
ли кујну и собу за примање, а од другог су начинили своје собе за спавање.{S} Вишња је распрема 
а они од којих сам очекивао зла, најзад су ми га учинили.</p> <p>— Бори се.{S} Борба за опстана 
ић се сећао тек доцнијих тренутака, кад су били одмакли далеко од универзитета и кад му је Лаза 
 виђали су се овда-онда код рођаке; кад су настали топли дани, излазили су чешће са њом, па пос 
и, политици, жени, Богу, лудници, а кад су изашли из кафане, закључио је трештен пијан:</p> <p> 
ти кад је ушла с Чедомиром у кућу и кад су толико остали на само.{S} Она је полагала на мишљење 
ије што смо пустили срећу да одлети кад су нас њена крила додиривала, до врелих игала страсти к 
на пољубила само да види како је то кад су бркови обријани!</p> <p>Доиста, она није размишљала  
>— Фразе!</p> <p>— И фразе су нешто кад су тачне.{S} Ти се појављујеш међу нама као усијана гла 
 што је заљубљен више него први пут кад су прошетали сами.</p> <p>— Шта рекох? — сакри он своје 
, а који су морали волети ову земљу кад су се били за њу.{S} Чедомиров поглед пређе преко главн 
Ми се сад тако ретко виђамо.</p> <p>Кад су се пустиле из школе, Вишња хтеде избећи да са Кајом  
а изгубила из њиховог друштва?{S} Откад су почели шетати сами?{S} Нису знали рећи.</p> <p>То је 
судна, народ је суверен.</p> <p>— Народ су бирачи, другарице, а бирачи су људи.{S} Сваки од њих 
жу и тражи да се за шта ухвати.{S} Жабе су крекетале, попци и скакавци зрикали.{S} Он се упути  
ј није падало на ум да се запита: какве су оне, те жене, те девојке од којих се бојала, јесу ли 
то стакло, спречава њихов лет.{S} Такве су и жене које примами сунце слободе.{S} Оне му полете, 
 употребом на неколико места.{S} Углове су испуњавале неколике столице, с високим правоугаоним  
ече:</p> <p>— То није довољно.{S} Књиге су суво знање.{S} Дају ти моћ да разумеш ствари, али те 
 гласно.</p> <p>Диже се полако.{S} Ноге су га једва држале.</p> <p>— Можда ће то бити једино до 
ла пуна примитивних баштованџиница, где су се уздизале притке процветале бураније и по који уса 
м извучем — додаде госпођа весело — где су нашли љубав да изјављују!</p> <pb n="198" /> <p>— Сл 
 југ, лево у шљиваку исток, а запад где су пасла говеда.{S} Сели су у јечам и ужинали.{S} Хлеб  
је побеже од очеве куће у неко село где су имали родбине.{S} Ту је остао неколико месеца.{S} На 
ога што му се досадио живот.{S} Повреде су лаке природе.</quote> <p>Воз је одмицао.{S} Кроз про 
колико на смрт свога деде!</p> <p>Свађе су учестале.{S} Најмањи повод био је довољан да не гово 
n="285" /> <p>— Фразе!</p> <p>— И фразе су нешто кад су тачне.{S} Ти се појављујеш међу нама ка 
 Окретала се блесасто по соби.{S} Кризе су код жена заразне.{S} Она напреже све што јој је оста 
Бедник! — оте јој се узвик.</p> <p>Сузе су замагљавале њене очи.{S} Срце јој се кидало.{S} Она  
чео бежати од својих...{S} Најискреније су животиње крокодили јер лију сузе за одбеглим пленом. 
{S} Данас све има своју цену; симпатије су редак луксуз, а брак... брак је код паметних људи ве 
S} Влада је одобрила правила.{S} Акције су се добро уписивале.{S} Држава је помогла друштво кре 
своје, прете донекле целој згради, чије су темеље ударили Кеплер и Галилео, Њутон и Декарт.{S}  
бгрли погледом своју земљу.{S} Кириџије су биле зашле за кукуруз, види им се само глава.{S} Пољ 
p>— Чедомиром?</p> <p>— Јесте.{S} Обоје су млади, а знаш какав је свет...{S} Баш ме данас у сед 
он први и једини господар!</p> <p>Обоје су били оборили очи и ћутали.{S} Нешто се морало говори 
едеш шећерлеме преко дана?</p> <p>Обоје су имали право: ни брат ни сестра нису били на свом мес 
растао у траву.{S} Неколико стаза, које су сами пешаци утрли, белиле су се у озеленелој трави.{ 
ена и у његовим последњим гранама, које су се љушкале на вечерњем поветарцу, спајао слике своје 
алуд наводио разлоге двема женама, које су се занеле у свој план до лудила.{S} У кући су настај 
ашак, са широким зеленим махунама, које су висиле на све стране као фантастичне ресе.{S} По зем 
мантском сјају, те давали улицама, које су празне ћутале, празнички изглед.{S} Изнад вароши, ди 
к у гомили других рабатних кућица, које су тада испуњавале тај крај.</p> <p>Млади човек није во 
 <p>новцу, динари, па онда псовке, које су у нашем говорном језику тако фамилијарне да им често 
а бдења, па и саме ноћне светиљке, које су расипале своју несигурну светлост по непознатим прес 
цима образовале су се плаве сенке, које су још више истицале небеску илуминацију.{S} Београд је 
разим.{S} Угледајте се на Рускиње, које су преплавиле универзитете по Европи, које ступају у на 
абе, притиште јако обе слепочнице, које су биле као да хоће да прсну, а прстима затеже косу так 
</p> <p>Вишња је слушала ове речи, које су се чудно поклапале с оним нечим новим што јој је над 
вале његове сјајне, проницаве очи, које су гледале из својих дупља нешто унезверено, као да је  
атних, мушких црта, буљавих очију, које су у тренутцима живости изгледале као да хоће да искоче 
змаженог детета и шишкама по челу, које су сенчиле њено лице претерано бледо, готово слабачко.{ 
> кад се сетим извесних предрасуда које су мутиле моју савест.</p> <p>Вишња је тада управљала н 
а нешто даље од обале, из зеленила које су састављали ритови, па се постепено пела уз брдо, про 
уђим мишљењима, теретним обичајима које су створили друштво и ток ствари.{S} Чачак је био њено  
дала у њега сивим, остарелим очима које су цуриле.</p> <p>Илић удари љутито песницом по столу.{ 
ом, нешто суморан са тешких завеса које су стајале као прилепљене уз прозор, и са одсуства прис 
мократске теорије о уређењу државе које су стизале са Запада нађоше у том незадовољству узорану 
се у једној побочној улици у време које су заказали.{S} Од кућа су већ расле сенке, ипак је бил 
. <pb n="63" /> Двоје троје новине које су излазиле писале су само о укопним друштвима, трансва 
Радојев поглед изгуби се у планине које су са запада блиско окружавале Чачак.{S} Обрасле у шуму 
турили.{S} Тек стоје пред вама оне које су најтеже.</p> <pb n="106" /> <p>— Пазите се.{S} Ми пр 
 осећању придруживало се поштовање које су јој уливале његове сјајне, проницаве очи, које су гл 
десило, да олакша себи све несреће које су му притискивале срце и које је само њој могао рећи.{ 
љевим, те слике гимназије и пијаце које су му представљали Вишњино место, те биле као један део 
егама.{S} Бунио се против неправди које су чинили слабијим од себе, смејао се њиховој уображено 
 један свежањ књига на своје груди које су се почињале поверљиво оцртавати на глаткој материји  
злозима и да наведе противне мисли које су јој од синоћ лутале по глави.{S} Она заћута, и тек п 
одиривала, до врелих игала страсти које су му боле и вртеле месо.</p> <p>Девојка понови песму м 
ћаћа пусти с робије.</p> <p>И сви троје су тако веровали у брзо и потпуно помиловање Јованово д 
трава подмладила.{S} Са пијаце служавке су носиле зелену салату.{S} Роба се пресијавала, извеша 
одјекну долином:</p> <quote> <l>Девојке су цвеће брале,</l> <l>Цвеће брале, венце виле,</l> <l> 
радњи има стотина срца и душа.{S} Марке су биле најновије, укус леп, цене умерене, <pb n="61" / 
губила им се корпа са стварима.{S} Муке су видели око језика.{S} Ипак, пут је био пријатан.{S}  
 ради.</p> <p>Прљила се око ватре, руке су јој пуцале од сапунице, крста је болела.{S} Ипак је  
Рамена се саставила с раменима.{S} Руке су се стезале грчевито.{S} Груди се упирале о груди.{S} 
, уносила му је грозницу у крв.{S} Руке су му гореле.{S} Ватра му ломила тело.{S} Кад би га нек 
ио, његове речи је опијале, његове руке су је вукле к себи.</p> <p>— Шта је ово мени! — питала  
ка.{S} Гомиле иловаче у помрчини давале су утисак гробних хумки.{S} Усамљени пламенови који су  
е пео.</p> <p>Те супротности подржавале су код двоје заљубљених једну врсту борбе час прикривен 
 <pb n="142" /> <p>Њу пак, одушевљавале су велике идеје.{S} Чинило јој се да је поново рођена.{ 
чену опозиционарску породицу допуњавале су још две девојчице, близнакиње, с црвеним тракама у к 
овите снове.{S} Њине просте речи певале су му заносне мелодије, у којима је налазио извор своме 
за министра, седељке после ручка бивале су краће.{S} Стари господин је морао примати овог или о 
инематографу, <pb n="34" /> појављивале су се прилике које је видела те вечери.{S} Обузимала ју 
оју је нешто оштетила туча, процењивале су сељачке комисије тако високо, као да је њива засађен 
бетима или турским димњацима образовале су се плаве сенке, које су још више истицале небеску ил 
 њеном лепом лицу.{S} Њене очи миловале су као свила.{S} Једно дугме на блузи било се откопчало 
ете с младићевим.{S} Његове очи гледале су је из својих дупља загонетно.{S} Она признаде:</p> < 
и у врт, чије воћке, још младе, пружале су мршаву сенку по земљи.{S} Сунце је залазило за један 
в дух стварао, природне науке достизале су свој врхунац.{S} Материјална природа и силе које вла 
икава.{S} Варош се губила.{S} Настајале су њиве.{S} Кожа се сад руменила испод отворене блузе.{ 
 Аница кувала.{S} После часова остајале су дуго заједно.{S} Стара девојка је уређивала збирке р 
черњу тишину.{S} Две три звезде боцкале су један крај неба.</p> <p>Двоје младих ћутали су, тако 
 глаткој материји кецеље; оне обе имале су у цртама на лицу онај израз невиности који је урођен 
им очима.</p> <p>С девојкине главе пале су укоснице.{S} Миришљава коса просула се као талас по  
је троје новине које су излазиле писале су само о укопним друштвима, трансвалском рату и, за до 
ијавало неколико белих власи.{S} Остале су му ипак његове буљаве, црне, мокре очи, нечег детињс 
е није припадала.{S} Њене мисли враћале су се пут Бумбарева Брда, у белу варош на саставу две в 
ло према њима.{S} Ствари око њих бацале су велики хлад.{S} Девојка обори главу, и посматраше ду 
и тако срећна сада!...</p> <p>Промицале су окуке, мали заливи, полуострва, шибљаци, рибарске ко 
ј доживела; успомене, оне лепше, ницале су око ње, и она је била тад уверена да је Београд њено 
тивуречности, слабости, погрешке довеле су ме на једну тачнију оцену света и саме себе: ја сам  
њицу, самоникле улице по Чубури, виделе су тада многи млади пар.{S} То су били махом ђаци са св 
 око осам часова.{S} Ноћне паре блуделе су већ кроз атмосферу и покушавале да завију у помрчину 
аченој улици.{S} Ноћне светиљке чкиљеле су у зраку пуном кише.{S} Под њима се белуцала црна кал 
 њиховим местима <pb n="253" /> зјапеле су црне бездне, страшне провалије, светови очајника и с 
и опшивено свиленим испустом.{S} Ципеле су му биле потковане.{S} Носио је сваки дан оковратник, 
пола ноћи.{S} По споредним улицама биле су већ угашене светиљке.{S} Кафане су биле затворене, и 
је претварао.{S} Његове буљаве очи биле су се повукле дубоко у своје тесне дупље... нестајало и 
 је преко лица.{S} Њене бистре очи биле су широм отворене, гледале радозналом безазленошћу у је 
 која немају никаквог искуства, правиле су пошалице на рачун једна друге, трбушати катихета им  
 изгледали су му немогућни.{S} Походиле су га честе сумње, малодушности, горка сазнања сопствен 
 у исти мах служила за кување, долазиле су оближње раднице да однесу кући врућ ручак, кокетовал 
 траву.{S} На оближњим фабрикама палиле су се лампе.{S} Хорови жаба звонили су уједначено кроз  
таза, које су сами пешаци утрли, белиле су се у озеленелој трави.{S} Општина је била посадила н 
ица.{S} Лепо су се сложиле.{S} Поделиле су државне квартире на два одељења.{S} У једном су наме 
асној светлости пролетњег дана шарениле су се разнолике боје, почевши од белих платнених блуза  
в сноп уз груди.{S} Те груди!{S} Чиниле су јој се тада велике, тешке, уочљиве, сваком видне, да 
 је пуцало срце и бридела леђа, звониле су му као песма наде, утехе, буне; њихова вера у будућн 
се све неугодније.{S} Њене мисле купиле су се око Чедомира.{S} Она се питала:</p> <p>— Где је о 
а је ћутала.{S} Њене угасите очи мериле су немо зелено коло које се обавијало око ње.{S} Неко т 
њу на салон.</p> <p>— Дивно! — говориле су гошће кад их је Матовићка уводила у њега.</p> <p>Дои 
 киша и свакојаке прљавштине претвориле су те бог зна чије одеротине у сиву боју која је језиво 
>Вишња је ћутала.</p> <p>Оне обе носиле су дугу црну кецељу, просту витицу око главе, сукњу изн 
тваривало.{S} Велике наднице привлачиле су сељаке из околних села, па и из даље.{S} Задовољно с 
ане због неких општинских радова личиле су на низове ископаних рака.{S} Гомиле иловаче у помрчи 
.{S} Тако исто и сестра.{S} Само, рекле су му, тражи десет хиљада динара мираза.</p> <p>— Ништа 
лаве и храмала јаче него икад.{S} Дотле су пркосили једно другом кад се сретну.{S} Данас је Или 
ногима то није било право, па ипак чуле су се ретке замерке, јер је Радоје волео људе, волео чо 
p> <p>По тротоару, с друге стране, ишле су две жене, с марамом на глави, чији су крајеви били в 
пала би им која кишна капљица.{S} Капље су биле чешће.{S} На један пут, ветар се претвори у вих 
ћ, онај прави, онај који се видео, коме су припадале крштеница, уверење да није жењен, остале с 
се населио његов прадеда Илија, по коме су и име добили.{S} Све што је Чедомир знао о овом свом 
едњу реч у питању језика, народне песме су једини добар узор уметничком певању, и, да је хтео м 
биле су већ угашене светиљке.{S} Кафане су биле затворене, изузев неколико ноћних, на рђавом гл 
но:</p> <p>— Његова мајка и моја рођене су сестре.</p> <pb n="38" /> <p>— Врло лепо смо се зани 
252" /> <p>— Да, пиши пропало... године су прошле од како смо се растали, ја то знам — продужи  
" /> испрскан водом и блатом.{S} Године су очврсле његове младићске црте.{S} Био је више човек, 
ив жене. — Батине!{S} Батине!{S} Батине су из раја изашле.</p> <p>Били су сами у дућану.{S} Кал 
е Чачак.{S} Обрасле у шуму и бујад, оне су дизале озбиљно своје врхове украшене чипком од букав 
избегавале.{S} Кад би је и сусреле, оне су биле далеке, превучене неком сенком.</p> <p>— Шта ћу 
нају за њу.{S} А оне које је назру, оне су као ове муве што се лепе уз прозорско окно...{S} Пог 
итала их је од почетка до краја.{S} Оне су је опомињале мутно познатих места, изазивале слику з 
ко од Вишње као и сибирска поља.{S} Оне су је одмах заинтересовале, одушевиле је готово, јер их 
а, одмах до помијара и ђубришта.{S} Оне су излазиле за тренутак из тих јадних кровињара, којима 
S} Заман је гонила његове слике.{S} Оне су се јављале поново, ницале око ње, обузимале је проти 
аре, преживаре, за опште ствари.{S} Оне су као фењер обешен позади лађе који осветљава пређени  
 би се могао јако преварити.{S} Али оне су крајње пристојне једно што се нема прилике или што с 
на мирисавом маглом црне косе.{S} Из ње су светлеле, као две звезде, две хитре зенице, које нис 
са гломазним кубетом од лима.{S} Око ње су ситне куће на један спрат и механе за сељаке.{S} Та  
наравно читав свечан догађај.{S} Око ње су се утркивали мајка, млађа <pb n="56" /></p> <p>браћа 
ромном суплентском платом.{S} Из штедње су седели код таште, која није пропуштала прилику, а да 
 кифле и переце, корачала крупно; сукње су летеле око ње као мантија у попа.</p> <p>Вишња се до 
.{S} Било да узме што да закрпи, закрпе су изгледале велике, ружне.{S} Узалуд се трудила.{S} Ње 
че хартије вреди више него глава.{S} Те су је теорије храбриле, подизале, одушевљавале.{S} Она  
ла, извешана пред бакалницама.{S} Ласте су цвркутале око телефонских жица.{S} Под уличним дрвећ 
а није се много променила.{S} Подигнуте су још две три нове куће.{S} Неколико трговина улепшали 
</p> <p>Бела се није бранила.{S} Зенице су јој се јако шириле.{S} Она је шапутала нешто.</p> <p 
} Кад је давала своја мишљења, реченице су јој остајале недовршене, није се могла сетити доказа 
оли је било као сваки дан.{S} Другарице су говориле како се нису спремиле за овај или онај час, 
и једно другим, тако срећни.{S} На срце су му навирала осећања од пре годину дана, меке, наивне 
добар као Христос, а мало је људи _ко]и су починили толико зла својим милим.{S} Сети се последњ 
аче могла продужити да живи!{S} У Млави су ретки Илићи.{S} И дани су пролазили, а за њима месец 
о које је доба дана.</p> <p>Ти заборави су му пријали.{S} Остављао је, као сви слаби људи, врем 
мислила је тада, он је као море: путеви су безбројни, живот шуми, таласа се, све је у вечитом п 
шао.{S} У осталом, многи његови другови су већ чинили концесију животу.{S} У клубу, који је нос 
универзитетске зграде.{S} Иначе, зидови су се светлели као подмлађени на пријатној пригревици.< 
живота.{S} Полуге је нестало.{S} Зидови су попуцали.{S} Грађевина се срушила.{S} Она се збиља о 
ну ходника, окренута у башту.{S} Зидови су били тапетовани оранџастом хартијом, по којој је нас 
ар имао је среће у трговини.{S} Послови су ишли добро.{S} Ипак је нешто пекло овог маловарошког 
о да̑ више</hi>. <pb n="276" /> Зборови су само позорница, решења се доносе иза кулиса; образов 
е било погодно за размишљање.{S} Часови су пролазили, требало се журити за воз, и она приону ок 
се скупио народ са целе планете.{S} Сви су је гледали са ужасом.{S} Није било ниједног симпатич 
инству, годинама ни по породици.{S} Сви су били студенти, равни један другоме.{S} Чича с погачи 
упа је била најлепша у вароши.{S} Други су седели на сандуцима, на даскама закуцаним на ногаре  
 Човек се не жени због кошуље.{S} Млади су; цео је живот пред њима...{S} Да, ја сам човек из ст 
 главној улици и пред кафанама.{S} Људи су гласно разговарали.{S} Најчешће се помињале речи о I 
} Радоје је био јунак тих дана.{S} Људи су веровали у њега, сматрали га за нешто више од себе.{ 
 места.{S} Они су били леп пар.{S} Људи су се заустављали да их гледају.{S} Већ се примицало ве 
ади ћара.{S} У међусобним односима људи су неповерљиви.{S} Страх од подвале влада у свима посло 
/> удружљиви и безлични, ови млади људи су, доцније, махом главе парламентарних режима.</p> <p> 
а ме охрабри ако сустанем.{S} Наши људи су прости.{S} Мени треба...</p> <p>Овде се Остојић заус 
 посла око спреме куће и деце.{S} Млађи су дрхтали пред њом.{S} У мешењу колача се одликовала:  
ебе.{S} Кад је пролазио улицом, старији су се утркивали да га поздраве, а деца се загледала у њ 
е су две жене, с марамом на глави, чији су крајеви били везани испод браде.{S} На извесном осто 
их културних радника по паланкама, који су скупљачи претплате свакој новој књизи, повереници од 
ко је то случај у свима покретима, који су хтели употребити ту згодну прилику за свој лични инт 
епријатељ, не знајући толико људи, који су опет твоји непријатељи.{S} Ми се сатиремо узајамно,  
S} Једанпут су дошли дотле чамцем, који су најмили од неких рибара пред кафаном <hi>Шаран</hi>. 
оје школе... од новца, напослетку, који су потрошили на мене.</p> <p>Девојка је била и сувише о 
 предака којима имена није знао, а који су морали волети ову земљу кад су се били за њу.{S} Чед 
лић није јасније осетио два човека који су живели у њему; један: миран студент из унутрашњости  
а, одрицао се досадањих доглавника који су га изневерили.{S} Као прво што се очекивало, била је 
о физиономије трговачких помоћника који су доносили робу на избор, чудио се сложености црквене  
} Читаве бајке причају се о људима који су јели у њој, у данима своје младости, њен пасуљ с пас 
оје шетње, купио је печених марона који су му грејали џеп, па лутао по Паризу без циља.</p> <p> 
самоуверено, циљајући на професоре који су му дали слабе оцене. — Само док се мој ћаћа пусти с  
обних хумки.{S} Усамљени пламенови који су се палили по прозорима блудели су дрхтећи као душе п 
р се беху код њега десили догађаји који су створили непремостиви јаз између њих двоје.{S} Они с 
н: сеоске учитељице и маловарошани који су дошли о распусту да виде Београд, беспослени радници 
ли га сад нико није слушао.{S} Они који су му се дотле дивили највише, гледали су га сад попрек 
и.{S} Она се питала још, што и они који су старији <pb n="48" /> од њега, они од којих зависи т 
ратовима 1912 и 13 године, јер они који су пали за Отаџбину, по речима једног великог песника п 
.{S} Би јој тешко да прекине чар у који су је заносиле те приче.{S} Око њих је било лепо јесење 
 су се настанили у једном пансиону који су му Срби препоручили.{S} Уписао се на Сорбону.{S} Иза 
х пријатеља, а било их је и таквих који су раније обилазили далеко професоров дом као место неч 
Данас је мало задовољних људи.{S} Ретки су као беле вране.{S} Садашњица нуди једва предмете за  
е гласове који се нису разбирали: да ли су песма или запевка.{S} Из планинског склопа избијала  
у они тада рекли једно другом?{S} Да ли су застали или ударили лево? десно?{S} Шта су тада осет 
е јој се кидало.{S} Она се питала да ли су људи луди или подлаци.</p> <p>— Шта ти је, Вишњо? —  
 стола, уредио краватну, погледао да ли су му нокти како треба, па одлазио на ручак, пењући се  
ролеће се расцветавало око девојке, али су њој ти светли, разнежени дани, изгледали тешки, сумо 
е и које је само њој могао рећи.{S} Али су њега сад одушевљавале друге мисли, обузимала га је в 
аква несташност млађег брата испуњавали су по читаво писмо.{S} Па ипак, та су писма била као <p 
ом врстом својих вршњака.{S} Оскудевали су му за то васпитање и средства.{S} Отац му је умро јо 
вијене траве.{S} Момци и девојке певали су, сустижући се:</p> <pb n="215" /> <quote> <l>Колика  
ари пријатељи.</p> <p>Од тог доба звали су се по имену, задржавали дуже руку у руци.{S} Време и 
атерије мушких капута.{S} Преовлађивали су отворени тонови, јаке боје, које код нас не губе још 
 прилика што се лагано вукла, изазивали су мисли о смрти.{S} Било је нечег гробног чак и у кућа 
ета.{S} По околним планинама образовали су се нови потоци и реке.{S} Воде почеше надолазити.{S} 
ри првога дана кад је доведен; миловали су га по њушци, тапкали по сапима.</p> <p>Арап је држао 
{S} То је било врло тешко.{S} Становали су под једним кровом, хранили се за истом трпезом.{S} П 
стао је у Групи.{S} Остали пак основали су радикални клуб.{S} Међу овима је био и Чедомир.</p>  
па читај!“</p> <p>Истог дана отпутовали су у Париз.</p> <p>На станицу су их испратили Матовићи  
остио само пола казне.{S} Доцније, дали су му удобнију ћелију, скинули му гвожђе с ногу, допушт 
иновници, грабљиви и покварени, владали су земљом као господарска класа, Србија је изгледала њи 
— Рђо, мрцино! — псовке и ударци падали су сад обилно.</p> <p>И овог тренутка, арап је чекао да 
 су му се дотле дивили највише, гледали су га сад попреко, мрко, осуђивали га гласно, претили м 
 страну, о довршетку студија, изгледали су му немогућни.{S} Походиле су га честе сумње, малодуш 
руговима.{S} Па и ти другови, изгледали су му мрски.{S} Он их је представио девојци, он је пред 
дића стајало је око врата.{S} Изгледали су јој као деца.{S} Она се предомисли, окрену главу и п 
и Вишња и Чедомир.{S} Преко зиме виђали су се овда-онда код рођаке; кад су настали топли дани,  
мци у озбиљној, плавој униформи, држали су пушке о рамену и бленули неодређено у празнину улице 
ао је био са женом у Париз.{S} Задржали су се неко време у Бечу и Минхену.{S} Савете, којима су 
ни, у пола обучени, и војска пристизали су у гомилама.{S} Журно се копало, набацивала се земља, 
лико јабланова, посађени у ред, стајали су непомични.{S} Сребрну траку велике реке није кварио  
моилажења у питањима тактике, настајали су озбиљни сукоби, подносиле се оставке, очекивао се не 
а девојком која није била ружна пријали су му, падали му као неки благ и лаган лек на срце што  
есело и смешила се.{S} Њени зуби сијали су испод румене, свеже губице као дрво под покислом кор 
елу дућана, поплочаном циглама, стојали су џакови кафе, пиринча, шећера, канте гаса, једно буре 
свила.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — викали су умиљато око њега надничари првога дана кад је доведе 
 образи, њен ђаволасти поглед понављали су немо, а јасно: — Пољуби ме опет... пољуби, пољуби... 
 Младићи је нису волели, претпостављали су девојке које хоће да се шале, које допуштају да се з 
каве речи, добре наде и обећања узимали су на се изглед стварних бића, рађали се један из друго 
д очију, пљускала у ушима.{S} Обузимали су га чудни осећаји да цепа, да мучи, да се свети на то 
т, у дела која ће починити.{S} Почињали су озбиљне разговоре, после пили чај, скакали с предмет 
.</p> <p>— Нека им је алал! — поклапали су га други. — Раде, брате мој, па све варнице искачу.< 
а кола.{S} Рђаво обучени сељаци трапали су у опанцима као посред села.{S} Тек, коњски трамвај з 
а купи што за кућу, малопродавци варали су је, продавали скупље, крали на мери, потурали што је 
.{S} Црни, велики летњи облаци извирали су иза Земуна, сакривали сунце, па бежали даље.{S} Посл 
надолазити.{S} Из горњих места допирали су гласови о поплави.{S} Бујице однеле мостове, разорил 
епријатељи.</p> <pb n="93" /> <p>Шетали су по школском трему и чекали да се отвори библиотека.{ 
а се завађена крила опет сједине остали су без успеха.{S} Јаз се ширио све више.{S} Међутим, зе 
тва ?{S} Свега може бити.</p> <p>Остали су за тренутак једно наспрам другог, неми, без речи.</p 
а, гомиле бостана и покроваца скакутали су сунчеви зраци.{S} Небо је било ведро.{S} Тек по неки 
дне речи која долази из срца.{S} Ћутали су.{S} Ваздух је трептао око њих позлаћен косим зрацима 
} Чедомир се свакако не сети.{S} Ћутали су.{S} Прођоше тако добар део улице.{S} После се спусти 
далу у Двору.{S} Вечерњи листови ћутали су као рибе.</p> <pb n="75" /> <p>Чедомир је ишао брзо, 
н крај неба.</p> <p>Двоје младих ћутали су, тако седећи.{S} Свако од њих пратило је своје мисли 
 Неколико путова и странпутица укрштали су се овде и изазивали мисли о даљини.{S} Заокругљена п 
не књиге и живот у престоници допуштали су јој по коју симпатију, пријатељство према младићу, љ 
ласно, запљускивање домаће воде утицали су чудно на Вишњу.{S} Предмети су губили оштре контуре. 
ове куће.{S} Неколико трговина улепшали су своје излоге.{S} Уличне лампе нису више на стубовима 
а!“</p> <p>На спрату над дућаном седели су.{S} То беше стара паланачка кућа: пространа, удобна, 
 који су се палили по прозорима блудели су дрхтећи као душе прогнате из раја.{S} Пусти простори 
о небу које је дошло врло плаво блудели су облаци час бели, час жути, и губили се лагано у помр 
чати првог празника.</p> <p>Споразумели су се да венчање буде на јутрење, у најужем кругу прија 
к, а запад где су пасла говеда.{S} Сели су у јечам и ужинали.{S} Хлеб је био мек, сир диван, а  
S} Њени <pb n="131" /> бели зуби гризли су нервозно један крај њених усана.</p> <p>— Продужите. 
 погледима, у нехотичним додирима, били су далеко одмакли од града.{S} Пред њима се указивао ус 
екривене плавом, дебелом хартијом, били су наслагани црни тегови до сто кила, каје соли, гвозде 
</p> <p>Илић не одговори ништа.{S} Били су дошли до оног долапа, па се спустише низ једно брдаш 
} У том, одузеше му стипендију.{S} Били су пронашли да се вратио без одобрења владе, или тако н 
Радојева сестра и чиновник из суда били су изостали далеко иза њих.{S} Пред њима пак се пружала 
ије.{S} Његово биће и његова земља били су у њему везани чврстим спонама, наслеђеним још од њег 
довршеним. <pb n="42" /> Међу њима били су и Вишња и Чедомир.{S} Преко зиме виђали су се овда-о 
n="265" /> другови са универзитета били су се растурили куд који.{S} Друге није стекао.{S} Оста 
 био прост; брана и тунел поред ње били су главни радови предузећа; наравно да су онда и скупо  
адовољство.</p> <p>Мајка и укућани били су је размазили, те је желела да и Чедомир буде нежан < 
манастиру, они Ужичани и Црногорци били су врло занимљиви, настављали дискусије о њиховим <hi>п 
} Батине су из раја изашле.</p> <p>Били су сами у дућану.{S} Калфа је претакао вино у магази.{S 
ке, а ови постављају владу.</p> <p>Били су прешли преко брвна.{S} Ишли су сад заједно.{S} Њена  
у том селу било празно место, поставили су је одмах.</p> <p>Од то доба није се враћала у Београ 
скоро искључиво мушкарцима.{S} Походили су је тренутци сумње.{S} Нико јој није умео тачно рећи  
ке; кад су настали топли дани, излазили су чешће са њом, па после сваког дана, и најзад без ње. 
, па бежали даље.{S} После њих долазили су други, па трећи, брзи, дурновити, као неке фантастич 
ао ју је нетремице, жељно.{S} Пролазили су поред познатих места; час би то био Београд, час Чач 
пада.{S} Калдрма, куће, кровови цаклили су се <pb n="83" /> под усијаним сунцем готово у дијама 
а је звонила у девојкином гласу, чинили су своје дејство.{S} Илић је заборављао незгодни случај 
е.{S} Па ипак, младост и здравље чинили су од ове тоалете њен најлепши оквир.{S} Она је била ка 
 кад је требало да се растану, начинили су велику шетњу, обишли су готово сва места својих саст 
иле су се лампе.{S} Хорови жаба звонили су уједначено кроз вечерњу тишину.{S} Две три звезде бо 
уку; у пекарници на крају вароши купили су хлеба и сира. <pb n="302" /> На једном брдашцу отац  
пану мастилом.</p> <p>Без речи, ударили су другим путем, камо су их водили младост и лепо време 
 расцветана ливада и ти мириси заносили су је.{S} Своме препуном срцу налазила је одушке у цвећ 
органа.{S} Знаци народне љубави пратили су га улицом.{S} Влада није могла другојачије него му н 
 дућана и неугледних кафаница граничили су је с обе стране.{S} Шкрипала су волујска кола.{S} Рђ 
 био истог мишљења?</p> <p>Његове мисли су ницале без везе, никаквог реда није било међу њима.{ 
ски трамвај на друм за Обреновац, нашли су једну клупу и сели да се одморе.{S} Место је било ка 
о могло после школских часова.{S} Нашли су се у једној побочној улици у време које су заказали. 
има, стари професор и његова жена нашли су увек могућности да задовоље Белину жељу: купе јој па 
 <p>Били су прешли преко брвна.{S} Ишли су сад заједно.{S} Њена плава коса, очешљана на раздеља 
та ће ти боље еманципације?</p> <p>Ишли су сад по стази посутој шљунком.{S} Око њих се мешало з 
стану, начинили су велику шетњу, обишли су готово сва места својих састанака...{S} Вече их је у 
 по свршетку једног семинара.{S} Изишли су из школе, па врљали по вароши без циља, избегавајући 
адао: био је главни акционар.{S} Отишли су они лепи зидни часовници у рамовима од ораховине, <p 
 пред лањску демонстрацију.{S} Жандарми су ме измлатили, ја се нисам користио њим.{S} Али ако о 
 Имао је толико ствари да каже!{S} Дани су пролазили, а перо је висило непомично над хартијом.{ 
 и стално чекала његов одговор.{S} Дани су јој пролазили полако.{S} Сунце је милело преко усија 
и!{S} У Млави су ретки Илићи.{S} И дани су пролазили, а за њима месеци, године.</p> <p>Спомен н 
 <pb n="82" /> <head>VII</head> <p>Дани су пролазили врло споро.{S} Жарко јулско сунце пржило ј 
ју, враћао се увече са рада.{S} Грађани су га заустављали, запиткивали радознало.</p> <p>— Иде. 
, ништа се није догађало.{S} Београђани су се жалили на врућину, на прашину, на велике цене.{S} 
ричним, а на пољани Батал-џамије копани су темељи једне јавне грађевине.</p> <p>Девојка не поме 
Друштво их је звало да пожуре.{S} Једни су већ одмицали у правцу вароши.{S} Радоје уста.{S} Пре 
бе никаквог солидног ослонца, остављени су милости законодавног тела.{S} Да би остали на свом м 
, да обара.{S} Заставници прогреса, они су његови најљући противници.{S} Лично за себе, они не  
.{S} Они су били весели, безбрижни, они су се разговарали о лаким стварима, о интимним везама,  
 у политику.</p> <p>У том тренутку, они су ишли дуж некога зида, преко кога су се спуштале проц 
рео би тада овог или оног друга.{S} Они су били весели, безбрижни, они су се разговарали о лаки 
 оставити деци срећнијих народа.{S} Они су за нас још луксуз, још немогућност, чиста штета за в 
своје мисли кроз самоћу предела.{S} Они су обоје били и сувише озбиљни за своје године.{S} Чедо 
а, друштво студената политичара.{S} Они су му били ближи по њиховом једностраном васпитању, по  
ља, избегавајући посећена места.{S} Они су били леп пар.{S} Људи су се заустављали да их гледај 
.{S} Али ни Јован не рече ништа.{S} Они су обоје осећали Белину сакатост као своју кривицу — је 
премостиви јаз између њих двоје.{S} Они су се <pb n="187" /> десили доиста против његове воље,  
, из какве пропале варошке куће.{S} Они су још у десетој години осетили наличје живота.{S} Култ 
 загрљаји падали слатко на срце.{S} Они су му ласкали, уверавајући га о срећи, о љубави и забор 
Око плотова су расли сунцокрети.{S} Они су високо дизали своје криве, таште, жутокруне главе и  
да отров социјалне суревњивости.{S} Они су у стању да омрзну човека кад на њему угледају нову к 
и Црногорци, с којима се хранио.{S} Они су ишли у гомили, грајали и препирали се о неком <hi>пи 
 је.{S} Гостима није то сметало.{S} Они су седели око столова накресани, расположени, измешани. 
га о срећи, о љубави и забораву.{S} Они су га тешили, превлачећи постепено вео преко младе Чача 
с начини поток поред њиних ногу.{S} Они су ишли даље.</p> <p>Таман да се спусте низ једно брдо, 
ила <pb n="284" /> нашу судбину.{S} Они су нас од нашег уласка у живот наместили на колосек кој 
"> <pb n="68" /> <head>VI</head> <p>Они су били избили на обалу Мораве.{S} Радојева сестра и чи 
 купио од једног Јеврејчета.</p> <p>Они су били још у кујни.{S} То је била <pb n="8" /> одаја п 
м су се плеле плаветне шаре.</p> <p>Они су седели тако, јели кајсије, говорили о професору Мато 
 Његова длака није више сијала.{S} Сапи су му смршале.{S} Боја му се променила.{S} То није био  
ринципе.</p> <p>— Принципе!{S} Принципи су за децу, за школске клупе.{S} Изузетци, маленкости,  
 по дворишту, седела у башти.{S} Ствари су у кући пошле опет својим старим, мирним током.{S} Та 
лози државе у материнству.{S} Те ствари су биле дотле далеко од Вишње као и сибирска поља.{S} О 
ме...{S} Де, пољуби руку!</p> <p>Ствари су се мењале у кући полако.{S} Послуга се обазривије по 
му неће никад опростити.{S} Реакционари су, ваљада, бесни од једа; министри нису чекали ни оста 
е губило се из дана у дан.{S} Надничари су се навикивали на арапа.{S} Средина је чинила своје.{ 
нувши после великих врућина.{S} Прозори су гледали у врт, чије воћке, још младе, пружале су мрш 
а дубина, јасност у плану.{S} Професори су се обраћали скоро искључиво мушкарцима.{S} Походили  
 <p>— Имам троје деце — рече. — Сва три су мушкарци.</p> <p>Али Вишњу не остави спомен на оно ш 
љи каранфили боје као вино.{S} И мириси су разни: на печен хлеб, на јагоде, на младост.{S} Кад  
 утицали су чудно на Вишњу.{S} Предмети су губили оштре контуре.{S} Нешто загонетно осећало се  
Тражила је навалице срећу.{S} Опасности су јој годиле.</p> <p>Једног дана, кад јој је мајка оти 
ријано лице грчило се нервозно, а прсти су трзали штит од качкете.{S} Девојка га је слушала с п 
ужи, па стрецну од додира: његови прсти су пекли као у грозници.</p> <p>Тек после дуге ћутње, у 
 Он је узе и за другу руку.{S} По башти су цветали патлиџани.{S} Рит је био пун зелене трске.{S 
 његов отац био рачуноиспитач.{S} Илићи су били пореклом из једног села на граници ваљевског и  
скромно свој велики бео цвет.{S} Љутићи су жути као очи у мачке.{S} На мршавим петељкама штрче  
занеле у свој план до лудила.{S} У кући су настајале свађе.{S} Мајка га је грдила, клела.{S} Се 
у са збиљом коју је она донела.{S} Ђаци су се често шегачили са најсветијим стварима.{S} Поред  
сунца и јевтине шљивовице.{S} Северњаци су нам донели, са својим брезама и саоницама, култ енер 
ази, и пређе на другу страну.{S} Кораци су се приближавали.</p> <p>— Вишња! — чу се глас човека 
 Слобода штампе је изиграна.{S} Трговци су се уселили у њен храм.{S} Јавну реч је заглушило пиљ 
аче у колико је дотле избегавано; момци су духовити, девојке приступачне, младе жене несташне,  
 се надпевали момци и девојке.{S} Момци су певали:</p> <quote> <l>Испод села зелена ливада,</l> 
 морам да се смејем.</p> <p>Ти састанци су Илића разнежавали и одобровољавали.{S} Покушавао је  
к, слатке, топле, уздрхтале.{S} Пољупци су се понављали после сваког дана... пољупци <pb n="138 
а.{S} Интереси упливних појединаца јачи су од закона и реда.{S} Свет се занима политиком једино 
>— Народ су бирачи, другарице, а бирачи су људи.{S} Сваки од њих има по један ситан, а за себе  
стезало од неке незнане жалости.{S} Очи су јој биле пуне суза.{S} Ако остане с Чедомиром још за 
вљена једва приметним руменилом.{S} Очи су јој биле мајчине: црне, живе, маслинасте, очи као у  
 обузето неком унутарњом ватром.{S} Очи су гледале укочено.{S} Зуби се белели испод згрчених ус 
и с њим ову срећу.{S} Али... његове очи су је избегавале.{S} Кад би је и сусреле, оне су биле д 
ке димове на својој луши.{S} Његове очи су гореле као жишка у дувана.</p> <p>— Наш народ треба  
.{S} Он не настави говор.{S} Његове очи су се наизменично кретале са девојке на игру сунца на у 
е жене, него нечије наготе.{S} Њене очи су добијале чудан сјај и упијале <pb n="312" /> се у чи 
есе поред једне велике грађевине, којој су мајстори довршавали трећи спрат.</p> <p>Ту примети г 
је још она клупа на <pb n="97" /> којој су седели.{S} Пролетос је била зелена, а сад се белела  
ст година, храмала на леву ногу и којој су њено необично име — име професорове мајке, сељанке — 
ро.{S} Његова жена, која је раније, док су били сами, попуштала прва кад би се посвађали, добил 
алац.{S} То је био тип своје врсте; док су његови другови били државници, научари, песници <for 
 говорила:</p> <p>— Муке сам видела док су моји пристали да се вратим у Београд.{S} Тата још ко 
 весеље је плануло неочекивано, још док су се састајали.{S} На пијаци је запевао друштвени тено 
месинга и дршком од порцулана, по којем су се плеле плаветне шаре.</p> <p>Они су седели тако, ј 
н, осигурана је слобода штампе, уставом су дате све грађанске гарантије.{S} Народ бира своје пр 
не квартире на два одељења.{S} У једном су наместили кујну и собу за примање, а од другог су на 
ди какве имам родитеље“.</p> <p>Цео дан су провели у шетњи.{S} Пред вече, кад је сунце нагињало 
вијој моди, изложени по дућанима, грубо су одскакали од тарница што су се дрмале и <pb n="247"  
државној служби није нашао места, и ако су тамо постављани људи с мање школе од њега.{S} Дивно  
ла зла времена.{S} Шта су они криви ако су били слаби или имали противна убеђења?{S} Ја сам о т 
е вести преко <hi>штампараца</hi>, како су се овде звали словослагачи.{S} У њихову собу, која ј 
Сазнало се како су планине рођене, како су живеле једна за другом популације које је планета хр 
бије онако брзо, управо преко ноћ, како су се надали на дому.{S} Краљ му је на дан венчања опро 
шта, предахне на прагу Мале куће — како су звали то одељење — скупи сву храброст, закуца на вра 
у нама и заповедају нам“.</p> <p>— Како су се чудно испуниле те готово пророчке речи — примети  
д.{S} Али, ево већ неколико часова како су једно с другим, а он не успева да јој каже једне реч 
ом потоку два дана после битке, па како су Турци већ чували Саву, он није могао пребећи у Аустр 
више, па се, после, годинама прича како су се провели на Ђаковића љуљашци, о Сокином прстену.</ 
 је провела тих неколико месеци од како су се разишли.{S} Али се не усуди, јер би онда требало  
и у кратко све шта му се десило од како су се растали.{S} У колико је излагао појединости, осва 
у прве векове земље.{S} Сазнало се како су планине рођене, како су живеле једна за другом попул 
 прође поред прозора један младић: тако су му лепо стајале обријане науснице!...</p> <p>Илић се 
Без речи, ударили су другим путем, камо су их водили младост и лепо време.{S} Дан је био један  
 њему није издавало узбуђење.{S} Једино су његове очи <pb n="71" /> сијале оном својом ватром,  
а употребе.{S} На једном месту погрешно су ушли у други воз.{S} Даље опет, изгубила им се корпа 
 стару девојку, по имену Аница.{S} Лепо су се сложиле.{S} Поделиле су државне квартире на два о 
ство здравог морала, расуло и нерад, то су главне одлике данашњег народног живота.</p> <p>Једно 
:</p> <p>— Не треба људима замерити, то су <pb n="103" /> била зла времена.{S} Шта су они криви 
аје једна врста модерног дивљака.{S} То су људи обично са села или, ређе, из какве пропале варо 
е и сребром првих сунчевих зрака.{S} То су пријатна заклоништа, засађена лиснатим дрвећем, испо 
ћ знају вредност годинама службе.{S} То су они који као ђаци добијају места по Скупштини, разни 
о каже, кад песма одјекну поново.{S} То су се надпевали момци и девојке.{S} Момци су певали:</p 
а у севдах, и тада пева прилично.{S} То су они који одавно имају готов план школовања, служе во 
</p> <p>На улици затандрка нешто.{S} То су се враћала празна кола за свој нови терет.{S} Међу њ 
, виделе су тада многи млади пар.{S} То су били махом ђаци са својим другарицама, радницама или 
. уз пратњу Цигана и чауша.</p> <p>— То су стара, добра времена — уздахну госпођа у пола воље.  
лади муж осећао у самом себи.</p> <p>То су били тешки тренутци.{S} Незадовољан у служби, несрећ 
и напуштено, на неплодном тлу.{S} Место су ограничавале ограда од краљевог двора, једна школа к 
требу да се допада људима, и друго, што су је другарице, ћерке чиновничких и осталих такозваних 
дно од многобројних <hi>питања</hi> што су тада занимали интелектуалну младеж, мисао магловита, 
ом ногом, већ беше у другој соби. — Што су дивне, само да знате!... чу се отуда њен глас, јасан 
ебати да се мучимо око мираза.{S} А што су млади?...{S} Шта им фали што су млади!{S} Па ти рече 
аведније, борити се против онога за што су уверени да је рђаво и опасно. „Остати на власти" пос 
доста сељака, а нарочито полусељака што су амали, таљигаши, надничари.{S} Од интелигенције, све 
елази у ружичасту, с мрким шалонима што су били дискретно спуштени и с фигурама купидона који д 
нима, грубо су одскакали од тарница што су се дрмале и <pb n="247" /> тресле преко излокане кал 
ц.{S} Сласт те успомене би још јача што су је изазивала уста друге девојке.{S} Он осети готово  
родног стања — објашњавао је разлог што су зрнца философије дошла на та непосвећена места, смеш 
вим путем и покуша да одвоји стране што су се оснивале на материјалистичком схватању, гунђајући 
став.{S} Јако је љут на реакционаре што су га изневерили приликом његове женидбе.</p> <p>Испи ч 
ролеће.{S} Сунце обасја.{S} Снегови што су падали целе зиме почну да се краве.{S} Пред дућанима 
} А што су млади?...{S} Шта им фали што су млади!{S} Па ти рече <pb n="164" /> једном приликом: 
="232" /> златни ланчеви, будилници што су свирали војничке маршеве, велосипеди, шиваће машине. 
све, и несвесно упоређивала са оним што су јој у школи предавали.{S} Кад је била поред Чедомира 
 за осветом или свирепо задовољство што су сад сви троје несрећни?...{S} Улица је остала готово 
е вратише у варош још веселији него што су пошли, трчећи, прескачући баре, говорећи задихано, м 
{S} У њима није било спомена на оно што су заједнички преживели и проживели.{S} Она су почињала 
поноситим изразом на офарбаном лицу што су такве.{S} По њиховој спољашности, необавештен пролаз 
већу кућу.{S} Било је крајње време, јер су сад имали и сувише гостију.{S} Било је међу њима ста 
S} Ни ђаци га нису много поштовали, јер су га колеге пањкале, а и сам је био крив: био је лабав 
 Говорим, јер ме данашње доба боли, јер су се жбири испилили у народне људе, у родољубе, јер на 
ша, напише му писмо или признаницу, јер су му синови били тада мали, а другом коме није волео п 
 на сличност њихових имена!{S} Једанпут су дошли дотле чамцем, који су најмили од неких рибара  
личне лампе нису више на стубовима, већ су обешене о жицу.{S} Па ипак, ово отмено место српске  
 Ипак, пут је био пријатан.{S} У Паризу су се настанили у једном пансиону који су му Срби препо 
иким, меснатим носем, од те мајке, коју су изморили кућни посао и честа рађања, од те вароши ко 
о је без везе.</p> <p>Изнад обале, коју су радници откопавали, појави се сјајна сунчева кугла.{ 
ни, као да су хтели задржати срећу коју су нашли.</p> <p>Из трпезарије је допирало звецкање тањ 
ијало се неколико ластавица.{S} Девојку су обузимале чудне жудње.</p> <pb n="207" /> <p>— Боже  
огледа тужно кроз прозор.</p> <p>Напољу су радници откопавали неку обалу.{S} Мршава, јадна кљус 
и бледе, а мисао умире у глави.{S} Њему су ти загрљаји падали слатко на срце.{S} Они су му ласк 
и оне хтеле побећи од куће.{S} У салону су остајали само Бела и Чедомир.{S} Па и Чедомир се диз 
је.</p> <p>Девојка одмахну руком.{S} Њу су саму подгризале сумње у њен јавни рад, у њене идеје, 
ле се вреже од бостана и краставаца; ту су биле подигнуте шиљасте земунице, под којим је меланх 
а у политици и честитим забавама.{S} Ту су долазили студенткињин брат, артиљеријски поднаредник 
>питањима</hi>, правили пошалице.{S} Ту су стизале прве дневне вести преко <hi>штампараца</hi>, 
и Аница. — Удај се што пре.{S} У животу су ретки поновни састанци.{S} И затим, једно од другог  
че! — рекао је самом себи. — Моме месту су иначе дани избројани.</p> <p>Сео је затим и покушао  
 изглед ствари и покрете бића.{S} Илићу су горко долазиле на ум Шекспирове речи: „Има много ств 
о, из људске ограничености.</p> <p>Кућу су реновирали из основа.{S} Ту је главну реч водила гос 
тпутовали су у Париз.</p> <p>На станицу су их испратили Матовићи са кумовима.{S} Кад би време в 
ак свега.</p> <p>Понекад, у његову душу су запљускивали и приливи одлучности.{S} Један унутрашњ 
где је познавала извесна лица, од којих су нека жива, а већина су умрла.{S} Није било девера не 
акиселе, с нешто бела лука.{S} Због њих су се први пут завадили.</p> <p>— Доста с тим паприкама 
на опојна музика из сна.{S} Кроз ваздух су се преплетале оне плаве и модре траке.{S} За првипут 
ЧЕДОМИР ИЛИЋ</head> <head>I</head> <p>У суботу 9 јула 1900 године, Чедомир Илић, главно лице ов 
е огрешио о један принцип.{S} Он је био сув доктринар.{S} Заборављао је да поред науке постоји  
о са пространих, слободних златиборских сувата и са наслеђеним искуством да Србија, за све што  
круг од свежег, росног зеленила по сред суве, зреле траве.</p> <p>— Да дивна кола! — кликну гла 
бојене и небојене вуне, а месари кожице суве и сирове.{S} Пред кућама, на клупи или по сандуцим 
ња. — Народна је реч пресудна, народ је суверен.</p> <p>— Народ су бирачи, другарице, а бирачи  
у поштанске штамбиље и датуме.{S} У тим сувим и врелим данима кад никога није било око њега, та 
о и на митрополита, да није око његових сувих уста, око тих ситних очију, па све до природно на 
е.{S} Око њих је било лепо јесење вече, сувише топло за то доба, једно од оних чежњивих вечери  
супленту није допадала; опомињала га је сувише шара на зиду у девојачкој соби његове жене.</p>  
 Седи.{S} Батали, кажем им ја.{S} То је сувише романтично за Београд.{S} Знао сам ја, велим...{ 
 се никад нисмо познали.</p> <p>— То је сувише горко.{S} Буди правичнија.{S} Ми смо провели цел 
о да га не примети на улици, било да се сувише смеје са осталим друговима.{S} Па и ти другови,  
ња за кампањом низала се.{S} Уносило се сувише јужног темперамента, сеоске тесногрудости.</p> < 
ошили на мене.</p> <p>Девојка је била и сувише озбиљна кад је ово говорила, те се њена другариц 
штоф је морао бити по најновијој моди и сувише скуп да би се продавао у дућану.{S} Газда-Митар  
ило је крајње време, јер су сад имали и сувише гостију.{S} Било је међу њима старих, опробаних  
 самоћу предела.{S} Они су обоје били и сувише озбиљни за своје године.{S} Чедомир је, намрштен 
} На срећу ретко мислим; она ми се чини сувише неодређен појам, мислена именица.{S} Али...</p>  
 Удај се, слатка Вишња, не размишљајући сувише, не тражећи много.{S} Не треба да те је страх да 
што је, можда несвесно, осећао да је он сувише мали да би могао припомоћи тој промени.{S} И још 
претка... роткве стругане!...{S} Ми смо сувише мали да му будемо пријатељи или непријатељи.</p> 
с тобом? — говорио му је тада полагано, суво, не гледајући у њега већ у један кут од салона и к 
арски и књишки, излагала строго, готово суво, обичне прилике, начин живота и живљења једне дево 
еда у двориште.{S} По калдрми је играло суво и топло сунце које претходи јесењој хладноћи и вла 
је државна служба — прекину га директор суво — има, на првом месту, да се пређе прописан програ 
:</p> <p>— То није довољно.{S} Књиге су суво знање.{S} Дају ти моћ да разумеш ствари, али те за 
ара, на свакој окуци од пута, на гомили сувог лишћа, у облацима... облацима што полако језде по 
оћи — говорио је Петар Зечевић, омален, сувоњав човек, испупчене јабучице, промуклог гласа и св 
удућност, у добро које ће чинити својим суграђанима, Србији, можда целом човечанству.</p> <p>Ку 
исе низови неке врсте кобасица, жути се суд киселих краставаца, изложена је чинија обичног сира 
ко замишљао час васкрса мртвих, страшни суд, кад је у њега веровао.</p> <p>Изненадно, без икакв 
д му се то једног дана досади, он оде у суд, сврши све формалности око преноса наследства на св 
а, уска, луксузна простирка, два зелена суда с тропским биљкама у врх степеница и најзад унутра 
није него да је фирма протоколисана код суда.</p> <p>У чокалиници се живело доста весело.{S} Ка 
ораве.{S} Радојева сестра и чиновник из суда били су изостали далеко иза њих.{S} Пред њима пак  
својим пријатељем, млађим чиновником из суда, те их позва, њу и Милеву, да изађу у шетњу до вар 
 сестру проси Вићентије Симић, секретар суда.{S} Била је пуна хвале за младог чиновника.{S} Так 
ине: ...{S}И мислио тада — Ко зна каква судбина те чека — И зашто си тако срећна сада!...</p> < 
простодушних бића која иду право и чија судбина не зависи од њих самих, већ од оних које ће сре 
лић, као и сви људи који траже од своје судбине више него што она може дати, бежао је од своје  
му је сад било јасно да није ништа боље судбине од тог коња са пропалим ногама.</p> <p>— Општи  
и, суморни.{S} Многа жена предала би се судбини на њеном месту, оставила да време реши нерешљив 
у ако је сретну, несрећу много чешће, и судбину која им се одреди.{S} Реч слобода за њих је сми 
 прилици или случају да они реше његову судбину.</p> <p>Једном се дигнуо с рада у пола ноћи.{S} 
ом која је израдила <pb n="284" /> нашу судбину.{S} Они су нас од нашег уласка у живот наместил 
иви време, Чедомире.{S} Ја не верујем у судбоносне неспоразуме.{S} Ако је ко крив, то смо ми: ј 
 била ушла с озбиљним изразом неумитног судије, изразом који није пристајао згодно њеном жовија 
оки утисак који је на њу био учинио.{S} Судио је површно:</p> <p>— У мени је волела слободоумна 
дости.</p> <pb n="260" /> <p>Ко би тада судио Србију по њеним листовима, добио би страшно увере 
ао пријатељи.</p> <p>Бела је била узела судове и пошла вратима да их однесе, па се предомисли,  
овим посуђем од бакра мешали се модерни судови од земље или емаља.{S} Из кујне се иде у дечју с 
д је живот као источњачка принцеза пред судом римских легионара пружао руке пуне лажљивих обећа 
вала мушкарцима, презирала моду, читала судску медецину, јела улицом кифле и переце, корачала к 
нас, па као да се у црно завила, плаче, суза јој сузу не стиже.{S} Вели, ни кошуље му не доноси 
} Дође јој да оде од огледала.{S} Једна суза врцну у њеним очима.{S} Нешто јаче од ње заповедал 
езнане жалости.{S} Очи су јој биле пуне суза.{S} Ако остане с Чедомиром још за тренутак, осећал 
{S} Светлост се претварала у сузу.{S} И суза за сузом поче да се ниже, као ђердан, низ образе д 
ао, да прати нови покрет да би га могао сузбијати.{S} Филозофи изилазе из леденог облака својих 
/p> <p>Заједно са овом речи линуше њене сузе, преко образа, преко блузе, преко ивањског цвећа.< 
а подиже његову главу и гледаше га кроз сузе, као да га је жалила, као да је жалила себе, као д 
скреније су животиње крокодили јер лију сузе за одбеглим пленом...{S} У државама где је оморина 
<p>— Бедник! — оте јој се узвик.</p> <p>Сузе су замагљавале њене очи.{S} Срце јој се кидало.{S} 
лост се претварала у сузу.{S} И суза за сузом поче да се ниже, као ђердан, низ образе девојкине 
ао да се у црно завила, плаче, суза јој сузу не стиже.{S} Вели, ни кошуље му не доноси.</p> <p> 
лажан сјај.{S} Светлост се претварала у сузу.{S} И суза за сузом поче да се ниже, као ђердан, н 
е давала раније готово никакве важности сујеверицама.{S} Она је тако рећи била без религије, из 
улицом кифле и переце, корачала крупно; сукње су летеле око ње као мантија у попа.</p> <p>Вишња 
и, лепих, задовољних, срачунатог држања сукње или цигаре, весела лица, охолог погледа и одела п 
у црну кецељу, просту витицу око главе, сукњу изнад чланака, притискивале по један свежањ књига 
 она близу њега, што посматра њену уску сукњу, њену плаву косу, просто сплетену.{S} Па ипак, по 
ране био миран.{S} Међутим, мучио га је сукоб његових осећаја: његове љубави према Вишњи и њего 
опствене немоћи.{S} Почео је долазити у сукоб са колегама.{S} Бунио се против неправди које су  
а ти о том мислиш?</p> <p>Вишњин поглед сукоби се с Радојевим очима.{S} Тада јој се учини како  
 питањима тактике, настајали су озбиљни сукоби, подносиле се оставке, очекивао се неминован рас 
{S} Тако се извршна и законодавна власт сукобљавају, укрштају и изопачавају, место да врше функ 
 Млади човек се налазио у неразрешљивом сукобу који долази с једне стране из човечјег инстинкта 
руменим, заруделим плодом.{S} Остојићев султан дремао у својој кућици, вртио репом и хватао уст 
— Геаче!</p> <pb n="267" /> <p>— Матора сулудо!</p> <p>— Немој да ми вређаш мајку — умешала би  
 Скупштини.{S} У буџет се унесе довољна сума за почетак.{S} Али оба закона дадоше врло рђаве ре 
а тражи снаге, па настави;</p> <p>— Кад сумирам све што сам видела, познала, искусила, рачун ис 
телектуалне радозналости, жива младост, сумња у радост која се нуди, непомирљив идеализам, неут 
Сети се његова ћутања на њено писмо.{S} Сумња је уједе за срце.{S} Учини јој се да тоне, да се  
 сушила у њеном срцу, обузимала је нека сумња, почетци кајања, нека необјашњива бојазан, хладна 
 с чудним поверењем у себе.{S} Њега пак сумња је задржавала сад у свему што би предузео.</p> <p 
оведе разговора пред Чедомиром о својим сумњама.{S} Чим би га видела, осећала се пред њим разор 
одмахну руком.{S} Њу су саму подгризале сумње у њен јавни рад, у њене идеје, у живот који је из 
у му немогућни.{S} Походиле су га честе сумње, малодушности, горка сазнања сопствене немоћи.{S} 
тујемо животињски свет!{S} Теби је, без сумње, познат онај Ибзенов јунак, Улфхај мислим да се з 
 мушкарцима.{S} Походили су је тренутци сумње.{S} Нико јој није умео тачно рећи њена права кад  
том разговору појави се прво једно кубе сумњиве лепоте, па онда друго, треће...</p> <p>— Што у  
 друм преко његовог дела очевине, те са сумом коју је отуда добио и кредитом од Управе Фондова  
апан са својим великим канабетом, нешто суморан са тешких завеса које су стајале као прилепљене 
ветли, разнежени дани, изгледали тешки, суморни.{S} Многа жена предала би се судбини на њеном м 
ије био међу живима.{S} Његов поглед из суморних, мрачних очију ишао је негде далеко, у бескрај 
одине.{S} Чедомир је, намрштених веђа и суморно, палио своју цигару.{S} Девојки је један облак  
есе примећивало се с муком двориште.{S} Сумрак је купао џбунове шимшира, споредне стазе и силуе 
 који се враћа своме крају.</p> <p>Пред сумрак, небо се наоблачи.{S} Мало после, удари плаха ки 
међу дрвећа хватао се дуг и весео летњи сумрак у виду танке, прозрачне измаглице, као фине свил 
ек тада једно кожно, старинско канабе у сумраку собног угла.</p> <p>— Седи ти... ти си уморнија 
коју му прошлост црта у игри пролетњега сунца.{S} Гледао ју је; у срцу је осећао као неку песму 
 трептао око њих позлаћен косим зрацима сунца.{S} Он узе за руку своју другарицу; брзо се трже, 
са девојке на игру сунца на улици, а са сунца опет на девојку, на њен го врат, на белу руку, сп 
ленила по околним баштама и сјај зимњег сунца које није могло продрети у собу него је скакало о 
на је одвише чедо наших крајева, јужног сунца и јевтине шљивовице.{S} Северњаци су нам донели,  
 где се дрво с дрветом бори за што више сунца.{S} Понекад би се заборавио и жалио што није више 
е заокругљене линије назирале у прашини сунца на заласку.{S} Долина је била пуна примитивних ба 
м који пут.{S} Овде је пријатан залазак сунца.{S} Ружичаста прашина обујми предео.{S} Сунце се  
ела воња на јеличко вино.{S} Један зрак сунца играо се око гирланда од разнобојне хартије, који 
ивала илузију пролећа.{S} Било је много сунца.{S} По баштама се трава подмладила.{S} Са пијаце  
 наизменично кретале са девојке на игру сунца на улици, а са сунца опет на девојку, на њен го в 
цало неколико малих, светлих облака.{S} Сунце је снажно осветљавало предмете на које је падало, 
p> <p>Тога дана врућина би још јача.{S} Сунце се не види као да се растопило по целом небу, па  
рхти цела Радојева душа, и збуни се.{S} Сунце је било дошло према њима.{S} Ствари око њих бацал 
у уз часне посте.{S} Већ је пролеће.{S} Сунце обасја.{S} Снегови што су падали целе зиме почну  
е, пружале су мршаву сенку по земљи.{S} Сунце је залазило за један облак, бацало зраке и чаробн 
{S} Ружичаста прашина обујми предео.{S} Сунце се изгуби тако рећи пре него што зађе.{S} Каткад  
ор.{S} Дани су јој пролазили полако.{S} Сунце је милело преко усијаног летњег неба.{S} Не шесна 
т којега се мора држати.{S} Измерила је сунце, пронашла материје од којих је састављено.{S} Укр 
у провели у шетњи.{S} Пред вече, кад је сунце нагињало западу, девојка зажеле да види залазак н 
/p> <p>Напољу је било ведро.{S} Само је сунце припицало неприродно, те је ваздух био тежак.{S}  
ио из куће Матовића.{S} И у Београду је сунце залазило, само другојачије, ћудљиво, бурно, како  
ао на истом месту, недирнут.{S} Јутарње сунце пресијавало се на његовим жутоликим цветићима, не 
уштала честе изласке на отворено поље и сунце, она се учини младићу слатка и мека као та воћка  
блаци извирали су иза Земуна, сакривали сунце, па бежали даље.{S} После њих долазили су други,  
ов лет.{S} Такве су и жене које примами сунце слободе.{S} Оне му полете, без размишљања, али хи 
умо, покоју!</l> <l>О младости!{S} О ти сунце сјајно!</l> </quote> <p>Та песма узбуди Илићу гом 
у пролазили врло споро.{S} Жарко јулско сунце пржило је београдске голети, као да је сијало из  
ламен у бури, а пред њим се појављивало сунце, чији је златан сјај оживљавао небесно плаветнило 
е.{S} По калдрми је играло суво и топло сунце које претходи јесењој хладноћи и влази.{S} Једна  
днако и јогунасто.{S} У једном тренутку сунце разби облаке.{S} Оно се указа светло, бело, као р 
пратилац.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сунце је било на заласку.{S} То беше онога истог тренут 
За мене младу да буниш.</l> </quote> <p>Сунце је било још високо.{S} Општинска утрина је дрхтал 
 — рече она лагано, као за себе.</p> <p>Сунце је завијало својим сјајем тиху воду, зарђале шуме 
— Он не зна шта је у теби одбио.</p> <p>Сунце је клизило по ведром небу.{S} Морава је жуборила  
 срећна, певушећи своју омиљену песму: „Сунце ходи и заходи, а у мојој је изби тамно!...“</p> < 
 Пред њим блесну опет Морава, осветљена сунцем.</p> <p>— Хајдемо, Вишња! — зашкрипа младићев гл 
аклили су се <pb n="83" /> под усијаним сунцем готово у дијамантском сјају, те давали улицама,  
 нико није умео лепше од њега да начини сунцобран од тиквена листа ни да састави монограм за ма 
јних блуза, накићених шешира, разапетих сунцобрана, и задржа се на једном споменику, окруженом  
шом непрестано.{S} Око плотова су расли сунцокрети.{S} Они су високо дизали своје криве, таште, 
је гране, са широким лишћем, ка улици и сунцу.{S} Илић се ипак окрену и погледа у војнике, у њи 
амарионом посећивао месец, звезде, целе сунчане системе, где је откривао милионе нових ствари,  
са златним крстом, који се сија у ватри сунчане светлости.{S} Усред тог великог предела, стајао 
<pb n="219" /> само атмосфера, планете, сунчев систем, материја, енергија.</p> <p>— Назови како 
 уско лишће од врба промицао је по који сунчев зрак и изливао свој бакар и злато по зеленом бус 
су радници откопавали, појави се сјајна сунчева кугла.{S} Илић је погледа право.{S} Он је тражи 
гомиле бостана и покроваца скакутали су сунчеви зраци.{S} Небо је било ведро.{S} Тек по неки об 
обасјана руменилом зоре и сребром првих сунчевих зрака.{S} То су пријатна заклоништа, засађена  
зор улазио је један ружичаст сноп првих сунчевих зракова.{S} А даље, по шору, поцрнелим кровови 
 у виду ниске врло сјајних мехурића.{S} Суплент је ваљао у мислима оно што му је другарица рекл 
?</p> <p>— Не разумем — хтеде рећи нови суплент; поклони се и изађе.</p> <p>Гимназијска средина 
ест против научног догматизма.{S} Млади суплент био је принуђен, против све зловоље коју је осе 
села на Врачару? — прекиде тишину млади суплент.</p> <p>— Да.{S} Код тетке моје колегинице.</p> 
мова што се слабо поклапало са скромном суплентском платом.{S} Из штедње су седели код таште, к 
собу.{S} Простирка је била лепа, али се супленту није допадала; опомињала га је сувише шара на  
 Нема их, нигде их нема.{S} У исти мах, супротно томе осећању празнине, обузе је страх да не ср 
, која се види само код лептирова, а на супротној страни, по крововима ниским, високим, од олов 
на спољашњост; па кад то и чини, ради у супротном правцу: пушта браду, чупав је, аљкав, носи ум 
ки други младић који би био његова пуна супротност: мали, крутуљаст, са очима као у миша, она б 
а стигла у Чачак, осетила је тек ту сву супротност између живота који је предузимала и онога ко 
ављена од контраста као човечији живот: супротности између разних народа и разних епоха, опозиц 
 степеницама, уз које се пео.</p> <p>Те супротности подржавале су код двоје заљубљених једну вр 
иткове!</p> <p>Илић се ломио између тих супротности, не помишљајући на могућност да се размажен 
ко магловите, обвијене димом, сенкама и супротностима, као у сну.</p> <p>Главна стаза разређива 
а, од ораховине као и сточић, пространа супружанска постеља, претворена у једну врсту дивана, т 
у хладну светлост по интимном намештају супружанске собе.{S} С поља је допирао хук плахе кише.{ 
е гошће шта више воле: киселу чорбу или супу с кнедлама, ћевап у дунсту или ћурче на подварку.< 
p> <p>Чедомир се врати у дубину салона, сурва се на канабе, притиште јако обе слепочнице, које  
е.{S} Учини јој се да тоне, да се земља сурвава под њом, да околне планине падају.{S} Дође јој  
оје другарице.{S} Упита се да Каја није суревњива што се она познаје са њеним сродником.{S} Или 
увао свој мâл суревњиво и забринуто.{S} Суревњиво и забринуто <pb n="69" /> се надао сваког час 
ним шеширом као мангала, чувао свој мâл суревњиво и забринуто.{S} Суревњиво и забринуто <pb n=" 
онижења.{S} Њих разједа отров социјалне суревњивости.{S} Они су у стању да омрзну човека кад на 
рицом.{S} Обележени овим врелим гвожђем суревњивости, они улазе у политику и губе своје илузије 
ано је познао понижења, тако уз тог оца сурих, смерних очију, смеђе накострешене браде, ниског  
ц је дошао тако изненада, био тако јак, суров, да она не осети одмах сву његову тежину, не схва 
браде и кратких, дебелих бркова, готово суров, сељак у грађанском оделу, иначе обичан, могао је 
ла полагано.{S} Њено тело беше изнурено суровим радовима око одржавања куће, бригама, ситним бо 
 он га је презирао као тиранина чију је сурову владу рано осетио.{S} Он је желео да има новаца  
ије од полицијског надзора ?{S} Није ли сусед преко пута помиловани робијаш?{S} Па и даље, доле 
 није видела гомиле још горих од својих суседа?{S} Она није умела бранити себе помоћу других.{S 
е са иностранством даљим од непосредних суседа.{S} За то је требало извршити две три велике фин 
ој.{S} Она је знала да је неко од њених суседа морао приметити кад је ушла с Чедомиром у кућу и 
ђа <pb n="56" /></p> <p>браћа, укућани, суседи, па и отац, намрштених бора на челу и изразитих  
 ружног облика, низови вагона, зеленило суседне баре, а даље, горе, на брегу, белео се један кр 
афлије</hi> до две чађаве пруге на зиду суседне куће, на коју се ослањао кров пјане кафане.</p> 
око гомиле песка, кафанских столова, по суседним авлијама, као да су и оне хтеле побећи од куће 
ало парче неба које се видело, неколико суседних кровова и заруделе кајсије у башти.</p> <p>— В 
омрчину разгранате врбе по обали.{S} Са суседног острва долазио је мирис на покошену траву.{S}  
на, парничио се још дуже са сељацима из суседног <pb n="16" /> села око једне воденице, да је и 
нац, мајка јој наручила дугу хаљину; из суседства је добијала колача, разног цвећа.</p> <p>— Ов 
ребало, просипало се, бацало, раздавало суседству, и наравно плата није била довољна.{S} Чедоми 
ља то поштовано јавно мњење?{S} Није ли сусетка десно од њих невенчана жена човеку са којим жив 
тарев син је био нешто старији од своје сусетке.{S} Долазио је у њихову кућу као у своју.{S} Га 
није било све...{S} Верио се са њиховом сусетком, <hi>женом из народа</hi>, удовицом једног инж 
и ти жао Београда? — упита Радоје своју сусетку.</p> <p>Девојка поцрвене сва као да ју је неко  
ве очи су је избегавале.{S} Кад би је и сусреле, оне су биле далеке, превучене неком сенком.</p 
е га одати.{S} Кад би се њихови погледи сусрели, њене сомотасте очи синуле би најдубљом љубавно 
 девојка поново требала?...{S} Случајни сусрет по том кишовитом времену унео му је тек, са свој 
излога спази Лазаревићеву како му иде у сусрет.{S} Она је била обучена у хаљине затворено плаве 
а револуције.{S} Изгледа као да идемо у сусрет новог хаоса.{S} Шта се дешава међу математичарим 
 грађанске слободе.{S} Наше идеје иду у сусрет победи.</p> <p>Младић се осмехну као на неки сво 
ђена, те подиже главу.{S} Њен поглед се сусрете с младићевим.{S} Његове очи гледале су је из св 
на мишљење околине.{S} Било да се с ким сусретне, било да поразговара, очекивала је из првог по 
ље, а да не буду изненађени непријатним сусретом, подозривим оком.{S} Доиста, обала поред Саве, 
ила две беле тице.{S} Њихови погледи се сусретоше.</p> <pb n="288" /> <p>— Дај ми твоју руку —  
едомир устаде.</p> <p>Њихови се погледи сусретоше.{S} Ко ће рећи шта је било у одсевима та два  
p>И Илић се смејао.{S} Њихови се осмеси сусретоше, њихова се лица приближише, њихове се усне са 
зе девојкине, лагано, коврљајући се, не сусрећући једна другу.</p> <p>Илић се освести потпуно п 
но да ме неко разуме, да ме охрабри ако сустанем.{S} Наши људи су прости.{S} Мени треба...</p>  
не траве.{S} Момци и девојке певали су, сустижући се:</p> <pb n="215" /> <quote> <l>Колика је ц 
м улицом, једноспратан, с доста високим сутереном, обојен жућкастом бојом која прелази у ружича 
иповима; у њима не постоји Јуче, Данас, Сутра, Београд, Савамала, Петко Стокић или како се оно  
ао од данас до сутра.</p> <p>— Сутра... сутра, а не данас — одговарао је гласу своје савести.</ 
— Добро — приста она и пружи му руку. — Сутра на овом месту, у три сата.{S} Ти си слободан?...{ 
је остављао од данас до сутра.</p> <p>— Сутра... сутра, а не данас — одговарао је гласу своје с 
шваља је најмљена под надницу.</p> <p>— Сутра да ми што буде, не дај боже, па да ми дете остане 
це и кучине.{S} Данас нам вичу живео, а сутра, на неколико запаљивих речи каквог дрипца, заурли 
о пута, па да пере једну собу данас, па сутра другу.{S} Не би осетила, а кућа би била опрана... 
а.{S} Нико у Србији није сигуран шта се сутра може десити ; нигде није тачнија она пословица да 
тима.{S} Пушкарка се већ бринула шта ће сутра лепо скувати за ручак, те је питала своје гошће ш 
 одмах и решење је остављао од данас до сутра.</p> <p>— Сутра... сутра, а не данас — одговарао  
а професорову ћерку, око које ће се већ сутра отимати удварачи... на своју љубав: здраву, одрас 
рску.</p> <p>Илић стиже доцкан кући, па сутрадан јави директору да је болестан, те не може дола 
тана до њене куће; он се опоменуо да је сутрадан неки празник, кад се нема школе, те предложио  
е, Илић је мислио на самоубицу.{S} Па и сутрадан, та га мисао није остављала.{S} Док је свештен 
тле није био додирнуо њене усне.</p> <p>Сутрадан, Вишња се дигла из постеље нешто доцније него  
ког фондана, па до најпростијег турског суџука.</p> <p>Откако Матовић поста кандидат за министр 
род примицао више томе граду, радост се сушила у њеном срцу, обузимала је нека сумња, почетци к 
 а бојао се и ведрог неба које му прети сушом непрестано.{S} Око плотова су расли сунцокрети.{S 
 постоји, он се не може мењати у својој суштини, ми смо принуђени примити га.{S} Да, време прол 
шна власт, влада, треба да представља у суштини целокупан народ, његове сталне и опште интересе 
еволуционар.{S} Он се поноси што ствари схвата материјалистички.{S} Поезија му је празна сентим 
е!{S} Ваши хоризонти остаће тесни, ваша схватања плитка.{S} Треба храбро поћи ка идеалу нове же 
ност против извесних крајности Илићевог схватања ствари.</p> <p>— Докле иде та свемоћна слобода 
.{S} Он примењује њено материјалистичко схватање на делу: њен гвоздени закон конкуренције оправ 
пошто васељенска загонетка измиче нашем схватању, пошто нико не зна да нас ослободи потреба наш 
што су се оснивале на материјалистичком схватању, гунђајући;</p> <p>— Можда различним путевима  
ије већ умро од глади.{S} Свој позив је схватао на старински начин.{S} За њега философски систе 
а њена ватрена поборница, није могла да схвати свога друга и питала се откуд долази ова промена 
на не осети одмах сву његову тежину, не схвати сву своју несрећу.{S} После прве забуне, обузе ј 
трудећи се да га својим здравим разумом схвати што боље.</p> <p>Међутим, једном кад је Радоје п 
S} Влада није одобрила краљев поступак, схватила га као скандал и поднела оставку.{S} Председни 
љајући на краљеву женидбу. — Не могу да схватим такав брак у обичним приликама, а камо ли кад ј 
е.{S} Једна мисао, далека, тамна, једва схватљива, опомену га радости са којом је газдарица уне 
илијарне да им често говорник готово не схваћа прави смисао.{S} Још се није знало о скандалу у  
рбе за опстанак и свеопштег боја, човек схваћа стање мира и слоге, поред одабирања појима једна 
{S} Он није знао за обзире, компромисе, сходности, релативности, уравнотежавања.{S} Био је екст 
е <pb n="307" /> живела.{S} После се та сцена променила.{S} Настао мрак.{S} Остала је сама са И 
и је годило јако да постане министерка, т.ј. да јој муж постане министар... министар земљорадње 
ваља у вароши.{S} Сваке <hi>сезоне</hi> т.ј. сваког пролећа и јесени, доносио је Лазаревић свој 
м данима кад никога није било око њега, та су га писма уверавала у све што је несвесно хтео, шт 
уњавали су по читаво писмо.{S} Па ипак, та су писма била као <pb n="89" /> небесни дар, на тим  
 мислио на самоубицу.{S} Па и сутрадан, та га мисао није остављала.{S} Док је свештеник певао:  
седи неко кога треба чувати.{S} Управо, та му је кућа тек тада пала у очи.{S} То је била нова г 
, по којој се проливало мастило.{S} Ах, та писма!{S} Она нису садржавала ниједну необичну реч,  
пољу се ноћ ширила, ведра и ћутљива.{S} Та пространа тишина притискивала је младу девојку. </p> 
имао десно-лево.{S} Чедомир задрхта.{S} Та кљусина учини му се као авет која га гони, као живот 
ле у светло белило између трепавица.{S} Та глава је заводила, бркала мисли, одвлачила у пропаст 
>Вишњи пређе једна сенка преко лица.{S} Та промена не измаче младој жени, те скочи на други пре 
ожом свог <pb n="26" /> рођеног оца.{S} Та кућа је сазидана да буде уточиште свију њих и да се  
е на један спрат и механе за сељаке.{S} Та црква је једини сведок да је Чачак постојао пре нас. 
 скромне, лепе, стидљиве и природне.{S} Та је слика препоручивала молитву, давала опроштај, угу 
тавке, очекивао се неминован расцеп.{S} Та прилика дође.{S} Имало се да се реши да ли ће група  
ва мисао дуго лутала. — Опет двојке?{S} Та сад ти бар реакционари нису криви?</p> <p>— Збунио с 
ругао као у грлице.</p> <p>— Срећан?{S} Та реч звони чудно у наше доба — одговори младић, и отв 
о мајку и сестру: <pb n="7" /></p> <p>— Та остав’те човека!...{S} Пробисте му уши вашом дреком. 
е где би га нашао.{S} Он је сачувао сва та писма, те званичне карте с унакарађеним лицем краљев 
ална осећања жене.{S} Све је било ту да та жена постане једног дана срећна мајка, проживи мирно 
а не замери ништа.{S} Она није знала за та понижења.{S} Чак јој се то свиде: изгледало јој је п 
ла с руског.{S} Ко зна докле би трајала та тамна грижа да не доби оно писмо од оца.{S} Кад га п 
е.{S} Ко ће рећи шта је било у одсевима та два пара раширених очију?{S} Љубави, мржње, чежње, г 
разлог што су зрнца философије дошла на та непосвећена места, смешећи се као дете.</p> <p>У тим 
вог схватања ствари.</p> <p>— Докле иде та свемоћна слобода? — питала ју је савест, једна савес 
оне чисте и толико колико она, каква је та грешка коју је учинила и, најзад, ко саставља то пош 
у дан за комад насушног хлеба, те га је та борба изоштравала, док његова деца добијају то парче 
 требало много вештине па да види да је та животиња одличног соја: високе ноге, развијене сапи, 
ив неког интелектуалног апса.{S} Шта је та Дарвинова борба за опстанак, одабирање, последице на 
м је <pb n="307" /> живела.{S} После се та сцена променила.{S} Настао мрак.{S} Остала је сама с 
омоћу више или мање вештине са којом се та комедија игра, човек добија симпатије или антипатије 
 своје душе, он се не даде да га занесе та струја нових нада, него исприча другарици у кратко с 
пност своје среће, Илић је осећао да ће та срећа било једним, било другим избором изгубити једа 
ако их само Београд може показати.{S} И та варош, са белим именом, представи му се црна као гро 
 неко време.{S} Ваљда се девојци досади та игра, те, кад једном закуца на врата и кад рече уоби 
се опет није осећала у праву да затражи та објашњења.{S} Шта је она била сад њему до обична дру 
шња није била створење које завиди, али та срећа дотицала је се неугодно.{S} Срце јој се стезал 
дговори енергично сама себи.</p> <p>Али та реч беше одвише тешка за њено срце.{S} Она се осети  
поправци у Топчидеру.</p> <p>— Откуд ти та практичност?{S} Повијаш се дакле према ветру?{S} Изг 
н Србије.</p> <p>— Место да нам користи та река, она нам плави поља, засипа усеве, односи <pb n 
 она се учини младићу слатка и мека као та воћка коју му је нудила.</p> <pb n="13" /> <p> Он уз 
е изви из Милевина грла песма гипка као та река:</p> <quote> <l>Ој Мораво, моје село равно,</l> 
b n="94" /> мозак не може да појми како та невидљива материја, то стакло, спречава њихов лет.{S 
в одговор пак није се могао скалупити у та општа места, и Вишња би пропала ако би пао у туђе ру 
!{S} О ти сунце сјајно!</l> </quote> <p>Та песма узбуди Илићу гомилу мисли на лањско пролеће, н 
па ипак он превали:</p> <p>— Да!</p> <p>Та се реч чу једва; он се напреже и рече поново:</p> <p 
само главу промољену кроз врата.</p> <p>Та је глава била окружена мирисавом маглом црне косе.{S 
а ће рећи свет кад те виде саму.</p> <p>Та оскудица слободе падала јој је најтеже.{S} Читала је 
ава</hi>, ђинђува, водених чаша, ђачких таблица, бутеља коњака и емаљираних шерпи.{S} Газда-Мит 
ор предаје и лепио фишеке од хартије по таваници учионице.{S} Најзад га истераше из гимназије ш 
нобојне хартије, којим је калфа украсио таваницу.</p> <p>Лазаревић извуче из касе један свежањ  
ог мебла колико хоћеш, труне ми горе на тавану!</p> <p>Тако би и урађено.</p> <p>Илић се у поче 
 лепше, ницале су око ње, и она је била тад уверена да је Београд њено изабрано место.{S} Она д 
е слутећи осећаје које је изазивала.{S} Тада он дохвати књигу, баци је у угао иза себе, и, као  
 поглед сукоби се с Радојевим очима.{S} Тада јој се учини како у њима дрхти цела Радојева душа, 
дна механа и велика, пространа шума.{S} Тада духну ветар.{S} Лишће у џбунова заигра у крај пута 
нчена зеленим рубом подривене обале.{S} Тада се изви из Милевина грла песма гипка као та река:< 
} На пола улице застаде да предахне.{S} Тада зачу познате кораке.{S} Један поток је јурио поред 
ј давале неки знак, звале је к себи.{S} Тада девојка опази нешто што дотле није видела: један г 
зе.{S} Он је поздрави и хтеде проћи.{S} Тада му Вишња приђе, пруживши руку, не говорећи ништа.< 
оби, сам... ужасно сам, као у гробу.{S} Тада би бацио књигу, коју је дотле држао у рукама, у го 
ад није јавила ником о свом одласку.{S} Тада јој је то изгледало природно: њену мисао је заузим 
е се изнад ливаде.{S} Траве полегну.{S} Тада се открије, безазлено зачуђено као девица, ситно,  
 прилазити, он је бежао даље од њих.{S} Тада би одлазио из вароши, у околне паркове, брда, шуме 
ло доноси једну орфеумску песму која је тада била у моди.</p> <p>— Овоме је све равно до Косова 
е!...{S}" Београд је велики, мислила је тада, он је као море: путеви су безбројни, живот шуми,  
адошлу, усталасану, помамну: страшна је тада, риче, бесни, ваља храстове, односи ћуприје, <pb n 
 су мутиле моју савест.</p> <p>Вишња је тада управљала на свог друга горак поглед који је значи 
 пре толико година. „Има“, рекла јој је тада између осталог, „има створења која једног дана уђу 
ко језде по зимском небу.{S} Одлазио је тада у кафану, губио се у читање новина, у пушење, у иг 
="145" /> с гумираним точковима, што је тада у Београду била још реткост и што јој сврати пажњу 
p> <p>— Шта је с тобом? — говорио му је тада полагано, суво, не гледајући у њега већ у један ку 
груди.{S} Те груди!{S} Чиниле су јој се тада велике, тешке, уочљиве, сваком видне, да их је хте 
унства, наслеђеног из Чачка.{S} Илић се тада јогунио такође.{S} И рат се продужавао, мењале се  
нети и на Ђавоље Острво.</p> <p>Илић се тада реши да оде сам.{S} У том, одузеше му стипендију.{ 
рже.{S} Жалосна стварност приказа му се тада исто тако лако као и тај сан за идеалном драганом: 
ми сјајне; кадгод, чини ми се, успем, и тада осетим једно бескрајно задовољство које се не да о 
и и успети.{S} Понекад пада у севдах, и тада пева прилично.{S} То су они који одавно имају гото 
губити један део своје потпуности.{S} И тада не би био срећан, јер би се осећао крњ, сакат, јад 
 се наука посисати из прстију.</p> <p>И тада би звао младића у дућан, понудио га да седне за те 
уо се брзо и отрчао у варош.{S} Срео би тада овог или оног друга.{S} Они су били весели, безбри 
ногрудости.</p> <pb n="260" /> <p>Ко би тада судио Србију по њеним листовима, добио би страшно  
о или признаницу, јер су му синови били тада мали, а другом коме није волео поверити се.{S} Виш 
м телу.</p> <pb n="96" /> <p>Шта су они тада рекли једно другом?{S} Да ли су застали или ударил 
е, али оне беху кратке.{S} Радоје обеси тада један фењер на чакљу, па присветли.</p> <p>— Мртва 
го што јој је Илић говорио.{S} Није јој тада измицало да он оскудева понекад у јаким аргументим 
ба чувати.{S} Управо, та му је кућа тек тада пала у очи.{S} То је била нова грађевина, налик на 
че му Вишња.</p> <p>Чедомир примети тек тада једно кожно, старинско канабе у сумраку собног угл 
ва три стиха из средине: ...{S}И мислио тада — Ко зна каква судбина те чека — И зашто си тако с 
 ће доћи остало само по себи, ако је ко тада у опште мислио шта ће после доћи!</p> <p>У тим иде 
 се чудио: он <pb n="19" /> је себе већ тада прогласио за великог човека.</p> <p>Кад је ступио  
 ти знаш француски... — приметила би му тада ташта. — Што не почнеш нешто практичније?{S} Преве 
тали или ударили лево? десно?{S} Шта су тада осетили?{S} Ко то зна?{S} Ко ће то рећи?{S} Ни они 
 гомили других рабатних кућица, које су тада испуњавале тај крај.</p> <p>Млади човек није волео 
у, самоникле улице по Чубури, виделе су тада многи млади пар.{S} То су били махом ђаци са своји 
 од многобројних <hi>питања</hi> што су тада занимали интелектуалну младеж, мисао магловита, не 
 питао:</p> <p>— Шта сам урадио!</p> <p>Тада, један уздах издиже целе Белине груди.{S} Она баци 
ругом руком он је обви око паса.</p> <p>Тада Вишња покуша да се ослободи, стежући му у исти мах 
сан момак! — рече готово гласно.</p> <p>Тада се сети великих планова Радојевих и целог његовог  
ула достизавала је свој врхунац.</p> <p>Тада се зачу један шум на вратима.</p> <p>Два млада ств 
 јој Аница. — Хоћеш ли да идемо?</p> <p>Тада се и по четврти пут глог белио, лале жутеле, славу 
дужности:</p> <p>— Ево лепа воћа!...{S} Тазе јабуке, крушке, слатке поморанџе... ’Ајде, јевтине 
а је купио?</p> <p>— Купио.{S} Вели ми, тај ми носи педесет гласова.{S} Дао је две банке за шеш 
; он је готово цео неписмен.{S} Ето то, тај факт, то жалосно стање у којем се налази наш свет,  
љубљене, верене, и пред олтаром.{S} Ах, тај олтар!...{S} Поред свега социјализма, он је постоја 
остојало, а он је још жив.</p> <p>— Ах, тај живот! — промуца болно.</p> <p>Он јој се учини одвр 
 а ти тераш шегу...{S} Каква свадба!{S} Тај младић није ни школу свршио, а Бела је још дете.</p 
едним покретом, диже се са канабета.{S} Тај покрет је био тако снажан, да она посрну својом хро 
очи и који је долазио право из срца.{S} Тај пламен и срдачност, која је звонила у девојкином гл 
ог сира и неколико хлебова од гроша.{S} Тај дућан је београдски специјалитет, једна врста прива 
соф који се користи туђим искуством.{S} Тај човек је посматрао спремање за свадбу у кући Матови 
а кад на њему угледају нову кравату.{S} Тај тип се буни против власти, не да би је начинио бољо 
стајао згодно њеном жовијалном лицу.{S} Тај се израз губио све више у извесну забезекнутост што 
м, њему то не смета, он то не зна.{S} А тај сељак то је наш народ.{S} Он је запуштен, прост, пр 
нова.{S} Али се он осећао неспособан за тај напор.{S} Његова мисао је била уморна. срце болесно 
г, и чудио се одкуд њега да употребе на тај простачки посао.{S} Није се разумевао у коњима, али 
да је знао читати и писати.{S} Он је на тај начин давао свечаности томе раду, сређености својим 
оду једном речи.</p> <p>Радоју се свиде тај одговор, заусти да то каже, кад песма одјекну понов 
гим ропством под Турцима, испуњавала је тај посвећени кут Београда и била његов најбољи украс.{ 
у на њене груди, на тело.{S} Осетила је тај загрљај као жив.{S} Свест јој се губила.{S} У ушима 
сао.{S} Осећао је инстинктивно да му је тај рад једини ослонац што му је остао.</p> <p>Лево, на 
абатних кућица, које су тада испуњавале тај крај.</p> <p>Млади човек није волео да има посла с  
"21" /> Они нису рђави никако: они воле тај примитиван живот, они често имају љубави за добро и 
Опијао се њиховим фикцијама, пио и даље тај опасни напитак који му је убијао сваку самосталност 
приказа му се тада исто тако лако као и тај сан за идеалном драганом: он је био само сиромашан  
вио још од робије, па не може да издржи тај штрапац.</p> <p>Илић је пристао одмах, говорећи:</p 
 посматра упорно.{S} Не могаде издржати тај бронзани поглед те саже главу.</p> <p>Мисли му пређ 
 се.{S} Младић обухвати једним погледом тај мирни <pb n="154" /> пејзаж.{S} И док је дим пузио  
 га за странца.</p> <p>Вишњи се допадао тај младић, жив, окретан, прав.{S} Ћерка једног трговца 
усти.</p> <p>Кад хтеде да загрли поново тај дивни створ што му се подаје, тог неслућеног анђела 
 питања.{S} Она се заиста питала да цео тај рад није бесциљан, питала се шта ће она привредити  
ишао у шетњу.{S} Познавао је готово цео тај свет било са улице, било са позоришних премијера, б 
напио добра вина.{S} Вишњу пак је бунио тај дан, обузимала ју је час топлина, час зима, и она с 
не говорећи ништа.</p> <p>— Како је леп тај каранфил! — поче <pb n="152" /> Илић први, тек да б 
 претерано бледо, готово слабачко.{S} У тај исти мах појави се и визија Вишње, тако исто у магл 
ну <pb n="217" /> јој Милева, која се у тај пар приближавала с Радојем и још неколико девојака. 
 се ту може наћи.{S} Али они ради којих тај дућан постоји познају га на први поглед по његовом  
јаке.</p> <p>Сад се све то срушило јер „тај зликовац неће да учи“.</p> <p>Радоје побеже од очев 
, нешто хладно дува за њен врат и један тајанствен глас јој шапће страшне, неразумљиве речи.</p 
ом унутрашњом примедбом, једним од оних тајанствених гласова у нама самима који не варају никад 
а простирка, и њен глас, већ без трунке тајанствености, одјекну долином:</p> <quote> <l>Девојке 
ога је Чедомир редовно посећивао њихова тајна удружења, учио на памет поједине фразе, зурио дуб 
{S} Толико застора би подигнуто, толико тајна, загонетака решено.{S} Ми смо мислили да долази т 
ладају њоме нису више имале недокучивих тајна.{S} Ушло се у прве векове земље.{S} Сазнало се ка 
ласти; Бели је дуговао бар обзир чувања тајне.{S} Вишња се опет није осећала у праву да затражи 
е очи.{S} Нико не поверава ове најдубље тајне свога бића, оне се крију и од сопствених очију, и 
и читању и писању.{S} Треба га увести у тајне нашега доба, где човечју снагу замењују често веш 
убав моју,</l> <l>Очи твоје спустила си тајно...</l> <l>— Ој животе!{S} О шумо, покоју!</l> <l> 
зи тренутак кад ће наука открити велику тајну, одговорити на последње <pb n="266" /><hi>како</h 
је понављао правилно своје метално тика-так, така-тик.{S} Хтеде да пробуди Аницу.{S} После се з 
нављао правилно своје метално тика-так, така-тик.{S} Хтеде да пробуди Аницу.{S} После се застид 
зове...{S} Келнер, један полић!{S} Ето, такав треба да си.{S} У природу, у природу!...</p> <p>— 
а краљеву женидбу. — Не могу да схватим такав брак у обичним приликама, а камо ли кад је у пита 
воју другарицу.</p> <p>— Откад ти поста таква непријатељица књига? — рече јој. — Проповедаш крс 
рија, то стакло, спречава њихов лет.{S} Такве су и жене које примами сунце слободе.{S} Оне му п 
оситим изразом на офарбаном лицу што су такве.{S} По њиховој спољашности, необавештен пролазник 
S} Није се памтило да је неко положио с таквим успехом.{S} Чедомир је положио испите, а госпа-К 
их, опробаних пријатеља, а било их је и таквих који су раније обилазили далеко професоров дом к 
кажи ми... молим те, колико је тек мало таквих жена!{S} Жене примају науку која им се предаје,  
еран на перу, он би продужио своје дело такво какво је, и нашао му логичан закључак; шта би га  
јекакве трутове!</p> <p>На крају једног таквог разговора, он се реши.{S} Није могао више издржа 
дан, јер се у органском свету не зна за такву везу; неморалан, јер се обавезујемо за нешто што  
аљаном Београду.{S} Он ју је још једном такву видео: у почетку њиховог познанства, за време јед 
n="287" /> има жену лепу, пријатну, ето такву као што је Вишња.{S} Она сигурно има врло лепо те 
мог срца. — Ја мислим да подигнем једну такву централу под Овчаром.{S} Ускоро ћу отпочети да го 
Њихова се рамена додирнуше.{S} Чедомира такну у срце надземаљска милина.{S} Девојка поред њега  
у крилу. — Али је живот чудан, комшија, тако чудан да ја не знам сигурно шта бих рекла...</p> < 
га, мила слобода, пун идеал тога појма, тако присног свима нама навикнутим на распуштеност исто 
стеља, претворена у једну врсту дивана, тако распремљена с јастуцима унаоколо и широком простир 
ало од дугова; рано је познао понижења, тако уз тог оца сурих, смерних очију, смеђе накострешен 
сти.{S} Пред њом се указа гомила света, тако велика као да се скупио народ са целе планете.{S}  
 две девојке нису му излазиле из главе, тако магловите, обвијене димом, сенкама и супротностима 
 тај исти мах појави се и визија Вишње, тако исто у магли, нејасно, непотпуно, само главом.{S}  
 не можемо неговати поморанџе по Авали, тако се не можемо оружати „знањем целе епохе“, како ти  
<pb n="246" /> да посети све те ствари, тако уско везане за њу, да им каже да се вратила, да по 
pb n="73" /> „једна жена као што си ти, тако учена у својој простоти, тако проста у својој учен 
то си ти, тако учена у својој простоти, тако проста у својој учености... ти, која би вечито бил 
рана.{S} Илић јој се чинио тако близак, тако присан.{S} Није осећала пред њим никаквог стида.{S 
могли бити тако задовољни једно другим, тако срећни.{S} На срце су му навирала осећања од пре г 
болно.</p> <p>Он јој се учини одвратан, тако одвратан да склопи очи са жељом да умре.</p> <p>—  
пуном кише.{S} Све је око ње било сиво, тако сиво да се њена црвена блуза у тој прозрачној сиви 
? — упита онај из гомиле.</p> <p>— Ето, тако, радио с нама, вукао цигљу, па онда баци самарицу, 
де истргнути нешто. — На сваком кораку, тако рећи, може се подићи по једна централа, чије би ст 
ај неба.</p> <p>Двоје младих ћутали су, тако седећи.{S} Свако од њих пратило је своје мисли кро 
утрос прође поред прозора један младић: тако су му лепо стајале обријане науснице!...</p> <p>Ил 
је имао новаца; десило се <pb n="46" /> тако, глупо, остао је без марјаша, а није мислио да ће  
Пред пошту дохрама <hi>новинар</hi>.{S} Тако се у Чачку зове разносач новина, један <pb n="224" 
а је пуна хвале за младог чиновника.{S} Тако исто и сестра.{S} Само, рекле су му, тражи десет х 
 такође по једну лампу пред вратима.{S} Тако се по улици простиру чаршави несигурне светлости.{ 
ога убеђења па да сачувају министра.{S} Тако се извршна и законодавна власт сукобљавају, укршта 
ужила пут порока као свака пијаница.{S} Тако је пре неку годину и свршила: једног јутра се сруш 
арило хармонију његове идеалне жене.{S} Тако је гледао у врх једног багрена и у његовим последњ 
ле опет својим старим, мирним током.{S} Тако је Вишња могла сад мислити на себе.{S} Гриже савес 
Београда и била његов најбољи украс.{S} Тако слободна, још више <pb n="101" /> је ушла у соција 
и државној служби сазнао у поверењу.{S} Тако рече једног дана:</p> <p>— Краљ ми је два пута изј 
ела једног дана кад тако осташе сами. — Тако бих радо побегла од куће.</p> <p>Њен глас је дрхта 
у којем је одјекивала жалба и прекор. — Тако ми ружно стоји кад играм!</p> <p>У очи свадбе, Чед 
ћ није био никада.{S} Госпа-Клеопатра — тако је било крштено име Матовићки — није у свему делил 
p> <p>— По два гроша од гласа!</p> <p>— Тако се грађанска права жртвују... да, за два гроша; ви 
ожаваоцу задовољство љубакања.</p> <p>— Тако ћеш, једном, и мене оставити — одбијала је његова  
 јој било топло, меко, празно.</p> <p>— Тако је мирна, пријатна, љупка — продужи Остојић гледај 
аљењем и као хоће да јој каже:</p> <p>— Тако ћеш и ти свенути, неудата, остављена.</p> <p>То је 
3" /> са једним варошанином и ударио га тако страшно ножем у трбух да га је послао на онај свет 
лико би ствари видео како лете око њега тако у тишини изгубљених часова!{S} Колико пријатних ми 
опет крај прозора.{S} Пријало јој је да тако гледа како зора свиће.{S} Нешто велико и утешно до 
држи под присмотром обе девојчице те да тако олакша посао <hi>јадне мајке</hi> — како је госпођ 
ћи га по подбратку. — Ко би помислио да тако уме завртети мозак девојкама!{S} Бога ми, Бела, па 
е.{S} Деца су била већ заспала.{S} Бела тако исто.{S} Кућом је владала дубока породична тишина. 
ране речи као лавину!{S} Она није умела тако говорити, наћи у тренутку реч која јој је требала. 
и на цвет од кромпира.{S} Одаја је била тако мала да ју је испуњавала уска постеља, на чијим се 
од ћерпича и дасака, ова чатрља је била тако бедна да се чинило као да је примила од својих пос 
ке девојке одломиле грану од трешње, па тако беру и једу.{S} По кафанама се чуо жагор.{S} Деца  
ије на једном месту само једну чашу, па тако изређа до тридесет кафана...{S} Кад се напије, ухв 
та, Лазаревићева је изгледала врло лепа тако у ружичастом сјају уличне лампе, опкољена милионим 
ром Краља Александра.</p> <p>Вишња оста тако за један тренутак.</p> <p>— Буржоа! — рече презрив 
несвесно збаци са себе покривач, и оста тако, изваљена на леђа, полуоткривена и дишући дубоко,  
, пола озбиљно:</p> <p>— Откад ти поста тако огорчен непријатељ социјалног напретка?</p> <p>— С 
ем некуд — рече му Бела једног дана кад тако осташе сами. — Тако бих радо побегла од куће.</p>  
ивота.</p> <p>— Зашто не пишете шта кад тако лепо говорите — рече му Вишња. — Ја бих то врло ра 
.{S} Он се можда променио.{S} Ми се сад тако ретко виђамо.</p> <p>Кад су се пустиле из школе, В 
ег столећа научари употребљаваху методе тако поуздане; чудни проналасци, величанствена открића  
ати.{S} Затим, подиже главу и задржа је тако уздигнуту цело време, дајући утисак неког од оних  
 — Зашто онда избегавати ту реч која је тако тесно везана за нас, везана везом најмилијег човек 
икакве важности сујеверицама.{S} Она је тако рећи била без религије, изложена раном утицају при 
вршило како се свршило.</p> <p>Вишња је тако прошла, изгубила се у провинцији као и у његовом с 
а.{S} Дође јој да рече:</p> <p>— Шта је тако важно било у девојачкој школи?...</p> <pb n="239"  
н је понос целе наше фамилије, он ми је тако рећи брат, ја немам другог брата...{S} Најзад, шта 
очи. — Али на што то питање!{S} Мени је тако лепо овде, у вашој кући, с вама... кад можемо да р 
е знају да се нађу.{S} У осталом, он је тако замишљао час васкрса мртвих, страшни суд, кад је у 
ала на свог првог учитеља.</p> <p>То је тако трајало до једног пролетњег поподнева.</p> <p>Прел 
Милисаве!...{S} Зар <pb n="241" /> није тако?{S} Сећаш ли се ја сам ти говорила...</p> <p>Вишњи 
Брига ме је!</p> <p>— Не, Бела, то није тако.{S} Ти се компромитујеш.{S} Куварица види све из к 
а туча, процењивале су сељачке комисије тако високо, као да је њива засађена смоквом и бадемом. 
е које је другарица спомињала изгледале тако далеке, бледе, ситне, као да се нису њој десиле, в 
Вишња, пробуди се, устани; не гледај ме тако.{S} Нашла сам ти дивна момка, разбери се, удаћемо  
{S} Дарвин је дефинисао природне законе тако силно да је његова философија изгледала као послед 
јама док се не би сва распала.{S} Да се тако продужило, цео државни буџет <pb n="261" /> не би  
ођене свих предрасуда, жена-човек да се тако изразим.{S} Угледајте се на Рускиње, које су препл 
аква идеја усади у његову главу, она се тако угњезди да је ни сами ђаво не би могао отуд ишчупа 
евцу, на робији.{S} Његова жена, кад се тако нашла изненада без мужа и прихода, повукла се у је 
захвалност према младом земљаку који се тако нашао у невољи око оца.</p> <pb n="183" /> <p>— Ба 
ече лекар на последњој посети. — Ако се тако одржи, госпођа ће живети још толико колико је живе 
зневерити поверење наше куће.{S} Зар се тако враћа гостопримство које смо вам указали!{S} Срамо 
ин-Илићу!...{S} Нисам се надала да ћете тако изневерити поверење наше куће.{S} Зар се тако враћ 
оји није могао тачно одредити. — Ви сте тако љубазни према мени.{S} Зар мислите да ја не умем ц 
/> крилу мирисало је то посвећено цвеће тако силно, чудно, као да се доиста из њега излива дах  
, које се прилепише за његове, и осташе тако, за један тренутак, слатке, топле, уздрхтале.{S} П 
 се.{S} Руке се укрстише.{S} Они осташе тако за један тренутак, чврсто загрљени, као да су хтел 
а сам поцрвене.{S} Ко зна колико осташе тако загрљени!{S} Девојка се покоравала без речи, без п 
акако не сети.{S} Ћутали су.{S} Прођоше тако добар део улице.{S} После се спустише у Палилулу п 
 нарочитог повода.{S} Повучена у себе и тако здрава, она је изгледала нешто неспретна, али то ј 
жио за науком, литературом, политиком и тако нечим, стварима које је слушала, читала на Великој 
и, неколико министара, један милионар и тако даље, веле, да су прошли кроз две собе из којих се 
 — одговори младић тврдоглаво.</p> <p>И тако оста.</p> <p>Није Радоје мрзео школу.{S} Вишња је  
воли још, њу једину, њу саму.{S} Кад би тако дошао најзад до решења шта да јој одговори, он се  
ашина обујми предео.{S} Сунце се изгуби тако рећи пре него што зађе.{S} Каткад се деси да његов 
лим да заустави то време, да се не живи тако брзо.{S} Хоћу да грицкам полако <pb n="242" /> сво 
ог пејсажа.{S} Обала се огледала у води тако јасно да је гледалац мешао стварност са илузијом.< 
 И ти си погорелац на свој начин, је ли тако?{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!{S} Хоћеш ракије?</p> <p>Илић 
еле плаветне шаре.</p> <p>Они су седели тако, јели кајсије, говорили о професору Матовићу, о но 
ли да се вратио без одобрења владе, или тако нешто.{S} Разлози, објашњења не помогоше.{S} Тек д 
 каже како не двоји брак од љубави, или тако нешто, те пљесну рукама:</p> <p>— Браво, господин- 
о гледајући људе <pb n="57" /> и ствари тако тесно везане за њен дотадањи живот.{S} Узалуд се д 
ине.{S} Она промуца:</p> <p>— Не говори тако, Чедомире.{S} Наше пријатељство је искрено, топло, 
 би му се међу повијама.</p> <p>— Да си тако брз на раду као на лажи, далеко би отерао! — рече  
олегинице? — изненади се Аница. — Ти си тако бледа?{S} Да ниси уморна?</p> <p>— Да, уморна, врл 
 зна каква судбина те чека — И зашто си тако срећна сада!...</p> <p>Промицале су окуке, мали за 
ту простирку.</p> <p>— Штета је упрљати тако скупу ствар — рече гласно.</p> <p>Диже се полако.{ 
ти, <pb n="99" /> жртвовати све, живети тако да нико, осем њеног мужа, неће моћи рећи:</p> <p>— 
сметњу и сад очајаваш.{S} Не треба бити тако осетљив на неприлике у животу.{S} Ти си млад.{S} Т 
у љубазност.{S} Њих двоје би могли бити тако задовољни једно другим, тако срећни.{S} На срце су 
<pb n="161" /> <p>— Ми бисмо могли бити тако срећни, Илићу, врло срећни...</p> <p>Али Илић, као 
 послушати, рећи је увек, и увек радити тако да је човек може рећи.</p> </div> <div type="chapt 
ка спречава њихов лет и оне ће пропасти тако, остати маторе девојке, умрети као те муве ако им  
 да сам ластавица! — рекла би гледајући тако њихове црне тачке у дубинама небесног плаветнила.  
цом, скромно, тешећи се да то неће увек тако трајати.{S} Имала је четири детета: најстарију ћер 
S} Ти нарочито, Вишња... ти си још увек тако лепа; Боже мој, не, то није могуће, да ме више не  
 поглед.{S} Пуштала га да говори, и тек тако, гледајући у страну, осећала се сигурна у његовом  
видим да је нешто боље, што да не радим тако!...{S} Звао сам доктора.{S} Он јој преписа нешто,  
аметније од себе.</p> <p>— Ја не мислим тако.{S} Свет је простран.{S} Мене чекају велика дела.. 
 ташти ни својој жени.</p> <p>Док је он тако пребројавао своје несреће последњих година, електр 
/p> <p>Понекад би се зауставио, ћеретао тако са улице, док је она одговарала с прозора на друго 
27" /> <head>III</head> <p>Кад се нашао тако сâм, Илић се осетио нелагодно.{S} Ипак се брзо при 
дње речи гласно.</p> <p>Ударац је дошао тако изненада, био тако јак, суров, да она не осети одм 
ст да учини добра себи или другом, него тако... ради саме власти и да је држи у својим рукама,  
> <p>Ударац је дошао тако изненада, био тако јак, суров, да она не осети одмах сву његову тежин 
 да се удаје за Чедомира.{S} Сан је био тако јак, да се пробудила сва уздрхтала, и није могла в 
же се са канабета.{S} Тај покрет је био тако снажан, да она посрну својом хромом ногом и једва  
идео у тој животињи.{S} Зар он није био тако исто од доброг соја?{S} Његов прадед борио се јуна 
ећала као очарана.{S} Илић јој се чинио тако близак, тако присан.{S} Није осећала пред њим ника 
зва своју другарицу.{S} Она седе весело тако да јој обе стопале отскочише од земље.</p> <p>— Ка 
же мој!{S} А мени се чини да је то било тако далеко... даље него детињство.{S} Шта се све за то 
ј, па све варнице искачу.</p> <p>— Само тако! — говорио је Радоје. — До јесени имаћемо оба зида 
 је лево у трњаку.{S} Он се окрену тамо тако да му се лице није видело јер се бојао да јој га п 
нашим пруженим рукама.</p> <p>— Кад смо тако добри пријатељи — прихвати Вишња — онда будимо отв 
 бити у својој кући.</p> <p>— Шта је то тако важно? — одговори госпа-Матовићка, већ у постељи.< 
је чама, досада, мрзовоља.</p> <p>— Ето тако — закључи — од како смо се растали, тера ме нека н 
лосна стварност приказа му се тада исто тако лако као и тај сан за идеалном драганом: он је био 
псовке, које су у нашем говорном језику тако фамилијарне да им често говорник готово не схваћа  
> <p>Илићу залупа срце кад виде девојку тако близу себе.{S} Он не настави говор.{S} Његове очи  
а хрома!“ — мислила је и веровала да су тако равни једно другом.</p> <pb n="107" /> <p>У тој ср 
р.</p> <pb n="159" /> <p>Тело и душа су тако уједињени и збркани у нама да упркос лепим мислима 
а пусти с робије.</p> <p>И сви троје су тако веровали у брзо и потпуно помиловање Јованово да с 
да хоће да прсну, а прстима затеже косу тако да осети како му се кожа одваја од лубање.{S} Једа 
 хоћеш, труне ми горе на тавану!</p> <p>Тако би и урађено.</p> <p>Илић се у почетку снебивао, о 
 Господин-Илићу, ручак је готов.</p> <p>Тако куцајући, а не отварајући врата на младићевој соби 
да — говорила му је самоуверено.</p> <p>Тако сад Илић није имао ни своје куће, а морао је сноси 
вића љуљашци, о Сокином прстену.</p> <p>Тако и сад, весеље је плануло неочекивано, још док су с 
је хтео писати ради себе <pb n="188" /> такође, испричати јој све онако како се догодило, све п 
ао из куће, госпа-Матовићка је одлазила такође, и то брзо, као да је виле гоне, а враћала се те 
а по ћошковима.{S} Свака гостионица има такође по једну лампу пред вратима.{S} Тако се по улици 
оја се искупљала љубопитно.{S} Он приђе такође.</p> <p>У једном крају, поред гомиле цигаља лежа 
 и писама које је добијао.{S} Она га је такође приметила.{S} Црвенила се, гледала га весело и с 
е савести.</p> <p>Белино понашање га је такође мучило.{S} Једном би с њим, за столом, говорила  
ом кога је оставила у Београду, који је такође имао велика одушевљења за бољи живот, за нова пр 
женио и окућио.{S} Илићев деда, који се такође звао Чедомир, научио је читати и писати сам, за  
ци својих колега.{S} Краљ Отац, који се такође бавио у иностранству, није крио огорчење на свог 
 није знала одговорити ништа.{S} Њој се такође постављало исто питање.{S} Њен напор да замени м 
а ће доћи?...</p> <p>Госпођа Матовић се такође придруживала ћерци, говорила у глас, причала о п 
одугачкој гранчици.</p> <p>Она га спази такође и заклони лице оним цветом, као да је хтела сакр 
ко занесеним у младића.</p> <p>Он спази такође своју другарицу, покуша да окрене главу на другу 
иновници, имућнији трговци, расположени такође, румена лица и задовољних очију.{S} У јасној све 
о, странка којој припадате, тражиће вам такође извесне обавезе.{S} Све је то озбиљно.{S} Вашим  
о, и нађе се са својим вршњацима, децом такође из бољих кућа, а поквареном као и он, можда горе 
 допадањем.</p> <p>Младен га је позивао такође:</p> <p>— Хајдете... хајдете.{S} Да вам покажем  
ш прве године.{S} Мој колега беше дошао такође право из школе.{S} Здрав, млад, ни ружан ни глуп 
ече, пуна новости.{S} Младен је одлазио такође, у школу, рано, да се што пре отресе куће, за ко 
ђеног из Чачка.{S} Илић се тада јогунио такође.{S} И рат се продужавао, мењале се само позиције 
ужао руке пуне лажљивих обећања, ми смо такође имале амбициозну младост, срца врела, слутње прв 
 другарице, ћерке чиновничких и осталих такозваних угледних београдских кућа, зависних од владе 
 да долази до размимоилажења у питањима тактике, настајали су озбиљни сукоби, подносиле се оста 
 трамвај.{S} Удар копита одјекивао је у такту по мирном крају.{S} Несигурна мартовска светлост  
снице.{S} Миришљава коса просула се као талас по њеним раменима.{S} Из хаљина у нереду провирив 
а од очију, окружавала је њено лице као талас.{S} Њено данашње одушевљење давало јој је израз п 
цу.{S} Плава, свилена коса се просу као талас, упи се у њена леђа.{S} Она врисну:</p> <p>— Чедо 
 море: путеви су безбројни, живот шуми, таласа се, све је у вечитом покрету.{S} Али што се паро 
агледа у чипку, у кошуљу, у два округла таласа која су се дизала и спуштала испод платна.{S} До 
 геометрије.{S} У науци се чује брујање таласа револуције.{S} Изгледа као да идемо у сусрет нов 
то морнар тражи звезду изнад узбурканих таласа, неугашљив пламен у бури, а пред њим се појављив 
и сплете венац.{S} Око ње се простирала таласаста равница на далеко.{S} Где се окрене, ливада ј 
атна спуштала од врха брда па до у саме таласе Дунава.</p> <p>Ова слика учини весео утисак на В 
ним обалама и небом пуним звезда.{S} На таласима, који се стално љушкају, плови њен чамац с раз 
, неко примети да се нешто црно гиба на таласима.{S} Донесоше чакље, али оне беху кратке.{S} Ра 
 још колико неисцрпног злата лежи у тим таласима.</p> <p>Вишња га погледа неповерљиво.{S} Прво  
мокром мраку примећивали се њени прљави таласићи жути, гипки, пенушави.{S} Даље се није видело  
листичког друштва, где диплома замењује таленат, где парче хартије вреди више него глава.{S} Те 
им јастуцима, орман од лажне ораховине, талијанска династија на дувару и умиваоник од лима.{S}  
редине... што се позивају на енглеска и талијанска дела.</p> <p>Осећала се слободна, зрела, цел 
епсија и шерпи, висила је јевтина слика талијанског издања <pb n="157" /> која је требала да пр 
ка, а нарочито полусељака што су амали, таљигаши, надничари.{S} Од интелигенције, све неке стра 
на је чинила своје.{S} Постао је обична таљигашка рага.</p> <p>— Рђо, мрцино! — псовке и ударци 
{S} Упрегнуто <pb n="298" /> ужетима за таљиге, правило је гимнастички корак или каскало господ 
идела се велика разлика.{S} Имао је нов таман костим, претенциозан бео прсник, полуцилиндер с в 
е ћутале, а једноставан <pb n="44" /> и таман облак ширио се све више изнад њихових глава.{S} П 
њиних ногу.{S} Они су ишли даље.</p> <p>Таман да се спусте низ једно брдо, кад ветар скиде Вишњ 
ратима, мраморним стубовима, мирисом од тамјана и воштаних свећа.{S} Он је постојао овде, у Бео 
иху своје собе.{S} Једна мисао, далека, тамна, једва схватљива, опомену га радости са којом је  
} Будућност јој је изгледала неизвесна, тамна, под знаком питања.{S} Она се заиста питала да це 
с руског.{S} Ко зна докле би трајала та тамна грижа да не доби оно писмо од оца.{S} Кад га први 
ина с првим кога сретне.{S} Али и ту, у тамним кафанским <pb n="113" /> ћошковима, у бледим нов 
ла.{S} Наслонила се цела на младића.{S} Тамно жута чарапа од конца вајала је дивно листове њене 
„Сунце ходи и заходи, а у мојој је изби тамно!...“</p> <p>Понекад би помислила да се нађе са Че 
о га је у том тренутку далеко од науке, тамо у ту сивину, ка његовој другарици, у њен заборав.{ 
коле.{S} Здрав, млад, ни ружан ни глуп, тамо вамо, па се ми венчамо пре испита...{S} Красан је  
 — продужи девојка. — Погледај десно... тамо испод дереглије, доле у води, није ли оно једна ти 
друштво, како је то ретко у паланци.{S} Тамо се сви познају, али се туђе заједнице, либе се, за 
p>— Шта је ово мени! — питала се она. — Тамо вилинско коло, овде вилинска вода, све неке мађије 
ља поља претворила у најлепши врт.{S} А тамо даље...</p> <p>И Радојев поглед изгуби се у планин 
 Да дивна кола! — кликну гласно, потрча тамо, посади се у његову средину и стаде растресати наб 
а жалба за Београдом и младићем кога је тамо оставила.</p> <p>— Што ми не пише! — чудила се дев 
<p>Кад је ступио на Велику Школу, он је тамо нашао два оделита типа међу својим новим друговима 
pb n="256" /> басен океана.{S} Јурио је тамо, вамо, испитивао, њушкао, маштао, презао, одмарао  
 се журила школи све више, као да ју је тамо чекао лек тој грозници.</p> <p>У школи је било као 
 понизно, с лулом у левој руци и гледао тамо у правцу планина на западу.{S} Он је био миран.{S} 
S} Он је постојао овде, у Београду, као тамо у Чачку... кад је била мало дете и кад се молила с 
ви према бакалиновој ћерци, која далеко тамо иза Рудника ради на свом образовању и спрема се да 
ег времена, где и раније.{S} То је било тамо, кад се пође са Зеленог Венца ка Варош Капији, па  
штало је лево у трњаку.{S} Он се окрену тамо тако да му се лице није видело јер се бојао да јој 
тварала се побочна улица.{S} Она скрену тамо, убрзавши кораке.{S} Киша је пљуштала.{S} По калдр 
авној служби није нашао места, и ако су тамо постављани људи с мање школе од њега.{S} Дивно је  
во нек сами воде своју бригу.{S} Ти ћеш тамо у Чачку наћи довољно посла да твој живот не буде и 
 Светлост</hi>, како ју је крстио један тамошњи професор, један од оних неприметних културних р 
ртавало пред њима, губило се све више у таму.{S} И мрак се спуштао као плаветна платна, изаткан 
им терминима, он није умео ићи у облаке тананих апстракција; он је стојао на земљи и говорио пр 
ила меке, миришљаве простирке.{S} Дуге, танке травке повијале се према лаком поветарцу, њихале  
атао се дуг и весео летњи сумрак у виду танке, прозрачне измаглице, као фине свиле, која је бла 
о колена, ногу младу, а развијену, ногу танку, а заокругљену, извајану као од неког божанствено 
мањи, а плата већа.{S} Они оснивају <hi>таншуле</hi>, састављају певачка друштва, приређују кон 
а од кошуље.{S} Није волео многа мењања тањира.{S} Ручак му је био најслађи, кад би уграбио од  
> <p>Из трпезарије је допирало звецкање тањира и ножева.{S} После се чуше удари метле по поду.< 
еку.</p> <p>У том се Бела врати с пуним тањиром румених кајсија.</p> <p>— А ножеви? — пребаци ј 
ка, окренута у башту.{S} Зидови су били тапетовани оранџастом хартијом, по којој је насликано н 
ад је доведен; миловали су га по њушци, тапкали по сапима.</p> <p>Арап је држао високо своју ле 
младе жене несташне, а старци и старице тапшу рукама, одобравају и буне још више, па се, после, 
жени по дућанима, грубо су одскакали од тарница што су се дрмале и <pb n="247" /> тресле преко  
а ми купи.</p> <p>На улици се чу тресак тарница.{S} То је пошта одлазила даље.</p> </div> <div  
="64" /> Сељаци се враћали кућама: ко у тарницама, ко на коњу, а већина пешке.{S} Ћевапџије изн 
 ко ће ући у кабинет...</p> <p>— Је ли, тата — прекиде га Младен — хоћеш ли и ти постати минист 
оју науку.</p> <pb n="234" /> <p>— Али, тата — поче да се брани девојка. — Ко ће кућу водити, к 
ти.</p> <p>— Бог с тобом, како говориш, тата — пребаци му ћерка.</p> <p>— Ја говорим оно што ос 
ито понављала:</p> <p>— Тата ће доћи... тата ће доћи... је л’ те да ће доћи?...</p> <p>Госпођа  
оји пристали да се вратим у Београд.{S} Тата још којекако, али мајка!...{S} Ударила у плач, па  
дићу разлогом: </p> <pb n="202" /> <p>— Тата се није опоравио још од робије, па не може да издр 
 прстима и нарочито понављала:</p> <p>— Тата ће доћи... тата ће доћи... је л’ те да ће доћи?... 
т њеног плана и рече Чедомиру:</p> <p>— Тата нема ништа против.{S} Само тражи да свршиш школу.{ 
рограму друга Толстоја само је последња тачка добра, јер је дигао руку од свега и почео бежати  
! — рекла би гледајући тако њихове црне тачке у дубинама небесног плаветнила. — Благо њима.{S}  
адозналом безазленошћу у једну утврђену тачку, као у неки сан, и хтеле рећи:</p> <p>— Да дивног 
и трамваја — додаде затим. — Ја ћу бити тачна.{S} Збогом.{S} Лаку ноћ.</p> <p>— Лаку ноћ.</p> < 
Фразе!</p> <p>— И фразе су нешто кад су тачне.{S} Ти се појављујеш међу нама као усијана глава, 
н шта се сутра може десити ; нигде није тачнија она пословица да се не зна шта носи дан, а шта  
лабости, погрешке довеле су ме на једну тачнију оцену света и саме себе: ја сам се спустила на  
изузетак.{S} Она је одржала реч и дошла тачно.{S} Баш кад сказаљке на сату једне оближње часовн 
везде, две хитре зенице, које нису биле тачно заокругљене, већ као две капље мастила пале у све 
друштво.{S} Зашто?{S} Ни она сама не би тачно знала рећи.{S} Тек, заједно с Илићем, мрзела је с 
} Мене чекају велика дела...{S} Не знам тачно каква, али велика несумњиво.{S} Другојачије не мо 
це пуни неким осећајем, који није могао тачно одредити. — Ви сте тако љубазни према мени.{S} За 
е тренутци сумње.{S} Нико јој није умео тачно рећи њена права кад сврши школу.{S} Будућност јој 
наш француски... — приметила би му тада ташта. — Што не почнеш нешто практичније?{S} Преведи ка 
е би добио ни Прокупље! — пришила му је ташта поносито. — Али нисам ја ко је ко.{S} Нећу дете д 
и.{S} Они су високо дизали своје криве, таште, жутокруне главе и лепо се повијали према поветар 
ском платом.{S} Из штедње су седели код таште, која није пропуштала прилику, а да своме зету не 
ша и невреме спрати њено име и уништити таште човечје спомене, као и многима другим.{S} И млади 
шу да полази, и више се не врати својој ташти ни својој жени.</p> <p>Док је он тако пребројавао 
пада.{S} То јој би мило, али убрзо одби ташту жељу за каћиперством и рече у себи:</p> <p>— Он с 
 ћеш тамо у Чачку наћи довољно посла да твој живот не буде излишан.{S} А кад ти једног дана тво 
ала, Петко Стокић или како се оно зваше твој директор.{S} Оне знају само за време, за простор,  
скусила, рачун испада врло неповољно по твој прогрес и човечанство.{S} Ти си непријатељ, не зна 
</p> <p>— Доцкан, Илићу — рече затим. — Твоја жена је још твоја.</p> <p>Он покуша да оспори њен 
<head>XVIII</head> <p>— Да то није нека твоја комбинација? — рече министар кад му жена саопшти  
S} Хвалимо те, Господе, велика су дјела твоја.</p> <p>— Сад копају брану и јаз.{S} Притиснуо ра 
у и земљи, Хорацио, о којима нема појма твоја философија".{S} Ма колико да му је ова нова крити 
е буде излишан.{S} А кад ти једног дана твоја срећа допусти да мислиш и на оно што је прошло, с 
Илићу — рече затим. — Твоја жена је још твоја.</p> <p>Он покуша да оспори њен разлог; наведе да 
S} Ти чекаш, гладан и жедан, награду за твоје философске спекулације, а око тебе диже се вихор, 
е.</p> <p>— Знам, знам.{S} Ја мислим на твоје испите.{S} Али нећу да се преучиш.{S} Остави дана 
шавај да ми поричеш: ја сам прошла кроз твоје доба.</p> <p>— Шта хоћеш тиме да кажеш?</p> <p>—  
̑ одговор на сву љубав моју,</l> <l>Очи твоје спустила си тајно...</l> <l>— Ој животе!{S} О шум 
љ, не знајући толико људи, који су опет твоји непријатељи.{S} Ми се сатиремо узајамно, не знају 
ју памет на теби и дају своје мишљење о твојим поступцима.{S} С врха до дна друштвених степениц 
тидиш.{S} А сад прими много поздрава од твојих доброжелећих ти родитеља... и Радоја који ти ово 
дној београдској гимназији.</p> <p>— По твојој глави не би добио ни Прокупље! — пришила му је т 
{S} Треба ти времена.{S} Ти си познат у твојој генерацији.{S} Људи знају твоју вредност.{S} Пос 
Докле ћеш се, бога ти, зевзечити са том твојом философијом!</p> <p>— Зевзечи се сама! — викнуо  
сретоше.</p> <pb n="288" /> <p>— Дај ми твоју руку — рече он.</p> <p>Она му је даде.{S} Око њих 
знат у твојој генерацији.{S} Људи знају твоју вредност.{S} После ових времена ти ћеш видети дру 
сити.{S} У сваком случају припази на ту твоју шмизлу.{S} Кад смо ми били млади, ми смо знали за 
аље, и стаде му цртати положај те своје творевине према њему, у друштву, у животу једном речи.{ 
ам ја <pb n="168" /> то није истина.{S} Тврде за тебе да си срећан човек.{S} Причају да се у те 
е, а мало пасуља и пастрме, али за кога тврде да је најукуснији од свих српских пасуља.{S} Једа 
ске беседе код <hi>Златног Крста</hi> и тврди да ја личим на њеног сина који је умро као питома 
е, као он са̑м.{S} Окрену се од улице с тврдим решењем да је више не види.{S} Поглед му се заус 
офе.</p> <p>— Њихова се наука састоји — тврдио је — у давању необичног смисла обичним речима и  
едмета — освета реакције! како је смело тврдио — те га је Илић поучавао за скромну награду.{S}  
ласти и да је држи у својим рукама, као тврдица златнике, и да се свети, да руши, да обара.{S}  
S} Она затвори шаку, као да стеже нешто тврдо; затим је отвори полагано, па изврну, као да прос 
gn>!...</p> <p>Бела је наследила од оца тврдоглав карактер, па ипак је почињала прва.</p> <p>—  
аљивати.{S} Знала је да јој је муж врло тврдоглав.{S} Стога узе други пут, прими од његовог гов 
децу.{S} Али шта ће теби универзитет? — тврдоглаво је настојавао Остојић.</p> <p>Девојка се осе 
у село за воденичара! — одговори младић тврдоглаво.</p> <p>И тако оста.</p> <p>Није Радоје мрзе 
о се растали, ја то знам — продужи Илић тврдоглаво. — Али, ми смо још ту, ми живимо.{S} Други н 
 се на поцрнелим зидинама средњевековне тврђаве, чија се платна спуштала од врха брда па до у с 
његову гостионицу: <hi>код Стрике</hi>, те јој је то име остало у публици, сигурније него да је 
 из дана у дан за комад насушног хлеба, те га је та борба изоштравала, док његова деца добијају 
 се само пролеће, па да се и то зазида, те цела Морава окрене на јаз.{S} Али се пролеће не доче 
 пријатељем, млађим чиновником из суда, те их позва, њу и Милеву, да изађу у шетњу до варошког  
одице Матовић пређе и на младог човека, те кад изађе од њих, осети како му се груди надимају од 
ђу школованих и нешколованих чиновника, те је рачуноиспитач мислио да је цела његова несрећа до 
 невиност.{S} Додуше, она му је писала, те тиме стављала до знања да јој може одговорити.{S} Ал 
p> <p>— Ништа.</p> <p>Она га је волела, те би се други на његовом месту можда знао користити то 
а и сувише озбиљна кад је ово говорила, те се њена другарица не усуди да се успротиви њеним раз 
 једног поточића воденицу са два витла, те га цело село прогласи за најдаровитијег човека под н 
p> <p>Ваљада при том прогута мало дима, те се закашља.{S} Баци цигару и рече презриво:</p> <p>— 
е отмено говорити за ручком о сељацима, те једва дочека кад се Бела умеша, и рече:</p> <p>— Зна 
а нашао.{S} Он је сачувао сва та писма, те званичне карте с унакарађеним лицем краљевим, те сли 
и свој свет идеја.</p> <p>Једнога дана, те јесени, заустави га нечији девојачки глас:</p> <p>—  
> <p>Девојка се осети донекле увређена, те подиже главу.{S} Њен поглед се сусрете с младићевим. 
 власти, свакојаке оскудице и понижења, те одложи час, и хтеде се вратити.{S} Али га госпођа по 
ме.{S} Ваљда се девојци досади та игра, те, кад једном закуца на врата и кад рече уобичајену ре 
он је смео с ума реакцију простих маса, те је сад, место власти, народ изигравао законе.{S} Јед 
ма.{S} Беше набрала пуно наручје цвећа, те потражи какво угодно место да седне и сплете венац.{ 
згледала само немогућа због њега самог, те му изазивала потребу да промени себе, да кида, да се 
ст на леђима.{S} Он је видео само себе, те је веровао да би с њим трпело и све друго: његови бл 
 мишљења и да се вечито повлачи у себе, те му је ваљада због тога чаршија дала надимак:{S} Јеж. 
деца добијају то парче хлеба без борбе, те своју слободу употребљавају на своја задовољства, а  
и јој велику дињу. — Дао Бог па родиле, те хоће да и ти окусиш... „Знам, вели, да их се Вишња з 
традан неки празник, кад се нема школе, те предложио својој пријатељици да изађу у шетњу негде  
ум да се запита: какве су оне, те жене, те девојке од којих се бојала, јесу ли оне чисте и толи 
Доиста, светиљке нису биле још упаљене, те је владао приличан мрак.{S} Улице, изроване због нек 
ржавни друм преко његовог дела очевине, те са сумом коју је отуда добио и кредитом од Управе Фо 
адало на ум да се запита: какве су оне, те жене, те девојке од којих се бојала, јесу ли оне чис 
а није смела ићи до краја своје претње, те ју је мајка допуњавала:</p> <p>— Чисти се из наше ку 
м образима чак до првих праменова косе, те је изгледало да се девојка стиди без икаквог нарочит 
лићем, мрзела је сад и остале студенте, те младе људе, што праве манифестације, демонстрације,  
ло гледати га како иде од куће до куће, те оправља сатове, леми минђуше, подмазује шиваљке.</p> 
једно другога, они се готово посвађаше, те најзад седоше обоје.</p> <p>Девојци се оте један узд 
 му је умро још док је био у гимназији, те је од куће добијао врло скромно издржавање.{S} Ипак  
зећа; наравно да су онда и скупо стали, те се оно мало новаца колико се могло скупити у једном  
p>Мајка и укућани били су је размазили, те је желела да и Чедомир буде нежан <pb n="114" /> пре 
гови односи с девојком дубоко скривени, те је с те стране био миран.{S} Међутим, мучио га је су 
а.{S} Та промена не измаче младој жени, те скочи на други предмет, на своју школу, на децу.</p> 
</p> <p>Девојка је становала у близини, те позва свога пратиоца кући да се одморе.</p> <p>Они п 
итање није се дотле постављало девојци, те она одмах не одговори.</p> <p>— Ред је да помогнем м 
да му златарски занат није занео мозак, те је намислио да црпе злато из те убоге речице, за кој 
ула шта ће сутра лепо скувати за ручак, те је питала своје гошће шта више воле: киселу чорбу ил 
стране налазио се неки старински бедем, те је сад полиција наређивала грађанима да поправљају ш 
 да спречи мисао да не иде тим правцем, те је ударао крст на страни на којој се зауставио, скло 
не карте с унакарађеним лицем краљевим, те слике гимназије и пијаце које су му представљали Виш 
сутрадан јави директору да је болестан, те не може долазити у школу за неко време.{S} Знао је д 
и сам зашто хита.{S} Свет му је сметао, те сиђе с тротоара.{S} Око срца му је било весело, топл 
Један крај њене хаљине био се откопчао, те се видело парче белог веза на кошуљи.{S} Вишњу обли  
нкуренције оправдава му свако средство, те постаје једна врста модерног дивљака.{S} То су људи  
Једно дугме на блузи било се откопчало, те се видела кожа бела, истачкана златним маљама.{S} Он 
тело — шаптао је у себи — то лепо тело, те чаробне превоје и кутове...</p> <p>— Шта ти имаш про 
већ расле сенке, ипак је било још рано, те по улицама није било много света.{S} Кад је млада де 
{S} Само је сунце припицало неприродно, те је ваздух био тежак.{S} Учитељица скиде свој палто,  
</p> <p>Газдарица је не разумеде добро, те је погледа изненађено, па по обичају наших жена да с 
 Данас је Илић имао најмање воље за то, те се склони у прву капију.{S} Матовиће је била задесил 
 које су му представљали Вишњино место, те биле као један део њен и миле младићу као крајеви ра 
е двоји брак од љубави, или тако нешто, те пљесну рукама:</p> <p>— Браво, господин-Илићу!{S} Гл 
 реакцију, реакционаре, цинцарски свет, те она продужи ићи, бацајући по каткад кришом свој дрхт 
и страх да догађаји не узму други обрт, те се одважи да удари на главну ствар.</p> <p>— Ти га в 
дубље једно што је пристизала на снагу, те је већ имала потребу да се допада људима, и друго, ш 
струк, неизмучен мидером, затеже блузу, те се показаше њена здрава плећа.{S} Рамена се видеше о 
ним сунцем готово у дијамантском сјају, те давали улицама, које су празне ћутале, празнички изг 
обила је сад у мајци сигурну савезницу, те се свађама није видело краја.{S} Губила је и оно мал 
 позитивно, има дакле сигурне доказе... те поређане хартије, ту архиву, већ велику.{S} И уверен 
ове, а човек не зна кога пре да пожали: те људе или ту стоку.{S} Јадно место где се цели животи 
парче хартије вреди више него глава.{S} Те су је теорије храбриле, подизале, одушевљавале.{S} О 
је могао дати једног личног мишљења.{S} Те ствари му се чиниле непознате, далеке, туђе, несхват 
 знање премаша дужину једног живота.{S} Те циљеве треба оставити деци срећнијих народа.{S} Они  
рисала, стезала његов сноп уз груди.{S} Те груди!{S} Чиниле су јој се тада велике, тешке, уочљи 
њен сан, а киселе паприке њен идеал.{S} Те проклете паприке!{S} Шта нису радили њен муж и газда 
браку, о улози државе у материнству.{S} Те ствари су биле дотле далеко од Вишње као и сибирска  
ека виша сила управља нашим мислима?{S} Те исте ноћи Вишња је сањала да се удаје за Чедомира.{S 
освета реакције! како је смело тврдио — те га је Илић поучавао за скромну награду.{S} Ову плати 
— Тата ће доћи... тата ће доћи... је л’ те да ће доћи?...</p> <p>Госпођа Матовић се такође прид 
 Да; ја га волим... ми се волимо; је л’ те, Чедомире? — одговори девојка узбуђено.</p> <p>Илић  
оба, греје те место метресе, одушевљава те, опија најбр...р...рже...{S} Ето, већ сам пијан. .</ 
сазнати какав су утисак учиниле на њега те речи.</p> <p>— А љубав, мама? — примети Бела, и нест 
увише, не тражећи много.{S} Не треба да те је страх да ћеш бити каткад несрећна; то је општи за 
неке старе панталоне, па имам рачуна да те частим.</p> <p>Чедомир се осећао уморан, сметен, изн 
је било намерно...</p> <p>— Нема шта да те извињавам.{S} Ти си овде слободна, као код своје кућ 
да не оскудеваш у чему.{S} Волела би да те види, па дођи ако можеш, а ако ти школа не допушта,  
рагана.</p> <p>— Ћути ти, ти... како да те назовем?... ти ћеш оцу дати рачуна.{S} Ти ниси више  
воју лепу главу, и није хтео да погледа те одрпанице.{S} Кад би се кола напунила, осећао је са̑ 
спреме, као сироче — бранила је госпођа те трошкове пред министром.</p> <p>Бела је посвећивала  
м... — примети девојка.</p> <p>— Не, ја те нећу пустити док ми не обећаш да ћемо се опет видети 
и се, боже благи!{S} Има времена.{S} Ја те волим, много волим, највише волим.</p> <p>Она га при 
ри ми више ништа — рече, устајући. — Ја те молим.{S} Не прати ме.{S} Ја ћу се сама вратити...{S 
мирао један воз... ја бејах готов, и ја те позвах.</p> <p>— То не беше ништа одређено — примети 
а са биологије.</p> <p>Вишња је слушала те разговоре и осећала се све неугодније.{S} Њене мисле 
ојављивале су се прилике које је видела те вечери.{S} Обузимала ју је нека лака ватра, која се  
штва, водила политику.{S} Она је волела те изласке, при којима јој се давала прилика да истакне 
гао закључити из књиге која се појавила те године: <hi>Мистицизам у вишој математици</hi>.{S} А 
моја браћа.</p> <p>— Не, не гледајте на те ситнице, на новац.{S} Погрешићете — рече Чедомир с п 
{S}И мислио тада — Ко зна каква судбина те чека — И зашто си тако срећна сада!...</p> <p>Промиц 
е право на град.{S} Срећом за Чачак, са те стране налазио се неки старински бедем, те је сад по 
 терет.</p> <p>Вишња је волела да слуша те говоре.{S} У доба реакције, штампа је била обамрла.  
/p> <p>— Какав златар на ово време, Бог те видео, кад и ја не могу хлеба да зарадим!</p> <p>— О 
забрану унапред. — Шта ће рећи свет кад те виде саму.</p> <p>Та оскудица слободе падала јој је  
> <p>— Море, брате, где си ти?{S} Откад те нисам видела — рече му она. — Пише ми тетка да јој с 
 Не могаде издржати тај бронзани поглед те саже главу.</p> <p>Мисли му пређоше опет на професор 
о изврнуто буре.</p> <p>Кад прође поред те капије и скрену ка Теразијама, девојка угледа једна  
о.</p> <p>Толико је пута пролазио поред те зграде, а никад није приметио да у њој <pb n="4" />  
изморили кућни посао и честа рађања, од те вароши која дрема на пригревици украј Мораве.{S} Пок 
 тог оца са великим, меснатим носем, од те мајке, коју су изморили кућни посао и честа рађања,  
да то само од њега зависи, покуша да од те две девојке начини једну.{S} Пажљиво је одабирао њих 
е мачји кашаљ, да она има нешто више од те три постеље и бакреног посуђа.{S} Стога она позва мл 
штво је предлагало да се клуб уздржи од те патриотске манифестације с разлога што је пролетеру  
.{S} Он осети готово перверзан занос од те смеше поезије, успомена и присуства девојке која му  
ма.{S} Он је сад осећао потребу вишу од те негације данашњег друштва.{S} Није се могао задовољи 
олу, шта ће ти ова страћара.{S} Иди куд те очи воде и ноге носе, па тражи себи девојку.{S} А ка 
та.{S} Остави ме, мајко...{S} Ено, зове те служавка.</p> <p>Она је због Чедомира променила цео  
, да види, <pb n="246" /> да посети све те ствари, тако уско везане за њу, да им каже да се вра 
нципација, нашто социјализам, нашто све те лепе мисли ако Чедомир не буде њен!</p> <p>Пролеће с 
.{S} Где си била по овој киши?{S} Нигде те нисам видела на скупштини.{S} Мислила сам да си се в 
олуцилиндер с врло уским ободом како је те године било у моди.{S} Да је још имао читаве потпети 
 једина весели наше жалосно доба, греје те место метресе, одушевљава те, опија најбр...р...рже. 
ам“.</p> <p>— Како су се чудно испуниле те готово пророчке речи — примети у себи Вишња гледајућ 
ко да прекине чар у који су је заносиле те приче.{S} Око њих је било лепо јесење вече, сувише т 
ети Радоје. — Проста, а све каже, дирне те у жицу.</p> <p>Девојке одговорише :</p> <pb n="214"  
"201" /> као да је хтео сазнати како се те ствари догађају.{S} Ослушкивао је челични хук шиваће 
е тој несаници, покушавала да се отресе те узбуђености.{S} Њу дотле нису походили ти осећаји пр 
ин рођак.{S} Покушавала је да се отресе те мисли, <pb n="36" /> која ју је опседала, али је гла 
евојци:</p> <p>— Захвалите Богу и идите те се одморите.{S} Опасност је прошла.{S} Госпођа ће са 
бити врло корисно, и, надам се, наши ће те разумети.</p> <p>— Да, мени је потребно да ме неко р 
ла да држи под присмотром обе девојчице те да тако олакша посао <hi>јадне мајке</hi> — како је  
 мозак, те је намислио да црпе злато из те убоге речице, за коју зна мало ко ван Србије.</p> <p 
ри јој стара жена.</p> <p>— Не знате ви те ствари — осече се Вишња за први пут. — Ја сам еманци 
 <p>Бела згужва новине.</p> <p>— Остави те глупости, бог с тобом!...{S} Говоримо о нечему весел 
> <p>— Никад среће неће имати онај који те је одбио — рече јој, тешећи. — Он не зна шта је у те 
ча да постанеш велики у очима оних који те окружују...{S} Је ли, Марјане, а би ли ко од богатих 
.{S} Дају ти моћ да разумеш ствари, али те заводе својом неприродном логиком; пуне ти главу сво 
лесну мачку.</p> <p>Она покуша да отури те мисли заједно са споменом на свог бившег друга.{S} Б 
преко ноћ нестане, знај да ћеш се удати те зиме.</p> <p>Вишња се хтеде подсмехнути својој друга 
ја? — рече министар кад му жена саопшти те вечери да је Илић запросио Белину руку и да је она,  
аментарну свемоћ.{S} Треба ли се одрећи те користи кад је у питању држава и виши интереси, до ђ 
Она оде даље, и стаде му цртати положај те своје творевине према њему, у друштву, у животу једн 
p> <p>— Не, не, не, Радоје... не, молим те, не... — прекину га девојка.</p> <p>Она је погађала  
о својој вољи.{S} Али, кажи ми... молим те, колико је тек мало таквих жена!{S} Жене примају нау 
човек није волео да има посла с војском те пређе на другу страну, где се уздизао неки плот, нак 
тако, остати маторе девојке, умрети као те муве ако им не отвориш прозор.</p> <p>Зарија пређе н 
рајеви раја.{S} Он је брижљиво остављао те хартије у дно свог ђачког сандука, поређане хронолош 
и друг; чак и понеки професор није имао те ширине у образовању.{S} Он је то знао и није се чуди 
на очи доста фин цвикер.{S} Он је метао те наочари кадгод је имао посла с писаном ствари, као д 
ео се крвав перорез.</p> <p>— Говори ко те уби! — рече неко из гомиле.</p> <p>Радник отвори очи 
ираш.{S} Него учи.{S} Иначе, право ћемо те на занат...{S} Угледај се на господин - Чедомира.{S} 
сам ти дивна момка, разбери се, удаћемо те, Вишња, удаћемо...</p> <pb n="314" /> <p>— Чедомире, 
е други — а гле ти сад чуда!{S} Хвалимо те, Господе, велика су дјела твоја.</p> <p>— Сад копају 
им срцем.{S} Сад пак, примала је хладно те изливе паланачких симпатија.{S} Приговарала је себи  
оси с девојком дубоко скривени, те је с те стране био миран.{S} Међутим, мучио га је сукоб њего 
Али нећу да се преучиш.{S} Остави данас те књиге — додаде весело. — Одмори се, боже благи!{S} И 
мир јој се приближи.{S} Удисао је мирис те девојке и дрхтао пред сјајем њених зеница.{S} Њена г 
н <pb n="190" /> први пољубац.{S} Сласт те успомене би још јача што су је изазивала уста друге  
огла дати.</p> <p>— Понови још једанпут те стихове! — рече Бели, и осети како му цело тело дрхт 
рним гласом. — Ти не верујеш, ваљада, у те бесмислице?</p> <p>— Да, не верујем, Радоје — одгово 
ром.</p> <p>Бела је посвећивала Илића у те куповине, питала га за савет при избору боја, <pb n= 
/l> <l>У те ведре, ладне ноћи,</l> <l>У те сјајне месечине?</l> </quote> <p>Лазаревићева оста с 
</l> <l>Како ћемо момке варат’</l> <l>У те ведре, ладне ноћи,</l> <l>У те сјајне месечине?</l>  
уке око њеног струка, завући главу међу те две расцветале руже што се крију у борама муселина и 
оргије страсти, начини упоређење између те две девојке.{S} Бела је тражила задовољство не по ос 
 Сети се гомиле радника који у подножју те планине зидају централу <hi>Рад и Светлост</hi>.{S}  
ша и свакојаке прљавштине претвориле су те бог зна чије одеротине у сиву боју која је језиво пр 
 после плата, а кад остариш, пензионишу те, па ти и после иде плата, није много али колико да с 
ућности која чека земљу.</p> <p>— Извол'те, господин Илићу — нудила је Бела кајсију коју је сам 
0_C4"> <pb n="41" /> <head>IV</head> <p>Те године пролеће је било врло лепо.{S} Раштркани Беогр 
ким степеницама, уз које се пео.</p> <p>Те супротности подржавале су код двоје заљубљених једну 
 сестру: <pb n="7" /></p> <p>— Та остав’те човека!...{S} Пробисте му уши вашом дреком.</p> <p>О 
>Бела се церила ђаволасто.</p> <p>— Хај’те горе, на послужење — додаде госпођа. — Само, никоме  
чајену реченицу: „Господин-Илићу, извол’те на ручак", ошкрину полако врата, промоли главу кроз  
 заобљена, као извајана.</p> <p>— Извол’те — рече кад отвори врата, и пријатељски додирну раме  
и наша кућа није близу.</p> <p>— Не жур’те се, господин Илићу — прихвати и Бела, мећући у свој  
људи се паште, <pb n="59" /> снег пада, тебе ни бриге.{S} Постанеш неки чиновник, шта ти је бољ 
редусретљивост и величанствене умове, а тебе вреба фарисејство и глупост.</p> <pb n="285" /> <p 
а велике куће. — Он није био прилика за тебе, геачина ваљевска.{S} Без трага му глава.</p> <p>И 
 n="168" /> то није истина.{S} Тврде за тебе да си срећан човек.{S} Причају да се у тебе заљубљ 
 је нешто назебла, па се много брине за тебе, да и ти ниси, не дај боже, болесна, да ти школа н 
уче стара девојка — страх ме је било за тебе.{S} Ово је велика варош, а у њој има злих људи.{S} 
д сазна шта јој се десило. — Није то за тебе.{S} Ја то видим.{S} Хтео сам ти то рећи још раније 
виде како потаркује ватру. — Није то за тебе, не приличи ти. </p> <p>Девојка се склони од ватре 
{S} Хоћеш ли да свет показује прстом на тебе, луди створе?</p> <p>— Доста! — викну размажена де 
p> <p>— Шетао сам, размишљао, мислио на тебе...</p> <pb n="258" /> <p>— Јест, мислио си на мене 
Све имаш што ти треба, па опет ништа од тебе — додаде жалосно. — А кад сам ја учио школу, мој б 
човечанство.{S} Паланка ће бити јача од тебе...{S} Једног дана, ти ћеш се решити за конвенциона 
>— Ја бих хтео да изучим за златара код тебе.</p> <p>— Какав златар на ово време, Бог те видео, 
кућу водити, ко ће децу намирити, ко ће тебе гледати?</p> <p>— С уздањем у Бога, све ће се урад 
 за твоје философске спекулације, а око тебе диже се вихор, заузет једино материјалним интереси 
еда ти ситничарење, не видиш шта се око тебе догађа, не можеш ништа да избегнеш, све ти се деша 
 да си срећан човек.{S} Причају да се у тебе заљубљују министарке или њихове ћерке...{S} Седи.{ 
p> <p>— Жено, шта има заједничко између тебе и мене?</p> <p>Он је видљиво патио.</p> <p>— Вама  
о ми мало поштујемо животињски свет!{S} Теби је, без сумње, познат онај Ибзенов јунак, Улфхај м 
ти да говорим с неким пријатељима...{S} Теби првој о њој казујем, и хтео бих да знам шта ти о т 
иш?</p> <p>— Мани ме, бога ти, Бела.{S} Теби је само љубав у глави.{S} Љубав, љубав... није она 
која се помоли уз степенице од трема. — Теби није добро?{S} Ти си болесна ?</p> <p>— Врућина ми 
романа.{S} Ћифте веџбају своју памет на теби и дају своје мишљење о твојим поступцима.{S} С врх 
/p> <p>Илић је прекину</p> <p>— А откуд теби и десет хиљада пара? </p> <p>— Па имамо кућу, хвал 
 узнемирено:</p> <p>— Шта је?{S} Шта је теби?{S} Куд си нагао?{S} Ти губиш главу.</p> <p>У том, 
ири школе за женску децу.{S} Али шта ће теби универзитет? — тврдоглаво је настојавао Остојић.</ 
ао уздах простран и благ?{S} Да ли се и теби чини да нас она, кроз ниске гране својих врба, поз 
ари које ме тиште и које могу рећи само теби... да ти кажем, ето ако хоћеш... колико сам ниско  
 рече јој, тешећи. — Он не зна шта је у теби одбио.</p> <p>Сунце је клизило по ведром небу.{S}  
ан и нико сигуран.{S} Најако се осећају тегобе од неродице, од учмалости, од многих државних, о 
ебелом хартијом, били су наслагани црни тегови до сто кила, каје соли, гвоздено посуђе.{S} Из о 
пленом...{S} У државама где је оморина, тежак, загушљив ваздух, прво, као најнежнији, умиру вла 
 Са реке је допирао потмуо хук бујице и тежак мирис на одроњену земљу.{S} Грађани, у пола обуче 
о име, обузимао га неки флуид, сладак и тежак; у глави му се бркало, срце готово престајало куц 
ије све у земљи; није само њему положај тежак; сваки сталеж има своје муке.</p> <p>И онда, Вишњ 
 припицало неприродно, те је ваздух био тежак.{S} Учитељица скиде свој палто, пребаци га преко  
очито овај који траје више година, врло тежак, огромно тежак...{S}" Он то не рече.{S} У осталом 
 траје више година, врло тежак, огромно тежак...{S}" Он то не рече.{S} У осталом, већ их присти 
 првака.{S} Он је једва знао срицати, а теже му је било потписати се него отпешачити до Мрчајев 
} Он задрхта јер је то било веће, много теже него што је његова слутња предвиђала.{S} Његов пог 
суров, да она не осети одмах сву његову тежину, не схвати сву своју несрећу.{S} После прве забу 
к и више се није враћала.{S} Њен дух је тежио за науком, литературом, политиком и тако нечим, с 
х, лаких, безбрижних, па све светлијих, тежих, страшнијих.{S} Девојка је знала да Илић даје лек 
 ја, ти, наши карактери, наше неједнаке тежње.{S} Оставимо, дакле, прошлост.{S} Она се не врати 
младића у дућан, понудио га да седне за тезгу, до саме касе, поручио кафе, па онда с њим разгов 
 његова, неуморно би радио на започетој тези.{S} Шта би га се тицало што не би постао професор  
анфил! — поче <pb n="152" /> Илић први, тек да би прекратио мучну тишину.</p> <p>— Је л’? — одг 
<p>— Љута?{S} Зашто? — упита је младић, тек да се нешто каже.</p> <p>— Зато што сте ме пољубили 
механа, и старо гробље, пуно дудова.{S} Тек са јужне стране налазио се низ кућа, малих, разнобо 
апали су у опанцима као посред села.{S} Тек, коњски трамвај замењен је електричним, а на пољани 
 с ногу, допуштали посете пријатеља.{S} Тек под зиму, Јован доби потпуно помиловање.{S} Странка 
ј урођени интелигентни сјај у очима.{S} Тек, била се угојила.{S} Црте на лицу одебљале.{S} Врат 
био још вратио са божићњег распуста.{S} Тек што је за собом притворио врата, кад их газдарица о 
нствен.{S} Све беше лепо, као дотле.{S} Тек што му се учини да се Овчар и Каблар завијају неком 
к, што је милио поред школске баште.{S} Тек по који пут, а нарочито кад је на пољу светло и бла 
.{S} Разлози, објашњења не помогоше.{S} Тек доцније је сазнао, да владино одобрење није било у  
S} Али још све муке нисте претурили.{S} Тек стоје пред вама оне које су најтеже.</p> <pb n="106 
цу.{S} Она се била изгубила у мисли.{S} Тек, једна једва приметна румен кретала се по њеним обр 
 Ни она сама не би тачно знала рећи.{S} Тек, заједно с Илићем, мрзела је сад и остале студенте, 
 друго беше под проклетом реакцијом.{S} Тек, жао ми је, човече, пара...</p> <pb n="105" /> <p>Н 
 глас.{S} Парк је пак ћутао усамљен.{S} Тек овде онде видео би се, у том парчету земље у крај М 
и време возу, Чедомира беше нестало.{S} Тек у последњем часу појави се с пуном шаком новина.{S} 
унчеви зраци.{S} Небо је било ведро.{S} Тек по неки облак био се зауставио у мору отвореног пла 
} Пусти простори, по којима се назирала тек овде-онде која прилика што се лагано вукла, изазива 
у.</p> <p>Вишња је мало јела и говорила тек колико да не поквари расположење двоје старих.{S} А 
 помрчину, требао је један тренутак, па тек да види где се налази.{S} Ову приземну собицу испуњ 
 треба чувати.{S} Управо, та му је кућа тек тада пала у очи.{S} То је била нова грађевина, нали 
Кад је Вишња стигла у Чачак, осетила је тек ту сву супротност између живота који је предузимала 
{S} Али, кажи ми... молим те, колико је тек мало таквих жена!{S} Жене примају науку која им се  
рет по том кишовитом времену унео му је тек, са својом влагом, нешто мало светлости у минуле го 
брзо, као да је виле гоне, а враћала се тек у вече, пуна новости.{S} Младен је одлазио такође,  
а долазила чешће преко дана, кријући се тек форме ради.{S} Из вароши се доносиле трубе платна,  
 тек почиње — одговори Чедомир. — Он се тек пење врхунцу.{S} Ја хоћу да он буде вредан...</p> < 
, књиге, фотографије.</p> <p>Уставио се тек кад му рука дирну нешто хладно.{S} То беше револвер 
/p> <p>Ту је било врло мирно.{S} Чуо се тек један женски сатић у папучици, обешеној о зиду.{S}  
синоћ лутале по глави.{S} Она заћута, и тек пошто се први час сврши, упита другарицу без неког  
егов поглед.{S} Пуштала га да говори, и тек тако, гледајући у страну, осећала се сигурна у њего 
атише шешира и изађоше на улицу.{S} Али тек што се спустише низ неспретне степенице старинске з 
— рече му Вишња.</p> <p>Чедомир примети тек тада једно кожно, старинско канабе у сумраку собног 
 и после првих поздрава могаде јој рећи тек:</p> <p>— Куда ћемо?</p> <p>— Куда хоћеш — одговори 
ње и аптовина, а мртву тишину оживљавао тек шум какве змије, подигла се читава насеобина од рад 
 не би умели казати.{S} Младић се сећао тек доцнијих тренутака, кад су били одмакли далеко од у 
вају на дуге разговоре.{S} Месец је био тек изгрејао.{S} По небу које је дошло врло плаво блуде 
ију и од сопствених очију, и обујме нас тек кад нас, као неко фино вино, преваре својом лакоћом 
нису ни исхранили...</p> <p>— Мој живот тек почиње — одговори Чедомир. — Он се тек пење врхунцу 
 иде ли девојка, лево од њих, у фабрику тек да се сакрије од полицијског надзора ?{S} Није ли с 
ерно и пркосно.{S} Остајала је у салону тек кад има још некога.{S} У варош, и кад би излазила,  
чудо ако је потражио другу жену!</p> <p>Тек је сад видела колико воли Чедомира. <pb n="149" />  
о! — одговори младић самом себи.</p> <p>Тек на кондицији дозна за велику новост која се још од  
и прсти су пекли као у грозници.</p> <p>Тек после дуге ћутње, уста се отворише да изговоре неко 
лити и држати се чисто.{S} Живот јој је текао готово спокојно и монотоно, као оближњи поток, шт 
стима пробијала је Морава то зеленило и текла преко плићака, испод подривене обале, кривудала п 
н, и пољупци где тело дише дахом другог тела, где се крше руке састављене око паса, очи бледе,  
онца, остављени су милости законодавног тела.{S} Да би остали на свом месту, не могу често имат 
фицирске школе, Њутон би једва добио за телеграфисту, а Миржеови чергаши завршили би на поправц 
 наканиш.{S} Ако ти је то мало, а ти ми телеграфиши или отиди код мојих пријатеља и земљака, Ву 
афана...{S} Кад се напије, ухвати се за телеграфски дирек.{S} Ту је у стању да остане <pb n="23 
 налазио на страни у бањи, придружио се телеграфски одлуци својих колега.{S} Краљ Отац, који се 
стражару преко пута, вијугав друм и низ телеграфских дирека на нашој страни.{S} Колико је пута  
 неколико ниских кућа, остатци змаја на телеграфској жици и, у дну, једна старинска, двоспратна 
 бакалницама.{S} Ласте су цвркутале око телефонских жица.{S} Под уличним дрвећем простирали се  
 пекла ју је из постеље, груди дрхтале, тело се знојило и под кожу јој подилазили непријатни жм 
 као да душа сања неки ванземаљски сан, тело наго, божанствено у својој невиности, сатанско у с 
та и уста <pb n="132" /> се спојише.{S} Тело и тело приби се.{S} Руке се укрстише.{S} Они осташ 
} Руке су му гореле.{S} Ватра му ломила тело.{S} Кад би га неко ма и очешао, заболело би га до  
паса, притиснуо главу на њене груди, на тело.{S} Осетила је тај загрљај као жив.{S} Свест јој с 
ави да сања започети сан, и пољупци где тело дише дахом другог тела, где се крше руке састављен 
та <pb n="132" /> се спојише.{S} Тело и тело приби се.{S} Руке се укрстише.{S} Они осташе тако  
ше међу живим.{S} Остало је само његово тело, које је у том тренутку, наго и покривено платном, 
рчем.{S} Пред њом је лежало наго, младо тело, забачених руку, набреклих груди, устрепталих слаб 
едно женско створење, цело једно женско тело, готово голо.{S} Он не би био човек да је могао ми 
 језа, од чукљева на руци, па кроз цело тело, да јој и колена задрхте, као кад је читала забрањ 
хове! — рече Бели, и осети како му цело тело дрхти, а на срце му наваљују разнолики осећаји, од 
естила.{S} Матовићка је имала развијено тело, као у жандарма, крупну главу, црне веђе, круто др 
ревићка се опорављала полагано.{S} Њено тело беше изнурено суровим радовима око одржавања куће, 
рано и, у толико јаче, у колико је њено тело трошније.{S} Да је место Чедомира, високог, мршаво 
S} Хтео је да опет под руком осети њено тело, да се утопи у разблудни осмејак њених усана, да с 
мех зацика по соби.{S} Насмеја се и оно тело у огледалу развучено, саблажњиво.</p> <p>— Узми ме 
 је Вишња.{S} Она сигурно има врло лепо тело, познаје се како је села.</p> <p>— Ти рече да дола 
ео то тело — шаптао је у себи — то лепо тело, те чаробне превоје и кутове...</p> <p>— Шта ти им 
ост.{S} А ти не видиш, ти ниси видео то тело — шаптао је у себи — то лепо тело, те чаробне прев 
собу кроз прозор.</p> <pb n="159" /> <p>Тело и душа су тако уједињени и збркани у нама да упрко 
згрчених прстију и с грозницом по целом телу.</p> <pb n="96" /> <p>Шта су они тада рекли једно  
не на сваку ситницу, по дивно довршеном телу које је издавала цела њена појава.</p> <p>— Волите 
дник, у чизмама, са шапком забаченом на теме и сабљом преко колена. — Парламентаризам, еволуциј 
 било сазидано: све сам цемент и камен, темељ широк неколико хвати, а врх од зида као колски пу 
ао је на оно што је главно, на основе и темеље, у које се мало ко пача.{S} Млади часовничар је  
видиш, штета је да новац лежи зазидан у темеље.{S} Фирма за машине даје ми повољне услове.{S} Д 
је, прете донекле целој згради, чије су темеље ударили Кеплер и Галилео, Њутон и Декарт.{S} Јед 
тројења.{S} Оно што је најскупље стало: темељи, остало је недирнуто.{S} Ја сам и онда то говори 
ним, а на пољани Батал-џамије копани су темељи једне јавне грађевине.</p> <p>Девојка не помену  
 челу.{S} Он провуче прсте кроз кике на темену и управи поглед прозору, као да је хтео себи дат 
 низала се.{S} Уносило се сувише јужног темперамента, сеоске тесногрудости.</p> <pb n="260" />  
дностраном васпитању, по средствима, по темпераменту.{S} Он је међу њима, међу тим радикалима,  
{S} Уписао се на Сорбону.{S} Изабрао је тему: <hi>О вредности живота</hi>.{S} Проблем му је изг 
јали.{S} На пијаци је запевао друштвени тенор, иначе књиговођа у варошкој штедионици, слободно, 
ле изрибане тепсије, тигањи, бакрачићи, тенџере, лонци старинског облика, које је госпа-Матовић 
тије вреди више него глава.{S} Те су је теорије храбриле, подизале, одушевљавале.{S} Она је вер 
а није се водило рачуна.{S} Демократске теорије о уређењу државе које су стизале са Запада нађо 
ивао му слојеве земље, излагао геолошке теорије, упућивао га у живот природе, где се дрво с дрв 
рема слабим, он је брзо постао убеђен у теорије материјалистичке философије; дивље мржње његови 
гнуту јаку.{S} Он је слободоуман, бар у теорији.{S} Он је за сва права, бар док не добије своје 
професорове мајке, сељанке — променили, тепајући јој:{S} Бела.{S} После ове девојке, дошао је М 
е да пазе на одело.{S} Жена му је имала тепелук од дуката и дијамантску грану.{S} Деци је шила  
од уличним дрвећем простирали се дебели теписи од лишћа црвеног као бакар.{S} По који зрео кест 
ди.{S} Поглед му се заустави на зеленом тепиху своје собе.{S} Једна мисао, далека, тамна, једва 
еларијама.{S} Према постељи, у венцу од тепсија и шерпи, висила је јевтина слика талијанског из 
ујни.{S} По зидовима су висиле изрибане тепсије, тигањи, бакрачићи, тенџере, лонци старинског о 
ако — закључи — од како смо се растали, тера ме нека несрећа, све ми је пошло наопако.</p> <p>Т 
ајним очима и као да се питао да она не тера шалу.</p> <p>— Девојачка Школа може бити добра сам 
рац на постављено питање. — Нико нас не тера, па ћемо да једемо понајлак.{S} У турском рату Вер 
као овај у ћошку... с великим носем што тера мртвачка кола.{S} Еј, Марјане, колико си их данас  
е, да се, дошав на власт, провезу преко Теразија на фијакеру, који називају интовом.{S} Ови мла 
p>Кад прође поред те капије и скрену ка Теразијама, девојка угледа једна кола <pb n="145" /> с  
росипале се из редакције сваког дана на Теразије, па се после разносиле широм Србије и Српства. 
ојим уобичајеним путем из Библиотеке на Теразије, па Крунском улицом на Врачар, где је давао ле 
овори ништа.</p> <p>Другарице избише на Теразије.{S} С обе њихове стране протезао се Београд, и 
анка кад иде на бал.</p> <p>Кад изби на Теразије, Илић застаде неодлучно.{S} Било му је још ран 
ише не волиш.</p> <p>Они беху избили на Теразије.</p> <p>— Ја ћу трамвајем... — примети девојка 
дговори службеник мртвачке спреме. — Ја терам кола треће класе.</p> <p>— Ако пак хоћеш да будеш 
цепан да би га у другој земљи ухапсили, терао је своју кобилу преко оближњег моста.</p> <p>— По 
бедан, али неки пркос против самог себе терао га је да се излије пред својом старом пријатељицо 
зимала нека чар, скоро физичка, и он је терао пером, као да броди морем начињеним од самог миља 
hi>Шаран</hi>.{S} Он је седео на крми и терао чамац врло добро, као да му је то <pb n="244" />  
ти муж. — Ја ти говорим као мајци, а ти тераш шегу...{S} Каква свадба!{S} Тај младић није ни шк 
а Бела је још дете.</p> <p>— Бела ми је терет на грудима — прихвати госпођа, изненадно потресен 
 су се враћала празна кола за свој нови терет.{S} Међу њима је био и арап.{S} Носио је и сад гл 
миду друштва и који најтеже осећају њен терет.</p> <p>Вишња је волела да слуша те говоре.{S} У  
одјармљена туђој вољи, туђим мишљењима, теретним обичајима које су створили друштво и ток ствар 
се у почетку снебивао, осећао се као на терету, на сметњи.{S} После се навикао.{S} У стану је и 
ије био окићен социолошким и економским терминима, он није умео ићи у облаке тананих апстракциј 
е очи биле су се повукле дубоко у своје тесне дупље... нестајало их је, а на њиховим местима <p 
 еманципације!{S} Ваши хоризонти остаће тесни, ваша схватања плитка.{S} Треба храбро поћи ка ид 
што онда избегавати ту реч која је тако тесно везана за нас, везана везом најмилијег човека на  
дајући људе <pb n="57" /> и ствари тако тесно везане за њен дотадањи живот.{S} Узалуд се девојк 
азе у политику и губе своје илузије.{S} Тесногруди, амбициозни, напрасити, ћудљиви, ако се не о 
о се сувише јужног темперамента, сеоске тесногрудости.</p> <pb n="260" /> <p>Ко би тада судио С 
да се задиркују.</p> <p>— Хладна је као тестија! — рекао је о њој једном неко иза њених леђа.</ 
} Мислила сам да си се вратила кући.{S} Тетка ми рече да ниси долазила.{S} Знаш ли колико је са 
верио у Минхену... испросио Швабицу.{S} Тетка-Ката хоће да се изеде од муке.</p> <p>— Што је уз 
 рече:</p> <p>— Знате, отац, да се Миле тетка-Катин верио у Минхену... испросио Швабицу.{S} Тет 
е нисам видела — рече му она. — Пише ми тетка да јој се ти никако не јављаш.{S} Не зна да ли си 
шину млади суплент.</p> <p>— Да.{S} Код тетке моје колегинице.</p> <p>— Колегинице из села?...{ 
е куће.{S} Немаш чега да се женираш.{S} Тетки си се јако допала.{S} Вели, красна цурица.{S} Нег 
.</p> <p>— Пиши јој, болан, мајка је, а тетки треба мало, па да је заболи глава.</p> <pb n="28" 
ђе Милева Остојићева.</p> <p>— Дижи се, тето -— каже она одрешито старој Лазаревићки — да идемо 
 на брање ивањског цвећа.{S} Да пустиш, тето, Вишњу са мном?</p> <p>— Не браним — одговори Вишњ 
и кадгод, као овај пут, о покладима, на тефериџу, патарицама, <pb n="211" /> да се друштво саст 
 и у крајевима испресавијаним, дугачким тефтерима њеног газде, неког малог, трбушастог Маћедонц 
полемичар, писао је врло <pb n="117" /> течно, стил му је био популаран и живописан.{S} Кад се  
имати онај који те је одбио — рече јој, тешећи. — Он не зна шта је у теби одбио.</p> <p>Сунце ј 
ло од мираза, живела са децом, скромно, тешећи се да то неће увек тако трајати.{S} Имала је чет 
рећи, о љубави и забораву.{S} Они су га тешили, превлачећи постепено вео преко младе Чачанке.{S 
вала љубомора, страшило са жутим очима, тешка срамотна болест коју болесник крије од света, док 
Народ је био под мучним последицама два тешка рата, чији успеси нису одговорили његовим надама; 
 не дај боже, болесна, да ти школа није тешка и да не оскудеваш у чему.{S} Волела би да те види 
ама себи.</p> <p>Али та реч беше одвише тешка за њено срце.{S} Она се осети сама усред тих зане 
груди!{S} Чиниле су јој се тада велике, тешке, уочљиве, сваком видне, да их је хтела сакрити; б 
 се без великих брига.{S} Дужности нису тешке. <pb n="274" /> Има се доста времена.{S} Читам, п 
ој ти светли, разнежени дани, изгледали тешки, суморни.{S} Многа жена предала би се судбини на  
 осећао у самом себи.</p> <p>То су били тешки тренутци.{S} Незадовољан у служби, несрећан у кућ 
сте сенке око њих и заносе главу својим тешким мирисом.{S} Стога се она отимала, кад је време б 
ма озбиљних питања, укрштених интереса, тешких одговорности и неизбежних дужности, она није има 
јим великим канабетом, нешто суморан са тешких завеса које су стајале као прилепљене уз прозор, 
ајмања љубавна авантура може имати врло тешких последица.</p> <p>Остави шеталиште, и упути се к 
сталица његових убеђења без резерве.{S} Тешко ономе који би се у том часу бацио љагом на свемоћ 
ђутим, Бела се није могла да свикне.{S} Тешко јој је било без мајке.{S} Није знала чиме да се п 
ги.{S} Било јој је тешко и пријатно.{S} Тешко, јер је осећала нешто ново у себи, нешто јаче од  
е да је она крива за његову несрећу.{S} Тешко јој је било гледати га како иде од куће до куће,  
најзад наћи нешто своје?{S} Корачала је тешко, леђа је сагла, главу оборила ниско; није журила, 
Журим се.</p> <p>Осећала је како јој је тешко у души.</p> <p>Грло ју је стезало од неке незнане 
 краја постеље на други.{S} Било јој је тешко и пријатно.{S} Тешко, јер је осећала нешто ново у 
се нема прилике или што се овде то даје тешко сакрити или најзад што и најмања љубавна авантура 
сети кад дођоше до њене куће.{S} Би јој тешко да прекине чар у који су је заносиле те приче.{S} 
 коло које се обавијало око ње.{S} Неко тешко осећање савијало јој се на срце.{S} Њена душа је  
 право.{S} Њено одбијање падало је врло тешко младом студенту.{S} Он се трудио многим средствим 
 министровом ћерком.{S} То је било врло тешко.{S} Становали су под једним кровом, хранили се за 
чито угађали. <pb n="123" /> Поред свег тешког живота у сталној опозицији и борби са властима,  
 /> <p>То је писмо затекло Вишњу у врло тешком расположењу.{S} Стид ју је био за онај тренутак  
зуме.{S} Ако је ко крив, то смо ми: ја, ти, наши карактери, наше неједнаке тежње.{S} Оставимо,  
ће бити јача од тебе...{S} Једног дана, ти ћеш се решити за конвенционални брак, и ђаво ће знат 
ће вратити никад.{S} Гледајући у књиге, ти живиш затворених очију, практичан живот изгледа ти с 
{S} Све хоће да је модерно...{S} Дакле, ти кажеш да причекају?</p> <p>— Да, боље да се кају ран 
а се присећао нечег:</p> <p>— Не... не, ти нећеш доћи на Велику Школу.{S} Ти нећеш бити довољно 
 почињао да живи.</p> <p>— Је ли, зете, ти знаш француски... — приметила би му тада ташта. — Шт 
дбрану свога драгана.</p> <p>— Ћути ти, ти... како да те назовем?... ти ћеш оцу дати рачуна.{S} 
читељи, официри, професори.{S} Међутим, ти си то превидео, ти си изгубио меру, претерао, затвор 
офесори.{S} Међутим, ти си то превидео, ти си изгубио меру, претерао, затворио си се у кулу од  
<p>— Боже сачувај, ја нисам реакционар, ти то знаш.{S} И кад ти говорим овако, не значи да одоб 
 с предмета на предмет.</p> <p>— Видиш, ти си петичар, први ђак, сталан гост на министарској тр 
 се већ целу младост.{S} А ти не видиш, ти ниси видео то тело — шаптао је у себи — то лепо тело 
— Ћути ти, ти... како да те назовем?... ти ћеш оцу дати рачуна.{S} Ти ниси више моја кћи.</p> < 
е један уздах.</p> <p>— Ти си уморна... ти си нешто невесела, Вишња? — примети Илић.</p> <pb n= 
се заборавимо?{S} Ти нарочито, Вишња... ти си још увек тако лепа; Боже мој, не, то није могуће, 
умраку собног угла.</p> <p>— Седи ти... ти си уморнија — одби он. — Мени је добро и на столици. 
стоти, тако проста у својој учености... ти, која би вечито била уза ме, која би се посветила мо 
д рече:</p> <p>— Ти си паметан човек... ти знаш шта радиш.{S} Наша варош дугује ти већ много, з 
ну... служавка је брисала трпезарију... ти си се бакћао око новог устава.{S} Ју, обешењаци, да  
и после дугог размака... <pb n="289" /> ти си имала велики цвет... на железничкој станици се фо 
/p> <p>— Рђаво разумео?</p> <p>— Да.{S} Ти чекаш, гладан и жедан, награду за твоје философске с 
{S} Ти си млад.{S} Треба ти времена.{S} Ти си познат у твојој генерацији.{S} Људи знају твоју в 
 назовем?... ти ћеш оцу дати рачуна.{S} Ти ниси више моја кћи.</p> <p>Младић не одговори ништа. 
Илићу.{S} Кажем ти да имаш стрпљења.{S} Ти ћеш успети.{S} Треба ти да створиш коју везу...</p>  
. — Сутра на овом месту, у три сата.{S} Ти си слободан?...{S} Ево ми трамваја — додаде затим. — 
 <p>— И фразе су нешто кад су тачне.{S} Ти се појављујеш међу нама као усијана глава, као сабла 
/p> <p>— Ја ћу се вратити, Чедомире.{S} Ти ћеш видети!</p> <pb n="50" /> <p>У очи дана кад је т 
тика која издиже махом медиокритете.{S} Ти очекујеш предусретљивост и величанствене умове, а те 
ворио си се у кулу од слонове кости.{S} Ти си рђаво разумео околину у којој живиш.</p> <p>— Рђа 
.</p> <p>— Нема шта да те извињавам.{S} Ти си овде слободна, као код своје куће.{S} Немаш чега  
!...{S} Говоримо о нечему веселијем.{S} Ти си волео одавно да идеш у Париз?</p> <p>Младић је по 
ости Вишња.{S} Ја не знам шта радим.{S} Ти ово ниси заслужила.{S} Ја често не господарим собом. 
 одавно, али ти имаш дух романтичан.{S} Ти мислиш да сам ја груб.{S} Ја нисам груб.{S} Ја имам  
, па и молбом.{S} Младић је остајао.{S} Ти усамљени разговори са девојком која није била ружна  
вољно по твој прогрес и човечанство.{S} Ти си непријатељ, не знајући толико људи, који су опет  
и преко воље.</p> <p>— Слушај, Чедо.{S} Ти си нешто охладнео према мени.{S} Чини ми се да ме из 
је!</p> <p>— Не, Бела, то није тако.{S} Ти се компромитујеш.{S} Куварица види све из кујне.</p> 
и друштво нек сами воде своју бригу.{S} Ти ћеш тамо у Чачку наћи довољно посла да твој живот не 
. не, ти нећеш доћи на Велику Школу.{S} Ти нећеш бити довољно јака да извојујеш своје право.</p 
 тако осетљив на неприлике у животу.{S} Ти си млад.{S} Треба ти времена.{S} Ти си познат у твој 
мени.{S} Чини ми се да ме избегаваш.{S} Ти ме више не волиш? — стаде да се мази, и набра обрве. 
 му примети:</p> <p>— Ти претерујеш.{S} Ти си се спотакао о прву сметњу и сад очајаваш.{S} Не т 
старимо, ми сами.</p> <p>— Ти Вишња?{S} Ти си млађа него што си икад била.</p> <p>— Какав парад 
је?{S} Шта је теби?{S} Куд си нагао?{S} Ти губиш главу.</p> <p>У том, на часовнику у трпезарији 
тве, а зар ми живи да се заборавимо?{S} Ти нарочито, Вишња... ти си још увек тако лепа; Боже мо 
епенице од трема. — Теби није добро?{S} Ти си болесна ?</p> <p>— Врућина ми је, мајко.</p> <p>— 
 је, колегинице? — изненади се Аница. — Ти си тако бледа?{S} Да ниси уморна?</p> <p>— Да, уморн 
дакле? — рече меким, поетским гласом. — Ти си сасвим изгубила главу!</p> <p>— Да; ја га волим.. 
ачке приче — рече он сигурним гласом. — Ти не верујеш, ваљада, у те бесмислице?</p> <p>— Да, не 
рад! — шапутао јој је унутрашњи глас. — Ти си дошла у њега весела као срна, <pb n="243" /> побе 
се појави широка трака Дунава.</p> <p>— Ти си одсела на Врачару? — прекиде тишину млади суплент 
тело, познаје се како је села.</p> <p>— Ти рече да долазиш чешће овде? — упита га она.</p> <p>— 
ен, несталан, неодважан, слаб.</p> <p>— Ти не волиш свога рођака! — пребаци јој Вишња.</p> <p>— 
— Једи задовољно државни хлеб.</p> <p>— Ти ми се ругаш?</p> <p>— Не, Илићу.{S} Кажем ти да имаш 
дисало је из целе њене појаве.</p> <p>— Ти си удата? — рече јој Вишња, осмехнувши се, па покуша 
а сам кадар да радим за двоје.</p> <p>— Ти заборављаш опет стварност.{S} То се догађа у драмама 
 устаде и поче шетати по соби.</p> <p>— Ти се љутиш?</p> <p>— Мани ме, бога ти, Бела.{S} Теби ј 
како... и ми старимо, ми сами.</p> <p>— Ти Вишња?{S} Ти си млађа него што си икад била.</p> <p> 
и и како ће се све то свршити.</p> <p>— Ти си луда! — рече јој он кад му рупи у собу, усред бел 
говоре неколико баналних речи.</p> <p>— Ти си без амрела? — рече младић, наднесе кишобран над д 
<p>Сад је требало ићи у Чачак.</p> <p>— Ти се нећеш вратити отуда! — приговарао јој је друг.</p 
важи да удари на главну ствар.</p> <p>— Ти га волиш, дакле? — рече меким, поетским гласом. — Ти 
.{S} Реч се зауставила у грлу.</p> <p>— Ти волиш другога?</p> <p>— Да!</p> <p>Заједно са овом р 
<p>Девојци се оте један уздах.</p> <p>— Ти си уморна... ти си нешто невесела, Вишња? — примети  
асла поред ње.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ти си паметан човек... ти знаш шта радиш.{S} Наша варош 
ије храбрости, кад му примети:</p> <p>— Ти претерујеш.{S} Ти си се спотакао о прву сметњу и сад 
 у пијаницу и рече му озбиљно:</p> <p>— Ти излазиш из Здрављака? — па продужи пут, настављајући 
нула разговор на другу страну:</p> <p>— Ти си напустила универзитет?</p> <p>— Коначно.</p> <p>— 
 <p>— Шта хоћеш тиме да кажеш?</p> <p>— Ти си лутала по Београду, тражила <pb n="270" /> си себ 
ако можеш, а ако ти школа не допушта, а ти немој...{S} Боже здравља, видећемо се.{S} Ја ти шаље 
аљути муж. — Ја ти говорим као мајци, а ти тераш шегу...{S} Каква свадба!{S} Тај младић није ни 
ако се наканиш.{S} Ако ти је то мало, а ти ми телеграфиши или отиди код мојих пријатеља и земља 
> <p>— Волите се већ целу младост.{S} А ти не видиш, ти ниси видео то тело — шаптао је у себи — 
/p> <p>— Право претпоставља борбу.{S} А ти си жена... наша жена која не воли живот одрицања, по 
браћајући се ћерци додао је:</p> <p>— А ти, фрајла, остави се Београда у Чачку.</p> <p>По вечер 
илике у животу.{S} Ти си млад.{S} Треба ти времена.{S} Ти си познат у твојој генерацији.{S} Људ 
аш стрпљења.{S} Ти ћеш успети.{S} Треба ти да створиш коју везу...</p> <p>— Која вајда!{S} Они  
p>— Ти се љутиш?</p> <p>— Мани ме, бога ти, Бела.{S} Теби је само љубав у глави.{S} Љубав, љуба 
.{S} То се плаћа.{S} Докле ћеш се, бога ти, зевзечити са том твојом философијом!</p> <p>— Зевзе 
мља изненађења.</p> <p>— Не слути, бога ти — одврати госпођа — ту је устав, Државни Савет, наро 
 да и ти ниси, не дај боже, болесна, да ти школа није тешка и да не оскудеваш у чему.{S} Волела 
ем мој живот за ове последње године, да ти кажем: шта сам желео, а шта сам добио, шта сам очеки 
о!{S} Имам много ствари да ти кажем, да ти изложим што сам наумио.</p> <p>Вишња приста у први м 
 тиште и које могу рећи само теби... да ти кажем, ето ако хоћеш... колико сам ниско пао, најзад 
ика варош, а у њој има злих људи.{S} Да ти се што непријатно није десило?</p> <p>— Не, није ниш 
 заборавих... — присети се рођака. — Да ти представим: моја другарица, Вишња Лазаревић...{S} Па 
мама на ногама. — Еј, Милисаве, ходи да ти представим моју најмилију другарицу...</p> <pb n="24 
и ти постати министар?</p> <p>— Зини да ти кажем! — трже се стари господин, па пређе на своје д 
 негде заједно!{S} Имам много ствари да ти кажем, да ти изложим што сам наумио.</p> <p>Вишња пр 
и девојче —</l> <l>Дај, девојче, очи да ти љубим!</l> </quote> <p>— Како је лепа наша народна п 
н смех одјекну долином.</p> <p>— Дај да ти помогнем око венца — рече затим и посади се поред св 
а је Вишња непрестано.</p> <p>— Имам да ти кажем мој живот за ове последње године, да ти кажем: 
 рећи још раније.{S} Али нисам могао да ти кварим задовољство.{S} Него, враћај се у Београд, па 
ога.{S} Њеном пратиоцу чинило се као да ти кораци не додирују земљу; украшена многим успоменама 
 <head>XV</head> <p>— Хтео сам нешто да ти кажем, жено — рече Матовић, спремајући се да легне.{ 
творених очију, практичан живот изгледа ти ситничарење, не видиш шта се око тебе догађа, не мож 
...{S} Боже здравља, видећемо се.{S} Ја ти шаљем нешто новца кад и ово писмо.{S} Велим, нек ти  
Не будали! — поново се наљути муж. — Ја ти говорим као мајци, а ти тераш шегу...{S} Каква свадб 
 дође на свадбу ако може.</p> <p>— Нека ти је Богом просто — одговорила му је она, отишла затим 
то од Бога желимо.{S} Само, кажи, мајка ти је нешто назебла, па се много брине за тебе, да и ти 
јић — нек ми дете изучи школе.{S} Школа ти је најблагословенија.{S} Седиш у топлој соби и пазиш 
у твоју вредност.{S} После ових времена ти ћеш видети друга.</p> <p>— А дотле?</p> <p>— Једи за 
плата, а кад остариш, пензионишу те, па ти и после иде плата, није много али колико да се храни 
ш, сети се колико је Вићентије узео, па ти тражи двоструко.</p> <p>Илић је одбијао.{S} Није он  
?...{S} Шта им фали што су млади!{S} Па ти рече <pb n="164" /> једном приликом: „Кад се деца во 
и бриге.{S} Постанеш неки чиновник, шта ти је боље од тога!{S} Иде ти после плата, а кад остари 
и, колегинице — рече затим гласно — шта ти мислиш о сентименталности ?</p> <p>— Она није више у 
ених плећа.</p> <pb n="313" /> <p>— Шта ти је, Вишња? — упита Аница, и погледа у собу неодређен 
аробне превоје и кутове...</p> <p>— Шта ти имаш против данашњег доба? — настави она разговор жи 
 су људи луди или подлаци.</p> <p>— Шта ти је, Вишњо? — упита је мајка, која се помоли уз степе 
драслим јабланом на крају.</p> <p>— Шта ти је, колегинице? — изненади се Аница. — Ти си тако бл 
 Најзад се охрабри и рече:</p> <p>— Шта ти мислиш пошто свршиш школу?</p> <p>Каја подиже главу  
 Изникнуће ми на врх главе.{S} Једи шта ти се донесе.</p> <p>— Ја не могу ове француске сплачин 
ј о њој казујем, и хтео бих да знам шта ти о том мислиш?</p> <p>Вишњин поглед сукоби се с Радој 
та да избегнеш, све ти се дешава, ништа ти не иде у корист.</p> <p>Илић погледа зачуђено у свој 
да твој живот не буде излишан.{S} А кад ти једног дана твоја срећа допусти да мислиш и на оно ш 
и гледао преда се.</p> <p>— Узми га кад ти се допада! — рече, најзад, Вишња, и пружи му цвет.</ 
 нисам реакционар, ти то знаш.{S} И кад ти говорим овако, не значи да одобравам оно што је рани 
уђено у своју другарицу.</p> <p>— Откад ти поста таква непријатељица књига? — рече јој. — Пропо 
ла у шали, пола озбиљно:</p> <p>— Откад ти поста тако огорчен непријатељ социјалног напретка?</ 
упака.</p> <p>— Немогуће, Вишња.{S} Сад ти претерујеш.{S} Ја верујем, против свега, у прогрес,  
о дуго лутала. — Опет двојке?{S} Та сад ти бар реакционари нису криви?</p> <p>— Збунио сам се — 
на поправци у Топчидеру.</p> <p>— Откуд ти та практичност?{S} Повијаш се дакле према ветру?{S}  
догађа, не можеш ништа да избегнеш, све ти се дешава, ништа ти не иде у корист.</p> <p>Илић пог 
иновник, шта ти је боље од тога!{S} Иде ти после плата, а кад остариш, пензионишу те, па ти и п 
ти знаш шта радиш.{S} Наша варош дугује ти већ много, за парк, за...</p> <p>— Не, Вишња... — од 
оповић да ми није шта род.</p> <p>— Гле ти, видре, чак га и то интересује — одврати госпођа на  
ли од Турака — додавао је други — а гле ти сад чуда!{S} Хвалимо те, Господе, велика су дјела тв 
заводе својом неприродном логиком; пуне ти главу својим непроменљивим законима; говоре ти о људ 
 све више.</p> <pb n="205" /> <p>— Вере ти, Бела — рече Илић — прочитај ову вест...</p> <p>Па к 
у својим непроменљивим законима; говоре ти о људима само <pb n="283" /> као о одвојеним типовим 
 рече му она. — Пише ми тетка да јој се ти никако не јављаш.{S} Не зна да ли си жив или мртав.< 
еци се наследства — говорила је — па ће ти се осигурати издржавање све док не свршиш школу, као 
и ужитак.{S} А кад свршиш школу, шта ће ти ова страћара.{S} Иди куд те очи воде и ноге носе, па 
љи подмладак него што смо ми.{S} Шта ће ти боље еманципације?</p> <p>Ишли су сад по стази посут 
апаљивих речи каквог дрипца, заурликаће ти; доле с њим!...{S} Него нека младић сврши школу, пос 
ти долазио код <hi>Еснафлије</hi>.{S} И ти си погорелац на свој начин, је ли тако?{S} Ха!{S} Ха 
, сваки дан испуним корисно.</p> <p>— И ти си срећна? — прекину је Илић.</p> <p>— Не знам, може 
 срце.{S} Ја сам изабрао ово друго, а и ти ћеш... сигуран сам.{S} Пиј, проводи се, уживај младо 
азебла, па се много брине за тебе, да и ти ниси, не дај боже, болесна, да ти школа није тешка и 
дињу. — Дао Бог па родиле, те хоће да и ти окусиш... „Знам, вели, да их се Вишња зажелела у Бео 
сеље целог друштва, расцветана ливада и ти мириси заносили су је.{S} Своме препуном срцу налази 
ише смеје са осталим друговима.{S} Па и ти другови, изгледали су му мрски.{S} Он их је представ 
ла трчати на час да не задоцни.{S} Па и ти часови!{S} Није их било више од два три преко дана.{ 
, тата — прекиде га Младен — хоћеш ли и ти постати министар?</p> <p>— Зини да ти кажем! — трже  
о хоће да јој каже:</p> <p>— Тако ћеш и ти свенути, неудата, остављена.</p> <p>То је ос зујао у 
град.{S} Знао сам ја, велим...{S} Не би ти долазио код <hi>Еснафлије</hi>.{S} И ти си погорелац 
ником ништа.{S} Боже здравља!... остави ти то мени... ви се људи не разумете у тим стварима.</p 
 налази на прагу револуције, али се сви ти говори свршавају кад куцне девет сати, време спавању 
бе у сумраку собног угла.</p> <p>— Седи ти... ти си уморнија — одби он. — Мени је добро и на ст 
брожелећих ти родитеља... и Радоја који ти ово писмо пише и у свему ми се на руци налази.</p> < 
 девојка. — ’Ајд, загрли ме... не стоји ти лепо кад си озбиљан.</p> <p>Илић је загрли преко вољ 
на донесе што је нудила.</p> <p>— Је ли ти сад боље?</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Али си бледа?</p 
ом дувана убијао досаду.</p> <p>— Је ли ти жао Београда? — упита Радоје своју сусетку.</p> <p>Д 
а сам ти то, Илићу, говорио одавно, али ти имаш дух романтичан.{S} Ти мислиш да сам ја груб.{S} 
ао јој је излишан.{S} Ради њега су били ти напори, ради њега је хтела бити ослобођена жена.{S}  
 узбуђености.{S} Њу дотле нису походили ти осећаји прижељкивања; у њеним прсима нису се чули ти 
ижељкивања; у њеним прсима нису се чули ти удари који звоне као жеља, као чежња.{S} Усред Беогр 
21" /> <p>— Ћути, безобразнице, знаш ми ти шта је љубав!...{S} Да, ја нисам противна љубави, он 
чку школу.</p> <p>— Море, брате, где си ти?{S} Откад те нисам видела — рече му она. — Пише ми т 
 — <pb n="73" /> „једна жена као што си ти, тако учена у својој простоти, тако проста у својој  
 у одбрану свога драгана.</p> <p>— Ћути ти, ти... како да те назовем?... ти ћеш оцу дати рачуна 
том тренутку донесе кафу.</p> <p>— Ћути ти, материна мазо — пребаци брат сестри, и један сјај м 
је ватру. — Није то за тебе, не приличи ти. </p> <p>Девојка се склони од ватре за тренутак.{S}  
се расцветавало око девојке, али су њој ти светли, разнежени дани, изгледали тешки, суморни.{S} 
то новца кад и ово писмо.{S} Велим, нек ти се нађе ако се наканиш.{S} Ако ти је то мало, а ти м 
, проводи се, уживај младост.{S} Ја сам ти то, Илићу, говорио одавно, али ти имаш дух романтича 
41" /> није тако?{S} Сећаш ли се ја сам ти говорила...</p> <p>Вишњи пређе једна сенка преко лиц 
устани; не гледај ме тако.{S} Нашла сам ти дивна момка, разбери се, удаћемо те, Вишња, удаћемо. 
то за тебе.{S} Ја то видим.{S} Хтео сам ти то рећи још раније.{S} Али нисам могао да ти кварим  
да ли ћеш шта сачувати од онога што сам ти говорио?</p> <p>— Ми ћемо остати увек пријатељи — од 
{S} Вели, красна цурица.{S} Него, кажем ти — подвуче стара девојка — страх ме је било за тебе.{ 
 је трештен пијан:</p> <p>— Јест, кажем ти... нема ни добра ни зла апсолутног, већ конфликта из 
 се ругаш?</p> <p>— Не, Илићу.{S} Кажем ти да имаш стрпљења.{S} Ти ћеш успети.{S} Треба ти да с 
О шумо, покоју!</l> <l>О младости!{S} О ти сунце сјајно!</l> </quote> <p>Та песма узбуди Илићу  
јала колача, разног цвећа.</p> <p>— Ово ти послала Мила Цветкова — рече јој мајка, показујући ј 
д патриота бежи општим људима: да благо ти будет и да долгољетно поживиш на земљи...{S} Да пост 
 Ја не могу ове француске сплачине, ако ти можеш — одговарала му је млада горопадно.</p> <p>У о 
, нек ти се нађе ако се наканиш.{S} Ако ти је то мало, а ти ми телеграфиши или отиди код мојих  
би да те види, па дођи ако можеш, а ако ти школа не допушта, а ти немој...{S} Боже здравља, вид 
лему, продавати переце; шта то мари ако ти будеш моја жена!{S} Ја сам кадар да радим за двоје.< 
> <l>За мене младу да лудиш,</l> <l>Ако ти никне буника,</l> <l>За мене младу да буниш.</l> </q 
<l>Да видиш шта ће да никне.</l> <l>Ако ти никне лудаја,</l> <l>За мене младу да лудиш,</l> <l> 
ожемо оружати „знањем целе епохе“, како ти хоћеш.{S} Морамо се задовољити мањим.{S} То знање пр 
/p> <p>— Колегинице из села?...{S} Како ти је у селу?</p> <p>— У селу је добро свакоме који од  
ао јак мирис на јоргован.</p> <p>— Како ти се допада мој будоар ? — упита га девојка, насмехнув 
у ноту више изнад свакидашњости.{S} Ето ти кључа да постанеш велики у очима оних који те окружу 
м користио њим.{S} Али ако оно дође што ти рекох, онда...</p> <p>— Остави ту пушку.{S} Не ваља  
шта му жена рече.</p> <p>— Све имаш што ти треба, па опет ништа од тебе — додаде жалосно. — А к 
 у библиотеку! —рече Илић.</p> <p>— Зар ти није жао овако лепог дана? — одговори му философ. —  
овољно.{S} Књиге су суво знање.{S} Дају ти моћ да разумеш ствари, али те заводе својом неприрод 
еког нарочитог повода:</p> <p>— По чему ти је рођак господин Илић?</p> <p>Каја се опет изненади 
леде, а мисао умире у глави.{S} Њему су ти загрљаји падали слатко на срце.{S} Они су му ласкали 
и много поздрава од твојих доброжелећих ти родитеља... и Радоја који ти ово писмо пише и у свем 
ећи задихано, мешајући у говору час <hi>ти</hi>, час <hi>ви</hi>, и, кад дођоше до њене куће, р 
 га се тицало које је доба дана.</p> <p>Ти заборави су му пријали.{S} Остављао је, као сви слаб 
Бог је реко: морам да се смејем.</p> <p>Ти састанци су Илића разнежавали и одобровољавали.{S} П 
По зидовима су висиле изрибане тепсије, тигањи, бакрачићи, тенџере, лонци старинског облика, ко 
о правилно своје метално тика-так, така-тик.{S} Хтеде да пробуди Аницу.{S} После се застиде.{S} 
вник је понављао правилно своје метално тика-так, така-тик.{S} Хтеде да пробуди Аницу.{S} После 
кога су се спуштале процветале вреже од тикава.{S} Варош се губила.{S} Настајале су њиве.{S} Ко 
ео лепше од њега да начини сунцобран од тиквена листа ни да састави монограм за мараму.{S} У ос 
Пхи, али је љута ова цигара — додаде за тим, насмејавши се гласно.</p> <p>Ваљада при том прогут 
Матовићка, која би кадгод присуствовала тим разговорима.</p> <p>Никад Илић није јасније осетио  
на нашој страни.{S} Колико је пута ишла тим путем с Илићем до тог села, које је он називао њени 
 била као <pb n="89" /> небесни дар, на тим врућинама; она су позлаћивала Стрикову чокалиницу,  
оворило му је да спречи мисао да не иде тим правцем, те је ударао крст на страни на којој се за 
ега, скупљајући празне шоље.</p> <p>При тим покретима показивала се кроз широке рукаве њена рук 
тобом?...{S} Нешто си омршавела, али си тим још лепша...{S} Сећаш ли се наше школе!...</p> <p>И 
ита нехотице: „Нашто пунити уши девојци тим страним речима кад је она лепа и без њих, савршена  
врућинама у Београду.{S} Ипак, пишући о тим простим стварима, на саму мисао да то пише љубљеној 
ња с Белом.</p> <p>Вишњу је волео.{S} С тим је био на чисто.{S} То је било несумњиво.{S} На сам 
омир је остајао слободњак у свему.{S} С тим уверењем, које се граничило с анархизмом, решавао ј 
 се први пут завадили.</p> <p>— Доста с тим паприкама! — викнуо је млади муж једном кад се врат 
у увреду — говорила је у себи.</p> <p>С тим прекором мешала се широка жалба за Београдом и млад 
истар... министар земљорадње кад се већ тим питањем бави, али јој се учини да поред све користи 
ке, у поштанске штамбиље и датуме.{S} У тим сувим и врелим данима кад никога није било око њега 
 ти то мени... ви се људи не разумете у тим стварима.</p> <p>— Добро.{S} Мени је иначе доста мо 
намо још колико неисцрпног злата лежи у тим таласима.</p> <p>Вишња га погледа неповерљиво.{S} П 
свету, на буну.{S} Што му се допадало у тим тренутцима код Беле, то беше нешто више од њене леп 
10"> <pb n="111" /> <head>X</head> <p>У тим мучним тренуцима, Илић је, безмало, мрзео своју дра 
пште мислио шта ће после доћи!</p> <p>У тим идејама свршио је прве две године.{S} О распусту га 
, па нека буде како она рекне.</p> <p>У тим мислима, Вишња је прекидала паковање ствари, отвара 
на места, смешећи се као дете.</p> <p>У тим приликама дошло је Илићу прво писмо од Вишње.{S} Он 
 темпераменту.{S} Он је међу њима, међу тим радикалима, социјалистима, републиканцима, који се  
вни задатак био је да допуни свога мужа тиме што ће његове сељачке склоности парирати својим го 
ратске машине, треба да му га она враћа тиме што ће му осигурати безбедност у селу, олакшавати  
ите очи.{S} Његова машта не задовољи се тиме.{S} Она оде даље, и стаде му цртати положај те сво 
виност.{S} Додуше, она му је писала, те тиме стављала до знања да јој може одговорити.{S} Али њ 
шла кроз твоје доба.</p> <p>— Шта хоћеш тиме да кажеш?</p> <p>— Ти си лутала по Београду, тражи 
аве парламентарних режима.</p> <p>Други тип је био великошколац-политичар.{S} Он не пази на спо 
на глава је била плава, прави словенски тип, који се у Србији још може наћи само по забаченијим 
д на њему угледају нову кравату.{S} Тај тип се буни против власти, не да би је начинио бољом, н 
олу као ванредни слушалац.{S} То је био тип своје врсте; док су његови другови били државници,  
ику Школу, он је тамо нашао два оделита типа међу својим новим друговима.{S} Један је био већ г 
<p>Претпостављао је друштво оног другог типа својих колега, друштво студената политичара.{S} Он 
има само <pb n="283" /> као о одвојеним типовима; у њима не постоји Јуче, Данас, Сутра, Београд 
оју је патријархална кућа образовала по типу беспрекорне врлине, испунила поукама и забранама.  
вају у корупцији, у нереду, у анонимној тиранији, у ординарној лицитацији која се лажно зове <h 
за какво си се борио.{S} Убијен је краљ тиранин, осигурана је слобода штампе, уставом су дате с 
реба савладати, и он га је презирао као тиранина чију је сурову владу рано осетио.{S} Он је жел 
Клеопатра.</p> <p>Прође један тренутак, тих, мучан, дуг као вечност.</p> <p>Нико не рече ништа. 
упитати своју другарицу како је провела тих неколико месеци од како су се разишли.{S} Али се не 
етих девојака занемарене тоалете, усред тих људи што мисле да од њих зависи круг земаљске плане 
а њено срце.{S} Она се осети сама усред тих занетих девојака занемарене тоалете, усред тих људи 
 укочиле цео саобраћај.</p> <p>Једне од тих влажних, мрачних ноћи, чу се пуцањ, јачи од топа, с 
ешто велико и утешно долазило јој је из тих коњских ногоступица и разлистале природе, која се у 
ишта.{S} Оне су излазиле за тренутак из тих јадних кровињара, којима би пожар учинио милост, за 
болеле је.{S} И као да се хтела отрести тих осећаја, рече својој другарици;</p> <p>— Како народ 
ано о електрици.{S} Радоје је био јунак тих дана.{S} Људи су веровали у њега, сматрали га за не 
та, да није око његових сувих уста, око тих ситних очију, па све до природно намрсканог чела иг 
ли неки активни политичар, какав фактор тих догађаја којима ће он дати овакав или онакав ток.{S 
не да надмеће ко ће више знати на памет тих његових бунтовничких изрека : „Абдикацијом неких вл 
еде рећи: „Хајде, срећна душо, поново у тих живот одакле си и дошла.{S} Остави пук и друштво не 
>— Ниткове!</p> <p>Илић се ломио између тих супротности, не помишљајући на могућност да се разм 
ив онога који нам олакшава борбу између тих неједнакости.{S} Новац треба разумети, па га онда б 
p> <p>Часовничар се трже.{S} Пространа, тиха туга, као зимњи дан, рашири се изненадно по његови 
 срце му наваљују разнолики осећаји, од тихе носталгије што смо пустили срећу да одлети кад су  
утих губица, у лепу долину, где је било тихо и без људи. — Сваког секунда она односи по читава  
 да сврши своје дело.{S} У соби је било тихо.{S} То беше стан за самца другог реда с најпотребн 
ањ одјекну.</p> <p>Напољу је иначе било тихо.{S} На обали се видело парче једне шумице: врхови  
 његове непокретне очи. — Чујеш ли њено тихо жуборење, њен шум, као уздах простран и благ?{S} Д 
и човек осети се крив што узнемирава то тихо језеро здравих живаца бунтовним мислима нових дана 
</p> <p>Сунце је завијало својим сјајем тиху воду, зарђале шуме и један параброд насред реке.{S 
 леш као да га тражи; пуче друга пушка; тица се изви над Дунав, одлете у ваздух и више се не вр 
Бела, ви сте врло љубазни.</p> <p>Једна тица запева у башти.</p> <p>Чедомир је још раније наслу 
ши се из трема у своју собу, као рањена тица.</p> <p>Ту је било врло мирно.{S} Чуо се тек један 
прозорска окна, на затворена врата, као тица која је тражила да се спасе.</p> <pb n="195" /> <p 
, врло беле.{S} Једно јато неких других тица летело је небом.{S} Близу Вишњице, Вишња спази јед 
ан као неком утваром.</p> <p>Није га се тицало које је доба дана.</p> <p>Ти заборави су му приј 
нашао му логичан закључак; шта би га се тицало што би то било противно његовом новом убеђењу!{S 
адио на започетој тези.{S} Шта би га се тицало што не би постао професор универзитета, славан ч 
ила пала нека сенка, живот се повлачио, тице ћутале, а једноставан <pb n="44" /> и таман облак  
топило по целом небу, па жеже.{S} Нигде тице да се чује.{S} Биље зри.{S} Вишња је спустила заве 
е девојке васкрсавала је, као митолошке тице из пепела.{S} Боле (!дуго о) га хиљаде игала душев 
етао ваздух, као да је тражила две беле тице.{S} Њихови погледи се сусретоше.</p> <pb n="288" / 
е један пример дирнуо.{S} Лете две беле тице једна за другом, као два добра друга; пуче пушка;  
р угледа слику једне врбе и у њој слику тице како стоји на гранчици.{S} Још цео један свет њиха 
S} Мене се она као директора не може да тиче.{S} Државна служба долази на прво место...{S} Проп 
, некористан никоме и који се никога не тиче.</p> <p>Ова издаја сна заболе га као удар у срце.{ 
и испод ока... као да га се то ништа не тиче.{S} Редови, млади момци у озбиљној, плавој униформ 
ица.{S} Њихова мишљења, нарочито кад се тиче политике, зависе од њиховог материјалног положаја. 
ам другог брата...{S} Најзад, шта ме се тиче.{S} Он се можда променио.{S} Ми се сад тако ретко  
му се неће веровати.</p> <p>— Шта ме се тиче! — рекао је самом себи. — Моме месту су иначе дани 
потребно, чак преко потребно.{S} Што се тиче реда, он није био за претерану похвалу; по патосу  
 у кући Матовићевих мирно, као да се то тиче неке сасвим друге личности; радознало, <pb n="201" 
реглије, доле у води, није ли оно једна тичица.</p> <p>Доиста, Чедомир угледа слику једне врбе  
"140" /> као у топлом гнезду.{S} Дубока тишина је повећавала чаробност тренутка.</p> <p>— Дођи  
ирила, ведра и ћутљива.{S} Та пространа тишина притискивала је младу девојку. </p> <p>— Удај се 
елени зид Јелице.{S} Пратила га чамотна тишина као сенка.{S} По дијамантском ваздуху вијало се  
о.{S} Кућом је владала дубока породична тишина.{S} Електрична лампа заклоњена шеширом од зелене 
</p> <p>У природи је настајала све већа тишина.{S} Једно бело дрво, које се оцртавало пред њима 
је било велико, то је било страшно, час тишина смрти, час узбуна мртвих ствари, једно бојно пољ 
а ласта као црна звезда.{S} Усред мртве тишине у атмосфери, на Сави се, изненадно и нечујно, по 
о мрак.{S} Наста један тренутак потпуне тишине.{S} И две се жене загрлише, трудећи се да утеше  
ом пејсажу кукурузних поља, о лековитој тишини Моравиних обала, намирисаних мирисом зрелих јаго 
p> <p>Није могла бити другојачија.{S} У тишини сеоске самоће, по којој ју је пратила туга од пр 
 ствари видео како лете око њега тако у тишини изгубљених часова!{S} Колико пријатних мисли опк 
<p>— Ти си одсела на Врачару? — прекиде тишину млади суплент.</p> <p>— Да.{S} Код тетке моје ко 
ле расло дивље трње и аптовина, а мртву тишину оживљавао тек шум какве змије, подигла се читава 
и.{S} Најзад Илић <pb n="51" /> прекину тишину као да се присећао нечег:</p> <p>— Не... не, ти  
/> Илић први, тек да би прекратио мучну тишину.</p> <p>— Је л’? — одговори девојка у истом тону 
жаба звонили су уједначено кроз вечерњу тишину.{S} Две три звезде боцкале су један крај неба.</ 
говорити.{S} И двоје драгих испунише ту тишину, пуну неказаних ствари, примедбама о времену.</p 
ао, а шта дочекао, многе ствари које ме тиште и које могу рећи само теби... да ти кажем, ето ак 
м и луксузом: постеља застрвена домаћом тканином и опкољена везеним јастуцима, орман од лажне о 
и ишли на трећу галерију да гледају <hi>Ткаче</hi>.{S} После би у групама пратили једно друго д 
мире, узми ме!</p> <p>И стропошта се на тле.</p> <p>— Колегинице ? — чу се глас из друге собе.< 
вљено, мршаво и напуштено, на неплодном тлу.{S} Место су ограничавале ограда од краљевог двора, 
 стари Лазаревић прекиде га, рекавши му тмурно:</p> <p>— Није ми глава сад за то.{S} Жена ми се 
же да појми како та невидљива материја, то стакло, спречава њихов лет.{S} Такве су и жене које  
?...{S} Брига ме је!</p> <p>— Не, Бела, то није тако.{S} Ти се компромитујеш.{S} Куварица види  
боносне неспоразуме.{S} Ако је ко крив, то смо ми: ја, ти, наши карактери, наше неједнаке тежње 
дсуство здравог морала, расуло и нерад, то су главне одлике данашњег народног живота.</p> <p>Је 
 се допадало у тим тренутцима код Беле, то беше нешто више од њене лепоте, то беше њена симпати 
љицу.{S} Ја немам мираза.{S} Ово школе, то је све.{S} Сем тога, моји родитељи очекују од мене,  
ти си још увек тако лепа; Боже мој, не, то није могуће, да ме више не волиш.</p> <p>Они беху из 
 Не, Чедомире... мој Чедомире...{S} Не, то боли, да знаш како боли!...</p> <p>Он је поново прих 
м сигурно шта бих рекла...</p> <p>— Не, то није могуће, то је апсурд — рече младић с пуним увер 
еле, то беше нешто више од њене лепоте, то беше њена симпатија, далека, нова, друга љубав која  
х рекла...</p> <p>— Не, то није могуће, то је апсурд — рече младић с пуним уверењем. — Бар дана 
но.</p> <p>— Ја мислим да је то могуће, то ће бити врло корисно, и, надам се, наши ће те разуме 
ећи:</p> <p>— Не треба људима замерити, то су <pb n="103" /> била зла времена.{S} Шта су они кр 
и што не ценимо њену снагу.{S} Међутим, то време пролази; централа се подиже, и ја ћу ускоро, к 
представљају велику сметњу.{S} Међутим, то није било могуће.{S} Он није хтео да склапа озбиљниј 
стави монограм за мараму.{S} У осталом, то је Радоју најбоље ишло за руком.{S} Учитељ се вечито 
у као нешто живо.{S} То је било велико, то је било страшно, час тишина смрти, час узбуна мртвих 
тно, јер је то све било њој симпатично, то познанство, дубоко поштовање при скидању шешира пред 
тово цео неписмен.{S} Ето то, тај факт, то жалосно стање у којем се налази наш свет, не треба г 
ним све што могу други.{S} Оно после... то ће бити плус, Зарија.</p> <p>— Свет је глуп, Илићу,  
аља. — Вели, неће више да носи цигље... то му је испод достојанства!</p> <p>— А како се уби? —  
е. — Наше је да нађемо новац, а остало: то је његово.{S} Не може се наука посисати из прстију.< 
чанство; он је све то видео у своме ја; то његово ја било је почетак и свршетак свега.</p> <p>П 
е је страх да ћеш бити каткад несрећна; то је општи закон; свако је несрећан овда онда.{S} Оно  
ао са оцем у поље.{S} Био је врло мали; то му је једна од првих успомена.{S} Отац га је узео за 
ицу. — Јест, знао сам ја <pb n="168" /> то није истина.{S} Тврде за тебе да си срећан човек.{S} 
а она позва младића у <hi>салу</hi>.{S} То беше ниска, неизветрена одаја, с навученим завесама. 
али.{S} Погађала је да му се допада.{S} То јој би мило, али убрзо одби ташту жељу за каћиперств 
итао је да жена треба да слуша мужа.{S} То му се увртило у главу и није хтео за длаку попустити 
...{S} Седи.{S} Батали, кажем им ја.{S} То је сувише романтично за Београд.{S} Знао сам ја, вел 
остаје једна врста модерног дивљака.{S} То су људи обично са села или, ређе, из какве пропале в 
зоре и сребром првих сунчевих зрака.{S} То су пријатна заклоништа, засађена лиснатим дрвећем, и 
му смршале.{S} Боја му се променила.{S} То није био више арап.{S} Главу је спустио, очи затвори 
Вишња која се појављивала из писама.{S} То је била визија неке немогуће жене, о којој сви сањам 
 цвеће на кривим, ломним гранчицама.{S} То је ивањско цвеће, боје као восак.</p> <p>Друштво заг 
ном улицом која се отвори пред њима.{S} То је био доста широк сокак, који је, иза леђа Двора, в 
 државним грбом над сниским вратима.{S} То је пошта.</p> <p>У том се чу лупа точкова.{S} Иза уг 
 уморна. срце болесно, воља немоћна.{S} То му откри његов интимни пораз.{S} Слично разоружаном  
 то мора бити свршено још тог јутра.{S} То је била листа за попис становништва.{S} Газдарица је 
p> <p>На улици се чу тресак тарница.{S} То је пошта одлазила даље.</p> </div> <div type="chapte 
 већ знају вредност годинама службе.{S} То су они који као ђаци добијају места по Скупштини, ра 
и ћуприје, <pb n="213" /> рије њиве.{S} То се она свети што не ценимо њену снагу.{S} Међутим, т 
дит, до бољег времена, где и раније.{S} То је било тамо, кад се пође са Зеленог Венца ка Варош  
и у тој вароши пут Крагујевац—Ужице.{S} То је била права трговина, с двокрилним вратима, обојен 
 налазила се при врху Крунске улице.{S} То је било код једног гимназијског професора, Јована Ма 
у нађе лепо место у државној служби.{S} То допусти Матовићима да се преместе у једну већу кућу. 
, да призна свој положај према Бели.{S} То није било у његовој власти; Бели је дуговао бар обзи 
о прстење које је купила по околини.{S} То је била њена манија.{S} Лазаревићева ју је помагала. 
ета.</p> <p>Они су били још у кујни.{S} То је била <pb n="8" /> одаја поплочана циглама.{S} У ј 
ли оног разлога, и вишо се не врати.{S} То је било већ лакше.{S} Ипак се није могао одлучити од 
Рабаџија га удари песницом по њушци.{S} То је био знак да се крене.{S} И он пође, вукући се, кл 
, та му је кућа тек тада пала у очи.{S} То је била нова грађевина, налик на извесне београдске  
оћеш.{S} Морамо се задовољити мањим.{S} То знање премаша дужину једног живота.{S} Те циљеве тре 
остаје на само с министровом ћерком.{S} То је било врло тешко.{S} Становали су под једним крово 
да киша.{S} Падала је из дана у дан.{S} То не беше ситна, јесења киша, већ млаки пљусци као уср 
ао да му нема најбољега што је имао.{S} То осећање прогнанства прелазило је у неку врсту фикс-и 
уком испуњавао одају као нешто живо.{S} То је било велико, то је било страшно, час тишина смрти 
а то каже, кад песма одјекну поново.{S} То су се надпевали момци и девојке.{S} Момци су певали: 
а више шипарица какву ју је оставио.{S} То се примећавало по деловима тоалете, у којој је било  
 Њена слика се брисала, срце ћутало.{S} То је трајало неко време.{S} Изненадно осетио би да га  
 тек кад му рука дирну нешто хладно.{S} То беше револвер, онај исти што га је некад показивао З 
ој уображености, вређао их отворено.{S} То је било неизбежно.{S} Човек који је промашио свој по 
пада у севдах, и тада пева прилично.{S} То су они који одавно имају готов план школовања, служе 
 је волео.{S} С тим је био на чисто.{S} То је било несумњиво.{S} На само њено име, обузимао га  
а ?</p> <p>На улици затандрка нешто.{S} То су се враћала празна кола за свој нови терет.{S} Међ 
 своје дело.{S} У соби је било тихо.{S} То беше стан за самца другог реда с најпотребнијим наме 
е?{S} Преведи какву занимљиву ствар.{S} То се плаћа.{S} Докле ћеш се, бога ти, зевзечити са том 
ури, виделе су тада многи млади пар.{S} То су били махом ђаци са својим другарицама, радницама  
> <p>— Ти заборављаш опет стварност.{S} То се догађа у драмама и романима.{S} Немогуће, Илићу;  
="*" /> <p>Сунце је било на заласку.{S} То беше онога истог тренутка кад је Чедомир Илић излази 
а је волела ту улицу, веровала у њу.{S} То је била слабост ове учене главе.{S} Она је кроз њу г 
 <p>На спрату над дућаном седели су.{S} То беше стара паланачка кућа: пространа, удобна, врло с 
{S} Прописан програм, као што рекох.{S} То је што сам имао да вас посаветујем као млађег колегу 
 Велику Школу као ванредни слушалац.{S} То је био тип своје врсте; док су његови другови били д 
ики део престонице.{S} Њихова љубав?{S} То је управо једна дуга шетња, испрекидана часовитим др 
— Не... није — промуца она несигурно. — То јест, ја ћу се скоро вратити.</p> <p>Часовничар се т 
нуо се Чедомир.</p> <pb n="25" /> <p> — То није много — дочекала га је сестра — млад је, леп је 
уке — примети заједљиво стара девојка — то је за причу!</p> <p>Брод обиђе брдашце, и пред путни 
ниси видео то тело — шаптао је у себи — то лепо тело, те чаробне превоје и кутове...</p> <p>— Ш 
а дневне штампе.</p> <pb n="88" /> <p>— То је божанска искра инстинкта, која је човеку остала и 
— Зашто да не будем задовољна!</p> <p>— То је опет срећа... нека врста среће.{S} Данас је мало  
и... уз пратњу Цигана и чауша.</p> <p>— То су стара, добра времена — уздахну госпођа у пола вољ 
чнији, опипљивији, земаљскији.</p> <p>— То је мој план — трже је из тог размишљања Радојев глас 
ило да се никад нисмо познали.</p> <p>— То је сувише горко.{S} Буди правичнија.{S} Ми смо прове 
о је срећан што не плаћа стан.</p> <p>— То је велика рента, као мираз од педесет хиљада — говор 
а бејах готов, и ја те позвах.</p> <p>— То не беше ништа одређено — примети му она, са несакрив 
 праву истину.{S} Најзад рече:</p> <p>— То није довољно.{S} Књиге су суво знање.{S} Дају ти моћ 
лади човек осети се крив што узнемирава то тихо језеро здравих живаца бунтовним мислима нових д 
На извесним местима пробијала је Морава то зеленило и текла преко плићака, испод подривене обал 
b n="197" /> <head>XVIII</head> <p>— Да то није нека твоја комбинација? — рече министар кад му  
 живела са децом, скромно, тешећи се да то неће увек тако трајати.{S} Имала је четири детета: н 
S} Вишњу обли румен.{S} Учини јој се да то види на неком другом створењу.{S} Окрену се по соби, 
но јој је било да он није више њен и да то не може бити.{S} Али се она надала да ће наћи неког  
>Радоју се свиде тај одговор, заусти да то каже, кад песма одјекну поново.{S} То су се надпевал 
 самим собом.{S} С пуном збиљом, као да то само од њега зависи, покуша да од те две девојке нач 
 тим простим стварима, на саму мисао да то пише љубљеној девојци, њега је обузимала нека чар, с 
пуни, јер, каже, жандарм јој наредио да то мора бити свршено још тог јутра.{S} То је била листа 
уно, до краја, систематски.{S} Зашто да то право имају само мушкарци?</p> <pb n="66" /> <p>— Ја 
>— Остави, дете — бранио јој је отац да то ради.</p> <p>Прљила се око ватре, руке су јој пуцале 
е да бележи, он бележи, а ко неће, онда то толико.</p> <p> <hi>Капетан-Машино Зданије</hi>, где 
ем и украсним биљкама.{S} Међутим, онда то беше празно жалосно поље, покривено спрженом, смрдљи 
, остало је недирнуто.{S} Ја сам и онда то говорио.{S} Али се свет препаде, и ето...</p> <p>Рад 
твом даљим од непосредних суседа.{S} За то је требало извршити две три велике финансијске опера 
рог господина, па да му каже све.{S} За то није имао довољно одважности.{S} Онда је мислио да н 
у тмурно:</p> <p>— Није ми глава сад за то.{S} Жена ми се разболела.{S} Прала јуче кућу, па је  
. даље него детињство.{S} Шта се све за то време није десило!</p> <p>Блажени егоист, он ју је б 
.{S} Данас је Илић имао најмање воље за то, те се склони у прву капију.{S} Матовиће је била зад 
их симпатија.{S} Приговарала је себи за то: што год има добила је од тог оца са великим, меснат 
 било лепо јесење вече, сувише топло за то доба, једно од оних чежњивих вечери које саме позива 
ад, да се ту усели неки Нишлија само за то, што господин саизвољава узети његову сестру за жену 
бин или Турчин, свеједно који ће поп за то захваљивати Богу.{S} Један део чланова успротиви се  
луже војску одмах по матури, уписују за то време семестре на универзитету, и већ знају вредност 
 својих вршњака.{S} Оскудевали су му за то васпитање и средства.{S} Отац му је умро још док је  
 <pb n="141" /> <head>XIII</head> <p>За то време, Вишња је уредно похађала предавања, читала ру 
не су прошле од како смо се растали, ја то знам — продужи Илић тврдоглаво. — Али, ми смо још ту 
омира, Вишњо.{S} Он није рђав човек, ја то знам.{S} Он је сјајна интелигенција, природа врло си 
авршава, оплемењава.</p> <p>— Да.{S} Ја то знам.{S} И ја примам борбу.{S} Ја сам наоружан знање 
јој се десило. — Није то за тебе.{S} Ја то видим.{S} Хтео сам ти то рећи још раније.{S} Али нис 
о са собом.{S} Како се то десило?{S} Ја то нисам хтео.{S} Мене сматрају за мирна човека, али ви 
 коју је учинила и, најзад, ко саставља то поштовано јавно мњење?{S} Није ли сусетка десно од њ 
 друштво у којем је говорио.{S} Многима то није било право, па ипак чуле су се ретке замерке, ј 
ле неколико тренутака оклевања. — Ја на то питање нисам мислио.</p> <p>Матовићка га погледа изн 
адића није засенуо мој положај, а он на то не треба да рачуна ни колико ја.{S} Нико у Србији ни 
и правну државу.{S} Ја се чудим како на то нисмо раније мислили.{S} Ја се смејем <pb n="109" /> 
о цвеће, широка ливада, јаки мириси, па то коло и све враџбине којих је пун њен крај, бунили <p 
равићу шећерлему, продавати переце; шта то мари ако ти будеш моја жена!{S} Ја сам кадар да ради 
и гноји земљу својим жртвама?...{S} Шта то мари нешто мало грешака у Науци, пошто ми стојимо јо 
агао леђа жандармским кундацима.{S} Шта то мари!{S} Он је волео слободу, веровао у њену свемоћ, 
S} Мало после, удари плаха киша.{S} Шта то смета?{S} Она је ишла уморно, тромо, али све даље.{S 
аки проблем.</p> <pb n="47" /> <p>— Шта то мари нешто мало правде у друштвеној конституцији — г 
ар.{S} Он не пази на спољашњост; па кад то и чини, ради у супротном правцу: пушта браду, чупав  
 остатке, гомилу земље и дасака.{S} Сад то место стоји празно.{S} Ништа више није остало од <hi 
место, поставили су је одмах.</p> <p>Од то доба није се враћала у Београд.</p> <p>Живот јој је  
вичанске наде и бескрајне снове.{S} Све то има своје време.{S} Опасно је дуго маштати, толико м 
ла у Београду".</p> <p>Некад јој је све то пријало.{S} Вишња се могла радовати дубоко, потпуно, 
друштво, држава, човечанство; он је све то видео у своме ја; то његово ја било је почетак и свр 
 ћеш него у просјаке.</p> <p>Сад се све то срушило јер „тај зликовац неће да учи“.</p> <p>Радој 
метити, шта ће ко рећи и како ће се све то свршити.</p> <p>— Ти си луда! — рече јој он кад му р 
дно што се нема прилике или што се овде то даје тешко сакрити или најзад што и најмања љубавна  
оне, црвен прсник и капут мрк.{S} Да је то било ново, изгледао би да се увио у тробојку какве ц 
то јој сврати пажњу.{S} Она позна да је то државни фијакер по кочијашу, који је носио униформу  
 па се онда заустави, као да виде да је то узалуд, наслони се на дрвену држалицу и изгуби се, г 
 који га нисмо имали.{S} Знате ли да је то била грдна разлика између робијаша и робијаша, да су 
љи. — Боже мој!{S} А мени се чини да је то било тако далеко... даље него детињство.{S} Шта се с 
ладић скромно.</p> <p>— Ја мислим да је то могуће, то ће бити врло корисно, и, надам се, наши ћ 
е од другова да говоре са завишћу да је то најбоља кондиција у Београду: стан, храна, пријатељс 
 најужем кругу пријатеља.{S} Госпођа је то објаснила младићу разлогом: </p> <pb n="202" /> <p>— 
мејати предрасудама!</p> <p>Говорила је то да би га казнила.{S} Она је иначе веровала да је он  
<p>Није Радоје мрзео школу.{S} Вишња је то знала.{S} Он јој је рекао једном приликом, <pb n="60 
тно бити у својој кући.</p> <p>— Шта је то тако важно? — одговори госпа-Матовићка, већ у постељ 
ободном времену ради за себе.{S} Све је то он сам израдио.{S} Погледај овај сточић за пушење.{S 
е вам такође извесне обавезе.{S} Све је то озбиљно.{S} Вашим именом и угледом јамчићете за испр 
стија политичких криваца.</p> <p>Све је то Бела испричала Илићу брзо, без везе, задихано, као д 
="306" /> <head>XXVI</head> <p>Да ли је то био случај?{S} Или заиста нека виша сила управља наш 
воју сакатост пред младићем ?{S} Или је то био само знак захвалности што је Илић имао стално по 
ти се нађе ако се наканиш.{S} Ако ти је то мало, а ти ми телеграфиши или отиди код мојих пријат 
ла ником о свом одласку.{S} Тада јој је то изгледало природно: њену мисао је заузимала само њен 
тионицу: <hi>код Стрике</hi>, те јој је то име остало у публици, сигурније него да је фирма про 
е имао те ширине у образовању.{S} Он је то знао и није се чудио: он <pb n="19" /> је себе већ т 
у питању ни колико лањски снег, него је то госпа-Клеопатра урадила на своју руку код колеге сво 
ао, а нашло се и неколико људи, како је то случај у свима покретима, који су хтели употребити т 
иком скупило се велико друштво, како је то ретко у паланци.{S} Тамо се сви познају, али се туђе 
би га она пољубила само да види како је то кад су бркови обријани!</p> <p>Доиста, она није разм 
 њеном <pb n="216" /> крилу мирисало је то посвећено цвеће тако силно, чудно, као да се доиста  
шкарци?</p> <pb n="66" /> <p>— Јадно је то право, Вишња — осмехну се Радоје сажаљиво. — Наша Ве 
а посадила нешто дрвећа, али као што је то обичај, дечурлија и пуштена стока поломили <pb n="14 
и живац треперио.{S} А пријатно, јер је то све било њој симпатично, то познанство, дубоко пошто 
о што је очекивао.{S} Он задрхта јер је то било веће, много теже него што је његова слутња пред 
младић с пуним уверењем. — Бар данас је то јасно.{S} Нема неба.{S} Постоји <pb n="219" /> само  
 и терао чамац врло добро, као да му је то <pb n="244" /> занат, а она седела на кљуну према ње 
ном јабуком на врху.</p> <p>— Шта му је то сад? — упита се Чедомир несвесно.</p> <p>Толико је п 
у опште претпостављати, свуда где му је то место, материјалну културу нематеријалној.</p> </div 
о и једе што прво дохвати.{S} Али му је то задовољство ретко допуштала госпа-Клеопатра, која је 
чуна о богаству.{S} Не, изгледало му је то пазарлук, као да тргује са кожом свог <pb n="26" />  
ма и романима.{S} Немогуће, Илићу; није то више за нас, нисмо више деца.{S} Било и прошло.</p>  
>— Општи ниво... општи ниво!...{S} Није то рђаво.{S} Човек има своју кућу, слатко руча, купи же 
 жалосно:</p> <p>— Залутао сам.{S} Није то што сам хтео.{S} Преварио сам се у Дарвина.{S} Шта м 
начно.</p> <p>— Имала си право.{S} Није то за наше жене!{S} У земљи где три четвртине народа не 
тац кад сазна шта јој се десило. — Није то за тебе.{S} Ја то видим.{S} Хтео сам ти то рећи још  
ад је виде како потаркује ватру. — Није то за тебе, не приличи ти. </p> <p>Девојка се склони од 
бијене гомиле давио је.{S} Гостима није то сметало.{S} Они су седели око столова накресани, рас 
а у кућу, али испод ока... као да га се то ништа не тиче.{S} Редови, млади момци у озбиљној, пл 
лазио утешне разлоге, заклињао се да се то десило без његовог знања, да је био жртва глупог слу 
дбу у кући Матовићевих мирно, као да се то тиче неке сасвим друге личности; радознало, <pb n="2 
ском зету и питао се ћудљиво како ће се то све свршити.{S} Дотле је онај други Илић, онај прави 
ије знала за та понижења.{S} Чак јој се то свиде: изгледало јој је природно, младићски, ђачки.{ 
кола му је ишла лако, као вода, како се то каже у Ваљеву, Кад би учитељ испричао лекцију, о шљи 
екала нешто друго... будућност, како се то једном речи назива.{S} Мирно, предано, сваког дана,  
 Ја нисам на чисто са собом.{S} Како се то десило?{S} Ја то нисам хтео.{S} Мене сматрају за мир 
 како се оженио, да јој објасни како се то десило, да олакша себи све несреће које су му притис 
ненадно, без икаквог узрока, као што се то дешава код нервно раздражених људи, обузе га једна д 
да изађу у шетњу негде даље него што се то могло после школских часова.{S} Нашли су се у једној 
ра је претила да се обеси.{S} Кад му се то једног дана досади, он оде у суд, сврши све формално 
е су га једва држале.</p> <p>— Можда ће то бити једино добро које сам учинио у животу — рече јо 
че.{S} Можда ће доћи писмо.{S} Какав ће то радостан дан бити за њу!</p> <p>Пред пошту дохрама < 
 трчала за њим.{S} Није марила да ли ће то ко приметити, шта ће ко рећи и како ће се све то свр 
су тада осетили?{S} Ко то зна?{S} Ко ће то рећи?{S} Ни они сами не би умели казати.{S} Младић с 
} Ја нисам груб.{S} Ја имам искуства, и то је све.{S} Ја познајем живот.{S} Он вреди толико кол 
да је и она <pb n="39" /> имала жеља, и то још раније него Вишња, да се развије што више, да од 
, госпа-Матовићка је одлазила такође, и то брзо, као да је виле гоне, а враћала се тек у вече,  
не.{S} Носио је сваки дан оковратник, и то оборен, с лептирастом краватом, која је играла око њ 
стурених груди.</p> <p>Мајка уздахну, и то овог пута искрено.{S} Узе двоје младих за руке, приб 
адила нешто што није требала учинити; и то ју је болело.{S} Куд се окрене чинило јој се да је н 
ена...{S} Ко ће у то да верује!...{S} И то да дочекам у својој рођеној кући, гром вас спалио... 
а род.</p> <p>— Гле ти, видре, чак га и то интересује — одврати госпођа на рачун Поповића, па д 
.{S} Чекало се само пролеће, па да се и то зазида, те цела Морава окрене на јаз.{S} Али се прол 
и улазу у велеиздајников стан.</p> <p>И то није било све...{S} Верио се са њиховом сусетком, <h 
амо ли кад је у питању престо.{S} Ко би то могао помислити само јутрос, само данас у подне!{S}  
 треба осудити.</p> <p>Ко зна колико би то трајало, да се стари Матовић не разболе и умре.{S} О 
ан закључак; шта би га се тицало што би то било противно његовом новом убеђењу!{S} Али је Илић  
олазили су поред познатих места; час би то био Београд, час Чачак, час село у којем је <pb n="3 
Ах! како је лепа — рече у себи и пољуби то место очима.</p> <p>Кад би она била његова, мислио ј 
че да помаже око ручка.</p> <p>— Остави то, Вишња — рече јој мајка кад је виде како потаркује в 
{S} И ја се само Богу молим да заустави то време, да се не живи тако брзо.{S} Хоћу да грицкам п 
јер се бојао да јој га покаже.{S} Да ли то Вишња <pb n="282" /> примети?{S} Да ли покуша да га  
се спасе.</p> <pb n="195" /> <p>— Је ли то истина, господине? — упита га госпа-Клеопатра свечан 
, она је изгледала нешто неспретна, али то је само допуњавало њену лепоту и говорило да је она  
кад не губите интерес за науком.{S} Али то је ваша лична ствар.{S} Мене се она као директора не 
ахне на прагу Мале куће — како су звали то одељење — скупи сву храброст, закуца на врата и пред 
8" /> па да оборе министра који не дели то мишљење, или да гласају против свога убеђења па да с 
нас има свој пут.</p> <p>— Не говори ми то, Вишња — прихвати Чедомир. — Ми смо још увек добри,  
е новом, великом надом.</p> <p>— Што ми то раније ниси рекао ? — упита га она дрхтаво.</p> <p>— 
Не покушавајте да се браните.{S} Већ ми то причају одавно.{S} Али ја добра, наивна, старинска ж 
оје се на њих потроши.</p> <p>— Објасни то мало простије.</p> <p>— Ето, нама требају добри радн 
осле се застиде.{S} Како да јој објасни то што је крила од саме себе?{S} Ипак у постељу није хт 
, официри, професори.{S} Међутим, ти си то превидео, ти си изгубио меру, претерао, затворио си  
— Боже сачувај, ја нисам реакционар, ти то знаш.{S} И кад ти говорим овако, не значи да одобрав 
ом ништа.{S} Боже здравља!... остави ти то мени... ви се људи не разумете у тим стварима.</p> < 
роводи се, уживај младост.{S} Ја сам ти то, Илићу, говорио одавно, али ти имаш дух романтичан.{ 
за тебе.{S} Ја то видим.{S} Хтео сам ти то рећи још раније.{S} Али нисам могао да ти кварим зад 
} Један пас залаја.</p> <p>Посматрајући то буђење свога села, она покуша да хладније мисли о св 
едан велики формулар и молила га да јој то испуни, јер, каже, жандарм јој наредио да то мора би 
 не смета, он то не зна.{S} А тај сељак то је наш народ.{S} Он је запуштен, прост, прљав, смрдљ 
м гласом. — Он није на одмет.{S} Ја сам то видео на робији. <pb n="124" /> Видиш, били смо сви  
век ми изгледа ваљан.</p> <p>— И ја сам то нешто мислила.{S} Друго је сад, а друго беше под про 
на, врло тежак, огромно тежак...{S}" Он то не рече.{S} У осталом, већ их пристигоше Милева и ње 
ништа.{S} Међутим, њему то не смета, он то не зна.{S} А тај сељак то је наш народ.{S} Он је зап 
 ће му што требати, па да узајми.{S} Он то призна, и осмејкиваше се стидљиво, као да је тражио  
дно женско срце куцало је за њим.{S} Он то сад зна, зна позитивно, има дакле сигурне доказе...  
ладост.{S} А ти не видиш, ти ниси видео то тело — шаптао је у себи — то лепо тело, те чаробне п 
!{S} Хоћеш ракије?</p> <p>Илић није пио то пиће.{S} Али приста овог пута.</p> <p>— Још на ракиј 
о? десно?{S} Шта су тада осетили?{S} Ко то зна?{S} Ко ће то рећи?{S} Ни они сами не би умели ка 
 само другојачије, ћудљиво, бурно, како то природа може да удеси по каткад над том вароши, широ 
 учи; он је готово цео неписмен.{S} Ето то, тај факт, то жалосно стање у којем се налази наш св 
" /> погледа у Белине очи. — Али на што то питање!{S} Мени је тако лепо овде, у вашој кући, с в 
е.{S} Али зашто их не закрпи?...{S} Бар то не стаје ништа.{S} Међутим, њему то не смета, он то  
 аристократије, ропство слабих ?{S} Зар то није укидање свих принципа јеванђеља и француске рев 
одабирање, последице наследства?{S} Зар то није другим речима: право јачега и вештијега, влада  
рца и чудновату лепоту своје маште; јер то није била више Вишња која се појављивала из писама.{ 
 већ конфликта између нужних сила.{S} У то буди уверен.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
итику почетком Осамдесетих година.{S} У то доба, довршавала су у Србији своје стварање два глав 
 и жалио што није више учио школе.{S} У то доба била се већ увелико развила борба између школов 
под његовом сребрнастом светлошћу.{S} У то доба године ливада је најлепша.{S} Зрела трава злати 
.</p> <p>Било је пролеће кад је дошла у то село.{S} Трипут је потом глог обелио.{S} Трипут се л 
i>код Пеливана</hi>, бозаџије чувеног у то доба у студентским круговима.{S} Али он одби позив ћ 
оцијалистима, републиканцима, који се у то доба борбе за основна грађанска права нису разликова 
свећена Чедомиром Илићем у оно што се у то доба звало реални правац у животу.{S} Па опет, чим ј 
а, наивна, старинска жена...{S} Ко ће у то да верује!...{S} И то да дочекам у својој рођеној ку 
а изоштравала, док његова деца добијају то парче хлеба без борбе, те своју слободу употребљавај 
Бар то не стаје ништа.{S} Међутим, њему то не смета, он то не зна.{S} А тај сељак то је наш нар 
говорила му је жалосно и нежно. — Ја ћу то изгладити.{S} Мајка се не сме мешати у наше ствари.< 
о:</p> <p>— Шта је ово мени?{S} Ја нећу то.{S} Ја се гнушам тога сна.</p> <p>Девојка се уједе з 
лепо говорите — рече му Вишња. — Ја бих то врло радо читала.</p> <p>— Још је рано, треба ми још 
е рецитовати доста лепо:</p> <quote> <l>То је било у пролеће рано,</l> <l>То је било у брезову  
e> <l>То је било у пролеће рано,</l> <l>То је било у брезову хладу,</l> <l>Имала си срце насмеј 
е на руци налази.</p> <pb n="180" /> <p>То је писмо затекло Вишњу у врло тешком расположењу.{S} 
војачки глас:</p> <p>— Чедомире!</p> <p>То је била Каја, једна његова рођака, која је овде учил 
и, рекавши му:</p> <p>— Ренегат!</p> <p>То разочарење ју је утврђивало у одлуци да не допусти с 
 њега поносно најмљени рабаџија.</p> <p>То уважење губило се из дана у дан.{S} Надничари су се  
 и хладне крпе за угрејана чела.</p> <p>То је била соба сиротињски намештена: један гвозден кре 
борављала на свог првог учитеља.</p> <p>То је тако трајало до једног пролетњег поподнева.</p> < 
 ти свенути, неудата, остављена.</p> <p>То је ос зујао у чокоту.</p> <p>— Бесмислице! — рече у  
 куцкајући штапом о њено гвожђе.</p> <p>То је био Вишњи најлепши део дана.{S} С Мораве је пирка 
Прелазила је преко Батал-џамије.</p> <p>То беше један велики празан простор, зарастао у траву.{ 
аком углу остало је нешто од ње.</p> <p>То ново расположење држало ју је све док се не виде с К 
е млади муж осећао у самом себи.</p> <p>То су били тешки тренутци.{S} Незадовољан у служби, нес 
ови фаталну реч још неко у соби.</p> <p>То је Бела одговарала, ма да ју нико није питао, и глед 
шетати сами?{S} Нису знали рећи.</p> <p>То је било свакако једног дана, кад је Чедомир пратио,  
тпалу? — изненади га један глас.</p> <p>То беше његова газдарица.{S} Добра <pb n="301" /> жена  
</p> <p>Ускоро седоше за вечеру.</p> <p>То је била скромна кућа једног државног пушкара у пензи 
ти — одговори она са сигурношћу.</p> <p>То је била собица у дну ходника, окренута у башту.{S} З 
ата од собе, а не отварајући их.</p> <p>То је трајало неко време.{S} Ваљда се девојци досади та 
тавио.{S} То се примећавало по деловима тоалете, у којој је било нешто срачунатости, по сигурно 
пак, младост и здравље чинили су од ове тоалете њен најлепши оквир.{S} Она је била као створена 
а усред тих занетих девојака занемарене тоалете, усред тих људи што мисле да од њих зависи круг 
да им је био представљен.{S} На његовој тоалети видела се велика разлика.{S} Имао је нов таман  
ине.</p> <p>— Остави те глупости, бог с тобом!...{S} Говоримо о нечему веселијем.{S} Ти си воле 
еда подозриво испод ока.</p> <p>— Бог с тобом, човече — одговори Клеопатра лако. — Они се воле  
ћи сама до првог дућана.</p> <p>— Бог с тобом! — чула је забрану унапред. — Шта ће рећи свет ка 
ез бојазни можеш волети.</p> <p>— Бог с тобом, како говориш, тата — пребаци му ћерка.</p> <p>—  
о видели!...{S} Како си?...{S} Шта је с тобом?...{S} Нешто си омршавела, али си тим још лепша.. 
, и грдио свога сина.</p> <p>— Шта је с тобом? — говорио му је тада полагано, суво, не гледајућ 
 је чекала на капији.</p> <p>— Шта је с тобом, Вишња? — дочека је. — Озбиљно сам се уплашила.{S 
оново тај дивни створ што му се подаје, тог неслућеног анђела који га милује својим крилима, де 
ија у ватри сунчане светлости.{S} Усред тог великог предела, стајао је Радоје, скромно, готово  
је себи за то: што год има добила је од тог оца са великим, меснатим носем, од те мајке, коју с 
ило јасно да није ништа боље судбине од тог коња са пропалим ногама.</p> <p>— Општи ниво!...{S} 
авише се као стари пријатељи.</p> <p>Од тог доба звали су се по имену, задржавали дуже руку у р 
и.</p> <p>— То је мој план — трже је из тог размишљања Радојев глас, округао у томе тренутку, м 
угова; рано је познао понижења, тако уз тог оца сурих, смерних очију, смеђе накострешене браде, 
..</p> <p>— Ја и даље остајем противник тог кабинетског социјализма — прекиде га поднаредник, у 
ежан <pb n="114" /> према њој.{S} И сем тог, она је била болешљива, нервозна девојчица, код кој 
лико је пута ишла тим путем с Илићем до тог села, које је он називао њеним, правећи илузију на  
е стресе.</p> <p>Она није видела лице у тог човека, али би га познала у хиљаду других по првој  
јој наредио да то мора бити свршено још тог јутра.{S} То је била листа за попис становништва.{S 
 <p>Она је сад презирала свога драгана, тога човека са ногама као у роде, с претенциозном <pb n 
ве што је сретао и није видео ништа.{S} Тога дана није се ништа нарочито догодило лично њему, а 
 Вишња је несвесно пила миље из ваздуха тога дана, опијала се присуством човека који је ишао по 
то повлачи у себе, те му је ваљада због тога чаршија дала надимак:{S} Јеж.{S} Стеван се није сл 
> <p>— Не.{S} Не знам, Ја се нисам због тога уписала у школу.</p> <p>— Него због чега?</p> <p>— 
а је покушао да изврши самоубиство због тога што му се досадио живот.{S} Повреде су лаке природ 
, кујунџија Марко, јако се наљутио због тога на свог сина и хтео га убити.{S} Занат није ишао н 
ања да он има од ње да се учи.{S} Поред тога, бојао се да не начини какав испад, имајући већ из 
, хранили се за истом трпезом.{S} Поред тога, Бела није навикла да јој се задовољства ускраћују 
кујну своје жене.{S} Кад би му, и поред тога, остало слободног времена, он је износио своја раз 
опште интересе.{S} У Србији ни сенке од тога.{S} Министарска одговорност пред парламентом онемо 
станеш неки чиновник, шта ти је боље од тога!{S} Иде ти после плата, а кад остариш, пензионишу  
, пуне ситне дечице.</p> <p>Нешто се од тога већ остваривало.{S} Велике наднице привлачиле су с 
јао се кроз бистри ваздух на све стране тога широког пејсажа.{S} Обала се огледала у води тако  
аје мирна и <pb n="209" /> иста.{S} Пре тога, Радоје се враћао из <hi>Централе</hi>.</p> <p>— Д 
ци.{S} Она му се учини још ближа што се тога дана осећао изузетно увређен од стране Вишње.{S} Б 
Слобода, драга, мила слобода, пун идеал тога појма, тако присног свима нама навикнутим на распу 
во мени?{S} Ја нећу то.{S} Ја се гнушам тога сна.</p> <p>Девојка се уједе за усну.{S} Крв осоли 
мираза.{S} Ово школе, то је све.{S} Сем тога, моји родитељи очекују од мене, од моје школе... о 
ги украс за његову собу.</p> <p>— И сем тога, мени је пријатно ваше друштво.{S} Кад разговарам  
г језика је имао стално двојку.{S} Осим тога, задоцњавао је на часове, трошио много времена на  
 причати о сиротињи свога оца.{S} Место тога, он је прионуо у дућану и лепо помогао старом Осто 
ио навикао на љубак <pb n="53" /> додир тога девојчета.{S} Најзад, и он је био млад, и он је им 
очевој кући, обележавало је као повреду тога закона њен потхват да сама извојује свога мужа.{S} 
рочито жене...{S} За скандалозну страну тога догађаја бринуо се Младен, који је вукао свог учит 
 у себи девојка и одмахну руком.</p> <p>Тога дана врућина би још јача.{S} Сунце се не види као  
ово их приближи.{S} Она се одушевљавала тој поверљивости свога друга оним унутарњим пламеном, к 
н.{S} Илић осети извесно сажаљење према тој размаженој девојчици.{S} Она му се учини још ближа  
} Он је осећао свој лажни положај према тој девојци коју је волео и која га воли, према другој  
} Хтела је да му се преда одмах, ту, на тој пространој пољани.{S} Његове усне <pb n="290" /> за 
сећаји да цепа, да мучи, да се свети на тој девојци која му се предавала сва.{S} Парадоксална љ 
је могуће простије.</p> <p>Прави разлог тој одлуци била је Бела.{S} Она није могла издржати цео 
ву храброст, закуца на врата и преда се тој голицавој дрхтавици, па док јој она <pb n="115" />  
ове болове и ове сладости.{S} Чудила се тој несаници, покушавала да се отресе те узбуђености.{S 
 је био леп човек, он се морао допадати тој госпођици.{S} И као код свих природа које мисле пра 
је он сувише мали да би могао припомоћи тој промени.{S} И још нешто.{S} Младићу није било добро 
и све више, као да ју је тамо чекао лек тој грозници.</p> <p>У школи је било као сваки дан.{S}  
а заметне разговор с њом; говорила је о тој методици, глас јој је дрхтао, бојала се да њена дру 
</p> <p>Млади човек није хтео да чује о тој операцији која би га лишила очевине.{S} Он је знао  
н с намештајем.{S} Вешт посматрач би по тој одаји оценио жену која ју је наместила.{S} Матовићк 
нтије да власт не изигра ове мере.{S} У тој бризи он је смео с ума реакцију простих маса, те је 
во, тако сиво да се њена црвена блуза у тој прозрачној сивини причињавала као какав велики божу 
надним сјајем.{S} Да ли се сети да је у тој улици први пут видела свога драгана са његовом доцн 
држао дућан у главној улици коју чини у тој вароши пут Крагујевац—Ужице.{S} То је била права тр 
} Чедомир је провео скучено детињство у тој кући где се морао одржавати известан ранг, а где се 
ао га је искрено.{S} Он је себе видео у тој животињи.{S} Зар он није био тако исто од доброг со 
и једно другом.</p> <pb n="107" /> <p>У тој средини која је била далеко од праве раскоши, али з 
о вуче к њој.{S} Хиљада ствари, блиских тој девојци, изашле би му пред очи и нагониле га да је  
аја којима ће он дати овакав или онакав ток.{S} Она је била врло весела, отварала јако своја не 
им обичајима које су створили друштво и ток ствари.{S} Чачак је био њено родно место, град у ко 
 n="48" /> од њега, они од којих зависи ток државе и друштвеног живота, не усвоје Чедино мишљењ 
у кући пошле опет својим старим, мирним током.{S} Тако је Вишња могла сад мислити на себе.{S} Г 
ни.{S} Зар мислите да ја не умем ценити толике пријатељске услуге, поклоне које сте ми учинили  
е бризнути у плач... ту, на улици, пред толиким светом.</p> <p>— Збогом.{S} Ми ћемо се видети!  
вог загрљаја и оног бесног канкана пред толиким светом, није је остављала.{S} Глас часовника на 
божанство.{S} Наши песници певају песме толиким рекама српским.{S} Зашто ми њу заборављају?{S}  
ачини живота, потребе, снови, амбиције, толико невероватно разних прилика у којима живе бића шт 
своје време.{S} Опасно је дуго маштати, толико мислити, толико тражити; боље је пристати на жив 
Опасно је дуго маштати, толико мислити, толико тражити; боље је пристати на живот, пустити се у 
ва ускраћују: колико се младић склањао, толико је она трчала за њим.{S} Није марила да ли ће то 
другим.{S} Толико застора би подигнуто, толико тајна, загонетака решено.{S} Ми смо мислили да д 
открића долазила су једна за другим.{S} Толико застора би подигнуто, толико тајна, загонетака р 
као и у његовом спомену.{S} Што је онда толико наваљивао да се <pb n="255" /> опет виде?{S} Шта 
и, команданти армија...{S} У Србији има толико будала да се за педесет година не роди ниједан и 
е мисли, он се предаде загрљају који је толико избегавао.{S} Њихове усне се додирнуше.{S} Рамен 
ика дела, узвишен рад.{S} Гледао сам је толико пута... гледам је и сад, а никад је се нећу нагл 
ебе, да се сав загњури у њега.{S} Он је толико очекивао ову <pb n="98" /> девојку, да јој каже  
је за исправке, умочио перо.{S} Имао је толико ствари да каже!{S} Дани су пролазили, а перо је  
ејано.{S} Чудила се томе питању, јер је толико пута говорила Вишњи о својим намерама.{S} Најзад 
спомен на оно што јој је Каја рекла пре толико година. „Има“, рекла јој је тада између осталог, 
се с муком да је остави.{S} Једанпут се толико задржа да га газда-Митар опомену:</p> <p>— Хајд' 
од којих се бојала, јесу ли оне чисте и толико колико она, каква је та грешка коју је учинила и 
 све.{S} Ја познајем живот.{S} Он вреди толико колико му човек да̑ вредности.{S} Као што видиш, 
истос, а мало је људи _ко]и су починили толико зла својим милим.{S} Сети се последњег разговора 
није ни толико рђав колико се прича, ни толико добар колико се мисли.{S} Али има једна сигурна  
вца.{S} На крају крајева, новац није ни толико рђав колико се прича, ни толико добар колико се  
анство.{S} Ти си непријатељ, не знајући толико људи, који су опет твоји непријатељи.{S} Ми се с 
и главе са свога длана.</p> <p>— Не учи толико, разумеш? — прихвати Зарија поново се обраћајући 
н је оклевао.{S} Он је гледао сваки дан толико људи који се бацају у живот с чудним поверењем у 
а се пред њим разоружана.{S} Он је знао толико ствари, прочитао толико књига, сипао стране речи 
.{S} Он је знао толико ствари, прочитао толико књига, сипао стране речи као лавину!{S} Она није 
ли и садашњег тренутка, Вишњи се десило толико догађаја, да су јој успомене које је другарица с 
а бележи, он бележи, а ко неће, онда то толико.</p> <p> <hi>Капетан-Машино Зданије</hi>, где се 
празнике.{S} Он их је волео готово исто толико колико и њу саму.{S} Он је био кадар загрлити пи 
ема његовом успеху у школи, ставила већ толико пута до знања да он има од ње да се учи.{S} Поре 
нарочитог договарања, и весеље букне, у толико јаче у колико је дотле избегавано; момци су духо 
, код које се чежње развијају рано и, у толико јаче, у колико је њено тело трошније.{S} Да је м 
е механа! — одговори полако.</p> <p>— У толико боље.{S} Још нисам никад била у сеоској механи.< 
ободне воље коју нам професори доказују толико?</p> <p>Вишња задрхта инстиктивно и не одговори  
кад је ушла с Чедомиром у кућу и кад су толико остали на само.{S} Она је полагала на мишљење ок 
очарење, и ћутала.{S} Она није била још толико јака да му баци истину у очи, рекавши му:</p> <p 
ко се тако одржи, госпођа ће живети још толико колико је живела.</p> </div> <div type="chapter" 
ад? — упита се Чедомир несвесно.</p> <p>Толико је пута пролазио поред те зграде, а никад није п 
сак и говор кроз нос одржавао још после толикогодишњег аклиматисања у Београду.{S} Младен је би 
ајнијим и најтамнијим крајевима Париза, Толстој му је откривао бескрајну Русију с њеним дивљим  
би их доста било...{S} У програму друга Толстоја само је последња тачка добра, јер је дигао рук 
ока цена Радојевим чворнатим рукама.{S} Том осећању придруживало се поштовање које су јој улива 
 склони се у страну.</p> <p>Улица је на том месту била раскопана.{S} Од последњих киша нахватал 
 за одмор.{S} Зашто се не зауставити на том месту, зашто ићи даље и питати несигурне хоризонте  
 у све гране државног живота.</p> <p>На том месту тротоар је био узак.{S} Њихова се рамена доди 
ео утисак на Вишњу.{S} Она се мирила са том вароши, заборављала је на рђаве часове које је у њо 
{S} Докле ћеш се, бога ти, зевзечити са том твојом философијом!</p> <p>— Зевзечи се сама! — вик 
е невоље и морално пропадање.</p> <p>Са том мисли почеше и друге да се враћају у младићеву глав 
 то природа може да удеси по каткад над том вароши, широм отвореној мађарским пустарама.{S} Црн 
гу.</p> <p>Илић се освести потпуно пред том сликом.{S} Цело његово поштење усправи се између ње 
стићу.{S} Да ли се сети речи које му је том приликом рекао?{S} Да ли је сад био истог мишљења?< 
Богу.{S} Један део чланова успротиви се том предлогу одлучно, наводећи да социјализам не пориче 
насмејавши се гласно.</p> <p>Ваљада при том прогута мало дима, те се закашља.{S} Баци цигару и  
ела сам се Београда, бога ми — рече при том весело и махну руком кроз ваздух.</p> <p>Узеше топч 
уч испод простирке од прага.</p> <p>При том цела њена млада снага отисну се на њеним хаљинама.{ 
и на његовом месту можда знао користити том њеном слабом страном и, кад је потребно, уразумити  
ој казујем, и хтео бих да знам шта ти о том мислиш?</p> <p>Вишњин поглед сукоби се с Радојевим  
ла у ноћи.{S} Девојчино срце се опијало том идилом.</p> <p>Обично приђе Милева Остојићева.</p>  
док се не виде с Кајом.{S} Она хтеде по том да надокнади своју срећу, да види, <pb n="246" /> д 
и.</p> <p>— Шта да радим ? — нађе је по том Милева. — Радоје пије.{S} Да га свет не опази, попи 
оново требала?...{S} Случајни сусрет по том кишовитом времену унео му је тек, са својом влагом, 
самљен.{S} Тек овде онде видео би се, у том парчету земље у крај Мораве, засађеном врбама и по  
> <p>Илић се тада реши да оде сам.{S} У том, одузеше му стипендију.{S} Били су пронашли да се в 
те способан да вели, лудо, смртно.{S} У том тренутку је имала право.{S} Њено одбијање падало је 
 Младен учио! — насмеја се Бела, која у том тренутку донесе кафу.</p> <p>— Ћути ти, материна ма 
ије срце, можда једино на свету, куца у том тренутку за њега... на своје лектире, убеђења, на с 
холози?“ Цело његово биће вукло га је у том тренутку далеко од науке, тамо у ту сивину, ка њего 
} Остало је само његово тело, које је у том тренутку, наго и покривено платном, као и Вишњино,  
 оба пријатељска.{S} У осталом, он је у том тренутку жељкао једну неостварену жељу за променом  
 поставе за учитељицу.</p> <p>Како је у том селу било празно место, поставили су је одмах.</p>  
 На државни удар... на професора коме у том тренутку скидају букагије с ногу и нуде за министра 
ез резерве.{S} Тешко ономе који би се у том часу бацио љагом на свемоћ слободе и њене заточнике 
/p> <p>— Вишња Лазаревна! — чуо би се у том глас неког из њеног друштва, и она је већ заборавља 
жаве које су стизале са Запада нађоше у том незадовољству узорану њиву, и народ се формира, гот 
реба више, па да се буде срећан!{S} И у том слатком расположењу, које не потиче из одређених ст 
био дубоко заузет самим собом и видео у том тренутку цео свој дотадањи живот као једну слику, к 
иским вратима.{S} То је пошта.</p> <p>У том се чу лупа точкова.{S} Иза угла се појавише поштанс 
 овој пољани усред престонице.</p> <p>У том великом простору видео се само један човек, продава 
у и спреми се на пљусак грдњи.</p> <p>У том тренутку, девојка полете у правцу њега, пребаци му  
 сна!{S} Оставите ме да сањам.</p> <p>У том тренутку студент се сети Беле, и, поред све оргије  
едно и друго кад није искрено.</p> <p>У том разговору појави се прво једно кубе сумњиве лепоте, 
д си нагао?{S} Ти губиш главу.</p> <p>У том, на часовнику у трпезарији изби два сата.{S} Металн 
коју из дана у дан испуњавају.</p> <p>У том се зачу нека псовка.{S} Један сељак, прљав и исцепа 
уњено одобри госпођину изреку.</p> <p>У том се Бела врати с пуним тањиром румених кајсија.</p>  
а, не верујем више у политику.</p> <p>У том тренутку, они су ишли дуж некога зида, преко кога с 
 шта ће наука привредити њој ?</p> <p>У том је изненади отац да се решио да се жени.</p> <p>— У 
p> <p>— Клеопатра, треба повисити плату том младићу што поучава Младена — рече јој једном муж.  
 а она неће, <hi>штудира</hi>...</p> <p>Том приликом скупило се велико друштво, како је то ретк 
за њу није постојала, већ брак, муж.{S} Томе је требало очувати, <pb n="99" /> жртвовати све, ж 
} Одговор није стизао.{S} Она се чудила томе ћутању.{S} Да ли се Чедомир дурио?{S} Можда га пис 
траке.{S} За првипут, девојка се подаде томе осећају, голицавом, узбудљивом, слађем од свега шт 
 своју другарицу расејано.{S} Чудила се томе питању, јер је толико пута говорила Вишњи о својим 
у.{S} Али што се пароброд примицао више томе граду, радост се сушила у њеном срцу, обузимала је 
и овог срећног дана, она хтеде показати томе ђаку да она није мачји кашаљ, да она има нешто виш 
{S} Он је на тај начин давао свечаности томе раду, сређености својим мислима и пажње ономе што  
>влада народа</hi>.</p> <p>— Шта је лек томе?{S} Шта би могло заменити парламентаризам?{S} Ниси 
} Сколише је поново мисли о Чедомиру, о томе шта би било кад би постао њен муж, о њој самој.{S} 
Дуго смо причали.{S} Било је говора и о томе ко ће ући у кабинет...</p> <p>— Је ли, тата — прек 
или имали противна убеђења?{S} Ја сам о томе у апсу размишљао дуго, па сам дошао до закључка, д 
 нигде их нема.{S} У исти мах, супротно томе осећању празнине, обузе је страх да не сретне једн 
 се разликовао од осталих трговаца и по томе што се није вајкао.{S} Чак ни на порез.{S} Лепо се 
клони.</p> <pb n="166" /> <p>Али упркос томе гласу одлучности, који помаже паметне људе у њихов 
оси девојку...</p> <p>— Ја не налазим у томе ничега чудноватог — рече будући министар. — Ако се 
 тог размишљања Радојев глас, округао у томе тренутку, мек, треперав, као да се одваљивао <pb n 
pb n="118" /> волела формалности, добар тон, устручавање и <hi>ноблесу</hi>.</p> <p>— Добар дан 
 ње.{S} И она сама се губи, нестаје је, тоне.</p> <p>— Шта ме сад чека?... шта ће бити од мене? 
ња је уједе за срце.{S} Учини јој се да тоне, да се земља сурвава под њом, да околне планине па 
} Глас часовника наносио јој оне опојне тонове, шапутао полуразумљиве речи.{S} Она несвесно зба 
их капута.{S} Преовлађивали су отворени тонови, јаке боје, које код нас не губе још своје симпа 
} У ушима зујала блага музика, отегнути тонови који опијају.{S} Плаве и модре врвице њихале се  
>Одговарао је девојци у истом уздржаном тону.{S} Чак да је и могао од њеног оца и њене куће, он 
 <p>— Је л’? — одговори девојка у истом тону.</p> <p>Један нов пламен црвенила лизну јој уз лиц 
.{S} Негде би зашкрипао ђерам.{S} Варош тонула, љушкала се, разливала у ноћи.{S} Девојчино срце 
них, мрачних ноћи, чу се пуцањ, јачи од топа, страшнији од грома, као да се земља прецепи.{S} У 
м мрежастим очима!{S} Ипак, оне осећају топао ваздух, светлост, огроман простор, слободу.{S} Њи 
 на неки давни несрећни случај.{S} Нека топла нада, која се у њој рађала без разлога, испуњавал 
осташе тако, за један тренутак, слатке, топле, уздрхтале.{S} Пољупци су се понављали после свак 
се овда-онда код рођаке; кад су настали топли дани, излазили су чешће са њом, па после сваког д 
ве, њених очију које поздрављају својим топлим погледом рад на добру народа.{S} Слушајући звуке 
м годинама човек је сав одушевљење, сав топлина, сав љубав.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
к је бунио тај дан, обузимала ју је час топлина, час зима, и она се журила школи све више, као  
ивиле од прашине.{S} Из њих је била још топлина јаке дневне припеке.{S} Ипак се осећало нешто с 
 се осмејкивао у изненадној и пролазној топлини као старац који се напио добра вина.{S} Вишњу п 
ни се образи запламише.{S} У срцу осети топлину.{S} Успи уснама и рече:</p> <p>— И Чедомир... ч 
ротоара.{S} Око срца му је било весело, топло, па и жалосно.{S} Мило му је било што је реакција 
оварало је нешто у њој, нешто скривено, топло, незнано, а широко и пространо као свет.</p> <p>Д 
омире.{S} Наше пријатељство је искрено, топло, добро.</p> <p>Млади човек погледа своју другариц 
ко њих је било лепо јесење вече, сувише топло за то доба, једно од оних чежњивих вечери које са 
вориште.{S} По калдрми је играло суво и топло сунце које претходи јесењој хладноћи и влази.{S}  
и усамљену.{S} По стази је било мирно и топло.{S} Једна црвена буба трудила се да се успење уз  
ироди.{S} У исти мах, око срца јој било топло, меко, празно.</p> <p>— Тако је мирна, пријатна,  
ола ти је најблагословенија.{S} Седиш у топлој соби и пазиш шта се говори.{S} Не радиш снагом н 
се ту осећао добро <pb n="140" /> као у топлом гнезду.{S} Дубока тишина је повећавала чаробност 
да је Чачак постојао пре нас.{S} Чуо се топот опанака, шкрипале арабе, напуњене паприкама.{S} С 
ило на Чукарици.</p> <p>Онде где избија топчидерски трамвај на друм за Обреновац, нашли су једн 
и махну руком кроз ваздух.</p> <p>Узеше топчидерски трамвај.{S} Код једне механе, већ ван варош 
од њих, између две куће видело се парче Топчидерског брда, низ јабланова у подножју, грубе фабр 
жеови чергаши завршили би на поправци у Топчидеру.</p> <p>— Откуд ти та практичност?{S} Повијаш 
ела уређена баштица и идилични бунар на точак.{S} Пређоше једну њиву, засађену пшеницом.{S} Зат 
S} То је пошта.</p> <p>У том се чу лупа точкова.{S} Иза угла се појавише поштанска кола.{S} Арњ 
 нову варош, испреплетане жице, стотине точкова у покрету, гомиле радног народа и беле куће, пу 
а једна кола <pb n="145" /> с гумираним точковима, што је тада у Београду била још реткост и шт 
о, лале жутеле, славуји певали.{S} Нова трава клијала је испод трња, снег копнио по <pb n="237" 
а̑ве длакава, лепљива уста.{S} Хајдучка трава диже скромно свој велики бео цвет.{S} Љутићи су ж 
оба године ливада је најлепша.{S} Зрела трава злати се, прелива као свила.{S} Међу травкама наз 
} Било је много сунца.{S} По баштама се трава подмладила.{S} Са пијаце служавке су носиле зелен 
ветне прашине дигне се изнад ливаде.{S} Траве полегну.{S} Тада се открије, безазлено зачуђено к 
ег, росног зеленила по сред суве, зреле траве.</p> <p>— Да дивна кола! — кликну гласно, потрча  
 Иза ногу је остајао сив траг превијене траве.{S} Момци и девојке певали су, сустижући се:</p>  
пешаци утрли, белиле су се у озеленелој трави.{S} Општина је била посадила нешто дрвећа, али ка 
>Милији душа мирише</l> <l>На свакојаке травице,</l> <l>На зелен здравац планински,</l> <l>На б 
ва злати се, прелива као свила.{S} Међу травкама назире се разнолико цвеће.{S} Ту је модри слез 
ке, миришљаве простирке.{S} Дуге, танке травке повијале се према лаком поветарцу, њихале своје  
сно поље, покривено спрженом, смрдљивом травом, разлупаним кантама, трулим хартијама и осталим  
један велики празан простор, зарастао у траву.{S} Неколико стаза, које су сами пешаци утрли, бе 
: пуста калдрма, зарасла у модро-зелену траву, два низа плотова, неколико ниских кућа, остатци  
ног острва долазио је мирис на покошену траву.{S} На оближњим фабрикама палиле су се лампе.{S}  
 са̑м, ненагледан ни од кога, као дивља травуљина.</p> <p>Само је Матовић заборављао, да је он, 
о засађено цвеће <pb n="67" /> с дивљом травуљином.{S} Кроз уско лишће од врба промицао је по к 
е у обележеном правцу стазом обраслом у травуљину.</p> <p>Чедомир је гледао право пред собом.{S 
зи у ливаду.{S} Иза ногу је остајао сив траг превијене траве.{S} Момци и девојке певали су, сус 
илика за тебе, геачина ваљевска.{S} Без трага му глава.</p> <p>Илић махну руком кочијашу да пол 
тан израз одлучности који је прелазио у трагику.{S} Ступио је у политику почетком Осамдесетих г 
осталом, она је врло мало личила на оне традиционалне младе са обореним очима, које нам је оста 
ћи противници.{S} Лично за себе, они не траже много.{S} Највише, да се, дошав на власт, провезу 
..</p> <p>Али Илић, као и сви људи који траже од своје судбине више него што она може дати, беж 
је лутао по читаве ноћи да олакша себи, тражећи које љубазно лице да се разговори, да одахне, д 
латка Вишња, не размишљајући сувише, не тражећи много.{S} Не треба да те је страх да ћеш бити к 
 она одговори право, не заобилазећи, не тражећи помоћна средства:</p> <p>— Треба да се нађемо,  
ко исто и сестра.{S} Само, рекле су му, тражи десет хиљада динара мираза.</p> <p>— Ништа мање!  
га изнад места где је пао леш као да га тражи; пуче друга пушка; тица се изви над Дунав, одлете 
с једне стране из човечјег инстинкта да тражи своју сопствену срећу, пошто-пото, и с <pb n="165 
пака.</p> <p>Девојка стеже усне, као да тражи снаге, па настави;</p> <p>— Кад сумирам све што с 
{S} Иди куд те очи воде и ноге носе, па тражи себи девојку.{S} А кад је нађеш, сети се колико ј 
У селу је добро свакоме који од њега не тражи више него што оно може дати — одговори она полага 
о себе, као човек који губи равнотежу и тражи да се за шта ухвати.{S} Жабе су крекетале, попци  
 да изабере.</p> <p>Идеални егоист који тражи целокупност своје среће, Илић је осећао да ће та  
сети се колико је Вићентије узео, па ти тражи двоструко.</p> <p>Илић је одбијао.{S} Није он вод 
p> <p>— Тата нема ништа против.{S} Само тражи да свршиш школу.{S} Дотле нам иначе треба времена 
 светлости на свом путу, као што морнар тражи звезду изнад узбурканих таласа, неугашљив пламен  
жеш?</p> <p>— Ти си лутала по Београду, тражила <pb n="270" /> си себе, своје, време што је про 
није постављала границе. <pb n="139" /> Тражила је навалице срећу.{S} Опасности су јој годиле.< 
јој одјек млаких београдских вечери.{S} Тражила је у њима нешто ново, изненадно, добро, нешто ш 
ла рит, Дунав, светао ваздух, као да је тражила две беле тице.{S} Њихови погледи се сусретоше.< 
а, на затворена врата, као тица која је тражила да се спасе.</p> <pb n="195" /> <p>— Је ли то и 
еђење између те две девојке.{S} Бела је тражила задовољство не по осећању него по памети, изази 
рошким девојкама, седала крај прозора и тражила своје старо задовољство гледајући људе <pb n="5 
пољупце као шећерлему, пуцала језиком и тражила још, још, још.{S} О правом животу са стотинама  
ишној секцији коју је закон наређивао и тражила одлучно да јој се мртвац преда на сахрану.</p>  
, бацакала ноге, окретала се у балету и тражила очима Чедомира да му пошаље пољубац.</p> <p>Виш 
чинили ?</p> <p>Доиста, она му је често тражила мараму да је намирише, нудила му бонбоне, китил 
и газдарица од пансиона да дођу до њих: тражили их по пијаци, киселили сами, куповали их по ори 
оцијалну правду и уједињење Српства.{S} Тражио је слободу у вери, књижевности, у науци.{S} Све  
мни шешир у боји и прсник од платна.{S} Тражио је од жене и деце да пазе на одело.{S} Жена му ј 
књиге, Чедомир је био склон маштању.{S} Тражио је самоћу; уживао у лењом губљењу времена.{S} Ко 
риродом.{S} Потврђења својим закључцима тражио је у обичним разговорима у друштву, песмама омиљ 
а, и осмејкиваше се стидљиво, као да је тражио опроштај што је сиромах.{S} Вишња не замери ништ 
гла.{S} Илић је погледа право.{S} Он је тражио мало светлости на свом путу, као што морнар траж 
вала у све што је несвесно хтео, што је тражио од живота.{S} Она су му <pb n="91" /> била једин 
 хтео да склапа озбиљније везе, он није тражио <pb n="110" /></p> <p>у њој звезду пратилицу, он 
ашао оно нешто неодређено што је вечито тражио.{S} Долазио би уредно у школу, задовољавао би се 
један народни отац да му је један бирач тражио да купи шешир његовој жени.</p> <p>— И он га је  
S} Нико вас није питао: шта ћете и кога тражите ?{S} Слобода, драга, мила слобода, пун идеал то 
изичари имају право.{S} Можда је узалуд тражити да се животу да̑ вредност у људском смислу речи 
је дуго маштати, толико мислити, толико тражити; боље је пристати на живот, пустити се у њега.< 
дица, друштво, странка којој припадате, тражиће вам такође извесне обавезе.{S} Све је то озбиљн 
обегла си с ишчупаним срцем.{S} Шта сад тражиш опет?</p> <p>Брод је ишао час средином Дунава, ч 
 преводила с руског.{S} Ко зна докле би трајала та тамна грижа да не доби оно писмо од оца.{S}  
слика се брисала, срце ћутало.{S} То је трајало неко време.{S} Изненадно осетио би да га нешто  
 собе, а не отварајући их.</p> <p>То је трајало неко време.{S} Ваљда се девојци досади та игра, 
а свог првог учитеља.</p> <p>То је тако трајало до једног пролетњег поподнева.</p> <p>Прелазила 
еба осудити.</p> <p>Ко зна колико би то трајало, да се стари Матовић не разболе и умре.{S} Овај 
скромно, тешећи се да то неће увек тако трајати.{S} Имала је четири детета: најстарију ћерку, П 
 јер је сваки рад... нарочито овај који траје више година, врло тежак, огромно тежак...{S}" Он  
ло цвеће.{S} Пред њима се појави широка трака Дунава.</p> <p>— Ти си одсела на Врачару? — преки 
подножју, грубе фабричке зграде, светла трака од Саве, једна зелена ливада и цела железничка ст 
ош две девојчице, близнакиње, с црвеним тракама у коси, слободне, радознале и пуне прича о мачк 
здух су се преплетале оне плаве и модре траке.{S} За првипут, девојка се подаде томе осећају, г 
у ред, стајали су непомични.{S} Сребрну траку велике реке није кварио никакав брод.{S} Од Беогр 
мо се растали — рече у себи Илић кад се трамвај удаљи. — Боже мој!{S} А мени се чини да је то б 
панцима као посред села.{S} Тек, коњски трамвај замењен је електричним, а на пољани Батал-џамиј 
латке!...</p> <p>После се појави коњски трамвај.{S} Удар копита одјекивао је у такту по мирном  
ици.</p> <p>Онде где избија топчидерски трамвај на друм за Обреновац, нашли су једну клупу и се 
м кроз ваздух.</p> <p>Узеше топчидерски трамвај.{S} Код једне механе, већ ван вароши, сиђоше с  
је несреће последњих година, електрични трамвај <pb n="268" /> је носио другарицу његових млади 
жина росе, задах трулог лишћа.{S} Један трамвај <pb n="79" /> шкрипао је уз брдо; електрична св 
и сата.{S} Ти си слободан?...{S} Ево ми трамваја — додаде затим. — Ја ћу бити тачна.{S} Збогом. 
беху избили на Теразије.</p> <p>— Ја ћу трамвајем... — примети девојка.</p> <p>— Не, ја те нећу 
иле писале су само о укопним друштвима, трансвалском рату и, за добре паре, кадиле владу.{S} Ис 
 волујска кола.{S} Рђаво обучени сељаци трапали су у опанцима као посред села.{S} Тек, коњски т 
соја: високе ноге, развијене сапи, мали трбух, длака као свила.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — викал 
 Газдарица је имала жилав врат и пупаст трбух.{S} Рекао јој је да се не брине, оставио листу на 
анином и ударио га тако страшно ножем у трбух да га је послао на онај свет, па после умакао и у 
острешене браде, ниског раста и великог трбуха, чиновничића с малим квалификацијама који је мор 
ким тефтерима њеног газде, неког малог, трбушастог Маћедонца, кисело насмејаног лица и кривих н 
авиле су пошалице на рачун једна друге, трбушати катихета им се чинио врло знаменита личност, з 
 Изгубили смо много у нераду, у јаловом трвењу.{S} Народи око нас неће чекати да ми добијемо вр 
о је на часове, трошио много времена на трговање с поштанским маркама, свађао се с ђацима око п 
њака и емаљираних шерпи.{S} Газда-Митар трговао је још са житом, стоком, шљивама.{S} Код њега с 
 представника.{S} Поред глумца седео је трговац, поред студента официр, поред чиновника обућар. 
 у роби.{S} Он се разликовао од осталих трговаца и по томе што се није вајкао.{S} Чак ни на пор 
неколико великошколаца, један Јеврејин, трговачки помоћник, па и по који радник.{S} Сваки од њи 
хук шиваће машине, студирао физиономије трговачких помоћника који су доносили робу на избор, чу 
т Крагујевац—Ужице.{S} То је била права трговина, с двокрилним вратима, обојеним фирнаезом, са  
е су још две три нове куће.{S} Неколико трговина улепшали су своје излоге.{S} Уличне лампе нису 
сте, углављен између једне папуџинице и трговине са старим књигама.{S} Ништа не свраћа пролазни 
 дућану.{S} Газда-Митар имао је среће у трговини.{S} Послови су ишли добро.{S} Ипак је нешто пе 
 свршио два три разреда, после ступио у трговину у Београду, па онда прешао у државну службу, д 
е могла обитавати породица једног мањег трговца као и једног бољег радника: ништа у њој није да 
леопатра.{S} Нашла је једног јеврејског трговца који је дао намештај на отплату.{S} При избору, 
ић, жив, окретан, прав.{S} Ћерка једног трговца, она је несвесно осећала колико је висока цена  
/p> <p>— Слобода штампе је изиграна.{S} Трговци су се уселили у њен храм.{S} Јавну реч је заглу 
њима видели се бољи чиновници, имућнији трговци, расположени такође, румена лица и задовољних о 
Не, изгледало му је то пазарлук, као да тргује са кожом свог <pb n="26" /> рођеног оца.{S} Та к 
> узбуђење. — Да, извршна власт, влада, треба да представља у суштини целокупан народ, његове с 
сапутница у животу.</p> <p>— Клеопатра, треба повисити плату том младићу што поучава Младена —  
а скупе и некорисне бирократске машине, треба да му га она враћа тиме што ће му осигурати безбе 
ш.{S} И онда, знаш како је, чича-Митре, треба помислити на све.</p> <p>— Право велиш — одговори 
врло радо читала.</p> <p>— Још је рано, треба ми још рада, читања, спреме.{S} Више пута узмем п 
тивно.{S} Треба видети у чему је ствар, треба се уверити — говорила је себи.</p> <p>Али како?</ 
збуђује; неспособан ма за какву акцију, треба му читаво решење да уђе у дућан и купи какву ситн 
S} Али овде, Вишњо, ми још немамо базе; треба прво створити политичке слободе, без којих се не  
е могу замислити поједине организације; треба од ове оријенталне сатрапије начинити правну држа 
држи предавање — истину не треба крити; треба је послушати, рећи је увек, и увек радити тако да 
6" /><hi>како</hi> и <hi>зашто</hi>.{S} Треба признати, Илићу, наука остаде нема пред Непознати 
гу замењују често вештина и природа.{S} Треба му показати делом, ову државу у ствари начинити њ 
 остаће тесни, ваша схватања плитка.{S} Треба храбро поћи ка идеалу нове жене, јер нама требају 
а неприлике у животу.{S} Ти си млад.{S} Треба ти времена.{S} Ти си познат у твојој генерацији.{ 
 да имаш стрпљења.{S} Ти ћеш успети.{S} Треба ти да створиш коју везу...</p> <p>— Која вајда!{S 
.{S} Ја још не знам ништа позитивно.{S} Треба видети у чему је ствар, треба се уверити — говори 
у своју корист парламентарну свемоћ.{S} Треба ли се одрећи те користи кад је у питању држава и  
ељака треба научити читању и писању.{S} Треба га увести у тајне нашега доба, где човечју снагу  
сно.</p> <p>— Имате ли мало хартије?{S} Треба ми за потпалу? — изненади га један глас.</p> <p>Т 
, не тражећи помоћна средства:</p> <p>— Треба да се нађемо, па да се објаснимо; да се разговори 
ша очекује као благодат небесни, Морава треба да се разлива у многоструки сплет зелених поточић 
о је несрећан овда онда.{S} Оно од чега треба да се бојиш јесте да не будеш... као ја, несрећна 
е чинио као његов лични непријатељ кога треба савладати, и он га је презирао као тиранина чију  
ио да у њој <pb n="4" /> седи неко кога треба чувати.{S} Управо, та му је кућа тек тада пала у  
е за нову играчку коју је добила и која треба да је поред ње кадгод јој се прохте.{S} Међутим,  
— Наш народ треба просветити.{S} Сељака треба научити читању и писању.{S} Треба га увести у тај 
 практичног смисла.{S} Читао је да жена треба да слуша мужа.{S} То му се увртило у главу и није 
је воли... они се поново воле...{S} Шта треба више, па да се буде срећан!{S} И у том слатком ра 
.{S} Келнер, један полић!{S} Ето, такав треба да си.{S} У природу, у природу!...</p> <p>— Моје  
 као жишка у дувана.</p> <p>— Наш народ треба просветити.{S} Сељака треба научити читању и писа 
маша дужину једног живота.{S} Те циљеве треба оставити деци срећнијих народа.{S} Они су за нас  
вој жени.{S} У противном, глупости које треба осудити.</p> <p>Ко зна колико би то трајало, да с 
 била изашла.</p> <p>— И ово, и ово, не треба ми ништа — и бацао је белешке, писма, књиге, фото 
но стање у којем се налази наш свет, не треба губити из вида.{S} Јер наш свакодневни живот и ми 
Јеси ли видео да сам имала право!{S} Не треба гојити прасе у очи божића...{S} Све је спремно.{S 
шљајући сувише, не тражећи много.{S} Не треба да те је страх да ћеш бити каткад несрећна; то је 
као о прву сметњу и сад очајаваш.{S} Не треба бити тако осетљив на неприлике у животу.{S} Ти си 
штао великодушно, говорећи:</p> <p>— Не треба људима замерити, то су <pb n="103" /> била зла вр 
није засенуо мој положај, а он на то не треба да рачуна ни колико ја.{S} Нико у Србији није сиг 
овић, као да држи предавање — истину не треба крити; треба је послушати, рећи је увек, и увек р 
ажи да свршиш школу.{S} Дотле нам иначе треба времена око девојачке спреме...{S} Де, пољуби рук 
<p>— Пиши јој, болан, мајка је, а тетки треба мало, па да је заболи глава.</p> <pb n="28" /> <p 
станем.{S} Наши људи су прости.{S} Мени треба...</p> <p>Овде се Остојић заустави као опоменут ј 
нама самима који не варају никад. „Мени треба један искрен друг“ — хтео је рећи — <pb n="73" /> 
 му жена рече.</p> <p>— Све имаш што ти треба, па опет ништа од тебе — додаде жалосно. — А кад  
ужа; по њеном мишљењу један сиромах ђак треба да је задовољан што улази и у дечју собу; <pb n=" 
опатра — примети хладно Матовић. — Брак треба да је резултат слободног размишљања.{S} Бојим се  
ом гласова решено је да парламентаризам треба помоћи — говорио је Петар Зечевић, омален, сувоња 
 мала република.{S} Свега имамо што нам треба: пилића, прасади, вина, књига.{S} Дан нам прође к 
гласа и светлих очију. — Јер еволуцијом треба припремити револуцију...</p> <p>— Ја и даље остај 
аватну, погледао да ли су му нокти како треба, па одлазио на ручак, пењући се уз кратке, камене 
Вишња га пусти да говори.</p> <p>— Само треба претворити речну снагу у електрицитет — продужи д 
осле се навикао.{S} У стану је имао што треба скромном човеку.{S} Матовић је био пријатан према 
јатељица, боже сачувај.{S} Нашем народу треба много да чита, да се просвећује, да се учи; он је 
н да је наш свет добра раса.{S} Само му треба поуке.{S} Оставимо модерне жене нека брину своје  
че у себи:</p> <p>— Он се вара.{S} Њему треба друга жена... жена која ће се посветити цела њего 
 народа.</p> <p>— Да.{S} Нашем женскињу треба поуке.{S} У округу нема више од три четири школе  
борбу између тих неједнакости.{S} Новац треба разумети, па га онда без бојазни можеш волети.</p 
ни то мало простије.</p> <p>— Ето, нама требају добри радници, занатлије, агрономи, учитељи, оф 
абро поћи ка идеалу нове жене, јер нама требају жене на висини наших дана, жене ослобођене свих 
лијанског издања <pb n="157" /> која је требала да представља састанак Ромеа и Јулије.{S} Стакл 
{S} Бела са другом сестрицом.{S} Она је требала да држи под присмотром обе девојчице те да тако 
ворити, наћи у тренутку реч која јој је требала.{S} Кад је давала своја мишљења, реченице су јо 
ала просто да је урадила нешто што није требала учинити; и то ју је болело.{S} Куд се окрене чи 
т виде?{S} Шта му је сад девојка поново требала?...{S} Случајни сусрет по том кишовитом времену 
 за размишљање.{S} Часови су пролазили, требало се журити за воз, и она приону око свога кофера 
писа остало врло мало, готово ништа.{S} Требало је почети све из нова.{S} Али се он осећао несп 
или не донесе, нови друштвени склоп.{S} Требало му је нечег новог, разонођења, могућности да се 
 дана, шеснаест година, шеснаест векова требало му је да пређе од уранка на једној падини Рудни 
азишли.{S} Али се не усуди, јер би онда требало да исприча своје везе у кући министра Матовића, 
</p> <pb n="50" /> <p>У очи дана кад је требало да се растану, начинили су велику шетњу, обишли 
ворила о неговању поврћа.</p> <p>Сад је требало ићи у Чачак.</p> <p>— Ти се нећеш вратити отуда 
, књижевности, у науци.{S} Све снаге је требало уложити у борбу за слободу.{S} После ће доћи ос 
 сама попуњавала своје потребе и где је требало новца само нешто за порез или молитву. <pb n="2 
је постојала, већ брак, муж.{S} Томе је требало очувати, <pb n="99" /> жртвовати све, живети та 
аљим од непосредних суседа.{S} За то је требало извршити две три велике финансијске операције.{ 
{S} Радио је за испите више него што је требало.{S} Читао је књиге, новине, књижевне листове не 
 кући се кувало двапут више него што је требало, просипало се, бацало, раздавало суседству, и н 
S} Није се разумевао у коњима, али није требало много вештине па да види да је та животиња одли 
ји пређе нагло из светлости у помрчину, требао је један тренутак, па тек да види где се налази. 
лицу јој је почивао отмен умор, који је требао да покаже свету колико сирота жена има посла око 
Преварио сам се у Дарвина.{S} Шта ми је требао Дарвин ?</p> <pb n="300" /> <p>Да је на његовом  
 Кроз који месец свршиће школу.{S} Неће требати да се мучимо око мираза.{S} А што су млади?...{ 
без марјаша, а није мислио да ће му што требати, па да узајми.{S} Он то призна, и осмејкиваше с 
кући.{S} Мела је собе, пропирала рубље, требила поврће, кувала запршке.</p> <p>— Остави, дете — 
/p> <pb n="223" /> <p>По ручку пређе на трем.{S} Пролетња пилад грабила су се у дворишту око мр 
не ради ништа, и приста.{S} Они пређоше трем.{S} Један стари човек, који је стајао у удубљењу н 
е мајка, која се помоли уз степенице од трема. — Теби није добро?{S} Ти си болесна ?</p> <p>— В 
! — размишљаше девојка, повукавши се из трема у своју собу, као рањена тица.</p> <p>Ту је било  
 <pb n="93" /> <p>Шетали су по школском трему и чекали да се отвори библиотека.{S} Распуст се п 
ијара и ђубришта.{S} Оне су излазиле за тренутак из тих јадних кровињара, којима би пожар учини 
. </p> <p>Девојка се склони од ватре за тренутак.{S} Онда узе неки други посао.{S} Радила је дв 
овек, више мушкарац.{S} Они остадоше за тренутак забезекнути једно пред другим.{S} Чедомир је с 
S} Свега може бити.</p> <p>Остали су за тренутак једно наспрам другог, неми, без речи.</p> <p>С 
 суза.{S} Ако остане с Чедомиром још за тренутак, осећала је да се неће моћи савладати, да ће б 
.{S} Да, време пролази, и једанпут дође тренутак кад се мора имати храбрости и прекинути на кра 
ака решено.{S} Ми смо мислили да долази тренутак кад ће наука открити велику тајну, одговорити  
овом небу, осветлити га чаробно за који тренутак, па се после изгубити, остављајући студента да 
 расположењу.{S} Стид ју је био за онај тренутак заборава који се десио кад је Чедомир био у ње 
пише за његове, и осташе тако, за један тренутак, слатке, топле, уздрхтале.{S} Пољупци су се по 
<p>Кад Вишња оде, Чедомир оста за један тренутак гледајући у правцу где се она изгубила.{S} Зат 
сандра.</p> <p>Вишња оста тако за један тренутак.</p> <p>— Буржоа! — рече презриво.</p> <p>На њ 
е укрстише.{S} Они осташе тако за један тренутак, чврсто загрљени, као да су хтели задржати сре 
 кутовима се дизао мрак.{S} Наста један тренутак потпуне тишине.{S} И две се жене загрлише, тру 
аза госпа-Клеопатра.</p> <p>Прође један тренутак, тих, мучан, дуг као вечност.</p> <p>Нико не р 
з светлости у помрчину, требао је један тренутак, па тек да види где се налази.{S} Ову приземну 
 авлији — додаде госпођа после неколико тренутака. — Празна је, држим само неколико венаца лука 
ажем, госпођо!... — рече после неколико тренутака оклевања. — Ја на то питање нисам мислио.</p> 
казати.{S} Младић се сећао тек доцнијих тренутака, кад су били одмакли далеко од универзитета и 
ђу живота у девојачкој школи и садашњег тренутка, Вишњи се десило толико догађаја, да су јој ус 
рци падали су сад обилно.</p> <p>И овог тренутка, арап је чекао да се кола напуне откопаном зем 
е своју саучесницу.{S} Презао је сваког тренутка да га не дочека љутито лице њеног оца или мајк 
која је бујала у њеним грудима и сваког тренутка јој истеривала стид на образе.{S} Иначе, у све 
еограда, за стотину векова од присутног тренутка, на ум му је, без икакве везе, долазило питање 
било на заласку.{S} То беше онога истог тренутка кад је Чедомир Илић излазио из куће Матовића.{ 
} Дубока тишина је повећавала чаробност тренутка.</p> <p>— Дођи ми једне ноћи — рече му она изм 
о осећању него по памети, изазивала ове тренутке, пила њихово опасно пиће, свесно и прибрано, к 
размишљања Радојев глас, округао у томе тренутку, мек, треперав, као да се одваљивао <pb n="72" 
ирно, не мислећи ни на шта.{S} У једном тренутку учини јој се да ће се успавати.{S} Али ју је ј 
ала свеједнако и јогунасто.{S} У једном тренутку сунце разби облаке.{S} Оно се указа светло, бе 
живот, Чедомир прекиде пољубац у једном тренутку, зажелевши да види своју драгану, да је види ц 
 га гласно, претили му.</p> <p>У једном тренутку, неко примети да се нешто црно гиба на таласим 
, примедбама о времену.</p> <p>У једном тренутку, ИлиН подиже очи и погледа поред себе.</p> <p> 
пособан да вели, лудо, смртно.{S} У том тренутку је имала право.{S} Њено одбијање падало је врл 
ден учио! — насмеја се Бела, која у том тренутку донесе кафу.</p> <p>— Ћути ти, материна мазо — 
срце, можда једино на свету, куца у том тренутку за њега... на своје лектире, убеђења, на себе  
зи?“ Цело његово биће вукло га је у том тренутку далеко од науке, тамо у ту сивину, ка његовој  
тало је само његово тело, које је у том тренутку, наго и покривено платном, као и Вишњино, почи 
 пријатељска.{S} У осталом, он је у том тренутку жељкао једну неостварену жељу за променом сада 
државни удар... на професора коме у том тренутку скидају букагије с ногу и нуде за министра...  
дубоко заузет самим собом и видео у том тренутку цео свој дотадањи живот као једну слику, као ј 
спреми се на пљусак грдњи.</p> <p>У том тренутку, девојка полете у правцу њега, пребаци му руке 
!{S} Оставите ме да сањам.</p> <p>У том тренутку студент се сети Беле, и, поред све оргије стра 
е верујем више у политику.</p> <p>У том тренутку, они су ишли дуж некога зида, преко кога су се 
S} Она није умела тако говорити, наћи у тренутку реч која јој је требала.{S} Кад је давала свој 
искључиво мушкарцима.{S} Походили су је тренутци сумње.{S} Нико јој није умео тачно рећи њена п 
о у самом себи.</p> <p>То су били тешки тренутци.{S} Незадовољан у служби, несрећан у кући, он  
у, на буну.{S} Што му се допадало у тим тренутцима код Беле, то беше нешто више од њене лепоте, 
, мушких црта, буљавих очију, које су у тренутцима живости изгледале као да хоће да искоче из г 
"111" /> <head>X</head> <p>У тим мучним тренуцима, Илић је, безмало, мрзео своју драгану и веро 
пље мастила пале у светло белило између трепавица.{S} Та глава је заводила, бркала мисли, одвла 
јев глас, округао у томе тренутку, мек, треперав, као да се одваљивао <pb n="72" /> од самог ср 
ло у дубину душе, да јој је сваки живац треперио.{S} А пријатно, јер је то све било њој симпати 
ази из срца.{S} Ћутали су.{S} Ваздух је трептао око њих позлаћен косим зрацима сунца.{S} Он узе 
ма ко да ми купи.</p> <p>На улици се чу тресак тарница.{S} То је пошта одлазила даље.</p> </div 
олошким редом; закључавао их по двапут, тресао катанцем још ради сваке сигурности.</p> <p>Одгов 
рница што су се дрмале и <pb n="247" /> тресле преко излокане калдрме.{S} Свет измешан, доста с 
елели испод згрчених усана.{S} Груди се тресле.</p> <p>Чедомир притрча девојци.{S} Њена слика м 
е појавише поштанска кола.{S} Арњеви се тресли.{S} Један путник је промаљао радознало главу кро 
а ма како ви решили.</p> <p>Поднаредник тресну чизмом.</p> <pb n="148" /> <p>— Узмите чаја, Ива 
 одавао му је потпуно прописан поздрав, треснувши чизмом и кочећи очи.{S} Куварица је стишавала 
: једна је била гвоздена, друга дрвена, трећа на ногаре.{S} Ту собу је могла обитавати породица 
дно кубе сумњиве лепоте, па онда друго, треће...</p> <p>— Што у Београду воле ове лимане <pb n= 
жбеник мртвачке спреме. — Ја терам кола треће класе.</p> <p>— Ако пак хоћеш да будеш задовољан  
сања у Београду.{S} Младен је био пао у трећем разреду из два предмета — освета реакције! како  
аље.{S} После њих долазили су други, па трећи, брзи, дурновити, као неке фантастичне животиње.{ 
грађевине, којој су мајстори довршавали трећи спрат.</p> <p>Ту примети гомилицу света која се и 
ина се видела по раму од огледала.{S} У трећој одаји, која је замењивала салон, Илић није био н 
, певали револуционарне песме и ишли на трећу галерију да гледају <hi>Ткаче</hi>.{S} После би у 
г плота, неке девојке одломиле грану од трешње, па тако беру и једу.{S} По кафанама се чуо жаго 
 а кад су изашли из кафане, закључио је трештен пијан:</p> <p>— Јест, кажем ти... нема ни добра 
 министар?</p> <p>— Зини да ти кажем! — трже се стари господин, па пређе на своје дело о земљор 
ви? — пребаци јој мајка.</p> <p>— Ју! — трже се девојка. — Младене донеси.</p> <p>Дечко устаде  
> <p>— Збиља, како се осећаш у Чачку? — трже се сајџија из ових сањарија.</p> <p>Девојка поцрве 
, земаљскији.</p> <p>— То је мој план — трже је из тог размишљања Радојев глас, округао у томе  
ета.{S} Он је узе за руку.{S} Она се не трже.{S} Он продужи свој нагиб и притиште један кратак  
ах, подајући се своме срцу.{S} После се трже брзо, нагло и одби.</p> <p>— Не, не могу.{S} Журим 
Он узе за руку своју другарицу; брзо се трже, њена рука била је хладна као мртва.{S} Он је поно 
 се скоро вратити.</p> <p>Часовничар се трже.{S} Пространа, тиха туга, као зимњи дан, рашири се 
 се дође већ до немогућности, младић се трже.{S} Жалосна стварност приказа му се тада исто тако 
ано лице грчило се нервозно, а прсти су трзали штит од качкете.{S} Девојка га је слушала с пажњ 
показа се као најизвежбанија нудиља.{S} Три дана и четири ноћи није напуштала болесничке собе.< 
самоубица и склопи очи поново.</p> <p>— Три дана нам говори да хоће да се убије — умеша се једа 
парче једне шумице: врхови од јела, два три јасена, широко лишће од ораха и букет процветале зо 
 ти часови!{S} Није их било више од два три преко дана.{S} За њих се није морало спремати.{S} Н 
уга прну у вис, па се врати, начини два три круга изнад места где је пао леш као да га тражи; п 
ушавао да продужи гимназију, свршио два три разреда, после ступио у трговину у Београду, па онд 
есму!{S} Остала су је у памети само два три стиха из средине: ...{S}И мислио тада — Ко зна какв 
</p> <p>— Имам троје деце — рече. — Сва три су мушкарци.</p> <p>Али Вишњу не остави спомен на о 
у једно пространо двориште, ограђено са три стране јевтиним становима.</p> <p>Вишња притисну кв 
у треба поуке.{S} У округу нема више од три четири школе за женску децу.{S} Али шта ће теби уни 
простирале дуге пољане, ниска брда, две три вароши и велико београдско небо.{S} Могло је бити о 
 уједначено кроз вечерњу тишину.{S} Две три звезде боцкале су један крај неба.</p> <p>Двоје мла 
дине плаћао уредно.{S} Доцније нађе две три лекције и живљаше скромно, у маленом колу знанаца,  
уседа.{S} За то је требало извршити две три велике финансијске операције.{S} Нашло се људи доис 
брат, артиљеријски поднаредник, још две три великошколке, неколико великошколаца, један Јевреји 
ного променила.{S} Подигнуте су још две три нове куће.{S} Неколико трговина улепшали су своје и 
S} Није то за наше жене!{S} У земљи где три четвртине народа не зна ни читати ни писати, велико 
ачји кашаљ, да она има нешто више од те три постеље и бакреног посуђа.{S} Стога она позва млади 
не оближње часовничарске радње показаше три, она се појави пред Двором.{S} Ишла је одмереним ко 
ја.</p> <p>На часовнику у дворишту изби три сата.</p> <p>— Хајдемо у библиотеку! —рече Илић.</p 
 Раштркани Београд, који се ломио преко три брда, био је као створен за поверљиве састанке.{S}  
пружи му руку. — Сутра на овом месту, у три сата.{S} Ти си слободан?...{S} Ево ми трамваја — до 
есту само једну чашу, па тако изређа до тридесет кафана...{S} Кад се напије, ухвати се за телег 
 Ту се оженио, подоцкан, кад му је било тридесет година, ћерком једног поштара.{S} Баш одмâх по 
 држао лекције.{S} Она је била испуњена трима постељама, међу којима се свака разликовала: једн 
ело.{S} Трипут је потом глог обелио.{S} Трипут се лала зажутела у школском врту.{S} Трипут је с 
о је пролеће кад је дошла у то село.{S} Трипут је потом глог обелио.{S} Трипут се лала зажутела 
ут се лала зажутела у школском врту.{S} Трипут је славуј пропевао у шипражју поред Млаве.</p> < 
о госпа-Матовићка.</p> <p>— Јест, јест, трице и кучине! — понови девојка јогунасто и искрено. — 
 воле...{S} А свет, фамилија, новац?{S} Трице и кучине!...</p> <p>— Бела! — прекори је лако гос 
на љубав!... — подсмехну се министар. — Трице и кучине.{S} Данас нам вичу живео, а сутра, на не 
{S} Други <pb n="263" /> су се губили у тричарије, уживали кад би код деце изазвали дивљење, ст 
 Оно је врло лепо кад је вашар, окружна трка, задушнице... нарочито кад <pb n="303" /> су задуш 
ном.{S} Лево се видик губио преко голог Тркалишта, па на Седам Кућа све до планинског склопа ок 
ика је царева ливада</l> <l>На њој нема трна ни грмења.</l> <l>Само има до две вите јеле.</l> < 
 певали.{S} Нова трава клијала је испод трња, снег копнио по <pb n="237" /> околним висовима, в 
отрча за њим и једва га ухвати у једном трњаку.{S} Кад се окренуо и пошао ка својој другарици,  
} Једно јато врабаца крештало је лево у трњаку.{S} Он се окрену тамо тако да му се лице није ви 
{S} У клисури, где је дотле расло дивље трње и аптовина, а мртву тишину оживљавао тек шум какве 
 то било ново, изгледао би да се увио у тробојку какве црначке републике.{S} Време, киша и свак 
не стражаре од дасака, обојене у српску тробојку и с дрвеном јабуком на врху.</p> <p>— Шта му ј 
ш и пали општинске фењере, истакнуте на тробојним дирецима по ћошковима.{S} Свака гостионица им 
па је била обамрла. <pb n="63" /> Двоје троје новине које су излазиле писале су само о укопним  
 или свирепо задовољство што су сад сви троје несрећни?...{S} Улица је остала готово иста.{S} Д 
е мој ћаћа пусти с робије.</p> <p>И сви троје су тако веровали у брзо и потпуно помиловање Јова 
 на своју школу, на децу.</p> <p>— Имам троје деце — рече. — Сва три су мушкарци.</p> <p>Али Ви 
S} Шта то смета?{S} Она је ишла уморно, тромо, али све даље.{S} Можда је ипак нешто остало од њ 
, луксузна простирка, два зелена суда с тропским биљкама у врх степеница и најзад унутрашња вра 
не државног живота.</p> <p>На том месту тротоар је био узак.{S} Њихова се рамена додирнуше.{S}  
о хита.{S} Свет му је сметао, те сиђе с тротоара.{S} Око срца му је било весело, топло, па и жа 
лак.{S} Света је било пред кафанама, по тротоарима.{S} Врапци се чули на крововима, у олуцима.{ 
 да је ваздух био као у купатилу.{S} По тротоару је било доста света, оно лепог света што празн 
} Роба из дућана гомила се безбрижно по тротоару.{S} По прозорима <pb n="208" /> се црвене уски 
 пут, настављајући да звижди.</p> <p>По тротоару, с друге стране, ишле су две жене, с марамом н 
стајало му је још нешто за дуван, ситан трошак и по коју књигу. <pb n="84" /> Хранио се на кред 
овом.{S} Ови млади људи једу врло мало, троше што год имају на новине и брошуре, читају на дохв 
ли има једна сигурна ствар.{S} Човек се троши између два акта који се називају: хтети и моћи.{S 
{S} Осим тога, задоцњавао је на часове, трошио много времена на трговање с поштанским маркама,  
.{S} С невином вером у будућност, он је трошио своје младе године радећи да буде достојан повер 
еме, као сироче — бранила је госпођа те трошкове пред министром.</p> <p>Бела је посвећивала Или 
 се иде од куће, можда на страну, па су трошкови велики, а...{S} Није довршио реченицу, јер ниј 
и, у толико јаче, у колико је њено тело трошније.{S} Да је место Чедомира, високог, мршавог сту 
 његовог наручја и побегла к вратима од трпезарије.</p> <p>— Шта ли ради служавка? — рече она к 
задржати срећу коју су нашли.</p> <p>Из трпезарије је допирало звецкање тањира и ножева.{S} Пос 
биш главу.</p> <p>У том, на часовнику у трпезарији изби два сата.{S} Метални звук је одјекивао  
е, у овом салону... служавка је брисала трпезарију... ти си се бакћао око новог устава.{S} Ју,  
ило се у салон, да би служавка очистила трпезарију.{S} Стари господин би се извалио поребарке н 
 грубошћу у гласу, кад је Илић улазио у трпезарију, док се госпођа смешила благонаклоно, климал 
, први ђак, сталан гост на министарској трпези, па која вајда: несрећан си као све ове пропалиц 
 под једним кровом, хранили се за истом трпезом.{S} Поред тога, Бела није навикла да јој се зад 
ео само себе, те је веровао да би с њим трпело и све друго: његови ближњи, друштво, држава, чов 
дити — одговори јој он гласом који није трпео примедбе.</p> <p>Кад дође на Велику Школу, Лазаре 
<p>— Чисти се из наше куће...{S} Још да трпим којекакве трутове!</p> <p>На крају једног таквог  
али патлиџани.{S} Рит је био пун зелене трске.{S} Неколико јабланова, посађени у ред, стајали с 
ву на овај глас.{S} Он му је звонио као труба војске која иде у помоћ, као поклич на освету, на 
 пејзаж.{S} И док је дим пузио у модрим трубама ка чистом плаветнилу осветљеног неба, њега обуз 
ек форме ради.{S} Из вароши се доносиле трубе платна, разне чипке, конци, свила, модни журнали. 
 је ишао средином улице, носио на глави трубу од фонографа и певао колико га грло доноси једну  
је ту кућу подигнуо и очувао.{S} Колико труда, колико брига, колико уздаха око плаћања дуга код 
угачко и на широко о примени електрике, трудећи се да га својим здравим разумом схвати што боље 
пуне тишине.{S} И две се жене загрлише, трудећи се да утеше једна другу.</p> </div> <div type=" 
из унутрашњости који гледа своје књиге, труди се да одговори свима дужностима, води бригу о дне 
ена преко шесдесет година, још дурашна, трудила се, како само може, да угоди својим гостима.{S} 
воје мисли за свакидашње кућне ситнице, трудила се да се сети лица чија се имена спомињу, мешал 
ило мирно и топло.{S} Једна црвена буба трудила се да се успење уз један камичак. <pb n="76" /> 
ора <pb n="304" /> са Вишњом.{S} Она се трудила да се врати на пут којим је ишла пре него што г 
у изгледале велике, ружне.{S} Узалуд се трудила.{S} Њена права симпатија била је давно оставила 
тала ове обадве широке царевине мисли и трудила се да их разуме обе и да их помири.{S} Говор ње 
вота борио против реакционарних власти, трудио се да у своје законе унесе што више гарантије да 
задржао нешто од своје службе у војсци, трудио се да надокнади дамама оскудицу у каваљерима и б 
дана кад је био с Вишњом у њеном стану, трудио се стално да не остаје на само с министровом ћер 
колико дана не видећи своје драгане.{S} Трудио се да не мисли на њу.{S} Хтео је да је заборави. 
нити слободу штампе, збора и договора — трудио се младић да скрене правац својих мисли на конкр 
је врло тешко младом студенту.{S} Он се трудио многим средствима да придобије њену стару наклон 
есрећа, све ми је пошло наопако.</p> <p>Трудио се да не изгледа бедан, али неки пркос против са 
 — Мени је добро и на столици.</p> <p>У труду да задовоље што више једно другога, они се готово 
шу.{S} Она се посвети бризи око оца.{S} Труђаше се да накнади домаћицу кући.{S} Мела је собе, п 
к му она разједа срце, а њен гној прља, трује.{S} С времена на време, он би се свестио, чупао и 
, смрдљивом травом, разлупаним кантама, трулим хартијама и осталим сметлиштем које је град изба 
ћи, мирис боровине, свежина росе, задах трулог лишћа.{S} Један трамвај <pb n="79" /> шкрипао је 
/p> <p>— Има старог мебла колико хоћеш, труне ми горе на тавану!</p> <p>Тако би и урађено.</p>  
а читава простирка, и њен глас, већ без трунке тајанствености, одјекну долином:</p> <quote> <l> 
у, где се уздизао неки плот, накривљен, труо при земљи, побелео од кише и времена.{S} Велики џб 
 наше куће...{S} Још да трпим којекакве трутове!</p> <p>На крају једног таквог разговора, он се 
колико се младић склањао, толико је она трчала за њим.{S} Није марила да ли ће то ко приметити, 
има доста времена.{S} Па ипак је готово трчала путем.{S} Напољу је јесен приређивала илузију пр 
ојати својих наставница.{S} Није морала трчати на час да не задоцни.{S} Па и ти часови!{S} Није 
мо плићаке.{S} Јер најзад, нашто вечито трчати за критиком, за рушењем, за духовитошћу, за исме 
у варош још веселији него што су пошли, трчећи, прескачући баре, говорећи задихано, мешајући у  
е да макне, а иначе скакуће, свуд јури, трчи, код свију је, без њега ништа не може да прође.{S} 
ти, бежао је од своје среће, мислећи да трчи за њом.{S} Није прошло ни неколико минута, а он је 
имала, кад је време било ручку, да сама трчи и куца на младићева врата, позивајући га:</p> <p>— 
то <pb n="58" /> жалио да Радоје стално трчи напред: научи лекцију која није још задата, а не з 
ти цео дан на ногама, подносити сва она трчкарања, представљања, играња... нарочито играња.</p> 
сређеним положајем једним потезом, сад, ту, одмах, да оде, да се изгуби, да ишчезне с Вишњом у  
 сигурне доказе... те поређане хартије, ту архиву, већ велику.{S} И уверени присталица материја 
тпуним.{S} Он је хтео да га види јасно, ту, поред себе, да се сав загњури у њега.{S} Он је толи 
ање је моћ — понављао је, као аргумент, ту реченицу, коју је случајно негде начуо, а у себи је  
тида.{S} Хтела је да му се преда одмах, ту, на тој пространој пољани.{S} Његове усне <pb n="290 
p>Упалише по цигарету.</p> <p>— Седи... ту, на канабе — рече му Вишња.</p> <p>Чедомир примети т 
ије знала само да министар има ћерку... ту бледу девојку, с којом се Чедомир возио.{S} Он је би 
оћи савладати, да ће бризнути у плач... ту, на улици, пред толиким светом.</p> <p>— Збогом.{S}  
иделе се вреже од бостана и краставаца; ту су биле подигнуте шиљасте земунице, под којим је мел 
/p> <p>Кућу су реновирали из основа.{S} Ту је главну реч водила госпа-Клеопатра.{S} Нашла је је 
лој штрудли с маком сваког празника.{S} Ту повучену опозиционарску породицу допуњавале су још д 
рија у политици и честитим забавама.{S} Ту су долазили студенткињин брат, артиљеријски поднаред 
ру, упрљаном мувама и масним рукама.{S} Ту висе низови неке врсте кобасица, жути се суд киселих 
на дивљачној падини планине Повлена.{S} Ту се населио његов прадеда Илија, по коме су и име доб 
еколико фотографија у раму од сламе.{S} Ту је лежао још један албум, повезан у плиш, гомила пос 
ће у неко село где су имали родбине.{S} Ту је остао неколико месеца.{S} На чуђење целог села, н 
дена, друга дрвена, трећа на ногаре.{S} Ту собу је могла обитавати породица једног мањег трговц 
 травкама назире се разнолико цвеће.{S} Ту је модри слез са круницом као звезда.{S} У жалфије с 
<hi>питањима</hi>, правили пошалице.{S} Ту су стизале прве дневне вести преко <hi>штампараца</h 
то практиканта у Рачи крагујевачкој.{S} Ту се пре неки дан потукао <pb n="293" /> са једним вар 
ије, ухвати се за телеграфски дирек.{S} Ту је у стању да остане <pb n="233" /> сатима.{S} Ако г 
еног Венца ка Варош Капији, па лево.{S} Ту се види један дућан своје врсте, углављен између јед 
 где је начинио целу своју каријеру.{S} Ту се оженио, подоцкан, кад му је било тридесет година, 
— Не слути, бога ти — одврати госпођа — ту је устав, Државни Савет, народна љубав.</p> <p>— Нар 
ђавола држава и виши интереси!</p> <p>— Ту је народ, коме његови представници морају положити р 
ровао да ми је из очију испао!</p> <p>— Ту смо се крили од Турака — додавао је други — а гле ти 
тајала једна железничка пруга.</p> <p>— Ту близу, где понекад идем кад сам са̑м.{S} Има једна и 
о елегантне шетње.{S} Девојка је волела ту улицу, веровала у њу.{S} То је била слабост ове учен 
 га радости са којом је газдарица унела ту простирку.</p> <p>— Штета је упрљати тако скупу ства 
елу није могао оставити.{S} Она је била ту, она му се нудила, љубила га без питања, украшавала  
нова простирка коју је газдарица купила ту скоро и сва срећна унела га у ову собу.{S} Простирка 
 би се пренуо сасвим и мислио на њу, на ту плаву девојку, на њене косе, на њене образе, на њу ц 
 десити.{S} У сваком случају припази на ту твоју шмизлу.{S} Кад смо ми били млади, ми смо знали 
дгорјима неке нове земље.{S} Мислећи на ту реку, која ју је уљуљкивала, запљускивала својом пен 
бета.{S} Спусти своју уздрхталу шаку на ту руку, на оно меко, благо и мирно парче пред лактом.{ 
часовима усамљености!</p> <p>— Куд нађе ту жену: плебејку, старију од себе, удовицу — рече Илић 
ој прилици у чети Зекиних голаћа, да је ту био рањен, освестио се у неком потоку два дана после 
По неколико пута преко дана излазила је ту у шетњу у доба кад је мислила реформисати друштво, к 
љубав не састоји од пољубаца.{S} Она је ту остала непоколебљива.{S} Ништа није било кадро измен 
 лута по неком напуштеном месту: све је ту, куће, улице, отворена врата, види се намештај, али  
и надничареве речи: „Ево на̑!{S} Све је ту написано... па читај!“</p> <p>Истог дана отпутовали  
а сам се убио.{S} Ево на̑!...{S} Све је ту написано...</p> <p>И пружи му једно парченце хартије 
о колико је његов отац имао муке док је ту кућу подигнуо и очувао.{S} Колико труда, колико бриг 
 неку песму, радост што је види, што је ту поред њега, сласт што је заљубљен више него први пут 
га је ватра, осећао се задовољан што је ту, поред ње, што је она близу њега, што посматра њену  
} И доцније није никад заборавио што је ту научио.</p> <p>Затим му паде на ум како му је једна  
них оправки и поправки.{S} И сад, да се ту усели неки Нишлија само за то, што господин саизвоља 
вонио поузданије. — Али не мислим да се ту зауставим.</p> <p>— А шта можеш друго?</p> <p>— Унив 
е нађоше на Ћирићевој пољани.{S} Сад се ту шири читава нова насеобина разноликих вила, окружени 
 Повлену, у намери да хајдукује, али се ту оженио и окућио.{S} Илићев деда, који се такође звао 
 У пећи је пуцкарала ватра.{S} Човек се ту осећао добро <pb n="140" /> као у топлом гнезду.{S}  
ан, витак, упечатљив, увек будан, он се ту осећао као риба која је из плитке барице доспела изн 
е пак било стално отворено.{S} Могло се ту склонити од жандармске потере, испред кише или кад ч 
жњу на њега: фирма ни модел робе што се ту може наћи.{S} Али они ради којих тај дућан постоји п 
3" /> сатима.{S} Ако га ко упита шта ће ту, он одговара: „Пун сам електрике“...{S} Шта да радим 
 време, он би се свестио, чупао из срце ту опасну гљиву, а заједно са њом и слику младе Чачанке 
ло говорити.{S} И двоје драгих испунише ту тишину, пуну неказаних ствари, примедбама о времену. 
непосећеније кутове варошких паркова, и ту их поново читао, разгледао сваку реч, загледао у мар 
овукла се у једну кућицу из дворишта, и ту, од оног што јој је остало од мираза, живела са децо 
ње домина с првим кога сретне.{S} Али и ту, у тамним кафанским <pb n="113" /> ћошковима, у блед 
е што ти рекох, онда...</p> <p>— Остави ту пушку.{S} Не ваља је показивати у пијаном друштву —  
 цвећа.{S} Вишњи се учини да нешто живи ту у лози, у влажном хладу лозиног зеленила, и да је гл 
 не зна кога пре да пожали: те људе или ту стоку.{S} Јадно место где се цели животи истроше, а  
Било му је јасније него икад да не воли ту девојку, па ипак он превали:</p> <p>— Да!</p> <p>Та  
ши, у околне паркове, брда, шуме.{S} Ни ту се није осећао срећан.{S} Какво дрво, пут, бара какв 
је нешто у њој. — Зашто онда избегавати ту реч која је тако тесно везана за нас, везана везом н 
камичак. <pb n="76" /> Стаде посматрати ту бубу и мислити... ко зна на кога!{S} На државни удар 
има покретима, који су хтели употребити ту згодну прилику за свој лични интерес.{S} Кампања за  
ој реакцији.{S} Полиција није смела ући ту; за ђаке је пак било стално отворено.{S} Могло се ту 
је Вишња стигла у Чачак, осетила је тек ту сву супротност између живота који је предузимала и о 
а нормална осећања жене.{S} Све је било ту да та жена постане једног дана срећна мајка, проживи 
тина, сиромах, без фамилије, али ми смо ту.{S} Кроз који месец свршиће школу.{S} Неће требати д 
ога узбуђења.</p> <p>Познавала је добро ту аду, аустриску стражару преко пута, вијугав друм и н 
радом.</p> <p>Стари господин је био већ ту.{S} Он је био човек ситних, живих очију, великог чел 
 у том тренутку далеко од науке, тамо у ту сивину, ка његовој другарици, у њен заборав.{S} Млад 
и њене куће, он не би смео поверити сву ту изненадну раскош свога срца и чудновату лепоту своје 
дама.{S} Она није опраштала своме другу ту издају заједничких убеђења.{S} Она је ишла у крајнос 
ано цвеће.</p> <p>— Јаој, црна, шта ћеш ту? — викну <pb n="217" /> јој Милева, која се у тај па 
дужи Илић тврдоглаво. — Али, ми смо још ту, ми живимо.{S} Други не заборављају своје мртве, а з 
а у своју собу, као рањена тица.</p> <p>Ту је било врло мирно.{S} Чуо се тек један женски сатић 
е, махнувши руком, и уђе у парк.</p> <p>Ту је било света још више.{S} Склони се у крај, где је  
мајстори довршавали трећи спрат.</p> <p>Ту примети гомилицу света која се искупљала љубопитно.{ 
рича о мачки, кокошима и ђаволу.</p> <p>Ту, у Крунској улици, изненади се импровизовани учитељ  
и сеоске самоће, по којој ју је пратила туга од промашене удаје, она је, против свега, носила у 
>Часовничар се трже.{S} Пространа, тиха туга, као зимњи дан, рашири се изненадно по његовим гру 
своју цигару.{S} Девојки је један облак туге замагљавао њене бистре очи.{S} Најзад Илић <pb n=" 
фестације, демонстрације, резолуције на туђ рачун, а чим дођу у питање они, њихова личност, њих 
ћеш ли да будеш виђен?{S} Онда критикуј туђа дела, не стварај ништа, размећи се, другима препор 
 ствари му се чиниле непознате, далеке, туђе, несхватљиве.</p> <p>— Наш Чедомир као да је пао с 
паланци.{S} Тамо се сви познају, али се туђе заједнице, либе се, зазиру једно од другог, стид и 
 места, и Вишња би пропала ако би пао у туђе руке.{S} Он јој је хтео писати ради себе <pb n="18 
 Једног овде имам од својих, па се и он туђи...{S} Испрати Вишњу до куће.</p> <p>— Ако госпођиц 
 женска страна, подјармљена туђој вољи, туђим мишљењима, теретним обичајима које су створили др 
и диагнозу, као философ који се користи туђим искуством.{S} Тај човек је посматрао спремање за  
ишта о мени, а ни ја о њему, као да смо туђини.{S} Свакако ми замера јер не зна разлога моме од 
као неким чудом сачуван од укрштавања с туђинцима, претопљеним у наш свет.{S} Плава маст није,  
 горе: жена, женска страна, подјармљена туђој вољи, туђим мишљењима, теретним обичајима које су 
напред.</p> <p>Остави рукопис и погледа тужно кроз прозор.</p> <p>Напољу су радници откопавали  
ла повесма вунице, превучена завесом од тула; видели се калупи од фесова, разне кутије са шамиј 
иче дух.</p> <p>Син је растао слободно, тумарао са свим квартовским мангупима, носио шешир на к 
и није ишао у прилог његове себичности, тумачио је као да је управљен против њега: било да она  
овор о електричном предузећу. — Само је тунел затрпан и збрисана спољна постројења.{S} Оно што  
правда.{S} Разлог је био прост; брана и тунел поред ње били су главни радови предузећа; наравно 
них вратница и подрума без окана био је туп мрак као из гробнице.</p> <p>Илић стеже срце и упут 
 дрвену држалицу и изгуби се, гледајући тупо у воду.{S} Мртвачки сандук њихао се свеједнако.{S} 
чију испао!</p> <p>— Ту смо се крили од Турака — додавао је други — а гле ти сад чуда!{S} Хвали 
ова или просте ћерамиде, с кубетима или турским димњацима образовале су се плаве сенке, које су 
швајцарског фондана, па до најпростијег турског суџука.</p> <p>Откако Матовић поста кандидат за 
ност, а специјално српској народности у Турској вера представља још велику чињеницу.{S} С начел 
 тера, па ћемо да једемо понајлак.{S} У турском рату Вера Павловна, сестра Рускиња, што је воле 
, па после умакао и успео да пребегне у Турску.</p> <p>Илић стиже доцкан кући, па сутрадан јави 
потоку два дана после битке, па како су Турци већ чували Саву, он није могао пребећи у Аустрију 
слобода, ускраћивана дугим ропством под Турцима, испуњавала је тај посвећени кут Београда и бил 
 га капиталист експлоатисати, Србин или Турчин, свеједно који ће поп за то захваљивати Богу.{S} 
 божански учитељ, у кога је веровао као Турчин у Мухамеда.{S} Дела његових противника <pb n="29 
дна њивица овса, коју је нешто оштетила туча, процењивале су сељачке комисије тако високо, као  
је звао биље, њихове крунице, прашнике, тучкове; на обали каквог друма показивао му слојеве зем 
S} Свет се занима политиком једино ради ћара.{S} У међусобним односима људи су неповерљиви.{S}  
маша са Милевом, доцније везла, плела и ћаскала по обичају.{S} Остојић је био нека врста стариј 
р се осећао уморан, сметен, изнурен.{S} Ћаскање пијаног мудраца занимало га.{S} Он оста до зоре 
вио слатко лице.{S} Узалуд је општински ћата избријавао подбрадак и расипао комплименте научене 
 му дали слабе оцене. — Само док се мој ћаћа пусти с робије.</p> <p>И сви троје су тако веровал 
школе ћете ући право у живот.{S} Држава ће вам поверити један посао.{S} Ваша породица, друштво, 
аспи вечито под обичним крстом, са кога ће киша и невреме спрати њено име и уништити таште чове 
злог; наведе да је парница поведена, да ће се брак раскинути.</p> <p>— Да чекам и да поновимо ц 
ука.{S} Мајстор се надао бар у сина, да ће изаћи на пут, свршити школу, добити државну службу,  
сећала је да се неће моћи савладати, да ће бризнути у плач... ту, на улици, пред толиким светом 
о не може бити.{S} Али се она надала да ће наћи неког другог, сличног њему, <pb n="236" /> можд 
ислене фразе, стављајући му до знања да ће га одати.{S} Кад би се њихови погледи сусрели, њене  
адић не одговори ништа.{S} Осећао је да ће доћи нешто горе, нешто страшније од увреде, нешто шт 
Ипак, корачала је даље.{S} Надала се да ће се сакрити.{S} Подржавала ју је храброст лопова, зан 
 стезало се од бола.{S} Заклињала се да ће се сва предати нези око болеснице, да неће одмицати  
а.{S} У једном тренутку учини јој се да ће се успавати.{S} Али ју је јастук жуљао, обузимала је 
 ће доћи... тата ће доћи... је л’ те да ће доћи?...</p> <p>Госпођа Матовић се такође придружива 
зети <pb n="49" /> девојачку школу и да ће пред Чедомиром прокритиковати његове идеје.</p> <p>П 
ав старији човек — па да су ми рекли да ће неко раскопавати онај крш, не бих му веровао да ми ј 
.{S} Он јој преписа нешто, и рече ми да ће се вечерас навратити.{S} Боји се да не пређе у запаљ 
окупност своје среће, Илић је осећао да ће та срећа било једним, било другим избором изгубити ј 
преме.{S} Стога је и Чедомир разумео да ће његова сопствена срећа <pb n="18" /></p> <p>доћи ако 
 остао је без марјаша, а није мислио да ће му што требати, па да узајми.{S} Он то призна, и осм 
има, кажњавао га опоменом, претио му да ће га казнити озбиљније.{S} Ни ђаци га нису много пошто 
> <p>Вишњино срце залупа јаче.{S} Можда ће доћи писмо.{S} Какав ће то радостан дан бити за њу!< 
да је ипак нешто остало од ње?{S} Можда ће најзад наћи нешто своје?{S} Корачала је тешко, леђа  
Ноге су га једва држале.</p> <p>— Можда ће то бити једино добро које сам учинио у животу — рече 
, испред кише или кад човек не зна куда ће.{S} Увек би се нашло друштва, водили се занимљиви ра 
ој посети. — Ако се тако одржи, госпођа ће живети још толико колико је живела.</p> </div> <div  
рите.{S} Опасност је прошла.{S} Госпођа ће сад много да спава.{S} Довољно је ако се <pb n="184" 
ће се посветити цела његовом делу, која ће му омилети кућу, која ће веровати у оно што он веруј 
вом делу, која ће му омилети кућу, која ће веровати у оно што он верује.</p> <p>Девојка одмахну 
беђен у сопствену вредност, у дела која ће починити.{S} Почињали су озбиљне разговоре, после пи 
.{S} Њему треба друга жена... жена која ће се посветити цела његовом делу, која ће му омилети к 
 све.{S} Погађао је сву одвратност која ће је обузети према њему, према свим људима, према свем 
 ствари, рад за човечанство.{S} Паланка ће бити јача од тебе...{S} Једног дана, ти ћеш се решит 
тичар, какав фактор тих догађаја којима ће он дати овакав или онакав ток.{S} Она је била врло в 
 од ње дан и ноћ.{S} А кад оздрави, она ће јој испричати шта се с њом догодило, признати све, п 
вечерас нико не влада Србијом.{S} Круна ће морати потражити наслон на народ... мораће дати нов  
{S} Затим додаде у шали:</p> <p>— Вишња ће поћи за мене.</p> <p>Девојке примише шалу.{S} Њихов  
чи, а ако неће, значи да није за њу, па ће гледати друга посла.{S} Шта је мени шкодила слобода, 
Одреци се наследства — говорила је — па ће ти се осигурати издржавање све док не свршиш школу,  
онављала:</p> <p>— Тата ће доћи... тата ће доћи... је л’ те да ће доћи?...</p> <p>Госпођа Матов 
има и нарочито понављала:</p> <p>— Тата ће доћи... тата ће доћи... је л’ те да ће доћи?...</p>  
је марила да ли ће то ко приметити, шта ће ко рећи и како ће се све то свршити.</p> <p>— Ти си  
ала се шта ће она привредити науци, шта ће наука привредити њој ?</p> <p>У том је изненади отац 
ички ужитак.{S} А кад свршиш школу, шта ће ти ова страћара.{S} Иди куд те очи воде и ноге носе, 
 тоне.</p> <p>— Шта ме сад чека?... шта ће бити од мене?</p> <p>Без Илића, цео њен план за висо 
 бољи подмладак него што смо ми.{S} Шта ће ти боље еманципације?</p> <p>Ишли су сад по стази по 
тобом! — чула је забрану унапред. — Шта ће рећи свет кад те виде саму.</p> <p>Та оскудица слобо 
востима.{S} Пушкарка се већ бринула шта ће сутра лепо скувати за ручак, те је питала своје гошћ 
"233" /> сатима.{S} Ако га ко упита шта ће ту, он одговара: „Пун сам електрике“...{S} Шта да ра 
е.{S} Он ју је жалио.{S} Погађао је шта ће се десити у њеној доброј души, кад сазна све.{S} Пог 
ео тај рад није бесциљан, питала се шта ће она привредити науци, шта ће наука привредити њој ?< 
четири школе за женску децу.{S} Али шта ће теби универзитет? — тврдоглаво је настојавао Остојић 
себи, ако је ко тада у опште мислио шта ће после доћи!</p> <p>У тим идејама свршио је прве две  
Узори равне долове,</l> <l>Да видиш шта ће да никне.</l> <l>Ако ти никне лудаја,</l> <l>За мене 
Зашто? — чудила се Вишња.</p> <p>— Киша ће још дуго падати.</p> <p>— Али и до вароши је дуго —  
 јаче.{S} Можда ће доћи писмо.{S} Какав ће то радостан дан бити за њу!</p> <p>Пред пошту дохрам 
} Ми смо мислили да долази тренутак кад ће наука открити велику тајну, одговорити на последње < 
ерку; затим се обрати своме сину. — Сад ће отац да се врати, па пази, Младене.{S} Немој да се м 
гледати?</p> <p>— С уздањем у Бога, све ће се урадити — одговори јој он гласом који није трпео  
а.{S} Само нек се не губи време.{S} Све ће се вратити <pb n="175" /> двоструко, јер нам је врем 
е радећи да буде достојан поверења које ће му се некад указати.{S} Од лекције коју је имао плаћ 
истра... на професорову ћерку, око које ће се већ сутра отимати удварачи... на своју љубав: здр 
у себе, у своју будућност, у добро које ће чинити својим суграђанима, Србији, можда целом човеч 
е зависи од њих самих, већ од оних које ће срести и који ће их учинити срећним или несрећним.</ 
ло уложити у борбу за слободу.{S} После ће доћи остало само по себи, ако је ко тада у опште мис 
љивих препрека спречава њихов лет и оне ће пропасти тако, остати маторе девојке, умрети као те  
уд опомиње да је дан свануо...{S} Нимфе ће радити посао робова!"</p> <p>— Збиља, како се осећаш 
је хтео да она буде једино метеор, који ће се појавити на његовом небу, осветлити га чаробно за 
амих, већ од оних које ће срести и који ће их учинити срећним или несрећним.</p> <p>Чедомир је  
тисати, Србин или Турчин, свеједно који ће поп за то захваљивати Богу.{S} Један део чланова усп 
 разлога што је пролетеру свеједно који ће га капиталист експлоатисати, Србин или Турчин, свеје 
д њих начини спасоносан сплав.{S} Да ли ће се спасти ?{S} Да ли ће допловити до мирних вода как 
сплав.{S} Да ли ће се спасти ?{S} Да ли ће допловити до мирних вода каквог гостопримног пристан 
она трчала за њим.{S} Није марила да ли ће то ко приметити, шта ће ко рећи и како ће се све то  
лика дође.{S} Имало се да се реши да ли ће група учествовати у митингу које је грађанство прире 
г борца очекује његова породица.{S} Они ће му причати о много чему, о много кому, <pb n="78" /> 
ће бити врло корисно, и, надам се, наши ће те разумети.</p> <p>— Да, мени је потребно да ме нек 
да пишем детету у Београд?</p> <p>— Њој ће бити свакако жао ако је не известиш.{S} И онда, знаш 
ицаја на развитак даљих догађаја.{S} Он ће несумњиво привести у дело програм странке, озаконити 
е решити за конвенционални брак, и ђаво ће знати да ли ћеш шта сачувати од онога што сам ти гов 
 брани девојка. — Ко ће кућу водити, ко ће децу намирити, ко ће тебе гледати?</p> <p>— С уздање 
ће кућу водити, ко ће децу намирити, ко ће тебе гледати?</p> <p>— С уздањем у Бога, све ће се у 
 добра, наивна, старинска жена...{S} Ко ће у то да верује!...{S} И то да дочекам у својој рођен 
ектире, убеђења, на себе самог...{S} Ко ће рећи икад гомилу осећаја, мисли, слика, успомена, ко 
> <p>Њихови се погледи сусретоше.{S} Ко ће рећи шта је било у одсевима та два пара раширених оч 
та су тада осетили?{S} Ко то зна?{S} Ко ће то рећи?{S} Ни они сами не би умели казати.{S} Млади 
, тата — поче да се брани девојка. — Ко ће кућу водити, ко ће децу намирити, ко ће тебе гледати 
! — и Ристић пружи прст на прозор. — Ко ће знати шта оне виде својим мрежастим очима!{S} Ипак,  
варала:</p> <p>— Али кад ја нећу, па ко ће!</p> <p>Чачак није добио електрику.{S} Преко лета се 
 причали.{S} Било је говора и о томе ко ће ући у кабинет...</p> <p>— Је ли, тата — прекиде га М 
="86" /> Публика се стане да надмеће ко ће више знати на памет тих његових бунтовничких изрека  
 то ко приметити, шта ће ко рећи и како ће се све то свршити.</p> <p>— Ти си луда! — рече јој о 
а шта да јој одговори, он се питао како ће јој писмо доставити.{S} Бојао се да јој не направи н 
нистарском зету и питао се ћудљиво како ће се то све свршити.{S} Дотле је онај други Илић, онај 
</p> <p>— Ја мислим да је то могуће, то ће бити врло корисно, и, надам се, наши ће те разумети. 
 све што могу други.{S} Оно после... то ће бити плус, Зарија.</p> <p>— Свет је глуп, Илићу, он  
ак био је да допуни свога мужа тиме што ће његове сељачке склоности парирати својим господским  
шине, треба да му га она враћа тиме што ће му осигурати безбедност у селу, олакшавати му везе с 
ености својим мислима и пажње ономе што ће се написати.{S} Затим, подиже главу и задржа је тако 
увреде, нешто што се не да избећи и што ће га пратити вечито.</p> <p>— Не покушавајте да се бра 
и јој се учини да поред све користи што ће видети отуд није отмено говорити за ручком о сељацим 
нешто ново, изненадно, добро, нешто што ће доћи и изменити, окренути њен живот на боље.{S} Међу 
у грудима, као да се дешавало нешто што ће изменити цео његов живот.{S} Он је био дубоко заузет 
а и да се неће враћати до јесени, пошто ће се предавања ускоро завршити.</p> <p>Кад се писмо по 
 одагна ова привиђења.</p> <p>— Матовић ће имати великог утицаја на развитак даљих догађаја.{S} 
ем нек долази код нас на храну.{S} Њему ће се познати, а нама је свеједно: куд једемо сви, биће 
у Црну Гору, у Бугарску, Русију.{S} Наш ће бити цео свет.{S} Правићу шећерлему, продавати перец 
воле: киселу чорбу или супу с кнедлама, ћевап у дунсту или ћурче на подварку.</p> <p>— И једно  
рницама, ко на коњу, а већина пешке.{S} Ћевапџије изнели роштиље на сокак и задимили, а по зиду 
 казне.{S} Доцније, дали су му удобнију ћелију, скинули му гвожђе с ногу, допуштали посете приј 
 ја те нећу пустити док ми не обећаш да ћемо се опет видети — одговори Илић енергично, и ухвати 
рава могаде јој рећи тек:</p> <p>— Куда ћемо?</p> <p>— Куда хоћеш — одговори она нешто рапавим  
стављено питање. — Нико нас не тера, па ћемо да једемо понајлак.{S} У турском рату Вера Павловн 
ну презриво:</p> <p>— Којешта!{S} Докле ћемо бити сентиментални!...{S} Је ли, колегинице — рече 
 толиким светом.</p> <p>— Збогом.{S} Ми ћемо се видети! — <pb n="155" /> додаде пружајући му ру 
д онога што сам ти говорио?</p> <p>— Ми ћемо остати увек пријатељи — одговори девојка.</p> <p>И 
мо узајамно, не знајући због чега, и ми ћемо проћи цео наш живот у немиру и свађи.{S} Ми живимо 
S} Оставићемо Београд, Србију.{S} Отићи ћемо у Црну Гору, у Бугарску, Русију.{S} Наш ће бити це 
ангупираш.{S} Него учи.{S} Иначе, право ћемо те на занат...{S} Угледај се на господин - Чедомир 
l> <l>Венце виле, говориле:</l> <l>Како ћемо момке варат’</l> <l>У те ведре, ладне ноћи,</l> <l 
ма ниским, високим, од олова или просте ћерамиде, с кубетима или турским димњацима образовале с 
 земље.</p> <p>Понекад би се зауставио, ћеретао тако са улице, док је она одговарала с прозора  
адао тај младић, жив, окретан, прав.{S} Ћерка једног трговца, она је несвесно осећала колико је 
вачким језиком, задиркивао служавке.{S} Ћерка, која је већ била на удају, није имала наклоности 
.{S} Стеван се није слагао са женом.{S} Ћерка једног бирократе из доба првих <pb n="17" /> чино 
 девојка из средњег сталежа, бакалинова ћерка, послушно дете патријархалне куће, где је живот с 
 тобом, како говориш, тата — пребаци му ћерка.</p> <p>— Ја говорим оно што осећам.{S} Ја сам ув 
другарицама, радницама или газдаричиним ћеркама, млад свет који живи неопажен за школским клупа 
авали <pb n="3" /> претци његове мајке, ћерке цинцарина, ханџије на цариградском друму, који се 
а људима, и друго, што су је другарице, ћерке чиновничких и осталих такозваних угледних београд 
 у тебе заљубљују министарке или њихове ћерке...{S} Седи.{S} Батали, кажем им ја.{S} То је суви 
доцкан, кад му је било тридесет година, ћерком једног поштара.{S} Баш одмâх после његове свадбе 
ално да не остаје на само с министровом ћерком.{S} То је било врло тешко.{S} Становали су под ј 
мира.{S} Доведе га у везу с министровом ћерком.{S} Сети се његова ћутања на њено писмо.{S} Сумњ 
{S} Она није знала само да министар има ћерку... ту бледу девојку, с којом се Чедомир возио.{S} 
гу и нуде за министра... на професорову ћерку, око које ће се већ сутра отимати удварачи... на  
.{S} Имала је четири детета: најстарију ћерку, Параскеву, која је имала шеснаест година, храмал 
рло лепе — допуни госпа Клеопатра своју ћерку; затим се обрати своме сину. — Сад ће отац да се  
i>, па ступи унутра.</p> <p>Сазидана од ћерпича и дасака, ова чатрља је била тако бедна да се ч 
кад би отишла својој другарици, Милеви, ћерци једног златара, чији је дућан био одмах до њихова 
>Госпођа Матовић се такође придруживала ћерци, говорила у глас, причала о повој краљици, изгова 
е губи времена.</p> <p>Па обраћајући се ћерци додао је:</p> <p>— А ти, фрајла, остави се Београ 
стварење своје љубави према бакалиновој ћерци, која далеко тамо иза Рудника ради на свом образо 
осподин-Илићу!...{S} Нисам се надала да ћете тако изневерити поверење наше куће.{S} Зар се тако 
 предавање.{S} Нико вас није питао: шта ћете и кога тражите ?{S} Слобода, драга, мила слобода,  
рити...{S} А ви, млади човече, из школе ћете ући право у живот.{S} Држава ће вам поверити један 
 човек, али воли школу.</p> <p>— Па зар ћете сад пристати да седите докона? — примети младић не 
е, па ако га преко ноћ нестане, знај да ћеш се удати те зиме.</p> <p>Вишња се хтеде подсмехнути 
ћи много.{S} Не треба да те је страх да ћеш бити каткад несрећна; то је општи закон; свако је н 
набрано цвеће.</p> <p>— Јаој, црна, шта ћеш ту? — викну <pb n="217" /> јој Милева, која се у та 
мо неколико венаца лука.</p> <p>— А шта ћеш му за ствари?</p> <p>— Има старог мебла колико хоће 
 чиновник — рече оцу.</p> <p>— Него шта ћеш, несрећни сине? — викну му стари.</p> <p>— Ја бих х 
е се код Кајине капије.</p> <p>— Па кад ћеш ми једанпут доћи? — пребаци Каја своме рођаку. — Бо 
а кад остариш не можеш да радиш, па куд ћеш него у просјаке.</p> <p>Сад се све то срушило јер „ 
нимљиву ствар.{S} То се плаћа.{S} Докле ћеш се, бога ти, зевзечити са том твојом философијом!</ 
венционални брак, и ђаво ће знати да ли ћеш шта сачувати од онога што сам ти говорио?</p> <p>—  
бити јача од тебе...{S} Једног дана, ти ћеш се решити за конвенционални брак, и ђаво ће знати д 
ути ти, ти... како да те назовем?... ти ћеш оцу дати рачуна.{S} Ти ниси више моја кћи.</p> <p>М 
ћу.{S} Кажем ти да имаш стрпљења.{S} Ти ћеш успети.{S} Треба ти да створиш коју везу...</p> <p> 
 <p>— Ја ћу се вратити, Чедомире.{S} Ти ћеш видети!</p> <pb n="50" /> <p>У очи дана кад је треб 
руштво нек сами воде своју бригу.{S} Ти ћеш тамо у Чачку наћи довољно посла да твој живот не бу 
воју вредност.{S} После ових времена ти ћеш видети друга.</p> <p>— А дотле?</p> <p>— Једи задов 
це.{S} Ја сам изабрао ово друго, а и ти ћеш... сигуран сам.{S} Пиј, проводи се, уживај младост. 
оцу задовољство љубакања.</p> <p>— Тако ћеш, једном, и мене оставити — одбијала је његова умиља 
м и као хоће да јој каже:</p> <p>— Тако ћеш и ти свенути, неудата, остављена.</p> <p>То је ос з 
 у ноћ у неподгрејаном и полуосветљеном ћилеру какве сиротињске кафанице, где је један од њих д 
ебно је истицала очувано грло и потиљак ћилибарске боје.{S} Кад би је човек видео први пут, пом 
изгледају пред њим као муве окамењене у ћилибару.{S} Ми не знамо где идемо, ми знамо само да см 
 Већ се примицало вече кад се нађоше на Ћирићевој пољани.{S} Сад се ту шири читава нова насеоби 
а, као сабласт из старинских романа.{S} Ћифте веџбају своју памет на теби и дају своје мишљење  
ead>VIII</head> <p>— Знаш ли да се Љуба Ћопа вратио са села — рече Зарија Чедомиру.</p> <p>— Ка 
и ту, у тамним кафанским <pb n="113" /> ћошковима, у бледим новинарским словима, у комбинацијам 
ере, истакнуте на тробојним дирецима по ћошковима.{S} Свака гостионица има такође по једну ламп 
n="210" /> небу се палиле звезде.{S} На ћошку светлуцао варошки фењер.{S} У оближњој башти натп 
ио вагоне кафе из Бразилије, као овај у ћошку... с великим носем што тера мртвачка кола.{S} Еј, 
 Запретила сам им да ћу их оставити, да ћу их се одрећи.{S} Јест... „Одрећи ћу вас се...“ говор 
нисам попуштала.{S} Запретила сам им да ћу их оставити, да ћу их се одрећи.{S} Јест... „Одрећи  
не могу хлеба да зарадим!</p> <p>— Онда ћу ја у село за воденичара! — одговори младић тврдоглав 
 — промуца она несигурно. — То јест, ја ћу се скоро вратити.</p> <p>Часовничар се трже.{S} Прос 
хлеба, па нек узме Белу, ако хоће... ја ћу му први честитати.</p> <p>— А дотле?</p> <p>-— Дотле 
и. — Ја те молим.{S} Не прати ме.{S} Ја ћу се сама вратити...{S} Ми се нећемо више видети.{S} Н 
<pb n="196" /> о оваквој веридби.{S} Ја ћу већ пронаћи нешто романтичније... пролеће, небо, вел 
S} Ево ми трамваја — додаде затим. — Ја ћу бити тачна.{S} Збогом.{S} Лаку ноћ.</p> <p>— Лаку но 
 — говорила му је жалосно и нежно. — Ја ћу то изгладити.{S} Мајка се не сме мешати у наше ствар 
! — приговарао јој је друг.</p> <p>— Ја ћу се вратити, Чедомире.{S} Ти ћеш видети!</p> <pb n="5 
ни беху избили на Теразије.</p> <p>— Ја ћу трамвајем... — примети девојка.</p> <p>— Не, ја те н 
м намерама.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ја ћу на село... за учитељицу.{S} Ја немам мираза.{S} Ово  
време пролази; централа се подиже, и ја ћу ускоро, као онај класични песник, који је поздравио  
е, превучене неком сенком.</p> <p>— Шта ћу му ја! — слегала је девојка раменима.</p> <p>— Вишња 
 да ћу их се одрећи.{S} Јест... „Одрећи ћу вас се...“ говорила сам им, „јавно, преко новина, да 
у такву централу под Овчаром.{S} Ускоро ћу отпочети да говорим с неким пријатељима...{S} Теби п 
ословена, децо моја.{S} Ја не марим што ћу од сад бити баба.</p> <p>Илић се осмехну кисело.</p> 
рисним везама једно за друго.{S} Време, ћуд или неки глуп неспоразум, раздвојио нас је...</p> < 
.{S} Тесногруди, амбициозни, напрасити, ћудљиви, ако се не одаду пићу, они постају, на крају, н 
ду је сунце залазило, само другојачије, ћудљиво, бурно, како то природа може да удеси по каткад 
ле будућем министарском зету и питао се ћудљиво како ће се то све свршити.{S} Дотле је онај дру 
и последњу цркавицу, а нема ни пута, ни ћуприје, учитеља, ни лекара.{S} Све је више сиротиње у  
ада, риче, бесни, ваља храстове, односи ћуприје, <pb n="213" /> рије њиве.{S} То се она свети ш 
ојачкој школи?...</p> <pb n="239" /> <p>Ћуркасте девојке, деца која немају никаквог искуства, п 
или супу с кнедлама, ћевап у дунсту или ћурче на подварку.</p> <p>— И једно и друго — одговарао 
лагано друмом поред Мораве.{S} Вишња је ћутала.{S} Њене угасите очи мериле су немо зелено коло  
итомац Војне Академије.</p> <p>Вишња је ћутала.</p> <p>Оне обе носиле су дугу црну кецељу, прос 
рак поглед који је значио разочарење, и ћутала.{S} Она није била још толико јака да му баци ист 
јају, те давали улицама, које су празне ћутале, празнички изглед.{S} Изнад вароши, дизало се бе 
ала нека сенка, живот се повлачио, тице ћутале, а једноставан <pb n="44" /> и таман облак ширио 
каже једне речи која долази из срца.{S} Ћутали су.{S} Ваздух је трептао око њих позлаћен косим  
ишта.{S} Чедомир се свакако не сети.{S} Ћутали су.{S} Прођоше тако добар део улице.{S} После се 
дар!</p> <p>Обоје су били оборили очи и ћутали.{S} Нешто се морало говорити.{S} И двоје драгих  
 о скандалу у Двору.{S} Вечерњи листови ћутали су као рибе.</p> <pb n="75" /> <p>Чедомир је иша 
су један крај неба.</p> <p>Двоје младих ћутали су, тако седећи.{S} Свако од њих пратило је свој 
аборави.{S} Њена слика се брисала, срце ћутало.{S} То је трајало неко време.{S} Изненадно осети 
с министровом ћерком.{S} Сети се његова ћутања на њено писмо.{S} Сумња је уједе за срце.{S} Учи 
овор није стизао.{S} Она се чудила томе ћутању.{S} Да ли се Чедомир дурио?{S} Можда га писмо ни 
ања и дерала у сав глас.{S} Парк је пак ћутао усамљен.{S} Тек овде онде видео би се, у том парч 
и повод био је довољан да не говоре.{S} Ћуте по неколико дана.{S} Гледају једно друго хладно ка 
 успи усницама.</p> <pb n="121" /> <p>— Ћути, безобразнице, знаш ми ти шта је љубав!...{S} Да,  
војка у одбрану свога драгана.</p> <p>— Ћути ти, ти... како да те назовем?... ти ћеш оцу дати р 
ја у том тренутку донесе кафу.</p> <p>— Ћути ти, материна мазо — пребаци брат сестри, и један с 
ентским круговима.{S} Али он одби позив ћутке, махнувши руком, и уђе у парк.</p> <p>Ту је било  
 остојању од њих корачао је један човек ћутке, с кишобраном натученим на главу и изгледао као с 
мирна.{S} Напољу се ноћ ширила, ведра и ћутљива.{S} Та пространа тишина притискивала је младу д 
илазио.{S} Она му је пружала руку, пуна ћутљивог јогунства, наслеђеног из Чачка.{S} Илић се тад 
и као у грозници.</p> <p>Тек после дуге ћутње, уста се отворише да изговоре неколико баналних р 
ада: један дуг, прав сокак, где се куће ћушкају да захвате што више улице.{S} Роба из дућана го 
ретерујеш.{S} Ја верујем, против свега, у прогрес, у човечанство.{S} Не могу да примим да је ва 
гурним гласом. — Ти не верујеш, ваљада, у те бесмислице?</p> <p>— Да, не верујем, Радоје — одго 
мисли враћале су се пут Бумбарева Брда, у белу варош на саставу две велике воде, и изазивале сл 
 дане до краја школске године.{S} Каја, у њеној строгој сивој блузи, са ниском мерџана око врат 
ма у друштву, песмама омиљених песника, у чланцима дневне штампе.</p> <pb n="88" /> <p>— То је  
 више сиротиње у нашем народу.{S} Села, у којима се никад није знало за оскудицу, боре се сад з 
ио књигу, коју је дотле држао у рукама, у гомилу осталих, дигнуо се брзо и отрчао у варош.{S} С 
елику, дебелу књигу у зеленим корицама, у преводу неког Грка, чије је име, и доцније, с муком и 
оарима.{S} Врапци се чули на крововима, у олуцима.{S} Један шегрт је ишао средином улице, носио 
ним кафанским <pb n="113" /> ћошковима, у бледим новинарским словима, у комбинацијама домина, у 
ошковима, у бледим новинарским словима, у комбинацијама домина, у густом диму од дувана, велича 
У оваквом разговору, у дугим погледима, у нехотичним додирима, били су далеко одмакли од града. 
чипкану кошуљу, у дивна округла рамена, у румену кожу босих ногу.</p> <p>— Ево ме... узми ме! — 
ада у кафану, губио се у читање новина, у пушење, у играње домина с првим кога сретне.{S} Али и 
арским словима, у комбинацијама домина, у густом диму од дувана, величанствена визија младе дев 
 и пружала руку, пуну јевтиног прстења, у висину младићевих уста.</p> <p>И породица је седала з 
ј окуци од пута, на гомили сувог лишћа, у облацима... облацима што полако језде по зимском небу 
поред њега и гледала, стегнутих губица, у лепу долину, где је било тихо и без људи. — Сваког се 
гог, у састанцима по угловима од улица, у претераним шетњама и разговорима о овом или оном <hi> 
 им је пролазило у чекању једно другог, у састанцима по угловима од улица, у претераним шетњама 
четак и свршетак свега.</p> <p>Понекад, у његову душу су запљускивали и приливи одлучности.{S}  
м убеђењу!{S} Али је Илић био још млад, у добу кад се пише искрено и поштено.{S} Стога продужи  
 саму подгризале сумње у њен јавни рад, у њене идеје, у живот који је изабрала.{S} Али време ни 
 у џепове од панталона, сигуран у себе, у своју будућност, у добро које ће чинити својим суграђ 
ла је скупоцена одела, свечане ручкове, у кући се кувало двапут више него што је требало, проси 
его што си још постао министар... овде, у овом салону... служавка је брисала трпезарију... ти с 
воштаних свећа.{S} Он је постојао овде, у Београду, као тамо у Чачку... кад је била мало дете и 
о то питање!{S} Мени је тако лепо овде, у вашој кући, с вама... кад можемо да разговарамо као п 
где га нико не познаје... далеко негде, у непознати крај где би почео нов живот.{S} И као да хт 
ер су се жбири испилили у народне људе, у родољубе, јер наше време није оно што смо хтели, и ми 
а новости.{S} Младен је одлазио такође, у школу, рано, да се што пре отресе куће, за коју га ни 
101" /> је ушла у социјалистичке идеје, у борбу против формалистичког друштва, где диплома заме 
ле сумње у њен јавни рад, у њене идеје, у живот који је изабрала.{S} Али време није било погодн 
сте речи певале су му заносне мелодије, у којима је налазио извор своме одушевљењу.{S} У њихово 
лић се ипак окрену и погледа у војнике, у њихове дрвене стражаре, па онда у кућу, али испод ока 
 разгледао сваку реч, загледао у марке, у поштанске штамбиље и датуме.{S} У тим сувим и врелим  
по калдрми од дворишта, па замаче даље, у мрак.</p> <p>Илић угледа ову сенку.{S} Хтеде нешто ре 
 оно што је главно, на основе и темеље, у које се мало ко пача.{S} Млади часовничар је волео на 
 да ми је да знам?</p> <p>— Не на мене, у сваком случају — упаде госпа-Клеопатра.</p> <p>Стари  
з нарочитог договарања, и весеље букне, у толико јаче у колико је дотле избегавано; момци су ду 
 веровала у њих, у њино брзо остварење, у њихов велики принцип: „сваком по способности, свакој  
умели су се да венчање буде на јутрење, у најужем кругу пријатеља.{S} Госпођа је то објаснила м 
ну, губио се у читање новина, у пушење, у играње домина с првим кога сретне.{S} Али и ту, у там 
 усамљен.{S} Тек овде онде видео би се, у том парчету земље у крај Мораве, засађеном врбама и п 
 То се примећавало по деловима тоалете, у којој је било нешто срачунатости, по сигурном кораку  
 чежње развијају рано и, у толико јаче, у колико је њено тело трошније.{S} Да је место Чедомира 
ој истеривала стид на образе.{S} Иначе, у свему другом, мењала се ка идеалу који јој је Илић от 
дине, била је већ као дете каћиперка и, у домаћим свађама, стално на страни своје мајке.{S} Рач 
, остатци змаја на телеграфској жици и, у дну, једна старинска, двоспратна зграда у источњачком 
е.{S} Девојка га је слушала с пажњом и, у исти мах, са извесним страхом.{S} Она је несвесно упо 
ца, код које се чежње развијају рано и, у толико јаче, у колико је њено тело трошније.{S} Да је 
Вишњи се учини да нешто живи ту у лози, у влажном хладу лозиног зеленила, и да је гледа, <pb n= 
упцији, у нереду, у анонимној тиранији, у ординарној лицитацији која се лажно зове <hi>влада на 
 интереси земље ишчезавају у корупцији, у нереду, у анонимној тиранији, у ординарној лицитацији 
 помислио би да је горда и надута, али, у иоле познатијем <pb n="104" /> друштву, она је говори 
жавним канцеларијама.{S} Према постељи, у венцу од тепсија и шерпи, висила је јевтина слика тал 
ак мирис на одроњену земљу.{S} Грађани, у пола обучени, и војска пристизали су у гомилама.{S} Ж 
е верио! — дочекала га је Бела у кујни, у коју се прво ступало при улазу у велеиздајников стан. 
 Тражио је слободу у вери, књижевности, у науци.{S} Све снаге је требало уложити у борбу за сло 
тамо у ту сивину, ка његовој другарици, у њен заборав.{S} Млади човек не поче свој говор о вољи 
е од њих.{S} Тада би одлазио из вароши, у околне паркове, брда, шуме.{S} Ни ту се није осећао с 
. — Кад бих живео у Белгији, Енглеској, у другим индустријским државама, ја бих се сав посветио 
причају се о људима који су јели у њој, у данима своје младости, њен пасуљ с пастрмом, скуван н 
род се формира, готово као један човек, у једну странку, која изнесе захтеве за најшире грађанс 
г социјализма — прекиде га поднаредник, у чизмама, са шапком забаченом на теме и сабљом преко к 
ац.{S} Он је био његов божански учитељ, у кога је веровао као Турчин у Мухамеда.{S} Дела његови 
p>Само је Матовић заборављао, да је он, у свом детињству, имао једну опаку, али врло сигурну уч 
свега, да живи повучено, за свој рачун, у себи, међу својим књигама.{S} Седао је поново за свој 
, дизало се безизразно, пространо небо, у којем се видела само понека ласта као црна звезда.{S} 
се негде, ако хоћете... под какво дрво, у ону кућу у врх пута? ---—</p> <p>Млади човек је и овд 
их, мрачних очију ишао је негде далеко, у бескрај.{S} Његов несрећни геније, који је дотле влад 
ано јучерашњом кишом плавило се дубоко, у бескрај.{S} Ваздух је био провидан и благ.{S} Није се 
 неугледних кућа.{S} И онда опет писмо, у истом бакалском коферту, с рапавом хартијом, по којој 
нађе две три лекције и живљаше скромно, у маленом колу знанаца, повлачећи се све више у своје к 
</p> <p>— Једна цигара с мене на уштап, у друштву, не шкоди...</p> <p>Упалише по цигарету.</p>  
S} Ја верујем, против свега, у прогрес, у човечанство.{S} Не могу да примим да је васељена ство 
де, дубоко убеђен у сопствену вредност, у дела која ће починити.{S} Почињали су озбиљне разгово 
она, сигуран у себе, у своју будућност, у добро које ће чинити својим суграђанима, Србији, можд 
 своје творевине према њему, у друштву, у животу једном речи.{S} Машта је ишла као на крилима.{ 
риликом. — Изгубили смо много у нераду, у јаловом трвењу.{S} Народи око нас неће чекати да ми д 
земље ишчезавају у корупцији, у нереду, у анонимној тиранији, у ординарној лицитацији која се л 
атим се упути ка Калимегдану, камо иду, у његовом расположењу, сви који немају своје куће.</p>  
} Ето, такав треба да си.{S} У природу, у природу!...</p> <p>— Моје је место међу људима, Ристи 
 примећена, па се опет загледа у чипку, у кошуљу, у два округла таласа која су се дизала и спуш 
, па се опет загледа у чипку, у кошуљу, у два округла таласа која су се дизала и спуштала испод 
але <pb n="312" /> се у чипкану кошуљу, у дивна округла рамена, у румену кожу босих ногу.</p> < 
 положај те своје творевине према њему, у друштву, у животу једном речи.{S} Машта је ишла као н 
у земљу, док се није задржао у Повлену, у намери да хајдукује, али се ту оженио и окућио.{S} Ил 
 изгуби, потону у неку сребрну прашину, у маглу дијамантског праха, пред сликом девојке скромне 
је госпа-Матовићка у пажљивом опхођењу, у слатком и кафи, комплиментима и у киселој штрудли с м 
еселиновић.</p> <p>У оваквом разговору, у дугим погледима, у нехотичним додирима, били су далек 
рад, Србију.{S} Отићи ћемо у Црну Гору, у Бугарску, Русију.{S} Наш ће бити цео свет.{S} Правићу 
омина с првим кога сретне.{S} Али и ту, у тамним кафанским <pb n="113" /> ћошковима, у бледим н 
 о мачки, кокошима и ђаволу.</p> <p>Ту, у Крунској улици, изненади се импровизовани учитељ кад  
и пружи му руку. — Сутра на овом месту, у три сата.{S} Ти си слободан?...{S} Ево ми трамваја —  
иви?{S} Не иде ли девојка, лево од њих, у фабрику тек да се сакрије од полицијског надзора ?{S} 
одушевљавале.{S} Она је веровала у њих, у њино брзо остварење, у њихов велики принцип: „сваком  
еживели живот.{S} Вишња виде Београд... у неколико партија, без реда, један по један крај, знам 
и режим влада, јер им је сваки добар... у свакој партији, групи или кући од утицаја, они имају  
робовима.</hi> </quote> </p> <p> <hi>М. У.</hi> </p> </div> <pb n="iv" /> </front> <body> <div  
d> <p>Чедомир Илић родио се године 1878 у Ваљеву, где је његов отац био рачуноиспитач.{S} Илићи 
софије претварао се у нежног љубавника: у његовим годинама човек је сав одушевљење, сав топлина 
 само у револуцији... и опет вам кажем: у револуцији, па ма како ви решили.</p> <p>Поднаредник  
ду.{S} Он ју је још једном такву видео: у почетку њиховог познанства, за време једне шетње кад  
та.</p> <p>И породица је седала за сто: у врх стари господин, с нешто раскораченим ногама као д 
pb n="283" /> као о одвојеним типовима; у њима не постоји Јуче, Данас, Сутра, Београд, Савамала 
слике у глави обавијале се као паучина; у крв улазила грозница нестрпљења; она дотле није била  
 нису походили ти осећаји прижељкивања; у њеним прсима нису се чули ти удари који звоне као жељ 
игри пролетњега сунца.{S} Гледао ју је; у срцу је осећао као неку песму, радост што је види, шт 
обузимао га неки флуид, сладак и тежак; у глави му се бркало, срце готово престајало куцати.{S} 
х успомена.{S} Отац га је узео за руку; у пекарници на крају вароши купили су хлеба и сира. <pb 
наставала, умерене забаве <pb n="35" /> у школи, видела је сад нову варош пуну младих људи, кој 
а си право.{S} Није то за наше жене!{S} У земљи где три четвртине народа не зна ни читати ни пи 
ко би иначе могла продужити да живи!{S} У Млави су ретки Илићи.{S} И дани су пролазили, а за њи 
ри, башибозуци, команданти армија...{S} У Србији има толико будала да се за педесет година не р 
 јер лију сузе за одбеглим пленом...{S} У државама где је оморина, тежак, загушљив ваздух, прво 
оди ниједан ипак би их доста било...{S} У програму друга Толстоја само је последња тачка добра, 
 је у салону тек кад има још некога.{S} У варош, и кад би излазила, ишла је у пратњи госпа-Клео 
е модри слез са круницом као звезда.{S} У жалфије се пла̑ве длакава, лепљива уста.{S} Хајдучка  
</p> <p>Није могла бити другојачија.{S} У тишини сеоске самоће, по којој ју је пратила туга од  
ка лица, оба љупка, оба пријатељска.{S} У осталом, он је у том тренутку жељкао једну неостварен 
ашина се видела по раму од огледала.{S} У трећој одаји, која је замењивала салон, Илић није био 
ељачког сина.{S} Јака му је сметала.{S} У кући је био без капута, са заврнутим рукавима од кошу 
љај као жив.{S} Свест јој се губила.{S} У ушима зујала блага музика, отегнути тонови који опија 
 су се занеле у свој план до лудила.{S} У кући су настајале свађе.{S} Мајка га је грдила, клела 
г, већ конфликта између нужних сила.{S} У то буди уверен.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
га.{S} Њено срце грчило се у мукама.{S} У њеној души дубила се болна празнина.{S} Губећи њега,  
pb n="8" /> одаја поплочана циглама.{S} У једном крају се налазила гвоздена пећ, несразмерно ве 
> <p>Вода је већ допирала до бедема.{S} У мокром мраку примећивали се њени прљави таласићи жути 
ди, свет?{S} Нема их, нигде их нема.{S} У исти мах, супротно томе осећању празнине, обузе је ст 
 је мирисало по старинским пањевима.{S} У кафанама је врило као на вашару.</p> <p>— Овим сељаци 
олитику почетком Осамдесетих година.{S} У то доба, довршавала су у Србији своје стварање два гл 
 су државне квартире на два одељења.{S} У једном су наместили кујну и собу за примање, а од дру 
е занима политиком једино ради ћара.{S} У међусобним односима људи су неповерљиви.{S} Страх од  
ила су испод простог сламног шешира.{S} У руци је држала један крупан цвет на подугачкој гранчи 
 зујало је око оба дућанска прозора.{S} У рафовима се шаренила повесма вунице, превучена завесо 
 осветљених облака око бледог азура.{S} У оближњој касарни веџбали се војници и чула се промукл 
 дотле, мирно, не мислећи ни на шта.{S} У једном тренутку учини јој се да ће се успавати.{S} Ал 
ижњој фабрици.{S} Добро му се плаћа.{S} У слободном времену ради за себе.{S} Све је то он сам и 
 камења дотеривала су до првих кућа.{S} У клисури, где је дотле расло дивље трње и аптовина, а  
оњачу.</p> <p>На пољу је вејао снег.{S} У пећи је пуцкарала ватра.{S} Човек се ту осећао добро  
Вишња није волела много прост народ.{S} У њему је познавала много дивљих, рђавих, лукавих, ружн 
 Хтеде нешто рећи.{S} Али не могаде.{S} У његовој глави је било мутно.{S} Он је био у стању пиј 
ике, на једну врсту живе геометрије.{S} У науци се чује брујање таласа револуције.{S} Изгледа к 
шао, одаде се нарочито на часовнике.{S} У слободном времену учио је немачки језик, поручивао му 
— Да.{S} Нашем женскињу треба поуке.{S} У округу нема више од три четири школе за женску децу.{ 
ио и жалио што није више учио школе.{S} У то доба била се већ увелико развила борба између школ 
еда, Пелагићева дела, народне песме.{S} У сваком разреду био је први ђак, имао је саме петице.{ 
арке, у поштанске штамбиље и датуме.{S} У тим сувим и врелим данима кад никога није било око ње 
 врвице њихале се пред њом и око ње.{S} У уста јој је навирало једно слатко пиће, као грех.{S}  
рантије да власт не изигра ове мере.{S} У тој бризи он је смео с ума реакцију простих маса, те  
>Вишња је волела да слуша те говоре.{S} У доба реакције, штампа је била обамрла. <pb n="63" />  
 — продужи Аница. — Удај се што пре.{S} У животу су ретки поновни састанци.{S} И затим, једно о 
ље зри.{S} Вишња је спустила завесе.{S} У соби је мрак, али мало што да је свежије.{S} Из чамов 
род, његове сталне и опште интересе.{S} У Србији ни сенке од тога.{S} Министарска одговорност п 
на устрча као девојчица уз двориште.{S} У салону се запали велики лустер, а електрично звонце п 
ао да су и оне хтеле побећи од куће.{S} У салону су остајали само Бела и Чедомир.{S} Па и Чедом 
ио је први ђак, имао је саме петице.{S} У расправи појединих питања могао му је позавидети мног 
 огромно тежак...{S}" Он то не рече.{S} У осталом, већ их пристигоше Милева и њен пратилац.</p> 
опусти.{S} Њени се образи запламише.{S} У срцу осети топлину.{S} Успи уснама и рече:</p> <p>— И 
 она се решавала једнако да му пише.{S} У брзини с којом је оставила Београд није јавила ником  
е је.{S} Врвице на раменима прскоше.{S} У белини платна развише се црнпурасте, дозреле груди.{S 
сио кад је Чедомир био у њеној соби.{S} У њој се бунила наша девојка из средњег сталежа, бакали 
е.{S} Овог пута њен се поглед следи.{S} У дневним вестима налазила се ова белешка:</p> <quote>  
ешто загонетно осећало се у природи.{S} У исти мах, око срца јој било топло, меко, празно.</p>  
и својој другарици, али се не усуди.{S} У њеном <pb n="216" /> крилу мирисало је то посвећено ц 
 му се десило од како су се растали.{S} У колико је излагао појединости, освајала га је чама, д 
стојао, као да га никад нису видели.{S} У њему се појављивала љубомора, страшило са жутим очима 
свету, па следствено и његовој жени.{S} У противном, глупости које треба осудити.</p> <p>Ко зна 
да оба пројекта озакони у Скупштини.{S} У буџет се унесе довољна сума за почетак.{S} Али оба за 
ан полић!{S} Ето, такав треба да си.{S} У природу, у природу!...</p> <p>— Моје је место међу љу 
</p> <p>-— Дотле се може све десити.{S} У сваком случају припази на ту твоју шмизлу.{S} Кад смо 
жу јој подилазили непријатни жмарци.{S} У соби је био још мрак.{S} Часовник је куцао на столу.{ 
 како су се овде звали словослагачи.{S} У њихову собу, која је била за <hi>боље госте</hi> и у  
не тера, па ћемо да једемо понајлак.{S} У турском рату Вера Павловна, сестра Рускиња, што је во 
/p> <p>Илић се тада реши да оде сам.{S} У том, одузеше му стипендију.{S} Били су пронашли да се 
о осећање, слично болу за домовином.{S} У његовој природи беше јако развијена чежња за оним што 
 деце.{S} Млађи су дрхтали пред њом.{S} У мешењу колача се одликовала: имала је шесдесет четири 
а је опет види.{S} Срео би се с њом.{S} У погледу који је управљала на њега, он би спазио понос 
езика.{S} Ипак, пут је био пријатан.{S} У Паризу су се настанили у једном пансиону који су му С 
их се ширио патлиџан, румен и сочан.{S} У низинама виделе се вреже од бостана и краставаца; ту  
ету, на сметњи.{S} После се навикао.{S} У стану је имао што треба скромном човеку.{S} Матовић ј 
м путем којим дотле није био прошао.{S} У осталом, многи његови другови су већ чинили концесију 
о да видим.</p> <p>Није се преварио.{S} У једном листу нађе забележен јучерањи случај.{S} Белеш 
у животу.</p> <p>Он се доиста журио.{S} У успеху свога плана за подизањем електричне индустрије 
це претерано бледо, готово слабачко.{S} У тај исти мах појави се и визија Вишње, тако исто у ма 
затим и покушао да сврши своје дело.{S} У соби је било тихо.{S} То беше стан за самца другог ре 
рошког парка.{S} Било је прехладило.{S} У вароши се осећала извесна живост. <pb n="64" /> Сељац 
шао је, као мртвац, не знајући камо.{S} У једној празној улици спази своју жену.{S} Она га није 
ладна постеља јој је пријала угодно.{S} У њеној глави, брзо као у кинематографу, <pb n="34" />  
пште способан да вели, лудо, смртно.{S} У том тренутку је имала право.{S} Њено одбијање падало  
е што је пријатно, лако, ново, лепо.{S} У недостатку материјалног уживања, он се бацао сав у св 
, и крештала свеједнако и јогунасто.{S} У једном тренутку сунце разби облаке.{S} Оно се указа с 
S} На ћошку светлуцао варошки фењер.{S} У оближњој башти натпевали се славуји.{S} Негде би зашк 
једну необичну реч, ниједну нежност.{S} У њима није било спомена на оно што су заједнички прежи 
гробова, да још не знају да се нађу.{S} У осталом, он је тако замишљао час васкрса мртвих, стра 
, а не зна оно што му је за лекцију.{S} У гимназији је било још горе.{S} Из немачког језика, зе 
ође, румена лица и задовољних очију.{S} У јасној светлости пролетњег дана шарениле су се разнол 
и за лорбер, нишадор, алеву паприку.{S} У другом делу дућана, поплочаном циглама, стојали су џа 
еда у лицу и мртвих, опружених руку.{S} У глави јој је било празно.{S} На очи јој се хватала ма 
та ни да састави монограм за мараму.{S} У осталом, то је Радоју најбоље ишло за руком.{S} Учите 
Илић пољубио први пут своју драгану.{S} У врх пута стајала је још она клупа на <pb n="97" /> ко 
p> <p>Прођоше кроз врло чисту кујну.{S} У једном удубљењу крила се велика постеља, заклоњена цр 
марширала је са стрелишта у касарну.{S} У вече, један чича, с кантом петролеума и кутијом палид 
а је налазио извор своме одушевљењу.{S} У њиховом неисписаном рукопису видео је узбуркане дубин 
гови су већ чинили концесију животу.{S} У клубу, који је носио звонко име Група Великошколаца С 
а под његовом сребрнастом светлошћу.{S} У то доба године ливада је најлепша.{S} Зрела трава зла 
ешног, и ако их је било много луђих.{S} У државној служби није нашао места, и ако су тамо поста 
ог живота, не усвоје Чедино мишљење?{S} У њој се бунио остатак старе душе, бунила се сва њена р 
а и дужности које је имао према њој?{S} У сваком случају Вишња није знала дотле шта се дешавало 
н даље, затежући капут рукама у џепу. — У учитељице?</p> <pb n="31" /> <p>— Не.{S} Не знам, Ја  
ка и широког врата, па рече значајно: — У вашим годинама, сиротиња није зазор,</p> <p>Чедомир п 
— Њихова се наука састоји — тврдио је — у давању необичног смисла обичним речима и излагању врл 
ицом, ма по цену да се понизи.</p> <p>— У осталом, мени није ништа право.{S} Све ме буни.{S} Ни 
и отац да се решио да се жени.</p> <p>— У кући ми је роваш.{S} Мој ма̑л се развлачи као да је А 
 је механа! — одговори полако.</p> <p>— У толико боље.{S} Још нисам никад била у сеоској механи 
о учинио.{S} Судио је површно:</p> <p>— У мени је волела слободоумна, учена човека.{S} Љубав је 
јао на земљи и говорио просто;</p> <p>— У народу је стање одиста очајно.{S} Нико није задовољан 
колу.</p> <p>— Него због чега?</p> <p>— У Чачку није било више школе.{S} Отац није волео да сед 
села?...{S} Како ти је у селу?</p> <p>— У селу је добро свакоме који од њега не тражи више него 
 По убледелом челу повлачиле се боре, а у солуфима се пресијавало неколико белих власи.{S} Оста 
 омиљену песму: „Сунце ходи и заходи, а у мојој је изби тамно!...“</p> <p>Понекад би помислила  
ченицу, коју је случајно негде начуо, а у себи је додавао; „Ми смо слепи код очију, утучени у г 
било за тебе.{S} Ово је велика варош, а у њој има злих људи.{S} Да ти се што непријатно није де 
ливана</hi>, бозаџије чувеног у то доба у студентским круговима.{S} Али он одби позив ћутке, ма 
а сади лук преко лета, зими пак да зева у оближњој механи.</p> <p>Посао пође на боље.{S} Код Ра 
 врло љубазни.</p> <p>Једна тица запева у башти.</p> <p>Чедомир је још раније наслутио да девој 
 је мајка отишла од куће, Бела га позва у своју собу.</p> <p>— Пропали смо ако нас примете — пр 
дат небесни, Морава треба да се разлива у многоструки сплет зелених поточића, који би ова полуд 
рош, испреплетане жице, стотине точкова у покрету, гомиле радног народа и беле куће, пуне ситне 
 парче Топчидерског брда, низ јабланова у подножју, грубе фабричке зграде, светла трака од Саве 
ом, једним од оних тајанствених гласова у нама самима који не варају никад. „Мени треба један и 
 јер је имао приличну дозу епикурејства у себи; он је волео све што је пријатно, лако, ново, ле 
а купила ту скоро и сва срећна унела га у ову собу.{S} Простирка је била лепа, али се супленту  
буму.{S} Сети се Чедомира.{S} Доведе га у везу с министровом ћерком.{S} Сети се његова ћутања н 
} Један сељак, прљав и исцепан да би га у другој земљи ухапсили, терао је своју кобилу преко об 
та на свету није било кадро спречити га у његовој борби за народ.{S} Његов радикализам није био 
, излагао геолошке теорије, упућивао га у живот природе, где се дрво с дрветом бори за што више 
аду.{S} Помисли и сад <pb n="248" /> да у њу уђе, као у свој дом.{S} Неколико младића стајало ј 
отив реакционарних власти, трудио се да у своје законе унесе што више гарантије да власт не изи 
 кочијаша, па онда у кола, очекујући да у њима види кога од нових, слободоумних министара.</p>  
х часовника, па све куца и ради, као да у радњи има стотина срца и душа.{S} Марке су биле најно 
да у свима пословима.{S} Изгледа као да у целој земљи постоји као осећање општег банкроства.</p 
ред те зграде, а никад није приметио да у њој <pb n="4" /> седи неко кога треба чувати.{S} Упра 
 неповерљиви.{S} Страх од подвале влада у свима пословима.{S} Изгледа као да у целој земљи пост 
а првих <pb n="17" /> чиновничких влада у Србији, она је била вечито за одржавање неке врсте пл 
ја је из плитке барице доспела изненада у непрегледни <pb n="256" /> басен океана.{S} Јурио је  
у жену и осећа је поред себе живу, пада у грозницу пожуде.{S} Подивљао, као звер што погледа св 
виза: уживати и успети.{S} Понекад пада у севдах, и тада пева прилично.{S} То су они који одавн 
и софизми, а, с времена на време, упада у противуречности.{S} Она се питала још, што и они који 
судбину.</p> <p>Једном се дигнуо с рада у пола ноћи.{S} По споредним улицама биле су већ угашен 
дну, једна старинска, двоспратна зграда у источњачком стилу, с кровом као звезда, широком настр 
> <p>— А ти, фрајла, остави се Београда у Чачку.</p> <p>По вечери, Вишња је излазила с мајком н 
зде по зимском небу.{S} Одлазио је тада у кафану, губио се у читање новина, у пушење, у играње  
" /> с гумираним точковима, што је тада у Београду била још реткост и што јој сврати пажњу.{S}  
оћи остало само по себи, ако је ко тада у опште мислио шта ће после доћи!</p> <p>У тим идејама  
уставила, нема, збуњена, укочена, бледа у лицу и мртвих, опружених руку.{S} У глави јој је било 
јица се беху примакли прозору што гледа у двориште.{S} По калдрми је играло суво и топло сунце  
а не буде примећена, па се опет загледа у чипку, у кошуљу, у два округла таласа која су се диза 
адић, и отворено <pb n="130" /> погледа у Белине очи. — Али на што то питање!{S} Мени је тако л 
 ти је, Вишња? — упита Аница, и погледа у собу неодређено.</p> <p>Млада учитељица је лежала неп 
сунцу.{S} Илић се ипак окрену и погледа у војнике, у њихове дрвене стражаре, па онда у кућу, ал 
S} Погледа нехотице у кочијаша, па онда у кола, очекујући да у њима види кога од нових, слободо 
нике, у њихове дрвене стражаре, па онда у кућу, али испод ока... као да га се то ништа не тиче. 
орављаш опет стварност.{S} То се догађа у драмама и романима.{S} Немогуће, Илићу; није то више  
апевао друштвени тенор, иначе књиговођа у варошкој штедионици, слободно, као да је у механи;</p 
 стара, добра времена — уздахну госпођа у пола воље. — Онда је живот био лак, јевтин.{S} Данас  
сео свет који се другим данима не опажа у присуству жена и људи, лепих, задовољних, срачунатог  
сиво, тако сиво да се њена црвена блуза у тој прозрачној сивини причињавала као какав велики бо 
ије хтела да чује за Париз.</p> <p>— Ја у Француску? — викнула је кад јој је муж поменуо пут. — 
у хлеба да зарадим!</p> <p>— Онда ћу ја у село за воденичара! — одговори младић тврдоглаво.</p> 
 <p>— Чеда и еманципација! — прште Каја у смех. — Ко га не познаје, скупо би га платио!</p> <p> 
де се негује она двострука камарадерија у политици и честитим забавама.{S} Ту су долазили студе 
 цркве, са златним крстом, који се сија у ватри сунчане светлости.{S} Усред тог великог предела 
пно; сукње су летеле око ње као мантија у попа.</p> <p>Вишња се добро осећала на Великој Школи. 
њему се усправљало неколико фотографија у раму од сламе.{S} Ту је лежао још један албум, повеза 
е са завишћу да је то најбоља кондиција у Београду: стан, храна, пријатељство великог човека и  
би Младен учио! — насмеја се Бела, која у том тренутку донесе кафу.</p> <p>— Ћути ти, материна  
и, и један сјај мушке надмоћности засја у дечковим очима. — Кажи само колико поједеш шећерлеме  
/p> <p>— Ја сам одсудан противник брака у опште.{S} Он је неприродан и неморалан.{S} Неприродан 
а?...{S} Шта то мари нешто мало грешака у Науци, пошто ми стојимо још далеко од истине, пошто в 
ције, толико невероватно разних прилика у којима живе бића што је Дарвин стрпао све у једну врс 
вао на веру.{S} Могло се ићи из ходника у ходник, из слушаонице у слушаоницу, с предавања на пр 
 n="62" /> као у неког свеца и очајника у исти мах.{S} Ова врста страха пред младићем појачала  
угла појављивала се једна млада девојка у коректној мушкој јаки; плав прамен косе сакривао је њ 
ире, ах мој Чедомире! — протепа девојка у заносу. ~</p> <p>Заман је Вишња звала свог драгана.{S 
ине...</p> <p>— Мама! — промуца девојка у одбрану свога драгана.</p> <p>— Ћути ти, ти... како д 
ину.</p> <p>— Је л’? — одговори девојка у истом тону.</p> <p>Један нов пламен црвенила лизну јо 
 судбину.{S} Они су нас од нашег уласка у живот наместили на колосек који не смемо напуштати по 
латицу надокнађавала је госпа-Матовићка у пажљивом опхођењу, у слатком и кафи, комплиментима и  
ло старинску изјаву којом се проси рука у девојке.{S} Она је очекивала да је он назове својом в 
луши.{S} Његове очи су гореле као жишка у дувана.</p> <p>— Наш народ треба просветити.{S} Сељак 
адила мајка, глас целог народа их љушка у њиховим гробовима.</hi> </quote> </p> <p> <hi>М. У.</ 
било око њега, та су га писма уверавала у све што је несвесно хтео, што је тражио од живота.{S} 
 би њој све што би имао, она би уживала у њему, он би могао обвити руке око њеног струка, завућ 
{S} Варош тонула, љушкала се, разливала у ноћи.{S} Девојчино срце се опијало том идилом.</p> <p 
не цигљане.</p> <p>Девојка је становала у близини, те позва свога пратиоца кући да се одморе.</ 
S} Девојка је волела ту улицу, веровала у њу.{S} То је била слабост ове учене главе.{S} Она је  
изале, одушевљавале.{S} Она је веровала у њих, у њино брзо остварење, у њихов велики принцип: „ 
а је њену целу душу.{S} Она је веровала у Чедомира, он је воли... они се поново воле...{S} Шта  
 њих је певушила вода кроз луле, падала у низак басен и враћала се отуд у виду ниске врло сјајн 
муца њен глас.</p> <p>Девојка је падала у све већи занос.{S} Скупи кошуљу позади и притеже је.{ 
рећни.</p> <p>Дрхтећи, Вишња је гледала у своју другарицу и није речи могла рећи.</p> <p>— Удај 
 да би га што мање узнемирила и гледала у њега сивим, остарелим очима које су цуриле.</p> <p>Ил 
али да га поздраве, а деца се загледала у њега, као у чудо.{S} Недељом и празником свет <pb n=" 
а широког пејсажа.{S} Обала се огледала у води тако јасно да је гледалац мешао стварност са илу 
 <pb n="182" /> <p>— Како бих погледала у очи Илићу! — говорила је немо у себи.</p> <p>По целе  
 главобоље.{S} Само знај, нећу скандала у кући — заврши он.</p> <p>Илић није ни сањао да се ова 
у лицу, готово као цвеће које је држала у крилу. — Али је живот чудан, комшија, тако чудан да ј 
бе, сву раскошну младост која је бујала у њеним грудима и сваког тренутка јој истеривала стид н 
 n="192" /> на било код очију, пљускала у ушима.{S} Обузимали су га чудни осећаји да цепа, да м 
авну другарицу која се није заустављала у причи о својој срећи.</p> <p>Била се обесила о једру  
добро.{S} Ваљада, бура која се спремала у ваздуху, уносила му је грозницу у крв.{S} Руке су му  
вну служавку и предаде јој што је имала у рукама.</p> <p>— Збиља, ја сам ваша пријатељица? — уп 
ла лице у тог човека, али би га познала у хиљаду других по првој ситници.{S} Окрену се око себе 
{S} Управо, та му је кућа тек тада пала у очи.{S} То је била нова грађевина, налик на извесне б 
шла по славама, правила посете, ступала у хумана друштва, водила политику.{S} Она је волела те  
 влажан сјај.{S} Светлост се претварала у сузу.{S} И суза за сузом поче да се ниже, као ђердан, 
р.{S} Деца се враћала с купања и дерала у сав глас.{S} Парк је пак ћутао усамљен.{S} Тек овде о 
ли кад би се растали, она је претресала у мислима дуго што јој је Илић говорио.{S} Није јој тад 
 Не знам, Ја се нисам због тога уписала у школу.</p> <p>— Него због чега?</p> <p>— У Чачку није 
ма, рече јој:</p> <p>— Синоћ сам читала у једној књизи да има створења која уђу у наш живот јед 
је, разлиставала се стара лоза, пуштала у вис своје сочне пипке, припијала се уз кућу, увијала  
дмах.</p> <p>Од то доба није се враћала у Београд.</p> <p>Живот јој је пролазио без догађаја.{S 
тишавало постепено, свест му се враћала у главу, и он се питао:</p> <p>— Шта сам урадио!</p> <p 
ња тајне.{S} Вишња се опет није осећала у праву да затражи та објашњења.{S} Шта је она била сад 
> <head>V</head> <p>Кад је Вишња стигла у Чачак, осетила је тек ту сву супротност између живота 
>— Краљ се верио! — дочекала га је Бела у кујни, у коју се прво ступало при улазу у велеиздајни 
уштала собу, шетала по дворишту, седела у башти.{S} Ствари су у кући пошле опет својим старим,  
ало са њеним драганом.{S} Она је седела у Чачку и стално чекала његов одговор.{S} Дани су јој п 
.. „Знам, вели, да их се Вишња зажелела у Београду".</p> <p>Некад јој је све то пријало.{S} Виш 
{S} Једна липсала коза вукла се из села у село и процењивала се наизменично пред разним комисиј 
неколико девојака. — Знаш ли да си села у вилинско коло?</p> <p>— Кажу — додаде друга девојка,  
глог обелио.{S} Трипут се лала зажутела у школском врту.{S} Трипут је славуј пропевао у шипражј 
једну орфеумску песму која је тада била у моди.</p> <p>— Овоме је све равно до Косова! — насмеј 
 У толико боље.{S} Још нисам никад била у сеоској механи.</p> <p>Илић није имао новаца; десило  
ке зграде и краја улице, која се губила у низини својих простих, неугледних кућа.{S} И онда опе 
воју другарицу.{S} Она се била изгубила у мисли.{S} Тек, једна једва приметна румен кретала се  
ога земљака са човеком кога је оставила у Београду, који је такође имао велика одушевљења за бо 
са обореним очима, које нам је оставила у спомену наша старија литература.{S} Својих осамнаест  
ше на четири угла.{S} Реч се зауставила у грлу.</p> <p>— Ти волиш другога?</p> <p>— Да!</p> <p> 
ле су гошће кад их је Матовићка уводила у њега.</p> <p>Доиста, салон је блештао у новом плишу и 
рчена поред њега.</p> <p>Ноћ је улазила у собу кроз прозор.</p> <pb n="159" /> <p>Тело и душа с 
Тај пламен и срдачност, која је звонила у девојкином гласу, чинили су своје дејство.{S} Илић је 
 још којекако, али мајка!...{S} Ударила у плач, па запомаже по кући.{S} Ја нисам попуштала.{S}  
 се такође придруживала ћерци, говорила у глас, причала о повој краљици, изговарајући полако ње 
, који би ова полудивља поља претворила у најлепши врт.{S} А тамо даље...</p> <p>И Радојев погл 
ене удаје, она је, против свега, носила у дну срца успомену на младића који ју је некад волео и 
год би узимала новине откако се вратила у Чачак.{S} Читала их је од почетка до краја.{S} Оне су 
, желео добро своме народу и имао стила у чланцима што их је писао по опозиционим листовима? </ 
ва је заводила, бркала мисли, одвлачила у пропаст.</p> <p>— Љута?{S} Зашто? — упита је младић,  
мицао више томе граду, радост се сушила у њеном срцу, обузимала је нека сумња, почетци кајања,  
 кутију с палидрвцима, и упита га, пола у шали, пола озбиљно:</p> <p>— Откад ти поста тако огор 
рче једне улице: пуста калдрма, зарасла у модро-зелену траву, два низа плотова, неколико ниских 
квог изговора.</p> <p>— Мајка је изашла у варош — одбрани се девојка. — А други?...{S} Брига ме 
о себи, о својима, о миру који је нашла у свом родном крају, о вечито променљивом пејсажу кукур 
ете, састанке.{S} Кад би се пак и нашла у друштву, о испитима, при излетима, месним скупштинама 
ају заједничких убеђења.{S} Она је ишла у крајност као све жене.{S} Да јој је Илић у почетку пр 
на.</p> <p>Било је пролеће кад је дошла у то село.{S} Трипут је потом глог обелио.{S} Трипут се 
ао јој је унутрашњи глас. — Ти си дошла у њега весела као срна, <pb n="243" /> побегла си с ишч 
ако му је једна газдарица од стана ушла у собу само у кошуљи.{S} Био је у првој години Велике Ш 
ободна, још више <pb n="101" /> је ушла у социјалистичке идеје, у борбу против формалистичког д 
{S} Деци је шила хаљине најскупља шваља у вароши.{S} Сваке <hi>сезоне</hi> т.ј. сваког пролећа  
вршна власт, влада, треба да представља у суштини целокупан народ, његове сталне и опште интере 
" /> искуства.{S} Родом из Бијелог Поља у Старој Србији, он је прешао овамо да се школује, поту 
Београда, фабричка, са гвозденим ногама у виду лавовске шапе, и са уским зеленим лествицама.</p 
евојчице, близнакиње, с црвеним тракама у коси, слободне, радознале и пуне прича о мачки, кокош 
рка, два зелена суда с тропским биљкама у врх степеница и најзад унутрашња врата, чија су окна  
 настави он даље, затежући капут рукама у џепу. — У учитељице?</p> <pb n="31" /> <p>— Не.{S} Не 
 о Зарији Ристићу и о великим врућинама у Београду.{S} Ипак, пишући о тим простим стварима, на  
а својој другарици, она је стајала сама у зраку пуном кише.{S} Све је око ње било сиво, тако си 
змишљаше девојка, повукавши се из трема у своју собу, као рањена тица.</p> <p>Ту је било врло м 
Ова књига је посвећена погинулим Србима у ратовима 1912 и 13 године, јер они који су пали за От 
стом месту.{S} Упркос дубоким уверењима у сопствену вредност, он је оклевао.{S} Он је гледао св 
ључцима тражио је у обичним разговорима у друштву, песмама омиљених песника, у чланцима дневне  
> <p>Реши се да отпутује још истог дана у Чачак.</p> <p>Мајчина болест јој се чинила као казна. 
поче да пада киша.{S} Падала је из дана у дан.{S} То не беше ситна, јесења киша, већ млаки пљус 
 <p>Вишњина мајка опорављала се из дана у дан.{S} Већ је по мало напуштала собу, шетала по двор 
ја.</p> <p>То уважење губило се из дана у дан.{S} Надничари су се навикивали на арапа.{S} Среди 
евољу.{S} Он је имао да се бори из дана у дан за комад насушног хлеба, те га је та борба изоштр 
и пуст колико и она архива коју из дана у дан испуњавају.</p> <p>У том се зачу нека псовка.{S}  
 је носио другарицу његових младих дана у правцу Врачара.</p> <p>Аница ју је чекала на капији.< 
S} Дан је био један од оних жарких дана у сред пролећа, кад се око нас осећа оргијање природе и 
аја.{S} Хоћу да будем на висини времена у којем живим.</p> <p>Каја је била девојка коју живот н 
острана супружанска постеља, претворена у једну врсту дивана, тако распремљена с јастуцима унао 
> „једна жена као што си ти, тако учена у својој простоти, тако проста у својој учености... ти, 
а не спусти очи.{S} Она је била обучена у матроску блузу од обичне материје.{S} Држала је руке  
му иде у сусрет.{S} Она је била обучена у хаљине затворено плаве боје, чији је озбиљан крој дол 
з икаквог нарочитог повода.{S} Повучена у себе и тако здрава, она је изгледала нешто неспретна, 
емље, његов дед је кметовао дуго година у свом селу, његов отац, са нешто мало школе, начинио < 
о талас по њеним раменима.{S} Из хаљина у нереду провиривало је румено и бело грло.{S} Руке је  
љом и плаветним венцем удаљених планина у дну.{S} С друге стране, обала је била ниска, пошумљен 
е.</p> <p>— На Духове је наша скупштина у Београду — рече јој Аница. — Хоћеш ли да идемо?</p> < 
адовољна — замуца учитељица — задовољна у сваком случају.</p> <p>Па као да хтеде уверити себе,  
 гледајући у страну, осећала се сигурна у његовом присуству.</p> <p>А Радоје је умео лепо да го 
 књига, мисли, снова.{S} Место путовања у Врњце и Абацију, он је заједно с Фламарионом посећива 
о још после толикогодишњег аклиматисања у Београду.{S} Младен је био пао у трећем разреду из дв 
, почело је да долази до размимоилажења у питањима тактике, настајали су озбиљни сукоби, поднос 
робни врт, уносила бескрајна одушевљења у младићево срце и била најлепша лепота његове младости 
уалне радозналости, жива младост, сумња у радост која се нуди, непомирљив идеализам, неутољива  
право ова рођачка оцена.{S} Она посумња у искреност своје другарице.{S} Упита се да Каја није с 
</p> <p>Пред огледалом је стајала Вишња у ноћној кошуљи, боса.{S} Као ван себе, гледала је свој 
 би је начинио бољом, него да је дочепа у своје шаке.{S} И он не жели власт да учини добра себи 
има који нису имали среће.</p> <p>Лампа у соби је осветљавала рђаво.{S} По кутовима се дизао мр 
е издржати.{S} Поручи једна кола, стрпа у њих један део својих књига, што би довољно било друго 
радио кредит код једног великог књижара у ђачком кварту, па је ступио у везе и с антикварима на 
ла скромна кућа једног државног пушкара у пензији.{S} Домаћица, жена преко шесдесет година, још 
 духну ветар.{S} Лишће у џбунова заигра у крај пута.{S} Занесени у своју лепоту, они нису осети 
ао песма наде, утехе, буне; њихова вера у будућност и сопствену вредност уносила му је у крв пе 
евојке у паланци.{S} Опис једног излета у Овчарску бању или каква несташност млађег брата испуњ 
селих паприка колико хоће, али, пренета у ситне интриге удатих другарица, захтевала је раскош м 
опатра израдила му је место практиканта у Рачи крагујевачкој.{S} Ту се пре неки дан потукао <pb 
<pb n="123" /> Поред свег тешког живота у сталној опозицији и борби са властима, стари професор 
присно и свесрдно.</p> <p>Између живота у девојачкој школи и садашњег тренутка, Вишњи се десило 
гледала као бајка коју му прошлост црта у игри пролетњега сунца.{S} Гледао ју је; у срцу је осе 
жим што сам наумио.</p> <p>Вишња приста у први мах, подајући се своме срцу.{S} После се трже бр 
 своје куће.</p> <p>Света је било доста у главној улици и пред кафанама.{S} Људи су гласно разг 
ко учена у својој простоти, тако проста у својој учености... ти, која би вечито била уза ме, ко 
јем, Радоје — одговори она, бледа, жута у лицу, готово као цвеће које је држала у крилу. — Али  
 је била собица у дну ходника, окренута у башту.{S} Зидови су били тапетовани оранџастом хартиј 
 чета војника марширала је са стрелишта у касарну.{S} У вече, један чича, с кантом петролеума и 
говца као и једног бољег радника: ништа у њој није давало утисак раскоши ; све је било потребно 
, прозорске завесе на алке, нешто цвећа у саксијама и пуно дима од јевтиног дувана.</p> <p>— Ве 
еног посуђа.{S} Стога она позва младића у <hi>салу</hi>.{S} То беше ниска, неизветрена одаја, с 
 прстију.</p> <p>И тада би звао младића у дућан, понудио га да седне за тезгу, до саме касе, по 
стром.</p> <p>Бела је посвећивала Илића у те куповине, питала га за савет при избору боја, <pb  
а пријатељског и још била најлепша кућа у Београду.{S} Помисли и сад <pb n="248" /> да у њу уђе 
и, можда целом човечанству.</p> <p>Кућа у којој је држао кондицију налазила се при врху Крунске 
са сигурношћу.</p> <p>То је била собица у дну ходника, окренута у башту.{S} Зидови су били тапе 
 кладим да је она најружнија престоница у Европи.</p> <p>Вишња заусти да нешто дода, али је већ 
 и Матовића што је она његова сапутница у животу.</p> <p>— Клеопатра, треба повисити плату том  
 чије срце, можда једино на свету, куца у том тренутку за њега... на своје лектире, убеђења, на 
 у државну службу, добивши за преписача у Ваљеву, где је начинио целу своју каријеру.{S} Ту се  
ад се кола хтедоше кренути, Бела истрча у двориште и стаде преклињати мужа да не прави скандала 
кућом.{S} Њихова клупа је била најлепша у вароши.{S} Други су седели на сандуцима, на даскама з 
е, бога ти, Бела.{S} Теби је само љубав у глави.{S} Љубав, љубав... није она све у животу.{S} Ј 
у материјалног уживања, он се бацао сав у свет књига, мисли, снова.{S} Место путовања у Врњце и 
ућом и жену која сматра да је њен позив у животу виши од обичне бриге за кујну.{S} На лицу јој  
небо, велики празник, долазак Чедомиров у црном оделу к мени... очев благослов, прасе на ражњу. 
едњу одају.</p> <p>Кад се окрену натраг у салон, њено лице је горело сво, обузето неком унутарњ 
уљаве, црне, мокре очи, нечег детињског у осмеху што му га је извајала добра нада и што се чудн 
<hi>код Пеливана</hi>, бозаџије чувеног у то доба у студентским круговима.{S} Али он одби позив 
ир Илић, подигнуте јаке, врата увученог у рамена, <pb n="250" /> испрскан водом и блатом.{S} Го 
ој тада измицало да он оскудева понекад у јаким аргументима, да су његови закључци често вештач 
{S} Чачак је био њено родно место, град у којем је провела највећи део свога живота, сваки ју ј 
бе.{S} Њега пак сумња је задржавала сад у свему што би предузео.</p> <p>Избегавао је једну и др 
прва кад би се посвађали, добила је сад у мајци сигурну савезницу, те се свађама није видело кр 
 падала у низак басен и враћала се отуд у виду ниске врло сјајних мехурића.{S} Суплент је ваљао 
 тек тада једно кожно, старинско канабе у сумраку собног угла.</p> <p>— Седи ти... ти си уморни 
, који је задржао нешто од своје службе у војсци, трудио се да надокнади дамама оскудицу у кава 
еде о породици, о браку, о улози државе у материнству.{S} Те ствари су биле дотле далеко од Виш 
ишао полако, крајем пута, оборене главе у страну, и викао као по дужности:</p> <p>— Ево лепа во 
јатности.{S} Велика варош на утоци Саве у Дунав чинила јој се понова лепа.{S} Хтела ју је поздр 
 глави.{S} Љубав, љубав... није она све у животу.{S} Ја имам осам испита на врату.{S} Глава ми  
аче.</p> <p>— Узми ме — шапутало је све у соби.</p> <p>Платно се сроза низ мишице, обеси се о б 
ри се само о сељаку.{S} Али он није све у земљи; није само њему положај тежак; сваки сталеж има 
јима живе бића што је Дарвин стрпао све у једну врсту!{S} Позитивизам није познао, ни видео, ни 
аждања — одобри Радоје.{S} Затим додаде у шали:</p> <p>— Вишња ће поћи за мене.</p> <p>Девојке  
пушка; једна од њих опусти крила и паде у рит; она друга прну у вис, па се врати, начини два тр 
" /> <p>— Шта то мари нешто мало правде у друштвеној конституцији — говорио је — пошто никаква  
акша борбу за насушни хлеб.{S} Ево овде у равници, где се киша очекује као благодат небесни, Мо 
 му је звонио као труба војске која иде у помоћ, као поклич на освету, на буну.{S} Што му се до 
о својим сопственим очима, како све иде у пропаст.{S}Осети да му се гуша стеже, очи почеше да г 
гнеш, све ти се дешава, ништа ти не иде у корист.</p> <p>Илић погледа зачуђено у своју другариц 
се дуго своје хаљине.{S} Понекад се иде у позориште, кад оно у свом путу наиђе на Чачак.{S} По  
 од земље или емаља.{S} Из кујне се иде у дечју собу, где је Чедомир обично држао лекције.{S} О 
 се решила, искрено се радовала што иде у престоницу.{S} Заборавила је многе раније непријатнос 
г излога спази Лазаревићеву како му иде у сусрет.{S} Она је била обучена у хаљине затворено пла 
 Књига природе је широм отворена, хајде у природу!</p> <p>Чедомир, као добар Словен, прими радо 
<p>Зарија пређе на илузију слободе, оде у метафизику, изгуби се у апсурдности даљих дедукција.< 
Кад му се то једног дана досади, он оде у суд, сврши све формалности око преноса наследства на  
су одлучности, који помаже паметне људе у њиховим борбама, он је остајао на истом месту.{S} Упр 
одаде:</p> <p>— Ја радим да убедим људе у потребу да се поново почну послови.{S} Као што видиш, 
 мајка. — Ја јој једнако велим да изађе у друштво, да се разоноди, а она неће, <hi>штудира</hi> 
 путовати и отворено, а да нико не нађе у њему чега другог до другарских саопштења.{S} Његов од 
черас навратити.{S} Боји се да не пређе у запаљење.</p> <p>— Збиља?{S} Запаљење није лако у газ 
лског професора.</p> <p>Брачни пар дође у Београд да присуствује погребу.{S} После се не вратиш 
у акцију, треба му читаво решење да уђе у дућан и купи какву ситницу, а прелази преко остварени 
одби позив ћутке, махнувши руком, и уђе у парк.</p> <p>Ту је било света још више.{S} Склони се  
је ишла лако, као вода, како се то каже у Ваљеву, Кад би учитељ испричао лекцију, о шљиви на пр 
огу да се определе јер се стално налазе у недоумици: да ли да гласају по свом убеђењу, <pb n="2 
 врелим гвожђем суревњивости, они улазе у политику и губе своје илузије.{S} Тесногруди, амбицио 
р би онда требало да исприча своје везе у кући министра Матовића, да објасни ону вожњу у колима 
ирно парче пред лактом.{S} После је узе у обе шаке и миловаше је, и преко лакта, оборених очију 
сихолози?“ Цело његово биће вукло га је у том тренутку далеко од науке, тамо у ту сивину, ка ње 
ненадним сјајем.{S} Да ли се сети да је у тој улици први пут видела свога драгана са његовом до 
арошкој штедионици, слободно, као да је у механи;</p> <quote> <l>Ој убава, убава девојко, ој,</ 
а, један ђаво!{S} Спас радног народа је у револуцији... и само у револуцији... и опет вам кажем 
ажавала идејним друговима.{S} Седала је у прве клупе да би професора чула што боље.{S} Уписала  
нако, намерно и пркосно.{S} Остајала је у салону тек кад има још некога.{S} У варош, и кад би и 
 са ниском мерџана око врата, седела је у својој клупи и преслишавала <pb n="37" /> се из метод 
 себи.</p> <p>По целе дане проводила је у својој соби, читала прибелешке, разгледала непрочитан 
лаких београдских вечери.{S} Тражила је у њима нешто ново, изненадно, добро, нешто што ће доћи  
 није заслужио ону увреду — говорила је у себи.</p> <p>С тим прекором мешала се широка жалба за 
{S} У варош, и кад би излазила, ишла је у пратњи госпа-Клеопатре.{S} Иначе је Бела крила вешто  
 — рече јој, тешећи. — Он не зна шта је у теби одбио.</p> <p>Сунце је клизило по ведром небу.{S 
час васкрса мртвих, страшни суд, кад је у њега веровао.</p> <p>Изненадно, без икаквог узрока, к 
право, он је ово двоје мешао.{S} Кад је у клисури надзиравао раднике, гледајући хиљаде њихових  
к у обичним приликама, а камо ли кад је у питању престо.{S} Ко би то могао помислити само јутро 
S} Треба ли се одрећи те користи кад је у питању држава и виши интереси, до ђавола држава и виш 
света Русија, матушка словенска, све је у њој могуће, све је у њој по руски!{S} Млада девојка н 
езбројни, живот шуми, таласа се, све је у вечитом покрету.{S} Али што се пароброд примицао више 
 словенска, све је у њој могуће, све је у њој по руски!{S} Млада девојка не осети кад дођоше до 
{S} Остало је само његово тело, које је у том тренутку, наго и покривено платном, као и Вишњино 
 заборављала је на рђаве часове које је у њој доживела; успомене, оне лепше, ницале су око ње,  
торије имао је врло добре оцене, али је у осталим предметима био већином слаб.{S} Из српског је 
>— Колегинице из села?...{S} Како ти је у селу?</p> <p>— У селу је добро свакоме који од њега н 
вала.{S} Тада он дохвати књигу, баци је у угао иза себе, и, као да је хтео утопити своје мисли, 
а, оба пријатељска.{S} У осталом, он је у том тренутку жељкао једну неостварену жељу за промено 
ју осећају слаби према јакима.{S} Он је у новцу видео силу која учвршћава живот, пријатеља који 
p>Илић је волео Зарију присно.{S} Он је у њему видео једног сапутника на истом путу, на путу у  
ки трамвај.{S} Удар копита одјекивао је у такту по мирном крају.{S} Несигурна мартовска светлос 
>Кроз широм отворене прозоре допирао је у собу весео шум Београда који се будио пред вече, као  
идиш, ти ниси видео то тело — шаптао је у себи — то лепо тело, те чаробне превоје и кутове...</ 
б се поцепа.{S} Један мањи део остао је у Групи.{S} Остали пак основали су радикални клуб.{S} М 
на ушла у собу само у кошуљи.{S} Био је у првој години Велике Школе.{S} Дошао је кући око пет с 
се зауставио, склопио књигу, оставио је у крај свога стола, уредио краватну, погледао да ли су  
} Потврђења својим закључцима тражио је у обичним разговорима у друштву, песмама омиљених песни 
старији од своје сусетке.{S} Долазио је у њихову кућу као у своју.{S} Газда-Митар га је звао че 
оји је прелазио у трагику.{S} Ступио је у политику почетком Осамдесетих година.{S} У то доба, д 
зиду према њему, више постеље, висио је у природној величини портре Матовићев, рад једног од на 
је поставе за учитељицу.</p> <p>Како је у том селу било празно место, поставили су је одмах.</p 
јаднику успели да напакосте.{S} Било је у колегијуму много нечег женског, калуђерског, лицемерн 
а су ишли пешке, као у селу.{S} Било је у сватовима много света, где је познавала извесна лица, 
{S} То осећање прогнанства прелазило је у неку врсту фикс-идеје, море, мучног лудила.{S} Осећао 
екад пребацивао и откривао и оно што је у партији или државној служби сазнао у поверењу.{S} Так 
Што год је било око ње, уверавало ју је у нови живот: варошка галама, начитани другови, одушевљ 
ност и сопствену вредност уносила му је у крв пенушаво одушевљење као од неког јаког пића.{S} С 
ушио једну дивну песму!{S} Остала су је у памети само два три стиха из средине: ...{S}И мислио  
хвати се за телеграфски дирек.{S} Ту је у стању да остане <pb n="233" /> сатима.{S} Ако га ко у 
окалиницу, претварала савамалске авлије у чаробни врт, уносила бескрајна одушевљења у младићево 
ко је било крштено име Матовићки — није у свему делила демократска убеђења свога мужа; по њеном 
је ништа поможено народима кад она није у корист републике...{S} Од патриота бежи општим људима 
н, јер се обавезујемо за нешто што није у нашој власти.{S} Брак ствара од људи силом хипокрите, 
лана за подизањем електричне индустрије у Чачку, гледао је остварење своје љубави према бакалин 
ико суседних кровова и заруделе кајсије у башти.</p> <p>— Ви волите кајсије? — упита Бела млади 
.{S} Он је брижљиво остављао те хартије у дно свог ђачког сандука, поређане хронолошким редом;  
разних народа и разних епоха, опозиције у срцу једног истог друштва, противуречности у карактер 
по!{S} Ове бледе, уздржљиве, свете боје у ивањског цвећа... да ли има шта умилније од његова ве 
ти хор <hi>Љубићске Виле</hi> приређује у очи Ивањдана излет на брање ивањског цвећа.{S} Да пус 
животом и смрћу, па се слободно упућује у варош.{S} После се сети његовог дома на Врачару, скро 
ређивало у корист избора Србина владике у Маћедонији.{S} Председништво је предлагало да се клуб 
Не треба бити тако осетљив на неприлике у животу.{S} Ти си млад.{S} Треба ти времена.{S} Ти си  
јци.{S} Јесења ноћ ју је опијала, слике у глави обавијале се као паучина; у крв улазила грозниц 
е, начин живота и живљења једне девојке у паланци.{S} Опис једног излета у Овчарску бању или ка 
у од обичне материје.{S} Држала је руке у крилу. <pb n="52" /> На глави јој је био прост шешир  
кла би гледајући тако њихове црне тачке у дубинама небесног плаветнила. — Благо њима.{S} Узлећу 
 Своме препуном срцу налазила је одушке у цвећу, сагињала се, кидала га, мирисала, стезала њего 
пољуби руку!</p> <p>Ствари су се мењале у кући полако.{S} Послуга се обазривије понашала према  
ругљене, већ као две капље мастила пале у светло белило између трепавица.{S} Та глава је заводи 
на, чије се заокругљене линије назирале у прашини сунца на заласку.{S} Долина је била пуна прим 
разлоге двема женама, које су се занеле у свој план до лудила.{S} У кући су настајале свађе.{S} 
јних, без спрата да су се готово губиле у овој пољани усред престонице.</p> <p>У том великом пр 
дај десно... тамо испод дереглије, доле у води, није ли оно једна тичица.</p> <p>Доиста, Чедоми 
 помиловани робијаш?{S} Па и даље, доле у Београду, зар није видела гомиле још горих од својих  
ада блиско окружавале Чачак.{S} Обрасле у шуму и бујад, оне су дизале озбиљно своје врхове укра 
по околним гајевима, повлачећи се дубље у земљу, док се није задржао у Повлену, у намери да хај 
ва, затвори врата за собом, ступи дубље у собу, стави руке на кукове, па ослови студента нешто  
е онде видео би се, у том парчету земље у крај Мораве, засађеном врбама и по којом липом, какав 
их и стаде прелиставати да уђе што боље у предмет.{S} Он их је почео у Паризу, пун научног опти 
 узбуна мртвих ствари, једно бојно поље у ноћи са свим ужасима који се појављују и онима који с 
> двоструко, јер нам је време најскупље у животу.</p> <p>Он се доиста журио.{S} У успеху свога  
м у Париз.{S} Задржали су се неко време у Бечу и Минхену.{S} Савете, којима су их обасули у Бео 
S} На државни удар... на професора коме у том тренутку скидају букагије с ногу и нуде за минист 
мали противна убеђења?{S} Ја сам о томе у апсу размишљао дуго, па сам дошао до закључка, да се  
за.</p> <p>— Свуда!{S} Свуда... само не у Београд! — шапутао јој је унутрашњи глас. — Ти си дош 
 услиши молбу да се преко лета прехране у каквом манастиру, они Ужичани и Црногорци били су врл 
ет, па после умакао и успео да пребегне у Турску.</p> <p>Илић стиже доцкан кући, па сутрадан ја 
, претрчи поново преко дворишта, упадне у своју собу и зарони зајапурено лице у хладовите јасту 
 /> оцена ни прозивања.{S} Већ се седне у клупу, професор говори, ко хоће да бележи, он бележи, 
ве покретне стражаре од дасака, обојене у српску тробојку и с дрвеном јабуком на врху.</p> <p>— 
а изгледају пред њим као муве окамењене у ћилибару.{S} Ми не знамо где идемо, ми знамо само да  
но што остане лако је.{S} Још до године у ово доба можемо имати електрику.</p> <p>Остојића је н 
к и понеки професор није имао те ширине у образовању.{S} Он је то знао и није се чудио: он <pb  
претвориле су те бог зна чије одеротине у сиву боју која је језиво приличила његовом земљастом  
 као црна звезда.{S} Усред мртве тишине у атмосфери, на Сави се, изненадно и нечујно, подигне ј 
е.{S} Стаклена врата водила су из кујне у Вишњину собу, која изненади младића многим и лепим на 
 Држава има рачуна да нам опет притекне у помоћ...{S} Ми морамо успети.</p> <p>— Шта да радим ? 
мисли, слика, успомена, које се прегоне у човеку у извесним часовима усамљености!</p> <p>— Куд  
а, осмехнувши се, па покуша да се метне у у њено расположење.</p> <p>— Да си жива и здрава, још 
.{S} Ето то, тај факт, то жалосно стање у којем се налази наш свет, не треба губити из вида.{S} 
еља, ни лекара.{S} Све је више сиротиње у нашем народу.{S} Села, у којима се никад није знало з 
у руком.{S} Њу су саму подгризале сумње у њен јавни рад, у њене идеје, у живот који је изабрала 
љене око паса, очи бледе, а мисао умире у глави.{S} Њему су ти загрљаји падали слатко на срце.{ 
n="174" /> је ишао, место у цркву, горе у клисуру и дивио се како се стене секу...</p> <p>— Као 
 чудан сјај и упијале <pb n="312" /> се у чипкану кошуљу, у дивна округла рамена, у румену кожу 
 жена. — Дошла Ката данас, па као да се у црно завила, плаче, суза јој сузу не стиже.{S} Вели,  
бе да си срећан човек.{S} Причају да се у тебе заљубљују министарке или њихове ћерке...{S} Седи 
едан шегрт наиђе звиждућући, загледа се у пијаницу и рече му озбиљно:</p> <p>— Ти излазиш из Зд 
икну <pb n="217" /> јој Милева, која се у тај пар приближавала с Радојем и још неколико девојак 
ћни случај.{S} Нека топла нада, која се у њој рађала без разлога, испуњавала је њену целу душу. 
гоступица и разлистале природе, која се у роси зориној купала безбрижно, разблудно.{S} Осећала  
нила су се по уличном дрвећу, дизала се у вис, кружила неко време, па опет слетала, и крештала  
хала рукама, бацакала ноге, окретала се у балету и тражила очима Чедомира да му пошаље пољубац. 
— Откуд овај сан, овај бол? — питала се у чуду.</p> <p>Напољу се мрак повлачио све јаче.{S} По  
еалу који јој је Илић открио, мешала се у друштво младих људи и девојака, подражавала мушкарцим 
p> <p>Вишња је тако прошла, изгубила се у провинцији као и у његовом спомену.{S} Што је онда то 
а сточићу уметничке израде, налазила се у златном оквиру фотографија црногорског кнеза са своје 
<p>Она погледа око себе.{S} Налазила се у једној забаченој улици.{S} Ноћне светиљке чкиљеле су  
една камара неисечених дрва рогушила се у сенци коју је правило крило универзитетске зграде.{S} 
изненада без мужа и прихода, повукла се у једну кућицу из дворишта, и ту, од оног што јој је ос 
атици</hi>.{S} Анри Поенкаре наслања се у геометрији више на осећање него на разум.{S} Иде се ч 
остоји, да живи, живи...</p> <p>Нађе се у Кнез-Михаиловој улици.</p> <p>Ова улица је била још м 
 врло знаменита личност, заљубљивале се у своје наставнице.</p> <p>Каја није примећавала забуну 
/p> <p>Пређоше преко пруге и упутише се у обележеном правцу стазом обраслом у травуљину.</p> <p 
ите сенке прекрилиле би земљу, па би се у час изгубиле и уступиле место блиставој светлости као 
 без резерве.{S} Тешко ономе који би се у том часу бацио љагом на свемоћ слободе и њене заточни 
е пренуо из својих студија, видео би се у својој соби, сам... ужасно сам, као у гробу.{S} Тада  
.</p> <p>— Вишња Лазаревна! — чуо би се у том глас неког из њеног друштва, и она је већ заборав 
ју слободе, оде у метафизику, изгуби се у апсурдности даљих дедукција.</p> <p>На часовнику у дв 
ље...</p> <p>И Радојев поглед изгуби се у планине које су са запада блиско окружавале Чачак.{S} 
— кликну гласно, потрча тамо, посади се у његову средину и стаде растресати набрано цвеће.</p>  
 социјалистима, републиканцима, који се у то доба борбе за основна грађанска права нису разлико 
ила плава, прави словенски тип, који се у Србији још може наћи само по забаченијим селима, као  
есели и шарени као сватови, и губили се у ноћ преживелих година.{S} Преста брзо да се бори прот 
Ту је било света још више.{S} Склони се у крај, где је почињала једна споредна стаза.{S} Начини 
, изволи напред — додаде он и склони се у страну.</p> <p>Улица је на том месту била раскопана.{ 
свилена коса се просу као талас, упи се у њена леђа.{S} Она врисну:</p> <p>— Чедомире, узми ме! 
во дете, сакато, размажено, претвори се у <pb n="133" /> жену, велику, одраслу, снажну, развије 
 изгубио меру, претерао, затворио си се у кулу од слонове кости.{S} Ти си рђаво разумео околину 
 под небом и помири с оцем.{S} Врати се у Чачак, али не хтеде продужити школу.</p> <p>— Нећу да 
ржа никакву резерву за себе, и врати се у Београд.{S} Мајка је покушала да се измире.{S} Он јој 
; боље је пристати на живот, пустити се у њега.</p> <p>Јер какав да је, живот постоји, он се не 
 кварим задовољство.{S} Него, враћај се у Београд, па гледај своју науку.</p> <pb n="234" /> <p 
ије то што сам хтео.{S} Преварио сам се у Дарвина.{S} Шта ми је требао Дарвин ?</p> <pb n="300" 
 овим планинама, овим људима стискао се у њему као соко са скрханим крилима.</p> <p>Варош се сп 
атеријалистичке философије претварао се у нежног љубавника: у његовим годинама човек је сав оду 
.{S} Одлазио је тада у кафану, губио се у читање новина, у пушење, у играње домина с првим кога 
голаћа, да је ту био рањен, освестио се у неком потоку два дана после битке, па како су Турци в 
ту дохрама <hi>новинар</hi>.{S} Тако се у Чачку зове разносач новина, један <pb n="224" /> сака 
 контуре.{S} Нешто загонетно осећало се у природи.{S} У исти мах, око срца јој било топло, меко 
d>XI</head> <p>После ручка прелазило се у салон, да би служавка очистила трпезарију.{S} Стари г 
 везано за њега.{S} Њено срце грчило се у мукама.{S} У њеној души дубила се болна празнина.{S}  
ише имале недокучивих тајна.{S} Ушло се у прве векове земље.{S} Сазнало се како су планине рође 
свакодневни живот и ми сами налазимо се у уској вези и солидарности са земљом у којој смо рођен 
посвећена Чедомиром Илићем у оно што се у то доба звало реални правац у животу.{S} Па опет, чим 
о руковао с друштвеном имовином, јер се у каси не нађе онолико новаца колико се очекивало.{S} А 
одан и неморалан.{S} Неприродан, јер се у органском свету не зна за такву везу; неморалан, јер  
p> <p>Тако би и урађено.</p> <p>Илић се у почетку снебивао, осећао се као на терету, на сметњи. 
адају, управљају, постављају, мешају се у све гране државног живота.</p> <p>На том месту тротоа 
p>Она га присили да седне, посади му се у крило, па поче да барата по његовом столу.{S} Под рук 
у је Остојић уживао у чаршији окрену се у мржњу против њега.{S} Обедише га чак да је несавесно  
а трем.{S} Пролетња пилад грабила су се у дворишту око мрва које им је стресла кад је распремал 
које су сами пешаци утрли, белиле су се у озеленелој трави.{S} Општина је била посадила нешто д 
о после школских часова.{S} Нашли су се у једној побочној улици у време које су заказали.{S} Од 
м имала право!{S} Не треба гојити прасе у очи божића...{S} Све је спремно.{S} Могу се венчати п 
 Радоје. — Проста, а све каже, дирне те у жицу.</p> <p>Девојке одговорише :</p> <pb n="214" />  
а пушка; тица се изви над Дунав, одлете у ваздух и више се не врати.</p> <p>— Жао јој је било с 
.</p> <p>У том тренутку, девојка полете у правцу њега, пребаци му руке преко рамена и обеси се  
ви ти то мени... ви се људи не разумете у тим стварима.</p> <p>— Добро.{S} Мени је иначе доста  
S} То допусти Матовићима да се преместе у једну већу кућу.{S} Било је крајње време, јер су сад  
 на својим устима и њене груди утиснуте у његове.{S} Он је стеже снажно, грчевито, не мислећи н 
кад се неће удати.</p> <p>Остојић прште у смех.{S} И Вишња се насмеја.</p> <p>— Гатке! — рече о 
бра, наивна, старинска жена...{S} Ко ће у то да верује!...{S} И то да дочекам у својој рођеној  
 у дућану.{S} Газда-Митар имао је среће у трговини.{S} Послови су ишли добро.{S} Ипак је нешто  
чи“.</p> <p>Радоје побеже од очеве куће у неко село где су имали родбине.{S} Ту је остао неколи 
ана шума.{S} Тада духну ветар.{S} Лишће у џбунова заигра у крај пута.{S} Занесени у своју лепот 
 неким руским принципима васпитања деце у слободи.</p> <p>— Нек се развијају по инстинкту — гов 
оји је дотле познавала: смерне породице у којим је наставала, умерене забаве <pb n="35" /> у шк 
 се стресе.</p> <p>Она није видела лице у тог човека, али би га познала у хиљаду других по прво 
е у своју собу и зарони зајапурено лице у хладовите јастуке своје постеље.</p> <p>Младић је диз 
 ићи из ходника у ходник, из слушаонице у слушаоницу, с предавања на предавање.{S} Нико вас ниј 
.{S} Распознавале се коњске ногоступице у отврдлу блату.{S} Једно бело парче неба указивало се  
а је сретоше убрзо.{S} Погледа нехотице у кочијаша, па онда у кола, очекујући да у њима види ко 
изове ископаних рака.{S} Гомиле иловаче у помрчини давале су утисак гробних хумки.{S} Усамљени  
 брани била су подигнута.{S} Ништа јаче у граду није било сазидано: све сам цемент и камен, тем 
говарања, и весеље букне, у толико јаче у колико је дотле избегавано; момци су духовити, девојк 
о у чокоту.</p> <p>— Бесмислице! — рече у себи девојка и одмахну руком.</p> <p>Тога дана врућин 
ладеж.</p> <p>— Ах! како је лепа — рече у себи и пољуби то место очима.</p> <p>Кад би она била  
олико година како смо се растали — рече у себи Илић кад се трамвај удаљи. — Боже мој!{S} А мени 
.</p> <p>— Овај се вешто извлачи — рече у себи.</p> <p>— Управо — додаде Илић — за мене брак не 
 одби ташту жељу за каћиперством и рече у себи:</p> <p>— Он се вара.{S} Њему треба друга жена.. 
</hi> паде под стечај, а Радоја стрпаше у хапс.{S} Он се оправда.{S} Разлог је био прост; брана 
питао је он.</p> <p>Њене руке задрхташе у његовим, па га стегоше, задрхташе опет, и стегоше.{S} 
 једанпут својом хромом ногом, већ беше у другој соби. — Што су дивне, само да знате!... чу се  
ном колу знанаца, повлачећи се све више у своје књиге и свој свет идеја.</p> <p>Једнога дана, т 
оцртавало пред њима, губило се све више у таму.{S} И мрак се спуштао као плаветна платна, изатк 
ом лицу.{S} Тај се израз губио све више у извесну забезекнутост што је нашла више него што је о 
нтименталности ?</p> <p>— Она није више у моди, слатка моја — насмеја се стара девојка. — Она ј 
вог политичког убеђења, не верујем више у политику.</p> <p>У том тренутку, они су ишли дуж неко 
 већ у августу молио је оца да га упише у школу.{S} Дотле је сам научио читати и писати из сест 
е коалиција, свака фракција експлоатише у своју корист парламентарну свемоћ.{S} Треба ли се одр 
ј и своју оскудицу.{S} И они се вратише у варош још веселији него што су пошли, трчећи, прескач 
о добар део улице.{S} После се спустише у Палилулу преко гробља Светог Марка, које је било зара 
државе које су стизале са Запада нађоше у том незадовољству узорану њиву, и народ се формира, г 
аругу која је некад била друм, па уђоше у једно пространо двориште, ограђено са три стране јевт 
заспао.</p> <p>Мисли му поново скренуше у родно место.{S} Оно је врло лепо кад је вашар, окружн 
е она била жена, а код жена, кад је муж у питању, начелне разлике не представљају велику сметњу 
бавку савршенијих справа и средстава, и у опште претпостављати, свуда где му је то место, матер 
, која је била за <hi>боље госте</hi> и у исти мах служила за кување, долазиле су оближње радни 
 треба више, па да се буде срећан!{S} И у том слатком расположењу, које не потиче из одређених  
мир Илић излазио из куће Матовића.{S} И у Београду је сунце залазило, само другојачије, ћудљиво 
ђењу, у слатком и кафи, комплиментима и у киселој штрудли с маком сваког празника.{S} Ту повуче 
} Тако је гледао у врх једног багрена и у његовим последњим гранама, које су се љушкале на вече 
 дође свеска једног омладинског листа и у њој преведена песма неког Руса.{S} Девојка обави десн 
иста, Чедомир угледа слику једне врбе и у њој слику тице како стоји на гранчици.{S} Још цео јед 
ља... и Радоја који ти ово писмо пише и у свему ми се на руци налази.</p> <pb n="180" /> <p>То  
х ђак треба да је задовољан што улази и у дечју собу; <pb n="9" /> иначе је сиротињи место у ку 
о смрти.{S} Било је нечег гробног чак и у кућама, из чијих разваљених вратница и подрума без ок 
, и остали понешто дужни по умашћеним и у крајевима испресавијаним, дугачким тефтерима њеног га 
 прошла, изгубила се у провинцији као и у његовом спомену.{S} Што је онда толико наваљивао да с 
осматрала га весело, готово безазлено и у исти мах несташно.{S} Бела је имала бело лице с кожом 
к.{S} Чинило му <pb n="280" /> се да би у њој нашао оно нешто неодређено што је вечито тражио.{ 
бља.{S} Раније чим би легла, заспала би у исти мах.{S} Сад се превртала са једног краја постеље 
 да гледају <hi>Ткаче</hi>.{S} После би у групама пратили једно друго до куће.{S} И, она је лег 
даје преимућство над паром при употреби у ситној, па и занатској радиности, стари Лазаревић пре 
 домаћем учитељу.{S} Жандарм, на служби у министровој кући, одавао му је потпуно прописан поздр 
ку младеж, одушевљавати се да се појави у Чачку са бурским шеширом, подгрејавати бајке о миразу 
и на спољашњост; па кад то и чини, ради у супротном правцу: пушта браду, чупав је, аљкав, носи  
муж је столар — објасни девојка. — Ради у једној оближњој фабрици.{S} Добро му се плаћа.{S} У с 
 живописан.{S} Кад се каква идеја усади у његову главу, она се тако угњезди да је ни сами ђаво  
 знамо још колико неисцрпног злата лежи у тим таласима.</p> <p>Вишња га погледа неповерљиво.{S} 
о тако... ради саме власти и да је држи у својим рукама, као тврдица златнике, и да се свети, д 
, боје као восак.</p> <p>Друштво загази у ливаду.{S} Иза ногу је остајао сив траг превијене тра 
палише се од задовољства које се налази у овим церемонијама кад се има седамнаест година.</p> < 
ом, обојен жућкастом бојом која прелази у ружичасту, с мрким шалонима што су били дискретно спу 
ог света што празником пре подне излази у варошки парк.{S} Весела женскадија, која нема брига о 
град њено изабрано место.{S} Она долази у њега као стара познаница.{S} Њу чекају многи познаниц 
 враћају у младићеву главу.{S} Он опази у Вишњиним очима један влажан сјај.{S} Светлост се прет 
 Овчара.{S} Сети се гомиле радника који у подножју те планине зидају централу <hi>Рад и Светлос 
сти.{S} Ето ти кључа да постанеш велики у очима оних који те окружују...{S} Је ли, Марјане, а б 
на човека, али видиш, ја се питам да ли у мени не живи неки скривени ђаво.{S} Ах, како сам гада 
је.</p> <p>И сви троје су тако веровали у брзо и потпуно помиловање Јованово да се његово прису 
био јунак тих дана.{S} Људи су веровали у њега, сматрали га за нешто више од себе.{S} Кад је пр 
 великих врућина.{S} Прозори су гледали у врт, чије воћке, још младе, пружале су мршаву сенку п 
за разређивала се.{S} Шетачи се враћали у град.{S} Између дрвећа хватао се дуг и весео летњи су 
ало да пожуре.{S} Једни су већ одмицали у правцу вароши.{S} Радоје уста.{S} Пред њим блесну опе 
асније осетио два човека који су живели у њему; један: миран студент из унутрашњости који гледа 
ам родитеље“.</p> <p>Цео дан су провели у шетњи.{S} Пред вече, кад је сунце нагињало западу, де 
 бајке причају се о људима који су јели у њој, у данима своје младости, њен пасуљ с пастрмом, с 
има, на даскама закуцаним на ногаре или у четири кочића.{S} Њихова клупа је из Београда, фабрич 
м.{S} Други <pb n="263" /> су се губили у тричарије, уживали кад би код деце изазвали дивљење,  
е је изиграна.{S} Трговци су се уселили у њен храм.{S} Јавну реч је заглушило пиљарско <hi>ко д 
шње доба боли, јер су се жбири испилили у народне људе, у родољубе, јер наше време није оно што 
о пријатан.{S} У Паризу су се настанили у једном пансиону који су му Срби препоручили.{S} Уписа 
 смо хтели, и ми смо се горко преварили у систем парламентарних влада.</p> <p>— Како? — зачуди  
лакта, оборених очију, без иједне мисли у глави.</p> <p>Бела се није бранила.{S} Зенице су јој  
инхену.{S} Савете, којима су их обасули у Београду, нису имали прилике да употребе.{S} На једно 
рци, с којима се хранио.{S} Они су ишли у гомили, грајали и препирали се о неком <hi>питању</hi 
бе.{S} На једном месту погрешно су ушли у други воз.{S} Даље опет, изгубила им се корпа са ства 
 су из раја изашле.</p> <p>Били су сами у дућану.{S} Калфа је претакао вино у магази.{S} Шегрт  
а човек неће бити преварен ни у мери ни у роби.{S} Он се разликовао од осталих трговаца и по то 
да код њега човек неће бити преварен ни у мери ни у роби.{S} Он се разликовао од осталих тргова 
ари, чуда, лепота, какве не би нашао ни у најчувенијој светској бањи.{S} Виктор Иго га је водио 
Тело и душа су тако уједињени и збркани у нама да упркос лепим мислима и дужним обзирима, онај  
ник кабинета, који се налазио на страни у бањи, придружио се телеграфски одлуци својих колега.{ 
 трске.{S} Неколико јабланова, посађени у ред, стајали су непомични.{S} Сребрну траку велике ре 
шта.</p> <p>Госпа-Матовићка се зарумени у лицу као да је обузе изненадни страх да догађаји не у 
џбунова заигра у крај пута.{S} Занесени у своју лепоту, они нису осетили да је нестало лепог да 
давао; „Ми смо слепи код очију, утучени у главу, стока божја!“</p> <p>На спрату над дућаном сед 
е држао дућан у главној улици коју чини у тој вароши пут Крагујевац—Ужице.{S} То је била права  
ра.{S} Успео је да оба пројекта озакони у Скупштини.{S} У буџет се унесе довољна сума за почета 
ћ имао најмање воље за то, те се склони у прву капију.{S} Матовиће је била задесила нова несрећ 
 под руком осети њено тело, да се утопи у разблудни осмејак њених усана, да се заборави и преда 
— Ти си луда! — рече јој он кад му рупи у собу, усред бела дана и без икаквог изговора.</p> <p> 
авка? — рече она као за себе, па повири у предњу одају.</p> <p>Кад се окрену натраг у салон, ње 
 је имала јединствену вештину да измири у себи жену која господари кућом и жену која сматра да  
шће.{S} На један пут, ветар се претвори у вихор.{S} Облак се провали.{S} Из неба осу плаха киша 
асно, ту, поред себе, да се сав загњури у њега.{S} Он је толико очекивао ову <pb n="98" /> дево 
да као пресечен, једна му половина виси у ваздуху.</p> <p>— Долази ли још ко?</p> <p>— Ретко.{S 
тави ту пушку.{S} Не ваља је показивати у пијаном друштву — прекину га Зарија, па испи чокањ до 
е да се реши да ли ће група учествовати у митингу које је грађанство приређивало у корист избор 
ја ће му омилети кућу, која ће веровати у оно што он верује.</p> <p>Девојка одмахну руком.{S} Њ 
и човек потрча за њим и једва га ухвати у једном трњаку.{S} Кад се окренуо и пошао ка својој др 
је, живот постоји, он се не може мењати у својој суштини, ми смо принуђени примити га.{S} Да, в 
осећаја.{S} Он је успео да се она врати у Београд.{S} Али, ево већ неколико часова како су једн 
које се расуло.</p> <p>Чедомир се врати у дубину салона, сурва се на канабе, притиште јако обе  
 окрене чинило јој се да је нешто прати у стопу, нешто хладно дува за њен врат и један тајанств 
наница чак!{S} Како се она могла мешати у његове личне ствари којима је он први и једини господ 
то изгладити.{S} Мајка се не сме мешати у наше ствари.</p> <p>— Мани се, Бела — викну јој мајка 
е знам ништа позитивно.{S} Треба видети у чему је ствар, треба се уверити — говорила је себи.</ 
} И млада девојка као да је хтела узети у одбрану свога новог познаника, подиже глас и рече иза 
униле те готово пророчке речи — примети у себи Вишња гледајући расејано у своју давну другарицу 
ј зимњег сунца које није могло продрети у собу него је скакало око прозора, по калдрми и гранам 
ло човека опомену како је пријатно бити у својој кући.</p> <p>— Шта је то тако важно? — одговор 
 науци.{S} Све снаге је требало уложити у борбу за слободу.{S} После ће доћи остало само по себ 
ору да је болестан, те не може долазити у школу за неко време.{S} Знао је да му се неће вероват 
 сопствене немоћи.{S} Почео је долазити у сукоб са колегама.{S} Бунио се против неправди које с 
оно мало новаца колико се могло скупити у једном покрајинском месту, готово све потрошило.</p>  
гов одговор пак није се могао скалупити у та општа места, и Вишња би пропала ако би пао у туђе  
е жалио.{S} Погађао је шта ће се десити у њеној доброј души, кад сазна све.{S} Погађао је сву о 
венца!</p> <p>— Кажу не ваља се уносити у кућу — одговори јој Милева поверљиво. — Него обеси ве 
х догађаја.{S} Он ће несумњиво привести у дело програм странке, озаконити слободу штампе, збора 
ити читању и писању.{S} Треба га увести у тајне нашега доба, где човечју снагу замењују често в 
ри доведу у ред, кад обоје нађу користи у својој вези; понављам, брак је на првом месту акт озб 
Чедомиру, који пређе нагло из светлости у помрчину, требао је један тренутак, па тек да види гд 
 са својом влагом, нешто мало светлости у минуле године.</p> <p>Отпутовао је био са женом у Пар 
одност, а специјално српској народности у Турској вера представља још велику чињеницу.{S} С нач 
у једног истог друштва, противуречности у карактеру једног истог човека!{S} Људска повесница ра 
 се неће моћи савладати, да ће бризнути у плач... ту, на улици, пред толиким светом.</p> <p>— З 
!{S} Она није умела тако говорити, наћи у тренутку реч која јој је требала.{S} Кад је давала св 
 већ чували Саву, он није могао пребећи у Аустрију, него се крио по околним гајевима, повлачећи 
о.{S} И време је проводила лако, радећи у школи појачано, скупљајући по селу мотиве са чарапа,  
х јаја, нешто чега се човек може одрећи у свако доба.</p> <p>Илић је пак мрзео новац, мрзео га  
 економским терминима, он није умео ићи у облаке тананих апстракција; он је стојао на земљи и г 
овању поврћа.</p> <p>Сад је требало ићи у Чачак.</p> <p>— Ти се нећеш вратити отуда! — приговар 
, ситни чиновници који нису могли отићи у бање: јадан, невесео свет који се другим данима не оп 
и.{S} Било је говора и о томе ко ће ући у кабинет...</p> <p>— Је ли, тата — прекиде га Младен — 
ала га да говори, и тек тако, гледајући у страну, осећала се сигурна у његовом присуству.</p> < 
м учинио у животу — рече још, гледајући у простирку.</p> <p>У предсобљу чу како газдарица ради  
њи дан неће вратити никад.{S} Гледајући у књиге, ти живиш затворених очију, практичан живот изг 
му је тада полагано, суво, не гледајући у њега већ у један кут од салона и као враћајући се с н 
едомир оста за један тренутак гледајући у правцу где се она изгубила.{S} Затим се окрену око се 
 <p>— Пуста жеља!{S} Јер само гледајући у прошлост, ми можемо знати шта је вредео наш живот.</p 
атна, љупка — продужи Остојић гледајући у бело платно Моравино. — А видео сам је надошлу, устал 
ачући баре, говорећи задихано, мешајући у говору час <hi>ти</hi>, час <hi>ви</hi>, и, кад дођош 
осподин Илићу — прихвати и Бела, мећући у свој мало пискав глас нешто природне женске жеље за д 
х издиже целе Белине груди.{S} Она баци у вис обе руке.{S} Широки рукави од блузе спадоше до ра 
ле арабе, напуњене паприкама.{S} Сељаци у незграпним, сламним шеширима цењкали се с грађанима.{ 
иржеови чергаши завршили би на поправци у Топчидеру.</p> <p>— Откуд ти та практичност?{S} Повиј 
а се борио на Засавици, по свој прилици у чети Зекиних голаћа, да је ту био рањен, освестио се  
{S} Нашли су се у једној побочној улици у време које су заказали.{S} Од кућа су већ расле сенке 
.{S} Отишли су они лепи зидни часовници у рамовима од ораховине, <pb n="232" /> златни ланчеви, 
руја нових нада, него исприча другарици у кратко све шта му се десило од како су се растали.{S} 
сигурности.</p> <p>Одговарао је девојци у истом уздржаном тону.{S} Чак да је и могао од њеног о 
о ништа не тиче.{S} Редови, млади момци у озбиљној, плавој униформи, држали су пушке о рамену и 
е својих мишљења и да се вечито повлачи у себе, те му је ваљада због тога чаршија дала надимак: 
а?</p> <p>— Вараш се — синуше плаве очи у девојке. — Можда би боље било да се никад нисмо позна 
ики бео цвет.{S} Љутићи су жути као очи у мачке.{S} На мршавим петељкама штрче очајни дивљи кар 
озио вагоне кафе из Бразилије, као овај у ћошку... с великим носем што тера мртвачка кола.{S} Е 
је имала свој урођени интелигентни сјај у очима.{S} Тек, била се угојила.{S} Црте на лицу одебљ 
о се и неколико људи, како је то случај у свима покретима, који су хтели употребити ту згодну п 
несвесно упоређивала са оним што су јој у школи предавали.{S} Кад је била поред Чедомира, она м 
авној служби.{S} Он пак био је први ђак у сваком разреду, четворка је за њега била увреда, ника 
мрти, да не допусти краљевом оцу улазак у земљу.{S} Реакција је пала.{S} Њени главни стубови ск 
е право.{S} Невин у ствари, он је дрзак у речима.{S} Он је радикал, демократ, социјалист, репуб 
их, дебелих бркова, готово суров, сељак у грађанском оделу, иначе обичан, могао је личити на др 
>— Ја се озбиљно бринем за ваш опстанак у државној служби — приметио му је директор.</p> <pb n= 
ке.</p> <p>Чедомир је остајао слободњак у свему.{S} С тим уверењем, које се граничило с анархиз 
и то што је крила од саме себе?{S} Ипак у постељу није хтела ићи.</p> <p>Погледа на сат.{S} Бил 
енидбу. — Не могу да схватим такав брак у обичним приликама, а камо ли кад је у питању престо.{ 
већа хватао се дуг и весео летњи сумрак у виду танке, прозрачне измаглице, као фине свиле, која 
да му све више препрека спутавају корак у напред.</p> <p>Остави рукопис и погледа тужно кроз пр 
а, овај је дом чинио леп и отмен утисак у гомили других рабатних кућица, које су тада испуњавал 
еме возу, Чедомира беше нестало.{S} Тек у последњем часу појави се с пуном шаком новина.{S} Мин 
, као да је виле гоне, а враћала се тек у вече, пуна новости.{S} Младен је одлазио такође, у шк 
ио би о калдрму и измамио уплашен узвик у пролазница.{S} Београд се осмејкивао у изненадној и п 
 био рђаве воље, жалио се на реуматизам у десном колену, који је добио на робији, и грдио свога 
а се појавила те године: <hi>Мистицизам у вишој математици</hi>.{S} Анри Поенкаре наслања се у  
е у то да верује!...{S} И то да дочекам у својој рођеној кући, гром вас спалио... од човека ког 
ошанином и ударио га тако страшно ножем у трбух да га је послао на онај свет, па после умакао и 
воју срећу, живот ми је кратак, верујем у бесмртност душе.</p> <p>Вишња није била створење које 
криви време, Чедомире.{S} Ја не верујем у судбоносне неспоразуме.{S} Ако је ко крив, то смо ми: 
 ко ће тебе гледати?</p> <p>— С уздањем у Бога, све ће се урадити — одговори јој он гласом који 
а други, отпуштањима из службе, бежањем у иностранство, сваковрсним неправдама, хапшењима и осу 
ји се бацају у живот с чудним поверењем у себе.{S} Њега пак сумња је задржавала сад у свему што 
дних наука и посвећена Чедомиром Илићем у оно што се у то доба звало реални правац у животу.{S} 
и се како је једног дана изишао са оцем у поље.{S} Био је врло мали; то му је једна од првих ус 
оји је стајао укочено и озбиљно с бичем у руци.{S} Споредна капија на Двору зврјала је широм от 
проси девојку...</p> <p>— Ја не налазим у томе ничега чудноватог — рече будући министар. — Ако  
 од укрштавања с туђинцима, претопљеним у наш свет.{S} Плава маст није, као по обичају, ублажав 
, нежан профил с очима дубоко занесеним у младића.</p> <p>Он спази такође своју другарицу, поку 
то — одговорила му је она, отишла затим у министарство и затражила да је поставе за учитељицу.< 
идела док су моји пристали да се вратим у Београд.{S} Тата још којекако, али мајка!...{S} Удари 
анке, ударио се неколико пута перорезом у намери да се убије.{S} Ово је учинио на улици пред са 
и самарицу, потеже се два пут перорезом у прса и онда оде онде, па леже...</p> <p>Цело ово вече 
о селу.{S} Девојка се осети слободнијом у присуству ове стварности.{S} Негде зашкрипа ђерам.{S} 
 се у обележеном правцу стазом обраслом у травуљину.</p> <p>Чедомир је гледао право пред собом. 
адоје, скромно, готово понизно, с лулом у левој руци и гледао тамо у правцу планина на западу.{ 
ати и принесе је к срцу са једном жељом у души да сам поцрвене.{S} Ко зна колико осташе тако за 
е у уској вези и солидарности са земљом у којој смо рођени, са расом чији смо синови и историјо 
ао је лако добре оцене, помео се једном у преводу неке латинске реченице, погрешио у години смр 
одине.</p> <p>Отпутовао је био са женом у Париз.{S} Задржали су се неко време у Бечу и Минхену. 
 оде, да се изгуби, да ишчезне с Вишњом у неки свет где га нико не познаје... далеко негде, у н 
/p> <p>Од оног дана кад је био с Вишњом у њеном стану, трудио се стално да не остаје на само с  
осио своју сиротињу.{S} С невином вером у будућност, он је трошио своје младе године радећи да  
морао приметити кад је ушла с Чедомиром у кућу и кад су толико остали на само.{S} Она је полага 
 Гледала је на онај догађај с Чедомиром у њеној соби мирно, као на неки давни несрећни случај.{ 
ада! — говорила је девојка мајци гласом у којем је одјекивала жалба и прекор. — Тако ми ружно с 
о видиш, штета је да новац лежи зазидан у темеље.{S} Фирма за машине даје ми повољне услове.{S} 
S} Ту је лежао још један албум, повезан у плиш, гомила посетница и карата са сликама.{S} До зид 
 су били тешки тренутци.{S} Незадовољан у служби, несрећан у кући, он је лутао по читаве ноћи д 
авучених у џепове од панталона, сигуран у себе, у своју будућност, у добро које ће чинити своји 
утци.{S} Незадовољан у служби, несрећан у кући, он је лутао по читаве ноћи да олакша себи, траж 
а, бакалина.{S} Њен отац је држао дућан у главној улици коју чини у тој вароши пут Крагујевац—У 
 према слабим, он је брзо постао убеђен у теорије материјалистичке философије; дивље мржње њего 
 лицем, па ипак пун наде, дубоко убеђен у сопствену вредност, у дела која ће починити.{S} Почињ 
убо себичног.{S} Илић се осећао понижен у свом осећању културног човека.{S} Планови о повратку  
ћ је имао стан, управо кревет, изгубљен у сокачићима, двориштима, баракама, степеницама и рупам 
ства.{S} И други: немиран дух, заљубљен у бескрајност, фантаст који захтева све лепоте од живот 
над узбурканих таласа, неугашљив пламен у бури, а пред њим се појављивало сунце, чији је златан 
бар док не добије своје право.{S} Невин у ствари, он је дрзак у речима.{S} Он је радикал, демок 
ки учитељ, у кога је веровао као Турчин у Мухамеда.{S} Дела његових противника <pb n="295" /> н 
амо нешто пролазно... само један ступањ у високим степеницама, уз које се пео.</p> <p>Те супрот 
ој моди и сувише скуп да би се продавао у дућану.{S} Газда-Митар имао је среће у трговини.{S} П 
ј простачки посао.{S} Није се разумевао у коњима, али није требало много вештине па да види да  
ском врту.{S} Трипут је славуј пропевао у шипражју поред Млаве.</p> <p>— На Духове је наша скуп 
он маштању.{S} Тражио је самоћу; уживао у лењом губљењу времена.{S} Колико би ствари видео како 
 камен.{S} Љубав коју је Остојић уживао у чаршији окрену се у мржњу против њега.{S} Обедише га  
 у пролазница.{S} Београд се осмејкивао у изненадној и пролазној топлини као старац који се нап 
о мари!{S} Он је волео слободу, веровао у њену свемоћ, замишљао ју је као море, као ваздух, неш 
 једна врста религије.{S} Он је веровао у народне снаге, Вук Караџић је казао последњу реч у пи 
из тог размишљања Радојев глас, округао у томе тренутку, мек, треперав, као да се одваљивао <pb 
у предмета, одушевљавајући се, па падао у ватру и грмео.{S} Онда није штедео никога: свога оца  
ешто дода, али је већ млади човек падао у ватру грдећи реакцију, реакционаре, цинцарски свет, т 
ватила ван вароши.{S} Он је онда гледао у њу кроз будућност која обећава све, а сад је посматра 
 његове идеалне жене.{S} Тако је гледао у врх једног багрена и у његовим последњим гранама, кој 
 Причајући био је дигнуо главу и гледао у небо.{S} Девојка је опет посматрала рит, Дунав, света 
во читао, разгледао сваку реч, загледао у марке, у поштанске штамбиље и датуме.{S} У тим сувим  
чи и превод.</p> <p>Матовић би погледао у свог сина.</p> <p>Једна нова бора оцртала би му се ме 
ада би бацио књигу, коју је дотле држао у рукама, у гомилу осталих, дигнуо се брзо и отрчао у в 
и се дубље у земљу, док се није задржао у Повлену, у намери да хајдукује, али се ту оженио и ок 
м.{S} Један стари човек, који је стајао у удубљењу неких укинутих врата и продавао погачице, по 
удата, остављена.</p> <p>То је ос зујао у чокоту.</p> <p>— Бесмислице! — рече у себи девојка и  
здраве, а деца се загледала у њега, као у чудо.{S} Недељом и празником свет <pb n="174" /> је и 
ене димом, сенкама и супротностима, као у сну.</p> <p>Главна стаза разређивала се.{S} Шетачи се 
дан по један крај, знаменита места, као у албуму.{S} Сети се Чедомира.{S} Доведе га у везу с ми 
и и сад <pb n="248" /> да у њу уђе, као у свој дом.{S} Неколико младића стајало је око врата.{S 
</p> <p>Сањала је да су ишли пешке, као у селу.{S} Било је у сватовима много света, где је позн 
а му образе.{S} Пред њим се појави, као у магли, Белина глава, са осмехом размаженог детета и ш 
е у својој соби, сам... ужасно сам, као у гробу.{S} Тада би бацио књигу, коју је дотле држао у  
 Матовићка је имала развијено тело, као у жандарма, крупну главу, црне веђе, круто држање, набе 
езазленошћу у једну утврђену тачку, као у неки сан, и хтеле рећи:</p> <p>— Да дивног сна!{S} Ос 
к се ту осећао добро <pb n="140" /> као у топлом гнезду.{S} Дубока тишина је повећавала чаробно 
занесене, нестрпљиве, <pb n="62" /> као у неког свеца и очајника у исти мах.{S} Ова врста страх 
вога драгана, тога човека са ногама као у роде, с претенциозном <pb n="311" /> главом и превртљ 
протност: мали, крутуљаст, са очима као у миша, она би желела да се и њему допадне, јер је она, 
ну од додира: његови прсти су пекли као у грозници.</p> <p>Тек после дуге ћутње, уста се отвори 
ајчине: црне, живе, маслинасте, очи као у неке лепе животиње.{S} Коса, још црња од очију, окруж 
и њен врат слободан, маљав, округао као у грлице.</p> <p>— Срећан?{S} Та реч звони чудно у наше 
јала угодно.{S} У њеној глави, брзо као у кинематографу, <pb n="34" /> појављивале су се прилик 
аго, меко, глатко, да је ваздух био као у купатилу.{S} По тротоару је било доста света, оно леп 
јане кафане.</p> <p>Унутра је врило као у паклу.{S} Смрад од пића, обуће и збијене гомиле давио 
 што би хтели да сазнамо и улепшамо као у бајци.{S} Јесења ноћ ју је опијала, слике у глави оба 
усетке.{S} Долазио је у њихову кућу као у своју.{S} Газда-Митар га је звао често да га што посл 
о сјајних мехурића.{S} Суплент је ваљао у мислима оно што му је другарица рекла и понављао у се 
“ и водио их око налоња, он је понављао у себи надничареве речи: „Ево на̑!{S} Све је ту написан 
но што му је другарица рекла и понављао у себи:</p> <p>— Општи ниво... општи ниво!...{S} Није т 
елим плодом.{S} Остојићев султан дремао у својој кућици, вртио репом и хватао устима муве.{S} Д 
 Најзад, и он је био млад, и он је имао у срцу нежности.</p> <p>У природи је настајала све већа 
је у партији или државној служби сазнао у поверењу.{S} Тако рече једног дана:</p> <p>— Краљ ми  
та места, и Вишња би пропала ако би пао у туђе руке.{S} Он јој је хтео писати ради себе <pb n=" 
тисања у Београду.{S} Младен је био пао у трећем разреду из два предмета — освета реакције! как 
ља осећала као човек који је био заспао у неком напредном граду, па се пробудио после једног ст 
 n="294" /> Чинило му се да је прочитао у некој врло рђавој књизи све што би могао написати.{S} 
е један велики празан простор, зарастао у траву.{S} Неколико стаза, које су сами пешаци утрли,  
у њега.</p> <p>Доиста, салон је блештао у новом плишу и свежим бојама.{S} Само је био незграпан 
лтурног човека који је млади муж осећао у самом себи.</p> <p>То су били тешки тренутци.{S} Неза 
гомилу осталих, дигнуо се брзо и отрчао у варош.{S} Срео би тада овог или оног друга.{S} Они су 
да приђе првој струји.{S} Брзо се нашао у првим редовима; он је био сјајан полемичар, писао је  
према младом земљаку који се тако нашао у невољи око оца.</p> <pb n="183" /> <p>— Баш је красан 
о у трговину у Београду, па онда прешао у државну службу, добивши за преписача у Ваљеву, где је 
студент корачао је сам.{S} И он је ишао у шетњу.{S} Познавао је готово цео тај свет било са ули 
рзи.{S} Сваки њен покрет који није ишао у прилог његове себичности, тумачио је као да је управљ 
, млади човече, из школе ћете ући право у живот.{S} Држава ће вам поверити један посао.{S} Ваша 
ади човек погледа своју другарицу право у лице; она не спусти очи.{S} Она је била обучена у мат 
о је север, ниже, преко реке, југ, лево у шљиваку исток, а запад где су пасла говеда.{S} Сели с 
{S} Једно јато врабаца крештало је лево у трњаку.{S} Он се окрену тамо тако да му се лице није  
ена — одговори Вишња и погледа плашљиво у младића, па после спусти главу и доврши као по дужнос 
 да обнови прекор, већ погледа плашљиво у свога мужа.{S} Али ни Јован не рече ништа.{S} Они су  
но.{S} Тешко, јер је осећала нешто ново у себи, нешто јаче од ње, непознато, дубоко и фатално,  
хтеде рећи: „Хајде, срећна душо, поново у тих живот одакле си и дошла.{S} Остави пук и друштво  
pb n="83" /> под усијаним сунцем готово у дијамантском сјају, те давали улицама, које су празне 
{S} Чедомир је провео скучено детињство у тој кући где се морао одржавати известан ранг, а где  
ка општине, партију на влади ни друштво у којем је говорио.{S} Многима то није било право, па и 
 сама му је радња била другојачија него у осталих.{S} Избио велике прозоре, ударио једноман окн 
е могли купити часовници јевтиније него у Београду.{S} И сама му је радња била другојачија него 
ариш не можеш да радиш, па куд ћеш него у просјаке.</p> <p>Сад се све то срушило јер „тај злико 
е другом приликом. — Изгубили смо много у нераду, у јаловом трвењу.{S} Народи око нас неће чека 
а се платна спуштала од врха брда па до у саме таласе Дунава.</p> <p>Ова слика учини весео утис 
оцијалист — говорио је. — Кад бих живео у Белгији, Енглеској, у другим индустријским државама,  
ква је била.{S} Он ју је пронашао, увео у друштво, показао јој нове путеве, отворио нове видике 
евао га је искрено.{S} Он је себе видео у тој животињи.{S} Зар он није био тако исто од доброг  
е био дубоко заузет самим собом и видео у том тренутку цео свој дотадањи живот као једну слику, 
држава, човечанство; он је све то видео у своме ја; то његово ја било је почетак и свршетак све 
е што боље у предмет.{S} Он их је почео у Паризу, пун научног оптимизма, донетог из Србије.{S}  
ства.{S} Отац му је умро још док је био у гимназији, те је од куће добијао врло скромно издржав 
говој глави је било мутно.{S} Он је био у стању пијана човека који добро види да прави глупости 
борава који се десио кад је Чедомир био у њеној соби.{S} У њој се бунила наша девојка из средње 
ега.{S} Краљ Отац, који се такође бавио у иностранству, није крио огорчење на свог сина.{S} Вој 
се с ђацима око панораме коју је правио у кутији за фул, био непажљив кад професор предаје и ле 
.{S} Тек по неки облак био се зауставио у мору отвореног плаветнила као санта леда.{S} И по око 
ланчеве.{S} Стари кујунџија се противио у почетку новотаријама свога сина.{S} Називао му књиге  
је то било ново, изгледао би да се увио у тробојку какве црначке републике.{S} Време, киша и св 
суђен као велеиздајник и сад се налазио у Пожаревцу, на робији.{S} Његова жена, кад се тако наш 
 буде срећан.{S} Млади човек се налазио у неразрешљивом сукобу који долази с једне стране из чо 
антан израз одлучности који је прелазио у трагику.{S} Ступио је у политику почетком Осамдесетих 
од средине града, и већ је човек улазио у споредне улице, непознате квартове, усамљена места, г 
ом грубошћу у гласу, кад је Илић улазио у трпезарију, док се госпођа смешила благонаклоно, клим 
="154" /> пејзаж.{S} И док је дим пузио у модрим трубама ка чистом плаветнилу осветљеног неба,  
ће то бити једино добро које сам учинио у животу — рече још, гледајући у простирку.</p> <p>У пр 
 опседала, али је глас Чедомиров звонио у њеним ушима, облетао око главе, додиривао јој запаљен 
г књижара у ђачком кварту, па је ступио у везе и с антикварима на обалама Сене.{S} Затим се дао 
у, свршио два три разреда, после ступио у трговину у Београду, па онда прешао у државну службу, 
ате, отац, да се Миле тетка-Катин верио у Минхену... испросио Швабицу.{S} Тетка-Ката хоће да се 
 поцрвене сва као да ју је неко ухватио у нечему недопуштеном.</p> <p>— Не... није — промуца он 
реводу неке латинске реченице, погрешио у години смрти Стевана Првовенчаног.</p> <p>— Ја се озб 
итанији.</p> <p>Шесту годину је навршио у јуну, а већ у августу молио је оца да га упише у школ 
 n="64" /> Сељаци се враћали кућама: ко у тарницама, ко на коњу, а већина пешке.{S} Ћевапџије и 
јој и диреке ударише — примећивао би ко у шали. — Пију, једу као на даћи.</p> <p>— Нека им је а 
ојевим очима.{S} Тада јој се учини како у њима дрхти цела Радојева душа, и збуни се.{S} Сунце ј 
.</p> <p>— Збиља?{S} Запаљење није лако у газдаричиним годинама.{S} И кад се преболи, остане ув 
би ствари видео како лете око њега тако у тишини изгубљених часова!{S} Колико пријатних мисли о 
азаревићева је изгледала врло лепа тако у ружичастом сјају уличне лампе, опкољена милионима сит 
 <p>— Да! — понови фаталну реч још неко у соби.</p> <p>То је Бела одговарала, ма да ју нико ниј 
е треба да рачуна ни колико ја.{S} Нико у Србији није сигуран шта се сутра може десити ; нигде  
 идеје.</p> <p>Прво је одржала.{S} Нико у школи није могао опазити код ње какву промену или ван 
ве буљаве очи биле су се повукле дубоко у своје тесне дупље... нестајало их је, а на њиховим ме 
о на памет поједине фразе, зурио дубоко у ноћ у неподгрејаном и полуосветљеном ћилеру какве сир 
ожанствено у својој невиности, сатанско у својој лепоти.{S} Уседелица се збуни.{S} Окретала се  
ило се велико друштво, како је то ретко у паланци.{S} Тамо се сви познају, али се туђе заједниц 
се.</p> <p>Осећала је како јој је тешко у души.</p> <p>Грло ју је стезало од неке незнане жалос 
 митингу које је грађанство приређивало у корист избора Србина владике у Маћедонији.{S} Председ 
!</p> <p>То разочарење ју је утврђивало у одлуци да не допусти свом обожаваоцу задовољство љуба 
 освету, на буну.{S} Што му се допадало у тим тренутцима код Беле, то беше нешто више од њене л 
шито старој Лазаревићки — да идемо мало у шпацир.</p> <p>Обе девојке узму газдарицу испод руке, 
му, али је његово срце уздрхтано лупало у грудима, као да се дешавало нешто што ће изменити цео 
ало на њу као ветар, гушило је и дирало у дубину душе, да јој је сваки живац треперио.{S} А при 
 с оним нечим новим што јој је надирало у душу.{S} Она их је памтила све, и несвесно упоређивал 
од Стрике</hi>, те јој је то име остало у публици, сигурније него да је фирма протоколисана код 
био онесвестио.</p> <p>Вече се спуштало у собу.{S} Кроз расходоване чипкане завесе примећивало  
о да се његово присуство готово осећало у кући.{S} Млади човек не хте покварити ово присно весе 
добила добро место: једно богатије село у Млави, где је нашла школу по плану, уређену башту и к 
 би то био Београд, час Чачак, час село у којем је <pb n="307" /> живела.{S} После се та сцена  
ацика по соби.{S} Насмеја се и оно тело у огледалу развучено, саблажњиво.</p> <p>— Узми ме — ша 
ди сусретоше.{S} Ко ће рећи шта је било у одсевима та два пара раширених очију?{S} Љубави, мржњ 
ићу прво писмо од Вишње.{S} Оно је било у једном великом пословном завоју зелене боје, с натпис 
и доста лепо:</p> <quote> <l>То је било у пролеће рано,</l> <l>То је било у брезову хладу,</l>  
 било у пролеће рано,</l> <l>То је било у брезову хладу,</l> <l>Имала си срце насмејано,</l> <l 
е сазнао, да владино одобрење није било у питању ни колико лањски снег, него је то госпа-Клеопа 
вој положај према Бели.{S} То није било у његовој власти; Бели је дуговао бар обзир чувања тајн 
рло уским ободом како је те године било у моди.{S} Да је још имао читаве потпетице на ципелама, 
а рече:</p> <p>— Шта је тако важно било у девојачкој школи?...</p> <pb n="239" /> <p>Ћуркасте д 
о, сети ме се по ономе што је лепо било у мени“.{S} Али млади студент био је за њу јаче везан н 
од њене вике.{S} Време јој је пролазило у беспослицама, неговала је нешто цвећа, везла по коју  
е руку у руци.{S} Време им је пролазило у чекању једно другог, у састанцима по угловима од улиц 
њих изгледало је као да се унело, упило у неко надземаљско задовољство.</p> <p>— Хоћеш ли да бу 
реба да слуша мужа.{S} То му се увртило у главу и није хтео за длаку попустити, као да би се ог 
обља Светог Марка, које је било зарасло у подивљало цвеће.{S} Пред њима се појави широка трака  
ут, прими од његовог говора што је ишло у корист њеног плана и рече Чедомиру:</p> <p>— Тата нем 
та, кад их газдарица отвори, боса, само у кошуљи.{S} Носила је један велики формулар и молила г 
ог растаје се, не разумевши се.{S} Само у светим књигама говори се о васкрсењу.{S} Али има нешт 
териозно.{S} Праву љубав је видела само у браку.{S} Управо, она за њу није постојала, већ брак, 
радног народа је у револуцији... и само у револуцији... и опет вам кажем: у револуцији, па ма к 
дна газдарица од стана ушла у собу само у кошуљи.{S} Био је у првој години Велике Школе.{S} Дош 
је у том тренутку далеко од науке, тамо у ту сивину, ка његовој другарици, у њен заборав.{S} Мл 
зно, с лулом у левој руци и гледао тамо у правцу планина на западу.{S} Он је био миран.{S} Ништ 
 је постојао овде, у Београду, као тамо у Чачку... кад је била мало дете и кад се молила свесрд 
к сами воде своју бригу.{S} Ти ћеш тамо у Чачку наћи довољно посла да твој живот не буде излиша 
аса револуције.{S} Изгледа као да идемо у сусрет новог хаоса.{S} Шта се дешава међу математичар 
воришту изби три сата.</p> <p>— Хајдемо у библиотеку! —рече Илић.</p> <p>— Зар ти није жао овак 
 диже нехотице и рече:</p> <p>— Хајдемо у варош.{S} Доцкан је.</p> </div> <div type="chapter" x 
гледала у очи Илићу! — говорила је немо у себи.</p> <p>По целе дане проводила је у својој соби, 
тавићемо Београд, Србију.{S} Отићи ћемо у Црну Гору, у Бугарску, Русију.{S} Наш ће бити цео све 
аш живот у немиру и свађи.{S} Ми живимо у земљи уситњеног демократизма и непросвећене администр 
ему, свему...</p> <p>Састављао је писмо у мислима, бирао згодне речи, изналазио утешне разлоге, 
 час бели, час жути, и губили се лагано у помрчини.</p> <p>— Ми ступамо посред гомиле безбројни 
примети у себи Вишња гледајући расејано у своју давну другарицу која се није заустављала у прич 
 је вечито тражио.{S} Долазио би уредно у школу, задовољавао би се дивљењем деце, радовао би се 
</p> <p>— Срећан?{S} Та реч звони чудно у наше доба — одговори младић, и отворено <pb n="130" / 
ванземаљски сан, тело наго, божанствено у својој невиности, сатанско у својој лепоти.{S} Уседел 
јзад.</p> <p>Девојка погледа изненађено у овог човека кога је волела.{S} Он се није претварао.{ 
 су пушке о рамену и бленули неодређено у празнину улице.{S} Кроз широм отворена главна врата,  
 у корист.</p> <p>Илић погледа зачуђено у своју другарицу.</p> <p>— Откад ти поста таква неприј 
ола свукао, па застао, седећи замишљено у једној старој наслоњачи.</p> <p>— Не допада ми се — р 
ами у дућану.{S} Калфа је претакао вино у магази.{S} Шегрт је стајао пред вратима и куцкао косо 
 човека и жене постоји, за мене, једино у слободној љубави.</p> <p>Али се његова реч заустави н 
p> <p>Рекавши ово, она погледа значајно у Илића као да је хтела сазнати какав су утисак учиниле 
нешто унезверено, као да је душа стално у послу, зенице грозничаве, занесене, нестрпљиве, <pb n 
 <p>Радник отвори очи, погледа зловољно у правцу онога који је питао, па рече:</p> <pb n="203"  
{S} Понекад се иде у позориште, кад оно у свом путу наиђе на Чачак.{S} По кафанама се пуши, мла 
ећи разнолика опажања, и уживао страсно у филозофским проблемима.{S} Култура му се нудила на св 
манде.{S} Сирото кљусе, било је болесно у обе ноге, свакако од какве неизлечиве болести, па ипа 
ије лепо да се девојке задржавају доцно у вароши — приговори јој стара жена.</p> <p>— Не знате  
е:</p> <pb n="137" /> <p>— Како је лепо у вашој соби!</p> <p>Без размишљања, Чедомир понуди дев 
ну држалицу и изгуби се, гледајући тупо у воду.{S} Мртвачки сандук њихао се свеједнако.{S} Око  
, па пуши — продужи она, помакнувши сто у правцу Илића. — Ко ме не познаје помислио би да и ја  
иком свет <pb n="174" /> је ишао, место у цркву, горе у клисуру и дивио се како се стене секу.. 
 Морао се примити службе.{S} Доби место у једној београдској гимназији.</p> <p>— По твојој глав 
у; <pb n="9" /> иначе је сиротињи место у кујни.{S} Али овог срећног дана, она хтеде показати т 
гла другојачије него му нађе лепо место у државној служби.{S} То допусти Матовићима да се преме 
мах појави се и визија Вишње, тако исто у магли, нејасно, непотпуно, само главом.{S} Била је пр 
е, па онда друго, треће...</p> <p>— Што у Београду воле ове лимане <pb n="245" /> сандуке — при 
 је кога оставио? — одговарало је нешто у њој, нешто скривено, топло, незнано, а широко и прост 
ка постоји отаџбина — говорило је нешто у њој. — Зашто онда избегавати ту реч која је тако тесн 
на, пријатељство великог човека и нешто у готову!{S} Она није знала само да министар има ћерку. 
 предсобљу чу како газдарица ради нешто у кујни.{S} Ухвати за кваку и изађе.</p> <pb n="305" /> 
љубав која се приближава.{S} Ипак нешто у души говорило му је да спречи мисао да не иде тим пра 
свога оца.{S} Место тога, он је прионуо у дућану и лепо помогао старом Остојићу.{S} Како кујунџ 
киселу чорбу или супу с кнедлама, ћевап у дунсту или ћурче на подварку.</p> <p>— И једно и друг 
 пред смрт велика разочарења.{S} Расцеп у демократији, који је почео још кад је он дошао на вла 
дигнуту јаку.{S} Он је слободоуман, бар у теорији.{S} Он је за сва права, бар док не добије сво 
 се стара мука.{S} Мајстор се надао бар у сина, да ће изаћи на пут, свршити школу, добити држав 
p> <p>Ова издаја сна заболе га као удар у срце.{S} Он се диже с клупе, прође стазом и изби на и 
не куће.{S} Би јој тешко да прекине чар у који су је заносиле те приче.{S} Око њих је било лепо 
тофа, <pb n="55" /> а лети сламни шешир у боји и прсник од платна.{S} Тражио је од жене и деце  
ситих очију, мирних и бистрих као извор у планини.{S} Њена глава је била плава, прави словенски 
е при скидању шешира пред њом, разговор у мирису дувана, бунтовничке мисли, дах будућности, све 
вини причињавала као какав велики божур у некој чудној земљи гатки.{S} Коса јој је падала завод 
а знаш какав је свет...{S} Баш ме данас у седници пита Поповић да ми није шта род.</p> <p>— Гле 
могао помислити само јутрос, само данас у подне!{S} Краљ Милан му неће никад опростити.{S} Реак 
дно и сточно здравље, појачавати принос у пољопривреди увођењем земљорадничког кредита за набав 
 министра земљорадње, венчала се јутрос у овдашњој Саборној цркви са г. Чедомиром Илићем, сврше 
д.{S} Треба ти времена.{S} Ти си познат у твојој генерацији.{S} Људи знају твоју вредност.{S} П 
ного разлога да је хтео претворити свет у огромну, мртву, парну машину, да је свео човека на је 
а њеног оца.{S} Прочитане књиге и живот у престоници допуштали су јој по коју симпатију, пријат 
S} Како јој је сад изгледао јадан живот у гимназији... живот са свима дужностима а без иједног  
бог чега, и ми ћемо проћи цео наш живот у немиру и свађи.{S} Ми живимо у земљи уситњеног демокр 
лази стална пометња, анархија, јаловост у државној управи.{S} Ако је скупштинска већина хомоген 
аћа тиме што ће му осигурати безбедност у селу, олакшавати му везе с оближњом вароши и даљим пи 
залуд тражити да се животу да̑ вредност у људском смислу речи.</p> <p>Ова храброст не потраја д 
едостајала јој је мушка дубина, јасност у плану.{S} Професори су се обраћали скоро искључиво му 
>— Нигде нисам видела оволику потпуност у огледању на води — продужи девојка. — Погледај десно. 
 важно? — одговори госпа-Матовићка, већ у постељи.</p> <p>— Похитај... доцкан је.</p> <p>Матови 
p>Шесту годину је навршио у јуну, а већ у августу молио је оца да га упише у школу.{S} Дотле је 
полагано, суво, не гледајући у њега већ у један кут од салона и као враћајући се с неког далеко 
ивог интереса за политику.{S} Он је већ у двадесетој години научио да му живот доноси чист прих 
рајност као све жене.{S} Да јој је Илић у почетку проповедао мржњу против црвене заставе, она б 
 све равно до Косова! — насмеја се Илић у себи.</p> <p>Он је био студент философије, врло <pb n 
у, старију од себе, удовицу — рече Илић у себи изненадно, циљајући на краљеву женидбу. — Не мог 
мирно.{S} Чуо се тек један женски сатић у папучици, обешеној о зиду.{S} Она је гледала неодређе 
амет поједине фразе, зурио дубоко у ноћ у неподгрејаном и полуосветљеном ћилеру какве сиротињск 
е целу.{S} Видео је сад јасно што синоћ у мраку није могао.{S} Његова драгана није била више ши 
 осмехнувши се, па покуша да се метне у у њено расположење.</p> <p>— Да си жива и здрава, још п 
ј човек је посматрао спремање за свадбу у кући Матовићевих мирно, као да се то тиче неке сасвим 
 њега...{S} Можемо му дати и једну собу у авлији — додаде госпођа после неколико тренутака. — П 
{S} Треба му показати делом, ову државу у ствари начинити његовом.{S} И место што му држава оду 
набета као кривац.{S} И заронивши главу у крајеве девојкине хаљине, загрца:</p> <p>— Опрости, о 
њеној породици, о њој самој, познанству у Бијарицу, о дуговима и подужицама, помињала непознате 
 <p>— Само треба претворити речну снагу у електрицитет — продужи доиста млади сајџија, начинивш 
очитао је Одисеју, велику, дебелу књигу у зеленим корицама, у преводу неког Грка, чије је име,  
олази сама по себи кад се ствари доведу у ред, кад обоје нађу користи у својој вези; понављам,  
в, грађанске слободе.{S} Наше идеје иду у сусрет победи.</p> <p>Младић се осмехну као на неки с 
ла; опомињала га је сувише шара на зиду у девојачкој соби његове жене.</p> <p>Исекао је хартију 
уједињење Српства.{S} Тражио је слободу у вери, књижевности, у науци.{S} Све снаге је требало у 
уда, те их позва, њу и Милеву, да изађу у шетњу до варошког парка.{S} Било је прехладило.{S} У  
е предложио својој пријатељици да изађу у шетњу негде даље него што се то могло после школских  
је, резолуције на туђ рачун, а чим дођу у питање они, њихова личност, њихов џеп, они знају већ  
у једној књизи да има створења која уђу у наш живот једног дана, заузму га и помету; због њих п 
лог, „има створења која једног дана уђу у наш живот, заузму га и помету.{S} Због њих променимо  
кујни, у коју се прво ступало при улазу у велеиздајников стан.</p> <p>И то није било све...{S}  
а гроша; виши интереси земље ишчезавају у корупцији, у нереду, у анонимној тиранији, у ординарн 
 ко од богатих?</p> <p>— Они не спадају у моју надлежност — одговори службеник мртвачке спреме. 
ле универзитете по Европи, које ступају у најниже слојеве народа да би <pb n="32" /> га проучил 
 том мисли почеше и друге да се враћају у младићеву главу.{S} Он опази у Вишњиним очима један в 
ао сваки дан толико људи који се бацају у живот с чудним поверењем у себе.{S} Њега пак сумња је 
ћ кроз атмосферу и покушавале да завију у помрчину разгранате врбе по обали.{S} Са суседног ост 
еђу те две расцветале руже што се крију у борама муселина и љубити до миле воље њену кожу час р 
ика, успомена, које се прегоне у човеку у извесним часовима усамљености!</p> <p>— Куд нађе ту ж 
губиш главу.</p> <p>У том, на часовнику у трпезарији изби два сата.{S} Метални звук је одјекива 
ти даљих дедукција.</p> <p>На часовнику у дворишту изби три сата.</p> <p>— Хајдемо у библиотеку 
омен на бившу љубав одржавао је девојку у савршеној чедности.{S} Ништа на свету није било кадро 
ли су се по имену, задржавали дуже руку у руци.{S} Време им је пролазило у чекању једно другог, 
смисао.{S} Још се није знало о скандалу у Двору.{S} Вечерњи листови ћутали су као рибе.</p> <pb 
 готово завидан, усклик кад угледа Белу у њеном нереду.</p> <p>Ипак се она савлада прва, затвор 
 и Вишњино, почивало на мермерном столу у хируршкој дворани београдске болнице.{S} Једна млада, 
{S} Мршава, јадна кљусад вукла су земљу у арабама.{S} Међу њима је Чедомир још раније запазио ј 
Вишња покуша да се ослободи, стежући му у исти мах руку јако.</p> <p>— Не, Чедомире... мој Чедо 
да се одморе.</p> <p>Они пређоше пољану у косо, прођоше једну уску улицу, калдрмисану само крај 
зор.{S} Да ли виде једну клупу, усађену у обалу чукаричког друма?{S} Да ли се сети Вишње Лазаре 
ва три разреда, после ступио у трговину у Београду, па онда прешао у државну службу, добивши за 
е кости.{S} Ти си рђаво разумео околину у којој живиш.</p> <p>— Рђаво разумео?</p> <p>— Да.{S}  
м прапорцима, скупоцен шешир или хаљину у моди.{S} Бела није никад осетила муку од материјалног 
 била још толико јака да му баци истину у очи, рекавши му:</p> <p>— Ренегат!</p> <p>То разочаре 
 се рамена додирнуше.{S} Чедомира такну у срце надземаљска милина.{S} Девојка поред њега имала  
своју драгану!{S} Све се изгуби, потону у неку сребрну прашину, у маглу дијамантског праха, пре 
усти крила и паде у рит; она друга прну у вис, па се врати, начини два три круга изнад места гд 
док јој она <pb n="115" /> уноси забуну у главу, претрчи поново преко дворишта, упадне у своју  
да оде од огледала.{S} Једна суза врцну у њеним очима.{S} Нешто јаче од ње заповедало је сад њо 
министра Матовића, да објасни ону вожњу у колима, да призна свој положај према Бели.{S} То није 
 пута преко дана излазила је ту у шетњу у доба кад је мислила реформисати друштво, кад је Зариј 
n="180" /> <p>То је писмо затекло Вишњу у врло тешком расположењу.{S} Стид ју је био за онај тр 
оле, начинио <pb n="299" /> је каријеру у државној служби.{S} Он пак био је први ђак у сваком р 
ма слабостима простог народа, као да су у њему васкрсавали <pb n="3" /> претци његове мајке, ће 
тих година.{S} У то доба, довршавала су у Србији своје стварање два главна политичка фактора, н 
>новцу, динари, па онда псовке, које су у нашем говорном језику тако фамилијарне да им често го 
их, мушких црта, буљавих очију, које су у тренутцима живости изгледале као да хоће да искоче из 
аткој материји кецеље; оне обе имале су у цртама на лицу онај израз невиности који је урођен пр 
ној улици.{S} Ноћне светиљке чкиљеле су у зраку пуном кише.{S} Под њима се белуцала црна калдрм 
читај!“</p> <p>Истог дана отпутовали су у Париз.</p> <p>На станицу су их испратили Матовићи са  
 у пола обучени, и војска пристизали су у гомилама.{S} Журно се копало, набацивала се земља, по 
ола.{S} Рђаво обучени сељаци трапали су у опанцима као посред села.{S} Тек, коњски трамвај заме 
а запад где су пасла говеда.{S} Сели су у јечам и ужинали.{S} Хлеб је био мек, сир диван, а апе 
.{S} Његово биће и његова земља били су у њему везани чврстим спонама, наслеђеним још од његово 
отров социјалне суревњивости.{S} Они су у стању да омрзну човека кад на њему угледају нову крав 
 дворишту, седела у башти.{S} Ствари су у кући пошле опет својим старим, мирним током.{S} Тако  
стема демократских рефорама, а они нису у стању да се одрекну ни државног фијакера!</p> <p>Али  
неколико пута преко дана излазила је ту у шетњу у доба кад је мислила реформисати друштво, кад  
ећа.{S} Вишњи се учини да нешто живи ту у лози, у влажном хладу лозиног зеленила, и да је гледа 
> <p>— Шта мислиш да ли да пишем детету у Београд?</p> <p>— Њој ће бити свакако жао ако је не и 
једног сапутника на истом путу, на путу у интелектуални живот, човека кога су интелектуалне рад 
спитање, које јој је обезбеђивало срећу у очевој кући, обележавало је као повреду тога закона њ 
ко хоћете... под какво дрво, у ону кућу у врх пута? ---—</p> <p>Млади човек је и овде морао пре 
итом од Управе Фондова сазида лепу кућу у једној од главних улица.{S} Чедомир је провео скучено 
ос с природном и инстинктивном грубошћу у гласу, кад је Илић улазио у трпезарију, док се госпођ 
опада ми се — рече најзад, са строгошћу у гласу — што се Бела <pb n="163" /> виђа по улици са о 
ворене, гледале радозналом безазленошћу у једну утврђену тачку, као у неки сан, и хтеле рећи:</ 
поред свог уважења према његовом успеху у школи, ставила већ толико пута до знања да он има од  
 трудио се да надокнади дамама оскудицу у каваљерима и био је заиста диван са својим, нешто зас 
емала у ваздуху, уносила му је грозницу у крв.{S} Руке су му гореле.{S} Ватра му ломила тело.{S 
цијама, али, кад угледа своју другарицу у визији природних елемената, он се упита нехотице: „На 
е окренувши се.</p> <p>Вратила се одмах у село.{S} Прекинула је на кратко са целом прошлошћу.{S 
авао кофер, вадио стара писма, носио их у најнепосећеније кутове варошких паркова, и ту их поно 
ио нека врста старијег брата, пратио их у варош, окопавао им баштице за цвеће, позивао њихове д 
ости се разликовао од мештана, окорелих у навике и застарелу моду.{S} Имао је на себи плишано о 
која се пела уз потиљак, руку завучених у џепове од панталона, сигуран у себе, у своју будућнос 
ј доврши живот, Чедомир прекиде пољубац у једном тренутку, зажелевши да види своју драгану, да  
но што се у то доба звало реални правац у животу.{S} Па опет, чим је устала, погледала је на вр 
наге, Вук Караџић је казао последњу реч у питању језика, народне песме су једини добар узор уме 
а ти школа није тешка и да не оскудеваш у чему.{S} Волела би да те види, па дођи ако можеш, а а 
робова!"</p> <p>— Збиља, како се осећаш у Чачку? — трже се сајџија из ових сањарија.</p> <p>Дев 
еселијем.{S} Ти си волео одавно да идеш у Париз?</p> <p>Младић је погледа расејано.</p> <p>— Је 
Школа ти је најблагословенија.{S} Седиш у топлој соби и пазиш шта се говори.{S} Не радиш снагом 
дног Јеврејчета.</p> <p>Они су били још у кујни.{S} То је била <pb n="8" /> одаја поплочана циг 
кве пропале варошке куће.{S} Они су још у десетој години осетили наличје живота.{S} Култура им  
te> <l>Испод села зелена ливада,</l> <l>У ливади селен до колена,</l> <l>У селену студени кладе 
/l> <l>У ливади селен до колена,</l> <l>У селену студени кладенац,</l> <l>До кладенца момче и д 
’</l> <l>У те ведре, ладне ноћи,</l> <l>У те сјајне месечине?</l> </quote> <p>Лазаревићева оста 
е:</l> <l>Како ћемо момке варат’</l> <l>У те ведре, ладне ноћи,</l> <l>У те сјајне месечине?</l 
{S} Ти ћеш видети!</p> <pb n="50" /> <p>У очи дана кад је требало да се растану, начинили су ве 
вни једно другом.</p> <pb n="107" /> <p>У тој средини која је била далеко од праве раскоши, али 
d>ЧЕДОМИР ИЛИЋ</head> <head>I</head> <p>У суботу 9 јула 1900 године, Чедомир Илић, главно лице  
_C10"> <pb n="111" /> <head>X</head> <p>У тим мучним тренуцима, Илић је, безмало, мрзео своју д 
 опште мислио шта ће после доћи!</p> <p>У тим идејама свршио је прве две године.{S} О распусту  
— Тако ми ружно стоји кад играм!</p> <p>У очи свадбе, Чедомир изиђе из куће, па је врљао по вар 
је фирма протоколисана код суда.</p> <p>У чокалиници се живело доста весело.{S} Кад нису критик 
да се брани од нечијег насртаја.</p> <p>У соби је било све мирно.{S} Часовник је понављао прави 
ница, хоровође певачких дружина.</p> <p>У чаршији се говорило непрестано о електрици.{S} Радоје 
сниским вратима.{S} То је пошта.</p> <p>У том се чу лупа точкова.{S} Иза угла се појавише пошта 
а љубопитно.{S} Он приђе такође.</p> <p>У једном крају, поред гомиле цигаља лежао је један радн 
ве, па нека буде како она рекне.</p> <p>У тим мислима, Вишња је прекидала паковање ствари, отва 
е спремљено још веће изненађење.</p> <p>У колима је седео Илић с једном девојком, којој примети 
ћена места, смешећи се као дете.</p> <p>У тим приликама дошло је Илићу прво писмо од Вишње.{S}  
 у овој пољани усред престонице.</p> <p>У том великом простору видео се само један човек, прода 
аву и спреми се на пљусак грдњи.</p> <p>У том тренутку, девојка полете у правцу њега, пребаци м 
д, и он је имао у срцу нежности.</p> <p>У природи је настајала све већа тишина.{S} Једно бело д 
н. — Мени је добро и на столици.</p> <p>У труду да задовоље што више једно другога, они се гото 
 је тамо чекао лек тој грозници.</p> <p>У школи је било као сваки дан.{S} Другарице су говориле 
ог сна!{S} Оставите ме да сањам.</p> <p>У том тренутку студент се сети Беле, и, поред све оргиј 
дговарала му је млада горопадно.</p> <p>У осталом, она је врло мало личила на оне традиционалне 
 једно и друго кад није искрено.</p> <p>У том разговору појави се прво једно кубе сумњиве лепот 
 како каже чâ Јанко Веселиновић.</p> <p>У оваквом разговору, у дугим погледима, у нехотичним до 
Куд си нагао?{S} Ти губиш главу.</p> <p>У том, на часовнику у трпезарији изби два сата.{S} Мета 
а коју из дана у дан испуњавају.</p> <p>У том се зачу нека псовка.{S} Један сељак, прљав и исце 
збуњено одобри госпођину изреку.</p> <p>У том се Бела врати с пуним тањиром румених кајсија.</p 
ења, не верујем више у политику.</p> <p>У том тренутку, они су ишли дуж некога зида, преко кога 
рече још, гледајући у простирку.</p> <p>У предсобљу чу како газдарица ради нешто у кујни.{S} Ух 
осуђивали га гласно, претили му.</p> <p>У једном тренутку, неко примети да се нешто црно гиба н 
их ствари, примедбама о времену.</p> <p>У једном тренутку, ИлиН подиже очи и погледа поред себе 
е, он није тражио <pb n="110" /></p> <p>у њој звезду пратилицу, он је хтео да она буде једино м 
и, шта ће наука привредити њој ?</p> <p>У том је изненади отац да се решио да се жени.</p> <p>— 
дио, а два се кајао —</l> <l>Ој, убава, убава девојко, ој!</l> </quote> <p>Друштво прихвати:</p 
а је у механи;</p> <quote> <l>Ој убава, убава девојко, ој,</l> <l>Млад Милија млад виноград сад 
 јој снопак детелине —</l> <l>Ој убава, убава девојко!...</l> </quote> <p>— Ево цвећа! — викну  
Дан градио, а два се кајао —</l> <l>Ој, убава, убава девојко, ој!</l> </quote> <p>Друштво прихв 
, као да је у механи;</p> <quote> <l>Ој убава, убава девојко, ој,</l> <l>Млад Милија млад виног 
 главом јој снопак детелине —</l> <l>Ој убава, убава девојко!...</l> </quote> <p>— Ево цвећа! — 
и лулу, па додаде:</p> <p>— Ја радим да убедим људе у потребу да се поново почну послови.{S} Ка 
, јаких према слабим, он је брзо постао убеђен у теорије материјалистичке философије; дивље мрж 
бољеним лицем, па ипак пун наде, дубоко убеђен у сопствену вредност, у дела која ће починити.{S 
го што смо предвидели — одговарао им је убеђено. — Не жалим новца.{S} Само нек се не губи време 
м тренутку за њега... на своје лектире, убеђења, на себе самог...{S} Ко ће рећи икад гомилу осе 
то мишљење, или да гласају против свога убеђења па да сачувају министра.{S} Тако се извршна и з 
вићки — није у свему делила демократска убеђења свога мужа; по њеном мишљењу један сиромах ђак  
ви ако су били слаби или имали противна убеђења?{S} Ја сам о томе у апсу размишљао дуго, па сам 
деје.{S} Више немам никаквог политичког убеђења, не верујем више у политику.</p> <p>У том трену 
његово мишљење, била присталица његових убеђења без резерве.{S} Тешко ономе који би се у том ча 
штала своме другу ту издају заједничких убеђења.{S} Она је ишла у крајност као све жене.{S} Да  
к, био горд са својих материјалистичких убеђења и, на демонстрацијама, фанатички излагао леђа ж 
о што би то било противно његовом новом убеђењу!{S} Али је Илић био још млад, у добу кад се пиш 
е у недоумици: да ли да гласају по свом убеђењу, <pb n="278" /> па да оборе министра који не де 
Гаврила Петровића, вуче пет кила књига, уби га научни рад, кашљуца већ.{S} Ено Петра Гавриловић 
 па рече:</p> <pb n="203" /> <p>— Ко ме уби?...{S} Ја сам се убио.{S} Ево на̑!...{S} Све је ту  
 испод достојанства!</p> <p>— А како се уби? — упита онај из гомиле.</p> <p>— Ето, тако, радио  
се крвав перорез.</p> <p>— Говори ко те уби! — рече неко из гомиле.</p> <p>Радник отвори очи, п 
 обучен чиновник који је цигаром дувана убијао досаду.</p> <p>— Је ли ти жао Београда? — упита  
ио и даље тај опасни напитак који му је убијао сваку самосталност.{S} Кад би се ипак уморио, ст 
 <p>— Три дана нам говори да хоће да се убије — умеша се један надничар са самаром пуним цигаља 
 неколико пута перорезом у намери да се убије.{S} Ово је учинио на улици пред самом грађевином, 
мамо да бирамо између ово двоје: или да убијемо наше срце па да живимо као старци, или да умрем 
во си га хтео, за какво си се борио.{S} Убијен је краљ тиранин, осигурана је слобода штампе, ус 
203" /> <p>— Ко ме уби?...{S} Ја сам се убио.{S} Ево на̑!...{S} Све је ту написано...</p> <p>И  
о горке речи.{S} Алкохолизам, политичка убиства, зеленаштво, корупција, све губе гризу све клас 
аљутио због тога на свог сина и хтео га убити.{S} Занат није ишао никако.{S} Јела се стара мука 
ет.{S} Плава маст није, као по обичају, ублажавала бујицу здравља, којим је девојка била обдаре 
ве младости.{S} Био је измршавео.{S} По убледелом челу повлачиле се боре, а у солуфима се преси 
зак, те је намислио да црпе злато из те убоге речице, за коју зна мало ко ван Србије.</p> <p>—  
а се побочна улица.{S} Она скрену тамо, убрзавши кораке.{S} Киша је пљуштала.{S} По калдрми се  
 и коњичког официра.{S} Кола је сретоше убрзо.{S} Погледа нехотице у кочијаша, па онда у кола,  
ан.</p> <p>— Глупе жеље! — закључила би убрзо затим.</p> <p>Она је била људски створ, завезан з 
да му се допада.{S} То јој би мило, али убрзо одби ташту жељу за каћиперством и рече у себи:</p 
сних намера.{S} Али, њима је нови живот убризгао сталешке мржње и понижења.{S} Њих разједа отро 
ешачити до Мрчајеваца.{S} Стога је јако уважавао школу.{S} Кад би се о просвети повео разговор, 
 мишљење... она, која му је, поред свог уважења према његовом успеху у школи, ставила већ толик 
 грдила га, понижавала, рушила му свако уважење, па и онај понос културног човека који је млади 
га поносно најмљени рабаџија.</p> <p>То уважење губило се из дана у дан.{S} Надничари су се нав 
инистри нису чекали ни оставка да им се уважи; њихови кабинети зврје празни; краљ није успео да 
лигентан, врло радан, витак, упечатљив, увек будан, он се ту осећао као риба која је из плитке  
д кише или кад човек не зна куда ће.{S} Увек би се нашло друштва, водили се занимљиви разговори 
есте да не будеш... као ја, несрећна за увек.{S} И упамти, свет је врло зао према онима који ни 
ead> <p>Кажу да на састанак људи долазе увек нешто раније, а да жене задоцне стално.{S} Чедомир 
 Ето, њему није било све потаман, па је увек први ђак.</p> <p>Посебице је Бела била љубазна.{S} 
реба крити; треба је послушати, рећи је увек, и увек радити тако да је човек може рећи.</p> </d 
м годинама.{S} И кад се преболи, остане увек нешто.</p> <p>— Шта мислиш да ли да пишем детету у 
са децом, скромно, тешећи се да то неће увек тако трајати.{S} Имала је четири детета: најстариј 
ти; треба је послушати, рећи је увек, и увек радити тако да је човек може рећи.</p> </div> <div 
сам ти говорио?</p> <p>— Ми ћемо остати увек пријатељи — одговори девојка.</p> <p>Илић се осмех 
>— Ја говорим оно што осећам.{S} Ја сам увек говорио истину.{S} И ја вам кажем — удари гласом М 
једног дана, кад је Чедомир пратио, као увек, Вишњу од Кајиног стана до њене куће; он се опомен 
, стари професор и његова жена нашли су увек могућности да задовоље Белину жељу: купе јој пајац 
имо?{S} Ти нарочито, Вишња... ти си још увек тако лепа; Боже мој, не, то није могуће, да ме виш 
 Вишња — прихвати Чедомир. — Ми смо још увек добри, стари пријатељи.</p> <p>— Да, стари свакако 
ше учио школе.{S} У то доба била се већ увелико развила борба између школованих и нешколованих  
ка каква је била.{S} Он ју је пронашао, увео у друштво, показао јој нове путеве, отворио нове в 
и слатко на срце.{S} Они су му ласкали, уверавајући га о срећи, о љубави и забораву.{S} Они су  
кога није било око њега, та су га писма уверавала у све што је несвесно хтео, што је тражио од  
своју мисао.{S} Што год је било око ње, уверавало ју је у нови живот: варошка галама, начитани  
о са њом, помислио је озбиљно:</p> <p>— Уверен сам да би га она пољубила само да види како је т 
фликта између нужних сила.{S} У то буди уверен.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140 
ше, ницале су око ње, и она је била тад уверена да је Београд њено изабрано место.{S} Она долаз 
ним, наивним, благим и жалосним, дубоко уверена да је њен живот био дотле празан, недостојан ње 
не хартије, ту архиву, већ велику.{S} И уверени присталица материјалистичке философије претвара 
дније, борити се против онога за што су уверени да је рђаво и опасно. „Остати на власти" постај 
сто међу људима, Ристићу — рече Чедомир уверено. --- Мене чека живот необичан, јак, велики.{S}  
 n="122" /> где већина људи крију своја уверења и своје особине.</p> <p>— Шта да вам кажем, гос 
 се видео, коме су припадале крштеница, уверење да није жењен, остале сведоџбе, радио марљиво з 
ју по њеним листовима, добио би страшно уверење о њеним првацима.{S} Реч лажов није била довољн 
уће, то је апсурд — рече младић с пуним уверењем. — Бар данас је то јасно.{S} Нема неба.{S} Пос 
 је остајао слободњак у свему.{S} С тим уверењем, које се граничило с анархизмом, решавао је св 
тајао на истом месту.{S} Упркос дубоким уверењима у сопствену вредност, он је оклевао.{S} Он је 
{S} Напротив, ја сам имао прилике да се уверим да је он диван материјал, ја сам сигуран да је н 
 сваком случају.</p> <p>Па као да хтеде уверити себе, потврди:</p> <p>— Зашто да не будем задов 
 Треба видети у чему је ствар, треба се уверити — говорила је себи.</p> <p>Али како?</p> <p>И н 
ишња, лака словенска природа, давала се уверити и овом половином своје душе, и обећавала себи д 
ба научити читању и писању.{S} Треба га увести у тајне нашега доба, где човечју снагу замењују  
их, светлих, занесених очију, враћао се увече са рада.{S} Грађани су га заустављали, запиткивал 
кујунџијин настојава и соколи...</p> <p>Увече је одјекивало по вароши од пуцњаве лагумова.{S} П 
иже.{S} Полиција је само дошла, учинила увиђај и очистила њене остатке, гомилу земље и дасака.{ 
воје сочне пипке, припијала се уз кућу, увијала се око довратака, јака, снажна, жилава, па чудн 
} Да је то било ново, изгледао би да се увио у тробојку какве црначке републике.{S} Време, киша 
 не мислећи ништа.{S} Под његовом руком увише се витке слабине девојкине.{S} Он пусти.</p> <p>К 
— говориле су гошће кад их је Матовићка уводила у њега.</p> <p>Доиста, салон је блештао у новом 
равље, појачавати принос у пољопривреди увођењем земљорадничког кредита за набавку савршенијих  
 је играо Кина, као овај бакалин што је увозио вагоне кафе из Бразилије, као овај у ћошку... с  
ваком разреду, четворка је за њега била увреда, никад је није добио.{S} Десио му се несрећан сл 
 ће доћи нешто горе, нешто страшније од увреде, нешто што се не да избећи и што ће га пратити в 
 детињства је познала дане скомрачења и увреде незадовољених амбиција.{S} Позив сеоске учитељиц 
е измире.{S} Он јој је одговорио једним увредљивим писмом.{S} Зет се умешао.{S} И Чедомир је пр 
лима.</p> <p>— Радоје није заслужио ону увреду — говорила је у себи.</p> <p>С тим прекором меша 
 ближа што се тога дана осећао изузетно увређен од стране Вишње.{S} Био ју је видео на улици, п 
стојић.</p> <p>Девојка се осети донекле увређена, те подиже главу.{S} Њен поглед се сусрете с м 
а жена треба да слуша мужа.{S} То му се увртило у главу и није хтео за длаку попустити, као да  
ави Чедомир Илић, подигнуте јаке, врата увученог у рамена, <pb n="250" /> испрскан водом и блат 
 и сломила ногу.{S} Стога су јој вечито угађали. <pb n="123" /> Поред свег тешког живота у стал 
ла.{S} Тада он дохвати књигу, баци је у угао иза себе, и, као да је хтео утопити своје мисли, о 
ред Мораве.{S} Вишња је ћутала.{S} Њене угасите очи мериле су немо зелено коло које се обавијал 
беспрекорне чедности, додајући још њене угасите очи.{S} Његова машта не задовољи се тиме.{S} Он 
угарице.{S} Њено запаљено лице с мирним угаситим очима појављивало се, као каква сиренска утвар 
а, доста пуна за своје године, дубоких, угаситих очију, мирних и бистрих као извор у планини.{S 
ћи.{S} По споредним улицама биле су већ угашене светиљке.{S} Кафане су биле затворене, изузев н 
/p> <p>У том се чу лупа точкова.{S} Иза угла се појавише поштанска кола.{S} Арњеви се тресли.{S 
жан нечијом снажном руком.{S} Иза првог угла појављивала се једна млада девојка у коректној муш 
ожно, старинско канабе у сумраку собног угла.</p> <p>— Седи ти... ти си уморнија — одби он. — М 
реда зуба.{S} Усне се згрчише на четири угла.{S} Реч се зауставила у грлу.</p> <p>— Ти волиш др 
{S} Ту се види један дућан своје врсте, углављен између једне папуџинице и трговине са старим к 
 капије и скрену ка Теразијама, девојка угледа једна кола <pb n="145" /> с гумираним точковима, 
м <pb n="45" /> апстракцијама, али, кад угледа своју другарицу у визији природних елемената, он 
 оте јој се, готово завидан, усклик кад угледа Белу у њеном нереду.</p> <p>Ипак се она савлада  
ску који пуче пред очима младићевим кад угледа своју драгану!{S} Све се изгуби, потону у неку с 
аја ударила.{S} И говори ја стоци да се угледа на ову Швабицу преко пута, па да пере једну собу 
но једна тичица.</p> <p>Доиста, Чедомир угледа слику једне врбе и у њој слику тице како стоји н 
та, па замаче даље, у мрак.</p> <p>Илић угледа ову сенку.{S} Хтеде нешто рећи.{S} Али не могаде 
орака, и спусти се на једну клупу, коју угледа празну и усамљену.{S} По стази је било мирно и т 
{S} Иначе, право ћемо те на занат...{S} Угледај се на господин - Чедомира.{S} Он је сиромах ђак 
суда, жена-човек да се тако изразим.{S} Угледајте се на Рускиње, које су преплавиле универзитет 
 младићеву ученост и говорила:</p> <p>— Угледајте се на господин-учитеља.{S} Ето, њему није бил 
су у стању да омрзну човека кад на њему угледају нову кравату.{S} Тај тип се буни против власти 
ло много света.{S} Кад је млада девојка угледала Илића који ју је већ чекао, наслоњен на стуб ј 
 ћерке чиновничких и осталих такозваних угледних београдских кућа, зависних од владе, оставиле  
S} Све је то озбиљно.{S} Вашим именом и угледом јамчићете за исправност својих поступака.{S} Жи 
штећена употребом на неколико места.{S} Углове су испуњавале неколике столице, с високим правоу 
 у чекању једно другог, у састанцима по угловима од улица, у претераним шетњама и разговорима о 
ела је устала, пошла неколико корака ка углу од собе, и онда застала, покривши очи рукама.{S} Ј 
тановање једне отменије породице.{S} На углу, који је правила Крунска улица са другом попречном 
рода: куће, улице, камење.{S} На сваком углу остало је нешто од ње.</p> <p>То ново расположење  
идеја усади у његову главу, она се тако угњезди да је ни сами ђаво не би могао отуд ишчупати.{S 
дурашна, трудила се, како само може, да угоди својим гостима.{S} Вечера је била обилата, било ј 
 леже.{S} Хладна постеља јој је пријала угодно.{S} У њеној глави, брзо као у кинематографу, <pb 
ла пуно наручје цвећа, те потражи какво угодно место да седне и сплете венац.{S} Око ње се прос 
е госпођа смешила благонаклоно, климала угојеном главом и пружала руку, пуну јевтиног прстења,  
елигентни сјај у очима.{S} Тек, била се угојила.{S} Црте на лицу одебљале.{S} Врат јој као кифл 
ра.{S} Ручак му је био најслађи, кад би уграбио од своје жене да седне за кујнски сто и једе шт 
сам пијан. .</p> <p>Био је заиста добро угрејан.{S} Још је више философирао него по обичају.{S} 
ћ вештину опортунитета и хладне крпе за угрејана чела.</p> <p>То је била соба сиротињски намешт 
нда онај њен задивљен поглед и нервозно угризање усне, кад би га слушала како објашњава Младену 
ије питао, и гледала младића задивљено, угризнуте усне, истурених груди.</p> <p>Мајка уздахну,  
препоручивала молитву, давала опроштај, угушивала себичност, будила све умрле врлине.{S} Илић н 
 слушала савете опробаних пријатеља.{S} Угушивала је глас савести.{S} И, он је сад оставља...</ 
Удај се, драга Вишња — продужи Аница. — Удај се што пре.{S} У животу су ретки поновни састанци. 
ритискивала је младу девојку. </p> <p>— Удај се, драга Вишња — продужи Аница. — Удај се што пре 
гарицу и није речи могла рећи.</p> <p>— Удај се, слатка Вишња, не размишљајући сувише, не траже 
о којој ју је пратила туга од промашене удаје, она је, против свега, носила у дну срца успомену 
?{S} Те исте ноћи Вишња је сањала да се удаје за Чедомира.{S} Сан је био тако јак, да се пробуд 
служавке.{S} Ћерка, која је већ била на удају, није имала наклоности ни према каквом озбиљном п 
но од другог.{S} Он је мислио да се она удала и да није ништа сачувала од спомена на њихово поз 
поред своје комшинке.</p> <p>Девојке се удалише.{S} Ливадом је звонило певање попаца.{S} Два цр 
мужа, јер није одобравала да се Чедомир удаљава од своје жене.{S} Морао се примити службе.{S} Д 
 под небом сивим као миш.{S} Београд се удаљавао све више.</p> <pb n="205" /> <p>— Вере ти, Бел 
ом, одроњеном земљом и плаветним венцем удаљених планина у дну.{S} С друге стране, обала је бил 
Збогом!... — понови још једанпут, па се удаљи, корачајући несигурно, посрћући готово.</p> <p>Ид 
стали — рече у себи Илић кад се трамвај удаљи. — Боже мој!{S} А мени се чини да је то било тако 
> <p>После се појави коњски трамвај.{S} Удар копита одјекивао је у такту по мирном крају.{S} Не 
ислити... ко зна на кога!{S} На државни удар... на професора коме у том тренутку скидају букаги 
че.</p> <p>Ова издаја сна заболе га као удар у срце.{S} Он се диже с клупе, прође стазом и изби 
.{S} Разговарали смо цело јутро.{S} Још удара на бели лук, а већ развезао о Плеханову, Огисту К 
лима страсти плавила му је срце поново, ударала <pb n="192" /> на било код очију, пљускала у уш 
воздено посуђе.{S} Из одшкринуте магазе ударала је кисела воња на јеличко вино.{S} Један зрак с 
речи мисао да не иде тим правцем, те је ударао крст на страни на којој се зауставио, склопио књ 
понови она последње речи гласно.</p> <p>Ударац је дошао тако изненада, био тако јак, суров, да  
умрак, небо се наоблачи.{S} Мало после, удари плаха киша.{S} Шта то смета?{S} Она је ишла уморн 
век говорио истину.{S} И ја вам кажем — удари гласом Матовић, као да држи предавање — истину не 
на кад се кола напунише.{S} Рабаџија га удари песницом по њушци.{S} То је био знак да се крене. 
аји не узму други обрт, те се одважи да удари на главну ствар.</p> <p>— Ти га волиш, дакле? — р 
штара.{S} Баш одмâх после његове свадбе удари нови државни друм преко његовог дела очевине, те  
цкање тањира и ножева.{S} После се чуше удари метле по поду.</p> <p>Бела се прва одвоји и, једн 
љкивања; у њеним прсима нису се чули ти удари који звоне као жеља, као чежња.{S} Усред Београда 
релим очима које су цуриле.</p> <p>Илић удари љутито песницом по столу.{S} После рече брзо, усп 
{S} Тата још којекако, али мајка!...{S} Ударила у плач, па запомаже по кући.{S} Ја нисам попушт 
} Прала јуче кућу, па је ваљада промаја ударила.{S} И говори ја стоци да се угледа на ову Шваби 
лванима, бурадима и пластовима сена, па ударила преко поља и бацала се право на град.{S} Срећом 
ку, покапану мастилом.</p> <p>Без речи, ударили су другим путем, камо су их водили младост и ле 
те донекле целој згради, чије су темеље ударили Кеплер и Галилео, Њутон и Декарт.{S} Један од о 
 кише.{S} С времена на време млезеви би ударили о прозор да весело човека опомену како је прија 
и једно другом?{S} Да ли су застали или ударили лево? десно?{S} Шта су тада осетили?{S} Ко то з 
 овог пута.</p> <p>— Још на ракију нису ударили порез — продужи Ристић. — А била би грдна штета 
чар на новој грађевини Привредне Банке, ударио се неколико пута перорезом у намери да се убије. 
его у осталих.{S} Избио велике прозоре, ударио једноман окна, метнуо ролетне, набавио велике ор 
 <pb n="293" /> са једним варошанином и ударио га тако страшно ножем у трбух да га је послао на 
сја електрика пре него што јој и диреке ударише — примећивао би ко у шали. — Пију, једу као на  
.{S} Можемо начинити лепу шетњу.</p> <p>Ударише првом побочном улицом која се отвори пред њима. 
 рага.</p> <p>— Рђо, мрцино! — псовке и ударци падали су сад обилно.</p> <p>И овог тренутка, ар 
 је из целе њене појаве.</p> <p>— Ти си удата? — рече јој Вишња, осмехнувши се, па покуша да се 
ко га преко ноћ нестане, знај да ћеш се удати те зиме.</p> <p>Вишња се хтеде подсмехнути својој 
а нагази на вилинско коло никад се неће удати.</p> <p>Остојић прште у смех.{S} И Вишња се насме 
лико хоће, али, пренета у ситне интриге удатих другарица, захтевала је раскош министарских домо 
а момка, разбери се, удаћемо те, Вишња, удаћемо...</p> <pb n="314" /> <p>— Чедомире, ах мој Чед 
} Нашла сам ти дивна момка, разбери се, удаћемо те, Вишња, удаћемо...</p> <pb n="314" /> <p>— Ч 
тампаних слова, која су расла, дебљала, удвајала се, одлепљивала се са хартије, играла.</p> <p> 
ћерку, око које ће се већ сутра отимати удварачи... на своју љубав: здраву, одраслу паланчанку, 
ћудљиво, бурно, како то природа може да удеси по каткад над том вароши, широм отвореној мађарск 
што.</p> <p>Чедомир јој се приближи.{S} Удисао је мирис те девојке и дрхтао пред сјајем њених з 
о беше стара паланачка кућа: пространа, удобна, врло строга обичних дана и врло гостопримна о п 
само пола казне.{S} Доцније, дали су му удобнију ћелију, скинули му гвожђе с ногу, допуштали по 
згледа ми да се овде нема већег осећања удобности, лепоте, <pb n="30" /> културе једном речи.{S 
вом сусетком, <hi>женом из народа</hi>, удовицом једног инжињера, бившом дворском дамом своје м 
ађе ту жену: плебејку, старију од себе, удовицу — рече Илић у себи изненадно, циљајући на краље 
ање све док не свршиш школу, као и мени удовички ужитак.{S} А кад свршиш школу, шта ће ти ова с 
 Чедомир редовно посећивао њихова тајна удружења, учио на памет поједине фразе, зурио дубоко у  
ења се доносе иза кулиса; образована су удружења која ниједан закон не може одобрити.{S} Слобод 
 усамљено биће што се ни с ким не да да удружи, идеалиста који ради само на крупно; гледајући г 
{S} Савитљиви, помирљиви, <pb n="20" /> удружљиви и безлични, ови млади људи су, доцније, махом 
ђоше кроз врло чисту кујну.{S} У једном удубљењу крила се велика постеља, заклоњена црвено мрки 
{S} Један стари човек, који је стајао у удубљењу неких укинутих врата и продавао погачице, позд 
какву акцију, треба му читаво решење да уђе у дућан и купи какву ситницу, а прелази преко оства 
ца.{S} Скупи их и стаде прелиставати да уђе што боље у предмет.{S} Он их је почео у Паризу, пун 
 он одби позив ћутке, махнувши руком, и уђе у парк.</p> <p>Ту је било света још више.{S} Склони 
S} Помисли и сад <pb n="248" /> да у њу уђе, као у свој дом.{S} Неколико младића стајало је око 
едну јаругу која је некад била друм, па уђоше у једно пространо двориште, ограђено са три стран 
ала у једној књизи да има створења која уђу у наш живот једног дана, заузму га и помету; због њ 
осталог, „има створења која једног дана уђу у наш живот, заузму га и помету.{S} Због њих промен 
ствари, једно бојно поље у ноћи са свим ужасима који се појављују и онима који се нагађају.{S}  
дија, видео би се у својој соби, сам... ужасно сам, као у гробу.{S} Тада би бацио књигу, коју ј 
а целе планете.{S} Сви су је гледали са ужасом.{S} Није било ниједног симпатичног покрета.{S} А 
ажеле да види залазак на Сави.</p> <p>— Ужелела сам се Београда, бога ми — рече при том весело  
воју немоћ.{S} Упрегнуто <pb n="298" /> ужетима за таљиге, правило је гимнастички корак или кас 
ћеш... сигуран сам.{S} Пиј, проводи се, уживај младост.{S} Ја сам ти то, Илићу, говорио одавно, 
не може бити.</p> <p>— Пиј, проводи се, уживај младост.{S} Велика дела долазе сама по себи.{S}  
тно, дао би њој све што би имао, она би уживала у њему, он би могао обвити руке око њеног струк 
pb n="263" /> су се губили у тричарије, уживали кад би код деце изазвали дивљење, страх, или ка 
ло пустињачким животом идеала из књига, уживало је сад слатко на пригревици ових присних састан 
ово, лепо.{S} У недостатку материјалног уживања, он се бацао сав у свет књига, мисли, снова.{S} 
се што га код куће чека добар ручак, са уживањем би рачунао на први од месеца кад се прима плат 
био склон маштању.{S} Тражио је самоћу; уживао у лењом губљењу времена.{S} Колико би ствари вид 
их лектира правећи разнолика опажања, и уживао страсно у филозофским проблемима.{S} Култура му  
авао ни камен.{S} Љубав коју је Остојић уживао у чаршији окрену се у мржњу против њега.{S} Обед 
оноси чист приход.{S} Његова је девиза: уживати и успети.{S} Понекад пада у севдах, и тада пева 
е су пасла говеда.{S} Сели су у јечам и ужинали.{S} Хлеб је био мек, сир диван, а апетит одлича 
ок не свршиш школу, као и мени удовички ужитак.{S} А кад свршиш школу, шта ће ти ова страћара.{ 
и коју чини у тој вароши пут Крагујевац—Ужице.{S} То је била права трговина, с двокрилним врати 
лимегдана срете га једна група другова, Ужичани и Црногорци, с којима се хранио.{S} Они су ишли 
о лета прехране у каквом манастиру, они Ужичани и Црногорци били су врло занимљиви, настављали  
то је један лични режим начинио од овог Ужичанина, који је, поред своје струке, волео слободу,  
а није велика, главна наша река ?{S} Од ужичких голија и врањских винограда, она поји целу нашу 
м из једног села на граници ваљевског и ужичког округа, на дивљачној падини планине Повлена.{S} 
амо један ступањ у високим степеницама, уз које се пео.</p> <p>Те супротности подржавале су код 
утито лице њеног оца или мајке и да му, уз заслужени прекор, покажу врата.{S} Долазила му је на 
 ми изгледа вечито нешто севдалијски... уз пратњу Цигана и чауша.</p> <p>— То су стара, добра в 
 прави их нове, све му изгледа лако.{S} Уз њега се припило једно женско створење, цело једно же 
нешто немарно, са краватом која се пела уз потиљак, руку завучених у џепове од панталона, сигур 
састављали ритови, па се постепено пела уз брдо, прошарана вртовима, попречним улицама и по нек 
ажњу...</p> <p>Она устрча као девојчица уз двориште.{S} У салону се запали велики лустер, а еле 
 Један трамвај <pb n="79" /> шкрипао је уз брдо; електрична светлост севнула би несигурно као м 
етиле га.{S} Оне се боре с човеком раме уз раме, нема рада од кога се стиде, нема казне од које 
лужбу, па да проведе на миру старе дане уз сина господина.</p> <p>— Боже дај здравље — говорио  
х завеса које су стајале као прилепљене уз прозор, и са одсуства присних ситница, домаћих успом 
дна црвена буба трудила се да се успење уз један камичак. <pb n="76" /> Стаде посматрати ту буб 
 назру, оне су као ове муве што се лепе уз прозорско окно...{S} Погледај их! — и Ристић пружи п 
а у вис своје сочне пипке, припијала се уз кућу, увијала се око довратака, јака, снажна, жилава 
о треба, па одлазио на ручак, пењући се уз кратке, камене степенице, ограђене зарђалом оградом. 
Вишњо? — упита је мајка, која се помоли уз степенице од трема. — Теби није добро?{S} Ти си боле 
и се око самог себе, као утвара, полети уз воду, промакне гвоздени мост и изгуби се негде око о 
 <p>Један нов пламен црвенила лизну јој уз лице.</p> <p>Они обоје покушаше да не кажу истину.{S 
д дугова; рано је познао понижења, тако уз тог оца сурих, смерних очију, смеђе накострешене бра 
кидала га, мирисала, стезала његов сноп уз груди.{S} Те груди!{S} Чиниле су јој се тада велике, 
 n="303" /> су задушнице.{S} Оне падају уз часне посте.{S} Већ је пролеће.{S} Сунце обасја.{S}  
јој учености... ти, која би вечито била уза ме, која би се посветила моме делу, била мој добри  
ет твоји непријатељи.{S} Ми се сатиремо узајамно, не знајући због чега, и ми ћемо проћи цео наш 
није мислио да ће му што требати, па да узајми.{S} Он то призна, и осмејкиваше се стидљиво, као 
ота.</p> <p>На том месту тротоар је био узак.{S} Њихова се рамена додирнуше.{S} Чедомира такну  
, закрпе су изгледале велике, ружне.{S} Узалуд се трудила.{S} Њена права симпатија била је давн 
леђа своје жене, правио слатко лице.{S} Узалуд је општински ћата избријавао подбрадак и расипао 
 тесно везане за њен дотадањи живот.{S} Узалуд се девојка борила да се код своје куће осети као 
а метафизичари имају право.{S} Можда је узалуд тражити да се животу да̑ вредност у људском смис 
и!{S} Спавајте мирно.{S} Нека вас петао узалуд опомиње да је дан свануо...{S} Нимфе ће радити п 
 се онда заустави, као да виде да је то узалуд, наслони се на дрвену држалицу и изгуби се, глед 
пор да замени мајку показивао се готово узалудан.{S} Док је била мала, за чудо је лепо радила ж 
ољубац.</p> <p>Вишња задрхта поново.{S} Узбаци руком један прамен косе што јој је падао на чело 
 сунце сјајно!</l> </quote> <p>Та песма узбуди Илићу гомилу мисли на лањско пролеће, на Вишњу,  
 бела, истачкана златним маљама.{S} Она узбуди цело његово срце, он хтеде заборавити садашњост, 
ојка се подаде томе осећају, голицавом, узбудљивом, слађем од свега што је дотле окусила.{S} Ск 
 је л’ те, Чедомире? — одговори девојка узбуђено.</p> <p>Илић осети да је сад дошло оно велико, 
ој несаници, покушавала да се отресе те узбуђености.{S} Њу дотле нису походили ти осећаји приже 
а... — покуша она да завара знаке свога узбуђења.</p> <p>Познавала је добро ту аду, аустриску с 
им.{S} Њене очи завијао је вео видљивог узбуђења.{S} Њени <pb n="131" /> бели зуби гризли су не 
 рекох? — сакри он своје <pb n="277" /> узбуђење. — Да, извршна власт, влада, треба да представ 
ку, па окрену главу да би сакрила своје узбуђење.</p> <p>— Збогом!... — понови још једанпут, па 
о миран.{S} Ништа на њему није издавало узбуђење.{S} Једино су његове очи <pb n="71" /> сијале  
е да њена другарица не сазна шта о овом узбуђењу које је рило по њој, као грех.{S} Најзад се ох 
ла, она покуша да хладније мисли о свом узбуђењу.</p> <p>— Откуд овај сан, овај бол? — питала с 
оредну, вечито се нечем чуди, вечито се узбуђује; неспособан ма за какву акцију, треба му читав 
 је било страшно, час тишина смрти, час узбуна мртвих ствари, једно бојно поље у ноћи са свим у 
 затим залупа улицом општински добош на узбуну.{S} Варош се избуди.{S} Река је била разорила бр 
У њиховом неисписаном рукопису видео је узбуркане дубине своје будућности, проналазио је пут св 
путу, као што морнар тражи звезду изнад узбурканих таласа, неугашљив пламен у бури, а пред њим  
, играла.</p> <p>— Бедник! — оте јој се узвик.</p> <p>Сузе су замагљавале њене очи.{S} Срце јој 
ен лупио би о калдрму и измамио уплашен узвик у пролазница.{S} Београд се осмејкивао у изненадн 
ане својих врба, позива на велика дела, узвишен рад.{S} Гледао сам је толико пута... гледам је  
амирити, ко ће тебе гледати?</p> <p>— С уздањем у Бога, све ће се урадити — одговори јој он гла 
о адресу и залепио завој, дубок, сладак уздах отео би му се из груди, а глава му клонула, као д 
<p>— Шта сам урадио!</p> <p>Тада, један уздах издиже целе Белине груди.{S} Она баци у вис обе р 
доше обоје.</p> <p>Девојци се оте један уздах.</p> <p>— Ти си уморна... ти си нешто невесела, В 
јеш ли њено тихо жуборење, њен шум, као уздах простран и благ?{S} Да ли се и теби чини да нас о 
.{S} Колико труда, колико брига, колико уздаха око плаћања дуга код Управе Фондова, пореза, оси 
.</p> <p>— То су стара, добра времена — уздахну госпођа у пола воље. — Онда је живот био лак, ј 
уте усне, истурених груди.</p> <p>Мајка уздахну, и то овог пута искрено.{S} Узе двоје младих за 
бра обрве.</p> <pb n="189" /> <p>Младић уздахну, нервозно склопи једну књигу, па устаде и поче  
, чупав је, аљкав, носи умашћен шешир и уздигнуту јаку.{S} Он је слободоуман, бар у теорији.{S} 
S} Затим, подиже главу и задржа је тако уздигнуту цело време, дајући утисак неког од оних наших 
говарају преко улице.{S} На сред вароши уздиже се велика, старинска црква са гломазним кубетом  
ивао на своју периферију.{S} На северу, уздизала се једна немалтерисана кућа сеоског изгледа.{S 
ђу ненасељених острва.{S} С наше стране уздизала се висока обала, са црвеном, одроњеном земљом  
а примитивних баштованџиница, где су се уздизале притке процветале бураније и по који усамљен д 
ојском те пређе на другу страну, где се уздизао неки плот, накривљен, труо при земљи, побелео о 
ријатељство према младићу, љубав речи и уздисаја, али даље... права љубав је за њу била забрање 
<p>— Ако госпођица нема ништа против? — уздржа се философ свечано.</p> <p>— Шта могу имати прот 
ћ?</p> <p>Каја се опет изненади, али се уздржа од сваке заједљивости, и одговори мирно:</p> <p> 
ти.</p> <p>Одговарао је девојци у истом уздржаном тону.{S} Чак да је и могао од њеног оца и њен 
 њеним образима.{S} Младић се не могаде уздржати од једног покрета.{S} Он је узе за руку.{S} Он 
 Председништво је предлагало да се клуб уздржи од те патриотске манифестације с разлога што је  
народ погађа шта је лепо!{S} Ове бледе, уздржљиве, свете боје у ивањског цвећа... да ли има шта 
ан је био тако јак, да се пробудила сва уздрхтала, и није могла више заспати.{S} Заман је гонил 
тако, за један тренутак, слатке, топле, уздрхтале.{S} Пољупци су се понављали после сваког дана 
м, стидљив и он, збуњен, светлих очију, уздрхтале браде, згрчених прстију и с грозницом по цело 
о на ивицу од канабета.{S} Спусти своју уздрхталу шаку на ту руку, на оно меко, благо и мирно п 
догодило лично њему, али је његово срце уздрхтано лупало у грудима, као да се дешавало нешто шт 
јка уздахну, и то овог пута искрено.{S} Узе двоје младих за руке, приближи им главе, на нешто д 
д, Вишња, и пружи му цвет.</p> <p>Он га узе.{S} Промуца неколико речи захвалности, па стаде.{S} 
 да јој је муж врло тврдоглав.{S} Стога узе други пут, прими од његовог говора што је ишло у ко 
се склони од ватре за тренутак.{S} Онда узе неки други посао.{S} Радила је двоструко само да не 
 и мирно парче пред лактом.{S} После је узе у обе шаке и миловаше је, и преко лакта, оборених о 
 цикање попаца, крештање жаба.{S} Он је узе и за другу руку.{S} По башти су цветали патлиџани.{ 
де уздржати од једног покрета.{S} Он је узе за руку.{S} Она се не трже.{S} Он продужи свој наги 
 му је нудила.</p> <pb n="13" /> <p> Он узе кајсију и, нехотице, начини девојци један комплимен 
њих позлаћен косим зрацима сунца.{S} Он узе за руку своју другарицу; брзо се трже, њена рука би 
 примећавала забуну своје другарице.{S} Узела ју је за обе руке, и понављала:</p> <p>— Па како  
рамо као пријатељи.</p> <p>Бела је била узела судове и пошла вратима да их однесе, па се предом 
ркове.{S} Да се није знало чији је син, узели би га за странца.</p> <p>Вишњи се допадао тај мла 
д би читао новине, а кад њих није било, узео би <hi>Горски Вијенац</hi>, отворио га насумце, па 
 Радоје врати фењер ономе од кога га је узео, поново зграби будак, замахну њиме, поче да копа,  
 једна од првих успомена.{S} Отац га је узео за руку; у пекарници на крају вароши купили су хле 
и, онај исти који је осетила кад јој је узео први пољубац.{S} Она га одгурну инстинктивно.</p>  
ће да се изеде од муке.</p> <p>— Што је узео Швабицу?</p> <p>— Замисли дерана! — прихвати госпо 
олако, као комад леда.{S} Чедомир ју је узео за обе руке, привлачио ју је к себи, клекнуо је пр 
ишта.{S} Није задовољио девојку коју је узео за жену.{S} Начинио је за свагда неспособном за ср 
д је нађеш, сети се колико је Вићентије узео, па ти тражи двоструко.</p> <p>Илић је одбијао.{S} 
ија само за то, што господин саизвољава узети његову сестру за жену.{S} Мајка је покушавала да  
 ње.{S} И млада девојка као да је хтела узети у одбрану свога новог познаника, подиже глас и ре 
есело и махну руком кроз ваздух.</p> <p>Узеше топчидерски трамвај.{S} Код једне механе, већ ван 
а чашу или сапун, а изнад ње налазио се узидан крст од црвеног камена на коме је изрезан натпис 
ла ју је нервозна радозналост кадгод би узимала новине откако се вратила у Чачак.{S} Читала их  
можда горе него и он.{S} Две близнакиње узимале би се за руку и излазиле на улицу, па шврљале о 
тва, ласкаве речи, добре наде и обећања узимали су на се изглед стварних бића, рађали се један  
лике своје две познанице.{S} Од Беле је узимао њене ситне префињене црте, њен осмех мачкице кој 
а небесног плаветнила. — Благо њима.{S} Узлећу, певају, цвркућу по ваздан.</p> <p>— Глупе жеље! 
није код куће — рече она, па се саже да узме кључ испод простирке од прага.</p> <p>При том цела 
мери, потурали што је рђаво.{S} Било да узме што да закрпи, закрпе су изгледале велике, ружне.{ 
 свој човек, добије парче хлеба, па нек узме Белу, ако хоће... ја ћу му први честитати.</p> <p> 
 још рада, читања, спреме.{S} Више пута узмем перо да забележим идеје које лутају кроз моју гла 
леђа.{S} Она врисну:</p> <p>— Чедомире, узми ме!</p> <p>И стропошта се на тле.</p> <p>— Колегин 
ену кожу босих ногу.</p> <p>— Ево ме... узми ме! — промуца њен глас.</p> <p>Девојка је падала у 
м о калдрму и гледао преда се.</p> <p>— Узми га кад ти се допада! — рече, најзад, Вишња, и пруж 
/p> <p>— Узми ме — шапну јаче.</p> <p>— Узми ме — шапутало је све у соби.</p> <p>Платно се сроз 
гледалу развучено, саблажњиво.</p> <p>— Узми ме — шапну јаче.</p> <p>— Узми ме — шапутало је св 
 тресну чизмом.</p> <pb n="148" /> <p>— Узмите чаја, Иване Јосифовићу —- умиривала га је студен 
уречи и давао је честе савете.</p> <p>— Узмите се на ум — рекао му је једном. — Ви више нисте д 
идемо мало у шпацир.</p> <p>Обе девојке узму газдарицу испод руке, шетају до краја сокака, нази 
министар. — Ако се воле, зашто да се не узму?</p> <p>— Ама, како да се узму, човече? — одврати  
је обузе изненадни страх да догађаји не узму други обрт, те се одважи да удари на главну ствар. 
да се не узму?</p> <p>— Ама, како да се узму, човече? — одврати му жена. — Дошла Ката данас, па 
ом приликом: „Кад се деца воле, нека се узму...“</p> <p>— Али ако се не воле? — прекиде је Јова 
гим.{S} И млади човек осети се крив што узнемирава то тихо језеро здравих живаца бунтовним мисл 
најтамније дубине његове душе проговори узнемирено:</p> <p>— Шта је?{S} Шта је теби?{S} Куд си  
циозну младост, срца врела, слутње прве узнемирености, девичанске наде и бескрајне снове.{S} Св 
отворила врата лагано да би га што мање узнемирила и гледала у њега сивим, остарелим очима које 
у језика, народне песме су једини добар узор уметничком певању, и, да је хтео мењати хришћанств 
ле са Запада нађоше у том незадовољству узорану њиву, и народ се формира, готово као један чове 
дало,</l> <l>Ухвати сиве волове,</l> <l>Узори равне долове,</l> <l>Да видиш шта ће да никне.</l 
 веровао.</p> <p>Изненадно, без икаквог узрока, као што се то дешава код нервно раздражених људ 
егова ћутања на њено писмо.{S} Сумња је уједе за срце.{S} Учини јој се да тоне, да се земља сур 
а се гнушам тога сна.</p> <p>Девојка се уједе за усну.{S} Крв осоли њену пљувачку.{S} Навуче по 
> <pb n="159" /> <p>Тело и душа су тако уједињени и збркани у нама да упркос лепим мислима и ду 
оју сопствену срећу, социјалну правду и уједињење Српства.{S} Тражио је слободу у вери, књижевн 
 су се лампе.{S} Хорови жаба звонили су уједначено кроз вечерњу тишину.{S} Две три звезде боцка 
} Образ је заболе, као да ју је Чедомир ујео.{S} Она се диже нехотице и рече:</p> <p>— Хајдемо  
а чује отварање апсанских врата, читање указа о помиловању, откивање гвожђа и несигурне кораке  
Брод обиђе брдашце, и пред путницима се указа цела панорама Београда са дунавске стране: варош  
и блесак јаке светлости.{S} Пред њом се указа гомила света, тако велика као да се скупио народ  
 тренутку сунце разби облаке.{S} Оно се указа светло, бело, као растопљено сребро, и <pb n="74" 
и.</l> </quote> <p>На изласку из вароши указа се Морава бистра, умиљата, осенчена зеленим рубом 
у, али немадоше времена јер се на прагу указа госпа-Клеопатра.</p> <p>Прође један тренутак, тих 
е тако враћа гостопримство које смо вам указали!{S} Срамота, млади господине...</p> <p>— Мама!  
е достојан поверења које ће му се некад указати.{S} Од лекције коју је имао плаћао је стан; ост 
земље, осенчени шљивацима.{S} Још даље, указивала се црвена силуета једне цигљане.</p> <p>Девој 
отврдлу блату.{S} Једно бело парче неба указивало се на истоку.{S} Звезда било мање.</p> <pb n= 
алеко одмакли од града.{S} Пред њима се указивао усамљен сеоски друм, једна механа и велика, пр 
ратије, ропство слабих ?{S} Зар то није укидање свих принципа јеванђеља и француске револуције? 
товић признаде отворено своју погрешку, укиде оба закона, даде оставку на свој положај и премин 
обода допустити оно што је недопуштено, укинути везе између оца и сина, мајке и кћери, учитеља  
 човек, који је стајао у удубљењу неких укинутих врата и продавао погачице, поздрави их по свом 
овине које су излазиле писале су само о укопним друштвима, трансвалском рату и, за добре паре,  
пун четака, четкица, флакона, кутијица, укосница, осталих дрангулија разног облика и боје.{S} С 
очима.</p> <p>С девојкине главе пале су укоснице.{S} Миришљава коса просула се као талас по њен 
>Она се беше зауставила, нема, збуњена, укочена, бледа у лицу и мртвих, опружених руку.{S} У гл 
ком унутарњом ватром.{S} Очи су гледале укочено.{S} Зуби се белели испод згрчених усана.{S} Гру 
овине на под.{S} Затим их поново диже и укочено гледаше посну боју и редове штампаних слова, ко 
рвеном лицу кондуктерову који је стајао укочено и озбиљно с бичем у руци.{S} Споредна капија на 
Бујице однеле мостове, разориле путеве, укочиле цео саобраћај.</p> <p>Једне од тих влажних, мра 
, од те вароши која дрема на пригревици украј Мораве.{S} Покушавала је да веже своје мисли за с 
лала по Младену какву гравуру или други украс за његову собу.</p> <p>— И сем тога, мени је приј 
ећени кут Београда и била његов најбољи украс.{S} Тако слободна, још више <pb n="101" /> је ушл 
а од разнобојне хартије, којим је калфа украсио таваницу.</p> <p>Лазаревић извуче из касе један 
ина разноликих вила, окружених цвећем и украсним биљкама.{S} Међутим, онда то беше празно жалос 
она му се нудила, љубила га без питања, украшавала му живот многобројним нежностима; њена љубав 
 се као да ти кораци не додирују земљу; украшена многим успоменама, она се измицала јави, она м 
јад, оне су дизале озбиљно своје врхове украшене чипком од букава.{S} По гдегде видело се неко  
калдрмисану само крајем, <pb n="156" /> украшену овде онде каквом новом приземном кућицом, где  
шла материје од којих је састављено.{S} Укротила је гром и разоружала небо.{S} Проблем живота и 
ше.{S} Тело и тело приби се.{S} Руке се укрстише.{S} Они осташе тако за један тренутак, чврсто  
ји се из неког далматинског пристаништа укрцава на море.{S} Као гимназист другог разреда прочит 
ијим селима, као неким чудом сачуван од укрштавања с туђинцима, претопљеним у наш свет.{S} Плав 
звршна и законодавна власт сукобљавају, укрштају и изопачавају, место да врше функцију прописан 
анком.{S} Неколико путова и странпутица укрштали су се овде и изазивали мисли о даљини.{S} Заок 
ом животу са стотинама озбиљних питања, укрштених интереса, тешких одговорности и неизбежних ду 
рца и душа.{S} Марке су биле најновије, укус леп, цене умерене, <pb n="61" /> а млади газда неж 
је поред свег дискретног <pb n="151" /> укуса што нам долази са финог и деликатног Запада.</p>  
омету; због њих променимо своје навике, укусе, идеје, <pb n="40" /> планове, потпаднемо под њих 
ту.{S} Због њих променимо своје навике, укусе, манире, идеје.{S} Подпаднемо под њихов утицај.{S 
ајка, млађа <pb n="56" /></p> <p>браћа, укућани, суседи, па и отац, намрштених бора на челу и и 
ијући своје задовољство.</p> <p>Мајка и укућани били су је размазили, те је желела да и Чедомир 
етњом смрти, да не допусти краљевом оцу улазак у земљу.{S} Реакција је пала.{S} Њени главни сту 
и овим врелим гвожђем суревњивости, они улазе у политику и губе своје илузије.{S} Тесногруди, а 
н сиромах ђак треба да је задовољан што улази и у дечју собу; <pb n="9" /> иначе је сиротињи ме 
у глави обавијале се као паучина; у крв улазила грозница нестрпљења; она дотле није била никад  
ући и згрчена поред њега.</p> <p>Ноћ је улазила у собу кроз прозор.</p> <pb n="159" /> <p>Тело  
корака од средине града, и већ је човек улазио у споредне улице, непознате квартове, усамљена м 
 пред постељом.{S} Кроз откривен прозор улазио је један ружичаст сноп првих сунчевих зракова.{S 
инктивном грубошћу у гласу, кад је Илић улазио у трпезарију, док се госпођа смешила благонаклон 
ела у кујни, у коју се прво ступало при улазу у велеиздајников стан.</p> <p>И то није било све. 
/> нашу судбину.{S} Они су нас од нашег уласка у живот наместили на колосек који не смемо напуш 
две три нове куће.{S} Неколико трговина улепшали су своје излоге.{S} Уличне лампе нису више на  
љег живота, а што би хтели да сазнамо и улепшамо као у бајци.{S} Јесења ноћ ју је опијала, слик 
у придруживало се поштовање које су јој уливале његове сјајне, проницаве очи, које су гледале и 
и?{S} Да ли покуша да га спречи и да му улије храбрости, кад му примети:</p> <p>— Ти претерујеш 
око осећање морала који јој је несвесно улила старинска кућа њеног оца.{S} Прочитане књиге и жи 
во што су сад сви троје несрећни?...{S} Улица је остала готово иста.{S} Два низа сниских дућана 
 се у Кнез-Михаиловој улици.</p> <p>Ова улица је била још место елегантне шетње.{S} Девојка је  
це.{S} На углу, који је правила Крунска улица са другом попречном улицом, једноспратан, с доста 
знало се окретала око себе.</p> <p>Сама улица није се много променила.{S} Подигнуте су још две  
 На неколико корака отварала се побочна улица.{S} Она скрену тамо, убрзавши кораке.{S} Киша је  
дно другог, у састанцима по угловима од улица, у претераним шетњама и разговорима о овом или он 
ва сазида лепу кућу у једној од главних улица.{S} Чедомир је провео скучено детињство у тој кућ 
 додаде он и склони се у страну.</p> <p>Улица је на том месту била раскопана.{S} Од последњих к 
 готово у дијамантском сјају, те давали улицама, које су празне ћутале, празнички изглед.{S} Из 
нуо с рада у пола ноћи.{S} По споредним улицама биле су већ угашене светиљке.{S} Кафане су биле 
 уз брдо, прошарана вртовима, попречним улицама и по неком великом грађевином.{S} Лево се видик 
сле сенке, ипак је било још рано, те по улицама није било много света.{S} Кад је млада девојка  
еком напуштеном месту: све је ту, куће, улице, отворена врата, види се намештај, али људи, свет 
не само људи, но и мртва природа: куће, улице, камење.{S} На сваком углу остало је нешто од ње. 
упаљене, те је владао приличан мрак.{S} Улице, изроване због неких општинских радова личиле су  
.{S} Дан је био као сваки летњи дан.{S} Улице се сивиле од прашине.{S} Из њих је била још топли 
: музеји, споменици, позоришта, па онда улице пуне света, велике димензије, ширина, слобода.{S} 
а, са сликом неке велике зграде и краја улице, која се губила у низини својих простих, неугледн 
{S} Помрчина је била велика.{S} На пола улице застаде да предахне.{S} Тада зачу познате кораке. 
онекад би се зауставио, ћеретао тако са улице, док је она одговарала с прозора на другом спрату 
Познавао је готово цео тај свет било са улице, било са позоришних премијера, било што је имао д 
му остаје, као он са̑м.{S} Окрену се од улице с тврдим решењем да је више не види.{S} Поглед му 
 кондицију налазила се при врху Крунске улице.{S} То је било код једног гимназијског професора, 
а поред Саве, пут за Вишњицу, самоникле улице по Чубури, виделе су тада многи млади пар.{S} То  
љубазно њеним величинама.{S} Ето главне улице њеног родног града: један дуг, прав сокак, где се 
зноврсних кровова видело се парче једне улице: пуста калдрма, зарасла у модро-зелену траву, два 
града, и већ је човек улазио у споредне улице, непознате квартове, усамљена места, где се љубав 
весе на прозорима видело се једно парче улице, остатак покојног зеленила по околним баштама и с 
где се куће ћушкају да захвате што више улице.{S} Роба из дућана гомила се безбрижно по тротоар 
луцима.{S} Један шегрт је ишао средином улице, носио на глави трубу од фонографа и певао колико 
S} Ћутали су.{S} Прођоше тако добар део улице.{S} После се спустише у Палилулу преко гробља Све 
 Школе бацала је дебелу сенку чак преко улице.{S} Даље од ње, по једној пијаци, око сандука, го 
е се жене налакћују и разговарају преко улице.{S} На сред вароши уздиже се велика, старинска цр 
рада бацала је и сад дебелу сенку преко улице, имала је још нечега пријатељског и још била најл 
 рамену и бленули неодређено у празнину улице.{S} Кроз широм отворена главна врата, на средини  
ужао своје гране, са широким лишћем, ка улици и сунцу.{S} Илић се ипак окрену и погледа у војни 
ладати, да ће бризнути у плач... ту, на улици, пред толиким светом.</p> <p>— Збогом.{S} Ми ћемо 
зле переце поред најпомоднијег света на улици.{S} Чинило јој се да је све било весело, шалило с 
чно кретале са девојке на игру сунца на улици, а са сунца опет на девојку, на њен го врат, на б 
аједнички час, било да га не примети на улици, било да се сувише смеје са осталим друговима.{S} 
 од стране Вишње.{S} Био ју је видео на улици, па кад је хтео прићи, она је зауставила неку сво 
 ни неколико минута, а он је већ био на улици, са̑м.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
намери да се убије.{S} Ово је учинио на улици пред самом грађевином, а био је мртав пијан.{S} Н 
ка прегонило се по остарелом кестењу на улици.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_ 
прику?{S} Нема ко да ми купи.</p> <p>На улици се чу тресак тарница.{S} То је пошта одлазила даљ 
ог гостопримног пристаништа ?</p> <p>На улици затандрка нешто.{S} То су се враћала празна кола  
иви...</p> <p>Нађе се у Кнез-Михаиловој улици.</p> <p>Ова улица је била још место елегантне шет 
окошима и ђаволу.</p> <p>Ту, у Крунској улици, изненади се импровизовани учитељ кад пред једном 
е.</p> <p>Света је било доста у главној улици и пред кафанама.{S} Људи су гласно разговарали.{S 
а.{S} Њен отац је држао дућан у главној улици коју чини у тој вароши пут Крагујевац—Ужице.{S} Т 
себе.{S} Налазила се у једној забаченој улици.{S} Ноћне светиљке чкиљеле су у зраку пуном кише. 
ц, не знајући камо.{S} У једној празној улици спази своју жену.{S} Она га није видела, ишла је  
асова.{S} Нашли су се у једној побочној улици у време које су заказали.{S} Од кућа су већ расле 
им сјајем.{S} Да ли се сети да је у тој улици први пут видела свога драгана са његовом доцнијом 
су — што се Бела <pb n="163" /> виђа по улици са оним нашим ђаком... како ’но му беше име?</p>  
једну лампу пред вратима.{S} Тако се по улици простиру чаршави несигурне светлости.{S} Свет иза 
.{S} Знаци народне љубави пратили су га улицом.{S} Влада није могла другојачије него му нађе ле 
рала моду, читала судску медецину, јела улицом кифле и переце, корачала крупно; сукње су летеле 
е земља прецепи.{S} Ускоро затим залупа улицом општински добош на узбуну.{S} Варош се избуди.{S 
 непознатог, неодређеног.{S} Корачао је улицом, гледао право све што је сретао и није видео ниш 
год спазила с прозора кад прођу њиховом улицом, док општинске липе бацају густе сенке око њих и 
 из Библиотеке на Теразије, па Крунском улицом на Врачар, где је давао лекције једном гимназист 
авила Крунска улица са другом попречном улицом, једноспратан, с доста високим сутереном, обојен 
пу шетњу.</p> <p>Ударише првом побочном улицом која се отвори пред њима.{S} То је био доста шир 
 нешто више од себе.{S} Кад је пролазио улицом, старији су се утркивали да га поздраве, а деца  
иње узимале би се за руку и излазиле на улицу, па шврљале око гомиле песка, кафанских столова,  
S} Они се дохватише шешира и изађоше на улицу.{S} Али тек што се спустише низ неспретне степени 
еђоше пољану у косо, прођоше једну уску улицу, калдрмисану само крајем, <pb n="156" /> украшену 
легантне шетње.{S} Девојка је волела ту улицу, веровала у њу.{S} То је била слабост ове учене г 
о трговина улепшали су своје излоге.{S} Уличне лампе нису више на стубовима, већ су обешене о ж 
 зауставила на обасјаном простору једне уличне лампе.{S} Пред њом се појави Чедомир Илић, подиг 
едала врло лепа тако у ружичастом сјају уличне лампе, опкољена милионима ситних капљица и као к 
 цвркутале око телефонских жица.{S} Под уличним дрвећем простирали се дебели теписи од лишћа цр 
г камења.{S} Јата врана бунила су се по уличном дрвећу, дизала се у вис, кружила неко време, па 
дговорност пред парламентом онемогућава улогу министара, изврће улогу посланика.{S} Министри не 
том онемогућава улогу министара, изврће улогу посланика.{S} Министри немају иза себе никаквог с 
ности, у науци.{S} Све снаге је требало уложити у борбу за слободу.{S} После ће доћи остало сам 
 је нове погледе о породици, о браку, о улози државе у материнству.{S} Те ствари су биле дотле  
, без сумње, познат онај Ибзенов јунак, Улфхај мислим да се зове...{S} Келнер, један полић!{S}  
емље.{S} Мислећи на ту реку, која ју је уљуљкивала, запљускивала својом пенушавом водом и шапут 
тотину векова од присутног тренутка, на ум му је, без икакве везе, долазило питање :</p> <p>— Ш 
о је ту научио.</p> <p>Затим му паде на ум како му је једна газдарица од стана ушла у собу само 
кор, покажу врата.{S} Долазила му је на ум мисао да нађе старог господина, па да му каже све.{S 
ете бића.{S} Илићу су горко долазиле на ум Шекспирове речи: „Има много ствари <pb n="297" /> на 
S} Можда све ове мисли нису долазиле на ум младом човеку, али сличне свакако.{S} Јер, кад спуст 
 је честе савете.</p> <p>— Узмите се на ум — рекао му је једном. — Ви више нисте дете.{S} Кроз  
подозрење, осуду.{S} Њој није падало на ум да се запита: какве су оне, те жене, те девојке од к 
утра се срушила.{S} Никоме није пало на ум да је диже.{S} Полиција је само дошла, учинила увиђа 
.{S} Њихова глава није радила.{S} Њихов ум се био онесвестио.</p> <p>Вече се спуштало у собу.{S 
а ове мере.{S} У тој бризи он је смео с ума реакцију простих маса, те је сад, место власти, нар 
 да га је послао на онај свет, па после умакао и успео да пребегне у Турску.</p> <p>Илић стиже  
вцу: пушта браду, чупав је, аљкав, носи умашћен шешир и уздигнуту јаку.{S} Он је слободоуман, б 
а чокалиница, и остали понешто дужни по умашћеним и у крајевима испресавијаним, дугачким тефтер 
 по подбратку. — Ко би помислио да тако уме завртети мозак девојкама!{S} Бога ми, Бела, пази се 
Матовић, обраћајући се Бели, неприродно умекшаним гласом. — Он није на одмет.{S} Ја сам то виде 
пао стране речи као лавину!{S} Она није умела тако говорити, наћи у тренутку реч која јој је тр 
е диже дим домаћег димњака.{S} Она није умела, и поред својих лектира, да измири старински мора 
још горих од својих суседа?{S} Она није умела бранити себе помоћу других.{S} Она је осећала про 
{S} Ко ће то рећи?{S} Ни они сами не би умели казати.{S} Младић се сећао тек доцнијих тренутака 
зни према мени.{S} Зар мислите да ја не умем ценити толике пријатељске услуге, поклоне које сте 
у његовом присуству.</p> <p>А Радоје је умео лепо да говори... полако, дижући постепено глас, п 
 су је тренутци сумње.{S} Нико јој није умео тачно рећи њена права кад сврши школу.{S} Будућнос 
олошким и економским терминима, он није умео ићи у облаке тананих апстракција; он је стојао на  
 њихове другарице на седељке; нико није умео лепше од њега да начини сунцобран од тиквена листа 
екцију, о шљиви на пример, он ју је већ умео поновити целу.{S} Учитељ, који је за свој рачун уч 
: смерне породице у којим је наставала, умерене забаве <pb n="35" /> у школи, видела је сад нов 
Марке су биле најновије, укус леп, цене умерене, <pb n="61" /> а млади газда нежењен, па је све 
ену, извајану као од неког божанственог уметника, лепу, лудо лепу, најлепши облик који је икад  
а глави.{S} Десно од ормана, на сточићу уметничке израде, налазила се у златном оквиру фотограф 
вај сточић за пушење.{S} Није ли читаво уметничко дело?...{S} Ево, па пуши — продужи она, помак 
ика, народне песме су једини добар узор уметничком певању, и, да је хтео мењати хришћанство, он 
које деле науку од живота, литературе и уметности.{S} Материјалистички позитивизам оптужује се  
кога хлебом хранимо...</p> <p>— Мама! — умеша се Бела енергичније.</p> <pb n="194" /> <p>— Крас 
и дана нам говори да хоће да се убије — умеша се један надничар са самаром пуним цигаља. — Вели 
о сељацима, те једва дочека кад се Бела умеша, и рече:</p> <p>— Знате, отац, да се Миле тетка-К 
? </p> <p>— Па имамо кућу, хвала Богу — умешала се мајка.</p> <p>Млади човек није хтео да чује  
до!</p> <p>— Немој да ми вређаш мајку — умешала би се Бела. — Иначе...</p> <p>— Иначе?</p> <p>Б 
рио једним увредљивим писмом.{S} Зет се умешао.{S} И Чедомир је прекинуо сваку везу са својом п 
овине, талијанска династија на дувару и умиваоник од лима.{S} Под је покривала нова простирка к 
 боје у ивањског цвећа... да ли има шта умилније од његова венца!</p> <p>— Кажу не ваља се унос 
ефињене црте, њен осмех мачкице која се умиљава, њену несташну веселост; овај профил задахнуо ј 
м, и мене оставити — одбијала је његова умиљавања — и чудити се... и смејати предрасудама!</p>  
ласку из вароши указа се Морава бистра, умиљата, осенчена зеленим рубом подривене обале.{S} Тад 
ла.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — викали су умиљато око њега надничари првога дана кад је доведен;  
састављене око паса, очи бледе, а мисао умире у глави.{S} Њему су ти загрљаји падали слатко на  
у за жену.{S} Мајка је покушавала да га умири, приволи.</p> <p>— Одреци се наследства — говорил 
> <p>— Узмите чаја, Иване Јосифовићу —- умиривала га је студенткиња са биологије.</p> <p>Вишња  
 загушљив ваздух, прво, као најнежнији, умиру владари и чланови династије..."</p> <p>Илић је во 
чекујеш предусретљивост и величанствене умове, а тебе вреба фарисејство и глупост.</p> <pb n="2 
 кујну.{S} На лицу јој је почивао отмен умор, који је требао да покаже свету колико сирота жена 
о, шалило се много, на лицима није било умора ни брига.</p> <p>Радознало се окретала око себе.< 
 да те частим.</p> <p>Чедомир се осећао уморан, сметен, изнурен.{S} Ћаскање пијаног мудраца зан 
о сваку самосталност.{S} Кад би се ипак уморио, стезао је слепочнице грчевито, шетао по соби ил 
 бледа?{S} Да ниси уморна?</p> <p>— Да, уморна, врло уморна... — покуша она да завара знаке сво 
н за тај напор.{S} Његова мисао је била уморна. срце болесно, воља немоћна.{S} То му откри њего 
ојци се оте један уздах.</p> <p>— Ти си уморна... ти си нешто невесела, Вишња? — примети Илић.< 
е Аница. — Ти си тако бледа?{S} Да ниси уморна?</p> <p>— Да, уморна, врло уморна... — покуша он 
исам — осмехну се она. — Можда сам мало уморна...{S} Пхи, али је љута ова цигара — додаде за ти 
 ниси уморна?</p> <p>— Да, уморна, врло уморна... — покуша она да завара знаке свога узбуђења.< 
 собног угла.</p> <p>— Седи ти... ти си уморнија — одби он. — Мени је добро и на столици.</p> < 
а киша.{S} Шта то смета?{S} Она је ишла уморно, тромо, али све даље.{S} Можда је ипак нешто ост 
олутабаке, начинио превоје за исправке, умочио перо.{S} Имао је толико ствари да каже!{S} Дани  
тако одвратан да склопи очи са жељом да умре.</p> <p>— Пријо? — закрешта женски глас однекле.</ 
стоји рај сваки би се старао да што пре умре... <hi>Карт бланш</hi> имају: деца, лудаци, владар 
ајало, да се стари Матовић не разболе и умре.{S} Овај народни борац, као и многи други, доживео 
ше срце па да живимо као старци, или да умремо млади слушајући своје срце.{S} Ја сам изабрао ов 
е пропасти тако, остати маторе девојке, умрети као те муве ако им не отвориш прозор.</p> <p>Зар 
ке жалости за себе.</p> <p>Мајка јој је умрла оног лета кад се Чедомир оженио.{S} Смрт је јако  
ица, од којих су нека жива, а већина су умрла.{S} Није било девера него је Чедомир ишао поред њ 
роштај, угушивала себичност, будила све умрле врлине.{S} Илић нађе једва времена да каже Зарији 
тврди да ја личим на њеног сина који је умро као питомац Војне Академије.</p> <p>Вишња је ћутал 
 то васпитање и средства.{S} Отац му је умро још док је био у гимназији, те је од куће добијао  
</p> <p>— Као сир!</p> <p>— Јуче да сам умро — говорио би какав старији човек — па да су ми рек 
ило што поред своје философије није већ умро од глади.{S} Свој позив је схватао на старински на 
чувао сва та писма, те званичне карте с унакарађеним лицем краљевим, те слике гимназије и пијац 
ту дивана, тако распремљена с јастуцима унаоколо и широком простирком пиротске израде.{S} Према 
који осветљава пређени пут, а ни корака унапред јер се живот не понавља као што се ни јучерањи  
/p> <p>— Бог с тобом! — чула је забрану унапред. — Шта ће рећи свет кад те виде саму.</p> <p>Та 
еног рамена се дизала Чедомирова глава, унезверених очију, згрчених уста.{S} Коса му је била за 
, које су гледале из својих дупља нешто унезверено, као да је душа стално у послу, зенице грозн 
 газдарица купила ту скоро и сва срећна унела га у ову собу.{S} Простирка је била лепа, али се  
помену га радости са којом је газдарица унела ту простирку.</p> <p>— Штета је упрљати тако скуп 
.{S} Све око њих изгледало је као да се унело, упило у неко надземаљско задовољство.</p> <p>— Х 
лучајни сусрет по том кишовитом времену унео му је тек, са својом влагом, нешто мало светлости  
них власти, трудио се да у своје законе унесе што више гарантије да власт не изигра ове мере.{S 
екта озакони у Скупштини.{S} У буџет се унесе довољна сума за почетак.{S} Али оба закона дадоше 
у, социјалној револуцији, Карлу Марксу, универзалној слободи и еманципацији жена.{S} Еманципаци 
ш друго?</p> <p>— Универзитет.</p> <p>— Универзитет?</p> <p>Младић ју је гледао својим чудним с 
м.</p> <p>— А шта можеш друго?</p> <p>— Универзитет.</p> <p>— Универзитет?</p> <p>Младић ју је  
> <head>XXI</head> <p>Вишња је оставила универзитет и отишла за учитељицу.{S} Случајно је добил 
 другу страну:</p> <p>— Ти си напустила универзитет?</p> <p>— Коначно.</p> <p>— Имала си право. 
ве речи.</p> <p>Избегавала је да иде на универзитет.</p> <pb n="182" /> <p>— Како бих погледала 
коле за женску децу.{S} Али шта ће теби универзитет? — тврдоглаво је настојавао Остојић.</p> <p 
 Његови стари <pb n="265" /> другови са универзитета били су се растурили куд који.{S} Друге ни 
ренутака, кад су били одмакли далеко од универзитета и кад му је Лазаревићева говорила:</p> <p> 
 свих српских пасуља.{S} Један професор универзитета, два посланика на страни, неколико министа 
 га се тицало што не би постао професор универзитета, славан човек!{S} Он би живео пријатно, да 
које се скупљало друштво по моди руских универзитета, где се негује она двострука камарадерија  
дајте се на Рускиње, које су преплавиле универзитете по Европи, које ступају у најниже слојеве  
гушила се у сенци коју је правило крило универзитетске зграде.{S} Иначе, зидови су се светлели  
</p> <p>Остави шеталиште, и упути се ка универзитету.{S} Старинска зграда бацала је и сад дебел 
а свог бившег друга.{S} Беше се упутила универзитету, али се <pb n="147" /> предомисли и окрену 
матури, уписују за то време семестре на универзитету, и већ знају вредност годинама службе.{S}  
а стојећи, а све је мислила о једном: о универзитету на који је позива Кајин рођак.{S} Покушава 
 Редови, млади момци у озбиљној, плавој униформи, држали су пушке о рамену и бленули неодређено 
авни фијакер по кочијашу, који је носио униформу састављену од писмоноше и коњичког официра.{S} 
рио је — пошто никаква комбинација неће уништити закон борбе који гноји земљу својим жртвама?.. 
ога ће киша и невреме спрати њено име и уништити таште човечје спомене, као и многима другим.{S 
рхтавици, па док јој она <pb n="115" /> уноси забуну у главу, претрчи поново преко дворишта, уп 
зум, смишљен ортаклук, где свака страна уноси одређене користи: положај, мираз, фамилију или ди 
варала савамалске авлије у чаробни врт, уносила бескрајна одушевљења у младићево срце и била на 
аљада, бура која се спремала у ваздуху, уносила му је грозницу у крв.{S} Руке су му гореле.{S}  
а вера у будућност и сопствену вредност уносила му је у крв пенушаво одушевљење као од неког ја 
с.{S} Кампања за кампањом низала се.{S} Уносило се сувише јужног темперамента, сеоске тесногруд 
 његова венца!</p> <p>— Кажу не ваља се уносити у кућу — одговори јој Милева поверљиво. — Него  
авала тој поверљивости свога друга оним унутарњим пламеном, који је палио њене мирне, невине оч 
 њено лице је горело сво, обузето неком унутарњом ватром.{S} Очи су гледале укочено.{S} Зуби се 
 на Двору зврјала је широм отворена.{S} Унутра се светлила чиста калдрма, виделе се коњушнице,  
не, набавио велике ормане, споља лак, а унутра сомотска постава.{S} Дућан му пун будилника, зид 
ишљања, Чедомир понуди девојку да ступи унутра.</p> <p>— Нећу — занећка се она детињасто, па, п 
а најгору, <hi>Еснафлију</hi>, па ступи унутра.</p> <p>Сазидана од ћерпича и дасака, ова чатрља 
ју се ослањао кров пјане кафане.</p> <p>Унутра је врило као у паклу.{S} Смрад од пића, обуће и  
опским биљкама у врх степеница и најзад унутрашња врата, чија су окна од извезена стакла спреча 
... само не у Београд! — шапутао јој је унутрашњи глас. — Ти си дошла у њега весела као срна, < 
ускивали и приливи одлучности.{S} Један унутрашњи глас му је довикивао:</p> <p>— Буди храбар.{S 
огледај Мораву — рече Радоје, док један унутрашњи сјај озари његове непокретне очи. — Чујеш ли  
се Остојић заустави као опоменут једном унутрашњом примедбом, једним од оних тајанствених гласо 
 живели у њему; један: миран студент из унутрашњости који гледа своје књиге, труди се да одгово 
е овог романа, корачао је лагано својим уобичајеним путем из Библиотеке на Теразије, па Крунско 
, кад једном закуца на врата и кад рече уобичајену реченицу: „Господин-Илићу, извол’те на ручак 
или слабијим од себе, смејао се њиховој уображености, вређао их отворено.{S} То је било неизбеж 
е он воли јако, јаче него што је он био уопште способан да вели, лудо, смртно.{S} У том тренутк 
S} Чиниле су јој се тада велике, тешке, уочљиве, сваком видне, да их је хтела сакрити; болеле ј 
е, па и софизми, а, с времена на време, упада у противуречности.{S} Она се питала још, што и он 
/p> <p>— Не на мене, у сваком случају — упаде госпа-Клеопатра.</p> <p>Стари господин као да не  
у главу, претрчи поново преко дворишта, упадне у своју собу и зарони зајапурено лице у хладовит 
 учтиво, имао при себи палидрваца да се упали цигара и давао на веру.{S} Могло се ићи из ходник 
на уштап, у друштву, не шкоди...</p> <p>Упалише по цигарету.</p> <p>— Седи... ту, на канабе — р 
обље.{S} Доиста, светиљке нису биле још упаљене, те је владао приличан мрак.{S} Улице, изроване 
будеш... као ја, несрећна за увек.{S} И упамти, свет је врло зао према онима који нису имали ср 
} Врло интелигентан, врло радан, витак, упечатљив, увек будан, он се ту осећао као риба која је 
авањем, сви инстинкти једне душе будне, упечатљиве и несређене обузели, занели и осудили на нај 
Плава, свилена коса се просу као талас, упи се у њена леђа.{S} Она врисну:</p> <p>— Чедомире, у 
е.{S} Њене очи су добијале чудан сјај и упијале <pb n="312" /> се у чипкану кошуљу, у дивна окр 
е око њих изгледало је као да се унело, упило у неко надземаљско задовољство.</p> <p>— Хоћеш ли 
уке су се стезале грчевито.{S} Груди се упирале о груди.{S} Пољупцу није било краја.</p> <p>Вре 
клупе да би професора чула што боље.{S} Уписала је и часове који по уредби нису били обавезни.{ 
— Не.{S} Не знам, Ја се нисам због тога уписала у школу.</p> <p>— Него због чега?</p> <p>— У Ча 
ансиону који су му Срби препоручили.{S} Уписао се на Сорбону.{S} Изабрао је тему: <hi>О вреднос 
одобрила правила.{S} Акције су се добро уписивале.{S} Држава је помогла друштво кредитом.{S} И  
коловања, служе војску одмах по матури, уписују за то време семестре на универзитету, и већ зна 
 заћута, и тек пошто се први час сврши, упита другарицу без неког нарочитог повода:</p> <p>— По 
кету на чело, распали лушу и, одмерено, упита:</p> <pb n="65" /> <p>— Па зар ниси свршила школу 
таде лењо и, клатећи се с ноге на ногу, упита с врата:</p> <p>— А где вам стоје?</p> <p>Најзад  
посумња у искреност своје другарице.{S} Упита се да Каја није суревњива што се она познаје са њ 
p> <p>— Што ми то раније ниси рекао ? — упита га она дрхтаво.</p> <p>— Не знам да ли се сећаш.. 
> <p>— Како ти се допада мој будоар ? — упита га девојка, насмехнувши се.</p> <p>— Врло пријата 
саду.</p> <p>— Је ли ти жао Београда? — упита Радоје своју сусетку.</p> <p>Девојка поцрвене сва 
<pb n="313" /> <p>— Шта ти је, Вишња? — упита Аница, и погледа у собу неодређено.</p> <p>Млада  
 <p>— Збиља, ја сам ваша пријатељица? — упита затим, притварајући врата.</p> <p>— Да, Бела — од 
м на врху.</p> <p>— Шта му је то сад? — упита се Чедомир несвесно.</p> <p>Толико је пута пролаз 
> <p>— Ти рече да долазиш чешће овде? — упита га она.</p> <p>— Да.{S} Навратим који пут.{S} Овд 
 у башти.</p> <p>— Ви волите кајсије? — упита Бела младића, па не сачекавши одговора, окрену се 
" /> <p>— Је ли то истина, господине? — упита га госпа-Клеопатра свечано.</p> <p>Било му је јас 
достојанства!</p> <p>— А како се уби? — упита онај из гомиле.</p> <p>— Ето, тако, радио с нама, 
ену, а час белу.</p> <p>— Куда идемо? — упита га она.</p> <p>Пут се био изгубио.{S} Пред њима ј 
и подлаци.</p> <p>— Шта ти је, Вишњо? — упита је мајка, која се помоли уз степенице од трема. — 
а у пропаст.</p> <p>— Љута?{S} Зашто? — упита је младић, тек да се нешто каже.</p> <p>— Зато шт 
</p> <p>— Ви на лето свршавате школу? — упита Илић нову познаницу.</p> <p>— Да.</p> <p>— Шта ми 
ицу у визији природних елемената, он се упита нехотице: „Нашто пунити уши девојци тим страним р 
p>Илић му пружи кутију с палидрвцима, и упита га, пола у шали, пола озбиљно:</p> <p>— Откад ти  
ане <pb n="233" /> сатима.{S} Ако га ко упита шта ће ту, он одговара: „Пун сам електрике“...{S} 
/p> <p>— Хоћеш ли да будеш моја жена? — упитао је он.</p> <p>Њене руке задрхташе у његовим, па  
жња.{S} Хтеде отпочети присан разговор, упитати своју другарицу како је провела тих неколико ме 
уну, а већ у августу молио је оца да га упише у школу.{S} Дотле је сам научио читати и писати и 
рео кестен лупио би о калдрму и измамио уплашен узвик у пролазница.{S} Београд се осмејкивао у  
у и онима који се нагађају.{S} Вишња се уплаши и викну своју колегиницу;</p> <p>— Анице...{S} А 
м, Вишња? — дочека је. — Озбиљно сам се уплашила.{S} Где си била по овој киши?{S} Нигде те ниса 
е нема никаквог ауторитета.{S} Интереси упливних појединаца јачи су од закона и реда.{S} Свет с 
<pb n="191" /> <p>Они се беху пробудили упола и гледали једно другог усијаним очима.</p> <p>С д 
тај... доцкан је.</p> <p>Матовић се био упола свукао, па застао, седећи замишљено у једној стар 
ле, и, поред све оргије страсти, начини упоређење између те две девојке.{S} Бела је тражила зад 
са извесним страхом.{S} Она је несвесно упоређивала свога земљака са човеком кога је оставила у 
у.{S} Она их је памтила све, и несвесно упоређивала са оним што су јој у школи предавали.{S} Ка 
S} Учини му се као да га биста посматра упорно.{S} Не могаде издржати тај бронзани поглед те са 
а, врло лепог, и чудио се одкуд њега да употребе на тај простачки посао.{S} Није се разумевао у 
асули у Београду, нису имали прилике да употребе.{S} На једном месту погрешно су ушли у други в 
 што јој даје преимућство над паром при употреби у ситној, па и занатској радиности, стари Лаза 
случај у свима покретима, који су хтели употребити ту згодну прилику за свој лични интерес.{S}  
парче хлеба без борбе, те своју слободу употребљавају на своја задовољства, а задовољства не че 
ли право средство, понуду за брак, није употребљавао.{S} Можда би само једно половно обећање би 
ићу. — Крајем последњег столећа научари употребљаваху методе тако поуздане; чудни проналасци, в 
на ормана, изолучена при врху, оштећена употребом на неколико места.{S} Углове су испуњавале не 
сумом коју је отуда добио и кредитом од Управе Фондова сазида лепу кућу у једној од главних ули 
ига, колико уздаха око плаћања дуга код Управе Фондова, пореза, осигурања од пожара, сталних оп 
 Он провуче прсте кроз кике на темену и управи поглед прозору, као да је хтео себи дати рачуна  
 пометња, анархија, јаловост у државној управи.{S} Ако је скупштинска већина хомогена, иде се д 
ио случај?{S} Или заиста нека виша сила управља нашим мислима?{S} Те исте ноћи Вишња је сањала  
тицај.{S} Она постају наши саветодавци, управљају нама и заповедају нам“.</p> <p>— Како су се ч 
в утицај, они постају наши саветодавци, управљају нама и заповедају нам.{S} Шта онда остаје од  
 им једина девиза, а посланици владају, управљају, постављају, мешају се у све гране државног ж 
утиле моју савест.</p> <p>Вишња је тада управљала на свог друга горак поглед који је значио раз 
 Срео би се с њом.{S} У погледу који је управљала на њега, он би спазио понос који страда, а мо 
његове себичности, тумачио је као да је управљен против њега: било да она не дође на заједнички 
аву оборила ниско; није журила, а није, управо, знала куда иде.</p> <p>На неком сату изби осам. 
 сијало из пакла.{S} Илић је имао стан, управо кревет, изгубљен у сокачићима, двориштима, барак 
атовић није пуштен с робије онако брзо, управо преко ноћ, како су се надали на дому.{S} Краљ му 
радница на препорођају родног краја.{S} Управо, он је ово двоје мешао.{S} Кад је у клисури надз 
="4" /> седи неко кога треба чувати.{S} Управо, та му је кућа тек тада пала у очи.{S} То је бил 
 Праву љубав је видела само у браку.{S} Управо, она за њу није постојала, већ брак, муж.{S} Том 
е вешто извлачи — рече у себи.</p> <p>— Управо — додаде Илић — за мене брак не постоји као пита 
..{S} Да, ја нисам противна љубави, она управо долази сама по себи кад се ствари доведу у ред,  
о престонице.{S} Њихова љубав?{S} То је управо једна дуга шетња, испрекидана часовитим држањем  
днелог грађанина и одрпаног сељака, оно управо што држи целу пирамиду друштва и који најтеже ос 
лило и хтело да сакрије своју немоћ.{S} Упрегнуто <pb n="298" /> ужетима за таљиге, правило је  
</p> <p>— Са своје стране — продужи он, упркос свега — посланици не могу да се определе јер се  
рбама, он је остајао на истом месту.{S} Упркос дубоким уверењима у сопствену вредност, он је ок 
а су тако уједињени и збркани у нама да упркос лепим мислима и дужним обзирима, онај који воли  
{S} Не клони.</p> <pb n="166" /> <p>Али упркос томе гласу одлучности, који помаже паметне људе  
у га на први поглед по његовом прозору, упрљаном мувама и масним рукама.{S} Ту висе низови неке 
а унела ту простирку.</p> <p>— Штета је упрљати тако скупу ствар — рече гласно.</p> <p>Диже се  
ња, Илић виде једно празно место, па се упути к њему, кад спази поред себе Зарију Ристића како  
огледа око себе неодређено.{S} Затим се упути ка Калимегдану, камо иду, у његовом расположењу,  
але, попци и скакавци зрикали.{S} Он се упути право преко њива.</p> <p>Ишао је, као мртвац, не  
х последица.</p> <p>Остави шеталиште, и упути се ка универзитету.{S} Старинска зграда бацала је 
о из гробнице.</p> <p>Илић стеже срце и упути се лагано на вечеру.</p> </div> <div type="chapte 
оменом на свог бившег друга.{S} Беше се упутила универзитету, али се <pb n="147" /> предомисли  
>Било је већ пало вече кад се њих двоје упутише Вишњином стану.</p> <p>— Ви на лето свршавате ш 
механе, већ ван вароши, сиђоше с кола и упутише се обоје полако друмом.{S} После неколико минут 
од обалом.</p> <p>Пређоше преко пруге и упутише се у обележеном правцу стазом обраслом у травуљ 
лојеве земље, излагао геолошке теорије, упућивао га у живот природе, где се дрво с дрветом бори 
његовим животом и смрћу, па се слободно упућује у варош.{S} После се сети његовог дома на Врача 
е, компромисе, сходности, релативности, уравнотежавања.{S} Био је екстреман, фанатик, непомирљи 
лањски снег, него је то госпа-Клеопатра урадила на своју руку код колеге свога покојног мужа, ј 
 других.{S} Она је осећала просто да је урадила нешто што није требала учинити; и то ју је боле 
 главу, и он се питао:</p> <p>— Шта сам урадио!</p> <p>Тада, један уздах издиже целе Белине гру 
и?</p> <p>— С уздањем у Бога, све ће се урадити — одговори јој он гласом који није трпео примед 
уне ми горе на тавану!</p> <p>Тако би и урађено.</p> <p>Илић се у почетку снебивао, осећао се к 
еном слабом страном и, кад је потребно, уразумити размажено дете.{S} Али, Илић, који је видео с 
снаест векова требало му је да пређе од уранка на једној падини Рудника, па до заласка за зелен 
то боље.{S} Уписала је и часове који по уредби нису били обавезни.{S} Хватала је прибелешке.{S} 
о књигу, оставио је у крај свога стола, уредио краватну, погледао да ли су му нокти како треба, 
/p> <p>— Овај наш Београд неће се никад уредити — говорио је. — Ето, ја сам провинцијалац, а из 
ска слобода јој је пријала.{S} Могла је уредити свој живот по својој вољи, излазити куд хоће, в 
овање.{S} Странка му даде место главног уредника свога органа.{S} Знаци народне љубави пратили  
ad>XIII</head> <p>За то време, Вишња је уредно похађала предавања, читала руске књиге и подража 
ено што је вечито тражио.{S} Долазио би уредно у школу, задовољавао би се дивљењем деце, радова 
едита, јер је прошлих две године плаћао уредно.{S} Доцније нађе две три лекције и живљаше скром 
 новом приземном кућицом, где се видела уређена баштица и идилични бунар на точак.{S} Пређоше ј 
о у Млави, где је нашла школу по плану, уређену башту и колегиницу, једну стару девојку, по име 
водило рачуна.{S} Демократске теорије о уређењу државе које су стизале са Запада нађоше у том н 
ле су дуго заједно.{S} Стара девојка је уређивала збирке разних старина : камене стреле, римске 
у мађарску фирму пољопривредних справа, уређивао варошки парк, калемио воће на рационални начин 
ма на лицу онај израз невиности који је урођен првој младости.{S} Каја је била <pb n="29" /> ма 
те — рече Чедомир с поузданошћу која је урођена његовом добу. — Девојачка школа није довољна мо 
ад мала, жива женска, још је имала свој урођени интелигентни сјај у очима.{S} Тек, била се угој 
рала речи и пребацивала се.{S} Са нешто урођеног византинизма, она је имала јединствену вештину 
</p> <p>— Бори се.{S} Борба за опстанак усавршава, оплемењава.</p> <p>— Да.{S} Ја то знам.{S} И 
 непомирљив идеализам, неутољива жеђ за усавршавањем, сви инстинкти једне душе будне, упечатљив 
аран и живописан.{S} Кад се каква идеја усади у његову главу, она се тако угњезди да је ни сами 
кроз прозор.{S} Да ли виде једну клупу, усађену у обалу чукаричког друма?{S} Да ли се сети Вишњ 
ле притке процветале бураније и по који усамљен долап, искрпљен блехом.{S} Ниже од њих растао ј 
акли од града.{S} Пред њима се указивао усамљен сеоски друм, једна механа и велика, пространа ш 
дерала у сав глас.{S} Парк је пак ћутао усамљен.{S} Тек овде онде видео би се, у том парчету зе 
о у споредне улице, непознате квартове, усамљена места, где се љубавници могу шетати до миле во 
летима, месним скупштинама, остајала је усамљена.{S} Младићи је нису волели, претпостављали су  
рног зеленила.{S} По ритовима виделе се усамљене роде, врло беле.{S} Једно јато неких других ти 
чини давале су утисак гробних хумки.{S} Усамљени пламенови који су се палили по прозорима блуде 
а и молбом.{S} Младић је остајао.{S} Ти усамљени разговори са девојком која није била ружна при 
таст који захтева све лепоте од живота, усамљено биће што се ни с ким не да да удружи, идеалист 
се прегоне у човеку у извесним часовима усамљености!</p> <p>— Куд нађе ту жену: плебејку, стари 
се на једну клупу, коју угледа празну и усамљену.{S} По стази је било мирно и топло.{S} Једна ц 
уби гризли су нервозно један крај њених усана.</p> <p>— Продужите... — рече она, па весело седе 
, да се утопи у разблудни осмејак њених усана, да се заборави и преда њеном загрљају меком, по  
очено.{S} Зуби се белели испод згрчених усана.{S} Груди се тресле.</p> <p>Чедомир притрча девој 
ац, намрштених бора на челу и изразитих усана.{S} Свако од њих знао је наћи по коју лепу реч да 
виси ток државе и друштвеног живота, не усвоје Чедино мишљење?{S} У њој се бунио остатак старе  
ике, појављују се гледишта која, ако се усвоје, прете донекле целој згради, чије су темеље удар 
сти та река, она нам плави поља, засипа усеве, односи <pb n="70" /> најбољу земљу и прети да је 
невиности, сатанско у својој лепоти.{S} Уседелица се збуни.{S} Окретала се блесасто по соби.{S} 
 оправки и поправки.{S} И сад, да се ту усели неки Нишлија само за то, што господин саизвољава  
да штампе је изиграна.{S} Трговци су се уселили у њен храм.{S} Јавну реч је заглушило пиљарско  
ачне.{S} Ти се појављујеш међу нама као усијана глава, као сабласт из старинских романа.{S} Ћиф 
 пробудили упола и гледали једно другог усијаним очима.</p> <p>С девојкине главе пале су укосни 
кровови цаклили су се <pb n="83" /> под усијаним сунцем готово у дијамантском сјају, те давали  
на се никад не појави, не помилује наше усијано чело, не пољуби наше занесене очи.{S} Нико не п 
лазили полако.{S} Сунце је милело преко усијаног летњег неба.{S} Не шеснаест сати него шеснаест 
, Лазаревићева?</p> <p>— Не! — одби она усиљено. — Зашто да будем невесела?</p> <p>Стара девојк 
 у немиру и свађи.{S} Ми живимо у земљи уситњеног демократизма и непросвећене администрације, г 
степенице, <pb n="5" /> једна сивкаста, уска, луксузна простирка, два зелена суда с тропским би 
а је била тако мала да ју је испуњавала уска постеља, на чијим се плеханим шиповима сијале злат 
а није довољна модерној жени.{S} Она је уска, непрактична, несавремена; она не даје позитивна з 
} По прозорима <pb n="208" /> се црвене уски јастучићи, где се жене налакћују и разговарају пре 
деним ногама у виду лавовске шапе, и са уским зеленим лествицама.</p> <p>— Као на Калимегдану!  
ке неранџасте хартије, шпартане зеленим уским квадратима, скину са оближњег рафа један дивит, к 
њавао је један округао сточић, застрвен уским, чипканим застирачем, који је висио на две стране 
нциозан бео прсник, полуцилиндер с врло уским ободом како је те године било у моди.{S} Да је јо 
 роспије! — оте јој се, готово завидан, усклик кад угледа Белу у њеном нереду.</p> <p>Ипак се о 
е и најмање пожалио.</p> <p>— Заиста? — ускликну девојка, не кријући своје задовољство.</p> <p> 
 n="67" /> с дивљом травуљином.{S} Кроз уско лишће од врба промицао је по који сунчев зрак и из 
="246" /> да посети све те ствари, тако уско везане за њу, да им каже да се вратила, да постоји 
од своје куће.{S} Она је била изашла из уског живота, она му више није припадала.{S} Њене мисли 
акодневни живот и ми сами налазимо се у уској вези и солидарности са земљом у којој смо рођени, 
="i" /> <div type="titlepage"> <p>М. М. УСКОКОВИЋ</p> <p>ЧЕДОМИР ИЛИЋ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗДАЊ 
и од грома, као да се земља прецепи.{S} Ускоро затим залупа улицом општински добош на узбуну.{S 
ем једну такву централу под Овчаром.{S} Ускоро ћу отпочети да говорим с неким пријатељима...{S} 
раћати до јесени, пошто ће се предавања ускоро завршити.</p> <p>Кад се писмо пошаље из Чачка за 
ме пролази; централа се подиже, и ја ћу ускоро, као онај класични песник, који је поздравио про 
ницу.{S} Ми смо стари познаници.</p> <p>Ускоро седоше за вечеру.</p> <p>То је била скромна кућа 
источњачком природом, савршена слобода, ускраћивана дугим ропством под Турцима, испуњавала је т 
Бела није навикла да јој се задовољства ускраћују: колико се младић склањао, толико је она трча 
о, скупљајући по селу мотиве са чарапа, ускршњих јаја, дрвених кашика, агитујући међу сељанкама 
, излишних ствари, за шарање живота као ускршњих јаја, нешто чега се човек може одрећи у свако  
ни пређоше пољану у косо, прођоше једну уску улицу, калдрмисану само крајем, <pb n="156" /> укр 
то је она близу њега, што посматра њену уску сукњу, њену плаву косу, просто сплетену.{S} Па ипа 
 нису критиковали митрополита што им не услиши молбу да се преко лета прехране у каквом манасти 
еље.{S} Фирма за машине даје ми повољне услове.{S} Држава има рачуна да нам опет притекне у пом 
да ја не умем ценити толике пријатељске услуге, поклоне које сте ми учинили ?</p> <p>Доиста, он 
вот, целог себе.{S} Што је учинио једну услугу својој сестри, он се одрекао своје породице.{S}  
 љубазне кад их неко нâвикне, понуди се услужно:</p> <p>— Да подгрејем вечеру?</p> <p>— Оставит 
и.</p> <p>Али се његова реч заустави на уснама.{S} Изненадило га је што га госпођа пита за мишљ 
амише.{S} У срцу осети топлину.{S} Успи уснама и рече:</p> <p>— И Чедомир... чудна ми чуда!{S}  
творена.{S} Видела се оба реда зуба.{S} Усне се згрчише на четири угла.{S} Реч се зауставила у  
стрептао пољубац.{S} Пољубац не паде на усне, већ на ону румен по образу и остави младићу утиса 
ту, на тој пространој пољани.{S} Његове усне <pb n="290" /> затворише њена уста.{S} Она осети б 
ају који је толико избегавао.{S} Њихове усне се додирнуше.{S} Рамена се саставила с раменима.{S 
ди гомиле глупака.</p> <p>Девојка стеже усне, као да тражи снаге, па настави;</p> <p>— Кад суми 
мир притиште један пољубац на насмејане усне, које се прилепише за његове, и осташе тако, за је 
а о његов врат.{S} Он осети поново њене усне на својим устима и њене груди утиснуте у његове.{S 
иривао јој запаљене образе и лепио њене усне као шећерлема.{S} Кад се спремила за школу, видела 
мехом који дотле није био додирнуо њене усне.</p> <p>Сутрадан, Вишња се дигла из постеље нешто  
њен задивљен поглед и нервозно угризање усне, кад би га слушала како објашњава Младену какво пр 
е, њихова се лица приближише, њихове се усне саставише.</p> <p>После се поново погледаше.</p> < 
 и гледала младића задивљено, угризнуте усне, истурених груди.</p> <p>Мајка уздахну, и то овог  
, мама? — примети Бела, и несташно успи усницама.</p> <pb n="121" /> <p>— Ћути, безобразнице, з 
ам тога сна.</p> <p>Девојка се уједе за усну.{S} Крв осоли њену пљувачку.{S} Навуче покривач до 
ажу истину.{S} Девојка је грицкала доњу усну, као да је хтела савладати изненадну жалост која ј 
У једном тренутку учини јој се да ће се успавати.{S} Али ју је јастук жуљао, обузимала је жеља  
 часова како су једно с другим, а он не успева да јој каже једне речи која долази из срца.{S} Ћ 
е, страх, или кад би коме малом јаднику успели да напакосте.{S} Било је у колегијуму много нече 
згледају ми сјајне; кадгод, чини ми се, успем, и тада осетим једно бескрајно задовољство које с 
.{S} Једна црвена буба трудила се да се успење уз један камичак. <pb n="76" /> Стаде посматрати 
у сељака од града и стоке од помора.{S} Успео је да оба пројекта озакони у Скупштини.{S} У буџе 
ства мисли, скровиште осећаја.{S} Он је успео да се она врати у Београд.{S} Али, ево већ неколи 
> <head>XVI</head> <p>Радоје Остојић је успео да оснује акционарско друштво за експлоатацију Мо 
њихови кабинети зврје празни; краљ није успео да састави владу, вечерас нико не влада Србијом.{ 
 послао на онај свет, па после умакао и успео да пребегне у Турску.</p> <p>Илић стиже доцкан ку 
мучним последицама два тешка рата, чији успеси нису одговорили његовим надама; чиновници, грабљ 
а се осмејкује.{S} Успети, само успети, успети по сваку цену!...{S} Што још занима, јесу жене к 
види један мушкарац да се осмејкује.{S} Успети, само успети, успети по сваку цену!...{S} Што јо 
 приход.{S} Његова је девиза: уживати и успети.{S} Понекад пада у севдах, и тада пева прилично. 
м опет притекне у помоћ...{S} Ми морамо успети.</p> <p>— Шта да радим ? — нађе је по том Милева 
шкарац да се осмејкује.{S} Успети, само успети, успети по сваку цену!...{S} Што још занима, јес 
S} Кажем ти да имаш стрпљења.{S} Ти ћеш успети.{S} Треба ти да створиш коју везу...</p> <p>— Ко 
 осмехну као на неки свој <pb n="77" /> успех.{S} Он је волео своју земљу дубоко.{S} Поред бриг 
е, круна се опијала са нешто релативног успеха . на Берлинском Конгресу, подавала се ласкању из 
о комплименте научене из новина.{S} Без успеха је и кмет уцењивао задржавајући учитељичину сиро 
вађена крила опет сједине остали су без успеха.{S} Јаз се ширио све више.{S} Међутим, земља је  
 се памтило да је неко положио с таквим успехом.{S} Чедомир је положио испите, а госпа-Клеопатр 
му је, поред свог уважења према његовом успеху у школи, ставила већ толико пута до знања да он  
животу.</p> <p>Он се доиста журио.{S} У успеху свога плана за подизањем електричне индустрије у 
 запламише.{S} У срцу осети топлину.{S} Успи уснама и рече:</p> <p>— И Чедомир... чудна ми чуда 
љубав, мама? — примети Бела, и несташно успи усницама.</p> <pb n="121" /> <p>— Ћути, безобразни 
 песницом по столу.{S} После рече брзо, усплахирено:</p> <p>— Ево, на, држи — и предаде јој све 
рећи икад гомилу осећаја, мисли, слика, успомена, које се прегоне у човеку у извесним часовима  
во перверзан занос од те смеше поезије, успомена и присуства девојке која му је нудила што му о 
о је врло мали; то му је једна од првих успомена.{S} Отац га је узео за руку; у пекарници на кр 
 и са одсуства присних ситница, домаћих успомена и дрангулија, хладан као дућан с намештајем.{S 
раци не додирују земљу; украшена многим успоменама, она се измицала јави, она му је изгледала к 
на рђаве часове које је у њој доживела; успомене, оне лепше, ницале су око ње, и она је била та 
pb n="190" /> први пољубац.{S} Сласт те успомене би још јача што су је изазивала уста друге дев 
њи се десило толико догађаја, да су јој успомене које је другарица спомињала изгледале тако дал 
она је, против свега, носила у дну срца успомену на младића који ју је некад волео и кога би он 
пред том сликом.{S} Цело његово поштење усправи се између њега и девојке.{S} Он се сроза с кана 
и је висио на две стране.{S} На њему се усправљало неколико фотографија у раму од сламе.{S} Ту  
 захваљивати Богу.{S} Један део чланова успротиви се том предлогу одлучно, наводећи да социјали 
ла, те се њена другарица не усуди да се успротиви њеним разлозима и да наведе противне мисли ко 
ске болнице.{S} Једна млада, хрома жена успротивила се излишној секцији коју је закон наређивао 
их занетих девојака занемарене тоалете, усред тих људи што мисле да од њих зависи круг земаљске 
луда! — рече јој он кад му рупи у собу, усред бела дана и без икаквог изговора.</p> <p>— Мајка  
а само понека ласта као црна звезда.{S} Усред мртве тишине у атмосфери, на Сави се, изненадно и 
дари који звоне као жеља, као чежња.{S} Усред Београда који је дотле познавала: смерне породице 
и се сија у ватри сунчане светлости.{S} Усред тог великог предела, стајао је Радоје, скромно, г 
не осећати ништа.{S} Али није могао.{S} Усред читања, кад је можда био за читав континент далек 
ешка за њено срце.{S} Она се осети сама усред тих занетих девојака занемарене тоалете, усред ти 
плотове, дивље шибље и један пласт сена усред мокре ливаде.{S} Неколико певаца кречало је по се 
та да су се готово губиле у овој пољани усред престонице.</p> <p>У том великом простору видео с 
итна, јесења киша, већ млаки пљусци као усред лета.{S} По околним планинама образовали су се но 
 грозници.</p> <p>Тек после дуге ћутње, уста се отворише да изговоре неколико баналних речи.</p 
.{S} Он се наже и потражи њена уста.{S} Уста и уста <pb n="132" /> се спојише.{S} Тело и тело п 
азвукле.{S} Очи се рашириле жалосно.{S} Уста је држала отворена.{S} Видела се оба реда зуба.{S} 
S} У жалфије се пла̑ве длакава, лепљива уста.{S} Хајдучка трава диже скромно свој велики бео цв 
весела, отварала јако своја нешто бледа уста, заборављала на своју сакатост, храмала око студен 
спомене би још јача што су је изазивала уста друге девојке.{S} Он осети готово перверзан занос  
и — одговори њен глас, а њена насмејана уста, зајапурени образи, њен ђаволасти поглед понављали 
гове усне <pb n="290" /> затворише њена уста.{S} Она осети бол, готово физички, онај исти који  
ава клону.{S} Он се наже и потражи њена уста.{S} Уста и уста <pb n="132" /> се спојише.{S} Тело 
њ до дна и, не одвајајући још стакло од уста, продужи:</p> <p>— Најзад, свеједно.{S} Нама је ве 
већ одмицали у правцу вароши.{S} Радоје уста.{S} Пред њим блесну опет Морава, осветљена сунцем. 
ледаше се као два злочинца.{S} Отворише уста да нешто рекну, али немадоше времена јер се на пра 
 се наже и потражи њена уста.{S} Уста и уста <pb n="132" /> се спојише.{S} Тело и тело приби се 
ли њену пљувачку.{S} Навуче покривач до уста, окрену се на другу страну, затвори очи <pb n="308 
рвице њихале се пред њом и око ње.{S} У уста јој је навирало једно слатко пиће, као грех.{S} По 
у јевтиног прстења, у висину младићевих уста.</p> <p>И породица је седала за сто: у врх стари г 
 митрополита, да није око његових сувих уста, око тих ситних очију, па све до природно намрскан 
рова глава, унезверених очију, згрчених уста.{S} Коса му је била замршена, лепила се по ознојен 
</p> <p>Осмех је још играо око Вишњиних уста, блед осмех, налик на грч.</p> <p>Она приближи сво 
жити наслон на народ... мораће дати нов устав, грађанске слободе.{S} Наше идеје иду у сусрет по 
лути, бога ти — одврати госпођа — ту је устав, Државни Савет, народна љубав.</p> <p>— Народна љ 
биљно решио да да̑ земљи нов, либералан устав.{S} Јако је љут на реакционаре што су га изневери 
трпезарију... ти си се бакћао око новог устава.{S} Ју, обешењаци, да ми је уши да им извучем —  
ешке, писма, књиге, фотографије.</p> <p>Уставио се тек кад му рука дирну нешто хладно.{S} То бе 
љ тиранин, осигурана је слобода штампе, уставом су дате све грађанске гарантије.{S} Народ бира  
зерија! — рече презриво на његов рачун, устаде са свог места, пређе преко собе, па се заустави  
здахну, нервозно склопи једну књигу, па устаде и поче шетати по соби.</p> <p>— Ти се љутиш?</p> 
девојка. — Младене донеси.</p> <p>Дечко устаде лењо и, клатећи се с ноге на ногу, упита с врата 
ви на половини салона.</p> <p>И Чедомир устаде.</p> <p>Њихови се погледи сусретоше.{S} Ко ће ре 
p> <p>— Не говори ми више ништа — рече, устајући. — Ја те молим.{S} Не прати ме.{S} Ја ћу се са 
> <p>Нико не рече ништа.</p> <p>Бела је устала, пошла неколико корака ка углу од собе, и онда з 
лни правац у животу.{S} Па опет, чим је устала, погледала је на врата где је синоћ оставила вен 
ко иза њих.{S} Пред њима пак се пружала усталасана долина Западне Мораве чак до ибарских планин 
тно Моравино. — А видео сам је надошлу, усталасану, помамну: страшна је тада, риче, бесни, ваља 
гробље оживело, као да су мртви малочас устали из гробова, да још не знају да се нађу.{S} У ост 
<p>— Вишња... слатка Вишња, пробуди се, устани; не гледај ме тако.{S} Нашла сам ти дивна момка, 
рштан призор.{S} Обичаји, вере, навике, установе, начини живота, потребе, снови, амбиције, толи 
S} Брак ствара од људи силом хипокрите, установљава једну врсту ропства.{S} Идеална веза између 
{S} Он осети поново њене усне на својим устима и њене груди утиснуте у његове.{S} Он је стеже с 
о у својој кућици, вртио репом и хватао устима муве.{S} Даље, преко разноврсних кровова видело  
 се кида са свиме што је старо, штетно, устојало.{S} Пун рђавог искуства о правди великих према 
 тело, забачених руку, набреклих груди, устрепталих слабина и очију стакластих као да душа сања 
жи свој нагиб и притиште један кратак и устрептао пољубац.{S} Пољубац не паде на усне, већ на о 
"118" /> волела формалности, добар тон, устручавање и <hi>ноблесу</hi>.</p> <p>— Добар дан! — п 
благослов, прасе на ражњу...</p> <p>Она устрча као девојчица уз двориште.{S} У салону се запали 
иле би земљу, па би се у час изгубиле и уступиле место блиставој светлости као од драгог камења 
 била повратила из првог изненађења, па устурајући дланом своју косу, додаде одсечно: — Илић ни 
е ово говорила, те се њена другарица не усуди да се успротиви њеним разлозима и да наведе проти 
олико и лањски снег!</p> <p>Мајка се не усуди да обнови прекор, већ погледа плашљиво у свога му 
подсмехнути својој другарици, али се не усуди.{S} У њеном <pb n="216" /> крилу мирисало је то п 
еци од како су се разишли.{S} Али се не усуди, јер би онда требало да исприча своје везе у кући 
ла о једру мишицу свога мужа и говорила усхићено:</p> <p>— Наша је кућа једна мала република.{S 
чима појављивало се, као каква сиренска утвара, на свакој окуци од пута, на гомили сувог лишћа, 
паре, па, вртећи се око самог себе, као утвара, полети уз воду, промакне гвоздени мост и изгуби 
а, простачким кафанама, вијан као неком утваром.</p> <p>Није га се тицало које је доба дана.</p 
аветовао да подеси своје понашање према утврђеним правилима, кажњавао га опоменом, претио му да 
гледале радозналом безазленошћу у једну утврђену тачку, као у неки сан, и хтеле рећи:</p> <p>—  
p>— Ренегат!</p> <p>То разочарење ју је утврђивало у одлуци да не допусти свом обожаваоцу задов 
а; општење са њом даје радости, одмора, утехе, а не нове невоље и морално пропадање.</p> <p>Са  
ела леђа, звониле су му као песма наде, утехе, буне; њихова вера у будућност и сопствену вредно 
} И две се жене загрлише, трудећи се да утеше једна другу.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
 да је Чедомир поново њен није ју могла утешити.{S} Своју грешку сматрала је за кривицу.{S} Сти 
егов поглед је био сама љубав.{S} Хтеде утешити девојку, хтеде јој дати доказа сигурне будућнос 
у мислима, бирао згодне речи, изналазио утешне разлоге, заклињао се да се то десило без његовог 
леда како зора свиће.{S} Нешто велико и утешно долазило јој је из тих коњских ногоступица и раз 
у главу и продужи даље.</p> <p>Имала је утисак као да лута по неком напуштеном месту: све је ту 
но воли.{S} Он није био приметио дубоки утисак који је на њу био учинио.{S} Судио је површно:</ 
жа је тако уздигнуту цело време, дајући утисак неког од оних наших неписмених државника из доба 
 прозора, овај је дом чинио леп и отмен утисак у гомили других рабатних кућица, које су тада ис 
се Дунава.</p> <p>Ова слика учини весео утисак на Вишњу.{S} Она се мирила са том вароши, забора 
 бољег радника: ништа у њој није давало утисак раскоши ; све је било потребно, чак преко потреб 
 Илића као да је хтела сазнати какав су утисак учиниле на њега те речи.</p> <p>— А љубав, мама? 
{S} Гомиле иловаче у помрчини давале су утисак гробних хумки.{S} Усамљени пламенови који су се  
на ону румен по образу и остави младићу утисак глатке коже и нечега чистог.</p> <p>Вишња се стр 
њене усне на својим устима и њене груди утиснуте у његове.{S} Он је стеже снажно, грчевито, не  
о инстинкту — говорио је самоуверено. — Утицај старијих може да изопачи праве дечје наклоности. 
 манире, идеје.{S} Подпаднемо под њихов утицај.{S} Она постају наши саветодавци, управљају нама 
n="40" /> планове, потпаднемо под њихов утицај, они постају наши саветодавци, управљају нама и  
ђења.</p> <p>— Матовић ће имати великог утицаја на развитак даљих догађаја.{S} Он ће несумњиво  
... у свакој партији, групи или кући од утицаја, они имају својих људи и фамилије; ипак претпос 
 рећи била без религије, изложена раном утицају природних наука и посвећена Чедомиром Илићем у  
 кад се Чедомир оженио.{S} Смрт је јако утицала на већ рањену девојкину душу.{S} Она се посвети 
 а час гласно, запљускивање домаће воде утицали су чудно на Вишњу.{S} Предмети су губили оштре  
ње.{S} Основао је велосипедско друштво, утицао код општине да се праве вештачки бунари, поправљ 
живот пун, велики, али чист, јасан, без утишавања савести и попуштања приликама.</p> <p>Беше га 
ише оно што је хтела рећи.{S} Да би пак утишала своју савест, радила је готово претерано на шко 
 је куцао на столу.{S} Његов глас би се утишао по каткад да се једва чује; затим се дизао јаче, 
а опет под руком осети њено тело, да се утопи у разблудни осмејак њених усана, да се заборави и 
и је у угао иза себе, и, као да је хтео утопити своје мисли, он се предаде загрљају који је тол 
аније непријатности.{S} Велика варош на утоци Саве у Дунав чинила јој се понова лепа.{S} Хтела  
ног оца.{S} Та кућа је сазидана да буде уточиште свију њих и да се сваком члану породице нађе н 
>Сунце је било још високо.{S} Општинска утрина је дрхтала под његовом сребрнастом светлошћу.{S} 
енски глас.</p> <p>Гомила се растури по утрини.</p> <p>Вишња се нађе поред Милеве.{S} Ове песме 
о читав свечан догађај.{S} Око ње су се утркивали мајка, млађа <pb n="56" /></p> <p>браћа, укућ 
} Кад је пролазио улицом, старији су се утркивали да га поздраве, а деца се загледала у њега, к 
{S} Неколико стаза, које су сами пешаци утрли, белиле су се у озеленелој трави.{S} Општина је б 
, мучног лудила.{S} Осећао се истрошен, утучен; по целе ноћи није могао заспати.{S} Реч Христов 
би је додавао; „Ми смо слепи код очију, утучени у главу, стока божја!“</p> <p>На спрату над дућ 
свакој реакцији.{S} Полиција није смела ући ту; за ђаке је пак било стално отворено.{S} Могло с 
..{S} А ви, млади човече, из школе ћете ући право у живот.{S} Држава ће вам поверити један поса 
ичали.{S} Било је говора и о томе ко ће ући у кабинет...</p> <p>— Је ли, тата — прекиде га Млад 
прљав и исцепан да би га у другој земљи ухапсили, терао је своју кобилу преко оближњег моста.</ 
до тридесет кафана...{S} Кад се напије, ухвати се за телеграфски дирек.{S} Ту је у стању да ост 
у како газдарица ради нешто у кујни.{S} Ухвати за кваку и изађе.</p> <pb n="305" /> <p>— Арапе! 
S} Млади човек потрча за њим и једва га ухвати у једном трњаку.{S} Кад се окренуо и пошао ка св 
оји губи равнотежу и тражи да се за шта ухвати.{S} Жабе су крекетале, попци и скакавци зрикали. 
будем невесела?</p> <p>Стара девојка је ухвати за руку.</p> <p>— Слушај, слатка Вишња — рече јо 
пет видети — одговори Илић енергично, и ухвати девојку за руку.</p> <p>— Шта ми имамо још једно 
е.{S} На предлог Вишњин, он се несвесно ухвати за џеп.</p> <p>— Оно је механа! — одговори полак 
<quote> <l>Стојане, луда будало,</l> <l>Ухвати сиве волове,</l> <l>Узори равне долове,</l> <l>Д 
ва, за време једне шетње кад их је киша ухватила ван вароши.{S} Он је онда гледао у њу кроз буд 
места својих састанака...{S} Вече их је ухватило на Чукарици.</p> <p>Онде где избија топчидерск 
>Девојка поцрвене сва као да ју је неко ухватио у нечему недопуштеном.</p> <p>— Не... није — пр 
кога се стиде, нема казне од које би их ухватио страх.</p> <p>Студент је говорио искрено.{S} Из 
чене из новина.{S} Без успеха је и кмет уцењивао задржавајући учитељичину сиротињу.{S} Лазареви 
акима.{S} Он је у новцу видео силу која учвршћава живот, пријатеља који одржава човека, моћног  
подсмехну, продужи пажљиво — он је врло учен човек, врло паметан... </p> <p>— О чему сте говори 
</p> <p>— У мени је волела слободоумна, учена човека.{S} Љубав је одбијала стално.{S} Још можда 
"73" /> „једна жена као што си ти, тако учена у својој простоти, тако проста у својој учености. 
еровала у њу.{S} То је била слабост ове учене главе.{S} Она је кроз њу гледала свој велики Беог 
 и мудрих мисли.{S} Иначе, жена испадне ученија од мужа, — да извиниш Милисаве!...{S} Зар <pb n 
је видела... много јој се допала његова ученост, романтичан изглед...</p> <p>— А он ? — прекиде 
оспођа је истицала пред децом младићеву ученост и говорила:</p> <p>— Угледајте се на господин-у 
у својој простоти, тако проста у својој учености... ти, која би вечито била уза ме, која би се  
 масу задовољстава радећи дан и ноћ.{S} Учење му је изгледало најрадије, најсретније решење чов 
ико на смрт свога деде!</p> <p>Свађе су учестале.{S} Најмањи повод био је довољан да не говоре. 
.{S} Имало се да се реши да ли ће група учествовати у митингу које је грађанство приређивало у  
ве то срушило јер „тај зликовац неће да учи“.</p> <p>Радоје побеже од очеве куће у неко село гд 
 праве дечје наклоности.{S} Ако хоће да учи школу, нека учи, а ако неће, значи да није за њу, п 
лоности.{S} Ако хоће да учи школу, нека учи, а ако неће, значи да није за њу, па ће гледати дру 
ижући главе са свога длана.</p> <p>— Не учи толико, разумеш? — прихвати Зарија поново се обраћа 
 много да чита, да се просвећује, да се учи; он је готово цео неписмен.{S} Ето то, тај факт, то 
ико пута до знања да он има од ње да се учи.{S} Поред тога, бојао се да не начини какав испад,  
ене.{S} Немој да се мангупираш.{S} Него учи.{S} Иначе, право ћемо те на занат...{S} Угледај се  
Каја, једна његова рођака, која је овде учила девојачку школу.</p> <p>— Море, брате, где си ти? 
{S} Мирно, предано, сваког дана, она је учила <pb n="228" /> мале сељачиће писати и читати, Бог 
ремена.{S} Читам, посматрам, размишљам, учим децу, сваки дан испуним корисно.</p> <p>— И ти си  
<p>— Оставите.{S} Имам вечерас много да учим.</p> <p>Газдарица изађе из собе и рече полако свој 
место! <pb n="126" /> А, бога ми, добро учим и речи и превод.</p> <p>Матовић би погледао у свог 
очекивао добра беху неспособни да ми га учине, а они од којих сам очекивао зла, најзад су ми га 
руженом букетом прецветалог јасмина.{S} Учини му се као да га биста посматра упорно.{S} Не мога 
>Мисли му пређоше опет на професора.{S} Учини му се као да чује отварање апсанских врата, читањ 
но писмо.{S} Сумња је уједе за срце.{S} Учини јој се да тоне, да се земља сурвава под њом, да о 
веза на кошуљи.{S} Вишњу обли румен.{S} Учини јој се да то види на неком другом створењу.{S} Ок 
 у своје шаке.{S} И он не жели власт да учини добра себи или другом, него тако... ради саме вла 
 у саме таласе Дунава.</p> <p>Ова слика учини весео утисак на Вишњу.{S} Она се мирила са том ва 
лево.{S} Чедомир задрхта.{S} Та кљусина учини му се као авет која га гони, као живот који му ос 
о од оца.{S} Кад га први пут прочита не учини јој се мајчина болест много опасна.{S} Што га је  
зласке на отворено поље и сунце, она се учини младићу слатка и мека као та воћка коју му је нуд 
ла од свежег пољског цвећа.{S} Вишњи се учини да нешто живи ту у лози, у влажном хладу лозиног  
би се с Радојевим очима.{S} Тада јој се учини како у њима дрхти цела Радојева душа, и збуни се. 
кад се већ тим питањем бави, али јој се учини да поред све користи што ће видети отуд није отме 
ивот! — промуца болно.</p> <p>Он јој се учини одвратан, тако одвратан да склопи очи са жељом да 
 тој размаженој девојчици.{S} Она му се учини још ближа што се тога дана осећао изузетно увређе 
 беше лепо, као дотле.{S} Тек што му се учини да се Овчар и Каблар завијају неком маглом.</p> < 
пак, ово отмено место српске престонице учини јој се бедно.{S} Видела је по њему рабатне чатрље 
мислећи ни на шта.{S} У једном тренутку учини јој се да ће се успавати.{S} Али ју је јастук жуљ 
 да је диже.{S} Полиција је само дошла, учинила увиђај и очистила њене остатке, гомилу земље и  
 колико она, каква је та грешка коју је учинила и, најзад, ко саставља то поштовано јавно мњење 
као да је хтела сазнати какав су утисак учиниле на њега те речи.</p> <p>— А љубав, мама? — прим 
којих сам очекивао зла, најзад су ми га учинили.</p> <p>— Бори се.{S} Борба за опстанак усаврша 
пријатељске услуге, поклоне које сте ми учинили ?</p> <p>Доиста, она му је често тражила мараму 
о је сносити пребацивања као да се њему учинило не знам какво добро.{S} Његова жена, која је ра 
 Сене.{S} Затим се дао на посао.</p> <p>Учинило му се да се остварио његов велики сан.{S} Живот 
о наш живот.</p> <p>— Ја хоћу најпре да учиним све што могу други.{S} Оно после... то ће бити п 
рорезом у намери да се убије.{S} Ово је учинио на улици пред самом грађевином, а био је мртав п 
о цео свој живот, целог себе.{S} Што је учинио једну услугу својој сестри, он се одрекао своје  
 Можда ће то бити једино добро које сам учинио у животу — рече још, гледајући у простирку.</p>  
риметио дубоки утисак који је на њу био учинио.{S} Судио је површно:</p> <p>— У мени је волела  
з тих јадних кровињара, којима би пожар учинио милост, заврнутих рукава, знојава лица, раздрљен 
то да је урадила нешто што није требала учинити; и то ју је болело.{S} Куд се окрене чинило јој 
већ од оних које ће срести и који ће их учинити срећним или несрећним.</p> <p>Чедомир је одржав 
едовно посећивао њихова тајна удружења, учио на памет поједине фразе, зурио дубоко у ноћ у непо 
д тебе — додаде жалосно. — А кад сам ја учио школу, мој брајко!...</p> <p>Застаде, одмахну руко 
д би се заборавио и жалио што није више учио школе.{S} У то доба била се већ увелико развила бо 
>— Ко би играо крајцарица кад би Младен учио! — насмеја се Бела, која у том тренутку донесе каф 
 целу.{S} Учитељ, који је за свој рачун учио немачки језик, називао га је <foreign xml:lang="de 
дном приликом, <pb n="60" /> да би радо учио нешто практично... за машинисту на пример, али вел 
то на часовнике.{S} У слободном времену учио је немачки језик, поручивао мустре, каталоге, књиг 
е и лепио фишеке од хартије по таваници учионице.{S} Најзад га истераше из гимназије што је док 
 то је Радоју најбоље ишло за руком.{S} Учитељ се вечито <pb n="58" /> жалио да Радоје стално т 
ер, он ју је већ умео поновити целу.{S} Учитељ, који је за свој рачун учио немачки језик, назив 
 вода, како се то каже у Ваљеву, Кад би учитељ испричао лекцију, о шљиви на пример, он ју је ве 
рани писац.{S} Он је био његов божански учитељ, у кога је веровао као Турчин у Мухамеда.{S} Дел 
унској улици, изненади се импровизовани учитељ кад пред једном приватном кућом спази два војник 
лију другарицу...</p> <pb n="240" /> <p>Учитељ приђе, додирну се шешира церемонијално, пружи св 
у цркавицу, а нема ни пута, ни ћуприје, учитеља, ни лекара.{S} Све је више сиротиње у нашем нар 
 везе између оца и сина, мајке и кћери, учитеља и ђака?{S} Ја чујем само право... право, а где  
 али је девојка више посматрала домаћег учитеља него своје брбљиве сестрице.</p> <p>Стари Матов 
 и она је већ заборављала на свог првог учитеља.</p> <p>То је тако трајало до једног пролетњег  
ја бринуо се Младен, који је вукао свог учитеља за рукав, шапутао му нешто пропињући се на прст 
рила:</p> <p>— Угледајте се на господин-учитеља.{S} Ето, њему није било све потаман, па је увек 
ају добри радници, занатлије, агрономи, учитељи, официри, професори.{S} Међутим, ти си то преви 
 неприродно, те је ваздух био тежак.{S} Учитељица скиде свој палто, пребаци га преко руке, изви 
погледа у собу неодређено.</p> <p>Млада учитељица је лежала непомично на поду, пред постељом.{S 
ли?</p> <p>— Али сам задовољна — замуца учитељица — задовољна у сваком случају.</p> <p>Па као д 
, свет је излазио на Калимегдан: сеоске учитељице и маловарошани који су дошли о распусту да ви 
незадовољених амбиција.{S} Позив сеоске учитељице није био ни њој крајњи идеал.{S} Можда је и о 
даље, затежући капут рукама у џепу. — У учитељице?</p> <pb n="31" /> <p>— Не.{S} Не знам, Ја се 
јзад рече:</p> <p>— Ја ћу на село... за учитељицу.{S} Ја немам мираза.{S} Ово школе, то је све. 
шња је оставила универзитет и отишла за учитељицу.{S} Случајно је добила добро место: једно бог 
нистарство и затражила да је поставе за учитељицу.</p> <p>Како је у том селу било празно место, 
тву, имао једну опаку, али врло сигурну учитељицу, невољу.{S} Он је имао да се бори из дана у д 
 успеха је и кмет уцењивао задржавајући учитељичину сиротињу.{S} Лазаревићева је остала чиста к 
га се обазривије понашала према домаћем учитељу.{S} Жандарм, на служби у министровој кући, одав 
ајако се осећају тегобе од неродице, од учмалости, од многих државних, окружних и општинских да 
његова госпођа, лево Чедомир, са ногама учтиво подвученим под столицу.{S} До њега је седео Млад 
ијатељице.{S} Он јој предаде шешир врло учтиво, и рече хладно, готово опоро:</p> <p>— Хоћемо ли 
 Чича с погачицама поздрављао је стално учтиво, имао при себи палидрваца да се упали цигара и д 
са својим, нешто застарелим гестовима и учтивостима.{S} Пушкарка се већ бринула шта ће сутра ле 
 варошке штедионице, страначке листове, уџбенике из старијег разреда, Пелагићева дела, народне  
а своје испите, прелиставао многобројне уџбенике, прочитавао прибелешке, писао изводе, као свак 
ору видео се само један човек, продавац ушећереног воћа, по којем је падала прашина.{S} Он је и 
овог устава.{S} Ју, обешењаци, да ми је уши да им извучем — додаде госпођа весело — где су нашл 
јаки; плав прамен косе сакривао је њене уши до половине.</p> <pb n="95" /> <p>Он задрхта кад пр 
та, он се упита нехотице: „Нашто пунити уши девојци тим страним речима кад је она лепа и без њи 
— Та остав’те човека!...{S} Пробисте му уши вашом дреком.</p> <p>Од лекције није било наравно н 
их сањарија.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију без разлога.</p> <p>— Лепо! — одговори после мало 
ог чела са дубоким залисцима, пљоснатих ушију, необријане браде и кратких, дебелих бркова, гото 
а, али је глас Чедомиров звонио у њеним ушима, облетао око главе, додиривао јој запаљене образе 
ј као жив.{S} Свест јој се губила.{S} У ушима зујала блага музика, отегнути тонови који опијају 
="192" /> на било код очију, пљускала у ушима.{S} Обузимали су га чудни осећаји да цепа, да муч 
ајка још непрестано.</p> <p>Она је била ушла с озбиљним изразом неумитног судије, изразом који  
 ум како му је једна газдарица од стана ушла у собу само у кошуљи.{S} Био је у првој години Вел 
ко слободна, још више <pb n="101" /> је ушла у социјалистичке идеје, у борбу против формалистич 
 од њених суседа морао приметити кад је ушла с Чедомиром у кућу и кад су толико остали на само. 
потребе.{S} На једном месту погрешно су ушли у други воз.{S} Даље опет, изгубила им се корпа са 
е нису више имале недокучивих тајна.{S} Ушло се у прве векове земље.{S} Сазнало се како су план 
никако?</p> <p>— Једна цигара с мене на уштап, у друштву, не шкоди...</p> <p>Упалише по цигарет 
ло бар да извести своју бившу драгану и уштеди јој муку од сазнања, наглих и из друге руке.{S}  
мирис на покошену траву.{S} На оближњим фабрикама палиле су се лампе.{S} Хорови жаба звонили су 
ске машине, стругаре, штампарије, разне фабрике за прераду наших сировина.</p> <p>Младић се вид 
и?{S} Не иде ли девојка, лево од њих, у фабрику тек да се сакрије од полицијског надзора ?{S} Н 
жаљиво. — Наша Велика Школа зна само да фабрикује немоћне чиновнике; она од младих, паметних, п 
јасни девојка. — Ради у једној оближњој фабрици.{S} Добро му се плаћа.{S} У слободном времену р 
кочића.{S} Њихова клупа је из Београда, фабричка, са гвозденим ногама у виду лавовске шапе, и с 
г брда, низ јабланова у подножју, грубе фабричке зграде, светла трака од Саве, једна зелена лив 
 она стругара и још неколико неједнаких фабричких димњака.{S} Чудног облика кућица за црпење во 
симпатије иду неизоставно онима који их фаворизују, помажу, који им дају, или бар обећавају, ка 
 је готово цео неписмен.{S} Ето то, тај факт, то жалосно стање у којем се налази наш свет, не т 
 Отац или неки активни политичар, какав фактор тих догађаја којима ће он дати овакав или онакав 
ији своје стварање два главна политичка фактора, народ и круна.{S} Народ је био под мучним посл 
цу да послужи слатко.</p> <p>— Само још фале прангије! — говорила је нова баба и певуцкала неку 
че му једног дана Бела. — Да вам шта не фали код нас?</p> <p>— Код вас?{S} Не, госпођице — одго 
мираза.{S} А што су млади?...{S} Шта им фали што су млади!{S} Па ти рече <pb n="164" /> једном  
авно је кад се двоје воле...{S} А свет, фамилија, новац?{S} Трице и кучине!...</p> <p>— Бела! — 
ја народа, психолошки роман индивидуа и фамилија.{S} Он је био обратио сву пажњу само на спољаш 
и неколико корака кад рођаци пређоше на фамилијарне зачкољице.</p> <p>— Ју, за мало не заборави 
е, које су у нашем говорном језику тако фамилијарне да им често говорник готово не схваћа прави 
.{S} Ја га волим, он је понос целе наше фамилије, он ми је тако рећи брат, ја немам другог брат 
е лепа прилика.{S} Истина, сиромах, без фамилије, али ми смо ту.{S} Кроз који месец свршиће шко 
ући од утицаја, они имају својих људи и фамилије; ипак претпостављају реакцију.{S} Савитљиви, п 
уноси одређене користи: положај, мираз, фамилију или диплому.</p> <p>Рекавши ово, она погледа з 
тањима, царује индивидуализам који руши фамилију, државу, води се политика која издиже махом ме 
и, уравнотежавања.{S} Био је екстреман, фанатик, непомирљив, напрасит.{S} Што се њему допадало, 
истичких убеђења и, на демонстрацијама, фанатички излагао леђа жандармским кундацима.{S} Шта то 
и: немиран дух, заљубљен у бескрајност, фантаст који захтева све лепоте од живота, усамљено бић 
ги, па трећи, брзи, дурновити, као неке фантастичне животиње.{S} Језовите сенке прекрилиле би з 
унама, које су висиле на све стране као фантастичне ресе.{S} По земљи се протезале леје лука, и 
ом хартијом, по којој је насликано неко фантастично биље, чије је лишће подсећало на винову лоз 
ост и величанствене умове, а тебе вреба фарисејство и глупост.</p> <pb n="285" /> <p>— Фразе!</ 
, нешто јаче од ње, непознато, дубоко и фатално, нешто што је наваљивало на њу као ветар, гушил 
</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Да! — понови фаталну реч још неко у соби.</p> <p>То је Бела одговара 
е звезде.{S} На ћошку светлуцао варошки фењер.{S} У оближњој башти натпевали се славуји.{S} Нег 
а кобног, надприродног.{S} Радоје врати фењер ономе од кога га је узео, поново зграби будак, за 
беху кратке.{S} Радоје обеси тада један фењер на чакљу, па присветли.</p> <p>— Мртвачки сандук! 
еживаре, за опште ствари.{S} Оне су као фењер обешен позади лађе који осветљава пређени пут, а  
идрваца, обилази варош и пали општинске фењере, истакнуте на тробојним дирецима по ћошковима.{S 
на завесом од тула; видели се калупи од фесова, разне кутије са шамијама, вештачким цвећем, бон 
мана стајало је попрсје Вука Караџића с фесом на глави.{S} Десно од ормана, на сточићу уметничк 
нима што су били дискретно спуштени и с фигурама купидона који држе венце испод прозора, овај ј 
горе.{S} Из немачког језика, земљописа, физике, историје имао је врло добре оцене, али је у ост 
осећање него на разум.{S} Иде се чак до физике, појављују се гледишта која, ако се усвоје, прет 
и.{S} Од интелигенције, све неке стране физиономије.{S} Кога и позна, чини јој се далек, хладан 
 је челични хук шиваће машине, студирао физиономије трговачких помоћника који су доносили робу  
ојци, њега је обузимала нека чар, скоро физичка, и он је терао пером, као да броди морем начиње 
ише њена уста.{S} Она осети бол, готово физички, онај исти који је осетила кад јој је узео први 
ти пажњу.{S} Она позна да је то државни фијакер по кочијашу, који је носио униформу састављену  
 нису у стању да се одрекну ни државног фијакера!</p> <p>Али младој бунтовници беше спремљено ј 
шав на власт, провезу преко Теразија на фијакеру, који називају интовом.{S} Ови млади људи једу 
јама, вештачким цвећем, бонбоном.{S} На фијокама испод њих примећивали се натписи за лорбер, ни 
је рукама могао зграбити.</p> <p>Отвори фијоку од стола и поче бацати што год му дође под руку. 
е прогнанства прелазило је у неку врсту фикс-идеје, море, мучног лудила.{S} Осећао се истрошен, 
 листове неуморно.{S} Опијао се њиховим фикцијама, пио и даље тај опасни напитак који му је уби 
ови покрет да би га могао сузбијати.{S} Филозофи изилазе из леденог облака својих формула, крха 
и разнолика опажања, и уживао страсно у филозофским проблемима.{S} Култура му се нудила на свак 
оспођица нема ништа против? — уздржа се философ свечано.</p> <p>— Шта могу имати против! — клик 
лекар који има да постави диагнозу, као философ који се користи туђим искуством.{S} Тај човек ј 
ије жао овако лепог дана? — одговори му философ. — Књига природе је широм отворена, хајде у при 
" /> Огиста Конта и осталих природњака, философа и математичара, на основу којих је хтео решити 
">in </foreign>, он је себе посветио за философа.{S} Зато је сматран за смешног, и ако их је би 
н и Декарт.{S} Један од озбиљних млађих философа прокламује да разум даје само карикатуру ствар 
ти и Зарија Ристић, следбеник класичних философа и нуди на продају свешчице својих <hi>Гром-мис 
едности.{S} Нарочито није марио немачке философе.</p> <p>— Њихова се наука састоји — тврдио је  
природне законе тако силно да је његова философија изгледала као последња реч науке.{S} Дарвин  
мљи, Хорацио, о којима нема појма твоја философија".{S} Ма колико да му је ова нова критика поз 
ања — објашњавао је разлог што су зрнца философије дошла на та непосвећена места, смешећи се ка 
.{S} Дивно је чудо било што поред своје философије није већ умро од глади.{S} Свој позив је схв 
Он је ватрени присталица позитивистичке философије.{S} Он примењује њено материјалистичко схват 
и се потпуно на гледиште позитивистичке философије.{S} Пронашао је библиотеку, израдио кредит к 
} И уверени присталица материјалистичке философије претварао се у нежног љубавника: у његовим г 
остао убеђен у теорије материјалистичке философије; дивље мржње његових другова на <hi>постојећ 
е Илић у себи.</p> <p>Он је био студент философије, врло <pb n="2" /> висок, готово џигљав, али 
 никаквог искуства о свету и примењеној философији.{S} И он је личио на оног класичног магарца  
 — Ја сам решио свој живот размишљањем, философијом, па ме они нису ни исхранили...</p> <p>— Мо 
еш се, бога ти, зевзечити са том твојом философијом!</p> <p>— Зевзечи се сама! — викнуо би проф 
 саветује да продужим школу и ступим на философију.{S} Ја сам се решила.{S} Девојачка школа не  
је заиста добро угрејан.{S} Још је више философирао него по обичају.{S} Скакао је с предмета на 
 цркви са г. Чедомиром Илићем, свршеним философом.{S} Честитамо младенцима.</quote> <pb n="225" 
чекаш, гладан и жедан, награду за твоје философске спекулације, а око тебе диже се вихор, заузе 
итао на глас стихове, предајући се чару философске поезије Његошеве.{S} Кад би пак био рђаве во 
 схватао на старински начин.{S} За њега философски системи нису имали вредности.{S} Нарочито ни 
="179" /> крмачама, и наби на очи доста фин цвикер.{S} Он је метао те наочари кадгод је имао по 
а то је требало извршити две три велике финансијске операције.{S} Нашло се људи доиста озбиљних 
истакне своје <hi>отлично</hi> порекло, фине манире, да покаже како је права срећа за земљу и М 
 у виду танке, прозрачне измаглице, као фине свиле, која је благо и видљиво дрхтала.{S} Плаве б 
ију, и обујме нас тек кад нас, као неко фино вино, преваре својом лакоћом и сласти, па опију бл 
 <pb n="151" /> укуса што нам долази са финог и деликатног Запада.</p> <p>Млади студент корачао 
шта не свраћа пролазнику пажњу на њега: фирма ни модел робе што се ту може наћи.{S} Али они рад 
а је да новац лежи зазидан у темеље.{S} Фирма за машине даје ми повољне услове.{S} Држава има р 
 остало у публици, сигурније него да је фирма протоколисана код суда.</p> <p>У чокалиници се жи 
сале за забаве, заступао једну мађарску фирму пољопривредних справа, уређивао варошки парк, кал 
рговина, с двокрилним вратима, обојеним фирнаезом, са два велика прозора, пуна шољица, кутија о 
о непажљив кад професор предаје и лепио фишеке од хартије по таваници учионице.{S} Најзад га ис 
и један сточић, препун четака, четкица, флакона, кутијица, укосница, осталих дрангулија разног  
вања у Врњце и Абацију, он је заједно с Фламарионом посећивао месец, звезде, целе сунчане систе 
.{S} На само њено име, обузимао га неки флуид, сладак и тежак; у глави му се бркало, срце готов 
аткише, почев од најфинијег швајцарског фондана, па до најпростијег турског суџука.</p> <p>Отка 
оју је отуда добио и кредитом од Управе Фондова сазида лепу кућу у једној од главних улица.{S}  
лико уздаха око плаћања дуга код Управе Фондова, пореза, осигурања од пожара, сталних оправки и 
средином улице, носио на глави трубу од фонографа и певао колико га грло доноси једну орфеумску 
 у социјалистичке идеје, у борбу против формалистичког друштва, где диплома замењује таленат, г 
леопатра, која је <pb n="118" /> волела формалности, добар тон, устручавање и <hi>ноблесу</hi>. 
ог дана досади, он оде у суд, сврши све формалности око преноса наследства на своју сестру, не  
лазила чешће преко дана, кријући се тек форме ради.{S} Из вароши се доносиле трубе платна, разн 
 незадовољству узорану њиву, и народ се формира, готово као један човек, у једну странку, која  
елики цвет... на железничкој станици се формирао један воз... ја бејах готов, и ја те позвах.</ 
ања, скиде свој шешир који је већ губио форму.{S} Вишњине дотле безизразне очи запалише се од з 
лозофи изилазе из леденог облака својих формула, крхају баријере које деле науку од живота, лит 
амо у кошуљи.{S} Носила је један велики формулар и молила га да јој то испуни, јер, каже, жанда 
озитивизма изгледала да се отима свакој формули, да је пуна релативности, анархизма и вртоглави 
ла се и допуштала своме пријатељу да он формулише оно што је хтела рећи.{S} Да би пак утишала с 
ари господин би се извалио поребарке на фотељу, пушио и очекивао кафу.{S} Понекад би читао нови 
ране.{S} На њему се усправљало неколико фотографија у раму од сламе.{S} Ту је лежао још један а 
ке израде, налазила се у златном оквиру фотографија црногорског кнеза са својеручним потписом.{ 
шта — и бацао је белешке, писма, књиге, фотографије.</p> <p>Уставио се тек кад му рука дирну не 
 шеталишним јунацима.</p> <p>Код једног фотографског излога спази Лазаревићеву како му иде у су 
пства његова.</p> <p>Он је био пун ових фраза.{S} Девојка га је слушала погледом зачуђеним, наи 
ство и глупост.</p> <pb n="285" /> <p>— Фразе!</p> <p>— И фразе су нешто кад су тачне.{S} Ти се 
аду.{S} Истина, Радоје није знао звонке фразе, његов говор није био окићен социолошким и економ 
ављала, све је разумевала боље народске фразе где се не говори непосредно, обиграва се око ства 
чито га избегавала, правила двосмислене фразе, стављајући му до знања да ће га одати.{S} Кад би 
 тајна удружења, учио на памет поједине фразе, зурио дубоко у ноћ у неподгрејаном и полуосветље 
> <pb n="285" /> <p>— Фразе!</p> <p>— И фразе су нешто кад су тачне.{S} Ти се појављујеш међу н 
ајући се ћерци додао је:</p> <p>— А ти, фрајла, остави се Београда у Чачку.</p> <p>По вечери, В 
зма, а ако се образује коалиција, свака фракција експлоатише у своју корист парламентарну свемо 
а ти се донесе.</p> <p>— Ја не могу ове француске сплачине, ако ти можеш — одговарала му је мла 
 није укидање свих принципа јеванђеља и француске револуције?{S} Поред борбе за опстанак и свео 
, да прекрати време кад остане сама.{S} Француски језик није марила, француску кујну још мање.{ 
 да живи.</p> <p>— Је ли, зете, ти знаш француски... — приметила би му тада ташта. — Што не поч 
е сама.{S} Француски језик није марила, француску кујну још мање.{S} Пасуљ са пастрмом био је с 
е хтела да чује за Париз.</p> <p>— Ја у Француску? — викнула је кад јој је муж поменуо пут. — Ж 
око панораме коју је правио у кутији за фул, био непажљив кад професор предаје и лепио фишеке о 
, укрштају и изопачавају, место да врше функцију прописану законом.{S} Отуд долази стална помет 
дина, ћерком једног поштара.{S} Баш одмâх после његове свадбе удари нови државни друм преко њег 
вој начин, је ли тако?{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!{S} Хоћеш ракије?</p> <p>Илић није пио то пиће.{S} А 
ац на свој начин, је ли тако?{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!{S} Хоћеш ракије?</p> <p>Илић није пио то пић 
погорелац на свој начин, је ли тако?{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!{S} Хоћеш ракије?</p> <p>Илић није пио 
> <p>Бела се церила ђаволасто.</p> <p>— Хај’те горе, на послужење — додаде госпођа. — Само, ник 
га газда-Митар опомену:</p> <p>— Хајд', хајд', синовче; не губи времена.</p> <p>Па обраћајући с 
ржа да га газда-Митар опомену:</p> <p>— Хајд', хајд', синовче; не губи времена.</p> <p>Па обраћ 
соф. — Књига природе је широм отворена, хајде у природу!</p> <p>Чедомир, као добар Словен, прим 
 кад се има седамнаест година.</p> <p>— Хајде, испрати нас донекле, — чаврљала је рођака. — Не  
ма нових дана и готово јој хтеде рећи: „Хајде, срећна душо, поново у тих живот одакле си и дошл 
 као жена:</p> <p>— Куд си пошла?...{S} Хајдемо негде заједно!{S} Имам много ствари да ти кажем 
нику у дворишту изби три сата.</p> <p>— Хајдемо у библиотеку! —рече Илић.</p> <p>— Зар ти није  
опет Морава, осветљена сунцем.</p> <p>— Хајдемо, Вишња! — зашкрипа младићев глас с дна груди.</ 
} Она се диже нехотице и рече:</p> <p>— Хајдемо у варош.{S} Доцкан је.</p> </div> <div type="ch 
 је позивао такође:</p> <p>— Хајдете... хајдете.{S} Да вам покажем бразилијанску марку што сам  
p>Младен га је позивао такође:</p> <p>— Хајдете... хајдете.{S} Да вам покажем бразилијанску мар 
 се није задржао у Повлену, у намери да хајдукује, али се ту оженио и окућио.{S} Илићев деда, к 
 стално незадовољство, грабеж, отимање, хајдучија, одсуство здравог морала, расуло и нерад, то  
ије се пла̑ве длакава, лепљива уста.{S} Хајдучка трава диже скромно свој велики бео цвет.{S} Љу 
а се као талас по њеним раменима.{S} Из хаљина у нереду провиривало је румено и бело грло.{S} Р 
ела њена млада снага отисну се на њеним хаљинама.{S} Њен природан струк, неизмучен мидером, зат 
та и дијамантску грану.{S} Деци је шила хаљине најскупља шваља у вароши.{S} Сваке <hi>сезоне</h 
ри се много.{S} Госпође носе дуго своје хаљине.{S} Понекад се иде у позориште, кад оно у свом п 
Ветар се играо са скутовима њене кратке хаљине и откривао ногу до колена, ногу младу, а развије 
амој колико га мрзи.{S} Један крај њене хаљине био се откопчао, те се видело парче белог веза н 
} И заронивши главу у крајеве девојкине хаљине, загрца:</p> <p>— Опрости, опрости Вишња.{S} Ја  
 иде у сусрет.{S} Она је била обучена у хаљине затворено плаве боје, чији је озбиљан крој долик 
својој жени и најстаријој кћери штоф за хаљину из Београда; штоф је морао бити по најновијој мо 
 заповедало је сад њоме, и она раскопча хаљину до дна.</p> <p>Гомила разних осећања испуњавала  
и.</p> <p>Једним покретом збаци са себе хаљину.</p> <p>Пред огледалом је стајала Вишња у ноћној 
 звонким прапорцима, скупоцен шешир или хаљину у моди.{S} Бела није никад осетила муку од матер 
 рече весело, као да је наручивала нову хаљину:</p> <p>— Нека сте благословена, децо моја.{S} Ј 
совник и ланац, мајка јој наручила дугу хаљину; из суседства је добијала колача, разног цвећа.< 
 Било је још рано.{S} Обуче своју собну хаљину, подиже један крај од завесе, и посади се крај п 
> претци његове мајке, ћерке цинцарина, ханџије на цариградском друму, који се доцније обогатио 
{S} Изгледа као да идемо у сусрет новог хаоса.{S} Шта се дешава међу математичарима, Илић је мо 
hi> паде под стечај, а Радоја стрпаше у хапс.{S} Он се оправда.{S} Разлог је био прост; брана и 
у иностранство, сваковрсним неправдама, хапшењима и осудама на смрт.</p> <p>Млади човек погледа 
му се није допадало, све што је кварило хармонију његове идеалне жене.{S} Тако је гледао у врх  
 неком концерту, где хиљаде пријатних и хармоничних гласова звоне око нас.</p> <p>Бела је стоја 
ивом травом, разлупаним кантама, трулим хартијама и осталим сметлиштем које је град избацивао н 
дебљала, удвајала се, одлепљивала се са хартије, играла.</p> <p>— Бедник! — оте јој се узвик.</ 
 кад професор предаје и лепио фишеке од хартије по таваници учионице.{S} Најзад га истераше из  
има дакле сигурне доказе... те поређане хартије, ту архиву, већ велику.{S} И уверени присталица 
нца играо се око гирланда од разнобојне хартије, којим је калфа украсио таваницу.</p> <p>Лазаре 
еви раја.{S} Он је брижљиво остављао те хартије у дно свог ђачког сандука, поређане хронолошким 
 касе један свежањ старинске неранџасте хартије, шпартане зеленим уским квадратима, скину са об 
ано...</p> <p>И пружи му једно парченце хартије које није било веће од цигар-папира.</p> <p>— П 
где диплома замењује таленат, где парче хартије вреди више него глава.{S} Те су је теорије храб 
а завапи гласно.</p> <p>— Имате ли мало хартије?{S} Треба ми за потпалу? — изненади га један гл 
олазили, а перо је висило непомично над хартијом.{S} Његове мисли се бркале. <pb n="294" /> Чин 
о, у истом бакалском коферту, с рапавом хартијом, по којој се проливало мастило.{S} Ах, та писм 
S} Око ваге, прекривене плавом, дебелом хартијом, били су наслагани црни тегови до сто кила, ка 
S} Зидови су били тапетовани оранџастом хартијом, по којој је насликано неко фантастично биље,  
чкој соби његове жене.</p> <p>Исекао је хартију на полутабаке, начинио превоје за исправке, умо 
стајкујући на свакој речи — да смо сви, хвала Богу здраво и добро, да јој исто од Бога желимо.{ 
т хиљада пара? </p> <p>— Па имамо кућу, хвала Богу — умешала се мајка.</p> <p>Млади човек није  
е Симић, секретар суда.{S} Била је пуна хвале за младог чиновника.{S} Тако исто и сестра.{S} Са 
одавао је други — а гле ти сад чуда!{S} Хвалимо те, Господе, велика су дјела твоја.</p> <p>— Са 
, као заставу, брисао нос на сав глас и хвалио одличну кујну своје жене.{S} Кад би му, и поред  
е који по уредби нису били обавезни.{S} Хватала је прибелешке.{S} Није разумевала многе ствари. 
ви јој је било празно.{S} На очи јој се хватала магла.{S} Виде како се шешир скину.{S} Још једа 
вајало, живот се обнављао, на ранама се хватали ожиљци.</p> <p>— Добро, да идемо — приста Вишња 
ачи се враћали у град.{S} Између дрвећа хватао се дуг и весео летњи сумрак у виду танке, прозра 
н дремао у својој кућици, вртио репом и хватао устима муве.{S} Даље, преко разноврсних кровова  
ам цемент и камен, темељ широк неколико хвати, а врх од зида као колски пут.</p> <pb n="229" /> 
рка, Кеплера, Њутона, Галилеа, Дрепера, Хемхолца, Спенсера, Ренана, Герхарта, Ампера, <pb n="25 
но осетио би да га нешто вуче к њој.{S} Хиљада ствари, блиских тој девојци, изашле би му пред о 
е прекину</p> <p>— А откуд теби и десет хиљада пара? </p> <p>— Па имамо кућу, хвала Богу — умеш 
стра.{S} Само, рекле су му, тражи десет хиљада динара мираза.</p> <p>— Ништа мање! — подсмехнуо 
о је велика рента, као мираз од педесет хиљада — говорила му је самоуверено.</p> <p>Тако сад Ил 
 Међутим, ми смо за народне масе везани хиљадама многостручних задатака. <pb n="33" /> Отворимо 
S} Око младића се дизале <pb n="231" /> хиљаде руку, само његове беху као привезане; цела варош 
ке тице из пепела.{S} Боле (!дуго о) га хиљаде игала душевног нестрпљења.{S} Није знао шта да р 
ад је, леп је, образован, има плате две хиљаде, отвориће адвокатску канцеларију...</p> <p>Илић  
се да присуствујем. неком концерту, где хиљаде пријатних и хармоничних гласова звоне око нас.</ 
ше целу варош.{S} Међутим, она нам нуди хиљаде руку, да нам олакша борбу за насушни хлеб.{S} Ев 
.{S} Оне му полете, без размишљања, али хиљаде невидљивих препрека спречава њихов лет и оне ће  
у клисури надзиравао раднике, гледајући хиљаде њихових црнпурастих, замахнутих руку, он је виде 
 лице у тог човека, али би га познала у хиљаду других по првој ситници.{S} Окрену се око себе.{ 
ој власти.{S} Брак ствара од људи силом хипокрите, установљава једну врсту ропства.{S} Идеална  
 Вишњино, почивало на мермерном столу у хируршкој дворани београдске болнице.{S} Једна млада, х 
ено, по Палилули и Енглезовцу, с каквом хистеричном газдарицом.{S} Обележени овим врелим гвожђе 
р је ишао брзо, не знајући ни сам зашто хита.{S} Свет му је сметао, те сиђе с тротоара.{S} Око  
 Из ње су светлеле, као две звезде, две хитре зенице, које нису биле тачно заокругљене, већ као 
 величанствен ватромет.{S} Аница потрча хитро да поврати своју другарицу.{S} Али, на пола собе, 
има.{S} Ствари око њих бацале су велики хлад.{S} Девојка обори главу, и посматраше дуго своју с 
ситница, домаћих успомена и дрангулија, хладан као дућан с намештајем.{S} Вешт посматрач би по  
је.{S} Кога и позна, чини јој се далек, хладан, као окаменотина.{S} Ено Гаврила Петровића, вуче 
ам, брак је на првом месту акт озбиљан, хладан, срачунат да се прими онолико колико се даје...{ 
кљуну према њему.{S} Како је млака вода хладила ватру њених руку, како је поветарац дувао свеж  
четци кајања, нека необјашњива бојазан, хладна као језа.</p> <p>— Свуда!{S} Свуда... само не у  
могла брже, па се онда свуче и леже.{S} Хладна постеља јој је пријала угодно.{S} У њеној глави, 
оје допуштају да се задиркују.</p> <p>— Хладна је као тестија! — рекао је о њој једном неко иза 
ао човека.</p> <p>Код куће ју је чекала хладна вечера и љута газдарица.</p> <p>— Није лепо да с 
гарицу; брзо се трже, њена рука била је хладна као мртва.{S} Он је поново прихвати и принесе је 
п, они знају већ вештину опортунитета и хладне крпе за угрејана чела.</p> <p>То је била соба си 
ући то буђење свога села, она покуша да хладније мисли о свом узбуђењу.</p> <p>— Откуд овај сан 
о свет.</p> <p>Девојка поче да размишља хладније.</p> <p>— Ја сам била неправична према њему.{S 
т и изабраног мужа; чекала их стрпљиво, хладно, као да није жена.</p> <p>Било је пролеће кад је 
но, пуним срцем.{S} Сад пак, примала је хладно те изливе паланачких симпатија.{S} Приговарала ј 
" /> <p>Вишња се стресе.{S} Било јој је хладно.{S} Пребаци један шал и посади се опет крај проз 
н јој предаде шешир врло учтиво, и рече хладно, готово опоро:</p> <p>— Хоћемо ли да се вратимо? 
98" /> <p>— Слушај, Клеопатра — примети хладно Матовић. — Брак треба да је резултат слободног р 
о неколико дана.{S} Гледају једно друго хладно као сто, као столицу.{S} Једном нису читав месец 
јој се да је нешто прати у стопу, нешто хладно дува за њен врат и један тајанствен глас јој шап 
>Уставио се тек кад му рука дирну нешто хладно.{S} То беше револвер, онај исти што га је некад  
у за нечим потпуним, савршеним, која би хладном мислиоцу била одмах апсурд, а која је њему изгл 
уво и топло сунце које претходи јесењој хладноћи и влази.{S} Једна камара неисечених дрва рогуш 
 зелене свиле, разливала је са̑но своју хладну светлост по интимном намештају супружанске собе. 
у своју собу и зарони зајапурено лице у хладовите јастуке своје постеље.</p> <p>Младић је дизао 
чини да нешто живи ту у лози, у влажном хладу лозиног зеленила, и да је гледа, <pb n="222" /> п 
олеће рано,</l> <l>То је било у брезову хладу,</l> <l>Имала си срце насмејано,</l> <l>И главу с 
оведа.{S} Сели су у јечам и ужинали.{S} Хлеб је био мек, сир диван, а апетит одличан; слатко је 
 дотле?</p> <p>— Једи задовољно државни хлеб.</p> <p>— Ти ми се ругаш?</p> <p>— Не, Илићу.{S} К 
ало за оскудицу, боре се сад за насушни хлеб.{S} Општа чама, вечито јадиковање, стално незадово 
 а душа не оде даље од бриге за насушни хлеб и државни порез.</p> <pb n="142" /> <p>Њу пак, оду 
де руку, да нам олакша борбу за насушни хлеб.{S} Ево овде у равници, где се киша очекује као бл 
арош живахну.{S} Хлебарнице почеше пећи хлеб два пут дневно.{S} Печење је мирисало по старински 
ао вино.{S} И мириси су разни: на печен хлеб, на јагоде, на младост.{S} Кад планински ветар дух 
се бори из дана у дан за комад насушног хлеба, те га је та борба изоштравала, док његова деца д 
школу, постане свој човек, добије парче хлеба, па нек узме Белу, ако хоће... ја ћу му први чест 
вала, док његова деца добијају то парче хлеба без борбе, те своју слободу употребљавају на свој 
о време, Бог те видео, кад и ја не могу хлеба да зарадим!</p> <p>— Онда ћу ја у село за воденич 
; у пекарници на крају вароши купили су хлеба и сира. <pb n="302" /> На једном брдашцу отац му  
ничка. <pb n="176" /> Варош живахну.{S} Хлебарнице почеше пећи хлеб два пут дневно.{S} Печење ј 
ожена је чинија обичног сира и неколико хлебова од гроша.{S} Тај дућан је београдски специјалит 
кући, гром вас спалио... од човека кога хлебом хранимо...</p> <p>— Мама! — умеша се Бела енерги 
италан интерес.{S} Брига за свакидашњим хлебом господари над сваком другом бригом код највећег  
оким чизмама на ногама. — Еј, Милисаве, ходи да ти представим моју најмилију другарицу...</p> < 
а, певушећи своју омиљену песму: „Сунце ходи и заходи, а у мојој је изби тамно!...“</p> <p>Поне 
о на веру.{S} Могло се ићи из ходника у ходник, из слушаонице у слушаоницу, с предавања на пред 
ара и давао на веру.{S} Могло се ићи из ходника у ходник, из слушаонице у слушаоницу, с предава 
урношћу.</p> <p>То је била собица у дну ходника, окренута у башту.{S} Зидови су били тапетовани 
љан крој доликовао лепо њеном одмереном ходу.{S} Два прамена златне косе вирила су испод просто 
ој управи.{S} Ако је скупштинска већина хомогена, иде се до отвореног деспотизма, а ако се обра 
— рече им Милева једно вече. — Мешовити хор <hi>Љубићске Виле</hi> приређује у очи Ивањдана изл 
 ствари <pb n="297" /> на небу и земљи, Хорацио, о којима нема појма твоја философија".{S} Ма к 
м чист ваздух, шуму, свој народ, велике хоризонте, природу једном речи.</p> <p>Радоју се свиде  
есту, зашто ићи даље и питати несигурне хоризонте за нечим што више није наше?{S} Зашто пустити 
застаните на путу еманципације!{S} Ваши хоризонти остаће тесни, ваша схватања плитка.{S} Треба  
вудала по широком кориту и губила се на хоризонту као разастрто платно од сребра.</p> <p>— Погл 
лижњим фабрикама палиле су се лампе.{S} Хорови жаба звонили су уједначено кроз вечерњу тишину.{ 
споменика, деловође варошких читаоница, хоровође певачких дружина.</p> <p>У чаршији се говорило 
т Бели.{S} Чедомир натуче шешир на очи, хотећи да одагна ова привиђења.</p> <p>— Матовић ће има 
осам испита на врату.{S} Глава ми бучи, хоће да прсне.</p> <p>— Знам, знам.{S} Ја мислим на тво 
поново.</p> <p>— Три дана нам говори да хоће да се убије — умеша се један надничар са самаром п 
у у тренутцима живости изгледале као да хоће да искоче из главе, обучен нешто немарно, са крава 
ако обе слепочнице, које су биле као да хоће да прсну, а прстима затеже косу тако да осети како 
припрема.{S} Она није довољна жени која хоће да буде на висини свога времена — одговори Вишња и 
хену... испросио Швабицу.{S} Тетка-Ката хоће да се изеде од муке.</p> <p>— Што је узео Швабицу? 
вољи, излазити куд хоће, враћати се кад хоће.{S} Није се морала више бојати својих наставница.{ 
свој живот по својој вољи, излазити куд хоће, враћати се кад хоће.{S} Није се морала више бојат 
а...</p> <p>— Времена се мењају.{S} Све хоће да је модерно...{S} Дакле, ти кажеш да причекају?< 
 волели, претпостављали су девојке које хоће да се шале, које допуштају да се задиркују.</p> <p 
ој велику дињу. — Дао Бог па родиле, те хоће да и ти окусиш... „Знам, вели, да их се Вишња заже 
ељу, а младост кратка.</p> <p>— Срце ми хоће апстракт и апсурд, моја мисао недостижне висине... 
ђаво разумеде младића.{S} Помисли да он хоће да каже како не двоји брак од љубави, или тако неш 
ема себи самом на крају крајева, јер он хоће живот пун, велики, али чист, јасан, без утишавања  
осматра њу и њен венац са жаљењем и као хоће да јој каже:</p> <p>— Тако ћеш и ти свенути, неуда 
ћ се седне у клупу, професор говори, ко хоће да бележи, он бележи, а ко неће, онда то толико.</ 
бије парче хлеба, па нек узме Белу, ако хоће... ја ћу му први честитати.</p> <p>— А дотле?</p>  
 изопачи праве дечје наклоности.{S} Ако хоће да учи школу, нека учи, а ако неће, значи да није  
ела је сад имала киселих паприка колико хоће, али, пренета у ситне интриге удатих другарица, за 
, и рече хладно, готово опоро:</p> <p>— Хоћемо ли да се вратимо?</p> <p>— Зашто? — чудила се Ви 
— примети она. — Склонимо се негде, ако хоћете... под какво дрво, у ону кућу у врх пута? ---—</ 
ин, је ли тако?{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!{S} Хоћеш ракије?</p> <p>Илић није пио то пиће.{S} Али прис 
варног.{S} Само илузије, само снови.{S} Хоћеш ли још један полић?{S} Продао сам неке старе пант 
>— Којешта.{S} Бар смисли шта хоћеш.{S} Хоћеш ли да будеш виђен?{S} Онда критикуј туђа дела, не 
ци!{S} На кога се метну, несрећнице?{S} Хоћеш ли да свет показује прстом на тебе, луди створе?< 
купштина у Београду — рече јој Аница. — Хоћеш ли да идемо?</p> <p>Тада се и по четврти пут глог 
 <p>— Је ли, тата — прекиде га Младен — хоћеш ли и ти постати министар?</p> <p>— Зини да ти каж 
 неко надземаљско задовољство.</p> <p>— Хоћеш ли да будеш моја жена? — упитао је он.</p> <p>Њен 
/p> <p>— Врућина ми је, мајко.</p> <p>— Хоћеш ли слатко и воду?{S} Сад је девојка дошла са буна 
 тек:</p> <p>— Куда ћемо?</p> <p>— Куда хоћеш — одговори она нешто рапавим гласом.{S} Затим дод 
ам прошла кроз твоје доба.</p> <p>— Шта хоћеш тиме да кажеш?</p> <p>— Ти си лутала по Београду, 
170" /> <p>— Којешта.{S} Бар смисли шта хоћеш.{S} Хоћеш ли да будеш виђен?{S} Онда критикуј туђ 
мо оружати „знањем целе епохе“, како ти хоћеш.{S} Морамо се задовољити мањим.{S} То знање према 
ерам кола треће класе.</p> <p>— Ако пак хоћеш да будеш задовољан — продужи Ристић — онда мораш  
 рећи само теби... да ти кажем, ето ако хоћеш... колико сам ниско пао, најзад.</p> <p>Девојка п 
ну;</p> <p>— Не знам.{S} Назови ме како хоћеш.{S} Измењао сам све идеје.{S} Више немам никаквог 
атерија, енергија.</p> <p>— Назови како хоћеш — једва чујно прошапта девојка — али ја осећам не 
твари?</p> <p>— Има старог мебла колико хоћеш, труне ми горе на тавану!</p> <p>Тако би и урађен 
.{S} Она се не врати, ма је звао колико хоћеш.{S} Просто: пиши пропало.</p> <pb n="252" /> <p>— 
 А ја хоћу да се образујем до краја.{S} Хоћу да будем на висини времена у којем живим.</p> <p>К 
и то време, да се не живи тако брзо.{S} Хоћу да грицкам полако <pb n="242" /> своју срећу, живо 
едомир. — Он се тек пење врхунцу.{S} Ја хоћу да он буде вредан...</p> <p>— Пуста жеља!{S} Јер с 
ти шта је вредео наш живот.</p> <p>— Ја хоћу најпре да учиним све што могу други.{S} Оно после. 
загонетно.{S} Она признаде:</p> <p>— Ја хоћу да се образујем потпуно, до краја, систематски.{S} 
 позитивна знања модерној жени.{S} А ја хоћу да се образујем до краја.{S} Хоћу да будем на виси 
шњи глас му је довикивао:</p> <p>— Буди храбар.{S} Ради.{S} Реши се.{S} Не клони.</p> <pb n="16 
ди више него глава.{S} Те су је теорије храбриле, подизале, одушевљавале.{S} Она је веровала у  
ла да остаје сама са својим мислима.{S} Храбро је сносила садашњост и чекала нешто друго... буд 
е тесни, ваша схватања плитка.{S} Треба храбро поћи ка идеалу нове жене, јер нама требају жене  
дност у људском смислу речи.</p> <p>Ова храброст не потраја дуго.{S} Он виде да би му од рукопи 
е да ће се сакрити.{S} Подржавала ју је храброст лопова, заносила ју је носталгија робијаша кој 
 — како су звали то одељење — скупи сву храброст, закуца на врата и преда се тој голицавој дрхт 
Да ли покуша да га спречи и да му улије храбрости, кад му примети:</p> <p>— Ти претерујеш.{S} Т 
еданпут дође тренутак кад се мора имати храбрости и прекинути на кратко са свим маштаријама.</p 
зиграна.{S} Трговци су се уселили у њен храм.{S} Јавну реч је заглушило пиљарско <hi>ко да̑ виш 
раскеву, која је имала шеснаест година, храмала на леву ногу и којој су њено необично име — име 
да уста, заборављала на своју сакатост, храмала око студента, пљескала рукама, пуцала прстима и 
га није видела, ишла је оборене главе и храмала јаче него икад.{S} Дотле су пркосили једно друг 
 то најбоља кондиција у Београду: стан, храна, пријатељство великог човека и нешто у готову!{S} 
на за другом популације које је планета хранила.{S} Наука је одредила свакој звезди своје место 
шко.{S} Становали су под једним кровом, хранили се за истом трпезом.{S} Поред тога, Бела није н 
ром вас спалио... од човека кога хлебом хранимо...</p> <p>— Мама! — умеша се Бела енергичније.< 
н трошак и по коју књигу. <pb n="84" /> Хранио се на кредит, до бољег времена, где и раније.{S} 
угова, Ужичани и Црногорци, с којима се хранио.{S} Они су ишли у гомили, грајали и препирали се 
 иде плата, није много али колико да се храниш.{S} А занатлија?{S} Рано се дигни, доцно лежи, а 
елим, да му кажем нек долази код нас на храну.{S} Њему ће се познати, а нама је свеједно: куд ј 
мну: страшна је тада, риче, бесни, ваља храстове, односи ћуприје, <pb n="213" /> рије њиве.{S}  
по целе ноћи није могао заспати.{S} Реч Христова врзла му се по памети:</p> <p>— Жено, шта има  
у коју је волео.{S} Он је био добар као Христос, а мало је људи _ко]и су починили толико зла св 
тихети да природне науке побијају науку хришћанску.</p> <p>Његов отац, кујунџија Марко, јако се 
уметничком певању, и, да је хтео мењати хришћанство, он би место крста набио на олтар гуњ и опа 
 Нећу да ми се свет смеје: хрома млада, хрома млада! — говорила је девојка мајци гласом у којем 
ани београдске болнице.{S} Једна млада, хрома жена успротивила се излишној секцији коју је зако 
ања.</p> <p>— Нећу да ми се свет смеје: хрома млада, хрома млада! — говорила је девојка мајци г 
иња један недостатак. „Он сиромах, а ја хрома!“ — мислила је и веровала да су тако равни једно  
та, и, поклецнувши само једанпут својом хромом ногом, већ беше у другој соби. — Што су дивне, с 
е био тако снажан, да она посрну својом хромом ногом и једва се заустави на половини салона.</p 
тње блузе, и нежним лицем девојке, чија хромост није допуштала честе изласке на отворено поље и 
а се и њему допадне, јер је она, својом хромошћу завезана за кућу, сањала често о заљубљеним па 
ненадно потресена. — Кад је видим онако хрому, мени се срце цепа.{S} Ја бих хтела, опет, да је  
ије у дно свог ђачког сандука, поређане хронолошким редом; закључавао их по двапут, тресао ката 
отово осећало у кући.{S} Млади човек не хте покварити ово присно весеље дома, који је последњих 
о сама љубав.{S} Хтеде утешити девојку, хтеде јој дати доказа сигурне будућности.{S} Његов глас 
о <pb n="153" /> што је свака чежња.{S} Хтеде отпочети присан разговор, упитати своју другарицу 
.{S} Његов поглед је био сама љубав.{S} Хтеде утешити девојку, хтеде јој дати доказа сигурне бу 
но своје метално тика-так, така-тик.{S} Хтеде да пробуди Аницу.{S} После се застиде.{S} Како да 
 мрак.</p> <p>Илић угледа ову сенку.{S} Хтеде нешто рећи.{S} Али не могаде.{S} У његовој глави  
у... ви разумете?</p> <p>— Не разумем — хтеде рећи нови суплент; поклони се и изађе.</p> <p>Гим 
ољна у сваком случају.</p> <p>Па као да хтеде уверити себе, потврди:</p> <p>— Зашто да не будем 
рај где би почео нов живот.{S} И као да хтеде остварити овај сан, он се обрати девојци, нежно к 
инивши десном руком један покрет као да хтеде истргнути нешто. — На сваком кораку, тако рећи, м 
 у кујни.{S} Али овог срећног дана, она хтеде показати томе ђаку да она није мачји кашаљ, да он 
у је све док се не виде с Кајом.{S} Она хтеде по том да надокнади своју срећу, да види, <pb n=" 
p> <p>Кад су се пустиле из школе, Вишња хтеде избећи да са Кајом иде кући.{S} Али је она не пус 
бине девојкине.{S} Он пусти.</p> <p>Кад хтеде да загрли поново тај дивни створ што му се подаје 
зе, преко ивањског цвећа.</p> <p>Радоје хтеде јаукнути као рањено живинче, али бол девојке коју 
ије.</p> <pb n="199" /> <p>Матовићка не хтеде наваљивати.{S} Знала је да јој је муж врло тврдог 
ири с оцем.{S} Врати се у Чачак, али не хтеде продужити школу.</p> <p>— Нећу да будем чиновник  
ше црне мисли као осице.{S} И као да се хтеде одбранити од њих, он поново обгрли погледом своју 
а ћеш се удати те зиме.</p> <p>Вишња се хтеде подсмехнути својој другарици, али се не усуди.{S} 
е оскудице и понижења, те одложи час, и хтеде се вратити.{S} Али га госпођа понуди да се одмори 
јој заплами образе.{S} Он је поздрави и хтеде проћи.{S} Тада му Вишња приђе, пруживши руку, не  
нтовним мислима нових дана и готово јој хтеде рећи: „Хајде, срећна душо, поново у тих живот ода 
ама.{S} Она узбуди цело његово срце, он хтеде заборавити садашњост, притиснути је на груди, рећ 
S} Нико ме не воли.{S} Са̑м сам.</p> <p>Хтеде још нешто рећи, али осети да му глас дрхти.{S} Је 
живот, остави све друго.{S} Кад се кола хтедоше кренути, Бела истрча у двориште и стаде преклињ 
ије осећала пред њим никаквог стида.{S} Хтела је да му се преда одмах, ту, на тој пространој по 
е у Дунав чинила јој се понова лепа.{S} Хтела ју је поздравити као Бранко: „Београде, мој бели  
ди њега су били ти напори, ради њега је хтела бити ослобођена жена.{S} Нашто онда еманципација, 
е и заклони лице оним цветом, као да је хтела сакрити руменило које јој заплами образе.{S} Он ј 
евојка је грицкала доњу усну, као да је хтела савладати изненадну жалост која је обузе.{S} Млад 
иши од ње.{S} И млада девојка као да је хтела узети у одбрану свога новог познаника, подиже гла 
 она погледа значајно у Илића као да је хтела сазнати какав су утисак учиниле на њега те речи.< 
не, није се могла сетити доказа који је хтела навести, збуњивала се и допуштала своме пријатељу 
} И нашто оно њено подигравање којим је хтела да сакрије своју сакатост пред младићем ?{S} Или  
послу.{S} Кад јој се није чинило што је хтела, свађала <pb n="128" /> се да се кућа орила од ње 
ме пријатељу да он формулише оно што је хтела рећи.{S} Да би пак утишала своју савест, радила ј 
 тешке, уочљиве, сваком видне, да их је хтела сакрити; болеле је.{S} И као да се хтела отрести  
p>Она је погађала његову мисао.{S} Није хтела да га понизи.{S} Она је преклињала...{S} Црте на  
 После се не вратише више.{S} Бела није хтела да чује за Париз.</p> <p>— Ја у Француску? — викн 
е једног човека кога за живу главу није хтела видети.{S} Ипак, корачала је даље.{S} Надала се д 
ла од саме себе?{S} Ипак у постељу није хтела ићи.</p> <p>Погледа на сат.{S} Било је још рано.{ 
тела сакрити; болеле је.{S} И као да се хтела отрести тих осећаја, рече својој другарици;</p> < 
ако хрому, мени се срце цепа.{S} Ја бих хтела, опет, да је видим срећну, задовољну, збринуту.{S 
бе, па се заустави код огледала.</p> <p>Хтела је да види на њој самој колико га мрзи.{S} Један  
јер не зна разлога моме одласку.</p> <p>Хтела му је писати дуго, опширно о себи, о својима, о м 
, по суседним авлијама, као да су и оне хтеле побећи од куће.{S} У салону су остајали само Бела 
једну утврђену тачку, као у неки сан, и хтеле рећи:</p> <p>— Да дивног сна!{S} Оставите ме да с 
што очекујемо од даљег живота, а што би хтели да сазнамо и улепшамо као у бајци.{S} Јесења ноћ  
дољубе, јер наше време није оно што смо хтели, и ми смо се горко преварили у систем парламентар 
ан тренутак, чврсто загрљени, као да су хтели задржати срећу коју су нашли.</p> <p>Из трпезариј 
је то случај у свима покретима, који су хтели употребити ту згодну прилику за свој лични интере 
неизлечиве болести, па ипак се силило и хтело да сакрије своју немоћ.{S} Упрегнуто <pb n="298"  
аједно са њом и слику младе Чачанке.{S} Хтео се бацити блатом на све <pb n="112" /> што је прош 
. — Није то за тебе.{S} Ја то видим.{S} Хтео сам ти то рећи још раније.{S} Али нисам могао да т 
и.{S} Њена слика му је бунила главу.{S} Хтео је да опет под руком осети њено тело, да се утопи  
ане.{S} Трудио се да не мисли на њу.{S} Хтео је да је заборави.{S} Њена слика се брисала, срце  
никад. „Мени треба један искрен друг“ — хтео је рећи — <pb n="73" /> „једна жена као што си ти, 
5"> <pb n="162" /> <head>XV</head> <p>— Хтео сам нешто да ти кажем, жено — рече Матовић, спрема 
зговор живље. — Није ли оно какво си га хтео, за какво си се борио.{S} Убијен је краљ тиранин,  
 добар узор уметничком певању, и, да је хтео мењати хришћанство, он би место крста набио на олт 
визам оптужује се с много разлога да је хтео претворити свет у огромну, мртву, парну машину, да 
, баци је у угао иза себе, и, као да је хтео утопити своје мисли, он се предаде загрљају који ј 
мену и управи поглед прозору, као да је хтео себи дати рачуна где се налази и шта се десило.</p 
ти; радознало, <pb n="201" /> као да је хтео сазнати како се те ствари догађају.{S} Ослушкивао  
{S} Био ју је видео на улици, па кад је хтео прићи, она је зауставила неку своју познаницу на п 
ла ако би пао у туђе руке.{S} Он јој је хтео писати ради себе <pb n="188" /> такође, испричати  
/></p> <p>у њој звезду пратилицу, он је хтео да она буде једино метеор, који ће се појавити на  
 животом, за животом потпуним.{S} Он је хтео да га види јасно, ту, поред себе, да се сав загњур 
твари на неразумљив начин.</p> <p>Он је хтео да буде просто мудрац.{S} Своје мисли налазио је ш 
софа и математичара, на основу којих је хтео решити свој проблем. — Изникнуће ми на врх главе.{ 
 његових противника <pb n="295" /> није хтео читати да не губи време.</p> <p>Међутим, последњих 
е држао високо своју лепу главу, и није хтео да погледа те одрпанице.{S} Кад би се кола напунил 
ужа.{S} То му се увртило у главу и није хтео за длаку попустити, као да би се огрешио о један п 
ешала се мајка.</p> <p>Млади човек није хтео да чује о тој операцији која би га лишила очевине. 
еђутим, то није било могуће.{S} Он није хтео да склапа озбиљније везе, он није тражио <pb n="11 
га је седео Младен, који се никако није хтео скрасити на своме месту; до дечка је била једна бл 
а...{S} Није довршио реченицу, јер није хтео причати о сиротињи свога оца.{S} Место тога, он је 
ељима...{S} Теби првој о њој казујем, и хтео бих да знам шта ти о том мислиш?</p> <p>Вишњин пог 
ако се наљутио због тога на свог сина и хтео га убити.{S} Занат није ишао никако.{S} Јела се ст 
p> <p>— Залутао сам.{S} Није то што сам хтео.{S} Преварио сам се у Дарвина.{S} Шта ми је требао 
м.{S} Како се то десило?{S} Ја то нисам хтео.{S} Мене сматрају за мирна човека, али видиш, ја с 
а писма уверавала у све што је несвесно хтео, што је тражио од живота.{S} Она су му <pb n="91"  
сине? — викну му стари.</p> <p>— Ја бих хтео да изучим за златара код тебе.</p> <p>— Какав злат 
троши између два акта који се називају: хтети и моћи.{S} Зашто дакле бити против онога који нам 
вари догађају.{S} Ослушкивао је челични хук шиваће машине, студирао физиономије трговачких помо 
 супружанске собе.{S} С поља је допирао хук плахе кише.{S} С времена на време млезеви би ударил 
 пљуштала.{S} Са реке је допирао потмуо хук бујице и тежак мирис на одроњену земљу.{S} Грађани, 
а по славама, правила посете, ступала у хумана друштва, водила политику.{S} Она је волела те из 
прошлог столећа, заслужују да на њихове хумке долази свет и молитве чита; међу најлепшим именим 
аче у помрчини давале су утисак гробних хумки.{S} Усамљени пламенови који су се палили по прозо 
се ниже пада.{S} Калдрма, куће, кровови цаклили су се <pb n="83" /> под усијаним сунцем готово  
/p> <pb n="215" /> <quote> <l>Колика је царева ливада</l> <l>На њој нема трна ни грмења.</l> <l 
ом, она је обухватала ове обадве широке царевине мисли и трудила се да их разуме обе и да их по 
да је ова варош по свом положају, после Цариграда и Неапоља, најлепша на свету, а ја се кладим  
гове мајке, ћерке цинцарина, ханџије на цариградском друму, који се доцније обогатио, и оца, ро 
е колико је воли, да јој открије, поред царства мисли, скровиште осећаја.{S} Он је успео да се  
вот где новац господари свима питањима, царује индивидуализам који руши фамилију, државу, води  
 подсећало на винову лозу, а цветови на цвет од кромпира.{S} Одаја је била тако мала да ју је и 
ка... <pb n="289" /> ти си имала велики цвет... на железничкој станици се формирао један воз... 
ешира.{S} У руци је држала један крупан цвет на подугачкој гранчици.</p> <p>Она га спази такође 
учка трава диже скромно свој велики бео цвет.{S} Љутићи су жути као очи у мачке.{S} На мршавим  
пада! — рече, најзад, Вишња, и пружи му цвет.</p> <p>Он га узе.{S} Промуца неколико речи захвал 
 је узе и за другу руку.{S} По башти су цветали патлиџани.{S} Рит је био пун зелене трске.{S} Н 
нце пресијавало се на његовим жутоликим цветићима, нешто свелим.{S} Његова сенка, неправилна и  
ног цвећа.</p> <p>— Ово ти послала Мила Цветкова — рече јој мајка, показујући јој велику дињу.  
нински ветар духне из клисуре, облак од цветне прашине дигне се изнад ливаде.{S} Траве полегну. 
је је лишће подсећало на винову лозу, а цветови на цвет од кромпира.{S} Одаја је била тако мала 
Она га спази такође и заклони лице оним цветом, као да је хтела сакрити руменило које јој запла 
и страсно заборавимо као чела на каквом цвету.{S} Вишња је несвесно пила миље из ваздуха тога д 
а, па чудно одударала од свежег пољског цвећа.{S} Вишњи се учини да нешто живи ту у лози, у вла 
 у очи Ивањдана излет на брање ивањског цвећа.{S} Да пустиш, тето, Вишњу са мном?</p> <p>— Не б 
еко образа, преко блузе, преко ивањског цвећа.</p> <p>Радоје хтеде јаукнути као рањено живинче, 
бледе, уздржљиве, свете боје у ивањског цвећа... да ли има шта умилније од његова венца!</p> <p 
из суседства је добијала колача, разног цвећа.</p> <p>— Ово ти послала Мила Цветкова — рече јој 
оста сама.{S} Беше набрала пуно наручје цвећа, те потражи какво угодно место да седне и сплете  
убава девојко!...</l> </quote> <p>— Ево цвећа! — викну један женски глас.</p> <p>Гомила се раст 
дерлук, прозорске завесе на алке, нешто цвећа у саксијама и пуно дима од јевтиног дувана.</p> < 
азило у беспослицама, неговала је нешто цвећа, везла по коју мараму, читала, по каткад, сензаци 
атио их у варош, окопавао им баштице за цвеће, позивао њихове другарице на седељке; нико није у 
ори она, бледа, жута у лицу, готово као цвеће које је држала у крилу. — Али је живот чудан, ком 
о зачуђено као девица, ситно, бледуњаво цвеће на кривим, ломним гранчицама.{S} То је ивањско цв 
висним од њене воље, неминовним.{S} Ово цвеће, широка ливада, јаки мириси, па то коло и све вра 
а.{S} Међу травкама назире се разнолико цвеће.{S} Ту је модри слез са круницом као звезда.{S} У 
им, ломним гранчицама.{S} То је ивањско цвеће, боје као восак.</p> <p>Друштво загази у ливаду.{ 
Марка, које је било зарасло у подивљало цвеће.{S} Пред њима се појави широка трака Дунава.</p>  
гову средину и стаде растресати набрано цвеће.</p> <p>— Јаој, црна, шта ћеш ту? — викну <pb n=" 
 шљунком.{S} Око њих се мешало засађено цвеће <pb n="67" /> с дивљом травуљином.{S} Кроз уско л 
"216" /> крилу мирисало је то посвећено цвеће тако силно, чудно, као да се доиста из њега излив 
ао многе ствари, показивао му непознато цвеће, које је звао биље, њихове крунице, прашнике, туч 
екну долином:</p> <quote> <l>Девојке су цвеће брале,</l> <l>Цвеће брале, венце виле,</l> <l>Вен 
uote> <l>Девојке су цвеће брале,</l> <l>Цвеће брале, венце виле,</l> <l>Венце виле, говориле:</ 
 намирише, нудила му бонбоне, китила га цвећем из саксија, слала по Младену какву гравуру или д 
ва, разне кутије са шамијама, вештачким цвећем, бонбоном.{S} На фијокама испод њих примећивали  
ва насеобина разноликих вила, окружених цвећем и украсним биљкама.{S} Међутим, онда то беше пра 
воме препуном срцу налазила је одушке у цвећу, сагињала се, кидала га, мирисала, стезала његов  
9" /> крмачама, и наби на очи доста фин цвикер.{S} Он је метао те наочари кадгод је имао посла  
 се сва, послушна, гипка, нежна, бледа, цвокоћући и згрчена поред њега.</p> <p>Ноћ је улазила у 
 извешана пред бакалницама.{S} Ласте су цвркутале око телефонских жица.{S} Под уличним дрвећем  
тнила. — Благо њима.{S} Узлећу, певају, цвркућу по ваздан.</p> <p>— Глупе жеље! — закључила би  
ела.</p> <p>Осећала се слободна, зрела, цела.{S} Како јој је сад изгледао јадан живот у гимнази 
е руку, само његове беху као привезане; цела варош радила је око њега, само се он осећао неспос 
биђе брдашце, и пред путницима се указа цела панорама Београда са дунавске стране: варош је поч 
о дивно довршеном телу које је издавала цела њена појава.</p> <p>— Волите се већ целу младост.{ 
вника, те је рачуноиспитач мислио да је цела његова несрећа долазила од његове ниске школске сп 
} Девојка подиже руке као да се предаје цела безбожном привиђењу које се јављало на огледалу.{S 
а ова миловања, као да је осећала да се цела љубав не састоји од пољубаца.{S} Она је ту остала  
о.{S} Руке је забацила.{S} Наслонила се цела на младића.{S} Тамно жута чарапа од конца вајала ј 
 само пролеће, па да се и то зазида, те цела Морава окрене на јаз.{S} Али се пролеће не дочека. 
ла трака од Саве, једна зелена ливада и цела железничка станица.{S} Разни колосеци, низови ваго 
друга жена... жена која ће се посветити цела његовом делу, која ће му омилети кућу, која ће вер 
{S} Тада јој се учини како у њима дрхти цела Радојева душа, и збуни се.{S} Сунце је било дошло  
спод простирке од прага.</p> <p>При том цела њена млада снага отисну се на њеним хаљинама.{S} Њ 
 с Фламарионом посећивао месец, звезде, целе сунчане системе, где је откривао милионе нових ств 
, тако велика као да се скупио народ са целе планете.{S} Сви су је гледали са ужасом.{S} Није б 
урадио!</p> <p>Тада, један уздах издиже целе Белине груди.{S} Она баци у вис обе руке.{S} Широк 
ирно, спокојно и задовољно дисало је из целе њене појаве.</p> <p>— Ти си удата? — рече јој Вишњ 
 Сунце обасја.{S} Снегови што су падали целе зиме почну да се краве.{S} Пред дућанима су воштан 
примам борбу.{S} Ја сам наоружан знањем целе наше епохе.</p> <p>Вишња се промисли да ли да му к 
вали, тако се не можемо оружати „знањем целе епохе“, како ти хоћеш.{S} Морамо се задовољити мањ 
дила.{S} Осећао се истрошен, утучен; по целе ноћи није могао заспати.{S} Реч Христова врзла му  
у! — говорила је немо у себи.</p> <p>По целе дане проводила је у својој соби, читала прибелешке 
заревићева.{S} Ја га волим, он је понос целе наше фамилије, он ми је тако рећи брат, ја немам д 
уде или ту стоку.{S} Јадно место где се цели животи истроше, а душа не оде даље од бриге за нас 
ли кукурузи.{S} Младићев поглед прелете цели родни крај, па се заустави на врху Овчара.{S} Сети 
је моћним својим жилама као нераздељиву целину, струји кроз њу као њен крвоток.</p> <p>Радојев  
 њега се припило једно женско створење, цело једно женско тело, готово голо.{S} Он не би био чо 
 се освести потпуно пред том сликом.{S} Цело његово поштење усправи се између њега и девојке.{S 
з појма да и постоје славни психолози?“ Цело његово биће вукло га је у том тренутку далеко од н 
г поточића воденицу са два витла, те га цело село прогласи за најдаровитијег човека под небом и 
латка језа, од чукљева на руци, па кроз цело тело, да јој и колена задрхте, као кад је читала з 
истачкана златним маљама.{S} Она узбуди цело његово срце, он хтеде заборавити садашњост, притис 
 из затвора.{S} Част му се поврати, али цело његово имање оде на добош, јер је он највише настр 
рације и с ласкавим осмехом, који прели цело њено лице, чак до подвољка и широког врата, па реч 
о њихова.{S} Она је била провела готово цело детињство са њом и њеним братом, Радојем.</p> <p>З 
p>— Можеш мислити...{S} Разговарали смо цело јутро.{S} Још удара на бели лук, а већ развезао о  
а. <pb n="149" /> Осећала је да је њено цело биће везано за њега.{S} Њено срце грчило се у мука 
е стихове! — рече Бели, и осети како му цело тело дрхти, а на срце му наваљују разнолики осећај 
подиже главу и задржа је тако уздигнуту цело време, дајући утисак неког од оних наших неписмени 
прса и онда оде онде, па леже...</p> <p>Цело ово вече, Илић је мислио на самоубицу.{S} Па и сут 
о на слици, он је видео цео свој живот, целог себе.{S} Што је учинио једну услугу својој сестри 
ве.{S} Ове песме, Радојеве речи, весеље целог друштва, расцветана ливада и ти мириси заносили с 
а очекује — помисли огорчено — извођење целог једног система демократских рефорама, а они нису  
 је остао неколико месеца.{S} На чуђење целог села, начини од једног поточића воденицу са два в 
о рђаве резултате.{S} Министар. који се целог живота борио против реакционарних власти, трудио  
ада се сети великих планова Радојевих и целог његовог говора на Моравиној обали.{S} Погађала је 
уби се, и као што би радила мајка, глас целог народа их љушка у њиховим гробовима.</hi> </quote 
ишта која, ако се усвоје, прете донекле целој згради, чије су темеље ударили Кеплер и Галилео,  
 у свима пословима.{S} Изгледа као да у целој земљи постоји као осећање општег банкроства.</p>  
т, влада, треба да представља у суштини целокупан народ, његове сталне и опште интересе.{S} У С 
абере.</p> <p>Идеални егоист који тражи целокупност своје среће, Илић је осећао да ће та срећа  
инити својим суграђанима, Србији, можда целом човечанству.</p> <p>Кућа у којој је држао кондици 
ах у село.{S} Прекинула је на кратко са целом прошлошћу.{S} Дала је реч својој другарици да јој 
Што се њему допадало, морало се допасти целом свету, па следствено и његовој жени.{S} У противн 
раде, згрчених прстију и с грозницом по целом телу.</p> <pb n="96" /> <p>Шта су они тада рекли  
Сунце се не види као да се растопило по целом небу, па жеже.{S} Нигде тице да се чује.{S} Биље  
д родитељима и публиком, па да му преда целу себе, сву раскошну младост која је бујала у њеним  
е, несносне језе која ју је подухватала целу, од врхова прстију па све до чела и главе.</p> <p> 
виде да Радоје има право, па му предаде целу радњу, а сам поче да сади лук преко лета, зими пак 
апред.{S} За њом пође Илић и осмотри је целу.{S} Видео је сад јасно што синоћ у мраку није мога 
ољу земљу и прети да једног дана збрише целу варош.{S} Међутим, она нам нуди хиљаде руку, да на 
левши да види своју драгану, да је види целу, разголићену, остављену њему на вољу.</p> <p>Она ј 
 и одрпаног сељака, оно управо што држи целу пирамиду друштва и који најтеже осећају њен терет. 
х голија и врањских винограда, она поји целу нашу земљу, држи је моћним својим жилама као нераз 
.{S} Буди правичнија.{S} Ми смо провели целу младост заједно.{S} Ми смо били везани присним вез 
и на пример, он ју је већ умео поновити целу.{S} Учитељ, који је за свој рачун учио немачки јез 
и за преписача у Ваљеву, где је начинио целу своју каријеру.{S} Ту се оженио, подоцкан, кад му  
кинути.</p> <p>— Да чекам и да поновимо целу нашу историју из почетка!</p> <p>— Нема шта да чек 
ела њена појава.</p> <p>— Волите се већ целу младост.{S} А ти не видиш, ти ниси видео то тело — 
 рађала без разлога, испуњавала је њену целу душу.{S} Она је веровала у Чедомира, он је воли... 
ку, на њене косе, на њене образе, на њу целу, њему се привиђало као да иза ње види једну нову в 
оло од <pb n="134" /> руке, да осети њу целу, обешену о њега.{S} Девојка притисну руком онде гд 
аче у граду није било сазидано: све сам цемент и камен, темељ широк неколико хвати, а врх од зи 
на је несвесно осећала колико је висока цена Радојевим чворнатим рукама.{S} Том осећању придруж 
.{S} Марке су биле најновије, укус леп, цене умерене, <pb n="61" /> а млади газда нежењен, па ј 
алили на врућину, на прашину, на велике цене.{S} Овог пута њен се поглед следи.{S} У дневним ве 
 шљивама.{S} Код њега су биле најскупље цене, али је купаца било доста, јер се знало да код њег 
избору боја, <pb n="200" /> говорила му цене појединих набавки.{S} Младић је одобравао.{S} Није 
/> рије њиве.{S} То се она свети што не ценимо њену снагу.{S} Међутим, то време пролази; центра 
рема мени.{S} Зар мислите да ја не умем ценити толике пријатељске услуге, поклоне које сте ми у 
ну снагу.{S} Међутим, то време пролази; централа се подиже, и ја ћу ускоро, као онај класични п 
аку, тако рећи, може се подићи по једна централа, чије би струје ноћу осветљавале нашу варош, н 
пролећа приступило радовима на подизању централе <hi>Рад и Светлост</hi>, како ју је крстио јед 
а.{S} Пре тога, Радоје се враћао из <hi>Централе</hi>.</p> <p>— Добро вече, комшинка! — поздрав 
ца. — Ја мислим да подигнем једну такву централу под Овчаром.{S} Ускоро ћу отпочети да говорим  
дника који у подножју те планине зидају централу <hi>Рад и Светлост</hi>.{S} На њега налетише ц 
 пред својом старом пријатељицом, ма по цену да се понизи.</p> <p>— У осталом, мени није ништа  
био лак, јевтин.{S} Данас све има своју цену; симпатије су редак луксуз, а брак... брак је код  
S} Успети, само успети, успети по сваку цену!...{S} Што још занима, јесу жене којих има много д 
} Сељаци у незграпним, сламним шеширима цењкали се с грађанима.{S} Око дванаест сати пуштале се 
 шта ће бити од мене?</p> <p>Без Илића, цео њен план за високим студијама изгледао јој је излиш 
и сва распала.{S} Да се тако продужило, цео државни буџет <pb n="261" /> не би био довољан да з 
ек се не жени због кошуље.{S} Млади су; цео је живот пред њима...{S} Да, ја сам човек из старог 
ворила сам им, „јавно, преко новина, да цео свет види какве имам родитеље“.</p> <p>Цео дан су п 
аком питања.{S} Она се заиста питала да цео тај рад није бесциљан, питала се шта ће она привред 
ове својом вереницом, дâ јој обећања за цео живот, свечано, пред родитељима и публиком, па да м 
а, што би довољно било другом човеку за цео живот, остави све друго.{S} Кад се кола хтедоше кре 
.</p> <p>Она је због Чедомира променила цео <pb n="226" /> живот.{S} Противила се вољи родитеља 
присуства.{S} Чинило му се као да га је цео свет напустио, као да му нема најбољега што је имао 
днеле мостове, разориле путеве, укочиле цео саобраћај.</p> <p>Једне од тих влажних, мрачних ноћ 
јој сви сањамо, коју сви очекујемо кроз цео свој живот.{S} Живот <pb n="90" /> пролази, а она с 
ила је Бела.{S} Она није могла издржати цео дан на ногама, подносити сва она трчкарања, предста 
ору, у Бугарску, Русију.{S} Наш ће бити цео свет.{S} Правићу шећерлему, продавати переце; шта т 
ао да се дешавало нешто што ће изменити цео његов живот.{S} Он је био дубоко заузет самим собом 
, не знајући због чега, и ми ћемо проћи цео наш живот у немиру и свађи.{S} Ми живимо у земљи ус 
 се просвећује, да се учи; он је готово цео неписмен.{S} Ето то, тај факт, то жалосно стање у к 
 је ишао у шетњу.{S} Познавао је готово цео тај свет било са улице, било са позоришних премијер 
еби самом.{S} Као на слици, он је видео цео свој живот, целог себе.{S} Што је учинио једну услу 
узет самим собом и видео у том тренутку цео свој дотадањи живот као једну слику, као једну пред 
ику тице како стоји на гранчици.{S} Још цео један свет њихао се под водом и са оним, над њом, с 
 свет види какве имам родитеље“.</p> <p>Цео дан су провели у шетњи.{S} Пред вече, кад је сунце  
ма.{S} Обузимали су га чудни осећаји да цепа, да мучи, да се свети на тој девојци која му се пр 
 Кад је видим онако хрому, мени се срце цепа.{S} Ја бих хтела, опет, да је видим срећну, задово 
" /> <p>Учитељ приђе, додирну се шешира церемонијално, пружи своју меснату руку, па после првих 
се од задовољства које се налази у овим церемонијама кад се има седамнаест година.</p> <p>— Хај 
уштај га далеко од себе!</p> <p>Бела се церила ђаволасто.</p> <p>— Хај’те горе, на послужење —  
одерна жена изостала је далеко иза жена цивилизованих народа.</p> <p>— Да.{S} Нашем женскињу тр 
ђе.</p> <p>У једном крају, поред гомиле цигаља лежао је један радник, затворених очију.{S} Мало 
меша се један надничар са самаром пуним цигаља. — Вели, неће више да носи цигље... то му је исп 
а вечито нешто севдалијски... уз пратњу Цигана и чауша.</p> <p>— То су стара, добра времена — у 
нацију.{S} Београд је изгледао као лепа циганка кад иде на бал.</p> <p>Кад изби на Теразије, Ил 
уће.</p> <p>На оном месту, близу острва Циганлије, где се пруга дели за иностранство, Илић погл 
е негде око оскудног зеленила на острву Циганлији.{S} Пред вече, кад мало прехлади, свет је изл 
} После неколико минута, нађоше се пред Циганлијом, на оном истом месту на којем је Илић пољуби 
парченце хартије које није било веће од цигар-папира.</p> <p>— Па читај! — закључи самоубица и  
 мало уморна...{S} Пхи, али је љута ова цигара — додаде за тим, насмејавши се гласно.</p> <p>Ва 
p> <p>— Не пушиш никако?</p> <p>— Једна цигара с мене на уштап, у друштву, не шкоди...</p> <p>У 
о, имао при себи палидрваца да се упали цигара и давао на веру.{S} Могло се ићи из ходника у хо 
задовољних, срачунатог држања сукње или цигаре, весела лица, охолог погледа и одела по последњо 
е.{S} Госпа-Матовићка слала министарске цигарете.{S} Бела долазила чешће преко дана, кријући се 
 друштву, не шкоди...</p> <p>Упалише по цигарету.</p> <p>— Седи... ту, на канабе — рече му Вишњ 
ав полуевропски обучен чиновник који је цигаром дувана убијао досаду.</p> <p>— Је ли ти жао Бео 
 младић нешто ауторитативно, грицкајући цигару.</p> <p>Ово питање није се дотле постављало дево 
огута мало дима, те се закашља.{S} Баци цигару и рече презриво:</p> <p>— Не, нисам ја за дуван! 
 намрштених веђа и суморно, палио своју цигару.{S} Девојки је један облак туге замагљавао њене  
То је била <pb n="8" /> одаја поплочана циглама.{S} У једном крају се налазила гвоздена пећ, не 
ку.{S} У другом делу дућана, поплочаном циглама, стојали су џакови кафе, пиринча, шећера, канте 
даље, указивала се црвена силуета једне цигљане.</p> <p>Девојка је становала у близини, те позв 
пуним цигаља. — Вели, неће више да носи цигље... то му је испод достојанства!</p> <p>— А како с 
/p> <p>— Ето, тако, радио с нама, вукао цигљу, па онда баци самарицу, потеже се два пут перорез 
ир, онај дубоки пољски мир који не руши цикање попаца, крештање жаба.{S} Он је узе и за другу р 
 потиче из одређених ствари нити има за циљ нешто опредељено, она се решавала једнако да му пиш 
ли су из школе, па врљали по вароши без циља, избегавајући посећена места.{S} Они су били леп п 
 му грејали џеп, па лутао по Паризу без циља.</p> <p>— Где си био? — предусретала га Бела кад с 
, удовицу — рече Илић у себи изненадно, циљајући на краљеву женидбу. — Не могу да схватим такав 
двојке! — говорио је дечко самоуверено, циљајући на професоре који су му дали слабе оцене. — Са 
ање премаша дужину једног живота.{S} Те циљеве треба оставити деци срећнијих народа.{S} Они су  
има, па га пиће преварило.{S} Његов <hi>цимер-колега</hi> није се био још вратио са божићњег ра 
руговима.{S} Један је био већ господин, циничан, наметљив, извештачено безбрижан, без видљивог  
 и срама, а понекад намерно, с извесном циничном сиротињском перверзијом, која даје све више сл 
<pb n="3" /> претци његове мајке, ћерке цинцарина, ханџије на цариградском друму, који се доцни 
о у ватру грдећи реакцију, реакционаре, цинцарски свет, те она продужи ићи, бацајући по каткад  
.{S} Да је још имао читаве потпетице на ципелама, могао би се мерити са свима шеталишним јунаци 
, црно и опшивено свиленим испустом.{S} Ципеле су му биле потковане.{S} Носио је сваки дан оков 
аје само карикатуру стварности.{S} Нове цитаделе романтизма дижу се против освештаних <pb n="29 
еби је имао окраћале, зелене панталоне, црвен прсник и капут мрк.{S} Да је то било ново, изглед 
о стази је било мирно и топло.{S} Једна црвена буба трудила се да се успење уз један камичак. < 
 око ње било сиво, тако сиво да се њена црвена блуза у тој прозрачној сивини причињавала као ка 
ни шљивацима.{S} Још даље, указивала се црвена силуета једне цигљане.</p> <p>Девојка је станова 
 падала на варошке куће беле, сивкасте, црвене, црне, <pb n="81" /> ниске, високе, нове, старе, 
 Илић у почетку проповедао мржњу против црвене заставе, она би била њен најљући противник.{S} О 
оару.{S} По прозорима <pb n="208" /> се црвене уски јастучићи, где се жене налакћују и разговар 
ијао.{S} Она га је такође приметила.{S} Црвенила се, гледала га весело и смешила се.{S} Њени зу 
а у истом тону.</p> <p>Један нов пламен црвенила лизну јој уз лице.</p> <p>Они обоје покушаше д 
але су још две девојчице, близнакиње, с црвеним тракама у коси, слободне, радознале и пуне прич 
ло певање попаца.{S} Два црна лептира с црвеним рубом око крила јурила се око једног букета дуд 
љењу крила се велика постеља, заклоњена црвено мрким завесама са жутим пафтама, које се данас в 
ем простирали се дебели теписи од лишћа црвеног као бакар.{S} По који зрео кестен лупио би о ка 
н, а изнад ње налазио се узидан крст од црвеног камена на коме је изрезан натпис: <hi>Вилина Во 
аше стране уздизала се висока обала, са црвеном, одроњеном земљом и плаветним венцем удаљених п 
а, на Двору и болници, запламтише живом црвеном бојом.{S} По зидовима остарелим и новим, запушт 
ма, по зарђалом блеху од платформе и по црвеном лицу кондуктерову који је стајао укочено и озби 
са Чедомиром, да га поново придобије за црвену заставу, да подели с њим ову срећу.{S} Али... ње 
инских дажбина.{S} Свет даје и последњу цркавицу, а нема ни пута, ни ћуприје, учитеља, ни лекар 
сред вароши уздиже се велика, старинска црква са гломазним кубетом од лима.{S} Око ње су ситне  
а један спрат и механе за сељаке.{S} Та црква је једини сведок да је Чачак постојао пре нас.{S} 
аном, и широко незграпно кубе старинске цркве, са златним крстом, који се сија у ватри сунчане  
једне шумице примећивао се кров варошке цркве, прост и достојанствен.{S} Све беше лепо, као дот 
сили робу на избор, чудио се сложености црквене администрације око потребних докумената, осмејк 
ланш</hi> имају: деца, лудаци, владари, црквени поглавари, башибозуци, команданти армија...{S}  
јом ватром, јако као крст на старинској цркви.</p> <p>Вишња га пусти да говори.</p> <p>— Само т 
, венчала се јутрос у овдашњој Саборној цркви са г. Чедомиром Илићем, свршеним философом.{S} Че 
ом свет <pb n="174" /> је ишао, место у цркву, горе у клисуру и дивио се како се стене секу...< 
астресати набрано цвеће.</p> <p>— Јаој, црна, шта ћеш ту? — викну <pb n="217" /> јој Милева, ко 
ивадом је звонило певање попаца.{S} Два црна лептира с црвеним рубом око крила јурила се око је 
аку пуном кише.{S} Под њима се белуцала црна калдрма.{S} Било је мало пролазника.{S} Из оближње 
варош, са белим именом, представи му се црна као гробље.{S} Доиста, светиљке нису биле још упаљ 
у којем се видела само понека ласта као црна звезда.{S} Усред мртве тишине у атмосфери, на Сави 
изгледао би да се увио у тробојку какве црначке републике.{S} Време, киша и свакојаке прљавштин 
си.{S} Остале су му ипак његове буљаве, црне, мокре очи, нечег детињског у осмеху што му га је  
на варошке куће беле, сивкасте, црвене, црне, <pb n="81" /> ниске, високе, нове, старе, збијене 
ено тело, као у жандарма, крупну главу, црне веђе, круто држање, набељене образе и офарбану кос 
 руменилом.{S} Очи су јој биле мајчине: црне, живе, маслинасте, очи као у неке лепе животиње.{S 
авица! — рекла би гледајући тако њихове црне тачке у дубинама небесног плаветнила. — Благо њима 
ад и Светлост</hi>.{S} На њега налетише црне мисли као осице.{S} И као да се хтеде одбранити од 
је глава била окружена мирисавом маглом црне косе.{S} Из ње су светлеле, као две звезде, две хи 
је, почевши од белих платнених блуза до црне материје мушких капута.{S} Преовлађивали су отворе 
ховим местима <pb n="253" /> зјапеле су црне бездне, страшне провалије, светови очајника и само 
широм отвореној мађарским пустарама.{S} Црни, велики летњи облаци извирали су иза Земуна, сакри 
ом, дебелом хартијом, били су наслагани црни тегови до сто кила, каје соли, гвоздено посуђе.{S} 
моду.{S} Имао је на себи плишано одело, црно и опшивено свиленим испустом.{S} Ципеле су му биле 
је био постарији човек; носио је стално црно одело, био је резервни официр, бријао се сваког ју 
дном тренутку, неко примети да се нешто црно гиба на таласима.{S} Донесоше чакље, али оне беху  
ена. — Дошла Ката данас, па као да се у црно завила, плаче, суза јој сузу не стиже.{S} Вели, ни 
е била ниска, пошумљена барским дрвећем црног зеленила.{S} По ритовима виделе се усамљене роде, 
алазила се у златном оквиру фотографија црногорског кнеза са својеручним потписом.{S} Једно вел 
срете га једна група другова, Ужичани и Црногорци, с којима се хранио.{S} Они су ишли у гомили, 
хране у каквом манастиру, они Ужичани и Црногорци били су врло занимљиви, настављали дискусије  
бо, велики празник, долазак Чедомиров у црном оделу к мени... очев благослов, прасе на ражњу... 
 прскоше.{S} У белини платна развише се црнпурасте, дозреле груди.{S} Она се насмеја.{S} Оштар  
равао раднике, гледајући хиљаде њихових црнпурастих, замахнутих руку, он је видео визију Вишње, 
агона и остала гвожђарија образовала је црну, зарђалу масу.{S} На неколико места пушило се.{S}  
вићемо Београд, Србију.{S} Отићи ћемо у Црну Гору, у Бугарску, Русију.{S} Наш ће бити цео свет. 
е ћутала.</p> <p>Оне обе носиле су дугу црну кецељу, просту витицу око главе, сукњу изнад члана 
 као у неке лепе животиње.{S} Коса, још црња од очију, окружавала је њено лице као талас.{S} Ње 
нат није занео мозак, те је намислио да црпе злато из те убоге речице, за коју зна мало ко ван  
ких димњака.{S} Чудног облика кућица за црпење воде на обали пружала је своју гвоздену руку као 
је изгледала као бајка коју му прошлост црта у игри пролетњега сунца.{S} Гледао ју је; у срцу ј 
ово џигљав, али млад, пријатних, мушких црта, буљавих очију, које су у тренутцима живости изгле 
ог главног сокака, пред Вишњом је мисао цртала будућност као неку широку реку са зеленим обалам 
бра нада и што се чудно мешало са првим цртама зрелих година.{S} Девојка га никад лепшег није в 
кој материји кецеље; оне обе имале су у цртама на лицу онај израз невиности који је урођен прво 
љи се тиме.{S} Она оде даље, и стаде му цртати положај те своје творевине према њему, у друштву 
а га понизи.{S} Она је преклињала...{S} Црте на њеном лицу беху се развукле.{S} Очи се рашириле 
ај у очима.{S} Тек, била се угојила.{S} Црте на лицу одебљале.{S} Врат јој као кифла.{S} Нешто  
.{S} Године су очврсле његове младићске црте.{S} Био је више човек, више мушкарац.{S} Они остад 
 Од Беле је узимао њене ситне префињене црте, њен осмех мачкице која се умиљава, њену несташну  
а је свежије.{S} Из чамовине на прозору цури смола.</p> <p>Пошто је распремила собу, поче да по 
а у њега сивим, остарелим очима које су цуриле.</p> <p>Илић удари љутито песницом по столу.{S}  
етки си се јако допала.{S} Вели, красна цурица.{S} Него, кажем ти — подвуче стара девојка — стр 
ољство које се не да описати, како каже чâ Јанко Веселиновић.</p> <p>У оваквом разговору, у дуг 
</p> <p>— Хајде, испрати нас донекле, — чаврљала је рођака. — Не станујем далеко.{S} Да само зн 
ије остало од <hi>Еснафлије</hi> до две чађаве пруге на зиду суседне куће, на коју се ослањао к 
чињали су озбиљне разговоре, после пили чај, скакали с предмета <pb n="143" /> на предмет, мезе 
 чизмом.</p> <pb n="148" /> <p>— Узмите чаја, Иване Јосифовићу —- умиривала га је студенткиња с 
и није шта род.</p> <p>— Гле ти, видре, чак га и то интересује — одврати госпођа на рачун Попов 
вим осмехом, који прели цело њено лице, чак до подвољка и широког врата, па рече значајно: — У  
ашу земљу где нико не воли да се пашти, чак ни за своје задовољство!{S} Препирали смо се дуго,  
део свога живота, сваки ју је познавао, чак и кровови од кућа чинили јој се да је поздрављају п 
 утисак раскоши ; све је било потребно, чак преко потребно.{S} Што се тиче реда, он није био за 
ао му је позавидети многи старији друг; чак и понеки професор није имао те ширине у образовању. 
а.{S} Она није знала за та понижења.{S} Чак јој се то свиде: изгледало јој је природно, младићс 
говаца и по томе што се није вајкао.{S} Чак ни на порез.{S} Лепо се носио: зими астраганску шуб 
о је девојци у истом уздржаном тону.{S} Чак да је и могао од њеног оца и њене куће, он не би см 
у се у мржњу против њега.{S} Обедише га чак да је несавесно руковао с друштвеном имовином, јер  
в шибала је под њеним округлим образима чак до првих праменова косе, те је изгледало да се дево 
рема њему.{S} Била сам охола, горда, па чак и по мало дрска.{S} Ја сам га одбијала...{S} Какво  
бична другарица, пријатељица, познаница чак!{S} Како се она могла мешати у његове личне ствари  
мисли о смрти.{S} Било је нечег гробног чак и у кућама, из чијих разваљених вратница и подрума  
ружала усталасана долина Западне Мораве чак до ибарских планина, чије се заокругљене линије наз 
шеве, велосипеди, шиваће машине.{S} Оде чак кућа и имање.</p> <p>Вишња га је избегавала кадгод  
ише на осећање него на разум.{S} Иде се чак до физике, појављују се гледишта која, ако се усвој 
ада Велике Школе бацала је дебелу сенку чак преко улице.{S} Даље од ње, по једној пијаци, око с 
ешто црно гиба на таласима.{S} Донесоше чакље, али оне беху кратке.{S} Радоје обеси тада један  
ке.{S} Радоје обеси тада један фењер на чакљу, па присветли.</p> <p>— Мртвачки сандук! — примет 
 сељака.{S} Он можда нема да купи друге чакшире.{S} Али зашто их не закрпи?...{S} Бар то не ста 
а : мушки поглед ни рђав пример, сеоска чама ни саблазна књига.{S} Заман је ожењени колега, иза 
, боре се сад за насушни хлеб.{S} Општа чама, вечито јадиковање, стално незадовољство, грабеж,  
 је излагао појединости, освајала га је чама, досада, мрзовоља.</p> <p>— Ето тако — закључи — о 
сима, који се стално љушкају, плови њен чамац с разапетим једрима и води је непознатим путем ка 
ан</hi>.{S} Он је седео на крми и терао чамац врло добро, као да му је то <pb n="244" /> занат, 
мрак, али мало што да је свежије.{S} Из чамовине на прозору цури смола.</p> <p>Пошто је распрем 
ска за зелени зид Јелице.{S} Пратила га чамотна тишина као сенка.{S} По дијамантском ваздуху ви 
хових имена!{S} Једанпут су дошли дотле чамцем, који су најмили од неких рибара пред кафаном <h 
убљеној девојци, њега је обузимала нека чар, скоро физичка, и он је терао пером, као да броди м 
о њене куће.{S} Би јој тешко да прекине чар у који су је заносиле те приче.{S} Око њих је било  
 појачано, скупљајући по селу мотиве са чарапа, ускршњих јаја, дрвених кашика, агитујући међу с 
онила се цела на младића.{S} Тамно жута чарапа од конца вајала је дивно листове њене здраве ног 
м, запуштеним и очуваним, просу се нека чаробна неранџаста боја, која се види само код лептиров 
о — шаптао је у себи — то лепо тело, те чаробне превоје и кутове...</p> <p>— Шта ти имаш против 
алиницу, претварала савамалске авлије у чаробни врт, уносила бескрајна одушевљења у младићево с 
 појавити на његовом небу, осветлити га чаробно за који тренутак, па се после изгубити, оставља 
залазило за један облак, бацало зраке и чаробно осветљавало парче неба које се видело, неколико 
е под водом и са оним, над њом, стварао чаробно савршенство.</p> <p>Чедомир Илић је жудио за жи 
 гнезду.{S} Дубока тишина је повећавала чаробност тренутка.</p> <p>— Дођи ми једне ноћи — рече  
 па читао на глас стихове, предајући се чару философске поезије Његошеве.{S} Кад би пак био рђа 
све што јој је остало од свести, дочепа чаршав са постеље, пребаци га преко своје другарице, кл 
д вратима.{S} Тако се по улици простиру чаршави несигурне светлости.{S} Свет изађе и поседа пре 
влачи у себе, те му је ваљада због тога чаршија дала надимак:{S} Јеж.{S} Стеван се није слагао  
амен.{S} Љубав коју је Остојић уживао у чаршији окрену се у мржњу против њега.{S} Обедише га ча 
ца, хоровође певачких дружина.</p> <p>У чаршији се говорило непрестано о електрици.{S} Радоје ј 
ано, мешајући у говору час <hi>ти</hi>, час <hi>ви</hi>, и, кад дођоше до њене куће, раставише  
p> <p>Брод је ишао час средином Дунава, час се провлачио између ненасељених острва.{S} С наше с 
о тај дан, обузимала ју је час топлина, час зима, и она се журила школи све више, као да ју је  
 познатих места; час би то био Београд, час Чачак, час село у којем је <pb n="307" /> живела.{S 
љених једну врсту борбе час прикривене, час отворене.{S} Чедомир се љутио.{S} Дешавало му се да 
као њен крвоток.</p> <p>Радојев глас и, час немо а час гласно, запљускивање домаће воде утицали 
 врло плаво блудели су облаци час бели, час жути, и губили се лагано у помрчини.</p> <p>— Ми ст 
, то је било страшно, час тишина смрти, час узбуна мртвих ствари, једно бојно поље у ноћи са св 
еста; час би то био Београд, час Чачак, час село у којем је <pb n="307" /> живела.{S} После се  
 То је било велико, то је било страшно, час тишина смрти, час узбуна мртвих ствари, једно бојно 
.{S} Пролазили су поред познатих места; час би то био Београд, час Чачак, час село у којем је < 
ти до миле воље њену кожу час румену, а час белу.</p> <p>— Куда идемо? — упита га она.</p> <p>П 
оток.</p> <p>Радојев глас и, час немо а час гласно, запљускивање домаће воде утицали су чудно н 
ли.{S} Из неба осу плаха киша, да се за час начини поток поред њиних ногу.{S} Они су ишли даље. 
их наставница.{S} Није морала трчати на час да не задоцни.{S} Па и ти часови!{S} Није их било в 
 код двоје заљубљених једну врсту борбе час прикривене, час отворене.{S} Чедомир се љутио.{S} Д 
у пак је бунио тај дан, обузимала ју је час топлина, час зима, и она се журила школи све више,  
ави.{S} Она заћута, и тек пошто се први час сврши, упита другарицу без неког нарочитог повода:< 
вакојаке оскудице и понижења, те одложи час, и хтеде се вратити.{S} Али га госпођа понуди да се 
њега: било да она не дође на заједнички час, било да га не примети на улици, било да се сувише  
е је дошло врло плаво блудели су облаци час бели, час жути, и губили се лагано у помрчини.</p>  
 како се нису спремиле за овај или онај час, грдиле своје наставнице и бројале дане до краја шк 
нађу.{S} У осталом, он је тако замишљао час васкрса мртвих, страшни суд, кад је у њега веровао. 
та сад тражиш опет?</p> <p>Брод је ишао час средином Дунава, час се провлачио између ненасељени 
е сенке прекрилиле би земљу, па би се у час изгубиле и уступиле место блиставој светлости као о 
уселина и љубити до миле воље њену кожу час румену, а час белу.</p> <p>— Куда идемо? — упита га 
е, говорећи задихано, мешајући у говору час <hi>ти</hi>, час <hi>ви</hi>, и, кад дођоше до њене 
забринуто <pb n="69" /> се надао сваког часа лопову који би му покварио више него што би однео, 
анаест сати пуштале се школе.{S} Четири часа доцније звонила је вечерња.{S} Једна чета војника  
ореле.</p> <p>Њена мисао осветли јој за часак преживели живот.{S} Вишња виде Београд... у некол 
 разви новине.</p> <p>— Пардон за један часак... само нешто да видим.</p> <p>Није се преварио.{ 
 дрхтао:</p> <p>— Ја се нисам шалио.{S} Часна реч ми је сведок.{S} Ја остајем и понављам...</p> 
"303" /> су задушнице.{S} Оне падају уз часне посте.{S} Већ је пролеће.{S} Сунце обасја.{S} Сне 
спремала кућу, а Аница кувала.{S} После часова остајале су дуго заједно.{S} Стара девојка је ур 
градско небо.{S} Могло је бити око осам часова.{S} Ноћне паре блуделе су већ кроз атмосферу и п 
ати у Београд.{S} Али, ево већ неколико часова како су једно с другим, а он не успева да јој ка 
садила му самарица.</hi> — Јуче око пет часова, Мића Живковић, надничар на новој грађевини Прив 
аље него што се то могло после школских часова.{S} Нашли су се у једној побочној улици у време  
 лете око њега тако у тишини изгубљених часова!{S} Колико пријатних мисли опколило би га као го 
 двојку.{S} Осим тога, задоцњавао је на часове, трошио много времена на трговање с поштанским м 
 са том вароши, заборављала је на рђаве часове које је у њој доживела; успомене, оне лепше, ниц 
рофесора чула што боље.{S} Уписала је и часове који по уредби нису били обавезни.{S} Хватала је 
еме није било погодно за размишљање.{S} Часови су пролазили, требало се журити за воз, и она пр 
трчати на час да не задоцни.{S} Па и ти часови!{S} Није их било више од два три преко дана.{S}  
на, које се прегоне у човеку у извесним часовима усамљености!</p> <p>— Куд нађе ту жену: плебеј 
је управо једна дуга шетња, испрекидана часовитим држањем под руку и по којим пољупцем... пољуп 
и жмарци.{S} У соби је био још мрак.{S} Часовник је куцао на столу.{S} Његов глас би се утишао  
ја.</p> <p>У соби је било све мирно.{S} Часовник је понављао правилно своје метално тика-так, т 
адоје волео људе, волео човека као онај часовник који је оправљао, као ружу коју је калемио.{S} 
ој нашли момка.{S} Отац јој је поклонио часовник и ланац, мајка јој наручила дугу хаљину; из су 
иким светом, није је остављала.{S} Глас часовника наносио јој оне опојне тонове, шапутао полура 
Дућан му пун будилника, зидних и џепних часовника, па све куца и ради, као да у радњи има стоти 
ук није више ишао, одаде се нарочито на часовнике.{S} У слободном времену учио је немачки језик 
ао?{S} Ти губиш главу.</p> <p>У том, на часовнику у трпезарији изби два сата.{S} Метални звук ј 
 апсурдности даљих дедукција.</p> <p>На часовнику у дворишту изби три сата.</p> <p>— Хајдемо у  
и акционар.{S} Отишли су они лепи зидни часовници у рамовима од ораховине, <pb n="232" /> златн 
 боље.{S} Код Радоја су се могли купити часовници јевтиније него у Београду.{S} И сама му је ра 
емеље, у које се мало ко пача.{S} Млади часовничар је волео нарочито простог човека, изгладнело 
То јест, ја ћу се скоро вратити.</p> <p>Часовничар се трже.{S} Пространа, тиха туга, као зимњи  
 Баш кад сказаљке на сату једне оближње часовничарске радње показаше три, она се појави пред Дв 
ошило.</p> <p>Пустише га из затвора.{S} Част му се поврати, али цело његово имање оде на добош, 
е старе панталоне, па имам рачуна да те частим.</p> <p>Чедомир се осећао уморан, сметен, изнуре 
домира беше нестало.{S} Тек у последњем часу појави се с пуном шаком новина.{S} Министар се осм 
езерве.{S} Тешко ономе који би се у том часу бацио љагом на свемоћ слободе и њене заточнике.{S} 
p> <p>Сазидана од ћерпича и дасака, ова чатрља је била тако бедна да се чинило као да је примил 
ротезао се Београд, измешан од палата и чатрља.{S} Једно јато сврака прегонило се по остарелом  
ом.{S} Многобројни прозори на здањима и чатрљама, на Двору и болници, запламтише живом црвеном  
 се бедно.{S} Видела је по њему рабатне чатрље које дотле није примећивала.{S} Велики женски ше 
нешто севдалијски... уз пратњу Цигана и чауша.</p> <p>— То су стара, добра времена — уздахну го 
је су створили друштво и ток ствари.{S} Чачак је био њено родно место, град у којем је провела  
и бацала се право на град.{S} Срећом за Чачак, са те стране налазио се неки старински бедем, те 
позориште, кад оно у свом путу наиђе на Чачак.{S} По кафанама се пуши, млатара рукама и води по 
аке.{S} Та црква је једини сведок да је Чачак постојао пре нас.{S} Чуо се топот опанака, шкрипа 
ине које су са запада блиско окружавале Чачак.{S} Обрасле у шуму и бујад, оне су дизале озбиљно 
натих места; час би то био Београд, час Чачак, час село у којем је <pb n="307" /> живела.{S} По 
<head>V</head> <p>Кад је Вишња стигла у Чачак, осетила је тек ту сву супротност између живота к 
д би узимала новине откако се вратила у Чачак.{S} Читала их је од почетка до краја.{S} Оне су ј 
<p>Реши се да отпутује још истог дана у Чачак.</p> <p>Мајчина болест јој се чинила као казна.{S 
од небом и помири с оцем.{S} Врати се у Чачак, али не хтеде продужити школу.</p> <p>— Нећу да б 
ању поврћа.</p> <p>Сад је требало ићи у Чачак.</p> <p>— Ти се нећеш вратити отуда! — приговарао 
 <p>— Али кад ја нећу, па ко ће!</p> <p>Чачак није добио електрику.{S} Преко лета се било далек 
сте земунице, под којим је меланхолични Чачанин, с великим сламним шеширом као мангала, чувао с 
и, превлачећи постепено вео преко младе Чачанке.{S} Да ли се ипак осећао срећан?{S} Пре свега,  
у гљиву, а заједно са њом и слику младе Чачанке.{S} Хтео се бацити блатом на све <pb n="112" /> 
а једног врбака.{S} Поред ње се отезала чачанска котлина зелена, питома, доброћудна.{S} По њива 
 пуна ћутљивог јогунства, наслеђеног из Чачка.{S} Илић се тада јогунио такође.{S} И рат се прод 
завршити.</p> <p>Кад се писмо пошаље из Чачка за Београд, одговор се може добити четвртог дана. 
лу.</p> <p>— Него због чега?</p> <p>— У Чачку није било више школе.{S} Отац није волео да седим 
<p>— А ти, фрајла, остави се Београда у Чачку.</p> <p>По вечери, Вишња је излазила с мајком на  
о са њеним драганом.{S} Она је седела у Чачку и стално чекала његов одговор.{S} Дани су јој про 
на за подизањем електричне индустрије у Чачку, гледао је остварење своје љубави према бакалинов 
 дохрама <hi>новинар</hi>.{S} Тако се у Чачку зове разносач новина, један <pb n="224" /> сакат  
 младеж, одушевљавати се да се појави у Чачку са бурским шеширом, подгрејавати бајке о миразу и 
е постојао овде, у Београду, као тамо у Чачку... кад је била мало дете и кад се молила свесрдно 
сами воде своју бригу.{S} Ти ћеш тамо у Чачку наћи довољно посла да твој живот не буде излишан. 
бова!"</p> <p>— Збиља, како се осећаш у Чачку? — трже се сајџија из ових сањарија.</p> <p>Девој 
 од <hi>вешплава</hi>, ђинђува, водених чаша, ђачких таблица, бутеља коњака и емаљираних шерпи. 
е.{S} На зиду је била остављена рупа за чашу или сапун, а изнад ње налазио се узидан крст од цр 
ли приликом његове женидбе.</p> <p>Испи чашу, па продужи:</p> <p>— Дуго смо причали.{S} Било је 
пази, попије на једном месту само једну чашу, па тако изређа до тридесет кафана...{S} Кад се на 
осећала колико је висока цена Радојевим чворнатим рукама.{S} Том осећању придруживало се поштов 
ће и његова земља били су у њему везани чврстим спонама, наслеђеним још од његовог прадеде гола 
.{S} Они осташе тако за један тренутак, чврсто загрљени, као да су хтели задржати срећу коју су 
и се сатиремо узајамно, не знајући због чега, и ми ћемо проћи цео наш живот у немиру и свађи.{S 
ога уписала у школу.</p> <p>— Него због чега?</p> <p>— У Чачку није било више школе.{S} Отац ни 
 свако је несрећан овда онда.{S} Оно од чега треба да се бојиш јесте да не будеш... као ја, нес 
 шарање живота као ускршњих јаја, нешто чега се човек може одрећи у свако доба.</p> <p>Илић је  
ти и отворено, а да нико не нађе у њему чега другог до другарских саопштења.{S} Његов одговор п 
 слободна, као код своје куће.{S} Немаш чега да се женираш.{S} Тетки си се јако допала.{S} Вели 
то му држава одузима последњи грош ради чегртања скупе и некорисне бирократске машине, треба да 
</p> <p>— О еманципацији жена.</p> <p>— Чеда и еманципација! — прште Каја у смех. — Ко га не по 
додирну раме младићу, док један светао, чедан одсев озари њено лице.</p> <p>Прођоше кроз врло ч 
к државе и друштвеног живота, не усвоје Чедино мишљење?{S} У њој се бунио остатак старе душе, б 
илом здравља, њеним изразом беспрекорне чедности, додајући још њене угасите очи.{S} Његова машт 
у љубав одржавао је девојку у савршеној чедности.{S} Ништа на свету није било кадро да је скрен 
 је загрли преко воље.</p> <p>— Слушај, Чедо.{S} Ти си нешто охладнео према мени.{S} Чини ми се 
смеја се стара девојка. — Она је одвише чедо наших крајева, јужног сунца и јевтине шљивовице.{S 
} Она су почињала просто, једном речи: „Чедо!“ и, мало ђачки, мало новинарски и књишки, излагал 
по у вашој соби!</p> <p>Без размишљања, Чедомир понуди девојку да ступи унутра.</p> <p>— Нећу — 
ије ли оно једна тичица.</p> <p>Доиста, Чедомир угледа слику једне врбе и у њој слику тице како 
о стоји кад играм!</p> <p>У очи свадбе, Чедомир изиђе из куће, па је врљао по вароши бесциљно.{ 
е.</p> <p>Као сви људи који воле књиге, Чедомир је био склон маштању.{S} Тражио је самоћу; ужив 
" /> <head>XXV</head> <p>Кад Вишња оде, Чедомир оста за један тренутак гледајући у правцу где с 
</head> <p>У суботу 9 јула 1900 године, Чедомир Илић, главно лице овог романа, корачао је лаган 
ју жртву пре него што јој доврши живот, Чедомир прекиде пољубац у једном тренутку, зажелевши да 
ла приђе прозору и отвори их обадва.{S} Чедомир је сад могао боље видети салон.{S} Примети вели 
да се истопи полако, као комад леда.{S} Чедомир ју је узео за обе руке, привлачио ју је к себи, 
> <p>Лазаревићева не одговори ништа.{S} Чедомир продужи:</p> <p>— Право претпоставља борбу.{S}  
ине.</p> <p>Девојка не помену ништа.{S} Чедомир се свакако не сети.{S} Ћутали су.{S} Прођоше та 
лепу кућу у једној од главних улица.{S} Чедомир је провео скучено детињство у тој кући где се м 
 борбе час прикривене, час отворене.{S} Чедомир се љутио.{S} Дешавало му се да проведе по некол 
ли и сувише озбиљни за своје године.{S} Чедомир је, намрштених веђа и суморно, палио своју цига 
м.{S} Била је права противност Бели.{S} Чедомир натуче шешир на очи, хотећи да одагна ова приви 
нутак забезекнути једно пред другим.{S} Чедомир је скинуо шешир и нагнут лако, очекивао да му д 
да је неко положио с таквим успехом.{S} Чедомир је положио испите, а госпа-Клеопатра је брала л 
д главу оборену и климао десно-лево.{S} Чедомир задрхта.{S} Та кљусина учини му се као авет кој 
то раније, а да жене задоцне стално.{S} Чедомир је потврдио ово правило, док му је Вишња била и 
е видим срећну, задовољну, збринуту.{S} Чедомир је лепа прилика.{S} Истина, сиромах, без фамили 
госпођа на рачун Поповића, па додаде: — Чедомир је озбиљан младић, човек од поверења.{S} Бели с 
ње као од неког јаког пића.{S} Стога је Чедомир редовно посећивао њихова тајна удружења, учио н 
у младићеву!</p> <p>Ни сама мисао да је Чедомир поново њен није ју могла утешити.{S} Своју греш 
кла су земљу у арабама.{S} Међу њима је Чедомир још раније запазио једног коња, врло лепог, и ч 
>То је било свакако једног дана, кад је Чедомир пратио, као увек, Вишњу од Кајиног стана до њен 
{S} То беше онога истог тренутка кад је Чедомир Илић излазио из куће Матовића.{S} И у Београду  
 тренутак заборава који се десио кад је Чедомир био у њеној соби.{S} У њој се бунила наша девој 
S} Из кујне се иде у дечју собу, где је Чедомир обично држао лекције.{S} Она је била испуњена т 
} Неколико корака лево од ње, стајао је Чедомир блед, погнуте главе, намрштених обрва, присебан 
а су умрла.{S} Није било девера него је Чедомир ишао поред ње, шапутао јој нешто поверљиво, гле 
оветарац дувао свеж и шапућући, како је Чедомир певушио једну дивну песму!{S} Остала су је у па 
 по коме су и име добили.{S} Све што је Чедомир знао о овом свом претку, било је да се борио на 
тресе.{S} Образ је заболе, као да ју је Чедомир ујео.{S} Она се диже нехотице и рече:</p> <p>—  
окојног мужа, јер није одобравала да се Чедомир удаљава од своје жене.{S} Морао се примити служ 
.</p> <p>— Шта му је то сад? — упита се Чедомир несвесно.</p> <p>Толико је пута пролазио поред  
 <p>Мајка јој је умрла оног лета кад се Чедомир оженио.{S} Смрт је јако утицала на већ рањену д 
 Она се чудила томе ћутању.{S} Да ли се Чедомир дурио?{S} Можда га писмо није нашло?{S} Можда ј 
а ћерку... ту бледу девојку, с којом се Чедомир возио.{S} Он је био леп човек, он се морао допа 
а.</p> <p>— Ништа мање! — подсмехнуо се Чедомир.</p> <pb n="25" /> <p> — То није много — дочека 
итнице, на новац.{S} Погрешићете — рече Чедомир с поузданошћу која је урођена његовом добу. — Д 
је је место међу људима, Ристићу — рече Чедомир уверено. --- Мене чека живот необичан, јак, вел 
редљивим писмом.{S} Зет се умешао.{S} И Чедомир је прекинуо сваку везу са својом породицом.</p> 
лину.{S} Успи уснама и рече:</p> <p>— И Чедомир... чудна ми чуда!{S} За њега и јесу којекакви б 
били су је размазили, те је желела да и Чедомир буде нежан <pb n="114" /> према њој.{S} И сем т 
ће.{S} У салону су остајали само Бела и Чедомир.{S} Па и Чедомир се дизао да иде, да му се не б 
b n="42" /> Међу њима били су и Вишња и Чедомир.{S} Преко зиме виђали су се овда-онда код рођак 
у остајали само Бела и Чедомир.{S} Па и Чедомир се дизао да иде, да му се не би приметило што о 
ове ниске школске спреме.{S} Стога је и Чедомир разумео да ће његова сопствена срећа <pb n="18" 
 радикални клуб.{S} Међу овима је био и Чедомир.</p> <p>Вишња пак остаде даље на барикадама.{S} 
и ме опет... пољуби, пољуби...</p> <p>И Чедомир притиште један пољубац на насмејане усне, које  
е заустави на половини салона.</p> <p>И Чедомир устаде.</p> <p>Њихови се погледи сусретоше.{S}  
дне уличне лампе.{S} Пред њом се појави Чедомир Илић, подигнуте јаке, врата увученог у рамена,  
p> <p>— Мој живот тек почиње — одговори Чедомир. — Он се тек пење врхунцу.{S} Ја хоћу да он буд 
 <p>— Не говори ми то, Вишња — прихвати Чедомир. — Ми смо још увек добри, стари пријатељи.</p>  
ио.{S} Илићев деда, који се такође звао Чедомир, научио је читати и писати сам, за стоком; кмет 
носи гвожђе, десно његова госпођа, лево Чедомир, са ногама учтиво подвученим под столицу.{S} До 
оцијализам, нашто све те лепе мисли ако Чедомир не буде њен!</p> <p>Пролеће се расцветавало око 
далеке, туђе, несхватљиве.</p> <p>— Наш Чедомир као да је пао с Марса! — смејала се госпа-Матов 
ml:id="SRP19140_C1"> <pb n="1" /> <head>ЧЕДОМИР ИЛИЋ</head> <head>I</head> <p>У суботу 9 јула 1 
утали су као рибе.</p> <pb n="75" /> <p>Чедомир је ишао брзо, не знајући ни сам зашто хита.{S}  
0_C2"> <pb n="15" /> <head>II</head> <p>Чедомир Илић родио се године 1878 у Ваљеву, где је њего 
широм отворена, хајде у природу!</p> <p>Чедомир, као добар Словен, прими радо овај изговор да н 
м годинама, сиротиња није зазор,</p> <p>Чедомир поцрвене и збуњено одобри госпођину изреку.</p> 
ала се откуд долази ова промена.</p> <p>Чедомир је покушавао да се објасне.</p> <p>— Не, никако 
. ту, на канабе — рече му Вишња.</p> <p>Чедомир примети тек тада једно кожно, старинско канабе  
>питању</hi> науке или политике.</p> <p>Чедомир је остајао слободњак у свему.{S} С тим уверењем 
чених усана.{S} Груди се тресле.</p> <p>Чедомир притрча девојци.{S} Њена слика му је бунила гла 
, изаткана од прашине и паучине.</p> <p>Чедомир погледа поново своју другарицу.{S} Она се била  
p> <p>Једна тица запева у башти.</p> <p>Чедомир је још раније наслутио да девојка није равнодуш 
х учинити срећним или несрећним.</p> <p>Чедомир је одржавао разговор, правио опаске, млатарао р 
не, па имам рачуна да те частим.</p> <p>Чедомир се осећао уморан, сметен, изнурен.{S} Ћаскање п 
ом, стварао чаробно савршенство.</p> <p>Чедомир Илић је жудио за животом, за животом потпуним.{ 
о, као привиђење које се расуло.</p> <p>Чедомир се врати у дубину салона, сурва се на канабе, п 
ириле.{S} Она је шапутала нешто.</p> <p>Чедомир јој се приближи.{S} Удисао је мирис те девојке  
вцу стазом обраслом у травуљину.</p> <p>Чедомир је гледао право пред собом.{S} Позвао је ову де 
 Шта ви мислите, господин-Илићу?</p> <p>Чедомир заусти да каже онако како је осећао:</p> <p>— Ј 
="titlepage"> <p>М. М. УСКОКОВИЋ</p> <p>ЧЕДОМИР ИЛИЋ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗДАЊЕ ГЕЦЕ КОНА, БЕОГ 
вићи са кумовима.{S} Кад би време возу, Чедомира беше нестало.{S} Тек у последњем часу појави с 
на занат...{S} Угледај се на господин - Чедомира.{S} Он је сиромах ђак... пардон, господине Или 
узак.{S} Њихова се рамена додирнуше.{S} Чедомира такну у срце надземаљска милина.{S} Девојка по 
сте ноћи Вишња је сањала да се удаје за Чедомира.{S} Сан је био тако јак, да се пробудила сва у 
у је обузимала ватра све више.{S} Слика Чедомира, његовог загрљаја и оног бесног канкана пред т 
еним прекором.</p> <p>Она је још волела Чедомира; она је само њега волела.{S} Поред свих мана,  
е, окретала се у балету и тражила очима Чедомира да му пошаље пољубац.</p> <p>Вишња задрхта пон 
о, зове те служавка.</p> <p>Она је због Чедомира променила цео <pb n="226" /> живот.{S} Противи 
у школи предавали.{S} Кад је била поред Чедомира, она му је потпуно одобравала, потписивала сва 
лио.</p> <p>Стога она није очекивала од Чедомира љубавне напитке, већ изјаву, ону мало старинск 
 сад признала све.{S} Вели, заволела је Чедомира још чим га је видела... много јој се допала ње 
аменита места, као у албуму.{S} Сети се Чедомира.{S} Доведе га у везу с министровом ћерком.{S}  
 добро да је опомене:</p> <p>— Чувај се Чедомира, Вишњо.{S} Он није рђав човек, ја то знам.{S}  
у!</p> <p>Тек је сад видела колико воли Чедомира. <pb n="149" /> Осећала је да је њено цело бић 
мог мрака.{S} Понекад би повео са собом Чедомира и онда му објашњавао многе ствари, показивао м 
годније.{S} Њене мисле купиле су се око Чедомира.{S} Она се питала:</p> <p>— Где је он сад?{S}  
о је њено тело трошније.{S} Да је место Чедомира, високог, мршавог студента бледих образа и пон 
је њену целу душу.{S} Она је веровала у Чедомира, он је воли... они се поново воле...{S} Шта тр 
ојио нас је...</p> <p>— Не криви време, Чедомире.{S} Ја не верујем у судбоносне неспоразуме.{S} 
и принесе је к срцу.</p> <p>— Не... не, Чедомире! — рече Вишња, и истрже руку.</p> <p>Па и доцн 
и му у исти мах руку јако.</p> <p>— Не, Чедомире... мој Чедомире...{S} Не, то боли, да знаш как 
 ја га волим... ми се волимо; је л’ те, Чедомире? — одговори девојка узбуђено.</p> <p>Илић осет 
 да не прави скандала.</p> <p>— Остани, Чедомире — говорила му је жалосно и нежно. — Ја ћу то и 
јој је друг.</p> <p>— Ја ћу се вратити, Чедомире.{S} Ти ћеш видети!</p> <pb n="50" /> <p>У очи  
} Она промуца:</p> <p>— Не говори тако, Чедомире.{S} Наше пријатељство је искрено, топло, добро 
шња, удаћемо...</p> <pb n="314" /> <p>— Чедомире, ах мој Чедомире! — протепа девојка у заносу.  
тер, па ипак је почињала прва.</p> <p>— Чедомире?</p> <p>— Шта је! —- одговорио би он зловољно, 
тави га нечији девојачки глас:</p> <p>— Чедомире!</p> <p>То је била Каја, једна његова рођака,  
се у њена леђа.{S} Она врисну:</p> <p>— Чедомире, узми ме!</p> <p>И стропошта се на тле.</p> <p 
руку јако.</p> <p>— Не, Чедомире... мој Чедомире...{S} Не, то боли, да знаш како боли!...</p> < 
p> <pb n="314" /> <p>— Чедомире, ах мој Чедомире! — протепа девојка у заносу. ~</p> <p>Заман је 
ва оно мало што му је од оца остало.{S} Чедомиров отац, Стеван, изучио је сеоску школу, па је п 
лети ову земљу кад су се били за њу.{S} Чедомиров поглед пређе преко главне стазе, која је опис 
 пролеће, небо, велики празник, долазак Чедомиров у црном оделу к мени... очев благослов, прасе 
36" /> која ју је опседала, али је глас Чедомиров звонио у њеним ушима, облетао око главе, доди 
, и наравно плата није била довољна.{S} Чедомирова сестра, која је од њега била старија две год 
е ноге.{S} Изнад њеног рамена се дизала Чедомирова глава, унезверених очију, згрчених уста.{S}  
Имала је доста друштва.{S} Није осећала Чедомирово одсуство.{S} Нарочито је ишла код једне друг 
 јутрос у овдашњој Саборној цркви са г. Чедомиром Илићем, свршеним философом.{S} Честитамо млад 
ђаком... како ’но му беше име?</p> <p>— Чедомиром?</p> <p>— Јесте.{S} Обоје су млади, а знаш ка 
ном утицају природних наука и посвећена Чедомиром Илићем у оно што се у то доба звало реални пр 
> <p>Понекад би помислила да се нађе са Чедомиром, да га поново придобије за црвену заставу, да 
.{S} Али никад не поведе разговора пред Чедомиром о својим сумњама.{S} Чим би га видела, осећал 
 n="49" /> девојачку школу и да ће пред Чедомиром прокритиковати његове идеје.</p> <p>Прво је о 
их суседа морао приметити кад је ушла с Чедомиром у кућу и кад су толико остали на само.{S} Она 
 су јој биле пуне суза.{S} Ако остане с Чедомиром још за тренутак, осећала је да се неће моћи с 
естало.{S} Гледала је на онај догађај с Чедомиром у њеној соби мирно, као на неки давни несрећн 
ветрена одаја, с навученим завесама.{S} Чедомиру, који пређе нагло из светлости у помрчину, тре 
 Љуба Ћопа вратио са села — рече Зарија Чедомиру.</p> <p>— Како је он?</p> <p>— Можеш мислити.. 
> <p>Била је недеља кад је Вишња пришла Чедомиру.{S} Дан је био ведар.{S} По плавом се небу миц 
што је ишло у корист њеног плана и рече Чедомиру:</p> <p>— Тата нема ништа против.{S} Само траж 
е окусила.{S} Сколише је поново мисли о Чедомиру, о томе шта би било кад би постао њен муж, о њ 
оличне, као <pb n="153" /> што је свака чежња.{S} Хтеде отпочети присан разговор, упитати своју 
} У његовој природи беше јако развијена чежња за оним што нема, што је различно од њега, што ст 
 чули ти удари који звоне као жеља, као чежња.{S} Усред Београда који је дотле познавала: смерн 
пара раширених очију?{S} Љубави, мржње, чежње, гађења, дубоке симпатије или смртног непријатељс 
ешљива, нервозна девојчица, код које се чежње развијају рано и, у толико јаче, у колико је њено 
 сувише топло за то доба, једно од оних чежњивих вечери које саме позивају на дуге разговоре.{S 
да не воли Белу... не бар оном љубављу, чежњивом и стидљивом, коју је дотле осећао према Вишњи. 
е очи и спази Илића.{S} Он јој приђе са чежњом и страхом, и после првих поздрава могаде јој рећ 
политичкој ситуацији, о будућности која чека земљу.</p> <p>— Извол'те, господин Илићу — нудила  
, нестаје је, тоне.</p> <p>— Шта ме сад чека?... шта ће бити од мене?</p> <p>Без Илића, цео њен 
истићу — рече Чедомир уверено. --- Мене чека живот необичан, јак, велики.{S} Он мора доћи.{S} Ј 
И мислио тада — Ко зна каква судбина те чека — И зашто си тако срећна сада!...</p> <p>Промицале 
њем деце, радовао би се што га код куће чека добар ручак, са уживањем би рачунао на први од мес 
чекао с безазленом радошћу као што деца чекају велике празнике.{S} Он их је волео готово исто т 
слим тако.{S} Свет је простран.{S} Мене чекају велика дела...{S} Не знам тачно каква, али велик 
олази у њега као стара познаница.{S} Њу чекају многи познаници.{S} Знају је не само људи, но и  
д је девојка дошла са бунара.</p> <p>Не чекајући одговор, стара жена донесе што је нудила.</p>  
ваншколску мисао.{S} Марљиво је радила, чекала стрпљиво крај школске године и спремала се за по 
е, и чекала будућност и изабраног мужа; чекала их стрпљиво, хладно, као да није жена.</p> <p>Би 
 је читала забрањене књиге.{S} Једва је чекала да дође подне, да претрчи преко дворишта, предах 
на у правцу Врачара.</p> <p>Аница ју је чекала на капији.</p> <p>— Шта је с тобом, Вишња? — доч 
ан ње као човека.</p> <p>Код куће ју је чекала хладна вечера и љута газдарица.</p> <p>— Није ле 
евићева је остала чиста као кап росе, и чекала будућност и изабраног мужа; чекала их стрпљиво,  
слима.{S} Храбро је сносила садашњост и чекала нешто друго... будућност, како се то једном речи 
аном.{S} Она је седела у Чачку и стално чекала његов одговор.{S} Дани су јој пролазили полако.{ 
93" /> <p>Шетали су по школском трему и чекали да се отвори библиотека.{S} Распуст се приближав 
у, ваљада, бесни од једа; министри нису чекали ни оставка да им се уважи; њихови кабинети зврје 
бијала се још кроз отвор на средини.{S} Чекало се само пролеће, па да се и то зазида, те цела М 
је прве две године.{S} О распусту га је чекало једно изненађење код куће.{S} Мајка му рече да м 
а, да ће се брак раскинути.</p> <p>— Да чекам и да поновимо целу нашу историју из почетка!</p>  
торију из почетка!</p> <p>— Нема шта да чекамо.{S} Оставићемо Београд, Србију.{S} Отићи ћемо у  
уштва.{S} Није се могао задовољити више чекањем да будућност донесе или не донесе, нови друштве 
руку у руци.{S} Време им је пролазило у чекању једно другог, у састанцима по угловима од улица, 
обилно.</p> <p>И овог тренутка, арап је чекао да се кола напуне откопаном земљом.{S} Његова дла 
пша лепота његове младости.{S} Он их је чекао с безазленом радошћу као што деца чекају велике п 
урила школи све више, као да ју је тамо чекао лек тој грозници.</p> <p>У школи је било као свак 
а девојка угледала Илића који ју је већ чекао, наслоњен на стуб једне лампе, пошла је брже и пр 
 јаловом трвењу.{S} Народи око нас неће чекати да ми добијемо времена.{S} Мораће се журити...{S 
 <p>— Рђаво разумео?</p> <p>— Да.{S} Ти чекаш, гладан и жедан, награду за твоје философске спек 
 опортунитета и хладне крпе за угрејана чела.</p> <p>То је била соба сиротињски намештена: једа 
к.{S} Сав каљав, поцрнела лица, опрљена чела, а веселих, светлих, занесених очију, враћао се ув 
 био човек ситних, живих очију, великог чела са дубоким залисцима, пљоснатих ушију, необријане  
их очију, па све до природно намрсканог чела играо један <pb n="116" /> интересантан израз одлу 
руне, да се и ми страсно заборавимо као чела на каквом цвету.{S} Вишња је несвесно пила миље из 
атала целу, од врхова прстију па све до чела и главе.</p> <p>Сањала је да су ишли пешке, као у  
 на своја задовољства, а задовољства не челиче дух.</p> <p>Син је растао слободно, тумарао са с 
се те ствари догађају.{S} Ослушкивао је челични хук шиваће машине, студирао физиономије трговач 
е; затим се дизао јаче, лупао готово, и челичним звуком испуњавао одају као нешто живо.{S} То ј 
м један прамен косе што јој је падао на чело, и јекну болно:</p> <p>— Шта је ово мени?{S} Ја не 
аје првом осећању, па намаче качкету на чело, распали лушу и, одмерено, упита:</p> <pb n="65" / 
пођоше напред.{S} На загрејану руку или чело пала би им која кишна капљица.{S} Капље су биле че 
кад не појави, не помилује наше усијано чело, не пољуби наше занесене очи.{S} Нико не поверава  
, суседи, па и отац, намрштених бора на челу и изразитих усана.{S} Свако од њих знао је наћи по 
и.{S} Био је измршавео.{S} По убледелом челу повлачиле се боре, а у солуфима се пресијавало нек 
е била замршена, лепила се по ознојеном челу.{S} Он провуче прсте кроз кике на темену и управи  
 осмехом размаженог детета и шишкама по челу, које су сенчиле њено лице претерано бледо, готово 
ког склопа избијала је река као из неке чељусти.{S} Иза њих је била варош: један широк друм, ни 
учен човек, врло паметан... </p> <p>— О чему сте говорили?</p> <p>— О еманципацији жена.</p> <p 
 породица.{S} Они ће му причати о много чему, о много кому, <pb n="78" /> па и о њему, Илићу, м 
без неког нарочитог повода:</p> <p>— По чему ти је рођак господин Илић?</p> <p>Каја се опет изн 
знам ништа позитивно.{S} Треба видети у чему је ствар, треба се уверити — говорила је себи.</p> 
ти школа није тешка и да не оскудеваш у чему.{S} Волела би да те види, па дођи ако можеш, а ако 
једва добио за телеграфисту, а Миржеови чергаши завршили би на поправци у Топчидеру.</p> <p>— О 
ем кад сам са̑м.{S} Има једна историска чесма и добра ладовина.{S} Ето је одмах кад се пређе ов 
брдашце.{S} Под њим је жуборила озидана чесма на две луле.{S} На зиду је била остављена рупа за 
е мајке, коју су изморили кућни посао и честа рађања, од те вароши која дрема на пригревици укр 
дали су му немогућни.{S} Походиле су га честе сумње, малодушности, горка сазнања сопствене немо 
ем девојке, чија хромост није допуштала честе изласке на отворено поље и сунце, она се учини мл 
е волео да му се противуречи и давао је честе савете.</p> <p>— Узмите се на ум — рекао му је је 
ћи по коју лепу реч да јој каже, да јој честита на положеним испитима, ласка јој на отменом држ 
едомиром Илићем, свршеним философом.{S} Честитамо младенцима.</quote> <pb n="225" /> <p>— Чести 
младенцима.</quote> <pb n="225" /> <p>— Честитамо младенцима — понови она последње речи гласно. 
ек узме Белу, ако хоће... ја ћу му први честитати.</p> <p>— А дотле?</p> <p>-— Дотле се може св 
она двострука камарадерија у политици и честитим забавама.{S} Ту су долазили студенткињин брат, 
цујући своја претерано развијена бедра, често несвесне стида и срама, а понекад намерно, с изве 
 радим.{S} Ти ово ниси заслужила.{S} Ја често не господарим собом.{S} Ја нисам на чисто са собо 
војом хромошћу завезана за кућу, сањала често о заљубљеним паровима које би, летимице, кадгод с 
е ми учинили ?</p> <p>Доиста, она му је често тражила мараму да је намирише, нудила му бонбоне, 
биљом коју је она донела.{S} Ђаци су се често шегачили са најсветијим стварима.{S} Поред све ра 
ако: они воле тај примитиван живот, они често имају љубави за добро и изврсних намера.{S} Али,  
аким аргументима, да су његови закључци често вештачке дедукције, па и софизми, а, с времена на 
 говорном језику тако фамилијарне да им често говорник готово не схваћа прави смисао.{S} Још се 
 као у своју.{S} Газда-Митар га је звао често да га што послуша, напише му писмо или признаницу 
{S} Да би остали на свом месту, не могу често имати своје ја, бранити оно што мисле да је најбо 
нашега доба, где човечју снагу замењују често вештина и природа.{S} Треба му показати делом, ов 
са доцније звонила је вечерња.{S} Једна чета војника марширала је са стрелишта у касарну.{S} У  
тарију наслоњачу и један сточић, препун четака, четкица, флакона, кутијица, укосница, осталих д 
н пак био је први ђак у сваком разреду, четворка је за њега била увреда, никад је није добио.{S 
ало, свршио је школу одлично, без једне четворке, сама петица.{S} Није се памтило да је неко по 
 Хоћеш ли да идемо?</p> <p>Тада се и по четврти пут глог белио, лале жутеле, славуји певали.{S} 
ије то за наше жене!{S} У земљи где три четвртине народа не зна ни читати ни писати, велико зна 
ачка за Београд, одговор се може добити четвртог дана.{S} Лазаревићева причека још неколико дан 
се борио на Засавици, по свој прилици у чети Зекиних голаћа, да је ту био рањен, освестио се у  
 Око дванаест сати пуштале се школе.{S} Четири часа доцније звонила је вечерња.{S} Једна чета в 
се оба реда зуба.{S} Усне се згрчише на четири угла.{S} Реч се зауставила у грлу.</p> <p>— Ти в 
 то неће увек тако трајати.{S} Имала је четири детета: најстарију ћерку, Параскеву, која је има 
ао најизвежбанија нудиља.{S} Три дана и четири ноћи није напуштала болесничке собе.</p> <p>Идућ 
еба поуке.{S} У округу нема више од три четири школе за женску децу.{S} Али шта ће теби универз 
> На једном брдашцу отац му је објаснио четири стране света: код сељачке куће био је север, ниж 
колача се одликовала: имала је шесдесет четири рецепта за разне врсте.{S} Њен главни задатак би 
а, на даскама закуцаним на ногаре или у четири кочића.{S} Њихова клупа је из Београда, фабричка 
аслоњачу и један сточић, препун четака, четкица, флакона, кутијица, укосница, осталих дрангулиј 
 министарске цигарете.{S} Бела долазила чешће преко дана, кријући се тек форме ради.{S} Из варо 
им која кишна капљица.{S} Капље су биле чешће.{S} На један пут, ветар се претвори у вихор.{S} О 
аје, срећу ако је сретну, несрећу много чешће, и судбину која им се одреди.{S} Реч слобода за њ 
 кад су настали топли дани, излазили су чешће са њом, па после сваког дана, и најзад без ње.{S} 
ко је села.</p> <p>— Ти рече да долазиш чешће овде? — упита га она.</p> <p>— Да.{S} Навратим ко 
им, сељачким шеширом на глави и високим чизмама на ногама. — Еј, Милисаве, ходи да ти представи 
социјализма — прекиде га поднаредник, у чизмама, са шапком забаченом на теме и сабљом преко кол 
 је потпуно прописан поздрав, треснувши чизмом и кочећи очи.{S} Куварица је стишавала близнакињ 
ко ви решили.</p> <p>Поднаредник тресну чизмом.</p> <pb n="148" /> <p>— Узмите чаја, Иване Јоси 
врх степеница и најзад унутрашња врата, чија су окна од извезена стакла спречавале поглед да пр 
црнелим зидинама средњевековне тврђаве, чија се платна спуштала од врха брда па до у саме талас 
ом летње блузе, и нежним лицем девојке, чија хромост није допуштала честе изласке на отворено п 
ћне ситнице, трудила се да се сети лица чија се имена спомињу, мешала се са варошким девојкама, 
оних простодушних бића која иду право и чија судбина не зависи од њих самих, већ од оних које ћ 
зеленим корицама, у преводу неког Грка, чије је име, и доцније, с муком изговарао.{S} Читао је  
рећи, може се подићи по једна централа, чије би струје ноћу осветљавале нашу варош, наша села,  
Западне Мораве чак до ибарских планина, чије се заокругљене линије назирале у прашини сунца на  
јој је насликано неко фантастично биље, чије је лишће подсећало на винову лозу, а цветови на цв 
 се усвоје, прете донекле целој згради, чије су темеље ударили Кеплер и Галилео, Њутон и Декарт 
х врућина.{S} Прозори су гледали у врт, чије воћке, још младе, пружале су мршаву сенку по земљи 
воју љубав: здраву, одраслу паланчанку, чије срце, можда једино на свету, куца у том тренутку з 
аке прљавштине претвориле су те бог зна чије одеротине у сиву боју која је језиво приличила њег 
ео и која га воли, према другој девојци чије поверење изиграва и чијом се слабошћу користи, пре 
Иза дрвета затезао се крајичак неба, по чијем је плаветнилу пловило неколико облачића као праме 
ругарици, Милеви, ћерци једног златара, чији је дућан био одмах до њихова.{S} Она је била прове 
 под мучним последицама два тешка рата, чији успеси нису одговорили његовим надама; чиновници,  
глупаве, непоштене канцеларијске слуге, чији је живот празан и пуст колико и она архива коју из 
 обучена у хаљине затворено плаве боје, чији је озбиљан крој доликовао лепо њеном одмереном ход 
 бури, а пред њим се појављивало сунце, чији је златан сјај оживљавао небесно плаветнило.{S} Ка 
, ишле су две жене, с марамом на глави, чији су крајеви били везани испод браде.{S} На извесном 
 оца, родом из једног златиборског села чији се отегнути нагласак и говор кроз нос одржавао још 
 са земљом у којој смо рођени, са расом чији смо синови и историјом која је израдила <pb n="284 
лу и бријао бркове.{S} Да се није знало чији је син, узели би га за странца.</p> <p>Вишњи се до 
ла да ју је испуњавала уска постеља, на чијим се плеханим шиповима сијале златно обојене лопте. 
ило је нечег гробног чак и у кућама, из чијих разваљених вратница и подрума без окана био је ту 
другој девојци чије поверење изиграва и чијом се слабошћу користи, према себи самом на крају кр 
адати, и он га је презирао као тиранина чију је сурову владу рано осетио.{S} Он је желео да има 
ла смешити.{S} Стога побеже са седнице, чим се Каја заговорила са неким колегиницама.</p> <p>На 
ало реални правац у животу.{S} Па опет, чим је устала, погледала је на врата где је синоћ остав 
ора пред Чедомиром о својим сумњама.{S} Чим би га видела, осећала се пред њим разоружана.{S} Он 
по новинама, ићи краљу на подворење.{S} Чим би он измакао из куће, госпа-Матовићка је одлазила  
монстрације, резолуције на туђ рачун, а чим дођу у питање они, њихова личност, њихов џеп, они з 
сила при додиру чистог рубља.{S} Раније чим би легла, заспала би у исти мах.{S} Сад се превртал 
фемерни патлиџани, који би се спарушили чим би за педаљ одмакли од земље.{S} Жене се кувале по  
 све.{S} Вели, заволела је Чедомира још чим га је видела... много јој се допала његова ученост, 
ко јој је било без мајке.{S} Није знала чиме да се позабави, да прекрати време кад остане сама. 
 дошао до закључка, да се велика зла не чине намерно, с предумишљајем, већ... онако, из људске  
руштво.{S} Кад разговарам овако с вама, чини ми се да присуствујем. неком концерту, где хиљаде  
ке стране физиономије.{S} Кога и позна, чини јој се далек, хладан, као окаменотина.{S} Ено Гавр 
ју главу и изгледају ми сјајне; кадгод, чини ми се, успем, и тада осетим једно бескрајно задово 
{S} Ти си нешто охладнео према мени.{S} Чини ми се да ме избегаваш.{S} Ти ме више не волиш? — с 
и сад, а никад је се нећу нагледати.{S} Чини ми се она као неко надприродно биће, као светица,  
ти.{S} На срећу ретко мислим; она ми се чини сувише неодређен појам, мислена именица.{S} Али... 
трамвај удаљи. — Боже мој!{S} А мени се чини да је то било тако далеко... даље него детињство.{ 
} Он не пази на спољашњост; па кад то и чини, ради у супротном правцу: пушта браду, чупав је, а 
дах простран и благ?{S} Да ли се и теби чини да нас она, кроз ниске гране својих врба, позива н 
тац је држао дућан у главној улици коју чини у тој вароши пут Крагујевац—Ужице.{S} То је била п 
 се суд киселих краставаца, изложена је чинија обичног сира и неколико хлебова од гроша.{S} Тај 
<pb n="160" /> појма.{S} Дотле се Вишња чинила младићу жена-другарица која диже човека на посао 
.{S} Велика варош на утоци Саве у Дунав чинила јој се понова лепа.{S} Хтела ју је поздравити ка 
у се навикивали на арапа.{S} Средина је чинила своје.{S} Постао је обична таљигашка рага.</p> < 
Бела је имала бело лице с кожом која се чинила као постављена једва приметним руменилом.{S} Очи 
а у Чачак.</p> <p>Мајчина болест јој се чинила као казна.{S} Њено, већ рањено, срце стезало се  
ла његов сноп уз груди.{S} Те груди!{S} Чиниле су јој се тада велике, тешке, уочљиве, сваком ви 
ивао се подругљиво на љубазности што се чиниле будућем министарском зету и питао се ћудљиво как 
дног личног мишљења.{S} Те ствари му се чиниле непознате, далеке, туђе, несхватљиве.</p> <p>— Н 
ст, која је звонила у девојкином гласу, чинили су своје дејство.{S} Илић је заборављао незгодни 
и ју је познавао, чак и кровови од кућа чинили јој се да је поздрављају пријатељски, а она није 
од сламе.{S} Па ипак, младост и здравље чинили су од ове тоалете њен најлепши оквир.{S} Она је  
 У осталом, многи његови другови су већ чинили концесију животу.{S} У клубу, који је носио звон 
ма.{S} Бунио се против неправди које су чинили слабијим од себе, смејао се њиховој уображености 
{S} Што јој се некад допадало код њега, чинило јој се овог пута ружно, себично, одвратно.</p> < 
била се болна празнина.{S} Губећи њега, чинило јој се да се губи све око ње.{S} И она сама се г 
 је дотле осећао према Вишњи.{S} Затим, чинило му се понекад да ни Бела нема према њему изузетн 
 Његове мисли се бркале. <pb n="294" /> Чинило му се да је прочитао у некој врло рђавој књизи с 
ез Вишње, без њеног милог присуства.{S} Чинило му се као да га је цео свет напустио, као да му  
ња га је избегавала кадгод је могла.{S} Чинило јој се да је она крива за његову несрећу.{S} Теш 
у пак, одушевљавале су велике идеје.{S} Чинило јој се да је поново рођена.{S} Слободно је могла 
живота, коју је осећала прве године.{S} Чинило јој се да је не предусрећу са збиљом коју је она 
 поред најпомоднијег света на улици.{S} Чинило јој се да је све било весело, шалило се много, н 
ислио је даље, постао би бољи човек.{S} Чинило му <pb n="280" /> се да би у њој нашао оно нешто 
квом озбиљном послу.{S} Кад јој се није чинило што је хтела, свађала <pb n="128" /> се да се ку 
ти; и то ју је болело.{S} Куд се окрене чинило јој се да је нешто прати у стопу, нешто хладно д 
ка, ова чатрља је била тако бедна да се чинило као да је примила од својих посетилаца навику да 
ода.{S} Слушајући звуке пијука, њему се чинило да слуша њен љупки глас, који му добацује слатке 
душевна касапница!{S} Како јој се бедно чинило њено родно место, неколико сокака по којима раба 
ним кораком и строга.{S} Њеном пратиоцу чинило се као да ти кораци не додирују земљу; украшена  
бље.</p> <pb n="309" /> <p>— Шта ја ово чиним од себе? — освести се она, и скочи са постеље као 
 Краљ се сад, природно, обраћао народу, чинио обећања, одрицао се досадањих доглавника који су  
 се осећала као очарана.{S} Илић јој се чинио тако близак, тако присан.{S} Није осећала пред њи 
ун једна друге, трбушати катихета им се чинио врло знаменита личност, заљубљивале се у своје на 
и користи.{S} Он га није имао, он му се чинио као његов лични непријатељ кога треба савладати,  
знао шта да ради од себе.{S} Свет му се чинио празан, шупаљ, бесмислен без Вишње, без њеног мил 
и држе венце испод прозора, овај је дом чинио леп и отмен утисак у гомили других рабатних кућиц 
ебе, у своју будућност, у добро које ће чинити својим суграђанима, Србији, можда целом човечанс 
и на обалу Мораве.{S} Радојева сестра и чиновник из суда били су изостали далеко иза њих.{S} Пр 
г пада, тебе ни бриге.{S} Постанеш неки чиновник, шта ти је боље од тога!{S} Иде ти после плата 
вља и опортунист.{S} Ма да је био висок чиновник, није се могао отрести простачких склоности се 
продужити школу.</p> <p>— Нећу да будем чиновник — рече оцу.</p> <p>— Него шта ћеш, несрећни си 
 којом липом, какав полуевропски обучен чиновник који је цигаром дувана убијао досаду.</p> <p>— 
р суда.{S} Била је пуна хвале за младог чиновника.{S} Тако исто и сестра.{S} Само, рекле су му, 
е трговац, поред студента официр, поред чиновника обућар.{S} Кроз дим од дувана и испарења, Или 
 борба између школованих и нешколованих чиновника, те је рачуноиспитач мислио да је цела његова 
ика Школа зна само да фабрикује немоћне чиновнике; она од младих, паметних, поштених људи прави 
дође с једним својим пријатељем, млађим чиновником из суда, те их позва, њу и Милеву, да изађу  
 успеси нису одговорили његовим надама; чиновници, грабљиви и покварени, владали су земљом као  
 разговоре.{S} Међу њима видели се бољи чиновници, имућнији трговци, расположени такође, румена 
ни радници, становници предграђа, ситни чиновници који нису могли отићи у бање: јадан, невесео  
е браде, ниског раста и великог трбуха, чиновничића с малим квалификацијама који је морао да кр 
г бирократе из доба првих <pb n="17" /> чиновничких влада у Србији, она је била вечито за одржа 
ма, и друго, што су је другарице, ћерке чиновничких и осталих такозваних угледних београдских к 
омиловање с робије, највише можда какво чиновничко место.</p> <p>— Говориш као крајњи мрачњак.< 
ти у Турској вера представља још велику чињеницу.{S} С начелних распра прешло се на личне зађев 
се спуштало у собу.{S} Кроз расходоване чипкане завесе примећивало се с муком двориште.{S} Сумр 
 седе на канабе поред њега.</p> <p>Кроз чипкане завесе на прозорима видело се једно парче улице 
е један округао сточић, застрвен уским, чипканим застирачем, који је висио на две стране.{S} На 
удан сјај и упијале <pb n="312" /> се у чипкану кошуљу, у дивна округла рамена, у румену кожу б 
 вароши се доносиле трубе платна, разне чипке, конци, свила, модни журнали.{S} Једна шваља је н 
су дизале озбиљно своје врхове украшене чипком од букава.{S} По гдегде видело се неко раштркано 
не буде примећена, па се опет загледа у чипку, у кошуљу, у два округла таласа која су се дизала 
ева, јер он хоће живот пун, велики, али чист, јасан, без утишавања савести и попуштања приликам 
есетој години научио да му живот доноси чист приход.{S} Његова је девиза: уживати и успети.{S}  
Лепше него што сам мислила.{S} Ја волим чист ваздух, шуму, свој народ, велике хоризонте, природ 
 су за нас још луксуз, још немогућност, чиста штета за време које се на њих потроши.</p> <p>— О 
ину сиротињу.{S} Лазаревићева је остала чиста као кап росе, и чекала будућност и изабраног мужа 
е широм отворена.{S} Унутра се светлила чиста калдрма, виделе се коњушнице, станови за послугу  
девојке од којих се бојала, јесу ли оне чисте и толико колико она, каква је та грешка коју је у 
ње, те ју је мајка допуњавала:</p> <p>— Чисти се из наше куће...{S} Још да трпим којекакве трут 
ге са стране, па по њима набављао робу, чистио метал, оправљао сатове, лемио ланчеве.{S} Стари  
сто не господарим собом.{S} Ја нисам на чисто са собом.{S} Како се то десило?{S} Ја то нисам хт 
> <p>Вишњу је волео.{S} С тим је био на чисто.{S} То је било несумњиво.{S} На само њено име, об 
ти и читати, Богу се молити и држати се чисто.{S} Живот јој је текао готово спокојно и монотоно 
ави младићу утисак глатке коже и нечега чистог.</p> <p>Вишња се стресе.{S} Образ је заболе, као 
 чу се отуда њен глас, јасан сад као од чистог метала.</p> <p>— Нису много родиле ове године, п 
ватра, која се слатко гасила при додиру чистог рубља.{S} Раније чим би легла, заспала би у исти 
 И док је дим пузио у модрим трубама ка чистом плаветнилу осветљеног неба, њега обузе једно јак 
Нека наше жене науче своје људе луксузу чистоте, нека му омиле кућу више од кафане, нека подигн 
ари њено лице.</p> <p>Прођоше кроз врло чисту кујну.{S} У једном удубљењу крила се велика посте 
сачувај.{S} Нашем народу треба много да чита, да се просвећује, да се учи; он је готово цео неп 
а на њихове хумке долази свет и молитве чита; међу најлепшим именима њихово име је најлепше; св 
о.{S} Усред читања, кад је можда био за читав континент далеко од Београда, за стотину векова о 
 двору.{S} Међутим, ни Јован није остао читав.{S} Изишао је из затвора остарео, поремећеног здр 
ицима.{S} Вишњин долазак био је наравно читав свечан догађај.{S} Око ње су се утркивали мајка,  
но као сто, као столицу.{S} Једном нису читав месец проговорили.</p> <p>— Чудан народ! — говори 
а отрча на другу страну, где се златила читава простирка, и њен глас, већ без трунке тајанствен 
пана.{S} Од последњих киша нахватала се читава бара.{S} Неки добричина наместио је брвно.{S} Де 
ивљавао тек шум какве змије, подигла се читава насеобина од радничких колеба, магацина и скела. 
 на Ћирићевој пољани.{S} Сад се ту шири читава нова насеобина разноликих вила, окружених цвећем 
ез људи. — Сваког секунда она односи по читава блага.{S} Столећа су прошла од како смо населили 
а је најстарија и на најбољем гласу.{S} Читаве бајке причају се о људима који су јели у њој, у  
е године било у моди.{S} Да је још имао читаве потпетице на ципелама, могао би се мерити са сви 
служби, несрећан у кући, он је лутао по читаве ноћи да олакша себи, тражећи које љубазно лице д 
ледај овај сточић за пушење.{S} Није ли читаво уметничко дело?...{S} Ево, па пуши — продужи она 
ен на земљи.</p> <p>Илић је био спремио читаво једно предавање о каузалитету воље, о спору изме 
есташност млађег брата испуњавали су по читаво писмо.{S} Па ипак, та су писма била као <pb n="8 
неспособан ма за какву акцију, треба му читаво решење да уђе у дућан и купи какву ситницу, а пр 
: „Ево на̑!{S} Све је ту написано... па читај!“</p> <p>Истог дана отпутовали су у Париз.</p> <p 
 било веће од цигар-папира.</p> <p>— Па читај! — закључи самоубица и склопи очи поново.</p> <p> 
роше што год имају на новине и брошуре, читају на дохват популарне књиге, не пишу ништа, полажу 
и тако нечим, стварима које је слушала, читала на Великој Школи.</p> <p>Једном приликом запали  
ме, Вишња је уредно похађала предавања, читала руске књиге и подражавала идејним друговима.{S}  
о целе дане проводила је у својој соби, читала прибелешке, разгледала непрочитане књиге, превод 
подражавала мушкарцима, презирала моду, читала судску медецину, јела улицом кифле и переце, кор 
а је нешто цвећа, везла по коју мараму, читала, по каткад, сензационе романе, и јела слаткише,  
удица слободе падала јој је најтеже.{S} Читала је књиге, седела крај прозора што гледа на сокак 
ла новине откако се вратила у Чачак.{S} Читала их је од почетка до краја.{S} Оне су је опомињал 
/p> <p>— Не говори глупости...</p> <p>— Читала сам негде да је љубав слађа кад је мрак.{S} Глед 
ло, да јој и колена задрхте, као кад је читала забрањене књиге.{S} Једва је чекала да дође подн 
е ствари, отварала поново очево писмо и читала га бог зна који пут.{S} Реченица о Радоју допала 
девојкама, рече јој:</p> <p>— Синоћ сам читала у једној књизи да има створења која уђу у наш жи 
 — рече му Вишња. — Ја бих то врло радо читала.</p> <p>— Још је рано, треба ми још рада, читања 
<pb n="274" /> Има се доста времена.{S} Читам, посматрам, размишљам, учим децу, сваки дан испун 
p> <p>— Још је рано, треба ми још рада, читања, спреме.{S} Више пута узмем перо да забележим ид 
ћати ништа.{S} Али није могао.{S} Усред читања, кад је можда био за читав континент далеко од Б 
е као да чује отварање апсанских врата, читање указа о помиловању, откивање гвожђа и несигурне  
S} Одлазио је тада у кафану, губио се у читање новина, у пушење, у играње домина с првим кога с 
еба просветити.{S} Сељака треба научити читању и писању.{S} Треба га увести у тајне нашега доба 
е, није имао мрве практичног смисла.{S} Читао је да жена треба да слуша мужа.{S} То му се уврти 
е име, и доцније, с муком изговарао.{S} Читао је све што му до руке дође: научна открића, роман 
 за испите више него што је требало.{S} Читао је књиге, новине, књижевне листове неуморно.{S} О 
ки Вијенац</hi>, отворио га насумце, па читао на глас стихове, предајући се чару философске пое 
у, пушио и очекивао кафу.{S} Понекад би читао новине, а кад њих није било, узео би <hi>Горски В 
кутове варошких паркова, и ту их поново читао, разгледао сваку реч, загледао у марке, у поштанс 
ање разних споменика, деловође варошких читаоница, хоровође певачких дружина.</p> <p>У чаршији  
огла бити слепа, водити бесциљан живот, читати бљутаву литературу препоручену за школску младеж 
 који се такође звао Чедомир, научио је читати и писати сам, за стоком; кметовао је дуго година 
а <pb n="228" /> мале сељачиће писати и читати, Богу се молити и држати се чисто.{S} Живот јој  
емљи где три четвртине народа не зна ни читати ни писати, велико знање смета.{S} Довољно је ако 
 посла с писаном ствари, као да је знао читати и писати.{S} Он је на тај начин давао свечаности 
вих противника <pb n="295" /> није хтео читати да не губи време.</p> <p>Међутим, последњих годи 
а упише у школу.{S} Дотле је сам научио читати и писати из сестриног буквара.{S} Школа му је иш 
е не известиш.{S} И онда, знаш како је, чича-Митре, треба помислити на све.</p> <p>— Право вели 
 били студенти, равни један другоме.{S} Чича с погачицама поздрављао је стално учтиво, имао при 
а стрелишта у касарну.{S} У вече, један чича, с кантом петролеума и кутијом палидрваца, обилази 
дној забаченој улици.{S} Ноћне светиљке чкиљеле су у зраку пуном кише.{S} Под њима се белуцала  
у, просту витицу око главе, сукњу изнад чланака, притискивале по један свежањ књига на своје гр 
оп за то захваљивати Богу.{S} Један део чланова успротиви се том предлогу одлучно, наводећи да  
, прво, као најнежнији, умиру владари и чланови династије..."</p> <p>Илић је волео Зарију присн 
 буде уточиште свију њих и да се сваком члану породице нађе на невољи.{S} Али млади човек је за 
 у друштву, песмама омиљених песника, у чланцима дневне штампе.</p> <pb n="88" /> <p>— То је бо 
желео добро своме народу и имао стила у чланцима што их је писао по опозиционим листовима? </p> 
ред борбе за опстанак и свеопштег боја, човек схваћа стање мира и слоге, поред одабирања појима 
е вештине са којом се та комедија игра, човек добија симпатије или антипатије, глас мудраца или 
па додаде: — Чедомир је озбиљан младић, човек од поверења.{S} Бели се јако допада.</p> <p>— Е?  
 <p>— Па, купиће је, стара му мајка!{S} Човек се не жени због кошуље.{S} Млади су; цео је живот 
 снег.{S} У пећи је пуцкарала ватра.{S} Човек се ту осећао добро <pb n="140" /> као у топлом гн 
... општи ниво!...{S} Није то рђаво.{S} Човек има своју кућу, слатко руча, купи жени папуче.{S} 
х отворено.{S} То је било неизбежно.{S} Човек који је промашио свој позив несрећан је, он пати, 
сли.{S} Али има једна сигурна ствар.{S} Човек се троши између два акта који се називају: хтети  
ака по којима рабаџије шибају волове, а човек не зна кога пре да пожали: те људе или ту стоку.{ 
рече јој једном муж. — Живот је скуп, а човек ми изгледа ваљан.</p> <p>— И ја сам то нешто мисл 
ца било доста, јер се знало да код њега човек неће бити преварен ни у мери ни у роби.{S} Он се  
 у нежног љубавника: у његовим годинама човек је сав одушевљење, сав топлина, сав љубав.</p> </ 
вај се Чедомира, Вишњо.{S} Он није рђав човек, ја то знам.{S} Он је сјајна интелигенција, приро 
ворио је Петар Зечевић, омален, сувоњав човек, испупчене јабучице, промуклог гласа и светлих оч 
 жандармске потере, испред кише или кад човек не зна куда ће.{S} Увек би се нашло друштва, води 
новина, један <pb n="224" /> сакат млад човек, који без штака не може да макне, а иначе скакуће 
 рећи је увек, и увек радити тако да је човек може рећи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
и потиљак ћилибарске боје.{S} Кад би је човек видео први пут, помислио би да је горда и надута, 
олико корака од средине града, и већ је човек улазио у споредне улице, непознате квартове, усам 
живота као ускршњих јаја, нешто чега се човек може одрећи у свако доба.</p> <p>Илић је пак мрзе 
е његове младићске црте.{S} Био је више човек, више мушкарац.{S} Они остадоше за тренутак забез 
овој другарици, у њен заборав.{S} Млади човек не поче свој говор о вољи, али се не предаде ни п 
исуство готово осећало у кући.{S} Млади човек не хте покварити ово присно весеље дома, који је  
 жељама да живи и буде срећан.{S} Млади човек се налазио у неразрешљивом сукобу који долази с ј 
главе и понесе га низа страну.{S} Млади човек потрча за њим и једва га ухвати у једном трњаку.{ 
омене, као и многима другим.{S} И млади човек осети се крив што узнемирава то тихо језеро здрав 
у породице нађе на невољи.{S} Али млади човек је залуд наводио разлоге двема женама, које су се 
 заусти да нешто дода, али је већ млади човек падао у ватру грдећи реакцију, реакционаре, цинца 
ми живиш, што не дођеш?...</p> <p>Млади човек, с прилично вештине, а с много поштовања, скиде с 
а Богу — умешала се мајка.</p> <p>Млади човек није хтео да чује о тој операцији која би га лиши 
 тада испуњавале тај крај.</p> <p>Млади човек није волео да има посла с војском те пређе на дру 
 је искрено, топло, добро.</p> <p>Млади човек погледа своју другарицу право у лице; она не спус 
пшењима и осудама на смрт.</p> <p>Млади човек погледа госпођицу Матовић.</p> <p>Она је седела д 
 ону кућу у врх пута? ---—</p> <p>Млади човек је и овде морао претрпети још једно расхлађење.{S 
 да сам умро — говорио би какав старији човек — па да су ми рекли да ће неко раскопавати онај к 
атила.</p> <p>Директор је био постарији човек; носио је стално црно одело, био је резервни офиц 
жене, газда-Митре...</p> <p>— Старински човек сам и ја, па опет кад видим да је нешто боље, што 
 његова, мислио је даље, постао би бољи човек.{S} Чинило му <pb n="280" /> се да би у њој нашао 
та.{S} Они пређоше трем.{S} Један стари човек, који је стајао у удубљењу неких укинутих врата и 
који се користи туђим искуством.{S} Тај човек је посматрао спремање за свадбу у кући Матовићеви 
о нека младић сврши школу, постане свој човек, добије парче хлеба, па нек узме Белу, ако хоће.. 
цео је живот пред њима...{S} Да, ја сам човек из старог времена, иако сам се бунио против њега: 
би постао професор универзитета, славан човек!{S} Он би живео пријатно, дао би њој све што би и 
и рођаку што је великошколац, образован човек, виши од ње.{S} И млада девојка као да је хтела у 
весном остојању од њих корачао је један човек ћутке, с кишобраном натученим на главу и изгледао 
у, и народ се формира, готово као један човек, у једну странку, која изнесе захтеве за најшире  
ом великом простору видео се само један човек, продавац ушећереног воћа, по којем је падала пра 
{S} Најзад рече:</p> <p>— Ти си паметан човек... ти знаш шта радиш.{S} Наша варош дугује ти већ 
е истина.{S} Тврде за тебе да си срећан човек.{S} Причају да се у тебе заљубљују министарке или 
 рукама и води политика.{S} Необавештен човек помислио би да се налази на прагу револуције, али 
ехну, продужи пажљиво — он је врло учен човек, врло паметан... </p> <p>— О чему сте говорили?</ 
убила.{S} Затим се окрену око себе, као човек који губи равнотежу и тражи да се за шта ухвати.{ 
се срушила.{S} Она се збиља осећала као човек који је био заспао у неком напредном граду, па се 
ри господин је био већ ту.{S} Он је био човек ситних, живих очију, великог чела са дубоким зали 
 по његовим грудима.{S} Али он није био човек који се подаје првом осећању, па намаче качкету н 
нско тело, готово голо.{S} Он не би био човек да је могао мислити на шта друго.{S} Плима страст 
 n="169" /> <p>— Осам — одговори кратко човек с дугачким носем, не дижући главе са свога длана. 
ојом се Чедомир возио.{S} Он је био леп човек, он се морао допадати тој госпођици.{S} И као код 
дим докона.{S} Знате, мој отац је прост човек, али воли школу.</p> <p>— Па зар ћете сад пристат 
јем живот.{S} Он вреди толико колико му човек да̑ вредности.{S} Као што видиш, нешто релативно. 
, жене ослобођене свих предрасуда, жена-човек да се тако изразим.{S} Угледајте се на Рускиње, к 
ом путу, на путу у интелектуални живот, човека кога су интелектуалне радозналости, жива младост 
учвршћава живот, пријатеља који одржава човека, моћног протектора који дарива права и користи.{ 
> <p>Никад Илић није јасније осетио два човека који су живели у њему; један: миран студент из у 
на је сад презирала свога драгана, тога човека са ногама као у роде, с претенциозном <pb n="311 
жов.{S} Реч лопов није довољно жигосала човека, већ га звали архилопов.{S} Гомиле ђубрета проси 
било мутно.{S} Он је био у стању пијана човека који добро види да прави глупости, а продужава и 
p>— У мени је волела слободоумна, учена човека.{S} Љубав је одбијала стално.{S} Још можда је ср 
о нисам хтео.{S} Мене сматрају за мирна човека, али видиш, ја се питам да ли у мени не живи нек 
 везана за нас, везана везом најмилијег човека на земљи, оца нашег?</p> <p>Вишња, лака словенск 
га цело село прогласи за најдаровитијег човека под небом и помири с оцем.{S} Врати се у Чачак,  
p> <p>Девојка погледа изненађено у овог човека кога је волела.{S} Он се није претварао.{S} Њего 
са слегањем рамена, посматра оног првог човека немилосрдно као лекар који има да постави диагно 
љење породице Матовић пређе и на младог човека, те кад изађе од њих, осети како му се груди над 
> је себе већ тада прогласио за великог човека.</p> <p>Кад је ступио на Велику Школу, он је там 
раду: стан, храна, пријатељство великог човека и нешто у готову!{S} Она није знала само да мини 
S} Она је била кадра да скочи на дрског човека, као мачка.{S} Али кад би се растали, она је пре 
 и жудно његове речи... речи школованог човека, које потсећају на књиге, одвајају од свакидашњи 
ине, обузе је страх да не сретне једног човека кога за живу главу није хтела видети.{S} Ипак, к 
вако уважење, па и онај понос културног човека који је млади муж осећао у самом себи.</p> <p>То 
осећао понижен у свом осећању културног човека.{S} Планови о повратку на страну, о довршетку ст 
ресе.</p> <p>Она није видела лице у тог човека, али би га познала у хиљаду других по првој ситн 
ротивуречности у карактеру једног истог човека!{S} Људска повесница развија се као разнолик, чу 
ди часовничар је волео нарочито простог човека, изгладнелог грађанина и одрпаног сељака, оно уп 
јој рођеној кући, гром вас спалио... од човека кога хлебом хранимо...</p> <p>— Мама! — умеша се 
чинила младићу жена-другарица која диже човека на посао, пружа му подстрека за велика дела; опш 
стру: <pb n="7" /></p> <p>— Та остав’те човека!...{S} Пробисте му уши вашом дреком.</p> <p>Од л 
аздуха тога дана, опијала се присуством човека који је ишао поред ње, слушала је радознало и жу 
вот био дотле празан, недостојан ње као човека.</p> <p>Код куће ју је чекала хладна вечера и љу 
громну, мртву, парну машину, да је свео човека на један проблем механике, на једну врсту живе г 
амерке, јер је Радоје волео људе, волео човека као онај часовник који је оправљао, као ружу кој 
е млезеви би ударили о прозор да весело човека опомену како је пријатно бити у својој кући.</p> 
ближавали.</p> <p>— Вишња! — чу се глас човека који ју је јурио.</p> <p>Она се окрену.{S} Била  
у врсту ропства.{S} Идеална веза између човека и жене постоји, за мене, једино у слободној љуба 
ревњивости.{S} Они су у стању да омрзну човека кад на њему угледају нову кравату.{S} Тај тип се 
е несвесно упоређивала свога земљака са човеком кога је оставила у Београду, који је такође има 
у беду, просветиле га.{S} Оне се боре с човеком раме уз раме, нема рада од кога се стиде, нема  
 ли сусетка десно од њих невенчана жена човеку са којим живи?{S} Не иде ли девојка, лево од њих 
То је божанска искра инстинкта, која је човеку остала из природног стања — објашњавао је разлог 
војих књига, што би довољно било другом човеку за цео живот, остави све друго.{S} Кад се кола х 
ве ове мисли нису долазиле на ум младом човеку, али сличне свакако.{S} Јер, кад спусти поглед н 
.{S} У стану је имао што треба скромном човеку.{S} Матовић је био пријатан према њему, разговар 
сли, слика, успомена, које се прегоне у човеку у извесним часовима усамљености!</p> <p>— Куд на 
 пред њим, јадна, мутна светлост наших, човечанских буктиња!{S} Како представници школа и секат 
ост, поред ропства слободу.{S} Историја човечанства је састављена од контраста као човечији жив 
 друго: његови ближњи, друштво, држава, човечанство; он је све то видео у своме ја; то његово ј 
ивот одрицања, позитивне ствари, рад за човечанство.{S} Паланка ће бити јача од тебе...{S} Једн 
испада врло неповољно по твој прогрес и човечанство.{S} Ти си непријатељ, не знајући толико људ 
нао, ни видео, ни разумео, ни волео оно човечанство које је открила психологија народа, психоло 
 Ја верујем, против свега, у прогрес, у човечанство.{S} Не могу да примим да је васељена створе 
својим суграђанима, Србији, можда целом човечанству.</p> <p>Кућа у којој је држао кондицију нал 
проклетом реакцијом.{S} Тек, жао ми је, човече, пара...</p> <pb n="105" /> <p>Него велим, да му 
озриво испод ока.</p> <p>— Бог с тобом, човече — одговори Клеопатра лако. — Они се воле годину  
не узму?</p> <p>— Ама, како да се узму, човече? — одврати му жена. — Дошла Ката данас, па као д 
.{S} Мораће се журити...{S} А ви, млади човече, из школе ћете ући право у живот.{S} Држава ће в 
ечанства је састављена од контраста као човечији живот: супротности између разних народа и разн 
ла се нека јака воња на влагу, зној, на човечје месо.{S} Чула се поново она опојна музика из сн 
евреме спрати њено име и уништити таште човечје спомене, као и многима другим.{S} И млади човек 
изгледало најрадије, најсретније решење човечјег живота.{S} Понекад би га обузела нека идеја, к 
ом сукобу који долази с једне стране из човечјег инстинкта да тражи своју сопствену срећу, пошт 
реба га увести у тајне нашега доба, где човечју снагу замењују често вештина и природа.{S} Треб 
е из којих се састоји <pb n="85" /> ова чокалиница, и остали понешто дужни по умашћеним и у кра 
вонко: <hi>чокалиница</hi>.{S} Од свију чокалиница, ова је најстарија и на најбољем гласу.{S} Ч 
иком својих посетилаца зове звонко: <hi>чокалиница</hi>.{S} Од свију чокалиница, ова је најстар 
 фирма протоколисана код суда.</p> <p>У чокалиници се живело доста весело.{S} Кад нису критиков 
 врућинама; она су позлаћивала Стрикову чокалиницу, претварала савамалске авлије у чаробни врт, 
с пастрмом, скуван на особен начин, <hi>чокалиски пасуљ</hi>, с много паприке и воде, а мало па 
и поред себе Зарију Ристића како испија чокањ ракије.</p> <p>— Сервус — одговори му Зарија и по 
ом друштву — прекину га Зарија, па испи чокањ до дна и, не одвајајући још стакло од уста, проду 
ата, остављена.</p> <p>То је ос зујао у чокоту.</p> <p>— Бесмислице! — рече у себи девојка и од 
итала своје гошће шта више воле: киселу чорбу или супу с кнедлама, ћевап у дунсту или ћурче на  
 <p>Једне од тих влажних, мрачних ноћи, чу се пуцањ, јачи од топа, страшнији од грома, као да с 
соби. — Што су дивне, само да знате!... чу се отуда њен глас, јасан сад као од чистог метала.</ 
и су се приближавали.</p> <p>— Вишња! — чу се глас човека који ју је јурио.</p> <p>Она се окрен 
ошта се на тле.</p> <p>— Колегинице ? — чу се глас из друге собе.</p> <p>Стара девојка понови ј 
опатра.</p> <p>Стари господин као да не чу шта му жена рече.</p> <p>— Све имаш што ти треба, па 
>— Анице...{S} Анице!</p> <p>Нико је не чу.</p> <p>Девојку је обузимала ватра све више.{S} Слик 
сандук! — приметише присутни.</p> <p>Не чу се реч објашњења, као да све обузе језа од нечега ко 
 Нема ко да ми купи.</p> <p>На улици се чу тресак тарница.{S} То је пошта одлазила даље.</p> </ 
ратима.{S} То је пошта.</p> <p>У том се чу лупа точкова.{S} Иза угла се појавише поштанска кола 
едајући у простирку.</p> <p>У предсобљу чу како газдарица ради нешто у кујни.{S} Ухвати за квак 
 превали:</p> <p>— Да!</p> <p>Та се реч чу једва; он се напреже и рече поново:</p> <p>— Да, да. 
аве, пут за Вишњицу, самоникле улице по Чубури, виделе су тада многи млади пар.{S} То су били м 
 на свог сина.{S} Војсци је наређено да чува границу и, под претњом смрти, да не допусти краљев 
Нек дете зна...{S} И кажем јој ја да се чува.{S} Мисли да јој је још осамнаест <pb n="178" /> г 
а нађе за добро да је опомене:</p> <p>— Чувај се Чедомира, Вишњо.{S} Он није рђав човек, ја то  
 дана после битке, па како су Турци већ чували Саву, он није могао пребећи у Аустрију, него се  
говој власти; Бели је дуговао бар обзир чувања тајне.{S} Вишња се опет није осећала у праву да  
 с великим сламним шеширом као мангала, чувао свој мâл суревњиво и забринуто.{S} Суревњиво и за 
у њој <pb n="4" /> седи неко кога треба чувати.{S} Управо, та му је кућа тек тада пала у очи.{S 
ваше га <hi>код Пеливана</hi>, бозаџије чувеног у то доба у студентским круговима.{S} Али он од 
, где је откривао милионе нових ствари, чуда, лепота, какве не би нашао ни у најчувенијој светс 
урака — додавао је други — а гле ти сад чуда!{S} Хвалимо те, Господе, велика су дјела твоја.</p 
 и рече:</p> <p>— И Чедомир... чудна ми чуда!{S} За њега и јесу којекакви богаљи.{S} Ју, господ 
дска повесница развија се као разнолик, чудан, изукрштан призор.{S} Обичаји, вере, навике, уста 
 нису читав месец проговорили.</p> <p>— Чудан народ! — говорила је газдарица својој вратарки за 
 нечије наготе.{S} Њене очи су добијале чудан сјај и упијале <pb n="312" /> се у чипкану кошуљу 
лу. — Али је живот чудан, комшија, тако чудан да ја не знам сигурно шта бих рекла...</p> <p>— Н 
 које је држала у крилу. — Али је живот чудан, комшија, тако чудан да ја не знам сигурно шта би 
ствар превиђа споредну, вечито се нечем чуди, вечито се узбуђује; неспособан ма за какву акцију 
д осетила ове болове и ове сладости.{S} Чудила се тој несаници, покушавала да се отресе те узбу 
 и погледа своју другарицу расејано.{S} Чудила се томе питању, јер је толико пута говорила Вишњ 
мо оставила.</p> <p>— Што ми не пише! — чудила се девојка болно. — Бар једну реч да је здрав.</ 
емо ли да се вратимо?</p> <p>— Зашто? — чудила се Вишња.</p> <p>— Киша ће још дуго падати.</p>  
 од свакодневне егзистенције.{S} Она се чудила како је досад могла бити слепа, водити бесциљан  
дана.{S} Одговор није стизао.{S} Она се чудила томе ћутању.{S} Да ли се Чедомир дурио?{S} Можда 
рапије начинити правну државу.{S} Ја се чудим како на то нисмо раније мислили.{S} Ја се смејем  
моћника који су доносили робу на избор, чудио се сложености црквене администрације око потребни 
 образовању.{S} Он је то знао и није се чудио: он <pb n="19" /> је себе већ тада прогласио за в 
није запазио једног коња, врло лепог, и чудио се одкуд њега да употребе на тај простачки посао. 
вити — одбијала је његова умиљавања — и чудити се... и смејати предрасудама!</p> <p>Говорила је 
пи уснама и рече:</p> <p>— И Чедомир... чудна ми чуда!{S} За њега и јесу којекакви богаљи.{S} Ј 
и припада самом себи.</p> <p>— Новац је чудна ствар, моје дете — рече Матовић, обраћајући се Бе 
106" /> <p>— Пазите се.{S} Ми прелазимо чудна времена — рекао му је другом приликом. — Изгубили 
лико ластавица.{S} Девојку су обузимале чудне жудње.</p> <pb n="207" /> <p>— Боже мој, да сам л 
ари употребљаваху методе тако поуздане; чудни проналасци, величанствена открића долазила су јед 
у, пљускала у ушима.{S} Обузимали су га чудни осећаји да цепа, да мучи, да се свети на тој дево 
итет?</p> <p>Младић ју је гледао својим чудним сјајним очима и као да се питао да она не тера ш 
ан толико људи који се бацају у живот с чудним поверењем у себе.{S} Њега пак сумња је задржавал 
исало је то посвећено цвеће тако силно, чудно, као да се доиста из њега излива дах неког надпри 
око довратака, јака, снажна, жилава, па чудно одударала од свежег пољског цвећа.{S} Вишњи се уч 
о му га је извајала добра нада и што се чудно мешало са првим цртама зрелих година.{S} Девојка  
p>Вишња је слушала ове речи, које су се чудно поклапале с оним нечим новим што јој је надирало  
 и заповедају нам“.</p> <p>— Како су се чудно испуниле те готово пророчке речи — примети у себи 
рлице.</p> <p>— Срећан?{S} Та реч звони чудно у наше доба — одговори младић, и отворено <pb n=" 
но, запљускивање домаће воде утицали су чудно на Вишњу.{S} Предмети су губили оштре контуре.{S} 
..</p> <p>— Ја не налазим у томе ничега чудноватог — рече будући министар. — Ако се воле, зашто 
ти сву ту изненадну раскош свога срца и чудновату лепоту своје маште; јер то није била више Виш 
колико неједнаких фабричких димњака.{S} Чудног облика кућица за црпење воде на обали пружала је 
чињавала као какав велики божур у некој чудној земљи гатки.{S} Коса јој је падала заводљиво пре 
отово узалудан.{S} Док је била мала, за чудо је лепо радила женске послове.{S} Међутим сад, бил 
 људи с мање школе од њега.{S} Дивно је чудо било што поред своје философије није већ умро од г 
рска.{S} Ја сам га одбијала...{S} Какво чудо ако је потражио другу жену!</p> <p>Тек је сад виде 
раве, а деца се загледала у њега, као у чудо.{S} Недељом и празником свет <pb n="174" /> је иша 
и само по забаченијим селима, као неким чудом сачуван од укрштавања с туђинцима, претопљеним у  
Откуд овај сан, овај бол? — питала се у чуду.</p> <p>Напољу се мрак повлачио све јаче.{S} По шо 
.{S} Ту је остао неколико месеца.{S} На чуђење целог села, начини од једног поточића воденицу с 
глас би се утишао по каткад да се једва чује; затим се дизао јаче, лупао готово, и челичним зву 
 не вратише више.{S} Бела није хтела да чује за Париз.</p> <p>— Ја у Француску? — викнула је ка 
пет на професора.{S} Учини му се као да чује отварање апсанских врата, читање указа о помиловањ 
 мајка.</p> <p>Млади човек није хтео да чује о тој операцији која би га лишила очевине.{S} Он ј 
ле безбројних болова, а многи од нас не чује ни једну жалбу — грмио је Илић, опијајући се сопст 
елом небу, па жеже.{S} Нигде тице да се чује.{S} Биље зри.{S} Вишња је спустила завесе.{S} У со 
ну врсту живе геометрије.{S} У науци се чује брујање таласа револуције.{S} Изгледа као да идемо 
а, мајке и кћери, учитеља и ђака?{S} Ја чујем само право... право, а где је реч дужност?{S} Гов 
шњи сјај озари његове непокретне очи. — Чујеш ли њено тихо жуборење, њен шум, као уздах простра 
спасе девојку од даље несреће.</p> <p>— Чујеш, Вишњо — рече јој отац кад сазна шта јој се десил 
ија.</p> <p>— Назови како хоћеш — једва чујно прошапта девојка — али ја осећам нешто јаче од ме 
ихале своје шарене главе, брујале једва чујно и као да су јој давале неки знак, звале је к себи 
<hi>питању</hi>.{S} Зауставише Илића да чују и његово мишљење, и позваше га <hi>код Пеливана</h 
бећања.{S} Код сељака, радника, грађана чују се само горке речи.{S} Алкохолизам, политичка убис 
 састанака...{S} Вече их је ухватило на Чукарици.</p> <p>Онде где избија топчидерски трамвај на 
Да ли виде једну клупу, усађену у обалу чукаричког друма?{S} Да ли се сети Вишње Лазаревића и д 
оби њу би прожмала нека слатка језа, од чукљева на руци, па кроз цело тело, да јој и колена зад 
оња на влагу, зној, на човечје месо.{S} Чула се поново она опојна музика из сна.{S} Кроз ваздух 
о првог дућана.</p> <p>— Бог с тобом! — чула је забрану унапред. — Шта ће рећи свет кад те виде 
 Седала је у прве клупе да би професора чула што боље.{S} Уписала је и часове који по уредби ни 
се предавала сва.{S} Парадоксална љубав чула достизавала је свој врхунац.</p> <p>Тада се зачу ј 
У оближњој касарни веџбали се војници и чула се промукла, далека и кратка команда: „К нози!“</p 
итне, као да се нису њој десиле, већ их чула из прича, из прочитаних књига.{S} Дође јој да рече 
{S} Многима то није било право, па ипак чуле су се ретке замерке, јер је Радоје волео људе, вол 
д кафанама, по тротоарима.{S} Врапци се чули на крововима, у олуцима.{S} Један шегрт је ишао ср 
ји прижељкивања; у њеним прсима нису се чули ти удари који звоне као жеља, као чежња.{S} Усред  
 тица.</p> <p>Ту је било врло мирно.{S} Чуо се тек један женски сатић у папучици, обешеној о зи 
сведок да је Чачак постојао пре нас.{S} Чуо се топот опанака, шкрипале арабе, напуњене паприкам 
а раменима.</p> <p>— Вишња Лазаревна! — чуо би се у том глас неког из њеног друштва, и она је в 
 па тако беру и једу.{S} По кафанама се чуо жагор.{S} Деца се враћала с купања и дерала у сав г 
, ради у супротном правцу: пушта браду, чупав је, аљкав, носи умашћен шешир и уздигнуту јаку.{S 
} С времена на време, он би се свестио, чупао из срце ту опасну гљиву, а заједно са њом и слику 
о звецкање тањира и ножева.{S} После се чуше удари метле по поду.</p> <p>Бела се прва одвоји и, 
 дућана, поплочаном циглама, стојали су џакови кафе, пиринча, шећера, канте гаса, једно буре зе 
и је, иза леђа Двора, водио поред Батал-џамије право на варошку <pb n="273" /> периферију.{S} В 
мењен је електричним, а на пољани Батал-џамије копани су темељи једне јавне грађевине.</p> <p>Д 
однева.</p> <p>Прелазила је преко Батал-џамије.</p> <p>То беше један велики празан простор, зар 
и, побелео од кише и времена.{S} Велики џбун јоргована надвишавао је ограду и пружао своје гран 
а шума.{S} Тада духну ветар.{S} Лишће у џбунова заигра у крај пута.{S} Занесени у своју лепоту, 
се с муком двориште.{S} Сумрак је купао џбунове шимшира, споредне стазе и силуете барни за греш 
редлог Вишњин, он се несвесно ухвати за џеп.</p> <p>— Оно је механа! — одговори полако.</p> <p> 
ођу у питање они, њихова личност, њихов џеп, они знају већ вештину опортунитета и хладне крпе з 
ио је печених марона који су му грејали џеп, па лутао по Паризу без циља.</p> <p>— Где си био?  
ри ручку имао добар апетит, извлачио из џепа велику мараму за један крај, као заставу, брисао н 
аки други...</p> <p>Младић извуче један џепни булдог, сав зарђан.</p> <pb n="171" /> <p>— Видиш 
ва.{S} Дућан му пун будилника, зидних и џепних часовника, па све куца и ради, као да у радњи им 
ја се пела уз потиљак, руку завучених у џепове од панталона, сигуран у себе, у своју будућност, 
астави он даље, затежући капут рукама у џепу. — У учитељице?</p> <pb n="31" /> <p>— Не.{S} Не з 
софије, врло <pb n="2" /> висок, готово џигљав, али млад, пријатних, мушких црта, буљавих очију 
еће, обешени светњаци; иза њих се плаве шајкаче, копорани.{S} Ваздух млак.{S} Стреје капљу; по  
арче пред лактом.{S} После је узе у обе шаке и миловаше је, и преко лакта, оборених очију, без  
ачинио бољом, него да је дочепа у своје шаке.{S} И он не жели власт да учини добра себи или дру 
 Тек у последњем часу појави се с пуном шаком новина.{S} Министар се осмехну.</p> <p>— Баш си г 
>Он покуша још једанпут.{S} Она затвори шаку, као да стеже нешто тврдо; затим је отвори полаган 
 од канабета.{S} Спусти своју уздрхталу шаку на ту руку, на оно меко, благо и мирно парче пред  
S} Било јој је хладно.{S} Пребаци један шал и посади се опет крај прозора.{S} Пријало јој је да 
ну похвалу; по патосу се повлачио један шал, на једној постељи познавало се још како је неко сп 
 — додаде после гласно, па збаци љутито шал са себе. — Мустра бечка, богаљ је и сам, богаљ, бог 
вече, причају шта су радиле преко дана, шале се на рачун првог који наиђе.</p> <p>— Знате шта ј 
етпостављали су девојке које хоће да се шале, које допуштају да се задиркују.</p> <p>— Хладна ј 
утију с палидрвцима, и упита га, пола у шали, пола озбиљно:</p> <p>— Откад ти поста тако огорче 
дања — одобри Радоје.{S} Затим додаде у шали:</p> <p>— Вишња ће поћи за мене.</p> <p>Девојке пр 
ј и диреке ударише — примећивао би ко у шали. — Пију, једу као на даћи.</p> <p>— Нека им је ала 
S} Чинило јој се да је све било весело, шалило се много, на лицима није било умора ни брига.</p 
ов глас је дрхтао:</p> <p>— Ја се нисам шалио.{S} Часна реч ми је сведок.{S} Ја остајем и понав 
бојом која прелази у ружичасту, с мрким шалонима што су били дискретно спуштени и с фигурама ку 
 очима и као да се питао да она не тера шалу.</p> <p>— Девојачка Школа може бити добра само као 
ће поћи за мене.</p> <p>Девојке примише шалу.{S} Њихов несташан смех одјекну долином.</p> <p>—  
{S} Боже здравља, видећемо се.{S} Ја ти шаљем нешто новца кад и ово писмо.{S} Велим, нек ти се  
ли се калупи од фесова, разне кутије са шамијама, вештачким цвећем, бонбоном.{S} На фијокама ис 
ка, са гвозденим ногама у виду лавовске шапе, и са уским зеленим лествицама.</p> <p>— Као на Ка 
— прекиде га поднаредник, у чизмама, са шапком забаченом на теме и сабљом преко колена. — Парла 
звучено, саблажњиво.</p> <p>— Узми ме — шапну јаче.</p> <p>— Узми ме — шапутало је све у соби.< 
 А ти не видиш, ти ниси видео то тело — шаптао је у себи — то лепо тело, те чаробне превоје и к 
/> била једини повереник.{S} Он је њима шаптао своје магловите снове.{S} Њине просте речи певал 
оје може да осети само жена према жени, шапташе јој матерински:</p> <p>— Вишња... слатка Вишња, 
за њен врат и један тајанствен глас јој шапће страшне, неразумљиве речи.</p> <p>Избегавала је д 
Зенице су јој се јако шириле.{S} Она је шапутала нешто.</p> <p>Чедомир јој се приближи.{S} Удис 
а за велику новост која се још од подне шапутала по породицама ближе Двору и министарским канце 
, запљускивала својом пенушавом водом и шапутала јој недопуштене приче, млада девојка заспа са  
зми ме — шапну јаче.</p> <p>— Узми ме — шапутало је све у соби.</p> <p>Платно се сроза низ миши 
н, који је вукао свог учитеља за рукав, шапутао му нешто пропињући се на прсте, и грдио мајку и 
асовника наносио јој оне опојне тонове, шапутао полуразумљиве речи.{S} Она несвесно збаци са се 
о девера него је Чедомир ишао поред ње, шапутао јој нешто поверљиво, гледао ју је нетремице, же 
Свуда!{S} Свуда... само не у Београд! — шапутао јој је унутрашњи глас. — Ти си дошла у њега вес 
их руку, како је поветарац дувао свеж и шапућући, како је Чедомир певушио једну дивну песму!{S} 
у није допадала; опомињала га је сувише шара на зиду у девојачкој соби његове жене.</p> <p>Исек 
ајмили од неких рибара пред кафаном <hi>Шаран</hi>.{S} Он је седео на крми и терао чамац врло д 
а прављење поклона, излишних ствари, за шарање живота као ускршњих јаја, нешто чега се човек мо 
орцулана, по којем су се плеле плаветне шаре.</p> <p>Они су седели тако, јели кајсије, говорили 
 се према лаком поветарцу, њихале своје шарене главе, брујале једва чујно и као да су јој давал 
 пролазили поред његових очију весели и шарени као сватови, и губили се у ноћ преживелих година 
 оба дућанска прозора.{S} У рафовима се шаренила повесма вунице, превучена завесом од тула; вид 
у.{S} У јасној светлости пролетњег дана шарениле су се разнолике боје, почевши од белих платнен 
стражи, с ножем на пушци.{S} Иза њих се шарениле две покретне стражаре од дасака, обојене у срп 
ангупима, носио шешир на криво, говорио шатровачким језиком, задиркивао служавке.{S} Ћерка, кој 
лази ли још ко?</p> <p>— Ретко.{S} Неке Швабе лове по риту.{S} Ја не волим лов.{S} Ономад ме је 
 се изеде од муке.</p> <p>— Што је узео Швабицу?</p> <p>— Замисли дерана! — прихвати госпођа. < 
тетка-Катин верио у Минхену... испросио Швабицу.{S} Тетка-Ката хоће да се изеде од муке.</p> <p 
} И говори ја стоци да се угледа на ову Швабицу преко пута, па да пере једну собу данас, па сут 
е, и јела слаткише, почев од најфинијег швајцарског фондана, па до најпростијег турског суџука. 
грану.{S} Деци је шила хаљине најскупља шваља у вароши.{S} Сваке <hi>сезоне</hi> т.ј. сваког пр 
, конци, свила, модни журнали.{S} Једна шваља је најмљена под надницу.</p> <p>— Сутра да ми што 
е би се за руку и излазиле на улицу, па шврљале око гомиле песка, кафанских столова, по суседни 
коју је она донела.{S} Ђаци су се често шегачили са најсветијим стварима.{S} Поред све равнопра 
{S} Калфа је претакао вино у магази.{S} Шегрт је стајао пред вратима и куцкао косом о калдрму.{ 
 чули на крововима, у олуцима.{S} Један шегрт је ишао средином улице, носио на глави трубу од ф 
 паде и праћакаше се по блату.{S} Један шегрт наиђе звиждућући, загледа се у пијаницу и рече му 
. — Ја ти говорим као мајци, а ти тераш шегу...{S} Каква свадба!{S} Тај младић није ни школу св 
 бића.{S} Илићу су горко долазиле на ум Шекспирове речи: „Има много ствари <pb n="297" /> на не 
{S} Према постељи, у венцу од тепсија и шерпи, висила је јевтина слика талијанског издања <pb n 
ких таблица, бутеља коњака и емаљираних шерпи.{S} Газда-Митар трговао је још са житом, стоком,  
У мешењу колача се одликовала: имала је шесдесет четири рецепта за разне врсте.{S} Њен главни з 
кара у пензији.{S} Домаћица, жена преко шесдесет година, још дурашна, трудила се, како само мож 
S} Не шеснаест сати него шеснаест дана, шеснаест година, шеснаест векова требало му је да пређе 
ти него шеснаест дана, шеснаест година, шеснаест векова требало му је да пређе од уранка на јед 
старију ћерку, Параскеву, која је имала шеснаест година, храмала на леву ногу и којој су њено н 
илело преко усијаног летњег неба.{S} Не шеснаест сати него шеснаест дана, шеснаест година, шесн 
г летњег неба.{S} Не шеснаест сати него шеснаест дана, шеснаест година, шеснаест векова требало 
што школованији, што начитанији.</p> <p>Шесту годину је навршио у јуну, а већ у августу молио ј 
>Обе девојке узму газдарицу испод руке, шетају до краја сокака, називају свакој клупи добро веч 
вет изађе и поседа пред кућом.{S} Млађи шетају.{S} Говори се много.{S} Госпође носе дуго своје  
росто мудрац.{S} Своје мисли налазио је шетајући по варошкој околини коју је називао природом.{ 
 дан.{S} Већ је по мало напуштала собу, шетала по дворишту, седела у башти.{S} Ствари су у кући 
и или непријатељи.</p> <pb n="93" /> <p>Шетали су по школском трему и чекали да се отвори библи 
а ципелама, могао би се мерити са свима шеталишним јунацима.</p> <p>Код једног фотографског изл 
ти врло тешких последица.</p> <p>Остави шеталиште, и упути се ка универзитету.{S} Старинска згр 
аве слатко лице познатијим госпођама на шеталишту, знају за девојке с великим миразима.{S} Њима 
 уморио, стезао је слепочнице грчевито, шетао по соби или бежао... по забаченим крајевима, прос 
ела кад се најзад вратио кући.</p> <p>— Шетао сам, размишљао, мислио на тебе...</p> <pb n="258" 
но склопи једну књигу, па устаде и поче шетати по соби.</p> <p>— Ти се љутиш?</p> <p>— Мани ме, 
 из њиховог друштва?{S} Откад су почели шетати сами?{S} Нису знали рећи.</p> <p>То је било свак 
, усамљена места, где се љубавници могу шетати до миле воље, а да не буду изненађени непријатни 
</p> <p>Главна стаза разређивала се.{S} Шетачи се враћали у град.{S} Између дрвећа хватао се ду 
ихова љубав?{S} То је управо једна дуга шетња, испрекидана часовитим држањем под руку и по који 
цима по угловима од улица, у претераним шетњама и разговорима о овом или оном <hi>питању</hi> н 
ека затварала, он је онда почињао своје шетње, купио је печених марона који су му грејали џеп,  
етку њиховог познанства, за време једне шетње кад их је киша ухватила ван вароши.{S} Он је онда 
p>Ова улица је била још место елегантне шетње.{S} Девојка је волела ту улицу, веровала у њу.{S} 
 родитеље“.</p> <p>Цео дан су провели у шетњи.{S} Пред вече, кад је сунце нагињало западу, дево 
удент корачао је сам.{S} И он је ишао у шетњу.{S} Познавао је готово цео тај свет било са улице 
а, те их позва, њу и Милеву, да изађу у шетњу до варошког парка.{S} Било је прехладило.{S} У ва 
предложио својој пријатељици да изађу у шетњу негде даље него што се то могло после школских ча 
колико пута преко дана излазила је ту у шетњу у доба кад је мислила реформисати друштво, кад је 
ебало да се растану, начинили су велику шетњу, обишли су готово сва места својих састанака...{S 
никаквог посла.{S} Можемо начинити лепу шетњу.</p> <p>Ударише првом побочном улицом која се отв 
глама, стојали су џакови кафе, пиринча, шећера, канте гаса, једно буре зејтина са мерилицама об 
ј запаљене образе и лепио њене усне као шећерлема.{S} Кад се спремила за школу, видела је да јо 
ковим очима. — Кажи само колико поједеш шећерлеме преко дана?</p> <p>Обоје су имали право: ни б 
 занату.{S} Она је сматрала пољупце као шећерлему, пуцала језиком и тражила још, још, још.{S} О 
ју.{S} Наш ће бити цео свет.{S} Правићу шећерлему, продавати переце; шта то мари ако ти будеш м 
ате старе шљиве њихове баште.{S} Јабука шећерлија китила се руменим, заруделим плодом.{S} Остој 
педесет гласова.{S} Дао је две банке за шешир.</p> <p>— По два гроша од гласа!</p> <p>— Тако се 
д његове пријатељице.{S} Он јој предаде шешир врло учтиво, и рече хладно, готово опоро:</p> <p> 
и јој се хватала магла.{S} Виде како се шешир скину.{S} Још један кратак <pb n="146" /> поклон. 
рава противност Бели.{S} Чедомир натуче шешир на очи, хотећи да одагна ова привиђења.</p> <p>—  
ског штофа, <pb n="55" /> а лети сламни шешир у боји и прсник од платна.{S} Тражио је од жене и 
е низ једно брдо, кад ветар скиде Вишњи шешир с главе и понесе га низа страну.{S} Млади човек п 
тац да му је један бирач тражио да купи шешир његовој жени.</p> <p>— И он га је купио?</p> <p>— 
ештине, а с много поштовања, скиде свој шешир који је већ губио форму.{S} Вишњине дотле безизра 
та браду, чупав је, аљкав, носи умашћен шешир и уздигнуту јаку.{S} Он је слободоуман, бар у тео 
 пајаца са звонким прапорцима, скупоцен шешир или хаљину у моди.{S} Бела није никад осетила мук 
ао са свим квартовским мангупима, носио шешир на криво, говорио шатровачким језиком, задиркивао 
једно пред другим.{S} Чедомир је скинуо шешир и нагнут лако, очекивао да му девојка пружи руку. 
<pb n="52" /> На глави јој је био прост шешир од сламе.{S} Па ипак, младост и здравље чинили су 
не косе вирила су испод простог сламног шешира.{S} У руци је држала један крупан цвет на подуга 
 n="240" /> <p>Учитељ приђе, додирну се шешира церемонијално, пружи своју меснату руку, па посл 
их по свом обичају.{S} Они се дохватише шешира и изађоше на улицу.{S} Али тек што се спустише н 
ознанство, дубоко поштовање при скидању шешира пред њом, разговор у мирису дувана, бунтовничке  
их капута, разнобојних блуза, накићених шешира, разапетих сунцобрана, и задржа се на једном спо 
отле није примећивала.{S} Велики женски шешири по најновијој моди, изложени по дућанима, грубо  
рикама.{S} Сељаци у незграпним, сламним шеширима цењкали се с грађанима.{S} Око дванаест сати п 
а тишина.{S} Електрична лампа заклоњена шеширом од зелене свиле, разливала је са̑но своју хладн 
вати се да се појави у Чачку са бурским шеширом, подгрејавати бајке о миразу и излазити недељом 
азвијеног дерана, са огромним, сељачким шеширом на глави и високим чизмама на ногама. — Еј, Мил 
меланхолични Чачанин, с великим сламним шеширом као мангала, чувао свој мâл суревњиво и забрину 
сто, неколико сокака по којима рабаџије шибају волове, а човек не зна кога пре да пожали: те љу 
је девојка била обдарена.{S} Румена крв шибала је под њеним округлим образима чак до првих прам 
цале су окуке, мали заливи, полуострва, шибљаци, рибарске колибе.{S} Београд је био близу, одма 
врдлог блата, накривљене плотове, дивље шибље и један пласт сена усред мокре ливаде.{S} Неколик 
оправља сатове, леми минђуше, подмазује шиваљке.</p> <p>— Штета није била велика — рече јој јед 
у свирали војничке маршеве, велосипеди, шиваће машине.{S} Оде чак кућа и имање.</p> <p>Вишња га 
 догађају.{S} Ослушкивао је челични хук шиваће машине, студирао физиономије трговачких помоћник 
 дуката и дијамантску грану.{S} Деци је шила хаљине најскупља шваља у вароши.{S} Сваке <hi>сезо 
тана и краставаца; ту су биле подигнуте шиљасте земунице, под којим је меланхолични Чачанин, с  
и се низ степенице велике куће, додирну шимшир, проклати се по калдрми од дворишта, па замаче д 
ом двориште.{S} Сумрак је купао џбунове шимшира, споредне стазе и силуете барни за грешење прос 
/> <p>— Арапе! стрвино! гаде! липсотино шинтерска! — грдио је поново рабаџија.</p> <p>Пуцањ одј 
могао.{S} Његова драгана није била више шипарица какву ју је оставио.{S} То се примећавало по д 
S} Поезија му је празна сентименталност шипарица из пансионата.{S} Идеал му је што и свака коме 
вала уска постеља, на чијим се плеханим шиповима сијале златно обојене лопте.{S} Нашло се места 
ом врту.{S} Трипут је славуј пропевао у шипражју поред Млаве.</p> <p>— На Духове је наша скупшт 
диле нешто по дворишту сагибајући леђа, ширећи ноге, избацујући своја претерано развијена бедра 
ађоше на Ћирићевој пољани.{S} Сад се ту шири читава нова насеобина разноликих вила, окружених ц 
<p>Кућа је била мирна.{S} Напољу се ноћ ширила, ведра и ћутљива.{S} Та пространа тишина притиск 
 није бранила.{S} Зенице су јој се јако шириле.{S} Она је шапутала нешто.</p> <p>Чедомир јој се 
нда улице пуне света, велике димензије, ширина, слобода.{S} Могао је живети неколико векова а д 
руг; чак и понеки професор није имао те ширине у образовању.{S} Он је то знао и није се чудио:  
сједине остали су без успеха.{S} Јаз се ширио све више.{S} Међутим, земља је стајала пред велик 
се протезале леје лука, између којих се ширио патлиџан, румен и сочан.{S} У низинама виделе се  
једноставан <pb n="44" /> и таман облак ширио се све више изнад њихових глава.{S} Па ипак, они  
изала се лагано, као магла, и откривала широк шор, пун отврдлог блата, накривљене плотове, дивљ 
се отвори пред њима.{S} То је био доста широк сокак, који је, иза леђа Двора, водио поред Батал 
сазидано: све сам цемент и камен, темељ широк неколико хвати, а врх од зида као колски пут.</p> 
ељусти.{S} Иза њих је била варош: један широк друм, низови кућа и кућерака, накривљени плотови, 
од њене воље, неминовним.{S} Ово цвеће, широка ливада, јаки мириси, па то коло и све враџбине к 
је мистериозне путеве <pb n="271" /> на широка места обасјана руменилом зоре и сребром првих су 
у себи.</p> <p>С тим прекором мешала се широка жалба за Београдом и младићем кога је тамо остав 
подивљало цвеће.{S} Пред њима се појави широка трака Дунава.</p> <p>— Ти си одсела на Врачару?  
ом главом, она је обухватала ове обадве широке царевине мисли и трудила се да их разуме обе и д 
<p>При тим покретима показивала се кроз широке рукаве њена рука гола до лаката, њено млечно лиц 
е груди.{S} Она баци у вис обе руке.{S} Широки рукави од блузе спадоше до рамена.{S} Голе мишиц 
авао је ограду и пружао своје гране, са широким лишћем, ка улици и сунцу.{S} Илић се ипак окрен 
ом.{S} Ниже од њих растао је грашак, са широким зеленим махунама, које су висиле на све стране  
шумице: врхови од јела, два три јасена, широко лишће од ораха и букет процветале зове.{S} Горе, 
 њој, нешто скривено, топло, незнано, а широко и пространо као свет.</p> <p>Девојка поче да раз 
а онда с њим разговарао на дугачко и на широко о примени електрике, трудећи се да га својим здр 
о липа засађених пред каквом кафаном, и широко незграпно кубе старинске цркве, са златним крсто 
е кроз бистри ваздух на све стране тога широког пејсажа.{S} Обала се огледала у води тако јасно 
прели цело њено лице, чак до подвољка и широког врата, па рече значајно: — У вашим годинама, си 
источњачком стилу, с кровом као звезда, широком настрешицом, изолученим прозорима, државним грб 
тако распремљена с јастуцима унаоколо и широком простирком пиротске израде.{S} Према постељи, о 
ка, испод подривене обале, кривудала по широком кориту и губила се на хоризонту као разастрто п 
шњом је мисао цртала будућност као неку широку реку са зеленим обалама и небом пуним звезда.{S} 
може да удеси по каткад над том вароши, широм отвореној мађарским пустарама.{S} Црни, велики ле 
{S} Споредна капија на Двору зврјала је широм отворена.{S} Унутра се светлила чиста калдрма, ви 
одговори му философ. — Књига природе је широм отворена, хајде у природу!</p> <p>Чедомир, као до 
дана на Теразије, па се после разносиле широм Србије и Српства.</p> <p>Матовић је доживео и јед 
ли неодређено у празнину улице.{S} Кроз широм отворена главна врата, на средини куће, виделе се 
 од наших старијих сликара.</p> <p>Кроз широм отворене прозоре допирао је у собу весео шум Беог 
 преко лица.{S} Њене бистре очи биле су широм отворене, гледале радозналом безазленошћу у једну 
а глава, са осмехом размаженог детета и шишкама по челу, које су сенчиле њено лице претерано бл 
а цигара с мене на уштап, у друштву, не шкоди...</p> <p>Упалише по цигарету.</p> <p>— Седи... т 
 ће гледати друга посла.{S} Шта је мени шкодила слобода, кад сам растао са̑м, ненагледан ни од  
итати и писати из сестриног буквара.{S} Школа му је ишла лако, као вода, како се то каже у Ваље 
и Остојић — нек ми дете изучи школе.{S} Школа ти је најблагословенија.{S} Седиш у топлој соби и 
Распуст се приближавао крају.{S} Велика Школа почињала је поново да оживљава.{S} По њеним прост 
но Зданије</hi>, где се налазила Велика Школа, имало је нечега пријатељског, свога.{S} Оно је б 
мехну се Радоје сажаљиво. — Наша Велика Школа зна само да фабрикује немоћне чиновнике; она од м 
фију.{S} Ја сам се решила.{S} Девојачка школа не даје позитивна знања модерној жени.{S} А ја хо 
ја је урођена његовом добу. — Девојачка школа није довољна модерној жени.{S} Она је уска, непра 
да она не тера шалу.</p> <p>— Девојачка Школа може бити добра само као припрема.{S} Она није до 
ичавале ограда од краљевог двора, једна школа која је раније била механа, и старо гробље, пуно  
 и ти ниси, не дај боже, болесна, да ти школа није тешка и да не оскудеваш у чему.{S} Волела би 
да те види, па дођи ако можеш, а ако ти школа не допушта, а ти немој...{S} Боже здравља, видеће 
вечанских буктиња!{S} Како представници школа и секата изгледају пред њим као муве окамењене у  
а је сутрадан неки празник, кад се нема школе, те предложио својој пријатељици да изађу у шетњу 
 доста сам потрошила очевих новаца због школе.{S} После мене долазе моја браћа.</p> <p>— Не, не 
 моји родитељи очекују од мене, од моје школе... од новца, напослетку, који су потрошили на мен 
во под покислом кором.{S} Зграда Велике Школе бацала је дебелу сенку чак преко улице.{S} Даље о 
кошуљи.{S} Био је у првој години Велике Школе.{S} Дошао је кући око пет сати из јутра, пијан.{S 
 n="286" /> био истеран из подофицирске школе, Њутон би једва добио за телеграфисту, а Миржеови 
 неколико својих другарица из девојачке школе.{S} Међу њима је била и Каја.</p> <p>— Лазаревиће 
раја пута који је водио преко девојачке школе.{S} Али се она морала мирити са стањем ствари, ка 
ћи међу сељанкама за отварање домаћичке школе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_ 
а, и ако су тамо постављани људи с мање школе од њега.{S} Дивно је чудо било што поред своје фи 
ђанима.{S} Око дванаест сати пуштале се школе.{S} Четири часа доцније звонила је вечерња.{S} Је 
си тим још лепша...{S} Сећаш ли се наше школе!...</p> <p>И она је загрли опет присно и свесрдно 
г чега?</p> <p>— У Чачку није било више школе.{S} Отац није волео да седим докона.{S} Знате, мо 
 се журити...{S} А ви, млади човече, из школе ћете ући право у живот.{S} Држава ће вам поверити 
тко виђамо.</p> <p>Кад су се пустиле из школе, Вишња хтеде избећи да са Кајом иде кући.{S} Али  
} Мој колега беше дошао такође право из школе.{S} Здрав, млад, ни ружан ни глуп, тамо вамо, па  
ршетку једног семинара.{S} Изишли су из школе, па врљали по вароши без циља, избегавајући посећ 
ке.{S} У округу нема више од три четири школе за женску децу.{S} Али шта ће теби универзитет? — 
аније стари Остојић — нек ми дете изучи школе.{S} Школа ти је најблагословенија.{S} Седиш у топ 
а учитељицу.{S} Ја немам мираза.{S} Ово школе, то је све.{S} Сем тога, моји родитељи очекују од 
се заборавио и жалио што није више учио школе.{S} У то доба била се већ увелико развила борба и 
 у свом селу, његов отац, са нешто мало школе, начинио <pb n="299" /> је каријеру у државној сл 
 час топлина, час зима, и она се журила школи све више, као да ју је тамо чекао лек тој грозниц 
рима које је слушала, читала на Великој Школи.</p> <p>Једном приликом запали јој се кецеља поре 
p> <p>Вишња се добро осећала на Великој Школи.{S} Академска слобода јој је пријала.{S} Могла је 
p>Идућег дана, Вишња га нађе на Великој Школи по свршетку једног семинара.{S} Изишли су из школ 
рдно.</p> <p>Између живота у девојачкој школи и садашњег тренутка, Вишњи се десило толико догађ 
p>— Шта је тако важно било у девојачкој школи?...</p> <pb n="239" /> <p>Ћуркасте девојке, деца  
ставала, умерене забаве <pb n="35" /> у школи, видела је сад нову варош пуну младих људи, који  
{S} И време је проводила лако, радећи у школи појачано, скупљајући по селу мотиве са чарапа, ус 
свесно упоређивала са оним што су јој у школи предавали.{S} Кад је била поред Чедомира, она му  
деје.</p> <p>Прво је одржала.{S} Нико у школи није могао опазити код ње какву промену или ваншк 
ред свог уважења према његовом успеху у школи, ставила већ толико пута до знања да он има од ње 
е тамо чекао лек тој грозници.</p> <p>У школи је било као сваки дан.{S} Другарице су говориле к 
 <pb n="18" /></p> <p>доћи ако буде што школованији, што начитанији.</p> <p>Шесту годину је нав 
повео разговор, био је стално на страни школованих људи, ма они и застрањивали.</p> <p>— Знање  
ила се већ увелико развила борба између школованих и нешколованих чиновника, те је рачуноиспита 
е радознало и жудно његове речи... речи школованог човека, које потсећају на књиге, одвајају од 
 То су они који одавно имају готов план школовања, служе војску одмах по матури, уписују за то  
пирао се са свим, изгубио право на даље школовање, побегао са два заната.{S} Најзад, госпа-Клео 
>— Принципе!{S} Принципи су за децу, за школске клупе.{S} Изузетци, маленкости, противуречности 
воје наставнице и бројале дане до краја школске године.{S} Каја, у њеној строгој сивој блузи, с 
, као оближњи поток, што је милио поред школске баште.{S} Тек по који пут, а нарочито кад је на 
његова несрећа долазила од његове ниске школске спреме.{S} Стога је и Чедомир разумео да ће њег 
с све козе на броју!</p> <p>Вишња сврши школске задатке што је могла брже, па се онда свуче и л 
Марљиво је радила, чекала стрпљиво крај школске године и спремала се за последње испите.{S} Али 
еркама, млад свет који живи неопажен за школским клупама, а испуњава један велики део престониц 
у савест, радила је готово претерано на школским предметима.{S} Положила је испите врло добро,  
у негде даље него што се то могло после школских часова.{S} Нашли су се у једној побочној улици 
тељи.</p> <pb n="93" /> <p>Шетали су по школском трему и чекали да се отвори библиотека.{S} Рас 
ог обелио.{S} Трипут се лала зажутела у школском врту.{S} Трипут је славуј пропевао у шипражју  
итати бљутаву литературу препоручену за школску младеж, одушевљавати се да се појави у Чачку са 
не као шећерлема.{S} Кад се спремила за школу, видела је да још има доста времена.{S} Па ипак ј 
 <pb n="65" /> <p>— Па зар ниси свршила школу?</p> <p>— Завршила сам — одговори Вишња гласом ко 
дно богатије село у Млави, где је нашла школу по плану, уређену башту и колегиницу, једну стару 
/p> <p>Као што се предвиђало, свршио је школу одлично, без једне четворке, сама петица.{S} Није 
ом стану.</p> <p>— Ви на лето свршавате школу? — упита Илић нову познаницу.</p> <p>— Да.</p> <p 
дете.{S} Кроз неколико месеца свршићете школу и постати јаван радник.{S} Стало вас је скупо док 
и ми смо ту.{S} Кроз који месец свршиће школу.{S} Неће требати да се мучимо око мираза.{S} А шт 
нате, мој отац је прост човек, али воли школу.</p> <p>— Па зар ћете сад пристати да седите доко 
{S} Каква свадба!{S} Тај младић није ни школу свршио, а Бела је још дете.</p> <p>— Бела ми је т 
рати се у Чачак, али не хтеде продужити школу.</p> <p>— Нећу да будем чиновник — рече оцу.</p>  
бар у сина, да ће изаћи на пут, свршити школу, добити државну службу, па да проведе на миру ста 
ве дечје наклоности.{S} Ако хоће да учи школу, нека учи, а ако неће, значи да није за њу, па ће 
је умео тачно рећи њена права кад сврши школу.{S} Будућност јој је изгледала неизвесна, тамна,  
оле с њим!...{S} Него нека младић сврши школу, постане свој човек, добије парче хлеба, па нек у 
ци:</p> <p>— Он ме саветује да продужим школу и ступим на философију.{S} Ја сам се решила.{S} Д 
о Мрчајеваца.{S} Стога је јако уважавао школу.{S} Кад би се о просвети повео разговор, био је с 
p>И тако оста.</p> <p>Није Радоје мрзео школу.{S} Вишња је то знала.{S} Он јој је рекао једном  
е — додаде жалосно. — А кад сам ја учио школу, мој брајко!...</p> <p>Застаде, одмахну руком и н 
новости.{S} Младен је одлазио такође, у школу, рано, да се што пре отресе куће, за коју га ништ 
е знам, Ја се нисам због тога уписала у школу.</p> <p>— Него због чега?</p> <p>— У Чачку није б 
ећ у августу молио је оца да га упише у школу.{S} Дотле је сам научио читати и писати из сестри 
у да је болестан, те не може долазити у школу за неко време.{S} Знао је да му се неће веровати. 
е вечито тражио.{S} Долазио би уредно у школу, задовољавао би се дивљењем деце, радовао би се ш 
ни, те скочи на други предмет, на своју школу, на децу.</p> <p>— Имам троје деце — рече. — Сва  
пео примедбе.</p> <p>Кад дође на Велику Школу, Лазаревићева се баци на студије врло озбиљно.{S} 
 <p>— Не... не, ти нећеш доћи на Велику Школу.{S} Ти нећеш бити довољно јака да извојујеш своје 
 човека.</p> <p>Кад је ступио на Велику Школу, он је тамо нашао два оделита типа међу својим но 
матуру није положио и похађао је Велику Школу као ванредни слушалац.{S} То је био тип своје врс 
едомиров отац, Стеван, изучио је сеоску школу, па је покушавао да продужи гимназију, свршио два 
 да неће мрзети <pb n="49" /> девојачку школу и да ће пред Чедомиром прокритиковати његове идеј 
ва рођака, која је овде учила девојачку школу.</p> <p>— Море, брате, где си ти?{S} Откад те нис 
а ништа против.{S} Само тражи да свршиш школу.{S} Дотле нам иначе треба времена око девојачке с 
и мени удовички ужитак.{S} А кад свршиш школу, шта ће ти ова страћара.{S} Иди куд те очи воде и 
 осигурати издржавање све док не свршиш школу, као и мени удовички ужитак.{S} А кад свршиш школ 
че:</p> <p>— Шта ти мислиш пошто свршиш школу?</p> <p>Каја подиже главу и погледа своју другари 
вати госпођа. <pb n="120" /> — Није још школу свршио, а већ проси девојку...</p> <p>— Ја не нал 
Старој Србији, он је прешао овамо да се школује, потуцао се од гимназије до гимназије, стално о 
фаница граничили су је с обе стране.{S} Шкрипала су волујска кола.{S} Рђаво обучени сељаци трап 
тојао пре нас.{S} Чуо се топот опанака, шкрипале арабе, напуњене паприкама.{S} Сељаци у незграп 
г лишћа.{S} Један трамвај <pb n="79" /> шкрипао је уз брдо; електрична светлост севнула би неси 
је север, ниже, преко реке, југ, лево у шљиваку исток, а запад где су пасла говеда.{S} Сели су  
-Митар трговао је још са житом, стоком, шљивама.{S} Код њега су биле најскупље цене, али је куп 
 станова с прозорима до земље, осенчени шљивацима.{S} Још даље, указивала се црвена силуета јед 
мала сто.{S} Виделе се разгранате старе шљиве њихове баште.{S} Јабука шећерлија китила се румен 
љеву, Кад би учитељ испричао лекцију, о шљиви на пример, он ју је већ умео поновити целу.{S} Уч 
о наших крајева, јужног сунца и јевтине шљивовице.{S} Северњаци су нам донели, са својим брезам 
оста до зоре пијуцкајући <pb n="172" /> шљивовицу.{S} Ристић се није заустављао.{S} Говорио је  
је?</p> <p>Ишли су сад по стази посутој шљунком.{S} Око њих се мешало засађено цвеће <pb n="67" 
S} У сваком случају припази на ту твоју шмизлу.{S} Кад смо ми били млади, ми смо знали за љубав 
ла изненадно на њега, скупљајући празне шоље.</p> <p>При тим покретима показивала се кроз широк 
 фирнаезом, са два велика прозора, пуна шољица, кутија од <hi>вешплава</hi>, ђинђува, водених ч 
се лагано, као магла, и откривала широк шор, пун отврдлог блата, накривљене плотове, дивље шибљ 
п првих сунчевих зракова.{S} А даље, по шору, поцрнелим крововима и раштрканом селу, приређивал 
Напољу се мрак повлачио све јаче.{S} По шору је играла нека сива светлост.{S} Распознавале се к 
ан свежањ старинске неранџасте хартије, шпартане зеленим уским квадратима, скину са оближњег ра 
то старој Лазаревићки — да идемо мало у шпацир.</p> <p>Обе девојке узму газдарицу испод руке, ш 
ати набрано цвеће.</p> <p>— Јаој, црна, шта ћеш ту? — викну <pb n="217" /> јој Милева, која се  
ат, ја немам другог брата...{S} Најзад, шта ме се тиче.{S} Он се можда променио.{S} Ми се сад т 
} Није марила да ли ће то ко приметити, шта ће ко рећи и како ће се све то свршити.</p> <p>— Ти 
 питала се шта ће она привредити науци, шта ће наука привредити њој ?</p> <p>У том је изненади  
бе ни бриге.{S} Постанеш неки чиновник, шта ти је боље од тога!{S} Иде ти после плата, а кад ос 
 кажем: шта сам желео, а шта сам добио, шта сам очекивао, а шта дочекао, многе ствари које ме т 
а врзла му се по памети:</p> <p>— Жено, шта има заједничко између тебе и мене?</p> <p>Он је вид 
удовички ужитак.{S} А кад свршиш школу, шта ће ти ова страћара.{S} Иди куд те очи воде и ноге н 
 је, тоне.</p> <p>— Шта ме сад чека?... шта ће бити од мене?</p> <p>Без Илића, цео њен план за  
от за ове последње године, да ти кажем: шта сам желео, а шта сам добио, шта сам очекивао, а шта 
а на предавање.{S} Нико вас није питао: шта ћете и кога тражите ?{S} Слобода, драга, мила слобо 
S} Правићу шећерлему, продавати переце; шта то мари ако ти будеш моја жена!{S} Ја сам кадар да  
 какво је, и нашао му логичан закључак; шта би га се тицало што би то било противно његовом нов 
е њен идеал.{S} Те проклете паприке!{S} Шта нису радили њен муж и газдарица од пансиона да дођу 
 који гноји земљу својим жртвама?...{S} Шта то мари нешто мало грешака у Науци, пошто ми стојим 
мо око мираза.{S} А што су млади?...{S} Шта им фали што су млади!{S} Па ти рече <pb n="164" />  
о се нисмо видели!...{S} Како си?...{S} Шта је с тобом?...{S} Нешто си омршавела, али си тим јо 
 он одговара: „Пун сам електрике“...{S} Шта да радим, кажи ми.</p> <p>Вишња јој није знала одго 
а се прими онолико колико се даје...{S} Шта ви мислите, господин-Илићу?</p> <p>Чедомир заусти д 
 он је воли... они се поново воле...{S} Шта треба више, па да се буде срећан!{S} И у том слатко 
је за њу, па ће гледати друга посла.{S} Шта је мени шкодила слобода, кад сам растао са̑м, ненаг 
 излагао леђа жандармским кундацима.{S} Шта то мари!{S} Он је волео слободу, веровао у њену све 
 су <pb n="103" /> била зла времена.{S} Шта су они криви ако су били слаби или имали противна у 
 хтео.{S} Преварио сам се у Дарвина.{S} Шта ми је требао Дарвин ?</p> <pb n="300" /> <p>Да је н 
рло добро, боље него ранијих година.{S} Шта више, добила је награду, једну књигу која је говори 
ала у праву да затражи та објашњења.{S} Шта је она била сад њему до обична другарица, пријатељи 
а као да идемо у сусрет новог хаоса.{S} Шта се дешава међу математичарима, Илић је могао закључ 
ао против неког интелектуалног апса.{S} Шта је та Дарвинова борба за опстанак, одабирање, после 
чи.{S} Мало после, удари плаха киша.{S} Шта то смета?{S} Она је ишла уморно, тромо, али све даљ 
неуморно би радио на започетој тези.{S} Шта би га се тицало што не би постао професор универзит 
игну бољи подмладак него што смо ми.{S} Шта ће ти боље еманципације?</p> <p>Ишли су сад по стаз 
ци, управљају нама и заповедају нам.{S} Шта онда остаје од слободне воље коју нам професори док 
43" /> побегла си с ишчупаним срцем.{S} Шта сад тражиш опет?</p> <p>Брод је ишао час средином Д 
к, калемио воће на рационални начин.{S} Шта више, и по спољашности се разликовао од мештана, ок 
 тако далеко... даље него детињство.{S} Шта се све за то време није десило!</p> <p>Блажени егои 
а се питала:</p> <p>— Где је он сад?{S} Шта ли ради?</p> <p>— Он је за мене мртав! — одговори е 
ивао да се <pb n="255" /> опет виде?{S} Шта му је сад девојка поново требала?...{S} Случајни су 
оговори узнемирено:</p> <p>— Шта је?{S} Шта је теби?{S} Куд си нагао?{S} Ти губиш главу.</p> <p 
рода</hi>.</p> <p>— Шта је лек томе?{S} Шта би могло заменити парламентаризам?{S} Ниси ваљада н 
 су застали или ударили лево? десно?{S} Шта су тада осетили?{S} Ко то зна?{S} Ко ће то рећи?{S} 
г с тобом! — чула је забрану унапред. — Шта ће рећи свет кад те виде саму.</p> <p>Та оскудица с 
Је ли, колегинице — рече затим гласно — шта ти мислиш о сентименталности ?</p> <p>— Она није ви 
згурених плећа.</p> <pb n="313" /> <p>— Шта ти је, Вишња? — упита Аница, и погледа у собу неодр 
е сваки проблем.</p> <pb n="47" /> <p>— Шта то мари нешто мало правде у друштвеној конституцији 
ачио под рубље.</p> <pb n="309" /> <p>— Шта ја ово чиним од себе? — освести се она, и скочи са  
те чаробне превоје и кутове...</p> <p>— Шта ти имаш против данашњег доба? — настави она разгово 
но зове <hi>влада народа</hi>.</p> <p>— Шта је лек томе?{S} Шта би могло заменити парламентариз 
ја сам прошла кроз твоје доба.</p> <p>— Шта хоћеш тиме да кажеш?</p> <p>— Ти си лутала по Беогр 
ћ нову познаницу.</p> <p>— Да.</p> <p>— Шта мислите после? — настави он даље, затежући капут ру 
на робији, и грдио свога сина.</p> <p>— Шта је с тобом? — говорио му је тада полагано, суво, не 
бегла к вратима од трпезарије.</p> <p>— Шта ли ради служавка? — рече она као за себе, па повири 
своја уверења и своје особине.</p> <p>— Шта да вам кажем, госпођо!... — рече после неколико тре 
ама се губи, нестаје је, тоне.</p> <p>— Шта ме сад чека?... шта ће бити од мене?</p> <p>Без Или 
егове руке су је вукле к себи.</p> <p>— Шта је ово мени! — питала се она. — Тамо вилинско коло, 
>Аница ју је чекала на капији.</p> <p>— Шта је с тобом, Вишња? — дочека је. — Озбиљно сам се уп 
рви пут кад су прошетали сами.</p> <p>— Шта рекох? — сакри он своје <pb n="277" /> узбуђење. —  
нао је да му се неће веровати.</p> <p>— Шта ме се тиче! — рекао је самом себи. — Моме месту су  
 помоћ...{S} Ми морамо успети.</p> <p>— Шта да радим ? — нађе је по том Милева. — Радоје пије.{ 
е пријатно бити у својој кући.</p> <p>— Шта је то тако важно? — одговори госпа-Матовићка, већ у 
а ли су људи луди или подлаци.</p> <p>— Шта ти је, Вишњо? — упита је мајка, која се помоли уз с 
алеке, превучене неком сенком.</p> <p>— Шта ћу му ја! — слегала је девојка раменима.</p> <p>— В 
? — уздржа се философ свечано.</p> <p>— Шта могу имати против! — кликну девојка.</p> <p>Било је 
се преболи, остане увек нешто.</p> <p>— Шта мислиш да ли да пишем детету у Београд?</p> <p>— Њо 
 и одраслим јабланом на крају.</p> <p>— Шта ти је, колегинице? — изненади се Аница. — Ти си так 
чно, и ухвати девојку за руку.</p> <p>— Шта ми имамо још једно другом да кажемо? — пркосила је  
у и с дрвеном јабуком на врху.</p> <p>— Шта му је то сад? — упита се Чедомир несвесно.</p> <p>Т 
икакве везе, долазило питање :</p> <p>— Шта ли сад ради Вишња?</p> <p>Он би се пренуо из својих 
их књига.{S} Дође јој да рече:</p> <p>— Шта је тако важно било у девојачкој школи?...</p> <pb n 
.{S} Најзад се охрабри и рече:</p> <p>— Шта ти мислиш пошто свршиш школу?</p> <p>Каја подиже гл 
раћала у главу, и он се питао:</p> <p>— Шта сам урадио!</p> <p>Тада, један уздах издиже целе Бе 
ове душе проговори узнемирено:</p> <p>— Шта је?{S} Шта је теби?{S} Куд си нагао?{S} Ти губиш гл 
 падао на чело, и јекну болно:</p> <p>— Шта је ово мени?{S} Ја нећу то.{S} Ја се гнушам тога сн 
ињала прва.</p> <p>— Чедомире?</p> <p>— Шта је! —- одговорио би он зловољно, окренутих леђа.</p 
 пословица да се не зна шта носи дан, а шта ноћ.{S} Странци нас зову земља изненађења.</p> <p>— 
о, а шта сам добио, шта сам очекивао, а шта дочекао, многе ствари које ме тиште и које могу рећ 
е године, да ти кажем: шта сам желео, а шта сам добио, шта сам очекивао, а шта дочекао, многе с 
м само неколико венаца лука.</p> <p>— А шта ћеш му за ствари?</p> <p>— Има старог мебла колико  
е мислим да се ту зауставим.</p> <p>— А шта можеш друго?</p> <p>— Универзитет.</p> <p>— Универз 
ј другарици;</p> <p>— Како народ погађа шта је лепо!{S} Ове бледе, уздржљиве, свете боје у ивањ 
ек који губи равнотежу и тражи да се за шта ухвати.{S} Жабе су крекетале, попци и скакавци зрик 
а извојује свога мужа.{S} Она се питала шта би мислио њен отац да је сазнао за посету младићеву 
учтивостима.{S} Пушкарка се већ бринула шта ће сутра лепо скувати за ручак, те је питала своје  
нашу историју из почетка!</p> <p>— Нема шта да чекамо.{S} Оставићемо Београд, Србију.{S} Отићи  
м. — Није било намерно...</p> <p>— Нема шта да те извињавам.{S} Ти си овде слободна, као код св 
вете боје у ивањског цвећа... да ли има шта умилније од његова венца!</p> <p>— Кажу не ваља се  
спи, као дотле, мирно, не мислећи ни на шта.{S} У једном тренутку учини јој се да ће се успават 
 не би био човек да је могао мислити на шта друго.{S} Плима страсти плавила му је срце поново,  
није тачнија она пословица да се не зна шта носи дан, а шта ноћ.{S} Странци нас зову земља изне 
е одбио — рече јој, тешећи. — Он не зна шта је у теби одбио.</p> <p>Сунце је клизило по ведром  
 Чујеш, Вишњо — рече јој отац кад сазна шта јој се десило. — Није то за тебе.{S} Ја то видим.{S 
о, бојала се да њена другарица не сазна шта о овом узбуђењу које је рило по њој, као грех.{S} Н 
.{S} Кад би тако дошао најзад до решења шта да јој одговори, он се питао како ће јој писмо дост 
љала:</p> <p>— Па како си ми још?{S} Па шта ми радиш ?...{S} Јеси ли се свикла на наш живот?</p 
b n="233" /> сатима.{S} Ако га ко упита шта ће ту, он одговара: „Пун сам електрике“...{S} Шта д 
да, него исприча другарици у кратко све шта му се десило од како су се растали.{S} У колико је  
 руке.{S} Он ју је жалио.{S} Погађао је шта ће се десити у њеној доброј души, кад сазна све.{S} 
данас у седници пита Поповић да ми није шта род.</p> <p>— Гле ти, видре, чак га и то интересује 
У сваком случају Вишња није знала дотле шта се дешавало са њеним драганом.{S} Она је седела у Ч 
лише је поново мисли о Чедомиру, о томе шта би било кад би постао њен муж, о њој самој.{S} Она  
да цео тај рад није бесциљан, питала се шта ће она привредити науци, шта ће наука привредити њо 
исуство <pb n="181" /> духа и питала се шта други мисле о њој.{S} Она је знала да је неко од ње 
 рачун првог који наиђе.</p> <p>— Знате шта је ново? — рече им Милева једно вече. — Мешовити хо 
чности живота.</p> <p>— Зашто не пишете шта кад тако лепо говорите — рече му Вишња. — Ја бих то 
вати за ручак, те је питала своје гошће шта више воле: киселу чорбу или супу с кнедлама, ћевап  
hi>, антидинастичар, јатак краљоубицâ и шта још не, што је један лични режим начинио од овог Уж 
е хтео себи дати рачуна где се налази и шта се десило.</p> <p>Једна крупна сенка спусти се низ  
м. — Изникнуће ми на врх главе.{S} Једи шта ти се донесе.</p> <p>— Ја не могу ове француске спл 
 кућама било је доста светлости.{S} Али шта је она била према блеску који пуче пред очима млади 
три четири школе за женску децу.{S} Али шта ће теби универзитет? — тврдоглаво је настојавао Ост 
 n="170" /> <p>— Којешта.{S} Бар смисли шта хоћеш.{S} Хоћеш ли да будеш виђен?{S} Онда критикуј 
 /> <p>— Ћути, безобразнице, знаш ми ти шта је љубав!...{S} Да, ја нисам противна љубави, она у 
тић пружи прст на прозор. — Ко ће знати шта оне виде својим мрежастим очима!{S} Ипак, оне осећа 
о гледајући у прошлост, ми можемо знати шта је вредео наш живот.</p> <p>— Ја хоћу најпре да учи 
{S} А кад оздрави, она ће јој испричати шта се с њом догодило, признати све, па нека буде како  
ови се погледи сусретоше.{S} Ко ће рећи шта је било у одсевима та два пара раширених очију?{S}  
 ? — рече му једног дана Бела. — Да вам шта не фали код нас?</p> <p>— Код вас?{S} Не, госпођице 
првој о њој казујем, и хтео бих да знам шта ти о том мислиш?</p> <p>Вишњин поглед сукоби се с Р 
— Опрости, опрости Вишња.{S} Ја не знам шта радим.{S} Ти ово ниси заслужила.{S} Ја често не гос 
олико ја.{S} Нико у Србији није сигуран шта се сутра може десити ; нигде није тачнија она посло 
игала душевног нестрпљења.{S} Није знао шта да ради од себе.{S} Свет му се чинио празан, шупаљ, 
им, Илић је примио писмо, али није знао шта да одговори.{S} Оно га је дирнуло јако, као сва њен 
удем чиновник — рече оцу.</p> <p>— Него шта ћеш, несрећни сине? — викну му стари.</p> <p>— Ја б 
 по себи, ако је ко тада у опште мислио шта ће после доћи!</p> <p>У тим идејама свршио је прве  
мшија, тако чудан да ја не знам сигурно шта бих рекла...</p> <p>— Не, то није могуће, то је апс 
зивају свакој клупи добро вече, причају шта су радиле преко дана, шале се на рачун првог који н 
тра.</p> <p>Стари господин као да не чу шта му жена рече.</p> <p>— Све имаш што ти треба, па оп 
/p> <p>— Ти си паметан човек... ти знаш шта радиш.{S} Наша варош дугује ти већ много, за парк,  
ионални брак, и ђаво ће знати да ли ћеш шта сачувати од онога што сам ти говорио?</p> <p>— Ми ћ 
 <l>Узори равне долове,</l> <l>Да видиш шта ће да никне.</l> <l>Ако ти никне лудаја,</l> <l>За  
 живот изгледа ти ситничарење, не видиш шта се око тебе догађа, не можеш ништа да избегнеш, све 
овенија.{S} Седиш у топлој соби и пазиш шта се говори.{S} Не радиш снагом него мозгом.{S} Гледа 
цом по целом телу.</p> <pb n="96" /> <p>Шта су они тада рекли једно другом?{S} Да ли су застали 
b n="224" /> сакат млад човек, који без штака не може да макне, а иначе скакуће, свуд јури, трч 
ваку реч, загледао у марке, у поштанске штамбиље и датуме.{S} У тим сувим и врелим данима кад н 
да слуша те говоре.{S} У доба реакције, штампа је била обамрла. <pb n="63" /> Двоје троје новин 
е и укочено гледаше посну боју и редове штампаних слова, која су расла, дебљала, удвајала се, о 
 су стизале прве дневне вести преко <hi>штампараца</hi>, како су се овде звали словослагачи.{S} 
<pb n="ii" /> <div type="titlepage"> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“ - БЕОГРАД</p> <p>ДИМИТР 
покретале занатлијске машине, стругаре, штампарије, разне фабрике за прераду наших сировина.</p 
тави говор о политици:</p> <p>— Слобода штампе је изиграна.{S} Трговци су се уселили у њен храм 
н је краљ тиранин, осигурана је слобода штампе, уставом су дате све грађанске гарантије.{S} Нар 
ама омиљених песника, у чланцима дневне штампе.</p> <pb n="88" /> <p>— То је божанска искра инс 
дело програм странке, озаконити слободу штампе, збора и договора — трудио се младић да скрене п 
ну! — говорио је газда-Митар, куцкајући штапом о њено гвожђе.</p> <p>То је био Вишњи најлепши д 
алост која је обузе.{S} Младић је куцао штапом о калдрму и гледао преда се.</p> <p>— Узми га ка 
 па падао у ватру и грмео.{S} Онда није штедео никога: свога оца ни председника општине, партиј 
учна открића, романе, извештаје варошке штедионице, страначке листове, уџбенике из старијег раз 
твени тенор, иначе књиговођа у варошкој штедионици, слободно, као да је у механи;</p> <quote> < 
о са скромном суплентском платом.{S} Из штедње су седели код таште, која није пропуштала прилик 
поново почну послови.{S} Као што видиш, штета је да новац лежи зазидан у темеље.{S} Фирма за ма 
ми минђуше, подмазује шиваљке.</p> <p>— Штета није била велика — рече јој једном кад је срете и 
 газдарица унела ту простирку.</p> <p>— Штета је упрљати тако скупу ствар — рече гласно.</p> <p 
рез — продужи Ристић. — А била би грдна штета.{S} Она једина весели наше жалосно доба, греје те 
 нас још луксуз, још немогућност, чиста штета за време које се на њих потроши.</p> <p>— Објасни 
лости да се кида са свиме што је старо, штетно, устојало.{S} Пун рђавог искуства о правди велик 
е грчило се нервозно, а прсти су трзали штит од качкете.{S} Девојка га је слушала с пажњом и, у 
оним што нема, што је различно од њега, што ствара контрасте и наду на потпуност.{S} Пожеле да  
је ту, поред ње, што је она близу њега, што посматра њену уску сукњу, њену плаву косу, просто с 
ла, стрпа у њих један део својих књига, што би довољно било другом човеку за цео живот, остави  
еакција падала, слобода се објављивала, што је настајала нека промена најзад.{S} А мучно, што ј 
 јако развијена чежња за оним што нема, што је различно од њега, што ствара контрасте и наду на 
а <pb n="145" /> с гумираним точковима, што је тада у Београду била још реткост и што јој сврат 
ком рату Вера Павловна, сестра Рускиња, што је волела нашу кујну, било је за причу.</p> <p>Вишњ 
ивости електричне <pb n="177" /> снаге, што јој даје преимућство над паром при употреби у ситно 
е сад и остале студенте, те младе људе, што праве манифестације, демонстрације, резолуције на т 
ја, па опет кад видим да је нешто боље, што да не радим тако!...{S} Звао сам доктора.{S} Он јој 
астичар, јатак краљоубицâ и шта још не, што је један лични режим начинио од овог Ужичанина, кој 
сећао се задовољан што је ту, поред ње, што је она близу њега, што посматра њену уску сукњу, ње 
ћао као неку песму, радост што је види, што је ту поред њега, сласт што је заљубљен више него п 
></p> <p>доћи ако буде што школованији, што начитанији.</p> <p>Шесту годину је навршио у јуну,  
спокојно и монотоно, као оближњи поток, што је милио поред школске баште.{S} Тек по који пут, а 
а потребу да се допада људима, и друго, што су је другарице, ћерке чиновничких и осталих такозв 
а уверавала у све што је несвесно хтео, што је тражио од живота.{S} Она су му <pb n="91" /> бил 
, моје село равно,</l> <l>Кад си равно, што си водоплавно!...</l> </quote> <pb n="212" /> <p>—  
е изненадно, на пречац, демонстративно, што јој је отац проглашен као противник <hi>постојећег  
од мене, нешто неправедно, немилосрдно, што ме плаши.</p> <p>Радоје је погледа.{S} Његов поглед 
тајала нека промена најзад.{S} А мучно, што је, можда несвесно, осећао да је он сувише мали да  
да се ту усели неки Нишлија само за то, што господин саизвољава узети његову сестру за жену.{S} 
Вишња Лазаревић...{S} Па како ми живиш, што не дођеш?...</p> <p>Млади човек, с прилично вештине 
 противуречности.{S} Она се питала још, што и они који су старији <pb n="48" /> од њега, они од 
мо знаш како ми је леп стан, па баба... што је златна; прича ми како је било кад је била млада, 
огодило, све појединости, све... све... што ником другом није смео рећи.</p> <p>Од оног дана ка 
ницима што почињу предмет из средине... што се позивају на енглеска и талијанска дела.</p> <p>О 
орећи:</p> <p>— Да, нека буде просто... што простије... колико је могуће простије.</p> <p>Прави 
импатија.{S} Приговарала је себи за то: што год има добила је од тог оца са великим, меснатим н 
 се бацити блатом на све <pb n="112" /> што је прошло, мислити само на себе, радити за своје ис 
о мало меланхоличне, као <pb n="153" /> што је свака чежња.{S} Хтеде отпочети присан разговор,  
о једно од многобројних <hi>питања</hi> што су тада занимали интелектуалну младеж, мисао маглов 
амо успети, успети по сваку цену!...{S} Што још занима, јесу жене којих има много дебелих, са о 
 јој се мајчина болест много опасна.{S} Што га је више понављала, све је разумевала боље народс 
је видео цео свој живот, целог себе.{S} Што је учинио једну услугу својој сестри, он се одрекао 
"311" /> главом и превртљивом душом.{S} Што јој се некад допадало код њега, чинило јој се овог  
руштво, слободно казати своју мисао.{S} Што год је било око ње, уверавало ју је у нови живот: в 
е било потребно, чак преко потребно.{S} Што се тиче реда, он није био за претерану похвалу; по  
еман, фанатик, непомирљив, напрасит.{S} Што се њему допадало, морало се допасти целом свету, па 
 провинцији као и у његовом спомену.{S} Што је онда толико наваљивао да се <pb n="255" /> опет  
омоћ, као поклич на освету, на буну.{S} Што му се допадало у тим тренутцима код Беле, то беше н 
уски... — приметила би му тада ташта. — Што не почнеш нешто практичније?{S} Преведи какву заним 
хромом ногом, већ беше у другој соби. — Што су дивне, само да знате!... чу се отуда њен глас, ј 
е — рече најзад, са строгошћу у гласу — што се Бела <pb n="163" /> виђа по улици са оним нашим  
епоте, па онда друго, треће...</p> <p>— Што у Београду воле ове лимане <pb n="245" /> сандуке — 
ладићем кога је тамо оставила.</p> <p>— Што ми не пише! — чудила се девојка болно. — Бар једну  
Ката хоће да се изеде од муке.</p> <p>— Што је узео Швабицу?</p> <p>— Замисли дерана! — прихват 
е, за праву срећу и прави бол.</p> <p>— Што не бријеш бркове ? — рекла му је једном приликом. — 
исала је новом, великом надом.</p> <p>— Што ми то раније ниси рекао ? — упита га она дрхтаво.</ 
звесно што очекујемо од даљег живота, а што би хтели да сазнамо и улепшамо као у бајци.{S} Јесе 
е требати да се мучимо око мираза.{S} А што су млади?...{S} Шта им фали што су млади!{S} Па ти  
ице.{S} Упита се да Каја није суревњива што се она познаје са њеним сродником.{S} Или може бити 
захтевала је раскош министарских домова што се слабо поклапало са скромном суплентском платом.{ 
.{S} Газда-Митар га је звао често да га што послуша, напише му писмо или признаницу, јер су му  
 је била отворила врата лагано да би га што мање узнемирила и гледала у њега сивим, остарелим о 
 здрави и природни, она се бојала свега што је анормално, болесно, мистериозно.{S} Праву љубав  
 голицавом, узбудљивом, слађем од свега што је дотле окусила.{S} Сколише је поново мисли о Чедо 
едну пустош, ништа није остало од свега што је јуче још постојало, а он је још жив.</p> <p>— Ах 
свет напустио, као да му нема најбољега што је имао.{S} То осећање прогнанства прелазило је у н 
д те патриотске манифестације с разлога што је пролетеру свеједно који ће га капиталист експлоа 
е знати да ли ћеш шта сачувати од онога што сам ти говорио?</p> <p>— Ми ћемо остати увек пријат 
покушао да изврши самоубиство због тога што му се досадио живот.{S} Повреде су лаке природе.</q 
S} Да постоји рај сваки би се старао да што пре умре... <hi>Карт бланш</hi> имају: деца, лудаци 
девојчици.{S} Она му се учини још ближа што се тога дана осећао изузетно увређен од стране Вишњ 
ајправедније, борити се против онога за што су уверени да је рђаво и опасно. „Остати на власти" 
 природе, где се дрво с дрветом бори за што више сунца.{S} Понекад би се заборавио и жалио што  
ан, доста сељака, а нарочито полусељака што су амали, таљигаши, надничари.{S} Од интелигенције, 
 се назирала тек овде-онде која прилика што се лагано вукла, изазивали су мисли о смрти.{S} Бил 
> <p>Кад се решила, искрено се радовала што иде у престоницу.{S} Заборавила је многе раније неп 
а и присуства девојке која му је нудила што му она друга није могла дати.</p> <p>— Понови још ј 
ла је у прве клупе да би професора чула што боље.{S} Уписала је и часове који по уредби нису би 
а прелази у ружичасту, с мрким шалонима што су били дискретно спуштени и с фигурама купидона ко 
или сувог лишћа, у облацима... облацима што полако језде по зимском небу.{S} Одлазио је тада у  
многе ствари.{S} Дивила се наставницима што почињу предмет из средине... што се позивају на енг 
ро своме народу и имао стила у чланцима што их је писао по опозиционим листовима? </p> <pb n="1 
гурном кораку који је правила, по очима што се нису дали <pb n="275" /> збунити, по образима ко 
онови девојка јогунасто и искрено. — На што онда љубав кад се рачуна колико и лањски снег!</p>  
"130" /> погледа у Белине очи. — Али на што то питање!{S} Мени је тако лепо овде, у вашој кући, 
одбијала стално.{S} Још можда је срећна што се свршило како се свршило.</p> <p>Вишња је тако пр 
раја.{S} Губила је и оно мало поштовања што је дотле имала према свом мужу, грдила га, понижава 
ари праштао је великодушно.</p> <p>— Па што ме је оставио? — бунила се она.</p> <p>— Ко је кога 
ази без бриге поред наоружаног стражара што је дотле располагао његовим животом и смрћу, па се  
 узе други пут, прими од његовог говора што је ишло у корист њеног плана и рече Чедомиру:</p> < 
S} Читала је књиге, седела крај прозора што гледа на сокак и посматрала земљу свога детињства с 
жи — и предаде јој све од свог рукописа што је рукама могао зграбити.</p> <p>Отвори фијоку од с 
ед свег дискретног <pb n="151" /> укуса што нам долази са финог и деликатног Запада.</p> <p>Мла 
ру је било доста света, оно лепог света што празником пре подне излази у варошки парк.{S} Весел 
ло.{S} Кад нису критиковали митрополита што им не услиши молбу да се преко лета прехране у какв 
ватно разних прилика у којима живе бића што је Дарвин стрпао све у једну врсту!{S} Позитивизам  
како је права срећа за земљу и Матовића што је она његова сапутница у животу.</p> <p>— Клеопатр 
дућанима, грубо су одскакали од тарница што су се дрмале и <pb n="247" /> тресле преко излокане 
љубац.{S} Сласт те успомене би још јача што су је изазивала уста друге девојке.{S} Он осети гот 
 другим.{S} И млади човек осети се крив што узнемирава то тихо језеро здравих живаца бунтовним  
 природног стања — објашњавао је разлог што су зрнца философије дошла на та непосвећена места,  
једну кућицу из дворишта, и ту, од оног што јој је остало од мираза, живела са децом, скромно,  
е овде то даје тешко сакрити или најзад што и најмања љубавна авантура може имати врло тешких п 
нику пажњу на њега: фирма ни модел робе што се ту може наћи.{S} Али они ради којих тај дућан по 
са њих све што му се није допадало, све што је кварило хармонију његове идеалне жене.{S} Тако ј 
 Илија, по коме су и име добили.{S} Све што је Чедомир знао о овом свом претку, било је да се б 
 наслеђеним искуством да Србија, за све што има, има да захвали само своме сељаку, лако се одлу 
су код жена заразне.{S} Она напреже све што јој је остало од свести, дочепа чаршав са постеље,  
ије, с муком изговарао.{S} Читао је све што му до руке дође: научна открића, романе, извештаје  
 прочитао у некој врло рђавој књизи све што би могао написати.{S} Бацао је перо, полазио к врат 
S} Он би живео пријатно, дао би њој све што би имао, она би уживала у њему, он би могао обвити  
е, па настави;</p> <p>— Кад сумирам све што сам видела, познала, искусила, рачун испада врло не 
.</p> <p>— Ја хоћу најпре да учиним све што могу други.{S} Оно после... то ће бити плус, Зарија 
{S} Корачао је улицом, гледао право све што је сретао и није видео ништа.{S} Тога дана није се  
зу епикурејства у себи; он је волео све што је пријатно, лако, ново, лепо.{S} У недостатку мате 
а око једне воденице, да је изгубио све што је стекао и пред смрт сачувао једва оно мало што му 
ко њега, та су га писма уверавала у све што је несвесно хтео, што је тражио од живота.{S} Она с 
 док је брисао <pb n="80" /> са њих све што му се није допадало, све што је кварило хармонију њ 
 оне које је назру, оне су као ове муве што се лепе уз прозорско окно...{S} Погледај их! — и Ри 
оје жене да седне за кујнски сто и једе што прво дохвати.{S} Али му је то задовољство ретко доп 
рећа <pb n="18" /></p> <p>доћи ако буде што школованији, што начитанији.</p> <p>Шесту годину је 
нисам користио њим.{S} Али ако оно дође што ти рекох, онда...</p> <p>— Остави ту пушку.{S} Не в 
S} Скупи их и стаде прелиставати да уђе што боље у предмет.{S} Он их је почео у Паризу, пун нау 
авући главу међу те две расцветале руже што се крију у борама муселина и љубити до миле воље ње 
заустави на уснама.{S} Изненадило га је што га госпођа пита за мишљење... она, која му је, поре 
описан програм, као што рекох.{S} То је што сам имао да вас посаветујем као млађег колегу... ви 
 шипарица из пансионата.{S} Идеал му је што и свака комедија.{S} За њега не постоје науке, него 
то још раније него Вишња, да се развије што више, да оде до краја пута који је водио преко дево 
у разнолики осећаји, од тихе носталгије што смо пустили срећу да одлети кад су нас њена крила д 
ице.{S} Најзад га истераше из гимназије што је доказивао катихети да природне науке побијају на 
оју!</p> <p>Вишња сврши школске задатке што је могла брже, па се онда свуче и леже.{S} Хладна п 
воденице, моћи кликнути: „Одморите руке што окрећу млин, о млинари!{S} Спавајте мирно.{S} Нека  
 на столици.</p> <p>У труду да задовоље што више једно другога, они се готово посвађаше, те нај 
ла <pb n="270" /> си себе, своје, време што је прошло.{S} И вратила си се несрећнија него кад с 
 потурали што је рђаво.{S} Било да узме што да закрпи, закрпе су изгледале велике, ружне.{S} Уз 
то велико, смелости да се кида са свиме што је старо, штетно, устојало.{S} Пун рђавог искуства  
адатак био је да допуни свога мужа тиме што ће његове сељачке склоности парирати својим господс 
е машине, треба да му га она враћа тиме што ће му осигурати безбедност у селу, олакшавати му ве 
сређености својим мислима и пажње ономе што ће се написати.{S} Затим, подиже главу и задржа је  
 оно што је прошло, сети ме се по ономе што је лепо било у мени“.{S} Али млади студент био је з 
азликовао од осталих трговаца и по томе што се није вајкао.{S} Чак ни на порез.{S} Лепо се носи 
 правим путем и покуша да одвоји стране што су се оснивале на материјалистичком схватању, гунђа 
ан устав.{S} Јако је љут на реакционаре што су га изневерили приликом његове женидбе.</p> <p>Ис 
је одлазио такође, у школу, рано, да се што пре отресе куће, за коју га ништа није везивало, и  
авао би се дивљењем деце, радовао би се што га код куће чека добар ручак, са уживањем би рачуна 
рош, а у њој има злих људи.{S} Да ти се што непријатно није десило?</p> <p>— Не, није ништа — н 
 драга Вишња — продужи Аница. — Удај се што пре.{S} У животу су ретки поновни састанци.{S} И за 
>Не чекајући одговор, стара жена донесе што је нудила.</p> <p>— Је ли ти сад боље?</p> <p>— Да, 
асти, трудио се да у своје законе унесе што више гарантије да власт не изигра ове мере.{S} У то 
ново.{S} Узбаци руком један прамен косе што јој је падао на чело, и јекну болно:</p> <p>— Шта ј 
в сокак, где се куће ћушкају да захвате што више улице.{S} Роба из дућана гомила се безбрижно п 
ева све лепоте од живота, усамљено биће што се ни с ким не да да удружи, идеалиста који ради са 
ли му као неки благ и лаган лек на срце што се крвавило.</p> <p>— Да је и мени да изађем некуд  
S} Ови млади људи једу врло мало, троше што год имају на новине и брошуре, читају на дохват поп 
меху што му га је извајала добра нада и што се чудно мешало са првим цртама зрелих година.{S} Д 
 од увреде, нешто што се не да избећи и што ће га пратити вечито.</p> <p>— Не покушавајте да се 
о је тада у Београду била још реткост и што јој сврати пажњу.{S} Она позна да је то државни фиј 
је пролеће.{S} Сунце обасја.{S} Снегови што су падали целе зиме почну да се краве.{S} Пред дућа 
јака занемарене тоалете, усред тих људи што мисле да од њих зависи круг земаљске планете.{S} Он 
са се, све је у вечитом покрету.{S} Али што се пароброд примицао више томе граду, радост се суш 
одавали скупље, крали на мери, потурали што је рђаво.{S} Било да узме што да закрпи, закрпе су  
а.{S} А што су млади?...{S} Шта им фали што су млади!{S} Па ти рече <pb n="164" /> једном прили 
пристојне једно што се нема прилике или што се овде то даје тешко сакрити или најзад што и најм 
мљена под надницу.</p> <p>— Сутра да ми што буде, не дај боже, па да ми дете остане без спреме, 
ва, присебан потпуно и спреман да прими што има да дође.{S} На отвореним вратима стајала је Бел 
а, несаврела, загорела.{S} Било да купи што за кућу, малопродавци варали су је, продавали скупљ 
бликанац, револуционар.{S} Он се поноси што ствари схвата материјалистички.{S} Поезија му је пр 
 се да га својим здравим разумом схвати што боље.</p> <p>Међутим, једном кад је Радоје почео да 
<p>Отвори фијоку од стола и поче бацати што год му дође под руку.</p> <p>— Ево, на, ево још — в 
="213" /> рије њиве.{S} То се она свети што не ценимо њену снагу.{S} Међутим, то време пролази; 
 перверзијом, која даје све више сласти што се ниже пада.{S} Калдрма, куће, кровови цаклили су  
 хладно.{S} То беше револвер, онај исти што га је некад показивао Зарији Ристићу.{S} Да ли се с 
, али јој се учини да поред све користи што ће видети отуд није отмено говорити за ручком о сељ 
 осмејкивао се подругљиво на љубазности што се чиниле будућем министарском зету и питао се ћудљ 
{S} Или је то био само знак захвалности што је Илић имао стално по коју лепу реч за њу, девојку 
pb n="232" /> златни ланчеви, будилници што су свирали војничке маршеве, велосипеди, шиваће маш 
 се стидљиво, као да је тражио опроштај што је сиромах.{S} Вишња не замери ништа.{S} Она није з 
редомисли, зовну служавку и предаде јој што је имала у рукама.</p> <p>— Збиља, ја сам ваша приј 
још вратио са божићњег распуста.{S} Тек што је за собом притворио врата, кад их газдарица отвор 
ен.{S} Све беше лепо, као дотле.{S} Тек што му се учини да се Овчар и Каблар завијају неком маг 
е шешира и изађоше на улицу.{S} Али тек што се спустише низ неспретне степенице старинске зград 
је, као овај у ћошку... с великим носем што тера мртвачка кола.{S} Еј, Марјане, колико си их да 
у се чудно поклапале с оним нечим новим што јој је надирало у душу.{S} Она их је памтила све, и 
много ствари да ти кажем, да ти изложим што сам наумио.</p> <p>Вишња приста у први мах, подајућ 
ироди беше јако развијена чежња за оним што нема, што је различно од њега, што ствара контрасте 
ила све, и несвесно упоређивала са оним што су јој у школи предавали.{S} Кад је била поред Чедо 
м загрљају меком, по потиљку, само оним што је голо од <pb n="134" /> руке, да осети њу целу, о 
благословена, децо моја.{S} Ја не марим што ћу од сад бити баба.</p> <p>Илић се осмехну кисело. 
е и питати несигурне хоризонте за нечим што више није наше?{S} Зашто пустити да дани и године п 
један сиромах ђак треба да је задовољан што улази и у дечју собу; <pb n="9" /> иначе је сиротињ 
зимала га је ватра, осећао се задовољан што је ту, поред ње, што је она близу њега, што посматр 
а своме зету не покаже колико је срећан што не плаћа стан.</p> <p>— То је велика рента, као мир 
мац што је играо Кина, као овај бакалин што је увозио вагоне кафе из Бразилије, као овај у ћошк 
> <p>Изненадно, без икаквог узрока, као што се то дешава код нервно раздражених људи, обузе га  
 прво место...{S} Прописан програм, као што рекох.{S} То је што сам имао да вас посаветујем као 
тражио мало светлости на свом путу, као што морнар тражи звезду изнад узбурканих таласа, неугаш 
ребу да се поново почну послови.{S} Као што видиш, штета је да новац лежи зазидан у темеље.{S}  
о колико му човек да̑ вредности.{S} Као што видиш, нешто релативно...{S} Доиста, ничега сигурно 
и под казном да се не преврнемо.{S} Као што не можемо неговати поморанџе по Авали, тако се не м 
ака унапред јер се живот не понавља као што се ни јучерањи дан неће вратити никад.{S} Гледајући 
је рећи — <pb n="73" /> „једна жена као што си ти, тако учена у својој простоти, тако проста у  
лава, пред њима, бледи и губи се, и као што би радила мајка, глас целог народа их љушка у њихов 
 је била посадила нешто дрвећа, али као што је то обичај, дечурлија и пуштена стока поломили <p 
 има жену лепу, пријатну, ето такву као што је Вишња.{S} Она сигурно има врло лепо тело, познај 
Он их је чекао с безазленом радошћу као што деца чекају велике празнике.{S} Он их је волео гото 
сао изводе, као сваки ђачић.</p> <p>Као што се предвиђало, свршио је школу одлично, без једне ч 
S} После се навикао.{S} У стану је имао што треба скромном човеку.{S} Матовић је био пријатан п 
око свога кофера.</p> <p>Имала је право што се журила.{S} Мајка је била опасније болесна него ш 
грађанина и одрпаног сељака, оно управо што држи целу пирамиду друштва и који најтеже осећају њ 
д дошло оно велико, оно страшно, језиво што је очекивао.{S} Он задрхта јер је то било веће, мно 
p>Вишња га погледа неповерљиво.{S} Прво што помисли било је да му златарски занат није занео мо 
ника који су га изневерили.{S} Као прво што се очекивало, била је амнестија политичких криваца. 
 жеђ за осветом или свирепо задовољство што су сад сви троје несрећни?...{S} Улица је остала го 
вици.</p> <p>— Много је мање људи, него што се мисли обично, који стварају свој живот по својој 
</p> <p>— Ти Вишња?{S} Ти си млађа него што си икад била.</p> <p>— Какав парадокс! — насмеја се 
{S} Мајка је била опасније болесна него што је отац писао.{S} За време кризе, млада студенткиња 
та јер је то било веће, много теже него што је његова слутња предвиђала.{S} Његов поглед се про 
 пролазе?{S} Јер младост иде, брже него што се мисли, а са њом и сва могућност да будемо срећни 
тељици да изађу у шетњу негде даље него што се то могло после школских часова.{S} Нашли су се у 
д се реши да се с њом објасни, пре него што предузме какав даљи корак.{S} Она га је избегавала  
 Овим сељацима засја електрика пре него што јој и диреке ударише — примећивао би ко у шали. — П 
 се врати на пут којим је ишла пре него што га је познала.{S} Она је прикупљала своје сирото ис 
> <p>— Он јој је изјавио љубав пре него што си још постао министар... овде, у овом салону... сл 
.{S} Сунце се изгуби тако рећи пре него што зађе.{S} Каткад се деси да његова кугла пада баш за 
о звер што погледа своју жртву пре него што јој доврши живот, Чедомир прекиде пољубац у једном  
 веровала да је он воли јако, јаче него што је он био уопште способан да вели, лудо, смртно.{S} 
ну забезекнутост што је нашла више него што је очекивала.</p> <pb n="193" /> <p>— Ју, роспије!  
и који траже од своје судбине више него што она може дати, бежао је од своје среће, мислећи да  
евојку.{S} Радио је за испите више него што је требало.{S} Читао је књиге, новине, књижевне лис 
свакоме који од њега не тражи више него што оно може дати — одговори она полагано. — Живи се бе 
са лопову који би му покварио више него што би однео, а бојао се и ведрог неба које му прети су 
кове, у кући се кувало двапут више него што је требало, просипало се, бацало, раздавало суседст 
луције, мрзео богаташку класу више него што је волео пук, био горд са својих материјалистичких  
вори после малог оклевања. — Лепше него што сам мислила.{S} Ја волим чист ваздух, шуму, свој на 
ни се вратише у варош још веселији него што су пошли, трчећи, прескачући баре, говорећи задихан 
афане, нека подигну бољи подмладак него што смо ми.{S} Шта ће ти боље еманципације?</p> <p>Ишли 
ди студент био је за њу јаче везан него што је сâм мислио.{S} Раскид са породицом му је оставио 
Иде... иде.{S} Биће раније свршено него што смо предвидели — одговарао им је убеђено. — Не жали 
стали, она је претресала у мислима дуго што јој је Илић говорио.{S} Није јој тада измицало да о 
евер.{S} И доцније није никад заборавио што је ту научио.</p> <p>Затим му паде на ум како му је 
нца.{S} Понекад би се заборавио и жалио што није више учио школе.{S} У то доба била се већ увел 
ила завесе.{S} У соби је мрак, али мало што да је свежије.{S} Из чамовине на прозору цури смола 
екао и пред смрт сачувао једва оно мало што му је од оца остало.{S} Чедомиров отац, Стеван, изу 
у логичан закључак; шта би га се тицало што би то било противно његовом новом убеђењу!{S} Али ј 
 започетој тези.{S} Шта би га се тицало што не би постао професор универзитета, славан човек!{S 
ице, било са позоришних премијера, било што је имао другова њихових познаника, било најзад да и 
топло, па и жалосно.{S} Мило му је било што је реакција падала, слобода се објављивала, што је  
ње школе од њега.{S} Дивно је чудо било што поред своје философије није већ умро од глади.{S} С 
биљном послу.{S} Кад јој се није чинило што је хтела, свађала <pb n="128" /> се да се кућа орил 
 дизао да иде, да му се не би приметило што остаје на само са девојком.{S} Али би га она задржа 
ћа једна мала република.{S} Свега имамо што нам треба: пилића, прасади, вина, књига.{S} Дан нам 
а је своју ману осећала све дубље једно што је пристизала на снагу, те је већ имала потребу да  
и.{S} Али оне су крајње пристојне једно што се нема прилике или што се овде то даје тешко сакри 
 да би у њој нашао оно нешто неодређено што је вечито тражио.{S} Долазио би уредно у школу, зад 
ан и збрисана спољна постројења.{S} Оно што је најскупље стало: темељи, остало је недирнуто.{S} 
омили <pb n="144" /> су младице.{S} Оно што је остало животарило је, само, искривљено, мршаво и 
ени имаћемо оба зида на брани.{S} А оно што остане лако је.{S} Још до године у ово доба можемо  
рића.{S} Суплент је ваљао у мислима оно што му је другарица рекла и понављао у себи:</p> <p>— О 
ост.{S} У њима није било спомена на оно што су заједнички преживели и проживели.{S} Она су почи 
руг болесних места, а нападао је на оно што је главно, на основе и темеље, у које се мало ко па 
 твоја срећа допусти да мислиш и на оно што је прошло, сети ме се по ономе што је лепо било у м 
p> <p>Али Вишњу не остави спомен на оно што јој је Каја рекла пре толико година. „Има“, рекла ј 
оје задовољство и мислити једино на оно што је пријатно.{S} Свога мужа сматрала је за нову игра 
цију која није још задата, а не зна оно што му је за лекцију.{S} У гимназији је било још горе.{ 
де, у родољубе, јер наше време није оно што смо хтели, и ми смо се горко преварили у систем пар 
ала своме пријатељу да он формулише оно што је хтела рећи.{S} Да би пак утишала своју савест, р 
 се понекад пребацивао и откривао и оно што је у партији или државној служби сазнао у поверењу. 
аборављао је да поред науке постоји оно што се зове примењена наука, <pb n="259" /> вештина, по 
јним.{S} Ја се враћам срцу да осети оно што мисао моја није могла сазнати.</p> <p>Зарија му пок 
 могу често имати своје ја, бранити оно што мисле да је најбоље, најкорисније, најправедније, б 
абранама. — Је ли слобода допустити оно што је недопуштено, укинути везе између оца и сина, мај 
оворим овако, не значи да одобравам оно што је раније било.{S} Говорим, јер ме данашње доба бол 
ебаци му ћерка.</p> <p>— Ја говорим оно што осећам.{S} Ја сам увек говорио истину.{S} И ја вам  
 по ваздуху, као да би боље доказао оно што је говорио.{S} Престао је да пише афоризме, па се д 
о слободу кретања, да би радио само оно што воли, да буде свој и припада самом себи.</p> <p>— Н 
му омилети кућу, која ће веровати у оно што он верује.</p> <p>Девојка одмахну руком.{S} Њу су с 
аука и посвећена Чедомиром Илићем у оно што се у то доба звало реални правац у животу.{S} Па оп 
 осмотри је целу.{S} Видео је сад јасно што синоћ у мраку није могао.{S} Његова драгана није би 
дах будућности, све оно нешто неизвесно што очекујемо од даљег живота, а што би хтели да сазнам 
лосно:</p> <p>— Залутао сам.{S} Није то што сам хтео.{S} Преварио сам се у Дарвина.{S} Шта ми ј 
е се застиде.{S} Како да јој објасни то што је крила од саме себе?{S} Ипак у постељу није хтела 
ић, тек да се нешто каже.</p> <p>— Зато што сте ме пољубили — одговори њен глас, а њена насмеја 
у у ствари начинити његовом.{S} И место што му држава одузима последњи грош ради чегртања скупе 
 горе, нешто страшније од увреде, нешто што се не да избећи и што ће га пратити вечито.</p> <p> 
 ње, непознато, дубоко и фатално, нешто што је наваљивало на њу као ветар, гушило је и дирало у 
има нешто ново, изненадно, добро, нешто што ће доћи и изменити, окренути њен живот на боље.{S}  
 неморалан, јер се обавезујемо за нешто што није у нашој власти.{S} Брак ствара од људи силом х 
а је осећала просто да је урадила нешто што није требала учинити; и то ју је болело.{S} Куд се  
 је к себи.{S} Тада девојка опази нешто што дотле није видела: један готово правилан круг од св 
ало у грудима, као да се дешавало нешто што ће изменити цео његов живот.{S} Он је био дубоко за 
 грозницу пожуде.{S} Подивљао, као звер што погледа своју жртву пре него што јој доврши живот,  
 као све ове пропалице, као овај официр што је био на румунском двору, као овај глумац што је и 
 хтеде да загрли поново тај дивни створ што му се подаје, тог неслућеног анђела који га милује  
то је види, што је ту поред њега, сласт што је заљубљен више него први пут кад су прошетали сам 
у срцу је осећао као неку песму, радост што је види, што је ту поред њега, сласт што је заљубље 
 губио све више у извесну забезекнутост што је нашла више него што је очекивала.</p> <pb n="193 
ција наређивала грађанима да поправљају што се дало поправити.</p> <pb n="230" /> <p>Вода је ве 
{S} Или може бити, рођака завиди рођаку што је великошколац, образован човек, виши од ње.{S} И  
.{S} Да вам покажем бразилијанску марку што сам је купио од једног Јеврејчета.</p> <p>Они су би 
 је без марјаша, а није мислио да ће му што требати, па да узајми.{S} Он то призна, и осмејкива 
ега пак сумња је задржавала сад у свему што би предузео.</p> <p>Избегавао је једну и другу дево 
уство као бродоломник на пустом гребену што сабира крте остатке разбијене лађе да од њих начини 
S} Њих двојица се беху примакли прозору што гледа у двориште.{S} По калдрми је играло суво и то 
патра, треба повисити плату том младићу што поучава Младена — рече јој једном муж. — Живот је с 
не, мокре очи, нечег детињског у осмеху што му га је извајала добра нада и што се чудно мешало  
 са поноситим изразом на офарбаном лицу што су такве.{S} По њиховој спољашности, необавештен пр 
био на румунском двору, као овај глумац што је играо Кина, као овај бакалин што је увозио вагон 
нктивно да му је тај рад једини ослонац што му је остао.</p> <p>Лево, на столу, стајала је рпа  
 чу шта му жена рече.</p> <p>— Све имаш што ти треба, па опет ништа од тебе — додаде жалосно. — 
ријој кћери штоф за хаљину из Београда; штоф је морао бити по најновијој моди и сувише скуп да  
заревић својој жени и најстаријој кћери штоф за хаљину из Београда; штоф је морао бити по најно 
траганску шубару и капут од параћинског штофа, <pb n="55" /> а лети сламни шешир у боји и прсни 
још од робије, па не може да издржи тај штрапац.</p> <p>Илић је пристао одмах, говорећи:</p> <p 
атком и кафи, комплиментима и у киселој штрудли с маком сваког празника.{S} Ту повучену опозици 
ао очи у мачке.{S} На мршавим петељкама штрче очајни дивљи каранфили боје као вино.{S} И мириси 
руштво, да се разоноди, а она неће, <hi>штудира</hi>...</p> <p>Том приликом скупило се велико д 
рез.{S} Лепо се носио: зими астраганску шубару и капут од параћинског штофа, <pb n="55" /> а ле 
 аптовина, а мртву тишину оживљавао тек шум какве змије, подигла се читава насеобина од радничк 
свој врхунац.</p> <p>Тада се зачу један шум на вратима.</p> <p>Два млада створа погледаше се ка 
очи. — Чујеш ли њено тихо жуборење, њен шум, као уздах простран и благ?{S} Да ли се и теби чини 
творене прозоре допирао је у собу весео шум Београда који се будио пред вече, као одахнувши пос 
 друм, једна механа и велика, пространа шума.{S} Тада духну ветар.{S} Лишће у џбунова заигра у  
Близу Вишњице, Вишња спази једну аду са шумарком од ракита и одраслим јабланом на крају.</p> <p 
азио из вароши, у околне паркове, брда, шуме.{S} Ни ту се није осећао срећан.{S} Какво дрво, пу 
вијало својим сјајем тиху воду, зарђале шуме и један параброд насред реке.{S} Дим од лађе разви 
 Плаве боје просипале се на парк.{S} Из шуме је долазио дах ноћи, мирис боровине, свежина росе, 
је као море: путеви су безбројни, живот шуми, таласа се, све је у вечитом покрету.{S} Али што с 
се јурила она два лептира.{S} Иза једне шумице примећивао се кров варошке цркве, прост и достој 
тихо.{S} На обали се видело парче једне шумице: врхови од јела, два три јасена, широко лишће од 
ла си тајно...</l> <l>— Ој животе!{S} О шумо, покоју!</l> <l>О младости!{S} О ти сунце сјајно!< 
о сам мислила.{S} Ја волим чист ваздух, шуму, свој народ, велике хоризонте, природу једном речи 
а блиско окружавале Чачак.{S} Обрасле у шуму и бујад, оне су дизале озбиљно своје врхове украше 
ди од себе.{S} Свет му се чинио празан, шупаљ, бесмислен без Вишње, без њеног милог присуства.{ 
 одмакли од земље.{S} Жене се кувале по шупама, одмах до помијара и ђубришта.{S} Оне су излазил 
— <foreign xml:lang="fr">Des Slaves!{S} Que voulez-vous, ma chère</foreign>!...</p> <p>Бела је  
да их љушка у њиховим гробовима.</hi> </quote> </p> <p> <hi>М. У.</hi> </p> </div> <pb n="iv" / 
 <l>Ој, убава, убава девојко, ој!</l> </quote> <p>Друштво прихвати:</p> <quote> <l>Милији душа  
<l>Дај, девојче, очи да ти љубим!</l> </quote> <p>— Како је лепа наша народна песма — примети Р 
О младости!{S} О ти сунце сјајно!</l> </quote> <p>Та песма узбуди Илићу гомилу мисли на лањско  
l> <l>Ој убава, убава девојко!...</l> </quote> <p>— Ево цвећа! — викну један женски глас.</p> < 
д си равно, што си водоплавно!...</l> </quote> <pb n="212" /> <p>— Погледај је, Вишња... поглед 
/l> <l>На бел’ босиљак градински.</l> </quote> <p>На изласку из вароши указа се Морава бистра,  
а,</l> <l>За мене младу да буниш.</l> </quote> <p>Сунце је било још високо.{S} Општинска утрина 
оћи,</l> <l>У те сјајне месечине?</l> </quote> <p>Лазаревићева оста сама.{S} Беше набрала пуно  
им философом.{S} Честитамо младенцима.</quote> <pb n="225" /> <p>— Честитамо младенцима — понов 
дио живот.{S} Повреде су лаке природе.</quote> <p>Воз је одмицао.{S} Кроз прозоре од вагона вид 
евојке одговорише :</p> <pb n="214" /> <quote> <l>Стојане, луда будало,</l> <l>Ухвати сиве воло 
и су, сустижући се:</p> <pb n="215" /> <quote> <l>Колика је царева ливада</l> <l>На њој нема тр 
њи случај.{S} Белешка је гласила :</p> <quote> <hi>Досадила му самарица.</hi> — Јуче око пет ча 
вина грла песма гипка као та река:</p> <quote> <l>Ој Мораво, моје село равно,</l> <l>Кад си рав 
м вестима налазила се ова белешка:</p> <quote> <hi>Венчање</hi>. — Бела, кћи г. Јована Матовића 
мци и девојке.{S} Момци су певали:</p> <quote> <l>Испод села зелена ливада,</l> <l>У ливади сел 
</l> </quote> <p>Друштво прихвати:</p> <quote> <l>Милији душа мирише</l> <l>На свакојаке травиц 
е тајанствености, одјекну долином:</p> <quote> <l>Девојке су цвеће брале,</l> <l>Цвеће брале, в 
и, па стаде рецитовати доста лепо:</p> <quote> <l>То је било у пролеће рано,</l> <l>То је било  
ици, слободно, као да је у механи;</p> <quote> <l>Ој убава, убава девојко, ој,</l> <l>Млад Мили 
pb n="iii" /> <div type="liminal"> <p> <quote> <hi>Ова књига је посвећена погинулим Србима у ра