ла извесна лица, од којих су нека жива, а већина су умрла.{S} Није било девера него је Чедомир |
тупамо посред гомиле безбројних болова, а многи од нас не чује ни једну жалбу — грмио је Илић, |
боја, која се види само код лептирова, а на супротној страни, по крововима ниским, високим, од |
оду употребљавају на своја задовољства, а задовољства не челиче дух.</p> <p>Син је растао слобо |
а њега, он би спазио понос који страда, а можда нешто и неповерења.{S} Он јој је онда прилазио. |
ти на власти" постаје им једина девиза, а посланици владају, управљају, постављају, мешају се у |
калдрме.{S} Свет измешан, доста сељака, а нарочито полусељака што су амали, таљигаши, надничари |
е јој се стезало, њена душа је плакала, а она се морала смешити.{S} Стога побеже са седнице, чи |
Сав каљав, поцрнела лица, опрљена чела, а веселих, светлих, занесених очију, враћао се увече са |
агла, главу оборила ниско; није журила, а није, управо, знала куда иде.</p> <p>На неком сату из |
анас, па сутра другу.{S} Не би осетила, а кућа би била опрана...</p> <p>— Старинске жене, газда |
међу њима старих, опробаних пријатеља, а било их је и таквих који су раније обилазили далеко п |
схватим такав брак у обичним приликама, а камо ли кад је у питању престо.{S} Ко би то могао пом |
који живи неопажен за школским клупама, а испуњава један велики део престонице.{S} Њихова љубав |
г једног система демократских рефорама, а они нису у стању да се одрекну ни државног фијакера!< |
на бедра, често несвесне стида и срама, а понекад намерно, с извесном циничном сиротињском перв |
могена, иде се до отвореног деспотизма, а ако се образује коалиција, свака фракција експлоатише |
ави десну руку око врата свога драгана, а левом придржаваше књигу према светлости, па стаде рец |
и без бојазни.{S} Јер је она била жена, а код жена, кад је муж у питању, начелне разлике не пре |
су седели.{S} Пролетос је била зелена, а сад се белела од прашине, као да никад није била боје |
е је дотле расло дивље трње и аптовина, а мртву тишину оживљавао тек шум какве змије, подигла с |
сту; до дечка је била једна близнакиња, а преко:{S} Бела са другом сестрицом.{S} Она је требала |
анас до сутра.</p> <p>— Сутра... сутра, а не данас — одговарао је гласу своје савести.</p> <p>Б |
ед: научи лекцију која није још задата, а не зна оно што му је за лекцију.{S} У гимназији је би |
је боље од тога!{S} Иде ти после плата, а кад остариш, пензионишу те, па ти и после иде плата, |
еизвесно што очекујемо од даљег живота, а што би хтели да сазнамо и улепшамо као у бајци.{S} Је |
оме слободан један круг болесних места, а нападао је на оно што је главно, на основе и темеље, |
родна песма — примети Радоје. — Проста, а све каже, дирне те у жицу.</p> <p>Девојке одговорише |
њом.{S} Није прошло ни неколико минута, а он је већ био на улици, са̑м.</p> </div> <div type="c |
и ако можеш, а ако ти школа не допушта, а ти немој...{S} Боже здравља, видећемо се.{S} Ја ти ша |
слеђеним још од његовог прадеде голаћа, а можда још и даље, од предака којима имена није знао, |
у.{S} Стид ју је било и од самог Илића, а ради њега и ради својих родитеља, она је желела бити |
вршњацима, децом такође из бољих кућа, а поквареном као и он, можда горе него и он.{S} Две бли |
" /> тако, глупо, остао је без марјаша, а није мислио да ће му што требати, па да узајми.{S} Он |
му, Илићу, мислио је; Младен је брбљив, а Бела...</p> <p>На ову реч младић задрхта.{S} Један пл |
и где се морао одржавати известан ранг, а где се грцало од дугова; рано је познао понижења, так |
атко је јео и преслишавао се ко је југ, а ко је север.{S} И доцније није никад заборавио што је |
сам то нешто мислила.{S} Друго је сад, а друго беше под проклетом реакцијом.{S} Тек, жао ми је |
сам је толико пута... гледам је и сад, а никад је се нећу нагледати.{S} Чини ми се она као нек |
би хладном мислиоцу била одмах апсурд, а која је њему изгледала само немогућа због њега самог, |
свом обичају куцајући на врата од собе, а не отварајући их.</p> <p>То је трајало неко време.{S} |
старији су се утркивали да га поздраве, а деца се загледала у њега, као у чудо.{S} Недељом и пр |
окака по којима рабаџије шибају волове, а човек не зна кога пре да пожали: те људе или ту стоку |
предусретљивост и величанствене умове, а тебе вреба фарисејство и глупост.</p> <pb n="285" /> |
етљавале нашу варош, наша села, путове, а дању покретале занатлијске машине, стругаре, штампари |
о у њу кроз будућност која обећава све, а сад је посматра кроз прошлост која се измиче, отима с |
о.{S} Други не заборављају своје мртве, а зар ми живи да се заборавимо?{S} Ти нарочито, Вишња.. |
је са много искреног сажаљења за друге, а са пуно дубоке жалости за себе.</p> <p>Мајка јој је у |
олико је пута пролазио поред те зграде, а никад није приметио да у њој <pb n="4" /> седи неко к |
ше руке састављене око паса, очи бледе, а мисао умире у глави.{S} Њему су ти загрљаји падали сл |
ски пасуљ</hi>, с много паприке и воде, а мало пасуља и пастрме, али за кога тврде да је најуку |
ко.</p> <p>— Пиши јој, болан, мајка је, а тетки треба мало, па да је заболи глава.</p> <pb n="2 |
у своје тесне дупље... нестајало их је, а на њиховим местима <pb n="253" /> зјапеле су црне без |
састанак људи долазе увек нешто раније, а да жене задоцне стално.{S} Чедомир је потврдио ово пр |
аграду за твоје философске спекулације, а око тебе диже се вихор, заузет једино материјалним ин |
тије.{S} Народ бира своје представнике, а ови постављају владу.</p> <p>Били су прешли преко брв |
го поштовали, јер су га колеге пањкале, а и сам је био крив: био је лабав, давао је лако добре |
сенка, живот се повлачио, тице ћутале, а једноставан <pb n="44" /> и таман облак ширио се све |
се љубавници могу шетати до миле воље, а да не буду изненађени непријатним сусретом, подозриви |
који те окружују...{S} Је ли, Марјане, а би ли ко од богатих?</p> <p>— Они не спадају у моју н |
кивао кафу.{S} Понекад би читао новине, а кад њих није било, узео би <hi>Горски Вијенац</hi>, о |
/p> <p>Млади човек, с прилично вештине, а с много поштовања, скиде свој шешир који је већ губио |
о добра беху неспособни да ми га учине, а они од којих сам очекивао зла, најзад су ми га учинил |
човек, који без штака не може да макне, а иначе скакуће, свуд јури, трчи, код свију је, без њег |
такође, и то брзо, као да је виле гоне, а враћала се тек у вече, пуна новости.{S} Младен је одл |
и, лепи Млађа носио кариране панталоне, а еманциповане другарице гризле переце поред најпомодни |
обесили кануре бојене и небојене вуне, а месари кожице суве и сирове.{S} Пред кућама, на клупи |
војке приступачне, младе жене несташне, а старци и старице тапшу рукама, одобравају и буне још |
м су наместили кујну и собу за примање, а од другог су начинили своје собе за спавање.{S} Вишња |
, низови вагона, зеленило суседне баре, а даље, горе, на брегу, белео се један крај вароши под |
S} По убледелом челу повлачиле се боре, а у солуфима се пресијавало неколико белих власи.{S} Ос |
<pb n="186" /> је прошла: поменула се, а не вратила се, како кажу наши стари.{S} И девојка је |
бригама, ситним болестима које се пате, а не сметају.</p> <p>— Главно је да јој је срце здраво |
успехом.{S} Чедомир је положио испите, а госпа-Клеопатра је брала лаворике.{S} Она је сад гово |
>Тако сад Илић није имао ни своје куће, а морао је сносити пребацивања као да се њему учинило н |
ење са њом даје радости, одмора, утехе, а не нове невоље и морално пропадање.</p> <p>Са том мис |
н.</p> <p>— Народ су бирачи, другарице, а бирачи су људи.{S} Сваки од њих има по један ситан, а |
рије од света, док му она разједа срце, а њен гној прља, трује.{S} С времена на време, он би се |
Јадно место где се цели животи истроше, а душа не оде даље од бриге за насушни хлеб и државни п |
своју цену; симпатије су редак луксуз, а брак... брак је код паметних људи вешт споразум, смиш |
ром?</p> <p>— Јесте.{S} Обоје су млади, а знаш какав је свет...{S} Баш ме данас у седници пита |
лим да изађе у друштво, да се разоноди, а она неће, <hi>штудира</hi>...</p> <p>Том приликом ску |
ју омиљену песму: „Сунце ходи и заходи, а у мојој је изби тамно!...“</p> <p>Понекад би помислил |
к, сладак уздах отео би му се из груди, а глава му клонула, као да је неког дуго грлио, љубио.< |
анатлија?{S} Рано се дигни, доцно лежи, а кад остариш не можеш да радиш, па куд ћеш него у прос |
р говори, ко хоће да бележи, он бележи, а ко неће, онда то толико.</p> <p> <hi>Капетан-Машино З |
живот.{S} Живот <pb n="90" /> пролази, а она се никад не појави, не помилује наше усијано чело |
можда на страну, па су трошкови велики, а...{S} Није довршио реченицу, јер није хтео причати о |
и јој се да је поздрављају пријатељски, а она није могла отићи сама до првог дућана.</p> <p>— Б |
аницу, јер су му синови били тада мали, а другом коме није волео поверити се.{S} Вишња се опет |
о ствари да каже!{S} Дани су пролазили, а перо је висило непомично над хартијом.{S} Његове мисл |
су ретки Илићи.{S} И дани су пролазили, а за њима месеци, године.</p> <p>Спомен на бившу љубав |
ије изнели роштиље на сокак и задимили, а по зиду извешали кобасице разне дужине и дебљине.{S} |
ер младост иде, брже него што се мисли, а са њом и сва могућност да будемо срећни.</p> <p>Дрхте |
често вештачке дедукције, па и софизми, а, с времена на време, упада у противуречности.{S} Она |
атеља:</p> <p>— Он не зна ништа о мени, а ни ја о њему, као да смо туђини.{S} Свакако ми замера |
м великим надлештвима, где је рад мањи, а плата већа.{S} Они оснивају <hi>таншуле</hi>, састављ |
рканих таласа, неугашљив пламен у бури, а пред њим се појављивало сунце, чији је златан сјај ож |
нт и камен, темељ широк неколико хвати, а врх од зида као колски пут.</p> <pb n="229" /> <p>— К |
од нас на храну.{S} Њему ће се познати, а нама је свеједно: куд једемо сви, биће и за њега...{S |
омашио свој позив несрећан је, он пати, а патња рађа злоћу.{S} Директор га је звао, саветовао д |
ог првака.{S} Он је једва знао срицати, а теже му је било потписати се него отпешачити до Мрчај |
века који добро види да прави глупости, а продужава и прави их нове, све му изгледа лако.{S} Уз |
Бели, и осети како му цело тело дрхти, а на срце му наваљују разнолики осећаји, од тихе ностал |
, спремала књиге и доручковала стојећи, а све је мислила о једном: о универзитету на који је по |
, ручак је готов.</p> <p>Тако куцајући, а не отварајући врата на младићевој соби њу би прожмала |
тале са девојке на игру сунца на улици, а са сунца опет на девојку, на њен го врат, на белу рук |
о науци, политици, жени, Богу, лудници, а кад су изашли из кафане, закључио је трештен пијан:</ |
наљути муж. — Ја ти говорим као мајци, а ти тераш шегу...{S} Каква свадба!{S} Тај младић није |
ти.{S} Ако хоће да учи школу, нека учи, а ако неће, значи да није за њу, па ће гледати друга по |
се да младића није засенуо мој положај, а он на то не треба да рачуна ни колико ја.{S} Нико у С |
hi>Рад и Светлост</hi> паде под стечај, а Радоја стрпаше у хапс.{S} Он се оправда.{S} Разлог је |
к, мила мајко, као мрав.{S} Сева будак, а онај кујунџијин настојава и соколи...</p> <p>Увече је |
етне, набавио велике ормане, споља лак, а унутра сомотска постава.{S} Дућан му пун будилника, з |
преко реке, југ, лево у шљиваку исток, а запад где су пасла говеда.{S} Сели су у јечам и ужина |
о цело јутро.{S} Још удара на бели лук, а већ развезао о Плеханову, Огисту Конту, социјалној ре |
и се воле годину дана пред нашим носем, а ми... слепци код очију!{S} Бела ми је сад признала св |
неколико часова како су једно с другим, а он не успева да јој каже једне речи која долази из ср |
коњски трамвај замењен је електричним, а на пољани Батал-џамије копани су темељи једне јавне г |
учинио на улици пред самом грађевином, а био је мртав пијан.{S} На саслушању је изјавио да је |
ужинали.{S} Хлеб је био мек, сир диван, а апетит одличан; слатко је јео и преслишавао се ко је |
на пословица да се не зна шта носи дан, а шта ноћ.{S} Странци нас зову земља изненађења.</p> <p |
} Пасуљ са пастрмом био је сад њен сан, а киселе паприке њен идеал.{S} Те проклете паприке!{S} |
ди.{S} Сваки од њих има по један ситан, а за себе капиталан интерес.{S} Брига за свакидашњим хл |
била остављена рупа за чашу или сапун, а изнад ње налазио се узидан крст од црвеног камена на |
демонстрације, резолуције на туђ рачун, а чим дођу у питање они, њихова личност, њихов џеп, они |
лео, а шта сам добио, шта сам очекивао, а шта дочекао, многе ствари које ме тиште и које могу р |
е науснице!...</p> <p>Илић се насмејао, а кад се после растао са њом, помислио је озбиљно:</p> |
аље, од предака којима имена није знао, а који су морали волети ову земљу кад су се били за њу. |
х, исправних, који разумеју свој посао, а нашло се и неколико људи, како је то случај у свима п |
ђака?{S} Ја чујем само право... право, а где је реч дужност?{S} Говори се само о сељаку.{S} Ал |
воје срце.{S} Ја сам изабрао ово друго, а и ти ћеш... сигуран сам.{S} Пиј, проводи се, уживај м |
рице и кучине.{S} Данас нам вичу живео, а сутра, на неколико запаљивих речи каквог дрипца, заур |
дње године, да ти кажем: шта сам желео, а шта сам добио, шта сам очекивао, а шта дочекао, многе |
би му покварио више него што би однео, а бојао се и ведрог неба које му прети сушом непрестано |
, равне дворе гради.</l> <l>Дан градио, а два се кајао —</l> <l>Ој, убава, убава девојко, ој!</ |
ба!{S} Тај младић није ни школу свршио, а Бела је још дете.</p> <p>— Бела ми је терет на грудим |
<pb n="120" /> — Није још школу свршио, а већ проси девојку...</p> <p>— Ја не налазим у томе ни |
ало од свега што је јуче још постојало, а он је још жив.</p> <p>— Ах, тај живот! — промуца болн |
е ако се наканиш.{S} Ако ти је то мало, а ти ми телеграфиши или отиди код мојих пријатеља и зем |
њен ђаволасти поглед понављали су немо, а јасно: — Пољуби ме опет... пољуби, пољуби...</p> <p>И |
у њој, нешто скривено, топло, незнано, а широко и пространо као свет.</p> <p>Девојка поче да р |
бави; оно је могло путовати и отворено, а да нико не нађе у њему чега другог до другарских саоп |
гово избријано лице грчило се нервозно, а прсти су трзали штит од качкете.{S} Девојка га је слу |
ијатељство које се сматра да је вечито, а које живот распе као плеву!</p> <p>Поред њих прохукта |
реченицу, коју је случајно негде начуо, а у себи је додавао; „Ми смо слепи код очију, утучени у |
— рече јој једном муж. — Живот је скуп, а човек ми изгледа ваљан.</p> <p>— И ја сам то нешто ми |
е.{S} У салону се запали велики лустер, а електрично звонце позва собарицу да послужи слатко.</ |
то сте ме пољубили — одговори њен глас, а њена насмејана уста, зајапурени образи, њен ђаволасти |
волео.{S} Он је био добар као Христос, а мало је људи _ко]и су починили толико зла својим мили |
, као да му је то <pb n="244" /> занат, а она седела на кљуну према њему.{S} Како је млака вода |
вина, књига.{S} Дан нам прође као сат, а сат као минут.{S} И ја се само Богу молим да заустави |
зам не пориче <pb n="108" /> народност, а специјално српској народности у Турској вера представ |
оред школске баште.{S} Тек по који пут, а нарочито кад је на пољу светло и благо време, она је |
позади лађе који осветљава пређени пут, а ни корака унапред јер се живот не понавља као што се |
свестио, чупао из срце ту опасну гљиву, а заједно са њом и слику младе Чачанке.{S} Хтео се баци |
и откривао ногу до колена, ногу младу, а развијену, ногу танку, а заокругљену, извајану као од |
чије је лишће подсећало на винову лозу, а цветови на цвет од кромпира.{S} Одаја је била тако ма |
од таште, која није пропуштала прилику, а да своме зету не покаже колико је срећан што не плаћа |
мајци, па онда паде поново на девојку, а одатле на сто, на зид, на прозорска окна, на затворен |
а, ногу младу, а развијену, ногу танку, а заокругљену, извајану као од неког божанственог уметн |
земље налили смо својим знојем и крвљу, а ми не знамо још колико неисцрпног злата лежи у тим та |
ма по себи.{S} Живот је дуг, пријатељу, а младост кратка.</p> <p>— Срце ми хоће апстракт и апсу |
ка одвратност према свету, према свему, а највише према себи самом.{S} Као на слици, он је виде |
бити до миле воље њену кожу час румену, а час белу.</p> <p>— Куда идемо? — упита га она.</p> <p |
ице, које су биле као да хоће да прсну, а прстима затеже косу тако да осети како му се кожа одв |
</p> <p>Шесту годину је навршио у јуну, а већ у августу молио је оца да га упише у школу.{S} До |
је има право, па му предаде целу радњу, а сам поче да сади лук преко лета, зими пак да зева у о |
али кућама: ко у тарницама, ко на коњу, а већина пешке.{S} Ћевапџије изнели роштиље на сокак и |
Цариграда и Неапоља, најлепша на свету, а ја се кладим да је она најружнија престоница у Европи |
, Њутон би једва добио за телеграфисту, а Миржеови чергаши завршили би на поправци у Топчидеру. |
ад јој је муж поменуо пут. — Жива нећу, а мртву ме можеш однети и на Ђавоље Острво.</p> <p>Илић |
а спавање.{S} Вишња је распремала кућу, а Аница кувала.{S} После часова остајале су дуго заједн |
бина.{S} Свет даје и последњу цркавицу, а нема ни пута, ни ћуприје, учитеља, ни лекара.{S} Све |
ње да уђе у дућан и купи какву ситницу, а прелази преко остварених задовољстава са слегањем рам |
сиротиња један недостатак. „Он сиромах, а ја хрома!“ — мислила је и веровала да су тако равни ј |
љиве савете. — Наше је да нађемо новац, а остало: то је његово.{S} Не може се наука посисати из |
оворио је. — Ето, ја сам провинцијалац, а изгледа ми да се овде нема већег осећања удобности, л |
олела би да те види, па дођи ако можеш, а ако ти школа не допушта, а ти немој...{S} Боже здрављ |
е било за тебе.{S} Ово је велика варош, а у њој има злих људи.{S} Да ти се што непријатно није |
, укус леп, цене умерене, <pb n="61" /> а млади газда нежењен, па је све ишло како само може би |
пут од параћинског штофа, <pb n="55" /> а лети сламни шешир у боји и прсник од платна.{S} Тражи |
ствар отера ме на место! <pb n="126" /> А, бога ми, добро учим и речи и превод.</p> <p>Матовић |
ић кад се трамвај удаљи. — Боже мој!{S} А мени се чини да је то било тако далеко... даље него д |
у!{S} Главно је кад се двоје воле...{S} А свет, фамилија, новац?{S} Трице и кучине!...</p> <p>— |
јемо времена.{S} Мораће се журити...{S} А ви, млади човече, из школе ћете ући право у живот.{S} |
ужичаст сноп првих сунчевих зракова.{S} А даље, по шору, поцрнелим крововима и раштрканом селу, |
еће требати да се мучимо око мираза.{S} А што су млади?...{S} Шта им фали што су млади!{S} Па т |
ојци, он је представио девојку њима.{S} А сад, она се забављала с њима, они се забављали с њом, |
тим, њему то не смета, он то не зна.{S} А тај сељак то је наш народ.{S} Он је запуштен, прост, |
то је настајала нека промена најзад.{S} А мучно, што је, можда несвесно, осећао да је он сувише |
До јесени имаћемо оба зида на брани.{S} А оно што остане лако је.{S} Још до године у ово доба м |
даје позитивна знања модерној жени.{S} А ја хоћу да се образујем до краја.{S} Хоћу да будем на |
му добацује слатке, заношљиве речи.{S} А кад би се пренуо сасвим и мислио на њу, на ту плаву д |
ш школу, као и мени удовички ужитак.{S} А кад свршиш школу, шта ће ти ова страћара.{S} Иди куд |
посла да твој живот не буде излишан.{S} А кад ти једног дана твоја срећа допусти да мислиш и на |
уше, да јој је сваки живац треперио.{S} А пријатно, јер је то све било њој симпатично, то позна |
ивља поља претворила у најлепши врт.{S} А тамо даље...</p> <p>И Радојев поглед изгуби се у план |
/p> <p>— Волите се већ целу младост.{S} А ти не видиш, ти ниси видео то тело — шаптао је у себи |
е, да неће одмицати од ње дан и ноћ.{S} А кад оздрави, она ће јој испричати шта се с њом догоди |
:</p> <p>— Право претпоставља борбу.{S} А ти си жена... наша жена која не воли живот одрицања, |
и ноге носе, па тражи себи девојку.{S} А кад је нађеш, сети се колико је Вићентије узео, па ти |
ао зла.{S} Оне иначе не знају за њу.{S} А оне које је назру, оне су као ове муве што се лепе уз |
Малих Степеница; немој да се стидиш.{S} А сад прими много поздрава од твојих доброжелећих ти ро |
није много али колико да се храниш.{S} А занатлија?{S} Рано се дигни, доцно лежи, а кад остари |
изашла у варош — одбрани се девојка. — А други?...{S} Брига ме је!</p> <p>— Не, Бела, то није |
јић гледајући у бело платно Моравино. — А видео сам је надошлу, усталасану, помамну: страшна је |
опет ништа од тебе — додаде жалосно. — А кад сам ја учио школу, мој брајко!...</p> <p>Застаде, |
нису ударили порез — продужи Ристић. — А била би грдна штета.{S} Она једина весели наше жалосн |
пољу је још велика врућина — рече она — а, Бога ми, ни наша кућа није близу.</p> <p>— Не жур’те |
се крили од Турака — додавао је други — а гле ти сад чуда!{S} Хвалимо те, Господе, велика су дј |
. то му је испод достојанства!</p> <p>— А како се уби? — упита онај из гомиле.</p> <p>— Ето, та |
ученост, романтичан изглед...</p> <p>— А он ? — прекиде је стари господин, стално неповерљив.< |
х времена ти ћеш видети друга.</p> <p>— А дотле?</p> <p>— Једи задовољно државни хлеб.</p> <p>— |
пуним тањиром румених кајсија.</p> <p>— А ножеви? — пребаци јој мајка.</p> <p>— Ју! — трже се д |
жим само неколико венаца лука.</p> <p>— А шта ћеш му за ствари?</p> <p>— Има старог мебла колик |
ће... ја ћу му први честитати.</p> <p>— А дотле?</p> <p>-— Дотле се може све десити.{S} У свако |
тисак учиниле на њега те речи.</p> <p>— А љубав, мама? — примети Бела, и несташно успи усницама |
не мислим да се ту зауставим.</p> <p>— А шта можеш друго?</p> <p>— Универзитет.</p> <p>— Униве |
с ноге на ногу, упита с врата:</p> <p>— А где вам стоје?</p> <p>Најзад их донесе: малене ножиће |
обраћајући се ћерци додао је:</p> <p>— А ти, фрајла, остави се Београда у Чачку.</p> <p>По веч |
рију...</p> <p>Илић је прекину</p> <p>— А откуд теби и десет хиљада пара? </p> <p>— Па имамо ку |
ода.{S} Могао је живети неколико векова а да му се не досади.</p> <p>Међутим, Бела се није могл |
гимназији... живот са свима дужностима а без иједног права, интелектуални подрум, душевна каса |
рвоток.</p> <p>Радојев глас и, час немо а час гласно, запљускивање домаће воде утицали су чудно |
се сигурна у његовом присуству.</p> <p>А Радоје је умео лепо да говори... полако, дижући посте |
сли, снова.{S} Место путовања у Врњце и Абацију, он је заједно с Фламарионом посећивао месец, з |
амет тих његових бунтовничких изрека : „Абдикацијом неких владара није ништа поможено народима |
Као што не можемо неговати поморанџе по Авали, тако се не можемо оружати „знањем целе епохе“, к |
акрити или најзад што и најмања љубавна авантура може имати врло тешких последица.</p> <p>Остав |
ртвац преда на сахрану.</p> <p>Београд, август 1911 — март 1913.</p> </div> </body> </text> </T |
Шесту годину је навршио у јуну, а већ у августу молио је оца да га упише у школу.{S} Дотле је с |
мисао је био редак гост његове музе.{S} Авет лудила се помаљала кроз њих.{S} Он је певао:{S} Ја |
и сиромах.{S} Блед и озбиљан, мршав као авет, са занесеним очима, Зарија је лутао по живом, иро |
задрхта.{S} Та кљусина учини му се као авет која га гони, као живот који му остаје, као он са̑ |
е песка, кафанских столова, по суседним авлијама, као да су и оне хтеле побећи од куће.{S} У са |
икову чокалиницу, претварала савамалске авлије у чаробни врт, уносила бескрајна одушевљења у мл |
ега...{S} Можемо му дати и једну собу у авлији — додаде госпођа после неколико тренутака. — Пра |
где је један од њих држао <pb n="24" /> агитационо предавање.{S} Он је био верна гласачка војск |
чарапа, ускршњих јаја, дрвених кашика, агитујући међу сељанкама за отварање домаћичке школе.</ |
нама требају добри радници, занатлије, агрономи, учитељи, официри, професори.{S} Међутим, ти с |
разован, има плате две хиљаде, отвориће адвокатску канцеларију...</p> <p>Илић је прекину</p> <p |
у на избор, чудио се сложености црквене администрације око потребних докумената, осмејкивао се |
и уситњеног демократизма и непросвећене администрације, где се велика смелост не поклапа са опш |
заноса, па кад би писмо свршио, написао адресу и залепио завој, дубок, сладак уздах отео би му |
ом.{S} Близу Вишњице, Вишња спази једну аду са шумарком од ракита и одраслим јабланом на крају. |
узбуђења.</p> <p>Познавала је добро ту аду, аустриску стражару преко пута, вијугав друм и низ |
, с групом осветљених облака око бледог азура.{S} У оближњој касарни веџбали се војници и чула |
е сме да регне — прекину га девојка. — ’Ајд, загрли ме... не стоји ти лепо кад си озбиљан.</p> |
зе јабуке, крушке, слатке поморанџе... ’Ајде, јевтине и слатке!...</p> <p>После се појави коњск |
ног сина који је умро као питомац Војне Академије.</p> <p>Вишња је ћутала.</p> <p>Оне обе носил |
а се добро осећала на Великој Школи.{S} Академска слобода јој је пријала.{S} Могла је уредити с |
з нос одржавао још после толикогодишњег аклиматисања у Београду.{S} Младен је био пао у трећем |
једне почивке — ако он не дође, Зарија, ако будем морао живети као сваки други...</p> <p>Младић |
до физике, појављују се гледишта која, ако се усвоје, прете донекле целој згради, чије су теме |
уго — примети она. — Склонимо се негде, ако хоћете... под какво дрво, у ону кућу у врх пута? -- |
<p>— Ја не могу ове француске сплачине, ако ти можеш — одговарала му је млада горопадно.</p> <p |
.{S} После ће доћи остало само по себи, ако је ко тада у опште мислио шта ће после доћи!</p> <p |
огруди, амбициозни, напрасити, ћудљиви, ако се не одаду пићу, они постају, на крају, најљући ре |
, добије парче хлеба, па нек узме Белу, ако хоће... ја ћу му први честитати.</p> <p>— А дотле?< |
лости.{S} Очи су јој биле пуне суза.{S} Ако остане с Чедомиром још за тренутак, осећала је да с |
ању да остане <pb n="233" /> сатима.{S} Ако га ко упита шта ће ту, он одговара: „Пун сам електр |
не верујем у судбоносне неспоразуме.{S} Ако је ко крив, то смо ми: ја, ти, наши карактери, наше |
нархија, јаловост у државној управи.{S} Ако је скупштинска већина хомогена, иде се до отвореног |
е да изопачи праве дечје наклоности.{S} Ако хоће да учи школу, нека учи, а ако неће, значи да н |
елим, нек ти се нађе ако се наканиш.{S} Ако ти је то мало, а ти ми телеграфиши или отиди код мо |
аво — рече лекар на последњој посети. — Ако се тако одржи, госпођа ће живети још толико колико |
га чудноватог — рече будући министар. — Ако се воле, зашто да се не узму?</p> <p>— Ама, како да |
S} Али — прихвати после једне почивке — ако он не дође, Зарија, ако будем морао живети као свак |
. — Ја терам кола треће класе.</p> <p>— Ако пак хоћеш да будеш задовољан — продужи Ристић — онд |
и...{S} Испрати Вишњу до куће.</p> <p>— Ако госпођица нема ништа против? — уздржа се философ св |
гена, иде се до отвореног деспотизма, а ако се образује коалиција, свака фракција експлоатише у |
.{S} Ако хоће да учи школу, нека учи, а ако неће, значи да није за њу, па ће гледати друга посл |
ела би да те види, па дођи ако можеш, а ако ти школа не допушта, а ти немој...{S} Боже здравља, |
ти у та општа места, и Вишња би пропала ако би пао у туђе руке.{S} Он јој је хтео писати ради с |
иво. — Него обеси венац више капије, па ако га преко ноћ нестане, знај да ћеш се удати те зиме. |
тати маторе девојке, умрети као те муве ако им не отвориш прозор.</p> <p>Зарија пређе на илузиј |
д и ово писмо.{S} Велим, нек ти се нађе ако се наканиш.{S} Ако ти је то мало, а ти ми телеграфи |
ђа ће сад много да спава.{S} Довољно је ако се <pb n="184" /> служавка нађе поред ње с времена |
сати, велико знање смета.{S} Довољно је ако се прочита десетак књига, научи се на памет још два |
} У државној служби није нашао места, и ако су тамо постављани људи с мање школе од њега.{S} Ди |
ософа.{S} Зато је сматран за смешног, и ако их је било много луђих.{S} У државној служби није н |
> била зла времена.{S} Шта су они криви ако су били слаби или имали противна убеђења?{S} Ја сам |
чему.{S} Волела би да те види, па дођи ако можеш, а ако ти школа не допушта, а ти немој...{S} |
атили, ја се нисам користио њим.{S} Али ако оно дође што ти рекох, онда...</p> <p>— Остави ту п |
еца воле, нека се узму...“</p> <p>— Али ако се не воле? — прекиде је Јован.</p> <p>— Онда ником |
то социјализам, нашто све те лепе мисли ако Чедомир не буде њен!</p> <p>Пролеће се расцветавало |
ећерлему, продавати переце; шта то мари ако ти будеш моја жена!{S} Ја сам кадар да радим за дво |
требно да ме неко разуме, да ме охрабри ако сустанем.{S} Наши људи су прости.{S} Мени треба...< |
пствена срећа <pb n="18" /></p> <p>доћи ако буде што школованији, што начитанији.</p> <p>Шесту |
оград?</p> <p>— Њој ће бити свакако жао ако је не известиш.{S} И онда, знаш како је, чича-Митре |
{S} Ја сам га одбијала...{S} Какво чудо ако је потражио другу жену!</p> <p>Тек је сад видела ко |
озва у своју собу.</p> <p>— Пропали смо ако нас примете — приговори јој он.</p> <p>— Нико нас н |
могу рећи само теби... да ти кажем, ето ако хоћеш... колико сам ниско пао, најзад.</p> <p>Девој |
Вишњи да се не љути, да дође на свадбу ако може.</p> <p>— Нека ти је Богом просто — одговорила |
проповеда, мужа који им се даје, срећу ако је сретну, несрећу много чешће, и судбину која им с |
,</l> <l>За мене младу да лудиш,</l> <l>Ако ти никне буника,</l> <l>За мене младу да буниш.</l> |
/l> <l>Да видиш шта ће да никне.</l> <l>Ако ти никне лудаја,</l> <l>За мене младу да лудиш,</l> |
вези; понављам, брак је на првом месту акт озбиљан, хладан, срачунат да се прими онолико колик |
рна ствар.{S} Човек се троши између два акта који се називају: хтети и моћи.{S} Зашто дакле бит |
ао да је онај младић Краљ Отац или неки активни политичар, какав фактор тих догађаја којима ће |
снаге.{S} Влада је одобрила правила.{S} Акције су се добро уписивале.{S} Држава је помогла друш |
ито се узбуђује; неспособан ма за какву акцију, треба му читаво решење да уђе у дућан и купи ка |
је он највише настрадао: био је главни акционар.{S} Отишли су они лепи зидни часовници у рамов |
онолико новаца колико се очекивало.{S} Акционарско друштво <hi>Рад и Светлост</hi> паде под ст |
d> <p>Радоје Остојић је успео да оснује акционарско друштво за експлоатацију Моравине снаге.{S} |
оваш.{S} Мој ма̑л се развлачи као да је Алајбегова слама.{S} Деца <pb n="235" /> су ми неочешља |
, једу као на даћи.</p> <p>— Нека им је алал! — поклапали су га други. — Раде, брате мој, па св |
раму од сламе.{S} Ту је лежао још један албум, повезан у плиш, гомила посетница и карата са сли |
н по један крај, знаменита места, као у албуму.{S} Сети се Чедомира.{S} Доведе га у везу с мини |
мећивали се натписи за лорбер, нишадор, алеву паприку.{S} У другом делу дућана, поплочаном цигл |
И кола одмакоше правим булеваром Краља Александра.</p> <p>Вишња оста тако за један тренутак.</ |
велика дела...{S} Не знам тачно каква, али велика несумњиво.{S} Другојачије не може бити.</p> |
опи.</p> <p>Вишња заусти да нешто дода, али је већ млади човек падао у ватру грдећи реакцију, р |
о према младићу, љубав речи и уздисаја, али даље... права љубав је за њу била забрањена.{S} Као |
хтео.{S} Мене сматрају за мирна човека, али видиш, ја се питам да ли у мени не живи неки скриве |
> <p>Она није видела лице у тог човека, али би га познала у хиљаду других по првој ситници.{S} |
сли, <pb n="36" /> која ју је опседала, али је глас Чедомиров звонио у њеним ушима, облетао око |
а је с тобом?...{S} Нешто си омршавела, али си тим још лепша...{S} Сећаш ли се наше школе!...</ |
рханим крилима.</p> <p>Варош се спасла, али од <hi>електрике</hi> није се више познавао ни каме |
свакојаким <pb n="45" /> апстракцијама, али, кад угледа своју другарицу у визији природних елем |
повали их по оријенталским ресторанима, али никако да буду онакве какве их је госпа-Клеопатра с |
и посао.{S} Није се разумевао у коњима, али није требало много вештине па да види да је та живо |
уалну младеж, мисао магловита, нејасна, али стварна, жива <pb n="23" /> која га је пратила, лег |
рава, она је изгледала нешто неспретна, али то је само допуњавало њену лепоту и говорило да је |
интелигенција, природа врло симпатична, али карактер неодређен, несталан, неодважан, слаб.</p> |
боде.{S} Оне му полете, без размишљања, али хиљаде невидљивих препрека спречава њихов лет и оне |
у ову собу.{S} Простирка је била лепа, али се супленту није допадала; опомињала га је сувише ш |
од многобројних, зелено обојених врата, али се она не отворише.</p> <p>— Газдарица није код кућ |
пут, помислио би да је горда и надута, али, у иоле познатијем <pb n="104" /> друштву, она је г |
Општина је била посадила нешто дрвећа, али као што је то обичај, дечурлија и пуштена стока пол |
врло <pb n="2" /> висок, готово џигљав, али млад, пријатних, мушких црта, буљавих очију, које с |
лика.{S} Истина, сиромах, без фамилије, али ми смо ту.{S} Кроз који месец свршиће школу.{S} Нећ |
ио би да се налази на прагу револуције, али се сви ти говори свршавају кад куцне девет сати, вр |
држао у Повлену, у намери да хајдукује, али се ту оженио и окућио.{S} Илићев деда, који се тако |
<p>Пролеће се расцветавало око девојке, али су њој ти светли, разнежени дани, изгледали тешки, |
но гиба на таласима.{S} Донесоше чакље, али оне беху кратке.{S} Радоје обеси тада један фењер н |
априке и воде, а мало пасуља и пастрме, али за кога тврде да је најукуснији од свих српских пас |
ма.{S} Код њега су биле најскупље цене, али је купаца било доста, јер се знало да код њега чове |
ике, историје имао је врло добре оцене, али је у осталим предметима био већином слаб.{S} Из срп |
сад имала киселих паприка колико хоће, али, пренета у ситне интриге удатих другарица, захтевал |
доје хтеде јаукнути као рањено живинче, али бол девојке коју је волео би јачи од његовог сопств |
земљорадње кад се већ тим питањем бави, али јој се учини да поред све користи што ће видети оту |
дин Илић?</p> <p>Каја се опет изненади, али се уздржа од сваке заједљивости, и одговори мирно:< |
p>Вишња није била створење које завиди, али та срећа дотицала је се неугодно.{S} Срце јој се ст |
крајева, јер он хоће живот пун, велики, али чист, јасан, без утишавања савести и попуштања прил |
Млади човек не поче свој говор о вољи, али се не предаде ни привиђењу који је кишни зрак прави |
равац својих мисли на конкретне ствари, али слике оне две девојке нису му излазиле из главе, та |
нање.{S} Дају ти моћ да разумеш ствари, али те заводе својом неприродном логиком; пуне ти главу |
е га из затвора.{S} Част му се поврати, али цело његово имање оде на добош, јер је он највише н |
Са̑м сам.</p> <p>Хтеде још нешто рећи, али осети да му глас дрхти.{S} Једно јато врабаца крешт |
она. — Можда сам мало уморна...{S} Пхи, али је љута ова цигара — додаде за тим, насмејавши се г |
се хтеде подсмехнути својој другарици, али се не усуди.{S} У њеном <pb n="216" /> крилу мириса |
и која је била далеко од праве раскоши, али за Илића представљала готово свет блаженства, попуш |
лице, отворена врата, види се намештај, али људи, свет?{S} Нема их, нигде их нема.{S} У исти ма |
је спустила завесе.{S} У соби је мрак, али мало што да је свежије.{S} Из чамовине на прозору ц |
м и помири с оцем.{S} Врати се у Чачак, али не хтеде продужити школу.</p> <p>— Нећу да будем чи |
она.{S} Знате, мој отац је прост човек, али воли школу.</p> <p>— Па зар ћете сад пристати да се |
.</p> <p>Трудио се да не изгледа бедан, али неки пркос против самог себе терао га је да се изли |
лучај.{S} Какав?{S} Који?{S} Није знао, али му је сад било јасно да није ништа боље судбине од |
задовољство!{S} Препирали смо се дуго, али му још све нисам рекао...{S} Имаш ли ватре?</p> <p> |
ње од правог пута.{S} Корачала је брзо, али сигурно, и изгуби се не окренувши се.</p> <p>Вратил |
вратим у Београд.{S} Тата још којекако, али мајка!...{S} Ударила у плач, па запомаже по кући.{S |
девојке, дошао је Младен, бистар дечко, али ленштина, склон свима слабостима простог народа, ка |
осветљавало предмете на које је падало, али није било вруће, већ врло благо, меко, глатко, да ј |
јка нервозно.</p> <p>— Парадокс зацело, али је истина.</p> <pb n="251" /> <p>Доиста, Лазаревиће |
је да му се допада.{S} То јој би мило, али убрзо одби ташту жељу за каћиперством и рече у себи |
то смета?{S} Она је ишла уморно, тромо, али све даље.{S} Можда је ипак нешто остало од ње?{S} М |
?</p> <p>Међутим, Илић је примио писмо, али није знао шта да одговори.{S} Оно га је дирнуло јак |
S} Ја сам ти то, Илићу, говорио одавно, али ти имаш дух романтичан.{S} Ти мислиш да сам ја груб |
то практично... за машинисту на пример, али вели, мора да се иде од куће, можда на страну, па с |
етко у паланци.{S} Тамо се сви познају, али се туђе заједнице, либе се, зазиру једно од другог, |
он, у свом детињству, имао једну опаку, али врло сигурну учитељицу, невољу.{S} Он је имао да се |
исли нису долазиле на ум младом човеку, али сличне свакако.{S} Јер, кад спусти поглед на свој р |
се ништа нарочито догодило лично њему, али је његово срце уздрхтано лупало у грудима, као да с |
покуша да окрене главу на другу страну, али се његове очи не могаху одвојити од Вишње.</p> <p>О |
чинца.{S} Отворише уста да нешто рекну, али немадоше времена јер се на прагу указа госпа-Клеопа |
друга.{S} Беше се упутила универзитету, али се <pb n="147" /> предомисли и окрену да нађе своје |
њихове дрвене стражаре, па онда у кућу, али испод ока... као да га се то ништа не тиче.{S} Редо |
било противно његовом новом убеђењу!{S} Али је Илић био још млад, у добу кад се пише искрено и |
Вишња, моја лепа, моја стара Вишња“.{S} Али се свлада, па настави говор о политици:</p> <p>— Сл |
е по ономе што је лепо било у мени“.{S} Али млади студент био је за њу јаче везан него што је с |
а.{S} Требало је почети све из нова.{S} Али се он осећао неспособан за тај напор.{S} Његова мис |
, већ погледа плашљиво у свога мужа.{S} Али ни Јован не рече ништа.{S} Они су обоје осећали Бел |
а скочи на дрског човека, као мачка.{S} Али кад би се растали, она је претресала у мислима дуго |
ене идеје, у живот који је изабрала.{S} Али време није било погодно за размишљање.{S} Часови су |
г у то доба у студентским круговима.{S} Али он одби позив ћутке, махнувши руком, и уђе у парк.< |
ири се изненадно по његовим грудима.{S} Али он није био човек који се подаје првом осећању, па |
у љубави за добро и изврсних намера.{S} Али, њима је нови живот убризгао сталешке мржње и пониж |
е било ниједног симпатичног покрета.{S} Али им је она пркосила свима.{S} Махала рукама, бацакал |
за своје испите и не осећати ништа.{S} Али није могао.{S} Усред читања, кад је можда био за чи |
ше неодређен појам, мислена именица.{S} Али...</p> <p>— Али?</p> <p>— Али сам задовољна — замуц |
је успео да се она врати у Београд.{S} Али, ево већ неколико часова како су једно с другим, а |
грање.{S} Радоје је био први и овде.{S} Али га сад нико није слушао.{S} Они који су му се дотле |
.{S} Хтео сам ти то рећи још раније.{S} Али нисам могао да ти кварим задовољство.{S} Него, враћ |
који је водио преко девојачке школе.{S} Али се она морала мирити са стањем ствари, како је нази |
у играње домина с првим кога сретне.{S} Али и ту, у тамним кафанским <pb n="113" /> ћошковима, |
Он можда нема да купи друге чакшире.{S} Али зашто их не закрпи?...{S} Бар то не стаје ништа.{S} |
потребно, уразумити размажено дете.{S} Али, Илић, који је видео свет само кроз књиге, није има |
знам.{S} Ја мислим на твоје испите.{S} Али нећу да се преучиш.{S} Остави данас те књиге — дода |
не и спремала се за последње испите.{S} Али никад не поведе разговора пред Чедомиром о својим с |
акије?</p> <p>Илић није пио то пиће.{S} Али приста овог пута.</p> <p>— Још на ракију нису удари |
рестаће да вам буду мислене именице.{S} Али не бојте се, не бежите од живота; с њим је као и с |
азида, те цела Морава окрене на јаз.{S} Али се пролеће не дочека.{S} С јесени поче да пада киша |
а бих се сав посветио класној борби.{S} Али овде, Вишњо, ми још немамо базе; треба прво створит |
ча, ни толико добар колико се мисли.{S} Али има једна сигурна ствар.{S} Човек се троши између д |
колико месеци од како су се разишли.{S} Али се не усуди, јер би онда требало да исприча своје в |
ло вас је скупо док сте дотле дошли.{S} Али још све муке нисте претурили.{S} Тек стоје пред вам |
стварају свој живот по својој вољи.{S} Али, кажи ми... молим те, колико је тек мало таквих жен |
ваком члану породице нађе на невољи.{S} Али млади човек је залуд наводио разлоге двема женама, |
/> иначе је сиротињи место у кујни.{S} Али овог срећног дана, она хтеде показати томе ђаку да |
утку учини јој се да ће се успавати.{S} Али ју је јастук жуљао, обузимала је жеља да понови бал |
кујнски сто и једе што прво дохвати.{S} Али му је то задовољство ретко допуштала госпа-Клеопатр |
није више њен и да то не може бити.{S} Али се она надала да ће наћи неког другог, сличног њему |
ролазник би се могао јако преварити.{S} Али оне су крајње пристојне једно што се нема прилике и |
ала до знања да јој може одговорити.{S} Али њено писмо није садржавало ни речце о љубави; оно ј |
, те одложи час, и хтеде се вратити.{S} Али га госпођа понуди да се одмори.</p> <p>— Напољу је |
лним кућама било је доста светлости.{S} Али шта је она била према блеску који пуче пред очима м |
лт енергији, окрутности, себичности.{S} Али...</p> <p>— Али?</p> <p>— Одвратно је и једно и дру |
а ни модел робе што се ту може наћи.{S} Али они ради којих тај дућан постоји познају га на први |
срце и које је само њој могао рећи.{S} Али су њега сад одушевљавале друге мисли, обузимала га |
леда ову сенку.{S} Хтеде нешто рећи.{S} Али не могаде.{S} У његовој глави је било мутно.{S} Он |
а хтеде избећи да са Кајом иде кући.{S} Али је она не пусти испреда се, и, између осталих ситни |
јда по механама где свраћају сељаци.{S} Али писмо испаде кратко, банално.{S} Јавила му је само |
ет се унесе довољна сума за почетак.{S} Али оба закона дадоше врло рђаве резултате.{S} Министар |
измлатили, ја се нисам користио њим.{S} Али ако оно дође што ти рекох, онда...</p> <p>— Остави |
тило што остаје на само са девојком.{S} Али би га она задржавала понекад <pb n="129" /> занимљи |
лно кад не губите интерес за науком.{S} Али то је ваша лична ствар.{S} Мене се она као директор |
ирнуто.{S} Ја сам и онда то говорио.{S} Али се свет препаде, и ето...</p> <p>Радоје наби качкет |
раните.{S} Већ ми то причају одавно.{S} Али ја добра, наивна, старинска жена...{S} Ко ће у то д |
ева се баци на студије врло озбиљно.{S} Али не осети више ону сласт студентског живота, коју је |
ремена.{S} Ја не смем живети обично.{S} Али — прихвати после једне почивке — ако он не дође, За |
а да придобије њену стару наклоност.{S} Али право средство, понуду за брак, није употребљавао.{ |
дужност?{S} Говори се само о сељаку.{S} Али он није све у земљи; није само њему положај тежак; |
ветим књигама говори се о васкрсењу.{S} Али има нешто боље.{S} По некад живот изведе своје мист |
таласа се, све је у вечитом покрету.{S} Али што се пароброд примицао више томе граду, радост се |
заставу, да подели с њим ову срећу.{S} Али... његове очи су је избегавале.{S} Кад би је и суср |
од три четири школе за женску децу.{S} Али шта ће теби универзитет? — тврдоглаво је настојавао |
дохватише шешира и изађоше на улицу.{S} Али тек што се спустише низ неспретне степенице старинс |
ча хитро да поврати своју другарицу.{S} Али, на пола собе, она се заустави као задржана једним |
гласом који је сад звонио поузданије. — Али не мислим да се ту зауставим.</p> <p>— А шта можеш |
<pb n="130" /> погледа у Белине очи. — Али на што то питање!{S} Мени је тако лепо овде, у вашо |
ја то знам — продужи Илић тврдоглаво. — Али, ми смо још ту, ми живимо.{S} Други не заборављају |
упље! — пришила му је ташта поносито. — Али нисам ја ко је ко.{S} Нећу дете да ми се мучи по па |
ово као цвеће које је држала у крилу. — Али је живот чудан, комшија, тако чудан да ја не знам с |
хоћеш — једва чујно прошапта девојка — али ја осећам нешто јаче од мене, нешто неправедно, нем |
— како је госпођа сама себе називала — али је девојка више посматрала домаћег учитеља него сво |
ај своју науку.</p> <pb n="234" /> <p>— Али, тата — поче да се брани девојка. — Ко ће кућу води |
ам, мислена именица.{S} Али...</p> <p>— Али?</p> <p>— Али сам задовољна — замуца учитељица — за |
утности, себичности.{S} Али...</p> <p>— Али?</p> <p>— Одвратно је и једно и друго кад није искр |
ти сад боље?</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Али си бледа?</p> <p>— Не, није ми ништа.{S} Остави ме, |
<p>— Киша ће још дуго падати.</p> <p>— Али и до вароши је дуго — примети она. — Склонимо се не |
ла.{S} Ипак је она одговарала:</p> <p>— Али кад ја нећу, па ко ће!</p> <p>Чачак није добио елек |
еница.{S} Али...</p> <p>— Али?</p> <p>— Али сам задовољна — замуца учитељица — задовољна у свак |
се деца воле, нека се узму...“</p> <p>— Али ако се не воле? — прекиде је Јован.</p> <p>— Онда н |
те, па ти и после иде плата, није много али колико да се храниш.{S} А занатлија?{S} Рано се диг |
се.{S} Не клони.</p> <pb n="166" /> <p>Али упркос томе гласу одлучности, који помаже паметне љ |
се одрекну ни државног фијакера!</p> <p>Али младој бунтовници беше спремљено још веће изненађењ |
ко срећни, Илићу, врло срећни...</p> <p>Али Илић, као и сви људи који траже од своје судбине ви |
на, ево још — викао је ван себе.</p> <p>Али је газдарица већ била изашла.</p> <p>— И ово, и ово |
— одговори енергично сама себи.</p> <p>Али та реч беше одвише тешка за њено срце.{S} Она се ос |
а се уверити — говорила је себи.</p> <p>Али како?</p> <p>И на ово питање она одговори право, не |
мене, једино у слободној љубави.</p> <p>Али се његова реч заустави на уснама.{S} Изненадило га |
е — рече. — Сва три су мушкарци.</p> <p>Али Вишњу не остави спомен на оно што јој је Каја рекла |
проваљен миндерлук, прозорске завесе на алке, нешто цвећа у саксијама и пуно дима од јевтиног д |
риватне народне кујне или ресторана без алкохола.{S} Он се језиком својих посетилаца зове звонк |
ка, грађана чују се само горке речи.{S} Алкохолизам, политичка убиства, зеленаштво, корупција, |
еним дивљим кнежевима, готово идиотским алтруизмом, са сељацима — светцима, и непрегледним повр |
упротном правцу: пушта браду, чупав је, аљкав, носи умашћен шешир и уздигнуту јаку.{S} Он је сл |
се воле, зашто да се не узму?</p> <p>— Ама, како да се узму, човече? — одврати му жена. — Дошл |
та сељака, а нарочито полусељака што су амали, таљигаши, надничари.{S} Од интелигенције, све не |
дане скомрачења и увреде незадовољених амбиција.{S} Позив сеоске учитељице није био ни њој кра |
станове, начини живота, потребе, снови, амбиције, толико невероватно разних прилика у којима жи |
ку и губе своје илузије.{S} Тесногруди, амбициозни, напрасити, ћудљиви, ако се не одаду пићу, о |
е лажљивих обећања, ми смо такође имале амбициозну младост, срца врела, слутње прве узнемиренос |
.{S} Као прво што се очекивало, била је амнестија политичких криваца.</p> <p>Све је то Бела исп |
, Хемхолца, Спенсера, Ренана, Герхарта, Ампера, <pb n="257" /> Огиста Конта и осталих природњак |
олико баналних речи.</p> <p>— Ти си без амрела? — рече младић, наднесе кишобран над девојку и д |
вакој формули, да је пуна релативности, анархизма и вртоглавице, он је осећао ипак да му све ви |
{S} С тим уверењем, које се граничило с анархизмом, решавао је сваки проблем.</p> <pb n="47" /> |
законом.{S} Отуд долази стална пометња, анархија, јаловост у државној управи.{S} Ако је скупшти |
општег банкроства.</p> <p>— Милисав је анархиста — објасни Каја бојажљиво.{S} Затим додаде, да |
створ што му се подаје, тог неслућеног анђела који га милује својим крилима, девојка се била в |
ивала је зора величанствен ватромет.{S} Аница потрча хитро да поврати своју другарицу.{S} Али, |
не поквари расположење двоје старих.{S} Аница ју је посматрала испод ока, па јој рече кад остад |
спавање.{S} Вишња је распремала кућу, а Аница кувала.{S} После часова остајале су дуго заједно. |
"313" /> <p>— Шта ти је, Вишња? — упита Аница, и погледа у собу неодређено.</p> <p>Млада учитељ |
>— Шта ти је, колегинице? — изненади се Аница. — Ти си тако бледа?{S} Да ниси уморна?</p> <p>— |
/p> <p>— Удај се, драга Вишња — продужи Аница. — Удај се што пре.{S} У животу су ретки поновни |
је наша скупштина у Београду — рече јој Аница. — Хоћеш ли да идемо?</p> <p>Тада се и по четврти |
легиницу, једну стару девојку, по имену Аница.{S} Лепо су се сложиле.{S} Поделиле су државне кв |
их младих дана у правцу Врачара.</p> <p>Аница ју је чекала на капији.</p> <p>— Шта је с тобом, |
своју колегиницу;</p> <p>— Анице...{S} Анице!</p> <p>Нико је не чу.</p> <p>Девојку је обузимал |
лаши и викну своју колегиницу;</p> <p>— Анице...{S} Анице!</p> <p>Нико је не чу.</p> <p>Девојку |
тика-так, така-тик.{S} Хтеде да пробуди Аницу.{S} После се застиде.{S} Како да јој објасни то ш |
мље ишчезавају у корупцији, у нереду, у анонимној тиранији, у ординарној лицитацији која се лаж |
и природни, она се бојала свега што је анормално, болесно, мистериозно.{S} Праву љубав је виде |
>Мистицизам у вишој математици</hi>.{S} Анри Поенкаре наслања се у геометрији више на осећање н |
ао противник <hi>постојећег стања</hi>, антидинастичар, јатак краљоубицâ и шта још не, што је ј |
ђачком кварту, па је ступио у везе и с антикварима на обалама Сене.{S} Затим се дао на посао.< |
медија игра, човек добија симпатије или антипатије, глас мудраца или глупака.</p> <p>— Немогуће |
инали.{S} Хлеб је био мек, сир диван, а апетит одличан; слатко је јео и преслишавао се ко је ју |
ао ништа.{S} Он је при ручку имао добар апетит, извлачио из џепа велику мараму за један крај, к |
езетили печено кестење, били при добром апетиту, звали једно другог именом и презименом, певали |
истина као против неког интелектуалног апса.{S} Шта је та Дарвинова борба за опстанак, одабира |
ко лишени слободе, осуђени на затвор по апсанама; закон је био једнак за све.{S} Међутим, било |
ра.{S} Учини му се као да чује отварање апсанских врата, читање указа о помиловању, откивање гв |
матије, заносила се идејама просвећеног апсолутизма и на народ гледала као на гомилу геака.{S} |
Јест, кажем ти... нема ни добра ни зла апсолутног, већ конфликта између нужних сила.{S} У то б |
а младост кратка.</p> <p>— Срце ми хоће апстракт и апсурд, моја мисао недостижне висине...</p> |
нима, он није умео ићи у облаке тананих апстракција; он је стојао на земљи и говорио просто;</p |
ма, напунио се свакојаким <pb n="45" /> апстракцијама, али, кад угледа своју другарицу у визији |
ли противна убеђења?{S} Ја сам о томе у апсу размишљао дуго, па сам дошао до закључка, да се ве |
а...</p> <p>— Не, то није могуће, то је апсурд — рече младић с пуним уверењем. — Бар данас је т |
ратка.</p> <p>— Срце ми хоће апстракт и апсурд, моја мисао недостижне висине...</p> <pb n="170" |
им, која би хладном мислиоцу била одмах апсурд, а која је њему изгледала само немогућа због њег |
слободе, оде у метафизику, изгуби се у апсурдности даљих дедукција.</p> <p>На часовнику у двор |
лисури, где је дотле расло дивље трње и аптовина, а мртву тишину оживљавао тек шум какве змије, |
} Мршава, јадна кљусад вукла су земљу у арабама.{S} Међу њима је Чедомир још раније запазио јед |
нас.{S} Чуо се топот опанака, шкрипале арабе, напуњене паприкама.{S} Сељаци у незграпним, слам |
су сад обилно.</p> <p>И овог тренутка, арап је чекао да се кола напуне откопаном земљом.{S} Ње |
бух, длака као свила.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — викали су умиљато око њега надничари првога дан |
краљевски брачни пар.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — драо се поред њега поносно најмљени рабаџија.</ |
, мали трбух, длака као свила.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — викали су умиљато око њега надничари п |
да вози краљевски брачни пар.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — драо се поред њега поносно најмљени ра |
ја му се променила.{S} То није био више арап.{S} Главу је спустио, очи затворио.{S} Није осетио |
свој нови терет.{S} Међу њима је био и арап.{S} Носио је и сад главу оборену и климао десно-ле |
га по њушци, тапкали по сапима.</p> <p>Арап је држао високо своју лепу главу, и није хтео да п |
у дан.{S} Надничари су се навикивали на арапа.{S} Средина је чинила своје.{S} Постао је обична |
кваку и изађе.</p> <pb n="305" /> <p>— Арапе! стрвино! гаде! липсотино шинтерска! — грдио је п |
осмехну се Илић.</p> <p>Није се смејао арапу, сажаљевао га је искрено.{S} Он је себе видео у т |
етлост, знање је моћ — понављао је, као аргумент, ту реченицу, коју је случајно негде начуо, а |
измицало да он оскудева понекад у јаким аргументима, да су његови закључци често вештачке дедук |
је нова баба и певуцкала неку популарну арију.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_ |
речима: право јачега и вештијега, влада аристократије, ропство слабих ?{S} Зар то није укидање |
квени поглавари, башибозуци, команданти армија...{S} У Србији има толико будала да се за педесе |
Иза угла се појавише поштанска кола.{S} Арњеви се тресли.{S} Један путник је промаљао радознало |
а.{S} Ту су долазили студенткињин брат, артиљеријски поднаредник, још две три великошколке, нек |
ији је живот празан и пуст колико и она архива коју из дана у дан испуњавају.</p> <p>У том се з |
гурне доказе... те поређане хартије, ту архиву, већ велику.{S} И уверени присталица материјалис |
лажов није била довољна, већ се писало архилажов.{S} Реч лопов није довољно жигосала човека, в |
е довољно жигосала човека, већ га звали архилопов.{S} Гомиле ђубрета просипале се из редакције |
Чак ни на порез.{S} Лепо се носио: зими астраганску шубару и капут од параћинског штофа, <pb n= |
ма неба.{S} Постоји <pb n="219" /> само атмосфера, планете, сунчев систем, материја, енергија.< |
ао црна звезда.{S} Усред мртве тишине у атмосфери, на Сави се, изненадно и нечујно, подигне јед |
сова.{S} Ноћне паре блуделе су већ кроз атмосферу и покушавале да завију у помрчину разгранате |
ећ чували Саву, он није могао пребећи у Аустрију, него се крио по околним гајевима, повлачећи с |
ђења.</p> <p>Познавала је добро ту аду, аустриску стражару преко пута, вијугав друм и низ телег |
а седите докона? — примети младић нешто ауторитативно, грицкајући цигару.</p> <p>Ово питање ниј |
на своје стање.{S} Нигде нема никаквог ауторитета.{S} Интереси упливних појединаца јачи су од |
о што је говорио.{S} Престао је да пише афоризме, па се дао на поезију.</p> <p>— Наука ме није |
мо...</p> <pb n="314" /> <p>— Чедомире, ах мој Чедомире! — протепа девојка у заносу. ~</p> <p>З |
е заљубљене, верене, и пред олтаром.{S} Ах, тај олтар!...{S} Поред свега социјализма, он је пос |
и у мени не живи неки скривени ђаво.{S} Ах, како сам гадан, како сам гадан, Боже мој!</p> <p>Ви |
ијом, по којој се проливало мастило.{S} Ах, та писма!{S} Она нису садржавала ниједну необичну р |
.{S} Красан је мој Милисав, видећеш.{S} Ах, ево га — додаде млада жена и показа руком на једног |
ош постојало, а он је још жив.</p> <p>— Ах, тај живот! — промуца болно.</p> <p>Он јој се учини |
} Видео се и један мрк младеж.</p> <p>— Ах! како је лепа — рече у себи и пољуби то место очима. |
о још фале прангије! — говорила је нова баба и певуцкала неку популарну арију.</p> </div> <div |
S} Да само знаш како ми је леп стан, па баба... што је златна; прича ми како је било кад је бил |
моја.{S} Ја не марим што ћу од сад бити баба.</p> <p>Илић се осмехну кисело.</p> <p>Госпођа га |
истар земљорадње кад се већ тим питањем бави, али јој се учини да поред све користи што ће виде |
их колега.{S} Краљ Отац, који се такође бавио у иностранству, није крио огорчење на свог сина.{ |
дгод јој се прохте.{S} Међутим, Илић се бавио дуго ван куће.{S} Кад се библиотека затварала, он |
не жене.{S} Тако је гледао у врх једног багрена и у његовим последњим гранама, које су се љушка |
и кобасице разне дужине и дебљине.{S} О багрењу опет бојаџије обесили кануре бојене и небојене |
соко, као да је њива засађена смоквом и бадемом.{S} Једна липсала коза вукла се из села у село |
орби.{S} Али овде, Вишњо, ми још немамо базе; треба прво створити политичке слободе, без којих |
измицала јави, она му је изгледала као бајка коју му прошлост црта у игри пролетњега сунца.{S} |
јстарија и на најбољем гласу.{S} Читаве бајке причају се о људима који су јели у њој, у данима |
Чачку са бурским шеширом, подгрејавати бајке о миразу и излазити недељом на пиво.{S} Место пал |
то би хтели да сазнамо и улепшамо као у бајци.{S} Јесења ноћ ју је опијала, слике у глави обави |
на све.</p> <p>— Право велиш — одговори бакалин замишљено. — Де, да ми сачиниш једно писмо.{S} |
овај глумац што је играо Кина, као овај бакалин што је увозио вагоне кафе из Бразилије, као ова |
S} Она је била кћи Митра С. Лазаревића, бакалина.{S} Њен отац је држао дућан у главној улици ко |
бунила наша девојка из средњег сталежа, бакалинова ћерка, послушно дете патријархалне куће, где |
гледао је остварење своје љубави према бакалиновој ћерци, која далеко тамо иза Рудника ради на |
.{S} Роба се пресијавала, извешана пред бакалницама.{S} Ласте су цвркутале око телефонских жица |
них кућа.{S} И онда опет писмо, у истом бакалском коферту, с рапавом хартијом, по којој се прол |
о је по који сунчев зрак и изливао свој бакар и злато по зеленом бусењу.{S} Радоје је одбијао к |
и се дебели теписи од лишћа црвеног као бакар.{S} По који зрео кестен лупио би о калдрму и изма |
ла од своје мајке.{S} С овим посуђем од бакра мешали се модерни судови од земље или емаља.{S} И |
има су висиле изрибане тепсије, тигањи, бакрачићи, тенџере, лонци старинског облика, које је го |
она има нешто више од те три постеље и бакреног посуђа.{S} Стога она позва младића у <hi>салу< |
жавка је брисала трпезарију... ти си се бакћао око новог устава.{S} Ју, обешењаци, да ми је уши |
је изгледао као лепа циганка кад иде на бал.</p> <p>Кад изби на Теразије, Илић застаде неодлучн |
ним каменом, ишчупаним дрвећем, нанетим балванима, бурадима и пластовима сена, па ударила преко |
стук жуљао, обузимала је жеља да понови балет, несносна врућина пекла ју је из постеље, груди д |
ла рукама, бацакала ноге, окретала се у балету и тражила очима Чедомира да му пошаље пољубац.</ |
, уста се отворише да изговоре неколико баналних речи.</p> <p>— Ти си без амрела? — рече младић |
ају сељаци.{S} Али писмо испаде кратко, банално.{S} Јавила му је само повод свога одласка и да |
ми носи педесет гласова.{S} Дао је две банке за шешир.</p> <p>— По два гроша од гласа!</p> <p> |
, надничар на новој грађевини Привредне Банке, ударио се неколико пута перорезом у намери да се |
целој земљи постоји као осећање општег банкроства.</p> <p>— Милисав је анархиста — објасни Кај |
ситни чиновници који нису могли отићи у бање: јадан, невесео свет који се другим данима не опаж |
не би нашао ни у најчувенијој светској бањи.{S} Виктор Иго га је водио по најсјајнијим и најта |
к кабинета, који се налазио на страни у бањи, придружио се телеграфски одлуци својих колега.{S} |
ланци.{S} Опис једног излета у Овчарску бању или каква несташност млађег брата испуњавали су по |
, бар у теорији.{S} Он је за сва права, бар док не добије своје право.{S} Невин у ствари, он је |
и уздигнуту јаку.{S} Он је слободоуман, бар у теорији.{S} Он је за сва права, бар док не добије |
кшире.{S} Али зашто их не закрпи?...{S} Бар то не стаје ништа.{S} Међутим, њему то не смета, он |
...</p> <pb n="170" /> <p>— Којешта.{S} Бар смисли шта хоћеш.{S} Хоћеш ли да будеш виђен?{S} Он |
псурд — рече младић с пуним уверењем. — Бар данас је то јасно.{S} Нема неба.{S} Постоји <pb n=" |
и не пише! — чудила се девојка болно. — Бар једну реч да је здрав.</p> <pb n="223" /> <p>По руч |
јасно му је било да не воли Белу... не бар оном љубављу, чежњивом и стидљивом, коју је дотле о |
х фаворизују, помажу, који им дају, или бар обећавају, какав добитак.{S} И веруј ми, они <pb n= |
уго лутала. — Опет двојке?{S} Та сад ти бар реакционари нису криви?</p> <p>— Збунио сам се — од |
било у његовој власти; Бели је дуговао бар обзир чувања тајне.{S} Вишња се опет није осећала у |
Јела се стара мука.{S} Мајстор се надао бар у сина, да ће изаћи на пут, свршити школу, добити д |
сећао кривим.{S} Поштење му је налагало бар да извести своју бившу драгану и уштеди јој муку од |
није осећао срећан.{S} Какво дрво, пут, бара каква опоменула би га своје другарице.{S} Њено зап |
} Од последњих киша нахватала се читава бара.{S} Неки добричина наместио је брвно.{S} Девојка с |
вет, изгубљен у сокачићима, двориштима, баракама, степеницама и рупама Савамале.{S} Под прозори |
седне, посади му се у крило, па поче да барата по његовом столу.{S} Под руку јој дође свеска је |
као музика.{S} Звона звоне.{S} Носе се бардаци ракије.{S} На гробљу, које се из далека види, с |
штала.{S} По калдрми се нахватале многе баре.{S} Земља се клизала.{S} Помрчина је била велика.{ |
облика, низови вагона, зеленило суседне баре, а даље, горе, на брегу, белео се један крај варош |
и него што су пошли, трчећи, прескачући баре, говорећи задихано, мешајући у говору час <hi>ти</ |
з леденог облака својих формула, крхају баријере које деле науку од живота, литературе и уметно |
едомир.</p> <p>Вишња пак остаде даље на барикадама.{S} Она није опраштала своме другу ту издају |
се ту осећао као риба која је из плитке барице доспела изненада у непрегледни <pb n="256" /> ба |
унове шимшира, споредне стазе и силуете барни за грешење простирки.</p> <pb n="191" /> <p>Они с |
стране, обала је била ниска, пошумљена барским дрвећем црног зеленила.{S} По ритовима виделе с |
а изненада у непрегледни <pb n="256" /> басен океана.{S} Јурио је тамо, вамо, испитивао, њушкао |
певушила вода кроз луле, падала у низак басен и враћала се отуд у виду ниске врло сјајних мехур |
к, који је, иза леђа Двора, водио поред Батал-џамије право на варошку <pb n="273" /> периферију |
вај замењен је електричним, а на пољани Батал-џамије копани су темељи једне јавне грађевине.</p |
ег поподнева.</p> <p>Прелазила је преко Батал-џамије.</p> <p>То беше један велики празан просто |
истарке или њихове ћерке...{S} Седи.{S} Батали, кажем им ја.{S} То је сувише романтично за Беог |
ти против жене. — Батине!{S} Батине!{S} Батине су из раја изашле.</p> <p>Били су сами у дућану. |
ви да се љути против жене. — Батине!{S} Батине!{S} Батине су из раја изашле.</p> <p>Били су сам |
ина — настави да се љути против жене. — Батине!{S} Батине!{S} Батине су из раја изашле.</p> <p> |
рођу њиховом улицом, док општинске липе бацају густе сенке око њих и заносе главу својим тешким |
је гледао сваки дан толико људи који се бацају у живот с чудним поверењем у себе.{S} Њега пак с |
ре, цинцарски свет, те она продужи ићи, бацајући по каткад кришом свој дрхтав, девичански погле |
е она пркосила свима.{S} Махала рукама, бацакала ноге, окретала се у балету и тражила очима Чед |
се ка универзитету.{S} Старинска зграда бацала је и сад дебелу сенку преко улице, имала је још |
покислом кором.{S} Зграда Велике Школе бацала је дебелу сенку чак преко улице.{S} Даље од ње, |
ластовима сена, па ударила преко поља и бацала се право на град.{S} Срећом за Чачак, са те стра |
ило дошло према њима.{S} Ствари око њих бацале су велики хлад.{S} Девојка обори главу, и посмат |
више него што је требало, просипало се, бацало, раздавало суседству, и наравно плата није била |
и.{S} Сунце је залазило за један облак, бацало зраке и чаробно осветљавало парче неба које се в |
вој књизи све што би могао написати.{S} Бацао је перо, полазио к вратима, после се враћао, седа |
недостатку материјалног уживања, он се бацао сав у свет књига, мисли, снова.{S} Место путовања |
p>— И ово, и ово, не треба ми ништа — и бацао је белешке, писма, књиге, фотографије.</p> <p>Уст |
и.</p> <p>Отвори фијоку од стола и поче бацати што год му дође под руку.</p> <p>— Ево, на, ево |
је изазивала.{S} Тада он дохвати књигу, баци је у угао иза себе, и, као да је хтео утопити свој |
ом прогута мало дима, те се закашља.{S} Баци цигару и рече презриво:</p> <p>— Не, нисам ја за д |
} После прве забуне, обузе је љутња.{S} Баци новине на под.{S} Затим их поново диже и укочено г |
ако, радио с нама, вукао цигљу, па онда баци самарицу, потеже се два пут перорезом у прса и онд |
уздах издиже целе Белине груди.{S} Она баци у вис обе руке.{S} Широки рукави од блузе спадоше |
д дође на Велику Школу, Лазаревићева се баци на студије врло озбиљно.{S} Али не осети више ону |
{S} Она није била још толико јака да му баци истину у очи, рекавши му:</p> <p>— Ренегат!</p> <p |
... ужасно сам, као у гробу.{S} Тада би бацио књигу, коју је дотле држао у рукама, у гомилу ост |
или о њима права рачуна.{S} Отац се био бацио сав на политику, није <pb n="127" /> имао времена |
е.{S} Тешко ономе који би се у том часу бацио љагом на свемоћ слободе и њене заточнике.{S} Она |
а њом и слику младе Чачанке.{S} Хтео се бацити блатом на све <pb n="112" /> што је прошло, мисл |
је су млади, а знаш какав је свет...{S} Баш ме данас у седници пита Поповић да ми није шта род. |
десет година, ћерком једног поштара.{S} Баш одмâх после његове свадбе удари нови државни друм п |
S} Она је одржала реч и дошла тачно.{S} Баш кад сказаљке на сату једне оближње часовничарске ра |
невољи око оца.</p> <pb n="183" /> <p>— Баш је красан момак! — рече готово гласно.</p> <p>Тада |
овина.{S} Министар се осмехну.</p> <p>— Баш си геџа! — пребаци Матовићка <pb n="204" /> своме з |
{S} Каткад се деси да његова кугла пада баш за оним димњаком од стругаре, па димњак изгледа као |
ца, лудаци, владари, црквени поглавари, башибозуци, команданти армија...{S} У Србији има толико |
е, остатак покојног зеленила по околним баштама и сјај зимњег сунца које није могло продрети у |
пролећа.{S} Било је много сунца.{S} По баштама се трава подмладила.{S} Са пијаце служавке су н |
Виделе се разгранате старе шљиве њихове баште.{S} Јабука шећерлија китила се руменим, заруделим |
лижњи поток, што је милио поред школске баште.{S} Тек по који пут, а нарочито кад је на пољу св |
светлуцао варошки фењер.{S} У оближњој башти натпевали се славуји.{S} Негде би зашкрипао ђерам |
ба.{S} Он је узе и за другу руку.{S} По башти су цветали патлиџани.{S} Рит је био пун зелене тр |
рло љубазни.</p> <p>Једна тица запева у башти.</p> <p>Чедомир је још раније наслутио да девојка |
тала собу, шетала по дворишту, седела у башти.{S} Ствари су у кући пошле опет својим старим, ми |
о суседних кровова и заруделе кајсије у башти.</p> <p>— Ви волите кајсије? — упита Бела младића |
риземном кућицом, где се видела уређена баштица и идилични бунар на точак.{S} Пређоше једну њив |
г брата, пратио их у варош, окопавао им баштице за цвеће, позивао њихове другарице на седељке; |
овина.{S} Ето је одмах кад се пређе ова баштованџиница, код оног долапа, под обалом.</p> <p>Пре |
ску.{S} Долина је била пуна примитивних баштованџиница, где су се уздизале притке процветале бу |
е била собица у дну ходника, окренута у башту.{S} Зидови су били тапетовани оранџастом хартијом |
и, где је нашла школу по плану, уређену башту и колегиницу, једну стару девојку, по имену Аница |
ушевљене другарице, ђачки скупови, дуга бдења, па и саме ноћне светиљке, које су расипале своју |
наопако.</p> <p>Трудио се да не изгледа бедан, али неки пркос против самог себе терао га је да |
са те стране налазио се неки старински бедем, те је сад полиција наређивала грађанима да попра |
је било као општа ђачка кућа, непобедан бедем који је пркосио свакој реакцији.{S} Полиција није |
b n="230" /> <p>Вода је већ допирала до бедема.{S} У мокром мраку примећивали се њени прљави та |
рпича и дасака, ова чатрља је била тако бедна да се чинило као да је примила од својих посетила |
д младих, паметних, поштених људи прави бедне, глупаве, непоштене канцеларијске слуге, чији је |
пљивала се са хартије, играла.</p> <p>— Бедник! — оте јој се узвик.</p> <p>Сузе су замагљавале |
но место српске престонице учини јој се бедно.{S} Видела је по њему рабатне чатрље које дотле н |
друм, душевна касапница!{S} Како јој се бедно чинило њено родно место, неколико сокака по којим |
е, избацујући своја претерано развијена бедра, често несвесне стида и срама, а понекад намерно, |
>Платно се сроза низ мишице, обеси се о бедра, да се после склиза на под.{S} Девојка подиже рук |
дебелих, са огромним грудима, још већим бедрима и са поноситим изразом на офарбаном лицу што су |
<pb n="32" /> га проучиле, олакшале му беду, просветиле га.{S} Оне се боре с човеком раме уз р |
рали су иза Земуна, сакривали сунце, па бежали даље.{S} После њих долазили су други, па трећи, |
Србије на други, отпуштањима из службе, бежањем у иностранство, сваковрсним неправдама, хапшењи |
је судбине више него што она може дати, бежао је од своје среће, мислећи да трчи за њом.{S} Ниј |
ама, и он им није смео прилазити, он је бежао даље од њих.{S} Тада би одлазио из вароши, у окол |
слепочнице грчевито, шетао по соби или бежао... по забаченим крајевима, простачким кафанама, в |
бра, јер је дигао руку од свега и почео бежати од својих...{S} Најискреније су животиње крокоди |
је у корист републике...{S} Од патриота бежи општим људима: да благо ти будет и да долгољетно п |
мислене именице.{S} Али не бојте се, не бежите од живота; с њим је као и с пливањем; научи се к |
ђак, без родбине, без сигурног прихода, без пријатељских веза и заштитника, права друштвена нул |
шња виде Београд... у неколико партија, без реда, један по један крај, знаменита места, као у а |
без њих, савршена без свега мога знања, без појма да и постоје славни психолози?“ Цело његово б |
треба прво створити политичке слободе, без којих се не могу замислити поједине организације; т |
поштујемо животињски свет!{S} Теби је, без сумње, познат онај Ибзенов јунак, Улфхај мислим да |
скакуће, свуд јури, трчи, код свију је, без њега ништа не може да прође.{S} Вишњи је доносио ме |
ова од присутног тренутка, на ум му је, без икакве везе, долазило питање :</p> <p>— Шта ли сад |
, <pb n="211" /> да се друштво састане, без нарочитог договарања, и весеље букне, у толико јаче |
је био само сиромашан ђак, без родбине, без сигурног прихода, без пријатељских веза и заштитник |
нио празан, шупаљ, бесмислен без Вишње, без њеног милог присуства.{S} Чинило му се као да га је |
римами сунце слободе.{S} Оне му полете, без размишљања, али хиљаде невидљивих препрека спречава |
за тренутак једно наспрам другог, неми, без речи.</p> <p>Срце младићево се стишавало постепено, |
ени!{S} Девојка се покоравала без речи, без протеста, предавала се сва, послушна, гипка, нежна, |
драганом: он је био само сиромашан ђак, без родбине, без сигурног прихода, без пријатељских вез |
ничан, наметљив, извештачено безбрижан, без видљивог интереса за политику.{S} Он је већ у дваде |
оће живот пун, велики, али чист, јасан, без утишавања савести и попуштања приликама.</p> <p>Беш |
<p>Све је то Бела испричала Илићу брзо, без везе, задихано, као да је онај младић Краљ Отац или |
ад је у њега веровао.</p> <p>Изненадно, без икаквог узрока, као што се то дешава код нервно раз |
се предвиђало, свршио је школу одлично, без једне четворке, сама петица.{S} Није се памтило да |
ваше је, и преко лакта, оборених очију, без иједне мисли у глави.</p> <p>Бела се није бранила.{ |
ир је лепа прилика.{S} Истина, сиромах, без фамилије, али ми смо ту.{S} Кроз који месец свршиће |
алазио се низ кућа, малих, разнобојних, без спрата да су се готово губиле у овој пољани усред п |
о прилика за тебе, геачина ваљевска.{S} Без трага му глава.</p> <p>Илић махну руком кочијашу да |
сипао комплименте научене из новина.{S} Без успеха је и кмет уцењивао задржавајући учитељичину |
ти.{S} И, он је сад оставља...</p> <p>— Без једне речи, као да нисам жива! — размишљаше девојка |
имназији... живот са свима дужностима а без иједног права, интелектуални подрум, душевна касапн |
док његова деца добијају то парче хлеба без борбе, те своју слободу употребљавају на своја задо |
је била ту, она му се нудила, љубила га без питања, украшавала му живот многобројним нежностима |
Његова жена, кад се тако нашла изненада без мужа и прихода, повукла се у једну кућицу из двориш |
ти.{S} Новац треба разумети, па га онда без бојазни можеш волети.</p> <p>— Бог с тобом, како го |
воз</p> <p>Вишњу обузе нека меланхолија без горчине.{S} Она промуца:</p> <p>— Не говори тако, Ч |
тако загрљени!{S} Девојка се покоравала без речи, без протеста, предавала се сва, послушна, гип |
} Нека топла нада, која се у њој рађала без разлога, испуњавала је њену целу душу.{S} Она је ве |
одушевиле је готово, јер их је примала без сенке неповерења.{S} Русија, велика, света Русија, |
сујеверицама.{S} Она је тако рећи била без религије, изложена раном утицају природних наука и |
6" /> десило.{S} Други пут би се дурила без раззлога, очито га избегавала, правила двосмислене |
из чијих разваљених вратница и подрума без окана био је туп мрак као из гробнице.</p> <p>Илић |
та приватне народне кујне или ресторана без алкохола.{S} Он се језиком својих посетилаца зове з |
има кад је она лепа и без њих, савршена без свега мога знања, без појма да и постоје славни пси |
ишљење, била присталица његових убеђења без резерве.{S} Тешко ономе који би се у том часу бацио |
са њом, па после сваког дана, и најзад без ње.{S} Како се Каја изгубила из њиховог друштва?{S} |
и ниво!...{S} Општи ниво! — понављао је без везе.</p> <p>Изнад обале, коју су радници откопавал |
се <pb n="46" /> тако, глупо, остао је без марјаша, а није мислио да ће му што требати, па да |
мишљења?</p> <p>Његове мисли су ницале без везе, никаквог реда није било међу њима.{S} Независ |
буде, не дај боже, па да ми дете остане без спреме, као сироче — бранила је госпођа те трошкове |
дати — одговори она полагано. — Живи се без великих брига.{S} Дужности нису тешке. <pb n="274" |
ла напунила, осећао је са̑м и кретао се без команде.{S} Сирото кљусе, било је болесно у обе ног |
н кад му рупи у собу, усред бела дана и без икаквог изговора.</p> <p>— Мајка је изашла у варош |
ци тим страним речима кад је она лепа и без њих, савршена без свега мога знања, без појма да и |
бица, у лепу долину, где је било тихо и без људи. — Сваког секунда она односи по читава блага.{ |
твари које је имала с Илићем.{S} Она би без њега остала мала паланчанка каква је била.{S} Он ју |
се, те је изгледало да се девојка стиди без икаквог нарочитог повода.{S} Повучена у себе и тако |
урне кораке ослобођеникове који пролази без бриге поред наоружаног стражара што је дотле распол |
н <pb n="224" /> сакат млад човек, који без штака не може да макне, а иначе скакуће, свуд јури, |
ило довољно, па да га она поново заволи без бојазни.{S} Јер је она била жена, а код жена, кад ј |
неколико баналних речи.</p> <p>— Ти си без амрела? — рече младић, наднесе кишобран над девојку |
Изишли су из школе, па врљали по вароши без циља, избегавајући посећена места.{S} Они су били л |
ет му се чинио празан, шупаљ, бесмислен без Вишње, без њеног милог присуства.{S} Чинило му се к |
S} Јака му је сметала.{S} У кући је био без капута, са заврнутим рукавима од кошуље.{S} Није во |
у Београд.</p> <p>Живот јој је пролазио без догађаја.{S} Избегавала је посете, састанке.{S} Кад |
ндију.{S} Били су пронашли да се вратио без одобрења владе, или тако нешто.{S} Разлози, објашње |
е могла да свикне.{S} Тешко јој је било без мајке.{S} Није знала чиме да се позабави, да прекра |
не разлоге, заклињао се да се то десило без његовог знања, да је био жртва глупог случаја, и да |
до гимназије, стално одушевљен, стално без марјаша, матуру није положио и похађао је Велику Шк |
атила читава простирка, и њен глас, већ без трунке тајанствености, одјекну долином:</p> <quote> |
— Нешто ме интересује — одговори младић без журбе, и кад остаде на само са Белом, разви новине. |
и су му грејали џеп, па лутао по Паризу без циља.</p> <p>— Где си био? — предусретала га Бела к |
арија.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију без разлога.</p> <p>— Лепо! — одговори после малог окле |
ем заповедао за паклић дувана осуђенику без новца.{S} На крају крајева, новац није ни толико рђ |
е завађена крила опет сједине остали су без успеха.{S} Јаз се ширио све више.{S} Међутим, земља |
ошто се први час сврши, упита другарицу без неког нарочитог повода:</p> <p>— По чему ти је рођа |
<p>— Како је лепо у вашој соби!</p> <p>Без размишљања, Чедомир понуди девојку да ступи унутра. |
а своју руку, покапану мастилом.</p> <p>Без речи, ударили су другим путем, камо су их водили мл |
ад чека?... шта ће бити од мене?</p> <p>Без Илића, цео њен план за високим студијама изгледао ј |
.{S} Траве полегну.{S} Тада се открије, безазлено зачуђено као девица, ситно, бледуњаво цвеће н |
до њега и посматрала га весело, готово безазлено и у исти мах несташно.{S} Бела је имала бело |
та његове младости.{S} Он их је чекао с безазленом радошћу као што деца чекају велике празнике. |
е су широм отворене, гледале радозналом безазленошћу у једну утврђену тачку, као у неки сан, и |
у га она враћа тиме што ће му осигурати безбедност у селу, олакшавати му везе с оближњом вароши |
ојка подиже руке као да се предаје цела безбожном привиђењу које се јављало на огледалу.{S} Зат |
осподин, циничан, наметљив, извештачено безбрижан, без видљивог интереса за политику.{S} Он је |
или оног друга.{S} Они су били весели, безбрижни, они су се разговарали о лаким стварима, о ин |
и гомила мисли, најпре нејасних, лаких, безбрижних, па све светлијих, тежих, страшнијих.{S} Дев |
природе, која се у роси зориној купала безбрижно, разблудно.{S} Осећала се нека јака воња на в |
више улице.{S} Роба из дућана гомила се безбрижно по тротоару.{S} По прозорима <pb n="208" /> с |
едним болним осећањем, да и ми полетимо безбрижно као лептир, да раширимо <pb n="43" /> своје с |
лила је тада, он је као море: путеви су безбројни, живот шуми, таласа се, све је у вечитом покр |
чини.</p> <p>— Ми ступамо посред гомиле безбројних болова, а многи од нас не чује ни једну жалб |
местима <pb n="253" /> зјапеле су црне бездне, страшне провалије, светови очајника и самоубила |
ји је већ губио форму.{S} Вишњине дотле безизразне очи запалише се од задовољства које се налаз |
ички изглед.{S} Изнад вароши, дизало се безизразно, пространо небо, у којем се видела само поне |
а јагњад блејала, жуборили потоци нови, безимени, брзи.{S} Пролеће освајало, живот се обнављао, |
и, помирљиви, <pb n="20" /> удружљиви и безлични, ови млади људи су, доцније, махом главе парла |
ad> <p>У тим мучним тренуцима, Илић је, безмало, мрзео своју драгану и веровао да га она мрзи.{ |
усницама.</p> <pb n="121" /> <p>— Ћути, безобразнице, знаш ми ти шта је љубав!...{S} Да, ја нис |
кој станици се формирао један воз... ја бејах готов, и ја те позвах.</p> <p>— То не беше ништа |
l>На зелен здравац планински,</l> <l>На бел’ босиљак градински.</l> </quote> <p>На изласку из в |
или се за истом трпезом.{S} Поред тога, Бела није навикла да јој се задовољства ускраћују: коли |
затим, притварајући врата.</p> <p>— Да, Бела — одговори он, слободно, осећајући да му се срце п |
други?...{S} Брига ме је!</p> <p>— Не, Бела, то није тако.{S} Ти се компромитујеш.{S} Куварица |
мешати у наше ствари.</p> <p>— Мани се, Бела — викну јој мајка с прага велике куће. — Он није б |
дана, кад јој је мајка отишла од куће, Бела га позва у своју собу.</p> <p>— Пропали смо ако на |
е завртети мозак девојкама!{S} Бога ми, Бела, пази се доцније, не пуштај га далеко од себе!</p> |
Ти се љутиш?</p> <p>— Мани ме, бога ти, Бела.{S} Теби је само љубав у глави.{S} Љубав, љубав... |
више.</p> <pb n="205" /> <p>— Вере ти, Бела — рече Илић — прочитај ову вест...</p> <p>Па као з |
друго.{S} Кад се кола хтедоше кренути, Бела истрча у двориште и стаде преклињати мужа да не пр |
а а да му се не досади.</p> <p>Међутим, Бела се није могла да свикне.{S} Тешко јој је било без |
шим носем, а ми... слепци код очију!{S} Бела ми је сад признала све.{S} Вели, заволела је Чедом |
легне.{S} Деца су била већ заспала.{S} Бела тако исто.{S} Кућом је владала дубока породична ти |
ини упоређење између те две девојке.{S} Бела је тражила задовољство не по осећању него по памет |
атовићка слала министарске цигарете.{S} Бела долазила чешће преко дана, кријући се тек форме ра |
огребу.{S} После се не вратише више.{S} Бела није хтела да чује за Париз.</p> <p>— Ја у Францус |
а, скупоцен шешир или хаљину у моди.{S} Бела није никад осетила муку од материјалног живота.{S} |
воугаоним наслоном, превучене кожом.{S} Бела приђе прозору и отвори их обадва.{S} Чедомир је са |
ово безазлено и у исти мах несташно.{S} Бела је имала бело лице с кожом која се чинила као пост |
, сељанке — променили, тепајући јој:{S} Бела.{S} После ове девојке, дошао је Младен, бистар деч |
а је била једна близнакиња, а преко:{S} Бела са другом сестрицом.{S} Она је требала да држи под |
елешка:</p> <quote> <hi>Венчање</hi>. — Бела, кћи г. Јована Матовића, министра земљорадње, венч |
, новац?{S} Трице и кучине!...</p> <p>— Бела! — прекори је лако госпа-Матовићка.</p> <p>— Јест, |
лу свршио, а Бела је још дете.</p> <p>— Бела ми је терет на грудима — прихвати госпођа, изненад |
, Илићу, мислио је; Младен је брбљив, а Бела...</p> <p>На ову реч младић задрхта.{S} Један плам |
!{S} Тај младић није ни школу свршио, а Бела је још дете.</p> <p>— Бела ми је терет на грудима |
/p> <p>— Ја сам љута на вас — дочека га Бела, држећи непрестано само главу промољену кроз врата |
</p> <p>— Где си био? — предусретала га Бела кад се најзад вратио кући.</p> <p>— Шетао сам, раз |
зи било се откопчало, те се видела кожа бела, истачкана златним маљама.{S} Она узбуди цело њего |
господин-Илићу ? — рече му једног дана Бела. — Да вам шта не фали код нас?</p> <p>— Код вас?{S |
ти.</p> <p>— Ви волите кајсије? — упита Бела младића, па не сачекавши одговора, окрену се нагло |
— рече јој он кад му рупи у собу, усред бела дана и без икаквог изговора.</p> <p>— Мајка је иза |
е ли ви срећни, господин-Илићу? — пређе Бела изненадно на њега, скупљајући празне шоље.</p> <p> |
p> <p>— Краљ се верио! — дочекала га је Бела у кујни, у коју се прво ступало при улазу у велеиз |
</p> <p>Прави разлог тој одлуци била је Бела.{S} Она није могла издржати цео дан на ногама, под |
>— Извол'те, господин Илићу — нудила је Бела кајсију коју је сама искрижала и прекидала причу с |
па је увек први ђак.</p> <p>Посебице је Бела била љубазна.{S} Она је разумела да је сиротиња је |
е у пратњи госпа-Клеопатре.{S} Иначе је Бела крила вешто своје маневре од других.{S} Носила је |
талну реч још неко у соби.</p> <p>То је Бела одговарала, ма да ју нико није питао, и гледала мл |
царица кад би Младен учио! — насмеја се Бела, која у том тренутку донесе кафу.</p> <p>— Ћути ти |
ом хранимо...</p> <p>— Мама! — умеша се Бела енергичније.</p> <pb n="194" /> <p>— Красно, госпо |
чком о сељацима, те једва дочека кад се Бела умеша, и рече:</p> <p>— Знате, отац, да се Миле те |
емој да ми вређаш мајку — умешала би се Бела. — Иначе...</p> <p>— Иначе?</p> <p>Бела није смела |
добри госпођину изреку.</p> <p>У том се Бела врати с пуним тањиром румених кајсија.</p> <p>— А |
е најзад, са строгошћу у гласу — што се Бела <pb n="163" /> виђа по улици са оним нашим ђаком.. |
ци један комплимент:</p> <p>— Госпођице Бела, ви сте врло љубазни.</p> <p>Једна тица запева у б |
жур’те се, господин Илићу — прихвати и Бела, мећући у свој мало пискав глас нешто природне жен |
и.{S} Затим, чинило му се понекад да ни Бела нема према њему изузетно дубоких осећаја.{S} Нешто |
речи.</p> <p>— А љубав, мама? — примети Бела, и несташно успи усницама.</p> <pb n="121" /> <p>— |
и од куће.{S} У салону су остајали само Бела и Чедомир.{S} Па и Чедомир се дизао да иде, да му |
ја политичких криваца.</p> <p>Све је то Бела испричала Илићу брзо, без везе, задихано, као да ј |
ла о јесени, жуте, па накиселе, с нешто бела лука.{S} Због њих су се први пут завадили.</p> <p> |
Да је и мени да изађем некуд — рече му Бела једног дана кад тако осташе сами. — Тако бих радо |
о му је директор.</p> <pb n="264" /> <p>Бела је сад имала киселих паприка колико хоће, али, пре |
је, не пуштај га далеко од себе!</p> <p>Бела се церила ђаволасто.</p> <p>— Хај’те горе, на посл |
lez-vous, ma chère</foreign>!...</p> <p>Бела је наследила од оца тврдоглав карактер, па ипак је |
ност.</p> <p>Нико не рече ништа.</p> <p>Бела је устала, пошла неколико корака ка углу од собе, |
мене брак не постоји као питање.</p> <p>Бела рђаво разумеде младића.{S} Помисли да он хоће да к |
ик воли више смрт него понижење.</p> <p>Бела згужва новине.</p> <p>— Остави те глупости, бог с |
очију, без иједне мисли у глави.</p> <p>Бела се није бранила.{S} Зенице су јој се јако шириле.{ |
мо да разговарамо као пријатељи.</p> <p>Бела је била узела судове и пошла вратима да их однесе, |
пођа те трошкове пред министром.</p> <p>Бела је посвећивала Илића у те куповине, питала га за с |
рмоничних гласова звоне око нас.</p> <p>Бела је стојала пред њим.{S} Њене очи завијао је вео ви |
сле се чуше удари метле по поду.</p> <p>Бела се прва одвоји и, једним покретом, диже се са кана |
Бела. — Иначе...</p> <p>— Иначе?</p> <p>Бела није смела ићи до краја своје претње, те ју је мај |
ни.{S} Заокругљена површина Савине воде беласала се између обала.{S} Пред њима се простирале ду |
ијалист — говорио је. — Кад бих живео у Белгији, Енглеској, у другим индустријским државама, ја |
спајао слике своје две познанице.{S} Од Беле је узимао њене ситне префињене црте, њен осмех мач |
едвиђала.{S} Његов поглед се прошета од Беле ка њеној мајци, па онда паде поново на девојку, а |
Што му се допадало у тим тренутцима код Беле, то беше нешто више од њене лепоте, то беше њена с |
в, светао ваздух, као да је тражила две беле тице.{S} Њихови погледи се сусретоше.</p> <pb n="2 |
ме је један пример дирнуо.{S} Лете две беле тице једна за другом, као два добра друга; пуче пу |
вала са истока и падала на варошке куће беле, сивкасте, црвене, црне, <pb n="81" /> ниске, висо |
чкова у покрету, гомиле радног народа и беле куће, пуне ситне дечице.</p> <p>Нешто се од тога в |
.</p> <p>У том тренутку студент се сети Беле, и, поред све оргије страсти, начини упоређење изм |
е мало задовољних људи.{S} Ретки су као беле вране.{S} Садашњица нуди једва предмете за радост. |
ритовима виделе се усамљене роде, врло беле.{S} Једно јато неких других тица летело је небом.{ |
не у клупу, професор говори, ко хоће да бележи, он бележи, а ко неће, онда то толико.</p> <p> < |
професор говори, ко хоће да бележи, он бележи, а ко неће, онда то толико.</p> <p> <hi>Капетан- |
и.{S} Пролетос је била зелена, а сад се белела од прашине, као да никад није била бојена.{S} Ст |
.{S} Очи су гледале укочено.{S} Зуби се белели испод згрчених усана.{S} Груди се тресле.</p> <p |
о суседне баре, а даље, горе, на брегу, белео се један крај вароши под небом сивим као миш.{S} |
исту нађе забележен јучерањи случај.{S} Белешка је гласила :</p> <quote> <hi>Досадила му самари |
и.{S} У дневним вестима налазила се ова белешка:</p> <quote> <hi>Венчање</hi>. — Бела, кћи г. Ј |
, и ово, не треба ми ништа — и бацао је белешке, писма, књиге, фотографије.</p> <p>Уставио се т |
Бели.{S} То није било у његовој власти; Бели је дуговао бар обзир чувања тајне.{S} Вишња се опе |
дљивог узбуђења.{S} Њени <pb n="131" /> бели зуби гризли су нервозно један крај њених усана.</p |
е озбиљан младић, човек од поверења.{S} Бели се јако допада.</p> <p>— Е? — зачуди се министар.< |
у колима, да призна свој положај према Бели.{S} То није било у његовој власти; Бели је дуговао |
оварали смо цело јутро.{S} Још удара на бели лук, а већ развезао о Плеханову, Огисту Конту, соц |
моје дете — рече Матовић, обраћајући се Бели, неприродно умекшаним гласом. — Он није на одмет.{ |
Понови још једанпут те стихове! — рече Бели, и осети како му цело тело дрхти, а на срце му нав |
е поздравити као Бранко: „Београде, мој бели лабуде!...{S}" Београд је велики, мислила је тада, |
дошло врло плаво блудели су облаци час бели, час жути, и губили се лагано у помрчини.</p> <p>— |
амо главом.{S} Била је права противност Бели.{S} Чедомир натуче шешир на очи, хотећи да одагна |
олико стаза, које су сами пешаци утрли, белиле су се у озеленелој трави.{S} Општина је била пос |
а рука гола до лаката, њено млечно лице белило се.{S} Био је бео и њен врат слободан, маљав, ок |
већ као две капље мастила пале у светло белило између трепавица.{S} Та глава је заводила, бркал |
еоград може показати.{S} И та варош, са белим именом, представи му се црна као гробље.{S} Доист |
зе.{S} Пред њим се појави, као у магли, Белина глава, са осмехом размаженог детета и шишкама по |
ође.{S} На отвореним вратима стајала је Белина мајка још непрестано.</p> <p>Она је била ушла с |
о!</p> <p>Тада, један уздах издиже целе Белине груди.{S} Она баци у вис обе руке.{S} Широки рук |
ић, и отворено <pb n="130" /> погледа у Белине очи. — Али на што то питање!{S} Мени је тако леп |
је.{S} Врвице на раменима прскоше.{S} У белини платна развише се црнпурасте, дозреле груди.{S} |
ањао да се овакви разговори воде између Белиних родитеља.{S} Он је веровао да су његови односи |
дговарао је гласу своје савести.</p> <p>Белино понашање га је такође мучило.{S} Једном би с њим |
на нашли су увек могућности да задовоље Белину жељу: купе јој пајаца са звонким прапорцима, ску |
не рече ништа.{S} Они су обоје осећали Белину сакатост као своју кривицу — јер је још као дете |
а саопшти те вечери да је Илић запросио Белину руку и да је она, као мајка, дала свој благослов |
о?</p> <p>Тада се и по четврти пут глог белио, лале жутеле, славуји певали.{S} Нова трава клија |
рениле су се разнолике боје, почевши од белих платнених блуза до црне материје мушких капута.{S |
е, а у солуфима се пресијавало неколико белих власи.{S} Остале су му ипак његове буљаве, црне, |
е разби облаке.{S} Оно се указа светло, бело, као растопљено сребро, и <pb n="74" /> још високо |
и у исти мах несташно.{S} Бела је имала бело лице с кожом која се чинила као постављена једва п |
хаљина у нереду провиривало је румено и бело грло.{S} Руке је забацила.{S} Наслонила се цела на |
је настајала све већа тишина.{S} Једно бело дрво, које се оцртавало пред њима, губило се све в |
е ногоступице у отврдлу блату.{S} Једно бело парче неба указивало се на истоку.{S} Звезда било |
на, љупка — продужи Остојић гледајући у бело платно Моравино. — А видео сам је надошлу, усталас |
ине био се откопчао, те се видело парче белог веза на кошуљи.{S} Вишњу обли румен.{S} Учини јој |
адић без журбе, и кад остаде на само са Белом, разви новине.</p> <p>— Пардон за један часак... |
љубави према Вишњи и његовог љубакања с Белом.</p> <p>Вишњу је волео.{S} С тим је био на чисто. |
кало, срце готово престајало куцати.{S} Белу није могао оставити.{S} Она је била ту, она му се |
ј се, готово завидан, усклик кад угледа Белу у њеном нереду.</p> <p>Ипак се она савлада прва, з |
нца опет на девојку, на њен го врат, на белу руку, спуштену лако на ивицу од канабета.{S} Спуст |
човек, добије парче хлеба, па нек узме Белу, ако хоће... ја ћу му први честитати.</p> <p>— А д |
Пре свега, јасно му је било да не воли Белу... не бар оном љубављу, чежњивом и стидљивом, коју |
о миле воље њену кожу час румену, а час белу.</p> <p>— Куда идемо? — упита га она.</p> <p>Пут с |
сли враћале су се пут Бумбарева Брда, у белу варош на саставу две велике воде, и изазивале слик |
е су у зраку пуном кише.{S} Под њима се белуцала црна калдрма.{S} Било је мало пролазника.{S} И |
м, којој примети само главу, и од главе бео, нежан профил с очима дубоко занесеним у младића.</ |
, њено млечно лице белило се.{S} Био је бео и њен врат слободан, маљав, округао као у грлице.</ |
Хајдучка трава диже скромно свој велики бео цвет.{S} Љутићи су жути као очи у мачке.{S} На мрша |
Имао је нов таман костим, претенциозан бео прсник, полуцилиндер с врло уским ободом како је те |
нко: „Београде, мој бели лабуде!...{S}" Београд је велики, мислила је тада, он је као море: пут |
Ћ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗДАЊЕ ГЕЦЕ КОНА, БЕОГРАД 1914</p> </div> <pb n="ii" /> <div type="titlep |
; у њима не постоји Јуче, Данас, Сутра, Београд, Савамала, Петко Стокић или како се оно зваше т |
"> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“ - БЕОГРАД</p> <p>ДИМИТРИЈА ГАВРИЛОВИЋА</p> </div> <pb n=" |
измамио уплашен узвик у пролазница.{S} Београд се осмејкивао у изненадној и пролазној топлини |
олуострва, шибљаци, рибарске колибе.{S} Београд је био близу, одмах иза брда.{S} Девојка прибра |
ш више истицале небеску илуминацију.{S} Београд је изгледао као лепа циганка кад иде на бал.</p |
крај вароши под небом сивим као миш.{S} Београд се удаљавао све више.</p> <pb n="205" /> <p>— В |
</p> <p>Кад се писмо пошаље из Чачка за Београд, одговор се може добити четвртог дана.{S} Лазар |
ем им ја.{S} То је сувише романтично за Београд.{S} Знао сам ја, велим...{S} Не би ти долазио к |
у пише.{S} У брзини с којом је оставила Београд није јавила ником о свом одласку.{S} Тада јој ј |
рошани који су дошли о распусту да виде Београд, беспослени радници, становници предграђа, ситн |
за часак преживели живот.{S} Вишња виде Београд... у неколико партија, без реда, један по један |
око ње, и она је била тад уверена да је Београд њено изабрано место.{S} Она долази у њега као с |
ије.{S} С обе њихове стране протезао се Београд, измешан од палата и чатрља.{S} Једно јато свра |
.{S} Она је кроз њу гледала свој велики Београд.{S} По неколико пута преко дана излазила је ту |
пролеће је било врло лепо.{S} Раштркани Београд, који се ломио преко три брда, био је као створ |
су поред познатих места; час би то био Београд, час Чачак, час село у којем је <pb n="307" /> |
старе, збијене и раштркане како их само Београд може показати.{S} И та варош, са белим именом, |
<p>— Нема шта да чекамо.{S} Оставићемо Београд, Србију.{S} Отићи ћемо у Црну Гору, у Бугарску, |
ах.</p> <p>Од то доба није се враћала у Београд.</p> <p>Живот јој је пролазио без догађаја.{S} |
ког професора.</p> <p>Брачни пар дође у Београд да присуствује погребу.{S} После се не вратише |
.</p> <p>— Свуда!{S} Свуда... само не у Београд! — шапутао јој је унутрашњи глас. — Ти си дошла |
а никакву резерву за себе, и врати се у Београд.{S} Мајка је покушала да се измире.{S} Он јој ј |
варим задовољство.{S} Него, враћај се у Београд, па гледај своју науку.</p> <pb n="234" /> <p>— |
ећаја.{S} Он је успео да се она врати у Београд.{S} Али, ево већ неколико часова како су једно |
ела док су моји пристали да се вратим у Београд.{S} Тата још којекако, али мајка!...{S} Ударила |
<p>— Шта мислиш да ли да пишем детету у Београд?</p> <p>— Њој ће бити свакако жао ако је не изв |
ске, млатарао рукама.</p> <p>— Овај наш Београд неће се никад уредити — говорио је. — Ето, ја с |
јој се мртвац преда на сахрану.</p> <p>Београд, август 1911 — март 1913.</p> </div> </body> </ |
и пред путницима се указа цела панорама Београда са дунавске стране: варош је почињала нешто да |
оји звоне као жеља, као чежња.{S} Усред Београда који је дотле познавала: смерне породице у кој |
ке реке није кварио никакав брод.{S} Од Београда се видела само она стругара и још неколико неј |
можда био за читав континент далеко од Београда, за стотину векова од присутног тренутка, на у |
ао је:</p> <p>— А ти, фрајла, остави се Београда у Чачку.</p> <p>По вечери, Вишња је излазила с |
алазак на Сави.</p> <p>— Ужелела сам се Београда, бога ми — рече при том весело и махну руком к |
јачала се још више откако се вратила из Београда.{S} Избегавала је његов поглед.{S} Пуштала га |
у четири кочића.{S} Њихова клупа је из Београда, фабричка, са гвозденим ногама у виду лавовске |
>XIX</head> <p>Воз је јурио, измицао из Београда, остављао последње куће.</p> <p>На оном месту, |
није нашло?{S} Можда је и он отишао из Београда?</p> <p>Међутим, Илић је примио писмо, али ниј |
и и најстаријој кћери штоф за хаљину из Београда; штоф је морао бити по најновијој моди и сувиш |
ене прозоре допирао је у собу весео шум Београда који се будио пред вече, као одахнувши после в |
на убијао досаду.</p> <p>— Је ли ти жао Београда? — упита Радоје своју сусетку.</p> <p>Девојка |
урцима, испуњавала је тај посвећени кут Београда и била његов најбољи украс.{S} Тако слободна, |
{S} Хтела ју је поздравити као Бранко: „Београде, мој бели лабуде!...{S}" Београд је велики, ми |
тим прекором мешала се широка жалба за Београдом и младићем кога је тамо оставила.</p> <p>— Шт |
споро.{S} Жарко јулско сунце пржило је београдске голети, као да је сијало из пакла.{S} Илић ј |
е била нова грађевина, налик на извесне београдске куће, подигнуте пре двадестину година за ста |
на мермерном столу у хируршкој дворани београдске болнице.{S} Једна млада, хрома жена успротив |
олико хлебова од гроша.{S} Тај дућан је београдски специјалитет, једна врста приватне народне к |
лих догађаја, доносиле јој одјек млаких београдских вечери.{S} Тражила је у њима нешто ново, из |
новничких и осталих такозваних угледних београдских кућа, зависних од владе, оставиле изненадно |
не, ниска брда, две три вароши и велико београдско небо.{S} Могло је бити око осам часова.{S} Н |
примити службе.{S} Доби место у једној београдској гимназији.</p> <p>— По твојој глави не би д |
в испад, имајући већ извесна искуства о београдском животу, о Београду, где вечито има нечег не |
пљица и као контраст старом, раскаљаном Београду.{S} Он ју је још једном такву видео: у почетку |
је лутао по живом, ироничном и борбеном Београду са изгледом залуталог пустињака.{S} На себи је |
звесна искуства о београдском животу, о Београду, где вечито има нечег непознатог, <pb n="122" |
тиме да кажеш?</p> <p>— Ти си лутала по Београду, тражила <pb n="270" /> си себе, своје, време |
штаних свећа.{S} Он је постојао овде, у Београду, као тамо у Чачку... кад је била мало дете и к |
/> с гумираним точковима, што је тада у Београду била још реткост и што јој сврати пажњу.{S} Он |
са завишћу да је то најбоља кондиција у Београду: стан, храна, пријатељство великог човека и не |
„Знам, вели, да их се Вишња зажелела у Београду".</p> <p>Некад јој је све то пријало.{S} Вишња |
а земљака са човеком кога је оставила у Београду, који је такође имао велика одушевљења за бољи |
Зарији Ристићу и о великим врућинама у Београду.{S} Ипак, пишући о тим простим стварима, на са |
</p> <p>— На Духове је наша скупштина у Београду — рече јој Аница. — Хоћеш ли да идемо?</p> <p> |
још после толикогодишњег аклиматисања у Београду.{S} Младен је био пао у трећем разреду из два |
пријатељског и још била најлепша кућа у Београду.{S} Помисли и сад <pb n="248" /> да у њу уђе, |
омиловани робијаш?{S} Па и даље, доле у Београду, зар није видела гомиле још горих од својих су |
р Илић излазио из куће Матовића.{S} И у Београду је сунце залазило, само другојачије, ћудљиво, |
хену.{S} Савете, којима су их обасули у Београду, нису имали прилике да употребе.{S} На једном |
могли купити часовници јевтиније него у Београду.{S} И сама му је радња била другојачија него у |
па онда друго, треће...</p> <p>— Што у Београду воле ове лимане <pb n="245" /> сандуке — приме |
три разреда, после ступио у трговину у Београду, па онда прешао у државну службу, добивши за п |
{S} Међутим, ништа се није догађало.{S} Београђани су се жалили на врућину, на прашину, на вели |
опијала са нешто релативног успеха . на Берлинском Конгресу, подавала се ласкању извесне диплом |
војке одломиле грану од трешње, па тако беру и једу.{S} По кафанама се чуо жагор.{S} Деца се вр |
ад је била млада, описује ми омладинске беседе код <hi>Златног Крста</hi> и тврди да ја личим н |
е књиге, не пишу ништа, полажу много на беседништво, и живе, скривено, по Палилули и Енглезовцу |
, мрачних очију ишао је негде далеко, у бескрај.{S} Његов несрећни геније, који је дотле владао |
о јучерашњом кишом плавило се дубоко, у бескрај.{S} Ваздух је био провидан и благ.{S} Није се о |
авамалске авлије у чаробни врт, уносила бескрајна одушевљења у младићево срце и била најлепша л |
е прве узнемирености, девичанске наде и бескрајне снове.{S} Све то има своје време.{S} Опасно ј |
остаде нема пред Непознатим, Неказатим, Бескрајним.{S} Ја се враћам срцу да осети оно што мисао |
чини ми се, успем, и тада осетим једно бескрајно задовољство које се не да описати, како каже |
ва.{S} И други: немиран дух, заљубљен у бескрајност, фантаст који захтева све лепоте од живота, |
рајевима Париза, Толстој му је откривао бескрајну Русију с њеним дивљим кнежевима, готово идиот |
ебе.{S} Свет му се чинио празан, шупаљ, бесмислен без Вишње, без њеног милог присуства.{S} Чини |
p> <p>То је ос зујао у чокоту.</p> <p>— Бесмислице! — рече у себи девојка и одмахну руком.</p> |
м гласом. — Ти не верујеш, ваљада, у те бесмислице?</p> <p>— Да, не верујем, Радоје — одговори |
ју срећу, живот ми је кратак, верујем у бесмртност душе.</p> <p>Вишња није била створење које з |
д опростити.{S} Реакционари су, ваљада, бесни од једа; министри нису чекали ни оставка да им се |
ласану, помамну: страшна је тада, риче, бесни, ваља храстове, односи ћуприје, <pb n="213" /> ри |
Слика Чедомира, његовог загрљаја и оног бесног канкана пред толиким светом, није је остављала.{ |
колико је имала пред свадбу, провела је беспослена, размажена и више мање срећна.{S} Она није б |
ји су дошли о распусту да виде Београд, беспослени радници, становници предграђа, ситни чиновни |
њене вике.{S} Време јој је пролазило у беспослицама, неговала је нешто цвећа, везла по коју ма |
еменим руменилом здравља, њеним изразом беспрекорне чедности, додајући још њене угасите очи.{S} |
е патријархална кућа образовала по типу беспрекорне врлине, испунила поукама и забранама. — Је |
на се заиста питала да цео тај рад није бесциљан, питала се шта ће она привредити науци, шта ће |
како је досад могла бити слепа, водити бесциљан живот, читати бљутаву литературу препоручену з |
ир изиђе из куће, па је врљао по вароши бесциљно.{S} Око пет сати пут га нанесе поред једне вел |
јда!{S} Они од којих сам очекивао добра беху неспособни да ми га учине, а они од којих сам очек |
<pb n="231" /> хиљаде руку, само његове беху као привезане; цела варош радила је око њега, само |
на таласима.{S} Донесоше чакље, али оне беху кратке.{S} Радоје обеси тада један фењер на чакљу, |
кораци младог света.{S} Њих двојица се беху примакли прозору што гледа у двориште.{S} По калдр |
простирки.</p> <pb n="191" /> <p>Они се беху пробудили упола и гледали једно другог усијаним оч |
а писма, па може бити и више.{S} Јер се беху код њега десили догађаји који су створили непремос |
, он ју је био готово заборавио.{S} Они беху далеко једно од другог.{S} Он је мислио да се она |
могуће, да ме више не волиш.</p> <p>Они беху избили на Теразије.</p> <p>— Ја ћу трамвајем... — |
а му је мало годила.{S} Многи професори беху подетињили силом свакодневног рада с децом.{S} Дру |
је преклињала...{S} Црте на њеном лицу беху се развукле.{S} Очи се рашириле жалосно.{S} Уста ј |
, па збаци љутито шал са себе. — Мустра бечка, богаљ је и сам, богаљ, богаљ, богаљ.</p> <p>Лупн |
у Париз.{S} Задржали су се неко време у Бечу и Минхену.{S} Савете, којима су их обасули у Беогр |
но са споменом на свог бившег друга.{S} Беше се упутила универзитету, али се <pb n="147" /> пре |
</quote> <p>Лазаревићева оста сама.{S} Беше набрала пуно наручје цвећа, те потражи какво угодн |
здрава, још прве године.{S} Мој колега беше дошао такође право из школе.{S} Здрав, млад, ни ру |
умовима.{S} Кад би време возу, Чедомира беше нестало.{S} Тек у последњем часу појави се с пуном |
ке цркве, прост и достојанствен.{S} Све беше лепо, као дотле.{S} Тек што му се учини да се Овча |
а.{S} Падала је из дана у дан.{S} То не беше ситна, јесења киша, већ млаки пљусци као усред лет |
х готов, и ја те позвах.</p> <p>— То не беше ништа одређено — примети му она, са несакривеним п |
могаху одвојити од Вишње.</p> <p>Она се беше зауставила, нема, збуњена, укочена, бледа у лицу и |
болу за домовином.{S} У његовој природи беше јако развијена чежња за оним што нема, што је разл |
фијакера!</p> <p>Али младој бунтовници беше спремљено још веће изненађење.</p> <p>У колима је |
нешто мислила.{S} Друго је сад, а друго беше под проклетом реакцијом.{S} Тек, жао ми је, човече |
ка се опорављала полагано.{S} Њено тело беше изнурено суровим радовима око одржавања куће, бриг |
допадало у тим тренутцима код Беле, то беше нешто више од њене лепоте, то беше њена симпатија, |
, то беше нешто више од њене лепоте, то беше њена симпатија, далека, нова, друга љубав која се |
на позва младића у <hi>салу</hi>.{S} То беше ниска, неизветрена одаја, с навученим завесама.{S} |
к кад му рука дирну нешто хладно.{S} То беше револвер, онај исти што га је некад показивао Зари |
оје дело.{S} У соби је било тихо.{S} То беше стан за самца другог реда с најпотребнијим намешта |
" /> <p>Сунце је било на заласку.{S} То беше онога истог тренутка кад је Чедомир Илић излазио и |
>На спрату над дућаном седели су.{S} То беше стара паланачка кућа: пространа, удобна, врло стро |
и украсним биљкама.{S} Међутим, онда то беше празно жалосно поље, покривено спрженом, смрдљивом |
лазила је преко Батал-џамије.</p> <p>То беше један велики празан простор, зарастао у траву.{S} |
лу? — изненади га један глас.</p> <p>То беше његова газдарица.{S} Добра <pb n="301" /> жена је |
само једанпут својом хромом ногом, већ беше у другој соби. — Што су дивне, само да знате!... ч |
лици са оним нашим ђаком... како ’но му беше име?</p> <p>— Чедомиром?</p> <p>— Јесте.{S} Обоје |
енергично сама себи.</p> <p>Али та реч беше одвише тешка за њено срце.{S} Она се осети сама ус |
а савести и попуштања приликама.</p> <p>Беше га дарнуо поклон.{S} Посматрао је румени каранфил, |
ка не осети кад дођоше до њене куће.{S} Би јој тешко да прекине чар у који су је заносиле те пр |
оји те окружују...{S} Је ли, Марјане, а би ли ко од богатих?</p> <p>— Они не спадају у моју над |
љао своју расправу.{S} Неодређена слава би опет залебдела пред његовим очима.{S} Људско срце му |
а младића који ју је некад волео и кога би она могла волети страсно и одано.{S} Јасно јој је би |
ваца да би осигурао слободу кретања, да би радио само оно што воли, да буде свој и припада само |
сни Каја бојажљиво.{S} Затим додаде, да би скренула разговор на другу страну:</p> <p>— Ти си на |
<p>После ручка прелазило се у салон, да би служавка очистила трпезарију.{S} Стари господин би с |
рекао једном приликом, <pb n="60" /> да би радо учио нешто практично... за машинисту на пример, |
ени су милости законодавног тела.{S} Да би остали на свом месту, не могу често имати своје ја, |
формулише оно што је хтела рећи.{S} Да би пак утишала своју савест, радила је готово претерано |
оје ступају у најниже слојеве народа да би <pb n="32" /> га проучиле, олакшале му беду, просвет |
осетио.{S} Он је желео да има новаца да би осигурао слободу кретања, да би радио само оно што в |
храброст не потраја дуго.{S} Он виде да би му од рукописа остало врло мало, готово ништа.{S} Тр |
S} Тај тип се буни против власти, не да би је начинио бољом, него да је дочепа у своје шаке.{S} |
друговима.{S} Седала је у прве клупе да би професора чула што боље.{S} Уписала је и часове који |
овек.{S} Чинило му <pb n="280" /> се да би у њој нашао оно нешто неодређено што је вечито тражи |
есвесно, осећао да је он сувише мали да би могао припомоћи тој промени.{S} И још нешто.{S} Млад |
— поче <pb n="152" /> Илић први, тек да би прекратио мучну тишину.</p> <p>— Је л’? — одговори д |
слио је озбиљно:</p> <p>— Уверен сам да би га она пољубила само да види како је то кад су брков |
вка.{S} Један сељак, прљав и исцепан да би га у другој земљи ухапсили, терао је своју кобилу пр |
Он је видео само себе, те је веровао да би с њим трпело и све друго: његови ближњи, друштво, др |
и није хтео за длаку попустити, као да би се огрешио о један принцип.{S} Он је био сув доктрин |
, и он је њоме махао по ваздуху, као да би боље доказао оно што је говорио.{S} Престао је да пи |
се сав, начинио од себе ругобу само да би био примећен.{S} Нема весеља.{S} Лица се згрчила, бо |
> жена је била отворила врата лагано да би га што мање узнемирила и гледала у њега сивим, остар |
предрасудама!</p> <p>Говорила је то да би га казнила.{S} Она је иначе веровала да је он воли ј |
ити по најновијој моди и сувише скуп да би се продавао у дућану.{S} Газда-Митар имао је среће у |
коју је осећао, да прати нови покрет да би га могао сузбијати.{S} Филозофи изилазе из леденог о |
е пружајући му руку, па окрену главу да би сакрила своје узбуђење.</p> <p>— Збогом!... — понови |
сам... ужасно сам, као у гробу.{S} Тада би бацио књигу, коју је дотле држао у рукама, у гомилу |
азити, он је бежао даље од њих.{S} Тада би одлазио из вароши, у околне паркове, брда, шуме.{S} |
аука посисати из прстију.</p> <p>И тада би звао младића у дућан, понудио га да седне за тезгу, |
ду за брак, није употребљавао.{S} Можда би само једно половно обећање било довољно, па да га он |
е — синуше плаве очи у девојке. — Можда би боље било да се никад нисмо познали.</p> <p>— То је |
рса! — смејала се госпа-Матовићка, која би кадгод присуствовала тим разговорима.</p> <p>Никад И |
.. ти, која би вечито била уза ме, која би се посветила моме делу, била мој добри геније, јер ј |
ко проста у својој учености... ти, која би вечито била уза ме, која би се посветила моме делу, |
жељу за нечим потпуним, савршеним, која би хладном мислиоцу била одмах апсурд, а која је њему и |
није хтео да чује о тој операцији која би га лишила очевине.{S} Он је знао колико је његов ота |
ротив њене воље као искушење, и девојка би се стресла од неке слатке, несносне језе која ју је |
и тешки, суморни.{S} Многа жена предала би се судбини на њеном месту, оставила да време реши не |
ред.{S} На загрејану руку или чело пала би им која кишна капљица.{S} Капље су биле чешће.{S} На |
рубља.{S} Раније чим би легла, заспала би у исти мах.{S} Сад се превртала са једног краја пост |
ог сина.</p> <p>Једна нова бора оцртала би му се међу повијама.</p> <p>— Да си тако брз на раду |
<p>— Немој да ми вређаш мајку — умешала би се Бела. — Иначе...</p> <p>— Иначе?</p> <p>Бела није |
шка и да не оскудеваш у чему.{S} Волела би да те види, па дођи ако можеш, а ако ти школа не доп |
дарили порез — продужи Ристић. — А била би грдна штета.{S} Она једина весели наше жалосно доба, |
зете, ти знаш француски... — приметила би му тада ташта. — Што не почнеш нешто практичније?{S} |
аздан.</p> <p>— Глупе жеље! — закључила би убрзо затим.</p> <p>Она је била људски створ, завеза |
p>— Боже мој, да сам ластавица! — рекла би гледајући тако њихове црне тачке у дубинама небесног |
је уз брдо; електрична светлост севнула би несигурно као муња неке далеке буре.</p> <p>Као сви |
} Какво дрво, пут, бара каква опоменула би га своје другарице.{S} Њено запаљено лице с мирним у |
ренутак из тих јадних кровињара, којима би пожар учинио милост, заврнутих рукава, знојава лица, |
одмахну руком.</p> <p>Тога дана врућина би још јача.{S} Сунце се не види као да се растопило по |
ли, крутуљаст, са очима као у миша, она би желела да се и њему допадне, јер је она, својом хром |
оведао мржњу против црвене заставе, она би била њен најљући противник.{S} Овако, она је била ње |
ијатно, дао би њој све што би имао, она би уживала у њему, он би могао обвити руке око њеног ст |
х ствари које је имала с Илићем.{S} Она би без њега остала мала паланчанка каква је била.{S} Он |
гао скалупити у та општа места, и Вишња би пропала ако би пао у туђе руке.{S} Он јој је хтео пи |
Језовите сенке прекрилиле би земљу, па би се у час изгубиле и уступиле место блиставој светлос |
а су једна за другим.{S} Толико застора би подигнуто, толико тајна, загонетака решено.{S} Ми см |
во је, и нашао му логичан закључак; шта би га се тицало што би то било противно његовом новом у |
орно би радио на започетој тези.{S} Шта би га се тицало што не би постао професор универзитета, |
</hi>.</p> <p>— Шта је лек томе?{S} Шта би могло заменити парламентаризам?{S} Ниси ваљада нихил |
војује свога мужа.{S} Она се питала шта би мислио њен отац да је сазнао за посету младићеву!</p |
је поново мисли о Чедомиру, о томе шта би било кад би постао њен муж, о њој самој.{S} Она је з |
а сутра другу.{S} Не би осетила, а кућа би била опрана...</p> <p>— Старинске жене, газда-Митре. |
ен поглед и нервозно угризање усне, кад би га слушала како објашњава Младену какво правило из м |
ањира.{S} Ручак му је био најслађи, кад би уграбио од своје жене да седне за кујнски сто и једе |
као вода, како се то каже у Ваљеву, Кад би учитељ испричао лекцију, о шљиви на пример, он ју је |
испратили Матовићи са кумовима.{S} Кад би време возу, Чедомира беше нестало.{S} Тек у последње |
ви од месеца кад се прима плата.{S} Кад би она била његова, неуморно би радио на започетој тези |
ару философске поезије Његошеве.{S} Кад би пак био рђаве воље, жалио се на реуматизам у десном |
грло и потиљак ћилибарске боје.{S} Кад би је човек видео први пут, помислио би да је горда и н |
Избегавала је посете, састанке.{S} Кад би се пак и нашла у друштву, о испитима, при излетима, |
... његове очи су је избегавале.{S} Кад би је и сусреле, оне су биле далеке, превучене неком се |
хвалио одличну кујну своје жене.{S} Кад би му, и поред тога, остало слободног времена, он је из |
је хтео да погледа те одрпанице.{S} Кад би се кола напунила, осећао је са̑м и кретао се без ком |
јући му до знања да ће га одати.{S} Кад би се њихови погледи сусрели, њене сомотасте очи синуле |
гореле.{S} Ватра му ломила тело.{S} Кад би га неко ма и очешао, заболело би га до срца.{S} Близ |
спитачу живот није био ружичаст.{S} Кад би му се досадило све, он је излазио изван вароши и лут |
му је убијао сваку самосталност.{S} Кад би се ипак уморио, стезао је слепочнице грчевито, шетао |
S} Стога је јако уважавао школу.{S} Кад би се о просвети повео разговор, био је стално на стран |
њу воли још, њу једину, њу саму.{S} Кад би тако дошао најзад до решења шта да јој одговори, он |
воље да мисли на своју породицу.{S} Кад би му ко од пријатеља скренуо пажњу на несташност његов |
бацује слатке, заношљиве речи.{S} А кад би се пренуо сасвим и мислио на њу, на ту плаву девојку |
е, док су били сами, попуштала прва кад би се посвађали, добила је сад у мајци сигурну савезниц |
/p> <p>Још највише би се разонодила кад би отишла својој другарици, Милеви, ћерци једног златар |
ачињеним од самог миља и заноса, па кад би писмо свршио, написао адресу и залепио завој, дубок, |
цу.</p> <p>— Ко би играо крајцарица кад би Младен учио! — насмеја се Бела, која у том тренутку |
к кад има још некога.{S} У варош, и кад би излазила, ишла је у пратњи госпа-Клеопатре.{S} Иначе |
на дрског човека, као мачка.{S} Али кад би се растали, она је претресала у мислима дуго што јој |
> су се губили у тричарије, уживали кад би код деце изазвали дивљење, страх, или кад би коме ма |
д деце изазвали дивљење, страх, или кад би коме малом јаднику успели да напакосте.{S} Било је у |
исли о Чедомиру, о томе шта би било кад би постао њен муж, о њој самој.{S} Она је зрела као зре |
еби и пољуби то место очима.</p> <p>Кад би она била његова, мислио је даље, постао би бољи чове |
је неког дуго грлио, љубио.</p> <p>Кад би се Вишња задржала с одговором, он је откључавао кофе |
колини дуго, до самог мрака.{S} Понекад би повео са собом Чедомира и онда му објашњавао многе с |
није решење човечјег живота.{S} Понекад би га обузела нека идеја, којом би решио једно од много |
етом бори за што више сунца.{S} Понекад би се заборавио и жалио што није више учио школе.{S} У |
тељу, пушио и очекивао кафу.{S} Понекад би читао новине, а кад њих није било, узео би <hi>Горск |
инувши качкету до земље.</p> <p>Понекад би се зауставио, ћеретао тако са улице, док је она одго |
мојој је изби тамно!...“</p> <p>Понекад би помислила да се нађе са Чедомиром, да га поново прид |
имала ју је нервозна радозналост кадгод би узимала новине откако се вратила у Чачак.{S} Читала |
га предао и пољубити сто своје собе где би га нашао.{S} Он је сачувао сва та писма, те званичне |
е... далеко негде, у непознати крај где би почео нов живот.{S} И као да хтеде остварити овај са |
ој башти натпевали се славуји.{S} Негде би зашкрипао ђерам.{S} Варош тонула, љушкала се, разлив |
може се подићи по једна централа, чије би струје ноћу осветљавале нашу варош, наша села, путов |
ко да врати ову љубазност.{S} Њих двоје би могли бити тако задовољни једно другим, тако срећни. |
сањала често о заљубљеним паровима које би, летимице, кадгод спазила с прозора кад прођу њихово |
да од кога се стиде, нема казне од које би их ухватио страх.</p> <p>Студент је говорио искрено. |
ре него и он.{S} Две близнакиње узимале би се за руку и излазиле на улицу, па шврљале око гомил |
животиње.{S} Језовите сенке прекрилиле би земљу, па би се у час изгубиле и уступиле место блис |
ге, преводила с руског.{S} Ко зна докле би трајала та тамна грижа да не доби оно писмо од оца.{ |
ију да гледају <hi>Ткаче</hi>.{S} После би у групама пратили једно друго до куће.{S} И, она је |
леди сусрели, њене сомотасте очи синуле би најдубљом љубавном ватром, да се одмах после замраче |
ада ствари, блиских тој девојци, изашле би му пред очи и нагониле га да је опет види.{S} Срео б |
ло, цео државни буџет <pb n="261" /> не би био довољан да заштити народ од леда и метиља!{S} Ма |
Београд.{S} Знао сам ја, велим...{S} Не би ти долазио код <hi>Еснафлије</hi>.{S} И ти си погоре |
једну собу данас, па сутра другу.{S} Не би осетила, а кућа би била опрана...</p> <p>— Старинске |
едан део своје потпуности.{S} И тада не би био срећан, јер би се осећао крњ, сакат, јадан, недо |
је друштво.{S} Зашто?{S} Ни она сама не би тачно знала рећи.{S} Тек, заједно с Илићем, мрзела ј |
не нових ствари, чуда, лепота, какве не би нашао ни у најчувенијој светској бањи.{S} Виктор Иго |
енично пред разним комисијама док се не би сва распала.{S} Да се тако продужило, цео државни бу |
и Чедомир се дизао да иде, да му се не би приметило што остаје на само са девојком.{S} Али би |
гимназији.</p> <p>— По твојој глави не би добио ни Прокупље! — пришила му је ташта поносито. — |
на?{S} Ко ће то рећи?{S} Ни они сами не би умели казати.{S} Младић се сећао тек доцнијих тренут |
је, скупо би га платио!</p> <p>Вишњи не би право ова рођачка оцена.{S} Она посумња у искреност |
и могао од њеног оца и њене куће, он не би смео поверити сву ту изненадну раскош свога срца и ч |
едно женско тело, готово голо.{S} Он не би био човек да је могао мислити на шта друго.{S} Плима |
а се тако угњезди да је ни сами ђаво не би могао отуд ишчупати.{S} Ништа на свету није било кад |
тој тези.{S} Шта би га се тицало што не би постао професор универзитета, славан човек!{S} Он би |
" /> први пољубац.{S} Сласт те успомене би још јача што су је изазивала уста друге девојке.{S} |
<p>— Ништа.</p> <p>Она га је волела, те би се други на његовом месту можда знао користити том њ |
лику студента Илића.</p> <p>Још највише би се разонодила кад би отишла својој другарици, Милеви |
ахе кише.{S} С времена на време млезеви би ударили о прозор да весело човека опомену како је пр |
ви Радоја — говорио је грађанима, који би давали наметљиве савете. — Наше је да нађемо новац, |
ногоструки сплет зелених поточића, који би ова полудивља поља претворила у најлепши врт.{S} А т |
ма су му расли ефемерни патлиџани, који би се спарушили чим би за педаљ одмакли од земље.{S} Же |
беђења без резерве.{S} Тешко ономе који би се у том часу бацио љагом на свемоћ слободе и њене з |
тих очију, дошао неки други младић који би био његова пуна супротност: мали, крутуљаст, са очим |
69" /> се надао сваког часа лопову који би му покварио више него што би однео, а бојао се и вед |
Он је био кадар загрлити писмоношу који би му га предао и пољубити сто своје собе где би га наш |
виш на земљи...{S} Да постоји рај сваки би се старао да што пре умре... <hi>Карт бланш</hi> има |
>Она није видела лице у тог човека, али би га познала у хиљаду других по првој ситници.{S} Окре |
што остаје на само са девојком.{S} Али би га она задржавала понекад <pb n="129" /> занимљивим |
{S} Да се није знало чији је син, узели би га за странца.</p> <p>Вишњи се допадао тај младић, ж |
леграфисту, а Миржеови чергаши завршили би на поправци у Топчидеру.</p> <p>— Откуд ти та практи |
Погађала је да му се допада.{S} То јој би мило, али убрзо одби ташту жељу за каћиперством и ре |
за педесет година не роди ниједан ипак би их доста било...{S} У програму друга Толстоја само ј |
е или кад човек не зна куда ће.{S} Увек би се нашло друштва, водили се занимљиви разговори о па |
овој спољашности, необавештен пролазник би се могао јако преварити.{S} Али оне су крајње присто |
код куће чека добар ручак, са уживањем би рачунао на први од месеца кад се прима плата.{S} Кад |
пред Чедомиром о својим сумњама.{S} Чим би га видела, осећала се пред њим разоружана.{S} Он је |
овинама, ићи краљу на подворење.{S} Чим би он измакао из куће, госпа-Матовићка је одлазила тако |
при додиру чистог рубља.{S} Раније чим би легла, заспала би у исти мах.{S} Сад се превртала са |
рни патлиџани, који би се спарушили чим би за педаљ одмакли од земље.{S} Жене се кувале по шупа |
Понекад би га обузела нека идеја, којом би решио једно од многобројних <hi>питања</hi> што су т |
понашање га је такође мучило.{S} Једном би с њим, за столом, говорила најпријатније о разним си |
очистила трпезарију.{S} Стари господин би се извалио поребарке на фотељу, пушио и очекивао каф |
У погледу који је управљала на њега, он би спазио понос који страда, а можда нешто и неповерења |
прља, трује.{S} С времена на време, он би се свестио, чупао из срце ту опасну гљиву, а заједно |
у, и, да је хтео мењати хришћанство, он би место крста набио на олтар гуњ и опанак.{S} Сад, пос |
што би имао, она би уживала у њему, он би могао обвити руке око њеног струка, завући главу међ |
вом месту био какав ветеран на перу, он би продужио своје дело такво какво је, и нашао му логич |
фесор универзитета, славан човек!{S} Он би живео пријатно, дао би њој све што би имао, она би у |
> <p>— Шта ли сад ради Вишња?</p> <p>Он би се пренуо из својих студија, видео би се у својој со |
ио истеран из подофицирске школе, Њутон би једва добио за телеграфисту, а Миржеови чергаши завр |
Долазио би уредно у школу, задовољавао би се дивљењем деце, радовао би се што га код куће чека |
о што јој и диреке ударише — примећивао би ко у шали. — Пију, једу као на даћи.</p> <p>— Нека и |
адовољавао би се дивљењем деце, радовао би се што га код куће чека добар ручак, са уживањем би |
мао читаве потпетице на ципелама, могао би се мерити са свима шеталишним јунацима.</p> <p>Код ј |
ван човек!{S} Он би живео пријатно, дао би њој све што би имао, она би уживала у њему, он би мо |
ут мрк.{S} Да је то било ново, изгледао би да се увио у тробојку какве црначке републике.{S} Вр |
у</hi>.</p> <p>— Добар дан! — прогунђао би Матовић кроз нос с природном и инстинктивном грубошћ |
преко Саве.{S} Све се запали.{S} Рекао би да се светлост сјури с неба бујицом.{S} Многобројни |
она била његова, мислио је даље, постао би бољи човек.{S} Чинило му <pb n="280" /> се да би у њ |
н би се пренуо из својих студија, видео би се у својој соби, сам... ужасно сам, као у гробу.{S} |
к ћутао усамљен.{S} Тек овде онде видео би се, у том парчету земље у крај Мораве, засађеном врб |
читао новине, а кад њих није било, узео би <hi>Горски Вијенац</hi>, отворио га насумце, па чита |
живинче, али бол девојке коју је волео би јачи од његовог сопственог.{S} Видео је да она воли |
и нагониле га да је опет види.{S} Срео би се с њом.{S} У погледу који је управљала на њега, он |
игнуо се брзо и отрчао у варош.{S} Срео би тада овог или оног друга.{S} Они су били весели, без |
залепио завој, дубок, сладак уздах отео би му се из груди, а глава му клонула, као да је неког |
судио Србију по њеним листовима, добио би страшно уверење о њеним првацима.{S} Реч лажов није |
ређено што је вечито тражио.{S} Долазио би уредно у школу, задовољавао би се дивљењем деце, рад |
ад би је човек видео први пут, помислио би да је горда и надута, али, у иоле познатијем <pb n=" |
авцу Илића. — Ко ме не познаје помислио би да и ја пушим!</p> <p>— Не пушиш никако?</p> <p>— Је |
политика.{S} Необавештен човек помислио би да се налази на прагу револуције, али се сви ти гово |
као бакар.{S} По који зрео кестен лупио би о калдрму и измамио уплашен узвик у пролазница.{S} Б |
ир!</p> <p>— Јуче да сам умро — говорио би какав старији човек — па да су ми рекли да ће неко р |
Чедомире?</p> <p>— Шта је! —- одговорио би он зловољно, окренутих леђа.</p> <p>— Ништа.</p> <p> |
трајало неко време.{S} Изненадно осетио би да га нешто вуче к њој.{S} Хиљада ствари, блиских то |
а камо ли кад је у питању престо.{S} Ко би то могао помислити само јутрос, само данас у подне!{ |
е затим, милујући га по подбратку. — Ко би помислио да тако уме завртети мозак девојкама!{S} Бо |
p>Госпођа га загрли поново.</p> <p>— Ко би се надао од овог свеца — рече затим, милујући га по |
руком и не заврши реченицу.</p> <p>— Ко би играо крајцарица кад би Младен учио! — насмеја се Бе |
тесногрудости.</p> <pb n="260" /> <p>Ко би тада судио Србију по њеним листовима, добио би страш |
та општа места, и Вишња би пропала ако би пао у туђе руке.{S} Он јој је хтео писати ради себе |
36" /> можда још бољег од њега.{S} Како би иначе могла продужити да живи!{S} У Млави су ретки И |
ш, труне ми горе на тавану!</p> <p>Тако би и урађено.</p> <p>Илић се у почетку снебивао, осећао |
си тако брз на раду као на лажи, далеко би отерао! — рече му други пут. — Само на кога се метну |
ивао у лењом губљењу времена.{S} Колико би ствари видео како лете око њега тако у тишини изгубљ |
оје треба осудити.</p> <p>Ко зна колико би то трајало, да се стари Матовић не разболе и умре.{S |
S} Кад би га неко ма и очешао, заболело би га до срца.{S} Близу Калимегдана срете га једна груп |
ова!{S} Колико пријатних мисли опколило би га као гомила правих пријатеља!{S} Љубазна познанств |
та.{S} Кад би она била његова, неуморно би радио на започетој тези.{S} Шта би га се тицало што |
Каја у смех. — Ко га не познаје, скупо би га платио!</p> <p>Вишњи не би право ова рођачка оцен |
стрпа у њих један део својих књига, што би довољно било другом човеку за цео живот, остави све |
но што очекујемо од даљег живота, а што би хтели да сазнамо и улепшамо као у бајци.{S} Јесења н |
читао у некој врло рђавој књизи све што би могао написати.{S} Бацао је перо, полазио к вратима, |
н би живео пријатно, дао би њој све што би имао, она би уживала у њему, он би могао обвити руке |
, пред њима, бледи и губи се, и као што би радила мајка, глас целог народа их љушка у њиховим г |
опову који би му покварио више него што би однео, а бојао се и ведрог неба које му прети сушом |
гичан закључак; шта би га се тицало што би то било противно његовом новом убеђењу!{S} Али је Ил |
пак сумња је задржавала сад у свему што би предузео.</p> <p>Избегавао је једну и другу девојку. |
јом!</p> <p>— Зевзечи се сама! — викнуо би професор.</p> <p>— Геаче!</p> <pb n="267" /> <p>— Ма |
менима.</p> <p>— Вишња Лазаревна! — чуо би се у том глас неког из њеног друштва, и она је већ з |
су се разишли.{S} Али се не усуди, јер би онда требало да исприча своје везе у кући министра М |
уности.{S} И тада не би био срећан, јер би се осећао крњ, сакат, јадан, недостојан да живи.{S} |
совник је куцао на столу.{S} Његов глас би се утишао по каткад да се једва чује; затим се дизао |
лапа са општим скептицизмом.{S} Код нас би Наполеон <pb n="286" /> био истеран из подофицирске |
Пролазили су поред познатих места; час би то био Београд, час Чачак, час село у којем је <pb n |
ије <pb n="136" /> десило.{S} Други пут би се дурила без раззлога, очито га избегавала, правила |
ро учим и речи и превод.</p> <p>Матовић би погледао у свог сина.</p> <p>Једна нова бора оцртала |
отварајући врата на младићевој соби њу би прожмала нека слатка језа, од чукљева на руци, па кр |
о дућан с намештајем.{S} Вешт посматрач би по тој одаји оценио жену која ју је наместила.{S} Ма |
Илић се бавио дуго ван куће.{S} Кад се библиотека затварала, он је онда почињао своје шетње, к |
по школском трему и чекали да се отвори библиотека.{S} Распуст се приближавао крају.{S} Велика |
о је лагано својим уобичајеним путем из Библиотеке на Теразије, па Крунском улицом на Врачар, г |
уо је млади муж једном кад се вратио из библиотеке с главом пуном Ламарка, Кеплера, Њутона, Гал |
зитивистичке философије.{S} Пронашао је библиотеку, израдио кредит код једног великог књижара у |
ришту изби три сата.</p> <p>— Хајдемо у библиотеку! —рече Илић.</p> <p>— Зар ти није жао овако |
ао боље видети салон.{S} Примети велику библиотеку, пуну повезаних <pb n="10" /> књига.{S} На в |
ндидат за министра, седељке после ручка бивале су краће.{S} Стари господин је морао примати ово |
ри те мисли заједно са споменом на свог бившег друга.{S} Беше се упутила универзитету, али се < |
народа</hi>, удовицом једног инжињера, бившом дворском дамом своје мајке, старијом од себе дес |
а њима месеци, године.</p> <p>Спомен на бившу љубав одржавао је девојку у савршеној чедности.{S |
ење му је налагало бар да извести своју бившу драгану и уштеди јој муку од сазнања, наглих и из |
ној породици, о њој самој, познанству у Бијарицу, о дуговима и подужицама, помињала непознате љ |
ежа <pb n="87" /> искуства.{S} Родом из Бијелог Поља у Старој Србији, он је прешао овамо да се |
је сад њену душу.{S} Као врхунац свега, била је нестрпљива жеља да напакости Илићу, свету, само |
мајку.</p> <p>Њена другарица, напротив, била је крупна, доста пуна за своје године, дубоких, уг |
оја је од њега била старија две године, била је већ као дете каћиперка и, у домаћим свађама, ст |
вала, потписивала свако његово мишљење, била присталица његових убеђења без резерве.{S} Тешко о |
ђени интелигентни сјај у очима.{S} Тек, била се угојила.{S} Црте на лицу одебљале.{S} Врат јој |
неверили.{S} Као прво што се очекивало, била је амнестија политичких криваца.</p> <p>Све је то |
уза ме, која би се посветила моме делу, била мој добри геније, јер је сваки рад... нарочито ова |
о од живота.{S} Она су му <pb n="91" /> била једини повереник.{S} Он је њима шаптао своје магло |
а људима замерити, то су <pb n="103" /> била зла времена.{S} Шта су они криви ако су били слаби |
роси Вићентије Симић, секретар суда.{S} Била је пуна хвале за младог чиновника.{S} Тако исто и |
ли, нејасно, непотпуно, само главом.{S} Била је права противност Бели.{S} Чедомир натуче шешир |
— Ја сам била неправична према њему.{S} Била сам охола, горда, па чак и по мало дрска.{S} Ја са |
и ју је јурио.</p> <p>Она се окрену.{S} Била се зауставила на обасјаном простору једне уличне л |
ису ударили порез — продужи Ристић. — А била би грдна штета.{S} Она једина весели наше жалосно |
што није више учио школе.{S} У то доба била се већ увелико развила борба између школованих и н |
ромољену кроз врата.</p> <p>Та је глава била окружена мирисавом маглом црне косе.{S} Из ње су с |
к у сваком разреду, четворка је за њега била увреда, никад је није добио.{S} Десио му се несрећ |
.{S} Чедомирова сестра, која је од њега била старија две године, била је већ као дете каћиперка |
носи једну орфеумску песму која је тада била у моди.</p> <p>— Овоме је све равно до Косова! — н |
луд се трудила.{S} Њена права симпатија била је давно оставила домазлук и више се није враћала. |
жавала бујицу здравља, којим је девојка била обдарена.{S} Румена крв шибала је под њеним округл |
воју другарицу; брзо се трже, њена рука била је хладна као мртва.{S} Он је поново прихвати и пр |
увек први ђак.</p> <p>Посебице је Бела била љубазна.{S} Она је разумела да је сиротиња један н |
о читаво писмо.{S} Па ипак, та су писма била као <pb n="89" /> небесни дар, на тим врућинама; о |
да затражи та објашњења.{S} Шта је она била сад њему до обична другарица, пријатељица, познани |
о је доста светлости.{S} Али шта је она била према блеску који пуче пред очима младићевим кад у |
оново заволи без бојазни.{S} Јер је она била жена, а код жена, кад је муж у питању, начелне раз |
есеца кад се прима плата.{S} Кад би она била његова, неуморно би радио на започетој тези.{S} Шт |
ољуби то место очима.</p> <p>Кад би она била његова, мислио је даље, постао би бољи човек.{S} Ч |
него у Београду.{S} И сама му је радња била другојачија него у осталих.{S} Избио велике прозор |
е потврдио ово правило, док му је Вишња била изузетак.{S} Она је одржала реч и дошла тачно.{S} |
спустише низ једну јаругу која је некад била друм, па уђоше у једно пространо двориште, ограђен |
Вишња?{S} Ти си млађа него што си икад била.</p> <p>— Какав парадокс! — насмеја се девојка нер |
<p>— У толико боље.{S} Још нисам никад била у сеоској механи.</p> <p>Илић није имао новаца; де |
х као извор у планини.{S} Њена глава је била плава, прави словенски тип, који се у Србији још м |
ез њега остала мала паланчанка каква је била.{S} Он ју је пронашао, увео у друштво, показао јој |
ветови на цвет од кромпира.{S} Одаја је била тако мала да ју је испуњавала уска постеља, на чиј |
ји је урођен првој младости.{S} Каја је била <pb n="29" /> мала, мршава, жива девојка која је о |
и времена у којем живим.</p> <p>Каја је била девојка коју живот није мазио.{S} Још од детињства |
словослагачи.{S} У њихову собу, која је била за <hi>боље госте</hi> и у исти мах служила за кув |
<pb n="107" /> <p>У тој средини која је била далеко од праве раскоши, али за Илића представљала |
узбуну.{S} Варош се избуди.{S} Река је била разорила брану, заглавила своје корито одроњеним к |
ала је право што се журила.{S} Мајка је била опасније болесна него што је отац писао.{S} За вре |
су потрошили на мене.</p> <p>Девојка је била и сувише озбиљна кад је ово говорила, те се њена д |
на унела га у ову собу.{S} Простирка је била лепа, али се супленту није допадала; опомињала га |
ео скрасити на своме месту; до дечка је била једна близнакиња, а преко:{S} Бела са другом сестр |
нина у дну.{S} С друге стране, обала је била ниска, пошумљена барским дрвећем црног зеленила.{S |
зговарамо као пријатељи.</p> <p>Бела је била узела судове и пошла вратима да их однесе, па се п |
дана од ћерпича и дасака, ова чатрља је била тако бедна да се чинило као да је примила од своји |
ица из девојачке школе.{S} Међу њима је била и Каја.</p> <p>— Лазаревићева! — кликнула је весел |
у којима се свака разликовала: једна је била гвоздена, друга дрвена, трећа на ногаре.{S} Ту соб |
дарица.{S} Добра <pb n="301" /> жена је била отворила врата лагано да би га што мање узнемирила |
прашини сунца на заласку.{S} Долина је била пуна примитивних баштованџиница, где су се уздизал |
су се у озеленелој трави.{S} Општина је била посадила нешто дрвећа, али као што је то обичај, д |
ре.{S} Земља се клизала.{S} Помрчина је била велика.{S} На пола улице застаде да предахне.{S} Т |
114" /> према њој.{S} И сем тог, она је била болешљива, нервозна девојчица, код које се чежње р |
" /> чиновничких влада у Србији, она је била вечито за одржавање неке врсте племства, захтевала |
њен најљући противник.{S} Овако, она је била њена ватрена поборница, није могла да схвати свога |
је дућан био одмах до њихова.{S} Она је била провела готово цело детињство са њом и њеним брато |
онога којим је дотле живела.{S} Она је била кћи Митра С. Лазаревића, бакалина.{S} Њен отац је |
дента да иде својим путевима.{S} Она је била само нешто пролазно... само један ступањ у високим |
Чедомир обично држао лекције.{S} Она је била испуњена трима постељама, међу којима се свака раз |
моћ слободе и њене заточнике.{S} Она је била кадра да скочи на дрског човека, као мачка.{S} Али |
уће осети као код своје куће.{S} Она је била изашла из уског живота, она му више није припадала |
{S} Белу није могао оставити.{S} Она је била ту, она му се нудила, љубила га без питања, украша |
во у лице; она не спусти очи.{S} Она је била обучена у матроску блузу од обичне материје.{S} Др |
н дати овакав или онакав ток.{S} Она је била врло весела, отварала јако своја нешто бледа уста, |
е тоалете њен најлепши оквир.{S} Она је била као створена за нормална осећања жене.{S} Све је б |
евићеву како му иде у сусрет.{S} Она је била обучена у хаљине затворено плаве боје, чији је озб |
г мужа, неће моћи рећи:</p> <p>— Она је била моја драгана.{S} Ја сам је грлио.</p> <p>Стога она |
, оне лепше, ницале су око ње, и она је била тад уверена да је Београд њено изабрано место.{S} |
закључила би убрзо затим.</p> <p>Она је била људски створ, завезан за земљу.{S} И још нешто гор |
ина мајка још непрестано.</p> <p>Она је била ушла с озбиљним изразом неумитног судије, изразом |
и се свикла на наш живот?</p> <p>Она је била и сад мала, жива женска, још је имала свој урођени |
е говоре.{S} У доба реакције, штампа је била обамрла. <pb n="63" /> Двоје троје новине које су |
на клупу пред кућом.{S} Њихова клупа је била најлепша у вароши.{S} Други су седели на сандуцима |
, да угоди својим гостима.{S} Вечера је била обилата, било је и слаткиша, па и вина.{S} Стари < |
тко са свим маштаријама.</p> <p>Кућа је била мирна.{S} Напољу се ноћ ширила, ведра и ћутљива.{S |
з-Михаиловој улици.</p> <p>Ова улица је била још место елегантне шетње.{S} Девојка је волела ту |
у Београду, као тамо у Чачку... кад је била мало дете и кад се молила свесрдно Богу за своје л |
што су јој у школи предавали.{S} Кад је била поред Чедомира, она му је потпуно одобравала, потп |
је златна; прича ми како је било кад је била млада, описује ми омладинске беседе код <hi>Златно |
се склони у прву капију.{S} Матовиће је била задесила нова несрећа.{S} Младен, који је још нешт |
показивао се готово узалудан.{S} Док је била мала, за чудо је лепо радила женске послове.{S} Ме |
глава.</p> <pb n="28" /> <p> С Кајом је била још једна девојка, која одступи неколико корака ка |
особан за тај напор.{S} Његова мисао је била уморна. срце болесно, воља немоћна.{S} То му откри |
му је рука висила као мртва; свакако је била парализована.{S} Међутим, лева му је била потпуно |
која се појављивала из писама.{S} То је била визија неке немогуће жене, о којој сви сањамо, кој |
ра бити свршено још тог јутра.{S} То је била листа за попис становништва.{S} Газдарица је имала |
ј вароши пут Крагујевац—Ужице.{S} То је била права трговина, с двокрилним вратима, обојеним фир |
ење које је купила по околини.{S} То је била њена манија.{S} Лазаревићева ју је помагала.{S} Ни |
p> <p>Они су били још у кујни.{S} То је била <pb n="8" /> одаја поплочана циглама.{S} У једном |
у је кућа тек тада пала у очи.{S} То је била нова грађевина, налик на извесне београдске куће, |
олела ту улицу, веровала у њу.{S} То је била слабост ове учене главе.{S} Она је кроз њу гледала |
и глас:</p> <p>— Чедомире!</p> <p>То је била Каја, једна његова рођака, која је овде учила дево |
дне крпе за угрејана чела.</p> <p>То је била соба сиротињски намештена: један гвозден кревет, п |
p>Ускоро седоше за вечеру.</p> <p>То је била скромна кућа једног државног пушкара у пензији.{S} |
дговори она са сигурношћу.</p> <p>То је била собица у дну ходника, окренута у башту.{S} Зидови |
"97" /> којој су седели.{S} Пролетос је била зелена, а сад се белела од прашине, као да никад н |
зидана чесма на две луле.{S} На зиду је била остављена рупа за чашу или сапун, а изнад ње налаз |
а је нестало лепог дана.{S} На земљу је била пала нека сенка, живот се повлачио, тице ћутале, а |
ла парализована.{S} Међутим, лева му је била потпуно здрава, и он је њоме махао по ваздуху, као |
них очију, згрчених уста.{S} Коса му је била замршена, лепила се по ознојеном челу.{S} Он прову |
река као из неке чељусти.{S} Иза њих је била варош: један широк друм, низови кућа и кућерака, н |
лице се сивиле од прашине.{S} Из њих је била још топлина јаке дневне припеке.{S} Ипак се осећал |
самљени разговори са девојком која није била ружна пријали су му, падали му као неки благ и лаг |
раку није могао.{S} Његова драгана није била више шипарица какву ју је оставио.{S} То се примећ |
начио разочарење, и ћутала.{S} Она није била још толико јака да му баци истину у очи, рекавши м |
змажена и више мање срећна.{S} Она није била спремљена за живот, за борбу, за одрицање.{S} Лака |
ем у бесмртност душе.</p> <p>Вишња није била створење које завиди, али та срећа дотицала је се |
здавало суседству, и наравно плата није била довољна.{S} Чедомирова сестра, која је од њега бил |
подмазује шиваљке.</p> <p>— Штета није била велика — рече јој једном кад је срете и поведе гов |
ење о њеним првацима.{S} Реч лажов није била довољна, већ се писало архилажов.{S} Реч лопов ниј |
се белела од прашине, као да никад није била бојена.{S} Студент обриса пажљиво седиште и позва |
ила грозница нестрпљења; она дотле није била никад осетила ове болове и ове сладости.{S} Чудила |
дновату лепоту своје маште; јер то није била више Вишња која се појављивала из писама.{S} То је |
љевог двора, једна школа која је раније била механа, и старо гробље, пуно дудова.{S} Тек са јуж |
ста! — викну размажена девојка, која се била повратила из првог изненађења, па устурајући длано |
ји га милује својим крилима, девојка се била већ извила из његовог наручја и побегла к вратима |
гледа поново своју другарицу.{S} Она се била изгубила у мисли.{S} Тек, једна једва приметна рум |
уњавала је тај посвећени кут Београда и била његов најбољи украс.{S} Тако слободна, још више <p |
бескрајна одушевљења у младићево срце и била најлепша лепота његове младости.{S} Он их је чекао |
дао мржњу против црвене заставе, она би била њен најљући противник.{S} Овако, она је била њена |
утра другу.{S} Не би осетила, а кућа би била опрана...</p> <p>— Старинске жене, газда-Митре...< |
о с послом.{S} Оба главна зида на брани била су подигнута.{S} Ништа јаче у граду није било сази |
е. — Озбиљно сам се уплашила.{S} Где си била по овој киши?{S} Нигде те нисам видела на скупштин |
атка Вишња — рече јој. — Ја знам где си била.{S} Не покушавај да ми поричеш: ја сам прошла кроз |
ности сујеверицама.{S} Она је тако рећи била без религије, изложена раном утицају природних нау |
ростије.</p> <p>Прави разлог тој одлуци била је Бела.{S} Она није могла издржати цео дан на ног |
е да размишља хладније.</p> <p>— Ја сам била неправична према њему.{S} Била сам охола, горда, п |
ји га нисмо имали.{S} Знате ли да је то била грдна разлика између робијаша и робијаша, да су се |
у својој учености... ти, која би вечито била уза ме, која би се посветила моме делу, била мој д |
е ван себе.</p> <p>Али је газдарица већ била изашла.</p> <p>— И ово, и ово, не треба ми ништа — |
иркивао служавке.{S} Ћерка, која је већ била на удају, није имала наклоности ни према каквом оз |
раним точковима, што је тада у Београду била још реткост и што јој сврати пажњу.{S} Она позна д |
исаја, али даље... права љубав је за њу била забрањена.{S} Као сви људи здрави и природни, она |
вић, спремајући се да легне.{S} Деца су била већ заспала.{S} Бела тако исто.{S} Кућом је владал |
у страну.</p> <p>Улица је на том месту била раскопана.{S} Од последњих киша нахватала се читав |
им, савршеним, која би хладном мислиоцу била одмах апсурд, а која је њему изгледала само немогу |
имала је још нечега пријатељског и још била најлепша кућа у Београду.{S} Помисли и сад <pb n=" |
14"> <pb n="150" /> <head>XIV</head> <p>Била је недеља кад је Вишња пришла Чедомиру.{S} Дан је |
стављала у причи о својој срећи.</p> <p>Била се обесила о једру мишицу свога мужа и говорила ус |
да у пола ноћи.{S} По споредним улицама биле су већ угашене светиљке.{S} Кафане су биле затворе |
је су му представљали Вишњино место, те биле као један део њен и миле младићу као крајеви раја. |
се није претварао.{S} Његове буљаве очи биле су се повукле дубоко у своје тесне дупље... нестај |
о јој је преко лица.{S} Њене бистре очи биле су широм отворене, гледале радозналом безазленошћу |
од неке незнане жалости.{S} Очи су јој биле пуне суза.{S} Ако остане с Чедомиром још за тренут |
едва приметним руменилом.{S} Очи су јој биле мајчине: црне, живе, маслинасте, очи као у неке ле |
вено свиленим испустом.{S} Ципеле су му биле потковане.{S} Носио је сваки дан оковратник, и то |
житом, стоком, шљивама.{S} Код њега су биле најскупље цене, али је купаца било доста, јер се з |
ли погледом своју земљу.{S} Кириџије су биле зашле за кукуруз, види им се само глава.{S} Поље ј |
, притиште јако обе слепочнице, које су биле као да хоће да прсну, а прстима затеже косу тако д |
њи има стотина срца и душа.{S} Марке су биле најновије, укус леп, цене умерене, <pb n="61" /> а |
а би им која кишна капљица.{S} Капље су биле чешће.{S} На један пут, ветар се претвори у вихор. |
е су већ угашене светиљке.{S} Кафане су биле затворене, изузев неколико ноћних, на рђавом гласу |
егавале.{S} Кад би је и сусреле, оне су биле далеке, превучене неком сенком.</p> <p>— Шта ћу му |
и државе у материнству.{S} Те ствари су биле дотле далеко од Вишње као и сибирска поља.{S} Оне |
се вреже од бостана и краставаца; ту су биле подигнуте шиљасте земунице, под којим је меланхоли |
две звезде, две хитре зенице, које нису биле тачно заокругљене, већ као две капље мастила пале |
на као гробље.{S} Доиста, светиљке нису биле још упаљене, те је владао приличан мрак.{S} Улице, |
дугим погледима, у нехотичним додирима, били су далеко одмакли од града.{S} Пред њима се указив |
/> на предмет, мезетили печено кестење, били при добром апетиту, звали једно другог именом и пр |
е, прекривене плавом, дебелом хартијом, били су наслагани црни тегови до сто кила, каје соли, г |
видео на робији. <pb n="124" /> Видиш, били смо сви подједнако лишени слободе, осуђени на затв |
ниво.</p> <p>Илић не одговори ништа.{S} Били су дошли до оног долапа, па се спустише низ једно |
ам.{S} У том, одузеше му стипендију.{S} Били су пронашли да се вратио без одобрења владе, или т |
.{S} Радојева сестра и чиновник из суда били су изостали далеко иза њих.{S} Пред њима пак се пр |
т Србије.{S} Његово биће и његова земља били су у њему везани чврстим спонама, наслеђеним још о |
м, недовршеним. <pb n="42" /> Међу њима били су и Вишња и Чедомир.{S} Преко зиме виђали су се о |
<pb n="265" /> другови са универзитета били су се растурили куд који.{S} Друге није стекао.{S} |
ли кроз самоћу предела.{S} Они су обоје били и сувише озбиљни за своје године.{S} Чедомир је, н |
ог је био прост; брана и тунел поред ње били су главни радови предузећа; наравно да су онда и с |
ји су морали волети ову земљу кад су се били за њу.{S} Чедомиров поглед пређе преко главне стаз |
не, с марамом на глави, чији су крајеви били везани испод браде.{S} На извесном остојању од њих |
тип своје врсте; док су његови другови били државници, научари, песници <foreign xml:lang="la" |
писмо или признаницу, јер су му синови били тада мали, а другом коме није волео поверити се.{S |
ипази на ту твоју шмизлу.{S} Кад смо ми били млади, ми смо знали за љубавне изјаве само из рома |
оје задовољство.</p> <p>Мајка и укућани били су је размазили, те је желела да и Чедомир буде не |
квом манастиру, они Ужичани и Црногорци били су врло занимљиви, настављали дискусије о њиховим |
провели целу младост заједно.{S} Ми смо били везани присним везама једно за друго.{S} Време, ћу |
штво студената политичара.{S} Они су му били ближи по њиховом једностраном васпитању, по средст |
згледао јој је излишан.{S} Ради њега су били ти напори, ради њега је хтела бити ослобођена жена |
се сећао тек доцнијих тренутака, кад су били одмакли далеко од универзитета и кад му је Лазарев |
први и једини господар!</p> <p>Обоје су били оборили очи и ћутали.{S} Нешто се морало говорити. |
ходника, окренута у башту.{S} Зидови су били тапетовани оранџастом хартијом, по којој је наслик |
тву, годинама ни по породици.{S} Сви су били студенти, равни један другоме.{S} Чича с погачицам |
би тада овог или оног друга.{S} Они су били весели, безбрижни, они су се разговарали о лаким с |
избегавајући посећена места.{S} Они су били леп пар.{S} Људи су се заустављали да их гледају.{ |
<pb n="68" /> <head>VI</head> <p>Они су били избили на обалу Мораве.{S} Радојева сестра и чинов |
пио од једног Јеврејчета.</p> <p>Они су били још у кујни.{S} То је била <pb n="8" /> одаја попл |
гов отац био рачуноиспитач.{S} Илићи су били пореклом из једног села на граници ваљевског и ужи |
{S} Његова жена, која је раније, док су били сами, попуштала прва кад би се посвађали, добила ј |
зла времена.{S} Шта су они криви ако су били слаби или имали противна убеђења?{S} Ја сам о томе |
иделе су тада многи млади пар.{S} То су били махом ђаци са својим другарицама, радницама или га |
и муж осећао у самом себи.</p> <p>То су били тешки тренутци.{S} Незадовољан у служби, несрећан |
зи у ружичасту, с мрким шалонима што су били дискретно спуштени и с фигурама купидона који држе |
су имали право: ни брат ни сестра нису били на свом месту.{S} Родитељи нису водили о њима прав |
Уписала је и часове који по уредби нису били обавезни.{S} Хватала је прибелешке.{S} Није разуме |
не!{S} Батине су из раја изашле.</p> <p>Били су сами у дућану.{S} Калфа је претакао вино у мага |
тавнике, а ови постављају владу.</p> <p>Били су прешли преко брвна.{S} Ишли су сад заједно.{S} |
што је имао другова њихових познаника, било најзад да им је био представљен.{S} На његовој тоа |
са улице, било са позоришних премијера, било што је имао другова њихових познаника, било најзад |
јим гостима.{S} Вечера је била обилата, било је и слаткиша, па и вина.{S} Стари <pb n="269" /> |
радила женске послове.{S} Међутим сад, било да кува ручак, јела су испадала недосољена, несавр |
околине.{S} Било да се с ким сусретне, било да поразговара, очекивала је из првог погледа подс |
кретао се без команде.{S} Сирото кљусе, било је болесно у обе ноге, свакако од какве неизлечиве |
о је готово цео тај свет било са улице, било са позоришних премијера, било што је имао другова |
ки час, било да га не примети на улици, било да се сувише смеје са осталим друговима.{S} Па и т |
ћ је осећао да ће та срећа било једним, било другим избором изгубити један део своје потпуности |
закон је био једнак за све.{S} Међутим, било је нас који смо имали новаца и нас који га нисмо и |
S} Прву забавну књигу коју је прочитао, било је једно старинско издање посрбљеног Робинсона кој |
било да она не дође на заједнички час, било да га не примети на улици, било да се сувише смеје |
што је Чедомир знао о овом свом претку, било је да се борио на Засавици, по свој прилици у чети |
стра Рускиња, што је волела нашу кујну, било је за причу.</p> <p>Вишња је мало јела и говорила |
ачио је као да је управљен против њега: било да она не дође на заједнички час, било да га не пр |
да изађу у шетњу до варошког парка.{S} Било је прехладило.{S} У вароши се осећала извесна живо |
ала недосољена, несаврела, загорела.{S} Било да купи што за кућу, малопродавци варали су је, пр |
} Под њима се белуцала црна калдрма.{S} Било је мало пролазника.{S} Из оближње кафане избацише |
е јесен приређивала илузију пролећа.{S} Било је много сунца.{S} По баштама се трава подмладила. |
ије то више за нас, нисмо више деца.{S} Било и прошло.</p> <p>Он покуша још једанпут.{S} Она за |
Она је полагала на мишљење околине.{S} Било да се с ким сусретне, било да поразговара, очекива |
> <pb n="310" /> <p>Вишња се стресе.{S} Било јој је хладно.{S} Пребаци један шал и посади се оп |
е малом јаднику успели да напакосте.{S} Било је у колегијуму много нечег женског, калуђерског, |
ла са једног краја постеље на други.{S} Било јој је тешко и пријатно.{S} Тешко, јер је осећала |
продужи:</p> <p>— Дуго смо причали.{S} Било је говора и о томе ко ће ући у кабинет...</p> <p>— |
о вукла, изазивали су мисли о смрти.{S} Било је нечег гробног чак и у кућама, из чијих разваљен |
цу на пролазу и продужила пут с њом.{S} Било му је јасно да га Лазаревићева избегава намерно, п |
рали на мери, потурали што је рђаво.{S} Било да узме што да закрпи, закрпе су изгледале велике, |
на Теразије, Илић застаде неодлучно.{S} Било му је још рано за вечеру.{S} Погледа око себе неод |
је хтела ићи.</p> <p>Погледа на сат.{S} Било је још рано.{S} Обуче своју собну хаљину, подиже ј |
, јер су сад имали и сувише гостију.{S} Било је међу њима старих, опробаних пријатеља, а било и |
ала је да су ишли пешке, као у селу.{S} Било је у сватовима много света, где је познавала извес |
је давао лекције једном гимназисту.{S} Било је око пет сати пред вече.{S} Дан је био као сваки |
ма да се преместе у једну већу кућу.{S} Било је крајње време, јер су сад имали и сувише гостију |
еђу њима старих, опробаних пријатеља, а било их је и таквих који су раније обилазили далеко про |
неба указивало се на истоку.{S} Звезда било мање.</p> <pb n="310" /> <p>Вишња се стресе.{S} Би |
е све то видео у своме ја; то његово ја било је почетак и свршетак свега.</p> <p>Понекад, у њег |
као санта леда.{S} И по околним кућама било је доста светлости.{S} Али шта је она била према б |
срце поново, ударала <pb n="192" /> на било код очију, пљускала у ушима.{S} Обузимали су га чу |
година не роди ниједан ипак би их доста било...{S} У програму друга Толстоја само је последња т |
је среће, Илић је осећао да ће та срећа било једним, било другим избором изгубити један део сво |
а су биле најскупље цене, али је купаца било доста, јер се знало да код њега човек неће бити пр |
в?{S} Који?{S} Није знао, али му је сад било јасно да није ништа боље судбине од тог коња са пр |
та на улици.{S} Чинило јој се да је све било весело, шалило се много, на лицима није било умора |
треперио.{S} А пријатно, јер је то све било њој симпатично, то познанство, дубоко поштовање пр |
да и наносио по који облак.{S} Света је било пред кафанама, по тротоарима.{S} Врапци се чули на |
који немају своје куће.</p> <p>Света је било доста у главној улици и пред кафанама.{S} Људи су |
погледи сусретоше.{S} Ко ће рећи шта је било у одсевима та два пара раширених очију?{S} Љубави, |
бодно казати своју мисао.{S} Што год је било око ње, уверавало ју је у нови живот: варошка гала |
њој није давало утисак раскоши ; све је било потребно, чак преко потребно.{S} Што се тиче реда, |
ена за нормална осећања жене.{S} Све је било ту да та жена постане једног дана срећна мајка, пр |
стегнутих губица, у лепу долину, где је било тихо и без људи. — Сваког секунда она односи по чи |
лулу преко гробља Светог Марка, које је било зарасло у подивљало цвеће.{S} Пред њима се појави |
и — подвуче стара девојка — страх ме је било за тебе.{S} Ово је велика варош, а у њој има злих |
<head>IV</head> <p>Те године пролеће је било врло лепо.{S} Раштркани Београд, који се ломио пре |
Радојева душа, и збуни се.{S} Сунце је било дошло према њима.{S} Ствари око њих бацале су вели |
</p> <milestone unit="*" /> <p>Сунце је било на заласку.{S} То беше онога истог тренутка кад је |
ладу да буниш.</l> </quote> <p>Сунце је било још високо.{S} Општинска утрина је дрхтала под њег |
кушао да сврши своје дело.{S} У соби је било тихо.{S} То беше стан за самца другог реда с најпо |
и од нечијег насртаја.</p> <p>У соби је било све мирно.{S} Часовник је понављао правилно своје |
S} Али не могаде.{S} У његовој глави је било мутно.{S} Он је био у стању пијана човека који доб |
гледа празну и усамљену.{S} По стази је било мирно и топло.{S} Једна црвена буба трудила се да |
што му је за лекцију.{S} У гимназији је било још горе.{S} Из немачког језика, земљописа, физике |
као лек тој грозници.</p> <p>У школи је било као сваки дан.{S} Другарице су говориле како се ни |
е још како је неко спавао, по другој је било просуто једно пакло карата; прашина се видела по р |
твих, опружених руку.{S} У глави јој је било празно.{S} На очи јој се хватала магла.{S} Виде ка |
и више се не врати.</p> <p>— Жао јој је било свога живота! — примети Вишња полако.</p> <p>Млади |
е није могла да свикне.{S} Тешко јој је било без мајке.{S} Није знала чиме да се позабави, да п |
рива за његову несрећу.{S} Тешко јој је било гледати га како иде од куће до куће, те оправља са |
волети страсно и одано.{S} Јасно јој је било да он није више њен и да то не може бити.{S} Али с |
ећавало по деловима тоалете, у којој је било нешто срачунатости, по сигурном кораку који је пра |
{S} Од кућа су већ расле сенке, ипак је било још рано, те по улицама није било много света.{S} |
скакутали су сунчеви зраци.{S} Небо је било ведро.{S} Тек по неки облак био се зауставио у мор |
баба... што је златна; прича ми како је било кад је била млада, описује ми омладинске беседе ко |
ио никада.{S} Госпа-Клеопатра — тако је било крштено име Матовићки — није у свему делила демокр |
е нечега пријатељског, свога.{S} Оно је било као општа ђачка кућа, непобедан бедем који је прко |
је Илићу прво писмо од Вишње.{S} Оно је било у једном великом пословном завоју зелене боје, с н |
нешто живо.{S} То је било велико, то је било страшно, час тишина смрти, час узбуна мртвих ствар |
о бољег времена, где и раније.{S} То је било тамо, кад се пође са Зеленог Венца ка Варош Капији |
ила се при врху Крунске улице.{S} То је било код једног гимназијског професора, Јована Матовића |
г разлога, и вишо се не врати.{S} То је било већ лакше.{S} Ипак се није могао одлучити одмах и |
на само с министровом ћерком.{S} То је било врло тешко.{S} Становали су под једним кровом, хра |
спуњавао одају као нешто живо.{S} То је било велико, то је било страшно, час тишина смрти, час |
ражености, вређао их отворено.{S} То је било неизбежно.{S} Човек који је промашио свој позив не |
лео.{S} С тим је био на чисто.{S} То је било несумњиво.{S} На само њено име, обузимао га неки ф |
товати доста лепо:</p> <quote> <l>То је било у пролеће рано,</l> <l>То је било у брезову хладу, |
То је било у пролеће рано,</l> <l>То је било у брезову хладу,</l> <l>Имала си срце насмејано,</ |
сами?{S} Нису знали рећи.</p> <p>То је било свакако једног дана, кад је Чедомир пратио, као ув |
клупу и сели да се одморе.{S} Место је било као створено за састанак пред растанком.{S} Неколи |
у сматрала је за кривицу.{S} Стид ју је било и од самог Илића, а ради њега и ради својих родите |
са неким колегиницама.</p> <p>Напољу је било ведро.{S} Само је сунце припицало неприродно, те ј |
, те сиђе с тротоара.{S} Око срца му је било весело, топло, па и жалосно.{S} Мило му је било шт |
у.{S} Ту се оженио, подоцкан, кад му је било тридесет година, ћерком једног поштара.{S} Баш одм |
Он је једва знао срицати, а теже му је било потписати се него отпешачити до Мрчајеваца.{S} Сто |
ело, топло, па и жалосно.{S} Мило му је било што је реакција падала, слобода се објављивала, шт |
сећао срећан?{S} Пре свега, јасно му је било да не воли Белу... не бар оном љубављу, чежњивом и |
х био као у купатилу.{S} По тротоару је било доста света, оно лепог света што празником пре под |
оју собу, као рањена тица.</p> <p>Ту је било врло мирно.{S} Чуо се тек један женски сатић у пап |
нувши руком, и уђе у парк.</p> <p>Ту је било света још више.{S} Склони се у крај, где је почиња |
Зато је сматран за смешног, и ако их је било много луђих.{S} У државној служби није нашао места |
су је заносиле те приче.{S} Око њих је било лепо јесење вече, сувише топло за то доба, једно о |
у нека жива, а већина су умрла.{S} Није било девера него је Чедомир ишао поред ње, шапутао јој |
За њих се није морало спремати.{S} Није било <pb n="100" /> оцена ни прозивања.{S} Већ се седне |
S} Сви су је гледали са ужасом.{S} Није било ниједног симпатичног покрета.{S} Али им је она прк |
ри јој девојка молећивим гласом. — Није било намерно...</p> <p>— Нема шта да те извињавам.{S} Т |
Вишња звала свог драгана.{S} Њега није било више међу живим.{S} Остало је само његово тело, ко |
м сувим и врелим данима кад никога није било око њега, та су га писма уверавала у све што је не |
су ницале без везе, никаквог реда није било међу њима.{S} Независно од свега, сети се како је |
ак је било још рано, те по улицама није било много света.{S} Кад је млада девојка угледала Илић |
ну реч, ниједну нежност.{S} У њима није било спомена на оно што су заједнички преживели и прожи |
весело, шалило се много, на лицима није било умора ни брига.</p> <p>Радознало се окретала око с |
ту остала непоколебљива.{S} Ништа није било кадро изменити дубоко осећање морала који јој је н |
ши вашом дреком.</p> <p>Од лекције није било наравно ништа.</p> <p>— Показаћу ја сад реакционар |
ужи му једно парченце хартије које није било веће од цигар-папира.</p> <p>— Па читај! — закључи |
вот који је изабрала.{S} Али време није било погодно за размишљање.{S} Часови су пролазили, тре |
ије је сазнао, да владино одобрење није било у питању ни колико лањски снег, него је то госпа-К |
ло предмете на које је падало, али није било вруће, већ врло благо, меко, глатко, да је ваздух |
љају велику сметњу.{S} Међутим, то није било могуће.{S} Он није хтео да склапа озбиљније везе, |
зна свој положај према Бели.{S} То није било у његовој власти; Бели је дуговао бар обзир чувања |
у којем је говорио.{S} Многима то није било право, па ипак чуле су се ретке замерке, јер је Ра |
у велеиздајников стан.</p> <p>И то није било све...{S} Верио се са њиховом сусетком, <hi>женом |
у подигнута.{S} Ништа јаче у граду није било сазидано: све сам цемент и камен, темељ широк неко |
— Него због чега?</p> <p>— У Чачку није било више школе.{S} Отац није волео да седим докона.{S} |
на господин-учитеља.{S} Ето, њему није било све потаман, па је увек први ђак.</p> <p>Посебице |
о отуд ишчупати.{S} Ништа на свету није било кадро спречити га у његовој борби за народ.{S} Њег |
ршеној чедности.{S} Ништа на свету није било кадро да је скрене са правога пута : мушки поглед |
ромени.{S} И још нешто.{S} Младићу није било добро.{S} Ваљада, бура која се спремала у ваздуху, |
уди се упирале о груди.{S} Пољупцу није било краја.</p> <p>Време је пролазило.{S} Њихове очи ни |
Понекад би читао новине, а кад њих није било, узео би <hi>Горски Вијенац</hi>, отворио га насум |
не значи да одобравам оно што је раније било.{S} Говорим, јер ме данашње доба боли, јер су се ж |
ше плаве очи у девојке. — Можда би боље било да се никад нисмо познали.</p> <p>— То је сувише г |
.{S} Стога се она отимала, кад је време било ручку, да сама трчи и куца на младићева врата, поз |
р с врло уским ободом како је те године било у моди.{S} Да је још имао читаве потпетице на ципе |
ма у зраку пуном кише.{S} Све је око ње било сиво, тако сиво да се њена црвена блуза у тој проз |
{S} Можда би само једно половно обећање било довољно, па да га она поново заволи без бојазни.{S |
није добио електрику.{S} Преко лета се било далеко одмакло с послом.{S} Оба главна зида на бра |
p>Пуцањ одјекну.</p> <p>Напољу је иначе било тихо.{S} На обали се видело парче једне шумице: вр |
поново мисли о Чедомиру, о томе шта би било кад би постао њен муж, о њој самој.{S} Она је зрел |
е су као свила.{S} Једно дугме на блузи било се откопчало, те се видела кожа бела, истачкана зл |
огледа неповерљиво.{S} Прво што помисли било је да му златарски занат није занео мозак, те је н |
а сад мислити на себе.{S} Гриже савести било је нестало.{S} Гледала је на онај догађај с Чедоми |
у природи.{S} У исти мах, око срца јој било топло, меко, празно.</p> <p>— Тако је мирна, прија |
иција није смела ући ту; за ђаке је пак било стално отворено.{S} Могло се ту склонити од жандар |
с мање школе од њега.{S} Дивно је чудо било што поред своје философије није већ умро од глади. |
јој да рече:</p> <p>— Шта је тако важно било у девојачкој школи?...</p> <pb n="239" /> <p>Ћурка |
један део својих књига, што би довољно било другом човеку за цео живот, остави све друго.{S} К |
прошло, сети ме се по ономе што је лепо било у мени“.{S} Али млади студент био је за њу јаче ве |
, црвен прсник и капут мрк.{S} Да је то било ново, изгледао би да се увио у тробојку какве црна |
— Боже мој!{S} А мени се чини да је то било тако далеко... даље него детињство.{S} Шта се све |
то је очекивао.{S} Он задрхта јер је то било веће, много теже него што је његова слутња предвиђ |
закључак; шта би га се тицало што би то било противно његовом новом убеђењу!{S} Али је Илић био |
тњу.{S} Познавао је готово цео тај свет било са улице, било са позоришних премијера, било што ј |
за учитељицу.</p> <p>Како је у том селу било празно место, поставили су је одмах.</p> <p>Од то |
задоцни.{S} Па и ти часови!{S} Није их било више од два три преко дана.{S} За њих се није мора |
имати против! — кликну девојка.</p> <p>Било је већ пало вече кад се њих двоје упутише Вишњином |
пљиво, хладно, као да није жена.</p> <p>Било је пролеће кад је дошла у то село.{S} Трипут је по |
пита га госпа-Клеопатра свечано.</p> <p>Било му је јасније него икад да не воли ту девојку, па |
, па жеже.{S} Нигде тице да се чује.{S} Биље зри.{S} Вишња је спустила завесе.{S} У соби је мра |
азивао му непознато цвеће, које је звао биље, њихове крунице, прашнике, тучкове; на обали какво |
по којој је насликано неко фантастично биље, чије је лишће подсећало на винову лозу, а цветови |
S} Међутим, Вишња, здрава као планинска биљка, освести се брзо после првих дана ове муке.</p> < |
а простирка, два зелена суда с тропским биљкама у врх степеница и најзад унутрашња врата, чија |
ликих вила, окружених цвећем и украсним биљкама.{S} Међутим, онда то беше празно жалосно поље, |
.</p> <p>Ударац је дошао тако изненада, био тако јак, суров, да она не осети одмах сву његову т |
Београд, који се ломио преко три брда, био је као створен за поверљиве састанке.{S} Неколико к |
ташку класу више него што је волео пук, био горд са својих материјалистичких убеђења и, на демо |
анораме коју је правио у кутији за фул, био непажљив кад професор предаје и лепио фишеке од хар |
рији човек; носио је стално црно одело, био је резервни официр, бријао се сваког јутра, имао сп |
S} Кад би се о просвети повео разговор, био је стално на страни школованих људи, ма они и застр |
га колеге пањкале, а и сам је био крив: био је лабав, давао је лако добре оцене, помео се једно |
на добош, јер је он највише настрадао: био је главни акционар.{S} Отишли су они лепи зидни час |
.{S} Код нас би Наполеон <pb n="286" /> био истеран из подофицирске школе, Њутон би једва добио |
ности, релативности, уравнотежавања.{S} Био је екстреман, фанатик, непомирљив, напрасит.{S} Што |
е једног дана изишао са оцем у поље.{S} Био је врло мали; то му је једна од првих успомена.{S} |
ао изузетно увређен од стране Вишње.{S} Био ју је видео на улици, па кад је хтео прићи, она је |
лаката, њено млечно лице белило се.{S} Био је бео и њен врат слободан, маљав, округао као у гр |
не су очврсле његове младићске црте.{S} Био је више човек, више мушкарац.{S} Они остадоше за тр |
од стана ушла у собу само у кошуљи.{S} Био је у првој години Велике Школе.{S} Дошао је кући ок |
лице није имало сјај прве младости.{S} Био је измршавео.{S} По убледелом челу повлачиле се бор |
говарала с прозора на другом спрату.{S} Био је вечито добре воље.{S} Причао је радо о својим по |
чинио на улици пред самом грађевином, а био је мртав пијан.{S} На саслушању је изјавио да је по |
је могао.{S} Усред читања, кад је можда био за читав континент далеко од Београда, за стотину в |
и да их помири.{S} Говор њеног земљака био јој је ближи, јер је био практичнији, опипљивији, з |
обре оцене, али је у осталим предметима био већином слаб.{S} Из српског језика је имао стално д |
разваљених вратница и подрума без окана био је туп мрак као из гробнице.</p> <p>Илић стеже срце |
је том приликом рекао?{S} Да ли је сад био истог мишљења?</p> <p>Његове мисли су ницале без ве |
<p>Свађе су учестале.{S} Најмањи повод био је довољан да не говоре.{S} Ћуте по неколико дана.{ |
а се то десило без његовог знања, да је био жртва глупог случаја, и да... на крају крајева, он |
ћеног здравља и опортунист.{S} Ма да је био висок чиновник, није се могао отрести простачких ск |
али су радикални клуб.{S} Међу овима је био и Чедомир.</p> <p>Вишња пак остаде даље на барикада |
ола за свој нови терет.{S} Међу њима је био и арап.{S} Носио је и сад главу оборену и климао де |
} Сели су у јечам и ужинали.{S} Хлеб је био мек, сир диван, а апетит одличан; слатко је јео и п |
у хапс.{S} Он се оправда.{S} Разлог је био прост; брана и тунел поред ње били су главни радови |
е смео рећи.</p> <p>Од оног дана кад је био с Вишњом у њеном стану, трудио се стално да не оста |
шибљаци, рибарске колибе.{S} Београд је био близу, одмах иза брда.{S} Девојка прибра своју снаг |
p>Радоје је погледа.{S} Његов поглед је био сама љубав.{S} Хтеде утешити девојку, хтеде јој дат |
чка фактора, народ и круна.{S} Народ је био под мучним последицама два тешка рата, чији успеси |
доносило се камење, грање.{S} Радоје је био први и овде.{S} Али га сад нико није слушао.{S} Они |
ло непрестано о електрици.{S} Радоје је био јунак тих дана.{S} Људи су веровали у њега, сматрал |
илазили непријатни жмарци.{S} У соби је био још мрак.{S} Часовник је куцао на столу.{S} Његов г |
у са оближњег рафа један дивит, који је био изгубио своју првашњу боју под многогодишњим <pb n= |
гомилу геака.{S} Јован Матовић, који је био сишао са пространих, слободних златиборских сувата |
Она се збиља осећала као човек који је био заспао у неком напредном граду, па се пробудио посл |
на.{S} Јака му је сметала.{S} У кући је био без капута, са заврнутим рукавима од кошуље.{S} Ниј |
у крилу. <pb n="52" /> На глави јој је био прост шешир од сламе.{S} Па ипак, младост и здравље |
орили друштво и ток ствари.{S} Чачак је био њено родно место, град у којем је провела највећи д |
средства.{S} Отац му је умро још док је био у гимназији, те је од куће добијао врло скромно изд |
и, јер су га колеге пањкале, а и сам је био крив: био је лабав, давао је лако добре оцене, поме |
њихових познаника, било најзад да им је био представљен.{S} На његовој тоалети видела се велика |
лом.</p> <p>Вишњу је волео.{S} С тим је био на чисто.{S} То је било несумњиво.{S} На само њено |
водили младост и лепо време.{S} Дан је био један од оних жарких дана у сред пролећа, кад се ок |
ло је око пет сати пред вече.{S} Дан је био као сваки летњи дан.{S} Улице се сивиле од прашине. |
кад је Вишња пришла Чедомиру.{S} Дан је био ведар.{S} По плавом се небу мицало неколико малих, |
еђу својим новим друговима.{S} Један је био већ господин, циничан, наметљив, извештачено безбри |
њала да се удаје за Чедомира.{S} Сан је био тако јак, да се пробудила сва уздрхтала, и није мог |
г аклиматисања у Београду.{S} Младен је био пао у трећем разреду из два предмета — освета реакц |
ла као последња реч науке.{S} Дарвин је био Илићев изабрани писац.{S} Он је био његов божански |
ђалом оградом.</p> <p>Стари господин је био већ ту.{S} Он је био човек ситних, живих очију, вел |
братом, Радојем.</p> <p>Златарев син је био нешто старији од своје сусетке.{S} Долазио је у њих |
њега волела.{S} Поред свих мана, он је био њој најбољи, највреднији, најмилији.{S} Он ју је гл |
вега социјализма, он је постојао, он је био примамљив, велики, са својим златним вратима, мрамо |
о и тај сан за идеалном драганом: он је био само сиромашан ђак, без родбине, без сигурног прихо |
} Брзо се нашао у првим редовима; он је био сјајан полемичар, писао је врло <pb n="117" /> течн |
ки роман индивидуа и фамилија.{S} Он је био обратио сву пажњу само на спољашност, на изглед ств |
="24" /> агитационо предавање.{S} Он је био верна гласачка војска по ђачким зборовима, где се д |
а срећу девојку коју је волео.{S} Он је био добар као Христос, а мало је људи _ко]и су починили |
јку, с којом се Чедомир возио.{S} Он је био леп човек, он се морао допадати тој госпођици.{S} И |
У његовој глави је било мутно.{S} Он је био у стању пијана човека који добро види да прави глуп |
би се огрешио о један принцип.{S} Он је био сув доктринар.{S} Заборављао је да поред науке пост |
о ће изменити цео његов живот.{S} Он је био дубоко заузет самим собом и видео у том тренутку це |
мо у правцу планина на западу.{S} Он је био миран.{S} Ништа на њему није издавало узбуђење.{S} |
исто толико колико и њу саму.{S} Он је био кадар загрлити писмоношу који би му га предао и пољ |
>Стари господин је био већ ту.{S} Он је био човек ситних, живих очију, великог чела са дубоким |
је био Илићев изабрани писац.{S} Он је био његов божански учитељ, у кога је веровао као Турчин |
одир тога девојчета.{S} Најзад, и он је био млад, и он је имао у срцу нежности.</p> <p>У природ |
че смо роб ропства његова.</p> <p>Он је био пун ових фраза.{S} Девојка га је слушала погледом з |
— насмеја се Илић у себи.</p> <p>Он је био студент философије, врло <pb n="2" /> висок, готово |
осуђени на затвор по апсанама; закон је био једнак за све.{S} Међутим, било је нас који смо има |
ти у минуле године.</p> <p>Отпутовао је био са женом у Париз.{S} Задржали су се неко време у Бе |
нису имале стиха ни слика.{S} Смисао је био редак гост његове музе.{S} Авет лудила се помаљала |
задрхташе опет, и стегоше.{S} Предео је био пуст.{S} Влажна пољана дисала је новом, великом над |
новом плишу и свежим бојама.{S} Само је био незграпан са својим великим канабетом, нешто сумора |
ицом која се отвори пред њима.{S} То је био доста широк сокак, који је, иза леђа Двора, водио п |
ја га удари песницом по њушци.{S} То је био знак да се крене.{S} И он пође, вукући се, климајућ |
у Школу као ванредни слушалац.{S} То је био тип своје врсте; док су његови другови били државни |
јући штапом о њено гвожђе.</p> <p>То је био Вишњи најлепши део дана.{S} С Мораве је пиркао свеж |
е ове пропалице, као овај официр што је био на румунском двору, као овај глумац што је играо Ки |
ламентарних режима.</p> <p>Други тип је био великошколац-политичар.{S} Он не пази на спољашњост |
живота.</p> <p>На том месту тротоар је био узак.{S} Њихова се рамена додирнуше.{S} Чедомира та |
њеног земљака био јој је ближи, јер је био практичнији, опипљивији, земаљскији.</p> <p>— То је |
ао сви људи који воле књиге, Чедомир је био склон маштању.{S} Тражио је самоћу; уживао у лењом |
ти, мучила и патила.</p> <p>Директор је био постарији човек; носио је стално црно одело, био је |
, диже се са канабета.{S} Тај покрет је био тако снажан, да она посрну својом хромом ногом и је |
о башти су цветали патлиџани.{S} Рит је био пун зелене трске.{S} Неколико јабланова, посађени у |
е су видели око језика.{S} Ипак, пут је био пријатан.{S} У Паризу су се настанили у једном панс |
то треба скромном човеку.{S} Матовић је био пријатан према њему, разговарао се с њим дуго, озби |
ела и ћаскала по обичају.{S} Остојић је био нека врста старијег брата, пратио их у варош, окопа |
ба, магацина и скела.</p> <p>Остојић је био главни настојник.{S} Сав каљав, поцрнела лица, опрљ |
ледала неодређено, преда се.{S} Илић је био полуга на којој је почивала зграда њеног живота.{S} |
е икад створен на земљи.</p> <p>Илић је био спремио читаво једно предавање о каузалитету воље, |
врло тешком расположењу.{S} Стид ју је био за онај тренутак заборава који се десио кад је Чедо |
десило!</p> <p>Блажени егоист, он ју је био готово заборавио.{S} Они беху далеко једно од друго |
лео многа мењања тањира.{S} Ручак му је био најслађи, кад би уграбио од своје жене да седне за |
е врло <pb n="117" /> течно, стил му је био популаран и живописан.{S} Кад се каква идеја усади |
н.</p> <p>Она му је даде.{S} Око њих је био мир, онај дубоки пољски мир који не руши цикање поп |
вило се дубоко, у бескрај.{S} Ваздух је био провидан и благ.{S} Није се осећало ни најмањег вет |
позивају на дуге разговоре.{S} Месец је био тек изгрејао.{S} По небу које је дошло врло плаво б |
најмањи покрет.{S} Он није живео, није био међу живима.{S} Његов поглед из суморних, мрачних о |
дним ђаволастим осмехом који дотле није био додирнуо њене усне.</p> <p>Сутрадан, Вишња се дигла |
ене једним новим путем којим дотле није био прошао.{S} У осталом, многи његови другови су већ ч |
мбиција.{S} Позив сеоске учитељице није био ни њој крајњи идеал.{S} Можда је и она <pb n="39" / |
рби за народ.{S} Његов радикализам није био више политика, већ једна врста религије.{S} Он је в |
потребно.{S} Што се тиче реда, он није био за претерану похвалу; по патосу се повлачио један ш |
мена на њихово познаство.{S} И, он није био никад сигуран да га она озбиљно воли.{S} Он није би |
уран да га она озбиљно воли.{S} Он није био приметио дубоки утисак који је на њу био учинио.{S} |
ој мајка с прага велике куће. — Он није био прилика за тебе, геачина ваљевска.{S} Без трага му |
адно по његовим грудима.{S} Али он није био човек који се подаје првом осећању, па намаче качке |
бе видео у тој животињи.{S} Зар он није био тако исто од доброг соја?{S} Његов прадед борио се |
ле.{S} Боја му се променила.{S} То није био више арап.{S} Главу је спустио, очи затворио.{S} Ни |
ије знао звонке фразе, његов говор није био окићен социолошким и економским терминима, он није |
оје мајке.{S} Рачуноиспитачу живот није био ружичаст.{S} Кад би му се досадило све, он је излаз |
ји, која је замењивала салон, Илић није био никада.{S} Госпа-Клеопатра — тако је било крштено и |
јком дубоко скривени, те је с те стране био миран.{S} Међутим, мучио га је сукоб његових осећај |
лико га мрзи.{S} Један крај њене хаљине био се откопчао, те се видело парче белог веза на кошуљ |
{S} Његов <hi>цимер-колега</hi> није се био још вратио са божићњег распуста.{S} Тек што је за с |
ихова глава није радила.{S} Њихов ум се био онесвестио.</p> <p>Вече се спуштало у собу.{S} Кроз |
да идемо? — упита га она.</p> <p>Пут се био изгубио.{S} Пред њима је стајала једна железничка п |
Похитај... доцкан је.</p> <p>Матовић се био упола свукао, па застао, седећи замишљено у једној |
водили о њима права рачуна.{S} Отац се био бацио сав на политику, није <pb n="127" /> имао вре |
о четири стране света: код сељачке куће био је север, ниже, преко реке, југ, лево у шљиваку ист |
адокнади дамама оскудицу у каваљерима и био је заиста диван са својим, нешто застарелим гестови |
ла од куће.</p> <p>Њен глас је дрхтао и био искрен.{S} Илић осети извесно сажаљење према тој ра |
сав, начинио од себе ругобу само да би био примећен.{S} Нема весеља.{S} Лица се згрчила, борба |
цео државни буџет <pb n="261" /> не би био довољан да заштити народ од леда и метиља!{S} Матов |
н део своје потпуности.{S} И тада не би био срећан, јер би се осећао крњ, сакат, јадан, недосто |
о женско тело, готово голо.{S} Он не би био човек да је могао мислити на шта друго.{S} Плима ст |
очију, дошао неки други младић који би био његова пуна супротност: мали, крутуљаст, са очима к |
тао по Паризу без циља.</p> <p>— Где си био? — предусретала га Бела кад се најзад вратио кући.< |
/p> <p>Младић не одговори.{S} Причајући био је дигнуо главу и гледао у небо.{S} Девојка је опет |
опримна о празницима.{S} Вишњин долазак био је наравно читав свечан догађај.{S} Око ње су се ут |
ебо је било ведро.{S} Тек по неки облак био се зауставио у мору отвореног плаветнила као санта |
ософске поезије Његошеве.{S} Кад би пак био рђаве воље, жалио се на реуматизам у десном колену, |
е каријеру у државној служби.{S} Он пак био је први ђак у сваком разреду, четворка је за њега б |
а за разне врсте.{S} Њен главни задатак био је да допуни свога мужа тиме што ће његове сељачке |
ку кујну још мање.{S} Пасуљ са пастрмом био је сад њен сан, а киселе паприке њен идеал.{S} Те п |
ви, ћерци једног златара, чији је дућан био одмах до њихова.{S} Она је била провела готово цело |
да је он воли јако, јаче него што је он био уопште способан да вели, лудо, смртно.{S} У том тре |
06" /> <head>XXVI</head> <p>Да ли је то био случај?{S} Или заиста нека виша сила управља нашим |
у сакатост пред младићем ?{S} Или је то био само знак захвалности што је Илић имао стално по ко |
зили су поред познатих места; час би то био Београд, час Чачак, час село у којем је <pb n="307" |
још нешто слушао док је стари министар био жив, промангупирао се са свим, изгубио право на даљ |
к заборава који се десио кад је Чедомир био у њеној соби.{S} У њој се бунила наша девојка из ср |
лепо било у мени“.{S} Али млади студент био је за њу јаче везан него што је сâм мислио.{S} Раск |
ив научног догматизма.{S} Млади суплент био је принуђен, против све зловоље коју је осећао, да |
ну госпођа у пола воље. — Онда је живот био лак, јевтин.{S} Данас све има своју цену; симпатије |
алосним, дубоко уверена да је њен живот био дотле празан, недостојан ње као човека.</p> <p>Код |
прошло ни неколико минута, а он је већ био на улици, са̑м.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
ци ових присних састанака.{S} Он се већ био навикао на љубак <pb n="53" /> додир тога девојчета |
о његовом новом убеђењу!{S} Али је Илић био још млад, у добу кад се пише искрено и поштено.{S} |
ела, народне песме.{S} У сваком разреду био је први ђак, имао је саме петице.{S} У расправи пој |
материјалног живота.{S} Новац је за њу био као неко средство за прављење поклона, излишних ств |
ио приметио дубоки утисак који је на њу био учинио.{S} Судио је површно:</p> <p>— У мени је вол |
прилици у чети Зекиних голаћа, да је ту био рањен, освестио се у неком потоку два дана после би |
pb n="300" /> <p>Да је на његовом месту био какав ветеран на перу, он би продужио своје дело та |
одговори он, мало изненађено. — Ја бих био највећи незахвалник кад бих се и најмање пожалио.</ |
к, па и по који радник.{S} Сваки од њих био је огорчен песимист, сиромах наравно, с отомбољеним |
врло благо, меко, глатко, да је ваздух био као у купатилу.{S} По тротоару је било доста света, |
унце припицало неприродно, те је ваздух био тежак.{S} Учитељица скиде свој палто, пребаци га пр |
године 1878 у Ваљеву, где је његов отац био рачуноиспитач.{S} Илићи су били пореклом из једног |
.рже...{S} Ето, већ сам пијан. .</p> <p>Био је заиста добро угрејан.{S} Још је више философирао |
овићу —- умиривала га је студенткиња са биологије.</p> <p>Вишња је слушала те разговоре и осећа |
свога новог васпитања да млада девојка бира себи мужа потпуно свесно.{S} Она се није правдала |
дате све грађанске гарантије.{S} Народ бира своје представнике, а ови постављају владу.</p> <p |
/> друштву, она је говорила много, није бирала речи и пребацивала се.{S} Са нешто урођеног виза |
је већ изречена пресуда.{S} Ми имамо да бирамо између ово двоје: или да убијемо наше срце па да |
..</p> <p>Састављао је писмо у мислима, бирао згодне речи, изналазио утешне разлоге, заклињао с |
че ми један народни отац да му је један бирач тражио да купи шешир његовој жени.</p> <p>— И он |
</p> <p>— Народ су бирачи, другарице, а бирачи су људи.{S} Сваки од њих има по један ситан, а з |
на, народ је суверен.</p> <p>— Народ су бирачи, другарице, а бирачи су људи.{S} Сваки од њих им |
е није слагао са женом.{S} Ћерка једног бирократе из доба првих <pb n="17" /> чиновничких влада |
њи грош ради чегртања скупе и некорисне бирократске машине, треба да му га она враћа тиме што ћ |
а њих обоје.</p> <pb n="161" /> <p>— Ми бисмо могли бити тако срећни, Илићу, врло срећни...</p> |
талог јасмина.{S} Учини му се као да га биста посматра упорно.{S} Не могаде издржати тај бронза |
{S} После ове девојке, дошао је Младен, бистар дечко, али ленштина, склон свима слабостима прос |
<p>На изласку из вароши указа се Морава бистра, умиљата, осенчена зеленим рубом подривене обале |
е косе падао јој је преко лица.{S} Њене бистре очи биле су широм отворене, гледале радозналом б |
јки је један облак туге замагљавао њене бистре очи.{S} Најзад Илић <pb n="51" /> прекину тишину |
д реке.{S} Дим од лађе развијао се кроз бистри ваздух на све стране тога широког пејсажа.{S} Об |
дине, дубоких, угаситих очију, мирних и бистрих као извор у планини.{S} Њена глава је била плав |
при сваком даху и покривала божанствену бисту и њене две забрањене руже.</p> <p>— Са своје стра |
прву сметњу и сад очајаваш.{S} Не треба бити тако осетљив на неприлике у животу.{S} Ти си млад. |
е.{S} Она се чудила како је досад могла бити слепа, водити бесциљан живот, читати бљутаву литер |
неко иза њених леђа.</p> <p>Није могла бити другојачија.{S} У тишини сеоске самоће, по којој ј |
а и ради својих родитеља, она је желела бити најбоља жена на свету.{S} Она није признавала себе |
а су били ти напори, ради њега је хтела бити ослобођена жена.{S} Нашто онда еманципација, нашто |
р, каже, жандарм јој наредио да то мора бити свршено још тог јутра.{S} То је била листа за попи |
децо моја.{S} Ја не марим што ћу од сад бити баба.</p> <p>Илић се осмехну кисело.</p> <p>Госпођ |
прекину је Илић.</p> <p>— Не знам, може бити.{S} На срећу ретко мислим; она ми се чини сувише н |
смртног непријатељства ?{S} Свега може бити.</p> <p>Остали су за тренутак једно наспрам другог |
ера шалу.</p> <p>— Девојачка Школа може бити добра само као припрема.{S} Она није довољна жени |
рнуло јако, као сва њена писма, па може бити и више.{S} Јер се беху код њега десили догађаји ко |
елика несумњиво.{S} Другојачије не може бити.</p> <p>— Пиј, проводи се, уживај младост.{S} Вели |
ило да он није више њен и да то не може бити.{S} Али се она надала да ће наћи неког другог, сли |
познаје са њеним сродником.{S} Или може бити, рођака завиди рођаку што је великошколац, образов |
нежењен, па је све ишло како само може бити.</p> <p>Радоје је радио и ван своје радње.{S} Осно |
и и велико београдско небо.{S} Могло је бити око осам часова.{S} Ноћне паре блуделе су већ кроз |
називају: хтети и моћи.{S} Зашто дакле бити против онога који нам олакшава борбу између тих не |
вари, рад за човечанство.{S} Паланка ће бити јача од тебе...{S} Једног дана, ти ћеш се решити з |
не.</p> <p>— Шта ме сад чека?... шта ће бити од мене?</p> <p>Без Илића, цео њен план за високим |
пишем детету у Београд?</p> <p>— Њој ће бити свакако жао ако је не известиш.{S} И онда, знаш ка |
> <p>— Ја мислим да је то могуће, то ће бити врло корисно, и, надам се, наши ће те разумети.</p |
е што могу други.{S} Оно после... то ће бити плус, Зарија.</p> <p>— Свет је глуп, Илићу, он не |
рну Гору, у Бугарску, Русију.{S} Наш ће бити цео свет.{S} Правићу шећерлему, продавати переце; |
та, јер се знало да код њега човек неће бити преварен ни у мери ни у роби.{S} Он се разликовао |
ти ову љубазност.{S} Њих двоје би могли бити тако задовољни једно другим, тако срећни.{S} На ср |
</p> <pb n="161" /> <p>— Ми бисмо могли бити тако срећни, Илићу, врло срећни...</p> <p>Али Илић |
доћи писмо.{S} Какав ће то радостан дан бити за њу!</p> <p>Пред пошту дохрама <hi>новинар</hi>. |
оф за хаљину из Београда; штоф је морао бити по најновијој моди и сувише скуп да би се продавао |
/p> <p>— Не, никако... ја нисам престао бити социјалист — говорио је. — Кад бих живео у Белгији |
езриво:</p> <p>— Којешта!{S} Докле ћемо бити сентиментални!...{S} Је ли, колегинице — рече зати |
весело човека опомену како је пријатно бити у својој кући.</p> <p>— Шта је то тако важно? — од |
у га једва држале.</p> <p>— Можда ће то бити једино добро које сам учинио у животу — рече још, |
Ево ми трамваја — додаде затим. — Ја ћу бити тачна.{S} Збогом.{S} Лаку ноћ.</p> <p>— Лаку ноћ.< |
ного.{S} Не треба да те је страх да ћеш бити каткад несрећна; то је општи закон; свако је несре |
нећеш доћи на Велику Школу.{S} Ти нећеш бити довољно јака да извојујеш своје право.</p> <p>Лаза |
вестио се у неком потоку два дана после битке, па како су Турци већ чували Саву, он није могао |
ко не поверава ове најдубље тајне свога бића, оне се крију и од сопствених очију, и обујме нас |
а из њега излива дах неког надприродног бића.{S} Милева отрча на другу страну, где се златила ч |
евероватно разних прилика у којима живе бића што је Дарвин стрпао све у једну врсту!{S} Позитив |
спољашност, на изглед ствари и покрете бића.{S} Илићу су горко долазиле на ум Шекспирове речи: |
бећања узимали су на се изглед стварних бића, рађали се један из другог, гурали се око њега, пр |
говорило да је она од оних простодушних бића која иду право и чија судбина не зависи од њих сам |
ти, а нама је свеједно: куд једемо сви, биће и за њега...{S} Можемо му дати и једну собу у авли |
вали радознало.</p> <p>— Иде... иде.{S} Биће раније свршено него што смо предвидели — одговарао |
мислио и на будућност Србије.{S} Његово биће и његова земља били су у њему везани чврстим спона |
постоје славни психолози?“ Цело његово биће вукло га је у том тренутку далеко од науке, тамо у |
b n="149" /> Осећала је да је њено цело биће везано за њега.{S} Њено срце грчило се у мукама.{S |
{S} Чини ми се она као неко надприродно биће, као светица, непознато божанство.{S} Наши песници |
захтева све лепоте од живота, усамљено биће што се ни с ким не да да удружи, идеалиста који ра |
ој, у другим индустријским државама, ја бих се сав посветио класној борби.{S} Али овде, Вишњо, |
м онако хрому, мени се срце цепа.{S} Ја бих хтела, опет, да је видим срећну, задовољну, збринут |
ако лепо говорите — рече му Вишња. — Ја бих то врло радо читала.</p> <p>— Још је рано, треба ми |
це — одговори он, мало изненађено. — Ја бих био највећи незахвалник кад бих се и најмање пожали |
ћни сине? — викну му стари.</p> <p>— Ја бих хтео да изучим за златара код тебе.</p> <p>— Какав |
а, тако чудан да ја не знам сигурно шта бих рекла...</p> <p>— Не, то није могуће, то је апсурд |
тао бити социјалист — говорио је. — Кад бих живео у Белгији, Енглеској, у другим индустријским |
о. — Ја бих био највећи незахвалник кад бих се и најмање пожалио.</p> <p>— Заиста? — ускликну д |
кли да ће неко раскопавати онај крш, не бих му веровао да ми је из очију испао!</p> <p>— Ту смо |
...{S} Теби првој о њој казујем, и хтео бих да знам шта ти о том мислиш?</p> <p>Вишњин поглед с |
иверзитет.</p> <pb n="182" /> <p>— Како бих погледала у очи Илићу! — говорила је немо у себи.</ |
едног дана кад тако осташе сами. — Тако бих радо побегла од куће.</p> <p>Њен глас је дрхтао и б |
рову који је стајао укочено и озбиљно с бичем у руци.{S} Споредна капија на Двору зврјала је ши |
у бескрај.{S} Ваздух је био провидан и благ.{S} Није се осећало ни најмањег ветра.{S} Све око |
жуборење, њен шум, као уздах простран и благ?{S} Да ли се и теби чини да нас она, кроз ниске гр |
ружна пријали су му, падали му као неки благ и лаган лек на срце што се крвавило.</p> <p>— Да ј |
. — Сваког секунда она односи по читава блага.{S} Столећа су прошла од како смо населили њене о |
Свест јој се губила.{S} У ушима зујала блага музика, отегнути тонови који опијају.{S} Плаве и |
њиге — додаде весело. — Одмори се, боже благи!{S} Има времена.{S} Ја те волим, много волим, нај |
је слушала погледом зачуђеним, наивним, благим и жалосним, дубоко уверена да је њен живот био д |
уздрхталу шаку на ту руку, на оно меко, благо и мирно парче пред лактом.{S} После је узе у обе |
тачке у дубинама небесног плаветнила. — Благо њима.{S} Узлећу, певају, цвркућу по ваздан.</p> < |
.{S} Од патриота бежи општим људима: да благо ти будет и да долгољетно поживиш на земљи...{S} Д |
ачне измаглице, као фине свиле, која је благо и видљиво дрхтала.{S} Плаве боје просипале се на |
пут, а нарочито кад је на пољу светло и благо време, она је мислила на протекле догађаје са мно |
е падало, али није било вруће, већ врло благо, меко, глатко, да је ваздух био као у купатилу.{S |
еваре својом лакоћом и сласти, па опију благо, замагљавајући нашу свест и стварност.{S} Илић је |
овде у равници, где се киша очекује као благодат небесни, Морава треба да се разлива у многостр |
ио у трпезарију, док се госпођа смешила благонаклоно, климала угојеном главом и пружала руку, п |
Чедомиров у црном оделу к мени... очев благослов, прасе на ражњу...</p> <p>Она устрча као дево |
руку и да је она, као мајка, дала свој благослов, па је погледа подозриво испод ока.</p> <p>— |
ручивала нову хаљину:</p> <p>— Нека сте благословена, децо моја.{S} Ја не марим што ћу од сад б |
као море, као ваздух, нешто пространо, благословено, опште, свачије.{S} Он је од ове крилате р |
ове крилате речи очекивао све: народно благостање, своју сопствену срећу, социјалну правду и у |
а нешто рапавим гласом.{S} Затим додаде блаже : — До пред вече немам никаквог посла.{S} Можемо |
се све за то време није десило!</p> <p>Блажени егоист, он ју је био готово заборавио.{S} Они б |
, али за Илића представљала готово свет блаженства, попуштала су његова начела строгог социјали |
и се старао да што пре умре... <hi>Карт бланш</hi> имају: деца, лудаци, владари, црквени поглав |
ла, и откривала широк шор, пун отврдлог блата, накривљене плотове, дивље шибље и један пласт се |
рамена, <pb n="250" /> испрскан водом и блатом.{S} Године су очврсле његове младићске црте.{S} |
слику младе Чачанке.{S} Хтео се бацити блатом на све <pb n="112" /> што је прошло, мислити сам |
руке, па поново паде и праћакаше се по блату.{S} Један шегрт наиђе звиждућући, загледа се у пи |
знавале се коњске ногоступице у отврдлу блату.{S} Једно бело парче неба указивало се на истоку. |
p>Осмех је још играо око Вишњиних уста, блед осмех, налик на грч.</p> <p>Она приближи своје лиц |
к, вечити занесењак, вечити сиромах.{S} Блед и озбиљан, мршав као авет, са занесеним очима, Зар |
ко корака лево од ње, стајао је Чедомир блед, погнуте главе, намрштених обрва, присебан потпуно |
еше зауставила, нема, збуњена, укочена, бледа у лицу и мртвих, опружених руку.{S} У глави јој ј |
едавала се сва, послушна, гипка, нежна, бледа, цвокоћући и згрчена поред њега.</p> <p>Ноћ је ул |
Да, не верујем, Радоје — одговори она, бледа, жута у лицу, готово као цвеће које је држала у к |
боље?</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Али си бледа?</p> <p>— Не, није ми ништа.{S} Остави ме, мајко. |
нице? — изненади се Аница. — Ти си тако бледа?{S} Да ниси уморна?</p> <p>— Да, уморна, врло умо |
врло весела, отварала јако своја нешто бледа уста, заборављала на своју сакатост, храмала око |
гарица спомињала изгледале тако далеке, бледе, ситне, као да се нису њој десиле, већ их чула из |
— Како народ погађа шта је лепо!{S} Ове бледе, уздржљиве, свете боје у ивањског цвећа... да ли |
е се крше руке састављене око паса, очи бледе, а мисао умире у глави.{S} Њему су ти загрљаји па |
име је најлепше; сва слава, пред њима, бледи и губи се, и као што би радила мајка, глас целог |
есно плаветнило.{S} Како друга светлост бледи пред њим, јадна, мутна светлост наших, човечански |
м кафанским <pb n="113" /> ћошковима, у бледим новинарским словима, у комбинацијама домина, у г |
сто Чедомира, високог, мршавог студента бледих образа и поноситих очију, дошао неки други млади |
лу, које су сенчиле њено лице претерано бледо, готово слабачко.{S} У тај исти мах појави се и в |
то неба, с групом осветљених облака око бледог азура.{S} У оближњој касарни веџбали се војници |
знала само да министар има ћерку... ту бледу девојку, с којом се Чедомир возио.{S} Он је био л |
, безазлено зачуђено као девица, ситно, бледуњаво цвеће на кривим, ломним гранчицама.{S} То је |
осио мирис од љубичице, пролетња јагњад блејала, жуборили потоци нови, безимени, брзи.{S} Проле |
ој униформи, држали су пушке о рамену и бленули неодређено у празнину улице.{S} Кроз широм отво |
атко пиће, као грех.{S} Помрчину замени блесак јаке светлости.{S} Пред њом се указа гомила свет |
.{S} Уседелица се збуни.{S} Окретала се блесасто по соби.{S} Кризе су код жена заразне.{S} Она |
светлости.{S} Али шта је она била према блеску који пуче пред очима младићевим кад угледа своју |
вцу вароши.{S} Радоје уста.{S} Пред њим блесну опет Морава, осветљена сунцем.</p> <p>— Хајдемо, |
блузе спадоше до рамена.{S} Голе мишице блеснуше кроз собу.{S} И ово дете, сакато, размажено, п |
аније и по који усамљен долап, искрпљен блехом.{S} Ниже од њих растао је грашак, са широким зел |
грала се по коњским сапима, по зарђалом блеху од платформе и по црвеном лицу кондуктерову који |
уводила у њега.</p> <p>Доиста, салон је блештао у новом плишу и свежим бојама.{S} Само је био н |
женој девојчици.{S} Она му се учини још ближа што се тога дана осећао изузетно увређен од стран |
се још од подне шапутала по породицама ближе Двору и министарским канцеларијама.</p> <p>— Краљ |
мири.{S} Говор њеног земљака био јој је ближи, јер је био практичнији, опипљивији, земаљскији.< |
студената политичара.{S} Они су му били ближи по њиховом једностраном васпитању, по средствима, |
да би с њим трпело и све друго: његови ближњи, друштво, држава, човечанство; он је све то виде |
као очарана.{S} Илић јој се чинио тако близак, тако присан.{S} Није осећала пред њим никаквог |
цигљане.</p> <p>Девојка је становала у близини, те позва свога пратиоца кући да се одморе.</p> |
на своме месту; до дечка је била једна близнакиња, а преко:{S} Бела са другом сестрицом.{S} Он |
родицу допуњавале су још две девојчице, близнакиње, с црвеним тракама у коси, слободне, радозна |
и кочећи очи.{S} Куварица је стишавала близнакиње да се не деру пред његовом собом.{S} Собариц |
као и он, можда горе него и он.{S} Две близнакиње узимале би се за руку и излазиле на улицу, п |
ао последње куће.</p> <p>На оном месту, близу острва Циганлије, где се пруга дели за иностранст |
ма и очешао, заболело би га до срца.{S} Близу Калимегдана срете га једна група другова, Ужичани |
о неких других тица летело је небом.{S} Близу Вишњице, Вишња спази једну аду са шумарком од рак |
довољан што је ту, поред ње, што је она близу њега, што посматра њену уску сукњу, њену плаву ко |
ече она — а, Бога ми, ни наша кућа није близу.</p> <p>— Не жур’те се, господин Илићу — прихвати |
аци, рибарске колибе.{S} Београд је био близу, одмах иза брда.{S} Девојка прибра своју снагу, н |
Илићу залупа срце кад виде девојку тако близу себе.{S} Он не настави говор.{S} Његове очи су се |
ала једна железничка пруга.</p> <p>— Ту близу, где понекад идем кад сам са̑м.{S} Има једна исто |
га нешто вуче к њој.{S} Хиљада ствари, блиских тој девојци, изашле би му пред очи и нагониле г |
д изгуби се у планине које су са запада блиско окружавале Чачак.{S} Обрасле у шуму и бујад, оне |
а би се у час изгубиле и уступиле место блиставој светлости као од драгог камења.{S} Јата врана |
је бити око осам часова.{S} Ноћне паре блуделе су већ кроз атмосферу и покушавале да завију у |
ламенови који су се палили по прозорима блудели су дрхтећи као душе прогнате из раја.{S} Пусти |
ао.{S} По небу које је дошло врло плаво блудели су облаци час бели, час жути, и губили се лаган |
и.{S} Испод жакета видела се муселинска блуза; лака материја дрхтала је при сваком даху и покри |
било сиво, тако сиво да се њена црвена блуза у тој прозрачној сивини причињавала као какав вел |
нолике боје, почевши од белих платнених блуза до црне материје мушких капута.{S} Преовлађивали |
ко гомиле пепељавих капута, разнобојних блуза, накићених шешира, разапетих сунцобрана, и задржа |
аци у вис обе руке.{S} Широки рукави од блузе спадоше до рамена.{S} Голе мишице блеснуше кроз с |
{S} Кожа се сад руменила испод отворене блузе.{S} Видео се и један мрк младеж.</p> <p>— Ах! как |
у се погађала под лаком материјом летње блузе, и нежним лицем девојке, чија хромост није допушт |
и линуше њене сузе, преко образа, преко блузе, преко ивањског цвећа.</p> <p>Радоје хтеде јаукну |
иловале су као свила.{S} Једно дугме на блузи било се откопчало, те се видела кожа бела, истачк |
године.{S} Каја, у њеној строгој сивој блузи, са ниском мерџана око врата, седела је у својој |
иродан струк, неизмучен мидером, затеже блузу, те се показаше њена здрава плећа.{S} Рамена се в |
очи.{S} Она је била обучена у матроску блузу од обичне материје.{S} Држала је руке у крилу. <p |
ти слепа, водити бесциљан живот, читати бљутаву литературу препоручену за школску младеж, одуше |
62" /> сам се ја, због оног мог лудова, Бог да му душу прости, мучила и патила.</p> <p>Директор |
бе.</p> <p>— Какав златар на ово време, Бог те видео, кад и ја не могу хлеба да зарадим!</p> <p |
ва новине.</p> <p>— Остави те глупости, бог с тобом!...{S} Говоримо о нечему веселијем.{S} Ти с |
:{S} Ја се смејем, морам да се смејем — Бог је реко: морам да се смејем.</p> <p>Ти састанци су |
е погледа подозриво испод ока.</p> <p>— Бог с тобом, човече — одговори Клеопатра лако. — Они се |
ла отићи сама до првог дућана.</p> <p>— Бог с тобом! — чула је забрану унапред. — Шта ће рећи с |
онда без бојазни можеш волети.</p> <p>— Бог с тобом, како говориш, тата — пребаци му ћерка.</p> |
отварала поново очево писмо и читала га бог зна који пут.{S} Реченица о Радоју допала јој се по |
и свакојаке прљавштине претвориле су те бог зна чије одеротине у сиву боју која је језиво прили |
ајка, показујући јој велику дињу. — Дао Бог па родиле, те хоће да и ти окусиш... „Знам, вели, д |
ар отера ме на место! <pb n="126" /> А, бога ми, добро учим и речи и превод.</p> <p>Матовић би |
у је још велика врућина — рече она — а, Бога ми, ни наша кућа није близу.</p> <p>— Не жур’те се |
Сави.</p> <p>— Ужелела сам се Београда, бога ми — рече при том весело и махну руком кроз ваздух |
/p> <p>— Ти се љутиш?</p> <p>— Мани ме, бога ти, Бела.{S} Теби је само љубав у глави.{S} Љубав, |
ствар.{S} То се плаћа.{S} Докле ћеш се, бога ти, зевзечити са том твојом философијом!</p> <p>— |
ву земља изненађења.</p> <p>— Не слути, бога ти — одврати госпођа — ту је устав, Државни Савет, |
а тако уме завртети мозак девојкама!{S} Бога ми, Бела, пази се доцније, не пуштај га далеко од |
ут доћи? — пребаци Каја своме рођаку. — Бога ми се љутим.{S} Једног овде имам од својих, па се |
ала Богу здраво и добро, да јој исто од Бога желимо.{S} Само, кажи, мајка ти је нешто назебла, |
о ће тебе гледати?</p> <p>— С уздањем у Бога, све ће се урадити — одговори јој он гласом који н |
аци љутито шал са себе. — Мустра бечка, богаљ је и сам, богаљ, богаљ, богаљ.</p> <p>Лупну пркос |
ра бечка, богаљ је и сам, богаљ, богаљ, богаљ.</p> <p>Лупну пркосно песницом о песницу и понови |
есницу и понови:</p> <p>— Богаљ, богаљ, богаљ!...</p> <p>Она је сад презирала свога драгана, то |
— Мустра бечка, богаљ је и сам, богаљ, богаљ, богаљ.</p> <p>Лупну пркосно песницом о песницу и |
цом о песницу и понови:</p> <p>— Богаљ, богаљ, богаљ!...</p> <p>Она је сад презирала свога драг |
а себе. — Мустра бечка, богаљ је и сам, богаљ, богаљ, богаљ.</p> <p>Лупну пркосно песницом о пе |
о песницом о песницу и понови:</p> <p>— Богаљ, богаљ, богаљ!...</p> <p>Она је сад презирала сво |
на ми чуда!{S} За њега и јесу којекакви богаљи.{S} Ју, господина — додаде после гласно, па збац |
ћ је одбијао.{S} Није он водио рачуна о богаству.{S} Не, изгледало му је то пазарлук, као да тр |
hi>.{S} Потписивао је резолуције, мрзео богаташку класу више него што је волео пук, био горд са |
} Случајно је добила добро место: једно богатије село у Млави, где је нашла школу по плану, уре |
ују...{S} Је ли, Марјане, а би ли ко од богатих?</p> <p>— Они не спадају у моју надлежност — од |
на свадбу ако може.</p> <p>— Нека ти је Богом просто — одговорила му је она, отишла затим у мин |
{S} Говорио је о науци, политици, жени, Богу, лудници, а кад су изашли из кафане, закључио је т |
"228" /> мале сељачиће писати и читати, Богу се молити и држати се чисто.{S} Живот јој је текао |
јући на свакој речи — да смо сви, хвала Богу здраво и добро, да јој исто од Бога желимо.{S} Сам |
да пара? </p> <p>— Па имамо кућу, хвала Богу — умешала се мајка.</p> <p>Млади човек није хтео д |
сницу, рече девојци:</p> <p>— Захвалите Богу и идите те се одморите.{S} Опасност је прошла.{S} |
свеједно који ће поп за то захваљивати Богу.{S} Један део чланова успротиви се том предлогу од |
о сат, а сат као минут.{S} И ја се само Богу молим да заустави то време, да се не живи тако брз |
била мало дете и кад се молила свесрдно Богу за своје лутке и болесну мачку.</p> <p>Она покуша |
не штампе.</p> <pb n="88" /> <p>— То је божанска искра инстинкта, која је човеку остала из прир |
ићев изабрани писац.{S} Он је био његов божански учитељ, у кога је веровао као Турчин у Мухамед |
а сања неки ванземаљски сан, тело наго, божанствено у својој невиности, сатанско у својој лепот |
у, а заокругљену, извајану као од неког божанственог уметника, лепу, лудо лепу, најлепши облик |
дрхтала је при сваком даху и покривала божанствену бисту и њене две забрањене руже.</p> <p>— С |
адприродно биће, као светица, непознато божанство.{S} Наши песници певају песме толиким рекама |
/p> <p>— Ја нисам њихова непријатељица, боже сачувај.{S} Нашем народу треба много да чита, да с |
те књиге — додаде весело. — Одмори се, боже благи!{S} Има времена.{S} Ја те волим, много волим |
{S} Ах, како сам гадан, како сам гадан, Боже мој!</p> <p>Вишњине руке додирнуше његове косе.{S} |
ито, Вишња... ти си још увек тако лепа; Боже мој, не, то није могуће, да ме више не волиш.</p> |
о ти школа не допушта, а ти немој...{S} Боже здравља, видећемо се.{S} Ја ти шаљем нешто новца к |
је Јован.</p> <p>— Онда ником ништа.{S} Боже здравља!... остави ти то мени... ви се људи не раз |
ече у себи Илић кад се трамвај удаљи. — Боже мој!{S} А мени се чини да је то било тако далеко.. |
ле чудне жудње.</p> <pb n="207" /> <p>— Боже мој, да сам ластавица! — рекла би гледајући тако њ |
старе дане уз сина господина.</p> <p>— Боже дај здравље — говорио је раније стари Остојић — не |
>— Говориш као крајњи мрачњак.</p> <p>— Боже сачувај, ја нисам реакционар, ти то знаш.{S} И кад |
.</p> <p>— Сутра да ми што буде, не дај боже, па да ми дете остане без спреме, као сироче — бра |
ого брине за тебе, да и ти ниси, не дај боже, болесна, да ти школа није тешка и да не оскудеваш |
а право!{S} Не треба гојити прасе у очи божића...{S} Све је спремно.{S} Могу се венчати првог п |
р-колега</hi> није се био још вратио са божићњег распуста.{S} Тек што је за собом притворио вра |
слепи код очију, утучени у главу, стока божја!“</p> <p>На спрату над дућаном седели су.{S} То б |
.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— За име Божје, погледајте!...{S} Пропадам...{S} Има ли људи!... |
ној сивини причињавала као какав велики божур у некој чудној земљи гатки.{S} Коса јој је падала |
ње, и позваше га <hi>код Пеливана</hi>, бозаџије чувеног у то доба у студентским круговима.{S} |
више сијала.{S} Сапи су му смршале.{S} Боја му се променила.{S} То није био више арап.{S} Глав |
ваним, просу се нека чаробна неранџаста боја, која се види само код лептирова, а на супротној с |
{S} Поред борбе за опстанак и свеопштег боја, човек схваћа стање мира и слоге, поред одабирања |
куповине, питала га за савет при избору боја, <pb n="200" /> говорила му цене појединих набавки |
p>— Милисав је анархиста — објасни Каја бојажљиво.{S} Затим додаде, да би скренула разговор на |
сумња, почетци кајања, нека необјашњива бојазан, хладна као језа.</p> <p>— Свуда!{S} Свуда... с |
S} Новац треба разумети, па га онда без бојазни можеш волети.</p> <p>— Бог с тобом, како говори |
довољно, па да га она поново заволи без бојазни.{S} Јер је она била жена, а код жена, кад је му |
је о тој методици, глас јој је дрхтао, бојала се да њена другарица не сазна шта о овом узбуђењ |
ворењу.{S} Окрену се по соби, као да се бојала да не буде примећена, па се опет загледа у чипку |
Као сви људи здрави и природни, она се бојала свега што је анормално, болесно, мистериозно.{S} |
су оне, те жене, те девојке од којих се бојала, јесу ли оне чисте и толико колико она, каква је |
салон је блештао у новом плишу и свежим бојама.{S} Само је био незграпан са својим великим кана |
он има од ње да се учи.{S} Поред тога, бојао се да не начини какав испад, имајући већ извесна |
е питао како ће јој писмо доставити.{S} Бојао се да јој не направи нове непријатности код родит |
и му покварио више него што би однео, а бојао се и ведрог неба које му прети сушом непрестано.{ |
о тако да му се лице није видело јер се бојао да јој га покаже.{S} Да ли то Вишња <pb n="282" / |
ати се кад хоће.{S} Није се морала више бојати својих наставница.{S} Није морала трчати на час |
зне дужине и дебљине.{S} О багрењу опет бојаџије обесили кануре бојене и небојене вуне, а месар |
се, зазиру једно од другог, стид их је, боје се.{S} Па опет се деси кадгод, као овај пут, о пок |
ним гранчицама.{S} То је ивањско цвеће, боје као восак.</p> <p>Друштво загази у ливаду.{S} Иза |
ја је благо и видљиво дрхтала.{S} Плаве боје просипале се на парк.{S} Из шуме је долазио дах но |
е била обучена у хаљине затворено плаве боје, чији је озбиљан крој доликовао лепо њеном одмерен |
Преовлађивали су отворени тонови, јаке боје, које код нас не губе још своје симпатије поред св |
пролетњег дана шарениле су се разнолике боје, почевши од белих платнених блуза до црне материје |
ицала очувано грло и потиљак ћилибарске боје.{S} Кад би је човек видео први пут, помислио би да |
једном великом пословном завоју зелене боје, с натписом радње њеног оца.{S} После је дошла кар |
је лепо!{S} Ове бледе, уздржљиве, свете боје у ивањског цвећа... да ли има шта умилније од њего |
ица, осталих дрангулија разног облика и боје.{S} Собу је испуњавао јак мирис на јоргован.</p> < |
петељкама штрче очајни дивљи каранфили боје као вино.{S} И мириси су разни: на печен хлеб, на |
лела од прашине, као да никад није била бојена.{S} Студент обриса пажљиво седиште и позва своју |
О багрењу опет бојаџије обесили кануре бојене и небојене вуне, а месари кожице суве и сирове.{ |
рече ми да ће се вечерас навратити.{S} Боји се да не пређе у запаљење.</p> <p>— Збиља?{S} Запа |
фа, <pb n="55" /> а лети сламни шешир у боји и прсник од платна.{S} Тражио је од жене и деце да |
да је резултат слободног размишљања.{S} Бојим се да младића није засенуо мој положај, а он на т |
н овда онда.{S} Оно од чега треба да се бојиш јесте да не будеш... као ја, несрећна за увек.{S} |
смрти, час узбуна мртвих ствари, једно бојно поље у ноћи са свим ужасима који се појављују и о |
ору и болници, запламтише живом црвеном бојом.{S} По зидовима остарелим и новим, запуштеним и о |
ста високим сутереном, обојен жућкастом бојом која прелази у ружичасту, с мрким шалонима што су |
да вам буду мислене именице.{S} Али не бојте се, не бежите од живота; с њим је као и с пливање |
сматрао је румени каранфил, његову живу боју, његове свилене, рецкасте листиће.{S} Мислио је ка |
иле су те бог зна чије одеротине у сиву боју која је језиво приличила његовом земљастом лицу.{S |
их поново диже и укочено гледаше посну боју и редове штампаних слова, која су расла, дебљала, |
ивит, који је био изгубио своју првашњу боју под многогодишњим <pb n="179" /> крмачама, и наби |
за пожртвовање, за праву срећу и прави бол.</p> <p>— Што не бријеш бркове ? — рекла му је једн |
хтеде јаукнути као рањено живинче, али бол девојке коју је волео би јачи од његовог сопственог |
0" /> затворише њена уста.{S} Она осети бол, готово физички, онај исти који је осетила кад јој |
узбуђењу.</p> <p>— Откуд овај сан, овај бол? — питала се у чуду.</p> <p>Напољу се мрак повлачио |
S} Њено, већ рањено, срце стезало се од бола.{S} Заклињала се да ће се сва предати нези око бол |
дговори нешто јетко.</p> <p>— Пиши јој, болан, мајка је, а тетки треба мало, па да је заболи гл |
ла је, као митолошке тице из пепела.{S} Боле (!дуго о) га хиљаде игала душевног нестрпљења.{S} |
ала, до врелих игала страсти које су му боле и вртеле месо.</p> <p>Девојка понови песму мирно, |
уке су јој пуцале од сапунице, крста је болела.{S} Ипак је она одговарала:</p> <p>— Али кад ја |
, сваком видне, да их је хтела сакрити; болеле је.{S} И као да се хтела отрести тих осећаја, ре |
то што није требала учинити; и то ју је болело.{S} Куд се окрене чинило јој се да је нешто прат |
почеше да га сврбе, и њега обузе луда, болесна жудња да рашири руке и да завапи гласно.</p> <p |
ине за тебе, да и ти ниси, не дај боже, болесна, да ти школа није тешка и да не оскудеваш у чем |
то се журила.{S} Мајка је била опасније болесна него што је отац писао.{S} За време кризе, млад |
е од трема. — Теби није добро?{S} Ти си болесна ?</p> <p>— Врућина ми је, мајко.</p> <p>— Хоћеш |
жутим очима, тешка срамотна болест коју болесник крије од света, док му она разједа срце, а њен |
је остављао свакоме слободан један круг болесних места, а нападао је на оно што је главно, на о |
лињала се да ће се сва предати нези око болеснице, да неће одмицати од ње дан и ноћ.{S} А кад о |
</p> <p>Идућег дана, кад лекар прегледа болесницу, рече девојци:</p> <p>— Захвалите Богу и идит |
} Три дана и четири ноћи није напуштала болесничке собе.</p> <p>Идућег дана, кад лекар прегледа |
, она се бојала свега што је анормално, болесно, мистериозно.{S} Праву љубав је видела само у б |
е без команде.{S} Сирото кљусе, било је болесно у обе ноге, свакако од какве неизлечиве болести |
р.{S} Његова мисао је била уморна. срце болесно, воља немоћна.{S} То му откри његов интимни пор |
у косу, просто сплетену.{S} Па ипак, по болесној склоности своје душе, он се не даде да га зане |
е молила свесрдно Богу за своје лутке и болесну мачку.</p> <p>Она покуша да отури те мисли заје |
мисао је заузимала само њена мајка.{S} Болест <pb n="186" /> је прошла: поменула се, а не врат |
рви пут прочита не учини јој се мајчина болест много опасна.{S} Што га је више понављала, све ј |
још истог дана у Чачак.</p> <p>Мајчина болест јој се чинила као казна.{S} Њено, већ рањено, ср |
страшило са жутим очима, тешка срамотна болест коју болесник крије од света, док му она разједа |
кући, па сутрадан јави директору да је болестан, те не може долазити у школу за неко време.{S} |
у обе ноге, свакако од какве неизлечиве болести, па ипак се силило и хтело да сакрије своју нем |
има око одржавања куће, бригама, ситним болестима које се пате, а не сметају.</p> <p>— Главно ј |
/> према њој.{S} И сем тог, она је била болешљива, нервозна девојчица, код које се чежње развиј |
е било.{S} Говорим, јер ме данашње доба боли, јер су се жбири испилили у народне људе, у родољу |
едомире...{S} Не, то боли, да знаш како боли!...</p> <p>Он је поново прихвати и принесе је к ср |
, Чедомире... мој Чедомире...{S} Не, то боли, да знаш како боли!...</p> <p>Он је поново прихват |
се у мукама.{S} У њеној души дубила се болна празнина.{S} Губећи њега, чинило јој се да се губ |
ргијање природе и ми зажелимо, с једним болним осећањем, да и ми полетимо безбрижно као лептир, |
ом столу у хируршкој дворани београдске болнице.{S} Једна млада, хрома жена успротивила се изли |
озори на здањима и чатрљама, на Двору и болници, запламтише живом црвеном бојом.{S} По зидовима |
p>— Што ми не пише! — чудила се девојка болно. — Бар једну реч да је здрав.</p> <pb n="223" /> |
жив.</p> <p>— Ах, тај живот! — промуца болно.</p> <p>Он јој се учини одвратан, тако одвратан д |
косе што јој је падао на чело, и јекну болно:</p> <p>— Шта је ово мени?{S} Ја нећу то.{S} Ја с |
p>— Ми ступамо посред гомиле безбројних болова, а многи од нас не чује ни једну жалбу — грмио ј |
; она дотле није била никад осетила ове болове и ове сладости.{S} Чудила се тој несаници, покуш |
узе једно јако, немирно осећање, слично болу за домовином.{S} У његовој природи беше јако разви |
ле, ти кажеш да причекају?</p> <p>— Да, боље да се кају раније него доцније.</p> <pb n="199" /> |
тима.{S} Положила је испите врло добро, боље него ранијих година.{S} Шта више, добила је наград |
прихвати Вишња — онда будимо отворени: боље је да не идемо заједно.</p> <p>— Ми нећемо нашкоди |
аштати, толико мислити, толико тражити; боље је пристати на живот, пустити се у њега.</p> <p>Је |
га је више понављала, све је разумевала боље народске фразе где се не говори непосредно, обигра |
у оближњој механи.</p> <p>Посао пође на боље.{S} Код Радоја су се могли купити часовници јевтин |
доћи и изменити, окренути њен живот на боље.{S} Међутим, ништа се није догађало.{S} Београђани |
али му је сад било јасно да није ништа боље судбине од тог коња са пропалим ногама.</p> <p>— О |
се што је нудила.</p> <p>— Је ли ти сад боље?</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Али си бледа?</p> <p>— |
е.{S} Постанеш неки чиновник, шта ти је боље од тога!{S} Иде ти после плата, а кад остариш, пен |
он је њоме махао по ваздуху, као да би боље доказао оно што је говорио.{S} Престао је да пише |
синуше плаве очи у девојке. — Можда би боље било да се никад нисмо познали.</p> <p>— То је сув |
подмладак него што смо ми.{S} Шта ће ти боље еманципације?</p> <p>Ишли су сад по стази посутој |
вори их обадва.{S} Чедомир је сад могао боље видети салон.{S} Примети велику библиотеку, пуну п |
а! — одговори полако.</p> <p>— У толико боље.{S} Још нисам никад била у сеоској механи.</p> <p> |
е у прве клупе да би професора чула што боље.{S} Уписала је и часове који по уредби нису били о |
купи их и стаде прелиставати да уђе што боље у предмет.{S} Он их је почео у Паризу, пун научног |
да га својим здравим разумом схвати што боље.</p> <p>Међутим, једном кад је Радоје почео да гов |
говори се о васкрсењу.{S} Али има нешто боље.{S} По некад живот изведе своје мистериозне путеве |
сам и ја, па опет кад видим да је нешто боље, што да не радим тако!...{S} Звао сам доктора.{S} |
.{S} У њихову собу, која је била за <hi>боље госте</hi> и у исти мах служила за кување, долазил |
одица једног мањег трговца као и једног бољег радника: ништа у њој није давало утисак раскоши ; |
. <pb n="84" /> Хранио се на кредит, до бољег времена, где и раније.{S} То је било тамо, кад се |
сличног њему, <pb n="236" /> можда још бољег од њега.{S} Како би иначе могла продужити да живи |
оји је такође имао велика одушевљења за бољи живот, за нова прегнућа.{S} Својом малом главом, о |
ласне разговоре.{S} Међу њима видели се бољи чиновници, имућнији трговци, расположени такође, р |
била његова, мислио је даље, постао би бољи човек.{S} Чинило му <pb n="280" /> се да би у њој |
омиле кућу више од кафане, нека подигну бољи подмладак него што смо ми.{S} Шта ће ти боље еманц |
се са својим вршњацима, децом такође из бољих кућа, а поквареном као и он, можда горе него и он |
буни против власти, не да би је начинио бољом, него да је дочепа у своје шаке.{S} И он не жели |
ражила мараму да је намирише, нудила му бонбоне, китила га цвећем из саксија, слала по Младену |
е кутије са шамијама, вештачким цвећем, бонбоном.{S} На фијокама испод њих примећивали се натпи |
погледао у свог сина.</p> <p>Једна нова бора оцртала би му се међу повијама.</p> <p>— Да си так |
укућани, суседи, па и отац, намрштених бора на челу и изразитих усана.{S} Свако од њих знао је |
у те две расцветале руже што се крију у борама муселина и љубити до миле воље њену кожу час рум |
овић не разболе и умре.{S} Овај народни борац, као и многи други, доживео је пред смрт велика р |
ен.{S} Нема весеља.{S} Лица се згрчила, борба за опстанак их наружила.{S} Ретко се види један м |
су ми га учинили.</p> <p>— Бори се.{S} Борба за опстанак усавршава, оплемењава.</p> <p>— Да.{S |
лектуалног апса.{S} Шта је та Дарвинова борба за опстанак, одабирање, последице наследства?{S} |
} У то доба била се већ увелико развила борба између школованих и нешколованих чиновника, те је |
ан за комад насушног хлеба, те га је та борба изоштравала, док његова деца добијају то парче хл |
сти, који помаже паметне људе у њиховим борбама, он је остајао на истом месту.{S} Упркос дубоки |
тима, републиканцима, који се у то доба борбе за основна грађанска права нису разликовали један |
и опанак.{S} Сад, после двадесет година борбе, он је видео краљевство претучено народним бунама |
анђеља и француске револуције?{S} Поред борбе за опстанак и свеопштег боја, човек схваћа стање |
његова деца добијају то парче хлеба без борбе, те своју слободу употребљавају на своја задовољс |
никаква комбинација неће уништити закон борбе који гноји земљу својим жртвама?...{S} Шта то мар |
але су код двоје заљубљених једну врсту борбе час прикривене, час отворене.{S} Чедомир се љутио |
, Зарија је лутао по живом, ироничном и борбеном Београду са изгледом залуталог пустињака.{S} Н |
вег тешког живота у сталној опозицији и борби са властима, стари професор и његова жена нашли с |
у није било кадро спречити га у његовој борби за народ.{S} Његов радикализам није био више поли |
ржавама, ја бих се сав посветио класној борби.{S} Али овде, Вишњо, ми још немамо базе; треба пр |
нски морални закон породичног живота са борбом за испуњење својих сопствених потреба.{S} Њено в |
кле бити против онога који нам олакшава борбу између тих неједнакости.{S} Новац треба разумети, |
S} Она није била спремљена за живот, за борбу, за одрицање.{S} Лака и површна, знала је живети |
ир продужи:</p> <p>— Право претпоставља борбу.{S} А ти си жена... наша жена која не воли живот |
она нам нуди хиљаде руку, да нам олакша борбу за насушни хлеб.{S} Ево овде у равници, где се ки |
<p>— Да.{S} Ја то знам.{S} И ја примам борбу.{S} Ја сам наоружан знањем целе наше епохе.</p> < |
1" /> је ушла у социјалистичке идеје, у борбу против формалистичког друштва, где диплома замењу |
ауци.{S} Све снаге је требало уложити у борбу за слободу.{S} После ће доћи остало само по себи, |
којима се никад није знало за оскудицу, боре се сад за насушни хлеб.{S} Општа чама, вечито јади |
авео.{S} По убледелом челу повлачиле се боре, а у солуфима се пресијавало неколико белих власи. |
кшале му беду, просветиле га.{S} Оне се боре с човеком раме уз раме, нема рада од кога се стиде |
ад нову варош пуну младих људи, који се боре против живота и за живот, мењају садашњост, ред ст |
зла, најзад су ми га учинили.</p> <p>— Бори се.{S} Борба за опстанак усавршава, оплемењава.</p |
учитељицу, невољу.{S} Он је имао да се бори из дана у дан за комад насушног хлеба, те га је та |
преживелих година.{S} Преста брзо да се бори против појаве два женска лица, оба љупка, оба приј |
у живот природе, где се дрво с дрветом бори за што више сунца.{S} Понекад би се заборавио и жа |
ен дотадањи живот.{S} Узалуд се девојка борила да се код своје куће осети као код своје куће.{S |
тате.{S} Министар. који се целог живота борио против реакционарних власти, трудио се да у своје |
ко исто од доброг соја?{S} Његов прадед борио се јуначки за слободу своје земље, његов дед је к |
знао о овом свом претку, било је да се борио на Засавици, по свој прилици у чети Зекиних голаћ |
ли оно какво си га хтео, за какво си се борио.{S} Убијен је краљ тиранин, осигурана је слобода |
е најбоље, најкорисније, најправедније, борити се против онога за што су уверени да је рђаво и |
.{S} Из шуме је долазио дах ноћи, мирис боровине, свежина росе, задах трулог лишћа.{S} Један тр |
готово сиротињске кућице, где народног борца очекује његова породица.{S} Они ће му причати о м |
далом је стајала Вишња у ноћној кошуљи, боса.{S} Као ван себе, гледала је своју слику, слику не |
итворио врата, кад их газдарица отвори, боса, само у кошуљи.{S} Носила је један велики формулар |
зелен здравац планински,</l> <l>На бел’ босиљак градински.</l> </quote> <p>На изласку из вароши |
знојава лица, раздрљених груди и врата, босих ногу, па радиле нешто по дворишту сагибајући леђа |
, у дивна округла рамена, у румену кожу босих ногу.</p> <p>— Ево ме... узми ме! — промуца њен г |
сочан.{S} У низинама виделе се вреже од бостана и краставаца; ту су биле подигнуте шиљасте зему |
, по једној пијаци, око сандука, гомиле бостана и покроваца скакутали су сунчеви зраци.{S} Небо |
кроз вечерњу тишину.{S} Две три звезде боцкале су један крај неба.</p> <p>Двоје младих ћутали |
тако нешто, те пљесну рукама:</p> <p>— Браво, господин-Илићу!{S} Главно је кад се двоје воле.. |
лави, чији су крајеви били везани испод браде.{S} На извесном остојању од њих корачао је један |
и он, збуњен, светлих очију, уздрхтале браде, згрчених прстију и с грозницом по целом телу.</p |
залисцима, пљоснатих ушију, необријане браде и кратких, дебелих бркова, готово суров, сељак у |
урих, смерних очију, смеђе накострешене браде, ниског раста и великог трбуха, чиновничића с мал |
и чини, ради у супротном правцу: пушта браду, чупав је, аљкав, носи умашћен шешир и уздигнуту |
— Хајдете... хајдете.{S} Да вам покажем бразилијанску марку што сам је купио од једног Јеврејче |
ај бакалин што је увозио вагоне кафе из Бразилије, као овај у ћошку... с великим носем што тера |
жалосно. — А кад сам ја учио школу, мој брајко!...</p> <p>Застаде, одмахну руком и не заврши ре |
упака.{S} Живот, смрт, љубав, отаџбина, брак престаће да вам буду мислене именице.{S} Али не бо |
е нађу користи у својој вези; понављам, брак је на првом месту акт озбиљан, хладан, срачунат да |
у; симпатије су редак луксуз, а брак... брак је код паметних људи вешт споразум, смишљен ортакл |
времена, иако сам се бунио против њега: брак ми изгледа вечито нешто севдалијски... уз пратњу Ц |
мо за нешто што није у нашој власти.{S} Брак ствара од људи силом хипокрите, установљава једну |
, Клеопатра — примети хладно Матовић. — Брак треба да је резултат слободног размишљања.{S} Боји |
воју цену; симпатије су редак луксуз, а брак... брак је код паметних људи вешт споразум, смишље |
оност.{S} Али право средство, понуду за брак, није употребљавао.{S} Можда би само једно половно |
еву женидбу. — Не могу да схватим такав брак у обичним приликама, а камо ли кад је у питању пре |
/p> <p>— Управо — додаде Илић — за мене брак не постоји као питање.</p> <p>Бела рђаво разумеде |
наведе да је парница поведена, да ће се брак раскинути.</p> <p>— Да чекам и да поновимо целу на |
омисли да он хоће да каже како не двоји брак од љубави, или тако нешто, те пљесну рукама:</p> < |
ана, ти ћеш се решити за конвенционални брак, и ђаво ће знати да ли ћеш шта сачувати од онога ш |
} Управо, она за њу није постојала, већ брак, муж.{S} Томе је требало очувати, <pb n="99" /> жр |
, изговарајући полако њено име из првог брака, давала детаље о њеној породици, о њој самој, поз |
ећао:</p> <p>— Ја сам одсудан противник брака у опште.{S} Он је неприродан и неморалан.{S} Непр |
} Износио је нове погледе о породици, о браку, о улози државе у материнству.{S} Те ствари су би |
риозно.{S} Праву љубав је видела само у браку.{S} Управо, она за њу није постојала, већ брак, м |
је положио испите, а госпа-Клеопатра је брала лаворике.{S} Она је сад говорила своме мужу:</p> |
олином:</p> <quote> <l>Девојке су цвеће брале,</l> <l>Цвеће брале, венце виле,</l> <l>Венце вил |
<l>Девојке су цвеће брале,</l> <l>Цвеће брале, венце виле,</l> <l>Венце виле, говориле:</l> <l> |
Он се оправда.{S} Разлог је био прост; брана и тунел поред ње били су главни радови предузећа; |
Радоје. — До јесени имаћемо оба зида на брани.{S} А оно што остане лако је.{S} Још до године у |
одмакло с послом.{S} Оба главна зида на брани била су подигнута.{S} Ништа јаче у граду није бил |
n="234" /> <p>— Али, тата — поче да се брани девојка. — Ко ће кућу водити, ко ће децу намирити |
ти се она, и скочи са постеље као да се брани од нечијег насртаја.</p> <p>У соби је било све ми |
ми дете остане без спреме, као сироче — бранила је госпођа те трошкове пред министром.</p> <p>Б |
едне мисли у глави.</p> <p>Бела се није бранила.{S} Зенице су јој се јако шириле.{S} Она је шап |
устиш, тето, Вишњу са мном?</p> <p>— Не браним — одговори Вишњина мајка. — Ја јој једнако велим |
кувала запршке.</p> <p>— Остави, дете — бранио јој је отац да то ради.</p> <p>Прљила се око ват |
пажњу на несташност његовог сина, он се бранио неким руским принципима васпитања деце у слободи |
и вечито.</p> <p>— Не покушавајте да се браните.{S} Већ ми то причају одавно.{S} Али ја добра, |
ом месту, не могу често имати своје ја, бранити оно што мисле да је најбоље, најкорисније, најп |
рих од својих суседа?{S} Она није умела бранити себе помоћу других.{S} Она је осећала просто да |
ова лепа.{S} Хтела ју је поздравити као Бранко: „Београде, мој бели лабуде!...{S}" Београд је в |
рош се избуди.{S} Река је била разорила брану, заглавила своје корито одроњеним каменом, ишчупа |
ика су дјела твоја.</p> <p>— Сад копају брану и јаз.{S} Притиснуо радник, мила мајко, као мрав. |
</hi> приређује у очи Ивањдана излет на брање ивањског цвећа.{S} Да пустиш, тето, Вишњу са мном |
о дана?</p> <p>Обоје су имали право: ни брат ни сестра нису били на свом месту.{S} Родитељи нис |
целе наше фамилије, он ми је тако рећи брат, ја немам другог брата...{S} Најзад, шта ме се тич |
> <p>— Ћути ти, материна мазо — пребаци брат сестри, и један сјај мушке надмоћности засја у деч |
абавама.{S} Ту су долазили студенткињин брат, артиљеријски поднаредник, још две три великошколк |
чарску бању или каква несташност млађег брата испуњавали су по читаво писмо.{S} Па ипак, та су |
.{S} Остојић је био нека врста старијег брата, пратио их у варош, окопавао им баштице за цвеће, |
н ми је тако рећи брат, ја немам другог брата...{S} Најзад, шта ме се тиче.{S} Он се можда пром |
алал! — поклапали су га други. — Раде, брате мој, па све варнице искачу.</p> <p>— Само тако! — |
е учила девојачку школу.</p> <p>— Море, брате, где си ти?{S} Откад те нисам видела — рече му он |
ла готово цело детињство са њом и њеним братом, Радојем.</p> <p>Златарев син је био нешто стари |
ужење кад је младић држао лекцију њеном брату, позивала га на ручак још једнако по свом обичају |
а због школе.{S} После мене долазе моја браћа.</p> <p>— Не, не гледајте на те ситнице, на новац |
ивали мајка, млађа <pb n="56" /></p> <p>браћа, укућани, суседи, па и отац, намрштених бора на ч |
аскало господски, као да вози краљевски брачни пар.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — драо се поред њег |
нзијом средњешколског професора.</p> <p>Брачни пар дође у Београд да присуствује погребу.{S} По |
а и о њему, Илићу, мислио је; Младен је брбљив, а Бела...</p> <p>На ову реч младић задрхта.{S} |
е посматрала домаћег учитеља него своје брбљиве сестрице.</p> <p>Стари Матовић није примећавао |
љају владу.</p> <p>Били су прешли преко брвна.{S} Ишли су сад заједно.{S} Њена плава коса, очеш |
ава бара.{S} Неки добричина наместио је брвно.{S} Девојка ступи напред.{S} За њом пође Илић и о |
би одлазио из вароши, у околне паркове, брда, шуме.{S} Ни ту се није осећао срећан.{S} Какво др |
Њене мисли враћале су се пут Бумбарева Брда, у белу варош на саставу две велике воде, и изазив |
ибе.{S} Београд је био близу, одмах иза брда.{S} Девојка прибра своју снагу, намршти се, па се |
д њима се простирале дуге пољане, ниска брда, две три вароши и велико београдско небо.{S} Могло |
врђаве, чија се платна спуштала од врха брда па до у саме таласе Дунава.</p> <p>Ова слика учини |
у две куће видело се парче Топчидерског брда, низ јабланова у подножју, грубе фабричке зграде, |
тркани Београд, који се ломио преко три брда, био је као створен за поверљиве састанке.{S} Неко |
јка — то је за причу!</p> <p>Брод обиђе брдашце, и пред путницима се указа цела панорама Београ |
о оног долапа, па се спустише низ једно брдашце.{S} Под њим је жуборила озидана чесма на две лу |
хлеба и сира. <pb n="302" /> На једном брдашцу отац му је објаснио четири стране света: код се |
тављали ритови, па се постепено пела уз брдо, прошарана вртовима, попречним улицама и по неком |
дан трамвај <pb n="79" /> шкрипао је уз брдо; електрична светлост севнула би несигурно као муња |
ље.</p> <p>Таман да се спусте низ једно брдо, кад ветар скиде Вишњи шешир с главе и понесе га н |
<pb n="74" /> још високо над зарубљеним брдом преко Саве.{S} Све се запали.{S} Рекао би да се с |
зеленило суседне баре, а даље, горе, на брегу, белео се један крај вароши под небом сивим као м |
.{S} Северњаци су нам донели, са својим брезама и саоницама, култ енергији, окрутности, себично |
ило у пролеће рано,</l> <l>То је било у брезову хладу,</l> <l>Имала си срце насмејано,</l> <l>И |
и и године пролазе?{S} Јер младост иде, брже него што се мисли, а са њом и сва могућност да буд |
ишња сврши школске задатке што је могла брже, па се онда свуче и леже.{S} Хладна постеља јој је |
наслоњен на стуб једне лампе, пошла је брже и пријатељски му пружила своју руку, покапану маст |
у се међу повијама.</p> <p>— Да си тако брз на раду као на лажи, далеко би отерао! — рече му др |
лејала, жуборили потоци нови, безимени, брзи.{S} Пролеће освајало, живот се обнављао, на ранама |
После њих долазили су други, па трећи, брзи, дурновити, као неке фантастичне животиње.{S} Језо |
од руку и по којим пољупцем... пољупцем брзим, кратким, недовршеним. <pb n="42" /> Међу њима би |
на се решавала једнако да му пише.{S} У брзини с којом је оставила Београд није јавила ником о |
ој је пријала угодно.{S} У њеној глави, брзо као у кинематографу, <pb n="34" /> појављивале су |
нца.{S} Он узе за руку своју другарицу; брзо се трже, њена рука била је хладна као мртва.{S} Он |
ко се одлучио да приђе првој струји.{S} Брзо се нашао у првим редовима; он је био сјајан полеми |
и се у ноћ преживелих година.{S} Преста брзо да се бори против појаве два женска лица, оба љупк |
одајући се своме срцу.{S} После се трже брзо, нагло и одби.</p> <p>— Не, не могу.{S} Журим се.< |
опуштање од правог пута.{S} Корачала је брзо, али сигурно, и изгуби се не окренувши се.</p> <p> |
према малим, јаких према слабим, он је брзо постао убеђен у теорије материјалистичке философиј |
здрава као планинска биљка, освести се брзо после првих дана ове муке.</p> <p>— Ја претерујем. |
м, Илић се осетио нелагодно.{S} Ипак се брзо прибрао.{S} Имао је прилично кредита, јер је прошл |
о у рукама, у гомилу осталих, дигнуо се брзо и отрчао у варош.{S} Срео би тада овог или оног др |
љутито песницом по столу.{S} После рече брзо, усплахирено:</p> <p>— Ево, на, држи — и предаде ј |
е.</p> <pb n="75" /> <p>Чедомир је ишао брзо, не знајући ни сам зашто хита.{S} Свет му је смета |
> <p>Матовић није пуштен с робије онако брзо, управо преко ноћ, како су се надали на дому.{S} К |
а заустави то време, да се не живи тако брзо.{S} Хоћу да грицкам полако <pb n="242" /> своју ср |
авале.{S} Она је веровала у њих, у њино брзо остварење, у њихов велики принцип: „сваком по спос |
оспа-Матовићка је одлазила такође, и то брзо, као да је виле гоне, а враћала се тек у вече, пун |
.</p> <p>И сви троје су тако веровали у брзо и потпуно помиловање Јованово да се његово присуст |
.</p> <p>Све је то Бела испричала Илићу брзо, без везе, задихано, као да је онај младић Краљ От |
— одбрани се девојка. — А други?...{S} Брига ме је!</p> <p>— Не, Бела, то није тако.{S} Ти се |
ситан, а за себе капиталан интерес.{S} Брига за свакидашњим хлебом господари над сваком другом |
и парк.{S} Весела женскадија, која нема брига око распремања куће, готовљења ручка, водила је г |
се много, на лицима није било умора ни брига.</p> <p>Радознало се окретала око себе.</p> <p>Са |
игнуо и очувао.{S} Колико труда, колико брига, колико уздаха око плаћања дуга код Управе Фондов |
ори она полагано. — Живи се без великих брига.{S} Дужности нису тешке. <pb n="274" /> Има се до |
но суровим радовима око одржавања куће, бригама, ситним болестима које се пате, а не сметају.</ |
н је волео своју земљу дубоко.{S} Поред бриге за личну будућност, он је мислио и на будућност С |
и животи истроше, а душа не оде даље од бриге за насушни хлеб и државни порез.</p> <pb n="142" |
Оставимо модерне жене нека брину своје бриге, па загледајмо своје јаде.{S} Нека наше жене науч |
да је њен позив у животу виши од обичне бриге за кујну.{S} На лицу јој је почивао отмен умор, к |
кораке ослобођеникове који пролази без бриге поред наоружаног стражара што је дотле располагао |
паште, <pb n="59" /> снег пада, тебе ни бриге.{S} Постанеш неки чиновник, шта ти је боље од тог |
шњим хлебом господари над сваком другом бригом код највећег броја лица.{S} Њихова мишљења, наро |
и се да одговори свима дужностима, води бригу о дневним потребама, расподељује своја средства.{ |
стави пук и друштво нек сами воде своју бригу.{S} Ти ћеш тамо у Чачку наћи довољно посла да тво |
и и даљим пијацама, организовати сталну бригу за народно и сточно здравље, појачавати принос у |
стање</hi>, од кога му је пуцало срце и бридела леђа, звониле су му као песма наде, утехе, буне |
миле младићу као крајеви раја.{S} Он је брижљиво остављао те хартије у дно свог ђачког сандука, |
ањену девојкину душу.{S} Она се посвети бризи око оца.{S} Труђаше се да накнади домаћицу кући.{ |
е да власт не изигра ове мере.{S} У тој бризи он је смео с ума реакцију простих маса, те је сад |
ала је да се неће моћи савладати, да ће бризнути у плач... ту, на улици, пред толиким светом.</ |
лно црно одело, био је резервни официр, бријао се сваког јутра, имао спокојне очи и замрљан пот |
глави је имао качкету, пушио на лулу и бријао бркове.{S} Да се није знало чији је син, узели б |
раву срећу и прави бол.</p> <p>— Што не бријеш бркове ? — рекла му је једном приликом. — Јутрос |
пупаст трбух.{S} Рекао јој је да се не брине, оставио листу на сто, легао и заспао.</p> <p>Мис |
мајка ти је нешто назебла, па се много брине за тебе, да и ти ниси, не дај боже, болесна, да т |
на Првовенчаног.</p> <p>— Ја се озбиљно бринем за ваш опстанак у државној служби — приметио му |
ба поуке.{S} Оставимо модерне жене нека брину своје бриге, па загледајмо своје јаде.{S} Нека на |
овима и учтивостима.{S} Пушкарка се већ бринула шта ће сутра лепо скувати за ручак, те је питал |
{S} За скандалозну страну тога догађаја бринуо се Младен, који је вукао свог учитеља за рукав, |
р... овде, у овом салону... служавка је брисала трпезарију... ти си се бакћао око новог устава. |
тео је да је заборави.{S} Њена слика се брисала, срце ћутало.{S} То је трајало неко време.{S} И |
лику мараму за један крај, као заставу, брисао нос на сав глас и хвалио одличну кујну своје жен |
је одабирао њихова преимућства, док је брисао <pb n="80" /> са њих све што му се није допадало |
еђу трепавица.{S} Та глава је заводила, бркала мисли, одвлачила у пропаст.</p> <p>— Љута?{S} За |
омично над хартијом.{S} Његове мисли се бркале. <pb n="294" /> Чинило му се да је прочитао у не |
ки флуид, сладак и тежак; у глави му се бркало, срце готово престајало куцати.{S} Белу није мог |
ју, необријане браде и кратких, дебелих бркова, готово суров, сељак у грађанском оделу, иначе о |
је имао качкету, пушио на лулу и бријао бркове.{S} Да се није знало чији је син, узели би га за |
ећу и прави бол.</p> <p>— Што не бријеш бркове ? — рекла му је једном приликом. — Јутрос прође |
пољубила само да види како је то кад су бркови обријани!</p> <p>Доиста, она није размишљала мно |
у траку велике реке није кварио никакав брод.{S} Од Београда се видела само она стругара и још |
стара девојка — то је за причу!</p> <p>Брод обиђе брдашце, и пред путницима се указа цела пано |
м срцем.{S} Шта сад тражиш опет?</p> <p>Брод је ишао час средином Дунава, час се провлачио изме |
ро физичка, и он је терао пером, као да броди морем начињеним од самог миља и заноса, па кад би |
је прикупљала своје сирото искуство као бродоломник на пустом гребену што сабира крте остатке р |
и над сваком другом бригом код највећег броја лица.{S} Њихова мишљења, нарочито кад се тиче пол |
или онај час, грдиле своје наставнице и бројале дане до краја школске године.{S} Каја, у њеној |
</p> <p>— Овој нису вечерас све козе на броју!</p> <p>Вишња сврши школске задатке што је могла |
матра упорно.{S} Не могаде издржати тај бронзани поглед те саже главу.</p> <p>Мисли му пређоше |
старина : камене стреле, римске новце, бронзано прстење које је купила по околини.{S} То је би |
о мало, троше што год имају на новине и брошуре, читају на дохват популарне књиге, не пишу ништ |
м поветарцу, њихале своје шарене главе, брујале једва чујно и као да су јој давале неки знак, з |
сту живе геометрије.{S} У науци се чује брујање таласа револуције.{S} Изгледа као да идемо у су |
заузет једино материјалним интересима, бруји живот где новац господари свима питањима, царује |
је било мирно и топло.{S} Једна црвена буба трудила се да се успење уз један камичак. <pb n="7 |
ичак. <pb n="76" /> Стаде посматрати ту бубу и мислити... ко зна на кога!{S} На државни удар... |
д, Србију.{S} Отићи ћемо у Црну Гору, у Бугарску, Русију.{S} Наш ће бити цео свет.{S} Правићу ш |
о радник, мила мајко, као мрав.{S} Сева будак, а онај кујунџијин настојава и соколи...</p> <p>У |
ономе од кога га је узео, поново зграби будак, замахну њиме, поче да копа, па се онда заустави, |
нданти армија...{S} У Србији има толико будала да се за педесет година не роди ниједан ипак би |
ми, спремај паре за свадбу.</p> <p>— Не будали! — поново се наљути муж. — Ја ти говорим као мај |
<pb n="214" /> <quote> <l>Стојане, луда будало,</l> <l>Ухвати сиве волове,</l> <l>Узори равне д |
тан, врло радан, витак, упечатљив, увек будан, он се ту осећао као риба која је из плитке бариц |
тања, да би радио само оно што воли, да буде свој и припада самом себи.</p> <p>— Новац је чудна |
рођеног оца.{S} Та кућа је сазидана да буде уточиште свију њих и да се сваком члану породице н |
ради на свом образовању и спрема се да буде велика и мила сарадница на препорођају родног крај |
.{S} Она није довољна жени која хоће да буде на висини свога времена — одговори Вишња и погледа |
је трошио своје младе године радећи да буде достојан поверења које ће му се некад указати.{S} |
неразумљив начин.</p> <p>Он је хтео да буде просто мудрац.{S} Своје мисли налазио је шетајући |
стао одмах, говорећи:</p> <p>— Да, нека буде просто... што простије... колико је могуће простиј |
е с њом догодило, признати све, па нека буде како она рекне.</p> <p>У тим мислима, Вишња је пре |
њој звезду пратилицу, он је хтео да она буде једино метеор, који ће се појавити на његовом небу |
рену се по соби, као да се бојала да не буде примећена, па се опет загледа у чипку, у кошуљу, у |
нашто све те лепе мисли ако Чедомир не буде њен!</p> <p>Пролеће се расцветавало око девојке, а |
чку наћи довољно посла да твој живот не буде излишан.{S} А кад ти једног дана твоја срећа допус |
ка.</p> <p>Споразумели су се да венчање буде на јутрење, у најужем кругу пријатеља.{S} Госпођа |
ово воле...{S} Шта треба више, па да се буде срећан!{S} И у том слатком расположењу, које не по |
бав ласкала је његовим жељама да живи и буде срећан.{S} Млади човек се налазио у неразрешљивом |
н се тек пење врхунцу.{S} Ја хоћу да он буде вредан...</p> <p>— Пуста жеља!{S} Јер само гледају |
ена срећа <pb n="18" /></p> <p>доћи ако буде што школованији, што начитанији.</p> <p>Шесту годи |
а под надницу.</p> <p>— Сутра да ми што буде, не дај боже, па да ми дете остане без спреме, као |
је размазили, те је желела да и Чедомир буде нежан <pb n="114" /> према њој.{S} И сем тог, она |
<p>— Не! — одби она усиљено. — Зашто да будем невесела?</p> <p>Стара девојка је ухвати за руку. |
хтеде продужити школу.</p> <p>— Нећу да будем чиновник — рече оцу.</p> <p>— Него шта ћеш, несре |
ћу да се образујем до краја.{S} Хоћу да будем на висини времена у којем живим.</p> <p>Каја је б |
ити себе, потврди:</p> <p>— Зашто да не будем задовољна!</p> <p>— То је опет срећа... нека врст |
е почивке — ако он не дође, Зарија, ако будем морао живети као сваки други...</p> <p>Младић изв |
о се мисли, а са њом и сва могућност да будемо срећни.</p> <p>Дрхтећи, Вишња је гледала у своју |
тругане!...{S} Ми смо сувише мали да му будемо пријатељи или непријатељи.</p> <pb n="93" /> <p> |
атриота бежи општим људима: да благо ти будет и да долгољетно поживиш на земљи...{S} Да постоји |
S} Бар смисли шта хоћеш.{S} Хоћеш ли да будеш виђен?{S} Онда критикуј туђа дела, не стварај ниш |
аљско задовољство.</p> <p>— Хоћеш ли да будеш моја жена? — упитао је он.</p> <p>Њене руке задрх |
треће класе.</p> <p>— Ако пак хоћеш да будеш задовољан — продужи Ристић — онда мораш ићи из љу |
о од чега треба да се бојиш јесте да не будеш... као ја, несрећна за увек.{S} И упамти, свет је |
у, продавати переце; шта то мари ако ти будеш моја жена!{S} Ја сам кадар да радим за двоје.</p> |
ознали.</p> <p>— То је сувише горко.{S} Буди правичнија.{S} Ми смо провели целу младост заједно |
нутрашњи глас му је довикивао:</p> <p>— Буди храбар.{S} Ради.{S} Реши се.{S} Не клони.</p> <pb |
ћ конфликта између нужних сила.{S} У то буди уверен.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
, давала опроштај, угушивала себичност, будила све умрле врлине.{S} Илић нађе једва времена да |
нутра сомотска постава.{S} Дућан му пун будилника, зидних и џепних часовника, па све куца и рад |
аховине, <pb n="232" /> златни ланчеви, будилници што су свирали војничке маршеве, велосипеди, |
добри пријатељи — прихвати Вишња — онда будимо отворени: боље је да не идемо заједно.</p> <p>— |
ао је у собу весео шум Београда који се будио пред вече, као одахнувши после великих врућина.{S |
усавршавањем, сви инстинкти једне душе будне, упечатљиве и несређене обузели, занели и осудили |
оргован.</p> <p>— Како ти се допада мој будоар ? — упита га девојка, насмехнувши се.</p> <p>— В |
ријенталским ресторанима, али никако да буду онакве какве их је госпа-Клеопатра спремала о јесе |
вници могу шетати до миле воље, а да не буду изненађени непријатним сусретом, подозривим оком.{ |
, љубав, отаџбина, брак престаће да вам буду мислене именице.{S} Али не бојте се, не бежите од |
подругљиво на љубазности што се чиниле будућем министарском зету и питао се ћудљиво како ће се |
налазим у томе ничега чудноватог — рече будући министар. — Ако се воле, зашто да се не узму?</p |
осила садашњост и чекала нешто друго... будућност, како се то једном речи назива.{S} Мирно, пре |
чно рећи њена права кад сврши школу.{S} Будућност јој је изгледала неизвесна, тамна, под знаком |
ије се могао задовољити више чекањем да будућност донесе или не донесе, нови друштвени склоп.{S |
је остала чиста као кап росе, и чекала будућност и изабраног мужа; чекала их стрпљиво, хладно, |
ног сокака, пред Вишњом је мисао цртала будућност као неку широку реку са зеленим обалама и неб |
е за личну будућност, он је мислио и на будућност Србије.{S} Његово биће и његова земља били су |
вароши.{S} Он је онда гледао у њу кроз будућност која обећава све, а сад је посматра кроз прош |
песма наде, утехе, буне; њихова вера у будућност и сопствену вредност уносила му је у крв пену |
ио своју сиротињу.{S} С невином вером у будућност, он је трошио своје младе године радећи да бу |
е од панталона, сигуран у себе, у своју будућност, у добро које ће чинити својим суграђанима, С |
у земљу дубоко.{S} Поред бриге за личну будућност, он је мислио и на будућност Србије.{S} Његов |
укопису видео је узбуркане дубине своје будућности, проналазио је пут својих мисли.{S} Једно же |
девојку, хтеде јој дати доказа сигурне будућности.{S} Његов глас је дрхтао:</p> <p>— Ја се нис |
ј <pb n="12" /> политичкој ситуацији, о будућности која чека земљу.</p> <p>— Извол'те, господин |
у мирису дувана, бунтовничке мисли, дах будућности, све оно нешто неизвесно што очекујемо од да |
едан пас залаја.</p> <p>Посматрајући то буђење свога села, она покуша да хладније мисли о свом |
о окружавале Чачак.{S} Обрасле у шуму и бујад, оне су дизале озбиљно своје врхове украшене чипк |
целу себе, сву раскошну младост која је бујала у њеним грудима и сваког тренутка јој истеривала |
места допирали су гласови о поплави.{S} Бујице однеле мостове, разориле путеве, укочиле цео сао |
штала.{S} Са реке је допирао потмуо хук бујице и тежак мирис на одроњену земљу.{S} Грађани, у п |
S} Рекао би да се светлост сјури с неба бујицом.{S} Многобројни прозори на здањима и чатрљама, |
а маст није, као по обичају, ублажавала бујицу здравља, којим је девојка била обдарена.{S} Руме |
м једрима и води је непознатим путем ка бујним предгорјима неке нове земље.{S} Мислећи на ту ре |
озбиљно своје врхове украшене чипком од букава.{S} По гдегде видело се неко раштркано село.{S} |
а професора коме у том тренутку скидају букагије с ногу и нуде за министра... на професорову ће |
сам научио читати и писати из сестриног буквара.{S} Школа му је ишла лако, као вода, како се то |
два три јасена, широко лишће од ораха и букет процветале зове.{S} Горе, надносило се нешто неба |
им рубом око крила јурила се око једног букета дуде.{S} Низ кириџија корачао је лагано друмом п |
адржа се на једном споменику, окруженом букетом прецветалог јасмина.{S} Учини му се као да га б |
ане, без нарочитог договарања, и весеље букне, у толико јаче у колико је дотле избегавано; момц |
адна, мутна светлост наших, човечанских буктиња!{S} Како представници школа и секата изгледају |
уги...</p> <p>Младић извуче један џепни булдог, сав зарђан.</p> <pb n="171" /> <p>— Видиш ли ов |
6" /> поклон.{S} И кола одмакоше правим булеваром Краља Александра.</p> <p>Вишња оста тако за ј |
ела.{S} Он се није претварао.{S} Његове буљаве очи биле су се повукле дубоко у своје тесне дупљ |
елих власи.{S} Остале су му ипак његове буљаве, црне, мокре очи, нечег детињског у осмеху што м |
гљав, али млад, пријатних, мушких црта, буљавих очију, које су у тренутцима живости изгледале к |
падала.{S} Њене мисли враћале су се пут Бумбарева Брда, у белу варош на саставу две велике воде |
је видео краљевство претучено народним бунама, поразом једног кабинетског рата, сталним сканда |
де се видела уређена баштица и идилични бунар на точак.{S} Пређоше једну њиву, засађену пшеницо |
атко и воду?{S} Сад је девојка дошла са бунара.</p> <p>Не чекајући одговор, стара жена донесе ш |
утицао код општине да се праве вештачки бунари, поправљао женама машине, декорисао кафанске сал |
а, звониле су му као песма наде, утехе, буне; њихова вера у будућност и сопствену вредност унос |
ци и старице тапшу рукама, одобравају и буне још више, па се, после, годинама прича како су се |
талом, мени није ништа право.{S} Све ме буни.{S} Нико ме не воли.{S} Са̑м сам.</p> <p>Хтеде још |
му угледају нову кравату.{S} Тај тип се буни против власти, не да би је начинио бољом, него да |
ене младу да лудиш,</l> <l>Ако ти никне буника,</l> <l>За мене младу да буниш.</l> </quote> <p> |
?{S} У њој се бунио остатак старе душе, бунила се сва њена ранија наивност против извесних крај |
душно.</p> <p>— Па што ме је оставио? — бунила се она.</p> <p>— Ко је кога оставио? — одговарал |
сти као од драгог камења.{S} Јата врана бунила су се по уличном дрвећу, дизала се у вис, кружил |
ир притрча девојци.{S} Њена слика му је бунила главу.{S} Хтео је да опет под руком осети њено т |
е Чедомир био у њеној соби.{S} У њој се бунила наша девојка из средњег сталежа, бакалинова ћерк |
о и све враџбине којих је пун њен крај, бунили <pb n="218" /> су јој главу, мучили је као нешто |
чео је долазити у сукоб са колегама.{S} Бунио се против неправди које су чинили слабијим од себ |
ји се напио добра вина.{S} Вишњу пак је бунио тај дан, обузимала ју је час топлина, час зима, и |
, не усвоје Чедино мишљење?{S} У њој се бунио остатак старе душе, бунила се сва њена ранија наи |
ам човек из старог времена, иако сам се бунио против њега: брак ми изгледа вечито нешто севдали |
и никне буника,</l> <l>За мене младу да буниш.</l> </quote> <p>Сунце је било још високо.{S} Опш |
знемирава то тихо језеро здравих живаца бунтовним мислима нових дана и готово јој хтеде рећи: „ |
ни државног фијакера!</p> <p>Али младој бунтовници беше спремљено још веће изненађење.</p> <p>У |
ира пред њом, разговор у мирису дувана, бунтовничке мисли, дах будућности, све оно нешто неизве |
е ко ће више знати на памет тих његових бунтовничких изрека : „Абдикацијом неких владара није н |
а иде у помоћ, као поклич на освету, на буну.{S} Што му се допадало у тим тренутцима код Беле, |
{S} Младићу није било добро.{S} Ваљада, бура која се спремала у ваздуху, уносила му је грозницу |
, ишчупаним дрвећем, нанетим балванима, бурадима и пластовима сена, па ударила преко поља и бац |
а, где су се уздизале притке процветале бураније и по који усамљен долап, искрпљен блехом.{S} Н |
внула би несигурно као муња неке далеке буре.</p> <p>Као сви људи који воле књиге, Чедомир је б |
афе, пиринча, шећера, канте гаса, једно буре зејтина са мерилицама обешеним о ивицу.{S} Око ваг |
це, станови за послугу и једно изврнуто буре.</p> <p>Кад прође поред те капије и скрену ка Тера |
а оста тако за један тренутак.</p> <p>— Буржоа! — рече презриво.</p> <p>На њу навали гомила мис |
д узбурканих таласа, неугашљив пламен у бури, а пред њим се појављивало сунце, чији је златан с |
це залазило, само другојачије, ћудљиво, бурно, како то природа може да удеси по каткад над том |
одушевљавати се да се појави у Чачку са бурским шеширом, подгрејавати бајке о миразу и излазити |
и изливао свој бакар и злато по зеленом бусењу.{S} Радоје је одбијао кратке димове на својој лу |
ђинђува, водених чаша, ђачких таблица, бутеља коњака и емаљираних шерпи.{S} Газда-Митар тргова |
имам осам испита на врату.{S} Глава ми бучи, хоће да прсне.</p> <p>— Знам, знам.{S} Ја мислим |
а.{S} Да се тако продужило, цео државни буџет <pb n="261" /> не би био довољан да заштити народ |
оба пројекта озакони у Скупштини.{S} У буџет се унесе довољна сума за почетак.{S} Али оба зако |
са мерилицама обешеним о ивицу.{S} Око ваге, прекривене плавом, дебелом хартијом, били су насл |
> <p>Воз је одмицао.{S} Кроз прозоре од вагона виделе се разнолике зграде станичне, гвоздене ма |
, гвоздене машине ружног облика, низови вагона, зеленило суседне баре, а даље, горе, на брегу, |
ичка станица.{S} Разни колосеци, низови вагона и остала гвожђарија образовала је црну, зарђалу |
ао Кина, као овај бакалин што је увозио вагоне кафе из Бразилије, као овај у ћошку... с великим |
ла с одговором, он је откључавао кофер, вадио стара писма, носио их у најнепосећеније кутове ва |
ад их јој предаде, викну :</p> <p>— Ево важне... лажне новине! </p> <p>Обузимала ју је нервозна |
Дође јој да рече:</p> <p>— Шта је тако важно било у девојачкој школи?...</p> <pb n="239" /> <p |
у својој кући.</p> <p>— Шта је то тако важно? — одговори госпа-Матовићка, већ у постељи.</p> < |
ићева није давала раније готово никакве важности сујеверицама.{S} Она је тако рећи била без рел |
аго њима.{S} Узлећу, певају, цвркућу по ваздан.</p> <p>— Глупе жеље! — закључила би убрзо затим |
иза њих се плаве шајкаче, копорани.{S} Ваздух млак.{S} Стреје капљу; по леду се образују поточ |
кишом плавило се дубоко, у бескрај.{S} Ваздух је био провидан и благ.{S} Није се осећало ни на |
и која долази из срца.{S} Ћутали су.{S} Ваздух је трептао око њих позлаћен косим зрацима сунца. |
ржавама где је оморина, тежак, загушљив ваздух, прво, као најнежнији, умиру владари и чланови д |
ће, већ врло благо, меко, глатко, да је ваздух био као у купатилу.{S} По тротоару је било доста |
мо је сунце припицало неприродно, те је ваздух био тежак.{S} Учитељица скиде свој палто, пребац |
ши део дана.{S} С Мораве је пиркао свеж ваздух.{S} По <pb n="210" /> небу се палиле звезде.{S} |
оново она опојна музика из сна.{S} Кроз ваздух су се преплетале оне плаве и модре траке.{S} За |
рече при том весело и махну руком кроз ваздух.</p> <p>Узеше топчидерски трамвај.{S} Код једне |
{S} Дим од лађе развијао се кроз бистри ваздух на све стране тога широког пејсажа.{S} Обала се |
ну свемоћ, замишљао ју је као море, као ваздух, нешто пространо, благословено, опште, свачије.{ |
астим очима!{S} Ипак, оне осећају топао ваздух, светлост, огроман простор, слободу.{S} Њихов си |
а је опет посматрала рит, Дунав, светао ваздух, као да је тражила две беле тице.{S} Њихови погл |
него што сам мислила.{S} Ја волим чист ваздух, шуму, свој народ, велике хоризонте, природу јед |
пушка; тица се изви над Дунав, одлете у ваздух и више се не врати.</p> <p>— Жао јој је било сво |
вету.{S} Вишња је несвесно пила миље из ваздуха тога дана, опијала се присуством човека који је |
убоко, жедно, као да се подавала млаком ваздуху који се завлачио под рубље.</p> <pb n="309" /> |
на тишина као сенка.{S} По дијамантском ваздуху вијало се неколико ластавица.{S} Девојку су обу |
а потпуно здрава, и он је њоме махао по ваздуху, као да би боље доказао оно што је говорио.{S} |
бро.{S} Ваљада, бура која се спремала у ваздуху, уносила му је грозницу у крв.{S} Руке су му го |
као пресечен, једна му половина виси у ваздуху.</p> <p>— Долази ли још ко?</p> <p>— Ретко.{S} |
младића.{S} Тамно жута чарапа од конца вајала је дивно листове њене здраве ноге.{S} Изнад њено |
и да створиш коју везу...</p> <p>— Која вајда!{S} Они од којих сам очекивао добра беху неспособ |
ан гост на министарској трпези, па која вајда: несрећан си као све ове пропалице, као овај офиц |
осталих трговаца и по томе што се није вајкао.{S} Чак ни на порез.{S} Лепо се носио: зими астр |
помамну: страшна је тада, риче, бесни, ваља храстове, односи ћуприје, <pb n="213" /> рије њиве |
онда...</p> <p>— Остави ту пушку.{S} Не ваља је показивати у пијаном друштву — прекину га Зариј |
лније од његова венца!</p> <p>— Кажу не ваља се уносити у кућу — одговори јој Милева поверљиво. |
еће никад опростити.{S} Реакционари су, ваљада, бесни од једа; министри нису чекали ни оставка |
че он сигурним гласом. — Ти не верујеш, ваљада, у те бесмислице?</p> <p>— Да, не верујем, Радој |
ш нешто.{S} Младићу није било добро.{S} Ваљада, бура која се спремала у ваздуху, уносила му је |
се разболела.{S} Прала јуче кућу, па је ваљада промаја ударила.{S} И говори ја стоци да се угле |
и да се вечито повлачи у себе, те му је ваљада због тога чаршија дала надимак:{S} Јеж.{S} Стева |
могло заменити парламентаризам?{S} Ниси ваљада нихилист?</p> <p>Илић се осмехну;</p> <p>— Не зн |
де за тим, насмејавши се гласно.</p> <p>Ваљада при том прогута мало дима, те се закашља.{S} Бац |
уж. — Живот је скуп, а човек ми изгледа ваљан.</p> <p>— И ја сам то нешто мислила.{S} Друго је |
ке врло сјајних мехурића.{S} Суплент је ваљао у мислима оно што му је другарица рекла и понавља |
их.</p> <p>То је трајало неко време.{S} Ваљда се девојци досади та игра, те, кад једном закуца |
— Он није био прилика за тебе, геачина ваљевска.{S} Без трага му глава.</p> <p>Илић махну руко |
били пореклом из једног села на граници ваљевског и ужичког округа, на дивљачној падини планине |
<p>Чедомир Илић родио се године 1878 у Ваљеву, где је његов отац био рачуноиспитач.{S} Илићи с |
државну службу, добивши за преписача у Ваљеву, где је начинио целу своју каријеру.{S} Ту се ож |
ишла лако, као вода, како се то каже у Ваљеву, Кад би учитељ испричао лекцију, о шљиви на прим |
ође:</p> <p>— Хајдете... хајдете.{S} Да вам покажем бразилијанску марку што сам је купио од јед |
лићу ? — рече му једног дана Бела. — Да вам шта не фали код нас?</p> <p>— Код вас?{S} Не, госпо |
верења и своје особине.</p> <p>— Шта да вам кажем, госпођо!... — рече после неколико тренутака |
смрт, љубав, отаџбина, брак престаће да вам буду мислене именице.{S} Али не бојте се, не бежите |
{S} Ја сам увек говорио истину.{S} И ја вам кажем — удари гласом Матовић, као да држи предавање |
на ногу, упита с врата:</p> <p>— А где вам стоје?</p> <p>Најзад их донесе: малене ножиће за во |
ле ћете ући право у живот.{S} Држава ће вам поверити један посао.{S} Ваша породица, друштво, ст |
уштво, странка којој припадате, тражиће вам такође извесне обавезе.{S} Све је то озбиљно.{S} Ва |
ар се тако враћа гостопримство које смо вам указали!{S} Срамота, млади господине...</p> <p>— Ма |
луцији... и само у револуцији... и опет вам кажем: у револуцији, па ма како ви решили.</p> <p>П |
е?</p> <p>Он је видљиво патио.</p> <p>— Вама није добро, господин-Илићу ? — рече му једног дана |
муке нисте претурили.{S} Тек стоје пред вама оне које су најтеже.</p> <pb n="106" /> <p>— Пазит |
Мени је тако лепо овде, у вашој кући, с вама... кад можемо да разговарамо као пријатељи.</p> <p |
ваше друштво.{S} Кад разговарам овако с вама, чини ми се да присуствујем. неком концерту, где х |
256" /> басен океана.{S} Јурио је тамо, вамо, испитивао, њушкао, маштао, презао, одмарао се од |
{S} Здрав, млад, ни ружан ни глуп, тамо вамо, па се ми венчамо пре испита...{S} Красан је мој М |
еме једне шетње кад их је киша ухватила ван вароши.{S} Он је онда гледао у њу кроз будућност ко |
у.</p> <p>— Ево, на, ево још — викао је ван себе.</p> <p>Али је газдарица већ била изашла.</p> |
амо може бити.</p> <p>Радоје је радио и ван своје радње.{S} Основао је велосипедско друштво, ут |
ала Вишња у ноћној кошуљи, боса.{S} Као ван себе, гледала је своју слику, слику не ње, него дру |
прохте.{S} Међутим, Илић се бавио дуго ван куће.{S} Кад се библиотека затварала, он је онда по |
из те убоге речице, за коју зна мало ко ван Србије.</p> <p>— Место да нам користи та река, она |
ерски трамвај.{S} Код једне механе, већ ван вароши, сиђоше с кола и упутише се обоје полако дру |
очију стакластих као да душа сања неки ванземаљски сан, тело наго, божанствено у својој невино |
е положио и похађао је Велику Школу као ванредни слушалац.{S} То је био тип своје врсте; док су |
могао опазити код ње какву промену или ваншколску мисао.{S} Марљиво је радила, чекала стрпљиво |
иперством и рече у себи:</p> <p>— Он се вара.{S} Њему треба друга жена... жена која ће се посве |
анствених гласова у нама самима који не варају никад. „Мени треба један искрен друг“ — хтео је |
Било да купи што за кућу, малопродавци варали су је, продавали скупље, крали на мери, потурали |
виле, говориле:</l> <l>Како ћемо момке варат’</l> <l>У те ведре, ладне ноћи,</l> <l>У те сјајн |
и једно другом.{S} Нашто онда?</p> <p>— Вараш се — синуше плаве очи у девојке. — Можда би боље |
су га други. — Раде, брате мој, па све варнице искачу.</p> <p>— Само тако! — говорио је Радоје |
а панорама Београда са дунавске стране: варош је почињала нешто даље од обале, из зеленила које |
азлегала песма радничка. <pb n="176" /> Варош живахну.{S} Хлебарнице почеше пећи хлеб два пут д |
спуштале процветале вреже од тикава.{S} Варош се губила.{S} Настајале су њиве.{S} Кожа се сад р |
лавуји.{S} Негде би зашкрипао ђерам.{S} Варош тонула, љушкала се, разливала у ноћи.{S} Девојчин |
па улицом општински добош на узбуну.{S} Варош се избуди.{S} Река је била разорила брану, заглав |
културе једном речи.{S} Кажу да је ова варош по свом положају, после Цариграда и Неапоља, најл |
о тамо, кад се пође са Зеленог Венца ка Варош Капији, па лево.{S} Ту се види један дућан своје |
е многе раније непријатности.{S} Велика варош на утоци Саве у Дунав чинила јој се понова лепа.{ |
ах ме је било за тебе.{S} Ово је велика варош, а у њој има злих људи.{S} Да ти се што непријатн |
у, само његове беху као привезане; цела варош радила је око њега, само се он осећао неспособан |
као из неке чељусти.{S} Иза њих је била варош: један широк друм, низови кућа и кућерака, накрив |
их само Београд може показати.{S} И та варош, са белим именом, представи му се црна као гробље |
тан човек... ти знаш шта радиш.{S} Наша варош дугује ти већ много, за парк, за...</p> <p>— Не, |
кад куцне девет сати, време спавању, и варош остаје мирна и <pb n="209" /> иста.{S} Пре тога, |
етролеума и кутијом палидрваца, обилази варош и пали општинске фењере, истакнуте на тробојним д |
е у салону тек кад има још некога.{S} У варош, и кад би излазила, ишла је у пратњи госпа-Клеопа |
ог изговора.</p> <p>— Мајка је изашла у варош — одбрани се девојка. — А други?...{S} Брига ме ј |
вотом и смрћу, па се слободно упућује у варош.{S} После се сети његовог дома на Врачару, скромн |
и своју оскудицу.{S} И они се вратише у варош још веселији него што су пошли, трчећи, прескачућ |
милу осталих, дигнуо се брзо и отрчао у варош.{S} Срео би тада овог или оног друга.{S} Они су б |
иже нехотице и рече:</p> <p>— Хајдемо у варош.{S} Доцкан је.</p> </div> <div type="chapter" xml |
нека врста старијег брата, пратио их у варош, окопавао им баштице за цвеће, позивао њихове дру |
b n="35" /> у школи, видела је сад нову варош пуну младих људи, који се боре против живота и за |
привиђало као да иза ње види једну нову варош, испреплетане жице, стотине точкова у покрету, го |
раћале су се пут Бумбарева Брда, у белу варош на саставу две велике воде, и изазивале слику сту |
емљу и прети да једног дана збрише целу варош.{S} Међутим, она нам нуди хиљаде руку, да нам ола |
а, чије би струје ноћу осветљавале нашу варош, наша села, путове, а дању покретале занатлијске |
му као соко са скрханим крилима.</p> <p>Варош се спасла, али од <hi>електрике</hi> није се више |
ки дан потукао <pb n="293" /> са једним варошанином и ударио га тако страшно ножем у трбух да г |
азне ћутале, празнички изглед.{S} Изнад вароши, дизало се безизразно, пространо небо, у којем с |
у и разговарају преко улице.{S} На сред вароши уздиже се велика, старинска црква са гломазним к |
орили кућни посао и честа рађања, од те вароши која дрема на пригревици украј Мораве.{S} Покуша |
дана, кријући се тек форме ради.{S} Из вароши се доносиле трубе платна, разне чипке, конци, св |
ежао даље од њих.{S} Тада би одлазио из вароши, у околне паркове, брда, шуме.{S} Ни ту се није |
радински.</l> </quote> <p>На изласку из вароши указа се Морава бистра, умиљата, осенчена зелени |
тирале дуге пољане, ниска брда, две три вароши и велико београдско небо.{S} Могло је бити око о |
ље, горе, на брегу, белео се један крај вароши под небом сивим као миш.{S} Београд се удаљавао |
о дућан у главној улици коју чини у тој вароши пут Крагујевац—Ужице.{S} То је била права тргови |
т у селу, олакшавати му везе с оближњом вароши и даљим пијацама, организовати сталну бригу за н |
тисак на Вишњу.{S} Она се мирила са том вароши, заборављала је на рђаве часове које је у њој до |
природа може да удеси по каткад над том вароши, широм отвореној мађарским пустарама.{S} Црни, в |
једне шетње кад их је киша ухватила ван вароши.{S} Он је онда гледао у њу кроз будућност која о |
и трамвај.{S} Код једне механе, већ ван вароши, сиђоше с кола и упутише се обоје полако друмом. |
му се досадило све, он је излазио изван вароши и лутао по околини дуго, до самог мрака.{S} Поне |
а ће још дуго падати.</p> <p>— Али и до вароши је дуго — примети она. — Склонимо се негде, ако |
ра.{S} Изишли су из школе, па врљали по вароши без циља, избегавајући посећена места.{S} Они су |
, Чедомир изиђе из куће, па је врљао по вароши бесциљно.{S} Око пет сати пут га нанесе поред је |
соколи...</p> <p>Увече је одјекивало по вароши од пуцњаве лагумова.{S} Парчад од камења дотерив |
шког парка.{S} Било је прехладило.{S} У вароши се осећала извесна живост. <pb n="64" /> Сељаци |
} Деци је шила хаљине најскупља шваља у вароши.{S} Сваке <hi>сезоне</hi> т.ј. сваког пролећа и |
ћом.{S} Њихова клупа је била најлепша у вароши.{S} Други су седели на сандуцима, на даскама зак |
е лепо да се девојке задржавају доцно у вароши — приговори јој стара жена.</p> <p>— Не знате ви |
а је узео за руку; у пекарници на крају вароши купили су хлеба и сира. <pb n="302" /> На једном |
журе.{S} Једни су већ одмицали у правцу вароши.{S} Радоје уста.{S} Пред њим блесну опет Морава, |
о око ње, уверавало ју је у нови живот: варошка галама, начитани другови, одушевљене другарице, |
је већ наваљивала са истока и падала на варошке куће беле, сивкасте, црвене, црне, <pb n="81" / |
{S} Иза једне шумице примећивао се кров варошке цркве, прост и достојанствен.{S} Све беше лепо, |
дође: научна открића, романе, извештаје варошке штедионице, страначке листове, уџбенике из стар |
чно са села или, ређе, из какве пропале варошке куће.{S} Они су још у десетој години осетили на |
у фирму пољопривредних справа, уређивао варошки парк, калемио воће на рационални начин.{S} Шта |
се палиле звезде.{S} На ћошку светлуцао варошки фењер.{S} У оближњој башти натпевали се славуји |
света што празником пре подне излази у варошки парк.{S} Весела женскадија, која нема брига око |
ица чија се имена спомињу, мешала се са варошким девојкама, седала крај прозора и тражила своје |
исма, носио их у најнепосећеније кутове варошких паркова, и ту их поново читао, разгледао сваку |
ра за дизање разних споменика, деловође варошких читаоница, хоровође певачких дружина.</p> <p>У |
позва, њу и Милеву, да изађу у шетњу до варошког парка.{S} Било је прехладило.{S} У вароши се о |
.{S} Своје мисли налазио је шетајући по варошкој околини коју је називао природом.{S} Потврђења |
евао друштвени тенор, иначе књиговођа у варошкој штедионици, слободно, као да је у механи;</p> |
вора, водио поред Батал-џамије право на варошку <pb n="273" /> периферију.{S} Вишњине загасите |
као што рекох.{S} То је што сам имао да вас посаветујем као млађег колегу... ви разумете?</p> < |
, о млинари!{S} Спавајте мирно.{S} Нека вас петао узалуд опомиње да је дан свануо...{S} Нимфе ћ |
p>Он јој приђе.</p> <p>— Ја сам љута на вас — дочека га Бела, држећи непрестано само главу пром |
а вам шта не фали код нас?</p> <p>— Код вас?{S} Не, госпођице — одговори он, мало изненађено. — |
да дочекам у својој рођеној кући, гром вас спалио... од човека кога хлебом хранимо...</p> <p>— |
ницу, с предавања на предавање.{S} Нико вас није питао: шта ћете и кога тражите ?{S} Слобода, д |
школу и постати јаван радник.{S} Стало вас је скупо док сте дотле дошли.{S} Али још све муке н |
ћу их се одрећи.{S} Јест... „Одрећи ћу вас се...“ говорила сам им, „јавно, преко новина, да це |
човечанство.{S} Не могу да примим да је васељена створена ради гомиле глупака.</p> <p>Девојка с |
ми стојимо још далеко од истине, пошто васељенска загонетка измиче нашем схватању, пошто нико |
.{S} У осталом, он је тако замишљао час васкрса мртвих, страшни суд, кад је у њега веровао.</p> |
ана, величанствена визија младе девојке васкрсавала је, као митолошке тице из пепела.{S} Боле ( |
остима простог народа, као да су у њему васкрсавали <pb n="3" /> претци његове мајке, ћерке цин |
е.{S} Само у светим књигама говори се о васкрсењу.{S} Али има нешто боље.{S} По некад живот изв |
а, он се бранио неким руским принципима васпитања деце у слободи.</p> <p>— Нек се развијају по |
је заборављала прво правило свога новог васпитања да млада девојка бира себи мужа потпуно свесн |
њење својих сопствених потреба.{S} Њено васпитање, које јој је обезбеђивало срећу у очевој кући |
ојих вршњака.{S} Оскудевали су му за то васпитање и средства.{S} Отац му је умро још док је био |
у му били ближи по њиховом једностраном васпитању, по средствима, по темпераменту.{S} Он је међ |
розницу у крв.{S} Руке су му гореле.{S} Ватра му ломила тело.{S} Кад би га неко ма и очешао, за |
те вечери.{S} Обузимала ју је нека лака ватра, која се слатко гасила при додиру чистог рубља.{S |
о је не чу.</p> <p>Девојку је обузимала ватра све више.{S} Слика Чедомира, његовог загрљаја и о |
у је вејао снег.{S} У пећи је пуцкарала ватра.{S} Човек се ту осећао добро <pb n="140" /> као у |
ушевљавале друге мисли, обузимала га је ватра, осећао се задовољан што је ту, поред ње, што је |
риличи ти. </p> <p>Девојка се склони од ватре за тренутак.{S} Онда узе неки други посао.{S} Рад |
ли му још све нисам рекао...{S} Имаш ли ватре?</p> <p>Илић му пружи кутију с палидрвцима, и упи |
е отац да то ради.</p> <p>Прљила се око ватре, руке су јој пуцале од сапунице, крста је болела. |
и противник.{S} Овако, она је била њена ватрена поборница, није могла да схвати свога друга и п |
не постоје науке, него Наука.{S} Он је ватрени присталица позитивистичке философије.{S} Он при |
ркве, са златним крстом, који се сија у ватри сунчане светлости.{S} Усред тог великог предела, |
ве очи <pb n="71" /> сијале оном својом ватром, јако као крст на старинској цркви.</p> <p>Вишња |
отасте очи синуле би најдубљом љубавном ватром, да се одмах после замраче другим, леденим погле |
је горело сво, обузето неком унутарњом ватром.{S} Очи су гледале укочено.{S} Зуби се белели ис |
селу, приређивала је зора величанствен ватромет.{S} Аница потрча хитро да поврати своју другар |
ема њему.{S} Како је млака вода хладила ватру њених руку, како је поветарац дувао свеж и шапућу |
че јој мајка кад је виде како потаркује ватру. — Није то за тебе, не приличи ти. </p> <p>Девојк |
предмета, одушевљавајући се, па падао у ватру и грмео.{S} Онда није штедео никога: свога оца ни |
то дода, али је већ млади човек падао у ватру грдећи реакцију, реакционаре, цинцарски свет, те |
чаног.</p> <p>— Ја се озбиљно бринем за ваш опстанак у државној служби — приметио му је директо |
пације!{S} Ваши хоризонти остаће тесни, ваша схватања плитка.{S} Треба храбро поћи ка идеалу но |
Држава ће вам поверити један посао.{S} Ваша породица, друштво, странка којој припадате, тражић |
губите интерес за науком.{S} Али то је ваша лична ствар.{S} Мене се она као директора не може |
имала у рукама.</p> <p>— Збиља, ја сам ваша пријатељица? — упита затим, притварајући врата.</p |
родно место.{S} Оно је врло лепо кад је вашар, окружна трка, задушнице... нарочито кад <pb n="3 |
пањевима.{S} У кафанама је врило као на вашару.</p> <p>— Овим сељацима засја електрика пре него |
.</p> <p>— И сем тога, мени је пријатно ваше друштво.{S} Кад разговарам овако с вама, чини ми с |
} Не застаните на путу еманципације!{S} Ваши хоризонти остаће тесни, ваша схватања плитка.{S} Т |
весне обавезе.{S} Све је то озбиљно.{S} Вашим именом и угледом јамчићете за исправност својих п |
и широког врата, па рече значајно: — У вашим годинама, сиротиња није зазор,</p> <p>Чедомир поц |
то питање!{S} Мени је тако лепо овде, у вашој кући, с вама... кад можемо да разговарамо као при |
</p> <pb n="137" /> <p>— Како је лепо у вашој соби!</p> <p>Без размишљања, Чедомир понуди девој |
остав’те човека!...{S} Пробисте му уши вашом дреком.</p> <p>Од лекције није било наравно ништа |
руницом као звезда.{S} У жалфије се пла̑ве длакава, лепљива уста.{S} Хајдучка трава диже скромн |
је Вишња пришла Чедомиру.{S} Дан је био ведар.{S} По плавом се небу мицало неколико малих, свет |
је била мирна.{S} Напољу се ноћ ширила, ведра и ћутљива.{S} Та пространа тишина притискивала је |
> <l>Како ћемо момке варат’</l> <l>У те ведре, ладне ноћи,</l> <l>У те сјајне месечине?</l> </q |
утали су сунчеви зраци.{S} Небо је било ведро.{S} Тек по неки облак био се зауставио у мору отв |
ким колегиницама.</p> <p>Напољу је било ведро.{S} Само је сунце припицало неприродно, те је ваз |
ио више него што би однео, а бојао се и ведрог неба које му прети сушом непрестано.{S} Око плот |
теби одбио.</p> <p>Сунце је клизило по ведром небу.{S} Морава је жуборила иза једног врбака.{S |
своје године.{S} Чедомир је, намрштених веђа и суморно, палио своју цигару.{S} Девојки је један |
ело, као у жандарма, крупну главу, црне веђе, круто држање, набељене образе и офарбану косу; по |
евици украј Мораве.{S} Покушавала је да веже своје мисли за свакидашње кућне ситнице, трудила с |
новљава једну врсту ропства.{S} Идеална веза између човека и жене постоји, за мене, једино у сл |
о се откопчао, те се видело парче белог веза на кошуљи.{S} Вишњу обли румен.{S} Учини јој се да |
без сигурног прихода, без пријатељских веза и заштитника, права друштвена нула, некористан ник |
код маловарошана, који не признају овим везама њихову невиност.{S} Додуше, она му је писала, те |
азговарали о лаким стварима, о интимним везама, и он им није смео прилазити, он је бежао даље о |
заједно.{S} Ми смо били везани присним везама једно за друго.{S} Време, ћуд или неки глуп несп |
{S} Али млади студент био је за њу јаче везан него што је сâм мислио.{S} Раскид са породицом му |
у реч која је тако тесно везана за нас, везана везом најмилијег човека на земљи, оца нашег?</p> |
да избегавати ту реч која је тако тесно везана за нас, везана везом најмилијег човека на земљи, |
" /> да посети све те ствари, тако уско везане за њу, да им каже да се вратила, да постоји, да |
људе <pb n="57" /> и ствари тако тесно везане за њен дотадањи живот.{S} Узалуд се девојка бори |
ати.{S} Међутим, ми смо за народне масе везани хиљадама многостручних задатака. <pb n="33" /> О |
марамом на глави, чији су крајеви били везани испод браде.{S} На извесном остојању од њих кора |
ли целу младост заједно.{S} Ми смо били везани присним везама једно за друго.{S} Време, ћуд или |
гово биће и његова земља били су у њему везани чврстим спонама, наслеђеним још од његовог праде |
149" /> Осећала је да је њено цело биће везано за њега.{S} Њено срце грчило се у мукама.{S} У њ |
утног тренутка, на ум му је, без икакве везе, долазило питање :</p> <p>— Шта ли сад ради Вишња? |
ће.{S} Он није хтео да склапа озбиљније везе, он није тражио <pb n="110" /></p> <p>у њој звезду |
и, јер би онда требало да исприча своје везе у кући министра Матовића, да објасни ону вожњу у к |
ћи многе железничке пруге, развити јаче везе са иностранством даљим од непосредних суседа.{S} З |
ве је то Бела испричала Илићу брзо, без везе, задихано, као да је онај младић Краљ Отац или нек |
во!...{S} Општи ниво! — понављао је без везе.</p> <p>Изнад обале, коју су радници откопавали, п |
љења?</p> <p>Његове мисли су ницале без везе, никаквог реда није било међу њима.{S} Независно о |
пустити оно што је недопуштено, укинути везе између оца и сина, мајке и кћери, учитеља и ђака?{ |
књижара у ђачком кварту, па је ступио у везе и с антикварима на обалама Сене.{S} Затим се дао н |
гурати безбедност у селу, олакшавати му везе с оближњом вароши и даљим пијацама, организовати с |
а застрвена домаћом тканином и опкољена везеним јастуцима, орман од лажне ораховине, талијанска |
у ред, кад обоје нађу користи у својој вези; понављам, брак је на првом месту акт озбиљан, хла |
вни живот и ми сами налазимо се у уској вези и солидарности са земљом у којој смо рођени, са ра |
пре отресе куће, за коју га ништа није везивало, и нађе се са својим вршњацима, децом такође и |
беспослицама, неговала је нешто цвећа, везла по коју мараму, читала, по каткад, сензационе ром |
опет играла кумаша са Милевом, доцније везла, плела и ћаскала по обичају.{S} Остојић је био не |
оја је тако тесно везана за нас, везана везом најмилијег човека на земљи, оца нашег?</p> <p>Виш |
му.{S} Сети се Чедомира.{S} Доведе га у везу с министровом ћерком.{S} Сети се његова ћутања на |
ер се у органском свету не зна за такву везу; неморалан, јер се обавезујемо за нешто што није у |
ћеш успети.{S} Треба ти да створиш коју везу...</p> <p>— Која вајда!{S} Они од којих сам очекив |
умешао.{S} И Чедомир је прекинуо сваку везу са својом породицом.</p> </div> <div type="chapter |
е обоје на наслоњачу.</p> <p>На пољу је вејао снег.{S} У пећи је пуцкарала ватра.{S} Човек се т |
а, слобода.{S} Могао је живети неколико векова а да му се не досади.</p> <p>Међутим, Бела се ни |
еснаест дана, шеснаест година, шеснаест векова требало му је да пређе од уранка на једној падин |
онтинент далеко од Београда, за стотину векова од присутног тренутка, на ум му је, без икакве в |
ле недокучивих тајна.{S} Ушло се у прве векове земље.{S} Сазнало се како су планине рођене, как |
министара, један милионар и тако даље, веле, да су прошли кроз две собе из којих се састоји <p |
знатог опозиционара, који је осуђен као велеиздајник и сад се налазио у Пожаревцу, на робији.{S |
јни, у коју се прво ступало при улазу у велеиздајников стан.</p> <p>И то није било све...{S} Ве |
одиле, те хоће да и ти окусиш... „Знам, вели, да их се Вишња зажелела у Београду".</p> <p>Некад |
женираш.{S} Тетки си се јако допала.{S} Вели, красна цурица.{S} Него, кажем ти — подвуче стара |
ију!{S} Бела ми је сад признала све.{S} Вели, заволела је Чедомира још чим га је видела... мног |
вила, плаче, суза јој сузу не стиже.{S} Вели, ни кошуље му не доноси.</p> <p>— Па, купиће је, с |
>— И он га је купио?</p> <p>— Купио.{S} Вели ми, тај ми носи педесет гласова.{S} Дао је две бан |
дан надничар са самаром пуним цигаља. — Вели, неће више да носи цигље... то му је испод достоја |
е него што је он био уопште способан да вели, лудо, смртно.{S} У том тренутку је имала право.{S |
рактично... за машинисту на пример, али вели, мора да се иде од куће, можда на страну, па су тр |
римала без сенке неповерења.{S} Русија, велика, света Русија, матушка словенска, све је у њој м |
ле ти сад чуда!{S} Хвалимо те, Господе, велика су дјела твоја.</p> <p>— Сад копају брану и јаз. |
авила је многе раније непријатности.{S} Велика варош на утоци Саве у Дунав чинила јој се понова |
p>— Пиј, проводи се, уживај младост.{S} Велика дела долазе сама по себи.{S} Живот је дуг, прија |
ка.{S} Распуст се приближавао крају.{S} Велика Школа почињала је поново да оживљава.{S} По њени |
ним вратима, обојеним фирнаезом, са два велика прозора, пуна шољица, кутија од <hi>вешплава</hi |
човека на посао, пружа му подстрека за велика дела; општење са њом даје радости, одмора, утехе |
} Земља се клизала.{S} Помрчина је била велика.{S} На пола улице застаде да предахне.{S} Тада з |
азује шиваљке.</p> <p>— Штета није била велика — рече јој једном кад је срете и поведе говор о |
ан-Машино Зданије</hi>, где се налазила Велика Школа, имало је нечега пријатељског, свога.{S} О |
кроз ниске гране својих врба, позива на велика дела, узвишен рад.{S} Гледао сам је толико пута. |
д је да помогнем мајци.{S} Наша је кућа велика.{S} И затим, доста сам потрошила очевих новаца з |
ња — осмехну се Радоје сажаљиво. — Наша Велика Школа зна само да фабрикује немоћне чиновнике; о |
на свом образовању и спрема се да буде велика и мила сарадница на препорођају родног краја.{S} |
дговарао је дечко одсечно. — „Немац" је велика прзница; за најмању ствар отера ме на место! <pb |
а — страх ме је било за тебе.{S} Ово је велика варош, а у њој има злих људи.{S} Да ти се што не |
рећан што не плаћа стан.</p> <p>— То је велика рента, као мираз од педесет хиљада — говорила му |
ашто ми њу заборављају?{S} Зар она није велика, главна наша река ?{S} Од ужичких голија и врањс |
о дуго, па сам дошао до закључка, да се велика зла не чине намерно, с предумишљајем, већ... она |
тављен.{S} На његовој тоалети видела се велика разлика.{S} Имао је нов таман костим, претенциоз |
ту кујну.{S} У једном удубљењу крила се велика постеља, заклоњена црвено мрким завесама са жути |
а и непросвећене администрације, где се велика смелост не поклапа са општим скептицизмом.{S} Ко |
реко улице.{S} На сред вароши уздиже се велика, старинска црква са гломазним кубетом од лима.{S |
вао усамљен сеоски друм, једна механа и велика, пространа шума.{S} Тада духну ветар.{S} Лишће у |
ика дела...{S} Не знам тачно каква, али велика несумњиво.{S} Другојачије не може бити.</p> <p>— |
ставила у Београду, који је такође имао велика одушевљења за бољи живот, за нова прегнућа.{S} С |
S} Пред њом се указа гомила света, тако велика као да се скупио народ са целе планете.{S} Сви с |
у се налазила гвоздена пећ, несразмерно велика према самој кујни.{S} По зидовима су висиле изри |
као и многи други, доживео је пред смрт велика разочарења.{S} Расцеп у демократији, који је поч |
отменом држању, доказује колико је већ велика девојка и да су јој нашли момка.{S} Отац јој је |
ко.{S} Свет је простран.{S} Мене чекају велика дела...{S} Не знам тачно каква, али велика несум |
ди да се одмори.</p> <p>— Напољу је још велика врућина — рече она — а, Бога ми, ни наша кућа ни |
и, позоришта, па онда улице пуне света, велике димензије, ширина, слобода.{S} Могао је живети н |
Ја волим чист ваздух, шуму, свој народ, велике хоризонте, природу једном речи.</p> <p>Радоју се |
<p>Нешто се од тога већ остваривало.{S} Велике наднице привлачиле су сељаке из околних села, па |
Мани се, Бела — викну јој мајка с прага велике куће. — Он није био прилика за тебе, геачина ваљ |
као дрво под покислом кором.{S} Зграда Велике Школе бацала је дебелу сенку чак преко улице.{S} |
.{S} Те груди!{S} Чиниле су јој се тада велике, тешке, уочљиве, сваком видне, да их је хтела са |
су се жалили на врућину, на прашину, на велике цене.{S} Овог пута њен се поглед следи.{S} У дне |
арева Брда, у белу варош на саставу две велике воде, и изазивале слику студента Илића.</p> <p>Ј |
дошла опет једна карта, са сликом неке велике зграде и краја улице, која се губила у низини св |
узме што да закрпи, закрпе су изгледале велике, ружне.{S} Узалуд се трудила.{S} Њена права симп |
Око пет сати пут га нанесе поред једне велике грађевине, којој су мајстори довршавали трећи сп |
на крупна сенка спусти се низ степенице велике куће, додирну шимшир, проклати се по калдрми од |
само у кошуљи.{S} Био је у првој години Велике Школе.{S} Дошао је кући око пет сати из јутра, п |
а.{S} За то је требало извршити две три велике финансијске операције.{S} Нашло се људи доиста о |
ла другојачија него у осталих.{S} Избио велике прозоре, ударио једноман окна, метнуо ролетне, н |
једноман окна, метнуо ролетне, набавио велике ормане, споља лак, а унутра сомотска постава.{S} |
безазленом радошћу као што деца чекају велике празнике.{S} Он их је волео готово исто толико к |
стајали су непомични.{S} Сребрну траку велике реке није кварио никакав брод.{S} Од Београда се |
b n="142" /> <p>Њу пак, одушевљавале су велике идеје.{S} Чинило јој се да је поново рођена.{S} |
а, он је постојао, он је био примамљив, велики, са својим златним вратима, мраморним стубовима, |
отвореној мађарским пустарама.{S} Црни, велики летњи облаци извирали су иза Земуна, сакривали с |
ено. --- Мене чека живот необичан, јак, велики.{S} Он мора доћи.{S} Ја имам времена.{S} Ја не с |
а крају крајева, јер он хоће живот пун, велики, али чист, јасан, без утишавања савести и попушт |
ћи нешто романтичније... пролеће, небо, велики празник, долазак Чедомиров у црном оделу к мени. |
чатрље које дотле није примећивала.{S} Велики женски шешири по најновијој моди, изложени по ду |
ри земљи, побелео од кише и времена.{S} Велики џбун јоргована надвишавао је ограду и пружао сво |
г размака... <pb n="289" /> ти си имала велики цвет... на железничкој станици се формирао један |
прозрачној сивини причињавала као какав велики божур у некој чудној земљи гатки.{S} Коса јој је |
> <p>Учинило му се да се остварио његов велики сан.{S} Живот многољудног града свидео му се.{S} |
а у њих, у њино брзо остварење, у њихов велики принцип: „сваком по способности, свакој способно |
аде, мој бели лабуде!...{S}" Београд је велики, мислила је тада, он је као море: путеви су безб |
д куће, можда на страну, па су трошкови велики, а...{S} Није довршио реченицу, јер није хтео пр |
чица уз двориште.{S} У салону се запали велики лустер, а електрично звонце позва собарицу да по |
е главе.{S} Она је кроз њу гледала свој велики Београд.{S} По неколико пута преко дана излазила |
та.{S} Хајдучка трава диже скромно свој велики бео цвет.{S} Љутићи су жути као очи у мачке.{S} |
н за школским клупама, а испуњава један велики део престонице.{S} Њихова љубав?{S} То је управо |
боса, само у кошуљи.{S} Носила је један велики формулар и молила га да јој то испуни, јер, каже |
реко Батал-џамије.</p> <p>То беше један велики празан простор, зарастао у траву.{S} Неколико ст |
према њима.{S} Ствари око њих бацале су велики хлад.{S} Девојка обори главу, и посматраше дуго |
кидашњости.{S} Ето ти кључа да постанеш велики у очима оних који те окружују...{S} Је ли, Марја |
то: што год има добила је од тог оца са великим, меснатим носем, од те мајке, коју су изморили |
више.{S} Међутим, земља је стајала пред великим радовима.{S} Морало се извршити наоружање војск |
ама.{S} Само је био незграпан са својим великим канабетом, нешто суморан са тешких завеса које |
пштини, разним министарствима и осталим великим надлештвима, где је рад мањи, а плата већа.{S} |
рочитаним књигама, о Зарији Ристићу и о великим врућинама у Београду.{S} Ипак, пишући о тим про |
е, под којим је меланхолични Чачанин, с великим сламним шеширом као мангала, чувао свој мâл сур |
афе из Бразилије, као овај у ћошку... с великим носем што тера мртвачка кола.{S} Еј, Марјане, к |
пођама на шеталишту, знају за девојке с великим миразима.{S} Њима је свеједно који режим влада, |
се будио пред вече, као одахнувши после великих врућина.{S} Прозори су гледали у врт, чије воћк |
— одговори она полагано. — Живи се без великих брига.{S} Дужности нису тешке. <pb n="274" /> И |
тојало.{S} Пун рђавог искуства о правди великих према малим, јаких према слабим, он је брзо пос |
рече готово гласно.</p> <p>Тада се сети великих планова Радојевих и целог његовог говора на Мор |
тине народа не зна ни читати ни писати, велико знање смета.{S} Довољно је ако се прочита десета |
</hi>...</p> <p>Том приликом скупило се велико друштво, како је то ретко у паланци.{S} Тамо се |
ге пољане, ниска брда, две три вароши и велико београдско небо.{S} Могло је бити око осам часов |
вао одају као нешто живо.{S} То је било велико, то је било страшно, час тишина смрти, час узбун |
кнеза са својеручним потписом.{S} Једно велико огледало на ногарима попуњавало је празнину изме |
.</p> <p>Илић осети да је сад дошло оно велико, оно страшно, језиво што је очекивао.{S} Он задр |
да тако гледа како зора свиће.{S} Нешто велико и утешно долазило јој је из тих коњских ногоступ |
много одушевљења, воље де се ради нешто велико, смелости да се кида са свиме што је старо, штет |
?</p> <p>— Кажу — додаде друга девојка, великог носа и зелених очију — која нагази на вилинско |
S} Он је био човек ситних, живих очију, великог чела са дубоким залисцима, пљоснатих ушију, нео |
n="19" /> је себе већ тада прогласио за великог човека.</p> <p>Кад је ступио на Велику Школу, о |
и су пали за Отаџбину, по речима једног великог песника прошлог столећа, заслужују да на њихове |
е библиотеку, израдио кредит код једног великог књижара у ђачком кварту, па је ступио у везе и |
у ватри сунчане светлости.{S} Усред тог великог предела, стајао је Радоје, скромно, готово пони |
међе накострешене браде, ниског раста и великог трбуха, чиновничића с малим квалификацијама кој |
ва привиђења.</p> <p>— Матовић ће имати великог утицаја на развитак даљих догађаја.{S} Он ће не |
а у Београду: стан, храна, пријатељство великог човека и нешто у готову!{S} Она није знала само |
ешне грешке о основне ствари праштао је великодушно.</p> <p>— Па што ме је оставио? — бунила се |
сто нечастивих.{S} Јован им је опраштао великодушно, говорећи:</p> <p>— Не треба људима замерит |
им, стварима које је слушала, читала на Великој Школи.</p> <p>Једном приликом запали јој се кец |
попа.</p> <p>Вишња се добро осећала на Великој Школи.{S} Академска слобода јој је пријала.{S} |
о.</p> <p>Идућег дана, Вишња га нађе на Великој Школи по свршетку једног семинара.{S} Изишли су |
пуст.{S} Влажна пољана дисала је новом, великом надом.</p> <p>— Што ми то раније ниси рекао ? — |
вртовима, попречним улицама и по неком великом грађевином.{S} Лево се видик губио преко голог |
писмо од Вишње.{S} Оно је било у једном великом пословном завоју зелене боје, с натписом радње |
ј пољани усред престонице.</p> <p>У том великом простору видео се само један човек, продавац уш |
може бити, рођака завиди рођаку што је великошколац, образован човек, виши од ње.{S} И млада д |
нтарних режима.</p> <p>Други тип је био великошколац-политичар.{S} Он не пази на спољашњост; па |
У клубу, који је носио звонко име Група Великошколаца Социјалиста, почело је да долази до разми |
ник, још две три великошколке, неколико великошколаца, један Јеврејин, трговачки помоћник, па и |
, артиљеријски поднаредник, још две три великошколке, неколико великошколаца, један Јеврејин, т |
аџбини, по изузетку се представљају као великошколци, праве слатко лице познатијим госпођама на |
ист другог разреда прочитао је Одисеју, велику, дебелу књигу у зеленим корицама, у преводу неко |
ено, претвори се у <pb n="133" /> жену, велику, одраслу, снажну, развијену и потпуну.</p> <p>Ил |
себи.</p> <p>Тек на кондицији дозна за велику новост која се још од подне шапутала по породица |
није трпео примедбе.</p> <p>Кад дође на Велику Школу, Лазаревићева се баци на студије врло озби |
ег:</p> <p>— Не... не, ти нећеш доћи на Велику Школу.{S} Ти нећеш бити довољно јака да извојује |
великог човека.</p> <p>Кад је ступио на Велику Школу, он је тамо нашао два оделита типа међу св |
чку имао добар апетит, извлачио из џепа велику мараму за један крај, као заставу, брисао нос на |
рјаша, матуру није положио и похађао је Велику Школу као ванредни слушалац.{S} То је био тип св |
сад могао боље видети салон.{S} Примети велику библиотеку, пуну повезаних <pb n="10" /> књига.{ |
да долази тренутак кад ће наука открити велику тајну, одговорити на последње <pb n="266" /><hi> |
еткова — рече јој мајка, показујући јој велику дињу. — Дао Бог па родиле, те хоће да и ти окуси |
... те поређане хартије, ту архиву, већ велику.{S} И уверени присталица материјалистичке филосо |
питању, начелне разлике не представљају велику сметњу.{S} Међутим, то није било могуће.{S} Он н |
д је требало да се растану, начинили су велику шетњу, обишли су готово сва места својих састана |
ародности у Турској вера представља још велику чињеницу.{S} С начелних распра прешло се на личн |
романтично за Београд.{S} Знао сам ја, велим...{S} Не би ти долазио код <hi>Еснафлије</hi>.{S} |
и шаљем нешто новца кад и ово писмо.{S} Велим, нек ти се нађе ако се наканиш.{S} Ако ти је то м |
ече, пара...</p> <pb n="105" /> <p>Него велим, да му кажем нек долази код нас на храну.{S} Њему |
дговори Вишњина мајка. — Ја јој једнако велим да изађе у друштво, да се разоноди, а она неће, < |
и раштрканом селу, приређивала је зора величанствен ватромет.{S} Аница потрча хитро да поврати |
цијама домина, у густом диму од дувана, величанствена визија младе девојке васкрсавала је, као |
методе тако поуздане; чудни проналасци, величанствена открића долазила су једна за другим.{S} Т |
итете.{S} Ти очекујеш предусретљивост и величанствене умове, а тебе вреба фарисејство и глупост |
вога детињства смешећи се љубазно њеним величинама.{S} Ето главне улице њеног родног града: јед |
ему, више постеље, висио је у природној величини портре Матовићев, рад једног од наших старијих |
треба помислити на све.</p> <p>— Право велиш — одговори бакалин замишљено. — Де, да ми сачиниш |
илници што су свирали војничке маршеве, велосипеди, шиваће машине.{S} Оде чак кућа и имање.</p> |
радио и ван своје радње.{S} Основао је велосипедско друштво, утицао код општине да се праве ве |
едала је на врата где је синоћ оставила венац.</p> <p>Он је стајао на истом месту, недирнут.{S} |
жи какво угодно место да седне и сплете венац.{S} Око ње се простирала таласаста равница на дал |
вори јој Милева поверљиво. — Него обеси венац више капије, па ако га преко ноћ нестане, знај да |
гледа, <pb n="222" /> посматра њу и њен венац са жаљењем и као хоће да јој каже:</p> <p>— Тако |
утака. — Празна је, држим само неколико венаца лука.</p> <p>— А шта ћеш му за ствари?</p> <p>— |
ећа... да ли има шта умилније од његова венца!</p> <p>— Кажу не ваља се уносити у кућу — одгово |
То је било тамо, кад се пође са Зеленог Венца ка Варош Капији, па лево.{S} Ту се види један дућ |
олином.</p> <p>— Дај да ти помогнем око венца — рече затим и посади се поред своје комшинке.</p |
јке су цвеће брале,</l> <l>Цвеће брале, венце виле,</l> <l>Венце виле, говориле:</l> <l>Како ће |
пуштени и с фигурама купидона који држе венце испод прозора, овај је дом чинио леп и отмен утис |
</l> <l>Цвеће брале, венце виле,</l> <l>Венце виле, говориле:</l> <l>Како ћемо момке варат’</l> |
а црвеном, одроњеном земљом и плаветним венцем удаљених планина у дну.{S} С друге стране, обала |
вним канцеларијама.{S} Према постељи, у венцу од тепсија и шерпи, висила је јевтина слика талиј |
. Јована Матовића, министра земљорадње, венчала се јутрос у овдашњој Саборној цркви са г. Чедом |
, ни ружан ни глуп, тамо вамо, па се ми венчамо пре испита...{S} Красан је мој Милисав, видећеш |
се надали на дому.{S} Краљ му је на дан венчања опростио само пола казне.{S} Доцније, дали су м |
г празника.</p> <p>Споразумели су се да венчање буде на јутрење, у најужем кругу пријатеља.{S} |
алазила се ова белешка:</p> <quote> <hi>Венчање</hi>. — Бела, кћи г. Јована Матовића, министра |
божића...{S} Све је спремно.{S} Могу се венчати првог празника.</p> <p>Споразумели су се да вен |
тојала пред њим.{S} Њене очи завијао је вео видљивог узбуђења.{S} Њени <pb n="131" /> бели зуби |
Они су га тешили, превлачећи постепено вео преко младе Чачанке.{S} Да ли се ипак осећао срећан |
му као песма наде, утехе, буне; њихова вера у будућност и сопствену вредност уносила му је у к |
специјално српској народности у Турској вера представља још велику чињеницу.{S} С начелних расп |
о да једемо понајлак.{S} У турском рату Вера Павловна, сестра Рускиња, што је волела нашу кујну |
к, чудан, изукрштан призор.{S} Обичаји, вере, навике, установе, начини живота, потребе, снови, |
— Изгледа да се и она свиђа њему...{S} Вере ми, спремај паре за свадбу.</p> <p>— Не будали! — |
љавао све више.</p> <pb n="205" /> <p>— Вере ти, Бела — рече Илић — прочитај ову вест...</p> <p |
а ситницама, она их већ виде заљубљене, верене, и пред олтаром.{S} Ах, тај олтар!...{S} Поред с |
Она је очекивала да је он назове својом вереницом, дâ јој обећања за цео живот, свечано, пред р |
едињење Српства.{S} Тражио је слободу у вери, књижевности, у науци.{S} Све снаге је требало уло |
да не причате <pb n="196" /> о оваквој веридби.{S} Ја ћу већ пронаћи нешто романтичније... про |
в стан.</p> <p>И то није било све...{S} Верио се са њиховом сусетком, <hi>женом из народа</hi>, |
тарским канцеларијама.</p> <p>— Краљ се верио! — дочекала га је Бела у кујни, у коју се прво ст |
p>— Знате, отац, да се Миле тетка-Катин верио у Минхену... испросио Швабицу.{S} Тетка-Ката хоће |
" /> агитационо предавање.{S} Он је био верна гласачка војска по ђачким зборовима, где се драо |
е шетње.{S} Девојка је волела ту улицу, веровала у њу.{S} То је била слабост ове учене главе.{S |
риле, подизале, одушевљавале.{S} Она је веровала у њих, у њино брзо остварење, у њихов велики п |
испуњавала је њену целу душу.{S} Она је веровала у Чедомира, он је воли... они се поново воле.. |
је то да би га казнила.{S} Она је иначе веровала да је он воли јако, јаче него што је он био уо |
Он сиромах, а ја хрома!“ — мислила је и веровала да су тако равни једно другом.</p> <pb n="107" |
ти с робије.</p> <p>И сви троје су тако веровали у брзо и потпуно помиловање Јованово да се њег |
адоје је био јунак тих дана.{S} Људи су веровали у њега, сматрали га за нешто више од себе.{S} |
S} Шта то мари!{S} Он је волео слободу, веровао у њену свемоћ, замишљао ју је као море, као ваз |
крса мртвих, страшни суд, кад је у њега веровао.</p> <p>Изненадно, без икаквог узрока, као што |
је био његов божански учитељ, у кога је веровао као Турчин у Мухамеда.{S} Дела његових противни |
леђима.{S} Он је видео само себе, те је веровао да би с њим трпело и све друго: његови ближњи, |
воде између Белиних родитеља.{S} Он је веровао да су његови односи с девојком дубоко скривени, |
ика, већ једна врста религије.{S} Он је веровао у народне снаге, Вук Караџић је казао последњу |
Илић је, безмало, мрзео своју драгану и веровао да га она мрзи.{S} Сваки њен покрет који није и |
ће неко раскопавати онај крш, не бих му веровао да ми је из очију испао!</p> <p>— Ту смо се кри |
делу, која ће му омилети кућу, која ће веровати у оно што он верује.</p> <p>Девојка одмахну ру |
за неко време.{S} Знао је да му се неће веровати.</p> <p>— Шта ме се тиче! — рекао је самом себ |
ито сносио своју сиротињу.{S} С невином вером у будућност, он је трошио своје младе године раде |
Жене примају науку која им се предаје, веру која им се проповеда, мужа који им се даје, срећу |
алидрваца да се упали цигара и давао на веру.{S} Могло се ићи из ходника у ходник, из слушаониц |
а покуша да не призна истину. </p> <p>— Веруј ми, ми смо све имале доба кад је живот као источњ |
или бар обећавају, какав добитак.{S} И веруј ми, они <pb n="279" /> добивају.{S} Пре неки дан |
вна, старинска жена...{S} Ко ће у то да верује!...{S} И то да дочекам у својој рођеној кући, гр |
ети кућу, која ће веровати у оно што он верује.</p> <p>Девојка одмахну руком.{S} Њу су саму под |
42" /> своју срећу, живот ми је кратак, верујем у бесмртност душе.</p> <p>Вишња није била створ |
уће, Вишња.{S} Сад ти претерујеш.{S} Ја верујем, против свега, у прогрес, у човечанство.{S} Не |
аљада, у те бесмислице?</p> <p>— Да, не верујем, Радоје — одговори она, бледа, жута у лицу, гот |
е немам никаквог политичког убеђења, не верујем више у политику.</p> <p>У том тренутку, они су |
<p>— Не криви време, Чедомире.{S} Ја не верујем у судбоносне неспоразуме.{S} Ако је ко крив, то |
риче — рече он сигурним гласом. — Ти не верујеш, ваљада, у те бесмислице?</p> <p>— Да, не веруј |
их, срачунатог држања сукње или цигаре, весела лица, охолог погледа и одела по последњој моди.< |
ком пре подне излази у варошки парк.{S} Весела женскадија, која нема брига око распремања куће, |
је унутрашњи глас. — Ти си дошла у њега весела као срна, <pb n="243" /> побегла си с ишчупаним |
кав или онакав ток.{S} Она је била врло весела, отварала јако своја нешто бледа уста, заборавља |
— А била би грдна штета.{S} Она једина весели наше жалосно доба, греје те место метресе, одуше |
ада овог или оног друга.{S} Они су били весели, безбрижни, они су се разговарали о лаким ствари |
око њега, пролазили поред његових очију весели и шарени као сватови, и губили се у ноћ преживел |
и, бог с тобом!...{S} Говоримо о нечему веселијем.{S} Ти си волео одавно да идеш у Париз?</p> < |
кудицу.{S} И они се вратише у варош још веселији него што су пошли, трчећи, прескачући баре, го |
је се не да описати, како каже чâ Јанко Веселиновић.</p> <p>У оваквом разговору, у дугим поглед |
в каљав, поцрнела лица, опрљена чела, а веселих, светлих, занесених очију, враћао се увече са р |
е приметила.{S} Црвенила се, гледала га весело и смешила се.{S} Њени зуби сијали су испод румен |
p>Она је седела до њега и посматрала га весело, готово безазлено и у исти мах несташно.{S} Бела |
на време млезеви би ударили о прозор да весело човека опомену како је пријатно бити у својој ку |
и је уши да им извучем — додаде госпођа весело — где су нашли љубав да изјављују!</p> <pb n="19 |
а.</p> <p>— Продужите... — рече она, па весело седе на канабе поред њега.</p> <p>Кроз чипкане з |
да.</p> <p>У чокалиници се живело доста весело.{S} Кад нису критиковали митрополита што им не у |
учиш.{S} Остави данас те књиге — додаде весело. — Одмори се, боже благи!{S} Има времена.{S} Ја |
те и позва своју другарицу.{S} Она седе весело тако да јој обе стопале отскочише од земље.</p> |
а.</p> <p>— Лазаревићева! — кликнула је весело Каја и обесила јој се око врата, па је пољубила |
о драмски начин, загрли их обоје и рече весело, као да је наручивала нову хаљину:</p> <p>— Нека |
сам се Београда, бога ми — рече при том весело и махну руком кроз ваздух.</p> <p>Узеше топчидер |
улици.{S} Чинило јој се да је све било весело, шалило се много, на лицима није било умора ни б |
сиђе с тротоара.{S} Око срца му је било весело, топло, па и жалосно.{S} Мило му је било што је |
мачкице која се умиљава, њену несташну веселост; овај профил задахнуо је Вишњиним повременим р |
ругобу само да би био примећен.{S} Нема весеља.{S} Лица се згрчила, борба за опстанак их наружи |
, о Сокином прстену.</p> <p>Тако и сад, весеље је плануло неочекивано, још док су се састајали. |
ед Милеве.{S} Ове песме, Радојеве речи, весеље целог друштва, расцветана ливада и ти мириси зан |
во састане, без нарочитог договарања, и весеље букне, у толико јаче у колико је дотле избегаван |
Млади човек не хте покварити ово присно весеље дома, који је последњих година знао само за зле |
град.{S} Између дрвећа хватао се дуг и весео летњи сумрак у виду танке, прозрачне измаглице, к |
е таласе Дунава.</p> <p>Ова слика учини весео утисак на Вишњу.{S} Она се мирила са том вароши, |
иром отворене прозоре допирао је у собу весео шум Београда који се будио пред вече, као одахнув |
ере ти, Бела — рече Илић — прочитај ову вест...</p> <p>Па као за себе додаде:</p> <p>— Како сва |
пошалице.{S} Ту су стизале прве дневне вести преко <hi>штампараца</hi>, како су се овде звали |
пута њен се поглед следи.{S} У дневним вестима налазила се ова белешка:</p> <quote> <hi>Венчањ |
нио по <pb n="237" /> околним висовима, ветар доносио мирис од љубичице, пролетња јагњад блејал |
} Капље су биле чешће.{S} На један пут, ветар се претвори у вихор.{S} Облак се провали.{S} Из н |
јој је падала заводљиво преко лица.{S} Ветар се играо са скутовима њене кратке хаљине и открив |
дегде видело се неко раштркано село.{S} Ветар је доносио отегнуте сељачке гласове који се нису |
>Таман да се спусте низ једно брдо, кад ветар скиде Вишњи шешир с главе и понесе га низа страну |
на јагоде, на младост.{S} Кад планински ветар духне из клисуре, облак од цветне прашине дигне с |
ално, нешто што је наваљивало на њу као ветар, гушило је и дирало у дубину душе, да јој је свак |
и велика, пространа шума.{S} Тада духну ветар.{S} Лишће у џбунова заигра у крај пута.{S} Занесе |
/> <p>Да је на његовом месту био какав ветеран на перу, он би продужио своје дело такво какво |
и благ.{S} Није се осећало ни најмањег ветра.{S} Све око њих изгледало је као да се унело, упи |
ке.{S} Ипак се осећало нешто свежине од ветра који се дизао са запада и наносио по који облак.{ |
практичност?{S} Повијаш се дакле према ветру?{S} Изгубила си све принципе.</p> <p>— Принципе!{ |
Реч лопов није довољно жигосала човека, већ га звали архилопов.{S} Гомиле ђубрета просипале се |
гов радикализам није био више политика, већ једна врста религије.{S} Он је веровао у народне сн |
тако важно? — одговори госпа-Матовићка, већ у постељи.</p> <p>— Похитај... доцкан је.</p> <p>Ма |
у.{S} Управо, она за њу није постојала, већ брак, муж.{S} Томе је требало очувати, <pb n="99" / |
S} Уличне лампе нису више на стубовима, већ су обешене о жицу.{S} Па ипак, ово отмено место срп |
вацима.{S} Реч лажов није била довољна, већ се писало архилажов.{S} Реч лопов није довољно жиго |
дан.{S} То не беше ситна, јесења киша, већ млаки пљусци као усред лета.{S} По околним планинам |
ти... нема ни добра ни зла апсолутног, већ конфликта између нужних сила.{S} У то буди уверен.< |
очекивала од Чедомира љубавне напитке, већ изјаву, ону мало старинску изјаву којом се проси ру |
леде, ситне, као да се нису њој десиле, већ их чула из прича, из прочитаних књига.{S} Дође јој |
пчидерски трамвај.{S} Код једне механе, већ ван вароши, сиђоше с кола и упутише се обоје полако |
нице, које нису биле тачно заокругљене, већ као две капље мастила пале у светло белило између т |
ао пољубац.{S} Пољубац не паде на усне, већ на ону румен по образу и остави младићу утисак глат |
на које је падало, али није било вруће, већ врло благо, меко, глатко, да је ваздух био као у ку |
а зла не чине намерно, с предумишљајем, већ... онако, из људске ограничености.</p> <p>Кућу су р |
увши само једанпут својом хромом ногом, већ беше у другој соби. — Што су дивне, само да знате!. |
жак...{S}" Он то не рече.{S} У осталом, већ их пристигоше Милева и њен пратилац.</p> <milestone |
олест јој се чинила као казна.{S} Њено, већ рањено, срце стезало се од бола.{S} Заклињала се да |
ва те, опија најбр...р...рже...{S} Ето, већ сам пијан. .</p> <p>Био је заиста добро угрејан.{S} |
<p>Мајка се не усуди да обнови прекор, већ погледа плашљиво у свога мужа.{S} Али ни Јован не р |
е златила читава простирка, и њен глас, већ без трунке тајанствености, одјекну долином:</p> <qu |
казе... те поређане хартије, ту архиву, већ велику.{S} И уверени присталица материјалистичке фи |
и чија судбина не зависи од њих самих, већ од оних које ће срести и који ће их учинити срећним |
о <pb n="100" /> оцена ни прозивања.{S} Већ се седне у клупу, професор говори, ко хоће да бележ |
> <p>— Не покушавајте да се браните.{S} Већ ми то причају одавно.{S} Али ја добра, наивна, стар |
шнице.{S} Оне падају уз часне посте.{S} Већ је пролеће.{S} Сунце обасја.{S} Снегови што су пада |
а мајка опорављала се из дана у дан.{S} Већ је по мало напуштала собу, шетала по дворишту, седе |
уди су се заустављали да их гледају.{S} Већ се примицало вече кад се нађоше на Ћирићевој пољани |
цело јутро.{S} Још удара на бели лук, а већ развезао о Плеханову, Огисту Конту, социјалној рево |
b n="120" /> — Није још школу свршио, а већ проси девојку...</p> <p>— Ја не налазим у томе ниче |
p> <p>Шесту годину је навршио у јуну, а већ у августу молио је оца да га упише у школу.{S} Дотл |
ада полагано, суво, не гледајући у њега већ у један кут од салона и као враћајући се с неког да |
е ситне дечице.</p> <p>Нешто се од тога већ остваривало.{S} Велике наднице привлачиле су сељаке |
милује својим крилима, девојка се била већ извила из његовог наручја и побегла к вратима од тр |
спремајући се да легне.{S} Деца су била већ заспала.{S} Бела тако исто.{S} Кућом је владала дуб |
а према његовом успеху у школи, ставила већ толико пута до знања да он има од ње да се учи.{S} |
омир оженио.{S} Смрт је јако утицала на већ рањену девојкину душу.{S} Она се посвети бризи око |
ао је ван себе.</p> <p>Али је газдарица већ била изашла.</p> <p>— И ово, и ово, не треба ми ниш |
кила књига, уби га научни рад, кашљуца већ.{S} Ено Петра Гавриловића, дигнуо десно раме, спуст |
није се чудио: он <pb n="19" /> је себе већ тада прогласио за великог човека.</p> <p>Кад је сту |
је ишла као на крилима.{S} Кад се дође већ до немогућности, младић се трже.{S} Жалосна стварно |
оправити.</p> <pb n="230" /> <p>Вода је већ допирала до бедема.{S} У мокром мраку примећивали с |
задиркивао служавке.{S} Ћерка, која је већ била на удају, није имала наклоности ни према какво |
д њега била старија две године, била је већ као дете каћиперка и, у домаћим свађама, стално на |
:</p> <p>— Најзад, свеједно.{S} Нама је већ изречена пресуда.{S} Ми имамо да бирамо између ово |
м глас неког из њеног друштва, и она је већ заборављала на свог првог учитеља.</p> <p>То је так |
једно што је пристизала на снагу, те је већ имала потребу да се допада људима, и друго, што су |
ого поштовања, скиде свој шешир који је већ губио форму.{S} Вишњине дотле безизразне очи запали |
> <p>Вишња заусти да нешто дода, али је већ млади човек падао у ватру грдећи реакцију, реакцион |
видљивог интереса за политику.{S} Он је већ у двадесетој години научио да му живот доноси чист |
Није прошло ни неколико минута, а он је већ био на улици, са̑м.</p> </div> <div type="chapter" |
ј на отменом држању, доказује колико је већ велика девојка и да су јој нашли момка.{S} Отац јој |
ротив! — кликну девојка.</p> <p>Било је већ пало вече кад се њих двоје упутише Вишњином стану.< |
м и изби на излазак од парка.{S} Ноћ је већ наваљивала са истока и падала на варошке куће беле, |
млада девојка угледала Илића који ју је већ чекао, наслоњен на стуб једне лампе, пошла је брже |
ао лекцију, о шљиви на пример, он ју је већ умео поновити целу.{S} Учитељ, који је за свој рачу |
до било што поред своје философије није већ умро од глади.{S} Свој позив је схватао на старинск |
гестовима и учтивостима.{S} Пушкарка се већ бринула шта ће сутра лепо скувати за ручак, те је п |
е више учио школе.{S} У то доба била се већ увелико развила борба између школованих и нешколова |
министар... министар земљорадње кад се већ тим питањем бави, али јој се учини да поред све кор |
ла цела њена појава.</p> <p>— Волите се већ целу младост.{S} А ти не видиш, ти ниси видео то те |
.. на професорову ћерку, око које ће се већ сутра отимати удварачи... на своју љубав: здраву, о |
ревици ових присних састанака.{S} Он се већ био навикао на љубак <pb n="53" /> додир тога девој |
{S} Неколико корака од средине града, и већ је човек улазио у споредне улице, непознате квартов |
за то време семестре на универзитету, и већ знају вредност годинама службе.{S} То су они који к |
ржава је помогла друштво кредитом.{S} И већ се с пролећа приступило радовима на подизању центра |
дон...{S} Имам посла.{S} До виђења! — и већ се нађе пред Вишњом, стидљив и он, збуњен, светлих |
знаш шта радиш.{S} Наша варош дугује ти већ много, за парк, за...</p> <p>— Не, Вишња... — одби |
ао се да не начини какав испад, имајући већ извесна искуства о београдском животу, о Београду, |
два дана после битке, па како су Турци већ чували Саву, он није могао пребећи у Аустрију, него |
атим...</p> <p>— Затим?</p> <p>— Ја сам већ покисла, и...</p> <p>— И?</p> <p>— Свак од нас има |
да се она врати у Београд.{S} Али, ево већ неколико часова како су једно с другим, а он не усп |
својим новим друговима.{S} Један је био већ господин, циничан, наметљив, извештачено безбрижан, |
м оградом.</p> <p>Стари господин је био већ ту.{S} Он је био човек ситних, живих очију, великог |
лога, и вишо се не врати.{S} То је било већ лакше.{S} Ипак се није могао одлучити одмах и решењ |
и, њихова личност, њихов џеп, они знају већ вештину опортунитета и хладне крпе за угрејана чела |
у време које су заказали.{S} Од кућа су већ расле сенке, ипак је било још рано, те по улицама н |
о осам часова.{S} Ноћне паре блуделе су већ кроз атмосферу и покушавале да завију у помрчину ра |
а ноћи.{S} По споредним улицама биле су већ угашене светиљке.{S} Кафане су биле затворене, изуз |
.{S} У осталом, многи његови другови су већ чинили концесију животу.{S} У клубу, који је носио |
штво их је звало да пожуре.{S} Једни су већ одмицали у правцу вароши.{S} Радоје уста.{S} Пред њ |
n="196" /> о оваквој веридби.{S} Ја ћу већ пронаћи нешто романтичније... пролеће, небо, велики |
, које не рачунају са ситницама, она их већ виде заљубљене, верене, и пред олтаром.{S} Ах, тај |
м надлештвима, где је рад мањи, а плата већа.{S} Они оснивају <hi>таншуле</hi>, састављају пева |
ости.</p> <p>У природи је настајала све већа тишина.{S} Једно бело дрво, које се оцртавало пред |
у једно парченце хартије које није било веће од цигар-папира.</p> <p>— Па читај! — закључи само |
очекивао.{S} Он задрхта јер је то било веће, много теже него што је његова слутња предвиђала.{ |
ли младој бунтовници беше спремљено још веће изненађење.</p> <p>У колима је седео Илић с једном |
инцијалац, а изгледа ми да се овде нема већег осећања удобности, лепоте, <pb n="30" /> културе |
ен глас.</p> <p>Девојка је падала у све већи занос.{S} Скупи кошуљу позади и притеже је.{S} Врв |
много дебелих, са огромним грудима, још већим бедрима и са поноситим изразом на офарбаном лицу |
извесна лица, од којих су нека жива, а већина су умрла.{S} Није било девера него је Чедомир иш |
и кућама: ко у тарницама, ко на коњу, а већина пешке.{S} Ћевапџије изнели роштиље на сокак и за |
државној управи.{S} Ако је скупштинска већина хомогена, иде се до отвореног деспотизма, а ако |
ма нечег непознатог, <pb n="122" /> где већина људи крију своја уверења и своје особине.</p> <p |
пуно дима од јевтиног дувана.</p> <p>— Већином гласова решено је да парламентаризам треба помо |
оцене, али је у осталим предметима био већином слаб.{S} Из српског језика је имао стално двојк |
пусти Матовићима да се преместе у једну већу кућу.{S} Било је крајње време, јер су сад имали и |
готово сва места својих састанака...{S} Вече их је ухватило на Чукарици.</p> <p>Онде где избија |
г зеленила на острву Циганлији.{S} Пред вече, кад мало прехлади, свет је излазио на Калимегдан: |
<p>Цео дан су провели у шетњи.{S} Пред вече, кад је сунце нагињало западу, девојка зажеле да в |
имназисту.{S} Било је око пет сати пред вече.{S} Дан је био као сваки летњи дан.{S} Улице се си |
асом.{S} Затим додаде блаже : — До пред вече немам никаквог посла.{S} Можемо начинити лепу шетњ |
у весео шум Београда који се будио пред вече, као одахнувши после великих врућина.{S} Прозори с |
е приче.{S} Око њих је било лепо јесење вече, сувише топло за то доба, једно од оних чежњивих в |
да оде онде, па леже...</p> <p>Цело ово вече, Илић је мислио на самоубицу.{S} Па и сутрадан, та |
кликну девојка.</p> <p>Било је већ пало вече кад се њих двоје упутише Вишњином стану.</p> <p>— |
љали да их гледају.{S} Већ се примицало вече кад се нађоше на Ћирићевој пољани.{S} Сад се ту ши |
ате шта је ново? — рече им Милева једно вече. — Мешовити хор <hi>Љубићске Виле</hi> приређује у |
ао из <hi>Централе</hi>.</p> <p>— Добро вече, комшинка! — поздрављао ју је из далека, скинувши |
аја сокака, називају свакој клупи добро вече, причају шта су радиле преко дана, шале се на рачу |
рширала је са стрелишта у касарну.{S} У вече, један чича, с кантом петролеума и кутијом палидрв |
као да је виле гоне, а враћала се тек у вече, пуна новости.{S} Младен је одлазио такође, у школ |
.{S} Њихов ум се био онесвестио.</p> <p>Вече се спуштало у собу.{S} Кроз расходоване чипкане за |
само може, да угоди својим гостима.{S} Вечера је била обилата, било је и слаткиша, па и вина.{ |
ка.</p> <p>Код куће ју је чекала хладна вечера и љута газдарица.</p> <p>— Није лепо да се девој |
азни; краљ није успео да састави владу, вечерас нико не влада Србијом.{S} Круна ће морати потра |
н јој преписа нешто, и рече ми да ће се вечерас навратити.{S} Боји се да не пређе у запаљење.</ |
ејем вечеру?</p> <p>— Оставите.{S} Имам вечерас много да учим.</p> <p>Газдарица изађе из собе и |
полако својој мачки:</p> <p>— Овој нису вечерас све козе на броју!</p> <p>Вишња сврши школске з |
вљивале су се прилике које је видела те вечери.{S} Обузимала ју је нека лака ватра, која се сла |
— рече министар кад му жена саопшти те вечери да је Илић запросио Белину руку и да је она, као |
, остави се Београда у Чачку.</p> <p>По вечери, Вишња је излазила с мајком на клупу пред кућом. |
опло за то доба, једно од оних чежњивих вечери које саме позивају на дуге разговоре.{S} Месец ј |
, доносиле јој одјек млаких београдских вечери.{S} Тражила је у њима нешто ново, изненадно, доб |
коле.{S} Четири часа доцније звонила је вечерња.{S} Једна чета војника марширала је са стрелишт |
оследњим гранама, које су се љушкале на вечерњем поветарцу, спајао слике своје две познанице.{S |
ош се није знало о скандалу у Двору.{S} Вечерњи листови ћутали су као рибе.</p> <pb n="75" /> < |
Хорови жаба звонили су уједначено кроз вечерњу тишину.{S} Две три звезде боцкале су један крај |
тари познаници.</p> <p>Ускоро седоше за вечеру.</p> <p>То је била скромна кућа једног државног |
де неодлучно.{S} Било му је још рано за вечеру.{S} Погледа око себе неодређено.{S} Затим се упу |
<p>Илић стеже срце и упути се лагано на вечеру.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140 |
онуди се услужно:</p> <p>— Да подгрејем вечеру?</p> <p>— Оставите.{S} Имам вечерас много да учи |
Остао је још Зарија Ристић, вечити ђак, вечити занесењак, вечити сиромах.{S} Блед и озбиљан, мр |
а Ристић, вечити ђак, вечити занесењак, вечити сиромах.{S} Блед и озбиљан, мршав као авет, са з |
стекао.{S} Остао је још Зарија Ристић, вечити ђак, вечити занесењак, вечити сиромах.{S} Блед и |
се сад за насушни хлеб.{S} Општа чама, вечито јадиковање, стално незадовољство, грабеж, отимањ |
превиђа споредну, вечито се нечем чуди, вечито се узбуђује; неспособан ма за какву акцију, треб |
ледајући главну ствар превиђа споредну, вечито се нечем чуди, вечито се узбуђује; неспособан ма |
м се бунио против њега: брак ми изгледа вечито нешто севдалијски... уз пратњу Цигана и чауша.</ |
чиновничких влада у Србији, она је била вечито за одржавање неке врсте племства, захтевала је с |
а о београдском животу, о Београду, где вечито има нечег непознатог, <pb n="122" /> где већина |
он — Пријатељство које се сматра да је вечито, а које живот распе као плеву!</p> <p>Поред њих |
а с прозора на другом спрату.{S} Био је вечито добре воље.{S} Причао је радо о својим пословима |
у њој нашао оно нешто неодређено што је вечито тражио.{S} Долазио би уредно у школу, задовољава |
ња, да се одриче својих мишљења и да се вечито повлачи у себе, те му је ваљада због тога чаршиј |
оју најбоље ишло за руком.{S} Учитељ се вечито <pb n="58" /> жалио да Радоје стално трчи напред |
проста у својој учености... ти, која би вечито била уза ме, која би се посветила моме делу, бил |
вој део живота и, кад дође време, заспи вечито под обичним крстом, са кога ће киша и невреме сп |
што се не да избећи и што ће га пратити вечито.</p> <p>— Не покушавајте да се браните.{S} Већ м |
епеница и сломила ногу.{S} Стога су јој вечито угађали. <pb n="123" /> Поред свег тешког живота |
ру који је нашла у свом родном крају, о вечито променљивом пејсажу кукурузних поља, о лековитој |
оставимо плићаке.{S} Јер најзад, нашто вечито трчати за критиком, за рушењем, за духовитошћу, |
бројни, живот шуми, таласа се, све је у вечитом покрету.{S} Али што се пароброд примицао више т |
ј ништа, размећи се, другима препоручуј вечиту скрушеност; пењи свој глас за једну ноту више из |
ође један тренутак, тих, мучан, дуг као вечност.</p> <p>Нико не рече ништа.</p> <p>Бела је уста |
сабласт из старинских романа.{S} Ћифте веџбају своју памет на теби и дају своје мишљење о твој |
око бледог азура.{S} У оближњој касарни веџбали се војници и чула се промукла, далека и кратка |
ика прозора, пуна шољица, кутија од <hi>вешплава</hi>, ђинђува, водених чаша, ђачких таблица, б |
лија, хладан као дућан с намештајем.{S} Вешт посматрач би по тој одаји оценио жену која ју је н |
уз, а брак... брак је код паметних људи вешт споразум, смишљен ортаклук, где свака страна уноси |
ргументима, да су његови закључци често вештачке дедукције, па и софизми, а, с времена на време |
друштво, утицао код општине да се праве вештачки бунари, поправљао женама машине, декорисао каф |
пи од фесова, разне кутије са шамијама, вештачким цвећем, бонбоном.{S} На фијокама испод њих пр |
р то није другим речима: право јачега и вештијега, влада аристократије, ропство слабих ?{S} Зар |
се зове примењена наука, <pb n="259" /> вештина, политика.{S} Он није знао за обзире, компромис |
доба, где човечју снагу замењују често вештина и природа.{S} Треба му показати делом, ову држа |
замењује снагу, и помоћу више или мање вештине са којом се та комедија игра, човек добија симп |
умевао у коњима, али није требало много вештине па да види да је та животиња одличног соја: вис |
ођеш?...</p> <p>Млади човек, с прилично вештине, а с много поштовања, скиде свој шешир који је |
ихова личност, њихов џеп, они знају већ вештину опортунитета и хладне крпе за угрејана чела.</p |
византинизма, она је имала јединствену вештину да измири у себи жену која господари кућом и же |
госпа-Клеопатре.{S} Иначе је Бела крила вешто своје маневре од других.{S} Носила је редовно пос |
га погледа изненађено.</p> <p>— Овај се вешто извлачи — рече у себи.</p> <p>— Управо — додаде И |
ан комплимент:</p> <p>— Госпођице Бела, ви сте врло љубазни.</p> <p>Једна тица запева у башти.< |
} Боже здравља!... остави ти то мени... ви се људи не разумете у тим стварима.</p> <p>— Добро.{ |
да вас посаветујем као млађег колегу... ви разумете?</p> <p>— Не разумем — хтеде рећи нови супл |
ајем, који није могао тачно одредити. — Ви сте тако љубазни према мени.{S} Зар мислите да ја не |
Узмите се на ум — рекао му је једном. — Ви више нисте дете.{S} Кроз неколико месеца свршићете ш |
ва и заруделе кајсије у башти.</p> <p>— Ви волите кајсије? — упита Бела младића, па не сачекавш |
двоје упутише Вишњином стану.</p> <p>— Ви на лето свршавате школу? — упита Илић нову познаницу |
мо времена.{S} Мораће се журити...{S} А ви, млади човече, из школе ћете ући право у живот.{S} Д |
прими онолико колико се даје...{S} Шта ви мислите, господин-Илићу?</p> <p>Чедомир заусти да ка |
овори јој стара жена.</p> <p>— Не знате ви те ствари — осече се Вишња за први пут. — Ја сам ема |
помагао газда-Митар.</p> <p>— Оставите ви Радоја — говорио је грађанима, који би давали наметљ |
о срце желело освете.</p> <p>— Јесте ли ви срећни, господин-Илићу? — пређе Бела изненадно на ње |
пет вам кажем: у револуцији, па ма како ви решили.</p> <p>Поднаредник тресну чизмом.</p> <pb n= |
ајући у говору час <hi>ти</hi>, час <hi>ви</hi>, и, кад дођоше до њене куће, раставише се као с |
се налази наш свет, не треба губити из вида.{S} Јер наш свакодневни живот и ми сами налазимо с |
у књиге <hi>купусарама</hi>.{S} Најзад, виде да Радоје има право, па му предаде целу радњу, а с |
зно.{S} На очи јој се хватала магла.{S} Виде како се шешир скину.{S} Још један кратак <pb n="14 |
че да копа, па се онда заустави, као да виде да је то узалуд, наслони се на дрвену држалицу и и |
аловарошани који су дошли о распусту да виде Београд, беспослени радници, становници предграђа, |
јој за часак преживели живот.{S} Вишња виде Београд... у неколико партија, без реда, један по |
занимали синоћ — примети Вишња, па кад виде да се Каја не подсмехну, продужи пажљиво — он је в |
од памука.</p> <p>Илићу залупа срце кад виде девојку тако близу себе.{S} Он не настави говор.{S |
стави то, Вишња — рече јој мајка кад је виде како потаркује ватру. — Није то за тебе, не прилич |
расположење држало ју је све док се не виде с Кајом.{S} Она хтеде по том да надокнади своју ср |
и прст на прозор. — Ко ће знати шта оне виде својим мрежастим очима!{S} Ипак, оне осећају топао |
рану унапред. — Шта ће рећи свет кад те виде саму.</p> <p>Та оскудица слободе падала јој је нај |
тво, Илић погледа кроз прозор.{S} Да ли виде једну клупу, усађену у обалу чукаричког друма?{S} |
<p>Ова храброст не потраја дуго.{S} Он виде да би му од рукописа остало врло мало, готово ништ |
авесама са жутим пафтама, које се данас виде само по државним канцеларијама.{S} Према постељи, |
ико наваљивао да се <pb n="255" /> опет виде?{S} Шта му је сад девојка поново требала?...{S} Сл |
је не рачунају са ситницама, она их већ виде заљубљене, верене, и пред олтаром.{S} Ах, тај олта |
{S} Кроз дим од дувана и испарења, Илић виде једно празно место, па се упути к њему, кад спази |
, умерене забаве <pb n="35" /> у школи, видела је сад нову варош пуну младих људи, који се боре |
шећерлема.{S} Кад се спремила за школу, видела је да још има доста времена.{S} Па ипак је готов |
жалосно.{S} Уста је држала отворена.{S} Видела се оба реда зуба.{S} Усне се згрчише на четири у |
рпске престонице учини јој се бедно.{S} Видела је по њему рабатне чатрље које дотле није примећ |
едомиром о својим сумњама.{S} Чим би га видела, осећала се пред њим разоружана.{S} Он је знао т |
ао њеној плавој појави.{S} Испод жакета видела се муселинска блуза; лака материја дрхтала је пр |
потражио другу жену!</p> <p>Тек је сад видела колико воли Чедомира. <pb n="149" /> Осећала је |
ели, заволела је Чедомира још чим га је видела... много јој се допала његова ученост, романтича |
болесно, мистериозно.{S} Праву љубав је видела само у браку.{S} Управо, она за њу није постојал |
4" /> појављивале су се прилике које је видела те вечери.{S} Обузимала ју је нека лака ватра, к |
улици спази своју жену.{S} Она га није видела, ишла је оборене главе и храмала јаче него икад. |
/p> <p>Вишња се стресе.</p> <p>Она није видела лице у тог човека, али би га познала у хиљаду др |
година.{S} Девојка га никад лепшег није видела.{S} Његов поглед ју је заносио, његове речи је о |
Тада девојка опази нешто што дотле није видела: један готово правилан круг од свежег, росног зе |
S} Па и даље, доле у Београду, зар није видела гомиле још горих од својих суседа?{S} Она није у |
кварио никакав брод.{S} Од Београда се видела само она стругара и још неколико неједнаких фабр |
просуто једно пакло карата; прашина се видела по раму од огледала.{S} У трећој одаји, која је |
каквом новом приземном кућицом, где се видела уређена баштица и идилични бунар на точак.{S} Пр |
дугме на блузи било се откопчало, те се видела кожа бела, истачкана златним маљама.{S} Она узбу |
безизразно, пространо небо, у којем се видела само понека ласта као црна звезда.{S} Усред мртв |
био представљен.{S} На његовој тоалети видела се велика разлика.{S} Имао је нов таман костим, |
азаревићева говорила:</p> <p>— Муке сам видела док су моји пристали да се вратим у Београд.{S} |
стави;</p> <p>— Кад сумирам све што сам видела, познала, искусила, рачун испада врло неповољно |
рност са илузијом.</p> <p>— Нигде нисам видела оволику потпуност у огледању на води — продужи д |
ре, брате, где си ти?{S} Откад те нисам видела — рече му она. — Пише ми тетка да јој се ти ника |
си била по овој киши?{S} Нигде те нисам видела на скупштини.{S} Мислила сам да си се вратила ку |
а ли се сети да је у тој улици први пут видела свога драгана са његовом доцнијом женом?{S} Да л |
а.{S} Унутра се светлила чиста калдрма, виделе се коњушнице, станови за послугу и једно изврнут |
отворена главна врата, на средини куће, виделе се простране степенице, <pb n="5" /> једна сивка |
за Вишњицу, самоникле улице по Чубури, виделе су тада многи млади пар.{S} То су били махом ђац |
им је стресла кад је распремала сто.{S} Виделе се разгранате старе шљиве њихове баште.{S} Јабук |
патлиџан, румен и сочан.{S} У низинама виделе се вреже од бостана и краставаца; ту су биле под |
дрвећем црног зеленила.{S} По ритовима виделе се усамљене роде, врло беле.{S} Једно јато неких |
з је одмицао.{S} Кроз прозоре од вагона виделе се разнолике зграде станичне, гвоздене машине ру |
есма вунице, превучена завесом од тула; видели се калупи од фесова, разне кутије са шамијама, в |
одила је гласне разговоре.{S} Међу њима видели се бољи чиновници, имућнији трговци, расположени |
од срца. — Колико има од како се нисмо видели!...{S} Како си?...{S} Шта је с тобом?...{S} Нешт |
ила им се корпа са стварима.{S} Муке су видели око језика.{S} Ипак, пут је био пријатан.{S} У П |
он није постојао, као да га никад нису видели.{S} У њему се појављивала љубомора, страшило са |
уве.{S} Даље, преко разноврсних кровова видело се парче једне улице: пуста калдрма, зарасла у м |
/p> <p>Кроз чипкане завесе на прозорима видело се једно парче улице, остатак покојног зеленила |
украшене чипком од букава.{S} По гдегде видело се неко раштркано село.{S} Ветар је доносио отег |
и сигурну савезницу, те се свађама није видело краја.{S} Губила је и оно мало поштовања што је |
жути, гипки, пенушави.{S} Даље се није видело ништа.{S} Киша је пљуштала.{S} Са реке је допира |
се окрену тамо тако да му се лице није видело јер се бојао да јој га покаже.{S} Да ли то Вишња |
чаробно осветљавало парче неба које се видело, неколико суседних кровова и заруделе кајсије у |
крај њене хаљине био се откопчао, те се видело парче белог веза на кошуљи.{S} Вишњу обли румен. |
пољу је иначе било тихо.{S} На обали се видело парче једне шумице: врхови од јела, два три јасе |
е.</p> <p>Десно од њих, између две куће видело се парче Топчидерског брда, низ јабланова у подн |
> <p>Он би се пренуо из својих студија, видео би се у својој соби, сам... ужасно сам, као у гро |
волео би јачи од његовог сопственог.{S} Видео је да она воли несрећно.</p> <pb n="220" /> <p>— |
е сад руменила испод отворене блузе.{S} Видео се и један мрк младеж.</p> <p>— Ах! како је лепа |
За њом пође Илић и осмотри је целу.{S} Видео је сад јасно што синоћ у мраку није могао.{S} Њег |
ћ гледајући у бело платно Моравино. — А видео сам је надошлу, усталасану, помамну: страшна је т |
затворених очију.{S} Мало даље од њега видео се крвав перорез.</p> <p>— Говори ко те уби! — ре |
сажаљевао га је искрено.{S} Он је себе видео у тој животињи.{S} Зар он није био тако исто од д |
је пак ћутао усамљен.{S} Тек овде онде видео би се, у том парчету земље у крај Мораве, засађен |
и размажено дете.{S} Али, Илић, који је видео свет само кроз књиге, није имао мрве практичног с |
Сад, после двадесет година борбе, он је видео краљевство претучено народним бунама, поразом јед |
рема себи самом.{S} Као на слици, он је видео цео свој живот, целог себе.{S} Што је учинио једн |
вих црнпурастих, замахнутих руку, он је видео визију Вишње, њене главе, њених очију које поздра |
ега имају свој крст на леђима.{S} Он је видео само себе, те је веровао да би с њим трпело и све |
о увређен од стране Вишње.{S} Био ју је видео на улици, па кад је хтео прићи, она је зауставила |
, гледао право све што је сретао и није видео ништа.{S} Тога дана није се ништа нарочито догоди |
, јадан, недостојан да живи.{S} Он није видео да сви око њега имају свој крст на леђима.{S} Он |
на кућа сеоског изгледа.{S} Десно од ње видео се низ ситних краварских станова с прозорима до з |
ај други Илић, онај прави, онај који се видео, коме су припадале крштеница, уверење да није жењ |
<p>— Какав златар на ово време, Бог те видео, кад и ја не могу хлеба да зарадим!</p> <p>— Онда |
} Он је био дубоко заузет самим собом и видео у том тренутку цео свој дотадањи живот као једну |
д говорила своме мужу:</p> <p>— Јеси ли видео да сам имала право!{S} Не треба гојити прасе у оч |
у врсту!{S} Позитивизам није познао, ни видео, ни разумео, ни волео оно човечанство које је отк |
ом губљењу времена.{S} Колико би ствари видео како лете око њега тако у тишини изгубљених часов |
целу младост.{S} А ти не видиш, ти ниси видео то тело — шаптао је у себи — то лепо тело, те чар |
љак ћилибарске боје.{S} Кад би је човек видео први пут, помислио би да је горда и надута, али, |
штво, држава, човечанство; он је све то видео у своме ја; то његово ја било је почетак и свршет |
ласом. — Он није на одмет.{S} Ја сам то видео на робији. <pb n="124" /> Видиш, били смо сви под |
Београду.{S} Он ју је још једном такву видео: у почетку њиховог познанства, за време једне шет |
је волео Зарију присно.{S} Он је у њему видео једног сапутника на истом путу, на путу у интелек |
естонице.</p> <p>У том великом простору видео се само један човек, продавац ушећереног воћа, по |
љењу.{S} У њиховом неисписаном рукопису видео је узбуркане дубине своје будућности, проналазио |
ју слаби према јакима.{S} Он је у новцу видео силу која учвршћава живот, пријатеља који одржава |
а још не знам ништа позитивно.{S} Треба видети у чему је ствар, треба се уверити — говорила је |
ог човека кога за живу главу није хтела видети.{S} Ипак, корачала је даље.{S} Надала се да ће с |
их обадва.{S} Чедомир је сад могао боље видети салон.{S} Примети велику библиотеку, пуну повеза |
светом.</p> <p>— Збогом.{S} Ми ћемо се видети! — <pb n="155" /> додаде пружајући му руку, па о |
ој се учини да поред све користи што ће видети отуд није отмено говорити за ручком о сељацима, |
риговори јој он.</p> <p>— Нико нас неће видети — одговори она са сигурношћу.</p> <p>То је била |
се сама вратити...{S} Ми се нећемо више видети.{S} Никад!{S} Збогом.</p> <pb n="291" /> <p>Пост |
устити док ми не обећаш да ћемо се опет видети — одговори Илић енергично, и ухвати девојку за р |
— Ја ћу се вратити, Чедомире.{S} Ти ћеш видети!</p> <pb n="50" /> <p>У очи дана кад је требало |
вредност.{S} После ових времена ти ћеш видети друга.</p> <p>— А дотле?</p> <p>— Једи задовољно |
допушта, а ти немој...{S} Боже здравља, видећемо се.{S} Ја ти шаљем нешто новца кад и ово писмо |
пре испита...{S} Красан је мој Милисав, видећеш.{S} Ах, ево га — додаде млада жена и показа рук |
ло му се да проведе по неколико дана не видећи своје драгане.{S} Трудио се да не мисли на њу.{S |
оказаше њена здрава плећа.{S} Рамена се видеше округла, заобљена, као извајана.</p> <p>— Извол’ |
све је ту, куће, улице, отворена врата, види се намештај, али људи, свет?{S} Нема их, нигде их |
.{S} Кириџије су биле зашле за кукуруз, види им се само глава.{S} Поље је дисало мирно.{S} Још |
а животом потпуним.{S} Он је хтео да га види јасно, ту, поред себе, да се сав загњури у њега.{S |
еде по том да надокнади своју срећу, да види, <pb n="246" /> да посети све те ствари, тако уско |
а, али није требало много вештине па да види да је та животиња одличног соја: високе ноге, разв |
устави код огледала.</p> <p>Хтела је да види на њој самој колико га мрзи.{S} Један крај њене ха |
унце нагињало западу, девојка зажеле да види залазак на Сави.</p> <p>— Ужелела сам се Београда, |
пољубац у једном тренутку, зажелевши да види своју драгану, да је види целу, разголићену, остав |
ну, требао је један тренутак, па тек да види где се налази.{S} Ову приземну собицу испуњавао је |
верен сам да би га она пољубила само да види како је то кад су бркови обријани!</p> <p>Доиста, |
ракије.{S} На гробљу, које се из далека види, снег окопнео; на сваком гробу по неко; изгледа ка |
ша, па онда у кола, очекујући да у њима види кога од нових, слободоумних министара.</p> <p>— Од |
ко.{S} Ти се компромитујеш.{S} Куварица види све из кујне.</p> <p>— Куварица не сме да регне — |
зажелевши да види своју драгану, да је види целу, разголићену, остављену њему на вољу.</p> <p> |
је осећао као неку песму, радост што је види, што је ту поред њега, сласт што је заљубљен више |
ана врућина би још јача.{S} Сунце се не види као да се растопило по целом небу, па жеже.{S} Ниг |
од улице с тврдим решењем да је више не види.{S} Поглед му се заустави на зеленом тепиху своје |
у целу, њему се привиђало као да иза ње види једну нову варош, испреплетане жице, стотине точко |
е нека чаробна неранџаста боја, која се види само код лептирова, а на супротној страни, по кров |
ба за опстанак их наружила.{S} Ретко се види један мушкарац да се осмејкује.{S} Успети, само ус |
енца ка Варош Капији, па лево.{S} Ту се види један дућан своје врсте, углављен између једне пап |
не оскудеваш у чему.{S} Волела би да те види, па дођи ако можеш, а ако ти школа не допушта, а т |
ио после једног страшног земљотреса; он види око себе саме развалине, непрегледну пустош, ништа |
је био у стању пијана човека који добро види да прави глупости, а продужава и прави их нове, св |
Вишњу обли румен.{S} Учини јој се да то види на неком другом створењу.{S} Окрену се по соби, ка |
м им, „јавно, преко новина, да цео свет види какве имам родитеље“.</p> <p>Цео дан су провели у |
би му пред очи и нагониле га да је опет види.{S} Срео би се с њом.{S} У погледу који је управља |
по неком великом грађевином.{S} Лево се видик губио преко голог Тркалишта, па на Седам Кућа све |
, показао јој нове путеве, отворио нове видике.{S} Њене смешне грешке о основне ствари праштао |
Пардон за један часак... само нешто да видим.</p> <p>Није се преварио.{S} У једном листу нађе |
— Старински човек сам и ја, па опет кад видим да је нешто боље, што да не радим тако!...{S} Зва |
срце цепа.{S} Ја бих хтела, опет, да је видим срећну, задовољну, збринуту.{S} Чедомир је лепа п |
госпођа, изненадно потресена. — Кад је видим онако хрому, мени се срце цепа.{S} Ја бих хтела, |
се десило. — Није то за тебе.{S} Ја то видим.{S} Хтео сам ти то рећи још раније.{S} Али нисам |
сам то видео на робији. <pb n="124" /> Видиш, били смо сви подједнако лишени слободе, осуђени |
ог, сав зарђан.</p> <pb n="171" /> <p>— Видиш ли овај пиштољ?{S} Купио сам га пред лањску демон |
акао је с предмета на предмет.</p> <p>— Видиш, ти си петичар, први ђак, сталан гост на министар |
е,</l> <l>Узори равне долове,</l> <l>Да видиш шта ће да никне.</l> <l>Ако ти никне лудаја,</l> |
ктичан живот изгледа ти ситничарење, не видиш шта се око тебе догађа, не можеш ништа да избегне |
Волите се већ целу младост.{S} А ти не видиш, ти ниси видео то тело — шаптао је у себи — то ле |
.{S} Мене сматрају за мирна човека, али видиш, ја се питам да ли у мени не живи неки скривени ђ |
да се поново почну послови.{S} Као што видиш, штета је да новац лежи зазидан у темеље.{S} Фирм |
лико му човек да̑ вредности.{S} Као што видиш, нешто релативно...{S} Доиста, ничега сигурног, н |
дничко између тебе и мене?</p> <p>Он је видљиво патио.</p> <p>— Вама није добро, господин-Илићу |
рераду наших сировина.</p> <p>Младић се видљиво заносио.{S} Његово избријано лице грчило се нер |
аглице, као фине свиле, која је благо и видљиво дрхтала.{S} Плаве боје просипале се на парк.{S} |
н, наметљив, извештачено безбрижан, без видљивог интереса за политику.{S} Он је већ у двадесето |
ла пред њим.{S} Њене очи завијао је вео видљивог узбуђења.{S} Њени <pb n="131" /> бели зуби гри |
се тада велике, тешке, уочљиве, сваком видне, да их је хтела сакрити; болеле је.{S} И као да с |
ић да ми није шта род.</p> <p>— Гле ти, видре, чак га и то интересује — одврати госпођа на рачу |
ограда, фабричка, са гвозденим ногама у виду лавовске шапе, и са уским зеленим лествицама.</p> |
адала у низак басен и враћала се отуд у виду ниске врло сјајних мехурића.{S} Суплент је ваљао у |
ћа хватао се дуг и весео летњи сумрак у виду танке, прозрачне измаглице, као фине свиле, која ј |
ћу у гласу — што се Бела <pb n="163" /> виђа по улици са оним нашим ђаком... како ’но му беше и |
или су и Вишња и Чедомир.{S} Преко зиме виђали су се овда-онда код рођаке; кад су настали топли |
можда променио.{S} Ми се сад тако ретко виђамо.</p> <p>Кад су се пустиле из школе, Вишња хтеде |
смисли шта хоћеш.{S} Хоћеш ли да будеш виђен?{S} Онда критикуј туђа дела, не стварај ништа, ра |
/p> <p>— Пардон...{S} Имам посла.{S} До виђења! — и већ се нађе пред Вишњом, стидљив и он, збуњ |
и пребацивала се.{S} Са нешто урођеног византинизма, она је имала јединствену вештину да измир |
се појављивала из писама.{S} То је била визија неке немогуће жене, о којој сви сањамо, коју сви |
у густом диму од дувана, величанствена визија младе девојке васкрсавала је, као митолошке тице |
слабачко.{S} У тај исти мах појави се и визија Вишње, тако исто у магли, нејасно, непотпуно, са |
јама, али, кад угледа своју другарицу у визији природних елемената, он се упита нехотице: „Нашт |
нпурастих, замахнутих руку, он је видео визију Вишње, њене главе, њених очију које поздрављају |
а као сенка.{S} По дијамантском ваздуху вијало се неколико ластавица.{S} Девојку су обузимале ч |
баченим крајевима, простачким кафанама, вијан као неком утваром.</p> <p>Није га се тицало које |
а кад њих није било, узео би <hi>Горски Вијенац</hi>, отворио га насумце, па читао на глас стих |
ту аду, аустриску стражару преко пута, вијугав друм и низ телеграфских дирека на нашој страни. |
ао, као ружу коју је калемио.{S} Његова вика није се дотицала ситних слабости и рачуна.{S} Он ј |
ка као свила.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — викали су умиљато око њега надничари првога дана кад је |
е под руку.</p> <p>— Ево, на, ево још — викао је ван себе.</p> <p>Али је газдарица већ била иза |
крајем пута, оборене главе у страну, и викао као по дужности:</p> <p>— Ево лепа воћа!...{S} Та |
n="128" /> се да се кућа орила од њене вике.{S} Време јој је пролазило у беспослицама, неговал |
а околне планине падају.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— За име Божје, погледајте!...{S} Пропада |
жена да се покажу љубазне кад их неко нâвикне, понуди се услужно:</p> <p>— Да подгрејем вечеру? |
лицом.{S} Па и сад, кад их јој предаде, викну :</p> <p>— Ево важне... лажне новине! </p> <p>Обу |
на тебе, луди створе?</p> <p>— Доста! — викну размажена девојка, која се била повратила из прво |
ојко!...</l> </quote> <p>— Ево цвећа! — викну један женски глас.</p> <p>Гомила се растури по ут |
/p> <p>— Него шта ћеш, несрећни сине? — викну му стари.</p> <p>— Ја бих хтео да изучим за злата |
еће.</p> <p>— Јаој, црна, шта ћеш ту? — викну <pb n="217" /> јој Милева, која се у тај пар приб |
у наше ствари.</p> <p>— Мани се, Бела — викну јој мајка с прага велике куће. — Он није био прил |
који се нагађају.{S} Вишња се уплаши и викну своју колегиницу;</p> <p>— Анице...{S} Анице!</p> |
је за Париз.</p> <p>— Ја у Француску? — викнула је кад јој је муж поменуо пут. — Жива нећу, а м |
дили.</p> <p>— Доста с тим паприкама! — викнуо је млади муж једном кад се вратио из библиотеке |
илософијом!</p> <p>— Зевзечи се сама! — викнуо би професор.</p> <p>— Геаче!</p> <pb n="267" /> |
шао ни у најчувенијој светској бањи.{S} Виктор Иго га је водио по најсјајнијим и најтамнијим кр |
у шири читава нова насеобина разноликих вила, окружених цвећем и украсним биљкама.{S} Међутим, |
е одлазила такође, и то брзо, као да је виле гоне, а враћала се тек у вече, пуна новости.{S} Мл |
једно вече. — Мешовити хор <hi>Љубићске Виле</hi> приређује у очи Ивањдана излет на брање ивањс |
цвеће брале,</l> <l>Цвеће брале, венце виле,</l> <l>Венце виле, говориле:</l> <l>Како ћемо мом |
l>Цвеће брале, венце виле,</l> <l>Венце виле, говориле:</l> <l>Како ћемо момке варат’</l> <l>У |
г камена на коме је изрезан натпис: <hi>Вилина Вода 1848</hi>.{S} Седоше на зид једно према дру |
тала се она. — Тамо вилинско коло, овде вилинска вода, све неке мађије.</p> <p>Доиста, она се о |
г носа и зелених очију — која нагази на вилинско коло никад се неће удати.</p> <p>Остојић прште |
та је ово мени! — питала се она. — Тамо вилинско коло, овде вилинска вода, све неке мађије.</p> |
колико девојака. — Знаш ли да си села у вилинско коло?</p> <p>— Кажу — додаде друга девојка, ве |
а имамо што нам треба: пилића, прасади, вина, књига.{S} Дан нам прође као сат, а сат као минут. |
топлини као старац који се напио добра вина.{S} Вишњу пак је бунио тај дан, обузимала ју је ча |
била обилата, било је и слаткиша, па и вина.{S} Стари <pb n="269" /> пушкар, који је задржао н |
а штрче очајни дивљи каранфили боје као вино.{S} И мириси су разни: на печен хлеб, на јагоде, н |
су сами у дућану.{S} Калфа је претакао вино у магази.{S} Шегрт је стајао пред вратима и куцкао |
агазе ударала је кисела воња на јеличко вино.{S} Један зрак сунца играо се око гирланда од разн |
и обујме нас тек кад нас, као неко фино вино, преваре својом лакоћом и сласти, па опију благо, |
стично биље, чије је лишће подсећало на винову лозу, а цветови на цвет од кромпира.{S} Одаја је |
ва девојко, ој,</l> <l>Млад Милија млад виноград сади,</l> <l>Лозе сади, равне дворе гради.</l> |
река ?{S} Од ужичких голија и врањских винограда, она поји целу нашу земљу, држи је моћним сво |
ереном ходу.{S} Два прамена златне косе вирила су испод простог сламног шешира.{S} У руци је др |
, разлиставала се стара лоза, пуштала у вис своје сочне пипке, припијала се уз кућу, увијала се |
ла су се по уличном дрвећу, дизала се у вис, кружила неко време, па опет слетала, и крештала св |
издиже целе Белине груди.{S} Она баци у вис обе руке.{S} Широки рукави од блузе спадоше до раме |
ти крила и паде у рит; она друга прну у вис, па се врати, начини два три круга изнад места где |
упрљаном мувама и масним рукама.{S} Ту висе низови неке врсте кобасица, жути се суд киселих кр |
изгледа као пресечен, једна му половина виси у ваздуху.</p> <p>— Долази ли још ко?</p> <p>— Рет |
ма постељи, у венцу од тепсија и шерпи, висила је јевтина слика талијанског издања <pb n="157" |
вом земљастом лицу.{S} Десна му је рука висила као мртва; свакако је била парализована.{S} Међу |
ка према самој кујни.{S} По зидовима су висиле изрибане тепсије, тигањи, бакрачићи, тенџере, ло |
к, са широким зеленим махунама, које су висиле на све стране као фантастичне ресе.{S} По земљи |
а каже!{S} Дани су пролазили, а перо је висило непомично над хартијом.{S} Његове мисли се бркал |
пстракт и апсурд, моја мисао недостижне висине...</p> <pb n="170" /> <p>— Којешта.{S} Бар смисл |
није довољна жени која хоће да буде на висини свога времена — одговори Вишња и погледа плашљив |
алу нове жене, јер нама требају жене на висини наших дана, жене ослобођене свих предрасуда, жен |
образујем до краја.{S} Хоћу да будем на висини времена у којем живим.</p> <p>Каја је била девој |
пружала руку, пуну јевтиног прстења, у висину младићевих уста.</p> <p>И породица је седала за |
а.{S} На зиду према њему, више постеље, висио је у природној величини портре Матовићев, рад јед |
вен уским, чипканим застирачем, који је висио на две стране.{S} На њему се усправљало неколико |
, снег копнио по <pb n="237" /> околним висовима, ветар доносио мирис од љубичице, пролетња јаг |
о студент философије, врло <pb n="2" /> висок, готово џигљав, али млад, пријатних, мушких црта, |
г здравља и опортунист.{S} Ма да је био висок чиновник, није се могао отрести простачких склоно |
овца, она је несвесно осећала колико је висока цена Радојевим чворнатим рукама.{S} Том осећању |
их острва.{S} С наше стране уздизала се висока обала, са црвеном, одроњеном земљом и плаветним |
сте, црвене, црне, <pb n="81" /> ниске, високе, нове, старе, збијене и раштркане како их само Б |
а види да је та животиња одличног соја: високе ноге, развијене сапи, мали трбух, длака као свил |
супротној страни, по крововима ниским, високим, од олова или просте ћерамиде, с кубетима или т |
мене?</p> <p>Без Илића, цео њен план за високим студијама изгледао јој је излишан.{S} Ради њега |
попречном улицом, једноспратан, с доста високим сутереном, обојен жућкастом бојом која прелази |
а огромним, сељачким шеширом на глави и високим чизмама на ногама. — Еј, Милисаве, ходи да ти п |
глове су испуњавале неколике столице, с високим правоугаоним наслоном, превучене кожом.{S} Бела |
о нешто пролазно... само један ступањ у високим степеницама, уз које се пео.</p> <p>Те супротно |
тапкали по сапима.</p> <p>Арап је држао високо своју лепу главу, и није хтео да погледа те одрп |
них слабости и рачуна.{S} Он је нишанио високо.{S} Он је остављао свакоме слободан један круг б |
а, процењивале су сељачке комисије тако високо, као да је њива засађена смоквом и бадемом.{S} Ј |
плотова су расли сунцокрети.{S} Они су високо дизали своје криве, таште, жутокруне главе и леп |
растопљено сребро, и <pb n="74" /> још високо над зарубљеним брдом преко Саве.{S} Све се запал |
униш.</l> </quote> <p>Сунце је било још високо.{S} Општинска утрина је дрхтала под његовом среб |
тело трошније.{S} Да је место Чедомира, високог, мршавог студента бледих образа и поноситих очи |
у се.{S} Врло интелигентан, врло радан, витак, упечатљив, увек будан, он се ту осећао као риба |
трна ни грмења.</l> <l>Само има до две вите јеле.</l> <l>И под јелом заспала девојка.</l> <l>П |
обе носиле су дугу црну кецељу, просту витицу око главе, сукњу изнад чланака, притискивале по |
ћи ништа.{S} Под његовом руком увише се витке слабине девојкине.{S} Он пусти.</p> <p>Кад хтеде |
чини од једног поточића воденицу са два витла, те га цело село прогласи за најдаровитијег човек |
у.{S} А кад је нађеш, сети се колико је Вићентије узео, па ти тражи двоструко.</p> <p>Илић је о |
ће.{S} Мајка му рече да му сестру проси Вићентије Симић, секретар суда.{S} Била је пуна хвале з |
ософске спекулације, а око тебе диже се вихор, заузет једино материјалним интересима, бруји жив |
е.{S} На један пут, ветар се претвори у вихор.{S} Облак се провали.{S} Из неба осу плаха киша, |
инистар. — Трице и кучине.{S} Данас нам вичу живео, а сутра, на неколико запаљивих речи каквог |
ли је то био случај?{S} Или заиста нека виша сила управља нашим мислима?{S} Те исте ноћи Вишња |
е младићске црте.{S} Био је више човек, више мушкарац.{S} Они остадоше за тренутак забезекнути |
између прозора.{S} На зиду према њему, више постеље, висио је у природној величини портре Мато |
ако хоћеш.{S} Измењао сам све идеје.{S} Више немам никаквог политичког убеђења, не верујем више |
, треба ми још рада, читања, спреме.{S} Више пута узмем перо да забележим идеје које лутају кро |
ну реч је заглушило пиљарско <hi>ко да̑ више</hi>. <pb n="276" /> Зборови су само позорница, ре |
и... они се поново воле...{S} Шта треба више, па да се буде срећан!{S} И у том слатком располож |
ођа сама себе називала — али је девојка више посматрала домаћег учитеља него своје брбљиве сест |
враћати се кад хоће.{S} Није се морала више бојати својих наставница.{S} Није морала трчати на |
е пробудила сва уздрхтала, и није могла више заспати.{S} Заман је гонила његове слике.{S} Оне с |
није могао.{S} Његова драгана није била више шипарица какву ју је оставио.{S} То се примећавало |
ту лепоту своје маште; јер то није била више Вишња која се појављивала из писама.{S} То је била |
ше у извесну забезекнутост што је нашла више него што је очекивала.</p> <pb n="193" /> <p>— Ју, |
женскињу треба поуке.{S} У округу нема више од три четири школе за женску децу.{S} Али шта ће |
добро, боље него ранијих година.{S} Шта више, добила је награду, једну књигу која је говорила о |
алемио воће на рационални начин.{S} Шта више, и по спољашности се разликовао од мештана, окорел |
за ручак, те је питала своје гошће шта више воле: киселу чорбу или супу с кнедлама, ћевап у ду |
{S} Сад то место стоји празно.{S} Ништа више није остало од <hi>Еснафлије</hi> до две чађаве пр |
.</p> <p>Девојку је обузимала ватра све више.{S} Слика Чедомира, његовог загрљаја и оног бесног |
Међутим, последњих година, јачао је све више протест против научног догматизма.{S} Млади суплен |
сиротињском перверзијом, која даје све више сласти што се ниже пада.{S} Калдрма, куће, кровови |
маленом колу знанаца, повлачећи се све више у своје књиге и свој свет идеја.</p> <p>Једнога да |
pb n="44" /> и таман облак ширио се све више изнад њихових глава.{S} Па ипак, они пођоше напред |
е се оцртавало пред њима, губило се све више у таму.{S} И мрак се спуштао као плаветна платна, |
на, час зима, и она се журила школи све више, као да ју је тамо чекао лек тој грозници.</p> <p> |
вим као миш.{S} Београд се удаљавао све више.</p> <pb n="205" /> <p>— Вере ти, Бела — рече Илић |
ијалном лицу.{S} Тај се израз губио све више у извесну забезекнутост што је нашла више него што |
тали су без успеха.{S} Јаз се ширио све више.{S} Међутим, земља је стајала пред великим радовим |
ртоглавице, он је осећао ипак да му све више препрека спутавају корак у напред.</p> <p>Остави р |
јчина болест много опасна.{S} Што га је више понављала, све је разумевала боље народске фразе г |
рену се од улице с тврдим решењем да је више не види.{S} Поглед му се заустави на зеленом тепих |
ћуприје, учитеља, ни лекара.{S} Све је више сиротиње у нашем народу.{S} Села, у којима се ника |
чврсле његове младићске црте.{S} Био је више човек, више мушкарац.{S} Они остадоше за тренутак |
>Био је заиста добро угрејан.{S} Још је више философирао него по обичају.{S} Скакао је с предме |
е сваки рад... нарочито овај који траје више година, врло тежак, огромно тежак...{S}" Он то не |
откопаном земљом.{S} Његова длака није више сијала.{S} Сапи су му смршале.{S} Боја му се проме |
о сентименталности ?</p> <p>— Она није више у моди, слатка моја — насмеја се стара девојка. — |
таром Остојићу.{S} Како кујунџилук није више ишао, одаде се нарочито на часовнике.{S} У слободн |
одано.{S} Јасно јој је било да он није више њен и да то не може бити.{S} Али се она надала да |
онекад би се заборавио и жалио што није више учио школе.{S} У то доба била се већ увелико разви |
па; Боже мој, не, то није могуће, да ме више не волиш.</p> <p>Они беху избили на Теразије.</p> |
S} Чини ми се да ме избегаваш.{S} Ти ме више не волиш? — стаде да се мази, и набра обрве.</p> < |
и сви људи који траже од своје судбине више него што она може дати, бежао је од своје среће, м |
асла, али од <hi>електрике</hi> није се више познавао ни камен.{S} Љубав коју је Остојић уживао |
n="275" /> збунити, по образима који се више не румене на сваку ситницу, по дивно довршеном тел |
и другу девојку.{S} Радио је за испите више него што је требало.{S} Читао је књиге, новине, књ |
6" /> Публика се стане да надмеће ко ће више знати на памет тих његових бунтовничких изрека : „ |
р са самаром пуним цигаља. — Вели, неће више да носи цигље... то му је испод достојанства!</p> |
уствује погребу.{S} После се не вратише више.{S} Бела није хтела да чује за Париз.</p> <p>— Ја |
>Илић махну руком кочијашу да полази, и више се не врати својој ташти ни својој жени.</p> <p>До |
дбу, провела је беспослена, размажена и више мање срећна.{S} Она није била спремљена за живот, |
ако, као сва њена писма, па може бити и више.{S} Јер се беху код њега десили догађаји који су с |
атија била је давно оставила домазлук и више се није враћала.{S} Њен дух је тежио за науком, ли |
ца се изви над Дунав, одлете у ваздух и више се не врати.</p> <p>— Жао јој је било свога живота |
ите се на ум — рекао му је једном. — Ви више нисте дете.{S} Кроз неколико месеца свршићете школ |
мењује таленат, где парче хартије вреди више него глава.{S} Те су је теорије храбриле, подизале |
је добро свакоме који од њега не тражи више него што оно може дати — одговори она полагано. — |
} Анри Поенкаре наслања се у геометрији више на осећање него на разум.{S} Иде се чак до физике, |
а достојанства; један прост радник воли више смрт него понижење.</p> <p>Бела згужва новине.</p> |
, прашину, пепео.</p> <p>— Не говори ми више ништа — рече, устајући. — Ја те молим.{S} Не прати |
?... ти ћеш оцу дати рачуна.{S} Ти ниси више моја кћи.</p> <p>Младић не одговори ништа.{S} Осећ |
а студије врло озбиљно.{S} Али не осети више ону сласт студентског живота, коју је осећала прве |
ег друштва.{S} Није се могао задовољити више чекањем да будућност донесе или не донесе, нови др |
никаквог политичког убеђења, не верујем више у политику.</p> <p>У том тренутку, они су ишли дуж |
је ту поред њега, сласт што је заљубљен више него први пут кад су прошетали сами.</p> <p>— Шта |
ог разговора, он се реши.{S} Није могао више издржати.{S} Поручи једна кола, стрпа у њих један |
окрету.{S} Али што се пароброд примицао више томе граду, радост се сушила у њеном срцу, обузима |
за народ.{S} Његов радикализам није био више политика, већ једна врста религије.{S} Он је веров |
S} Боја му се променила.{S} То није био више арап.{S} Главу је спустио, очи затворио.{S} Није о |
сваког часа лопову који би му покварио више него што би однео, а бојао се и ведрог неба које м |
а звала свог драгана.{S} Њега није било више међу живим.{S} Остало је само његово тело, које је |
о због чега?</p> <p>— У Чачку није било више школе.{S} Отац није волео да седим докона.{S} Знат |
цни.{S} Па и ти часови!{S} Није их било више од два три преко дана.{S} За њих се није морало сп |
а ћу се сама вратити...{S} Ми се нећемо више видети.{S} Никад!{S} Збогом.</p> <pb n="291" /> <p |
гуће, Илићу; није то више за нас, нисмо више деца.{S} Било и прошло.</p> <p>Он покуша још један |
и романима.{S} Немогуће, Илићу; није то више за нас, нисмо више деца.{S} Било и прошло.</p> <p> |
роде, где се дрво с дрветом бори за што више сунца.{S} Понекад би се заборавио и жалио што није |
ош раније него Вишња, да се развије што више, да оде до краја пута који је водио преко девојачк |
столици.</p> <p>У труду да задовоље што више једно другога, они се готово посвађаше, те најзад |
, трудио се да у своје законе унесе што више гарантије да власт не изигра ове мере.{S} У тој бр |
как, где се куће ћушкају да захвате што више улице.{S} Роба из дућана гомила се безбрижно по тр |
питати несигурне хоризонте за нечим што више није наше?{S} Зашто пустити да дани и године прола |
њему изузетно дубоких осећаја.{S} Нешто више, она му је изгледала неспособна за праву нежност, |
у веровали у њега, сматрали га за нешто више од себе.{S} Кад је пролазио улицом, старији су се |
она није мачји кашаљ, да она има нешто више од те три постеље и бакреног посуђа.{S} Стога она |
тим тренутцима код Беле, то беше нешто више од њене лепоте, то беше њена симпатија, далека, но |
ма, вратом и куковима, и, за један глас више, наручивале мокролушким жаргоном:</p> <p>— Стрике, |
вечане ручкове, у кући се кувало двапут више него што је требало, просипало се, бацало, раздава |
је била изашла из уског живота, она му више није припадала.{S} Њене мисли враћале су се пут Бу |
ао је резолуције, мрзео богаташку класу више него што је волео пук, био горд са својих материја |
а природа и силе које владају њоме нису више имале недокучивих тајна.{S} Ушло се у прве векове |
и су своје излоге.{S} Уличне лампе нису више на стубовима, већ су обешене о жицу.{S} Па ипак, о |
крушеност; пењи свој глас за једну ноту више изнад свакидашњости.{S} Ето ти кључа да постанеш в |
ија; лукавство замењује снагу, и помоћу више или мање вештине са којом се та комедија игра, чов |
уде луксузу чистоте, нека му омиле кућу више од кафане, нека подигну бољи подмладак него што см |
ој Милева поверљиво. — Него обеси венац више капије, па ако га преко ноћ нестане, знај да ћеш с |
ов најбољи украс.{S} Тако слободна, још више <pb n="101" /> је ушла у социјалистичке идеје, у б |
уђе у парк.</p> <p>Ту је било света још више.{S} Склони се у крај, где је почињала једна според |
ице тапшу рукама, одобравају и буне још више, па се, после, годинама прича како су се провели н |
та страха пред младићем појачала се још више откако се вратила из Београда.{S} Избегавала је ње |
разовале су се плаве сенке, које су још више истицале небеску илуминацију.{S} Београд је изглед |
у што је великошколац, образован човек, виши од ње.{S} И млада девојка као да је хтела узети у |
нска права жртвују... да, за два гроша; виши интереси земље ишчезавају у корупцији, у нереду, у |
ава и виши интереси, до ђавола држава и виши интереси!</p> <p>— Ту је народ, коме његови предст |
ећи те користи кад је у питању држава и виши интереси, до ђавола држава и виши интереси!</p> <p |
ну која сматра да је њен позив у животу виши од обичне бриге за кујну.{S} На лицу јој је почива |
ју садашњост, ред ствари, жуде за нечим вишим од свакодневне егзистенције.{S} Она се чудила как |
и сталеж има своје муке.</p> <p>И онда, Вишња није волела много прост народ.{S} У њему је позна |
— Ти си уморна... ти си нешто невесела, Вишња? — примети Илић.</p> <pb n="158" /> <p>— Не, ниса |
е како она рекне.</p> <p>У тим мислима, Вишња је прекидала паковање ствари, отварала поново оче |
о, посрћући готово.</p> <p>Идућег дана, Вишња га нађе на Великој Школи по свршетку једног семин |
ка. — Да ти представим: моја другарица, Вишња Лазаревић...{S} Па како ми живиш, што не дођеш?.. |
ми га кад ти се допада! — рече, најзад, Вишња, и пружи му цвет.</p> <p>Он га узе.{S} Промуца не |
Једног малог празника кад жене не раде, Вишња је седела код Остојићевих, кад Радоје дође с једн |
ећа.</p> <pb n="313" /> <p>— Шта ти је, Вишња? — упита Аница, и погледа у собу неодређено.</p> |
quote> <pb n="212" /> <p>— Погледај је, Вишња... погледај Мораву — рече Радоје, док један унутр |
амо.</p> <p>Кад су се пустиле из школе, Вишња хтеде избећи да са Кајом иде кући.{S} Али је она |
1" /> <head>XIII</head> <p>За то време, Вишња је уредно похађала предавања, читала руске књиге |
већ много, за парк, за...</p> <p>— Не, Вишња... — одби младић скромно.</p> <p>— Ја мислим да ј |
ти дивна момка, разбери се, удаћемо те, Вишња, удаћемо...</p> <pb n="314" /> <p>— Чедомире, ах |
мудраца или глупака.</p> <p>— Немогуће, Вишња.{S} Сад ти претерујеш.{S} Ја верујем, против свег |
тица летело је небом.{S} Близу Вишњице, Вишња спази једну аду са шумарком од ракита и одраслим |
се Београда у Чачку.</p> <p>По вечери, Вишња је излазила с мајком на клупу пред кућом.{S} Њихо |
ћност да будемо срећни.</p> <p>Дрхтећи, Вишња је гледала у своју другарицу и није речи могла ре |
реко оближњег моста.</p> <p>— Погледај, Вишња, овог сељака.{S} Он можда нема да купи друге чакш |
есе мелем на отворене ране.{S} Међутим, Вишња, здрава као планинска биљка, освести се брзо посл |
ала на капији.</p> <p>— Шта је с тобом, Вишња? — дочека је. — Озбиљно сам се уплашила.{S} Где с |
ио додирнуо њене усне.</p> <p>Сутрадан, Вишња се дигла из постеље нешто доцније него обично.{S} |
> <pb n="66" /> <p>— Јадно је то право, Вишња — осмехну се Радоје сажаљиво. — Наша Велика Школа |
ва, осветљена сунцем.</p> <p>— Хајдемо, Вишња! — зашкрипа младићев глас с дна груди.</p> </div> |
а помаже око ручка.</p> <p>— Остави то, Вишња — рече јој мајка кад је виде како потаркује ватру |
има свој пут.</p> <p>— Не говори ми то, Вишња — прихвати Чедомир. — Ми смо још увек добри, стар |
живи да се заборавимо?{S} Ти нарочито, Вишња... ти си још увек тако лепа; Боже мој, не, то ниј |
рачао је лагано друмом поред Мораве.{S} Вишња је ћутала.{S} Њене угасите очи мериле су немо зел |
шавала <pb n="37" /> се из методике.{S} Вишња покуша да заметне разговор с њом; говорила је о т |
и је дуговао бар обзир чувања тајне.{S} Вишња се опет није осећала у праву да затражи та објашњ |
г су начинили своје собе за спавање.{S} Вишња је распремала кућу, а Аница кувала.{S} После часо |
другом коме није волео поверити се.{S} Вишња се опет играла кумаша са Милевом, доцније везла, |
Нигде тице да се чује.{S} Биље зри.{S} Вишња је спустила завесе.{S} У соби је мрак, али мало ш |
</p> <p>Некад јој је све то пријало.{S} Вишња се могла радовати дубоко, потпуно, пуним срцем.{S |
светли јој за часак преживели живот.{S} Вишња виде Београд... у неколико партија, без реда, јед |
појављују и онима који се нагађају.{S} Вишња се уплаши и викну своју колегиницу;</p> <p>— Аниц |
ста.</p> <p>Није Радоје мрзео школу.{S} Вишња је то знала.{S} Он јој је рекао једном приликом, |
заборавимо као чела на каквом цвету.{S} Вишња је несвесно пила миље из ваздуха тога дана, опија |
а је тражио опроштај што је сиромах.{S} Вишња не замери ништа.{S} Она није знала за та понижења |
— слегала је девојка раменима.</p> <p>— Вишња Лазаревна! — чуо би се у том глас неког из њеног |
{S} Кораци су се приближавали.</p> <p>— Вишња! — чу се глас човека који ју је јурио.</p> <p>Она |
жени, шапташе јој матерински:</p> <p>— Вишња... слатка Вишња, пробуди се, устани; не гледај ме |
адоје.{S} Затим додаде у шали:</p> <p>— Вишња ће поћи за мене.</p> <p>Девојке примише шалу.{S} |
младу девојку. </p> <p>— Удај се, драга Вишња — продужи Аница. — Удај се што пре.{S} У животу с |
руком он је обви око паса.</p> <p>Тада Вишња покуша да се ослободи, стежући му у исти мах руку |
ст, притиснути је на груди, рећи: „Моја Вишња, моја лепа, моја стара Вишња“.{S} Али се свлада, |
чи могла рећи.</p> <p>— Удај се, слатка Вишња, не размишљајући сувише, не тражећи много.{S} Не |
ухвати за руку.</p> <p>— Слушај, слатка Вишња — рече јој. — Ја знам где си била.{S} Не покушава |
ој матерински:</p> <p>— Вишња... слатка Вишња, пробуди се, устани; не гледај ме тако.{S} Нашла |
аљину.</p> <p>Пред огледалом је стајала Вишња у ноћној кошуљи, боса.{S} Као ван себе, гледала ј |
ad>XXII</head> <p>На Скупштини је нашла Вишња неколико својих другарица из девојачке школе.{S} |
ећи: „Моја Вишња, моја лепа, моја стара Вишња“.{S} Али се свлада, па настави говор о политици:< |
<pb n="291" /> <p>Постала је она стара Вишња, којој је морал патријархалне куће забрањивао сва |
иљци.</p> <p>— Добро, да идемо — приста Вишња.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_ |
<pb n="292" /> <head>XXV</head> <p>Кад Вишња оде, Чедомир оста за један тренутак гледајући у п |
ш једно другом да кажемо? — пркосила је Вишња непрестано.</p> <p>— Имам да ти кажем мој живот з |
ead>XIV</head> <p>Била је недеља кад је Вишња пришла Чедомиру.{S} Дан је био ведар.{S} По плаво |
<pb n="54" /> <head>V</head> <p>Кад је Вишња стигла у Чачак, осетила је тек ту сву супротност |
епа девојка у заносу. ~</p> <p>Заман је Вишња звала свог драгана.{S} Њега није било више међу ж |
својим старим, мирним током.{S} Тако је Вишња могла сад мислити на себе.{S} Гриже савести било |
ну лепу, пријатну, ето такву као што је Вишња.{S} Она сигурно има врло лепо тело, познаје се ка |
ородицом му је оставио празнину коју је Вишња неосетно попуњавала.{S} Његово срце, које је дотл |
омир је потврдио ово правило, док му је Вишња била изузетак.{S} Она је одржала реч и дошла тачн |
о?</p> <p>— Не, није ништа — насмеја се Вишња силом. — Разгледала сам престоницу.{S} Ми смо ста |
се вратимо?</p> <p>— Зашто? — чудила се Вишња.</p> <p>— Киша ће још дуго падати.</p> <p>— Али и |
имала <pb n="160" /> појма.{S} Дотле се Вишња чинила младићу жена-другарица која диже човека на |
> <p>— Не знате ви те ствари — осече се Вишња за први пут. — Ја сам еманципована девојка.</p> < |
ког дуго грлио, љубио.</p> <p>Кад би се Вишња задржала с одговором, он је откључавао кофер, вад |
арних влада.</p> <p>— Како? — зачуди се Вишња.</p> <p>Она је ишла поред њега лаганим кораком и |
да и ти окусиш... „Знам, вели, да их се Вишња зажелела у Београду".</p> <p>Некад јој је све то |
цу.</p> <p>— Не... не, Чедомире! — рече Вишња, и истрже руку.</p> <p>Па и доцније, она је избег |
поту своје маште; јер то није била више Вишња која се појављивала из писама.{S} То је била визи |
се могао скалупити у та општа места, и Вишња би пропала ако би пао у туђе руке.{S} Он јој је х |
дати.</p> <p>Остојић прште у смех.{S} И Вишња се насмеја.</p> <p>— Гатке! — рече она немарно.</ |
еним. <pb n="42" /> Међу њима били су и Вишња и Чедомир.{S} Преко зиме виђали су се овда-онда к |
е готово пророчке речи — примети у себи Вишња гледајући расејано у своју давну другарицу која с |
азило питање :</p> <p>— Шта ли сад ради Вишња?</p> <p>Он би се пренуо из својих студија, видео |
буде на висини свога времена — одговори Вишња и погледа плашљиво у младића, па после спусти гла |
школу?</p> <p>— Завршила сам — одговори Вишња гласом који је сад звонио поузданије. — Али не ми |
о... и ми старимо, ми сами.</p> <p>— Ти Вишња?{S} Ти си млађа него што си икад била.</p> <p>— К |
Кад смо тако добри пријатељи — прихвати Вишња — онда будимо отворени: боље је да не идемо зајед |
Жао јој је било свога живота! — примети Вишња полако.</p> <p>Младић не одговори.{S} Причајући б |
тавници морају положити рачун — примети Вишња. — Народна је реч пресудна, народ је суверен.</p> |
ло лепо смо се занимали синоћ — примети Вишња, па кад виде да се Каја не подсмехну, продужи паж |
љине, загрца:</p> <p>— Опрости, опрости Вишња.{S} Ја не знам шта радим.{S} Ти ово ниси заслужил |
управља нашим мислима?{S} Те исте ноћи Вишња је сањала да се удаје за Чедомира.{S} Сан је био |
ојаве.</p> <p>— Ти си удата? — рече јој Вишња, осмехнувши се, па покуша да се метне у у њено ра |
Ти не волиш свога рођака! — пребаци јој Вишња.</p> <p>— Не, Лазаревићева.{S} Ја га волим, он је |
39" /> имала жеља, и то још раније него Вишња, да се развије што више, да оде до краја пута кој |
се бојао да јој га покаже.{S} Да ли то Вишња <pb n="282" /> примети?{S} Да ли покуша да га спр |
је имао према њој?{S} У сваком случају Вишња није знала дотле шта се дешавало са њеним драгано |
н је поздрави и хтеде проћи.{S} Тада му Вишња приђе, пруживши руку, не говорећи ништа.</p> <p>— |
p> <p>— Седи... ту, на канабе — рече му Вишња.</p> <p>Чедомир примети тек тада једно кожно, ста |
те шта кад тако лепо говорите — рече му Вишња. — Ја бих то врло радо читала.</p> <p>— Још је ра |
Звезда било мање.</p> <pb n="310" /> <p>Вишња се стресе.{S} Било јој је хладно.{S} Пребаци једа |
21"> <pb n="227" /> <head>XXI</head> <p>Вишња је оставила универзитет и отишла за учитељицу.{S} |
нису вечерас све козе на броју!</p> <p>Вишња сврши школске задатке што је могла брже, па се он |
м на главу и изгледао као сенка.</p> <p>Вишња се стресе.</p> <p>Она није видела лице у тог чове |
а три стране јевтиним становима.</p> <p>Вишња притисну кваку на једним од многобројних, зелено |
рпног злата лежи у тим таласима.</p> <p>Вишња га погледа неповерљиво.{S} Прво што помисли било |
етеле око ње као мантија у попа.</p> <p>Вишња се добро осећала на Великој Школи.{S} Академска с |
авим булеваром Краља Александра.</p> <p>Вишња оста тако за један тренутак.</p> <p>— Буржоа! — р |
сак глатке коже и нечега чистог.</p> <p>Вишња се стресе.{S} Образ је заболе, као да ју је Чедом |
га је студенткиња са биологије.</p> <p>Вишња је слушала те разговоре и осећала се све неугодни |
мро као питомац Војне Академије.</p> <p>Вишња је ћутала.</p> <p>Оне обе носиле су дугу црну кец |
е, знај да ћеш се удати те зиме.</p> <p>Вишња се хтеде подсмехнути својој другарици, али се не |
машине.{S} Оде чак кућа и имање.</p> <p>Вишња га је избегавала кадгод је могла.{S} Чинило јој с |
наоружан знањем целе наше епохе.</p> <p>Вишња се промисли да ли да му каже праву истину.{S} Нај |
атак, верујем у бесмртност душе.</p> <p>Вишња није била створење које завиди, али та срећа доти |
ко као крст на старинској цркви.</p> <p>Вишња га пусти да говори.</p> <p>— Само треба претворит |
ке“...{S} Шта да радим, кажи ми.</p> <p>Вишња јој није знала одговорити ништа.{S} Њој се такође |
<p>Гомила се растури по утрини.</p> <p>Вишња се нађе поред Милеве.{S} Ове песме, Радојеве речи |
најружнија престоница у Европи.</p> <p>Вишња заусти да нешто дода, али је већ млади човек пада |
м, да ти изложим што сам наумио.</p> <p>Вишња приста у први мах, подајући се своме срцу.{S} Пос |
што се свршило како се свршило.</p> <p>Вишња је тако прошла, изгубила се у провинцији као и у |
{S} Међу овима је био и Чедомир.</p> <p>Вишња пак остаде даље на барикадама.{S} Она није опрашт |
који најтеже осећају њен терет.</p> <p>Вишња је волела да слуша те говоре.{S} У доба реакције, |
суда које су мутиле моју савест.</p> <p>Вишња је тада управљала на свог друга горак поглед који |
ла нашу кујну, било је за причу.</p> <p>Вишња је мало јела и говорила тек колико да не поквари |
а Чедомира да му пошаље пољубац.</p> <p>Вишња задрхта поново.{S} Узбаци руком један прамен косе |
ијег човека на земљи, оца нашег?</p> <p>Вишња, лака словенска природа, давала се уверити и овом |
с ослободи потреба наше природе?</p> <p>Вишња је слушала ове речи, које су се чудно поклапале с |
у нам професори доказују толико?</p> <p>Вишња задрхта инстиктивно и не одговори ништа.</p> <p>Д |
о.{S} У тај исти мах појави се и визија Вишње, тако исто у магли, нејасно, непотпуно, само глав |
али се његове очи не могаху одвојити од Вишње.</p> <p>Она се беше зауставила, нема, збуњена, ук |
у.{S} Те ствари су биле дотле далеко од Вишње као и сибирска поља.{S} Оне су је одмах заинтерес |
приликама дошло је Илићу прво писмо од Вишње.{S} Оно је било у једном великом пословном завоју |
дана осећао изузетно увређен од стране Вишње.{S} Био ју је видео на улици, па кад је хтео прић |
у се чинио празан, шупаљ, бесмислен без Вишње, без њеног милог присуства.{S} Чинило му се као д |
балу чукаричког друма?{S} Да ли се сети Вишње Лазаревића и дужности које је имао према њој?{S} |
их, замахнутих руку, он је видео визију Вишње, њене главе, њених очију које поздрављају својим |
у девојачкој школи и садашњег тренутка, Вишњи се десило толико догађаја, да су јој успомене кој |
о одударала од свежег пољског цвећа.{S} Вишњи се учини да нешто живи ту у лози, у влажном хладу |
је, без њега ништа не може да прође.{S} Вишњи је доносио међу првима новине, пропраћајући их ст |
оме питању, јер је толико пута говорила Вишњи о својим намерама.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ја ћу |
об његових осећаја: његове љубави према Вишњи и његовог љубакања с Белом.</p> <p>Вишњу је волео |
и стидљивом, коју је дотле осећао према Вишњи.{S} Затим, чинило му се понекад да ни Бела нема п |
спусте низ једно брдо, кад ветар скиде Вишњи шешир с главе и понесе га низа страну.{S} Млади ч |
њену другарицу Милеву, па је даље писао Вишњи да се не љути, да дође на свадбу ако може.</p> <p |
штапом о њено гвожђе.</p> <p>То је био Вишњи најлепши део дана.{S} С Мораве је пиркао свеж ваз |
не познаје, скупо би га платио!</p> <p>Вишњи не би право ова рођачка оцена.{S} Она посумња у и |
ећаш ли се ја сам ти говорила...</p> <p>Вишњи пређе једна сенка преко лица.{S} Та промена не из |
је син, узели би га за странца.</p> <p>Вишњи се допадао тај младић, жив, окретан, прав.{S} Ћер |
ана и врло гостопримна о празницима.{S} Вишњин долазак био је наравно читав свечан догађај.{S} |
ети још једно расхлађење.{S} На предлог Вишњин, он се несвесно ухвати за џеп.</p> <p>— Оно је м |
бих да знам шта ти о том мислиш?</p> <p>Вишњин поглед сукоби се с Радојевим очима.{S} Тада јој |
са мном?</p> <p>— Не браним — одговори Вишњина мајка. — Ја јој једнако велим да изађе у друштв |
7"> <pb n="185" /> <head>XVII</head> <p>Вишњина мајка опорављала се из дана у дан.{S} Већ је по |
а варошку <pb n="273" /> периферију.{S} Вишњине загасите очи севнуше изненадним сјајем.{S} Да л |
свој шешир који је већ губио форму.{S} Вишњине дотле безизразне очи запалише се од задовољства |
гадан, како сам гадан, Боже мој!</p> <p>Вишњине руке додирнуше његове косе.{S} Она подиже његов |
ташну веселост; овај профил задахнуо је Вишњиним повременим руменилом здравља, њеним изразом бе |
раћају у младићеву главу.{S} Он опази у Вишњиним очима један влажан сјај.{S} Светлост се претва |
огледаше.</p> <p>Осмех је још играо око Вишњиних уста, блед осмех, налик на грч.</p> <p>Она при |
енутку, наго и покривено платном, као и Вишњино, почивало на мермерном столу у хируршкој дворан |
назије и пијаце које су му представљали Вишњино место, те биле као један део њен и миле младићу |
: „Збогом, Дрино водо, ја одо’!“</p> <p>Вишњино срце залупа јаче.{S} Можда ће доћи писмо.{S} Ка |
већ пало вече кад се њих двоје упутише Вишњином стану.</p> <p>— Ви на лето свршавате школу? — |
{S} Стаклена врата водила су из кујне у Вишњину собу, која изненади младића многим и лепим наме |
х других тица летело је небом.{S} Близу Вишњице, Вишња спази једну аду са шумарком од ракита и |
ом.{S} Доиста, обала поред Саве, пут за Вишњицу, самоникле улице по Чубури, виделе су тада мног |
је опомене:</p> <p>— Чувај се Чедомира, Вишњо.{S} Он није рђав човек, ја то знам.{S} Он је сјај |
ав посветио класној борби.{S} Али овде, Вишњо, ми још немамо базе; треба прво створити политичк |
и луди или подлаци.</p> <p>— Шта ти је, Вишњо? — упита је мајка, која се помоли уз степенице од |
евојку од даље несреће.</p> <p>— Чујеш, Вишњо — рече јој отац кад сазна шта јој се десило. — Ни |
е последњег разговора <pb n="304" /> са Вишњом.{S} Она се трудила да се врати на пут којим је и |
то паланке и њеног главног сокака, пред Вишњом је мисао цртала будућност као неку широку реку с |
сла.{S} До виђења! — и већ се нађе пред Вишњом, стидљив и он, збуњен, светлих очију, уздрхтале |
мах, да оде, да се изгуби, да ишчезне с Вишњом у неки свет где га нико не познаје... далеко нег |
рећи.</p> <p>Од оног дана кад је био с Вишњом у њеном стану, трудио се стално да не остаје на |
дана, кад је Чедомир пратио, као увек, Вишњу од Кајиног стана до њене куће; он се опоменуо да |
ање ивањског цвећа.{S} Да пустиш, тето, Вишњу са мном?</p> <p>— Не браним — одговори Вишњина ма |
као старац који се напио добра вина.{S} Вишњу пак је бунио тај дан, обузимала ју је час топлина |
е видело парче белог веза на кошуљи.{S} Вишњу обли румен.{S} Учини јој се да то види на неком д |
лићу гомилу мисли на лањско пролеће, на Вишњу, на њен <pb n="190" /> први пољубац.{S} Сласт те |
</p> <p>Ова слика учини весео утисак на Вишњу.{S} Она се мирила са том вароши, заборављала је н |
скивање домаће воде утицали су чудно на Вишњу.{S} Предмети су губили оштре контуре.{S} Нешто за |
рече. — Сва три су мушкарци.</p> <p>Али Вишњу не остави спомен на оно што јој је Каја рекла пре |
д својих, па се и он туђи...{S} Испрати Вишњу до куће.</p> <p>— Ако госпођица нема ништа против |
> <pb n="180" /> <p>То је писмо затекло Вишњу у врло тешком расположењу.{S} Стид ју је био за о |
ишњи и његовог љубакања с Белом.</p> <p>Вишњу је волео.{S} С тим је био на чисто.{S} То је било |
<p>Поред њих прохукта један воз</p> <p>Вишњу обузе нека меланхолија без горчине.{S} Она промуц |
м кондицију из овог или оног разлога, и вишо се не врати.{S} То је било већ лакше.{S} Ипак се н |
се појавила те године: <hi>Мистицизам у вишој математици</hi>.{S} Анри Поенкаре наслања се у ге |
оцијализма.{S} Он је сад осећао потребу вишу од те негације данашњег друштва.{S} Није се могао |
витом времену унео му је тек, са својом влагом, нешто мало светлости у минуле године.</p> <p>От |
блудно.{S} Осећала се нека јака воња на влагу, зној, на човечје месо.{S} Чула се поново она опо |
ругим речима: право јачега и вештијега, влада аристократије, ропство слабих ?{S} Зар то није ук |
"277" /> узбуђење. — Да, извршна власт, влада, треба да представља у суштини целокупан народ, њ |
ајке, старијом од себе десет година.{S} Влада није одобрила краљев поступак, схватила га као ск |
тво за експлоатацију Моравине снаге.{S} Влада је одобрила правила.{S} Акције су се добро уписив |
народне љубави пратили су га улицом.{S} Влада није могла другојачије него му нађе лепо место у |
уди су неповерљиви.{S} Страх од подвале влада у свима пословима.{S} Изгледа као да у целој земљ |
успео да састави владу, вечерас нико не влада Србијом.{S} Круна ће морати потражити наслон на н |
иразима.{S} Њима је свеједно који режим влада, јер им је сваки добар... у свакој партији, групи |
из доба првих <pb n="17" /> чиновничких влада у Србији, она је била вечито за одржавање неке вр |
горко преварили у систем парламентарних влада.</p> <p>— Како? — зачуди се Вишња.</p> <p>Она је |
арној лицитацији која се лажно зове <hi>влада народа</hi>.</p> <p>— Шта је лек томе?{S} Шта би |
нац.{S} Материјална природа и силе које владају њоме нису више имале недокучивих тајна.{S} Ушло |
" постаје им једина девиза, а посланици владају, управљају, постављају, мешају се у све гране д |
заспала.{S} Бела тако исто.{S} Кућом је владала дубока породична тишина.{S} Електрична лампа за |
адама; чиновници, грабљиви и покварени, владали су земљом као господарска класа, Србија је изгл |
, светиљке нису биле још упаљене, те је владао приличан мрак.{S} Улице, изроване због неких опш |
S} Његов несрећни геније, који је дотле владао овом водом, овим планинама, овим људима стискао |
унтовничких изрека : „Абдикацијом неких владара није ништа поможено народима кад она није у кор |
hi>Карт бланш</hi> имају: деца, лудаци, владари, црквени поглавари, башибозуци, команданти арми |
љив ваздух, прво, као најнежнији, умиру владари и чланови династије..."</p> <p>Илић је волео За |
и су пронашли да се вратио без одобрења владе, или тако нешто.{S} Разлози, објашњења не помогош |
угледних београдских кућа, зависних од владе, оставиле изненадно, на пречац, демонстративно, ш |
оца ни председника општине, партију на влади ни друштво у којем је говорио.{S} Многима то није |
ство приређивало у корист избора Србина владике у Маћедонији.{S} Председништво је предлагало да |
помогоше.{S} Тек доцније је сазнао, да владино одобрење није било у питању ни колико лањски сн |
нсвалском рату и, за добре паре, кадиле владу.{S} Истина, Радоје није знао звонке фразе, његов |
врје празни; краљ није успео да састави владу, вечерас нико не влада Србијом.{S} Круна ће морат |
је презирао као тиранина чију је сурову владу рано осетио.{S} Он је желео да има новаца да би о |
ра своје представнике, а ови постављају владу.</p> <p>Били су прешли преко брвна.{S} Ишли су са |
аву.{S} Он опази у Вишњиним очима један влажан сјај.{S} Светлост се претварала у сузу.{S} И суз |
т, и стегоше.{S} Предео је био пуст.{S} Влажна пољана дисала је новом, великом надом.</p> <p>— |
чиле цео саобраћај.</p> <p>Једне од тих влажних, мрачних ноћи, чу се пуцањ, јачи од топа, страш |
шњи се учини да нешто живи ту у лози, у влажном хладу лозиног зеленила, и да је гледа, <pb n="2 |
сунце које претходи јесењој хладноћи и влази.{S} Једна камара неисечених дрва рогушила се у се |
солуфима се пресијавало неколико белих власи.{S} Остале су му ипак његове буљаве, црне, мокре |
воје законе унесе што више гарантије да власт не изигра ове мере.{S} У тој бризи он је смео с у |
раже много.{S} Највише, да се, дошав на власт, провезу преко Теразија на фијакеру, који називај |
и, који је почео још кад је он дошао на власт, развио се до своје потпуности.{S} Неколико покуш |
истра.{S} Тако се извршна и законодавна власт сукобљавају, укрштају и изопачавају, место да врш |
<pb n="277" /> узбуђење. — Да, извршна власт, влада, треба да представља у суштини целокупан н |
је дочепа у своје шаке.{S} И он не жели власт да учини добра себи или другом, него тако... ради |
верени да је рђаво и опасно. „Остати на власти" постаје им једина девиза, а посланици владају, |
нову кравату.{S} Тај тип се буни против власти, не да би је начинио бољом, него да је дочепа у |
себи или другом, него тако... ради саме власти и да је држи у својим рукама, као тврдица златни |
цање старих пријатеља, кињење од стране власти, свакојаке оскудице и понижења, те одложи час, и |
ј према Бели.{S} То није било у његовој власти; Бели је дуговао бар обзир чувања тајне.{S} Вишњ |
е обавезујемо за нешто што није у нашој власти.{S} Брак ствара од људи силом хипокрите, установ |
реакцију простих маса, те је сад, место власти, народ изигравао законе.{S} Једна њивица овса, к |
целог живота борио против реакционарних власти, трудио се да у своје законе унесе што више гара |
г живота у сталној опозицији и борби са властима, стари професор и његова жена нашли су увек мо |
е капљу; по леду се образују поточићи ; вода струји, жубори, као музика.{S} Звона звоне.{S} Нос |
а на кљуну према њему.{S} Како је млака вода хладила ватру њених руку, како је поветарац дувао |
на. — Тамо вилинско коло, овде вилинска вода, све неке мађије.</p> <p>Доиста, она се осећала ка |
према другом.{S} Између њих је певушила вода кроз луле, падала у низак басен и враћала се отуд |
а на коме је изрезан натпис: <hi>Вилина Вода 1848</hi>.{S} Седоше на зид једно према другом.{S} |
буквара.{S} Школа му је ишла лако, као вода, како се то каже у Ваљеву, Кад би учитељ испричао |
пасти ?{S} Да ли ће допловити до мирних вода каквог гостопримног пристаништа ?</p> <p>На улици |
е дало поправити.</p> <pb n="230" /> <p>Вода је већ допирала до бедема.{S} У мокром мраку приме |
образовали су се нови потоци и реке.{S} Воде почеше надолазити.{S} Из горњих места допирали су |
рда, у белу варош на саставу две велике воде, и изазивале слику студента Илића.</p> <p>Још најв |
даљини.{S} Заокругљена површина Савине воде беласала се између обала.{S} Пред њима се простира |
њака.{S} Чудног облика кућица за црпење воде на обали пружала је своју гвоздену руку као нека р |
немо а час гласно, запљускивање домаће воде утицали су чудно на Вишњу.{S} Предмети су губили о |
чокалиски пасуљ</hi>, с много паприке и воде, а мало пасуља и пастрме, али за кога тврде да је |
дошла.{S} Остави пук и друштво нек сами воде своју бригу.{S} Ти ћеш тамо у Чачку наћи довољно п |
ић није ни сањао да се овакви разговори воде између Белиних родитеља.{S} Он је веровао да су ње |
а ће ти ова страћара.{S} Иди куд те очи воде и ноге носе, па тражи себи девојку.{S} А кад је на |
изненадно и нечујно, подигне један стуб водене паре, па, вртећи се око самог себе, као утвара, |
, кутија од <hi>вешплава</hi>, ђинђува, водених чаша, ђачких таблица, бутеља коњака и емаљирани |
з суседног <pb n="16" /> села око једне воденице, да је изгубио све што је стекао и пред смрт с |
ни песник, који је поздравио проналазак воденице, моћи кликнути: „Одморите руке што окрећу млин |
е целог села, начини од једног поточића воденицу са два витла, те га цело село прогласи за најд |
зарадим!</p> <p>— Онда ћу ја у село за воденичара! — одговори младић тврдоглаво.</p> <p>И тако |
труди се да одговори свима дужностима, води бригу о дневним потребама, расподељује своја средс |
ивидуализам који руши фамилију, државу, води се политика која издиже махом медиокритете.{S} Ти |
видела оволику потпуност у огледању на води — продужи девојка. — Погледај десно... тамо испод |
} По кафанама се пуши, млатара рукама и води политика.{S} Необавештен човек помислио би да се н |
, плови њен чамац с разапетим једрима и води је непознатим путем ка бујним предгорјима неке нов |
широког пејсажа.{S} Обала се огледала у води тако јасно да је гледалац мешао стварност са илузи |
ј десно... тамо испод дереглије, доле у води, није ли оно једна тичица.</p> <p>Доиста, Чедомир |
авила посете, ступала у хумана друштва, водила политику.{S} Она је волела те изласке, при којим |
а око распремања куће, готовљења ручка, водила је гласне разговоре.{S} Међу њима видели се бољи |
танак Ромеа и Јулије.{S} Стаклена врата водила су из кујне у Вишњину собу, која изненади младић |
новирали из основа.{S} Ту је главну реч водила госпа-Клеопатра.{S} Нашла је једног јеврејског т |
а куда ће.{S} Увек би се нашло друштва, водили се занимљиви разговори о паметним стварима.{S} Н |
су били на свом месту.{S} Родитељи нису водили о њима права рачуна.{S} Отац се био бацио сав на |
чи, ударили су другим путем, камо су их водили младост и лепо време.{S} Дан је био један од они |
спахилук, о народним потребама није се водило рачуна.{S} Демократске теорије о уређењу државе |
а широк сокак, који је, иза леђа Двора, водио поред Батал-џамије право на варошку <pb n="273" / |
ијој светској бањи.{S} Виктор Иго га је водио по најсјајнијим и најтамнијим крајевима Париза, Т |
што више, да оде до краја пута који је водио преко девојачке школе.{S} Али се она морала мирит |
, очи затворио.{S} Није осетио или није водио рачуна кад се кола напунише.{S} Рабаџија га удари |
е свештеник певао: „Исајије ликуј...“ и водио их око налоња, он је понављао у себи надничареве |
уко.</p> <p>Илић је одбијао.{S} Није он водио рачуна о богаству.{S} Не, изгледало му је то паза |
чудила како је досад могла бити слепа, водити бесциљан живот, читати бљутаву литературу препор |
поче да се брани девојка. — Ко ће кућу водити, ко ће децу намирити, ко ће тебе гледати?</p> <p |
сало неједнаким словима: „Збогом, Дрино водо, ја одо’!“</p> <p>Вишњино срце залупа јаче.{S} Мож |
ици.{S} Још цео један свет њихао се под водом и са оним, над њом, стварао чаробно савршенство.< |
уљкивала, запљускивала својом пенушавом водом и шапутала јој недопуштене приче, млада девојка з |
рећни геније, који је дотле владао овом водом, овим планинама, овим људима стискао се у њему ка |
ченог у рамена, <pb n="250" /> испрскан водом и блатом.{S} Године су очврсле његове младићске ц |
село равно,</l> <l>Кад си равно, што си водоплавно!...</l> </quote> <pb n="212" /> <p>— Погледа |
е око самог себе, као утвара, полети уз воду, промакне гвоздени мост и изгуби се негде око оску |
и је, мајко.</p> <p>— Хоћеш ли слатко и воду?{S} Сад је девојка дошла са бунара.</p> <p>Не чека |
држалицу и изгуби се, гледајући тупо у воду.{S} Мртвачки сандук њихао се свеједнако.{S} Око мл |
платно од сребра.</p> <p>— Погледај ову воду — рече младић девојци која је стајала поред њега и |
<p>Сунце је завијало својим сјајем тиху воду, зарђале шуме и један параброд насред реке.{S} Дим |
, где се драо и скакао на први знак <hi>вође</hi>.{S} Потписивао је резолуције, мрзео богаташку |
кући министра Матовића, да објасни ону вожњу у колима, да призна свој положај према Бели.{S} Т |
сови су пролазили, требало се журити за воз, и она приону око свога кофера.</p> <p>Имала је пра |
а једном месту погрешно су ушли у други воз.{S} Даље опет, изгубила им се корпа са стварима.{S} |
плеву!</p> <p>Поред њих прохукта један воз</p> <p>Вишњу обузе нека меланхолија без горчине.{S} |
а железничкој станици се формирао један воз... ја бејах готов, и ја те позвах.</p> <p>— То не б |
19"> <pb n="206" /> <head>XIX</head> <p>Воз је јурио, измицао из Београда, остављао последње ку |
{S} Повреде су лаке природе.</quote> <p>Воз је одмицао.{S} Кроз прозоре од вагона виделе се раз |
чки корак или каскало господски, као да вози краљевски брачни пар.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — др |
.. ту бледу девојку, с којом се Чедомир возио.{S} Он је био леп човек, он се морао допадати тој |
и Матовићи са кумовима.{S} Кад би време возу, Чедомира беше нестало.{S} Тек у последњем часу по |
на њеног сина који је умро као питомац Војне Академије.</p> <p>Вишња је ћутала.</p> <p>Оне обе |
д пред једном приватном кућом спази два војника на стражи, с ножем на пушци.{S} Иза њих се шаре |
цније звонила је вечерња.{S} Једна чета војника марширала је са стрелишта у касарну.{S} У вече, |
нцу.{S} Илић се ипак окрену и погледа у војнике, у њихове дрвене стражаре, па онда у кућу, али |
азура.{S} У оближњој касарни веџбали се војници и чула се промукла, далека и кратка команда: „К |
латни ланчеви, будилници што су свирали војничке маршеве, велосипеди, шиваће машине.{S} Оде чак |
предавање.{S} Он је био верна гласачка војска по ђачким зборовима, где се драо и скакао на прв |
ну земљу.{S} Грађани, у пола обучени, и војска пристизали су у гомилама.{S} Журно се копало, на |
овај глас.{S} Он му је звонио као труба војске која иде у помоћ, као поклич на освету, на буну. |
довима.{S} Морало се извршити наоружање војске, подићи многе железничке пруге, развити јаче вез |
p>Млади човек није волео да има посла с војском те пређе на другу страну, где се уздизао неки п |
давно имају готов план школовања, служе војску одмах по матури, уписују за то време семестре на |
ву, није крио огорчење на свог сина.{S} Војсци је наређено да чува границу и, под претњом смрти |
који је задржао нешто од своје службе у војсци, трудио се да надокнади дамама оскудицу у каваље |
="164" /> једном приликом: „Кад се деца воле, нека се узму...“</p> <p>— Али ако се не воле? — п |
сподин-Илићу!{S} Главно је кад се двоје воле...{S} А свет, фамилија, новац?{S} Трице и кучине!. |
нека се узму...“</p> <p>— Али ако се не воле? — прекиде је Јован.</p> <p>— Онда ником ништа.{S} |
ече — одговори Клеопатра лако. — Они се воле годину дана пред нашим носем, а ми... слепци код о |
оватог — рече будући министар. — Ако се воле, зашто да се не узму?</p> <p>— Ама, како да се узм |
учак, те је питала своје гошће шта више воле: киселу чорбу или супу с кнедлама, ћевап у дунсту |
е далеке буре.</p> <p>Као сви људи који воле књиге, Чедомир је био склон маштању.{S} Тражио је |
pb n="21" /> Они нису рђави никако: они воле тај примитиван живот, они често имају љубави за до |
у Чедомира, он је воли... они се поново воле...{S} Шта треба више, па да се буде срећан!{S} И у |
друго, треће...</p> <p>— Што у Београду воле ове лимане <pb n="245" /> сандуке — примети заједљ |
госпа-Клеопатра, која је <pb n="118" /> волела формалности, добар тон, устручавање и <hi>ноблес |
није тешка и да не оскудеваш у чему.{S} Волела би да те види, па дођи ако можеш, а ако ти школа |
е још волела Чедомира; она је само њега волела.{S} Поред свих мана, он је био њој најбољи, најв |
леђа.</p> <p>— Ништа.</p> <p>Она га је волела, те би се други на његовом месту можда знао кори |
огледа изненађено у овог човека кога је волела.{S} Он се није претварао.{S} Његове буљаве очи б |
ош место елегантне шетње.{S} Девојка је волела ту улицу, веровала у њу.{S} То је била слабост о |
ана друштва, водила политику.{S} Она је волела те изласке, при којима јој се давала прилика да |
теже осећају њен терет.</p> <p>Вишња је волела да слуша те говоре.{S} У доба реакције, штампа ј |
S} Судио је површно:</p> <p>— У мени је волела слободоумна, учена човека.{S} Љубав је одбијала |
у Вера Павловна, сестра Рускиња, што је волела нашу кујну, било је за причу.</p> <p>Вишња је ма |
S} Лазаревићева ју је помагала.{S} Није волела да остаје сама са својим мислима.{S} Храбро је с |
а своје муке.</p> <p>И онда, Вишња није волела много прост народ.{S} У њему је познавала много |
есакривеним прекором.</p> <p>Она је још волела Чедомира; она је само њега волела.{S} Поред свих |
стајала је усамљена.{S} Младићи је нису волели, претпостављали су девојке које хоће да се шале, |
етке замерке, јер је Радоје волео људе, волео човека као онај часовник који је оправљао, као ру |
Ужичанина, који је, поред своје струке, волео слободу, желео добро своме народу и имао стила у |
> <p>— Јест... јест — одговори затим. — Волео сам, много сам волео.</p> </div> <div type="chapt |
ца успомену на младића који ју је некад волео и кога би она могла волети страсно и одано.{S} Ја |
риличну дозу епикурејства у себи; он је волео све што је пријатно, лако, ново, лепо.{S} У недос |
ким кундацима.{S} Шта то мари!{S} Он је волео слободу, веровао у њену свемоћ, замишљао ју је ка |
неки свој <pb n="77" /> успех.{S} Он је волео своју земљу дубоко.{S} Поред бриге за личну будућ |
мрзео богаташку класу више него што је волео пук, био горд са својих материјалистичких убеђења |
се мало ко пача.{S} Млади часовничар је волео нарочито простог човека, изгладнелог грађанина и |
и чланови династије..."</p> <p>Илић је волео Зарију присно.{S} Он је у њему видео једног сапут |
рањено живинче, али бол девојке коју је волео би јачи од његовог сопственог.{S} Видео је да она |
лажни положај према тој девојци коју је волео и која га воли, према другој девојци чије поверењ |
да неспособном за срећу девојку коју је волео.{S} Он је био добар као Христос, а мало је људи _ |
говог љубакања с Белом.</p> <p>Вишњу је волео.{S} С тим је био на чисто.{S} То је било несумњив |
еца чекају велике празнике.{S} Он их је волео готово исто толико колико и њу саму.{S} Он је био |
етензијама.{S} Осећао је да стари, није волео да му се противуречи и давао је честе савете.</p> |
а заврнутим рукавима од кошуље.{S} Није волео многа мењања тањира.{S} Ручак му је био најслађи, |
нови били тада мали, а другом коме није волео поверити се.{S} Вишња се опет играла кумаша са Ми |
авале тај крај.</p> <p>Млади човек није волео да има посла с војском те пређе на другу страну, |
ачку није било више школе.{S} Отац није волео да седим докона.{S} Знате, мој отац је прост чове |
чуле су се ретке замерке, јер је Радоје волео људе, волео човека као онај часовник који је опра |
м није познао, ни видео, ни разумео, ни волео оно човечанство које је открила психологија народ |
} Говоримо о нечему веселијем.{S} Ти си волео одавно да идеш у Париз?</p> <p>Младић је погледа |
одговори затим. — Волео сам, много сам волео.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_ |
и ју је некад волео и кога би она могла волети страсно и одано.{S} Јасно јој је било да он није |
ојима имена није знао, а који су морали волети ову земљу кад су се били за њу.{S} Чедомиров пог |
разумети, па га онда без бојазни можеш волети.</p> <p>— Бог с тобом, како говориш, тата — преб |
ема тој девојци коју је волео и која га воли, према другој девојци чије поверење изиграва и чиј |
његовог сопственог.{S} Видео је да она воли несрећно.</p> <pb n="220" /> <p>— Никад среће неће |
у.{S} Она је веровала у Чедомира, он је воли... они се поново воле...{S} Шта треба више, па да |
="98" /> девојку, да јој каже колико је воли, да јој открије, поред царства мисли, скровиште ос |
> <p>Било му је јасније него икад да не воли ту девојку, па ипак он превали:</p> <p>— Да!</p> < |
н?{S} Пре свега, јасно му је било да не воли Белу... не бар оном љубављу, чежњивом и стидљивом, |
у.{S} А ти си жена... наша жена која не воли живот одрицања, позитивне ствари, рад за човечанст |
та право.{S} Све ме буни.{S} Нико ме не воли.{S} Са̑м сам.</p> <p>Хтеде још нешто рећи, али осе |
ја.</p> <p>— Свет је глуп, Илићу, он не воли паметније од себе.</p> <p>— Ја не мислим тако.{S} |
Да дивне речи за нашу земљу где нико не воли да се пашти, чак ни за своје задовољство!{S} Препи |
им мислима и дужним обзирима, онај који воли једну жену и осећа је поред себе живу, пада у гроз |
{S} Знате, мој отац је прост човек, али воли школу.</p> <p>— Па зар ћете сад пристати да седите |
ко има достојанства; један прост радник воли више смрт него понижење.</p> <p>Бела згужва новине |
нила.{S} Она је иначе веровала да је он воли јако, јаче него што је он био уопште способан да в |
у жену!</p> <p>Тек је сад видела колико воли Чедомира. <pb n="149" /> Осећала је да је њено цел |
ије био никад сигуран да га она озбиљно воли.{S} Он није био приметио дубоки утисак који је на |
ободу кретања, да би радио само оно што воли, да буде свој и припада самом себи.</p> <p>— Новац |
лучаја, и да... на крају крајева, он њу воли још, њу једину, њу саму.{S} Кад би тако дошао најз |
свим изгубила главу!</p> <p>— Да; ја га волим... ми се волимо; је л’ те, Чедомире? — одговори д |
ња.</p> <p>— Не, Лазаревићева.{S} Ја га волим, он је понос целе наше фамилије, он ми је тако ре |
ња. — Лепше него што сам мислила.{S} Ја волим чист ваздух, шуму, свој народ, велике хоризонте, |
о.{S} Неке Швабе лове по риту.{S} Ја не волим лов.{S} Ономад ме је један пример дирнуо.{S} Лете |
е, боже благи!{S} Има времена.{S} Ја те волим, много волим, највише волим.</p> <p>Она га присил |
а.{S} Ја те волим, много волим, највише волим.</p> <p>Она га присили да седне, посади му се у к |
!{S} Има времена.{S} Ја те волим, много волим, највише волим.</p> <p>Она га присили да седне, п |
лаву!</p> <p>— Да; ја га волим... ми се волимо; је л’ те, Чедомире? — одговори девојка узбуђено |
је издавала цела њена појава.</p> <p>— Волите се већ целу младост.{S} А ти не видиш, ти ниси в |
и заруделе кајсије у башти.</p> <p>— Ви волите кајсије? — упита Бела младића, па не сачекавши о |
а удари на главну ствар.</p> <p>— Ти га волиш, дакле? — рече меким, поетским гласом. — Ти си са |
мој, не, то није могуће, да ме више не волиш.</p> <p>Они беху избили на Теразије.</p> <p>— Ја |
ми се да ме избегаваш.{S} Ти ме више не волиш? — стаде да се мази, и набра обрве.</p> <pb n="18 |
сталан, неодважан, слаб.</p> <p>— Ти не волиш свога рођака! — пребаци јој Вишња.</p> <p>— Не, Л |
} Реч се зауставила у грлу.</p> <p>— Ти волиш другога?</p> <p>— Да!</p> <p>Заједно са овом речи |
тојане, луда будало,</l> <l>Ухвати сиве волове,</l> <l>Узори равне долове,</l> <l>Да видиш шта |
колико сокака по којима рабаџије шибају волове, а човек не зна кога пре да пожали: те људе или |
чили су је с обе стране.{S} Шкрипала су волујска кола.{S} Рђаво обучени сељаци трапали су у опа |
ова мисао је била уморна. срце болесно, воља немоћна.{S} То му откри његов интимни пораз.{S} Сл |
ан од другог, налазио много одушевљења, воље де се ради нешто велико, смелости да се кида са св |
добра времена — уздахну госпођа у пола воље. — Онда је живот био лак, јевтин.{S} Данас све има |
езије Његошеве.{S} Кад би пак био рђаве воље, жалио се на реуматизам у десном колену, који је д |
127" /> имао времена, па можда ни праве воље да мисли на своју породицу.{S} Кад би му ко од при |
n="187" /> десили доиста против његове воље, па ипак се осећао кривим.{S} Поштење му је налага |
а, где се љубавници могу шетати до миле воље, а да не буду изненађени непријатним сусретом, под |
рију у борама муселина и љубити до миле воље њену кожу час румену, а час белу.</p> <p>— Куда ид |
ају нам.{S} Шта онда остаје од слободне воље коју нам професори доказују толико?</p> <p>Вишња з |
ницале око ње, обузимале је против њене воље као искушење, и девојка би се стресла од неке слат |
ед нечим непознатим, независним од њене воље, неминовним.{S} Ово цвеће, широка ливада, јаки мир |
е сретну.{S} Данас је Илић имао најмање воље за то, те се склони у прву капију.{S} Матовиће је |
а другом спрату.{S} Био је вечито добре воље.{S} Причао је радо о својим пословима.{S} Решавао |
си озбиљан.</p> <p>Илић је загрли преко воље.</p> <p>— Слушај, Чедо.{S} Ти си нешто охладнео пр |
ио читаво једно предавање о каузалитету воље, о спору између приврженика детерминизма и пристал |
о <pb n="226" /> живот.{S} Противила се вољи родитеља.{S} Није слушала савете опробаних пријате |
жена, женска страна, подјармљена туђој вољи, туђим мишљењима, теретним обичајима које су створ |
} Могла је уредити свој живот по својој вољи, излазити куд хоће, враћати се кад хоће.{S} Није с |
чно, који стварају свој живот по својој вољи.{S} Али, кажи ми... молим те, колико је тек мало т |
ав.{S} Млади човек не поче свој говор о вољи, али се не предаде ни привиђењу који је кишни зрак |
ди целу, разголићену, остављену њему на вољу.</p> <p>Она је лежала, као дете, изваљена на његов |
жно, разблудно.{S} Осећала се нека јака воња на влагу, зној, на човечје месо.{S} Чула се поново |
Из одшкринуте магазе ударала је кисела воња на јеличко вино.{S} Један зрак сунца играо се око |
ицама.{S} То је ивањско цвеће, боје као восак.</p> <p>Друштво загази у ливаду.{S} Иза ногу је о |
икао као по дужности:</p> <p>— Ево лепа воћа!...{S} Тазе јабуке, крушке, слатке поморанџе... ’А |
е само један човек, продавац ушећереног воћа, по којем је падала прашина.{S} Он је ишао полако, |
> <p>Најзад их донесе: малене ножиће за воће, са оштрицом од месинга и дршком од порцулана, по |
справа, уређивао варошки парк, калемио воће на рационални начин.{S} Шта више, и по спољашности |
о њој самој.{S} Она је зрела као зрела воћка, невина као дивља ружа.{S} Зима је попусти.{S} Ње |
а се учини младићу слатка и мека као та воћка коју му је нудила.</p> <pb n="13" /> <p> Он узе к |
ћина.{S} Прозори су гледали у врт, чије воћке, још младе, пружале су мршаву сенку по земљи.{S} |
почну да се краве.{S} Пред дућанима су воштане свеће, обешени светњаци; иза њих се плаве шајка |
аморним стубовима, мирисом од тамјана и воштаних свећа.{S} Он је постојао овде, у Београду, као |
и осети да му глас дрхти.{S} Једно јато врабаца крештало је лево у трњаку.{S} Он се окрену тамо |
светлости као од драгог камења.{S} Јата врана бунила су се по уличном дрвећу, дизала се у вис, |
о задовољних људи.{S} Ретки су као беле вране.{S} Садашњица нуди једва предмете за радост.{S} Д |
авна наша река ?{S} Од ужичких голија и врањских винограда, она поји целу нашу земљу, држи је м |
е било пред кафанама, по тротоарима.{S} Врапци се чули на крововима, у олуцима.{S} Један шегрт |
е угојила.{S} Црте на лицу одебљале.{S} Врат јој као кифла.{S} Нешто мирно, спокојно и задовољн |
ановништва.{S} Газдарица је имала жилав врат и пупаст трбух.{S} Рекао јој је да се не брине, ос |
уке преко рамена и обеси се сва о његов врат.{S} Он осети поново њене усне на својим устима и њ |
прати у стопу, нешто хладно дува за њен врат и један тајанствен глас јој шапће страшне, неразум |
чно лице белило се.{S} Био је бео и њен врат слободан, маљав, округао као у грлице.</p> <p>— Ср |
, а са сунца опет на девојку, на њен го врат, на белу руку, спуштену лако на ивицу од канабета. |
се појави Чедомир Илић, подигнуте јаке, врата увученог у рамена, <pb n="250" /> испрскан водом |
ручку, да сама трчи и куца на младићева врата, позивајући га:</p> <p>— Господин-Илићу, ручак је |
гледајући га нетремице, и изгуби се иза врата лагано, нечујно, неприметно, као привиђење које с |
ра <pb n="301" /> жена је била отворила врата лагано да би га што мање узнемирила и гледала у њ |
одељење — скупи сву храброст, закуца на врата и преда се тој голицавој дрхтавици, па док јој он |
осади та игра, те, кад једном закуца на врата и кад рече уобичајену реченицу: „Господин-Илићу, |
Па опет, чим је устала, погледала је на врата где је синоћ оставила венац.</p> <p>Он је стајао |
још једнако по свом обичају куцајући на врата од собе, а не отварајући их.</p> <p>То је трајало |
ну улице.{S} Кроз широм отворена главна врата, на средини куће, виделе се простране степенице, |
ља састанак Ромеа и Јулије.{S} Стаклена врата водила су из кујне у Вишњину собу, која изненади |
на зид, на прозорска окна, на затворена врата, као тица која је тражила да се спасе.</p> <pb n= |
месту: све је ту, куће, улице, отворена врата, види се намештај, али људи, свет?{S} Нема их, ни |
кама у врх степеница и најзад унутрашња врата, чија су окна од извезена стакла спречавале погле |
ја је играла око његовог голог, здравог врата.{S} На глави је имао качкету, пушио на лулу и бри |
ло њено лице, чак до подвољка и широког врата, па рече значајно: — У вашим годинама, сиротиња н |
ћи непрестано само главу промољену кроз врата.</p> <p>Та је глава била окружена мирисавом магло |
укава, знојава лица, раздрљених груди и врата, босих ногу, па радиле нешто по дворишту сагибају |
p> <p>Ипак се она савлада прва, затвори врата за собом, ступи дубље у собу, стави руке на куков |
на.</p> <p>— Извол’те — рече кад отвори врата, и пријатељски додирну раме младићу, док један св |
ријатељица? — упита затим, притварајући врата.</p> <p>— Да, Бела — одговори он, слободно, осећа |
.</p> <p>Тако куцајући, а не отварајући врата на младићевој соби њу би прожмала нека слатка јез |
пуста.{S} Тек што је за собом притворио врата, кад их газдарица отвори, боса, само у кошуљи.{S} |
ићу, извол’те на ручак", ошкрину полако врата, промоли главу кроз отвор и несташно додаде:</p> |
огој сивој блузи, са ниском мерџана око врата, седела је у својој клупи и преслишавала <pb n="3 |
дом.{S} Неколико младића стајало је око врата.{S} Изгледали су јој као деца.{S} Она се предомис |
ула је весело Каја и обесила јој се око врата, па је пољубила с обе стране и од срца. — Колико |
г Руса.{S} Девојка обави десну руку око врата свога драгана, а левом придржаваше књигу према св |
о и, клатећи се с ноге на ногу, упита с врата:</p> <p>— А где вам стоје?</p> <p>Најзад их донес |
ке и да му, уз заслужени прекор, покажу врата.{S} Долазила му је на ум мисао да нађе старог гос |
ни му се као да чује отварање апсанских врата, читање указа о помиловању, откивање гвожђа и нес |
једним од многобројних, зелено обојених врата, али се она не отворише.</p> <p>— Газдарица није |
о на здравој пети, дохвати се отворених врата, и, поклецнувши само једанпут својом хромом ногом |
оји је стајао у удубљењу неких укинутих врата и продавао погачице, поздрави их по свом обичају. |
н народ! — говорила је газдарица својој вратарки за њих. — Постеља до постеље, па се не погледа |
ег човека под небом и помири с оцем.{S} Врати се у Чачак, али не хтеде продужити школу.</p> <p> |
рецкасте листиће.{S} Мислио је како да врати ову љубазност.{S} Њих двоје би могли бити тако за |
госпођину изреку.</p> <p>У том се Бела врати с пуним тањиром румених кајсија.</p> <p>— А ножев |
виште осећаја.{S} Он је успео да се она врати у Београд.{S} Али, ево већ неколико часова како с |
нечега кобног, надприродног.{S} Радоје врати фењер ономе од кога га је узео, поново зграби буд |
Оставимо, дакле, прошлост.{S} Она се не врати, ма је звао колико хоћеш.{S} Просто: пиши пропало |
руком кочијашу да полази, и више се не врати својој ташти ни својој жени.</p> <p>Док је он так |
над Дунав, одлете у ваздух и више се не врати.</p> <p>— Жао јој је било свога живота! — примети |
из овог или оног разлога, и вишо се не врати.{S} То је било већ лакше.{S} Ипак се није могао о |
" /> са Вишњом.{S} Она се трудила да се врати на пут којим је ишла пре него што га је познала.{ |
обрати своме сину. — Сад ће отац да се врати, па пази, Младене.{S} Немој да се мангупираш.{S} |
паде у рит; она друга прну у вис, па се врати, начини два три круга изнад места где је пао леш |
иђење које се расуло.</p> <p>Чедомир се врати у дубину салона, сурва се на канабе, притиште јак |
у, не задржа никакву резерву за себе, и врати се у Београд.{S} Мајка је покушала да се измире.{ |
n="186" /> је прошла: поменула се, а не вратила се, како кажу наши стари.{S} И девојка је мисли |
ако уско везане за њу, да им каже да се вратила, да постоји, да живи, живи...</p> <p>Нађе се у |
а на скупштини.{S} Мислила сам да си се вратила кући.{S} Тетка ми рече да ниси долазила.{S} Зна |
лост кадгод би узимала новине откако се вратила у Чачак.{S} Читала их је од почетка до краја.{S |
младићем појачала се још више откако се вратила из Београда.{S} Избегавала је његов поглед.{S} |
себе, своје, време што је прошло.{S} И вратила си се несрећнија него кад си пошла.</p> <p>Дево |
но, и изгуби се не окренувши се.</p> <p>Вратила се одмах у село.{S} Прекинула је на кратко са ц |
е сам видела док су моји пристали да се вратим у Београд.{S} Тата још којекако, али мајка!...{S |
p> <p>Бела је била узела судове и пошла вратима да их однесе, па се предомисли, зовну служавку |
хунац.</p> <p>Тада се зачу један шум на вратима.</p> <p>Два млада створа погледаше се као два з |
вино у магази.{S} Шегрт је стајао пред вратима и куцкао косом о калдрму.{S} Неколико мува зуја |
стионица има такође по једну лампу пред вратима.{S} Тако се по улици простиру чаршави несигурне |
ћ извила из његовог наручја и побегла к вратима од трпезарије.</p> <p>— Шта ли ради служавка? — |
о написати.{S} Бацао је перо, полазио к вратима, после се враћао, седао поново за посао.{S} Осе |
м прозорима, државним грбом над сниским вратима.{S} То је пошта.</p> <p>У том се чу лупа точков |
прими што има да дође.{S} На отвореним вратима стајала је Белина мајка још непрестано.</p> <p> |
То је била права трговина, с двокрилним вратима, обојеним фирнаезом, са два велика прозора, пун |
ио примамљив, велики, са својим златним вратима, мраморним стубовима, мирисом од тамјана и вошт |
готово опоро:</p> <p>— Хоћемо ли да се вратимо?</p> <p>— Зашто? — чудила се Вишња.</p> <p>— Ки |
III</head> <p>— Знаш ли да се Љуба Ћопа вратио са села — рече Зарија Чедомиру.</p> <p>— Како је |
о? — предусретала га Бела кад се најзад вратио кући.</p> <p>— Шетао сам, размишљао, мислио на т |
у стипендију.{S} Били су пронашли да се вратио без одобрења владе, или тако нешто.{S} Разлози, |
ма! — викнуо је млади муж једном кад се вратио из библиотеке с главом пуном Ламарка, Кеплера, Њ |
в <hi>цимер-колега</hi> није се био још вратио са божићњег распуста.{S} Тек што је за собом при |
молим.{S} Не прати ме.{S} Ја ћу се сама вратити...{S} Ми се нећемо више видети.{S} Никад!{S} Зб |
е и понижења, те одложи час, и хтеде се вратити.{S} Али га госпођа понуди да се одмори.</p> <p> |
Само нек се не губи време.{S} Све ће се вратити <pb n="175" /> двоструко, јер нам је време најс |
иговарао јој је друг.</p> <p>— Ја ћу се вратити, Чедомире.{S} Ти ћеш видети!</p> <pb n="50" /> |
понавља као што се ни јучерањи дан неће вратити никад.{S} Гледајући у књиге, ти живиш затворени |
на несигурно. — То јест, ја ћу се скоро вратити.</p> <p>Часовничар се трже.{S} Пространа, тиха |
ебало ићи у Чачак.</p> <p>— Ти се нећеш вратити отуда! — приговарао јој је друг.</p> <p>— Ја ћу |
да присуствује погребу.{S} После се не вратише више.{S} Бела није хтела да чује за Париз.</p> |
ни случај и своју оскудицу.{S} И они се вратише у варош још веселији него што су пошли, трчећи, |
ног чак и у кућама, из чијих разваљених вратница и подрума без окана био је туп мрак као из гро |
ручак, кокетовале простачки гримасама, вратом и куковима, и, за један глас више, наручивале мо |
све у животу.{S} Ја имам осам испита на врату.{S} Глава ми бучи, хоће да прсне.</p> <p>— Знам, |
бирократске машине, треба да му га она враћа тиме што ће му осигурати безбедност у селу, олакш |
осила ју је носталгија робијаша који се враћа своме крају.</p> <p>Пред сумрак, небо се наоблачи |
рити поверење наше куће.{S} Зар се тако враћа гостопримство које смо вам указали!{S} Срамота, м |
огао да ти кварим задовољство.{S} Него, враћај се у Београд, па гледај своју науку.</p> <pb n=" |
p> <p>Са том мисли почеше и друге да се враћају у младићеву главу.{S} Он опази у Вишњиним очима |
у њега већ у један кут од салона и као враћајући се с неког далеког пута, по којем је његова м |
кође, и то брзо, као да је виле гоне, а враћала се тек у вече, пуна новости.{S} Младен је одлаз |
давно оставила домазлук и више се није враћала.{S} Њен дух је тежио за науком, литературом, по |
S} По кафанама се чуо жагор.{S} Деца се враћала с купања и дерала у сав глас.{S} Парк је пак ћу |
су је одмах.</p> <p>Од то доба није се враћала у Београд.</p> <p>Живот јој је пролазио без дог |
ево се стишавало постепено, свест му се враћала у главу, и он се питао:</p> <p>— Шта сам урадио |
p>На улици затандрка нешто.{S} То су се враћала празна кола за свој нови терет.{S} Међу њима је |
вода кроз луле, падала у низак басен и враћала се отуд у виду ниске врло сјајних мехурића.{S} |
а му више није припадала.{S} Њене мисли враћале су се пут Бумбарева Брда, у белу варош на саста |
извесна живост. <pb n="64" /> Сељаци се враћали кућама: ко у тарницама, ко на коњу, а већина пе |
авна стаза разређивала се.{S} Шетачи се враћали у град.{S} Између дрвећа хватао се дуг и весео |
знатим, Неказатим, Бескрајним.{S} Ја се враћам срцу да осети оно што мисао моја није могла сазн |
а, а веселих, светлих, занесених очију, враћао се увече са рада.{S} Грађани су га заустављали, |
n="209" /> иста.{S} Пре тога, Радоје се враћао из <hi>Централе</hi>.</p> <p>— Добро вече, комши |
ао је перо, полазио к вратима, после се враћао, седао поново за посао.{S} Осећао је инстинктивн |
ивот по својој вољи, излазити куд хоће, враћати се кад хоће.{S} Није се морала више бојати свој |
е само повод свога одласка и да се неће враћати до јесени, пошто ће се предавања ускоро завршит |
теке на Теразије, па Крунском улицом на Врачар, где је давао лекције једном гимназисту.{S} Било |
другарицу његових младих дана у правцу Врачара.</p> <p>Аница ју је чекала на капији.</p> <p>— |
трака Дунава.</p> <p>— Ти си одсела на Врачару? — прекиде тишину млади суплент.</p> <p>— Да.{S |
варош.{S} После се сети његовог дома на Врачару, скромне, готово сиротињске кућице, где народно |
а ливада, јаки мириси, па то коло и све враџбине којих је пун њен крај, бунили <pb n="218" /> с |
ивљом травуљином.{S} Кроз уско лишће од врба промицао је по који сунчев зрак и изливао свој бак |
ини да нас она, кроз ниске гране својих врба, позива на велика дела, узвишен рад.{S} Гледао сам |
небу.{S} Морава је жуборила иза једног врбака.{S} Поред ње се отезала чачанска котлина зелена, |
парчету земље у крај Мораве, засађеном врбама и по којом липом, какав полуевропски обучен чино |
> <p>Доиста, Чедомир угледа слику једне врбе и у њој слику тице како стоји на гранчици.{S} Још |
ушавале да завију у помрчину разгранате врбе по обали.{S} Са суседног острва долазио је мирис н |
S} Скупи кошуљу позади и притеже је.{S} Врвице на раменима прскоше.{S} У белини платна развише |
и тонови који опијају.{S} Плаве и модре врвице њихале се пред њом и око ње.{S} У уста јој је на |
ретљивост и величанствене умове, а тебе вреба фарисејство и глупост.</p> <pb n="285" /> <p>— Фр |
тек пење врхунцу.{S} Ја хоћу да он буде вредан...</p> <p>— Пуста жеља!{S} Јер само гледајући у |
p>— Илићу?</p> <p>— Грађанске гарантије вреде колико пакло дувана, помиловање с робије, највише |
јући у прошлост, ми можемо знати шта је вредео наш живот.</p> <p>— Ја хоћу најпре да учиним све |
ома замењује таленат, где парче хартије вреди више него глава.{S} Те су је теорије храбриле, по |
то је све.{S} Ја познајем живот.{S} Он вреди толико колико му човек да̑ вредности.{S} Као што |
ожда је узалуд тражити да се животу да̑ вредност у људском смислу речи.</p> <p>Ова храброст не |
е семестре на универзитету, и већ знају вредност годинама службе.{S} То су они који као ђаци до |
твојој генерацији.{S} Људи знају твоју вредност.{S} После ових времена ти ћеш видети друга.</p |
не; њихова вера у будућност и сопствену вредност уносила му је у крв пенушаво одушевљење као од |
S} Упркос дубоким уверењима у сопствену вредност, он је оклевао.{S} Он је гледао сваки дан толи |
пак пун наде, дубоко убеђен у сопствену вредност, у дела која ће починити.{S} Почињали су озбиљ |
{S} Он вреди толико колико му човек да̑ вредности.{S} Као што видиш, нешто релативно...{S} Доис |
} За њега философски системи нису имали вредности.{S} Нарочито није марио немачке философе.</p> |
е на Сорбону.{S} Изабрао је тему: <hi>О вредности живота</hi>.{S} Проблем му је изгледао прост: |
д себе, смејао се њиховој уображености, вређао их отворено.{S} То је било неизбежно.{S} Човек к |
p>— Матора сулудо!</p> <p>— Немој да ми вређаш мајку — умешала би се Бела. — Иначе...</p> <p>— |
а, преко кога су се спуштале процветале вреже од тикава.{S} Варош се губила.{S} Настајале су њи |
румен и сочан.{S} У низинама виделе се вреже од бостана и краставаца; ту су биле подигнуте шиљ |
о такође имале амбициозну младост, срца врела, слутње прве узнемирености, девичанске наде и бес |
ске штамбиље и датуме.{S} У тим сувим и врелим данима кад никога није било око њега, та су га п |
стеричном газдарицом.{S} Обележени овим врелим гвожђем суревњивости, они улазе у политику и губ |
ти кад су нас њена крила додиривала, до врелих игала страсти које су му боле и вртеле месо.</p> |
ни, ми смо принуђени примити га.{S} Да, време пролази, и једанпут дође тренутак кад се мора има |
тражила <pb n="270" /> си себе, своје, време што је прошло.{S} И вратила си се несрећнија него |
говори свршавају кад куцне девет сати, време спавању, и варош остаје мирна и <pb n="209" /> ис |
/> се да се кућа орила од њене вике.{S} Време јој је пролазило у беспослицама, неговала је нешт |
у тробојку какве црначке републике.{S} Време, киша и свакојаке прљавштине претвориле су те бог |
имену, задржавали дуже руку у руци.{S} Време им је пролазило у чекању једно другог, у састанци |
езани присним везама једно за друго.{S} Време, ћуд или неки глуп неспоразум, раздвојио нас је.. |
се судбини на њеном месту, оставила да време реши нерешљиве ствари, донесе мелем на отворене р |
видео: у почетку њиховог познанства, за време једне шетње кад их је киша ухватила ван вароши.{S |
е болесна него што је отац писао.{S} За време кризе, млада студенткиња показа се као најизвежба |
луксуз, још немогућност, чиста штета за време које се на њих потроши.</p> <p>— Објасни то мало |
аше твој директор.{S} Оне знају само за време, за простор, сисаре, преживаре, за опште ствари.{ |
едукције, па и софизми, а, с времена на време, упада у противуречности.{S} Она се питала још, ш |
а њен гној прља, трује.{S} С времена на време, он би се свестио, чупао из срце ту опасну гљиву, |
допирао хук плахе кише.{S} С времена на време млезеви би ударили о прозор да весело човека опом |
/> служавка нађе поред ње с времена на време.</p> <p>Лазаревићка се опорављала полагано.{S} Ње |
о и корисно свој део живота и, кад дође време, заспи вечито под обичним крстом, са кога ће киша |
ирисом.{S} Стога се она отимала, кад је време било ручку, да сама трчи и куца на младићева врат |
ти <pb n="175" /> двоструко, јер нам је време најскупље у животу.</p> <p>Он се доиста журио.{S} |
и бескрајне снове.{S} Све то има своје време.{S} Опасно је дуго маштати, толико мислити, толик |
те у једну већу кућу.{S} Било је крајње време, јер су сад имали и сувише гостију.{S} Било је ме |
ли у народне људе, у родољубе, јер наше време није оно што смо хтели, и ми смо се горко превари |
њену душу.{S} Посао јој се милио.{S} И време је проводила лако, радећи у школи појачано, скупљ |
пратили Матовићи са кумовима.{S} Кад би време возу, Чедомира беше нестало.{S} Тек у последњем ч |
n="295" /> није хтео читати да не губи време.</p> <p>Међутим, последњих година, јачао је све в |
Не жалим новца.{S} Само нек се не губи време.{S} Све ће се вратити <pb n="175" /> двоструко, ј |
, раздвојио нас је...</p> <p>— Не криви време, Чедомире.{S} Ја не верујем у судбоносне неспораз |
идеје, у живот који је изабрала.{S} Али време није било погодно за размишљање.{S} Часови су про |
знала чиме да се позабави, да прекрати време кад остане сама.{S} Француски језик није марила, |
код тебе.</p> <p>— Какав златар на ово време, Бог те видео, кад и ја не могу хлеба да зарадим! |
нарочито кад је на пољу светло и благо време, она је мислила на протекле догађаје са много иск |
ан, те не може долазити у школу за неко време.{S} Знао је да му се неће веровати.</p> <p>— Шта |
м дрвећу, дизала се у вис, кружила неко време, па опет слетала, и крештала свеједнако и јогунас |
а женом у Париз.{S} Задржали су се неко време у Бечу и Минхену.{S} Савете, којима су их обасули |
ала, срце ћутало.{S} То је трајало неко време.{S} Изненадно осетио би да га нешто вуче к њој.{S |
тварајући их.</p> <p>То је трајало неко време.{S} Ваљда се девојци досади та игра, те, кад једн |
е главу и задржа је тако уздигнуту цело време, дајући утисак неког од оних наших неписмених држ |
путем, камо су их водили младост и лепо време.{S} Дан је био један од оних жарких дана у сред п |
то не ценимо њену снагу.{S} Међутим, то време пролази; централа се подиже, и ја ћу ускоро, као |
аље него детињство.{S} Шта се све за то време није десило!</p> <p>Блажени егоист, он ју је био |
е војску одмах по матури, уписују за то време семестре на универзитету, и већ знају вредност го |
b n="141" /> <head>XIII</head> <p>За то време, Вишња је уредно похађала предавања, читала руске |
И ја се само Богу молим да заустави то време, да се не живи тако брзо.{S} Хоћу да грицкам пола |
} Нашли су се у једној побочној улици у време које су заказали.{S} Од кућа су већ расле сенке, |
уди.{S} Пољупцу није било краја.</p> <p>Време је пролазило.{S} Њихове очи нису гледале.{S} Њихо |
бавне изјаве само из романа...</p> <p>— Времена се мењају.{S} Све хоће да је модерно...{S} Дакл |
свршиш школу.{S} Дотле нам иначе треба времена око девојачке спреме...{S} Де, пољуби руку!</p> |
ла све умрле врлине.{S} Илић нађе једва времена да каже Зарији:</p> <p>— Пардон...{S} Имам посл |
жени која хоће да буде на висини свога времена — одговори Вишња и погледа плашљиво у младића, |
замерити, то су <pb n="103" /> била зла времена.{S} Шта су они криви ако су били слаби или имал |
весело. — Одмори се, боже благи!{S} Има времена.{S} Ја те волим, много волим, највише волим.</p |
> <p>— Пазите се.{S} Ми прелазимо чудна времена — рекао му је другом приликом. — Изгубили смо м |
на и чауша.</p> <p>— То су стара, добра времена — уздахну госпођа у пола воље. — Онда је живот |
ла за школу, видела је да још има доста времена.{S} Па ипак је готово трчала путем.{S} Напољу ј |
нису тешке. <pb n="274" /> Има се доста времена.{S} Читам, посматрам, размишљам, учим децу, сва |
n="84" /> Хранио се на кредит, до бољег времена, где и раније.{S} То је било тамо, кад се пође |
д би му, и поред тога, остало слободног времена, он је износио своја размишљања <pb n="119" /> |
д њима...{S} Да, ја сам човек из старог времена, иако сам се бунио против њега: брак ми изгледа |
орише уста да нешто рекну, али немадоше времена јер се на прагу указа госпа-Клеопатра.</p> <p>П |
вљен, труо при земљи, побелео од кише и времена.{S} Велики џбун јоргована надвишавао је ограду |
/p> <p>— Хајд', хајд', синовче; не губи времена.</p> <p>Па обраћајући се ћерци додао је:</p> <p |
ем до краја.{S} Хоћу да будем на висини времена у којем живим.</p> <p>Каја је била девојка коју |
ке у животу.{S} Ти си млад.{S} Треба ти времена.{S} Ти си познат у твојој генерацији.{S} Људи з |
ак, велики.{S} Он мора доћи.{S} Ја имам времена.{S} Ја не смем живети обично.{S} Али — прихвати |
в на политику, није <pb n="127" /> имао времена, па можда ни праве воље да мисли на своју пород |
, задоцњавао је на часове, трошио много времена на трговање с поштанским маркама, свађао се с ђ |
роди око нас неће чекати да ми добијемо времена.{S} Мораће се журити...{S} А ви, млади човече, |
вештачке дедукције, па и софизми, а, с времена на време, упада у противуречности.{S} Она се пи |
једа срце, а њен гној прља, трује.{S} С времена на време, он би се свестио, чупао из срце ту оп |
С поља је допирао хук плахе кише.{S} С времена на време млезеви би ударили о прозор да весело |
<pb n="184" /> служавка нађе поред ње с времена на време.</p> <p>Лазаревићка се опорављала пола |
ражио је самоћу; уживао у лењом губљењу времена.{S} Колико би ствари видео како лете око њега т |
уди знају твоју вредност.{S} После ових времена ти ћеш видети друга.</p> <p>— А дотле?</p> <p>— |
ли.{S} Остављао је, као сви слаби људи, времену, каквој повољној прилици или случају да они реш |
и.{S} Добро му се плаћа.{S} У слободном времену ради за себе.{S} Све је то он сам израдио.{S} П |
е нарочито на часовнике.{S} У слободном времену учио је немачки језик, поручивао мустре, катало |
...{S} Случајни сусрет по том кишовитом времену унео му је тек, са својом влагом, нешто мало св |
ну, пуну неказаних ствари, примедбама о времену.</p> <p>У једном тренутку, ИлиН подиже очи и по |
оћи није могао заспати.{S} Реч Христова врзла му се по памети:</p> <p>— Жено, шта има заједничк |
о старинским пањевима.{S} У кафанама је врило као на вашару.</p> <p>— Овим сељацима засја елект |
њао кров пјане кафане.</p> <p>Унутра је врило као у паклу.{S} Смрад од пића, обуће и збијене го |
у као талас, упи се у њена леђа.{S} Она врисну:</p> <p>— Чедомире, узми ме!</p> <p>И стропошта |
, угушивала себичност, будила све умрле врлине.{S} Илић нађе једва времена да каже Зарији:</p> |
лна кућа образовала по типу беспрекорне врлине, испунила поукама и забранама. — Је ли слобода д |
тара паланачка кућа: пространа, удобна, врло строга обичних дана и врло гостопримна о празницим |
. нарочито овај који траје више година, врло тежак, огромно тежак...{S}" Он то не рече.{S} У ос |
S} Да ниси уморна?</p> <p>— Да, уморна, врло уморна... — покуша она да завара знаке свога узбуђ |
Чедомир још раније запазио једног коња, врло лепог, и чудио се одкуд њега да употребе на тај пр |
S} По ритовима виделе се усамљене роде, врло беле.{S} Једно јато неких других тица летело је не |
и.</p> <p>Он је био студент философије, врло <pb n="2" /> висок, готово џигљав, али млад, прија |
родужи пажљиво — он је врло учен човек, врло паметан... </p> <p>— О чему сте говорили?</p> <p>— |
ада свидео му се.{S} Врло интелигентан, врло радан, витак, упечатљив, увек будан, он се ту осећ |
Ми бисмо могли бити тако срећни, Илићу, врло срећни...</p> <p>Али Илић, као и сви људи који тра |
ивот многољудног града свидео му се.{S} Врло интелигентан, врло радан, витак, упечатљив, увек б |
...</p> <p>— Немам ништа против њих.{S} Врло је похвално кад не губите интерес за науком.{S} Ал |
ођене су сестре.</p> <pb n="38" /> <p>— Врло лепо смо се занимали синоћ — примети Вишња, па кад |
та га девојка, насмехнувши се.</p> <p>— Врло пријатан! — одговори он, још изненађен.</p> <p>Пос |
видела, познала, искусила, рачун испада врло неповољно по твој прогрес и човечанство.{S} Ти си |
{S} Он је сјајна интелигенција, природа врло симпатична, али карактер неодређен, несталан, неод |
/> <p>Доиста, Лазаревићева је изгледала врло лепа тако у ружичастом сјају уличне лампе, опкољен |
и овакав или онакав ток.{S} Она је била врло весела, отварала јако своја нешто бледа уста, забо |
њој самој.</p> <p>Зима јој је пролазила врло пријатно.{S} Имала је доста друштва.{S} Није осећа |
ву као што је Вишња.{S} Она сигурно има врло лепо тело, познаје се како је села.</p> <p>— Ти ре |
коса, очешљана на раздељак, правила је врло згодан оквир њеном лепом лицу.{S} Њене очи миловал |
ада горопадно.</p> <p>У осталом, она је врло мало личила на оне традиционалне младе са обореним |
д њега имала је зеленкаст жакет који је врло лепо доликовао њеној плавој појави.{S} Испод жакет |
а не подсмехну, продужи пажљиво — он је врло учен човек, врло паметан... </p> <p>— О чему сте г |
ала небо.{S} Проблем живота изгледао је врло прост и јасан.{S} Дарвин је дефинисао природне зак |
ка, земљописа, физике, историје имао је врло добре оцене, али је у осталим предметима био већин |
а; он је био сјајан полемичар, писао је врло <pb n="117" /> течно, стил му је био популаран и ж |
г дана изишао са оцем у поље.{S} Био је врло мали; то му је једна од првих успомена.{S} Отац га |
имала право.{S} Њено одбијање падало је врло тешко младом студенту.{S} Он се трудио многим сред |
оново скренуше у родно место.{S} Оно је врло лепо кад је вашар, окружна трка, задушнице... наро |
несрећна за увек.{S} И упамти, свет је врло зао према онима који нису имали среће.</p> <p>Ламп |
Школу, Лазаревићева се баци на студије врло озбиљно.{S} Али не осети више ону сласт студентско |
ак басен и враћала се отуд у виду ниске врло сјајних мехурића.{S} Суплент је ваљао у мислима он |
лским предметима.{S} Положила је испите врло добро, боље него ранијих година.{S} Шта више, доби |
лимент:</p> <p>— Госпођице Бела, ви сте врло љубазни.</p> <p>Једна тица запева у башти.</p> <p> |
ма за почетак.{S} Али оба закона дадоше врло рђаве резултате.{S} Министар. који се целог живота |
е наваљивати.{S} Знала је да јој је муж врло тврдоглав.{S} Стога узе други пут, прими од његово |
ев озари њено лице.</p> <p>Прођоше кроз врло чисту кујну.{S} У једном удубљењу крила се велика |
ана, удобна, врло строга обичних дана и врло гостопримна о празницима.{S} Вишњин долазак био је |
ве године, па <pb n="11" /> су крупне и врло лепе — допуни госпа Клеопатра своју ћерку; затим с |
у свом детињству, имао једну опаку, али врло сигурну учитељицу, невољу.{S} Он је имао да се бор |
> <head>VII</head> <p>Дани су пролазили врло споро.{S} Жарко јулско сунце пржило је београдске |
о и најмања љубавна авантура може имати врло тешких последица.</p> <p>Остави шеталиште, и упути |
— Ја мислим да је то могуће, то ће бити врло корисно, и, надам се, наши ће те разумети.</p> <p> |
/> Чинило му се да је прочитао у некој врло рђавој књизи све што би могао написати.{S} Бацао ј |
био у гимназији, те је од куће добијао врло скромно издржавање.{S} Ипак је имао нечег заједнич |
на друге, трбушати катихета им се чинио врло знаменита личност, заљубљивале се у своје наставни |
{S} Он виде да би му од рукописа остало врло мало, готово ништа.{S} Требало је почети све из но |
>IV</head> <p>Те године пролеће је било врло лепо.{S} Раштркани Београд, који се ломио преко тр |
амо с министровом ћерком.{S} То је било врло тешко.{S} Становали су под једним кровом, хранили |
обу, као рањена тица.</p> <p>Ту је било врло мирно.{S} Чуо се тек један женски сатић у папучици |
тек изгрејао.{S} По небу које је дошло врло плаво блудели су облаци час бели, час жути, и губи |
о говорите — рече му Вишња. — Ја бих то врло радо читала.</p> <p>— Још је рано, треба ми још ра |
ве пријатељице.{S} Он јој предаде шешир врло учтиво, и рече хладно, готово опоро:</p> <p>— Хоће |
претенциозан бео прсник, полуцилиндер с врло уским ободом како је те године било у моди.{S} Да |
оје је падало, али није било вруће, већ врло благо, меко, глатко, да је ваздух био као у купати |
"180" /> <p>То је писмо затекло Вишњу у врло тешком расположењу.{S} Стид ју је био за онај трен |
азивају интовом.{S} Ови млади људи једу врло мало, троше што год имају на новине и брошуре, чит |
бичног смисла обичним речима и излагању врло разумљивих ствари на неразумљив начин.</p> <p>Он ј |
астиру, они Ужичани и Црногорци били су врло занимљиви, настављали дискусије о њиховим <hi>пита |
>.{S} Он је седео на крми и терао чамац врло добро, као да му је то <pb n="244" /> занат, а она |
ног семинара.{S} Изишли су из школе, па врљали по вароши без циља, избегавајући посећена места. |
чи свадбе, Чедомир изиђе из куће, па је врљао по вароши бесциљно.{S} Око пет сати пут га нанесе |
њига, мисли, снова.{S} Место путовања у Врњце и Абацију, он је заједно с Фламарионом посећивао |
ког свеца и очајника у исти мах.{S} Ова врста страха пред младићем појачала се још више откако |
ољна!</p> <p>— То је опет срећа... нека врста среће.{S} Данас је мало задовољних људи.{S} Ретки |
кала по обичају.{S} Остојић је био нека врста старијег брата, пратио их у варош, окопавао им ба |
дућан је београдски специјалитет, једна врста приватне народне кујне или ресторана без алкохола |
ава му свако средство, те постаје једна врста модерног дивљака.{S} То су људи обично са села ил |
лизам није био више политика, већ једна врста религије.{S} Он је веровао у народне снаге, Вук К |
а лево.{S} Ту се види један дућан своје врсте, углављен између једне папуџинице и трговине са с |
нредни слушалац.{S} То је био тип своје врсте; док су његови другови били државници, научари, п |
и, она је била вечито за одржавање неке врсте племства, захтевала је скупоцена одела, свечане р |
и масним рукама.{S} Ту висе низови неке врсте кобасица, жути се суд киселих краставаца, изложен |
ала је шесдесет четири рецепта за разне врсте.{S} Њен главни задатак био је да допуни свога муж |
"22" /> <p> Илић се није дружио с првом врстом својих вршњака.{S} Оскудевали су му за то васпит |
осећање прогнанства прелазило је у неку врсту фикс-идеје, море, мучног лудила.{S} Осећао се ист |
људи силом хипокрите, установљава једну врсту ропства.{S} Идеална веза између човека и жене пос |
о главне стазе, која је описивала једну врсту круга, прелете преко гомиле пепељавих капута, раз |
ека на један проблем механике, на једну врсту живе геометрије.{S} У науци се чује брујање талас |
супружанска постеља, претворена у једну врсту дивана, тако распремљена с јастуцима унаоколо и ш |
е бића што је Дарвин стрпао све у једну врсту!{S} Позитивизам није познао, ни видео, ни разумео |
одржавале су код двоје заљубљених једну врсту борбе час прикривене, час отворене.{S} Чедомир се |
претварала савамалске авлије у чаробни врт, уносила бескрајна одушевљења у младићево срце и би |
ва полудивља поља претворила у најлепши врт.{S} А тамо даље...</p> <p>И Радојев поглед изгуби с |
еликих врућина.{S} Прозори су гледали у врт, чије воћке, још младе, пружале су мршаву сенку по |
врелих игала страсти које су му боле и вртеле месо.</p> <p>Девојка понови песму мирно, не слут |
но, подигне један стуб водене паре, па, вртећи се око самог себе, као утвара, полети уз воду, п |
стојићев султан дремао у својој кућици, вртио репом и хватао устима муве.{S} Даље, преко разнов |
па се постепено пела уз брдо, прошарана вртовима, попречним улицама и по неком великом грађевин |
и, да је пуна релативности, анархизма и вртоглавице, он је осећао ипак да му све више препрека |
.{S} Трипут се лала зажутела у школском врту.{S} Трипут је славуј пропевао у шипражју поред Мла |
азиле су оближње раднице да однесу кући врућ ручак, кокетовале простачки гримасама, вратом и ку |
едмете на које је падало, али није било вруће, већ врло благо, меко, глатко, да је ваздух био к |
није добро?{S} Ти си болесна ?</p> <p>— Врућина ми је, мајко.</p> <p>— Хоћеш ли слатко и воду?{ |
е одмори.</p> <p>— Напољу је још велика врућина — рече она — а, Бога ми, ни наша кућа није близ |
војка и одмахну руком.</p> <p>Тога дана врућина би још јача.{S} Сунце се не види као да се раст |
имала је жеља да понови балет, несносна врућина пекла ју је из постеље, груди дрхтале, тело се |
пред вече, као одахнувши после великих врућина.{S} Прозори су гледали у врт, чије воћке, још м |
м књигама, о Зарији Ристићу и о великим врућинама у Београду.{S} Ипак, пишући о тим простим ств |
а као <pb n="89" /> небесни дар, на тим врућинама; она су позлаћивала Стрикову чокалиницу, прет |
догађало.{S} Београђани су се жалили на врућину, на прашину, на велике цене.{S} Овог пута њен с |
и камен, темељ широк неколико хвати, а врх од зида као колски пут.</p> <pb n="229" /> <p>— Као |
решити свој проблем. — Изникнуће ми на врх главе.{S} Једи шта ти се донесе.</p> <p>— Ја не мог |
.</p> <p>И породица је седала за сто: у врх стари господин, с нешто раскораченим ногама као да |
ић пољубио први пут своју драгану.{S} У врх пута стајала је још она клупа на <pb n="97" /> којо |
а, два зелена суда с тропским биљкама у врх степеница и најзад унутрашња врата, чија су окна од |
егове идеалне жене.{S} Тако је гледао у врх једног багрена и у његовим последњим гранама, које |
хоћете... под какво дрво, у ону кућу у врх пута? ---—</p> <p>Млади човек је и овде морао претр |
вне тврђаве, чија се платна спуштала од врха брда па до у саме таласе Дунава.</p> <p>Ова слика |
своје мишљење о твојим поступцима.{S} С врха до дна друштвених степеница одиграва се иста комед |
не језе која ју је подухватала целу, од врхова прстију па све до чела и главе.</p> <p>Сањала је |
му и бујад, оне су дизале озбиљно своје врхове украшене чипком од букава.{S} По гдегде видело с |
На обали се видело парче једне шумице: врхови од јела, два три јасена, широко лишће од ораха и |
ну повезаних <pb n="10" /> књига.{S} На врху једног ормана стајало је попрсје Вука Караџића с ф |
лете цели родни крај, па се заустави на врху Овчара.{S} Сети се гомиле радника који у подножју |
српску тробојку и с дрвеном јабуком на врху.</p> <p>— Шта му је то сад? — упита се Чедомир нес |
су два скупоцена ормана, изолучена при врху, оштећена употребом на неколико места.{S} Углове с |
ојој је држао кондицију налазила се при врху Крунске улице.{S} То је било код једног гимназијск |
доксална љубав чула достизавала је свој врхунац.</p> <p>Тада се зачу један шум на вратима.</p> |
варао, природне науке достизале су свој врхунац.{S} Материјална природа и силе које владају њом |
ања испуњавала је сад њену душу.{S} Као врхунац свега, била је нестрпљива жеља да напакости Или |
ње — одговори Чедомир. — Он се тек пење врхунцу.{S} Ја хоћу да он буде вредан...</p> <p>— Пуста |
е јој да оде од огледала.{S} Једна суза врцну у њеним очима.{S} Нешто јаче од ње заповедало је |
авају, укрштају и изопачавају, место да врше функцију прописану законом.{S} Отуд долази стална |
ић се није дружио с првом врстом својих вршњака.{S} Оскудевали су му за то васпитање и средства |
ишта није везивало, и нађе се са својим вршњацима, децом такође из бољих кућа, а поквареном као |
гије.{S} Он је веровао у народне снаге, Вук Караџић је казао последњу реч у питању језика, наро |
а врху једног ормана стајало је попрсје Вука Караџића с фесом на глави.{S} Десно од ормана, на |
миле.</p> <p>— Ето, тако, радио с нама, вукао цигљу, па онда баци самарицу, потеже се два пут п |
тога догађаја бринуо се Младен, који је вукао свог учитеља за рукав, шапутао му нешто пропињући |
моквом и бадемом.{S} Једна липсала коза вукла се из села у село и процењивала се наизменично пр |
али неку обалу.{S} Мршава, јадна кљусад вукла су земљу у арабама.{S} Међу њима је Чедомир још р |
ек овде-онде која прилика што се лагано вукла, изазивали су мисли о смрти.{S} Било је нечег гро |
гове речи је опијале, његове руке су је вукле к себи.</p> <p>— Шта је ово мени! — питала се она |
оје славни психолози?“ Цело његово биће вукло га је у том тренутку далеко од науке, тамо у ту с |
ли отиди код мојих пријатеља и земљака, Вуксановића и Компаније, стаклара на Сави до Малих Степ |
је био знак да се крене.{S} И он пође, вукући се, климајући десно-лево.</p> <p>— Спустио се на |
јаџије обесили кануре бојене и небојене вуне, а месари кожице суве и сирове.{S} Пред кућама, на |
зора.{S} У рафовима се шаренила повесма вунице, превучена завесом од тула; видели се калупи од |
окаменотина.{S} Ено Гаврила Петровића, вуче пет кила књига, уби га научни рад, кашљуца већ.{S} |
еме.{S} Изненадно осетио би да га нешто вуче к њој.{S} Хиљада ствари, блиских тој девојци, изаш |
се јутрос у овдашњој Саборној цркви са г. Чедомиром Илићем, свршеним философом.{S} Честитамо м |
> <quote> <hi>Венчање</hi>. — Бела, кћи г. Јована Матовића, министра земљорадње, венчала се јут |
лошке тице из пепела.{S} Боле (!дуго о) га хиљаде игала душевног нестрпљења.{S} Није знао шта д |
ниже слојеве народа да би <pb n="32" /> га проучиле, олакшале му беду, просветиле га.{S} Оне се |
треба научити читању и писању.{S} Треба га увести у тајне нашега доба, где човечју снагу замењу |
у.{S} Млади човек потрча за њим и једва га ухвати у једном трњаку.{S} Кад се окренуо и пошао ка |
ог.{S} Радоје врати фењер ономе од кога га је узео, поново зграби будак, замахну њиме, поче да |
и помислила да се нађе са Чедомиром, да га поново придобије за црвену заставу, да подели с њим |
је по том Милева. — Радоје пије.{S} Да га свет не опази, попије на једном месту само једну чаш |
остави.{S} Једанпут се толико задржа да га газда-Митар опомену:</p> <p>— Хајд', хајд', синовче; |
есницу.{S} Презао је сваког тренутка да га не дочека љутито лице њеног оца или мајке и да му, у |
стру за жену.{S} Мајка је покушавала да га умири, приволи.</p> <p>— Одреци се наследства — гово |
погађала његову мисао.{S} Није хтела да га понизи.{S} Она је преклињала...{S} Црте на њеном лиц |
дно половно обећање било довољно, па да га она поново заволи без бојазни.{S} Јер је она била же |
у јуну, а већ у августу молио је оца да га упише у школу.{S} Дотле је сам научио читати и писат |
n="282" /> примети?{S} Да ли покуша да га спречи и да му улије храбрости, кад му примети:</p> |
склоности своје душе, он се не даде да га занесе та струја нових нада, него исприча другарици |
роко о примени електрике, трудећи се да га својим здравим разумом схвати што боље.</p> <p>Међут |
сети да му се гуша стеже, очи почеше да га сврбе, и њега обузе луда, болесна жудња да рашири ру |
о неко време.{S} Изненадно осетио би да га нешто вуче к њој.{S} Хиљада ствари, блиских тој дево |
азио улицом, старији су се утркивали да га поздраве, а деца се загледала у њега, као у чудо.{S} |
тво.{S} И, он није био никад сигуран да га она озбиљно воли.{S} Он није био приметио дубоки ути |
змало, мрзео своју драгану и веровао да га она мрзи.{S} Сваки њен покрет који није ишао у прило |
ву главу и гледаше га кроз сузе, као да га је жалила, као да је жалила себе, као да је жалила њ |
с њом, као да он није постојао, као да га никад нису видели.{S} У њему се појављивала љубомора |
па онда у кућу, али испод ока... као да га се то ништа не тиче.{S} Редови, млади момци у озбиљн |
цветалог јасмина.{S} Учини му се као да га биста посматра упорно.{S} Не могаде издржати тај бро |
милог присуства.{S} Чинило му се као да га је цео свет напустио, као да му нема најбољега што ј |
круга изнад места где је пао леш као да га тражи; пуче друга пушка; тица се изви над Дунав, одл |
, за животом потпуним.{S} Он је хтео да га види јасно, ту, поред себе, да се сав загњури у њега |
она не дође на заједнички час, било да га не примети на улици, било да се сувише смеје са оста |
ужила пут с њом.{S} Било му је јасно да га Лазаревићева избегава намерно, па и да му пркоси.{S} |
оју.{S} Газда-Митар га је звао често да га што послуша, напише му писмо или признаницу, јер су |
ударио га тако страшно ножем у трбух да га је послао на онај свет, па после умакао и успео да п |
њу.{S} Да ли се Чедомир дурио?{S} Можда га писмо није нашло?{S} Можда је и он отишао из Београд |
>Илић се осмехну кисело.</p> <p>Госпођа га загрли поново.</p> <p>— Ко би се надао од овог свеца |
сасвим изгубила главу!</p> <p>— Да; ја га волим... ми се волимо; је л’ те, Чедомире? — одговор |
Вишња.</p> <p>— Не, Лазаревићева.{S} Ја га волим, он је понос целе наше фамилије, он ми је тако |
ачуна кад се кола напунише.{S} Рабаџија га удари песницом по њушци.{S} То је био знак да се кре |
а, али стварна, жива <pb n="23" /> која га је пратила, легала и дизала се с њим из постеље, и с |
према тој девојци коју је волео и која га воли, према другој девојци чије поверење изиграва и |
S} Та кљусина учини му се као авет која га гони, као живот који му остаје, као он са̑м.{S} Окре |
е.</p> <p>— Ја сам љута на вас — дочека га Бела, држећи непрестано само главу промољену кроз вр |
{S} У кући су настајале свађе.{S} Мајка га је грдила, клела.{S} Сестра је претила да се обеси.{ |
<p>Он је био пун ових фраза.{S} Девојка га је слушала погледом зачуђеним, наивним, благим и жал |
првим цртама зрелих година.{S} Девојка га никад лепшег није видела.{S} Његов поглед ју је зано |
и су трзали штит од качкете.{S} Девојка га је слушала с пажњом и, у исти мах, са извесним страх |
о питање нисам мислио.</p> <p>Матовићка га погледа изненађено.</p> <p>— Овај се вешто извлачи — |
дић држао лекцију њеном брату, позивала га на ручак још једнако по свом обичају куцајући на вра |
ите чаја, Иване Јосифовићу —- умиривала га је студенткиња са биологије.</p> <p>Вишња је слушала |
кође приметила.{S} Црвенила се, гледала га весело и смешила се.{S} Њени зуби сијали су испод ру |
је одушке у цвећу, сагињала се, кидала га, мирисала, стезала његов сноп уз груди.{S} Те груди! |
колико је излагао појединости, освајала га је чама, досада, мрзовоља.</p> <p>— Ето тако — закљу |
ама.</p> <p>— Краљ се верио! — дочекала га је Бела у кујни, у коју се прво ступало при улазу у |
="25" /> <p> — То није много — дочекала га је сестра — млад је, леп је, образован, има плате дв |
сад одушевљавале друге мисли, обузимала га је ватра, осећао се задовољан што је ту, поред ње, ш |
ли се супленту није допадала; опомињала га је сувише шара на зиду у девојачкој соби његове жене |
> <p>Она је седела до њега и посматрала га весело, готово безазлено и у исти мах несташно.{S} Б |
ља.</p> <p>— Где си био? — предусретала га Бела кад се најзад вратио кући.</p> <p>— Шетао сам, |
посвећивала Илића у те куповине, питала га за савет при избору боја, <pb n="200" /> говорила му |
и, отварала поново очево писмо и читала га бог зна који пут.{S} Реченица о Радоју допала јој се |
Избегавала је његов поглед.{S} Пуштала га да говори, и тек тако, гледајући у страну, осећала с |
, кад јој је мајка отишла од куће, Бела га позва у своју собу.</p> <p>— Пропали смо ако нас при |
рица купила ту скоро и сва срећна унела га у ову собу.{S} Простирка је била лепа, али се суплен |
на је била ту, она му се нудила, љубила га без питања, украшавала му живот многобројним нежност |
је дотле имала према свом мужу, грдила га, понижавала, рушила му свако уважење, па и онај поно |
осила је један велики формулар и молила га да јој то испуни, јер, каже, жандарм јој наредио да |
није одобрила краљев поступак, схватила га као скандал и поднела оставку.{S} Председник кабинет |
аласка за зелени зид Јелице.{S} Пратила га чамотна тишина као сенка.{S} По дијамантском ваздуху |
је намирише, нудила му бонбоне, китила га цвећем из саксија, слала по Младену какву гравуру ил |
о што предузме какав даљи корак.{S} Она га је избегавала свеједнако, намерно и пркосно.{S} Оста |
карата и писама које је добијао.{S} Она га је такође приметила.{S} Црвенила се, гледала га весе |
празној улици спази своју жену.{S} Она га није видела, ишла је оборене главе и храмала јаче не |
ла кад јој је узео први пољубац.{S} Она га одгурну инстинктивно.</p> <p>— Доцкан, Илићу — рече |
енутих леђа.</p> <p>— Ништа.</p> <p>Она га је волела, те би се други на његовом месту можда зна |
цвет на подугачкој гранчици.</p> <p>Она га спази такође и заклони лице оним цветом, као да је х |
много волим, највише волим.</p> <p>Она га присили да седне, посади му се у крило, па поче да б |
рћући готово.</p> <p>Идућег дана, Вишња га нађе на Великој Школи по свршетку једног семинара.{S |
злата лежи у тим таласима.</p> <p>Вишња га погледа неповерљиво.{S} Прво што помисли било је да |
.{S} Оде чак кућа и имање.</p> <p>Вишња га је избегавала кадгод је могла.{S} Чинило јој се да ј |
крст на старинској цркви.</p> <p>Вишња га пусти да говори.</p> <p>— Само треба претворити речн |
очекивао је нову годину с друговима, па га пиће преварило.{S} Његов <hi>цимер-колега</hi> није |
једнакости.{S} Новац треба разумети, па га онда без бојазни можеш волети.</p> <p>— Бог с тобом, |
p> <p>Њене руке задрхташе у његовим, па га стегоше, задрхташе опет, и стегоше.{S} Предео је био |
слио на самоубицу.{S} Па и сутрадан, та га мисао није остављала.{S} Док је свештеник певао: „Ис |
— Што ми то раније ниси рекао ? — упита га она дрхтаво.</p> <p>— Не знам да ли се сећаш... оног |
Како ти се допада мој будоар ? — упита га девојка, насмехнувши се.</p> <p>— Врло пријатан! — о |
Ти рече да долазиш чешће овде? — упита га она.</p> <p>— Да.{S} Навратим који пут.{S} Овде је п |
p>— Је ли то истина, господине? — упита га госпа-Клеопатра свечано.</p> <p>Било му је јасније н |
час белу.</p> <p>— Куда идемо? — упита га она.</p> <p>Пут се био изгубио.{S} Пред њима је стај |
му пружи кутију с палидрвцима, и упита га, пола у шали, пола озбиљно:</p> <p>— Откад ти поста |
хартије по таваници учионице.{S} Најзад га истераше из гимназије што је доказивао катихети да п |
ижа да не доби оно писмо од оца.{S} Кад га први пут прочита не учини јој се мајчина болест мног |
би, да ишчезне с Вишњом у неки свет где га нико не познаје... далеко негде, у непознати крај гд |
албуму.{S} Сети се Чедомира.{S} Доведе га у везу с министровом ћерком.{S} Сети се његова ћутањ |
к тог кабинетског социјализма — прекиде га поднаредник, у чизмама, са шапком забаченом на теме |
бинет...</p> <p>— Је ли, тата — прекиде га Младен — хоћеш ли и ти постати министар?</p> <p>— Зи |
ској радиности, стари Лазаревић прекиде га, рекавши му тмурно:</p> <p>— Није ми глава сад за то |
шава код нервно раздражених људи, обузе га једна дубока одвратност према свету, према свему, а |
а, вијан као неком утваром.</p> <p>Није га се тицало које је доба дана.</p> <p>Ти заборави су м |
војци, изашле би му пред очи и нагониле га да је опет види.{S} Срео би се с њом.{S} У погледу к |
проучиле, олакшале му беду, просветиле га.{S} Оне се боре с човеком раме уз раме, нема рада од |
а не тиче.</p> <p>Ова издаја сна заболе га као удар у срце.{S} Он се диже с клупе, прође стазом |
у своје савести.</p> <p>Белино понашање га је такође мучило.{S} Једном би с њим, за столом, гов |
етар скиде Вишњи шешир с главе и понесе га низа страну.{S} Млади човек потрча за њим и једва га |
дана у дан за комад насушног хлеба, те га је та борба изоштравала, док његова деца добијају то |
дног поточића воденицу са два витла, те га цело село прогласи за најдаровитијег човека под небо |
ета реакције! како је смело тврдио — те га је Илић поучавао за скромну награду.{S} Ову платицу |
га до срца.{S} Близу Калимегдана срете га једна група другова, Ужичани и Црногорци, с којима с |
ене фразе, стављајући му до знања да ће га одати.{S} Кад би се њихови погледи сусрели, њене сом |
, кажњавао га опоменом, претио му да ће га казнити озбиљније.{S} Ни ђаци га нису много поштовал |
злога што је пролетеру свеједно који ће га капиталист експлоатисати, Србин или Турчин, свеједно |
еде, нешто што се не да избећи и што ће га пратити вечито.</p> <p>— Не покушавајте да се бранит |
ића да чују и његово мишљење, и позваше га <hi>код Пеливана</hi>, бозаџије чувеног у то доба у |
е.{S} Она подиже његову главу и гледаше га кроз сузе, као да га је жалила, као да је жалила себ |
ести и попуштања приликама.</p> <p>Беше га дарнуо поклон.{S} Посматрао је румени каранфил, њего |
рену се у мржњу против њега.{S} Обедише га чак да је несавесно руковао с друштвеном имовином, ј |
у, готово све потрошило.</p> <p>Пустише га из затвора.{S} Част му се поврати, али цело његово и |
о је озбиљно:</p> <p>— Уверен сам да би га она пољубила само да види како је то кад су бркови о |
.{S} Један сељак, прљав и исцепан да би га у другој земљи ухапсили, терао је своју кобилу преко |
ена је била отворила врата лагано да би га што мање узнемирила и гледала у њега сивим, остарели |
едрасудама!</p> <p>Говорила је то да би га казнила.{S} Она је иначе веровала да је он воли јако |
у је осећао, да прати нови покрет да би га могао сузбијати.{S} Филозофи изилазе из леденог обла |
је хтео да чује о тој операцији која би га лишила очевине.{S} Он је знао колико је његов отац и |
акво дрво, пут, бара каква опоменула би га своје другарице.{S} Њено запаљено лице с мирним угас |
је, и нашао му логичан закључак; шта би га се тицало што би то било противно његовом новом убеђ |
о би радио на започетој тези.{S} Шта би га се тицало што не би постао професор универзитета, сл |
поглед и нервозно угризање усне, кад би га слушала како објашњава Младену какво правило из мате |
еле.{S} Ватра му ломила тело.{S} Кад би га неко ма и очешао, заболело би га до срца.{S} Близу К |
е решење човечјег живота.{S} Понекад би га обузела нека идеја, којом би решио једно од многобро |
предао и пољубити сто своје собе где би га нашао.{S} Он је сачувао сва та писма, те званичне ка |
а није видела лице у тог човека, али би га познала у хиљаду других по првој ситници.{S} Окрену |
о остаје на само са девојком.{S} Али би га она задржавала понекад <pb n="129" /> занимљивим раз |
Да се није знало чији је син, узели би га за странца.</p> <p>Вишњи се допадао тај младић, жив, |
д Чедомиром о својим сумњама.{S} Чим би га видела, осећала се пред њим разоружана.{S} Он је зна |
Кад би га неко ма и очешао, заболело би га до срца.{S} Близу Калимегдана срете га једна група д |
!{S} Колико пријатних мисли опколило би га као гомила правих пријатеља!{S} Љубазна познанства, |
ја у смех. — Ко га не познаје, скупо би га платио!</p> <p>Вишњи не би право ова рођачка оцена.{ |
ила Петровића, вуче пет кила књига, уби га научни рад, кашљуца већ.{S} Ено Петра Гавриловића, д |
p> <p>Једнога дана, те јесени, заустави га нечији девојачки глас:</p> <p>— Чедомире!</p> <p>То |
ије?{S} Треба ми за потпалу? — изненади га један глас.</p> <p>То беше његова газдарица.{S} Добр |
у се подаје, тог неслућеног анђела који га милује својим крилима, девојка се била већ извила из |
је нас који смо имали новаца и нас који га нисмо имали.{S} Знате ли да је то била грдна разлика |
е.{S} Радоје је био први и овде.{S} Али га сад нико није слушао.{S} Они који су му се дотле див |
одложи час, и хтеде се вратити.{S} Али га госпођа понуди да се одмори.</p> <p>— Напољу је још |
дали су га сад попреко, мрко, осуђивали га гласно, претили му.</p> <p>У једном тренутку, неко п |
а.{S} Људи су веровали у њега, сматрали га за нешто више од себе.{S} Кад је пролазио улицом, ст |
ам очекивао добра беху неспособни да ми га учине, а они од којих сам очекивао зла, најзад су ми |
од којих сам очекивао зла, најзад су ми га учинили.</p> <p>— Бори се.{S} Борба за опстанак усав |
алдрму и гледао преда се.</p> <p>— Узми га кад ти се допада! — рече, најзад, Вишња, и пружи му |
разговор живље. — Није ли оно какво си га хтео, за какво си се борио.{S} Убијен је краљ тирани |
и да удари на главну ствар.</p> <p>— Ти га волиш, дакле? — рече меким, поетским гласом. — Ти си |
у несрећу.{S} Тешко јој је било гледати га како иде од куће до куће, те оправља сатове, леми ми |
се појавити на његовом небу, осветлити га чаробно за који тренутак, па се после изгубити, оста |
војој суштини, ми смо принуђени примити га.{S} Да, време пролази, и једанпут дође тренутак кад |
Ништа на свету није било кадро спречити га у његовој борби за народ.{S} Његов радикализам није |
срце.{S} Они су му ласкали, уверавајући га о срећи, о љубави и забораву.{S} Они су га тешили, п |
и и куца на младићева врата, позивајући га:</p> <p>— Господин-Илићу, ручак је готов.</p> <p>Так |
че ништа, повуче се натрашке, гледајући га нетремице, и изгуби се иза врата лагано, нечујно, не |
ао од овог свеца — рече затим, милујући га по подбратку. — Ко би помислио да тако уме завртети |
ести, дочепа чаршав са постеље, пребаци га преко своје другарице, клече поред ње, подиже јој гл |
{S} Учитељица скиде свој палто, пребаци га преко руке, изви рамена, рашири груди и дубоко дахну |
да ће га казнити озбиљније.{S} Ни ђаци га нису много поштовали, јер су га колеге пањкале, а и |
га ми, Бела, пази се доцније, не пуштај га далеко од себе!</p> <p>Бела се церила ђаволасто.</p> |
се лице није видело јер се бојао да јој га покаже.{S} Да ли то Вишња <pb n="282" /> примети?{S} |
је шта род.</p> <p>— Гле ти, видре, чак га и то интересује — одврати госпођа на рачун Поповића, |
орда, па чак и по мало дрска.{S} Ја сам га одбијала...{S} Какво чудо ако је потражио другу жену |
<p>— Видиш ли овај пиштољ?{S} Купио сам га пред лањску демонстрацију.{S} Жандарми су ме измлати |
.{S} Вели, заволела је Чедомира још чим га је видела... много јој се допала његова ученост, ром |
женске жеље за допадањем.</p> <p>Младен га је позивао такође:</p> <p>— Хајдете... хајдете.{S} Д |
тора који дарива права и користи.{S} Он га није имао, он му се чинио као његов лични непријатељ |
и непријатељ кога треба савладати, и он га је презирао као тиранина чију је сурову владу рано о |
купи шешир његовој жени.</p> <p>— И он га је купио?</p> <p>— Купио.{S} Вели ми, тај ми носи пе |
јзад, Вишња, и пружи му цвет.</p> <p>Он га узе.{S} Промуца неколико речи захвалности, па стаде. |
ање према утврђеним правилима, кажњавао га опоменом, претио му да ће га казнити озбиљније.{S} Н |
</p> <p>Није се смејао арапу, сажаљевао га је искрено.{S} Он је себе видео у тој животињи.{S} З |
свој рачун учио немачки језик, називао га је <foreign xml:lang="de">Wunderkind</foreign>.{S} П |
мље, излагао геолошке теорије, упућивао га у живот природе, где се дрво с дрветом бори за што в |
окојне очи и замрљан потпис.{S} Дочекао га је с одмереном љубазношћу и одредио му да предаје ла |
есумњиво.{S} На само њено име, обузимао га неки флуид, сладак и тежак; у глави му се бркало, ср |
али неки пркос против самог себе терао га је да се излије пред својом старом пријатељицом, ма |
сан је мој Милисав, видећеш.{S} Ах, ево га — додаде млада жена и показа руком на једног развије |
јчувенијој светској бањи.{S} Виктор Иго га је водио по најсјајнијим и најтамнијим крајевима Пар |
.</p> <p>Илић је пак мрзео новац, мрзео га оном мржњом, помешаном са нешто зависти, коју осећај |
е наљутио због тога на свог сина и хтео га убити.{S} Занат није ишао никако.{S} Јела се стара м |
И тада би звао младића у дућан, понудио га да седне за тезгу, до саме касе, поручио кафе, па он |
"293" /> са једним варошанином и ударио га тако страшно ножем у трбух да га је послао на онај с |
зео би <hi>Горски Вијенац</hi>, отворио га насумце, па читао на глас стихове, предајући се чару |
те стране био миран.{S} Међутим, мучио га је сукоб његових осећаја: његове љубави према Вишњи |
еманципација! — прште Каја у смех. — Ко га не познаје, скупо би га платио!</p> <p>Вишњи не би п |
да остане <pb n="233" /> сатима.{S} Ако га ко упита шта ће ту, он одговара: „Пун сам електрике“ |
— Него обеси венац више капије, па ако га преко ноћ нестане, знај да ћеш се удати те зиме.</p> |
<p>Хтела је да види на њој самој колико га мрзи.{S} Један крај њене хаљине био се откопчао, те |
глави трубу од фонографа и певао колико га грло доноси једну орфеумску песму која је тада била |
ен.{S} Ћаскање пијаног мудраца занимало га.{S} Он оста до зоре пијуцкајући <pb n="172" /> шљиво |
а реч заустави на уснама.{S} Изненадило га је што га госпођа пита за мишљење... она, која му је |
авни психолози?“ Цело његово биће вукло га је у том тренутку далеко од науке, тамо у ту сивину, |
, али није знао шта да одговори.{S} Оно га је дирнуло јако, као сва њена писма, па може бити и |
ги пут би се дурила без раззлога, очито га избегавала, правила двосмислене фразе, стављајући му |
се мајчина болест много опасна.{S} Што га је више понављала, све је разумевала боље народске ф |
тави на уснама.{S} Изненадило га је што га госпођа пита за мишљење... она, која му је, поред св |
би се дивљењем деце, радовао би се што га код куће чека добар ручак, са уживањем би рачунао на |
дно.{S} То беше револвер, онај исти што га је некад показивао Зарији Ристићу.{S} Да ли се сети |
врати на пут којим је ишла пре него што га је познала.{S} Она је прикупљала своје сирото искуст |
њихову кућу као у своју.{S} Газда-Митар га је звао често да га што послуша, напише му писмо или |
н пати, а патња рађа злоћу.{S} Директор га је звао, саветовао да подеси своје понашање према ут |
по вароши бесциљно.{S} Око пет сати пут га нанесе поред једне велике грађевине, којој су мајсто |
лопов није довољно жигосала човека, већ га звали архилопов.{S} Гомиле ђубрета просипале се из р |
ни ради којих тај дућан постоји познају га на први поглед по његовом прозору, упрљаном мувама и |
ано, да се што пре отресе куће, за коју га ништа није везивало, и нађе се са својим вршњацима, |
корисне бирократске машине, треба да му га она враћа тиме што ће му осигурати безбедност у селу |
био кадар загрлити писмоношу који би му га предао и пољубити сто своје собе где би га нашао.{S} |
ре очи, нечег детињског у осмеху што му га је извајала добра нада и што се чудно мешало са први |
оја уђу у наш живот једног дана, заузму га и помету; због њих променимо своје навике, укусе, ид |
оја једног дана уђу у наш живот, заузму га и помету.{S} Због њих променимо своје навике, укусе, |
далека, тамна, једва схватљива, опомену га радости са којом је газдарица унела ту простирку.</p |
Радоје... не, молим те, не... — прекину га девојка.</p> <p>Она је погађала његову мисао.{S} Ниј |
p> <p>— Ово је државна служба — прекину га директор суво — има, на првом месту, да се пређе про |
<p>— Куварица не сме да регне — прекину га девојка. — ’Ајд, загрли ме... не стоји ти лепо кад с |
показивати у пијаном друштву — прекину га Зарија, па испи чокањ до дна и, не одвајајући још ст |
ма кад никога није било око њега, та су га писма уверавала у све што је несвесно хтео, што је т |
сти друштвеног живота онаквог каквог су га створили закони, нарави, навике.{S} Он је стајао на |
асно.</p> <p>Диже се полако.{S} Ноге су га једва држале.</p> <p>— Можда ће то бити једино добро |
гледали су му немогућни.{S} Походиле су га честе сумње, малодушности, горка сазнања сопствене н |
одрицао се досадањих доглавника који су га изневерили.{S} Као прво што се очекивало, била је ам |
првога дана кад је доведен; миловали су га по њушци, тапкали по сапима.</p> <p>Арап је држао ви |
му се дотле дивили највише, гледали су га сад попреко, мрко, осуђивали га гласно, претили му.< |
чију, пљускала у ушима.{S} Обузимали су га чудни осећаји да цепа, да мучи, да се свети на тој д |
p> <p>— Нека им је алал! — поклапали су га други. — Раде, брате мој, па све варнице искачу.</p> |
ана.{S} Знаци народне љубави пратили су га улицом.{S} Влада није могла другојачије него му нађе |
враћао се увече са рада.{S} Грађани су га заустављали, запиткивали радознало.</p> <p>— Иде... |
о срећи, о љубави и забораву.{S} Они су га тешили, превлачећи постепено вео преко младе Чачанке |
в.{S} Јако је љут на реакционаре што су га изневерили приликом његове женидбе.</p> <p>Испи чашу |
Ни ђаци га нису много поштовали, јер су га колеге пањкале, а и сам је био крив: био је лабав, д |
вршио је прве две године.{S} О распусту га је чекало једно изненађење код куће.{S} Мајка му реч |
му је једна од првих успомена.{S} Отац га је узео за руку; у пекарници на крају вароши купили |
далек, хладан, као окаменотина.{S} Ено Гаврила Петровића, вуче пет кила књига, уби га научни р |
Е ОБРАДОВИЋ“ - БЕОГРАД</p> <p>ДИМИТРИЈА ГАВРИЛОВИЋА</p> </div> <pb n="iii" /> <div type="limina |
а научни рад, кашљуца већ.{S} Ено Петра Гавриловића, дигнуо десно раме, спустио лево, искривио |
и ђаво.{S} Ах, како сам гадан, како сам гадан, Боже мој!</p> <p>Вишњине руке додирнуше његове к |
иви неки скривени ђаво.{S} Ах, како сам гадан, како сам гадан, Боже мој!</p> <p>Вишњине руке до |
/p> <pb n="305" /> <p>— Арапе! стрвино! гаде! липсотино шинтерска! — грдио је поново рабаџија.< |
ширених очију?{S} Љубави, мржње, чежње, гађења, дубоке симпатије или смртног непријатељства ?{S |
била опрана...</p> <p>— Старинске жене, газда-Митре...</p> <p>— Старински човек сам и ја, па оп |
а, бутеља коњака и емаљираних шерпи.{S} Газда-Митар трговао је још са житом, стоком, шљивама.{S |
олазио је у њихову кућу као у своју.{S} Газда-Митар га је звао често да га што послуша, напише |
ише скуп да би се продавао у дућану.{S} Газда-Митар имао је среће у трговини.{S} Послови су ишл |
ави.{S} Једанпут се толико задржа да га газда-Митар опомену:</p> <p>— Хајд', хајд', синовче; не |
> <p>— Као на Калимегдану! — говорио је газда-Митар, куцкајући штапом о њено гвожђе.</p> <p>То |
еп, цене умерене, <pb n="61" /> а млади газда нежењен, па је све ишло како само може бити.</p> |
иним плавим мастилом, које је можда сам газда-Митар правио.{S} Затим је дошла опет једна карта, |
ку.</p> <p>Остојића је нарочито помагао газда-Митар.</p> <p>— Оставите ви Радоја — говорио је г |
је била листа за попис становништва.{S} Газдарица је имала жилав врат и пупаст трбух.{S} Рекао |
врата, али се она не отворише.</p> <p>— Газдарица није код куће — рече она, па се саже да узме |
ди га један глас.</p> <p>То беше његова газдарица.{S} Добра <pb n="301" /> жена је била отворил |
<p>Затим му паде на ум како му је једна газдарица од стана ушла у собу само у кошуљи.{S} Био је |
куће ју је чекала хладна вечера и љута газдарица.</p> <p>— Није лепо да се девојке задржавају |
ли.</p> <p>— Чудан народ! — говорила је газдарица својој вратарки за њих. — Постеља до постеље, |
још — викао је ван себе.</p> <p>Али је газдарица већ била изашла.</p> <p>— И ово, и ово, не тр |
ватљива, опомену га радости са којом је газдарица унела ту простирку.</p> <p>— Штета је упрљати |
Под је покривала нова простирка коју је газдарица купила ту скоро и сва срећна унела га у ову с |
е паприке!{S} Шта нису радили њен муж и газдарица од пансиона да дођу до њих: тражили их по пиј |
у простирку.</p> <p>У предсобљу чу како газдарица ради нешто у кујни.{S} Ухвати за кваку и изађ |
што је за собом притворио врата, кад их газдарица отвори, боса, само у кошуљи.{S} Носила је јед |
. — Ја сам еманципована девојка.</p> <p>Газдарица је не разумеде добро, те је погледа изненађен |
.{S} Имам вечерас много да учим.</p> <p>Газдарица изађе из собе и рече полако својој мачки:</p> |
лули и Енглезовцу, с каквом хистеричном газдарицом.{S} Обележени овим врелим гвожђем суревњивос |
мало у шпацир.</p> <p>Обе девојке узму газдарицу испод руке, шетају до краја сокака, називају |
ића многим и лепим намештајем.</p> <p>— Газдаричин муж је столар — објасни девојка. — Ради у је |
ци са својим другарицама, радницама или газдаричиним ћеркама, млад свет који живи неопажен за ш |
/p> <p>— Збиља?{S} Запаљење није лако у газдаричиним годинама.{S} И кад се преболи, остане увек |
спресавијаним, дугачким тефтерима њеног газде, неког малог, трбушастог Маћедонца, кисело насмеј |
года и одроњене земље, о отегнутој јеци гајда по механама где свраћају сељаци.{S} Али писмо исп |
ећи у Аустрију, него се крио по околним гајевима, повлачећи се дубље у земљу, док се није задрж |
, уверавало ју је у нови живот: варошка галама, начитани другови, одушевљене другарице, ђачки с |
ли револуционарне песме и ишли на трећу галерију да гледају <hi>Ткаче</hi>.{S} После би у група |
главом пуном Ламарка, Кеплера, Њутона, Галилеа, Дрепера, Хемхолца, Спенсера, Ренана, Герхарта, |
згради, чије су темеље ударили Кеплер и Галилео, Њутон и Декарт.{S} Један од озбиљних млађих фи |
ецу.</p> <p>— Илићу?</p> <p>— Грађанске гарантије вреде колико пакло дувана, помиловање с робиј |
а штампе, уставом су дате све грађанске гарантије.{S} Народ бира своје представнике, а ови пост |
дио се да у своје законе унесе што више гарантије да власт не изигра ове мере.{S} У тој бризи о |
су џакови кафе, пиринча, шећера, канте гаса, једно буре зејтина са мерилицама обешеним о ивицу |
а ју је нека лака ватра, која се слатко гасила при додиру чистог рубља.{S} Раније чим би легла, |
у смех.{S} И Вишња се насмеја.</p> <p>— Гатке! — рече она немарно.</p> <p>— Нагваждања — одобри |
какав велики божур у некој чудној земљи гатки.{S} Коса јој је падала заводљиво преко лица.{S} В |
та, читање указа о помиловању, откивање гвожђа и несигурне кораке ослобођеникове који пролази б |
Разни колосеци, низови вагона и остала гвожђарија образовала је црну, зарђалу масу.{S} На неко |
што раскораченим ногама као да још носи гвожђе, десно његова госпођа, лево Чедомир, са ногама у |
је газда-Митар, куцкајући штапом о њено гвожђе.</p> <p>То је био Вишњи најлепши део дана.{S} С |
дали су му удобнију ћелију, скинули му гвожђе с ногу, допуштали посете пријатеља.{S} Тек под з |
ом газдарицом.{S} Обележени овим врелим гвожђем суревњивости, они улазе у политику и губе своје |
е била соба сиротињски намештена: један гвозден кревет, проваљен миндерлук, прозорске завесе на |
има се свака разликовала: једна је била гвоздена, друга дрвена, трећа на ногаре.{S} Ту собу је |
циглама.{S} У једном крају се налазила гвоздена пећ, несразмерно велика према самој кујни.{S} |
на виделе се разнолике зграде станичне, гвоздене машине ружног облика, низови вагона, зеленило |
е, као утвара, полети уз воду, промакне гвоздени мост и изгуби се негде око оскудног зеленила н |
материјалистичко схватање на делу: њен гвоздени закон конкуренције оправдава му свако средство |
хова клупа је из Београда, фабричка, са гвозденим ногама у виду лавовске шапе, и са уским зелен |
ани црни тегови до сто кила, каје соли, гвоздено посуђе.{S} Из одшкринуте магазе ударала је кис |
а црпење воде на обали пружала је своју гвоздену руку као нека ружна добричина.{S} Небо опрано |
p> <p> <hi>Капетан-Машино Зданије</hi>, где се налазила Велика Школа, имало је нечега пријатељс |
S} Треба га увести у тајне нашега доба, где човечју снагу замењују често вештина и природа.{S} |
у борбу против формалистичког друштва, где диплома замењује таленат, где парче хартије вреди в |
се правила готово два засебна сталежа, где је осуђеник с новцем заповедао за паклић дувана осу |
ољупци где тело дише дахом другог тела, где се крше руке састављене око паса, очи бледе, а миса |
на гласачка војска по ђачким зборовима, где се драо и скакао на први знак <hi>вође</hi>.{S} Пот |
арствима и осталим великим надлештвима, где је рад мањи, а плата већа.{S} Они оснивају <hi>танш |
Хранио се на кредит, до бољег времена, где и раније.{S} То је било тамо, кад се пође са Зелено |
лу.{S} Било је у сватовима много света, где је познавала извесна лица, од којих су нека жива, а |
ло друштво по моди руских универзитета, где се негује она двострука камарадерија у политици и ч |
це, непознате квартове, усамљена места, где се љубавници могу шетати до миле воље, а да не буду |
е била пуна примитивних баштованџиница, где су се уздизале притке процветале бураније и по који |
где је живот сина наличио на живот оца, где се снови не пењу ни донде докле се диже дим домаћег |
е теорије, упућивао га у живот природе, где се дрво с дрветом бори за што више сунца.{S} Понека |
>На оном месту, близу острва Циганлије, где се пруга дели за иностранство, Илић погледа кроз пр |
кратизма и непросвећене администрације, где се велика смелост не поклапа са општим скептицизмом |
ао месец, звезде, целе сунчане системе, где је откривао милионе нових ствари, чуда, лепота, как |
девојачку школу.</p> <p>— Море, брате, где си ти?{S} Откад те нисам видела — рече му она. — Пи |
ерка, послушно дете патријархалне куће, где је живот сина наличио на живот оца, где се снови не |
љеном ћилеру какве сиротињске кафанице, где је један од њих држао <pb n="24" /> агитационо пред |
ару, скромне, готово сиротињске кућице, где народног борца очекује његова породица.{S} Они ће м |
бро место: једно богатије село у Млави, где је нашла школу по плану, уређену башту и колегиницу |
ратки, дуги, испрекидани и продужавани, где душа само додирне душу, па је остави да сања започе |
еривала су до првих кућа.{S} У клисури, где је дотле расло дивље трње и аптовина, а мртву тишин |
pb n="208" /> се црвене уски јастучићи, где се жене налакћују и разговарају преко улице.{S} На |
за насушни хлеб.{S} Ево овде у равници, где се киша очекује као благодат небесни, Морава треба |
ло света још више.{S} Склони се у крај, где је почињала једна споредна стаза.{S} Начини још нек |
ог родног града: један дуг, прав сокак, где се куће ћушкају да захвате што више улице.{S} Роба |
х људи вешт споразум, смишљен ортаклук, где свака страна уноси одређене користи: положај, мираз |
де онде каквом новом приземном кућицом, где се видела уређена баштица и идилични бунар на точак |
Теразије, па Крунском улицом на Врачар, где је давао лекције једном гимназисту.{S} Било је око |
друштва, где диплома замењује таленат, где парче хартије вреди више него глава.{S} Те су је те |
емаља.{S} Из кујне се иде у дечју собу, где је Чедомир обично држао лекције.{S} Она је била исп |
мир Илић родио се године 1878 у Ваљеву, где је његов отац био рачуноиспитач.{S} Илићи су били п |
службу, добивши за преписача у Ваљеву, где је начинио целу своју каријеру.{S} Ту се оженио, по |
уства о београдском животу, о Београду, где вечито има нечег непознатог, <pb n="122" /> где већ |
на железничка пруга.</p> <p>— Ту близу, где понекад идем кад сам са̑м.{S} Има једна историска ч |
бића.{S} Милева отрча на другу страну, где се златила читава простирка, и њен глас, већ без тр |
сла с војском те пређе на другу страну, где се уздизао неки плот, накривљен, труо при земљи, по |
едала, стегнутих губица, у лепу долину, где је било тихо и без људи. — Сваког секунда она однос |
ми се да присуствујем. неком концерту, где хиљаде пријатних и хармоничних гласова звоне око на |
то има нечег непознатог, <pb n="122" /> где већина људи крију своја уверења и своје особине.</p |
очека је. — Озбиљно сам се уплашила.{S} Где си била по овој киши?{S} Нигде те нисам видела на с |
стирала таласаста равница на далеко.{S} Где се окрене, ливада јој је нудила меке, миришљаве про |
да им извучем — додаде госпођа весело — где су нашли љубав да изјављују!</p> <pb n="198" /> <p> |
, па лутао по Паризу без циља.</p> <p>— Где си био? — предусретала га Бела кад се најзад вратио |
ко Чедомира.{S} Она се питала:</p> <p>— Где је он сад?{S} Шта ли ради?</p> <p>— Он је за мене м |
где се морао одржавати известан ранг, а где се грцало од дугова; рано је познао понижења, тако |
ака?{S} Ја чујем само право... право, а где је реч дужност?{S} Говори се само о сељаку.{S} Али |
ноге на ногу, упита с врата:</p> <p>— А где вам стоје?</p> <p>Најзад их донесе: малене ножиће з |
дстава, и у опште претпостављати, свуда где му је то место, материјалну културу нематеријалној. |
узе за одбеглим пленом...{S} У државама где је оморина, тежак, загушљив ваздух, прво, као најне |
мље, о отегнутој јеци гајда по механама где свраћају сељаци.{S} Али писмо испаде кратко, баналн |
розору, као да је хтео себи дати рачуна где се налази и шта се десило.</p> <p>Једна крупна сенк |
т, чим је устала, погледала је на врата где је синоћ оставила венац.</p> <p>Он је стајао на ист |
врати, начини два три круга изнад места где је пао леш као да га тражи; пуче друга пушка; тица |
еке, југ, лево у шљиваку исток, а запад где су пасла говеда.{S} Сели су у јечам и ужинали.{S} Х |
му га предао и пољубити сто своје собе где би га нашао.{S} Он је сачувао сва та писма, те зван |
о њега.{S} Девојка притисну руком онде где јој је срце, не рече ништа, повуче се натрашке, гле |
их је ухватило на Чукарици.</p> <p>Онде где избија топчидерски трамвај на друм за Обреновац, на |
, све је разумевала боље народске фразе где се не говори непосредно, обиграва се око ствари и п |
која је сама попуњавала своје потребе и где је требало новца само нешто за порез или молитву. < |
ребао је један тренутак, па тек да види где се налази.{S} Ову приземну собицу испуњавао је једа |
во.{S} Није то за наше жене!{S} У земљи где три четвртине народа не зна ни читати ни писати, ве |
је провео скучено детињство у тој кући где се морао одржавати известан ранг, а где се грцало о |
остави да сања започети сан, и пољупци где тело дише дахом другог тела, где се крше руке саста |
знаје... далеко негде, у непознати крај где би почео нов живот.{S} И као да хтеде остварити ова |
шај, слатка Вишња — рече јој. — Ја знам где си била.{S} Не покушавај да ми поричеш: ја сам прош |
Радоје побеже од очеве куће у неко село где су имали родбине.{S} Ту је остао неколико месеца.{S |
ве окамењене у ћилибару.{S} Ми не знамо где идемо, ми знамо само да смо на путу...{S} Можда све |
и: те људе или ту стоку.{S} Јадно место где се цели животи истроше, а душа не оде даље од бриге |
изгуби, да ишчезне с Вишњом у неки свет где га нико не познаје... далеко негде, у непознати кра |
но материјалним интересима, бруји живот где новац господари свима питањима, царује индивидуализ |
ција!...{S} Да дивне речи за нашу земљу где нико не воли да се пашти, чак ни за своје задовољст |
та за један тренутак гледајући у правцу где се она изгубила.{S} Затим се окрену око себе, као ч |
врхове украшене чипком од букава.{S} По гдегде видело се неко раштркано село.{S} Ветар је донос |
утизма и на народ гледала као на гомилу геака.{S} Јован Матовић, који је био сишао са пространи |
се сама! — викнуо би професор.</p> <p>— Геаче!</p> <pb n="267" /> <p>— Матора сулудо!</p> <p>— |
ке куће. — Он није био прилика за тебе, геачина ваљевска.{S} Без трага му глава.</p> <p>Илић ма |
ба ти времена.{S} Ти си познат у твојој генерацији.{S} Људи знају твоју вредност.{S} После ових |
де далеко, у бескрај.{S} Његов несрећни геније, који је дотле владао овом водом, овим планинама |
се посветила моме делу, била мој добри геније, јер је сваки рад... нарочито овај који траје ви |
ума показивао му слојеве земље, излагао геолошке теорије, упућивао га у живот природе, где се д |
н проблем механике, на једну врсту живе геометрије.{S} У науци се чује брујање таласа револуциј |
ици</hi>.{S} Анри Поенкаре наслања се у геометрији више на осећање него на разум.{S} Иде се чак |
а, Дрепера, Хемхолца, Спенсера, Ренана, Герхарта, Ампера, <pb n="257" /> Огиста Конта и осталих |
аиста диван са својим, нешто застарелим гестовима и учтивостима.{S} Пушкарка се већ бринула шта |
ЧЕДОМИР ИЛИЋ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗДАЊЕ ГЕЦЕ КОНА, БЕОГРАД 1914</p> </div> <pb n="ii" /> <div t |
S} Министар се осмехну.</p> <p>— Баш си геџа! — пребаци Матовићка <pb n="204" /> своме зету. — |
тренутку, неко примети да се нешто црно гиба на таласима.{S} Донесоше чакље, али оне беху кратк |
ешао овамо да се школује, потуцао се од гимназије до гимназије, стално одушевљен, стално без ма |
с унакарађеним лицем краљевим, те слике гимназије и пијаце које су му представљали Вишњино мест |
ници учионице.{S} Најзад га истераше из гимназије што је доказивао катихети да природне науке п |
се школује, потуцао се од гимназије до гимназије, стално одушевљен, стално без марјаша, матуру |
жбе.{S} Доби место у једној београдској гимназији.</p> <p>— По твојој глави не би добио ни Прок |
а не зна оно што му је за лекцију.{S} У гимназији је било још горе.{S} Из немачког језика, земљ |
ва.{S} Отац му је умро још док је био у гимназији, те је од куће добијао врло скромно издржавањ |
Како јој је сад изгледао јадан живот у гимназији... живот са свима дужностима а без иједног пр |
ови суплент; поклони се и изађе.</p> <p>Гимназијска средина му је мало годила.{S} Многи професо |
једнака својим друговима.{S} Није имала гимназијске матуре, недостајала јој је мушка дубина, ја |
Крунске улице.{S} То је било код једног гимназијског професора, Јована Матовића, познатог опози |
еоску школу, па је покушавао да продужи гимназију, свршио два три разреда, после ступио у тргов |
ког пристаништа укрцава на море.{S} Као гимназист другог разреда прочитао је Одисеју, велику, д |
на Врачар, где је давао лекције једном гимназисту.{S} Било је око пет сати пред вече.{S} Дан ј |
="298" /> ужетима за таљиге, правило је гимнастички корак или каскало господски, као да вози кр |
з протеста, предавала се сва, послушна, гипка, нежна, бледа, цвокоћући и згрчена поред њега.</p |
{S} Тада се изви из Милевина грла песма гипка као та река:</p> <quote> <l>Ој Мораво, моје село |
имећивали се њени прљави таласићи жути, гипки, пенушави.{S} Даље се није видело ништа.{S} Киша |
вино.{S} Један зрак сунца играо се око гирланда од разнобојне хартије, којим је калфа украсио |
ту.{S} Ја имам осам испита на врату.{S} Глава ми бучи, хоће да прсне.</p> <p>— Знам, знам.{S} Ј |
сладак уздах отео би му се из груди, а глава му клонула, као да је неког дуго грлио, љубио.</p |
Изнад њеног рамена се дизала Чедомирова глава, унезверених очију, згрчених уста.{S} Коса му је |
.{S} Њихове очи нису гледале.{S} Њихова глава није радила.{S} Њихов ум се био онесвестио.</p> < |
Ти се појављујеш међу нама као усијана глава, као сабласт из старинских романа.{S} Ћифте веџба |
рхтао пред сјајем њених зеница.{S} Њена глава клону.{S} Он се наже и потражи њена уста.{S} Уста |
и бистрих као извор у планини.{S} Њена глава је била плава, прави словенски тип, који се у Срб |
Пред њим се појави, као у магли, Белина глава, са осмехом размаженог детета и шишкама по челу, |
у светло белило између трепавица.{S} Та глава је заводила, бркала мисли, одвлачила у пропаст.</ |
лаву промољену кроз врата.</p> <p>Та је глава била окружена мирисавом маглом црне косе.{S} Из њ |
је, а тетки треба мало, па да је заболи глава.</p> <pb n="28" /> <p> С Кајом је била још једна |
га, рекавши му тмурно:</p> <p>— Није ми глава сад за то.{S} Жена ми се разболела.{S} Прала јуче |
енат, где парче хартије вреди више него глава.{S} Те су је теорије храбриле, подизале, одушевља |
биле зашле за кукуруз, види им се само глава.{S} Поље је дисало мирно.{S} Још се јурила она дв |
тебе, геачина ваљевска.{S} Без трага му глава.</p> <p>Илић махну руком кочијашу да полази, и ви |
н облак ширио се све више изнад њихових глава.{S} Па ипак, они пођоше напред.{S} На загрејану р |
евојком, којој примети само главу, и од главе бео, нежан профил с очима дубоко занесеним у млад |
омоли наврата: збрчканог лица, повезане главе, згурених плећа.</p> <pb n="313" /> <p>— Шта ти ј |
их руку, он је видео визију Вишње, њене главе, њених очију које поздрављају својим топлим погле |
ма лаком поветарцу, њихале своје шарене главе, брујале једва чујно и као да су јој давале неки |
Он је ишао полако, крајем пута, оборене главе у страну, и викао као по дужности:</p> <p>— Ево л |
{S} Она га није видела, ишла је оборене главе и храмала јаче него икад.{S} Дотле су пркосили је |
а у њу.{S} То је била слабост ове учене главе.{S} Она је кроз њу гледала свој велики Београд.{S |
угог усијаним очима.</p> <p>С девојкине главе пале су укоснице.{S} Миришљава коса просула се ка |
ко дизали своје криве, таште, жутокруне главе и лепо се повијали према поветарцу који је пиркао |
од ње, стајао је Чедомир блед, погнуте главе, намрштених обрва, присебан потпуно и спреман да |
ике оне две девојке нису му излазиле из главе, тако магловите, обвијене димом, сенкама и супрот |
ости изгледале као да хоће да искоче из главе, обучен нешто немарно, са краватом која се пела у |
елу, од врхова прстију па све до чела и главе.</p> <p>Сањала је да су ишли пешке, као у селу.{S |
ратко човек с дугачким носем, не дижући главе са свога длана.</p> <p>— Не учи толико, разумеш? |
} Узе двоје младих за руке, приближи им главе, на нешто драмски начин, загрли их обоје и рече в |
ични, ови млади људи су, доцније, махом главе парламентарних режима.</p> <p>Други тип је био ве |
миров звонио у њеним ушима, облетао око главе, додиривао јој запаљене образе и лепио њене усне |
су дугу црну кецељу, просту витицу око главе, сукњу изнад чланака, притискивале по један свежа |
дно брдо, кад ветар скиде Вишњи шешир с главе и понесе га низа страну.{S} Млади човек потрча за |
ити свој проблем. — Изникнуће ми на врх главе.{S} Једи шта ти се донесе.</p> <p>— Ја не могу ов |
ржала је руке у крилу. <pb n="52" /> На глави јој је био прост шешир од сламе.{S} Па ипак, млад |
око његовог голог, здравог врата.{S} На глави је имао качкету, пушио на лулу и бријао бркове.{S |
стране, ишле су две жене, с марамом на глави, чији су крајеви били везани испод браде.{S} На и |
ерана, са огромним, сељачким шеширом на глави и високим чизмама на ногама. — Еј, Милисаве, ходи |
ало је попрсје Вука Караџића с фесом на глави.{S} Десно од ормана, на сточићу уметничке израде, |
шегрт је ишао средином улице, носио на глави трубу од фонографа и певао колико га грло доноси |
то рећи.{S} Али не могаде.{S} У његовој глави је било мутно.{S} Он је био у стању пијана човека |
оградској гимназији.</p> <p>— По твојој глави не би добио ни Прокупље! — пришила му је ташта по |
стеља јој је пријала угодно.{S} У њеној глави, брзо као у кинематографу, <pb n="34" /> појављив |
не мисли које су јој од синоћ лутале по глави.{S} Она заћута, и тек пошто се први час сврши, уп |
узимао га неки флуид, сладак и тежак; у глави му се бркало, срце готово престајало куцати.{S} Б |
а у лицу и мртвих, опружених руку.{S} У глави јој је било празно.{S} На очи јој се хватала магл |
бога ти, Бела.{S} Теби је само љубав у глави.{S} Љубав, љубав... није она све у животу.{S} Ја |
и.{S} Јесења ноћ ју је опијала, слике у глави обавијале се као паучина; у крв улазила грозница |
не око паса, очи бледе, а мисао умире у глави.{S} Њему су ти загрљаји падали слатко на срце.{S} |
кта, оборених очију, без иједне мисли у глави.</p> <p>Бела се није бранила.{S} Зенице су јој се |
њу заборављају?{S} Зар она није велика, главна наша река ?{S} Од ужичких голија и врањских вино |
се било далеко одмакло с послом.{S} Оба главна зида на брани била су подигнута.{S} Ништа јаче у |
вршавала су у Србији своје стварање два главна политичка фактора, народ и круна.{S} Народ је би |
празнину улице.{S} Кроз широм отворена главна врата, на средини куће, виделе се простране степ |
кама и супротностима, као у сну.</p> <p>Главна стаза разређивала се.{S} Шетачи се враћали у гра |
за њу.{S} Чедомиров поглед пређе преко главне стазе, која је описивала једну врсту круга, прел |
ећи се љубазно њеним величинама.{S} Ето главне улице њеног родног града: један дуг, прав сокак, |
о здравог морала, расуло и нерад, то су главне одлике данашњег народног живота.</p> <p>Једног м |
ош, јер је он највише настрадао: био је главни акционар.{S} Отишли су они лепи зидни часовници |
к у земљу.{S} Реакција је пала.{S} Њени главни стубови скрхали <pb n="6" /> се као од стакла.{S |
т четири рецепта за разне врсте.{S} Њен главни задатак био је да допуни свога мужа тиме што ће |
магацина и скела.</p> <p>Остојић је био главни настојник.{S} Сав каљав, поцрнела лица, опрљена |
о прост; брана и тунел поред ње били су главни радови предузећа; наравно да су онда и скупо ста |
ве Фондова сазида лепу кућу у једној од главних улица.{S} Чедомир је провео скучено детињство у |
уботу 9 јула 1900 године, Чедомир Илић, главно лице овог романа, корачао је лагано својим уобич |
ама:</p> <p>— Браво, господин-Илићу!{S} Главно је кад се двоје воле...{S} А свет, фамилија, нов |
ма које се пате, а не сметају.</p> <p>— Главно је да јој је срце здраво — рече лекар на последњ |
есних места, а нападао је на оно што је главно, на основе и темеље, у које се мало ко пача.{S} |
дељом на пиво.{S} Место паланке и њеног главног сокака, пред Вишњом је мисао цртала будућност к |
но помиловање.{S} Странка му даде место главног уредника свога органа.{S} Знаци народне љубави |
воје куће.</p> <p>Света је било доста у главној улици и пред кафанама.{S} Људи су гласно разгов |
бакалина.{S} Њен отац је држао дућан у главној улици коју чини у тој вароши пут Крагујевац—Ужи |
му други обрт, те се одважи да удари на главну ствар.</p> <p>— Ти га волиш, дакле? — рече меким |
>Кућу су реновирали из основа.{S} Ту је главну реч водила госпа-Клеопатра.{S} Нашла је једног ј |
ста који ради само на крупно; гледајући главну ствар превиђа споредну, вечито се нечем чуди, ве |
<p>— Добро.{S} Мени је иначе доста моје главобоље.{S} Само знај, нећу скандала у кући — заврши |
у роде, с претенциозном <pb n="311" /> главом и превртљивом душом.{S} Што јој се некад допадал |
И под јелом заспала девојка.</l> <l>Под главом јој снопак детелине —</l> <l>Ој убава, убава дев |
ивот, за нова прегнућа.{S} Својом малом главом, она је обухватала ове обадве широке царевине ми |
смешила благонаклоно, климала угојеном главом и пружала руку, пуну јевтиног прстења, у висину |
исто у магли, нејасно, непотпуно, само главом.{S} Била је права противност Бели.{S} Чедомир на |
уж једном кад се вратио из библиотеке с главом пуном Ламарка, Кеплера, Њутона, Галилеа, Дрепера |
е?{S} Корачала је тешко, леђа је сагла, главу оборила ниско; није журила, а није, управо, знала |
променила.{S} То није био више арап.{S} Главу је спустио, очи затворио.{S} Није осетио или није |
ало на огледалу.{S} Затим се дохвати за главу и растрже плетеницу.{S} Плава, свилена коса се пр |
е око раздрљеног грла.{S} Она је губила главу, као гуска коју појуре са две стране.{S} Неколико |
оетским гласом. — Ти си сасвим изгубила главу!</p> <p>— Да; ја га волим... ми се волимо; је л’ |
рча девојци.{S} Њена слика му је бунила главу.{S} Хтео је да опет под руком осети њено тело, да |
човек ћутке, с кишобраном натученим на главу и изгледао као сенка.</p> <p>Вишња се стресе.</p> |
у њима је био и арап.{S} Носио је и сад главу оборену и климао десно-лево.{S} Чедомир задрхта.{ |
де издржати тај бронзани поглед те саже главу.</p> <p>Мисли му пређоше опет на професора.{S} Уч |
ме што ће се написати.{S} Затим, подиже главу и задржа је тако уздигнуту цело време, дајући ути |
пошто свршиш школу?</p> <p>Каја подиже главу и погледа своју другарицу расејано.{S} Чудила се |
ка се осети донекле увређена, те подиже главу.{S} Њен поглед се сусрете с младићевим.{S} Његове |
акође своју другарицу, покуша да окрене главу на другу страну, али се његове очи не могаху одво |
ипе бацају густе сенке око њих и заносе главу својим тешким мирисом.{S} Стога се она отимала, к |
l> <l>Имала си срце насмејано,</l> <l>И главу си оборила младу.</l> <l>Ко̑ одговор на сву љубав |
а ручак", ошкрину полако врата, промоли главу кроз отвор и несташно додаде:</p> <pb n="137" /> |
бацале су велики хлад.{S} Девојка обори главу, и посматраше дуго своју сенку која је расла поре |
оде својом неприродном логиком; пуне ти главу својим непроменљивим законима; говоре ти о људима |
еда плашљиво у младића, па после спусти главу и доврши као по дужности : — Наша модерна жена из |
е домаће прилике и неприлике, и сагнути главу пред потребама породице.{S} Стога млада девојка н |
ао обвити руке око њеног струка, завући главу међу те две расцветале руже што се крију у борама |
а с канабета као кривац.{S} И заронивши главу у крајеве девојкине хаљине, загрца:</p> <p>— Опро |
е другарице, клече поред ње, подиже јој главу својим изанђалим рукама, и обузета оним присним с |
њен крај, бунили <pb n="218" /> су јој главу, мучили је као нешто живо, гушили, давили.{S} Јез |
е своје постеље.</p> <p>Младић је дизао главу на овај глас.{S} Он му је звонио као труба војске |
.{S} Један путник је промаљао радознало главу кроз отвор на колима.{S} Платно позади лепршало с |
ћ с једном девојком, којој примети само главу, и од главе бео, нежан профил с очима дубоко зане |
дочека га Бела, држећи непрестано само главу промољену кроз врата.</p> <p>Та је глава била окр |
не одговори.{S} Причајући био је дигнуо главу и гледао у небо.{S} Девојка је опет посматрала ри |
ред њом, загрлио је око паса, притиснуо главу на њене груди, на тело.{S} Осетила је тај загрљај |
шавало постепено, свест му се враћала у главу, и он се питао:</p> <p>— Шта сам урадио!</p> <p>Т |
вао; „Ми смо слепи код очију, утучени у главу, стока божја!“</p> <p>На спрату над дућаном седел |
ба да слуша мужа.{S} То му се увртило у главу и није хтео за длаку попустити, као да би се огре |
к јој она <pb n="115" /> уноси забуну у главу, претрчи поново преко дворишта, упадне у своју со |
очеше и друге да се враћају у младићеву главу.{S} Он опази у Вишњиним очима један влажан сјај.{ |
да не сретне једног човека кога за живу главу није хтела видети.{S} Ипак, корачала је даље.{S} |
рнуше његове косе.{S} Она подиже његову главу и гледаше га кроз сузе, као да га је жалила, као |
н.{S} Кад се каква идеја усади у његову главу, она се тако угњезди да је ни сами ђаво не би мог |
а забележим идеје које лутају кроз моју главу и изгледају ми сјајне; кадгод, чини ми се, успем, |
развијену и потпуну.</p> <p>Илић погну главу и спреми се на пљусак грдњи.</p> <p>У том тренутк |
као деца.{S} Она се предомисли, окрену главу и продужи даље.</p> <p>Имала је утисак као да лут |
/> додаде пружајући му руку, па окрену главу да би сакрила своје узбуђење.</p> <p>— Збогом!... |
развијено тело, као у жандарма, крупну главу, црне веђе, круто држање, набељене образе и офарб |
</p> <p>Арап је држао високо своју лепу главу, и није хтео да погледа те одрпанице.{S} Кад би с |
а је теби?{S} Куд си нагао?{S} Ти губиш главу.</p> <p>У том, на часовнику у трпезарији изби два |
ђаво разумео?</p> <p>— Да.{S} Ти чекаш, гладан и жедан, награду за твоје философске спекулације |
ног класичног магарца који је скапао од глади између две гомиле сена, не могући да се реши коју |
поред своје философије није већ умро од глади.{S} Свој позив је схватао на старински начин.{S} |
и и губи се, и као што би радила мајка, глас целог народа их љушка у њиховим гробовима.</hi> </ |
човек добија симпатије или антипатије, глас мудраца или глупака.</p> <p>— Немогуће, Вишња.{S} |
овор с њом; говорила је о тој методици, глас јој је дрхтао, бојала се да њена другарица не сазн |
д толиким светом, није је остављала.{S} Глас часовника наносио јој оне опојне тонове, шапутао п |
ц</hi>, отворио га насумце, па читао на глас стихове, предајући се чару философске поезије Њего |
хвати и Бела, мећући у свој мало пискав глас нешто природне женске жеље за допадањем.</p> <p>Мл |
ан крај, као заставу, брисао нос на сав глас и хвалио одличну кујну своје жене.{S} Кад би му, и |
Деца се враћала с купања и дерала у сав глас.{S} Парк је пак ћутао усамљен.{S} Тек овде онде ви |
лан — трже је из тог размишљања Радојев глас, округао у томе тренутку, мек, треперав, као да се |
кроз њу као њен крвоток.</p> <p>Радојев глас и, час немо а час гласно, запљускивање домаће воде |
p>— Хајдемо, Вишња! — зашкрипа младићев глас с дна груди.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
ати доказа сигурне будућности.{S} Његов глас је дрхтао:</p> <p>— Ја се нисам шалио.{S} Часна ре |
S} Часовник је куцао на столу.{S} Његов глас би се утишао по каткад да се једва чује; затим се |
у одбрану свога новог познаника, подиже глас и рече изазивачки својој другарици:</p> <p>— Он ме |
те опробаних пријатеља.{S} Угушивала је глас савести.{S} И, он је сад оставља...</p> <p>— Без ј |
b n="36" /> која ју је опседала, али је глас Чедомиров звонио у њеним ушима, облетао око главе, |
е приближавали.</p> <p>— Вишња! — чу се глас човека који ју је јурио.</p> <p>Она се окрену.{S} |
е на тле.</p> <p>— Колегинице ? — чу се глас из друге собе.</p> <p>Стара девојка понови још јед |
јука, њему се чинило да слуша њен љупки глас, који му добацује слатке, заношљиве речи.{S} А кад |
умре.</p> <p>— Пријо? — закрешта женски глас однекле.</p> <p>— Пријо, Маро! — одговори јој друг |
e> <p>— Ево цвећа! — викну један женски глас.</p> <p>Гомила се растури по утрини.</p> <p>Вишња |
те јесени, заустави га нечији девојачки глас:</p> <p>— Чедомире!</p> <p>То је била Каја, једна |
е у Београд! — шапутао јој је унутрашњи глас. — Ти си дошла у њега весела као срна, <pb n="243" |
приливи одлучности.{S} Један унутрашњи глас му је довикивао:</p> <p>— Буди храбар.{S} Ради.{S} |
е.</p> <p>Младић је дизао главу на овај глас.{S} Он му је звонио као труба војске која иде у по |
препоручуј вечиту скрушеност; пењи свој глас за једну ноту више изнад свакидашњости.{S} Ето ти |
<p>— Вишња Лазаревна! — чуо би се у том глас неког из њеног друштва, и она је већ заборављала н |
о му се кожа одваја од лубање.{S} Један глас из најтамније дубине његове душе проговори узнемир |
реба ми за потпалу? — изненади га један глас.</p> <p>То беше његова газдарица.{S} Добра <pb n=" |
имасама, вратом и куковима, и, за један глас више, наручивале мокролушким жаргоном:</p> <p>— Ст |
дно дува за њен врат и један тајанствен глас јој шапће страшне, неразумљиве речи.</p> <p>Избега |
ивне, само да знате!... чу се отуда њен глас, јасан сад као од чистог метала.</p> <p>— Нису мно |
> <p>— Ево ме... узми ме! — промуца њен глас.</p> <p>Девојка је падала у све већи занос.{S} Ску |
где се златила читава простирка, и њен глас, већ без трунке тајанствености, одјекну долином:</ |
Зато што сте ме пољубили — одговори њен глас, а њена насмејана уста, зајапурени образи, њен ђав |
ко бих радо побегла од куће.</p> <p>Њен глас је дрхтао и био искрен.{S} Илић осети извесно сажа |
о да говори... полако, дижући постепено глас, према значају предмета, одушевљавајући се, па пад |
е такође придруживала ћерци, говорила у глас, причала о повој краљици, изговарајући полако њено |
p>Хтеде још нешто рећи, али осети да му глас дрхти.{S} Једно јато врабаца крештало је лево у тр |
ав човек, испупчене јабучице, промуклог гласа и светлих очију. — Јер еволуцијом треба припремит |
анке за шешир.</p> <p>— По два гроша од гласа!</p> <p>— Тако се грађанска права жртвују... да, |
се стално налазе у недоумици: да ли да гласају по свом убеђењу, <pb n="278" /> па да оборе мин |
инистра који не дели то мишљење, или да гласају против свога убеђења па да сачувају министра.{S |
гитационо предавање.{S} Он је био верна гласачка војска по ђачким зборовима, где се драо и скак |
абележен јучерањи случај.{S} Белешка је гласила :</p> <quote> <hi>Досадила му самарица.</hi> — |
ремања куће, готовљења ручка, водила је гласне разговоре.{S} Међу њима видели се бољи чиновници |
и су га сад попреко, мрко, осуђивали га гласно, претили му.</p> <p>У једном тренутку, неко прим |
богаљи.{S} Ју, господина — додаде после гласно, па збаци љутито шал са себе. — Мустра бечка, бо |
а цигара — додаде за тим, насмејавши се гласно.</p> <p>Ваљада при том прогута мало дима, те се |
тета је упрљати тако скупу ствар — рече гласно.</p> <p>Диже се полако.{S} Ноге су га једва држа |
олесна жудња да рашири руке и да завапи гласно.</p> <p>— Имате ли мало хартије?{S} Треба ми за |
о младенцима — понови она последње речи гласно.</p> <p>Ударац је дошао тако изненада, био тако |
и!...{S} Је ли, колегинице — рече затим гласно — шта ти мислиш о сентименталности ?</p> <p>— Он |
<p>— Баш је красан момак! — рече готово гласно.</p> <p>Тада се сети великих планова Радојевих и |
.</p> <p>Радојев глас и, час немо а час гласно, запљускивање домаће воде утицали су чудно на Ви |
траве.</p> <p>— Да дивна кола! — кликну гласно, потрча тамо, посади се у његову средину и стаде |
авној улици и пред кафанама.{S} Људи су гласно разговарали.{S} Најчешће се помињале речи о I</p |
ма од јевтиног дувана.</p> <p>— Већином гласова решено је да парламентаризам треба помоћи — гов |
Купио.{S} Вели ми, тај ми носи педесет гласова.{S} Дао је две банке за шешир.</p> <p>— По два |
примедбом, једним од оних тајанствених гласова у нама самима који не варају никад. „Мени треба |
рту, где хиљаде пријатних и хармоничних гласова звоне око нас.</p> <p>Бела је стојала пред њим. |
о.{S} Ветар је доносио отегнуте сељачке гласове који се нису разбирали: да ли су песма или запе |
олазити.{S} Из горњих места допирали су гласови о поплави.{S} Бујице однеле мостове, разориле п |
</p> <p>— Завршила сам — одговори Вишња гласом који је сад звонио поузданије. — Али не мислим д |
ворио истину.{S} И ја вам кажем — удари гласом Матовић, као да држи предавање — истину не треба |
рома млада! — говорила је девојка мајци гласом у којем је одјекивала жалба и прекор. — Тако ми |
Куда хоћеш — одговори она нешто рапавим гласом.{S} Затим додаде блаже : — До пред вече немам ни |
гинице — одговори јој девојка молећивим гласом. — Није било намерно...</p> <p>— Нема шта да те |
га волиш, дакле? — рече меким, поетским гласом. — Ти си сасвим изгубила главу!</p> <p>— Да; ја |
браћајући се Бели, неприродно умекшаним гласом. — Он није на одмет.{S} Ја сам то видео на робиј |
, па ослови студента нешто извештаченим гласом:</p> <p>— Лепа парада, господин-Илићу!...{S} Нис |
<p>— Простачке приче — рече он сигурним гласом. — Ти не верујеш, ваљада, у те бесмислице?</p> < |
отврди његова жена, па настави одлучним гласом: — Изгледа да се и она свиђа њему...{S} Вере ми, |
га, све ће се урадити — одговори јој он гласом који није трпео примедбе.</p> <p>Кад дође на Вел |
тра... сутра, а не данас — одговарао је гласу своје савести.</p> <p>Белино понашање га је такођ |
.</p> <pb n="166" /> <p>Али упркос томе гласу одлучности, који помаже паметне људе у њиховим бо |
линица, ова је најстарија и на најбољем гласу.{S} Читаве бајке причају се о људима који су јели |
рене, изузев неколико ноћних, на рђавом гласу. <pb n="167" /> Он изабра најгору, <hi>Еснафлију< |
срдачност, која је звонила у девојкином гласу, чинили су своје дејство.{S} Илић је заборављао н |
с природном и инстинктивном грубошћу у гласу, кад је Илић улазио у трпезарију, док се госпођа |
ада ми се — рече најзад, са строгошћу у гласу — што се Бела <pb n="163" /> виђа по улици са они |
румен по образу и остави младићу утисак глатке коже и нечега чистог.</p> <p>Вишња се стресе.{S} |
није било вруће, већ врло благо, меко, глатко, да је ваздух био као у купатилу.{S} По тротоару |
е су се почињале поверљиво оцртавати на глаткој материји кецеље; оне обе имале су у цртама на л |
та Поповић да ми није шта род.</p> <p>— Гле ти, видре, чак га и то интересује — одврати госпођа |
крили од Турака — додавао је други — а гле ти сад чуда!{S} Хвалимо те, Господе, велика су дјел |
влажном хладу лозиног зеленила, и да је гледа, <pb n="222" /> посматра њу и њен венац са жаљење |
дан: миран студент из унутрашњости који гледа своје књиге, труди се да одговори свима дужностим |
крај прозора.{S} Пријало јој је да тако гледа како зора свиће.{S} Нешто велико и утешно долазил |
итала је књиге, седела крај прозора што гледа на сокак и посматрала земљу свога детињства смеше |
их двојица се беху примакли прозору што гледа у двориште.{S} По калдрми је играло суво и топло |
љство.{S} Него, враћај се у Београд, па гледај своју науку.</p> <pb n="234" /> <p>— Али, тата — |
.. слатка Вишња, пробуди се, устани; не гледај ме тако.{S} Нашла сам ти дивна момка, разбери се |
мене долазе моја браћа.</p> <p>— Не, не гледајте на те ситнице, на новац.{S} Погрешићете — рече |
не говоре.{S} Ћуте по неколико дана.{S} Гледају једно друго хладно као сто, као столицу.{S} Јед |
нарне песме и ишли на трећу галерију да гледају <hi>Ткаче</hi>.{S} После би у групама пратили ј |
еп пар.{S} Људи су се заустављали да их гледају.{S} Већ се примицало вече кад се нађоше на Ћири |
S} Кад је у клисури надзиравао раднике, гледајући хиљаде њихових црнпурастих, замахнутих руку, |
рце, не рече ништа, повуче се натрашке, гледајући га нетремице, и изгуби се иза врата лагано, н |
лони се на дрвену држалицу и изгуби се, гледајући тупо у воду.{S} Мртвачки сандук њихао се свеј |
д.{S} Пуштала га да говори, и тек тако, гледајући у страну, осећала се сигурна у његовом присус |
ро које сам учинио у животу — рече још, гледајући у простирку.</p> <p>У предсобљу чу како газда |
жи, идеалиста који ради само на крупно; гледајући главну ствар превиђа споредну, вечито се нече |
ни јучерањи дан неће вратити никад.{S} Гледајући у књиге, ти живиш затворених очију, практичан |
во пророчке речи — примети у себи Вишња гледајући расејано у своју давну другарицу која се није |
— говорио му је тада полагано, суво, не гледајући у њега већ у један кут од салона и као враћај |
Боже мој, да сам ластавица! — рекла би гледајући тако њихове црне тачке у дубинама небесног пл |
шња оде, Чедомир оста за један тренутак гледајући у правцу где се она изгубила.{S} Затим се окр |
озора и тражила своје старо задовољство гледајући људе <pb n="57" /> и ствари тако тесно везане |
дан...</p> <p>— Пуста жеља!{S} Јер само гледајући у прошлост, ми можемо знати шта је вредео наш |
ирна, пријатна, љупка — продужи Остојић гледајући у бело платно Моравино. — А видео сам је надо |
у ноћној кошуљи, боса.{S} Као ван себе, гледала је своју слику, слику не ње, него друге жене, н |
га је такође приметила.{S} Црвенила се, гледала га весело и смешила се.{S} Њени зуби сијали су |
е.{S} Гриже савести било је нестало.{S} Гледала је на онај догађај с Чедомиром у њеној соби мир |
јама просвећеног апсолутизма и на народ гледала као на гомилу геака.{S} Јован Матовић, који је |
у папучици, обешеној о зиду.{S} Она је гледала неодређено, преда се.{S} Илић је био полуга на |
будемо срећни.</p> <p>Дрхтећи, Вишња је гледала у своју другарицу и није речи могла рећи.</p> < |
одговарала, ма да ју нико није питао, и гледала младића задивљено, угризнуте усне, истурених гр |
ић девојци која је стајала поред њега и гледала, стегнутих губица, у лепу долину, где је било т |
а лагано да би га што мање узнемирила и гледала у њега сивим, остарелим очима које су цуриле.</ |
Двором.{S} Ишла је одмереним кораком и гледала преда се.{S} На пола растојања она подиже очи и |
бост ове учене главе.{S} Она је кроз њу гледала свој велики Београд.{S} По неколико пута преко |
ала се огледала у води тако јасно да је гледалац мешао стварност са илузијом.</p> <p>— Нигде ни |
Њене бистре очи биле су широм отворене, гледале радозналом безазленошћу у једну утврђену тачку, |
се сусрете с младићевим.{S} Његове очи гледале су је из својих дупља загонетно.{S} Она признад |
е његове сјајне, проницаве очи, које су гледале из својих дупља нешто унезверено, као да је душ |
узето неком унутарњом ватром.{S} Очи су гледале укочено.{S} Зуби се белели испод згрчених усана |
>Време је пролазило.{S} Њихове очи нису гледале.{S} Њихова глава није радила.{S} Њихов ум се би |
Они који су му се дотле дивили највише, гледали су га сад попреко, мрко, осуђивали га гласно, п |
пио народ са целе планете.{S} Сви су је гледали са ужасом.{S} Није било ниједног симпатичног по |
91" /> <p>Они се беху пробудили упола и гледали једно другог усијаним очима.</p> <p>С девојкине |
ши после великих врућина.{S} Прозори су гледали у врт, чије воћке, још младе, пружале су мршаву |
ен рад.{S} Гледао сам је толико пута... гледам је и сад, а никад је се нећу нагледати.{S} Чини |
тог, неодређеног.{S} Корачао је улицом, гледао право све што је сретао и није видео ништа.{S} Т |
поред ње, шапутао јој нешто поверљиво, гледао ју је нетремице, жељно.{S} Пролазили су поред по |
одизањем електричне индустрије у Чачку, гледао је остварење своје љубави према бакалиновој ћерц |
ошлост црта у игри пролетњега сунца.{S} Гледао ју је; у срцу је осећао као неку песму, радост ш |
позива на велика дела, узвишен рад.{S} Гледао сам је толико пута... гледам је и сад, а никад ј |
киша ухватила ван вароши.{S} Он је онда гледао у њу кроз будућност која обећава све, а сад је п |
з.{S} Слично разоружаном ратнику, он је гледао својим сопственим очима, како све иде у пропаст. |
твену вредност, он је оклевао.{S} Он је гледао сваки дан толико људи који се бацају у живот с ч |
рмонију његове идеалне жене.{S} Тако је гледао у врх једног багрена и у његовим последњим грана |
обраслом у травуљину.</p> <p>Чедомир је гледао право пред собом.{S} Позвао је ову девојку да јо |
љи, највреднији, најмилији.{S} Он ју је гледао занесеним очима.{S} Његово лице није имало сјај |
> <p>— Универзитет?</p> <p>Младић ју је гледао својим чудним сјајним очима и као да се питао да |
готово понизно, с лулом у левој руци и гледао тамо у правцу планина на западу.{S} Он је био ми |
ори.{S} Причајући био је дигнуо главу и гледао у небо.{S} Девојка је опет посматрала рит, Дунав |
.{S} Младић је куцао штапом о калдрму и гледао преда се.</p> <p>— Узми га кад ти се допада! — р |
водити, ко ће децу намирити, ко ће тебе гледати?</p> <p>— С уздањем у Бога, све ће се урадити — |
а ако неће, значи да није за њу, па ће гледати друга посла.{S} Шта је мени шкодила слобода, ка |
за његову несрећу.{S} Тешко јој је било гледати га како иде од куће до куће, те оправља сатове, |
негде да је љубав слађа кад је мрак.{S} Гледаћемо звезде...</p> </div> <div type="chapter" xml: |
ори.{S} Не радиш снагом него мозгом.{S} Гледаш кроз прозор: људи се паште, <pb n="59" /> снег п |
гове косе.{S} Она подиже његову главу и гледаше га кроз сузе, као да га је жалила, као да је жа |
под.{S} Затим их поново диже и укочено гледаше посну боју и редове штампаних слова, која су ра |
.{S} Иде се чак до физике, појављују се гледишта која, ако се усвоје, прете донекле целој зград |
чке спекулације и ставити се потпуно на гледиште позитивистичке философије.{S} Пронашао је библ |
је дошла у то село.{S} Трипут је потом глог обелио.{S} Трипут се лала зажутела у школском врту |
идемо?</p> <p>Тада се и по четврти пут глог белио, лале жутеле, славуји певали.{S} Нова трава |
ши уздиже се велика, старинска црква са гломазним кубетом од лима.{S} Око ње су ситне куће на ј |
што је био на румунском двору, као овај глумац што је играо Кина, као овај бакалин што је увози |
вде по кога свог представника.{S} Поред глумца седео је трговац, поред студента официр, поред ч |
ће бити плус, Зарија.</p> <p>— Свет је глуп, Илићу, он не воли паметније од себе.</p> <p>— Ја |
једно за друго.{S} Време, ћуд или неки глуп неспоразум, раздвојио нас је...</p> <p>— Не криви |
о из школе.{S} Здрав, млад, ни ружан ни глуп, тамо вамо, па се ми венчамо пре испита...{S} Крас |
х, паметних, поштених људи прави бедне, глупаве, непоштене канцеларијске слуге, чији је живот п |
мим да је васељена створена ради гомиле глупака.</p> <p>Девојка стеже усне, као да тражи снаге, |
патије или антипатије, глас мудраца или глупака.</p> <p>— Немогуће, Вишња.{S} Сад ти претерујеш |
ћу, певају, цвркућу по ваздан.</p> <p>— Глупе жеље! — закључила би убрзо затим.</p> <p>Она је б |
о новаца; десило се <pb n="46" /> тако, глупо, остао је без марјаша, а није мислио да ће му што |
сило без његовог знања, да је био жртва глупог случаја, и да... на крају крајева, он њу воли јо |
твене умове, а тебе вреба фарисејство и глупост.</p> <pb n="285" /> <p>— Фразе!</p> <p>— И фраз |
дствено и његовој жени.{S} У противном, глупости које треба осудити.</p> <p>Ко зна колико би то |
>Бела згужва новине.</p> <p>— Остави те глупости, бог с тобом!...{S} Говоримо о нечему веселије |
пијана човека који добро види да прави глупости, а продужава и прави их нове, све му изгледа л |
између два пољупца.</p> <p>— Не говори глупости...</p> <p>— Читала сам негде да је љубав слађа |
би се свестио, чупао из срце ту опасну гљиву, а заједно са њом и слику младе Чачанке.{S} Хтео |
сећао добро <pb n="140" /> као у топлом гнезду.{S} Дубока тишина је повећавала чаробност тренут |
д света, док му она разједа срце, а њен гној прља, трује.{S} С времена на време, он би се свест |
бинација неће уништити закон борбе који гноји земљу својим жртвама?...{S} Шта то мари нешто мал |
та је ово мени?{S} Ја нећу то.{S} Ја се гнушам тога сна.</p> <p>Девојка се уједе за усну.{S} Кр |
ици, а са сунца опет на девојку, на њен го врат, на белу руку, спуштену лако на ивицу од канабе |
о у шљиваку исток, а запад где су пасла говеда.{S} Сели су у јечам и ужинали.{S} Хлеб је био ме |
се да их разуме обе и да их помири.{S} Говор њеног земљака био јој је ближи, јер је био практи |
а, Радоје није знао звонке фразе, његов говор није био окићен социолошким и економским терминим |
— рече јој једном кад је срете и поведе говор о електричном предузећу. — Само је тунел затрпан |
орског села чији се отегнути нагласак и говор кроз нос одржавао још после толикогодишњег аклима |
ра Вишња“.{S} Али се свлада, па настави говор о политици:</p> <p>— Слобода штампе је изиграна.{ |
војку тако близу себе.{S} Он не настави говор.{S} Његове очи су се наизменично кретале са девој |
ен заборав.{S} Млади човек не поче свој говор о вољи, али се не предаде ни привиђењу који је ки |
ликих планова Радојевих и целог његовог говора на Моравиној обали.{S} Погађала је да му се допа |
} Стога узе други пут, прими од његовог говора што је ишло у корист њеног плана и рече Чедомиру |
:</p> <p>— Дуго смо причали.{S} Било је говора и о томе ко ће ући у кабинет...</p> <p>— Је ли, |
ти главу својим непроменљивим законима; говоре ти о људима само <pb n="283" /> као о одвојеним |
, Матовића.{S} Слушала је од другова да говоре са завишћу да је то најбоља кондиција у Београду |
.{S} Најмањи повод био је довољан да не говоре.{S} Ћуте по неколико дана.{S} Гледају једно друг |
а се, и, између осталих ситница које се говоре међу девојкама, рече јој:</p> <p>— Синоћ сам чит |
рет.</p> <p>Вишња је волела да слуша те говоре.{S} У доба реакције, штампа је била обамрла. <pb |
што су пошли, трчећи, прескачући баре, говорећи задихано, мешајући у говору час <hi>ти</hi>, ч |
х.{S} Јован им је опраштао великодушно, говорећи:</p> <p>— Не треба људима замерити, то су <pb |
штрапац.</p> <p>Илић је пристао одмах, говорећи:</p> <p>— Да, нека буде просто... што простије |
Тада му Вишња приђе, пруживши руку, не говорећи ништа.</p> <p>— Како је леп тај каранфил! — по |
поседа пред кућом.{S} Млађи шетају.{S} Говори се много.{S} Госпође носе дуго своје хаљине.{S} |
раво... право, а где је реч дужност?{S} Говори се само о сељаку.{S} Али он није све у земљи; ни |
д њега видео се крвав перорез.</p> <p>— Говори ко те уби! — рече неко из гомиле.</p> <p>Радник |
авала је његов поглед.{S} Пуштала га да говори, и тек тако, гледајући у страну, осећала се сигу |
ринској цркви.</p> <p>Вишња га пусти да говори.</p> <p>— Само треба претворити речну снагу у ел |
>Међутим, једном кад је Радоје почео да говори о лакој дељивости електричне <pb n="177" /> снаг |
суству.</p> <p>А Радоје је умео лепо да говори... полако, дижући постепено глас, према значају |
разумевши се.{S} Само у светим књигама говори се о васкрсењу.{S} Али има нешто боље.{S} По нек |
му она између два пољупца.</p> <p>— Не говори глупости...</p> <p>— Читала сам негде да је љуба |
су остатке, прашину, пепео.</p> <p>— Не говори ми више ништа — рече, устајући. — Ја те молим.{S |
— Свак од нас има свој пут.</p> <p>— Не говори ми то, Вишња — прихвати Чедомир. — Ми смо још ув |
ез горчине.{S} Она промуца:</p> <p>— Не говори тако, Чедомире.{S} Наше пријатељство је искрено, |
азумевала боље народске фразе где се не говори непосредно, обиграва се око ствари и причају се |
.{S} Седиш у топлој соби и пазиш шта се говори.{S} Не радиш снагом него мозгом.{S} Гледаш кроз |
ућу, па је ваљада промаја ударила.{S} И говори ја стоци да се угледа на ову Швабицу преко пута, |
лази на прагу револуције, али се сви ти говори свршавају кад куцне девет сати, време спавању, и |
клопи очи поново.</p> <p>— Три дана нам говори да хоће да се убије — умеша се један надничар са |
вања.{S} Већ се седне у клупу, професор говори, ко хоће да бележи, он бележи, а ко неће, онда т |
а Матовић се такође придруживала ћерци, говорила у глас, причала о повој краљици, изговарајући |
мучило.{S} Једном би с њим, за столом, говорила најпријатније о разним ситницама, као са прави |
Вишња покуша да заметне разговор с њом; говорила је о тој методици, глас јој је дрхтао, бојала |
а савет при избору боја, <pb n="200" /> говорила му цене појединих набавки.{S} Младић је одобра |
свет смеје: хрома млада, хрома млада! — говорила је девојка мајци гласом у којем је одјекивала |
ец проговорили.</p> <p>— Чудан народ! — говорила је газдарица својој вратарки за њих. — Постеља |
тко.</p> <p>— Само још фале прангије! — говорила је нова баба и певуцкала неку популарну арију. |
<p>— Како бих погледала у очи Илићу! — говорила је немо у себи.</p> <p>По целе дане проводила |
риволи.</p> <p>— Одреци се наследства — говорила је — па ће ти се осигурати издржавање све док |
ка рента, као мираз од педесет хиљада — говорила му је самоуверено.</p> <p>Тако сад Илић није и |
и скандала.</p> <p>— Остани, Чедомире — говорила му је жалосно и нежно. — Ја ћу то изгладити.{S |
ети у чему је ствар, треба се уверити — говорила је себи.</p> <p>Али како?</p> <p>И на ово пита |
<p>— Радоје није заслужио ону увреду — говорила је у себи.</p> <p>С тим прекором мешала се шир |
дрећи.{S} Јест... „Одрећи ћу вас се...“ говорила сам им, „јавно, преко новина, да цео свет види |
д универзитета и кад му је Лазаревићева говорила:</p> <p>— Муке сам видела док су моји пристали |
дила се томе питању, јер је толико пута говорила Вишњи о својим намерама.{S} Најзад рече:</p> < |
опатра је брала лаворике.{S} Она је сад говорила своме мужу:</p> <p>— Јеси ли видео да сам имал |
добила је награду, једну књигу која је говорила о неговању поврћа.</p> <p>Сад је требало ићи у |
знатијем <pb n="104" /> друштву, она је говорила много, није бирала речи и пребацивала се.{S} С |
се обесила о једру мишицу свога мужа и говорила усхићено:</p> <p>— Наша је кућа једна мала реп |
е за причу.</p> <p>Вишња је мало јела и говорила тек колико да не поквари расположење двоје ста |
истицала пред децом младићеву ученост и говорила:</p> <p>— Угледајте се на господин-учитеља.{S} |
/> није тако?{S} Сећаш ли се ја сам ти говорила...</p> <p>Вишњи пређе једна сенка преко лица.{ |
јка је била и сувише озбиљна кад је ово говорила, те се њена другарица не усуди да се успротиви |
ти се... и смејати предрасудама!</p> <p>Говорила је то да би га казнила.{S} Она је иначе верова |
е брале, венце виле,</l> <l>Венце виле, говориле:</l> <l>Како ћемо момке варат’</l> <l>У те вед |
очиту пажњу на салон.</p> <p>— Дивно! — говориле су гошће кад их је Матовићка уводила у њега.</ |
је било као сваки дан.{S} Другарице су говориле како се нису спремиле за овај или онај час, гр |
p> <p>Они су седели тако, јели кајсије, говорили о професору Матовићу, о новој <pb n="12" /> по |
к, врло паметан... </p> <p>— О чему сте говорили?</p> <p>— О еманципацији жена.</p> <p>— Чеда и |
</p> <p>— Поред пука постоји отаџбина — говорило је нешто у њој. — Зашто онда избегавати ту реч |
е певачких дружина.</p> <p>У чаршији се говорило непрестано о електрици.{S} Радоје је био јунак |
али то је само допуњавало њену лепоту и говорило да је она од оних простодушних бића која иду п |
оја се приближава.{S} Ипак нешто у души говорило му је да спречи мисао да не иде тим правцем, т |
да одобравам оно што је раније било.{S} Говорим, јер ме данашње доба боли, јер су се жбири испи |
у под Овчаром.{S} Ускоро ћу отпочети да говорим с неким пријатељима...{S} Теби првој о њој казу |
ш, тата — пребаци му ћерка.</p> <p>— Ја говорим оно што осећам.{S} Ја сам увек говорио истину.{ |
будали! — поново се наљути муж. — Ја ти говорим као мајци, а ти тераш шегу...{S} Каква свадба!{ |
сам реакционар, ти то знаш.{S} И кад ти говорим овако, не значи да одобравам оно што је раније |
Остави те глупости, бог с тобом!...{S} Говоримо о нечему веселијем.{S} Ти си волео одавно да и |
овским мангупима, носио шешир на криво, говорио шатровачким језиком, задиркивао служавке.{S} Ће |
уживај младост.{S} Ја сам ти то, Илићу, говорио одавно, али ти имаш дух романтичан.{S} Ти мисли |
овицу.{S} Ристић се није заустављао.{S} Говорио је о науци, политици, жени, Богу, лудници, а ка |
ад реакционарима коме се дају двојке! — говорио је дечко самоуверено, циљајући на професоре кој |
> <pb n="229" /> <p>— Као Себастопољ! — говорио је пензионисани казначеј.</p> <p>Река стешњена, |
е варнице искачу.</p> <p>— Само тако! — говорио је Радоје. — До јесени имаћемо оба зида на бран |
твицама.</p> <p>— Као на Калимегдану! — говорио је газда-Митар, куцкајући штапом о њено гвожђе. |
свога сина.</p> <p>— Шта је с тобом? — говорио му је тада полагано, суво, не гледајући у њега |
да-Митар.</p> <p>— Оставите ви Радоја — говорио је грађанима, који би давали наметљиве савете. |
господина.</p> <p>— Боже дај здравље — говорио је раније стари Остојић — нек ми дете изучи шко |
мало правде у друштвеној конституцији — говорио је — пошто никаква комбинација неће уништити за |
вај наш Београд неће се никад уредити — говорио је. — Ето, ја сам провинцијалац, а изгледа ми д |
но је да парламентаризам треба помоћи — говорио је Петар Зечевић, омален, сувоњав човек, испупч |
>— Као сир!</p> <p>— Јуче да сам умро — говорио би какав старији човек — па да су ми рекли да ћ |
о... ја нисам престао бити социјалист — говорио је. — Кад бих живео у Белгији, Енглеској, у дру |
p> <p>— Нек се развијају по инстинкту — говорио је самоуверено. — Утицај старијих може да изопа |
партију на влади ни друштво у којем је говорио.{S} Многима то није било право, па ипак чуле су |
духу, као да би боље доказао оно што је говорио.{S} Престао је да пише афоризме, па се дао на п |
би их ухватио страх.</p> <p>Студент је говорио искрено.{S} Износио је нове погледе о породици, |
их апстракција; он је стојао на земљи и говорио просто;</p> <p>— У народу је стање одиста очајн |
ли ћеш шта сачувати од онога што сам ти говорио?</p> <p>— Ми ћемо остати увек пријатељи — одгов |
говорим оно што осећам.{S} Ја сам увек говорио истину.{S} И ја вам кажем — удари гласом Матови |
гим, леденим погледом, који му је јасно говорио:</p> <p>— Ниткове!</p> <p>Илић се ломио између |
стало је недирнуто.{S} Ја сам и онда то говорио.{S} Али се свет препаде, и ето...</p> <p>Радоје |
етресала у мислима дуго што јој је Илић говорио.{S} Није јој тада измицало да он оскудева понек |
<p>— Зашто не пишете шта кад тако лепо говорите — рече му Вишња. — Ја бих то врло радо читала. |
речи као лавину!{S} Она није умела тако говорити, наћи у тренутку реч која јој је требала.{S} К |
борили очи и ћутали.{S} Нешто се морало говорити.{S} И двоје драгих испунише ту тишину, пуну не |
користи што ће видети отуд није отмено говорити за ручком о сељацима, те једва дочека кад се Б |
можда какво чиновничко место.</p> <p>— Говориш као крајњи мрачњак.</p> <p>— Боже сачувај, ја н |
ожеш волети.</p> <p>— Бог с тобом, како говориш, тата — пребаци му ћерка.</p> <p>— Ја говорим о |
ном језику тако фамилијарне да им често говорник готово не схваћа прави смисао.{S} Још се није |
динари, па онда псовке, које су у нашем говорном језику тако фамилијарне да им често говорник г |
ући баре, говорећи задихано, мешајући у говору час <hi>ти</hi>, час <hi>ви</hi>, и, кад дођоше |
тија.{S} Приговарала је себи за то: што год има добила је од тог оца са великим, меснатим носем |
во, слободно казати своју мисао.{S} Што год је било око ње, уверавало ју је у нови живот: варош |
ви млади људи једу врло мало, троше што год имају на новине и брошуре, читају на дохват популар |
твори фијоку од стола и поче бацати што год му дође под руку.</p> <p>— Ево, на, ево још — викао |
.</p> <p>Гимназијска средина му је мало годила.{S} Многи професори беху подетињили силом свакод |
је навалице срећу.{S} Опасности су јој годиле.</p> <p>Једног дана, кад јој је мајка отишла од |
ичком осигурању.</p> <p>Његовој жени је годило јако да постане министерка, т.ј. да јој муж пост |
да јој је још осамнаест <pb n="178" /> година — настави да се љути против жене. — Батине!{S} Б |
ки рад... нарочито овај који траје више година, врло тежак, огромно тежак...{S}" Он то не рече. |
писати сам, за стоком; кметовао је дуго година, парничио се још дуже са сељацима из суседног <p |
своје земље, његов дед је кметовао дуго година у свом селу, његов отац, са нешто мало школе, на |
54" /> <head>XXIII</head> <p>— Неколико година како смо се растали — рече у себи Илић кад се тр |
на оно што јој је Каја рекла пре толико година. „Има“, рекла јој је тада између осталог, „има с |
мом своје мајке, старијом од себе десет година.{S} Влада није одобрила краљев поступак, схватил |
ар гуњ и опанак.{S} Сад, после двадесет година борбе, он је видео краљевство претучено народним |
бији има толико будала да се за педесет година не роди ниједан ипак би их доста било...{S} У пр |
енио, подоцкан, кад му је било тридесет година, ћерком једног поштара.{S} Баш одмâх после његов |
нзији.{S} Домаћица, жена преко шесдесет година, још дурашна, трудила се, како само може, да уго |
овим церемонијама кад се има седамнаест година.</p> <p>— Хајде, испрати нас донекле, — чаврљала |
старија литература.{S} Својих осамнаест година, колико је имала пред свадбу, провела је беспосл |
наест сати него шеснаест дана, шеснаест година, шеснаест векова требало му је да пређе од уранк |
ерку, Параскеву, која је имала шеснаест година, храмала на леву ногу и којој су њено необично и |
оградске куће, подигнуте пре двадестину година за становање једне отменије породице.{S} На углу |
је испите врло добро, боље него ранијих година.{S} Шта више, добила је награду, једну књигу кој |
о сватови, и губили се у ноћ преживелих година.{S} Преста брзо да се бори против појаве два жен |
се чудно мешало са првим цртама зрелих година.{S} Девојка га никад лепшег није видела.{S} Њего |
е губи време.</p> <p>Међутим, последњих година, јачао је све више протест против научног догмат |
о присно весеље дома, који је последњих година знао само за зле стране живота: одрицање старих |
ако пребројавао своје несреће последњих година, електрични трамвај <pb n="268" /> је носио друг |
упио је у политику почетком Осамдесетих година.{S} У то доба, довршавала су у Србији своје ства |
обравају и буне још више, па се, после, годинама прича како су се провели на Ђаковића љуљашци, |
ије се правила разлика по старешинству, годинама ни по породици.{S} Сви су били студенти, равни |
тварао се у нежног љубавника: у његовим годинама човек је сав одушевљење, сав топлина, сав љуба |
а?{S} Запаљење није лако у газдаричиним годинама.{S} И кад се преболи, остане увек нешто.</p> < |
оког врата, па рече значајно: — У вашим годинама, сиротиња није зазор,</p> <p>Чедомир поцрвене |
е на универзитету, и већ знају вредност годинама службе.{S} То су они који као ђаци добијају ме |
И дани су пролазили, а за њима месеци, године.</p> <p>Спомен на бившу љубав одржавао је девојк |
<pb n="252" /> <p>— Да, пиши пропало... године су прошле од како смо се растали, ја то знам — п |
<head>I</head> <p>У суботу 9 јула 1900 године, Чедомир Илић, главно лице овог романа, корачао |
а погинулим Србима у ратовима 1912 и 13 године, јер они који су пали за Отаџбину, по речима јед |
n="250" /> испрскан водом и блатом.{S} Године су очврсле његове младићске црте.{S} Био је више |
вом сребрнастом светлошћу.{S} У то доба године ливада је најлепша.{S} Зрела трава злати се, пре |
естра, која је од њега била старија две године, била је већ као дете каћиперка и, у домаћим сва |
/p> <p>У тим идејама свршио је прве две године.{S} О распусту га је чекало једно изненађење код |
је прилично кредита, јер је прошлих две године плаћао уредно.{S} Доцније нађе две три лекције и |
метала.</p> <p>— Нису много родиле ове године, па <pb n="11" /> су крупне и врло лепе — допуни |
тудентског живота, коју је осећала прве године.{S} Чинило јој се да је не предусрећу са збиљом |
</p> <p>— Да си жива и здрава, још прве године.{S} Мој колега беше дошао такође право из школе. |
м у будућност, он је трошио своје младе године радећи да буде достојан поверења које ће му се н |
ив, била је крупна, доста пуна за своје године, дубоких, угаситих очију, мирних и бистрих као и |
су обоје били и сувише озбиљни за своје године.{S} Чедомир је, намрштених веђа и суморно, палио |
тавнице и бројале дане до краја школске године.{S} Каја, у њеној строгој сивој блузи, са ниском |
је радила, чекала стрпљиво крај школске године и спремала се за последње испите.{S} Али никад н |
м влагом, нешто мало светлости у минуле године.</p> <p>Отпутовао је био са женом у Париз.{S} За |
м да ти кажем мој живот за ове последње године, да ти кажем: шта сам желео, а шта сам добио, шт |
head>II</head> <p>Чедомир Илић родио се године 1878 у Ваљеву, где је његов отац био рачуноиспит |
закључити из књиге која се појавила те године: <hi>Мистицизам у вишој математици</hi>.{S} Анри |
цилиндер с врло уским ободом како је те године било у моди.{S} Да је још имао читаве потпетице |
4"> <pb n="41" /> <head>IV</head> <p>Те године пролеће је било врло лепо.{S} Раштркани Београд, |
е није наше?{S} Зашто пустити да дани и године пролазе?{S} Јер младост иде, брже него што се ми |
{S} А оно што остане лако је.{S} Још до године у ово доба можемо имати електрику.</p> <p>Остоји |
у собу само у кошуљи.{S} Био је у првој години Велике Школе.{S} Дошао је кући око пет сати из ј |
е варошке куће.{S} Они су још у десетој години осетили наличје живота.{S} Култура им је показал |
за политику.{S} Он је већ у двадесетој години научио да му живот доноси чист приход.{S} Његова |
воду неке латинске реченице, погрешио у години смрти Стевана Првовенчаног.</p> <p>— Ја се озбиљ |
одговори Клеопатра лако. — Они се воле годину дана пред нашим носем, а ми... слепци код очију! |
} На срце су му навирала осећања од пре годину дана, меке, наивне мисли по мало меланхоличне, к |
и из јутра, пијан.{S} Дочекивао је нову годину с друговима, па га пиће преварило.{S} Његов <hi> |
као свака пијаница.{S} Тако је пре неку годину и свршила: једног јутра се срушила.{S} Никоме ни |
олованији, што начитанији.</p> <p>Шесту годину је навршио у јуну, а већ у августу молио је оца |
и видео да сам имала право!{S} Не треба гојити прасе у очи божића...{S} Све је спремно.{S} Могу |
азивала се кроз широке рукаве њена рука гола до лаката, њено млечно лице белило се.{S} Био је б |
нама, наслеђеним још од његовог прадеде голаћа, а можда још и даље, од предака којима имена ниј |
асавици, по свој прилици у чети Зекиних голаћа, да је ту био рањен, освестио се у неком потоку |
и рукави од блузе спадоше до рамена.{S} Голе мишице блеснуше кроз собу.{S} И ово дете, сакато, |
Жарко јулско сунце пржило је београдске голети, као да је сијало из пакла.{S} Илић је имао стан |
елика, главна наша река ?{S} Од ужичких голија и врањских винограда, она поји целу нашу земљу, |
раброст, закуца на врата и преда се тој голицавој дрхтавици, па док јој она <pb n="115" /> унос |
рвипут, девојка се подаде томе осећају, голицавом, узбудљивом, слађем од свега што је дотле оку |
ају меком, по потиљку, само оним што је голо од <pb n="134" /> руке, да осети њу целу, обешену |
творење, цело једно женско тело, готово голо.{S} Он не би био човек да је могао мислити на шта |
ом краватом, која је играла око његовог голог, здравог врата.{S} На глави је имао качкету, пуши |
рађевином.{S} Лево се видик губио преко голог Тркалишта, па на Седам Кућа све до планинског скл |
лежао још један албум, повезан у плиш, гомила посетница и карата са сликама.{S} До зида се нал |
ак јаке светлости.{S} Пред њом се указа гомила света, тако велика као да се скупио народ са цел |
хвате што више улице.{S} Роба из дућана гомила се безбрижно по тротоару.{S} По прозорима <pb n= |
а! — рече презриво.</p> <p>На њу навали гомила мисли, најпре нејасних, лаких, безбрижних, па св |
лико пријатних мисли опколило би га као гомила правих пријатеља!{S} Љубазна познанства, ласкаве |
е, и она раскопча хаљину до дна.</p> <p>Гомила разних осећања испуњавала је сад њену душу.{S} К |
већа! — викну један женски глас.</p> <p>Гомила се растури по утрини.</p> <p>Вишња се нађе поред |
пола обучени, и војска пристизали су у гомилама.{S} Журно се копало, набацивала се земља, поби |
е од ње, по једној пијаци, око сандука, гомиле бостана и покроваца скакутали су сунчеви зраци.{ |
летане жице, стотине точкова у покрету, гомиле радног народа и беле куће, пуне ситне дечице.</p |
личиле су на низове ископаних рака.{S} Гомиле иловаче у помрчини давале су утисак гробних хумк |
сала човека, већ га звали архилопов.{S} Гомиле ђубрета просипале се из редакције сваког дана на |
даље, доле у Београду, зар није видела гомиле још горих од својих суседа?{S} Она није умела бр |
ђе такође.</p> <p>У једном крају, поред гомиле цигаља лежао је један радник, затворених очију.{ |
у помрчини.</p> <p>— Ми ступамо посред гомиле безбројних болова, а многи од нас не чује ни јед |
арца који је скапао од глади између две гомиле сена, не могући да се реши коју да изабере.</p> |
аклу.{S} Смрад од пића, обуће и збијене гомиле давио је.{S} Гостима није то сметало.{S} Они су |
се заустави на врху Овчара.{S} Сети се гомиле радника који у подножју те планине зидају центра |
/p> <p>— А како се уби? — упита онај из гомиле.</p> <p>— Ето, тако, радио с нама, вукао цигљу, |
> <p>— Говори ко те уби! — рече неко из гомиле.</p> <p>Радник отвори очи, погледа зловољно у пр |
да примим да је васељена створена ради гомиле глупака.</p> <p>Девојка стеже усне, као да тражи |
сивала једну врсту круга, прелете преко гомиле пепељавих капута, разнобојних блуза, накићених ш |
уку и излазиле на улицу, па шврљале око гомиле песка, кафанских столова, по суседним авлијама, |
ска утвара, на свакој окуци од пута, на гомили сувог лишћа, у облацима... облацима што полако ј |
и, с којима се хранио.{S} Они су ишли у гомили, грајали и препирали се о неком <hi>питању</hi>. |
овај је дом чинио леп и отмен утисак у гомили других рабатних кућица, које су тада испуњавале |
вршавали трећи спрат.</p> <p>Ту примети гомилицу света која се искупљала љубопитно.{S} Он приђе |
учинила увиђај и очистила њене остатке, гомилу земље и дасака.{S} Сад то место стоји празно.{S} |
г апсолутизма и на народ гледала као на гомилу геака.{S} Јован Матовић, који је био сишао са пр |
ња, на себе самог...{S} Ко ће рећи икад гомилу осећаја, мисли, слика, успомена, које се прегоне |
књигу, коју је дотле држао у рукама, у гомилу осталих, дигнуо се брзо и отрчао у варош.{S} Сре |
!</l> </quote> <p>Та песма узбуди Илићу гомилу мисли на лањско пролеће, на Вишњу, на њен <pb n= |
азила такође, и то брзо, као да је виле гоне, а враћала се тек у вече, пуна новости.{S} Младен |
Та кљусина учини му се као авет која га гони, као живот који му остаје, као он са̑м.{S} Окрену |
и није могла више заспати.{S} Заман је гонила његове слике.{S} Оне су се јављале поново, ницал |
p>Вишња је тада управљала на свог друга горак поглед који је значио разочарење, и ћутала.{S} Он |
у класу више него што је волео пук, био горд са својих материјалистичких убеђења и, на демонстр |
правична према њему.{S} Била сам охола, горда, па чак и по мало дрска.{S} Ја сам га одбијала... |
човек видео први пут, помислио би да је горда и надута, али, у иоле познатијем <pb n="104" /> д |
вагона, зеленило суседне баре, а даље, горе, на брегу, белео се један крај вароши под небом си |
<pb n="174" /> је ишао, место у цркву, горе у клисуру и дивио се како се стене секу...</p> <p> |
ће од ораха и букет процветале зове.{S} Горе, надносило се нешто неба, с групом осветљених обла |
ољих кућа, а поквареном као и он, можда горе него и он.{S} Две близнакиње узимале би се за руку |
ла се церила ђаволасто.</p> <p>— Хај’те горе, на послужење — додаде госпођа. — Само, никоме да |
Има старог мебла колико хоћеш, труне ми горе на тавану!</p> <p>Тако би и урађено.</p> <p>Илић с |
ри ништа.{S} Осећао је да ће доћи нешто горе, нешто страшније од увреде, нешто што се не да изб |
створ, завезан за земљу.{S} И још нешто горе: жена, женска страна, подјармљена туђој вољи, туђи |
за лекцију.{S} У гимназији је било још горе.{S} Из немачког језика, земљописа, физике, историј |
.{S} Језа ју је подузимала.{S} Руке јој гореле.</p> <p>Њена мисао осветли јој за часак преживел |
ила му је грозницу у крв.{S} Руке су му гореле.{S} Ватра му ломила тело.{S} Кад би га неко ма и |
димове на својој луши.{S} Његове очи су гореле као жишка у дувана.</p> <p>— Наш народ треба про |
се окрену натраг у салон, њено лице је горело сво, обузето неком унутарњом ватром.{S} Очи су г |
у Београду, зар није видела гомиле још горих од својих суседа?{S} Она није умела бранити себе |
ходиле су га честе сумње, малодушности, горка сазнања сопствене немоћи.{S} Почео је долазити у |
д сељака, радника, грађана чују се само горке речи.{S} Алкохолизам, политичка убиства, зеленашт |
еме није оно што смо хтели, и ми смо се горко преварили у систем парламентарних влада.</p> <p>— |
ад нисмо познали.</p> <p>— То је сувише горко.{S} Буди правичнија.{S} Ми смо провели целу младо |
глед ствари и покрете бића.{S} Илићу су горко долазиле на ум Шекспирове речи: „Има много ствари |
реке.{S} Воде почеше надолазити.{S} Из горњих места допирали су гласови о поплави.{S} Бујице о |
, ако ти можеш — одговарала му је млада горопадно.</p> <p>У осталом, она је врло мало личила на |
овине, а кад њих није било, узео би <hi>Горски Вијенац</hi>, отворио га насумце, па читао на гл |
о Београд, Србију.{S} Отићи ћемо у Црну Гору, у Бугарску, Русију.{S} Наш ће бити цео свет.{S} П |
/p> <p>Вишњу обузе нека меланхолија без горчине.{S} Она промуца:</p> <p>— Не говори тако, Чедом |
вање, побегао са два заната.{S} Најзад, госпа-Клеопатра израдила му је место практиканта у Рачи |
одворење.{S} Чим би он измакао из куће, госпа-Матовићка је одлазила такође, и то брзо, као да ј |
ењивала салон, Илић није био никада.{S} Госпа-Клеопатра — тако је било крштено име Матовићки — |
тила на његов прозор саксију резеде.{S} Госпа-Матовићка слала министарске цигарете.{S} Бела дол |
спехом.{S} Чедомир је положио испите, а госпа-Клеопатра је брала лаворике.{S} Она је сад говори |
Је ли то истина, господине? — упита га госпа-Клеопатра свечано.</p> <p>Било му је јасније него |
немадоше времена јер се на прагу указа госпа-Клеопатра.</p> <p>Прође један тренутак, тих, муча |
ли му је то задовољство ретко допуштала госпа-Клеопатра, која је <pb n="118" /> волела формално |
и из основа.{S} Ту је главну реч водила госпа-Клеопатра.{S} Нашла је једног јеврејског трговца |
>— Не на мене, у сваком случају — упаде госпа-Клеопатра.</p> <p>Стари господин као да не чу шта |
аграду.{S} Ову платицу надокнађавала је госпа-Матовићка у пажљивом опхођењу, у слатком и кафи, |
нџере, лонци старинског облика, које је госпа-Матовић наследила од своје мајке.{S} С овим посуђ |
, али никако да буду онакве какве их је госпа-Клеопатра спремала о јесени, жуте, па накиселе, с |
мир као да је пао с Марса! — смејала се госпа-Матовићка, која би кадгод присуствовала тим разго |
="11" /> су крупне и врло лепе — допуни госпа Клеопатра своју ћерку; затим се обрати своме сину |
ош, и кад би излазила, ишла је у пратњи госпа-Клеопатре.{S} Иначе је Бела крила вешто своје ман |
> <p>— Шта је то тако важно? — одговори госпа-Матовићка, већ у постељи.</p> <p>— Похитај... доц |
не!...</p> <p>— Бела! — прекори је лако госпа-Матовићка.</p> <p>— Јест, јест, трице и кучине! — |
итању ни колико лањски снег, него је то госпа-Клеопатра урадила на своју руку код колеге свога |
одсечно: — Илић није крив ништа.</p> <p>Госпа-Матовићка се зарумени у лицу као да је обузе изне |
личне ствари којима је он први и једини господар!</p> <p>Обоје су били оборили очи и ћутали.{S} |
ту.{S} Она није признавала себе за свог господара.{S} Она је заборављала прво правило свога нов |
вену вештину да измири у себи жену која господари кућом и жену која сматра да је њен позив у жи |
интерес.{S} Брига за свакидашњим хлебом господари над сваком другом бригом код највећег броја л |
алним интересима, бруји живот где новац господари свима питањима, царује индивидуализам који ру |
} Ти ово ниси заслужила.{S} Ја често не господарим собом.{S} Ја нисам на чисто са собом.{S} Как |
љиви и покварени, владали су земљом као господарска класа, Србија је изгледала њихов спахилук, |
уги — а гле ти сад чуда!{S} Хвалимо те, Господе, велика су дјела твоја.</p> <p>— Сад копају бра |
ештаченим гласом:</p> <p>— Лепа парада, господин-Илићу!...{S} Нисам се надала да ћете тако изне |
кућа није близу.</p> <p>— Не жур’те се, господин Илићу — прихвати и Бела, мећући у свој мало пи |
сти која чека земљу.</p> <p>— Извол'те, господин Илићу — нудила је Бела кајсију коју је сама ис |
ко колико се даје...{S} Шта ви мислите, господин-Илићу?</p> <p>Чедомир заусти да каже онако как |
историју Срба.</p> <p>— Зашто латински, господин директоре?</p> <p>— Нема ко други, млади госпо |
ло освете.</p> <p>— Јесте ли ви срећни, господин-Илићу? — пређе Бела изненадно на њега, скупљај |
ешто, те пљесну рукама:</p> <p>— Браво, господин-Илићу!{S} Главно је кад се двоје воле...{S} А |
идљиво патио.</p> <p>— Вама није добро, господин-Илићу ? — рече му једног дана Бела. — Да вам ш |
ладићева врата, позивајући га:</p> <p>— Господин-Илићу, ручак је готов.</p> <p>Тако куцајући, а |
ст и говорила:</p> <p>— Угледајте се на господин-учитеља.{S} Ето, њему није било све потаман, п |
во ћемо те на занат...{S} Угледај се на господин - Чедомира.{S} Он је сиромах ђак... пардон, го |
е после ручка бивале су краће.{S} Стари господин је морао примати овог или оног политичара, одл |
служавка очистила трпезарију.{S} Стари господин би се извалио поребарке на фотељу, пушио и оче |
д...</p> <p>— А он ? — прекиде је стари господин, стално неповерљив.</p> <p>— Он јој је изјавио |
<p>— Зини да ти кажем! — трже се стари господин, па пређе на своје дело о земљорадничком осигу |
породица је седала за сто: у врх стари господин, с нешто раскораченим ногама као да још носи г |
у — упаде госпа-Клеопатра.</p> <p>Стари господин као да не чу шта му жена рече.</p> <p>— Све им |
ограђене зарђалом оградом.</p> <p>Стари господин је био већ ту.{S} Он је био човек ситних, живи |
ог повода:</p> <p>— По чему ти је рођак господин Илић?</p> <p>Каја се опет изненади, али се узд |
е ту усели неки Нишлија само за то, што господин саизвољава узети његову сестру за жену.{S} Мај |
им новим друговима.{S} Један је био већ господин, циничан, наметљив, извештачено безбрижан, без |
врата и кад рече уобичајену реченицу: „Господин-Илићу, извол’те на ручак", ошкрину полако врат |
За њега и јесу којекакви богаљи.{S} Ју, господина — додаде после гласно, па збаци љутито шал са |
а да проведе на миру старе дане уз сина господина.</p> <p>— Боже дај здравље — говорио је раниј |
лазила му је на ум мисао да нађе старог господина, па да му каже све.{S} За то није имао довољн |
p> <pb n="195" /> <p>— Је ли то истина, господине? — упита га госпа-Клеопатра свечано.</p> <p>Б |
домира.{S} Он је сиромах ђак... пардон, господине Илићу — поправи се госпођа с нешто старинске |
које смо вам указали!{S} Срамота, млади господине...</p> <p>— Мама! — промуца девојка у одбрану |
иректоре?</p> <p>— Нема ко други, млади господине.</p> <p>— Моја је струка...</p> <p>— Ово је д |
равило је гимнастички корак или каскало господски, као да вози краљевски брачни пар.</p> <p>— А |
егове сељачке склоности парирати својим господским понашањем.{S} Редовно је ишла по славама, пр |
последњој посети. — Ако се тако одржи, госпођа ће живети још толико колико је живела.</p> </di |
се одморите.{S} Опасност је прошла.{S} Госпођа ће сад много да спава.{S} Довољно је ако се <pb |
јутрење, у најужем кругу пријатеља.{S} Госпођа је то објаснила младићу разлогом: </p> <pb n="2 |
ма као да још носи гвожђе, десно његова госпођа, лево Чедомир, са ногама учтиво подвученим под |
ложи час, и хтеде се вратити.{S} Али га госпођа понуди да се одмори.</p> <p>— Напољу је још вел |
и на уснама.{S} Изненадило га је што га госпођа пита за мишљење... она, која му је, поред свог |
<p>— Хај’те горе, на послужење — додаде госпођа. — Само, никоме да не причате <pb n="196" /> о |
му дати и једну собу у авлији — додаде госпођа после неколико тренутака. — Празна је, држим са |
ци, да ми је уши да им извучем — додаде госпођа весело — где су нашли љубав да изјављују!</p> < |
ане без спреме, као сироче — бранила је госпођа те трошкове пред министром.</p> <p>Бела је посв |
ша посао <hi>јадне мајке</hi> — како је госпођа сама себе називала — али је девојка више посмат |
.. пардон, господине Илићу — поправи се госпођа с нешто старинске грације и с ласкавим осмехом, |
кад је Илић улазио у трпезарију, док се госпођа смешила благонаклоно, климала угојеном главом и |
цу?</p> <p>— Замисли дерана! — прихвати госпођа. <pb n="120" /> — Није још школу свршио, а већ |
Бела ми је терет на грудима — прихвати госпођа, изненадно потресена. — Кад је видим онако хром |
видре, чак га и то интересује — одврати госпођа на рачун Поповића, па додаде: — Чедомир је озби |
а.</p> <p>— Не слути, бога ти — одврати госпођа — ту је устав, Државни Савет, народна љубав.</p |
>— То су стара, добра времена — уздахну госпођа у пола воље. — Онда је живот био лак, јевтин.{S |
доћи... је л’ те да ће доћи?...</p> <p>Госпођа Матовић се такође придруживала ћерци, говорила |
.</p> <p>Илић се осмехну кисело.</p> <p>Госпођа га загрли поново.</p> <p>— Ко би се надао од ов |
у, за исмевањем и скептицизмом ?</p> <p>Госпођа је истицала пред децом младићеву ученост и гово |
икошколци, праве слатко лице познатијим госпођама на шеталишту, знају за девојке с великим мира |
S} Млађи шетају.{S} Говори се много.{S} Госпође носе дуго своје хаљине.{S} Понекад се иде у поз |
S} Онда је мислио да напише једно писмо госпођи, одрекно им кондицију из овог или оног разлога, |
p> <p>Чедомир поцрвене и збуњено одобри госпођину изреку.</p> <p>У том се Бела врати с пуним та |
{S} Испрати Вишњу до куће.</p> <p>— Ако госпођица нема ништа против? — уздржа се философ свечан |
фали код нас?</p> <p>— Код вас?{S} Не, госпођице — одговори он, мало изненађено. — Ја бих био |
ичније.</p> <pb n="194" /> <p>— Красно, госпођице — обрати се Матовићка својој кћерци. — Дивно, |
чини девојци један комплимент:</p> <p>— Госпођице Бела, ви сте врло љубазни.</p> <p>Једна тица |
био леп човек, он се морао допадати тој госпођици.{S} И као код свих природа које мисле право, |
ама на смрт.</p> <p>Млади човек погледа госпођицу Матовић.</p> <p>Она је седела до њега и посма |
оје особине.</p> <p>— Шта да вам кажем, госпођо!... — рече после неколико тренутака оклевања. — |
стиха ни слика.{S} Смисао је био редак гост његове музе.{S} Авет лудила се помаљала кроз њих.{ |
Видиш, ти си петичар, први ђак, сталан гост на министарској трпези, па која вајда: несрећан си |
У њихову собу, која је била за <hi>боље госте</hi> и у исти мах служила за кување, долазиле су |
лица и кривих ногу.{S} Њега сви његови гости зову <hi>Стрика</hi>, па по њему и његову гостион |
крајње време, јер су сад имали и сувише гостију.{S} Било је међу њима старих, опробаних пријате |
ћа, обуће и збијене гомиле давио је.{S} Гостима није то сметало.{S} Они су седели око столова н |
ила се, како само може, да угоди својим гостима.{S} Вечера је била обилата, било је и слаткиша, |
обојним дирецима по ћошковима.{S} Свака гостионица има такође по једну лампу пред вратима.{S} Т |
ву <hi>Стрика</hi>, па по њему и његову гостионицу: <hi>код Стрике</hi>, те јој је то име остал |
удобна, врло строга обичних дана и врло гостопримна о празницима.{S} Вишњин долазак био је нара |
а ли ће допловити до мирних вода каквог гостопримног пристаништа ?</p> <p>На улици затандрка не |
оверење наше куће.{S} Зар се тако враћа гостопримство које смо вам указали!{S} Срамота, млади г |
и га:</p> <p>— Господин-Илићу, ручак је готов.</p> <p>Тако куцајући, а не отварајући врата на м |
рилично.{S} То су они који одавно имају готов план школовања, служе војску одмах по матури, упи |
аници се формирао један воз... ја бејах готов, и ја те позвах.</p> <p>— То не беше ништа одређе |
а, која нема брига око распремања куће, готовљења ручка, водила је гласне разговоре.{S} Међу њи |
ријане браде и кратких, дебелих бркова, готово суров, сељак у грађанском оделу, иначе обичан, м |
крајну Русију с њеним дивљим кнежевима, готово идиотским алтруизмом, са сељацима — светцима, и |
љству узорану њиву, и народ се формира, готово као један човек, у једну странку, која изнесе за |
сети његовог дома на Врачару, скромне, готово сиротињске кућице, где народног борца очекује ње |
193" /> <p>— Ју, роспије! — оте јој се, готово завидан, усклик кад угледа Белу у њеном нереду.< |
нт философије, врло <pb n="2" /> висок, готово џигљав, али млад, пријатних, мушких црта, буљави |
затворише њена уста.{S} Она осети бол, готово физички, онај исти који је осетила кад јој је уз |
о новинарски и књишки, излагала строго, готово суво, обичне прилике, начин живота и живљења јед |
е су сенчиле њено лице претерано бледо, готово слабачко.{S} У тај исти мах појави се и визија В |
да би му од рукописа остало врло мало, готово ништа.{S} Требало је почети све из нова.{S} Али |
седела до њега и посматрала га весело, готово безазлено и у исти мах несташно.{S} Бела је имал |
енско створење, цело једно женско тело, готово голо.{S} Он не би био човек да је могао мислити |
едаде шешир врло учтиво, и рече хладно, готово опоро:</p> <p>— Хоћемо ли да се вратимо?</p> <p> |
ког предела, стајао је Радоје, скромно, готово понизно, с лулом у левој руци и гледао тамо у пр |
ло скупити у једном покрајинском месту, готово све потрошило.</p> <p>Пустише га из затвора.{S} |
оје — одговори она, бледа, жута у лицу, готово као цвеће које је држала у крилу. — Али је живот |
раве раскоши, али за Илића представљала готово свет блаженства, попуштала су његова начела стро |
и троје несрећни?...{S} Улица је остала готово иста.{S} Два низа сниских дућана и неугледних ка |
одмах до њихова.{S} Она је била провела готово цело детињство са њом и њеним братом, Радојем.</ |
у робијаша и робијаша, да су се правила готово два засебна сталежа, где је осуђеник с новцем за |
би пак утишала своју савест, радила је готово претерано на школским предметима.{S} Положила је |
у је одмах заинтересовале, одушевиле је готово, јер их је примала без сенке неповерења.{S} Руси |
да још има доста времена.{S} Па ипак је готово трчала путем.{S} Напољу је јесен приређивала илу |
ита, да се просвећује, да се учи; он је готово цео неписмен.{S} Ето то, тај факт, то жалосно ст |
S} И он је ишао у шетњу.{S} Познавао је готово цео тај свет било са улице, било са позоришних п |
ead> <p>Лазаревићева није давала раније готово никакве важности сујеверицама.{S} Она је тако ре |
задовоље што више једно другога, они се готово посвађаше, те најзад седоше обоје.</p> <p>Девојц |
Њен напор да замени мајку показивао се готово узалудан.{S} Док је била мала, за чудо је лепо р |
малих, разнобојних, без спрата да су се готово губиле у овој пољани усред престонице.</p> <p>У |
.</p> <p>— Како су се чудно испуниле те готово пророчке речи — примети у себи Вишња гледајући р |
дак и тежак; у глави му се бркало, срце готово престајало куцати.{S} Белу није могао оставити.{ |
83" /> <p>— Баш је красан момак! — рече готово гласно.</p> <p>Тада се сети великих планова Радо |
х живаца бунтовним мислима нових дана и готово јој хтеде рећи: „Хајде, срећна душо, поново у ти |
азивала уста друге девојке.{S} Он осети готово перверзан занос од те смеше поезије, успомена и |
е удаљи, корачајући несигурно, посрћући готово.</p> <p>Идућег дана, Вишња га нађе на Великој Шк |
у тако фамилијарне да им често говорник готово не схваћа прави смисао.{S} Још се није знало о с |
су се <pb n="83" /> под усијаним сунцем готово у дијамантском сјају, те давали улицама, које су |
пази нешто што дотле није видела: један готово правилан круг од свежег, росног зеленила по сред |
држати се чисто.{S} Живот јој је текао готово спокојно и монотоно, као оближњи поток, што је м |
једва чује; затим се дизао јаче, лупао готово, и челичним звуком испуњавао одају као нешто жив |
иловање Јованово да се његово присуство готово осећало у кући.{S} Млади човек не хте покварити |
кају велике празнике.{S} Он их је волео готово исто толико колико и њу саму.{S} Он је био кадар |
ло!</p> <p>Блажени егоист, он ју је био готово заборавио.{S} Они беху далеко једно од другог.{S |
ну, начинили су велику шетњу, обишли су готово сва места својих састанака...{S} Вече их је ухва |
, пријатељство великог човека и нешто у готову!{S} Она није знала само да министар има ћерку... |
по скувати за ручак, те је питала своје гошће шта више воле: киселу чорбу или супу с кнедлама, |
на салон.</p> <p>— Дивно! — говориле су гошће кад их је Матовићка уводила у њега.</p> <p>Доиста |
ечито јадиковање, стално незадовољство, грабеж, отимање, хајдучија, одсуство здравог морала, ра |
ручку пређе на трем.{S} Пролетња пилад грабила су се у дворишту око мрва које им је стресла ка |
у одговорили његовим надама; чиновници, грабљиви и покварени, владали су земљом као господарска |
ећем из саксија, слала по Младену какву гравуру или други украс за његову собу.</p> <p>— И сем |
вари.{S} Чачак је био њено родно место, град у којем је провела највећи део свога живота, сваки |
ударила преко поља и бацала се право на град.{S} Срећом за Чачак, са те стране налазио се неки |
хартијама и осталим сметлиштем које је град избацивао на своју периферију.{S} На северу, уздиз |
разређивала се.{S} Шетачи се враћали у град.{S} Између дрвећа хватао се дуг и весео летњи сумр |
инама.{S} Ето главне улице њеног родног града: један дуг, прав сокак, где се куће ћушкају да за |
његов велики сан.{S} Живот многољудног града свидео му се.{S} Врло интелигентан, врло радан, в |
законски пројекат о осигурању сељака од града и стоке од помора.{S} Успео је да оба пројекта оз |
ним додирима, били су далеко одмакли од града.{S} Пред њима се указивао усамљен сеоски друм, је |
састанке.{S} Неколико корака од средине града, и већ је човек улазио у споредне улице, непознат |
рад сади,</l> <l>Лозе сади, равне дворе гради.</l> <l>Дан градио, а два се кајао —</l> <l>Ој, у |
равац планински,</l> <l>На бел’ босиљак градински.</l> </quote> <p>На изласку из вароши указа с |
озе сади, равне дворе гради.</l> <l>Дан градио, а два се кајао —</l> <l>Ој, убава, убава девојк |
Али што се пароброд примицао више томе граду, радост се сушила у њеном срцу, обузимала је нека |
ек који је био заспао у неком напредном граду, па се пробудио после једног страшног земљотреса; |
рани била су подигнута.{S} Ништа јаче у граду није било сазидано: све сам цемент и камен, темељ |
своја обећања.{S} Код сељака, радника, грађана чују се само горке речи.{S} Алкохолизам, полити |
ених очију, враћао се увече са рада.{S} Грађани су га заустављали, запиткивали радознало.</p> < |
ице и тежак мирис на одроњену земљу.{S} Грађани, у пола обучени, и војска пристизали су у гомил |
ки бедем, те је сад полиција наређивала грађанима да поправљају што се дало поправити.</p> <pb |
p> <p>— Оставите ви Радоја — говорио је грађанима, који би давали наметљиве савете. — Наше је д |
зграпним, сламним шеширима цењкали се с грађанима.{S} Око дванаест сати пуштале се школе.{S} Че |
ео нарочито простог човека, изгладнелог грађанина и одрпаног сељака, оно управо што држи целу п |
има, који се у то доба борбе за основна грађанска права нису разликовали један од другог, налаз |
По два гроша од гласа!</p> <p>— Тако се грађанска права жртвују... да, за два гроша; виши интер |
слон на народ... мораће дати нов устав, грађанске слободе.{S} Наше идеје иду у сусрет победи.</ |
ла своју децу.</p> <p>— Илићу?</p> <p>— Грађанске гарантије вреде колико пакло дувана, помилова |
је слобода штампе, уставом су дате све грађанске гарантије.{S} Народ бира своје представнике, |
странку, која изнесе захтеве за најшире грађанске слободе.{S} С друге стране, круна се опијала |
, дебелих бркова, готово суров, сељак у грађанском оделу, иначе обичан, могао је личити на друм |
ће група учествовати у митингу које је грађанство приређивало у корист избора Србина владике у |
е је нестало.{S} Зидови су попуцали.{S} Грађевина се срушила.{S} Она се збиља осећала као човек |
тек тада пала у очи.{S} То је била нова грађевина, налик на извесне београдске куће, подигнуте |
т сати пут га нанесе поред једне велике грађевине, којој су мајстори довршавали трећи спрат.</p |
тал-џамије копани су темељи једне јавне грађевине.</p> <p>Девојка не помену ништа.{S} Чедомир с |
асова, Мића Живковић, надничар на новој грађевини Привредне Банке, ударио се неколико пута перо |
а, попречним улицама и по неком великом грађевином.{S} Лево се видик губио преко голог Тркалишт |
е.{S} Ово је учинио на улици пред самом грађевином, а био је мртав пијан.{S} На саслушању је из |
има се хранио.{S} Они су ишли у гомили, грајали и препирали се о неком <hi>питању</hi>.{S} Заус |
го је скакало око прозора, по калдрми и гранама једне оголеле липе.{S} Иза дрвета затезао се кр |
рх једног багрена и у његовим последњим гранама, које су се љушкале на вечерњем поветарцу, спај |
управљају, постављају, мешају се у све гране државног живота.</p> <p>На том месту тротоар је б |
ана надвишавао је ограду и пружао своје гране, са широким лишћем, ка улици и сунцу.{S} Илић се |
и се и теби чини да нас она, кроз ниске гране својих врба, позива на велика дела, узвишен рад.{ |
о.{S} Својим прохтевима није постављала границе. <pb n="139" /> Тражила је навалице срећу.{S} О |
лићи су били пореклом из једног села на граници ваљевског и ужичког округа, на дивљачној падини |
вог сина.{S} Војсци је наређено да чува границу и, под претњом смрти, да не допусти краљевом оц |
за сниских дућана и неугледних кафаница граничили су је с обе стране.{S} Шкрипала су волујска к |
њак у свему.{S} С тим уверењем, које се граничило с анархизмом, решавао је сваки проблем.</p> < |
Иза једног плота, неке девојке одломиле грану од трешње, па тако беру и једу.{S} По кафанама се |
е имала тепелук од дуката и дијамантску грану.{S} Деци је шила хаљине најскупља шваља у вароши. |
итно, бледуњаво цвеће на кривим, ломним гранчицама.{S} То је ивањско цвеће, боје као восак.</p> |
е врбе и у њој слику тице како стоји на гранчици.{S} Још цео један свет њихао се под водом и са |
држала један крупан цвет на подугачкој гранчици.</p> <p>Она га спази такође и заклони лице они |
мља, побијало коље, доносило се камење, грање.{S} Радоје је био први и овде.{S} Али га сад нико |
— поправи се госпођа с нешто старинске грације и с ласкавим осмехом, који прели цело њено лице |
крпљен блехом.{S} Ниже од њих растао је грашак, са широким зеленим махунама, које су висиле на |
решицом, изолученим прозорима, државним грбом над сниским вратима.{S} То је пошта.</p> <p>У том |
а, али је већ млади човек падао у ватру грдећи реакцију, реакционаре, цинцарски свет, те она пр |
ања што је дотле имала према свом мужу, грдила га, понижавала, рушила му свако уважење, па и он |
кући су настајале свађе.{S} Мајка га је грдила, клела.{S} Сестра је претила да се обеси.{S} Кад |
се нису спремиле за овај или онај час, грдиле своје наставнице и бројале дане до краја школске |
! стрвино! гаде! липсотино шинтерска! — грдио је поново рабаџија.</p> <p>Пуцањ одјекну.</p> <p> |
путао му нешто пропињући се на прсте, и грдио мајку и сестру: <pb n="7" /></p> <p>— Та остав’те |
сном колену, који је добио на робији, и грдио свога сина.</p> <p>— Шта је с тобом? — говорио му |
нисмо имали.{S} Знате ли да је то била грдна разлика између робијаша и робијаша, да су се прав |
или порез — продужи Ристић. — А била би грдна штета.{S} Она једина весели наше жалосно доба, гр |
их распра прешло се на личне зађевице и грдње.{S} Клуб се поцепа.{S} Један мањи део остао је у |
>Илић погну главу и спреми се на пљусак грдњи.</p> <p>У том тренутку, девојка полете у правцу њ |
снату руку, па после првих поздрава осу грдњу на режим:</p> <p>— Парламентаризам није испунио с |
рото искуство као бродоломник на пустом гребену што сабира крте остатке разбијене лађе да од њи |
тње, купио је печених марона који су му грејали џеп, па лутао по Паризу без циља.</p> <p>— Где |
S} Она једина весели наше жалосно доба, греје те место метресе, одушевљава те, опија најбр...р. |
јој је навирало једно слатко пиће, као грех.{S} Помрчину замени блесак јаке светлости.{S} Пред |
овом узбуђењу које је рило по њој, као грех.{S} Најзад се охрабри и рече:</p> <p>— Шта ти мисл |
м жртвама?...{S} Шта то мари нешто мало грешака у Науци, пошто ми стојимо још далеко од истине, |
шира, споредне стазе и силуете барни за грешење простирки.</p> <pb n="191" /> <p>Они се беху пр |
чисте и толико колико она, каква је та грешка коју је учинила и, најзад, ко саставља то поштов |
ве, отворио нове видике.{S} Њене смешне грешке о основне ствари праштао је великодушно.</p> <p> |
ово њен није ју могла утешити.{S} Своју грешку сматрала је за кривицу.{S} Стид ју је било и од |
ог.{S} Ко зна докле би трајала та тамна грижа да не доби оно писмо од оца.{S} Кад га први пут п |
је Вишња могла сад мислити на себе.{S} Гриже савести било је нестало.{S} Гледала је на онај до |
ане панталоне, а еманциповане другарице гризле переце поред најпомоднијег света на улици.{S} Чи |
уђења.{S} Њени <pb n="131" /> бели зуби гризли су нервозно један крај њених усана.</p> <p>— Про |
биства, зеленаштво, корупција, све губе гризу све класе.{S} Свак се жали на своје стање.{S} Ниг |
у кући врућ ручак, кокетовале простачки гримасама, вратом и куковима, и, за један глас више, на |
? — примети младић нешто ауторитативно, грицкајући цигару.</p> <p>Ово питање није се дотле пост |
кушаше да не кажу истину.{S} Девојка је грицкала доњу усну, као да је хтела савладати изненадну |
ме, да се не живи тако брзо.{S} Хоћу да грицкам полако <pb n="242" /> своју срећу, живот ми је |
игу у зеленим корицама, у преводу неког Грка, чије је име, и доцније, с муком изговарао.{S} Чит |
вене обале.{S} Тада се изви из Милевина грла песма гипка као та река:</p> <quote> <l>Ој Мораво, |
расуте косе падао јој је око раздрљеног грла.{S} Она је губила главу, као гуска коју појуре са |
Она је била моја драгана.{S} Ја сам је грлио.</p> <p>Стога она није очекивала од Чедомира љуба |
глава му клонула, као да је неког дуго грлио, љубио.</p> <p>Кад би се Вишња задржала с одговор |
њен врат слободан, маљав, округао као у грлице.</p> <p>— Срећан?{S} Та реч звони чудно у наше д |
ви трубу од фонографа и певао колико га грло доноси једну орфеумску песму која је тада била у м |
а у нереду провиривало је румено и бело грло.{S} Руке је забацила.{S} Наслонила се цела на млад |
рбану косу; посебно је истицала очувано грло и потиљак ћилибарске боје.{S} Кад би је човек виде |
ала је како јој је тешко у души.</p> <p>Грло ју је стезало од неке незнане жалости.{S} Очи су ј |
на четири угла.{S} Реч се зауставила у грлу.</p> <p>— Ти волиш другога?</p> <p>— Да!</p> <p>За |
арева ливада</l> <l>На њој нема трна ни грмења.</l> <l>Само има до две вите јеле.</l> <l>И под |
, одушевљавајући се, па падао у ватру и грмео.{S} Онда није штедео никога: свога оца ни председ |
а многи од нас не чује ни једну жалбу — грмио је Илић, опијајући се сопственим речима. — Наша и |
.{S} После се спустише у Палилулу преко гробља Светог Марка, које је било зарасло у подивљало ц |
сваком гробу по неко; изгледа као да је гробље оживело, као да су мртви малочас устали из гробо |
белим именом, представи му се црна као гробље.{S} Доиста, светиљке нису биле још упаљене, те ј |
ола која је раније била механа, и старо гробље, пуно дудова.{S} Тек са јужне стране налазио се |
звоне.{S} Носе се бардаци ракије.{S} На гробљу, које се из далека види, снег окопнео; на сваком |
иле иловаче у помрчини давале су утисак гробних хумки.{S} Усамљени пламенови који су се палили |
одрума без окана био је туп мрак као из гробнице.</p> <p>Илић стеже срце и упути се лагано на в |
вали су мисли о смрти.{S} Било је нечег гробног чак и у кућама, из чијих разваљених вратница и |
вело, као да су мртви малочас устали из гробова, да још не знају да се нађу.{S} У осталом, он ј |
а, глас целог народа их љушка у њиховим гробовима.</hi> </quote> </p> <p> <hi>М. У.</hi> </p> < |
из далека види, снег окопнео; на сваком гробу по неко; изгледа као да је гробље оживело, као да |
у својој соби, сам... ужасно сам, као у гробу.{S} Тада би бацио књигу, коју је дотле држао у ру |
обавијале се као паучина; у крв улазила грозница нестрпљења; она дотле није била никад осетила |
е више, као да ју је тамо чекао лек тој грозници.</p> <p>У школи је било као сваки дан.{S} Друг |
од додира: његови прсти су пекли као у грозници.</p> <p>Тек после дуге ћутње, уста се отворише |
, уздрхтале браде, згрчених прстију и с грозницом по целом телу.</p> <pb n="96" /> <p>Шта су он |
ја се спремала у ваздуху, уносила му је грозницу у крв.{S} Руке су му гореле.{S} Ватра му ломил |
жену и осећа је поред себе живу, пада у грозницу пожуде.{S} Подивљао, као звер што погледа свој |
, као да је душа стално у послу, зенице грозничаве, занесене, нестрпљиве, <pb n="62" /> као у н |
И то да дочекам у својој рођеној кући, гром вас спалио... од човека кога хлебом хранимо...</p> |
од којих је састављено.{S} Укротила је гром и разоружала небо.{S} Проблем живота изгледао је в |
уштво, кад је Зарија Ристић писао своје гром-мисли, лепи Млађа носио кариране панталоне, а еман |
а и нуди на продају свешчице својих <hi>Гром-мисли</hi>. <pb n="86" /> Публика се стане да надм |
чу се пуцањ, јачи од топа, страшнији од грома, као да се земља прецепи.{S} Ускоро затим залупа |
И место што му држава одузима последњи грош ради чегртања скупе и некорисне бирократске машине |
е грађанска права жртвују... да, за два гроша; виши интереси земље ишчезавају у корупцији, у не |
је две банке за шешир.</p> <p>— По два гроша од гласа!</p> <p>— Тако се грађанска права жртвуј |
нија обичног сира и неколико хлебова од гроша.{S} Тај дућан је београдски специјалитет, једна в |
дух романтичан.{S} Ти мислиш да сам ја груб.{S} Ја нисам груб.{S} Ја имам искуства, и то је св |
} Ти мислиш да сам ја груб.{S} Ја нисам груб.{S} Ја имам искуства, и то је све.{S} Ја познајем |
дерског брда, низ јабланова у подножју, грубе фабричке зграде, светла трака од Саве, једна зеле |
најновијој моди, изложени по дућанима, грубо су одскакали од тарница што су се дрмале и <pb n= |
ечег женског, калуђерског, лицемерног и грубо себичног.{S} Илић се осећао понижен у свом осећањ |
ић кроз нос с природном и инстинктивном грубошћу у гласу, кад је Илић улазио у трпезарију, док |
есносна врућина пекла ју је из постеље, груди дрхтале, тело се знојило и под кожу јој подилазил |
Зуби се белели испод згрчених усана.{S} Груди се тресле.</p> <p>Чедомир притрча девојци.{S} Њен |
има.{S} Руке су се стезале грчевито.{S} Груди се упирале о груди.{S} Пољупцу није било краја.</ |
заборавити садашњост, притиснути је на груди, рећи: „Моја Вишња, моја лепа, моја стара Вишња“. |
, Вишња! — зашкрипа младићев глас с дна груди.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_ |
искивале по један свежањ књига на своје груди које су се почињале поверљиво оцртавати на глатко |
и платна развише се црнпурасте, дозреле груди.{S} Она се насмеја.{S} Оштар смех зацика по соби. |
ио је око паса, притиснуо главу на њене груди, на тело.{S} Осетила је тај загрљај као жив.{S} С |
оново њене усне на својим устима и њене груди утиснуте у његове.{S} Он је стеже снажно, грчевит |
<p>Тада, један уздах издиже целе Белине груди.{S} Она баци у вис обе руке.{S} Широки рукави од |
, те кад изађе од њих, осети како му се груди надимају од неког осећања непознатог, неодређеног |
ала, стезала његов сноп уз груди.{S} Те груди!{S} Чиниле су јој се тада велике, тешке, уочљиве, |
ј, дубок, сладак уздах отео би му се из груди, а глава му клонула, као да је неког дуго грлио, |
ала га, мирисала, стезала његов сноп уз груди.{S} Те груди!{S} Чиниле су јој се тада велике, те |
баци га преко руке, изви рамена, рашири груди и дубоко дахну.</p> <p>Кад се решила, искрено се |
стезале грчевито.{S} Груди се упирале о груди.{S} Пољупцу није било краја.</p> <p>Време је прол |
, младо тело, забачених руку, набреклих груди, устрепталих слабина и очију стакластих као да ду |
рнутих рукава, знојава лица, раздрљених груди и врата, босих ногу, па радиле нешто по дворишту |
ћа задивљено, угризнуте усне, истурених груди.</p> <p>Мајка уздахну, и то овог пута искрено.{S} |
још дете.</p> <p>— Бела ми је терет на грудима — прихвати госпођа, изненадно потресена. — Кад |
мњи дан, рашири се изненадно по његовим грудима.{S} Али он није био човек који се подаје првом |
раскошну младост која је бујала у њеним грудима и сваког тренутка јој истеривала стид на образе |
не којих има много дебелих, са огромним грудима, још већим бедрима и са поноситим изразом на оф |
, али је његово срце уздрхтано лупало у грудима, као да се дешавало нешто што ће изменити цео њ |
ца.{S} Близу Калимегдана срете га једна група другова, Ужичани и Црногорци, с којима се хранио. |
у.{S} У клубу, који је носио звонко име Група Великошколаца Социјалиста, почело је да долази до |
а дође.{S} Имало се да се реши да ли ће група учествовати у митингу које је грађанство приређив |
а гледају <hi>Ткаче</hi>.{S} После би у групама пратили једно друго до куће.{S} И, она је легал |
им је сваки добар... у свакој партији, групи или кући од утицаја, они имају својих људи и фами |
се поцепа.{S} Један мањи део остао је у Групи.{S} Остали пак основали су радикални клуб.{S} Међ |
ве.{S} Горе, надносило се нешто неба, с групом осветљених облака око бледог азура.{S} У оближњо |
морао одржавати известан ранг, а где се грцало од дугова; рано је познао понижења, тако уз тог |
око Вишњиних уста, блед осмех, налик на грч.</p> <p>Она приближи своје лице његовом.{S} Он осет |
иснуте у његове.{S} Он је стеже снажно, грчевито, не мислећи ништа.{S} Под његовом руком увише |
авила с раменима.{S} Руке су се стезале грчевито.{S} Груди се упирале о груди.{S} Пољупцу није |
би се ипак уморио, стезао је слепочнице грчевито, шетао по соби или бежао... по забаченим краје |
бе, она се заустави као задржана једним грчем.{S} Пред њом је лежало наго, младо тело, забачени |
дљиво заносио.{S} Његово избријано лице грчило се нервозно, а прсти су трзали штит од качкете.{ |
цело биће везано за њега.{S} Њено срце грчило се у мукама.{S} У њеној души дубила се болна пра |
чка убиства, зеленаштво, корупција, све губе гризу све класе.{S} Свак се жали на своје стање.{S |
рени тонови, јаке боје, које код нас не губе још своје симпатије поред свег дискретног <pb n="1 |
ем суревњивости, они улазе у политику и губе своје илузије.{S} Тесногруди, амбициозни, напрасит |
њеној души дубила се болна празнина.{S} Губећи њега, чинило јој се да се губи све око ње.{S} И |
ену:</p> <p>— Хајд', хајд', синовче; не губи времена.</p> <p>Па обраћајући се ћерци додао је:</ |
а <pb n="295" /> није хтео читати да не губи време.</p> <p>Међутим, последњих година, јачао је |
но. — Не жалим новца.{S} Само нек се не губи време.{S} Све ће се вратити <pb n="175" /> двостру |
на.{S} Губећи њега, чинило јој се да се губи све око ње.{S} И она сама се губи, нестаје је, тон |
да се губи све око ње.{S} И она сама се губи, нестаје је, тоне.</p> <p>— Шта ме сад чека?... шт |
најлепше; сва слава, пред њима, бледи и губи се, и као што би радила мајка, глас целог народа и |
атим се окрену око себе, као човек који губи равнотежу и тражи да се за шта ухвати.{S} Жабе су |
цу, те се свађама није видело краја.{S} Губила је и оно мало поштовања што је дотле имала према |
није правдала пред самом собом, она је губила присуство <pb n="181" /> духа и питала се шта др |
о јој је око раздрљеног грла.{S} Она је губила главу, као гуска коју појуре са две стране.{S} Н |
ке велике зграде и краја улице, која се губила у низини својих простих, неугледних кућа.{S} И о |
је тај загрљај као жив.{S} Свест јој се губила.{S} У ушима зујала блага музика, отегнути тонови |
процветале вреже од тикава.{S} Варош се губила.{S} Настајале су њиве.{S} Кожа се сад руменила и |
не обале, кривудала по широком кориту и губила се на хоризонту као разастрто платно од сребра.< |
разнобојних, без спрата да су се готово губиле у овој пољани усред престонице.</p> <p>У том вел |
с децом.{S} Други <pb n="263" /> су се губили у тричарије, уживали кад би код деце изазвали ди |
их очију весели и шарени као сватови, и губили се у ноћ преживелих година.{S} Преста брзо да се |
блудели су облаци час бели, час жути, и губили се лагано у помрчини.</p> <p>— Ми ступамо посред |
ицали су чудно на Вишњу.{S} Предмети су губили оштре контуре.{S} Нешто загонетно осећало се у п |
бело дрво, које се оцртавало пред њима, губило се све више у таму.{S} И мрак се спуштао као пла |
но најмљени рабаџија.</p> <p>То уважење губило се из дана у дан.{S} Надничари су се навикивали |
ском небу.{S} Одлазио је тада у кафану, губио се у читање новина, у пушење, у играње домина с п |
њеном жовијалном лицу.{S} Тај се израз губио све више у извесну забезекнутост што је нашла виш |
ом великом грађевином.{S} Лево се видик губио преко голог Тркалишта, па на Седам Кућа све до пл |
поштовања, скиде свој шешир који је већ губио форму.{S} Вишњине дотле безизразне очи запалише с |
против њих.{S} Врло је похвално кад не губите интерес за науком.{S} Али то је ваша лична ствар |
ње у којем се налази наш свет, не треба губити из вида.{S} Јер наш свакодневни живот и ми сами |
стајала поред њега и гледала, стегнутих губица, у лепу долину, где је било тихо и без људи. — С |
Њени зуби сијали су испод румене, свеже губице као дрво под покислом кором.{S} Зграда Велике Шк |
{S} Шта је теби?{S} Куд си нагао?{S} Ти губиш главу.</p> <p>У том, на часовнику у трпезарији из |
њу.{S} Тражио је самоћу; уживао у лењом губљењу времена.{S} Колико би ствари видео како лете ок |
ојка угледа једна кола <pb n="145" /> с гумираним точковима, што је тада у Београду била још ре |
оснивале на материјалистичком схватању, гунђајући;</p> <p>— Можда различним путевима може се до |
нство, он би место крста набио на олтар гуњ и опанак.{S} Сад, после двадесет година борбе, он ј |
варних бића, рађали се један из другог, гурали се око њега, пролазили поред његових очију весел |
љеног грла.{S} Она је губила главу, као гуска коју појуре са две стране.{S} Неколико корака лев |
ховом улицом, док општинске липе бацају густе сенке око њих и заносе главу својим тешким мирисо |
ским словима, у комбинацијама домина, у густом диму од дувана, величанствена визија младе девој |
ако све иде у пропаст.{S}Осети да му се гуша стеже, очи почеше да га сврбе, и њега обузе луда, |
су јој главу, мучили је као нешто живо, гушили, давили.{S} Језа ју је подузимала.{S} Руке јој г |
ешто што је наваљивало на њу као ветар, гушило је и дирало у дубину душе, да јој је сваки живац |
ивала да је он назове својом вереницом, дâ јој обећања за цео живот, свечано, пред родитељима и |
да су мртви малочас устали из гробова, да још не знају да се нађу.{S} У осталом, он је тако за |
} Покушавао је да се метне изнад свега, да живи повучено, за свој рачун, у себи, међу својим књ |
се напреже и рече поново:</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Да! — понови фаталну реч још неко у соби.< |
p> <p>— Је ли ти сад боље?</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Али си бледа?</p> <p>— Не, није ми ништа.{ |
ивала потребу да промени себе, да кида, да се разведе са самим собом.{S} С пуном збиљом, као да |
нутка, Вишњи се десило толико догађаја, да су јој успомене које је другарица спомињала изгледал |
змишљао дуго, па сам дошао до закључка, да се велика зла не чине намерно, с предумишљајем, већ. |
везане за њу, да им каже да се вратила, да постоји, да живи, живи...</p> <p>Нађе се у Кнез-Миха |
атовића, да објасни ону вожњу у колима, да призна свој положај према Бели.{S} То није било у ње |
н оскудева понекад у јаким аргументима, да су његови закључци често вештачке дедукције, па и со |
утопи у разблудни осмејак њених усана, да се заборави и преда њеном загрљају меком, по потиљку |
разлог; наведе да је парница поведена, да ће се брак раскинути.</p> <p>— Да чекам и да поновим |
говорила сам им, „јавно, преко новина, да цео свет види какве имам родитеље“.</p> <p>Цео дан с |
а мука.{S} Мајстор се надао бар у сина, да ће изаћи на пут, свршити школу, добити државну служб |
бе, да и ти ниси, не дај боже, болесна, да ти школа није тешка и да не оскудеваш у чему.{S} Вол |
о се да се то десило без његовог знања, да је био жртва глупог случаја, и да... на крају крајев |
новаца да би осигурао слободу кретања, да би радио само оно што воли, да буде свој и припада с |
ваким старијим, да крије своја осећања, да се одриче својих мишљења и да се вечито повлачи у се |
имала жеља, и то још раније него Вишња, да се развије што више, да оде до краја пута који је во |
Обузимали су га чудни осећаји да цепа, да мучи, да се свети на тој девојци која му се предавал |
се сроза низ мишице, обеси се о бедра, да се после склиза на под.{S} Девојка подиже руке као д |
Она није умела, и поред својих лектира, да измири старински морални закон породичног живота са |
румског механџију као и на митрополита, да није око његових сувих уста, око тих ситних очију, п |
ј.{S} Нашем народу треба много да чита, да се просвећује, да се учи; он је готово цео неписмен. |
по свој прилици у чети Зекиних голаћа, да је ту био рањен, освестио се у неком потоку два дана |
ча своје везе у кући министра Матовића, да објасни ону вожњу у колима, да призна свој положај п |
дна разлика између робијаша и робијаша, да су се правила готово два засебна сталежа, где је осу |
се провали.{S} Из неба осу плаха киша, да се за час начини поток поред њиних ногу.{S} Они су и |
шао тако изненада, био тако јак, суров, да она не осети одмах сву његову тежину, не схвати сву |
, сталних оправки и поправки.{S} И сад, да се ту усели неки Нишлија само за то, што господин са |
хтео да га види јасно, ту, поред себе, да се сав загњури у њега.{S} Он је толико очекивао ову |
е му изазивала потребу да промени себе, да кида, да се разведе са самим собом.{S} С пуном збиљо |
што назебла, па се много брине за тебе, да и ти ниси, не дај боже, болесна, да ти школа није те |
лиш — одговори бакалин замишљено. — Де, да ми сачиниш једно писмо.{S} Нек дете зна...{S} И каже |
бјасни Каја бојажљиво.{S} Затим додаде, да би скренула разговор на другу страну:</p> <p>— Ти си |
домир.{S} Па и Чедомир се дизао да иде, да му се не би приметило што остаје на само са девојком |
једним потезом, сад, ту, одмах, да оде, да се изгуби, да ишчезне с Вишњом у неки свет где га ни |
о је наћи по коју лепу реч да јој каже, да јој честита на положеним испитима, ласка јој на отме |
ош дурашна, трудила се, како само може, да угоди својим гостима.{S} Вечера је била обилата, бил |
треба много да чита, да се просвећује, да се учи; он је готово цео неписмен.{S} Ето то, тај фа |
ним што је голо од <pb n="134" /> руке, да осети њу целу, обешену о њега.{S} Девојка притисну р |
тара, један милионар и тако даље, веле, да су прошли кроз две собе из којих се састоји <pb n="8 |
е само Богу молим да заустави то време, да се не живи тако брзо.{S} Хоћу да грицкам полако <pb |
Да, мени је потребно да ме неко разуме, да ме охрабри ако сустанем.{S} Наши људи су прости.{S} |
па радост, па жеља нека да је нестане, да се истопи полако, као комад леда.{S} Чедомир ју је у |
а велике, тешке, уочљиве, сваком видне, да их је хтела сакрити; болеле је.{S} И као да се хтела |
њиге.{S} Једва је чекала да дође подне, да претрчи преко дворишта, предахне на прагу Мале куће |
кажем мој живот за ове последње године, да ти кажем: шта сам желео, а шта сам добио, шта сам оч |
уједе за срце.{S} Учини јој се да тоне, да се земља сурвава под њом, да околне планине падају.{ |
оје срце као дрво своје олистале круне, да се и ми страсно заборавимо као чела на каквом цвету. |
убазно лице да се разговори, да одахне, да живи.{S} Његови стари <pb n="265" /> другови са унив |
<hi>отлично</hi> порекло, фине манире, да покаже како је права срећа за земљу и Матовића што ј |
ако лепа; Боже мој, не, то није могуће, да ме више не волиш.</p> <p>Они беху избили на Теразије |
<pb n="16" /> села око једне воденице, да је изгубио све што је стекао и пред смрт сачувао јед |
а ће се сва предати нези око болеснице, да неће одмицати од ње дан и ноћ.{S} А кад оздрави, она |
ије него Вишња, да се развије што више, да оде до краја пута који је водио преко девојачке школ |
а себе, они не траже много.{S} Највише, да се, дошав на власт, провезу преко Теразија на фијаке |
етар, гушило је и дирало у дубину душе, да јој је сваки живац треперио.{S} А пријатно, јер је т |
једини добар узор уметничком певању, и, да је хтео мењати хришћанство, он би место крста набио |
, сад, ту, одмах, да оде, да се изгуби, да ишчезне с Вишњом у неки свет где га нико не познаје. |
јке.{S} Није знала чиме да се позабави, да прекрати време кад остане сама.{S} Француски језик н |
, да им каже да се вратила, да постоји, да живи, живи...</p> <p>Нађе се у Кнез-Михаиловој улици |
те хоће да и ти окусиш... „Знам, вели, да их се Вишња зажелела у Београду".</p> <p>Некад јој ј |
мире... мој Чедомире...{S} Не, то боли, да знаш како боли!...</p> <p>Он је поново прихвати и пр |
/> девојку, да јој каже колико је воли, да јој открије, поред царства мисли, скровиште осећаја. |
кретања, да би радио само оно што воли, да буде свој и припада самом себи.</p> <p>— Новац је чу |
а изгледала да се отима свакој формули, да је пуна релативности, анархизма и вртоглавице, он је |
жећи које љубазно лице да се разговори, да одахне, да живи.{S} Његови стари <pb n="265" /> друг |
, осећала је да се неће моћи савладати, да ће бризнути у плач... ту, на улици, пред толиким све |
а, као тврдица златнике, и да се свети, да руши, да обара.{S} Заставници прогреса, они су његов |
{S} Запретила сам им да ћу их оставити, да ћу их се одрећи.{S} Јест... „Одрећи ћу вас се...“ го |
о да чува границу и, под претњом смрти, да не допусти краљевом оцу улазак у земљу.{S} Реакција |
, па је даље писао Вишњи да се не љути, да дође на свадбу ако може.</p> <p>— Нека ти је Богом п |
ћао око новог устава.{S} Ју, обешењаци, да ми је уши да им извучем — додаде госпођа весело — гд |
и су га чудни осећаји да цепа, да мучи, да се свети на тој девојци која му се предавала сва.{S} |
рдица златнике, и да се свети, да руши, да обара.{S} Заставници прогреса, они су његови најљући |
удње.</p> <pb n="207" /> <p>— Боже мој, да сам ластавица! — рекла би гледајући тако њихове црне |
је за Чедомира.{S} Сан је био тако јак, да се пробудила сва уздрхтала, и није могла више заспат |
зати томе ђаку да она није мачји кашаљ, да она има нешто више од те три постеље и бакреног посу |
едно!{S} Имам много ствари да ти кажем, да ти изложим што сам наумио.</p> <p>Вишња приста у прв |
ми зажелимо, с једним болним осећањем, да и ми полетимо безбрижно као лептир, да раширимо <pb |
орао да крши леђа пред сваким старијим, да крије своја осећања, да се одриче својих мишљења и д |
ра...</p> <pb n="105" /> <p>Него велим, да му кажем нек долази код нас на храну.{S} Њему ће се |
е да тоне, да се земља сурвава под њом, да околне планине падају.{S} Дође јој да викне:</p> <p> |
д би помислила да се нађе са Чедомиром, да га поново придобије за црвену заставу, да подели с њ |
чи синуле би најдубљом љубавном ватром, да се одмах после замраче другим, леденим погледом, кој |
бета.{S} Тај покрет је био тако снажан, да она посрну својом хромом ногом и једва се заустави н |
d> <p>После ручка прелазило се у салон, да би служавка очистила трпезарију.{S} Стари господин б |
приближити природи и животињама.{S} О, да знаш колико ми мало поштујемо животињски свет!{S} Те |
ина.</p> <p>Само је Матовић заборављао, да је он, у свом детињству, имао једну опаку, али врло |
не помогоше.{S} Тек доцније је сазнао, да владино одобрење није било у питању ни колико лањски |
ђен, против све зловоље коју је осећао, да прати нови покрет да би га могао сузбијати.{S} Филоз |
а јој једнако велим да изађе у друштво, да се разоноди, а она неће, <hi>штудира</hi>...</p> <p> |
потанко <pb n="281" /> како се оженио, да јој објасни како се то десило, да олакша себи све не |
ло вруће, већ врло благо, меко, глатко, да је ваздух био као у купатилу.{S} По тротоару је било |
ти.</p> <p>Ко зна колико би то трајало, да се стари Матовић не разболе и умре.{S} Овај народни |
од чукљева на руци, па кроз цело тело, да јој и колена задрхте, као кад је читала забрањене књ |
о је да опет под руком осети њено тело, да се утопи у разблудни осмејак њених усана, да се забо |
енио, да јој објасни како се то десило, да олакша себи све несреће које су му притискивале срце |
ладен је одлазио такође, у школу, рано, да се што пре отресе куће, за коју га ништа није везива |
нама се хватали ожиљци.</p> <p>— Добро, да идемо — приста Вишња.</p> </div> <div type="chapter" |
да смо сви, хвала Богу здраво и добро, да јој исто од Бога желимо.{S} Само, кажи, мајка ти је |
да и ми полетимо безбрижно као лептир, да раширимо <pb n="43" /> своје срце као дрво своје оли |
ни се срце цепа.{S} Ја бих хтела, опет, да је видим срећну, задовољну, збринуту.{S} Чедомир је |
га поново придобије за црвену заставу, да подели с њим ову срећу.{S} Али... његове очи су је и |
иком из суда, те их позва, њу и Милеву, да изађу у шетњу до варошког парка.{S} Било је прехлади |
ико очекивао ову <pb n="98" /> девојку, да јој каже колико је воли, да јој открије, поред царст |
.{S} Међутим, она нам нуди хиљаде руку, да нам олакша борбу за насушни хлеб.{S} Ево овде у равн |
е она отимала, кад је време било ручку, да сама трчи и куца на младићева врата, позивајући га:< |
нутку, зажелевши да види своју драгану, да је види целу, разголићену, остављену њему на вољу.</ |
ти свет у огромну, мртву, парну машину, да је свео човека на један проблем механике, на једну в |
му други пут. — Само на кога се метну, да ми је да знам?</p> <p>— Не на мене, у сваком случају |
све те ствари, тако уско везане за њу, да им каже да се вратила, да постоји, да живи, живи...< |
га директор суво — има, на првом месту, да се пређе прописан програм.</p> <p>— Моје студије...< |
хтеде по том да надокнади своју срећу, да види, <pb n="246" /> да посети све те ствари, тако у |
ложајем једним потезом, сад, ту, одмах, да оде, да се изгуби, да ишчезне с Вишњом у неки свет г |
ла умеша, и рече:</p> <p>— Знате, отац, да се Миле тетка-Катин верио у Минхену... испросио Шваб |
ић се осмехну скептички.</p> <p>— Да... да, пријатељи!... — примети он — Пријатељство које се с |
држљиве, свете боје у ивањског цвећа... да ли има шта умилније од његова венца!</p> <p>— Кажу н |
ме тиште и које могу рећи само теби... да ти кажем, ето ако хоћеш... колико сам ниско пао, нај |
<p>— Тако се грађанска права жртвују... да, за два гроша; виши интереси земље ишчезавају у кору |
годило јако да постане министерка, т.ј. да јој муж постане министар... министар земљорадње кад |
е...{S} Од патриота бежи општим људима: да благо ти будет и да долгољетно поживиш на земљи...{S |
сељачке гласове који се нису разбирали: да ли су песма или запевка.{S} Из планинског склопа изб |
еделе јер се стално налазе у недоумици: да ли да гласају по свом убеђењу, <pb n="278" /> па да |
Треба да се нађемо, па да се објаснимо; да се разговоримо као пријатељи.</p> </div> <div type=" |
је рекао једном приликом, <pb n="60" /> да би радо учио нешто практично... за машинисту на прим |
на тефериџу, патарицама, <pb n="211" /> да се друштво састане, без нарочитог договарања, и весе |
ди своју срећу, да види, <pb n="246" /> да посети све те ствари, тако уско везане за њу, да им |
ограду.{S} Помисли и сад <pb n="248" /> да у њу уђе, као у свој дом.{S} Неколико младића стајал |
анципацији жена.{S} Еманципација!...{S} Да дивне речи за нашу земљу где нико не воли да се пашт |
разнице, знаш ми ти шта је љубав!...{S} Да, ја нисам противна љубави, она управо долази сама по |
Млади су; цео је живот пред њима...{S} Да, ја сам човек из старог времена, иако сам се бунио п |
и да долгољетно поживиш на земљи...{S} Да постоји рај сваки би се старао да што пре умре... <h |
уштини, ми смо принуђени примити га.{S} Да, време пролази, и једанпут дође тренутак кад се мора |
комисијама док се не би сва распала.{S} Да се тако продужило, цео државни буџет <pb n="261" /> |
ављени су милости законодавног тела.{S} Да би остали на свом месту, не могу често имати своје ј |
њдана излет на брање ивањског цвећа.{S} Да пустиш, тето, Вишњу са мном?</p> <p>— Не браним — од |
е да од њих начини спасоносан сплав.{S} Да ли ће се спасти ?{S} Да ли ће допловити до мирних во |
кету, пушио на лулу и бријао бркове.{S} Да се није знало чији је син, узели би га за странца.</ |
идело јер се бојао да јој га покаже.{S} Да ли то Вишња <pb n="282" /> примети?{S} Да ли покуша |
аче, у колико је њено тело трошније.{S} Да је место Чедомира, високог, мршавог студента бледих |
ађе је по том Милева. — Радоје пије.{S} Да га свет не опази, попије на једном месту само једну |
и постепено вео преко младе Чачанке.{S} Да ли се ипак осећао срећан?{S} Пре свега, јасно му је |
Она је ишла у крајност као све жене.{S} Да јој је Илић у почетку проповедао мржњу против црвене |
такође:</p> <p>— Хајдете... хајдете.{S} Да вам покажем бразилијанску марку што сам је купио од |
бодом како је те године било у моди.{S} Да је још имао читаве потпетице на ципелама, могао би с |
велика варош, а у њој има злих људи.{S} Да ти се што непријатно није десило?</p> <p>— Не, није |
он формулише оно што је хтела рећи.{S} Да би пак утишала своју савест, радила је готово претер |
панталоне, црвен прсник и капут мрк.{S} Да је то било ново, изгледао би да се увио у тробојку к |
асите очи севнуше изненадним сјајем.{S} Да ли се сети да је у тој улици први пут видела свога д |
ала је рођака. — Не станујем далеко.{S} Да само знаш како ми је леп стан, па баба... што је зла |
странство, Илић погледа кроз прозор.{S} Да ли виде једну клупу, усађену у обалу чукаричког друм |
тизао.{S} Она се чудила томе ћутању.{S} Да ли се Чедомир дурио?{S} Можда га писмо није нашло?{S |
а је некад показивао Зарији Ристићу.{S} Да ли се сети речи које му је том приликом рекао?{S} Да |
носан сплав.{S} Да ли ће се спасти ?{S} Да ли ће допловити до мирних вода каквог гостопримног п |
ненади се Аница. — Ти си тако бледа?{S} Да ниси уморна?</p> <p>— Да, уморна, врло уморна... — п |
у, усађену у обалу чукаричког друма?{S} Да ли се сети Вишње Лазаревића и дужности које је имао |
њен шум, као уздах простран и благ?{S} Да ли се и теби чини да нас она, кроз ниске гране своји |
ли то Вишња <pb n="282" /> примети?{S} Да ли покуша да га спречи и да му улије храбрости, кад |
>Шта су они тада рекли једно другом?{S} Да ли су застали или ударили лево? десно?{S} Шта су тад |
а драгана са његовом доцнијом женом?{S} Да ли осети жеђ за осветом или свирепо задовољство што |
речи које му је том приликом рекао?{S} Да ли је сад био истог мишљења?</p> <p>Његове мисли су |
Иначе, жена испадне ученија од мужа, — да извиниш Милисаве!...{S} Зар <pb n="241" /> није тако |
не заборавих... — присети се рођака. — Да ти представим: моја другарица, Вишња Лазаревић...{S} |
н-Илићу ? — рече му једног дана Бела. — Да вам шта не фали код нас?</p> <p>— Код вас?{S} Не, го |
кри он своје <pb n="277" /> узбуђење. — Да, извршна власт, влада, треба да представља у суштини |
каже она одрешито старој Лазаревићки — да идемо мало у шпацир.</p> <p>Обе девојке узму газдари |
ј — рече, застајкујући на свакој речи — да смо сви, хвала Богу здраво и добро, да јој исто од Б |
: пиши пропало.</p> <pb n="252" /> <p>— Да, пиши пропало... године су прошле од како смо се рас |
<pb n="197" /> <head>XVIII</head> <p>— Да то није нека твоја комбинација? — рече министар кад |
— Ти си сасвим изгубила главу!</p> <p>— Да; ја га волим... ми се волимо; је л’ те, Чедомире? — |
пстанак усавршава, оплемењава.</p> <p>— Да.{S} Ја то знам.{S} И ја примам борбу.{S} Ја сам наор |
рече поново:</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Да! — понови фаталну реч још неко у соби.</p> <p>То је |
иза жена цивилизованих народа.</p> <p>— Да.{S} Нашем женскињу треба поуке.{S} У округу нема виш |
цртала би му се међу повијама.</p> <p>— Да си тако брз на раду као на лажи, далеко би отерао! — |
иш чешће овде? — упита га она.</p> <p>— Да.{S} Навратим који пут.{S} Овде је пријатан залазак с |
ита затим, притварајући врата.</p> <p>— Да, Бела — одговори он, слободно, осећајући да му се ср |
ила по сред суве, зреле траве.</p> <p>— Да дивна кола! — кликну гласно, потрча тамо, посади се |
се метне у у њено расположење.</p> <p>— Да си жива и здрава, још прве године.{S} Мој колега беш |
<p>Илић се осмехну скептички.</p> <p>— Да... да, пријатељи!... — примети он — Пријатељство кој |
ш увек добри, стари пријатељи.</p> <p>— Да, стари свакако... и ми старимо, ми сами.</p> <p>— Ти |
надам се, наши ће те разумети.</p> <p>— Да, мени је потребно да ме неко разуме, да ме охрабри а |
дена, да ће се брак раскинути.</p> <p>— Да чекам и да поновимо целу нашу историју из почетка!</ |
н лек на срце што се крвавило.</p> <p>— Да је и мени да изађем некуд — рече му Бела једног дана |
<p>— Е? — зачуди се министар.</p> <p>— Да — потврди његова жена, па настави одлучним гласом: — |
прекиде тишину млади суплент.</p> <p>— Да.{S} Код тетке моје колегинице.</p> <p>— Колегинице и |
? — упита Илић нову познаницу.</p> <p>— Да.</p> <p>— Шта мислите после? — настави он даље, зате |
у девојку, па ипак он превали:</p> <p>— Да!</p> <p>Та се реч чу једва; он се напреже и рече пон |
као у неки сан, и хтеле рећи:</p> <p>— Да дивног сна!{S} Оставите ме да сањам.</p> <p>У том тр |
ић је пристао одмах, говорећи:</p> <p>— Да, нека буде просто... што простије... колико је могућ |
; он се напреже и рече поново:</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Да! — понови фаталну реч још неко у со |
ко нâвикне, понуди се услужно:</p> <p>— Да подгрејем вечеру?</p> <p>— Оставите.{S} Имам вечерас |
лу.</p> <p>— Ти волиш другога?</p> <p>— Да!</p> <p>Заједно са овом речи линуше њене сузе, преко |
тако бледа?{S} Да ниси уморна?</p> <p>— Да, уморна, врло уморна... — покуша она да завара знаке |
а.</p> <p>— Је ли ти сад боље?</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Али си бледа?</p> <p>— Не, није ми ниш |
ујеш, ваљада, у те бесмислице?</p> <p>— Да, не верујем, Радоје — одговори она, бледа, жута у ли |
живиш.</p> <p>— Рђаво разумео?</p> <p>— Да.{S} Ти чекаш, гладан и жедан, награду за твоје филос |
Дакле, ти кажеш да причекају?</p> <p>— Да, боље да се кају раније него доцније.</p> <pb n="199 |
станак људи долазе увек нешто раније, а да жене задоцне стално.{S} Чедомир је потврдио ово прав |
е љубавници могу шетати до миле воље, а да не буду изненађени непријатним сусретом, подозривим |
ви; оно је могло путовати и отворено, а да нико не нађе у њему чега другог до другарских саопшт |
таште, која није пропуштала прилику, а да своме зету не покаже колико је срећан што не плаћа с |
а.{S} Могао је живети неколико векова а да му се не досади.</p> <p>Међутим, Бела се није могла |
е, Бог те видео, кад и ја не могу хлеба да зарадим!</p> <p>— Онда ћу ја у село за воденичара! — |
ђење. — Да, извршна власт, влада, треба да представља у суштини целокупан народ, његове сталне |
е и некорисне бирократске машине, треба да му га она враћа тиме што ће му осигурати безбедност |
ражећи помоћна средства:</p> <p>— Треба да се нађемо, па да се објаснимо; да се разговоримо као |
кује као благодат небесни, Морава треба да се разлива у многоструки сплет зелених поточића, кој |
есрећан овда онда.{S} Оно од чега треба да се бојиш јесте да не будеш... као ја, несрећна за ув |
ову играчку коју је добила и која треба да је поред ње кадгод јој се прохте.{S} Међутим, Илић с |
ичног смисла.{S} Читао је да жена треба да слуша мужа.{S} То му се увртило у главу и није хтео |
елнер, један полић!{S} Ето, такав треба да си.{S} У природу, у природу!...</p> <p>— Моје је мес |
и сувише, не тражећи много.{S} Не треба да те је страх да ћеш бити каткад несрећна; то је општи |
асенуо мој положај, а он на то не треба да рачуна ни колико ја.{S} Нико у Србији није сигуран ш |
о њеном мишљењу један сиромах ђак треба да је задовољан што улази и у дечју собу; <pb n="9" /> |
— примети хладно Матовић. — Брак треба да је резултат слободног размишљања.{S} Бојим се да мла |
како су једно с другим, а он не успева да јој каже једне речи која долази из срца.{S} Ћутали с |
тра, Матовића.{S} Слушала је од другова да говоре са завишћу да је то најбоља кондиција у Беогр |
бегавала је његов поглед.{S} Пуштала га да говори, и тек тако, гледајући у страну, осећала се с |
ла је један велики формулар и молила га да јој то испуни, јер, каже, жандарм јој наредио да то |
ци, изашле би му пред очи и нагониле га да је опет види.{S} Срео би се с њом.{S} У погледу који |
ада би звао младића у дућан, понудио га да седне за тезгу, до саме касе, поручио кафе, па онда |
а седељке; нико није умео лепше од њега да начини сунцобран од тиквена листа ни да састави моно |
коња, врло лепог, и чудио се одкуд њега да употребе на тај простачки посао.{S} Није се разумева |
одна, као код своје куће.{S} Немаш чега да се женираш.{S} Тетки си се јако допала.{S} Вели, кра |
позитивизам оптужује се с много разлога да је хтео претворити свет у огромну, мртву, парну маши |
та, усамљено биће што се ни с ким не да да удружи, идеалиста који ради само на крупно; гледајућ |
а пута изјавио како се озбиљно решио да да̑ земљи нов, либералан устав.{S} Јако је љут на реакц |
, па настави одлучним гласом: — Изгледа да се и она свиђа њему...{S} Вере ми, спремај паре за с |
, које ступају у најниже слојеве народа да би <pb n="32" /> га проучиле, олакшале му беду, прос |
Ко зна докле би трајала та тамна грижа да не доби оно писмо од оца.{S} Кад га први пут прочита |
је остави.{S} Једанпут се толико задржа да га газда-Митар опомену:</p> <p>— Хајд', хајд', синов |
трча у двориште и стаде преклињати мужа да не прави скандала.</p> <p>— Остани, Чедомире — говор |
о.{S} Нек дете зна...{S} И кажем јој ја да се чува.{S} Мисли да јој је још осамнаест <pb n="178 |
своје потпуности.{S} Неколико покушаја да се завађена крила опет сједине остали су без успеха. |
утала.{S} Она није била још толико јака да му баци истину у очи, рекавши му:</p> <p>— Ренегат!< |
ку Школу.{S} Ти нећеш бити довољно јака да извојујеш своје право.</p> <p>Лазаревићева не одгово |
д једа; министри нису чекали ни оставка да им се уважи; њихови кабинети зврје празни; краљ није |
обузимао стид, па радост, па жеља нека да је нестане, да се истопи полако, као комад леда.{S} |
ласке, при којима јој се давала прилика да истакне своје <hi>отлично</hi> порекло, фине манире, |
м видела — рече му она. — Пише ми тетка да јој се ти никако не јављаш.{S} Не зна да ли си жив и |
аучесницу.{S} Презао је сваког тренутка да га не дочека љутито лице њеног оца или мајке и да му |
г издања <pb n="157" /> која је требала да представља састанак Ромеа и Јулије.{S} Стаклена врат |
са другом сестрицом.{S} Она је требала да држи под присмотром обе девојчице те да тако олакша |
вога покојног мужа, јер није одобравала да се Чедомир удаљава од своје жене.{S} Морао се примит |
.{S} Чудила се тој несаници, покушавала да се отресе те узбуђености.{S} Њу дотле нису походили |
сестру за жену.{S} Мајка је покушавала да га умири, приволи.</p> <p>— Одреци се наследства — г |
оси рука у девојке.{S} Она је очекивала да је он назове својом вереницом, дâ јој обећања за цео |
би га казнила.{S} Она је иначе веровала да је он воли јако, јаче него што је он био уопште спос |
х, а ја хрома!“ — мислила је и веровала да су тако равни једно другом.</p> <pb n="107" /> <p>У |
а то не може бити.{S} Али се она надала да ће наћи неког другог, сличног њему, <pb n="236" /> м |
, господин-Илићу!...{S} Нисам се надала да ћете тако изневерити поверење наше куће.{S} Зар се т |
ова нова критика позитивизма изгледала да се отима свакој формули, да је пуна релативности, ан |
армија...{S} У Србији има толико будала да се за педесет година не роди ниједан ипак би их дост |
{S} Окрену се по соби, као да се бојала да не буде примећена, па се опет загледа у чипку, у кош |
ала забрањене књиге.{S} Једва је чекала да дође подне, да претрчи преко дворишта, предахне на п |
од кромпира.{S} Одаја је била тако мала да ју је испуњавала уска постеља, на чијим се плеханим |
тежих, страшнијих.{S} Девојка је знала да Илић даје лекције сину новог министра, Матовића.{S} |
шта други мисле о њој.{S} Она је знала да је неко од њених суседа морао приметити кад је ушла |
ислима?{S} Те исте ноћи Вишња је сањала да се удаје за Чедомира.{S} Сан је био тако јак, да се |
знаком питања.{S} Она се заиста питала да цео тај рад није бесциљан, питала се шта ће она прив |
S} Срце јој се кидало.{S} Она се питала да ли су људи луди или подлаци.</p> <p>— Шта ти је, Виш |
егавала ова миловања, као да је осећала да се цела љубав не састоји од пољубаца.{S} Она је ту о |
рати се у Београд.{S} Мајка је покушала да се измире.{S} Он јој је одговорио једним увредљивим |
била њена ватрена поборница, није могла да схвати свога друга и питала се откуд долази ова пром |
ади.</p> <p>Међутим, Бела се није могла да свикне.{S} Тешко јој је било без мајке.{S} Није знал |
ћани били су је размазили, те је желела да и Чедомир буде нежан <pb n="114" /> према њој.{S} И |
аст, са очима као у миша, она би желела да се и њему допадне, јер је она, својом хромошћу завез |
ећају њен терет.</p> <p>Вишња је волела да слуша те говоре.{S} У доба реакције, штампа је била |
ревићева ју је помагала.{S} Није волела да остаје сама са својим мислима.{S} Храбро је сносила |
е Бела била љубазна.{S} Она је разумела да је сиротиња један недостатак. „Он сиромах, а ја хром |
што оно њено подигравање којим је хтела да сакрије своју сакатост пред младићем ?{S} Или је то |
је погађала његову мисао.{S} Није хтела да га понизи.{S} Она је преклињала...{S} Црте на њеном |
се не вратише више.{S} Бела није хтела да чује за Париз.</p> <p>— Ја у Француску? — викнула је |
би се судбини на њеном месту, оставила да време реши нерешљиве ствари, донесе мелем на отворен |
n="304" /> са Вишњом.{S} Она се трудила да се врати на пут којим је ишла пре него што га је поз |
творена врата, као тица која је тражила да се спасе.</p> <pb n="195" /> <p>— Је ли то истина, г |
отишла затим у министарство и затражила да је поставе за учитељицу.</p> <p>Како је у том селу б |
тамно!...“</p> <p>Понекад би помислила да се нађе са Чедомиром, да га поново придобије за црве |
ко је она трчала за њим.{S} Није марила да ли ће то ко приметити, шта ће ко рећи и како ће се с |
дањи живот.{S} Узалуд се девојка борила да се код своје куће осети као код своје куће.{S} Она ј |
је грдила, клела.{S} Сестра је претила да се обеси.{S} Кад му се то једног дана досади, он оде |
— Дивно, девојко!{S} Од кога си научила да заказујеш састанке, реци!{S} На кога се метну, несре |
пезом.{S} Поред тога, Бела није навикла да јој се задовољства ускраћују: колико се младић склањ |
Ти ћеш тамо у Чачку наћи довољно посла да твој живот не буде излишан.{S} А кад ти једног дана |
врхунац свега, била је нестрпљива жеља да напакости Илићу, свету, самој себи.</p> <p>Једним по |
и ју је јастук жуљао, обузимала је жеља да понови балет, несносна врућина пекла ју је из постељ |
соби.</p> <p>То је Бела одговарала, ма да ју нико није питао, и гледала младића задивљено, угр |
поремећеног здравља и опортунист.{S} Ма да је био висок чиновник, није се могао отрести простач |
а; њена љубав ласкала је његовим жељама да живи и буде срећан.{S} Млади човек се налазио у нера |
душа су тако уједињени и збркани у нама да упркос лепим мислима и дужним обзирима, онај који во |
ј, Вишња, овог сељака.{S} Он можда нема да купи друге чакшире.{S} Али зашто их не закрпи?...{S} |
скуством да Србија, за све што има, има да захвали само своме сељаку, лако се одлучио да приђе |
г човека немилосрдно као лекар који има да постави диагнозу, као философ који се користи туђим |
ебан потпуно и спреман да прими што има да дође.{S} На отвореним вратима стајала је Белина мајк |
енту.{S} Он се трудио многим средствима да придобије њену стару наклоност.{S} Али право средств |
те је сад полиција наређивала грађанима да поправљају што се дало поправити.</p> <pb n="230" /> |
ла је била узела судове и пошла вратима да их однесе, па се предомисли, зовну служавку и предад |
жавној служби.{S} То допусти Матовићима да се преместе у једну већу кућу.{S} Било је крајње вре |
авршена без свега мога знања, без појма да и постоје славни психолози?“ Цело његово биће вукло |
/> рођеног оца.{S} Та кућа је сазидана да буде уточиште свију њих и да се сваком члану породиц |
и дасака, ова чатрља је била тако бедна да се чинило као да је примила од својих посетилаца нав |
да изненађено, па по обичају наших жена да се покажу љубазне кад их неко нâвикне, понуди се усл |
мрле врлине.{S} Илић нађе једва времена да каже Зарији:</p> <p>— Пардон...{S} Имам посла.{S} До |
ле су око ње, и она је била тад уверена да је Београд њено изабрано место.{S} Она долази у њега |
вним, благим и жалосним, дубоко уверена да је њен живот био дотле празан, недостојан ње као чов |
а јој се ти никако не јављаш.{S} Не зна да ли си жив или мртав.</p> <p>Младић се намршти.</p> < |
змиче нашем схватању, пошто нико не зна да нас ослободи потреба наше природе?</p> <p>Вишња је с |
ст и што јој сврати пажњу.{S} Она позна да је то државни фијакер по кочијашу, који је носио уни |
Да, уморна, врло уморна... — покуша она да завара знаке свога узбуђења.</p> <p>Познавала је доб |
радили њен муж и газдарица од пансиона да дођу до њих: тражили их по пијаци, киселили сами, ку |
ми повољне услове.{S} Држава има рачуна да нам опет притекне у помоћ...{S} Ми морамо успети.</p |
ам неке старе панталоне, па имам рачуна да те частим.</p> <p>Чедомир се осећао уморан, сметен, |
му је писала, те тиме стављала до знања да јој може одговорити.{S} Али њено писмо није садржава |
школи, ставила већ толико пута до знања да он има од ње да се учи.{S} Поред тога, бојао се да н |
осмислене фразе, стављајући му до знања да ће га одати.{S} Кад би се њихови погледи сусрели, ње |
љала прво правило свога новог васпитања да млада девојка бира себи мужа потпуно свесно.{S} Она |
сврбе, и њега обузе луда, болесна жудња да рашири руке и да завапи гласно.</p> <p>— Имате ли ма |
а ум мисао да нађе старог господина, па да му каже све.{S} За то није имао довољно одважности.{ |
се угледа на ову Швабицу преко пута, па да пере једну собу данас, па сутра другу.{S} Не би осет |
— Сутра да ми што буде, не дај боже, па да ми дете остане без спреме, као сироче — бранила је г |
средини.{S} Чекало се само пролеће, па да се и то зазида, те цела Морава окрене на јаз.{S} Али |
се поново воле...{S} Шта треба више, па да се буде срећан!{S} И у том слатком расположењу, које |
а није мислио да ће му што требати, па да узајми.{S} Он то призна, и осмејкиваше се стидљиво, |
свечано, пред родитељима и публиком, па да му преда целу себе, сву раскошну младост која је буј |
болан, мајка је, а тетки треба мало, па да је заболи глава.</p> <pb n="28" /> <p> С Кајом је би |
едства:</p> <p>— Треба да се нађемо, па да се објаснимо; да се разговоримо као пријатељи.</p> < |
једно половно обећање било довољно, па да га она поново заволи без бојазни.{S} Јер је она била |
вршити школу, добити државну службу, па да проведе на миру старе дане уз сина господина.</p> <p |
сају по свом убеђењу, <pb n="278" /> па да оборе министра који не дели то мишљење, или да гласа |
о — говорио би какав старији човек — па да су ми рекли да ће неко раскопавати онај крш, не бих |
или да гласају против свога убеђења па да сачувају министра.{S} Тако се извршна и законодавна |
њима, али није требало много вештине па да види да је та животиња одличног соја: високе ноге, р |
ово двоје: или да убијемо наше срце па да живимо као старци, или да умремо млади слушајући сво |
и њене заточнике.{S} Она је била кадра да скочи на дрског човека, као мачка.{S} Али кад би се |
ла се у балету и тражила очима Чедомира да му пошаље пољубац.</p> <p>Вишња задрхта поново.{S} У |
за машинисту на пример, али вели, мора да се иде од куће, можда на страну, па су трошкови вели |
која господари кућом и жену која сматра да је њен позив у животу виши од обичне бриге за кујну. |
римети он — Пријатељство које се сматра да је вечито, а које живот распе као плеву!</p> <p>Поре |
је најмљена под надницу.</p> <p>— Сутра да ми што буде, не дај боже, па да ми дете остане без с |
из кућа, малих, разнобојних, без спрата да су се готово губиле у овој пољани усред престонице.< |
зи с једне стране из човечјег инстинкта да тражи своју сопствену срећу, пошто-пото, и с <pb n=" |
се после изгубити, остављајући студента да иде својим путевима.{S} Она је била само нешто прола |
е се као два злочинца.{S} Отворише уста да нешто рекну, али немадоше времена јер се на прагу ук |
одговара: „Пун сам електрике“...{S} Шта да радим, кажи ми.</p> <p>Вишња јој није знала одговори |
а уверења и своје особине.</p> <p>— Шта да вам кажем, госпођо!... — рече после неколико тренута |
оћ...{S} Ми морамо успети.</p> <p>— Шта да радим ? — нађе је по том Милева. — Радоје пије.{S} Д |
историју из почетка!</p> <p>— Нема шта да чекамо.{S} Оставићемо Београд, Србију.{S} Отићи ћемо |
Није било намерно...</p> <p>— Нема шта да те извињавам.{S} Ти си овде слободна, као код своје |
Кад би тако дошао најзад до решења шта да јој одговори, он се питао како ће јој писмо доставит |
а душевног нестрпљења.{S} Није знао шта да ради од себе.{S} Свет му се чинио празан, шупаљ, бес |
Илић је примио писмо, али није знао шта да одговори.{S} Оно га је дирнуло јако, као сва њена пи |
шта се око тебе догађа, не можеш ништа да избегнеш, све ти се дешава, ништа ти не иде у корист |
ом <hi>питању</hi>.{S} Зауставише Илића да чују и његово мишљење, и позваше га <hi>код Пеливана |
но осетио.{S} Он је желео да има новаца да би осигурао слободу кретања, да би радио само оно шт |
стално учтиво, имао при себи палидрваца да се упали цигара и давао на веру.{S} Могло се ићи из |
сити ; нигде није тачнија она пословица да се не зна шта носи дан, а шта ноћ.{S} Странци нас зо |
ио у јуну, а већ у августу молио је оца да га упише у школу.{S} Дотле је сам научио читати и пи |
ше изнад свакидашњости.{S} Ето ти кључа да постанеш велики у очима оних који те окружују...{S} |
, као да то само од њега зависи, покуша да од те две девојке начини једну.{S} Пажљиво је одабир |
Он спази такође своју другарицу, покуша да окрене главу на другу страну, али се његове очи не м |
его кад си пошла.</p> <p>Девојка покуша да не призна истину. </p> <p>— Веруј ми, ми смо све има |
рајући то буђење свога села, она покуша да хладније мисли о свом узбуђењу.</p> <p>— Откуд овај |
утке и болесну мачку.</p> <p>Она покуша да отури те мисли заједно са споменом на свог бившег др |
"37" /> се из методике.{S} Вишња покуша да заметне разговор с њом; говорила је о тој методици, |
обви око паса.</p> <p>Тада Вишња покуша да се ослободи, стежући му у исти мах руку јако.</p> <p |
ече јој Вишња, осмехнувши се, па покуша да се метне у у њено расположење.</p> <p>— Да си жива и |
ну, затвори очи <pb n="308" /> и покуша да поново заспи, као дотле, мирно, не мислећи ни на шта |
{S} Стога продужи правим путем и покуша да одвоји стране што су се оснивале на материјалистичко |
<pb n="282" /> примети?{S} Да ли покуша да га спречи и да му улије храбрости, кад му примети:</ |
оја жена је још твоја.</p> <p>Он покуша да оспори њен разлог; наведе да је парница поведена, да |
аде госпођа весело — где су нашли љубав да изјављују!</p> <pb n="198" /> <p>— Слушај, Клеопатра |
от, пустити се у њега.</p> <p>Јер какав да је, живот постоји, он се не може мењати у својој суш |
/> сам се ја, због оног мог лудова, Бог да му душу прости, мучила и патила.</p> <p>Директор је |
другова њихових познаника, било најзад да им је био представљен.{S} На његовој тоалети видела |
а Вишњи.{S} Затим, чинило му се понекад да ни Бела нема према њему изузетно дубоких осећаја.{S} |
но.</p> <p>Било му је јасније него икад да не воли ту девојку, па ипак он превали:</p> <p>— Да! |
у.{S} Његов глас би се утишао по каткад да се једва чује; затим се дизао јаче, лупао готово, и |
есора.</p> <p>Брачни пар дође у Београд да присуствује погребу.{S} После се не вратише више.{S} |
на од извезена стакла спречавале поглед да продре даље.</p> <p>— Можда је какво посланство! — о |
68" /> то није истина.{S} Тврде за тебе да си срећан човек.{S} Причају да се у тебе заљубљују м |
ање.</p> <p>Са том мисли почеше и друге да се враћају у младићеву главу.{S} Он опази у Вишњиним |
ној склоности своје душе, он се не даде да га занесе та струја нових нада, него исприча другари |
егаваш.{S} Ти ме више не волиш? — стаде да се мази, и набра обрве.</p> <pb n="189" /> <p>Младић |
е била велика.{S} На пола улице застаде да предахне.{S} Тада зачу познате кораке.{S} Један пото |
и глупости...</p> <p>— Читала сам негде да је љубав слађа кад је мрак.{S} Гледаћемо звезде...</ |
>Он покуша да оспори њен разлог; наведе да је парница поведена, да ће се брак раскинути.</p> <p |
је метално тика-так, така-тик.{S} Хтеде да пробуди Аницу.{S} После се застиде.{S} Како да јој о |
евојкине.{S} Он пусти.</p> <p>Кад хтеде да загрли поново тај дивни створ што му се подаје, тог |
ге <hi>купусарама</hi>.{S} Најзад, виде да Радоје има право, па му предаде целу радњу, а сам по |
копа, па се онда заустави, као да виде да је то узалуд, наслони се на дрвену држалицу и изгуби |
мали синоћ — примети Вишња, па кад виде да се Каја не подсмехну, продужи пажљиво — он је врло у |
ва храброст не потраја дуго.{S} Он виде да би му од рукописа остало врло мало, готово ништа.{S} |
ало пасуља и пастрме, али за кога тврде да је најукуснији од свих српских пасуља.{S} Један проф |
што сабира крте остатке разбијене лађе да од њих начини спасоносан сплав.{S} Да ли ће се спаст |
ари, тако уско везане за њу, да им каже да се вратила, да постоји, да живи, живи...</p> <p>Нађе |
ца није код куће — рече она, па се саже да узме кључ испод простирке од прага.</p> <p>При том ц |
о руча, купи жени папуче.{S} Јест, може да <pb n="287" /> има жену лепу, пријатну, ето такву ка |
е, ћудљиво, бурно, како то природа може да удеси по каткад над том вароши, широм отвореној мађа |
узета оним присним сажаљењем, које може да осети само жена према жени, шапташе јој матерински:< |
акат млад човек, који без штака не може да макне, а иначе скакуће, свуд јури, трчи, код свију ј |
није опоравио још од робије, па не може да издржи тај штрапац.</p> <p>Илић је пристао одмах, го |
р.{S} Мене се она као директора не може да тиче.{S} Државна служба долази на прво место...{S} П |
и, код свију је, без њега ништа не може да прође.{S} Вишњи је доносио међу првима новине, пропр |
Њихов ситан <pb n="94" /> мозак не може да појми како та невидљива материја, то стакло, спречав |
је самоуверено. — Утицај старијих може да изопачи праве дечје наклоности.{S} Ако хоће да учи ш |
еки пркос против самог себе терао га је да се излије пред својом старом пријатељицом, ма по цен |
неразумљиве речи.</p> <p>Избегавала је да иде на универзитет.</p> <pb n="182" /> <p>— Како бих |
игревици украј Мораве.{S} Покушавала је да веже своје мисли за свакидашње кућне ситнице, трудил |
је позива Кајин рођак.{S} Покушавала је да се отресе те мисли, <pb n="36" /> која ју је опседал |
вора на Моравиној обали.{S} Погађала је да му се допада.{S} То јој би мило, али убрзо одби ташт |
овићка не хтеде наваљивати.{S} Знала је да јој је муж врло тврдоглав.{S} Стога узе други пут, п |
а све до чела и главе.</p> <p>Сањала је да су ишли пешке, као у селу.{S} Било је у сватовима мн |
S} Поред све равноправности, осећала је да ипак није једнака својим друговима.{S} Није имала ги |
с Чедомиром још за тренутак, осећала је да се неће моћи савладати, да ће бризнути у плач... ту, |
оли Чедомира. <pb n="149" /> Осећала је да је њено цело биће везано за њега.{S} Њено срце грчил |
{S} Кад се спремила за школу, видела је да још има доста времена.{S} Па ипак је готово трчала п |
ла пред њим никаквог стида.{S} Хтела је да му се преда одмах, ту, на тој пространој пољани.{S} |
заустави код огледала.</p> <p>Хтела је да види на њој самој колико га мрзи.{S} Један крај њене |
чну послови.{S} Као што видиш, штета је да новац лежи зазидан у темеље.{S} Фирма за машине даје |
она одмах не одговори.</p> <p>— Ред је да помогнем мајци.{S} Наша је кућа велика.{S} И затим, |
и Вишња — онда будимо отворени: боље је да не идемо заједно.</p> <p>— Ми нећемо нашкодити једно |
и би давали наметљиве савете. — Наше је да нађемо новац, а остало: то је његово.{S} Не може се |
пут. — Само на кога се метну, да ми је да знам?</p> <p>— Не на мене, у сваком случају — упаде |
ав врат и пупаст трбух.{S} Рекао јој је да се не брине, оставио листу на сто, легао и заспао.</ |
се опет крај прозора.{S} Пријало јој је да тако гледа како зора свиће.{S} Нешто велико и утешно |
авали и одобровољавали.{S} Покушавао је да се метне изнад свега, да живи повучено, за свој рачу |
је био сув доктринар.{S} Заборављао је да поред науке постоји оно што се зове примењена наука, |
азити у школу за неко време.{S} Знао је да му се неће веровати.</p> <p>— Шта ме се тиче! — река |
мао мрве практичног смисла.{S} Читао је да жена треба да слуша мужа.{S} То му се увртило у глав |
казао оно што је говорио.{S} Престао је да пише афоризме, па се дао на поезију.</p> <p>— Наука |
ло с научним претензијама.{S} Осећао је да стари, није волео да му се противуречи и давао је че |
>Младић не одговори ништа.{S} Осећао је да ће доћи нешто горе, нешто страшније од увреде, нешто |
јачи од његовог сопственог.{S} Видео је да она воли несрећно.</p> <pb n="220" /> <p>— Никад сре |
од града и стоке од помора.{S} Успео је да оба пројекта озакони у Скупштини.{S} У буџет се унес |
на слика му је бунила главу.{S} Хтео је да опет под руком осети њено тело, да се утопи у разблу |
Трудио се да не мисли на њу.{S} Хтео је да је заборави.{S} Њена слика се брисала, срце ћутало.{ |
зне врсте.{S} Њен главни задатак био је да допуни свога мужа тиме што ће његове сељачке склонос |
па Великошколаца Социјалиста, почело је да долази до размимоилажења у питањима тактике, настаја |
едомир знао о овом свом претку, било је да се борио на Засавици, по свој прилици у чети Зекиних |
еповерљиво.{S} Прво што помисли било је да му златарски занат није занео мозак, те је намислио |
пате, а не сметају.</p> <p>— Главно је да јој је срце здраво — рече лекар на последњој посети. |
ана.</p> <p>— Већином гласова решено је да парламентаризам треба помоћи — говорио је Петар Зече |
т година, шеснаест векова требало му је да пређе од уранка на једној падини Рудника, па до зала |
ва.{S} Ипак нешто у души говорило му је да спречи мисао да не иде тим правцем, те је ударао крс |
у своје законе унесе што више гарантије да власт не изигра ове мере.{S} У тој бризи он је смео |
од озбиљних млађих философа прокламује да разум даје само карикатуру стварности.{S} Нове цитад |
ојој другарици:</p> <p>— Он ме саветује да продужим школу и ступим на философију.{S} Ја сам се |
обасули у Београду, нису имали прилике да употребе.{S} На једном месту погрешно су ушли у друг |
ављив.{S} Напротив, ја сам имао прилике да се уверим да је он диван материјал, ја сам сигуран д |
деле су већ кроз атмосферу и покушавале да завију у помрчину разгранате врбе по обали.{S} Са су |
е сунце нагињало западу, девојка зажеле да види залазак на Сави.</p> <p>— Ужелела сам се Београ |
онтрасте и наду на потпуност.{S} Пожеле да раскрсти са својим несређеним положајем једним потез |
арене тоалете, усред тих људи што мисле да од њих зависи круг земаљске планете.{S} Она се сети |
о имати своје ја, бранити оно што мисле да је најбоље, најкорисније, најправедније, борити се п |
и кажеш да причекају?</p> <p>— Да, боље да се кају раније него доцније.</p> <pb n="199" /> <p>М |
/> имао времена, па можда ни праве воље да мисли на своју породицу.{S} Кад би му ко од пријатељ |
</p> <p>— Да дивног сна!{S} Оставите ме да сањам.</p> <p>У том тренутку студент се сети Беле, и |
роз твоје доба.</p> <p>— Шта хоћеш тиме да кажеш?</p> <p>— Ти си лутала по Београду, тражила <p |
ј је било без мајке.{S} Није знала чиме да се позабави, да прекрати време кад остане сама.{S} Ф |
лужење — додаде госпођа. — Само, никоме да не причате <pb n="196" /> о оваквој веридби.{S} Ја ћ |
све из кујне.</p> <p>— Куварица не сме да регне — прекину га девојка. — ’Ајд, загрли ме... не |
у.{S} Тај тип се буни против власти, не да би је начинио бољом, него да је дочепа у своје шаке. |
једно бескрајно задовољство које се не да описати, како каже чâ Јанко Веселиновић.</p> <p>У ов |
то страшније од увреде, нешто што се не да избећи и што ће га пратити вечито.</p> <p>— Не покуш |
ивота, усамљено биће што се ни с ким не да да удружи, идеалиста који ради само на крупно; гледа |
ли</hi>. <pb n="86" /> Публика се стане да надмеће ко ће више знати на памет тих његових бунтов |
најслађи, кад би уграбио од своје жене да седне за кујнски сто и једе што прво дохвати.{S} Али |
елосипедско друштво, утицао код општине да се праве вештачки бунари, поправљао женама машине, д |
нашем говорном језику тако фамилијарне да им често говорник готово не схваћа прави смисао.{S} |
ећ толико пута до знања да он има од ње да се учи.{S} Поред тога, бојао се да не начини какав и |
о, коме су припадале крштеница, уверење да није жењен, остале сведоџбе, радио марљиво за своје |
за какву акцију, треба му читаво решење да уђе у дућан и купи какву ситницу, а прелази преко ос |
чи.{S} Куварица је стишавала близнакиње да се не деру пред његовом собом.{S} Собарица је намест |
мирно.{S} Нека вас петао узалуд опомиње да је дан свануо...{S} Нимфе ће радити посао робова!"</ |
им друговима.{S} Седала је у прве клупе да би професора чула што боље.{S} Уписала је и часове к |
шибају волове, а човек не зна кога пре да пожали: те људе или ту стоку.{S} Јадно место где се |
едео наш живот.</p> <p>— Ја хоћу најпре да учиним све што могу други.{S} Оно после... то ће бит |
и човек.{S} Чинило му <pb n="280" /> се да би у њој нашао оно нешто неодређено што је вечито тр |
што је хтела, свађала <pb n="128" /> се да се кућа орила од њене вике.{S} Време јој је пролазил |
S} Ипак, корачала је даље.{S} Надала се да ће се сакрити.{S} Подржавала ју је храброст лопова, |
методици, глас јој је дрхтао, бојала се да њена другарица не сазна шта о овом узбуђењу које је |
рце стезало се од бола.{S} Заклињала се да ће се сва предати нези око болеснице, да неће одмица |
за свакидашње кућне ситнице, трудила се да се сети лица чија се имена спомињу, мешала се са вар |
топло.{S} Једна црвена буба трудила се да се успење уз један камичак. <pb n="76" /> Стаде посм |
адве широке царевине мисли и трудила се да их разуме обе и да их помири.{S} Говор њеног земљака |
ика ради на свом образовању и спрема се да буде велика и мила сарадница на препорођају родног к |
искреност своје другарице.{S} Упита се да Каја није суревњива што се она познаје са њеним срод |
се посвети бризи око оца.{S} Труђаше се да накнади домаћицу кући.{S} Мела је собе, пропирала ру |
шњости који гледа своје књиге, труди се да одговори свима дужностима, води бригу о дневним потр |
да ће се вечерас навратити.{S} Боји се да не пређе у запаљење.</p> <p>— Збиља?{S} Запаљење ниј |
Кад разговарам овако с вама, чини ми се да присуствујем. неком концерту, где хиљаде пријатних и |
ешто охладнео према мени.{S} Чини ми се да ме избегаваш.{S} Ти ме више не волиш? — стаде да се |
чену за школску младеж, одушевљавати се да се појави у Чачку са бурским шеширом, подгрејавати б |
широко о примени електрике, трудећи се да га својим здравим разумом схвати што боље.</p> <p>Ме |
.{S} И две се жене загрлише, трудећи се да утеше једна другу.</p> </div> <div type="chapter" xm |
за, живела са децом, скромно, тешећи се да то неће увек тако трајати.{S} Имала је четири детета |
жем, жено — рече Матовић, спремајући се да легне.{S} Деца су била већ заспала.{S} Бела тако ист |
ају се многе излишности.</p> <p>Реши се да отпутује још истог дана у Чачак.</p> <p>Мајчина боле |
ао, чак и кровови од кућа чинили јој се да је поздрављају пријатељски, а она није могла отићи с |
Сумња је уједе за срце.{S} Учини јој се да тоне, да се земља сурвава под њом, да околне планине |
и.{S} Вишњу обли румен.{S} Учини јој се да то види на неком другом створењу.{S} Окрену се по со |
шта.{S} У једном тренутку учини јој се да ће се успавати.{S} Али ју је јастук жуљао, обузимала |
празнина.{S} Губећи њега, чинило јој се да се губи све око ње.{S} И она сама се губи, нестаје ј |
авала кадгод је могла.{S} Чинило јој се да је она крива за његову несрећу.{S} Тешко јој је било |
авале су велике идеје.{S} Чинило јој се да је поново рођена.{S} Слободно је могла доћи кући, сл |
е осећала прве године.{S} Чинило јој се да је не предусрећу са збиљом коју је она донела.{S} Ђа |
днијег света на улици.{S} Чинило јој се да је све било весело, шалило се много, на лицима није |
болело.{S} Куд се окрене чинило јој се да је нешто прати у стопу, нешто хладно дува за њен вра |
ултат слободног размишљања.{S} Бојим се да младића није засенуо мој положај, а он на то не треб |
д ње да се учи.{S} Поред тога, бојао се да не начини какав испад, имајући већ извесна искуства |
ако ће јој писмо доставити.{S} Бојао се да јој не направи нове непријатности код родитеља, код |
, изналазио утешне разлоге, заклињао се да се то десило без његовог знања, да је био жртва глуп |
против реакционарних власти, трудио се да у своје законе унесе што више гарантије да власт не |
што од своје службе у војсци, трудио се да надокнади дамама оскудицу у каваљерима и био је заис |
а не видећи своје драгане.{S} Трудио се да не мисли на њу.{S} Хтео је да је заборави.{S} Њена с |
е ми је пошло наопако.</p> <p>Трудио се да не изгледа бедан, али неки пркос против самог себе т |
расцеп.{S} Та прилика дође.{S} Имало се да се реши да ли ће група учествовати у митингу које је |
{S} Чедомир се љутио.{S} Дешавало му се да проведе по неколико дана не видећи своје драгане.{S} |
се бркале. <pb n="294" /> Чинило му се да је прочитао у некој врло рђавој књизи све што би мог |
м се дао на посао.</p> <p>Учинило му се да се остварио његов велики сан.{S} Живот многољудног г |
рвог празника.</p> <p>Споразумели су се да венчање буде на јутрење, у најужем кругу пријатеља.{ |
ата ће доћи... тата ће доћи... је л’ те да ће доћи?...</p> <p>Госпођа Матовић се такође придруж |
да држи под присмотром обе девојчице те да тако олакша посао <hi>јадне мајке</hi> — како је гос |
. — Али нисам ја ко је ко.{S} Нећу дете да ми се мучи по паланкама.{S} Доста <pb n="262" /> сам |
тако љубазни према мени.{S} Зар мислите да ја не умем ценити толике пријатељске услуге, поклоне |
пратити вечито.</p> <p>— Не покушавајте да се браните.{S} Већ ми то причају одавно.{S} Али ја д |
{S} Оно од чега треба да се бојиш јесте да не будеш... као ја, несрећна за увек.{S} И упамти, с |
ри равне долове,</l> <l>Да видиш шта ће да никне.</l> <l>Ако ти никне лудаја,</l> <l>За мене мл |
т, смрт, љубав, отаџбина, брак престаће да вам буду мислене именице.{S} Али не бојте се, не беж |
е све то срушило јер „тај зликовац неће да учи“.</p> <p>Радоје побеже од очеве куће у неко село |
испита на врату.{S} Глава ми бучи, хоће да прсне.</p> <p>— Знам, знам.{S} Ја мислим на твоје ис |
о.</p> <p>— Три дана нам говори да хоће да се убије — умеша се један надничар са самаром пуним |
ренутцима живости изгледале као да хоће да искоче из главе, обучен нешто немарно, са краватом к |
бе слепочнице, које су биле као да хоће да прсну, а прстима затеже косу тако да осети како му с |
ема.{S} Она није довољна жени која хоће да буде на висини свога времена — одговори Вишња и погл |
.. испросио Швабицу.{S} Тетка-Ката хоће да се изеде од муке.</p> <p>— Што је узео Швабицу?</p> |
/p> <p>— Времена се мењају.{S} Све хоће да је модерно...{S} Дакле, ти кажеш да причекају?</p> < |
ли, претпостављали су девојке које хоће да се шале, које допуштају да се задиркују.</p> <p>— Хл |
лику дињу. — Дао Бог па родиле, те хоће да и ти окусиш... „Знам, вели, да их се Вишња зажелела |
разумеде младића.{S} Помисли да он хоће да каже како не двоји брак од љубави, или тако нешто, т |
ра њу и њен венац са жаљењем и као хоће да јој каже:</p> <p>— Тако ћеш и ти свенути, неудата, о |
седне у клупу, професор говори, ко хоће да бележи, он бележи, а ко неће, онда то толико.</p> <p |
ачи праве дечје наклоности.{S} Ако хоће да учи школу, нека учи, а ако неће, значи да није за њу |
од платна.{S} Тражио је од жене и деце да пазе на одело.{S} Жена му је имала тепелук од дуката |
олакша себи, тражећи које љубазно лице да се разговори, да одахне, да живи.{S} Његови стари <p |
за кување, долазиле су оближње раднице да однесу кући врућ ручак, кокетовале простачки гримаса |
о по целом небу, па жеже.{S} Нигде тице да се чује.{S} Биље зри.{S} Вишња је спустила завесе.{S |
да си се вратила кући.{S} Тетка ми рече да ниси долазила.{S} Знаш ли колико је сати?</p> <p>— И |
знаје се како је села.</p> <p>— Ти рече да долазиш чешће овде? — упита га она.</p> <p>— Да.{S} |
о изненађење код куће.{S} Мајка му рече да му сестру проси Вићентије Симић, секретар суда.{S} Б |
поново зграби будак, замахну њиме, поче да копа, па се онда заустави, као да виде да је то узал |
.</p> <p>Пошто је распремила собу, поче да помаже око ручка.</p> <p>— Остави то, Вишња — рече ј |
p> <pb n="234" /> <p>— Али, тата — поче да се брани девојка. — Ко ће кућу водити, ко ће децу на |
пространо као свет.</p> <p>Девојка поче да размишља хладније.</p> <p>— Ја сам била неправична п |
да седне, посади му се у крило, па поче да барата по његовом столу.{S} Под руку јој дође свеска |
се пролеће не дочека.{S} С јесени поче да пада киша.{S} Падала је из дана у дан.{S} То не беше |
о, па му предаде целу радњу, а сам поче да сади лук преко лета, зими пак да зева у оближњој мех |
тварала у сузу.{S} И суза за сузом поче да се ниже, као ђердан, низ образе девојкине, лагано, к |
секу...</p> <p>— Као сир!</p> <p>— Јуче да сам умро — говорио би какав старији човек — па да су |
јој уз лице.</p> <p>Они обоје покушаше да не кажу истину.{S} Девојка је грицкала доњу усну, ка |
S}Осети да му се гуша стеже, очи почеше да га сврбе, и њега обузе луда, болесна жудња да рашири |
самаром пуним цигаља. — Вели, неће више да носи цигље... то му је испод достојанства!</p> <p>— |
>Тек после дуге ћутње, уста се отворише да изговоре неколико баналних речи.</p> <p>— Ти си без |
нања, да је био жртва глупог случаја, и да... на крају крајева, он њу воли још, њу једину, њу с |
зи, у влажном хладу лозиног зеленила, и да је гледа, <pb n="222" /> посматра њу и њен венац са |
својим рукама, као тврдица златнике, и да се свети, да руши, да обара.{S} Заставници прогреса, |
доказује колико је већ велика девојка и да су јој нашли момка.{S} Отац јој је поклонио часовник |
Јавила му је само повод свога одласка и да се неће враћати до јесени, пошто ће се предавања уск |
боже, болесна, да ти школа није тешка и да не оскудеваш у чему.{S} Волела би да те види, па дођ |
угог.{S} Он је мислио да се она удала и да није ништа сачувала од спомена на њихово познаство.{ |
усуди да се успротиви њеним разлозима и да наведе противне мисли које су јој од синоћ лутале по |
осећања, да се одриче својих мишљења и да се вечито повлачи у себе, те му је ваљада због тога |
га Лазаревићева избегава намерно, па и да му пркоси.{S} Његова је душа патила, његов понос је |
е мисли и трудила се да их разуме обе и да их помири.{S} Говор њеног земљака био јој је ближи, |
очека љутито лице њеног оца или мајке и да му, уз заслужени прекор, покажу врата.{S} Долазила м |
зе луда, болесна жудња да рашири руке и да завапи гласно.</p> <p>— Имате ли мало хартије?{S} Тр |
другом, него тако... ради саме власти и да је држи у својим рукама, као тврдица златнике, и да |
примети?{S} Да ли покуша да га спречи и да му улије храбрости, кад му примети:</p> <p>— Ти прет |
се брак раскинути.</p> <p>— Да чекам и да поновимо целу нашу историју из почетка!</p> <p>— Нем |
Јасно јој је било да он није више њен и да то не може бити.{S} Али се она надала да ће наћи нек |
бежи општим људима: да благо ти будет и да долгољетно поживиш на земљи...{S} Да постоји рај сва |
ечери да је Илић запросио Белину руку и да је она, као мајка, дала свој благослов, па је поглед |
мрзети <pb n="49" /> девојачку школу и да ће пред Чедомиром прокритиковати његове идеје.</p> < |
е сазидана да буде уточиште свију њих и да се сваком члану породице нађе на невољи.{S} Али млад |
и да не оскудеваш у чему.{S} Волела би да те види, па дођи ако можеш, а ако ти школа не допушт |
мрк.{S} Да је то било ново, изгледао би да се увио у тробојку какве црначке републике.{S} Време |
еко Саве.{S} Све се запали.{S} Рекао би да се светлост сјури с неба бујицом.{S} Многобројни про |
би је човек видео први пут, помислио би да је горда и надута, али, у иоле познатијем <pb n="104 |
у Илића. — Ко ме не познаје помислио би да и ја пушим!</p> <p>— Не пушиш никако?</p> <p>— Једна |
итика.{S} Необавештен човек помислио би да се налази на прагу револуције, али се сви ти говори |
јало неко време.{S} Изненадно осетио би да га нешто вуче к њој.{S} Хиљада ствари, блиских тој д |
половином своје душе, и обећавала себи да неће мрзети <pb n="49" /> девојачку школу и да ће пр |
амнаест <pb n="178" /> година — настави да се љути против жене. — Батине!{S} Батине!{S} Батине |
де душа само додирне душу, па је остави да сања започети сан, и пољупци где тело дише дахом дру |
заборављају своје мртве, а зар ми живи да се заборавимо?{S} Ти нарочито, Вишња... ти си још ув |
ади у његову главу, она се тако угњезди да је ни сами ђаво не би могао отуд ишчупати.{S} Ништа |
и није требало много вештине па да види да је та животиња одличног соја: високе ноге, развијене |
о у стању пијана човека који добро види да прави глупости, а продужава и прави их нове, све му |
чизмама на ногама. — Еј, Милисаве, ходи да ти представим моју најмилију другарицу...</p> <pb n= |
седе код <hi>Златног Крста</hi> и тврди да ја личим на њеног сина који је умро као питомац Војн |
де се вратити.{S} Али га госпођа понуди да се одмори.</p> <p>— Напољу је још велика врућина — р |
говорила, те се њена другарица не усуди да се успротиви њеним разлозима и да наведе противне ми |
и лањски снег!</p> <p>Мајка се не усуди да обнови прекор, већ погледа плашљиво у свога мужа.{S} |
гађаји не узму други обрт, те се одважи да удари на главну ствар.</p> <p>— Ти га волиш, дакле? |
, као човек који губи равнотежу и тражи да се за шта ухвати.{S} Жабе су крекетале, попци и скак |
— Тата нема ништа против.{S} Само тражи да свршиш школу.{S} Дотле нам иначе треба времена око д |
p> <p>— Синоћ сам читала у једној књизи да има створења која уђу у наш живот једног дана, заузм |
ушима.{S} Обузимали су га чудни осећаји да цепа, да мучи, да се свети на тој девојци која му се |
јер се стално налазе у недоумици: да ли да гласају по свом убеђењу, <pb n="278" /> па да оборе |
е епохе.</p> <p>Вишња се промисли да ли да му каже праву истину.{S} Најзад рече:</p> <p>— То ни |
е увек нешто.</p> <p>— Шта мислиш да ли да пишем детету у Београд?</p> <p>— Њој ће бити свакако |
и нас који га нисмо имали.{S} Знате ли да је то била грдна разлика између робијаша и робијаша, |
ладно, готово опоро:</p> <p>— Хоћемо ли да се вратимо?</p> <p>— Зашто? — чудила се Вишња.</p> < |
ојем и још неколико девојака. — Знаш ли да си села у вилинско коло?</p> <p>— Кажу — додаде друг |
="90" /> <head>VIII</head> <p>— Знаш ли да се Љуба Ћопа вратио са села — рече Зарија Чедомиру.< |
а.{S} Бар смисли шта хоћеш.{S} Хоћеш ли да будеш виђен?{S} Онда критикуј туђа дела, не стварај |
кога се метну, несрећнице?{S} Хоћеш ли да свет показује прстом на тебе, луди створе?</p> <p>— |
у Београду — рече јој Аница. — Хоћеш ли да идемо?</p> <p>Тада се и по четврти пут глог белио, л |
земаљско задовољство.</p> <p>— Хоћеш ли да будеш моја жена? — упитао је он.</p> <p>Њене руке за |
ролазио улицом, старији су се утркивали да га поздраве, а деца се загледала у њега, као у чудо. |
<p>Шетали су по школском трему и чекали да се отвори библиотека.{S} Распуст се приближавао крај |
били леп пар.{S} Људи су се заустављали да их гледају.{S} Већ се примицало вече кад се нађоше н |
а несвесно, осећао да је он сувише мали да би могао припомоћи тој промени.{S} И још нешто.{S} М |
ткве стругане!...{S} Ми смо сувише мали да му будемо пријатељи или непријатељи.</p> <pb n="93" |
>— Муке сам видела док су моји пристали да се вратим у Београд.{S} Тата још којекако, али мајка |
х, или кад би коме малом јаднику успели да напакосте.{S} Било је у колегијуму много нечег женск |
Обреновац, нашли су једну клупу и сели да се одморе.{S} Место је било као створено за састанак |
екујемо од даљег живота, а што би хтели да сазнамо и улепшамо као у бајци.{S} Јесења ноћ ју је |
е министра који не дели то мишљење, или да гласају против свога убеђења па да сачувају министра |
наше срце па да живимо као старци, или да умремо млади слушајући своје срце.{S} Ја сам изабрао |
и имамо да бирамо између ово двоје: или да убијемо наше срце па да живимо као старци, или да ум |
а, загонетака решено.{S} Ми смо мислили да долази тренутак кад ће наука открити велику тајну, о |
м, највише волим.</p> <p>Она га присили да седне, посади му се у крило, па поче да барата по ње |
несени у своју лепоту, они нису осетили да је нестало лепог дана.{S} На земљу је била пала нека |
какав старији човек — па да су ми рекли да ће неко раскопавати онај крш, не бих му веровао да м |
вне речи за нашу земљу где нико не воли да се пашти, чак ни за своје задовољство!{S} Препирали |
{S} И кажем јој ја да се чува.{S} Мисли да јој је још осамнаест <pb n="178" /> година — настави |
Бела рђаво разумеде младића.{S} Помисли да он хоће да каже како не двоји брак од љубави, или та |
ле наше епохе.</p> <p>Вишња се промисли да ли да му каже праву истину.{S} Најзад рече:</p> <p>— |
зеше му стипендију.{S} Били су пронашли да се вратио без одобрења владе, или тако нешто.{S} Раз |
Ето, ја сам провинцијалац, а изгледа ми да се овде нема већег осећања удобности, лепоте, <pb n= |
ора.{S} Он јој преписа нешто, и рече ми да ће се вечерас навратити.{S} Боји се да не пређе у за |
да начини сунцобран од тиквена листа ни да састави монограм за мараму.{S} У осталом, то је Радо |
ојих сам очекивао добра беху неспособни да ми га учине, а они од којих сам очекивао зла, најзад |
што се крвавило.</p> <p>— Да је и мени да изађем некуд — рече му Бела једног дана кад тако ост |
орити се против онога за што су уверени да је рђаво и опасно. „Остати на власти" постаје им јед |
ли и ти постати министар?</p> <p>— Зини да ти кажем! — трже се стари господин, па пређе на свој |
ај удаљи. — Боже мој!{S} А мени се чини да је то било тако далеко... даље него детињство.{S} Шт |
ростран и благ?{S} Да ли се и теби чини да нас она, кроз ниске гране својих врба, позива на вел |
свежег пољског цвећа.{S} Вишњи се учини да нешто живи ту у лози, у влажном хладу лозиног зелени |
већ тим питањем бави, али јој се учини да поред све користи што ће видети отуд није отмено гов |
лепо, као дотле.{S} Тек што му се учини да се Овчар и Каблар завијају неком маглом.</p> <p>Друш |
ругарицу Милеву, па је даље писао Вишњи да се не љути, да дође на свадбу ако може.</p> <p>— Нек |
емо негде заједно!{S} Имам много ствари да ти кажем, да ти изложим што сам наумио.</p> <p>Вишња |
, умочио перо.{S} Имао је толико ствари да каже!{S} Дани су пролазили, а перо је висило непомич |
док се није задржао у Повлену, у намери да хајдукује, али се ту оженио и окућио.{S} Илићев деда |
рио се неколико пута перорезом у намери да се убије.{S} Ово је учинио на улици пред самом грађе |
министар кад му жена саопшти те вечери да је Илић запросио Белину руку и да је она, као мајка, |
чи поново.</p> <p>— Три дана нам говори да хоће да се убије — умеша се један надничар са самаро |
ћи пре него што зађе.{S} Каткад се деси да његова кугла пада баш за оним димњаком од стругаре, |
стрпљења.{S} Ти ћеш успети.{S} Треба ти да створиш коју везу...</p> <p>— Која вајда!{S} Они од |
ругаш?</p> <p>— Не, Илићу.{S} Кажем ти да имаш стрпљења.{S} Ти ћеш успети.{S} Треба ти да ство |
ји месец свршиће школу.{S} Неће требати да се мучимо око мираза.{S} А што су млади?...{S} Шта и |
аница.{S} Скупи их и стаде прелиставати да уђе што боље у предмет.{S} Он их је почео у Паризу, |
м трвењу.{S} Народи око нас неће чекати да ми добијемо времена.{S} Мораће се журити...{S} А ви, |
за конвенционални брак, и ђаво ће знати да ли ћеш шта сачувати од онога што сам ти говорио?</p> |
тивника <pb n="295" /> није хтео читати да не губи време.</p> <p>Међутим, последњих година, јач |
колу.</p> <p>— Па зар ћете сад пристати да седите докона? — примети младић нешто ауторитативно, |
</p> <p>У једном тренутку, неко примети да се нешто црно гиба на таласима.{S} Донесоше чакље, а |
оси <pb n="70" /> најбољу земљу и прети да једног дана збрише целу варош.{S} Међутим, она нам н |
уше изненадним сјајем.{S} Да ли се сети да је у тој улици први пут видела свога драгана са њего |
</p> <p>Хтеде још нешто рећи, али осети да му глас дрхти.{S} Једно јато врабаца крештало је лев |
ори девојка узбуђено.</p> <p>Илић осети да је сад дошло оно велико, оно страшно, језиво што је |
очима, како све иде у пропаст.{S}Осети да му се гуша стеже, очи почеше да га сврбе, и њега обу |
из гимназије што је доказивао катихети да природне науке побијају науку хришћанску.</p> <p>Њег |
ралу под Овчаром.{S} Ускоро ћу отпочети да говорим с неким пријатељима...{S} Теби првој о њој к |
имају право.{S} Можда је узалуд тражити да се животу да̑ вредност у људском смислу речи.</p> <p |
њега.{S} Како би иначе могла продужити да живи!{S} У Млави су ретки Илићи.{S} И дани су пролаз |
им што више није наше?{S} Зашто пустити да дани и године пролазе?{S} Јер младост иде, брже него |
воље де се ради нешто велико, смелости да се кида са свиме што је старо, штетно, устојало.{S} |
је нечег новог, разонођења, могућности да се крене једним новим путем којим дотле није био про |
и његова жена нашли су увек могућности да задовоље Белину жељу: купе јој пајаца са звонким пра |
<p>Радоју се свиде тај одговор, заусти да то каже, кад песма одјекну поново.{S} То су се надпе |
рестоница у Европи.</p> <p>Вишња заусти да нешто дода, али је већ млади човек падао у ватру грд |
, господин-Илићу?</p> <p>Чедомир заусти да каже онако како је осећао:</p> <p>— Ја сам одсудан п |
старинској цркви.</p> <p>Вишња га пусти да говори.</p> <p>— Само треба претворити речну снагу у |
кад ти једног дана твоја срећа допусти да мислиш и на оно што је прошло, сети ме се по ономе ш |
се пустиле из школе, Вишња хтеде избећи да са Кајом иде кући.{S} Али је она не пусти испреда се |
он је трошио своје младе године радећи да буде достојан поверења које ће му се некад указати.{ |
отиви се том предлогу одлучно, наводећи да социјализам не пориче <pb n="108" /> народност, а сп |
дати, бежао је од своје среће, мислећи да трчи за њом.{S} Није прошло ни неколико минута, а он |
{S} Чедомир натуче шешир на очи, хотећи да одагна ова привиђења.</p> <p>— Матовић ће имати вели |
ећан у кући, он је лутао по читаве ноћи да олакша себи, тражећи које љубазно лице да се разгово |
глади између две гомиле сена, не могући да се реши коју да изабере.</p> <p>Идеални егоист који |
рављака? — па продужи пут, настављајући да звижди.</p> <p>По тротоару, с друге стране, ишле су |
Бела — одговори он, слободно, осећајући да му се срце пуни неким осећајем, који није могао тачн |
е у кочијаша, па онда у кола, очекујући да у њима види кога од нових, слободоумних министара.</ |
у близини, те позва свога пратиоца кући да се одморе.</p> <p>Они пређоше пољану у косо, прођоше |
школе, те предложио својој пријатељици да изађу у шетњу негде даље него што се то могло после |
шлошћу.{S} Дала је реч својој другарици да јој проводаџише за прву прилику која им се допадне.{ |
а промаја ударила.{S} И говори ја стоци да се угледа на ову Швабицу преко пута, па да пере једн |
То разочарење ју је утврђивало у одлуци да не допусти свом обожаваоцу задовољство љубакања.</p> |
учи школу, нека учи, а ако неће, значи да није за њу, па ће гледати друга посла.{S} Шта је мен |
аш.{S} И кад ти говорим овако, не значи да одобравам оно што је раније било.{S} Говорим, јер ме |
че и девојче —</l> <l>Дај, девојче, очи да ти љубим!</l> </quote> <p>— Како је лепа наша народн |
де пољубац у једном тренутку, зажелевши да види своју драгану, да је види целу, разголићену, ос |
Ђавоље Острво.</p> <p>Илић се тада реши да оде сам.{S} У том, одузеше му стипендију.{S} Били су |
Та прилика дође.{S} Имало се да се реши да ли ће група учествовати у митингу које је грађанство |
ка игра жмурке с њим.{S} Најзад се реши да се с њом објасни, пре него што предузме какав даљи к |
устава.{S} Ју, обешењаци, да ми је уши да им извучем — додаде госпођа весело — где су нашли љу |
ринесе је к срцу са једном жељом у души да сам поцрвене.{S} Ко зна колико осташе тако загрљени! |
— Ја знам где си била.{S} Не покушавај да ми поричеш: ја сам прошла кроз твоје доба.</p> <p>— |
ашан смех одјекну долином.</p> <p>— Дај да ти помогнем око венца — рече затим и посади се поред |
пије, па ако га преко ноћ нестане, знај да ћеш се удати те зиме.</p> <p>Вишња се хтеде подсмехн |
прича, из прочитаних књига.{S} Дође јој да рече:</p> <p>— Шта је тако важно било у девојачкој ш |
ла и спуштала испод платна.{S} Дође јој да оде од огледала.{S} Једна суза врцну у њеним очима.{ |
, да околне планине падају.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— За име Божје, погледајте!...{S} Проп |
клара на Сави до Малих Степеница; немој да се стидиш.{S} А сад прими много поздрава од твојих д |
да се врати, па пази, Младене.{S} Немој да се мангупираш.{S} Него учи.{S} Иначе, право ћемо те |
" /> <p>— Матора сулудо!</p> <p>— Немој да ми вређаш мајку — умешала би се Бела. — Иначе...</p> |
ри песницом по њушци.{S} То је био знак да се крене.{S} И он пође, вукући се, климајући десно-л |
м поче да сади лук преко лета, зими пак да зева у оближњој механи.</p> <p>Посао пође на боље.{S |
рхизма и вртоглавице, он је осећао ипак да му све више препрека спутавају корак у напред.</p> < |
девојци у истом уздржаном тону.{S} Чак да је и могао од њеног оца и њене куће, он не би смео п |
у мржњу против њега.{S} Обедише га чак да је несавесно руковао с друштвеном имовином, јер се у |
ело, готово голо.{S} Он не би био човек да је могао мислити на шта друго.{S} Плима страсти плав |
вот.{S} Он вреди толико колико му човек да̑ вредности.{S} Као што видиш, нешто релативно...{S} |
ослобођене свих предрасуда, жена-човек да се тако изразим.{S} Угледајте се на Рускиње, које су |
л! — поче <pb n="152" /> Илић први, тек да би прекратио мучну тишину.</p> <p>— Је л’? — одговор |
Љута?{S} Зашто? — упита је младић, тек да се нешто каже.</p> <p>— Зато што сте ме пољубили — о |
рчину, требао је један тренутак, па тек да види где се налази.{S} Ову приземну собицу испуњавао |
ли девојка, лево од њих, у фабрику тек да се сакрије од полицијског надзора ?{S} Није ли сусед |
за сељаке.{S} Та црква је једини сведок да је Чачак постојао пре нас.{S} Чуо се топот опанака, |
сила је Вишња непрестано.</p> <p>— Имам да ти кажем мој живот за ове последње године, да ти каж |
упита га она дрхтаво.</p> <p>— Не знам да ли се сећаш... оног дана кад смо се састали после ду |
{S} Он је певао:{S} Ја се смејем, морам да се смејем — Бог је реко: морам да се смејем.</p> <p> |
морам да се смејем — Бог је реко: морам да се смејем.</p> <p>Ти састанци су Илића разнежавали и |
сам видела на скупштини.{S} Мислила сам да си се вратила кући.{S} Тетка ми рече да ниси долазил |
омислио је озбиљно:</p> <p>— Уверен сам да би га она пољубила само да види како је то кад су бр |
за мирна човека, али видиш, ја се питам да ли у мени не живи неки скривени ђаво.{S} Ах, како са |
} Није се могао задовољити више чекањем да будућност донесе или не донесе, нови друштвени склоп |
{S} Окрену се од улице с тврдим решењем да је више не види.{S} Поглед му се заустави на зеленом |
Ја нисам попуштала.{S} Запретила сам им да ћу их оставити, да ћу их се одрећи.{S} Јест... „Одре |
поља, најлепша на свету, а ја се кладим да је она најружнија престоница у Европи.</p> <p>Вишња |
пали лулу, па додаде:</p> <p>— Ја радим да убедим људе у потребу да се поново почну послови.{S} |
ински човек сам и ја, па опет кад видим да је нешто боље, што да не радим тако!...{S} Звао сам |
и Вишњина мајка. — Ја јој једнако велим да изађе у друштво, да се разоноди, а она неће, <hi>шту |
т као минут.{S} И ја се само Богу молим да заустави то време, да се не живи тако брзо.{S} Хоћу |
pb n="72" /> од самог срца. — Ја мислим да подигнем једну такву централу под Овчаром.{S} Ускоро |
одби младић скромно.</p> <p>— Ја мислим да је то могуће, то ће бити врло корисно, и, надам се, |
сад звонио поузданије. — Али не мислим да се ту зауставим.</p> <p>— А шта можеш друго?</p> <p> |
ознат онај Ибзенов јунак, Улфхај мислим да се зове...{S} Келнер, један полић!{S} Ето, такав тре |
ес, у човечанство.{S} Не могу да примим да је васељена створена ради гомиле глупака.</p> <p>Дев |
ротив, ја сам имао прилике да се уверим да је он диван материјал, ја сам сигуран да је наш свет |
орских сувата и са наслеђеним искуством да Србија, за све што има, има да захвали само своме се |
</p> <p>— Шта ми имамо још једно другом да кажемо? — пркосила је Вишња непрестано.</p> <p>— Има |
својим пословима.{S} Решавао се с муком да је остави.{S} Једанпут се толико задржа да га газда- |
н, тако одвратан да склопи очи са жељом да умре.</p> <p>— Пријо? — закрешта женски глас однекле |
осек који не смемо напуштати под казном да се не преврнемо.{S} Као што не можемо неговати помор |
се не виде с Кајом.{S} Она хтеде по том да надокнади своју срећу, да види, <pb n="246" /> да по |
озрење, осуду.{S} Њој није падало на ум да се запита: какве су оне, те жене, те девојке од који |
а се срушила.{S} Никоме није пало на ум да је диже.{S} Полиција је само дошла, учинила увиђај и |
јаче него што је он био уопште способан да вели, лудо, смртно.{S} У том тренутку је имала право |
Али је живот чудан, комшија, тако чудан да ја не знам сигурно шта бих рекла...</p> <p>— Не, то |
се осећао крњ, сакат, јадан, недостојан да живи.{S} Он није видео да сви око њега имају свој кр |
естале.{S} Најмањи повод био је довољан да не говоре.{S} Ћуте по неколико дана.{S} Гледају једн |
буџет <pb n="261" /> не би био довољан да заштити народ од леда и метиља!{S} Матовић признаде |
ногу.{S} Они су ишли даље.</p> <p>Таман да се спусте низ једно брдо, кад ветар скиде Вишњи шеши |
тених обрва, присебан потпуно и спреман да прими што има да дође.{S} На отвореним вратима стаја |
псовка.{S} Један сељак, прљав и исцепан да би га у другој земљи ухапсили, терао је своју кобилу |
наство.{S} И, он није био никад сигуран да га она озбиљно воли.{S} Он није био приметио дубоки |
а је он диван материјал, ја сам сигуран да је наш свет добра раса.{S} Само му треба поуке.{S} О |
Он јој се учини одвратан, тако одвратан да склопи очи са жељом да умре.</p> <p>— Пријо? — закре |
ј је почивао отмен умор, који је требао да покаже свету колико сирота жена има посла око спреме |
изучио је сеоску школу, па је покушавао да продужи гимназију, свршио два три разреда, после сту |
ва промена.</p> <p>Чедомир је покушавао да се објасне.</p> <p>— Не, никако... ја нисам престао |
је скинуо шешир и нагнут лако, очекивао да му девојка пружи руку.{S} Она му је пружи, па стрецн |
помену.{S} Што је онда толико наваљивао да се <pb n="255" /> опет виде?{S} Шта му је сад девојк |
S} Он је видео само себе, те је веровао да би с њим трпело и све друго: његови ближњи, друштво, |
међу Белиних родитеља.{S} Он је веровао да су његови односи с девојком дубоко скривени, те је с |
безмало, мрзео своју драгану и веровао да га она мрзи.{S} Сваки њен покрет који није ишао у пр |
раскопавати онај крш, не бих му веровао да ми је из очију испао!</p> <p>— Ту смо се крили од Ту |
лоћу.{S} Директор га је звао, саветовао да подеси своје понашање према утврђеним правилима, каж |
то рећи још раније.{S} Али нисам могао да ти кварим задовољство.{S} Него, враћај се у Београд, |
свога стола, уредио краватну, погледао да ли су му нокти како треба, па одлазио на ручак, пењу |
ела и Чедомир.{S} Па и Чедомир се дизао да иде, да му се не би приметило што остаје на само са |
да му се лице није видело јер се бојао да јој га покаже.{S} Да ли то Вишња <pb n="282" /> прим |
он свима слабостима простог народа, као да су у њему васкрсавали <pb n="3" /> претци његове мај |
га кроз сузе, као да га је жалила, као да је жалила себе, као да је жалила њих обоје.</p> <pb |
му се из груди, а глава му клонула, као да је неког дуго грлио, љубио.</p> <p>Кад би се Вишња з |
ских столова, по суседним авлијама, као да су и оне хтеле побећи од куће.{S} У салону су остаја |
во срце уздрхтано лупало у грудима, као да се дешавало нешто што ће изменити цео његов живот.{S |
, јачи од топа, страшнији од грома, као да се земља прецепи.{S} Ускоро затим залупа улицом општ |
је, она је избегавала ова миловања, као да је осећала да се цела љубав не састоји од пољубаца.{ |
тни.</p> <p>Не чу се реч објашњења, као да све обузе језа од нечега кобног, надприродног.{S} Ра |
гао у томе тренутку, мек, треперав, као да се одваљивао <pb n="72" /> од самог срца. — Ја мисли |
а је жалила, као да је жалила себе, као да је жалила њих обоје.</p> <pb n="161" /> <p>— Ми бисм |
егову главу и гледаше га кроз сузе, као да га је жалила, као да је жалила себе, као да је жалил |
ишња се стресе.{S} Образ је заболе, као да ју је Чедомир ујео.{S} Она се диже нехотице и рече:< |
зелена, а сад се белела од прашине, као да никад није била бојена.{S} Студент обриса пажљиво се |
глупака.</p> <p>Девојка стеже усне, као да тражи снаге, па настави;</p> <p>— Кад сумирам све шт |
згледале тако далеке, бледе, ситне, као да се нису њој десиле, већ их чула из прича, из прочита |
ма, и она се журила школи све више, као да ју је тамо чекао лек тој грозници.</p> <p>У школи је |
књигу, баци је у угао иза себе, и, као да је хтео утопити своје мисли, он се предаде загрљају |
гом створењу.{S} Окрену се по соби, као да се бојала да не буде примећена, па се опет загледа у |
поче да копа, па се онда заустави, као да виде да је то узалуд, наслони се на дрвену држалицу |
пних часовника, па све куца и ради, као да у радњи има стотина срца и душа.{S} Марке су биле на |
стички корак или каскало господски, као да вози краљевски брачни пар.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — |
за један тренутак, чврсто загрљени, као да су хтели задржати срећу коју су нашли.</p> <p>Из трп |
год је имао посла с писаном ствари, као да је знао читати и писати.{S} Он је на тај начин давао |
сунце пржило је београдске голети, као да је сијало из пакла.{S} Илић је имао стан, управо кре |
аву и није хтео за длаку попустити, као да би се огрешио о један принцип.{S} Он је био сув докт |
оставља...</p> <p>— Без једне речи, као да нисам жива! — размишљаше девојка, повукавши се из тр |
S} Не, изгледало му је то пазарлук, као да тргује са кожом свог <pb n="26" /> рођеног оца.{S} Т |
итницама, као са правим пријатељем, као да се ништа није <pb n="136" /> десило.{S} Други пут би |
са самим собом.{S} С пуном збиљом, као да то само од њега зависи, покуша да од те две девојке |
ала с њима, они се забављали с њом, као да он није постојао, као да га никад нису видели.{S} У |
скоро физичка, и он је терао пером, као да броди морем начињеним од самог миља и заноса, па кад |
такође и заклони лице оним цветом, као да је хтела сакрити руменило које јој заплами образе.{S |
али с њом, као да он није постојао, као да га никад нису видели.{S} У њему се појављивала љубом |
призна, и осмејкиваше се стидљиво, као да је тражио опроштај што је сиромах.{S} Вишња не замер |
ићка је одлазила такође, и то брзо, као да је виле гоне, а враћала се тек у вече, пуна новости. |
се као да га је цео свет напустио, као да му нема најбољега што је имао.{S} То осећање прогнан |
ле су сељачке комисије тако високо, као да је њива засађена смоквом и бадемом.{S} Једна липсала |
; изгледа као да је гробље оживело, као да су мртви малочас устали из гробова, да још не знају |
чин, загрли их обоје и рече весело, као да је наручивала нову хаљину:</p> <p>— Нека сте благосл |
ала Илићу брзо, без везе, задихано, као да је онај младић Краљ Отац или неки активни политичар, |
г мужа; чекала их стрпљиво, хладно, као да није жена.</p> <p>Било је пролеће кад је дошла у то |
луоткривена и дишући дубоко, жедно, као да се подавала млаком ваздуху који се завлачио под рубљ |
ђа у варошкој штедионици, слободно, као да је у механи;</p> <quote> <l>Ој убава, убава девојко, |
посвећено цвеће тако силно, чудно, као да се доиста из њега излива дах неког надприродног бића |
е из својих дупља нешто унезверено, као да је душа стално у послу, зенице грозничаве, занесене, |
за свадбу у кући Матовићевих мирно, као да се то тиче неке сасвим друге личности; радознало, <p |
о на крми и терао чамац врло добро, као да му је то <pb n="244" /> занат, а она седела на кљуну |
а вам кажем — удари гласом Матовић, као да држи предавање — истину не треба крити; треба је пос |
још једанпут.{S} Она затвори шаку, као да стеже нешто тврдо; затим је отвори полагано, па извр |
е зна ништа о мени, а ни ја о њему, као да смо туђини.{S} Свакако ми замера јер не зна разлога |
атим је отвори полагано, па изврну, као да просу остатке, прашину, пепео.</p> <p>— Не говори ми |
.{S} Девојка је грицкала доњу усну, као да је хтела савладати изненадну жалост која је обузе.{S |
на темену и управи поглед прозору, као да је хтео себи дати рачуна где се налази и шта се деси |
ава, и он је њоме махао по ваздуху, као да би боље доказао оно што је говорио.{S} Престао је да |
сматрала рит, Дунав, светао ваздух, као да је тражила две беле тице.{S} Њихови погледи се сусре |
е, па онда у кућу, али испод ока... као да га се то ништа не тиче.{S} Редови, млади момци у озб |
личности; радознало, <pb n="201" /> као да је хтео сазнати како се те ствари догађају.{S} Ослуш |
усетку.</p> <p>Девојка поцрвене сва као да ју је неко ухватио у нечему недопуштеном.</p> <p>— Н |
о; на сваком гробу по неко; изгледа као да је гробље оживело, као да су мртви малочас устали из |
влада у свима пословима.{S} Изгледа као да у целој земљи постоји као осећање општег банкроства. |
ујање таласа револуције.{S} Изгледа као да идемо у сусрет новог хаоса.{S} Шта се дешава међу ма |
се указа гомила света, тако велика као да се скупио народ са целе планете.{S} Сви су је гледал |
век, виши од ње.{S} И млада девојка као да је хтела узети у одбрану свога новог познаника, поди |
сподин, с нешто раскораченим ногама као да још носи гвожђе, десно његова госпођа, лево Чедомир, |
уће, а морао је сносити пребацивања као да се њему учинило не знам какво добро.{S} Његова жена, |
ати му жена. — Дошла Ката данас, па као да се у црно завила, плаче, суза јој сузу не стиже.{S} |
довољна у сваком случају.</p> <p>Па као да хтеде уверити себе, потврди:</p> <p>— Зашто да не бу |
и ово, она погледа значајно у Илића као да је хтела сазнати какав су утисак учиниле на њега те |
рилог његове себичности, тумачио је као да је управљен против њега: било да она не дође на заје |
положени, измешани.{S} Изгледало је као да су сви српски сталежи послали овде по кога свог пред |
ветра.{S} Све око њих изгледало је као да се унело, упило у неко надземаљско задовољство.</p> |
лиза на под.{S} Девојка подиже руке као да се предаје цела безбожном привиђењу које се јављало |
е су у тренутцима живости изгледале као да хоће да искоче из главе, обучен нешто немарно, са кр |
е јако обе слепочнице, које су биле као да хоће да прсну, а прстима затеже косу тако да осети к |
освести се она, и скочи са постеље као да се брани од нечијег насртаја.</p> <p>У соби је било |
строга.{S} Њеном пратиоцу чинило се као да ти кораци не додирују земљу; украшена многим успомен |
прецветалог јасмина.{S} Учини му се као да га биста посматра упорно.{S} Не могаде издржати тај |
е опет на професора.{S} Учини му се као да чује отварање апсанских врата, читање указа о помило |
ог милог присуства.{S} Чинило му се као да га је цео свет напустио, као да му нема најбољега шт |
х је хтела сакрити; болеле је.{S} И као да се хтела отрести тих осећаја, рече својој другарици; |
налетише црне мисли као осице.{S} И као да се хтеде одбранити од њих, он поново обгрли погледом |
и крај где би почео нов живот.{S} И као да хтеде остварити овај сан, он се обрати девојци, нежн |
ледао својим чудним сјајним очима и као да се питао да она не тера шалу.</p> <p>— Девојачка Шко |
шарене главе, брујале једва чујно и као да су јој давале неки знак, звале је к себи.{S} Тада де |
на би још јача.{S} Сунце се не види као да се растопило по целом небу, па жеже.{S} Нигде тице д |
и је роваш.{S} Мој ма̑л се развлачи као да је Алајбегова слама.{S} Деца <pb n="235" /> су ми не |
родужи даље.</p> <p>Имала је утисак као да лута по неком напуштеном месту: све је ту, куће, ули |
па-Клеопатра.</p> <p>Стари господин као да не чу шта му жена рече.</p> <p>— Све имаш што ти тре |
разе, на њу целу, њему се привиђало као да иза ње види једну нову варош, испреплетане жице, сто |
рља је била тако бедна да се чинило као да је примила од својих посетилаца навику да пије, па с |
, несхватљиве.</p> <p>— Наш Чедомир као да је пао с Марса! — смејала се госпа-Матовићка, која б |
начинивши десном руком један покрет као да хтеде истргнути нешто. — На сваком кораку, тако рећи |
д Илић <pb n="51" /> прекину тишину као да се присећао нечег:</p> <p>— Не... не, ти нећеш доћи |
>Госпа-Матовићка се зарумени у лицу као да је обузе изненадни страх да догађаји не узму други о |
репталих слабина и очију стакластих као да душа сања неки ванземаљски сан, тело наго, божанстве |
ри круга изнад места где је пао леш као да га тражи; пуче друга пушка; тица се изви над Дунав, |
.</p> <p>И овог тренутка, арап је чекао да се кола напуне откопаном земљом.{S} Његова длака ниј |
игурну учитељицу, невољу.{S} Он је имао да се бори из дана у дан за комад насушног хлеба, те га |
м, као што рекох.{S} То је што сам имао да вас посаветујем као млађег колегу... ви разумете?</p |
— заврши он.</p> <p>Илић није ни сањао да се овакви разговори воде између Белиних родитеља.{S} |
његов сан и мисли.{S} Поново је почињао да живи.</p> <p>— Је ли, зете, ти знаш француски... — п |
..{S} Да постоји рај сваки би се старао да што пре умре... <hi>Карт бланш</hi> имају: деца, луд |
а с малим квалификацијама који је морао да крши леђа пред сваким старијим, да крије своја осећа |
посету младићеву!</p> <p>Ни сама мисао да је Чедомир поново њен није ју могла утешити.{S} Свој |
о у души говорило му је да спречи мисао да не иде тим правцем, те је ударао крст на страни на к |
жу врата.{S} Долазила му је на ум мисао да нађе старог господина, па да му каже све.{S} За то н |
и о тим простим стварима, на саму мисао да то пише љубљеној девојци, њега је обузимала нека чар |
чудним сјајним очима и као да се питао да она не тера шалу.</p> <p>— Девојачка Школа може бити |
А мучно, што је, можда несвесно, осећао да је он сувише мали да би могао припомоћи тој промени. |
целокупност своје среће, Илић је осећао да ће та срећа било једним, било другим избором изгубит |
} На саслушању је изјавио да је покушао да изврши самоубиство због тога што му се досадио живот |
збројани.</p> <p>Сео је затим и покушао да сврши своје дело.{S} У соби је било тихо.{S} То беше |
.{S} Све је око ње било сиво, тако сиво да се њена црвена блуза у тој прозрачној сивини причиња |
ли у брзо и потпуно помиловање Јованово да се његово присуство готово осећало у кући.{S} Млади |
ају.{S} Велика Школа почињала је поново да оживљава.{S} По њеним просторијама су одјекивали раз |
власти, не да би је начинио бољом, него да је дочепа у своје шаке.{S} И он не жели власт да учи |
то име остало у публици, сигурније него да је фирма протоколисана код суда.</p> <p>У чокалиници |
же сачувај.{S} Нашем народу треба много да чита, да се просвећује, да се учи; он је готово цео |
ност је прошла.{S} Госпођа ће сад много да спава.{S} Довољно је ако се <pb n="184" /> служавка |
p> <p>— Оставите.{S} Имам вечерас много да учим.</p> <p>Газдарица изађе из собе и рече полако с |
н, недостојан да живи.{S} Он није видео да сви око њега имају свој крст на леђима.{S} Он је вид |
рила своме мужу:</p> <p>— Јеси ли видео да сам имала право!{S} Не треба гојити прасе у очи божи |
урову владу рано осетио.{S} Он је желео да има новаца да би осигурао слободу кретања, да би рад |
јама.{S} Осећао је да стари, није волео да му се противуречи и давао је честе савете.</p> <p>— |
тај крај.</p> <p>Млади човек није волео да има посла с војском те пређе на другу страну, где се |
ије било више школе.{S} Отац није волео да седим докона.{S} Знате, мој отац је прост човек, али |
е спреме.{S} Стога је и Чедомир разумео да ће његова сопствена срећа <pb n="18" /></p> <p>доћи |
исли, скровиште осећаја.{S} Он је успео да се она врати у Београд.{S} Али, ево већ неколико час |
d>XVI</head> <p>Радоје Остојић је успео да оснује акционарско друштво за експлоатацију Моравине |
кабинети зврје празни; краљ није успео да састави владу, вечерас нико не влада Србијом.{S} Кру |
о на онај свет, па после умакао и успео да пребегне у Турску.</p> <p>Илић стиже доцкан кући, па |
> <p>у њој звезду пратилицу, он је хтео да она буде једино метеор, који ће се појавити на његов |
том, за животом потпуним.{S} Он је хтео да га види јасно, ту, поред себе, да се сав загњури у њ |
на неразумљив начин.</p> <p>Он је хтео да буде просто мудрац.{S} Своје мисли налазио је шетају |
ао високо своју лепу главу, и није хтео да погледа те одрпанице.{S} Кад би се кола напунила, ос |
се мајка.</p> <p>Млади човек није хтео да чује о тој операцији која би га лишила очевине.{S} О |
м, то није било могуће.{S} Он није хтео да склапа озбиљније везе, он није тражио <pb n="110" /> |
— викну му стари.</p> <p>— Ја бих хтео да изучим за златара код тебе.</p> <p>— Какав златар на |
<p>Међутим, једном кад је Радоје почео да говори о лакој дељивости електричне <pb n="177" /> с |
у ноћ преживелих година.{S} Преста брзо да се бори против појаве два женска лица, оба љупка, об |
мртав пијан.{S} На саслушању је изјавио да је покушао да изврши самоубиство због тога што му се |
испуни, јер, каже, жандарм јој наредио да то мора бити свршено још тог јутра.{S} То је била ли |
ародни отац да му је један бирач тражио да купи шешир његовој жени.</p> <p>— И он га је купио?< |
S} Учитељ се вечито <pb n="58" /> жалио да Радоје стално трчи напред: научи лекцију која није ј |
о довољно одважности.{S} Онда је мислио да напише једно писмо госпођи, одрекно им кондицију из |
далеко једно од другог.{S} Он је мислио да се она удала и да није ништа сачувала од спомена на |
по, остао је без марјаша, а није мислио да ће му што требати, па да узајми.{S} Он то призна, и |
х чиновника, те је рачуноиспитач мислио да је цела његова несрећа долазила од његове ниске школ |
занат није занео мозак, те је намислио да црпе злато из те убоге речице, за коју зна мало ко в |
ујући га по подбратку. — Ко би помислио да тако уме завртети мозак девојкама!{S} Бога ми, Бела, |
поред те зграде, а никад није приметио да у њој <pb n="4" /> седи неко кога треба чувати.{S} У |
.</p> <p>Чедомир је још раније наслутио да девојка није равнодушна према њему.{S} Јер нашто онд |
S} Он је већ у двадесетој години научио да му живот доноси чист приход.{S} Његова је девиза: уж |
вали само своме сељаку, лако се одлучио да приђе првој струји.{S} Брзо се нашао у првим редовим |
> <p>У том је изненади отац да се решио да се жени.</p> <p>— У кући ми је роваш.{S} Мој ма̑л се |
два пута изјавио како се озбиљно решио да да̑ земљи нов, либералан устав.{S} Јако је љут на ре |
> <p>— Имаш ли коју паприку?{S} Нема ко да ми купи.</p> <p>На улици се чу тресак тарница.{S} То |
Јавну реч је заглушило пиљарско <hi>ко да̑ више</hi>. <pb n="276" /> Зборови су само позорница |
ању.</p> <p>Његовој жени је годило јако да постане министерка, т.ј. да јој муж постане министар |
зашто да се не узму?</p> <p>— Ама, како да се узму, човече? — одврати му жена. — Дошла Ката дан |
а драгана.</p> <p>— Ћути ти, ти... како да те назовем?... ти ћеш оцу дати рачуна.{S} Ти ниси ви |
уди Аницу.{S} После се застиде.{S} Како да јој објасни то што је крила од саме себе?{S} Ипак у |
не, рецкасте листиће.{S} Мислио је како да врати ову љубазност.{S} Њих двоје би могли бити тако |
о оријенталским ресторанима, али никако да буду онакве какве их је госпа-Клеопатра спремала о ј |
што опредељено, она се решавала једнако да му пише.{S} У брзини с којом је оставила Београд ниј |
pb n="99" /> жртвовати све, живети тако да нико, осем њеног мужа, неће моћи рећи:</p> <p>— Она |
ушати, рећи је увек, и увек радити тако да је човек може рећи.</p> </div> <div type="chapter" x |
воју другарицу.{S} Она седе весело тако да јој обе стопале отскочише од земље.</p> <p>— Како је |
ево у трњаку.{S} Он се окрену тамо тако да му се лице није видело јер се бојао да јој га покаже |
ће да прсну, а прстима затеже косу тако да осети како му се кожа одваја од лубање.{S} Један гла |
а појма твоја философија".{S} Ма колико да му је ова нова критика позитивизма изгледала да се о |
после иде плата, није много али колико да се храниш.{S} А занатлија?{S} Рано се дигни, доцно л |
ишња је мало јела и говорила тек колико да не поквари расположење двоје старих.{S} Аница ју је |
ад дођоше до њене куће.{S} Би јој тешко да прекине чар у који су је заносиле те приче.{S} Око њ |
S} Али се не усуди, јер би онда требало да исприча своје везе у кући министра Матовића, да обја |
n="50" /> <p>У очи дана кад је требало да се растану, начинили су велику шетњу, обишли су гото |
еком маглом.</p> <p>Друштво их је звало да пожуре.{S} Једни су већ одмицали у правцу вароши.{S} |
едонији.{S} Председништво је предлагало да се клуб уздржи од те патриотске манифестације с разл |
о првих праменова косе, те је изгледало да се девојка стиди без икаквог нарочитог повода.{S} По |
али је купаца било доста, јер се знало да код њега човек неће бити преварен ни у мери ни у роб |
Илић говорио.{S} Није јој тада измицало да он оскудева понекад у јаким аргументима, да су његов |
чиве болести, па ипак се силило и хтело да сакрије своју немоћ.{S} Упрегнуто <pb n="298" /> уже |
ла женске послове.{S} Међутим сад, било да кува ручак, јела су испадала недосољена, несаврела, |
ине.{S} Било да се с ким сусретне, било да поразговара, очекивала је из првог погледа подсмех, |
с, било да га не примети на улици, било да се сувише смеје са осталим друговима.{S} Па и ти дру |
да она не дође на заједнички час, било да га не примети на улици, било да се сувише смеје са о |
је као да је управљен против њега: било да она не дође на заједнички час, било да га не примети |
едосољена, несаврела, загорела.{S} Било да купи што за кућу, малопродавци варали су је, продава |
је полагала на мишљење околине.{S} Било да се с ким сусретне, било да поразговара, очекивала је |
на мери, потурали што је рђаво.{S} Било да узме што да закрпи, закрпе су изгледале велике, ружн |
и страсно и одано.{S} Јасно јој је било да он није више њен и да то не може бити.{S} Али се она |
срећан?{S} Пре свега, јасно му је било да не воли Белу... не бар оном љубављу, чежњивом и стид |
аве очи у девојке. — Можда би боље било да се никад нисмо познали.</p> <p>— То је сувише горко. |
Слушајући звуке пијука, њему се чинило да слуша њен љупки глас, који му добацује слатке, занош |
само допуњавало њену лепоту и говорило да је она од оних простодушних бића која иду право и чи |
творке, сама петица.{S} Није се памтило да је неко положио с таквим успехом.{S} Чедомир је поло |
оља у Старој Србији, он је прешао овамо да се школује, потуцао се од гимназије до гимназије, ст |
екретници и није се могао одлучити камо да претегне.{S} Интелектуални живот је одвојен од практ |
ма је већ изречена пресуда.{S} Ми имамо да бирамо између ово двоје: или да убијемо наше срце па |
еше у другој соби. — Што су дивне, само да знате!... чу се отуда њен глас, јасан сад као од чис |
нешто у готову!{S} Она није знала само да министар има ћерку... ту бледу девојку, с којом се Ч |
— Уверен сам да би га она пољубила само да види како је то кад су бркови обријани!</p> <p>Доист |
сажаљиво. — Наша Велика Школа зна само да фабрикује немоћне чиновнике; она од младих, паметних |
руги посао.{S} Радила је двоструко само да не остане на само са својим мислима.</p> <p>— Радоје |
S} Ми не знамо где идемо, ми знамо само да смо на путу...{S} Можда све ове мисли нису долазиле |
вио се сав, начинио од себе ругобу само да би био примећен.{S} Нема весеља.{S} Лица се згрчила, |
вде, у вашој кући, с вама... кад можемо да разговарамо као пријатељи.</p> <p>Бела је била узела |
ено питање. — Нико нас не тера, па ћемо да једемо понајлак.{S} У турском рату Вера Павловна, се |
" /> жена је била отворила врата лагано да би га што мање узнемирила и гледала у њега сивим, ос |
разумети.</p> <p>— Да, мени је потребно да ме неко разуме, да ме охрабри ако сустанем.{S} Наши |
нечему веселијем.{S} Ти си волео одавно да идеш у Париз?</p> <p>Младић је погледа расејано.</p> |
или су главни радови предузећа; наравно да су онда и скупо стали, те се оно мало новаца колико |
ово за посао.{S} Осећао је инстинктивно да му је тај рад једини ослонац што му је остао.</p> <p |
ење на свог сина.{S} Војсци је наређено да чува границу и, под претњом смрти, да не допусти кра |
Вишњом у њеном стану, трудио се стално да не остаје на само с министровом ћерком.{S} То је бил |
је дефинисао природне законе тако силно да је његова философија изгледала као последња реч наук |
родужила пут с њом.{S} Било му је јасно да га Лазаревићева избегава намерно, па и да му пркоси. |
{S} Обала се огледала у води тако јасно да је гледалац мешао стварност са илузијом.</p> <p>— Ни |
{S} Није знао, али му је сад било јасно да није ништа боље судбине од тог коња са пропалим нога |
ју је закон наређивао и тражила одлучно да јој се мртвац преда на сахрану.</p> <p>Београд, авгу |
ра и љута газдарица.</p> <p>— Није лепо да се девојке задржавају доцно у вароши — приговори јој |
присуству.</p> <p>А Радоје је умео лепо да говори... полако, дижући постепено глас, према знача |
е другарице.{S} Само, она нађе за добро да је опомене:</p> <p>— Чувај се Чедомира, Вишњо.{S} Он |
ости.{S} Ништа на свету није било кадро да је скрене са правога пута : мушки поглед ни рђав при |
читања, спреме.{S} Више пута узмем перо да забележим идеје које лутају кроз моју главу и изглед |
анствен ватромет.{S} Аница потрча хитро да поврати своју другарицу.{S} Али, на пола собе, она с |
ати предрасудама!</p> <p>Говорила је то да би га казнила.{S} Она је иначе веровала да је он вол |
...{S} Ко ће у то да верује!...{S} И то да дочекам у својој рођеној кући, гром вас спалио... од |
наивна, старинска жена...{S} Ко ће у то да верује!...{S} И то да дочекам у својој рођеној кући, |
обљавају, укрштају и изопачавају, место да врше функцију прописану законом.{S} Отуд долази стал |
зна мало ко ван Србије.</p> <p>— Место да нам користи та река, она нам плави поља, засипа усев |
је цвећа, те потражи какво угодно место да седне и сплете венац.{S} Око ње се простирала таласа |
своју.{S} Газда-Митар га је звао често да га што послуша, напише му писмо или признаницу, јер |
помоћу других.{S} Она је осећала просто да је урадила нешто што није требала учинити; и то ју ј |
па опет кад видим да је нешто боље, што да не радим тако!...{S} Звао сам доктора.{S} Он јој пре |
урали што је рђаво.{S} Било да узме што да закрпи, закрпе су изгледале велике, ружне.{S} Узалуд |
завесе.{S} У соби је мрак, али мало што да је свежије.{S} Из чамовине на прозору цури смола.</p |
е будући министар. — Ако се воле, зашто да се не узму?</p> <p>— Ама, како да се узму, човече? — |
отпуно, до краја, систематски.{S} Зашто да то право имају само мушкарци?</p> <pb n="66" /> <p>— |
p> <p>— Не! — одби она усиљено. — Зашто да будем невесела?</p> <p>Стара девојка је ухвати за ру |
е уверити себе, потврди:</p> <p>— Зашто да не будем задовољна!</p> <p>— То је опет срећа... нек |
/> <head>XV</head> <p>— Хтео сам нешто да ти кажем, жено — рече Матовић, спремајући се да легн |
p>— Пардон за један часак... само нешто да видим.</p> <p>Није се преварио.{S} У једном листу на |
иног стана до њене куће; он се опоменуо да је сутрадан неки празник, кад се нема школе, те пред |
о бити по најновијој моди и сувише скуп да би се продавао у дућану.{S} Газда-Митар имао је срећ |
о кривим.{S} Поштење му је налагало бар да извести своју бившу драгану и уштеди јој муку од саз |
ако ти будеш моја жена!{S} Ја сам кадар да радим за двоје.</p> <p>— Ти заборављаш опет стварнос |
о добар Словен, прими радо овај изговор да не ради ништа, и приста.{S} Они пређоше трем.{S} Јед |
на на време млезеви би ударили о прозор да весело човека опомену како је пријатно бити у својој |
ђе постављало исто питање.{S} Њен напор да замени мајку показивао се готово узалудан.{S} Док је |
аставница.{S} Није морала трчати на час да не задоцни.{S} Па и ти часови!{S} Није их било више |
је као повреду тога закона њен потхват да сама извојује свога мужа.{S} Она се питала шта би ми |
вом месту акт озбиљан, хладан, срачунат да се прими онолико колико се даје...{S} Шта ви мислите |
ље коју је осећао, да прати нови покрет да би га могао сузбијати.{S} Филозофи изилазе из ледено |
епа у своје шаке.{S} И он не жели власт да учини добра себи или другом, него тако... ради саме |
што се мисли, а са њом и сва могућност да будемо срећни.</p> <p>Дрхтећи, Вишња је гледала у св |
упротности, не помишљајући на могућност да се размажена девојка игра жмурке с њим.{S} Најзад се |
{S} Баш ме данас у седници пита Поповић да ми није шта род.</p> <p>— Гле ти, видре, чак га и то |
пе, збора и договора — трудио се младић да скрене правац својих мисли на конкретне ствари, али |
{S} Књиге су суво знање.{S} Дају ти моћ да разумеш ствари, али те заводе својом неприродном лог |
бог њега самог, те му изазивала потребу да промени себе, да кида, да се разведе са самим собом. |
изала на снагу, те је већ имала потребу да се допада људима, и друго, што су је другарице, ћерк |
<p>— Ја радим да убедим људе у потребу да се поново почну послови.{S} Као што видиш, штета је |
вали митрополита што им не услиши молбу да се преко лета прехране у каквом манастиру, они Ужича |
даде пружајући му руку, па окрену главу да би сакрила своје узбуђење.</p> <p>— Збогом!... — пон |
.{S} Вишња се опет није осећала у праву да затражи та објашњења.{S} Шта је она била сад њему до |
а, у прогрес, у човечанство.{S} Не могу да примим да је васељена створена ради гомиле глупака.< |
циљајући на краљеву женидбу. — Не могу да схватим такав брак у обичним приликама, а камо ли ка |
жи он, упркос свега — посланици не могу да се определе јер се стално налазе у недоумици: да ли |
о ти никне лудаја,</l> <l>За мене младу да лудиш,</l> <l>Ако ти никне буника,</l> <l>За мене мл |
о ти никне буника,</l> <l>За мене младу да буниш.</l> </quote> <p>Сунце је било још високо.{S} |
и је добро и на столици.</p> <p>У труду да задовоље што више једно другога, они се готово посва |
n="30" /> културе једном речи.{S} Кажу да је ова варош по свом положају, после Цариграда и Неа |
pb n="272" /> <head>XXIV</head> <p>Кажу да на састанак људи долазе увек нешто раније, а да жене |
ан дуг, прав сокак, где се куће ћушкају да захвате што више улице.{S} Роба из дућана гомила се |
очас устали из гробова, да још не знају да се нађу.{S} У осталом, он је тако замишљао час васкр |
ке које хоће да се шале, које допуштају да се задиркују.</p> <p>— Хладна је као тестија! — река |
за тебе да си срећан човек.{S} Причају да се у тебе заљубљују министарке или њихове ћерке...{S |
ну, каквој повољној прилици или случају да они реше његову судбину.</p> <p>Једном се дигнуо с р |
ционарне песме и ишли на трећу галерију да гледају <hi>Ткаче</hi>.{S} После би у групама пратил |
гомиле сена, не могући да се реши коју да изабере.</p> <p>Идеални егоист који тражи целокупнос |
иког песника прошлог столећа, заслужују да на њихове хумке долази свет и молитве чита; међу нај |
ћног дана, она хтеде показати томе ђаку да она није мачји кашаљ, да она има нешто више од те тр |
је примила од својих посетилаца навику да пије, па се пропила и од пића посрнула, па продужила |
>Без размишљања, Чедомир понуди девојку да ступи унутра.</p> <p>— Нећу — занећка се она детињас |
во пред собом.{S} Позвао је ову девојку да јој исприча потанко <pb n="281" /> како се оженио, д |
буњивала се и допуштала своме пријатељу да он формулише оно што је хтела рећи.{S} Да би пак ути |
је с одмереном љубазношћу и одредио му да предаје латински језик и историју Срба.</p> <p>— Заш |
вилима, кажњавао га опоменом, претио му да ће га казнити озбиљније.{S} Ни ђаци га нису много по |
>Доиста, она му је често тражила мараму да је намирише, нудила му бонбоне, китила га цвећем из |
и се <pb n="147" /> предомисли и окрену да нађе своје друштво.{S} Зашто?{S} Ни она сама не би т |
својом старом пријатељицом, ма по цену да се понизи.</p> <p>— У осталом, мени није ништа право |
низма, она је имала јединствену вештину да измири у себи жену која господари кућом и жену која |
} Снегови што су падали целе зиме почну да се краве.{S} Пред дућанима су воштане свеће, обешени |
за телеграфски дирек.{S} Ту је у стању да остане <pb n="233" /> сатима.{S} Ако га ко упита шта |
цијалне суревњивости.{S} Они су у стању да омрзну човека кад на њему угледају нову кравату.{S} |
мократских рефорама, а они нису у стању да се одрекну ни државног фијакера!</p> <p>Али младој б |
доцкан кући, па сутрадан јави директору да је болестан, те не може долазити у школу за неко вре |
ормална осећања жене.{S} Све је било ту да та жена постане једног дана срећна мајка, проживи ми |
S} Можда је узалуд тражити да се животу да̑ вредност у људском смислу речи.</p> <p>Ова храброст |
и маловарошани који су дошли о распусту да виде Београд, беспослени радници, становници предгра |
грања... нарочито играња.</p> <p>— Нећу да ми се свет смеје: хрома млада, хрома млада! — говори |
не хтеде продужити школу.</p> <p>— Нећу да будем чиновник — рече оцу.</p> <p>— Него шта ћеш, не |
Ја мислим на твоје испите.{S} Али нећу да се преучиш.{S} Остави данас те књиге — додаде весело |
д тихе носталгије што смо пустили срећу да одлети кад су нас њена крила додиривала, до врелих и |
хоћу да се образујем до краја.{S} Хоћу да будем на висини времена у којем живим.</p> <p>Каја ј |
време, да се не живи тако брзо.{S} Хоћу да грицкам полако <pb n="242" /> своју срећу, живот ми |
р. — Он се тек пење врхунцу.{S} Ја хоћу да он буде вредан...</p> <p>— Пуста жеља!{S} Јер само г |
етно.{S} Она признаде:</p> <p>— Ја хоћу да се образујем потпуно, до краја, систематски.{S} Зашт |
тивна знања модерној жени.{S} А ја хоћу да се образујем до краја.{S} Хоћу да будем на висини вр |
шала је од другова да говоре са завишћу да је то најбоља кондиција у Београду: стан, храна, при |
тер, а електрично звонце позва собарицу да послужи слатко.</p> <p>— Само још фале прангије! — г |
затим, Бескрајним.{S} Ја се враћам срцу да осети оно што мисао моја није могла сазнати.</p> <p> |
глава.</p> <p>Илић махну руком кочијашу да полази, и више се не врати својој ташти ни својој же |
о томе осећању празнине, обузе је страх да не сретне једног човека кога за живу главу није хтел |
ажећи много.{S} Не треба да те је страх да ћеш бити каткад несрећна; то је општи закон; свако ј |
у лицу као да је обузе изненадни страх да догађаји не узму други обрт, те се одважи да удари н |
S} Теби првој о њој казујем, и хтео бих да знам шта ти о том мислиш?</p> <p>Вишњин поглед сукоб |
и ударио га тако страшно ножем у трбух да га је послао на онај свет, па после умакао и успео д |
ружила.{S} Ретко се види један мушкарац да се осмејкује.{S} Успети, само успети, успети по свак |
<p>— Остави, дете — бранио јој је отац да то ради.</p> <p>Прљила се око ватре, руке су јој пуц |
тим се обрати своме сину. — Сад ће отац да се врати, па пази, Младене.{S} Немој да се мангупира |
ити њој ?</p> <p>У том је изненади отац да се решио да се жени.</p> <p>— У кући ми је роваш.{S} |
Пре неки дан рече ми један народни отац да му је један бирач тражио да купи шешир његовој жени. |
S} Она се питала шта би мислио њен отац да је сазнао за посету младићеву!</p> <p>Ни сама мисао |
удила се девојка болно. — Бар једну реч да је здрав.</p> <pb n="223" /> <p>По ручку пређе на тр |
ко од њих знао је наћи по коју лепу реч да јој каже, да јој честита на положеним испитима, ласк |
Не, ја те нећу пустити док ми не обећаш да ћемо се опет видети — одговори Илић енергично, и ухв |
оће да је модерно...{S} Дакле, ти кажеш да причекају?</p> <p>— Да, боље да се кају раније него |
гни, доцно лежи, а кад остариш не можеш да радиш, па куд ћеш него у просјаке.</p> <p>Сад се све |
ола треће класе.</p> <p>— Ако пак хоћеш да будеш задовољан — продужи Ристић — онда мораш ићи из |
остане увек нешто.</p> <p>— Шта мислиш да ли да пишем детету у Београд?</p> <p>— Њој ће бити с |
ли ти имаш дух романтичан.{S} Ти мислиш да сам ја груб.{S} Ја нисам груб.{S} Ја имам искуства, |
p> <p>— Чисти се из наше куће...{S} Још да трпим којекакве трутове!</p> <p>На крају једног такв |
лове,</l> <l>Узори равне долове,</l> <l>Да видиш шта ће да никне.</l> <l>Ако ти никне лудаја,</ |
е требао Дарвин ?</p> <pb n="300" /> <p>Да је на његовом месту био какав ветеран на перу, он би |
6"> <pb n="306" /> <head>XXVI</head> <p>Да ли је то био случај?{S} Или заиста нека виша сила уп |
?</p> <p>Вишња, лака словенска природа, давала се уверити и овом половином своје душе, и обећав |
арајући полако њено име из првог брака, давала детаље о њеној породици, о њој самој, познанству |
.{S} Та је слика препоручивала молитву, давала опроштај, угушивала себичност, будила све умрле |
утку реч која јој је требала.{S} Кад је давала своја мишљења, реченице су јој остајале недоврше |
/> <head>XX</head> <p>Лазаревићева није давала раније готово никакве важности сујеверицама.{S} |
је волела те изласке, при којима јој се давала прилика да истакне своје <hi>отлично</hi> порекл |
аних рака.{S} Гомиле иловаче у помрчини давале су утисак гробних хумки.{S} Усамљени пламенови к |
ве, брујале једва чујно и као да су јој давале неки знак, звале је к себи.{S} Тада девојка опаз |
сунцем готово у дијамантском сјају, те давали улицама, које су празне ћутале, празнички изглед |
Радоја — говорио је грађанима, који би давали наметљиве савете. — Наше је да нађемо новац, а о |
једног бољег радника: ништа у њој није давало утисак раскоши ; све је било потребно, чак преко |
е као талас.{S} Њено данашње одушевљење давало јој је израз пуноће, савршенства.{S} Са заокругљ |
Њихова се наука састоји — тврдио је — у давању необичног смисла обичним речима и излагању врло |
але, а и сам је био крив: био је лабав, давао је лако добре оцене, помео се једном у преводу не |
е, па Крунском улицом на Врачар, где је давао лекције једном гимназисту.{S} Било је око пет сат |
ри себи палидрваца да се упали цигара и давао на веру.{S} Могло се ићи из ходника у ходник, из |
тари, није волео да му се противуречи и давао је честе савете.</p> <p>— Узмите се на ум — рекао |
читати и писати.{S} Он је на тај начин давао свечаности томе раду, сређености својим мислима и |
лаву, мучили је као нешто живо, гушили, давили.{S} Језа ју је подузимала.{S} Руке јој гореле.</ |
} Смрад од пића, обуће и збијене гомиле давио је.{S} Гостима није то сметало.{S} Они су седели |
домиром у њеној соби мирно, као на неки давни несрећни случај.{S} Нека топла нада, која се у њо |
рудила.{S} Њена права симпатија била је давно оставила домазлук и више се није враћала.{S} Њен |
у себи Вишња гледајући расејано у своју давну другарицу која се није заустављала у причи о свој |
орено своју погрешку, укиде оба закона, даде оставку на свој положај и премину са скромном пенз |
твоју руку — рече он.</p> <p>Она му је даде.{S} Око њих је био мир, онај дубоки пољски мир кој |
болесној склоности своје душе, он се не даде да га занесе та струја нових нада, него исприча др |
доби потпуно помиловање.{S} Странка му даде место главног уредника свога органа.{S} Знаци наро |
ољна сума за почетак.{S} Али оба закона дадоше врло рђаве резултате.{S} Министар. који се целог |
многих државних, окружних и општинских дажбина.{S} Свет даје и последњу цркавицу, а нема ни пу |
и се сусретоше.</p> <pb n="288" /> <p>— Дај ми твоју руку — рече он.</p> <p>Она му је даде.{S} |
несташан смех одјекну долином.</p> <p>— Дај да ти помогнем око венца — рече затим и посади се п |
е дане уз сина господина.</p> <p>— Боже дај здравље — говорио је раније стари Остојић — нек ми |
ницу.</p> <p>— Сутра да ми што буде, не дај боже, па да ми дете остане без спреме, као сироче — |
е много брине за тебе, да и ти ниси, не дај боже, болесна, да ти школа није тешка и да не оскуд |
<l>До кладенца момче и девојче —</l> <l>Дај, девојче, очи да ти љубим!</l> </quote> <p>— Како ј |
циничном сиротињском перверзијом, која даје све више сласти што се ниже пада.{S} Калдрма, куће |
Ја сам се решила.{S} Девојачка школа не даје позитивна знања модерној жени.{S} А ја хоћу да се |
уска, непрактична, несавремена; она не даје позитивна знања.{S} Не застаните на путу еманципац |
жи зазидан у темеље.{S} Фирма за машине даје ми повољне услове.{S} Држава има рачуна да нам опе |
у која им се проповеда, мужа који им се даје, срећу ако је сретну, несрећу много чешће, и судби |
срачунат да се прими онолико колико се даје...{S} Шта ви мислите, господин-Илићу?</p> <p>Чедом |
лектричне <pb n="177" /> снаге, што јој даје преимућство над паром при употреби у ситној, па и |
одстрека за велика дела; општење са њом даје радости, одмора, утехе, а не нове невоље и морално |
них млађих философа прокламује да разум даје само карикатуру стварности.{S} Нове цитаделе роман |
што се нема прилике или што се овде то даје тешко сакрити или најзад што и најмања љубавна ава |
окружних и општинских дажбина.{S} Свет даје и последњу цркавицу, а нема ни пута, ни ћуприје, у |
страшнијих.{S} Девојка је знала да Илић даје лекције сину новог министра, Матовића.{S} Слушала |
S} Пропадам...{S} Има ли људи!...{S} Не дајте ме.</p> <p>Савлада се.</p> <p>Младић, поред ње, п |
ије довољно.{S} Књиге су суво знање.{S} Дају ти моћ да разумеш ствари, али те заводе својом неп |
— Показаћу ја сад реакционарима коме се дају двојке! — говорио је дечко самоуверено, циљајући н |
{S} Ћифте веџбају своју памет на теби и дају своје мишљење о твојим поступцима.{S} С врха до дн |
има који их фаворизују, помажу, који им дају, или бар обећавају, какав добитак.{S} И веруј ми, |
и задржа је тако уздигнуту цело време, дајући утисак неког од оних наших неписмених државника |
ери, наше неједнаке тежње.{S} Оставимо, дакле, прошлост.{S} Она се не врати, ма је звао колико |
на главну ствар.</p> <p>— Ти га волиш, дакле? — рече меким, поетским гласом. — Ти си сасвим из |
мењају.{S} Све хоће да је модерно...{S} Дакле, ти кажеш да причекају?</p> <p>— Да, боље да се к |
м.{S} Он то сад зна, зна позитивно, има дакле сигурне доказе... те поређане хартије, ту архиву, |
Откуд ти та практичност?{S} Повијаш се дакле према ветру?{S} Изгубила си све принципе.</p> <p> |
оји се називају: хтети и моћи.{S} Зашто дакле бити против онога који нам олакшава борбу између |
сио Белину руку и да је она, као мајка, дала свој благослов, па је погледа подозриво испод ока. |
ула је на кратко са целом прошлошћу.{S} Дала је реч својој другарици да јој проводаџише за прву |
себе, те му је ваљада због тога чаршија дала надимак:{S} Јеж.{S} Стеван се није слагао са женом |
зиономије.{S} Кога и позна, чини јој се далек, хладан, као окаменотина.{S} Ено Гаврила Петровић |
од њене лепоте, то беше њена симпатија, далека, нова, друга љубав која се приближава.{S} Ипак н |
веџбали се војници и чула се промукла, далека и кратка команда: „К нози!“</p> </div> <div type |
еном тепиху своје собе.{S} Једна мисао, далека, тамна, једва схватљива, опомену га радости са к |
о вече, комшинка! — поздрављао ју је из далека, скинувши качкету до земље.</p> <p>Понекад би се |
ардаци ракије.{S} На гробљу, које се из далека види, снег окопнео; на сваком гробу по неко; изг |
а.{S} Те ствари му се чиниле непознате, далеке, туђе, несхватљиве.</p> <p>— Наш Чедомир као да |
лост севнула би несигурно као муња неке далеке буре.</p> <p>Као сви људи који воле књиге, Чедом |
ле.{S} Кад би је и сусреле, оне су биле далеке, превучене неком сенком.</p> <p>— Шта ћу му ја! |
е је другарица спомињала изгледале тако далеке, бледе, ситне, као да се нису њој десиле, већ их |
p>— Да си тако брз на раду као на лажи, далеко би отерао! — рече му други пут. — Само на кога с |
м у неки свет где га нико не познаје... далеко негде, у непознати крај где би почео нов живот.{ |
ми, Бела, пази се доцније, не пуштај га далеко од себе!</p> <p>Бела се церила ђаволасто.</p> <p |
је љубави према бакалиновој ћерци, која далеко тамо иза Рудника ради на свом образовању и спрем |
="107" /> <p>У тој средини која је била далеко од праве раскоши, али за Илића представљала гото |
о ње се простирала таласаста равница на далеко.{S} Где се окрене, ливада јој је нудила меке, ми |
з суморних, мрачних очију ишао је негде далеко, у бескрај.{S} Његов несрећни геније, који је до |
ности : — Наша модерна жена изостала је далеко иза жена цивилизованих народа.</p> <p>— Да.{S} Н |
материнству.{S} Те ствари су биле дотле далеко од Вишње као и сибирска поља.{S} Оне су је одмах |
тра и чиновник из суда били су изостали далеко иза њих.{S} Пред њима пак се пружала усталасана |
их је и таквих који су раније обилазили далеко професоров дом као место нечастивих.{S} Јован им |
доцнијих тренутака, кад су били одмакли далеко од универзитета и кад му је Лазаревићева говорил |
ле, — чаврљала је рођака. — Не станујем далеко.{S} Да само знаш како ми је леп стан, па баба... |
ј!{S} А мени се чини да је то било тако далеко... даље него детињство.{S} Шта се све за то врем |
добио електрику.{S} Преко лета се било далеко одмакло с послом.{S} Оба главна зида на брани би |
ња, кад је можда био за читав континент далеко од Београда, за стотину векова од присутног трен |
његово биће вукло га је у том тренутку далеко од науке, тамо у ту сивину, ка његовој другарици |
гледима, у нехотичним додирима, били су далеко одмакли од града.{S} Пред њима се указивао усамљ |
ју је био готово заборавио.{S} Они беху далеко једно од другог.{S} Он је мислио да се она удала |
о грешака у Науци, пошто ми стојимо још далеко од истине, пошто васељенска загонетка измиче наш |
ут од салона и као враћајући се с неког далеког пута, по којем је његова мисао дуго лутала. — О |
а опростио само пола казне.{S} Доцније, дали су му удобнију ћелију, скинули му гвожђе с ногу, д |
ерено, циљајући на професоре који су му дали слабе оцене. — Само док се мој ћаћа пусти с робије |
у који је правила, по очима што се нису дали <pb n="275" /> збунити, по образима који се више н |
е посрбљеног Робинсона који се из неког далматинског пристаништа укрцава на море.{S} Као гимназ |
ређивала грађанима да поправљају што се дало поправити.</p> <pb n="230" /> <p>Вода је већ допир |
ни се чини да је то било тако далеко... даље него детињство.{S} Шта се све за то време није дес |
и, вртио репом и хватао устима муве.{S} Даље, преко разноврсних кровова видело се парче једне у |
ала је дебелу сенку чак преко улице.{S} Даље од ње, по једној пијаци, око сандука, гомиле боста |
месту погрешно су ушли у други воз.{S} Даље опет, изгубила им се корпа са стварима.{S} Муке су |
љави таласићи жути, гипки, пенушави.{S} Даље се није видело ништа.{S} Киша је пљуштала.{S} Са р |
авилна и крупна, дрхтала је на зиду.{S} Даље мало, пузала је, разлиставала се стара лоза, пушта |
низови вагона, зеленило суседне баре, а даље, горе, на брегу, белео се један крај вароши под не |
ичаст сноп првих сунчевих зракова.{S} А даље, по шору, поцрнелим крововима и раштрканом селу, п |
тресак тарница.{S} То је пошта одлазила даље.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_C |
мангупирао се са свим, изгубио право на даље школовање, побегао са два заната.{S} Најзад, госпа |
, и само срећан случај спасе девојку од даље несреће.</p> <p>— Чујеш, Вишњо — рече јој отац кад |
?{S} Она је ишла уморно, тромо, али све даље.{S} Можда је ипак нешто остало од ње?{S} Можда ће |
био и Чедомир.</p> <p>Вишња пак остаде даље на барикадама.{S} Она није опраштала своме другу т |
ојој пријатељици да изађу у шетњу негде даље него што се то могло после школских часова.{S} Наш |
а машта не задовољи се тиме.{S} Она оде даље, и стаде му цртати положај те своје творевине прем |
е се цели животи истроше, а душа не оде даље од бриге за насушни хлеб и државни порез.</p> <pb |
није хтела видети.{S} Ипак, корачала је даље.{S} Надала се да ће се сакрити.{S} Подржавала ју ј |
спросио је њену другарицу Милеву, па је даље писао Вишњи да се не љути, да дође на свадбу ако м |
p> <p>Кад би она била његова, мислио је даље, постао би бољи човек.{S} Чинило му <pb n="280" /> |
зена стакла спречавале поглед да продре даље.</p> <p>— Можда је какво посланство! — одговори мл |
ти се по калдрми од дворишта, па замаче даље, у мрак.</p> <p>Илић угледа ову сенку.{S} Хтеде не |
чиле су сељаке из околних села, па и из даље.{S} Задовољно срце је замахивало снажно пијуком.{S |
припремити револуцију...</p> <p>— Ја и даље остајем противник тог кабинетског социјализма — пр |
преко пута помиловани робијаш?{S} Па и даље, доле у Београду, зар није видела гомиле још горих |
.{S} Опијао се њиховим фикцијама, пио и даље тај опасни напитак који му је убијао сваку самоста |
д његовог прадеде голаћа, а можда још и даље, од предака којима имена није знао, а који су мора |
а се предомисли, окрену главу и продужи даље.</p> <p>Имала је утисак као да лута по неком напуш |
ема младићу, љубав речи и уздисаја, али даље... права љубав је за њу била забрањена.{S} Као сви |
иза Земуна, сакривали сунце, па бежали даље.{S} После њих долазили су други, па трећи, брзи, д |
поток поред њиних ногу.{S} Они су ишли даље.</p> <p>Таман да се спусте низ једно брдо, кад вет |
е не зауставити на том месту, зашто ићи даље и питати несигурне хоризонте за нечим што више ниј |
p> <p>— Шта мислите после? — настави он даље, затежући капут рукама у џепу. — У учитељице?</p> |
он им није смео прилазити, он је бежао даље од њих.{S} Тада би одлазио из вароши, у околне пар |
колико министара, један милионар и тако даље, веле, да су прошли кроз две собе из којих се саст |
један радник, затворених очију.{S} Мало даље од њега видео се крвав перорез.</p> <p>— Говори ко |
ља претворила у најлепши врт.{S} А тамо даље...</p> <p>И Радојев поглед изгуби се у планине кој |
унавске стране: варош је почињала нешто даље од обале, из зеленила које су састављали ритови, п |
ма до земље, осенчени шљивацима.{S} Још даље, указивала се црвена силуета једне цигљане.</p> <p |
ве оно нешто неизвесно што очекујемо од даљег живота, а што би хтели да сазнамо и улепшамо као |
ом објасни, пре него што предузме какав даљи корак.{S} Она га је избегавала свеједнако, намерно |
олакшавати му везе с оближњом вароши и даљим пијацама, организовати сталну бригу за народно и |
уге, развити јаче везе са иностранством даљим од непосредних суседа.{S} За то је требало изврши |
укрштали су се овде и изазивали мисли о даљини.{S} Заокругљена површина Савине воде беласала се |
е у метафизику, изгуби се у апсурдности даљих дедукција.</p> <p>На часовнику у дворишту изби тр |
ић ће имати великог утицаја на развитак даљих догађаја.{S} Он ће несумњиво привести у дело прог |
службе у војсци, трудио се да надокнади дамама оскудицу у каваљерима и био је заиста диван са с |
овицом једног инжињера, бившом дворском дамом своје мајке, старијом од себе десет година.{S} Вл |
треба: пилића, прасади, вина, књига.{S} Дан нам прође као сат, а сат као минут.{S} И ја се само |
о су их водили младост и лепо време.{S} Дан је био један од оних жарких дана у сред пролећа, ка |
.{S} Било је око пет сати пред вече.{S} Дан је био као сваки летњи дан.{S} Улице се сивиле од п |
недеља кад је Вишња пришла Чедомиру.{S} Дан је био ведар.{S} По плавом се небу мицало неколико |
су се надали на дому.{S} Краљ му је на дан венчања опростио само пола казне.{S} Доцније, дали |
{S} Нека вас петао узалуд опомиње да је дан свануо...{S} Нимфе ће радити посао робова!"</p> <p> |
и око болеснице, да неће одмицати од ње дан и ноћ.{S} А кад оздрави, она ће јој испричати шта с |
посматрам, размишљам, учим децу, сваки дан испуним корисно.</p> <p>— И ти си срећна? — прекину |
су му биле потковане.{S} Носио је сваки дан оковратник, и то оборен, с лептирастом краватом, ко |
т, он је оклевао.{S} Он је гледао сваки дан толико људи који се бацају у живот с чудним поверењ |
зници.</p> <p>У школи је било као сваки дан.{S} Другарице су говориле како се нису спремиле за |
ни <pb n="279" /> добивају.{S} Пре неки дан рече ми један народни отац да му је један бирач тра |
у Рачи крагујевачкој.{S} Ту се пре неки дан потукао <pb n="293" /> са једним варошанином и удар |
живот не понавља као што се ни јучерањи дан неће вратити никад.{S} Гледајући у књиге, ти живиш |
рже.{S} Пространа, тиха туга, као зимњи дан, рашири се изненадно по његовим грудима.{S} Али он |
ред вече.{S} Дан је био као сваки летњи дан.{S} Улице се сивиле од прашине.{S} Из њих је била ј |
ија она пословица да се не зна шта носи дан, а шта ноћ.{S} Странци нас зову земља изненађења.</ |
Проналазио је масу задовољстава радећи дан и ноћ.{S} Учење му је изгледало најрадије, најсретн |
о добра вина.{S} Вишњу пак је бунио тај дан, обузимала ју је час топлина, час зима, и она се жу |
ће доћи писмо.{S} Какав ће то радостан дан бити за њу!</p> <p>Пред пошту дохрама <hi>новинар</ |
је Бела.{S} Она није могла издржати цео дан на ногама, подносити сва она трчкарања, представљањ |
т види какве имам родитеље“.</p> <p>Цео дан су провели у шетњи.{S} Пред вече, кад је сунце наги |
вање и <hi>ноблесу</hi>.</p> <p>— Добар дан! — прогунђао би Матовић кроз нос с природном и инст |
че да пада киша.{S} Падала је из дана у дан.{S} То не беше ситна, јесења киша, већ млаки пљусци |
p>Вишњина мајка опорављала се из дана у дан.{S} Већ је по мало напуштала собу, шетала по двориш |
.</p> <p>То уважење губило се из дана у дан.{S} Надничари су се навикивали на арапа.{S} Средина |
ољу.{S} Он је имао да се бори из дана у дан за комад насушног хлеба, те га је та борба изоштрав |
пуст колико и она архива коју из дана у дан испуњавају.</p> <p>У том се зачу нека псовка.{S} Је |
<l>Лозе сади, равне дворе гради.</l> <l>Дан градио, а два се кајао —</l> <l>Ој, убава, убава де |
.</p> <p>Није га се тицало које је доба дана.</p> <p>Ти заборави су му пријали.{S} Остављао је, |
о рањен, освестио се у неком потоку два дана после битке, па како су Турци већ чували Саву, он |
ли су умиљато око њега надничари првога дана кад је доведен; миловали су га по њушци, тапкали п |
књиге и свој свет идеја.</p> <p>Једнога дана, те јесени, заустави га нечији девојачки глас:</p> |
о је сретао и није видео ништа.{S} Тога дана није се ништа нарочито догодило лично њему, али је |
а је несвесно пила миље из ваздуха тога дана, опијала се присуством човека који је ишао поред њ |
} Она му се учини још ближа што се тога дана осећао изузетно увређен од стране Вишње.{S} Био ју |
би девојка и одмахну руком.</p> <p>Тога дана врућина би још јача.{S} Сунце се не види као да се |
е јој он кад му рупи у собу, усред бела дана и без икаквог изговора.</p> <p>— Мајка је изашла у |
очију.{S} У јасној светлости пролетњег дана шарениле су се разнолике боје, почевши од белих пл |
апуштала болесничке собе.</p> <p>Идућег дана, кад лекар прегледа болесницу, рече девојци:</p> < |
сигурно, посрћући готово.</p> <p>Идућег дана, Вишња га нађе на Великој Школи по свршетку једног |
речи назива.{S} Мирно, предано, сваког дана, она је учила <pb n="228" /> мале сељачиће писати |
убрета просипале се из редакције сваког дана на Теразије, па се после разносиле широм Србије и |
лазили су чешће са њом, па после сваког дана, и најзад без ње.{S} Како се Каја изгубила из њихо |
S} Пољупци су се понављали после сваког дана... пољупци <pb n="138" /> кратки, дуги, испрекидан |
ланка ће бити јача од тебе...{S} Једног дана, ти ћеш се решити за конвенционални брак, и ђаво ћ |
"70" /> најбољу земљу и прети да једног дана збрише целу варош.{S} Међутим, она нам нуди хиљаде |
међу осталог, „има створења која једног дана уђу у наш живот, заузму га и помету.{S} Због њих п |
и да изађем некуд — рече му Бела једног дана кад тако осташе сами. — Тако бих радо побегла од к |
ависно од свега, сети се како је једног дана изишао са оцем у поље.{S} Био је врло мали; то му |
ве је било ту да та жена постане једног дана срећна мајка, проживи мирно и корисно свој део жив |
сазнао у поверењу.{S} Тако рече једног дана:</p> <p>— Краљ ми је два пута изјавио како се озби |
вот не буде излишан.{S} А кад ти једног дана твоја срећа допусти да мислиш и на оно што је прош |
рећи.</p> <p>То је било свакако једног дана, кад је Чедомир пратио, као увек, Вишњу од Кајиног |
ила да се обеси.{S} Кад му се то једног дана досади, он оде у суд, сврши све формалности око пр |
ма створења која уђу у наш живот једног дана, заузму га и помету; због њих променимо своје нави |
обро, господин-Илићу ? — рече му једног дана Бела. — Да вам шта не фали код нас?</p> <p>— Код в |
Опасности су јој годиле.</p> <p>Једног дана, кад јој је мајка отишла од куће, Бела га позва у |
/p> <p>— Не знам да ли се сећаш... оног дана кад смо се састали после дугог размака... <pb n="2 |
м другом није смео рећи.</p> <p>Од оног дана кад је био с Вишњом у њеном стану, трудио се сталн |
тињи место у кујни.{S} Али овог срећног дана, она хтеде показати томе ђаку да она није мачји ка |
ћ.</p> <p>— Зар ти није жао овако лепог дана? — одговори му философ. — Књига природе је широм о |
у, они нису осетили да је нестало лепог дана.{S} На земљу је била пала нека сенка, живот се пов |
еоград, одговор се може добити четвртог дана.{S} Лазаревићева причека још неколико дана.{S} Одг |
и.</p> <p>Реши се да отпутује још истог дана у Чачак.</p> <p>Мајчина болест јој се чинила као к |
ту написано... па читај!“</p> <p>Истог дана отпутовали су у Париз.</p> <p>На станицу су их исп |
сени поче да пада киша.{S} Падала је из дана у дан.{S} То не беше ситна, јесења киша, већ млаки |
head> <p>Вишњина мајка опорављала се из дана у дан.{S} Већ је по мало напуштала собу, шетала по |
абаџија.</p> <p>То уважење губило се из дана у дан.{S} Надничари су се навикивали на арапа.{S} |
цу, невољу.{S} Он је имао да се бори из дана у дан за комад насушног хлеба, те га је та борба и |
азан и пуст колико и она архива коју из дана у дан испуњавају.</p> <p>У том се зачу нека псовка |
за се као најизвежбанија нудиља.{S} Три дана и четири ноћи није напуштала болесничке собе.</p> |
убица и склопи очи поново.</p> <p>— Три дана нам говори да хоће да се убије — умеша се један на |
ћеш видети!</p> <pb n="50" /> <p>У очи дана кад је требало да се растану, начинили су велику ш |
ђе.</p> <p>То је био Вишњи најлепши део дана.{S} С Мораве је пиркао свеж ваздух.{S} По <pb n="2 |
лики Београд.{S} По неколико пута преко дана излазила је ту у шетњу у доба кад је мислила рефор |
добро вече, причају шта су радиле преко дана, шале се на рачун првог који наиђе.</p> <p>— Знате |
ажи само колико поједеш шећерлеме преко дана?</p> <p>Обоје су имали право: ни брат ни сестра ни |
цигарете.{S} Бела долазила чешће преко дана, кријући се тек форме ради.{S} Из вароши се доноси |
!{S} Није их било више од два три преко дана.{S} За њих се није морало спремати.{S} Није било < |
/> <head>XII</head> <p>Прођоше неколико дана.</p> <p>Илић се кајао искрено због догађаја који с |
} Дешавало му се да проведе по неколико дана не видећи своје драгане.{S} Трудио се да не мисли |
вољан да не говоре.{S} Ћуте по неколико дана.{S} Гледају једно друго хладно као сто, као столиц |
а.{S} Лазаревићева причека још неколико дана.{S} Одговор није стизао.{S} Она се чудила томе ћут |
неба.{S} Не шеснаест сати него шеснаест дана, шеснаест година, шеснаест векова требало му је да |
ри Клеопатра лако. — Они се воле годину дана пред нашим носем, а ми... слепци код очију!{S} Бел |
це су му навирала осећања од пре годину дана, меке, наивне мисли по мало меланхоличне, као <pb |
здравих живаца бунтовним мислима нових дана и готово јој хтеде рећи: „Хајде, срећна душо, поно |
нска биљка, освести се брзо после првих дана ове муке.</p> <p>— Ја претерујем.{S} Ја још не зна |
8" /> је носио другарицу његових младих дана у правцу Врачара.</p> <p>Аница ју је чекала на кап |
еме.{S} Дан је био један од оних жарких дана у сред пролећа, кад се око нас осећа оргијање прир |
пространа, удобна, врло строга обичних дана и врло гостопримна о празницима.{S} Вишњин долазак |
о електрици.{S} Радоје је био јунак тих дана.{S} Људи су веровали у њега, сматрали га за нешто |
, јер нама требају жене на висини наших дана, жене ослобођене свих предрасуда, жена-човек да се |
јеним типовима; у њима не постоји Јуче, Данас, Сутра, Београд, Савамала, Петко Стокић или како |
мехну се министар. — Трице и кучине.{S} Данас нам вичу живео, а сутра, на неколико запаљивих ре |
о је опет срећа... нека врста среће.{S} Данас је мало задовољних људи.{S} Ретки су као беле вра |
ље. — Онда је живот био лак, јевтин.{S} Данас све има своју цену; симпатије су редак луксуз, а |
пркосили једно другом кад се сретну.{S} Данас је Илић имао најмање воље за то, те се склони у п |
човече? — одврати му жена. — Дошла Ката данас, па као да се у црно завила, плаче, суза јој сузу |
одлучити одмах и решење је остављао од данас до сутра.</p> <p>— Сутра... сутра, а не данас — о |
лади, а знаш какав је свет...{S} Баш ме данас у седници пита Поповић да ми није шта род.</p> <p |
до сутра.</p> <p>— Сутра... сутра, а не данас — одговарао је гласу своје савести.</p> <p>Белино |
рким завесама са жутим пафтама, које се данас виде само по државним канцеларијама.{S} Према пос |
е.{S} Али нећу да се преучиш.{S} Остави данас те књиге — додаде весело. — Одмори се, боже благи |
би то могао помислити само јутрос, само данас у подне!{S} Краљ Милан му неће никад опростити.{S |
д — рече младић с пуним уверењем. — Бар данас је то јасно.{S} Нема неба.{S} Постоји <pb n="219" |
абицу преко пута, па да пере једну собу данас, па сутра другу.{S} Не би осетила, а кућа би била |
ачка кола.{S} Еј, Марјане, колико си их данас сахранио?</p> <pb n="169" /> <p>— Осам — одговори |
шњица нуди једва предмете за радост.{S} Данашње доба...{S} Пардон, изволи напред — додаде он и |
што је раније било.{S} Говорим, јер ме данашње доба боли, јер су се жбири испилили у народне љ |
ужавала је њено лице као талас.{S} Њено данашње одушевљење давало јој је израз пуноће, савршенс |
и кутове...</p> <p>— Шта ти имаш против данашњег доба? — настави она разговор живље. — Није ли |
сад осећао потребу вишу од те негације данашњег друштва.{S} Није се могао задовољити више чека |
ла, расуло и нерад, то су главне одлике данашњег народног живота.</p> <p>Једног малог празника |
е мазио.{S} Још од детињства је познала дане скомрачења и увреде незадовољених амбиција.{S} Поз |
час, грдиле своје наставнице и бројале дане до краја школске године.{S} Каја, у њеној строгој |
говорила је немо у себи.</p> <p>По целе дане проводила је у својој соби, читала прибелешке, раз |
вну службу, па да проведе на миру старе дане уз сина господина.</p> <p>— Боже дај здравље — гов |
о.{S} Имао је толико ствари да каже!{S} Дани су пролазили, а перо је висило непомично над харти |
Чачку и стално чекала његов одговор.{S} Дани су јој пролазили полако.{S} Сунце је милело преко |
што више није наше?{S} Зашто пустити да дани и године пролазе?{S} Јер младост иде, брже него шт |
ао је самом себи. — Моме месту су иначе дани избројани.</p> <p>Сео је затим и покушао да сврши |
а живи!{S} У Млави су ретки Илићи.{S} И дани су пролазили, а за њима месеци, године.</p> <p>Спо |
а-онда код рођаке; кад су настали топли дани, излазили су чешће са њом, па после сваког дана, и |
евојке, али су њој ти светли, разнежени дани, изгледали тешки, суморни.{S} Многа жена предала б |
_C7"> <pb n="82" /> <head>VII</head> <p>Дани су пролазили врло споро.{S} Жарко јулско сунце прж |
ање: јадан, невесео свет који се другим данима не опажа у присуству жена и људи, лепих, задовољ |
мбиље и датуме.{S} У тим сувим и врелим данима кад никога није било око њега, та су га писма ув |
ичају се о људима који су јели у њој, у данима своје младости, њен пасуљ с пастрмом, скуван на |
љавале нашу варош, наша села, путове, а дању покретале занатлијске машине, стругаре, штампарије |
славан човек!{S} Он би живео пријатно, дао би њој све што би имао, она би уживала у њему, он б |
ели ми, тај ми носи педесет гласова.{S} Дао је две банке за шешир.</p> <p>— По два гроша од гла |
ој мајка, показујући јој велику дињу. — Дао Бог па родиле, те хоће да и ти окусиш... „Знам, вел |
ла је једног јеврејског трговца који је дао намештај на отплату.{S} При избору, поклонила је на |
.{S} Престао је да пише афоризме, па се дао на поезију.</p> <p>— Наука ме није задовољила — обј |
нтикварима на обалама Сене.{S} Затим се дао на посао.</p> <p>Учинило му се да се остварио његов |
су писма била као <pb n="89" /> небесни дар, на тим врућинама; она су позлаћивала Стрикову чока |
ја изгледала као последња реч науке.{S} Дарвин је био Илићев изабрани писац.{S} Он је био његов |
вота изгледао је врло прост и јасан.{S} Дарвин је дефинисао природне законе тако силно да је ње |
азних прилика у којима живе бића што је Дарвин стрпао све у једну врсту!{S} Позитивизам није по |
о сам се у Дарвина.{S} Шта ми је требао Дарвин ?</p> <pb n="300" /> <p>Да је на његовом месту б |
е то што сам хтео.{S} Преварио сам се у Дарвина.{S} Шта ми је требао Дарвин ?</p> <pb n="300" / |
неког интелектуалног апса.{S} Шта је та Дарвинова борба за опстанак, одабирање, последице насле |
одржава човека, моћног протектора који дарива права и користи.{S} Он га није имао, он му се чи |
и и попуштања приликама.</p> <p>Беше га дарнуо поклон.{S} Посматрао је румени каранфил, његову |
их се шарениле две покретне стражаре од дасака, обојене у српску тробојку и с дрвеном јабуком н |
пи унутра.</p> <p>Сазидана од ћерпича и дасака, ова чатрља је била тако бедна да се чинило као |
и очистила њене остатке, гомилу земље и дасака.{S} Сад то место стоји празно.{S} Ништа више ниј |
ши.{S} Други су седели на сандуцима, на даскама закуцаним на ногаре или у четири кочића.{S} Њих |
осигурана је слобода штампе, уставом су дате све грађанске гарантије.{S} Народ бира своје предс |
у је нудила што му она друга није могла дати.</p> <p>— Понови још једанпут те стихове! — рече Б |
од своје судбине више него што она може дати, бежао је од своје среће, мислећи да трчи за њом.{ |
од њега не тражи више него што оно може дати — одговори она полагано. — Живи се без великих бри |
ати потражити наслон на народ... мораће дати нов устав, грађанске слободе.{S} Наше идеје иду у |
ави поглед прозору, као да је хтео себи дати рачуна где се налази и шта се десило.</p> <p>Једна |
ав.{S} Хтеде утешити девојку, хтеде јој дати доказа сигурне будућности.{S} Његов глас је дрхтао |
какав фактор тих догађаја којима ће он дати овакав или онакав ток.{S} Она је била врло весела, |
.{S} Младић је одобравао.{S} Није могао дати једног личног мишљења.{S} Те ствари му се чиниле н |
емо сви, биће и за њега...{S} Можемо му дати и једну собу у авлији — додаде госпођа после некол |
ти... како да те назовем?... ти ћеш оцу дати рачуна.{S} Ти ниси више моја кћи.</p> <p>Младић не |
агледао у марке, у поштанске штамбиље и датуме.{S} У тим сувим и врелим данима кад никога није |
ћивао би ко у шали. — Пију, једу као на даћи.</p> <p>— Нека им је алал! — поклапали су га други |
вор у мирису дувана, бунтовничке мисли, дах будућности, све оно нешто неизвесно што очекујемо о |
чудно, као да се доиста из њега излива дах неког надприродног бића.{S} Милева отрча на другу с |
ипале се на парк.{S} Из шуме је долазио дах ноћи, мирис боровине, свежина росе, задах трулог ли |
уке, изви рамена, рашири груди и дубоко дахну.</p> <p>Кад се решила, искрено се радовала што ид |
а започети сан, и пољупци где тело дише дахом другог тела, где се крше руке састављене око паса |
за; лака материја дрхтала је при сваком даху и покривала божанствену бисту и њене две забрањене |
дна сивкаста, уска, луксузна простирка, два зелена суда с тропским биљкама у врх степеница и на |
ело парче једне шумице: врхови од јела, два три јасена, широко лишће од ораха и букет процветал |
пасуља.{S} Један професор универзитета, два посланика на страни, неколико министара, један мили |
калдрма, зарасла у модро-зелену траву, два низа плотова, неколико ниских кућа, остатци змаја н |
?...{S} Улица је остала готово иста.{S} Два низа сниских дућана и неугледних кафаница граничили |
S} Ливадом је звонило певање попаца.{S} Два црна лептира с црвеним рубом око крила јурила се ок |
доликовао лепо њеном одмереном ходу.{S} Два прамена златне косе вирила су испод простог сламног |
равне дворе гради.</l> <l>Дан градио, а два се кајао —</l> <l>Ој, убава, убава девојко, ој!</l> |
ко се грађанска права жртвују... да, за два гроша; виши интереси земље ишчезавају у корупцији, |
{S} Народ је био под мучним последицама два тешка рата, чији успеси нису одговорили његовим над |
иле.{S} Поделиле су државне квартире на два одељења.{S} У једном су наместили кујну и собу за п |
е је дисало мирно.{S} Још се јурила она два лептира.{S} Иза једне шумице примећивао се кров вар |
крилним вратима, обојеним фирнаезом, са два велика прозора, пуна шољица, кутија од <hi>вешплава |
био право на даље школовање, побегао са два заната.{S} Најзад, госпа-Клеопатра израдила му је м |
, начини од једног поточића воденицу са два витла, те га цело село прогласи за најдаровитијег ч |
S} Ко ће рећи шта је било у одсевима та два пара раширених очију?{S} Љубави, мржње, чежње, гађе |
живахну.{S} Хлебарнице почеше пећи хлеб два пут дневно.{S} Печење је мирисало по старинским пањ |
Па и ти часови!{S} Није их било више од два три преко дана.{S} За њих се није морало спремати.{ |
S} Преста брзо да се бори против појаве два женска лица, оба љупка, оба пријатељска.{S} У остал |
о рече једног дана:</p> <p>— Краљ ми је два пута изјавио како се озбиљно решио да да̑ земљи нов |
, довршавала су у Србији своје стварање два главна политичка фактора, народ и круна.{S} Народ ј |
цигљу, па онда баци самарицу, потеже се два пут перорезом у прса и онда оде онде, па леже...</p |
} Младен је био пао у трећем разреду из два предмета — освета реакције! како је смело тврдио — |
p>У том, на часовнику у трпезарији изби два сата.{S} Метални звук је одјекивао потмуло по празн |
љ кад пред једном приватном кућом спази два војника на стражи, с ножем на пушци.{S} Иза њих се |
шким жаргоном:</p> <p>— Стрике, сипи ми два’ес’ пара пасуља.</p> <p>Понекад наврати и Зарија Ри |
а друга прну у вис, па се врати, начини два три круга изнад места где је пао леш као да га траж |
Лете две беле тице једна за другом, као два добра друга; пуче пушка; једна од њих опусти крила |
p> <p>Два млада створа погледаше се као два злочинца.{S} Отворише уста да нешто рекну, али нема |
тупио на Велику Школу, он је тамо нашао два оделита типа међу својим новим друговима.{S} Један |
аша и робијаша, да су се правила готово два засебна сталежа, где је осуђеник с новцем заповедао |
.</p> <p>Никад Илић није јасније осетио два човека који су живели у њему; један: миран студент |
покушавао да продужи гимназију, свршио два три разреда, после ступио у трговину у Београду, па |
ну песму!{S} Остала су је у памети само два три стиха из средине: ...{S}И мислио тада — Ко зна |
Дао је две банке за шешир.</p> <p>— По два гроша од гласа!</p> <p>— Тако се грађанска права жр |
па се опет загледа у чипку, у кошуљу, у два округла таласа која су се дизала и спуштала испод п |
Дођи ми једне ноћи — рече му она између два пољупца.</p> <p>— Не говори глупости...</p> <p>— Чи |
сигурна ствар.{S} Човек се троши између два акта који се називају: хтети и моћи.{S} Зашто дакле |
у био рањен, освестио се у неком потоку два дана после битке, па како су Турци већ чували Саву, |
Према постељи, опет до зида стајала су два скупоцена ормана, изолучена при врху, оштећена упот |
та десетак књига, научи се на памет још два'естак наслова, славних имена и мудрих мисли.{S} Ина |
да се зачу један шум на вратима.</p> <p>Два млада створа погледаше се као два злочинца.{S} Отво |
ио на олтар гуњ и опанак.{S} Сад, после двадесет година борбе, он је видео краљевство претучено |
ог интереса за политику.{S} Он је већ у двадесетој години научио да му живот доноси чист приход |
извесне београдске куће, подигнуте пре двадестину година за становање једне отменије породице. |
шеширима цењкали се с грађанима.{S} Око дванаест сати пуштале се школе.{S} Четири часа доцније |
дела, свечане ручкове, у кући се кувало двапут више него што је требало, просипало се, бацало, |
ане хронолошким редом; закључавао их по двапут, тресао катанцем још ради сваке сигурности.</p> |
се простирале дуге пољане, ниска брда, две три вароши и велико београдско небо.{S} Могло је би |
.{S} Из ње су светлеле, као две звезде, две хитре зенице, које нису биле тачно заокругљене, већ |
еном као и он, можда горе него и он.{S} Две близнакиње узимале би се за руку и излазиле на улиц |
и су уједначено кроз вечерњу тишину.{S} Две три звезде боцкале су један крај неба.</p> <p>Двоје |
ва сестра, која је од њега била старија две године, била је већ као дете каћиперка и, у домаћим |
Дунав, светао ваздух, као да је тражила две беле тице.{S} Њихови погледи се сусретоше.</p> <pb |
S} Под њим је жуборила озидана чесма на две луле.{S} На зиду је била остављена рупа за чашу или |
, чипканим застирачем, који је висио на две стране.{S} На њему се усправљало неколико фотографи |
губила главу, као гуска коју појуре са две стране.{S} Неколико корака лево од ње, стајао је Че |
ћи!</p> <p>У тим идејама свршио је прве две године.{S} О распусту га је чекало једно изненађење |
е године плаћао уредно.{S} Доцније нађе две три лекције и живљаше скромно, у маленом колу знана |
тај ми носи педесет гласова.{S} Дао је две банке за шешир.</p> <p>— По два гроша од гласа!</p> |
вечерњем поветарцу, спајао слике своје две познанице.{S} Од Беле је узимао њене ситне префињен |
ножем на пушци.{S} Иза њих се шарениле две покретне стражаре од дасака, обојене у српску тробо |
ху и покривала божанствену бисту и њене две забрањене руже.</p> <p>— Са своје стране — продужи |
исли на конкретне ствари, али слике оне две девојке нису му излазиле из главе, тако магловите, |
то само од њега зависи, покуша да од те две девојке начини једну.{S} Пажљиво је одабирао њихова |
око њеног струка, завући главу међу те две расцветале руже што се крију у борама муселина и љу |
ије страсти, начини упоређење између те две девојке.{S} Бела је тражила задовољство не по осећа |
— млад је, леп је, образован, има плате две хиљаде, отвориће адвокатску канцеларију...</p> <p>И |
омад ме је један пример дирнуо.{S} Лете две беле тице једна за другом, као два добра друга; пуч |
ар и тако даље, веле, да су прошли кроз две собе из којих се састоји <pb n="85" /> ова чокалини |
ста један тренутак потпуне тишине.{S} И две се жене загрлише, трудећи се да утеше једна другу.< |
их суседа.{S} За то је требало извршити две три велике финансијске операције.{S} Нашло се људи |
ом црне косе.{S} Из ње су светлеле, као две звезде, две хитре зенице, које нису биле тачно заок |
је нису биле тачно заокругљене, већ као две капље мастила пале у светло белило између трепавица |
ше није остало од <hi>Еснафлије</hi> до две чађаве пруге на зиду суседне куће, на коју се ослањ |
нема трна ни грмења.</l> <l>Само има до две вите јеле.</l> <l>И под јелом заспала девојка.</l> |
Бумбарева Брда, у белу варош на саставу две велике воде, и изазивале слику студента Илића.</p> |
поред себе.</p> <p>Десно од њих, између две куће видело се парче Топчидерског брда, низ јаблано |
магарца који је скапао од глади између две гомиле сена, не могући да се реши коју да изабере.< |
<p>По тротоару, с друге стране, ишле су две жене, с марамом на глави, чији су крајеви били веза |
мао је прилично кредита, јер је прошлих две године плаћао уредно.{S} Доцније нађе две три лекци |
њин брат, артиљеријски поднаредник, још две три великошколке, неколико великошколаца, један Јев |
озиционарску породицу допуњавале су још две девојчице, близнакиње, с црвеним тракама у коси, сл |
се много променила.{S} Подигнуте су још две три нове куће.{S} Неколико трговина улепшали су сво |
ли млади човек је залуд наводио разлоге двема женама, које су се занеле у свој план до лудила.{ |
, штампа је била обамрла. <pb n="63" /> Двоје троје новине које су излазиле писале су само о ук |
моја жена!{S} Ја сам кадар да радим за двоје.</p> <p>— Ти заборављаш опет стварност.{S} То се |
/p> <p>Те супротности подржавале су код двоје заљубљених једну врсту борбе час прикривене, час |
уздахну, и то овог пута искрено.{S} Узе двоје младих за руке, приближи им главе, на нешто драмс |
ла тек колико да не поквари расположење двоје старих.{S} Аница ју је посматрала испод ока, па ј |
во, господин-Илићу!{S} Главно је кад се двоје воле...{S} А свет, фамилија, новац?{S} Трице и ку |
тали.{S} Нешто се морало говорити.{S} И двоје драгих испунише ту тишину, пуну неказаних ствари, |
ђају родног краја.{S} Управо, он је ово двоје мешао.{S} Кад је у клисури надзиравао раднике, гл |
есуда.{S} Ми имамо да бирамо између ово двоје: или да убијемо наше срце па да живимо као старци |
је како да врати ову љубазност.{S} Њих двоје би могли бити тако задовољни једно другим, тако с |
/p> <p>Било је већ пало вече кад се њих двоје упутише Вишњином стану.</p> <p>— Ви на лето сврша |
су створили непремостиви јаз између њих двоје.{S} Они су се <pb n="187" /> десили доиста против |
езде боцкале су један крај неба.</p> <p>Двоје младих ћутали су, тако седећи.{S} Свако од њих пр |
.{S} Помисли да он хоће да каже како не двоји брак од љубави, или тако нешто, те пљесну рукама: |
вори и живи кораци младог света.{S} Њих двојица се беху примакли прозору што гледа у двориште.{ |
јем је његова мисао дуго лутала. — Опет двојке?{S} Та сад ти бар реакционари нису криви?</p> <p |
азаћу ја сад реакционарима коме се дају двојке! — говорио је дечко самоуверено, циљајући на про |
аб.{S} Из српског језика је имао стално двојку.{S} Осим тога, задоцњавао је на часове, трошио м |
—Ужице.{S} То је била права трговина, с двокрилним вратима, обојеним фирнаезом, са два велика п |
ио доста широк сокак, који је, иза леђа Двора, водио поред Батал-џамије право на варошку <pb n= |
есто су ограничавале ограда од краљевог двора, једна школа која је раније била механа, и старо |
почивало на мермерном столу у хируршкој дворани београдске болнице.{S} Једна млада, хрома жена |
виноград сади,</l> <l>Лозе сади, равне дворе гради.</l> <l>Дан градио, а два се кајао —</l> <l |
дирну шимшир, проклати се по калдрми од дворишта, па замаче даље, у мрак.</p> <p>Илић угледа ов |
и прихода, повукла се у једну кућицу из дворишта, и ту, од оног што јој је остало од мираза, жи |
чекала да дође подне, да претрчи преко дворишта, предахне на прагу Мале куће — како су звали т |
си забуну у главу, претрчи поново преко дворишта, упадне у своју собу и зарони зајапурено лице |
у...</p> <p>Она устрча као девојчица уз двориште.{S} У салону се запали велики лустер, а електр |
е чипкане завесе примећивало се с муком двориште.{S} Сумрак је купао џбунове шимшира, споредне |
д била друм, па уђоше у једно пространо двориште, ограђено са три стране јевтиним становима.</p |
ца се беху примакли прозору што гледа у двориште.{S} По калдрми је играло суво и топло сунце ко |
се кола хтедоше кренути, Бела истрча у двориште и стаде преклињати мужа да не прави скандала.< |
, управо кревет, изгубљен у сокачићима, двориштима, баракама, степеницама и рупама Савамале.{S} |
ећ је по мало напуштала собу, шетала по дворишту, седела у башти.{S} Ствари су у кући пошле опе |
и врата, босих ногу, па радиле нешто по дворишту сагибајући леђа, ширећи ноге, избацујући своја |
трем.{S} Пролетња пилад грабила су се у дворишту око мрва које им је стресла кад је распремала |
даљих дедукција.</p> <p>На часовнику у дворишту изби три сата.</p> <p>— Хајдемо у библиотеку! |
радње показаше три, она се појави пред Двором.{S} Ишла је одмереним кораком и гледала преда се |
</hi>, удовицом једног инжињера, бившом дворском дамом своје мајке, старијом од себе десет годи |
ројни прозори на здањима и чатрљама, на Двору и болници, запламтише живом црвеном бојом.{S} По |
о с бичем у руци.{S} Споредна капија на Двору зврјала је широм отворена.{S} Унутра се светлила |
кабинетског рата, сталним скандалима на двору.{S} Међутим, ни Јован није остао читав.{S} Изишао |
ш од подне шапутала по породицама ближе Двору и министарским канцеларијама.</p> <p>— Краљ се ве |
као овај официр што је био на румунском двору, као овај глумац што је играо Кина, као овај бака |
исао.{S} Још се није знало о скандалу у Двору.{S} Вечерњи листови ћутали су као рибе.</p> <pb n |
раззлога, очито га избегавала, правила двосмислене фразе, стављајући му до знања да ће га одат |
рафској жици и, у дну, једна старинска, двоспратна зграда у источњачком стилу, с кровом као зве |
руских универзитета, где се негује она двострука камарадерија у политици и честитим забавама.{ |
ме.{S} Све ће се вратити <pb n="175" /> двоструко, јер нам је време најскупље у животу.</p> <p> |
Онда узе неки други посао.{S} Радила је двоструко само да не остане на само са својим мислима.< |
е колико је Вићентије узео, па ти тражи двоструко.</p> <p>Илић је одбијао.{S} Није он водио рач |
реба времена око девојачке спреме...{S} Де, пољуби руку!</p> <p>Ствари су се мењале у кући пола |
о велиш — одговори бакалин замишљено. — Де, да ми сачиниш једно писмо.{S} Нек дете зна...{S} И |
другог, налазио много одушевљења, воље де се ради нешто велико, смелости да се кида са свиме ш |
а.{S} Под уличним дрвећем простирали се дебели теписи од лишћа црвеног као бакар.{S} По који зр |
атих ушију, необријане браде и кратких, дебелих бркова, готово суров, сељак у грађанском оделу, |
о још занима, јесу жене којих има много дебелих, са огромним грудима, још већим бедрима и са по |
ивицу.{S} Око ваге, прекривене плавом, дебелом хартијом, били су наслагани црни тегови до сто |
ог разреда прочитао је Одисеју, велику, дебелу књигу у зеленим корицама, у преводу неког Грка, |
ту.{S} Старинска зграда бацала је и сад дебелу сенку преко улице, имала је још нечега пријатељс |
кором.{S} Зграда Велике Школе бацала је дебелу сенку чак преко улице.{S} Даље од ње, по једној |
редове штампаних слова, која су расла, дебљала, удвајала се, одлепљивала се са хартије, играла |
о зиду извешали кобасице разне дужине и дебљине.{S} О багрењу опет бојаџије обесили кануре боје |
а жива, а већина су умрла.{S} Није било девера него је Чедомир ишао поред ње, шапутао јој нешто |
ли се сви ти говори свршавају кад куцне девет сати, време спавању, и варош остаје мирна и <pb n |
о. „Остати на власти" постаје им једина девиза, а посланици владају, управљају, постављају, меш |
живот доноси чист приход.{S} Његова је девиза: уживати и успети.{S} Понекад пада у севдах, и т |
Тада се открије, безазлено зачуђено као девица, ситно, бледуњаво цвеће на кривим, ломним гранчи |
срца врела, слутње прве узнемирености, девичанске наде и бескрајне снове.{S} Све то има своје |
бацајући по каткад кришом свој дрхтав, девичански поглед на рођака своје другарице.</p> <p>Зау |
крио, мешала се у друштво младих људи и девојака, подражавала мушкарцима, презирала моду, читал |
р приближавала с Радојем и још неколико девојака. — Знаш ли да си села у вилинско коло?</p> <p> |
{S} Она се осети сама усред тих занетих девојака занемарене тоалете, усред тих људи што мисле д |
на философију.{S} Ја сам се решила.{S} Девојачка школа не даје позитивна знања модерној жени.{ |
даношћу која је урођена његовом добу. — Девојачка школа није довољна модерној жени.{S} Она је у |
се питао да она не тера шалу.</p> <p>— Девојачка Школа може бити добра само као припрема.{S} О |
ашла Вишња неколико својих другарица из девојачке школе.{S} Међу њима је била и Каја.</p> <p>— |
а оде до краја пута који је водио преко девојачке школе.{S} Али се она морала мирити са стањем |
у.{S} Дотле нам иначе треба времена око девојачке спреме...{S} Де, пољуби руку!</p> <p>Ствари с |
ога дана, те јесени, заустави га нечији девојачки глас:</p> <p>— Чедомире!</p> <p>То је била Ка |
исно и свесрдно.</p> <p>Између живота у девојачкој школи и садашњег тренутка, Вишњи се десило т |
рече:</p> <p>— Шта је тако важно било у девојачкој школи?...</p> <pb n="239" /> <p>Ћуркасте дев |
; опомињала га је сувише шара на зиду у девојачкој соби његове жене.</p> <p>Исекао је хартију н |
авала себи да неће мрзети <pb n="49" /> девојачку школу и да ће пред Чедомиром прокритиковати њ |
једна његова рођака, која је овде учила девојачку школу.</p> <p>— Море, брате, где си ти?{S} От |
поред те капије и скрену ка Теразијама, девојка угледа једна кола <pb n="145" /> с гумираним то |
г анђела који га милује својим крилима, девојка се била већ извила из његовог наручја и побегла |
оне плаве и модре траке.{S} За првипут, девојка се подаде томе осећају, голицавом, узбудљивом, |
ред вече, кад је сунце нагињало западу, девојка зажеле да види залазак на Сави.</p> <p>— Ужелел |
на пљусак грдњи.</p> <p>У том тренутку, девојка полете у правцу њега, пребаци му руке преко рам |
Ко зна колико осташе тако загрљени!{S} Девојка се покоравала без речи, без протеста, предавала |
е, да осети њу целу, обешену о њега.{S} Девојка притисну руком онде где јој је срце, не рече ни |
еоград је био близу, одмах иза брда.{S} Девојка прибра своју снагу, намршти се, па се осмехну п |
ва.</p> <p>Он је био пун ових фраза.{S} Девојка га је слушала погледом зачуђеним, наивним, благ |
ешало са првим цртама зрелих година.{S} Девојка га никад лепшег није видела.{S} Његов поглед ју |
ира такну у срце надземаљска милина.{S} Девојка поред њега имала је зеленкаст жакет који је врл |
и у њој преведена песма неког Руса.{S} Девојка обави десну руку око врата свога драгана, а лев |
твари око њих бацале су велики хлад.{S} Девојка обори главу, и посматраше дуго своју сенку која |
о бедра, да се после склиза на под.{S} Девојка подиже руке као да се предаје цела безбожном пр |
а је била још место елегантне шетње.{S} Девојка је волела ту улицу, веровала у њу.{S} То је бил |
, а прсти су трзали штит од качкете.{S} Девојка га је слушала с пажњом и, у исти мах, са извесн |
био је дигнуо главу и гледао у небо.{S} Девојка је опет посматрала рит, Дунав, светао ваздух, к |
S} Неки добричина наместио је брвно.{S} Девојка ступи напред.{S} За њом пође Илић и осмотри је |
Неколико певаца кречало је по селу.{S} Девојка се осети слободнијом у присуству ове стварности |
ни обоје покушаше да не кажу истину.{S} Девојка је грицкала доњу усну, као да је хтела савладат |
па све светлијих, тежих, страшнијих.{S} Девојка је знала да Илић даје лекције сину новог минист |
е била <pb n="29" /> мала, мршава, жива девојка која је обећавала практичну жену и срећну мајку |
ко ти се допада мој будоар ? — упита га девојка, насмехнувши се.</p> <p>— Врло пријатан! — одго |
оје... не, молим те, не... — прекину га девојка.</p> <p>Она је погађала његову мисао.{S} Није х |
— Куварица не сме да регне — прекину га девојка. — ’Ајд, загрли ме... не стоји ти лепо кад си о |
нско коло?</p> <p>— Кажу — додаде друга девојка, великог носа и зелених очију — која нагази на |
p> <p>Чедомир је још раније наслутио да девојка није равнодушна према њему.{S} Јер нашто онда о |
и шапутала јој недопуштене приче, млада девојка заспа са једним ђаволастим осмехом који дотле н |
могуће, све је у њој по руски!{S} Млада девојка не осети кад дођоше до њене куће.{S} Би јој теш |
пред потребама породице.{S} Стога млада девојка не исмеја план своје другарице.{S} Само, она на |
правило свога новог васпитања да млада девојка бира себи мужа потпуно свесно.{S} Она се није п |
а првог угла појављивала се једна млада девојка у коректној мушкој јаки; плав прамен косе сакри |
није било много света.{S} Кад је млада девојка угледала Илића који ју је већ чекао, наслоњен н |
образован човек, виши од ње.{S} И млада девојка као да је хтела узети у одбрану свога новог поз |
але неки знак, звале је к себи.{S} Тада девојка опази нешто што дотле није видела: један готово |
м држању, доказује колико је већ велика девојка и да су јој нашли момка.{S} Отац јој је поклони |
е вите јеле.</l> <l>И под јелом заспала девојка.</l> <l>Под главом јој снопак детелине —</l> <l |
мена у којем живим.</p> <p>Каја је била девојка коју живот није мазио.{S} Још од детињства је п |
ишња за први пут. — Ја сам еманципована девојка.</p> <p>Газдарица је не разумеде добро, те је п |
n="28" /> <p> С Кајом је била још једна девојка, која одступи неколико корака кад рођаци пређош |
омишљајући на могућност да се размажена девојка игра жмурке с њим.{S} Најзад се реши да се с њо |
воре?</p> <p>— Доста! — викну размажена девојка, која се била повратила из првог изненађења, па |
>— Чедомире, ах мој Чедомире! — протепа девојка у заносу. ~</p> <p>Заман је Вишња звала свог др |
сова остајале су дуго заједно.{S} Стара девојка је уређивала збирке разних старина : камене стр |
у моди, слатка моја — насмеја се стара девојка. — Она је одвише чедо наших крајева, јужног сун |
рица.{S} Него, кажем ти — подвуче стара девојка — страх ме је било за тебе.{S} Ово је велика ва |
5" /> сандуке — примети заједљиво стара девојка — то је за причу!</p> <p>Брод обиђе брдашце, и |
чу се глас из друге собе.</p> <p>Стара девојка понови још једанпут:</p> <p>— Колегинице?</p> < |
— Зашто да будем невесела?</p> <p>Стара девојка је ухвати за руку.</p> <p>— Слушај, слатка Вишњ |
азови како хоћеш — једва чујно прошапта девојка — али ја осећам нешто јаче од мене, нешто непра |
и господине...</p> <p>— Мама! — промуца девојка у одбрану свога драгана.</p> <p>— Ћути ти, ти.. |
о у њеној соби.{S} У њој се бунила наша девојка из средњег сталежа, бакалинова ћерка, послушно |
n="255" /> опет виде?{S} Шта му је сад девојка поново требала?...{S} Случајни сусрет по том ки |
ом.</p> <p>— Шта ћу му ја! — слегала је девојка раменима.</p> <p>— Вишња Лазаревна! — чуо би се |
хрома млада, хрома млада! — говорила је девојка мајци гласом у којем је одјекивала жалба и прек |
<p>— Хоћеш ли слатко и воду?{S} Сад је девојка дошла са бунара.</p> <p>Не чекајући одговор, ст |
је госпођа сама себе називала — али је девојка више посматрала домаћег учитеља него своје брбљ |
ју, ублажавала бујицу здравља, којим је девојка била обдарена.{S} Румена крв шибала је под њени |
х праменова косе, те је изгледало да се девојка стиди без икаквог нарочитог повода.{S} Повучена |
.</p> <p>— Какав парадокс! — насмеја се девојка нервозно.</p> <p>— Парадокс зацело, али је исти |
а.</p> <p>— Што ми не пише! — чудила се девојка болно. — Бар једну реч да је здрав.</p> <pb n=" |
ане за њен дотадањи живот.{S} Узалуд се девојка борила да се код своје куће осети као код своје |
ебаци јој мајка.</p> <p>— Ју! — трже се девојка. — Младене донеси.</p> <p>Дечко устаде лењо и, |
>— Мајка је изашла у варош — одбрани се девојка. — А други?...{S} Брига ме је!</p> <p>— Не, Бел |
е речи, као да нисам жива! — размишљаше девојка, повукавши се из трема у своју собу, као рањена |
але је против њене воље као искушење, и девојка би се стресла од неке слатке, несносне језе кој |
вратила се, како кажу наши стари.{S} И девојка је мислила поново на свог пријатеља:</p> <p>— О |
и!</p> <p>— Није потребно, Илићу — одби девојка. — Пролетње кише нису опасне.{S} Затим...</p> < |
оту.</p> <p>— Бесмислице! — рече у себи девојка и одмахну руком.</p> <p>Тога дана врућина би јо |
>— Јест, јест, трице и кучине! — понови девојка јогунасто и искрено. — На што онда љубав кад се |
потпуност у огледању на води — продужи девојка. — Погледај десно... тамо испод дереглије, доле |
жена човеку са којим живи?{S} Не иде ли девојка, лево од њих, у фабрику тек да се сакрије од по |
4" /> <p>— Али, тата — поче да се брани девојка. — Ко ће кућу водити, ко ће децу намирити, ко ћ |
<p>— Газдаричин муж је столар — објасни девојка. — Ради у једној оближњој фабрици.{S} Добро му |
учну тишину.</p> <p>— Је л’? — одговори девојка у истом тону.</p> <p>Један нов пламен црвенила |
волимо; је л’ те, Чедомире? — одговори девојка узбуђено.</p> <p>Илић осети да је сад дошло оно |
и ћемо остати увек пријатељи — одговори девојка.</p> <p>Илић се осмехну скептички.</p> <p>— Да. |
.</p> <p>— Ја ћу трамвајем... — примети девојка.</p> <p>— Не, ја те нећу пустити док ми не обећ |
<p>— Извини, колегинице — одговори јој девојка молећивим гласом. — Није било намерно...</p> <p |
нуо шешир и нагнут лако, очекивао да му девојка пружи руку.{S} Она му је пружи, па стрецну од д |
p> <p>— Шта могу имати против! — кликну девојка.</p> <p>Било је већ пало вече кад се њих двоје |
ње пожалио.</p> <p>— Заиста? — ускликну девојка, не кријући своје задовољство.</p> <p>Мајка и у |
Није то за тебе, не приличи ти. </p> <p>Девојка се склони од ватре за тренутак.{S} Онда узе нек |
рже се сајџија из ових сањарија.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију без разлога.</p> <p>— Лепо! — |
на створена ради гомиле глупака.</p> <p>Девојка стеже усне, као да тражи снаге, па настави;</p> |
се несрећнија него кад си пошла.</p> <p>Девојка покуша да не призна истину. </p> <p>— Веруј ми, |
ћу то.{S} Ја се гнушам тога сна.</p> <p>Девојка се уједе за усну.{S} Крв осоли њену пљувачку.{S |
.. колико сам ниско пао, најзад.</p> <p>Девојка погледа изненађено у овог човека кога је волела |
ће веровати у оно што он верује.</p> <p>Девојка одмахну руком.{S} Њу су саму подгризале сумње у |
се црвена силуета једне цигљане.</p> <p>Девојка је становала у близини, те позва свога пратиоца |
етку, који су потрошили на мене.</p> <p>Девојка је била и сувише озбиљна кад је ово говорила, т |
су темељи једне јавне грађевине.</p> <p>Девојка не помену ништа.{S} Чедомир се свакако не сети. |
и које су му боле и вртеле месо.</p> <p>Девојка понови песму мирно, не слутећи осећаје које је |
... узми ме! — промуца њен глас.</p> <p>Девојка је падала у све већи занос.{S} Скупи кошуљу поз |
, а широко и пространо као свет.</p> <p>Девојка поче да размишља хладније.</p> <p>— Ја сам била |
врдоглаво је настојавао Остојић.</p> <p>Девојка се осети донекле увређена, те подиже главу.{S} |
а? — упита Радоје своју сусетку.</p> <p>Девојка поцрвене сва као да ју је неко ухватио у нечему |
би помислио да тако уме завртети мозак девојкама!{S} Бога ми, Бела, пази се доцније, не пуштај |
се имена спомињу, мешала се са варошким девојкама, седала крај прозора и тражила своје старо за |
еђу осталих ситница које се говоре међу девојкама, рече јој:</p> <p>— Синоћ сам читала у једној |
је дотле избегавано; момци су духовити, девојке приступачне, младе жене несташне, а старци и ст |
те смеше поезије, успомена и присуства девојке која му је нудила што му она друга није могла д |
атијим госпођама на шеталишту, знају за девојке с великим миразима.{S} Њима је свеједно који ре |
Његове очи су се наизменично кретале са девојке на игру сунца на улици, а са сунца опет на дево |
ки — да идемо мало у шпацир.</p> <p>Обе девојке узму газдарицу испод руке, шетају до краја сока |
на конкретне ствари, али слике оне две девојке нису му излазиле из главе, тако магловите, обви |
амо од њега зависи, покуша да од те две девојке начини једну.{S} Пажљиво је одабирао њихова пре |
страсти, начини упоређење између те две девојке.{S} Бела је тражила задовољство не по осећању н |
ли, тепајући јој:{S} Бела.{S} После ове девојке, дошао је Младен, бистар дечко, али ленштина, с |
још јача што су је изазивала уста друге девојке.{S} Он осети готово перверзан занос од те смеше |
у од дувана, величанствена визија младе девојке васкрсавала је, као митолошке тице из пепела.{S |
ало женскиње.{S} Иза једног плота, неке девојке одломиле грану од трешње, па тако беру и једу.{ |
е прилике, начин живота и живљења једне девојке у паланци.{S} Опис једног излета у Овчарску бањ |
т и оне ће пропасти тако, остати маторе девојке, умрети као те муве ако им не отвориш прозор.</ |
ута газдарица.</p> <p>— Није лепо да се девојке задржавају доцно у вароши — приговори јој стара |
да се запита: какве су оне, те жене, те девојке од којих се бојала, јесу ли оне чисте и толико |
јој се приближи.{S} Удисао је мирис те девојке и дрхтао пред сјајем њених зеница.{S} Њена глав |
коли?...</p> <pb n="239" /> <p>Ћуркасте девојке, деца која немају никаквог искуства, правиле су |
његово поштење усправи се између њега и девојке.{S} Он се сроза с канабета као кривац.{S} И зар |
ао сив траг превијене траве.{S} Момци и девојке певали су, сустижући се:</p> <pb n="215" /> <qu |
у поново.{S} То су се надпевали момци и девојке.{S} Момци су певали:</p> <quote> <l>Испод села |
де јаукнути као рањено живинче, али бол девојке коју је волео би јачи од његовог сопственог.{S} |
м материјом летње блузе, и нежним лицем девојке, чија хромост није допуштала честе изласке на о |
у маглу дијамантског праха, пред сликом девојке скромне, лепе, стидљиве и природне.{S} Та је сл |
њен!</p> <p>Пролеће се расцветавало око девојке, али су њој ти светли, разнежени дани, изгледал |
старинску изјаву којом се проси рука у девојке.{S} Она је очекивала да је он назове својом вер |
</p> <p>— Вараш се — синуше плаве очи у девојке. — Можда би боље било да се никад нисмо познали |
адићи је нису волели, претпостављали су девојке које хоће да се шале, које допуштају да се зади |
ености, одјекну долином:</p> <quote> <l>Девојке су цвеће брале,</l> <l>Цвеће брале, венце виле, |
посади се поред своје комшинке.</p> <p>Девојке се удалише.{S} Ливадом је звонило певање попаца |
</p> <p>— Вишња ће поћи за мене.</p> <p>Девојке примише шалу.{S} Њихов несташан смех одјекну до |
та, а све каже, дирне те у жицу.</p> <p>Девојке одговорише :</p> <pb n="214" /> <quote> <l>Стој |
веђа и суморно, палио своју цигару.{S} Девојки је један облак туге замагљавао њене бистре очи. |
кривац.{S} И заронивши главу у крајеве девојкине хаљине, загрца:</p> <p>— Опрости, опрости Виш |
поче да се ниже, као ђердан, низ образе девојкине, лагано, коврљајући се, не сусрећући једна др |
од његовом руком увише се витке слабине девојкине.{S} Он пусти.</p> <p>Кад хтеде да загрли поно |
и једно другог усијаним очима.</p> <p>С девојкине главе пале су укоснице.{S} Миришљава коса про |
ј пламен и срдачност, која је звонила у девојкином гласу, чинили су своје дејство.{S} Илић је з |
.{S} Смрт је јако утицала на већ рањену девојкину душу.{S} Она се посвети бризи око оца.{S} Тру |
ти се Матовићка својој кћерци. — Дивно, девојко!{S} Од кога си научила да заказујеш састанке, р |
два се кајао —</l> <l>Ој, убава, убава девојко, ој!</l> </quote> <p>Друштво прихвати:</p> <quo |
механи;</p> <quote> <l>Ој убава, убава девојко, ој,</l> <l>Млад Милија млад виноград сади,</l> |
нопак детелине —</l> <l>Ој убава, убава девојко!...</l> </quote> <p>— Ево цвећа! — викну један |
је остајао.{S} Ти усамљени разговори са девојком која није била ружна пријали су му, падали му |
е не би приметило што остаје на само са девојком.{S} Али би га она задржавала понекад <pb n="12 |
</p> <p>У колима је седео Илић с једном девојком, којој примети само главу, и од главе бео, неж |
{S} Он је веровао да су његови односи с девојком дубоко скривени, те је с те стране био миран.{ |
лић имао стално по коју лепу реч за њу, девојку која је своју ману осећала све дубље једно што |
Он је толико очекивао ову <pb n="98" /> девојку, да јој каже колико је воли, да јој открије, по |
аздуху вијало се неколико ластавица.{S} Девојку су обузимале чудне жудње.</p> <pb n="207" /> <p |
ка њеној мајци, па онда паде поново на девојку, а одатле на сто, на зид, на прозорска окна, на |
игру сунца на улици, а са сунца опет на девојку, на њен го врат, на белу руку, спуштену лако на |
ла? — рече младић, наднесе кишобран над девојку и додаде:</p> <p>— Допусти!</p> <p>— Није потре |
мука.</p> <p>Илићу залупа срце кад виде девојку тако близу себе.{S} Он не настави говор.{S} Њег |
p> <p>Спомен на бившу љубав одржавао је девојку у савршеној чедности.{S} Ништа на свету није би |
ред огњишта, и само срећан случај спасе девојку од даље несреће.</p> <p>— Чујеш, Вишњо — рече ј |
те очи воде и ноге носе, па тражи себи девојку.{S} А кад је нађеш, сети се колико је Вићентије |
!</p> <p>Без размишљања, Чедомир понуди девојку да ступи унутра.</p> <p>— Нећу — занећка се она |
/> — Није још школу свршио, а већ проси девојку...</p> <p>— Ја не налазим у томе ничега чуднова |
ети — одговори Илић енергично, и ухвати девојку за руку.</p> <p>— Шта ми имамо још једно другом |
лед је био сама љубав.{S} Хтеде утешити девојку, хтеде јој дати доказа сигурне будућности.{S} Њ |
је представио девојци, он је представио девојку њима.{S} А сад, она се забављала с њима, они се |
није привредио ништа.{S} Није задовољио девојку коју је узео за жену.{S} Начинио је за свагда н |
енуо сасвим и мислио на њу, на ту плаву девојку, на њене косе, на њене образе, на њу целу, њему |
едао право пред собом.{S} Позвао је ову девојку да јој исприча потанко <pb n="281" /> како се о |
узео.</p> <p>Избегавао је једну и другу девојку.{S} Радио је за испите више него што је требало |
пространа тишина притискивала је младу девојку. </p> <p>— Удај се, драга Вишња — продужи Аница |
само да министар има ћерку... ту бледу девојку, с којом се Чедомир возио.{S} Он је био леп чов |
уређену башту и колегиницу, једну стару девојку, по имену Аница.{S} Лепо су се сложиле.{S} Поде |
о му је јасније него икад да не воли ту девојку, па ипак он превали:</p> <p>— Да!</p> <p>Та се |
чинио је за свагда неспособном за срећу девојку коју је волео.{S} Он је био добар као Христос, |
{S} Анице!</p> <p>Нико је не чу.</p> <p>Девојку је обузимала ватра све више.{S} Слика Чедомира, |
Груди се тресле.</p> <p>Чедомир притрча девојци.{S} Њена слика му је бунила главу.{S} Хтео је д |
и сваке сигурности.</p> <p>Одговарао је девојци у истом уздржаном тону.{S} Чак да је и могао од |
p>То је трајало неко време.{S} Ваљда се девојци досади та игра, те, кад једном закуца на врата |
ана, кад лекар прегледа болесницу, рече девојци:</p> <p>— Захвалите Богу и идите те се одморите |
<p> Он узе кајсију и, нехотице, начини девојци један комплимент:</p> <p>— Госпођице Бела, ви с |
хтеде остварити овај сан, он се обрати девојци, нежно као жена:</p> <p>— Куд си пошла?...{S} Х |
он се упита нехотице: „Нашто пунити уши девојци тим страним речима кад је она лепа и без њих, с |
у је волео и која га воли, према другој девојци чије поверење изиграва и чијом се слабошћу кори |
рима, на саму мисао да то пише љубљеној девојци, њега је обузимала нека чар, скоро физичка, и о |
је осећао свој лажни положај према тој девојци коју је волео и која га воли, према другој дево |
ји да цепа, да мучи, да се свети на тој девојци која му се предавала сва.{S} Парадоксална љубав |
че к њој.{S} Хиљада ствари, блиских тој девојци, изашле би му пред очи и нагониле га да је опет |
али су му мрски.{S} Он их је представио девојци, он је представио девојку њима.{S} А сад, она с |
<p>Ово питање није се дотле постављало девојци, те она одмах не одговори.</p> <p>— Ред је да п |
p> <p>— Погледај ову воду — рече младић девојци која је стајала поред њега и гледала, стегнутих |
свађаше, те најзад седоше обоје.</p> <p>Девојци се оте један уздах.</p> <p>— Ти си уморна... ти |
кладенца момче и девојче —</l> <l>Дај, девојче, очи да ти љубим!</l> </quote> <p>— Како је леп |
ни кладенац,</l> <l>До кладенца момче и девојче —</l> <l>Дај, девојче, очи да ти љубим!</l> </q |
викао на љубак <pb n="53" /> додир тога девојчета.{S} Најзад, и он је био млад, и он је имао у |
онула, љушкала се, разливала у ноћи.{S} Девојчино срце се опијало том идилом.</p> <p>Обично при |
ем тог, она је била болешљива, нервозна девојчица, код које се чежње развијају рано и, у толико |
прасе на ражњу...</p> <p>Она устрча као девојчица уз двориште.{S} У салону се запали велики лус |
а је требала да држи под присмотром обе девојчице те да тако олакша посао <hi>јадне мајке</hi> |
ионарску породицу допуњавале су још две девојчице, близнакиње, с црвеним тракама у коси, слобод |
и извесно сажаљење према тој размаженој девојчици.{S} Она му се учини још ближа што се тога дан |
е јуначки за слободу своје земље, његов дед је кметовао дуго година у свом селу, његов отац, са |
е, али се ту оженио и окућио.{S} Илићев деда, који се такође звао Чедомир, научио је читати и п |
мислио си на мене колико на смрт свога деде!</p> <p>Свађе су учестале.{S} Најмањи повод био је |
тафизику, изгуби се у апсурдности даљих дедукција.</p> <p>На часовнику у дворишту изби три сата |
а, да су његови закључци често вештачке дедукције, па и софизми, а, с времена на време, упада у |
ила у девојкином гласу, чинили су своје дејство.{S} Илић је заборављао незгодни случај и своју |
емеље ударили Кеплер и Галилео, Њутон и Декарт.{S} Један од озбиљних млађих философа прокламује |
штачки бунари, поправљао женама машине, декорисао кафанске сале за забаве, заступао једну мађар |
га је веровао као Турчин у Мухамеда.{S} Дела његових противника <pb n="295" /> није хтео читати |
џбенике из старијег разреда, Пелагићева дела, народне песме.{S} У сваком разреду био је први ђа |
и да будеш виђен?{S} Онда критикуј туђа дела, не стварај ништа, размећи се, другима препоручуј |
, проводи се, уживај младост.{S} Велика дела долазе сама по себи.{S} Живот је дуг, пријатељу, а |
на посао, пружа му подстрека за велика дела; општење са њом даје радости, одмора, утехе, а не |
ске гране својих врба, позива на велика дела, узвишен рад.{S} Гледао сам је толико пута... глед |
Свет је простран.{S} Мене чекају велика дела...{S} Не знам тачно каква, али велика несумњиво.{S |
то се позивају на енглеска и талијанска дела.</p> <p>Осећала се слободна, зрела, цела.{S} Како |
е удари нови државни друм преко његовог дела очевине, те са сумом коју је отуда добио и кредито |
, дубоко убеђен у сопствену вредност, у дела која ће починити.{S} Почињали су озбиљне разговоре |
ка својих формула, крхају баријере које деле науку од живота, литературе и уметности.{S} Матери |
у, близу острва Циганлије, где се пруга дели за иностранство, Илић погледа кроз прозор.{S} Да л |
n="278" /> па да оборе министра који не дели то мишљење, или да гласају против свога убеђења па |
151" /> укуса што нам долази са финог и деликатног Запада.</p> <p>Млади студент корачао је сам. |
ло крштено име Матовићки — није у свему делила демократска убеђења свога мужа; по њеном мишљењу |
же се стари господин, па пређе на своје дело о земљорадничком осигурању.</p> <p>Његовој жени је |
p>Сео је затим и покушао да сврши своје дело.{S} У соби је било тихо.{S} То беше стан за самца |
в ветеран на перу, он би продужио своје дело такво какво је, и нашао му логичан закључак; шта б |
за пушење.{S} Није ли читаво уметничко дело?...{S} Ево, па пуши — продужи она, помакнувши сто |
ичком осигурању, о којем је писао једно дело с научним претензијама.{S} Осећао је да стари, ниј |
догађаја.{S} Он ће несумњиво привести у дело програм странке, озаконити слободу штампе, збора и |
ју је оставио.{S} То се примећавало по деловима тоалете, у којој је било нешто срачунатости, п |
ници одбора за дизање разних споменика, деловође варошких читаоница, хоровође певачких дружина. |
вештина и природа.{S} Треба му показати делом, ову државу у ствари начинити његовом.{S} И место |
ењује њено материјалистичко схватање на делу: њен гвоздени закон конкуренције оправдава му свак |
била уза ме, која би се посветила моме делу, била мој добри геније, јер је сваки рад... нарочи |
жена која ће се посветити цела његовом делу, која ће му омилети кућу, која ће веровати у оно ш |
ер, нишадор, алеву паприку.{S} У другом делу дућана, поплочаном циглама, стојали су џакови кафе |
м кад је Радоје почео да говори о лакој дељивости електричне <pb n="177" /> снаге, што јој даје |
он је дрзак у речима.{S} Он је радикал, демократ, социјалист, републиканац, револуционар.{S} Он |
и свађи.{S} Ми живимо у земљи уситњеног демократизма и непросвећене администрације, где се вели |
ред смрт велика разочарења.{S} Расцеп у демократији, који је почео још кад је он дошао на власт |
ено име Матовићки — није у свему делила демократска убеђења свога мужа; по њеном мишљењу један |
ним потребама није се водило рачуна.{S} Демократске теорије о уређењу државе које су стизале са |
горчено — извођење целог једног система демократских рефорама, а они нису у стању да се одрекну |
д владе, оставиле изненадно, на пречац, демонстративно, што јој је отац проглашен као противник |
својих материјалистичких убеђења и, на демонстрацијама, фанатички излагао леђа жандармским кун |
те младе људе, што праве манифестације, демонстрације, резолуције на туђ рачун, а чим дођу у пи |
вај пиштољ?{S} Купио сам га пред лањску демонстрацију.{S} Жандарми су ме измлатили, ја се нисам |
олским клупама, а испуњава један велики део престонице.{S} Њихова љубав?{S} То је управо једна |
грдње.{S} Клуб се поцепа.{S} Један мањи део остао је у Групи.{S} Остали пак основали су радикал |
место, град у којем је провела највећи део свога живота, сваки ју је познавао, чак и кровови о |
гвожђе.</p> <p>То је био Вишњи најлепши део дана.{S} С Мораве је пиркао свеж ваздух.{S} По <pb |
ћна мајка, проживи мирно и корисно свој део живота и, кад дође време, заспи вечито под обичним |
застала, покривши очи рукама.{S} Један део расуте косе падао јој је око раздрљеног грла.{S} Он |
ће поп за то захваљивати Богу.{S} Један део чланова успротиви се том предлогу одлучно, наводећи |
ним, било другим избором изгубити један део своје потпуности.{S} И тада не би био срећан, јер б |
ављали Вишњино место, те биле као један део њен и миле младићу као крајеви раја.{S} Он је брижљ |
S} Поручи једна кола, стрпа у њих један део својих књига, што би довољно било другом човеку за |
ти.{S} Ћутали су.{S} Прођоше тако добар део улице.{S} После се спустише у Палилулу преко гробља |
уо жагор.{S} Деца се враћала с купања и дерала у сав глас.{S} Парк је пак ћутао усамљен.{S} Тек |
ена и показа руком на једног развијеног дерана, са огромним, сељачким шеширом на глави и високи |
— Што је узео Швабицу?</p> <p>— Замисли дерана! — прихвати госпођа. <pb n="120" /> — Није још ш |
девојка. — Погледај десно... тамо испод дереглије, доле у води, није ли оно једна тичица.</p> < |
варица је стишавала близнакиње да се не деру пред његовом собом.{S} Собарица је наместила на ње |
ком дамом своје мајке, старијом од себе десет година.{S} Влада није одобрила краљев поступак, с |
Илић је прекину</p> <p>— А откуд теби и десет хиљада пара? </p> <p>— Па имамо кућу, хвала Богу |
о и сестра.{S} Само, рекле су му, тражи десет хиљада динара мираза.</p> <p>— Ништа мање! — подс |
ање смета.{S} Довољно је ако се прочита десетак књига, научи се на памет још два'естак наслова, |
е пропале варошке куће.{S} Они су још у десетој години осетили наличје живота.{S} Култура им је |
ко рећи пре него што зађе.{S} Каткад се деси да његова кугла пада баш за оним димњаком од струг |
гог, стид их је, боје се.{S} Па опет се деси кадгод, као овај пут, о покладима, на тефериџу, па |
алеке, бледе, ситне, као да се нису њој десиле, већ их чула из прича, из прочитаних књига.{S} Д |
њих двоје.{S} Они су се <pb n="187" /> десили доиста против његове воље, па ипак се осећао кри |
же бити и више.{S} Јер се беху код њега десили догађаји који су створили непремостиви јаз измеђ |
ј механи.</p> <p>Илић није имао новаца; десило се <pb n="46" /> тако, глупо, остао је без марја |
ем, као да се ништа није <pb n="136" /> десило.{S} Други пут би се дурила без раззлога, очито г |
тињство.{S} Шта се све за то време није десило!</p> <p>Блажени егоист, он ју је био готово забо |
х људи.{S} Да ти се што непријатно није десило?</p> <p>— Не, није ништа — насмеја се Вишња сило |
себи дати рачуна где се налази и шта се десило.</p> <p>Једна крупна сенка спусти се низ степени |
кој школи и садашњег тренутка, Вишњи се десило толико догађаја, да су јој успомене које је друг |
њо — рече јој отац кад сазна шта јој се десило. — Није то за тебе.{S} Ја то видим.{S} Хтео сам |
сприча другарици у кратко све шта му се десило од како су се растали.{S} У колико је излагао по |
ио утешне разлоге, заклињао се да се то десило без његовог знања, да је био жртва глупог случај |
нисам на чисто са собом.{S} Како се то десило?{S} Ја то нисам хтео.{S} Мене сматрају за мирна |
ко се оженио, да јој објасни како се то десило, да олакша себи све несреће које су му притискив |
га била увреда, никад је није добио.{S} Десио му се несрећан случај.{S} Какав?{S} Који?{S} Није |
е био за онај тренутак заборава који се десио кад је Чедомир био у њеној соби.{S} У њој се буни |
се кајао искрено због догађаја који се десио.{S} Избегавао је своју саучесницу.{S} Презао је с |
>— А дотле?</p> <p>-— Дотле се може све десити.{S} У сваком случају припази на ту твоју шмизлу. |
у Србији није сигуран шта се сутра може десити ; нигде није тачнија она пословица да се не зна |
Он ју је жалио.{S} Погађао је шта ће се десити у њеној доброј души, кад сазна све.{S} Погађао ј |
во приличила његовом земљастом лицу.{S} Десна му је рука висила као мртва; свакако је била пара |
ораченим ногама као да још носи гвожђе, десно његова госпођа, лево Чедомир, са ногама учтиво по |
?{S} Да ли су застали или ударили лево? десно?{S} Шта су тада осетили?{S} Ко то зна?{S} Ко ће т |
немалтерисана кућа сеоског изгледа.{S} Десно од ње видео се низ ситних краварских станова с пр |
до планинског склопа око Кумодраже.{S} Десно, посматрачево око заустављало се на поцрнелим зид |
рсје Вука Караџића с фесом на глави.{S} Десно од ормана, на сточићу уметничке израде, налазила |
штовано јавно мњење?{S} Није ли сусетка десно од њих невенчана жена човеку са којим живи?{S} Не |
ене.{S} И он пође, вукући се, климајући десно-лево.</p> <p>— Спустио се на општи ниво! — осмехн |
у на води — продужи девојка. — Погледај десно... тамо испод дереглије, доле у води, није ли оно |
} Носио је и сад главу оборену и климао десно-лево.{S} Чедомир задрхта.{S} Та кљусина учини му |
а већ.{S} Ено Петра Гавриловића, дигнуо десно раме, спустио лево, искривио се сав, начинио од с |
подиже очи и погледа поред себе.</p> <p>Десно од њих, између две куће видело се парче Топчидерс |
продужи доиста млади сајџија, начинивши десном руком један покрет као да хтеде истргнути нешто. |
ио рђаве воље, жалио се на реуматизам у десном колену, који је добио на робији, и грдио свога с |
дена песма неког Руса.{S} Девојка обави десну руку око врата свога драгана, а левом придржаваше |
ка већина хомогена, иде се до отвореног деспотизма, а ако се образује коалиција, свака фракција |
полако њено име из првог брака, давала детаље о њеној породици, о њој самој, познанству у Бија |
оврће, кувала запршке.</p> <p>— Остави, дете — бранио јој је отац да то ради.</p> <p>Прљила се |
би.</p> <p>— Новац је чудна ствар, моје дете — рече Матовић, обраћајући се Бели, неприродно уме |
м — рекао му је једном. — Ви више нисте дете.{S} Кроз неколико месеца свршићете школу и постати |
а да ми што буде, не дај боже, па да ми дете остане без спреме, као сироче — бранила је госпођа |
оворио је раније стари Остојић — нек ми дете изучи школе.{S} Школа ти је најблагословенија.{S} |
— Де, да ми сачиниш једно писмо.{S} Нек дете зна...{S} И кажем јој ја да се чува.{S} Мисли да ј |
њему на вољу.</p> <p>Она је лежала, као дете, изваљена на његову мишицу.{S} Прамен плаве косе п |
на та непосвећена места, смешећи се као дете.</p> <p>У тим приликама дошло је Илићу прво писмо |
ила старија две године, била је већ као дете каћиперка и, у домаћим свађама, стално на страни с |
тост као своју кривицу — јер је још као дете, због недовољног надзора, пала са степеница и слом |
оле мишице блеснуше кроз собу.{S} И ово дете, сакато, размажено, претвори се у <pb n="133" /> ж |
у, као тамо у Чачку... кад је била мало дете и кад се молила свесрдно Богу за своје лутке и бол |
и, кад је потребно, уразумити размажено дете.{S} Али, Илић, који је видео свет само кроз књиге, |
њег сталежа, бакалинова ћерка, послушно дете патријархалне куће, где је живот сина наличио на ж |
осито. — Али нисам ја ко је ко.{S} Нећу дете да ми се мучи по паланкама.{S} Доста <pb n="262" / |
дић није ни школу свршио, а Бела је још дете.</p> <p>— Бела ми је терет на грудима — прихвати г |
а девојка.</l> <l>Под главом јој снопак детелине —</l> <l>Ој убава, убава девојко!...</l> </quo |
литету воље, о спору између приврженика детерминизма и присталица индетерминизма, напунио се св |
ли, Белина глава, са осмехом размаженог детета и шишкама по челу, које су сенчиле њено лице пре |
е увек тако трајати.{S} Имала је четири детета: најстарију ћерку, Параскеву, која је имала шесн |
што.</p> <p>— Шта мислиш да ли да пишем детету у Београд?</p> <p>— Њој ће бити свакако жао ако |
унутра.</p> <p>— Нећу — занећка се она детињасто, па, после нешто оклевања, прошапта поверљиво |
к његове буљаве, црне, мокре очи, нечег детињског у осмеху што му га је извајала добра нада и ш |
гледа на сокак и посматрала земљу свога детињства смешећи се љубазно њеним величинама.{S} Ето г |
евојка коју живот није мазио.{S} Још од детињства је познала дане скомрачења и увреде незадовољ |
да је то било тако далеко... даље него детињство.{S} Шта се све за то време није десило!</p> < |
ова.{S} Она је била провела готово цело детињство са њом и њеним братом, Радојем.</p> <p>Златар |
них улица.{S} Чедомир је провео скучено детињство у тој кући где се морао одржавати известан ра |
је Матовић заборављао, да је он, у свом детињству, имао једну опаку, али врло сигурну учитељицу |
дао је врло прост и јасан.{S} Дарвин је дефинисао природне законе тако силно да је његова филос |
/p> <pb n="239" /> <p>Ћуркасте девојке, деца која немају никаквог искуства, правиле су пошалице |
пре умре... <hi>Карт бланш</hi> имају: деца, лудаци, владари, црквени поглавари, башибозуци, к |
развлачи као да је Алајбегова слама.{S} Деца <pb n="235" /> су ми неочешљана, неумивена — навод |
ече Матовић, спремајући се да легне.{S} Деца су била већ заспала.{S} Бела тако исто.{S} Кућом ј |
и једу.{S} По кафанама се чуо жагор.{S} Деца се враћала с купања и дерала у сав глас.{S} Парк ј |
арији су се утркивали да га поздраве, а деца се загледала у њега, као у чудо.{S} Недељом и праз |
га је та борба изоштравала, док његова деца добијају то парче хлеба без борбе, те своју слобод |
<pb n="164" /> једном приликом: „Кад се деца воле, нека се узму...“</p> <p>— Али ако се не воле |
Илићу; није то више за нас, нисмо више деца.{S} Било и прошло.</p> <p>Он покуша још једанпут.{ |
о је око врата.{S} Изгледали су јој као деца.{S} Она се предомисли, окрену главу и продужи даље |
х је чекао с безазленом радошћу као што деца чекају велике празнике.{S} Он их је волео готово и |
ранио неким руским принципима васпитања деце у слободи.</p> <p>— Нек се развијају по инстинкту |
губили у тричарије, уживали кад би код деце изазвали дивљење, страх, или кад би коме малом јад |
оју школу, на децу.</p> <p>— Имам троје деце — рече. — Сва три су мушкарци.</p> <p>Али Вишњу не |
рсник од платна.{S} Тражио је од жене и деце да пазе на одело.{S} Жена му је имала тепелук од д |
сирота жена има посла око спреме куће и деце.{S} Млађи су дрхтали пред њом.{S} У мешењу колача |
дно у школу, задовољавао би се дивљењем деце, радовао би се што га код куће чека добар ручак, с |
пелук од дуката и дијамантску грану.{S} Деци је шила хаљине најскупља шваља у вароши.{S} Сваке |
ног живота.{S} Те циљеве треба оставити деци срећнијих народа.{S} Они су за нас још луксуз, још |
хаљину:</p> <p>— Нека сте благословена, децо моја.{S} Ја не марим што ћу од сад бити баба.</p> |
езивало, и нађе се са својим вршњацима, децом такође из бољих кућа, а поквареном као и он, можд |
што јој је остало од мираза, живела са децом, скромно, тешећи се да то неће увек тако трајати. |
измом ?</p> <p>Госпођа је истицала пред децом младићеву ученост и говорила:</p> <p>— Угледајте |
ху подетињили силом свакодневног рада с децом.{S} Други <pb n="263" /> су се губили у тричарије |
е.</p> <p>— Принципе!{S} Принципи су за децу, за школске клупе.{S} Изузетци, маленкости, против |
чи на други предмет, на своју школу, на децу.</p> <p>— Имам троје деце — рече. — Сва три су муш |
ани девојка. — Ко ће кућу водити, ко ће децу намирити, ко ће тебе гледати?</p> <p>— С уздањем у |
а.{S} Читам, посматрам, размишљам, учим децу, сваки дан испуним корисно.</p> <p>— И ти си срећн |
же одобрити.{S} Слобода је појела своју децу.</p> <p>— Илићу?</p> <p>— Грађанске гарантије вред |
нема више од три четири школе за женску децу.{S} Али шта ће теби универзитет? — тврдоглаво је н |
е радног народа и беле куће, пуне ситне дечице.</p> <p>Нешто се од тога већ остваривало.{S} Вел |
— Утицај старијих може да изопачи праве дечје наклоности.{S} Ако хоће да учи школу, нека учи, а |
д земље или емаља.{S} Из кујне се иде у дечју собу, где је Чедомир обично држао лекције.{S} Она |
ђак треба да је задовољан што улази и у дечју собу; <pb n="9" /> иначе је сиротињи место у кујн |
о није хтео скрасити на своме месту; до дечка је била једна близнакиња, а преко:{S} Бела са дру |
?</p> <p>— Збунио сам се — одговарао је дечко одсечно. — „Немац" је велика прзница; за најмању |
арима коме се дају двојке! — говорио је дечко самоуверено, циљајући на професоре који су му дал |
ле ове девојке, дошао је Младен, бистар дечко, али ленштина, склон свима слабостима простог нар |
же се девојка. — Младене донеси.</p> <p>Дечко устаде лењо и, клатећи се с ноге на ногу, упита с |
и један сјај мушке надмоћности засја у дечковим очима. — Кажи само колико поједеш шећерлеме пр |
нешто дрвећа, али као што је то обичај, дечурлија и пуштена стока поломили <pb n="144" /> су мл |
а идемо у сусрет новог хаоса.{S} Шта се дешава међу математичарима, Илић је могао закључити из |
, не можеш ништа да избегнеш, све ти се дешава, ништа ти не иде у корист.</p> <p>Илић погледа з |
адно, без икаквог узрока, као што се то дешава код нервно раздражених људи, обузе га једна дубо |
, час отворене.{S} Чедомир се љутио.{S} Дешавало му се да проведе по неколико дана не видећи св |
е уздрхтано лупало у грудима, као да се дешавало нешто што ће изменити цео његов живот.{S} Он ј |
м случају Вишња није знала дотле шта се дешавало са њеним драганом.{S} Она је седела у Чачку и |
милосрдно као лекар који има да постави диагнозу, као философ који се користи туђим искуством.{ |
а оскудицу у каваљерима и био је заиста диван са својим, нешто застарелим гестовима и учтивости |
сам имао прилике да се уверим да је он диван материјал, ја сам сигуран да је наш свет добра ра |
ечам и ужинали.{S} Хлеб је био мек, сир диван, а апетит одличан; слатко је јео и преслишавао се |
анска постеља, претворена у једну врсту дивана, тако распремљена с јастуцима унаоколо и широком |
ке.{S} Није разумевала многе ствари.{S} Дивила се наставницима што почињу предмет из средине... |
није слушао.{S} Они који су му се дотле дивили највише, гледали су га сад попреко, мрко, осуђив |
е ишао, место у цркву, горе у клисуру и дивио се како се стене секу...</p> <p>— Као сир!</p> <p |
вадратима, скину са оближњег рафа један дивит, који је био изгубио своју првашњу боју под много |
растао са̑м, ненагледан ни од кога, као дивља травуљина.</p> <p>Само је Матовић заборављао, да |
на је зрела као зрела воћка, невина као дивља ружа.{S} Зима је попусти.{S} Њени се образи запла |
едство, те постаје једна врста модерног дивљака.{S} То су људи обично са села или, ређе, из как |
граници ваљевског и ужичког округа, на дивљачној падини планине Повлена.{S} Ту се населио њего |
пун отврдлог блата, накривљене плотове, дивље шибље и један пласт сена усред мокре ливаде.{S} Н |
у теорије материјалистичке философије; дивље мржње његових другова на <hi>постојеће стање</hi> |
кућа.{S} У клисури, где је дотле расло дивље трње и аптовина, а мртву тишину оживљавао тек шум |
арије, уживали кад би код деце изазвали дивљење, страх, или кад би коме малом јаднику успели да |
ио би уредно у школу, задовољавао би се дивљењем деце, радовао би се што га код куће чека добар |
е.{S} На мршавим петељкама штрче очајни дивљи каранфили боје као вино.{S} И мириси су разни: на |
му је откривао бескрајну Русију с њеним дивљим кнежевима, готово идиотским алтруизмом, са сељац |
ост народ.{S} У њему је познавала много дивљих, рђавих, лукавих, ружних људи.</p> <p>— Поред пу |
е мешало засађено цвеће <pb n="67" /> с дивљом травуљином.{S} Кроз уско лишће од врба промицао |
по сред суве, зреле траве.</p> <p>— Да дивна кола! — кликну гласно, потрча тамо, посади се у њ |
ани; не гледај ме тако.{S} Нашла сам ти дивна момка, разбери се, удаћемо те, Вишња, удаћемо...< |
е <pb n="312" /> се у чипкану кошуљу, у дивна округла рамена, у румену кожу босих ногу.</p> <p> |
ипацији жена.{S} Еманципација!...{S} Да дивне речи за нашу земљу где нико не воли да се пашти, |
ногом, већ беше у другој соби. — Што су дивне, само да знате!... чу се отуда њен глас, јасан са |
.</p> <p>Кад хтеде да загрли поново тај дивни створ што му се подаје, тог неслућеног анђела кој |
остављани људи с мање школе од њега.{S} Дивно је чудо било што поред своје философије није већ |
— обрати се Матовићка својој кћерци. — Дивно, девојко!{S} Од кога си научила да заказујеш саст |
ла је нарочиту пажњу на салон.</p> <p>— Дивно! — говориле су гошће кад их је Матовићка уводила |
S} Тамно жута чарапа од конца вајала је дивно листове њене здраве ноге.{S} Изнад њеног рамена с |
се више не румене на сваку ситницу, по дивно довршеном телу које је издавала цела њена појава. |
о у неки сан, и хтеле рећи:</p> <p>— Да дивног сна!{S} Оставите ме да сањам.</p> <p>У том трену |
шапућући, како је Чедомир певушио једну дивну песму!{S} Остала су је у памети само два три стих |
ја само је последња тачка добра, јер је дигао руку од свега и почео бежати од својих...{S} Наји |
уо њене усне.</p> <p>Сутрадан, Вишња се дигла из постеље нешто доцније него обично.{S} Журно се |
хне из клисуре, облак од цветне прашине дигне се изнад ливаде.{S} Траве полегну.{S} Тада се отк |
а се храниш.{S} А занатлија?{S} Рано се дигни, доцно лежи, а кад остариш не можеш да радиш, па |
кашљуца већ.{S} Ено Петра Гавриловића, дигнуо десно раме, спустио лево, искривио се сав, начин |
дотле држао у рукама, у гомилу осталих, дигнуо се брзо и отрчао у варош.{S} Срео би тада овог и |
Младић не одговори.{S} Причајући био је дигнуо главу и гледао у небо.{S} Девојка је опет посмат |
и реше његову судбину.</p> <p>Једном се дигнуо с рада у пола ноћи.{S} По споредним улицама биле |
Бела се прва одвоји и, једним покретом, диже се са канабета.{S} Тај покрет је био тако снажан, |
лакава, лепљива уста.{S} Хајдучка трава диже скромно свој велики бео цвет.{S} Љутићи су жути ка |
ишња чинила младићу жена-другарица која диже човека на посао, пружа му подстрека за велика дела |
воје философске спекулације, а око тебе диже се вихор, заузет једино материјалним интересима, б |
рушила.{S} Никоме није пало на ум да је диже.{S} Полиција је само дошла, учинила увиђај и очист |
е, као да ју је Чедомир ујео.{S} Она се диже нехотице и рече:</p> <p>— Хајдемо у варош.{S} Доцк |
где се снови не пењу ни донде докле се диже дим домаћег димњака.{S} Она није умела, и поред св |
сна заболе га као удар у срце.{S} Он се диже с клупе, прође стазом и изби на излазак од парка.{ |
Баци новине на под.{S} Затим их поново диже и укочено гледаше посну боју и редове штампаних сл |
тако скупу ствар — рече гласно.</p> <p>Диже се полако.{S} Ноге су га једва држале.</p> <p>— Мо |
бично приђе Милева Остојићева.</p> <p>— Дижи се, тето -— каже она одрешито старој Лазаревићки — |
стварности.{S} Нове цитаделе романтизма дижу се против освештаних <pb n="296" /> истина као про |
адоје је умео лепо да говори... полако, дижући постепено глас, према значају предмета, одушевља |
овори кратко човек с дугачким носем, не дижући главе са свога длана.</p> <p>— Не учи толико, ра |
а врана бунила су се по уличном дрвећу, дизала се у вис, кружила неко време, па опет слетала, и |
е здраве ноге.{S} Изнад њеног рамена се дизала Чедомирова глава, унезверених очију, згрчених ус |
кошуљу, у два округла таласа која су се дизала и спуштала испод платна.{S} Дође јој да оде од о |
n="23" /> која га је пратила, легала и дизала се с њим из постеље, и са којом је живео као са |
Напољу је свитало.{S} Кратка летња ноћ дизала се лагано, као магла, и откривала широк шор, пун |
њихао се свеједнако.{S} Око младића се дизале <pb n="231" /> хиљаде руку, само његове беху као |
ачак.{S} Обрасле у шуму и бујад, оне су дизале озбиљно своје врхове украшене чипком од букава.{ |
а су расли сунцокрети.{S} Они су високо дизали своје криве, таште, жутокруне главе и лепо се по |
але, празнички изглед.{S} Изнад вароши, дизало се безизразно, пространо небо, у којем се видела |
вакој новој књизи, повереници одбора за дизање разних споменика, деловође варошких читаоница, х |
јастуке своје постеље.</p> <p>Младић је дизао главу на овај глас.{S} Он му је звонио као труба |
је осветљавала рђаво.{S} По кутовима се дизао мрак.{S} Наста један тренутак потпуне тишине.{S} |
осећало нешто свежине од ветра који се дизао са запада и наносио по који облак.{S} Света је би |
ао по каткад да се једва чује; затим се дизао јаче, лупао готово, и челичним звуком испуњавао о |
само Бела и Чедомир.{S} Па и Чедомир се дизао да иде, да му се не би приметило што остаје на са |
потону у неку сребрну прашину, у маглу дијамантског праха, пред сликом девојке скромне, лепе, |
тила га чамотна тишина као сенка.{S} По дијамантском ваздуху вијало се неколико ластавица.{S} Д |
n="83" /> под усијаним сунцем готово у дијамантском сјају, те давали улицама, које су празне ћ |
S} Жена му је имала тепелук од дуката и дијамантску грану.{S} Деци је шила хаљине најскупља шва |
е шуме и један параброд насред реке.{S} Дим од лађе развијао се кроз бистри ваздух на све стран |
се снови не пењу ни донде докле се диже дим домаћег димњака.{S} Она није умела, и поред својих |
ирни <pb n="154" /> пејзаж.{S} И док је дим пузио у модрим трубама ка чистом плаветнилу осветље |
официр, поред чиновника обућар.{S} Кроз дим од дувана и испарења, Илић виде једно празно место, |
сно.</p> <p>Ваљада при том прогута мало дима, те се закашља.{S} Баци цигару и рече презриво:</p |
на алке, нешто цвећа у саксијама и пуно дима од јевтиног дувана.</p> <p>— Већином гласова решен |
ришта, па онда улице пуне света, велике димензије, ширина, слобода.{S} Могао је живети неколико |
А „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“ - БЕОГРАД</p> <p>ДИМИТРИЈА ГАВРИЛОВИЋА</p> </div> <pb n="iii" /> <div ty |
да баш за оним димњаком од стругаре, па димњак изгледа као пресечен, једна му половина виси у в |
пењу ни донде докле се диже дим домаћег димњака.{S} Она није умела, и поред својих лектира, да |
ара и још неколико неједнаких фабричких димњака.{S} Чудног облика кућица за црпење воде на обал |
е деси да његова кугла пада баш за оним димњаком од стругаре, па димњак изгледа као пресечен, ј |
просте ћерамиде, с кубетима или турским димњацима образовале су се плаве сенке, које су још виш |
ном бусењу.{S} Радоје је одбијао кратке димове на својој луши.{S} Његове очи су гореле као жишк |
зиле из главе, тако магловите, обвијене димом, сенкама и супротностима, као у сну.</p> <p>Главн |
овима, у комбинацијама домина, у густом диму од дувана, величанствена визија младе девојке васк |
} Само, рекле су му, тражи десет хиљада динара мираза.</p> <p>— Ништа мање! — подсмехнуо се Чед |
ешће се помињале речи о I</p> <p>новцу, динари, па онда псовке, које су у нашем говорном језику |
а, орман од лажне ораховине, талијанска династија на дувару и умиваоник од лима.{S} Под је покр |
као најнежнији, умиру владари и чланови династије..."</p> <p>Илић је волео Зарију присно.{S} Он |
— рече јој мајка, показујући јој велику дињу. — Дао Бог па родиле, те хоће да и ти окусиш... „З |
орбу против формалистичког друштва, где диплома замењује таленат, где парче хартије вреди више |
м Конгресу, подавала се ласкању извесне дипломатије, заносила се идејама просвећеног апсолутизм |
е користи: положај, мираз, фамилију или диплому.</p> <p>Рекавши ово, она погледа значајно у Или |
наваљивало на њу као ветар, гушило је и дирало у дубину душе, да јој је сваки живац треперио.{S |
Кад се напије, ухвати се за телеграфски дирек.{S} Ту је у стању да остане <pb n="233" /> сатима |
о пута, вијугав друм и низ телеграфских дирека на нашој страни.{S} Колико је пута ишла тим путе |
цима засја електрика пре него што јој и диреке ударише — примећивао би ко у шали. — Пију, једу |
ћан је, он пати, а патња рађа злоћу.{S} Директор га је звао, саветовао да подеси своје понашање |
<p>— Ово је државна служба — прекину га директор суво — има, на првом месту, да се пређе пропис |
анак у државној служби — приметио му је директор.</p> <pb n="264" /> <p>Бела је сад имала кисел |
Петко Стокић или како се оно зваше твој директор.{S} Оне знају само за време, за простор, сисар |
му душу прости, мучила и патила.</p> <p>Директор је био постарији човек; носио је стално црно о |
је ваша лична ствар.{S} Мене се она као директора не може да тиче.{S} Државна служба долази на |
Срба.</p> <p>— Зашто латински, господин директоре?</p> <p>— Нема ко други, млади господине.</p> |
лић стиже доцкан кући, па сутрадан јави директору да је болестан, те не може долазити у школу з |
пштинске фењере, истакнуте на тробојним дирецима по ћошковима.{S} Свака гостионица има такође п |
— примети Радоје. — Проста, а све каже, дирне те у жицу.</p> <p>Девојке одговорише :</p> <pb n= |
фије.</p> <p>Уставио се тек кад му рука дирну нешто хладно.{S} То беше револвер, онај исти што |
није знао шта да одговори.{S} Оно га је дирнуло јако, као сва њена писма, па може бити и више.{ |
волим лов.{S} Ономад ме је један пример дирнуо.{S} Лете две беле тице једна за другом, као два |
S} Предео је био пуст.{S} Влажна пољана дисала је новом, великом надом.</p> <p>— Што ми то рани |
уруз, види им се само глава.{S} Поље је дисало мирно.{S} Још се јурила она два лептира.{S} Иза |
а.{S} Нешто мирно, спокојно и задовољно дисало је из целе њене појаве.</p> <p>— Ти си удата? — |
ружичасту, с мрким шалонима што су били дискретно спуштени и с фигурама купидона који држе венц |
не губе још своје симпатије поред свег дискретног <pb n="151" /> укуса што нам долази са финог |
орци били су врло занимљиви, настављали дискусије о њиховим <hi>питањима</hi>, правили пошалице |
а сања започети сан, и пољупци где тело дише дахом другог тела, где се крше руке састављене око |
тако, изваљена на леђа, полуоткривена и дишући дубоко, жедно, као да се подавала млаком ваздуху |
чуда!{S} Хвалимо те, Господе, велика су дјела твоја.</p> <p>— Сад копају брану и јаз.{S} Притис |
исоке ноге, развијене сапи, мали трбух, длака као свила.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — викали су ум |
кола напуне откопаном земљом.{S} Његова длака није више сијала.{S} Сапи су му смршале.{S} Боја |
ицом као звезда.{S} У жалфије се пла̑ве длакава, лепљива уста.{S} Хајдучка трава диже скромно с |
То му се увртило у главу и није хтео за длаку попустити, као да би се огрешио о један принцип.{ |
угачким носем, не дижући главе са свога длана.</p> <p>— Не учи толико, разумеш? — прихвати Зари |
тила из првог изненађења, па устурајући дланом своју косу, додаде одсечно: — Илић није крив ниш |
шљење о твојим поступцима.{S} С врха до дна друштвених степеница одиграва се иста комедија; лук |
у — прекину га Зарија, па испи чокањ до дна и, не одвајајући још стакло од уста, продужи:</p> < |
о је сад њоме, и она раскопча хаљину до дна.</p> <p>Гомила разних осећања испуњавала је сад њен |
демо, Вишња! — зашкрипа младићев глас с дна груди.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
у, песмама омиљених песника, у чланцима дневне штампе.</p> <pb n="88" /> <p>— То је божанска ис |
правили пошалице.{S} Ту су стизале прве дневне вести преко <hi>штампараца</hi>, како су се овде |
ине.{S} Из њих је била још топлина јаке дневне припеке.{S} Ипак се осећало нешто свежине од вет |
одговори свима дужностима, води бригу о дневним потребама, расподељује своја средства.{S} И дру |
{S} Овог пута њен се поглед следи.{S} У дневним вестима налазила се ова белешка:</p> <quote> <h |
{S} Хлебарнице почеше пећи хлеб два пут дневно.{S} Печење је мирисало по старинским пањевима.{S |
S} Он је брижљиво остављао те хартије у дно свог ђачког сандука, поређане хронолошким редом; за |
остатци змаја на телеграфској жици и, у дну, једна старинска, двоспратна зграда у источњачком с |
е удаје, она је, против свега, носила у дну срца успомену на младића који ју је некад волео и к |
м и плаветним венцем удаљених планина у дну.{S} С друге стране, обала је била ниска, пошумљена |
сигурношћу.</p> <p>То је била собица у дну ходника, окренута у башту.{S} Зидови су били тапето |
длети кад су нас њена крила додиривала, до врелих игала страсти које су му боле и вртеле месо.< |
кад је у питању држава и виши интереси, до ђавола држава и виши интереси!</p> <p>— Ту је народ, |
о изван вароши и лутао по околини дуго, до самог мрака.{S} Понекад би повео са собом Чедомира и |
> <p>— Ја хоћу да се образујем потпуно, до краја, систематски.{S} Зашто да то право имају само |
игу. <pb n="84" /> Хранио се на кредит, до бољег времена, где и раније.{S} То је било тамо, кад |
у дућан, понудио га да седне за тезгу, до саме касе, поручио кафе, па онда с њим разговарао на |
како није хтео скрасити на своме месту; до дечка је била једна близнакиња, а преко:{S} Бела са |
више није остало од <hi>Еснафлије</hi> до две чађаве пруге на зиду суседне куће, на коју се ос |
и:</p> <p>— Пардон...{S} Имам посла.{S} До виђења! — и већ се нађе пред Вишњом, стидљив и он, з |
омила посетница и карата са сликама.{S} До зида се налазила једна постеља, од ораховине као и с |
огама учтиво подвученим под столицу.{S} До њега је седео Младен, који се никако није хтео скрас |
<p>— Само тако! — говорио је Радоје. — До јесени имаћемо оба зида на брани.{S} А оно што остан |
павим гласом.{S} Затим додаде блаже : — До пред вече немам никаквог посла.{S} Можемо начинити л |
би га неко ма и очешао, заболело би га до срца.{S} Близу Калимегдана срете га једна група друг |
м месту само једну чашу, па тако изређа до тридесет кафана...{S} Кад се напије, ухвати се за те |
боје, почевши од белих платнених блуза до црне материје мушких капута.{S} Преовлађивали су отв |
ила у Чачак.{S} Читала их је од почетка до краја.{S} Оне су је опомињале мутно познатих места, |
уше, она му је писала, те тиме стављала до знања да јој може одговорити.{S} Али њено писмо није |
<pb n="230" /> <p>Вода је већ допирала до бедема.{S} У мокром мраку примећивали се њени прљави |
госпођицу Матовић.</p> <p>Она је седела до њега и посматрала га весело, готово безазлено и у ис |
ла се кроз широке рукаве њена рука гола до лаката, њено млечно лице белило се.{S} Био је бео и |
арица својој вратарки за њих. — Постеља до постеље, па се не погледају.</p> <p>— <foreign xml:l |
ријатељски, а она није могла отићи сама до првог дућана.</p> <p>— Бог с тобом! — чула је забран |
ој нема трна ни грмења.</l> <l>Само има до две вите јеле.</l> <l>И под јелом заспала девојка.</ |
з ситних краварских станова с прозорима до земље, осенчени шљивацима.{S} Још даље, указивала се |
ратио, као увек, Вишњу од Кајиног стана до њене куће; он се опоменуо да је сутрадан неки празни |
од уранка на једној падини Рудника, па до заласка за зелени зид Јелице.{S} Пратила га чамотна |
в од најфинијег швајцарског фондана, па до најпростијег турског суџука.</p> <p>Откако Матовић п |
чија се платна спуштала од врха брда па до у саме таласе Дунава.</p> <p>Ова слика учини весео у |
пијаног мудраца занимало га.{S} Он оста до зоре пијуцкајући <pb n="172" /> шљивовицу.{S} Ристић |
успеху у школи, ставила већ толико пута до знања да он има од ње да се учи.{S} Поред тога, боја |
мишљење о твојим поступцима.{S} С врха до дна друштвених степеница одиграва се иста комедија; |
о, а да нико не нађе у њему чега другог до другарских саопштења.{S} Његов одговор пак није се м |
у, њу саму.{S} Кад би тако дошао најзад до решења шта да јој одговори, он се питао како ће јој |
увих уста, око тих ситних очију, па све до природно намрсканог чела играо један <pb n="116" /> |
ухватала целу, од врхова прстију па све до чела и главе.</p> <p>Сањала је да су ишли пешке, као |
о голог Тркалишта, па на Седам Кућа све до планинског склопа око Кумодраже.{S} Десно, посматрач |
о Вишња, да се развије што више, да оде до краја пута који је водио преко девојачке школе.{S} А |
да се школује, потуцао се од гимназије до гимназије, стално одушевљен, стално без марјаша, мат |
грдиле своје наставнице и бројале дане до краја школске године.{S} Каја, у њеној строгој сивој |
ових сањарија.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију без разлога.</p> <p>— Лепо! — одговори после м |
је скупштинска већина хомогена, иде се до отвореног деспотизма, а ако се образује коалиција, с |
још кад је он дошао на власт, развио се до своје потпуности.{S} Неколико покушаја да се завађен |
јој је било гледати га како иде од куће до куће, те оправља сатове, леми минђуше, подмазује шив |
руке.{S} Широки рукави од блузе спадоше до рамена.{S} Голе мишице блеснуше кроз собу.{S} И ово |
ти</hi>, час <hi>ви</hi>, и, кад дођоше до њене куће, раставише се као стари пријатељи.</p> <p> |
и!{S} Млада девојка не осети кад дођоше до њене куће.{S} Би јој тешко да прекине чар у који су |
Киша ће још дуго падати.</p> <p>— Али и до вароши је дуго — примети она. — Склонимо се негде, а |
ксановића и Компаније, стаклара на Сави до Малих Степеница; немој да се стидиш.{S} А сад прими |
хартијом, били су наслагани црни тегови до сто кила, каје соли, гвоздено посуђе.{S} Из одшкрину |
колаца Социјалиста, почело је да долази до размимоилажења у питањима тактике, настајали су озби |
лић не одговори ништа.{S} Били су дошли до оног долапа, па се спустише низ једно брдашце.{S} По |
ена места, где се љубавници могу шетати до миле воље, а да не буду изненађени непријатним сусре |
овод свога одласка и да се неће враћати до јесени, пошто ће се предавања ускоро завршити.</p> < |
што се крију у борама муселина и љубити до миле воље њену кожу час румену, а час белу.</p> <p>— |
ли ће се спасти ?{S} Да ли ће допловити до мирних вода каквог гостопримног пристаништа ?</p> <p |
му је било потписати се него отпешачити до Мрчајеваца.{S} Стога је јако уважавао школу.{S} Кад |
<p>— Иначе?</p> <p>Бела није смела ићи до краја своје претње, те ју је мајка допуњавала:</p> < |
— Можда различним путевима може се доћи до истине.{S} Можда метафизичари имају право.{S} Можда |
; плав прамен косе сакривао је њене уши до половине.</p> <pb n="95" /> <p>Он задрхта кад примет |
осмехом, који прели цело њено лице, чак до подвољка и широког врата, па рече значајно: — У ваши |
бала је под њеним округлим образима чак до првих праменова косе, те је изгледало да се девојка |
ла усталасана долина Западне Мораве чак до ибарских планина, чије се заокругљене линије назирал |
на осећање него на разум.{S} Иде се чак до физике, појављују се гледишта која, ако се усвоје, п |
рној жени.{S} А ја хоћу да се образујем до краја.{S} Хоћу да будем на висини времена у којем жи |
Колико је пута ишла тим путем с Илићем до тог села, које је он називао њеним, правећи илузију |
а женама, које су се занеле у свој план до лудила.{S} У кући су настајале свађе.{S} Мајка га је |
ла зелена ливада,</l> <l>У ливади селен до колена,</l> <l>У селену студени кладенац,</l> <l>До |
штву — прекину га Зарија, па испи чокањ до дна и, не одвајајући још стакло од уста, продужи:</p |
оме у апсу размишљао дуго, па сам дошао до закључка, да се велика зла не чине намерно, с предум |
После би у групама пратили једно друго до куће.{S} И, она је легала сва срећна, певушећи своју |
рвог учитеља.</p> <p>То је тако трајало до једног пролетњег поподнева.</p> <p>Прелазила је прек |
ила у моди.</p> <p>— Овоме је све равно до Косова! — насмеја се Илић у себи.</p> <p>Он је био с |
ити одмах и решење је остављао од данас до сутра.</p> <p>— Сутра... сутра, а не данас — одговар |
пиротске израде.{S} Према постељи, опет до зида стајала су два скупоцена ормана, изолучена при |
ишла као на крилима.{S} Кад се дође већ до немогућности, младић се трже.{S} Жалосна стварност п |
вима њене кратке хаљине и откривао ногу до колена, ногу младу, а развијену, ногу танку, а заокр |
њен муж и газдарица од пансиона да дођу до њих: тражили их по пијаци, киселили сами, куповали и |
војке узму газдарицу испод руке, шетају до краја сокака, називају свакој клупи добро вече, прич |
равила двосмислене фразе, стављајући му до знања да ће га одати.{S} Кад би се њихови погледи су |
муком изговарао.{S} Читао је све што му до руке дође: научна открића, романе, извештаје варошке |
објашњења.{S} Шта је она била сад њему до обична другарица, пријатељица, познаница чак!{S} Как |
дало је сад њоме, и она раскопча хаљину до дна.</p> <p>Гомила разних осећања испуњавала је сад |
их позва, њу и Милеву, да изађу у шетњу до варошког парка.{S} Било је прехладило.{S} У вароши с |
их, па се и он туђи...{S} Испрати Вишњу до куће.</p> <p>— Ако госпођица нема ништа против? — уз |
мова.{S} Парчад од камења дотеривала су до првих кућа.{S} У клисури, где је дотле расло дивље т |
ављао ју је из далека, скинувши качкету до земље.</p> <p>Понекад би се зауставио, ћеретао тако |
мље.{S} Жене се кувале по шупама, одмах до помијара и ђубришта.{S} Оне су излазиле за тренутак |
једног златара, чији је дућан био одмах до њихова.{S} Она је била провела готово цело детињство |
осоли њену пљувачку.{S} Навуче покривач до уста, окрену се на другу страну, затвори очи <pb n=" |
ни.{S} А оно што остане лако је.{S} Још до године у ово доба можемо имати електрику.</p> <p>Ост |
l> <l>У селену студени кладенац,</l> <l>До кладенца момче и девојче —</l> <l>Дај, девојче, очи |
сању.{S} Треба га увести у тајне нашега доба, где човечју снагу замењују често вештина и природ |
..</p> <p>— Шта ти имаш против данашњег доба? — настави она разговор живље. — Није ли оно какво |
е се као стари пријатељи.</p> <p>Од тог доба звали су се по имену, задржавали дуже руку у руци. |
варом.</p> <p>Није га се тицало које је доба дана.</p> <p>Ти заборави су му пријали.{S} Оставља |
да ми поричеш: ја сам прошла кроз твоје доба.</p> <p>— Шта хоћеш тиме да кажеш?</p> <p>— Ти си |
у. </p> <p>— Веруј ми, ми смо све имале доба кад је живот као источњачка принцеза пред судом ри |
ди једва предмете за радост.{S} Данашње доба...{S} Пардон, изволи напред — додаде он и склони с |
раније било.{S} Говорим, јер ме данашње доба боли, јер су се жбири испилили у народне људе, у р |
>— Срећан?{S} Та реч звони чудно у наше доба — одговори младић, и отворено <pb n="130" /> погле |
г од оних наших неписмених државника из доба ослобођења.</p> <p>— Пиши јој — рече, застајкујући |
са женом.{S} Ћерка једног бирократе из доба првих <pb n="17" /> чиновничких влада у Србији, он |
остане лако је.{S} Још до године у ово доба можемо имати електрику.</p> <p>Остојића је нарочит |
нешто чега се човек може одрећи у свако доба.</p> <p>Илић је пак мрзео новац, мрзео га оном мрж |
тета.{S} Она једина весели наше жалосно доба, греје те место метресе, одушевљава те, опија најб |
ло лепо јесење вече, сувише топло за то доба, једно од оних чежњивих вечери које саме позивају |
то, поставили су је одмах.</p> <p>Од то доба није се враћала у Београд.</p> <p>Живот јој је про |
ку почетком Осамдесетих година.{S} У то доба, довршавала су у Србији своје стварање два главна |
жалио што није више учио школе.{S} У то доба била се већ увелико развила борба између школовани |
његовом сребрнастом светлошћу.{S} У то доба године ливада је најлепша.{S} Зрела трава злати се |
од Пеливана</hi>, бозаџије чувеног у то доба у студентским круговима.{S} Али он одби позив ћутк |
јалистима, републиканцима, који се у то доба борбе за основна грађанска права нису разликовали |
ћена Чедомиром Илићем у оно што се у то доба звало реални правац у животу.{S} Па опет, чим је у |
ишња је волела да слуша те говоре.{S} У доба реакције, штампа је била обамрла. <pb n="63" /> Дв |
ута преко дана излазила је ту у шетњу у доба кад је мислила реформисати друштво, кад је Зарија |
а је <pb n="118" /> волела формалности, добар тон, устручавање и <hi>ноблесу</hi>.</p> <p>— Доб |
стручавање и <hi>ноблесу</hi>.</p> <p>— Добар дан! — прогунђао би Матовић кроз нос с природном |
еце, радовао би се што га код куће чека добар ручак, са уживањем би рачунао на први од месеца к |
једно који режим влада, јер им је сваки добар... у свакој партији, групи или кући од утицаја, о |
питању језика, народне песме су једини добар узор уметничком певању, и, да је хтео мењати хриш |
а, хајде у природу!</p> <p>Чедомир, као добар Словен, прими радо овај изговор да не ради ништа, |
имећавао ништа.{S} Он је при ручку имао добар апетит, извлачио из џепа велику мараму за један к |
ећу девојку коју је волео.{S} Он је био добар као Христос, а мало је људи _ко]и су починили тол |
не сети.{S} Ћутали су.{S} Прођоше тако добар део улице.{S} После се спустише у Палилулу преко |
толико рђав колико се прича, ни толико добар колико се мисли.{S} Али има једна сигурна ствар.{ |
чинило да слуша њен љупки глас, који му добацује слатке, заношљиве речи.{S} А кад би се пренуо |
је жене.{S} Морао се примити службе.{S} Доби место у једној београдској гимназији.</p> <p>— По |
а докле би трајала та тамна грижа да не доби оно писмо од оца.{S} Кад га први пут прочита не уч |
осете пријатеља.{S} Тек под зиму, Јован доби потпуно помиловање.{S} Странка му даде место главн |
итак.{S} И веруј ми, они <pb n="279" /> добивају.{S} Пре неки дан рече ми један народни отац да |
граду, па онда прешао у државну службу, добивши за преписача у Ваљеву, где је начинио целу свој |
ине са којом се та комедија игра, човек добија симпатије или антипатије, глас мудраца или глупа |
е та борба изоштравала, док његова деца добијају то парче хлеба без борбе, те своју слободу упо |
нама службе.{S} То су они који као ђаци добијају места по Скупштини, разним министарствима и ос |
ј наручила дугу хаљину; из суседства је добијала колача, разног цвећа.</p> <p>— Ово ти послала |
ене, него нечије наготе.{S} Њене очи су добијале чудан сјај и упијале <pb n="312" /> се у чипка |
сца свих драгих карата и писама које је добијао.{S} Она га је такође приметила.{S} Црвенила се, |
ш док је био у гимназији, те је од куће добијао врло скромно издржавање.{S} Ипак је имао нечег |
младић сврши школу, постане свој човек, добије парче хлеба, па нек узме Белу, ако хоће... ја ћу |
рији.{S} Он је за сва права, бар док не добије своје право.{S} Невин у ствари, он је дрзак у ре |
њу.{S} Народи око нас неће чекати да ми добијемо времена.{S} Мораће се журити...{S} А ви, млади |
боље него ранијих година.{S} Шта више, добила је награду, једну књигу која је говорила о негов |
ми, попуштала прва кад би се посвађали, добила је сад у мајци сигурну савезницу, те се свађама |
Приговарала је себи за то: што год има добила је од тог оца са великим, меснатим носем, од те |
т и отишла за учитељицу.{S} Случајно је добила добро место: једно богатије село у Млави, где је |
ужа сматрала је за нову играчку коју је добила и која треба да је поред ње кадгод јој се прохте |
о његов прадеда Илија, по коме су и име добили.{S} Све што је Чедомир знао о овом свом претку, |
и тада судио Србију по њеним листовима, добио би страшно уверење о њеним првацима.{S} Реч лажов |
н из подофицирске школе, Њутон би једва добио за телеграфисту, а Миржеови чергаши завршили би н |
дела очевине, те са сумом коју је отуда добио и кредитом од Управе Фондова сазида лепу кућу у ј |
на реуматизам у десном колену, који је добио на робији, и грдио свога сина.</p> <p>— Шта је с |
а је за њега била увреда, никад је није добио.{S} Десио му се несрећан случај.{S} Какав?{S} Кој |
ад ја нећу, па ко ће!</p> <p>Чачак није добио електрику.{S} Преко лета се било далеко одмакло с |
мназији.</p> <p>— По твојој глави не би добио ни Прокупље! — пришила му је ташта поносито. — Ал |
, да ти кажем: шта сам желео, а шта сам добио, шта сам очекивао, а шта дочекао, многе ствари ко |
који им дају, или бар обећавају, какав добитак.{S} И веруј ми, они <pb n="279" /> добивају.{S} |
ина, да ће изаћи на пут, свршити школу, добити државну службу, па да проведе на миру старе дане |
ље из Чачка за Београд, одговор се може добити четвртог дана.{S} Лазаревићева причека још некол |
е поврати, али цело његово имање оде на добош, јер је он највише настрадао: био је главни акцио |
S} Ускоро затим залупа улицом општински добош на узбуну.{S} Варош се избуди.{S} Река је била ра |
у Цигана и чауша.</p> <p>— То су стара, добра времена — уздахну госпођа у пола воље. — Онда је |
ас.</p> <p>То беше његова газдарица.{S} Добра <pb n="301" /> жена је била отворила врата лагано |
две беле тице једна за другом, као два добра друга; пуче пушка; једна од њих опусти крила и па |
{S} Већ ми то причају одавно.{S} Али ја добра, наивна, старинска жена...{S} Ко ће у то да веруј |
у друга Толстоја само је последња тачка добра, јер је дигао руку од свега и почео бежати од сво |
етињског у осмеху што му га је извајала добра нада и што се чудно мешало са првим цртама зрелих |
ам са̑м.{S} Има једна историска чесма и добра ладовина.{S} Ето је одмах кад се пређе ова баштов |
јан:</p> <p>— Јест, кажем ти... нема ни добра ни зла апсолутног, већ конфликта између нужних си |
је шаке.{S} И он не жели власт да учини добра себи или другом, него тако... ради саме власти и |
алу.</p> <p>— Девојачка Школа може бити добра само као припрема.{S} Она није довољна жени која |
оја вајда!{S} Они од којих сам очекивао добра беху неспособни да ми га учине, а они од којих са |
лазној топлини као старац који се напио добра вина.{S} Вишњу пак је бунио тај дан, обузимала ју |
атеријал, ја сам сигуран да је наш свет добра раса.{S} Само му треба поуке.{S} Оставимо модерне |
а!{S} Љубазна познанства, ласкаве речи, добре наде и обећања узимали су на се изглед стварних б |
пним друштвима, трансвалском рату и, за добре паре, кадиле владу.{S} Истина, Радоје није знао з |
е био крив: био је лабав, давао је лако добре оцене, помео се једном у преводу неке латинске ре |
емљописа, физике, историје имао је врло добре оцене, али је у осталим предметима био већином сл |
зора на другом спрату.{S} Био је вечито добре воље.{S} Причао је радо о својим пословима.{S} Ре |
оја би се посветила моме делу, била мој добри геније, јер је сваки рад... нарочито овај који тр |
а — прихвати Чедомир. — Ми смо још увек добри, стари пријатељи.</p> <p>— Да, стари свакако... и |
пруженим рукама.</p> <p>— Кад смо тако добри пријатељи — прихвати Вишња — онда будимо отворени |
ло простије.</p> <p>— Ето, нама требају добри радници, занатлије, агрономи, учитељи, официри, п |
а је своју гвоздену руку као нека ружна добричина.{S} Небо опрано јучерашњом кишом плавило се д |
киша нахватала се читава бара.{S} Неки добричина наместио је брвно.{S} Девојка ступи напред.{S |
ме на место! <pb n="126" /> А, бога ми, добро учим и речи и превод.</p> <p>Матовић би погледао |
S} Наше пријатељство је искрено, топло, добро.</p> <p>Млади човек погледа своју другарицу право |
ражила је у њима нешто ново, изненадно, добро, нешто што ће доћи и изменити, окренути њен живот |
а. — Ради у једној оближњој фабрици.{S} Добро му се плаћа.{S} У слободном времену ради за себе. |
е враћао из <hi>Централе</hi>.</p> <p>— Добро вече, комшинка! — поздрављао ју је из далека, ски |
ди не разумете у тим стварима.</p> <p>— Добро.{S} Мени је иначе доста моје главобоље.{S} Само з |
ветови очајника и самоубилаца.</p> <p>— Добро — приста она и пружи му руку. — Сутра на овом мес |
, на ранама се хватали ожиљци.</p> <p>— Добро, да идемо — приста Вишња.</p> </div> <div type="c |
н своје другарице.{S} Само, она нађе за добро да је опомене:</p> <p>— Чувај се Чедомира, Вишњо. |
итиван живот, они често имају љубави за добро и изврсних намера.{S} Али, њима је нови живот убр |
шла за учитељицу.{S} Случајно је добила добро место: једно богатије село у Млави, где је нашла |
, већ сам пијан. .</p> <p>Био је заиста добро угрејан.{S} Још је више философирао него по обича |
евојка.</p> <p>Газдарица је не разумеде добро, те је погледа изненађено, па по обичају наших же |
аке свога узбуђења.</p> <p>Познавала је добро ту аду, аустриску стражару преко пута, вијугав др |
... ти си уморнија — одби он. — Мени је добро и на столици.</p> <p>У труду да задовоље што више |
} Како ти је у селу?</p> <p>— У селу је добро свакоме који од њега не тражи више него што оно м |
Он је видљиво патио.</p> <p>— Вама није добро, господин-Илићу ? — рече му једног дана Бела. — Д |
моли уз степенице од трема. — Теби није добро?{S} Ти си болесна ?</p> <p>— Врућина ми је, мајко |
ње као мантија у попа.</p> <p>Вишња се добро осећала на Великој Школи.{S} Академска слобода јо |
да је одобрила правила.{S} Акције су се добро уписивале.{S} Држава је помогла друштво кредитом. |
речи — да смо сви, хвала Богу здраво и добро, да јој исто од Бога желимо.{S} Само, кажи, мајка |
S} Он је био у стању пијана човека који добро види да прави глупости, а продужава и прави их но |
је среће у трговини.{S} Послови су ишли добро.{S} Ипак је нешто пекло овог маловарошког првака. |
до краја сокака, називају свакој клупи добро вече, причају шта су радиле преко дана, шале се н |
пуцкарала ватра.{S} Човек се ту осећао добро <pb n="140" /> као у топлом гнезду.{S} Дубока тиш |
ња као да се њему учинило не знам какво добро.{S} Његова жена, која је раније, док су били сами |
оред своје струке, волео слободу, желео добро своме народу и имао стила у чланцима што их је пи |
и.{S} И још нешто.{S} Младићу није било добро.{S} Ваљада, бура која се спремала у ваздуху, унос |
предметима.{S} Положила је испите врло добро, боље него ранијих година.{S} Шта више, добила је |
Он је седео на крми и терао чамац врло добро, као да му је то <pb n="244" /> занат, а она седе |
ржале.</p> <p>— Можда ће то бити једино добро које сам учинио у животу — рече још, гледајући у |
а, сигуран у себе, у своју будућност, у добро које ће чинити својим суграђанима, Србији, можда |
вотињи.{S} Зар он није био тако исто од доброг соја?{S} Његов прадед борио се јуначки за слобод |
S} А сад прими много поздрава од твојих доброжелећих ти родитеља... и Радоја који ти ово писмо |
{S} Погађао је шта ће се десити у њеној доброј души, кад сазна све.{S} Погађао је сву одвратнос |
дмет, мезетили печено кестење, били при добром апетиту, звали једно другог именом и презименом, |
тезала чачанска котлина зелена, питома, доброћудна.{S} По њивама су класали кукурузи.{S} Младић |
здрављају својим топлим погледом рад на добру народа.{S} Слушајући звуке пијука, њему се чинило |
р с поузданошћу која је урођена његовом добу. — Девојачка школа није довољна модерној жени.{S} |
убеђењу!{S} Али је Илић био још млад, у добу кад се пише искрено и поштено.{S} Стога продужи пр |
, као у албуму.{S} Сети се Чедомира.{S} Доведе га у везу с министровом ћерком.{S} Сети се његов |
о око њега надничари првога дана кад је доведен; миловали су га по њушци, тапкали по сапима.</p |
право долази сама по себи кад се ствари доведу у ред, кад обоје нађу користи у својој вези; пон |
ти, противуречности, слабости, погрешке довеле су ме на једну тачнију оцену света и саме себе: |
лучности.{S} Један унутрашњи глас му је довикивао:</p> <p>— Буди храбар.{S} Ради.{S} Реши се.{S |
ђе су учестале.{S} Најмањи повод био је довољан да не говоре.{S} Ћуте по неколико дана.{S} Глед |
државни буџет <pb n="261" /> не би био довољан да заштити народ од леда и метиља!{S} Матовић п |
ло суседству, и наравно плата није била довољна.{S} Чедомирова сестра, која је од њега била ста |
њеним првацима.{S} Реч лажов није била довољна, већ се писало архилажов.{S} Реч лопов није дов |
на његовом добу. — Девојачка школа није довољна модерној жени.{S} Она је уска, непрактична, нес |
ти добра само као припрема.{S} Она није довољна жени која хоће да буде на висини свога времена |
закони у Скупштини.{S} У буџет се унесе довољна сума за почетак.{S} Али оба закона дадоше врло |
а.{S} Госпођа ће сад много да спава.{S} Довољно је ако се <pb n="184" /> служавка нађе поред ње |
итати ни писати, велико знање смета.{S} Довољно је ако се прочита десетак књига, научи се на па |
се писало архилажов.{S} Реч лопов није довољно жигосала човека, већ га звали архилопов.{S} Гом |
стину.{S} Најзад рече:</p> <p>— То није довољно.{S} Књиге су суво знање.{S} Дају ти моћ да разу |
па у њих један део својих књига, што би довољно било другом човеку за цео живот, остави све дру |
доћи на Велику Школу.{S} Ти нећеш бити довољно јака да извојујеш своје право.</p> <p>Лазаревић |
воју бригу.{S} Ти ћеш тамо у Чачку наћи довољно посла да твој живот не буде излишан.{S} А кад т |
, па да му каже све.{S} За то није имао довољно одважности.{S} Онда је мислио да напише једно п |
ожда би само једно половно обећање било довољно, па да га она поново заволи без бојазни.{S} Јер |
е, припијала се уз кућу, увијала се око довратака, јака, снажна, жилава, па чудно одударала од |
етком Осамдесетих година.{S} У то доба, довршавала су у Србији своје стварање два главна полити |
дне велике грађевине, којој су мајстори довршавали трећи спрат.</p> <p>Ту примети гомилицу свет |
ше не румене на сваку ситницу, по дивно довршеном телу које је издавала цела њена појава.</p> < |
ека.{S} Планови о повратку на страну, о довршетку студија, изгледали су му немогућни.{S} Походи |
љиво у младића, па после спусти главу и доврши као по дужности : — Наша модерна жена изостала ј |
то погледа своју жртву пре него што јој доврши живот, Чедомир прекиде пољубац у једном тренутку |
ну, па су трошкови велики, а...{S} Није довршио реченицу, јер није хтео причати о сиротињи свог |
и ситничарење, не видиш шта се око тебе догађа, не можеш ништа да избегнеш, све ти се дешава, н |
Ти заборављаш опет стварност.{S} То се догађа у драмама и романима.{S} Немогуће, Илићу; није т |
било је нестало.{S} Гледала је на онај догађај с Чедомиром у њеној соби мирно, као на неки дав |
њин долазак био је наравно читав свечан догађај.{S} Око ње су се утркивали мајка, млађа <pb n=" |
о жене...{S} За скандалозну страну тога догађаја бринуо се Младен, који је вукао свог учитеља з |
дана.</p> <p>Илић се кајао искрено због догађаја који се десио.{S} Избегавао је своју саучесниц |
оград.</p> <p>Живот јој је пролазио без догађаја.{S} Избегавала је посете, састанке.{S} Кад би |
дашњег тренутка, Вишњи се десило толико догађаја, да су јој успомене које је другарица спомињал |
а, изазивале слику за сликом преживелих догађаја, доносиле јој одјек млаких београдских вечери. |
имати великог утицаја на развитак даљих догађаја.{S} Он ће несумњиво привести у дело програм ст |
еки активни политичар, какав фактор тих догађаја којима ће он дати овакав или онакав ток.{S} Он |
благо време, она је мислила на протекле догађаје са много искреног сажаљења за друге, а са пуно |
лицу као да је обузе изненадни страх да догађаји не узму други обрт, те се одважи да удари на г |
и више.{S} Јер се беху код њега десили догађаји који су створили непремостиви јаз између њих д |
размишљања <pb n="119" /> о приликама, догађајима и људима, па се понекад пребацивао и открива |
и стварност.{S} Илић је писао о ситним догађајима, прочитаним књигама, о Зарији Ристићу и о ве |
ао да је хтео сазнати како се те ствари догађају.{S} Ослушкивао је челични хук шиваће машине, с |
ивот на боље.{S} Међутим, ништа се није догађало.{S} Београђани су се жалили на врућину, на пра |
ду, чинио обећања, одрицао се досадањих доглавника који су га изневерили.{S} Као прво што се оч |
ачао је све више протест против научног догматизма.{S} Млади суплент био је принуђен, против св |
/> да се друштво састане, без нарочитог договарања, и весеље букне, у толико јаче у колико је д |
анке, озаконити слободу штампе, збора и договора — трудио се младић да скрене правац својих мис |
такође, испричати јој све онако како се догодило, све појединости, све... све... што ником друг |
рави, она ће јој испричати шта се с њом догодило, признати све, па нека буде како она рекне.</p |
та.{S} Тога дана није се ништа нарочито догодило лично њему, али је његово срце уздрхтано лупал |
у Европи.</p> <p>Вишња заусти да нешто дода, али је већ млади човек падао у ватру грдећи реакц |
о!</p> <p>— Ту смо се крили од Турака — додавао је други — а гле ти сад чуда!{S} Хвалимо те, Го |
ју је случајно негде начуо, а у себи је додавао; „Ми смо слепи код очију, утучени у главу, сток |
ађења, па устурајући дланом своју косу, додаде одсечно: — Илић није крив ништа.</p> <p>Госпа-Ма |
{S} Ми ћемо се видети! — <pb n="155" /> додаде пружајући му руку, па окрену главу да би сакрила |
е мој Милисав, видећеш.{S} Ах, ево га — додаде млада жена и показа руком на једног развијеног д |
Ти си слободан?...{S} Ево ми трамваја — додаде затим. — Ја ћу бити тачна.{S} Збогом.{S} Лаку но |
су којекакви богаљи.{S} Ју, господина — додаде после гласно, па збаци љутито шал са себе. — Мус |
рна...{S} Пхи, али је љута ова цигара — додаде за тим, насмејавши се гласно.</p> <p>Ваљада при |
ашње доба...{S} Пардон, изволи напред — додаде он и склони се у страну.</p> <p>Улица је на том |
ш што ти треба, па опет ништа од тебе — додаде жалосно. — А кад сам ја учио школу, мој брајко!. |
се преучиш.{S} Остави данас те књиге — додаде весело. — Одмори се, боже благи!{S} Има времена. |
о.</p> <p>— Хај’те горе, на послужење — додаде госпођа. — Само, никоме да не причате <pb n="196 |
Можемо му дати и једну собу у авлији — додаде госпођа после неколико тренутака. — Празна је, д |
обешењаци, да ми је уши да им извучем — додаде госпођа весело — где су нашли љубав да изјављују |
звлачи — рече у себи.</p> <p>— Управо — додаде Илић — за мене брак не постоји као питање.</p> < |
и села у вилинско коло?</p> <p>— Кажу — додаде друга девојка, великог носа и зелених очију — ко |
— одврати госпођа на рачун Поповића, па додаде: — Чедомир је озбиљан младић, човек од поверења. |
и качкету јаче на очи, распали лулу, па додаде:</p> <p>— Ја радим да убедим људе у потребу да с |
читај ову вест...</p> <p>Па као за себе додаде:</p> <p>— Како свако има достојанства; један про |
младић, наднесе кишобран над девојку и додаде:</p> <p>— Допусти!</p> <p>— Није потребно, Илићу |
>— Нагваждања — одобри Радоје.{S} Затим додаде у шали:</p> <p>— Вишња ће поћи за мене.</p> <p>Д |
вори она нешто рапавим гласом.{S} Затим додаде блаже : — До пред вече немам никаквог посла.{S} |
иста — објасни Каја бојажљиво.{S} Затим додаде, да би скренула разговор на другу страну:</p> <p |
та, промоли главу кроз отвор и несташно додаде:</p> <pb n="137" /> <p>— Како је лепо у вашој со |
ља, њеним изразом беспрекорне чедности, додајући још њене угасите очи.{S} Његова машта не задов |
времена.</p> <p>Па обраћајући се ћерци додао је:</p> <p>— А ти, фрајла, остави се Београда у Ч |
већ био навикао на љубак <pb n="53" /> додир тога девојчета.{S} Најзад, и он је био млад, и он |
руку.{S} Она му је пружи, па стрецну од додира: његови прсти су пекли као у грозници.</p> <p>Те |
и срећу да одлети кад су нас њена крила додиривала, до врелих игала страсти које су му боле и в |
вонио у њеним ушима, облетао око главе, додиривао јој запаљене образе и лепио њене усне као шећ |
говору, у дугим погледима, у нехотичним додирима, били су далеко одмакли од града.{S} Пред њима |
спрекидани и продужавани, где душа само додирне душу, па је остави да сања започети сан, и пољу |
...</p> <pb n="240" /> <p>Учитељ приђе, додирну се шешира церемонијално, пружи своју меснату ру |
ка спусти се низ степенице велике куће, додирну шимшир, проклати се по калдрми од дворишта, па |
— рече кад отвори врата, и пријатељски додирну раме младићу, док један светао, чедан одсев оза |
ђаволастим осмехом који дотле није био додирнуо њене усне.</p> <p>Сутрадан, Вишња се дигла из |
ротоар је био узак.{S} Њихова се рамена додирнуше.{S} Чедомира такну у срце надземаљска милина. |
ам гадан, Боже мој!</p> <p>Вишњине руке додирнуше његове косе.{S} Она подиже његову главу и гле |
је толико избегавао.{S} Њихове усне се додирнуше.{S} Рамена се саставила с раменима.{S} Руке с |
а лака ватра, која се слатко гасила при додиру чистог рубља.{S} Раније чим би легла, заспала би |
пратиоцу чинило се као да ти кораци не додирују земљу; украшена многим успоменама, она се изми |
ризнају овим везама њихову невиност.{S} Додуше, она му је писала, те тиме стављала до знања да |
чула из прича, из прочитаних књига.{S} Дође јој да рече:</p> <p>— Шта је тако важно било у дев |
у се дизала и спуштала испод платна.{S} Дође јој да оде од огледала.{S} Једна суза врцну у њени |
а под њом, да околне планине падају.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— За име Божје, погледајте!.. |
а је даље писао Вишњи да се не љути, да дође на свадбу ако може.</p> <p>— Нека ти је Богом прос |
забрањене књиге.{S} Једва је чекала да дође подне, да претрчи преко дворишта, предахне на праг |
н потпуно и спреман да прими што има да дође.{S} На отвореним вратима стајала је Белина мајка ј |
ивао се неминован расцеп.{S} Та прилика дође.{S} Имало се да се реши да ли ће група учествовати |
мирно и корисно свој део живота и, кад дође време, заспи вечито под обичним крстом, са кога ће |
ом који није трпео примедбе.</p> <p>Кад дође на Велику Школу, Лазаревићева се баци на студије в |
а је седела код Остојићевих, кад Радоје дође с једним својим пријатељем, млађим чиновником из с |
говарао.{S} Читао је све што му до руке дође: научна открића, романе, извештаје варошке штедион |
је управљен против њега: било да она не дође на заједнички час, било да га не примети на улици, |
рихвати после једне почивке — ако он не дође, Зарија, ако будем морао живети као сваки други... |
Машта је ишла као на крилима.{S} Кад се дође већ до немогућности, младић се трже.{S} Жалосна ст |
арата по његовом столу.{S} Под руку јој дође свеска једног омладинског листа и у њој преведена |
а се нисам користио њим.{S} Али ако оно дође што ти рекох, онда...</p> <p>— Остави ту пушку.{S} |
њешколског професора.</p> <p>Брачни пар дође у Београд да присуствује погребу.{S} После се не в |
ти га.{S} Да, време пролази, и једанпут дође тренутак кад се мора имати храбрости и прекинути н |
ијоку од стола и поче бацати што год му дође под руку.</p> <p>— Ево, на, ево још — викао је ван |
азаревић...{S} Па како ми живиш, што не дођеш?...</p> <p>Млади човек, с прилично вештине, а с м |
повећавала чаробност тренутка.</p> <p>— Дођи ми једне ноћи — рече му она између два пољупца.</p |
ваш у чему.{S} Волела би да те види, па дођи ако можеш, а ако ти школа не допушта, а ти немој.. |
ас <hi>ти</hi>, час <hi>ви</hi>, и, кад дођоше до њене куће, раставише се као стари пријатељи.< |
по руски!{S} Млада девојка не осети кад дођоше до њене куће.{S} Би јој тешко да прекине чар у к |
дили њен муж и газдарица од пансиона да дођу до њих: тражили их по пијаци, киселили сами, купов |
трације, резолуције на туђ рачун, а чим дођу у питање они, њихова личност, њихов џеп, они знају |
ављала је на рђаве часове које је у њој доживела; успомене, оне лепше, ницале су око ње, и она |
Овај народни борац, као и многи други, доживео је пред смрт велика разочарења.{S} Расцеп у дем |
ром Србије и Српства.</p> <p>Матовић је доживео и један лични пораз.{S} Саставио је законски пр |
дић самом себи.</p> <p>Тек на кондицији дозна за велику новост која се још од подне шапутала по |
У белини платна развише се црнпурасте, дозреле груди.{S} Она се насмеја.{S} Оштар смех зацика |
аједничког с њима, јер је имао приличну дозу епикурејства у себи; он је волео све што је пријат |
S} Као што видиш, нешто релативно...{S} Доиста, ничега сигурног, ничега стварног.{S} Само илузи |
аучног оптимизма, донетог из Србије.{S} Доиста, кад се његов дух стварао, природне науке достиз |
ом, представи му се црна као гробље.{S} Доиста, светиљке нису биле још упаљене, те је владао пр |
пријатним сусретом, подозривим оком.{S} Доиста, обала поред Саве, пут за Вишњицу, самоникле ули |
ћено цвеће тако силно, чудно, као да се доиста из њега излива дах неког надприродног бића.{S} М |
време најскупље у животу.</p> <p>Он се доиста журио.{S} У успеху свога плана за подизањем елек |
јој је природно, младићски, ђачки.{S} И доиста, ово их приближи.{S} Она се одушевљавала тој пов |
финансијске операције.{S} Нашло се људи доиста озбиљних, исправних, који разумеју свој посао, а |
ти речну снагу у електрицитет — продужи доиста млади сајџија, начинивши десном руком један покр |
оје.{S} Они су се <pb n="187" /> десили доиста против његове воље, па ипак се осећао кривим.{S} |
о, али је истина.</p> <pb n="251" /> <p>Доиста, Лазаревићева је изгледала врло лепа тако у ружи |
ко је то кад су бркови обријани!</p> <p>Доиста, она није размишљала много.{S} Својим прохтевима |
их је Матовићка уводила у њега.</p> <p>Доиста, салон је блештао у новом плишу и свежим бојама. |
води, није ли оно једна тичица.</p> <p>Доиста, Чедомир угледа слику једне врбе и у њој слику т |
вилинска вода, све неке мађије.</p> <p>Доиста, она се осећала као очарана.{S} Илић јој се чини |
е, поклоне које сте ми учинили ?</p> <p>Доиста, она му је често тражила мараму да је намирише, |
Пажљиво је одабирао њихова преимућства, док је брисао <pb n="80" /> са њих све што му се није д |
г хлеба, те га је та борба изоштравала, док његова деца добијају то парче хлеба без борбе, те с |
на болест коју болесник крије од света, док му она разједа срце, а њен гној прља, трује.{S} С в |
добро.{S} Његова жена, која је раније, док су били сами, попуштала прва кад би се посвађали, д |
Вишња... погледај Мораву — рече Радоје, док један унутрашњи сјај озари његове непокретне очи. — |
би се зауставио, ћеретао тако са улице, док је она одговарала с прозора на другом спрату.{S} Би |
ила с прозора кад прођу њиховом улицом, док општинске липе бацају густе сенке око њих и заносе |
но.{S} Чедомир је потврдио ово правило, док му је Вишња била изузетак.{S} Она је одржала реч и |
гласу, кад је Илић улазио у трпезарију, док се госпођа смешила благонаклоно, климала угојеном г |
м гајевима, повлачећи се дубље у земљу, док се није задржао у Повлену, у намери да хајдукује, а |
та, и пријатељски додирну раме младићу, док један светао, чедан одсев озари њено лице.</p> <p>П |
слушалац.{S} То је био тип своје врсте; док су његови другови били државници, научари, песници |
утрадан, та га мисао није остављала.{S} Док је свештеник певао: „Исајије ликуј...“ и водио их о |
мајку показивао се готово узалудан.{S} Док је била мала, за чудо је лепо радила женске послове |
ћева говорила:</p> <p>— Муке сам видела док су моји пристали да се вратим у Београд.{S} Тата јо |
а се наизменично пред разним комисијама док се не би сва распала.{S} Да се тако продужило, цео |
и преда се тој голицавој дрхтавици, па док јој она <pb n="115" /> уноси забуну у главу, претрч |
<p>То ново расположење држало ју је све док се не виде с Кајом.{S} Она хтеде по том да надокнад |
— па ће ти се осигурати издржавање све док не свршиш школу, као и мени удовички ужитак.{S} А к |
је знао колико је његов отац имао муке док је ту кућу подигнуо и очувао.{S} Колико труда, коли |
м тај мирни <pb n="154" /> пејзаж.{S} И док је дим пузио у модрим трубама ка чистом плаветнилу |
евојка.</p> <p>— Не, ја те нећу пустити док ми не обећаш да ћемо се опет видети — одговори Илић |
ћа.{S} Младен, који је још нешто слушао док је стари министар био жив, промангупирао се са свим |
оре који су му дали слабе оцене. — Само док се мој ћаћа пусти с робије.</p> <p>И сви троје су т |
ати јаван радник.{S} Стало вас је скупо док сте дотле дошли.{S} Али још све муке нисте претурил |
р у теорији.{S} Он је за сва права, бар док не добије своје право.{S} Невин у ствари, он је дрз |
сад, весеље је плануло неочекивано, још док су се састајали.{S} На пијаци је запевао друштвени |
тање и средства.{S} Отац му је умро још док је био у гимназији, те је од куће добијао врло скро |
ати својој ташти ни својој жени.</p> <p>Док је он тако пребројавао своје несреће последњих годи |
} Хтеде утешити девојку, хтеде јој дати доказа сигурне будућности.{S} Његов глас је дрхтао:</p> |
тајале недовршене, није се могла сетити доказа који је хтела навести, збуњивала се и допуштала |
е њоме махао по ваздуху, као да би боље доказао оно што је говорио.{S} Престао је да пише афори |
д зна, зна позитивно, има дакле сигурне доказе... те поређане хартије, ту архиву, већ велику.{S |
Најзад га истераше из гимназије што је доказивао катихети да природне науке побијају науку хри |
испитима, ласка јој на отменом држању, доказује колико је већ велика девојка и да су јој нашли |
аје од слободне воље коју нам професори доказују толико?</p> <p>Вишња задрхта инстиктивно и не |
осмехну презриво:</p> <p>— Којешта!{S} Докле ћемо бити сентиментални!...{S} Је ли, колегинице |
кву занимљиву ствар.{S} То се плаћа.{S} Докле ћеш се, бога ти, зевзечити са том твојом философи |
ости Илићевог схватања ствари.</p> <p>— Докле иде та свемоћна слобода? — питала ју је савест, ј |
не књиге, преводила с руског.{S} Ко зна докле би трајала та тамна грижа да не доби оно писмо од |
ивот оца, где се снови не пењу ни донде докле се диже дим домаћег димњака.{S} Она није умела, и |
<p>— Па зар ћете сад пристати да седите докона? — примети младић нешто ауторитативно, грицкајућ |
више школе.{S} Отац није волео да седим докона.{S} Знате, мој отац је прост човек, али воли шко |
е, што да не радим тако!...{S} Звао сам доктора.{S} Он јој преписа нешто, и рече ми да ће се ве |
решио о један принцип.{S} Он је био сув доктринар.{S} Заборављао је да поред науке постоји оно |
ти црквене администрације око потребних докумената, осмејкивао се подругљиво на љубазности што |
чније... пролеће, небо, велики празник, долазак Чедомиров у црном оделу к мени... очев благосло |
рло гостопримна о празницима.{S} Вишњин долазак био је наравно читав свечан догађај.{S} Око ње |
води се, уживај младост.{S} Велика дела долазе сама по себи.{S} Живот је дуг, пријатељу, а млад |
очевих новаца због школе.{S} После мене долазе моја браћа.</p> <p>— Не, не гледајте на те ситни |
XXIV</head> <p>Кажу да на састанак људи долазе увек нешто раније, а да жене задоцне стално.{S} |
на му половина виси у ваздуху.</p> <p>— Долази ли још ко?</p> <p>— Ретко.{S} Неке Швабе лове по |
тора не може да тиче.{S} Државна служба долази на прво место...{S} Прописан програм, као што ре |
Великошколаца Социјалиста, почело је да долази до размимоилажења у питањима тактике, настајали |
загонетака решено.{S} Ми смо мислили да долази тренутак кад ће наука открити велику тајну, одго |
н не успева да јој каже једне речи која долази из срца.{S} Ћутали су.{S} Ваздух је трептао око |
је Београд њено изабрано место.{S} Она долази у њега као стара познаница.{S} Њу чекају многи п |
да схвати свога друга и питала се откуд долази ова промена.</p> <p>Чедомир је покушавао да се о |
рше функцију прописану законом.{S} Отуд долази стална пометња, анархија, јаловост у државној уп |
г столећа, заслужују да на њихове хумке долази свет и молитве чита; међу најлепшим именима њихо |
се налазио у неразрешљивом сукобу који долази с једне стране из човечјег инстинкта да тражи св |
"105" /> <p>Него велим, да му кажем нек долази код нас на храну.{S} Њему ће се познати, а нама |
дискретног <pb n="151" /> укуса што нам долази са финог и деликатног Запада.</p> <p>Млади студе |
а, ја нисам противна љубави, она управо долази сама по себи кад се ствари доведу у ред, кад обо |
, уз заслужени прекор, покажу врата.{S} Долазила му је на ум мисао да нађе старог господина, па |
ћка слала министарске цигарете.{S} Бела долазила чешће преко дана, кријући се тек форме ради.{S |
спитач мислио да је цела његова несрећа долазила од његове ниске школске спреме.{S} Стога је и |
чудни проналасци, величанствена открића долазила су једна за другим.{S} Толико застора би подиг |
вратила кући.{S} Тетка ми рече да ниси долазила.{S} Знаш ли колико је сати?</p> <p>— Извини, к |
те</hi> и у исти мах служила за кување, долазиле су оближње раднице да однесу кући врућ ручак, |
твари и покрете бића.{S} Илићу су горко долазиле на ум Шекспирове речи: „Има много ствари <pb n |
на путу...{S} Можда све ове мисли нису долазиле на ум младом човеку, али сличне свакако.{S} Је |
политици и честитим забавама.{S} Ту су долазили студенткињин брат, артиљеријски поднаредник, ј |
али сунце, па бежали даље.{S} После њих долазили су други, па трећи, брзи, дурновити, као неке |
тренутка, на ум му је, без икакве везе, долазило питање :</p> <p>— Шта ли сад ради Вишња?</p> < |
ко зора свиће.{S} Нешто велико и утешно долазило јој је из тих коњских ногоступица и разлистале |
био нешто старији од своје сусетке.{S} Долазио је у њихову кућу као у своју.{S} Газда-Митар га |
што неодређено што је вечито тражио.{S} Долазио би уредно у школу, задовољавао би се дивљењем д |
те врбе по обали.{S} Са суседног острва долазио је мирис на покошену траву.{S} На оближњим фабр |
оје просипале се на парк.{S} Из шуме је долазио дах ноћи, мирис боровине, свежина росе, задах т |
палио њене мирне, невине очи и који је долазио право из срца.{S} Тај пламен и срдачност, која |
д.{S} Знао сам ја, велим...{S} Не би ти долазио код <hi>Еснафлије</hi>.{S} И ти си погорелац на |
ви директору да је болестан, те не може долазити у школу за неко време.{S} Знао је да му се нећ |
а сазнања сопствене немоћи.{S} Почео је долазити у сукоб са колегама.{S} Бунио се против неправ |
је се како је села.</p> <p>— Ти рече да долазиш чешће овде? — упита га она.</p> <p>— Да.{S} Нав |
е процветале бураније и по који усамљен долап, искрпљен блехом.{S} Ниже од њих растао је грашак |
д се пређе ова баштованџиница, код оног долапа, под обалом.</p> <p>Пређоше преко пруге и упутиш |
дговори ништа.{S} Били су дошли до оног долапа, па се спустише низ једно брдашце.{S} Под њим је |
и општим људима: да благо ти будет и да долгољетно поживиш на земљи...{S} Да постоји рај сваки |
Погледај десно... тамо испод дереглије, доле у води, није ли оно једна тичица.</p> <p>Доиста, Ч |
пута помиловани робијаш?{S} Па и даље, доле у Београду, зар није видела гомиле још горих од св |
ивих речи каквог дрипца, заурликаће ти; доле с њим!...{S} Него нека младић сврши школу, постане |
ворено плаве боје, чији је озбиљан крој доликовао лепо њеном одмереном ходу.{S} Два прамена зла |
ла је зеленкаст жакет који је врло лепо доликовао њеној плавој појави.{S} Испод жакета видела с |
назирале у прашини сунца на заласку.{S} Долина је била пуна примитивних баштованџиница, где су |
{S} Пред њима пак се пружала усталасана долина Западне Мораве чак до ибарских планина, чије се |
већ без трунке тајанствености, одјекну долином:</p> <quote> <l>Девојке су цвеће брале,</l> <l> |
ше шалу.{S} Њихов несташан смех одјекну долином.</p> <p>— Дај да ти помогнем око венца — рече з |
ега и гледала, стегнутих губица, у лепу долину, где је било тихо и без људи. — Сваког секунда о |
>Ухвати сиве волове,</l> <l>Узори равне долове,</l> <l>Да видиш шта ће да никне.</l> <l>Ако ти |
и су раније обилазили далеко професоров дом као место нечастивих.{S} Јован им је опраштао велик |
који држе венце испод прозора, овај је дом чинио леп и отмен утисак у гомили других рабатних к |
<pb n="248" /> да у њу уђе, као у свој дом.{S} Неколико младића стајало је око врата.{S} Изгле |
ућује у варош.{S} После се сети његовог дома на Врачару, скромне, готово сиротињске кућице, где |
овек не хте покварити ово присно весеље дома, који је последњих година знао само за зле стране |
права симпатија била је давно оставила домазлук и више се није враћала.{S} Њен дух је тежио за |
а стањем ствари, како је називала своје домаће прилике и неприлике, и сагнути главу пред потреб |
и, час немо а час гласно, запљускивање домаће воде утицали су чудно на Вишњу.{S} Предмети су г |
зивала — али је девојка више посматрала домаћег учитеља него своје брбљиве сестрице.</p> <p>Ста |
нови не пењу ни донде докле се диже дим домаћег димњака.{S} Она није умела, и поред својих лект |
S} Послуга се обазривије понашала према домаћем учитељу.{S} Жандарм, на служби у министровој ку |
не, била је већ као дете каћиперка и, у домаћим свађама, стално на страни своје мајке.{S} Рачун |
прозор, и са одсуства присних ситница, домаћих успомена и дрангулија, хладан као дућан с намеш |
а једног државног пушкара у пензији.{S} Домаћица, жена преко шесдесет година, још дурашна, труд |
бризи око оца.{S} Труђаше се да накнади домаћицу кући.{S} Мела је собе, пропирала рубље, требил |
а, агитујући међу сељанкама за отварање домаћичке школе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
амештајем и луксузом: постеља застрвена домаћом тканином и опкољена везеним јастуцима, орман од |
им новинарским словима, у комбинацијама домина, у густом диму од дувана, величанствена визија м |
се у читање новина, у пушење, у играње домина с првим кога сретне.{S} Али и ту, у тамним кафан |
арица, захтевала је раскош министарских домова што се слабо поклапало са скромном суплентском п |
о јако, немирно осећање, слично болу за домовином.{S} У његовој природи беше јако развијена чеж |
управо преко ноћ, како су се надали на дому.{S} Краљ му је на дан венчања опростио само пола к |
о на живот оца, где се снови не пењу ни донде докле се диже дим домаћег димњака.{S} Она није ум |
се гледишта која, ако се усвоје, прете донекле целој згради, чије су темеље ударили Кеплер и Г |
ојавао Остојић.</p> <p>Девојка се осети донекле увређена, те подиже главу.{S} Њен поглед се сус |
ест година.</p> <p>— Хајде, испрати нас донекле, — чаврљала је рођака. — Не станујем далеко.{S} |
је не предусрећу са збиљом коју је она донела.{S} Ђаци су се често шегачили са најсветијим ств |
јевтине шљивовице.{S} Северњаци су нам донели, са својим брезама и саоницама, култ енергији, о |
ставила да време реши нерешљиве ствари, донесе мелем на отворене ране.{S} Међутим, Вишња, здрав |
</p> <p>Не чекајући одговор, стара жена донесе што је нудила.</p> <p>— Је ли ти сад боље?</p> < |
више чекањем да будућност донесе или не донесе, нови друштвени склоп.{S} Требало му је нечег но |
нуће ми на врх главе.{S} Једи шта ти се донесе.</p> <p>— Ја не могу ове француске сплачине, ако |
ао задовољити више чекањем да будућност донесе или не донесе, нови друштвени склоп.{S} Требало |
— насмеја се Бела, која у том тренутку донесе кафу.</p> <p>— Ћути ти, материна мазо — пребаци |
<p>— А где вам стоје?</p> <p>Најзад их донесе: малене ножиће за воће, са оштрицом од месинга и |
> <p>— Ју! — трже се девојка. — Младене донеси.</p> <p>Дечко устаде лењо и, клатећи се с ноге н |
и да се нешто црно гиба на таласима.{S} Донесоше чакље, али оне беху кратке.{S} Радоје обеси та |
почео у Паризу, пун научног оптимизма, донетог из Србије.{S} Доиста, кад се његов дух стварао, |
/> Зборови су само позорница, решења се доносе иза кулиса; образована су удружења која ниједан |
сузу не стиже.{S} Вели, ни кошуље му не доноси.</p> <p>— Па, купиће је, стара му мајка!{S} Чове |
убу од фонографа и певао колико га грло доноси једну орфеумску песму која је тада била у моди.< |
у двадесетој години научио да му живот доноси чист приход.{S} Његова је девиза: уживати и успе |
ле слику за сликом преживелих догађаја, доносиле јој одјек млаких београдских вечери.{S} Тражил |
јући се тек форме ради.{S} Из вароши се доносиле трубе платна, разне чипке, конци, свила, модни |
изиономије трговачких помоћника који су доносили робу на избор, чудио се сложености црквене адм |
ло, набацивала се земља, побијало коље, доносило се камење, грање.{S} Радоје је био први и овде |
зоне</hi> т.ј. сваког пролећа и јесени, доносио је Лазаревић својој жени и најстаријој кћери шт |
ега ништа не може да прође.{S} Вишњи је доносио међу првима новине, пропраћајући их стално какв |
ело се неко раштркано село.{S} Ветар је доносио отегнуте сељачке гласове који се нису разбирали |
<pb n="237" /> околним висовима, ветар доносио мирис од љубичице, пролетња јагњад блејала, жуб |
не кажу истину.{S} Девојка је грицкала доњу усну, као да је хтела савладати изненадну жалост к |
у једној старој наслоњачи.</p> <p>— Не допада ми се — рече најзад, са строгошћу у гласу — што |
на снагу, те је већ имала потребу да се допада људима, и друго, што су је другарице, ћерке чино |
ао преда се.</p> <p>— Узми га кад ти се допада! — рече, најзад, Вишња, и пружи му цвет.</p> <p> |
мирис на јоргован.</p> <p>— Како ти се допада мој будоар ? — упита га девојка, насмехнувши се. |
оравиној обали.{S} Погађала је да му се допада.{S} То јој би мило, али убрзо одби ташту жељу за |
дић, човек од поверења.{S} Бели се јако допада.</p> <p>— Е? — зачуди се министар.</p> <p>— Да — |
ирка је била лепа, али се супленту није допадала; опомињала га је сувише шара на зиду у девојач |
превртљивом душом.{S} Што јој се некад допадало код њега, чинило јој се овог пута ружно, себич |
<pb n="80" /> са њих све што му се није допадало, све што је кварило хармонију његове идеалне ж |
поклич на освету, на буну.{S} Што му се допадало у тим тренутцима код Беле, то беше нешто више |
к, непомирљив, напрасит.{S} Што се њему допадало, морало се допасти целом свету, па следствено |
скав глас нешто природне женске жеље за допадањем.</p> <p>Младен га је позивао такође:</p> <p>— |
узели би га за странца.</p> <p>Вишњи се допадао тај младић, жив, окретан, прав.{S} Ћерка једног |
ио.{S} Он је био леп човек, он се морао допадати тој госпођици.{S} И као код свих природа које |
проводаџише за прву прилику која им се допадне.{S} Ниједна мучна мисао није мутила њену душу.{ |
као у миша, она би желела да се и њему допадне, јер је она, својом хромошћу завезана за кућу, |
ра још чим га је видела... много јој се допала његова ученост, романтичан изглед...</p> <p>— А |
чега да се женираш.{S} Тетки си се јако допала.{S} Вели, красна цурица.{S} Него, кажем ти — под |
бог зна који пут.{S} Реченица о Радоју допала јој се посебице.{S} Осећала је дубоку захвалност |
сит.{S} Што се њему допадало, морало се допасти целом свету, па следствено и његовој жени.{S} У |
вити.</p> <pb n="230" /> <p>Вода је већ допирала до бедема.{S} У мокром мраку примећивали се ње |
е почеше надолазити.{S} Из горњих места допирали су гласови о поплави.{S} Бујице однеле мостове |
коју су нашли.</p> <p>Из трпезарије је допирало звецкање тањира и ножева.{S} После се чуше уда |
амештају супружанске собе.{S} С поља је допирао хук плахе кише.{S} С времена на време млезеви б |
шта.{S} Киша је пљуштала.{S} Са реке је допирао потмуо хук бујице и тежак мирис на одроњену зем |
ара.</p> <p>Кроз широм отворене прозоре допирао је у собу весео шум Београда који се будио пред |
После је дошла карта, обична поштанска дописница, испуњена јевтиним плавим мастилом, које је м |
ав.{S} Да ли ће се спасти ?{S} Да ли ће допловити до мирних вода каквог гостопримног пристаништ |
а <pb n="11" /> су крупне и врло лепе — допуни госпа Клеопатра своју ћерку; затим се обрати сво |
врсте.{S} Њен главни задатак био је да допуни свога мужа тиме што ће његове сељачке склоности |
и до краја своје претње, те ју је мајка допуњавала:</p> <p>— Чисти се из наше куће...{S} Још да |
{S} Ту повучену опозиционарску породицу допуњавале су још две девојчице, близнакиње, с црвеним |
гледала нешто неспретна, али то је само допуњавало њену лепоту и говорило да је она од оних про |
кишобран над девојку и додаде:</p> <p>— Допусти!</p> <p>— Није потребно, Илићу — одби девојка. |
ан.{S} А кад ти једног дана твоја срећа допусти да мислиш и на оно што је прошло, сети ме се по |
ува границу и, под претњом смрти, да не допусти краљевом оцу улазак у земљу.{S} Реакција је пал |
очарење ју је утврђивало у одлуци да не допусти свом обожаваоцу задовољство љубакања.</p> <p>— |
ађе лепо место у државној служби.{S} То допусти Матовићима да се преместе у једну већу кућу.{S} |
ла поукама и забранама. — Је ли слобода допустити оно што је недопуштено, укинути везе између о |
и, па дођи ако можеш, а ако ти школа не допушта, а ти немој...{S} Боже здравља, видећемо се.{S} |
и су девојке које хоће да се шале, које допуштају да се задиркују.</p> <p>— Хладна је као тести |
нежним лицем девојке, чија хромост није допуштала честе изласке на отворено поље и сунце, она с |
а који је хтела навести, збуњивала се и допуштала своме пријатељу да он формулише оно што је хт |
вати.{S} Али му је то задовољство ретко допуштала госпа-Клеопатра, која је <pb n="118" /> волел |
бнију ћелију, скинули му гвожђе с ногу, допуштали посете пријатеља.{S} Тек под зиму, Јован доби |
S} Прочитане књиге и живот у престоници допуштали су јој по коју симпатију, пријатељство према |
{S} Журно се облачила, спремала књиге и доручковала стојећи, а све је мислила о једном: о униве |
егзистенције.{S} Она се чудила како је досад могла бити слепа, водити бесциљан живот, читати б |
лагао појединости, освајала га је чама, досада, мрзовоља.</p> <p>— Ето тако — закључи — од како |
раћао народу, чинио обећања, одрицао се досадањих доглавника који су га изневерили.{S} Као прво |
а се обеси.{S} Кад му се то једног дана досади, он оде у суд, сврши све формалности око преноса |
је живети неколико векова а да му се не досади.</p> <p>Међутим, Бела се није могла да свикне.{S |
трајало неко време.{S} Ваљда се девојци досади та игра, те, кад једном закуца на врата и кад ре |
S} Белешка је гласила :</p> <quote> <hi>Досадила му самарица.</hi> — Јуче око пет часова, Мића |
ивот није био ружичаст.{S} Кад би му се досадило све, он је излазио изван вароши и лутао по око |
изврши самоубиство због тога што му се досадио живот.{S} Повреде су лаке природе.</quote> <p>В |
чиновник који је цигаром дувана убијао досаду.</p> <p>— Је ли ти жао Београда? — упита Радоје |
> <div type="titlepage"> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“ - БЕОГРАД</p> <p>ДИМИТРИЈА ГАВРИЛОВ |
сећао као риба која је из плитке барице доспела изненада у непрегледни <pb n="256" /> басен оке |
на другарица, напротив, била је крупна, доста пуна за своје године, дубоких, угаситих очију, ми |
ци.{S} Наша је кућа велика.{S} И затим, доста сам потрошила очевих новаца због школе.{S} После |
реко излокане калдрме.{S} Свет измешан, доста сељака, а нарочито полусељака што су амали, таљиг |
ећу дете да ми се мучи по паланкама.{S} Доста <pb n="262" /> сам се ја, због оног мог лудова, Б |
г њих су се први пут завадили.</p> <p>— Доста с тим паприкама! — викнуо је млади муж једном кад |
е прстом на тебе, луди створе?</p> <p>— Доста! — викну размажена девојка, која се била повратил |
спремила за школу, видела је да још има доста времена.{S} Па ипак је готово трчала путем.{S} На |
је пролазила врло пријатно.{S} Имала је доста друштва.{S} Није осећала Чедомирово одсуство.{S} |
та леда.{S} И по околним кућама било је доста светлости.{S} Али шта је она била према блеску ко |
ности нису тешке. <pb n="274" /> Има се доста времена.{S} Читам, посматрам, размишљам, учим дец |
арима.</p> <p>— Добро.{S} Мени је иначе доста моје главобоље.{S} Само знај, нећу скандала у кућ |
гу према светлости, па стаде рецитовати доста лепо:</p> <quote> <l>То је било у пролеће рано,</ |
<pb n="179" /> крмачама, и наби на очи доста фин цвикер.{S} Он је метао те наочари кадгод је и |
која се отвори пред њима.{S} То је био доста широк сокак, који је, иза леђа Двора, водио поред |
код суда.</p> <p>У чокалиници се живело доста весело.{S} Кад нису критиковали митрополита што и |
биле најскупље цене, али је купаца било доста, јер се знало да код њега човек неће бити преваре |
немају своје куће.</p> <p>Света је било доста у главној улици и пред кафанама.{S} Људи су гласн |
као у купатилу.{S} По тротоару је било доста света, оно лепог света што празником пре подне из |
ругом попречном улицом, једноспратан, с доста високим сутереном, обојен жућкастом бојом која пр |
десет година не роди ниједан ипак би их доста било...{S} У програму друга Толстоја само је посл |
одговори, он се питао како ће јој писмо доставити.{S} Бојао се да јој не направи нове непријатн |
едавала сва.{S} Парадоксална љубав чула достизавала је свој врхунац.</p> <p>Тада се зачу један |
ад се његов дух стварао, природне науке достизале су свој врхунац.{S} Материјална природа и сил |
рошио своје младе године радећи да буде достојан поверења које ће му се некад указати.{S} Од ле |
за себе додаде:</p> <p>— Како свако има достојанства; један прост радник воли више смрт него по |
ће више да носи цигље... то му је испод достојанства!</p> <p>— А како се уби? — упита онај из г |
имећивао се кров варошке цркве, прост и достојанствен.{S} Све беше лепо, као дотле.{S} Тек што |
м собом и видео у том тренутку цео свој дотадањи живот као једну слику, као једну представу.</p |
7" /> и ствари тако тесно везане за њен дотадањи живот.{S} Узалуд се девојка борила да се код с |
д пуцњаве лагумова.{S} Парчад од камења дотеривала су до првих кућа.{S} У клисури, где је дотле |
била створење које завиди, али та срећа дотицала је се неугодно.{S} Срце јој се стезало, њена д |
коју је калемио.{S} Његова вика није се дотицала ситних слабости и рачуна.{S} Он је нишанио вис |
она није имала <pb n="160" /> појма.{S} Дотле се Вишња чинила младићу жена-другарица која диже |
рене главе и храмала јаче него икад.{S} Дотле су пркосили једно другом кад се сретну.{S} Данас |
е ћудљиво како ће се то све свршити.{S} Дотле је онај други Илић, онај прави, онај који се виде |
ту молио је оца да га упише у школу.{S} Дотле је сам научио читати и писати из сестриног буквар |
отив.{S} Само тражи да свршиш школу.{S} Дотле нам иначе треба времена око девојачке спреме...{S |
честитати.</p> <p>— А дотле?</p> <p>-— Дотле се може све десити.{S} У сваком случају припази н |
времена ти ћеш видети друга.</p> <p>— А дотле?</p> <p>— Једи задовољно државни хлеб.</p> <p>— Т |
... ја ћу му први честитати.</p> <p>— А дотле?</p> <p>-— Дотле се може све десити.{S} У сваком |
ј?{S} У сваком случају Вишња није знала дотле шта се дешавало са њеним драганом.{S} Она је седе |
у крв улазила грозница нестрпљења; она дотле није била никад осетила ове болове и ове сладости |
су до првих кућа.{S} У клисури, где је дотле расло дивље трње и аптовина, а мртву тишину оживљ |
тно попуњавала.{S} Његово срце, које је дотле живело пустињачким животом идеала из књига, ужива |
крај.{S} Његов несрећни геније, који је дотле владао овом водом, овим планинама, овим људима ст |
а, као чежња.{S} Усред Београда који је дотле познавала: смерне породице у којим је наставала, |
та који је предузимала и онога којим је дотле живела.{S} Она је била кћи Митра С. Лазаревића, б |
весеље букне, у толико јаче у колико је дотле избегавано; момци су духовити, девојке приступачн |
вом, узбудљивом, слађем од свега што је дотле окусила.{S} Сколише је поново мисли о Чедомиру, о |
} Губила је и оно мало поштовања што је дотле имала према свом мужу, грдила га, понижавала, руш |
бриге поред наоружаног стражара што је дотле располагао његовим животом и смрћу, па се слободн |
љубављу, чежњивом и стидљивом, коју је дотле осећао према Вишњи.{S} Затим, чинило му се понека |
гробу.{S} Тада би бацио књигу, коју је дотле држао у рукама, у гомилу осталих, дигнуо се брзо |
} Видела је по њему рабатне чатрље које дотле није примећивала.{S} Велики женски шешири по најн |
аве у материнству.{S} Те ствари су биле дотле далеко од Вишње као и сибирска поља.{S} Оне су је |
шир који је већ губио форму.{S} Вишњине дотле безизразне очи запалише се од задовољства које се |
ајући цигару.</p> <p>Ово питање није се дотле постављало девојци, те она одмах не одговори.</p> |
нико није слушао.{S} Они који су му се дотле дивили највише, гледали су га сад попреко, мрко, |
н радник.{S} Стало вас је скупо док сте дотле дошли.{S} Али још све муке нисте претурили.{S} Те |
заспа са једним ђаволастим осмехом који дотле није био додирнуо њене усне.</p> <p>Сутрадан, Виш |
ост њихових имена!{S} Једанпут су дошли дотле чамцем, који су најмили од неких рибара пред кафа |
ти да се крене једним новим путем којим дотле није био прошао.{S} У осталом, многи његови друго |
="308" /> и покуша да поново заспи, као дотле, мирно, не мислећи ни на шта.{S} У једном тренутк |
и достојанствен.{S} Све беше лепо, као дотле.{S} Тек што му се учини да се Овчар и Каблар зави |
ним, дубоко уверена да је њен живот био дотле празан, недостојан ње као човека.</p> <p>Код куће |
к себи.{S} Тада девојка опази нешто што дотле није видела: један готово правилан круг од свежег |
вала да се отресе те узбуђености.{S} Њу дотле нису походили ти осећаји прижељкивања; у њеним пр |
је поново рођена.{S} Слободно је могла доћи кући, слободно отићи од куће.{S} Слободно изабрати |
живот необичан, јак, велики.{S} Он мора доћи.{S} Ја имам времена.{S} Ја не смем живети обично.{ |
је ко тада у опште мислио шта ће после доћи!</p> <p>У тим идејама свршио је прве две године.{S |
> <p>— Можда различним путевима може се доћи до истине.{S} Можда метафизичари имају право.{S} М |
ћ не одговори ништа.{S} Осећао је да ће доћи нешто горе, нешто страшније од увреде, нешто што с |
доћи... тата ће доћи... је л’ те да ће доћи?...</p> <p>Госпођа Матовић се такође придруживала |
p>Вишњино срце залупа јаче.{S} Можда ће доћи писмо.{S} Какав ће то радостан дан бити за њу!</p> |
вљала:</p> <p>— Тата ће доћи... тата ће доћи... је л’ те да ће доћи?...</p> <p>Госпођа Матовић |
и нарочито понављала:</p> <p>— Тата ће доћи... тата ће доћи... је л’ те да ће доћи?...</p> <p> |
уложити у борбу за слободу.{S} После ће доћи остало само по себи, ако је ко тада у опште мислио |
то ново, изненадно, добро, нешто што ће доћи и изменити, окренути њен живот на боље.{S} Међутим |
капије.</p> <p>— Па кад ћеш ми једанпут доћи? — пребаци Каја своме рођаку. — Бога ми се љутим.{ |
ећао нечег:</p> <p>— Не... не, ти нећеш доћи на Велику Школу.{S} Ти нећеш бити довољно јака да |
ва сопствена срећа <pb n="18" /></p> <p>доћи ако буде што школованији, што начитанији.</p> <p>Ш |
од имају на новине и брошуре, читају на дохват популарне књиге, не пишу ништа, полажу много на |
овора, окрену се нагло на здравој пети, дохвати се отворених врата, и, поклецнувши само једанпу |
оје се јављало на огледалу.{S} Затим се дохвати за главу и растрже плетеницу.{S} Плава, свилена |
и осећаје које је изазивала.{S} Тада он дохвати књигу, баци је у угао иза себе, и, као да је хт |
да седне за кујнски сто и једе што прво дохвати.{S} Али му је то задовољство ретко допуштала го |
поздрави их по свом обичају.{S} Они се дохватише шешира и изађоше на улицу.{S} Али тек што се |
остан дан бити за њу!</p> <p>Пред пошту дохрама <hi>новинар</hi>.{S} Тако се у Чачку зове разно |
ћка, већ у постељи.</p> <p>— Похитај... доцкан је.</p> <p>Матовић се био упола свукао, па заста |
це и рече:</p> <p>— Хајдемо у варош.{S} Доцкан је.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
} Она га одгурну инстинктивно.</p> <p>— Доцкан, Илићу — рече затим. — Твоја жена је још твоја.< |
да пребегне у Турску.</p> <p>Илић стиже доцкан кући, па сутрадан јави директору да је болестан, |
Вишња се опет играла кумаша са Милевом, доцније везла, плела и ћаскала по обичају.{S} Остојић ј |
дружљиви и безлични, ови млади људи су, доцније, махом главе парламентарних режима.</p> <p>Друг |
ан венчања опростио само пола казне.{S} Доцније, дали су му удобнију ћелију, скинули му гвожђе |
је прошлих две године плаћао уредно.{S} Доцније нађе две три лекције и живљаше скромно, у мален |
т сати пуштале се школе.{S} Четири часа доцније звонила је вечерња.{S} Једна чета војника марши |
ак девојкама!{S} Бога ми, Бела, пази се доцније, не пуштај га далеко од себе!</p> <p>Бела се це |
ханџије на цариградском друму, који се доцније обогатио, и оца, родом из једног златиборског с |
а, у преводу неког Грка, чије је име, и доцније, с муком изговарао.{S} Читао је све што му до р |
шавао се ко је југ, а ко је север.{S} И доцније није никад заборавио што је ту научио.</p> <p>З |
рече Вишња, и истрже руку.</p> <p>Па и доцније, она је избегавала ова миловања, као да је осећ |
Разлози, објашњења не помогоше.{S} Тек доцније је сазнао, да владино одобрење није било у пита |
p> <p>— Да, боље да се кају раније него доцније.</p> <pb n="199" /> <p>Матовићка не хтеде наваљ |
традан, Вишња се дигла из постеље нешто доцније него обично.{S} Журно се облачила, спремала књи |
би умели казати.{S} Младић се сећао тек доцнијих тренутака, кад су били одмакли далеко од униве |
рви пут видела свога драгана са његовом доцнијом женом?{S} Да ли осети жеђ за осветом или свире |
аниш.{S} А занатлија?{S} Рано се дигни, доцно лежи, а кад остариш не можеш да радиш, па куд ћеш |
<p>— Није лепо да се девојке задржавају доцно у вароши — приговори јој стара жена.</p> <p>— Не |
пији.</p> <p>— Шта је с тобом, Вишња? — дочека је. — Озбиљно сам се уплашила.{S} Где си била по |
ој приђе.</p> <p>— Ја сам љута на вас — дочека га Бела, држећи непрестано само главу промољену |
говорити за ручком о сељацима, те једва дочека кад се Бела умеша, и рече:</p> <p>— Знате, отац, |
.{S} Презао је сваког тренутка да га не дочека љутито лице њеног оца или мајке и да му, уз засл |
ава окрене на јаз.{S} Али се пролеће не дочека.{S} С јесени поче да пада киша.{S} Падала је из |
фане избацише једног пијаницу.{S} Он се дочека <pb n="249" /> на руке, па поново паде и праћака |
анцеларијама.</p> <p>— Краљ се верио! — дочекала га је Бела у кујни, у коју се прво ступало при |
/p> <pb n="25" /> <p> — То није много — дочекала га је сестра — млад је, леп је, образован, има |
{S} Ко ће у то да верује!...{S} И то да дочекам у својој рођеној кући, гром вас спалио... од чо |
имао спокојне очи и замрљан потпис.{S} Дочекао га је с одмереном љубазношћу и одредио му да пр |
шта сам добио, шта сам очекивао, а шта дочекао, многе ствари које ме тиште и које могу рећи са |
е кући око пет сати из јутра, пијан.{S} Дочекивао је нову годину с друговима, па га пиће превар |
апреже све што јој је остало од свести, дочепа чаршав са постеље, пребаци га преко своје другар |
, не да би је начинио бољом, него да је дочепа у своје шаке.{S} И он не жели власт да учини доб |
они не траже много.{S} Највише, да се, дошав на власт, провезу преко Теразија на фијакеру, кој |
ући јој:{S} Бела.{S} После ове девојке, дошао је Младен, бистар дечко, али ленштина, склон свим |
удента бледих образа и поноситих очију, дошао неки други младић који би био његова пуна супротн |
Био је у првој години Велике Школе.{S} Дошао је кући око пет сати из јутра, пијан.{S} Дочекива |
последње речи гласно.</p> <p>Ударац је дошао тако изненада, био тако јак, суров, да она не осе |
ва, још прве године.{S} Мој колега беше дошао такође право из школе.{S} Здрав, млад, ни ружан н |
ам о томе у апсу размишљао дуго, па сам дошао до закључка, да се велика зла не чине намерно, с |
емократији, који је почео још кад је он дошао на власт, развио се до своје потпуности.{S} Некол |
још, њу једину, њу саму.{S} Кад би тако дошао најзад до решења шта да јој одговори, он се питао |
а се узму, човече? — одврати му жена. — Дошла Ката данас, па као да се у црно завила, плаче, су |
ћеш ли слатко и воду?{S} Сад је девојка дошла са бунара.</p> <p>Не чекајући одговор, стара жена |
ије жена.</p> <p>Било је пролеће кад је дошла у то село.{S} Трипут је потом глог обелио.{S} Три |
с натписом радње њеног оца.{S} После је дошла карта, обична поштанска дописница, испуњена јевти |
жда сам газда-Митар правио.{S} Затим је дошла опет једна карта, са сликом неке велике зграде и |
њавао је разлог што су зрнца философије дошла на та непосвећена места, смешећи се као дете.</p> |
на душо, поново у тих живот одакле си и дошла.{S} Остави пук и друштво нек сами воде своју бриг |
била изузетак.{S} Она је одржала реч и дошла тачно.{S} Баш кад сказаљке на сату једне оближње |
шапутао јој је унутрашњи глас. — Ти си дошла у њега весела као срна, <pb n="243" /> побегла си |
о на ум да је диже.{S} Полиција је само дошла, учинила увиђај и очистила њене остатке, гомилу з |
ик.{S} Стало вас је скупо док сте дотле дошли.{S} Али још све муке нисте претурили.{S} Тек стој |
сеоске учитељице и маловарошани који су дошли о распусту да виде Београд, беспослени радници, с |
> <p>Илић не одговори ништа.{S} Били су дошли до оног долапа, па се спустише низ једно брдашце. |
сличност њихових имена!{S} Једанпут су дошли дотле чамцем, који су најмили од неких рибара пре |
ећи се као дете.</p> <p>У тим приликама дошло је Илићу прво писмо од Вишње.{S} Оно је било у је |
а узбуђено.</p> <p>Илић осети да је сад дошло оно велико, оно страшно, језиво што је очекивао.{ |
је био тек изгрејао.{S} По небу које је дошло врло плаво блудели су облаци час бели, час жути, |
јева душа, и збуни се.{S} Сунце је било дошло према њима.{S} Ствари око њих бацале су велики хл |
: шта ћете и кога тражите ?{S} Слобода, драга, мила слобода, пун идеал тога појма, тако присног |
ла је младу девојку. </p> <p>— Удај се, драга Вишња — продужи Аница. — Удај се што пре.{S} У жи |
што синоћ у мраку није могао.{S} Његова драгана није била више шипарица какву ју је оставио.{S} |
љ!...</p> <p>Она је сад презирала свога драгана, тога човека са ногама као у роде, с претенциоз |
да је у тој улици први пут видела свога драгана са његовом доцнијом женом?{S} Да ли осети жеђ з |
евојка обави десну руку око врата свога драгана, а левом придржаваше књигу према светлости, па |
Мама! — промуца девојка у одбрану свога драгана.</p> <p>— Ћути ти, ти... како да те назовем?... |
ће моћи рећи:</p> <p>— Она је била моја драгана.{S} Ја сам је грлио.</p> <p>Стога она није очек |
осу. ~</p> <p>Заман је Вишња звала свог драгана.{S} Њега није било више међу живим.{S} Остало ј |
роведе по неколико дана не видећи своје драгане.{S} Трудио се да не мисли на њу.{S} Хтео је да |
је знала дотле шта се дешавало са њеним драганом.{S} Она је седела у Чачку и стално чекала њего |
сто тако лако као и тај сан за идеалном драганом: он је био само сиромашан ђак, без родбине, бе |
пред очима младићевим кад угледа своју драгану!{S} Све се изгуби, потону у неку сребрну прашин |
едном тренутку, зажелевши да види своју драгану, да је види целу, разголићену, остављену њему н |
ренуцима, Илић је, безмало, мрзео своју драгану и веровао да га она мрзи.{S} Сваки њен покрет к |
на којем је Илић пољубио први пут своју драгану.{S} У врх пута стајала је још она клупа на <pb |
је налагало бар да извести своју бившу драгану и уштеди јој муку од сазнања, наглих и из друге |
S} Нешто се морало говорити.{S} И двоје драгих испунише ту тишину, пуну неказаних ствари, приме |
паланчанку пуну одушевљења, писца свих драгих карата и писама које је добијао.{S} Она га је та |
тупиле место блиставој светлости као од драгог камења.{S} Јата врана бунила су се по уличном др |
ављаш опет стварност.{S} То се догађа у драмама и романима.{S} Немогуће, Илићу; није то више за |
их за руке, приближи им главе, на нешто драмски начин, загрли их обоје и рече весело, као да је |
тва присних ситница, домаћих успомена и дрангулија, хладан као дућан с намештајем.{S} Вешт посм |
а, флакона, кутијица, укосница, осталих дрангулија разног облика и боје.{S} Собу је испуњавао ј |
и брачни пар.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — драо се поред њега поносно најмљени рабаџија.</p> <p>То |
ачка војска по ђачким зборовима, где се драо и скакао на први знак <hi>вође</hi>.{S} Потписивао |
оћи и влази.{S} Једна камара неисечених дрва рогушила се у сенци коју је правило крило универзи |
ликовала: једна је била гвоздена, друга дрвена, трећа на ногаре.{S} Ту собу је могла обитавати |
ак окрену и погледа у војнике, у њихове дрвене стражаре, па онда у кућу, али испод ока... као д |
о селу мотиве са чарапа, ускршњих јаја, дрвених кашика, агитујући међу сељанкама за отварање до |
д дасака, обојене у српску тробојку и с дрвеном јабуком на врху.</p> <p>— Шта му је то сад? — у |
да виде да је то узалуд, наслони се на дрвену држалицу и изгуби се, гледајући тупо у воду.{S} |
ми и гранама једне оголеле липе.{S} Иза дрвета затезао се крајичак неба, по чијем је плаветнилу |
ћивао га у живот природе, где се дрво с дрветом бори за што више сунца.{S} Понекад би се забора |
рави.{S} Општина је била посадила нешто дрвећа, али као што је то обичај, дечурлија и пуштена с |
{S} Шетачи се враћали у град.{S} Између дрвећа хватао се дуг и весео летњи сумрак у виду танке, |
обала је била ниска, пошумљена барским дрвећем црног зеленила.{S} По ритовима виделе се усамље |
оје корито одроњеним каменом, ишчупаним дрвећем, нанетим балванима, бурадима и пластовима сена, |
ле око телефонских жица.{S} Под уличним дрвећем простирали се дебели теписи од лишћа црвеног ка |
пријатна заклоништа, засађена лиснатим дрвећем, испод којих се налазе клупе за одмор.{S} Зашто |
.{S} Јата врана бунила су се по уличном дрвећу, дизала се у вис, кружила неко време, па опет сл |
је, упућивао га у живот природе, где се дрво с дрветом бори за што више сунца.{S} Понекад би се |
ијали су испод румене, свеже губице као дрво под покислом кором.{S} Зграда Велике Школе бацала |
а раширимо <pb n="43" /> своје срце као дрво своје олистале круне, да се и ми страсно заборавим |
} Ни ту се није осећао срећан.{S} Какво дрво, пут, бара каква опоменула би га своје другарице.{ |
онимо се негде, ако хоћете... под какво дрво, у ону кућу у врх пута? ---—</p> <p>Млади човек је |
астајала све већа тишина.{S} Једно бело дрво, које се оцртавало пред њима, губило се све више у |
’те човека!...{S} Пробисте му уши вашом дреком.</p> <p>Од лекције није било наравно ништа.</p> |
посао и честа рађања, од те вароши која дрема на пригревици украј Мораве.{S} Покушавала је да в |
, заруделим плодом.{S} Остојићев султан дремао у својој кућици, вртио репом и хватао устима мув |
уном Ламарка, Кеплера, Њутона, Галилеа, Дрепера, Хемхолца, Спенсера, Ренана, Герхарта, Ампера, |
ло и све друго: његови ближњи, друштво, држава, човечанство; он је све то видео у своме ја; то |
ма за машине даје ми повољне услове.{S} Држава има рачуна да нам опет притекне у помоћ...{S} Ми |
ла.{S} Акције су се добро уписивале.{S} Држава је помогла друштво кредитом.{S} И већ се с проле |
че, из школе ћете ући право у живот.{S} Држава ће вам поверити један посао.{S} Ваша породица, д |
итању држава и виши интереси, до ђавола држава и виши интереси!</p> <p>— Ту је народ, коме њего |
ари начинити његовом.{S} И место што му држава одузима последњи грош ради чегртања скупе и неко |
ли се одрећи те користи кад је у питању држава и виши интереси, до ђавола држава и виши интерес |
гији, Енглеској, у другим индустријским државама, ја бих се сав посветио класној борби.{S} Али |
ер лију сузе за одбеглим пленом...{S} У државама где је оморина, тежак, загушљив ваздух, прво, |
ве погледе о породици, о браку, о улози државе у материнству.{S} Те ствари су биле дотле далеко |
48" /> од њега, они од којих зависи ток државе и друштвеног живота, не усвоје Чедино мишљење?{S |
политике, о народу, задацима Србије као државе и земљорадничком осигурању, о којем је писао јед |
ачуна.{S} Демократске теорије о уређењу државе које су стизале са Запада нађоше у том незадовољ |
е она као директора не може да тиче.{S} Државна служба долази на прво место...{S} Прописан прог |
<p>— Моја је струка...</p> <p>— Ово је државна служба — прекину га директор суво — има, на прв |
.{S} Лепо су се сложиле.{S} Поделиле су државне квартире на два одељења.{S} У једном су намести |
ога ти — одврати госпођа — ту је устав, Државни Савет, народна љубав.</p> <p>— Народна љубав!.. |
бубу и мислити... ко зна на кога!{S} На државни удар... на професора коме у том тренутку скидај |
не оде даље од бриге за насушни хлеб и државни порез.</p> <pb n="142" /> <p>Њу пак, одушевљава |
аш одмâх после његове свадбе удари нови државни друм преко његовог дела очевине, те са сумом ко |
а распала.{S} Да се тако продужило, цео државни буџет <pb n="261" /> не би био довољан да зашти |
> <p>— А дотле?</p> <p>— Једи задовољно државни хлеб.</p> <p>— Ти ми се ругаш?</p> <p>— Не, Или |
јој сврати пажњу.{S} Она позна да је то државни фијакер по кочијашу, који је носио униформу сас |
и утисак неког од оних наших неписмених државника из доба ослобођења.</p> <p>— Пиши јој — рече, |
оком настрешицом, изолученим прозорима, државним грбом над сниским вратима.{S} То је пошта.</p> |
тим пафтама, које се данас виде само по државним канцеларијама.{S} Према постељи, у венцу од те |
бе од неродице, од учмалости, од многих државних, окружних и општинских дажбина.{S} Свет даје и |
своје врсте; док су његови другови били државници, научари, песници <foreign xml:lang="la">in < |
.</p> <p>То је била скромна кућа једног државног пушкара у пензији.{S} Домаћица, жена преко шес |
љају, постављају, мешају се у све гране државног живота.</p> <p>На том месту тротоар је био уза |
ма, а они нису у стању да се одрекну ни државног фијакера!</p> <p>Али младој бунтовници беше сп |
о и откривао и оно што је у партији или државној служби сазнао у поверењу.{S} Тако рече једног |
ног, и ако их је било много луђих.{S} У државној служби није нашао места, и ако су тамо постављ |
Ја се озбиљно бринем за ваш опстанак у државној служби — приметио му је директор.</p> <pb n="2 |
а другојачије него му нађе лепо место у државној служби.{S} То допусти Матовићима да се премест |
зи стална пометња, анархија, јаловост у државној управи.{S} Ако је скупштинска већина хомогена, |
е, начинио <pb n="299" /> је каријеру у државној служби.{S} Он пак био је први ђак у сваком раз |
ће изаћи на пут, свршити школу, добити државну службу, па да проведе на миру старе дане уз син |
у трговину у Београду, па онда прешао у државну службу, добивши за преписача у Ваљеву, где је н |
рује индивидуализам који руши фамилију, државу, води се политика која издиже махом медиокритете |
рирода.{S} Треба му показати делом, ову државу у ствари начинити његовом.{S} И место што му држ |
е оријенталне сатрапије начинити правну државу.{S} Ја се чудим како на то нисмо раније мислили. |
у матроску блузу од обичне материје.{S} Држала је руке у крилу. <pb n="52" /> На глави јој је б |
{S} Очи се рашириле жалосно.{S} Уста је држала отворена.{S} Видела се оба реда зуба.{S} Усне се |
, жута у лицу, готово као цвеће које је држала у крилу. — Али је живот чудан, комшија, тако чуд |
од простог сламног шешира.{S} У руци је држала један крупан цвет на подугачкој гранчици.</p> <p |
<p>Диже се полако.{S} Ноге су га једва држале.</p> <p>— Можда ће то бити једино добро које сам |
лади момци у озбиљној, плавој униформи, држали су пушке о рамену и бленули неодређено у празнин |
е да је то узалуд, наслони се на дрвену држалицу и изгуби се, гледајући тупо у воду.{S} Мртвачк |
нешто од ње.</p> <p>То ново расположење држало ју је све док се не виде с Кајом.{S} Она хтеде п |
а и људи, лепих, задовољних, срачунатог држања сукње или цигаре, весела лица, охолог погледа и |
андарма, крупну главу, црне веђе, круто држање, набељене образе и офарбану косу; посебно је ист |
једна дуга шетња, испрекидана часовитим држањем под руку и по којим пољупцем... пољупцем брзим, |
оложеним испитима, ласка јој на отменом држању, доказује колико је већ велика девојка и да су ј |
лом човечанству.</p> <p>Кућа у којој је држао кондицију налазила се при врху Крунске улице.{S} |
ушци, тапкали по сапима.</p> <p>Арап је држао високо своју лепу главу, и није хтео да погледа т |
С. Лазаревића, бакалина.{S} Њен отац је држао дућан у главној улици коју чини у тој вароши пут |
.{S} Тада би бацио књигу, коју је дотле држао у рукама, у гомилу осталих, дигнуо се брзо и отрч |
иде у дечју собу, где је Чедомир обично држао лекције.{S} Она је била испуњена трима постељама, |
сила је редовно послужење кад је младић држао лекцију њеном брату, позивала га на ручак још јед |
иротињске кафанице, где је један од њих држао <pb n="24" /> агитационо предавање.{S} Он је био |
звезди своје место и пут којега се мора држати.{S} Измерила је сунце, пронашла материје од који |
ачиће писати и читати, Богу се молити и држати се чисто.{S} Живот јој је текао готово спокојно |
тно спуштени и с фигурама купидона који држе венце испод прозора, овај је дом чинио леп и отмен |
>— Ја сам љута на вас — дочека га Бела, држећи непрестано само главу промољену кроз врата.</p> |
че брзо, усплахирено:</p> <p>— Ево, на, држи — и предаде јој све од свог рукописа што је рукама |
их винограда, она поји целу нашу земљу, држи је моћним својим жилама као нераздељиву целину, ст |
другом сестрицом.{S} Она је требала да држи под присмотром обе девојчице те да тако олакша пос |
ам кажем — удари гласом Матовић, као да држи предавање — истину не треба крити; треба је послуш |
, него тако... ради саме власти и да је држи у својим рукама, као тврдица златнике, и да се све |
анина и одрпаног сељака, оно управо што држи целу пирамиду друштва и који најтеже осећају њен т |
после неколико тренутака. — Празна је, држим само неколико венаца лука.</p> <p>— А шта ћеш му |
е своје право.{S} Невин у ствари, он је дрзак у речима.{S} Он је радикал, демократ, социјалист, |
је писало неједнаким словима: „Збогом, Дрино водо, ја одо’!“</p> <p>Вишњино срце залупа јаче.{ |
утра, на неколико запаљивих речи каквог дрипца, заурликаће ти; доле с њим!...{S} Него нека млад |
грубо су одскакали од тарница што су се дрмале и <pb n="247" /> тресле преко излокане калдрме.{ |
Била сам охола, горда, па чак и по мало дрска.{S} Ја сам га одбијала...{S} Какво чудо ако је по |
чнике.{S} Она је била кадра да скочи на дрског човека, као мачка.{S} Али кад би се растали, она |
ећеш вратити отуда! — приговарао јој је друг.</p> <p>— Ја ћу се вратити, Чедомире.{S} Ти ћеш ви |
ња могао му је позавидети многи старији друг; чак и понеки професор није имао те ширине у образ |
варају никад. „Мени треба један искрен друг“ — хтео је рећи — <pb n="73" /> „једна жена као шт |
, то беше њена симпатија, далека, нова, друга љубав која се приближава.{S} Ипак нешто у души го |
ка разликовала: једна је била гвоздена, друга дрвена, трећа на ногаре.{S} Ту собу је могла обит |
еби:</p> <p>— Он се вара.{S} Њему треба друга жена... жена која ће се посветити цела његовом де |
а поборница, није могла да схвати свога друга и питала се откуд долази ова промена.</p> <p>Чедо |
се одушевљавала тој поверљивости свога друга оним унутарњим пламеном, који је палио њене мирне |
а од њих опусти крила и паде у рит; она друга прну у вис, па се врати, начини два три круга изн |
ва девојке која му је нудила што му она друга није могла дати.</p> <p>— Понови још једанпут те |
еле тице једна за другом, као два добра друга; пуче пушка; једна од њих опусти крила и паде у р |
исли заједно са споменом на свог бившег друга.{S} Беше се упутила универзитету, али се <pb n="1 |
</p> <p>Вишња је тада управљала на свог друга горак поглед који је значио разочарење, и ћутала. |
у варош.{S} Срео би тада овог или оног друга.{S} Они су били весели, безбрижни, они су се разг |
у вилинско коло?</p> <p>— Кажу — додаде друга девојка, великог носа и зелених очију — која нага |
та где је пао леш као да га тражи; пуче друга пушка; тица се изви над Дунав, одлете у ваздух и |
еће, значи да није за њу, па ће гледати друга посла.{S} Шта је мени шкодила слобода, кад сам ра |
ст.{S} После ових времена ти ћеш видети друга.</p> <p>— А дотле?</p> <p>— Једи задовољно државн |
ј оживљавао небесно плаветнило.{S} Како друга светлост бледи пред њим, јадна, мутна светлост на |
ипак би их доста било...{S} У програму друга Толстоја само је последња тачка добра, јер је диг |
ети се рођака. — Да ти представим: моја другарица, Вишња Лазаревић...{S} Па како ми живиш, што |
, глас јој је дрхтао, бојала се да њена другарица не сазна шта о овом узбуђењу које је рило по |
озбиљна кад је ово говорила, те се њена другарица не усуди да се успротиви њеним разлозима и да |
ктичну жену и срећну мајку.</p> <p>Њена другарица, напротив, била је крупна, доста пуна за свој |
.{S} Шта је она била сад њему до обична другарица, пријатељица, познаница чак!{S} Како се она м |
ко догађаја, да су јој успомене које је другарица спомињала изгледале тако далеке, бледе, ситне |
уплент је ваљао у мислима оно што му је другарица рекла и понављао у себи:</p> <p>— Општи ниво. |
купштини је нашла Вишња неколико својих другарица из девојачке школе.{S} Међу њима је била и Ка |
ће, али, пренета у ситне интриге удатих другарица, захтевала је раскош министарских домова што |
.{S} Дотле се Вишња чинила младићу жена-другарица која диже човека на посао, пружа му подстрека |
пар.{S} То су били махом ђаци са својим другарицама, радницама или газдаричиним ћеркама, млад с |
д је суверен.</p> <p>— Народ су бирачи, другарице, а бирачи су људи.{S} Сваки од њих има по јед |
p> <p>У школи је било као сваки дан.{S} Другарице су говориле како се нису спремиле за овај или |
вао им баштице за цвеће, позивао њихове другарице на седељке; нико није умео лепше од њега да н |
да се допада људима, и друго, што су је другарице, ћерке чиновничких и осталих такозваних углед |
, пут, бара каква опоменула би га своје другарице.{S} Њено запаљено лице с мирним угаситим очим |
хтав, девичански поглед на рођака своје другарице.</p> <p>Зауставише се код Кајине капије.</p> |
тога млада девојка не исмеја план своје другарице.{S} Само, она нађе за добро да је опомене:</p |
ршав са постеље, пребаци га преко своје другарице, клече поред ње, подиже јој главу својим изан |
оцена.{S} Она посумња у искреност своје другарице.{S} Упита се да Каја није суревњива што се он |
> <p>Каја није примећавала забуну своје другарице.{S} Узела ју је за обе руке, и понављала:</p> |
осио кариране панталоне, а еманциповане другарице гризле переце поред најпомоднијег света на ул |
одсуство.{S} Нарочито је ишла код једне другарице, код које се скупљало друштво по моди руских |
ка галама, начитани другови, одушевљене другарице, ђачки скупови, дуга бдења, па и саме ноћне с |
инстиктивно и не одговори ништа.</p> <p>Другарице избише на Теразије.{S} С обе њихове стране пр |
несе та струја нових нада, него исприча другарици у кратко све шта му се десило од како су се р |
од науке, тамо у ту сивину, ка његовој другарици, у њен заборав.{S} Млади човек не поче свој г |
ку.{S} Кад се окренуо и пошао ка својој другарици, она је стајала сама у зраку пуном кише.{S} С |
е би се разонодила кад би отишла својој другарици, Милеви, ћерци једног златара, чији је дућан |
хтела отрести тих осећаја, рече својој другарици;</p> <p>— Како народ погађа шта је лепо!{S} О |
а, подиже глас и рече изазивачки својој другарици:</p> <p>— Он ме саветује да продужим школу и |
p> <p>Вишња се хтеде подсмехнути својој другарици, али се не усуди.{S} У њеном <pb n="216" /> к |
целом прошлошћу.{S} Дала је реч својој другарици да јој проводаџише за прву прилику која им се |
а, и тек пошто се први час сврши, упита другарицу без неког нарочитог повода:</p> <p>— По чему |
ктрични трамвај <pb n="268" /> је носио другарицу његових младих дана у правцу Врачара.</p> <p> |
е, ходи да ти представим моју најмилију другарицу...</p> <pb n="240" /> <p>Учитељ приђе, додирн |
нт обриса пажљиво седиште и позва своју другарицу.{S} Она седе весело тако да јој обе стопале о |
p> <p>Каја подиже главу и погледа своју другарицу расејано.{S} Чудила се томе питању, јер је то |
добро.</p> <p>Млади човек погледа своју другарицу право у лице; она не спусти очи.{S} Она је би |
/> апстракцијама, али, кад угледа своју другарицу у визији природних елемената, он се упита нех |
у младића.</p> <p>Он спази такође своју другарицу, покуша да окрене главу на другу страну, али |
{S} Аница потрча хитро да поврати своју другарицу.{S} Али, на пола собе, она се заустави као за |
отпочети присан разговор, упитати своју другарицу како је провела тих неколико месеци од како с |
не.</p> <p>Чедомир погледа поново своју другарицу.{S} Она се била изгубила у мисли.{S} Тек, јед |
p> <p>Дрхтећи, Вишња је гледала у своју другарицу и није речи могла рећи.</p> <p>— Удај се, сла |
т.</p> <p>Илић погледа зачуђено у своју другарицу.</p> <p>— Откад ти поста таква непријатељица |
зрацима сунца.{S} Он узе за руку своју другарицу; брзо се трже, њена рука била је хладна као м |
Вишња гледајући расејано у своју давну другарицу која се није заустављала у причи о својој сре |
тац као разлог.</p> <p>Испросио је њену другарицу Милеву, па је даље писао Вишњи да се не љути, |
а да нико не нађе у њему чега другог до другарских саопштења.{S} Његов одговор пак није се мога |
у срећу, пошто-пото, и с <pb n="165" /> друге стране нужности друштвеног живота онаквог каквог |
итета били су се растурили куд који.{S} Друге није стекао.{S} Остао је још Зарија Ристић, вечит |
догађаје са много искреног сажаљења за друге, а са пуно дубоке жалости за себе.</p> <p>Мајка ј |
тва, правиле су пошалице на рачун једна друге, трбушати катихета им се чинио врло знаменита лич |
не би још јача што су је изазивала уста друге девојке.{S} Он осети готово перверзан занос од те |
о рећи.{S} Али су њега сад одушевљавале друге мисли, обузимала га је ватра, осећао се задовољан |
уштеди јој муку од сазнања, наглих и из друге руке.{S} Он ју је жалио.{S} Погађао је шта ће се |
.</p> <p>— Колегинице ? — чу се глас из друге собе.</p> <p>Стара девојка понови још једанпут:</ |
пропадање.</p> <p>Са том мисли почеше и друге да се враћају у младићеву главу.{S} Он опази у Ви |
, овог сељака.{S} Он можда нема да купи друге чакшире.{S} Али зашто их не закрпи?...{S} Бар то |
их мирно, као да се то тиче неке сасвим друге личности; радознало, <pb n="201" /> као да је хте |
едала је своју слику, слику не ње, него друге жене, не жене, него нечије наготе.{S} Њене очи су |
љајући да звижди.</p> <p>По тротоару, с друге стране, ишле су две жене, с марамом на глави, чиј |
теве за најшире грађанске слободе.{S} С друге стране, круна се опијала са нешто релативног успе |
ним венцем удаљених планина у дну.{S} С друге стране, обала је била ниска, пошумљена барским др |
ова клупа је била најлепша у вароши.{S} Други су седели на сандуцима, на даскама закуцаним на н |
или силом свакодневног рада с децом.{S} Други <pb n="263" /> су се губили у тричарије, уживали |
се ништа није <pb n="136" /> десило.{S} Други пут би се дурила без раззлога, очито га избегавал |
во. — Али, ми смо још ту, ми живимо.{S} Други не заборављају своје мртве, а зар ми живи да се з |
зашла у варош — одбрани се девојка. — А други?...{S} Брига ме је!</p> <p>— Не, Бела, то није та |
<p>— Нека им је алал! — поклапали су га други. — Раде, брате мој, па све варнице искачу.</p> <p |
ћем, селидбама с једног краја Србије на други, отпуштањима из службе, бежањем у иностранство, с |
се превртала са једног краја постеље на други.{S} Било јој је тешко и пријатно.{S} Тешко, јер ј |
мена не измаче младој жени, те скочи на други предмет, на своју школу, на децу.</p> <p>— Имам т |
тво <pb n="181" /> духа и питала се шта други мисле о њој.{S} Она је знала да је неко од њених |
јој је муж врло тврдоглав.{S} Стога узе други пут, прими од његовог говора што је ишло у корист |
Ту смо се крили од Турака — додавао је други — а гле ти сад чуда!{S} Хвалимо те, Господе, вели |
ишта.</p> <p>Она га је волела, те би се други на његовом месту можда знао користити том њеном с |
ебама, расподељује своја средства.{S} И други: немиран дух, заљубљен у бескрајност, фантаст кој |
мре.{S} Овај народни борац, као и многи други, доживео је пред смрт велика разочарења.{S} Расце |
арија, ако будем морао живети као сваки други...</p> <p>Младић извуче један џепни булдог, сав з |
од ватре за тренутак.{S} Онда узе неки други посао.{S} Радила је двоструко само да не остане н |
их образа и поноситих очију, дошао неки други младић који би био његова пуна супротност: мали, |
ија, слала по Младену какву гравуру или други украс за његову собу.</p> <p>— И сем тога, мени ј |
ће се то све свршити.{S} Дотле је онај други Илић, онај прави, онај који се видео, коме су при |
е.</p> <p>— Пријо, Маро! — одговори јој други.</p> <p>— Имаш ли коју паприку?{S} Нема ко да ми |
и, господин директоре?</p> <p>— Нема ко други, млади господине.</p> <p>— Моја је струка...</p> |
.{S} На једном месту погрешно су ушли у други воз.{S} Даље опет, изгубила им се корпа са ствари |
— Ја хоћу најпре да учиним све што могу други.{S} Оно после... то ће бити плус, Зарија.</p> <p> |
ао на лажи, далеко би отерао! — рече му други пут. — Само на кога се метну, да ми је да знам?</ |
узе изненадни страх да догађаји не узму други обрт, те се одважи да удари на главну ствар.</p> |
а бежали даље.{S} После њих долазили су други, па трећи, брзи, дурновити, као неке фантастичне |
хом главе парламентарних режима.</p> <p>Други тип је био великошколац-политичар.{S} Он не пази |
ичанствена открића долазила су једна за другим.{S} Толико застора би подигнуто, толико тајна, з |
ти таште човечје спомене, као и многима другим.{S} И млади човек осети се крив што узнемирава т |
доше за тренутак забезекнути једно пред другим.{S} Чедомир је скинуо шешир и нагнут лако, очеки |
е, последице наследства?{S} Зар то није другим речима: право јачега и вештијега, влада аристокр |
ићи у бање: јадан, невесео свет који се другим данима не опажа у присуству жена и људи, лепих, |
авном ватром, да се одмах после замраче другим, леденим погледом, који му је јасно говорио:</p> |
осећао да ће та срећа било једним, било другим избором изгубити један део своје потпуности.{S} |
воје би могли бити тако задовољни једно другим, тако срећни.{S} На срце су му навирала осећања |
ево већ неколико часова како су једно с другим, а он не успева да јој каже једне речи која дола |
— Кад бих живео у Белгији, Енглеској, у другим индустријским државама, ја бих се сав посветио к |
у мастилом.</p> <p>Без речи, ударили су другим путем, камо су их водили младост и лепо време.{S |
уђа дела, не стварај ништа, размећи се, другима препоручуј вечиту скрушеност; пењи свој глас за |
че је Бела крила вешто своје маневре од других.{S} Носила је редовно послужење кад је младић др |
е дом чинио леп и отмен утисак у гомили других рабатних кућица, које су тада испуњавале тај кра |
тог човека, али би га познала у хиљаду других по првој ситници.{S} Окрену се око себе.{S} На н |
?{S} Она није умела бранити себе помоћу других.{S} Она је осећала просто да је урадила нешто шт |
не роде, врло беле.{S} Једно јато неких других тица летело је небом.{S} Близу Вишњице, Вишња сп |
</p> <p>— И ја сам то нешто мислила.{S} Друго је сад, а друго беше под проклетом реакцијом.{S} |
ам то нешто мислила.{S} Друго је сад, а друго беше под проклетом реакцијом.{S} Тек, жао ми је, |
прво једно кубе сумњиве лепоте, па онда друго, треће...</p> <p>— Што у Београду воле ове лимане |
смо били везани присним везама једно за друго.{S} Време, ћуд или неки глуп неспоразум, раздвоји |
би био човек да је могао мислити на шта друго.{S} Плима страсти плавила му је срце поново, удар |
те је веровао да би с њим трпело и све друго: његови ближњи, друштво, држава, човечанство; он |
другом човеку за цео живот, остави све друго.{S} Кад се кола хтедоше кренути, Бела истрча у дв |
ећ имала потребу да се допада људима, и друго, што су је другарице, ћерке чиновничких и осталих |
и ћурче на подварку.</p> <p>— И једно и друго — одговарао је старац на постављено питање. — Ник |
p>— Али?</p> <p>— Одвратно је и једно и друго кад није искрено.</p> <p>У том разговору појави с |
ајући своје срце.{S} Ја сам изабрао ово друго, а и ти ћеш... сигуран сам.{S} Пиј, проводи се, у |
i>.{S} После би у групама пратили једно друго до куће.{S} И, она је легала сва срећна, певушећи |
Ћуте по неколико дана.{S} Гледају једно друго хладно као сто, као столицу.{S} Једном нису читав |
бро је сносила садашњост и чекала нешто друго... будућност, како се то једном речи назива.{S} М |
а се ту зауставим.</p> <p>— А шта можеш друго?</p> <p>— Универзитет.</p> <p>— Универзитет?</p> |
Близу Калимегдана срете га једна група другова, Ужичани и Црногорци, с којима се хранио.{S} Он |
ог министра, Матовића.{S} Слушала је од другова да говоре са завишћу да је то најбоља кондиција |
позоришних премијера, било што је имао другова њихових познаника, било најзад да им је био пре |
истичке философије; дивље мржње његових другова на <hi>постојеће стање</hi>, од кога му је пуца |
да живи.{S} Његови стари <pb n="265" /> другови са универзитета били су се растурили куд који.{ |
био прошао.{S} У осталом, многи његови другови су већ чинили концесију животу.{S} У клубу, кој |
о је био тип своје врсте; док су његови другови били државници, научари, песници <foreign xml:l |
у нови живот: варошка галама, начитани другови, одушевљене другарице, ђачки скупови, дуга бдењ |
смеје са осталим друговима.{S} Па и ти другови, изгледали су му мрски.{S} Он их је представио |
ашао два оделита типа међу својим новим друговима.{S} Један је био већ господин, циничан, намет |
осећала је да ипак није једнака својим друговима.{S} Није имала гимназијске матуре, недостајал |
ици, било да се сувише смеје са осталим друговима.{S} Па и ти другови, изгледали су му мрски.{S |
итала руске књиге и подражавала идејним друговима.{S} Седала је у прве клупе да би професора чу |
а, пијан.{S} Дочекивао је нову годину с друговима, па га пиће преварило.{S} Његов <hi>цимер-кол |
отворено, а да нико не нађе у њему чега другог до другарских саопштења.{S} Његов одговор пак ни |
је било тихо.{S} То беше стан за самца другог реда с најпотребнијим намештајем и луксузом: пос |
.{S} Али се она надала да ће наћи неког другог, сличног њему, <pb n="236" /> можда још бољег од |
м.</p> <p>Претпостављао је друштво оног другог типа својих колега, друштво студената политичара |
наместили кујну и собу за примање, а од другог су начинили своје собе за спавање.{S} Вишња је р |
ађанска права нису разликовали један од другог, налазио много одушевљења, воље де се ради нешто |
поновни састанци.{S} И затим, једно од другог растаје се, не разумевши се.{S} Само у светим књ |
заборавио.{S} Они беху далеко једно од другог.{S} Он је мислио да се она удала и да није ништа |
уђе заједнице, либе се, зазиру једно од другог, стид их је, боје се.{S} Па опет се деси кадгод, |
зглед стварних бића, рађали се један из другог, гурали се око њега, пролазили поред његових очи |
лије, он ми је тако рећи брат, ја немам другог брата...{S} Најзад, шта ме се тиче.{S} Он се мож |
<p>Остали су за тренутак једно наспрам другог, неми, без речи.</p> <p>Срце младићево се стишав |
чети сан, и пољупци где тело дише дахом другог тела, где се крше руке састављене око паса, очи |
е, били при добром апетиту, звали једно другог именом и презименом, певали револуционарне песме |
се беху пробудили упола и гледали једно другог усијаним очима.</p> <p>С девојкине главе пале су |
S} Време им је пролазило у чекању једно другог, у састанцима по угловима од улица, у претераним |
ништа укрцава на море.{S} Као гимназист другог разреда прочитао је Одисеју, велику, дебелу књиг |
> <p>У труду да задовоље што више једно другога, они се готово посвађаше, те најзад седоше обој |
се зауставила у грлу.</p> <p>— Ти волиш другога?</p> <p>— Да!</p> <p>Заједно са овом речи линуш |
јци коју је волео и која га воли, према другој девојци чије поверење изиграва и чијом се слабош |
ознавало се још како је неко спавао, по другој је било просуто једно пакло карата; прашина се в |
Један сељак, прљав и исцепан да би га у другој земљи ухапсили, терао је своју кобилу преко обли |
еданпут својом хромом ногом, већ беше у другој соби. — Што су дивне, само да знате!... чу се от |
у Београду.{S} И сама му је радња била другојачија него у осталих.{S} Избио велике прозоре, уд |
иза њених леђа.</p> <p>Није могла бити другојачија.{S} У тишини сеоске самоће, по којој ју је |
м тачно каква, али велика несумњиво.{S} Другојачије не може бити.</p> <p>— Пиј, проводи се, ужи |
атили су га улицом.{S} Влада није могла другојачије него му нађе лепо место у државној служби.{ |
S} И у Београду је сунце залазило, само другојачије, ћудљиво, бурно, како то природа може да уд |
ме.{S} Она се стресе; не рече ништа.{S} Другом руком он је обви око паса.</p> <p>Тада Вишња пок |
ицу, јер су му синови били тада мали, а другом коме није волео поверити се.{S} Вишња се опет иг |
планине рођене, како су живеле једна за другом популације које је планета хранила.{S} Наука је |
дирнуо.{S} Лете две беле тице једна за другом, као два добра друга; пуче пушка; једна од њих о |
1848</hi>.{S} Седоше на зид једно према другом.{S} Између њих је певушила вода кроз луле, падал |
ице, док је она одговарала с прозора на другом спрату.{S} Био је вечито добре воље.{S} Причао ј |
а једна близнакиња, а преко:{S} Бела са другом сестрицом.{S} Она је требала да држи под присмот |
углу, који је правила Крунска улица са другом попречном улицом, једноспратан, с доста високим |
и прелазимо чудна времена — рекао му је другом приликом. — Изгубили смо много у нераду, у јалов |
н не жели власт да учини добра себи или другом, него тако... ради саме власти и да је држи у св |
свакидашњим хлебом господари над сваком другом бригом код највећег броја лица.{S} Њихова мишљењ |
ен.{S} Учини јој се да то види на неком другом створењу.{S} Окрену се по соби, као да се бојала |
ве појединости, све... све... што ником другом није смео рећи.</p> <p>Од оног дана кад је био с |
н део својих књига, што би довољно било другом човеку за цео живот, остави све друго.{S} Кад се |
е него икад.{S} Дотле су пркосили једно другом кад се сретну.{S} Данас је Илић имао најмање вољ |
="96" /> <p>Шта су они тада рекли једно другом?{S} Да ли су застали или ударили лево? десно?{S} |
ла је и веровала да су тако равни једно другом.</p> <pb n="107" /> <p>У тој средини која је бил |
дно.</p> <p>— Ми нећемо нашкодити једно другом.{S} Нашто онда?</p> <p>— Вараш се — синуше плаве |
а руку.</p> <p>— Шта ми имамо још једно другом да кажемо? — пркосила је Вишња непрестано.</p> < |
за лорбер, нишадор, алеву паприку.{S} У другом делу дућана, поплочаном циглама, стојали су џако |
ивала стид на образе.{S} Иначе, у свему другом, мењала се ка идеалу који јој је Илић открио, ме |
и.{S} Сви су били студенти, равни један другоме.{S} Чича с погачицама поздрављао је стално учти |
опаца, крештање жаба.{S} Он је узе и за другу руку.{S} По башти су цветали патлиџани.{S} Рит је |
г надприродног бића.{S} Милева отрча на другу страну, где се златила читава простирка, и њен гл |
олео да има посла с војском те пређе на другу страну, где се уздизао неки плот, накривљен, труо |
рио поред ње.{S} Она загази, и пређе на другу страну.{S} Кораци су се приближавали.</p> <p>— Ви |
} Навуче покривач до уста, окрену се на другу страну, затвори очи <pb n="308" /> и покуша да по |
атим додаде, да би скренула разговор на другу страну:</p> <p>— Ти си напустила универзитет?</p> |
ју другарицу, покуша да окрене главу на другу страну, али се његове очи не могаху одвојити од В |
ене загрлише, трудећи се да утеше једна другу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_ |
гано, коврљајући се, не сусрећући једна другу.</p> <p>Илић се освести потпуно пред том сликом.{ |
, па да пере једну собу данас, па сутра другу.{S} Не би осетила, а кућа би била опрана...</p> < |
барикадама.{S} Она није опраштала своме другу ту издају заједничких убеђења.{S} Она је ишла у к |
и предузео.</p> <p>Избегавао је једну и другу девојку.{S} Радио је за испите више него што је т |
бијала...{S} Какво чудо ако је потражио другу жену!</p> <p>Тек је сад видела колико воли Чедоми |
е варошких читаоница, хоровође певачких дружина.</p> <p>У чаршији се говорило непрестано о елек |
ари.</p> <pb n="22" /> <p> Илић се није дружио с првом врстом својих вршњака.{S} Оскудевали су |
ише низ једну јаругу која је некад била друм, па уђоше у једно пространо двориште, ограђено са |
>Онде где избија топчидерски трамвај на друм за Обреновац, нашли су једну клупу и сели да се од |
аустриску стражару преко пута, вијугав друм и низ телеграфских дирека на нашој страни.{S} Коли |
S} Пред њима се указивао усамљен сеоски друм, једна механа и велика, пространа шума.{S} Тада ду |
после његове свадбе удари нови државни друм преко његовог дела очевине, те са сумом коју је от |
.{S} Иза њих је била варош: један широк друм, низови кућа и кућерака, накривљени плотови, некол |
ице, прашнике, тучкове; на обали каквог друма показивао му слојеве земље, излагао геолошке теор |
једну клупу, усађену у обалу чукаричког друма?{S} Да ли се сети Вишње Лазаревића и дужности кој |
сиђоше с кола и упутише се обоје полако друмом.{S} После неколико минута, нађоше се пред Циганл |
дуде.{S} Низ кириџија корачао је лагано друмом поред Мораве.{S} Вишња је ћутала.{S} Њене угасит |
оделу, иначе обичан, могао је личити на друмског механџију као и на митрополита, да није око ње |
ерке цинцарина, ханџије на цариградском друму, који се доцније обогатио, и оца, родом из једног |
ју <hi>таншуле</hi>, састављају певачка друштва, приређују концерте по отаџбини, по изузетку се |
авама, правила посете, ступала у хумана друштва, водила политику.{S} Она је волела те изласке, |
лазила врло пријатно.{S} Имала је доста друштва.{S} Није осећала Чедомирово одсуство.{S} Нарочи |
ао потребу вишу од те негације данашњег друштва.{S} Није се могао задовољити више чекањем да бу |
ње.{S} Како се Каја изгубила из њиховог друштва?{S} Откад су почели шетати сами?{S} Нису знали |
дужи Ристић — онда мораш ићи из људског друштва, мораш се приближити природи и животињама.{S} О |
ке идеје, у борбу против формалистичког друштва, где диплома замењује таленат, где парче хартиј |
Ове песме, Радојеве речи, весеље целог друштва, расцветана ливада и ти мириси заносили су је.{ |
! — чуо би се у том глас неког из њеног друштва, и она је већ заборављала на свог првог учитеља |
их епоха, опозиције у срцу једног истог друштва, противуречности у карактеру једног истог човек |
век не зна куда ће.{S} Увек би се нашло друштва, водили се занимљиви разговори о паметним ствар |
љака, оно управо што држи целу пирамиду друштва и који најтеже осећају њен терет.</p> <p>Вишња |
з пријатељских веза и заштитника, права друштвена нула, некористан никоме и који се никога не т |
да будућност донесе или не донесе, нови друштвени склоп.{S} Требало му је нечег новог, разонође |
у се састајали.{S} На пијаци је запевао друштвени тенор, иначе књиговођа у варошкој штедионици, |
е о твојим поступцима.{S} С врха до дна друштвених степеница одиграва се иста комедија; лукавст |
њега, они од којих зависи ток државе и друштвеног живота, не усвоје Чедино мишљење?{S} У њој с |
с <pb n="165" /> друге стране нужности друштвеног живота онаквог каквог су га створили закони, |
/> <p>— Шта то мари нешто мало правде у друштвеној конституцији — говорио је — пошто никаква ко |
бедише га чак да је несавесно руковао с друштвеном имовином, јер се у каси не нађе онолико нова |
је су излазиле писале су само о укопним друштвима, трансвалском рату и, за добре паре, кадиле в |
друштво оног другог типа својих колега, друштво студената политичара.{S} Они су му били ближи п |
поверити један посао.{S} Ваша породица, друштво, странка којој припадате, тражиће вам такође из |
њим трпело и све друго: његови ближњи, друштво, држава, човечанство; он је све то видео у свом |
е добро уписивале.{S} Држава је помогла друштво кредитом.{S} И већ се с пролећа приступило радо |
ао са метресом.</p> <p>Претпостављао је друштво оног другог типа својих колега, друштво студена |
7" /> предомисли и окрену да нађе своје друштво.{S} Зашто?{S} Ни она сама не би тачно знала рећ |
ићи од куће.{S} Слободно изабрати своје друштво, слободно казати своју мисао.{S} Што год је бил |
ериџу, патарицама, <pb n="211" /> да се друштво састане, без нарочитог договарања, и весеље бук |
<p>— И сем тога, мени је пријатно ваше друштво.{S} Кад разговарам овако с вама, чини ми се да |
ивот одакле си и дошла.{S} Остави пук и друштво нек сами воде своју бригу.{S} Ти ћеш тамо у Чач |
ма, теретним обичајима које су створили друштво и ток ствари.{S} Чачак је био њено родно место, |
редседника општине, партију на влади ни друштво у којем је говорио.{S} Многима то није било пра |
шетњу у доба кад је мислила реформисати друштво, кад је Зарија Ристић писао своје гром-мисли, л |
.</p> <p>Том приликом скупило се велико друштво, како је то ретко у паланци.{S} Тамо се сви поз |
своје радње.{S} Основао је велосипедско друштво, утицао код општине да се праве вештачки бунари |
аца колико се очекивало.{S} Акционарско друштво <hi>Рад и Светлост</hi> паде под стечај, а Радо |
Остојић је успео да оснује акционарско друштво за експлоатацију Моравине снаге.{S} Влада је од |
д једне другарице, код које се скупљало друштво по моди руских универзитета, где се негује она |
ајка. — Ја јој једнако велим да изађе у друштво, да се разоноди, а она неће, <hi>штудира</hi>.. |
лу који јој је Илић открио, мешала се у друштво младих људи и девојака, подражавала мушкарцима, |
а је била.{S} Он ју је пронашао, увео у друштво, показао јој нове путеве, отворио нове видике.{ |
ава, убава девојко, ој!</l> </quote> <p>Друштво прихвати:</p> <quote> <l>Милији душа мирише</l> |
е ивањско цвеће, боје као восак.</p> <p>Друштво загази у ливаду.{S} Иза ногу је остајао сив тра |
и Каблар завијају неком маглом.</p> <p>Друштво их је звало да пожуре.{S} Једни су већ одмицали |
, али, у иоле познатијем <pb n="104" /> друштву, она је говорила много, није бирала речи и преб |
шку.{S} Не ваља је показивати у пијаном друштву — прекину га Зарија, па испи чокањ до дна и, не |
p> <p>— Једна цигара с мене на уштап, у друштву, не шкоди...</p> <p>Упалише по цигарету.</p> <p |
оложај те своје творевине према њему, у друштву, у животу једном речи.{S} Машта је ишла као на |
е, састанке.{S} Кад би се пак и нашла у друштву, о испитима, при излетима, месним скупштинама, |
чцима тражио је у обичним разговорима у друштву, песмама омиљених песника, у чланцима дневне шт |
ужи ићи, бацајући по каткад кришом свој дрхтав, девичански поглед на рођака своје другарице.</p |
акуца на врата и преда се тој голицавој дрхтавици, па док јој она <pb n="115" /> уноси забуну у |
и то раније ниси рекао ? — упита га она дрхтаво.</p> <p>— Не знам да ли се сећаш... оног дана к |
.{S} Његова сенка, неправилна и крупна, дрхтала је на зиду.{S} Даље мало, пузала је, разлистава |
дела се муселинска блуза; лака материја дрхтала је при сваком даху и покривала божанствену бист |
било још високо.{S} Општинска утрина је дрхтала под његовом сребрнастом светлошћу.{S} У то доба |
авијало јој се на срце.{S} Њена душа је дрхтала од страха пред нечим непознатим, независним од |
као фине свиле, која је благо и видљиво дрхтала.{S} Плаве боје просипале се на парк.{S} Из шуме |
а врућина пекла ју је из постеље, груди дрхтале, тело се знојило и под кожу јој подилазили непр |
сла око спреме куће и деце.{S} Млађи су дрхтали пред њом.{S} У мешењу колача се одликовала: има |
говорила је о тој методици, глас јој је дрхтао, бојала се да њена другарица не сазна шта о овом |
за сигурне будућности.{S} Његов глас је дрхтао:</p> <p>— Ја се нисам шалио.{S} Часна реч ми је |
адо побегла од куће.</p> <p>Њен глас је дрхтао и био искрен.{S} Илић осети извесно сажаљење пре |
иближи.{S} Удисао је мирис те девојке и дрхтао пред сјајем њених зеница.{S} Њена глава клону.{S |
ји су се палили по прозорима блудели су дрхтећи као душе прогнате из раја.{S} Пусти простори, п |
сва могућност да будемо срећни.</p> <p>Дрхтећи, Вишња је гледала у своју другарицу и није речи |
очима.{S} Тада јој се учини како у њима дрхти цела Радојева душа, и збуни се.{S} Сунце је било |
— рече Бели, и осети како му цело тело дрхти, а на срце му наваљују разнолики осећаји, од тихе |
де још нешто рећи, али осети да му глас дрхти.{S} Једно јато врабаца крештало је лево у трњаку. |
ожиће за воће, са оштрицом од месинга и дршком од порцулана, по којем су се плеле плаветне шаре |
рце грчило се у мукама.{S} У њеној души дубила се болна празнина.{S} Губећи њега, чинило јој се |
зијске матуре, недостајала јој је мушка дубина, јасност у плану.{S} Професори су се обраћали ск |
а би гледајући тако њихове црне тачке у дубинама небесног плаветнила. — Благо њима.{S} Узлећу, |
од лубање.{S} Један глас из најтамније дубине његове душе проговори узнемирено:</p> <p>— Шта ј |
неисписаном рукопису видео је узбуркане дубине своје будућности, проналазио је пут својих мисли |
је се расуло.</p> <p>Чедомир се врати у дубину салона, сурва се на канабе, притиште јако обе сл |
о на њу као ветар, гушило је и дирало у дубину душе, да јој је сваки живац треперио.{S} А прија |
девојку која је своју ману осећала све дубље једно што је пристизала на снагу, те је већ имала |
крио по околним гајевима, повлачећи се дубље у земљу, док се није задржао у Повлену, у намери |
ада прва, затвори врата за собом, ступи дубље у собу, стави руке на кукове, па ослови студента |
свршио, написао адресу и залепио завој, дубок, сладак уздах отео би му се из груди, а глава му |
<pb n="140" /> као у топлом гнезду.{S} Дубока тишина је повећавала чаробност тренутка.</p> <p> |
{S} Бела тако исто.{S} Кућом је владала дубока породична тишина.{S} Електрична лампа заклоњена |
нервно раздражених људи, обузе га једна дубока одвратност према свету, према свему, а највише п |
очију?{S} Љубави, мржње, чежње, гађења, дубоке симпатије или смртног непријатељства ?{S} Свега |
о искреног сажаљења за друге, а са пуно дубоке жалости за себе.</p> <p>Мајка јој је умрла оног |
му је даде.{S} Око њих је био мир, онај дубоки пољски мир који не руши цикање попаца, крештање |
а озбиљно воли.{S} Он није био приметио дубоки утисак који је на њу био учинио.{S} Судио је пов |
ек ситних, живих очију, великог чела са дубоким залисцима, пљоснатих ушију, необријане браде и |
он је остајао на истом месту.{S} Упркос дубоким уверењима у сопствену вредност, он је оклевао.{ |
је крупна, доста пуна за своје године, дубоких, угаситих очију, мирних и бистрих као извор у п |
кад да ни Бела нема према њему изузетно дубоких осећаја.{S} Нешто више, она му је изгледала нес |
с отомбољеним лицем, па ипак пун наде, дубоко убеђен у сопствену вредност, у дела која ће почи |
зачуђеним, наивним, благим и жалосним, дубоко уверена да је њен живот био дотле празан, недост |
све било њој симпатично, то познанство, дубоко поштовање при скидању шешира пред њом, разговор |
во у себи, нешто јаче од ње, непознато, дубоко и фатално, нешто што је наваљивало на њу као вет |
у, и од главе бео, нежан профил с очима дубоко занесеним у младића.</p> <p>Он спази такође свој |
S} Његове буљаве очи биле су се повукле дубоко у своје тесне дупље... нестајало их је, а на њих |
Небо опрано јучерашњом кишом плавило се дубоко, у бескрај.{S} Ваздух је био провидан и благ.{S} |
преко руке, изви рамена, рашири груди и дубоко дахну.</p> <p>Кад се решила, искрено се радовала |
то пријало.{S} Вишња се могла радовати дубоко, потпуно, пуним срцем.{S} Сад пак, примала је хл |
љива.{S} Ништа није било кадро изменити дубоко осећање морала који јој је несвесно улила старин |
зваљена на леђа, полуоткривена и дишући дубоко, жедно, као да се подавала млаком ваздуху који с |
веровао да су његови односи с девојком дубоко скривени, те је с те стране био миран.{S} Међути |
изменити цео његов живот.{S} Он је био дубоко заузет самим собом и видео у том тренутку цео св |
ња, учио на памет поједине фразе, зурио дубоко у ноћ у неподгрејаном и полуосветљеном ћилеру ка |
7" /> успех.{S} Он је волео своју земљу дубоко.{S} Поред бриге за личну будућност, он је мислио |
у допала јој се посебице.{S} Осећала је дубоку захвалност према младом земљаку који се тако наш |
да је нешто прати у стопу, нешто хладно дува за њен врат и један тајанствен глас јој шапће стра |
рече презриво:</p> <p>— Не, нисам ја за дуван!</p> <p>И Илић се смејао.{S} Њихови се осмеси сус |
ао је стан; остајало му је још нешто за дуван, ситан трошак и по коју књигу. <pb n="84" /> Хран |
ећа у саксијама и пуно дима од јевтиног дувана.</p> <p>— Већином гласова решено је да парламент |
поред чиновника обућар.{S} Кроз дим од дувана и испарења, Илић виде једно празно место, па се |
комбинацијама домина, у густом диму од дувана, величанствена визија младе девојке васкрсавала |
вропски обучен чиновник који је цигаром дувана убијао досаду.</p> <p>— Је ли ти жао Београда? — |
Грађанске гарантије вреде колико пакло дувана, помиловање с робије, највише можда какво чиновн |
е осуђеник с новцем заповедао за паклић дувана осуђенику без новца.{S} На крају крајева, новац |
ши.{S} Његове очи су гореле као жишка у дувана.</p> <p>— Наш народ треба просветити.{S} Сељака |
дању шешира пред њом, разговор у мирису дувана, бунтовничке мисли, дах будућности, све оно нешт |
ила ватру њених руку, како је поветарац дувао свеж и шапућући, како је Чедомир певушио једну ди |
ажне ораховине, талијанска династија на дувару и умиваоник од лима.{S} Под је покривала нова пр |
p> <p>Прође један тренутак, тих, мучан, дуг као вечност.</p> <p>Нико не рече ништа.</p> <p>Бела |
а дела долазе сама по себи.{S} Живот је дуг, пријатељу, а младост кратка.</p> <p>— Срце ми хоће |
ћали у град.{S} Између дрвећа хватао се дуг и весео летњи сумрак у виду танке, прозрачне измагл |
главне улице њеног родног града: један дуг, прав сокак, где се куће ћушкају да захвате што виш |
и, одушевљене другарице, ђачки скупови, дуга бдења, па и саме ноћне светиљке, које су расипале |
{S} Њихова љубав?{S} То је управо једна дуга шетња, испрекидана часовитим држањем под руку и по |
колико брига, колико уздаха око плаћања дуга код Управе Фондова, пореза, осигурања од пожара, с |
умашћеним и у крајевима испресавијаним, дугачким тефтерима њеног газде, неког малог, трбушастог |
/> <p>— Осам — одговори кратко човек с дугачким носем, не дижући главе са свога длана.</p> <p> |
ручио кафе, па онда с њим разговарао на дугачко и на широко о примени електрике, трудећи се да |
је нудила меке, миришљаве простирке.{S} Дуге, танке травке повијале се према лаком поветарцу, њ |
х чежњивих вечери које саме позивају на дуге разговоре.{S} Месец је био тек изгрејао.{S} По неб |
змеђу обала.{S} Пред њима се простирале дуге пољане, ниска брда, две три вароши и велико београ |
пекли као у грозници.</p> <p>Тек после дуге ћутње, уста се отворише да изговоре неколико банал |
дана... пољупци <pb n="138" /> кратки, дуги, испрекидани и продужавани, где душа само додирне |
природом, савршена слобода, ускраћивана дугим ропством под Турцима, испуњавала је тај посвећени |
елиновић.</p> <p>У оваквом разговору, у дугим погледима, у нехотичним додирима, били су далеко |
ене очи миловале су као свила.{S} Једно дугме на блузи било се откопчало, те се видела кожа бел |
</p> <p>Испи чашу, па продужи:</p> <p>— Дуго смо причали.{S} Било је говора и о томе ко ће ући |
лу речи.</p> <p>Ова храброст не потраја дуго.{S} Он виде да би му од рукописа остало врло мало, |
се растали, она је претресала у мислима дуго што јој је Илић говорио.{S} Није јој тада измицало |
ди, а глава му клонула, као да је неког дуго грлио, љубио.</p> <p>Кад би се Вишња задржала с од |
уго падати.</p> <p>— Али и до вароши је дуго — примети она. — Склонимо се негде, ако хоћете... |
ти и писати сам, за стоком; кметовао је дуго година, парничио се још дуже са сељацима из суседн |
S} Све то има своје време.{S} Опасно је дуго маштати, толико мислити, толико тражити; боље је п |
своје задовољство!{S} Препирали смо се дуго, али му још све нисам рекао...{S} Имаш ли ватре?</ |
ју.{S} Говори се много.{S} Госпође носе дуго своје хаљине.{S} Понекад се иде у позориште, кад о |
д.{S} Девојка обори главу, и посматраше дуго своју сенку која је расла поред ње.{S} Најзад рече |
излазио изван вароши и лутао по околини дуго, до самог мрака.{S} Понекад би повео са собом Чедо |
моме одласку.</p> <p>Хтела му је писати дуго, опширно о себи, о својима, о миру који је нашла у |
ријатан према њему, разговарао се с њим дуго, озбиљно, о крупним стварима из политике, о народу |
боду своје земље, његов дед је кметовао дуго година у свом селу, његов отац, са нешто мало школ |
ђења?{S} Ја сам о томе у апсу размишљао дуго, па сам дошао до закључка, да се велика зла не чин |
далеког пута, по којем је његова мисао дуго лутала. — Опет двојке?{S} Та сад ти бар реакционар |
ој се прохте.{S} Међутим, Илић се бавио дуго ван куће.{S} Кад се библиотека затварала, он је он |
ица кувала.{S} После часова остајале су дуго заједно.{S} Стара девојка је уређивала збирке разн |
— чудила се Вишња.</p> <p>— Киша ће још дуго падати.</p> <p>— Али и до вароши је дуго — примети |
као митолошке тице из пепела.{S} Боле (!дуго о) га хиљаде игала душевног нестрпљења.{S} Није зн |
авати известан ранг, а где се грцало од дугова; рано је познао понижења, тако уз тог оца сурих, |
То није било у његовој власти; Бели је дуговао бар обзир чувања тајне.{S} Вишња се опет није о |
, о њој самој, познанству у Бијарицу, о дуговима и подужицама, помињала непознате људе и жене, |
ш... оног дана кад смо се састали после дугог размака... <pb n="289" /> ти си имала велики цвет |
ио часовник и ланац, мајка јој наручила дугу хаљину; из суседства је добијала колача, разног цв |
шња је ћутала.</p> <p>Оне обе носиле су дугу црну кецељу, просту витицу око главе, сукњу изнад |
век... ти знаш шта радиш.{S} Наша варош дугује ти већ много, за парк, за...</p> <p>— Не, Вишња. |
м око крила јурила се око једног букета дуде.{S} Низ кириџија корачао је лагано друмом поред Мо |
аније била механа, и старо гробље, пуно дудова.{S} Тек са јужне стране налазио се низ кућа, мал |
ику.</p> <p>У том тренутку, они су ишли дуж некога зида, преко кога су се спуштале процветале в |
г доба звали су се по имену, задржавали дуже руку у руци.{S} Време им је пролазило у чекању јед |
метовао је дуго година, парничио се још дуже са сељацима из суседног <pb n="16" /> села око јед |
мили, а по зиду извешали кобасице разне дужине и дебљине.{S} О багрењу опет бојаџије обесили ка |
е задовољити мањим.{S} То знање премаша дужину једног живота.{S} Те циљеве треба оставити деци |
85" /> ова чокалиница, и остали понешто дужни по умашћеним и у крајевима испресавијаним, дугачк |
бркани у нама да упркос лепим мислима и дужним обзирима, онај који воли једну жену и осећа је п |
чујем само право... право, а где је реч дужност?{S} Говори се само о сељаку.{S} Али он није све |
лагано. — Живи се без великих брига.{S} Дужности нису тешке. <pb n="274" /> Има се доста времен |
ма?{S} Да ли се сети Вишње Лазаревића и дужности које је имао према њој?{S} У сваком случају Ви |
, па после спусти главу и доврши као по дужности : — Наша модерна жена изостала је далеко иза ж |
оборене главе у страну, и викао као по дужности:</p> <p>— Ево лепа воћа!...{S} Тазе јабуке, кр |
ереса, тешких одговорности и неизбежних дужности, она није имала <pb n="160" /> појма.{S} Дотле |
дан живот у гимназији... живот са свима дужностима а без иједног права, интелектуални подрум, д |
своје књиге, труди се да одговори свима дужностима, води бригу о дневним потребама, расподељује |
а одело.{S} Жена му је имала тепелук од дуката и дијамантску грану.{S} Деци је шила хаљине најс |
ебо.{S} Девојка је опет посматрала рит, Дунав, светао ваздух, као да је тражила две беле тице.{ |
ажи; пуче друга пушка; тица се изви над Дунав, одлете у ваздух и више се не врати.</p> <p>— Жао |
тности.{S} Велика варош на утоци Саве у Дунав чинила јој се понова лепа.{S} Хтела ју је поздрав |
ће.{S} Пред њима се појави широка трака Дунава.</p> <p>— Ти си одсела на Врачару? — прекиде тиш |
уштала од врха брда па до у саме таласе Дунава.</p> <p>Ова слика учини весео утисак на Вишњу.{S |
опет?</p> <p>Брод је ишао час средином Дунава, час се провлачио између ненасељених острва.{S} |
цима се указа цела панорама Београда са дунавске стране: варош је почињала нешто даље од обале, |
селу чорбу или супу с кнедлама, ћевап у дунсту или ћурче на подварку.</p> <p>— И једно и друго |
.{S} Његове очи гледале су је из својих дупља загонетно.{S} Она признаде:</p> <p>— Ја хоћу да с |
роницаве очи, које су гледале из својих дупља нешто унезверено, као да је душа стално у послу, |
биле су се повукле дубоко у своје тесне дупље... нестајало их је, а на њиховим местима <pb n="2 |
маћица, жена преко шесдесет година, још дурашна, трудила се, како само може, да угоди својим го |
b n="136" /> десило.{S} Други пут би се дурила без раззлога, очито га избегавала, правила двосм |
чудила томе ћутању.{S} Да ли се Чедомир дурио?{S} Можда га писмо није нашло?{S} Можда је и он о |
њих долазили су други, па трећи, брзи, дурновити, као неке фантастичне животиње.{S} Језовите с |
поља лак, а унутра сомотска постава.{S} Дућан му пун будилника, зидних и џепних часовника, па с |
, Милеви, ћерци једног златара, чији је дућан био одмах до њихова.{S} Она је била провела готов |
ира и неколико хлебова од гроша.{S} Тај дућан је београдски специјалитет, једна врста приватне |
ту може наћи.{S} Али они ради којих тај дућан постоји познају га на први поглед по његовом проз |
ош Капији, па лево.{S} Ту се види један дућан своје врсте, углављен између једне папуџинице и т |
аревића, бакалина.{S} Њен отац је држао дућан у главној улици коју чини у тој вароши пут Крагуј |
маћих успомена и дрангулија, хладан као дућан с намештајем.{S} Вешт посматрач би по тој одаји о |
рстију.</p> <p>И тада би звао младића у дућан, понудио га да седне за тезгу, до саме касе, пору |
акцију, треба му читаво решење да уђе у дућан и купи какву ситницу, а прелази преко остварених |
и, а она није могла отићи сама до првог дућана.</p> <p>— Бог с тобом! — чула је забрану унапред |
у да захвате што више улице.{S} Роба из дућана гомила се безбрижно по тротоару.{S} По прозорима |
ишадор, алеву паприку.{S} У другом делу дућана, поплочаном циглама, стојали су џакови кафе, пир |
остала готово иста.{S} Два низа сниских дућана и неугледних кафаница граничили су је с обе стра |
ли целе зиме почну да се краве.{S} Пред дућанима су воштане свеће, обешени светњаци; иза њих се |
шешири по најновијој моди, изложени по дућанима, грубо су одскакали од тарница што су се дрмал |
аву, стока божја!“</p> <p>На спрату над дућаном седели су.{S} То беше стара паланачка кућа: про |
рму.{S} Неколико мува зујало је око оба дућанска прозора.{S} У рафовима се шаренила повесма вун |
у из раја изашле.</p> <p>Били су сами у дућану.{S} Калфа је претакао вино у магази.{S} Шегрт је |
моди и сувише скуп да би се продавао у дућану.{S} Газда-Митар имао је среће у трговини.{S} Пос |
ога оца.{S} Место тога, он је прионуо у дућану и лепо помогао старом Остојићу.{S} Како кујунџил |
етог из Србије.{S} Доиста, кад се његов дух стварао, природне науке достизале су свој врхунац.{ |
ја задовољства, а задовољства не челиче дух.</p> <p>Син је растао слободно, тумарао са свим ква |
ује своја средства.{S} И други: немиран дух, заљубљен у бескрајност, фантаст који захтева све л |
домазлук и више се није враћала.{S} Њен дух је тежио за науком, литературом, политиком и тако н |
то, Илићу, говорио одавно, али ти имаш дух романтичан.{S} Ти мислиш да сам ја груб.{S} Ја ниса |
она је губила присуство <pb n="181" /> духа и питала се шта други мисле о њој.{S} Она је знала |
оде, на младост.{S} Кад планински ветар духне из клисуре, облак од цветне прашине дигне се изна |
ехана и велика, пространа шума.{S} Тада духну ветар.{S} Лишће у џбунова заигра у крај пута.{S} |
вао у шипражју поред Млаве.</p> <p>— На Духове је наша скупштина у Београду — рече јој Аница. — |
у колико је дотле избегавано; момци су духовити, девојке приступачне, младе жене несташне, а с |
чито трчати за критиком, за рушењем, за духовитошћу, за исмевањем и скептицизмом ?</p> <p>Госпо |
вршинама леда и снега.{S} Живео је само духом.{S} Проналазио је масу задовољстава радећи дан и |
дно место где се цели животи истроше, а душа не оде даље од бриге за насушни хлеб и државни пор |
е учини како у њима дрхти цела Радојева душа, и збуни се.{S} Сунце је било дошло према њима.{S} |
талих слабина и очију стакластих као да душа сања неки ванземаљски сан, тело наго, божанствено |
неугодно.{S} Срце јој се стезало, њена душа је плакала, а она се морала смешити.{S} Стога побе |
сећање савијало јој се на срце.{S} Њена душа је дрхтала од страха пред нечим непознатим, незави |
и, дуги, испрекидани и продужавани, где душа само додирне душу, па је остави да сања започети с |
амерно, па и да му пркоси.{S} Његова је душа патила, његов понос је страдао, његово срце желело |
војих дупља нешто унезверено, као да је душа стално у послу, зенице грозничаве, занесене, нестр |
ради, као да у радњи има стотина срца и душа.{S} Марке су биле најновије, укус леп, цене умерен |
оз прозор.</p> <pb n="159" /> <p>Тело и душа су тако уједињени и збркани у нама да упркос лепим |
Друштво прихвати:</p> <quote> <l>Милији душа мирише</l> <l>На свакојаке травице,</l> <l>На зеле |
Један глас из најтамније дубине његове душе проговори узнемирено:</p> <p>— Шта је?{S} Шта је т |
S} Па ипак, по болесној склоности своје душе, он се не даде да га занесе та струја нових нада, |
авала се уверити и овом половином своје душе, и обећавала себи да неће мрзети <pb n="49" /> дев |
еђ за усавршавањем, сви инстинкти једне душе будне, упечатљиве и несређене обузели, занели и ос |
ишљење?{S} У њој се бунио остатак старе душе, бунила се сва њена ранија наивност против извесни |
или по прозорима блудели су дрхтећи као душе прогнате из раја.{S} Пусти простори, по којима се |
ивот ми је кратак, верујем у бесмртност душе.</p> <p>Вишња није била створење које завиди, али |
као ветар, гушило је и дирало у дубину душе, да јој је сваки живац треперио.{S} А пријатно, је |
ез иједног права, интелектуални подрум, душевна касапница!{S} Како јој се бедно чинило њено род |
пела.{S} Боле (!дуго о) га хиљаде игала душевног нестрпљења.{S} Није знао шта да ради од себе.{ |
ено срце грчило се у мукама.{S} У њеној души дубила се болна празнина.{S} Губећи њега, чинило ј |
ађао је шта ће се десити у њеној доброј души, кад сазна све.{S} Погађао је сву одвратност која |
и и принесе је к срцу са једном жељом у души да сам поцрвене.{S} Ко зна колико осташе тако загр |
.</p> <p>Осећала је како јој је тешко у души.</p> <p>Грло ју је стезало од неке незнане жалости |
бав која се приближава.{S} Ипак нешто у души говорило му је да спречи мисао да не иде тим правц |
и готово јој хтеде рећи: „Хајде, срећна душо, поново у тих живот одакле си и дошла.{S} Остави п |
ном <pb n="311" /> главом и превртљивом душом.{S} Што јој се некад допадало код њега, чинило јо |
ни и продужавани, где душа само додирне душу, па је остави да сања започети сан, и пољупци где |
оним нечим новим што јој је надирало у душу.{S} Она их је памтила све, и несвесно упоређивала |
вршетак свега.</p> <p>Понекад, у његову душу су запљускивали и приливи одлучности.{S} Један уну |
ла без разлога, испуњавала је њену целу душу.{S} Она је веровала у Чедомира, он је воли... они |
се ја, због оног мог лудова, Бог да му душу прости, мучила и патила.</p> <p>Директор је био по |
S} Ниједна мучна мисао није мутила њену душу.{S} Посао јој се милио.{S} И време је проводила ла |
а разних осећања испуњавала је сад њену душу.{S} Као врхунац свега, била је нестрпљива жеља да |
је јако утицала на већ рањену девојкину душу.{S} Она се посвети бризи око оца.{S} Труђаше се да |
ћеш се решити за конвенционални брак, и ђаво ће знати да ли ћеш шта сачувати од онога што сам т |
лаву, она се тако угњезди да је ни сами ђаво не би могао отуд ишчупати.{S} Ништа на свету није |
итам да ли у мени не живи неки скривени ђаво.{S} Ах, како сам гадан, како сам гадан, Боже мој!< |
таризам, еволуција, проституција, један ђаво!{S} Спас радног народа је у револуцији... и само у |
је у питању држава и виши интереси, до ђавола држава и виши интереси!</p> <p>— Ту је народ, ко |
насмејана уста, зајапурени образи, њен ђаволасти поглед понављали су немо, а јасно: — Пољуби м |
не приче, млада девојка заспа са једним ђаволастим осмехом који дотле није био додирнуо њене ус |
а далеко од себе!</p> <p>Бела се церила ђаволасто.</p> <p>— Хај’те горе, на послужење — додаде |
ознале и пуне прича о мачки, кокошима и ђаволу.</p> <p>Ту, у Крунској улици, изненади се импров |
Жива нећу, а мртву ме можеш однети и на Ђавоље Острво.</p> <p>Илић се тада реши да оде сам.{S} |
ет.</p> <p>— Видиш, ти си петичар, први ђак, сталан гост на министарској трпези, па која вајда: |
државној служби.{S} Он пак био је први ђак у сваком разреду, четворка је за њега била увреда, |
песме.{S} У сваком разреду био је први ђак, имао је саме петице.{S} У расправи појединих питањ |
није било све потаман, па је увек први ђак.</p> <p>Посебице је Бела била љубазна.{S} Она је ра |
.{S} Остао је још Зарија Ристић, вечити ђак, вечити занесењак, вечити сиромах.{S} Блед и озбиља |
лном драганом: он је био само сиромашан ђак, без родбине, без сигурног прихода, без пријатељски |
а господин - Чедомира.{S} Он је сиромах ђак... пардон, господине Илићу — поправи се госпођа с н |
га мужа; по њеном мишљењу један сиромах ђак треба да је задовољан што улази и у дечју собу; <pb |
ђу оца и сина, мајке и кћери, учитеља и ђака?{S} Ја чујем само право... право, а где је реч дуж |
цији.{S} Полиција није смела ући ту; за ђаке је пак било стално отворено.{S} Могло се ту склони |
е, годинама прича како су се провели на Ђаковића љуљашци, о Сокином прстену.</p> <p>Тако и сад, |
n="163" /> виђа по улици са оним нашим ђаком... како ’но му беше име?</p> <p>— Чедомиром?</p> |
г срећног дана, она хтеде показати томе ђаку да она није мачји кашаљ, да она има нешто више од |
усрећу са збиљом коју је она донела.{S} Ђаци су се често шегачили са најсветијим стварима.{S} П |
ио му да ће га казнити озбиљније.{S} Ни ђаци га нису много поштовали, јер су га колеге пањкале, |
да многи млади пар.{S} То су били махом ђаци са својим другарицама, радницама или газдаричиним |
годинама службе.{S} То су они који као ђаци добијају места по Скупштини, разним министарствима |
овање с поштанским маркама, свађао се с ђацима око панораме коју је правио у кутији за фул, био |
вао прибелешке, писао изводе, као сваки ђачић.</p> <p>Као што се предвиђало, свршио је школу од |
ељског, свога.{S} Оно је било као општа ђачка кућа, непобедан бедем који је пркосио свакој реак |
начитани другови, одушевљене другарице, ђачки скупови, дуга бдења, па и саме ноћне светиљке, ко |
: изгледало јој је природно, младићски, ђачки.{S} И доиста, ово их приближи.{S} Она се одушевља |
ла просто, једном речи: „Чедо!“ и, мало ђачки, мало новинарски и књишки, излагала строго, готов |
.{S} Он је био верна гласачка војска по ђачким зборовима, где се драо и скакао на први знак <hi |
i>вешплава</hi>, ђинђува, водених чаша, ђачких таблица, бутеља коњака и емаљираних шерпи.{S} Га |
брижљиво остављао те хартије у дно свог ђачког сандука, поређане хронолошким редом; закључавао |
дио кредит код једног великог књижара у ђачком кварту, па је ступио у везе и с антикварима на о |
уству ове стварности.{S} Негде зашкрипа ђерам.{S} Један пас залаја.</p> <p>Посматрајући то буђе |
евали се славуји.{S} Негде би зашкрипао ђерам.{S} Варош тонула, љушкала се, разливала у ноћи.{S |
S} И суза за сузом поче да се ниже, као ђердан, низ образе девојкине, лагано, коврљајући се, не |
на шољица, кутија од <hi>вешплава</hi>, ђинђува, водених чаша, ђачких таблица, бутеља коњака и |
века, већ га звали архилопов.{S} Гомиле ђубрета просипале се из редакције сваког дана на Терази |
е кувале по шупама, одмах до помијара и ђубришта.{S} Оне су излазиле за тренутак из тих јадних |
ерења.{S} Бели се јако допада.</p> <p>— Е? — зачуди се министар.</p> <p>— Да — потврди његова ж |
год му дође под руку.</p> <p>— Ево, на, ево још — викао је ван себе.</p> <p>Али је газдарица ве |
спео да се она врати у Београд.{S} Али, ево већ неколико часова како су једно с другим, а он не |
Красан је мој Милисав, видећеш.{S} Ах, ево га — додаде млада жена и показа руком на једног раз |
у, у три сата.{S} Ти си слободан?...{S} Ево ми трамваја — додаде затим. — Ја ћу бити тачна.{S} |
S} Није ли читаво уметничко дело?...{S} Ево, па пуши — продужи она, помакнувши сто у правцу Или |
да нам олакша борбу за насушни хлеб.{S} Ево овде у равници, где се киша очекује као благодат не |
p>— Ко ме уби?...{S} Ја сам се убио.{S} Ево на̑!...{S} Све је ту написано...</p> <p>И пружи му |
ва, убава девојко!...</l> </quote> <p>— Ево цвећа! — викну један женски глас.</p> <p>Гомила се |
ена, у румену кожу босих ногу.</p> <p>— Ево ме... узми ме! — промуца њен глас.</p> <p>Девојка ј |
цати што год му дође под руку.</p> <p>— Ево, на, ево још — викао је ван себе.</p> <p>Али је газ |
д, кад их јој предаде, викну :</p> <p>— Ево важне... лажне новине! </p> <p>Обузимала ју је нерв |
рану, и викао као по дужности:</p> <p>— Ево лепа воћа!...{S} Тазе јабуке, крушке, слатке помора |
После рече брзо, усплахирено:</p> <p>— Ево, на, држи — и предаде јој све од свог рукописа што |
н је понављао у себи надничареве речи: „Ево на̑!{S} Све је ту написано... па читај!“</p> <p>Ист |
сабљом преко колена. — Парламентаризам, еволуција, проституција, један ђаво!{S} Спас радног нар |
промуклог гласа и светлих очију. — Јер еволуцијом треба припремити револуцију...</p> <p>— Ја и |
иње, које су преплавиле универзитете по Европи, које ступају у најниже слојеве народа да би <pb |
ладим да је она најружнија престоница у Европи.</p> <p>Вишња заусти да нешто дода, али је већ м |
ари, жуде за нечим вишим од свакодневне егзистенције.{S} Она се чудила како је досад могла бити |
за то време није десило!</p> <p>Блажени егоист, он ју је био готово заборавио.{S} Они беху дале |
се реши коју да изабере.</p> <p>Идеални егоист који тражи целокупност своје среће, Илић је осећ |
еликим носем што тера мртвачка кола.{S} Еј, Марјане, колико си их данас сахранио?</p> <pb n="16 |
на глави и високим чизмама на ногама. — Еј, Милисаве, ходи да ти представим моју најмилију друг |
гов говор није био окићен социолошким и економским терминима, он није умео ићи у облаке тананих |
успео да оснује акционарско друштво за експлоатацију Моравине снаге.{S} Влада је одобрила прав |
ролетеру свеједно који ће га капиталист експлоатисати, Србин или Турчин, свеједно који ће поп з |
о се образује коалиција, свака фракција експлоатише у своју корист парламентарну свемоћ.{S} Тре |
релативности, уравнотежавања.{S} Био је екстреман, фанатик, непомирљив, напрасит.{S} Што се њем |
ици.</p> <p>Ова улица је била још место елегантне шетње.{S} Девојка је волела ту улицу, веровал |
на вашару.</p> <p>— Овим сељацима засја електрика пре него што јој и диреке ударише — примећива |
оварао на дугачко и на широко о примени електрике, трудећи се да га својим здравим разумом схва |
упита шта ће ту, он одговара: „Пун сам електрике“...{S} Шта да радим, кажи ми.</p> <p>Вишња јо |
има.</p> <p>Варош се спасла, али од <hi>електрике</hi> није се више познавао ни камен.{S} Љубав |
} Још до године у ово доба можемо имати електрику.</p> <p>Остојића је нарочито помагао газда-Ми |
нећу, па ко ће!</p> <p>Чачак није добио електрику.{S} Преко лета се било далеко одмакло с посло |
> <p>У чаршији се говорило непрестано о електрици.{S} Радоје је био јунак тих дана.{S} Људи су |
p>— Само треба претворити речну снагу у електрицитет — продужи доиста млади сајџија, начинивши |
амвај <pb n="79" /> шкрипао је уз брдо; електрична светлост севнула би несигурно као муња неке |
је владала дубока породична тишина.{S} Електрична лампа заклоњена шеширом од зелене свиле, раз |
адоје почео да говори о лакој дељивости електричне <pb n="177" /> снаге, што јој даје преимућст |
о.{S} У успеху свога плана за подизањем електричне индустрије у Чачку, гледао је остварење свој |
ројавао своје несреће последњих година, електрични трамвај <pb n="268" /> је носио другарицу ње |
села.{S} Тек, коњски трамвај замењен је електричним, а на пољани Батал-џамије копани су темељи |
{S} У салону се запали велики лустер, а електрично звонце позва собарицу да послужи слатко.</p> |
ој једном кад је срете и поведе говор о електричном предузећу. — Само је тунел затрпан и збриса |
леда своју другарицу у визији природних елемената, он се упита нехотице: „Нашто пунити уши дево |
а мешали се модерни судови од земље или емаља.{S} Из кујне се иде у дечју собу, где је Чедомир |
х чаша, ђачких таблица, бутеља коњака и емаљираних шерпи.{S} Газда-Митар трговао је још са жито |
рзалној слободи и еманципацији жена.{S} Еманципација!...{S} Да дивне речи за нашу земљу где ник |
ела бити ослобођена жена.{S} Нашто онда еманципација, нашто социјализам, нашто све те лепе мисл |
>— О еманципацији жена.</p> <p>— Чеда и еманципација! — прште Каја у смех. — Ко га не познаје, |
адак него што смо ми.{S} Шта ће ти боље еманципације?</p> <p>Ишли су сад по стази посутој шљунк |
озитивна знања.{S} Не застаните на путу еманципације!{S} Ваши хоризонти остаће тесни, ваша схва |
и, Карлу Марксу, универзалној слободи и еманципацији жена.{S} Еманципација!...{S} Да дивне речи |
p> <p>— О чему сте говорили?</p> <p>— О еманципацији жена.</p> <p>— Чеда и еманципација! — пршт |
— осече се Вишња за први пут. — Ја сам еманципована девојка.</p> <p>Газдарица је не разумеде д |
лепи Млађа носио кариране панталоне, а еманциповане другарице гризле переце поред најпомодније |
ништво, и живе, скривено, по Палилули и Енглезовцу, с каквом хистеричном газдарицом.{S} Обележе |
редмет из средине... што се позивају на енглеска и талијанска дела.</p> <p>Осећала се слободна, |
говорио је. — Кад бих живео у Белгији, Енглеској, у другим индустријским државама, ја бих се с |
фера, планете, сунчев систем, материја, енергија.</p> <p>— Назови како хоћеш — једва чујно прош |
ли, са својим брезама и саоницама, култ енергији, окрутности, себичности.{S} Али...</p> <p>— Ал |
анимо...</p> <p>— Мама! — умеша се Бела енергичније.</p> <pb n="194" /> <p>— Красно, госпођице |
p> <p>— Он је за мене мртав! — одговори енергично сама себи.</p> <p>Али та реч беше одвише тешк |
да ћемо се опет видети — одговори Илић енергично, и ухвати девојку за руку.</p> <p>— Шта ми им |
ије ми ништа.{S} Остави ме, мајко...{S} Ено, зове те служавка.</p> <p>Она је због Чедомира пром |
ј се далек, хладан, као окаменотина.{S} Ено Гаврила Петровића, вуче пет кила књига, уби га науч |
ига, уби га научни рад, кашљуца већ.{S} Ено Петра Гавриловића, дигнуо десно раме, спустио лево, |
ичког с њима, јер је имао приличну дозу епикурејства у себи; он је волео све што је пријатно, л |
протности између разних народа и разних епоха, опозиције у срцу једног истог друштва, противуре |
тако се не можемо оружати „знањем целе епохе“, како ти хоћеш.{S} Морамо се задовољити мањим.{S |
бу.{S} Ја сам наоружан знањем целе наше епохе.</p> <p>Вишња се промисли да ли да му каже праву |
жаргоном:</p> <p>— Стрике, сипи ми два’ес’ пара пасуља.</p> <p>Понекад наврати и Зарија Ристић |
разно.{S} Ништа више није остало од <hi>Еснафлије</hi> до две чађаве пруге на зиду суседне куће |
а, велим...{S} Не би ти долазио код <hi>Еснафлије</hi>.{S} И ти си погорелац на свој начин, је |
. <pb n="167" /> Он изабра најгору, <hi>Еснафлију</hi>, па ступи унутра.</p> <p>Сазидана од ћер |
есетак књига, научи се на памет још два'естак наслова, славних имена и мудрих мисли.{S} Иначе, |
оје могу рећи само теби... да ти кажем, ето ако хоћеш... колико сам ниско пао, најзад.</p> <p>Д |
<pb n="287" /> има жену лепу, пријатну, ето такву као што је Вишња.{S} Она сигурно има врло леп |
а се зове...{S} Келнер, један полић!{S} Ето, такав треба да си.{S} У природу, у природу!...</p> |
шевљава те, опија најбр...р...рже...{S} Ето, већ сам пијан. .</p> <p>Био је заиста добро угреја |
>— Угледајте се на господин-учитеља.{S} Ето, њему није било све потаман, па је увек први ђак.</ |
смешећи се љубазно њеним величинама.{S} Ето главне улице њеног родног града: један дуг, прав со |
на историска чесма и добра ладовина.{S} Ето је одмах кад се пређе ова баштованџиница, код оног |
једну ноту више изнад свакидашњости.{S} Ето ти кључа да постанеш велики у очима оних који те ок |
а се учи; он је готово цео неписмен.{S} Ето то, тај факт, то жалосно стање у којем се налази на |
д неће се никад уредити — говорио је. — Ето, ја сам провинцијалац, а изгледа ми да се овде нема |
га је чама, досада, мрзовоља.</p> <p>— Ето тако — закључи — од како смо се растали, тера ме не |
<p>— Објасни то мало простије.</p> <p>— Ето, нама требају добри радници, занатлије, агрономи, у |
е уби? — упита онај из гомиле.</p> <p>— Ето, тако, радио с нама, вукао цигљу, па онда баци сама |
а то говорио.{S} Али се свет препаде, и ето...</p> <p>Радоје наби качкету јаче на очи, распали |
Савамале.{S} Под прозорима су му расли ефемерни патлиџани, који би се спарушили чим би за педа |
ир који не руши цикање попаца, крештање жаба.{S} Он је узе и за другу руку.{S} По башти су цвет |
фабрикама палиле су се лампе.{S} Хорови жаба звонили су уједначено кроз вечерњу тишину.{S} Две |
внотежу и тражи да се за шта ухвати.{S} Жабе су крекетале, попци и скакавци зрикали.{S} Он се у |
тако беру и једу.{S} По кафанама се чуо жагор.{S} Деца се враћала с купања и дерала у сав глас. |
} Девојка поред њега имала је зеленкаст жакет који је врло лепо доликовао њеној плавој појави.{ |
доликовао њеној плавој појави.{S} Испод жакета видела се муселинска блуза; лака материја дрхтал |
</p> <p>С тим прекором мешала се широка жалба за Београдом и младићем кога је тамо оставила.</p |
ојка мајци гласом у којем је одјекивала жалба и прекор. — Тако ми ружно стоји кад играм!</p> <p |
болова, а многи од нас не чује ни једну жалбу — грмио је Илић, опијајући се сопственим речима. |
а, све губе гризу све класе.{S} Свак се жали на своје стање.{S} Нигде нема никаквог ауторитета. |
ву и гледаше га кроз сузе, као да га је жалила, као да је жалила себе, као да је жалила њих обо |
оз сузе, као да га је жалила, као да је жалила себе, као да је жалила њих обоје.</p> <pb n="161 |
алила, као да је жалила себе, као да је жалила њих обоје.</p> <pb n="161" /> <p>— Ми бисмо могл |
а се није догађало.{S} Београђани су се жалили на врућину, на прашину, на велике цене.{S} Овог |
двидели — одговарао им је убеђено. — Не жалим новца.{S} Само нек се не губи време.{S} Све ће се |
Његошеве.{S} Кад би пак био рђаве воље, жалио се на реуматизам у десном колену, који је добио н |
уком.{S} Учитељ се вечито <pb n="58" /> жалио да Радоје стално трчи напред: научи лекцију која |
ња, наглих и из друге руке.{S} Он ју је жалио.{S} Погађао је шта ће се десити у њеној доброј ду |
ише сунца.{S} Понекад би се заборавио и жалио што није више учио школе.{S} У то доба била се ве |
већ до немогућности, младић се трже.{S} Жалосна стварност приказа му се тада исто тако лако као |
а погледом зачуђеним, наивним, благим и жалосним, дубоко уверена да је њен живот био дотле праз |
и треба, па опет ништа од тебе — додаде жалосно. — А кад сам ја учио школу, мој брајко!...</p> |
сти поглед на свој рукопис, он признаде жалосно:</p> <p>— Залутао сам.{S} Није то што сам хтео. |
<p>— Остани, Чедомире — говорила му је жалосно и нежно. — Ја ћу то изгладити.{S} Мајка се не с |
цу беху се развукле.{S} Очи се рашириле жалосно.{S} Уста је држала отворена.{S} Видела се оба р |
грдна штета.{S} Она једина весели наше жалосно доба, греје те место метресе, одушевљава те, оп |
Око срца му је било весело, топло, па и жалосно.{S} Мило му је било што је реакција падала, сло |
иљкама.{S} Међутим, онда то беше празно жалосно поље, покривено спрженом, смрдљивом травом, раз |
о цео неписмен.{S} Ето то, тај факт, то жалосно стање у којем се налази наш свет, не треба губи |
ну, као да је хтела савладати изненадну жалост која је обузе.{S} Младић је куцао штапом о калдр |
ног сажаљења за друге, а са пуно дубоке жалости за себе.</p> <p>Мајка јој је умрла оног лета ка |
> <p>Грло ју је стезало од неке незнане жалости.{S} Очи су јој биле пуне суза.{S} Ако остане с |
модри слез са круницом као звезда.{S} У жалфије се пла̑ве длакава, лепљива уста.{S} Хајдучка тр |
b n="222" /> посматра њу и њен венац са жаљењем и као хоће да јој каже:</p> <p>— Тако ћеш и ти |
молила га да јој то испуни, јер, каже, жандарм јој наредио да то мора бити свршено још тог јут |
вије понашала према домаћем учитељу.{S} Жандарм, на служби у министровој кући, одавао му је пот |
атовићка је имала развијено тело, као у жандарма, крупну главу, црне веђе, круто држање, набеље |
ио сам га пред лањску демонстрацију.{S} Жандарми су ме измлатили, ја се нисам користио њим.{S} |
но отворено.{S} Могло се ту склонити од жандармске потере, испред кише или кад човек не зна куд |
демонстрацијама, фанатички излагао леђа жандармским кундацима.{S} Шта то мари!{S} Он је волео с |
о беше под проклетом реакцијом.{S} Тек, жао ми је, човече, пара...</p> <pb n="105" /> <p>Него в |
е у ваздух и више се не врати.</p> <p>— Жао јој је било свога живота! — примети Вишња полако.</ |
отеку! —рече Илић.</p> <p>— Зар ти није жао овако лепог дана? — одговори му философ. — Књига пр |
дувана убијао досаду.</p> <p>— Је ли ти жао Београда? — упита Радоје своју сусетку.</p> <p>Дево |
у Београд?</p> <p>— Њој ће бити свакако жао ако је не известиш.{S} И онда, знаш како је, чича-М |
један глас више, наручивале мокролушким жаргоном:</p> <p>— Стрике, сипи ми два’ес’ пара пасуља. |
лепо време.{S} Дан је био један од оних жарких дана у сред пролећа, кад се око нас осећа оргија |
ad> <p>Дани су пролазили врло споро.{S} Жарко јулско сунце пржило је београдске голети, као да |
им, јер ме данашње доба боли, јер су се жбири испилили у народне људе, у родољубе, јер наше вре |
мео?</p> <p>— Да.{S} Ти чекаш, гладан и жедан, награду за твоје философске спекулације, а око т |
на леђа, полуоткривена и дишући дубоко, жедно, као да се подавала млаком ваздуху који се завлач |
е нуди, непомирљив идеализам, неутољива жеђ за усавршавањем, сви инстинкти једне душе будне, уп |
његовом доцнијом женом?{S} Да ли осети жеђ за осветом или свирепо задовољство што су сад сви т |
и као да се растопило по целом небу, па жеже.{S} Нигде тице да се чује.{S} Биље зри.{S} Вишња ј |
ака од Саве, једна зелена ливада и цела железничка станица.{S} Разни колосеци, низови вагона и |
изгубио.{S} Пред њима је стајала једна железничка пруга.</p> <p>— Ту близу, где понекад идем к |
извршити наоружање војске, подићи многе железничке пруге, развити јаче везе са иностранством да |
="289" /> ти си имала велики цвет... на железничкој станици се формирао један воз... ја бејах г |
ади њега и ради својих родитеља, она је желела бити најбоља жена на свету.{S} Она није признава |
а и укућани били су је размазили, те је желела да и Чедомир буде нежан <pb n="114" /> према њој |
крутуљаст, са очима као у миша, она би желела да се и њему допадне, јер је она, својом хромошћ |
ла, његов понос је страдао, његово срце желело освете.</p> <p>— Јесте ли ви срећни, господин-Ил |
је, поред своје струке, волео слободу, желео добро своме народу и имао стила у чланцима што их |
у је сурову владу рано осетио.{S} Он је желео да има новаца да би осигурао слободу кретања, да |
е последње године, да ти кажем: шта сам желео, а шта сам добио, шта сам очекивао, а шта дочекао |
о да је дочепа у своје шаке.{S} И он не жели власт да учини добра себи или другом, него тако... |
огу здраво и добро, да јој исто од Бога желимо.{S} Само, кажи, мајка ти је нешто назебла, па се |
} Као врхунац свега, била је нестрпљива жеља да напакости Илићу, свету, самој себи.</p> <p>Једн |
.{S} Можда је и она <pb n="39" /> имала жеља, и то још раније него Вишња, да се развије што виш |
.{S} Њу је обузимао стид, па радост, па жеља нека да је нестане, да се истопи полако, као комад |
оћу да он буде вредан...</p> <p>— Пуста жеља!{S} Јер само гледајући у прошлост, ми можемо знати |
S} Али ју је јастук жуљао, обузимала је жеља да понови балет, несносна врућина пекла ју је из п |
ма нису се чули ти удари који звоне као жеља, као чежња.{S} Усред Београда који је дотле познав |
жностима; њена љубав ласкала је његовим жељама да живи и буде срећан.{S} Млади човек се налазио |
мало пискав глас нешто природне женске жеље за допадањем.</p> <p>Младен га је позивао такође:< |
вају, цвркућу по ваздан.</p> <p>— Глупе жеље! — закључила би убрзо затим.</p> <p>Она је била љу |
ска.{S} У осталом, он је у том тренутку жељкао једну неостварену жељу за променом садашњице, не |
ешто поверљиво, гледао ју је нетремице, жељно.{S} Пролазили су поред познатих места; час би то |
двратан, тако одвратан да склопи очи са жељом да умре.</p> <p>— Пријо? — закрешта женски глас о |
прихвати и принесе је к срцу са једном жељом у души да сам поцрвене.{S} Ко зна колико осташе т |
у том тренутку жељкао једну неостварену жељу за променом садашњице, нејасну жељу за нечим потпу |
и су увек могућности да задовоље Белину жељу: купе јој пајаца са звонким прапорцима, скупоцен ш |
ену жељу за променом садашњице, нејасну жељу за нечим потпуним, савршеним, која би хладном мисл |
S} То јој би мило, али убрзо одби ташту жељу за каћиперством и рече у себи:</p> <p>— Он се вара |
дана, жене ослобођене свих предрасуда, жена-човек да се тако изразим.{S} Угледајте се на Руски |
ржавног пушкара у пензији.{S} Домаћица, жена преко шесдесет година, још дурашна, трудила се, ка |
славних имена и мудрих мисли.{S} Иначе, жена испадне ученија од мужа, — да извиниш Милисаве!... |
Он се вара.{S} Њему треба друга жена... жена која ће се посветити цела његовом делу, која ће му |
завезан за земљу.{S} И још нешто горе: жена, женска страна, подјармљена туђој вољи, туђим мишљ |
гова газдарица.{S} Добра <pb n="301" /> жена је била отворила врата лагано да би га што мање уз |
је од жене и деце да пазе на одело.{S} Жена му је имала тепелук од дуката и дијамантску грану. |
о:</p> <p>— Није ми глава сад за то.{S} Жена ми се разболела.{S} Прала јуче кућу, па је ваљада |
лазио у Пожаревцу, на робији.{S} Његова жена, кад се тако нашла изненада без мужа и прихода, по |
учинило не знам какво добро.{S} Његова жена, која је раније, док су били сами, попуштала прва |
би са властима, стари професор и његова жена нашли су увек могућности да задовоље Белину жељу: |
министар.</p> <p>— Да — потврди његова жена, па настави одлучним гласом: — Изгледа да се и она |
ани, изгледали тешки, суморни.{S} Многа жена предала би се судбини на њеном месту, оставила да |
p> <p>— Он се вара.{S} Њему треба друга жена... жена која ће се посветити цела његовом делу, ко |
мрве практичног смисла.{S} Читао је да жена треба да слуша мужа.{S} То му се увртило у главу и |
, видећеш.{S} Ах, ево га — додаде млада жена и показа руком на једног развијеног дерана, са огр |
аша модерна жена изостала је далеко иза жена цивилизованих народа.</p> <p>— Да.{S} Нашем женски |
p>— Доцкан, Илићу — рече затим. — Твоја жена је још твоја.</p> <p>Он покуша да оспори њен разло |
ољство.</p> <p>— Хоћеш ли да будеш моја жена? — упитао је он.</p> <p>Њене руке задрхташе у њего |
и переце; шта то мари ако ти будеш моја жена!{S} Ја сам кадар да радим за двоје.</p> <p>— Ти за |
вно.{S} Али ја добра, наивна, старинска жена...{S} Ко ће у то да верује!...{S} И то да дочекам |
заволи без бојазни.{S} Јер је она била жена, а код жена, кад је муж у питању, начелне разлике |
их родитеља, она је желела бити најбоља жена на свету.{S} Она није признавала себе за свог госп |
оградске болнице.{S} Једна млада, хрома жена успротивила се излишној секцији коју је закон наре |
Није ли сусетка десно од њих невенчана жена човеку са којим живи?{S} Не иде ли девојка, лево о |
“ — хтео је рећи — <pb n="73" /> „једна жена као што си ти, тако учена у својој простоти, тако |
ори, ради њега је хтела бити ослобођена жена.{S} Нашто онда еманципација, нашто социјализам, на |
доврши као по дужности : — Наша модерна жена изостала је далеко иза жена цивилизованих народа.< |
нара.</p> <p>Не чекајући одговор, стара жена донесе што је нудила.</p> <p>— Је ли ти сад боље?< |
ју доцно у вароши — приговори јој стара жена.</p> <p>— Не знате ви те ствари — осече се Вишња з |
а осећања жене.{S} Све је било ту да та жена постане једног дана срећна мајка, проживи мирно и |
је требао да покаже свету колико сирота жена има посла око спреме куће и деце.{S} Млађи су дрхт |
поставља борбу.{S} А ти си жена... наша жена која не воли живот одрицања, позитивне ствари, рад |
бојазни.{S} Јер је она била жена, а код жена, кад је муж у питању, начелне разлике не представљ |
ла се блесасто по соби.{S} Кризе су код жена заразне.{S} Она напреже све што јој је остало од с |
чекала их стрпљиво, хладно, као да није жена.</p> <p>Било је пролеће кад је дошла у то село.{S} |
су, универзалној слободи и еманципацији жена.{S} Еманципација!...{S} Да дивне речи за нашу земљ |
у сте говорили?</p> <p>— О еманципацији жена.</p> <p>— Чеда и еманципација! — прште Каја у смех |
>— Право претпоставља борбу.{S} А ти си жена... наша жена која не воли живот одрицања, позитивн |
ај сан, он се обрати девојци, нежно као жена:</p> <p>— Куд си пошла?...{S} Хајдемо негде заједн |
сним сажаљењем, које може да осети само жена према жени, шапташе јој матерински:</p> <p>— Вишња |
и се другим данима не опажа у присуству жена и људи, лепих, задовољних, срачунатог држања сукње |
> <p>Стари господин као да не чу шта му жена рече.</p> <p>— Све имаш што ти треба, па опет ништ |
оја комбинација? — рече министар кад му жена саопшти те вечери да је Илић запросио Белину руку |
, како да се узму, човече? — одврати му жена. — Дошла Ката данас, па као да се у црно завила, п |
појма.{S} Дотле се Вишња чинила младићу жена-другарица која диже човека на посао, пружа му подс |
... молим те, колико је тек мало таквих жена!{S} Жене примају науку која им се предаје, веру ко |
погледа изненађено, па по обичају наших жена да се покажу љубазне кад их неко нâвикне, понуди с |
ди човек је залуд наводио разлоге двема женама, које су се занеле у свој план до лудила.{S} У к |
да се праве вештачки бунари, поправљао женама машине, декорисао кафанске сале за забаве, засту |
нама требају жене на висини наших дана, жене ослобођене свих предрасуда, жена-човек да се тако |
те, колико је тек мало таквих жена!{S} Жене примају науку која им се предаје, веру која им се |
ли чим би за педаљ одмакли од земље.{S} Жене се кувале по шупама, одмах до помијара и ђубришта. |
нак људи долазе увек нешто раније, а да жене задоцне стално.{S} Чедомир је потврдио ово правило |
е била као створена за нормална осећања жене.{S} Све је било ту да та жена постане једног дана |
" /> година — настави да се љути против жене. — Батине!{S} Батине!{S} Батине су из раја изашле. |
ивота.</p> <p>Једног малог празника кад жене не раде, Вишња је седела код Остојићевих, кад Радо |
оји и прсник од платна.{S} Тражио је од жене и деце да пазе на одело.{S} Жена му је имала тепел |
о тротоару, с друге стране, ишле су две жене, с марамом на глави, чији су крајеви били везани и |
е шара на зиду у девојачкој соби његове жене.</p> <p>Исекао је хартију на полутабаке, начинио п |
ка.{S} Треба храбро поћи ка идеалу нове жене, јер нама требају жене на висини наших дана, жене |
ђења.{S} Она је ишла у крајност као све жене.{S} Да јој је Илић у почетку проповедао мржњу прот |
је своју слику, слику не ње, него друге жене, не жене, него нечије наготе.{S} Њене очи су добиј |
су духовити, девојке приступачне, младе жене несташне, а старци и старице тапшу рукама, одобрав |
Заман је ожењени колега, иза леђа своје жене, правио слатко лице.{S} Узалуд је општински ћата и |
обравала да се Чедомир удаљава од своје жене.{S} Морао се примити службе.{S} Доби место у једно |
е био најслађи, кад би уграбио од своје жене да седне за кујнски сто и једе што прво дохвати.{S |
а сав глас и хвалио одличну кујну своје жене.{S} Кад би му, и поред тога, остало слободног врем |
ћа би била опрана...</p> <p>— Старинске жене, газда-Митре...</p> <p>— Старински човек сам и ја, |
слику, слику не ње, него друге жене, не жене, него нечије наготе.{S} Њене очи су добијале чудан |
што је кварило хармонију његове идеалне жене.{S} Тако је гледао у врх једног багрена и у његови |
амо му треба поуке.{S} Оставимо модерне жене нека брину своје бриге, па загледајмо своје јаде.{ |
ан тренутак потпуне тишине.{S} И две се жене загрлише, трудећи се да утеше једна другу.</p> </d |
08" /> се црвене уски јастучићи, где се жене налакћују и разговарају преко улице.{S} На сред ва |
ло на ум да се запита: какве су оне, те жене, те девојке од којих се бојала, јесу ли оне чисте |
ама.{S} То је била визија неке немогуће жене, о којој сви сањамо, коју сви очекујемо кроз цео с |
<p>— Имала си право.{S} Није то за наше жене!{S} У земљи где три четвртине народа не зна ни чит |
па загледајмо своје јаде.{S} Нека наше жене науче своје људе луксузу чистоте, нека му омиле ку |
опства.{S} Идеална веза између човека и жене постоји, за мене, једино у слободној љубави.</p> < |
и подужицама, помињала непознате људе и жене, нарочито жене...{S} За скандалозну страну тога до |
акло, спречава њихов лет.{S} Такве су и жене које примами сунце слободе.{S} Оне му полете, без |
омињала непознате људе и жене, нарочито жене...{S} За скандалозну страну тога догађаја бринуо с |
и ка идеалу нове жене, јер нама требају жене на висини наших дана, жене ослобођене свих предрас |
сваку цену!...{S} Што још занима, јесу жене којих има много дебелих, са огромним грудима, још |
ављао.{S} Говорио је о науци, политици, жени, Богу, лудници, а кад су изашли из кафане, закључи |
њем, које може да осети само жена према жени, шапташе јој матерински:</p> <p>— Вишња... слатка |
само као припрема.{S} Она није довољна жени која хоће да буде на висини свога времена — одгово |
пиће је, стара му мајка!{S} Човек се не жени због кошуље.{S} Млади су; цео је живот пред њима.. |
том је изненади отац да се решио да се жени.</p> <p>— У кући ми је роваш.{S} Мој ма̑л се развл |
Човек има своју кућу, слатко руча, купи жени папуче.{S} Јест, може да <pb n="287" /> има жену л |
ти целом свету, па следствено и његовој жени.{S} У противном, глупости које треба осудити.</p> |
едан бирач тражио да купи шешир његовој жени.</p> <p>— И он га је купио?</p> <p>— Купио.{S} Вел |
емљорадничком осигурању.</p> <p>Његовој жени је годило јако да постане министерка, т.ј. да јој |
ко лица.{S} Та промена не измаче младој жени, те скочи на други предмет, на своју школу, на дец |
више се не врати својој ташти ни својој жени.</p> <p>Док је он тако пребројавао своје несреће п |
а и јесени, доносио је Лазаревић својој жени и најстаријој кћери штоф за хаљину из Београда; шт |
— Девојачка школа није довољна модерној жени.{S} Она је уска, непрактична, несавремена; она не |
школа не даје позитивна знања модерној жени.{S} А ја хоћу да се образујем до краја.{S} Хоћу да |
ре што су га изневерили приликом његове женидбе.</p> <p>Испи чашу, па продужи:</p> <p>— Дуго см |
ћ у себи изненадно, циљајући на краљеву женидбу. — Не могу да схватим такав брак у обичним прил |
као код своје куће.{S} Немаш чега да се женираш.{S} Тетки си се јако допала.{S} Вели, красна цу |
/head> <p>— Хтео сам нешто да ти кажем, жено — рече Матовић, спремајући се да легне.{S} Деца су |
ристова врзла му се по памети:</p> <p>— Жено, шта има заједничко између тебе и мене?</p> <p>Он |
ак:{S} Јеж.{S} Стеван се није слагао са женом.{S} Ћерка једног бирократе из доба првих <pb n="1 |
нуле године.</p> <p>Отпутовао је био са женом у Париз.{S} Задржали су се неко време у Бечу и Ми |
идела свога драгана са његовом доцнијом женом?{S} Да ли осети жеђ за осветом или свирепо задово |
..{S} Верио се са њиховом сусетком, <hi>женом из народа</hi>, удовицом једног инжињера, бившом |
ан за земљу.{S} И још нешто горе: жена, женска страна, подјармљена туђој вољи, туђим мишљењима, |
реста брзо да се бори против појаве два женска лица, оба љупка, оба пријатељска.{S} У осталом, |
от?</p> <p>Она је била и сад мала, жива женска, још је имала свој урођени интелигентни сјај у о |
подне излази у варошки парк.{S} Весела женскадија, која нема брига око распремања куће, готовљ |
ок је била мала, за чудо је лепо радила женске послове.{S} Међутим сад, било да кува ручак, јел |
у свој мало пискав глас нешто природне женске жеље за допадањем.</p> <p>Младен га је позивао т |
љом да умре.</p> <p>— Пријо? — закрешта женски глас однекле.</p> <p>— Пријо, Маро! — одговори ј |
које дотле није примећивала.{S} Велики женски шешири по најновијој моди, изложени по дућанима, |
је било врло мирно.{S} Чуо се тек један женски сатић у папучици, обешеној о зиду.{S} Она је гле |
</quote> <p>— Ево цвећа! — викну један женски глас.</p> <p>Гомила се растури по утрини.</p> <p |
ма, на клупи или по сандуцима, поседало женскиње.{S} Иза једног плота, неке девојке одломиле гр |
лизованих народа.</p> <p>— Да.{S} Нашем женскињу треба поуке.{S} У округу нема више од три чети |
роналазио је пут својих мисли.{S} Једно женско срце куцало је за њим.{S} Он то сад зна, зна поз |
ипило једно женско створење, цело једно женско тело, готово голо.{S} Он не би био човек да је м |
гледа лако.{S} Уз њега се припило једно женско створење, цело једно женско тело, готово голо.{S |
те.{S} Било је у колегијуму много нечег женског, калуђерског, лицемерног и грубо себичног.{S} И |
округу нема више од три четири школе за женску децу.{S} Али шта ће теби универзитет? — тврдогла |
размажено, претвори се у <pb n="133" /> жену, велику, одраслу, снажну, развијену и потпуну.</p> |
Није задовољио девојку коју је узео за жену.{S} Начинио је за свагда неспособном за срећу дево |
подин саизвољава узети његову сестру за жену.{S} Мајка је покушавала да га умири, приволи.</p> |
че.{S} Јест, може да <pb n="287" /> има жену лепу, пријатну, ето такву као што је Вишња.{S} Она |
мири у себи жену која господари кућом и жену која сматра да је њен позив у животу виши од обичн |
ла јединствену вештину да измири у себи жену која господари кућом и жену која сматра да је њен |
} Вешт посматрач би по тој одаји оценио жену која ју је наместила.{S} Матовићка је имала развиј |
...{S} Какво чудо ако је потражио другу жену!</p> <p>Тек је сад видела колико воли Чедомира. <p |
.{S} У једној празној улици спази своју жену.{S} Она га није видела, ишла је оборене главе и хр |
и дужним обзирима, онај који воли једну жену и осећа је поред себе живу, пада у грозницу пожуде |
ива девојка која је обећавала практичну жену и срећну мајку.</p> <p>Њена другарица, напротив, б |
овима усамљености!</p> <p>— Куд нађе ту жену: плебејку, старију од себе, удовицу — рече Илић у |
су припадале крштеница, уверење да није жењен, остале сведоџбе, радио марљиво за своје испите, |
ца.</p> <p>Вишњи се допадао тај младић, жив, окретан, прав.{S} Ћерка једног трговца, она је нес |
ти никако не јављаш.{S} Не зна да ли си жив или мртав.</p> <p>Младић се намршти.</p> <p>— Њена |
на тело.{S} Осетила је тај загрљај као жив.{S} Свест јој се губила.{S} У ушима зујала блага му |
нешто слушао док је стари министар био жив, промангупирао се са свим, изгубио право на даље шк |
што је јуче још постојало, а он је још жив.</p> <p>— Ах, тај живот! — промуца болно.</p> <p>Он |
аја је била <pb n="29" /> мала, мршава, жива девојка која је обећавала практичну жену и срећну |
ш живот?</p> <p>Она је била и сад мала, жива женска, још је имала свој урођени интелигентни сја |
мисао магловита, нејасна, али стварна, жива <pb n="23" /> која га је пратила, легала и дизала |
ека кога су интелектуалне радозналости, жива младост, сумња у радост која се нуди, непомирљив и |
икнула је кад јој је муж поменуо пут. — Жива нећу, а мртву ме можеш однети и на Ђавоље Острво.< |
ознавала извесна лица, од којих су нека жива, а већина су умрла.{S} Није било девера него је Че |
не у у њено расположење.</p> <p>— Да си жива и здрава, још прве године.{S} Мој колега беше доша |
.</p> <p>— Без једне речи, као да нисам жива! — размишљаше девојка, повукавши се из трема у сво |
ла песма радничка. <pb n="176" /> Варош живахну.{S} Хлебарнице почеше пећи хлеб два пут дневно. |
и дирало у дубину душе, да јој је сваки живац треперио.{S} А пријатно, јер је то све било њој с |
в што узнемирава то тихо језеро здравих живаца бунтовним мислима нових дана и готово јој хтеде |
илом.{S} Очи су јој биле мајчине: црне, живе, маслинасте, очи као у неке лепе животиње.{S} Коса |
ико невероватно разних прилика у којима живе бића што је Дарвин стрпао све у једну врсту!{S} По |
у ништа, полажу много на беседништво, и живе, скривено, по Палилули и Енглезовцу, с каквом хист |
један проблем механике, на једну врсту живе геометрије.{S} У науци се чује брујање таласа рево |
у, од оног што јој је остало од мираза, живела са децом, скромно, тешећи се да то неће увек так |
чак, час село у којем је <pb n="307" /> живела.{S} После се та сцена променила.{S} Настао мрак. |
госпођа ће живети још толико колико је живела.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140 |
и је предузимала и онога којим је дотле живела.{S} Она је била кћи Митра С. Лазаревића, бакалин |
нало се како су планине рођене, како су живеле једна за другом популације које је планета храни |
није јасније осетио два човека који су живели у њему; један: миран студент из унутрашњости кој |
пуњавала.{S} Његово срце, које је дотле живело пустињачким животом идеала из књига, уживало је |
лисана код суда.</p> <p>У чокалиници се живело доста весело.{S} Кад нису критиковали митрополит |
епрегледним површинама леда и снега.{S} Живео је само духом.{S} Проналазио је масу задовољстава |
зала се с њим из постеље, и са којом је живео као са метресом.</p> <p>Претпостављао је друштво |
еспособан за најмањи покрет.{S} Он није живео, није био међу живима.{S} Његов поглед из суморни |
ор универзитета, славан човек!{S} Он би живео пријатно, дао би њој све што би имао, она би ужив |
ар. — Трице и кучине.{S} Данас нам вичу живео, а сутра, на неколико запаљивих речи каквог дрипц |
бити социјалист — говорио је. — Кад бих живео у Белгији, Енглеској, у другим индустријским држа |
о очувати, <pb n="99" /> жртвовати све, живети тако да нико, осем њеног мужа, неће моћи рећи:</ |
а одрицање.{S} Лака и површна, знала је живети само за своје задовољство и мислити једино на он |
димензије, ширина, слобода.{S} Могао је живети неколико векова а да му се не досади.</p> <p>Међ |
посети. — Ако се тако одржи, госпођа ће живети још толико колико је живела.</p> </div> <div typ |
доћи.{S} Ја имам времена.{S} Ја не смем живети обично.{S} Али — прихвати после једне почивке — |
ако он не дође, Зарија, ако будем морао живети као сваки други...</p> <p>Младић извуче један џе |
аже да се вратила, да постоји, да живи, живи...</p> <p>Нађе се у Кнез-Михаиловој улици.</p> <p> |
но може дати — одговори она полагано. — Живи се без великих брига.{S} Дужности нису тешке. <pb |
окушавао је да се метне изнад свега, да живи повучено, за свој рачун, у себи, међу својим књига |
зно лице да се разговори, да одахне, да живи.{S} Његови стари <pb n="265" /> другови са универз |
а им каже да се вратила, да постоји, да живи, живи...</p> <p>Нађе се у Кнез-Михаиловој улици.</ |
њена љубав ласкала је његовим жељама да живи и буде срећан.{S} Млади човек се налазио у неразре |
га.{S} Како би иначе могла продужити да живи!{S} У Млави су ретки Илићи.{S} И дани су пролазили |
осећао крњ, сакат, јадан, недостојан да живи.{S} Он није видео да сви око њега имају свој крст |
ов сан и мисли.{S} Поново је почињао да живи.</p> <p>— Је ли, зете, ти знаш француски... — прим |
гу молим да заустави то време, да се не живи тако брзо.{S} Хоћу да грицкам полако <pb n="242" / |
али видиш, ја се питам да ли у мени не живи неки скривени ђаво.{S} Ах, како сам гадан, како са |
просторијама су одјекивали разговори и живи кораци младог света.{S} Њих двојица се беху примак |
ли газдаричиним ћеркама, млад свет који живи неопажен за школским клупама, а испуњава један вел |
ги не заборављају своје мртве, а зар ми живи да се заборавимо?{S} Ти нарочито, Вишња... ти си ј |
о од њих невенчана жена човеку са којим живи?{S} Не иде ли девојка, лево од њих, у фабрику тек |
љског цвећа.{S} Вишњи се учини да нешто живи ту у лози, у влажном хладу лозиног зеленила, и да |
Хоћу да будем на висини времена у којем живим.</p> <p>Каја је била девојка коју живот није мази |
ог драгана.{S} Њега није било више међу живим.{S} Остало је само његово тело, које је у том тре |
покрет.{S} Он није живео, није био међу живима.{S} Његов поглед из суморних, мрачних очију ишао |
о двоје: или да убијемо наше срце па да живимо као старци, или да умремо млади слушајући своје |
ић тврдоглаво. — Али, ми смо још ту, ми живимо.{S} Други не заборављају своје мртве, а зар ми ж |
и цео наш живот у немиру и свађи.{S} Ми живимо у земљи уситњеног демократизма и непросвећене ад |
/p> <p>Радоје хтеде јаукнути као рањено живинче, али бол девојке коју је волео би јачи од његов |
био већ ту.{S} Он је био човек ситних, живих очију, великог чела са дубоким залисцима, пљоснат |
арица, Вишња Лазаревић...{S} Па како ми живиш, што не дођеш?...</p> <p>Млади човек, с прилично |
вратити никад.{S} Гледајући у књиге, ти живиш затворених очију, практичан живот изгледа ти ситн |
{S} Ти си рђаво разумео околину у којој живиш.</p> <p>— Рђаво разумео?</p> <p>— Да.{S} Ти чекаш |
арица.</hi> — Јуче око пет часова, Мића Живковић, надничар на новој грађевини Привредне Банке, |
едно.{S} Доцније нађе две три лекције и живљаше скромно, у маленом колу знанаца, повлачећи се с |
в данашњег доба? — настави она разговор живље. — Није ли оно какво си га хтео, за какво си се б |
во суво, обичне прилике, начин живота и живљења једне девојке у паланци.{S} Опис једног излета |
8" /> су јој главу, мучили је као нешто живо, гушили, давили.{S} Језа ју је подузимала.{S} Руке |
ивао потмуло по празној одаји као нешто живо и претеће.</p> <p>Он побеже из куће.</p> </div> <d |
личним звуком испуњавао одају као нешто живо.{S} То је било велико, то је било страшно, час тиш |
атрљама, на Двору и болници, запламтише живом црвеном бојом.{S} По зидовима остарелим и новим, |
са занесеним очима, Зарија је лутао по живом, ироничном и борбеном Београду са изгледом залута |
7" /> течно, стил му је био популаран и живописан.{S} Кад се каква идеја усади у његову главу, |
хладило.{S} У вароши се осећала извесна живост. <pb n="64" /> Сељаци се враћали кућама: ко у та |
та, буљавих очију, које су у тренутцима живости изгледале као да хоће да искоче из главе, обуче |
а.{S} На земљу је била пала нека сенка, живот се повлачио, тице ћутале, а једноставан <pb n="44 |
тити се у њега.</p> <p>Јер какав да је, живот постоји, он се не може мењати у својој суштини, м |
а, он је као море: путеви су безбројни, живот шуми, таласа се, све је у вечитом покрету.{S} Али |
и, безимени, брзи.{S} Пролеће освајало, живот се обнављао, на ранама се хватали ожиљци.</p> <p> |
цкам полако <pb n="242" /> своју срећу, живот ми је кратак, верујем у бесмртност душе.</p> <p>В |
сад изгледао јадан живот у гимназији... живот са свима дужностима а без иједног права, интелект |
г Чедомира променила цео <pb n="226" /> живот.{S} Противила се вољи родитеља.{S} Није слушала с |
ћете за исправност својих поступака.{S} Живот, смрт, љубав, отаџбина, брак престаће да вам буду |
{S} Велика дела долазе сама по себи.{S} Живот је дуг, пријатељу, а младост кратка.</p> <p>— Срц |
се да се остварио његов велики сан.{S} Живот многољудног града свидео му се.{S} Врло интелиген |
и, Богу се молити и држати се чисто.{S} Живот јој је текао готово спокојно и монотоно, као обли |
у сви очекујемо кроз цео свој живот.{S} Живот <pb n="90" /> пролази, а она се никад не појави, |
оучава Младена — рече јој једном муж. — Живот је скуп, а човек ми изгледа ваљан.</p> <p>— И ја |
Он је у новцу видео силу која учвршћава живот, пријатеља који одржава човека, моћног протектора |
е срећна.{S} Она није била спремљена за живот, за борбу, за одрицање.{S} Лака и површна, знала |
х људи, који се боре против живота и за живот, мењају садашњост, ред ствари, жуде за нечим виши |
у — рече Чедомир уверено. --- Мене чека живот необичан, јак, велики.{S} Он мора доћи.{S} Ја има |
ти, толико тражити; боље је пристати на живот, пустити се у њега.</p> <p>Јер какав да је, живот |
алне куће, где је живот сина наличио на живот оца, где се снови не пењу ни донде докле се диже |
ешавало нешто што ће изменити цео његов живот.{S} Он је био дубоко заузет самим собом и видео у |
егде, у непознати крај где би почео нов живот.{S} И као да хтеде остварити овај сан, он се обра |
ењу.{S} Али има нешто боље.{S} По некад живот изведе своје мистериозне путеве <pb n="271" /> на |
уздахну госпођа у пола воље. — Онда је живот био лак, јевтин.{S} Данас све има своју цену; сим |
Веруј ми, ми смо све имале доба кад је живот као источњачка принцеза пред судом римских легион |
ослушно дете патријархалне куће, где је живот сина наличио на живот оца, где се снови не пењу н |
непоштене канцеларијске слуге, чији је живот празан и пуст колико и она архива коју из дана у |
цвеће које је држала у крилу. — Али је живот чудан, комшија, тако чудан да ја не знам сигурно |
е жени због кошуље.{S} Млади су; цео је живот пред њима...{S} Да, ја сам човек из старог времен |
тво које се сматра да је вечито, а које живот распе као плеву!</p> <p>Поред њих прохукта један |
пређени пут, а ни корака унапред јер се живот не понавља као што се ни јучерањи дан неће вратит |
еби самом на крају крајева, јер он хоће живот пун, велики, али чист, јасан, без утишавања савес |
ка кућа њеног оца.{S} Прочитане књиге и живот у престоници допуштали су јој по коју симпатију, |
и изврсних намера.{S} Али, њима је нови живот убризгао сталешке мржње и понижења.{S} Њих разјед |
је било око ње, уверавало ју је у нови живот: варошка галама, начитани другови, одушевљене дру |
је састављена од контраста као човечији живот: супротности између разних народа и разних епоха, |
т једино материјалним интересима, бруји живот где новац господари свима питањима, царује индиви |
на мисао осветли јој за часак преживели живот.{S} Вишња виде Београд... у неколико партија, без |
А ти си жена... наша жена која не воли живот одрицања, позитивне ствари, рад за човечанство.{S |
е такође имао велика одушевљења за бољи живот, за нова прегнућа.{S} Својом малом главом, она је |
губити из вида.{S} Јер наш свакодневни живот и ми сами налазимо се у уској вези и солидарности |
чити камо да претегне.{S} Интелектуални живот је одвојен од практичног.{S} Илић није имао никак |
на истом путу, на путу у интелектуални живот, човека кога су интелектуалне радозналости, жива |
видео у том тренутку цео свој дотадањи живот као једну слику, као једну представу.</p> </div> |
твари тако тесно везане за њен дотадањи живот.{S} Узалуд се девојка борила да се код своје куће |
еда своју жртву пре него што јој доврши живот, Чедомир прекиде пољубац у једном тренутку, зажел |
јало, а он је још жив.</p> <p>— Ах, тај живот! — промуца болно.</p> <p>Он јој се учини одвратан |
ој је пријала.{S} Могла је уредити свој живот по својој вољи, излазити куд хоће, враћати се кад |
ањамо, коју сви очекујемо кроз цео свој живот.{S} Живот <pb n="90" /> пролази, а она се никад н |
.{S} Као на слици, он је видео цео свој живот, целог себе.{S} Што је учинио једну услугу својој |
е обраћајући Илићу. — Ја сам решио свој живот размишљањем, философијом, па ме они нису ни исхра |
што се мисли обично, који стварају свој живот по својој вољи.{S} Али, кажи ми... молим те, коли |
тамо у Чачку наћи довољно посла да твој живот не буде излишан.{S} А кад ти једног дана твоја ср |
е они нису ни исхранили...</p> <p>— Мој живот тек почиње — одговори Чедомир. — Он се тек пење в |
престано.</p> <p>— Имам да ти кажем мој живот за ове последње године, да ти кажем: шта сам желе |
м искуства, и то је све.{S} Ја познајем живот.{S} Он вреди толико колико му човек да̑ вредности |
у рђави никако: они воле тај примитиван живот, они често имају љубави за добро и изврсних намер |
цела.{S} Како јој је сад изгледао јадан живот у гимназији... живот са свима дужностима а без иј |
досад могла бити слепа, водити бесциљан живот, читати бљутаву литературу препоручену за школску |
е, ти живиш затворених очију, практичан живот изгледа ти ситничарење, не видиш шта се око тебе |
им и жалосним, дубоко уверена да је њен живот био дотле празан, недостојан ње као човека.</p> < |
то што ће доћи и изменити, окренути њен живот на боље.{S} Међутим, ништа се није догађало.{S} Б |
учини му се као авет која га гони, као живот који му остаје, као он са̑м.{S} Окрену се од улиц |
својом вереницом, дâ јој обећања за цео живот, свечано, пред родитељима и публиком, па да му пр |
то би довољно било другом човеку за цео живот, остави све друго.{S} Кад се кола хтедоше кренути |
самоубиство због тога што му се досадио живот.{S} Повреде су лаке природе.</quote> <p>Воз је од |
сумње у њен јавни рад, у њене идеје, у живот који је изабрала.{S} Али време није било погодно |
излагао геолошке теорије, упућивао га у живот природе, где се дрво с дрветом бори за што више с |
удбину.{S} Они су нас од нашег уласка у живот наместили на колосек који не смемо напуштати под |
млади човече, из школе ћете ући право у живот.{S} Држава ће вам поверити један посао.{S} Ваша п |
сваки дан толико људи који се бацају у живот с чудним поверењем у себе.{S} Њега пак сумња је з |
живим.</p> <p>Каја је била девојка коју живот није мазио.{S} Још од детињства је познала дане с |
је већ у двадесетој години научио да му живот доноси чист приход.{S} Његова је девиза: уживати |
ла, љубила га без питања, украшавала му живот многобројним нежностима; њена љубав ласкала је ње |
а страни своје мајке.{S} Рачуноиспитачу живот није био ружичаст.{S} Кад би му се досадило све, |
рећи: „Хајде, срећна душо, поново у тих живот одакле си и дошла.{S} Остави пук и друштво нек са |
радиш ?...{S} Јеси ли се свикла на наш живот?</p> <p>Она је била и сад мала, жива женска, још |
лост, ми можемо знати шта је вредео наш живот.</p> <p>— Ја хоћу најпре да учиним све што могу д |
јући због чега, и ми ћемо проћи цео наш живот у немиру и свађи.{S} Ми живимо у земљи уситњеног |
ој књизи да има створења која уђу у наш живот једног дана, заузму га и помету; због њих промени |
има створења која једног дана уђу у наш живот, заузму га и помету.{S} Због њих променимо своје |
доба није се враћала у Београд.</p> <p>Живот јој је пролазио без догађаја.{S} Избегавала је по |
ад у којем је провела највећи део свога живота, сваки ју је познавао, чак и кровови од кућа чин |
е врати.</p> <p>— Жао јој је било свога живота! — примети Вишња полако.</p> <p>Младић не одгово |
ш пуну младих људи, који се боре против живота и за живот, мењају садашњост, ред ствари, жуде з |
најрадије, најсретније решење човечјег живота.{S} Понекад би га обузела нека идеја, којом би р |
нешто неизвесно што очекујемо од даљег живота, а што би хтели да сазнамо и улепшамо као у бајц |
Али не осети више ону сласт студентског живота, коју је осећала прве године.{S} Чинило јој се д |
је куће.{S} Она је била изашла из уског живота, она му више није припадала.{S} Њене мисли враћа |
ађали. <pb n="123" /> Поред свег тешког живота у сталној опозицији и борби са властима, стари п |
е резултате.{S} Министар. који се целог живота борио против реакционарних власти, трудио се да |
тављају, мешају се у све гране државног живота.</p> <p>На том месту тротоар је био узак.{S} Њих |
ањим.{S} То знање премаша дужину једног живота.{S} Те циљеве треба оставити деци срећнијих наро |
, то су главне одлике данашњег народног живота.</p> <p>Једног малог празника кад жене не раде, |
од којих зависи ток државе и друштвеног живота, не усвоје Чедино мишљење?{S} У њој се бунио ост |
65" /> друге стране нужности друштвеног живота онаквог каквог су га створили закони, нарави, на |
олуга на којој је почивала зграда њеног живота.{S} Полуге је нестало.{S} Зидови су попуцали.{S} |
није никад осетила муку од материјалног живота.{S} Новац је за њу био као неко средство за прав |
мири старински морални закон породичног живота са борбом за испуњење својих сопствених потреба. |
енице.{S} Али не бојте се, не бежите од живота; с њим је као и с пливањем; научи се кад куражно |
ост, фантаст који захтева све лепоте од живота, усамљено биће што се ни с ким не да да удружи, |
што је несвесно хтео, што је тражио од живота.{S} Она су му <pb n="91" /> била једини поверени |
ула, крхају баријере које деле науку од живота, литературе и уметности.{S} Материјалистички поз |
су још у десетој години осетили наличје живота.{S} Култура им је показала само своје зле стране |
оследњих година знао само за зле стране живота: одрицање старих пријатеља, кињење од стране вла |
ење поклона, излишних ствари, за шарање живота као ускршњих јаја, нешто чега се човек може одре |
Обичаји, вере, навике, установе, начини живота, потребе, снови, амбиције, толико невероватно ра |
ну.{S} Изабрао је тему: <hi>О вредности живота</hi>.{S} Проблем му је изгледао прост: одбацити |
а и стварају романтику посред обичности живота.</p> <p>— Зашто не пишете шта кад тако лепо гово |
а је гром и разоружала небо.{S} Проблем живота изгледао је врло прост и јасан.{S} Дарвин је деф |
ого, готово суво, обичне прилике, начин живота и живљења једне девојке у паланци.{S} Опис једно |
мајка, проживи мирно и корисно свој део живота и, кад дође време, заспи вечито под обичним крст |
осетила је тек ту сву супротност између живота који је предузимала и онога којим је дотле живел |
и опет присно и свесрдно.</p> <p>Између живота у девојачкој школи и садашњег тренутка, Вишњи се |
44" /> су младице.{S} Оно што је остало животарило је, само, искривљено, мршаво и напуштено, на |
твоје спустила си тајно...</l> <l>— Ој животе!{S} О шумо, покоју!</l> <l>О младости!{S} О ти с |
ли ту стоку.{S} Јадно место где се цели животи истроше, а душа не оде даље од бриге за насушни |
ебало много вештине па да види да је та животиња одличног соја: високе ноге, развијене сапи, ма |
друштва, мораш се приближити природи и животињама.{S} О, да знаш колико ми мало поштујемо живо |
, брзи, дурновити, као неке фантастичне животиње.{S} Језовите сенке прекрилиле би земљу, па би |
, живе, маслинасте, очи као у неке лепе животиње.{S} Коса, још црња од очију, окружавала је њен |
бежати од својих...{S} Најискреније су животиње крокодили јер лију сузе за одбеглим пленом...{ |
а је искрено.{S} Он је себе видео у тој животињи.{S} Зар он није био тако исто од доброг соја?{ |
{S} О, да знаш колико ми мало поштујемо животињски свет!{S} Теби је, без сумње, познат онај Ибз |
<p>Чедомир Илић је жудио за животом, за животом потпуним.{S} Он је хтео да га види јасно, ту, п |
енство.</p> <p>Чедомир Илић је жудио за животом, за животом потпуним.{S} Он је хтео да га види |
тражара што је дотле располагао његовим животом и смрћу, па се слободно упућује у варош.{S} Пос |
срце, које је дотле живело пустињачким животом идеала из књига, уживало је сад слатко на пригр |
право.{S} Можда је узалуд тражити да се животу да̑ вредност у људском смислу речи.</p> <p>Ова х |
ом и тражила још, још, још.{S} О правом животу са стотинама озбиљних питања, укрштених интереса |
јући већ извесна искуства о београдском животу, о Београду, где вечито има нечег непознатог, <p |
а и прекидала причу своје мајке о њеном животу с Матовићем, селидбама с једног краја Србије на |
воје творевине према њему, у друштву, у животу једном речи.{S} Машта је ишла као на крилима.{S} |
продужи Аница. — Удај се што пре.{S} У животу су ретки поновни састанци.{S} И затим, једно од |
Матовића што је она његова сапутница у животу.</p> <p>— Клеопатра, треба повисити плату том мл |
ом и жену која сматра да је њен позив у животу виши од обичне бриге за кујну.{S} На лицу јој је |
лави.{S} Љубав, љубав... није она све у животу.{S} Ја имам осам испита на врату.{S} Глава ми бу |
треба бити тако осетљив на неприлике у животу.{S} Ти си млад.{S} Треба ти времена.{S} Ти си по |
двоструко, јер нам је време најскупље у животу.</p> <p>Он се доиста журио.{S} У успеху свога пл |
то бити једино добро које сам учинио у животу — рече још, гледајући у простирку.</p> <p>У пред |
што се у то доба звало реални правац у животу.{S} Па опет, чим је устала, погледала је на врат |
његови другови су већ чинили концесију животу.{S} У клубу, који је носио звонко име Група Вели |
трах да не сретне једног човека кога за живу главу није хтела видети.{S} Ипак, корачала је даље |
и воли једну жену и осећа је поред себе живу, пада у грозницу пожуде.{S} Подивљао, као звер што |
S} Посматрао је румени каранфил, његову живу боју, његове свилене, рецкасте листиће.{S} Мислио |
ло архилажов.{S} Реч лопов није довољно жигосала човека, већ га звали архилопов.{S} Гомиле ђубр |
пис становништва.{S} Газдарица је имала жилав врат и пупаст трбух.{S} Рекао јој је да се не бри |
увијала се око довратака, јака, снажна, жилава, па чудно одударала од свежег пољског цвећа.{S} |
целу нашу земљу, држи је моћним својим жилама као нераздељиву целину, струји кроз њу као њен к |
шерпи.{S} Газда-Митар трговао је још са житом, стоком, шљивама.{S} Код њега су биле најскупље ц |
.{S} Ласте су цвркутале око телефонских жица.{S} Под уличним дрвећем простирали се дебели тепис |
ње види једну нову варош, испреплетане жице, стотине точкова у покрету, гомиле радног народа и |
ких кућа, остатци змаја на телеграфској жици и, у дну, једна старинска, двоспратна зграда у ист |
ису више на стубовима, већ су обешене о жицу.{S} Па ипак, ово отмено место српске престонице уч |
адоје. — Проста, а све каже, дирне те у жицу.</p> <p>Девојке одговорише :</p> <pb n="214" /> <q |
војој луши.{S} Његове очи су гореле као жишка у дувана.</p> <p>— Наш народ треба просветити.{S} |
ло и под кожу јој подилазили непријатни жмарци.{S} У соби је био још мрак.{S} Часовник је куцао |
могућност да се размажена девојка игра жмурке с њим.{S} Најзад се реши да се с њом објасни, пр |
зразом који није пристајао згодно њеном жовијалном лицу.{S} Тај се израз губио све више у извес |
то десило без његовог знања, да је био жртва глупог случаја, и да... на крају крајева, он њу в |
ити закон борбе који гноји земљу својим жртвама?...{S} Шта то мари нешто мало грешака у Науци, |
Томе је требало очувати, <pb n="99" /> жртвовати све, живети тако да нико, осем њеног мужа, не |
S} Подивљао, као звер што погледа своју жртву пре него што јој доврши живот, Чедомир прекиде по |
гласа!</p> <p>— Тако се грађанска права жртвују... да, за два гроша; виши интереси земље ишчеза |
ве непокретне очи. — Чујеш ли њено тихо жуборење, њен шум, као уздах простран и благ?{S} Да ли |
еду се образују поточићи ; вода струји, жубори, као музика.{S} Звона звоне.{S} Носе се бардаци |
је клизило по ведром небу.{S} Морава је жуборила иза једног врбака.{S} Поред ње се отезала чача |
устише низ једно брдашце.{S} Под њим је жуборила озидана чесма на две луле.{S} На зиду је била |
с од љубичице, пролетња јагњад блејала, жуборили потоци нови, безимени, брзи.{S} Пролеће осваја |
за живот, мењају садашњост, ред ствари, жуде за нечим вишим од свакодневне егзистенције.{S} Она |
бно савршенство.</p> <p>Чедомир Илић је жудио за животом, за животом потпуним.{S} Он је хтео да |
е ишао поред ње, слушала је радознало и жудно његове речи... речи школованог човека, које потсе |
да га сврбе, и њега обузе луда, болесна жудња да рашири руке и да завапи гласно.</p> <p>— Имате |
аставица.{S} Девојку су обузимале чудне жудње.</p> <pb n="207" /> <p>— Боже мој, да сам ластави |
да ће се успавати.{S} Али ју је јастук жуљао, обузимала је жеља да понови балет, несносна врућ |
и, ни наша кућа није близу.</p> <p>— Не жур’те се, господин Илићу — прихвати и Бела, мећући у с |
што ме интересује — одговори младић без журбе, и кад остаде на само са Белом, разви новине.</p> |
еђа је сагла, главу оборила ниско; није журила, а није, управо, знала куда иде.</p> <p>На неком |
а ју је час топлина, час зима, и она се журила школи све више, као да ју је тамо чекао лек тој |
га кофера.</p> <p>Имала је право што се журила.{S} Мајка је била опасније болесна него што је о |
нагло и одби.</p> <p>— Не, не могу.{S} Журим се.</p> <p>Осећала је како јој је тешко у души.</ |
најскупље у животу.</p> <p>Он се доиста журио.{S} У успеху свога плана за подизањем електричне |
ти да ми добијемо времена.{S} Мораће се журити...{S} А ви, млади човече, из школе ћете ући прав |
ање.{S} Часови су пролазили, требало се журити за воз, и она приону око свога кофера.</p> <p>Им |
латна, разне чипке, конци, свила, модни журнали.{S} Једна шваља је најмљена под надницу.</p> <p |
, и војска пристизали су у гомилама.{S} Журно се копало, набацивала се земља, побијало коље, до |
з постеље нешто доцније него обично.{S} Журно се облачила, спремала књиге и доручковала стојећи |
верујем, Радоје — одговори она, бледа, жута у лицу, готово као цвеће које је држала у крилу. — |
Наслонила се цела на младића.{S} Тамно жута чарапа од конца вајала је дивно листове њене здрав |
х је госпа-Клеопатра спремала о јесени, жуте, па накиселе, с нешто бела лука.{S} Због њих су се |
да се и по четврти пут глог белио, лале жутеле, славуји певали.{S} Нова трава клијала је испод |
{S} Ту висе низови неке врсте кобасица, жути се суд киселих краставаца, изложена је чинија обич |
аку примећивали се њени прљави таласићи жути, гипки, пенушави.{S} Даље се није видело ништа.{S} |
о плаво блудели су облаци час бели, час жути, и губили се лагано у помрчини.</p> <p>— Ми ступам |
омно свој велики бео цвет.{S} Љутићи су жути као очи у мачке.{S} На мршавим петељкама штрче оча |
еља, заклоњена црвено мрким завесама са жутим пафтама, које се данас виде само по државним канц |
му се појављивала љубомора, страшило са жутим очима, тешка срамотна болест коју болесник крије |
ни су високо дизали своје криве, таште, жутокруне главе и лепо се повијали према поветарцу који |
Јутарње сунце пресијавало се на његовим жутоликим цветићима, нешто свелим.{S} Његова сенка, неп |
атан, с доста високим сутереном, обојен жућкастом бојом која прелази у ружичасту, с мрким шалон |
ву видео: у почетку њиховог познанства, за време једне шетње кад их је киша ухватила ван вароши |
Тако се грађанска права жртвују... да, за два гроша; виши интереси земље ишчезавају у корупциј |
за читав континент далеко од Београда, за стотину векова од присутног тренутка, на ум му је, б |
та и са наслеђеним искуством да Србија, за све што има, има да захвали само своме сељаку, лако |
е готово узалудан.{S} Док је била мала, за чудо је лепо радила женске послове.{S} Међутим сад, |
ј директор.{S} Оне знају само за време, за простор, сисаре, преживаре, за опште ствари.{S} Оне |
собна за праву нежност, за пожртвовање, за праву срећу и прави бол.</p> <p>— Што не бријеш брко |
а време, за простор, сисаре, преживаре, за опште ствари.{S} Оне су као фењер обешен позади лађе |
школу, рано, да се што пре отресе куће, за коју га ништа није везивало, и нађе се са својим врш |
ислио да црпе злато из те убоге речице, за коју зна мало ко ван Србије.</p> <p>— Место да нам к |
стачки гримасама, вратом и куковима, и, за један глас више, наручивале мокролушким жаргоном:</p |
укопним друштвима, трансвалском рату и, за добре паре, кадиле владу.{S} Истина, Радоје није зна |
ална веза између човека и жене постоји, за мене, једино у слободној љубави.</p> <p>Али се његов |
о за прављење поклона, излишних ствари, за шарање живота као ускршњих јаја, нешто чега се човек |
аша варош дугује ти већ много, за парк, за...</p> <p>— Не, Вишња... — одби младић скромно.</p> |
Чедомир, научио је читати и писати сам, за стоком; кметовао је дуго година, парничио се још дуж |
вечито трчати за критиком, за рушењем, за духовитошћу, за исмевањем и скептицизмом ?</p> <p>Го |
а је такође мучило.{S} Једном би с њим, за столом, говорила најпријатније о разним ситницама, к |
ајзад, нашто вечито трчати за критиком, за рушењем, за духовитошћу, за исмевањем и скептицизмом |
p> <p>Чедомир Илић је жудио за животом, за животом потпуним.{S} Он је хтео да га види јасно, ту |
диш.{S} Наша варош дугује ти већ много, за парк, за...</p> <p>— Не, Вишња... — одби младић скро |
живље. — Није ли оно какво си га хтео, за какво си се борио.{S} Убијен је краљ тиранин, осигур |
се прилепише за његове, и осташе тако, за један тренутак, слатке, топле, уздрхтале.{S} Пољупци |
се метне изнад свега, да живи повучено, за свој рачун, у себи, међу својим књигама.{S} Седао је |
а.{S} Она није била спремљена за живот, за борбу, за одрицање.{S} Лака и површна, знала је живе |
е имао велика одушевљења за бољи живот, за нова прегнућа.{S} Својом малом главом, она је обухва |
изгледала неспособна за праву нежност, за пожртвовање, за праву срећу и прави бол.</p> <p>— Шт |
није била спремљена за живот, за борбу, за одрицање.{S} Лака и површна, знала је живети само за |
на фамилијарне зачкољице.</p> <p>— Ју, за мало не заборавих... — присети се рођака. — Да ти пр |
а критиком, за рушењем, за духовитошћу, за исмевањем и скептицизмом ?</p> <p>Госпођа је истицал |
<p>— Принципе!{S} Принципи су за децу, за школске клупе.{S} Изузетци, маленкости, противуречно |
Најзад рече:</p> <p>— Ја ћу на село... за учитељицу.{S} Ја немам мираза.{S} Ово школе, то је с |
" /> да би радо учио нешто практично... за машинисту на пример, али вели, мора да се иде од кућ |
о одсечно. — „Немац" је велика прзница; за најмању ствар отера ме на место! <pb n="126" /> А, б |
еакцији.{S} Полиција није смела ући ту; за ђаке је пак било стално отворено.{S} Могло се ту скл |
/p> <p>— И Чедомир... чудна ми чуда!{S} За њега и јесу којекакви богаљи.{S} Ју, господина — дод |
ознате људе и жене, нарочито жене...{S} За скандалозну страну тога догађаја бринуо се Младен, к |
анством даљим од непосредних суседа.{S} За то је требало извршити две три велике финансијске оп |
S} Идеал му је што и свака комедија.{S} За њега не постоје науке, него Наука.{S} Он је ватрени |
их било више од два три преко дана.{S} За њих се није морало спремати.{S} Није било <pb n="100 |
о је брвно.{S} Девојка ступи напред.{S} За њом пође Илић и осмотри је целу.{S} Видео је сад јас |
старог господина, па да му каже све.{S} За то није имао довољно одважности.{S} Онда је мислио д |
преплетале оне плаве и модре траке.{S} За првипут, девојка се подаде томе осећају, голицавом, |
позив је схватао на старински начин.{S} За њега философски системи нису имали вредности.{S} Нар |
није болесна него што је отац писао.{S} За време кризе, млада студенткиња показа се као најизве |
у себи.</p> <p>— Управо — додаде Илић — за мене брак не постоји као питање.</p> <p>Бела рђаво р |
падају.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— За име Божје, погледајте!...{S} Пропадам...{S} Има ли љ |
ретки Илићи.{S} И дани су пролазили, а за њима месеци, године.</p> <p>Спомен на бившу љубав од |
.{S} Сваки од њих има по један ситан, а за себе капиталан интерес.{S} Брига за свакидашњим хлеб |
p>С тим прекором мешала се широка жалба за Београдом и младићем кога је тамо оставила.</p> <p>— |
Нема весеља.{S} Лица се згрчила, борба за опстанак их наружила.{S} Ретко се види један мушкара |
га учинили.</p> <p>— Бори се.{S} Борба за опстанак усавршава, оплемењава.</p> <p>— Да.{S} Ја т |
лног апса.{S} Шта је та Дарвинова борба за опстанак, одабирање, последице наследства?{S} Зар то |
могла.{S} Чинило јој се да је она крива за његову несрећу.{S} Тешко јој је било гледати га како |
нешто прати у стопу, нешто хладно дува за њен врат и један тајанствен глас јој шапће страшне, |
већивала Илића у те куповине, питала га за савет при избору боја, <pb n="200" /> говорила му це |
се није знало чији је син, узели би га за странца.</p> <p>Вишњи се допадао тај младић, жив, ок |
S} Људи су веровали у њега, сматрали га за нешто више од себе.{S} Кад је пролазио улицом, стари |
, а за себе капиталан интерес.{S} Брига за свакидашњим хлебом господари над сваком другом бриго |
е страх да не сретне једног човека кога за живу главу није хтела видети.{S} Ипак, корачала је д |
, најправедније, борити се против онога за што су уверени да је рђаво и опасно. „Остати на влас |
дбину која им се одреди.{S} Реч слобода за њих је смисао зла.{S} Оне иначе не знају за њу.{S} А |
ветлост се претварала у сузу.{S} И суза за сузом поче да се ниже, као ђердан, низ образе девојк |
и рече презриво:</p> <p>— Не, нисам ја за дуван!</p> <p>И Илић се смејао.{S} Њихови се осмеси |
иже човека на посао, пружа му подстрека за велика дела; општење са њом даје радости, одмора, ут |
рага велике куће. — Он није био прилика за тебе, геачина ваљевска.{S} Без трага му глава.</p> < |
на једној падини Рудника, па до заласка за зелени зид Јелице.{S} Пратила га чамотна тишина као |
ти.</p> <p>Кад се писмо пошаље из Чачка за Београд, одговор се може добити четвртог дана.{S} Ла |
би.</p> <p>Али та реч беше одвише тешка за њено срце.{S} Она се осети сама усред тих занетих де |
ћевих уста.</p> <p>И породица је седала за сто: у врх стари господин, с нешто раскораченим нога |
ишња не замери ништа.{S} Она није знала за та понижења.{S} Чак јој се то свиде: изгледало јој ј |
се младић склањао, толико је она трчала за њим.{S} Није марила да ли ће то ко приметити, шта ће |
слагачи.{S} У њихову собу, која је била за <hi>боље госте</hi> и у исти мах служила за кување, |
hi>боље госте</hi> и у исти мах служила за кување, долазиле су оближње раднице да однесу кући в |
усне као шећерлема.{S} Кад се спремила за школу, видела је да још има доста времена.{S} Па ипа |
нешто.{S} То су се враћала празна кола за свој нови терет.{S} Међу њима је био и арап.{S} Носи |
>Вишња је оставила универзитет и отишла за учитељицу.{S} Случајно је добила добро место: једно |
о се Младен, који је вукао свог учитеља за рукав, шапутао му нешто пропињући се на прсте, и грд |
чуди, вечито се узбуђује; неспособан ма за какву акцију, треба му читаво решење да уђе у дућан |
рвених кашика, агитујући међу сељанкама за отварање домаћичке школе.</p> </div> <div type="chap |
не потиче из одређених ствари нити има за циљ нешто опредељено, она се решавала једнако да му |
оћ.{S} Упрегнуто <pb n="298" /> ужетима за таљиге, правило је гимнастички корак или каскало гос |
а новац лежи зазидан у темеље.{S} Фирма за машине даје ми повољне услове.{S} Држава има рачуна |
штини.{S} У буџет се унесе довољна сума за почетак.{S} Али оба закона дадоше врло рђаве резулта |
гавати ту реч која је тако тесно везана за нас, везана везом најмилијег човека на земљи, оца на |
е, јер је она, својом хромошћу завезана за кућу, сањала често о заљубљеним паровима које би, ле |
е доиста журио.{S} У успеху свога плана за подизањем електричне индустрије у Чачку, гледао је о |
то више, она му је изгледала неспособна за праву нежност, за пожртвовање, за праву срећу и прав |
су планине рођене, како су живеле једна за другом популације које је планета хранила.{S} Наука |
мер дирнуо.{S} Лете две беле тице једна за другом, као два добра друга; пуче пушка; једна од њи |
величанствена открића долазила су једна за другим.{S} Толико застора би подигнуто, толико тајна |
мање срећна.{S} Она није била спремљена за живот, за борбу, за одрицање.{S} Лака и површна, зна |
епши оквир.{S} Она је била као створена за нормална осећања жене.{S} Све је било ту да та жена |
иродан, јер се у органском свету не зна за такву везу; неморалан, јер се обавезујемо за нешто ш |
мом себи.</p> <p>Тек на кондицији дозна за велику новост која се још од подне шапутала по пород |
е куће, подигнуте пре двадестину година за становање једне отменије породице.{S} На углу, који |
је видела само у браку.{S} Управо, она за њу није постојала, већ брак, муж.{S} Томе је требало |
ш јесте да не будеш... као ја, несрећна за увек.{S} И упамти, свет је врло зао према онима који |
а, напротив, била је крупна, доста пуна за своје године, дубоких, угаситих очију, мирних и бист |
илику за свој лични интерес.{S} Кампања за кампањом низала се.{S} Уносило се сувише јужног темп |
назове својом вереницом, дâ јој обећања за цео живот, свечано, пред родитељима и публиком, па д |
кле догађаје са много искреног сажаљења за друге, а са пуно дубоке жалости за себе.</p> <p>Мајк |
, који је такође имао велика одушевљења за бољи живот, за нова прегнућа.{S} Својом малом главом |
говој природи беше јако развијена чежња за оним што нема, што је различно од њега, што ствара к |
Не знате ви те ствари — осече се Вишња за први пут. — Ја сам еманципована девојка.</p> <p>Газд |
луле.{S} На зиду је била остављена рупа за чашу или сапун, а изнад ње налазио се узидан крст од |
е свакој новој књизи, повереници одбора за дизање разних споменика, деловође варошких читаоница |
тачено безбрижан, без видљивог интереса за политику.{S} Он је већ у двадесетој години научио да |
Ипак се она савлада прва, затвори врата за собом, ступи дубље у собу, стави руке на кукове, па |
ош луксуз, још немогућност, чиста штета за време које се на њих потроши.</p> <p>— Објасни то ма |
ривреди увођењем земљорадничког кредита за набавку савршенијих справа и средстава, и у опште пр |
S} Изненадило га је што га госпођа пита за мишљење... она, која му је, поред свог уважења према |
овала: имала је шесдесет четири рецепта за разне врсте.{S} Њен главни задатак био је да допуни |
златно обојене лопте.{S} Нашло се места за једну постарију наслоњачу и један сточић, препун чет |
шено још тог јутра.{S} То је била листа за попис становништва.{S} Газдарица је имала жилав врат |
V</head> <p>Кад Вишња оде, Чедомир оста за један тренутак гледајући у правцу где се она изгубил |
е манире, да покаже како је права срећа за земљу и Матовића што је она његова сапутница у живот |
ричких димњака.{S} Чудног облика кућица за црпење воде на обали пружала је своју гвоздену руку |
е га низа страну.{S} Млади човек потрча за њим и једва га ухвати у једном трњаку.{S} Кад се окр |
и живот одрицања, позитивне ствари, рад за човечанство.{S} Паланка ће бити јача од тебе...{S} Ј |
и му тмурно:</p> <p>— Није ми глава сад за то.{S} Жена ми се разболела.{S} Прала јуче кућу, па |
кад није знало за оскудицу, боре се сад за насушни хлеб.{S} Општа чама, вечито јадиковање, стал |
ди, непомирљив идеализам, неутољива жеђ за усавршавањем, сви инстинкти једне душе будне, упечат |
овом доцнијом женом?{S} Да ли осети жеђ за осветом или свирепо задовољство што су сад сви троје |
а на свету.{S} Она није признавала себе за свог господара.{S} Она је заборављала прво правило с |
ање, а од другог су начинили своје собе за спавање.{S} Вишња је распремала кућу, а Аница кувала |
републиканцима, који се у то доба борбе за основна грађанска права нису разликовали један од др |
и француске револуције?{S} Поред борбе за опстанак и свеопштег боја, човек схваћа стање мира и |
министарство и затражила да је поставе за учитељицу.</p> <p>Како је у том селу било празно мес |
к, у једну странку, која изнесе захтеве за најшире грађанске слободе.{S} С друге стране, круна |
о... даље него детињство.{S} Шта се све за то време није десило!</p> <p>Блажени егоист, он ју ј |
олео своју земљу дубоко.{S} Поред бриге за личну будућност, он је мислио и на будућност Србије. |
ти истроше, а душа не оде даље од бриге за насушни хлеб и државни порез.</p> <pb n="142" /> <p> |
њен позив у животу виши од обичне бриге за кујну.{S} На лицу јој је почивао отмен умор, који је |
S} Пхи, али је љута ова цигара — додаде за тим, насмејавши се гласно.</p> <p>Ваљада при том про |
ћутања на њено писмо.{S} Сумња је уједе за срце.{S} Учини јој се да тоне, да се земља сурвава п |
нушам тога сна.</p> <p>Девојка се уједе за усну.{S} Крв осоли њену пљувачку.{S} Навуче покривач |
<pb n="168" /> то није истина.{S} Тврде за тебе да си срећан човек.{S} Причају да се у тебе заљ |
вот, мењају садашњост, ред ствари, жуде за нечим вишим од свакодневне егзистенције.{S} Она се ч |
тренутку скидају букагије с ногу и нуде за министра... на професорову ћерку, око које ће се већ |
план своје другарице.{S} Само, она нађе за добро да је опомене:</p> <p>— Чувај се Чедомира, Виш |
здржати од једног покрета.{S} Он је узе за руку.{S} Она се не трже.{S} Он продужи свој нагиб и |
позлаћен косим зрацима сунца.{S} Он узе за руку своју другарицу; брзо се трже, њена рука била ј |
ије су животиње крокодили јер лију сузе за одбеглим пленом...{S} У државама где је оморина, теж |
први ђак у сваком разреду, четворка је за њега била увреда, никад је није добио.{S} Десио му с |
је пријатно.{S} Свога мужа сматрала је за нову играчку коју је добила и која треба да је поред |
ла утешити.{S} Своју грешку сматрала је за кривицу.{S} Стид ју је било и од самог Илића, а ради |
и уздисаја, али даље... права љубав је за њу била забрањена.{S} Као сви људи здрави и природни |
умео поновити целу.{S} Учитељ, који је за свој рачун учио немачки језик, називао га је <foreig |
је слободоуман, бар у теорији.{S} Он је за сва права, бар док не добије своје право.{S} Невин у |
он сад?{S} Шта ли ради?</p> <p>— Он је за мене мртав! — одговори енергично сама себи.</p> <p>А |
ло у мени“.{S} Али млади студент био је за њу јаче везан него што је сâм мислио.{S} Раскид са п |
о је једну и другу девојку.{S} Радио је за испите више него што је требало.{S} Читао је књиге, |
јку коју је узео за жену.{S} Начинио је за свагда неспособном за срећу девојку коју је волео.{S |
х мисли.{S} Једно женско срце куцало је за њим.{S} Он то сад зна, зна позитивно, има дакле сигу |
киња, што је волела нашу кујну, било је за причу.</p> <p>Вишња је мало јела и говорила тек коли |
примети заједљиво стара девојка — то је за причу!</p> <p>Брод обиђе брдашце, и пред путницима с |
тио са божићњег распуста.{S} Тек што је за собом притворио врата, кад их газдарица отвори, боса |
забуну своје другарице.{S} Узела ју је за обе руке, и понављала:</p> <p>— Па како си ми још?{S |
није још задата, а не зна оно што му је за лекцију.{S} У гимназији је било још горе.{S} Из нема |
уку од материјалног живота.{S} Новац је за њу био као неко средство за прављење поклона, излишн |
е исте ноћи Вишња је сањала да се удаје за Чедомира.{S} Сан је био тако јак, да се пробудила св |
ђе са Чедомиром, да га поново придобије за црвену заставу, да подели с њим ову срећу.{S} Али... |
лу, нека учи, а ако неће, значи да није за њу, па ће гледати друга посла.{S} Шта је мени шкодил |
хартију на полутабаке, начинио превоје за исправке, умочио перо.{S} Имао је толико ствари да к |
ратише више.{S} Бела није хтела да чује за Париз.</p> <p>— Ја у Француску? — викнула је кад јој |
не, стругаре, штампарије, разне фабрике за прераду наших сировина.</p> <p>Младић се видљиво зан |
си педесет гласова.{S} Дао је две банке за шешир.</p> <p>— По два гроша од гласа!</p> <p>— Тако |
ћ, секретар суда.{S} Била је пуна хвале за младог чиновника.{S} Тако исто и сестра.{S} Само, ре |
женама машине, декорисао кафанске сале за забаве, заступао једну мађарску фирму пољопривредних |
помијара и ђубришта.{S} Оне су излазиле за тренутак из тих јадних кровињара, којима би пожар уч |
арице су говориле како се нису спремиле за овај или онај час, грдиле своје наставнице и бројале |
У округу нема више од три четири школе за женску децу.{S} Али шта ће теби универзитет? — тврдо |
своју земљу.{S} Кириџије су биле зашле за кукуруз, види им се само глава.{S} Поље је дисало ми |
пискав глас нешто природне женске жеље за допадањем.</p> <p>Младен га је позивао такође:</p> < |
тну.{S} Данас је Илић имао најмање воље за то, те се склони у прву капију.{S} Матовиће је била |
посети све те ствари, тако уско везане за њу, да им каже да се вратила, да постоји, да живи, ж |
pb n="57" /> и ствари тако тесно везане за њен дотадањи живот.{S} Узалуд се девојка борила да с |
е су ситне куће на један спрат и механе за сељаке.{S} Та црква је једини сведок да је Чачак пос |
ао младића у дућан, понудио га да седне за тезгу, до саме касе, поручио кафе, па онда с њим раз |
, кад би уграбио од своје жене да седне за кујнски сто и једе што прво дохвати.{S} Али му је то |
ти је нешто назебла, па се много брине за тебе, да и ти ниси, не дај боже, болесна, да ти школ |
вом.{S} Тај човек је посматрао спремање за свадбу у кући Матовићевих мирно, као да се то тиче н |
већ вештину опортунитета и хладне крпе за угрејана чела.</p> <p>То је била соба сиротињски нам |
им дрвећем, испод којих се налазе клупе за одмор.{S} Зашто се не зауставити на том месту, зашто |
свиђа њему...{S} Вере ми, спремај паре за свадбу.</p> <p>— Не будали! — поново се наљути муж. |
ти. </p> <p>Девојка се склони од ватре за тренутак.{S} Онда узе неки други посао.{S} Радила је |
овали.{S} Из неба осу плаха киша, да се за час начини поток поред њиних ногу.{S} Они су ишли да |
...{S} У Србији има толико будала да се за педесет година не роди ниједан ипак би их доста било |
човек који губи равнотежу и тражи да се за шта ухвати.{S} Жабе су крекетале, попци и скакавци з |
пљиво крај школске године и спремала се за последње испите.{S} Али никад не поведе разговора пр |
о и он.{S} Две близнакиње узимале би се за руку и излазиле на улицу, па шврљале око гомиле песк |
новали су под једним кровом, хранили се за истом трпезом.{S} Поред тога, Бела није навикла да ј |
т кафана...{S} Кад се напије, ухвати се за телеграфски дирек.{S} Ту је у стању да остане <pb n= |
ћка <pb n="204" /> своме зету. — Зар се за свадбени пут купују новине?</p> <p>— Нешто ме интере |
вране.{S} Садашњица нуди једва предмете за радост.{S} Данашње доба...{S} Пардон, изволи напред |
но.{S} Вашим именом и угледом јамчићете за исправност својих поступака.{S} Живот, смрт, љубав, |
о ићи даље и питати несигурне хоризонте за нечим што више није наше?{S} Зашто пустити да дани и |
</p> <p>Најзад их донесе: малене ножиће за воће, са оштрицом од месинга и дршком од порцулана, |
пратио их у варош, окопавао им баштице за цвеће, позивао њихове другарице на седељке; нико ниј |
анима.{S} Немогуће, Илићу; није то више за нас, нисмо више деца.{S} Било и прошло.</p> <p>Он по |
ац на насмејане усне, које се прилепише за његове, и осташе тако, за један тренутак, слатке, то |
реч својој другарици да јој проводаџише за прву прилику која им се допадне.{S} Ниједна мучна ми |
е човек, више мушкарац.{S} Они остадоше за тренутак забезекнути једно пред другим.{S} Чедомир ј |
о стари познаници.</p> <p>Ускоро седоше за вечеру.</p> <p>То је била скромна кућа једног државн |
адих људи, који се боре против живота и за живот, мењају садашњост, ред ствари, жуде за нечим в |
е попаца, крештање жаба.{S} Он је узе и за другу руку.{S} По башти су цветали патлиџани.{S} Рит |
ама је свеједно: куд једемо сви, биће и за њега...{S} Можемо му дати и једну собу у авлији — до |
патлиџани, који би се спарушили чим би за педаљ одмакли од земље.{S} Жене се кувале по шупама, |
ачких симпатија.{S} Приговарала је себи за то: што год има добила је од тог оца са великим, мес |
било кадро спречити га у његовој борби за народ.{S} Његов радикализам није био више политика, |
римитиван живот, они често имају љубави за добро и изврсних намера.{S} Али, њима је нови живот |
а калдрма, виделе се коњушнице, станови за послугу и једно изврнуто буре.</p> <p>Кад прође поре |
у се плаћа.{S} У слободном времену ради за себе.{S} Све је то он сам израдио.{S} Погледај овај |
ма око панораме коју је правио у кутији за фул, био непажљив кад професор предаје и лепио фишек |
— говорила је газдарица својој вратарки за њих. — Постеља до постеље, па се не погледају.</p> < |
соја?{S} Његов прадед борио се јуначки за слободу своје земље, његов дед је кметовао дуго годи |
ке и воде, а мало пасуља и пастрме, али за кога тврде да је најукуснији од свих српских пасуља. |
ја је била далеко од праве раскоши, али за Илића представљала готово свет блаженства, попуштала |
{S} Кад смо ми били млади, ми смо знали за љубавне изјаве само из романа...</p> <p>— Времена се |
1912 и 13 године, јер они који су пали за Отаџбину, по речима једног великог песника прошлог с |
изу острва Циганлије, где се пруга дели за иностранство, Илић погледа кроз прозор.{S} Да ли вид |
морали волети ову земљу кад су се били за њу.{S} Чедомиров поглед пређе преко главне стазе, ко |
е.{S} Покушавала је да веже своје мисли за свакидашње кућне ситнице, трудила се да се сети лица |
<p>— Имате ли мало хартије?{S} Треба ми за потпалу? — изненади га један глас.</p> <p>То беше ње |
љу где нико не воли да се пашти, чак ни за своје задовољство!{S} Препирали смо се дуго, али му |
.{S} Они су обоје били и сувише озбиљни за своје године.{S} Чедомир је, намрштених веђа и сумор |
шимшира, споредне стазе и силуете барни за грешење простирки.</p> <pb n="191" /> <p>Они се беху |
вот природе, где се дрво с дрветом бори за што више сунца.{S} Понекад би се заборавио и жалио ш |
са два витла, те га цело село прогласи за најдаровитијег човека под небом и помири с оцем.{S} |
јокама испод њих примећивали се натписи за лорбер, нишадор, алеву паприку.{S} У другом делу дућ |
е већ бринула шта ће сутра лепо скувати за ручак, те је питала своје гошће шта више воле: кисел |
ављало на огледалу.{S} Затим се дохвати за главу и растрже плетеницу.{S} Плава, свилена коса се |
газдарица ради нешто у кујни.{S} Ухвати за кваку и изађе.</p> <pb n="305" /> <p>— Арапе! стрвин |
евесела?</p> <p>Стара девојка је ухвати за руку.</p> <p>— Слушај, слатка Вишња — рече јој. — Ја |
а предлог Вишњин, он се несвесно ухвати за џеп.</p> <p>— Оно је механа! — одговори полако.</p> |
аке.{S} Јер најзад, нашто вечито трчати за критиком, за рушењем, за духовитошћу, за исмевањем и |
писмо.{S} Какав ће то радостан дан бити за њу!</p> <p>Пред пошту дохрама <hi>новинар</hi>.{S} Т |
је прошло, мислити само на себе, радити за своје испите и не осећати ништа.{S} Али није могао.{ |
што ће видети отуд није отмено говорити за ручком о сељацима, те једва дочека кад се Бела умеша |
Часови су пролазили, требало се журити за воз, и она приону око свога кофера.</p> <p>Имала је |
ебе...{S} Једног дана, ти ћеш се решити за конвенционални брак, и ђаво ће знати да ли ћеш шта с |
љења за друге, а са пуно дубоке жалости за себе.</p> <p>Мајка јој је умрла оног лета кад се Чед |
м додаде у шали:</p> <p>— Вишња ће поћи за мене.</p> <p>Девојке примише шалу.{S} Њихов несташан |
а.{S} Еманципација!...{S} Да дивне речи за нашу земљу где нико не воли да се пашти, чак ни за с |
ежао је од своје среће, мислећи да трчи за њом.{S} Није прошло ни неколико минута, а он је већ |
а онда прешао у државну службу, добивши за преписача у Ваљеву, где је начинио целу своју карије |
ј гореле.</p> <p>Њена мисао осветли јој за часак преживели живот.{S} Вишња виде Београд... у не |
затвор по апсанама; закон је био једнак за све.{S} Међутим, било је нас који смо имали новаца и |
од тиквена листа ни да састави монограм за мараму.{S} У осталом, то је Радоју најбоље ишло за р |
венчаног.</p> <p>— Ја се озбиљно бринем за ваш опстанак у државној служби — приметио му је дире |
деш моја жена!{S} Ја сам кадар да радим за двоје.</p> <p>— Ти заборављаш опет стварност.{S} То |
у стари.</p> <p>— Ја бих хтео да изучим за златара код тебе.</p> <p>— Какав златар на ово време |
рални закон породичног живота са борбом за испуњење својих сопствених потреба.{S} Њено васпитањ |
ну.{S} Начинио је за свагда неспособном за срећу девојку коју је волео.{S} Он је био добар као |
ља и бацала се право на град.{S} Срећом за Чачак, са те стране налазио се неки старински бедем, |
где избија топчидерски трамвај на друм за Обреновац, нашли су једну клупу и сели да се одморе. |
из нова.{S} Али се он осећао неспособан за тај напор.{S} Његова мисао је била уморна. срце боле |
око њега, само се он осећао неспособан за најмањи покрет.{S} Он није живео, није био међу живи |
{S} Он је имао да се бори из дана у дан за комад насушног хлеба, те га је та борба изоштравала, |
p> <p>Она је била људски створ, завезан за земљу.{S} И још нешто горе: жена, женска страна, под |
од мене?</p> <p>Без Илића, цео њен план за високим студијама изгледао јој је излишан.{S} Ради њ |
осветио за философа.{S} Зато је сматран за смешног, и ако их је било много луђих.{S} У државној |
му се тада исто тако лако као и тај сан за идеалном драганом: он је био само сиромашан ђак, без |
S} У соби је било тихо.{S} То беше стан за самца другог реда с најпотребнијим намештајем и лукс |
м ћеркама, млад свет који живи неопажен за школским клупама, а испуњава један велики део престо |
омио преко три брда, био је као створен за поверљиве састанке.{S} Неколико корака од средине гр |
са Белом, разви новине.</p> <p>— Пардон за један часак... само нешто да видим.</p> <p>Није се п |
е смело тврдио — те га је Илић поучавао за скромну награду.{S} Ову платицу надокнађавала је гос |
ежа, где је осуђеник с новцем заповедао за паклић дувана осуђенику без новца.{S} На крају краје |
ко је лепо овде! — рече она лагано, као за себе.</p> <p>Сунце је завијало својим сјајем тиху во |
>— Шта ли ради служавка? — рече она као за себе, па повири у предњу одају.</p> <p>Кад се окрену |
ић — прочитај ову вест...</p> <p>Па као за себе додаде:</p> <p>— Како свако има достојанства; ј |
" /> вештина, политика.{S} Он није знао за обзире, компромисе, сходности, релативности, уравнот |
ала шта би мислио њен отац да је сазнао за посету младићеву!</p> <p>Ни сама мисао да је Чедомир |
е жењен, остале сведоџбе, радио марљиво за своје испите, прелиставао многобројне уџбенике, проч |
међу својим књигама.{S} Седао је поново за свој сто и настављао своју расправу.{S} Неодређена с |
вратима, после се враћао, седао поново за посао.{S} Осећао је инстинктивно да му је тај рад је |
S} Новац је за њу био као неко средство за прављење поклона, излишних ствари, за шарање живота |
је успео да оснује акционарско друштво за експлоатацију Моравине снаге.{S} Влада је одобрила п |
а од првих успомена.{S} Отац га је узео за руку; у пекарници на крају вароши купили су хлеба и |
, као комад леда.{S} Чедомир ју је узео за обе руке, привлачио ју је к себи, клекнуо је пред њо |
{S} Није задовољио девојку коју је узео за жену.{S} Начинио је за свагда неспособном за срећу д |
S} То му се увртило у главу и није хтео за длаку попустити, као да би се огрешио о један принци |
огао.{S} Усред читања, кад је можда био за читав континент далеко од Београда, за стотину веков |
о тешком расположењу.{S} Стид ју је био за онај тренутак заборава који се десио кад је Чедомир |
ребно.{S} Што се тиче реда, он није био за претерану похвалу; по патосу се повлачио један шал, |
одофицирске школе, Њутон би једва добио за телеграфисту, а Миржеови чергаши завршили би на попр |
вршенство.</p> <p>Чедомир Илић је жудио за животом, за животом потпуним.{S} Он је хтео да га ви |
ше се није враћала.{S} Њен дух је тежио за науком, литературом, политиком и тако нечим, стварим |
pb n="19" /> је себе већ тада прогласио за великог човека.</p> <p>Кад је ступио на Велику Школу |
"la">in </foreign>, он је себе посветио за философа.{S} Зато је сматран за смешног, и ако их је |
раља Александра.</p> <p>Вишња оста тако за један тренутак.</p> <p>— Буржоа! — рече презриво.</p |
S} Руке се укрстише.{S} Они осташе тако за један тренутак, чврсто загрљени, као да су хтели зад |
ма.{S} Људско срце му изгледало преуско за његов сан и мисли.{S} Поново је почињао да живи.</p> |
.{S} Села, у којима се никад није знало за оскудицу, боре се сад за насушни хлеб.{S} Општа чама |
да зарадим!</p> <p>— Онда ћу ја у село за воденичара! — одговори младић тврдоглаво.</p> <p>И т |
одвуче стара девојка — страх ме је било за тебе.{S} Ово је велика варош, а у њој има злих људи. |
ву сенку по земљи.{S} Сунце је залазило за један облак, бацало зраке и чаробно осветљавало парч |
је било лепо јесење вече, сувише топло за то доба, једно од оних чежњивих вечери које саме поз |
S} У осталом, то је Радоју најбоље ишло за руком.{S} Учитељ се вечито <pb n="58" /> жалио да Ра |
И сад, да се ту усели неки Нишлија само за то, што господин саизвољава узети његову сестру за ж |
S} Лака и површна, знала је живети само за своје задовољство и мислити једино на оно што је при |
ома, који је последњих година знао само за зле стране живота: одрицање старих пријатеља, кињење |
зваше твој директор.{S} Оне знају само за време, за простор, сисаре, преживаре, за опште ствар |
кву везу; неморалан, јер се обавезујемо за нешто што није у нашој власти.{S} Брак ствара од људ |
од народа који пати.{S} Међутим, ми смо за народне масе везани хиљадама многостручних задатака. |
Осећала је да је њено цело биће везано за њега.{S} Њено срце грчило се у мукама.{S} У њеној ду |
стаде неодлучно.{S} Било му је још рано за вечеру.{S} Погледа око себе неодређено.{S} Затим се |
и на његовом небу, осветлити га чаробно за који тренутак, па се после изгубити, остављајући сту |
Ми смо били везани присним везама једно за друго.{S} Време, ћуд или неки глуп неспоразум, раздв |
забрала.{S} Али време није било погодно за размишљање.{S} Часови су пролазили, требало се журит |
е одморе.{S} Место је било као створено за састанак пред растанком.{S} Неколико путова и странп |
су његови најљући противници.{S} Лично за себе, они не траже много.{S} Највише, да се, дошав н |
кажем им ја.{S} То је сувише романтично за Београд.{S} Знао сам ја, велим...{S} Не би ти долази |
но.</p> <p>— Имала си право.{S} Није то за наше жене!{S} У земљи где три четвртине народа не зн |
кад сазна шта јој се десило. — Није то за тебе.{S} Ја то видим.{S} Хтео сам ти то рећи још ран |
је виде како потаркује ватру. — Није то за тебе, не приличи ти. </p> <p>Девојка се склони од ва |
чких влада у Србији, она је била вечито за одржавање неке врсте племства, захтевала је скупоцен |
есаврела, загорела.{S} Било да купи што за кућу, малопродавци варали су је, продавали скупље, к |
требе и где је требало новца само нешто за порез или молитву. <pb n="21" /> Они нису рђави ника |
лаћао је стан; остајало му је још нешто за дуван, ситан трошак и по коју књигу. <pb n="84" /> Х |
Србин или Турчин, свеједно који ће поп за то захваљивати Богу.{S} Један део чланова успротиви |
ручуј вечиту скрушеност; пењи свој глас за једну ноту више изнад свакидашњости.{S} Ето ти кључа |
о Младену какву гравуру или други украс за његову собу.</p> <p>— И сем тога, мени је пријатно в |
Врло је похвално кад не губите интерес за науком.{S} Али то је ваша лична ствар.{S} Мене се он |
а.</p> <p>Откако Матовић поста кандидат за министра, седељке после ручка бивале су краће.{S} Ст |
но.</p> <p>— Имам да ти кажем мој живот за ове последње године, да ти кажем: шта сам желео, а ш |
оком.{S} Доиста, обала поред Саве, пут за Вишњицу, самоникле улице по Чубури, виделе су тада м |
он сам израдио.{S} Погледај овај сточић за пушење.{S} Није ли читаво уметничко дело?...{S} Ево, |
.{S} У једном су наместили кујну и собу за примање, а од другог су начинили своје собе за спава |
м нуди хиљаде руку, да нам олакша борбу за насушни хлеб.{S} Ево овде у равници, где се киша оче |
S} Све снаге је требало уложити у борбу за слободу.{S} После ће доћи остало само по себи, ако ј |
своју сестру, не задржа никакву резерву за себе, и врати се у Београд.{S} Мајка је покушала да |
љим пијацама, организовати сталну бригу за народно и сточно здравље, појачавати принос у пољопр |
мало дете и кад се молила свесрдно Богу за своје лутке и болесну мачку.</p> <p>Она покуша да от |
а.{S} Ти чекаш, гладан и жедан, награду за твоје философске спекулације, а око тебе диже се вих |
аклоност.{S} Али право средство, понуду за брак, није употребљавао.{S} Можда би само једно поло |
ознатијим госпођама на шеталишту, знају за девојке с великим миразима.{S} Њима је свеједно који |
их је смисао зла.{S} Оне иначе не знају за њу.{S} А оне које је назру, оне су као ове муве што |
?{S} Ја то нисам хтео.{S} Мене сматрају за мирна човека, али видиш, ја се питам да ли у мени не |
, служе војску одмах по матури, уписују за то време семестре на универзитету, и већ знају вредн |
њига, што би довољно било другом човеку за цео живот, остави све друго.{S} Кад се кола хтедоше |
и су хтели употребити ту згодну прилику за свој лични интерес.{S} Кампања за кампањом низала се |
е мутно познатих места, изазивале слику за сликом преживелих догађаја, доносиле јој одјек млаки |
говори Илић енергично, и ухвати девојку за руку.</p> <p>— Шта ми имамо још једно другом да каже |
да једино на свету, куца у том тренутку за њега... на своје лектире, убеђења, на себе самог...{ |
едно јако, немирно осећање, слично болу за домовином.{S} У његовој природи беше јако развијена |
е болестан, те не може долазити у школу за неко време.{S} Знао је да му се неће веровати.</p> < |
тренутку жељкао једну неостварену жељу за променом садашњице, нејасну жељу за нечим потпуним, |
ељу за променом садашњице, нејасну жељу за нечим потпуним, савршеним, која би хладном мислиоцу |
јој би мило, али убрзо одби ташту жељу за каћиперством и рече у себи:</p> <p>— Он се вара.{S} |
том својих вршњака.{S} Оскудевали су му за то васпитање и средства.{S} Отац му је умро још док |
лико венаца лука.</p> <p>— А шта ћеш му за ствари?</p> <p>— Има старог мебла колико хоћеш, трун |
апетит, извлачио из џепа велику мараму за један крај, као заставу, брисао нос на сав глас и хв |
, читати бљутаву литературу препоручену за школску младеж, одушевљавати се да се појави у Чачку |
господин саизвољава узети његову сестру за жену.{S} Мајка је покушавала да га умири, приволи.</ |
?{S} Свега може бити.</p> <p>Остали су за тренутак једно наспрам другог, неми, без речи.</p> < |
тавити деци срећнијих народа.{S} Они су за нас још луксуз, још немогућност, чиста штета за врем |
ципе.</p> <p>— Принципе!{S} Принципи су за децу, за школске клупе.{S} Изузетци, маленкости, про |
ић својој жени и најстаријој кћери штоф за хаљину из Београда; штоф је морао бити по најновијој |
овог пута искрено.{S} Узе двоје младих за руке, приближи им главе, на нешто драмски начин, заг |
то је Илић имао стално по коју лепу реч за њу, девојку која је своју ману осећала све дубље јед |
Каткад се деси да његова кугла пада баш за оним димњаком од стругаре, па димњак изгледа као пре |
уне суза.{S} Ако остане с Чедомиром још за тренутак, осећала је да се неће моћи савладати, да ћ |
кне.</l> <l>Ако ти никне лудаја,</l> <l>За мене младу да лудиш,</l> <l>Ако ти никне буника,</l> |
диш,</l> <l>Ако ти никне буника,</l> <l>За мене младу да буниш.</l> </quote> <p>Сунце је било ј |
3"> <pb n="141" /> <head>XIII</head> <p>За то време, Вишња је уредно похађала предавања, читала |
рука камарадерија у политици и честитим забавама.{S} Ту су долазили студенткињин брат, артиљери |
нама машине, декорисао кафанске сале за забаве, заступао једну мађарску фирму пољопривредних сп |
породице у којим је наставала, умерене забаве <pb n="35" /> у школи, видела је сад нову варош |
едставио девојку њима.{S} А сад, она се забављала с њима, они се забављали с њом, као да он ниј |
А сад, она се забављала с њима, они се забављали с њом, као да он није постојао, као да га ник |
lang="de">Wunderkind</foreign>.{S} Прву забавну књигу коју је прочитао, било је једно старинско |
ивало је румено и бело грло.{S} Руке је забацила.{S} Наслонила се цела на младића.{S} Тамно жут |
који се у Србији још може наћи само по забаченијим селима, као неким чудом сачуван од укрштава |
грчевито, шетао по соби или бежао... по забаченим крајевима, простачким кафанама, вијан као нек |
S} Пред њом је лежало наго, младо тело, забачених руку, набреклих груди, устрепталих слабина и |
гледа око себе.{S} Налазила се у једној забаченој улици.{S} Ноћне светиљке чкиљеле су у зраку п |
де га поднаредник, у чизмама, са шапком забаченом на теме и сабљом преко колена. — Парламентари |
е мушкарац.{S} Они остадоше за тренутак забезекнути једно пред другим.{S} Чедомир је скинуо шеш |
} Тај се израз губио све више у извесну забезекнутост што је нашла више него што је очекивала.< |
ије се преварио.{S} У једном листу нађе забележен јучерањи случај.{S} Белешка је гласила :</p> |
ања, спреме.{S} Више пута узмем перо да забележим идеје које лутају кроз моју главу и изгледају |
е никога не тиче.</p> <p>Ова издаја сна заболе га као удар у срце.{S} Он се диже с клупе, прође |
ог.</p> <p>Вишња се стресе.{S} Образ је заболе, као да ју је Чедомир ујео.{S} Она се диже нехот |
ла тело.{S} Кад би га неко ма и очешао, заболело би га до срца.{S} Близу Калимегдана срете га ј |
мајка је, а тетки треба мало, па да је заболи глава.</p> <pb n="28" /> <p> С Кајом је била још |
ту сивину, ка његовој другарици, у њен заборав.{S} Млади човек не поче свој говор о вољи, али |
ењу.{S} Стид ју је био за онај тренутак заборава који се десио кад је Чедомир био у њеној соби. |
се да не мисли на њу.{S} Хтео је да је заборави.{S} Њена слика се брисала, срце ћутало.{S} То |
у разблудни осмејак њених усана, да се заборави и преда њеном загрљају меком, по потиљку, само |
се тицало које је доба дана.</p> <p>Ти заборави су му пријали.{S} Остављао је, као сви слаби љ |
но се радовала што иде у престоницу.{S} Заборавила је многе раније непријатности.{S} Велика вар |
ављају своје мртве, а зар ми живи да се заборавимо?{S} Ти нарочито, Вишња... ти си још увек так |
воје олистале круне, да се и ми страсно заборавимо као чела на каквом цвету.{S} Вишња је несвес |
а ко је север.{S} И доцније није никад заборавио што је ту научио.</p> <p>Затим му паде на ум |
ори за што више сунца.{S} Понекад би се заборавио и жалио што није више учио школе.{S} У то доб |
<p>Блажени егоист, он ју је био готово заборавио.{S} Они беху далеко једно од другог.{S} Он је |
} Она узбуди цело његово срце, он хтеде заборавити садашњост, притиснути је на груди, рећи: „Мо |
арне зачкољице.</p> <p>— Ју, за мало не заборавих... — присети се рођака. — Да ти представим: м |
, ми смо још ту, ми живимо.{S} Други не заборављају своје мртве, а зар ми живи да се заборавимо |
толиким рекама српским.{S} Зашто ми њу заборављају?{S} Зар она није велика, главна наша река ? |
, отварала јако своја нешто бледа уста, заборављала на своју сакатост, храмала око студента, пљ |
Вишњу.{S} Она се мирила са том вароши, заборављала је на рђаве часове које је у њој доживела; |
авала себе за свог господара.{S} Она је заборављала прво правило свога новог васпитања да млада |
ас неког из њеног друштва, и она је већ заборављала на свог првог учитеља.</p> <p>То је тако тр |
принцип.{S} Он је био сув доктринар.{S} Заборављао је да поред науке постоји оно што се зове пр |
су, чинили су своје дејство.{S} Илић је заборављао незгодни случај и своју оскудицу.{S} И они с |
дивља травуљина.</p> <p>Само је Матовић заборављао, да је он, у свом детињству, имао једну опак |
ам кадар да радим за двоје.</p> <p>— Ти заборављаш опет стварност.{S} То се догађа у драмама и |
али, уверавајући га о срећи, о љубави и забораву.{S} Они су га тешили, превлачећи постепено вео |
беспрекорне врлине, испунила поукама и забранама. — Је ли слобода допустити оно што је недопуш |
дућана.</p> <p>— Бог с тобом! — чула је забрану унапред. — Шта ће рећи свет кад те виде саму.</ |
, али даље... права љубав је за њу била забрањена.{S} Као сви људи здрави и природни, она се бо |
јој и колена задрхте, као кад је читала забрањене књиге.{S} Једва је чекала да дође подне, да п |
покривала божанствену бисту и њене две забрањене руже.</p> <p>— Са своје стране — продужи он, |
ишња, којој је морал патријархалне куће забрањивао свако попуштање од правог пута.{S} Корачала |
л суревњиво и забринуто.{S} Суревњиво и забринуто <pb n="69" /> се надао сваког часа лопову кој |
као мангала, чувао свој мâл суревњиво и забринуто.{S} Суревњиво и забринуто <pb n="69" /> се на |
схвати сву своју несрећу.{S} После прве забуне, обузе је љутња.{S} Баци новине на под.{S} Затим |
аставнице.</p> <p>Каја није примећавала забуну своје другарице.{S} Узела ју је за обе руке, и п |
ци, па док јој она <pb n="115" /> уноси забуну у главу, претрчи поново преко дворишта, упадне у |
о бела лука.{S} Због њих су се први пут завадили.</p> <p>— Доста с тим паприкама! — викнуо је м |
потпуности.{S} Неколико покушаја да се завађена крила опет сједине остали су без успеха.{S} Ја |
луда, болесна жудња да рашири руке и да завапи гласно.</p> <p>— Имате ли мало хартије?{S} Треба |
уморна, врло уморна... — покуша она да завара знаке свога узбуђења.</p> <p>Познавала је добро |
затим.</p> <p>Она је била људски створ, завезан за земљу.{S} И још нешто горе: жена, женска стр |
му допадне, јер је она, својом хромошћу завезана за кућу, сањала често о заљубљеним паровима ко |
иким канабетом, нешто суморан са тешких завеса које су стајале као прилепљене уз прозор, и са о |
велика постеља, заклоњена црвено мрким завесама са жутим пафтама, које се данас виде само по д |
е ниска, неизветрена одаја, с навученим завесама.{S} Чедомиру, који пређе нагло из светлости у |
чује.{S} Биље зри.{S} Вишња је спустила завесе.{S} У соби је мрак, али мало што да је свежије.{ |
воју собну хаљину, подиже један крај од завесе, и посади се крај прозора.{S} Напољу је свитало. |
н кревет, проваљен миндерлук, прозорске завесе на алке, нешто цвећа у саксијама и пуно дима од |
ало у собу.{S} Кроз расходоване чипкане завесе примећивало се с муком двориште.{S} Сумрак је ку |
канабе поред њега.</p> <p>Кроз чипкане завесе на прозорима видело се једно парче улице, остата |
а се шаренила повесма вунице, превучена завесом од тула; видели се калупи од фесова, разне кути |
<p>— Ју, роспије! — оте јој се, готово завидан, усклик кад угледа Белу у њеном нереду.</p> <p> |
ним сродником.{S} Или може бити, рођака завиди рођаку што је великошколац, образован човек, виш |
е.</p> <p>Вишња није била створење које завиди, али та срећа дотицала је се неугодно.{S} Срце ј |
ек што му се учини да се Овчар и Каблар завијају неком маглом.</p> <p>Друштво их је звало да по |
на лагано, као за себе.</p> <p>Сунце је завијало својим сјајем тиху воду, зарђале шуме и један |
p>Бела је стојала пред њим.{S} Њене очи завијао је вео видљивог узбуђења.{S} Њени <pb n="131" / |
е су већ кроз атмосферу и покушавале да завију у помрчину разгранате врбе по обали.{S} Са сусед |
— Дошла Ката данас, па као да се у црно завила, плаче, суза јој сузу не стиже.{S} Вели, ни кошу |
мишљења, нарочито кад се тиче политике, зависе од њиховог материјалног положаја.{S} Њихове симп |
С пуном збиљом, као да то само од њега зависи, покуша да од те две девојке начини једну.{S} Па |
х бића која иду право и чија судбина не зависи од њих самих, већ од оних које ће срести и који |
ији <pb n="48" /> од њега, они од којих зависи ток државе и друштвеног живота, не усвоје Чедино |
ете, усред тих људи што мисле да од њих зависи круг земаљске планете.{S} Она се сети много лепи |
х такозваних угледних београдских кућа, зависних од владе, оставиле изненадно, на пречац, демон |
рзео га оном мржњом, помешаном са нешто зависти, коју осећају слаби према јакима.{S} Он је у но |
.{S} Слушала је од другова да говоре са завишћу да је то најбоља кондиција у Београду: стан, хр |
о да се подавала млаком ваздуху који се завлачио под рубље.</p> <pb n="309" /> <p>— Шта ја ово |
} Дају ти моћ да разумеш ствари, али те заводе својом неприродном логиком; пуне ти главу својим |
белило између трепавица.{S} Та глава је заводила, бркала мисли, одвлачила у пропаст.</p> <p>— Љ |
дној земљи гатки.{S} Коса јој је падала заводљиво преко лица.{S} Ветар се играо са скутовима ње |
писмо свршио, написао адресу и залепио завој, дубок, сладак уздах отео би му се из груди, а гл |
Оно је било у једном великом пословном завоју зелене боје, с натписом радње њеног оца.{S} Посл |
} Бела ми је сад признала све.{S} Вели, заволела је Чедомира још чим га је видела... много јој |
ећање било довољно, па да га она поново заволи без бојазни.{S} Јер је она била жена, а код жена |
метала.{S} У кући је био без капута, са заврнутим рукавима од кошуље.{S} Није волео многа мењањ |
овињара, којима би пожар учинио милост, заврнутих рукава, знојава лица, раздрљених груди и врат |
подбратку. — Ко би помислио да тако уме завртети мозак девојкама!{S} Бога ми, Бела, пази се доц |
е.{S} Само знај, нећу скандала у кући — заврши он.</p> <p>Илић није ни сањао да се овакви разго |
!...</p> <p>Застаде, одмахну руком и не заврши реченицу.</p> <p>— Ко би играо крајцарица кад би |
p>— Па зар ниси свршила школу?</p> <p>— Завршила сам — одговори Вишња гласом који је сад звонио |
био за телеграфисту, а Миржеови чергаши завршили би на поправци у Топчидеру.</p> <p>— Откуд ти |
до јесени, пошто ће се предавања ускоро завршити.</p> <p>Кад се писмо пошаље из Чачка за Београ |
би могао обвити руке око њеног струка, завући главу међу те две расцветале руже што се крију у |
краватом која се пела уз потиљак, руку завучених у џепове од панталона, сигуран у себе, у свој |
} Један поток је јурио поред ње.{S} Она загази, и пређе на другу страну.{S} Кораци су се прибли |
о цвеће, боје као восак.</p> <p>Друштво загази у ливаду.{S} Иза ногу је остајао сив траг превиј |
у <pb n="273" /> периферију.{S} Вишњине загасите очи севнуше изненадним сјајем.{S} Да ли се сет |
избуди.{S} Река је била разорила брану, заглавила своје корито одроњеним каменом, ишчупаним дрв |
блату.{S} Један шегрт наиђе звиждућући, загледа се у пијаницу и рече му озбиљно:</p> <p>— Ти из |
бојала да не буде примећена, па се опет загледа у чипку, у кошуљу, у два округла таласа која су |
модерне жене нека брину своје бриге, па загледајмо своје јаде.{S} Нека наше жене науче своје љу |
се утркивали да га поздраве, а деца се загледала у њега, као у чудо.{S} Недељом и празником св |
у их поново читао, разгледао сваку реч, загледао у марке, у поштанске штамбиље и датуме.{S} У т |
се уселили у њен храм.{S} Јавну реч је заглушило пиљарско <hi>ко да̑ више</hi>. <pb n="276" /> |
а види јасно, ту, поред себе, да се сав загњури у њега.{S} Он је толико очекивао ову <pb n="98" |
S} Стога побеже са седнице, чим се Каја заговорила са неким колегиницама.</p> <p>Напољу је било |
ико застора би подигнуто, толико тајна, загонетака решено.{S} Ми смо мислили да долази тренутак |
још далеко од истине, пошто васељенска загонетка измиче нашем схватању, пошто нико не зна да н |
егове очи гледале су је из својих дупља загонетно.{S} Она признаде:</p> <p>— Ја хоћу да се обра |
дмети су губили оштре контуре.{S} Нешто загонетно осећало се у природи.{S} У исти мах, око срца |
јела су испадала недосољена, несаврела, загорела.{S} Било да купи што за кућу, малопродавци вар |
ову реч младић задрхта.{S} Један пламен загреја му образе.{S} Пред њим се појави, као у магли, |
а.{S} Па ипак, они пођоше напред.{S} На загрејану руку или чело пала би им која кишна капљица.{ |
да регне — прекину га девојка. — ’Ајд, загрли ме... не стоји ти лепо кад си озбиљан.</p> <p>Ил |
ближи им главе, на нешто драмски начин, загрли их обоје и рече весело, као да је наручивала нов |
ић се осмехну кисело.</p> <p>Госпођа га загрли поново.</p> <p>— Ко би се надао од овог свеца — |
јкине.{S} Он пусти.</p> <p>Кад хтеде да загрли поново тај дивни створ што му се подаје, тог нес |
аш ли се наше школе!...</p> <p>И она је загрли опет присно и свесрдно.</p> <p>Између живота у д |
ти лепо кад си озбиљан.</p> <p>Илић је загрли преко воље.</p> <p>— Слушај, Чедо.{S} Ти си нешт |
ачио ју је к себи, клекнуо је пред њом, загрлио је око паса, притиснуо главу на њене груди, на |
ко колико и њу саму.{S} Он је био кадар загрлити писмоношу који би му га предао и пољубити сто |
енутак потпуне тишине.{S} И две се жене загрлише, трудећи се да утеше једна другу.</p> </div> < |
њене груди, на тело.{S} Осетила је тај загрљај као жив.{S} Свест јој се губила.{S} У ушима зуј |
ра све више.{S} Слика Чедомира, његовог загрљаја и оног бесног канкана пред толиким светом, ниј |
е, а мисао умире у глави.{S} Њему су ти загрљаји падали слатко на срце.{S} Они су му ласкали, у |
хтео утопити своје мисли, он се предаде загрљају који је толико избегавао.{S} Њихове усне се до |
них усана, да се заборави и преда њеном загрљају меком, по потиљку, само оним што је голо од <p |
поцрвене.{S} Ко зна колико осташе тако загрљени!{S} Девојка се покоравала без речи, без протес |
и осташе тако за један тренутак, чврсто загрљени, као да су хтели задржати срећу коју су нашли. |
нивши главу у крајеве девојкине хаљине, загрца:</p> <p>— Опрости, опрости Вишња.{S} Ја не знам |
..{S} У државама где је оморина, тежак, загушљив ваздух, прво, као најнежнији, умиру владари и |
рчи напред: научи лекцију која није још задата, а не зна оно што му је за лекцију.{S} У гимнази |
и рецепта за разне врсте.{S} Њен главни задатак био је да допуни свога мужа тиме што ће његове |
одне масе везани хиљадама многостручних задатака. <pb n="33" /> Отворимо очи, размахнимо рукама |
зе на броју!</p> <p>Вишња сврши школске задатке што је могла брже, па се онда свуче и леже.{S} |
дах ноћи, мирис боровине, свежина росе, задах трулог лишћа.{S} Један трамвај <pb n="79" /> шкри |
ва, њену несташну веселост; овај профил задахнуо је Вишњиним повременим руменилом здравља, њени |
крупним стварима из политике, о народу, задацима Србије као државе и земљорадничком осигурању, |
лони у прву капију.{S} Матовиће је била задесила нова несрећа.{S} Младен, који је још нешто слу |
према њему.{S} Јер нашто онда онај њен задивљен поглед и нервозно угризање усне, кад би га слу |
а ју нико није питао, и гледала младића задивљено, угризнуте усне, истурених груди.</p> <p>Мајк |
{S} Ћевапџије изнели роштиље на сокак и задимили, а по зиду извешали кобасице разне дужине и де |
на криво, говорио шатровачким језиком, задиркивао служавке.{S} Ћерка, која је већ била на удај |
е хоће да се шале, које допуштају да се задиркују.</p> <p>— Хладна је као тестија! — рекао је о |
то Бела испричала Илићу брзо, без везе, задихано, као да је онај младић Краљ Отац или неки акти |
ошли, трчећи, прескачући баре, говорећи задихано, мешајући у говору час <hi>ти</hi>, час <hi>ви |
о тражио.{S} Долазио би уредно у школу, задовољавао би се дивљењем деце, радовао би се што га к |
м мишљењу један сиромах ђак треба да је задовољан што улази и у дечју собу; <pb n="9" /> иначе |
ду је стање одиста очајно.{S} Нико није задовољан и нико сигуран.{S} Најако се осећају тегобе о |
мисли, обузимала га је ватра, осећао се задовољан што је ту, поред ње, што је она близу њега, ш |
класе.</p> <p>— Ако пак хоћеш да будеш задовољан — продужи Ристић — онда мораш ићи из људског |
његова жена нашли су увек могућности да задовоље Белину жељу: купе јој пајаца са звонким прапор |
е добро и на столици.</p> <p>У труду да задовоље што више једно другога, они се готово посвађаш |
ош њене угасите очи.{S} Његова машта не задовољи се тиме.{S} Она оде даље, и стаде му цртати по |
дао на поезију.</p> <p>— Наука ме није задовољила — објаснио је Илићу. — Крајем последњег стол |
S} Никоме није привредио ништа.{S} Није задовољио девојку коју је узео за жену.{S} Начинио је з |
еле епохе“, како ти хоћеш.{S} Морамо се задовољити мањим.{S} То знање премаша дужину једног жив |
ције данашњег друштва.{S} Није се могао задовољити више чекањем да будућност донесе или не доне |
Али сам задовољна — замуца учитељица — задовољна у сваком случају.</p> <p>Па као да хтеде увер |
} Али...</p> <p>— Али?</p> <p>— Али сам задовољна — замуца учитељица — задовољна у сваком случа |
бе, потврди:</p> <p>— Зашто да не будем задовољна!</p> <p>— То је опет срећа... нека врста срећ |
азност.{S} Њих двоје би могли бити тако задовољни једно другим, тако срећни.{S} На срце су му н |
е опажа у присуству жена и људи, лепих, задовољних, срачунатог држања сукње или цигаре, весела |
овци, расположени такође, румена лица и задовољних очију.{S} У јасној светлости пролетњег дана |
а... нека врста среће.{S} Данас је мало задовољних људи.{S} Ретки су као беле вране.{S} Садашњи |
ељаке из околних села, па и из даље.{S} Задовољно срце је замахивало снажно пијуком.{S} По план |
ј као кифла.{S} Нешто мирно, спокојно и задовољно дисало је из целе њене појаве.</p> <p>— Ти си |
друга.</p> <p>— А дотле?</p> <p>— Једи задовољно државни хлеб.</p> <p>— Ти ми се ругаш?</p> <p |
Ја бих хтела, опет, да је видим срећну, задовољну, збринуту.{S} Чедомир је лепа прилика.{S} Ист |
ео је само духом.{S} Проналазио је масу задовољстава радећи дан и ноћ.{S} Учење му је изгледало |
кву ситницу, а прелази преко остварених задовољстава са слегањем рамена, посматра оног првог чо |
у употребљавају на своја задовољства, а задовољства не челиче дух.</p> <p>Син је растао слободн |
те своју слободу употребљавају на своја задовољства, а задовољства не челиче дух.</p> <p>Син је |
ине дотле безизразне очи запалише се од задовољства које се налази у овим церемонијама кад се и |
Поред тога, Бела није навикла да јој се задовољства ускраћују: колико се младић склањао, толико |
међу те две девојке.{S} Бела је тражила задовољство не по осећању него по памети, изазивала ове |
ко не воли да се пашти, чак ни за своје задовољство!{S} Препирали смо се дуго, али му још све н |
површна, знала је живети само за своје задовољство и мислити једино на оно што је пријатно.{S} |
а? — ускликну девојка, не кријући своје задовољство.</p> <p>Мајка и укућани били су је размазил |
раније.{S} Али нисам могао да ти кварим задовољство.{S} Него, враћај се у Београд, па гледај св |
о да се унело, упило у неко надземаљско задовољство.</p> <p>— Хоћеш ли да будеш моја жена? — уп |
е, успем, и тада осетим једно бескрајно задовољство које се не да описати, како каже чâ Јанко В |
Да ли осети жеђ за осветом или свирепо задовољство што су сад сви троје несрећни?...{S} Улица |
дала крај прозора и тражила своје старо задовољство гледајући људе <pb n="57" /> и ствари тако |
једе што прво дохвати.{S} Али му је то задовољство ретко допуштала госпа-Клеопатра, која је <p |
у одлуци да не допусти свом обожаваоцу задовољство љубакања.</p> <p>— Тако ћеш, једном, и мене |
уди долазе увек нешто раније, а да жене задоцне стално.{S} Чедомир је потврдио ово правило, док |
ица.{S} Није морала трчати на час да не задоцни.{S} Па и ти часови!{S} Није их било више од два |
ка је имао стално двојку.{S} Осим тога, задоцњавао је на часове, трошио много времена на тргова |
преноса наследства на своју сестру, не задржа никакву резерву за себе, и врати се у Београд.{S |
кићених шешира, разапетих сунцобрана, и задржа се на једном споменику, окруженом букетом прецве |
е се написати.{S} Затим, подиже главу и задржа је тако уздигнуту цело време, дајући утисак неко |
ком да је остави.{S} Једанпут се толико задржа да га газда-Митар опомену:</p> <p>— Хајд', хајд' |
арица.</p> <p>— Није лепо да се девојке задржавају доцно у вароши — приговори јој стара жена.</ |
овина.{S} Без успеха је и кмет уцењивао задржавајући учитељичину сиротињу.{S} Лазаревићева је о |
е на само са девојком.{S} Али би га она задржавала понекад <pb n="129" /> занимљивим разговором |
поверењем у себе.{S} Њега пак сумња је задржавала сад у свему што би предузео.</p> <p>Избегава |
p> <p>Од тог доба звали су се по имену, задржавали дуже руку у руци.{S} Време им је пролазило у |
го грлио, љубио.</p> <p>Кад би се Вишња задржала с одговором, он је откључавао кофер, вадио ста |
p>Отпутовао је био са женом у Париз.{S} Задржали су се неко време у Бечу и Минхену.{S} Савете, |
е старинске зграде, кад Илић заста, као задржан нечијом снажном руком.{S} Иза првог угла појављ |
Али, на пола собе, она се заустави као задржана једним грчем.{S} Пред њом је лежало наго, млад |
S} Стари <pb n="269" /> пушкар, који је задржао нешто од своје службе у војсци, трудио се да на |
повлачећи се дубље у земљу, док се није задржао у Повлену, у намери да хајдукује, али се ту оже |
нутак, чврсто загрљени, као да су хтели задржати срећу коју су нашли.</p> <p>Из трпезарије је д |
мира да му пошаље пољубац.</p> <p>Вишња задрхта поново.{S} Узбаци руком један прамен косе што ј |
професори доказују толико?</p> <p>Вишња задрхта инстиктивно и не одговори ништа.</p> <p>Другари |
страшно, језиво што је очекивао.{S} Он задрхта јер је то било веће, много теже него што је њег |
ши до половине.</p> <pb n="95" /> <p>Он задрхта кад примети своју пријатељицу, малу паланчанку |
оборену и климао десно-лево.{S} Чедомир задрхта.{S} Та кљусина учини му се као авет која га гон |
љив, а Бела...</p> <p>На ову реч младић задрхта.{S} Један пламен загреја му образе.{S} Пред њим |
уке задрхташе у његовим, па га стегоше, задрхташе опет, и стегоше.{S} Предео је био пуст.{S} Вл |
жена? — упитао је он.</p> <p>Њене руке задрхташе у његовим, па га стегоше, задрхташе опет, и с |
уци, па кроз цело тело, да јој и колена задрхте, као кад је читала забрањене књиге.{S} Једва је |
е врло лепо кад је вашар, окружна трка, задушнице... нарочито кад <pb n="303" /> су задушнице.{ |
шнице... нарочито кад <pb n="303" /> су задушнице.{S} Оне падају уз часне посте.{S} Већ је прол |
Сунце се изгуби тако рећи пре него што зађе.{S} Каткад се деси да његова кугла пада баш за они |
S} С начелних распра прешло се на личне зађевице и грдње.{S} Клуб се поцепа.{S} Један мањи део |
, кад је сунце нагињало западу, девојка зажеле да види залазак на Сави.</p> <p>— Ужелела сам се |
омир прекиде пољубац у једном тренутку, зажелевши да види своју драгану, да је види целу, разго |
и окусиш... „Знам, вели, да их се Вишња зажелела у Београду".</p> <p>Некад јој је све то пријал |
се око нас осећа оргијање природе и ми зажелимо, с једним болним осећањем, да и ми полетимо бе |
је потом глог обелио.{S} Трипут се лала зажутела у школском врту.{S} Трипут је славуј пропевао |
} Чекало се само пролеће, па да се и то зазида, те цела Морава окрене на јаз.{S} Али се пролеће |
} Као што видиш, штета је да новац лежи зазидан у темеље.{S} Фирма за машине даје ми повољне ус |
ознају, али се туђе заједнице, либе се, зазиру једно од другог, стид их је, боје се.{S} Па опет |
ајно: — У вашим годинама, сиротиња није зазор,</p> <p>Чедомир поцрвене и збуњено одобри госпођи |
S} Тада духну ветар.{S} Лишће у џбунова заигра у крај пута.{S} Занесени у своју лепоту, они нис |
као и сибирска поља.{S} Оне су је одмах заинтересовале, одушевиле је готово, јер их је примала |
кад бих се и најмање пожалио.</p> <p>— Заиста? — ускликну девојка, не кријући своје задовољств |
и дамама оскудицу у каваљерима и био је заиста диван са својим, нешто застарелим гестовима и уч |
{S} Ето, већ сам пијан. .</p> <p>Био је заиста добро угрејан.{S} Још је више философирао него п |
на, тамна, под знаком питања.{S} Она се заиста питала да цео тај рад није бесциљан, питала се ш |
head> <p>Да ли је то био случај?{S} Или заиста нека виша сила управља нашим мислима?{S} Те исте |
говори њен глас, а њена насмејана уста, зајапурени образи, њен ђаволасти поглед понављали су не |
дворишта, упадне у своју собу и зарони зајапурено лице у хладовите јастуке своје постеље.</p> |
лимане <pb n="245" /> сандуке — примети заједљиво стара девојка — то је за причу!</p> <p>Брод о |
е опет изненади, али се уздржа од сваке заједљивости, и одговори мирно:</p> <p>— Његова мајка и |
ци.{S} Тамо се сви познају, али се туђе заједнице, либе се, зазиру једно од другог, стид их је, |
љен против њега: било да она не дође на заједнички час, било да га не примети на улици, било да |
У њима није било спомена на оно што су заједнички преживели и проживели.{S} Она су почињала пр |
на није опраштала своме другу ту издају заједничких убеђења.{S} Она је ишла у крајност као све |
му се по памети:</p> <p>— Жено, шта има заједничко између тебе и мене?</p> <p>Он је видљиво пат |
ромно издржавање.{S} Ипак је имао нечег заједничког с њима, јер је имао приличну дозу епикурејс |
на сама не би тачно знала рећи.{S} Тек, заједно с Илићем, мрзела је сад и остале студенте, те м |
естио, чупао из срце ту опасну гљиву, а заједно са њом и слику младе Чачанке.{S} Хтео се бацити |
и су прешли преко брвна.{S} Ишли су сад заједно.{S} Њена плава коса, очешљана на раздељак, прав |
<p>— Куд си пошла?...{S} Хајдемо негде заједно!{S} Имам много ствари да ти кажем, да ти изложи |
Место путовања у Врњце и Абацију, он је заједно с Фламарионом посећивао месец, звезде, целе сун |
ку.</p> <p>Она покуша да отури те мисли заједно са споменом на свог бившег друга.{S} Беше се уп |
увала.{S} После часова остајале су дуго заједно.{S} Стара девојка је уређивала збирке разних ст |
да будимо отворени: боље је да не идемо заједно.</p> <p>— Ми нећемо нашкодити једно другом.{S} |
вичнија.{S} Ми смо провели целу младост заједно.{S} Ми смо били везани присним везама једно за |
— Ти волиш другога?</p> <p>— Да!</p> <p>Заједно са овом речи линуше њене сузе, преко образа, пр |
у једној побочној улици у време које су заказали.{S} Од кућа су већ расле сенке, ипак је било ј |
ивно, девојко!{S} Од кога си научила да заказујеш састанке, реци!{S} На кога се метну, несрећни |
Ваљада при том прогута мало дима, те се закашља.{S} Баци цигару и рече презриво:</p> <p>— Не, н |
већ рањено, срце стезало се од бола.{S} Заклињала се да ће се сва предати нези око болеснице, д |
згодне речи, изналазио утешне разлоге, заклињао се да се то десило без његовог знања, да је би |
гранчици.</p> <p>Она га спази такође и заклони лице оним цветом, као да је хтела сакрити румен |
првих сунчевих зрака.{S} То су пријатна заклоништа, засађена лиснатим дрвећем, испод којих се н |
едном удубљењу крила се велика постеља, заклоњена црвено мрким завесама са жутим пафтама, које |
а породична тишина.{S} Електрична лампа заклоњена шеширом од зелене свиле, разливала је са̑но с |
ог сандука, поређане хронолошким редом; закључавао их по двапут, тресао катанцем још ради сваке |
дело такво какво је, и нашао му логичан закључак; шта би га се тицало што би то било противно њ |
е од цигар-папира.</p> <p>— Па читај! — закључи самоубица и склопи очи поново.</p> <p>— Три дан |
, досада, мрзовоља.</p> <p>— Ето тако — закључи — од како смо се растали, тера ме нека несрећа, |
ркућу по ваздан.</p> <p>— Глупе жеље! — закључила би убрзо затим.</p> <p>Она је била људски ств |
гу, лудници, а кад су изашли из кафане, закључио је трештен пијан:</p> <p>— Јест, кажем ти... н |
шава међу математичарима, Илић је могао закључити из књиге која се појавила те године: <hi>Мист |
у апсу размишљао дуго, па сам дошао до закључка, да се велика зла не чине намерно, с предумишљ |
некад у јаким аргументима, да су његови закључци често вештачке дедукције, па и софизми, а, с в |
е називао природом.{S} Потврђења својим закључцима тражио је у обичним разговорима у друштву, п |
слободе, осуђени на затвор по апсанама; закон је био једнак за све.{S} Међутим, било је нас кој |
успротивила се излишној секцији коју је закон наређивао и тражила одлучно да јој се мртвац пред |
листичко схватање на делу: њен гвоздени закон конкуренције оправдава му свако средство, те пост |
их лектира, да измири старински морални закон породичног живота са борбом за испуњење својих со |
пошто никаква комбинација неће уништити закон борбе који гноји земљу својим жртвама?...{S} Шта |
а ћеш бити каткад несрећна; то је општи закон; свако је несрећан овда онда.{S} Оно од чега треб |
са; образована су удружења која ниједан закон не може одобрити.{S} Слобода је појела своју децу |
наде отворено своју погрешку, укиде оба закона, даде оставку на свој положај и премину са скром |
есе довољна сума за почетак.{S} Али оба закона дадоше врло рђаве резултате.{S} Министар. који с |
ј кући, обележавало је као повреду тога закона њен потхват да сама извојује свога мужа.{S} Она |
Интереси упливних појединаца јачи су од закона и реда.{S} Свет се занима политиком једино ради |
кционарних власти, трудио се да у своје законе унесе што више гарантије да власт не изигра ове |
јасан.{S} Дарвин је дефинисао природне законе тако силно да је његова философија изгледала као |
е је сад, место власти, народ изигравао законе.{S} Једна њивица овса, коју је нешто оштетила ту |
ог живота онаквог каквог су га створили закони, нарави, навике.{S} Он је стајао на прекретници |
ком; пуне ти главу својим непроменљивим законима; говоре ти о људима само <pb n="283" /> као о |
сачувају министра.{S} Тако се извршна и законодавна власт сукобљавају, укрштају и изопачавају, |
солидног ослонца, остављени су милости законодавног тела.{S} Да би остали на свом месту, не мо |
авају, место да врше функцију прописану законом.{S} Отуд долази стална пометња, анархија, јалов |
вео и један лични пораз.{S} Саставио је законски пројекат о осигурању сељака од града и стоке о |
очи са жељом да умре.</p> <p>— Пријо? — закрешта женски глас однекле.</p> <p>— Пријо, Маро! — о |
е рђаво.{S} Било да узме што да закрпи, закрпе су изгледале велике, ружне.{S} Узалуд се трудила |
ли што је рђаво.{S} Било да узме што да закрпи, закрпе су изгледале велике, ружне.{S} Узалуд се |
купи друге чакшире.{S} Али зашто их не закрпи?...{S} Бар то не стаје ништа.{S} Међутим, њему т |
звали то одељење — скупи сву храброст, закуца на врата и преда се тој голицавој дрхтавици, па |
девојци досади та игра, те, кад једном закуца на врата и кад рече уобичајену реченицу: „Господ |
руги су седели на сандуцима, на даскама закуцаним на ногаре или у четири кочића.{S} Њихова клуп |
нагињало западу, девојка зажеле да види залазак на Сави.</p> <p>— Ужелела сам се Београда, бога |
Навратим који пут.{S} Овде је пријатан залазак сунца.{S} Ружичаста прашина обујми предео.{S} С |
е су мршаву сенку по земљи.{S} Сунце је залазило за један облак, бацало зраке и чаробно осветља |
куће Матовића.{S} И у Београду је сунце залазило, само другојачије, ћудљиво, бурно, како то при |
.{S} Негде зашкрипа ђерам.{S} Један пас залаја.</p> <p>Посматрајући то буђење свога села, она п |
уранка на једној падини Рудника, па до заласка за зелени зид Јелице.{S} Пратила га чамотна тиш |
љене линије назирале у прашини сунца на заласку.{S} Долина је била пуна примитивних баштованџин |
lestone unit="*" /> <p>Сунце је било на заласку.{S} То беше онога истог тренутка кад је Чедомир |
у расправу.{S} Неодређена слава би опет залебдела пред његовим очима.{S} Људско срце му изгледа |
а кад би писмо свршио, написао адресу и залепио завој, дубок, сладак уздах отео би му се из гру |
ада!...</p> <p>Промицале су окуке, мали заливи, полуострва, шибљаци, рибарске колибе.{S} Београ |
х, живих очију, великог чела са дубоким залисцима, пљоснатих ушију, необријане браде и кратких, |
е нађе на невољи.{S} Али млади човек је залуд наводио разлоге двема женама, које су се занеле у |
ино водо, ја одо’!“</p> <p>Вишњино срце залупа јаче.{S} Можда ће доћи писмо.{S} Какав ће то рад |
ао да се земља прецепи.{S} Ускоро затим залупа улицом општински добош на узбуну.{S} Варош се из |
ића као прамење од памука.</p> <p>Илићу залупа срце кад виде девојку тако близу себе.{S} Он не |
оничном и борбеном Београду са изгледом залуталог пустињака.{S} На себи је имао окраћале, зелен |
рукопис, он признаде жалосно:</p> <p>— Залутао сам.{S} Није то што сам хтео.{S} Преварио сам с |
воја средства.{S} И други: немиран дух, заљубљен у бескрајност, фантаст који захтева све лепоте |
иди, што је ту поред њега, сласт што је заљубљен више него први пут кад су прошетали сами.</p> |
рачунају са ситницама, она их већ виде заљубљене, верене, и пред олтаром.{S} Ах, тај олтар!... |
омошћу завезана за кућу, сањала често о заљубљеним паровима које би, летимице, кадгод спазила с |
>Те супротности подржавале су код двоје заљубљених једну врсту борбе час прикривене, час отворе |
ета им се чинио врло знаменита личност, заљубљивале се у своје наставнице.</p> <p>Каја није при |
и срећан човек.{S} Причају да се у тебе заљубљују министарке или њихове ћерке...{S} Седи.{S} Ба |
војом лакоћом и сласти, па опију благо, замагљавајући нашу свест и стварност.{S} Илић је писао |
ник! — оте јој се узвик.</p> <p>Сузе су замагљавале њене очи.{S} Срце јој се кидало.{S} Она се |
цигару.{S} Девојки је један облак туге замагљавао њене бистре очи.{S} Најзад Илић <pb n="51" / |
имер, сеоска чама ни саблазна књига.{S} Заман је ожењени колега, иза леђа своје жене, правио сл |
здрхтала, и није могла више заспати.{S} Заман је гонила његове слике.{S} Оне су се јављале поно |
е! — протепа девојка у заносу. ~</p> <p>Заман је Вишња звала свог драгана.{S} Њега није било ви |
ела, па и из даље.{S} Задовољно срце је замахивало снажно пијуком.{S} По планини се разлегала п |
д кога га је узео, поново зграби будак, замахну њиме, поче да копа, па се онда заустави, као да |
, гледајући хиљаде њихових црнпурастих, замахнутих руку, он је видео визију Вишње, њене главе, |
проклати се по калдрми од дворишта, па замаче даље, у мрак.</p> <p>Илић угледа ову сенку.{S} Х |
постављало исто питање.{S} Њен напор да замени мајку показивао се готово узалудан.{S} Док је би |
едно слатко пиће, као грех.{S} Помрчину замени блесак јаке светлости.{S} Пред њом се указа гоми |
> <p>— Шта је лек томе?{S} Шта би могло заменити парламентаризам?{S} Ниси ваљада нихилист?</p> |
као посред села.{S} Тек, коњски трамвај замењен је електричним, а на пољани Батал-џамије копани |
од огледала.{S} У трећој одаји, која је замењивала салон, Илић није био никада.{S} Госпа-Клеопа |
тив формалистичког друштва, где диплома замењује таленат, где парче хартије вреди више него гла |
ца одиграва се иста комедија; лукавство замењује снагу, и помоћу више или мање вештине са којом |
у тајне нашега доба, где човечју снагу замењују често вештина и природа.{S} Треба му показати |
њему, као да смо туђини.{S} Свакако ми замера јер не зна разлога моме одласку.</p> <p>Хтела му |
ио опроштај што је сиромах.{S} Вишња не замери ништа.{S} Она није знала за та понижења.{S} Чак |
шно, говорећи:</p> <p>— Не треба људима замерити, то су <pb n="103" /> била зла времена.{S} Шта |
је било право, па ипак чуле су се ретке замерке, јер је Радоје волео људе, волео човека као она |
" /> се из методике.{S} Вишња покуша да заметне разговор с њом; говорила је о тој методици, гла |
</p> <p>— Што је узео Швабицу?</p> <p>— Замисли дерана! — прихвати госпођа. <pb n="120" /> — Ни |
политичке слободе, без којих се не могу замислити поједине организације; треба од ове оријентал |
е волео слободу, веровао у њену свемоћ, замишљао ју је као море, као ваздух, нешто пространо, б |
ју да се нађу.{S} У осталом, он је тако замишљао час васкрса мртвих, страшни суд, кад је у њега |
се био упола свукао, па застао, седећи замишљено у једној старој наслоњачи.</p> <p>— Не допада |
/p> <p>— Право велиш — одговори бакалин замишљено. — Де, да ми сачиниш једно писмо.{S} Нек дете |
бљом љубавном ватром, да се одмах после замраче другим, леденим погледом, који му је јасно гово |
ао се сваког јутра, имао спокојне очи и замрљан потпис.{S} Дочекао га је с одмереном љубазношћу |
чију, згрчених уста.{S} Коса му је била замршена, лепила се по ознојеном челу.{S} Он провуче пр |
<p>— Али?</p> <p>— Али сам задовољна — замуца учитељица — задовољна у сваком случају.</p> <p>П |
о добро, као да му је то <pb n="244" /> занат, а она седела на кљуну према њему.{S} Како је мла |
г тога на свог сина и хтео га убити.{S} Занат није ишао никако.{S} Јела се стара мука.{S} Мајст |
S} Него учи.{S} Иначе, право ћемо те на занат...{S} Угледај се на господин - Чедомира.{S} Он је |
рво што помисли било је да му златарски занат није занео мозак, те је намислио да црпе злато из |
право на даље школовање, побегао са два заната.{S} Најзад, госпа-Клеопатра израдила му је место |
ије много али колико да се храниш.{S} А занатлија?{S} Рано се дигни, доцно лежи, а кад остариш |
> <p>— Ето, нама требају добри радници, занатлије, агрономи, учитељи, официри, професори.{S} Ме |
ош, наша села, путове, а дању покретале занатлијске машине, стругаре, штампарије, разне фабрике |
о над паром при употреби у ситној, па и занатској радиности, стари Лазаревић прекиде га, рекавш |
иће, свесно и прибрано, као пијаница по занату.{S} Она је сматрала пољупце као шећерлему, пуцал |
аводио разлоге двема женама, које су се занеле у свој план до лудила.{S} У кући су настајале св |
будне, упечатљиве и несређене обузели, занели и осудили на најтежа <pb n="87" /> искуства.{S} |
е осети сама усред тих занетих девојака занемарене тоалете, усред тих људи што мисле да од њих |
исли било је да му златарски занат није занео мозак, те је намислио да црпе злато из те убоге р |
лоности своје душе, он се не даде да га занесе та струја нових нада, него исприча другарици у к |
душа стално у послу, зенице грозничаве, занесене, нестрпљиве, <pb n="62" /> као у неког свеца и |
илује наше усијано чело, не пољуби наше занесене очи.{S} Нико не поверава ове најдубље тајне св |
Лишће у џбунова заигра у крај пута.{S} Занесени у своју лепоту, они нису осетили да је нестало |
.{S} Блед и озбиљан, мршав као авет, са занесеним очима, Зарија је лутао по живом, ироничном и |
вреднији, најмилији.{S} Он ју је гледао занесеним очима.{S} Његово лице није имало сјај прве мл |
главе бео, нежан профил с очима дубоко занесеним у младића.</p> <p>Он спази такође своју друга |
лица, опрљена чела, а веселих, светлих, занесених очију, враћао се увече са рада.{S} Грађани су |
е још Зарија Ристић, вечити ђак, вечити занесењак, вечити сиромах.{S} Блед и озбиљан, мршав као |
но срце.{S} Она се осети сама усред тих занетих девојака занемарене тоалете, усред тих људи што |
евојку да ступи унутра.</p> <p>— Нећу — занећка се она детињасто, па, после нешто оклевања, про |
ца јачи су од закона и реда.{S} Свет се занима политиком једино ради ћара.{S} У међусобним одно |
ти, успети по сваку цену!...{S} Што још занима, јесу жене којих има много дебелих, са огромним |
ногобројних <hi>питања</hi> што су тада занимали интелектуалну младеж, мисао магловита, нејасна |
/p> <pb n="38" /> <p>— Врло лепо смо се занимали синоћ — примети Вишња, па кад виде да се Каја |
ен, изнурен.{S} Ћаскање пијаног мудраца занимало га.{S} Он оста до зоре пијуцкајући <pb n="172" |
{S} Увек би се нашло друштва, водили се занимљиви разговори о паметним стварима.{S} Није се пра |
у, они Ужичани и Црногорци били су врло занимљиви, настављали дискусије о њиховим <hi>питањима< |
а она задржавала понекад <pb n="129" /> занимљивим разговором, па и молбом.{S} Младић је остаја |
неш нешто практичније?{S} Преведи какву занимљиву ствар.{S} То се плаћа.{S} Докле ћеш се, бога |
ас.</p> <p>Девојка је падала у све већи занос.{S} Скупи кошуљу позади и притеже је.{S} Врвице н |
е девојке.{S} Он осети готово перверзан занос од те смеше поезије, успомена и присуства девојке |
а броди морем начињеним од самог миља и заноса, па кад би писмо свршио, написао адресу и залепи |
инске липе бацају густе сенке око њих и заносе главу својим тешким мирисом.{S} Стога се она оти |
и.{S} Подржавала ју је храброст лопова, заносила ју је носталгија робијаша који се враћа своме |
одавала се ласкању извесне дипломатије, заносила се идејама просвећеног апсолутизма и на народ |
и јој тешко да прекине чар у који су је заносиле те приче.{S} Око њих је било лепо јесење вече, |
друштва, расцветана ливада и ти мириси заносили су је.{S} Своме препуном срцу налазила је одуш |
пшег није видела.{S} Његов поглед ју је заносио, његове речи је опијале, његове руке су је вукл |
аших сировина.</p> <p>Младић се видљиво заносио.{S} Његово избријано лице грчило се нервозно, а |
снове.{S} Њине просте речи певале су му заносне мелодије, у којима је налазио извор своме одуше |
е, ах мој Чедомире! — протепа девојка у заносу. ~</p> <p>Заман је Вишња звала свог драгана.{S} |
ен љупки глас, који му добацује слатке, заношљиве речи.{S} А кад би се пренуо сасвим и мислио н |
ећна за увек.{S} И упамти, свет је врло зао према онима који нису имали среће.</p> <p>Лампа у с |
>И на ово питање она одговори право, не заобилазећи, не тражећи помоћна средства:</p> <p>— Треб |
ава плећа.{S} Рамена се видеше округла, заобљена, као извајана.</p> <p>— Извол’те — рече кад от |
се овде и изазивали мисли о даљини.{S} Заокругљена површина Савине воде беласала се између оба |
Мораве чак до ибарских планина, чије се заокругљене линије назирале у прашини сунца на заласку. |
две хитре зенице, које нису биле тачно заокругљене, већ као две капље мастила пале у светло бе |
јој је израз пуноће, савршенства.{S} Са заокругљеним раменима, која су се погађала под лаком ма |
ногу младу, а развијену, ногу танку, а заокругљену, извајану као од неког божанственог уметник |
реко реке, југ, лево у шљиваку исток, а запад где су пасла говеда.{S} Сели су у јечам и ужинали |
ије о уређењу државе које су стизале са Запада нађоше у том незадовољству узорану њиву, и народ |
нешто свежине од ветра који се дизао са запада и наносио по који облак.{S} Света је било пред к |
в поглед изгуби се у планине које су са запада блиско окружавале Чачак.{S} Обрасле у шуму и буј |
са што нам долази са финог и деликатног Запада.</p> <p>Млади студент корачао је сам.{S} И он је |
д њима пак се пружала усталасана долина Западне Мораве чак до ибарских планина, чије се заокруг |
руци и гледао тамо у правцу планина на западу.{S} Он је био миран.{S} Ништа на њему није издав |
њи.{S} Пред вече, кад је сунце нагињало западу, девојка зажеле да види залазак на Сави.</p> <p> |
ама.{S} Међу њима је Чедомир још раније запазио једног коња, врло лепог, и чудио се одкуд њега |
зарубљеним брдом преко Саве.{S} Све се запали.{S} Рекао би да се светлост сјури с неба бујицом |
о девојчица уз двориште.{S} У салону се запали велики лустер, а електрично звонце позва собариц |
а Великој Школи.</p> <p>Једном приликом запали јој се кецеља поред огњишта, и само срећан случа |
форму.{S} Вишњине дотле безизразне очи запалише се од задовољства које се налази у овим церемо |
ушима, облетао око главе, додиривао јој запаљене образе и лепио њене усне као шећерлема.{S} Кад |
поменула би га своје другарице.{S} Њено запаљено лице с мирним угаситим очима појављивало се, к |
не пређе у запаљење.</p> <p>— Збиља?{S} Запаљење није лако у газдаричиним годинама.{S} И кад се |
рас навратити.{S} Боји се да не пређе у запаљење.</p> <p>— Збиља?{S} Запаљење није лако у газда |
ас нам вичу живео, а сутра, на неколико запаљивих речи каквог дрипца, заурликаће ти; доле с њим |
ви сте врло љубазни.</p> <p>Једна тица запева у башти.</p> <p>Чедомир је још раније наслутио д |
ош док су се састајали.{S} На пијаци је запевао друштвени тенор, иначе књиговођа у варошкој ште |
и се нису разбирали: да ли су песма или запевка.{S} Из планинског склопа избијала је река као и |
, осуду.{S} Њој није падало на ум да се запита: какве су оне, те жене, те девојке од којих се б |
са рада.{S} Грађани су га заустављали, запиткивали радознало.</p> <p>— Иде... иде.{S} Биће ран |
о да је хтела сакрити руменило које јој заплами образе.{S} Он је поздрави и хтеде проћи.{S} Тад |
.{S} Зима је попусти.{S} Њени се образи запламише.{S} У срцу осети топлину.{S} Успи уснама и ре |
здањима и чатрљама, на Двору и болници, запламтише живом црвеном бојом.{S} По зидовима остарели |
лећи на ту реку, која ју је уљуљкивала, запљускивала својом пенушавом водом и шапутала јој недо |
свега.</p> <p>Понекад, у његову душу су запљускивали и приливи одлучности.{S} Један унутрашњи г |
>Радојев глас и, час немо а час гласно, запљускивање домаће воде утицали су чудно на Вишњу.{S} |
тају наши саветодавци, управљају нама и заповедају нам.{S} Шта онда остаје од слободне воље кој |
тају наши саветодавци, управљају нама и заповедају нам“.</p> <p>— Како су се чудно испуниле те |
рцну у њеним очима.{S} Нешто јаче од ње заповедало је сад њоме, и она раскопча хаљину до дна.</ |
себна сталежа, где је осуђеник с новцем заповедао за паклић дувана осуђенику без новца.{S} На к |
ко, али мајка!...{S} Ударила у плач, па запомаже по кући.{S} Ја нисам попуштала.{S} Запретила с |
т по непознатим престоничким кућама, по запосленим људским приликама, по њој самој.</p> <p>Зима |
само додирне душу, па је остави да сања започети сан, и пољупци где тело дише дахом другог тела |
и она била његова, неуморно би радио на започетој тези.{S} Шта би га се тицало што не би постао |
маже по кући.{S} Ја нисам попуштала.{S} Запретила сам им да ћу их оставити, да ћу их се одрећи. |
ад му жена саопшти те вечери да је Илић запросио Белину руку и да је она, као мајка, дала свој |
пропирала рубље, требила поврће, кувала запршке.</p> <p>— Остави, дете — бранио јој је отац да |
} А тај сељак то је наш народ.{S} Он је запуштен, прост, прљав, смрдљив.{S} Ипак, он није непоп |
ојом.{S} По зидовима остарелим и новим, запуштеним и очуваним, просу се нека чаробна неранџаста |
робијаш?{S} Па и даље, доле у Београду, зар није видела гомиле још горих од својих суседа?{S} О |
а од мужа, — да извиниш Милисаве!...{S} Зар <pb n="241" /> није тако?{S} Сећаш ли се ја сам ти |
тако изневерити поверење наше куће.{S} Зар се тако враћа гостопримство које смо вам указали!{S |
и. — Ви сте тако љубазни према мени.{S} Зар мислите да ја не умем ценити толике пријатељске усл |
{S} Он је себе видео у тој животињи.{S} Зар он није био тако исто од доброг соја?{S} Његов прад |
лада аристократије, ропство слабих ?{S} Зар то није укидање свих принципа јеванђеља и француске |
ак, одабирање, последице наследства?{S} Зар то није другим речима: право јачега и вештијега, вл |
српским.{S} Зашто ми њу заборављају?{S} Зар она није велика, главна наша река ?{S} Од ужичких г |
Матовићка <pb n="204" /> своме зету. — Зар се за свадбени пут купују новине?</p> <p>— Нешто ме |
демо у библиотеку! —рече Илић.</p> <p>— Зар ти није жао овако лепог дана? — одговори му философ |
{S} Други не заборављају своје мртве, а зар ми живи да се заборавимо?{S} Ти нарочито, Вишња... |
ерено, упита:</p> <pb n="65" /> <p>— Па зар ниси свршила школу?</p> <p>— Завршила сам — одговор |
рост човек, али воли школу.</p> <p>— Па зар ћете сад пристати да седите докона? — примети млади |
Бог те видео, кад и ја не могу хлеба да зарадим!</p> <p>— Онда ћу ја у село за воденичара! — од |
блесасто по соби.{S} Кризе су код жена заразне.{S} Она напреже све што јој је остало од свести |
ло се парче једне улице: пуста калдрма, зарасла у модро-зелену траву, два низа плотова, неколик |
преко гробља Светог Марка, које је било зарасло у подивљало цвеће.{S} Пред њима се појави широк |
<p>То беше један велики празан простор, зарастао у траву.{S} Неколико стаза, које су сами пешац |
це је завијало својим сјајем тиху воду, зарђале шуме и један параброд насред реке.{S} Дим од ла |
е уз кратке, камене степенице, ограђене зарђалом оградом.</p> <p>Стари господин је био већ ту.{ |
ветлост играла се по коњским сапима, по зарђалом блеху од платформе и по црвеном лицу кондуктер |
и остала гвожђарија образовала је црну, зарђалу масу.{S} На неколико места пушило се.{S} Младић |
p>Младић извуче један џепни булдог, сав зарђан.</p> <pb n="171" /> <p>— Видиш ли овај пиштољ?{S |
ан, мршав као авет, са занесеним очима, Зарија је лутао по живом, ироничном и борбеном Београду |
и после једне почивке — ако он не дође, Зарија, ако будем морао живети као сваки други...</p> < |
други.{S} Оно после... то ће бити плус, Зарија.</p> <p>— Свет је глуп, Илићу, он не воли паметн |
казивати у пијаном друштву — прекину га Зарија, па испи чокањ до дна и, не одвајајући још стакл |
је мислила реформисати друштво, кад је Зарија Ристић писао своје гром-мисли, лепи Млађа носио |
и да се Љуба Ћопа вратио са села — рече Зарија Чедомиру.</p> <p>— Како је он?</p> <p>— Можеш ми |
’ пара пасуља.</p> <p>Понекад наврати и Зарија Ристић, следбеник класичних философа и нуди на п |
<p>— Не учи толико, разумеш? — прихвати Зарија поново се обраћајући Илићу. — Ја сам решио свој |
њ ракије.</p> <p>— Сервус — одговори му Зарија и понуди столицу. — Јест, знао сам ја <pb n="168 |
.{S} Друге није стекао.{S} Остао је још Зарија Ристић, вечити ђак, вечити занесењак, вечити сир |
о мисао моја није могла сазнати.</p> <p>Зарија му показа један свежањ песама.{S} Разгледао је н |
е муве ако им не отвориш прозор.</p> <p>Зарија пређе на илузију слободе, оде у метафизику, изгу |
ине.{S} Илић нађе једва времена да каже Зарији:</p> <p>— Пардон...{S} Имам посла.{S} До виђења! |
итним догађајима, прочитаним књигама, о Зарији Ристићу и о великим врућинама у Београду.{S} Ипа |
ер, онај исти што га је некад показивао Зарији Ристићу.{S} Да ли се сети речи које му је том пр |
а се упути к њему, кад спази поред себе Зарију Ристића како испија чокањ ракије.</p> <p>— Серву |
нови династије..."</p> <p>Илић је волео Зарију присно.{S} Он је у њему видео једног сапутника н |
о преко дворишта, упадне у своју собу и зарони зајапурено лице у хладовите јастуке своје постељ |
Он се сроза с канабета као кривац.{S} И заронивши главу у крајеве девојкине хаљине, загрца:</p> |
сребро, и <pb n="74" /> још високо над зарубљеним брдом преко Саве.{S} Све се запали.{S} Рекао |
се видело, неколико суседних кровова и заруделе кајсије у башти.</p> <p>— Ви волите кајсије? — |
{S} Јабука шећерлија китила се руменим, заруделим плодом.{S} Остојићев султан дремао у својој к |
е крив ништа.</p> <p>Госпа-Матовићка се зарумени у лицу као да је обузе изненадни страх да дога |
вом свом претку, било је да се борио на Засавици, по свој прилици у чети Зекиних голаћа, да је |
их зрака.{S} То су пријатна заклоништа, засађена лиснатим дрвећем, испод којих се налазе клупе |
ке комисије тако високо, као да је њива засађена смоквом и бадемом.{S} Једна липсала коза вукла |
рака, накривљени плотови, неколико липа засађених пред каквом кафаном, и широко незграпно кубе |
и посутој шљунком.{S} Око њих се мешало засађено цвеће <pb n="67" /> с дивљом травуљином.{S} Кр |
се, у том парчету земље у крај Мораве, засађеном врбама и по којом липом, какав полуевропски о |
бунар на точак.{S} Пређоше једну њиву, засађену пшеницом.{S} Затим се спустише низ једну јаруг |
и робијаша, да су се правила готово два засебна сталежа, где је осуђеник с новцем заповедао за |
размишљања.{S} Бојим се да младића није засенуо мој положај, а он на то не треба да рачуна ни к |
ам користи та река, она нам плави поља, засипа усеве, односи <pb n="70" /> најбољу земљу и прет |
о као на вашару.</p> <p>— Овим сељацима засја електрика пре него што јој и диреке ударише — при |
сестри, и један сјај мушке надмоћности засја у дечковим очима. — Кажи само колико поједеш шеће |
то лице њеног оца или мајке и да му, уз заслужени прекор, покажу врата.{S} Долазила му је на ум |
S} Ја не знам шта радим.{S} Ти ово ниси заслужила.{S} Ја често не господарим собом.{S} Ја нисам |
са својим мислима.</p> <p>— Радоје није заслужио ону увреду — говорила је у себи.</p> <p>С тим |
једног великог песника прошлог столећа, заслужују да на њихове хумке долази свет и молитве чита |
пособности, свакој способности по њеној заслузи“.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
ла јој недопуштене приче, млада девојка заспа са једним ђаволастим осмехом који дотле није био |
у чистог рубља.{S} Раније чим би легла, заспала би у исти мах.{S} Сад се превртала са једног кр |
ма до две вите јеле.</l> <l>И под јелом заспала девојка.</l> <l>Под главом јој снопак детелине |
мајући се да легне.{S} Деца су била већ заспала.{S} Бела тако исто.{S} Кућом је владала дубока |
не брине, оставио листу на сто, легао и заспао.</p> <p>Мисли му поново скренуше у родно место.{ |
се збиља осећала као човек који је био заспао у неком напредном граду, па се пробудио после је |
будила сва уздрхтала, и није могла више заспати.{S} Заман је гонила његове слике.{S} Оне су се |
трошен, утучен; по целе ноћи није могао заспати.{S} Реч Христова врзла му се по памети:</p> <p> |
исно свој део живота и, кад дође време, заспи вечито под обичним крстом, са кога ће киша и невр |
и очи <pb n="308" /> и покуша да поново заспи, као дотле, мирно, не мислећи ни на шта.{S} У јед |
не степенице старинске зграде, кад Илић заста, као задржан нечијом снажном руком.{S} Иза првог |
почетку проповедао мржњу против црвене заставе, она би била њен најљући противник.{S} Овако, о |
е, и да се свети, да руши, да обара.{S} Заставници прогреса, они су његови најљући противници.{ |
з џепа велику мараму за један крај, као заставу, брисао нос на сав глас и хвалио одличну кујну |
миром, да га поново придобије за црвену заставу, да подели с њим ову срећу.{S} Али... његове оч |
мрчина је била велика.{S} На пола улице застаде да предахне.{S} Тада зачу познате кораке.{S} Је |
бал.</p> <p>Кад изби на Теразије, Илић застаде неодлучно.{S} Било му је још рано за вечеру.{S} |
ам ја учио школу, мој брајко!...</p> <p>Застаде, одмахну руком и не заврши реченицу.</p> <p>— К |
а ослобођења.</p> <p>— Пиши јој — рече, застајкујући на свакој речи — да смо сви, хвала Богу зд |
неколико корака ка углу од собе, и онда застала, покривши очи рукама.{S} Један део расуте косе |
ни тада рекли једно другом?{S} Да ли су застали или ударили лево? десно?{S} Шта су тада осетили |
ена; она не даје позитивна знања.{S} Не застаните на путу еманципације!{S} Ваши хоризонти остаћ |
</p> <p>Матовић се био упола свукао, па застао, седећи замишљено у једној старој наслоњачи.</p> |
и био је заиста диван са својим, нешто застарелим гестовима и учтивостима.{S} Пушкарка се већ |
ликовао од мештана, окорелих у навике и застарелу моду.{S} Имао је на себи плишано одело, црно |
{S} Хтеде да пробуди Аницу.{S} После се застиде.{S} Како да јој објасни то што је крила од саме |
кругао сточић, застрвен уским, чипканим застирачем, који је висио на две стране.{S} На њему се |
долазила су једна за другим.{S} Толико застора би подигнуто, толико тајна, загонетака решено.{ |
лно на страни школованих људи, ма они и застрањивали.</p> <p>— Знање је светлост, знање је моћ |
бицу испуњавао је један округао сточић, застрвен уским, чипканим застирачем, који је висио на д |
ребнијим намештајем и луксузом: постеља застрвена домаћом тканином и опкољена везеним јастуцима |
ине, декорисао кафанске сале за забаве, заступао једну мађарску фирму пољопривредних справа, ур |
топримног пристаништа ?</p> <p>На улици затандрка нешто.{S} То су се враћала празна кола за сво |
вио дуго ван куће.{S} Кад се библиотека затварала, он је онда почињао своје шетње, купио је печ |
и подједнако лишени слободе, осуђени на затвор по апсанама; закон је био једнак за све.{S} Међу |
ово све потрошило.</p> <p>Пустише га из затвора.{S} Част му се поврати, али цело његово имање о |
Јован није остао читав.{S} Изишао је из затвора остарео, поремећеног здравља и опортунист.{S} М |
е на сто, на зид, на прозорска окна, на затворена врата, као тица која је тражила да се спасе.< |
већ угашене светиљке.{S} Кафане су биле затворене, изузев неколико ноћних, на рђавом гласу. <pb |
ед гомиле цигаља лежао је један радник, затворених очију.{S} Мало даље од њега видео се крвав п |
и никад.{S} Гледајући у књиге, ти живиш затворених очију, практичан живот изгледа ти ситничарењ |
сусрет.{S} Она је била обучена у хаљине затворено плаве боје, чији је озбиљан крој доликовао ле |
ереду.</p> <p>Ипак се она савлада прва, затвори врата за собом, ступи дубље у собу, стави руке |
вач до уста, окрену се на другу страну, затвори очи <pb n="308" /> и покуша да поново заспи, ка |
.</p> <p>Он покуша још једанпут.{S} Она затвори шаку, као да стеже нешто тврдо; затим је отвори |
превидео, ти си изгубио меру, претерао, затворио си се у кулу од слонове кости.{S} Ти си рђаво |
био више арап.{S} Главу је спустио, очи затворио.{S} Није осетио или није водио рачуна кад се к |
ј пољани.{S} Његове усне <pb n="290" /> затворише њена уста.{S} Она осети бол, готово физички, |
Њен природан струк, неизмучен мидером, затеже блузу, те се показаше њена здрава плећа.{S} Раме |
су биле као да хоће да прсну, а прстима затеже косу тако да осети како му се кожа одваја од луб |
— Шта мислите после? — настави он даље, затежући капут рукама у џепу. — У учитељице?</p> <pb n= |
анама једне оголеле липе.{S} Иза дрвета затезао се крајичак неба, по чијем је плаветнилу пловил |
лази.</p> <pb n="180" /> <p>То је писмо затекло Вишњу у врло тешком расположењу.{S} Стид ју је |
и се утишао по каткад да се једва чује; затим се дизао јаче, лупао готово, и челичним звуком ис |
затвори шаку, као да стеже нешто тврдо; затим је отвори полагано, па изврну, као да просу остат |
е — допуни госпа Клеопатра своју ћерку; затим се обрати своме сину. — Сад ће отац да се врати, |
дајући у правцу где се она изгубила.{S} Затим се окрену око себе, као човек који губи равнотежу |
узе је љутња.{S} Баци новине на под.{S} Затим их поново диже и укочено гледаше посну боју и ред |
/p> <p>— Нагваждања — одобри Радоје.{S} Затим додаде у шали:</p> <p>— Вишња ће поћи за мене.</p |
езе и с антикварима на обалама Сене.{S} Затим се дао на посао.</p> <p>Учинило му се да се оства |
евојка. — Пролетње кише нису опасне.{S} Затим...</p> <p>— Затим?</p> <p>— Ја сам већ покисла, и |
м, коју је дотле осећао према Вишњи.{S} Затим, чинило му се понекад да ни Бела нема према њему |
ма и пажње ономе што ће се написати.{S} Затим, подиже главу и задржа је тако уздигнуту цело вре |
— одговори она нешто рапавим гласом.{S} Затим додаде блаже : — До пред вече немам никаквог посл |
еђоше једну њиву, засађену пшеницом.{S} Затим се спустише низ једну јаругу која је некад била д |
анархиста — објасни Каја бојажљиво.{S} Затим додаде, да би скренула разговор на другу страну:< |
оје је можда сам газда-Митар правио.{S} Затим је дошла опет једна карта, са сликом неке велике |
еру.{S} Погледа око себе неодређено.{S} Затим се упути ка Калимегдану, камо иду, у његовом расп |
ивиђењу које се јављало на огледалу.{S} Затим се дохвати за главу и растрже плетеницу.{S} Плава |
кише нису опасне.{S} Затим...</p> <p>— Затим?</p> <p>— Ја сам већ покисла, и...</p> <p>— И?</p |
м просто — одговорила му је она, отишла затим у министарство и затражила да је поставе за учите |
Збиља, ја сам ваша пријатељица? — упита затим, притварајући врата.</p> <p>— Да, Бела — одговори |
лободан?...{S} Ево ми трамваја — додаде затим. — Ја ћу бити тачна.{S} Збогом.{S} Лаку ноћ.</p> |
су иначе дани избројани.</p> <p>Сео је затим и покушао да сврши своје дело.{S} У соби је било |
p>— Ко би се надао од овог свеца — рече затим, милујући га по подбратку. — Ко би помислио да та |
p>— Дај да ти помогнем око венца — рече затим и посади се поред своје комшинке.</p> <p>Девојке |
ентални!...{S} Је ли, колегинице — рече затим гласно — шта ти мислиш о сентименталности ?</p> < |
инктивно.</p> <p>— Доцкан, Илићу — рече затим. — Твоја жена је још твоја.</p> <p>Он покуша да о |
нем мајци.{S} Наша је кућа велика.{S} И затим, доста сам потрошила очевих новаца због школе.{S} |
животу су ретки поновни састанци.{S} И затим, једно од другог растаје се, не разумевши се.{S} |
ејано.</p> <p>— Јест... јест — одговори затим. — Волео сам, много сам волео.</p> </div> <div ty |
> <p>— Глупе жеље! — закључила би убрзо затим.</p> <p>Она је била људски створ, завезан за земљ |
ома, као да се земља прецепи.{S} Ускоро затим залупа улицом општински добош на узбуну.{S} Варош |
икад заборавио што је ту научио.</p> <p>Затим му паде на ум како му је једна газдарица од стана |
n>, он је себе посветио за философа.{S} Зато је сматран за смешног, и ако их је било много луђи |
младић, тек да се нешто каже.</p> <p>— Зато што сте ме пољубили — одговори њен глас, а њена на |
су бацио љагом на свемоћ слободе и њене заточнике.{S} Она је била кадра да скочи на дрског чове |
} Вишња се опет није осећала у праву да затражи та објашњења.{S} Шта је она била сад њему до об |
у је она, отишла затим у министарство и затражила да је поставе за учитељицу.</p> <p>Како је у |
електричном предузећу. — Само је тунел затрпан и збрисана спољна постројења.{S} Оно што је нај |
су јој од синоћ лутале по глави.{S} Она заћута, и тек пошто се први час сврши, упита другарицу |
ј.</p> <p>Река стешњена, пенушава и као зауздана, пробијала се још кроз отвор на средини.{S} Че |
спекулације, а око тебе диже се вихор, заузет једино материјалним интересима, бруји живот где |
ти цео његов живот.{S} Он је био дубоко заузет самим собом и видео у том тренутку цео свој дота |
је то изгледало природно: њену мисао је заузимала само њена мајка.{S} Болест <pb n="186" /> је |
орења која уђу у наш живот једног дана, заузму га и помету; због њих променимо своје навике, ук |
орења која једног дана уђу у наш живот, заузму га и помету.{S} Због њих променимо своје навике, |
неколико запаљивих речи каквог дрипца, заурликаће ти; доле с њим!...{S} Него нека младић сврши |
идеја.</p> <p>Једнога дана, те јесени, заустави га нечији девојачки глас:</p> <p>— Чедомире!</ |
ао минут.{S} И ја се само Богу молим да заустави то време, да се не живи тако брзо.{S} Хоћу да |
замахну њиме, поче да копа, па се онда заустави, као да виде да је то узалуд, наслони се на др |
а посрну својом хромом ногом и једва се заустави на половини салона.</p> <p>И Чедомир устаде.</ |
другарицу.{S} Али, на пола собе, она се заустави као задржана једним грчем.{S} Пред њом је лежа |
са свог места, пређе преко собе, па се заустави код огледала.</p> <p>Хтела је да види на њој с |
в поглед прелете цели родни крај, па се заустави на врху Овчара.{S} Сети се гомиле радника који |
њем да је више не види.{S} Поглед му се заустави на зеленом тепиху своје собе.{S} Једна мисао, |
S} Мени треба...</p> <p>Овде се Остојић заустави као опоменут једном унутрашњом примедбом, једн |
бодној љубави.</p> <p>Али се његова реч заустави на уснама.{S} Изненадило га је што га госпођа |
на улици, па кад је хтео прићи, она је зауставила неку своју познаницу на пролазу и продужила |
јурио.</p> <p>Она се окрену.{S} Била се зауставила на обасјаном простору једне уличне лампе.{S} |
не се згрчише на четири угла.{S} Реч се зауставила у грлу.</p> <p>— Ти волиш другога?</p> <p>— |
у одвојити од Вишње.</p> <p>Она се беше зауставила, нема, збуњена, укочена, бледа у лицу и мртв |
ио поузданије. — Али не мислим да се ту зауставим.</p> <p>— А шта можеш друго?</p> <p>— Универз |
качкету до земље.</p> <p>Понекад би се зауставио, ћеретао тако са улице, док је она одговарала |
те је ударао крст на страни на којој се зауставио, склопио књигу, оставио је у крај свога стола |
било ведро.{S} Тек по неки облак био се зауставио у мору отвореног плаветнила као санта леда.{S |
е налазе клупе за одмор.{S} Зашто се не зауставити на том месту, зашто ићи даље и питати несигу |
репирали се о неком <hi>питању</hi>.{S} Зауставише Илића да чују и његово мишљење, и позваше га |
оглед на рођака своје другарице.</p> <p>Зауставише се код Кајине капије.</p> <p>— Па кад ћеш ми |
но у своју давну другарицу која се није заустављала у причи о својој срећи.</p> <p>Била се обес |
аћао се увече са рада.{S} Грађани су га заустављали, запиткивали радознало.</p> <p>— Иде... иде |
.{S} Они су били леп пар.{S} Људи су се заустављали да их гледају.{S} Већ се примицало вече кад |
о Кумодраже.{S} Десно, посматрачево око заустављало се на поцрнелим зидинама средњевековне тврђ |
n="172" /> шљивовицу.{S} Ристић се није заустављао.{S} Говорио је о науци, политици, жени, Богу |
чи.</p> <p>Радоју се свиде тај одговор, заусти да то каже, кад песма одјекну поново.{S} То су с |
жнија престоница у Европи.</p> <p>Вишња заусти да нешто дода, али је већ млади човек падао у ва |
мислите, господин-Илићу?</p> <p>Чедомир заусти да каже онако како је осећао:</p> <p>— Ја сам од |
ством да Србија, за све што има, има да захвали само своме сељаку, лако се одлучио да приђе прв |
гледа болесницу, рече девојци:</p> <p>— Захвалите Богу и идите те се одморите.{S} Опасност је п |
а јој се посебице.{S} Осећала је дубоку захвалност према младом земљаку који се тако нашао у не |
<p>Он га узе.{S} Промуца неколико речи захвалности, па стаде.{S} Он је осећао свој лажни полож |
д младићем ?{S} Или је то био само знак захвалности што је Илић имао стално по коју лепу реч за |
или Турчин, свеједно који ће поп за то захваљивати Богу.{S} Један део чланова успротиви се том |
дуг, прав сокак, где се куће ћушкају да захвате што више улице.{S} Роба из дућана гомила се без |
шећи своју омиљену песму: „Сунце ходи и заходи, а у мојој је изби тамно!...“</p> <p>Понекад би |
х, заљубљен у бескрајност, фантаст који захтева све лепоте од живота, усамљено биће што се ни с |
ечито за одржавање неке врсте племства, захтевала је скупоцена одела, свечане ручкове, у кући с |
енета у ситне интриге удатих другарица, захтевала је раскош министарских домова што се слабо по |
дан човек, у једну странку, која изнесе захтеве за најшире грађанске слободе.{S} С друге стране |
се девојка нервозно.</p> <p>— Парадокс зацело, али је истина.</p> <pb n="251" /> <p>Доиста, Ла |
груди.{S} Она се насмеја.{S} Оштар смех зацика по соби.{S} Насмеја се и оно тело у огледалу раз |
орака кад рођаци пређоше на фамилијарне зачкољице.</p> <p>— Ју, за мало не заборавих... — присе |
пола улице застаде да предахне.{S} Тада зачу познате кораке.{S} Један поток је јурио поред ње.{ |
изавала је свој врхунац.</p> <p>Тада се зачу један шум на вратима.</p> <p>Два млада створа погл |
дана у дан испуњавају.</p> <p>У том се зачу нека псовка.{S} Један сељак, прљав и исцепан да би |
.{S} Бели се јако допада.</p> <p>— Е? — зачуди се министар.</p> <p>— Да — потврди његова жена, |
парламентарних влада.</p> <p>— Како? — зачуди се Вишња.</p> <p>Она је ишла поред њега лаганим |
раза.{S} Девојка га је слушала погледом зачуђеним, наивним, благим и жалосним, дубоко уверена д |
ти не иде у корист.</p> <p>Илић погледа зачуђено у своју другарицу.</p> <p>— Откад ти поста так |
полегну.{S} Тада се открије, безазлено зачуђено као девица, ситно, бледуњаво цвеће на кривим, |
љена сунцем.</p> <p>— Хајдемо, Вишња! — зашкрипа младићев глас с дна груди.</p> </div> <div typ |
ом у присуству ове стварности.{S} Негде зашкрипа ђерам.{S} Један пас залаја.</p> <p>Посматрајућ |
башти натпевали се славуји.{S} Негде би зашкрипао ђерам.{S} Варош тонула, љушкала се, разливала |
гледом своју земљу.{S} Кириџије су биле зашле за кукуруз, види им се само глава.{S} Поље је дис |
џет <pb n="261" /> не би био довољан да заштити народ од леда и метиља!{S} Матовић признаде отв |
гурног прихода, без пријатељских веза и заштитника, права друштвена нула, некористан никоме и к |
— рече будући министар. — Ако се воле, зашто да се не узму?</p> <p>— Ама, како да се узму, чов |
S} Зашто се не зауставити на том месту, зашто ићи даље и питати несигурне хоризонте за нечим шт |
ујем потпуно, до краја, систематски.{S} Зашто да то право имају само мушкарци?</p> <pb n="66" / |
акта који се називају: хтети и моћи.{S} Зашто дакле бити против онога који нам олакшава борбу и |
певају песме толиким рекама српским.{S} Зашто ми њу заборављају?{S} Зар она није велика, главна |
исли и окрену да нађе своје друштво.{S} Зашто?{S} Ни она сама не би тачно знала рећи.{S} Тек, з |
спод којих се налазе клупе за одмор.{S} Зашто се не зауставити на том месту, зашто ићи даље и п |
одвлачила у пропаст.</p> <p>— Љута?{S} Зашто? — упита је младић, тек да се нешто каже.</p> <p> |
ризонте за нечим што више није наше?{S} Зашто пустити да дани и године пролазе?{S} Јер младост |
и отаџбина — говорило је нешто у њој. — Зашто онда избегавати ту реч која је тако тесно везана |
ева?</p> <p>— Не! — одби она усиљено. — Зашто да будем невесела?</p> <p>Стара девојка је ухвати |
атински језик и историју Срба.</p> <p>— Зашто латински, господин директоре?</p> <p>— Нема ко др |
нтику посред обичности живота.</p> <p>— Зашто не пишете шта кад тако лепо говорите — рече му Ви |
а хтеде уверити себе, потврди:</p> <p>— Зашто да не будем задовољна!</p> <p>— То је опет срећа. |
<p>— Хоћемо ли да се вратимо?</p> <p>— Зашто? — чудила се Вишња.</p> <p>— Киша ће још дуго пад |
тада — Ко зна каква судбина те чека — И зашто си тако срећна сада!...</p> <p>Промицале су окуке |
ожда нема да купи друге чакшире.{S} Али зашто их не закрпи?...{S} Бар то не стаје ништа.{S} Међ |
Чедомир је ишао брзо, не знајући ни сам зашто хита.{S} Свет му је сметао, те сиђе с тротоара.{S |
ледње <pb n="266" /><hi>како</hi> и <hi>зашто</hi>.{S} Треба признати, Илићу, наука остаде нема |
Ју, господина — додаде после гласно, па збаци љутито шал са себе. — Мустра бечка, богаљ је и са |
ету, самој себи.</p> <p>Једним покретом збаци са себе хаљину.</p> <p>Пред огледалом је стајала |
тао полуразумљиве речи.{S} Она несвесно збаци са себе покривач, и оста тако, изваљена на леђа, |
b n="81" /> ниске, високе, нове, старе, збијене и раштркане како их само Београд може показати. |
као у паклу.{S} Смрад од пића, обуће и збијене гомиле давио је.{S} Гостима није то сметало.{S} |
Нимфе ће радити посао робова!"</p> <p>— Збиља, како се осећаш у Чачку? — трже се сајџија из ови |
аде јој што је имала у рукама.</p> <p>— Збиља, ја сам ваша пријатељица? — упита затим, притвара |
оји се да не пређе у запаљење.</p> <p>— Збиља?{S} Запаљење није лако у газдаричиним годинама.{S |
али.{S} Грађевина се срушила.{S} Она се збиља осећала као човек који је био заспао у неком напр |
S} Чинило јој се да је не предусрећу са збиљом коју је она донела.{S} Ђаци су се често шегачили |
а се разведе са самим собом.{S} С пуном збиљом, као да то само од њега зависи, покуша да од те |
заједно.{S} Стара девојка је уређивала збирке разних старина : камене стреле, римске новце, бр |
ама.{S} Доста <pb n="262" /> сам се ја, због оног мог лудова, Бог да му душу прости, мучила и п |
ао своју кривицу — јер је још као дете, због недовољног надзора, пала са степеница и сломила но |
живот једног дана, заузму га и помету; због њих променимо своје навике, укусе, идеје, <pb n="4 |
уте, па накиселе, с нешто бела лука.{S} Због њих су се први пут завадили.</p> <p>— Доста с тим |
уђу у наш живот, заузму га и помету.{S} Због њих променимо своје навике, укусе, манире, идеје.{ |
вечито повлачи у себе, те му је ваљада због тога чаршија дала надимак:{S} Јеж.{S} Стеван се ни |
а која је њему изгледала само немогућа због њега самог, те му изазивала потребу да промени себ |
атим, доста сам потрошила очевих новаца због школе.{S} После мене долазе моја браћа.</p> <p>— Н |
S} Ено, зове те служавка.</p> <p>Она је због Чедомира променила цео <pb n="226" /> живот.{S} Пр |
ладао приличан мрак.{S} Улице, изроване због неких општинских радова личиле су на низове ископа |
је, стара му мајка!{S} Човек се не жени због кошуље.{S} Млади су; цео је живот пред њима...{S} |
{S} Ми се сатиремо узајамно, не знајући због чега, и ми ћемо проћи цео наш живот у немиру и сва |
31" /> <p>— Не.{S} Не знам, Ја се нисам због тога уписала у школу.</p> <p>— Него због чега?</p> |
вио да је покушао да изврши самоубиство због тога што му се досадио живот.{S} Повреде су лаке п |
бог тога уписала у школу.</p> <p>— Него због чега?</p> <p>— У Чачку није било више школе.{S} От |
отац, кујунџија Марко, јако се наљутио због тога на свог сина и хтео га убити.{S} Занат није и |
лико дана.</p> <p>Илић се кајао искрено због догађаја који се десио.{S} Избегавао је своју сауч |
Ми се нећемо више видети.{S} Никад!{S} Збогом.</p> <pb n="291" /> <p>Постала је она стара Вишњ |
— додаде затим. — Ја ћу бити тачна.{S} Збогом.{S} Лаку ноћ.</p> <p>— Лаку ноћ.</p> </div> <div |
да би сакрила своје узбуђење.</p> <p>— Збогом!... — понови још једанпут, па се удаљи, корачају |
на улици, пред толиким светом.</p> <p>— Збогом.{S} Ми ћемо се видети! — <pb n="155" /> додаде п |
На њему је писало неједнаким словима: „Збогом, Дрино водо, ја одо’!“</p> <p>Вишњино срце залуп |
грам странке, озаконити слободу штампе, збора и договора — трудио се младић да скрене правац св |
ко <hi>ко да̑ више</hi>. <pb n="276" /> Зборови су само позорница, решења се доносе иза кулиса; |
је био верна гласачка војска по ђачким зборовима, где се драо и скакао на први знак <hi>вође</ |
а, опет, да је видим срећну, задовољну, збринуту.{S} Чедомир је лепа прилика.{S} Истина, сирома |
ом предузећу. — Само је тунел затрпан и збрисана спољна постројења.{S} Оно што је најскупље ста |
/> најбољу земљу и прети да једног дана збрише целу варош.{S} Међутим, она нам нуди хиљаде руку |
" /> <p>Тело и душа су тако уједињени и збркани у нама да упркос лепим мислима и дужним обзирим |
нико не одазва, она се помоли наврата: збрчканог лица, повезане главе, згурених плећа.</p> <pb |
танско у својој лепоти.{S} Уседелица се збуни.{S} Окретала се блесасто по соби.{S} Кризе су код |
како у њима дрхти цела Радојева душа, и збуни се.{S} Сунце је било дошло према њима.{S} Ствари |
ти бар реакционари нису криви?</p> <p>— Збунио сам се — одговарао је дечко одсечно. — „Немац" ј |
о очима што се нису дали <pb n="275" /> збунити, по образима који се више не румене на сваку си |
већ се нађе пред Вишњом, стидљив и он, збуњен, светлих очију, уздрхтале браде, згрчених прстиј |
е.</p> <p>Она се беше зауставила, нема, збуњена, укочена, бледа у лицу и мртвих, опружених руку |
а није зазор,</p> <p>Чедомир поцрвене и збуњено одобри госпођину изреку.</p> <p>У том се Бела в |
ла сетити доказа који је хтела навести, збуњивала се и допуштала своме пријатељу да он формулиш |
војка у заносу. ~</p> <p>Заман је Вишња звала свог драгана.{S} Њега није било више међу живим.{ |
чујно и као да су јој давале неки знак, звале је к себи.{S} Тада девојка опази нешто што дотле |
ечено кестење, били при добром апетиту, звали једно другог именом и презименом, певали револуци |
као стари пријатељи.</p> <p>Од тог доба звали су се по имену, задржавали дуже руку у руци.{S} В |
ов није довољно жигосала човека, већ га звали архилопов.{S} Гомиле ђубрета просипале се из реда |
ко <hi>штампараца</hi>, како су се овде звали словослагачи.{S} У њихову собу, која је била за < |
, предахне на прагу Мале куће — како су звали то одељење — скупи сву храброст, закуца на врата |
Чедомиром Илићем у оно што се у то доба звало реални правац у животу.{S} Па опет, чим је устала |
јају неком маглом.</p> <p>Друштво их је звало да пожуре.{S} Једни су већ одмицали у правцу варо |
ашао.{S} Он је сачувао сва та писма, те званичне карте с унакарађеним лицем краљевим, те слике |
нешто боље, што да не радим тако!...{S} Звао сам доктора.{S} Он јој преписа нешто, и рече ми да |
окућио.{S} Илићев деда, који се такође звао Чедомир, научио је читати и писати сам, за стоком; |
кућу као у своју.{S} Газда-Митар га је звао често да га што послуша, напише му писмо или призн |
, а патња рађа злоћу.{S} Директор га је звао, саветовао да подеси своје понашање према утврђени |
ле, прошлост.{S} Она се не врати, ма је звао колико хоћеш.{S} Просто: пиши пропало.</p> <pb n=" |
, показивао му непознато цвеће, које је звао биље, њихове крунице, прашнике, тучкове; на обали |
а посисати из прстију.</p> <p>И тада би звао младића у дућан, понудио га да седне за тезгу, до |
Савамала, Петко Стокић или како се оно зваше твој директор.{S} Оне знају само за време, за про |
о парче неба указивало се на истоку.{S} Звезда било мање.</p> <pb n="310" /> <p>Вишња се стресе |
ем се видела само понека ласта као црна звезда.{S} Усред мртве тишине у атмосфери, на Сави се, |
у реку са зеленим обалама и небом пуним звезда.{S} На таласима, који се стално љушкају, плови њ |
града у источњачком стилу, с кровом као звезда, широком настрешицом, изолученим прозорима, држа |
ће.{S} Ту је модри слез са круницом као звезда.{S} У жалфије се пла̑ве длакава, лепљива уста.{S |
заједно с Фламарионом посећивао месец, звезде, целе сунчане системе, где је откривао милионе н |
рне косе.{S} Из ње су светлеле, као две звезде, две хитре зенице, које нису биле тачно заокругљ |
ух.{S} По <pb n="210" /> небу се палиле звезде.{S} На ћошку светлуцао варошки фењер.{S} У оближ |
дначено кроз вечерњу тишину.{S} Две три звезде боцкале су један крај неба.</p> <p>Двоје младих |
е љубав слађа кад је мрак.{S} Гледаћемо звезде...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
та хранила.{S} Наука је одредила свакој звезди своје место и пут којега се мора држати.{S} Изме |
ости на свом путу, као што морнар тражи звезду изнад узбурканих таласа, неугашљив пламен у бури |
није тражио <pb n="110" /></p> <p>у њој звезду пратилицу, он је хтео да она буде једино метеор, |
ада у грозницу пожуде.{S} Подивљао, као звер што погледа своју жртву пре него што јој доврши жи |
нашли.</p> <p>Из трпезарије је допирало звецкање тањира и ножева.{S} После се чуше удари метле |
љака? — па продужи пут, настављајући да звижди.</p> <p>По тротоару, с друге стране, ишле су две |
акаше се по блату.{S} Један шегрт наиђе звиждућући, загледа се у пијаницу и рече му озбиљно:</p |
и ; вода струји, жубори, као музика.{S} Звона звоне.{S} Носе се бардаци ракије.{S} На гробљу, к |
хиљаде пријатних и хармоничних гласова звоне око нас.</p> <p>Бела је стојала пред њим.{S} Њене |
да струји, жубори, као музика.{S} Звона звоне.{S} Носе се бардаци ракије.{S} На гробљу, које се |
њеним прсима нису се чули ти удари који звоне као жеља, као чежња.{S} Усред Београда који је до |
ао у грлице.</p> <p>— Срећан?{S} Та реч звони чудно у наше доба — одговори младић, и отворено < |
рца.{S} Тај пламен и срдачност, која је звонила у девојкином гласу, чинили су своје дејство.{S} |
уштале се школе.{S} Четири часа доцније звонила је вечерња.{S} Једна чета војника марширала је |
кога му је пуцало срце и бридела леђа, звониле су му као песма наде, утехе, буне; њихова вера |
кама палиле су се лампе.{S} Хорови жаба звонили су уједначено кроз вечерњу тишину.{S} Две три з |
p> <p>Девојке се удалише.{S} Ливадом је звонило певање попаца.{S} Два црна лептира с црвеним ру |
а ју је опседала, али је глас Чедомиров звонио у њеним ушима, облетао око главе, додиривао јој |
сам — одговори Вишња гласом који је сад звонио поузданије. — Али не мислим да се ту зауставим.< |
е дизао главу на овај глас.{S} Он му је звонио као труба војске која иде у помоћ, као поклич на |
диле владу.{S} Истина, Радоје није знао звонке фразе, његов говор није био окићен социолошким и |
адовоље Белину жељу: купе јој пајаца са звонким прапорцима, скупоцен шешир или хаљину у моди.{S |
S} Он се језиком својих посетилаца зове звонко: <hi>чокалиница</hi>.{S} Од свију чокалиница, ов |
есију животу.{S} У клубу, који је носио звонко име Група Великошколаца Социјалиста, почело је д |
у се запали велики лустер, а електрично звонце позва собарицу да послужи слатко.</p> <p>— Само |
чем у руци.{S} Споредна капија на Двору зврјала је широм отворена.{S} Унутра се светлила чиста |
оставка да им се уважи; њихови кабинети зврје празни; краљ није успео да састави владу, вечерас |
у трпезарији изби два сата.{S} Метални звук је одјекивао потмуло по празној одаји као нешто жи |
ледом рад на добру народа.{S} Слушајући звуке пијука, њему се чинило да слуша њен љупки глас, к |
се дизао јаче, лупао готово, и челичним звуком испуњавао одају као нешто живо.{S} То је било ве |
, очешљана на раздељак, правила је врло згодан оквир њеном лепом лицу.{S} Њене очи миловале су |
<p>Састављао је писмо у мислима, бирао згодне речи, изналазио утешне разлоге, заклињао се да с |
ног судије, изразом који није пристајао згодно њеном жовијалном лицу.{S} Тај се израз губио све |
покретима, који су хтели употребити ту згодну прилику за свој лични интерес.{S} Кампања за кам |
фењер ономе од кога га је узео, поново зграби будак, замахну њиме, поче да копа, па се онда за |
ве од свог рукописа што је рукама могао зграбити.</p> <p>Отвори фијоку од стола и поче бацати ш |
губице као дрво под покислом кором.{S} Зграда Велике Школе бацала је дебелу сенку чак преко ул |
упути се ка универзитету.{S} Старинска зграда бацала је и сад дебелу сенку преко улице, имала |
Илић је био полуга на којој је почивала зграда њеног живота.{S} Полуге је нестало.{S} Зидови су |
и и, у дну, једна старинска, двоспратна зграда у источњачком стилу, с кровом као звезда, широко |
опет једна карта, са сликом неке велике зграде и краја улице, која се губила у низини својих пр |
з прозоре од вагона виделе се разнолике зграде станичне, гвоздене машине ружног облика, низови |
стише низ неспретне степенице старинске зграде, кад Илић заста, као задржан нечијом снажном рук |
ци коју је правило крило универзитетске зграде.{S} Иначе, зидови су се светлели као подмлађени |
из јабланова у подножју, грубе фабричке зграде, светла трака од Саве, једна зелена ливада и цел |
/p> <p>Толико је пута пролазио поред те зграде, а никад није приметио да у њој <pb n="4" /> сед |
оја, ако се усвоје, прете донекле целој згради, чије су темеље ударили Кеплер и Галилео, Њутон |
лушна, гипка, нежна, бледа, цвокоћући и згрчена поред њега.</p> <p>Ноћ је улазила у собу кроз п |
збуњен, светлих очију, уздрхтале браде, згрчених прстију и с грозницом по целом телу.</p> <pb n |
ла Чедомирова глава, унезверених очију, згрчених уста.{S} Коса му је била замршена, лепила се п |
ледале укочено.{S} Зуби се белели испод згрчених усана.{S} Груди се тресле.</p> <p>Чедомир прит |
ио примећен.{S} Нема весеља.{S} Лица се згрчила, борба за опстанак их наружила.{S} Ретко се вид |
{S} Видела се оба реда зуба.{S} Усне се згрчише на четири угла.{S} Реч се зауставила у грлу.</p |
ли више смрт него понижење.</p> <p>Бела згужва новине.</p> <p>— Остави те глупости, бог с тобом |
аврата: збрчканог лица, повезане главе, згурених плећа.</p> <pb n="313" /> <p>— Шта ти је, Вишњ |
а то толико.</p> <p> <hi>Капетан-Машино Зданије</hi>, где се налазила Велика Школа, имало је не |
неба бујицом.{S} Многобројни прозори на здањима и чатрљама, на Двору и болници, запламтише живо |
га беше дошао такође право из школе.{S} Здрав, млад, ни ружан ни глуп, тамо вамо, па се ми венч |
се девојка болно. — Бар једну реч да је здрав.</p> <pb n="223" /> <p>По ручку пређе на трем.{S} |
ем на отворене ране.{S} Међутим, Вишња, здрава као планинска биљка, освести се брзо после првих |
ером, затеже блузу, те се показаше њена здрава плећа.{S} Рамена се видеше округла, заобљена, ка |
њено расположење.</p> <p>— Да си жива и здрава, још прве године.{S} Мој колега беше дошао такођ |
читог повода.{S} Повучена у себе и тако здрава, она је изгледала нешто неспретна, али то је сам |
на.{S} Међутим, лева му је била потпуно здрава, и он је њоме махао по ваздуху, као да би боље д |
l>На свакојаке травице,</l> <l>На зелен здравац планински,</l> <l>На бел’ босиљак градински.</l |
а од конца вајала је дивно листове њене здраве ноге.{S} Изнад њеног рамена се дизала Чедомирова |
е за њу била забрањена.{S} Као сви људи здрави и природни, она се бојала свега што је анормално |
мени електрике, трудећи се да га својим здравим разумом схвати што боље.</p> <p>Међутим, једном |
и се крив што узнемирава то тихо језеро здравих живаца бунтовним мислима нових дана и готово јо |
ишао је из затвора остарео, поремећеног здравља и опортунист.{S} Ма да је био висок чиновник, н |
школа не допушта, а ти немој...{S} Боже здравља, видећемо се.{S} Ја ти шаљем нешто новца кад и |
ван.</p> <p>— Онда ником ништа.{S} Боже здравља!... остави ти то мени... ви се људи не разумете |
дахнуо је Вишњиним повременим руменилом здравља, њеним изразом беспрекорне чедности, додајући ј |
није, као по обичају, ублажавала бујицу здравља, којим је девојка била обдарена.{S} Румена крв |
рече му озбиљно:</p> <p>— Ти излазиш из Здрављака? — па продужи пут, настављајући да звижди.</p |
т шешир од сламе.{S} Па ипак, младост и здравље чинили су од ове тоалете њен најлепши оквир.{S} |
не уз сина господина.</p> <p>— Боже дај здравље — говорио је раније стари Остојић — нек ми дете |
зовати сталну бригу за народно и сточно здравље, појачавати принос у пољопривреди увођењем земљ |
тају.</p> <p>— Главно је да јој је срце здраво — рече лекар на последњој посети. — Ако се тако |
на свакој речи — да смо сви, хвала Богу здраво и добро, да јој исто од Бога желимо.{S} Само, ка |
атом, која је играла око његовог голог, здравог врата.{S} На глави је имао качкету, пушио на лу |
о, грабеж, отимање, хајдучија, одсуство здравог морала, расуло и нерад, то су главне одлике дан |
сачекавши одговора, окрену се нагло на здравој пети, дохвати се отворених врата, и, поклецнувш |
тра отимати удварачи... на своју љубав: здраву, одраслу паланчанку, чије срце, можда једино на |
оче да сади лук преко лета, зими пак да зева у оближњој механи.</p> <p>Посао пође на боље.{S} К |
ити са том твојом философијом!</p> <p>— Зевзечи се сама! — викнуо би професор.</p> <p>— Геаче!< |
То се плаћа.{S} Докле ћеш се, бога ти, зевзечити са том твојом философијом!</p> <p>— Зевзечи с |
пиринча, шећера, канте гаса, једно буре зејтина са мерилицама обешеним о ивицу.{S} Око ваге, пр |
рио на Засавици, по свој прилици у чети Зекиних голаћа, да је ту био рањен, освестио се у неком |
</l> <l>На свакојаке травице,</l> <l>На зелен здравац планински,</l> <l>На бел’ босиљак градинс |
сивкаста, уска, луксузна простирка, два зелена суда с тропским биљкама у врх степеница и најзад |
ци су певали:</p> <quote> <l>Испод села зелена ливада,</l> <l>У ливади селен до колена,</l> <l> |
/> којој су седели.{S} Пролетос је била зелена, а сад се белела од прашине, као да никад није б |
чке зграде, светла трака од Саве, једна зелена ливада и цела железничка станица.{S} Разни колос |
S} Поред ње се отезала чачанска котлина зелена, питома, доброћудна.{S} По њивама су класали кук |
ечи.{S} Алкохолизам, политичка убиства, зеленаштво, корупција, све губе гризу све класе.{S} Сва |
пустињака.{S} На себи је имао окраћале, зелене панталоне, црвен прсник и капут мрк.{S} Да је то |
} Електрична лампа заклоњена шеширом од зелене свиле, разливала је са̑но своју хладну светлост |
су цветали патлиџани.{S} Рит је био пун зелене трске.{S} Неколико јабланова, посађени у ред, ст |
било у једном великом пословном завоју зелене боје, с натписом радње њеног оца.{S} После је до |
једној падини Рудника, па до заласка за зелени зид Јелице.{S} Пратила га чамотна тишина као сен |
ени мост и изгуби се негде око оскудног зеленила на острву Циганлији.{S} Пред вече, кад мало пр |
живи ту у лози, у влажном хладу лозиног зеленила, и да је гледа, <pb n="222" /> посматра њу и њ |
се једно парче улице, остатак покојног зеленила по околним баштама и сјај зимњег сунца које ни |
ниска, пошумљена барским дрвећем црног зеленила.{S} По ритовима виделе се усамљене роде, врло |
готово правилан круг од свежег, росног зеленила по сред суве, зреле траве.</p> <p>— Да дивна к |
рош је почињала нешто даље од обале, из зеленила које су састављали ритови, па се постепено пел |
не машине ружног облика, низови вагона, зеленило суседне баре, а даље, горе, на брегу, белео се |
извесним местима пробијала је Морава то зеленило и текла преко плићака, испод подривене обале, |
аза се Морава бистра, умиљата, осенчена зеленим рубом подривене обале.{S} Тада се изви из Милев |
ртала будућност као неку широку реку са зеленим обалама и небом пуним звезда.{S} На таласима, к |
старинске неранџасте хартије, шпартане зеленим уским квадратима, скину са оближњег рафа један |
иже од њих растао је грашак, са широким зеленим махунама, које су висиле на све стране као фант |
ногама у виду лавовске шапе, и са уским зеленим лествицама.</p> <p>— Као на Калимегдану! — гово |
итао је Одисеју, велику, дебелу књигу у зеленим корицама, у преводу неког Грка, чије је име, и |
— додаде друга девојка, великог носа и зелених очију — која нагази на вилинско коло никад се н |
треба да се разлива у многоструки сплет зелених поточића, који би ова полудивља поља претворила |
милина.{S} Девојка поред њега имала је зеленкаст жакет који је врло лепо доликовао њеној плаво |
итисну кваку на једним од многобројних, зелено обојених врата, али се она не отворише.</p> <p>— |
ала.{S} Њене угасите очи мериле су немо зелено коло које се обавијало око ње.{S} Неко тешко осе |
ије.{S} То је било тамо, кад се пође са Зеленог Венца ка Варош Капији, па лево.{S} Ту се види ј |
ше не види.{S} Поглед му се заустави на зеленом тепиху своје собе.{S} Једна мисао, далека, тамн |
ев зрак и изливао свој бакар и злато по зеленом бусењу.{S} Радоје је одбијао кратке димове на с |
ладила.{S} Са пијаце служавке су носиле зелену салату.{S} Роба се пресијавала, извешана пред ба |
е улице: пуста калдрма, зарасла у модро-зелену траву, два низа плотова, неколико ниских кућа, о |
их људи што мисле да од њих зависи круг земаљске планете.{S} Она се сети много лепих ствари кој |
жи, јер је био практичнији, опипљивији, земаљскији.</p> <p>— То је мој план — трже је из тог ра |
.{S} Јаз се ширио све више.{S} Међутим, земља је стајала пред великим радовима.{S} Морало се из |
По калдрми се нахватале многе баре.{S} Земља се клизала.{S} Помрчина је била велика.{S} На пол |
дућност Србије.{S} Његово биће и његова земља били су у њему везани чврстим спонама, наслеђеним |
за срце.{S} Учини јој се да тоне, да се земља сурвава под њом, да околне планине падају.{S} Дођ |
од топа, страшнији од грома, као да се земља прецепи.{S} Ускоро затим залупа улицом општински |
лама.{S} Журно се копало, набацивала се земља, побијало коље, доносило се камење, грање.{S} Рад |
оси дан, а шта ноћ.{S} Странци нас зову земља изненађења.</p> <p>— Не слути, бога ти — одврати |
слободоумних министара.</p> <p>— Од њих земља очекује — помисли огорчено — извођење целог једно |
м.{S} Она је несвесно упоређивала свога земљака са човеком кога је оставила у Београду, који је |
зуме обе и да их помири.{S} Говор њеног земљака био јој је ближи, јер је био практичнији, опипљ |
графиши или отиди код мојих пријатеља и земљака, Вуксановића и Компаније, стаклара на Сави до М |
ећала је дубоку захвалност према младом земљаку који се тако нашао у невољи око оца.</p> <pb n= |
у боју која је језиво приличила његовом земљастом лицу.{S} Десна му је рука висила као мртва; с |
ло тако да јој обе стопале отскочише од земље.</p> <p>— Како је лепо овде! — рече она лагано, к |
ем од бакра мешали се модерни судови од земље или емаља.{S} Из кујне се иде у дечју собу, где ј |
се спарушили чим би за педаљ одмакли од земље.{S} Жене се кувале по шупама, одмах до помијара и |
обали каквог друма показивао му слојеве земље, излагао геолошке теорије, упућивао га у живот пр |
мо населили њене обале; сваку стопу ове земље налили смо својим знојем и крвљу, а ми не знамо ј |
кучивих тајна.{S} Ушло се у прве векове земље.{S} Сазнало се како су планине рођене, како су жи |
м путем ка бујним предгорјима неке нове земље.{S} Мислећи на ту реку, која ју је уљуљкивала, за |
радед борио се јуначки за слободу своје земље, његов дед је кметовао дуго година у свом селу, њ |
исаних мирисом зрелих јагода и одроњене земље, о отегнутој јеци гајда по механама где свраћају |
вују... да, за два гроша; виши интереси земље ишчезавају у корупцији, у нереду, у анонимној тир |
итних краварских станова с прозорима до земље, осенчени шљивацима.{S} Још даље, указивала се цр |
ао ју је из далека, скинувши качкету до земље.</p> <p>Понекад би се зауставио, ћеретао тако са |
увиђај и очистила њене остатке, гомилу земље и дасака.{S} Сад то место стоји празно.{S} Ништа |
ек овде онде видео би се, у том парчету земље у крај Мораве, засађеном врбама и по којом липом, |
та изјавио како се озбиљно решио да да̑ земљи нов, либералан устав.{S} Јако је љут на реакциона |
нас, везана везом најмилијег човека на земљи, оца нашег?</p> <p>Вишња, лака словенска природа, |
најлепши облик који је икад створен на земљи.</p> <p>Илић је био спремио читаво једно предавањ |
ке тананих апстракција; он је стојао на земљи и говорио просто;</p> <p>— У народу је стање одис |
аго ти будет и да долгољетно поживиш на земљи...{S} Да постоји рај сваки би се старао да што пр |
а много ствари <pb n="297" /> на небу и земљи, Хорацио, о којима нема појма твоја философија".{ |
уздизао неки плот, накривљен, труо при земљи, побелео од кише и времена.{S} Велики џбун јоргов |
ељак, прљав и исцепан да би га у другој земљи ухапсили, терао је своју кобилу преко оближњег мо |
ма пословима.{S} Изгледа као да у целој земљи постоји као осећање општег банкроства.</p> <p>— М |
а као какав велики божур у некој чудној земљи гатки.{S} Коса јој је падала заводљиво преко лица |
све стране као фантастичне ресе.{S} По земљи се протезале леје лука, између којих се ширио пат |
, још младе, пружале су мршаву сенку по земљи.{S} Сунце је залазило за један облак, бацало зрак |
си право.{S} Није то за наше жене!{S} У земљи где три четвртине народа не зна ни читати ни писа |
се само о сељаку.{S} Али он није све у земљи; није само њему положај тежак; сваки сталеж има с |
живот у немиру и свађи.{S} Ми живимо у земљи уситњеног демократизма и непросвећене администрац |
азимо се у уској вези и солидарности са земљом у којој смо рођени, са расом чији смо синови и и |
ап је чекао да се кола напуне откопаном земљом.{S} Његова длака није више сијала.{S} Сапи су му |
се висока обала, са црвеном, одроњеном земљом и плаветним венцем удаљених планина у дну.{S} С |
вници, грабљиви и покварени, владали су земљом као господарска класа, Србија је изгледала њихов |
е било још горе.{S} Из немачког језика, земљописа, физике, историје имао је врло добре оцене, а |
јачавати принос у пољопривреди увођењем земљорадничког кредита за набавку савршенијих справа и |
о народу, задацима Србије као државе и земљорадничком осигурању, о којем је писао једно дело с |
тари господин, па пређе на своје дело о земљорадничком осигурању.</p> <p>Његовој жени је годило |
Бела, кћи г. Јована Матовића, министра земљорадње, венчала се јутрос у овдашњој Саборној цркви |
да јој муж постане министар... министар земљорадње кад се већ тим питањем бави, али јој се учин |
у, па се пробудио после једног страшног земљотреса; он види око себе саме развалине, непрегледн |
анире, да покаже како је права срећа за земљу и Матовића што је она његова сапутница у животу.< |
<p>Она је била људски створ, завезан за земљу.{S} И још нешто горе: жена, женска страна, подјар |
ичкој ситуацији, о будућности која чека земљу.</p> <p>— Извол'те, господин Илићу — нудила је Бе |
прозора што гледа на сокак и посматрала земљу свога детињства смешећи се љубазно њеним величина |
осетили да је нестало лепог дана.{S} На земљу је била пала нека сенка, живот се повлачио, тице |
вотиње.{S} Језовите сенке прекрилиле би земљу, па би се у час изгубиле и уступиле место блистав |
ја неће уништити закон борбе који гноји земљу својим жртвама?...{S} Шта то мари нешто мало греш |
околним гајевима, повлачећи се дубље у земљу, док се није задржао у Повлену, у намери да хајду |
ти, да не допусти краљевом оцу улазак у земљу.{S} Реакција је пала.{S} Њени главни стубови скрх |
није знао, а који су морали волети ову земљу кад су се били за њу.{S} Чедомиров поглед пређе п |
од њих, он поново обгрли погледом своју земљу.{S} Кириџије су биле зашле за кукуруз, види им се |
b n="77" /> успех.{S} Он је волео своју земљу дубоко.{S} Поред бриге за личну будућност, он је |
чинило се као да ти кораци не додирују земљу; украшена многим успоменама, она се измицала јави |
ипа усеве, односи <pb n="70" /> најбољу земљу и прети да једног дана збрише целу варош.{S} Међу |
уо хук бујице и тежак мирис на одроњену земљу.{S} Грађани, у пола обучени, и војска пристизали |
обалу.{S} Мршава, јадна кљусад вукла су земљу у арабама.{S} Међу њима је Чедомир још раније зап |
анципација!...{S} Да дивне речи за нашу земљу где нико не воли да се пашти, чак ни за своје зад |
врањских винограда, она поји целу нашу земљу, држи је моћним својим жилама као нераздељиву цел |
ни, велики летњи облаци извирали су иза Земуна, сакривали сунце, па бежали даље.{S} После њих д |
раставаца; ту су биле подигнуте шиљасте земунице, под којим је меланхолични Чачанин, с великим |
с те девојке и дрхтао пред сјајем њених зеница.{S} Њена глава клону.{S} Он се наже и потражи ње |
зверено, као да је душа стално у послу, зенице грозничаве, занесене, нестрпљиве, <pb n="62" /> |
глави.</p> <p>Бела се није бранила.{S} Зенице су јој се јако шириле.{S} Она је шапутала нешто. |
су светлеле, као две звезде, две хитре зенице, које нису биле тачно заокругљене, већ као две к |
одговорио једним увредљивим писмом.{S} Зет се умешао.{S} И Чедомир је прекинуо сваку везу са с |
ово је почињао да живи.</p> <p>— Је ли, зете, ти знаш француски... — приметила би му тада ташта |
пребаци Матовићка <pb n="204" /> своме зету. — Зар се за свадбени пут купују новине?</p> <p>— |
оја није пропуштала прилику, а да своме зету не покаже колико је срећан што не плаћа стан.</p> |
ости што се чиниле будућем министарском зету и питао се ћудљиво како ће се то све свршити.{S} Д |
таризам треба помоћи — говорио је Петар Зечевић, омален, сувоњав човек, испупчене јабучице, про |
поново на девојку, а одатле на сто, на зид, на прозорска окна, на затворена врата, као тица ко |
<hi>Вилина Вода 1848</hi>.{S} Седоше на зид једно према другом.{S} Између њих је певушила вода |
падини Рудника, па до заласка за зелени зид Јелице.{S} Пратила га чамотна тишина као сенка.{S} |
орио је Радоје. — До јесени имаћемо оба зида на брани.{S} А оно што остане лако је.{S} Још до г |
>У том тренутку, они су ишли дуж некога зида, преко кога су се спуштале процветале вреже од тик |
далеко одмакло с послом.{S} Оба главна зида на брани била су подигнута.{S} Ништа јаче у граду |
н, темељ широк неколико хвати, а врх од зида као колски пут.</p> <pb n="229" /> <p>— Као Себаст |
ла посетница и карата са сликама.{S} До зида се налазила једна постеља, од ораховине као и сточ |
отске израде.{S} Према постељи, опет до зида стајала су два скупоцена ормана, изолучена при врх |
миле радника који у подножју те планине зидају централу <hi>Рад и Светлост</hi>.{S} На њега нал |
трачево око заустављало се на поцрнелим зидинама средњевековне тврђаве, чија се платна спуштала |
главни акционар.{S} Отишли су они лепи зидни часовници у рамовима од ораховине, <pb n="232" /> |
ска постава.{S} Дућан му пун будилника, зидних и џепних часовника, па све куца и ради, као да у |
крило универзитетске зграде.{S} Иначе, зидови су се светлели као подмлађени на пријатној пригр |
њеног живота.{S} Полуге је нестало.{S} Зидови су попуцали.{S} Грађевина се срушила.{S} Она се |
ица у дну ходника, окренута у башту.{S} Зидови су били тапетовани оранџастом хартијом, по којој |
азмерно велика према самој кујни.{S} По зидовима су висиле изрибане тепсије, тигањи, бакрачићи, |
, запламтише живом црвеном бојом.{S} По зидовима остарелим и новим, запуштеним и очуваним, прос |
авало је празнину између прозора.{S} На зиду према њему, више постеље, висио је у природној вел |
борила озидана чесма на две луле.{S} На зиду је била остављена рупа за чашу или сапун, а изнад |
опадала; опомињала га је сувише шара на зиду у девојачкој соби његове жене.</p> <p>Исекао је ха |
i>Еснафлије</hi> до две чађаве пруге на зиду суседне куће, на коју се ослањао кров пјане кафане |
нка, неправилна и крупна, дрхтала је на зиду.{S} Даље мало, пузала је, разлиставала се стара ло |
дан женски сатић у папучици, обешеној о зиду.{S} Она је гледала неодређено, преда се.{S} Илић ј |
знели роштиље на сокак и задимили, а по зиду извешали кобасице разне дужине и дебљине.{S} О баг |
зрела воћка, невина као дивља ружа.{S} Зима је попусти.{S} Њени се образи запламише.{S} У срцу |
ј дан, обузимала ју је час топлина, час зима, и она се журила школи све више, као да ју је тамо |
људским приликама, по њој самој.</p> <p>Зима јој је пролазила врло пријатно.{S} Имала је доста |
е обасја.{S} Снегови што су падали целе зиме почну да се краве.{S} Пред дућанима су воштане све |
ко ноћ нестане, знај да ћеш се удати те зиме.</p> <p>Вишња се хтеде подсмехнути својој другариц |
има били су и Вишња и Чедомир.{S} Преко зиме виђали су се овда-онда код рођаке; кад су настали |
дњу, а сам поче да сади лук преко лета, зими пак да зева у оближњој механи.</p> <p>Посао пође н |
.{S} Чак ни на порез.{S} Лепо се носио: зими астраганску шубару и капут од параћинског штофа, < |
јног зеленила по околним баштама и сјај зимњег сунца које није могло продрети у собу него је ск |
р се трже.{S} Пространа, тиха туга, као зимњи дан, рашири се изненадно по његовим грудима.{S} А |
блацима... облацима што полако језде по зимском небу.{S} Одлазио је тада у кафану, губио се у ч |
допуштали посете пријатеља.{S} Тек под зиму, Јован доби потпуно помиловање.{S} Странка му даде |
оћеш ли и ти постати министар?</p> <p>— Зини да ти кажем! — трже се стари господин, па пређе на |
је, а на њиховим местима <pb n="253" /> зјапеле су црне бездне, страшне провалије, светови очај |
па сам дошао до закључка, да се велика зла не чине намерно, с предумишљајем, већ... онако, из |
има замерити, то су <pb n="103" /> била зла времена.{S} Шта су они криви ако су били слаби или |
<p>— Јест, кажем ти... нема ни добра ни зла апсолутног, већ конфликта између нужних сила.{S} У |
и га учине, а они од којих сам очекивао зла, најзад су ми га учинили.</p> <p>— Бори се.{S} Борб |
одреди.{S} Реч слобода за њих је смисао зла.{S} Оне иначе не знају за њу.{S} А оне које је назр |
а мало је људи _ко]и су починили толико зла својим милим.{S} Сети се последњег разговора <pb n= |
љу, а ми не знамо још колико неисцрпног злата лежи у тим таласима.</p> <p>Вишња га погледа непо |
пред њим се појављивало сунце, чији је златан сјај оживљавао небесно плаветнило.{S} Како друга |
чим за златара код тебе.</p> <p>— Какав златар на ово време, Бог те видео, кад и ја не могу хле |
тари.</p> <p>— Ја бих хтео да изучим за златара код тебе.</p> <p>— Какав златар на ово време, Б |
својој другарици, Милеви, ћерци једног златара, чији је дућан био одмах до њихова.{S} Она је б |
са њом и њеним братом, Радојем.</p> <p>Златарев син је био нешто старији од своје сусетке.{S} |
љиво.{S} Прво што помисли било је да му златарски занат није занео мозак, те је намислио да црп |
дине ливада је најлепша.{S} Зрела трава злати се, прелива као свила.{S} Међу травкама назире се |
и је био сишао са пространих, слободних златиборских сувата и са наслеђеним искуством да Србија |
оцније обогатио, и оца, родом из једног златиборског села чији се отегнути нагласак и говор кро |
S} Милева отрча на другу страну, где се златила читава простирка, и њен глас, већ без трунке та |
како ми је леп стан, па баба... што је златна; прича ми како је било кад је била млада, описуј |
по њеном одмереном ходу.{S} Два прамена златне косе вирила су испод простог сламног шешира.{S} |
у рамовима од ораховине, <pb n="232" /> златни ланчеви, будилници што су свирали војничке марше |
да је држи у својим рукама, као тврдица златнике, и да се свети, да руши, да обара.{S} Заставни |
чало, те се видела кожа бела, истачкана златним маљама.{S} Она узбуди цело његово срце, он хтед |
роко незграпно кубе старинске цркве, са златним крстом, који се сија у ватри сунчане светлости. |
он је био примамљив, велики, са својим златним вратима, мраморним стубовима, мирисом од тамјан |
а, на чијим се плеханим шиповима сијале златно обојене лопте.{S} Нашло се места за једну постар |
а, описује ми омладинске беседе код <hi>Златног Крста</hi> и тврди да ја личим на њеног сина ко |
сточићу уметничке израде, налазила се у златном оквиру фотографија црногорског кнеза са својеру |
ије занео мозак, те је намислио да црпе злато из те убоге речице, за коју зна мало ко ван Србиј |
који сунчев зрак и изливао свој бакар и злато по зеленом бусењу.{S} Радоје је одбијао кратке ди |
, који је последњих година знао само за зле стране живота: одрицање старих пријатеља, кињење од |
а.{S} Култура им је показала само своје зле стране, извукавши их из куће која је сама попуњавал |
.</p> <p>Сад се све то срушило јер „тај зликовац неће да учи“.</p> <p>Радоје побеже од очеве ку |
бе.{S} Ово је велика варош, а у њој има злих људи.{S} Да ти се што непријатно није десило?</p> |
ади суплент био је принуђен, против све зловоље коју је осећао, да прати нови покрет да би га м |
миле.</p> <p>Радник отвори очи, погледа зловољно у правцу онога који је питао, па рече:</p> <pb |
ре?</p> <p>— Шта је! —- одговорио би он зловољно, окренутих леђа.</p> <p>— Ништа.</p> <p>Она га |
озив несрећан је, он пати, а патња рађа злоћу.{S} Директор га је звао, саветовао да подеси свој |
p>Два млада створа погледаше се као два злочинца.{S} Отворише уста да нешто рекну, али немадоше |
плотова, неколико ниских кућа, остатци змаја на телеграфској жици и, у дну, једна старинска, д |
а мртву тишину оживљавао тек шум какве змије, подигла се читава насеобина од радничких колеба, |
рце куцало је за њим.{S} Он то сад зна, зна позитивно, има дакле сигурне доказе... те поређане |
се Радоје сажаљиво. — Наша Велика Школа зна само да фабрикује немоћне чиновнике; она од младих, |
рала поново очево писмо и читала га бог зна који пут.{S} Реченица о Радоју допала јој се посеби |
акојаке прљавштине претвориле су те бог зна чије одеротине у сиву боју која је језиво приличила |
ско срце куцало је за њим.{S} Он то сад зна, зна позитивно, има дакле сигурне доказе... те поре |
ка да јој се ти никако не јављаш.{S} Не зна да ли си жив или мртав.</p> <p>Младић се намршти.</ |
аучи лекцију која није још задата, а не зна оно што му је за лекцију.{S} У гимназији је било јо |
{S} У земљи где три четвртине народа не зна ни читати ни писати, велико знање смета.{S} Довољно |
где није тачнија она пословица да се не зна шта носи дан, а шта ноћ.{S} Странци нас зову земља |
јима рабаџије шибају волове, а човек не зна кога пре да пожали: те људе или ту стоку.{S} Јадно |
ке потере, испред кише или кад човек не зна куда ће.{S} Увек би се нашло друштва, водили се зан |
те је одбио — рече јој, тешећи. — Он не зна шта је у теби одбио.</p> <p>Сунце је клизило по вед |
оново на свог пријатеља:</p> <p>— Он не зна ништа о мени, а ни ја о њему, као да смо туђини.{S} |
ка измиче нашем схватању, пошто нико не зна да нас ослободи потреба наше природе?</p> <p>Вишња |
{S} Међутим, њему то не смета, он то не зна.{S} А тај сељак то је наш народ.{S} Он је запуштен, |
смо туђини.{S} Свакако ми замера јер не зна разлога моме одласку.</p> <p>Хтела му је писати дуг |
Неприродан, јер се у органском свету не зна за такву везу; неморалан, јер се обавезујемо за неш |
да ми сачиниш једно писмо.{S} Нек дете зна...{S} И кажем јој ја да се чува.{S} Мисли да јој је |
таде посматрати ту бубу и мислити... ко зна на кога!{S} На државни удар... на професора коме у |
читане књиге, преводила с руског.{S} Ко зна докле би трајала та тамна грижа да не доби оно писм |
ном жељом у души да сам поцрвене.{S} Ко зна колико осташе тако загрљени!{S} Девојка се покорава |
ха из средине: ...{S}И мислио тада — Ко зна каква судбина те чека — И зашто си тако срећна сада |
глупости које треба осудити.</p> <p>Ко зна колико би то трајало, да се стари Матовић не разбол |
десно?{S} Шта су тада осетили?{S} Ко то зна?{S} Ко ће то рећи?{S} Ни они сами не би умели казат |
црпе злато из те убоге речице, за коју зна мало ко ван Србије.</p> <p>— Место да нам користи т |
ше капије, па ако га преко ноћ нестане, знај да ћеш се удати те зиме.</p> <p>Вишња се хтеде под |
је иначе доста моје главобоље.{S} Само знај, нећу скандала у кући — заврши он.</p> <p>Илић ниј |
лице познатијим госпођама на шеталишту, знају за девојке с великим миразима.{S} Њима је свеједн |
аница.{S} Њу чекају многи познаници.{S} Знају је не само људи, но и мртва природа: куће, улице, |
а за њих је смисао зла.{S} Оне иначе не знају за њу.{S} А оне које је назру, оне су као ове мув |
ви малочас устали из гробова, да још не знају да се нађу.{S} У осталом, он је тако замишљао час |
како се оно зваше твој директор.{S} Оне знају само за време, за простор, сисаре, преживаре, за |
си познат у твојој генерацији.{S} Људи знају твоју вредност.{S} После ових времена ти ћеш виде |
ање они, њихова личност, њихов џеп, они знају већ вештину опортунитета и хладне крпе за угрејан |
о време семестре на универзитету, и већ знају вредност годинама службе.{S} То су они који као ђ |
и човечанство.{S} Ти си непријатељ, не знајући толико људи, који су опет твоји непријатељи.{S} |
b n="75" /> <p>Чедомир је ишао брзо, не знајући ни сам зашто хита.{S} Свет му је сметао, те сиђ |
ијатељи.{S} Ми се сатиремо узајамно, не знајући због чега, и ми ћемо проћи цео наш живот у неми |
ко њива.</p> <p>Ишао је, као мртвац, не знајући камо.{S} У једној празној улици спази своју жен |
зборовима, где се драо и скакао на први знак <hi>вође</hi>.{S} Потписивао је резолуције, мрзео |
једва чујно и као да су јој давале неки знак, звале је к себи.{S} Тада девојка опази нешто што |
а удари песницом по њушци.{S} То је био знак да се крене.{S} И он пође, вукући се, климајући де |
т пред младићем ?{S} Или је то био само знак захвалности што је Илић имао стално по коју лепу р |
, врло уморна... — покуша она да завара знаке свога узбуђења.</p> <p>Познавала је добро ту аду, |
јој је изгледала неизвесна, тамна, под знаком питања.{S} Она се заиста питала да цео тај рад н |
борбу, за одрицање.{S} Лака и површна, знала је живети само за своје задовољство и мислити јед |
ила ниско; није журила, а није, управо, знала куда иде.</p> <p>На неком сату изби осам.</p> <p> |
/> <p>Матовићка не хтеде наваљивати.{S} Знала је да јој је муж врло тврдоглав.{S} Стога узе дру |
лијих, тежих, страшнијих.{S} Девојка је знала да Илић даје лекције сину новог министра, Матовић |
ала се шта други мисле о њој.{S} Она је знала да је неко од њених суседа морао приметити кад је |
S} Тешко јој је било без мајке.{S} Није знала чиме да се позабави, да прекрати време кад остане |
ог човека и нешто у готову!{S} Она није знала само да министар има ћерку... ту бледу девојку, с |
.{S} Вишња не замери ништа.{S} Она није знала за та понижења.{S} Чак јој се то свиде: изгледало |
ема њој?{S} У сваком случају Вишња није знала дотле шта се дешавало са њеним драганом.{S} Она ј |
а радим, кажи ми.</p> <p>Вишња јој није знала одговорити ништа.{S} Њој се такође постављало ист |
о.{S} Зашто?{S} Ни она сама не би тачно знала рећи.{S} Тек, заједно с Илићем, мрзела је сад и о |
Није Радоје мрзео школу.{S} Вишња је то знала.{S} Он јој је рекао једном приликом, <pb n="60" / |
мизлу.{S} Кад смо ми били млади, ми смо знали за љубавне изјаве само из романа...</p> <p>— Врем |
S} Откад су почели шетати сами?{S} Нису знали рећи.</p> <p>То је било свакако једног дана, кад |
народу.{S} Села, у којима се никад није знало за оскудицу, боре се сад за насушни хлеб.{S} Општ |
на лулу и бријао бркове.{S} Да се није знало чији је син, узели би га за странца.</p> <p>Вишњи |
не схваћа прави смисао.{S} Још се није знало о скандалу у Двору.{S} Вечерњи листови ћутали су |
цене, али је купаца било доста, јер се знало да код њега човек неће бити преварен ни у мери ни |
ми бучи, хоће да прсне.</p> <p>— Знам, знам.{S} Ја мислим на твоје испите.{S} Али нећу да се п |
Глава ми бучи, хоће да прсне.</p> <p>— Знам, знам.{S} Ја мислим на твоје испите.{S} Али нећу д |
т. — Само на кога се метну, да ми је да знам?</p> <p>— Не на мене, у сваком случају — упаде гос |
Теби првој о њој казујем, и хтео бих да знам шта ти о том мислиш?</p> <p>Вишњин поглед сукоби с |
— Слушај, слатка Вишња — рече јој. — Ја знам где си била.{S} Не покушавај да ми поричеш: ја сам |
ан.{S} Мене чекају велика дела...{S} Не знам тачно каква, али велика несумњиво.{S} Другојачије |
ељице?</p> <pb n="31" /> <p>— Не.{S} Не знам, Ја се нисам због тога уписала у школу.</p> <p>— Н |
о ? — упита га она дрхтаво.</p> <p>— Не знам да ли се сећаш... оног дана кад смо се састали пос |
срећна? — прекину је Илић.</p> <p>— Не знам, може бити.{S} На срећу ретко мислим; она ми се чи |
ст?</p> <p>Илић се осмехну;</p> <p>— Не знам.{S} Назови ме како хоћеш.{S} Измењао сам све идеје |
> <p>— Опрости, опрости Вишња.{S} Ја не знам шта радим.{S} Ти ово ниси заслужила.{S} Ја често н |
вот чудан, комшија, тако чудан да ја не знам сигурно шта бих рекла...</p> <p>— Не, то није могу |
и пребацивања као да се њему учинило не знам какво добро.{S} Његова жена, која је раније, док с |
е.</p> <p>— Ја претерујем.{S} Ја још не знам ништа позитивно.{S} Треба видети у чему је ствар, |
су прошле од како смо се растали, ја то знам — продужи Илић тврдоглаво. — Али, ми смо још ту, м |
ра, Вишњо.{S} Он није рђав човек, ја то знам.{S} Он је сјајна интелигенција, природа врло симпа |
шава, оплемењава.</p> <p>— Да.{S} Ја то знам.{S} И ја примам борбу.{S} Ја сам наоружан знањем ц |
г па родиле, те хоће да и ти окусиш... „Знам, вели, да их се Вишња зажелела у Београду".</p> <p |
партија, без реда, један по један крај, знаменита места, као у албуму.{S} Сети се Чедомира.{S} |
уге, трбушати катихета им се чинио врло знаменита личност, заљубљивале се у своје наставнице.</ |
као муве окамењене у ћилибару.{S} Ми не знамо где идемо, ми знамо само да смо на путу...{S} Мож |
лили смо својим знојем и крвљу, а ми не знамо још колико неисцрпног злата лежи у тим таласима.< |
ћилибару.{S} Ми не знамо где идемо, ми знамо само да смо на путу...{S} Можда све ове мисли нис |
кције и живљаше скромно, у маленом колу знанаца, повлачећи се све више у своје књиге и свој све |
лепа и без њих, савршена без свега мога знања, без појма да и постоје славни психолози?“ Цело њ |
а.{S} Девојачка школа не даје позитивна знања модерној жени.{S} А ја хоћу да се образујем до кр |
чна, несавремена; она не даје позитивна знања.{S} Не застаните на путу еманципације!{S} Ваши хо |
заклињао се да се то десило без његовог знања, да је био жртва глупог случаја, и да... на крају |
, она му је писала, те тиме стављала до знања да јој може одговорити.{S} Али њено писмо није са |
еху у школи, ставила већ толико пута до знања да он има од ње да се учи.{S} Поред тога, бојао с |
ила двосмислене фразе, стављајући му до знања да ће га одати.{S} Кад би се њихови погледи сусре |
страњивали.</p> <p>— Знање је светлост, знање је моћ — понављао је, као аргумент, ту реченицу, |
х људи, ма они и застрањивали.</p> <p>— Знање је светлост, знање је моћ — понављао је, као аргу |
<p>— То није довољно.{S} Књиге су суво знање.{S} Дају ти моћ да разумеш ствари, али те заводе |
рода не зна ни читати ни писати, велико знање смета.{S} Довољно је ако се прочита десетак књига |
ш.{S} Морамо се задовољити мањим.{S} То знање премаша дужину једног живота.{S} Те циљеве треба |
} И ја примам борбу.{S} Ја сам наоружан знањем целе наше епохе.</p> <p>Вишња се промисли да ли |
џе по Авали, тако се не можемо оружати „знањем целе епохе“, како ти хоћеш.{S} Морамо се задовољ |
ори му Зарија и понуди столицу. — Јест, знао сам ја <pb n="168" /> то није истина.{S} Тврде за |
То је сувише романтично за Београд.{S} Знао сам ја, велим...{S} Не би ти долазио код <hi>Еснаф |
може долазити у школу за неко време.{S} Знао је да му се неће веровати.</p> <p>— Шта ме се тиче |
вог маловарошког првака.{S} Он је једва знао срицати, а теже му је било потписати се него отпеш |
, те би се други на његовом месту можда знао користити том њеном слабом страном и, кад је потре |
о весеље дома, који је последњих година знао само за зле стране живота: одрицање старих пријате |
имао посла с писаном ствари, као да је знао читати и писати.{S} Он је на тај начин давао свеча |
сећала се пред њим разоружана.{S} Он је знао толико ствари, прочитао толико књига, сипао стране |
ији која би га лишила очевине.{S} Он је знао колико је његов отац имао муке док је ту кућу поди |
љаде игала душевног нестрпљења.{S} Није знао шта да ради од себе.{S} Свет му се чинио празан, ш |
ећан случај.{S} Какав?{S} Који?{S} Није знао, али му је сад било јасно да није ништа боље судби |
ош и даље, од предака којима имена није знао, а који су морали волети ову земљу кад су се били |
е, кадиле владу.{S} Истина, Радоје није знао звонке фразе, његов говор није био окићен социолош |
Међутим, Илић је примио писмо, али није знао шта да одговори.{S} Оно га је дирнуло јако, као св |
="259" /> вештина, политика.{S} Он није знао за обзире, компромисе, сходности, релативности, ур |
мао те ширине у образовању.{S} Он је то знао и није се чудио: он <pb n="19" /> је себе већ тада |
су и име добили.{S} Све што је Чедомир знао о овом свом претку, било је да се борио на Засавиц |
челу и изразитих усана.{S} Свако од њих знао је наћи по коју лепу реч да јој каже, да јој чести |
{S} Отац није волео да седим докона.{S} Знате, мој отац је прост човек, али воли школу.</p> <p> |
ли новаца и нас који га нисмо имали.{S} Знате ли да је то била грдна разлика између робијаша и |
се на рачун првог који наиђе.</p> <p>— Знате шта је ново? — рече им Милева једно вече. — Мешов |
ека кад се Бела умеша, и рече:</p> <p>— Знате, отац, да се Миле тетка-Катин верио у Минхену... |
у другој соби. — Што су дивне, само да знате!... чу се отуда њен глас, јасан сад као од чистог |
— приговори јој стара жена.</p> <p>— Не знате ви те ствари — осече се Вишња за први пут. — Ја с |
ешити за конвенционални брак, и ђаво ће знати да ли ћеш шта сачувати од онога што сам ти говори |
и Ристић пружи прст на прозор. — Ко ће знати шта оне виде својим мрежастим очима!{S} Ипак, оне |
Публика се стане да надмеће ко ће више знати на памет тих његових бунтовничких изрека : „Абдик |
ер само гледајући у прошлост, ми можемо знати шта је вредео наш живот.</p> <p>— Ја хоћу најпре |
место главног уредника свога органа.{S} Знаци народне љубави пратили су га улицом.{S} Влада ниј |
иплому.</p> <p>Рекавши ово, она погледа значајно у Илића као да је хтела сазнати какав су утиса |
ак до подвољка и широког врата, па рече значајно: — У вашим годинама, сиротиња није зазор,</p> |
.. полако, дижући постепено глас, према значају предмета, одушевљавајући се, па падао у ватру и |
оће да учи школу, нека учи, а ако неће, значи да није за њу, па ће гледати друга посла.{S} Шта |
то знаш.{S} И кад ти говорим овако, не значи да одобравам оно што је раније било.{S} Говорим, |
љала на свог друга горак поглед који је значио разочарење, и ћутала.{S} Она није била још толик |
како жао ако је не известиш.{S} И онда, знаш како је, чича-Митре, треба помислити на све.</p> < |
<pb n="121" /> <p>— Ћути, безобразнице, знаш ми ти шта је љубав!...{S} Да, ја нисам противна љу |
.{S} Тетка ми рече да ниси долазила.{S} Знаш ли колико је сати?</p> <p>— Извини, колегинице — о |
ла с Радојем и још неколико девојака. — Знаш ли да си села у вилинско коло?</p> <p>— Кажу — дод |
"> <pb n="90" /> <head>VIII</head> <p>— Знаш ли да се Љуба Ћопа вратио са села — рече Зарија Че |
м?</p> <p>— Јесте.{S} Обоје су млади, а знаш какав је свет...{S} Баш ме данас у седници пита По |
е... мој Чедомире...{S} Не, то боли, да знаш како боли!...</p> <p>Он је поново прихвати и прине |
иближити природи и животињама.{S} О, да знаш колико ми мало поштујемо животињски свет!{S} Теби |
чињао да живи.</p> <p>— Је ли, зете, ти знаш француски... — приметила би му тада ташта. — Што н |
ече:</p> <p>— Ти си паметан човек... ти знаш шта радиш.{S} Наша варош дугује ти већ много, за п |
ођака. — Не станујем далеко.{S} Да само знаш како ми је леп стан, па баба... што је златна; при |
оже сачувај, ја нисам реакционар, ти то знаш.{S} И кад ти говорим овако, не значи да одобравам |
{S} Осећала се нека јака воња на влагу, зној, на човечје месо.{S} Чула се поново она опојна муз |
пожар учинио милост, заврнутих рукава, знојава лица, раздрљених груди и врата, босих ногу, па |
сваку стопу ове земље налили смо својим знојем и крвљу, а ми не знамо још колико неисцрпног зла |
у је из постеље, груди дрхтале, тело се знојило и под кожу јој подилазили непријатни жмарци.{S} |
и ништа.{S} Остави ме, мајко...{S} Ено, зове те служавка.</p> <p>Она је због Чедомира променила |
ола.{S} Он се језиком својих посетилаца зове звонко: <hi>чокалиница</hi>.{S} Од свију чокалиниц |
ироко лишће од ораха и букет процветале зове.{S} Горе, надносило се нешто неба, с групом осветљ |
онај Ибзенов јунак, Улфхај мислим да се зове...{S} Келнер, један полић!{S} Ето, такав треба да |
ао је да поред науке постоји оно што се зове примењена наука, <pb n="259" /> вештина, политика. |
, у ординарној лицитацији која се лажно зове <hi>влада народа</hi>.</p> <p>— Шта је лек томе?{S |
ма <hi>новинар</hi>.{S} Тако се у Чачку зове разносач новина, један <pb n="224" /> сакат млад ч |
вратима да их однесе, па се предомисли, зовну служавку и предаде јој што је имала у рукама.</p> |
и кривих ногу.{S} Њега сви његови гости зову <hi>Стрика</hi>, па по њему и његову гостионицу: < |
шта носи дан, а шта ноћ.{S} Странци нас зову земља изненађења.</p> <p>— Не слути, бога ти — одв |
овима и раштрканом селу, приређивала је зора величанствен ватромет.{S} Аница потрча хитро да по |
а.{S} Пријало јој је да тако гледа како зора свиће.{S} Нешто велико и утешно долазило јој је из |
" /> на широка места обасјана руменилом зоре и сребром првих сунчевих зрака.{S} То су пријатна |
аног мудраца занимало га.{S} Он оста до зоре пијуцкајући <pb n="172" /> шљивовицу.{S} Ристић се |
ца и разлистале природе, која се у роси зориној купала безбрижно, разблудно.{S} Осећала се нека |
ишће од врба промицао је по који сунчев зрак и изливао свој бакар и злато по зеленом бусењу.{S} |
е не предаде ни привиђењу који је кишни зрак правио од његове пријатељице.{S} Он јој предаде ше |
е кисела воња на јеличко вино.{S} Један зрак сунца играо се око гирланда од разнобојне хартије, |
руменилом зоре и сребром првих сунчевих зрака.{S} То су пријатна заклоништа, засађена лиснатим |
унце је залазило за један облак, бацало зраке и чаробно осветљавало парче неба које се видело, |
о је један ружичаст сноп првих сунчевих зракова.{S} А даље, по шору, поцрнелим крововима и рашт |
својој другарици, она је стајала сама у зраку пуном кише.{S} Све је око ње било сиво, тако сиво |
ј улици.{S} Ноћне светиљке чкиљеле су у зраку пуном кише.{S} Под њима се белуцала црна калдрма. |
остана и покроваца скакутали су сунчеви зраци.{S} Небо је било ведро.{S} Тек по неки облак био |
аздух је трептао око њих позлаћен косим зрацима сунца.{S} Он узе за руку своју другарицу; брзо |
анска дела.</p> <p>Осећала се слободна, зрела, цела.{S} Како јој је сад изгледао јадан живот у |
У то доба године ливада је најлепша.{S} Зрела трава злати се, прелива као свила.{S} Међу травка |
постао њен муж, о њој самој.{S} Она је зрела као зрела воћка, невина као дивља ружа.{S} Зима ј |
н муж, о њој самој.{S} Она је зрела као зрела воћка, невина као дивља ружа.{S} Зима је попусти. |
д свежег, росног зеленила по сред суве, зреле траве.</p> <p>— Да дивна кола! — кликну гласно, п |
а и што се чудно мешало са првим цртама зрелих година.{S} Девојка га никад лепшег није видела.{ |
ни Моравиних обала, намирисаних мирисом зрелих јагода и одроњене земље, о отегнутој јеци гајда |
од лишћа црвеног као бакар.{S} По који зрео кестен лупио би о калдрму и измамио уплашен узвик |
жеже.{S} Нигде тице да се чује.{S} Биље зри.{S} Вишња је спустила завесе.{S} У соби је мрак, ал |
{S} Жабе су крекетале, попци и скакавци зрикали.{S} Он се упути право преко њива.</p> <p>Ишао ј |
ног стања — објашњавао је разлог што су зрнца философије дошла на та непосвећена места, смешећи |
држала отворена.{S} Видела се оба реда зуба.{S} Усне се згрчише на четири угла.{S} Реч се заус |
м ватром.{S} Очи су гледале укочено.{S} Зуби се белели испод згрчених усана.{S} Груди се тресле |
г узбуђења.{S} Њени <pb n="131" /> бели зуби гризли су нервозно један крај њених усана.</p> <p> |
гледала га весело и смешила се.{S} Њени зуби сијали су испод румене, свеже губице као дрво под |
жив.{S} Свест јој се губила.{S} У ушима зујала блага музика, отегнути тонови који опијају.{S} П |
уцкао косом о калдрму.{S} Неколико мува зујало је око оба дућанска прозора.{S} У рафовима се ша |
ти, неудата, остављена.</p> <p>То је ос зујао у чокоту.</p> <p>— Бесмислице! — рече у себи дево |
удружења, учио на памет поједине фразе, зурио дубоко у ноћ у неподгрејаном и полуосветљеном ћил |
овору час <hi>ти</hi>, час <hi>ви</hi>, и, кад дођоше до њене куће, раставише се као стари приј |
еђутим, лева му је била потпуно здрава, и он је њоме махао по ваздуху, као да би боље доказао о |
набавку савршенијих справа и средстава, и у опште претпостављати, свуда где му је то место, мат |
ајнепосећеније кутове варошких паркова, и ту их поново читао, разгледао сваку реч, загледао у м |
{S} Ја нисам груб.{S} Ја имам искуства, и то је све.{S} Ја познајем живот.{S} Он вреди толико к |
и се у том глас неког из њеног друштва, и она је већ заборављала на свог првог учитеља.</p> <p> |
атиремо узајамно, не знајући због чега, и ми ћемо проћи цео наш живот у немиру и свађи.{S} Ми ж |
им кондицију из овог или оног разлога, и вишо се не врати.{S} То је било већ лакше.{S} Ипак се |
е.{S} Неколико корака од средине града, и већ је човек улазио у споредне улице, непознате кварт |
знања, да је био жртва глупог случаја, и да... на крају крајева, он њу воли још, њу једину, њу |
а стаза.{S} Начини још неколико корака, и спусти се на једну клупу, коју угледа празну и усамље |
трану, где се златила читава простирка, и њен глас, већ без трунке тајанствености, одјекну доли |
а је обузимала нека чар, скоро физичка, и он је терао пером, као да броди морем начињеним од са |
с, кружила неко време, па опет слетала, и крештала свеједнако и јогунасто.{S} У једном тренутку |
ако јак, да се пробудила сва уздрхтала, и није могла више заспати.{S} Заман је гонила његове сл |
летња ноћ дизала се лагано, као магла, и откривала широк шор, пун отврдлог блата, накривљене п |
/p> <p>— А љубав, мама? — примети Бела, и несташно успи усницама.</p> <pb n="121" /> <p>— Ћути, |
дим домаћег димњака.{S} Она није умела, и поред својих лектира, да измири старински морални зак |
лози, у влажном хладу лозиног зеленила, и да је гледа, <pb n="222" /> посматра њу и њен венац с |
p>— Затим?</p> <p>— Ја сам већ покисла, и...</p> <p>— И?</p> <p>— Свак од нас има свој пут.</p> |
ожда је и она <pb n="39" /> имала жеља, и то још раније него Вишња, да се развије што више, да |
ли о лаким стварима, о интимним везама, и он им није смео прилазити, он је бежао даље од њих.{S |
диже јој главу својим изанђалим рукама, и обузета оним присним сажаљењем, које може да осети са |
многогодишњим <pb n="179" /> крмачама, и наби на очи доста фин цвикер.{S} Он је метао те наоча |
простачки гримасама, вратом и куковима, и, за један глас више, наручивале мокролушким жаргоном: |
већ имала потребу да се допада људима, и друго, што су је другарице, ћерке чиновничких и остал |
обузимала ју је час топлина, час зима, и она се журила школи све више, као да ју је тамо чекао |
<p>Илић му пружи кутију с палидрвцима, и упита га, пола у шали, пола озбиљно:</p> <p>— Откад т |
ким алтруизмом, са сељацима — светцима, и непрегледним површинама леда и снега.{S} Живео је сам |
су чешће са њом, па после сваког дана, и најзад без ње.{S} Како се Каја изгубила из њиховог др |
накићених шешира, разапетих сунцобрана, и задржа се на једном споменику, окруженом букетом прец |
једна школа која је раније била механа, и старо гробље, пуно дудова.{S} Тек са јужне стране нал |
требати, па да узајми.{S} Он то призна, и осмејкиваше се стидљиво, као да је тражио опроштај шт |
ја ово чиним од себе? — освести се она, и скочи са постеље као да се брани од нечијег насртаја. |
ојих лектира правећи разнолика опажања, и уживао страсно у филозофским проблемима.{S} Култура м |
штво састане, без нарочитог договарања, и весеље букне, у толико јаче у колико је дотле избегав |
ад ти се допада! — рече, најзад, Вишња, и пружи му цвет.</p> <p>Он га узе.{S} Промуца неколико |
<p>— Не... не, Чедомире! — рече Вишња, и истрже руку.</p> <p>Па и доцније, она је избегавала о |
<p>— Извол’те — рече кад отвори врата, и пријатељски додирну раме младићу, док један светао, ч |
равој пети, дохвати се отворених врата, и, поклецнувши само једанпут својом хромом ногом, већ б |
је се могао скалупити у та општа места, и Вишња би пропала ако би пао у туђе руке.{S} Он јој је |
{S} У државној служби није нашао места, и ако су тамо постављани људи с мање школе од њега.{S} |
д синоћ лутале по глави.{S} Она заћута, и тек пошто се први час сврши, упита другарицу без неко |
ими радо овај изговор да не ради ништа, и приста.{S} Они пређоше трем.{S} Један стари човек, ко |
ком запали јој се кецеља поред огњишта, и само срећан случај спасе девојку од даље несреће.</p> |
повукла се у једну кућицу из дворишта, и ту, од оног што јој је остало од мираза, живела са де |
> <p>— Шта ти је, Вишња? — упита Аница, и погледа у собу неодређено.</p> <p>Млада учитељица је |
е састоји <pb n="85" /> ова чокалиница, и остали понешто дужни по умашћеним и у крајевима испре |
има, те једва дочека кад се Бела умеша, и рече:</p> <p>— Знате, отац, да се Миле тетка-Катин ве |
и како у њима дрхти цела Радојева душа, и збуни се.{S} Сунце је било дошло према њима.{S} Ствар |
е формирао један воз... ја бејах готов, и ја те позвах.</p> <p>— То не беше ништа одређено — пр |
илософа.{S} Зато је сматран за смешног, и ако их је било много луђих.{S} У државној служби није |
раније запазио једног коња, врло лепог, и чудио се одкуд њега да употребе на тај простачки поса |
53" /> додир тога девојчета.{S} Најзад, и он је био млад, и он је имао у срцу нежности.</p> <p> |
девојчета.{S} Најзад, и он је био млад, и он је имао у срцу нежности.</p> <p>У природи је наста |
тру, не задржа никакву резерву за себе, и врати се у Београд.{S} Мајка је покушала да се измире |
дохвати књигу, баци је у угао иза себе, и, као да је хтео утопити своје мисли, он се предаде за |
пошла неколико корака ка углу од собе, и онда застала, покривши очи рукама.{S} Један део расут |
се гуша стеже, очи почеше да га сврбе, и њега обузе луда, болесна жудња да рашири руке и да за |
интересује — одговори младић без журбе, и кад остаде на само са Белом, разви новине.</p> <p>— П |
јане усне, које се прилепише за његове, и осташе тако, за један тренутак, слатке, топле, уздрхт |
ирало у душу.{S} Она их је памтила све, и несвесно упоређивала са оним што су јој у школи преда |
нда то говорио.{S} Али се свет препаде, и ето...</p> <p>Радоје наби качкету јаче на очи, распал |
белу варош на саставу две велике воде, и изазивале слику студента Илића.</p> <p>Још највише би |
ће, госпа-Матовићка је одлазила такође, и то брзо, као да је виле гоне, а враћала се тек у вече |
, то време пролази; централа се подиже, и ја ћу ускоро, као онај класични песник, који је поздр |
гађала под лаком материјом летње блузе, и нежним лицем девојке, чија хромост није допуштала чес |
После је узе у обе шаке и миловаше је, и преко лакта, оборених очију, без иједне мисли у глави |
би продужио своје дело такво какво је, и нашао му логичан закључак; шта би га се тицало што би |
ивала своје домаће прилике и неприлике, и сагнути главу пред потребама породице.{S} Стога млада |
у својим рукама, као тврдица златнике, и да се свети, да руши, да обара.{S} Заставници прогрес |
другарице.{S} Узела ју је за обе руке, и понављала:</p> <p>— Па како си ми још?{S} Па шта ми р |
<p>У том тренутку студент се сети Беле, и, поред све оргије страсти, начини упоређење између те |
а не задовољи се тиме.{S} Она оде даље, и стаде му цртати положај те своје творевине према њему |
а, легала и дизала се с њим из постеље, и са којом је живео као са метресом.</p> <p>Претпостављ |
ама, у преводу неког Грка, чије је име, и доцније, с муком изговарао.{S} Читао је све што му до |
ешто јаче од ње заповедало је сад њоме, и она раскопча хаљину до дна.</p> <p>Гомила разних осећ |
, читала, по каткад, сензационе романе, и јела слаткише, почев од најфинијег швајцарског фондан |
ама, она их већ виде заљубљене, верене, и пред олтаром.{S} Ах, тај олтар!...{S} Поред свега соц |
успомене, оне лепше, ницале су око ње, и она је била тад уверена да је Београд њено изабрано м |
ставише Илића да чују и његово мишљење, и позваше га <hi>код Пеливана</hi>, бозаџије чувеног у |
горак поглед који је значио разочарење, и ћутала.{S} Она није била још толико јака да му баци и |
имале је против њене воље као искушење, и девојка би се стресла од неке слатке, несносне језе к |
гвозденим ногама у виду лавовске шапе, и са уским зеленим лествицама.</p> <p>— Као на Калимегд |
ући.{S} Али је она не пусти испреда се, и, између осталих ситница које се говоре међу девојкама |
сва слава, пред њима, бледи и губи се, и као што би радила мајка, глас целог народа их љушка у |
ну хаљину, подиже један крај од завесе, и посади се крај прозора.{S} Напољу је свитало.{S} Крат |
аревићева је остала чиста као кап росе, и чекала будућност и изабраног мужа; чекала их стрпљиво |
шапутао му нешто пропињући се на прсте, и грдио мајку и сестру: <pb n="7" /></p> <p>— Та остав’ |
ких последица.</p> <p>Остави шеталиште, и упути се ка универзитету.{S} Старинска зграда бацала |
ећу ако је сретну, несрећу много чешће, и судбину која им се одреди.{S} Реч слобода за њих је с |
че се натрашке, гледајући га нетремице, и изгуби се иза врата лагано, нечујно, неприметно, као |
је за причу!</p> <p>Брод обиђе брдашце, и пред путницима се указа цела панорама Београда са дун |
воће на рационални начин.{S} Шта више, и по спољашности се разликовао од мештана, окорелих у н |
се уверити и овом половином своје душе, и обећавала себи да неће мрзети <pb n="49" /> девојачку |
су пролазили, требало се журити за воз, и она приону око свога кофера.</p> <p>Имала је право шт |
ових очију весели и шарени као сватови, и губили се у ноћ преживелих година.{S} Преста брзо да |
поток је јурио поред ње.{S} Она загази, и пређе на другу страну.{S} Кораци су се приближавали.< |
<p>Илић махну руком кочијашу да полази, и више се не врати својој ташти ни својој жени.</p> <p> |
уђени примити га.{S} Да, време пролази, и једанпут дође тренутак кад се мора имати храбрости и |
и ме више не волиш? — стаде да се мази, и набра обрве.</p> <pb n="189" /> <p>Младић уздахну, не |
десном колену, који је добио на робији, и грдио свога сина.</p> <p>— Шта је с тобом? — говорио |
и још једанпут те стихове! — рече Бели, и осети како му цело тело дрхти, а на срце му наваљују |
јер наше време није оно што смо хтели, и ми смо се горко преварили у систем парламентарних вла |
њену земљу.{S} Грађани, у пола обучени, и војска пристизали су у гомилама.{S} Журно се копало, |
његов поглед.{S} Пуштала га да говори, и тек тако, гледајући у страну, осећала се сигурна у ње |
и, материна мазо — пребаци брат сестри, и један сјај мушке надмоћности засја у дечковим очима. |
лични непријатељ кога треба савладати, и он га је презирао као тиранина чију је сурову владу р |
и, али се уздржа од сваке заједљивости, и одговори мирно:</p> <p>— Његова мајка и моја рођене с |
о блудели су облаци час бели, час жути, и губили се лагано у помрчини.</p> <p>— Ми ступамо поср |
и ћеш се решити за конвенционални брак, и ђаво ће знати да ли ћеш шта сачувати од онога што сам |
рити; треба је послушати, рећи је увек, и увек радити тако да је човек може рећи.</p> </div> <d |
ване.{S} Носио је сваки дан оковратник, и то оборен, с лептирастом краватом, која је играла око |
атељима...{S} Теби првој о њој казујем, и хтео бих да знам шта ти о том мислиш?</p> <p>Вишњин п |
у ми сјајне; кадгод, чини ми се, успем, и тада осетим једно бескрајно задовољство које се не да |
ли он одби позив ћутке, махнувши руком, и уђе у парк.</p> <p>Ту је било света још више.{S} Скло |
ико липа засађених пред каквом кафаном, и широко незграпно кубе старинске цркве, са златним крс |
во љубакања.</p> <p>— Тако ћеш, једном, и мене оставити — одбијала је његова умиљавања — и чуди |
а.{S} Он јој приђе са чежњом и страхом, и после првих поздрава могаде јој рећи тек:</p> <p>— Ку |
у једну утврђену тачку, као у неки сан, и хтеле рећи:</p> <p>— Да дивног сна!{S} Оставите ме да |
ушу, па је остави да сања започети сан, и пољупци где тело дише дахом другог тела, где се крше |
а одговарала, ма да ју нико није питао, и гледала младића задивљено, угризнуте усне, истурених |
е.{S} Он јој предаде шешир врло учтиво, и рече хладно, готово опоро:</p> <p>— Хоћемо ли да се в |
дарица већ била изашла.</p> <p>— И ово, и ово, не треба ми ништа — и бацао је белешке, писма, к |
ује; затим се дизао јаче, лупао готово, и челичним звуком испуњавао одају као нешто живо.{S} То |
ишу ништа, полажу много на беседништво, и живе, скривено, по Палилули и Енглезовцу, с каквом хи |
адском друму, који се доцније обогатио, и оца, родом из једног златиборског села чији се отегну |
е куће, за коју га ништа није везивало, и нађе се са својим вршњацима, децом такође из бољих ку |
н прамен косе што јој је падао на чело, и јекну болно:</p> <p>— Шта је ово мени?{S} Ја нећу то. |
пута.{S} Корачала је брзо, али сигурно, и изгуби се не окренувши се.</p> <p>Вратила се одмах у |
је то могуће, то ће бити врло корисно, и, надам се, наши ће те разумети.</p> <p>— Да, мени је |
опет видети — одговори Илић енергично, и ухвати девојку за руку.</p> <p>— Шта ми имамо још јед |
за светло, бело, као растопљено сребро, и <pb n="74" /> још високо над зарубљеним брдом преко С |
ражи своју сопствену срећу, пошто-пото, и с <pb n="165" /> друге стране нужности друштвеног жив |
о сам доктора.{S} Он јој преписа нешто, и рече ми да ће се вечерас навратити.{S} Боји се да не |
је су стајале као прилепљене уз прозор, и са одсуства присних ситница, домаћих успомена и дранг |
аке оскудице и понижења, те одложи час, и хтеде се вратити.{S} Али га госпођа понуди да се одмо |
његовим, па га стегоше, задрхташе опет, и стегоше.{S} Предео је био пуст.{S} Влажна пољана диса |
ни чудно у наше доба — одговори младић, и отворено <pb n="130" /> погледа у Белине очи. — Али н |
су велики хлад.{S} Девојка обори главу, и посматраше дуго своју сенку која је расла поред ње.{S |
ном девојком, којој примети само главу, и од главе бео, нежан профил с очима дубоко занесеним у |
постепено, свест му се враћала у главу, и он се питао:</p> <p>— Шта сам урадио!</p> <p>Тада, је |
>Арап је држао високо своју лепу главу, и није хтео да погледа те одрпанице.{S} Кад би се кола |
ађоше у том незадовољству узорану њиву, и народ се формира, готово као један човек, у једну стр |
сипало се, бацало, раздавало суседству, и наравно плата није била довољна.{S} Чедомирова сестра |
ста комедија; лукавство замењује снагу, и помоћу више или мање вештине са којом се та комедија |
ћа, оне се крију и од сопствених очију, и обујме нас тек кад нас, као неко фино вино, преваре с |
одличну кујну своје жене.{S} Кад би му, и поред тога, остало слободног времена, он је износио с |
о, крајем пута, оборене главе у страну, и викао као по дужности:</p> <p>— Ево лепа воћа!...{S} |
истурених груди.</p> <p>Мајка уздахну, и то овог пута искрено.{S} Узе двоје младих за руке, пр |
ју кад куцне девет сати, време спавању, и варош остаје мирна и <pb n="209" /> иста.{S} Пре тога |
су једини добар узор уметничком певању, и, да је хтео мењати хришћанство, он би место крста наб |
у за то време семестре на универзитету, и већ знају вредност годинама службе.{S} То су они који |
ати и успети.{S} Понекад пада у севдах, и тада пева прилично.{S} То су они који одавно имају го |
S} Она несвесно збаци са себе покривач, и оста тако, изваљена на леђа, полуоткривена и дишући д |
ону тек кад има још некога.{S} У варош, и кад би излазила, ишла је у пратњи госпа-Клеопатре.{S} |
а од твојих доброжелећих ти родитеља... и Радоја који ти ово писмо пише и у свему ми се на руци |
ла је његова умиљавања — и чудити се... и смејати предрасудама!</p> <p>Говорила је то да би га |
} Спас радног народа је у револуцији... и само у револуцији... и опет вам кажем: у револуцији, |
у револуцији... и само у револуцији... и опет вам кажем: у револуцији, па ма како ви решили.</ |
ријатељи.</p> <p>— Да, стари свакако... и ми старимо, ми сами.</p> <p>— Ти Вишња?{S} Ти си млађ |
већена погинулим Србима у ратовима 1912 и 13 године, јер они који су пали за Отаџбину, по речим |
урадила нешто што није требала учинити; и то ју је болело.{S} Куд се окрене чинило јој се да је |
ице ћутале, а једноставан <pb n="44" /> и таман облак ширио се све више изнад њихових глава.{S} |
адовољство гледајући људе <pb n="57" /> и ствари тако тесно везане за њен дотадањи живот.{S} Уз |
ругу страну, затвори очи <pb n="308" /> и покуша да поново заспи, као дотле, мирно, не мислећи |
инске беседе код <hi>Златног Крста</hi> и тврди да ја личим на њеног сина који је умро као пито |
бу, која је била за <hi>боље госте</hi> и у исти мах служила за кување, долазиле су оближње рад |
на последње <pb n="266" /><hi>како</hi> и <hi>зашто</hi>.{S} Треба признати, Илићу, наука остад |
та треба више, па да се буде срећан!{S} И у том слатком расположењу, које не потиче из одређени |
жена...{S} Ко ће у то да верује!...{S} И то да дочекам у својој рођеној кући, гром вас спалио. |
иниш једно писмо.{S} Нек дете зна...{S} И кажем јој ја да се чува.{S} Мисли да јој је још осамн |
и ти долазио код <hi>Еснафлије</hi>.{S} И ти си погорелац на свој начин, је ли тако?{S} Ха!{S} |
требама, расподељује своја средства.{S} И други: немиран дух, заљубљен у бескрајност, фантаст к |
отвореног плаветнила као санта леда.{S} И по околним кућама било је доста светлости.{S} Али шта |
огнем мајци.{S} Наша је кућа велика.{S} И затим, доста сам потрошила очевих новаца због школе.{ |
кућу, па је ваљада промаја ударила.{S} И говори ја стоци да се угледа на ову Швабицу преко пут |
е није лако у газдаричиним годинама.{S} И кад се преболи, остане увек нешто.</p> <p>— Шта мисли |
домир Илић излазио из куће Матовића.{S} И у Београду је сунце залазило, само другојачије, ћудљи |
ини својих простих, неугледних кућа.{S} И онда опет писмо, у истом бакалском коферту, с рапавом |
чка.{S} Илић се тада јогунио такође.{S} И рат се продужавао, мењале се само позиције.</p> </div |
, да их је хтела сакрити; болеле је.{S} И као да се хтела отрести тих осећаја, рече својој друг |
љом, него да је дочепа у своје шаке.{S} И он не жели власт да учини добра себи или другом, него |
ушци.{S} То је био знак да се крене.{S} И он пође, вукући се, климајући десно-лево.</p> <p>— Сп |
Наста један тренутак потпуне тишине.{S} И две се жене загрлише, трудећи се да утеше једна другу |
школац, образован човек, виши од ње.{S} И млада девојка као да је хтела узети у одбрану свога н |
чинило јој се да се губи све око ње.{S} И она сама се губи, нестаје је, тоне.</p> <p>— Шта ме с |
групама пратили једно друго до куће.{S} И, она је легала сва срећна, певушећи своју омиљену пес |
њега налетише црне мисли као осице.{S} И као да се хтеде одбранити од њих, он поново обгрли по |
дом тај мирни <pb n="154" /> пејзаж.{S} И док је дим пузио у модрим трубама ка чистом плаветнил |
тва о свету и примењеној философији.{S} И он је личио на оног класичног магарца који је скапао |
пожара, сталних оправки и поправки.{S} И сад, да се ту усели неки Нишлија само за то, што госп |
о јој је природно, младићски, ђачки.{S} И доиста, ово их приближи.{S} Она се одушевљавала тој п |
и да би могао припомоћи тој промени.{S} И још нешто.{S} Младићу није било добро.{S} Ваљада, бур |
не вратила се, како кажу наши стари.{S} И девојка је мислила поново на свог пријатеља:</p> <p>— |
како их само Београд може показати.{S} И та варош, са белим именом, представи му се црна као г |
ћутали.{S} Нешто се морало говорити.{S} И двоје драгих испунише ту тишину, пуну неказаних ствар |
атеља.{S} Угушивала је глас савести.{S} И, он је сад оставља...</p> <p>— Без једне речи, као да |
изгубити један део своје потпуности.{S} И тада не би био срећан, јер би се осећао крњ, сакат, ј |
да живи!{S} У Млави су ретки Илићи.{S} И дани су пролазили, а за њима месеци, године.</p> <p>С |
он се морао допадати тој госпођици.{S} И као код свих природа које мисле право, које не рачуна |
У животу су ретки поновни састанци.{S} И затим, једно од другог растаје се, не разумевши се.{S |
буде нежан <pb n="114" /> према њој.{S} И сем тог, она је била болешљива, нервозна девојчица, к |
у, или бар обећавају, какав добитак.{S} И веруј ми, они <pb n="279" /> добивају.{S} Пре неки да |
е будеш... као ја, несрећна за увек.{S} И упамти, свет је врло зао према онима који нису имали |
емењава.</p> <p>— Да.{S} Ја то знам.{S} И ја примам борбу.{S} Ја сам наоружан знањем целе наше |
/p> <p>Млади студент корачао је сам.{S} И он је ишао у шетњу.{S} Познавао је готово цео тај све |
вечје спомене, као и многима другим.{S} И млади човек осети се крив што узнемирава то тихо језе |
ву државу у ствари начинити његовом.{S} И место што му држава одузима последњи грош ради чегрта |
Држава је помогла друштво кредитом.{S} И већ се с пролећа приступило радовима на подизању цент |
један кратак <pb n="146" /> поклон.{S} И кола одмакоше правим булеваром Краља Александра.</p> |
увредљивим писмом.{S} Зет се умешао.{S} И Чедомир је прекинуо сваку везу са својом породицом.</ |
вала од спомена на њихово познаство.{S} И, он није био никад сигуран да га она озбиљно воли.{S} |
ла њену душу.{S} Посао јој се милио.{S} И време је проводила лако, радећи у школи појачано, ску |
си себе, своје, време што је прошло.{S} И вратила си се несрећнија него кад си пошла.</p> <p>Де |
чајни дивљи каранфили боје као вино.{S} И мириси су разни: на печен хлеб, на јагоде, на младост |
лишавао се ко је југ, а ко је север.{S} И доцније није никад заборавио што је ту научио.</p> <p |
познати крај где би почео нов живот.{S} И као да хтеде остварити овај сан, он се обрати девојци |
нам прође као сат, а сат као минут.{S} И ја се само Богу молим да заустави то време, да се не |
.{S} Голе мишице блеснуше кроз собу.{S} И ово дете, сакато, размажено, претвори се у <pb n="133 |
часовници јевтиније него у Београду.{S} И сама му је радња била другојачија него у осталих.{S} |
ј.{S} Светлост се претварала у сузу.{S} И суза за сузом поче да се ниже, као ђердан, низ образе |
ђане хартије, ту архиву, већ велику.{S} И уверени присталица материјалистичке философије претва |
била људски створ, завезан за земљу.{S} И још нешто горе: жена, женска страна, подјармљена туђо |
ред њима, губило се све више у таму.{S} И мрак се спуштао као плаветна платна, изаткана од праш |
ећам.{S} Ја сам увек говорио истину.{S} И ја вам кажем — удари гласом Матовић, као да држи пред |
ао незгодни случај и своју оскудицу.{S} И они се вратише у варош још веселији него што су пошли |
удати.</p> <p>Остојић прште у смех.{S} И Вишња се насмеја.</p> <p>— Гатке! — рече она немарно. |
} Он се сроза с канабета као кривац.{S} И заронивши главу у крајеве девојкине хаљине, загрца:</ |
ај, ја нисам реакционар, ти то знаш.{S} И кад ти говорим овако, не значи да одобравам оно што ј |
бити свакако жао ако је не известиш.{S} И онда, знаш како је, чича-Митре, треба помислити на св |
Младену какво правило из математике?{S} И нашто оно њено подигравање којим је хтела да сакрије |
</hi>, антидинастичар, јатак краљоубицâ и шта још не, што је један лични режим начинио од овог |
ардон...{S} Имам посла.{S} До виђења! — и већ се нађе пред Вишњом, стидљив и он, збуњен, светли |
уз прозорско окно...{S} Погледај их! — и Ристић пружи прст на прозор. — Ко ће знати шта оне ви |
о тада — Ко зна каква судбина те чека — И зашто си тако срећна сада!...</p> <p>Промицале су оку |
тавити — одбијала је његова умиљавања — и чудити се... и смејати предрасудама!</p> <p>Говорила |
<p>— И ово, и ово, не треба ми ништа — и бацао је белешке, писма, књиге, фотографије.</p> <p>У |
, усплахирено:</p> <p>— Ево, на, држи — и предаде јој све од свог рукописа што је рукама могао |
/p> <pb n="285" /> <p>— Фразе!</p> <p>— И фразе су нешто кад су тачне.{S} Ти се појављујеш међу |
<p>— Ја сам већ покисла, и...</p> <p>— И?</p> <p>— Свак од нас има свој пут.</p> <p>— Не говор |
је газдарица већ била изашла.</p> <p>— И ово, и ово, не треба ми ништа — и бацао је белешке, п |
ио да купи шешир његовој жени.</p> <p>— И он га је купио?</p> <p>— Купио.{S} Вели ми, тај ми но |
куп, а човек ми изгледа ваљан.</p> <p>— И ја сам то нешто мислила.{S} Друго је сад, а друго беш |
цу, сваки дан испуним корисно.</p> <p>— И ти си срећна? — прекину је Илић.</p> <p>— Не знам, мо |
ли други украс за његову собу.</p> <p>— И сем тога, мени је пријатно ваше друштво.{S} Кад разго |
дунсту или ћурче на подварку.</p> <p>— И једно и друго — одговарао је старац на постављено пит |
оплину.{S} Успи уснама и рече:</p> <p>— И Чедомир... чудна ми чуда!{S} За њега и јесу којекакви |
у почињала просто, једном речи: „Чедо!“ и, мало ђачки, мало новинарски и књишки, излагала строг |
је свештеник певао: „Исајије ликуј...“ и водио их око налоња, он је понављао у себи надничарев |
поштовали, јер су га колеге пањкале, а и сам је био крив: био је лабав, давао је лако добре оц |
је срце.{S} Ја сам изабрао ово друго, а и ти ћеш... сигуран сам.{S} Пиј, проводи се, уживај мла |
фале прангије! — говорила је нова баба и певуцкала неку популарну арију.</p> </div> <div type= |
карници на крају вароши купили су хлеба и сира. <pb n="302" /> На једном брдашцу отац му је обј |
ајци гласом у којем је одјекивала жалба и прекор. — Тако ми ружно стоји кад играм!</p> <p>У очи |
ржава и виши интереси, до ђавола држава и виши интереси!</p> <p>— Ту је народ, коме његови пред |
дрећи те користи кад је у питању држава и виши интереси, до ђавола држава и виши интереси!</p> |
бро види да прави глупости, а продужава и прави их нове, све му изгледа лако.{S} Уз њега се при |
Сева будак, а онај кујунџијин настојава и соколи...</p> <p>Увече је одјекивало по вароши од пуц |
а другој девојци чије поверење изиграва и чијом се слабошћу користи, према себи самом на крају |
ка, моћног протектора који дарива права и користи.{S} Он га није имао, он му се чинио као његов |
г кредита за набавку савршенијих справа и средстава, и у опште претпостављати, свуда где му је |
азначеј.</p> <p>Река стешњена, пенушава и као зауздана, пробијала се још кроз отвор на средини. |
{S} У осталом, већ их пристигоше Милева и њен пратилац.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сунце је |
у њено расположење.</p> <p>— Да си жива и здрава, још прве године.{S} Мој колега беше дошао так |
је се видело, неколико суседних кровова и заруделе кајсије у башти.</p> <p>— Ви волите кајсије? |
анак пред растанком.{S} Неколико путова и странпутица укрштали су се овде и изазивали мисли о д |
о управо што држи целу пирамиду друштва и који најтеже осећају њен терет.</p> <p>Вишња је волел |
шта род.</p> <p>— Гле ти, видре, чак га и то интересује — одврати госпођа на рачун Поповића, па |
уђу у наш живот једног дана, заузму га и помету; због њих променимо своје навике, укусе, идеје |
једног дана уђу у наш живот, заузму га и помету.{S} Због њих променимо своје навике, укусе, ма |
тачка добра, јер је дигао руку од свега и почео бежати од својих...{S} Најискреније су животиње |
И Чедомир... чудна ми чуда!{S} За њега и јесу којекакви богаљи.{S} Ју, господина — додаде посл |
адић девојци која је стајала поред њега и гледала, стегнутих губица, у лепу долину, где је било |
у је било и од самог Илића, а ради њега и ради својих родитеља, она је желела бити најбоља жена |
у Матовић.</p> <p>Она је седела до њега и посматрала га весело, готово безазлено и у исти мах н |
о његово поштење усправи се између њега и девојке.{S} Он се сроза с канабета као кривац.{S} И з |
Зар то није другим речима: право јачега и вештијега, влада аристократије, ропство слабих ?{S} З |
ножиће за воће, са оштрицом од месинга и дршком од порцулана, по којем су се плеле плаветне ша |
е, све неке стране физиономије.{S} Кога и позна, чини јој се далек, хладан, као окаменотина.{S} |
рница, није могла да схвати свога друга и питала се откуд долази ова промена.</p> <p>Чедомир је |
назебла, па се много брине за тебе, да и ти ниси, не дај боже, болесна, да ти школа није тешка |
зажелимо, с једним болним осећањем, да и ми полетимо безбрижно као лептир, да раширимо <pb n=" |
и били су је размазили, те је желела да и Чедомир буде нежан <pb n="114" /> према њој.{S} И сем |
шена без свега мога знања, без појма да и постоје славни психолози?“ Цело његово биће вукло га |
у дињу. — Дао Бог па родиле, те хоће да и ти окусиш... „Знам, вели, да их се Вишња зажелела у Б |
лића. — Ко ме не познаје помислио би да и ја пушим!</p> <p>— Не пушиш никако?</p> <p>— Једна ци |
весеље целог друштва, расцветана ливада и ти мириси заносили су је.{S} Своме препуном срцу нала |
етла трака од Саве, једна зелена ливада и цела железничка станица.{S} Разни колосеци, низови ва |
осмеху што му га је извајала добра нада и што се чудно мешало са првим цртама зрелих година.{S} |
вежине од ветра који се дизао са запада и наносио по који облак.{S} Света је било пред кафанама |
ки пројекат о осигурању сељака од града и стоке од помора.{S} Успео је да оба пројекта озакони |
варош по свом положају, после Цариграда и Неапоља, најлепша на свету, а ја се кладим да је она |
спуњавала је тај посвећени кут Београда и била његов најбољи украс.{S} Тако слободна, још више |
ветцима, и непрегледним површинама леда и снега.{S} Живео је само духом.{S} Проналазио је масу |
би био довољан да заштити народ од леда и метиља!{S} Матовић признаде отворено своју погрешку, |
или цигаре, весела лица, охолог погледа и одела по последњој моди.</p> <p>Илић је поносито снос |
<p>— О еманципацији жена.</p> <p>— Чеда и еманципација! — прште Каја у смех. — Ко га не познаје |
о развијена бедра, често несвесне стида и срама, а понекад намерно, с извесном циничном сиротињ |
ни радови предузећа; наравно да су онда и скупо стали, те се оно мало новаца колико се могло ск |
бала, намирисаних мирисом зрелих јагода и одроњене земље, о отегнутој јеци гајда по механама гд |
точкова у покрету, гомиле радног народа и беле куће, пуне ситне дечице.</p> <p>Нешто се од тога |
живот: супротности између разних народа и разних епоха, опозиције у срцу једног истог друштва, |
су свој врхунац.{S} Материјална природа и силе које владају њоме нису више имале недокучивих та |
видео први пут, помислио би да је горда и надута, али, у иоле познатијем <pb n="104" /> друштву |
године.{S} Чедомир је, намрштених веђа и суморно, палио своју цигару.{S} Девојки је један обла |
ање указа о помиловању, откивање гвожђа и несигурне кораке ослобођеникове који пролази без бриг |
је требала да представља састанак Ромеа и Јулије.{S} Стаклена врата водила су из кујне у Вишњин |
ла се обесила о једру мишицу свога мужа и говорила усхићено:</p> <p>— Наша је кућа једна мала р |
на, кад се тако нашла изненада без мужа и прихода, повукла се у једну кућицу из дворишта, и ту, |
високог, мршавог студента бледих образа и поноситих очију, дошао неки други младић који би био |
сигурног прихода, без пријатељских веза и заштитника, права друштвена нула, некористан никоме и |
ба припремити револуцију...</p> <p>— Ја и даље остајем противник тог кабинетског социјализма — |
Лазаревићева! — кликнула је весело Каја и обесила јој се око врата, па је пољубила с обе стране |
ше.{S} Слика Чедомира, његовог загрљаја и оног бесног канкана пред толиким светом, није је оста |
главна наша река ?{S} Од ужичких голија и врањских винограда, она поји целу нашу земљу, држи је |
ћа, али као што је то обичај, дечурлија и пуштена стока поломили <pb n="144" /> су младице.{S} |
е.</p> <p>— Сервус — одговори му Зарија и понуди столицу. — Јест, знао сам ја <pb n="168" /> то |
Од свију чокалиница, ова је најстарија и на најбољем гласу.{S} Читаве бајке причају се о људим |
а.{S} Према постељи, у венцу од тепсија и шерпи, висила је јевтина слика талијанског издања <pb |
а се била већ извила из његовог наручја и побегла к вратима од трпезарије.</p> <p>— Шта ли ради |
а живот, за борбу, за одрицање.{S} Лака и површна, знала је живети само за своје задовољство и |
них чаша, ђачких таблица, бутеља коњака и емаљираних шерпи.{S} Газда-Митар трговао је још са жи |
тан, храна, пријатељство великог човека и нешто у готову!{S} Она није знала само да министар им |
ропства.{S} Идеална веза између човека и жене постоји, за мене, једино у слободној љубави.</p> |
и се војници и чула се промукла, далека и кратка команда: „К нози!“</p> </div> <div type="chapt |
сница, осталих дрангулија разног облика и боје.{S} Собу је испуњавао јак мирис на јоргован.</p> |
м образовању и спрема се да буде велика и мила сарадница на препорођају родног краја.{S} Управо |
не, страшне провалије, светови очајника и самоубилаца.</p> <p>— Добро — приста она и пружи му р |
и одговори мирно:</p> <p>— Његова мајка и моја рођене су сестре.</p> <pb n="38" /> <p>— Врло ле |
кријући своје задовољство.</p> <p>Мајка и укућани били су је размазили, те је желела да и Чедом |
, доказује колико је већ велика девојка и да су јој нашли момка.{S} Отац јој је поклонио часовн |
<p>— Бесмислице! — рече у себи девојка и одмахну руком.</p> <p>Тога дана врућина би још јача.{ |
и прели цело њено лице, чак до подвољка и широког врата, па рече значајно: — У вашим годинама, |
рка.{S} Ноћ је већ наваљивала са истока и падала на варошке куће беле, сивкасте, црвене, црне, |
године, била је већ као дете каћиперка и, у домаћим свађама, стално на страни своје мајке.{S} |
} Јавила му је само повод свога одласка и да се неће враћати до јесени, пошто ће се предавања у |
средине... што се позивају на енглеска и талијанска дела.</p> <p>Осећала се слободна, зрела, ц |
ље и сунце, она се учини младићу слатка и мека као та воћка коју му је нудила.</p> <pb n="13" / |
изложена раном утицају природних наука и посвећена Чедомиром Илићем у оно што се у то доба зва |
ј боже, болесна, да ти школа није тешка и да не оскудеваш у чему.{S} Волела би да те види, па д |
pb n="23" /> која га је пратила, легала и дизала се с њим из постеље, и са којом је живео као с |
другог.{S} Он је мислио да се она удала и да није ништа сачувала од спомена на њихово познаство |
је Бела кајсију коју је сама искрижала и прекидала причу своје мајке о њеном животу с Матовиће |
у два округла таласа која су се дизала и спуштала испод платна.{S} Дође јој да оде од огледала |
тност између живота који је предузимала и онога којим је дотле живела.{S} Она је била кћи Митра |
куће.{S} У салону су остајали само Бела и Чедомир.{S} Па и Чедомир се дизао да иде, да му се не |
је за причу.</p> <p>Вишња је мало јела и говорила тек колико да не поквари расположење двоје с |
кумаша са Милевом, доцније везла, плела и ћаскала по обичају.{S} Остојић је био нека врста стар |
целу, од врхова прстију па све до чела и главе.</p> <p>Сањала је да су ишли пешке, као у селу. |
трошили на мене.</p> <p>Девојка је била и сувише озбиљна кад је ово говорила, те се њена другар |
з девојачке школе.{S} Међу њима је била и Каја.</p> <p>— Лазаревићева! — кликнула је весело Кај |
свикла на наш живот?</p> <p>Она је била и сад мала, жива женска, још је имала свој урођени инте |
трала је за нову играчку коју је добила и која треба да је поред ње кадгод јој се прохте.{S} Ме |
она, каква је та грешка коју је учинила и, најзад, ко саставља то поштовано јавно мњење?{S} Ниј |
осетилаца навику да пије, па се пропила и од пића посрнула, па продужила пут порока као свака п |
ата лагано да би га што мање узнемирила и гледала у њега сивим, остарелим очима које су цуриле. |
; пуче пушка; једна од њих опусти крила и паде у рит; она друга прну у вис, па се врати, начини |
г лудова, Бог да му душу прости, мучила и патила.</p> <p>Директор је био постарији човек; носио |
у мислима оно што му је другарица рекла и понављао у себи:</p> <p>— Општи ниво... општи ниво!.. |
е механе, већ ван вароши, сиђоше с кола и упутише се обоје полако друмом.{S} После неколико мин |
ких буктиња!{S} Како представници школа и секата изгледају пред њим као муве окамењене у ћилиба |
"191" /> <p>Они се беху пробудили упола и гледали једно другог усијаним очима.</p> <p>С девојки |
зграбити.</p> <p>Отвори фијоку од стола и поче бацати што год му дође под руку.</p> <p>— Ево, н |
из затвора остарео, поремећеног здравља и опортунист.{S} Ма да је био висок чиновник, није се м |
то није укидање свих принципа јеванђеља и француске револуције?{S} Поред борбе за опстанак и св |
леграфиши или отиди код мојих пријатеља и земљака, Вуксановића и Компаније, стаклара на Сави до |
међу оца и сина, мајке и кћери, учитеља и ђака?{S} Ја чујем само право... право, а где је реч д |
да броди морем начињеним од самог миља и заноса, па кад би писмо свршио, написао адресу и зале |
пластовима сена, па ударила преко поља и бацала се право на град.{S} Срећом за Чачак, са те ст |
, с много паприке и воде, а мало пасуља и пастрме, али за кога тврде да је најукуснији од свих |
ра му ломила тело.{S} Кад би га неко ма и очешао, заболело би га до срца.{S} Близу Калимегдана |
у земље у крај Мораве, засађеном врбама и по којом липом, какав полуевропски обучен чиновник ко |
лед по његовом прозору, упрљаном мувама и масним рукама.{S} Ту висе низови неке врсте кобасица, |
ерњаци су нам донели, са својим брезама и саоницама, култ енергији, окрутности, себичности.{S} |
завесе на алке, нешто цвећа у саксијама и пуно дима од јевтиног дувана.</p> <p>— Већином гласов |
м, разлупаним кантама, трулим хартијама и осталим сметлиштем које је град избацивао на своју пе |
тако магловите, обвијене димом, сенкама и супротностима, као у сну.</p> <p>Главна стаза разређи |
пу беспрекорне врлине, испунила поукама и забранама. — Је ли слобода допустити оно што је недоп |
{S} По кафанама се пуши, млатара рукама и води политика.{S} Необавештен човек помислио би да се |
као неку широку реку са зеленим обалама и небом пуним звезда.{S} На таласима, који се стално љу |
ет стварност.{S} То се догађа у драмама и романима.{S} Немогуће, Илићу; није то више за нас, ни |
остају наши саветодавци, управљају нама и заповедају нам.{S} Шта онда остаје од слободне воље к |
остају наши саветодавци, управљају нама и заповедају нам“.</p> <p>— Како су се чудно испуниле т |
S} У срцу осети топлину.{S} Успи уснама и рече:</p> <p>— И Чедомир... чудна ми чуда!{S} За њега |
угловима од улица, у претераним шетњама и разговорима о овом или оном <hi>питању</hi> науке или |
ак покојног зеленила по околним баштама и сјај зимњег сунца које није могло продрети у собу нег |
, прошарана вртовима, попречним улицама и по неком великом грађевином.{S} Лево се видик губио п |
ћима, двориштима, баракама, степеницама и рупама Савамале.{S} Под прозорима су му расли ефемерн |
о спору између приврженика детерминизма и присталица индетерминизма, напунио се свакојаким <pb |
и живимо у земљи уситњеног демократизма и непросвећене администрације, где се велика смелост не |
сила се идејама просвећеног апсолутизма и на народ гледала као на гомилу геака.{S} Јован Матови |
ули, да је пуна релативности, анархизма и вртоглавице, он је осећао ипак да му све више препрек |
S} А даље, по шору, поцрнелим крововима и раштрканом селу, приређивала је зора величанствен ват |
амој, познанству у Бијарицу, о дуговима и подужицама, помињала непознате људе и жене, нарочито |
н са својим, нешто застарелим гестовима и учтивостима.{S} Пушкарка се већ бринула шта ће сутра |
ста по Скупштини, разним министарствима и осталим великим надлештвима, где је рад мањи, а плата |
им дрвећем, нанетим балванима, бурадима и пластовима сена, па ударила преко поља и бацала се пр |
младост која је бујала у њеним грудима и сваког тренутка јој истеривала стид на образе.{S} Ина |
е усуди да се успротиви њеним разлозима и да наведе противне мисли које су јој од синоћ лутале |
<pb n="119" /> о приликама, догађајима и људима, па се понекад пребацивао и откривао и оно што |
ти томе раду, сређености својим мислима и пажње ономе што ће се написати.{S} Затим, подиже глав |
збркани у нама да упркос лепим мислима и дужним обзирима, онај који воли једну жену и осећа је |
за цео живот, свечано, пред родитељима и публиком, па да му преда целу себе, сву раскошну млад |
ицом.{S} Многобројни прозори на здањима и чатрљама, на Двору и болници, запламтише живом црвено |
ство, сваковрсним неправдама, хапшењима и осудама на смрт.</p> <p>Млади човек погледа госпођицу |
са огромним грудима, још већим бедрима и са поноситим изразом на офарбаном лицу што су такве.{ |
ју, плови њен чамац с разапетим једрима и води је непознатим путем ка бујним предгорјима неке н |
надокнади дамама оскудицу у каваљерима и био је заиста диван са својим, нешто застарелим гесто |
магази.{S} Шегрт је стајао пред вратима и куцкао косом о калдрму.{S} Неколико мува зујало је ок |
хођењу, у слатком и кафи, комплиментима и у киселој штрудли с маком сваког празника.{S} Ту пову |
удента, пљескала рукама, пуцала прстима и нарочито понављала:</p> <p>— Тата ће доћи... тата ће |
осети поново њене усне на својим устима и њене груди утиснуте у његове.{S} Он је стеже снажно, |
давању необичног смисла обичним речима и излагању врло разумљивих ствари на неразумљив начин.< |
у је гледао својим чудним сјајним очима и као да се питао да она не тера шалу.</p> <p>— Девојач |
адознале и пуне прича о мачки, кокошима и ђаволу.</p> <p>Ту, у Крунској улици, изненади се импр |
сам са̑м.{S} Има једна историска чесма и добра ладовина.{S} Ето је одмах кад се пређе ова башт |
У вече, један чича, с кантом петролеума и кутијом палидрваца, обилази варош и пали општинске фе |
чиновника обућар.{S} Кроз дим од дувана и испарења, Илић виде једно празно место, па се упути к |
о нешто севдалијски... уз пратњу Цигана и чауша.</p> <p>— То су стара, добра времена — уздахну |
он кад му рупи у собу, усред бела дана и без икаквог изговора.</p> <p>— Мајка је изашла у варо |
као најизвежбанија нудиља.{S} Три дана и четири ноћи није напуштала болесничке собе.</p> <p>Ид |
вих живаца бунтовним мислима нових дана и готово јој хтеде рећи: „Хајде, срећна душо, поново у |
трана, удобна, врло строга обичних дана и врло гостопримна о празницима.{S} Вишњин долазак био |
мраморним стубовима, мирисом од тамјана и воштаних свећа.{S} Он је постојао овде, у Београду, к |
говора што је ишло у корист њеног плана и рече Чедомиру:</p> <p>— Тата нема ништа против.{S} Са |
оправда.{S} Разлог је био прост; брана и тунел поред ње били су главни радови предузећа; нарав |
} У низинама виделе се вреже од бостана и краставаца; ту су биле подигнуте шиљасте земунице, по |
ној пијаци, око сандука, гомиле бостана и покроваца скакутали су сунчеви зраци.{S} Небо је било |
готово иста.{S} Два низа сниских дућана и неугледних кафаница граничили су је с обе стране.{S} |
зивао усамљен сеоски друм, једна механа и велика, пространа шума.{S} Тада духну ветар.{S} Лишће |
прекину га Зарија, па испи чокањ до дна и, не одвајајући још стакло од уста, продужи:</p> <p>— |
а тако, изваљена на леђа, полуоткривена и дишући дубоко, жедно, као да се подавала млаком вазду |
ећеш.{S} Ах, ево га — додаде млада жена и показа руком на једног развијеног дерана, са огромним |
другим данима не опажа у присуству жена и људи, лепих, задовољних, срачунатог држања сукње или |
вадбу, провела је беспослена, размажена и више мање срећна.{S} Она није била спремљена за живот |
авцу њега, пребаци му руке преко рамена и обеси се сва о његов врат.{S} Он осети поново њене ус |
ет још два'естак наслова, славних имена и мудрих мисли.{S} Иначе, жена испадне ученија од мужа, |
зан занос од те смеше поезије, успомена и присуства девојке која му је нудила што му она друга |
уства присних ситница, домаћих успомена и дрангулија, хладан као дућан с намештајем.{S} Вешт по |
{S} Тако је гледао у врх једног багрена и у његовим последњим гранама, које су се љушкале на ве |
у, набреклих груди, устрепталих слабина и очију стакластих као да душа сања неки ванземаљски са |
але руже што се крију у борама муселина и љубити до миле воље њену кожу час румену, а час белу. |
о простог човека, изгладнелог грађанина и одрпаног сељака, оно управо што држи целу пирамиду др |
јако се наљутио због тога на свог сина и хтео га убити.{S} Занат није ишао никако.{S} Јела се |
де човечју снагу замењују често вештина и природа.{S} Треба му показати делом, ову државу у ств |
насеобина од радничких колеба, магацина и скела.</p> <p>Остојић је био главни настојник.{S} Сав |
што свелим.{S} Његова сенка, неправилна и крупна, дрхтала је на зиду.{S} Даље мало, пузала је, |
амоубилаца.</p> <p>— Добро — приста она и пружи му руку. — Сутра на овом месту, у три сата.{S} |
аница.{S} Разни колосеци, низови вагона и остала гвожђарија образовала је црну, зарђалу масу.{S |
и упливних појединаца јачи су од закона и реда.{S} Свет се занима политиком једино ради ћара.{S |
дајући у њега већ у један кут од салона и као враћајући се с неког далеког пута, по којем је ње |
ти, време спавању, и варош остаје мирна и <pb n="209" /> иста.{S} Пре тога, Радоје се враћао из |
а сачувају министра.{S} Тако се извршна и законодавна власт сукобљавају, укрштају и изопачавају |
чуо жагор.{S} Деца се враћала с купања и дерала у сав глас.{S} Парк је пак ћутао усамљен.{S} Т |
орд са својих материјалистичких убеђења и, на демонстрацијама, фанатички излагао леђа жандармск |
ја осећања, да се одриче својих мишљења и да се вечито повлачи у себе, те му је ваљада због тог |
/> где већина људи крију своја уверења и своје особине.</p> <p>— Шта да вам кажем, госпођо!... |
од детињства је познала дане скомрачења и увреде незадовољених амбиција.{S} Позив сеоске учитељ |
<pb n="42" /> Међу њима били су и Вишња и Чедомир.{S} Преко зиме виђали су се овда-онда код рођ |
а висини свога времена — одговори Вишња и погледа плашљиво у младића, па после спусти главу и д |
ривлачиле су сељаке из околних села, па и из даље.{S} Задовољно срце је замахивало снажно пијук |
ругарице, ђачки скупови, дуга бдења, па и саме ноћне светиљке, које су расипале своју несигурну |
је била обилата, било је и слаткиша, па и вина.{S} Стари <pb n="269" /> пушкар, који је задржао |
и закључци често вештачке дедукције, па и софизми, а, с времена на време, упада у противуречнос |
понижавала, рушила му свако уважење, па и онај понос културног човека који је млади муж осећао |
6" /></p> <p>браћа, укућани, суседи, па и отац, намрштених бора на челу и изразитих усана.{S} С |
тво над паром при употреби у ситној, па и занатској радиности, стари Лазаревић прекиде га, река |
један Јеврејин, трговачки помоћник, па и по који радник.{S} Сваки од њих био је огорчен песими |
pb n="129" /> занимљивим разговором, па и молбом.{S} Младић је остајао.{S} Ти усамљени разговор |
} Око срца му је било весело, топло, па и жалосно.{S} Мило му је било што је реакција падала, с |
да га Лазаревићева избегава намерно, па и да му пркоси.{S} Његова је душа патила, његов понос ј |
го чему, о много кому, <pb n="78" /> па и о њему, Илићу, мислио је; Младен је брбљив, а Бела... |
увише смеје са осталим друговима.{S} Па и ти другови, изгледали су му мрски.{S} Он их је предст |
рала трчати на час да не задоцни.{S} Па и ти часови!{S} Није их било више од два три преко дана |
ајући их стално каквом пошалицом.{S} Па и сад, кад их јој предаде, викну :</p> <p>— Ево важне.. |
су остајали само Бела и Чедомир.{S} Па и Чедомир се дизао да иде, да му се не би приметило што |
ече, Илић је мислио на самоубицу.{S} Па и сутрадан, та га мисао није остављала.{S} Док је свешт |
ед преко пута помиловани робијаш?{S} Па и даље, доле у Београду, зар није видела гомиле још гор |
— рече Вишња, и истрже руку.</p> <p>Па и доцније, она је избегавала ова миловања, као да је ос |
ојци тим страним речима кад је она лепа и без њих, савршена без свега мога знања, без појма да |
при себи палидрваца да се упали цигара и давао на веру.{S} Могло се ићи из ходника у ходник, и |
Од Београда се видела само она стругара и још неколико неједнаких фабричких димњака.{S} Чудног |
се кувале по шупама, одмах до помијара и ђубришта.{S} Оне су излазиле за тренутак из тих јадни |
а мирна.{S} Напољу се ноћ ширила, ведра и ћутљива.{S} Та пространа тишина притискивала је младу |
<p>Код куће ју је чекала хладна вечера и љута газдарица.</p> <p>— Није лепо да се девојке задр |
свеопштег боја, човек схваћа стање мира и слоге, поред одабирања појима једнакост, поред ропств |
.{S} Понекад би повео са собом Чедомира и онда му објашњавао многе ствари, показивао му непозна |
трпезарије је допирало звецкање тањира и ножева.{S} После се чуше удари метле по поду.</p> <p> |
таваца, изложена је чинија обичног сира и неколико хлебова од гроша.{S} Тај дућан је београдски |
вом обичају.{S} Они се дохватише шешира и изађоше на улицу.{S} Али тек што се спустише низ несп |
транке, озаконити слободу штампе, збора и договора — трудио се младић да скрене правац својих м |
p>— Дуго смо причали.{S} Било је говора и о томе ко ће ући у кабинет...</p> <p>— Је ли, тата — |
њиге, одвајају од свакидашњих разговора и стварају романтику посред обичности живота.</p> <p>— |
варошким девојкама, седала крај прозора и тражила своје старо задовољство гледајући људе <pb n= |
или на обалу Мораве.{S} Радојева сестра и чиновник из суда били су изостали далеко иза њих.{S} |
ек, испупчене јабучице, промуклог гласа и светлих очију. — Јер еволуцијом треба припремити рево |
жу — додаде друга девојка, великог носа и зелених очију — која нагази на вилинско коло никад се |
ицу, потеже се два пут перорезом у прса и онда оде онде, па леже...</p> <p>Цело ово вече, Илић |
остраних, слободних златиборских сувата и са наслеђеним искуством да Србија, за све што има, им |
.{S} Жена му је имала тепелук од дуката и дијамантску грану.{S} Деци је шила хаљине најскупља ш |
протезао се Београд, измешан од палата и чатрља.{S} Једно јато сврака прегонило се по остарело |
ну одушевљења, писца свих драгих карата и писама које је добијао.{S} Она га је такође приметила |
е — скупи сву храброст, закуца на врата и преда се тој голицавој дрхтавици, па док јој она <pb |
та игра, те, кад једном закуца на врата и кад рече уобичајену реченицу: „Господин-Илићу, извол’ |
стајао у удубљењу неких укинутих врата и продавао погачице, поздрави их по свом обичају.{S} Он |
веле су ме на једну тачнију оцену света и саме себе: ја сам се спустила на општи ниво.</p> <p>И |
ина глава, са осмехом размаженог детета и шишкама по челу, које су сенчиле њено лице претерано |
су били одмакли далеко од универзитета и кад му је Лазаревићева говорила:</p> <p>— Муке сам ви |
џеп, они знају већ вештину опортунитета и хладне крпе за угрејана чела.</p> <p>То је била соба |
а спази једну аду са шумарком од ракита и одраслим јабланом на крају.</p> <p>— Шта ти је, колег |
та, Ампера, <pb n="257" /> Огиста Конта и осталих природњака, философа и математичара, на основ |
младих људи, који се боре против живота и за живот, мењају садашњост, ред ствари, жуде за нечим |
тово суво, обичне прилике, начин живота и живљења једне девојке у паланци.{S} Опис једног излет |
проживи мирно и корисно свој део живота и, кад дође време, заспи вечито под обичним крстом, са |
смеђе накострешене браде, ниског раста и великог трбуха, чиновничића с малим квалификацијама к |
ој дође свеска једног омладинског листа и у њој преведена песма неког Руса.{S} Девојка обави де |
Он се наже и потражи њена уста.{S} Уста и уста <pb n="132" /> се спојише.{S} Тело и тело приби |
аке <hi>сезоне</hi> т.ј. сваког пролећа и јесени, доносио је Лазаревић својој жени и најстаријо |
рума?{S} Да ли се сети Вишње Лазаревића и дужности које је имао према њој?{S} У сваком случају |
мојих пријатеља и земљака, Вуксановића и Компаније, стаклара на Сави до Малих Степеница; немој |
ла варош: један широк друм, низови кућа и кућерака, накривљени плотови, неколико липа засађених |
осипеди, шиваће машине.{S} Оде чак кућа и имање.</p> <p>Вишња га је избегавала кадгод је могла. |
гија народа, психолошки роман индивидуа и фамилија.{S} Он је био обратио сву пажњу само на спољ |
лице, носио на глави трубу од фонографа и певао колико га грло доноси једну орфеумску песму кој |
та Конта и осталих природњака, философа и математичара, на основу којих је хтео решити свој про |
ја Ристић, следбеник класичних философа и нуди на продају свешчице својих <hi>Гром-мисли</hi>. |
, два три јасена, широко лишће од ораха и букет процветале зове.{S} Горе, надносило се нешто не |
је губила присуство <pb n="181" /> духа и питала се шта други мисле о њој.{S} Она је знала да ј |
S} Он се разликовао од осталих трговаца и по томе што се није вајкао.{S} Чак ни на порез.{S} Ле |
утим, било је нас који смо имали новаца и нас који га нисмо имали.{S} Знате ли да је то била гр |
рпљиве, <pb n="62" /> као у неког свеца и очајника у исти мах.{S} Ова врста страха пред младиће |
</p> <p>— Па читај! — закључи самоубица и склопи очи поново.</p> <p>— Три дана нам говори да хо |
рговци, расположени такође, румена лица и задовољних очију.{S} У јасној светлости пролетњег дан |
астог Маћедонца, кисело насмејаног лица и кривих ногу.{S} Њега сви његови гости зову <hi>Стрика |
ампе, опкољена милионима ситних капљица и као контраст старом, раскаљаном Београду.{S} Он ју је |
г недовољног надзора, пала са степеница и сломила ногу.{S} Стога су јој вечито угађали. <pb n=" |
суда с тропским биљкама у врх степеница и најзад унутрашња врата, чија су окна од извезена стак |
у кућама, из чијих разваљених вратница и подрума без окана био је туп мрак као из гробнице.</p |
албум, повезан у плиш, гомила посетница и карата са сликама.{S} До зида се налазила једна посте |
азило јој је из тих коњских ногоступица и разлистале природе, која се у роси зориној купала без |
кућицом, где се видела уређена баштица и идилични бунар на точак.{S} Пређоше једну њиву, засађ |
одвише чедо наших крајева, јужног сунца и јевтине шљивовице.{S} Северњаци су нам донели, са сво |
тону.{S} Чак да је и могао од њеног оца и њене куће, он не би смео поверити сву ту изненадну ра |
је недопуштено, укинути везе између оца и сина, мајке и кћери, учитеља и ђака?{S} Ја чујем само |
рити сву ту изненадну раскош свога срца и чудновату лепоту своје маште; јер то није била више В |
и ради, као да у радњи има стотина срца и душа.{S} Марке су биле најновије, укус леп, цене умер |
зидних и џепних часовника, па све куца и ради, као да у радњи има стотина срца и душа.{S} Марк |
тупи унутра.</p> <p>Сазидана од ћерпича и дасака, ова чатрља је била тако бедна да се чинило ка |
е то била грдна разлика између робијаша и робијаша, да су се правила готово два засебна сталежа |
какве црначке републике.{S} Време, киша и свакојаке прљавштине претвориле су те бог зна чије од |
ито под обичним крстом, са кога ће киша и невреме спрати њено име и уништити таште човечје спом |
ша не оде даље од бриге за насушни хлеб и државни порез.</p> <pb n="142" /> <p>Њу пак, одушевља |
на се не трже.{S} Он продужи свој нагиб и притиште један кратак и устрептао пољубац.{S} Пољубац |
зачу нека псовка.{S} Један сељак, прљав и исцепан да би га у другој земљи ухапсили, терао је св |
а! — и већ се нађе пред Вишњом, стидљив и он, збуњен, светлих очију, уздрхтале браде, згрчених |
пријали су му, падали му као неки благ и лаган лек на срце што се крвавило.</p> <p>— Да је и м |
лом из једног села на граници ваљевског и ужичког округа, на дивљачној падини планине Повлена.{ |
улице, имала је још нечега пријатељског и још била најлепша кућа у Београду.{S} Помисли и сад < |
="151" /> укуса што нам долази са финог и деликатног Запада.</p> <p>Млади студент корачао је са |
нечег женског, калуђерског, лицемерног и грубо себичног.{S} Илић се осећао понижен у свом осећ |
у град.{S} Између дрвећа хватао се дуг и весео летњи сумрак у виду танке, прозрачне измаглице, |
златар на ово време, Бог те видео, кад и ја не могу хлеба да зарадим!</p> <p>— Онда ћу ја у се |
ћемо се.{S} Ја ти шаљем нешто новца кад и ово писмо.{S} Велим, нек ти се нађе ако се наканиш.{S |
о радовима на подизању централе <hi>Рад и Светлост</hi>, како ју је крстио један тамошњи профес |
екивало.{S} Акционарско друштво <hi>Рад и Светлост</hi> паде под стечај, а Радоја стрпаше у хап |
ожју те планине зидају централу <hi>Рад и Светлост</hi>.{S} На њега налетише црне мисли као оси |
S} Тек, заједно с Илићем, мрзела је сад и остале студенте, те младе људе, што праве манифестаци |
чити занесењак, вечити сиромах.{S} Блед и озбиљан, мршав као авет, са занесеним очима, Зарија ј |
Јер нашто онда онај њен задивљен поглед и нервозно угризање усне, кад би га слушала како објашњ |
ање два главна политичка фактора, народ и круна.{S} Народ је био под мучним последицама два теш |
е која је сама попуњавала своје потребе и где је требало новца само нешто за порез или молитву. |
ог нарочитог повода.{S} Повучена у себе и тако здрава, она је изгледала нешто неспретна, али то |
>— Жено, шта има заједничко између тебе и мене?</p> <p>Он је видљиво патио.</p> <p>— Вама није |
ине мисли и трудила се да их разуме обе и да их помири.{S} Говор њеног земљака био јој је ближи |
да учим.</p> <p>Газдарица изађе из собе и рече полако својој мачки:</p> <p>— Овој нису вечерас |
Доиста, Чедомир угледа слику једне врбе и у њој слику тице како стоји на гранчици.{S} Још цео ј |
од њега, они од којих зависи ток државе и друштвеног живота, не усвоје Чедино мишљење?{S} У њој |
е, о народу, задацима Србије као државе и земљорадничком осигурању, о којем је писао једно дело |
а га није видела, ишла је оборене главе и храмала јаче него икад.{S} Дотле су пркосили једно др |
али своје криве, таште, жутокруне главе и лепо се повијали према поветарцу који је пиркао из Ов |
до, кад ветар скиде Вишњи шешир с главе и понесе га низа страну.{S} Млади човек потрча за њим и |
отегнути тонови који опијају.{S} Плаве и модре врвице њихале се пред њом и око ње.{S} У уста ј |
Кроз ваздух су се преплетале оне плаве и модре траке.{S} За првипут, девојка се подаде томе ос |
сликом девојке скромне, лепе, стидљиве и природне.{S} Та је слика препоручивала молитву, давал |
инстинкти једне душе будне, упечатљиве и несређене обузели, занели и осудили на најтежа <pb n= |
атељи.</p> <p>Бела је била узела судове и пошла вратима да их однесе, па се предомисли, зовну с |
отле није била никад осетила ове болове и ове сладости.{S} Чудила се тој несаници, покушавала д |
адао је на оно што је главно, на основе и темеље, у које се мало ко пача.{S} Млади часовничар ј |
е и небојене вуне, а месари кожице суве и сирове.{S} Пред кућама, на клупи или по сандуцима, по |
о.{S} Журно се облачила, спремала књиге и доручковала стојећи, а све је мислила о једном: о уни |
ца, повлачећи се све више у своје књиге и свој свет идеја.</p> <p>Једнога дана, те јесени, заус |
похађала предавања, читала руске књиге и подражавала идејним друговима.{S} Седала је у прве кл |
нска кућа њеног оца.{S} Прочитане књиге и живот у престоници допуштали су јој по коју симпатију |
под обалом.</p> <p>Пређоше преко пруге и упутише се у обележеном правцу стазом обраслом у трав |
тње прве узнемирености, девичанске наде и бескрајне снове.{S} Све то има своје време.{S} Опасно |
на познанства, ласкаве речи, добре наде и обећања узимали су на се изглед стварних бића, рађали |
<pb n="249" /> на руке, па поново паде и праћакаше се по блату.{S} Један шегрт наиђе звиждућућ |
цима, пљоснатих ушију, необријане браде и кратких, дебелих бркова, готово суров, сељак у грађан |
дна карта, са сликом неке велике зграде и краја улице, која се губила у низини својих простих, |
нервозно склопи једну књигу, па устаде и поче шетати по соби.</p> <p>— Ти се љутиш?</p> <p>— М |
утова и странпутица укрштали су се овде и изазивали мисли о даљини.{S} Заокругљена површина Сав |
нио се на кредит, до бољег времена, где и раније.{S} То је било тамо, кад се пође са Зеленог Ве |
том часу бацио љагом на свемоћ слободе и њене заточнике.{S} Она је била кадра да скочи на дрск |
ти ова страћара.{S} Иди куд те очи воде и ноге носе, па тражи себи девојку.{S} А кад је нађеш, |
, кад се око нас осећа оргијање природе и ми зажелимо, с једним болним осећањем, да и ми полети |
а и подужицама, помињала непознате људе и жене, нарочито жене...{S} За скандалозну страну тога |
шави несигурне светлости.{S} Свет изађе и поседа пред кућом.{S} Млађи шетају.{S} Говори се мног |
> <p> Одушевљење породице Матовић пређе и на младог човека, те кад изађе од њих, осети како му |
ој гранчици.</p> <p>Она га спази такође и заклони лице оним цветом, као да је хтела сакрити рум |
ица.{S} Њена глава клону.{S} Он се наже и потражи њена уста.{S} Уста и уста <pb n="132" /> се с |
p> <p>Та се реч чу једва; он се напреже и рече поново:</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Да! — понови ф |
новине на под.{S} Затим их поново диже и укочено гледаше посну боју и редове штампаних слова, |
азу и остави младићу утисак глатке коже и нечега чистог.</p> <p>Вишња се стресе.{S} Образ је за |
оњен на стуб једне лампе, пошла је брже и пријатељски му пружила своју руку, покапану мастилом. |
ко главе, додиривао јој запаљене образе и лепио њене усне као шећерлема.{S} Кад се спремила за |
рне веђе, круто држање, набељене образе и офарбану косу; посебно је истицала очувано грло и пот |
е купао џбунове шимшира, споредне стазе и силуете барни за грешење простирки.</p> <pb n="191" / |
ра у ђачком кварту, па је ступио у везе и с антикварима на обалама Сене.{S} Затим се дао на пос |
ање попаца, крештање жаба.{S} Он је узе и за другу руку.{S} По башти су цветали патлиџани.{S} Р |
егове ниске школске спреме.{S} Стога је и Чедомир разумео да ће његова сопствена срећа <pb n="1 |
на срце што се крвавило.</p> <p>— Да је и мени да изађем некуд — рече му Бела једног дана кад т |
ци у истом уздржаном тону.{S} Чак да је и могао од њеног оца и њене куће, он не би смео поверит |
је био ни њој крајњи идеал.{S} Можда је и она <pb n="39" /> имала жеља, и то још раније него Ви |
Можда га писмо није нашло?{S} Можда је и он отишао из Београда?</p> <p>Међутим, Илић је примио |
професора чула што боље.{S} Уписала је и часове који по уредби нису били обавезни.{S} Хватала |
ерзитету.{S} Старинска зграда бацала је и сад дебелу сенку преко улице, имала је још нечега при |
свађама није видело краја.{S} Губила је и оно мало поштовања што је дотле имала према свом мужу |
„Он сиромах, а ја хрома!“ — мислила је и веровала да су тако равни једно другом.</p> <pb n="10 |
нте научене из новина.{S} Без успеха је и кмет уцењивао задржавајући учитељичину сиротињу.{S} Л |
гове очи су је избегавале.{S} Кад би је и сусреле, оне су биле далеке, превучене неком сенком.< |
у врх пута? ---—</p> <p>Млади човек је и овде морао претрпети још једно расхлађење.{S} На пред |
о шал са себе. — Мустра бечка, богаљ је и сам, богаљ, богаљ, богаљ.</p> <p>Лупну пркосно песниц |
Гледао сам је толико пута... гледам је и сад, а никад је се нећу нагледати.{S} Чини ми се она |
S} Међу њима је био и арап.{S} Носио је и сад главу оборену и климао десно-лево.{S} Чедомир зад |
има.{S} Вечера је била обилата, било је и слаткиша, па и вина.{S} Стари <pb n="269" /> пушкар, |
е наваљивало на њу као ветар, гушило је и дирало у дубину душе, да јој је сваки живац треперио. |
и...</p> <p>— Али?</p> <p>— Одвратно је и једно и друго кад није искрено.</p> <p>У том разговор |
арих, опробаних пријатеља, а било их је и таквих који су раније обилазили далеко професоров дом |
жних и општинских дажбина.{S} Свет даје и последњу цркавицу, а нема ни пута, ни ћуприје, учитељ |
фул, био непажљив кад професор предаје и лепио фишеке од хартије по таваници учионице.{S} Најз |
ије, па се после разносиле широм Србије и Српства.</p> <p>Матовић је доживео и један лични пора |
еним лицем краљевим, те слике гимназије и пијаце које су му представљали Вишњино место, те биле |
се уздизале притке процветале бураније и по који усамљен долап, искрпљен блехом.{S} Ниже од њи |
буре.</p> <p>Кад прође поред те капије и скрену ка Теразијама, девојка угледа једна кола <pb n |
прост: одбацити метафизичке спекулације и ставити се потпуно на гледиште позитивистичке философ |
ви се госпођа с нешто старинске грације и с ласкавим осмехом, који прели цело њено лице, чак до |
уредно.{S} Доцније нађе две три лекције и живљаше скромно, у маленом колу знанаца, повлачећи се |
на нешто драмски начин, загрли их обоје и рече весело, као да је наручивала нову хаљину:</p> <p |
себи — то лепо тело, те чаробне превоје и кутове...</p> <p>— Шта ти имаш против данашњег доба? |
е залазило за један облак, бацало зраке и чаробно осветљавало парче неба које се видело, неколи |
пред лактом.{S} После је узе у обе шаке и миловаше је, и преко лакта, оборених очију, без иједн |
ка рага.</p> <p>— Рђо, мрцино! — псовке и ударци падали су сад обилно.</p> <p>И овог тренутка, |
азликовао од мештана, окорелих у навике и застарелу моду.{S} Имао је на себи плишано одело, црн |
, како је називала своје домаће прилике и неприлике, и сагнути главу пред потребама породице.{S |
i>чокалиски пасуљ</hi>, с много паприке и воде, а мало пасуља и пастрме, али за кога тврде да ј |
, укинути везе између оца и сина, мајке и кћери, учитеља и ђака?{S} Ја чујем само право... прав |
дочека љутито лице њеног оца или мајке и да му, уз заслужени прекор, покажу врата.{S} Долазила |
приближи.{S} Удисао је мирис те девојке и дрхтао пред сјајем њених зеница.{S} Њена глава клону. |
азити недељом на пиво.{S} Место паланке и њеног главног сокака, пред Вишњом је мисао цртала буд |
се молила свесрдно Богу за своје лутке и болесну мачку.</p> <p>Она покуша да отури те мисли за |
бузе луда, болесна жудња да рашири руке и да завапи гласно.</p> <p>— Имате ли мало хартије?{S} |
у одскакали од тарница што су се дрмале и <pb n="247" /> тресле преко излокане калдрме.{S} Свет |
ним тракама у коси, слободне, радознале и пуне прича о мачки, кокошима и ђаволу.</p> <p>Ту, у К |
илиле би земљу, па би се у час изгубиле и уступиле место блиставој светлости као од драгог каме |
до врелих игала страсти које су му боле и вртеле месо.</p> <p>Девојка понови песму мирно, не сл |
трајало, да се стари Матовић не разболе и умре.{S} Овај народни борац, као и многи други, дожив |
тала судску медецину, јела улицом кифле и переце, корачала крупно; сукње су летеле око ње као м |
зауставити на том месту, зашто ићи даље и питати несигурне хоризонте за нечим што више није наш |
блата, накривљене плотове, дивље шибље и један пласт сена усред мокре ливаде.{S} Неколико пева |
да она има нешто више од те три постеље и бакреног посуђа.{S} Стога она позва младића у <hi>сал |
загледао у марке, у поштанске штамбиље и датуме.{S} У тим сувим и врелим данима кад никога ниј |
ј и очистила њене остатке, гомилу земље и дасака.{S} Сад то место стоји празно.{S} Ништа више н |
адости, одмора, утехе, а не нове невоље и морално пропадање.</p> <p>Са том мисли почеше и друге |
опуштала честе изласке на отворено поље и сунце, она се учини младићу слатка и мека као та воћк |
у чизмама, са шапком забаченом на теме и сабљом преко колена. — Парламентаризам, еволуција, пр |
кога ће киша и невреме спрати њено име и уништити таште човечје спомене, као и многима другим. |
права друштвена нула, некористан никоме и који се никога не тиче.</p> <p>Ова издаја сна заболе |
сапима, по зарђалом блеху од платформе и по црвеном лицу кондуктерову који је стајао укочено и |
презименом, певали револуционарне песме и ишли на трећу галерију да гледају <hi>Ткаче</hi>.{S} |
о својим сјајем тиху воду, зарђале шуме и један параброд насред реке.{S} Дим од лађе развијао с |
око врата, па је пољубила с обе стране и од срца. — Колико има од како се нисмо видели!...{S} |
те потражи какво угодно место да седне и сплете венац.{S} Око ње се простирала таласаста равни |
иња није зазор,</p> <p>Чедомир поцрвене и збуњено одобри госпођину изреку.</p> <p>У том се Бела |
прсник од платна.{S} Тражио је од жене и деце да пазе на одело.{S} Жена му је имала тепелук од |
/> ниске, високе, нове, старе, збијене и раштркане како их само Београд може показати.{S} И та |
ењу опет бојаџије обесили кануре бојене и небојене вуне, а месари кожице суве и сирове.{S} Пред |
рло мало, троше што год имају на новине и брошуре, читају на дохват популарне књиге, не пишу ни |
ла, чекала стрпљиво крај школске године и спремала се за последње испите.{S} Али никад не повед |
по зиду извешали кобасице разне дужине и дебљине.{S} О багрењу опет бојаџије обесили кануре бо |
е играо са скутовима њене кратке хаљине и откривао ногу до колена, ногу младу, а развијену, ног |
шке, слатке поморанџе... ’Ајде, јевтине и слатке!...</p> <p>После се појави коњски трамвај.{S} |
ао плаветна платна, изаткана од прашине и паучине.</p> <p>Чедомир погледа поново своју другариц |
суштини целокупан народ, његове сталне и опште интересе.{S} У Србији ни сенке од тога.{S} Мини |
ове године, па <pb n="11" /> су крупне и врло лепе — допуни госпа Клеопатра своју ћерку; затим |
ела формалности, добар тон, устручавање и <hi>ноблесу</hi>.</p> <p>— Добар дан! — прогунђао би |
ка.{S} Оскудевали су му за то васпитање и средства.{S} Отац му је умро још док је био у гимнази |
а је нови живот убризгао сталешке мржње и понижења.{S} Њих разједа отров социјалне суревњивости |
клисури, где је дотле расло дивље трње и аптовина, а мртву тишину оживљавао тек шум какве змиј |
узима последњи грош ради чегртања скупе и некорисне бирократске машине, треба да му га она враћ |
е.</p> <p>Вишња је слушала те разговоре и осећала се све неугодније.{S} Њене мисле купиле су се |
на широка места обасјана руменилом зоре и сребром првих сунчевих зрака.{S} То су пријатна закло |
е које деле науку од живота, литературе и уметности.{S} Материјалистички позитивизам оптужује с |
це као дрво своје олистале круне, да се и ми страсно заборавимо као чела на каквом цвету.{S} Ви |
астави одлучним гласом: — Изгледа да се и она свиђа њему...{S} Вере ми, спремај паре за свадбу. |
а очима као у миша, она би желела да се и њему допадне, јер је она, својом хромошћу завезана за |
ни.{S} Чекало се само пролеће, па да се и то зазида, те цела Морава окрене на јаз.{S} Али се пр |
ца. — Хоћеш ли да идемо?</p> <p>Тада се и по четврти пут глог белио, лале жутеле, славуји певал |
штар смех зацика по соби.{S} Насмеја се и оно тело у огледалу развучено, саблажњиво.</p> <p>— У |
аза који је хтела навести, збуњивала се и допуштала своме пријатељу да он формулише оно што је |
м.{S} Једног овде имам од својих, па се и он туђи...{S} Испрати Вишњу до куће.</p> <p>— Ако гос |
о слабачко.{S} У тај исти мах појави се и визија Вишње, тако исто у магли, нејасно, непотпуно, |
као уздах простран и благ?{S} Да ли се и теби чини да нас она, кроз ниске гране својих врба, п |
м — хтеде рећи нови суплент; поклони се и изађе.</p> <p>Гимназијска средина му је мало годила.{ |
арио више него што би однео, а бојао се и ведрог неба које му прети сушом непрестано.{S} Око пл |
енила испод отворене блузе.{S} Видео се и један мрк младеж.</p> <p>— Ах! како је лепа — рече у |
х, који разумеју свој посао, а нашло се и неколико људи, како је то случај у свима покретима, к |
бих био највећи незахвалник кад бих се и најмање пожалио.</p> <p>— Заиста? — ускликну девојка, |
це његовом.{S} Он осети мирис њене косе и спусти руку на њено раме.{S} Она се стресе; не рече н |
о тамо у Чачку... кад је била мало дете и кад се молила свесрдно Богу за своје лутке и болесну |
а велика — рече јој једном кад је срете и поведе говор о електричном предузећу. — Само је тунел |
авање.{S} Нико вас није питао: шта ћете и кога тражите ?{S} Слобода, драга, мила слобода, пун и |
ти само на себе, радити за своје испите и не осећати ништа.{S} Али није могао.{S} Усред читања, |
различно од њега, што ствара контрасте и наду на потпуност.{S} Пожеле да раскрсти са својим не |
е од којих се бојала, јесу ли оне чисте и толико колико она, каква је та грешка коју је учинила |
јена.{S} Студент обриса пажљиво седиште и позва своју другарицу.{S} Она седе весело тако да јој |
хтедоше кренути, Бела истрча у двориште и стаде преклињати мужа да не прави скандала.</p> <p>— |
шта дочекао, многе ствари које ме тиште и које могу рећи само теби... да ти кажем, ето ако хоће |
нама је свеједно: куд једемо сви, биће и за њега...{S} Можемо му дати и једну собу у авлији — |
о и на будућност Србије.{S} Његово биће и његова земља били су у њему везани чврстим спонама, н |
ло као у паклу.{S} Смрад од пића, обуће и збијене гомиле давио је.{S} Гостима није то сметало.{ |
о сирота жена има посла око спреме куће и деце.{S} Млађи су дрхтали пред њом.{S} У мешењу колач |
лних распра прешло се на личне зађевице и грдње.{S} Клуб се поцепа.{S} Један мањи део остао је |
ње од стране власти, свакојаке оскудице и понижења, те одложи час, и хтеде се вратити.{S} Али г |
S} Са реке је допирао потмуо хук бујице и тежак мирис на одроњену земљу.{S} Грађани, у пола обу |
излазио на Калимегдан: сеоске учитељице и маловарошани који су дошли о распусту да виде Београд |
ј или онај час, грдиле своје наставнице и бројале дане до краја школске године.{S} Каја, у њено |
врсте, углављен између једне папуџинице и трговине са старим књигама.{S} Ништа не свраћа пролаз |
а-Матовићка.</p> <p>— Јест, јест, трице и кучине! — понови девојка јогунасто и искрено. — На шт |
..{S} А свет, фамилија, новац?{S} Трице и кучине!...</p> <p>— Бела! — прекори је лако госпа-Мат |
ав!... — подсмехну се министар. — Трице и кучине.{S} Данас нам вичу живео, а сутра, на неколико |
е Чедомир ујео.{S} Она се диже нехотице и рече:</p> <p>— Хајдемо у варош.{S} Доцкан је.</p> </d |
мисли, снова.{S} Место путовања у Врњце и Абацију, он је заједно с Фламарионом посећивао месец, |
као из гробнице.</p> <p>Илић стеже срце и упути се лагано на вечеру.</p> </div> <div type="chap |
ве несреће које су му притискивале срце и које је само њој могао рећи.{S} Али су њега сад одуше |
а бескрајна одушевљења у младићево срце и била најлепша лепота његове младости.{S} Он их је чек |
е стање</hi>, од кога му је пуцало срце и бридела леђа, звониле су му као песма наде, утехе, бу |
дени кладенац,</l> <l>До кладенца момче и девојче —</l> <l>Дај, девојче, очи да ти љубим!</l> < |
тке што је могла брже, па се онда свуче и леже.{S} Хладна постеља јој је пријала угодно.{S} У њ |
о пропадање.</p> <p>Са том мисли почеше и друге да се враћају у младићеву главу.{S} Он опази у |
ривљен, труо при земљи, побелео од кише и времена.{S} Велики џбун јоргована надвишавао је оград |
теља... и Радоја који ти ово писмо пише и у свему ми се на руци налази.</p> <pb n="180" /> <p>Т |
носио униформу састављену од писмоноше и коњичког официра.{S} Кола је сретоше убрзо.{S} Поглед |
ених руку, како је поветарац дувао свеж и шапућући, како је Чедомир певушио једну дивну песму!{ |
ете паприке!{S} Шта нису радили њен муж и газдарица од пансиона да дођу до њих: тражили их по п |
труне ми горе на тавану!</p> <p>Тако би и урађено.</p> <p>Илић се у почетку снебивао, осећао се |
/p> <p>— Ах! како је лепа — рече у себи и пољуби то место очима.</p> <p>Кад би она била његова, |
а.{S} Ћифте веџбају своју памет на теби и дају своје мишљење о твојим поступцима.{S} С врха до |
p>Илић је прекину</p> <p>— А откуд теби и десет хиљада пара? </p> <p>— Па имамо кућу, хвала Бог |
јблагословенија.{S} Седиш у топлој соби и пазиш шта се говори.{S} Не радиш снагом него мозгом.{ |
скали, уверавајући га о срећи, о љубави и забораву.{S} Они су га тешили, превлачећи постепено в |
са огромним, сељачким шеширом на глави и високим чизмама на ногама. — Еј, Милисаве, ходи да ти |
била забрањена.{S} Као сви људи здрави и природни, она се бојала свега што је анормално, болес |
е јој заплами образе.{S} Он је поздрави и хтеде проћи.{S} Тада му Вишња приђе, пруживши руку, н |
дни осмејак њених усана, да се заборави и преда њеном загрљају меком, по потиљку, само оним што |
љубав ласкала је његовим жељама да живи и буде срећан.{S} Млади човек се налазио у неразрешљиво |
или његовим надама; чиновници, грабљиви и покварени, владали су земљом као господарска класа, С |
иви, помирљиви, <pb n="20" /> удружљиви и безлични, ови млади људи су, доцније, махом главе пар |
ој смо рођени, са расом чији смо синови и историјом која је израдила <pb n="284" /> нашу судбин |
у његове личне ствари којима је он први и једини господар!</p> <p>Обоје су били оборили очи и ћ |
се камење, грање.{S} Радоје је био први и овде.{S} Али га сад нико није слушао.{S} Они који су |
све већи занос.{S} Скупи кошуљу позади и притеже је.{S} Врвице на раменима прскоше.{S} У белин |
е најлепше; сва слава, пред њима, бледи и губи се, и као што би радила мајка, глас целог народа |
ији, Карлу Марксу, универзалној слободи и еманципацији жена.{S} Еманципација!...{S} Да дивне ре |
; штоф је морао бити по најновијој моди и сувише скуп да би се продавао у дућану.{S} Газда-Мита |
ог друштва, мораш се приближити природи и животињама.{S} О, да знаш колико ми мало поштујемо жи |
вушећи своју омиљену песму: „Сунце ходи и заходи, а у мојој је изби тамно!...“</p> <p>Понекад б |
открио, мешала се у друштво младих људи и девојака, подражавала мушкарцима, презирала моду, чит |
кући од утицаја, они имају својих људи и фамилије; ипак претпостављају реакцију.{S} Савитљиви, |
а преко руке, изви рамена, рашири груди и дубоко дахну.</p> <p>Кад се решила, искрено се радова |
рукава, знојава лица, раздрљених груди и врата, босих ногу, па радиле нешто по дворишту сагиба |
је хтео себи дати рачуна где се налази и шта се десило.</p> <p>Једна крупна сенка спусти се ни |
мах ђак треба да је задовољан што улази и у дечју собу; <pb n="9" /> иначе је сиротињи место у |
ивот и ми сами налазимо се у уској вези и солидарности са земљом у којој смо рођени, са расом ч |
свег тешког живота у сталној опозицији и борби са властима, стари професор и његова жена нашли |
pb n="55" /> а лети сламни шешир у боји и прсник од платна.{S} Тражио је од жене и деце да пазе |
тле по поду.</p> <p>Бела се прва одвоји и, једним покретом, диже се са канабета.{S} Тај покрет |
а, осигурања од пожара, сталних оправки и поправки.{S} И сад, да се ту усели неки Нишлија само |
„Чедо!“ и, мало ђачки, мало новинарски и књишки, излагала строго, готово суво, обичне прилике, |
ли, тата — прекиде га Младен — хоћеш ли и ти постати министар?</p> <p>— Зини да ти кажем! — трж |
рање домина с првим кога сретне.{S} Али и ту, у тамним кафанским <pb n="113" /> ћошковима, у бл |
— Киша ће још дуго падати.</p> <p>— Али и до вароши је дуго — примети она. — Склонимо се негде, |
/p> <p>Ти састанци су Илића разнежавали и одобровољавали.{S} Покушавао је да се метне изнад све |
>Понекад, у његову душу су запљускивали и приливи одлучности.{S} Један унутрашњи глас му је дов |
ранио.{S} Они су ишли у гомили, грајали и препирали се о неком <hi>питању</hi>.{S} Зауставише И |
Било је крајње време, јер су сад имали и сувише гостију.{S} Било је међу њима старих, опробани |
мена на оно што су заједнички преживели и проживели.{S} Она су почињала просто, једном речи: „Ч |
упечатљиве и несређене обузели, занели и осудили на најтежа <pb n="87" /> искуства.{S} Родом и |
а, пролазили поред његових очију весели и шарени као сватови, и губили се у ноћ преживелих годи |
оз самоћу предела.{S} Они су обоје били и сувише озбиљни за своје године.{S} Чедомир је, намршт |
/p> <p>Између живота у девојачкој школи и садашњег тренутка, Вишњи се десило толико догађаја, д |
ватала ове обадве широке царевине мисли и трудила се да их разуме обе и да их помири.{S} Говор |
итету, али се <pb n="147" /> предомисли и окрену да нађе своје друштво.{S} Зашто?{S} Ни она сам |
ла најлепша кућа у Београду.{S} Помисли и сад <pb n="248" /> да у њу уђе, као у свој дом.{S} Не |
едништво, и живе, скривено, по Палилули и Енглезовцу, с каквом хистеричном газдарицом.{S} Обеле |
аних апстракција; он је стојао на земљи и говорио просто;</p> <p>— У народу је стање одиста оча |
него је скакало око прозора, по калдрми и гранама једне оголеле липе.{S} Иза дрвета затезао се |
<hi>Шаран</hi>.{S} Он је седео на крми и терао чамац врло добро, као да му је то <pb n="244" / |
ише није наше?{S} Зашто пустити да дани и године пролазе?{S} Јер младост иде, брже него што се |
pb n="138" /> кратки, дуги, испрекидани и продужавани, где душа само додирне душу, па је остави |
а срете га једна група другова, Ужичани и Црногорци, с којима се хранио.{S} Они су ишли у гомил |
рехране у каквом манастиру, они Ужичани и Црногорци били су врло занимљиви, настављали дискусиј |
есени, доносио је Лазаревић својој жени и најстаријој кћери штоф за хаљину из Београда; штоф је |
59" /> <p>Тело и душа су тако уједињени и збркани у нама да упркос лепим мислима и дужним обзир |
шалонима што су били дискретно спуштени и с фигурама купидона који држе венце испод прозора, ов |
тално на страни школованих људи, ма они и застрањивали.</p> <p>— Знање је светлост, знање је мо |
ових осећаја: његове љубави према Вишњи и његовог љубакања с Белом.</p> <p>Вишњу је волео.{S} С |
ана око врата, седела је у својој клупи и преслишавала <pb n="37" /> се из методике.{S} Вишња п |
њу само на спољашност, на изглед ствари и покрете бића.{S} Илићу су горко долазиле на ум Шекспи |
вори непосредно, обиграва се око ствари и причају се многе излишности.</p> <p>Реши се да отпуту |
ух, прво, као најнежнији, умиру владари и чланови династије..."</p> <p>Илић је волео Зарију при |
по њој, као грех.{S} Најзад се охрабри и рече:</p> <p>— Шта ти мислиш пошто свршиш школу?</p> |
им просторијама су одјекивали разговори и живи кораци младог света.{S} Њих двојица се беху прим |
ећна душо, поново у тих живот одакле си и дошла.{S} Остави пук и друштво нек сами воде своју бр |
та, а кад остариш, пензионишу те, па ти и после иде плата, није много али колико да се храниш.{ |
ст приход.{S} Његова је девиза: уживати и успети.{S} Понекад пада у севдах, и тада пева приличн |
и речце о љубави; оно је могло путовати и отворено, а да нико не нађе у њему чега другог до дру |
Не жур’те се, господин Илићу — прихвати и Бела, мећући у свој мало пискав глас нешто природне ж |
дна као мртва.{S} Он је поново прихвати и принесе је к срцу.</p> <p>— Не... не, Чедомире! — реч |
о боли!...</p> <p>Он је поново прихвати и принесе је к срцу са једном жељом у души да сам поцрв |
ви, биће и за њега...{S} Можемо му дати и једну собу у авлији — додаде госпођа после неколико т |
ес’ пара пасуља.</p> <p>Понекад наврати и Зарија Ристић, следбеник класичних философа и нуди на |
ила <pb n="228" /> мале сељачиће писати и читати, Богу се молити и држати се чисто.{S} Живот јо |
е такође звао Чедомир, научио је читати и писати сам, за стоком; кметовао је дуго година, парни |
с писаном ствари, као да је знао читати и писати.{S} Он је на тај начин давао свечаности томе р |
у школу.{S} Дотле је сам научио читати и писати из сестриног буквара.{S} Школа му је ишла лако |
т. — Жива нећу, а мртву ме можеш однети и на Ђавоље Острво.</p> <p>Илић се тада реши да оде сам |
између два акта који се називају: хтети и моћи.{S} Зашто дакле бити против онога који нам олакш |
јако, као сва њена писма, па може бити и више.{S} Јер се беху код њега десили догађаји који су |
ељачиће писати и читати, Богу се молити и држати се чисто.{S} Живот јој је текао готово спокојн |
ка словенска природа, давала се уверити и овом половином своје душе, и обећавала себи да неће м |
и другом, него тако... ради саме власти и да је држи у својим рукама, као тврдица златнике, и д |
али чист, јасан, без утишавања савести и попуштања приликама.</p> <p>Беше га дарнуо поклон.{S} |
д њих самих, већ од оних које ће срести и који ће их учинити срећним или несрећним.</p> <p>Чедо |
а вика није се дотицала ситних слабости и рачуна.{S} Он је нишанио високо.{S} Он је остављао св |
укрштених интереса, тешких одговорности и неизбежних дужности, она није имала <pb n="160" /> по |
ђе тренутак кад се мора имати храбрости и прекинути на кратко са свим маштаријама.</p> <p>Кућа |
је од увреде, нешто што се не да избећи и што ће га пратити вечито.</p> <p>— Не покушавајте да |
а ли ће то ко приметити, шта ће ко рећи и како ће се све то свршити.</p> <p>— Ти си луда! — реч |
во, изненадно, добро, нешто што ће доћи и изменити, окренути њен живот на боље.{S} Међутим, ниш |
ло сунце које претходи јесењој хладноћи и влази.{S} Једна камара неисечених дрва рогушила се у |
ослушна, гипка, нежна, бледа, цвокоћући и згрчена поред њега.</p> <p>Ноћ је улазила у собу кроз |
ућа, остатци змаја на телеграфској жици и, у дну, једна старинска, двоспратна зграда у источњач |
воје гране, са широким лишћем, ка улици и сунцу.{S} Илић се ипак окрену и погледа у војнике, у |
<p>Света је било доста у главној улици и пред кафанама.{S} Људи су гласно разговарали.{S} Најч |
} У оближњој касарни веџбали се војници и чула се промукла, далека и кратка команда: „К нози!“< |
навике.{S} Он је стајао на прекретници и није се могао одлучити камо да претегне.{S} Интелекту |
е она двострука камарадерија у политици и честитим забавама.{S} Ту су долазили студенткињин бра |
ајао сив траг превијене траве.{S} Момци и девојке певали су, сустижући се:</p> <pb n="215" /> < |
кну поново.{S} То су се надпевали момци и девојке.{S} Момци су певали:</p> <quote> <l>Испод сел |
планинама образовали су се нови потоци и реке.{S} Воде почеше надолазити.{S} Из горњих места д |
шта ухвати.{S} Жабе су крекетале, попци и скакавци зрикали.{S} Он се упути право преко њива.</p |
ступачне, младе жене несташне, а старци и старице тапшу рукама, одобравају и буне још више, па |
о, готово понизно, с лулом у левој руци и гледао тамо у правцу планина на западу.{S} Он је био |
она је говорила много, није бирала речи и пребацивала се.{S} Са нешто урођеног византинизма, он |
пријатељство према младићу, љубав речи и уздисаја, али даље... права љубав је за њу била забра |
="126" /> А, бога ми, добро учим и речи и превод.</p> <p>Матовић би погледао у свог сина.</p> < |
> примети?{S} Да ли покуша да га спречи и да му улије храбрости, кад му примети:</p> <p>— Ти пр |
стари, није волео да му се противуречи и давао је честе савете.</p> <p>— Узмите се на ум — рек |
ских тој девојци, изашле би му пред очи и нагониле га да је опет види.{S} Срео би се с њом.{S} |
се.{S} На пола растојања она подиже очи и спази Илића.{S} Он јој приђе са чежњом и страхом, и п |
> <p>У једном тренутку, ИлиН подиже очи и погледа поред себе.</p> <p>Десно од њих, између две к |
м, који је палио њене мирне, невине очи и који је долазио право из срца.{S} Тај пламен и срдачн |
ијао се сваког јутра, имао спокојне очи и замрљан потпис.{S} Дочекао га је с одмереном љубазнош |
подар!</p> <p>Обоје су били оборили очи и ћутали.{S} Нешто се морало говорити.{S} И двоје драги |
, кад је време било ручку, да сама трчи и куца на младићева врата, позивајући га:</p> <p>— Госп |
ма који се нагађају.{S} Вишња се уплаши и викну своју колегиницу;</p> <p>— Анице...{S} Анице!</ |
дуге пољане, ниска брда, две три вароши и велико београдско небо.{S} Могло је бити око осам час |
у, олакшавати му везе с оближњом вароши и даљим пијацама, организовати сталну бригу за народно |
осадило све, он је излазио изван вароши и лутао по околини дуго, до самог мрака.{S} Понекад би |
Полиција је само дошла, учинила увиђај и очистила њене остатке, гомилу земље и дасака.{S} Сад |
ба закона, даде оставку на свој положај и премину са скромном пензијом средњешколског професора |
оте.{S} Њене очи су добијале чудан сјај и упијале <pb n="312" /> се у чипкану кошуљу, у дивна о |
.{S} Илић је заборављао незгодни случај и своју оскудицу.{S} И они се вратише у варош још весел |
и радио само оно што воли, да буде свој и припада самом себи.</p> <p>— Новац је чудна ствар, мо |
љева на руци, па кроз цело тело, да јој и колена задрхте, као кад је читала забрањене књиге.{S} |
љацима засја електрика пре него што јој и диреке ударише — примећивао би ко у шали. — Пију, јед |
.{S} Београд се осмејкивао у изненадној и пролазној топлини као старац који се напио добра вина |
ено име, обузимао га неки флуид, сладак и тежак; у глави му се бркало, срце готово престајало к |
је општински ћата избријавао подбрадак и расипао комплименте научене из новина.{S} Без успеха |
седела крај прозора што гледа на сокак и посматрала земљу свога детињства смешећи се љубазно њ |
е.{S} Ћевапџије изнели роштиље на сокак и задимили, а по зиду извешали кобасице разне дужине и |
револуције?{S} Поред борбе за опстанак и свеопштег боја, човек схваћа стање мира и слоге, поре |
а је посете, састанке.{S} Кад би се пак и нашла у друштву, о испитима, при излетима, месним ску |
од врба промицао је по који сунчев зрак и изливао свој бакар и злато по зеленом бусењу.{S} Радо |
иборског села чији се отегнути нагласак и говор кроз нос одржавао још после толикогодишњег акли |
дужи свој нагиб и притиште један кратак и устрептао пољубац.{S} Пољубац не паде на усне, већ на |
своме ја; то његово ја било је почетак и свршетак свега.</p> <p>Понекад, у његову душу су запљ |
свога живота, сваки ју је познавао, чак и кровови од кућа чинили јој се да је поздрављају прија |
у је позавидети многи старији друг; чак и понеки професор није имао те ширине у образовању.{S} |
њему.{S} Била сам охола, горда, па чак и по мало дрска.{S} Ја сам га одбијала...{S} Какво чудо |
и о смрти.{S} Било је нечег гробног чак и у кућама, из чијих разваљених вратница и подрума без |
му је још нешто за дуван, ситан трошак и по коју књигу. <pb n="84" /> Хранио се на кредит, до |
и одредио му да предаје латински језик и историју Срба.</p> <p>— Зашто латински, господин дире |
момка.{S} Отац јој је поклонио часовник и ланац, мајка јој наручила дугу хаљину; из суседства ј |
ионара, који је осуђен као велеиздајник и сад се налазио у Пожаревцу, на робији.{S} Његова жена |
краћале, зелене панталоне, црвен прсник и капут мрк.{S} Да је то било ново, изгледао би да се у |
мпатија била је давно оставила домазлук и више се није враћала.{S} Њен дух је тежио за науком, |
живот одакле си и дошла.{S} Остави пук и друштво нек сами воде своју бригу.{S} Ти ћеш тамо у Ч |
раљев поступак, схватила га као скандал и поднела оставку.{S} Председник кабинета, који се нала |
ило јој је хладно.{S} Пребаци један шал и посади се опет крај прозора.{S} Пријало јој је да так |
Кад би се кола напунила, осећао је са̑м и кретао се без команде.{S} Сирото кљусе, било је болес |
ће се брак раскинути.</p> <p>— Да чекам и да поновимо целу нашу историју из почетка!</p> <p>— Н |
темељи, остало је недирнуто.{S} Ја сам и онда то говорио.{S} Али се свет препаде, и ето...</p> |
а-Митре...</p> <p>— Старински човек сам и ја, па опет кад видим да је нешто боље, што да не рад |
где су пасла говеда.{S} Сели су у јечам и ужинали.{S} Хлеб је био мек, сир диван, а апетит одли |
} Часна реч ми је сведок.{S} Ја остајем и понављам...</p> <p>— Не, не, не, Радоје... не, молим |
другог реда с најпотребнијим намештајем и луксузом: постеља застрвена домаћом тканином и опкоље |
оја се у тај пар приближавала с Радојем и још неколико девојака. — Знаш ли да си села у вилинск |
топу ове земље налили смо својим знојем и крвљу, а ми не знамо још колико неисцрпног злата лежи |
а рушењем, за духовитошћу, за исмевањем и скептицизмом ?</p> <p>Госпођа је истицала пред децом |
" /> посматра њу и њен венац са жаљењем и као хоће да јој каже:</p> <p>— Тако ћеш и ти свенути, |
поштено.{S} Стога продужи правим путем и покуша да одвоји стране што су се оснивале на материј |
обина разноликих вила, окружених цвећем и украсним биљкама.{S} Међутим, онда то беше празно жал |
љиве речи.{S} А кад би се пренуо сасвим и мислио на њу, на ту плаву девојку, на њене косе, на њ |
анске штамбиље и датуме.{S} У тим сувим и врелим данима кад никога није било око њега, та су га |
ала погледом зачуђеним, наивним, благим и жалосним, дубоко уверена да је њен живот био дотле пр |
њину собу, која изненади младића многим и лепим намештајем.</p> <p>— Газдаричин муж је столар — |
Виктор Иго га је водио по најсјајнијим и најтамнијим крајевима Париза, Толстој му је откривао |
његов говор није био окићен социолошким и економским терминима, он није умео ићи у облаке танан |
црвеном бојом.{S} По зидовима остарелим и новим, запуштеним и очуваним, просу се нека чаробна н |
зидовима остарелим и новим, запуштеним и очуваним, просу се нека чаробна неранџаста боја, која |
ца, и остали понешто дужни по умашћеним и у крајевима испресавијаним, дугачким тефтерима њеног |
за страну.{S} Млади човек потрча за њим и једва га ухвати у једном трњаку.{S} Кад се окренуо и |
аче дани избројани.</p> <p>Сео је затим и покушао да сврши своје дело.{S} У соби је било тихо.{ |
ј да ти помогнем око венца — рече затим и посади се поред своје комшинке.</p> <p>Девојке се уда |
! <pb n="126" /> А, бога ми, добро учим и речи и превод.</p> <p>Матовић би погледао у свог сина |
ласи за најдаровитијег човека под небом и помири с оцем.{S} Врати се у Чачак, али не хтеде прод |
{S} Он је био дубоко заузет самим собом и видео у том тренутку цео свој дотадањи живот као једн |
, с претенциозном <pb n="311" /> главом и превртљивом душом.{S} Што јој се некад допадало код њ |
а благонаклоно, климала угојеном главом и пружала руку, пуну јевтиног прстења, у висину младиће |
и Белу... не бар оном љубављу, чежњивом и стидљивом, коју је дотле осећао према Вишњи.{S} Затим |
високо, као да је њива засађена смоквом и бадемом.{S} Једна липсала коза вукла се из села у сел |
и убрзо одби ташту жељу за каћиперством и рече у себи:</p> <p>— Он се вара.{S} Њему треба друга |
ажан, да она посрну својом хромом ногом и једва се заустави на половини салона.</p> <p>И Чедоми |
ром мешала се широка жалба за Београдом и младићем кога је тамо оставила.</p> <p>— Што ми не пи |
} Још цео један свет њихао се под водом и са оним, над њом, стварао чаробно савршенство.</p> <p |
ла, запљускивала својом пенушавом водом и шапутала јој недопуштене приче, млада девојка заспа с |
у рамена, <pb n="250" /> испрскан водом и блатом.{S} Године су очврсле његове младићске црте.{S |
це.{S} Он се диже с клупе, прође стазом и изби на излазак од парка.{S} Ноћ је већ наваљивала са |
>Она је ишла поред њега лаганим кораком и строга.{S} Њеном пратиоцу чинило се као да ти кораци |
ед Двором.{S} Ишла је одмереним кораком и гледала преда се.{S} На пола растојања она подиже очи |
а пољупце као шећерлему, пуцала језиком и тражила још, још, још.{S} О правом животу са стотинам |
тежио за науком, литературом, политиком и тако нечим, стварима које је слушала, читала на Велик |
атовићка у пажљивом опхођењу, у слатком и кафи, комплиментима и у киселој штрудли с маком свако |
рајко!...</p> <p>Застаде, одмахну руком и не заврши реченицу.</p> <p>— Ко би играо крајцарица к |
агледала у њега, као у чудо.{S} Недељом и празником свет <pb n="174" /> је ишао, место у цркву, |
ока обала, са црвеном, одроњеном земљом и плаветним венцем удаљених планина у дну.{S} С друге с |
пуно прописан поздрав, треснувши чизмом и кочећи очи.{S} Куварица је стишавала близнакиње да се |
азе, зурио дубоко у ноћ у неподгрејаном и полуосветљеном ћилеру какве сиротињске кафанице, где |
знао користити том њеном слабом страном и, кад је потребно, уразумити размажено дете.{S} Али, И |
огунђао би Матовић кроз нос с природном и инстинктивном грубошћу у гласу, кад је Илић улазио у |
бром апетиту, звали једно другог именом и презименом, певали револуционарне песме и ишли на тре |
.{S} Све је то озбиљно.{S} Вашим именом и угледом јамчићете за исправност својих поступака.{S} |
зом: постеља застрвена домаћом тканином и опкољена везеним јастуцима, орман од лажне ораховине, |
ао <pb n="293" /> са једним варошанином и ударио га тако страшно ножем у трбух да га је послао |
ма, Зарија је лутао по живом, ироничном и борбеном Београду са изгледом залуталог пустињака.{S} |
т иде, брже него што се мисли, а са њом и сва могућност да будемо срећни.</p> <p>Дрхтећи, Вишња |
ла провела готово цело детињство са њом и њеним братом, Радојем.</p> <p>Златарев син је био неш |
срце ту опасну гљиву, а заједно са њом и слику младе Чачанке.{S} Хтео се бацити блатом на све |
Плаве и модре врвице њихале се пред њом и око ње.{S} У уста јој је навирало једно слатко пиће, |
кете.{S} Девојка га је слушала с пажњом и, у исти мах, са извесним страхом.{S} Она је несвесно |
спази Илића.{S} Он јој приђе са чежњом и страхом, и после првих поздрава могаде јој рећи тек:< |
тан дремао у својој кућици, вртио репом и хватао устима муве.{S} Даље, преко разноврсних кровов |
ојих је састављено.{S} Укротила је гром и разоружала небо.{S} Проблем живота изгледао је врло п |
кокетовале простачки гримасама, вратом и куковима, и, за један глас више, наручивале мокролушк |
што је дотле располагао његовим животом и смрћу, па се слободно упућује у варош.{S} После се се |
неко фино вино, преваре својом лакоћом и сласти, па опију благо, замагљавајући нашу свест и ст |
измири у себи жену која господари кућом и жену која сматра да је њен позив у животу виши од оби |
риску стражару преко пута, вијугав друм и низ телеграфских дирека на нашој страни.{S} Колико је |
о болеснице, да неће одмицати од ње дан и ноћ.{S} А кад оздрави, она ће јој испричати шта се с |
налазио је масу задовољстава радећи дан и ноћ.{S} Учење му је изгледало најрадије, најсретније |
зумео?</p> <p>— Да.{S} Ти чекаш, гладан и жедан, награду за твоје философске спекулације, а око |
о, у бескрај.{S} Ваздух је био провидан и благ.{S} Није се осећало ни најмањег ветра.{S} Све ок |
вник брака у опште.{S} Он је неприродан и неморалан.{S} Неприродан, јер се у органском свету не |
нцеларијске слуге, чији је живот празан и пуст колико и она архива коју из дана у дан испуњавај |
е одиста очајно.{S} Нико није задовољан и нико сигуран.{S} Најако се осећају тегобе од неродице |
чном предузећу. — Само је тунел затрпан и збрисана спољна постројења.{S} Оно што је најскупље с |
117" /> течно, стил му је био популаран и живописан.{S} Кад се каква идеја усади у његову главу |
о жуборење, њен шум, као уздах простран и благ?{S} Да ли се и теби чини да нас она, кроз ниске |
срце му изгледало преуско за његов сан и мисли.{S} Поново је почињао да живи.</p> <p>— Је ли, |
, треба му читаво решење да уђе у дућан и купи какву ситницу, а прелази преко остварених задово |
је долазио право из срца.{S} Тај пламен и срдачност, која је звонила у девојкином гласу, чинили |
, између којих се ширио патлиџан, румен и сочан.{S} У низинама виделе се вреже од бостана и кра |
} Јасно јој је било да он није више њен и да то не може бити.{S} Али се она надала да ће наћи н |
ишњино место, те биле као један део њен и миле младићу као крајеви раја.{S} Он је брижљиво оста |
ла вода кроз луле, падала у низак басен и враћала се отуд у виду ниске врло сјајних мехурића.{S |
..{S} Пардон, изволи напред — додаде он и склони се у страну.</p> <p>Улица је на том месту била |
темеље ударили Кеплер и Галилео, Њутон и Декарт.{S} Један од озбиљних млађих философа прокламу |
о, он би место крста набио на олтар гуњ и опанак.{S} Сад, после двадесет година борбе, он је ви |
злишној секцији коју је закон наређивао и тражила одлучно да јој се мртвац преда на сахрану.</p |
ма, па се понекад пребацивао и откривао и оно што је у партији или државној служби сазнао у пов |
јима и људима, па се понекад пребацивао и откривао и оно што је у партији или државној служби с |
е не брине, оставио листу на сто, легао и заспао.</p> <p>Мисли му поново скренуше у родно место |
загрлити писмоношу који би му га предао и пољубити сто своје собе где би га нашао.{S} Он је сач |
е и уништити таште човечје спомене, као и многима другим.{S} И млади човек осети се крив што уз |
тренутку, наго и покривено платном, као и Вишњино, почивало на мермерном столу у хируршкој двор |
ћу, врло срећни...</p> <p>Али Илић, као и сви људи који траже од своје судбине више него што он |
издржавање све док не свршиш школу, као и мени удовички ужитак.{S} А кад свршиш школу, шта ће т |
боле и умре.{S} Овај народни борац, као и многи други, доживео је пред смрт велика разочарења.{ |
авати породица једног мањег трговца као и једног бољег радника: ништа у њој није давало утисак |
е се, не бежите од живота; с њим је као и с пливањем; научи се кад куражно оставимо плићаке.{S} |
алазила једна постеља, од ораховине као и сточић, пространа супружанска постеља, претворена у ј |
твари су биле дотле далеко од Вишње као и сибирска поља.{S} Оне су је одмах заинтересовале, оду |
ко прошла, изгубила се у провинцији као и у његовом спомену.{S} Што је онда толико наваљивао да |
такође из бољих кућа, а поквареном као и он, можда горе него и он.{S} Две близнакиње узимале б |
т приказа му се тада исто тако лако као и тај сан за идеалном драганом: он је био само сиромаша |
гао је личити на друмског механџију као и на митрополита, да није око његових сувих уста, око т |
је послао на онај свет, па после умакао и успео да пребегне у Турску.</p> <p>Илић стиже доцкан |
денице, да је изгубио све што је стекао и пред смрт сачувао једва оно мало што му је од оца ост |
е ширине у образовању.{S} Он је то знао и није се чудио: он <pb n="19" /> је себе већ тада прог |
војска по ђачким зборовима, где се драо и скакао на први знак <hi>вође</hi>.{S} Потписивао је р |
те мајке, коју су изморили кућни посао и честа рађања, од те вароши која дрема на пригревици у |
улицом, гледао право све што је сретао и није видео ништа.{S} Тога дана није се ништа нарочито |
егла од куће.</p> <p>Њен глас је дрхтао и био искрен.{S} Илић осети извесно сажаљење према тој |
тив онога за што су уверени да је рђаво и опасно. „Остати на власти" постаје им једина девиза, |
ој речи — да смо сви, хвала Богу здраво и добро, да јој исто од Бога желимо.{S} Само, кажи, мај |
д оних простодушних бића која иду право и чија судбина не зависи од њих самих, већ од оних које |
животарило је, само, искривљено, мршаво и напуштено, на неплодном тлу.{S} Место су ограничавале |
потмуло по празној одаји као нешто живо и претеће.</p> <p>Он побеже из куће.</p> </div> <div ty |
мâл суревњиво и забринуто.{S} Суревњиво и забринуто <pb n="69" /> се надао сваког часа лопову к |
м као мангала, чувао свој мâл суревњиво и забринуто.{S} Суревњиво и забринуто <pb n="69" /> се |
нствене умове, а тебе вреба фарисејство и глупост.</p> <pb n="285" /> <p>— Фразе!</p> <p>— И фр |
ала је живети само за своје задовољство и мислити једино на оно што је пријатно.{S} Свога мужа |
му је она, отишла затим у министарство и затражила да је поставе за учитељицу.</p> <p>Како је |
тним обичајима које су створили друштво и ток ствари.{S} Чачак је био њено родно место, град у |
двориште.{S} По калдрми је играло суво и топло сунце које претходи јесењој хладноћи и влази.{S |
алу шаку на ту руку, на оно меко, благо и мирно парче пред лактом.{S} После је узе у обе шаке и |
змаглице, као фине свиле, која је благо и видљиво дрхтала.{S} Плаве боје просипале се на парк.{ |
гово тело, које је у том тренутку, наго и покривено платном, као и Вишњино, почивало на мермерн |
а поквареном као и он, можда горе него и он.{S} Две близнакиње узимале би се за руку и излазил |
но млечно лице белило се.{S} Био је бео и њен врат слободан, маљав, округао као у грлице.</p> < |
је и Српства.</p> <p>Матовић је доживео и један лични пораз.{S} Саставио је законски пројекат о |
диван, а апетит одличан; слатко је јео и преслишавао се ко је југ, а ко је север.{S} И доцније |
омену на младића који ју је некад волео и кога би она могла волети страсно и одано.{S} Јасно јо |
положај према тој девојци коју је волео и која га воли, према другој девојци чије поверење изиг |
укама, у гомилу осталих, дигнуо се брзо и отрчао у варош.{S} Срео би тада овог или оног друга.{ |
<p>И сви троје су тако веровали у брзо и потпуно помиловање Јованово да се његово присуство го |
су радикални клуб.{S} Међу овима је био и Чедомир.</p> <p>Вишња пак остаде даље на барикадама.{ |
за свој нови терет.{S} Међу њима је био и арап.{S} Носио је и сад главу оборену и климао десно- |
чевине, те са сумом коју је отуда добио и кредитом од Управе Фондова сазида лепу кућу у једној |
више сунца.{S} Понекад би се заборавио и жалио што није више учио школе.{S} У то доба била се |
само може бити.</p> <p>Радоје је радио и ван своје радње.{S} Основао је велосипедско друштво, |
стално без марјаша, матуру није положио и похађао је Велику Школу као ванредни слушалац.{S} То |
бриге за личну будућност, он је мислио и на будућност Србије.{S} Његово биће и његова земља би |
у намери да хајдукује, али се ту оженио и окућио.{S} Илићев деда, који се такође звао Чедомир, |
но.{S} Опијао се њиховим фикцијама, пио и даље тај опасни напитак који му је убијао сваку самос |
и се извалио поребарке на фотељу, пушио и очекивао кафу.{S} Понекад би читао новине, а кад њих |
па опет слетала, и крештала свеједнако и јогунасто.{S} У једном тренутку сунце разби облаке.{S |
љуљашци, о Сокином прстену.</p> <p>Тако и сад, весеље је плануло неочекивано, још док су се сас |
гледа како зора свиће.{S} Нешто велико и утешно долазило јој је из тих коњских ногоступица и р |
На што онда љубав кад се рачуна колико и лањски снег!</p> <p>Мајка се не усуди да обнови преко |
н их је волео готово исто толико колико и њу саму.{S} Он је био кадар загрлити писмоношу који б |
уге, чији је живот празан и пуст колико и она архива коју из дана у дан испуњавају.</p> <p>У то |
би, нешто јаче од ње, непознато, дубоко и фатално, нешто што је наваљивало на њу као ветар, гуш |
ешто скривено, топло, незнано, а широко и пространо као свет.</p> <p>Девојка поче да размишља х |
ми је, мајко.</p> <p>— Хоћеш ли слатко и воду?{S} Сад је девојка дошла са бунара.</p> <p>Не че |
фе, па онда с њим разговарао на дугачко и на широко о примени електрике, трудећи се да га своји |
постеље на други.{S} Било јој је тешко и пријатно.{S} Тешко, јер је осећала нешто ново у себи, |
је ишао поред ње, слушала је радознало и жудно његове речи... речи школованог човека, које пот |
воме срцу.{S} После се трже брзо, нагло и одби.</p> <p>— Не, не могу.{S} Журим се.</p> <p>Осећа |
себе, те је веровао да би с њим трпело и све друго: његови ближњи, друштво, држава, човечанств |
на липсала коза вукла се из села у село и процењивала се наизменично пред разним комисијама док |
тила.{S} Црвенила се, гледала га весело и смешила се.{S} Њени зуби сијали су испод румене, свеж |
Београда, бога ми — рече при том весело и махну руком кроз ваздух.</p> <p>Узеше топчидерски тра |
уста <pb n="132" /> се спојише.{S} Тело и тело приби се.{S} Руке се укрстише.{S} Они осташе так |
кроз прозор.</p> <pb n="159" /> <p>Тело и душа су тако уједињени и збркани у нама да упркос леп |
о више за нас, нисмо више деца.{S} Било и прошло.</p> <p>Он покуша још једанпут.{S} Она затвори |
трала је за кривицу.{S} Стид ју је било и од самог Илића, а ради њега и ради својих родитеља, о |
постеље, груди дрхтале, тело се знојило и под кожу јој подилазили непријатни жмарци.{S} У соби |
е неизлечиве болести, па ипак се силило и хтело да сакрије своју немоћ.{S} Упрегнуто <pb n="298 |
местима пробијала је Морава то зеленило и текла преко плићака, испод подривене обале, кривудала |
широка ливада, јаки мириси, па то коло и све враџбине којих је пун њен крај, бунили <pb n="218 |
, тако распремљена с јастуцима унаоколо и широком простирком пиротске израде.{S} Према постељи, |
косу; посебно је истицала очувано грло и потиљак ћилибарске боје.{S} Кад би је човек видео прв |
и пут, а нарочито кад је на пољу светло и благо време, она је мислила на протекле догађаје са м |
дучија, одсуство здравог морала, расуло и нерад, то су главне одлике данашњег народног живота.< |
даљег живота, а што би хтели да сазнамо и улепшамо као у бајци.{S} Јесења ноћ ју је опијала, сл |
ање ствари, отварала поново очево писмо и читала га бог зна који пут.{S} Реченица о Радоју допа |
познаници.{S} Знају је не само људи, но и мртва природа: куће, улице, камење.{S} На сваком углу |
јчица, код које се чежње развијају рано и, у толико јаче, у колико је њено тело трошније.{S} Да |
олико?</p> <p>Вишња задрхта инстиктивно и не одговори ништа.</p> <p>Другарице избише на Теразиј |
шине у атмосфери, на Сави се, изненадно и нечујно, подигне један стуб водене паре, па, вртећи с |
или ћурче на подварку.</p> <p>— И једно и друго — одговарао је старац на постављено питање. — Н |
<p>— Али?</p> <p>— Одвратно је и једно и друго кад није искрено.</p> <p>У том разговору појави |
а, организовати сталну бригу за народно и сточно здравље, појачавати принос у пољопривреди увођ |
о се допасти целом свету, па следствено и његовој жени.{S} У противном, глупости које треба осу |
посматрала га весело, готово безазлено и у исти мах несташно.{S} Бела је имала бело лице с кож |
з хаљина у нереду провиривало је румено и бело грло.{S} Руке је забацила.{S} Наслонила се цела |
ио још млад, у добу кад се пише искрено и поштено.{S} Стога продужи правим путем и покуша да од |
ицу кондуктерову који је стајао укочено и озбиљно с бичем у руци.{S} Споредна капија на Двору з |
јој као кифла.{S} Нешто мирно, спокојно и задовољно дисало је из целе њене појаве.</p> <p>— Ти |
.{S} Живот јој је текао готово спокојно и монотоно, као оближњи поток, што је милио поред школс |
своје шарене главе, брујале једва чујно и као да су јој давале неки знак, звале је к себи.{S} Т |
на га је избегавала свеједнако, намерно и пркосно.{S} Остајала је у салону тек кад има још неко |
једног дана срећна мајка, проживи мирно и корисно свој део живота и, кад дође време, заспи вечи |
у и усамљену.{S} По стази је било мирно и топло.{S} Једна црвена буба трудила се да се успење у |
{S} Имао је на себи плишано одело, црно и опшивено свиленим испустом.{S} Ципеле су му биле потк |
олео и кога би она могла волети страсно и одано.{S} Јасно јој је било да он није више њен и да |
енутке, пила њихово опасно пиће, свесно и прибрано, као пијаница по занату.{S} Она је сматрала |
!...</p> <p>И она је загрли опет присно и свесрдно.</p> <p>Између живота у девојачкој школи и с |
тани, Чедомире — говорила му је жалосно и нежно. — Ја ћу то изгладити.{S} Мајка се не сме мешат |
аве, намрштених обрва, присебан потпуно и спреман да прими што има да дође.{S} На отвореним вра |
ладене донеси.</p> <p>Дечко устаде лењо и, клатећи се с ноге на ногу, упита с врата:</p> <p>— А |
живот, они често имају љубави за добро и изврсних намера.{S} Али, њима је нови живот убризгао |
си уморнија — одби он. — Мени је добро и на столици.</p> <p>У труду да задовоље што више једно |
тирка коју је газдарица купила ту скоро и сва срећна унела га у ову собу.{S} Простирка је била |
{S} Он не пази на спољашњост; па кад то и чини, ради у супротном правцу: пушта браду, чупав је, |
о од своје жене да седне за кујнски сто и једе што прво дохвати.{S} Али му је то задовољство ре |
књигама.{S} Седао је поново за свој сто и настављао своју расправу.{S} Неодређена слава би опет |
це и кучине! — понови девојка јогунасто и искрено. — На што онда љубав кад се рачуна колико и л |
а је одредила свакој звезди своје место и пут којега се мора држати.{S} Измерила је сунце, прон |
хвале за младог чиновника.{S} Тако исто и сестра.{S} Само, рекле су му, тражи десет хиљада дина |
тивуречности.{S} Она се питала још, што и они који су старији <pb n="48" /> од њега, они од кој |
де то даје тешко сакрити или најзад што и најмања љубавна авантура може имати врло тешких после |
арица из пансионата.{S} Идеал му је што и свака комедија.{S} За њега не постоје науке, него Нау |
спазио понос који страда, а можда нешто и неповерења.{S} Он јој је онда прилазио.{S} Она му је |
отац имао муке док је ту кућу подигнуо и очувао.{S} Колико труда, колико брига, колико уздаха |
вати у једном трњаку.{S} Кад се окренуо и пошао ка својој другарици, она је стајала сама у зрак |
губица, у лепу долину, где је било тихо и без људи. — Сваког секунда она односи по читава блага |
це испод прозора, овај је дом чинио леп и отмен утисак у гомили других рабатних кућица, које су |
о који сунчев зрак и изливао свој бакар и злато по зеленом бусењу.{S} Радоје је одбијао кратке |
уљи.{S} Носила је један велики формулар и молила га да јој то испуни, јер, каже, жандарм јој на |
ани, неколико министара, један милионар и тако даље, веле, да су прошли кроз две собе из којих |
тле.{S} Тек што му се учини да се Овчар и Каблар завијају неком маглом.</p> <p>Друштво их је зв |
ј згради, чије су темеље ударили Кеплер и Галилео, Њутон и Декарт.{S} Један од озбиљних млађих |
ду, чупав је, аљкав, носи умашћен шешир и уздигнуту јаку.{S} Он је слободоуман, бар у теорији.{ |
пред другим.{S} Чедомир је скинуо шешир и нагнут лако, очекивао да му девојка пружи руку.{S} Он |
полако врата, промоли главу кроз отвор и несташно додаде:</p> <pb n="137" /> <p>— Како је лепо |
ији и борби са властима, стари професор и његова жена нашли су увек могућности да задовоље Бели |
ај, као заставу, брисао нос на сав глас и хвалио одличну кујну своје жене.{S} Кад би му, и поре |
њу као њен крвоток.</p> <p>Радојев глас и, час немо а час гласно, запљускивање домаће воде утиц |
рану свога новог познаника, подиже глас и рече изазивачки својој другарици:</p> <p>— Он ме саве |
н испада врло неповољно по твој прогрес и човечанство.{S} Ти си непријатељ, не знајући толико љ |
у корак у напред.</p> <p>Остави рукопис и погледа тужно кроз прозор.</p> <p>Напољу су радници о |
иштва.{S} Газдарица је имала жилав врат и пупаст трбух.{S} Рекао јој је да се не брине, оставио |
у стопу, нешто хладно дува за њен врат и један тајанствен глас јој шапће страшне, неразумљиве |
{S} Око ње су ситне куће на један спрат и механе за сељаке.{S} Та црква је једини сведок да је |
аслужују да на њихове хумке долази свет и молитве чита; међу најлепшим именима њихово име је на |
а бежи општим људима: да благо ти будет и да долгољетно поживиш на земљи...{S} Да постоји рај с |
невидљивих препрека спречава њихов лет и оне ће пропасти тако, остати маторе девојке, умрети к |
/head> <p>Вишња је оставила универзитет и отишла за учитељицу.{S} Случајно је добила добро мест |
кратка.</p> <p>— Срце ми хоће апстракт и апсурд, моја мисао недостижне висине...</p> <pb n="17 |
раду није било сазидано: све сам цемент и камен, темељ широк неколико хвати, а врх од зида као |
и из вида.{S} Јер наш свакодневни живот и ми сами налазимо се у уској вези и солидарности са зе |
а опију благо, замагљавајући нашу свест и стварност.{S} Илић је писао о ситним догађајима, проч |
критете.{S} Ти очекујеш предусретљивост и величанствене умове, а тебе вреба фарисејство и глупо |
ост шешир од сламе.{S} Па ипак, младост и здравље чинили су од ове тоалете њен најлепши оквир.{ |
другим путем, камо су их водили младост и лепо време.{S} Дан је био један од оних жарких дана у |
што је тада у Београду била још реткост и што јој сврати пажњу.{S} Она позна да је то државни ф |
полети уз воду, промакне гвоздени мост и изгуби се негде око оскудног зеленила на острву Циган |
е истицала пред децом младићеву ученост и говорила:</p> <p>— Угледајте се на господин-учитеља.{ |
чиста као кап росе, и чекала будућност и изабраног мужа; чекала их стрпљиво, хладно, као да ни |
е, утехе, буне; њихова вера у будућност и сопствену вредност уносила му је у крв пенушаво одуше |
мислима.{S} Храбро је сносила садашњост и чекала нешто друго... будућност, како се то једном ре |
примећивао се кров варошке цркве, прост и достојанствен.{S} Све беше лепо, као дотле.{S} Тек шт |
} Проблем живота изгледао је врло прост и јасан.{S} Дарвин је дефинисао природне законе тако си |
војка ступи напред.{S} За њом пође Илић и осмотри је целу.{S} Видео је сад јасно што синоћ у мр |
Има много ствари <pb n="297" /> на небу и земљи, Хорацио, о којима нема појма твоја философија" |
ово преко дворишта, упадне у своју собу и зарони зајапурено лице у хладовите јастуке своје пост |
<pb n="76" /> Стаде посматрати ту бубу и мислити... ко зна на кога!{S} На државни удар... на п |
огледалу.{S} Затим се дохвати за главу и растрже плетеницу.{S} Плава, свилена коса се просу ка |
ћутке, с кишобраном натученим на главу и изгледао као сенка.</p> <p>Вишња се стресе.</p> <p>Он |
ће се написати.{S} Затим, подиже главу и задржа је тако уздигнуту цело време, дајући утисак не |
свршиш школу?</p> <p>Каја подиже главу и погледа своју другарицу расејано.{S} Чудила се томе п |
ашљиво у младића, па после спусти главу и доврши као по дужности : — Наша модерна жена изостала |
овори.{S} Причајући био је дигнуо главу и гледао у небо.{S} Девојка је опет посматрала рит, Дун |
слуша мужа.{S} То му се увртило у главу и није хтео за длаку попустити, као да би се огрешио о |
његове косе.{S} Она подиже његову главу и гледаше га кроз сузе, као да га је жалила, као да је |
лежим идеје које лутају кроз моју главу и изгледају ми сјајне; кадгод, чини ми се, успем, и тад |
јену и потпуну.</p> <p>Илић погну главу и спреми се на пљусак грдњи.</p> <p>У том тренутку, дев |
еца.{S} Она се предомисли, окрену главу и продужи даље.</p> <p>Имала је утисак као да лута по н |
, рече девојци:</p> <p>— Захвалите Богу и идите те се одморите.{S} Опасност је прошла.{S} Госпо |
у том тренутку скидају букагије с ногу и нуде за министра... на професорову ћерку, око које ће |
а шеснаест година, храмала на леву ногу и којој су њено необично име — име професорове мајке, с |
виделе се коњушнице, станови за послугу и једно изврнуто буре.</p> <p>Кад прође поред те капије |
ики џбун јоргована надвишавао је ограду и пружао своје гране, са широким лишћем, ка улици и сун |
своју сопствену срећу, социјалну правду и уједињење Српства.{S} Тражио је слободу у вери, књиже |
волео слободу, желео добро своме народу и имао стила у чланцима што их је писао по опозиционим |
око себе, као човек који губи равнотежу и тражи да се за шта ухвати.{S} Жабе су крекетале, попц |
ставила неку своју познаницу на пролазу и продужила пут с њом.{S} Било му је јасно да га Лазаре |
аде на усне, већ на ону румен по образу и остави младићу утисак глатке коже и нечега чистог.</p |
им шеширом, подгрејавати бајке о миразу и излазити недељом на пиво.{S} Место паланке и њеног гл |
арци и старице тапшу рукама, одобравају и буне још више, па се, после, годинама прича како су с |
законодавна власт сукобљавају, укрштају и изопачавају, место да врше функцију прописану законом |
најдубље тајне свога бића, оне се крију и од сопствених очију, и обујме нас тек кад нас, као не |
а.</p> <pb n="13" /> <p> Он узе кајсију и, нехотице, начини девојци један комплимент:</p> <p>— |
чију, уздрхтале браде, згрчених прстију и с грозницом по целом телу.</p> <pb n="96" /> <p>Шта с |
оново диже и укочено гледаше посну боју и редове штампаних слова, која су расла, дебљала, удвај |
ноћи са свим ужасима који се појављују и онима који се нагађају.{S} Вишња се уплаши и викну св |
е уски јастучићи, где се жене налакћују и разговарају преко улице.{S} На сред вароши уздиже се |
итању</hi>.{S} Зауставише Илића да чују и његово мишљење, и позваше га <hi>код Пеливана</hi>, б |
ради нешто у кујни.{S} Ухвати за кваку и изађе.</p> <pb n="305" /> <p>— Арапе! стрвино! гаде! |
днесе, па се предомисли, зовну служавку и предаде јој што је имала у рукама.</p> <p>— Збиља, ја |
жђем суревњивости, они улазе у политику и губе своје илузије.{S} Тесногруди, амбициозни, напрас |
то пропињући се на прсте, и грдио мајку и сестру: <pb n="7" /></p> <p>— Та остав’те човека!...{ |
ре од дасака, обојене у српску тробојку и с дрвеном јабуком на врху.</p> <p>— Шта му је то сад? |
че младић, наднесе кишобран над девојку и додаде:</p> <p>— Допусти!</p> <p>— Није потребно, Или |
S} Две близнакиње узимале би се за руку и излазиле на улицу, па шврљале око гомиле песка, кафан |
испрекидана часовитим држањем под руку и по којим пољупцем... пољупцем брзим, кратким, недоврш |
вечери да је Илић запросио Белину руку и да је она, као мајка, дала свој благослов, па је погл |
еним драганом.{S} Она је седела у Чачку и стално чекала његов одговор.{S} Дани су јој пролазили |
еди, па и отац, намрштених бора на челу и изразитих усана.{S} Свако од њих знао је наћи по коју |
S} Кроз неколико месеца свршићете школу и постати јаван радник.{S} Стало вас је скупо док сте д |
> <p>— Он ме саветује да продужим школу и ступим на философију.{S} Ја сам се решила.{S} Девојач |
ће мрзети <pb n="49" /> девојачку школу и да ће пред Чедомиром прокритиковати његове идеје.</p> |
На глави је имао качкету, пушио на лулу и бријао бркове.{S} Да се није знало чији је син, узели |
да покаже како је права срећа за земљу и Матовића што је она његова сапутница у животу.</p> <p |
еве, односи <pb n="70" /> најбољу земљу и прети да једног дана збрише целу варош.{S} Међутим, о |
гости зову <hi>Стрика</hi>, па по њему и његову гостионицу: <hi>код Стрике</hi>, те јој је то |
="93" /> <p>Шетали су по школском трему и чекали да се отвори библиотека.{S} Распуст се приближ |
По који зрео кестен лупио би о калдрму и измамио уплашен узвик у пролазница.{S} Београд се осм |
зе.{S} Младић је куцао штапом о калдрму и гледао преда се.</p> <p>— Узми га кад ти се допада! — |
ско окружавале Чачак.{S} Обрасле у шуму и бујад, оне су дизале озбиљно своје врхове украшене чи |
, Илић је, безмало, мрзео своју драгану и веровао да га она мрзи.{S} Сваки њен покрет који није |
гало бар да извести своју бившу драгану и уштеди јој муку од сазнања, наглих и из друге руке.{S |
дјела твоја.</p> <p>— Сад копају брану и јаз.{S} Притиснуо радник, мила мајко, као мрав.{S} Се |
.{S} Место тога, он је прионуо у дућану и лепо помогао старом Остојићу.{S} Како кујунџилук није |
би предузео.</p> <p>Избегавао је једну и другу девојку.{S} Радио је за испите више него што је |
ним обзирима, онај који воли једну жену и осећа је поред себе живу, пада у грозницу пожуде.{S} |
евојка која је обећавала практичну жену и срећну мајку.</p> <p>Њена другарица, напротив, била ј |
ену, велику, одраслу, снажну, развијену и потпуну.</p> <p>Илић погну главу и спреми се на пљуса |
авој униформи, држали су пушке о рамену и бленули неодређено у празнину улице.{S} Кроз широм от |
S} Он провуче прсте кроз кике на темену и управи поглед прозору, као да је хтео себи дати рачун |
а улици и сунцу.{S} Илић се ипак окрену и погледа у војнике, у њихове дрвене стражаре, па онда |
и арап.{S} Носио је и сад главу оборену и климао десно-лево.{S} Чедомир задрхта.{S} Та кљусина |
и се на једну клупу, коју угледа празну и усамљену.{S} По стази је било мирно и топло.{S} Једна |
потрча тамо, посади се у његову средину и стаде растресати набрано цвеће.</p> <p>— Јаој, црна, |
ка пијаница.{S} Тако је пре неку годину и свршила: једног јутра се срушила.{S} Никоме није пало |
одељења.{S} У једном су наместили кујну и собу за примање, а од другог су начинили своје собе з |
ђим чиновником из суда, те их позва, њу и Милеву, да изађу у шетњу до варошког парка.{S} Било ј |
да је гледа, <pb n="222" /> посматра њу и њен венац са жаљењем и као хоће да јој каже:</p> <p>— |
амо иза Рудника ради на свом образовању и спрема се да буде велика и мила сарадница на препорођ |
светити.{S} Сељака треба научити читању и писању.{S} Треба га увести у тајне нашега доба, где ч |
јеш.{S} Ти си се спотакао о прву сметњу и сад очајаваш.{S} Не треба бити тако осетљив на неприл |
друм за Обреновац, нашли су једну клупу и сели да се одморе.{S} Место је било као створено за с |
Лепо се носио: зими астраганску шубару и капут од параћинског штофа, <pb n="55" /> а лети слам |
аховине, талијанска династија на дувару и умиваоник од лима.{S} Под је покривала нова простирка |
ало дима, те се закашља.{S} Баци цигару и рече презриво:</p> <p>— Не, нисам ја за дуван!</p> <p |
одломиле грану од трешње, па тако беру и једу.{S} По кафанама се чуо жагор.{S} Деца се враћала |
оћне паре блуделе су већ кроз атмосферу и покушавале да завију у помрчину разгранате врбе по об |
и ми ћемо проћи цео наш живот у немиру и свађи.{S} Ми живимо у земљи уситњеног демократизма и |
прозори на здањима и чатрљама, на Двору и болници, запламтише живом црвеном бојом.{S} По зидови |
одне шапутала по породицама ближе Двору и министарским канцеларијама.</p> <p>— Краљ се верио! — |
превучене кожом.{S} Бела приђе прозору и отвори их обадва.{S} Чедомир је сад могао боље видети |
та, одушевљавајући се, па падао у ватру и грмео.{S} Онда није штедео никога: свога оца ни предс |
је ишао, место у цркву, горе у клисуру и дивио се како се стене секу...</p> <p>— Као сир!</p> |
толова, по суседним авлијама, као да су и оне хтеле побећи од куће.{S} У салону су остајали сам |
стакло, спречава њихов лет.{S} Такве су и жене које примами сунце слободе.{S} Оне му полете, бе |
населио његов прадеда Илија, по коме су и име добили.{S} Све што је Чедомир знао о овом свом пр |
ршеним. <pb n="42" /> Међу њима били су и Вишња и Чедомир.{S} Преко зиме виђали су се овда-онда |
па кад би писмо свршио, написао адресу и залепио завој, дубок, сладак уздах отео би му се из г |
о укопним друштвима, трансвалском рату и, за добре паре, кадиле владу.{S} Истина, Радоје није |
лић није имао никаквог искуства о свету и примењеној философији.{S} И он је личио на оног класи |
што се чиниле будућем министарском зету и питао се ћудљиво како ће се то све свршити.{S} Дотле |
ма, бацакала ноге, окретала се у балету и тражила очима Чедомира да му пошаље пољубац.</p> <p>В |
вене обале, кривудала по широком кориту и губила се на хоризонту као разастрто платно од сребра |
, али то је само допуњавало њену лепоту и говорило да је она од оних простодушних бића која иду |
аком даху и покривала божанствену бисту и њене две забрањене руже.</p> <p>— Са своје стране — п |
је нашла школу по плану, уређену башту и колегиницу, једну стару девојку, по имену Аница.{S} Л |
нежност, за пожртвовање, за праву срећу и прави бол.</p> <p>— Што не бријеш бркове ? — рекла му |
а, прочитаним књигама, о Зарији Ристићу и о великим врућинама у Београду.{S} Ипак, пишући о тим |
риметити кад је ушла с Чедомиром у кућу и кад су толико остали на само.{S} Она је полагала на м |
S} Дочекао га је с одмереном љубазношћу и одредио му да предаје латински језик и историју Срба. |
ака материја дрхтала је при сваком даху и покривала божанствену бисту и њене две забрањене руже |
а, нема, збуњена, укочена, бледа у лицу и мртвих, опружених руку.{S} У глави јој је било празно |
о узалуд, наслони се на дрвену држалицу и изгуби се, гледајући тупо у воду.{S} Мртвачки сандук |
наиђе звиждућући, загледа се у пијаницу и рече му озбиљно:</p> <p>— Ти излазиш из Здрављака? — |
.{S} Војсци је наређено да чува границу и, под претњом смрти, да не допусти краљевом оцу улазак |
/p> <p>Лупну пркосно песницом о песницу и понови:</p> <p>— Богаљ, богаљ, богаљ!...</p> <p>Она ј |
ећи, Вишња је гледала у своју другарицу и није речи могла рећи.</p> <p>— Удај се, слатка Вишња, |
о се места за једну постарију наслоњачу и један сточић, препун четака, четкица, флакона, кутији |
из.{S} Задржали су се неко време у Бечу и Минхену.{S} Савете, којима су их обасули у Београду, |
>Доиста, салон је блештао у новом плишу и свежим бојама.{S} Само је био незграпан са својим вел |
па намаче качкету на чело, распали лушу и, одмерено, упита:</p> <pb n="65" /> <p>— Па зар ниси |
е.{S} Ипак се није могао одлучити одмах и решење је остављао од данас до сутра.</p> <p>— Сутра. |
је рпа исписаних страница.{S} Скупи их и стаде прелиставати да уђе што боље у предмет.{S} Он и |
>Тада се сети великих планова Радојевих и целог његовог говора на Моравиној обали.{S} Погађала |
што су је другарице, ћерке чиновничких и осталих такозваних угледних београдских кућа, зависни |
ну и уштеди јој муку од сазнања, наглих и из друге руке.{S} Он ју је жалио.{S} Погађао је шта ћ |
увелико развила борба између школованих и нешколованих чиновника, те је рачуноиспитач мислио да |
тава.{S} Дућан му пун будилника, зидних и џепних часовника, па све куца и ради, као да у радњи |
учмалости, од многих државних, окружних и општинских дажбина.{S} Свет даје и последњу цркавицу, |
године, дубоких, угаситих очију, мирних и бистрих као извор у планини.{S} Њена глава је била пл |
м. неком концерту, где хиљаде пријатних и хармоничних гласова звоне око нас.</p> <p>Бела је сто |
штинске липе бацају густе сенке око њих и заносе главу својим тешким мирисом.{S} Стога се она о |
је сазидана да буде уточиште свију њих и да се сваком члану породице нађе на невољи.{S} Али мл |
тица се изви над Дунав, одлете у ваздух и више се не врати.</p> <p>— Жао јој је било свога живо |
ња била изузетак.{S} Она је одржала реч и дошла тачно.{S} Баш кад сказаљке на сату једне оближњ |
као хоће да јој каже:</p> <p>— Тако ћеш и ти свенути, неудата, остављена.</p> <p>То је ос зујао |
дног дана твоја срећа допусти да мислиш и на оно што је прошло, сети ме се по ономе што је лепо |
од његовог прадеде голаћа, а можда још и даље, од предака којима имена није знао, а који су мо |
ума и кутијом палидрваца, обилази варош и пали општинске фењере, истакнуте на тробојним дирецим |
</l> <l>Имала си срце насмејано,</l> <l>И главу си оборила младу.</l> <l>Ко̑ одговор на сву љуб |
l> <l>Само има до две вите јеле.</l> <l>И под јелом заспала девојка.</l> <l>Под главом јој сноп |
сну:</p> <p>— Чедомире, узми ме!</p> <p>И стропошта се на тле.</p> <p>— Колегинице ? — чу се гл |
</p> <p>— Не, нисам ја за дуван!</p> <p>И Илић се смејао.{S} Њихови се осмеси сусретоше, њихова |
..{S} Сећаш ли се наше школе!...</p> <p>И она је загрли опет присно и свесрдно.</p> <p>Између ж |
најлепши врт.{S} А тамо даље...</p> <p>И Радојев поглед изгуби се у планине које су са запада |
уби ме опет... пољуби, пољуби...</p> <p>И Чедомир притиште један пољубац на насмејане усне, кој |
на̑!...{S} Све је ту написано...</p> <p>И пружи му једно парченце хартије које није било веће о |
се заустави на половини салона.</p> <p>И Чедомир устаде.</p> <p>Њихови се погледи сусретоше.{S |
стења, у висину младићевих уста.</p> <p>И породица је седала за сто: у врх стари господин, с не |
док се мој ћаћа пусти с робије.</p> <p>И сви троје су тако веровали у брзо и потпуно помиловањ |
ак; сваки сталеж има своје муке.</p> <p>И онда, Вишња није волела много прост народ.{S} У њему |
при улазу у велеиздајников стан.</p> <p>И то није било све...{S} Верио се са њиховом сусетком, |
а! — одговори младић тврдоглаво.</p> <p>И тако оста.</p> <p>Није Радоје мрзео школу.{S} Вишња ј |
е и ударци падали су сад обилно.</p> <p>И овог тренутка, арап је чекао да се кола напуне откопа |
же се наука посисати из прстију.</p> <p>И тада би звао младића у дућан, понудио га да седне за |
ворила је себи.</p> <p>Али како?</p> <p>И на ово питање она одговори право, не заобилазећи, не |
о добар као Христос, а мало је људи _ко]и су починили толико зла својим милим.{S} Сети се после |
ти само два три стиха из средине: ...{S}И мислио тада — Ко зна каква судбина те чека — И зашто |
{S} Да, ја сам човек из старог времена, иако сам се бунио против њега: брак ми изгледа вечито н |
усталасана долина Западне Мораве чак до ибарских планина, чије се заокругљене линије назирале у |
вет!{S} Теби је, без сумње, познат онај Ибзенов јунак, Улфхај мислим да се зове...{S} Келнер, ј |
м.</p> <pb n="148" /> <p>— Узмите чаја, Иване Јосифовићу —- умиривала га је студенткиња са биол |
<hi>Љубићске Виле</hi> приређује у очи Ивањдана излет на брање ивањског цвећа.{S} Да пустиш, т |
на кривим, ломним гранчицама.{S} То је ивањско цвеће, боје као восак.</p> <p>Друштво загази у |
приређује у очи Ивањдана излет на брање ивањског цвећа.{S} Да пустиш, тето, Вишњу са мном?</p> |
сузе, преко образа, преко блузе, преко ивањског цвећа.</p> <p>Радоје хтеде јаукнути као рањено |
!{S} Ове бледе, уздржљиве, свете боје у ивањског цвећа... да ли има шта умилније од његова венц |
го врат, на белу руку, спуштену лако на ивицу од канабета.{S} Спусти своју уздрхталу шаку на ту |
о буре зејтина са мерилицама обешеним о ивицу.{S} Око ваге, прекривене плавом, дебелом хартијом |
из пепела.{S} Боле (!дуго о) га хиљаде игала душевног нестрпљења.{S} Није знао шта да ради од |
су нас њена крила додиривала, до врелих игала страсти које су му боле и вртеле месо.</p> <p>Дев |
у најчувенијој светској бањи.{S} Виктор Иго га је водио по најсјајнијим и најтамнијим крајевима |
ли мање вештине са којом се та комедија игра, човек добија симпатије или антипатије, глас мудра |
ћи на могућност да се размажена девојка игра жмурке с њим.{S} Најзад се реши да се с њом објасн |
ко време.{S} Ваљда се девојци досади та игра, те, кад једном закуца на врата и кад рече уобичај |
удвајала се, одлепљивала се са хартије, играла.</p> <p>— Бедник! — оте јој се узвик.</p> <p>Суз |
оборен, с лептирастом краватом, која је играла око његовог голог, здравог врата.{S} На глави је |
е мрак повлачио све јаче.{S} По шору је играла нека сива светлост.{S} Распознавале се коњске но |
ије волео поверити се.{S} Вишња се опет играла кумаша са Милевом, доцније везла, плела и ћаскал |
крају.{S} Несигурна мартовска светлост играла се по коњским сапима, по зарђалом блеху од платф |
што гледа у двориште.{S} По калдрми је играло суво и топло сунце које претходи јесењој хладноћ |
лба и прекор. — Тако ми ружно стоји кад играм!</p> <p>У очи свадбе, Чедомир изиђе из куће, па ј |
носити сва она трчкарања, представљања, играња... нарочито играња.</p> <p>— Нећу да ми се свет |
арања, представљања, играња... нарочито играња.</p> <p>— Нећу да ми се свет смеје: хрома млада, |
, губио се у читање новина, у пушење, у играње домина с првим кога сретне.{S} Али и ту, у тамни |
ију, па све до природно намрсканог чела играо један <pb n="116" /> интересантан израз одлучност |
ња на јеличко вино.{S} Један зрак сунца играо се око гирланда од разнобојне хартије, којим је к |
румунском двору, као овај глумац што је играо Кина, као овај бакалин што је увозио вагоне кафе |
адала заводљиво преко лица.{S} Ветар се играо са скутовима њене кратке хаљине и откривао ногу д |
ом и не заврши реченицу.</p> <p>— Ко би играо крајцарица кад би Младен учио! — насмеја се Бела, |
е поново погледаше.</p> <p>Осмех је још играо око Вишњиних уста, блед осмех, налик на грч.</p> |
атно.{S} Свога мужа сматрала је за нову играчку коју је добила и која треба да је поред ње кадг |
едала као бајка коју му прошлост црта у игри пролетњега сунца.{S} Гледао ју је; у срцу је осећа |
су се наизменично кретале са девојке на игру сунца на улици, а са сунца опет на девојку, на њен |
{S} Ако је скупштинска већина хомогена, иде се до отвореног деспотизма, а ако се образује коали |
запиткивали радознало.</p> <p>— Иде... иде.{S} Биће раније свршено него што смо предвидели — о |
ки чиновник, шта ти је боље од тога!{S} Иде ти после плата, а кад остариш, пензионишу те, па ти |
трији више на осећање него на разум.{S} Иде се чак до физике, појављују се гледишта која, ако с |
ављали, запиткивали радознало.</p> <p>— Иде... иде.{S} Биће раније свршено него што смо предвид |
после изгубити, остављајући студента да иде својим путевима.{S} Она је била само нешто пролазно |
разумљиве речи.</p> <p>Избегавала је да иде на универзитет.</p> <pb n="182" /> <p>— Како бих по |
и Чедомир.{S} Па и Чедомир се дизао да иде, да му се не би приметило што остаје на само са дев |
није журила, а није, управо, знала куда иде.</p> <p>На неком сату изби осам.</p> <p>Она погледа |
} Он му је звонио као труба војске која иде у помоћ, као поклич на освету, на буну.{S} Што му с |
еоград је изгледао као лепа циганка кад иде на бал.</p> <p>Кад изби на Теразије, Илић застаде н |
ледао својим сопственим очима, како све иде у пропаст.{S}Осети да му се гуша стеже, очи почеше |
лићевог схватања ствари.</p> <p>— Докле иде та свемоћна слобода? — питала ју је савест, једна с |
д остариш, пензионишу те, па ти и после иде плата, није много али колико да се храниш.{S} А зан |
енчана жена човеку са којим живи?{S} Не иде ли девојка, лево од њих, у фабрику тек да се сакриј |
ши говорило му је да спречи мисао да не иде тим правцем, те је ударао крст на страни на којој с |
избегнеш, све ти се дешава, ништа ти не иде у корист.</p> <p>Илић погледа зачуђено у своју друг |
шинисту на пример, али вели, мора да се иде од куће, можда на страну, па су трошкови велики, а. |
е носе дуго своје хаљине.{S} Понекад се иде у позориште, кад оно у свом путу наиђе на Чачак.{S} |
дови од земље или емаља.{S} Из кујне се иде у дечју собу, где је Чедомир обично држао лекције.{ |
з школе, Вишња хтеде избећи да са Кајом иде кући.{S} Али је она не пусти испреда се, и, између |
у.{S} Тешко јој је било гледати га како иде од куће до куће, те оправља сатове, леми минђуше, п |
>Кад се решила, искрено се радовала што иде у престоницу.{S} Заборавила је многе раније неприја |
а дани и године пролазе?{S} Јер младост иде, брже него што се мисли, а са њом и сва могућност д |
фског излога спази Лазаревићеву како му иде у сусрет.{S} Она је била обучена у хаљине затворено |
тименталност шипарица из пансионата.{S} Идеал му је што и свака комедија.{S} За њега не постоје |
сеоске учитељице није био ни њој крајњи идеал.{S} Можда је и она <pb n="39" /> имала жеља, и то |
ио је сад њен сан, а киселе паприке њен идеал.{S} Те проклете паприке!{S} Шта нису радили њен м |
?{S} Слобода, драга, мила слобода, пун идеал тога појма, тако присног свима нама навикнутим на |
оје је дотле живело пустињачким животом идеала из књига, уживало је сад слатко на пригревици ов |
сумња у радост која се нуди, непомирљив идеализам, неутољива жеђ за усавршавањем, сви инстинкти |
о биће што се ни с ким не да да удружи, идеалиста који ради само на крупно; гледајући главну ст |
те, установљава једну врсту ропства.{S} Идеална веза између човека и жене постоји, за мене, јед |
ло, све што је кварило хармонију његове идеалне жене.{S} Тако је гледао у врх једног багрена и |
гући да се реши коју да изабере.</p> <p>Идеални егоист који тражи целокупност своје среће, Илић |
се тада исто тако лако као и тај сан за идеалном драганом: он је био само сиромашан ђак, без ро |
{S} Иначе, у свему другом, мењала се ка идеалу који јој је Илић открио, мешала се у друштво мла |
хватања плитка.{S} Треба храбро поћи ка идеалу нове жене, јер нама требају жене на висини наших |
популаран и живописан.{S} Кад се каква идеја усади у његову главу, она се тако угњезди да је н |
г живота.{S} Понекад би га обузела нека идеја, којом би решио једно од многобројних <hi>питања< |
и се све више у своје књиге и свој свет идеја.</p> <p>Једнога дана, те јесени, заустави га нечи |
аскању извесне дипломатије, заносила се идејама просвећеног апсолутизма и на народ гледала као |
мислио шта ће после доћи!</p> <p>У тим идејама свршио је прве две године.{S} О распусту га је |
променимо своје навике, укусе, манире, идеје.{S} Подпаднемо под њихов утицај.{S} Она постају н |
због њих променимо своје навике, укусе, идеје, <pb n="40" /> планове, потпаднемо под њихов утиц |
ће пред Чедомиром прокритиковати његове идеје.</p> <p>Прво је одржала.{S} Нико у школи није мог |
азови ме како хоћеш.{S} Измењао сам све идеје.{S} Више немам никаквог политичког убеђења, не ве |
2" /> <p>Њу пак, одушевљавале су велике идеје.{S} Чинило јој се да је поново рођена.{S} Слободн |
<pb n="101" /> је ушла у социјалистичке идеје, у борбу против формалистичког друштва, где дипло |
одгризале сумње у њен јавни рад, у њене идеје, у живот који је изабрала.{S} Али време није било |
и нов устав, грађанске слободе.{S} Наше идеје иду у сусрет победи.</p> <p>Младић се осмехну као |
е.{S} Више пута узмем перо да забележим идеје које лутају кроз моју главу и изгледају ми сјајне |
гнанства прелазило је у неку врсту фикс-идеје, море, мучног лудила.{S} Осећао се истрошен, утуч |
авања, читала руске књиге и подражавала идејним друговима.{S} Седала је у прве клупе да би проф |
а пруга.</p> <p>— Ту близу, где понекад идем кад сам са̑м.{S} Има једна историска чесма и добра |
а се хватали ожиљци.</p> <p>— Добро, да идемо — приста Вишња.</p> </div> <div type="chapter" xm |
же она одрешито старој Лазаревићки — да идемо мало у шпацир.</p> <p>Обе девојке узму газдарицу |
еограду — рече јој Аница. — Хоћеш ли да идемо?</p> <p>Тада се и по четврти пут глог белио, лале |
ње таласа револуције.{S} Изгледа као да идемо у сусрет новог хаоса.{S} Шта се дешава међу матем |
у час румену, а час белу.</p> <p>— Куда идемо? — упита га она.</p> <p>Пут се био изгубио.{S} Пр |
камењене у ћилибару.{S} Ми не знамо где идемо, ми знамо само да смо на путу...{S} Можда све ове |
а — онда будимо отворени: боље је да не идемо заједно.</p> <p>— Ми нећемо нашкодити једно друго |
ему веселијем.{S} Ти си волео одавно да идеш у Париз?</p> <p>Младић је погледа расејано.</p> <p |
вршиш школу, шта ће ти ова страћара.{S} Иди куд те очи воде и ноге носе, па тражи себи девојку. |
ућицом, где се видела уређена баштица и идилични бунар на точак.{S} Пређоше једну њиву, засађен |
ноћи.{S} Девојчино срце се опијало том идилом.</p> <p>Обично приђе Милева Остојићева.</p> <p>— |
Русију с њеним дивљим кнежевима, готово идиотским алтруизмом, са сељацима — светцима, и непрегл |
рече девојци:</p> <p>— Захвалите Богу и идите те се одморите.{S} Опасност је прошла.{S} Госпођа |
а је она од оних простодушних бића која иду право и чија судбина не зависи од њих самих, већ од |
устав, грађанске слободе.{S} Наше идеје иду у сусрет победи.</p> <p>Младић се осмехну као на не |
еријалног положаја.{S} Њихове симпатије иду неизоставно онима који их фаворизују, помажу, који |
{S} Затим се упути ка Калимегдану, камо иду, у његовом расположењу, сви који немају своје куће. |
није напуштала болесничке собе.</p> <p>Идућег дана, кад лекар прегледа болесницу, рече девојци |
јући несигурно, посрћући готово.</p> <p>Идућег дана, Вишња га нађе на Великој Школи по свршетку |
} Било је нечег гробног чак и у кућама, из чијих разваљених вратница и подрума без окана био је |
нису њој десиле, већ их чула из прича, из прочитаних књига.{S} Дође јој да рече:</p> <p>— Шта |
S} То су људи обично са села или, ређе, из какве пропале варошке куће.{S} Они су још у десетој |
варош је почињала нешто даље од обале, из зеленила које су састављали ритови, па се постепено |
аће се журити...{S} А ви, млади човече, из школе ћете ући право у живот.{S} Држава ће вам повер |
у.{S} Могло се ићи из ходника у ходник, из слушаонице у слушаоницу, с предавања на предавање.{S |
намерно, с предумишљајем, већ... онако, из људске ограничености.</p> <p>Кућу су реновирали из о |
ланац, мајка јој наручила дугу хаљину; из суседства је добијала колача, разног цвећа.</p> <p>— |
збирали: да ли су песма или запевка.{S} Из планинског склопа избијала је река као из неке чељус |
калдрма.{S} Било је мало пролазника.{S} Из оближње кафане избацише једног пијаницу.{S} Он се до |
е модерни судови од земље или емаља.{S} Из кујне се иде у дечју собу, где је Чедомир обично држ |
сула се као талас по њеним раменима.{S} Из хаљина у нереду провиривало је румено и бело грло.{S |
осталим предметима био већином слаб.{S} Из српског језика је имао стално двојку.{S} Осим тога, |
то кила, каје соли, гвоздено посуђе.{S} Из одшкринуте магазе ударала је кисела воња на јеличко |
је мрак, али мало што да је свежије.{S} Из чамовине на прозору цури смола.</p> <p>Пошто је расп |
дан.{S} Улице се сивиле од прашине.{S} Из њих је била још топлина јаке дневне припеке.{S} Ипак |
ју.{S} У гимназији је било још горе.{S} Из немачког језика, земљописа, физике, историје имао је |
окружена мирисавом маглом црне косе.{S} Из ње су светлеле, као две звезде, две хитре зенице, ко |
еко дана, кријући се тек форме ради.{S} Из вароши се доносиле трубе платна, разне чипке, конци, |
етвори у вихор.{S} Облак се провали.{S} Из неба осу плаха киша, да се за час начини поток поред |
и и реке.{S} Воде почеше надолазити.{S} Из горњих места допирали су гласови о поплави.{S} Бујиц |
{S} Плаве боје просипале се на парк.{S} Из шуме је долазио дах ноћи, мирис боровине, свежина ро |
пало са скромном суплентском платом.{S} Из штедње су седели код таште, која није пропуштала при |
кају да захвате што више улице.{S} Роба из дућана гомила се безбрижно по тротоару.{S} По прозор |
готово све потрошило.</p> <p>Пустише га из затвора.{S} Част му се поврати, али цело његово имањ |
ко се осећаш у Чачку? — трже се сајџија из ових сањарија.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију без |
со.{S} Чула се поново она опојна музика из сна.{S} Кроз ваздух су се преплетале оне плаве и мод |
еког од оних наших неписмених државника из доба ослобођења.</p> <p>— Пиши јој — рече, застајкуј |
ј соби.{S} У њој се бунила наша девојка из средњег сталежа, бакалинова ћерка, послушно дете пат |
ије била више Вишња која се појављивала из писама.{S} То је била визија неке немогуће жене, о к |
дотле живело пустињачким животом идеала из књига, уживало је сад слатко на пригревици ових прис |
искра инстинкта, која је човеку остала из природног стања — објашњавао је разлог што су зрнца |
е усне.</p> <p>Сутрадан, Вишња се дигла из постеље нешто доцније него обично.{S} Журно се облач |
најзад без ње.{S} Како се Каја изгубила из њиховог друштва?{S} Откад су почели шетати сами?{S} |
јим крилима, девојка се била већ извила из његовог наручја и побегла к вратима од трпезарије.</ |
појачала се још више откако се вратила из Београда.{S} Избегавала је његов поглед.{S} Пуштала |
змажена девојка, која се била повратила из првог изненађења, па устурајући дланом своју косу, д |
као да се нису њој десиле, већ их чула из прича, из прочитаних књига.{S} Дође јој да рече:</p> |
о код своје куће.{S} Она је била изашла из уског живота, она му више није припадала.{S} Њене ми |
дног краја Србије на други, отпуштањима из службе, бежањем у иностранство, сваковрсним неправда |
с њим дуго, озбиљно, о крупним стварима из политике, о народу, задацима Србије као државе и зем |
одина, парничио се још дуже са сељацима из суседног <pb n="16" /> села око једне воденице, да ј |
еће тако силно, чудно, као да се доиста из њега излива дах неког надприродног бића.{S} Милева о |
стала су је у памети само два три стиха из средине: ...{S}И мислио тада — Ко зна каква судбина |
е нашла Вишња неколико својих другарица из девојачке школе.{S} Међу њима је била и Каја.</p> <p |
а му је празна сентименталност шипарица из пансионата.{S} Идеал му је што и свака комедија.{S} |
Лазаревна! — чуо би се у том глас неког из њеног друштва, и она је већ заборављала на свог прво |
ку, пуна ћутљивог јогунства, наслеђеног из Чачка.{S} Илић се тада јогунио такође.{S} И рат се п |
Паризу, пун научног оптимизма, донетог из Србије.{S} Доиста, кад се његов дух стварао, природн |
, није био међу живима.{S} Његов поглед из суморних, мрачних очију ишао је негде далеко, у беск |
даље, веле, да су прошли кроз две собе из којих се састоји <pb n="85" /> ова чокалиница, и ост |
се компромитујеш.{S} Куварица види све из кујне.</p> <p>— Куварица не сме да регне — прекину г |
готово ништа.{S} Требало је почети све из нова.{S} Али се он осећао неспособан за тај напор.{S |
с много да учим.</p> <p>Газдарица изађе из собе и рече полако својој мачки:</p> <p>— Овој нису |
рам!</p> <p>У очи свадбе, Чедомир изиђе из куће, па је врљао по вароши бесциљно.{S} Око пет сат |
ђе се са својим вршњацима, децом такође из бољих кућа, а поквареном као и он, можда горе него и |
нешто живо и претеће.</p> <p>Он побеже из куће.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1914 |
га могао сузбијати.{S} Филозофи изилазе из леденог облака својих формула, крхају баријере које |
будан, он се ту осећао као риба која је из плитке барице доспела изненада у непрегледни <pb n=" |
етне, било да поразговара, очекивала је из првог погледа подсмех, подозрење, осуду.{S} Њој није |
јесени поче да пада киша.{S} Падала је из дана у дан.{S} То не беше ситна, јесења киша, већ мл |
или у четири кочића.{S} Њихова клупа је из Београда, фабричка, са гвозденим ногама у виду лавов |
кији.</p> <p>— То је мој план — трже је из тог размишљања Радојев глас, округао у томе тренутку |
ти онај крш, не бих му веровао да ми је из очију испао!</p> <p>— Ту смо се крили од Турака — до |
} Нешто велико и утешно долазило јој је из тих коњских ногоступица и разлистале природе, која с |
ни Јован није остао читав.{S} Изишао је из затвора остарео, поремећеног здравља и опортунист.{S |
о мирно, спокојно и задовољно дисало је из целе њене појаве.</p> <p>— Ти си удата? — рече јој В |
ови балет, несносна врућина пекла ју је из постеље, груди дрхтале, тело се знојило и под кожу ј |
обро вече, комшинка! — поздрављао ју је из далека, скинувши качкету до земље.</p> <p>Понекад би |
младићевим.{S} Његове очи гледале су је из својих дупља загонетно.{S} Она признаде:</p> <p>— Ја |
{S} Велике наднице привлачиле су сељаке из околних села, па и из даље.{S} Задовољно срце је зам |
штедионице, страначке листове, уџбенике из старијег разреда, Пелагићева дела, народне песме.{S} |
сјајне, проницаве очи, које су гледале из својих дупља нешто унезверено, као да је душа стално |
слике оне две девојке нису му излазиле из главе, тако магловите, обвијене димом, сенкама и суп |
ретко виђамо.</p> <p>Кад су се пустиле из школе, Вишња хтеде избећи да са Кајом иде кући.{S} А |
ро завршити.</p> <p>Кад се писмо пошаље из Чачка за Београд, одговор се може добити четвртог да |
м цвету.{S} Вишња је несвесно пила миље из ваздуха тога дана, опијала се присуством човека који |
ј краљици, изговарајући полако њено име из првог брака, давала детаље о њеној породици, о њој с |
љивом сукобу који долази с једне стране из човечјег инстинкта да тражи своју сопствену срећу, п |
подбрадак и расипао комплименте научене из новина.{S} Без успеха је и кмет уцењивао задржавајућ |
а младост.{S} Кад планински ветар духне из клисуре, облак од цветне прашине дигне се изнад лива |
ј клупи и преслишавала <pb n="37" /> се из методике.{S} Вишња покуша да заметне разговор с њом; |
I</head> <p>Вишњина мајка опорављала се из дана у дан.{S} Већ је по мало напуштала собу, шетала |
бадемом.{S} Једна липсала коза вукла се из села у село и процењивала се наизменично пред разним |
е бардаци ракије.{S} На гробљу, које се из далека види, снег окопнео; на сваком гробу по неко; |
хилопов.{S} Гомиле ђубрета просипале се из редакције сваког дана на Теразије, па се после разно |
ско издање посрбљеног Робинсона који се из неког далматинског пристаништа укрцава на море.{S} К |
је мајка допуњавала:</p> <p>— Чисти се из наше куће...{S} Још да трпим којекакве трутове!</p> |
ива! — размишљаше девојка, повукавши се из трема у своју собу, као рањена тица.</p> <p>Ту је би |
и рабаџија.</p> <p>То уважење губило се из дана у дан.{S} Надничари су се навикивали на арапа.{ |
авој, дубок, сладак уздах отео би му се из груди, а глава му клонула, као да је неког дуго грли |
ма блудели су дрхтећи као душе прогнате из раја.{S} Пусти простори, по којима се назирала тек о |
гао са женом.{S} Ћерка једног бирократе из доба првих <pb n="17" /> чиновничких влада у Србији, |
овај бакалин што је увозио вагоне кафе из Бразилије, као овај у ћошку... с великим носем што т |
ке моје колегинице.</p> <p>— Колегинице из села?...{S} Како ти је у селу?</p> <p>— У селу је до |
ојке васкрсавала је, као митолошке тице из пепела.{S} Боле (!дуго о) га хиљаде игала душевног н |
том слатком расположењу, које не потиче из одређених ствари нити има за циљ нешто опредељено, о |
живости изгледале као да хоће да искоче из главе, обучен нешто немарно, са краватом која се пел |
расио таваницу.</p> <p>Лазаревић извуче из касе један свежањ старинске неранџасте хартије, шпар |
аваници учионице.{S} Најзад га истераше из гимназије што је доказивао катихети да природне наук |
влачиле су сељаке из околних села, па и из даље.{S} Задовољно срце је замахивало снажно пијуком |
и уштеди јој муку од сазнања, наглих и из друге руке.{S} Он ју је жалио.{S} Погађао је шта ће |
рубом подривене обале.{S} Тада се изви из Милевина грла песма гипка као та река:</p> <quote> < |
пева да јој каже једне речи која долази из срца.{S} Ћутали су.{S} Ваздух је трептао око њих поз |
граничености.</p> <p>Кућу су реновирали из основа.{S} Ту је главну реч водила госпа-Клеопатра.{ |
оживело, као да су мртви малочас устали из гробова, да још не знају да се нађу.{S} У осталом, о |
и, жени, Богу, лудници, а кад су изашли из кафане, закључио је трештен пијан:</p> <p>— Јест, ка |
ељицу, невољу.{S} Он је имао да се бори из дана у дан за комад насушног хлеба, те га је та борб |
ке Школе.{S} Дошао је кући око пет сати из јутра, пијан.{S} Дочекивао је нову годину с друговим |
{S} Дотле је сам научио читати и писати из сестриног буквара.{S} Школа му је ишла лако, као вод |
је његово.{S} Не може се наука посисати из прстију.</p> <p>И тада би звао младића у дућан, пону |
јем се налази наш свет, не треба губити из вида.{S} Јер наш свакодневни живот и ми сами налазим |
математичарима, Илић је могао закључити из књиге која се појавила те године: <hi>Мистицизам у в |
цигара и давао на веру.{S} Могло се ићи из ходника у ходник, из слушаонице у слушаоницу, с пред |
вољан — продужи Ристић — онда мораш ићи из људског друштва, мораш се приближити природи и живот |
а!</p> <p>— А како се уби? — упита онај из гомиле.</p> <p>— Ето, тако, радио с нама, вукао цигљ |
убришта.{S} Оне су излазиле за тренутак из тих јадних кровињара, којима би пожар учинио милост, |
живот пред њима...{S} Да, ја сам човек из старог времена, иако сам се бунио против њега: брак |
у Мораве.{S} Радојева сестра и чиновник из суда били су изостали далеко иза њих.{S} Пред њима п |
ачао је лагано својим уобичајеним путем из Библиотеке на Теразије, па Крунском улицом на Врачар |
ше, нудила му бонбоне, китила га цвећем из саксија, слала по Младену какву гравуру или други ук |
га је пратила, легала и дизала се с њим из постеље, и са којом је живео као са метресом.</p> <p |
који се доцније обогатио, и оца, родом из једног златиборског села чији се отегнути нагласак и |
ајтежа <pb n="87" /> искуства.{S} Родом из Бијелог Поља у Старој Србији, он је прешао овамо да |
им својим пријатељем, млађим чиновником из суда, те их позва, њу и Милеву, да изађу у шетњу до |
ачуноиспитач.{S} Илићи су били пореклом из једног села на граници ваљевског и ужичког округа, н |
Верио се са њиховом сусетком, <hi>женом из народа</hi>, удовицом једног инжињера, бившом дворск |
е изглед стварних бића, рађали се један из другог, гурали се око њега, пролазили поред његових |
би Наполеон <pb n="286" /> био истеран из подофицирске школе, Њутон би једва добио за телеграф |
планинског склопа избијала је река као из неке чељусти.{S} Иза њих је била варош: један широк |
и подрума без окана био је туп мрак као из гробнице.</p> <p>Илић стеже срце и упути се лагано н |
раљу на подворење.{S} Чим би он измакао из куће, госпа-Матовићка је одлазила такође, и то брзо, |
повијали према поветарцу који је пиркао из Овчарске Клисуре.{S} На извесним местима пробијала ј |
емена на време, он би се свестио, чупао из срце ту опасну гљиву, а заједно са њом и слику младе |
/> иста.{S} Пре тога, Радоје се враћао из <hi>Централе</hi>.</p> <p>— Добро вече, комшинка! — |
ead>XIX</head> <p>Воз је јурио, измицао из Београда, остављао последње куће.</p> <p>На оном мес |
смо није нашло?{S} Можда је и он отишао из Београда?</p> <p>Међутим, Илић је примио писмо, али |
.{S} Мој колега беше дошао такође право из школе.{S} Здрав, млад, ни ружан ни глуп, тамо вамо, |
рне, невине очи и који је долазио право из срца.{S} Тај пламен и срдачност, која је звонила у д |
е бежао даље од њих.{S} Тада би одлазио из вароши, у околне паркове, брда, шуме.{S} Ни ту се ни |
ог тренутка кад је Чедомир Илић излазио из куће Матовића.{S} И у Београду је сунце залазило, са |
икнуо је млади муж једном кад се вратио из библиотеке с главом пуном Ламарка, Кеплера, Њутона, |
е при ручку имао добар апетит, извлачио из џепа велику мараму за један крај, као заставу, бриса |
</p> <p>— Говори ко те уби! — рече неко из гомиле.</p> <p>Радник отвори очи, погледа зловољно у |
је београдске голети, као да је сијало из пакла.{S} Илић је имао стан, управо кревет, изгубљен |
завесама.{S} Чедомиру, који пређе нагло из светлости у помрчину, требао је један тренутак, па т |
ла како објашњава Младену какво правило из математике?{S} И нашто оно њено подигравање којим је |
ди, ми смо знали за љубавне изјаве само из романа...</p> <p>— Времена се мењају.{S} Све хоће да |
нео мозак, те је намислио да црпе злато из те убоге речице, за коју зна мало ко ван Србије.</p> |
сад ради Вишња?</p> <p>Он би се пренуо из својих студија, видео би се у својој соби, сам... уж |
тле.</p> <p>— Колегинице ? — чу се глас из друге собе.</p> <p>Стара девојка понови још једанпут |
се кожа одваја од лубање.{S} Један глас из најтамније дубине његове душе проговори узнемирено:< |
вила се наставницима што почињу предмет из средине... што се позивају на енглеска и талијанска |
су живели у њему; један: миран студент из унутрашњости који гледа своје књиге, труди се да одг |
еђу нама као усијана глава, као сабласт из старинских романа.{S} Ћифте веџбају своју памет на т |
.{S} Младен је био пао у трећем разреду из два предмета — освета реакције! како је смело тврдио |
чекам и да поновимо целу нашу историју из почетка!</p> <p>— Нема шта да чекамо.{S} Оставићемо |
дно писмо госпођи, одрекно им кондицију из овог или оног разлога, и вишо се не врати.{S} То је |
празан и пуст колико и она архива коју из дана у дан испуњавају.</p> <p>У том се зачу нека псо |
к градински.</l> </quote> <p>На изласку из вароши указа се Морава бистра, умиљата, осенчена зел |
жени и најстаријој кћери штоф за хаљину из Београда; штоф је морао бити по најновијој моди и су |
а и Јулије.{S} Стаклена врата водила су из кујне у Вишњину собу, која изненади младића многим и |
жене. — Батине!{S} Батине!{S} Батине су из раја изашле.</p> <p>Били су сами у дућану.{S} Калфа |
свршетку једног семинара.{S} Изишли су из школе, па врљали по вароши без циља, избегавајући по |
жа и прихода, повукла се у једну кућицу из дворишта, и ту, од оног што јој је остало од мираза, |
ала само своје зле стране, извукавши их из куће која је сама попуњавала своје потребе и где је |
и рече му озбиљно:</p> <p>— Ти излазиш из Здрављака? — па продужи пут, настављајући да звижди. |
ли задржати срећу коју су нашли.</p> <p>Из трпезарије је допирало звецкање тањира и ножева.{S} |
азна књига.{S} Заман је ожењени колега, иза леђа своје жене, правио слатко лице.{S} Узалуд је о |
} То је био доста широк сокак, који је, иза леђа Двора, водио поред Батал-џамије право на варош |
има су воштане свеће, обешени светњаци; иза њих се плаве шајкаче, копорани.{S} Ваздух млак.{S} |
та.</p> <p>У том се чу лупа точкова.{S} Иза угла се појавише поштанска кола.{S} Арњеви се тресл |
о.{S} Још се јурила она два лептира.{S} Иза једне шумице примећивао се кров варошке цркве, прос |
или по сандуцима, поседало женскиње.{S} Иза једног плота, неке девојке одломиле грану од трешње |
алдрми и гранама једне оголеле липе.{S} Иза дрвета затезао се крајичак неба, по чијем је плавет |
збијала је река као из неке чељусти.{S} Иза њих је била варош: један широк друм, низови кућа и |
војника на стражи, с ножем на пушци.{S} Иза њих се шарениле две покретне стражаре од дасака, об |
, као задржан нечијом снажном руком.{S} Иза првог угла појављивала се једна млада девојка у кор |
сак.</p> <p>Друштво загази у ливаду.{S} Иза ногу је остајао сив траг превијене траве.{S} Момци |
е, на њу целу, њему се привиђало као да иза ње види једну нову варош, испреплетане жице, стотин |
о по ведром небу.{S} Морава је жуборила иза једног врбака.{S} Поред ње се отезала чачанска котл |
ке, гледајући га нетремице, и изгуби се иза врата лагано, нечујно, неприметно, као привиђење ко |
ови су само позорница, решења се доносе иза кулиса; образована су удружења која ниједан закон н |
} Тада он дохвати књигу, баци је у угао иза себе, и, као да је хтео утопити своје мисли, он се |
— Наша модерна жена изостала је далеко иза жена цивилизованих народа.</p> <p>— Да.{S} Нашем же |
иновник из суда били су изостали далеко иза њих.{S} Пред њима пак се пружала усталасана долина |
о тестија! — рекао је о њој једном неко иза њених леђа.</p> <p>Није могла бити другојачија.{S} |
ема бакалиновој ћерци, која далеко тамо иза Рудника ради на свом образовању и спрема се да буде |
рће улогу посланика.{S} Министри немају иза себе никаквог солидног ослонца, остављени су милост |
} Црни, велики летњи облаци извирали су иза Земуна, сакривали сунце, па бежали даље.{S} После њ |
колибе.{S} Београд је био близу, одмах иза брда.{S} Девојка прибра своју снагу, намршти се, па |
миле сена, не могући да се реши коју да изабере.</p> <p>Идеални егоист који тражи целокупност с |
них, на рђавом гласу. <pb n="167" /> Он изабра најгору, <hi>Еснафлију</hi>, па ступи унутра.</p |
авни рад, у њене идеје, у живот који је изабрала.{S} Али време није било погодно за размишљање. |
едња реч науке.{S} Дарвин је био Илићев изабрани писац.{S} Он је био његов божански учитељ, у к |
је била тад уверена да је Београд њено изабрано место.{S} Она долази у њега као стара познаниц |
иста као кап росе, и чекала будућност и изабраног мужа; чекала их стрпљиво, хладно, као да није |
репоручили.{S} Уписао се на Сорбону.{S} Изабрао је тему: <hi>О вредности живота</hi>.{S} Пробле |
о млади слушајући своје срце.{S} Ја сам изабрао ово друго, а и ти ћеш... сигуран сам.{S} Пиј, п |
ћи, слободно отићи од куће.{S} Слободно изабрати своје друштво, слободно казати своју мисао.{S} |
ишњина мајка. — Ја јој једнако велим да изађе у друштво, да се разоноди, а она неће, <hi>штудир |
вечерас много да учим.</p> <p>Газдарица изађе из собе и рече полако својој мачки:</p> <p>— Овој |
атовић пређе и на младог човека, те кад изађе од њих, осети како му се груди надимају од неког |
— хтеде рећи нови суплент; поклони се и изађе.</p> <p>Гимназијска средина му је мало годила.{S} |
ади нешто у кујни.{S} Ухвати за кваку и изађе.</p> <pb n="305" /> <p>— Арапе! стрвино! гаде! ли |
ру чаршави несигурне светлости.{S} Свет изађе и поседа пред кућом.{S} Млађи шетају.{S} Говори с |
о се крвавило.</p> <p>— Да је и мени да изађем некуд — рече му Бела једног дана кад тако осташе |
м обичају.{S} Они се дохватише шешира и изађоше на улицу.{S} Али тек што се спустише низ неспре |
м из суда, те их позва, њу и Милеву, да изађу у шетњу до варошког парка.{S} Било је прехладило. |
оле, те предложио својој пријатељици да изађу у шетњу негде даље него што се то могло после шко |
ли у тричарије, уживали кад би код деце изазвали дивљење, страх, или кад би коме малом јаднику |
довољство не по осећању него по памети, изазивала ове тренутке, пила њихово опасно пиће, свесно |
песму мирно, не слутећи осећаје које је изазивала.{S} Тада он дохвати књигу, баци је у угао иза |
Сласт те успомене би још јача што су је изазивала уста друге девојке.{S} Он осети готово первер |
ла само немогућа због њега самог, те му изазивала потребу да промени себе, да кида, да се разве |
е су је опомињале мутно познатих места, изазивале слику за сликом преживелих догађаја, доносиле |
елу варош на саставу две велике воде, и изазивале слику студента Илића.</p> <p>Још највише би с |
-онде која прилика што се лагано вукла, изазивали су мисли о смрти.{S} Било је нечег гробног ча |
ова и странпутица укрштали су се овде и изазивали мисли о даљини.{S} Заокругљена површина Савин |
ога новог познаника, подиже глас и рече изазивачки својој другарици:</p> <p>— Он ме саветује да |
клече поред ње, подиже јој главу својим изанђалим рукама, и обузета оним присним сажаљењем, кој |
И мрак се спуштао као плаветна платна, изаткана од прашине и паучине.</p> <p>Чедомир погледа п |
.{S} Мајстор се надао бар у сина, да ће изаћи на пут, свршити школу, добити државну службу, па |
сети као код своје куће.{S} Она је била изашла из уског живота, она му више није припадала.{S} |
себе.</p> <p>Али је газдарица већ била изашла.</p> <p>— И ово, и ово, не треба ми ништа — и ба |
без икаквог изговора.</p> <p>— Мајка је изашла у варош — одбрани се девојка. — А други?...{S} Б |
{S} Хиљада ствари, блиских тој девојци, изашле би му пред очи и нагониле га да је опет види.{S} |
Батине!{S} Батине!{S} Батине су из раја изашле.</p> <p>Били су сами у дућану.{S} Калфа је прета |
политици, жени, Богу, лудници, а кад су изашли из кафане, закључио је трештен пијан:</p> <p>— Ј |
ијама и осталим сметлиштем које је град избацивао на своју периферију.{S} На северу, уздизала с |
е мало пролазника.{S} Из оближње кафане избацише једног пијаницу.{S} Он се дочека <pb n="249" / |
дворишту сагибајући леђа, ширећи ноге, избацујући своја претерано развијена бедра, често несве |
{S} Било му је јасно да га Лазаревићева избегава намерно, па и да му пркоси.{S} Његова је душа |
из школе, па врљали по вароши без циља, избегавајући посећена места.{S} Они су били леп пар.{S} |
више откако се вратила из Београда.{S} Избегавала је његов поглед.{S} Пуштала га да говори, и |
>Живот јој је пролазио без догађаја.{S} Избегавала је посете, састанке.{S} Кад би се пак и нашл |
пут би се дурила без раззлога, очито га избегавала, правила двосмислене фразе, стављајући му до |
предузме какав даљи корак.{S} Она га је избегавала свеједнако, намерно и пркосно.{S} Остајала ј |
де чак кућа и имање.</p> <p>Вишња га је избегавала кадгод је могла.{S} Чинило јој се да је она |
стрже руку.</p> <p>Па и доцније, она је избегавала ова миловања, као да је осећала да се цела љ |
шапће страшне, неразумљиве речи.</p> <p>Избегавала је да иде на универзитет.</p> <pb n="182" /> |
м ову срећу.{S} Али... његове очи су је избегавале.{S} Кад би је и сусреле, оне су биле далеке, |
букне, у толико јаче у колико је дотле избегавано; момци су духовити, девојке приступачне, мла |
искрено због догађаја који се десио.{S} Избегавао је своју саучесницу.{S} Презао је сваког трен |
, он се предаде загрљају који је толико избегавао.{S} Њихове усне се додирнуше.{S} Рамена се са |
ала сад у свему што би предузео.</p> <p>Избегавао је једну и другу девојку.{S} Радио је за испи |
— говорило је нешто у њој. — Зашто онда избегавати ту реч која је тако тесно везана за нас, вез |
хладнео према мени.{S} Чини ми се да ме избегаваш.{S} Ти ме више не волиш? — стаде да се мази, |
а се око тебе догађа, не можеш ништа да избегнеш, све ти се дешава, ништа ти не иде у корист.</ |
страшније од увреде, нешто што се не да избећи и што ће га пратити вечито.</p> <p>— Не покушава |
Кад су се пустиле из школе, Вишња хтеде избећи да са Кајом иде кући.{S} Али је она не пусти исп |
лепа циганка кад иде на бал.</p> <p>Кад изби на Теразије, Илић застаде неодлучно.{S} Било му је |
сму: „Сунце ходи и заходи, а у мојој је изби тамно!...“</p> <p>Понекад би помислила да се нађе |
.{S} Он се диже с клупе, прође стазом и изби на излазак од парка.{S} Ноћ је већ наваљивала са и |
/p> <p>У том, на часовнику у трпезарији изби два сата.{S} Метални звук је одјекивао потмуло по |
о, знала куда иде.</p> <p>На неком сату изби осам.</p> <p>Она погледа око себе.{S} Налазила се |
дукција.</p> <p>На часовнику у дворишту изби три сата.</p> <p>— Хајдемо у библиотеку! —рече Или |
е ухватило на Чукарици.</p> <p>Онде где избија топчидерски трамвај на друм за Обреновац, нашли |
ма или запевка.{S} Из планинског склопа избијала је река као из неке чељусти.{S} Иза њих је бил |
="68" /> <head>VI</head> <p>Они су били избили на обалу Мораве.{S} Радојева сестра и чиновник и |
е, да ме више не волиш.</p> <p>Они беху избили на Теразије.</p> <p>— Ја ћу трамвајем... — приме |
дња била другојачија него у осталих.{S} Избио велике прозоре, ударио једноман окна, метнуо роле |
о и не одговори ништа.</p> <p>Другарице избише на Теразије.{S} С обе њихове стране протезао се |
чких помоћника који су доносили робу на избор, чудио се сложености црквене администрације око п |
које је грађанство приређивало у корист избора Србина владике у Маћедонији.{S} Председништво је |
да ће та срећа било једним, било другим избором изгубити један део своје потпуности.{S} И тада |
који је дао намештај на отплату.{S} При избору, поклонила је нарочиту пажњу на салон.</p> <p>— |
а у те куповине, питала га за савет при избору боја, <pb n="200" /> говорила му цене појединих |
латко лице.{S} Узалуд је општински ћата избријавао подбрадак и расипао комплименте научене из н |
<p>Младић се видљиво заносио.{S} Његово избријано лице грчило се нервозно, а прсти су трзали шт |
самом себи. — Моме месту су иначе дани избројани.</p> <p>Сео је затим и покушао да сврши своје |
општински добош на узбуну.{S} Варош се избуди.{S} Река је била разорила брану, заглавила своје |
, нечег детињског у осмеху што му га је извајала добра нада и што се чудно мешало са првим црта |
Рамена се видеше округла, заобљена, као извајана.</p> <p>— Извол’те — рече кад отвори врата, и |
а развијену, ногу танку, а заокругљену, извајану као од неког божанственог уметника, лепу, лудо |
ила трпезарију.{S} Стари господин би се извалио поребарке на фотељу, пушио и очекивао кафу.{S} |
а вољу.</p> <p>Она је лежала, као дете, изваљена на његову мишицу.{S} Прамен плаве косе падао ј |
но збаци са себе покривач, и оста тако, изваљена на леђа, полуоткривена и дишући дубоко, жедно, |
ад би му се досадило све, он је излазио изван вароши и лутао по околини дуго, до самог мрака.{S |
} Али има нешто боље.{S} По некад живот изведе своје мистериозне путеве <pb n="271" /> на широк |
најзад унутрашња врата, чија су окна од извезена стакла спречавале поглед да продре даље.</p> < |
сватовима много света, где је познавала извесна лица, од којих су нека жива, а већина су умрла. |
о је прехладило.{S} У вароши се осећала извесна живост. <pb n="64" /> Сељаци се враћали кућама: |
е да не начини какав испад, имајући већ извесна искуства о београдском животу, о Београду, где |
{S} То је била нова грађевина, налик на извесне београдске куће, подигнуте пре двадестину годин |
нка којој припадате, тражиће вам такође извесне обавезе.{S} Све је то озбиљно.{S} Вашим именом |
ерлинском Конгресу, подавала се ласкању извесне дипломатије, заносила се идејама просвећеног ап |
ји је пиркао из Овчарске Клисуре.{S} На извесним местима пробијала је Морава то зеленило и текл |
а је слушала с пажњом и, у исти мах, са извесним страхом.{S} Она је несвесно упоређивала свога |
а, успомена, које се прегоне у човеку у извесним часовима усамљености!</p> <p>— Куд нађе ту жен |
нила се сва њена ранија наивност против извесних крајности Илићевог схватања ствари.</p> <p>— Д |
а се смејем <pb n="109" /> кад се сетим извесних предрасуда које су мутиле моју савест.</p> <p> |
с је дрхтао и био искрен.{S} Илић осети извесно сажаљење према тој размаженој девојчици.{S} Она |
крајеви били везани испод браде.{S} На извесном остојању од њих корачао је један човек ћутке, |
сне стида и срама, а понекад намерно, с извесном циничном сиротињском перверзијом, која даје св |
лицу.{S} Тај се израз губио све више у извесну забезекнутост што је нашла више него што је оче |
њство у тој кући где се морао одржавати известан ранг, а где се грцало од дугова; рано је позна |
ривим.{S} Поштење му је налагало бар да извести своју бившу драгану и уштеди јој муку од сазнањ |
<p>— Њој ће бити свакако жао ако је не известиш.{S} И онда, знаш како је, чича-Митре, треба по |
роштиље на сокак и задимили, а по зиду извешали кобасице разне дужине и дебљине.{S} О багрењу |
зелену салату.{S} Роба се пресијавала, извешана пред бакалницама.{S} Ласте су цвркутале око те |
у до руке дође: научна открића, романе, извештаје варошке штедионице, страначке листове, уџбени |
уке на кукове, па ослови студента нешто извештаченим гласом:</p> <p>— Лепа парада, господин-Или |
је био већ господин, циничан, наметљив, извештачено безбрижан, без видљивог интереса за политик |
киде свој палто, пребаци га преко руке, изви рамена, рашири груди и дубоко дахну.</p> <p>Кад се |
леним рубом подривене обале.{S} Тада се изви из Милевина грла песма гипка као та река:</p> <quo |
да га тражи; пуче друга пушка; тица се изви над Дунав, одлете у ваздух и више се не врати.</p> |
ује својим крилима, девојка се била већ извила из његовог наручја и побегла к вратима од трпеза |
ла.{S} Знаш ли колико је сати?</p> <p>— Извини, колегинице — одговори јој девојка молећивим гла |
аче, жена испадне ученија од мужа, — да извиниш Милисаве!...{S} Зар <pb n="241" /> није тако?{S |
било намерно...</p> <p>— Нема шта да те извињавам.{S} Ти си овде слободна, као код своје куће.{ |
пустарама.{S} Црни, велики летњи облаци извирали су иза Земуна, сакривали сунце, па бежали даље |
леда изненађено.</p> <p>— Овај се вешто извлачи — рече у себи.</p> <p>— Управо — додаде Илић — |
.{S} Он је при ручку имао добар апетит, извлачио из џепа велику мараму за један крај, као заста |
уџбенике, прочитавао прибелешке, писао изводе, као сваки ђачић.</p> <p>Као што се предвиђало, |
њих земља очекује — помисли огорчено — извођење целог једног система демократских рефорама, а |
повреду тога закона њен потхват да сама извојује свога мужа.{S} Она се питала шта би мислио њен |
Школу.{S} Ти нећеш бити довољно јака да извојујеш своје право.</p> <p>Лазаревићева не одговори |
е уобичајену реченицу: „Господин-Илићу, извол’те на ручак", ошкрину полако врата, промоли главу |
ругла, заобљена, као извајана.</p> <p>— Извол’те — рече кад отвори врата, и пријатељски додирну |
о будућности која чека земљу.</p> <p>— Извол'те, господин Илићу — нудила је Бела кајсију коју |
а радост.{S} Данашње доба...{S} Пардон, изволи напред — додаде он и склони се у страну.</p> <p> |
х, угаситих очију, мирних и бистрих као извор у планини.{S} Њена глава је била плава, прави сло |
у заносне мелодије, у којима је налазио извор своме одушевљењу.{S} У њиховом неисписаном рукопи |
што тврдо; затим је отвори полагано, па изврну, као да просу остатке, прашину, пепео.</p> <p>— |
е коњушнице, станови за послугу и једно изврнуто буре.</p> <p>Кад прође поред те капије и скрен |
ивот, они често имају љубави за добро и изврсних намера.{S} Али, њима је нови живот убризгао ст |
арламентом онемогућава улогу министара, изврће улогу посланика.{S} Министри немају иза себе ник |
а саслушању је изјавио да је покушао да изврши самоубиство због тога што му се досадио живот.{S |
ала пред великим радовима.{S} Морало се извршити наоружање војске, подићи многе железничке пруг |
непосредних суседа.{S} За то је требало извршити две три велике финансијске операције.{S} Нашло |
он своје <pb n="277" /> узбуђење. — Да, извршна власт, влада, треба да представља у суштини цел |
ења па да сачувају министра.{S} Тако се извршна и законодавна власт сукобљавају, укрштају и изо |
а им је показала само своје зле стране, извукавши их из куће која је сама попуњавала своје потр |
алфа украсио таваницу.</p> <p>Лазаревић извуче из касе један свежањ старинске неранџасте хартиј |
живети као сваки други...</p> <p>Младић извуче један џепни булдог, сав зарђан.</p> <pb n="171" |
а.{S} Ју, обешењаци, да ми је уши да им извучем — додаде госпођа весело — где су нашли љубав да |
орила му је жалосно и нежно. — Ја ћу то изгладити.{S} Мајка се не сме мешати у наше ствари.</p> |
ничар је волео нарочито простог човека, изгладнелог грађанина и одрпаног сељака, оно управо што |
братио сву пажњу само на спољашност, на изглед ствари и покрете бића.{S} Илићу су горко долазил |
, добре наде и обећања узимали су на се изглед стварних бића, рађали се један из другог, гурали |
ицама, које су празне ћутале, празнички изглед.{S} Изнад вароши, дизало се безизразно, простран |
ој се допала његова ученост, романтичан изглед...</p> <p>— А он ? — прекиде је стари господин, |
снег окопнео; на сваком гробу по неко; изгледа као да је гробље оживело, као да су мртви малоч |
од подвале влада у свима пословима.{S} Изгледа као да у целој земљи постоји као осећање општег |
и се чује брујање таласа револуције.{S} Изгледа као да идемо у сусрет новог хаоса.{S} Шта се де |
ова жена, па настави одлучним гласом: — Изгледа да се и она свиђа њему...{S} Вере ми, спремај п |
орио је. — Ето, ја сам провинцијалац, а изгледа ми да се овде нема већег осећања удобности, леп |
ала се једна немалтерисана кућа сеоског изгледа.{S} Десно од ње видео се низ ситних краварских |
е пошло наопако.</p> <p>Трудио се да не изгледа бедан, али неки пркос против самог себе терао г |
иако сам се бунио против њега: брак ми изгледа вечито нешто севдалијски... уз пратњу Цигана и |
једном муж. — Живот је скуп, а човек ми изгледа ваљан.</p> <p>— И ја сам то нешто мислила.{S} Д |
за оним димњаком од стругаре, па димњак изгледа као пресечен, једна му половина виси у ваздуху. |
живиш затворених очију, практичан живот изгледа ти ситничарење, не видиш шта се око тебе догађа |
ти, а продужава и прави их нове, све му изгледа лако.{S} Уз њега се припило једно женско створе |
ња!{S} Како представници школа и секата изгледају пред њим као муве окамењене у ћилибару.{S} Ми |
жим идеје које лутају кроз моју главу и изгледају ми сјајне; кадгод, чини ми се, успем, и тада |
коне тако силно да је његова философија изгледала као последња реч науке.{S} Дарвин је био Илић |
о да му је ова нова критика позитивизма изгледала да се отима свакој формули, да је пуна релати |
b n="251" /> <p>Доиста, Лазаревићева је изгледала врло лепа тако у ружичастом сјају уличне ламп |
земљом као господарска класа, Србија је изгледала њихов спахилук, о народним потребама није се |
} Повучена у себе и тако здрава, она је изгледала нешто неспретна, али то је само допуњавало ње |
ва кад сврши школу.{S} Будућност јој је изгледала неизвесна, тамна, под знаком питања.{S} Она с |
боких осећаја.{S} Нешто више, она му је изгледала неспособна за праву нежност, за пожртвовање, |
менама, она се измицала јави, она му је изгледала као бајка коју му прошлост црта у игри пролет |
лиоцу била одмах апсурд, а која је њему изгледала само немогућа због њега самог, те му изазивал |
ој успомене које је другарица спомињала изгледале тако далеке, бледе, ситне, као да се нису њој |
вих очију, које су у тренутцима живости изгледале као да хоће да искоче из главе, обучен нешто |
} Било да узме што да закрпи, закрпе су изгледале велике, ружне.{S} Узалуд се трудила.{S} Њена |
овратку на страну, о довршетку студија, изгледали су му немогућни.{S} Походиле су га честе сумњ |
осталим друговима.{S} Па и ти другови, изгледали су му мрски.{S} Он их је представио девојци, |
, али су њој ти светли, разнежени дани, изгледали тешки, суморни.{S} Многа жена предала би се с |
колико младића стајало је око врата.{S} Изгледали су јој као деца.{S} Она се предомисли, окрену |
Није он водио рачуна о богаству.{S} Не, изгледало му је то пазарлук, као да тргује са кожом сво |
за та понижења.{S} Чак јој се то свиде: изгледало јој је природно, младићски, ђачки.{S} И доист |
ва накресани, расположени, измешани.{S} Изгледало је као да су сви српски сталежи послали овде |
зима чак до првих праменова косе, те је изгледало да се девојка стиди без икаквог нарочитог пов |
љстава радећи дан и ноћ.{S} Учење му је изгледало најрадије, најсретније решење човечјег живота |
ником о свом одласку.{S} Тада јој је то изгледало природно: њену мисао је заузимала само њена м |
а пред његовим очима.{S} Људско срце му изгледало преуско за његов сан и мисли.{S} Поново је по |
ећало ни најмањег ветра.{S} Све око њих изгледало је као да се унело, упило у неко надземаљско |
ник и капут мрк.{S} Да је то било ново, изгледао би да се увио у тробојку какве црначке републи |
лића, цео њен план за високим студијама изгледао јој је излишан.{S} Ради њега су били ти напори |
ом и разоружала небо.{S} Проблем живота изгледао је врло прост и јасан.{S} Дарвин је дефинисао |
ободна, зрела, цела.{S} Како јој је сад изгледао јадан живот у гимназији... живот са свима дужн |
цале небеску илуминацију.{S} Београд је изгледао као лепа циганка кад иде на бал.</p> <p>Кад из |
вредности живота</hi>.{S} Проблем му је изгледао прост: одбацити метафизичке спекулације и став |
утке, с кишобраном натученим на главу и изгледао као сенка.</p> <p>Вишња се стресе.</p> <p>Она |
живом, ироничном и борбеном Београду са изгледом залуталог пустињака.{S} На себи је имао окраћа |
ворила у глас, причала о повој краљици, изговарајући полако њено име из првог брака, давала дет |
г Грка, чије је име, и доцније, с муком изговарао.{S} Читао је све што му до руке дође: научна |
омир, као добар Словен, прими радо овај изговор да не ради ништа, и приста.{S} Они пређоше трем |
и у собу, усред бела дана и без икаквог изговора.</p> <p>— Мајка је изашла у варош — одбрани се |
к после дуге ћутње, уста се отворише да изговоре неколико баналних речи.</p> <p>— Ти си без амр |
на дуге разговоре.{S} Месец је био тек изгрејао.{S} По небу које је дошло врло плаво блудели с |
е на илузију слободе, оде у метафизику, изгуби се у апсурдности даљих дедукција.</p> <p>На часо |
А тамо даље...</p> <p>И Радојев поглед изгуби се у планине које су са запада блиско окружавале |
потезом, сад, ту, одмах, да оде, да се изгуби, да ишчезне с Вишњом у неки свет где га нико не |
вим кад угледа своју драгану!{S} Све се изгуби, потону у неку сребрну прашину, у маглу дијамант |
аста прашина обујми предео.{S} Сунце се изгуби тако рећи пре него што зађе.{S} Каткад се деси д |
се натрашке, гледајући га нетремице, и изгуби се иза врата лагано, нечујно, неприметно, као пр |
та.{S} Корачала је брзо, али сигурно, и изгуби се не окренувши се.</p> <p>Вратила се одмах у се |
олети уз воду, промакне гвоздени мост и изгуби се негде око оскудног зеленила на острву Циганли |
узалуд, наслони се на дрвену држалицу и изгуби се, гледајући тупо у воду.{S} Мртвачки сандук њи |
е свршило.</p> <p>Вишња је тако прошла, изгубила се у провинцији као и у његовом спомену.{S} Шт |
ешно су ушли у други воз.{S} Даље опет, изгубила им се корпа са стварима.{S} Муке су видели око |
ст?{S} Повијаш се дакле према ветру?{S} Изгубила си све принципе.</p> <p>— Принципе!{S} Принцип |
дана, и најзад без ње.{S} Како се Каја изгубила из њиховог друштва?{S} Откад су почели шетати |
поново своју другарицу.{S} Она се била изгубила у мисли.{S} Тек, једна једва приметна румен кр |
тренутак гледајући у правцу где се она изгубила.{S} Затим се окрену око себе, као човек који г |
меким, поетским гласом. — Ти си сасвим изгубила главу!</p> <p>— Да; ја га волим... ми се волим |
нке прекрилиле би земљу, па би се у час изгубиле и уступиле место блиставој светлости као од др |
ремена — рекао му је другом приликом. — Изгубили смо много у нераду, у јаловом трвењу.{S} Народ |
стар био жив, промангупирао се са свим, изгубио право на даље школовање, побегао са два заната. |
="16" /> села око једне воденице, да је изгубио све што је стекао и пред смрт сачувао једва оно |
и.{S} Међутим, ти си то превидео, ти си изгубио меру, претерао, затворио си се у кулу од слонов |
оближњег рафа један дивит, који је био изгубио своју првашњу боју под многогодишњим <pb n="179 |
демо? — упита га она.</p> <p>Пут се био изгубио.{S} Пред њима је стајала једна железничка пруга |
а чаробно за који тренутак, па се после изгубити, остављајући студента да иде својим путевима.{ |
срећа било једним, било другим избором изгубити један део своје потпуности.{S} И тада не би би |
а.{S} Илић је имао стан, управо кревет, изгубљен у сокачићима, двориштима, баракама, степеницам |
видео како лете око њега тако у тишини изгубљених часова!{S} Колико пријатних мисли опколило б |
итницу, по дивно довршеном телу које је издавала цела њена појава.</p> <p>— Волите се већ целу |
Он је био миран.{S} Ништа на њему није издавало узбуђење.{S} Једино су његове очи <pb n="71" / |
ме и који се никога не тиче.</p> <p>Ова издаја сна заболе га као удар у срце.{S} Он се диже с к |
а.{S} Она није опраштала своме другу ту издају заједничких убеђења.{S} Она је ишла у крајност к |
пи, висила је јевтина слика талијанског издања <pb n="157" /> која је требала да представља сас |
ју је прочитао, било је једно старинско издање посрбљеног Робинсона који се из неког далматинск |
/p> <p>ЧЕДОМИР ИЛИЋ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗДАЊЕ ГЕЦЕ КОНА, БЕОГРАД 1914</p> </div> <pb n="ii" /> |
фамилију, државу, води се политика која издиже махом медиокритете.{S} Ти очекујеш предусретљиво |
та сам урадио!</p> <p>Тада, један уздах издиже целе Белине груди.{S} Она баци у вис обе руке.{S |
а — говорила је — па ће ти се осигурати издржавање све док не свршиш школу, као и мени удовички |
ији, те је од куће добијао врло скромно издржавање.{S} Ипак је имао нечег заједничког с њима, ј |
одлуци била је Бела.{S} Она није могла издржати цео дан на ногама, подносити сва она трчкарања |
га биста посматра упорно.{S} Не могаде издржати тај бронзани поглед те саже главу.</p> <p>Мисл |
зговора, он се реши.{S} Није могао више издржати.{S} Поручи једна кола, стрпа у њих један део с |
е опоравио још од робије, па не може да издржи тај штрапац.</p> <p>Илић је пристао одмах, говор |
росио Швабицу.{S} Тетка-Ката хоће да се изеде од муке.</p> <p>— Што је узео Швабицу?</p> <p>— З |
не унесе што више гарантије да власт не изигра ове мере.{S} У тој бризи он је смео с ума реакци |
оли, према другој девојци чије поверење изиграва и чијом се слабошћу користи, према себи самом |
их маса, те је сад, место власти, народ изигравао законе.{S} Једна њивица овса, коју је нешто о |
о политици:</p> <p>— Слобода штампе је изиграна.{S} Трговци су се уселили у њен храм.{S} Јавну |
кад играм!</p> <p>У очи свадбе, Чедомир изиђе из куће, па је врљао по вароши бесциљно.{S} Око п |
т да би га могао сузбијати.{S} Филозофи изилазе из леденог облака својих формула, крхају барије |
Међутим, ни Јован није остао читав.{S} Изишао је из затвора остарео, поремећеног здравља и опо |
о од свега, сети се како је једног дана изишао са оцем у поље.{S} Био је врло мали; то му је је |
ј Школи по свршетку једног семинара.{S} Изишли су из школе, па врљали по вароши без циља, избег |
ми били млади, ми смо знали за љубавне изјаве само из романа...</p> <p>— Времена се мењају.{S} |
дног дана:</p> <p>— Краљ ми је два пута изјавио како се озбиљно решио да да̑ земљи нов, либерал |
, стално неповерљив.</p> <p>— Он јој је изјавио љубав пре него што си још постао министар... ов |
био је мртав пијан.{S} На саслушању је изјавио да је покушао да изврши самоубиство због тога ш |
госпођа весело — где су нашли љубав да изјављују!</p> <pb n="198" /> <p>— Слушај, Клеопатра — |
кивала од Чедомира љубавне напитке, већ изјаву, ону мало старинску изјаву којом се проси рука у |
напитке, већ изјаву, ону мало старинску изјаву којом се проси рука у девојке.{S} Она је очекива |
, мало ђачки, мало новинарски и књишки, излагала строго, готово суво, обичне прилике, начин жив |
авању необичног смисла обичним речима и излагању врло разумљивих ствари на неразумљив начин.</p |
аквог друма показивао му слојеве земље, излагао геолошке теорије, упућивао га у живот природе, |
о од како су се растали.{S} У колико је излагао појединости, освајала га је чама, досада, мрзов |
беђења и, на демонстрацијама, фанатички излагао леђа жандармским кундацима.{S} Шта то мари!{S} |
се диже с клупе, прође стазом и изби на излазак од парка.{S} Ноћ је већ наваљивала са истока и |
оно лепог света што празником пре подне излази у варошки парк.{S} Весела женскадија, која нема |
Београд.{S} По неколико пута преко дана излазила је ту у шетњу у доба кад је мислила реформисат |
ада у Чачку.</p> <p>По вечери, Вишња је излазила с мајком на клупу пред кућом.{S} Њихова клупа |
ад има још некога.{S} У варош, и кад би излазила, ишла је у пратњи госпа-Клеопатре.{S} Иначе је |
Две близнакиње узимале би се за руку и излазиле на улицу, па шврљале око гомиле песка, кафанск |
вари, али слике оне две девојке нису му излазиле из главе, тако магловите, обвијене димом, сенк |
pb n="63" /> Двоје троје новине које су излазиле писале су само о укопним друштвима, трансвалск |
одмах до помијара и ђубришта.{S} Оне су излазиле за тренутак из тих јадних кровињара, којима би |
код рођаке; кад су настали топли дани, излазили су чешће са њом, па после сваког дана, и најза |
ст.{S} Кад би му се досадило све, он је излазио изван вароши и лутао по околини дуго, до самог |
} Пред вече, кад мало прехлади, свет је излазио на Калимегдан: сеоске учитељице и маловарошани |
нога истог тренутка кад је Чедомир Илић излазио из куће Матовића.{S} И у Београду је сунце зала |
а је уредити свој живот по својој вољи, излазити куд хоће, враћати се кад хоће.{S} Није се мора |
шеширом, подгрејавати бајке о миразу и излазити недељом на пиво.{S} Место паланке и њеног глав |
пијаницу и рече му озбиљно:</p> <p>— Ти излазиш из Здрављака? — па продужи пут, настављајући да |
а, водила политику.{S} Она је волела те изласке, при којима јој се давала прилика да истакне св |
ојке, чија хромост није допуштала честе изласке на отворено поље и сунце, она се учини младићу |
’ босиљак градински.</l> </quote> <p>На изласку из вароши указа се Морава бистра, умиљата, осен |
ћске Виле</hi> приређује у очи Ивањдана излет на брање ивањског цвећа.{S} Да пустиш, тето, Вишњ |
једне девојке у паланци.{S} Опис једног излета у Овчарску бању или каква несташност млађег брат |
пак и нашла у друштву, о испитима, при излетима, месним скупштинама, остајала је усамљена.{S} |
силно, чудно, као да се доиста из њега излива дах неког надприродног бића.{S} Милева отрча на |
врба промицао је по који сунчев зрак и изливао свој бакар и злато по зеленом бусењу.{S} Радоје |
срцем.{S} Сад пак, примала је хладно те изливе паланачких симпатија.{S} Приговарала је себи за |
кос против самог себе терао га је да се излије пред својом старом пријатељицом, ма по цену да с |
аћи довољно посла да твој живот не буде излишан.{S} А кад ти једног дана твоја срећа допусти да |
ан за високим студијама изгледао јој је излишан.{S} Ради њега су били ти напори, ради њега је х |
као неко средство за прављење поклона, излишних ствари, за шарање живота као ускршњих јаја, не |
Једна млада, хрома жена успротивила се излишној секцији коју је закон наређивао и тражила одлу |
играва се око ствари и причају се многе излишности.</p> <p>Реши се да отпутује још истог дана у |
унацима.</p> <p>Код једног фотографског излога спази Лазаревићеву како му иде у сусрет.{S} Она |
{S} Неколико трговина улепшали су своје излоге.{S} Уличне лампе нису више на стубовима, већ су |
басица, жути се суд киселих краставаца, изложена је чинија обичног сира и неколико хлебова од г |
{S} Она је тако рећи била без религије, изложена раном утицају природних наука и посвећена Чедо |
елики женски шешири по најновијој моди, изложени по дућанима, грубо су одскакали од тарница што |
S} Имам много ствари да ти кажем, да ти изложим што сам наумио.</p> <p>Вишња приста у први мах, |
се дрмале и <pb n="247" /> тресле преко излокане калдрме.{S} Свет измешан, доста сељака, а наро |
ео летњи сумрак у виду танке, прозрачне измаглице, као фине свиле, која је благо и видљиво дрхт |
а, ићи краљу на подворење.{S} Чим би он измакао из куће, госпа-Матовићка је одлазила такође, и |
о који зрео кестен лупио би о калдрму и измамио уплашен узвик у пролазница.{S} Београд се осмеј |
една сенка преко лица.{S} Та промена не измаче младој жени, те скочи на други предмет, на своју |
се.{S} По земљи се протезале леје лука, између којих се ширио патлиџан, румен и сочан.{S} У низ |
.{S} Али је она не пусти испреда се, и, између осталих ситница које се говоре међу девојкама, р |
огледа поред себе.</p> <p>Десно од њих, између две куће видело се парче Топчидерског брда, низ |
ала се.{S} Шетачи се враћали у град.{S} Између дрвећа хватао се дуг и весео летњи сумрак у виду |
S} Седоше на зид једно према другом.{S} Између њих је певушила вода кроз луле, падала у низак б |
доба била се већ увелико развила борба између школованих и нешколованих чиновника, те је рачун |
толико година. „Има“, рекла јој је тада између осталог, „има створења која једног дана уђу у на |
ва једну врсту ропства.{S} Идеална веза између човека и жене постоји, за мене, једино у слободн |
S} Знате ли да је то била грдна разлика између робијаша и робијаша, да су се правила готово два |
> <p>— Дођи ми једне ноћи — рече му она између два пољупца.</p> <p>— Не говори глупости...</p> |
добра ни зла апсолутног, већ конфликта између нужних сила.{S} У то буди уверен.</p> </div> <di |
је ни сањао да се овакви разговори воде између Белиних родитеља.{S} Он је веровао да су његови |
ти оно што је недопуштено, укинути везе између оца и сина, мајке и кћери, учитеља и ђака?{S} Ја |
ед све оргије страсти, начини упоређење између те две девојке.{S} Бела је тражила задовољство н |
угљена површина Савине воде беласала се између обала.{S} Пред њима се простирале дуге пољане, н |
иком.{S} Цело његово поштење усправи се између њега и девојке.{S} Он се сроза с канабета као кр |
ађаји који су створили непремостиви јаз између њих двоје.{S} Они су се <pb n="187" /> десили до |
асичног магарца који је скапао од глади између две гомиле сена, не могући да се реши коју да из |
нтраста као човечији живот: супротности између разних народа и разних епоха, опозиције у срцу ј |
једна сигурна ствар.{S} Човек се троши између два акта који се називају: хтети и моћи.{S} Зашт |
види један дућан своје врсте, углављен између једне папуџинице и трговине са старим књигама.{S |
</p> <p>— Ниткове!</p> <p>Илић се ломио између тих супротности, не помишљајући на могућност да |
о час средином Дунава, час се провлачио између ненасељених острва.{S} С наше стране уздизала се |
мети:</p> <p>— Жено, шта има заједничко између тебе и мене?</p> <p>Он је видљиво патио.</p> <p> |
две капље мастила пале у светло белило између трепавица.{S} Та глава је заводила, бркала мисли |
изречена пресуда.{S} Ми имамо да бирамо између ово двоје: или да убијемо наше срце па да живимо |
Чачак, осетила је тек ту сву супротност између живота који је предузимала и онога којим је дотл |
ти против онога који нам олакшава борбу између тих неједнакости.{S} Новац треба разумети, па га |
дало на ногарима попуњавало је празнину између прозора.{S} На зиду према њему, више постеље, ви |
о предавање о каузалитету воље, о спору између приврженика детерминизма и присталица индетермин |
е загрли опет присно и свесрдно.</p> <p>Између живота у девојачкој школи и садашњег тренутка, В |
рудима, као да се дешавало нешто што ће изменити цео његов живот.{S} Он је био дубоко заузет са |
, изненадно, добро, нешто што ће доћи и изменити, окренути њен живот на боље.{S} Међутим, ништа |
непоколебљива.{S} Ништа није било кадро изменити дубоко осећање морала који јој је несвесно ули |
>— Не знам.{S} Назови ме како хоћеш.{S} Измењао сам све идеје.{S} Више немам никаквог политичко |
е место и пут којега се мора држати.{S} Измерила је сунце, пронашла материје од којих је састав |
обе њихове стране протезао се Београд, измешан од палата и чатрља.{S} Једно јато сврака прегон |
тресле преко излокане калдрме.{S} Свет измешан, доста сељака, а нарочито полусељака што су ама |
ели око столова накресани, расположени, измешани.{S} Изгледало је као да су сви српски сталежи |
е у Београд.{S} Мајка је покушала да се измире.{S} Он јој је одговорио једним увредљивим писмом |
није умела, и поред својих лектира, да измири старински морални закон породичног живота са бор |
ма, она је имала јединствену вештину да измири у себи жену која господари кућом и жену која сма |
мљу; украшена многим успоменама, она се измицала јави, она му је изгледала као бајка коју му пр |
о јој је Илић говорио.{S} Није јој тада измицало да он оскудева понекад у јаким аргументима, да |
6" /> <head>XIX</head> <p>Воз је јурио, измицао из Београда, остављао последње куће.</p> <p>На |
о од истине, пошто васељенска загонетка измиче нашем схватању, пошто нико не зна да нас ослобод |
а сад је посматра кроз прошлост која се измиче, отима се нашим пруженим рукама.</p> <p>— Кад см |
лањску демонстрацију.{S} Жандарми су ме измлатили, ја се нисам користио њим.{S} Али ако оно дођ |
м, меснатим носем, од те мајке, коју су изморили кућни посао и честа рађања, од те вароши која |
ије имало сјај прве младости.{S} Био је измршавео.{S} По убледелом челу повлачиле се боре, а у |
су празне ћутале, празнички изглед.{S} Изнад вароши, дизало се безизразно, пространо небо, у к |
а је дивно листове њене здраве ноге.{S} Изнад њеног рамена се дизала Чедомирова глава, унезвере |
ила остављена рупа за чашу или сапун, а изнад ње налазио се узидан крст од црвеног камена на ко |
вис, па се врати, начини два три круга изнад места где је пао леш као да га тражи; пуче друга |
ровољавали.{S} Покушавао је да се метне изнад свега, да живи повучено, за свој рачун, у себи, м |
исуре, облак од цветне прашине дигне се изнад ливаде.{S} Траве полегну.{S} Тада се открије, без |
"44" /> и таман облак ширио се све више изнад њихових глава.{S} Па ипак, они пођоше напред.{S} |
ност; пењи свој глас за једну ноту више изнад свакидашњости.{S} Ето ти кључа да постанеш велики |
свом путу, као што морнар тражи звезду изнад узбурканих таласа, неугашљив пламен у бури, а пре |
кецељу, просту витицу око главе, сукњу изнад чланака, притискивале по један свежањ књига на св |
ти ниво! — понављао је без везе.</p> <p>Изнад обале, коју су радници откопавали, појави се сјај |
је писмо у мислима, бирао згодне речи, изналазио утешне разлоге, заклињао се да се то десило б |
ицао се досадањих доглавника који су га изневерили.{S} Као прво што се очекивало, била је амнес |
S} Јако је љут на реакционаре што су га изневерили приликом његове женидбе.</p> <p>Испи чашу, п |
ићу!...{S} Нисам се надала да ћете тако изневерити поверење наше куће.{S} Зар се тако враћа гос |
о на коњу, а већина пешке.{S} Ћевапџије изнели роштиље на сокак и задимили, а по зиду извешали |
о риба која је из плитке барице доспела изненада у непрегледни <pb n="256" /> басен океана.{S} |
бији.{S} Његова жена, кад се тако нашла изненада без мужа и прихода, повукла се у једну кућицу |
ечи гласно.</p> <p>Ударац је дошао тако изненада, био тако јак, суров, да она не осети одмах св |
и ђаволу.</p> <p>Ту, у Крунској улици, изненади се импровизовани учитељ кад пред једном приват |
рају.</p> <p>— Шта ти је, колегинице? — изненади се Аница. — Ти си тако бледа?{S} Да ниси уморн |
мало хартије?{S} Треба ми за потпалу? — изненади га један глас.</p> <p>То беше његова газдарица |
водила су из кујне у Вишњину собу, која изненади младића многим и лепим намештајем.</p> <p>— Га |
наука привредити њој ?</p> <p>У том је изненади отац да се решио да се жени.</p> <p>— У кући м |
ођак господин Илић?</p> <p>Каја се опет изненади, али се уздржа од сваке заједљивости, и одгово |
ли се његова реч заустави на уснама.{S} Изненадило га је што га госпођа пита за мишљење... она, |
ићка се зарумени у лицу као да је обузе изненадни страх да догађаји не узму други обрт, те се о |
ферију.{S} Вишњине загасите очи севнуше изненадним сјајем.{S} Да ли се сети да је у тој улици п |
је терет на грудима — прихвати госпођа, изненадно потресена. — Кад је видим онако хрому, мени с |
д мртве тишине у атмосфери, на Сави се, изненадно и нечујно, подигне један стуб водене паре, па |
ечери.{S} Тражила је у њима нешто ново, изненадно, добро, нешто што ће доћи и изменити, окренут |
ћутало.{S} То је трајало неко време.{S} Изненадно осетио би да га нешто вуче к њој.{S} Хиљада с |
ви срећни, господин-Илићу? — пређе Бела изненадно на њега, скупљајући празне шоље.</p> <p>При т |
дских кућа, зависних од владе, оставиле изненадно, на пречац, демонстративно, што јој је отац п |
на, тиха туга, као зимњи дан, рашири се изненадно по његовим грудима.{S} Али он није био човек |
ију од себе, удовицу — рече Илић у себи изненадно, циљајући на краљеву женидбу. — Не могу да сх |
ашни суд, кад је у њега веровао.</p> <p>Изненадно, без икаквог узрока, као што се то дешава код |
пролазница.{S} Београд се осмејкивао у изненадној и пролазној топлини као старац који се напио |
ла доњу усну, као да је хтела савладати изненадну жалост која је обузе.{S} Младић је куцао штап |
ене куће, он не би смео поверити сву ту изненадну раскош свога срца и чудновату лепоту своје ма |
<p>— Врло пријатан! — одговори он, још изненађен.</p> <p>Посадише се обоје на наслоњачу.</p> < |
могу шетати до миле воље, а да не буду изненађени непријатним сусретом, подозривим оком.{S} До |
сам мислио.</p> <p>Матовићка га погледа изненађено.</p> <p>— Овај се вешто извлачи — рече у себ |
ско пао, најзад.</p> <p>Девојка погледа изненађено у овог човека кога је волела.{S} Он се није |
ица је не разумеде добро, те је погледа изненађено, па по обичају наших жена да се покажу љубаз |
с?{S} Не, госпођице — одговори он, мало изненађено. — Ја бих био највећи незахвалник кад бих се |
н, а шта ноћ.{S} Странци нас зову земља изненађења.</p> <p>— Не слути, бога ти — одврати госпођ |
евојка, која се била повратила из првог изненађења, па устурајући дланом своју косу, додаде одс |
адој бунтовници беше спремљено још веће изненађење.</p> <p>У колима је седео Илић с једном дево |
одине.{S} О распусту га је чекало једно изненађење код куће.{S} Мајка му рече да му сестру прос |
као један човек, у једну странку, која изнесе захтеве за најшире грађанске слободе.{S} С друге |
ву којих је хтео решити свој проблем. — Изникнуће ми на врх главе.{S} Једи шта ти се донесе.</p |
.</p> <p>Студент је говорио искрено.{S} Износио је нове погледе о породици, о браку, о улози др |
д тога, остало слободног времена, он је износио своја размишљања <pb n="119" /> о приликама, до |
p> <p>Чедомир се осећао уморан, сметен, изнурен.{S} Ћаскање пијаног мудраца занимало га.{S} Он |
опорављала полагано.{S} Њено тело беше изнурено суровим радовима око одржавања куће, бригама, |
о зида стајала су два скупоцена ормана, изолучена при врху, оштећена употребом на неколико мест |
кровом као звезда, широком настрешицом, изолученим прозорима, државним грбом над сниским вратим |
конодавна власт сукобљавају, укрштају и изопачавају, место да врше функцију прописану законом.{ |
самоуверено. — Утицај старијих може да изопачи праве дечје наклоности.{S} Ако хоће да учи школ |
и као по дужности : — Наша модерна жена изостала је далеко иза жена цивилизованих народа.</p> < |
ојева сестра и чиновник из суда били су изостали далеко иза њих.{S} Пред њима пак се пружала ус |
комад насушног хлеба, те га је та борба изоштравала, док његова деца добијају то парче хлеба бе |
унаоколо и широком простирком пиротске израде.{S} Према постељи, опет до зида стајала су два с |
} Десно од ормана, на сточићу уметничке израде, налазила се у златном оквиру фотографија црного |
два заната.{S} Најзад, госпа-Клеопатра израдила му је место практиканта у Рачи крагујевачкој.{ |
сом чији смо синови и историјом која је израдила <pb n="284" /> нашу судбину.{S} Они су нас од |
философије.{S} Пронашао је библиотеку, израдио кредит код једног великог књижара у ђачком квар |
емену ради за себе.{S} Све је то он сам израдио.{S} Погледај овај сточић за пушење.{S} Није ли |
} Њено данашње одушевљење давало јој је израз пуноће, савршенства.{S} Са заокругљеним раменима, |
згодно њеном жовијалном лицу.{S} Тај се израз губио све више у извесну забезекнутост што је наш |
оне обе имале су у цртама на лицу онај израз невиности који је урођен првој младости.{S} Каја |
играо један <pb n="116" /> интересантан израз одлучности који је прелазио у трагику.{S} Ступио |
свих предрасуда, жена-човек да се тако изразим.{S} Угледајте се на Рускиње, које су преплавиле |
и, па и отац, намрштених бора на челу и изразитих усана.{S} Свако од њих знао је наћи по коју л |
ла с озбиљним изразом неумитног судије, изразом који није пристајао згодно њеном жовијалном лиц |
ним повременим руменилом здравља, њеним изразом беспрекорне чедности, додајући још њене угасите |
ано.</p> <p>Она је била ушла с озбиљним изразом неумитног судије, изразом који није пристајао з |
удима, још већим бедрима и са поноситим изразом на офарбаном лицу што су такве.{S} По њиховој с |
а једном месту само једну чашу, па тако изређа до тридесет кафана...{S} Кад се напије, ухвати с |
зидан крст од црвеног камена на коме је изрезан натпис: <hi>Вилина Вода 1848</hi>.{S} Седоше на |
знати на памет тих његових бунтовничких изрека : „Абдикацијом неких владара није ништа поможено |
мир поцрвене и збуњено одобри госпођину изреку.</p> <p>У том се Бела врати с пуним тањиром руме |
> <p>— Најзад, свеједно.{S} Нама је већ изречена пресуда.{S} Ми имамо да бирамо између ово двој |
а самој кујни.{S} По зидовима су висиле изрибане тепсије, тигањи, бакрачићи, тенџере, лонци ста |
, те је владао приличан мрак.{S} Улице, изроване због неких општинских радова личиле су на низо |
светиљке.{S} Кафане су биле затворене, изузев неколико ноћних, на рђавом гласу. <pb n="167" /> |
врдио ово правило, док му је Вишња била изузетак.{S} Она је одржала реч и дошла тачно.{S} Баш к |
тва, приређују концерте по отаџбини, по изузетку се представљају као великошколци, праве слатко |
учини још ближа што се тога дана осећао изузетно увређен од стране Вишње.{S} Био ју је видео на |
у се понекад да ни Бела нема према њему изузетно дубоких осећаја.{S} Нешто више, она му је изгл |
инципи су за децу, за школске клупе.{S} Изузетци, маленкости, противуречности, слабости, погреш |
весница развија се као разнолик, чудан, изукрштан призор.{S} Обичаји, вере, навике, установе, н |
о је раније стари Остојић — нек ми дете изучи школе.{S} Школа ти је најблагословенија.{S} Седиш |
викну му стари.</p> <p>— Ја бих хтео да изучим за златара код тебе.</p> <p>— Какав златар на ов |
оца остало.{S} Чедомиров отац, Стеван, изучио је сеоску школу, па је покушавао да продужи гимн |
је, и преко лакта, оборених очију, без иједне мисли у глави.</p> <p>Бела се није бранила.{S} З |
зији... живот са свима дужностима а без иједног права, интелектуални подрум, душевна касапница! |
лепу, лудо лепу, најлепши облик који је икад створен на земљи.</p> <p>Илић је био спремио читав |
>— Ти Вишња?{S} Ти си млађа него што си икад била.</p> <p>— Какав парадокс! — насмеја се девојк |
убеђења, на себе самог...{S} Ко ће рећи икад гомилу осећаја, мисли, слика, успомена, које се пр |
свечано.</p> <p>Било му је јасније него икад да не воли ту девојку, па ипак он превали:</p> <p> |
ла је оборене главе и храмала јаче него икад.{S} Дотле су пркосили једно другом кад се сретну.{ |
од присутног тренутка, на ум му је, без икакве везе, долазило питање :</p> <p>— Шта ли сад ради |
е у њега веровао.</p> <p>Изненадно, без икаквог узрока, као што се то дешава код нервно раздраж |
д му рупи у собу, усред бела дана и без икаквог изговора.</p> <p>— Мајка је изашла у варош — од |
те је изгледало да се девојка стиди без икаквог нарочитог повода.{S} Повучена у себе и тако здр |
онашли да се вратио без одобрења владе, или тако нешто.{S} Разлози, објашњења не помогоше.{S} Т |
оборе министра који не дели то мишљење, или да гласају против свога убеђења па да сачувају мини |
е да каже како не двоји брак од љубави, или тако нешто, те пљесну рукама:</p> <p>— Браво, госпо |
јемо наше срце па да живимо као старци, или да умремо млади слушајући своје срце.{S} Ја сам иза |
ји их фаворизују, помажу, који им дају, или бар обећавају, какав добитак.{S} И веруј ми, они <p |
ад би код деце изазвали дивљење, страх, или кад би коме малом јаднику успели да напакосте.{S} Б |
S} Ми имамо да бирамо између ово двоје: или да убијемо наше срце па да живимо као старци, или д |
о се она познаје са њеним сродником.{S} Или може бити, рођака завиди рођаку што је великошколац |
крије своју сакатост пред младићем ?{S} Или је то био само знак захвалности што је Илић имао ст |
VI</head> <p>Да ли је то био случај?{S} Или заиста нека виша сила управља нашим мислима?{S} Те |
по крововима ниским, високим, од олова или просте ћерамиде, с кубетима или турским димњацима о |
г дивљака.{S} То су људи обично са села или, ређе, из какве пропале варошке куће.{S} Они су још |
м ђаци са својим другарицама, радницама или газдаричиним ћеркама, млад свет који живи неопажен |
д олова или просте ћерамиде, с кубетима или турским димњацима образовале су се плаве сенке, кој |
који се нису разбирали: да ли су песма или запевка.{S} Из планинског склопа избијала је река к |
симпатије или антипатије, глас мудраца или глупака.</p> <p>— Немогуће, Вишња.{S} Сад ти претер |
а да га не дочека љутито лице њеног оца или мајке и да му, уз заслужени прекор, покажу врата.{S |
р тих догађаја којима ће он дати овакав или онакав ток.{S} Она је била врло весела, отварала ја |
икако не јављаш.{S} Не зна да ли си жив или мртав.</p> <p>Младић се намршти.</p> <p>— Њена посл |
и отрчао у варош.{S} Срео би тада овог или оног друга.{S} Они су били весели, безбрижни, они с |
о госпођи, одрекно им кондицију из овог или оног разлога, и вишо се не врати.{S} То је било већ |
S} Стари господин је морао примати овог или оног политичара, одлазити на конференције, пискарат |
им везама једно за друго.{S} Време, ћуд или неки глуп неспоразум, раздвојио нас је...</p> <p>— |
овек не зна кога пре да пожали: те људе или ту стоку.{S} Јадно место где се цели животи истроше |
а комедија игра, човек добија симпатије или антипатије, глас мудраца или глупака.</p> <p>— Немо |
мржње, чежње, гађења, дубоке симпатије или смртног непријатељства ?{S} Свега може бити.</p> <p |
јње пристојне једно што се нема прилике или што се овде то даје тешко сакрити или најзад што и |
ичају да се у тебе заљубљују министарке или њихове ћерке...{S} Седи.{S} Батали, кажем им ја.{S} |
а о овом или оном <hi>питању</hi> науке или политике.</p> <p>Чедомир је остајао слободњак у све |
бакра мешали се модерни судови од земље или емаља.{S} Из кујне се иде у дечју собу, где је Чедо |
тет, једна врста приватне народне кујне или ресторана без алкохола.{S} Он се језиком својих пос |
их, задовољних, срачунатог држања сукње или цигаре, весела лица, охолог погледа и одела по посл |
ндуцима, на даскама закуцаним на ногаре или у четири кочића.{S} Њихова клупа је из Београда, фа |
вољити више чекањем да будућност донесе или не донесе, нови друштвени склоп.{S} Требало му је н |
лукавство замењује снагу, и помоћу више или мање вештине са којом се та комедија игра, човек до |
онити од жандармске потере, испред кише или кад човек не зна куда ће.{S} Увек би се нашло друшт |
де је требало новца само нешто за порез или молитву. <pb n="21" /> Они нису рђави никако: они в |
.{S} Шта су они криви ако су били слаби или имали противна убеђења?{S} Ја сам о томе у апсу раз |
И он не жели власт да учини добра себи или другом, него тако... ради саме власти и да је држи |
о је слепочнице грчевито, шетао по соби или бежао... по забаченим крајевима, простачким кафанам |
ло.{S} Она се питала да ли су људи луди или подлаци.</p> <p>— Шта ти је, Вишњо? — упита је мајк |
цивао и откривао и оно што је у партији или државној служби сазнао у поверењу.{S} Тако рече јед |
рекли једно другом?{S} Да ли су застали или ударили лево? десно?{S} Шта су тада осетили?{S} Ко |
смо сувише мали да му будемо пријатељи или непријатељи.</p> <pb n="93" /> <p>Шетали су по школ |
суве и сирове.{S} Пред кућама, на клупи или по сандуцима, поседало женскиње.{S} Иза једног плот |
сваки добар... у свакој партији, групи или кући од утицаја, они имају својих људи и фамилије; |
е или што се овде то даје тешко сакрити или најзад што и најмања љубавна авантура може имати вр |
људи, времену, каквој повољној прилици или случају да они реше његову судбину.</p> <p>Једном с |
Ако ти је то мало, а ти ми телеграфиши или отиди код мојих пријатеља и земљака, Вуксановића и |
говориле како се нису спремиле за овај или онај час, грдиле своје наставнице и бројале дане до |
за таљиге, правило је гимнастички корак или каскало господски, као да вози краљевски брачни пар |
ће срести и који ће их учинити срећним или несрећним.</p> <p>Чедомир је одржавао разговор, пра |
претераним шетњама и разговорима о овом или оном <hi>питању</hi> науке или политике.</p> <p>Чед |
ом женом?{S} Да ли осети жеђ за осветом или свирепо задовољство што су сад сви троје несрећни?. |
и ће га капиталист експлоатисати, Србин или Турчин, свеједно који ће поп за то захваљивати Богу |
е спустио, очи затворио.{S} Није осетио или није водио рачуна кад се кола напунише.{S} Рабаџија |
есто да га што послуша, напише му писмо или признаницу, јер су му синови били тада мали, а друг |
а са звонким прапорцима, скупоцен шешир или хаљину у моди.{S} Бела није никад осетила муку од м |
Сутра, Београд, Савамала, Петко Стокић или како се оно зваше твој директор.{S} Оне знају само |
своје гошће шта више воле: киселу чорбу или супу с кнедлама, ћевап у дунсту или ћурче на подвар |
еђене користи: положај, мираз, фамилију или диплому.</p> <p>Рекавши ово, она погледа значајно у |
они пођоше напред.{S} На загрејану руку или чело пала би им која кишна капљица.{S} Капље су бил |
није могао опазити код ње какву промену или ваншколску мисао.{S} Марљиво је радила, чекала стрп |
.{S} Опис једног излета у Овчарску бању или каква несташност млађег брата испуњавали су по чита |
саксија, слала по Младену какву гравуру или други украс за његову собу.</p> <p>— И сем тога, ме |
рбу или супу с кнедлама, ћевап у дунсту или ћурче на подварку.</p> <p>— И једно и друго — одгов |
На зиду је била остављена рупа за чашу или сапун, а изнад ње налазио се узидан крст од црвеног |
дихано, као да је онај младић Краљ Отац или неки активни политичар, какав фактор тих догађаја к |
Повлена.{S} Ту се населио његов прадеда Илија, по коме су и име добили.{S} Све што је Чедомир з |
ма о времену.</p> <p>У једном тренутку, ИлиН подиже очи и погледа поред себе.</p> <p>Десно од њ |
.{S} Шта се дешава међу математичарима, Илић је могао закључити из књиге која се појавила те го |
ead>X</head> <p>У тим мучним тренуцима, Илић је, безмало, мрзео своју драгану и веровао да га о |
ућар.{S} Кроз дим од дувана и испарења, Илић виде једно празно место, па се упути к њему, кад с |
де на бал.</p> <p>Кад изби на Теразије, Илић застаде неодлучно.{S} Било му је још рано за вечер |
ист који тражи целокупност своје среће, Илић је осећао да ће та срећа било једним, било другим |
онде, па леже...</p> <p>Цело ово вече, Илић је мислио на самоубицу.{S} Па и сутрадан, та га ми |
ебно, уразумити размажено дете.{S} Али, Илић, који је видео свет само кроз књиге, није имао мрв |
ad>III</head> <p>Кад се нашао тако сâм, Илић се осетио нелагодно.{S} Ипак се брзо прибрао.{S} И |
ед ње кадгод јој се прохте.{S} Међутим, Илић се бавио дуго ван куће.{S} Кад се библиотека затва |
он отишао из Београда?</p> <p>Међутим, Илић је примио писмо, али није знао шта да одговори.{S} |
трећој одаји, која је замењивала салон, Илић није био никада.{S} Госпа-Клеопатра — тако је било |
ије, где се пруга дели за иностранство, Илић погледа кроз прозор.{S} Да ли виде једну клупу, ус |
леп тај каранфил! — поче <pb n="152" /> Илић први, тек да би прекратио мучну тишину.</p> <p>— Ј |
љући реакционари.</p> <pb n="22" /> <p> Илић се није дружио с првом врстом својих вршњака.{S} О |
ивог јогунства, наслеђеног из Чачка.{S} Илић се тада јогунио такође.{S} И рат се продужавао, ме |
али, појави се сјајна сунчева кугла.{S} Илић је погледа право.{S} Он је тражио мало светлости н |
е голети, као да је сијало из пакла.{S} Илић је имао стан, управо кревет, изгубљен у сокачићима |
>Доиста, она се осећала као очарана.{S} Илић јој се чинио тако близак, тако присан.{S} Није осе |
ерског, лицемерног и грубо себичног.{S} Илић се осећао понижен у свом осећању културног човека. |
ални живот је одвојен од практичног.{S} Илић није имао никаквог искуства о свету и примењеној ф |
себичност, будила све умрле врлине.{S} Илић нађе једва времена да каже Зарији:</p> <p>— Пардон |
Она је гледала неодређено, преда се.{S} Илић је био полуга на којој је почивала зграда њеног жи |
<p>Њен глас је дрхтао и био искрен.{S} Илић осети извесно сажаљење према тој размаженој девојч |
ином гласу, чинили су своје дејство.{S} Илић је заборављао незгодни случај и своју оскудицу.{S} |
амагљавајући нашу свест и стварност.{S} Илић је писао о ситним догађајима, прочитаним књигама, |
са широким лишћем, ка улици и сунцу.{S} Илић се ипак окрену и погледа у војнике, у њихове дрвен |
ћи дланом своју косу, додаде одсечно: — Илић није крив ништа.</p> <p>Госпа-Матовићка се зарумен |
жих, страшнијих.{S} Девојка је знала да Илић даје лекције сину новог министра, Матовића.{S} Слу |
p>— Ви на лето свршавате школу? — упита Илић нову познаницу.</p> <p>— Да.</p> <p>— Шта мислите |
е замагљавао њене бистре очи.{S} Најзад Илић <pb n="51" /> прекину тишину као да се присећао не |
спретне степенице старинске зграде, кад Илић заста, као задржан нечијом снажном руком.{S} Иза п |
уствовала тим разговорима.</p> <p>Никад Илић није јасније осетио два човека који су живели у ње |
рила му је самоуверено.</p> <p>Тако сад Илић није имао ни своје куће, а морао је сносити пребац |
— рече у себи.</p> <p>— Управо — додаде Илић — за мене брак не постоји као питање.</p> <p>Бела |
S} Девојка ступи напред.{S} За њом пође Илић и осмотри је целу.{S} Видео је сад јасно што синоћ |
акције! како је смело тврдио — те га је Илић поучавао за скромну награду.{S} Ову платицу надокн |
тар кад му жена саопшти те вечери да је Илић запросио Белину руку и да је она, као мајка, дала |
инстинктивном грубошћу у гласу, кад је Илић улазио у трпезарију, док се госпођа смешила благон |
отивно његовом новом убеђењу!{S} Али је Илић био још млад, у добу кад се пише искрено и поштено |
а у крајност као све жене.{S} Да јој је Илић у почетку проповедао мржњу против црвене заставе, |
другом, мењала се ка идеалу који јој је Илић открио, мешала се у друштво младих људи и девојака |
је претресала у мислима дуго што јој је Илић говорио.{S} Није јој тада измицало да он оскудева |
нлијом, на оном истом месту на којем је Илић пољубио први пут своју драгану.{S} У врх пута стај |
д нас не чује ни једну жалбу — грмио је Илић, опијајући се сопственим речима. — Наша интелигенц |
је то био само знак захвалности што је Илић имао стално по коју лепу реч за њу, девојку која ј |
једно другом кад се сретну.{S} Данас је Илић имао најмање воље за то, те се склони у прву капиј |
.</p> <p>— И ти си срећна? — прекину је Илић.</p> <p>— Не знам, може бити.{S} На срећу ретко ми |
ме је све равно до Косова! — насмеја се Илић у себи.</p> <p>Он је био студент философије, врло |
Спустио се на општи ниво! — осмехну се Илић.</p> <p>Није се смејао арапу, сажаљевао га је искр |
pb n="205" /> <p>— Вере ти, Бела — рече Илић — прочитај ову вест...</p> <p>Па као за себе додад |
ебејку, старију од себе, удовицу — рече Илић у себи изненадно, циљајући на краљеву женидбу. — Н |
а.</p> <p>— Хајдемо у библиотеку! —рече Илић.</p> <p>— Зар ти није жао овако лепог дана? — одго |
p> <p>— Не, нисам ја за дуван!</p> <p>И Илић се смејао.{S} Њихови се осмеси сусретоше, њихова с |
одина како смо се растали — рече у себи Илић кад се трамвај удаљи. — Боже мој!{S} А мени се чин |
то све свршити.{S} Дотле је онај други Илић, онај прави, онај који се видео, коме су припадале |
ко смо се растали, ја то знам — продужи Илић тврдоглаво. — Али, ми смо још ту, ми живимо.{S} Др |
рећни, Илићу, врло срећни...</p> <p>Али Илић, као и сви људи који траже од своје судбине више н |
бећаш да ћемо се опет видети — одговори Илић енергично, и ухвати девојку за руку.</p> <p>— Шта |
ти си нешто невесела, Вишња? — примети Илић.</p> <pb n="158" /> <p>— Не, нисам — осмехну се он |
:</p> <p>— По чему ти је рођак господин Илић?</p> <p>Каја се опет изненади, али се уздржа од св |
ће изненађење.</p> <p>У колима је седео Илић с једном девојком, којој примети само главу, и од |
<p>У суботу 9 јула 1900 године, Чедомир Илић, главно лице овог романа, корачао је лагано својим |
еше онога истог тренутка кад је Чедомир Илић излазио из куће Матовића.{S} И у Београду је сунце |
не лампе.{S} Пред њом се појави Чедомир Илић, подигнуте јаке, врата увученог у рамена, <pb n="2 |
RP19140_C1"> <pb n="1" /> <head>ЧЕДОМИР ИЛИЋ</head> <head>I</head> <p>У суботу 9 јула 1900 годи |
pb n="15" /> <head>II</head> <p>Чедомир Илић родио се године 1878 у Ваљеву, где је његов отац б |
рао чаробно савршенство.</p> <p>Чедомир Илић је жудио за животом, за животом потпуним.{S} Он је |
age"> <p>М. М. УСКОКОВИЋ</p> <p>ЧЕДОМИР ИЛИЋ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗДАЊЕ ГЕЦЕ КОНА, БЕОГРАД 1914 |
јасно говорио:</p> <p>— Ниткове!</p> <p>Илић се ломио између тих супротности, не помишљајући на |
владари и чланови династије..."</p> <p>Илић је волео Зарију присно.{S} Он је у њему видео једн |
по стајале обријане науснице!...</p> <p>Илић се насмејао, а кад се после растао са њом, помисли |
вориће адвокатску канцеларију...</p> <p>Илић је прекину</p> <p>— А откуд теби и десет хиљада па |
е марим што ћу од сад бити баба.</p> <p>Илић се осмехну кисело.</p> <p>Госпођа га загрли поново |
човек може одрећи у свако доба.</p> <p>Илић је пак мрзео новац, мрзео га оном мржњом, помешано |
ваљевска.{S} Без трага му глава.</p> <p>Илић махну руком кочијашу да полази, и више се не врати |
ек пријатељи — одговори девојка.</p> <p>Илић се осмехну скептички.</p> <p>— Да... да, пријатељи |
/head> <p>Прођоше неколико дана.</p> <p>Илић се кајао искрено због догађаја који се десио.{S} И |
остарелим очима које су цуриле.</p> <p>Илић удари љутито песницом по столу.{S} После рече брзо |
био је туп мрак као из гробнице.</p> <p>Илић стеже срце и упути се лагано на вечеру.</p> </div> |
гледа и одела по последњој моди.</p> <p>Илић је поносито сносио своју сиротињу.{S} С невином ве |
к који је икад створен на земљи.</p> <p>Илић је био спремио читаво једно предавање о каузалитет |
сам никад била у сеоској механи.</p> <p>Илић није имао новаца; десило се <pb n="46" /> тако, гл |
воришта, па замаче даље, у мрак.</p> <p>Илић угледа ову сенку.{S} Хтеде нешто рећи.{S} Али не м |
не стоји ти лепо кад си озбиљан.</p> <p>Илић је загрли преко воље.</p> <p>— Слушај, Чедо.{S} Ти |
ећу скандала у кући — заврши он.</p> <p>Илић није ни сањао да се овакви разговори воде између Б |
а сам се спустила на општи ниво.</p> <p>Илић не одговори ништа.{S} Били су дошли до оног долапа |
можеш однети и на Ђавоље Острво.</p> <p>Илић се тада реши да оде сам.{S} У том, одузеше му стип |
ије узео, па ти тражи двоструко.</p> <p>Илић је одбијао.{S} Није он водио рачуна о богаству.{S} |
авану!</p> <p>Тако би и урађено.</p> <p>Илић се у почетку снебивао, осећао се као на терету, на |
ре? — одговори девојка узбуђено.</p> <p>Илић осети да је сад дошло оно велико, оно страшно, јез |
ешава, ништа ти не иде у корист.</p> <p>Илић погледа зачуђено у своју другарицу.</p> <p>— Откад |
ћи се, не сусрећући једна другу.</p> <p>Илић се освести потпуно пред том сликом.{S} Цело његово |
ао и успео да пребегне у Турску.</p> <p>Илић стиже доцкан кући, па сутрадан јави директору да ј |
лу, снажну, развијену и потпуну.</p> <p>Илић погну главу и спреми се на пљусак грдњи.</p> <p>У |
а не може да издржи тај штрапац.</p> <p>Илић је пристао одмах, говорећи:</p> <p>— Да, нека буде |
!{S} Ха!{S} Ха!{S} Хоћеш ракије?</p> <p>Илић није пио то пиће.{S} Али приста овог пута.</p> <p> |
нисам рекао...{S} Имаш ли ватре?</p> <p>Илић му пружи кутију с палидрвцима, и упита га, пола у |
аризам?{S} Ниси ваљада нихилист?</p> <p>Илић се осмехну;</p> <p>— Не знам.{S} Назови ме како хо |
је била далеко од праве раскоши, али за Илића представљала готово свет блаженства, попуштала су |
д министром.</p> <p>Бела је посвећивала Илића у те куповине, питала га за савет при избору боја |
света.{S} Кад је млада девојка угледала Илића који ју је већ чекао, наслоњен на стуб једне ламп |
велике воде, и изазивале слику студента Илића.</p> <p>Још највише би се разонодила кад би отишл |
кривицу.{S} Стид ју је било и од самог Илића, а ради њега и ради својих родитеља, она је желел |
о неком <hi>питању</hi>.{S} Зауставише Илића да чују и његово мишљење, и позваше га <hi>код Пе |
ека?... шта ће бити од мене?</p> <p>Без Илића, цео њен план за високим студијама изгледао јој ј |
а пола растојања она подиже очи и спази Илића.{S} Он јој приђе са чежњом и страхом, и после прв |
<p>Рекавши ово, она погледа значајно у Илића као да је хтела сазнати какав су утисак учиниле н |
рам да се смејем.</p> <p>Ти састанци су Илића разнежавали и одобровољавали.{S} Покушавао је да |
— продужи она, помакнувши сто у правцу Илића. — Ко ме не познаје помислио би да и ја пушим!</p |
ајдукује, али се ту оженио и окућио.{S} Илићев деда, који се такође звао Чедомир, научио је чит |
ао последња реч науке.{S} Дарвин је био Илићев изабрани писац.{S} Он је био његов божански учит |
нија наивност против извесних крајности Илићевог схватања ствари.</p> <p>— Докле иде та свемоћн |
а.{S} Настао мрак.{S} Остала је сама са Илићем.{S} Њу је обузимао стид, па радост, па жеља нека |
овдашњој Саборној цркви са г. Чедомиром Илићем, свршеним философом.{S} Честитамо младенцима.</q |
у природних наука и посвећена Чедомиром Илићем у оно што се у то доба звало реални правац у жив |
сети много лепих ствари које је имала с Илићем.{S} Она би без њега остала мала паланчанка каква |
ани.{S} Колико је пута ишла тим путем с Илићем до тог села, које је он називао њеним, правећи и |
би тачно знала рећи.{S} Тек, заједно с Илићем, мрзела је сад и остале студенте, те младе људе, |
где је његов отац био рачуноиспитач.{S} Илићи су били пореклом из једног села на граници ваљевс |
продужити да живи!{S} У Млави су ретки Илићи.{S} И дани су пролазили, а за њима месеци, године |
.</p> <p>— Ти ми се ругаш?</p> <p>— Не, Илићу.{S} Кажем ти да имаш стрпљења.{S} Ти ћеш успети.{ |
гађа у драмама и романима.{S} Немогуће, Илићу; није то више за нас, нисмо више деца.{S} Било и |
> <p>— Ми бисмо могли бити тако срећни, Илићу, врло срећни...</p> <p>Али Илић, као и сви људи к |
i> и <hi>зашто</hi>.{S} Треба признати, Илићу, наука остаде нема пред Непознатим, Неказатим, Бе |
одгурну инстинктивно.</p> <p>— Доцкан, Илићу — рече затим. — Твоја жена је још твоја.</p> <p>О |
> <p>— Допусти!</p> <p>— Није потребно, Илићу — одби девојка. — Пролетње кише нису опасне.{S} З |
ди се, уживај младост.{S} Ја сам ти то, Илићу, говорио одавно, али ти имаш дух романтичан.{S} Т |
ти плус, Зарија.</p> <p>— Свет је глуп, Илићу, он не воли паметније од себе.</p> <p>— Ја не мис |
много кому, <pb n="78" /> па и о њему, Илићу, мислио је; Младен је брбљив, а Бела...</p> <p>На |
ст, на изглед ствари и покрете бића.{S} Илићу су горко долазиле на ум Шекспирове речи: „Има мно |
Слобода је појела своју децу.</p> <p>— Илићу?</p> <p>— Грађанске гарантије вреде колико пакло |
риваца.</p> <p>Све је то Бела испричала Илићу брзо, без везе, задихано, као да је онај младић К |
Наука ме није задовољила — објаснио је Илићу. — Крајем последњег столећа научари употребљаваху |
о дете.</p> <p>У тим приликама дошло је Илићу прво писмо од Вишње.{S} Оно је било у једном вели |
Он је сиромах ђак... пардон, господине Илићу — поправи се госпођа с нешто старинске грације и |
сјајно!</l> </quote> <p>Та песма узбуди Илићу гомилу мисли на лањско пролеће, на Вишњу, на њен |
а, била је нестрпљива жеља да напакости Илићу, свету, самој себи.</p> <p>Једним покретом збаци |
— прихвати Зарија поново се обраћајући Илићу. — Ја сам решио свој живот размишљањем, философиј |
="182" /> <p>— Како бих погледала у очи Илићу! — говорила је немо у себи.</p> <p>По целе дане п |
близу.</p> <p>— Не жур’те се, господин Илићу — прихвати и Бела, мећући у свој мало пискав глас |
чека земљу.</p> <p>— Извол'те, господин Илићу — нудила је Бела кајсију коју је сама искрижала и |
гласом:</p> <p>— Лепа парада, господин-Илићу!...{S} Нисам се надала да ћете тако изневерити по |
се даје...{S} Шта ви мислите, господин-Илићу?</p> <p>Чедомир заусти да каже онако како је осећ |
.</p> <p>— Јесте ли ви срећни, господин-Илићу? — пређе Бела изненадно на њега, скупљајући празн |
пљесну рукама:</p> <p>— Браво, господин-Илићу!{S} Главно је кад се двоје воле...{S} А свет, фам |
тио.</p> <p>— Вама није добро, господин-Илићу ? — рече му једног дана Бела. — Да вам шта не фал |
врата, позивајући га:</p> <p>— Господин-Илићу, ручак је готов.</p> <p>Тако куцајући, а не отвар |
кад рече уобичајену реченицу: „Господин-Илићу, извол’те на ручак", ошкрину полако врата, промол |
облачића као прамење од памука.</p> <p>Илићу залупа срце кад виде девојку тако близу себе.{S} |
су на низове ископаних рака.{S} Гомиле иловаче у помрчини давале су утисак гробних хумки.{S} У |
ости, они улазе у политику и губе своје илузије.{S} Тесногруди, амбициозни, напрасити, ћудљиви, |
чега сигурног, ничега стварног.{S} Само илузије, само снови.{S} Хоћеш ли још један полић?{S} Пр |
јасно да је гледалац мешао стварност са илузијом.</p> <p>— Нигде нисам видела оволику потпуност |
а путем.{S} Напољу је јесен приређивала илузију пролећа.{S} Било је много сунца.{S} По баштама |
отвориш прозор.</p> <p>Зарија пређе на илузију слободе, оде у метафизику, изгуби се у апсурдно |
села, које је он називао њеним, правећи илузију на сличност њихових имена!{S} Једанпут су дошли |
енке, које су још више истицале небеску илуминацију.{S} Београд је изгледао као лепа циганка ка |
е те ствари, тако уско везане за њу, да им каже да се вратила, да постоји, да живи, живи...</p> |
еда; министри нису чекали ни оставка да им се уважи; њихови кабинети зврје празни; краљ није ус |
угова њихових познаника, било најзад да им је био представљен.{S} На његовој тоалети видела се |
шем говорном језику тако фамилијарне да им често говорник готово не схваћа прави смисао.{S} Још |
тава.{S} Ју, обешењаци, да ми је уши да им извучем — додаде госпођа весело — где су нашли љубав |
да јој проводаџише за прву прилику која им се допадне.{S} Ниједна мучна мисао није мутила њену |
таквих жена!{S} Жене примају науку која им се предаје, веру која им се проповеда, мужа који им |
ну, несрећу много чешће, и судбину која им се одреди.{S} Реч слобода за њих је смисао зла.{S} О |
ају науку која им се предаје, веру која им се проповеда, мужа који им се даје, срећу ако је сре |
— Пију, једу као на даћи.</p> <p>— Нека им је алал! — поклапали су га други. — Раде, брате мој, |
шли у други воз.{S} Даље опет, изгубила им се корпа са стварима.{S} Муке су видели око језика.{ |
дини осетили наличје живота.{S} Култура им је показала само своје зле стране, извукавши их из к |
на рачун једна друге, трбушати катихета им се чинио врло знаменита личност, заљубљивале се у св |
ко мираза.{S} А што су млади?...{S} Шта им фали што су млади!{S} Па ти рече <pb n="164" /> једн |
во и опасно. „Остати на власти" постаје им једина девиза, а посланици владају, управљају, поста |
грабила су се у дворишту око мрва које им је стресла кад је распремала сто.{S} Виделе се разгр |
, задржавали дуже руку у руци.{S} Време им је пролазило у чекању једно другог, у састанцима по |
иђе.</p> <p>— Знате шта је ново? — рече им Милева једно вече. — Мешовити хор <hi>Љубићске Виле< |
.{S} На загрејану руку или чело пала би им која кишна капљица.{S} Капље су биле чешће.{S} На је |
Кириџије су биле зашле за кукуруз, види им се само глава.{S} Поље је дисало мирно.{S} Још се ју |
.{S} Узе двоје младих за руке, приближи им главе, на нешто драмски начин, загрли их обоје и реч |
онима који их фаворизују, помажу, који им дају, или бар обећавају, какав добитак.{S} И веруј м |
е, веру која им се проповеда, мужа који им се даје, срећу ако је сретну, несрећу много чешће, и |
ло ниједног симпатичног покрета.{S} Али им је она пркосила свима.{S} Махала рукама, бацакала но |
т... „Одрећи ћу вас се...“ говорила сам им, „јавно, преко новина, да цео свет види какве имам р |
S} Ја нисам попуштала.{S} Запретила сам им да ћу их оставити, да ћу их се одрећи.{S} Јест... „О |
хове ћерке...{S} Седи.{S} Батали, кажем им ја.{S} То је сувише романтично за Београд.{S} Знао с |
оров дом као место нечастивих.{S} Јован им је опраштао великодушно, говорећи:</p> <p>— Не треба |
лаким стварима, о интимним везама, и он им није смео прилазити, он је бежао даље од њих.{S} Тад |
ијег брата, пратио их у варош, окопавао им баштице за цвеће, позивао њихове другарице на седељк |
ено него што смо предвидели — одговарао им је убеђено. — Не жалим новца.{S} Само нек се не губи |
маторе девојке, умрети као те муве ако им не отвориш прозор.</p> <p>Зарија пређе на илузију сл |
да напише једно писмо госпођи, одрекно им кондицију из овог или оног разлога, и вишо се не вра |
S} Кад нису критиковали митрополита што им не услиши молбу да се преко лета прехране у каквом м |
Њима је свеједно који режим влада, јер им је сваки добар... у свакој партији, групи или кући о |
им искуством да Србија, за све што има, има да захвали само своме сељаку, лако се одлучио да пр |
је сестра — млад је, леп је, образован, има плате две хиљаде, отвориће адвокатску канцеларију.. |
а њим.{S} Он то сад зна, зна позитивно, има дакле сигурне доказе... те поређане хартије, ту арх |
{S} Дужности нису тешке. <pb n="274" /> Има се доста времена.{S} Читам, посматрам, размишљам, у |
папуче.{S} Јест, може да <pb n="287" /> има жену лепу, пријатну, ето такву као што је Вишња.{S} |
аде весело. — Одмори се, боже благи!{S} Има времена.{S} Ја те волим, много волим, највише волим |
Божје, погледајте!...{S} Пропадам...{S} Има ли људи!...{S} Не дајте ме.</p> <p>Савлада се.</p> |
лизу, где понекад идем кад сам са̑м.{S} Има једна историска чесма и добра ладовина.{S} Ето је о |
вна служба — прекину га директор суво — има, на првом месту, да се пређе прописан програм.</p> |
> <p>— А шта ћеш му за ствари?</p> <p>— Има старог мебла колико хоћеш, труне ми горе на тавану! |
ашине даје ми повољне услове.{S} Држава има рачуна да нам опет притекне у помоћ...{S} Ми морамо |
<p>— Синоћ сам читала у једној књизи да има створења која уђу у наш живот једног дана, заузму г |
ву владу рано осетио.{S} Он је желео да има новаца да би осигурао слободу кретања, да би радио |
крај.</p> <p>Млади човек није волео да има посла с војском те пређе на другу страну, где се уз |
ебао да покаже свету колико сирота жена има посла око спреме куће и деце.{S} Млађи су дрхтали п |
ме ђаку да она није мачји кашаљ, да она има нешто више од те три постеље и бакреног посуђа.{S} |
зла му се по памети:</p> <p>— Жено, шта има заједничко између тебе и мене?</p> <p>Он је видљиво |
ецима по ћошковима.{S} Свака гостионица има такође по једну лампу пред вратима.{S} Тако се по у |
ркосно.{S} Остајала је у салону тек кад има још некога.{S} У варош, и кад би излазила, ишла је |
.{S} Приговарала је себи за то: што год има добила је од тог оца са великим, меснатим носем, од |
је живот био лак, јевтин.{S} Данас све има своју цену; симпатије су редак луксуз, а брак... бр |
усарама</hi>.{S} Најзад, виде да Радоје има право, па му предаде целу радњу, а сам поче да сади |
је се налази у овим церемонијама кад се има седамнаест година.</p> <p>— Хајде, испрати нас доне |
е само њему положај тежак; сваки сталеж има своје муке.</p> <p>И онда, Вишња није волела много |
озуци, команданти армија...{S} У Србији има толико будала да се за педесет година не роди нијед |
првог човека немилосрдно као лекар који има да постави диагнозу, као философ који се користи ту |
е, свете боје у ивањског цвећа... да ли има шта умилније од његова венца!</p> <p>— Кажу не ваља |
ни толико добар колико се мисли.{S} Али има једна сигурна ствар.{S} Човек се троши између два а |
м књигама говори се о васкрсењу.{S} Али има нешто боље.{S} По некад живот изведе своје мистерио |
ика, па све куца и ради, као да у радњи има стотина срца и душа.{S} Марке су биле најновије, ук |
које не потиче из одређених ствари нити има за циљ нешто опредељено, она се решавала једнако да |
а тебе.{S} Ово је велика варош, а у њој има злих људи.{S} Да ти се што непријатно није десило?< |
шти ниво!...{S} Није то рђаво.{S} Човек има своју кућу, слатко руча, купи жени папуче.{S} Јест, |
ставила већ толико пута до знања да он има од ње да се учи.{S} Поред тога, бојао се да не начи |
као за себе додаде:</p> <p>— Како свако има достојанства; један прост радник воли више смрт нег |
љубила с обе стране и од срца. — Колико има од како се нисмо видели!...{S} Како си?...{S} Шта ј |
На њој нема трна ни грмења.</l> <l>Само има до две вите јеле.</l> <l>И под јелом заспала девојк |
такву као што је Вишња.{S} Она сигурно има врло лепо тело, познаје се како је села.</p> <p>— Т |
анске наде и бескрајне снове.{S} Све то има своје време.{S} Опасно је дуго маштати, толико мисл |
градском животу, о Београду, где вечито има нечег непознатог, <pb n="122" /> где већина људи кр |
леђеним искуством да Србија, за све што има, има да захвали само своме сељаку, лако се одлучио |
присебан потпуно и спреман да прими што има да дође.{S} На отвореним вратима стајала је Белина |
ову!{S} Она није знала само да министар има ћерку... ту бледу девојку, с којом се Чедомир возио |
, и...</p> <p>— И?</p> <p>— Свак од нас има свој пут.</p> <p>— Не говори ми то, Вишња — прихват |
!...{S} Што још занима, јесу жене којих има много дебелих, са огромним грудима, још већим бедри |
рице, а бирачи су људи.{S} Сваки од њих има по један ситан, а за себе капиталан интерес.{S} Бри |
се спремила за школу, видела је да још има доста времена.{S} Па ипак је готово трчала путем.{S |
ма“, рекла јој је тада између осталог, „има створења која једног дана уђу у наш живот, заузму г |
о јој је Каја рекла пре толико година. „Има“, рекла јој је тада између осталог, „има створења к |
горко долазиле на ум Шекспирове речи: „Има много ствари <pb n="297" /> на небу и земљи, Хораци |
да што пре умре... <hi>Карт бланш</hi> имају: деца, лудаци, владари, црквени поглавари, башибо |
живи.{S} Он није видео да сви око њега имају свој крст на леђима.{S} Он је видео само себе, те |
лади људи једу врло мало, троше што год имају на новине и брошуре, читају на дохват популарне к |
партији, групи или кући од утицаја, они имају својих људи и фамилије; ипак претпостављају реакц |
е доћи до истине.{S} Можда метафизичари имају право.{S} Можда је узалуд тражити да се животу да |
раја, систематски.{S} Зашто да то право имају само мушкарци?</p> <pb n="66" /> <p>— Јадно је то |
пева прилично.{S} То су они који одавно имају готов план школовања, служе војску одмах по матур |
ни воле тај примитиван живот, они често имају љубави за добро и изврсних намера.{S} Али, њима ј |
ога, бојао се да не начини какав испад, имајући већ извесна искуства о београдском животу, о Бе |
цала је и сад дебелу сенку преко улице, имала је још нечега пријатељског и још била најлепша ку |
њом.{S} У мешењу колача се одликовала: имала је шесдесет четири рецепта за разне врсте.{S} Њен |
идеал.{S} Можда је и она <pb n="39" /> имала жеља, и то још раније него Вишња, да се развије ш |
ећи се да то неће увек тако трајати.{S} Имала је четири детета: најстарију ћерку, Параскеву, ко |
Зима јој је пролазила врло пријатно.{S} Имала је доста друштва.{S} Није осећала Чедомирово одсу |
универзитет?</p> <p>— Коначно.</p> <p>— Имала си право.{S} Није то за наше жене!{S} У земљи где |
дземаљска милина.{S} Девојка поред њега имала је зеленкаст жакет који је врло лепо доликовао ње |
ктор.</p> <pb n="264" /> <p>Бела је сад имала киселих паприка колико хоће, али, пренета у ситне |
а: најстарију ћерку, Параскеву, која је имала шеснаест година, храмала на леву ногу и којој су |
у која ју је наместила.{S} Матовићка је имала развијено тело, као у жандарма, крупну главу, црн |
злено и у исти мах несташно.{S} Бела је имала бело лице с кожом која се чинила као постављена ј |
Са нешто урођеног византинизма, она је имала јединствену вештину да измири у себи жену која го |
за попис становништва.{S} Газдарица је имала жилав врат и пупаст трбух.{S} Рекао јој је да се |
Она се сети много лепих ствари које је имала с Илићем.{S} Она би без њега остала мала паланчан |
.{S} Својих осамнаест година, колико је имала пред свадбу, провела је беспослена, размажена и в |
ли, зовну служавку и предаде јој што је имала у рукама.</p> <p>— Збиља, ја сам ваша пријатељица |
ели, лудо, смртно.{S} У том тренутку је имала право.{S} Њено одбијање падало је врло тешко млад |
и деце да пазе на одело.{S} Жена му је имала тепелук од дуката и дијамантску грану.{S} Деци је |
је била и сад мала, жива женска, још је имала свој урођени интелигентни сјај у очима.{S} Тек, б |
Ћерка, која је већ била на удају, није имала наклоности ни према каквом озбиљном послу.{S} Кад |
није једнака својим друговима.{S} Није имала гимназијске матуре, недостајала јој је мушка дуби |
орности и неизбежних дужности, она није имала <pb n="160" /> појма.{S} Дотле се Вишња чинила мл |
ла је и оно мало поштовања што је дотле имала према свом мужу, грдила га, понижавала, рушила му |
е дугог размака... <pb n="289" /> ти си имала велики цвет... на железничкој станици се формирао |
оме мужу:</p> <p>— Јеси ли видео да сам имала право!{S} Не треба гојити прасе у очи божића...{S |
о што је пристизала на снагу, те је већ имала потребу да се допада људима, и друго, што су је д |
> <l>То је било у брезову хладу,</l> <l>Имала си срце насмејано,</l> <l>И главу си оборила млад |
, и она приону око свога кофера.</p> <p>Имала је право што се журила.{S} Мајка је била опасније |
ли, окрену главу и продужи даље.</p> <p>Имала је утисак као да лута по неком напуштеном месту: |
ати на глаткој материји кецеље; оне обе имале су у цртама на лицу онај израз невиности који је |
истину. </p> <p>— Веруј ми, ми смо све имале доба кад је живот као источњачка принцеза пред су |
ке пуне лажљивих обећања, ми смо такође имале амбициозну младост, срца врела, слутње прве узнем |
рода и силе које владају њоме нису више имале недокучивих тајна.{S} Ушло се у прве векове земље |
.{S} Разгледао је неколике.{S} Оне нису имале стиха ни слика.{S} Смисао је био редак гост његов |
ћу.{S} Било је крајње време, јер су сад имали и сувише гостију.{S} Било је међу њима старих, оп |
Шта су они криви ако су били слаби или имали противна убеђења?{S} Ја сам о томе у апсу размишљ |
а све.{S} Међутим, било је нас који смо имали новаца и нас који га нисмо имали.{S} Знате ли да |
ји смо имали новаца и нас који га нисмо имали.{S} Знате ли да је то била грдна разлика између р |
побеже од очеве куће у неко село где су имали родбине.{S} Ту је остао неколико месеца.{S} На чу |
ш шећерлеме преко дана?</p> <p>Обоје су имали право: ни брат ни сестра нису били на свом месту. |
, којима су их обасули у Београду, нису имали прилике да употребе.{S} На једном месту погрешно |
свет је врло зао према онима који нису имали среће.</p> <p>Лампа у соби је осветљавала рђаво.{ |
чин.{S} За њега философски системи нису имали вредности.{S} Нарочито није марио немачке философ |
ије</hi>, где се налазила Велика Школа, имало је нечега пријатељског, свога.{S} Оно је било као |
еминован расцеп.{S} Та прилика дође.{S} Имало се да се реши да ли ће група учествовати у митинг |
ао занесеним очима.{S} Његово лице није имало сјај прве младости.{S} Био је измршавео.{S} По уб |
пошла?...{S} Хајдемо негде заједно!{S} Имам много ствари да ти кажем, да ти изложим што сам на |
а да каже Зарији:</p> <p>— Пардон...{S} Имам посла.{S} До виђења! — и већ се нађе пред Вишњом, |
подгрејем вечеру?</p> <p>— Оставите.{S} Имам вечерас много да учим.</p> <p>Газдарица изађе из с |
пркосила је Вишња непрестано.</p> <p>— Имам да ти кажем мој живот за ове последње године, да т |
дмет, на своју школу, на децу.</p> <p>— Имам троје деце — рече. — Сва три су мушкарци.</p> <p>А |
да сам ја груб.{S} Ја нисам груб.{S} Ја имам искуства, и то је све.{S} Ја познајем живот.{S} Он |
ан, јак, велики.{S} Он мора доћи.{S} Ја имам времена.{S} Ја не смем живети обично.{S} Али — при |
, љубав... није она све у животу.{S} Ја имам осам испита на врату.{S} Глава ми бучи, хоће да пр |
{S} Продао сам неке старе панталоне, па имам рачуна да те частим.</p> <p>Чедомир се осећао умор |
о, преко новина, да цео свет види какве имам родитеље“.</p> <p>Цео дан су провели у шетњи.{S} П |
аку. — Бога ми се љутим.{S} Једног овде имам од својих, па се и он туђи...{S} Испрати Вишњу до |
је кућа једна мала република.{S} Свега имамо што нам треба: пилића, прасади, вина, књига.{S} Д |
теби и десет хиљада пара? </p> <p>— Па имамо кућу, хвала Богу — умешала се мајка.</p> <p>Млади |
{S} Нама је већ изречена пресуда.{S} Ми имамо да бирамо између ово двоје: или да убијемо наше с |
ухвати девојку за руку.</p> <p>— Шта ми имамо још једно другом да кажемо? — пркосила је Вишња н |
ипеди, шиваће машине.{S} Оде чак кућа и имање.</p> <p>Вишња га је избегавала кадгод је могла.{S |
{S} Част му се поврати, али цело његово имање оде на добош, јер је он највише настрадао: био је |
езервни официр, бријао се сваког јутра, имао спокојне очи и замрљан потпис.{S} Дочекао га је с |
е.{S} У сваком разреду био је први ђак, имао је саме петице.{S} У расправи појединих питања мог |
погачицама поздрављао је стално учтиво, имао при себи палидрваца да се упали цигара и давао на |
заборављао, да је он, у свом детињству, имао једну опаку, али врло сигурну учитељицу, невољу.{S |
ио сав на политику, није <pb n="127" /> имао времена, па можда ни праве воље да мисли на своју |
ој тоалети видела се велика разлика.{S} Имао је нов таман костим, претенциозан бео прсник, полу |
нелагодно.{S} Ипак се брзо прибрао.{S} Имао је прилично кредита, јер је прошлих две године пла |
ио превоје за исправке, умочио перо.{S} Имао је толико ствари да каже!{S} Дани су пролазили, а |
окорелих у навике и застарелу моду.{S} Имао је на себи плишано одело, црно и опшивено свиленим |
је оставила у Београду, који је такође имао велика одушевљења за бољи живот, за нова прегнућа. |
о већином слаб.{S} Из српског језика је имао стално двојку.{S} Осим тога, задоцњавао је на часо |
ер.{S} Он је метао те наочари кадгод је имао посла с писаном ствари, као да је знао читати и пи |
ети Вишње Лазаревића и дужности које је имао према њој?{S} У сваком случају Вишња није знала до |
едом залуталог пустињака.{S} На себи је имао окраћале, зелене панталоне, црвен прсник и капут м |
ог голог, здравог врата.{S} На глави је имао качкету, пушио на лулу и бријао бркове.{S} Да се н |
јао врло скромно издржавање.{S} Ипак је имао нечег заједничког с њима, јер је имао приличну доз |
рло сигурну учитељицу, невољу.{S} Он је имао да се бори из дана у дан за комад насушног хлеба, |
а.{S} Најзад, и он је био млад, и он је имао у срцу нежности.</p> <p>У природи је настајала све |
пустио, као да му нема најбољега што је имао.{S} То осећање прогнанства прелазило је у неку врс |
ло са позоришних премијера, било што је имао другова њихових познаника, било најзад да им је би |
е имао нечег заједничког с њима, јер је имао приличну дозу епикурејства у себи; он је волео све |
, као да је сијало из пакла.{S} Илић је имао стан, управо кревет, изгубљен у сокачићима, двориш |
се некад указати.{S} Од лекције коју је имао плаћао је стан; остајало му је још нешто за дуван, |
тњи.{S} После се навикао.{S} У стану је имао што треба скромном човеку.{S} Матовић је био прија |
оји је видео свет само кроз књиге, није имао мрве практичног смисла.{S} Читао је да жена треба |
и дарива права и користи.{S} Он га није имао, он му се чинио као његов лични непријатељ кога тр |
одина, па да му каже све.{S} За то није имао довољно одважности.{S} Онда је мислио да напише је |
тарији друг; чак и понеки професор није имао те ширине у образовању.{S} Он је то знао и није се |
је одвојен од практичног.{S} Илић није имао никаквог искуства о свету и примењеној философији. |
самоуверено.</p> <p>Тако сад Илић није имао ни своје куће, а морао је сносити пребацивања као |
била у сеоској механи.</p> <p>Илић није имао новаца; десило се <pb n="46" /> тако, глупо, остао |
ког језика, земљописа, физике, историје имао је врло добре оцене, али је у осталим предметима б |
лео слободу, желео добро своме народу и имао стила у чланцима што их је писао по опозиционим ли |
и живео пријатно, дао би њој све што би имао, она би уживала у њему, он би могао обвити руке ок |
н није непоправљив.{S} Напротив, ја сам имао прилике да се уверим да је он диван материјал, ја |
рограм, као што рекох.{S} То је што сам имао да вас посаветујем као млађег колегу... ви разумет |
би се продавао у дућану.{S} Газда-Митар имао је среће у трговини.{S} Послови су ишли добро.{S} |
о био само знак захвалности што је Илић имао стално по коју лепу реч за њу, девојку која је сво |
другом кад се сретну.{S} Данас је Илић имао најмање воље за то, те се склони у прву капију.{S} |
је примећавао ништа.{S} Он је при ручку имао добар апетит, извлачио из џепа велику мараму за је |
ине.{S} Он је знао колико је његов отац имао муке док је ту кућу подигнуо и очувао.{S} Колико т |
је те године било у моди.{S} Да је још имао читаве потпетице на ципелама, могао би се мерити с |
ашири руке и да завапи гласно.</p> <p>— Имате ли мало хартије?{S} Треба ми за потпалу? — изнена |
и, и једанпут дође тренутак кад се мора имати храбрости и прекинути на кратко са свим маштарија |
зад што и најмања љубавна авантура може имати врло тешких последица.</p> <p>Остави шеталиште, и |
агна ова привиђења.</p> <p>— Матовић ће имати великог утицаја на развитак даљих догађаја.{S} Он |
p> <pb n="220" /> <p>— Никад среће неће имати онај који те је одбио — рече јој, тешећи. — Он не |
је.{S} Још до године у ово доба можемо имати електрику.</p> <p>Остојића је нарочито помагао га |
би остали на свом месту, не могу често имати своје ја, бранити оно што мисле да је најбоље, на |
а се философ свечано.</p> <p>— Шта могу имати против! — кликну девојка.</p> <p>Било је већ пало |
тако! — говорио је Радоје. — До јесени имаћемо оба зида на брани.{S} А оно што остане лако је. |
дуго, али му још све нисам рекао...{S} Имаш ли ватре?</p> <p>Илић му пружи кутију с палидрвцим |
о, Маро! — одговори јој други.</p> <p>— Имаш ли коју паприку?{S} Нема ко да ми купи.</p> <p>На |
гаш?</p> <p>— Не, Илићу.{S} Кажем ти да имаш стрпљења.{S} Ти ћеш успети.{S} Треба ти да створиш |
да не чу шта му жена рече.</p> <p>— Све имаш што ти треба, па опет ништа од тебе — додаде жалос |
бне превоје и кутове...</p> <p>— Шта ти имаш против данашњег доба? — настави она разговор живље |
ам ти то, Илићу, говорио одавно, али ти имаш дух романтичан.{S} Ти мислиш да сам ја груб.{S} Ја |
еву ногу и којој су њено необично име — име професорове мајке, сељанке — променили, тепајући јо |
дају.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— За име Божје, погледајте!...{S} Пропадам...{S} Има ли људи |
корицама, у преводу неког Грка, чије је име, и доцније, с муком изговарао.{S} Читао је све што |
са оним нашим ђаком... како ’но му беше име?</p> <p>— Чедомиром?</p> <p>— Јесте.{S} Обоје су мл |
селио његов прадеда Илија, по коме су и име добили.{S} Све што је Чедомир знао о овом свом прет |
тве чита; међу најлепшим именима њихово име је најлепше; сва слава, пред њима, бледи и губи се, |
ивоту.{S} У клубу, који је носио звонко име Група Великошколаца Социјалиста, почело је да долаз |
, са кога ће киша и невреме спрати њено име и уништити таште човечје спомене, као и многима дру |
повој краљици, изговарајући полако њено име из првог брака, давала детаље о њеној породици, о њ |
} То је било несумњиво.{S} На само њено име, обузимао га неки флуид, сладак и тежак; у глави му |
Госпа-Клеопатра — тако је било крштено име Матовићки — није у свему делила демократска убеђења |
а на леву ногу и којој су њено необично име — име професорове мајке, сељанке — променили, тепај |
ницу: <hi>код Стрике</hi>, те јој је то име остало у публици, сигурније него да је фирма проток |
, а можда још и даље, од предака којима имена није знао, а који су морали волети ову земљу кад |
ице, трудила се да се сети лица чија се имена спомињу, мешала се са варошким девојкама, седала |
им, правећи илузију на сличност њихових имена!{S} Једанпут су дошли дотле чамцем, који су најми |
на памет још два'естак наслова, славних имена и мудрих мисли.{S} Иначе, жена испадне ученија од |
ази свет и молитве чита; међу најлепшим именима њихово име је најлепше; сва слава, пред њима, б |
се чини сувише неодређен појам, мислена именица.{S} Али...</p> <p>— Али?</p> <p>— Али сам задов |
бина, брак престаће да вам буду мислене именице.{S} Али не бојте се, не бежите од живота; с њим |
при добром апетиту, звали једно другог именом и презименом, певали револуционарне песме и ишли |
може показати.{S} И та варош, са белим именом, представи му се црна као гробље.{S} Доиста, све |
обавезе.{S} Све је то озбиљно.{S} Вашим именом и угледом јамчићете за исправност својих поступа |
у и колегиницу, једну стару девојку, по имену Аница.{S} Лепо су се сложиле.{S} Поделиле су држа |
тељи.</p> <p>Од тог доба звали су се по имену, задржавали дуже руку у руци.{S} Време им је прол |
ак да је несавесно руковао с друштвеном имовином, јер се у каси не нађе онолико новаца колико с |
p> <p>Ту, у Крунској улици, изненади се импровизовани учитељ кад пред једном приватном кућом сп |
{S} Међу њима видели се бољи чиновници, имућнији трговци, расположени такође, румена лица и зад |
} На пијаци је запевао друштвени тенор, иначе књиговођа у варошкој штедионици, слободно, као да |
готово суров, сељак у грађанском оделу, иначе обичан, могао је личити на друмског механџију као |
што улази и у дечју собу; <pb n="9" /> иначе је сиротињи место у кујни.{S} Али овог срећног да |
ипаднимо народу како нам он припада.{S} Иначе смо роб ропства његова.</p> <p>Он је био пун ових |
правило крило универзитетске зграде.{S} Иначе, зидови су се светлели као подмлађени на пријатно |
нутка јој истеривала стид на образе.{S} Иначе, у свему другом, мењала се ка идеалу који јој је |
а, ишла је у пратњи госпа-Клеопатре.{S} Иначе је Бела крила вешто своје маневре од других.{S} Н |
слова, славних имена и мудрих мисли.{S} Иначе, жена испадне ученија од мужа, — да извиниш Милис |
Немој да се мангупираш.{S} Него учи.{S} Иначе, право ћемо те на занат...{S} Угледај се на госпо |
ми вређаш мајку — умешала би се Бела. — Иначе...</p> <p>— Иначе?</p> <p>Бела није смела ићи до |
умешала би се Бела. — Иначе...</p> <p>— Иначе?</p> <p>Бела није смела ићи до краја своје претње |
век, који без штака не може да макне, а иначе скакуће, свуд јури, трчи, код свију је, без њега |
орила је то да би га казнила.{S} Она је иначе веровала да је он воли јако, јаче него што је он |
им стварима.</p> <p>— Добро.{S} Мени је иначе доста моје главобоље.{S} Само знај, нећу скандала |
</p> <p>Пуцањ одјекну.</p> <p>Напољу је иначе било тихо.{S} На обали се видело парче једне шуми |
еч слобода за њих је смисао зла.{S} Оне иначе не знају за њу.{S} А оне које је назру, оне су ка |
/> можда још бољег од њега.{S} Како би иначе могла продужити да живи!{S} У Млави су ретки Илић |
амо тражи да свршиш школу.{S} Дотле нам иначе треба времена око девојачке спреме...{S} Де, пољу |
— рекао је самом себи. — Моме месту су иначе дани избројани.</p> <p>Сео је затим и покушао да |
у приврженика детерминизма и присталица индетерминизма, напунио се свакојаким <pb n="45" /> апс |
ла психологија народа, психолошки роман индивидуа и фамилија.{S} Он је био обратио сву пажњу са |
новац господари свима питањима, царује индивидуализам који руши фамилију, државу, води се поли |
еху свога плана за подизањем електричне индустрије у Чачку, гледао је остварење своје љубави пр |
их живео у Белгији, Енглеској, у другим индустријским државама, ја бих се сав посветио класној |
i>женом из народа</hi>, удовицом једног инжињера, бившом дворском дамом своје мајке, старијом о |
острва Циганлије, где се пруга дели за иностранство, Илић погледа кроз прозор.{S} Да ли виде ј |
други, отпуштањима из службе, бежањем у иностранство, сваковрсним неправдама, хапшењима и осуда |
железничке пруге, развити јаче везе са иностранством даљим од непосредних суседа.{S} За то је |
а.{S} Краљ Отац, који се такође бавио у иностранству, није крио огорчење на свог сина.{S} Војсц |
и доказују толико?</p> <p>Вишња задрхта инстиктивно и не одговори ништа.</p> <p>Другарице избиш |
<pb n="88" /> <p>— То је божанска искра инстинкта, која је човеку остала из природног стања — о |
који долази с једне стране из човечјег инстинкта да тражи своју сопствену срећу, пошто-пото, и |
зам, неутољива жеђ за усавршавањем, сви инстинкти једне душе будне, упечатљиве и несређене обуз |
ао, седао поново за посао.{S} Осећао је инстинктивно да му је тај рад једини ослонац што му је |
је узео први пољубац.{S} Она га одгурну инстинктивно.</p> <p>— Доцкан, Илићу — рече затим. — Тв |
унђао би Матовић кроз нос с природном и инстинктивном грубошћу у гласу, кад је Илић улазио у тр |
у слободи.</p> <p>— Нек се развијају по инстинкту — говорио је самоуверено. — Утицај старијих м |
у у интелектуални живот, човека кога су интелектуалне радозналости, жива младост, сумња у радос |
а свима дужностима а без иједног права, интелектуални подрум, душевна касапница!{S} Како јој се |
се могао одлучити камо да претегне.{S} Интелектуални живот је одвојен од практичног.{S} Илић н |
дног сапутника на истом путу, на путу у интелектуални живот, човека кога су интелектуалне радоз |
<pb n="296" /> истина као против неког интелектуалног апса.{S} Шта је та Дарвинова борба за оп |
их <hi>питања</hi> што су тада занимали интелектуалну младеж, мисао магловита, нејасна, али ств |
многољудног града свидео му се.{S} Врло интелигентан, врло радан, витак, упечатљив, увек будан, |
жива женска, још је имала свој урођени интелигентни сјај у очима.{S} Тек, била се угојила.{S} |
рђав човек, ја то знам.{S} Он је сјајна интелигенција, природа врло симпатична, али карактер не |
опијајући се сопственим речима. — Наша интелигенција се одвојила од народа који пати.{S} Међут |
то су амали, таљигаши, надничари.{S} Од интелигенције, све неке стране физиономије.{S} Кога и п |
њих.{S} Врло је похвално кад не губите интерес за науком.{S} Али то је ваша лична ствар.{S} Ме |
требити ту згодну прилику за свој лични интерес.{S} Кампања за кампањом низала се.{S} Уносило с |
има по један ситан, а за себе капиталан интерес.{S} Брига за свакидашњим хлебом господари над с |
ив, извештачено безбрижан, без видљивог интереса за политику.{S} Он је већ у двадесетој години |
са стотинама озбиљних питања, укрштених интереса, тешких одговорности и неизбежних дужности, он |
рсканог чела играо један <pb n="116" /> интересантан израз одлучности који је прелазио у трагик |
целокупан народ, његове сталне и опште интересе.{S} У Србији ни сенке од тога.{S} Министарска |
.{S} Нигде нема никаквог ауторитета.{S} Интереси упливних појединаца јачи су од закона и реда.{ |
права жртвују... да, за два гроша; виши интереси земље ишчезавају у корупцији, у нереду, у анон |
виши интереси, до ђавола држава и виши интереси!</p> <p>— Ту је народ, коме његови представниц |
е користи кад је у питању држава и виши интереси, до ђавола држава и виши интереси!</p> <p>— Ту |
же се вихор, заузет једино материјалним интересима, бруји живот где новац господари свима питањ |
ни пут купују новине?</p> <p>— Нешто ме интересује — одговори младић без журбе, и кад остаде на |
од.</p> <p>— Гле ти, видре, чак га и то интересује — одврати госпођа на рачун Поповића, па дода |
сно, воља немоћна.{S} То му откри његов интимни пораз.{S} Слично разоружаном ратнику, он је гле |
и су се разговарали о лаким стварима, о интимним везама, и он им није смео прилазити, он је беж |
ивала је са̑но своју хладну светлост по интимном намештају супружанске собе.{S} С поља је допир |
еко Теразија на фијакеру, који називају интовом.{S} Ови млади људи једу врло мало, троше што го |
прика колико хоће, али, пренета у ситне интриге удатих другарица, захтевала је раскош министарс |
омислио би да је горда и надута, али, у иоле познатијем <pb n="104" /> друштву, она је говорила |
аказали.{S} Од кућа су већ расле сенке, ипак је било још рано, те по улицама није било много св |
цаја, они имају својих људи и фамилије; ипак претпостављају реакцију.{S} Савитљиви, помирљиви, |
шта оне виде својим мрежастим очима!{S} Ипак, оне осећају топао ваздух, светлост, огроман прост |
ова, друга љубав која се приближава.{S} Ипак нешто у души говорило му је да спречи мисао да не |
арима.{S} Муке су видели око језика.{S} Ипак, пут је био пријатан.{S} У Паризу су се настанили |
пуцале од сапунице, крста је болела.{S} Ипак је она одговарала:</p> <p>— Али кад ја нећу, па ко |
је запуштен, прост, прљав, смрдљив.{S} Ипак, он није непоправљив.{S} Напротив, ја сам имао при |
ила још топлина јаке дневне припеке.{S} Ипак се осећало нешто свежине од ветра који се дизао са |
уће добијао врло скромно издржавање.{S} Ипак је имао нечег заједничког с њима, јер је имао прил |
е не врати.{S} То је било већ лакше.{S} Ипак се није могао одлучити одмах и решење је остављао |
ога за живу главу није хтела видети.{S} Ипак, корачала је даље.{S} Надала се да ће се сакрити.{ |
тако сâм, Илић се осетио нелагодно.{S} Ипак се брзо прибрао.{S} Имао је прилично кредита, јер |
трговини.{S} Послови су ишли добро.{S} Ипак је нешто пекло овог маловарошког првака.{S} Он је |
ћу и о великим врућинама у Београду.{S} Ипак, пишући о тим простим стварима, на саму мисао да т |
бјасни то што је крила од саме себе?{S} Ипак у постељу није хтела ићи.</p> <p>Погледа на сат.{S |
Поред све равноправности, осећала је да ипак није једнака својим друговима.{S} Није имала гимна |
/> десили доиста против његове воље, па ипак се осећао кривим.{S} Поштење му је налагало бар да |
свакако од какве неизлечиве болести, па ипак се силило и хтело да сакрије своју немоћ.{S} Упрег |
иромах наравно, с отомбољеним лицем, па ипак пун наде, дубоко убеђен у сопствену вредност, у де |
орио.{S} Многима то није било право, па ипак чуле су се ретке замерке, јер је Радоје волео људе |
наследила од оца тврдоглав карактер, па ипак је почињала прва.</p> <p>— Чедомире?</p> <p>— Шта |
ије него икад да не воли ту девојку, па ипак он превали:</p> <p>— Да!</p> <p>Та се реч чу једва |
се све више изнад њихових глава.{S} Па ипак, они пођоше напред.{S} На загрејану руку или чело |
дела је да још има доста времена.{S} Па ипак је готово трчала путем.{S} Напољу је јесен приређи |
јој је био прост шешир од сламе.{S} Па ипак, младост и здравље чинили су од ове тоалете њен на |
та испуњавали су по читаво писмо.{S} Па ипак, та су писма била као <pb n="89" /> небесни дар, н |
њену плаву косу, просто сплетену.{S} Па ипак, по болесној склоности своје душе, он се не даде д |
стубовима, већ су обешене о жицу.{S} Па ипак, ово отмено место српске престонице учини јој се б |
морно, тромо, али све даље.{S} Можда је ипак нешто остало од ње?{S} Можда ће најзад наћи нешто |
убијао сваку самосталност.{S} Кад би се ипак уморио, стезао је слепочнице грчевито, шетао по со |
но вео преко младе Чачанке.{S} Да ли се ипак осећао срећан?{S} Пре свега, јасно му је било да н |
им лишћем, ка улици и сунцу.{S} Илић се ипак окрену и погледа у војнике, у њихове дрвене стража |
да се за педесет година не роди ниједан ипак би их доста било...{S} У програму друга Толстоја с |
, анархизма и вртоглавице, он је осећао ипак да му све више препрека спутавају корак у напред.< |
о неколико белих власи.{S} Остале су му ипак његове буљаве, црне, мокре очи, нечег детињског у |
кад угледа Белу у њеном нереду.</p> <p>Ипак се она савлада прва, затвори врата за собом, ступи |
есеним очима, Зарија је лутао по живом, ироничном и борбеном Београду са изгледом залуталог пус |
остављала.{S} Док је свештеник певао: „Исајије ликуј...“ и водио их око налоња, он је понављао |
у у девојачкој соби његове жене.</p> <p>Исекао је хартију на полутабаке, начинио превоје за исп |
руги. — Раде, брате мој, па све варнице искачу.</p> <p>— Само тако! — говорио је Радоје. — До ј |
лану.{S} Професори су се обраћали скоро искључиво мушкарцима.{S} Походили су је тренутци сумње. |
х општинских радова личиле су на низове ископаних рака.{S} Гомиле иловаче у помрчини давале су |
утцима живости изгледале као да хоће да искоче из главе, обучен нешто немарно, са краватом која |
.</p> <pb n="88" /> <p>— То је божанска искра инстинкта, која је човеку остала из природног ста |
који не варају никад. „Мени треба један искрен друг“ — хтео је рећи — <pb n="73" /> „једна жена |
д куће.</p> <p>Њен глас је дрхтао и био искрен.{S} Илић осети извесно сажаљење према тој размаж |
и и дубоко дахну.</p> <p>Кад се решила, искрено се радовала што иде у престоницу.{S} Заборавила |
и.</p> <p>Мајка уздахну, и то овог пута искрено.{S} Узе двоје младих за руке, приближи им главе |
p>Није се смејао арапу, сажаљевао га је искрено.{S} Он је себе видео у тој животињи.{S} Зар он |
тако, Чедомире.{S} Наше пријатељство је искрено, топло, добро.</p> <p>Млади човек погледа своју |
>— Одвратно је и једно и друго кад није искрено.</p> <p>У том разговору појави се прво једно ку |
е Илић био још млад, у добу кад се пише искрено и поштено.{S} Стога продужи правим путем и поку |
и кучине! — понови девојка јогунасто и искрено. — На што онда љубав кад се рачуна колико и лањ |
оше неколико дана.</p> <p>Илић се кајао искрено због догађаја који се десио.{S} Избегавао је св |
хватио страх.</p> <p>Студент је говорио искрено.{S} Износио је нове погледе о породици, о браку |
е мислила на протекле догађаје са много искреног сажаљења за друге, а са пуно дубоке жалости за |
аво ова рођачка оцена.{S} Она посумња у искреност своје другарице.{S} Упита се да Каја није сур |
овића, дигнуо десно раме, спустио лево, искривио се сав, начинио од себе ругобу само да би био |
Оно што је остало животарило је, само, искривљено, мршаво и напуштено, на неплодном тлу.{S} Ме |
у — нудила је Бела кајсију коју је сама искрижала и прекидала причу своје мајке о њеном животу |
етале бураније и по који усамљен долап, искрпљен блехом.{S} Ниже од њих растао је грашак, са ши |
p> <p>Ту примети гомилицу света која се искупљала љубопитно.{S} Он приђе такође.</p> <p>У једно |
ад сумирам све што сам видела, познала, искусила, рачун испада врло неповољно по твој прогрес и |
нели и осудили на најтежа <pb n="87" /> искуства.{S} Родом из Бијелог Поља у Старој Србији, он |
начини какав испад, имајући већ извесна искуства о београдском животу, о Београду, где вечито и |
старо, штетно, устојало.{S} Пун рђавог искуства о правди великих према малим, јаких према слаб |
практичног.{S} Илић није имао никаквог искуства о свету и примењеној философији.{S} И он је ли |
асте девојке, деца која немају никаквог искуства, правиле су пошалице на рачун једна друге, трб |
м ја груб.{S} Ја нисам груб.{S} Ја имам искуства, и то је све.{S} Ја познајем живот.{S} Он вред |
нала.{S} Она је прикупљала своје сирото искуство као бродоломник на пустом гребену што сабира к |
нозу, као философ који се користи туђим искуством.{S} Тај човек је посматрао спремање за свадбу |
них златиборских сувата и са наслеђеним искуством да Србија, за све што има, има да захвали сам |
о ње, обузимале је против њене воље као искушење, и девојка би се стресла од неке слатке, несно |
ритиком, за рушењем, за духовитошћу, за исмевањем и скептицизмом ?</p> <p>Госпођа је истицала п |
ама породице.{S} Стога млада девојка не исмеја план своје другарице.{S} Само, она нађе за добро |
Поред тога, бојао се да не начини какав испад, имајући већ извесна искуства о београдском живот |
то сам видела, познала, искусила, рачун испада врло неповољно по твој прогрес и човечанство.{S} |
еђутим сад, било да кува ручак, јела су испадала недосољена, несаврела, загорела.{S} Било да ку |
анама где свраћају сељаци.{S} Али писмо испаде кратко, банално.{S} Јавила му је само повод свог |
их имена и мудрих мисли.{S} Иначе, жена испадне ученија од мужа, — да извиниш Милисаве!...{S} З |
рш, не бих му веровао да ми је из очију испао!</p> <p>— Ту смо се крили од Турака — додавао је |
новника обућар.{S} Кроз дим од дувана и испарења, Илић виде једно празно место, па се упути к њ |
пијаном друштву — прекину га Зарија, па испи чокањ до дна и, не одвајајући још стакло од уста, |
еверили приликом његове женидбе.</p> <p>Испи чашу, па продужи:</p> <p>— Дуго смо причали.{S} Би |
ад спази поред себе Зарију Ристића како испија чокањ ракије.</p> <p>— Сервус — одговори му Зари |
р ме данашње доба боли, јер су се жбири испилили у народне људе, у родољубе, јер наше време ниј |
.</p> <p>Лево, на столу, стајала је рпа исписаних страница.{S} Скупи их и стаде прелиставати да |
и глуп, тамо вамо, па се ми венчамо пре испита...{S} Красан је мој Милисав, видећеш.{S} Ах, ево |
није она све у животу.{S} Ја имам осам испита на врату.{S} Глава ми бучи, хоће да прсне.</p> < |
е једну и другу девојку.{S} Радио је за испите више него што је требало.{S} Читао је књиге, нов |
на школским предметима.{S} Положила је испите врло добро, боље него ранијих година.{S} Шта виш |
, мислити само на себе, радити за своје испите и не осећати ништа.{S} Али није могао.{S} Усред |
остале сведоџбе, радио марљиво за своје испите, прелиставао многобројне уџбенике, прочитавао пр |
<p>— Знам, знам.{S} Ја мислим на твоје испите.{S} Али нећу да се преучиш.{S} Остави данас те к |
колске године и спремала се за последње испите.{S} Али никад не поведе разговора пред Чедомиром |
с таквим успехом.{S} Чедомир је положио испите, а госпа-Клеопатра је брала лаворике.{S} Она је |
> басен океана.{S} Јурио је тамо, вамо, испитивао, њушкао, маштао, презао, одмарао се од својих |
а јој каже, да јој честита на положеним испитима, ласка јој на отменом држању, доказује колико |
.{S} Кад би се пак и нашла у друштву, о испитима, при излетима, месним скупштинама, остајала је |
рава то зеленило и текла преко плићака, испод подривене обале, кривудала по широком кориту и гу |
заклоништа, засађена лиснатим дрвећем, испод којих се налазе клупе за одмор.{S} Зашто се не за |
лепо доликовао њеној плавој појави.{S} Испод жакета видела се муселинска блуза; лака материја |
двоје старих.{S} Аница ју је посматрала испод ока, па јој рече кад остадоше сами:</p> <p>— Нешт |
гла таласа која су се дизала и спуштала испод платна.{S} Дође јој да оде од огледала.{S} Једна |
тајале су њиве.{S} Кожа се сад руменила испод отворене блузе.{S} Видео се и један мрк младеж.</ |
тачким цвећем, бонбоном.{S} На фијокама испод њих примећивали се натписи за лорбер, нишадор, ал |
лавуји певали.{S} Нова трава клијала је испод трња, снег копнио по <pb n="237" /> околним висов |
ли, неће више да носи цигље... то му је испод достојанства!</p> <p>— А како се уби? — упита она |
и и с фигурама купидона који држе венце испод прозора, овај је дом чинио леп и отмен утисак у г |
ве дрвене стражаре, па онда у кућу, али испод ока... као да га се то ништа не тиче.{S} Редови, |
и су гледале укочено.{S} Зуби се белели испод згрчених усана.{S} Груди се тресле.</p> <p>Чедоми |
м на глави, чији су крајеви били везани испод браде.{S} На извесном остојању од њих корачао је |
свој благослов, па је погледа подозриво испод ока.</p> <p>— Бог с тобом, човече — одговори Клео |
одужи девојка. — Погледај десно... тамо испод дереглије, доле у води, није ли оно једна тичица. |
у.{S} Два прамена златне косе вирила су испод простог сламног шешира.{S} У руци је држала један |
ло и смешила се.{S} Њени зуби сијали су испод румене, свеже губице као дрво под покислом кором. |
ацир.</p> <p>Обе девојке узму газдарицу испод руке, шетају до краја сокака, називају свакој клу |
уће — рече она, па се саже да узме кључ испод простирке од прага.</p> <p>При том цела њена млад |
јке.{S} Момци су певали:</p> <quote> <l>Испод села зелена ливада,</l> <l>У ливади селен до коле |
ртију на полутабаке, начинио превоје за исправке, умочио перо.{S} Имао је толико ствари да каже |
ције.{S} Нашло се људи доиста озбиљних, исправних, који разумеју свој посао, а нашло се и некол |
{S} Вашим именом и угледом јамчићете за исправност својих поступака.{S} Живот, смрт, љубав, ота |
има седамнаест година.</p> <p>— Хајде, испрати нас донекле, — чаврљала је рођака. — Не станује |
е имам од својих, па се и он туђи...{S} Испрати Вишњу до куће.</p> <p>— Ако госпођица нема ништ |
али су у Париз.</p> <p>На станицу су их испратили Матовићи са кумовима.{S} Кад би време возу, Ч |
ло се ту склонити од жандармске потере, испред кише или кад човек не зна куда ће.{S} Увек би се |
Кајом иде кући.{S} Али је она не пусти испреда се, и, између осталих ситница које се говоре ме |
убав?{S} То је управо једна дуга шетња, испрекидана часовитим држањем под руку и по којим пољуп |
.. пољупци <pb n="138" /> кратки, дуги, испрекидани и продужавани, где душа само додирне душу, |
ло као да иза ње види једну нову варош, испреплетане жице, стотине точкова у покрету, гомиле ра |
онешто дужни по умашћеним и у крајевима испресавијаним, дугачким тефтерима њеног газде, неког м |
Али се не усуди, јер би онда требало да исприча своје везе у кући министра Матовића, да објасни |
собом.{S} Позвао је ову девојку да јој исприча потанко <pb n="281" /> како се оженио, да јој о |
да га занесе та струја нових нада, него исприча другарици у кратко све шта му се десило од како |
литичких криваца.</p> <p>Све је то Бела испричала Илићу брзо, без везе, задихано, као да је она |
како се то каже у Ваљеву, Кад би учитељ испричао лекцију, о шљиви на пример, он ју је већ умео |
писати ради себе <pb n="188" /> такође, испричати јој све онако како се догодило, све појединос |
дан и ноћ.{S} А кад оздрави, она ће јој испричати шта се с њом догодило, признати све, па нека |
се Миле тетка-Катин верио у Минхену... испросио Швабицу.{S} Тетка-Ката хоће да се изеде од мук |
на — наводио је отац као разлог.</p> <p>Испросио је њену другарицу Милеву, па је даље писао Виш |
врата увученог у рамена, <pb n="250" /> испрскан водом и блатом.{S} Године су очврсле његове мл |
н велики формулар и молила га да јој то испуни, јер, каже, жандарм јој наредио да то мора бити |
образовала по типу беспрекорне врлине, испунила поукама и забранама. — Је ли слобода допустити |
оведају нам“.</p> <p>— Како су се чудно испуниле те готово пророчке речи — примети у себи Вишња |
матрам, размишљам, учим децу, сваки дан испуним корисно.</p> <p>— И ти си срећна? — прекину је |
на режим:</p> <p>— Парламентаризам није испунио своја обећања.{S} Код сељака, радника, грађана |
о се морало говорити.{S} И двоје драгих испунише ту тишину, пуну неказаних ствари, примедбама о |
ји живи неопажен за школским клупама, а испуњава један велики део престонице.{S} Њихова љубав?{ |
колико и она архива коју из дана у дан испуњавају.</p> <p>У том се зачу нека псовка.{S} Један |
нада, која се у њој рађала без разлога, испуњавала је њену целу душу.{S} Она је веровала у Чедо |
ускраћивана дугим ропством под Турцима, испуњавала је тај посвећени кут Београда и била његов н |
ну до дна.</p> <p>Гомила разних осећања испуњавала је сад њену душу.{S} Као врхунац свега, била |
ра.{S} Одаја је била тако мала да ју је испуњавала уска постеља, на чијим се плеханим шиповима |
ли других рабатних кућица, које су тада испуњавале тај крај.</p> <p>Млади човек није волео да и |
отребом на неколико места.{S} Углове су испуњавале неколике столице, с високим правоугаоним нас |
бању или каква несташност млађег брата испуњавали су по читаво писмо.{S} Па ипак, та су писма |
гулија разног облика и боје.{S} Собу је испуњавао јак мирис на јоргован.</p> <p>— Како ти се до |
о јаче, лупао готово, и челичним звуком испуњавао одају као нешто живо.{S} То је било велико, т |
и где се налази.{S} Ову приземну собицу испуњавао је један округао сточић, застрвен уским, чипк |
ошла карта, обична поштанска дописница, испуњена јевтиним плавим мастилом, које је можда сам га |
ир обично држао лекције.{S} Она је била испуњена трима постељама, међу којима се свака разликов |
ни закон породичног живота са борбом за испуњење својих сопствених потреба.{S} Њено васпитање, |
е Петар Зечевић, омален, сувоњав човек, испупчене јабучице, промуклог гласа и светлих очију. — |
плишано одело, црно и опшивено свиленим испустом.{S} Ципеле су му биле потковане.{S} Носио је с |
, и варош остаје мирна и <pb n="209" /> иста.{S} Пре тога, Радоје се враћао из <hi>Централе</hi |
до дна друштвених степеница одиграва се иста комедија; лукавство замењује снагу, и помоћу више |
несрећни?...{S} Улица је остала готово иста.{S} Два низа сниских дућана и неугледних кафаница |
ке, при којима јој се давала прилика да истакне своје <hi>отлично</hi> порекло, фине манире, да |
обилази варош и пали општинске фењере, истакнуте на тробојним дирецима по ћошковима.{S} Свака |
о се откопчало, те се видела кожа бела, истачкана златним маљама.{S} Она узбуди цело његово срц |
виша сила управља нашим мислима?{S} Те исте ноћи Вишња је сањала да се удаје за Чедомира.{S} С |
Код нас би Наполеон <pb n="286" /> био истеран из подофицирске школе, Њутон би једва добио за |
тије по таваници учионице.{S} Најзад га истераше из гимназије што је доказивао катихети да прир |
а у њеним грудима и сваког тренутка јој истеривала стид на образе.{S} Иначе, у свему другом, ме |
{S} Она осети бол, готово физички, онај исти који је осетила кад јој је узео први пољубац.{S} О |
нешто хладно.{S} То беше револвер, онај исти што га је некад показивао Зарији Ристићу.{S} Да ли |
терано бледо, готово слабачко.{S} У тај исти мах појави се и визија Вишње, тако исто у магли, н |
{S} Девојка га је слушала с пажњом и, у исти мах, са извесним страхом.{S} Она је несвесно упоре |
, свет?{S} Нема их, нигде их нема.{S} У исти мах, супротно томе осећању празнине, обузе је стра |
то загонетно осећало се у природи.{S} У исти мах, око срца јој било топло, меко, празно.</p> <p |
="62" /> као у неког свеца и очајника у исти мах.{S} Ова врста страха пред младићем појачала се |
која је била за <hi>боље госте</hi> и у исти мах служила за кување, долазиле су оближње раднице |
матрала га весело, готово безазлено и у исти мах несташно.{S} Бела је имала бело лице с кожом к |
а.{S} Раније чим би легла, заспала би у исти мах.{S} Сад се превртала са једног краја постеље н |
шња покуша да се ослободи, стежући му у исти мах руку јако.</p> <p>— Не, Чедомире... мој Чедоми |
ижу се против освештаних <pb n="296" /> истина као против неког интелектуалног апса.{S} Шта је |
бринуту.{S} Чедомир је лепа прилика.{S} Истина, сиромах, без фамилије, али ми смо ту.{S} Кроз к |
рату и, за добре паре, кадиле владу.{S} Истина, Радоје није знао звонке фразе, његов говор није |
возно.</p> <p>— Парадокс зацело, али је истина.</p> <pb n="251" /> <p>Доиста, Лазаревићева је и |
ест, знао сам ја <pb n="168" /> то није истина.{S} Тврде за тебе да си срећан човек.{S} Причају |
спасе.</p> <pb n="195" /> <p>— Је ли то истина, господине? — упита га госпа-Клеопатра свечано.< |
у Науци, пошто ми стојимо још далеко од истине, пошто васељенска загонетка измиче нашем схватањ |
ожда различним путевима може се доћи до истине.{S} Можда метафизичари имају право.{S} Можда је |
гласом Матовић, као да држи предавање — истину не треба крити; треба је послушати, рећи је увек |
шла.</p> <p>Девојка покуша да не призна истину. </p> <p>— Веруј ми, ми смо све имале доба кад ј |
на није била још толико јака да му баци истину у очи, рекавши му:</p> <p>— Ренегат!</p> <p>То р |
оно што осећам.{S} Ја сам увек говорио истину.{S} И ја вам кажем — удари гласом Матовић, као д |
ишња се промисли да ли да му каже праву истину.{S} Најзад рече:</p> <p>— То није довољно.{S} Књ |
е.</p> <p>Они обоје покушаше да не кажу истину.{S} Девојка је грицкала доњу усну, као да је хте |
ањем и скептицизмом ?</p> <p>Госпођа је истицала пред децом младићеву ученост и говорила:</p> < |
љене образе и офарбану косу; посебно је истицала очувано грло и потиљак ћилибарске боје.{S} Кад |
але су се плаве сенке, које су још више истицале небеску илуминацију.{S} Београд је изгледао ка |
S} Жалосна стварност приказа му се тада исто тако лако као и тај сан за идеалном драганом: он ј |
сви, хвала Богу здраво и добро, да јој исто од Бога желимо.{S} Само, кажи, мајка ти је нешто н |
лике празнике.{S} Он их је волео готово исто толико колико и њу саму.{S} Он је био кадар загрли |
исти мах појави се и визија Вишње, тако исто у магли, нејасно, непотпуно, само главом.{S} Била |
пуна хвале за младог чиновника.{S} Тако исто и сестра.{S} Само, рекле су му, тражи десет хиљада |
Деца су била већ заспала.{S} Бела тако исто.{S} Кућом је владала дубока породична тишина.{S} Е |
у тој животињи.{S} Зар он није био тако исто од доброг соја?{S} Његов прадед борио се јуначки з |
рити ништа.{S} Њој се такође постављало исто питање.{S} Њен напор да замени мајку показивао се |
це је било на заласку.{S} То беше онога истог тренутка кад је Чедомир Илић излазио из куће Мато |
тва, противуречности у карактеру једног истог човека!{S} Људска повесница развија се као разнол |
и разних епоха, опозиције у срцу једног истог друштва, противуречности у карактеру једног истог |
том приликом рекао?{S} Да ли је сад био истог мишљења?</p> <p>Његове мисли су ницале без везе, |
ишности.</p> <p>Реши се да отпутује још истог дана у Чачак.</p> <p>Мајчина болест јој се чинила |
Све је ту написано... па читај!“</p> <p>Истог дана отпутовали су у Париз.</p> <p>На станицу су |
, ниже, преко реке, југ, лево у шљиваку исток, а запад где су пасла говеда.{S} Сели су у јечам |
к од парка.{S} Ноћ је већ наваљивала са истока и падала на варошке куће беле, сивкасте, црвене, |
} Једно бело парче неба указивало се на истоку.{S} Звезда било мање.</p> <pb n="310" /> <p>Вишњ |
али су под једним кровом, хранили се за истом трпезом.{S} Поред тога, Бела није навикла да јој |
Он је у њему видео једног сапутника на истом путу, на путу у интелектуални живот, човека кога |
оставила венац.</p> <p>Он је стајао на истом месту, недирнут.{S} Јутарње сунце пресијавало се |
уде у њиховим борбама, он је остајао на истом месту.{S} Упркос дубоким уверењима у сопствену вр |
ута, нађоше се пред Циганлијом, на оном истом месту на којем је Илић пољубио први пут своју дра |
еугледних кућа.{S} И онда опет писмо, у истом бакалском коферту, с рапавом хартијом, по којој с |
у.</p> <p>— Је л’? — одговори девојка у истом тону.</p> <p>Један нов пламен црвенила лизну јој |
гурности.</p> <p>Одговарао је девојци у истом уздржаном тону.{S} Чак да је и могао од њеног оца |
дост, па жеља нека да је нестане, да се истопи полако, као комад леда.{S} Чедомир ју је узео за |
ма једнакост, поред ропства слободу.{S} Историја човечанства је састављена од контраста као чов |
Из немачког језика, земљописа, физике, историје имао је врло добре оцене, али је у осталим пре |
смо рођени, са расом чији смо синови и историјом која је израдила <pb n="284" /> нашу судбину. |
одредио му да предаје латински језик и историју Срба.</p> <p>— Зашто латински, господин директ |
> <p>— Да чекам и да поновимо целу нашу историју из почетка!</p> <p>— Нема шта да чекамо.{S} Ос |
понекад идем кад сам са̑м.{S} Има једна историска чесма и добра ладовина.{S} Ето је одмах кад с |
ми смо све имале доба кад је живот као источњачка принцеза пред судом римских легионара пружао |
г свима нама навикнутим на распуштеност источњачком природом, савршена слобода, ускраћивана дуг |
у, једна старинска, двоспратна зграда у источњачком стилу, с кровом као звезда, широком настреш |
десном руком један покрет као да хтеде истргнути нешто. — На сваком кораку, тако рећи, може се |
p>— Не... не, Чедомире! — рече Вишња, и истрже руку.</p> <p>Па и доцније, она је избегавала ова |
току.{S} Јадно место где се цели животи истроше, а душа не оде даље од бриге за насушни хлеб и |
деје, море, мучног лудила.{S} Осећао се истрошен, утучен; по целе ноћи није могао заспати.{S} Р |
о.{S} Кад се кола хтедоше кренути, Бела истрча у двориште и стаде преклињати мужа да не прави с |
дала младића задивљено, угризнуте усне, истурених груди.</p> <p>Мајка уздахну, и то овог пута и |
ишљањем, философијом, па ме они нису ни исхранили...</p> <p>— Мој живот тек почиње — одговори Ч |
чу нека псовка.{S} Један сељак, прљав и исцепан да би га у другој земљи ухапсили, терао је свој |
на конференције, пискарати по новинама, ићи краљу на подворење.{S} Чим би он измакао из куће, г |
</p> <p>— Иначе?</p> <p>Бела није смела ићи до краја своје претње, те ју је мајка допуњавала:</ |
саме себе?{S} Ипак у постељу није хтела ићи.</p> <p>Погледа на сат.{S} Било је још рано.{S} Обу |
али цигара и давао на веру.{S} Могло се ићи из ходника у ходник, из слушаонице у слушаоницу, с |
ционаре, цинцарски свет, те она продужи ићи, бацајући по каткад кришом свој дрхтав, девичански |
им и економским терминима, он није умео ићи у облаке тананих апстракција; он је стојао на земљи |
неговању поврћа.</p> <p>Сад је требало ићи у Чачак.</p> <p>— Ти се нећеш вратити отуда! — приг |
то се не зауставити на том месту, зашто ићи даље и питати несигурне хоризонте за нечим што више |
задовољан — продужи Ристић — онда мораш ићи из људског друштва, мораш се приближити природи и ж |
елике, тешке, уочљиве, сваком видне, да их је хтела сакрити; болеле је.{S} И као да се хтела от |
хоће да и ти окусиш... „Знам, вели, да их се Вишња зажелела у Београду".</p> <p>Некад јој је с |
је била узела судове и пошла вратима да их однесе, па се предомисли, зовну служавку и предаде ј |
е широке царевине мисли и трудила се да их разуме обе и да их помири.{S} Говор њеног земљака би |
исли и трудила се да их разуме обе и да их помири.{S} Говор њеног земљака био јој је ближи, јер |
и леп пар.{S} Људи су се заустављали да их гледају.{S} Већ се примицало вече кад се нађоше на Ћ |
што би радила мајка, глас целог народа их љушка у њиховим гробовима.</hi> </quote> </p> <p> <h |
кала будућност и изабраног мужа; чекала их стрпљиво, хладно, као да није жена.</p> <p>Било је п |
не откако се вратила у Чачак.{S} Читала их је од почетка до краја.{S} Оне су је опомињале мутно |
ди се намештај, али људи, свет?{S} Нема их, нигде их нема.{S} У исти мах, супротно томе осећању |
аво, које не рачунају са ситницама, она их већ виде заљубљене, верене, и пред олтаром.{S} Ах, т |
овим што јој је надирало у душу.{S} Она их је памтила све, и несвесно упоређивала са оним што с |
/p> <p>— А где вам стоје?</p> <p>Најзад их донесе: малене ножиће за воће, са оштрицом од месинг |
ек што је за собом притворио врата, кад их газдарица отвори, боса, само у кошуљи.{S} Носила је |
ално каквом пошалицом.{S} Па и сад, кад их јој предаде, викну :</p> <p>— Ево важне... лажне нов |
ају наших жена да се покажу љубазне кад их неко нâвикне, понуди се услужно:</p> <p>— Да подгреј |
ог познанства, за време једне шетње кад их је киша ухватила ван вароши.{S} Он је онда гледао у |
/p> <p>— Дивно! — говориле су гошће кад их је Матовићка уводила у њега.</p> <p>Доиста, салон је |
, либе се, зазиру једно од другог, стид их је, боје се.{S} Па опет се деси кадгод, као овај пут |
ранима, али никако да буду онакве какве их је госпа-Клеопатра спремала о јесени, жуте, па накис |
штај, али људи, свет?{S} Нема их, нигде их нема.{S} У исти мах, супротно томе осећању празнине, |
не задоцни.{S} Па и ти часови!{S} Није их било више од два три преко дана.{S} За њих се није м |
ијатељем, млађим чиновником из суда, те их позва, њу и Милеву, да изађу у шетњу до варошког пар |
х, већ од оних које ће срести и који ће их учинити срећним или несрећним.</p> <p>Чедомир је одр |
о сва места својих састанака...{S} Вече их је ухватило на Чукарици.</p> <p>Онде где избија топч |
од кога се стиде, нема казне од које би их ухватио страх.</p> <p>Студент је говорио искрено.{S} |
педесет година не роди ниједан ипак би их доста било...{S} У програму друга Толстоја само је п |
тих врата и продавао погачице, поздрави их по свом обичају.{S} Они се дохватише шешира и изађош |
да прави глупости, а продужава и прави их нове, све му изгледа лако.{S} Уз њега се припило јед |
ве симпатије иду неизоставно онима који их фаворизују, помажу, који им дају, или бар обећавају, |
и их по пијаци, киселили сами, куповали их по оријенталским ресторанима, али никако да буду она |
ица од пансиона да дођу до њих: тражили их по пијаци, киселили сами, куповали их по оријенталск |
м главе, на нешто драмски начин, загрли их обоје и рече весело, као да је наручивала нову хаљин |
ала је рпа исписаних страница.{S} Скупи их и стаде прелиставати да уђе што боље у предмет.{S} О |
е кожом.{S} Бела приђе прозору и отвори их обадва.{S} Чедомир је сад могао боље видети салон.{S |
ртвачка кола.{S} Еј, Марјане, колико си их данас сахранио?</p> <pb n="169" /> <p>— Осам — одгов |
ајући на врата од собе, а не отварајући их.</p> <p>То је трајало неко време.{S} Ваљда се девојц |
оносио међу првима новине, пропраћајући их стално каквом пошалицом.{S} Па и сад, кад их јој пре |
казала само своје зле стране, извукавши их из куће која је сама попуњавала своје потребе и где |
е лепе уз прозорско окно...{S} Погледај их! — и Ристић пружи прст на прозор. — Ко ће знати шта |
.{S} Лица се згрчила, борба за опстанак их наружила.{S} Ретко се види један мушкарац да се осме |
љутња.{S} Баци новине на под.{S} Затим их поново диже и укочено гледаше посну боју и редове шт |
што деца чекају велике празнике.{S} Он их је волео готово исто толико колико и њу саму.{S} Он |
и другови, изгледали су му мрски.{S} Он их је представио девојци, он је представио девојку њима |
најлепша лепота његове младости.{S} Он их је чекао с безазленом радошћу као што деца чекају ве |
тавати да уђе што боље у предмет.{S} Он их је почео у Паризу, пун научног оптимизма, донетог из |
поређане хронолошким редом; закључавао их по двапут, тресао катанцем још ради сваке сигурности |
смејао се њиховој уображености, вређао их отворено.{S} То је било неизбежно.{S} Човек који је |
дно, младићски, ђачки.{S} И доиста, ово их приближи.{S} Она се одушевљавала тој поверљивости св |
р завијају неком маглом.</p> <p>Друштво их је звало да пожуре.{S} Једни су већ одмицали у правц |
теник певао: „Исајије ликуј...“ и водио их око налоња, он је понављао у себи надничареве речи: |
ључавао кофер, вадио стара писма, носио их у најнепосећеније кутове варошких паркова, и ту их п |
е био нека врста старијег брата, пратио их у варош, окопавао им баштице за цвеће, позивао њихов |
а.{S} Зато је сматран за смешног, и ако их је било много луђих.{S} У државној служби није нашао |
, нове, старе, збијене и раштркане како их само Београд може показати.{S} И та варош, са белим |
дубоко у своје тесне дупље... нестајало их је, а на њиховим местима <pb n="253" /> зјапеле су ц |
има старих, опробаних пријатеља, а било их је и таквих који су раније обилазили далеко професор |
воме народу и имао стила у чланцима што их је писао по опозиционим листовима? </p> <pb n="14" / |
ема да купи друге чакшире.{S} Али зашто их не закрпи?...{S} Бар то не стаје ништа.{S} Међутим, |
аинтересовале, одушевиле је готово, јер их је примала без сенке неповерења.{S} Русија, велика, |
, ситне, као да се нису њој десиле, већ их чула из прича, из прочитаних књига.{S} Дође јој да р |
..{S}" Он то не рече.{S} У осталом, већ их пристигоше Милева и њен пратилац.</p> <milestone uni |
у Бечу и Минхену.{S} Савете, којима су их обасули у Београду, нису имали прилике да употребе.{ |
речи, ударили су другим путем, камо су их водили младост и лепо време.{S} Дан је био један од |
товали су у Париз.</p> <p>На станицу су их испратили Матовићи са кумовима.{S} Кад би време возу |
осећеније кутове варошких паркова, и ту их поново читао, разгледао сваку реч, загледао у марке, |
претила сам им да ћу их оставити, да ћу их се одрећи.{S} Јест... „Одрећи ћу вас се...“ говорила |
ам попуштала.{S} Запретила сам им да ћу их оставити, да ћу их се одрећи.{S} Јест... „Одрећи ћу |
ељом и празником свет <pb n="174" /> је ишао, место у цркву, горе у клисуру и дивио се како се |
{S} Шта сад тражиш опет?</p> <p>Брод је ишао час средином Дунава, час се провлачио између ненас |
а, опијала се присуством човека који је ишао поред ње, слушала је радознало и жудно његове речи |
а, по којем је падала прашина.{S} Он је ишао полако, крајем пута, оборене главе у страну, и вик |
лади студент корачао је сам.{S} И он је ишао у шетњу.{S} Познавао је готово цео тај свет било с |
о рибе.</p> <pb n="75" /> <p>Чедомир је ишао брзо, не знајући ни сам зашто хита.{S} Свет му је |
крововима, у олуцима.{S} Један шегрт је ишао средином улице, носио на глави трубу од фонографа |
она мрзи.{S} Сваки њен покрет који није ишао у прилог његове себичности, тумачио је као да је у |
вог сина и хтео га убити.{S} Занат није ишао никако.{S} Јела се стара мука.{S} Мајстор се надао |
Остојићу.{S} Како кујунџилук није више ишао, одаде се нарочито на часовнике.{S} У слободном вр |
ла.{S} Није било девера него је Чедомир ишао поред ње, шапутао јој нешто поверљиво, гледао ју ј |
Његов поглед из суморних, мрачних очију ишао је негде далеко, у бескрај.{S} Његов несрећни гени |
S} Он се упути право преко њива.</p> <p>Ишао је, као мртвац, не знајући камо.{S} У једној празн |
пази своју жену.{S} Она га није видела, ишла је оборене главе и храмала јаче него икад.{S} Дотл |
некога.{S} У варош, и кад би излазила, ишла је у пратњи госпа-Клеопатре.{S} Иначе је Бела крил |
заше три, она се појави пред Двором.{S} Ишла је одмереним кораком и гледала преда се.{S} На пол |
река на нашој страни.{S} Колико је пута ишла тим путем с Илићем до тог села, које је он називао |
у издају заједничких убеђења.{S} Она је ишла у крајност као све жене.{S} Да јој је Илић у почет |
плаха киша.{S} Шта то смета?{S} Она је ишла уморно, тромо, али све даље.{S} Можда је ипак нешт |
Како? — зачуди се Вишња.</p> <p>Она је ишла поред њега лаганим кораком и строга.{S} Њеном прат |
штву, у животу једном речи.{S} Машта је ишла као на крилима.{S} Кад се дође већ до немогућности |
се трудила да се врати на пут којим је ишла пре него што га је познала.{S} Она је прикупљала с |
јим господским понашањем.{S} Редовно је ишла по славама, правила посете, ступала у хумана друшт |
ала Чедомирово одсуство.{S} Нарочито је ишла код једне другарице, код које се скупљало друштво |
ти из сестриног буквара.{S} Школа му је ишла лако, као вода, како се то каже у Ваљеву, Кад би у |
ди.</p> <p>По тротоару, с друге стране, ишле су две жене, с марамом на глави, чији су крајеви б |
.</p> <p>Били су прешли преко брвна.{S} Ишли су сад заједно.{S} Њена плава коса, очешљана на ра |
езименом, певали револуционарне песме и ишли на трећу галерију да гледају <hi>Ткаче</hi>.{S} По |
до чела и главе.</p> <p>Сањала је да су ишли пешке, као у селу.{S} Било је у сватовима много св |
имао је среће у трговини.{S} Послови су ишли добро.{S} Ипак је нешто пекло овог маловарошког пр |
политику.</p> <p>У том тренутку, они су ишли дуж некога зида, преко кога су се спуштале процвет |
рногорци, с којима се хранио.{S} Они су ишли у гомили, грајали и препирали се о неком <hi>питањ |
ачини поток поред њиних ногу.{S} Они су ишли даље.</p> <p>Таман да се спусте низ једно брдо, ка |
{S} Шта ће ти боље еманципације?</p> <p>Ишли су сад по стази посутој шљунком.{S} Око њих се меш |
61" /> а млади газда нежењен, па је све ишло како само може бити.</p> <p>Радоје је радио и ван |
уги пут, прими од његовог говора што је ишло у корист њеног плана и рече Чедомиру:</p> <p>— Тат |
аму.{S} У осталом, то је Радоју најбоље ишло за руком.{S} Учитељ се вечито <pb n="58" /> жалио |
. да, за два гроша; виши интереси земље ишчезавају у корупцији, у нереду, у анонимној тиранији, |
ад, ту, одмах, да оде, да се изгуби, да ишчезне с Вишњом у неки свет где га нико не познаје... |
главила своје корито одроњеним каменом, ишчупаним дрвећем, нанетим балванима, бурадима и пласто |
а као срна, <pb n="243" /> побегла си с ишчупаним срцем.{S} Шта сад тражиш опет?</p> <p>Брод је |
зди да је ни сами ђаво не би могао отуд ишчупати.{S} Ништа на свету није било кадро спречити га |
је годило јако да постане министерка, т.ј. да јој муж постане министар... министар земљорадње к |
ља у вароши.{S} Сваке <hi>сезоне</hi> т.ј. сваког пролећа и јесени, доносио је Лазаревић својој |
ице, знаш ми ти шта је љубав!...{S} Да, ја нисам противна љубави, она управо долази сама по себ |
ди су; цео је живот пред њима...{S} Да, ја сам човек из старог времена, иако сам се бунио проти |
што је имала у рукама.</p> <p>— Збиља, ја сам ваша пријатељица? — упита затим, притварајући вр |
еској, у другим индустријским државама, ја бих се сав посветио класној борби.{S} Али овде, Вишњ |
Ипак, он није непоправљив.{S} Напротив, ја сам имао прилике да се уверим да је он диван материј |
ајем... — примети девојка.</p> <p>— Не, ја те нећу пустити док ми не обећаш да ћемо се опет вид |
одине су прошле од како смо се растали, ја то знам — продужи Илић тврдоглаво. — Али, ми смо још |
нстрацију.{S} Жандарми су ме измлатили, ја се нисам користио њим.{S} Али ако оно дође што ти ре |
крајњи мрачњак.</p> <p>— Боже сачувај, ја нисам реакционар, ти то знаш.{S} И кад ти говорим ов |
Чедомира, Вишњо.{S} Он није рђав човек, ја то знам.{S} Он је сјајна интелигенција, природа врло |
да се уверим да је он диван материјал, ја сам сигуран да је наш свет добра раса.{S} Само му тр |
</p> <pb n="31" /> <p>— Не.{S} Не знам, Ја се нисам због тога уписала у школу.</p> <p>— Него зб |
еједнаким словима: „Збогом, Дрино водо, ја одо’!“</p> <p>Вишњино срце залупа јаче.{S} Можда ће |
е се никад уредити — говорио је. — Ето, ја сам провинцијалац, а изгледа ми да се овде нема веће |
наше фамилије, он ми је тако рећи брат, ја немам другог брата...{S} Најзад, шта ме се тиче.{S} |
ије — промуца она несигурно. — То јест, ја ћу се скоро вратити.</p> <p>Часовничар се трже.{S} П |
не сматрају за мирна човека, али видиш, ја се питам да ли у мени не живи неки скривени ђаво.{S} |
че хлеба, па нек узме Белу, ако хоће... ја ћу му први честитати.</p> <p>— А дотле?</p> <p>-— До |
ничкој станици се формирао један воз... ја бејах готов, и ја те позвах.</p> <p>— То не беше ниш |
о да се објасне.</p> <p>— Не, никако... ја нисам престао бити социјалист — говорио је. — Кад би |
једну тачнију оцену света и саме себе: ја сам се спустила на општи ниво.</p> <p>Илић не одгово |
поразуме.{S} Ако је ко крив, то смо ми: ја, ти, наши карактери, наше неједнаке тежње.{S} Остави |
си била.{S} Не покушавај да ми поричеш: ја сам прошла кроз твоје доба.</p> <p>— Шта хоћеш тиме |
си сасвим изгубила главу!</p> <p>— Да; ја га волим... ми се волимо; је л’ те, Чедомире? — одго |
шта то мари ако ти будеш моја жена!{S} Ја сам кадар да радим за двоје.</p> <p>— Ти заборављаш |
p> <pb n="203" /> <p>— Ко ме уби?...{S} Ја сам се убио.{S} Ево на̑!...{S} Све је ту написано... |
ој Вишња.</p> <p>— Не, Лазаревићева.{S} Ја га волим, он је понос целе наше фамилије, он ми је т |
усавршава, оплемењава.</p> <p>— Да.{S} Ја то знам.{S} И ја примам борбу.{S} Ја сам наоружан зн |
>— Нека сте благословена, децо моја.{S} Ја не марим што ћу од сад бити баба.</p> <p>Илић се осм |
хола, горда, па чак и по мало дрска.{S} Ја сам га одбијала...{S} Какво чудо ако је потражио дру |
шта радим.{S} Ти ово ниси заслужила.{S} Ја често не господарим собом.{S} Ја нисам на чисто са с |
евања. — Лепше него што сам мислила.{S} Ја волим чист ваздух, шуму, свој народ, велике хоризонт |
:</p> <p>— Она је била моја драгана.{S} Ја сам је грлио.</p> <p>Стога она није очекивала од Чед |
мори се, боже благи!{S} Има времена.{S} Ја те волим, много волим, највише волим.</p> <p>Она га |
S} Он мора доћи.{S} Ја имам времена.{S} Ја не смем живети обично.{S} Али — прихвати после једне |
ца:</p> <p>— Опрости, опрости Вишња.{S} Ја не знам шта радим.{S} Ти ово ниси заслужила.{S} Ја ч |
идим онако хрому, мени се срце цепа.{S} Ја бих хтела, опет, да је видим срећну, задовољну, збри |
нтичан.{S} Ти мислиш да сам ја груб.{S} Ја нисам груб.{S} Ја имам искуства, и то је све.{S} Ја |
иш да сам ја груб.{S} Ја нисам груб.{S} Ја имам искуства, и то је све.{S} Ја познајем живот.{S} |
та јој се десило. — Није то за тебе.{S} Ја то видим.{S} Хтео сам ти то рећи још раније.{S} Али |
б.{S} Ја имам искуства, и то је све.{S} Ја познајем живот.{S} Он вреди толико колико му човек д |
јући. — Ја те молим.{S} Не прати ме.{S} Ја ћу се сама вратити...{S} Ми се нећемо више видети.{S |
.</p> <p>— Не криви време, Чедомире.{S} Ја не верујем у судбоносне неспоразуме.{S} Ако је ко кр |
мој...{S} Боже здравља, видећемо се.{S} Ја ти шаљем нешто новца кад и ово писмо.{S} Велим, нек |
а умремо млади слушајући своје срце.{S} Ја сам изабрао ово друго, а и ти ћеш... сигуран сам.{S} |
те <pb n="196" /> о оваквој веридби.{S} Ја ћу већ пронаћи нешто романтичније... пролеће, небо, |
дим како на то нисмо раније мислили.{S} Ја се смејем <pb n="109" /> кад се сетим извесних предр |
бичан, јак, велики.{S} Он мора доћи.{S} Ја имам времена.{S} Ја не смем живети обично.{S} Али — |
Ударила у плач, па запомаже по кући.{S} Ја нисам попуштала.{S} Запретила сам им да ћу их остави |
ам шалио.{S} Часна реч ми је сведок.{S} Ја остајем и понављам...</p> <p>— Не, не, не, Радоје... |
хоће да прсне.</p> <p>— Знам, знам.{S} Ја мислим на твоје испите.{S} Али нећу да се преучиш.{S |
</p> <p>— Ја говорим оно што осећам.{S} Ја сам увек говорио истину.{S} И ја вам кажем — удари г |
на ове муке.</p> <p>— Ја претерујем.{S} Ја још не знам ништа позитивно.{S} Треба видети у чему |
д Непознатим, Неказатим, Бескрајним.{S} Ја се враћам срцу да осети оно што мисао моја није могл |
ла.{S} Ја често не господарим собом.{S} Ја нисам на чисто са собом.{S} Како се то десило?{S} Ја |
<p>— Шта је ово мени?{S} Ја нећу то.{S} Ја се гнушам тога сна.</p> <p>Девојка се уједе за усну. |
стало: темељи, остало је недирнуто.{S} Ја сам и онда то говорио.{S} Али се свет препаде, и ето |
мекшаним гласом. — Он није на одмет.{S} Ја сам то видео на робији. <pb n="124" /> Видиш, били с |
{S} Пиј, проводи се, уживај младост.{S} Ја сам ти то, Илићу, говорио одавно, али ти имаш дух ро |
S} Ја то знам.{S} И ја примам борбу.{S} Ја сам наоружан знањем целе наше епохе.</p> <p>Вишња се |
не сатрапије начинити правну државу.{S} Ја се чудим како на то нисмо раније мислили.{S} Ја се с |
одужим школу и ступим на философију.{S} Ја сам се решила.{S} Девојачка школа не даје позитивна |
— Ретко.{S} Неке Швабе лове по риту.{S} Ја не волим лов.{S} Ономад ме је један пример дирнуо.{S |
бав, љубав... није она све у животу.{S} Ја имам осам испита на врату.{S} Глава ми бучи, хоће да |
<p>— Ја ћу на село... за учитељицу.{S} Ја немам мираза.{S} Ово школе, то је све.{S} Сем тога, |
и Чедомир. — Он се тек пење врхунцу.{S} Ја хоћу да он буде вредан...</p> <p>— Пуста жеља!{S} Је |
могуће, Вишња.{S} Сад ти претерујеш.{S} Ја верујем, против свега, у прогрес, у човечанство.{S} |
е помаљала кроз њих.{S} Он је певао:{S} Ја се смејем, морам да се смејем — Бог је реко: морам д |
сина, мајке и кћери, учитеља и ђака?{S} Ја чујем само право... право, а где је реч дужност?{S} |
ли слаби или имали противна убеђења?{S} Ја сам о томе у апсу размишљао дуго, па сам дошао до за |
кну болно:</p> <p>— Шта је ово мени?{S} Ја нећу то.{S} Ја се гнушам тога сна.</p> <p>Девојка се |
исто са собом.{S} Како се то десило?{S} Ја то нисам хтео.{S} Мене сматрају за мирна човека, али |
— Не браним — одговори Вишњина мајка. — Ја јој једнако велим да изађе у друштво, да се разоноди |
че после неколико тренутака оклевања. — Ја на то питање нисам мислио.</p> <p>Матовићка га погле |
д тако лепо говорите — рече му Вишња. — Ја бих то врло радо читала.</p> <p>— Још је рано, треба |
дваљивао <pb n="72" /> од самог срца. — Ја мислим да подигнем једну такву централу под Овчаром. |
— одговори службеник мртвачке спреме. — Ја терам кола треће класе.</p> <p>— Ако пак хоћеш да бу |
>— Не будали! — поново се наљути муж. — Ја ти говорим као мајци, а ти тераш шегу...{S} Каква св |
овори ми више ништа — рече, устајући. — Ја те молим.{S} Не прати ме.{S} Ја ћу се сама вратити.. |
<p>— Слушај, слатка Вишња — рече јој. — Ја знам где си била.{S} Не покушавај да ми поричеш: ја |
..{S} Ево ми трамваја — додаде затим. — Ја ћу бити тачна.{S} Збогом.{S} Лаку ноћ.</p> <p>— Лаку |
ођице — одговори он, мало изненађено. — Ја бих био највећи незахвалник кад бих се и најмање пож |
ире — говорила му је жалосно и нежно. — Ја ћу то изгладити.{S} Мајка се не сме мешати у наше ст |
ствари — осече се Вишња за први пут. — Ја сам еманципована девојка.</p> <p>Газдарица је не раз |
ти Зарија поново се обраћајући Илићу. — Ја сам решио свој живот размишљањем, философијом, па ме |
. — Проповедаш крсташки рат...</p> <p>— Ја нисам њихова непријатељица, боже сачувај.{S} Нашем н |
треба припремити револуцију...</p> <p>— Ја и даље остајем противник тог кабинетског социјализма |
свршио, а већ проси девојку...</p> <p>— Ја не налазим у томе ничега чудноватог — рече будући ми |
ориш, тата — пребаци му ћерка.</p> <p>— Ја говорим оно што осећам.{S} Ја сам увек говорио истин |
ни смрти Стевана Првовенчаног.</p> <p>— Ја се озбиљно бринем за ваш опстанак у државној служби |
уда! — приговарао јој је друг.</p> <p>— Ја ћу се вратити, Чедомире.{S} Ти ћеш видети!</p> <pb n |
он не воли паметније од себе.</p> <p>— Ја не мислим тако.{S} Свет је простран.{S} Мене чекају |
од маме.</p> <p>Он јој приђе.</p> <p>— Ја сам љута на вас — дочека га Бела, држећи непрестано |
p>Они беху избили на Теразије.</p> <p>— Ја ћу трамвајем... — примети девојка.</p> <p>— Не, ја т |
јка поче да размишља хладније.</p> <p>— Ја сам била неправична према њему.{S} Била сам охола, г |
рзо после првих дана ове муке.</p> <p>— Ја претерујем.{S} Ја још не знам ништа позитивно.{S} Тр |
аве.{S} Једи шта ти се донесе.</p> <p>— Ја не могу ове француске сплачине, ако ти можеш — одгов |
а није хтела да чује за Париз.</p> <p>— Ја у Француску? — викнула је кад јој је муж поменуо пут |
срећни сине? — викну му стари.</p> <p>— Ја бих хтео да изучим за златара код тебе.</p> <p>— Как |
ишња... — одби младић скромно.</p> <p>— Ја мислим да је то могуће, то ће бити врло корисно, и, |
знати шта је вредео наш живот.</p> <p>— Ја хоћу најпре да учиним све што могу други.{S} Оно пос |
очи, распали лулу, па додаде:</p> <p>— Ја радим да убедим људе у потребу да се поново почну по |
ља загонетно.{S} Она признаде:</p> <p>— Ја хоћу да се образујем потпуно, до краја, систематски. |
ојим намерама.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ја ћу на село... за учитељицу.{S} Ја немам мираза.{S} О |
ости.{S} Његов глас је дрхтао:</p> <p>— Ја се нисам шалио.{S} Часна реч ми је сведок.{S} Ја ост |
да каже онако како је осећао:</p> <p>— Ја сам одсудан противник брака у опште.{S} Он је неприр |
е.{S} Затим...</p> <p>— Затим?</p> <p>— Ја сам већ покисла, и...</p> <p>— И?</p> <p>— Свак од н |
риграда и Неапоља, најлепша на свету, а ја се кладим да је она најружнија престоница у Европи.< |
ротиња један недостатак. „Он сиромах, а ја хрома!“ — мислила је и веровала да су тако равни јед |
аје позитивна знања модерној жени.{S} А ја хоћу да се образујем до краја.{S} Хоћу да будем на в |
о љубазни према мени.{S} Зар мислите да ја не умем ценити толике пријатељске услуге, поклоне ко |
е код <hi>Златног Крста</hi> и тврди да ја личим на њеног сина који је умро као питомац Војне А |
је живот чудан, комшија, тако чудан да ја не знам сигурно шта бих рекла...</p> <p>— Не, то ниј |
под рубље.</p> <pb n="309" /> <p>— Шта ја ово чиним од себе? — освести се она, и скочи са пост |
пак је она одговарала:</p> <p>— Али кад ја нећу, па ко ће!</p> <p>Чачак није добио електрику.{S |
а свом месту, не могу често имати своје ја, бранити оно што мисле да је најбоље, најкорисније, |
човечанство; он је све то видео у своме ја; то његово ја било је почетак и свршетак свега.</p> |
pb n="241" /> није тако?{S} Сећаш ли се ја сам ти говорила...</p> <p>Вишњи пређе једна сенка пр |
ланкама.{S} Доста <pb n="262" /> сам се ја, због оног мог лудова, Бог да му душу прости, мучила |
формирао један воз... ја бејах готов, и ја те позвах.</p> <p>— То не беше ништа одређено — прим |
то време пролази; централа се подиже, и ја ћу ускоро, као онај класични песник, који је поздрав |
ењава.</p> <p>— Да.{S} Ја то знам.{S} И ја примам борбу.{S} Ја сам наоружан знањем целе наше еп |
ам прође као сат, а сат као минут.{S} И ја се само Богу молим да заустави то време, да се не жи |
ам.{S} Ја сам увек говорио истину.{S} И ја вам кажем — удари гласом Матовић, као да држи предав |
п, а човек ми изгледа ваљан.</p> <p>— И ја сам то нешто мислила.{S} Друго је сад, а друго беше |
ћа. — Ко ме не познаје помислио би да и ја пушим!</p> <p>— Не пушиш никако?</p> <p>— Једна цига |
латар на ово време, Бог те видео, кад и ја не могу хлеба да зарадим!</p> <p>— Онда ћу ја у село |
Митре...</p> <p>— Старински човек сам и ја, па опет кад видим да је нешто боље, што да не радим |
те.{S} Већ ми то причају одавно.{S} Али ја добра, наивна, старинска жена...{S} Ко ће у то да ве |
еш — једва чујно прошапта девојка — али ја осећам нешто јаче од мене, нешто неправедно, немилос |
:</p> <p>— Он не зна ништа о мени, а ни ја о њему, као да смо туђини.{S} Свакако ми замера јер |
је ваљада промаја ударила.{S} И говори ја стоци да се угледа на ову Швабицу преко пута, па да |
исмо.{S} Нек дете зна...{S} И кажем јој ја да се чува.{S} Мисли да јој је још осамнаест <pb n=" |
маш дух романтичан.{S} Ти мислиш да сам ја груб.{S} Ја нисам груб.{S} Ја имам искуства, и то је |
а од тебе — додаде жалосно. — А кад сам ја учио школу, мој брајко!...</p> <p>Застаде, одмахну р |
рија и понуди столицу. — Јест, знао сам ја <pb n="168" /> то није истина.{S} Тврде за тебе да с |
више романтично за Београд.{S} Знао сам ја, велим...{S} Не би ти долазио код <hi>Еснафлије</hi> |
ару и рече презриво:</p> <p>— Не, нисам ја за дуван!</p> <p>И Илић се смејао.{S} Њихови се осме |
ишила му је ташта поносито. — Али нисам ја ко је ко.{S} Нећу дете да ми се мучи по паланкама.{S |
е ћерке...{S} Седи.{S} Батали, кажем им ја.{S} То је сувише романтично за Београд.{S} Знао сам |
ба да се бојиш јесте да не будеш... као ја, несрећна за увек.{S} И упамти, свет је врло зао пре |
н је све то видео у своме ја; то његово ја било је почетак и свршетак свега.</p> <p>Понекад, у |
а он на то не треба да рачуна ни колико ја.{S} Нико у Србији није сигуран шта се сутра може дес |
вучене неком сенком.</p> <p>— Шта ћу му ја! — слегала је девојка раменима.</p> <p>— Вишња Лазар |
могу хлеба да зарадим!</p> <p>— Онда ћу ја у село за воденичара! — одговори младић тврдоглаво.< |
е било наравно ништа.</p> <p>— Показаћу ја сад реакционарима коме се дају двојке! — говорио је |
видело се парче Топчидерског брда, низ јабланова у подножју, грубе фабричке зграде, светла тра |
ит је био пун зелене трске.{S} Неколико јабланова, посађени у ред, стајали су непомични.{S} Сре |
ну аду са шумарком од ракита и одраслим јабланом на крају.</p> <p>— Шта ти је, колегинице? — из |
разгранате старе шљиве њихове баште.{S} Јабука шећерлија китила се руменим, заруделим плодом.{S |
сти:</p> <p>— Ево лепа воћа!...{S} Тазе јабуке, крушке, слатке поморанџе... ’Ајде, јевтине и сл |
, обојене у српску тробојку и с дрвеном јабуком на врху.</p> <p>— Шта му је то сад? — упита се |
чевић, омален, сувоњав човек, испупчене јабучице, промуклог гласа и светлих очију. — Јер еволуц |
колико месеца свршићете школу и постати јаван радник.{S} Стало вас је скупо док сте дотле дошли |
шена многим успоменама, она се измицала јави, она му је изгледала као бајка коју му прошлост цр |
<p>Илић стиже доцкан кући, па сутрадан јави директору да је болестан, те не може долазити у шк |
S} Али писмо испаде кратко, банално.{S} Јавила му је само повод свога одласка и да се неће враћ |
брзини с којом је оставила Београд није јавила ником о свом одласку.{S} Тада јој је то изгледал |
ан је гонила његове слике.{S} Оне су се јављале поново, ницале око ње, обузимале је против њене |
редаје цела безбожном привиђењу које се јављало на огледалу.{S} Затим се дохвати за главу и рас |
— Пише ми тетка да јој се ти никако не јављаш.{S} Не зна да ли си жив или мртав.</p> <p>Младић |
ани Батал-џамије копани су темељи једне јавне грађевине.</p> <p>Девојка не помену ништа.{S} Чед |
м.{S} Њу су саму подгризале сумње у њен јавни рад, у њене идеје, у живот који је изабрала.{S} А |
ила и, најзад, ко саставља то поштовано јавно мњење?{S} Није ли сусетка десно од њих невенчана |
„Одрећи ћу вас се...“ говорила сам им, „јавно, преко новина, да цео свет види какве имам родите |
S} Трговци су се уселили у њен храм.{S} Јавну реч је заглушило пиљарско <hi>ко да̑ више</hi>. < |
тар доносио мирис од љубичице, пролетња јагњад блејала, жуборили потоци нови, безимени, брзи.{S |
виних обала, намирисаних мирисом зрелих јагода и одроњене земље, о отегнутој јеци гајда по меха |
S} И мириси су разни: на печен хлеб, на јагоде, на младост.{S} Кад планински ветар духне из кли |
ио срећан, јер би се осећао крњ, сакат, јадан, недостојан да живи.{S} Он није видео да сви око |
чиновници који нису могли отићи у бање: јадан, невесео свет који се другим данима не опажа у пр |
рела, цела.{S} Како јој је сад изгледао јадан живот у гимназији... живот са свима дужностима а |
брину своје бриге, па загледајмо своје јаде.{S} Нека наше жене науче своје људе луксузу чистот |
за насушни хлеб.{S} Општа чама, вечито јадиковање, стално незадовољство, грабеж, отимање, хајд |
дници откопавали неку обалу.{S} Мршава, јадна кљусад вукла су земљу у арабама.{S} Међу њима је |
{S} Како друга светлост бледи пред њим, јадна, мутна светлост наших, човечанских буктиња!{S} Ка |
е девојчице те да тако олакша посао <hi>јадне мајке</hi> — како је госпођа сама себе називала — |
и дивљење, страх, или кад би коме малом јаднику успели да напакосте.{S} Било је у колегијуму мн |
.{S} Оне су излазиле за тренутак из тих јадних кровињара, којима би пожар учинио милост, заврну |
пре да пожали: те људе или ту стоку.{S} Јадно место где се цели животи истроше, а душа не оде д |
у само мушкарци?</p> <pb n="66" /> <p>— Јадно је то право, Вишња — осмехну се Радоје сажаљиво. |
а опет сједине остали су без успеха.{S} Јаз се ширио све више.{S} Међутим, земља је стајала пре |
е и то зазида, те цела Морава окрене на јаз.{S} Али се пролеће не дочека.{S} С јесени поче да п |
јела твоја.</p> <p>— Сад копају брану и јаз.{S} Притиснуо радник, мила мајко, као мрав.{S} Сева |
догађаји који су створили непремостиви јаз између њих двоје.{S} Они су се <pb n="187" /> десил |
јући по селу мотиве са чарапа, ускршњих јаја, дрвених кашика, агитујући међу сељанкама за отвар |
х ствари, за шарање живота као ускршњих јаја, нешто чега се човек може одрећи у свако доба.</p> |
уверено. --- Мене чека живот необичан, јак, велики.{S} Он мора доћи.{S} Ја имам времена.{S} Ја |
ног облика и боје.{S} Собу је испуњавао јак мирис на јоргован.</p> <p>— Како ти се допада мој б |
Ударац је дошао тако изненада, био тако јак, суров, да она не осети одмах сву његову тежину, не |
е удаје за Чедомира.{S} Сан је био тако јак, да се пробудила сва уздрхтала, и није могла више з |
а се уз кућу, увијала се око довратака, јака, снажна, жилава, па чудно одударала од свежег пољс |
простачких склоности сељачког сина.{S} Јака му је сметала.{S} У кући је био без капута, са зав |
езбрижно, разблудно.{S} Осећала се нека јака воња на влагу, зној, на човечје месо.{S} Чула се п |
, и ћутала.{S} Она није била још толико јака да му баци истину у очи, рекавши му:</p> <p>— Рене |
Велику Школу.{S} Ти нећеш бити довољно јака да извојујеш своје право.</p> <p>Лазаревићева не о |
а.{S} Преовлађивали су отворени тонови, јаке боје, које код нас не губе још своје симпатије пор |
прашине.{S} Из њих је била још топлина јаке дневне припеке.{S} Ипак се осећало нешто свежине о |
д њом се појави Чедомир Илић, подигнуте јаке, врата увученог у рамена, <pb n="250" /> испрскан |
ће, као грех.{S} Помрчину замени блесак јаке светлости.{S} Пред њом се указа гомила света, тако |
еминовним.{S} Ово цвеће, широка ливада, јаки мириси, па то коло и све враџбине којих је пун њен |
једна млада девојка у коректној мушкој јаки; плав прамен косе сакривао је њене уши до половине |
тада измицало да он оскудева понекад у јаким аргументима, да су његови закључци често вештачке |
нешто зависти, коју осећају слаби према јакима.{S} Он је у новцу видео силу која учвршћава живо |
искуства о правди великих према малим, јаких према слабим, он је брзо постао убеђен у теорије |
pb n="71" /> сијале оном својом ватром, јако као крст на старинској цркви.</p> <p>Вишња га пуст |
ку.</p> <p>Његов отац, кујунџија Марко, јако се наљутио због тога на свог сина и хтео га убити. |
о да да̑ земљи нов, либералан устав.{S} Јако је љут на реакционаре што су га изневерили прилико |
к.{S} Она је била врло весела, отварала јако своја нешто бледа уста, заборављала на своју сакат |
о отпешачити до Мрчајеваца.{S} Стога је јако уважавао школу.{S} Кад би се о просвети повео разг |
лета кад се Чедомир оженио.{S} Смрт је јако утицала на већ рањену девојкину душу.{S} Она се по |
н младић, човек од поверења.{S} Бели се јако допада.</p> <p>— Е? — зачуди се министар.</p> <p>— |
емаш чега да се женираш.{S} Тетки си се јако допала.{S} Вели, красна цурица.{S} Него, кажем ти |
ла се није бранила.{S} Зенице су јој се јако шириле.{S} Она је шапутала нешто.</p> <p>Чедомир ј |
ну салона, сурва се на канабе, притиште јако обе слепочнице, које су биле као да хоће да прсну, |
за домовином.{S} У његовој природи беше јако развијена чежња за оним што нема, што је различно |
{S} Она је иначе веровала да је он воли јако, јаче него што је он био уопште способан да вели, |
ости, необавештен пролазник би се могао јако преварити.{S} Али оне су крајње пристојне једно шт |
сигурању.</p> <p>Његовој жени је годило јако да постане министерка, т.ј. да јој муж постане мин |
о шта да одговори.{S} Оно га је дирнуло јако, као сва њена писма, па може бити и више.{S} Јер с |
тнилу осветљеног неба, њега обузе једно јако, немирно осећање, слично болу за домовином.{S} У њ |
се ослободи, стежући му у исти мах руку јако.</p> <p>— Не, Чедомире... мој Чедомире...{S} Не, т |
у крв пенушаво одушевљење као од неког јаког пића.{S} Стога је Чедомир редовно посећивао њихов |
, аљкав, носи умашћен шешир и уздигнуту јаку.{S} Он је слободоуман, бар у теорији.{S} Он је за |
ликом. — Изгубили смо много у нераду, у јаловом трвењу.{S} Народи око нас неће чекати да ми доб |
} Отуд долази стална пометња, анархија, јаловост у државној управи.{S} Ако је скупштинска већин |
е то озбиљно.{S} Вашим именом и угледом јамчићете за исправност својих поступака.{S} Живот, смр |
тво које се не да описати, како каже чâ Јанко Веселиновић.</p> <p>У оваквом разговору, у дугим |
таде растресати набрано цвеће.</p> <p>— Јаој, црна, шта ћеш ту? — викну <pb n="217" /> јој Миле |
шеницом.{S} Затим се спустише низ једну јаругу која је некад била друм, па уђоше у једно простр |
само да знате!... чу се отуда њен глас, јасан сад као од чистог метала.</p> <p>— Нису много род |
ер он хоће живот пун, велики, али чист, јасан, без утишавања савести и попуштања приликама.</p> |
Проблем живота изгледао је врло прост и јасан.{S} Дарвин је дефинисао природне законе тако силн |
е једне шумице: врхови од јела, два три јасена, широко лишће од ораха и букет процветале зове.{ |
поменику, окруженом букетом прецветалог јасмина.{S} Учини му се као да га биста посматра упорно |
па-Клеопатра свечано.</p> <p>Било му је јасније него икад да не воли ту девојку, па ипак он пре |
тим разговорима.</p> <p>Никад Илић није јасније осетио два човека који су живели у њему; један: |
ли се ипак осећао срећан?{S} Пре свега, јасно му је било да не воли Белу... не бар оном љубављу |
би она могла волети страсно и одано.{S} Јасно јој је било да он није више њен и да то не може б |
н ђаволасти поглед понављали су немо, а јасно: — Пољуби ме опет... пољуби, пољуби...</p> <p>И Ч |
Илић и осмотри је целу.{S} Видео је сад јасно што синоћ у мраку није могао.{S} Његова драгана н |
че другим, леденим погледом, који му је јасно говорио:</p> <p>— Ниткове!</p> <p>Илић се ломио и |
зу и продужила пут с њом.{S} Било му је јасно да га Лазаревићева избегава намерно, па и да му п |
отом потпуним.{S} Он је хтео да га види јасно, ту, поред себе, да се сав загњури у њега.{S} Он |
јсажа.{S} Обала се огледала у води тако јасно да је гледалац мешао стварност са илузијом.</p> < |
Који?{S} Није знао, али му је сад било јасно да није ништа боље судбине од тог коња са пропали |
дић с пуним уверењем. — Бар данас је то јасно.{S} Нема неба.{S} Постоји <pb n="219" /> само атм |
е, румена лица и задовољних очију.{S} У јасној светлости пролетњег дана шарениле су се разнолик |
атуре, недостајала јој је мушка дубина, јасност у плану.{S} Професори су се обраћали скоро искљ |
јој се да ће се успавати.{S} Али ју је јастук жуљао, обузимала је жеља да понови балет, неснос |
бу и зарони зајапурено лице у хладовите јастуке своје постеље.</p> <p>Младић је дизао главу на |
ена домаћом тканином и опкољена везеним јастуцима, орман од лажне ораховине, талијанска династи |
једну врсту дивана, тако распремљена с јастуцима унаоколо и широком простирком пиротске израде |
прозорима <pb n="208" /> се црвене уски јастучићи, где се жене налакћују и разговарају преко ул |
авој светлости као од драгог камења.{S} Јата врана бунила су се по уличном дрвећу, дизала се у |
>постојећег стања</hi>, антидинастичар, јатак краљоубицâ и шта још не, што је један лични режим |
д, измешан од палата и чатрља.{S} Једно јато сврака прегонило се по остарелом кестењу на улици. |
е се усамљене роде, врло беле.{S} Једно јато неких других тица летело је небом.{S} Близу Вишњиц |
и, али осети да му глас дрхти.{S} Једно јато врабаца крештало је лево у трњаку.{S} Он се окрену |
еко ивањског цвећа.</p> <p>Радоје хтеде јаукнути као рањено живинче, али бол девојке коју је во |
рад за човечанство.{S} Паланка ће бити јача од тебе...{S} Једног дана, ти ћеш се решити за кон |
руком.</p> <p>Тога дана врућина би још јача.{S} Сунце се не види као да се растопило по целом |
ви пољубац.{S} Сласт те успомене би још јача што су је изазивала уста друге девојке.{S} Он осет |
реме.</p> <p>Међутим, последњих година, јачао је све више протест против научног догматизма.{S} |
а је иначе веровала да је он воли јако, јаче него што је он био уопште способан да вели, лудо, |
видела, ишла је оборене главе и храмала јаче него икад.{S} Дотле су пркосили једно другом кад с |
о, ја одо’!“</p> <p>Вишњино срце залупа јаче.{S} Можда ће доћи писмо.{S} Какав ће то радостан д |
да на брани била су подигнута.{S} Ништа јаче у граду није било сазидано: све сам цемент и камен |
уду.</p> <p>Напољу се мрак повлачио све јаче.{S} По шору је играла нека сива светлост.{S} Распо |
подићи многе железничке пруге, развити јаче везе са иностранством даљим од непосредних суседа. |
каткад да се једва чује; затим се дизао јаче, лупао готово, и челичним звуком испуњавао одају к |
ог договарања, и весеље букне, у толико јаче у колико је дотле избегавано; момци су духовити, д |
оје се чежње развијају рано и, у толико јаче, у колико је њено тело трошније.{S} Да је место Че |
јер је осећала нешто ново у себи, нешто јаче од ње, непознато, дубоко и фатално, нешто што је н |
една суза врцну у њеним очима.{S} Нешто јаче од ње заповедало је сад њоме, и она раскопча хаљин |
прошапта девојка — али ја осећам нешто јаче од мене, нешто неправедно, немилосрдно, што ме пла |
о, саблажњиво.</p> <p>— Узми ме — шапну јаче.</p> <p>— Узми ме — шапутало је све у соби.</p> <p |
ени“.{S} Али млади студент био је за њу јаче везан него што је сâм мислио.{S} Раскид са породиц |
де, и ето...</p> <p>Радоје наби качкету јаче на очи, распали лулу, па додаде:</p> <p>— Ја радим |
ва?{S} Зар то није другим речима: право јачега и вештијега, влада аристократије, ропство слабих |
тих влажних, мрачних ноћи, чу се пуцањ, јачи од топа, страшнији од грома, као да се земља преце |
ритета.{S} Интереси упливних појединаца јачи су од закона и реда.{S} Свет се занима политиком ј |
винче, али бол девојке коју је волео би јачи од његовог сопственог.{S} Видео је да она воли нес |
— одговарао је дечко одсечно. — „Немац" је велика прзница; за најмању ствар отера ме на место! |
i>.{S} И ти си погорелац на свој начин, је ли тако?{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!{S} Хоћеш ракије?</p> < |
p> <p>— Тата ће доћи... тата ће доћи... је л’ те да ће доћи?...</p> <p>Госпођа Матовић се такођ |
> <p>— Да; ја га волим... ми се волимо; је л’ те, Чедомире? — одговори девојка узбуђено.</p> <p |
Тако слободна, још више <pb n="101" /> је ушла у социјалистичке идеје, у борбу против формалис |
Недељом и празником свет <pb n="174" /> је ишао, место у цркву, горе у клисуру и дивио се како |
мо њена мајка.{S} Болест <pb n="186" /> је прошла: поменула се, а не вратила се, како кажу наши |
дина, електрични трамвај <pb n="268" /> је носио другарицу његових младих дана у правцу Врачара |
знао и није се чудио: он <pb n="19" /> је себе већ тада прогласио за великог човека.</p> <p>Ка |
ешто мало школе, начинио <pb n="299" /> је каријеру у државној служби.{S} Он пак био је први ђа |
S} Докле ћемо бити сентиментални!...{S} Је ли, колегинице — рече затим гласно — шта ти мислиш о |
ики у очима оних који те окружују...{S} Је ли, Марјане, а би ли ко од богатих?</p> <p>— Они не |
врлине, испунила поукама и забранама. — Је ли слобода допустити оно што је недопуштено, укинути |
ла да се спасе.</p> <pb n="195" /> <p>— Је ли то истина, господине? — упита га госпа-Клеопатра |
о томе ко ће ући у кабинет...</p> <p>— Је ли, тата — прекиде га Младен — хоћеш ли и ти постати |
ара жена донесе што је нудила.</p> <p>— Је ли ти сад боље?</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Али си бле |
{S} Поново је почињао да живи.</p> <p>— Је ли, зете, ти знаш француски... — приметила би му тад |
цигаром дувана убијао досаду.</p> <p>— Је ли ти жао Београда? — упита Радоје своју сусетку.</p |
да би прекратио мучну тишину.</p> <p>— Је л’? — одговори девојка у истом тону.</p> <p>Један но |
редавање — истину не треба крити; треба је послушати, рећи је увек, и увек радити тако да је чо |
Акције су се добро уписивале.{S} Држава је помогла друштво кредитом.{S} И већ се с пролећа прис |
трих као извор у планини.{S} Њена глава је била плава, прави словенски тип, који се у Србији јо |
ло белило између трепавица.{S} Та глава је заводила, бркала мисли, одвлачила у пропаст.</p> <p> |
це је клизило по ведром небу.{S} Морава је жуборила иза једног врбака.{S} Поред ње се отезала ч |
кад је читала забрањене књиге.{S} Једва је чекала да дође подне, да претрчи преко дворишта, пре |
<pb n="251" /> <p>Доиста, Лазаревићева је изгледала врло лепа тако у ружичастом сјају уличне л |
и учитељичину сиротињу.{S} Лазаревићева је остала чиста као кап росе, и чекала будућност и изаб |
ли оне чисте и толико колико она, каква је та грешка коју је учинила и, најзад, ко саставља то |
и без њега остала мала паланчанка каква је била.{S} Он ју је пронашао, увео у друштво, показао |
н спрат и механе за сељаке.{S} Та црква је једини сведок да је Чачак постојао пре нас.{S} Чуо с |
иница</hi>.{S} Од свију чокалиница, ова је најстарија и на најбољем гласу.{S} Читаве бајке прич |
му живот доноси чист приход.{S} Његова је девиза: уживати и успети.{S} Понекад пада у севдах, |
а намерно, па и да му пркоси.{S} Његова је душа патила, његов понос је страдао, његово срце жел |
јој наручила дугу хаљину; из суседства је добијала колача, разног цвећа.</p> <p>— Ово ти посла |
опства слободу.{S} Историја човечанства је састављена од контраста као човечији живот: супротно |
у живот није мазио.{S} Још од детињства је познала дане скомрачења и увреде незадовољених амбиц |
{S} Радоје врати фењер ономе од кога га је узео, поново зграби будак, замахну њиме, поче да коп |
главу и гледаше га кроз сузе, као да га је жалила, као да је жалила себе, као да је жалила њих |
ог присуства.{S} Чинило му се као да га је цео свет напустио, као да му нема најбољега што је и |
рио га тако страшно ножем у трбух да га је послао на онај свет, па после умакао и успео да преб |
али стварна, жива <pb n="23" /> која га је пратила, легала и дизала се с њим из постеље, и са к |
У кући су настајале свађе.{S} Мајка га је грдила, клела.{S} Сестра је претила да се обеси.{S} |
Он је био пун ових фраза.{S} Девојка га је слушала погледом зачуђеним, наивним, благим и жалосн |
у трзали штит од качкете.{S} Девојка га је слушала с пажњом и, у исти мах, са извесним страхом. |
чаја, Иване Јосифовићу —- умиривала га је студенткиња са биологије.</p> <p>Вишња је слушала те |
ико је излагао појединости, освајала га је чама, досада, мрзовоља.</p> <p>— Ето тако — закључи |
.</p> <p>— Краљ се верио! — дочекала га је Бела у кујни, у коју се прво ступало при улазу у вел |
5" /> <p> — То није много — дочекала га је сестра — млад је, леп је, образован, има плате две х |
одушевљавале друге мисли, обузимала га је ватра, осећао се задовољан што је ту, поред ње, што |
се супленту није допадала; опомињала га је сувише шара на зиду у девојачкој соби његове жене.</ |
то предузме какав даљи корак.{S} Она га је избегавала свеједнако, намерно и пркосно.{S} Остајал |
ата и писама које је добијао.{S} Она га је такође приметила.{S} Црвенила се, гледала га весело |
тих леђа.</p> <p>— Ништа.</p> <p>Она га је волела, те би се други на његовом месту можда знао к |
} Оде чак кућа и имање.</p> <p>Вишња га је избегавала кадгод је могла.{S} Чинило јој се да је о |
воје савести.</p> <p>Белино понашање га је такође мучило.{S} Једном би с њим, за столом, говори |
на у дан за комад насушног хлеба, те га је та борба изоштравала, док његова деца добијају то па |
реакције! како је смело тврдио — те га је Илић поучавао за скромну награду.{S} Ову платицу над |
} Вели, заволела је Чедомира још чим га је видела... много јој се допала његова ученост, романт |
ске жеље за допадањем.</p> <p>Младен га је позивао такође:</p> <p>— Хајдете... хајдете.{S} Да в |
епријатељ кога треба савладати, и он га је презирао као тиранина чију је сурову владу рано осет |
пи шешир његовој жени.</p> <p>— И он га је купио?</p> <p>— Купио.{S} Вели ми, тај ми носи педес |
> <p>Није се смејао арапу, сажаљевао га је искрено.{S} Он је себе видео у тој животињи.{S} Зар |
ој рачун учио немачки језик, називао га је <foreign xml:lang="de">Wunderkind</foreign>.{S} Прву |
јне очи и замрљан потпис.{S} Дочекао га је с одмереном љубазношћу и одредио му да предаје латин |
и неки пркос против самог себе терао га је да се излије пред својом старом пријатељицом, ма по |
венијој светској бањи.{S} Виктор Иго га је водио по најсјајнијим и најтамнијим крајевима Париза |
стране био миран.{S} Међутим, мучио га је сукоб његових осећаја: његове љубави према Вишњи и њ |
еч заустави на уснама.{S} Изненадило га је што га госпођа пита за мишљење... она, која му је, п |
и психолози?“ Цело његово биће вукло га је у том тренутку далеко од науке, тамо у ту сивину, ка |
ли није знао шта да одговори.{S} Оно га је дирнуло јако, као сва њена писма, па може бити и виш |
мајчина болест много опасна.{S} Што га је више понављала, све је разумевала боље народске фраз |
.{S} То беше револвер, онај исти што га је некад показивао Зарији Ристићу.{S} Да ли се сети реч |
ти на пут којим је ишла пре него што га је познала.{S} Она је прикупљала своје сирото искуство |
ову кућу као у своју.{S} Газда-Митар га је звао често да га што послуша, напише му писмо или пр |
ати, а патња рађа злоћу.{S} Директор га је звао, саветовао да подеси своје понашање према утврђ |
очи, нечег детињског у осмеху што му га је извајала добра нада и што се чудно мешало са првим ц |
ио је прве две године.{S} О распусту га је чекало једно изненађење код куће.{S} Мајка му рече д |
је једна од првих успомена.{S} Отац га је узео за руку; у пекарници на крају вароши купили су |
мисао да то пише љубљеној девојци, њега је обузимала нека чар, скоро физичка, и он је терао пер |
Ради њега су били ти напори, ради њега је хтела бити ослобођена жена.{S} Нашто онда еманципаци |
тиво подвученим под столицу.{S} До њега је седео Младен, који се никако није хтео скрасити на с |
pe="liminal"> <p> <quote> <hi>Ова књига је посвећена погинулим Србима у ратовима 1912 и 13 годи |
а погледа изненађено у овог човека кога је волела.{S} Он се није претварао.{S} Његове буљаве оч |
рока жалба за Београдом и младићем кога је тамо оставила.</p> <p>— Што ми не пише! — чудила се |
оређивала свога земљака са човеком кога је оставила у Београду, који је такође имао велика одуш |
Он је био његов божански учитељ, у кога је веровао као Турчин у Мухамеда.{S} Дела његових проти |
вљење као од неког јаког пића.{S} Стога је Чедомир редовно посећивао њихова тајна удружења, учи |
него отпешачити до Мрчајеваца.{S} Стога је јако уважавао школу.{S} Кад би се о просвети повео р |
д његове ниске школске спреме.{S} Стога је и Чедомир разумео да ће његова сопствена срећа <pb n |
е да се то десило без његовог знања, да је био жртва глупог случаја, и да... на крају крајева, |
свој прилици у чети Зекиних голаћа, да је ту био рањен, освестио се у неком потоку два дана по |
b n="16" /> села око једне воденице, да је изгубио све што је стекао и пред смрт сачувао једва |
ини добар узор уметничком певању, и, да је хтео мењати хришћанство, он би место крста набио на |
згледала да се отима свакој формули, да је пуна релативности, анархизма и вртоглавице, он је ос |
.</p> <p>Само је Матовић заборављао, да је он, у свом детињству, имао једну опаку, али врло сиг |
вруће, већ врло благо, меко, глатко, да је ваздух био као у купатилу.{S} По тротоару је било до |
се срце цепа.{S} Ја бих хтела, опет, да је видим срећну, задовољну, збринуту.{S} Чедомир је леп |
ку, зажелевши да види своју драгану, да је види целу, разголићену, остављену њему на вољу.</p> |
свет у огромну, мртву, парну машину, да је свео човека на један проблем механике, на једну врст |
, у колико је њено тело трошније.{S} Да је место Чедомира, високог, мршавог студента бледих обр |
ом како је те године било у моди.{S} Да је још имао читаве потпетице на ципелама, могао би се м |
талоне, црвен прсник и капут мрк.{S} Да је то било ново, изгледао би да се увио у тробојку какв |
ек на срце што се крвавило.</p> <p>— Да је и мени да изађем некуд — рече му Бела једног дана ка |
играчку коју је добила и која треба да је поред ње кадгод јој се прохте.{S} Међутим, Илић се б |
еном мишљењу један сиромах ђак треба да је задовољан што улази и у дечју собу; <pb n="9" /> ина |
примети хладно Матовић. — Брак треба да је резултат слободног размишљања.{S} Бојим се да младић |
изашле би му пред очи и нагониле га да је опет види.{S} Срео би се с њом.{S} У погледу који је |
итивизам оптужује се с много разлога да је хтео претворити свет у огромну, мртву, парну машину, |
узимао стид, па радост, па жеља нека да је нестане, да се истопи полако, као комад леда.{S} Чед |
рука у девојке.{S} Она је очекивала да је он назове својом вереницом, дâ јој обећања за цео жи |
га казнила.{S} Она је иначе веровала да је он воли јако, јаче него што је он био уопште способа |
а други мисле о њој.{S} Она је знала да је неко од њених суседа морао приметити кад је ушла с Ч |
ела била љубазна.{S} Она је разумела да је сиротиња један недостатак. „Он сиромах, а ја хрома!“ |
шла затим у министарство и затражила да је поставе за учитељицу.</p> <p>Како је у том селу било |
емећеног здравља и опортунист.{S} Ма да је био висок чиновник, није се могао отрести простачких |
су око ње, и она је била тад уверена да је Београд њено изабрано место.{S} Она долази у њега ка |
м, благим и жалосним, дубоко уверена да је њен живот био дотле празан, недостојан ње као човека |
и што јој сврати пажњу.{S} Она позна да је то државни фијакер по кочијашу, који је носио унифор |
ан, мајка је, а тетки треба мало, па да је заболи глава.</p> <pb n="28" /> <p> С Кајом је била |
а господари кућом и жену која сматра да је њен позив у животу виши од обичне бриге за кујну.{S} |
ети он — Пријатељство које се сматра да је вечито, а које живот распе као плеву!</p> <p>Поред њ |
пустити се у њега.</p> <p>Јер какав да је, живот постоји, он се не може мењати у својој суштин |
лупости...</p> <p>— Читала сам негде да је љубав слађа кад је мрак.{S} Гледаћемо звезде...</p> |
покуша да оспори њен разлог; наведе да је парница поведена, да ће се брак раскинути.</p> <p>— |
па, па се онда заустави, као да виде да је то узалуд, наслони се на дрвену држалицу и изгуби се |
пасуља и пастрме, али за кога тврде да је најукуснији од свих српских пасуља.{S} Један професо |
Чедомира. <pb n="149" /> Осећала је да је њено цело биће везано за њега.{S} Њено срце грчило с |
дио се да не мисли на њу.{S} Хтео је да је заборави.{S} Њена слика се брисала, срце ћутало.{S} |
мати своје ја, бранити оно што мисле да је најбоље, најкорисније, најправедније, борити се прот |
но.{S} Нека вас петао узалуд опомиње да је дан свануо...{S} Нимфе ће радити посао робова!"</p> |
чак и кровови од кућа чинили јој се да је поздрављају пријатељски, а она није могла отићи сама |
ла кадгод је могла.{S} Чинило јој се да је она крива за његову несрећу.{S} Тешко јој је било гл |
ле су велике идеје.{S} Чинило јој се да је поново рођена.{S} Слободно је могла доћи кући, слобо |
сећала прве године.{S} Чинило јој се да је не предусрећу са збиљом коју је она донела.{S} Ђаци |
јег света на улици.{S} Чинило јој се да је све било весело, шалило се много, на лицима није бил |
лело.{S} Куд се окрене чинило јој се да је нешто прати у стопу, нешто хладно дува за њен врат и |
бркале. <pb n="294" /> Чинило му се да је прочитао у некој врло рђавој књизи све што би могао |
<p>— Времена се мењају.{S} Све хоће да је модерно...{S} Дакле, ти кажеш да причекају?</p> <p>— |
у влажном хладу лозиног зеленила, и да је гледа, <pb n="222" /> посматра њу и њен венац са жаљ |
гом, него тако... ради саме власти и да је држи у својим рукама, као тврдица златнике, и да се |
ри да је Илић запросио Белину руку и да је она, као мајка, дала свој благослов, па је погледа п |
је човек видео први пут, помислио би да је горда и надута, али, у иоле познатијем <pb n="104" / |
у његову главу, она се тако угњезди да је ни сами ђаво не би могао отуд ишчупати.{S} Ништа на |
ије требало много вештине па да види да је та животиња одличног соја: високе ноге, развијене са |
нас који га нисмо имали.{S} Знате ли да је то била грдна разлика између робијаша и робијаша, да |
ени у своју лепоту, они нису осетили да је нестало лепог дана.{S} На земљу је била пала нека се |
ти се против онога за што су уверени да је рђаво и опасно. „Остати на власти" постаје им једина |
удаљи. — Боже мој!{S} А мени се чини да је то било тако далеко... даље него детињство.{S} Шта с |
нистар кад му жена саопшти те вечери да је Илић запросио Белину руку и да је она, као мајка, да |
изненадним сјајем.{S} Да ли се сети да је у тој улици први пут видела свога драгана са његовом |
девојка узбуђено.</p> <p>Илић осети да је сад дошло оно велико, оно страшно, језиво што је оче |
војци у истом уздржаном тону.{S} Чак да је и могао од њеног оца и њене куће, он не би смео пове |
мржњу против њега.{S} Обедише га чак да је несавесно руковао с друштвеном имовином, јер се у ка |
, готово голо.{S} Он не би био човек да је могао мислити на шта друго.{S} Плима страсти плавила |
сељаке.{S} Та црква је једини сведок да је Чачак постојао пре нас.{S} Чуо се топот опанака, шкр |
Окрену се од улице с тврдим решењем да је више не види.{S} Поглед му се заустави на зеленом те |
а, најлепша на свету, а ја се кладим да је она најружнија престоница у Европи.</p> <p>Вишња зау |
ки човек сам и ја, па опет кад видим да је нешто боље, што да не радим тако!...{S} Звао сам док |
и младић скромно.</p> <p>— Ја мислим да је то могуће, то ће бити врло корисно, и, надам се, наш |
у човечанство.{S} Не могу да примим да је васељена створена ради гомиле глупака.</p> <p>Девојк |
ив, ја сам имао прилике да се уверим да је он диван материјал, ја сам сигуран да је наш свет до |
јим пословима.{S} Решавао се с муком да је остави.{S} Једанпут се толико задржа да га газда-Мит |
е срушила.{S} Никоме није пало на ум да је диже.{S} Полиција је само дошла, учинила увиђај и оч |
е он диван материјал, ја сам сигуран да је наш свет добра раса.{S} Само му треба поуке.{S} Оста |
кроз сузе, као да га је жалила, као да је жалила себе, као да је жалила њих обоје.</p> <pb n=" |
се из груди, а глава му клонула, као да је неког дуго грлио, љубио.</p> <p>Кад би се Вишња задр |
она је избегавала ова миловања, као да је осећала да се цела љубав не састоји од пољубаца.{S} |
е жалила, као да је жалила себе, као да је жалила њих обоје.</p> <pb n="161" /> <p>— Ми бисмо м |
игу, баци је у угао иза себе, и, као да је хтео утопити своје мисли, он се предаде загрљају кој |
је имао посла с писаном ствари, као да је знао читати и писати.{S} Он је на тај начин давао св |
нце пржило је београдске голети, као да је сијало из пакла.{S} Илић је имао стан, управо кревет |
кође и заклони лице оним цветом, као да је хтела сакрити руменило које јој заплами образе.{S} О |
изна, и осмејкиваше се стидљиво, као да је тражио опроштај што је сиромах.{S} Вишња не замери н |
а је одлазила такође, и то брзо, као да је виле гоне, а враћала се тек у вече, пуна новости.{S} |
су сељачке комисије тако високо, као да је њива засађена смоквом и бадемом.{S} Једна липсала ко |
, загрли их обоје и рече весело, као да је наручивала нову хаљину:</p> <p>— Нека сте благослове |
Илићу брзо, без везе, задихано, као да је онај младић Краљ Отац или неки активни политичар, ка |
у варошкој штедионици, слободно, као да је у механи;</p> <quote> <l>Ој убава, убава девојко, ој |
з својих дупља нешто унезверено, као да је душа стално у послу, зенице грозничаве, занесене, не |
} Девојка је грицкала доњу усну, као да је хтела савладати изненадну жалост која је обузе.{S} М |
темену и управи поглед прозору, као да је хтео себи дати рачуна где се налази и шта се десило. |
трала рит, Дунав, светао ваздух, као да је тражила две беле тице.{S} Њихови погледи се сусретош |
ности; радознало, <pb n="201" /> као да је хтео сазнати како се те ствари догађају.{S} Ослушкив |
на сваком гробу по неко; изгледа као да је гробље оживело, као да су мртви малочас устали из гр |
, виши од ње.{S} И млада девојка као да је хтела узети у одбрану свога новог познаника, подиже |
во, она погледа значајно у Илића као да је хтела сазнати какав су утисак учиниле на њега те реч |
ог његове себичности, тумачио је као да је управљен против њега: било да она не дође на заједни |
е роваш.{S} Мој ма̑л се развлачи као да је Алајбегова слама.{S} Деца <pb n="235" /> су ми неоче |
је била тако бедна да се чинило као да је примила од својих посетилаца навику да пије, па се п |
есхватљиве.</p> <p>— Наш Чедомир као да је пао с Марса! — смејала се госпа-Матовићка, која би к |
спа-Матовићка се зарумени у лицу као да је обузе изненадни страх да догађаји не узму други обрт |
сету младићеву!</p> <p>Ни сама мисао да је Чедомир поново њен није ју могла утешити.{S} Своју г |
учно, што је, можда несвесно, осећао да је он сувише мали да би могао припомоћи тој промени.{S} |
сти, не да би је начинио бољом, него да је дочепа у своје шаке.{S} И он не жели власт да учини |
име остало у публици, сигурније него да је фирма протоколисана код суда.</p> <p>У чокалиници се |
ав пијан.{S} На саслушању је изјавио да је покушао да изврши самоубиство због тога што му се до |
иновника, те је рачуноиспитач мислио да је цела његова несрећа долазила од његове ниске школске |
ти, рећи је увек, и увек радити тако да је човек може рећи.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
мо допуњавало њену лепоту и говорило да је она од оних простодушних бића која иду право и чија |
рке, сама петица.{S} Није се памтило да је неко положио с таквим успехом.{S} Чедомир је положио |
дефинисао природне законе тако силно да је његова философија изгледала као последња реч науке.{ |
Обала се огледала у води тако јасно да је гледалац мешао стварност са илузијом.</p> <p>— Нигде |
ругарице.{S} Само, она нађе за добро да је опомене:</p> <p>— Чувај се Чедомира, Вишњо.{S} Он ни |
и.{S} Ништа на свету није било кадро да је скрене са правога пута : мушки поглед ни рђав пример |
оћу других.{S} Она је осећала просто да је урадила нешто што није требала учинити; и то ју је б |
есе.{S} У соби је мрак, али мало што да је свежије.{S} Из чамовине на прозору цури смола.</p> < |
г стана до њене куће; он се опоменуо да је сутрадан неки празник, кад се нема школе, те предлож |
"30" /> културе једном речи.{S} Кажу да је ова варош по свом положају, после Цариграда и Неапољ |
иста, она му је често тражила мараму да је намирише, нудила му бонбоне, китила га цвећем из сак |
кан кући, па сутрадан јави директору да је болестан, те не може долазити у школу за неко време. |
а је од другова да говоре са завишћу да је то најбоља кондиција у Београду: стан, храна, пријат |
Она се питала шта би мислио њен отац да је сазнао за посету младићеву!</p> <p>Ни сама мисао да |
ла се девојка болно. — Бар једну реч да је здрав.</p> <pb n="223" /> <p>По ручку пређе на трем. |
ребао Дарвин ?</p> <pb n="300" /> <p>Да је на његовом месту био какав ветеран на перу, он би пр |
м светлошћу.{S} У то доба године ливада је најлепша.{S} Зрела трава злати се, прелива као свила |
експлоатацију Моравине снаге.{S} Влада је одобрила правила.{S} Акције су се добро уписивале.{S |
а уморно, тромо, али све даље.{S} Можда је ипак нешто остало од ње?{S} Можда ће најзад наћи неш |
није био ни њој крајњи идеал.{S} Можда је и она <pb n="39" /> имала жеља, и то још раније него |
ожда метафизичари имају право.{S} Можда је узалуд тражити да се животу да̑ вредност у људском с |
{S} Можда га писмо није нашло?{S} Можда је и он отишао из Београда?</p> <p>Међутим, Илић је при |
е поглед да продре даље.</p> <p>— Можда је какво посланство! — одговори младић самом себи.</p> |
Љубав је одбијала стално.{S} Још можда је срећна што се свршило како се свршило.</p> <p>Вишња |
о није имао довољно одважности.{S} Онда је мислио да напише једно писмо госпођи, одрекно им кон |
а — уздахну госпођа у пола воље. — Онда је живот био лак, јевтин.{S} Данас све има своју цену; |
едан закон не може одобрити.{S} Слобода је појела своју децу.</p> <p>— Илићу?</p> <p>— Грађанск |
о поправити.</p> <pb n="230" /> <p>Вода је већ допирала до бедема.{S} У мокром мраку примећивал |
ција, један ђаво!{S} Спас радног народа је у револуцији... и само у револуцији... и опет вам ка |
нешто своје?{S} Корачала је тешко, леђа је сагла, главу оборила ниско; није журила, а није, упр |
, у најужем кругу пријатеља.{S} Госпођа је то објаснила младићу разлогом: </p> <pb n="202" /> < |
мевањем и скептицизмом ?</p> <p>Госпођа је истицала пред децом младићеву ученост и говорила:</p |
писати.{S} Затим, подиже главу и задржа је тако уздигнуту цело време, дајући утисак неког од он |
а цветови на цвет од кромпира.{S} Одаја је била тако мала да ју је испуњавала уска постеља, на |
који је урођен првој младости.{S} Каја је била <pb n="29" /> мала, мршава, жива девојка која ј |
сини времена у којем живим.</p> <p>Каја је била девојка коју живот није мазио.{S} Још од детињс |
су земљом као господарска класа, Србија је изгледала њихов спахилук, о народним потребама није |
ав као авет, са занесеним очима, Зарија је лутао по живом, ироничном и борбеном Београду са изг |
није пало на ум да је диже.{S} Полиција је само дошла, учинила увиђај и очистила њене остатке, |
раљевом оцу улазак у земљу.{S} Реакција је пала.{S} Њени главни стубови скрхали <pb n="6" /> се |
је била Каја, једна његова рођака, која је овде учила девојачку школу.</p> <p>— Море, брате, гд |
ом, задиркивао служавке.{S} Ћерка, која је већ била на удају, није имала наклоности ни према ка |
знам какво добро.{S} Његова жена, која је раније, док су били сами, попуштала прва кад би се п |
о ретко допуштала госпа-Клеопатра, која је <pb n="118" /> волела формалности, добар тон, уструч |
ила довољна.{S} Чедомирова сестра, која је од њега била старија две године, била је већ као дет |
>— То је божанска искра инстинкта, која је човеку остала из природног стања — објашњавао је раз |
в поглед пређе преко главне стазе, која је описивала једну врсту круга, прелете преко гомиле пе |
озрачне измаглице, као фине свиле, која је благо и видљиво дрхтала.{S} Плаве боје просипале се |
му од огледала.{S} У трећој одаји, која је замењивала салон, Илић није био никада.{S} Госпа-Кле |
то оборен, с лептирастом краватом, која је играла око његовог голог, здравог врата.{S} На глави |
з срца.{S} Тај пламен и срдачност, која је звонила у девојкином гласу, чинили су своје дејство. |
ли словослагачи.{S} У њихову собу, која је била за <hi>боље госте</hi> и у исти мах служила за |
тета: најстарију ћерку, Параскеву, која је имала шеснаест година, храмала на леву ногу и којој |
талијанског издања <pb n="157" /> која је требала да представља састанак Ромеа и Јулије.{S} Ст |
дном мислиоцу била одмах апсурд, а која је њему изгледала само немогућа због њега самог, те му |
ек будан, он се ту осећао као риба која је из плитке барице доспела изненада у непрегледни <pb |
"29" /> мала, мршава, жива девојка која је обећавала практичну жену и срећну мајку.</p> <p>Њена |
ада од краљевог двора, једна школа која је раније била механа, и старо гробље, пуно дудова.{S} |
окна, на затворена врата, као тица која је тражила да се спасе.</p> <pb n="195" /> <p>— Је ли т |
е зле стране, извукавши их из куће која је сама попуњавала своје потребе и где је требало новца |
p> <pb n="107" /> <p>У тој средини која је била далеко од праве раскоши, али за Илића представљ |
дај ову воду — рече младић девојци која је стајала поред њега и гледала, стегнутих губица, у ле |
расом чији смо синови и историјом која је израдила <pb n="284" /> нашу судбину.{S} Они су нас |
да целу себе, сву раскошну младост која је бујала у њеним грудима и сваког тренутка јој истерив |
е хтела савладати изненадну жалост која је обузе.{S} Младић је куцао штапом о калдрму и гледао |
ше, добила је награду, једну књигу која је говорила о неговању поврћа.</p> <p>Сад је требало ић |
Затим се спустише низ једну јаругу која је некад била друм, па уђоше у једно пространо двориште |
бог зна чије одеротине у сиву боју која је језиво приличила његовом земљастом лицу.{S} Десна му |
но по коју лепу реч за њу, девојку која је своју ману осећала све дубље једно што је пристизала |
аву, и посматраше дуго своју сенку која је расла поред ње.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ти си памет |
грло доноси једну орфеумску песму која је тада била у моди.</p> <p>— Овоме је све равно до Кос |
ићете — рече Чедомир с поузданошћу која је урођена његовом добу. — Девојачка школа није довољна |
ој. — Зашто онда избегавати ту реч која је тако тесно везана за нас, везана везом најмилијег чо |
о други, млади господине.</p> <p>— Моја је струка...</p> <p>— Ово је државна служба — прекину г |
стар... овде, у овом салону... служавка је брисала трпезарију... ти си се бакћао око новог уста |
на узбуну.{S} Варош се избуди.{S} Река је била разорила брану, заглавила своје корито одроњени |
p> <p>— Шта је с тобом, Вишња? — дочека је. — Озбиљно сам се уплашила.{S} Где си била по овој к |
био већином слаб.{S} Из српског језика је имао стално двојку.{S} Осим тога, задоцњавао је на ч |
е:</p> <pb n="215" /> <quote> <l>Колика је царева ливада</l> <l>На њој нема трна ни грмења.</l> |
јетко.</p> <p>— Пиши јој, болан, мајка је, а тетки треба мало, па да је заболи глава.</p> <pb |
>Имала је право што се журила.{S} Мајка је била опасније болесна него што је отац писао.{S} За |
за себе, и врати се у Београд.{S} Мајка је покушала да се измире.{S} Он јој је одговорио једним |
а узети његову сестру за жену.{S} Мајка је покушавала да га умири, приволи.</p> <p>— Одреци се |
и без икаквог изговора.</p> <p>— Мајка је изашла у варош — одбрани се девојка. — А други?...{S |
а још место елегантне шетње.{S} Девојка је волела ту улицу, веровала у њу.{S} То је била слабос |
игнуо главу и гледао у небо.{S} Девојка је опет посматрала рит, Дунав, светао ваздух, као да је |
покушаше да не кажу истину.{S} Девојка је грицкала доњу усну, као да је хтела савладати изнена |
ветлијих, тежих, страшнијих.{S} Девојка је знала да Илић даје лекције сину новог министра, Мато |
ајале су дуго заједно.{S} Стара девојка је уређивала збирке разних старина : камене стреле, рим |
да будем невесела?</p> <p>Стара девојка је ухвати за руку.</p> <p>— Слушај, слатка Вишња — рече |
се, како кажу наши стари.{S} И девојка је мислила поново на свог пријатеља:</p> <p>— Он не зна |
а силуета једне цигљане.</p> <p>Девојка је становала у близини, те позва свога пратиоца кући да |
ји су потрошили на мене.</p> <p>Девојка је била и сувише озбиљна кад је ово говорила, те се њен |
ме! — промуца њен глас.</p> <p>Девојка је падала у све већи занос.{S} Скупи кошуљу позади и пр |
рећна унела га у ову собу.{S} Простирка је била лепа, али се супленту није допадала; опомињала |
је први ђак у сваком разреду, четворка је за њега била увреда, никад је није добио.{S} Десио м |
жену која ју је наместила.{S} Матовићка је имала развијено тело, као у жандарма, крупну главу, |
би он измакао из куће, госпа-Матовићка је одлазила такође, и то брзо, као да је виле гоне, а в |
ације које је планета хранила.{S} Наука је одредила свакој звезди своје место и пут којега се м |
хтео скрасити на своме месту; до дечка је била једна близнакиња, а преко:{S} Бела са другом се |
е забележен јучерањи случај.{S} Белешка је гласила :</p> <quote> <hi>Досадила му самарица.</hi> |
јка била обдарена.{S} Румена крв шибала је под њеним округлим образима чак до првих праменова к |
планина у дну.{S} С друге стране, обала је била ниска, пошумљена барским дрвећем црног зеленила |
о се вратила из Београда.{S} Избегавала је његов поглед.{S} Пуштала га да говори, и тек тако, г |
је пролазио без догађаја.{S} Избегавала је посете, састанке.{S} Кад би се пак и нашла у друштву |
не, неразумљиве речи.</p> <p>Избегавала је да иде на универзитет.</p> <pb n="182" /> <p>— Како |
у награду.{S} Ову платицу надокнађавала је госпа-Матовићка у пажљивом опхођењу, у слатком и каф |
{S} Коса, још црња од очију, окружавала је њено лице као талас.{S} Њено данашње одушевљење дава |
{S} Парадоксална љубав чула достизавала је свој врхунац.</p> <p>Тада се зачу један шум на врати |
знаке свога узбуђења.</p> <p>Познавала је добро ту аду, аустриску стражару преко пута, вијугав |
се у њој рађала без разлога, испуњавала је њену целу душу.{S} Она је веровала у Чедомира, он је |
дугим ропством под Турцима, испуњавала је тај посвећени кут Београда и била његов најбољи укра |
/p> <p>Гомила разних осећања испуњавала је сад њену душу.{S} Као врхунац свега, била је нестрпљ |
ствена визија младе девојке васкрсавала је, као митолошке тице из пепела.{S} Боле (!дуго о) га |
пригревици украј Мораве.{S} Покушавала је да веже своје мисли за свакидашње кућне ситнице, тру |
ји је позива Кајин рођак.{S} Покушавала је да се отресе те мисли, <pb n="36" /> која ју је опсе |
државање неке врсте племства, захтевала је скупоцена одела, свечане ручкове, у кући се кувало д |
тне интриге удатих другарица, захтевала је раскош министарских домова што се слабо поклапало са |
рововима и раштрканом селу, приређивала је зора величанствен ватромет.{S} Аница потрча хитро да |
усретне, било да поразговара, очекивала је из првог погледа подсмех, подозрење, осуду.{S} Њој н |
ва.{S} Та пространа тишина притискивала је младу девојку. </p> <p>— Удај се, драга Вишња — прод |
њена шеширом од зелене свиле, разливала је са̑но своју хладну светлост по интимном намештају су |
авете опробаних пријатеља.{S} Угушивала је глас савести.{S} И, он је сад оставља...</p> <p>— Бе |
ј је пролазило у беспослицама, неговала је нешто цвећа, везла по коју мараму, читала, по каткад |
и вагона и остала гвожђарија образовала је црну, зарђалу масу.{S} На неколико места пушило се.{ |
енком.</p> <p>— Шта ћу му ја! — слегала је девојка раменима.</p> <p>— Вишња Лазаревна! — чуо би |
е на кратко са целом прошлошћу.{S} Дала је реч својој другарици да јој проводаџише за прву прил |
} С јесени поче да пада киша.{S} Падала је из дана у дан.{S} То не беше ситна, јесења киша, већ |
кошуљи, боса.{S} Као ван себе, гледала је своју слику, слику не ње, него друге жене, не жене, |
иже савести било је нестало.{S} Гледала је на онај догађај с Чедомиром у њеној соби мирно, као |
у.{S} Па опет, чим је устала, погледала је на врата где је синоћ оставила венац.</p> <p>Он је с |
одражавала идејним друговима.{S} Седала је у прве клупе да би професора чула што боље.{S} Уписа |
говора на Моравиној обали.{S} Погађала је да му се допада.{S} То јој би мило, али убрзо одби т |
ску блузу од обичне материје.{S} Држала је руке у крилу. <pb n="52" /> На глави јој је био прос |
кућица за црпење воде на обали пружала је своју гвоздену руку као нека ружна добричина.{S} Неб |
рхтала је на зиду.{S} Даље мало, пузала је, разлиставала се стара лоза, пуштала у вис своје соч |
а.{S} Тамно жута чарапа од конца вајала је дивно листове њене здраве ноге.{S} Изнад њеног рамен |
е остао.</p> <p>Лево, на столу, стајала је рпа исписаних страница.{S} Скупи их и стаде прелиста |
а дође.{S} На отвореним вратима стајала је Белина мајка још непрестано.</p> <p>Она је била ушла |
ут своју драгану.{S} У врх пута стајала је још она клупа на <pb n="97" /> којој су седели.{S} П |
излетима, месним скупштинама, остајала је усамљена.{S} Младићи је нису волели, претпостављали |
једнако, намерно и пркосно.{S} Остајала је у салону тек кад има још некога.{S} У варош, и кад б |
ћеш, једном, и мене оставити — одбијала је његова умиљавања — и чудити се... и смејати предрасу |
певка.{S} Из планинског склопа избијала је река као из неке чељусти.{S} Иза њих је била варош: |
исуре.{S} На извесним местима пробијала је Морава то зеленило и текла преко плићака, испод подр |
, славуји певали.{S} Нова трава клијала је испод трња, снег копнио по <pb n="237" /> околним ви |
ци.{S} Споредна капија на Двору зврјала је широм отворена.{S} Унутра се светлила чиста калдрма, |
обројним нежностима; њена љубав ласкала је његовим жељама да живи и буде срећан.{S} Млади човек |
на се мирила са том вароши, заборављала је на рђаве часове које је у њој доживела; успомене, он |
Хајде, испрати нас донекле, — чаврљала је рођака. — Не станујем далеко.{S} Да само знаш како м |
е и сад дебелу сенку преко улице, имала је још нечега пријатељског и још била најлепша кућа у Б |
S} У мешењу колача се одликовала: имала је шесдесет четири рецепта за разне врсте.{S} Њен главн |
да то неће увек тако трајати.{S} Имала је четири детета: најстарију ћерку, Параскеву, која је |
ој је пролазила врло пријатно.{S} Имала је доста друштва.{S} Није осећала Чедомирово одсуство.{ |
ска милина.{S} Девојка поред њега имала је зеленкаст жакет који је врло лепо доликовао њеној пл |
а приону око свога кофера.</p> <p>Имала је право што се журила.{S} Мајка је била опасније болес |
рену главу и продужи даље.</p> <p>Имала је утисак као да лута по неком напуштеном месту: све је |
и.{S} Али ју је јастук жуљао, обузимала је жеља да понови балет, несносна врућина пекла ју је и |
адост се сушила у њеном срцу, обузимала је нека сумња, почетци кајања, нека необјашњива бојазан |
тпуно, пуним срцем.{S} Сад пак, примала је хладно те изливе паланачких симпатија.{S} Приговарал |
, за одрицање.{S} Лака и површна, знала је живети само за своје задовољство и мислити једино на |
Матовићка не хтеде наваљивати.{S} Знала је да јој је муж врло тврдоглав.{S} Стога узе други пут |
у па све до чела и главе.</p> <p>Сањала је да су ишли пешке, као у селу.{S} Било је у сватовима |
лижавао крају.{S} Велика Школа почињала је поново да оживљава.{S} По њеним просторијама су одје |
ве паланачких симпатија.{S} Приговарала је себи за то: што год има добила је од тог оца са вели |
посуђе.{S} Из одшкринуте магазе ударала је кисела воња на јеличко вино.{S} Један зрак сунца игр |
ечерња.{S} Једна чета војника марширала је са стрелишта у касарну.{S} У вече, један чича, с кан |
што је пријатно.{S} Свога мужа сматрала је за нову играчку коју је добила и која треба да је по |
могла утешити.{S} Своју грешку сматрала је за кривицу.{S} Стид ју је било и од самог Илића, а р |
ео је био пуст.{S} Влажна пољана дисала је новом, великом надом.</p> <p>— Што ми то раније ниси |
би професора чула што боље.{S} Уписала је и часове који по уредби нису били обавезни.{S} Хвата |
о уредби нису били обавезни.{S} Хватала је прибелешке.{S} Није разумевала многе ствари.{S} Диви |
лободе падала јој је најтеже.{S} Читала је књиге, седела крај прозора што гледа на сокак и посм |
на променила.{S} Настао мрак.{S} Остала је сама са Илићем.{S} Њу је обузимао стид, па радост, п |
дужности : — Наша модерна жена изостала је далеко иза жена цивилизованих народа.</p> <p>— Да.{S |
} Збогом.</p> <pb n="291" /> <p>Постала је она стара Вишња, којој је морал патријархалне куће з |
ова сенка, неправилна и крупна, дрхтала је на зиду.{S} Даље мало, пузала је, разлиставала се ст |
муселинска блуза; лака материја дрхтала је при сваком даху и покривала божанствену бисту и њене |
а.{S} Поред све равноправности, осећала је да ипак није једнака својим друговима.{S} Није имала |
не с Чедомиром још за тренутак, осећала је да се неће моћи савладати, да ће бризнути у плач... |
о воли Чедомира. <pb n="149" /> Осећала је да је њено цело биће везано за њега.{S} Њено срце гр |
доју допала јој се посебице.{S} Осећала је дубоку захвалност према младом земљаку који се тако |
е, не могу.{S} Журим се.</p> <p>Осећала је како јој је тешко у души.</p> <p>Грло ју је стезало |
ниверзитету.{S} Старинска зграда бацала је и сад дебелу сенку преко улице, имала је још нечега |
ом кором.{S} Зграда Велике Школе бацала је дебелу сенку чак преко улице.{S} Даље од ње, по једн |
рење које завиди, али та срећа дотицала је се неугодно.{S} Срце јој се стезало, њена душа је пл |
ву није хтела видети.{S} Ипак, корачала је даље.{S} Надала се да ће се сакрити.{S} Подржавала ј |
о попуштање од правог пута.{S} Корачала је брзо, али сигурно, и изгуби се не окренувши се.</p> |
ће најзад наћи нешто своје?{S} Корачала је тешко, леђа је сагла, главу оборила ниско; није жури |
м човека који је ишао поред ње, слушала је радознало и жудно његове речи... речи школованог чов |
ну новог министра, Матовића.{S} Слушала је од другова да говоре са завишћу да је то најбоља кон |
демска слобода јој је пријала.{S} Могла је уредити свој живот по својој вољи, излазити куд хоће |
поређење између те две девојке.{S} Бела је тражила задовољство не по осећању него по памети, из |
езазлено и у исти мах несташно.{S} Бела је имала бело лице с кожом која се чинила као постављен |
Тај младић није ни школу свршио, а Бела је још дете.</p> <p>— Бела ми је терет на грудима — при |
је директор.</p> <pb n="264" /> <p>Бела је сад имала киселих паприка колико хоће, али, пренета |
ous, ma chère</foreign>!...</p> <p>Бела је наследила од оца тврдоглав карактер, па ипак је почи |
</p> <p>Нико не рече ништа.</p> <p>Бела је устала, пошла неколико корака ка углу од собе, и онд |
разговарамо као пријатељи.</p> <p>Бела је била узела судове и пошла вратима да их однесе, па с |
те трошкове пред министром.</p> <p>Бела је посвећивала Илића у те куповине, питала га за савет |
чних гласова звоне око нас.</p> <p>Бела је стојала пред њим.{S} Њене очи завијао је вео видљиво |
а, колико је имала пред свадбу, провела је беспослена, размажена и више мање срећна.{S} Она ниј |
зи, са ниском мерџана око врата, седела је у својој клупи и преслишавала <pb n="37" /> се из ме |
не забаве <pb n="35" /> у школи, видела је сад нову варош пуну младих људи, који се боре против |
ма.{S} Кад се спремила за школу, видела је да још има доста времена.{S} Па ипак је готово трчал |
рестонице учини јој се бедно.{S} Видела је по њему рабатне чатрље које дотле није примећивала.{ |
рећи.{S} Тек, заједно с Илићем, мрзела је сад и остале студенте, те младе људе, што праве мани |
је сад признала све.{S} Вели, заволела је Чедомира још чим га је видела... много јој се допала |
ше се да накнади домаћицу кући.{S} Мела је собе, пропирала рубље, требила поврће, кувала запршк |
ећала пред њим никаквог стида.{S} Хтела је да му се преда одмах, ту, на тој пространој пољани.{ |
се заустави код огледала.</p> <p>Хтела је да види на њој самој колико га мрзи.{S} Један крај њ |
д њену душу.{S} Као врхунац свега, била је нестрпљива жеља да напакости Илићу, свету, самој себ |
.</p> <p>Њена другарица, напротив, била је крупна, доста пуна за своје године, дубоких, угасити |
е од њега била старија две године, била је већ као дете каћиперка и, у домаћим свађама, стално |
или.{S} Као прво што се очекивало, била је амнестија политичких криваца.</p> <p>Све је то Бела |
Вићентије Симић, секретар суда.{S} Била је пуна хвале за младог чиновника.{S} Тако исто и сестр |
ејасно, непотпуно, само главом.{S} Била је права противност Бели.{S} Чедомир натуче шешир на оч |
е трудила.{S} Њена права симпатија била је давно оставила домазлук и више се није враћала.{S} Њ |
другарицу; брзо се трже, њена рука била је хладна као мртва.{S} Он је поново прихвати и принесе |
је.</p> <p>Прави разлог тој одлуци била је Бела.{S} Она није могла издржати цео дан на ногама, |
<pb n="150" /> <head>XIV</head> <p>Била је недеља кад је Вишња пришла Чедомиру.{S} Дан је био в |
его ранијих година.{S} Шта више, добила је награду, једну књигу која је говорила о неговању пов |
уштала прва кад би се посвађали, добила је сад у мајци сигурну савезницу, те се свађама није ви |
арала је себи за то: што год има добила је од тог оца са великим, меснатим носем, од те мајке, |
се свађама није видело краја.{S} Губила је и оно мало поштовања што је дотле имала према свом м |
ала што иде у престоницу.{S} Заборавила је многе раније непријатности.{S} Велика варош на утоци |
ава коса, очешљана на раздељак, правила је врло згодан оквир њеном лепом лицу.{S} Њене очи мило |
Да би пак утишала своју савест, радила је готово претерано на школским предметима.{S} Положила |
S} Онда узе неки други посао.{S} Радила је двоструко само да не остане на само са својим мислим |
е беху као привезане; цела варош радила је око њега, само се он осећао неспособан за најмањи по |
аспремања куће, готовљења ручка, водила је гласне разговоре.{S} Међу њима видели се бољи чиновн |
о у себи.</p> <p>По целе дане проводила је у својој соби, читала прибелешке, разгледала непрочи |
<p>— Извол'те, господин Илићу — нудила је Бела кајсију коју је сама искрижала и прекидала прич |
тављала границе. <pb n="139" /> Тражила је навалице срећу.{S} Опасности су јој годиле.</p> <p>Ј |
к млаких београдских вечери.{S} Тражила је у њима нешто ново, изненадно, добро, нешто што ће до |
ано на школским предметима.{S} Положила је испите врло добро, боље него ранијих година.{S} Шта |
су је.{S} Своме препуном срцу налазила је одушке у цвећу, сагињала се, кидала га, мирисала, ст |
г пролетњег поподнева.</p> <p>Прелазила је преко Батал-џамије.</p> <p>То беше један велики праз |
S} По неколико пута преко дана излазила је ту у шетњу у доба кад је мислила реформисати друштво |
буде!...{S}" Београд је велики, мислила је тада, он је као море: путеви су безбројни, живот шум |
ак. „Он сиромах, а ја хрома!“ — мислила је и веровала да су тако равни једно другом.</p> <pb n= |
остане без спреме, као сироче — бранила је госпођа те трошкове пред министром.</p> <p>Бела је п |
е школе.{S} Четири часа доцније звонила је вечерња.{S} Једна чета војника марширала је са стрел |
ај на отплату.{S} При избору, поклонила је нарочиту пажњу на салон.</p> <p>— Дивно! — говориле |
пут којега се мора држати.{S} Измерила је сунце, пронашла материје од којих је састављено.{S} |
уша да заметне разговор с њом; говорила је о тој методици, глас јој је дрхтао, бојала се да њен |
е: хрома млада, хрома млада! — говорила је девојка мајци гласом у којем је одјекивала жалба и п |
орили.</p> <p>— Чудан народ! — говорила је газдарица својој вратарки за њих. — Постеља до посте |
<p>— Само још фале прангије! — говорила је нова баба и певуцкала неку популарну арију.</p> </di |
о бих погледала у очи Илићу! — говорила је немо у себи.</p> <p>По целе дане проводила је у свој |
p> <p>— Одреци се наследства — говорила је — па ће ти се осигурати издржавање све док не свршиш |
у је ствар, треба се уверити — говорила је себи.</p> <p>Али како?</p> <p>И на ово питање она од |
оје није заслужио ону увреду — говорила је у себи.</p> <p>С тим прекором мешала се широка жалба |
и смејати предрасудама!</p> <p>Говорила је то да би га казнила.{S} Она је иначе веровала да је |
ељи, у венцу од тепсија и шерпи, висила је јевтина слика талијанског издања <pb n="157" /> која |
још једно другом да кажемо? — пркосила је Вишња непрестано.</p> <p>— Имам да ти кажем мој живо |
отвори, боса, само у кошуљи.{S} Носила је један велики формулар и молила га да јој то испуни, |
ешто своје маневре од других.{S} Носила је редовно послужење кад је младић држао лекцију њеном |
<p>Кад је Вишња стигла у Чачак, осетила је тек ту сву супротност између живота који је предузим |
лаву на њене груди, на тело.{S} Осетила је тај загрљај као жив.{S} Свест јој се губила.{S} У уш |
ије од којих је састављено.{S} Укротила је гром и разоружала небо.{S} Проблем живота изгледао ј |
д писмоноше и коњичког официра.{S} Кола је сретоше убрзо.{S} Погледа нехотице у кочијаша, па он |
p>Вратила се одмах у село.{S} Прекинула је на кратко са целом прошлошћу.{S} Дала је реч својој |
риз.</p> <p>— Ја у Француску? — викнула је кад јој је муж поменуо пут. — Жива нећу, а мртву ме |
Каја.</p> <p>— Лазаревићева! — кликнула је весело Каја и обесила јој се око врата, па је пољуби |
ог дућана.</p> <p>— Бог с тобом! — чула је забрану унапред. — Шта ће рећи свет кад те виде саму |
ну реч водила госпа-Клеопатра.{S} Нашла је једног јеврејског трговца који је дао намештај на от |
своју жену.{S} Она га није видела, ишла је оборене главе и храмала јаче него икад.{S} Дотле су |
га.{S} У варош, и кад би излазила, ишла је у пратњи госпа-Клеопатре.{S} Иначе је Бела крила веш |
три, она се појави пред Двором.{S} Ишла је одмереним кораком и гледала преда се.{S} На пола рас |
ао, наслоњен на стуб једне лампе, пошла је брже и пријатељски му пружила своју руку, покапану м |
..</p> <p>— Остави ту пушку.{S} Не ваља је показивати у пијаном друштву — прекину га Зарија, па |
и, свила, модни журнали.{S} Једна шваља је најмљена под надницу.</p> <p>— Сутра да ми што буде, |
аз се ширио све више.{S} Међутим, земља је стајала пред великим радовима.{S} Морало се извршити |
м намештају супружанске собе.{S} С поља је допирао хук плахе кише.{S} С времена на време млезев |
азидана од ћерпича и дасака, ова чатрља је била тако бедна да се чинило као да је примила од св |
дакле, прошлост.{S} Она се не врати, ма је звао колико хоћеш.{S} Просто: пиши пропало.</p> <pb |
ужи:</p> <p>— Најзад, свеједно.{S} Нама је већ изречена пресуда.{S} Ми имамо да бирамо између о |
на храну.{S} Њему ће се познати, а нама је свеједно: куд једемо сви, биће и за њега...{S} Можем |
о по старинским пањевима.{S} У кафанама је врило као на вашару.</p> <p>— Овим сељацима засја ел |
новали су радикални клуб.{S} Међу овима је био и Чедомир.</p> <p>Вишња пак остаде даље на барик |
а воћка, невина као дивља ружа.{S} Зима је попусти.{S} Њени се образи запламише.{S} У срцу осет |
гла мешати у његове личне ствари којима је он први и једини господар!</p> <p>Обоје су били обор |
певале су му заносне мелодије, у којима је налазио извор своме одушевљењу.{S} У њиховом неиспис |
но још веће изненађење.</p> <p>У колима је седео Илић с једном девојком, којој примети само гла |
а добро и изврсних намера.{S} Али, њима је нови живот убризгао сталешке мржње и понижења.{S} Њи |
за девојке с великим миразима.{S} Њима је свеједно који режим влада, јер им је сваки добар... |
/p> <p>Пут се био изгубио.{S} Пред њима је стајала једна железничка пруга.</p> <p>— Ту близу, г |
вукла су земљу у арабама.{S} Међу њима је Чедомир још раније запазио једног коња, врло лепог, |
гарица из девојачке школе.{S} Међу њима је била и Каја.</p> <p>— Лазаревићева! — кликнула је ве |
а кола за свој нови терет.{S} Међу њима је био и арап.{S} Носио је и сад главу оборену и климао |
о.{S} Убијен је краљ тиранин, осигурана је слобода штампе, уставом су дате све грађанске гарант |
уштају да се задиркују.</p> <p>— Хладна је као тестија! — рекао је о њој једном неко иза њених |
међу којима се свака разликовала: једна је била гвоздена, друга дрвена, трећа на ногаре.{S} Ту |
ложити рачун — примети Вишња. — Народна је реч пресудна, народ је суверен.</p> <p>— Народ су би |
газдарица.{S} Добра <pb n="301" /> жена је била отворила врата лагано да би га што мање узнемир |
оцкан, Илићу — рече затим. — Твоја жена је још твоја.</p> <p>Он покуша да оспори њен разлог; на |
ути се суд киселих краставаца, изложена је чинија обичног сира и неколико хлебова од гроша.{S} |
пођа после неколико тренутака. — Празна је, држим само неколико венаца лука.</p> <p>— А шта ћеш |
и су се навикивали на арапа.{S} Средина је чинила своје.{S} Постао је обична таљигашка рага.</p |
е у прашини сунца на заласку.{S} Долина је била пуна примитивних баштованџиница, где су се узди |
је било још високо.{S} Општинска утрина је дрхтала под његовом сребрнастом светлошћу.{S} У то д |
ле су се у озеленелој трави.{S} Општина је била посадила нешто дрвећа, али као што је то обичај |
баре.{S} Земља се клизала.{S} Помрчина је била велика.{S} На пола улице застаде да предахне.{S |
> као у топлом гнезду.{S} Дубока тишина је повећавала чаробност тренутка.</p> <p>— Дођи ми једн |
.{S} Повучена у себе и тако здрава, она је изгледала нешто неспретна, али то је само допуњавало |
а ради њега и ради својих родитеља, она је желела бити најбоља жена на свету.{S} Она није призн |
{S} Са нешто урођеног византинизма, она је имала јединствену вештину да измири у себи жену која |
ва.{S} Мирно, предано, сваког дана, она је учила <pb n="228" /> мале сељачиће писати и читати, |
тан, прав.{S} Ћерка једног трговца, она је несвесно осећала колико је висока цена Радојевим чво |
n="114" /> према њој.{S} И сем тог, она је била болешљива, нервозна девојчица, код које се чежњ |
је пратила туга од промашене удаје, она је, против свега, носила у дну срца успомену на младића |
и истрже руку.</p> <p>Па и доцније, она је избегавала ова миловања, као да је осећала да се цел |
ад је на пољу светло и благо време, она је мислила на протекле догађаје са много искреног сажаљ |
пратили једно друго до куће.{S} И, она је легала сва срећна, певушећи своју омиљену песму: „Су |
"17" /> чиновничких влада у Србији, она је била вечито за одржавање неке врсте племства, захтев |
ао мачка.{S} Али кад би се растали, она је претресала у мислима дуго што јој је Илић говорио.{S |
део на улици, па кад је хтео прићи, она је зауставила неку своју познаницу на пролазу и продужи |
кренуо и пошао ка својој другарици, она је стајала сама у зраку пуном кише.{S} Све је око ње би |
се није правдала пред самом собом, она је губила присуство <pb n="181" /> духа и питала се шта |
а прегнућа.{S} Својом малом главом, она је обухватала ове обадве широке царевине мисли и трудил |
млада горопадно.</p> <p>У осталом, она је врло мало личила на оне традиционалне младе са оборе |
ла њен најљући противник.{S} Овако, она је била њена ватрена поборница, није могла да схвати св |
познатијем <pb n="104" /> друштву, она је говорила много, није бирала речи и пребацивала се.{S |
</p> <p>Она је још волела Чедомира; она је само њега волела.{S} Поред свих мана, он је био њој |
ји је дућан био одмах до њихова.{S} Она је била провела готово цело детињство са њом и њеним бр |
ишла пре него што га је познала.{S} Она је прикупљала своје сирото искуство као бродоломник на |
а и онога којим је дотле живела.{S} Она је била кћи Митра С. Лазаревића, бакалина.{S} Њен отац |
Говорила је то да би га казнила.{S} Она је иначе веровала да је он воли јако, јаче него што је |
адао јој је око раздрљеног грла.{S} Она је губила главу, као гуска коју појуре са две стране.{S |
о никакве важности сујеверицама.{S} Она је тако рећи била без религије, изложена раном утицају |
студента да иде својим путевима.{S} Она је била само нешто пролазно... само један ступањ у висо |
p>Посебице је Бела била љубазна.{S} Она је разумела да је сиротиња један недостатак. „Он сирома |
у ту издају заједничких убеђења.{S} Она је ишла у крајност као све жене.{S} Да јој је Илић у по |
изнавала себе за свог господара.{S} Она је заборављала прво правило свога новог васпитања да мл |
ла љубав не састоји од пољубаца.{S} Она је ту остала непоколебљива.{S} Ништа није било кадро из |
је била слабост ове учене главе.{S} Она је кроз њу гледала свој велики Београд.{S} По неколико |
је Чедомир обично држао лекције.{S} Она је била испуњена трима постељама, међу којима се свака |
свемоћ слободе и њене заточнике.{S} Она је била кадра да скочи на дрског човека, као мачка.{S} |
спа-Клеопатра је брала лаворике.{S} Она је сад говорила своме мужу:</p> <p>— Јеси ли видео да с |
у којом се проси рука у девојке.{S} Она је очекивала да је он назове својом вереницом, дâ јој о |
рабриле, подизале, одушевљавале.{S} Она је веровала у њих, у њино брзо остварење, у њихов велик |
S} Зенице су јој се јако шириле.{S} Она је шапутала нешто.</p> <p>Чедомир јој се приближи.{S} У |
е куће осети као код своје куће.{S} Она је била изашла из уског живота, она му више није припад |
сао.{S} Није хтела да га понизи.{S} Она је преклињала...{S} Црте на њеном лицу беху се развукле |
кола није довољна модерној жени.{S} Она је уска, непрактична, несавремена; она не даје позитивн |
ти.{S} Белу није могао оставити.{S} Она је била ту, она му се нудила, љубила га без питања, укр |
право у лице; она не спусти очи.{S} Она је била обучена у матроску блузу од обичне материје.{S} |
би постао њен муж, о њој самој.{S} Она је зрела као зрела воћка, невина као дивља ружа.{S} Зим |
питала се шта други мисле о њој.{S} Она је знала да је неко од њених суседа морао приметити кад |
, док му је Вишња била изузетак.{S} Она је одржала реч и дошла тачно.{S} Баш кад сказаљке на са |
е он дати овакав или онакав ток.{S} Она је била врло весела, отварала јако своја нешто бледа ус |
а се дешавало са њеним драганом.{S} Она је седела у Чачку и стално чекала његов одговор.{S} Дан |
у исти мах, са извесним страхом.{S} Она је несвесно упоређивала свога земљака са човеком кога ј |
ко:{S} Бела са другом сестрицом.{S} Она је требала да држи под присмотром обе девојчице те да т |
и кад су толико остали на само.{S} Она је полагала на мишљење околине.{S} Било да се с ким сус |
ове тоалете њен најлепши оквир.{S} Она је била као створена за нормална осећања жене.{S} Све ј |
заревићеву како му иде у сусрет.{S} Она је била обучена у хаљине затворено плаве боје, чији је |
тић у папучици, обешеној о зиду.{S} Она је гледала неодређено, преда се.{S} Илић је био полуга |
хумана друштва, водила политику.{S} Она је волела те изласке, при којима јој се давала прилика |
рибрано, као пијаница по занату.{S} Она је сматрала пољупце као шећерлему, пуцала језиком и тра |
а, испуњавала је њену целу душу.{S} Она је веровала у Чедомира, он је воли... они се поново вол |
мела бранити себе помоћу других.{S} Она је осећала просто да је урадила нешто што није требала |
ари плаха киша.{S} Шта то смета?{S} Она је ишла уморно, тромо, али све даље.{S} Можда је ипак н |
моја — насмеја се стара девојка. — Она је одвише чедо наших крајева, јужног сунца и јевтине шљ |
еног мужа, неће моћи рећи:</p> <p>— Она је била моја драгана.{S} Ја сам је грлио.</p> <p>Стога |
том глас неког из њеног друштва, и она је већ заборављала на свог првог учитеља.</p> <p>То је |
ене, оне лепше, ницале су око ње, и она је била тад уверена да је Београд њено изабрано место.{ |
Сећаш ли се наше школе!...</p> <p>И она је загрли опет присно и свесрдно.</p> <p>Између живота |
<p>— Богаљ, богаљ, богаљ!...</p> <p>Она је сад презирала свога драгана, тога човека са ногама к |
..{S} Ено, зове те служавка.</p> <p>Она је због Чедомира променила цео <pb n="226" /> живот.{S} |
не... — прекину га девојка.</p> <p>Она је погађала његову мисао.{S} Није хтела да га понизи.{S |
p>— Како? — зачуди се Вишња.</p> <p>Она је ишла поред њега лаганим кораком и строга.{S} Њеном п |
— закључила би убрзо затим.</p> <p>Она је била људски створ, завезан за земљу.{S} И још нешто |
а, са несакривеним прекором.</p> <p>Она је још волела Чедомира; она је само њега волела.{S} Пор |
Белина мајка још непрестано.</p> <p>Она је била ушла с озбиљним изразом неумитног судије, израз |
к погледа госпођицу Матовић.</p> <p>Она је седела до њега и посматрала га весело, готово безазл |
ену, остављену њему на вољу.</p> <p>Она је лежала, као дете, изваљена на његову мишицу.{S} Прам |
и ли се свикла на наш живот?</p> <p>Она је била и сад мала, жива женска, још је имала свој урођ |
е надошлу, усталасану, помамну: страшна је тада, риче, бесни, ваља храстове, односи ћуприје, <p |
е његова ћутања на њено писмо.{S} Сумња је уједе за срце.{S} Учини јој се да тоне, да се земља |
ним поверењем у себе.{S} Њега пак сумња је задржавала сад у свему што би предузео.</p> <p>Избег |
она рекне.</p> <p>У тим мислима, Вишња је прекидала паковање ствари, отварала поново очево пис |
малог празника кад жене не раде, Вишња је седела код Остојићевих, кад Радоје дође с једним сво |
<head>XIII</head> <p>За то време, Вишња је уредно похађала предавања, читала руске књиге и подр |
ограда у Чачку.</p> <p>По вечери, Вишња је излазила с мајком на клупу пред кућом.{S} Њихова клу |
да будемо срећни.</p> <p>Дрхтећи, Вишња је гледала у своју другарицу и није речи могла рећи.</p |
је лагано друмом поред Мораве.{S} Вишња је ћутала.{S} Њене угасите очи мериле су немо зелено ко |
ачинили своје собе за спавање.{S} Вишња је распремала кућу, а Аница кувала.{S} После часова ост |
тице да се чује.{S} Биље зри.{S} Вишња је спустила завесе.{S} У соби је мрак, али мало што да |
p> <p>Није Радоје мрзео школу.{S} Вишња је то знала.{S} Он јој је рекао једном приликом, <pb n= |
вимо као чела на каквом цвету.{S} Вишња је несвесно пила миље из ваздуха тога дана, опијала се |
ља нашим мислима?{S} Те исте ноћи Вишња је сањала да се удаје за Чедомира.{S} Сан је био тако ј |
pb n="227" /> <head>XXI</head> <p>Вишња је оставила универзитет и отишла за учитељицу.{S} Случа |
студенткиња са биологије.</p> <p>Вишња је слушала те разговоре и осећала се све неугодније.{S} |
о питомац Војне Академије.</p> <p>Вишња је ћутала.</p> <p>Оне обе носиле су дугу црну кецељу, п |
е свршило како се свршило.</p> <p>Вишња је тако прошла, изгубила се у провинцији као и у његово |
најтеже осећају њен терет.</p> <p>Вишња је волела да слуша те говоре.{S} У доба реакције, штамп |
оје су мутиле моју савест.</p> <p>Вишња је тада управљала на свог друга горак поглед који је зн |
у кујну, било је за причу.</p> <p>Вишња је мало јела и говорила тек колико да не поквари распол |
боди потреба наше природе?</p> <p>Вишња је слушала ове речи, које су се чудно поклапале с оним |
ело Каја и обесила јој се око врата, па је пољубила с обе стране и од срца. — Колико има од как |
она, као мајка, дала свој благослов, па је погледа подозриво испод ока.</p> <p>— Бог с тобом, ч |
У очи свадбе, Чедомир изиђе из куће, па је врљао по вароши бесциљно.{S} Око пет сати пут га нан |
{S} Ето, њему није било све потаман, па је увек први ђак.</p> <p>Посебице је Бела била љубазна. |
<pb n="61" /> а млади газда нежењен, па је све ишло како само може бити.</p> <p>Радоје је радио |
p>Испросио је њену другарицу Милеву, па је даље писао Вишњи да се не љути, да дође на свадбу ак |
тац, Стеван, изучио је сеоску школу, па је покушавао да продужи гимназију, свршио два три разре |
ног великог књижара у ђачком кварту, па је ступио у везе и с антикварима на обалама Сене.{S} За |
ми се разболела.{S} Прала јуче кућу, па је ваљада промаја ударила.{S} И говори ја стоци да се у |
ужавани, где душа само додирне душу, па је остави да сања започети сан, и пољупци где тело дише |
а те говоре.{S} У доба реакције, штампа је била обамрла. <pb n="63" /> Двоје троје новине које |
ре или у четири кочића.{S} Њихова клупа је из Београда, фабричка, са гвозденим ногама у виду ла |
ом на клупу пред кућом.{S} Њихова клупа је била најлепша у вароши.{S} Други су седели на сандуц |
оже, да угоди својим гостима.{S} Вечера је била обилата, било је и слаткиша, па и вина.{S} Стар |
ир је положио испите, а госпа-Клеопатра је брала лаворике.{S} Она је сад говорила своме мужу:</ |
S} Мајка га је грдила, клела.{S} Сестра је претила да се обеси.{S} Кад му се то једног дана дос |
слањао кров пјане кафане.</p> <p>Унутра је врило као у паклу.{S} Смрад од пића, обуће и збијене |
ромне, лепе, стидљиве и природне.{S} Та је слика препоручивала молитву, давала опроштај, угушив |
о главу промољену кроз врата.</p> <p>Та је глава била окружена мирисавом маглом црне косе.{S} И |
апада и наносио по који облак.{S} Света је било пред кафанама, по тротоарима.{S} Врапци се чули |
ви који немају своје куће.</p> <p>Света је било доста у главној улици и пред кафанама.{S} Људи |
почну послови.{S} Као што видиш, штета је да новац лежи зазидан у темеље.{S} Фирма за машине д |
рица унела ту простирку.</p> <p>— Штета је упрљати тако скупу ствар — рече гласно.</p> <p>Диже |
аци.</p> <p>— Шта ти је, Вишњо? — упита је мајка, која се помоли уз степенице од трема. — Теби |
опаст.</p> <p>— Љута?{S} Зашто? — упита је младић, тек да се нешто каже.</p> <p>— Зато што сте |
, руке су јој пуцале од сапунице, крста је болела.{S} Ипак је она одговарала:</p> <p>— Али кад |
ле.{S} Очи се рашириле жалосно.{S} Уста је држала отворена.{S} Видела се оба реда зуба.{S} Усне |
нисмо видели!...{S} Како си?...{S} Шта је с тобом?...{S} Нешто си омршавела, али си тим још ле |
а њу, па ће гледати друга посла.{S} Шта је мени шкодила слобода, кад сам растао са̑м, ненагледа |
у праву да затражи та објашњења.{S} Шта је она била сад њему до обична другарица, пријатељица, |
ротив неког интелектуалног апса.{S} Шта је та Дарвинова борба за опстанак, одабирање, последице |
ори узнемирено:</p> <p>— Шта је?{S} Шта је теби?{S} Куд си нагао?{S} Ти губиш главу.</p> <p>У т |
ове <hi>влада народа</hi>.</p> <p>— Шта је лек томе?{S} Шта би могло заменити парламентаризам?{ |
обији, и грдио свога сина.</p> <p>— Шта је с тобом? — говорио му је тада полагано, суво, не гле |
е руке су је вукле к себи.</p> <p>— Шта је ово мени! — питала се она. — Тамо вилинско коло, овд |
ца ју је чекала на капији.</p> <p>— Шта је с тобом, Вишња? — дочека је. — Озбиљно сам се уплаши |
ијатно бити у својој кући.</p> <p>— Шта је то тако важно? — одговори госпа-Матовићка, већ у пос |
њига.{S} Дође јој да рече:</p> <p>— Шта је тако важно било у девојачкој школи?...</p> <pb n="23 |
душе проговори узнемирено:</p> <p>— Шта је?{S} Шта је теби?{S} Куд си нагао?{S} Ти губиш главу. |
ао на чело, и јекну болно:</p> <p>— Шта је ово мени?{S} Ја нећу то.{S} Ја се гнушам тога сна.</ |
а прва.</p> <p>— Чедомире?</p> <p>— Шта је! —- одговорио би он зловољно, окренутих леђа.</p> <p |
угарици;</p> <p>— Како народ погађа шта је лепо!{S} Ове бледе, уздржљиве, свете боје у ивањског |
био — рече јој, тешећи. — Он не зна шта је у теби одбио.</p> <p>Сунце је клизило по ведром небу |
ун првог који наиђе.</p> <p>— Знате шта је ново? — рече им Милева једно вече. — Мешовити хор <h |
ама било је доста светлости.{S} Али шта је она била према блеску који пуче пред очима младићеви |
<p>— Ћути, безобразнице, знаш ми ти шта је љубав!...{S} Да, ја нисам противна љубави, она управ |
едајући у прошлост, ми можемо знати шта је вредео наш живот.</p> <p>— Ја хоћу најпре да учиним |
се погледи сусретоше.{S} Ко ће рећи шта је било у одсевима та два пара раширених очију?{S} Љуба |
друштву, у животу једном речи.{S} Машта је ишла као на крилима.{S} Кад се дође већ до немогућно |
рима, онај који воли једну жену и осећа је поред себе живу, пада у грозницу пожуде.{S} Подивљао |
можемо имати електрику.</p> <p>Остојића је нарочито помагао газда-Митар.</p> <p>— Оставите ви Р |
г <pb n="26" /> рођеног оца.{S} Та кућа је сазидана да буде уточиште свију њих и да се сваком ч |
кратко са свим маштаријама.</p> <p>Кућа је била мирна.{S} Напољу се ноћ ширила, ведра и ћутљива |
</p> <p>Били су сами у дућану.{S} Калфа је претакао вино у магази.{S} Шегрт је стајао пред врат |
именте научене из новина.{S} Без успеха је и кмет уцењивао задржавајући учитељичину сиротињу.{S |
сину младићевих уста.</p> <p>И породица је седала за сто: у врх стари господин, с нешто раскора |
су сад сви троје несрећни?...{S} Улица је остала готово иста.{S} Два низа сниских дућана и неу |
Кнез-Михаиловој улици.</p> <p>Ова улица је била још место елегантне шетње.{S} Девојка је волела |
е он и склони се у страну.</p> <p>Улица је на том месту била раскопана.{S} Од последњих киша на |
собу неодређено.</p> <p>Млада учитељица је лежала непомично на поду, пред постељом.{S} Кроз отк |
не деру пред његовом собом.{S} Собарица је наместила на његов прозор саксију резеде.{S} Госпа-М |
снувши чизмом и кочећи очи.{S} Куварица је стишавала близнакиње да се не деру пред његовом собо |
ста за попис становништва.{S} Газдарица је имала жилав врат и пупаст трбух.{S} Рекао јој је да |
еманципована девојка.</p> <p>Газдарица је не разумеде добро, те је погледа изненађено, па по о |
<p>— Ред је да помогнем мајци.{S} Наша је кућа велика.{S} И затим, доста сам потрошила очевих |
мужа и говорила усхићено:</p> <p>— Наша је кућа једна мала република.{S} Свега имамо што нам тр |
.{S} Даље се није видело ништа.{S} Киша је пљуштала.{S} Са реке је допирао потмуо хук бујице и |
а скрену тамо, убрзавши кораке.{S} Киша је пљуштала.{S} По калдрми се нахватале многе баре.{S} |
одно.{S} Срце јој се стезало, њена душа је плакала, а она се морала смешити.{S} Стога побеже са |
е савијало јој се на срце.{S} Њена душа је дрхтала од страха пред нечим непознатим, независним |
.{S} Сели су у јечам и ужинали.{S} Хлеб је био мек, сир диван, а апетит одличан; слатко је јео |
ела слободоумна, учена човека.{S} Љубав је одбијала стално.{S} Још можда је срећна што се сврши |
ечи и уздисаја, али даље... права љубав је за њу била забрањена.{S} Као сви људи здрави и приро |
о, болесно, мистериозно.{S} Праву љубав је видела само у браку.{S} Управо, она за њу није посто |
Јесте.{S} Обоје су млади, а знаш какав је свет...{S} Баш ме данас у седници пита Поповић да ми |
у супротном правцу: пушта браду, чупав је, аљкав, носи умашћен шешир и уздигнуту јаку.{S} Он ј |
ање општег банкроства.</p> <p>— Милисав је анархиста — објасни Каја бојажљиво.{S} Затим додаде, |
е није већ умро од глади.{S} Свој позив је схватао на старински начин.{S} За њега философски си |
Ја се смејем, морам да се смејем — Бог је реко: морам да се смејем.</p> <p>Ти састанци су Илић |
аше у хапс.{S} Он се оправда.{S} Разлог је био прост; брана и тунел поред ње били су главни рад |
м мирисом.{S} Стога се она отимала, кад је време било ручку, да сама трчи и куца на младићева в |
<p>То је било свакако једног дана, кад је Чедомир пратио, као увек, Вишњу од Кајиног стана до |
} Јер је она била жена, а код жена, кад је муж у питању, начелне разлике не представљају велику |
S} Али није могао.{S} Усред читања, кад је можда био за читав континент далеко од Београда, за |
ао час васкрса мртвих, страшни суд, кад је у њега веровао.</p> <p>Изненадно, без икаквог узрока |
н су провели у шетњи.{S} Пред вече, кад је сунце нагињало западу, девојка зажеле да види залаза |
ристити том њеном слабом страном и, кад је потребно, уразумити размажено дете.{S} Али, Илић, ко |
кад је мислила реформисати друштво, кад је Зарија Ристић писао своје гром-мисли, лепи Млађа нос |
м и инстинктивном грубошћу у гласу, кад је Илић улазио у трпезарију, док се госпођа смешила бла |
де, у Београду, као тамо у Чачку... кад је била мало дете и кад се молила свесрдно Богу за свој |
ренутку реч која јој је требала.{S} Кад је давала своја мишљења, реченице су јој остајале недов |
о улицама није било много света.{S} Кад је млада девојка угледала Илића који ју је већ чекао, н |
атрали га за нешто више од себе.{S} Кад је пролазио улицом, старији су се утркивали да га поздр |
им што су јој у школи предавали.{S} Кад је била поред Чедомира, она му је потпуно одобравала, п |
} Управо, он је ово двоје мешао.{S} Кад је у клисури надзиравао раднике, гледајући хиљаде њихов |
ати госпођа, изненадно потресена. — Кад је видим онако хрому, мени се срце цепа.{S} Ја бих хтел |
е носе, па тражи себи девојку.{S} А кад је нађеш, сети се колико је Вићентије узео, па ти тражи |
p>— Веруј ми, ми смо све имале доба кад је живот као источњачка принцеза пред судом римских лег |
дана излазила је ту у шетњу у доба кад је мислила реформисати друштво, кад је Зарија Ристић пи |
Читала сам негде да је љубав слађа кад је мрак.{S} Гледаћемо звезде...</p> </div> <div type="c |
— Остави то, Вишња — рече јој мајка кад је виде како потаркује ватру. — Није то за тебе, не при |
ку.{S} То беше онога истог тренутка кад је Чедомир Илић излазио из куће Матовића.{S} И у Београ |
воришту око мрва које им је стресла кад је распремала сто.{S} Виделе се разгранате старе шљиве |
<head>XIV</head> <p>Била је недеља кад је Вишња пришла Чедомиру.{S} Дан је био ведар.{S} По пл |
нити уши девојци тим страним речима кад је она лепа и без њих, савршена без свега мога знања, б |
љато око њега надничари првога дана кад је доведен; миловали су га по њушци, тапкали по сапима. |
није смео рећи.</p> <p>Од оног дана кад је био с Вишњом у њеном стану, трудио се стално да не о |
ти!</p> <pb n="50" /> <p>У очи дана кад је требало да се растану, начинили су велику шетњу, оби |
<p>Девојка је била и сувише озбиљна кад је ово говорила, те се њена другарица не усуди да се ус |
ње.{S} Био ју је видео на улици, па кад је хтео прићи, она је зауставила неку своју познаницу н |
гих.{S} Носила је редовно послужење кад је младић држао лекцију њеном брату, позивала га на руч |
а није жена.</p> <p>Било је пролеће кад је дошла у то село.{S} Трипут је потом глог обелио.{S} |
брак у обичним приликама, а камо ли кад је у питању престо.{S} Ко би то могао помислити само ју |
еко од њених суседа морао приметити кад је ушла с Чедомиром у кућу и кад су толико остали на са |
ћ.{S} Треба ли се одрећи те користи кад је у питању држава и виши интереси, до ђавола држава и |
ти што боље.</p> <p>Међутим, једном кад је Радоје почео да говори о лакој дељивости електричне |
није била велика — рече јој једном кад је срете и поведе говор о електричном предузећу. — Само |
тело, да јој и колена задрхте, као кад је читала забрањене књиге.{S} Једва је чекала да дође п |
нај тренутак заборава који се десио кад је Чедомир био у њеној соби.{S} У њој се бунила наша де |
то је златна; прича ми како је било кад је била млада, описује ми омладинске беседе код <hi>Зла |
у родно место.{S} Оно је врло лепо кад је вашар, окружна трка, задушнице... нарочито кад <pb n |
ште.{S} Тек по који пут, а нарочито кад је на пољу светло и благо време, она је мислила на прот |
еп у демократији, који је почео још кад је он дошао на власт, развио се до своје потпуности.{S} |
5"> <pb n="54" /> <head>V</head> <p>Кад је Вишња стигла у Чачак, осетила је тек ту сву супротно |
прогласио за великог човека.</p> <p>Кад је ступио на Велику Школу, он је тамо нашао два оделита |
четворка је за њега била увреда, никад је није добио.{S} Десио му се несрећан случај.{S} Какав |
толико пута... гледам је и сад, а никад је се нећу нагледати.{S} Чини ми се она као неко надпри |
је много — дочекала га је сестра — млад је, леп је, образован, има плате две хиљаде, отвориће а |
ограде, мој бели лабуде!...{S}" Београд је велики, мислила је тада, он је као море: путеви су б |
а, шибљаци, рибарске колибе.{S} Београд је био близу, одмах иза брда.{S} Девојка прибра своју с |
стицале небеску илуминацију.{S} Београд је изгледао као лепа циганка кад иде на бал.</p> <p>Кад |
/p> <p>— Хоћеш ли слатко и воду?{S} Сад је девојка дошла са бунара.</p> <p>Не чекајући одговор, |
кроз будућност која обећава све, а сад је посматра кроз прошлост која се измиче, отима се наши |
говорила о неговању поврћа.</p> <p>Сад је требало ићи у Чачак.</p> <p>— Ти се нећеш вратити от |
начки за слободу своје земље, његов дед је кметовао дуго година у свом селу, његов отац, са неш |
> <p>Радоје је погледа.{S} Његов поглед је био сама љубав.{S} Хтеде утешити девојку, хтеде јој |
те она одмах не одговори.</p> <p>— Ред је да помогнем мајци.{S} Наша је кућа велика.{S} И зати |
слободно казати своју мисао.{S} Што год је било око ње, уверавало ју је у нови живот: варошка г |
е.</p> <p>Вишња га је избегавала кадгод је могла.{S} Чинило јој се да је она крива за његову не |
викер.{S} Он је метао те наочари кадгод је имао посла с писаном ствари, као да је знао читати и |
а на дувару и умиваоник од лима.{S} Под је покривала нова простирка коју је газдарица купила ту |
Вишња. — Народна је реч пресудна, народ је суверен.</p> <p>— Народ су бирачи, другарице, а бира |
итичка фактора, народ и круна.{S} Народ је био под мучним последицама два тешка рата, чији успе |
ем.{S} Шта сад тражиш опет?</p> <p>Брод је ишао час средином Дунава, час се провлачио између не |
оје жене, правио слатко лице.{S} Узалуд је општински ћата избријавао подбрадак и расипао компли |
ио Вишњи најлепши део дана.{S} С Мораве је пиркао свеж ваздух.{S} По <pb n="210" /> небу се пал |
ипражју поред Млаве.</p> <p>— На Духове је наша скупштина у Београду — рече јој Аница. — Хоћеш |
а, света Русија, матушка словенска, све је у њој могуће, све је у њој по руски!{S} Млада девојк |
пасна.{S} Што га је више понављала, све је разумевала боље народске фразе где се не говори непо |
у безбројни, живот шуми, таласа се, све је у вечитом покрету.{S} Али што се пароброд примицао в |
шка словенска, све је у њој могуће, све је у њој по руски!{S} Млада девојка не осети кад дођоше |
да лута по неком напуштеном месту: све је ту, куће, улице, отворена врата, види се намештај, а |
у њој није давало утисак раскоши ; све је било потребно, чак преко потребно.{S} Што се тиче ре |
себи надничареве речи: „Ево на̑!{S} Све је ту написано... па читај!“</p> <p>Истог дана отпутова |
} Ја сам се убио.{S} Ево на̑!...{S} Све је ту написано...</p> <p>И пружи му једно парченце харт |
еба гојити прасе у очи божића...{S} Све је спремно.{S} Могу се венчати првог празника.</p> <p>С |
ни ћуприје, учитеља, ни лекара.{S} Све је више сиротиње у нашем народу.{S} Села, у којима се н |
слободном времену ради за себе.{S} Све је то он сам израдио.{S} Погледај овај сточић за пушење |
жиће вам такође извесне обавезе.{S} Све је то озбиљно.{S} Вашим именом и угледом јамчићете за и |
ворена за нормална осећања жене.{S} Све је било ту да та жена постане једног дана срећна мајка, |
стајала сама у зраку пуном кише.{S} Све је око ње било сиво, тако сиво да се њена црвена блуза |
мала књиге и доручковала стојећи, а све је мислила о једном: о универзитету на који је позива К |
мнестија политичких криваца.</p> <p>Све је то Бела испричала Илићу брзо, без везе, задихано, ка |
ери, књижевности, у науци.{S} Све снаге је требало уложити у борбу за слободу.{S} После ће доћи |
почивала зграда њеног живота.{S} Полуге је нестало.{S} Зидови су попуцали.{S} Грађевина се сруш |
<p>— Да.{S} Навратим који пут.{S} Овде је пријатан залазак сунца.{S} Ружичаста прашина обујми |
правила готово два засебна сталежа, где је осуђеник с новцем заповедао за паклић дувана осуђени |
вима и осталим великим надлештвима, где је рад мањи, а плата већа.{S} Они оснивају <hi>таншуле< |
S} Било је у сватовима много света, где је познавала извесна лица, од којих су нека жива, а већ |
есец, звезде, целе сунчане системе, где је откривао милионе нових ствари, чуда, лепота, какве н |
, послушно дете патријархалне куће, где је живот сина наличио на живот оца, где се снови не пењ |
м ћилеру какве сиротињске кафанице, где је један од њих држао <pb n="24" /> агитационо предавањ |
место: једно богатије село у Млави, где је нашла школу по плану, уређену башту и колегиницу, је |
ала су до првих кућа.{S} У клисури, где је дотле расло дивље трње и аптовина, а мртву тишину ож |
вета још више.{S} Склони се у крај, где је почињала једна споредна стаза.{S} Начини још неколик |
зије, па Крунском улицом на Врачар, где је давао лекције једном гимназисту.{S} Било је око пет |
а.{S} Из кујне се иде у дечју собу, где је Чедомир обично држао лекције.{S} Она је била испуњен |
Илић родио се године 1878 у Ваљеву, где је његов отац био рачуноиспитач.{S} Илићи су били порек |
жбу, добивши за преписача у Ваљеву, где је начинио целу своју каријеру.{S} Ту се оженио, подоцк |
а, стегнутих губица, у лепу долину, где је било тихо и без људи. — Сваког секунда она односи по |
едомира.{S} Она се питала:</p> <p>— Где је он сад?{S} Шта ли ради?</p> <p>— Он је за мене мртав |
{S} Ја чујем само право... право, а где је реч дужност?{S} Говори се само о сељаку.{S} Али он н |
за одбеглим пленом...{S} У државама где је оморина, тежак, загушљив ваздух, прво, као најнежниј |
им је устала, погледала је на врата где је синоћ оставила венац.</p> <p>Он је стајао на истом м |
и, начини два три круга изнад места где је пао леш као да га тражи; пуче друга пушка; тица се и |
је сама попуњавала своје потребе и где је требало новца само нешто за порез или молитву. <pb n |
чан изглед...</p> <p>— А он ? — прекиде је стари господин, стално неповерљив.</p> <p>— Он јој ј |
</p> <p>— Али ако се не воле? — прекиде је Јован.</p> <p>— Онда ником ништа.{S} Боже здравља!.. |
— одговори му философ. — Књига природе је широм отворена, хајде у природу!</p> <p>Чедомир, као |
успети.</p> <p>— Шта да радим ? — нађе је по том Милева. — Радоје пије.{S} Да га свет не опази |
занос.{S} Скупи кошуљу позади и притеже је.{S} Врвице на раменима прскоше.{S} У белини платна р |
аљскији.</p> <p>— То је мој план — трже је из тог размишљања Радојев глас, округао у томе трену |
, супротно томе осећању празнине, обузе је страх да не сретне једног човека кога за живу главу |
ју несрећу.{S} После прве забуне, обузе је љутња.{S} Баци новине на под.{S} Затим их поново диж |
око ње.{S} И она сама се губи, нестаје је, тоне.</p> <p>— Шта ме сад чека?... шта ће бити од м |
есног канкана пред толиким светом, није је остављала.{S} Глас часовника наносио јој оне опојне |
, објашњења не помогоше.{S} Тек доцније је сазнао, да владино одобрење није било у питању ни ко |
ећу коју су нашли.</p> <p>Из трпезарије је допирало звецкање тањира и ножева.{S} После се чуше |
им корицама, у преводу неког Грка, чије је име, и доцније, с муком изговарао.{S} Читао је све ш |
е насликано неко фантастично биље, чије је лишће подсећало на винову лозу, а цветови на цвет од |
е, доносило се камење, грање.{S} Радоје је био први и овде.{S} Али га сад нико није слушао.{S} |
орило непрестано о електрици.{S} Радоје је био јунак тих дана.{S} Људи су веровали у њега, смат |
ар и злато по зеленом бусењу.{S} Радоје је одбијао кратке димове на својој луши.{S} Његове очи |
на у његовом присуству.</p> <p>А Радоје је умео лепо да говори... полако, дижући постепено глас |
ишло како само може бити.</p> <p>Радоје је радио и ван своје радње.{S} Основао је велосипедско |
емилосрдно, што ме плаши.</p> <p>Радоје је погледа.{S} Његов поглед је био сама љубав.{S} Хтеде |
тенџере, лонци старинског облика, које је госпа-Матовић наследила од своје мајке.{S} С овим по |
алилулу преко гробља Светог Марка, које је било зарасло у подивљало цвеће.{S} Пред њима се поја |
ла тим путем с Илићем до тог села, које је он називао њеним, правећи илузију на сличност њихови |
ари, показивао му непознато цвеће, које је звао биље, њихове крунице, прашнике, тучкове; на оба |
осетно попуњавала.{S} Његово срце, које је дотле живело пустињачким животом идеала из књига, уж |
испуњена јевтиним плавим мастилом, које је можда сам газда-Митар правио.{S} Затим је дошла опет |
им.{S} Остало је само његово тело, које је у том тренутку, наго и покривено платном, као и Вишњ |
писца свих драгих карата и писама које је добијао.{S} Она га је такође приметила.{S} Црвенила |
, политиком и тако нечим, стварима које је слушала, читала на Великој Школи.</p> <p>Једном прил |
је снажно осветљавало предмете на које је падало, али није било вруће, већ врло благо, меко, г |
ши, заборављала је на рђаве часове које је у њој доживела; успомене, оне лепше, ницале су око њ |
ви песму мирно, не слутећи осећаје које је изазивала.{S} Тада он дохвати књигу, баци је у угао |
живеле једна за другом популације које је планета хранила.{S} Наука је одредила свакој звезди |
="34" /> појављивале су се прилике које је видела те вечери.{S} Обузимала ју је нека лака ватра |
олико догађаја, да су јој успомене које је другарица спомињала изгледале тако далеке, бледе, си |
Оне иначе не знају за њу.{S} А оне које је назру, оне су као ове муве што се лепе уз прозорско |
ле, римске новце, бронзано прстење које је купила по околини.{S} То је била њена манија.{S} Лаз |
еда, жута у лицу, готово као цвеће које је држала у крилу. — Али је живот чудан, комшија, тако |
еће које су му притискивале срце и које је само њој могао рећи.{S} Али су њега сад одушевљавале |
{S} Она се сети много лепих ствари које је имала с Илићем.{S} Она би без њега остала мала палан |
е сети Вишње Лазаревића и дужности које је имао према њој?{S} У сваком случају Вишња није знала |
лим хартијама и осталим сметлиштем које је град избацивао на своју периферију.{S} На северу, уз |
разумео, ни волео оно човечанство које је открила психологија народа, психолошки роман индивид |
утваром.</p> <p>Није га се тицало које је доба дана.</p> <p>Ти заборави су му пријали.{S} Оста |
ец је био тек изгрејао.{S} По небу које је дошло врло плаво блудели су облаци час бели, час жут |
ли ће група учествовати у митингу које је грађанство приређивало у корист избора Србина владик |
у ситницу, по дивно довршеном телу које је издавала цела њена појава.</p> <p>— Волите се већ це |
арица не сазна шта о овом узбуђењу које је рило по њој, као грех.{S} Најзад се охрабри и рече:< |
У природу, у природу!...</p> <p>— Моје је место међу људима, Ристићу — рече Чедомир уверено. - |
{S} Полиција није смела ући ту; за ђаке је пак било стално отворено.{S} Могло се ту склонити од |
ништа.{S} Киша је пљуштала.{S} Са реке је допирао потмуо хук бујице и тежак мирис на одроњену |
виривало је румено и бело грло.{S} Руке је забацила.{S} Наслонила се цела на младића.{S} Тамно |
и као да су јој давале неки знак, звале је к себи.{S} Тада девојка опази нешто што дотле није в |
ављале поново, ницале око ње, обузимале је против њене воље као искушење, и девојка би се стрес |
о слике своје две познанице.{S} Од Беле је узимао њене ситне префињене црте, њен осмех мачкице |
м видне, да их је хтела сакрити; болеле је.{S} И као да се хтела отрести тих осећаја, рече свој |
е су је одмах заинтересовале, одушевиле је готово, јер их је примала без сенке неповерења.{S} Р |
е, с натписом радње њеног оца.{S} После је дошла карта, обична поштанска дописница, испуњена је |
аго и мирно парче пред лактом.{S} После је узе у обе шаке и миловаше је, и преко лакта, оборени |
иво како ће се то све свршити.{S} Дотле је онај други Илић, онај прави, онај који се видео, ком |
ио је оца да га упише у школу.{S} Дотле је сам научио читати и писати из сестриног буквара.{S} |
ином прстену.</p> <p>Тако и сад, весеље је плануло неочекивано, још док су се састајали.{S} На |
вати Вишња — онда будимо отворени: боље је да не идемо заједно.</p> <p>— Ми нећемо нашкодити је |
и, толико мислити, толико тражити; боље је пристати на живот, пустити се у њега.</p> <p>Јер как |
кукуруз, види им се само глава.{S} Поље је дисало мирно.{S} Још се јурила она два лептира.{S} И |
и се девојка. — А други?...{S} Брига ме је!</p> <p>— Не, Бела, то није тако.{S} Ти се компромит |
риту.{S} Ја не волим лов.{S} Ономад ме је један пример дирнуо.{S} Лете две беле тице једна за |
штао је великодушно.</p> <p>— Па што ме је оставио? — бунила се она.</p> <p>— Ко је кога остави |
м ти — подвуче стара девојка — страх ме је било за тебе.{S} Ово је велика варош, а у њој има зл |
душу.{S} Посао јој се милио.{S} И време је проводила лако, радећи у школи појачано, скупљајући |
} Пољупцу није било краја.</p> <p>Време је пролазило.{S} Њихове очи нису гледале.{S} Њихова гла |
чита; међу најлепшим именима њихово име је најлепше; сва слава, пред њима, бледи и губи се, и к |
оја је тада била у моди.</p> <p>— Овоме је све равно до Косова! — насмеја се Илић у себи.</p> < |
е узидан крст од црвеног камена на коме је изрезан натпис: <hi>Вилина Вода 1848</hi>.{S} Седоше |
није постојала, већ брак, муж.{S} Томе је требало очувати, <pb n="99" /> жртвовати све, живети |
е боје просипале се на парк.{S} Из шуме је долазио дах ноћи, мирис боровине, свежина росе, зада |
вали.</p> <p>— Знање је светлост, знање је моћ — понављао је, као аргумент, ту реченицу, коју ј |
, ма они и застрањивали.</p> <p>— Знање је светлост, знање је моћ — понављао је, као аргумент, |
еше пећи хлеб два пут дневно.{S} Печење је мирисало по старинским пањевима.{S} У кафанама је вр |
к се није могао одлучити одмах и решење је остављао од данас до сутра.</p> <p>— Сутра... сутра, |
вор о политици:</p> <p>— Слобода штампе је изиграна.{S} Трговци су се уселили у њен храм.{S} Ја |
тва.{S} Он је поново прихвати и принесе је к срцу.</p> <p>— Не... не, Чедомире! — рече Вишња, и |
</p> <p>Он је поново прихвати и принесе је к срцу са једном жељом у души да сам поцрвене.{S} Ко |
школованих и нешколованих чиновника, те је рачуноиспитач мислио да је цела његова несрећа долаз |
је смео с ума реакцију простих маса, те је сад, место власти, народ изигравао законе.{S} Једна |
на леђима.{S} Он је видео само себе, те је веровао да би с њим трпело и све друго: његови ближњ |
ста, светиљке нису биле још упаљене, те је владао приличан мрак.{S} Улице, изроване због неких |
бразима чак до првих праменова косе, те је изгледало да се девојка стиди без икаквог нарочитог |
је умро још док је био у гимназији, те је од куће добијао врло скромно издржавање.{S} Ипак је |
ајка и укућани били су је размазили, те је желела да и Чедомир буде нежан <pb n="114" /> према |
и односи с девојком дубоко скривени, те је с те стране био миран.{S} Међутим, мучио га је сукоб |
му златарски занат није занео мозак, те је намислио да црпе злато из те убоге речице, за коју з |
шта ће сутра лепо скувати за ручак, те је питала своје гошће шта више воле: киселу чорбу или с |
ане налазио се неки старински бедем, те је сад полиција наређивала грађанима да поправљају што |
спречи мисао да не иде тим правцем, те је ударао крст на страни на којој се зауставио, склопио |
Само је сунце припицало неприродно, те је ваздух био тежак.{S} Учитељица скиде свој палто, пре |
> <p>Газдарица је не разумеде добро, те је погледа изненађено, па по обичају наших жена да се п |
ље једно што је пристизала на снагу, те је већ имала потребу да се допада људима, и друго, што |
ше, не тражећи много.{S} Не треба да те је страх да ћеш бити каткад несрећна; то је општи закон |
p>— Никад среће неће имати онај који те је одбио — рече јој, тешећи. — Он не зна шта је у теби |
е.{S} Погађао је сву одвратност која ће је обузети према њему, према свим људима, према свему, |
/> <head>IV</head> <p>Те године пролеће је било врло лепо.{S} Раштркани Београд, који се ломио |
те се склони у прву капију.{S} Матовиће је била задесила нова несрећа.{S} Младен, који је још н |
ошуље му не доноси.</p> <p>— Па, купиће је, стара му мајка!{S} Човек се не жени због кошуље.{S} |
н, па је увек први ђак.</p> <p>Посебице је Бела била љубазна.{S} Она је разумела да је сиротиња |
Кад се окрену натраг у салон, њено лице је горело сво, обузето неком унутарњом ватром.{S} Очи с |
еколико малих, светлих облака.{S} Сунце је снажно осветљавало предмете на које је падало, али н |
ела Радојева душа, и збуни се.{S} Сунце је било дошло према њима.{S} Ствари око њих бацале су в |
жале су мршаву сенку по земљи.{S} Сунце је залазило за један облак, бацало зраке и чаробно осве |
Дани су јој пролазили полако.{S} Сунце је милело преко усијаног летњег неба.{S} Не шеснаест са |
ац.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сунце је било на заласку.{S} То беше онога истог тренутка кад |
е младу да буниш.</l> </quote> <p>Сунце је било још високо.{S} Општинска утрина је дрхтала под |
е она лагано, као за себе.</p> <p>Сунце је завијало својим сјајем тиху воду, зарђале шуме и јед |
е зна шта је у теби одбио.</p> <p>Сунце је клизило по ведром небу.{S} Морава је жуборила иза је |
х села, па и из даље.{S} Задовољно срце је замахивало снажно пијуком.{S} По планини се разлегал |
лази и у дечју собу; <pb n="9" /> иначе је сиротињи место у кујни.{S} Али овог срећног дана, он |
а је у пратњи госпа-Клеопатре.{S} Иначе је Бела крила вешто своје маневре од других.{S} Носила |
ијин настојава и соколи...</p> <p>Увече је одјекивало по вароши од пуцњаве лагумова.{S} Парчад |
.{S} После је узе у обе шаке и миловаше је, и преко лакта, оборених очију, без иједне мисли у г |
који би давали наметљиве савете. — Наше је да нађемо новац, а остало: то је његово.{S} Не може |
свега што је дотле окусила.{S} Сколише је поново мисли о Чедомиру, о томе шта би било кад би п |
пим намештајем.</p> <p>— Газдаричин муж је столар — објасни девојка. — Ради у једној оближњој ф |
истог.</p> <p>Вишња се стресе.{S} Образ је заболе, као да ју је Чедомир ујео.{S} Она се диже не |
<pb n="206" /> <head>XIX</head> <p>Воз је јурио, измицао из Београда, остављао последње куће.< |
Повреде су лаке природе.</quote> <p>Воз је одмицао.{S} Кроз прозоре од вагона виделе се разноли |
Тај тип се буни против власти, не да би је начинио бољом, него да је дочепа у своје шаке.{S} И |
ло и потиљак ћилибарске боје.{S} Кад би је човек видео први пут, помислио би да је горда и наду |
његове очи су је избегавале.{S} Кад би је и сусреле, оне су биле далеке, превучене неком сенко |
згледом залуталог пустињака.{S} На себи је имао окраћале, зелене панталоне, црвен прсник и капу |
коју је случајно негде начуо, а у себи је додавао; „Ми смо слепи код очију, утучени у главу, с |
мало поштујемо животињски свет!{S} Теби је, без сумње, познат онај Ибзенов јунак, Улфхај мислим |
p> <p>— Мани ме, бога ти, Бела.{S} Теби је само љубав у глави.{S} Љубав, љубав... није она све |
{S} Вишња је спустила завесе.{S} У соби је мрак, али мало што да је свежије.{S} Из чамовине на |
подилазили непријатни жмарци.{S} У соби је био још мрак.{S} Часовник је куцао на столу.{S} Њего |
покушао да сврши своје дело.{S} У соби је било тихо.{S} То беше стан за самца другог реда с на |
и нису имали среће.</p> <p>Лампа у соби је осветљавала рђаво.{S} По кутовима се дизао мрак.{S} |
рани од нечијег насртаја.</p> <p>У соби је било све мирно.{S} Часовник је понављао правилно сво |
говог голог, здравог врата.{S} На глави је имао качкету, пушио на лулу и бријао бркове.{S} Да с |
и.{S} Али не могаде.{S} У његовој глави је било мутно.{S} Он је био у стању пијана човека који |
ви њен чамац с разапетим једрима и води је непознатим путем ка бујним предгорјима неке нове зем |
имао у срцу нежности.</p> <p>У природи је настајала све већа тишина.{S} Једно бело дрво, које |
нограда, она поји целу нашу земљу, држи је моћним својим жилама као нераздељиву целину, струји |
у угледа празну и усамљену.{S} По стази је било мирно и топло.{S} Једна црвена буба трудила се |
но што му је за лекцију.{S} У гимназији је било још горе.{S} Из немачког језика, земљописа, физ |
ици, Милеви, ћерци једног златара, чији је дућан био одмах до њихова.{S} Она је била провела го |
ве, непоштене канцеларијске слуге, чији је живот празан и пуст колико и она архива коју из дана |
ена у хаљине затворено плаве боје, чији је озбиљан крој доликовао лепо њеном одмереном ходу.{S} |
, а пред њим се појављивало сунце, чији је златан сјај оживљавао небесно плаветнило.{S} Како др |
бријао бркове.{S} Да се није знало чији је син, узели би га за странца.</p> <p>Вишњи се допадао |
покварити ово присно весеље дома, који је последњих година знао само за зле стране живота: одр |
и режим начинио од овог Ужичанина, који је, поред своје струке, волео слободу, желео добро свом |
а Матовића, познатог опозиционара, који је осуђен као велеиздајник и сад се налазио у Пожаревцу |
бескрај.{S} Његов несрећни геније, који је дотле владао овом водом, овим планинама, овим људима |
зочарења.{S} Расцеп у демократији, који је почео још кад је он дошао на власт, развио се до сво |
а.{S} То је био доста широк сокак, који је, иза леђа Двора, водио поред Батал-џамије право на в |
ређоше трем.{S} Један стари човек, који је стајао у удубљењу неких укинутих врата и продавао по |
ускоро, као онај класични песник, који је поздравио проналазак воденице, моћи кликнути: „Одмор |
већ умео поновити целу.{S} Учитељ, који је за свој рачун учио немачки језик, називао га је <for |
стрвен уским, чипканим застирачем, који је висио на две стране.{S} На њему се усправљало неколи |
ога друга оним унутарњим пламеном, који је палио њене мирне, невине очи и који је долазио право |
задесила нова несрећа.{S} Младен, који је још нешто слушао док је стари министар био жив, пром |
ну тога догађаја бринуо се Младен, који је вукао свог учитеља за рукав, шапутао му нешто пропињ |
а.{S} Стари <pb n="269" /> пушкар, који је задржао нешто од своје службе у војсци, трудио се да |
На лицу јој је почивао отмен умор, који је требао да покаже свету колико сирота жена има посла |
кину са оближњег рафа један дивит, који је био изгубио своју првашњу боју под многогодишњим <pb |
на гомилу геака.{S} Јован Матовић, који је био сишао са пространих, слободних златиборских сува |
мити размажено дете.{S} Али, Илић, који је видео свет само кроз књиге, није имао мрве практично |
нили концесију животу.{S} У клубу, који је носио звонко име Група Великошколаца Социјалиста, по |
веком кога је оставила у Београду, који је такође имао велика одушевљења за бољи живот, за нова |
дне отменије породице.{S} На углу, који је правила Крунска улица са другом попречном улицом, је |
се на реуматизам у десном колену, који је добио на робији, и грдио свога сина.</p> <p>— Шта је |
је то државни фијакер по кочијашу, који је носио униформу састављену од писмоноше и коњичког оф |
и, погледа зловољно у правцу онога који је питао, па рече:</p> <pb n="203" /> <p>— Ко ме уби?.. |
жеља, као чежња.{S} Усред Београда који је дотле познавала: смерне породице у којим је наставал |
ршене, није се могла сетити доказа који је хтела навести, збуњивала се и допуштала своме пријат |
, па и онај понос културног човека који је млади муж осећао у самом себи.</p> <p>То су били теш |
дана, опијала се присуством човека који је ишао поред ње, слушала је радознало и жудно његове р |
иновничића с малим квалификацијама који је морао да крши леђа пред сваким старијим, да крије св |
ислила о једном: о универзитету на који је позива Кајин рођак.{S} Покушавала је да се отресе те |
и тврди да ја личим на њеног сина који је умро као питомац Војне Академије.</p> <p>Вишња је ћу |
ек ту сву супротност између живота који је предузимала и онога којим је дотле живела.{S} Она је |
ије што више, да оде до краја пута који је водио преко девојачке школе.{S} Али се она морала ми |
Нашла је једног јеврејског трговца који је дао намештај на отплату.{S} При избору, поклонила је |
је личио на оног класичног магарца који је скапао од глади између две гомиле сена, не могући да |
рављала на свог друга горак поглед који је значио разочарење, и ћутала.{S} Она није била још то |
је палио њене мирне, невине очи и који је долазио право из срца.{S} Тај пламен и срдачност, ко |
ети бол, готово физички, онај исти који је осетила кад јој је узео први пољубац.{S} Она га одгу |
ртама на лицу онај израз невиности који је урођен првој младости.{S} Каја је била <pb n="29" /> |
" /> интересантан израз одлучности који је прелазио у трагику.{S} Ступио је у политику почетком |
Он није био приметио дубоки утисак који је на њу био учинио.{S} Судио је површно:</p> <p>— У ме |
{S} То је било неизбежно.{S} Човек који је промашио свој позив несрећан је, он пати, а патња ра |
{S} Она се збиља осећала као човек који је био заспао у неком напредном граду, па се пробудио п |
а, лепу, лудо лепу, најлепши облик који је икад створен на земљи.</p> <p>Илић је био спремио чи |
какав полуевропски обучен чиновник који је цигаром дувана убијао досаду.</p> <p>— Је ли ти жао |
де, волео човека као онај часовник који је оправљао, као ружу коју је калемио.{S} Његова вика н |
општа ђачка кућа, непобедан бедем који је пркосио свакој реакцији.{S} Полиција није смела ући |
вршила сам — одговори Вишња гласом који је сад звонио поузданије. — Али не мислим да се ту заус |
много поштовања, скиде свој шешир који је већ губио форму.{S} Вишњине дотле безизразне очи зап |
оред њега имала је зеленкаст жакет који је врло лепо доликовао њеној плавој појави.{S} Испод жа |
н јавни рад, у њене идеје, у живот који је изабрала.{S} Али време није било погодно за размишља |
рме и по црвеном лицу кондуктерову који је стајао укочено и озбиљно с бичем у руци.{S} Споредна |
{S} Срео би се с њом.{S} У погледу који је управљала на њега, он би спазио понос који страда, а |
воје мисли, он се предаде загрљају који је толико избегавао.{S} Њихове усне се додирнуше.{S} Ра |
о срачунатости, по сигурном кораку који је правила, по очима што се нису дали <pb n="275" /> зб |
љи, али се не предаде ни привиђењу који је кишни зрак правио од његове пријатељице.{S} Он јој п |
опширно о себи, о својима, о миру који је нашла у свом родном крају, о вечито променљивом пејс |
и лепо се повијали према поветарцу који је пиркао из Овчарске Клисуре.{S} На извесним местима п |
суморно, палио своју цигару.{S} Девојки је један облак туге замагљавао њене бистре очи.{S} Најз |
које му је том приликом рекао?{S} Да ли је сад био истог мишљења?</p> <p>Његове мисли су ницале |
b n="306" /> <head>XXVI</head> <p>Да ли је то био случај?{S} Или заиста нека виша сила управља |
</p> <p>Вишња заусти да нешто дода, али је већ млади човек падао у ватру грдећи реакцију, реакц |
<pb n="36" /> која ју је опседала, али је глас Чедомиров звонио у њеним ушима, облетао око гла |
S} Код њега су биле најскупље цене, али је купаца било доста, јер се знало да код њега човек не |
историје имао је врло добре оцене, али је у осталим предметима био већином слаб.{S} Из српског |
— Можда сам мало уморна...{S} Пхи, али је љута ова цигара — додаде за тим, насмејавши се гласн |
нервозно.</p> <p>— Парадокс зацело, али је истина.</p> <pb n="251" /> <p>Доиста, Лазаревићева ј |
ништа нарочито догодило лично њему, али је његово срце уздрхтано лупало у грудима, као да се де |
противно његовом новом убеђењу!{S} Али је Илић био још млад, у добу кад се пише искрено и пошт |
еде избећи да са Кајом иде кући.{S} Али је она не пусти испреда се, и, између осталих ситница к |
као цвеће које је држала у крилу. — Али је живот чудан, комшија, тако чудан да ја не знам сигур |
ако је госпођа сама себе називала — али је девојка више посматрала домаћег учитеља него своје б |
ево још — викао је ван себе.</p> <p>Али је газдарица већ била изашла.</p> <p>— И ово, и ово, не |
{S} То није било у његовој власти; Бели је дуговао бар обзир чувања тајне.{S} Вишња се опет ниј |
е своју сакатост пред младићем ?{S} Или је то био само знак захвалности што је Илић имао стално |
или <pb n="218" /> су јој главу, мучили је као нешто живо, гушили, давили.{S} Језа ју је подузи |
чекао лек тој грозници.</p> <p>У школи је било као сваки дан.{S} Другарице су говориле како се |
о новог устава.{S} Ју, обешењаци, да ми је уши да им извучем — додаде госпођа весело — где су н |
уги пут. — Само на кога се метну, да ми је да знам?</p> <p>— Не на мене, у сваком случају — упа |
авати онај крш, не бих му веровао да ми је из очију испао!</p> <p>— Ту смо се крили од Турака — |
м, а ми... слепци код очију!{S} Бела ми је сад признала све.{S} Вели, заволела је Чедомира још |
о, а Бела је још дете.</p> <p>— Бела ми је терет на грудима — прихвати госпођа, изненадно потре |
{S} Ти си болесна ?</p> <p>— Врућина ми је, мајко.</p> <p>— Хоћеш ли слатко и воду?{S} Сад је д |
S} Преварио сам се у Дарвина.{S} Шта ми је требао Дарвин ?</p> <pb n="300" /> <p>Да је на његов |
е растали, тера ме нека несрећа, све ми је пошло наопако.</p> <p>Трудио се да не изгледа бедан, |
се решио да се жени.</p> <p>— У кући ми је роваш.{S} Мој ма̑л се развлачи као да је Алајбегова |
Тако рече једног дана:</p> <p>— Краљ ми је два пута изјавио како се озбиљно решио да да̑ земљи |
, он је понос целе наше фамилије, он ми је тако рећи брат, ја немам другог брата...{S} Најзад, |
под проклетом реакцијом.{S} Тек, жао ми је, човече, пара...</p> <pb n="105" /> <p>Него велим, д |
танујем далеко.{S} Да само знаш како ми је леп стан, па баба... што је златна; прича ми како је |
ко <pb n="242" /> своју срећу, живот ми је кратак, верујем у бесмртност душе.</p> <p>Вишња није |
<p>— Ја се нисам шалио.{S} Часна реч ми је сведок.{S} Ја остајем и понављам...</p> <p>— Не, не, |
ору што гледа у двориште.{S} По калдрми је играло суво и топло сунце које претходи јесењој хлад |
адничком осигурању.</p> <p>Његовој жени је годило јако да постане министерка, т.ј. да јој муж п |
његову собу.</p> <p>— И сем тога, мени је пријатно ваше друштво.{S} Кад разговарам овако с вам |
наши ће те разумети.</p> <p>— Да, мени је потребно да ме неко разуме, да ме охрабри ако сустан |
не очи. — Али на што то питање!{S} Мени је тако лепо овде, у вашој кући, с вама... кад можемо д |
у тим стварима.</p> <p>— Добро.{S} Мени је иначе доста моје главобоље.{S} Само знај, нећу сканд |
ти... ти си уморнија — одби он. — Мени је добро и на столици.</p> <p>У труду да задовоље што в |
о.{S} Судио је површно:</p> <p>— У мени је волела слободоумна, учена човека.{S} Љубав је одбија |
8" /> <head>XXII</head> <p>На Скупштини је нашла Вишња неколико својих другарица из девојачке ш |
з њега ништа не може да прође.{S} Вишњи је доносио међу првима новине, пропраћајући их стално к |
е и кучине!...</p> <p>— Бела! — прекори је лако госпа-Матовићка.</p> <p>— Јест, јест, трице и к |
и напред.{S} За њом пође Илић и осмотри је целу.{S} Видео је сад јасно што синоћ у мраку није м |
ђе на свадбу ако може.</p> <p>— Нека ти је Богом просто — одговорила му је она, отишла затим у |
од Бога желимо.{S} Само, кажи, мајка ти је нешто назебла, па се много брине за тебе, да и ти ни |
— нек ми дете изучи школе.{S} Школа ти је најблагословенија.{S} Седиш у топлој соби и пазиш шт |
риге.{S} Постанеш неки чиновник, шта ти је боље од тога!{S} Иде ти после плата, а кад остариш, |
х плећа.</p> <pb n="313" /> <p>— Шта ти је, Вишња? — упита Аница, и погледа у собу неодређено.< |
људи луди или подлаци.</p> <p>— Шта ти је, Вишњо? — упита је мајка, која се помоли уз степениц |
слим јабланом на крају.</p> <p>— Шта ти је, колегинице? — изненади се Аница. — Ти си тако бледа |
ек ти се нађе ако се наканиш.{S} Ако ти је то мало, а ти ми телеграфиши или отиди код мојих при |
<p>— Колегинице из села?...{S} Како ти је у селу?</p> <p>— У селу је добро свакоме који од њег |
г нарочитог повода:</p> <p>— По чему ти је рођак господин Илић?</p> <p>Каја се опет изненади, а |
хтеде заборавити садашњост, притиснути је на груди, рећи: „Моја Вишња, моја лепа, моја стара В |
/p> <p>На пољу је вејао снег.{S} У пећи је пуцкарала ватра.{S} Човек се ту осећао добро <pb n=" |
е треба крити; треба је послушати, рећи је увек, и увек радити тако да је човек може рећи.</p> |
инама, остајала је усамљена.{S} Младићи је нису волели, претпостављали су девојке које хоће да |
сина.{S} Јака му је сметала.{S} У кући је био без капута, са заврнутим рукавима од кошуље.{S} |
азивала.{S} Тада он дохвати књигу, баци је у угао иза себе, и, као да је хтео утопити своје мис |
, још док су се састајали.{S} На пијаци је запевао друштвени тенор, иначе књиговођа у варошкој |
од дуката и дијамантску грану.{S} Деци је шила хаљине најскупља шваља у вароши.{S} Сваке <hi>с |
е крио огорчење на свог сина.{S} Војсци је наређено да чува границу и, под претњом смрти, да не |
испод простог сламног шешира.{S} У руци је држала један крупан цвет на подугачкој гранчици.</p> |
Његов поглед ју је заносио, његове речи је опијале, његове руке су је вукле к себи.</p> <p>— Шт |
ш дуго падати.</p> <p>— Али и до вароши је дуго — примети она. — Склонимо се негде, ако хоћете. |
она који држе венце испод прозора, овај је дом чинио леп и отмен утисак у гомили других рабатни |
> </quote> <pb n="212" /> <p>— Погледај је, Вишња... погледај Мораву — рече Радоје, док један у |
о се још како је неко спавао, по другој је било просуто једно пакло карата; прашина се видела п |
ушило је и дирало у дубину душе, да јој је сваки живац треперио.{S} А пријатно, јер је то све б |
ишла у крајност као све жене.{S} Да јој је Илић у почетку проповедао мржњу против црвене застав |
не хтеде наваљивати.{S} Знала је да јој је муж врло тврдоглав.{S} Стога узе други пут, прими од |
а не сметају.</p> <p>— Главно је да јој је срце здраво — рече лекар на последњој посети. — Ако |
ажем јој ја да се чува.{S} Мисли да јој је још осамнаест <pb n="178" /> година — настави да се |
на далеко.{S} Где се окрене, ливада јој је нудила меке, миришљаве простирке.{S} Дуге, танке тра |
авила ником о свом одласку.{S} Тада јој је то изгледало природно: њену мисао је заузимала само |
Великој Школи.{S} Академска слобода јој је пријала.{S} Могла је уредити свој живот по својој во |
говорити, наћи у тренутку реч која јој је требала.{S} Кад је давала своја мишљења, реченице су |
убоке жалости за себе.</p> <p>Мајка јој је умрла оног лета кад се Чедомир оженио.{S} Смрт је ја |
.</p> <p>Та оскудица слободе падала јој је најтеже.{S} Читала је књиге, седела крај прозора што |
ала гимназијске матуре, недостајала јој је мушка дубина, јасност у плану.{S} Професори су се об |
кла пре толико година. „Има“, рекла јој је тада између осталог, „има створења која једног дана |
нда свуче и леже.{S} Хладна постеља јој је пријала угодно.{S} У њеној глави, брзо као у кинемат |
риликама, по њој самој.</p> <p>Зима јој је пролазила врло пријатно.{S} Имала је доста друштва.{ |
у некој чудној земљи гатки.{S} Коса јој је падала заводљиво преко лица.{S} Ветар се играо са ск |
але се пред њом и око ње.{S} У уста јој је навирало једно слатко пиће, као грех.{S} Помрчину за |
јој годиле.</p> <p>Једног дана, кад јој је мајка отишла од куће, Бела га позва у своју собу.</p |
ички, онај исти који је осетила кад јој је узео први пољубац.{S} Она га одгурну инстинктивно.</ |
>— Ја у Француску? — викнула је кад јој је муж поменуо пут. — Жива нећу, а мртву ме можеш однет |
зажелела у Београду".</p> <p>Некад јој је све то пријало.{S} Вишња се могла радовати дубоко, п |
{S} Девојка притисну руком онде где јој је срце, не рече ништа, повуче се натрашке, гледајући г |
их потреба.{S} Њено васпитање, које јој је обезбеђивало срећу у очевој кући, обележавало је као |
е кућа орила од њене вике.{S} Време јој је пролазило у беспослицама, неговала је нешто цвећа, в |
гостионицу: <hi>код Стрике</hi>, те јој је то име остало у публици, сигурније него да је фирма |
уке у крилу. <pb n="52" /> На глави јој је био прост шешир од сламе.{S} Па ипак, младост и здра |
мртвих, опружених руку.{S} У глави јој је било празно.{S} На очи јој се хватала магла.{S} Виде |
изменити дубоко осећање морала који јој је несвесно улила старинска кућа њеног оца.{S} Прочитан |
му другом, мењала се ка идеалу који јој је Илић открио, мешала се у друштво младих људи и девој |
школу.{S} Вишња је то знала.{S} Он јој је рекао једном приликом, <pb n="60" /> да би радо учио |
, а можда нешто и неповерења.{S} Он јој је онда прилазио.{S} Она му је пружала руку, пуна ћутљи |
опала ако би пао у туђе руке.{S} Он јој је хтео писати ради себе <pb n="188" /> такође, исприча |
јка је покушала да се измире.{S} Он јој је одговорио једним увредљивим писмом.{S} Зет се умешао |
дин, стално неповерљив.</p> <p>— Он јој је изјавио љубав пре него што си још постао министар... |
мишицу.{S} Прамен плаве косе падао јој је преко лица.{S} Њене бистре очи биле су широм отворен |
ама.{S} Један део расуте косе падао јој је око раздрљеног грла.{S} Она је губила главу, као гус |
план за високим студијама изгледао јој је излишан.{S} Ради њега су били ти напори, ради њега ј |
ух и више се не врати.</p> <p>— Жао јој је било свога живота! — примети Вишња полако.</p> <p>Мл |
жилав врат и пупаст трбух.{S} Рекао јој је да се не брине, оставио листу на сто, легао и заспао |
е нећеш вратити отуда! — приговарао јој је друг.</p> <p>— Ја ћу се вратити, Чедомире.{S} Ти ћеш |
уда... само не у Београд! — шапутао јој је унутрашњи глас. — Ти си дошла у њега весела као срна |
помири.{S} Говор њеног земљака био јој је ближи, јер је био практичнији, опипљивији, земаљскиј |
шке.</p> <p>— Остави, дете — бранио јој је отац да то ради.</p> <p>Прљила се око ватре, руке су |
а се слободна, зрела, цела.{S} Како јој је сад изгледао јадан живот у гимназији... живот са сви |
S} Журим се.</p> <p>Осећала је како јој је тешко у души.</p> <p>Грло ју је стезало од неке незн |
а се није могла да свикне.{S} Тешко јој је било без мајке.{S} Није знала чиме да се позабави, д |
а крива за његову несрећу.{S} Тешко јој је било гледати га како иде од куће до куће, те оправља |
.{S} Њено данашње одушевљење давало јој је израз пуноће, савршенства.{S} Са заокругљеним рамени |
.{S} Чак јој се то свиде: изгледало јој је природно, младићски, ђачки.{S} И доиста, ово их приб |
ди се опет крај прозора.{S} Пријало јој је да тако гледа како зора свиће.{S} Нешто велико и уте |
310" /> <p>Вишња се стресе.{S} Било јој је хладно.{S} Пребаци један шал и посади се опет крај п |
ног краја постеље на други.{S} Било јој је тешко и пријатно.{S} Тешко, јер је осећала нешто нов |
.{S} Нешто велико и утешно долазило јој је из тих коњских ногоступица и разлистале природе, кој |
ла волети страсно и одано.{S} Јасно јој је било да он није више њен и да то не може бити.{S} Ал |
дно, на пречац, демонстративно, што јој је отац проглашен као противник <hi>постојећег стања</h |
ћицу из дворишта, и ту, од оног што јој је остало од мираза, живела са децом, скромно, тешећи с |
ена заразне.{S} Она напреже све што јој је остало од свести, дочепа чаршав са постеље, пребаци |
Узбаци руком један прамен косе што јој је падао на чело, и јекну болно:</p> <p>— Шта је ово ме |
но поклапале с оним нечим новим што јој је надирало у душу.{S} Она их је памтила све, и несвесн |
на је претресала у мислима дуго што јој је Илић говорио.{S} Није јој тада измицало да он оскуде |
и Вишњу не остави спомен на оно што јој је Каја рекла пре толико година. „Има“, рекла јој је та |
м; говорила је о тој методици, глас јој је дрхтао, бојала се да њена другарица не сазна шта о о |
молити и држати се чисто.{S} Живот јој је текао готово спокојно и монотоно, као оближњи поток, |
се враћала у Београд.</p> <p>Живот јој је пролазио без догађаја.{S} Избегавала је посете, саст |
права кад сврши школу.{S} Будућност јој је изгледала неизвесна, тамна, под знаком питања.{S} Он |
д обичне бриге за кујну.{S} На лицу јој је почивао отмен умор, који је требао да покаже свету к |
ка и да су јој нашли момка.{S} Отац јој је поклонио часовник и ланац, мајка јој наручила дугу х |
/> <p>Постала је она стара Вишња, којој је морал патријархалне куће забрањивао свако попуштање |
реда се.{S} Илић је био полуга на којој је почивала зграда њеног живота.{S} Полуге је нестало.{ |
апетовани оранџастом хартијом, по којој је насликано неко фантастично биље, чије је лишће подсе |
римећавало по деловима тоалете, у којој је било нешто срачунатости, по сигурном кораку који је |
целом човечанству.</p> <p>Кућа у којој је држао кондицију налазила се при врху Крунске улице.{ |
песму: „Сунце ходи и заходи, а у мојој је изби тамно!...“</p> <p>Понекад би помислила да се на |
који се напио добра вина.{S} Вишњу пак је бунио тај дан, обузимала ју је час топлина, час зима |
ли.{S} Од кућа су већ расле сенке, ипак је било још рано, те по улицама није било много света.{ |
е од сапунице, крста је болела.{S} Ипак је она одговарала:</p> <p>— Али кад ја нећу, па ко ће!< |
обијао врло скромно издржавање.{S} Ипак је имао нечег заједничког с њима, јер је имао приличну |
вини.{S} Послови су ишли добро.{S} Ипак је нешто пекло овог маловарошког првака.{S} Он је једва |
дила од оца тврдоглав карактер, па ипак је почињала прва.</p> <p>— Чедомире?</p> <p>— Шта је! — |
је да још има доста времена.{S} Па ипак је готово трчала путем.{S} Напољу је јесен приређивала |
у користи у својој вези; понављам, брак је на првом месту акт озбиљан, хладан, срачунат да се п |
мпатије су редак луксуз, а брак... брак је код паметних људи вешт споразум, смишљен ортаклук, г |
мећивало се с муком двориште.{S} Сумрак је купао џбунове шимшира, споредне стазе и силуете барн |
створили друштво и ток ствари.{S} Чачак је био њено родно место, град у којем је провела највећ |
јући га:</p> <p>— Господин-Илићу, ручак је готов.</p> <p>Тако куцајући, а не отварајући врата н |
ног љубавника: у његовим годинама човек је сав одушевљење, сав топлина, сав љубав.</p> </div> < |
дице нађе на невољи.{S} Али млади човек је залуд наводио разлоге двема женама, које су се занел |
ућу у врх пута? ---—</p> <p>Млади човек је и овде морао претрпети још једно расхлађење.{S} На п |
е користи туђим искуством.{S} Тај човек је посматрао спремање за свадбу у кући Матовићевих мирн |
ако је потражио другу жену!</p> <p>Тек је сад видела колико воли Чедомира. <pb n="149" /> Осећ |
{S} У соби је био још мрак.{S} Часовник је куцао на столу.{S} Његов глас би се утишао по каткад |
p>У соби је било све мирно.{S} Часовник је понављао правилно своје метално тика-так, така-тик.{ |
а.{S} Арњеви се тресли.{S} Један путник је промаљао радознало главу кроз отвор на колима.{S} Пл |
иво је одабирао њихова преимућства, док је брисао <pb n="80" /> са њих све што му се није допад |
е зауставио, ћеретао тако са улице, док је она одговарала с прозора на другом спрату.{S} Био је |
дан, та га мисао није остављала.{S} Док је свештеник певао: „Исајије ликуј...“ и водио их око н |
ку показивао се готово узалудан.{S} Док је била мала, за чудо је лепо радила женске послове.{S} |
знао колико је његов отац имао муке док је ту кућу подигнуо и очувао.{S} Колико труда, колико б |
ј мирни <pb n="154" /> пејзаж.{S} И док је дим пузио у модрим трубама ка чистом плаветнилу осве |
S} Младен, који је још нешто слушао док је стари министар био жив, промангупирао се са свим, из |
и средства.{S} Отац му је умро још док је био у гимназији, те је од куће добијао врло скромно |
својој ташти ни својој жени.</p> <p>Док је он тако пребројавао своје несреће последњих година, |
ада зачу познате кораке.{S} Један поток је јурио поред ње.{S} Она загази, и пређе на другу стра |
а с купања и дерала у сав глас.{S} Парк је пак ћутао усамљен.{S} Тек овде онде видео би се, у т |
пезарији изби два сата.{S} Метални звук је одјекивао потмуло по празној одаји као нешто живо и |
тито шал са себе. — Мустра бечка, богаљ је и сам, богаљ, богаљ, богаљ.</p> <p>Лупну пркосно пес |
{S} Гледао сам је толико пута... гледам је и сад, а никад је се нећу нагледати.{S} Чини ми се о |
налне младе са обореним очима, које нам је оставила у спомену наша старија литература.{S} Своји |
атити <pb n="175" /> двоструко, јер нам је време најскупље у животу.</p> <p>Он се доиста журио. |
p>— Она је била моја драгана.{S} Ја сам је грлио.</p> <p>Стога она није очекивала од Чедомира љ |
вали, јер су га колеге пањкале, а и сам је био крив: био је лабав, давао је лако добре оцене, п |
велика дела, узвишен рад.{S} Гледао сам је толико пута... гледам је и сад, а никад је се нећу н |
и у бело платно Моравино. — А видео сам је надошлу, усталасану, помамну: страшна је тада, риче, |
вам покажем бразилијанску марку што сам је купио од једног Јеврејчета.</p> <p>Они су били још у |
вета затезао се крајичак неба, по чијем је плаветнилу пловило неколико облачића као прамење од |
иганлијом, на оном истом месту на којем је Илић пољубио први пут своју драгану.{S} У врх пута с |
аве и земљорадничком осигурању, о којем је писао једно дело с научним претензијама.{S} Осећао ј |
ајући се с неког далеког пута, по којем је његова мисао дуго лутала. — Опет двојке?{S} Та сад т |
век, продавац ушећереног воћа, по којем је падала прашина.{S} Он је ишао полако, крајем пута, о |
к је био њено родно место, град у којем је провела највећи део свога живота, сваки ју је познав |
оворила је девојка мајци гласом у којем је одјекивала жалба и прекор. — Тако ми ружно стоји кад |
не, партију на влади ни друштво у којем је говорио.{S} Многима то није било право, па ипак чуле |
ио Београд, час Чачак, час село у којем је <pb n="307" /> живела.{S} После се та сцена променил |
ва њихових познаника, било најзад да им је био представљен.{S} На његовој тоалети видела се вел |
ију, једу као на даћи.</p> <p>— Нека им је алал! — поклапали су га други. — Раде, брате мој, па |
и осетили наличје живота.{S} Култура им је показала само своје зле стране, извукавши их из куће |
абила су се у дворишту око мрва које им је стресла кад је распремала сто.{S} Виделе се разграна |
адржавали дуже руку у руци.{S} Време им је пролазило у чекању једно другог, у састанцима по угл |
ниједног симпатичног покрета.{S} Али им је она пркосила свима.{S} Махала рукама, бацакала ноге, |
в дом као место нечастивих.{S} Јован им је опраштао великодушно, говорећи:</p> <p>— Не треба љу |
него што смо предвидели — одговарао им је убеђено. — Не жалим новца.{S} Само нек се не губи вр |
ма је свеједно који режим влада, јер им је сваки добар... у свакој партији, групи или кући од у |
ичају, ублажавала бујицу здравља, којим је девојка била обдарена.{S} Румена крв шибала је под њ |
о гирланда од разнобојне хартије, којим је калфа украсио таваницу.</p> <p>Лазаревић извуче из к |
ивота који је предузимала и онога којим је дотле живела.{S} Она је била кћи Митра С. Лазаревића |
е подигнуте шиљасте земунице, под којим је меланхолични Чачанин, с великим сламним шеширом као |
?{S} И нашто оно њено подигравање којим је хтела да сакрије своју сакатост пред младићем ?{S} И |
Она се трудила да се врати на пут којим је ишла пре него што га је познала.{S} Она је прикупљал |
отле познавала: смерне породице у којим је наставала, умерене забаве <pb n="35" /> у школи, вид |
спустише низ једно брдашце.{S} Под њим је жуборила озидана чесма на две луле.{S} На зиду је би |
не бојте се, не бежите од живота; с њим је као и с пливањем; научи се кад куражно оставимо плић |
Белом.</p> <p>Вишњу је волео.{S} С тим је био на чисто.{S} То је било несумњиво.{S} На само ње |
и шаку, као да стеже нешто тврдо; затим је отвори полагано, па изврну, као да просу остатке, пр |
можда сам газда-Митар правио.{S} Затим је дошла опет једна карта, са сликом неке велике зграде |
реални правац у животу.{S} Па опет, чим је устала, погледала је на врата где је синоћ оставила |
.</p> <p>Девојке се удалише.{S} Ливадом је звонило певање попаца.{S} Два црна лептира с црвеним |
ли глава.</p> <pb n="28" /> <p> С Кајом је била још једна девојка, која одступи неколико корака |
дизала се с њим из постеље, и са којом је живео као са метресом.</p> <p>Претпостављао је друшт |
схватљива, опомену га радости са којом је газдарица унела ту простирку.</p> <p>— Штета је упрљ |
једнако да му пише.{S} У брзини с којом је оставила Београд није јавила ником о свом одласку.{S |
и са себе хаљину.</p> <p>Пред огледалом је стајала Вишња у ноћној кошуљи, боса.{S} Као ван себе |
као задржана једним грчем.{S} Пред њом је лежало наго, младо тело, забачених руку, набреклих г |
нке и њеног главног сокака, пред Вишњом је мисао цртала будућност као неку широку реку са зелен |
ће наука привредити њој ?</p> <p>У том је изненади отац да се решио да се жени.</p> <p>— У кућ |
ећ заспала.{S} Бела тако исто.{S} Кућом је владала дубока породична тишина.{S} Електрична лампа |
их водили младост и лепо време.{S} Дан је био један од оних жарких дана у сред пролећа, кад се |
Било је око пет сати пред вече.{S} Дан је био као сваки летњи дан.{S} Улице се сивиле од праши |
ља кад је Вишња пришла Чедомиру.{S} Дан је био ведар.{S} По плавом се небу мицало неколико мали |
а међу својим новим друговима.{S} Један је био већ господин, циничан, наметљив, извештачено без |
ћ у постељи.</p> <p>— Похитај... доцкан је.</p> <p>Матовић се био упола свукао, па застао, седе |
че:</p> <p>— Хајдемо у варош.{S} Доцкан је.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_C5" |
сеоска чама ни саблазна књига.{S} Заман је ожењени колега, иза леђа своје жене, правио слатко л |
ла, и није могла више заспати.{S} Заман је гонила његове слике.{S} Оне су се јављале поново, ни |
ротепа девојка у заносу. ~</p> <p>Заман је Вишња звала свог драгана.{S} Њега није било више међ |
сањала да се удаје за Чедомира.{S} Сан је био тако јак, да се пробудила сва уздрхтала, и није |
а се ми венчамо пре испита...{S} Красан је мој Милисав, видећеш.{S} Ах, ево га — додаде млада ж |
ек који је промашио свој позив несрећан је, он пати, а патња рађа злоћу.{S} Директор га је звао |
неколико хлебова од гроша.{S} Тај дућан је београдски специјалитет, једна врста приватне народн |
> па и о њему, Илићу, мислио је; Младен је брбљив, а Бела...</p> <p>На ову реч младић задрхта.{ |
се тек у вече, пуна новости.{S} Младен је одлазио такође, у школу, рано, да се што пре отресе |
шњег аклиматисања у Београду.{S} Младен је био пао у трећем разреду из два предмета — освета ре |
а хтео, за какво си се борио.{S} Убијен је краљ тиранин, осигурана је слобода штампе, уставом с |
ед села.{S} Тек, коњски трамвај замењен је електричним, а на пољани Батал-џамије копани су теме |
едала као последња реч науке.{S} Дарвин је био Илићев изабрани писац.{S} Он је био његов божанс |
гледао је врло прост и јасан.{S} Дарвин је дефинисао природне законе тако силно да је његова фи |
учка бивале су краће.{S} Стари господин је морао примати овог или оног политичара, одлазити на |
зарђалом оградом.</p> <p>Стари господин је био већ ту.{S} Он је био човек ситних, живих очију, |
им братом, Радојем.</p> <p>Златарев син је био нешто старији од своје сусетке.{S} Долазио је у |
а задовољства не челиче дух.</p> <p>Син је растао слободно, тумарао са свим квартовским мангупи |
foreign xml:lang="la">in </foreign>, он је себе посветио за философа.{S} Зато је сматран за сме |
о сиротињи свога оца.{S} Место тога, он је прионуо у дућану и лепо помогао старом Остојићу.{S} |
Београд је велики, мислила је тада, он је као море: путеви су безбројни, живот шуми, таласа се |
уће.{S} Кад се библиотека затварала, он је онда почињао своје шетње, купио је печених марона ко |
маже паметне људе у њиховим борбама, он је остајао на истом месту.{S} Упркос дубоким уверењима |
лтар!...{S} Поред свега социјализма, он је постојао, он је био примамљив, велики, са својим зла |
амо њега волела.{S} Поред свих мана, он је био њој најбољи, највреднији, најмилији.{S} Он ју је |
оред тога, остало слободног времена, он је износио своја размишљања <pb n="119" /> о приликама, |
ије ликуј...“ и водио их око налоња, он је понављао у себи надничареве речи: „Ево на̑!{S} Све ј |
душу.{S} Она је веровала у Чедомира, он је воли... они се поново воле...{S} Шта треба више, па |
S} Сад, после двадесет година борбе, он је видео краљевство претучено народним бунама, поразом |
ичаст.{S} Кад би му се досадило све, он је излазио изван вароши и лутао по околини дуго, до сам |
лативности, анархизма и вртоглавице, он је осећао ипак да му све више препрека спутавају корак |
{S} Угушивала је глас савести.{S} И, он је сад оставља...</p> <p>— Без једне речи, као да нисам |
дом из Бијелог Поља у Старој Србији, он је прешао овамо да се школује, потуцао се од гимназије |
бије своје право.{S} Невин у ствари, он је дрзак у речима.{S} Он је радикал, демократ, социјали |
везама, и он им није смео прилазити, он је бежао даље од њих.{S} Тада би одлазио из вароши, у о |
задовољан у служби, несрећан у кући, он је лутао по читаве ноћи да олакша себи, тражећи које љу |
е према себи самом.{S} Као на слици, он је видео цео свој живот, целог себе.{S} Што је учинио ј |
ски.{S} Он их је представио девојци, он је представио девојку њима.{S} А сад, она се забављала |
ких према малим, јаких према слабим, он је брзо постао убеђен у теорије материјалистичке филосо |
>— Не, Лазаревићева.{S} Ја га волим, он је понос целе наше фамилије, он ми је тако рећи брат, ј |
упка, оба пријатељска.{S} У осталом, он је у том тренутку жељкао једну неостварену жељу за пром |
ш не знају да се нађу.{S} У осталом, он је тако замишљао час васкрса мртвих, страшни суд, кад ј |
ад би се Вишња задржала с одговором, он је откључавао кофер, вадио стара писма, носио их у најн |
д свега социјализма, он је постојао, он је био примамљив, велики, са својим златним вратима, мр |
препорођају родног краја.{S} Управо, он је ово двоје мешао.{S} Кад је у клисури надзиравао радн |
оким уверењима у сопствену вредност, он је оклевао.{S} Он је гледао сваки дан толико људи који |
ињу.{S} С невином вером у будућност, он је трошио своје младе године радећи да буде достојан по |
.{S} Поред бриге за личну будућност, он је мислио и на будућност Србије.{S} Његово биће и његов |
S} Место путовања у Врњце и Абацију, он је заједно с Фламарионом посећивао месец, звезде, целе |
ораз.{S} Слично разоружаном ратнику, он је гледао својим сопственим очима, како све иде у пропа |
ихових црнпурастих, замахнутих руку, он је видео визију Вишње, њене главе, њених очију које поз |
p> <p>Кад је ступио на Велику Школу, он је тамо нашао два оделита типа међу својим новим другов |
0" /></p> <p>у њој звезду пратилицу, он је хтео да она буде једино метеор, који ће се појавити |
као и тај сан за идеалном драганом: он је био само сиромашан ђак, без родбине, без сигурног пр |
ео ићи у облаке тананих апстракција; он је стојао на земљи и говорио просто;</p> <p>— У народу |
.{S} Брзо се нашао у првим редовима; он је био сјајан полемичар, писао је врло <pb n="117" /> т |
о приличну дозу епикурејства у себи; он је волео све што је пријатно, лако, ново, лепо.{S} У не |
а чита, да се просвећује, да се учи; он је готово цео неписмен.{S} Ето то, тај факт, то жалосно |
лижњи, друштво, држава, човечанство; он је све то видео у своме ја; то његово ја било је почета |
рмским кундацима.{S} Шта то мари!{S} Он је волео слободу, веровао у њену свемоћ, замишљао ју је |
бара пред кафаном <hi>Шаран</hi>.{S} Он је седео на крми и терао чамац врло добро, као да му је |
уши цикање попаца, крештање жаба.{S} Он је узе и за другу руку.{S} По башти су цветали патлиџан |
на рука била је хладна као мртва.{S} Он је поново прихвати и принесе је к срцу.</p> <p>— Не... |
д себе, да се сав загњури у њега.{S} Он је толико очекивао ову <pb n="98" /> девојку, да јој ка |
и миле младићу као крајеви раја.{S} Он је брижљиво остављао те хартије у дно свог ђачког санду |
царства мисли, скровиште осећаја.{S} Он је успео да се она врати у Београд.{S} Али, ево већ нек |
лошки роман индивидуа и фамилија.{S} Он је био обратио сву пажњу само на спољашност, на изглед |
о пекло овог маловарошког првака.{S} Он је једва знао срицати, а теже му је било потписати се н |
ега не постоје науке, него Наука.{S} Он је ватрени присталица позитивистичке философије.{S} Он |
ори воде између Белиних родитеља.{S} Он је веровао да су његови односи с девојком дубоко скриве |
егова начела строгог социјализма.{S} Он је сад осећао потребу вишу од те негације данашњег друш |
о њега имају свој крст на леђима.{S} Он је видео само себе, те је веровао да би с њим трпело и |
коју осећају слаби према јакима.{S} Он је у новцу видео силу која учвршћава живот, пријатеља к |
н у ствари, он је дрзак у речима.{S} Он је радикал, демократ, социјалист, републиканац, револуц |
, осећала се пред њим разоружана.{S} Он је знао толико ствари, прочитао толико књига, сипао стр |
воћа, по којем је падала прашина.{S} Он је ишао полако, крајем пута, оборене главе у страну, и |
отицала ситних слабости и рачуна.{S} Он је нишанио високо.{S} Он је остављао свакоме слободан ј |
гледај се на господин - Чедомира.{S} Он је сиромах ђак... пардон, господине Илићу — поправи се |
огаде уздржати од једног покрета.{S} Он је узе за руку.{S} Она се не трже.{S} Он продужи свој н |
ри Матовић није примећавао ништа.{S} Он је при ручку имао добар апетит, извлачио из џепа велику |
исом од тамјана и воштаних свећа.{S} Он је постојао овде, у Београду, као тамо у Чачку... кад ј |
Они беху далеко једно од другог.{S} Он је мислио да се она удала и да није ништа сачувала од с |
.{S} А тај сељак то је наш народ.{S} Он је запуштен, прост, прљав, смрдљив.{S} Ипак, он није не |
а и њене груди утиснуте у његове.{S} Он је стеже снажно, грчевито, не мислећи ништа.{S} Под њег |
олико речи захвалности, па стаде.{S} Он је осећао свој лажни положај према тој девојци коју је |
руменило које јој заплами образе.{S} Он је поздрави и хтеде проћи.{S} Тада му Вишња приђе, пруж |
литика, већ једна врста религије.{S} Он је веровао у народне снаге, Вук Караџић је казао послед |
но, благословено, опште, свачије.{S} Он је од ове крилате речи очекивао све: народно благостање |
створили закони, нарави, навике.{S} Он је стајао на прекретници и није се могао одлучити камо |
рацији која би га лишила очевине.{S} Он је знао колико је његов отац имао муке док је ту кућу п |
b n="24" /> агитационо предавање.{S} Он је био верна гласачка војска по ђачким зборовима, где с |
одсудан противник брака у опште.{S} Он је неприродан и неморалан.{S} Неприродан, јер се у орга |
Он је слободоуман, бар у теорији.{S} Он је за сва права, бар док не добије своје право.{S} Неви |
, као да је знао читати и писати.{S} Он је на тај начин давао свечаности томе раду, сређености |
д их је киша ухватила ван вароши.{S} Он је онда гледао у њу кроз будућност која обећава све, а |
n="91" /> била једини повереник.{S} Он је њима шаптао своје магловите снове.{S} Њине просте ре |
} Он није рђав човек, ја то знам.{S} Он је сјајна интелигенција, природа врло симпатична, али к |
за животом, за животом потпуним.{S} Он је хтео да га види јасно, ту, поред себе, да се сав заг |
опствену вредност, он је оклевао.{S} Он је гледао сваки дан толико људи који се бацају у живот |
и сто своје собе где би га нашао.{S} Он је сачувао сва та писма, те званичне карте с унакарађен |
кугла.{S} Илић је погледа право.{S} Он је тражио мало светлости на свом путу, као што морнар т |
м за срећу девојку коју је волео.{S} Он је био добар као Христос, а мало је људи _ко]и су почин |
евојку, с којом се Чедомир возио.{S} Он је био леп човек, он се морао допадати тој госпођици.{S |
чију је сурову владу рано осетио.{S} Он је желео да има новаца да би осигурао слободу кретања, |
рачуна.{S} Он је нишанио високо.{S} Он је остављао свакоме слободан један круг болесних места, |
о арапу, сажаљевао га је искрено.{S} Он је себе видео у тој животињи.{S} Зар он није био тако и |
> <p>Илић је волео Зарију присно.{S} Он је у њему видео једног сапутника на истом путу, на путу |
S} У његовој глави је било мутно.{S} Он је био у стању пијана човека који добро види да прави г |
да би се огрешио о један принцип.{S} Он је био сув доктринар.{S} Заборављао је да поред науке п |
, и наби на очи доста фин цвикер.{S} Он је метао те наочари кадгод је имао посла с писаном ства |
што ће изменити цео његов живот.{S} Он је био дубоко заузет самим собом и видео у том тренутку |
тамо у правцу планина на западу.{S} Он је био миран.{S} Ништа на њему није издавало узбуђење.{ |
и умашћен шешир и уздигнуту јаку.{S} Он је слободоуман, бар у теорији.{S} Он је за сва права, б |
ез видљивог интереса за политику.{S} Он је већ у двадесетој години научио да му живот доноси чи |
и врло сигурну учитељицу, невољу.{S} Он је имао да се бори из дана у дан за комад насушног хлеб |
ово исто толико колико и њу саму.{S} Он је био кадар загрлити писмоношу који би му га предао и |
није имао те ширине у образовању.{S} Он је то знао и није се чудио: он <pb n="19" /> је себе ве |
<p>Стари господин је био већ ту.{S} Он је био човек ситних, живих очију, великог чела са дубок |
, по средствима, по темпераменту.{S} Он је међу њима, међу тим радикалима, социјалистима, репуб |
на неки свој <pb n="77" /> успех.{S} Он је волео своју земљу дубоко.{S} Поред бриге за личну бу |
Авет лудила се помаљала кроз њих.{S} Он је певао:{S} Ја се смејем, морам да се смејем — Бог је |
вин је био Илићев изабрани писац.{S} Он је био његов божански учитељ, у кога је веровао као Тур |
Каја не подсмехну, продужи пажљиво — он је врло учен човек, врло паметан... </p> <p>— О чему ст |
је он сад?{S} Шта ли ради?</p> <p>— Он је за мене мртав! — одговори енергично сама себи.</p> < |
S} Није прошло ни неколико минута, а он је већ био на улици, са̑м.</p> </div> <div type="chapte |
д свега што је јуче још постојало, а он је још жив.</p> <p>— Ах, тај живот! — промуца болно.</p |
м, лева му је била потпуно здрава, и он је њоме махао по ваздуху, као да би боље доказао оно шт |
обузимала нека чар, скоро физичка, и он је терао пером, као да броди морем начињеним од самог м |
> додир тога девојчета.{S} Најзад, и он је био млад, и он је имао у срцу нежности.</p> <p>У при |
чета.{S} Најзад, и он је био млад, и он је имао у срцу нежности.</p> <p>У природи је настајала |
свету и примењеној философији.{S} И он је личио на оног класичног магарца који је скапао од гл |
p>Млади студент корачао је сам.{S} И он је ишао у шетњу.{S} Познавао је готово цео тај свет бил |
т не изигра ове мере.{S} У тој бризи он је смео с ума реакцију простих маса, те је сад, место в |
ресе; не рече ништа.{S} Другом руком он је обви око паса.</p> <p>Тада Вишња покуша да се ослобо |
о боли, да знаш како боли!...</p> <p>Он је поново прихвати и принесе је к срцу са једном жељом |
Иначе смо роб ропства његова.</p> <p>Он је био пун ових фраза.{S} Девојка га је слушала погледо |
ва! — насмеја се Илић у себи.</p> <p>Он је био студент философије, врло <pb n="2" /> висок, гот |
х ствари на неразумљив начин.</p> <p>Он је хтео да буде просто мудрац.{S} Своје мисли налазио ј |
где је синоћ оставила венац.</p> <p>Он је стајао на истом месту, недирнут.{S} Јутарње сунце пр |
аједничко између тебе и мене?</p> <p>Он је видљиво патио.</p> <p>— Вама није добро, господин-Ил |
е, осуђени на затвор по апсанама; закон је био једнак за све.{S} Међутим, било је нас који смо |
ка уводила у њега.</p> <p>Доиста, салон је блештао у новом плишу и свежим бојама.{S} Само је би |
е нагло из светлости у помрчину, требао је један тренутак, па тек да види где се налази.{S} Ову |
ог догађаја који се десио.{S} Избегавао је своју саучесницу.{S} Презао је сваког тренутка да га |
свему што би предузео.</p> <p>Избегавао је једну и другу девојку.{S} Радио је за испите више не |
и сам је био крив: био је лабав, давао је лако добре оцене, помео се једном у преводу неке лат |
није волео да му се противуречи и давао је честе савете.</p> <p>— Узмите се на ум — рекао му је |
p>— Ту смо се крили од Турака — додавао је други — а гле ти сад чуда!{S} Хвалимо те, Господе, в |
.</p> <p>Спомен на бившу љубав одржавао је девојку у савршеној чедности.{S} Ништа на свету није |
м.{S} И он је ишао у шетњу.{S} Познавао је готово цео тај свет било са улице, било са позоришни |
алази.{S} Ову приземну собицу испуњавао је један округао сточић, застрвен уским, чипканим засти |
стално двојку.{S} Осим тога, задоцњавао је на часове, трошио много времена на трговање с поштан |
остала из природног стања — објашњавао је разлог што су зрнца философије дошла на та непосвеће |
које се граничило с анархизмом, решавао је сваки проблем.</p> <pb n="47" /> <p>— Шта то мари не |
на.{S} Велики џбун јоргована надвишавао је ограду и пружао своје гране, са широким лишћем, ка у |
нежавали и одобровољавали.{S} Покушавао је да се метне изнад свега, да живи повучено, за свој р |
р је гледао право пред собом.{S} Позвао је ову девојку да јој исприча потанко <pb n="281" /> ка |
оњски трамвај.{S} Удар копита одјекивао је у такту по мирном крају.{S} Несигурна мартовска свет |
пет сати из јутра, пијан.{S} Дочекивао је нову годину с друговима, па га пиће преварило.{S} Ње |
ко се те ствари догађају.{S} Ослушкивао је челични хук шиваће машине, студирао физиономије трго |
мушкој јаки; плав прамен косе сакривао је њене уши до половине.</p> <pb n="95" /> <p>Он задрхт |
први знак <hi>вође</hi>.{S} Потписивао је резолуције, мрзео богаташку класу више него што је в |
маљираних шерпи.{S} Газда-Митар трговао је још са житом, стоком, шљивама.{S} Код њега су биле н |
је радио и ван своје радње.{S} Основао је велосипедско друштво, утицао код општине да се праве |
итати и писати сам, за стоком; кметовао је дуго година, парничио се још дуже са сељацима из сус |
лости у минуле године.</p> <p>Отпутовао је био са женом у Париз.{S} Задржали су се неко време у |
у грађанском оделу, иначе обичан, могао је личити на друмског механџију као и на митрополита, д |
ке димензије, ширина, слобода.{S} Могао је живети неколико векова а да му се не досади.</p> <p> |
ми, тај ми носи педесет гласова.{S} Дао је две банке за шешир.</p> <p>— По два гроша од гласа!< |
ан један круг болесних места, а нападао је на оно што је главно, на основе и темеље, у које се |
м електричне индустрије у Чачку, гледао је остварење своје љубави према бакалиновој ћерци, која |
оказа један свежањ песама.{S} Разгледао је неколике.{S} Оне нису имале стиха ни слика.{S} Смиса |
ружала небо.{S} Проблем живота изгледао је врло прост и јасан.{S} Дарвин је дефинисао природне |
, у себи, међу својим књигама.{S} Седао је поново за свој сто и настављао своју расправу.{S} Не |
на.</p> <p>Па обраћајући се ћерци додао је:</p> <p>— А ти, фрајла, остави се Београда у Чачку.< |
доброј души, кад сазна све.{S} Погађао је сву одвратност која ће је обузети према њему, према |
уге руке.{S} Он ју је жалио.{S} Погађао је шта ће се десити у њеној доброј души, кад сазна све. |
марјаша, матуру није положио и похађао је Велику Школу као ванредни слушалац.{S} То је био тип |
бине више него што она може дати, бежао је од своје среће, мислећи да трчи за њом.{S} Није прош |
једном крају, поред гомиле цигаља лежао је један радник, затворених очију.{S} Мало даље од њега |
збегавао је своју саучесницу.{S} Презао је сваког тренутка да га не дочека љутито лице њеног оц |
лност.{S} Кад би се ипак уморио, стезао је слепочнице грчевито, шетао по соби или бежао... по з |
и.{S} Усред тог великог предела, стајао је Радоје, скромно, готово понизно, с лулом у левој руц |
.{S} Неколико корака лево од ње, стајао је Чедомир блед, погнуте главе, намрштених обрва, присе |
е стојала пред њим.{S} Њене очи завијао је вео видљивог узбуђења.{S} Њени <pb n="131" /> бели з |
философирао него по обичају.{S} Скакао је с предмета на предмет.</p> <p>— Видиш, ти си петичар |
/p> <p>— Хладна је као тестија! — рекао је о њој једном неко иза њених леђа.</p> <p>Није могла |
овати.</p> <p>— Шта ме се тиче! — рекао је самом себи. — Моме месту су иначе дани избројани.</p |
ојачкој соби његове жене.</p> <p>Исекао је хартију на полутабаке, начинио превоје за исправке, |
руку.</p> <p>— Ево, на, ево још — викао је ван себе.</p> <p>Али је газдарица већ била изашла.</ |
пшти ниво!...{S} Општи ниво! — понављао је без везе.</p> <p>Изнад обале, коју су радници откопа |
ње је светлост, знање је моћ — понављао је, као аргумент, ту реченицу, коју је случајно негде н |
ругоме.{S} Чича с погачицама поздрављао је стално учтиво, имао при себи палидрваца да се упали |
Он је био сув доктринар.{S} Заборављао је да поред науке постоји оно што се зове примењена нау |
према свему, свему...</p> <p>Састављао је писмо у мислима, бирао згодне речи, изналазио утешне |
>Ти заборави су му пријали.{S} Остављао је, као сви слаби људи, времену, каквој повољној прилиц |
о као са метресом.</p> <p>Претпостављао је друштво оног другог типа својих колега, друштво студ |
У сваком разреду био је први ђак, имао је саме петице.{S} У расправи појединих питања могао му |
алети видела се велика разлика.{S} Имао је нов таман костим, претенциозан бео прсник, полуцилин |
годно.{S} Ипак се брзо прибрао.{S} Имао је прилично кредита, јер је прошлих две године плаћао у |
евоје за исправке, умочио перо.{S} Имао је толико ствари да каже!{S} Дани су пролазили, а перо |
елих у навике и застарелу моду.{S} Имао је на себи плишано одело, црно и опшивено свиленим испу |
езика, земљописа, физике, историје имао је врло добре оцене, али је у осталим предметима био ве |
продавао у дућану.{S} Газда-Митар имао је среће у трговини.{S} Послови су ишли добро.{S} Ипак |
долазити у школу за неко време.{S} Знао је да му се неће веровати.</p> <p>— Шта ме се тиче! — р |
и изразитих усана.{S} Свако од њих знао је наћи по коју лепу реч да јој каже, да јој честита на |
{S} Један трамвај <pb n="79" /> шкрипао је уз брдо; електрична светлост севнула би несигурно ка |
иви?</p> <p>— Збунио сам се — одговарао је дечко одсечно. — „Немац" је велика прзница; за најма |
у.</p> <p>— И једно и друго — одговарао је старац на постављено питање. — Нико нас не тера, па |
Сутра... сутра, а не данас — одговарао је гласу своје савести.</p> <p>Белино понашање га је та |
ради сваке сигурности.</p> <p>Одговарао је девојци у истом уздржаном тону.{S} Чак да је и могао |
ли.{S} Уписао се на Сорбону.{S} Изабрао је тему: <hi>О вредности живота</hi>.{S} Проблем му је |
да би га у другој земљи ухапсили, терао је своју кобилу преко оближњег моста.</p> <p>— Погледај |
<p>Кроз широм отворене прозоре допирао је у собу весео шум Београда који се будио пред вече, к |
д Илић није имао ни своје куће, а морао је сносити пребацивања као да се њему учинило не знам к |
<p>Беше га дарнуо поклон.{S} Посматрао је румени каранфил, његову живу боју, његове свилене, р |
> <p>Чедомир јој се приближи.{S} Удисао је мирис те девојке и дрхтао пред сјајем њених зеница.{ |
еспособан за тај напор.{S} Његова мисао је била уморна. срце болесно, воља немоћна.{S} То му от |
ој је то изгледало природно: њену мисао је заузимала само њена мајка.{S} Болест <pb n="186" /> |
не нису имале стиха ни слика.{S} Смисао је био редак гост његове музе.{S} Авет лудила се помаља |
вима; он је био сјајан полемичар, писао је врло <pb n="117" /> течно, стил му је био популаран |
— Хоћеш ли да будеш моја жена? — упитао је он.</p> <p>Њене руке задрхташе у његовим, па га стег |
е имао мрве практичног смисла.{S} Читао је да жена треба да слуша мужа.{S} То му се увртило у г |
и доцније, с муком изговарао.{S} Читао је све што му до руке дође: научна открића, романе, изв |
пите више него што је требало.{S} Читао је књиге, новине, књижевне листове неуморно.{S} Опијао |
} Као гимназист другог разреда прочитао је Одисеју, велику, дебелу књигу у зеленим корицама, у |
е видиш, ти ниси видео то тело — шаптао је у себи — то лепо тело, те чаробне превоје и кутове.. |
искрпљен блехом.{S} Ниже од њих растао је грашак, са широким зеленим махунама, које су висиле |
доказао оно што је говорио.{S} Престао је да пише афоризме, па се дао на поезију.</p> <p>— Нау |
ило се <pb n="46" /> тако, глупо, остао је без марјаша, а није мислио да ће му што требати, па |
уд који.{S} Друге није стекао.{S} Остао је још Зарија Ристић, вечити ђак, вечити занесењак, веч |
Клуб се поцепа.{S} Један мањи део остао је у Групи.{S} Остали пак основали су радикални клуб.{S |
.{S} Средина је чинила своје.{S} Постао је обична таљигашка рага.</p> <p>— Рђо, мрцино! — псовк |
смешне грешке о основне ствари праштао је великодушно.</p> <p>— Па што ме је оставио? — бунила |
зати.{S} Од лекције коју је имао плаћао је стан; остајало му је још нешто за дуван, ситан троша |
ице.{S} Кад би се кола напунила, осећао је са̑м и кретао се без команде.{S} Сирото кљусе, било |
дело с научним претензијама.{S} Осећао је да стари, није волео да му се противуречи и давао је |
<p>Младић не одговори ништа.{S} Осећао је да ће доћи нешто горе, нешто страшније од увреде, не |
раћао, седао поново за посао.{S} Осећао је инстинктивно да му је тај рад једини ослонац што му |
изи све што би могао написати.{S} Бацао је перо, полазио к вратима, после се враћао, седао поно |
ово, и ово, не треба ми ништа — и бацао је белешке, писма, књиге, фотографије.</p> <p>Уставио с |
ом.{S} Кроз уско лишће од врба промицао је по који сунчев зрак и изливао свој бакар и злато по |
/p> <p>Међутим, последњих година, јачао је све више протест против научног догматизма.{S} Млади |
Илић, главно лице овог романа, корачао је лагано својим уобичајеним путем из Библиотеке на Тер |
ања непознатог, неодређеног.{S} Корачао је улицом, гледао право све што је сретао и није видео |
ог букета дуде.{S} Низ кириџија корачао је лагано друмом поред Мораве.{S} Вишња је ћутала.{S} Њ |
ог Запада.</p> <p>Млади студент корачао је сам.{S} И он је ишао у шетњу.{S} Познавао је готово |
{S} На извесном остојању од њих корачао је један човек ћутке, с кишобраном натученим на главу и |
{S} Био је вечито добре воље.{S} Причао је радо о својим пословима.{S} Решавао се с муком да је |
позитивистичке философије.{S} Пронашао је библиотеку, израдио кредит код једног великог књижар |
поглед из суморних, мрачних очију ишао је негде далеко, у бескрај.{S} Његов несрећни геније, к |
се упути право преко њива.</p> <p>Ишао је, као мртвац, не знајући камо.{S} У једној празној ул |
м, ни Јован није остао читав.{S} Изишао је из затвора остарео, поремећеног здравља и опортунист |
ј:{S} Бела.{S} После ове девојке, дошао је Младен, бистар дечко, али ленштина, склон свима слаб |
е у првој години Велике Школе.{S} Дошао је кући око пет сати из јутра, пијан.{S} Дочекивао је н |
аца скакутали су сунчеви зраци.{S} Небо је било ведро.{S} Тек по неки облак био се зауставио у |
и шта ће теби универзитет? — тврдоглаво је настојавао Остојић.</p> <p>Девојка се осети донекле |
те две девојке начини једну.{S} Пажљиво је одабирао њихова преимућства, док је брисао <pb n="80 |
ромену или ваншколску мисао.{S} Марљиво је радила, чекала стрпљиво крај школске године и спрема |
, он би продужио своје дело такво какво је, и нашао му логичан закључак; шта би га се тицало шт |
ојка — страх ме је било за тебе.{S} Ово је велика варош, а у њој има злих људи.{S} Да ти се што |
перорезом у намери да се убије.{S} Ово је учинио на улици пред самом грађевином, а био је мрта |
/p> <p>— Моја је струка...</p> <p>— Ово је државна служба — прекину га директор суво — има, на |
преуско за његов сан и мисли.{S} Поново је почињао да живи.</p> <p>— Је ли, зете, ти знаш франц |
рокритиковати његове идеје.</p> <p>Прво је одржала.{S} Нико у школи није могао опазити код ње к |
ри тако, Чедомире.{S} Наше пријатељство је искрено, топло, добро.</p> <p>Млади човек погледа св |
владике у Маћедонији.{S} Председништво је предлагало да се клуб уздржи од те патриотске манифе |
ло у питању ни колико лањски снег, него је то госпа-Клеопатра урадила на своју руку код колеге |
ћина су умрла.{S} Није било девера него је Чедомир ишао поред ње, шапутао јој нешто поверљиво, |
ца које није могло продрети у собу него је скакало око прозора, по калдрми и гранама једне огол |
на пријатној пригревици.</p> <p>— Много је мање људи, него што се мисли обично, који стварају с |
p>— И ја сам то нешто мислила.{S} Друго је сад, а друго беше под проклетом реакцијом.{S} Тек, ж |
узалудан.{S} Док је била мала, за чудо је лепо радила женске послове.{S} Међутим сад, било да |
едним површинама леда и снега.{S} Живео је само духом.{S} Проналазио је масу задовољстава радећ |
родни борац, као и многи други, доживео је пред смрт велика разочарења.{S} Расцеп у демократији |
е, задрхташе опет, и стегоше.{S} Предео је био пуст.{S} Влажна пољана дисала је новом, великом |
вог представника.{S} Поред глумца седео је трговац, поред студента официр, поред чиновника обућ |
би јачи од његовог сопственог.{S} Видео је да она воли несрећно.</p> <pb n="220" /> <p>— Никад |
м пође Илић и осмотри је целу.{S} Видео је сад јасно што синоћ у мраку није могао.{S} Његова др |
S} У њиховом неисписаном рукопису видео је узбуркане дубине своје будућности, проналазио је пут |
ка од града и стоке од помора.{S} Успео је да оба пројекта озакони у Скупштини.{S} У буџет се у |
сту су иначе дани избројани.</p> <p>Сео је затим и покушао да сврши своје дело.{S} У соби је би |
Њена слика му је бунила главу.{S} Хтео је да опет под руком осети њено тело, да се утопи у раз |
S} Трудио се да не мисли на њу.{S} Хтео је да је заборави.{S} Њена слика се брисала, срце ћутал |
. „Мени треба један искрен друг“ — хтео је рећи — <pb n="73" /> „једна жена као што си ти, тако |
е не жени због кошуље.{S} Млади су; цео је живот пред њима...{S} Да, ја сам човек из старог вре |
орка сазнања сопствене немоћи.{S} Почео је долазити у сукоб са колегама.{S} Бунио се против неп |
град, који се ломио преко три брда, био је као створен за поверљиве састанке.{S} Неколико корак |
човек; носио је стално црно одело, био је резервни официр, бријао се сваког јутра, имао спокој |
ад би се о просвети повео разговор, био је стално на страни школованих људи, ма они и застрањив |
олеге пањкале, а и сам је био крив: био је лабав, давао је лако добре оцене, помео се једном у |
добош, јер је он највише настрадао: био је главни акционар.{S} Отишли су они лепи зидни часовни |
и, релативности, уравнотежавања.{S} Био је екстреман, фанатик, непомирљив, напрасит.{S} Што се |
дног дана изишао са оцем у поље.{S} Био је врло мали; то му је једна од првих успомена.{S} Отац |
ата, њено млечно лице белило се.{S} Био је бео и њен врат слободан, маљав, округао као у грлице |
у очврсле његове младићске црте.{S} Био је више човек, више мушкарац.{S} Они остадоше за тренут |
стана ушла у собу само у кошуљи.{S} Био је у првој години Велике Школе.{S} Дошао је кући око пе |
е није имало сјај прве младости.{S} Био је измршавео.{S} По убледелом челу повлачиле се боре, а |
рала с прозора на другом спрату.{S} Био је вечито добре воље.{S} Причао је радо о својим послов |
о на улици пред самом грађевином, а био је мртав пијан.{S} На саслушању је изјавио да је покуша |
аљених вратница и подрума без окана био је туп мрак као из гробнице.</p> <p>Илић стеже срце и у |
Свађе су учестале.{S} Најмањи повод био је довољан да не говоре.{S} Ћуте по неколико дана.{S} Г |
тири стране света: код сељачке куће био је север, ниже, преко реке, југ, лево у шљиваку исток, |
нади дамама оскудицу у каваљерима и био је заиста диван са својим, нешто застарелим гестовима и |
<p>Младић не одговори.{S} Причајући био је дигнуо главу и гледао у небо.{S} Девојка је опет пос |
мна о празницима.{S} Вишњин долазак био је наравно читав свечан догађај.{S} Око ње су се утркив |
ријеру у државној служби.{S} Он пак био је први ђак у сваком разреду, четворка је за њега била |
разне врсте.{S} Њен главни задатак био је да допуни свога мужа тиме што ће његове сељачке скло |
ујну још мање.{S} Пасуљ са пастрмом био је сад њен сан, а киселе паприке њен идеал.{S} Те прокл |
било у мени“.{S} Али млади студент био је за њу јаче везан него што је сâм мислио.{S} Раскид с |
аучног догматизма.{S} Млади суплент био је принуђен, против све зловоље коју је осећао, да прат |
народне песме.{S} У сваком разреду био је први ђак, имао је саме петице.{S} У расправи поједин |
а и по који радник.{S} Сваки од њих био је огорчен песимист, сиромах наравно, с отомбољеним лиц |
...{S} Ето, већ сам пијан. .</p> <p>Био је заиста добро угрејан.{S} Још је више философирао нег |
д од пића, обуће и збијене гомиле давио је.{S} Гостима није то сметало.{S} Они су седели око ст |
оживео и један лични пораз.{S} Саставио је законски пројекат о осигурању сељака од града и сток |
ој се зауставио, склопио књигу, оставио је у крај свога стола, уредио краватну, погледао да ли |
авао је једну и другу девојку.{S} Радио је за испите више него што је требало.{S} Читао је књиг |
> су ми неочешљана, неумивена — наводио је отац као разлог.</p> <p>Испросио је њену другарицу М |
> <p>— Њихова се наука састоји — тврдио је — у давању необичног смисла обичним речима и излагањ |
ино! гаде! липсотино шинтерска! — грдио је поново рабаџија.</p> <p>Пуцањ одјекну.</p> <p>Напољу |
исак који је на њу био учинио.{S} Судио је површно:</p> <p>— У мени је волела слободоумна, учен |
у правду и уједињење Српства.{S} Тражио је слободу у вери, књижевности, у науци.{S} Све снаге ј |
ир у боји и прсник од платна.{S} Тражио је од жене и деце да пазе на одело.{S} Жена му је имала |
Чедомир је био склон маштању.{S} Тражио је самоћу; уживао у лењом губљењу времена.{S} Колико би |
.{S} Потврђења својим закључцима тражио је у обичним разговорима у друштву, песмама омиљених пе |
е просто мудрац.{S} Своје мисли налазио је шетајући по варошкој околини коју је називао природо |
ане дубине своје будућности, проналазио је пут својих мисли.{S} Једно женско срце куцало је за |
.{S} Живео је само духом.{S} Проналазио је масу задовољстава радећи дан и ноћ.{S} Учење му је и |
олако језде по зимском небу.{S} Одлазио је тада у кафану, губио се у читање новина, у пушење, у |
то старији од своје сусетке.{S} Долазио је у њихову кућу као у своју.{S} Газда-Митар га је звао |
по обали.{S} Са суседног острва долазио је мирис на покошену траву.{S} На оближњим фабрикама па |
остељом.{S} Кроз откривен прозор улазио је један ружичаст сноп првих сунчевих зракова.{S} А даљ |
е навршио у јуну, а већ у августу молио је оца да га упише у школу.{S} Дотле је сам научио чита |
је к себи, клекнуо је пред њом, загрлио је око паса, притиснуо главу на њене груди, на тело.{S} |
.</p> <p>Кад би она била његова, мислио је даље, постао би бољи човек.{S} Чинило му <pb n="280" |
pb n="78" /> па и о њему, Илићу, мислио је; Младен је брбљив, а Бела...</p> <p>На ову реч млади |
ве свилене, рецкасте листиће.{S} Мислио је како да врати ову љубазност.{S} Њих двоје би могли б |
а кад се после растао са њом, помислио је озбиљно:</p> <p>— Уверен сам да би га она пољубила с |
и од нас не чује ни једну жалбу — грмио је Илић, опијајући се сопственим речима. — Наша интелиг |
евојку коју је узео за жену.{S} Начинио је за свагда неспособном за срећу девојку коју је волео |
p>— Наука ме није задовољила — објаснио је Илићу. — Крајем последњег столећа научари употребљав |
, он је онда почињао своје шетње, купио је печених марона који су му грејали џеп, па лутао по П |
и који је прелазио у трагику.{S} Ступио је у политику почетком Осамдесетих година.{S} У то доба |
} Ристић се није заустављао.{S} Говорио је о науци, политици, жени, Богу, лудници, а кад су иза |
ионарима коме се дају двојке! — говорио је дечко самоуверено, циљајући на професоре који су му |
"229" /> <p>— Као Себастопољ! — говорио је пензионисани казначеј.</p> <p>Река стешњена, пенушав |
е искачу.</p> <p>— Само тако! — говорио је Радоје. — До јесени имаћемо оба зида на брани.{S} А |
</p> <p>— Као на Калимегдану! — говорио је газда-Митар, куцкајући штапом о њено гвожђе.</p> <p> |
.</p> <p>— Оставите ви Радоја — говорио је грађанима, који би давали наметљиве савете. — Наше ј |
на.</p> <p>— Боже дај здравље — говорио је раније стари Остојић — нек ми дете изучи школе.{S} Ш |
вде у друштвеној конституцији — говорио је — пошто никаква комбинација неће уништити закон борб |
Београд неће се никад уредити — говорио је. — Ето, ја сам провинцијалац, а изгледа ми да се овд |
парламентаризам треба помоћи — говорио је Петар Зечевић, омален, сувоњав човек, испупчене јабу |
нисам престао бити социјалист — говорио је. — Кад бих живео у Белгији, Енглеској, у другим инду |
Нек се развијају по инстинкту — говорио је самоуверено. — Утицај старијих може да изопачи праве |
и <pb n="256" /> басен океана.{S} Јурио је тамо, вамо, испитивао, њушкао, маштао, презао, одмар |
На зиду према њему, више постеље, висио је у природној величини портре Матовићев, рад једног од |
>Директор је био постарији човек; носио је стално црно одело, био је резервни официр, бријао се |
} Ципеле су му биле потковане.{S} Носио је сваки дан оковратник, и то оборен, с лептирастом кра |
т.{S} Међу њима је био и арап.{S} Носио је и сад главу оборену и климао десно-лево.{S} Чедомир |
>Студент је говорио искрено.{S} Износио је нове погледе о породици, о браку, о улози државе у м |
> т.ј. сваког пролећа и јесени, доносио је Лазаревић својој жени и најстаријој кћери штоф за ха |
дио је отац као разлог.</p> <p>Испросио је њену другарицу Милеву, па је даље писао Вишњи да се |
читава бара.{S} Неки добричина наместио је брвно.{S} Девојка ступи напред.{S} За њом пође Илић |
шао у прилог његове себичности, тумачио је као да је управљен против њега: било да она не дође |
часовнике.{S} У слободном времену учио је немачки језик, поручивао мустре, каталоге, књиге са |
да, који се такође звао Чедомир, научио је читати и писати сам, за стоком; кметовао је дуго год |
тало.{S} Чедомиров отац, Стеван, изучио је сеоску школу, па је покушавао да продужи гимназију, |
ци, а кад су изашли из кафане, закључио је трештен пијан:</p> <p>— Јест, кажем ти... нема ни до |
ћ.</p> <p>Као што се предвиђало, свршио је школу одлично, без једне четворке, сама петица.{S} Н |
после доћи!</p> <p>У тим идејама свршио је прве две године.{S} О распусту га је чекало једно из |
е оставио? — бунила се она.</p> <p>— Ко је кога оставио? — одговарало је нешто у њој, нешто скр |
је јео и преслишавао се ко је југ, а ко је север.{S} И доцније није никад заборавио што је ту н |
му је ташта поносито. — Али нисам ја ко је ко.{S} Нећу дете да ми се мучи по паланкама.{S} Дост |
ичан; слатко је јео и преслишавао се ко је југ, а ко је север.{S} И доцније није никад заборави |
После ће доћи остало само по себи, ако је ко тада у опште мислио шта ће после доћи!</p> <p>У т |
ерујем у судбоносне неспоразуме.{S} Ако је ко крив, то смо ми: ја, ти, наши карактери, наше неј |
ија, јаловост у државној управи.{S} Ако је скупштинска већина хомогена, иде се до отвореног дес |
д?</p> <p>— Њој ће бити свакако жао ако је не известиш.{S} И онда, знаш како је, чича-Митре, тр |
Ја сам га одбијала...{S} Какво чудо ако је потражио другу жену!</p> <p>Тек је сад видела колико |
поведа, мужа који им се даје, срећу ако је сретну, несрећу много чешће, и судбину која им се од |
ткад несрећна; то је општи закон; свако је несрећан овда онда.{S} Оно од чега треба да се бојиш |
да̑ земљи нов, либералан устав.{S} Јако је љут на реакционаре што су га изневерили приликом њег |
из два предмета — освета реакције! како је смело тврдио — те га је Илић поучавао за скромну наг |
е и један мрк младеж.</p> <p>— Ах! како је лепа — рече у себи и пољуби то место очима.</p> <p>К |
посао, а нашло се и неколико људи, како је то случај у свима покретима, који су хтели употребит |
на морала мирити са стањем ствари, како је називала своје домаће прилике и неприлике, и сагнути |
е поветарац дувао свеж и шапућући, како је Чедомир певушио једну дивну песму!{S} Остала су је у |
риликом скупило се велико друштво, како је то ретко у паланци.{S} Тамо се сви познају, али се т |
ака вода хладила ватру њених руку, како је поветарац дувао свеж и шапућући, како је Чедомир пев |
она седела на кљуну према њему.{S} Како је млака вода хладила ватру њених руку, како је поветар |
лакша посао <hi>јадне мајке</hi> — како је госпођа сама себе називала — али је девојка више пос |
но додаде:</p> <pb n="137" /> <p>— Како је лепо у вашој соби!</p> <p>Без размишљања, Чедомир по |
очи да ти љубим!</l> </quote> <p>— Како је лепа наша народна песма — примети Радоје. — Проста, |
руку, не говорећи ништа.</p> <p>— Како је леп тај каранфил! — поче <pb n="152" /> Илић први, т |
опале отскочише од земље.</p> <p>— Како је лепо овде! — рече она лагано, као за себе.</p> <p>Су |
а — рече Зарија Чедомиру.</p> <p>— Како је он?</p> <p>— Можеш мислити...{S} Разговарали смо цел |
вне егзистенције.{S} Она се чудила како је досад могла бити слепа, водити бесциљан живот, читат |
i> порекло, фине манире, да покаже како је права срећа за земљу и Матовића што је она његова са |
рно има врло лепо тело, познаје се како је села.</p> <p>— Ти рече да долазиш чешће овде? — упит |
ма.{S} Независно од свега, сети се како је једног дана изишао са оцем у поље.{S} Био је врло ма |
да би га она пољубила само да види како је то кад су бркови обријани!</p> <p>Доиста, она није р |
па баба... што је златна; прича ми како је било кад је била млада, описује ми омладинске беседе |
, полуцилиндер с врло уским ободом како је те године било у моди.{S} Да је још имао читаве потп |
p> <p>Чедомир заусти да каже онако како је осећао:</p> <p>— Ја сам одсудан противник брака у оп |
о прозор да весело човека опомену како је пријатно бити у својој кући.</p> <p>— Шта је то тако |
разговор, упитати своју другарицу како је провела тих неколико месеци од како су се разишли.{S |
ко је не известиш.{S} И онда, знаш како је, чича-Митре, треба помислити на све.</p> <p>— Право |
на једној постељи познавало се још како је неко спавао, по другој је било просуто једно пакло к |
да је поставе за учитељицу.</p> <p>Како је у том селу било празно место, поставили су је одмах. |
на му је рука висила као мртва; свакако је била парализована.{S} Међутим, лева му је била потпу |
зида на брани.{S} А оно што остане лако је.{S} Још до године у ово доба можемо имати електрику. |
пут порока као свака пијаница.{S} Тако је пре неку годину и свршила: једног јутра се срушила.{ |
хармонију његове идеалне жене.{S} Тако је гледао у врх једног багрена и у његовим последњим гр |
ет својим старим, мирним током.{S} Тако је Вишња могла сад мислити на себе.{S} Гриже савести би |
е био никада.{S} Госпа-Клеопатра — тако је било крштено име Матовићки — није у свему делила дем |
било топло, меко, празно.</p> <p>— Тако је мирна, пријатна, љупка — продужи Остојић гледајући у |
ура.{S} Својих осамнаест година, колико је имала пред свадбу, провела је беспослена, размажена |
љи.{S} Али, кажи ми... молим те, колико је тек мало таквих жена!{S} Жене примају науку која им |
а буде просто... што простије... колико је могуће простије.</p> <p>Прави разлог тој одлуци била |
фских дирека на нашој страни.{S} Колико је пута ишла тим путем с Илићем до тог села, које је он |
трговца, она је несвесно осећала колико је висока цена Радојевим чворнатим рукама.{S} Том осећа |
b n="98" /> девојку, да јој каже колико је воли, да јој открије, поред царства мисли, скровиште |
илику, а да своме зету не покаже колико је срећан што не плаћа стан.</p> <p>— То је велика рент |
јој на отменом држању, доказује колико је већ велика девојка и да су јој нашли момка.{S} Отац |
ојку.{S} А кад је нађеш, сети се колико је Вићентије узео, па ти тражи двоструко.</p> <p>Илић ј |
ече да ниси долазила.{S} Знаш ли колико је сати?</p> <p>— Извини, колегинице — одговори јој дев |
га лишила очевине.{S} Он је знао колико је његов отац имао муке док је ту кућу подигнуо и очува |
жи, госпођа ће живети још толико колико је живела.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
звијају рано и, у толико јаче, у колико је њено тело трошније.{S} Да је место Чедомира, високог |
сило од како су се растали.{S} У колико је излагао појединости, освајала га је чама, досада, мр |
и весеље букне, у толико јаче у колико је дотле избегавано; момци су духовити, девојке приступ |
аћују: колико се младић склањао, толико је она трчала за њим.{S} Није марила да ли ће то ко при |
пита се Чедомир несвесно.</p> <p>Толико је пута пролазио поред те зграде, а никад није приметио |
/p> <p>— Анице...{S} Анице!</p> <p>Нико је не чу.</p> <p>Девојку је обузимала ватра све више.{S |
ек, сир диван, а апетит одличан; слатко је јео и преслишавао се ко је југ, а ко је север.{S} И |
ало врло мало, готово ништа.{S} Требало је почети све из нова.{S} Али се он осећао неспособан з |
ђивало срећу у очевој кући, обележавало је као повреду тога закона њен потхват да сама извојује |
велико огледало на ногарима попуњавало је празнину између прозора.{S} На зиду према њему, више |
њачким животом идеала из књига, уживало је сад слатко на пригревици ових присних састанака.{S} |
нима.{S} Из хаљина у нереду провиривало је румено и бело грло.{S} Руке је забацила.{S} Наслонил |
је имала право.{S} Њено одбијање падало је врло тешко младом студенту.{S} Он се трудио многим с |
м очима.{S} Нешто јаче од ње заповедало је сад њоме, и она раскопча хаљину до дна.</p> <p>Гомил |
ни, расположени, измешани.{S} Изгледало је као да су сви српски сталежи послали овде по кога св |
ајмањег ветра.{S} Све око њих изгледало је као да се унело, упило у неко надземаљско задовољств |
књига.{S} На врху једног ормана стајало је попрсје Вука Караџића с фесом на глави.{S} Десно од |
у свој дом.{S} Неколико младића стајало је око врата.{S} Изгледали су јој као деца.{S} Она се п |
осом о калдрму.{S} Неколико мува зујало је око оба дућанска прозора.{S} У рафовима се шаренила |
{S} Он је био добар као Христос, а мало је људи _ко]и су починили толико зла својим милим.{S} С |
i>, где се налазила Велика Школа, имало је нечега пријатељског, свога.{S} Оно је било као општа |
> <p>— Ко је кога оставио? — одговарало је нешто у њој, нешто скривено, топло, незнано, а широк |
ешто мирно, спокојно и задовољно дисало је из целе њене појаве.</p> <p>— Ти си удата? — рече јо |
} У њеном <pb n="216" /> крилу мирисало је то посвећено цвеће тако силно, чудно, као да се доис |
што је најскупље стало: темељи, остало је недирнуто.{S} Ја сам и онда то говорио.{S} Али се св |
га није било више међу живим.{S} Остало је само његово тело, које је у том тренутку, наго и пок |
улице, камење.{S} На сваком углу остало је нешто од ње.</p> <p>То ново расположење држало ју је |
шапну јаче.</p> <p>— Узми ме — шапутало је све у соби.</p> <p>Платно се сроза низ мишице, обеси |
с дрхти.{S} Једно јато врабаца крештало је лево у трњаку.{S} Он се окрену тамо тако да му се ли |
ојих мисли.{S} Једно женско срце куцало је за њим.{S} Он то сад зна, зна позитивно, има дакле с |
окре ливаде.{S} Неколико певаца кречало је по селу.{S} Девојка се осети слободнијом у присуству |
роши и велико београдско небо.{S} Могло је бити око осам часова.{S} Ноћне паре блуделе су већ к |
{S} Једно јато неких других тица летело је небом.{S} Близу Вишњице, Вишња спази једну аду са шу |
Група Великошколаца Социјалиста, почело је да долази до размимоилажења у питањима тактике, наст |
остима.{S} Вечера је била обилата, било је и слаткиша, па и вина.{S} Стари <pb n="269" /> пушка |
о се без команде.{S} Сирото кљусе, било је болесно у обе ноге, свакако од какве неизлечиве боле |
је био једнак за све.{S} Међутим, било је нас који смо имали новаца и нас који га нисмо имали. |
ву забавну књигу коју је прочитао, било је једно старинско издање посрбљеног Робинсона који се |
е Чедомир знао о овом свом претку, било је да се борио на Засавици, по свој прилици у чети Зеки |
Рускиња, што је волела нашу кујну, било је за причу.</p> <p>Вишња је мало јела и говорила тек к |
зађу у шетњу до варошког парка.{S} Било је прехладило.{S} У вароши се осећала извесна живост. < |
њима се белуцала црна калдрма.{S} Било је мало пролазника.{S} Из оближње кафане избацише једно |
ен приређивала илузију пролећа.{S} Било је много сунца.{S} По баштама се трава подмладила.{S} С |
ом јаднику успели да напакосте.{S} Било је у колегијуму много нечег женског, калуђерског, лицем |
ужи:</p> <p>— Дуго смо причали.{S} Било је говора и о томе ко ће ући у кабинет...</p> <p>— Је л |
ла, изазивали су мисли о смрти.{S} Било је нечег гробног чак и у кућама, из чијих разваљених вр |
ела ићи.</p> <p>Погледа на сат.{S} Било је још рано.{S} Обуче своју собну хаљину, подиже један |
су сад имали и сувише гостију.{S} Било је међу њима старих, опробаних пријатеља, а било их је |
е да су ишли пешке, као у селу.{S} Било је у сватовима много света, где је познавала извесна ли |
авао лекције једном гимназисту.{S} Било је око пет сати пред вече.{S} Дан је био као сваки летњ |
се преместе у једну већу кућу.{S} Било је крајње време, јер су сад имали и сувише гостију.{S} |
то видео у своме ја; то његово ја било је почетак и свршетак свега.</p> <p>Понекад, у његову д |
санта леда.{S} И по околним кућама било је доста светлости.{S} Али шта је она била према блеску |
а неповерљиво.{S} Прво што помисли било је да му златарски занат није занео мозак, те је намисл |
мислити на себе.{S} Гриже савести било је нестало.{S} Гледала је на онај догађај с Чедомиром у |
и против! — кликну девојка.</p> <p>Било је већ пало вече кад се њих двоје упутише Вишњином стан |
, хладно, као да није жена.</p> <p>Било је пролеће кад је дошла у то село.{S} Трипут је потом г |
b n="298" /> ужетима за таљиге, правило је гимнастички корак или каскало господски, као да вози |
рло споро.{S} Жарко јулско сунце пржило је београдске голети, као да је сијало из пакла.{S} Или |
ао.{S} То осећање прогнанства прелазило је у неку врсту фикс-идеје, море, мучног лудила.{S} Осе |
ладице.{S} Оно што је остало животарило је, само, искривљено, мршаво и напуштено, на неплодном |
Поред пука постоји отаџбина — говорило је нешто у њој. — Зашто онда избегавати ту реч која је |
у, тако седећи.{S} Свако од њих пратило је своје мисли кроз самоћу предела.{S} Они су обоје бил |
о је наваљивало на њу као ветар, гушило је и дирало у дубину душе, да јој је сваки живац трепер |
p> <p>— Немам ништа против њих.{S} Врло је похвално кад не губите интерес за науком.{S} Али то |
као дете.</p> <p>У тим приликама дошло је Илићу прво писмо од Вишње.{S} Оно је било у једном в |
у новом плишу и свежим бојама.{S} Само је био незграпан са својим великим канабетом, нешто сум |
а.</p> <p>Напољу је било ведро.{S} Само је сунце припицало неприродно, те је ваздух био тежак.{ |
е говор о електричном предузећу. — Само је тунел затрпан и збрисана спољна постројења.{S} Оно ш |
ло...{S} У програму друга Толстоја само је последња тачка добра, јер је дигао руку од свега и п |
кога, као дивља травуљина.</p> <p>Само је Матовић заборављао, да је он, у свом детињству, имао |
н ранг, а где се грцало од дугова; рано је познао понижења, тако уз тог оца сурих, смерних очиј |
абељене образе и офарбану косу; посебно је истицала очувано грло и потиљак ћилибарске боје.{S} |
> <p>— Браво, господин-Илићу!{S} Главно је кад се двоје воле...{S} А свет, фамилија, новац?{S} |
се пате, а не сметају.</p> <p>— Главно је да јој је срце здраво — рече лекар на последњој посе |
ани људи с мање школе од њега.{S} Дивно је чудо било што поред своје философије није већ умро о |
својим господским понашањем.{S} Редовно је ишла по славама, правила посете, ступала у хумана др |
мушкарци?</p> <pb n="66" /> <p>— Јадно је то право, Вишња — осмехну се Радоје сажаљиво. — Наша |
јој се да је поново рођена.{S} Слободно је могла доћи кући, слободно отићи од куће.{S} Слободно |
дувана.</p> <p>— Већином гласова решено је да парламентаризам треба помоћи — говорио је Петар З |
итет и отишла за учитељицу.{S} Случајно је добила добро место: једно богатије село у Млави, где |
спођа ће сад много да спава.{S} Довољно је ако се <pb n="184" /> служавка нађе поред ње с време |
писати, велико знање смета.{S} Довољно је ако се прочита десетак књига, научи се на памет још |
није садржавало ни речце о љубави; оно је могло путовати и отворено, а да нико не нађе у њему |
о је нечега пријатељског, свога.{S} Оно је било као општа ђачка кућа, непобедан бедем који је п |
ло је Илићу прво писмо од Вишње.{S} Оно је било у једном великом пословном завоју зелене боје, |
у поново скренуше у родно место.{S} Оно је врло лепо кад је вашар, окружна трка, задушнице... н |
се несвесно ухвати за џеп.</p> <p>— Оно је механа! — одговори полако.</p> <p>— У толико боље.{S |
е.{S} Све то има своје време.{S} Опасно је дуго маштати, толико мислити, толико тражити; боље ј |
Али...</p> <p>— Али?</p> <p>— Одвратно је и једно и друго кад није искрено.</p> <p>У том разго |
стаје сама са својим мислима.{S} Храбро је сносила садашњост и чекала нешто друго... будућност, |
и да каже!{S} Дани су пролазили, а перо је висило непомично над хартијом.{S} Његове мисли се бр |
у.{S} Ја немам мираза.{S} Ово школе, то је све.{S} Сем тога, моји родитељи очекују од мене, од |
екла...</p> <p>— Не, то није могуће, то је апсурд — рече младић с пуним уверењем. — Бар данас ј |
ви монограм за мараму.{S} У осталом, то је Радоју најбоље ишло за руком.{S} Учитељ се вечито <p |
ао нешто живо.{S} То је било велико, то је било страшно, час тишина смрти, час узбуна мртвих ст |
— Наше је да нађемо новац, а остало: то је његово.{S} Не може се наука посисати из прстију.</p> |
е страх да ћеш бити каткад несрећна; то је општи закон; свако је несрећан овда онда.{S} Оно од |
{S} Седи.{S} Батали, кажем им ја.{S} То је сувише романтично за Београд.{S} Знао сам ја, велим. |
ња која се појављивала из писама.{S} То је била визија неке немогуће жене, о којој сви сањамо, |
еће на кривим, ломним гранчицама.{S} То је ивањско цвеће, боје као восак.</p> <p>Друштво загази |
улицом која се отвори пред њима.{S} То је био доста широк сокак, који је, иза леђа Двора, води |
жавним грбом над сниским вратима.{S} То је пошта.</p> <p>У том се чу лупа точкова.{S} Иза угла |
мора бити свршено још тог јутра.{S} То је била листа за попис становништва.{S} Газдарица је им |
<p>На улици се чу тресак тарница.{S} То је пошта одлазила даље.</p> </div> <div type="chapter" |
, до бољег времена, где и раније.{S} То је било тамо, кад се пође са Зеленог Венца ка Варош Кап |
тој вароши пут Крагујевац—Ужице.{S} То је била права трговина, с двокрилним вратима, обојеним |
лазила се при врху Крунске улице.{S} То је било код једног гимназијског професора, Јована Матов |
рстење које је купила по околини.{S} То је била њена манија.{S} Лазаревићева ју је помагала.{S} |
.</p> <p>Они су били још у кујни.{S} То је била <pb n="8" /> одаја поплочана циглама.{S} У једн |
оног разлога, и вишо се не врати.{S} То је било већ лакше.{S} Ипак се није могао одлучити одмах |
аџија га удари песницом по њушци.{S} То је био знак да се крене.{S} И он пође, вукући се, клима |
а му је кућа тек тада пала у очи.{S} То је била нова грађевина, налик на извесне београдске кућ |
аје на само с министровом ћерком.{S} То је било врло тешко.{S} Становали су под једним кровом, |
м испуњавао одају као нешто живо.{S} То је било велико, то је било страшно, час тишина смрти, ч |
на слика се брисала, срце ћутало.{S} То је трајало неко време.{S} Изненадно осетио би да га неш |
уображености, вређао их отворено.{S} То је било неизбежно.{S} Човек који је промашио свој позив |
волео.{S} С тим је био на чисто.{S} То је било несумњиво.{S} На само њено име, обузимао га нек |
е волела ту улицу, веровала у њу.{S} То је била слабост ове учене главе.{S} Она је кроз њу глед |
Прописан програм, као што рекох.{S} То је што сам имао да вас посаветујем као млађег колегу... |
лику Школу као ванредни слушалац.{S} То је био тип своје врсте; док су његови другови били држа |
део престонице.{S} Њихова љубав?{S} То је управо једна дуга шетња, испрекидана часовитим држањ |
— примети заједљиво стара девојка — то је за причу!</p> <p>Брод обиђе брдашце, и пред путницим |
невне штампе.</p> <pb n="88" /> <p>— То је божанска искра инстинкта, која је човеку остала из п |
ашто да не будем задовољна!</p> <p>— То је опет срећа... нека врста среће.{S} Данас је мало зад |
ји, опипљивији, земаљскији.</p> <p>— То је мој план — трже је из тог размишљања Радојев глас, о |
да се никад нисмо познали.</p> <p>— То је сувише горко.{S} Буди правичнија.{S} Ми смо провели |
е срећан што не плаћа стан.</p> <p>— То је велика рента, као мираз од педесет хиљада — говорила |
м даљим од непосредних суседа.{S} За то је требало извршити две три велике финансијске операциј |
а нисам груб.{S} Ја имам искуства, и то је све.{S} Ја познајем живот.{S} Он вреди толико колико |
на је изгледала нешто неспретна, али то је само допуњавало њену лепоту и говорило да је она од |
не губите интерес за науком.{S} Али то је ваша лична ствар.{S} Мене се она као директора не мо |
смета, он то не зна.{S} А тај сељак то је наш народ.{S} Он је запуштен, прост, прљав, смрдљив. |
ецитовати доста лепо:</p> <quote> <l>То је било у пролеће рано,</l> <l>То је било у брезову хла |
<l>То је било у пролеће рано,</l> <l>То је било у брезову хладу,</l> <l>Имала си срце насмејано |
а руци налази.</p> <pb n="180" /> <p>То је писмо затекло Вишњу у врло тешком расположењу.{S} Ст |
ачки глас:</p> <p>— Чедомире!</p> <p>То је била Каја, једна његова рођака, која је овде учила д |
хладне крпе за угрејана чела.</p> <p>То је била соба сиротињски намештена: један гвозден кревет |
ављала на свог првог учитеља.</p> <p>То је тако трајало до једног пролетњег поподнева.</p> <p>П |
свенути, неудата, остављена.</p> <p>То је ос зујао у чокоту.</p> <p>— Бесмислице! — рече у себ |
цкајући штапом о њено гвожђе.</p> <p>То је био Вишњи најлепши део дана.{S} С Мораве је пиркао с |
фаталну реч још неко у соби.</p> <p>То је Бела одговарала, ма да ју нико није питао, и гледала |
ати сами?{S} Нису знали рећи.</p> <p>То је било свакако једног дана, кад је Чедомир пратио, као |
> <p>Ускоро седоше за вечеру.</p> <p>То је била скромна кућа једног државног пушкара у пензији. |
— одговори она са сигурношћу.</p> <p>То је била собица у дну ходника, окренута у башту.{S} Зидо |
од собе, а не отварајући их.</p> <p>То је трајало неко време.{S} Ваљда се девојци досади та иг |
н је себе посветио за философа.{S} Зато је сматран за смешног, и ако их је било много луђих.{S} |
сториска чесма и добра ладовина.{S} Ето је одмах кад се пређе ова баштованџиница, код оног дола |
сећала Чедомирово одсуство.{S} Нарочито је ишла код једне другарице, код које се скупљало друшт |
дну клупу и сели да се одморе.{S} Место је било као створено за састанак пред растанком.{S} Нек |
ија падала, слобода се објављивала, што је настајала нека промена најзад.{S} А мучно, што је, м |
о развијена чежња за оним што нема, што је различно од њега, што ствара контрасте и наду на пот |
b n="145" /> с гумираним точковима, што је тада у Београду била још реткост и што јој сврати па |
рату Вера Павловна, сестра Рускиња, што је волела нашу кујну, било је за причу.</p> <p>Вишња је |
чар, јатак краљоубицâ и шта још не, што је један лични режим начинио од овог Ужичанина, који је |
о се задовољан што је ту, поред ње, што је она близу њега, што посматра њену уску сукњу, њену п |
као неку песму, радост што је види, што је ту поред њега, сласт што је заљубљен више него први |
ојно и монотоно, као оближњи поток, што је милио поред школске баште.{S} Тек по који пут, а нар |
еравала у све што је несвесно хтео, што је тражио од живота.{S} Она су му <pb n="91" /> била је |
ла нека промена најзад.{S} А мучно, што је, можда несвесно, осећао да је он сувише мали да би м |
наш како ми је леп стан, па баба... што је златна; прича ми како је било кад је била млада, опи |
бацити блатом на све <pb n="112" /> што је прошло, мислити само на себе, радити за своје испите |
ло меланхоличне, као <pb n="153" /> што је свака чежња.{S} Хтеде отпочети присан разговор, упит |
идео цео свој живот, целог себе.{S} Што је учинио једну услугу својој сестри, он се одрекао сво |
винцији као и у његовом спомену.{S} Што је онда толико наваљивао да се <pb n="255" /> опет виде |
хоће да се изеде од муке.</p> <p>— Што је узео Швабицу?</p> <p>— Замисли дерана! — прихвати го |
ави и природни, она се бојала свега што је анормално, болесно, мистериозно.{S} Праву љубав је в |
ицавом, узбудљивом, слађем од свега што је дотле окусила.{S} Сколише је поново мисли о Чедомиру |
пустош, ништа није остало од свега што је јуче још постојало, а он је још жив.</p> <p>— Ах, та |
напустио, као да му нема најбољега што је имао.{S} То осећање прогнанства прелазило је у неку |
патриотске манифестације с разлога што је пролетеру свеједно који ће га капиталист експлоатиса |
.{S} Губила је и оно мало поштовања што је дотле имала према свом мужу, грдила га, понижавала, |
без бриге поред наоружаног стражара што је дотле располагао његовим животом и смрћу, па се слоб |
други пут, прими од његовог говора што је ишло у корист њеног плана и рече Чедомиру:</p> <p>— |
и предаде јој све од свог рукописа што је рукама могао зграбити.</p> <p>Отвори фијоку од стола |
о разних прилика у којима живе бића што је Дарвин стрпао све у једну врсту!{S} Позитивизам није |
је права срећа за земљу и Матовића што је она његова сапутница у животу.</p> <p>— Клеопатра, т |
их све што му се није допадало, све што је кварило хармонију његове идеалне жене.{S} Тако је гл |
ја, по коме су и име добили.{S} Све што је Чедомир знао о овом свом претку, било је да се борио |
Корачао је улицом, гледао право све што је сретао и није видео ништа.{S} Тога дана није се ништ |
пикурејства у себи; он је волео све што је пријатно, лако, ново, лепо.{S} У недостатку материја |
о једне воденице, да је изгубио све што је стекао и пред смрт сачувао једва оно мало што му је |
ега, та су га писма уверавала у све што је несвесно хтео, што је тражио од живота.{S} Она су му |
{S} Најзад га истераше из гимназије што је доказивао катихети да природне науке побијају науку |
</p> <p>Вишња сврши школске задатке што је могла брже, па се онда свуче и леже.{S} Хладна посте |
pb n="270" /> си себе, своје, време што је прошло.{S} И вратила си се несрећнија него кад си по |
елико, смелости да се кида са свиме што је старо, штетно, устојало.{S} Пун рђавог искуства о пр |
што је прошло, сети ме се по ономе што је лепо било у мени“.{S} Али млади студент био је за њу |
чекајући одговор, стара жена донесе што је нудила.</p> <p>— Је ли ти сад боље?</p> <p>— Да, да. |
али скупље, крали на мери, потурали што је рђаво.{S} Било да узме што да закрпи, закрпе су изгл |
Или је то био само знак захвалности што је Илић имао стално по коју лепу реч за њу, девојку кој |
стидљиво, као да је тражио опроштај што је сиромах.{S} Вишња не замери ништа.{S} Она није знала |
мисли, зовну служавку и предаде јој што је имала у рукама.</p> <p>— Збиља, ја сам ваша пријатељ |
вратио са божићњег распуста.{S} Тек што је за собом притворио врата, кад их газдарица отвори, б |
грљају меком, по потиљку, само оним што је голо од <pb n="134" /> руке, да осети њу целу, обеше |
ла га је ватра, осећао се задовољан што је ту, поред ње, што је она близу њега, што посматра ње |
што је играо Кина, као овај бакалин што је увозио вагоне кафе из Бразилије, као овај у ћошку... |
била посадила нешто дрвећа, али као што је то обичај, дечурлија и пуштена стока поломили <pb n= |
жену лепу, пријатну, ето такву као што је Вишња.{S} Она сигурно има врло лепо тело, познаје се |
шло оно велико, оно страшно, језиво што је очекивао.{S} Он задрхта јер је то било веће, много т |
Мајка је била опасније болесна него што је отац писао.{S} За време кризе, млада студенткиња пок |
ер је то било веће, много теже него што је његова слутња предвиђала.{S} Његов поглед се прошета |
овала да је он воли јако, јаче него што је он био уопште способан да вели, лудо, смртно.{S} У т |
абезекнутост што је нашла више него што је очекивала.</p> <pb n="193" /> <p>— Ју, роспије! — от |
ку.{S} Радио је за испите више него што је требало.{S} Читао је књиге, новине, књижевне листове |
, у кући се кувало двапут више него што је требало, просипало се, бацало, раздавало суседству, |
је, мрзео богаташку класу више него што је волео пук, био горд са својих материјалистичких убеђ |
тудент био је за њу јаче везан него што је сâм мислио.{S} Раскид са породицом му је оставио пра |
.{S} И доцније није никад заборавио што је ту научио.</p> <p>Затим му паде на ум како му је јед |
било са позоришних премијера, било што је имао другова њихових познаника, било најзад да им је |
о, па и жалосно.{S} Мило му је било што је реакција падала, слобода се објављивала, што је наст |
ом послу.{S} Кад јој се није чинило што је хтела, свађала <pb n="128" /> се да се кућа орила од |
своју ману осећала све дубље једно што је пристизала на снагу, те је већ имала потребу да се д |
би у њој нашао оно нешто неодређено што је вечито тражио.{S} Долазио би уредно у школу, задовољ |
збрисана спољна постројења.{S} Оно што је најскупље стало: темељи, остало је недирнуто.{S} Ја |
и <pb n="144" /> су младице.{S} Оно што је остало животарило је, само, искривљено, мршаво и нап |
болесних места, а нападао је на оно што је главно, на основе и темеље, у које се мало ко пача.{ |
ја срећа допусти да мислиш и на оно што је прошло, сети ме се по ономе што је лепо било у мени“ |
задовољство и мислити једино на оно што је пријатно.{S} Свога мужа сматрала је за нову играчку |
своме пријатељу да он формулише оно што је хтела рећи.{S} Да би пак утишала своју савест, радил |
понекад пребацивао и откривао и оно што је у партији или државној служби сазнао у поверењу.{S} |
нама. — Је ли слобода допустити оно што је недопуштено, укинути везе између оца и сина, мајке и |
им овако, не значи да одобравам оно што је раније било.{S} Говорим, јер ме данашње доба боли, ј |
ваздуху, као да би боље доказао оно што је говорио.{S} Престао је да пише афоризме, па се дао н |
застиде.{S} Како да јој објасни то што је крила од саме себе?{S} Ипак у постељу није хтела ићи |
непознато, дубоко и фатално, нешто што је наваљивало на њу као ветар, гушило је и дирало у дуб |
све ове пропалице, као овај официр што је био на румунском двору, као овај глумац што је играо |
е види, што је ту поред њега, сласт што је заљубљен више него први пут кад су прошетали сами.</ |
цу је осећао као неку песму, радост што је види, што је ту поред њега, сласт што је заљубљен ви |
ио све више у извесну забезекнутост што је нашла више него што је очекивала.</p> <pb n="193" /> |
Или може бити, рођака завиди рођаку што је великошколац, образован човек, виши од ње.{S} И млад |
на румунском двору, као овај глумац што је играо Кина, као овај бакалин што је увозио вагоне ка |
ине на прозору цури смола.</p> <p>Пошто је распремила собу, поче да помаже око ручка.</p> <p>— |
е руке, привлачио ју је к себи, клекнуо је пред њом, загрлио је око паса, притиснуо главу на ње |
p> <p>— Доста с тим паприкама! — викнуо је млади муж једном кад се вратио из библиотеке с главо |
несташну веселост; овај профил задахнуо је Вишњиним повременим руменилом здравља, њеним изразом |
ад обилно.</p> <p>И овог тренутка, арап је чекао да се кола напуне откопаном земљом.{S} Његова |
о њушци, тапкали по сапима.</p> <p>Арап је држао високо своју лепу главу, и није хтео да поглед |
— дочекала га је сестра — млад је, леп је, образован, има плате две хиљаде, отвориће адвокатск |
парламентарних режима.</p> <p>Други тип је био великошколац-политичар.{S} Он не пази на спољашњ |
ног живота.</p> <p>На том месту тротоар је био узак.{S} Њихова се рамена додирнуше.{S} Чедомира |
видело се неко раштркано село.{S} Ветар је доносио отегнуте сељачке гласове који се нису разбир |
је се мало ко пача.{S} Млади часовничар је волео нарочито простог човека, изгладнелог грађанина |
к је имао нечег заједничког с њима, јер је имао приличну дозу епикурејства у себи; он је волео |
стоја само је последња тачка добра, јер је дигао руку од свега и почео бежати од својих...{S} Н |
ибрао.{S} Имао је прилично кредита, јер је прошлих две године плаћао уредно.{S} Доцније нађе дв |
а моме делу, била мој добри геније, јер је сваки рад... нарочито овај који траје више година, в |
, па ипак чуле су се ретке замерке, јер је Радоје волео људе, волео човека као онај часовник ко |
она би желела да се и њему допадне, јер је она, својом хромошћу завезана за кућу, сањала често |
вор њеног земљака био јој је ближи, јер је био практичнији, опипљивији, земаљскији.</p> <p>— То |
јој је тешко и пријатно.{S} Тешко, јер је осећала нешто ново у себи, нешто јаче од ње, непозна |
ваки живац треперио.{S} А пријатно, јер је то све било њој симпатично, то познанство, дубоко по |
расејано.{S} Чудила се томе питању, јер је толико пута говорила Вишњи о својим намерама.{S} Нај |
али цело његово имање оде на добош, јер је он највише настрадао: био је главни акционар.{S} Оти |
а она поново заволи без бојазни.{S} Јер је она била жена, а код жена, кад је муж у питању, наче |
Белину сакатост као своју кривицу — јер је још као дете, због недовољног надзора, пала са степе |
зиво што је очекивао.{S} Он задрхта јер је то било веће, много теже него што је његова слутња п |
p>Као сви људи који воле књиге, Чедомир је био склон маштању.{S} Тражио је самоћу; уживао у лењ |
прозору и отвори их обадва.{S} Чедомир је сад могао боље видети салон.{S} Примети велику библи |
у у једној од главних улица.{S} Чедомир је провео скучено детињство у тој кући где се морао одр |
ише озбиљни за своје године.{S} Чедомир је, намрштених веђа и суморно, палио своју цигару.{S} Д |
безекнути једно пред другим.{S} Чедомир је скинуо шешир и нагнут лако, очекивао да му девојка п |
ко положио с таквим успехом.{S} Чедомир је положио испите, а госпа-Клеопатра је брала лаворике. |
е, а да жене задоцне стално.{S} Чедомир је потврдио ово правило, док му је Вишња била изузетак. |
срећну, задовољну, збринуту.{S} Чедомир је лепа прилика.{S} Истина, сиромах, без фамилије, али |
на рачун Поповића, па додаде: — Чедомир је озбиљан младић, човек од поверења.{S} Бели се јако д |
писмом.{S} Зет се умешао.{S} И Чедомир је прекинуо сваку везу са својом породицом.</p> </div> |
као рибе.</p> <pb n="75" /> <p>Чедомир је ишао брзо, не знајући ни сам зашто хита.{S} Свет му |
ткуд долази ова промена.</p> <p>Чедомир је покушавао да се објасне.</p> <p>— Не, никако... ја н |
/hi> науке или политике.</p> <p>Чедомир је остајао слободњак у свему.{S} С тим уверењем, које с |
дна тица запева у башти.</p> <p>Чедомир је још раније наслутио да девојка није равнодушна према |
и срећним или несрећним.</p> <p>Чедомир је одржавао разговор, правио опаске, млатарао рукама.</ |
ом обраслом у травуљину.</p> <p>Чедомир је гледао право пред собом.{S} Позвао је ову девојку да |
рости, мучила и патила.</p> <p>Директор је био постарији човек; носио је стално црно одело, био |
лу и постати јаван радник.{S} Стало вас је скупо док сте дотле дошли.{S} Али још све муке нисте |
оказа сигурне будућности.{S} Његов глас је дрхтао:</p> <p>— Ја се нисам шалио.{S} Часна реч ми |
х радо побегла од куће.</p> <p>Њен глас је дрхтао и био искрен.{S} Илић осети извесно сажаљење |
или неки глуп неспоразум, раздвојио нас је...</p> <p>— Не криви време, Чедомире.{S} Ја не веруј |
пет срећа... нека врста среће.{S} Данас је мало задовољних људи.{S} Ретки су као беле вране.{S} |
ли једно другом кад се сретну.{S} Данас је Илић имао најмање воље за то, те се склони у прву ка |
че младић с пуним уверењем. — Бар данас је то јасно.{S} Нема неба.{S} Постоји <pb n="219" /> са |
.{S} Његова је душа патила, његов понос је страдао, његово срце желело освете.</p> <p>— Јесте л |
n="97" /> којој су седели.{S} Пролетос је била зелена, а сад се белела од прашине, као да ника |
.{S} Пред вече, кад мало прехлади, свет је излазио на Калимегдан: сеоске учитељице и маловароша |
ја, несрећна за увек.{S} И упамти, свет је врло зао према онима који нису имали среће.</p> <p>Л |
бе.</p> <p>— Ја не мислим тако.{S} Свет је простран.{S} Мене чекају велика дела...{S} Не знам т |
то ће бити плус, Зарија.</p> <p>— Свет је глуп, Илићу, он не воли паметније од себе.</p> <p>— |
том, диже се са канабета.{S} Тај покрет је био тако снажан, да она посрну својом хромом ногом и |
} По башти су цветали патлиџани.{S} Рит је био пун зелене трске.{S} Неколико јабланова, посађен |
оје би их ухватио страх.</p> <p>Студент је говорио искрено.{S} Износио је нове погледе о породи |
ниске врло сјајних мехурића.{S} Суплент је ваљао у мислима оно што му је другарица рекла и пона |
лика дела долазе сама по себи.{S} Живот је дуг, пријатељу, а младост кратка.</p> <p>— Срце ми х |
Младена — рече јој једном муж. — Живот је скуп, а човек ми изгледа ваљан.</p> <p>— И ја сам то |
амо да претегне.{S} Интелектуални живот је одвојен од практичног.{S} Илић није имао никаквог ис |
лфа је претакао вино у магази.{S} Шегрт је стајао пред вратима и куцкао косом о калдрму.{S} Нек |
на крововима, у олуцима.{S} Један шегрт је ишао средином улице, носио на глави трубу од фоногра |
ног лета кад се Чедомир оженио.{S} Смрт је јако утицала на већ рањену девојкину душу.{S} Она се |
огу и идите те се одморите.{S} Опасност је прошла.{S} Госпођа ће сад много да спава.{S} Довољно |
Муке су видели око језика.{S} Ипак, пут је био пријатан.{S} У Паризу су се настанили у једном п |
олеће кад је дошла у то село.{S} Трипут је потом глог обелио.{S} Трипут се лала зажутела у школ |
ала зажутела у школском врту.{S} Трипут је славуј пропевао у шипражју поред Млаве.</p> <p>— На |
е.{S} Оне падају уз часне посте.{S} Већ је пролеће.{S} Сунце обасја.{S} Снегови што су падали ц |
јка опорављала се из дана у дан.{S} Већ је по мало напуштала собу, шетала по дворишту, седела у |
Неколико корака од средине града, и већ је човек улазио у споредне улице, непознате квартове, у |
о што треба скромном човеку.{S} Матовић је био пријатан према њему, разговарао се с њим дуго, о |
широм Србије и Српства.</p> <p>Матовић је доживео и један лични пораз.{S} Саставио је законски |
ненадну жалост која је обузе.{S} Младић је куцао штапом о калдрму и гледао преда се.</p> <p>— У |
ла му цене појединих набавки.{S} Младић је одобравао.{S} Није могао дати једног личног мишљења. |
ивим разговором, па и молбом.{S} Младић је остајао.{S} Ти усамљени разговори са девојком која н |
те јастуке своје постеље.</p> <p>Младић је дизао главу на овај глас.{S} Он му је звонио као тру |
о одавно да идеш у Париз?</p> <p>Младић је погледа расејано.</p> <p>— Јест... јест — одговори з |
плела и ћаскала по обичају.{S} Остојић је био нека врста старијег брата, пратио их у варош, ок |
" /> <head>XVI</head> <p>Радоје Остојић је успео да оснује акционарско друштво за експлоатацију |
олеба, магацина и скела.</p> <p>Остојић је био главни настојник.{S} Сав каљав, поцрнела лица, о |
Шта се дешава међу математичарима, Илић је могао закључити из књиге која се појавила те године: |
</head> <p>У тим мучним тренуцима, Илић је, безмало, мрзео своју драгану и веровао да га она мр |
оји тражи целокупност своје среће, Илић је осећао да ће та срећа било једним, било другим избор |
, па леже...</p> <p>Цело ово вече, Илић је мислио на самоубицу.{S} Па и сутрадан, та га мисао н |
тишао из Београда?</p> <p>Међутим, Илић је примио писмо, али није знао шта да одговори.{S} Оно |
појави се сјајна сунчева кугла.{S} Илић је погледа право.{S} Он је тражио мало светлости на сво |
ети, као да је сијало из пакла.{S} Илић је имао стан, управо кревет, изгубљен у сокачићима, дво |
е гледала неодређено, преда се.{S} Илић је био полуга на којој је почивала зграда њеног живота. |
гласу, чинили су своје дејство.{S} Илић је заборављао незгодни случај и своју оскудицу.{S} И он |
авајући нашу свест и стварност.{S} Илић је писао о ситним догађајима, прочитаним књигама, о Зар |
аробно савршенство.</p> <p>Чедомир Илић је жудио за животом, за животом потпуним.{S} Он је хтео |
ари и чланови династије..."</p> <p>Илић је волео Зарију присно.{S} Он је у њему видео једног са |
е адвокатску канцеларију...</p> <p>Илић је прекину</p> <p>— А откуд теби и десет хиљада пара? < |
к може одрећи у свако доба.</p> <p>Илић је пак мрзео новац, мрзео га оном мржњом, помешаном са |
и одела по последњој моди.</p> <p>Илић је поносито сносио своју сиротињу.{S} С невином вером у |
и је икад створен на земљи.</p> <p>Илић је био спремио читаво једно предавање о каузалитету вољ |
оји ти лепо кад си озбиљан.</p> <p>Илић је загрли преко воље.</p> <p>— Слушај, Чедо.{S} Ти си н |
зео, па ти тражи двоструко.</p> <p>Илић је одбијао.{S} Није он водио рачуна о богаству.{S} Не, |
може да издржи тај штрапац.</p> <p>Илић је пристао одмах, говорећи:</p> <p>— Да, нека буде прос |
је веровао у народне снаге, Вук Караџић је казао последњу реч у питању језика, народне песме су |
азом и изби на излазак од парка.{S} Ноћ је већ наваљивала са истока и падала на варошке куће бе |
коћући и згрчена поред њега.</p> <p>Ноћ је улазила у собу кроз прозор.</p> <pb n="159" /> <p>Те |
рангулија разног облика и боје.{S} Собу је испуњавао јак мирис на јоргован.</p> <p>— Како ти се |
уга дрвена, трећа на ногаре.{S} Ту собу је могла обитавати породица једног мањег трговца као и |
ила.{S} То није био више арап.{S} Главу је спустио, очи затворио.{S} Није осетио или није водио |
<p>Друштво загази у ливаду.{S} Иза ногу је остајао сив траг превијене траве.{S} Момци и девојке |
лазио из куће Матовића.{S} И у Београду је сунце залазило, само другојачије, ћудљиво, бурно, ка |
а озидана чесма на две луле.{S} На зиду је била остављена рупа за чашу или сапун, а изнад ње на |
мљи и говорио просто;</p> <p>— У народу је стање одиста очајно.{S} Нико није задовољан и нико с |
је била њена манија.{S} Лазаревићева ју је помагала.{S} Није волела да остаје сама са својим ми |
мпира.{S} Одаја је била тако мала да ју је испуњавала уска постеља, на чијим се плеханим шипови |
е стресе.{S} Образ је заболе, као да ју је Чедомир ујео.{S} Она се диже нехотице и рече:</p> <p |
она се журила школи све више, као да ју је тамо чекао лек тој грозници.</p> <p>У школи је било |
.</p> <p>Девојка поцрвене сва као да ју је неко ухватио у нечему недопуштеном.</p> <p>— Не... н |
нешто живо, гушили, давили.{S} Језа ју је подузимала.{S} Руке јој гореле.</p> <p>Њена мисао ос |
е земље.{S} Мислећи на ту реку, која ју је уљуљкивала, запљускивала својом пенушавом водом и ша |
отресе те мисли, <pb n="36" /> која ју је опседала, али је глас Чедомиров звонио у њеним ушима |
а од неке слатке, несносне језе која ју је подухватала целу, од врхова прстију па све до чела и |
рач би по тој одаји оценио жену која ју је наместила.{S} Матовићка је имала развијено тело, као |
а се да ће се сакрити.{S} Подржавала ју је храброст лопова, заносила ју је носталгија робијаша |
ишњу пак је бунио тај дан, обузимала ју је час топлина, час зима, и она се журила школи све виш |
је је видела те вечери.{S} Обузимала ју је нека лака ватра, која се слатко гасила при додиру чи |
е... лажне новине! </p> <p>Обузимала ју је нервозна радозналост кадгод би узимала новине откако |
ле иде та свемоћна слобода? — питала ју је савест, једна савест коју је патријархална кућа обра |
ала забуну своје другарице.{S} Узела ју је за обе руке, и понављала:</p> <p>— Па како си ми још |
чинила јој се понова лепа.{S} Хтела ју је поздравити као Бранко: „Београде, мој бели лабуде!.. |
вала ју је храброст лопова, заносила ју је носталгија робијаша који се враћа своме крају.</p> < |
понови балет, несносна врућина пекла ју је из постеље, груди дрхтале, тело се знојило и под кож |
и расположење двоје старих.{S} Аница ју је посматрала испод ока, па јој рече кад остадоше сами: |
дана у правцу Врачара.</p> <p>Аница ју је чекала на капији.</p> <p>— Шта је с тобом, Вишња? — |
лепшег није видела.{S} Његов поглед ју је заносио, његове речи је опијале, његове руке су је в |
у у врло тешком расположењу.{S} Стид ју је био за онај тренутак заборава који се десио кад је Ч |
ешку сматрала је за кривицу.{S} Стид ју је било и од самог Илића, а ради њега и ради својих род |
> <p>— Ренегат!</p> <p>То разочарење ју је утврђивало у одлуци да не допусти свом обожаваоцу за |
смела ићи до краја своје претње, те ју је мајка допуњавала:</p> <p>— Чисти се из наше куће...{ |
тојан ње као човека.</p> <p>Код куће ју је чекала хладна вечера и љута газдарица.</p> <p>— Није |
<p>— Вишња! — чу се глас човека који ју је јурио.</p> <p>Она се окрену.{S} Била се зауставила н |
у дну срца успомену на младића који ју је некад волео и кога би она могла волети страсно и ода |
је млада девојка угледала Илића који ју је већ чекао, наслоњен на стуб једне лампе, пошла је бр |
вела највећи део свога живота, сваки ју је познавао, чак и кровови од кућа чинили јој се да је |
ини јој се да ће се успавати.{S} Али ју је јастук жуљао, обузимала је жеља да понови балет, нес |
{S} У тишини сеоске самоће, по којој ју је пратила туга од промашене удаје, она је, против свег |
ричао лекцију, о шљиви на пример, он ју је већ умео поновити целу.{S} Учитељ, који је за свој р |
је десило!</p> <p>Блажени егоист, он ју је био готово заборавио.{S} Они беху далеко једно од др |
мала паланчанка каква је била.{S} Он ју је пронашао, увео у друштво, показао јој нове путеве, о |
знања, наглих и из друге руке.{S} Он ју је жалио.{S} Погађао је шта ће се десити у њеној доброј |
јбољи, највреднији, најмилији.{S} Он ју је гледао занесеним очима.{S} Његово лице није имало сј |
т старом, раскаљаном Београду.{S} Он ју је још једном такву видео: у почетку њиховог познанства |
шапутао јој нешто поверљиво, гледао ју је нетремице, жељно.{S} Пролазили су поред познатих мес |
а у игри пролетњега сунца.{S} Гледао ју је; у срцу је осећао као неку песму, радост што је види |
— Добро вече, комшинка! — поздрављао ју је из далека, скинувши качкету до земље.</p> <p>Понекад |
оду, веровао у њену свемоћ, замишљао ју је као море, као ваздух, нешто пространо, благословено, |
етно увређен од стране Вишње.{S} Био ју је видео на улици, па кад је хтео прићи, она је заустав |
ир ју је узео за обе руке, привлачио ју је к себи, клекнуо је пред њом, загрлио је око паса, пр |
нтрале <hi>Рад и Светлост</hi>, како ју је крстио један тамошњи професор, један од оних неприме |
S} Што год је било око ње, уверавало ју је у нови живот: варошка галама, начитани другови, одуш |
е.</p> <p>То ново расположење држало ју је све док се не виде с Кајом.{S} Она хтеде по том да н |
ако јој је тешко у души.</p> <p>Грло ју је стезало од неке незнане жалости.{S} Очи су јој биле |
нешто што није требала учинити; и то ју је болело.{S} Куд се окрене чинило јој се да је нешто п |
и полако, као комад леда.{S} Чедомир ју је узео за обе руке, привлачио ју је к себи, клекнуо је |
</p> <p>— Универзитет?</p> <p>Младић ју је гледао својим чудним сјајним очима и као да се питао |
улепшамо као у бајци.{S} Јесења ноћ ју је опијала, слике у глави обавијале се као паучина; у к |
рагана није била више шипарица какву ју је оставио.{S} То се примећавало по деловима тоалете, у |
{S} Њу чекају многи познаници.{S} Знају је не само људи, но и мртва природа: куће, улице, камењ |
аче скакуће, свуд јури, трчи, код свију је, без њега ништа не може да прође.{S} Вишњи је доноси |
, и он га је презирао као тиранина чију је сурову владу рано осетио.{S} Он је желео да има нова |
авао законе.{S} Једна њивица овса, коју је нешто оштетила туча, процењивале су сељачке комисије |
више ону сласт студентског живота, коју је осећала прве године.{S} Чинило јој се да је не преду |
ном љубављу, чежњивом и стидљивом, коју је дотле осећао према Вишњи.{S} Затим, чинило му се пон |
о у гробу.{S} Тада би бацио књигу, коју је дотле држао у рукама, у гомилу осталих, дигнуо се бр |
љао је, као аргумент, ту реченицу, коју је случајно негде начуо, а у себи је додавао; „Ми смо с |
S} Под је покривала нова простирка коју је газдарица купила ту скоро и сва срећна унела га у ов |
ико колико она, каква је та грешка коју је учинила и, најзад, ко саставља то поштовано јавно мњ |
е више познавао ни камен.{S} Љубав коју је Остојић уживао у чаршији окрену се у мржњу против ње |
му се некад указати.{S} Од лекције коју је имао плаћао је стан; остајало му је још нешто за дув |
ао рањено живинче, али бол девојке коју је волео би јачи од његовог сопственог.{S} Видео је да |
ио је принуђен, против све зловоље коју је осећао, да прати нови покрет да би га могао сузбијат |
а, свађао се с ђацима око панораме коју је правио у кутији за фул, био непажљив кад професор пр |
на успротивила се излишној секцији коју је закон наређивао и тражила одлучно да јој се мртвац п |
ио је шетајући по варошкој околини коју је називао природом.{S} Потврђења својим закључцима тра |
ој лажни положај према тој девојци коју је волео и која га воли, према другој девојци чије пове |
еисечених дрва рогушила се у сенци коју је правило крило универзитетске зграде.{S} Иначе, зидов |
ј се да је не предусрећу са збиљом коју је она донела.{S} Ђаци су се често шегачили са најсвети |
његовог дела очевине, те са сумом коју је отуда добио и кредитом од Управе Фондова сазида лепу |
питала ју је савест, једна савест коју је патријархална кућа образовала по типу беспрекорне вр |
d</foreign>.{S} Прву забавну књигу коју је прочитао, било је једно старинско издање посрбљеног |
асовник који је оправљао, као ружу коју је калемио.{S} Његова вика није се дотицала ситних слаб |
дин Илићу — нудила је Бела кајсију коју је сама искрижала и прекидала причу своје мајке о њеном |
о ништа.{S} Није задовољио девојку коју је узео за жену.{S} Начинио је за свагда неспособном за |
вагда неспособном за срећу девојку коју је волео.{S} Он је био добар као Христос, а мало је људ |
а мужа сматрала је за нову играчку коју је добила и која треба да је поред ње кадгод јој се про |
а породицом му је оставио празнину коју је Вишња неосетно попуњавала.{S} Његово срце, које је д |
е!</p> <p>Нико је не чу.</p> <p>Девојку је обузимала ватра све више.{S} Слика Чедомира, његовог |
а вели, лудо, смртно.{S} У том тренутку је имала право.{S} Њено одбијање падало је врло тешко м |
.{S} Како ти је у селу?</p> <p>— У селу је добро свакоме који од њега не тражи више него што он |
и да је нестало лепог дана.{S} На земљу је била пала нека сенка, живот се повлачио, тице ћутале |
е се обоје на наслоњачу.</p> <p>На пољу је вејао снег.{S} У пећи је пуцкарала ватра.{S} Човек с |
се, и посади се крај прозора.{S} Напољу је свитало.{S} Кратка летња ноћ дизала се лагано, као м |
ипак је готово трчала путем.{S} Напољу је јесен приређивала илузију пролећа.{S} Било је много |
ђа понуди да се одмори.</p> <p>— Напољу је још велика врућина — рече она — а, Бога ми, ни наша |
ла са неким колегиницама.</p> <p>Напољу је било ведро.{S} Само је сунце припицало неприродно, т |
ја.</p> <p>Пуцањ одјекну.</p> <p>Напољу је иначе било тихо.{S} На обали се видело парче једне ш |
била парализована.{S} Међутим, лева му је била потпуно здрава, и он је њоме махао по ваздуху, |
на <hi>постојеће стање</hi>, од кога му је пуцало срце и бридела леђа, звониле су му као песма |
рми и терао чамац врло добро, као да му је то <pb n="244" /> занат, а она седела на кљуну према |
а твоја философија".{S} Ма колико да му је ова нова критика позитивизма изгледала да се отима с |
посао.{S} Осећао је инстинктивно да му је тај рад једини ослонац што му је остао.</p> <p>Лево, |
ки дан рече ми један народни отац да му је један бирач тражио да купи шешир његовој жени.</p> < |
схвата материјалистички.{S} Поезија му је празна сентименталност шипарица из пансионата.{S} Ид |
госпођа пита за мишљење... она, која му је, поред свог уважења према његовом успеху у школи, ст |
е, успомена и присуства девојке која му је нудила што му она друга није могла дати.</p> <p>— По |
ких склоности сељачког сина.{S} Јака му је сметала.{S} У кући је био без капута, са заврнутим р |
домир притрча девојци.{S} Њена слика му је бунила главу.{S} Хтео је да опет под руком осети њен |
сплачине, ако ти можеш — одговарала му је млада горопадно.</p> <p>У осталом, она је врло мало |
а разлога моме одласку.</p> <p>Хтела му је писати дуго, опширно о себи, о својима, о миру који |
мо испаде кратко, банално.{S} Јавила му је само повод свога одласка и да се неће враћати до јес |
шта друго.{S} Плима страсти плавила му је срце поново, ударала <pb n="192" /> на било код очиј |
{S} Најзад, госпа-Клеопатра израдила му је место практиканта у Рачи крагујевачкој.{S} Ту се пре |
ни прекор, покажу врата.{S} Долазила му је на ум мисао да нађе старог господина, па да му каже |
о мираз од педесет хиљада — говорила му је самоуверено.</p> <p>Тако сад Илић није имао ни своје |
/p> <p>— Остани, Чедомире — говорила му је жалосно и нежно. — Ја ћу то изгладити.{S} Мајка се н |
Нека ти је Богом просто — одговорила му је она, отишла затим у министарство и затражила да је п |
која се спремала у ваздуху, уносила му је грозницу у крв.{S} Руке су му гореле.{S} Ватра му ло |
дућност и сопствену вредност уносила му је у крв пенушаво одушевљење као од неког јаког пића.{S |
и не би добио ни Прокупље! — пришила му је ташта поносито. — Али нисам ја ко је ко.{S} Нећу дет |
<p>— Што не бријеш бркове ? — рекла му је једном приликом. — Јутрос прође поред прозора један |
исати из сестриног буквара.{S} Школа му је ишла лако, као вода, како се то каже у Ваљеву, Кад б |
јевтиније него у Београду.{S} И сама му је радња била другојачија него у осталих.{S} Избио вели |
ене и деце да пазе на одело.{S} Жена му је имала тепелук од дуката и дијамантску грану.{S} Деци |
и изађе.</p> <p>Гимназијска средина му је мало годила.{S} Многи професори беху подетињили сило |
.{S} Кад је била поред Чедомира, она му је потпуно одобравала, потписивала свако његово мишљење |
сте ми учинили ?</p> <p>Доиста, она му је често тражила мараму да је намирише, нудила му бонбо |
дубоких осећаја.{S} Нешто више, она му је изгледала неспособна за праву нежност, за пожртвовањ |
зама њихову невиност.{S} Додуше, она му је писала, те тиме стављала до знања да јој може одгово |
споменама, она се измицала јави, она му је изгледала као бајка коју му прошлост црта у игри про |
.{S} Он јој је онда прилазио.{S} Она му је пружала руку, пуна ћутљивог јогунства, наслеђеног из |
вао да му девојка пружи руку.{S} Она му је пружи, па стрецну од додира: његови прсти су пекли к |
ми твоју руку — рече он.</p> <p>Она му је даде.{S} Око њих је био мир, онај дубоки пољски мир |
ила његовом земљастом лицу.{S} Десна му је рука висила као мртва; свакако је била парализована. |
ерених очију, згрчених уста.{S} Коса му је била замршена, лепила се по ознојеном челу.{S} Он пр |
еко кога треба чувати.{S} Управо, та му је кућа тек тада пала у очи.{S} То је била нова грађеви |
се <pb n="255" /> опет виде?{S} Шта му је сад девојка поново требала?...{S} Случајни сусрет по |
рвеном јабуком на врху.</p> <p>— Шта му је то сад? — упита се Чедомир несвесно.</p> <p>Толико ј |
тао, те сиђе с тротоара.{S} Око срца му је било весело, топло, па и жалосно.{S} Мило му је било |
јеру.{S} Ту се оженио, подоцкан, кад му је било тридесет година, ћерком једног поштара.{S} Баш |
одмакли далеко од универзитета и кад му је Лазаревићева говорила:</p> <p>— Муке сам видела док |
и у опште претпостављати, свуда где му је то место, материјалну културу нематеријалној.</p> </ |
{S} Он је једва знао срицати, а теже му је било потписати се него отпешачити до Мрчајеваца.{S} |
Ристићу.{S} Да ли се сети речи које му је том приликом рекао?{S} Да ли је сад био истог мишљењ |
па ипак се осећао кривим.{S} Поштење му је налагало бар да извести своју бившу драгану и уштеди |
овољстава радећи дан и ноћ.{S} Учење му је изгледало најрадије, најсретније решење човечјег жив |
ња и да се вечито повлачи у себе, те му је ваљада због тога чаршија дала надимак:{S} Јеж.{S} Ст |
мраче другим, леденим погледом, који му је јасно говорио:</p> <p>— Ниткове!</p> <p>Илић се ломи |
, пио и даље тај опасни напитак који му је убијао сваку самосталност.{S} Кад би се ипак уморио, |
S} Какав?{S} Који?{S} Није знао, али му је сад било јасно да није ништа боље судбине од тог коњ |
сто и једе што прво дохвати.{S} Али му је то задовољство ретко допуштала госпа-Клеопатра, која |
ајтамнијим крајевима Париза, Толстој му је откривао бескрајну Русију с њеним дивљим кнежевима, |
волео многа мењања тањира.{S} Ручак му је био најслађи, кад би уграбио од своје жене да седне |
Чедомир је потврдио ово правило, док му је Вишња била изузетак.{S} Она је одржала реч и дошла т |
ост шипарица из пансионата.{S} Идеал му је што и свака комедија.{S} За њега не постоје науке, н |
о је врло <pb n="117" /> течно, стил му је био популаран и живописан.{S} Кад се каква идеја уса |
, како су се надали на дому.{S} Краљ му је на дан венчања опростио само пола казне.{S} Доцније, |
>О вредности живота</hi>.{S} Проблем му је изгледао прост: одбацити метафизичке спекулације и с |
е сâм мислио.{S} Раскид са породицом му је оставио празнину коју је Вишња неосетно попуњавала.{ |
векова од присутног тренутка, на ум му је, без икакве везе, долазило питање :</p> <p>— Шта ли |
ћ је дизао главу на овај глас.{S} Он му је звонио као труба војске која иде у помоћ, као поклич |
на служби у министровој кући, одавао му је потпуно прописан поздрав, треснувши чизмом и кочећи |
S} У расправи појединих питања могао му је позавидети многи старији друг; чак и понеки професор |
} Ми прелазимо чудна времена — рекао му је другом приликом. — Изгубили смо много у нераду, у ја |
те.</p> <p>— Узмите се на ум — рекао му је једном. — Ви више нисте дете.{S} Кроз неколико месец |
сусрет по том кишовитом времену унео му је тек, са својом влагом, нешто мало светлости у минуле |
.</p> <p>— Шта је с тобом? — говорио му је тада полагано, суво, не гледајући у њега већ у један |
пстанак у државној служби — приметио му је директор.</p> <pb n="264" /> <p>Бела је сад имала ки |
чио.</p> <p>Затим му паде на ум како му је једна газдарица од стана ушла у собу само у кошуљи.{ |
се, нови друштвени склоп.{S} Требало му је нечег новог, разонођења, могућности да се крене једн |
аест година, шеснаест векова требало му је да пређе од уранка на једној падини Рудника, па до з |
рачуна о богаству.{S} Не, изгледало му је то пазарлук, као да тргује са кожом свог <pb n="26" |
оју је имао плаћао је стан; остајало му је још нешто за дуван, ситан трошак и по коју књигу. <p |
олазу и продужила пут с њом.{S} Било му је јасно да га Лазаревићева избегава намерно, па и да м |
ије, Илић застаде неодлучно.{S} Било му је још рано за вечеру.{S} Погледа око себе неодређено.{ |
госпа-Клеопатра свечано.</p> <p>Било му је јасније него икад да не воли ту девојку, па ипак он |
весело, топло, па и жалосно.{S} Мило му је било што је реакција падала, слобода се објављивала, |
ижава.{S} Ипак нешто у души говорило му је да спречи мисао да не иде тим правцем, те је ударао |
к осећао срећан?{S} Пре свега, јасно му је било да не воли Белу... не бар оном љубављу, чежњиво |
Вели, неће више да носи цигље... то му је испод достојанства!</p> <p>— А како се уби? — упита |
оцем у поље.{S} Био је врло мали; то му је једна од првих успомена.{S} Отац га је узео за руку; |
пред смрт сачувао једва оно мало што му је од оца остало.{S} Чедомиров отац, Стеван, изучио је |
} Суплент је ваљао у мислима оно што му је другарица рекла и понављао у себи:</p> <p>— Општи ни |
ја није још задата, а не зна оно што му је за лекцију.{S} У гимназији је било још горе.{S} Из н |
да му је тај рад једини ослонац што му је остао.</p> <p>Лево, на столу, стајала је рпа исписан |
одлучности.{S} Један унутрашњи глас му је довикивао:</p> <p>— Буди храбар.{S} Ради.{S} Реши се |
е знајући ни сам зашто хита.{S} Свет му је сметао, те сиђе с тротоара.{S} Око срца му је било в |
дићу слатка и мека као та воћка коју му је нудила.</p> <pb n="13" /> <p> Он узе кајсију и, нехо |
за то васпитање и средства.{S} Отац му је умро још док је био у гимназији, те је од куће добиј |
pb n="302" /> На једном брдашцу отац му је објаснио четири стране света: код сељачке куће био ј |
} Платно позади лепршало се.{S} На њему је писало неједнаким словима: „Збогом, Дрино водо, ја о |
ије волела много прост народ.{S} У њему је познавала много дивљих, рђавих, лукавих, ружних људи |
ништа позитивно.{S} Треба видети у чему је ствар, треба се уверити — говорила је себи.</p> <p>А |
сметњи.{S} После се навикао.{S} У стану је имао што треба скромном човеку.{S} Матовић је био пр |
ји, што начитанији.</p> <p>Шесту годину је навршио у јуну, а већ у августу молио је оца да га у |
сно.</p> <p>— И ти си срећна? — прекину је Илић.</p> <p>— Не знам, може бити.{S} На срећу ретко |
рак.{S} Остала је сама са Илићем.{S} Њу је обузимао стид, па радост, па жеља нека да је нестане |
, а био је мртав пијан.{S} На саслушању је изјавио да је покушао да изврши самоубиство због тог |
његовог љубакања с Белом.</p> <p>Вишњу је волео.{S} С тим је био на чисто.{S} То је било несум |
здух био као у купатилу.{S} По тротоару је било доста света, оно лепог света што празником пре |
у се мрак повлачио све јаче.{S} По шору је играла нека сива светлост.{S} Распознавале се коњске |
певушио једну дивну песму!{S} Остала су је у памети само два три стиха из средине: ...{S}И мисл |
његове речи је опијале, његове руке су је вукле к себи.</p> <p>— Шта је ово мени! — питала се |
с младићевим.{S} Његове очи гледале су је из својих дупља загонетно.{S} Она признаде:</p> <p>— |
ла их је од почетка до краја.{S} Оне су је опомињале мутно познатих места, изазивале слику за с |
од Вишње као и сибирска поља.{S} Оне су је одмах заинтересовале, одушевиле је готово, јер их је |
хартије вреди више него глава.{S} Те су је теорије храбриле, подизале, одушевљавале.{S} Она је |
скупио народ са целе планете.{S} Сви су је гледали са ужасом.{S} Није било ниједног симпатичног |
} Би јој тешко да прекине чар у који су је заносиле те приче.{S} Око њих је било лепо јесење ве |
упи што за кућу, малопродавци варали су је, продавали скупље, крали на мери, потурали што је рђ |
вољство.</p> <p>Мајка и укућани били су је размазили, те је желела да и Чедомир буде нежан <pb |
ом селу било празно место, поставили су је одмах.</p> <p>Од то доба није се враћала у Београд.< |
ро искључиво мушкарцима.{S} Походили су је тренутци сумње.{S} Нико јој није умео тачно рећи њен |
сцветана ливада и ти мириси заносили су је.{S} Своме препуном срцу налазила је одушке у цвећу, |
ћана и неугледних кафаница граничили су је с обе стране.{S} Шкрипала су волујска кола.{S} Рђаво |
њим ову срећу.{S} Али... његове очи су је избегавале.{S} Кад би је и сусреле, оне су биле дале |
бу да се допада људима, и друго, што су је другарице, ћерке чиновничких и осталих такозваних уг |
S} Сласт те успомене би још јача што су је изазивала уста друге девојке.{S} Он осети готово пер |
<p>Кућу су реновирали из основа.{S} Ту је главну реч водила госпа-Клеопатра.{S} Нашла је једно |
лико фотографија у раму од сламе.{S} Ту је лежао још један албум, повезан у плиш, гомила посетн |
у неко село где су имали родбине.{S} Ту је остао неколико месеца.{S} На чуђење целог села, начи |
авкама назире се разнолико цвеће.{S} Ту је модри слез са круницом као звезда.{S} У жалфије се п |
, ухвати се за телеграфски дирек.{S} Ту је у стању да остане <pb n="233" /> сатима.{S} Ако га к |
е слути, бога ти — одврати госпођа — ту је устав, Државни Савет, народна љубав.</p> <p>— Народн |
ола држава и виши интереси!</p> <p>— Ту је народ, коме његови представници морају положити рачу |
своју собу, као рањена тица.</p> <p>Ту је било врло мирно.{S} Чуо се тек један женски сатић у |
махнувши руком, и уђе у парк.</p> <p>Ту је било света још више.{S} Склони се у крај, где је поч |
олетњега сунца.{S} Гледао ју је; у срцу је осећао као неку песму, радост што је види, што је ту |
кћери штоф за хаљину из Београда; штоф је морао бити по најновијој моди и сувише скуп да би се |
После се поново погледаше.</p> <p>Осмех је још играо око Вишњиних уста, блед осмех, налик на гр |
ке, тешке, уочљиве, сваком видне, да их је хтела сакрити; болеле је.{S} И као да се хтела отрес |
откако се вратила у Чачак.{S} Читала их је од почетка до краја.{S} Оне су је опомињале мутно по |
м што јој је надирало у душу.{S} Она их је памтила све, и несвесно упоређивала са оним што су ј |
познанства, за време једне шетње кад их је киша ухватила ван вароши.{S} Он је онда гледао у њу |
<p>— Дивно! — говориле су гошће кад их је Матовићка уводила у њега.</p> <p>Доиста, салон је бл |
ибе се, зазиру једно од другог, стид их је, боје се.{S} Па опет се деси кадгод, као овај пут, о |
има, али никако да буду онакве какве их је госпа-Клеопатра спремала о јесени, жуте, па накиселе |
ва места својих састанака...{S} Вече их је ухватило на Чукарици.</p> <p>Онде где избија топчиде |
о деца чекају велике празнике.{S} Он их је волео готово исто толико колико и њу саму.{S} Он је |
ругови, изгледали су му мрски.{S} Он их је представио девојци, он је представио девојку њима.{S |
јлепша лепота његове младости.{S} Он их је чекао с безазленом радошћу као што деца чекају велик |
ати да уђе што боље у предмет.{S} Он их је почео у Паризу, пун научног оптимизма, донетог из Ср |
авијају неком маглом.</p> <p>Друштво их је звало да пожуре.{S} Једни су већ одмицали у правцу в |
S} Зато је сматран за смешног, и ако их је било много луђих.{S} У државној служби није нашао ме |
око у своје тесне дупље... нестајало их је, а на њиховим местима <pb n="253" /> зјапеле су црне |
старих, опробаних пријатеља, а било их је и таквих који су раније обилазили далеко професоров |
е народу и имао стила у чланцима што их је писао по опозиционим листовима? </p> <pb n="14" /> < |
тересовале, одушевиле је готово, јер их је примала без сенке неповерења.{S} Русија, велика, све |
ла је сунце, пронашла материје од којих је састављено.{S} Укротила је гром и разоружала небо.{S |
мириси, па то коло и све враџбине којих је пун њен крај, бунили <pb n="218" /> су јој главу, му |
илософа и математичара, на основу којих је хтео решити свој проблем. — Изникнуће ми на врх глав |
оја им се одреди.{S} Реч слобода за њих је смисао зла.{S} Оне иначе не знају за њу.{S} А оне ко |
је река као из неке чељусти.{S} Иза њих је била варош: један широк друм, низови кућа и кућерака |
} Улице се сивиле од прашине.{S} Из њих је била још топлина јаке дневне припеке.{S} Ипак се осе |
е он.</p> <p>Она му је даде.{S} Око њих је био мир, онај дубоки пољски мир који не руши цикање |
оји су је заносиле те приче.{S} Око њих је било лепо јесење вече, сувише топло за то доба, једн |
а зид једно према другом.{S} Између њих је певушила вода кроз луле, падала у низак басен и враћ |
злук и више се није враћала.{S} Њен дух је тежио за науком, литературом, политиком и тако нечим |
плавило се дубоко, у бескрај.{S} Ваздух је био провидан и благ.{S} Није се осећало ни најмањег |
долази из срца.{S} Ћутали су.{S} Ваздух је трептао око њих позлаћен косим зрацима сунца.{S} Он |
а муку од материјалног живота.{S} Новац је за њу био као неко средство за прављење поклона, изл |
ој и припада самом себи.</p> <p>— Новац је чудна ствар, моје дете — рече Матовић, обраћајући се |
она последње речи гласно.</p> <p>Ударац је дошао тако изненада, био тако јак, суров, да она не |
лео да седим докона.{S} Знате, мој отац је прост човек, али воли школу.</p> <p>— Па зар ћете са |
ра С. Лазаревића, бакалина.{S} Њен отац је држао дућан у главној улици коју чини у тој вароши п |
ме позивају на дуге разговоре.{S} Месец је био тек изгрејао.{S} По небу које је дошло врло плав |
су се уселили у њен храм.{S} Јавну реч је заглушило пиљарско <hi>ко да̑ више</hi>. <pb n="276" |
љи око оца.</p> <pb n="183" /> <p>— Баш је красан момак! — рече готово гласно.</p> <p>Тада се с |
на је била и сад мала, жива женска, још је имала свој урођени интелигентни сјај у очима.{S} Тек |
<p>Био је заиста добро угрејан.{S} Још је више философирао него по обичају.{S} Скакао је с пре |
а бих то врло радо читала.</p> <p>— Још је рано, треба ми још рада, читања, спреме.{S} Више пут |
рама Београда са дунавске стране: варош је почињала нешто даље од обале, из зеленила које су са |
?{S} Зар то није укидање свих принципа јеванђеља и француске револуције?{S} Поред борбе за опс |
кошколке, неколико великошколаца, један Јеврејин, трговачки помоћник, па и по који радник.{S} С |
ила госпа-Клеопатра.{S} Нашла је једног јеврејског трговца који је дао намештај на отплату.{S} |
јанску марку што сам је купио од једног Јеврејчета.</p> <p>Они су били још у кујни.{S} То је би |
а у пола воље. — Онда је живот био лак, јевтин.{S} Данас све има своју цену; симпатије су редак |
, у венцу од тепсија и шерпи, висила је јевтина слика талијанског издања <pb n="157" /> која је |
уке, крушке, слатке поморанџе... ’Ајде, јевтине и слатке!...</p> <p>После се појави коњски трам |
више чедо наших крајева, јужног сунца и јевтине шљивовице.{S} Северњаци су нам донели, са своји |
Код Радоја су се могли купити часовници јевтиније него у Београду.{S} И сама му је радња била д |
а, обична поштанска дописница, испуњена јевтиним плавим мастилом, које је можда сам газда-Митар |
страно двориште, ограђено са три стране јевтиним становима.</p> <p>Вишња притисну кваку на једн |
нешто цвећа у саксијама и пуно дима од јевтиног дувана.</p> <p>— Већином гласова решено је да |
ла угојеном главом и пружала руку, пуну јевтиног прстења, у висину младићевих уста.</p> <p>И по |
ти.{S} Реакционари су, ваљада, бесни од једа; министри нису чекали ни оставка да им се уважи; њ |
:</p> <p>— Шта сам урадио!</p> <p>Тада, један уздах издиже целе Белине груди.{S} Она баци у вис |
еоград... у неколико партија, без реда, један по један крај, знаменита места, као у албуму.{S} |
рламентаризам, еволуција, проституција, један ђаво!{S} Спас радног народа је у револуцији... и |
} Тако се у Чачку зове разносач новина, један <pb n="224" /> сакат млад човек, који без штака н |
осланика на страни, неколико министара, један милионар и тако даље, веле, да су прошли кроз две |
и великошколке, неколико великошколаца, један Јеврејин, трговачки помоћник, па и по који радник |
а је са стрелишта у касарну.{S} У вече, један чича, с кантом петролеума и кутијом палидрваца, о |
Улфхај мислим да се зове...{S} Келнер, један полић!{S} Ето, такав треба да си.{S} У природу, у |
ко ју је крстио један тамошњи професор, један од оних неприметних културних радника по паланкам |
S} Ето главне улице њеног родног града: један дуг, прав сокак, где се куће ћушкају да захвате ш |
ојка опази нешто што дотле није видела: један готово правилан круг од свежег, росног зеленила п |
p>То је била соба сиротињски намештена: један гвозден кревет, проваљен миндерлук, прозорске зав |
неке чељусти.{S} Иза њих је била варош: један широк друм, низови кућа и кућерака, накривљени пл |
:</p> <p>— Како свако има достојанства; један прост радник воли више смрт него понижење.</p> <p |
сетио два човека који су живели у њему; један: миран студент из унутрашњости који гледа своје к |
у.</p> <p>У том се зачу нека псовка.{S} Један сељак, прљав и исцепан да би га у другој земљи ух |
најукуснији од свих српских пасуља.{S} Један професор универзитета, два посланика на страни, н |
и онда застала, покривши очи рукама.{S} Један део расуте косе падао јој је око раздрљеног грла. |
та типа међу својим новим друговима.{S} Један је био већ господин, циничан, наметљив, извештаче |
пци се чули на крововима, у олуцима.{S} Један шегрт је ишао средином улице, носио на глави труб |
зађевице и грдње.{S} Клуб се поцепа.{S} Један мањи део остао је у Групи.{S} Остали пак основали |
..</p> <p>На ову реч младић задрхта.{S} Један пламен загреја му образе.{S} Пред њим се појави, |
е, свежина росе, задах трулог лишћа.{S} Један трамвај <pb n="79" /> шкрипао је уз брдо; електри |
едахне.{S} Тада зачу познате кораке.{S} Један поток је јурио поред ње.{S} Она загази, и пређе н |
ти како му се кожа одваја од лубање.{S} Један глас из најтамније дубине његове душе проговори у |
да види на њој самој колико га мрзи.{S} Један крај њене хаљине био се откопчао, те се видело па |
поштанска кола.{S} Арњеви се тресли.{S} Један путник је промаљао радознало главу кроз отвор на |
у запљускивали и приливи одлучности.{S} Један унутрашњи глас му је довикивао:</p> <p>— Буди хра |
стварности.{S} Негде зашкрипа ђерам.{S} Један пас залаја.</p> <p>Посматрајући то буђење свога с |
ишта, и приста.{S} Они пређоше трем.{S} Један стари човек, који је стајао у удубљењу неких укин |
рала је кисела воња на јеличко вино.{S} Један зрак сунца играо се око гирланда од разнобојне ха |
ли Кеплер и Галилео, Њутон и Декарт.{S} Један од озбиљних млађих философа прокламује да разум д |
који ће поп за то захваљивати Богу.{S} Један део чланова успротиви се том предлогу одлучно, на |
поново паде и праћакаше се по блату.{S} Један шегрт наиђе звиждућући, загледа се у пијаницу и р |
амима који не варају никад. „Мени треба један искрен друг“ — хтео је рећи — <pb n="73" /> „једн |
еопажен за школским клупама, а испуњава један велики део престонице.{S} Њихова љубав?{S} То је |
?{S} Треба ми за потпалу? — изненади га један глас.</p> <p>То беше његова газдарица.{S} Добра < |
и оне беху кратке.{S} Радоје обеси тада један фењер на чакљу, па присветли.</p> <p>— Мртвачки с |
чки гримасама, вратом и куковима, и, за један глас више, наручивале мокролушким жаргоном:</p> < |
прилепише за његове, и осташе тако, за један тренутак, слатке, топле, уздрхтале.{S} Пољупци су |
head> <p>Кад Вишња оде, Чедомир оста за један тренутак гледајући у правцу где се она изгубила.{ |
Белом, разви новине.</p> <p>— Пардон за један часак... само нешто да видим.</p> <p>Није се прев |
а Александра.</p> <p>Вишња оста тако за један тренутак.</p> <p>— Буржоа! — рече презриво.</p> < |
Руке се укрстише.{S} Они осташе тако за један тренутак, чврсто загрљени, као да су хтели задржа |
сенку по земљи.{S} Сунце је залазило за један облак, бацало зраке и чаробно осветљавало парче н |
етит, извлачио из џепа велику мараму за један крај, као заставу, брисао нос на сав глас и хвали |
могла сазнати.</p> <p>Зарија му показа један свежањ песама.{S} Разгледао је неколике.{S} Оне н |
тог сламног шешира.{S} У руци је држала један крупан цвет на подугачкој гранчици.</p> <p>Она га |
еву главу.{S} Он опази у Вишњиним очима један влажан сјај.{S} Светлост се претварала у сузу.{S} |
капљица.{S} Капље су биле чешће.{S} На један пут, ветар се претвори у вихор.{S} Облак се прова |
тву, парну машину, да је свео човека на један проблем механике, на једну врсту живе геометрије. |
том од лима.{S} Око ње су ситне куће на један спрат и механе за сељаке.{S} Та црква је једини с |
азна.{S} Она је разумела да је сиротиња један недостатак. „Он сиромах, а ја хрома!“ — мислила ј |
приликом. — Јутрос прође поред прозора један младић: тако су му лепо стајале обријане науснице |
пе као плеву!</p> <p>Поред њих прохукта један воз</p> <p>Вишњу обузе нека меланхолија без горчи |
{S} По кутовима се дизао мрак.{S} Наста један тренутак потпуне тишине.{S} И две се жене загрлиш |
ским квадратима, скину са оближњег рафа један дивит, који је био изгубио своју првашњу боју под |
агу указа госпа-Клеопатра.</p> <p>Прође један тренутак, тих, мучан, дуг као вечност.</p> <p>Ник |
но.{S} Обуче своју собну хаљину, подиже један крај од завесе, и посади се крај прозора.{S} Напо |
вори, боса, само у кошуљи.{S} Носила је један велики формулар и молила га да јој то испуни, јер |
илеру какве сиротињске кафанице, где је један од њих држао <pb n="24" /> агитационо предавање.{ |
ту.{S} Ја не волим лов.{S} Ономад ме је један пример дирнуо.{S} Лете две беле тице једна за дру |
орно, палио своју цигару.{S} Девојки је један облак туге замагљавао њене бистре очи.{S} Најзад |
агло из светлости у помрчину, требао је један тренутак, па тек да види где се налази.{S} Ову пр |
зи.{S} Ову приземну собицу испуњавао је један округао сточић, застрвен уским, чипканим застирач |
ном крају, поред гомиле цигаља лежао је један радник, затворених очију.{S} Мало даље од њега ви |
На извесном остојању од њих корачао је један човек ћутке, с кишобраном натученим на главу и из |
ељом.{S} Кроз откривен прозор улазио је један ружичаст сноп првих сунчевих зракова.{S} А даље, |
, јатак краљоубицâ и шта још не, што је један лични режим начинио од овог Ужичанина, који је, п |
дан рече ми један народни отац да му је један бирач тражио да купи шешир његовој жени.</p> <p>— |
а Сави се, изненадно и нечујно, подигне један стуб водене паре, па, вртећи се око самог себе, к |
м говори да хоће да се убије — умеша се један надничар са самаром пуним цигаља. — Вели, неће ви |
у на се изглед стварних бића, рађали се један из другог, гурали се око њега, пролазили поред ње |
баре, а даље, горе, на брегу, белео се један крај вароши под небом сивим као миш.{S} Београд с |
ваницу.</p> <p>Лазаревић извуче из касе један свежањ старинске неранџасте хартије, шпартане зел |
зад седоше обоје.</p> <p>Девојци се оте један уздах.</p> <p>— Ти си уморна... ти си нешто невес |
же.{S} Он продужи свој нагиб и притиште један кратак и устрептао пољубац.{S} Пољубац не паде на |
би, пољуби...</p> <p>И Чедомир притиште један пољубац на насмејане усне, које се прилепише за њ |
као сваки други...</p> <p>Младић извуче један џепни булдог, сав зарђан.</p> <pb n="171" /> <p>— |
а је преко Батал-џамије.</p> <p>То беше један велики празан простор, зарастао у траву.{S} Некол |
црвена буба трудила се да се успење уз један камичак. <pb n="76" /> Стаде посматрати ту бубу и |
материна мазо — пребаци брат сестри, и један сјај мушке надмоћности засја у дечковим очима. — |
лата, накривљене плотове, дивље шибље и један пласт сена усред мокре ливаде.{S} Неколико певаца |
својим сјајем тиху воду, зарђале шуме и један параброд насред реке.{S} Дим од лађе развијао се |
ила испод отворене блузе.{S} Видео се и један мрк младеж.</p> <p>— Ах! како је лепа — рече у се |
и Српства.</p> <p>Матовић је доживео и један лични пораз.{S} Саставио је законски пројекат о о |
стопу, нешто хладно дува за њен врат и један тајанствен глас јој шапће страшне, неразумљиве ре |
се места за једну постарију наслоњачу и један сточић, препун четака, четкица, флакона, кутијица |
опстанак их наружила.{S} Ретко се види један мушкарац да се осмејкује.{S} Успети, само успети, |
ка Варош Капији, па лево.{S} Ту се види један дућан своје врсте, углављен између једне папуџини |
сновна грађанска права нису разликовали један од другог, налазио много одушевљења, воље де се р |
9" /> добивају.{S} Пре неки дан рече ми један народни отац да му је један бирач тражио да купи |
ородици.{S} Сви су били студенти, равни један другоме.{S} Чича с погачицама поздрављао је сталн |
ло једним, било другим избором изгубити један део своје потпуности.{S} И тада не би био срећан, |
раво у живот.{S} Држава ће вам поверити један посао.{S} Ваша породица, друштво, странка којој п |
ресе.{S} Било јој је хладно.{S} Пребаци један шал и посади се опет крај прозора.{S} Пријало јој |
узе кајсију и, нехотице, начини девојци један комплимент:</p> <p>— Госпођице Бела, ви сте врло |
<p>Ту је било врло мирно.{S} Чуо се тек један женски сатић у папучици, обешеној о зиду.{S} Она |
а... погледај Мораву — рече Радоје, док један унутрашњи сјај озари његове непокретне очи. — Чуј |
и пријатељски додирну раме младићу, док један светао, чедан одсев озари њено лице.</p> <p>Прођо |
p>Вишња задрхта поново.{S} Узбаци руком један прамен косе што јој је падао на чело, и јекну бол |
а млади сајџија, начинивши десном руком један покрет као да хтеде истргнути нешто. — На сваком |
око.{S} Он је остављао свакоме слободан један круг болесних места, а нападао је на оно што је г |
длаку попустити, као да би се огрешио о један принцип.{S} Он је био сув доктринар.{S} Заборавља |
представљали Вишњино место, те биле као један део њен и миле младићу као крајеви раја.{S} Он је |
ну њиву, и народ се формира, готово као један човек, у једну странку, која изнесе захтеве за на |
а све до природно намрсканог чела играо један <pb n="116" /> интересантан израз одлучности који |
т... на железничкој станици се формирао један воз... ја бејах готов, и ја те позвах.</p> <p>— Т |
тице како стоји на гранчици.{S} Још цео један свет њихао се под водом и са оним, над њом, ствар |
или младост и лепо време.{S} Дан је био један од оних жарких дана у сред пролећа, кад се око на |
>Рад и Светлост</hi>, како ју је крстио један тамошњи професор, један од оних неприметних култу |
ретерану похвалу; по патосу се повлачио један шал, на једној постељи познавало се још како је н |
Она је била само нешто пролазно... само један ступањ у високим степеницама, уз које се пео.</p> |
<p>У том великом простору видео се само један човек, продавац ушећереног воћа, по којем је пада |
n="131" /> бели зуби гризли су нервозно један крај њених усана.</p> <p>— Продужите... — рече он |
бирачи су људи.{S} Сваки од њих има по један ситан, а за себе капиталан интерес.{S} Брига за с |
е, сукњу изнад чланака, притискивале по један свежањ књига на своје груди које су се почињале п |
у неколико партија, без реда, један по један крај, знаменита места, као у албуму.{S} Сети се Ч |
лагано, суво, не гледајући у њега већ у један кут од салона и као враћајући се с неког далеког |
..</l> </quote> <p>— Ево цвећа! — викну један женски глас.</p> <p>Гомила се растури по утрини.< |
ка убеђења свога мужа; по њеном мишљењу један сиромах ђак треба да је задовољан што улази и у д |
њу тишину.{S} Две три звезде боцкале су један крај неба.</p> <p>Двоје младих ћутали су, тако се |
ла је свој врхунац.</p> <p>Тада се зачу један шум на вратима.</p> <p>Два млада створа погледаше |
жати.{S} Поручи једна кола, стрпа у њих један део својих књига, што би довољно било другом чове |
ла.{S} Виде како се шешир скину.{S} Још један кратак <pb n="146" /> поклон.{S} И кола одмакоше |
мо илузије, само снови.{S} Хоћеш ли још један полић?{S} Продао сам неке старе панталоне, па има |
ија у раму од сламе.{S} Ту је лежао још један албум, повезан у плиш, гомила посетница и карата |
— одговори девојка у истом тону.</p> <p>Један нов пламен црвенила лизну јој уз лице.</p> <p>Они |
и илузију на сличност њихових имена!{S} Једанпут су дошли дотле чамцем, који су најмили од неки |
{S} Решавао се с муком да је остави.{S} Једанпут се толико задржа да га газда-Митар опомену:</p |
ени примити га.{S} Да, време пролази, и једанпут дође тренутак кад се мора имати храбрости и пр |
д Кајине капије.</p> <p>— Па кад ћеш ми једанпут доћи? — пребаци Каја своме рођаку. — Бога ми с |
се отворених врата, и, поклецнувши само једанпут својом хромом ногом, већ беше у другој соби. — |
{S} Било и прошло.</p> <p>Он покуша још једанпут.{S} Она затвори шаку, као да стеже нешто тврдо |
уђење.</p> <p>— Збогом!... — понови још једанпут, па се удаљи, корачајући несигурно, посрћући г |
га није могла дати.</p> <p>— Понови још једанпут те стихове! — рече Бели, и осети како му цело |
е собе.</p> <p>Стара девојка понови још једанпут:</p> <p>— Колегинице?</p> <p>Кад се нико не од |
је собе.{S} Једна мисао, далека, тамна, једва схватљива, опомену га радости са којом је газдари |
, као кад је читала забрањене књиге.{S} Једва је чекала да дође подне, да претрчи преко дворишт |
енергија.</p> <p>— Назови како хоћеш — једва чујно прошапта девојка — али ја осећам нешто јаче |
о.</p> <p>Диже се полако.{S} Ноге су га једва држале.</p> <p>— Можда ће то бити једино добро ко |
се била изгубила у мисли.{S} Тек, једна једва приметна румен кретала се по њеним образима.{S} М |
е с кожом која се чинила као постављена једва приметним руменилом.{S} Очи су јој биле мајчине: |
, будила све умрле врлине.{S} Илић нађе једва времена да каже Зарији:</p> <p>— Пардон...{S} Има |
екло овог маловарошког првака.{S} Он је једва знао срицати, а теже му је било потписати се него |
рцу, њихале своје шарене главе, брујале једва чујно и као да су јој давале неки знак, звале је |
Његов глас би се утишао по каткад да се једва чује; затим се дизао јаче, лупао готово, и челичн |
тмено говорити за ручком о сељацима, те једва дочека кад се Бела умеша, и рече:</p> <p>— Знате, |
страну.{S} Млади човек потрча за њим и једва га ухвати у једном трњаку.{S} Кад се окренуо и по |
ан, да она посрну својом хромом ногом и једва се заустави на половини салона.</p> <p>И Чедомир |
истеран из подофицирске школе, Њутон би једва добио за телеграфисту, а Миржеови чергаши завршил |
ки су као беле вране.{S} Садашњица нуди једва предмете за радост.{S} Данашње доба...{S} Пардон, |
о све што је стекао и пред смрт сачувао једва оно мало што му је од оца остало.{S} Чедомиров от |
евали:</p> <p>— Да!</p> <p>Та се реч чу једва; он се напреже и рече поново:</p> <p>— Да, да.</p |
од своје жене да седне за кујнски сто и једе што прво дохвати.{S} Али му је то задовољство ретк |
питање. — Нико нас не тера, па ћемо да једемо понајлак.{S} У турском рату Вера Павловна, сестр |
ће се познати, а нама је свеједно: куд једемо сви, биће и за њега...{S} Можемо му дати и једну |
роблем. — Изникнуће ми на врх главе.{S} Једи шта ти се донесе.</p> <p>— Ја не могу ове француск |
идети друга.</p> <p>— А дотле?</p> <p>— Једи задовољно државни хлеб.</p> <p>— Ти ми се ругаш?</ |
Ристић. — А била би грдна штета.{S} Она једина весели наше жалосно доба, греје те место метресе |
и опасно. „Остати на власти" постаје им једина девиза, а посланици владају, управљају, поставља |
живота.{S} Она су му <pb n="91" /> била једини повереник.{S} Он је њима шаптао своје магловите |
Осећао је инстинктивно да му је тај рад једини ослонац што му је остао.</p> <p>Лево, на столу, |
прат и механе за сељаке.{S} Та црква је једини сведок да је Чачак постојао пре нас.{S} Чуо се т |
његове личне ствари којима је он први и једини господар!</p> <p>Обоје су били оборили очи и ћут |
у реч у питању језика, народне песме су једини добар узор уметничком певању, и, да је хтео мења |
између човека и жене постоји, за мене, једино у слободној љубави.</p> <p>Али се његова реч зау |
ишта на њему није издавало узбуђење.{S} Једино су његове очи <pb n="71" /> сијале оном својом в |
у, одраслу паланчанку, чије срце, можда једино на свету, куца у том тренутку за њега... на свој |
везду пратилицу, он је хтео да она буде једино метеор, који ће се појавити на његовом небу, осв |
једва држале.</p> <p>— Можда ће то бити једино добро које сам учинио у животу — рече још, гледа |
ети само за своје задовољство и мислити једино на оно што је пријатно.{S} Свога мужа сматрала ј |
она и реда.{S} Свет се занима политиком једино ради ћара.{S} У међусобним односима људи су непо |
ације, а око тебе диже се вихор, заузет једино материјалним интересима, бруји живот где новац г |
што урођеног византинизма, она је имала јединствену вештину да измири у себи жену која господар |
.. на крају крајева, он њу воли још, њу једину, њу саму.{S} Кад би тако дошао најзад до решења |
<p>— Чедомире!</p> <p>То је била Каја, једна његова рођака, која је овде учила девојачку школу |
ограничавале ограда од краљевог двора, једна школа која је раније била механа, и старо гробље, |
фабричке зграде, светла трака од Саве, једна зелена ливада и цела железничка станица.{S} Разни |
} Она се била изгубила у мисли.{S} Тек, једна једва приметна румен кретала се по њеним образима |
д њима се указивао усамљен сеоски друм, једна механа и велика, пространа шума.{S} Тада духну ве |
ругаре, па димњак изгледа као пресечен, једна му половина виси у ваздуху.</p> <p>— Долази ли јо |
} Тај дућан је београдски специјалитет, једна врста приватне народне кујне или ресторана без ал |
вемоћна слобода? — питала ју је савест, једна савест коју је патријархална кућа образовала по т |
ци змаја на телеграфској жици и, у дну, једна старинска, двоспратна зграда у источњачком стилу, |
љама, међу којима се свака разликовала: једна је била гвоздена, друга дрвена, трећа на ногаре.{ |
ругом, као два добра друга; пуче пушка; једна од њих опусти крила и паде у рит; она друга прну |
ле се простране степенице, <pb n="5" /> једна сивкаста, уска, луксузна простирка, два зелена су |
тна.{S} Дође јој да оде од огледала.{S} Једна суза врцну у њеним очима.{S} Нешто јаче од ње зап |
ири часа доцније звонила је вечерња.{S} Једна чета војника марширала је са стрелишта у касарну. |
устави на зеленом тепиху своје собе.{S} Једна мисао, далека, тамна, једва схватљива, опомену га |
есто власти, народ изигравао законе.{S} Једна њивица овса, коју је нешто оштетила туча, процењи |
ируршкој дворани београдске болнице.{S} Једна млада, хрома жена успротивила се излишној секцији |
е претходи јесењој хладноћи и влази.{S} Једна камара неисечених дрва рогушила се у сенци коју ј |
чипке, конци, свила, модни журнали.{S} Једна шваља је најмљена под надницу.</p> <p>— Сутра да |
је њива засађена смоквом и бадемом.{S} Једна липсала коза вукла се из села у село и процењивал |
.{S} По стази је било мирно и топло.{S} Једна црвена буба трудила се да се успење уз један ками |
шим!</p> <p>— Не пушиш никако?</p> <p>— Једна цигара с мене на уштап, у друштву, не шкоди...</p |
а код нервно раздражених људи, обузе га једна дубока одвратност према свету, према свему, а нај |
до срца.{S} Близу Калимегдана срете га једна група другова, Ужичани и Црногорци, с којима се х |
и скрену ка Теразијама, девојка угледа једна кола <pb n="145" /> с гумираним точковима, што је |
се био изгубио.{S} Пред њима је стајала једна железничка пруга.</p> <p>— Ту близу, где понекад |
е.{S} Склони се у крај, где је почињала једна споредна стаза.{S} Начини још неколико корака, и |
расити на своме месту; до дечка је била једна близнакиња, а преко:{S} Бела са другом сестрицом. |
рата са сликама.{S} До зида се налазила једна постеља, од ораховине као и сточић, пространа суп |
, где понекад идем кад сам са̑м.{S} Има једна историска чесма и добра ладовина.{S} Ето је одмах |
олико добар колико се мисли.{S} Али има једна сигурна ствар.{S} Човек се троши између два акта |
оворила усхићено:</p> <p>— Наша је кућа једна мала република.{S} Свега имамо што нам треба: пил |
а сам ти говорила...</p> <p>Вишњи пређе једна сенка преко лица.{S} Та промена не измаче младој |
.</p> <p>Затим му паде на ум како му је једна газдарица од стана ушла у собу само у кошуљи.{S} |
м у поље.{S} Био је врло мали; то му је једна од првих успомена.{S} Отац га је узео за руку; у |
оправдава му свако средство, те постаје једна врста модерног дивљака.{S} То су људи обично са с |
како су планине рођене, како су живеле једна за другом популације које је планета хранила.{S} |
руком.{S} Иза првог угла појављивала се једна млада девојка у коректној мушкој јаки; плав праме |
у периферију.{S} На северу, уздизала се једна немалтерисана кућа сеоског изгледа.{S} Десно од њ |
ан пример дирнуо.{S} Лете две беле тице једна за другом, као два добра друга; пуче пушка; једна |
е се жене загрлише, трудећи се да утеше једна другу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
не, лагано, коврљајући се, не сусрећући једна другу.</p> <p>Илић се освести потпуно пред том сл |
{S} Није могао више издржати.{S} Поручи једна кола, стрпа у њих један део својих књига, што би |
искуства, правиле су пошалице на рачун једна друге, трбушати катихета им се чинио врло знамени |
онице.{S} Њихова љубав?{S} То је управо једна дуга шетња, испрекидана часовитим држањем под рук |
под дереглије, доле у води, није ли оно једна тичица.</p> <p>Доиста, Чедомир угледа слику једне |
ом кораку, тако рећи, може се подићи по једна централа, чије би струје ноћу осветљавале нашу ва |
да-Митар правио.{S} Затим је дошла опет једна карта, са сликом неке велике зграде и краја улице |
радикализам није био више политика, већ једна врста религије.{S} Он је веровао у народне снаге, |
асци, величанствена открића долазила су једна за другим.{S} Толико застора би подигнуто, толико |
> <pb n="28" /> <p> С Кајом је била још једна девојка, која одступи неколико корака кад рођаци |
Матовић би погледао у свог сина.</p> <p>Једна нова бора оцртала би му се међу повијама.</p> <p> |
ођице Бела, ви сте врло љубазни.</p> <p>Једна тица запева у башти.</p> <p>Чедомир је још раније |
а где се налази и шта се десило.</p> <p>Једна крупна сенка спусти се низ степенице велике куће, |
н друг“ — хтео је рећи — <pb n="73" /> „једна жена као што си ти, тако учена у својој простоти, |
ени на затвор по апсанама; закон је био једнак за све.{S} Међутим, било је нас који смо имали н |
равноправности, осећала је да ипак није једнака својим друговима.{S} Није имала гимназијске мат |
а циљ нешто опредељено, она се решавала једнако да му пише.{S} У брзини с којом је оставила Бео |
аним — одговори Вишњина мајка. — Ја јој једнако велим да изађе у друштво, да се разоноди, а она |
у њеном брату, позивала га на ручак још једнако по свом обичају куцајући на врата од собе, а не |
ње мира и слоге, поред одабирања појима једнакост, поред ропства слободу.{S} Историја човечанст |
} Још се јурила она два лептира.{S} Иза једне шумице примећивао се кров варошке цркве, прост и |
акало око прозора, по калдрми и гранама једне оголеле липе.{S} Иза дрвета затезао се крајичак н |
обичне прилике, начин живота и живљења једне девојке у паланци.{S} Опис једног излета у Овчарс |
} Још даље, указивала се црвена силуета једне цигљане.</p> <p>Девојка је становала у близини, т |
који ју је већ чекао, наслоњен на стуб једне лампе, пошла је брже и пријатељски му пружила сво |
но.{S} Око пет сати пут га нанесе поред једне велике грађевине, којој су мајстори довршавали тр |
p> <p>Узеше топчидерски трамвај.{S} Код једне механе, већ ван вароши, сиђоше с кола и упутише с |
ирово одсуство.{S} Нарочито је ишла код једне другарице, код које се скупљало друштво по моди р |
но с другим, а он не успева да јој каже једне речи која долази из срца.{S} Ћутали су.{S} Ваздух |
живети обично.{S} Али — прихвати после једне почивке — ако он не дође, Зарија, ако будем морао |
у почетку њиховог познанства, за време једне шетње кад их је киша ухватила ван вароши.{S} Он ј |
нуте пре двадестину година за становање једне отменије породице.{S} На углу, који је правила Кр |
еко разноврсних кровова видело се парче једне улице: пуста калдрма, зарасла у модро-зелену трав |
било тихо.{S} На обали се видело парче једне шумице: врхови од јела, два три јасена, широко ли |
редвиђало, свршио је школу одлично, без једне четворке, сама петица.{S} Није се памтило да је н |
S} И, он је сад оставља...</p> <p>— Без једне речи, као да нисам жива! — размишљаше девојка, по |
на пољани Батал-џамије копани су темељи једне јавне грађевине.</p> <p>Девојка не помену ништа.{ |
ла чаробност тренутка.</p> <p>— Дођи ми једне ноћи — рече му она између два пољупца.</p> <p>— Н |
љива жеђ за усавршавањем, сви инстинкти једне душе будне, упечатљиве и несређене обузели, занел |
цима из суседног <pb n="16" /> села око једне воденице, да је изгубио све што је стекао и пред |
ио у неразрешљивом сукобу који долази с једне стране из човечјег инстинкта да тражи своју сопст |
едан дућан своје врсте, углављен између једне папуџинице и трговине са старим књигама.{S} Ништа |
ца.</p> <p>Доиста, Чедомир угледа слику једне врбе и у њој слику тице како стоји на гранчици.{S |
ила се зауставила на обасјаном простору једне уличне лампе.{S} Пред њом се појави Чедомир Илић, |
ошла тачно.{S} Баш кад сказаљке на сату једне оближње часовничарске радње показаше три, она се |
е путеве, укочиле цео саобраћај.</p> <p>Једне од тих влажних, мрачних ноћи, чу се пуцањ, јачи о |
p> <p>Друштво их је звало да пожуре.{S} Једни су већ одмицали у правцу вароши.{S} Радоје уста.{ |
по поду.</p> <p>Бела се прва одвоји и, једним покретом, диже се са канабета.{S} Тај покрет је |
о опоменут једном унутрашњом примедбом, једним од оних тајанствених гласова у нама самима који |
ановима.</p> <p>Вишња притисну кваку на једним од многобројних, зелено обојених врата, али се о |
пола собе, она се заустави као задржана једним грчем.{S} Пред њом је лежало наго, младо тело, з |
пре неки дан потукао <pb n="293" /> са једним варошанином и ударио га тако страшно ножем у трб |
допуштене приче, млада девојка заспа са једним ђаволастим осмехом који дотле није био додирнуо |
је било врло тешко.{S} Становали су под једним кровом, хранили се за истом трпезом.{S} Поред то |
вог, разонођења, могућности да се крене једним новим путем којим дотле није био прошао.{S} У ос |
ико места пушило се.{S} Младић обухвати једним погледом тај мирни <pb n="154" /> пејзаж.{S} И д |
раскрсти са својим несређеним положајем једним потезом, сад, ту, одмах, да оде, да се изгуби, д |
ла да се измире.{S} Он јој је одговорио једним увредљивим писмом.{S} Зет се умешао.{S} И Чедоми |
еће, Илић је осећао да ће та срећа било једним, било другим избором изгубити један део своје по |
осећа оргијање природе и ми зажелимо, с једним болним осећањем, да и ми полетимо безбрижно као |
дела код Остојићевих, кад Радоје дође с једним својим пријатељем, млађим чиновником из суда, те |
акости Илићу, свету, самој себи.</p> <p>Једним покретом збаци са себе хаљину.</p> <p>Пред оглед |
о јесење вече, сувише топло за то доба, једно од оних чежњивих вечери које саме позивају на дуг |
кови кафе, пиринча, шећера, канте гаса, једно буре зејтина са мерилицама обешеним о ивицу.{S} О |
тишина смрти, час узбуна мртвих ствари, једно бојно поље у ноћи са свим ужасима који се појављу |
су ретки поновни састанци.{S} И затим, једно од другог растаје се, не разумевши се.{S} Само у |
ицу.{S} Случајно је добила добро место: једно богатије село у Млави, где је нашла школу по план |
.{S} Њене очи миловале су као свила.{S} Једно дугме на блузи било се откопчало, те се видела ко |
Београд, измешан од палата и чатрља.{S} Једно јато сврака прегонило се по остарелом кестењу на |
рироди је настајала све већа тишина.{S} Једно бело дрво, које се оцртавало пред њима, губило се |
виделе се усамљене роде, врло беле.{S} Једно јато неких других тица летело је небом.{S} Близу |
сти, проналазио је пут својих мисли.{S} Једно женско срце куцало је за њим.{S} Он то сад зна, з |
то рећи, али осети да му глас дрхти.{S} Једно јато врабаца крештало је лево у трњаку.{S} Он се |
рског кнеза са својеручним потписом.{S} Једно велико огледало на ногарима попуњавало је празнин |
коњске ногоступице у отврдлу блату.{S} Једно бело парче неба указивало се на истоку.{S} Звезда |
p>— Знате шта је ново? — рече им Милева једно вече. — Мешовити хор <hi>Љубићске Виле</hi> прире |
Вишња.</p> <p>Чедомир примети тек тада једно кожно, старинско канабе у сумраку собног угла.</p |
о.{S} Ми смо били везани присним везама једно за друго.{S} Време, ћуд или неки глуп неспоразум, |
Вилина Вода 1848</hi>.{S} Седоше на зид једно према другом.{S} Између њих је певушила вода кроз |
роз дим од дувана и испарења, Илић виде једно празно место, па се упути к њему, кад спази поред |
плаветнилу осветљеног неба, њега обузе једно јако, немирно осећање, слично болу за домовином.{ |
забавну књигу коју је прочитао, било је једно старинско издање посрбљеног Робинсона који се из |
ку која је своју ману осећала све дубље једно што је пристизала на снагу, те је већ имала потре |
еварити.{S} Али оне су крајње пристојне једно што се нема прилике или што се овде то даје тешко |
з чипкане завесе на прозорима видело се једно парче улице, остатак покојног зеленила по околним |
ци.</p> <p>У труду да задовоље што више једно другога, они се готово посвађаше, те најзад седош |
одважности.{S} Онда је мислио да напише једно писмо госпођи, одрекно им кондицију из овог или о |
шли даље.</p> <p>Таман да се спусте низ једно брдо, кад ветар скиде Вишњи шешир с главе и понес |
ошли до оног долапа, па се спустише низ једно брдашце.{S} Под њим је жуборила озидана чесма на |
унсту или ћурче на подварку.</p> <p>— И једно и друго — одговарао је старац на постављено питањ |
..</p> <p>— Али?</p> <p>— Одвратно је и једно и друго кад није искрено.</p> <p>У том разговору |
деле се коњушнице, станови за послугу и једно изврнуто буре.</p> <p>Кад прође поред те капије и |
кестење, били при добром апетиту, звали једно другог именом и презименом, певали револуционарне |
p>Они се беху пробудили упола и гледали једно другог усијаним очима.</p> <p>С девојкине главе п |
ла јаче него икад.{S} Дотле су пркосили једно другом кад се сретну.{S} Данас је Илић имао најма |
аче</hi>.{S} После би у групама пратили једно друго до куће.{S} И, она је легала сва срећна, пе |
<pb n="96" /> <p>Шта су они тада рекли једно другом?{S} Да ли су застали или ударили лево? дес |
мислила је и веровала да су тако равни једно другом.</p> <pb n="107" /> <p>У тој средини која |
Њих двоје би могли бити тако задовољни једно другим, тако срећни.{S} На срце су му навирала ос |
о заједно.</p> <p>— Ми нећемо нашкодити једно другом.{S} Нашто онда?</p> <p>— Вараш се — синуше |
S} Они остадоше за тренутак забезекнути једно пред другим.{S} Чедомир је скинуо шешир и нагнут |
може бити.</p> <p>Остали су за тренутак једно наспрам другог, неми, без речи.</p> <p>Срце млади |
адгод, чини ми се, успем, и тада осетим једно бескрајно задовољство које се не да описати, како |
љорадничком осигурању, о којем је писао једно дело с научним претензијама.{S} Осећао је да стар |
емљи.</p> <p>Илић је био спремио читаво једно предавање о каузалитету воље, о спору између прив |
.</p> <p>У том разговору појави се прво једно кубе сумњиве лепоте, па онда друго, треће...</p> |
и га обузела нека идеја, којом би решио једно од многобројних <hi>питања</hi> што су тада заним |
ио готово заборавио.{S} Они беху далеко једно од другог.{S} Он је мислио да се она удала и да н |
две године.{S} О распусту га је чекало једно изненађење код куће.{S} Мајка му рече да му сестр |
њом и око ње.{S} У уста јој је навирало једно слатко пиће, као грех.{S} Помрчину замени блесак |
се припило једно женско створење, цело једно женско тело, готово голо.{S} Он не би био човек д |
му изгледа лако.{S} Уз њега се припило једно женско створење, цело једно женско тело, готово г |
ак, није употребљавао.{S} Можда би само једно половно обећање било довољно, па да га она поново |
неко спавао, по другој је било просуто једно пакло карата; прашина се видела по раму од огледа |
угу која је некад била друм, па уђоше у једно пространо двориште, ограђено са три стране јевтин |
е.{S} Ћуте по неколико дана.{S} Гледају једно друго хладно као сто, као столицу.{S} Једном нису |
Све је ту написано...</p> <p>И пружи му једно парченце хартије које није било веће од цигар-пап |
руци.{S} Време им је пролазило у чекању једно другог, у састанцима по угловима од улица, у прет |
али се туђе заједнице, либе се, зазиру једно од другог, стид их је, боје се.{S} Па опет се дес |
S} Али, ево већ неколико часова како су једно с другим, а он не успева да јој каже једне речи к |
бакалин замишљено. — Де, да ми сачиниш једно писмо.{S} Нек дете зна...{S} И кажем јој ја да се |
ади човек је и овде морао претрпети још једно расхлађење.{S} На предлог Вишњин, он се несвесно |
ојку за руку.</p> <p>— Шта ми имамо још једно другом да кажемо? — пркосила је Вишња непрестано. |
.{S} Тако је пре неку годину и свршила: једног јутра се срушила.{S} Никоме није пало на ум да ј |
.{S} Паланка ће бити јача од тебе...{S} Једног дана, ти ћеш се решити за конвенционални брак, и |
ја своме рођаку. — Бога ми се љутим.{S} Једног овде имам од својих, па се и он туђи...{S} Испра |
<pb n="70" /> најбољу земљу и прети да једног дана збрише целу варош.{S} Међутим, она нам нуди |
по сандуцима, поседало женскиње.{S} Иза једног плота, неке девојке одломиле грану од трешње, па |
ведром небу.{S} Морава је жуборила иза једног врбака.{S} Поред ње се отезала чачанска котлина |
тада између осталог, „има створења која једног дана уђу у наш живот, заузму га и помету.{S} Збо |
ај младић, жив, окретан, прав.{S} Ћерка једног трговца, она је несвесно осећала колико је висок |
теван се није слагао са женом.{S} Ћерка једног бирократе из доба првих <pb n="17" /> чиновнички |
овом столу.{S} Под руку јој дође свеска једног омладинског листа и у њој преведена песма неког |
е и мени да изађем некуд — рече му Бела једног дана кад тако осташе сами. — Тако бих радо побег |
они који су пали за Отаџбину, по речима једног великог песника прошлог столећа, заслужују да на |
а — додаде млада жена и показа руком на једног развијеног дерана, са огромним, сељачким шеширом |
а би у исти мах.{S} Сад се превртала са једног краја постеље на други.{S} Било јој је тешко и п |
вечеру.</p> <p>То је била скромна кућа једног државног пушкара у пензији.{S} Домаћица, жена пр |
{S} Ту собу је могла обитавати породица једног мањег трговца као и једног бољег радника: ништа |
ује — помисли огорчено — извођење целог једног система демократских рефорама, а они нису у стањ |
риродној величини портре Матовићев, рад једног од наших старијих сликара.</p> <p>Кроз широм отв |
еца.{S} На чуђење целог села, начини од једног поточића воденицу са два витла, те га цело село |
има.{S} Младић се не могаде уздржати од једног покрета.{S} Он је узе за руку.{S} Она се не трже |
бразилијанску марку што сам је купио од једног Јеврејчета.</p> <p>Они су били још у кујни.{S} Т |
и врху Крунске улице.{S} То је било код једног гимназијског професора, Јована Матовића, познато |
нашао је библиотеку, израдио кредит код једног великог књижара у ђачком кварту, па је ступио у |
а свима шеталишним јунацима.</p> <p>Код једног фотографског излога спази Лазаревићеву како му и |
реч водила госпа-Клеопатра.{S} Нашла је једног јеврејског трговца који је дао намештај на отпла |
{S} Независно од свега, сети се како је једног дана изишао са оцем у поље.{S} Био је врло мали; |
м напредном граду, па се пробудио после једног страшног земљотреса; он види око себе саме разва |
е.{S} Све је било ту да та жена постане једног дана срећна мајка, проживи мирно и корисно свој |
у празнине, обузе је страх да не сретне једног човека кога за живу главу није хтела видети.{S} |
служби сазнао у поверењу.{S} Тако рече једног дана:</p> <p>— Краљ ми је два пута изјавио како |
олазника.{S} Из оближње кафане избацише једног пијаницу.{S} Он се дочека <pb n="249" /> на руке |
ји се доцније обогатио, и оца, родом из једног златиборског села чији се отегнути нагласак и го |
ноиспитач.{S} Илићи су били пореклом из једног села на граници ваљевског и ужичког округа, на д |
ати породица једног мањег трговца као и једног бољег радника: ништа у њој није давало утисак ра |
твој живот не буде излишан.{S} А кад ти једног дана твоја срећа допусти да мислиш и на оно што |
Младић је одобравао.{S} Није могао дати једног личног мишљења.{S} Те ствари му се чиниле непозн |
отишла својој другарици, Милеви, ћерци једног златара, чији је дућан био одмах до њихова.{S} О |
ство претучено народним бунама, поразом једног кабинетског рата, сталним скандалима на двору.{S |
кад му је било тридесет година, ћерком једног поштара.{S} Баш одмâх после његове свадбе удари |
ком, <hi>женом из народа</hi>, удовицом једног инжињера, бившом дворском дамом своје мајке, ста |
г учитеља.</p> <p>То је тако трајало до једног пролетњег поподнева.</p> <p>Прелазила је преко Б |
ео Зарију присно.{S} Он је у њему видео једног сапутника на истом путу, на путу у интелектуални |
Међу њима је Чедомир још раније запазио једног коња, врло лепог, и чудио се одкуд њега да употр |
у знали рећи.</p> <p>То је било свакако једног дана, кад је Чедомир пратио, као увек, Вишњу од |
с црвеним рубом око крила јурила се око једног букета дуде.{S} Низ кириџија корачао је лагано д |
је претила да се обеси.{S} Кад му се то једног дана досади, он оде у суд, сврши све формалности |
о њеном животу с Матовићем, селидбама с једног краја Србије на други, отпуштањима из службе, бе |
ивљења једне девојке у паланци.{S} Опис једног излета у Овчарску бању или каква несташност млађ |
зи да има створења која уђу у наш живот једног дана, заузму га и помету; због њих променимо сво |
рпим којекакве трутове!</p> <p>На крају једног таквог разговора, он се реши.{S} Није могао више |
ња га нађе на Великој Школи по свршетку једног семинара.{S} Изишли су из школе, па врљали по ва |
није добро, господин-Илићу ? — рече му једног дана Бела. — Да вам шта не фали код нас?</p> <p> |
ољити мањим.{S} То знање премаша дужину једног живота.{S} Те циљеве треба оставити деци срећниј |
ог друштва, противуречности у карактеру једног истог човека!{S} Људска повесница развија се као |
везаних <pb n="10" /> књига.{S} На врху једног ормана стајало је попрсје Вука Караџића с фесом |
народа и разних епоха, опозиције у срцу једног истог друштва, противуречности у карактеру једно |
е идеалне жене.{S} Тако је гледао у врх једног багрена и у његовим последњим гранама, које су с |
одлике данашњег народног живота.</p> <p>Једног малог празника кад жене не раде, Вишња је седела |
ећу.{S} Опасности су јој годиле.</p> <p>Једног дана, кад јој је мајка отишла од куће, Бела га п |
у своје књиге и свој свет идеја.</p> <p>Једнога дана, те јесени, заустави га нечији девојачки г |
лу; по патосу се повлачио један шал, на једној постељи познавало се још како је неко спавао, по |
ова требало му је да пређе од уранка на једној падини Рудника, па до заласка за зелени зид Јели |
енку чак преко улице.{S} Даље од ње, по једној пијаци, око сандука, гомиле бостана и покроваца |
о је, као мртвац, не знајући камо.{S} У једној празној улици спази своју жену.{S} Она га није в |
, рече јој:</p> <p>— Синоћ сам читала у једној књизи да има створења која уђу у наш живот једно |
>Она погледа око себе.{S} Налазила се у једној забаченој улици.{S} Ноћне светиљке чкиљеле су у |
после школских часова.{S} Нашли су се у једној побочној улици у време које су заказали.{S} Од к |
ж је столар — објасни девојка. — Ради у једној оближњој фабрици.{S} Добро му се плаћа.{S} У сло |
а свукао, па застао, седећи замишљено у једној старој наслоњачи.</p> <p>— Не допада ми се — реч |
орао се примити службе.{S} Доби место у једној београдској гимназији.</p> <p>— По твојој глави |
ом од Управе Фондова сазида лепу кућу у једној од главних улица.{S} Чедомир је провео скучено д |
азумом схвати што боље.</p> <p>Међутим, једном кад је Радоје почео да говори о лакој дељивости |
и проживели.{S} Она су почињала просто, једном речи: „Чедо!“ и, мало ђачки, мало новинарски и к |
адовољство љубакања.</p> <p>— Тако ћеш, једном, и мене оставити — одбијала је његова умиљавања |
су млади!{S} Па ти рече <pb n="164" /> једном приликом: „Кад се деца воле, нека се узму...“</p |
Белино понашање га је такође мучило.{S} Једном би с њим, за столом, говорила најпријатније о ра |
о друго хладно као сто, као столицу.{S} Једном нису читав месец проговорили.</p> <p>— Чудан нар |
пили су хлеба и сира. <pb n="302" /> На једном брдашцу отац му је објаснио четири стране света: |
, нису имали прилике да употребе.{S} На једном месту погрешно су ушли у други воз.{S} Даље опет |
пије.{S} Да га свет не опази, попије на једном месту само једну чашу, па тако изређа до тридесе |
а, разапетих сунцобрана, и задржа се на једном споменику, окруженом букетом прецветалог јасмина |
поново прихвати и принесе је к срцу са једном жељом у души да сам поцрвене.{S} Ко зна колико о |
аљда се девојци досади та игра, те, кад једном закуца на врата и кад рече уобичајену реченицу: |
ненади се импровизовани учитељ кад пред једном приватном кућом спази два војника на стражи, с н |
>— Што не бријеш бркове ? — рекла му је једном приликом. — Јутрос прође поред прозора један мла |
</p> <p>— Узмите се на ум — рекао му је једном. — Ви више нисте дете.{S} Кроз неколико месеца с |
улицом на Врачар, где је давао лекције једном гимназисту.{S} Било је око пет сати пред вече.{S |
добности, лепоте, <pb n="30" /> културе једном речи.{S} Кажу да је ова варош по свом положају, |
ав, давао је лако добре оцене, помео се једном у преводу неке латинске реченице, погрешио у год |
с тим паприкама! — викнуо је млади муж једном кад се вратио из библиотеке с главом пуном Ламар |
<p>— Штета није била велика — рече јој једном кад је срете и поведе говор о електричном предуз |
младићу што поучава Младена — рече јој једном муж. — Живот је скуп, а човек ми изгледа ваљан.< |
Хладна је као тестија! — рекао је о њој једном неко иза њених леђа.</p> <p>Није могла бити друг |
доручковала стојећи, а све је мислила о једном: о универзитету на који је позива Кајин рођак.{S |
} Вишња је то знала.{S} Он јој је рекао једном приликом, <pb n="60" /> да би радо учио нешто пр |
ла нешто друго... будућност, како се то једном речи назива.{S} Мирно, предано, сваког дана, она |
нађење.</p> <p>У колима је седео Илић с једном девојком, којој примети само главу, и од главе б |
p>Овде се Остојић заустави као опоменут једном унутрашњом примедбом, једним од оних тајанствени |
n="8" /> одаја поплочана циглама.{S} У једном крају се налазила гвоздена пећ, несразмерно вели |
у државне квартире на два одељења.{S} У једном су наместили кујну и собу за примање, а од друго |
отле, мирно, не мислећи ни на шта.{S} У једном тренутку учини јој се да ће се успавати.{S} Али |
да видим.</p> <p>Није се преварио.{S} У једном листу нађе забележен јучерањи случај.{S} Белешка |
и крештала свеједнако и јогунасто.{S} У једном тренутку сунце разби облаке.{S} Оно се указа све |
<p>Прођоше кроз врло чисту кујну.{S} У једном удубљењу крила се велика постеља, заклоњена црве |
пријатан.{S} У Паризу су се настанили у једном пансиону који су му Срби препоручили.{S} Уписао |
човек потрча за њим и једва га ухвати у једном трњаку.{S} Кад се окренуо и пошао ка својој друг |
о мало новаца колико се могло скупити у једном покрајинском месту, готово све потрошило.</p> <p |
у прво писмо од Вишње.{S} Оно је било у једном великом пословном завоју зелене боје, с натписом |
доврши живот, Чедомир прекиде пољубац у једном тренутку, зажелевши да види своју драгану, да је |
љубопитно.{S} Он приђе такође.</p> <p>У једном крају, поред гомиле цигаља лежао је један радник |
уђивали га гласно, претили му.</p> <p>У једном тренутку, неко примети да се нешто црно гиба на |
ствари, примедбама о времену.</p> <p>У једном тренутку, ИлиН подиже очи и погледа поред себе.< |
, свој народ, велике хоризонте, природу једном речи.</p> <p>Радоју се свиде тај одговор, заусти |
оревине према њему, у друштву, у животу једном речи.{S} Машта је ишла као на крилима.{S} Кад се |
м, раскаљаном Београду.{S} Он ју је још једном такву видео: у почетку њиховог познанства, за вр |
лушала, читала на Великој Школи.</p> <p>Једном приликом запали јој се кецеља поред огњишта, и с |
чају да они реше његову судбину.</p> <p>Једном се дигнуо с рада у пола ноћи.{S} По споредним ул |
сталих.{S} Избио велике прозоре, ударио једноман окна, метнуо ролетне, набавио велике ормане, с |
унска улица са другом попречном улицом, једноспратан, с доста високим сутереном, обојен жућкаст |
енка, живот се повлачио, тице ћутале, а једноставан <pb n="44" /> и таман облак ширио се све ви |
ара.{S} Они су му били ближи по њиховом једностраном васпитању, по средствима, по темпераменту. |
година.{S} Шта више, добила је награду, једну књигу која је говорила о неговању поврћа.</p> <p> |
у по плану, уређену башту и колегиницу, једну стару девојку, по имену Аница.{S} Лепо су се слож |
ра од људи силом хипокрите, установљава једну врсту ропства.{S} Идеална веза између човека и же |
тно обојене лопте.{S} Нашло се места за једну постарију наслоњачу и један сточић, препун четака |
уј вечиту скрушеност; пењи свој глас за једну ноту више изнад свакидашњости.{S} Ето ти кључа да |
е преко главне стазе, која је описивала једну врсту круга, прелете преко гомиле пепељавих капут |
ео човека на један проблем механике, на једну врсту живе геометрије.{S} У науци се чује брујање |
сти, слабости, погрешке довеле су ме на једну тачнију оцену света и саме себе: ја сам се спусти |
ини још неколико корака, и спусти се на једну клупу, коју угледа празну и усамљену.{S} По стази |
Илић погледа кроз прозор.{S} Да ли виде једну клупу, усађену у обалу чукаричког друма?{S} Да ли |
му што би предузео.</p> <p>Избегавао је једну и другу девојку.{S} Радио је за испите више него |
а на ову Швабицу преко пута, па да пере једну собу данас, па сутра другу.{S} Не би осетила, а к |
а и идилични бунар на точак.{S} Пређоше једну њиву, засађену пшеницом.{S} Затим се спустише низ |
> <p>Они пређоше пољану у косо, прођоше једну уску улицу, калдрмисану само крајем, <pb n="156" |
ђену пшеницом.{S} Затим се спустише низ једну јаругу која је некад била друм, па уђоше у једно |
, биће и за њега...{S} Можемо му дати и једну собу у авлији — додаде госпођа после неколико тре |
у, њему се привиђало као да иза ње види једну нову варош, испреплетане жице, стотине точкова у |
је небом.{S} Близу Вишњице, Вишња спази једну аду са шумарком од ракита и одраслим јабланом на |
слима и дужним обзирима, онај који воли једну жену и осећа је поред себе живу, пада у грозницу |
ојних болова, а многи од нас не чује ни једну жалбу — грмио је Илић, опијајући се сопственим ре |
иси, покуша да од те две девојке начини једну.{S} Пажљиво је одабирао њихова преимућства, док ј |
" /> <p>Младић уздахну, нервозно склопи једну књигу, па устаде и поче шетати по соби.</p> <p>— |
фонографа и певао колико га грло доноси једну орфеумску песму која је тада била у моди.</p> <p> |
од самог срца. — Ја мислим да подигнем једну такву централу под Овчаром.{S} Ускоро ћу отпочети |
вој дотадањи живот као једну слику, као једну представу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
ом тренутку цео свој дотадањи живот као једну слику, као једну представу.</p> </div> <div type= |
У осталом, он је у том тренутку жељкао једну неостварену жељу за променом садашњице, нејасну ж |
ављао, да је он, у свом детињству, имао једну опаку, али врло сигурну учитељицу, невољу.{S} Он |
рисао кафанске сале за забаве, заступао једну мађарску фирму пољопривредних справа, уређивао ва |
вој живот, целог себе.{S} Што је учинио једну услугу својој сестри, он се одрекао своје породиц |
веж и шапућући, како је Чедомир певушио једну дивну песму!{S} Остала су је у памети само два тр |
т не опази, попије на једном месту само једну чашу, па тако изређа до тридесет кафана...{S} Кад |
вима.{S} Свака гостионица има такође по једну лампу пред вратима.{S} Тако се по улици простиру |
пише! — чудила се девојка болно. — Бар једну реч да је здрав.</p> <pb n="223" /> <p>По ручку п |
д се формира, готово као један човек, у једну странку, која изнесе захтеве за најшире грађанске |
трана супружанска постеља, претворена у једну врсту дивана, тако распремљена с јастуцима унаоко |
ма живе бића што је Дарвин стрпао све у једну врсту!{S} Позитивизам није познао, ни видео, ни р |
ненада без мужа и прихода, повукла се у једну кућицу из дворишта, и ту, од оног што јој је оста |
То допусти Матовићима да се преместе у једну већу кућу.{S} Било је крајње време, јер су сад им |
рене, гледале радозналом безазленошћу у једну утврђену тачку, као у неки сан, и хтеле рећи:</p> |
трамвај на друм за Обреновац, нашли су једну клупу и сели да се одморе.{S} Место је било као с |
ости подржавале су код двоје заљубљених једну врсту борбе час прикривене, час отворене.{S} Чедо |
но љушкају, плови њен чамац с разапетим једрима и води је непознатим путем ка бујним предгорјим |
својој срећи.</p> <p>Била се обесила о једру мишицу свога мужа и говорила усхићено:</p> <p>— Н |
рише — примећивао би ко у шали. — Пију, једу као на даћи.</p> <p>— Нека им је алал! — поклапали |
дломиле грану од трешње, па тако беру и једу.{S} По кафанама се чуо жагор.{S} Деца се враћала с |
оји називају интовом.{S} Ови млади људи једу врло мало, троше што год имају на новине и брошуре |
љада због тога чаршија дала надимак:{S} Јеж.{S} Стеван се није слагао са женом.{S} Ћерка једног |
и је као нешто живо, гушили, давили.{S} Језа ју је подузимала.{S} Руке јој гореле.</p> <p>Њена |
дићевој соби њу би прожмала нека слатка језа, од чукљева на руци, па кроз цело тело, да јој и к |
е чу се реч објашњења, као да све обузе језа од нечега кобног, надприродног.{S} Радоје врати фе |
а, нека необјашњива бојазан, хладна као језа.</p> <p>— Свуда!{S} Свуда... само не у Београд! — |
ишћа, у облацима... облацима што полако језде по зимском небу.{S} Одлазио је тада у кафану, губ |
би се стресла од неке слатке, несносне језе која ју је подухватала целу, од врхова прстију па |
ек осети се крив што узнемирава то тихо језеро здравих живаца бунтовним мислима нових дана и го |
а је сад дошло оно велико, оно страшно, језиво што је очекивао.{S} Он задрхта јер је то било ве |
зна чије одеротине у сиву боју која је језиво приличила његовом земљастом лицу.{S} Десна му је |
зношћу и одредио му да предаје латински језик и историју Срба.</p> <p>— Зашто латински, господи |
ати време кад остане сама.{S} Француски језик није марила, француску кујну још мање.{S} Пасуљ с |
{S} У слободном времену учио је немачки језик, поручивао мустре, каталоге, књиге са стране, па |
тељ, који је за свој рачун учио немачки језик, називао га је <foreign xml:lang="de">Wunderkind< |
дметима био већином слаб.{S} Из српског језика је имао стално двојку.{S} Осим тога, задоцњавао |
назији је било још горе.{S} Из немачког језика, земљописа, физике, историје имао је врло добре |
орпа са стварима.{S} Муке су видели око језика.{S} Ипак, пут је био пријатан.{S} У Паризу су се |
Караџић је казао последњу реч у питању језика, народне песме су једини добар узор уметничком п |
сматрала пољупце као шећерлему, пуцала језиком и тражила још, још, још.{S} О правом животу са |
не или ресторана без алкохола.{S} Он се језиком својих посетилаца зове звонко: <hi>чокалиница</ |
сио шешир на криво, говорио шатровачким језиком, задиркивао служавке.{S} Ћерка, која је већ бил |
а онда псовке, које су у нашем говорном језику тако фамилијарне да им често говорник готово не |
вити, као неке фантастичне животиње.{S} Језовите сенке прекрилиле би земљу, па би се у час изгу |
прамен косе што јој је падао на чело, и јекну болно:</p> <p>— Шта је ово мени?{S} Ја нећу то.{S |
ве.{S} Међутим сад, било да кува ручак, јела су испадала недосољена, несаврела, загорела.{S} Би |
презирала моду, читала судску медецину, јела улицом кифле и переце, корачала крупно; сукње су л |
га убити.{S} Занат није ишао никако.{S} Јела се стара мука.{S} Мајстор се надао бар у сина, да |
се видело парче једне шумице: врхови од јела, два три јасена, широко лишће од ораха и букет про |
читала, по каткад, сензационе романе, и јела слаткише, почев од најфинијег швајцарског фондана, |
било је за причу.</p> <p>Вишња је мало јела и говорила тек колико да не поквари расположење дв |
ни грмења.</l> <l>Само има до две вите јеле.</l> <l>И под јелом заспала девојка.</l> <l>Под гл |
аветне шаре.</p> <p>Они су седели тако, јели кајсије, говорили о професору Матовићу, о новој <p |
итаве бајке причају се о људима који су јели у њој, у данима своје младости, њен пасуљ с пастрм |
ни Рудника, па до заласка за зелени зид Јелице.{S} Пратила га чамотна тишина као сенка.{S} По д |
ринуте магазе ударала је кисела воња на јеличко вино.{S} Један зрак сунца играо се око гирланда |
Само има до две вите јеле.</l> <l>И под јелом заспала девојка.</l> <l>Под главом јој снопак дет |
сир диван, а апетит одличан; слатко је јео и преслишавао се ко је југ, а ко је север.{S} И доц |
сти, према себи самом на крају крајева, јер он хоће живот пун, велики, али чист, јасан, без ути |
.{S} Њима је свеједно који режим влада, јер им је сваки добар... у свакој партији, групи или ку |
ју руку код колеге свога покојног мужа, јер није одобравала да се Чедомир удаљава од своје жене |
Ипак је имао нечег заједничког с њима, јер је имао приличну дозу епикурејства у себи; он је во |
Толстоја само је последња тачка добра, јер је дигао руку од свега и почео бежати од својих...{ |
о прибрао.{S} Имао је прилично кредита, јер је прошлих две године плаћао уредно.{S} Доцније нађ |
јскупље цене, али је купаца било доста, јер се знало да код њега човек неће бити преварен ни у |
ри испилили у народне људе, у родољубе, јер наше време није оно што смо хтели, и ми смо се горк |
етила моме делу, била мој добри геније, јер је сваки рад... нарочито овај који траје више годин |
раво, па ипак чуле су се ретке замерке, јер је Радоје волео људе, волео човека као онај часовни |
дну већу кућу.{S} Било је крајње време, јер су сад имали и сувише гостију.{S} Било је међу њима |
ша, она би желела да се и њему допадне, јер је она, својом хромошћу завезана за кућу, сањала че |
Треба храбро поћи ка идеалу нове жене, јер нама требају жене на висини наших дана, жене ослобо |
лим Србима у ратовима 1912 и 13 године, јер они који су пали за Отаџбину, по речима једног вели |
како су се разишли.{S} Али се не усуди, јер би онда требало да исприча своје везе у кући минист |
} Говор њеног земљака био јој је ближи, јер је био практичнији, опипљивији, земаљскији.</p> <p> |
је.{S} Ни ђаци га нису много поштовали, јер су га колеге пањкале, а и сам је био крив: био је л |
.{S} Говорим, јер ме данашње доба боли, јер су се жбири испилили у народне људе, у родољубе, је |
формулар и молила га да јој то испуни, јер, каже, жандарм јој наредио да то мора бити свршено |
вам оно што је раније било.{S} Говорим, јер ме данашње доба боли, јер су се жбири испилили у на |
есавесно руковао с друштвеном имовином, јер се у каси не нађе онолико новаца колико се очекивал |
неприродан и неморалан.{S} Неприродан, јер се у органском свету не зна за такву везу; неморала |
свету не зна за такву везу; неморалан, јер се обавезујемо за нешто што није у нашој власти.{S} |
потпуности.{S} И тада не би био срећан, јер би се осећао крњ, сакат, јадан, недостојан да живи. |
ах заинтересовале, одушевиле је готово, јер их је примала без сенке неповерења.{S} Русија, вели |
ће се вратити <pb n="175" /> двоструко, јер нам је време најскупље у животу.</p> <p>Он се доист |
Било јој је тешко и пријатно.{S} Тешко, јер је осећала нешто ново у себи, нешто јаче од ње, неп |
је сваки живац треперио.{S} А пријатно, јер је то све било њој симпатично, то познанство, дубок |
ицу расејано.{S} Чудила се томе питању, јер је толико пута говорила Вишњи о својим намерама.{S} |
ослуша, напише му писмо или признаницу, јер су му синови били тада мали, а другом коме није вол |
велики, а...{S} Није довршио реченицу, јер није хтео причати о сиротињи свога оца.{S} Место то |
ти, али цело његово имање оде на добош, јер је он највише настрадао: био је главни акционар.{S} |
га срца и чудновату лепоту своје маште; јер то није била више Вишња која се појављивала из писа |
буде вредан...</p> <p>— Пуста жеља!{S} Јер само гледајући у прошлост, ми можемо знати шта је в |
и наш свет, не треба губити из вида.{S} Јер наш свакодневни живот и ми сами налазимо се у уској |
учи се кад куражно оставимо плићаке.{S} Јер најзад, нашто вечито трчати за критиком, за рушењем |
сва њена писма, па може бити и више.{S} Јер се беху код њега десили догађаји који су створили н |
да га она поново заволи без бојазни.{S} Јер је она била жена, а код жена, кад је муж у питању, |
м младом човеку, али сличне свакако.{S} Јер, кад спусти поглед на свој рукопис, он признаде жал |
девојка није равнодушна према њему.{S} Јер нашто онда онај њен задивљен поглед и нервозно угри |
то пустити да дани и године пролазе?{S} Јер младост иде, брже него што се мисли, а са њом и сва |
ице, промуклог гласа и светлих очију. — Јер еволуцијом треба припремити револуцију...</p> <p>— |
али Белину сакатост као своју кривицу — јер је још као дете, због недовољног надзора, пала са с |
та да нешто рекну, али немадоше времена јер се на прагу указа госпа-Клеопатра.</p> <p>Прође јед |
као да смо туђини.{S} Свакако ми замера јер не зна разлога моме одласку.</p> <p>Хтела му је пис |
, језиво што је очекивао.{S} Он задрхта јер је то било веће, много теже него што је његова слут |
етљава пређени пут, а ни корака унапред јер се живот не понавља као што се ни јучерањи дан неће |
вега — посланици не могу да се определе јер се стално налазе у недоумици: да ли да гласају по с |
.{S} Најискреније су животиње крокодили јер лију сузе за одбеглим пленом...{S} У државама где ј |
ену тамо тако да му се лице није видело јер се бојао да јој га покаже.{S} Да ли то Вишња <pb n= |
просјаке.</p> <p>Сад се све то срушило јер „тај зликовац неће да учи“.</p> <p>Радоје побеже од |
ати на живот, пустити се у њега.</p> <p>Јер какав да је, живот постоји, он се не може мењати у |
ак је готово трчала путем.{S} Напољу је јесен приређивала илузију пролећа.{S} Било је много сун |
вој свет идеја.</p> <p>Једнога дана, те јесени, заустави га нечији девојачки глас:</p> <p>— Чед |
е <hi>сезоне</hi> т.ј. сваког пролећа и јесени, доносио је Лазаревић својој жени и најстаријој |
какве их је госпа-Клеопатра спремала о јесени, жуте, па накиселе, с нешто бела лука.{S} Због њ |
>— Само тако! — говорио је Радоје. — До јесени имаћемо оба зида на брани.{S} А оно што остане л |
д свога одласка и да се неће враћати до јесени, пошто ће се предавања ускоро завршити.</p> <p>К |
јаз.{S} Али се пролеће не дочека.{S} С јесени поче да пада киша.{S} Падала је из дана у дан.{S |
је из дана у дан.{S} То не беше ситна, јесења киша, већ млаки пљусци као усред лета.{S} По око |
и да сазнамо и улепшамо као у бајци.{S} Јесења ноћ ју је опијала, слике у глави обавијале се ка |
осиле те приче.{S} Око њих је било лепо јесење вече, сувише топло за то доба, једно од оних чеж |
играло суво и топло сунце које претходи јесењој хладноћи и влази.{S} Једна камара неисечених др |
о си ми још?{S} Па шта ми радиш ?...{S} Јеси ли се свикла на наш живот?</p> <p>Она је била и са |
на је сад говорила своме мужу:</p> <p>— Јеси ли видео да сам имала право!{S} Не треба гојити пр |
је лако госпа-Матовићка.</p> <p>— Јест, јест, трице и кучине! — понови девојка јогунасто и искр |
ћ је погледа расејано.</p> <p>— Јест... јест — одговори затим. — Волео сам, много сам волео.</p |
кућу, слатко руча, купи жени папуче.{S} Јест, може да <pb n="287" /> има жену лепу, пријатну, е |
ћу их оставити, да ћу их се одрећи.{S} Јест... „Одрећи ћу вас се...“ говорила сам им, „јавно, |
одговори му Зарија и понуди столицу. — Јест, знао сам ја <pb n="168" /> то није истина.{S} Твр |
слио на тебе...</p> <pb n="258" /> <p>— Јест, мислио си на мене колико на смрт свога деде!</p> |
екори је лако госпа-Матовићка.</p> <p>— Јест, јест, трице и кучине! — понови девојка јогунасто |
<p>Младић је погледа расејано.</p> <p>— Јест... јест — одговори затим. — Волео сам, много сам в |
не, закључио је трештен пијан:</p> <p>— Јест, кажем ти... нема ни добра ни зла апсолутног, већ |
е... није — промуца она несигурно. — То јест, ја ћу се скоро вратити.</p> <p>Часовничар се трже |
ао, његово срце желело освете.</p> <p>— Јесте ли ви срећни, господин-Илићу? — пређе Бела изнена |
беше име?</p> <p>— Чедомиром?</p> <p>— Јесте.{S} Обоје су млади, а знаш какав је свет...{S} Ба |
онда.{S} Оно од чега треба да се бојиш јесте да не будеш... као ја, несрећна за увек.{S} И упа |
те жене, те девојке од којих се бојала, јесу ли оне чисте и толико колико она, каква је та греш |
ти по сваку цену!...{S} Што још занима, јесу жене којих има много дебелих, са огромним грудима, |
Чедомир... чудна ми чуда!{S} За њега и јесу којекакви богаљи.{S} Ју, господина — додаде после |
.</p> <p>— Њена посла! — одговори нешто јетко.</p> <p>— Пиши јој, болан, мајка је, а тетки треб |
их јагода и одроњене земље, о отегнутој јеци гајда по механама где свраћају сељаци.{S} Али писм |
запад где су пасла говеда.{S} Сели су у јечам и ужинали.{S} Хлеб је био мек, сир диван, а апети |
тали посете пријатеља.{S} Тек под зиму, Јован доби потпуно помиловање.{S} Странка му даде место |
а народ гледала као на гомилу геака.{S} Јован Матовић, који је био сишао са пространих, слободн |
професоров дом као место нечастивих.{S} Јован им је опраштао великодушно, говорећи:</p> <p>— Не |
> <p>— Али ако се не воле? — прекиде је Јован.</p> <p>— Онда ником ништа.{S} Боже здравља!... о |
ним скандалима на двору.{S} Међутим, ни Јован није остао читав.{S} Изишао је из затвора остарео |
огледа плашљиво у свога мужа.{S} Али ни Јован не рече ништа.{S} Они су обоје осећали Белину сак |
било код једног гимназијског професора, Јована Матовића, познатог опозиционара, који је осуђен |
quote> <hi>Венчање</hi>. — Бела, кћи г. Јована Матовића, министра земљорадње, венчала се јутрос |
ко веровали у брзо и потпуно помиловање Јованово да се његово присуство готово осећало у кући.{ |
јест, трице и кучине! — понови девојка јогунасто и искрено. — На што онда љубав кад се рачуна |
а опет слетала, и крештала свеједнако и јогунасто.{S} У једном тренутку сунце разби облаке.{S} |
а, наслеђеног из Чачка.{S} Илић се тада јогунио такође.{S} И рат се продужавао, мењале се само |
} Она му је пружала руку, пуна ћутљивог јогунства, наслеђеног из Чачка.{S} Илић се тада јогунио |
рна, шта ћеш ту? — викну <pb n="217" /> јој Милева, која се у тај пар приближавала с Радојем и |
ла да је он назове својом вереницом, дâ јој обећања за цео живот, свечано, пред родитељима и пу |
е наћи по коју лепу реч да јој каже, да јој честита на положеним испитима, ласка јој на отменом |
р, гушило је и дирало у дубину душе, да јој је сваки живац треперио.{S} А пријатно, јер је то с |
девојку, да јој каже колико је воли, да јој открије, поред царства мисли, скровиште осећаја.{S} |
танко <pb n="281" /> како се оженио, да јој објасни како се то десило, да олакша себи све несре |
чукљева на руци, па кроз цело тело, да јој и колена задрхте, као кад је читала забрањене књиге |
смо сви, хвала Богу здраво и добро, да јој исто од Бога желимо.{S} Само, кажи, мајка ти је неш |
очекивао ову <pb n="98" /> девојку, да јој каже колико је воли, да јој открије, поред царства |
ило јако да постане министерка, т.ј. да јој муж постане министар... министар земљорадње кад се |
је ишла у крајност као све жене.{S} Да јој је Илић у почетку проповедао мржњу против црвене за |
ко су једно с другим, а он не успева да јој каже једне речи која долази из срца.{S} Ћутали су.{ |
је један велики формулар и молила га да јој то испуни, јер, каже, жандарм јој наредио да то мор |
идела — рече му она. — Пише ми тетка да јој се ти никако не јављаш.{S} Не зна да ли си жив или |
ом.{S} Поред тога, Бела није навикла да јој се задовољства ускраћују: колико се младић склањао, |
је писала, те тиме стављала до знања да јој може одговорити.{S} Али њено писмо није садржавало |
д би тако дошао најзад до решења шта да јој одговори, он се питао како ће јој писмо доставити.{ |
ћка не хтеде наваљивати.{S} Знала је да јој је муж врло тврдоглав.{S} Стога узе други пут, прим |
те, а не сметају.</p> <p>— Главно је да јој је срце здраво — рече лекар на последњој посети. — |
ће јој писмо доставити.{S} Бојао се да јој не направи нове непријатности код родитеља, код мал |
њу и њен венац са жаљењем и као хоће да јој каже:</p> <p>— Тако ћеш и ти свенути, неудата, оста |
И кажем јој ја да се чува.{S} Мисли да јој је још осамнаест <pb n="178" /> година — настави да |
шћу.{S} Дала је реч својој другарици да јој проводаџише за прву прилику која им се допадне.{S} |
му се лице није видело јер се бојао да јој га покаже.{S} Да ли то Вишња <pb n="282" /> примети |
Аницу.{S} После се застиде.{S} Како да јој објасни то што је крила од саме себе?{S} Ипак у пос |
у другарицу.{S} Она седе весело тако да јој обе стопале отскочише од земље.</p> <p>— Како је ле |
је закон наређивао и тражила одлучно да јој се мртвац преда на сахрану.</p> <p>Београд, август |
пред собом.{S} Позвао је ову девојку да јој исприча потанко <pb n="281" /> како се оженио, да ј |
од њих знао је наћи по коју лепу реч да јој каже, да јој честита на положеним испитима, ласка ј |
ица на далеко.{S} Где се окрене, ливада јој је нудила меке, миришљаве простирке.{S} Дуге, танке |
ед сукоби се с Радојевим очима.{S} Тада јој се учини како у њима дрхти цела Радојева душа, и зб |
је јавила ником о свом одласку.{S} Тада јој је то изгледало природно: њену мисао је заузимала с |
на Великој Школи.{S} Академска слобода јој је пријала.{S} Могла је уредити свој живот по својо |
па као да се у црно завила, плаче, суза јој сузу не стиже.{S} Вели, ни кошуље му не доноси.</p> |
е браним — одговори Вишњина мајка. — Ја јој једнако велим да изађе у друштво, да се разоноди, а |
тако говорити, наћи у тренутку реч која јој је требала.{S} Кад је давала своја мишљења, речениц |
јој је поклонио часовник и ланац, мајка јој наручила дугу хаљину; из суседства је добијала кола |
но дубоке жалости за себе.</p> <p>Мајка јој је умрла оног лета кад се Чедомир оженио.{S} Смрт ј |
ој честита на положеним испитима, ласка јој на отменом држању, доказује колико је већ велика де |
ујала у њеним грудима и сваког тренутка јој истеривала стид на образе.{S} Иначе, у свему другом |
саму.</p> <p>Та оскудица слободе падала јој је најтеже.{S} Читала је књиге, седела крај прозора |
е имала гимназијске матуре, недостајала јој је мушка дубина, јасност у плану.{S} Професори су с |
а који пут.{S} Реченица о Радоју допала јој се посебице.{S} Осећала је дубоку захвалност према |
ивала својом пенушавом водом и шапутала јој недопуштене приче, млада девојка заспа са једним ђа |
лика варош на утоци Саве у Дунав чинила јој се понова лепа.{S} Хтела ју је поздравити као Бранк |
ва! — кликнула је весело Каја и обесила јој се око врата, па је пољубила с обе стране и од срца |
а рекла пре толико година. „Има“, рекла јој је тада између осталог, „има створења која једног д |
се онда свуче и леже.{S} Хладна постеља јој је пријала угодно.{S} У њеној глави, брзо као у кин |
им приликама, по њој самој.</p> <p>Зима јој је пролазила врло пријатно.{S} Имала је доста друшт |
S} Она је волела те изласке, при којима јој се давала прилика да истакне своје <hi>отлично</hi> |
{S} Шта да радим, кажи ми.</p> <p>Вишња јој није знала одговорити ништа.{S} Њој се такође поста |
S} Аница ју је посматрала испод ока, па јој рече кад остадоше сами:</p> <p>— Нешто си невесела, |
жур у некој чудној земљи гатки.{S} Коса јој је падала заводљиво преко лица.{S} Ветар се играо с |
њихале се пред њом и око ње.{S} У уста јој је навирало једно слатко пиће, као грех.{S} Помрчин |
еш, Вишњо — рече јој отац кад сазна шта јој се десило. — Није то за тебе.{S} Ја то видим.{S} Хт |
о се у природи.{S} У исти мах, око срца јој било топло, меко, празно.</p> <p>— Тако је мирна, п |
су јој годиле.</p> <p>Једног дана, кад јој је мајка отишла од куће, Бела га позва у своју собу |
ни према каквом озбиљном послу.{S} Кад јој се није чинило што је хтела, свађала <pb n="128" /> |
физички, онај исти који је осетила кад јој је узео први пољубац.{S} Она га одгурну инстинктивн |
> <p>— Ја у Француску? — викнула је кад јој је муж поменуо пут. — Жива нећу, а мртву ме можеш о |
ишња зажелела у Београду".</p> <p>Некад јој је све то пријало.{S} Вишња се могла радовати дубок |
била и која треба да је поред ње кадгод јој се прохте.{S} Међутим, Илић се бавио дуго ван куће. |
страхом, и после првих поздрава могаде јој рећи тек:</p> <p>— Куда ћемо?</p> <p>— Куда хоћеш — |
ено:</p> <p>— Ево, на, држи — и предаде јој све од свог рукописа што је рукама могао зграбити.< |
се предомисли, зовну служавку и предаде јој што је имала у рукама.</p> <p>— Збиља, ја сам ваша |
ега.{S} Девојка притисну руком онде где јој је срце, не рече ништа, повуче се натрашке, гледају |
љубав.{S} Хтеде утешити девојку, хтеде јој дати доказа сигурне будућности.{S} Његов глас је др |
из прича, из прочитаних књига.{S} Дође јој да рече:</p> <p>— Шта је тако важно било у девојачк |
дизала и спуштала испод платна.{S} Дође јој да оде од огледала.{S} Једна суза врцну у њеним очи |
њом, да околне планине падају.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— За име Божје, погледајте!...{S} |
своје другарице, клече поред ње, подиже јој главу својим изанђалим рукама, и обузета оним присн |
а дуго што јој је Илић говорио.{S} Није јој тада измицало да он оскудева понекад у јаким аргуме |
твених потреба.{S} Њено васпитање, које јој је обезбеђивало срећу у очевој кући, обележавало је |
, као да је хтела сакрити руменило које јој заплами образе.{S} Он је поздрави и хтеде проћи.{S} |
вили.{S} Језа ју је подузимала.{S} Руке јој гореле.</p> <p>Њена мисао осветли јој за часак преж |
за сликом преживелих догађаја, доносиле јој одјек млаких београдских вечери.{S} Тражила је у њи |
да се кућа орила од њене вике.{S} Време јој је пролазило у беспослицама, неговала је нешто цвећ |
огућности да задовоље Белину жељу: купе јој пајаца са звонким прапорцима, скупоцен шешир или ха |
ову гостионицу: <hi>код Стрике</hi>, те јој је то име остало у публици, сигурније него да је фи |
<pb n="193" /> <p>— Ју, роспије! — оте јој се, готово завидан, усклик кад угледа Белу у њеном |
хартије, играла.</p> <p>— Бедник! — оте јој се узвик.</p> <p>Сузе су замагљавале њене очи.{S} С |
ње дан и ноћ.{S} А кад оздрави, она ће јој испричати шта се с њом догодило, признати све, па н |
та да јој одговори, он се питао како ће јој писмо доставити.{S} Бојао се да јој не направи нове |
p>Сузе су замагљавале њене очи.{S} Срце јој се кидало.{S} Она се питала да ли су људи луди или |
срећа дотицала је се неугодно.{S} Срце јој се стезало, њена душа је плакала, а она се морала с |
ица које се говоре међу девојкама, рече јој:</p> <p>— Синоћ сам читала у једној књизи да има ст |
то свршити.</p> <p>— Ти си луда! — рече јој он кад му рупи у собу, усред бела дана и без икакво |
поста таква непријатељица књига? — рече јој. — Проповедаш крсташки рат...</p> <p>— Ја нисам њих |
не појаве.</p> <p>— Ти си удата? — рече јој Вишња, осмехнувши се, па покуша да се метне у у њен |
p>— Ово ти послала Мила Цветкова — рече јој мајка, показујући јој велику дињу. — Дао Бог па род |
</p> <p>— Штета није била велика — рече јој једном кад је срете и поведе говор о електричном пр |
том младићу што поучава Младена — рече јој једном муж. — Живот је скуп, а човек ми изгледа ваљ |
ручка.</p> <p>— Остави то, Вишња — рече јој мајка кад је виде како потаркује ватру. — Није то з |
у.</p> <p>— Слушај, слатка Вишња — рече јој. — Ја знам где си била.{S} Не покушавај да ми порич |
неће имати онај који те је одбио — рече јој, тешећи. — Он не зна шта је у теби одбио.</p> <p>Су |
е несреће.</p> <p>— Чујеш, Вишњо — рече јој отац кад сазна шта јој се десило. — Није то за тебе |
ове је наша скупштина у Београду — рече јој Аница. — Хоћеш ли да идемо?</p> <p>Тада се и по чет |
да осети само жена према жени, шапташе јој матерински:</p> <p>— Вишња... слатка Вишња, пробуди |
не осети кад дођоше до њене куће.{S} Би јој тешко да прекине чар у који су је заносиле те приче |
је руке у крилу. <pb n="52" /> На глави јој је био прост шешир од сламе.{S} Па ипак, младост и |
цу и мртвих, опружених руку.{S} У глави јој је било празно.{S} На очи јој се хватала магла.{S} |
да извести своју бившу драгану и уштеди јој муку од сазнања, наглих и из друге руке.{S} Он ју ј |
дро изменити дубоко осећање морала који јој је несвесно улила старинска кућа њеног оца.{S} Проч |
свему другом, мењала се ка идеалу који јој је Илић открио, мешала се у друштво младих људи и д |
орадње кад се већ тим питањем бави, али јој се учини да поред све користи што ће видети отуд ни |
ој Школи.</p> <p>Једном приликом запали јој се кецеља поред огњишта, и само срећан случај спасе |
познавао, чак и кровови од кућа чинили јој се да је поздрављају пријатељски, а она није могла |
е јој гореле.</p> <p>Њена мисао осветли јој за часак преживели живот.{S} Вишња виде Београд... |
ране физиономије.{S} Кога и позна, чини јој се далек, хладан, као окаменотина.{S} Ено Гаврила П |
мо.{S} Сумња је уједе за срце.{S} Учини јој се да тоне, да се земља сурвава под њом, да околне |
а кошуљи.{S} Вишњу обли румен.{S} Учини јој се да то види на неком другом створењу.{S} Окрену с |
ца.{S} Кад га први пут прочита не учини јој се мајчина болест много опасна.{S} Што га је више п |
во отмено место српске престонице учини јој се бедно.{S} Видела је по њему рабатне чатрље које |
и ни на шта.{S} У једном тренутку учини јој се да ће се успавати.{S} Али ју је јастук жуљао, об |
некле.</p> <p>— Пријо, Маро! — одговори јој други.</p> <p>— Имаш ли коју паприку?{S} Нема ко да |
</p> <p>— Извини, колегинице — одговори јој девојка молећивим гласом. — Није било намерно...</p |
ем у Бога, све ће се урадити — одговори јој он гласом који није трпео примедбе.</p> <p>Кад дође |
жу не ваља се уносити у кућу — одговори јој Милева поверљиво. — Него обеси венац више капије, п |
Пропали смо ако нас примете — приговори јој он.</p> <p>— Нико нас неће видети — одговори она са |
е задржавају доцно у вароши — приговори јој стара жена.</p> <p>— Не знате ви те ствари — осече |
и себе <pb n="188" /> такође, испричати јој све онако како се догодило, све појединости, све... |
ве мајке, сељанке — променили, тепајући јој:{S} Бела.{S} После ове девојке, дошао је Младен, би |
а Цветкова — рече јој мајка, показујући јој велику дињу. — Дао Бог па родиле, те хоће да и ти о |
p>— Ти не волиш свога рођака! — пребаци јој Вишња.</p> <p>— Не, Лазаревићева.{S} Ја га волим, о |
х кајсија.</p> <p>— А ножеви? — пребаци јој мајка.</p> <p>— Ју! — трже се девојка. — Младене до |
} У глави јој је било празно.{S} На очи јој се хватала магла.{S} Виде како се шешир скину.{S} Ј |
вника из доба ослобођења.</p> <p>— Пиши јој — рече, застајкујући на свакој речи — да смо сви, х |
! — одговори нешто јетко.</p> <p>— Пиши јој, болан, мајка је, а тетки треба мало, па да је забо |
} Она није знала за та понижења.{S} Чак јој се то свиде: изгледало јој је природно, младићски, |
реда се тој голицавој дрхтавици, па док јој она <pb n="115" /> уноси забуну у главу, претрчи по |
но писмо.{S} Нек дете зна...{S} И кажем јој ја да се чува.{S} Мисли да јој је још осамнаест <pb |
елом заспала девојка.</l> <l>Под главом јој снопак детелине —</l> <l>Ој убава, убава девојко!.. |
га да јој то испуни, јер, каже, жандарм јој наредио да то мора бити свршено још тог јутра.{S} Т |
рзео школу.{S} Вишња је то знала.{S} Он јој је рекао једном приликом, <pb n="60" /> да би радо |
рада, а можда нешто и неповерења.{S} Он јој је онда прилазио.{S} Она му је пружала руку, пуна ћ |
дим тако!...{S} Звао сам доктора.{S} Он јој преписа нешто, и рече ми да ће се вечерас навратити |
ања она подиже очи и спази Илића.{S} Он јој приђе са чежњом и страхом, и после првих поздрава м |
и пропала ако би пао у туђе руке.{S} Он јој је хтео писати ради себе <pb n="188" /> такође, исп |
} Мајка је покушала да се измире.{S} Он јој је одговорио једним увредљивим писмом.{S} Зет се ум |
рак правио од његове пријатељице.{S} Он јој предаде шешир врло учтиво, и рече хладно, готово оп |
осподин, стално неповерљив.</p> <p>— Он јој је изјавио љубав пре него што си још постао министа |
во:</p> <p>— Не смем од маме.</p> <p>Он јој приђе.</p> <p>— Ја сам љута на вас — дочека га Бела |
, тај живот! — промуца болно.</p> <p>Он јој се учини одвратан, тако одвратан да склопи очи са ж |
ним ушима, облетао око главе, додиривао јој запаљене образе и лепио њене усне као шећерлема.{S} |
гову мишицу.{S} Прамен плаве косе падао јој је преко лица.{S} Њене бистре очи биле су широм отв |
рукама.{S} Један део расуте косе падао јој је око раздрљеног грла.{S} Она је губила главу, као |
њен план за високим студијама изгледао јој је излишан.{S} Ради њега су били ти напори, ради ње |
ваздух и више се не врати.</p> <p>— Жао јој је било свога живота! — примети Вишња полако.</p> < |
ју је пронашао, увео у друштво, показао јој нове путеве, отворио нове видике.{S} Њене смешне гр |
ала жилав врат и пупаст трбух.{S} Рекао јој је да се не брине, оставио листу на сто, легао и за |
Ти се нећеш вратити отуда! — приговарао јој је друг.</p> <p>— Ја ћу се вратити, Чедомире.{S} Ти |
а мисао није мутила њену душу.{S} Посао јој се милио.{S} И време је проводила лако, радећи у шк |
него је Чедомир ишао поред ње, шапутао јој нешто поверљиво, гледао ју је нетремице, жељно.{S} |
} Свуда... само не у Београд! — шапутао јој је унутрашњи глас. — Ти си дошла у њега весела као |
а бунтовним мислима нових дана и готово јој хтеде рећи: „Хајде, срећна душо, поново у тих живот |
Чедомира још чим га је видела... много јој се допала његова ученост, романтичан изглед...</p> |
а их помири.{S} Говор њеног земљака био јој је ближи, јер је био практичнији, опипљивији, земаљ |
запршке.</p> <p>— Остави, дете — бранио јој је отац да то ради.</p> <p>Прљила се око ватре, рук |
је остављала.{S} Глас часовника наносио јој оне опојне тонове, шапутао полуразумљиве речи.{S} О |
ални подрум, душевна касапница!{S} Како јој се бедно чинило њено родно место, неколико сокака п |
ећала се слободна, зрела, цела.{S} Како јој је сад изгледао јадан живот у гимназији... живот са |
гу.{S} Журим се.</p> <p>Осећала је како јој је тешко у души.</p> <p>Грло ју је стезало од неке |
Походили су је тренутци сумње.{S} Нико јој није умео тачно рећи њена права кад сврши школу.{S} |
Бела се није могла да свикне.{S} Тешко јој је било без мајке.{S} Није знала чиме да се позабав |
е она крива за његову несрећу.{S} Тешко јој је било гледати га како иде од куће до куће, те опр |
алас.{S} Њено данашње одушевљење давало јој је израз пуноће, савршенства.{S} Са заокругљеним ра |
жења.{S} Чак јој се то свиде: изгледало јој је природно, младићски, ђачки.{S} И доиста, ово их |
око ње.{S} Неко тешко осећање савијало јој се на срце.{S} Њена душа је дрхтала од страха пред |
посади се опет крај прозора.{S} Пријало јој је да тако гледа како зора свиће.{S} Нешто велико и |
n="310" /> <p>Вишња се стресе.{S} Било јој је хладно.{S} Пребаци један шал и посади се опет кр |
једног краја постеље на други.{S} Било јој је тешко и пријатно.{S} Тешко, јер је осећала нешто |
виће.{S} Нешто велико и утешно долазило јој је из тих коњских ногоступица и разлистале природе, |
јој се некад допадало код њега, чинило јој се овог пута ружно, себично, одвратно.</p> <p>— Миз |
болна празнина.{S} Губећи њега, чинило јој се да се губи све око ње.{S} И она сама се губи, не |
е избегавала кадгод је могла.{S} Чинило јој се да је она крива за његову несрећу.{S} Тешко јој |
одушевљавале су велике идеје.{S} Чинило јој се да је поново рођена.{S} Слободно је могла доћи к |
коју је осећала прве године.{S} Чинило јој се да је не предусрећу са збиљом коју је она донела |
најпомоднијег света на улици.{S} Чинило јој се да је све било весело, шалило се много, на лицим |
о ју је болело.{S} Куд се окрене чинило јој се да је нешто прати у стопу, нешто хладно дува за |
могла волети страсно и одано.{S} Јасно јој је било да он није више њен и да то не може бити.{S |
.{S} Погађала је да му се допада.{S} То јој би мило, али убрзо одби ташту жељу за каћиперством |
ти електричне <pb n="177" /> снаге, што јој даје преимућство над паром при употреби у ситној, п |
ненадно, на пречац, демонстративно, што јој је отац проглашен као противник <hi>постојећег стањ |
" /> главом и превртљивом душом.{S} Што јој се некад допадало код њега, чинило јој се овог пута |
у кућицу из дворишта, и ту, од оног што јој је остало од мираза, живела са децом, скромно, теше |
од жена заразне.{S} Она напреже све што јој је остало од свести, дочепа чаршав са постеље, преб |
.{S} Узбаци руком један прамен косе што јој је падао на чело, и јекну болно:</p> <p>— Шта је ов |
тада у Београду била још реткост и што јој сврати пажњу.{S} Она позна да је то државни фијакер |
чудно поклапале с оним нечим новим што јој је надирало у душу.{S} Она их је памтила све, и нес |
м сељацима засја електрика пре него што јој и диреке ударише — примећивао би ко у шали. — Пију, |
ер што погледа своју жртву пре него што јој доврши живот, Чедомир прекиде пољубац у једном трен |
и, она је претресала у мислима дуго што јој је Илић говорио.{S} Није јој тада измицало да он ос |
p>Али Вишњу не остави спомен на оно што јој је Каја рекла пре толико година. „Има“, рекла јој ј |
} Она је шапутала нешто.</p> <p>Чедомир јој се приближи.{S} Удисао је мирис те девојке и дрхтао |
с њом; говорила је о тој методици, глас јој је дрхтао, бојала се да њена другарица не сазна шта |
ува за њен врат и један тајанствен глас јој шапће страшне, неразумљиве речи.</p> <p>Избегавала |
јила.{S} Црте на лицу одебљале.{S} Врат јој као кифла.{S} Нешто мирно, спокојно и задовољно дис |
у се молити и држати се чисто.{S} Живот јој је текао готово спокојно и монотоно, као оближњи по |
није се враћала у Београд.</p> <p>Живот јој је пролазио без догађаја.{S} Избегавала је посете, |
сетила је тај загрљај као жив.{S} Свест јој се губила.{S} У ушима зујала блага музика, отегнути |
тог дана у Чачак.</p> <p>Мајчина болест јој се чинила као казна.{S} Њено, већ рањено, срце стез |
ена права кад сврши школу.{S} Будућност јој је изгледала неизвесна, тамна, под знаком питања.{S |
та, она се осећала као очарана.{S} Илић јој се чинио тако близак, тако присан.{S} Није осећала |
уди дрхтале, тело се знојило и под кожу јој подилазили непријатни жмарци.{S} У соби је био још |
да барата по његовом столу.{S} Под руку јој дође свеска једног омладинског листа и у њој превед |
</p> <p>Један нов пламен црвенила лизну јој уз лице.</p> <p>Они обоје покушаше да не кажу истин |
ствари.</p> <p>— Мани се, Бела — викну јој мајка с прага велике куће. — Он није био прилика за |
пун њен крај, бунили <pb n="218" /> су јој главу, мучили је као нешто живо, гушили, давили.{S} |
а степеница и сломила ногу.{S} Стога су јој вечито угађали. <pb n="123" /> Поред свег тешког жи |
Вишњи се десило толико догађаја, да су јој успомене које је другарица спомињала изгледале тако |
је колико је већ велика девојка и да су јој нашли момка.{S} Отац јој је поклонио часовник и лан |
главе, брујале једва чујно и као да су јој давале неки знак, звале је к себи.{S} Тада девојка |
ећању придруживало се поштовање које су јој уливале његове сјајне, проницаве очи, које су гледа |
зима и да наведе противне мисли које су јој од синоћ лутале по глави.{S} Она заћута, и тек пошт |
ди.</p> <p>Прљила се око ватре, руке су јој пуцале од сапунице, крста је болела.{S} Ипак је она |
ноп уз груди.{S} Те груди!{S} Чиниле су јој се тада велике, тешке, уочљиве, сваком видне, да их |
> <p>Бела се није бранила.{S} Зенице су јој се јако шириле.{S} Она је шапутала нешто.</p> <p>Че |
ад је давала своја мишљења, реченице су јој остајале недовршене, није се могла сетити доказа ко |
а стајало је око врата.{S} Изгледали су јој као деца.{S} Она се предомисли, окрену главу и прод |
књиге и живот у престоници допуштали су јој по коју симпатију, пријатељство према младићу, љуба |
стално чекала његов одговор.{S} Дани су јој пролазили полако.{S} Сунце је милело преко усијаног |
жила је навалице срећу.{S} Опасности су јој годиле.</p> <p>Једног дана, кад јој је мајка отишла |
зало од неке незнане жалости.{S} Очи су јој биле пуне суза.{S} Ако остане с Чедомиром још за тр |
на једва приметним руменилом.{S} Очи су јој биле мајчине: црне, живе, маслинасте, очи као у нек |
, и несвесно упоређивала са оним што су јој у школи предавали.{S} Кад је била поред Чедомира, о |
ши од обичне бриге за кујну.{S} На лицу јој је почивао отмен умор, који је требао да покаже све |
о каквом пошалицом.{S} Па и сад, кад их јој предаде, викну :</p> <p>— Ево важне... лажне новине |
евојка и да су јој нашли момка.{S} Отац јој је поклонио часовник и ланац, мајка јој наручила ду |
боје.{S} Собу је испуњавао јак мирис на јоргован.</p> <p>— Како ти се допада мој будоар ? — упи |
белео од кише и времена.{S} Велики џбун јоргована надвишавао је ограду и пружао своје гране, са |
<pb n="148" /> <p>— Узмите чаја, Иване Јосифовићу —- умиривала га је студенткиња са биологије. |
положење.</p> <p>— Да си жива и здрава, још прве године.{S} Мој колега беше дошао такође право |
<p>Она је била и сад мала, жива женска, још је имала свој урођени интелигентни сјај у очима.{S} |
има много дебелих, са огромним грудима, још већим бедрима и са поноситим изразом на офарбаном л |
његов најбољи украс.{S} Тако слободна, још више <pb n="101" /> је ушла у социјалистичке идеје, |
} Домаћица, жена преко шесдесет година, још дурашна, трудила се, како само може, да угоди своји |
очи као у неке лепе животиње.{S} Коса, још црња од очију, окружавала је њено лице као талас.{S |
} Прозори су гледали у врт, чије воћке, још младе, пружале су мршаву сенку по земљи.{S} Сунце ј |
их народа.{S} Они су за нас још луксуз, још немогућност, чиста штета за време које се на њих по |
нткињин брат, артиљеријски поднаредник, још две три великошколке, неколико великошколаца, један |
</p> <p>— Врло пријатан! — одговори он, још изненађен.</p> <p>Посадише се обоје на наслоњачу.</ |
о и сад, весеље је плануло неочекивано, још док су се састајали.{S} На пијаци је запевао друштв |
ему, пуцала језиком и тражила још, још, још.{S} О правом животу са стотинама озбиљних питања, у |
ећерлему, пуцала језиком и тражила још, још, још.{S} О правом животу са стотинама озбиљних пита |
као растопљено сребро, и <pb n="74" /> још високо над зарубљеним брдом преко Саве.{S} Све се з |
а:</p> <p>— Чисти се из наше куће...{S} Још да трпим којекакве трутове!</p> <p>На крају једног |
зорима до земље, осенчени шљивацима.{S} Још даље, указивала се црвена силуета једне цигљане.</p |
брани.{S} А оно што остане лако је.{S} Још до године у ово доба можемо имати електрику.</p> <p |
вори полако.</p> <p>— У толико боље.{S} Још нисам никад била у сеоској механи.</p> <p>Илић није |
ј слику тице како стоји на гранчици.{S} Још цео један свет њихао се под водом и са оним, над њо |
</p> <p>Био је заиста добро угрејан.{S} Још је више философирао него по обичају.{S} Скакао је с |
орник готово не схваћа прави смисао.{S} Још се није знало о скандалу у Двору.{S} Вечерњи листов |
била девојка коју живот није мазио.{S} Још од детињства је познала дане скомрачења и увреде не |
човека.{S} Љубав је одбијала стално.{S} Још можда је срећна што се свршило како се свршило.</p> |
само глава.{S} Поље је дисало мирно.{S} Још се јурила она два лептира.{S} Иза једне шумице прим |
ти...{S} Разговарали смо цело јутро.{S} Још удара на бели лук, а већ развезао о Плеханову, Огис |
магла.{S} Виде како се шешир скину.{S} Још један кратак <pb n="146" /> поклон.{S} И кола одмак |
— Ја бих то врло радо читала.</p> <p>— Још је рано, треба ми још рада, читања, спреме.{S} Више |
пиће.{S} Али приста овог пута.</p> <p>— Још на ракију нису ударили порез — продужи Ристић. — А |
су мртви малочас устали из гробова, да још не знају да се нађу.{S} У осталом, он је тако замиш |
Кад се спремила за школу, видела је да још има доста времена.{S} Па ипак је готово трчала путе |
дин, с нешто раскораченим ногама као да још носи гвожђе, десно његова госпођа, лево Чедомир, са |
гог, сличног њему, <pb n="236" /> можда још бољег од њега.{S} Како би иначе могла продужити да |
још од његовог прадеде голаћа, а можда још и даље, од предака којима имена није знао, а који с |
ове муке.</p> <p>— Ја претерујем.{S} Ја још не знам ништа позитивно.{S} Треба видети у чему је |
четвртог дана.{S} Лазаревићева причека још неколико дана.{S} Одговор није стизао.{S} Она се чу |
вореним вратима стајала је Белина мајка још непрестано.</p> <p>Она је била ушла с озбиљним изра |
ада у противуречности.{S} Она се питала још, што и они који су старији <pb n="48" /> од њега, о |
аиловој улици.</p> <p>Ова улица је била још место елегантне шетње.{S} Девојка је волела ту улиц |
.</p> <pb n="28" /> <p> С Кајом је била још једна девојка, која одступи неколико корака кад рођ |
се сивиле од прашине.{S} Из њих је била још топлина јаке дневне припеке.{S} Ипак се осећало неш |
разочарење, и ћутала.{S} Она није била још толико јака да му баци истину у очи, рекавши му:</p |
точковима, што је тада у Београду била још реткост и што јој сврати пажњу.{S} Она позна да је |
као шећерлему, пуцала језиком и тражила још, још, још.{S} О правом животу са стотинама озбиљних |
ој народности у Турској вера представља још велику чињеницу.{S} С начелних распра прешло се на |
но.{S} Остајала је у салону тек кад има још некога.{S} У варош, и кад би излазила, ишла је у пр |
нала све.{S} Вели, заволела је Чедомира још чим га је видела... много јој се допала његова учен |
ристали да се вратим у Београд.{S} Тата још којекако, али мајка!...{S} Ударила у плач, па запом |
, и уђе у парк.</p> <p>Ту је било света још више.{S} Склони се у крај, где је почињала једна сп |
антидинастичар, јатак краљоубицâ и шта још не, што је један лични режим начинио од овог Ужичан |
еца.{S} Било и прошло.</p> <p>Он покуша још једанпут.{S} Она затвори шаку, као да стеже нешто т |
тонови, јаке боје, које код нас не губе још своје симпатије поред свег дискретног <pb n="151" / |
о ме не воли.{S} Са̑м сам.</p> <p>Хтеде још нешто рећи, али осети да му глас дрхти.{S} Једно ја |
како је те године било у моди.{S} Да је још имао читаве потпетице на ципелама, могао би се мери |
своју драгану.{S} У врх пута стајала је још она клупа на <pb n="97" /> којој су седели.{S} Прол |
сад дебелу сенку преко улице, имала је још нечега пријатељског и још била најлепша кућа у Беог |
младић није ни школу свршио, а Бела је још дете.</p> <p>— Бела ми је терет на грудима — прихва |
ан, Илићу — рече затим. — Твоја жена је још твоја.</p> <p>Он покуша да оспори њен разлог; навед |
са несакривеним прекором.</p> <p>Она је још волела Чедомира; она је само њега волела.{S} Поред |
десила нова несрећа.{S} Младен, који је још нешто слушао док је стари министар био жив, проманг |
м јој ја да се чува.{S} Мисли да јој је још осамнаест <pb n="178" /> година — настави да се љут |
вега што је јуче још постојало, а он је још жив.</p> <p>— Ах, тај живот! — промуца болно.</p> < |
ираних шерпи.{S} Газда-Митар трговао је још са житом, стоком, шљивама.{S} Код њега су биле најс |
који.{S} Друге није стекао.{S} Остао је још Зарија Ристић, вечити ђак, вечити занесењак, вечити |
ићи.</p> <p>Погледа на сат.{S} Било је још рано.{S} Обуче своју собну хаљину, подиже један кра |
ину сакатост као своју кривицу — јер је још као дете, због недовољног надзора, пала са степениц |
тица запева у башти.</p> <p>Чедомир је још раније наслутио да девојка није равнодушна према ње |
таром, раскаљаном Београду.{S} Он ју је још једном такву видео: у почетку њиховог познанства, з |
понуди да се одмори.</p> <p>— Напољу је још велика врућина — рече она — а, Бога ми, ни наша кућ |
је имао плаћао је стан; остајало му је још нешто за дуван, ситан трошак и по коју књигу. <pb n |
, Илић застаде неодлучно.{S} Било му је још рано за вечеру.{S} Погледа око себе неодређено.{S} |
ле се поново погледаше.</p> <p>Осмех је још играо око Вишњиних уста, блед осмех, налик на грч.< |
прихвати госпођа. <pb n="120" /> — Није још школу свршио, а већ проси девојку...</p> <p>— Ја не |
но трчи напред: научи лекцију која није још задата, а не зна оно што му је за лекцију.{S} У гим |
излишности.</p> <p>Реши се да отпутује још истог дана у Чачак.</p> <p>Мајчина болест јој се чи |
о гробље.{S} Доиста, светиљке нису биле још упаљене, те је владао приличан мрак.{S} Улице, изро |
доле у Београду, зар није видела гомиле још горих од својих суседа?{S} Она није умела бранити с |
старице тапшу рукама, одобравају и буне још више, па се, после, годинама прича како су се прове |
ондицији дозна за велику новост која се још од подне шапутала по породицама ближе Двору и минис |
, пенушава и као зауздана, пробијала се још кроз отвор на средини.{S} Чекало се само пролеће, п |
врста страха пред младићем појачала се још више откако се вратила из Београда.{S} Избегавала ј |
м; кметовао је дуго година, парничио се још дуже са сељацима из суседног <pb n="16" /> села око |
дан шал, на једној постељи познавало се још како је неко спавао, по другој је било просуто једн |
то? — чудила се Вишња.</p> <p>— Киша ће још дуго падати.</p> <p>— Али и до вароши је дуго — при |
о добро које сам учинио у животу — рече још, гледајући у простирку.</p> <p>У предсобљу чу како |
ништа није остало од свега што је јуче још постојало, а он је још жив.</p> <p>— Ах, тај живот! |
да би могао припомоћи тој промени.{S} И још нешто.{S} Младићу није било добро.{S} Ваљада, бура |
ла људски створ, завезан за земљу.{S} И још нешто горе: жена, женска страна, подјармљена туђој |
Београда се видела само она стругара и још неколико неједнаких фабричких димњака.{S} Чудног об |
ице, имала је још нечега пријатељског и још била најлепша кућа у Београду.{S} Помисли и сад <pb |
а се у тај пар приближавала с Радојем и још неколико девојака. — Знаш ли да си села у вилинско |
ахну руком.</p> <p>Тога дана врућина би још јача.{S} Сунце се не види као да се растопило по це |
> први пољубац.{S} Сласт те успомене би још јача што су је изазивала уста друге девојке.{S} Он |
узбуђење.</p> <p>— Збогом!... — понови још једанпут, па се удаљи, корачајући несигурно, посрћу |
друга није могла дати.</p> <p>— Понови још једанпут те стихове! — рече Бели, и осети како му ц |
друге собе.</p> <p>Стара девојка понови још једанпут:</p> <p>— Колегинице?</p> <p>Кад се нико н |
, прави словенски тип, који се у Србији још може наћи само по забаченијим селима, као неким чуд |
вина виси у ваздуху.</p> <p>— Долази ли још ко?</p> <p>— Ретко.{S} Неке Швабе лове по риту.{S} |
} Само илузије, само снови.{S} Хоћеш ли још један полић?{S} Продао сам неке старе панталоне, па |
ас је скупо док сте дотле дошли.{S} Али још све муке нисте претурили.{S} Тек стоје пред вама он |
д једног Јеврејчета.</p> <p>Они су били још у кујни.{S} То је била <pb n="8" /> одаја поплочана |
а, и да... на крају крајева, он њу воли још, њу једину, њу саму.{S} Кад би тако дошао најзад до |
о класној борби.{S} Али овде, Вишњо, ми још немамо базе; треба прво створити политичке слободе, |
читала.</p> <p>— Још је рано, треба ми још рада, читања, спреме.{S} Више пута узмем перо да за |
ке, и понављала:</p> <p>— Па како си ми још?{S} Па шта ми радиш ?...{S} Јеси ли се свикла на на |
очињала једна споредна стаза.{S} Начини још неколико корака, и спусти се на једну клупу, коју у |
азмаженој девојчици.{S} Она му се учини још ближа што се тога дана осећао изузетно увређен од с |
оравимо?{S} Ти нарочито, Вишња... ти си још увек тако лепа; Боже мој, не, то није могуће, да ме |
Он јој је изјавио љубав пре него што си још постао министар... овде, у овом салону... служавка |
— Ако се тако одржи, госпођа ће живети још толико колико је живела.</p> </div> <div type="chap |
p>Млади човек је и овде морао претрпети још једно расхлађење.{S} На предлог Вишњин, он се несве |
{S} Ја то видим.{S} Хтео сам ти то рећи још раније.{S} Али нисам могао да ти кварим задовољство |
изразом беспрекорне чедности, додајући још њене угасите очи.{S} Његова машта не задовољи се ти |
, па испи чокањ до дна и, не одвајајући још стакло од уста, продужи:</p> <p>— Најзад, свеједно. |
кцију њеном брату, позивала га на ручак још једнако по свом обичају куцајући на врата од собе, |
акључавао их по двапут, тресао катанцем још ради сваке сигурности.</p> <p>Одговарао је девојци |
њему везани чврстим спонама, наслеђеним још од његовог прадеде голаћа, а можда још и даље, од п |
м?...{S} Нешто си омршавела, али си тим још лепша...{S} Сећаш ли се наше школе!...</p> <p>И она |
ле пуне суза.{S} Ако остане с Чедомиром још за тренутак, осећала је да се неће моћи савладати, |
нути нагласак и говор кроз нос одржавао још после толикогодишњег аклиматисања у Београду.{S} Мл |
графија у раму од сламе.{S} Ту је лежао још један албум, повезан у плиш, гомила посетница и кар |
му дође под руку.</p> <p>— Ево, на, ево још — викао је ван себе.</p> <p>Али је газдарица већ би |
{S} Расцеп у демократији, који је почео још кад је он дошао на власт, развио се до своје потпун |
или непријатни жмарци.{S} У соби је био још мрак.{S} Часовник је куцао на столу.{S} Његов глас |
Његов <hi>цимер-колега</hi> није се био још вратио са божићњег распуста.{S} Тек што је за собом |
говом новом убеђењу!{S} Али је Илић био још млад, у добу кад се пише искрено и поштено.{S} Стог |
b n="202" /> <p>— Тата се није опоравио још од робије, па не може да издржи тај штрапац.</p> <p |
да буниш.</l> </quote> <p>Сунце је било још високо.{S} Општинска утрина је дрхтала под његовом |
у је за лекцију.{S} У гимназији је било још горе.{S} Из немачког језика, земљописа, физике, ист |
д кућа су већ расле сенке, ипак је било још рано, те по улицама није било много света.{S} Кад ј |
девојку за руку.</p> <p>— Шта ми имамо још једно другом да кажемо? — пркосила је Вишња непрест |
мо својим знојем и крвљу, а ми не знамо још колико неисцрпног злата лежи у тим таласима.</p> <p |
барицу да послужи слатко.</p> <p>— Само још фале прангије! — говорила је нова баба и певуцкала |
мало грешака у Науци, пошто ми стојимо још далеко од истине, пошто васељенска загонетка измиче |
продужи Илић тврдоглаво. — Али, ми смо још ту, ми живимо.{S} Други не заборављају своје мртве, |
то, Вишња — прихвати Чедомир. — Ми смо још увек добри, стари пријатељи.</p> <p>— Да, стари сва |
<p>Али младој бунтовници беше спремљено још веће изненађење.</p> <p>У колима је седео Илић с је |
арм јој наредио да то мора бити свршено још тог јутра.{S} То је била листа за попис становништв |
аспитање и средства.{S} Отац му је умро још док је био у гимназији, те је од куће добијао врло |
је и она <pb n="39" /> имала жеља, и то још раније него Вишња, да се развије што више, да оде д |
успети, успети по сваку цену!...{S} Што још занима, јесу жене којих има много дебелих, са огром |
емљу у арабама.{S} Међу њима је Чедомир још раније запазио једног коња, врло лепог, и чудио се |
деци срећнијих народа.{S} Они су за нас још луксуз, још немогућност, чиста штета за време које |
рочита десетак књига, научи се на памет још два'естак наслова, славних имена и мудрих мисли.{S} |
љство!{S} Препирали смо се дуго, али му још све нисам рекао...{S} Имаш ли ватре?</p> <p>Илић му |
уски језик није марила, француску кујну још мање.{S} Пасуљ са пастрмом био је сад њен сан, а ки |
а образовале су се плаве сенке, које су још више истицале небеску илуминацију.{S} Београд је из |
у опозиционарску породицу допуњавале су још две девојчице, близнакиње, с црвеним тракама у коси |
ије се много променила.{S} Подигнуте су још две три нове куће.{S} Неколико трговина улепшали су |
з какве пропале варошке куће.{S} Они су још у десетој години осетили наличје живота.{S} Култура |
, да.</p> <p>— Да! — понови фаталну реч још неко у соби.</p> <p>То је Бела одговарала, ма да ју |
у оскудицу.{S} И они се вратише у варош још веселији него што су пошли, трчећи, прескачући баре |
изазивале слику студента Илића.</p> <p>Још највише би се разонодила кад би отишла својој друга |
.. ти си се бакћао око новог устава.{S} Ју, обешењаци, да ми је уши да им извучем — додаде госп |
{S} За њега и јесу којекакви богаљи.{S} Ју, господина — додаде после гласно, па збаци љутито ша |
о је очекивала.</p> <pb n="193" /> <p>— Ју, роспије! — оте јој се, готово завидан, усклик кад у |
А ножеви? — пребаци јој мајка.</p> <p>— Ју! — трже се девојка. — Младене донеси.</p> <p>Дечко у |
ђоше на фамилијарне зачкољице.</p> <p>— Ју, за мало не заборавих... — присети се рођака. — Да т |
То је била њена манија.{S} Лазаревићева ју је помагала.{S} Није волела да остаје сама са својим |
кромпира.{S} Одаја је била тако мала да ју је испуњавала уска постеља, на чијим се плеханим шип |
би.</p> <p>То је Бела одговарала, ма да ју нико није питао, и гледала младића задивљено, угризн |
а се стресе.{S} Образ је заболе, као да ју је Чедомир ујео.{S} Она се диже нехотице и рече:</p> |
и она се журила школи све више, као да ју је тамо чекао лек тој грозници.</p> <p>У школи је би |
тку.</p> <p>Девојка поцрвене сва као да ју је неко ухватио у нечему недопуштеном.</p> <p>— Не.. |
као нешто живо, гушили, давили.{S} Језа ју је подузимала.{S} Руке јој гореле.</p> <p>Њена мисао |
нове земље.{S} Мислећи на ту реку, која ју је уљуљкивала, запљускивала својом пенушавом водом и |
се отресе те мисли, <pb n="36" /> која ју је опседала, али је глас Чедомиров звонио у њеним уш |
есла од неке слатке, несносне језе која ју је подухватала целу, од врхова прстију па све до чел |
матрач би по тој одаји оценио жену која ју је наместила.{S} Матовићка је имала развијено тело, |
дала се да ће се сакрити.{S} Подржавала ју је храброст лопова, заносила ју је носталгија робија |
} Вишњу пак је бунио тај дан, обузимала ју је час топлина, час зима, и она се журила школи све |
које је видела те вечери.{S} Обузимала ју је нека лака ватра, која се слатко гасила при додиру |
ажне... лажне новине! </p> <p>Обузимала ју је нервозна радозналост кадгод би узимала новине отк |
Докле иде та свемоћна слобода? — питала ју је савест, једна савест коју је патријархална кућа о |
ћавала забуну своје другарице.{S} Узела ју је за обе руке, и понављала:</p> <p>— Па како си ми |
нав чинила јој се понова лепа.{S} Хтела ју је поздравити као Бранко: „Београде, мој бели лабуде |
ржавала ју је храброст лопова, заносила ју је носталгија робијаша који се враћа своме крају.</p |
да понови балет, несносна врућина пекла ју је из постеље, груди дрхтале, тело се знојило и под |
вари расположење двоје старих.{S} Аница ју је посматрала испод ока, па јој рече кад остадоше са |
дих дана у правцу Врачара.</p> <p>Аница ју је чекала на капији.</p> <p>— Шта је с тобом, Вишња? |
кад лепшег није видела.{S} Његов поглед ју је заносио, његове речи је опијале, његове руке су ј |
ишњу у врло тешком расположењу.{S} Стид ју је био за онај тренутак заборава који се десио кад ј |
грешку сматрала је за кривицу.{S} Стид ју је било и од самог Илића, а ради њега и ради својих |
ама мисао да је Чедомир поново њен није ју могла утешити.{S} Своју грешку сматрала је за кривиц |
</p> <p>— Ренегат!</p> <p>То разочарење ју је утврђивало у одлуци да не допусти свом обожаваоцу |
ије смела ићи до краја своје претње, те ју је мајка допуњавала:</p> <p>— Чисти се из наше куће. |
достојан ње као човека.</p> <p>Код куће ју је чекала хладна вечера и љута газдарица.</p> <p>— Н |
p> <p>— Вишња! — чу се глас човека који ју је јурио.</p> <p>Она се окрену.{S} Била се зауставил |
ила у дну срца успомену на младића који ју је некад волео и кога би она могла волети страсно и |
ад је млада девојка угледала Илића који ју је већ чекао, наслоњен на стуб једне лампе, пошла је |
провела највећи део свога живота, сваки ју је познавао, чак и кровови од кућа чинили јој се да |
учини јој се да ће се успавати.{S} Али ју је јастук жуљао, обузимала је жеља да понови балет, |
ја.{S} У тишини сеоске самоће, по којој ју је пратила туга од промашене удаје, она је, против с |
испричао лекцију, о шљиви на пример, он ју је већ умео поновити целу.{S} Учитељ, који је за сво |
није десило!</p> <p>Блажени егоист, он ју је био готово заборавио.{S} Они беху далеко једно од |
ла мала паланчанка каква је била.{S} Он ју је пронашао, увео у друштво, показао јој нове путеве |
сазнања, наглих и из друге руке.{S} Он ју је жалио.{S} Погађао је шта ће се десити у њеној доб |
најбољи, највреднији, најмилији.{S} Он ју је гледао занесеним очима.{S} Његово лице није имало |
раст старом, раскаљаном Београду.{S} Он ју је још једном такву видео: у почетку њиховог познанс |
ње, шапутао јој нешто поверљиво, гледао ју је нетремице, жељно.{S} Пролазили су поред познатих |
црта у игри пролетњега сунца.{S} Гледао ју је; у срцу је осећао као неку песму, радост што је в |
<p>— Добро вече, комшинка! — поздрављао ју је из далека, скинувши качкету до земље.</p> <p>Поне |
лободу, веровао у њену свемоћ, замишљао ју је као море, као ваздух, нешто пространо, благослове |
зузетно увређен од стране Вишње.{S} Био ју је видео на улици, па кад је хтео прићи, она је заус |
домир ју је узео за обе руке, привлачио ју је к себи, клекнуо је пред њом, загрлио је око паса, |
централе <hi>Рад и Светлост</hi>, како ју је крстио један тамошњи професор, један од оних непр |
о.{S} Што год је било око ње, уверавало ју је у нови живот: варошка галама, начитани другови, о |
д ње.</p> <p>То ново расположење држало ју је све док се не виде с Кајом.{S} Она хтеде по том д |
е како јој је тешко у души.</p> <p>Грло ју је стезало од неке незнане жалости.{S} Очи су јој би |
ла нешто што није требала учинити; и то ју је болело.{S} Куд се окрене чинило јој се да је нешт |
топи полако, као комад леда.{S} Чедомир ју је узео за обе руке, привлачио ју је к себи, клекнуо |
ет.</p> <p>— Универзитет?</p> <p>Младић ју је гледао својим чудним сјајним очима и као да се пи |
о и улепшамо као у бајци.{S} Јесења ноћ ју је опијала, слике у глави обавијале се као паучина; |
а драгана није била више шипарица какву ју је оставио.{S} То се примећавало по деловима тоалете |
ке куће био је север, ниже, преко реке, југ, лево у шљиваку исток, а запад где су пасла говеда. |
н; слатко је јео и преслишавао се ко је југ, а ко је север.{S} И доцније није никад заборавио ш |
и старо гробље, пуно дудова.{S} Тек са јужне стране налазио се низ кућа, малих, разнобојних, б |
ка. — Она је одвише чедо наших крајева, јужног сунца и јевтине шљивовице.{S} Северњаци су нам д |
ампањом низала се.{S} Уносило се сувише јужног темперамента, сеоске тесногрудости.</p> <pb n="2 |
ЛИЋ</head> <head>I</head> <p>У суботу 9 јула 1900 године, Чедомир Илић, главно лице овог романа |
требала да представља састанак Ромеа и Јулије.{S} Стаклена врата водила су из кујне у Вишњину |
>Дани су пролазили врло споро.{S} Жарко јулско сунце пржило је београдске голети, као да је сиј |
Теби је, без сумње, познат онај Ибзенов јунак, Улфхај мислим да се зове...{S} Келнер, један пол |
епрестано о електрици.{S} Радоје је био јунак тих дана.{S} Људи су веровали у њега, сматрали га |
могао би се мерити са свима шеталишним јунацима.</p> <p>Код једног фотографског излога спази Л |
д доброг соја?{S} Његов прадед борио се јуначки за слободу своје земље, његов дед је кметовао д |
анији.</p> <p>Шесту годину је навршио у јуну, а већ у августу молио је оца да га упише у школу. |
не може да макне, а иначе скакуће, свуд јури, трчи, код свију је, без њега ништа не може да про |
црна лептира с црвеним рубом око крила јурила се око једног букета дуде.{S} Низ кириџија корач |
ава.{S} Поље је дисало мирно.{S} Још се јурила она два лептира.{S} Иза једне шумице примећивао |
егледни <pb n="256" /> басен океана.{S} Јурио је тамо, вамо, испитивао, њушкао, маштао, презао, |
b n="206" /> <head>XIX</head> <p>Воз је јурио, измицао из Београда, остављао последње куће.</p> |
зачу познате кораке.{S} Један поток је јурио поред ње.{S} Она загази, и пређе на другу страну. |
— Вишња! — чу се глас човека који ју је јурио.</p> <p>Она се окрену.{S} Била се зауставила на о |
је стајао на истом месту, недирнут.{S} Јутарње сунце пресијавало се на његовим жутоликим цвети |
ио је резервни официр, бријао се сваког јутра, имао спокојне очи и замрљан потпис.{S} Дочекао г |
ко је пре неку годину и свршила: једног јутра се срушила.{S} Никоме није пало на ум да је диже. |
наредио да то мора бити свршено још тог јутра.{S} То је била листа за попис становништва.{S} Га |
Школе.{S} Дошао је кући око пет сати из јутра, пијан.{S} Дочекивао је нову годину с друговима, |
<p>Споразумели су се да венчање буде на јутрење, у најужем кругу пријатеља.{S} Госпођа је то об |
ожеш мислити...{S} Разговарали смо цело јутро.{S} Још удара на бели лук, а већ развезао о Плеха |
кове ? — рекла му је једном приликом. — Јутрос прође поред прозора један младић: тако су му леп |
товића, министра земљорадње, венчала се јутрос у овдашњој Саборној цркви са г. Чедомиром Илићем |
ресто.{S} Ко би то могао помислити само јутрос, само данас у подне!{S} Краљ Милан му неће никад |
quote> <hi>Досадила му самарица.</hi> — Јуче око пет часова, Мића Живковић, надничар на новој г |
тене секу...</p> <p>— Као сир!</p> <p>— Јуче да сам умро — говорио би какав старији човек — па |
а то.{S} Жена ми се разболела.{S} Прала јуче кућу, па је ваљада промаја ударила.{S} И говори ја |
стош, ништа није остало од свега што је јуче још постојало, а он је још жив.</p> <p>— Ах, тај ж |
о одвојеним типовима; у њима не постоји Јуче, Данас, Сутра, Београд, Савамала, Петко Стокић или |
д јер се живот не понавља као што се ни јучерањи дан неће вратити никад.{S} Гледајући у књиге, |
варио.{S} У једном листу нађе забележен јучерањи случај.{S} Белешка је гласила :</p> <quote> <h |
ао нека ружна добричина.{S} Небо опрано јучерашњом кишом плавило се дубоко, у бескрај.{S} Вазду |
већ извила из његовог наручја и побегла к вратима од трпезарије.</p> <p>— Шта ли ради служавка? |
ао да су јој давале неки знак, звале је к себи.{S} Тада девојка опази нешто што дотле није виде |
.{S} Он је поново прихвати и принесе је к срцу.</p> <p>— Не... не, Чедомире! — рече Вишња, и ис |
> <p>Он је поново прихвати и принесе је к срцу са једном жељом у души да сам поцрвене.{S} Ко зн |
ју је узео за обе руке, привлачио ју је к себи, клекнуо је пред њом, загрлио је око паса, прити |
ечи је опијале, његове руке су је вукле к себи.</p> <p>— Шта је ово мени! — питала се она. — Та |
S} Изненадно осетио би да га нешто вуче к њој.{S} Хиљада ствари, блиских тој девојци, изашле би |
ић виде једно празно место, па се упути к њему, кад спази поред себе Зарију Ристића како испија |
гао написати.{S} Бацао је перо, полазио к вратима, после се враћао, седао поново за посао.{S} О |
разник, долазак Чедомиров у црном оделу к мени... очев благослов, прасе на ражњу...</p> <p>Она |
се промукла, далека и кратка команда: „К нози!“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1914 |
пружао своје гране, са широким лишћем, ка улици и сунцу.{S} Илић се ипак окрену и погледа у во |
утку далеко од науке, тамо у ту сивину, ка његовој другарици, у њен заборав.{S} Млади човек не |
p>Бела је устала, пошла неколико корака ка углу од собе, и онда застала, покривши очи рукама.{S |
{S} И док је дим пузио у модрим трубама ка чистом плаветнилу осветљеног неба, њега обузе једно |
било тамо, кад се пође са Зеленог Венца ка Варош Капији, па лево.{S} Ту се види један дућан сво |
ала.{S} Његов поглед се прошета од Беле ка њеној мајци, па онда паде поново на девојку, а одатл |
зе.{S} Иначе, у свему другом, мењала се ка идеалу који јој је Илић открио, мешала се у друштво |
ца.</p> <p>Остави шеталиште, и упути се ка универзитету.{S} Старинска зграда бацала је и сад де |
око себе неодређено.{S} Затим се упути ка Калимегдану, камо иду, у његовом расположењу, сви ко |
а схватања плитка.{S} Треба храбро поћи ка идеалу нове жене, јер нама требају жене на висини на |
етим једрима и води је непознатим путем ка бујним предгорјима неке нове земље.{S} Мислећи на ту |
едном трњаку.{S} Кад се окренуо и пошао ка својој другарици, она је стајала сама у зраку пуном |
> <p>Кад прође поред те капије и скрену ка Теразијама, девојка угледа једна кола <pb n="145" /> |
{S} Било је говора и о томе ко ће ући у кабинет...</p> <p>— Је ли, тата — прекиде га Младен — х |
кандал и поднела оставку.{S} Председник кабинета, који се налазио на страни у бањи, придружио с |
екали ни оставка да им се уважи; њихови кабинети зврје празни; краљ није успео да састави владу |
етучено народним бунама, поразом једног кабинетског рата, сталним скандалима на двору.{S} Међут |
p> <p>— Ја и даље остајем противник тог кабинетског социјализма — прекиде га поднаредник, у чиз |
е.{S} Тек што му се учини да се Овчар и Каблар завијају неком маглом.</p> <p>Друштво их је звал |
рудио се да надокнади дамама оскудицу у каваљерима и био је заиста диван са својим, нешто заста |
посла.{S} Шта је мени шкодила слобода, кад сам растао са̑м, ненагледан ни од кога, као дивља т |
Младић се сећао тек доцнијих тренутака, кад су били одмакли далеко од универзитета и кад му је |
ешким мирисом.{S} Стога се она отимала, кад је време било ручку, да сама трчи и куца на младиће |
ла болесничке собе.</p> <p>Идућег дана, кад лекар прегледа болесницу, рече девојци:</p> <p>— За |
</p> <p>То је било свакако једног дана, кад је Чедомир пратио, као увек, Вишњу од Кајиног стана |
ости су јој годиле.</p> <p>Једног дана, кад јој је мајка отишла од куће, Бела га позва у своју |
у Пожаревцу, на робији.{S} Његова жена, кад се тако нашла изненада без мужа и прихода, повукла |
и.{S} Јер је она била жена, а код жена, кад је муж у питању, начелне разлике не представљају ве |
та.{S} Али није могао.{S} Усред читања, кад је можда био за читав континент далеко од Београда, |
S} Тек што је за собом притворио врата, кад их газдарица отвори, боса, само у кошуљи.{S} Носила |
птимизма, донетог из Србије.{S} Доиста, кад се његов дух стварао, природне науке достизале су с |
дан од оних жарких дана у сред пролећа, кад се око нас осећа оргијање природе и ми зажелимо, с |
х стално каквом пошалицом.{S} Па и сад, кад их јој предаде, викну :</p> <p>— Ево важне... лажне |
ама по себи кад се ствари доведу у ред, кад обоје нађу користи у својој вези; понављам, брак је |
мишљао час васкрса мртвих, страшни суд, кад је у њега веровао.</p> <p>Изненадно, без икаквог уз |
з неспретне степенице старинске зграде, кад Илић заста, као задржан нечијом снажном руком.{S} И |
е свиде тај одговор, заусти да то каже, кад песма одјекну поново.{S} То су се надпевали момци и |
дивљен поглед и нервозно угризање усне, кад би га слушала како објашњава Младену какво правило |
S} Ваљда се девојци досади та игра, те, кад једном закуца на врата и кад рече уобичајену речени |
хаљине.{S} Понекад се иде у позориште, кад оно у свом путу наиђе на Чачак.{S} По кафанама се п |
нила на острву Циганлији.{S} Пред вече, кад мало прехлади, свет је излазио на Калимегдан: сеоск |
о дан су провели у шетњи.{S} Пред вече, кад је сунце нагињало западу, девојка зажеле да види за |
ру час <hi>ти</hi>, час <hi>ви</hi>, и, кад дођоше до њене куће, раставише се као стари пријате |
живи мирно и корисно свој део живота и, кад дође време, заспи вечито под обичним крстом, са ког |
о користити том њеном слабом страном и, кад је потребно, уразумити размажено дете.{S} Али, Илић |
ња тањира.{S} Ручак му је био најслађи, кад би уграбио од своје жене да седне за кујнски сто и |
јаким <pb n="45" /> апстракцијама, али, кад угледа своју другарицу у визији природних елемената |
а да га спречи и да му улије храбрости, кад му примети:</p> <p>— Ти претерујеш.{S} Ти си се спо |
е шта ће се десити у њеној доброј души, кад сазна све.{S} Погађао је сву одвратност која ће је |
е опоменуо да је сутрадан неки празник, кад се нема школе, те предложио својој пријатељици да и |
ју каријеру.{S} Ту се оженио, подоцкан, кад му је било тридесет година, ћерком једног поштара.{ |
оба кад је мислила реформисати друштво, кад је Зарија Ристић писао своје гром-мисли, лепи Млађа |
> <p>Таман да се спусте низ једно брдо, кад ветар скиде Вишњи шешир с главе и понесе га низа ст |
акав златар на ово време, Бог те видео, кад и ја не могу хлеба да зарадим!</p> <p>— Онда ћу ја |
мена, где и раније.{S} То је било тамо, кад се пође са Зеленог Венца ка Варош Капији, па лево.{ |
дом човеку, али сличне свакако.{S} Јер, кад спусти поглед на свој рукопис, он признаде жалосно: |
ко, као вода, како се то каже у Ваљеву, Кад би учитељ испричао лекцију, о шљиви на пример, он ј |
једно празно место, па се упути к њему, кад спази поред себе Зарију Ристића како испија чокањ р |
одном и инстинктивном грубошћу у гласу, кад је Илић улазио у трпезарију, док се госпођа смешила |
раде, Вишња је седела код Остојићевих, кад Радоје дође с једним својим пријатељем, млађим чино |
тако лепо овде, у вашој кући, с вама... кад можемо да разговарамо као пријатељи.</p> <p>Бела је |
о овде, у Београду, као тамо у Чачку... кад је била мало дете и кад се молила свесрдно Богу за |
зиме виђали су се овда-онда код рођаке; кад су настали топли дани, излазили су чешће са њом, па |
мислили.{S} Ја се смејем <pb n="109" /> кад се сетим извесних предрасуда које су мутиле моју са |
па тако изређа до тридесет кафана...{S} Кад се напије, ухвати се за телеграфски дирек.{S} Ту је |
у тренутку реч која јој је требала.{S} Кад је давала своја мишљења, реченице су јој остајале н |
азе и лепио њене усне као шећерлема.{S} Кад се спремила за школу, видела је да још има доста вр |
у их испратили Матовићи са кумовима.{S} Кад би време возу, Чедомира беше нестало.{S} Тек у посл |
чи.{S} Машта је ишла као на крилима.{S} Кад се дође већ до немогућности, младић се трже.{S} Жал |
а први од месеца кад се прима плата.{S} Кад би она била његова, неуморно би радио на започетој |
те по улицама није било много света.{S} Кад је млада девојка угледала Илића који ју је већ чека |
а грижа да не доби оно писмо од оца.{S} Кад га први пут прочита не учини јој се мајчина болест |
, сматрали га за нешто више од себе.{S} Кад је пролазио улицом, старији су се утркивали да га п |
се чару философске поезије Његошеве.{S} Кад би пак био рђаве воље, жалио се на реуматизам у дес |
вано грло и потиљак ћилибарске боје.{S} Кад би је човек видео први пут, помислио би да је горда |
.{S} Избегавала је посете, састанке.{S} Кад би се пак и нашла у друштву, о испитима, при излети |
Али... његове очи су је избегавале.{S} Кад би је и сусреле, оне су биле далеке, превучене неко |
с и хвалио одличну кујну своје жене.{S} Кад би му, и поред тога, остало слободног времена, он ј |
еђутим, Илић се бавио дуго ван куће.{S} Кад се библиотека затварала, он је онда почињао своје ш |
и није хтео да погледа те одрпанице.{S} Кад би се кола напунила, осећао је са̑м и кретао се без |
а оним што су јој у школи предавали.{S} Кад је била поред Чедомира, она му је потпуно одобравал |
а.{S} Сестра је претила да се обеси.{S} Кад му се то једног дана досади, он оде у суд, сврши св |
ављајући му до знања да ће га одати.{S} Кад би се њихови погледи сусрели, њене сомотасте очи си |
тил му је био популаран и живописан.{S} Кад се каква идеја усади у његову главу, она се тако уг |
а.{S} Управо, он је ово двоје мешао.{S} Кад је у клисури надзиравао раднике, гледајући хиљаде њ |
тога, мени је пријатно ваше друштво.{S} Кад разговарам овако с вама, чини ми се да присуствујем |
веку за цео живот, остави све друго.{S} Кад се кола хтедоше кренути, Бела истрча у двориште и с |
У чокалиници се живело доста весело.{S} Кад нису критиковали митрополита што им не услиши молбу |
му гореле.{S} Ватра му ломила тело.{S} Кад би га неко ма и очешао, заболело би га до срца.{S} |
уноиспитачу живот није био ружичаст.{S} Кад би му се досадило све, он је излазио изван вароши и |
а печен хлеб, на јагоде, на младост.{S} Кад планински ветар духне из клисуре, облак од цветне п |
оји му је убијао сваку самосталност.{S} Кад би се ипак уморио, стезао је слепочнице грчевито, ш |
м и једва га ухвати у једном трњаку.{S} Кад се окренуо и пошао ка својој другарици, она је стај |
случају припази на ту твоју шмизлу.{S} Кад смо ми били млади, ми смо знали за љубавне изјаве с |
ца.{S} Стога је јако уважавао школу.{S} Кад би се о просвети повео разговор, био је стално на с |
ости ни према каквом озбиљном послу.{S} Кад јој се није чинило што је хтела, свађала <pb n="128 |
он њу воли још, њу једину, њу саму.{S} Кад би тако дошао најзад до решења шта да јој одговори, |
аве воље да мисли на своју породицу.{S} Кад би му ко од пријатеља скренуо пажњу на несташност њ |
рихвати госпођа, изненадно потресена. — Кад је видим онако хрому, мени се срце цепа.{S} Ја бих |
престао бити социјалист — говорио је. — Кад бих живео у Белгији, Енглеској, у другим индустријс |
тима се нашим пруженим рукама.</p> <p>— Кад смо тако добри пријатељи — прихвати Вишња — онда бу |
ао да тражи снаге, па настави;</p> <p>— Кад сумирам све што сам видела, познала, искусила, рачу |
боље од тога!{S} Иде ти после плата, а кад остариш, пензионишу те, па ти и после иде плата, ни |
вао кафу.{S} Понекад би читао новине, а кад њих није било, узео би <hi>Горски Вијенац</hi>, отв |
атлија?{S} Рано се дигни, доцно лежи, а кад остариш не можеш да радиш, па куд ћеш него у просја |
науци, политици, жени, Богу, лудници, а кад су изашли из кафане, закључио је трештен пијан:</p> |
науснице!...</p> <p>Илић се насмејао, а кад се после растао са њом, помислио је озбиљно:</p> <p |
у добацује слатке, заношљиве речи.{S} А кад би се пренуо сасвим и мислио на њу, на ту плаву дев |
школу, као и мени удовички ужитак.{S} А кад свршиш школу, шта ће ти ова страћара.{S} Иди куд те |
сла да твој живот не буде излишан.{S} А кад ти једног дана твоја срећа допусти да мислиш и на о |
да неће одмицати од ње дан и ноћ.{S} А кад оздрави, она ће јој испричати шта се с њом догодило |
ноге носе, па тражи себи девојку.{S} А кад је нађеш, сети се колико је Вићентије узео, па ти т |
пет ништа од тебе — додаде жалосно. — А кад сам ја учио школу, мој брајко!...</p> <p>Застаде, о |
p> <p>— Веруј ми, ми смо све имале доба кад је живот као источњачка принцеза пред судом римских |
реко дана излазила је ту у шетњу у доба кад је мислила реформисати друштво, кад је Зарија Ристи |
ико јој није умео тачно рећи њена права кад сврши школу.{S} Будућност јој је изгледала неизвесн |
аније, док су били сами, попуштала прва кад би се посвађали, добила је сад у мајци сигурну саве |
рму и гледао преда се.</p> <p>— Узми га кад ти се допада! — рече, најзад, Вишња, и пружи му цве |
<p>— Читала сам негде да је љубав слађа кад је мрак.{S} Гледаћемо звезде...</p> </div> <div typ |
а девојка, која одступи неколико корака кад рођаци пређоше на фамилијарне зачкољице.</p> <p>— Ј |
сти.{S} Они су у стању да омрзну човека кад на њему угледају нову кравату.{S} Тај тип се буни п |
и за ручком о сељацима, те једва дочека кад се Бела умеша, и рече:</p> <p>— Знате, отац, да се |
ог живота.</p> <p>Једног малог празника кад жене не раде, Вишња је седела код Остојићевих, кад |
<p>— Остави то, Вишња — рече јој мајка кад је виде како потаркује ватру. — Није то за тебе, не |
S} Београд је изгледао као лепа циганка кад иде на бал.</p> <p>Кад изби на Теразије, Илић заста |
аласку.{S} То беше онога истог тренутка кад је Чедомир Илић излазио из куће Матовића.{S} И у Бе |
<p>— Где си био? — предусретала га Бела кад се најзад вратио кући.</p> <p>— Шетао сам, размишља |
ћа.</p> <p>Још највише би се разонодила кад би отишла својој другарици, Милеви, ћерци једног зл |
тово физички, онај исти који је осетила кад јој је узео први пољубац.{S} Она га одгурну инстинк |
у дворишту око мрва које им је стресла кад је распремала сто.{S} Виделе се разгранате старе шљ |
" /> <head>XIV</head> <p>Била је недеља кад је Вишња пришла Чедомиру.{S} Дан је био ведар.{S} П |
ства које се налази у овим церемонијама кад се има седамнаест година.</p> <p>— Хајде, испрати н |
их владара није ништа поможено народима кад она није у корист републике...{S} Од патриота бежи |
датуме.{S} У тим сувим и врелим данима кад никога није било око њега, та су га писма уверавала |
о пунити уши девојци тим страним речима кад је она лепа и без њих, савршена без свега мога знањ |
умиљато око њега надничари првога дана кад је доведен; миловали су га по њушци, тапкали по сап |
изађем некуд — рече му Бела једног дана кад тако осташе сами. — Тако бих радо побегла од куће.< |
p>— Не знам да ли се сећаш... оног дана кад смо се састали после дугог размака... <pb n="289" / |
гом није смео рећи.</p> <p>Од оног дана кад је био с Вишњом у њеном стану, трудио се стално да |
видети!</p> <pb n="50" /> <p>У очи дана кад је требало да се растану, начинили су велику шетњу, |
/p> <p>Девојка је била и сувише озбиљна кад је ово говорила, те се њена другарица не усуди да с |
о.{S} Није осетио или није водио рачуна кад се кола напунише.{S} Рабаџија га удари песницом по |
о се занимали синоћ — примети Вишња, па кад виде да се Каја не подсмехну, продужи пажљиво — он |
ем начињеним од самог миља и заноса, па кад би писмо свршио, написао адресу и залепио завој, ду |
Вишње.{S} Био ју је видео на улици, па кад је хтео прићи, она је зауставила неку своју познани |
итичар.{S} Он не пази на спољашњост; па кад то и чини, ради у супротном правцу: пушта браду, чу |
авише се код Кајине капије.</p> <p>— Па кад ћеш ми једанпут доћи? — пребаци Каја своме рођаку. |
би, летимице, кадгод спазила с прозора кад прођу њиховом улицом, док општинске липе бацају гус |
бе.</p> <p>Мајка јој је умрла оног лета кад се Чедомир оженио.{S} Смрт је јако утицала на већ р |
ловине.</p> <pb n="95" /> <p>Он задрхта кад примети своју пријатељицу, малу паланчанку пуну оду |
ти живота.</p> <p>— Зашто не пишете шта кад тако лепо говорите — рече му Вишња. — Ја бих то врл |
видећемо се.{S} Ја ти шаљем нешто новца кад и ово писмо.{S} Велим, нек ти се нађе ако се накани |
а уживањем би рачунао на први од месеца кад се прима плата.{S} Кад би она била његова, неуморно |
ченицу.</p> <p>— Ко би играо крајцарица кад би Младен учио! — насмеја се Бела, која у том трену |
огунасто и искрено. — На што онда љубав кад се рачуна колико и лањски снег!</p> <p>Мајка се не |
је правио у кутији за фул, био непажљив кад професор предаје и лепио фишеке од хартије по таван |
.</p> <p>— Ја у Француску? — викнула је кад јој је муж поменуо пут. — Жива нећу, а мртву ме мож |
p>— Браво, господин-Илићу!{S} Главно је кад се двоје воле...{S} А свет, фамилија, новац?{S} Три |
чиме да се позабави, да прекрати време кад остане сама.{S} Француски језик није марила, францу |
обичају наших жена да се покажу љубазне кад их неко нâвикне, понуди се услужно:</p> <p>— Да под |
постане министар... министар земљорадње кад се већ тим питањем бави, али јој се учини да поред |
других.{S} Носила је редовно послужење кад је младић држао лекцију њеном брату, позивала га на |
иховог познанства, за време једне шетње кад их је киша ухватила ван вароши.{S} Он је онда гледа |
јој вољи, излазити куд хоће, враћати се кад хоће.{S} Није се морала више бојати својих наставни |
та; с њим је као и с пливањем; научи се кад куражно оставимо плићаке.{S} Јер најзад, нашто вечи |
це Матовић пређе и на младог човека, те кад изађе од њих, осети како му се груди надимају од не |
ао да није жена.</p> <p>Било је пролеће кад је дошла у то село.{S} Трипут је потом глог обелио. |
он.</p> <p>— Дивно! — говориле су гошће кад их је Матовићка уводила у њега.</p> <p>Доиста, сало |
ење од памука.</p> <p>Илићу залупа срце кад виде девојку тако близу себе.{S} Он не настави гово |
у девојка.</p> <p>Било је већ пало вече кад се њих двоје упутише Вишњином стану.</p> <p>— Ви на |
да их гледају.{S} Већ се примицало вече кад се нађоше на Ћирићевој пољани.{S} Сад се ту шири чи |
као извајана.</p> <p>— Извол’те — рече кад отвори врата, и пријатељски додирну раме младићу, д |
ју је посматрала испод ока, па јој рече кад остадоше сами:</p> <p>— Нешто си невесела, Лазареви |
тересује — одговори младић без журбе, и кад остаде на само са Белом, разви новине.</p> <p>— Пар |
у тек кад има још некога.{S} У варош, и кад би излазила, ишла је у пратњи госпа-Клеопатре.{S} И |
није лако у газдаричиним годинама.{S} И кад се преболи, остане увек нешто.</p> <p>— Шта мислиш |
, ја нисам реакционар, ти то знаш.{S} И кад ти говорим овако, не значи да одобравам оно што је |
игра, те, кад једном закуца на врата и кад рече уобичајену реченицу: „Господин-Илићу, извол’те |
у били одмакли далеко од универзитета и кад му је Лазаревићева говорила:</p> <p>— Муке сам виде |
тамо у Чачку... кад је била мало дете и кад се молила свесрдно Богу за своје лутке и болесну ма |
метити кад је ушла с Чедомиром у кућу и кад су толико остали на само.{S} Она је полагала на миш |
љубави, она управо долази сама по себи кад се ствари доведу у ред, кад обоје нађу користи у св |
а жалба и прекор. — Тако ми ружно стоји кад играм!</p> <p>У очи свадбе, Чедомир изиђе из куће, |
кав брак у обичним приликама, а камо ли кад је у питању престо.{S} Ко би то могао помислити сам |
очи на дрског човека, као мачка.{S} Али кад би се растали, она је претресала у мислима дуго што |
S} Ипак је она одговарала:</p> <p>— Али кад ја нећу, па ко ће!</p> <p>Чачак није добио електрик |
3" /> су се губили у тричарије, уживали кад би код деце изазвали дивљење, страх, или кад би ком |
и код деце изазвали дивљење, страх, или кад би коме малом јаднику успели да напакосте.{S} Било |
и од жандармске потере, испред кише или кад човек не зна куда ће.{S} Увек би се нашло друштва, |
талгије што смо пустили срећу да одлети кад су нас њена крила додиривала, до врелих игала страс |
њој по руски!{S} Млада девојка не осети кад дођоше до њене куће.{S} Би јој тешко да прекине чар |
је неко од њених суседа морао приметити кад је ушла с Чедомиром у кућу и кад су толико остали н |
вемоћ.{S} Треба ли се одрећи те користи кад је у питању држава и виши интереси, до ђавола држав |
време пролази, и једанпут дође тренутак кад се мора имати храбрости и прекинути на кратко са св |
о.{S} Ми смо мислили да долази тренутак кад ће наука открити велику тајну, одговорити на послед |
иге, фотографије.</p> <p>Уставио се тек кад му рука дирну нешто хладно.{S} То беше револвер, он |
и од сопствених очију, и обујме нас тек кад нас, као неко фино вино, преваре својом лакоћом и с |
и пркосно.{S} Остајала је у салону тек кад има још некога.{S} У варош, и кад би излазила, ишла |
е! — оте јој се, готово завидан, усклик кад угледа Белу у њеном нереду.</p> <p>Ипак се она савл |
ађено. — Ја бих био највећи незахвалник кад бих се и најмање пожалио.</p> <p>— Заиста? — усклик |
улици, изненади се импровизовани учитељ кад пред једном приватном кућом спази два војника на ст |
га.</p> <p>— Ту близу, где понекад идем кад сам са̑м.{S} Има једна историска чесма и добра ладо |
блеску који пуче пред очима младићевим кад угледа своју драгану!{S} Све се изгуби, потону у не |
икад.{S} Дотле су пркосили једно другом кад се сретну.{S} Данас је Илић имао најмање воље за то |
схвати што боље.</p> <p>Међутим, једном кад је Радоје почео да говори о лакој дељивости електри |
паприкама! — викнуо је млади муж једном кад се вратио из библиотеке с главом пуном Ламарка, Кеп |
тета није била велика — рече јој једном кад је срете и поведе говор о електричном предузећу. — |
ити.</p> <p>— Ти си луда! — рече јој он кад му рупи у собу, усред бела дана и без икаквог изгов |
цело тело, да јој и колена задрхте, као кад је читала забрањене књиге.{S} Једва је чекала да до |
шло.{S} И вратила си се несрећнија него кад си пошла.</p> <p>Девојка покуша да не призна истину |
и?</p> <p>— Одвратно је и једно и друго кад није искрено.</p> <p>У том разговору појави се прво |
за онај тренутак заборава који се десио кад је Чедомир био у њеној соби.{S} У њој се бунила наш |
.. што је златна; прича ми како је било кад је била млада, описује ми омладинске беседе код <hi |
во мисли о Чедомиру, о томе шта би било кад би постао њен муж, о њој самој.{S} Она је зрела као |
м ништа против њих.{S} Врло је похвално кад не губите интерес за науком.{S} Али то је ваша личн |
. — ’Ајд, загрли ме... не стоји ти лепо кад си озбиљан.</p> <p>Илић је загрли преко воље.</p> < |
нуше у родно место.{S} Оно је врло лепо кад је вашар, окружна трка, задушнице... нарочито кад < |
га она пољубила само да види како је то кад су бркови обријани!</p> <p>Доиста, она није размишљ |
броја лица.{S} Њихова мишљења, нарочито кад се тиче политике, зависе од њиховог материјалног по |
ар, окружна трка, задушнице... нарочито кад <pb n="303" /> су задушнице.{S} Оне падају уз часне |
е баште.{S} Тек по који пут, а нарочито кад је на пољу светло и благо време, она је мислила на |
> <p>— Фразе!</p> <p>— И фразе су нешто кад су тачне.{S} Ти се појављујеш међу нама као усијана |
нека твоја комбинација? — рече министар кад му жена саопшти те вечери да је Илић запросио Белин |
је забрану унапред. — Шта ће рећи свет кад те виде саму.</p> <p>Та оскудица слободе падала јој |
<p>— Старински човек сам и ја, па опет кад видим да је нешто боље, што да не радим тако!...{S} |
ласт што је заљубљен више него први пут кад су прошетали сами.</p> <p>— Шта рекох? — сакри он с |
како смо се растали — рече у себи Илић кад се трамвај удаљи. — Боже мој!{S} А мени се чини да |
њу!{S} Али је Илић био још млад, у добу кад се пише искрено и поштено.{S} Стога продужи правим |
олуције, али се сви ти говори свршавају кад куцне девет сати, време спавању, и варош остаје мир |
знао, а који су морали волети ову земљу кад су се били за њу.{S} Чедомиров поглед пређе преко г |
чесма и добра ладовина.{S} Ето је одмах кад се пређе ова баштованџиница, код оног долапа, под о |
.</p> <p>— Чујеш, Вишњо — рече јој отац кад сазна шта јој се десило. — Није то за тебе.{S} Ја т |
на је одржала реч и дошла тачно.{S} Баш кад сказаљке на сату једне оближње часовничарске радње |
Расцеп у демократији, који је почео још кад је он дошао на власт, развио се до своје потпуности |
> <l>Ој Мораво, моје село равно,</l> <l>Кад си равно, што си водоплавно!...</l> </quote> <pb n= |
_C3"> <pb n="27" /> <head>III</head> <p>Кад се нашао тако сâм, Илић се осетио нелагодно.{S} Ипа |
40_C5"> <pb n="54" /> <head>V</head> <p>Кад је Вишња стигла у Чачак, осетила је тек ту сву супр |
25"> <pb n="292" /> <head>XXV</head> <p>Кад Вишња оде, Чедомир оста за један тренутак гледајући |
ада прогласио за великог човека.</p> <p>Кад је ступио на Велику Школу, он је тамо нашао два оде |
у себи и пољуби то место очима.</p> <p>Кад би она била његова, мислио је даље, постао би бољи |
гласом који није трпео примедбе.</p> <p>Кад дође на Велику Школу, Лазаревићева се баци на студи |
а послугу и једно изврнуто буре.</p> <p>Кад прође поред те капије и скрену ка Теразијама, девој |
ће се предавања ускоро завршити.</p> <p>Кад се писмо пошаље из Чачка за Београд, одговор се мож |
слабине девојкине.{S} Он пусти.</p> <p>Кад хтеде да загрли поново тај дивни створ што му се по |
као лепа циганка кад иде на бал.</p> <p>Кад изби на Теразије, Илић застаде неодлучно.{S} Било м |
о да је неког дуго грлио, љубио.</p> <p>Кад би се Вишња задржала с одговором, он је откључавао |
{S} Ми се сад тако ретко виђамо.</p> <p>Кад су се пустиле из школе, Вишња хтеде избећи да са Ка |
себе, па повири у предњу одају.</p> <p>Кад се окрену натраг у салон, њено лице је горело сво, |
на, рашири груди и дубоко дахну.</p> <p>Кад се решила, искрено се радовала што иде у престоницу |
ш једанпут:</p> <p>— Колегинице?</p> <p>Кад се нико не одазва, она се помоли наврата: збрчканог |
и рече <pb n="164" /> једном приликом: „Кад се деца воле, нека се узму...“</p> <p>— Али ако се |
мари ако ти будеш моја жена!{S} Ја сам кадар да радим за двоје.</p> <p>— Ти заборављаш опет ст |
о толико колико и њу саму.{S} Он је био кадар загрлити писмоношу који би му га предао и пољубит |
заљубљеним паровима које би, летимице, кадгод спазила с прозора кад прођу њиховом улицом, док |
кроз моју главу и изгледају ми сјајне; кадгод, чини ми се, успем, и тада осетим једно бескрајн |
и имање.</p> <p>Вишња га је избегавала кадгод је могла.{S} Чинило јој се да је она крива за ње |
у је добила и која треба да је поред ње кадгод јој се прохте.{S} Међутим, Илић се бавио дуго ва |
! — смејала се госпа-Матовићка, која би кадгод присуствовала тим разговорима.</p> <p>Никад Илић |
а фин цвикер.{S} Он је метао те наочари кадгод је имао посла с писаном ствари, као да је знао ч |
стид их је, боје се.{S} Па опет се деси кадгод, као овај пут, о покладима, на тефериџу, патариц |
<p>Обузимала ју је нервозна радозналост кадгод би узимала новине откако се вратила у Чачак.{S} |
ма, трансвалском рату и, за добре паре, кадиле владу.{S} Истина, Радоје није знао звонке фразе, |
лободе и њене заточнике.{S} Она је била кадра да скочи на дрског човека, као мачка.{S} Али кад |
стала непоколебљива.{S} Ништа није било кадро изменити дубоко осећање морала који јој је несвес |
д ишчупати.{S} Ништа на свету није било кадро спречити га у његовој борби за народ.{S} Његов ра |
ј чедности.{S} Ништа на свету није било кадро да је скрене са правога пута : мушки поглед ни рђ |
улар и молила га да јој то испуни, јер, каже, жандарм јој наредио да то мора бити свршено још т |
а Остојићева.</p> <p>— Дижи се, тето -— каже она одрешито старој Лазаревићки — да идемо мало у |
е врлине.{S} Илић нађе једва времена да каже Зарији:</p> <p>— Пардон...{S} Имам посла.{S} До ви |
умеде младића.{S} Помисли да он хоће да каже како не двоји брак од љубави, или тако нешто, те п |
мочио перо.{S} Имао је толико ствари да каже!{S} Дани су пролазили, а перо је висило непомично |
осподин-Илићу?</p> <p>Чедомир заусти да каже онако како је осећао:</p> <p>— Ја сам одсудан прот |
песма — примети Радоје. — Проста, а све каже, дирне те у жицу.</p> <p>Девојке одговорише :</p> |
кивао ову <pb n="98" /> девојку, да јој каже колико је воли, да јој открије, поред царства мисл |
у једно с другим, а он не успева да јој каже једне речи која долази из срца.{S} Ћутали су.{S} В |
њен венац са жаљењем и као хоће да јој каже:</p> <p>— Тако ћеш и ти свенути, неудата, остављен |
их знао је наћи по коју лепу реч да јој каже, да јој честита на положеним испитима, ласка јој н |
е ствари, тако уско везане за њу, да им каже да се вратила, да постоји, да живи, живи...</p> <p |
задовољство које се не да описати, како каже чâ Јанко Веселиновић.</p> <p>У оваквом разговору, |
доју се свиде тај одговор, заусти да то каже, кад песма одјекну поново.{S} То су се надпевали м |
а му је ишла лако, као вода, како се то каже у Ваљеву, Кад би учитељ испричао лекцију, о шљиви |
што? — упита је младић, тек да се нешто каже.</p> <p>— Зато што сте ме пољубили — одговори њен |
исао да нађе старог господина, па да му каже све.{S} За то није имао довољно одважности.{S} Онд |
е.</p> <p>Вишња се промисли да ли да му каже праву истину.{S} Најзад рече:</p> <p>— То није дов |
или њихове ћерке...{S} Седи.{S} Батали, кажем им ја.{S} То је сувише романтично за Београд.{S} |
опала.{S} Вели, красна цурица.{S} Него, кажем ти — подвуче стара девојка — страх ме је било за |
кључио је трештен пијан:</p> <p>— Јест, кажем ти... нема ни добра ни зла апсолутног, већ конфли |
Ти ми се ругаш?</p> <p>— Не, Илићу.{S} Кажем ти да имаш стрпљења.{S} Ти ћеш успети.{S} Треба т |
иш једно писмо.{S} Нек дете зна...{S} И кажем јој ја да се чува.{S} Мисли да јој је још осамнае |
мој живот за ове последње године, да ти кажем: шта сам желео, а шта сам добио, шта сам очекивао |
ште и које могу рећи само теби... да ти кажем, ето ако хоћеш... колико сам ниско пао, најзад.</ |
и постати министар?</p> <p>— Зини да ти кажем! — трже се стари господин, па пређе на своје дело |
где заједно!{S} Имам много ствари да ти кажем, да ти изложим што сам наумио.</p> <p>Вишња прист |
е Вишња непрестано.</p> <p>— Имам да ти кажем мој живот за ове последње године, да ти кажем: шт |
ead>XV</head> <p>— Хтео сам нешто да ти кажем, жено — рече Матовић, спремајући се да легне.{S} |
ња и своје особине.</p> <p>— Шта да вам кажем, госпођо!... — рече после неколико тренутака окле |
Ја сам увек говорио истину.{S} И ја вам кажем — удари гласом Матовић, као да држи предавање — и |
ји... и само у револуцији... и опет вам кажем: у револуцији, па ма како ви решили.</p> <p>Подна |
/p> <pb n="105" /> <p>Него велим, да му кажем нек долази код нас на храну.{S} Њему ће се познат |
> <p>— Шта ми имамо још једно другом да кажемо? — пркосила је Вишња непрестано.</p> <p>— Имам д |
твоје доба.</p> <p>— Шта хоћеш тиме да кажеш?</p> <p>— Ти си лутала по Београду, тражила <pb n |
Све хоће да је модерно...{S} Дакле, ти кажеш да причекају?</p> <p>— Да, боље да се кају раније |
рају свој живот по својој вољи.{S} Али, кажи ми... молим те, колико је тек мало таквих жена!{S} |
„Пун сам електрике“...{S} Шта да радим, кажи ми.</p> <p>Вишња јој није знала одговорити ништа.{ |
о, да јој исто од Бога желимо.{S} Само, кажи, мајка ти је нешто назебла, па се много брине за т |
е надмоћности засја у дечковим очима. — Кажи само колико поједеш шећерлеме преко дана?</p> <p>О |
оје понашање према утврђеним правилима, кажњавао га опоменом, претио му да ће га казнити озбиљн |
, <pb n="30" /> културе једном речи.{S} Кажу да је ова варош по свом положају, после Цариграда |
шта умилније од његова венца!</p> <p>— Кажу не ваља се уносити у кућу — одговори јој Милева по |
ли да си села у вилинско коло?</p> <p>— Кажу — додаде друга девојка, великог носа и зелених очи |
з лице.</p> <p>Они обоје покушаше да не кажу истину.{S} Девојка је грицкала доњу усну, као да ј |
шла: поменула се, а не вратила се, како кажу наши стари.{S} И девојка је мислила поново на свог |
4"> <pb n="272" /> <head>XXIV</head> <p>Кажу да на састанак људи долазе увек нешто раније, а да |
веровао у народне снаге, Вук Караџић је казао последњу реч у питању језика, народне песме су је |
ће то рећи?{S} Ни они сами не би умели казати.{S} Младић се сећао тек доцнијих тренутака, кад |
ободно изабрати своје друштво, слободно казати своју мисао.{S} Што год је било око ње, уверавал |
/p> <p>Мајчина болест јој се чинила као казна.{S} Њено, већ рањено, срце стезало се од бола.{S} |
о Себастопољ! — говорио је пензионисани казначеј.</p> <p>Река стешњена, пенушава и као зауздана |
му је на дан венчања опростио само пола казне.{S} Доцније, дали су му удобнију ћелију, скинули |
раме, нема рада од кога се стиде, нема казне од које би их ухватио страх.</p> <p>Студент је го |
асудама!</p> <p>Говорила је то да би га казнила.{S} Она је иначе веровала да је он воли јако, ј |
ажњавао га опоменом, претио му да ће га казнити озбиљније.{S} Ни ђаци га нису много поштовали, |
на колосек који не смемо напуштати под казном да се не преврнемо.{S} Као што не можемо неговат |
еким пријатељима...{S} Теби првој о њој казујем, и хтео бих да знам шта ти о том мислиш?</p> <p |
ројале дане до краја школске године.{S} Каја, у њеној строгој сивој блузи, са ниском мерџана ок |
ности који је урођен првој младости.{S} Каја је била <pb n="29" /> мала, мршава, жива девојка к |
креност своје другарице.{S} Упита се да Каја није суревњива што се она познаје са њеним сродник |
с:</p> <p>— Чедомире!</p> <p>То је била Каја, једна његова рођака, која је овде учила девојачку |
ишњу не остави спомен на оно што јој је Каја рекла пре толико година. „Има“, рекла јој је тада |
иноћ — примети Вишња, па кад виде да се Каја не подсмехну, продужи пажљиво — он је врло учен чо |
ити.{S} Стога побеже са седнице, чим се Каја заговорила са неким колегиницама.</p> <p>Напољу је |
ваког дана, и најзад без ње.{S} Како се Каја изгубила из њиховог друштва?{S} Откад су почели ше |
.</p> <p>— Чеда и еманципација! — прште Каја у смех. — Ко га не познаје, скупо би га платио!</p |
девојачке школе.{S} Међу њима је била и Каја.</p> <p>— Лазаревићева! — кликнула је весело Каја |
/p> <p>— Милисав је анархиста — објасни Каја бојажљиво.{S} Затим додаде, да би скренула разгово |
Па кад ћеш ми једанпут доћи? — пребаци Каја своме рођаку. — Бога ми се љутим.{S} Једног овде и |
<p>— Лазаревићева! — кликнула је весело Каја и обесила јој се око врата, па је пољубила с обе с |
љубљивале се у своје наставнице.</p> <p>Каја није примећавала забуну своје другарице.{S} Узела |
на висини времена у којем живим.</p> <p>Каја је била девојка коју живот није мазио.{S} Још од д |
чему ти је рођак господин Илић?</p> <p>Каја се опет изненади, али се уздржа од сваке заједљиво |
та ти мислиш пошто свршиш школу?</p> <p>Каја подиже главу и погледа своју другарицу расејано.{S |
срцу, обузимала је нека сумња, почетци кајања, нека необјашњива бојазан, хладна као језа.</p> |
воре гради.</l> <l>Дан градио, а два се кајао —</l> <l>Ој, убава, убава девојко, ој!</l> </quot |
p>Прођоше неколико дана.</p> <p>Илић се кајао искрено због догађаја који се десио.{S} Избегавао |
и су наслагани црни тегови до сто кила, каје соли, гвоздено посуђе.{S} Из одшкринуте магазе уда |
едном: о универзитету на који је позива Кајин рођак.{S} Покушавала је да се отресе те мисли, <p |
оје другарице.</p> <p>Зауставише се код Кајине капије.</p> <p>— Па кад ћеш ми једанпут доћи? — |
д је Чедомир пратио, као увек, Вишњу од Кајиног стана до њене куће; он се опоменуо да је сутрад |
тиле из школе, Вишња хтеде избећи да са Кајом иде кући.{S} Али је она не пусти испреда се, и, и |
е заболи глава.</p> <pb n="28" /> <p> С Кајом је била још једна девојка, која одступи неколико |
ожење држало ју је све док се не виде с Кајом.{S} Она хтеде по том да надокнади своју срећу, да |
м се Бела врати с пуним тањиром румених кајсија.</p> <p>— А ножеви? — пребаци јој мајка.</p> <p |
о, неколико суседних кровова и заруделе кајсије у башти.</p> <p>— Ви волите кајсије? — упита Бе |
еле кајсије у башти.</p> <p>— Ви волите кајсије? — упита Бела младића, па не сачекавши одговора |
е шаре.</p> <p>Они су седели тако, јели кајсије, говорили о професору Матовићу, о новој <pb n=" |
вол'те, господин Илићу — нудила је Бела кајсију коју је сама искрижала и прекидала причу своје |
је нудила.</p> <pb n="13" /> <p> Он узе кајсију и, нехотице, начини девојци један комплимент:</ |
ш да причекају?</p> <p>— Да, боље да се кају раније него доцније.</p> <pb n="199" /> <p>Матовић |
аве, засађеном врбама и по којом липом, какав полуевропски обучен чиновник који је цигаром дува |
ћ Краљ Отац или неки активни политичар, какав фактор тих догађаја којима ће он дати овакав или |
омажу, који им дају, или бар обећавају, какав добитак.{S} И веруј ми, они <pb n="279" /> добива |
био.{S} Десио му се несрећан случај.{S} Какав?{S} Који?{S} Није знао, али му је сад било јасно |
залупа јаче.{S} Можда ће доћи писмо.{S} Какав ће то радостан дан бити за њу!</p> <p>Пред пошту |
и млађа него што си икад била.</p> <p>— Какав парадокс! — насмеја се девојка нервозно.</p> <p>— |
да изучим за златара код тебе.</p> <p>— Какав златар на ово време, Бог те видео, кад и ја не мо |
се с њом објасни, пре него што предузме какав даљи корак.{S} Она га је избегавала свеједнако, н |
</p> <p>— Јуче да сам умро — говорио би какав старији човек — па да су ми рекли да ће неко раск |
и.{S} Поред тога, бојао се да не начини какав испад, имајући већ извесна искуства о београдском |
начајно у Илића као да је хтела сазнати какав су утисак учиниле на њега те речи.</p> <p>— А љуб |
у тој прозрачној сивини причињавала као какав велики божур у некој чудној земљи гатки.{S} Коса |
="300" /> <p>Да је на његовом месту био какав ветеран на перу, он би продужио своје дело такво |
на живот, пустити се у њега.</p> <p>Јер какав да је, живот постоји, он се не може мењати у свој |
> <p>— Јесте.{S} Обоје су млади, а знаш какав је свет...{S} Баш ме данас у седници пита Поповић |
јесу ли оне чисте и толико колико она, каква је та грешка коју је учинила и, најзад, ко састав |
оворим као мајци, а ти тераш шегу...{S} Каква свадба!{S} Тај младић није ни школу свршио, а Бел |
Она би без њега остала мала паланчанка каква је била.{S} Он ју је пронашао, увео у друштво, по |
з средине: ...{S}И мислио тада — Ко зна каква судбина те чека — И зашто си тако срећна сада!... |
осећао срећан.{S} Какво дрво, пут, бара каква опоменула би га своје другарице.{S} Њено запаљено |
је био популаран и живописан.{S} Кад се каква идеја усади у његову главу, она се тако угњезди д |
Опис једног излета у Овчарску бању или каква несташност млађег брата испуњавали су по читаво п |
рним угаситим очима појављивало се, као каква сиренска утвара, на свакој окуци од пута, на гоми |
чекају велика дела...{S} Не знам тачно каква, али велика несумњиво.{S} Другојачије не може бит |
вао милионе нових ствари, чуда, лепота, какве не би нашао ни у најчувенијој светској бањи.{S} В |
{S} Њој није падало на ум да се запита: какве су оне, те жене, те девојке од којих се бојала, ј |
било је болесно у обе ноге, свакако од какве неизлечиве болести, па ипак се силило и хтело да |
ресторанима, али никако да буду онакве какве их је госпа-Клеопатра спремала о јесени, жуте, па |
То су људи обично са села или, ређе, из какве пропале варошке куће.{S} Они су још у десетој год |
„јавно, преко новина, да цео свет види какве имам родитеље“.</p> <p>Цео дан су провели у шетњи |
овина, а мртву тишину оживљавао тек шум какве змије, подигла се читава насеобина од радничких к |
ново, изгледао би да се увио у тробојку какве црначке републике.{S} Време, киша и свакојаке прљ |
у неподгрејаном и полуосветљеном ћилеру какве сиротињске кафанице, где је један од њих држао <p |
мало дрска.{S} Ја сам га одбијала...{S} Какво чудо ако је потражио другу жену!</p> <p>Тек је са |
уме.{S} Ни ту се није осећао срећан.{S} Какво дрво, пут, бара каква опоменула би га своје друга |
ана, помиловање с робије, највише можда какво чиновничко место.</p> <p>— Говориш као крајњи мра |
вље. — Није ли оно какво си га хтео, за какво си се борио.{S} Убијен је краљ тиранин, осигурана |
— Склонимо се негде, ако хоћете... под какво дрво, у ону кућу у врх пута? ---—</p> <p>Млади чо |
оглед да продре даље.</p> <p>— Можда је какво посланство! — одговори младић самом себи.</p> <p> |
набрала пуно наручје цвећа, те потражи какво угодно место да седне и сплете венац.{S} Око ње с |
бацивања као да се њему учинило не знам какво добро.{S} Његова жена, која је раније, док су бил |
а перу, он би продужио своје дело такво какво је, и нашао му логичан закључак; шта би га се тиц |
стави она разговор живље. — Није ли оно какво си га хтео, за какво си се борио.{S} Убијен је кр |
ад би га слушала како објашњава Младену какво правило из математике?{S} И нашто оно њено подигр |
?{S} Да ли ће допловити до мирних вода каквог гостопримног пристаништа ?</p> <p>На улици затан |
ране нужности друштвеног живота онаквог каквог су га створили закони, нарави, навике.{S} Он је |
ве крунице, прашнике, тучкове; на обали каквог друма показивао му слојеве земље, излагао геолош |
ео, а сутра, на неколико запаљивих речи каквог дрипца, заурликаће ти; доле с њим!...{S} Него не |
тављао је, као сви слаби људи, времену, каквој повољној прилици или случају да они реше његову |
а удају, није имала наклоности ни према каквом озбиљном послу.{S} Кад јој се није чинило што је |
се и ми страсно заборавимо као чела на каквом цвету.{S} Вишња је несвесно пила миље из ваздуха |
и плотови, неколико липа засађених пред каквом кафаном, и широко незграпно кубе старинске цркве |
ајем, <pb n="156" /> украшену овде онде каквом новом приземном кућицом, где се видела уређена б |
у првима новине, пропраћајући их стално каквом пошалицом.{S} Па и сад, кад их јој предаде, викн |
, скривено, по Палилули и Енглезовцу, с каквом хистеричном газдарицом.{S} Обележени овим врелим |
слиши молбу да се преко лета прехране у каквом манастиру, они Ужичани и Црногорци били су врло |
и, вечито се узбуђује; неспособан ма за какву акцију, треба му читаво решење да уђе у дућан и к |
Његова драгана није била више шипарица какву ју је оставио.{S} То се примећавало по деловима т |
Нико у школи није могао опазити код ње какву промену или ваншколску мисао.{S} Марљиво је радил |
не почнеш нешто практичније?{S} Преведи какву занимљиву ствар.{S} То се плаћа.{S} Докле ћеш се, |
му читаво решење да уђе у дућан и купи какву ситницу, а прелази преко остварених задовољстава |
га цвећем из саксија, слала по Младену какву гравуру или други украс за његову собу.</p> <p>— |
реду из два предмета — освета реакције! како је смело тврдио — те га је Илић поучавао за скромн |
део се и један мрк младеж.</p> <p>— Ах! како је лепа — рече у себи и пољуби то место очима.</p> |
дневне вести преко <hi>штампараца</hi>, како су се овде звали словослагачи.{S} У њихову собу, к |
изању централе <hi>Рад и Светлост</hi>, како ју је крстио један тамошњи професор, један од оних |
не можемо оружати „знањем целе епохе“, како ти хоћеш.{S} Морамо се задовољити мањим.{S} То зна |
ра.{S} Школа му је ишла лако, као вода, како се то каже у Ваљеву, Кад би учитељ испричао лекциј |
е радити посао робова!"</p> <p>— Збиља, како се осећаш у Чачку? — трже се сајџија из ових сањар |
оле, зашто да се не узму?</p> <p>— Ама, како да се узму, човече? — одврати му жена. — Дошла Кат |
, он је гледао својим сопственим очима, како све иде у пропаст.{S}Осети да му се гуша стеже, оч |
.{S} Сазнало се како су планине рођене, како су живеле једна за другом популације које је плане |
сдесет година, још дурашна, трудила се, како само може, да угоди својим гостима.{S} Вечера је б |
е прошла: поменула се, а не вратила се, како кажу наши стари.{S} И девојка је мислила поново на |
свој посао, а нашло се и неколико људи, како је то случај у свима покретима, који су хтели упот |
се она морала мирити са стањем ствари, како је називала своје домаће прилике и неприлике, и са |
ајно задовољство које се не да описати, како каже чâ Јанко Веселиновић.</p> <p>У оваквом разгов |
ако је поветарац дувао свеж и шапућући, како је Чедомир певушио једну дивну песму!{S} Остала су |
зни можеш волети.</p> <p>— Бог с тобом, како говориш, тата — пребаци му ћерка.</p> <p>— Ја гово |
и скривени ђаво.{S} Ах, како сам гадан, како сам гадан, Боже мој!</p> <p>Вишњине руке додирнуше |
Том приликом скупило се велико друштво, како је то ретко у паланци.{S} Тамо се сви познају, али |
зило, само другојачије, ћудљиво, бурно, како то природа може да удеси по каткад над том вароши, |
њост и чекала нешто друго... будућност, како се то једном речи назива.{S} Мирно, предано, свако |
с робије онако брзо, управо преко ноћ, како су се надали на дому.{S} Краљ му је на дан венчања |
је млака вода хладила ватру њених руку, како је поветарац дувао свеж и шапућући, како је Чедоми |
мени не живи неки скривени ђаво.{S} Ах, како сам гадан, како сам гадан, Боже мој!</p> <p>Вишњин |
свога драгана.</p> <p>— Ћути ти, ти... како да те назовем?... ти ћеш оцу дати рачуна.{S} Ти ни |
/> виђа по улици са оним нашим ђаком... како ’но му беше име?</p> <p>— Чедомиром?</p> <p>— Јест |
у да јој исприча потанко <pb n="281" /> како се оженио, да јој објасни како се то десило, да ол |
светлост наших, човечанских буктиња!{S} Како представници школа и секата изгледају пред њим као |
лектуални подрум, душевна касапница!{S} Како јој се бедно чинило њено родно место, неколико сок |
угарица, пријатељица, познаница чак!{S} Како се она могла мешати у његове личне ствари којима ј |
лико има од како се нисмо видели!...{S} Како си?...{S} Шта је с тобом?...{S} Нешто си омршавела |
ице.</p> <p>— Колегинице из села?...{S} Како ти је у селу?</p> <p>— У селу је добро свакоме кој |
n="236" /> можда још бољег од њега.{S} Како би иначе могла продужити да живи!{S} У Млави су ре |
<p>Осећала се слободна, зрела, цела.{S} Како јој је сад изгледао јадан живот у гимназији... жив |
пробуди Аницу.{S} После се застиде.{S} Како да јој објасни то што је крила од саме себе?{S} Ип |
после сваког дана, и најзад без ње.{S} Како се Каја изгубила из њиховог друштва?{S} Откад су п |
обом.{S} Ја нисам на чисто са собом.{S} Како се то десило?{S} Ја то нисам хтео.{S} Мене сматрај |
н сјај оживљавао небесно плаветнило.{S} Како друга светлост бледи пред њим, јадна, мутна светло |
т, а она седела на кљуну према њему.{S} Како је млака вода хладила ватру њених руку, како је по |
ћану и лепо помогао старом Остојићу.{S} Како кујунџилук није више ишао, одаде се нарочито на ча |
ако олакша посао <hi>јадне мајке</hi> — како је госпођа сама себе називала — али је девојка виш |
дворишта, предахне на прагу Мале куће — како су звали то одељење — скупи сву храброст, закуца н |
на универзитет.</p> <pb n="182" /> <p>— Како бих погледала у очи Илићу! — говорила је немо у се |
есташно додаде:</p> <pb n="137" /> <p>— Како је лепо у вашој соби!</p> <p>Без размишљања, Чедом |
јче, очи да ти љубим!</l> </quote> <p>— Како је лепа наша народна песма — примети Радоје. — Про |
ављају нама и заповедају нам“.</p> <p>— Како су се чудно испуниле те готово пророчке речи — при |
у систем парламентарних влада.</p> <p>— Како? — зачуди се Вишња.</p> <p>Она је ишла поред њега |
живши руку, не говорећи ништа.</p> <p>— Како је леп тај каранфил! — поче <pb n="152" /> Илић пр |
бе стопале отскочише од земље.</p> <p>— Како је лепо овде! — рече она лагано, као за себе.</p> |
пуњавао јак мирис на јоргован.</p> <p>— Како ти се допада мој будоар ? — упита га девојка, насм |
а села — рече Зарија Чедомиру.</p> <p>— Како је он?</p> <p>— Можеш мислити...{S} Разговарали см |
</p> <p>Па као за себе додаде:</p> <p>— Како свако има достојанства; један прост радник воли ви |
сећаја, рече својој другарици;</p> <p>— Како народ погађа шта је лепо!{S} Ове бледе, уздржљиве, |
то му је испод достојанства!</p> <p>— А како се уби? — упита онај из гомиле.</p> <p>— Ето, тако |
еоград.{S} Али, ево већ неколико часова како су једно с другим, а он не успева да јој каже једн |
есрећу.{S} Тешко јој је било гледати га како иде од куће до куће, те оправља сатове, леми минђу |
розора.{S} Пријало јој је да тако гледа како зора свиће.{S} Нешто велико и утешно долазило јој |
рвозно угризање усне, кад би га слушала како објашњава Младену какво правило из математике?{S} |
кодневне егзистенције.{S} Она се чудила како је досад могла бити слепа, водити бесциљан живот, |
. и опет вам кажем: у револуцији, па ма како ви решили.</p> <p>Поднаредник тресну чизмом.</p> < |
<head>XXIII</head> <p>— Неколико година како смо се растали — рече у себи Илић кад се трамвај у |
у неком потоку два дана после битке, па како су Турци већ чували Саву, он није могао пребећи у |
оја другарица, Вишња Лазаревић...{S} Па како ми живиш, што не дођеш?...</p> <p>Млади човек, с п |
е за обе руке, и понављала:</p> <p>— Па како си ми још?{S} Па шта ми радиш ?...{S} Јеси ли се с |
му, кад спази поред себе Зарију Ристића како испија чокањ ракије.</p> <p>— Сервус — одговори му |
још више, па се, после, годинама прича како су се провели на Ђаковића љуљашци, о Сокином прсте |
овоља.</p> <p>— Ето тако — закључи — од како смо се растали, тера ме нека несрећа, све ми је по |
о читава блага.{S} Столећа су прошла од како смо населили њене обале; сваку стопу ове земље нал |
с обе стране и од срца. — Колико има од како се нисмо видели!...{S} Како си?...{S} Шта је с тоб |
Да, пиши пропало... године су прошле од како смо се растали, ја то знам — продужи Илић тврдогла |
како је провела тих неколико месеци од како су се разишли.{S} Али се не усуди, јер би онда тре |
гарици у кратко све шта му се десило од како су се растали.{S} У колико је излагао појединости, |
S} На очи јој се хватала магла.{S} Виде како се шешир скину.{S} Још један кратак <pb n="146" /> |
то, Вишња — рече јој мајка кад је виде како потаркује ватру. — Није то за тебе, не приличи ти. |
ом догодило, признати све, па нека буде како она рекне.</p> <p>У тим мислима, Вишња је прекидал |
младића.{S} Помисли да он хоће да каже како не двоји брак од љубави, или тако нешто, те пљесну |
но</hi> порекло, фине манире, да покаже како је права срећа за земљу и Матовића што је она њего |
не могу.{S} Журим се.</p> <p>Осећала је како јој је тешко у души.</p> <p>Грло ју је стезало од |
свилене, рецкасте листиће.{S} Мислио је како да врати ову љубазност.{S} Њих двоје би могли бити |
као сваки дан.{S} Другарице су говориле како се нису спремиле за овај или онај час, грдиле свој |
осмехну;</p> <p>— Не знам.{S} Назови ме како хоћеш.{S} Измењао сам све идеје.{S} Више немам ник |
исоке, нове, старе, збијене и раштркане како их само Београд може показати.{S} И та варош, са б |
сигурно има врло лепо тело, познаје се како је села.</p> <p>— Ти рече да долазиш чешће овде? — |
ђу њима.{S} Независно од свега, сети се како је једног дана изишао са оцем у поље.{S} Био је вр |
есто у цркву, горе у клисуру и дивио се како се стене секу...</p> <p>— Као сир!</p> <p>— Јуче д |
о се у прве векове земље.{S} Сазнало се како су планине рођене, како су живеле једна за другом |
еда слику једне врбе и у њој слику тице како стоји на гранчици.{S} Још цео један свет њихао се |
ли ће то ко приметити, шта ће ко рећи и како ће се све то свршити.</p> <p>— Ти си луда! — рече |
ем, материја, енергија.</p> <p>— Назови како хоћеш — једва чујно прошапта девојка — али ја осећ |
сам да би га она пољубила само да види како је то кад су бркови обријани!</p> <p>Доиста, она н |
уверити — говорила је себи.</p> <p>Али како?</p> <p>И на ово питање она одговори право, не зао |
ра, Београд, Савамала, Петко Стокић или како се оно зваше твој директор.{S} Оне знају само за в |
тан, па баба... што је златна; прича ми како је било кад је била млада, описује ми омладинске б |
ан <pb n="94" /> мозак не може да појми како та невидљива материја, то стакло, спречава њихов л |
с Радојевим очима.{S} Тада јој се учини како у њима дрхти цела Радојева душа, и збуни се.{S} Су |
"281" /> како се оженио, да јој објасни како се то десило, да олакша себи све несреће које су м |
, <pb n="201" /> као да је хтео сазнати како се те ствари догађају.{S} Ослушкивао је челични ху |
адог човека, те кад изађе од њих, осети како му се груди надимају од неког осећања непознатог, |
ну, а прстима затеже косу тако да осети како му се кожа одваја од лубање.{S} Један глас из најт |
данпут те стихове! — рече Бели, и осети како му цело тело дрхти, а на срце му наваљују разнолик |
ио краватну, погледао да ли су му нокти како треба, па одлазио на ручак, пењући се уз кратке, к |
начинити правну државу.{S} Ја се чудим како на то нисмо раније мислили.{S} Ја се смејем <pb n= |
рсник, полуцилиндер с врло уским ободом како је те године било у моди.{S} Да је још имао читаве |
е ту научио.</p> <p>Затим му паде на ум како му је једна газдарица од стана ушла у собу само у |
решења шта да јој одговори, он се питао како ће јој писмо доставити.{S} Бојао се да јој не напр |
ем министарском зету и питао се ћудљиво како ће се то све свршити.{S} Дотле је онај други Илић, |
љењу времена.{S} Колико би ствари видео како лете око њега тако у тишини изгубљених часова!{S} |
а:</p> <p>— Краљ ми је два пута изјавио како се озбиљно решио да да̑ земљи нов, либералан устав |
188" /> такође, испричати јој све онако како се догодило, све појединости, све... све... што ни |
ћу?</p> <p>Чедомир заусти да каже онако како је осећао:</p> <p>— Ја сам одсудан противник брака |
.{S} Још можда је срећна што се свршило како се свршило.</p> <p>Вишња је тако прошла, изгубила |
> а млади газда нежењен, па је све ишло како само може бити.</p> <p>Радоје је радио и ван своје |
фотографског излога спази Лазаревићеву како му иде у сусрет.{S} Она је била обучена у хаљине з |
и, размахнимо рукама, припаднимо народу како нам он припада.{S} Иначе смо роб ропства његова.</ |
арили о прозор да весело човека опомену како је пријатно бити у својој кући.</p> <p>— Шта је то |
рисан разговор, упитати своју другарицу како је провела тих неколико месеци од како су се разиш |
јући у простирку.</p> <p>У предсобљу чу како газдарица ради нешто у кујни.{S} Ухвати за кваку и |
жао ако је не известиш.{S} И онда, знаш како је, чича-Митре, треба помислити на све.</p> <p>— П |
мој Чедомире...{S} Не, то боли, да знаш како боли!...</p> <p>Он је поново прихвати и принесе је |
. — Не станујем далеко.{S} Да само знаш како ми је леп стан, па баба... што је златна; прича ми |
шал, на једној постељи познавало се још како је неко спавао, по другој је било просуто једно па |
дговорити на последње <pb n="266" /><hi>како</hi> и <hi>зашто</hi>.{S} Треба признати, Илићу, н |
ле,</l> <l>Венце виле, говориле:</l> <l>Како ћемо момке варат’</l> <l>У те ведре, ладне ноћи,</ |
жила да је поставе за учитељицу.</p> <p>Како је у том селу било празно место, поставили су је о |
је све више сласти што се ниже пада.{S} Калдрма, куће, кровови цаклили су се <pb n="83" /> под |
уном кише.{S} Под њима се белуцала црна калдрма.{S} Било је мало пролазника.{S} Из оближње кафа |
м отворена.{S} Унутра се светлила чиста калдрма, виделе се коњушнице, станови за послугу и једн |
вова видело се парче једне улице: пуста калдрма, зарасла у модро-зелену траву, два низа плотова |
и <pb n="247" /> тресле преко излокане калдрме.{S} Свет измешан, доста сељака, а нарочито полу |
у собу него је скакало око прозора, по калдрми и гранама једне оголеле липе.{S} Иза дрвета зат |
авши кораке.{S} Киша је пљуштала.{S} По калдрми се нахватале многе баре.{S} Земља се клизала.{S |
кли прозору што гледа у двориште.{S} По калдрми је играло суво и топло сунце које претходи јесе |
ке куће, додирну шимшир, проклати се по калдрми од дворишта, па замаче даље, у мрак.</p> <p>Или |
ољану у косо, прођоше једну уску улицу, калдрмисану само крајем, <pb n="156" /> украшену овде о |
акар.{S} По који зрео кестен лупио би о калдрму и измамио уплашен узвик у пролазница.{S} Београ |
а је обузе.{S} Младић је куцао штапом о калдрму и гледао преда се.</p> <p>— Узми га кад ти се д |
је стајао пред вратима и куцкао косом о калдрму.{S} Неколико мува зујало је око оба дућанска пр |
ивредних справа, уређивао варошки парк, калемио воће на рационални начин.{S} Шта више, и по спо |
вник који је оправљао, као ружу коју је калемио.{S} Његова вика није се дотицала ситних слабост |
, кад мало прехлади, свет је излазио на Калимегдан: сеоске учитељице и маловарошани који су дош |
чешао, заболело би га до срца.{S} Близу Калимегдана срете га једна група другова, Ужичани и Црн |
о себе неодређено.{S} Затим се упути ка Калимегдану, камо иду, у његовом расположењу, сви који |
ким зеленим лествицама.</p> <p>— Као на Калимегдану! — говорио је газда-Митар, куцкајући штапом |
ло је у колегијуму много нечег женског, калуђерског, лицемерног и грубо себичног.{S} Илић се ос |
е, превучена завесом од тула; видели се калупи од фесова, разне кутије са шамијама, вештачким ц |
зашле.</p> <p>Били су сами у дућану.{S} Калфа је претакао вино у магази.{S} Шегрт је стајао пре |
ирланда од разнобојне хартије, којим је калфа украсио таваницу.</p> <p>Лазаревић извуче из касе |
Остојић је био главни настојник.{S} Сав каљав, поцрнела лица, опрљена чела, а веселих, светлих, |
ходи јесењој хладноћи и влази.{S} Једна камара неисечених дрва рогушила се у сенци коју је прав |
иверзитета, где се негује она двострука камарадерија у политици и честитим забавама.{S} Ту су д |
ду није било сазидано: све сам цемент и камен, темељ широк неколико хвати, а врх од зида као ко |
електрике</hi> није се више познавао ни камен.{S} Љубав коју је Остојић уживао у чаршији окрену |
ад ње налазио се узидан крст од црвеног камена на коме је изрезан натпис: <hi>Вилина Вода 1848< |
одлазио на ручак, пењући се уз кратке, камене степенице, ограђене зарђалом оградом.</p> <p>Ста |
ка је уређивала збирке разних старина : камене стреле, римске новце, бронзано прстење које је к |
брану, заглавила своје корито одроњеним каменом, ишчупаним дрвећем, нанетим балванима, бурадима |
место блиставој светлости као од драгог камења.{S} Јата врана бунила су се по уличном дрвећу, д |
ароши од пуцњаве лагумова.{S} Парчад од камења дотеривала су до првих кућа.{S} У клисури, где ј |
људи, но и мртва природа: куће, улице, камење.{S} На сваком углу остало је нешто од ње.</p> <p |
ла се земља, побијало коље, доносило се камење, грање.{S} Радоје је био први и овде.{S} Али га |
а буба трудила се да се успење уз један камичак. <pb n="76" /> Стаде посматрати ту бубу и мисли |
> <p>Без речи, ударили су другим путем, камо су их водили младост и лепо време.{S} Дан је био ј |
ђено.{S} Затим се упути ка Калимегдану, камо иду, у његовом расположењу, сви који немају своје |
ватим такав брак у обичним приликама, а камо ли кад је у питању престо.{S} Ко би то могао помис |
на прекретници и није се могао одлучити камо да претегне.{S} Интелектуални живот је одвојен од |
</p> <p>Ишао је, као мртвац, не знајући камо.{S} У једној празној улици спази своју жену.{S} Он |
годну прилику за свој лични интерес.{S} Кампања за кампањом низала се.{S} Уносило се сувише јуж |
ку за свој лични интерес.{S} Кампања за кампањом низала се.{S} Уносило се сувише јужног темпера |
ше по цигарету.</p> <p>— Седи... ту, на канабе — рече му Вишња.</p> <p>Чедомир примети тек тада |
дужите... — рече она, па весело седе на канабе поред њега.</p> <p>Кроз чипкане завесе на прозор |
р се врати у дубину салона, сурва се на канабе, притиште јако обе слепочнице, које су биле као |
примети тек тада једно кожно, старинско канабе у сумраку собног угла.</p> <p>— Седи ти... ти си |
а одвоји и, једним покретом, диже се са канабета.{S} Тај покрет је био тако снажан, да она поср |
на белу руку, спуштену лако на ивицу од канабета.{S} Спусти своју уздрхталу шаку на ту руку, на |
између њега и девојке.{S} Он се сроза с канабета као кривац.{S} И заронивши главу у крајеве дев |
Само је био незграпан са својим великим канабетом, нешто суморан са тешких завеса које су стаја |
ког суџука.</p> <p>Откако Матовић поста кандидат за министра, седељке после ручка бивале су кра |
едомира, његовог загрљаја и оног бесног канкана пред толиким светом, није је остављала.{S} Глас |
спрженом, смрдљивом травом, разлупаним кантама, трулим хартијама и осталим сметлиштем које је |
тојали су џакови кафе, пиринча, шећера, канте гаса, једно буре зејтина са мерилицама обешеним о |
шта у касарну.{S} У вече, један чича, с кантом петролеума и кутијом палидрваца, обилази варош и |
ине.{S} О багрењу опет бојаџије обесили кануре бојене и небојене вуне, а месари кожице суве и с |
о породицама ближе Двору и министарским канцеларијама.</p> <p>— Краљ се верио! — дочекала га је |
ма, које се данас виде само по државним канцеларијама.{S} Према постељи, у венцу од тепсија и ш |
их људи прави бедне, глупаве, непоштене канцеларијске слуге, чији је живот празан и пуст колико |
а плате две хиљаде, отвориће адвокатску канцеларију...</p> <p>Илић је прекину</p> <p>— А откуд |
појављујеш међу нама као усијана глава, као сабласт из старинских романа.{S} Ћифте веџбају свој |
а поздраве, а деца се загледала у њега, као у чудо.{S} Недељом и празником свет <pb n="174" /> |
сам растао са̑м, ненагледан ни од кога, као дивља травуљина.</p> <p>Само је Матовић заборављао, |
ничар се трже.{S} Пространа, тиха туга, као зимњи дан, рашири се изненадно по његовим грудима.{ |
склон свима слабостима простог народа, као да су у њему васкрсавали <pb n="3" /> претци његове |
е била кадра да скочи на дрског човека, као мачка.{S} Али кад би се растали, она је претресала |
.</p> <p>Изненадно, без икаквог узрока, као што се то дешава код нервно раздражених људи, обузе |
ену њему на вољу.</p> <p>Она је лежала, као дете, изваљена на његову мишицу.{S} Прамен плаве ко |
даше га кроз сузе, као да га је жалила, као да је жалила себе, као да је жалила њих обоје.</p> |
би му се из груди, а глава му клонула, као да је неког дуго грлио, љубио.</p> <p>Кад би се Виш |
у се чули ти удари који звоне као жеља, као чежња.{S} Усред Београда који је дотле познавала: с |
афанских столова, по суседним авлијама, као да су и оне хтеле побећи од куће.{S} У салону су ос |
ме власти и да је држи у својим рукама, као тврдица златнике, и да се свети, да руши, да обара. |
орила најпријатније о разним ситницама, као са правим пријатељем, као да се ништа није <pb n="1 |
његово срце уздрхтано лупало у грудима, као да се дешавало нешто што ће изменити цео његов живо |
ш може наћи само по забаченијим селима, као неким чудом сачуван од укрштавања с туђинцима, прет |
бвијене димом, сенкама и супротностима, као у сну.</p> <p>Главна стаза разређивала се.{S} Шетач |
уцањ, јачи од топа, страшнији од грома, као да се земља прецепи.{S} Ускоро затим залупа улицом |
а те извињавам.{S} Ти си овде слободна, као код своје куће.{S} Немаш чега да се женираш.{S} Тет |
{S} Рамена се видеше округла, заобљена, као извајана.</p> <p>— Извол’те — рече кад отвори врата |
ору, као овај глумац што је играо Кина, као овај бакалин што је увозио вагоне кафе из Бразилије |
Илић запросио Белину руку и да је она, као мајка, дала свој благослов, па је погледа подозриво |
оцније, она је избегавала ова миловања, као да је осећала да се цела љубав не састоји од пољуба |
рисутни.</p> <p>Не чу се реч објашњења, као да све обузе језа од нечега кобног, надприродног.{S |
на прозорска окна, на затворена врата, као тица која је тражила да се спасе.</p> <pb n="195" / |
лаћа стан.</p> <p>— То је велика рента, као мираз од педесет хиљада — говорила му је самоуверен |
енице старинске зграде, кад Илић заста, као задржан нечијом снажном руком.{S} Иза првог угла по |
, један по један крај, знаменита места, као у албуму.{S} Сети се Чедомира.{S} Доведе га у везу |
округао у томе тренутку, мек, треперав, као да се одваљивао <pb n="72" /> од самог срца. — Ја м |
је, боје се.{S} Па опет се деси кадгод, као овај пут, о покладима, на тефериџу, патарицама, <pb |
да га је жалила, као да је жалила себе, као да је жалила њих обоје.</p> <pb n="161" /> <p>— Ми |
ене паре, па, вртећи се око самог себе, као утвара, полети уз воду, промакне гвоздени мост и из |
изгубила.{S} Затим се окрену око себе, као човек који губи равнотежу и тражи да се за шта ухва |
е, прочитавао прибелешке, писао изводе, као сваки ђачић.</p> <p>Као што се предвиђало, свршио ј |
мисли и сад <pb n="248" /> да у њу уђе, као у свој дом.{S} Неколико младића стајало је око врат |
зу.{S} И суза за сузом поче да се ниже, као ђердан, низ образе девојкине, лагано, коврљајући се |
же његову главу и гледаше га кроз сузе, као да га је жалила, као да је жалила себе, као да је ж |
на визија младе девојке васкрсавала је, као митолошке тице из пепела.{S} Боле (!дуго о) га хиља |
е светлост, знање је моћ — понављао је, као аргумент, ту реченицу, коју је случајно негде начуо |
заборави су му пријали.{S} Остављао је, као сви слаби људи, времену, каквој повољној прилици ил |
упути право преко њива.</p> <p>Ишао је, као мртвац, не знајући камо.{S} У једној празној улици |
која га гони, као живот који му остаје, као он са̑м.{S} Окрену се од улице с тврдим решењем да |
што је увозио вагоне кафе из Бразилије, као овај у ћошку... с великим носем што тера мртвачка к |
опљеним у наш свет.{S} Плава маст није, као по обичају, ублажавала бујицу здравља, којим је дев |
аве.</p> <p>Сањала је да су ишли пешке, као у селу.{S} Било је у сватовима много света, где је |
маглом црне косе.{S} Из ње су светлеле, као две звезде, две хитре зенице, које нису биле тачно |
<p>Вишња се стресе.{S} Образ је заболе, као да ју је Чедомир ујео.{S} Она се диже нехотице и ре |
боже, па да ми дете остане без спреме, као сироче — бранила је госпођа те трошкове пред минист |
о име и уништити таште човечје спомене, као и многима другим.{S} И млади човек осети се крив шт |
ила зелена, а сад се белела од прашине, као да никад није била бојена.{S} Студент обриса пажљив |
иле глупака.</p> <p>Девојка стеже усне, као да тражи снаге, па настави;</p> <p>— Кад сумирам св |
ла изгледале тако далеке, бледе, ситне, као да се нису њој десиле, већ их чула из прича, из про |
еке, наивне мисли по мало меланхоличне, као <pb n="153" /> што је свака чежња.{S} Хтеде отпочет |
у њену свемоћ, замишљао ју је као море, као ваздух, нешто пространо, благословено, опште, свачи |
с мирним угаситим очима појављивало се, као каква сиренска утвара, на свакој окуци од пута, на |
роз цело тело, да јој и колена задрхте, као кад је читала забрањене књиге.{S} Једва је чекала д |
ни ми се она као неко надприродно биће, као светица, непознато божанство.{S} Наши песници певај |
уста јој је навирало једно слатко пиће, као грех.{S} Помрчину замени блесак јаке светлости.{S} |
јда: несрећан си као све ове пропалице, као овај официр што је био на румунском двору, као овај |
мрак у виду танке, прозрачне измаглице, као фине свиле, која је благо и видљиво дрхтала.{S} Пла |
о шум Београда који се будио пред вече, као одахнувши после великих врућина.{S} Прозори су глед |
с зима, и она се журила школи све више, као да ју је тамо чекао лек тој грозници.</p> <p>У школ |
вати књигу, баци је у угао иза себе, и, као да је хтео утопити своје мисли, он се предаде загрљ |
другом створењу.{S} Окрену се по соби, као да се бојала да не буде примећена, па се опет загле |
греја му образе.{S} Пред њим се појави, као у магли, Белина глава, са осмехом размаженог детета |
име, поче да копа, па се онда заустави, као да виде да је то узалуд, наслони се на дрвену држал |
и џепних часовника, па све куца и ради, као да у радњи има стотина срца и душа.{S} Марке су бил |
имнастички корак или каскало господски, као да вози краљевски брачни пар.</p> <p>— Арап!{S} Ара |
ако за један тренутак, чврсто загрљени, као да су хтели задржати срећу коју су нашли.</p> <p>Из |
сина учини му се као авет која га гони, као живот који му остаје, као он са̑м.{S} Окрену се од |
pb n="308" /> и покуша да поново заспи, као дотле, мирно, не мислећи ни на шта.{S} У једном тре |
кадгод је имао посла с писаном ствари, као да је знао читати и писати.{S} Он је на тај начин д |
бразују поточићи ; вода струји, жубори, као музика.{S} Звона звоне.{S} Носе се бардаци ракије.{ |
лско сунце пржило је београдске голети, као да је сијало из пакла.{S} Илић је имао стан, управо |
ли су други, па трећи, брзи, дурновити, као неке фантастичне животиње.{S} Језовите сенке прекри |
у главу и није хтео за длаку попустити, као да би се огрешио о један принцип.{S} Он је био сув |
сад оставља...</p> <p>— Без једне речи, као да нисам жива! — размишљаше девојка, повукавши се и |
ио из џепа велику мараму за један крај, као заставу, брисао нос на сав глас и хвалио одличну ку |
та о овом узбуђењу које је рило по њој, као грех.{S} Најзад се охрабри и рече:</p> <p>— Шта ти |
ву.{S} Не, изгледало му је то пазарлук, као да тргује са кожом свог <pb n="26" /> рођеног оца.{ |
и на прво место...{S} Прописан програм, као што рекох.{S} То је што сам имао да вас посаветујем |
би се у својој соби, сам... ужасно сам, као у гробу.{S} Тада би бацио књигу, коју је дотле држа |
им ситницама, као са правим пријатељем, као да се ништа није <pb n="136" /> десило.{S} Други пу |
{S} Лете две беле тице једна за другом, као два добра друга; пуче пушка; једна од њих опусти кр |
веде са самим собом.{S} С пуном збиљом, као да то само од њега зависи, покуша да од те две дево |
том тренутку, наго и покривено платном, као и Вишњино, почивало на мермерном столу у хируршкој |
бављала с њима, они се забављали с њом, као да он није постојао, као да га никад нису видели.{S |
ар, скоро физичка, и он је терао пером, као да броди морем начињеним од самог миља и заноса, па |
пази такође и заклони лице оним цветом, као да је хтела сакрити руменило које јој заплами образ |
— Чујеш ли њено тихо жуборење, њен шум, као уздах простран и благ?{S} Да ли се и теби чини да н |
ога и позна, чини јој се далек, хладан, као окаменотина.{S} Ено Гаврила Петровића, вуче пет кил |
бављали с њом, као да он није постојао, као да га никад нису видели.{S} У њему се појављивала љ |
ека као онај часовник који је оправљао, као ружу коју је калемио.{S} Његова вика није се дотица |
у, пада у грозницу пожуде.{S} Подивљао, као звер што погледа своју жртву пре него што јој доврш |
н то призна, и осмејкиваше се стидљиво, као да је тражио опроштај што је сиромах.{S} Вишња не з |
оморина, тежак, загушљив ваздух, прво, као најнежнији, умиру владари и чланови династије..."</ |
атовићка је одлазила такође, и то брзо, као да је виле гоне, а враћала се тек у вече, пуна ново |
ако једног дана, кад је Чедомир пратио, као увек, Вишњу од Кајиног стана до њене куће; он се оп |
о му се као да га је цео свет напустио, као да му нема најбољега што је имао.{S} То осећање про |
да одговори.{S} Оно га је дирнуло јако, као сва њена писма, па може бити и више.{S} Јер се беху |
иног буквара.{S} Школа му је ишла лако, као вода, како се то каже у Ваљеву, Кад би учитељ испри |
ека да је нестане, да се истопи полако, као комад леда.{S} Чедомир ју је узео за обе руке, прив |
и јаз.{S} Притиснуо радник, мила мајко, као мрав.{S} Сева будак, а онај кујунџијин настојава и |
њивале су сељачке комисије тако високо, као да је њива засађена смоквом и бадемом.{S} Једна лип |
и облаке.{S} Оно се указа светло, бело, као растопљено сребро, и <pb n="74" /> још високо над з |
неко; изгледа као да је гробље оживело, као да су мртви малочас устали из гробова, да још не зн |
и начин, загрли их обоје и рече весело, као да је наручивала нову хаљину:</p> <p>— Нека сте бла |
.{S} Матовићка је имала развијено тело, као у жандарма, крупну главу, црне веђе, круто држање, |
— Како је лепо овде! — рече она лагано, као за себе.</p> <p>Сунце је завијало својим сјајем тих |
.{S} Кратка летња ноћ дизала се лагано, као магла, и откривала широк шор, пун отврдлог блата, н |
њихово опасно пиће, свесно и прибрано, као пијаница по занату.{S} Она је сматрала пољупце као |
причала Илићу брзо, без везе, задихано, као да је онај младић Краљ Отац или неки активни полити |
раног мужа; чекала их стрпљиво, хладно, као да није жена.</p> <p>Било је пролеће кад је дошла у |
, полуоткривена и дишући дубоко, жедно, као да се подавала млаком ваздуху који се завлачио под |
говођа у варошкој штедионици, слободно, као да је у механи;</p> <quote> <l>Ој убава, убава дево |
е то посвећено цвеће тако силно, чудно, као да се доиста из њега излива дах неког надприродног |
едале из својих дупља нешто унезверено, као да је душа стално у послу, зенице грозничаве, занес |
ој је текао готово спокојно и монотоно, као оближњи поток, што је милио поред школске баште.{S} |
догађај с Чедомиром у њеној соби мирно, као на неки давни несрећни случај.{S} Нека топла нада, |
ање за свадбу у кући Матовићевих мирно, као да се то тиче неке сасвим друге личности; радознало |
иза врата лагано, нечујно, неприметно, као привиђење које се расуло.</p> <p>Чедомир се врати у |
рост и достојанствен.{S} Све беше лепо, као дотле.{S} Тек што му се учини да се Овчар и Каблар |
седео на крми и терао чамац врло добро, као да му је то <pb n="244" /> занат, а она седела на к |
зи; централа се подиже, и ја ћу ускоро, као онај класични песник, који је поздравио проналазак |
{S} Гледају једно друго хладно као сто, као столицу.{S} Једном нису читав месец проговорили.</p |
орена, хајде у природу!</p> <p>Чедомир, као добар Словен, прими радо овај изговор да не ради ни |
твених очију, и обујме нас тек кад нас, као неко фино вино, преваре својом лакоћом и сласти, па |
И ја вам кажем — удари гласом Матовић, као да држи предавање — истину не треба крити; треба је |
Илићу, врло срећни...</p> <p>Али Илић, као и сви људи који траже од своје судбине више него шт |
онио као труба војске која иде у помоћ, као поклич на освету, на буну.{S} Што му се допадало у |
ка, повукавши се из трема у своју собу, као рањена тица.</p> <p>Ту је било врло мирно.{S} Чуо с |
аздрљеног грла.{S} Она је губила главу, као гуска коју појуре са две стране.{S} Неколико корака |
ћа.{S} Он је постојао овде, у Београду, као тамо у Чачку... кад је била мало дете и кад се моли |
као лекар који има да постави диагнозу, као философ који се користи туђим искуством.{S} Тај чов |
куша још једанпут.{S} Она затвори шаку, као да стеже нешто тврдо; затим је отвори полагано, па |
ео свој дотадањи живот као једну слику, као једну представу.</p> </div> <div type="chapter" xml |
ом безазленошћу у једну утврђену тачку, као у неки сан, и хтеле рећи:</p> <p>— Да дивног сна!{S |
ати издржавање све док не свршиш школу, као и мени удовички ужитак.{S} А кад свршиш школу, шта |
Он не зна ништа о мени, а ни ја о њему, као да смо туђини.{S} Свакако ми замера јер не зна разл |
о; затим је отвори полагано, па изврну, као да просу остатке, прашину, пепео.</p> <p>— Не говор |
тину.{S} Девојка је грицкала доњу усну, као да је хтела савладати изненадну жалост која је обуз |
ј официр што је био на румунском двору, као овај глумац што је играо Кина, као овај бакалин што |
кике на темену и управи поглед прозору, као да је хтео себи дати рачуна где се налази и шта се |
је тражио мало светлости на свом путу, као што морнар тражи звезду изнад узбурканих таласа, не |
здрава, и он је њоме махао по ваздуху, као да би боље доказао оно што је говорио.{S} Престао ј |
т посматрала рит, Дунав, светао ваздух, као да је тражила две беле тице.{S} Њихови погледи се с |
разболе и умре.{S} Овај народни борац, као и многи други, доживео је пред смрт велика разочаре |
ажаре, па онда у кућу, али испод ока... као да га се то ништа не тиче.{S} Редови, млади момци у |
треба да се бојиш јесте да не будеш... као ја, несрећна за увек.{S} И упамти, свет је врло зао |
Човек се ту осећао добро <pb n="140" /> као у топлом гнезду.{S} Дубока тишина је повећавала чар |
уге личности; радознало, <pb n="201" /> као да је хтео сазнати како се те ствари догађају.{S} О |
ве, занесене, нестрпљиве, <pb n="62" /> као у неког свеца и очајника у исти мах.{S} Ова врста с |
говоре ти о људима само <pb n="283" /> као о одвојеним типовима; у њима не постоји Јуче, Данас |
права љубав је за њу била забрањена.{S} Као сви људи здрави и природни, она се бојала свега што |
стајала Вишња у ноћној кошуљи, боса.{S} Као ван себе, гледала је своју слику, слику не ње, него |
тинског пристаништа укрцава на море.{S} Као гимназист другог разреда прочитао је Одисеју, велик |
потребу да се поново почну послови.{S} Као што видиш, штета је да новац лежи зазидан у темеље. |
их доглавника који су га изневерили.{S} Као прво што се очекивало, била је амнестија политичких |
олико колико му човек да̑ вредности.{S} Као што видиш, нешто релативно...{S} Доиста, ничега сиг |
а свему, а највише према себи самом.{S} Као на слици, он је видео цео свој живот, целог себе.{S |
штати под казном да се не преврнемо.{S} Као што не можемо неговати поморанџе по Авали, тако се |
осећања испуњавала је сад њену душу.{S} Као врхунац свега, била је нестрпљива жеља да напакости |
као колски пут.</p> <pb n="229" /> <p>— Као Себастопољ! — говорио је пензионисани казначеј.</p> |
дивио се како се стене секу...</p> <p>— Као сир!</p> <p>— Јуче да сам умро — говорио би какав с |
и са уским зеленим лествицама.</p> <p>— Као на Калимегдану! — говорио је газда-Митар, куцкајући |
творене ране.{S} Међутим, Вишња, здрава као планинска биљка, освести се брзо после првих дана о |
лепша.{S} Зрела трава злати се, прелива као свила.{S} Међу травкама назире се разнолико цвеће.{ |
ју сусетку.</p> <p>Девојка поцрвене сва као да ју је неко ухватио у нечему недопуштеном.</p> <p |
е одобрила краљев поступак, схватила га као скандал и поднела оставку.{S} Председник кабинета, |
е тиче.</p> <p>Ова издаја сна заболе га као удар у срце.{S} Он се диже с клупе, прође стазом и |
} Колико пријатних мисли опколило би га као гомила правих пријатеља!{S} Љубазна познанства, лас |
но изабрано место.{S} Она долази у њега као стара познаница.{S} Њу чекају многи познаници.{S} З |
опнео; на сваком гробу по неко; изгледа као да је гробље оживело, као да су мртви малочас устал |
але влада у свима пословима.{S} Изгледа као да у целој земљи постоји као осећање општег банкрос |
е брујање таласа револуције.{S} Изгледа као да идемо у сусрет новог хаоса.{S} Шта се дешава међ |
димњаком од стругаре, па димњак изгледа као пресечен, једна му половина виси у ваздуху.</p> <p> |
мељ широк неколико хвати, а врх од зида као колски пут.</p> <pb n="229" /> <p>— Као Себастопољ! |
ноге, развијене сапи, мали трбух, длака као свила.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — викали су умиљато |
јер је Радоје волео људе, волео човека као онај часовник који је оправљао, као ружу коју је ка |
нце, она се учини младићу слатка и мека као та воћка коју му је нудила.</p> <pb n="13" /> <p> О |
} Из планинског склопа избијала је река као из неке чељусти.{S} Иза њих је била варош: један ши |
њом се указа гомила света, тако велика као да се скупио народ са целе планете.{S} Сви су је гл |
н човек, виши од ње.{S} И млада девојка као да је хтела узети у одбрану свога новог познаника, |
пића посрнула, па продужила пут порока као свака пијаница.{S} Тако је пре неку годину и свршил |
да се изви из Милевина грла песма гипка као та река:</p> <quote> <l>Ој Мораво, моје село равно, |
уза у тој прозрачној сивини причињавала као какав велики божур у некој чудној земљи гатки.{S} К |
свећеног апсолутизма и на народ гледала као на гомилу геака.{S} Јован Матовић, који је био сиша |
силно да је његова философија изгледала као последња реч науке.{S} Дарвин је био Илићев изабран |
а се измицала јави, она му је изгледала као бајка коју му прошлост црта у игри пролетњега сунца |
ина се срушила.{S} Она се збиља осећала као човек који је био заспао у неком напредном граду, п |
е мађије.</p> <p>Доиста, она се осећала као очарана.{S} Илић јој се чинио тако близак, тако при |
о њен муж, о њој самој.{S} Она је зрела као зрела воћка, невина као дивља ружа.{S} Зима је попу |
рашњи глас. — Ти си дошла у њега весела као срна, <pb n="243" /> побегла си с ишчупаним срцем.{ |
аво писмо.{S} Па ипак, та су писма била као <pb n="89" /> небесни дар, на тим врућинама; она су |
лете њен најлепши оквир.{S} Она је била као створена за нормална осећања жене.{S} Све је било т |
имала бело лице с кожом која се чинила као постављена једва приметним руменилом.{S} Очи су јој |
ак.</p> <p>Мајчина болест јој се чинила као казна.{S} Њено, већ рањено, срце стезало се од бола |
е зауставио у мору отвореног плаветнила као санта леда.{S} И по околним кућама било је доста св |
љастом лицу.{S} Десна му је рука висила као мртва; свакако је била парализована.{S} Међутим, ле |
у животу једном речи.{S} Машта је ишла као на крилима.{S} Кад се дође већ до немогућности, мла |
корака унапред јер се живот не понавља као што се ни јучерањи дан неће вратити никад.{S} Гледа |
ла свога драгана, тога човека са ногама као у роде, с претенциозном <pb n="311" /> главом и пре |
и господин, с нешто раскораченим ногама као да још носи гвожђе, десно његова госпођа, лево Чедо |
ашу земљу, држи је моћним својим жилама као нераздељиву целину, струји кроз њу као њен крвоток. |
су тачне.{S} Ти се појављујеш међу нама као усијана глава, као сабласт из старинских романа.{S} |
во обучени сељаци трапали су у опанцима као посред села.{S} Тек, коњски трамвај замењен је елек |
а супротност: мали, крутуљаст, са очима као у миша, она би желела да се и њему допадне, јер је |
ајања, нека необјашњива бојазан, хладна као језа.</p> <p>— Свуда!{S} Свуда... само не у Београд |
брзо се трже, њена рука била је хладна као мртва.{S} Он је поново прихвати и принесе је к срцу |
тео је рећи — <pb n="73" /> „једна жена као што си ти, тако учена у својој простоти, тако прост |
S} Она је зрела као зрела воћка, невина као дивља ружа.{S} Зима је попусти.{S} Њени се образи з |
против освештаних <pb n="296" /> истина као против неког интелектуалног апса.{S} Шта је та Дарв |
ид Јелице.{S} Пратила га чамотна тишина као сенка.{S} По дијамантском ваздуху вијало се неколик |
то је ваша лична ствар.{S} Мене се она као директора не може да тиче.{S} Државна служба долази |
је се нећу нагледати.{S} Чини ми се она као неко надприродно биће, као светица, непознато божан |
> <p>— Шта ли ради служавка? — рече она као за себе, па повири у предњу одају.</p> <p>Кад се ок |
, са белим именом, представи му се црна као гробље.{S} Доиста, светиљке нису биле још упаљене, |
је куће, а морао је сносити пребацивања као да се њему учинило не знам какво добро.{S} Његова ж |
одврати му жена. — Дошла Ката данас, па као да се у црно завила, плаче, суза јој сузу не стиже. |
е Илић — прочитај ову вест...</p> <p>Па као за себе додаде:</p> <p>— Како свако има достојанств |
— задовољна у сваком случају.</p> <p>Па као да хтеде уверити себе, потврди:</p> <p>— Зашто да н |
га и девојке.{S} Он се сроза с канабета као кривац.{S} И заронивши главу у крајеве девојкине ха |
лона, излишних ствари, за шарање живота као ускршњих јаја, нешто чега се човек може одрећи у св |
бо, у којем се видела само понека ласта као црна звезда.{S} Усред мртве тишине у атмосфери, на |
човечанства је састављена од контраста као човечији живот: супротности између разних народа и |
ротињу.{S} Лазаревићева је остала чиста као кап росе, и чекала будућност и изабраног мужа; чека |
кавши ово, она погледа значајно у Илића као да је хтела сазнати какав су утисак учиниле на њега |
је плаветнилу пловило неколико облачића као прамење од памука.</p> <p>Илићу залупа срце кад вид |
обитавати породица једног мањег трговца као и једног бољег радника: ништа у њој није давало ути |
ов, прасе на ражњу...</p> <p>Она устрча као девојчица уз двориште.{S} У салону се запали велики |
ечити сиромах.{S} Блед и озбиљан, мршав као авет, са занесеним очима, Зарија је лутао по живом, |
ирали се дебели теписи од лишћа црвеног као бакар.{S} По који зрео кестен лупио би о калдрму и |
p>Прође један тренутак, тих, мучан, дуг као вечност.</p> <p>Нико не рече ништа.</p> <p>Бела је |
ате!... чу се отуда њен глас, јасан сад као од чистог метала.</p> <p>— Нису много родиле ове го |
прасади, вина, књига.{S} Дан нам прође као сат, а сат као минут.{S} И ја се само Богу молим да |
ају да се задиркују.</p> <p>— Хладна је као тестија! — рекао је о њој једном неко иза њених леђ |
<pb n="218" /> су јој главу, мучили је као нешто живо, гушили, давили.{S} Језа ју је подузимал |
бојте се, не бежите од живота; с њим је као и с пливањем; научи се кад куражно оставимо плићаке |
оград је велики, мислила је тада, он је као море: путеви су безбројни, живот шуми, таласа се, с |
д, који се ломио преко три брда, био је као створен за поверљиве састанке.{S} Неколико корака о |
у прилог његове себичности, тумачио је као да је управљен против њега: било да она не дође на |
ало срећу у очевој кући, обележавало је као повреду тога закона њен потхват да сама извојује св |
расположени, измешани.{S} Изгледало је као да су сви српски сталежи послали овде по кога свог |
ањег ветра.{S} Све око њих изгледало је као да се унело, упило у неко надземаљско задовољство.< |
, веровао у њену свемоћ, замишљао ју је као море, као ваздух, нешто пространо, благословено, оп |
из политике, о народу, задацима Србије као државе и земљорадничком осигурању, о којем је писао |
ранчицама.{S} То је ивањско цвеће, боје као восак.</p> <p>Друштво загази у ливаду.{S} Иза ногу |
љкама штрче очајни дивљи каранфили боје као вино.{S} И мириси су разни: на печен хлеб, на јагод |
Ево овде у равници, где се киша очекује као благодат небесни, Морава треба да се разлива у мног |
е склиза на под.{S} Девојка подиже руке као да се предаје цела безбожном привиђењу које се јављ |
које су у тренутцима живости изгледале као да хоће да искоче из главе, обучен нешто немарно, с |
уморан са тешких завеса које су стајале као прилепљене уз прозор, и са одсуства присних ситница |
на својој луши.{S} Његове очи су гореле као жишка у дувана.</p> <p>— Наш народ треба просветити |
му представљали Вишњино место, те биле као један део њен и миле младићу као крајеви раја.{S} О |
тиште јако обе слепочнице, које су биле као да хоће да прсну, а прстима затеже косу тако да осе |
е? — освести се она, и скочи са постеље као да се брани од нечијег насртаја.</p> <p>У соби је б |
е око ње, обузимале је против њене воље као искушење, и девојка би се стресла од неке слатке, н |
махунама, које су висиле на све стране као фантастичне ресе.{S} По земљи се протезале леје лук |
се налазила једна постеља, од ораховине као и сточић, пространа супружанска постеља, претворена |
прсима нису се чули ти удари који звоне као жеља, као чежња.{S} Усред Београда који је дотле по |
о јој запаљене образе и лепио њене усне као шећерлема.{S} Кад се спремила за школу, видела је д |
н живот био дотле празан, недостојан ње као човека.</p> <p>Код куће ју је чекала хладна вечера |
корачала крупно; сукње су летеле око ње као мантија у попа.</p> <p>Вишња се добро осећала на Ве |
уносила му је у крв пенушаво одушевљење као од неког јаког пића.{S} Стога је Чедомир редовно по |
Те ствари су биле дотле далеко од Вишње као и сибирска поља.{S} Оне су је одмах заинтересовале, |
сматра да је вечито, а које живот распе као плеву!</p> <p>Поред њих прохукта један воз</p> <p>В |
главни стубови скрхали <pb n="6" /> се као од стакла.{S} Краљ се сад, природно, обраћао народу |
реме кризе, млада студенткиња показа се као најизвежбанија нудиља.{S} Три дана и четири ноћи ни |
човека!{S} Људска повесница развија се као разнолик, чудан, изукрштан призор.{S} Обичаји, вере |
укоснице.{S} Миришљава коса просула се као талас по њеним раменима.{S} Из хаљина у нереду пров |
је опијала, слике у глави обавијале се као паучина; у крв улазила грозница нестрпљења; она дот |
а.</p> <p>Два млада створа погледаше се као два злочинца.{S} Отворише уста да нешто рекну, али |
, кад дођоше до њене куће, раставише се као стари пријатељи.</p> <p>Од тог доба звали су се по |
шла на та непосвећена места, смешећи се као дете.</p> <p>У тим приликама дошло је Илићу прво пи |
p>Илић се у почетку снебивао, осећао се као на терету, на сметњи.{S} После се навикао.{S} У ста |
м и строга.{S} Њеном пратиоцу чинило се као да ти кораци не додирују земљу; украшена многим усп |
том прецветалог јасмина.{S} Учини му се као да га биста посматра упорно.{S} Не могаде издржати |
еђоше опет на професора.{S} Учини му се као да чује отварање апсанских врата, читање указа о по |
омир задрхта.{S} Та кљусина учини му се као авет која га гони, као живот који му остаје, као он |
њеног милог присуства.{S} Чинило му се као да га је цео свет напустио, као да му нема најбољег |
би сијали су испод румене, свеже губице као дрво под покислом кором.{S} Зграда Велике Школе бац |
црња од очију, окружавала је њено лице као талас.{S} Њено данашње одушевљење давало јој је изр |
а по занату.{S} Она је сматрала пољупце као шећерлему, пуцала језиком и тражила још, још, још.{ |
р, да раширимо <pb n="43" /> своје срце као дрво своје олистале круне, да се и ми страсно забор |
ва слава, пред њима, бледи и губи се, и као што би радила мајка, глас целог народа их љушка у њ |
да их је хтела сакрити; болеле је.{S} И као да се хтела отрести тих осећаја, рече својој другар |
ега налетише црне мисли као осице.{S} И као да се хтеде одбранити од њих, он поново обгрли погл |
н се морао допадати тој госпођици.{S} И као код свих природа које мисле право, које не рачунају |
знати крај где би почео нов живот.{S} И као да хтеде остварити овај сан, он се обрати девојци, |
начеј.</p> <p>Река стешњена, пенушава и као зауздана, пробијала се још кроз отвор на средини.{S |
је гледао својим чудним сјајним очима и као да се питао да она не тера шалу.</p> <p>— Девојачка |
јући у њега већ у један кут од салона и као враћајући се с неког далеког пута, по којем је њего |
пе, опкољена милионима ситних капљица и као контраст старом, раскаљаном Београду.{S} Он ју је ј |
/> посматра њу и њен венац са жаљењем и као хоће да јој каже:</p> <p>— Тако ћеш и ти свенути, н |
оје шарене главе, брујале једва чујно и као да су јој давале неки знак, звале је к себи.{S} Тад |
.{S} Али, на пола собе, она се заустави као задржана једним грчем.{S} Пред њом је лежало наго, |
реба...</p> <p>Овде се Остојић заустави као опоменут једном унутрашњом примедбом, једним од они |
рућина би још јача.{S} Сунце се не види као да се растопило по целом небу, па жеже.{S} Нигде ти |
к је одјекивао потмуло по празној одаји као нешто живо и претеће.</p> <p>Он побеже из куће.</p> |
е тако прошла, изгубила се у провинцији као и у његовом спомену.{S} Што је онда толико наваљива |
ност годинама службе.{S} То су они који као ђаци добијају места по Скупштини, разним министарст |
— додаде Илић — за мене брак не постоји као питање.</p> <p>Бела рђаво разумеде младића.{S} Поми |
S} Изгледа као да у целој земљи постоји као осећање општег банкроства.</p> <p>— Милисав је анар |
тина је била посадила нешто дрвећа, али као што је то обичај, дечурлија и пуштена стока поломил |
зграде.{S} Иначе, зидови су се светлели као подмлађени на пријатној пригревици.</p> <p>— Много |
трецну од додира: његови прсти су пекли као у грозници.</p> <p>Тек после дуге ћутње, уста се от |
ст</hi>.{S} На њега налетише црне мисли као осице.{S} И као да се хтеде одбранити од њих, он по |
или поред његових очију весели и шарени као сватови, и губили се у ноћ преживелих година.{S} Пр |
јкивао у изненадној и пролазној топлини као старац који се напио добра вина.{S} Вишњу пак је бу |
ској трпези, па која вајда: несрећан си као све ове пропалице, као овај официр што је био на ру |
не дође, Зарија, ако будем морао живети као сваки други...</p> <p>Младић извуче један џепни бул |
сти тако, остати маторе девојке, умрети као те муве ако им не отвориш прозор.</p> <p>Зарија пре |
војка борила да се код своје куће осети као код своје куће.{S} Она је била изашла из уског живо |
понова лепа.{S} Хтела ју је поздравити као Бранко: „Београде, мој бели лабуде!...{S}" Београд |
ле и уступиле место блиставој светлости као од драгог камења.{S} Јата врана бунила су се по ули |
свој велики бео цвет.{S} Љутићи су жути као очи у мачке.{S} На мршавим петељкама штрче очајни д |
ког цвећа.</p> <p>Радоје хтеде јаукнути као рањено живинче, али бол девојке коју је волео би ја |
палили по прозорима блудели су дрхтећи као душе прогнате из раја.{S} Пусти простори, по којима |
ше ситна, јесења киша, већ млаки пљусци као усред лета.{S} По околним планинама образовали су с |
ћи ми је роваш.{S} Мој ма̑л се развлачи као да је Алајбегова слама.{S} Деца <pb n="235" /> су м |
рочитао толико књига, сипао стране речи као лавину!{S} Она није умела тако говорити, наћи у тре |
ле мајчине: црне, живе, маслинасте, очи као у неке лепе животиње.{S} Коса, још црња од очију, о |
младића, па после спусти главу и доврши као по дужности : — Наша модерна жена изостала је далек |
уди, на тело.{S} Осетила је тај загрљај као жив.{S} Свест јој се губила.{S} У ушима зујала благ |
.{S} Црте на лицу одебљале.{S} Врат јој као кифла.{S} Нешто мирно, спокојно и задовољно дисало |
ајало је око врата.{S} Изгледали су јој као деца.{S} Она се предомисли, окрену главу и продужи |
ица и подрума без окана био је туп мрак као из гробнице.</p> <p>Илић стеже срце и упути се лага |
и продужи даље.</p> <p>Имала је утисак као да лута по неком напуштеном месту: све је ту, куће, |
} То је што сам имао да вас посаветујем као млађег колегу... ви разумете?</p> <p>— Не разумем — |
ео се један крај вароши под небом сивим као миш.{S} Београд се удаљавао све више.</p> <pb n="20 |
вници школа и секата изгледају пред њим као муве окамењене у ћилибару.{S} Ми не знамо где идемо |
— поново се наљути муж. — Ја ти говорим као мајци, а ти тераш шегу...{S} Каква свадба!{S} Тај м |
на зграда у источњачком стилу, с кровом као звезда, широком настрешицом, изолученим прозорима, |
раније обилазили далеко професоров дом као место нечастивих.{S} Јован им је опраштао великодуш |
грабљиви и покварени, владали су земљом као господарска класа, Србија је изгледала њихов спахил |
ецом такође из бољих кућа, а поквареном као и он, можда горе него и он.{S} Две близнакиње узима |
ични Чачанин, с великим сламним шеширом као мангала, чувао свој мâл суревњиво и забринуто.{S} С |
цвеће.{S} Ту је модри слез са круницом као звезда.{S} У жалфије се пла̑ве длакава, лепљива уст |
, домаћих успомена и дрангулија, хладан као дућан с намештајем.{S} Вешт посматрач би по тој ода |
м крајевима, простачким кафанама, вијан као неком утваром.</p> <p>Није га се тицало које је доб |
, познатог опозиционара, који је осуђен као велеиздајник и сад се налазио у Пожаревцу, на робиј |
монстративно, што јој је отац проглашен као противник <hi>постојећег стања</hi>, антидинастичар |
госпа-Клеопатра.</p> <p>Стари господин као да не чу шта му жена рече.</p> <p>— Све имаш што ти |
егов божански учитељ, у кога је веровао као Турчин у Мухамеда.{S} Дела његових противника <pb n |
бео и њен врат слободан, маљав, округао као у грлице.</p> <p>— Срећан?{S} Та реч звони чудно у |
ску илуминацију.{S} Београд је изгледао као лепа циганка кад иде на бал.</p> <p>Кад изби на Тер |
ишобраном натученим на главу и изгледао као сенка.</p> <p>Вишња се стресе.</p> <p>Она није виде |
м пута, оборене главе у страну, и викао као по дужности:</p> <p>— Ево лепа воћа!...{S} Тазе јаб |
га треба савладати, и он га је презирао као тиранина чију је сурову владу рано осетио.{S} Он је |
е све више у таму.{S} И мрак се спуштао као плаветна платна, изаткана од прашине и паучине.</p> |
унца.{S} Гледао ју је; у срцу је осећао као неку песму, радост што је види, што је ту поред њег |
упечатљив, увек будан, он се ту осећао као риба која је из плитке барице доспела изненада у не |
зорану њиву, и народ се формира, готово као један човек, у једну странку, која изнесе захтеве з |
дговори она, бледа, жута у лицу, готово као цвеће које је држала у крилу. — Али је живот чудан, |
Она је прикупљала своје сирото искуство као бродоломник на пустом гребену што сабира крте остат |
е с њим из постеље, и са којом је живео као са метресом.</p> <p>Претпостављао је друштво оног д |
пријала угодно.{S} У њеној глави, брзо као у кинематографу, <pb n="34" /> појављивале су се пр |
е око пет сати пред вече.{S} Дан је био као сваки летњи дан.{S} Улице се сивиле од прашине.{S} |
еријалног живота.{S} Новац је за њу био као неко средство за прављење поклона, излишних ствари, |
о благо, меко, глатко, да је ваздух био као у купатилу.{S} По тротоару је било доста света, оно |
сти.{S} Он га није имао, он му се чинио као његов лични непријатељ кога треба савладати, и он г |
главу на овај глас.{S} Он му је звонио као труба војске која иде у помоћ, као поклич на освету |
"71" /> сијале оном својом ватром, јако као крст на старинској цркви.</p> <p>Вишња га пусти да |
рност приказа му се тада исто тако лако као и тај сан за идеалном драганом: он је био само сиро |
е образе, на њу целу, њему се привиђало као да иза ње види једну нову варош, испреплетане жице, |
ек тој грозници.</p> <p>У школи је било као сваки дан.{S} Другарице су говориле како се нису сп |
ега пријатељског, свога.{S} Оно је било као општа ђачка кућа, непобедан бедем који је пркосио с |
у и сели да се одморе.{S} Место је било као створено за састанак пред растанком.{S} Неколико пу |
чатрља је била тако бедна да се чинило као да је примила од својих посетилаца навику да пије, |
инским пањевима.{S} У кафанама је врило као на вашару.</p> <p>— Овим сељацима засја електрика п |
ов пјане кафане.</p> <p>Унутра је врило као у паклу.{S} Смрад од пића, обуће и збијене гомиле д |
ћи, с вама... кад можемо да разговарамо као пријатељи.</p> <p>Бела је била узела судове и пошла |
>— Девојачка Школа може бити добра само као припрема.{S} Она није довољна жени која хоће да буд |
а, а што би хтели да сазнамо и улепшамо као у бајци.{S} Јесења ноћ ју је опијала, слике у глави |
ле круне, да се и ми страсно заборавимо као чела на каквом цвету.{S} Вишња је несвесно пила миљ |
: или да убијемо наше срце па да живимо као старци, или да умремо млади слушајући своје срце.{S |
, па да се објаснимо; да се разговоримо као пријатељи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
о, топло, незнано, а широко и пространо као свет.</p> <p>Девојка поче да размишља хладније.</p> |
ико дана.{S} Гледају једно друго хладно као сто, као столицу.{S} Једном нису читав месец прогов |
посматра оног првог човека немилосрдно као лекар који има да постави диагнозу, као философ кој |
{S} Тада се открије, безазлено зачуђено као девица, ситно, бледуњаво цвеће на кривим, ломним гр |
и овај сан, он се обрати девојци, нежно као жена:</p> <p>— Куд си пошла?...{S} Хајдемо негде за |
им осећањем, да и ми полетимо безбрижно као лептир, да раширимо <pb n="43" /> своје срце као др |
лектрична светлост севнула би несигурно као муња неке далеке буре.</p> <p>Као сви људи који вол |
да ја личим на њеног сина који је умро као питомац Војне Академије.</p> <p>Вишња је ћутала.</p |
војку коју је волео.{S} Он је био добар као Христос, а мало је људи _ко]и су починили толико зл |
туђе, несхватљиве.</p> <p>— Наш Чедомир као да је пао с Марса! — смејала се госпа-Матовићка, ко |
књига.{S} Дан нам прође као сат, а сат као минут.{S} И ја се само Богу молим да заустави то вр |
ја, начинивши десном руком један покрет као да хтеде истргнути нешто. — На сваком кораку, тако |
ми, ми смо све имале доба кад је живот као источњачка принцеза пред судом римских легионара пр |
у том тренутку цео свој дотадањи живот као једну слику, као једну представу.</p> </div> <div t |
чких убеђења.{S} Она је ишла у крајност као све жене.{S} Да јој је Илић у почетку проповедао мр |
, пред Вишњом је мисао цртала будућност као неку широку реку са зеленим обалама и небом пуним з |
S} Они су обоје осећали Белину сакатост као своју кривицу — јер је још као дете, због недовољно |
, које нису биле тачно заокругљене, већ као две капље мастила пале у светло белило између трепа |
га била старија две године, била је већ као дете каћиперка и, у домаћим свађама, стално на стра |
" /> има жену лепу, пријатну, ето такву као што је Вишња.{S} Она сигурно има врло лепо тело, по |
вијама.</p> <p>— Да си тако брз на раду као на лажи, далеко би отерао! — рече му други пут. — С |
— примећивао би ко у шали. — Пију, једу као на даћи.</p> <p>— Нека им је алал! — поклапали су г |
тово, и челичним звуком испуњавао одају као нешто живо.{S} То је било велико, то је било страшн |
о отаџбини, по изузетку се представљају као великошколци, праве слатко лице познатијим госпођам |
, могао је личити на друмског механџију као и на митрополита, да није око његових сувих уста, о |
на обали пружала је своју гвоздену руку као нека ружна добричина.{S} Небо опрано јучерашњом киш |
није положио и похађао је Велику Школу као ванредни слушалац.{S} То је био тип своје врсте; до |
ије била ружна пријали су му, падали му као неки благ и лаган лек на срце што се крвавило.</p> |
цало срце и бридела леђа, звониле су му као песма наде, утехе, буне; њихова вера у будућност и |
ланинама, овим људима стискао се у њему као соко са скрханим крилима.</p> <p>Варош се спасла, а |
ну, ногу танку, а заокругљену, извајану као од неког божанственог уметника, лепу, лудо лепу, на |
ајзад Илић <pb n="51" /> прекину тишину као да се присећао нечег:</p> <p>— Не... не, ти нећеш д |
сусрет победи.</p> <p>Младић се осмехну као на неки свој <pb n="77" /> успех.{S} Он је волео св |
фатално, нешто што је наваљивало на њу као ветар, гушило је и дирало у дубину душе, да јој је |
као нераздељиву целину, струји кроз њу као њен крвоток.</p> <p>Радојев глас и, час немо а час |
ном лепом лицу.{S} Њене очи миловале су као свила.{S} Једно дугме на блузи било се откопчало, т |
у за њу.{S} А оне које је назру, оне су као ове муве што се лепе уз прозорско окно...{S} Поглед |
, преживаре, за опште ствари.{S} Оне су као фењер обешен позади лађе који осветљава пређени пут |
ас је мало задовољних људи.{S} Ретки су као беле вране.{S} Садашњица нуди једва предмете за рад |
у у Двору.{S} Вечерњи листови ћутали су као рибе.</p> <pb n="75" /> <p>Чедомир је ишао брзо, не |
теницу.{S} Плава, свилена коса се просу као талас, упи се у њена леђа.{S} Она врисну:</p> <p>— |
широком кориту и губила се на хоризонту као разастрто платно од сребра.</p> <p>— Погледај ову в |
е биле као један део њен и миле младићу као крајеви раја.{S} Он је брижљиво остављао те хартије |
је сусетке.{S} Долазио је у њихову кућу као у своју.{S} Газда-Митар га је звао често да га што |
{S} Он их је чекао с безазленом радошћу као што деца чекају велике празнике.{S} Он их је волео |
="231" /> хиљаде руку, само његове беху као привезане; цела варош радила је око њега, само се о |
> <p>Госпа-Матовићка се зарумени у лицу као да је обузе изненадни страх да догађаји не узму дру |
боких, угаситих очију, мирних и бистрих као извор у планини.{S} Њена глава је била плава, прави |
устрепталих слабина и очију стакластих као да душа сања неки ванземаљски сан, тело наго, божан |
неочешљана, неумивена — наводио је отац као разлог.</p> <p>Испросио је њену другарицу Милеву, п |
ва три круга изнад места где је пао леш као да га тражи; пуче друга пушка; тица се изви над Дун |
акво чиновничко место.</p> <p>— Говориш као крајњи мрачњак.</p> <p>— Боже сачувај, ја нисам реа |
сакатост као своју кривицу — јер је још као дете, због недовољног надзора, пала са степеница и |
гурно као муња неке далеке буре.</p> <p>Као сви људи који воле књиге, Чедомир је био склон машт |
, писао изводе, као сваки ђачић.</p> <p>Као што се предвиђало, свршио је школу одлично, без јед |
њу.{S} Лазаревићева је остала чиста као кап росе, и чекала будућност и изабраног мужа; чекала и |
а ко неће, онда то толико.</p> <p> <hi>Капетан-Машино Зданије</hi>, где се налазила Велика Шко |
о и озбиљно с бичем у руци.{S} Споредна капија на Двору зврјала је широм отворена.{S} Унутра се |
гарице.</p> <p>Зауставише се код Кајине капије.</p> <p>— Па кад ћеш ми једанпут доћи? — пребаци |
зврнуто буре.</p> <p>Кад прође поред те капије и скрену ка Теразијама, девојка угледа једна кол |
лева поверљиво. — Него обеси венац више капије, па ако га преко ноћ нестане, знај да ћеш се уда |
у Врачара.</p> <p>Аница ју је чекала на капији.</p> <p>— Шта је с тобом, Вишња? — дочека је. — |
, кад се пође са Зеленог Венца ка Варош Капији, па лево.{S} Ту се види један дућан своје врсте, |
најмање воље за то, те се склони у прву капију.{S} Матовиће је била задесила нова несрећа.{S} М |
ки од њих има по један ситан, а за себе капиталан интерес.{S} Брига за свакидашњим хлебом госпо |
га што је пролетеру свеједно који ће га капиталист експлоатисати, Србин или Турчин, свеједно ко |
чело пала би им која кишна капљица.{S} Капље су биле чешће.{S} На један пут, ветар се претвори |
ису биле тачно заокругљене, већ као две капље мастила пале у светло белило између трепавица.{S} |
ану руку или чело пала би им која кишна капљица.{S} Капље су биле чешће.{S} На један пут, ветар |
уличне лампе, опкољена милионима ситних капљица и као контраст старом, раскаљаном Београду.{S} |
че, копорани.{S} Ваздух млак.{S} Стреје капљу; по леду се образују поточићи ; вода струји, жубо |
аћале, зелене панталоне, црвен прсник и капут мрк.{S} Да је то било ново, изгледао би да се уви |
епо се носио: зими астраганску шубару и капут од параћинског штофа, <pb n="55" /> а лети сламни |
лите после? — настави он даље, затежући капут рукама у џепу. — У учитељице?</p> <pb n="31" /> < |
ака му је сметала.{S} У кући је био без капута, са заврнутим рукавима од кошуље.{S} Није волео |
у круга, прелете преко гомиле пепељавих капута, разнобојних блуза, накићених шешира, разапетих |
платнених блуза до црне материје мушких капута.{S} Преовлађивали су отворени тонови, јаке боје, |
> <p>Бела је наследила од оца тврдоглав карактер, па ипак је почињала прва.</p> <p>— Чедомире?< |
лигенција, природа врло симпатична, али карактер неодређен, несталан, неодважан, слаб.</p> <p>— |
Ако је ко крив, то смо ми: ја, ти, наши карактери, наше неједнаке тежње.{S} Оставимо, дакле, пр |
једног истог друштва, противуречности у карактеру једног истог човека!{S} Људска повесница разв |
а дарнуо поклон.{S} Посматрао је румени каранфил, његову живу боју, његове свилене, рецкасте ли |
оворећи ништа.</p> <p>— Како је леп тај каранфил! — поче <pb n="152" /> Илић први, тек да би пр |
На мршавим петељкама штрче очајни дивљи каранфили боје као вино.{S} И мириси су разни: на печен |
бум, повезан у плиш, гомила посетница и карата са сликама.{S} До зида се налазила једна постеља |
, по другој је било просуто једно пакло карата; прашина се видела по раму од огледала.{S} У тре |
анку пуну одушевљења, писца свих драгих карата и писама које је добијао.{S} Она га је такође пр |
.{S} Он је веровао у народне снаге, Вук Караџић је казао последњу реч у питању језика, народне |
у једног ормана стајало је попрсје Вука Караџића с фесом на глави.{S} Десно од ормана, на сточи |
о мало школе, начинио <pb n="299" /> је каријеру у државној служби.{S} Он пак био је први ђак у |
ача у Ваљеву, где је начинио целу своју каријеру.{S} Ту се оженио, подоцкан, кад му је било три |
философа прокламује да разум даје само карикатуру стварности.{S} Нове цитаделе романтизма дижу |
исао своје гром-мисли, лепи Млађа носио кариране панталоне, а еманциповане другарице гризле пер |
у, Огисту Конту, социјалној револуцији, Карлу Марксу, универзалној слободи и еманципацији жена. |
аки би се старао да што пре умре... <hi>Карт бланш</hi> имају: деца, лудаци, владари, црквени п |
исом радње њеног оца.{S} После је дошла карта, обична поштанска дописница, испуњена јевтиним пл |
ар правио.{S} Затим је дошла опет једна карта, са сликом неке велике зграде и краја улице, која |
Он је сачувао сва та писма, те званичне карте с унакарађеним лицем краљевим, те слике гимназије |
ог права, интелектуални подрум, душевна касапница!{S} Како јој се бедно чинило њено родно место |
облака око бледог азура.{S} У оближњој касарни веџбали се војници и чула се промукла, далека и |
ета војника марширала је са стрелишта у касарну.{S} У вече, један чича, с кантом петролеума и к |
, понудио га да седне за тезгу, до саме касе, поручио кафе, па онда с њим разговарао на дугачко |
ио таваницу.</p> <p>Лазаревић извуче из касе један свежањ старинске неранџасте хартије, шпартан |
руковао с друштвеном имовином, јер се у каси не нађе онолико новаца колико се очекивало.{S} Акц |
аљиге, правило је гимнастички корак или каскало господски, као да вози краљевски брачни пар.</p |
зму, човече? — одврати му жена. — Дошла Ката данас, па као да се у црно завила, плаче, суза јој |
у Минхену... испросио Швабицу.{S} Тетка-Ката хоће да се изеде од муке.</p> <p>— Што је узео Шва |
чио је немачки језик, поручивао мустре, каталоге, књиге са стране, па по њима набављао робу, чи |
редом; закључавао их по двапут, тресао катанцем још ради сваке сигурности.</p> <p>Одговарао је |
</p> <p>— Знате, отац, да се Миле тетка-Катин верио у Минхену... испросио Швабицу.{S} Тетка-Кат |
пошалице на рачун једна друге, трбушати катихета им се чинио врло знаменита личност, заљубљивал |
истераше из гимназије што је доказивао катихети да природне науке побијају науку хришћанску.</ |
изгуби тако рећи пре него што зађе.{S} Каткад се деси да његова кугла пада баш за оним димњако |
{S} Не треба да те је страх да ћеш бити каткад несрећна; то је општи закон; свако је несрећан о |
цвећа, везла по коју мараму, читала, по каткад, сензационе романе, и јела слаткише, почев од на |
бурно, како то природа може да удеси по каткад над том вароши, широм отвореној мађарским пустар |
и свет, те она продужи ићи, бацајући по каткад кришом свој дрхтав, девичански поглед на рођака |
на столу.{S} Његов глас би се утишао по каткад да се једва чује; затим се дизао јаче, лупао гот |
тарија две године, била је већ као дете каћиперка и, у домаћим свађама, стално на страни своје |
ј би мило, али убрзо одби ташту жељу за каћиперством и рече у себи:</p> <p>— Он се вара.{S} Њем |
је био спремио читаво једно предавање о каузалитету воље, о спору између приврженика детерминиз |
једну чашу, па тако изређа до тридесет кафана...{S} Кад се напије, ухвати се за телеграфски ди |
та је било доста у главној улици и пред кафанама.{S} Људи су гласно разговарали.{S} Најчешће се |
ио по који облак.{S} Света је било пред кафанама, по тротоарима.{S} Врапци се чули на крововима |
о... по забаченим крајевима, простачким кафанама, вијан као неком утваром.</p> <p>Није га се ти |
д оно у свом путу наиђе на Чачак.{S} По кафанама се пуши, млатара рукама и води политика.{S} Не |
у од трешње, па тако беру и једу.{S} По кафанама се чуо жагор.{S} Деца се враћала с купања и де |
е мирисало по старинским пањевима.{S} У кафанама је врило као на вашару.</p> <p>— Овим сељацима |
лицама биле су већ угашене светиљке.{S} Кафане су биле затворене, изузев неколико ноћних, на рђ |
узу чистоте, нека му омиле кућу више од кафане, нека подигну бољи подмладак него што смо ми.{S} |
дне куће, на коју се ослањао кров пјане кафане.</p> <p>Унутра је врило као у паклу.{S} Смрад од |
Било је мало пролазника.{S} Из оближње кафане избацише једног пијаницу.{S} Он се дочека <pb n= |
жени, Богу, лудници, а кад су изашли из кафане, закључио је трештен пијан:</p> <p>— Јест, кажем |
S} Два низа сниских дућана и неугледних кафаница граничили су је с обе стране.{S} Шкрипала су в |
полуосветљеном ћилеру какве сиротињске кафанице, где је један од њих држао <pb n="24" /> агита |
м, који су најмили од неких рибара пред кафаном <hi>Шаран</hi>.{S} Он је седео на крми и терао |
ви, неколико липа засађених пред каквом кафаном, и широко незграпно кубе старинске цркве, са зл |
ари, поправљао женама машине, декорисао кафанске сале за забаве, заступао једну мађарску фирму |
рвим кога сретне.{S} Али и ту, у тамним кафанским <pb n="113" /> ћошковима, у бледим новинарски |
на улицу, па шврљале око гомиле песка, кафанских столова, по суседним авлијама, као да су и он |
е по зимском небу.{S} Одлазио је тада у кафану, губио се у читање новина, у пушење, у играње до |
, као овај бакалин што је увозио вагоне кафе из Бразилије, као овај у ћошку... с великим носем |
, поплочаном циглама, стојали су џакови кафе, пиринча, шећера, канте гаса, једно буре зејтина с |
а седне за тезгу, до саме касе, поручио кафе, па онда с њим разговарао на дугачко и на широко о |
овићка у пажљивом опхођењу, у слатком и кафи, комплиментима и у киселој штрудли с маком сваког |
еја се Бела, која у том тренутку донесе кафу.</p> <p>— Ћути ти, материна мазо — пребаци брат се |
о поребарке на фотељу, пушио и очекивао кафу.{S} Понекад би читао новине, а кад њих није било, |
се нервозно, а прсти су трзали штит од качкете.{S} Девојка га је слушала с пажњом и, у исти ма |
који се подаје првом осећању, па намаче качкету на чело, распали лушу и, одмерено, упита:</p> < |
ет препаде, и ето...</p> <p>Радоје наби качкету јаче на очи, распали лулу, па додаде:</p> <p>— |
— поздрављао ју је из далека, скинувши качкету до земље.</p> <p>Понекад би се зауставио, ћерет |
лог, здравог врата.{S} На глави је имао качкету, пушио на лулу и бријао бркове.{S} Да се није з |
де показати томе ђаку да она није мачји кашаљ, да она има нешто више од те три постеље и бакрен |
отиве са чарапа, ускршњих јаја, дрвених кашика, агитујући међу сељанкама за отварање домаћичке |
вуче пет кила књига, уби га научни рад, кашљуца већ.{S} Ено Петра Гавриловића, дигнуо десно рам |
анџасте хартије, шпартане зеленим уским квадратима, скину са оближњег рафа један дивит, који је |
дарица ради нешто у кујни.{S} Ухвати за кваку и изађе.</p> <pb n="305" /> <p>— Арапе! стрвино! |
втиним становима.</p> <p>Вишња притисну кваку на једним од многобројних, зелено обојених врата, |
а и великог трбуха, чиновничића с малим квалификацијама који је морао да крши леђа пред сваким |
све што му се није допадало, све што је кварило хармонију његове идеалне жене.{S} Тако је гледа |
ћи још раније.{S} Али нисам могао да ти кварим задовољство.{S} Него, враћај се у Београд, па гл |
ични.{S} Сребрну траку велике реке није кварио никакав брод.{S} Од Београда се видела само она |
о су се сложиле.{S} Поделиле су државне квартире на два одељења.{S} У једном су наместили кујну |
овек улазио у споредне улице, непознате квартове, усамљена места, где се љубавници могу шетати |
Син је растао слободно, тумарао са свим квартовским мангупима, носио шешир на криво, говорио ша |
дит код једног великог књижара у ђачком кварту, па је ступио у везе и с антикварима на обалама |
в јунак, Улфхај мислим да се зове...{S} Келнер, један полић!{S} Ето, такав треба да си.{S} У пр |
ле целој згради, чије су темеље ударили Кеплер и Галилео, Њутон и Декарт.{S} Један од озбиљних |
о из библиотеке с главом пуном Ламарка, Кеплера, Њутона, Галилеа, Дрепера, Хемхолца, Спенсера, |
ишћа црвеног као бакар.{S} По који зрео кестен лупио би о калдрму и измамио уплашен узвик у про |
n="143" /> на предмет, мезетили печено кестење, били при добром апетиту, звали једно другог им |
о јато сврака прегонило се по остарелом кестењу на улици.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
и.</p> <p>Једном приликом запали јој се кецеља поред огњишта, и само срећан случај спасе девојк |
поверљиво оцртавати на глаткој материји кецеље; оне обе имале су у цртама на лицу онај израз не |
ала.</p> <p>Оне обе носиле су дугу црну кецељу, просту витицу око главе, сукњу изнад чланака, п |
у изазивала потребу да промени себе, да кида, да се разведе са самим собом.{S} С пуном збиљом, |
де се ради нешто велико, смелости да се кида са свиме што је старо, штетно, устојало.{S} Пун рђ |
алазила је одушке у цвећу, сагињала се, кидала га, мирисала, стезала његов сноп уз груди.{S} Те |
су замагљавале њене очи.{S} Срце јој се кидало.{S} Она се питала да ли су људи луди или подлаци |
знојеном челу.{S} Он провуче прсте кроз кике на темену и управи поглед прозору, као да је хтео |
м, били су наслагани црни тегови до сто кила, каје соли, гвоздено посуђе.{S} Из одшкринуте мага |
ина.{S} Ено Гаврила Петровића, вуче пет кила књига, уби га научни рад, кашљуца већ.{S} Ено Петр |
ала на мишљење околине.{S} Било да се с ким сусретне, било да поразговара, очекивала је из прво |
те од живота, усамљено биће што се ни с ким не да да удружи, идеалиста који ради само на крупно |
ком двору, као овај глумац што је играо Кина, као овај бакалин што је увозио вагоне кафе из Бра |
ла угодно.{S} У њеној глави, брзо као у кинематографу, <pb n="34" /> појављивале су се прилике |
ране живота: одрицање старих пријатеља, кињење од стране власти, свакојаке оскудице и понижења, |
урила се око једног букета дуде.{S} Низ кириџија корачао је лагано друмом поред Мораве.{S} Вишњ |
поново обгрли погледом своју земљу.{S} Кириџије су биле зашле за кукуруз, види им се само глав |
уђе.{S} Из одшкринуте магазе ударала је кисела воња на јеличко вино.{S} Један зрак сунца играо |
Пасуљ са пастрмом био је сад њен сан, а киселе паприке њен идеал.{S} Те проклете паприке!{S} Шт |
а да дођу до њих: тражили их по пијаци, киселили сами, куповали их по оријенталским ресторанима |
/p> <pb n="264" /> <p>Бела је сад имала киселих паприка колико хоће, али, пренета у ситне интри |
низови неке врсте кобасица, жути се суд киселих краставаца, изложена је чинија обичног сира и н |
зде, неког малог, трбушастог Маћедонца, кисело насмејаног лица и кривих ногу.{S} Њега сви његов |
д сад бити баба.</p> <p>Илић се осмехну кисело.</p> <p>Госпођа га загрли поново.</p> <p>— Ко би |
њу, у слатком и кафи, комплиментима и у киселој штрудли с маком сваког празника.{S} Ту повучену |
те је питала своје гошће шта више воле: киселу чорбу или супу с кнедлама, ћевап у дунсту или ћу |
раму да је намирише, нудила му бонбоне, китила га цвећем из саксија, слала по Младену какву гра |
шљиве њихове баште.{S} Јабука шећерлија китила се руменим, заруделим плодом.{S} Остојићев султа |
Црте на лицу одебљале.{S} Врат јој као кифла.{S} Нешто мирно, спокојно и задовољно дисало је и |
ду, читала судску медецину, јела улицом кифле и переце, корачала крупно; сукње су летеле око ње |
ојку какве црначке републике.{S} Време, киша и свакојаке прљавштине претвориле су те бог зна чи |
ушави.{S} Даље се није видело ништа.{S} Киша је пљуштала.{S} Са реке је допирао потмуо хук буји |
S} Она скрену тамо, убрзавши кораке.{S} Киша је пљуштала.{S} По калдрми се нахватале многе баре |
<p>— Зашто? — чудила се Вишња.</p> <p>— Киша ће још дуго падати.</p> <p>— Али и до вароши је ду |
еће не дочека.{S} С јесени поче да пада киша.{S} Падала је из дана у дан.{S} То не беше ситна, |
дана у дан.{S} То не беше ситна, јесења киша, већ млаки пљусци као усред лета.{S} По околним пл |
се наоблачи.{S} Мало после, удари плаха киша.{S} Шта то смета?{S} Она је ишла уморно, тромо, ал |
Облак се провали.{S} Из неба осу плаха киша, да се за час начини поток поред њиних ногу.{S} Он |
нанства, за време једне шетње кад их је киша ухватила ван вароши.{S} Он је онда гледао у њу кро |
шни хлеб.{S} Ево овде у равници, где се киша очекује као благодат небесни, Морава треба да се р |
и вечито под обичним крстом, са кога ће киша и невреме спрати њено име и уништити таште човечје |
м месту била раскопана.{S} Од последњих киша нахватала се читава бара.{S} Неки добричина намест |
у склонити од жандармске потере, испред кише или кад човек не зна куда ће.{S} Увек би се нашло |
, накривљен, труо при земљи, побелео од кише и времена.{S} Велики џбун јоргована надвишавао је |
ребно, Илићу — одби девојка. — Пролетње кише нису опасне.{S} Затим...</p> <p>— Затим?</p> <p>— |
ке собе.{S} С поља је допирао хук плахе кише.{S} С времена на време млезеви би ударили о прозор |
рици, она је стајала сама у зраку пуном кише.{S} Све је око ње било сиво, тако сиво да се њена |
Ноћне светиљке чкиљеле су у зраку пуном кише.{S} Под њима се белуцала црна калдрма.{S} Било је |
сам се уплашила.{S} Где си била по овој киши?{S} Нигде те нисам видела на скупштини.{S} Мислила |
загрејану руку или чело пала би им која кишна капљица.{S} Капље су биле чешће.{S} На један пут, |
али се не предаде ни привиђењу који је кишни зрак правио од његове пријатељице.{S} Он јој пред |
и си без амрела? — рече младић, наднесе кишобран над девојку и додаде:</p> <p>— Допусти!</p> <p |
од њих корачао је један човек ћутке, с кишобраном натученим на главу и изгледао као сенка.</p> |
о требала?...{S} Случајни сусрет по том кишовитом времену унео му је тек, са својом влагом, неш |
на добричина.{S} Небо опрано јучерашњом кишом плавило се дубоко, у бескрај.{S} Ваздух је био пр |
елен до колена,</l> <l>У селену студени кладенац,</l> <l>До кладенца момче и девојче —</l> <l>Д |
<l>У селену студени кладенац,</l> <l>До кладенца момче и девојче —</l> <l>Дај, девојче, очи да |
а и Неапоља, најлепша на свету, а ја се кладим да је она најружнија престоница у Европи.</p> <p |
рени, владали су земљом као господарска класа, Србија је изгледала њихов спахилук, о народним п |
на, питома, доброћудна.{S} По њивама су класали кукурузи.{S} Младићев поглед прелете цели родни |
ленаштво, корупција, све губе гризу све класе.{S} Свак се жали на своје стање.{S} Нигде нема ни |
мртвачке спреме. — Ја терам кола треће класе.</p> <p>— Ако пак хоћеш да будеш задовољан — прод |
ала се подиже, и ја ћу ускоро, као онај класични песник, који је поздравио проналазак воденице, |
екад наврати и Зарија Ристић, следбеник класичних философа и нуди на продају свешчице својих <h |
ој философији.{S} И он је личио на оног класичног магарца који је скапао од глади између две го |
ијским државама, ја бих се сав посветио класној борби.{S} Али овде, Вишњо, ми још немамо базе; |
тписивао је резолуције, мрзео богаташку класу више него што је волео пук, био горд са својих ма |
ене донеси.</p> <p>Дечко устаде лењо и, клатећи се с ноге на ногу, упита с врата:</p> <p>— А гд |
ео за обе руке, привлачио ју је к себи, клекнуо је пред њом, загрлио је око паса, притиснуо гла |
настајале свађе.{S} Мајка га је грдила, клела.{S} Сестра је претила да се обеси.{S} Кад му се т |
ављују!</p> <pb n="198" /> <p>— Слушај, Клеопатра — примети хладно Матовић. — Брак треба да је |
она његова сапутница у животу.</p> <p>— Клеопатра, треба повисити плату том младићу што поучава |
/> су крупне и врло лепе — допуни госпа Клеопатра своју ћерку; затим се обрати своме сину. — Са |
/p> <p>— Бог с тобом, човече — одговори Клеопатра лако. — Они се воле годину дана пред нашим но |
побегао са два заната.{S} Најзад, госпа-Клеопатра израдила му је место практиканта у Рачи крагу |
а салон, Илић није био никада.{S} Госпа-Клеопатра — тако је било крштено име Матовићки — није у |
.{S} Чедомир је положио испите, а госпа-Клеопатра је брала лаворике.{S} Она је сад говорила сво |
то истина, господине? — упита га госпа-Клеопатра свечано.</p> <p>Било му је јасније него икад |
оше времена јер се на прагу указа госпа-Клеопатра.</p> <p>Прође један тренутак, тих, мучан, дуг |
је то задовољство ретко допуштала госпа-Клеопатра, која је <pb n="118" /> волела формалности, д |
снова.{S} Ту је главну реч водила госпа-Клеопатра.{S} Нашла је једног јеврејског трговца који ј |
на мене, у сваком случају — упаде госпа-Клеопатра.</p> <p>Стари господин као да не чу шта му же |
никако да буду онакве какве их је госпа-Клеопатра спремала о јесени, жуте, па накиселе, с нешто |
ни колико лањски снег, него је то госпа-Клеопатра урадила на своју руку код колеге свога покојн |
кад би излазила, ишла је у пратњи госпа-Клеопатре.{S} Иначе је Бела крила вешто своје маневре о |
теље, пребаци га преко своје другарице, клече поред ње, подиже јој главу својим изанђалим рукам |
ми се нахватале многе баре.{S} Земља се клизала.{S} Помрчина је била велика.{S} На пола улице з |
на шта је у теби одбио.</p> <p>Сунце је клизило по ведром небу.{S} Морава је жуборила иза једно |
е жутеле, славуји певали.{S} Нова трава клијала је испод трња, снег копнио по <pb n="237" /> ок |
зреле траве.</p> <p>— Да дивна кола! — кликну гласно, потрча тамо, посади се у његову средину |
чано.</p> <p>— Шта могу имати против! — кликну девојка.</p> <p>Било је већ пало вече кад се њих |
е била и Каја.</p> <p>— Лазаревићева! — кликнула је весело Каја и обесила јој се око врата, па |
је поздравио проналазак воденице, моћи кликнути: „Одморите руке што окрећу млин, о млинари!{S} |
к да се крене.{S} И он пође, вукући се, климајући десно-лево.</p> <p>— Спустио се на општи ниво |
у, док се госпођа смешила благонаклоно, климала угојеном главом и пружала руку, пуну јевтиног п |
арап.{S} Носио је и сад главу оборену и климао десно-лево.{S} Чедомир задрхта.{S} Та кљусина уч |
ма поветарцу који је пиркао из Овчарске Клисуре.{S} На извесним местима пробијала је Морава то |
ладост.{S} Кад планински ветар духне из клисуре, облак од цветне прашине дигне се изнад ливаде. |
амења дотеривала су до првих кућа.{S} У клисури, где је дотле расло дивље трње и аптовина, а мр |
аво, он је ово двоје мешао.{S} Кад је у клисури надзиравао раднике, гледајући хиљаде њихових цр |
"174" /> је ишао, место у цркву, горе у клисуру и дивио се како се стене секу...</p> <p>— Као с |
Буди храбар.{S} Ради.{S} Реши се.{S} Не клони.</p> <pb n="166" /> <p>Али упркос томе гласу одлу |
пред сјајем њених зеница.{S} Њена глава клону.{S} Он се наже и потражи њена уста.{S} Уста и уст |
здах отео би му се из груди, а глава му клонула, као да је неког дуго грлио, љубио.</p> <p>Кад |
прешло се на личне зађевице и грдње.{S} Клуб се поцепа.{S} Један мањи део остао је у Групи.{S} |
и.{S} Председништво је предлагало да се клуб уздржи од те патриотске манифестације с разлога шт |
пи.{S} Остали пак основали су радикални клуб.{S} Међу овима је био и Чедомир.</p> <p>Вишња пак |
ви су већ чинили концесију животу.{S} У клубу, који је носио звонко име Група Великошколаца Соц |
а ногаре или у четири кочића.{S} Њихова клупа је из Београда, фабричка, са гвозденим ногама у в |
с мајком на клупу пред кућом.{S} Њихова клупа је била најлепша у вароши.{S} Други су седели на |
агану.{S} У врх пута стајала је још она клупа на <pb n="97" /> којој су седели.{S} Пролетос је |
лад свет који живи неопажен за школским клупама, а испуњава један велики део престонице.{S} Њих |
идејним друговима.{S} Седала је у прве клупе да би професора чула што боље.{S} Уписала је и ча |
лиснатим дрвећем, испод којих се налазе клупе за одмор.{S} Зашто се не зауставити на том месту, |
ипе!{S} Принципи су за децу, за школске клупе.{S} Изузетци, маленкости, противуречности, слабос |
оле га као удар у срце.{S} Он се диже с клупе, прође стазом и изби на излазак од парка.{S} Ноћ |
ожице суве и сирове.{S} Пред кућама, на клупи или по сандуцима, поседало женскиње.{S} Иза једно |
м мерџана око врата, седела је у својој клупи и преслишавала <pb n="37" /> се из методике.{S} В |
шетају до краја сокака, називају свакој клупи добро вече, причају шта су радиле преко дана, шал |
о вечери, Вишња је излазила с мајком на клупу пред кућом.{S} Њихова клупа је била најлепша у ва |
> оцена ни прозивања.{S} Већ се седне у клупу, професор говори, ко хоће да бележи, он бележи, а |
ш неколико корака, и спусти се на једну клупу, коју угледа празну и усамљену.{S} По стази је би |
огледа кроз прозор.{S} Да ли виде једну клупу, усађену у обалу чукаричког друма?{S} Да ли се се |
ај на друм за Обреновац, нашли су једну клупу и сели да се одморе.{S} Место је било као створен |
о <pb n="244" /> занат, а она седела на кљуну према њему.{S} Како је млака вода хладила ватру њ |
откопавали неку обалу.{S} Мршава, јадна кљусад вукла су земљу у арабама.{S} Међу њима је Чедоми |
са̑м и кретао се без команде.{S} Сирото кљусе, било је болесно у обе ноге, свакако од какве неи |
о десно-лево.{S} Чедомир задрхта.{S} Та кљусина учини му се као авет која га гони, као живот ко |
код куће — рече она, па се саже да узме кључ испод простирке од прага.</p> <p>При том цела њена |
оту више изнад свакидашњости.{S} Ето ти кључа да постанеш велики у очима оних који те окружују. |
е научене из новина.{S} Без успеха је и кмет уцењивао задржавајући учитељичину сиротињу.{S} Лаз |
учио је читати и писати сам, за стоком; кметовао је дуго година, парничио се још дуже са сељаци |
ки за слободу своје земље, његов дед је кметовао дуго година у свом селу, његов отац, са нешто |
шта више воле: киселу чорбу или супу с кнедлама, ћевап у дунсту или ћурче на подварку.</p> <p> |
ткривао бескрајну Русију с њеним дивљим кнежевима, готово идиотским алтруизмом, са сељацима — с |
тоји, да живи, живи...</p> <p>Нађе се у Кнез-Михаиловој улици.</p> <p>Ова улица је била још мес |
златном оквиру фотографија црногорског кнеза са својеручним потписом.{S} Једно велико огледало |
о што нам треба: пилића, прасади, вина, књига.{S} Дан нам прође као сат, а сат као минут.{S} И |
иблиотеку, пуну повезаних <pb n="10" /> књига.{S} На врху једног ормана стајало је попрсје Вука |
ко лепог дана? — одговори му философ. — Књига природе је широм отворена, хајде у природу!</p> < |
div type="liminal"> <p> <quote> <hi>Ова књига је посвећена погинулим Србима у ратовима 1912 и 1 |
S} Ено Гаврила Петровића, вуче пет кила књига, уби га научни рад, кашљуца већ.{S} Ено Петра Гав |
ни рђав пример, сеоска чама ни саблазна књига.{S} Заман је ожењени колега, иза леђа своје жене, |
<p>— Откад ти поста таква непријатељица књига? — рече јој. — Проповедаш крсташки рат...</p> <p> |
ле живело пустињачким животом идеала из књига, уживало је сад слатко на пригревици ових присних |
а.{S} Довољно је ако се прочита десетак књига, научи се на памет још два'естак наслова, славних |
д чланака, притискивале по један свежањ књига на своје груди које су се почињале поверљиво оцрт |
је знао толико ствари, прочитао толико књига, сипао стране речи као лавину!{S} Она није умела |
ијалног уживања, он се бацао сав у свет књига, мисли, снова.{S} Место путовања у Врњце и Абациј |
една кола, стрпа у њих један део својих књига, што би довољно било другом човеку за цео живот, |
ле, већ их чула из прича, из прочитаних књига.{S} Дође јој да рече:</p> <p>— Шта је тако важно |
ено, за свој рачун, у себи, међу својим књигама.{S} Седао је поново за свој сто и настављао сво |
е писао о ситним догађајима, прочитаним књигама, о Зарији Ристићу и о великим врућинама у Беогр |
у једне папуџинице и трговине са старим књигама.{S} Ништа не свраћа пролазнику пажњу на њега: ф |
е се, не разумевши се.{S} Само у светим књигама говори се о васкрсењу.{S} Али има нешто боље.{S |
а ми ништа — и бацао је белешке, писма, књиге, фотографије.</p> <p>Уставио се тек кад му рука д |
ачки језик, поручивао мустре, каталоге, књиге са стране, па по њима набављао робу, чистио метал |
јзад рече:</p> <p>— То није довољно.{S} Књиге су суво знање.{S} Дају ти моћ да разумеш ствари, |
обично.{S} Журно се облачила, спремала књиге и доручковала стојећи, а све је мислила о једном: |
чи школованог човека, које потсећају на књиге, одвајају од свакидашњих разговора и стварају ром |
оде падала јој је најтеже.{S} Читала је књиге, седела крај прозора што гледа на сокак и посматр |
е више него што је требало.{S} Читао је књиге, новине, књижевне листове неуморно.{S} Опијао се |
тудент из унутрашњости који гледа своје књиге, труди се да одговори свима дужностима, води бриг |
знанаца, повлачећи се све више у своје књиге и свој свет идеја.</p> <p>Једнога дана, те јесени |
уредно похађала предавања, читала руске књиге и подражавала идејним друговима.{S} Седала је у п |
еке буре.</p> <p>Као сви људи који воле књиге, Чедомир је био склон маштању.{S} Тражио је самоћ |
старинска кућа њеног оца.{S} Прочитане књиге и живот у престоници допуштали су јој по коју сим |
тала прибелешке, разгледала непрочитане књиге, преводила с руског.{S} Ко зна докле би трајала т |
на задрхте, као кад је читала забрањене књиге.{S} Једва је чекала да дође подне, да претрчи пре |
е и брошуре, читају на дохват популарне књиге, не пишу ништа, полажу много на беседништво, и жи |
нећу да се преучиш.{S} Остави данас те књиге — додаде весело. — Одмори се, боже благи!{S} Има |
ематичарима, Илић је могао закључити из књиге која се појавила те године: <hi>Мистицизам у вишо |
Али, Илић, који је видео свет само кроз књиге, није имао мрве практичног смисла.{S} Читао је да |
дан неће вратити никад.{S} Гледајући у књиге, ти живиш затворених очију, практичан живот изгле |
новотаријама свога сина.{S} Називао му књиге <hi>купусарама</hi>.{S} Најзад, виде да Радоје им |
ијаци је запевао друштвени тенор, иначе књиговођа у варошкој штедионици, слободно, као да је у |
рата свога драгана, а левом придржаваше књигу према светлости, па стаде рецитовати доста лепо:< |
е које је изазивала.{S} Тада он дохвати књигу, баци је у угао иза себе, и, као да је хтео утопи |
а страни на којој се зауставио, склопио књигу, оставио је у крај свога стола, уредио краватну, |
асно сам, као у гробу.{S} Тада би бацио књигу, коју је дотле држао у рукама, у гомилу осталих, |
нешто за дуван, ситан трошак и по коју књигу. <pb n="84" /> Хранио се на кредит, до бољег врем |
еда прочитао је Одисеју, велику, дебелу књигу у зеленим корицама, у преводу неког Грка, чије је |
">Wunderkind</foreign>.{S} Прву забавну књигу коју је прочитао, било је једно старинско издање |
.{S} Шта више, добила је награду, једну књигу која је говорила о неговању поврћа.</p> <p>Сад је |
p>Младић уздахну, нервозно склопи једну књигу, па устаде и поче шетати по соби.</p> <p>— Ти се |
теку, израдио кредит код једног великог књижара у ђачком кварту, па је ступио у везе и с антикв |
је требало.{S} Читао је књиге, новине, књижевне листове неуморно.{S} Опијао се њиховим фикција |
е Српства.{S} Тражио је слободу у вери, књижевности, у науци.{S} Све снаге је требало уложити у |
у се да је прочитао у некој врло рђавој књизи све што би могао написати.{S} Бацао је перо, пола |
који су скупљачи претплате свакој новој књизи, повереници одбора за дизање разних споменика, де |
јој:</p> <p>— Синоћ сам читала у једној књизи да има створења која уђу у наш живот једног дана, |
Чедо!“ и, мало ђачки, мало новинарски и књишки, излагала строго, готово суво, обичне прилике, н |
љаци се враћали кућама: ко у тарницама, ко на коњу, а већина пешке.{S} Ћевапџије изнели роштиље |
је та грешка коју је учинила и, најзад, ко саставља то поштовано јавно мњење?{S} Није ли сусетк |
Већ се седне у клупу, професор говори, ко хоће да бележи, он бележи, а ко неће, онда то толико |
се брани девојка. — Ко ће кућу водити, ко ће децу намирити, ко ће тебе гледати?</p> <p>— С узд |
Ко ће кућу водити, ко ће децу намирити, ко ће тебе гледати?</p> <p>— С уздањем у Бога, све ће с |
> Стаде посматрати ту бубу и мислити... ко зна на кога!{S} На државни удар... на професора коме |
<pb n="64" /> Сељаци се враћали кућама: ко у тарницама, ко на коњу, а већина пешке.{S} Ћевапџиј |
ја добра, наивна, старинска жена...{S} Ко ће у то да верује!...{S} И то да дочекам у својој ро |
е лектире, убеђења, на себе самог...{S} Ко ће рећи икад гомилу осећаја, мисли, слика, успомена, |
прочитане књиге, преводила с руског.{S} Ко зна докле би трајала та тамна грижа да не доби оно п |
једном жељом у души да сам поцрвене.{S} Ко зна колико осташе тако загрљени!{S} Девојка се покор |
</p> <p>Њихови се погледи сусретоше.{S} Ко ће рећи шта је било у одсевима та два пара раширених |
а, а камо ли кад је у питању престо.{S} Ко би то могао помислити само јутрос, само данас у подн |
} Шта су тада осетили?{S} Ко то зна?{S} Ко ће то рећи?{S} Ни они сами не би умели казати.{S} Мл |
лево? десно?{S} Шта су тада осетили?{S} Ко то зна?{S} Ко ће то рећи?{S} Ни они сами не би умели |
Али, тата — поче да се брани девојка. — Ко ће кућу водити, ко ће децу намирити, ко ће тебе глед |
и она, помакнувши сто у правцу Илића. — Ко ме не познаје помислио би да и ја пушим!</p> <p>— Не |
их! — и Ристић пружи прст на прозор. — Ко ће знати шта оне виде својим мрежастим очима!{S} Ипа |
рече затим, милујући га по подбратку. — Ко би помислио да тако уме завртети мозак девојкама!{S} |
и еманципација! — прште Каја у смех. — Ко га не познаје, скупо би га платио!</p> <p>Вишњи не б |
стиха из средине: ...{S}И мислио тада — Ко зна каква судбина те чека — И зашто си тако срећна с |
питао, па рече:</p> <pb n="203" /> <p>— Ко ме уби?...{S} Ја сам се убио.{S} Ево на̑!...{S} Све |
е је оставио? — бунила се она.</p> <p>— Ко је кога оставио? — одговарало је нешто у њој, нешто |
> <p>Госпођа га загрли поново.</p> <p>— Ко би се надао од овог свеца — рече затим, милујући га |
ну руком и не заврши реченицу.</p> <p>— Ко би играо крајцарица кад би Младен учио! — насмеја се |
ко је јео и преслишавао се ко је југ, а ко је север.{S} И доцније није никад заборавио што је т |
говори, ко хоће да бележи, он бележи, а ко неће, онда то толико.</p> <p> <hi>Капетан-Машино Зда |
остане <pb n="233" /> сатима.{S} Ако га ко упита шта ће ту, он одговара: „Пун сам електрике“... |
ла му је ташта поносито. — Али нисам ја ко је ко.{S} Нећу дете да ми се мучи по паланкама.{S} Д |
</p> <p>— Имаш ли коју паприку?{S} Нема ко да ми купи.</p> <p>На улици се чу тресак тарница.{S} |
нски, господин директоре?</p> <p>— Нема ко други, млади господине.</p> <p>— Моја је струка...</ |
дговарала:</p> <p>— Али кад ја нећу, па ко ће!</p> <p>Чачак није добио електрику.{S} Преко лета |
је ташта поносито. — Али нисам ја ко је ко.{S} Нећу дете да ми се мучи по паланкама.{S} Доста < |
сле ће доћи остало само по себи, ако је ко тада у опште мислио шта ће после доћи!</p> <p>У тим |
јем у судбоносне неспоразуме.{S} Ако је ко крив, то смо ми: ја, ти, наши карактери, наше неједн |
смо причали.{S} Било је говора и о томе ко ће ући у кабинет...</p> <p>— Је ли, тата — прекиде г |
одличан; слатко је јео и преслишавао се ко је југ, а ко је север.{S} И доцније није никад забор |
марила да ли ће то ко приметити, шта ће ко рећи и како ће се све то свршити.</p> <p>— Ти си луд |
b n="86" /> Публика се стане да надмеће ко ће више знати на памет тих његових бунтовничких изре |
то јој и диреке ударише — примећивао би ко у шали. — Пију, једу као на даћи.</p> <p>— Нека им ј |
окружују...{S} Је ли, Марјане, а би ли ко од богатих?</p> <p>— Они не спадају у моју надлежнос |
видео се крвав перорез.</p> <p>— Говори ко те уби! — рече неко из гомиле.</p> <p>Радник отвори |
то из те убоге речице, за коју зна мало ко ван Србије.</p> <p>— Место да нам користи та река, о |
вно, на основе и темеље, у које се мало ко пача.{S} Млади часовничар је волео нарочито простог |
чала за њим.{S} Није марила да ли ће то ко приметити, шта ће ко рећи и како ће се све то свршит |
а мисли на своју породицу.{S} Кад би му ко од пријатеља скренуо пажњу на несташност његовог син |
виси у ваздуху.</p> <p>— Долази ли још ко?</p> <p>— Ретко.{S} Неке Швабе лове по риту.{S} Ја н |
{S} Јавну реч је заглушило пиљарско <hi>ко да̑ више</hi>. <pb n="276" /> Зборови су само позорн |
/l> <l>И главу си оборила младу.</l> <l>Ко̑ одговор на сву љубав моју,</l> <l>Очи твоје спустил |
ке тесногрудости.</p> <pb n="260" /> <p>Ко би тада судио Србију по њеним листовима, добио би ст |
ом, глупости које треба осудити.</p> <p>Ко зна колико би то трајало, да се стари Матовић не раз |
био добар као Христос, а мало је људи _ко]и су починили толико зла својим милим.{S} Сети се по |
отвореног деспотизма, а ако се образује коалиција, свака фракција експлоатише у своју корист па |
им рукама.{S} Ту висе низови неке врсте кобасица, жути се суд киселих краставаца, изложена је ч |
на сокак и задимили, а по зиду извешали кобасице разне дужине и дебљине.{S} О багрењу опет боја |
у другој земљи ухапсили, терао је своју кобилу преко оближњег моста.</p> <p>— Погледај, Вишња, |
ашњења, као да све обузе језа од нечега кобног, надприродног.{S} Радоје врати фењер ономе од ко |
о ђердан, низ образе девојкине, лагано, коврљајући се, не сусрећући једна другу.</p> <p>Илић се |
енције, све неке стране физиономије.{S} Кога и позна, чини јој се далек, хладан, као окаменотин |
и воде, а мало пасуља и пастрме, али за кога тврде да је најукуснији од свих српских пасуља.{S} |
, на путу у интелектуални живот, човека кога су интелектуалне радозналости, жива младост, сумња |
евојка погледа изненађено у овог човека кога је волела.{S} Он се није претварао.{S} Његове буља |
узе је страх да не сретне једног човека кога за живу главу није хтела видети.{S} Ипак, корачала |
еној кући, гром вас спалио... од човека кога хлебом хранимо...</p> <p>— Мама! — умеша се Бела е |
чила да заказујеш састанке, реци!{S} На кога се метну, несрећнице?{S} Хоћеш ли да свет показује |
сматрати ту бубу и мислити... ко зна на кога!{S} На државни удар... на професора коме у том тре |
отерао! — рече му други пут. — Само на кога се метну, да ми је да знам?</p> <p>— Не на мене, у |
рабаџије шибају волове, а човек не зна кога пре да пожали: те људе или ту стоку.{S} Јадно мест |
ме, заспи вечито под обичним крстом, са кога ће киша и невреме спрати њено име и уништити таште |
другова на <hi>постојеће стање</hi>, од кога му је пуцало срце и бридела леђа, звониле су му ка |
својој кћерци. — Дивно, девојко!{S} Од кога си научила да заказујеш састанке, реци!{S} На кога |
ре с човеком раме уз раме, нема рада од кога се стиде, нема казне од које би их ухватио страх.< |
иродног.{S} Радоје врати фењер ономе од кога га је узео, поново зграби будак, замахну њиме, поч |
, кад сам растао са̑м, ненагледан ни од кога, као дивља травуљина.</p> <p>Само је Матовић забор |
ставио? — бунила се она.</p> <p>— Ко је кога оставио? — одговарало је нешто у њој, нешто скриве |
ање.{S} Нико вас није питао: шта ћете и кога тражите ?{S} Слобода, драга, мила слобода, пун иде |
ену на младића који ју је некад волео и кога би она могла волети страсно и одано.{S} Јасно јој |
а онда у кола, очекујући да у њима види кога од нових, слободоумних министара.</p> <p>— Од њих |
му се чинио као његов лични непријатељ кога треба савладати, и он га је презирао као тиранина |
се широка жалба за Београдом и младићем кога је тамо оставила.</p> <p>— Што ми не пише! — чудил |
вина, у пушење, у играње домина с првим кога сретне.{S} Али и ту, у тамним кафанским <pb n="113 |
но упоређивала свога земљака са човеком кога је оставила у Београду, који је такође имао велика |
риметио да у њој <pb n="4" /> седи неко кога треба чувати.{S} Управо, та му је кућа тек тада па |
тку, они су ишли дуж некога зида, преко кога су се спуштале процветале вреже од тикава.{S} Варо |
а су сви српски сталежи послали овде по кога свог представника.{S} Поред глумца седео је тргова |
.{S} Он је био његов божански учитељ, у кога је веровао као Турчин у Мухамеда.{S} Дела његових |
аправи нове непријатности код родитеља, код маловарошана, који не признају овим везама њихову н |
одмах кад се пређе ова баштованџиница, код оног долапа, под обалом.</p> <p>Пређоше преко пруге |
је била болешљива, нервозна девојчица, код које се чежње развијају рано и, у толико јаче, у ко |
} Нарочито је ишла код једне другарице, код које се скупљало друштво по моди руских универзитет |
акне, а иначе скакуће, свуд јури, трчи, код свију је, без њега ништа не може да прође.{S} Вишњи |
тац му је објаснио четири стране света: код сељачке куће био је север, ниже, преко реке, југ, л |
е тишину млади суплент.</p> <p>— Да.{S} Код тетке моје колегинице.</p> <p>— Колегинице из села? |
ао је још са житом, стоком, шљивама.{S} Код њега су биле најскупље цене, али је купаца било дос |
нтаризам није испунио своја обећања.{S} Код сељака, радника, грађана чују се само горке речи.{S |
ј механи.</p> <p>Посао пође на боље.{S} Код Радоја су се могли купити часовници јевтиније него |
х.</p> <p>Узеше топчидерски трамвај.{S} Код једне механе, већ ван вароши, сиђоше с кола и упути |
т не поклапа са општим скептицизмом.{S} Код нас би Наполеон <pb n="286" /> био истеран из подоф |
— Да вам шта не фали код нас?</p> <p>— Код вас?{S} Не, госпођице — одговори он, мало изненађен |
без бојазни.{S} Јер је она била жена, а код жена, кад је муж у питању, начелне разлике не предс |
ез икаквог узрока, као што се то дешава код нервно раздражених људи, обузе га једна дубока одвр |
се дивљењем деце, радовао би се што га код куће чека добар ручак, са уживањем би рачунао на пр |
о брига, колико уздаха око плаћања дуга код Управе Фондова, пореза, осигурања од пожара, стални |
и је купаца било доста, јер се знало да код њега човек неће бити преварен ни у мери ни у роби.{ |
р.{S} Преко зиме виђали су се овда-онда код рођаке; кад су настали топли дани, излазили су чешћ |
зника кад жене не раде, Вишња је седела код Остојићевих, кад Радоје дође с једним својим пријат |
едомирово одсуство.{S} Нарочито је ишла код једне другарице, код које се скупљало друштво по мо |
{S} Што му се допадало у тим тренутцима код Беле, то беше нешто више од њене лепоте, то беше ње |
игурније него да је фирма протоколисана код суда.</p> <p>У чокалиници се живело доста весело.{S |
> <p>— Ја бих хтео да изучим за златара код тебе.</p> <p>— Какав златар на ово време, Бог те ви |
ила млада, описује ми омладинске беседе код <hi>Златног Крста</hi> и тврди да ја личим на њеног |
тије су редак луксуз, а брак... брак је код паметних људи вешт споразум, смишљен ортаклук, где |
на не отворише.</p> <p>— Газдарица није код куће — рече она, па се саже да узме кључ испод прос |
али су отворени тонови, јаке боје, које код нас не губе још своје симпатије поред свег дискретн |
распусту га је чекало једно изненађење код куће.{S} Мајка му рече да му сестру проси Вићентије |
ивот.{S} Узалуд се девојка борила да се код своје куће осети као код своје куће.{S} Она је била |
а своје другарице.</p> <p>Зауставише се код Кајине капије.</p> <p>— Па кад ћеш ми једанпут доћи |
у се губили у тричарије, уживали кад би код деце изазвали дивљење, страх, или кад би коме малом |
места, пређе преко собе, па се заустави код огледала.</p> <p>Хтела је да види на њој самој коли |
то мало, а ти ми телеграфиши или отиди код мојих пријатеља и земљака, Вуксановића и Компаније, |
> <p>Него велим, да му кажем нек долази код нас на храну.{S} Њему ће се познати, а нама је свеј |
једног дана Бела. — Да вам шта не фали код нас?</p> <p>— Код вас?{S} Не, госпођице — одговори |
лентском платом.{S} Из штедње су седели код таште, која није пропуштала прилику, а да своме зет |
чуо, а у себи је додавао; „Ми смо слепи код очију, утучени у главу, стока божја!“</p> <p>На спр |
ала.{S} Нико у школи није могао опазити код ње какву промену или ваншколску мисао.{S} Марљиво ј |
се да јој не направи нове непријатности код родитеља, код маловарошана, који не признају овим в |
у дана пред нашим носем, а ми... слепци код очију!{S} Бела ми је сад признала све.{S} Вели, зав |
ебом господари над сваком другом бригом код највећег броја лица.{S} Њихова мишљења, нарочито ка |
извињавам.{S} Ти си овде слободна, као код своје куће.{S} Немаш чега да се женираш.{S} Тетки с |
морао допадати тој госпођици.{S} И као код свих природа које мисле право, које не рачунају са |
а борила да се код своје куће осети као код своје куће.{S} Она је била изашла из уског живота, |
Основао је велосипедско друштво, утицао код општине да се праве вештачки бунари, поправљао жена |
ао сам ја, велим...{S} Не би ти долазио код <hi>Еснафлије</hi>.{S} И ти си погорелац на свој на |
вом душом.{S} Што јој се некад допадало код њега, чинило јој се овог пута ружно, себично, одвра |
поново, ударала <pb n="192" /> на било код очију, пљускала у ушима.{S} Обузимали су га чудни о |
е при врху Крунске улице.{S} То је било код једног гимназијског професора, Јована Матовића, поз |
обна неранџаста боја, која се види само код лептирова, а на супротној страни, по крововима ниск |
Пронашао је библиотеку, израдио кредит код једног великог књижара у ђачком кварту, па је ступи |
о госпа-Клеопатра урадила на своју руку код колеге свога покојног мужа, јер није одобравала да |
ретала се блесасто по соби.{S} Кризе су код жена заразне.{S} Она напреже све што јој је остало |
ео.</p> <p>Те супротности подржавале су код двоје заљубљених једну врсту борбе час прикривене, |
ма, па може бити и више.{S} Јер се беху код њега десили догађаји који су створили непремостиви |
i>, па по њему и његову гостионицу: <hi>код Стрике</hi>, те јој је то име остало у публици, сиг |
чују и његово мишљење, и позваше га <hi>код Пеливана</hi>, бозаџије чувеног у то доба у студент |
разан, недостојан ње као човека.</p> <p>Код куће ју је чекала хладна вечера и љута газдарица.</ |
ти са свима шеталишним јунацима.</p> <p>Код једног фотографског излога спази Лазаревићеву како |
рош се губила.{S} Настајале су њиве.{S} Кожа се сад руменила испод отворене блузе.{S} Видео се |
а блузи било се откопчало, те се видела кожа бела, истачкана златним маљама.{S} Она узбуди цело |
ма затеже косу тако да осети како му се кожа одваја од лубање.{S} Један глас из најтамније дуби |
о образу и остави младићу утисак глатке коже и нечега чистог.</p> <p>Вишња се стресе.{S} Образ |
кануре бојене и небојене вуне, а месари кожице суве и сирове.{S} Пред кућама, на клупи или по с |
.</p> <p>Чедомир примети тек тада једно кожно, старинско канабе у сумраку собног угла.</p> <p>— |
ало му је то пазарлук, као да тргује са кожом свог <pb n="26" /> рођеног оца.{S} Та кућа је саз |
исоким правоугаоним наслоном, превучене кожом.{S} Бела приђе прозору и отвори их обадва.{S} Чед |
несташно.{S} Бела је имала бело лице с кожом која се чинила као постављена једва приметним рум |
е, груди дрхтале, тело се знојило и под кожу јој подилазили непријатни жмарци.{S} У соби је био |
ошуљу, у дивна округла рамена, у румену кожу босих ногу.</p> <p>— Ево ме... узми ме! — промуца |
ама муселина и љубити до миле воље њену кожу час румену, а час белу.</p> <p>— Куда идемо? — упи |
ена смоквом и бадемом.{S} Једна липсала коза вукла се из села у село и процењивала се наизменич |
ј мачки:</p> <p>— Овој нису вечерас све козе на броју!</p> <p>Вишња сврши школске задатке што ј |
ту? — викну <pb n="217" /> јој Милева, која се у тај пар приближавала с Радојем и још неколико |
ше посну боју и редове штампаних слова, која су расла, дебљала, удвајала се, одлепљивала се са |
ни несрећни случај.{S} Нека топла нада, која се у њој рађала без разлога, испуњавала је њену це |
и у варошки парк.{S} Весела женскадија, која нема брига око распремања куће, готовљења ручка, в |
просу се нека чаробна неранџаста боја, која се види само код лептирова, а на супротној страни, |
p>То је била Каја, једна његова рођака, која је овде учила девојачку школу.</p> <p>— Море, брат |
p>— Шта ти је, Вишњо? — упита је мајка, која се помоли уз степенице од трема. — Теби није добро |
<p> С Кајом је била још једна девојка, која одступи неколико корака кад рођаци пређоше на фами |
<p>— Доста! — викну размажена девојка, која се била повратила из првог изненађења, па устурају |
језиком, задиркивао служавке.{S} Ћерка, која је већ била на удају, није имала наклоности ни пре |
с Марса! — смејала се госпа-Матовићка, која би кадгод присуствовала тим разговорима.</p> <p>Ни |
кад би Младен учио! — насмеја се Бела, која у том тренутку донесе кафу.</p> <p>— Ћути ти, мате |
вршенства.{S} Са заокругљеним раменима, која су се погађала под лаком материјом летње блузе, и |
ло не знам какво добро.{S} Његова жена, која је раније, док су били сами, попуштала прва кад би |
што га госпођа пита за мишљење... она, која му је, поред свог уважења према његовом успеху у ш |
ри.{S} Обузимала ју је нека лака ватра, која се слатко гасила при додиру чистог рубља.{S} Раниј |
ољство ретко допуштала госпа-Клеопатра, која је <pb n="118" /> волела формалности, добар тон, у |
ије била довољна.{S} Чедомирова сестра, која је од њега била старија две године, била је већ ка |
/> <p>— То је божанска искра инстинкта, која је човеку остала из природног стања — објашњавао ј |
њских ногоступица и разлистале природе, која се у роси зориној купала безбрижно, разблудно.{S} |
омиров поглед пређе преко главне стазе, која је описивала једну врсту круга, прелете преко гоми |
е, прозрачне измаглице, као фине свиле, која је благо и видљиво дрхтала.{S} Плаве боје просипал |
ости... ти, која би вечито била уза ме, која би се посветила моме делу, била мој добри геније, |
атом.{S} Из штедње су седели код таште, која није пропуштала прилику, а да своме зету не покаже |
ликом неке велике зграде и краја улице, која се губила у низини својих простих, неугледних кућа |
по раму од огледала.{S} У трећој одаји, која је замењивала салон, Илић није био никада.{S} Госп |
и, тако проста у својој учености... ти, која би вечито била уза ме, која би се посветила моме д |
е своје љубави према бакалиновој ћерци, која далеко тамо иза Рудника ради на свом образовању и |
асну жељу за нечим потпуним, савршеним, која би хладном мислиоцу била одмах апсурд, а која је њ |
есном циничном сиротињском перверзијом, која даје све више сласти што се ниже пада.{S} Калдрма, |
к, и то оборен, с лептирастом краватом, која је играла око његовог голог, здравог врата.{S} На |
аво из срца.{S} Тај пламен и срдачност, која је звонила у девојкином гласу, чинили су своје деј |
е звали словослагачи.{S} У њихову собу, која је била за <hi>боље госте</hi> и у исти мах служил |
рата водила су из кујне у Вишњину собу, која изненади младића многим и лепим намештајем.</p> <p |
ри детета: најстарију ћерку, Параскеву, која је имала шеснаест година, храмала на леву ногу и к |
неке нове земље.{S} Мислећи на ту реку, која ју је уљуљкивала, запљускивала својом пенушавом во |
отово као један човек, у једну странку, која изнесе захтеве за најшире грађанске слободе.{S} С |
која ће се посветити цела његовом делу, која ће му омилети кућу, која ће веровати у оно што он |
његовом делу, која ће му омилети кућу, која ће веровати у оно што он верује.</p> <p>Девојка од |
ејасна, али стварна, жива <pb n="23" /> која га је пратила, легала и дизала се с њим из постеље |
је да се отресе те мисли, <pb n="36" /> која ју је опседала, али је глас Чедомиров звонио у њен |
слика талијанског издања <pb n="157" /> која је требала да представља састанак Ромеа и Јулије.{ |
девојка, великог носа и зелених очију — која нагази на вилинско коло никад се неће удати.</p> < |
еба ти да створиш коју везу...</p> <p>— Која вајда!{S} Они од којих сам очекивао добра беху нес |
и хладном мислиоцу била одмах апсурд, а која је њему изгледала само немогућа због њега самог, т |
в, увек будан, он се ту осећао као риба која је из плитке барице доспела изненада у непрегледни |
руши фамилију, државу, води се политика која издиже махом медиокритете.{S} Ти очекујеш предусре |
pb n="29" /> мала, мршава, жива девојка која је обећавала практичну жену и срећну мајку.</p> <p |
око убеђен у сопствену вредност, у дела која ће починити.{S} Почињали су озбиљне разговоре, пос |
е ограда од краљевог двора, једна школа која је раније била механа, и старо гробље, пуно дудова |
вара.{S} Њему треба друга жена... жена која ће се посветити цела његовом делу, која ће му омил |
вља борбу.{S} А ти си жена... наша жена која не воли живот одрицања, позитивне ствари, рад за ч |
носе иза кулиса; образована су удружења која ниједан закон не може одобрити.{S} Слобода је поје |
м читала у једној књизи да има створења која уђу у наш живот једног дана, заузму га и помету; з |
ј је тада између осталог, „има створења која једног дана уђу у наш живот, заузму га и помету.{S |
воје маште; јер то није била више Вишња која се појављивала из писама.{S} То је била визија нек |
сталан гост на министарској трпези, па која вајда: несрећан си као све ове пропалице, као овај |
ладићу није било добро.{S} Ваљада, бура која се спремала у ваздуху, уносила му је грозницу у кр |
у чипку, у кошуљу, у два округла таласа која су се дизала и спуштала испод платна.{S} Дође јој |
спрат.</p> <p>Ту примети гомилицу света која се искупљала љубопитно.{S} Он приђе такође.</p> <p |
се чак до физике, појављују се гледишта која, ако се усвоје, прете донекле целој згради, чије с |
ило да је она од оних простодушних бића која иду право и чија судбина не зависи од њих самих, в |
pb n="239" /> <p>Ћуркасте девојке, деца која немају никаквог искуства, правиле су пошалице на р |
се Вишња чинила младићу жена-другарица која диже човека на посао, пружа му подстрека за велика |
рска окна, на затворена врата, као тица која је тражила да се спасе.</p> <pb n="195" /> <p>— Је |
на симпатија, далека, нова, друга љубав која се приближава.{S} Ипак нешто у души говорило му је |
арима, Илић је могао закључити из књиге која се појавила те године: <hi>Мистицизам у вишој мате |
ри, по којима се назирала тек овде-онде која прилика што се лагано вукла, изазивали су мисли о |
е стресла од неке слатке, несносне језе која ју је подухватала целу, од врхова прстију па све д |
е поезије, успомена и присуства девојке која му је нудила што му она друга није могла дати.</p> |
ас.{S} Он му је звонио као труба војске која иде у помоћ, као поклич на освету, на буну.{S} Што |
своје зле стране, извукавши их из куће која је сама попуњавала своје потребе и где је требало |
ситне префињене црте, њен осмех мачкице која се умиљава, њену несташну веселост; овај профил за |
ала је за нову играчку коју је добила и која треба да је поред ње кадгод јој се прохте.{S} Међу |
ложај према тој девојци коју је волео и која га воли, према другој девојци чије поверење изигра |
човек није хтео да чује о тој операцији која би га лишила очевине.{S} Он је знао колико је њего |
имној тиранији, у ординарној лицитацији која се лажно зове <hi>влада народа</hi>.</p> <p>— Шта |
као припрема.{S} Она није довољна жени која хоће да буде на висини свога времена — одговори Ви |
ом.</p> <pb n="107" /> <p>У тој средини која је била далеко од праве раскоши, али за Илића пред |
" /> политичкој ситуацији, о будућности која чека земљу.</p> <p>— Извол'те, господин Илићу — ну |
па, да мучи, да се свети на тој девојци која му се предавала сва.{S} Парадоксална љубав чула до |
Погледај ову воду — рече младић девојци која је стајала поред њега и гледала, стегнутих губица, |
, а он не успева да јој каже једне речи која долази из срца.{S} Ћутали су.{S} Ваздух је трептао |
ућни посао и честа рађања, од те вароши која дрема на пригревици украј Мораве.{S} Покушавала је |
} На загрејану руку или чело пала би им која кишна капљица.{S} Капље су биле чешће.{S} На један |
шно.{S} Бела је имала бело лице с кожом која се чинила као постављена једва приметним руменилом |
и, са расом чији смо синови и историјом која је израдила <pb n="284" /> нашу судбину.{S} Они су |
соким сутереном, обојен жућкастом бојом која прелази у ружичасту, с мрким шалонима што су били |
о.{S} Ти усамљени разговори са девојком која није била ружна пријали су му, падали му као неки |
лаве, обучен нешто немарно, са краватом која се пела уз потиљак, руку завучених у џепове од пан |
у.</p> <p>Ударише првом побочном улицом која се отвори пред њима.{S} То је био доста широк сока |
хта.{S} Та кљусина учини му се као авет која га гони, као живот који му остаје, као он са̑м.{S} |
Тек на кондицији дозна за велику новост која се још од подне шапутала по породицама ближе Двору |
у преда целу себе, сву раскошну младост која је бујала у њеним грудима и сваког тренутка јој ис |
озналости, жива младост, сумња у радост која се нуди, непомирљив идеализам, неутољива жеђ за ус |
да је хтела савладати изненадну жалост која је обузе.{S} Младић је куцао штапом о калдрму и гл |
ва све, а сад је посматра кроз прошлост која се измиче, отима се нашим пруженим рукама.</p> <p> |
сазна све.{S} Погађао је сву одвратност која ће је обузети према њему, према свим људима, према |
} Он је онда гледао у њу кроз будућност која обећава све, а сад је посматра кроз прошлост која |
та више, добила је награду, једну књигу која је говорила о неговању поврћа.</p> <p>Сад је треба |
.{S} Затим се спустише низ једну јаругу која је некад била друм, па уђоше у једно пространо дво |
адоје стално трчи напред: научи лекцију која није још задата, а не зна оно што му је за лекцију |
у те бог зна чије одеротине у сиву боју која је језиво приличила његовом земљастом лицу.{S} Дес |
рици да јој проводаџише за прву прилику која им се допадне.{S} Ниједна мучна мисао није мутила |
стално по коју лепу реч за њу, девојку која је своју ману осећала све дубље једно што је прист |
ри главу, и посматраше дуго своју сенку која је расла поред ње.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ти си |
мало таквих жена!{S} Жене примају науку која им се предаје, веру која им се проповеда, мужа кој |
ема јакима.{S} Он је у новцу видео силу која учвршћава живот, пријатеља који одржава човека, мо |
ко га грло доноси једну орфеумску песму која је тада била у моди.</p> <p>— Овоме је све равно д |
у себи жену која господари кућом и жену која сматра да је њен позив у животу виши од обичне бри |
динствену вештину да измири у себи жену која господари кућом и жену која сматра да је њен позив |
т посматрач би по тој одаји оценио жену која ју је наместила.{S} Матовићка је имала развијено т |
сретну, несрећу много чешће, и судбину која им се одреди.{S} Реч слобода за њих је смисао зла. |
примају науку која им се предаје, веру која им се проповеда, мужа који им се даје, срећу ако ј |
огрешићете — рече Чедомир с поузданошћу која је урођена његовом добу. — Девојачка школа није до |
дајући расејано у своју давну другарицу која се није заустављала у причи о својој срећи.</p> <p |
мела тако говорити, наћи у тренутку реч која јој је требала.{S} Кад је давала своја мишљења, ре |
о у њој. — Зашто онда избегавати ту реч која је тако тесно везана за нас, везана везом најмилиј |
р, зарастао у траву.{S} Неколико стаза, које су сами пешаци утрли, белиле су се у озеленелој тр |
његове речи... речи школованог човека, које потсећају на књиге, одвајају од свакидашњих разгов |
чићи, тенџере, лонци старинског облика, које је госпа-Матовић наследила од своје мајке.{S} С ов |
е у Палилулу преко гробља Светог Марка, које је било зарасло у подивљало цвеће.{S} Пред њима се |
та ишла тим путем с Илићем до тог села, које је он називао њеним, правећи илузију на сличност њ |
багрена и у његовим последњим гранама, које су се љушкале на вечерњем поветарцу, спајао слике |
је залуд наводио разлоге двема женама, које су се занеле у свој план до лудила.{S} У кући су н |
је грашак, са широким зеленим махунама, које су висиле на све стране као фантастичне ресе.{S} П |
црвено мрким завесама са жутим пафтама, које се данас виде само по државним канцеларијама.{S} П |
дијамантском сјају, те давали улицама, које су празне ћутале, празнички изглед.{S} Изнад варош |
традиционалне младе са обореним очима, које нам је оставила у спомену наша старија литература. |
гомилу осећаја, мисли, слика, успомена, које се прегоне у човеку у извесним часовима усамљеност |
утисак у гомили других рабатних кућица, које су тада испуњавале тај крај.</p> <p>Млади човек ни |
лађивали су отворени тонови, јаке боје, које код нас не губе још своје симпатије поред свег дис |
I</p> <p>новцу, динари, па онда псовке, које су у нашем говорном језику тако фамилијарне да им |
, дуга бдења, па и саме ноћне светиљке, које су расипале своју несигурну светлост по непознатим |
димњацима образовале су се плаве сенке, које су још више истицале небеску илуминацију.{S} Беогр |
ављали су девојке које хоће да се шале, које допуштају да се задиркују.</p> <p>— Хладна је као |
итиште један пољубац на насмејане усне, које се прилепише за његове, и осташе тако, за један тр |
сопствених потреба.{S} Њено васпитање, које јој је обезбеђивало срећу у очевој кући, обележава |
ко изразим.{S} Угледајте се на Рускиње, које су преплавиле универзитете по Европи, које ступају |
е ствари, показивао му непознато цвеће, које је звао биље, њихове крунице, прашнике, тучкове; н |
леле, као две звезде, две хитре зенице, које нису биле тачно заокругљене, већ као две капље мас |
а канабе, притиште јако обе слепочнице, које су биле као да хоће да прсну, а прстима затеже кос |
ња неосетно попуњавала.{S} Његово срце, које је дотле живело пустињачким животом идеала из књиг |
е су преплавиле универзитете по Европи, које ступају у најниже слојеве народа да би <pb n="32" |
роде?</p> <p>Вишња је слушала ове речи, које су се чудно поклапале с оним нечим новим што јој ј |
ј уливале његове сјајне, проницаве очи, које су гледале из својих дупља нешто унезверено, као д |
кама, и обузета оним присним сажаљењем, које може да осети само жена према жени, шапташе јој ма |
о слободњак у свему.{S} С тим уверењем, које се граничило с анархизмом, решавао је сваки пробле |
ица, испуњена јевтиним плавим мастилом, које је можда сам газда-Митар правио.{S} Затим је дошла |
као код свих природа које мисле право, које не рачунају са ситницама, она их већ виде заљубљен |
ла све већа тишина.{S} Једно бело дрво, које се оцртавало пред њима, губило се све више у таму. |
у живим.{S} Остало је само његово тело, које је у том тренутку, наго и покривено платном, као и |
пријатних, мушких црта, буљавих очију, које су у тренутцима живости изгледале као да хоће да и |
ом размаженог детета и шишкама по челу, које су сенчиле њено лице претерано бледо, готово слаба |
} Носе се бардаци ракије.{S} На гробљу, које се из далека види, снег окопнео; на сваком гробу п |
срећан!{S} И у том слатком расположењу, које не потиче из одређених ствари нити има за циљ нешт |
атељство које се сматра да је вечито, а које живот распе као плеву!</p> <p>Поред њих прохукта ј |
што би однео, а бојао се и ведрог неба које му прети сушом непрестано.{S} Око плотова су расли |
зраке и чаробно осветљавало парче неба које се видело, неколико суседних кровова и заруделе ка |
пилад грабила су се у дворишту око мрва које им је стресла кад је распремала сто.{S} Виделе се |
зизразне очи запалише се од задовољства које се налази у овим церемонијама кад се има седамнаес |
ој госпођици.{S} И као код свих природа које мисле право, које не рачунају са ситницама, она их |
09" /> кад се сетим извесних предрасуда које су мутиле моју савест.</p> <p>Вишња је тада управљ |
чињала нешто даље од обале, из зеленила које су састављали ритови, па се постепено пела уз брдо |
љења, писца свих драгих карата и писама које је добијао.{S} Она га је такође приметила.{S} Црве |
ућу, сањала често о заљубљеним паровима које би, летимице, кадгод спазила с прозора кад прођу њ |
љи, туђим мишљењима, теретним обичајима које су створили друштво и ток ствари.{S} Чачак је био |
туром, политиком и тако нечим, стварима које је слушала, читала на Великој Школи.</p> <p>Једном |
ржавања куће, бригама, ситним болестима које се пате, а не сметају.</p> <p>— Главно је да јој ј |
и гледала у њега сивим, остарелим очима које су цуриле.</p> <p>Илић удари љутито песницом по ст |
Сунце је снажно осветљавало предмете на које је падало, али није било вруће, већ врло благо, ме |
године радећи да буде достојан поверења које ће му се некад указати.{S} Од лекције коју је имао |
набетом, нешто суморан са тешких завеса које су стајале као прилепљене уз прозор, и са одсуства |
и испреда се, и, између осталих ситница које се говоре међу девојкама, рече јој:</p> <p>— Синоћ |
по околним баштама и сјај зимњег сунца које није могло продрети у собу него је скакало око про |
ма рада од кога се стиде, нема казне од које би их ухватио страх.</p> <p>Студент је говорио иск |
била болешљива, нервозна девојчица, код које се чежње развијају рано и, у толико јаче, у колико |
рочито је ишла код једне другарице, код које се скупљало друштво по моди руских универзитета, г |
S} Демократске теорије о уређењу државе које су стизале са Запада нађоше у том незадовољству уз |
вароши, заборављала је на рђаве часове које је у њој доживела; успомене, оне лепше, ницале су |
понови песму мирно, не слутећи осећаје које је изазивала.{S} Тада он дохвати књигу, баци је у |
Више пута узмем перо да забележим идеје које лутају кроз моју главу и изгледају ми сјајне; кадг |
p> <p>И пружи му једно парченце хартије које није било веће од цигар-папира.</p> <p>— Па читај! |
ко су живеле једна за другом популације које је планета хранила.{S} Наука је одредила свакој зв |
<pb n="34" /> појављивале су се прилике које је видела те вечери.{S} Обузимала ју је нека лака |
нису волели, претпостављали су девојке које хоће да се шале, које допуштају да се задиркују.</ |
врхунац.{S} Материјална природа и силе које владају њоме нису више имале недокучивих тајна.{S} |
но.{S} Видела је по њему рабатне чатрље које дотле није примећивала.{S} Велики женски шешири по |
, још немогућност, чиста штета за време које се на њих потроши.</p> <p>— Објасни то мало прости |
и су се у једној побочној улици у време које су заказали.{S} Од кућа су већ расле сенке, ипак ј |
спречава њихов лет.{S} Такве су и жене које примами сунце слободе.{S} Оне му полете, без разми |
ило толико догађаја, да су јој успомене које је другарица спомињала изгледале тако далеке, блед |
амрла. <pb n="63" /> Двоје троје новине које су излазиле писале су само о укопним друштвима, тр |
<p>И Радојев поглед изгуби се у планине које су са запада блиско окружавале Чачак.{S} Обрасле у |
.{S} Оне иначе не знају за њу.{S} А оне које је назру, оне су као ове муве што се лепе уз прозо |
е претурили.{S} Тек стоје пред вама оне које су најтеже.</p> <pb n="106" /> <p>— Пазите се.{S} |
нити толике пријатељске услуге, поклоне које сте ми учинили ?</p> <p>Доиста, она му је често тр |
} Том осећању придруживало се поштовање које су јој уливале његове сјајне, проницаве очи, које |
ано, нечујно, неприметно, као привиђење које се расуло.</p> <p>Чедомир се врати у дубину салона |
т душе.</p> <p>Вишња није била створење које завиди, али та срећа дотицала је се неугодно.{S} С |
стреле, римске новце, бронзано прстење које је купила по околини.{S} То је била њена манија.{S |
облака својих формула, крхају баријере које деле науку од живота, литературе и уметности.{S} М |
а, бледа, жута у лицу, готово као цвеће које је држала у крилу. — Али је живот чудан, комшија, |
е то десило, да олакша себи све несреће које су му притискивале срце и које је само њој могао р |
м краљевим, те слике гимназије и пијаце које су му представљали Вишњино место, те биле као једа |
По калдрми је играло суво и топло сунце које претходи јесењој хладноћи и влази.{S} Једна камара |
један ступањ у високим степеницама, уз које се пео.</p> <p>Те супротности подржавале су код дв |
а дочекао, многе ствари које ме тиште и које могу рећи само теби... да ти кажем, ето ако хоћеш. |
несреће које су му притискивале срце и које је само њој могао рећи.{S} Али су њега сад одушевљ |
а колегама.{S} Бунио се против неправди које су чинили слабијим од себе, смејао се њиховој уобр |
ле по један свежањ књига на своје груди које су се почињале поверљиво оцртавати на глаткој мате |
им разлозима и да наведе противне мисли које су јој од синоћ лутале по глави.{S} Она заћута, и |
м очекивао, а шта дочекао, многе ствари које ме тиште и које могу рећи само теби... да ти кажем |
нете.{S} Она се сети много лепих ствари које је имала с Илићем.{S} Она би без њега остала мала |
то доба, једно од оних чежњивих вечери које саме позивају на дуге разговоре.{S} Месец је био т |
ила додиривала, до врелих игала страсти које су му боле и вртеле месо.</p> <p>Девојка понови пе |
ли се сети Вишње Лазаревића и дужности које је имао према њој?{S} У сваком случају Вишња није |
његовој жени.{S} У противном, глупости које треба осудити.</p> <p>Ко зна колико би то трајало, |
по читаве ноћи да олакша себи, тражећи које љубазно лице да се разговори, да одахне, да живи.{ |
о Зарији Ристићу.{S} Да ли се сети речи које му је том приликом рекао?{S} Да ли је сад био исто |
, трулим хартијама и осталим сметлиштем које је град избацивао на своју периферију.{S} На север |
ијатељи!... — примети он — Пријатељство које се сматра да је вечито, а које живот распе као пле |
тада осетим једно бескрајно задовољство које се не да описати, како каже чâ Јанко Веселиновић.< |
уће.{S} Зар се тако враћа гостопримство које смо вам указали!{S} Срамота, млади господине...</p |
о, ни разумео, ни волео оно човечанство које је открила психологија народа, психолошки роман ин |
а министра... на професорову ћерку, око које ће се већ сутра отимати удварачи... на своју љубав |
неком утваром.</p> <p>Није га се тицало које је доба дана.</p> <p>Ти заборави су му пријали.{S} |
ветом, као да је хтела сакрити руменило које јој заплами образе.{S} Он је поздрави и хтеде проћ |
угасите очи мериле су немо зелено коло које се обавијало око ње.{S} Неко тешко осећање савијал |
</p> <p>— Можда ће то бити једино добро које сам учинио у животу — рече још, гледајући у прости |
уран у себе, у своју будућност, у добро које ће чинити својим суграђанима, Србији, можда целом |
но што је главно, на основе и темеље, у које се мало ко пача.{S} Млади часовничар је волео наро |
} Месец је био тек изгрејао.{S} По небу које је дошло врло плаво блудели су облаци час бели, ча |
ши да ли ће група учествовати у митингу које је грађанство приређивало у корист избора Србина в |
о визију Вишње, њене главе, њених очију које поздрављају својим топлим погледом рад на добру на |
сваку ситницу, по дивно довршеном телу које је издавала цела њена појава.</p> <p>— Волите се в |
да се предаје цела безбожном привиђењу које се јављало на огледалу.{S} Затим се дохвати за гла |
другарица не сазна шта о овом узбуђењу које је рило по њој, као грех.{S} Најзад се охрабри и р |
ина не зависи од њих самих, већ од оних које ће срести и који ће их учинити срећним или несрећн |
дредила свакој звезди своје место и пут којега се мора држати.{S} Измерила је сунце, пронашла м |
исти се из наше куће...{S} Још да трпим којекакве трутове!</p> <p>На крају једног таквог разгов |
мир... чудна ми чуда!{S} За њега и јесу којекакви богаљи.{S} Ју, господина — додаде после гласн |
али да се вратим у Београд.{S} Тата још којекако, али мајка!...{S} Ударила у плач, па запомаже |
пред Циганлијом, на оном истом месту на којем је Илић пољубио први пут своју драгану.{S} У врх |
ао државе и земљорадничком осигурању, о којем је писао једно дело с научним претензијама.{S} Ос |
ом од месинга и дршком од порцулана, по којем су се плеле плаветне шаре.</p> <p>Они су седели т |
о враћајући се с неког далеког пута, по којем је његова мисао дуго лутала. — Опет двојке?{S} Та |
дан човек, продавац ушећереног воћа, по којем је падала прашина.{S} Он је ишао полако, крајем п |
дизало се безизразно, пространо небо, у којем се видела само понека ласта као црна звезда.{S} У |
а.{S} Хоћу да будем на висини времена у којем живим.</p> <p>Каја је била девојка коју живот ниј |
} Чачак је био њено родно место, град у којем је провела највећи део свога живота, сваки ју је |
S} Ето то, тај факт, то жалосно стање у којем се налази наш свет, не треба губити из вида.{S} Ј |
а! — говорила је девојка мајци гласом у којем је одјекивала жалба и прекор. — Тако ми ружно сто |
општине, партију на влади ни друштво у којем је говорио.{S} Многима то није било право, па ипа |
и то био Београд, час Чачак, час село у којем је <pb n="307" /> живела.{S} После се та сцена пр |
тижне висине...</p> <pb n="170" /> <p>— Којешта.{S} Бар смисли шта хоћеш.{S} Хоћеш ли да будеш |
ти се, па се осмехну презриво:</p> <p>— Којешта!{S} Докле ћемо бити сентиментални!...{S} Је ли, |
се ту оженио и окућио.{S} Илићев деда, који се такође звао Чедомир, научио је читати и писати |
иметних културних радника по паланкама, који су скупљачи претплате свакој новој књизи, поверени |
авите ви Радоја — говорио је грађанима, који би давали наметљиве савете. — Наше је да нађемо но |
а и небом пуним звезда.{S} На таласима, који се стално љушкају, плови њен чамац с разапетим јед |
и, како је то случај у свима покретима, који су хтели употребити ту згодну прилику за свој личн |
икалима, социјалистима, републиканцима, који се у то доба борбе за основна грађанска права нису |
е хте покварити ово присно весеље дома, који је последњих година знао само за зле стране живота |
атности код родитеља, код маловарошана, који не признају овим везама њихову невиност.{S} Додуше |
лични режим начинио од овог Ужичанина, који је, поред своје струке, волео слободу, желео добро |
Јована Матовића, познатог опозиционара, који је осуђен као велеиздајник и сад се налазио у Пожа |
однела оставку.{S} Председник кабинета, који се налазио на страни у бањи, придружио се телеграф |
а у многоструки сплет зелених поточића, који би ова полудивља поља претворила у најлепши врт.{S |
е било врло лепо.{S} Раштркани Београд, који се ломио преко три брда, био је као створен за пов |
о, у бескрај.{S} Његов несрећни геније, који је дотле владао овом водом, овим планинама, овим љ |
си непријатељ, не знајући толико људи, који су опет твоји непријатељи.{S} Ми се сатиремо узаја |
ела је сад нову варош пуну младих људи, који се боре против живота и за живот, мењају садашњост |
ка разочарења.{S} Расцеп у демократији, који је почео још кад је он дошао на власт, развио се д |
озорима су му расли ефемерни патлиџани, који би се спарушили чим би за педаљ одмакли од земље.{ |
/> <p>Али упркос томе гласу одлучности, који помаже паметне људе у њиховим борбама, он је остај |
д њима.{S} То је био доста широк сокак, који је, иза леђа Двора, водио поред Батал-џамије право |
један <pb n="224" /> сакат млад човек, који без штака не може да макне, а иначе скакуће, свуд |
Они пређоше трем.{S} Један стари човек, који је стајао у удубљењу неких укинутих врата и продав |
ја ћу ускоро, као онај класични песник, који је поздравио проналазак воденице, моћи кликнути: „ |
у је већ умео поновити целу.{S} Учитељ, који је за свој рачун учио немачки језик, називао га је |
јући да му се срце пуни неким осећајем, који није могао тачно одредити. — Ви сте тако љубазни п |
ена!{S} Једанпут су дошли дотле чамцем, који су најмили од неких рибара пред кафаном <hi>Шаран< |
ћ, застрвен уским, чипканим застирачем, који је висио на две стране.{S} На њему се усправљало н |
после замраче другим, леденим погледом, који му је јасно говорио:</p> <p>— Ниткове!</p> <p>Илић |
ти свога друга оним унутарњим пламеном, који је палио њене мирне, невине очи и који је долазио |
убе старинске цркве, са златним крстом, који се сија у ватри сунчане светлости.{S} Усред тог ве |
старинске грације и с ласкавим осмехом, који прели цело њено лице, чак до подвољка и широког вр |
била задесила нова несрећа.{S} Младен, који је још нешто слушао док је стари министар био жив, |
страну тога догађаја бринуо се Младен, који је вукао свог учитеља за рукав, шапутао му нешто п |
од столицу.{S} До њега је седео Младен, који се никако није хтео скрасити на своме месту; до де |
је мање људи, него што се мисли обично, који стварају свој живот по својој вољи.{S} Али, кажи м |
ава је била плава, прави словенски тип, који се у Србији још може наћи само по забаченијим сели |
и вина.{S} Стари <pb n="269" /> пушкар, који је задржао нешто од своје службе у војсци, трудио |
, он је хтео да она буде једино метеор, који ће се појавити на његовом небу, осветлити га чароб |
.{S} На лицу јој је почивао отмен умор, који је требао да покаже свету колико сирота жена има п |
њему се чинило да слуша њен љупки глас, који му добацује слатке, заношљиве речи.{S} А кад би се |
ма, скину са оближњег рафа један дивит, који је био изгубио своју првашњу боју под многогодишњи |
као на гомилу геака.{S} Јован Матовић, који је био сишао са пространих, слободних златиборских |
уразумити размажено дете.{S} Али, Илић, који је видео свет само кроз књиге, није имао мрве прак |
ећ чинили концесију животу.{S} У клубу, који је носио звонко име Група Великошколаца Социјалист |
са човеком кога је оставила у Београду, који је такође имао велика одушевљења за бољи живот, за |
тавно онима који их фаворизују, помажу, који им дају, или бар обећавају, какав добитак.{S} И ве |
од моје школе... од новца, напослетку, који су потрошили на мене.</p> <p>Девојка је била и сув |
ње једне отменије породице.{S} На углу, који је правила Крунска улица са другом попречном улицо |
нцарина, ханџије на цариградском друму, који се доцније обогатио, и оца, родом из једног златиб |
жалио се на реуматизам у десном колену, који је добио на робији, и грдио свога сина.</p> <p>— Ш |
ст, провезу преко Теразија на фијакеру, који називају интовом.{S} Ови млади људи једу врло мало |
аја, с навученим завесама.{S} Чедомиру, који пређе нагло из светлости у помрчину, требао је јед |
а да је то државни фијакер по кочијашу, који је носио униформу састављену од писмоноше и коњичк |
шло се људи доиста озбиљних, исправних, који разумеју свој посао, а нашло се и неколико људи, к |
ски одлуци својих колега.{S} Краљ Отац, који се такође бавио у иностранству, није крио огорчење |
доше врло рђаве резултате.{S} Министар. који се целог живота борио против реакционарних власти, |
сио му се несрећан случај.{S} Какав?{S} Који?{S} Није знао, али му је сад било јасно да није ни |
е, од предака којима имена није знао, а који су морали волети ову земљу кад су се били за њу.{S |
тид ју је био за онај тренутак заборава који се десио кад је Чедомир био у њеној соби.{S} У њој |
моћи.{S} Зашто дакле бити против онога који нам олакшава борбу између тих неједнакости.{S} Нов |
ри очи, погледа зловољно у правцу онога који је питао, па рече:</p> <pb n="203" /> <p>— Ко ме у |
као жеља, као чежња.{S} Усред Београда који је дотле познавала: смерне породице у којим је нас |
ре допирао је у собу весео шум Београда који се будио пред вече, као одахнувши после великих вр |
аша интелигенција се одвојила од народа који пати.{S} Међутим, ми смо за народне масе везани хи |
редаје, веру која им се проповеда, мужа који им се даје, срећу ако је сретну, несрећу много чеш |
а његовом небу, осветлити га чаробно за који тренутак, па се после изгубити, остављајући студен |
недовршене, није се могла сетити доказа који је хтела навести, збуњивала се и допуштала своме п |
<p>Илић се кајао искрено због догађаја који се десио.{S} Избегавао је своју саучесницу.{S} Пре |
их доброжелећих ти родитеља... и Радоја који ти ово писмо пише и у свему ми се на руци налази.< |
кад Илић није јасније осетио два човека који су живели у њему; један: миран студент из унутрашњ |
тно.{S} Он је био у стању пијана човека који добро види да прави глупости, а продужава и прави |
ажење, па и онај понос културног човека који је млади муж осећао у самом себи.</p> <p>То су бил |
тога дана, опијала се присуством човека који је ишао поред ње, слушала је радознало и жудно њег |
ли.</p> <p>— Вишња! — чу се глас човека који ју је јурио.</p> <p>Она се окрену.{S} Била се заус |
бећања, одрицао се досадањих доглавника који су га изневерили.{S} Као прво што се очекивало, би |
врху Овчара.{S} Сети се гомиле радника који у подножју те планине зидају централу <hi>Рад и Св |
удирао физиономије трговачких помоћника који су доносили робу на избор, чудио се сложености црк |
ло кадро изменити дубоко осећање морала који јој је несвесно улила старинска кућа њеног оца.{S} |
што му се подаје, тог неслућеног анђела који га милује својим крилима, девојка се била већ изви |
ео силу која учвршћава живот, пријатеља који одржава човека, моћног протектора који дарива прав |
ха, чиновничића с малим квалификацијама који је морао да крши леђа пред сваким старијим, да кри |
су.{S} Читаве бајке причају се о људима који су јели у њој, у данима своје младости, њен пасуљ |
али <pb n="275" /> збунити, по образима који се више не румене на сваку ситницу, по дивно доврш |
оних тајанствених гласова у нама самима који не варају никад. „Мени треба један искрен друг“ — |
И упамти, свет је врло зао према онима који нису имали среће.</p> <p>Лампа у соби је осветљава |
свим ужасима који се појављују и онима који се нагађају.{S} Вишња се уплаши и викну своју коле |
Њихове симпатије иду неизоставно онима који их фаворизују, помажу, који им дају, или бар обећа |
једно бојно поље у ноћи са свим ужасима који се појављују и онима који се нагађају.{S} Вишња се |
је мислила о једном: о универзитету на који је позива Кајин рођак.{S} Покушавала је да се отре |
поново очево писмо и читала га бог зна који пут.{S} Реченица о Радоју допала јој се посебице.{ |
</hi> и тврди да ја личим на њеног сина који је умро као питомац Војне Академије.</p> <p>Вишња |
искретно спуштени и с фигурама купидона који држе венце испод прозора, овај је дом чинио леп и |
ао своје шетње, купио је печених марона који су му грејали џеп, па лутао по Паризу без циља.</p |
о старинско издање посрбљеног Робинсона који се из неког далматинског пристаништа укрцава на мо |
који одржава човека, моћног протектора који дарива права и користи.{S} Он га није имао, он му |
Ипак се осећало нешто свежине од ветра који се дизао са запада и наносио по који облак.{S} Све |
њу, <pb n="278" /> па да оборе министра који не дели то мишљење, или да гласају против свога уб |
твар.{S} Човек се троши између два акта који се називају: хтети и моћи.{S} Зашто дакле бити про |
је тек ту сву супротност између живота који је предузимала и онога којим је дотле живела.{S} О |
се ни с ким не да да удружи, идеалиста који ради само на крупно; гледајући главну ствар превиђ |
развије што више, да оде до краја пута који је водио преко девојачке школе.{S} Али се она мора |
, носила у дну срца успомену на младића који ју је некад волео и кога би она могла волети страс |
{S} Кад је млада девојка угледала Илића који ју је већ чекао, наслоњен на стуб једне лампе, пош |
.{S} Нашла је једног јеврејског трговца који је дао намештај на отплату.{S} При избору, поклони |
И он је личио на оног класичног магарца који је скапао од глади између две гомиле сена, не могу |
ова, заносила ју је носталгија робијаша који се враћа своме крају.</p> <p>Пред сумрак, небо се |
диле преко дана, шале се на рачун првог који наиђе.</p> <p>— Знате шта је ново? — рече им Милев |
да управљала на свог друга горак поглед који је значио разочарење, и ћутала.{S} Она није била ј |
а универзитета били су се растурили куд који.{S} Друге није стекао.{S} Остао је још Зарија Рист |
а комбинација неће уништити закон борбе који гноји земљу својим жртвама?...{S} Шта то мари нешт |
вожђа и несигурне кораке ослобођеникове који пролази без бриге поред наоружаног стражара што је |
тар је доносио отегнуте сељачке гласове који се нису разбирали: да ли су песма или запевка.{S} |
а чула што боље.{S} Уписала је и часове који по уредби нису били обавезни.{S} Хватала је прибел |
{S} Оне су као фењер обешен позади лађе који осветљава пређени пут, а ни корака унапред јер се |
селу?</p> <p>— У селу је добро свакоме који од њега не тражи више него што оно може дати — одг |
вих убеђења без резерве.{S} Тешко ономе који би се у том часу бацио љагом на свемоћ слободе и њ |
ечко самоуверено, циљајући на професоре који су му дали слабе оцене. — Само док се мој ћаћа пус |
х, без фамилије, али ми смо ту.{S} Кроз који месец свршиће школу.{S} Неће требати да се мучимо |
управо што држи целу пирамиду друштва и који најтеже осећају њен терет.</p> <p>Вишња је волела |
ава друштвена нула, некористан никоме и који се никога не тиче.</p> <p>Ова издаја сна заболе га |
њих самих, већ од оних које ће срести и који ће их учинити срећним или несрећним.</p> <p>Чедоми |
који је палио њене мирне, невине очи и који је долазио право из срца.{S} Тај пламен и срдачнос |
ак гробних хумки.{S} Усамљени пламенови који су се палили по прозорима блудели су дрхтећи као д |
ма зујала блага музика, отегнути тонови који опијају.{S} Плаве и модре врвице њихале се пред њо |
у, камо иду, у његовом расположењу, сви који немају своје куће.</p> <p>Света је било доста у гл |
ећни...</p> <p>Али Илић, као и сви људи који траже од своје судбине више него што она може дати |
а неке далеке буре.</p> <p>Као сви људи који воле књиге, Чедомир је био склон маштању.{S} Тражи |
.{S} Он је гледао сваки дан толико људи који се бацају у живот с чудним поверењем у себе.{S} Ње |
S} Јер се беху код њега десили догађаји који су створили непремостиви јаз између њих двоје.{S} |
мегдан: сеоске учитељице и маловарошани који су дошли о распусту да виде Београд, беспослени ра |
{S} Али га сад нико није слушао.{S} Они који су му се дотле дивили највише, гледали су га сад п |
чности.{S} Она се питала још, што и они који су старији <pb n="48" /> од њега, они од којих зав |
ма у ратовима 1912 и 13 године, јер они који су пали за Отаџбину, по речима једног великог песн |
вредност годинама службе.{S} То су они који као ђаци добијају места по Скупштини, разним минис |
дах, и тада пева прилично.{S} То су они који одавно имају готов план школовања, служе војску од |
а; у њеним прсима нису се чули ти удари који звоне као жеља, као чежња.{S} Усред Београда који |
на осети бол, готово физички, онај исти који је осетила кад јој је узео први пољубац.{S} Она га |
у у цртама на лицу онај израз невиности који је урођен првој младости.{S} Каја је била <pb n="2 |
="116" /> интересантан израз одлучности који је прелазио у трагику.{S} Ступио је у политику поч |
у; један: миран студент из унутрашњости који гледа своје књиге, труди се да одговори свима дужн |
, становници предграђа, ситни чиновници који нису могли отићи у бање: јадан, невесео свет који |
није, јер је сваки рад... нарочито овај који траје више година, врло тежак, огромно тежак...{S} |
с лепим мислима и дужним обзирима, онај који воли једну жену и осећа је поред себе живу, пада у |
ле је онај други Илић, онај прави, онај који се видео, коме су припадале крштеница, уверење да |
20" /> <p>— Никад среће неће имати онај који те је одбио — рече јој, тешећи. — Он не зна шта је |
.{S} Он није био приметио дубоки утисак који је на њу био учинио.{S} Судио је површно:</p> <p>— |
икцијама, пио и даље тај опасни напитак који му је убијао сваку самосталност.{S} Кад би се ипак |
рено.{S} То је било неизбежно.{S} Човек који је промашио свој позив несрећан је, он пати, а пат |
{S} Затим се окрену око себе, као човек који губи равнотежу и тражи да се за шта ухвати.{S} Жаб |
шила.{S} Она се збиља осећала као човек који је био заспао у неком напредном граду, па се пробу |
говим грудима.{S} Али он није био човек који се подаје првом осећању, па намаче качкету на чело |
шег уласка у живот наместили на колосек који не смемо напуштати под казном да се не преврнемо.{ |
етника, лепу, лудо лепу, најлепши облик који је икад створен на земљи.</p> <p>Илић је био спрем |
пом, какав полуевропски обучен чиновник који је цигаром дувана убијао досаду.</p> <p>— Је ли ти |
ео људе, волео човека као онај часовник који је оправљао, као ружу коју је калемио.{S} Његова в |
и свима питањима, царује индивидуализам који руши фамилију, државу, води се политика која издиж |
о као општа ђачка кућа, непобедан бедем који је пркосио свакој реакцији.{S} Полиција није смела |
упита га она.</p> <p>— Да.{S} Навратим који пут.{S} Овде је пријатан залазак сунца.{S} Ружичас |
иљним изразом неумитног судије, изразом који није пристајао згодно њеном жовијалном лицу.{S} Та |
>— Завршила сам — одговори Вишња гласом који је сад звонио поузданије. — Али не мислим да се ту |
ће се урадити — одговори јој он гласом који није трпео примедбе.</p> <p>Кад дође на Велику Шко |
ојка заспа са једним ђаволастим осмехом који дотле није био додирнуо њене усне.</p> <p>Сутрадан |
сплоатисати, Србин или Турчин, свеједно који ће поп за то захваљивати Богу.{S} Један део чланов |
с великим миразима.{S} Њима је свеједно који режим влада, јер им је сваки добар... у свакој пар |
ије с разлога што је пролетеру свеједно који ће га капиталист експлоатисати, Србин или Турчин, |
еписи од лишћа црвеног као бакар.{S} По који зрео кестен лупио би о калдрму и измамио уплашен у |
Кроз уско лишће од врба промицао је по који сунчев зрак и изливао свој бакар и злато по зелено |
н Јеврејин, трговачки помоћник, па и по који радник.{S} Сваки од њих био је огорчен песимист, с |
здизале притке процветале бураније и по који усамљен долап, искрпљен блехом.{S} Ниже од њих рас |
је милио поред школске баште.{S} Тек по који пут, а нарочито кад је на пољу светло и благо врем |
ра који се дизао са запада и наносио по који облак.{S} Света је било пред кафанама, по тротоари |
оног првог човека немилосрдно као лекар који има да постави диагнозу, као философ који се корис |
њих је био мир, онај дубоки пољски мир који не руши цикање попаца, крештање жаба.{S} Он је узе |
, а с много поштовања, скиде свој шешир који је већ губио форму.{S} Вишњине дотле безизразне оч |
једнак за све.{S} Међутим, било је нас који смо имали новаца и нас који га нисмо имали.{S} Зна |
било је нас који смо имали новаца и нас који га нисмо имали.{S} Знате ли да је то била грдна ра |
е управљала на њега, он би спазио понос који страда, а можда нешто и неповерења.{S} Он јој је о |
ама или газдаричиним ћеркама, млад свет који живи неопажен за школским клупама, а испуњава једа |
могли отићи у бање: јадан, невесео свет који се другим данима не опажа у присуству жена и људи, |
јка поред њега имала је зеленкаст жакет који је врло лепо доликовао њеној плавој појави.{S} Исп |
вао да га она мрзи.{S} Сваки њен покрет који није ишао у прилог његове себичности, тумачио је к |
му се као авет која га гони, као живот који му остаје, као он са̑м.{S} Окрену се од улице с тв |
у њен јавни рад, у њене идеје, у живот који је изабрала.{S} Али време није било погодно за раз |
ан дух, заљубљен у бескрајност, фантаст који захтева све лепоте од живота, усамљено биће што се |
коју да изабере.</p> <p>Идеални егоист који тражи целокупност своје среће, Илић је осећао да ћ |
оноситих очију, дошао неки други младић који би био његова пуна супротност: мали, крутуљаст, са |
куће.{S} Би јој тешко да прекине чар у који су је заносиле те приче.{S} Око њих је било лепо ј |
човек се налазио у неразрешљивом сукобу који долази с једне стране из човечјег инстинкта да тра |
b n="69" /> се надао сваког часа лопову који би му покварио више него што би однео, а бојао се |
латформе и по црвеном лицу кондуктерову који је стајао укочено и озбиљно с бичем у руци.{S} Спо |
види.{S} Срео би се с њом.{S} У погледу који је управљала на њега, он би спазио понос који стра |
ити своје мисли, он се предаде загрљају који је толико избегавао.{S} Њихове усне се додирнуше.{ |
дубоку захвалност према младом земљаку који се тако нашао у невољи око оца.</p> <pb n="183" /> |
нешто срачунатости, по сигурном кораку који је правила, по очима што се нису дали <pb n="275" |
ти.{S} Али шта је она била према блеску који пуче пред очима младићевим кад угледа своју драган |
че, у свему другом, мењала се ка идеалу који јој је Илић открио, мешала се у друштво младих људ |
аризу су се настанили у једном пансиону који су му Срби препоручили.{S} Уписао се на Сорбону.{S |
о вољи, али се не предаде ни привиђењу који је кишни зрак правио од његове пријатељице.{S} Он |
дуго, опширно о себи, о својима, о миру који је нашла у свом родном крају, о вечито променљивом |
едно, као да се подавала млаком ваздуху који се завлачио под рубље.</p> <pb n="309" /> <p>— Шта |
лаве и лепо се повијали према поветарцу који је пиркао из Овчарске Клисуре.{S} На извесним мест |
.{S} Он је био кадар загрлити писмоношу који би му га предао и пољубити сто своје собе где би г |
ји има да постави диагнозу, као философ који се користи туђим искуством.{S} Тај човек је посмат |
обаних пријатеља, а било их је и таквих који су раније обилазили далеко професоров дом као мест |
и кључа да постанеш велики у очима оних који те окружују...{S} Је ли, Марјане, а би ли ко од бо |
ненадној и пролазној топлини као старац који се напио добра вина.{S} Вишњу пак је бунио тај дан |
по обичају, ублажавала бујицу здравља, којим је девојка била обдарена.{S} Румена крв шибала је |
се око гирланда од разнобојне хартије, којим је калфа украсио таваницу.</p> <p>Лазаревић извуч |
међу живота који је предузимала и онога којим је дотле живела.{S} Она је била кћи Митра С. Лаза |
а десно од њих невенчана жена човеку са којим живи?{S} Не иде ли девојка, лево од њих, у фабрик |
су биле подигнуте шиљасте земунице, под којим је меланхолични Чачанин, с великим сламним шеширо |
матике?{S} И нашто оно њено подигравање којим је хтела да сакрије своју сакатост пред младићем |
гућности да се крене једним новим путем којим дотле није био прошао.{S} У осталом, многи његови |
екидана часовитим држањем под руку и по којим пољупцем... пољупцем брзим, кратким, недовршеним. |
м.{S} Она се трудила да се врати на пут којим је ишла пре него што га је познала.{S} Она је при |
и је дотле познавала: смерне породице у којим је наставала, умерене забаве <pb n="35" /> у школ |
ле за тренутак из тих јадних кровињара, којима би пожар учинио милост, заврнутих рукава, знојав |
неко време у Бечу и Минхену.{S} Савете, којима су их обасули у Београду, нису имали прилике да |
ни политичар, какав фактор тих догађаја којима ће он дати овакав или онакав ток.{S} Она је била |
голаћа, а можда још и даље, од предака којима имена није знао, а који су морали волети ову зем |
она могла мешати у његове личне ствари којима је он први и једини господар!</p> <p>Обоје су би |
итику.{S} Она је волела те изласке, при којима јој се давала прилика да истакне своје <hi>отлич |
n="297" /> на небу и земљи, Хорацио, о којима нема појма твоја философија".{S} Ма колико да му |
прогнате из раја.{S} Пусти простори, по којима се назирала тек овде-онде која прилика што се ла |
ло њено родно место, неколико сокака по којима рабаџије шибају волове, а човек не зна кога пре |
а група другова, Ужичани и Црногорци, с којима се хранио.{S} Они су ишли у гомили, грајали и пр |
ише сиротиње у нашем народу.{S} Села, у којима се никад није знало за оскудицу, боре се сад за |
е речи певале су му заносне мелодије, у којима је налазио извор своме одушевљењу.{S} У њиховом |
је, толико невероватно разних прилика у којима живе бића што је Дарвин стрпао све у једну врсту |
је била испуњена трима постељама, међу којима се свака разликовала: једна је била гвоздена, др |
вета, где је познавала извесна лица, од којих су нека жива, а већина су умрла.{S} Није било дев |
Измерила је сунце, пронашла материје од којих је састављено.{S} Укротила је гром и разоружала н |
а: какве су оне, те жене, те девојке од којих се бојала, јесу ли оне чисте и толико колико она, |
у старији <pb n="48" /> од њега, они од којих зависи ток државе и друштвеног живота, не усвоје |
везу...</p> <p>— Која вајда!{S} Они од којих сам очекивао добра беху неспособни да ми га учине |
еху неспособни да ми га учине, а они од којих сам очекивао зла, најзад су ми га учинили.</p> <p |
ништа, засађена лиснатим дрвећем, испод којих се налазе клупе за одмор.{S} Зашто се не заустави |
у цену!...{S} Што још занима, јесу жене којих има много дебелих, са огромним грудима, још већим |
јаки мириси, па то коло и све враџбине којих је пун њен крај, бунили <pb n="218" /> су јој гла |
ба прво створити политичке слободе, без којих се не могу замислити поједине организације; треба |
ље, веле, да су прошли кроз две собе из којих се састоји <pb n="85" /> ова чокалиница, и остали |
бе што се ту може наћи.{S} Али они ради којих тај дућан постоји познају га на први поглед по ње |
ака, философа и математичара, на основу којих је хтео решити свој проблем. — Изникнуће ми на вр |
По земљи се протезале леје лука, између којих се ширио патлиџан, румен и сочан.{S} У низинама в |
"291" /> <p>Постала је она стара Вишња, којој је морал патријархалне куће забрањивао свако попу |
га нанесе поред једне велике грађевине, којој су мајстори довршавали трећи спрат.</p> <p>Ту при |
колима је седео Илић с једном девојком, којој примети само главу, и од главе бео, нежан профил |
ајала је још она клупа на <pb n="97" /> којој су седели.{S} Пролетос је била зелена, а сад се б |
сао.{S} Ваша породица, друштво, странка којој припадате, тражиће вам такође извесне обавезе.{S} |
ено, преда се.{S} Илић је био полуга на којој је почивала зграда њеног живота.{S} Полуге је нес |
правцем, те је ударао крст на страни на којој се зауставио, склопио књигу, оставио је у крај св |
шеснаест година, храмала на леву ногу и којој су њено необично име — име професорове мајке, сељ |
То је била визија неке немогуће жене, о којој сви сањамо, коју сви очекујемо кроз цео свој живо |
гојачија.{S} У тишини сеоске самоће, по којој ју је пратила туга од промашене удаје, она је, пр |
калском коферту, с рапавом хартијом, по којој се проливало мастило.{S} Ах, та писма!{S} Она нис |
били тапетовани оранџастом хартијом, по којој је насликано неко фантастично биље, чије је лишће |
о се примећавало по деловима тоалете, у којој је било нешто срачунатости, по сигурном кораку ко |
можда целом човечанству.</p> <p>Кућа у којој је држао кондицију налазила се при врху Крунске у |
у уској вези и солидарности са земљом у којој смо рођени, са расом чији смо синови и историјом |
кости.{S} Ти си рђаво разумео околину у којој живиш.</p> <p>— Рђаво разумео?</p> <p>— Да.{S} Ти |
а.{S} Понекад би га обузела нека идеја, којом би решио једно од многобројних <hi>питања</hi> шт |
нагу, и помоћу више или мање вештине са којом се та комедија игра, човек добија симпатије или а |
гала и дизала се с њим из постеље, и са којом је живео као са метресом.</p> <p>Претпостављао је |
једва схватљива, опомену га радости са којом је газдарица унела ту простирку.</p> <p>— Штета ј |
ље у крај Мораве, засађеном врбама и по којом липом, какав полуевропски обучен чиновник који је |
нистар има ћерку... ту бледу девојку, с којом се Чедомир возио.{S} Он је био леп човек, он се м |
авала једнако да му пише.{S} У брзини с којом је оставила Београд није јавила ником о свом одла |
, већ изјаву, ону мало старинску изјаву којом се проси рука у девојке.{S} Она је очекивала да ј |
изигравао законе.{S} Једна њивица овса, коју је нешто оштетила туча, процењивале су сељачке ком |
сети више ону сласт студентског живота, коју је осећала прве године.{S} Чинило јој се да је не |
а великим, меснатим носем, од те мајке, коју су изморили кућни посао и честа рађања, од те варо |
нављао је без везе.</p> <p>Изнад обале, коју су радници откопавали, појави се сјајна сунчева ку |
ном мржњом, помешаном са нешто зависти, коју осећају слаби према јакима.{S} Он је у новцу видео |
бар оном љубављу, чежњивом и стидљивом, коју је дотле осећао према Вишњи.{S} Затим, чинило му с |
неке немогуће жене, о којој сви сањамо, коју сви очекујемо кроз цео свој живот.{S} Живот <pb n= |
м, као у гробу.{S} Тада би бацио књигу, коју је дотле држао у рукама, у гомилу осталих, дигнуо |
ико корака, и спусти се на једну клупу, коју угледа празну и усамљену.{S} По стази је било мирн |
понављао је, као аргумент, ту реченицу, коју је случајно негде начуо, а у себи је додавао; „Ми |
живот празан и пуст колико и она архива коју из дана у дан испуњавају.</p> <p>У том се зачу нек |
лу, рано, да се што пре отресе куће, за коју га ништа није везивало, и нађе се са својим вршњац |
ио да црпе злато из те убоге речице, за коју зна мало ко ван Србије.</p> <p>— Место да нам кори |
ала јави, она му је изгледала као бајка коју му прошлост црта у игри пролетњега сунца.{S} Гледа |
ојем живим.</p> <p>Каја је била девојка коју живот није мазио.{S} Још од детињства је познала д |
има.{S} Под је покривала нова простирка коју је газдарица купила ту скоро и сва срећна унела га |
грла.{S} Она је губила главу, као гуска коју појуре са две стране.{S} Неколико корака лево од њ |
чини младићу слатка и мека као та воћка коју му је нудила.</p> <pb n="13" /> <p> Он узе кајсију |
и толико колико она, каква је та грешка коју је учинила и, најзад, ко саставља то поштовано јав |
е чађаве пруге на зиду суседне куће, на коју се ослањао кров пјане кафане.</p> <p>Унутра је ври |
ије се више познавао ни камен.{S} Љубав коју је Остојић уживао у чаршији окрену се у мржњу прот |
е ће му се некад указати.{S} Од лекције коју је имао плаћао је стан; остајало му је још нешто з |
ути као рањено живинче, али бол девојке коју је волео би јачи од његовог сопственог.{S} Видео ј |
ам.{S} Шта онда остаје од слободне воље коју нам професори доказују толико?</p> <p>Вишња задрхт |
ент био је принуђен, против све зловоље коју је осећао, да прати нови покрет да би га могао суз |
аркама, свађао се с ђацима око панораме коју је правио у кутији за фул, био непажљив кад профес |
ма жена успротивила се излишној секцији коју је закон наређивао и тражила одлучно да јој се мрт |
— одговори јој други.</p> <p>— Имаш ли коју паприку?{S} Нема ко да ми купи.</p> <p>На улици се |
налазио је шетајући по варошкој околини коју је називао природом.{S} Потврђења својим закључцим |
Њен отац је држао дућан у главној улици коју чини у тој вароши пут Крагујевац—Ужице.{S} То је б |
ао свој лажни положај према тој девојци коју је волео и која га воли, према другој девојци чије |
ара неисечених дрва рогушила се у сенци коју је правило крило универзитетске зграде.{S} Иначе, |
у две гомиле сена, не могући да се реши коју да изабере.</p> <p>Идеални егоист који тражи целок |
ло јој се да је не предусрећу са збиљом коју је она донела.{S} Ђаци су се често шегачили са нај |
преко његовог дела очевине, те са сумом коју је отуда добио и кредитом од Управе Фондова сазида |
цама, неговала је нешто цвећа, везла по коју мараму, читала, по каткад, сензационе романе, и је |
е још нешто за дуван, ситан трошак и по коју књигу. <pb n="84" /> Хранио се на кредит, до бољег |
усана.{S} Свако од њих знао је наћи по коју лепу реч да јој каже, да јој честита на положеним |
живот у престоници допуштали су јој по коју симпатију, пријатељство према младићу, љубав речи |
захвалности што је Илић имао стално по коју лепу реч за њу, девојку која је своју ману осећала |
да? — питала ју је савест, једна савест коју је патријархална кућа образовала по типу беспрекор |
о са жутим очима, тешка срамотна болест коју болесник крије од света, док му она разједа срце, |
верио! — дочекала га је Бела у кујни, у коју се прво ступало при улазу у велеиздајников стан.</ |
erkind</foreign>.{S} Прву забавну књигу коју је прочитао, било је једно старинско издање посрбљ |
нај часовник који је оправљао, као ружу коју је калемио.{S} Његова вика није се дотицала ситних |
господин Илићу — нудила је Бела кајсију коју је сама искрижала и прекидала причу своје мајке о |
вредио ништа.{S} Није задовољио девојку коју је узео за жену.{S} Начинио је за свагда неспособн |
за свагда неспособном за срећу девојку коју је волео.{S} Он је био добар као Христос, а мало ј |
Свога мужа сматрала је за нову играчку коју је добила и која треба да је поред ње кадгод јој с |
кид са породицом му је оставио празнину коју је Вишња неосетно попуњавала.{S} Његово срце, које |
агрљени, као да су хтели задржати срећу коју су нашли.</p> <p>Из трпезарије је допирало звецкањ |
} Ти ћеш успети.{S} Треба ти да створиш коју везу...</p> <p>— Која вајда!{S} Они од којих сам о |
ижње раднице да однесу кући врућ ручак, кокетовале простачки гримасама, вратом и куковима, и, з |
ободне, радознале и пуне прича о мачки, кокошима и ђаволу.</p> <p>Ту, у Крунској улици, изненад |
ену од писмоноше и коњичког официра.{S} Кола је сретоше убрзо.{S} Погледа нехотице у кочијаша, |
е с обе стране.{S} Шкрипала су волујска кола.{S} Рђаво обучени сељаци трапали су у опанцима као |
кова.{S} Иза угла се појавише поштанска кола.{S} Арњеви се тресли.{S} Један путник је промаљао |
ку... с великим носем што тера мртвачка кола.{S} Еј, Марјане, колико си их данас сахранио?</p> |
ед суве, зреле траве.</p> <p>— Да дивна кола! — кликну гласно, потрча тамо, посади се у његову |
ену ка Теразијама, девојка угледа једна кола <pb n="145" /> с гумираним точковима, што је тада |
је могао више издржати.{S} Поручи једна кола, стрпа у њих један део својих књига, што би довољн |
ндрка нешто.{S} То су се враћала празна кола за свој нови терет.{S} Међу њима је био и арап.{S} |
<p>И овог тренутка, арап је чекао да се кола напуне откопаном земљом.{S} Његова длака није више |
цео живот, остави све друго.{S} Кад се кола хтедоше кренути, Бела истрча у двориште и стаде пр |
ије осетио или није водио рачуна кад се кола напунише.{S} Рабаџија га удари песницом по њушци.{ |
о да погледа те одрпанице.{S} Кад би се кола напунила, осећао је са̑м и кретао се без команде.{ |
едан кратак <pb n="146" /> поклон.{S} И кола одмакоше правим булеваром Краља Александра.</p> <p |
и службеник мртвачке спреме. — Ја терам кола треће класе.</p> <p>— Ако пак хоћеш да будеш задов |
једне механе, већ ван вароши, сиђоше с кола и упутише се обоје полако друмом.{S} После неколик |
Погледа нехотице у кочијаша, па онда у кола, очекујући да у њима види кога од нових, слободоум |
а дугу хаљину; из суседства је добијала колача, разног цвећа.</p> <p>— Ово ти послала Мила Цвет |
Млађи су дрхтали пред њом.{S} У мешењу колача се одликовала: имала је шесдесет четири рецепта |
одигла се читава насеобина од радничких колеба, магацина и скела.</p> <p>Остојић је био главни |
ни саблазна књига.{S} Заман је ожењени колега, иза леђа своје жене, правио слатко лице.{S} Уза |
жива и здрава, још прве године.{S} Мој колега беше дошао такође право из школе.{S} Здрав, млад |
вљао је друштво оног другог типа својих колега, друштво студената политичара.{S} Они су му били |
придружио се телеграфски одлуци својих колега.{S} Краљ Отац, који се такође бавио у иностранст |
а га пиће преварило.{S} Његов <hi>цимер-колега</hi> није се био још вратио са божићњег распуста |
немоћи.{S} Почео је долазити у сукоб са колегама.{S} Бунио се против неправди које су чинили сл |
ђаци га нису много поштовали, јер су га колеге пањкале, а и сам је био крив: био је лабав, дава |
спа-Клеопатра урадила на своју руку код колеге свога покојног мужа, јер није одобравала да се Ч |
днику успели да напакосте.{S} Било је у колегијуму много нечег женског, калуђерског, лицемерног |
еднице, чим се Каја заговорила са неким колегиницама.</p> <p>Напољу је било ведро.{S} Само је с |
јабланом на крају.</p> <p>— Шта ти је, колегинице? — изненади се Аница. — Ти си тако бледа?{S} |
е ћемо бити сентиментални!...{S} Је ли, колегинице — рече затим гласно — шта ти мислиш о сентим |
наш ли колико је сати?</p> <p>— Извини, колегинице — одговори јој девојка молећивим гласом. — Н |
</p> <p>И стропошта се на тле.</p> <p>— Колегинице ? — чу се глас из друге собе.</p> <p>Стара д |
{S} Код тетке моје колегинице.</p> <p>— Колегинице из села?...{S} Како ти је у селу?</p> <p>— У |
а девојка понови још једанпут:</p> <p>— Колегинице?</p> <p>Кад се нико не одазва, она се помоли |
суплент.</p> <p>— Да.{S} Код тетке моје колегинице.</p> <p>— Колегинице из села?...{S} Како ти |
е нашла школу по плану, уређену башту и колегиницу, једну стару девојку, по имену Аница.{S} Леп |
ађају.{S} Вишња се уплаши и викну своју колегиницу;</p> <p>— Анице...{S} Анице!</p> <p>Нико је |
сам имао да вас посаветујем као млађег колегу... ви разумете?</p> <p>— Не разумем — хтеде рећи |
ва на руци, па кроз цело тело, да јој и колена задрхте, као кад је читала забрањене књиге.{S} Ј |
зелена ливада,</l> <l>У ливади селен до колена,</l> <l>У селену студени кладенац,</l> <l>До кла |
а њене кратке хаљине и откривао ногу до колена, ногу младу, а развијену, ногу танку, а заокругљ |
шапком забаченом на теме и сабљом преко колена. — Парламентаризам, еволуција, проституција, јед |
е воље, жалио се на реуматизам у десном колену, који је добио на робији, и грдио свога сина.</p |
и заливи, полуострва, шибљаци, рибарске колибе.{S} Београд је био близу, одмах иза брда.{S} Дев |
ижући се:</p> <pb n="215" /> <quote> <l>Колика је царева ливада</l> <l>На њој нема трна ни грме |
очувао.{S} Колико труда, колико брига, колико уздаха око плаћања дуга код Управе Фондова, поре |
ућу подигнуо и очувао.{S} Колико труда, колико брига, колико уздаха око плаћања дуга код Управе |
литература.{S} Својих осамнаест година, колико је имала пред свадбу, провела је беспослена, раз |
што тера мртвачка кола.{S} Еј, Марјане, колико си их данас сахранио?</p> <pb n="169" /> <p>— Ос |
ојој вољи.{S} Али, кажи ми... молим те, колико је тек мало таквих жена!{S} Жене примају науку к |
Да, нека буде просто... што простије... колико је могуће простије.</p> <p>Прави разлог тој одлу |
о теби... да ти кажем, ето ако хоћеш... колико сам ниско пао, најзад.</p> <p>Девојка погледа из |
авикла да јој се задовољства ускраћују: колико се младић склањао, толико је она трчала за њим.{ |
ега тако у тишини изгубљених часова!{S} Колико пријатних мисли опколило би га као гомила правих |
оћу; уживао у лењом губљењу времена.{S} Колико би ствари видео како лете око њега тако у тишини |
телеграфских дирека на нашој страни.{S} Колико је пута ишла тим путем с Илићем до тог села, кој |
ке док је ту кућу подигнуо и очувао.{S} Колико труда, колико брига, колико уздаха око плаћања д |
а је пољубила с обе стране и од срца. — Колико има од како се нисмо видели!...{S} Како си?...{S |
/> <p>Бела је сад имала киселих паприка колико хоће, али, пренета у ситне интриге удатих другар |
једног трговца, она је несвесно осећала колико је висока цена Радојевим чворнатим рукама.{S} То |
му за ствари?</p> <p>— Има старог мебла колико хоћеш, труне ми горе на тавану!</p> <p>Тако би и |
ио другу жену!</p> <p>Тек је сад видела колико воли Чедомира. <pb n="149" /> Осећала је да је њ |
има нема појма твоја философија".{S} Ма колико да му је ова нова критика позитивизма изгледала |
жељом у души да сам поцрвене.{S} Ко зна колико осташе тако загрљени!{S} Девојка се покоравала б |
пости које треба осудити.</p> <p>Ко зна колико би то трајало, да се стари Матовић не разболе и |
рено. — На што онда љубав кад се рачуна колико и лањски снег!</p> <p>Мајка се не усуди да обнов |
м, јер се у каси не нађе онолико новаца колико се очекивало.{S} Акционарско друштво <hi>Рад и С |
да и скупо стали, те се оно мало новаца колико се могло скупити у једном покрајинском месту, го |
рају крајева, новац није ни толико рђав колико се прича, ни толико добар колико се мисли.{S} Ал |
ићу?</p> <p>— Грађанске гарантије вреде колико пакло дувана, помиловање с робије, највише можда |
ову <pb n="98" /> девојку, да јој каже колико је воли, да јој открије, поред царства мисли, ск |
тала прилику, а да своме зету не покаже колико је срећан што не плаћа стан.</p> <p>— То је вели |
, ласка јој на отменом држању, доказује колико је већ велика девојка и да су јој нашли момка.{S |
n="258" /> <p>— Јест, мислио си на мене колико на смрт свога деде!</p> <p>Свађе су учестале.{S} |
еби девојку.{S} А кад је нађеш, сети се колико је Вићентије узео, па ти тражи двоструко.</p> <p |
ка ми рече да ниси долазила.{S} Знаш ли колико је сати?</p> <p>— Извини, колегинице — одговори |
па ти и после иде плата, није много али колико да се храниш.{S} А занатлија?{S} Рано се дигни, |
ложај, а он на то не треба да рачуна ни колико ја.{S} Нико у Србији није сигуран шта се сутра м |
владино одобрење није било у питању ни колико лањски снег, него је то госпа-Клеопатра урадила |
а.</p> <p>Хтела је да види на њој самој колико га мрзи.{S} Један крај њене хаљине био се откопч |
p> <p>Вишња је мало јела и говорила тек колико да не поквари расположење двоје старих.{S} Аница |
сио на глави трубу од фонографа и певао колико га грло доноси једну орфеумску песму која је тад |
рошлост.{S} Она се не врати, ма је звао колико хоћеш.{S} Просто: пиши пропало.</p> <pb n="252" |
оја би га лишила очевине.{S} Он је знао колико је његов отац имао муке док је ту кућу подигнуо |
н, хладан, срачунат да се прими онолико колико се даје...{S} Шта ви мислите, господин-Илићу?</p |
х се бојала, јесу ли оне чисте и толико колико она, каква је та грешка коју је учинила и, најза |
} Ја познајем живот.{S} Он вреди толико колико му човек да̑ вредности.{S} Као што видиш, нешто |
е.{S} Он их је волео готово исто толико колико и њу саму.{S} Он је био кадар загрлити писмоношу |
ако одржи, госпођа ће живети још толико колико је живела.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
сти засја у дечковим очима. — Кажи само колико поједеш шећерлеме преко дана?</p> <p>Обоје су им |
о рђав колико се прича, ни толико добар колико се мисли.{S} Али има једна сигурна ствар.{S} Чов |
јске слуге, чији је живот празан и пуст колико и она архива коју из дана у дан испуњавају.</p> |
ежње развијају рано и, у толико јаче, у колико је њено тело трошније.{S} Да је место Чедомира, |
у се десило од како су се растали.{S} У колико је излагао појединости, освајала га је чама, дос |
варања, и весеље букне, у толико јаче у колико је дотле избегавано; момци су духовити, девојке |
ен умор, који је требао да покаже свету колико сирота жена има посла око спреме куће и деце.{S} |
ити природи и животињама.{S} О, да знаш колико ми мало поштујемо животињски свет!{S} Теби је, б |
војим знојем и крвљу, а ми не знамо још колико неисцрпног злата лежи у тим таласима.</p> <p>Виш |
промаљао радознало главу кроз отвор на колима.{S} Платно позади лепршало се.{S} На њему је пис |
нистра Матовића, да објасни ону вожњу у колима, да призна свој положај према Бели.{S} То није б |
спремљено још веће изненађење.</p> <p>У колима је седео Илић с једном девојком, којој примети с |
зелених очију — која нагази на вилинско коло никад се неће удати.</p> <p>Остојић прште у смех.{ |
мени! — питала се она. — Тамо вилинско коло, овде вилинска вода, све неке мађије.</p> <p>Доист |
војака. — Знаш ли да си села у вилинско коло?</p> <p>— Кажу — додаде друга девојка, великог нос |
Њене угасите очи мериле су немо зелено коло које се обавијало око ње.{S} Неко тешко осећање са |
веће, широка ливада, јаки мириси, па то коло и све враџбине којих је пун њен крај, бунили <pb n |
ас од нашег уласка у живот наместили на колосек који не смемо напуштати под казном да се не пре |
ада и цела железничка станица.{S} Разни колосеци, низови вагона и остала гвожђарија образовала |
широк неколико хвати, а врх од зида као колски пут.</p> <pb n="229" /> <p>— Као Себастопољ! — г |
ри лекције и живљаше скромно, у маленом колу знанаца, повлачећи се све више у своје књиге и сво |
е копало, набацивала се земља, побијало коље, доносило се камење, грање.{S} Радоје је био први |
Он је имао да се бори из дана у дан за комад насушног хлеба, те га је та борба изоштравала, до |
да је нестане, да се истопи полако, као комад леда.{S} Чедомир ју је узео за обе руке, привлачи |
ици и чула се промукла, далека и кратка команда: „К нози!“</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
владари, црквени поглавари, башибозуци, команданти армија...{S} У Србији има толико будала да с |
апунила, осећао је са̑м и кретао се без команде.{S} Сирото кљусе, било је болесно у обе ноге, с |
нституцији — говорио је — пошто никаква комбинација неће уништити закон борбе који гноји земљу |
XVIII</head> <p>— Да то није нека твоја комбинација? — рече министар кад му жена саопшти те веч |
ковима, у бледим новинарским словима, у комбинацијама домина, у густом диму од дувана, величанс |
и виши интереси!</p> <p>— Ту је народ, коме његови представници морају положити рачун — примет |
и Илић, онај прави, онај који се видео, коме су припадале крштеница, уверење да није жењен, ост |
</p> <p>— Показаћу ја сад реакционарима коме се дају двојке! — говорио је дечко самоуверено, ци |
зио се узидан крст од црвеног камена на коме је изрезан натпис: <hi>Вилина Вода 1848</hi>.{S} С |
ога!{S} На државни удар... на професора коме у том тренутку скидају букагије с ногу и нуде за м |
еце изазвали дивљење, страх, или кад би коме малом јаднику успели да напакосте.{S} Било је у ко |
р су му синови били тада мали, а другом коме није волео поверити се.{S} Вишња се опет играла ку |
} Ту се населио његов прадеда Илија, по коме су и име добили.{S} Све што је Чедомир знао о овом |
пансионата.{S} Идеал му је што и свака комедија.{S} За њега не постоје науке, него Наука.{S} О |
ћу више или мање вештине са којом се та комедија игра, човек добија симпатије или антипатије, г |
а друштвених степеница одиграва се иста комедија; лукавство замењује снагу, и помоћу више или м |
процењивала се наизменично пред разним комисијама док се не би сва распала.{S} Да се тако прод |
о оштетила туча, процењивале су сељачке комисије тако високо, као да је њива засађена смоквом и |
ојих пријатеља и земљака, Вуксановића и Компаније, стаклара на Сави до Малих Степеница; немој д |
јсију и, нехотице, начини девојци један комплимент:</p> <p>— Госпођице Бела, ви сте врло љубазн |
ски ћата избријавао подбрадак и расипао комплименте научене из новина.{S} Без успеха је и кмет |
у пажљивом опхођењу, у слатком и кафи, комплиментима и у киселој штрудли с маком сваког празни |
а, политика.{S} Он није знао за обзире, компромисе, сходности, релативности, уравнотежавања.{S} |
> <p>— Не, Бела, то није тако.{S} Ти се компромитујеш.{S} Куварица види све из кујне.</p> <p>— |
Они ће му причати о много чему, о много кому, <pb n="78" /> па и о њему, Илићу, мислио је; Млад |
е држала у крилу. — Али је живот чудан, комшија, тако чудан да ја не знам сигурно шта бих рекла |
<hi>Централе</hi>.</p> <p>— Добро вече, комшинка! — поздрављао ју је из далека, скинувши качкет |
ца — рече затим и посади се поред своје комшинке.</p> <p>Девојке се удалише.{S} Ливадом је звон |
ИР ИЛИЋ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗДАЊЕ ГЕЦЕ КОНА, БЕОГРАД 1914</p> </div> <pb n="ii" /> <div type=" |
— Ти си напустила универзитет?</p> <p>— Коначно.</p> <p>— Имала си право.{S} Није то за наше же |
...{S} Једног дана, ти ћеш се решити за конвенционални брак, и ђаво ће знати да ли ћеш шта сачу |
нешто релативног успеха . на Берлинском Конгресу, подавала се ласкању извесне дипломатије, зано |
а да говоре са завишћу да је то најбоља кондиција у Београду: стан, храна, пријатељство великог |
говори младић самом себи.</p> <p>Тек на кондицији дозна за велику новост која се још од подне ш |
напише једно писмо госпођи, одрекно им кондицију из овог или оног разлога, и вишо се не врати. |
вечанству.</p> <p>Кућа у којој је држао кондицију налазила се при врху Крунске улице.{S} То је |
ом блеху од платформе и по црвеном лицу кондуктерову који је стајао укочено и озбиљно с бичем у |
младић да скрене правац својих мисли на конкретне ствари, али слике оне две девојке нису му изл |
ко схватање на делу: њен гвоздени закон конкуренције оправдава му свако средство, те постаје је |
то мари нешто мало правде у друштвеној конституцији — говорио је — пошто никаква комбинација н |
Герхарта, Ампера, <pb n="257" /> Огиста Конта и осталих природњака, философа и математичара, на |
Усред читања, кад је можда био за читав континент далеко од Београда, за стотину векова од прис |
опкољена милионима ситних капљица и као контраст старом, раскаљаном Београду.{S} Он ју је још ј |
} Историја човечанства је састављена од контраста као човечији живот: супротности између разних |
ма, што је различно од њега, што ствара контрасте и наду на потпуност.{S} Пожеле да раскрсти са |
лук, а већ развезао о Плеханову, Огисту Конту, социјалној револуцији, Карлу Марксу, универзално |
о на Вишњу.{S} Предмети су губили оштре контуре.{S} Нешто загонетно осећало се у природи.{S} У |
и овог или оног политичара, одлазити на конференције, пискарати по новинама, ићи краљу на подво |
.. нема ни добра ни зла апсолутног, већ конфликта између нужних сила.{S} У то буди уверен.</p> |
ела на младића.{S} Тамно жута чарапа од конца вајала је дивно листове њене здраве ноге.{S} Изна |
, састављају певачка друштва, приређују концерте по отаџбини, по изузетку се представљају као в |
вама, чини ми се да присуствујем. неком концерту, где хиљаде пријатних и хармоничних гласова зв |
лом, многи његови другови су већ чинили концесију животу.{S} У клубу, који је носио звонко име |
се доносиле трубе платна, разне чипке, конци, свила, модни журнали.{S} Једна шваља је најмљена |
ма је Чедомир још раније запазио једног коња, врло лепог, и чудио се одкуд њега да употребе на |
јасно да није ништа боље судбине од тог коња са пропалим ногама.</p> <p>— Општи ниво!...{S} Опш |
а, водених чаша, ђачких таблица, бутеља коњака и емаљираних шерпи.{S} Газда-Митар трговао је јо |
простачки посао.{S} Није се разумевао у коњима, али није требало много вештине па да види да је |
осио униформу састављену од писмоноше и коњичког официра.{S} Кола је сретоше убрзо.{S} Погледа |
нека сива светлост.{S} Распознавале се коњске ногоступице у отврдлу блату.{S} Једно бело парче |
су у опанцима као посред села.{S} Тек, коњски трамвај замењен је електричним, а на пољани Бата |
ине и слатке!...</p> <p>После се појави коњски трамвај.{S} Удар копита одјекивао је у такту по |
сигурна мартовска светлост играла се по коњским сапима, по зарђалом блеху од платформе и по црв |
велико и утешно долазило јој је из тих коњских ногоступица и разлистале природе, која се у рос |
е враћали кућама: ко у тарницама, ко на коњу, а већина пешке.{S} Ћевапџије изнели роштиље на со |
ра се светлила чиста калдрма, виделе се коњушнице, станови за послугу и једно изврнуто буре.</p |
ово зграби будак, замахну њиме, поче да копа, па се онда заустави, као да виде да је то узалуд, |
де, велика су дјела твоја.</p> <p>— Сад копају брану и јаз.{S} Притиснуо радник, мила мајко, ка |
а пристизали су у гомилама.{S} Журно се копало, набацивала се земља, побијало коље, доносило се |
е електричним, а на пољани Батал-џамије копани су темељи једне јавне грађевине.</p> <p>Девојка |
После се појави коњски трамвај.{S} Удар копита одјекивао је у такту по мирном крају.{S} Несигур |
Нова трава клијала је испод трња, снег копнио по <pb n="237" /> околним висовима, ветар доноси |
ени светњаци; иза њих се плаве шајкаче, копорани.{S} Ваздух млак.{S} Стреје капљу; по леду се о |
етима за таљиге, правило је гимнастички корак или каскало господски, као да вози краљевски брач |
јасни, пре него што предузме какав даљи корак.{S} Она га је избегавала свеједнако, намерно и пр |
ипак да му све више препрека спутавају корак у напред.</p> <p>Остави рукопис и погледа тужно к |
и лађе који осветљава пређени пут, а ни корака унапред јер се живот не понавља као што се ни ју |
орен за поверљиве састанке.{S} Неколико корака од средине града, и већ је човек улазио у според |
коју појуре са две стране.{S} Неколико корака лево од ње, стајао је Чедомир блед, погнуте глав |
.</p> <p>Бела је устала, пошла неколико корака ка углу од собе, и онда застала, покривши очи ру |
.{S} Окрену се око себе.{S} На неколико корака отварала се побочна улица.{S} Она скрену тамо, у |
ош једна девојка, која одступи неколико корака кад рођаци пређоше на фамилијарне зачкољице.</p> |
споредна стаза.{S} Начини још неколико корака, и спусти се на једну клупу, коју угледа празну |
помиловању, откивање гвожђа и несигурне кораке ослобођеникове који пролази без бриге поред наор |
стаде да предахне.{S} Тада зачу познате кораке.{S} Један поток је јурио поред ње.{S} Она загази |
чна улица.{S} Она скрену тамо, убрзавши кораке.{S} Киша је пљуштала.{S} По калдрми се нахватале |
.</p> <p>Она је ишла поред њега лаганим кораком и строга.{S} Њеном пратиоцу чинило се као да ти |
ојави пред Двором.{S} Ишла је одмереним кораком и гледала преда се.{S} На пола растојања она по |
о да хтеде истргнути нешто. — На сваком кораку, тако рећи, може се подићи по једна централа, чи |
мима.{S} Култура му се нудила на сваком кораку: музеји, споменици, позоришта, па онда улице пун |
је било нешто срачунатости, по сигурном кораку који је правила, по очима што се нису дали <pb n |
Она загази, и пређе на другу страну.{S} Кораци су се приближавали.</p> <p>— Вишња! — чу се глас |
торијама су одјекивали разговори и живи кораци младог света.{S} Њих двојица се беху примакли пр |
.{S} Њеном пратиоцу чинило се као да ти кораци не додирују земљу; украшена многим успоменама, о |
... — понови још једанпут, па се удаљи, корачајући несигурно, посрћући готово.</p> <p>Идућег да |
у медецину, јела улицом кифле и переце, корачала крупно; сукње су летеле око ње као мантија у п |
живу главу није хтела видети.{S} Ипак, корачала је даље.{S} Надала се да ће се сакрити.{S} Под |
ивао свако попуштање од правог пута.{S} Корачала је брзо, али сигурно, и изгуби се не окренувши |
S} Можда ће најзад наћи нешто своје?{S} Корачала је тешко, леђа је сагла, главу оборила ниско; |
Чедомир Илић, главно лице овог романа, корачао је лагано својим уобичајеним путем из Библиотек |
ког осећања непознатог, неодређеног.{S} Корачао је улицом, гледао право све што је сретао и ниј |
око једног букета дуде.{S} Низ кириџија корачао је лагано друмом поред Мораве.{S} Вишња је ћута |
деликатног Запада.</p> <p>Млади студент корачао је сам.{S} И он је ишао у шетњу.{S} Познавао је |
д браде.{S} На извесном остојању од њих корачао је један човек ћутке, с кишобраном натученим на |
ла појављивала се једна млада девојка у коректној мушкој јаки; плав прамен косе сакривао је њен |
дног дана срећна мајка, проживи мирно и корисно свој део живота и, кад дође време, заспи вечито |
размишљам, учим децу, сваки дан испуним корисно.</p> <p>— И ти си срећна? — прекину је Илић.</p |
мислим да је то могуће, то ће бити врло корисно, и, надам се, наши ће те разумети.</p> <p>— Да, |
еш, све ти се дешава, ништа ти не иде у корист.</p> <p>Илић погледа зачуђено у своју другарицу. |
ништа поможено народима кад она није у корист републике...{S} Од патриота бежи општим људима: |
итингу које је грађанство приређивало у корист избора Србина владике у Маћедонији.{S} Председни |
, прими од његовог говора што је ишло у корист њеног плана и рече Чедомиру:</p> <p>— Тата нема |
ија, свака фракција експлоатише у своју корист парламентарну свемоћ.{S} Треба ли се одрећи те к |
њем бави, али јој се учини да поред све користи што ће видети отуд није отмено говорити за ручк |
таклук, где свака страна уноси одређене користи: положај, мираз, фамилију или диплому.</p> <p>Р |
а постави диагнозу, као философ који се користи туђим искуством.{S} Тај човек је посматрао спре |
нтарну свемоћ.{S} Треба ли се одрећи те користи кад је у питању држава и виши интереси, до ђаво |
, моћног протектора који дарива права и користи.{S} Он га није имао, он му се чинио као његов л |
ло ко ван Србије.</p> <p>— Место да нам користи та река, она нам плави поља, засипа усеве, одно |
се ствари доведу у ред, кад обоје нађу користи у својој вези; понављам, брак је на првом месту |
е поверење изиграва и чијом се слабошћу користи, према себи самом на крају крајева, јер он хоће |
} Жандарми су ме измлатили, ја се нисам користио њим.{S} Али ако оно дође што ти рекох, онда... |
би се други на његовом месту можда знао користити том њеном слабом страном и, кад је потребно, |
је била разорила брану, заглавила своје корито одроњеним каменом, ишчупаним дрвећем, нанетим ба |
д подривене обале, кривудала по широком кориту и губила се на хоризонту као разастрто платно од |
Одисеју, велику, дебелу књигу у зеленим корицама, у преводу неког Грка, чије је име, и доцније, |
ене, свеже губице као дрво под покислом кором.{S} Зграда Велике Школе бацала је дебелу сенку ча |
други воз.{S} Даље опет, изгубила им се корпа са стварима.{S} Муке су видели око језика.{S} Ипа |
холизам, политичка убиства, зеленаштво, корупција, све губе гризу све класе.{S} Свак се жали на |
гроша; виши интереси земље ишчезавају у корупцији, у нереду, у анонимној тиранији, у ординарној |
а, унезверених очију, згрчених уста.{S} Коса му је била замршена, лепила се по ознојеном челу.{ |
насте, очи као у неке лепе животиње.{S} Коса, још црња од очију, окружавала је њено лице као та |
ки божур у некој чудној земљи гатки.{S} Коса јој је падала заводљиво преко лица.{S} Ветар се иг |
.{S} Ишли су сад заједно.{S} Њена плава коса, очешљана на раздељак, правила је врло згодан окви |
не главе пале су укоснице.{S} Миришљава коса просула се као талас по њеним раменима.{S} Из хаљи |
и растрже плетеницу.{S} Плава, свилена коса се просу као талас, упи се у њена леђа.{S} Она ври |
круглим образима чак до првих праменова косе, те је изгледало да се девојка стиди без икаквог н |
аљена на његову мишицу.{S} Прамен плаве косе падао јој је преко лица.{S} Њене бистре очи биле с |
ј!</p> <p>Вишњине руке додирнуше његове косе.{S} Она подиже његову главу и гледаше га кроз сузе |
лио на њу, на ту плаву девојку, на њене косе, на њене образе, на њу целу, њему се привиђало као |
је лице његовом.{S} Он осети мирис њене косе и спусти руку на њено раме.{S} Она се стресе; не р |
ава била окружена мирисавом маглом црне косе.{S} Из ње су светлеле, као две звезде, две хитре з |
м одмереном ходу.{S} Два прамена златне косе вирила су испод простог сламног шешира.{S} У руци |
окривши очи рукама.{S} Један део расуте косе падао јој је око раздрљеног грла.{S} Она је губила |
ка у коректној мушкој јаки; плав прамен косе сакривао је њене уши до половине.</p> <pb n="95" / |
та поново.{S} Узбаци руком један прамен косе што јој је падао на чело, и јекну болно:</p> <p>— |
ојчице, близнакиње, с црвеним тракама у коси, слободне, радознале и пуне прича о мачки, кокошим |
.{S} Ваздух је трептао око њих позлаћен косим зрацима сунца.{S} Он узе за руку своју другарицу; |
се одморе.</p> <p>Они пређоше пољану у косо, прођоше једну уску улицу, калдрмисану само крајем |
у моди.</p> <p>— Овоме је све равно до Косова! — насмеја се Илић у себи.</p> <p>Он је био студ |
} Шегрт је стајао пред вратима и куцкао косом о калдрму.{S} Неколико мува зујало је око оба дућ |
терао, затворио си се у кулу од слонове кости.{S} Ти си рђаво разумео околину у којој живиш.</p |
се велика разлика.{S} Имао је нов таман костим, претенциозан бео прсник, полуцилиндер с врло ус |
као да хоће да прсну, а прстима затеже косу тако да осети како му се кожа одваја од лубање.{S} |
то посматра њену уску сукњу, њену плаву косу, просто сплетену.{S} Па ипак, по болесној склоност |
изненађења, па устурајући дланом своју косу, додаде одсечно: — Илић није крив ништа.</p> <p>Го |
руто држање, набељене образе и офарбану косу; посебно је истицала очувано грло и потиљак ћилиба |
врбака.{S} Поред ње се отезала чачанска котлина зелена, питома, доброћудна.{S} По њивама су кла |
задржала с одговором, он је откључавао кофер, вадио стара писма, носио их у најнепосећеније ку |
е журити за воз, и она приону око свога кофера.</p> <p>Имала је право што се журила.{S} Мајка ј |
S} И онда опет писмо, у истом бакалском коферту, с рапавом хартијом, по којој се проливало маст |
но прописан поздрав, треснувши чизмом и кочећи очи.{S} Куварица је стишавала близнакиње да се н |
је сретоше убрзо.{S} Погледа нехотице у кочијаша, па онда у кола, очекујући да у њима види кога |
трага му глава.</p> <p>Илић махну руком кочијашу да полази, и више се не врати својој ташти ни |
} Она позна да је то државни фијакер по кочијашу, који је носио униформу састављену од писмонош |
аскама закуцаним на ногаре или у четири кочића.{S} Њихова клупа је из Београда, фабричка, са гв |
тара му мајка!{S} Човек се не жени због кошуље.{S} Млади су; цео је живот пред њима...{S} Да, ј |
ио без капута, са заврнутим рукавима од кошуље.{S} Није волео многа мењања тањира.{S} Ручак му |
че, суза јој сузу не стиже.{S} Вели, ни кошуље му не доноси.</p> <p>— Па, купиће је, стара му м |
опчао, те се видело парче белог веза на кошуљи.{S} Вишњу обли румен.{S} Учини јој се да то види |
ред огледалом је стајала Вишња у ноћној кошуљи, боса.{S} Као ван себе, гледала је своју слику, |
, кад их газдарица отвори, боса, само у кошуљи.{S} Носила је један велики формулар и молила га |
а газдарица од стана ушла у собу само у кошуљи.{S} Био је у првој години Велике Школе.{S} Дошао |
ка је падала у све већи занос.{S} Скупи кошуљу позади и притеже је.{S} Врвице на раменима прско |
римећена, па се опет загледа у чипку, у кошуљу, у два округла таласа која су се дизала и спушта |
ј и упијале <pb n="312" /> се у чипкану кошуљу, у дивна округла рамена, у румену кожу босих ног |
еда.{S} Десно од ње видео се низ ситних краварских станова с прозорима до земље, осенчени шљива |
, оставио је у крај свога стола, уредио краватну, погледао да ли су му нокти како треба, па одл |
коче из главе, обучен нешто немарно, са краватом која се пела уз потиљак, руку завучених у џепо |
оковратник, и то оборен, с лептирастом краватом, која је играла око његовог голог, здравог вра |
омрзну човека кад на њему угледају нову кравату.{S} Тај тип се буни против власти, не да би је |
ови што су падали целе зиме почну да се краве.{S} Пред дућанима су воштане свеће, обешени светњ |
лавној улици коју чини у тој вароши пут Крагујевац—Ужице.{S} То је била права трговина, с двокр |
израдила му је место практиканта у Рачи крагујевачкој.{S} Ту се пре неки дан потукао <pb n="293 |
мешала се са варошким девојкама, седала крај прозора и тражила своје старо задовољство гледајућ |
је најтеже.{S} Читала је књиге, седела крај прозора што гледа на сокак и посматрала земљу свог |
одиже један крај од завесе, и посади се крај прозора.{S} Напољу је свитало.{S} Кратка летња ноћ |
.{S} Младићев поглед прелете цели родни крај, па се заустави на врху Овчара.{S} Сети се гомиле |
не познаје... далеко негде, у непознати крај где би почео нов живот.{S} И као да хтеде остварит |
них кућица, које су тада испуњавале тај крај.</p> <p>Млади човек није волео да има посла с војс |
и на њој самој колико га мрзи.{S} Један крај њене хаљине био се откопчао, те се видело парче бе |
извлачио из џепа велику мараму за један крај, као заставу, брисао нос на сав глас и хвалио одли |
Обуче своју собну хаљину, подиже један крај од завесе, и посади се крај прозора.{S} Напољу је |
а даље, горе, на брегу, белео се један крај вароши под небом сивим као миш.{S} Београд се удаљ |
" /> бели зуби гризли су нервозно један крај њених усана.</p> <p>— Продужите... — рече она, па |
олико партија, без реда, један по један крај, знаменита места, као у албуму.{S} Сети се Чедомир |
ину.{S} Две три звезде боцкале су један крај неба.</p> <p>Двоје младих ћутали су, тако седећи.{ |
то коло и све враџбине којих је пун њен крај, бунили <pb n="218" /> су јој главу, мучили је као |
.{S} Марљиво је радила, чекала стрпљиво крај школске године и спремала се за последње испите.{S |
.{S} Пребаци један шал и посади се опет крај прозора.{S} Пријало јој је да тако гледа како зора |
ухну ветар.{S} Лишће у џбунова заигра у крај пута.{S} Занесени у своју лепоту, они нису осетили |
зауставио, склопио књигу, оставио је у крај свога стола, уредио краватну, погледао да ли су му |
онде видео би се, у том парчету земље у крај Мораве, засађеном врбама и по којом липом, какав п |
је било света још више.{S} Склони се у крај, где је почињала једна споредна стаза.{S} Начини ј |
исти мах.{S} Сад се превртала са једног краја постеље на други.{S} Било јој је тешко и пријатно |
животу с Матовићем, селидбама с једног краја Србије на други, отпуштањима из службе, бежањем у |
и мила сарадница на препорођају родног краја.{S} Управо, он је ово двоје мешао.{S} Кад је у кл |
а карта, са сликом неке велике зграде и краја улице, која се губила у низини својих простих, не |
p>— Ја хоћу да се образујем потпуно, до краја, систематски.{S} Зашто да то право имају само муш |
у Чачак.{S} Читала их је од почетка до краја.{S} Оне су је опомињале мутно познатих места, иза |
ишња, да се развије што више, да оде до краја пута који је водио преко девојачке школе.{S} Али |
диле своје наставнице и бројале дане до краја школске године.{S} Каја, у њеној строгој сивој бл |
>— Иначе?</p> <p>Бела није смела ићи до краја своје претње, те ју је мајка допуњавала:</p> <p>— |
ј жени.{S} А ја хоћу да се образујем до краја.{S} Хоћу да будем на висини времена у којем живим |
ке узму газдарицу испод руке, шетају до краја сокака, називају свакој клупи добро вече, причају |
ну савезницу, те се свађама није видело краја.{S} Губила је и оно мало поштовања што је дотле и |
е упирале о груди.{S} Пољупцу није било краја.</p> <p>Време је пролазило.{S} Њихове очи нису гл |
жртва глупог случаја, и да... на крају крајева, он њу воли још, њу једину, њу саму.{S} Кад би |
дувана осуђенику без новца.{S} На крају крајева, новац није ни толико рђав колико се прича, ни |
ошћу користи, према себи самом на крају крајева, јер он хоће живот пун, велики, али чист, јасан |
ара девојка. — Она је одвише чедо наших крајева, јужног сунца и јевтине шљивовице.{S} Северњаци |
бета као кривац.{S} И заронивши главу у крајеве девојкине хаљине, загрца:</p> <p>— Опрости, опр |
ле као један део њен и миле младићу као крајеви раја.{S} Он је брижљиво остављао те хартије у д |
у две жене, с марамом на глави, чији су крајеви били везани испод браде.{S} На извесном остојањ |
је водио по најсјајнијим и најтамнијим крајевима Париза, Толстој му је откривао бескрајну Руси |
шетао по соби или бежао... по забаченим крајевима, простачким кафанама, вијан као неком утваром |
и остали понешто дужни по умашћеним и у крајевима испресавијаним, дугачким тефтерима њеног газд |
е падала прашина.{S} Он је ишао полако, крајем пута, оборене главе у страну, и викао као по дуж |
није задовољила — објаснио је Илићу. — Крајем последњег столећа научари употребљаваху методе т |
ђоше једну уску улицу, калдрмисану само крајем, <pb n="156" /> украшену овде онде каквом новом |
оголеле липе.{S} Иза дрвета затезао се крајичак неба, по чијем је плаветнилу пловило неколико |
у заједничких убеђења.{S} Она је ишла у крајност као све жене.{S} Да јој је Илић у почетку проп |
ва њена ранија наивност против извесних крајности Илићевог схватања ствари.</p> <p>— Докле иде |
преместе у једну већу кућу.{S} Било је крајње време, јер су сад имали и сувише гостију.{S} Бил |
се могао јако преварити.{S} Али оне су крајње пристојне једно што се нема прилике или што се о |
Позив сеоске учитељице није био ни њој крајњи идеал.{S} Можда је и она <pb n="39" /> имала жељ |
чиновничко место.</p> <p>— Говориш као крајњи мрачњак.</p> <p>— Боже сачувај, ја нисам реакцио |
, ако се не одаду пићу, они постају, на крају, најљући реакционари.</p> <pb n="22" /> <p> Илић |
је био жртва глупог случаја, и да... на крају крајева, он њу воли још, њу једину, њу саму.{S} К |
аклић дувана осуђенику без новца.{S} На крају крајева, новац није ни толико рђав колико се прич |
Отац га је узео за руку; у пекарници на крају вароши купили су хлеба и сира. <pb n="302" /> На |
е слабошћу користи, према себи самом на крају крајева, јер он хоће живот пун, велики, али чист, |
марком од ракита и одраслим јабланом на крају.</p> <p>— Шта ти је, колегинице? — изненади се Ан |
ш да трпим којекакве трутове!</p> <p>На крају једног таквог разговора, он се реши.{S} Није мога |
носталгија робијаша који се враћа своме крају.</p> <p>Пред сумрак, небо се наоблачи.{S} Мало по |
/> одаја поплочана циглама.{S} У једном крају се налазила гвоздена пећ, несразмерно велика прем |
но.{S} Он приђе такође.</p> <p>У једном крају, поред гомиле цигаља лежао је један радник, затво |
има, о миру који је нашла у свом родном крају, о вечито променљивом пејсажу кукурузних поља, о |
р копита одјекивао је у такту по мирном крају.{S} Несигурна мартовска светлост играла се по коњ |
и библиотека.{S} Распуст се приближавао крају.{S} Велика Школа почињала је поново да оживљава.{ |
е заврши реченицу.</p> <p>— Ко би играо крајцарица кад би Младен учио! — насмеја се Бела, која |
родавци варали су је, продавали скупље, крали на мери, потурали што је рђаво.{S} Било да узме ш |
се уважи; њихови кабинети зврје празни; краљ није успео да састави владу, вечерас нико не влада |
ити само јутрос, само данас у подне!{S} Краљ Милан му неће никад опростити.{S} Реакционари су, |
се телеграфски одлуци својих колега.{S} Краљ Отац, који се такође бавио у иностранству, није кр |
рхали <pb n="6" /> се као од стакла.{S} Краљ се сад, природно, обраћао народу, чинио обећања, о |
реко ноћ, како су се надали на дому.{S} Краљ му је на дан венчања опростио само пола казне.{S} |
и министарским канцеларијама.</p> <p>— Краљ се верио! — дочекала га је Бела у кујни, у коју се |
ењу.{S} Тако рече једног дана:</p> <p>— Краљ ми је два пута изјавио како се озбиљно решио да да |
тео, за какво си се борио.{S} Убијен је краљ тиранин, осигурана је слобода штампе, уставом су д |
з везе, задихано, као да је онај младић Краљ Отац или неки активни политичар, какав фактор тих |
он.{S} И кола одмакоше правим булеваром Краља Александра.</p> <p>Вишња оста тако за један трену |
бе десет година.{S} Влада није одобрила краљев поступак, схватила га као скандал и поднела оста |
те званичне карте с унакарађеним лицем краљевим, те слике гимназије и пијаце које су му предст |
тлу.{S} Место су ограничавале ограда од краљевог двора, једна школа која је раније била механа, |
ицу и, под претњом смрти, да не допусти краљевом оцу улазак у земљу.{S} Реакција је пала.{S} Ње |
орак или каскало господски, као да вози краљевски брачни пар.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — драо се |
осле двадесет година борбе, он је видео краљевство претучено народним бунама, поразом једног ка |
рече Илић у себи изненадно, циљајући на краљеву женидбу. — Не могу да схватим такав брак у обич |
ћерци, говорила у глас, причала о повој краљици, изговарајући полако њено име из првог брака, д |
јећег стања</hi>, антидинастичар, јатак краљоубицâ и шта још не, што је један лични режим начин |
онференције, пискарати по новинама, ићи краљу на подворење.{S} Чим би он измакао из куће, госпа |
вамо, па се ми венчамо пре испита...{S} Красан је мој Милисав, видећеш.{S} Ах, ево га — додаде |
око оца.</p> <pb n="183" /> <p>— Баш је красан момак! — рече готово гласно.</p> <p>Тада се сети |
ш.{S} Тетки си се јако допала.{S} Вели, красна цурица.{S} Него, кажем ти — подвуче стара девојк |
ла енергичније.</p> <pb n="194" /> <p>— Красно, госпођице — обрати се Матовићка својој кћерци. |
У низинама виделе се вреже од бостана и краставаца; ту су биле подигнуте шиљасте земунице, под |
еке врсте кобасица, жути се суд киселих краставаца, изложена је чинија обичног сира и неколико |
<pb n="242" /> своју срећу, живот ми је кратак, верујем у бесмртност душе.</p> <p>Вишња није би |
Он продужи свој нагиб и притиште један кратак и устрептао пољубац.{S} Пољубац не паде на усне, |
Виде како се шешир скину.{S} Још један кратак <pb n="146" /> поклон.{S} И кола одмакоше правим |
крај прозора.{S} Напољу је свитало.{S} Кратка летња ноћ дизала се лагано, као магла, и открива |
се војници и чула се промукла, далека и кратка команда: „К нози!“</p> </div> <div type="chapter |
.{S} Живот је дуг, пријатељу, а младост кратка.</p> <p>— Срце ми хоће апстракт и апсурд, моја м |
ца.{S} Ветар се играо са скутовима њене кратке хаљине и откривао ногу до колена, ногу младу, а |
реба, па одлазио на ручак, пењући се уз кратке, камене степенице, ограђене зарђалом оградом.</p |
по зеленом бусењу.{S} Радоје је одбијао кратке димове на својој луши.{S} Његове очи су гореле к |
ласима.{S} Донесоше чакље, али оне беху кратке.{S} Радоје обеси тада један фењер на чакљу, па п |
е сваког дана... пољупци <pb n="138" /> кратки, дуги, испрекидани и продужавани, где душа само |
и по којим пољупцем... пољупцем брзим, кратким, недовршеним. <pb n="42" /> Међу њима били су и |
ма, пљоснатих ушију, необријане браде и кратких, дебелих бркова, готово суров, сељак у грађанск |
ила се одмах у село.{S} Прекинула је на кратко са целом прошлошћу.{S} Дала је реч својој другар |
се мора имати храбрости и прекинути на кратко са свим маштаријама.</p> <p>Кућа је била мирна.{ |
де свраћају сељаци.{S} Али писмо испаде кратко, банално.{S} Јавила му је само повод свога одлас |
/p> <pb n="169" /> <p>— Осам — одговори кратко човек с дугачким носем, не дижући главе са свога |
ја нових нада, него исприча другарици у кратко све шта му се десило од како су се растали.{S} У |
министра, седељке после ручка бивале су краће.{S} Стари господин је морао примати овог или оног |
на.</p> <p>Девојка се уједе за усну.{S} Крв осоли њену пљувачку.{S} Навуче покривач до уста, ок |
јим је девојка била обдарена.{S} Румена крв шибала је под њеним округлим образима чак до првих |
ике у глави обавијале се као паучина; у крв улазила грозница нестрпљења; она дотле није била ни |
ст и сопствену вредност уносила му је у крв пенушаво одушевљење као од неког јаког пића.{S} Сто |
ала у ваздуху, уносила му је грозницу у крв.{S} Руке су му гореле.{S} Ватра му ломила тело.{S} |
их очију.{S} Мало даље од њега видео се крвав перорез.</p> <p>— Говори ко те уби! — рече неко и |
ао неки благ и лаган лек на срце што се крвавило.</p> <p>— Да је и мени да изађем некуд — рече |
пу ове земље налили смо својим знојем и крвљу, а ми не знамо још колико неисцрпног злата лежи у |
аздељиву целину, струји кроз њу као њен крвоток.</p> <p>Радојев глас и, час немо а час гласно, |
оба сиротињски намештена: један гвозден кревет, проваљен миндерлук, прозорске завесе на алке, н |
из пакла.{S} Илић је имао стан, управо кревет, изгубљен у сокачићима, двориштима, баракама, ст |
коју књигу. <pb n="84" /> Хранио се на кредит, до бољег времена, где и раније.{S} То је било т |
ије.{S} Пронашао је библиотеку, израдио кредит код једног великог књижара у ђачком кварту, па ј |
у пољопривреди увођењем земљорадничког кредита за набавку савршенијих справа и средстава, и у |
ак се брзо прибрао.{S} Имао је прилично кредита, јер је прошлих две године плаћао уредно.{S} До |
вине, те са сумом коју је отуда добио и кредитом од Управе Фондова сазида лепу кућу у једној од |
уписивале.{S} Држава је помогла друштво кредитом.{S} И већ се с пролећа приступило радовима на |
и тражи да се за шта ухвати.{S} Жабе су крекетале, попци и скакавци зрикали.{S} Он се упути пра |
чег новог, разонођења, могућности да се крене једним новим путем којим дотле није био прошао.{S |
ницом по њушци.{S} То је био знак да се крене.{S} И он пође, вукући се, климајући десно-лево.</ |
стави све друго.{S} Кад се кола хтедоше кренути, Бела истрча у двориште и стаде преклињати мужа |
сли.{S} Тек, једна једва приметна румен кретала се по њеним образима.{S} Младић се не могаде уз |
говор.{S} Његове очи су се наизменично кретале са девојке на игру сунца на улици, а са сунца о |
ео да има новаца да би осигурао слободу кретања, да би радио само оно што воли, да буде свој и |
д би се кола напунила, осећао је са̑м и кретао се без команде.{S} Сирото кљусе, било је болесно |
усред мокре ливаде.{S} Неколико певаца кречало је по селу.{S} Девојка се осети слободнијом у п |
кружила неко време, па опет слетала, и крештала свеједнако и јогунасто.{S} У једном тренутку с |
да му глас дрхти.{S} Једно јато врабаца крештало је лево у трњаку.{S} Он се окрену тамо тако да |
пољски мир који не руши цикање попаца, крештање жаба.{S} Он је узе и за другу руку.{S} По башт |
своју косу, додаде одсечно: — Илић није крив ништа.</p> <p>Госпа-Матовићка се зарумени у лицу к |
огима другим.{S} И млади човек осети се крив што узнемирава то тихо језеро здравих живаца бунто |
ер су га колеге пањкале, а и сам је био крив: био је лабав, давао је лако добре оцене, помео се |
у судбоносне неспоразуме.{S} Ако је ко крив, то смо ми: ја, ти, наши карактери, наше неједнаке |
од је могла.{S} Чинило јој се да је она крива за његову несрећу.{S} Тешко јој је било гледати г |
девојке.{S} Он се сроза с канабета као кривац.{S} И заронивши главу у крајеве девојкине хаљине |
очекивало, била је амнестија политичких криваца.</p> <p>Све је то Бела испричала Илићу брзо, бе |
нцокрети.{S} Они су високо дизали своје криве, таште, жутокруне главе и лепо се повијали према |
оразум, раздвојио нас је...</p> <p>— Не криви време, Чедомире.{S} Ја не верујем у судбоносне не |
103" /> била зла времена.{S} Шта су они криви ако су били слаби или имали противна убеђења?{S} |
ојке?{S} Та сад ти бар реакционари нису криви?</p> <p>— Збунио сам се — одговарао је дечко одсе |
о као девица, ситно, бледуњаво цвеће на кривим, ломним гранчицама.{S} То је ивањско цвеће, боје |
а против његове воље, па ипак се осећао кривим.{S} Поштење му је налагало бар да извести своју |
тог Маћедонца, кисело насмејаног лица и кривих ногу.{S} Њега сви његови гости зову <hi>Стрика</ |
утешити.{S} Своју грешку сматрала је за кривицу.{S} Стид ју је било и од самог Илића, а ради ње |
обоје осећали Белину сакатост као своју кривицу — јер је још као дете, због недовољног надзора, |
м квартовским мангупима, носио шешир на криво, говорио шатровачким језиком, задиркивао служавке |
а преко плићака, испод подривене обале, кривудала по широком кориту и губила се на хоризонту ка |
ни.{S} Окретала се блесасто по соби.{S} Кризе су код жена заразне.{S} Она напреже све што јој ј |
сна него што је отац писао.{S} За време кризе, млада студенткиња показа се као најизвежбанија н |
о да крши леђа пред сваким старијим, да крије своја осећања, да се одриче својих мишљења и да с |
ма, тешка срамотна болест коју болесник крије од света, док му она разједа срце, а њен гној прљ |
а ове најдубље тајне свога бића, оне се крију и од сопствених очију, и обујме нас тек кад нас, |
лаву међу те две расцветале руже што се крију у борама муселина и љубити до миле воље њену кожу |
ознатог, <pb n="122" /> где већина људи крију своја уверења и своје особине.</p> <p>— Шта да ва |
ете.{S} Бела долазила чешће преко дана, кријући се тек форме ради.{S} Из вароши се доносиле тру |
/p> <p>— Заиста? — ускликну девојка, не кријући своје задовољство.</p> <p>Мајка и укућани били |
ратњи госпа-Клеопатре.{S} Иначе је Бела крила вешто своје маневре од других.{S} Носила је редов |
ти.{S} Неколико покушаја да се завађена крила опет сједине остали су без успеха.{S} Јаз се шири |
пустили срећу да одлети кад су нас њена крила додиривала, до врелих игала страсти које су му бо |
стиде.{S} Како да јој објасни то што је крила од саме себе?{S} Ипак у постељу није хтела ићи.</ |
друга; пуче пушка; једна од њих опусти крила и паде у рит; она друга прну у вис, па се врати, |
S} Два црна лептира с црвеним рубом око крила јурила се око једног букета дуде.{S} Низ кириџија |
врло чисту кујну.{S} У једном удубљењу крила се велика постеља, заклоњена црвено мрким завесам |
ловено, опште, свачије.{S} Он је од ове крилате речи очекивао све: народно благостање, своју со |
и је из очију испао!</p> <p>— Ту смо се крили од Турака — додавао је други — а гле ти сад чуда! |
ту једном речи.{S} Машта је ишла као на крилима.{S} Кад се дође већ до немогућности, младић се |
неслућеног анђела који га милује својим крилима, девојка се била већ извила из његовог наручја |
стискао се у њему као соко са скрханим крилима.</p> <p>Варош се спасла, али од <hi>електрике</ |
рва рогушила се у сенци коју је правило крило универзитетске зграде.{S} Иначе, зидови су се све |
Она га присили да седне, посади му се у крило, па поче да барата по његовом столу.{S} Под руку |
се не усуди.{S} У њеном <pb n="216" /> крилу мирисало је то посвећено цвеће тако силно, чудно, |
лицу, готово као цвеће које је држала у крилу. — Али је живот чудан, комшија, тако чудан да ја |
од обичне материје.{S} Држала је руке у крилу. <pb n="52" /> На глави јој је био прост шешир од |
ји се такође бавио у иностранству, није крио огорчење на свог сина.{S} Војсци је наређено да чу |
није могао пребећи у Аустрију, него се крио по околним гајевима, повлачећи се дубље у земљу, д |
као да држи предавање — истину не треба крити; треба је послушати, рећи је увек, и увек радити |
софија".{S} Ма колико да му је ова нова критика позитивизма изгледала да се отима свакој формул |
ици се живело доста весело.{S} Кад нису критиковали митрополита што им не услиши молбу да се пр |
.{S} Јер најзад, нашто вечито трчати за критиком, за рушењем, за духовитошћу, за исмевањем и ск |
еш.{S} Хоћеш ли да будеш виђен?{S} Онда критикуј туђа дела, не стварај ништа, размећи се, други |
те она продужи ићи, бацајући по каткад кришом свој дрхтав, девичански поглед на рођака своје д |
у боју под многогодишњим <pb n="179" /> крмачама, и наби на очи доста фин цвикер.{S} Он је мета |
фаном <hi>Шаран</hi>.{S} Он је седео на крми и терао чамац врло добро, као да му је то <pb n="2 |
тада не би био срећан, јер би се осећао крњ, сакат, јадан, недостојан да живи.{S} Он није видео |
тира.{S} Иза једне шумице примећивао се кров варошке цркве, прост и достојанствен.{S} Све беше |
а зиду суседне куће, на коју се ослањао кров пјане кафане.</p> <p>Унутра је врило као у паклу.{ |
е су излазиле за тренутак из тих јадних кровињара, којима би пожар учинио милост, заврнутих рук |
неба које се видело, неколико суседних кровова и заруделе кајсије у башти.</p> <p>— Ви волите |
устима муве.{S} Даље, преко разноврсних кровова видело се парче једне улице: пуста калдрма, зар |
сти што се ниже пада.{S} Калдрма, куће, кровови цаклили су се <pb n="83" /> под усијаним сунцем |
ога живота, сваки ју је познавао, чак и кровови од кућа чинили јој се да је поздрављају пријате |
ма, по тротоарима.{S} Врапци се чули на крововима, у олуцима.{S} Један шегрт је ишао средином у |
зракова.{S} А даље, по шору, поцрнелим крововима и раштрканом селу, приређивала је зора велича |
од лептирова, а на супротној страни, по крововима ниским, високим, од олова или просте ћерамиде |
врло тешко.{S} Становали су под једним кровом, хранили се за истом трпезом.{S} Поред тога, Бел |
воспратна зграда у источњачком стилу, с кровом као звезда, широком настрешицом, изолученим проз |
аг?{S} Да ли се и теби чини да нас она, кроз ниске гране својих врба, позива на велика дела, уз |
се поново она опојна музика из сна.{S} Кроз ваздух су се преплетале оне плаве и модре траке.{S |
му је једном. — Ви више нисте дете.{S} Кроз неколико месеца свршићете школу и постати јаван ра |
бленули неодређено у празнину улице.{S} Кроз широм отворена главна врата, на средини куће, виде |
ла непомично на поду, пред постељом.{S} Кроз откривен прозор улазио је један ружичаст сноп први |
е <pb n="67" /> с дивљом травуљином.{S} Кроз уско лишће од врба промицао је по који сунчев зрак |
природе.</quote> <p>Воз је одмицао.{S} Кроз прозоре од вагона виделе се разнолике зграде стани |
ента официр, поред чиновника обућар.{S} Кроз дим од дувана и испарења, Илић виде једно празно м |
тио.</p> <p>Вече се спуштало у собу.{S} Кроз расходоване чипкане завесе примећивало се с муком |
иромах, без фамилије, али ми смо ту.{S} Кроз који месец свршиће школу.{S} Неће требати да се му |
S} Она подиже његову главу и гледаше га кроз сузе, као да га је жалила, као да је жалила себе, |
руга дели за иностранство, Илић погледа кроз прозор.{S} Да ли виде једну клупу, усађену у обалу |
другом.{S} Између њих је певушила вода кроз луле, падала у низак басен и враћала се отуд у вид |
његове музе.{S} Авет лудила се помаљала кроз њих.{S} Он је певао:{S} Ја се смејем, морам да се |
покушавај да ми поричеш: ја сам прошла кроз твоје доба.</p> <p>— Шта хоћеш тиме да кажеш?</p> |
ека слатка језа, од чукљева на руци, па кроз цело тело, да јој и колена задрхте, као кад је чит |
ост која обећава све, а сад је посматра кроз прошлост која се измиче, отима се нашим пруженим р |
била слабост ове учене главе.{S} Она је кроз њу гледала свој велики Београд.{S} По неколико пут |
</p> <p>При тим покретима показивала се кроз широке рукаве њена рука гола до лаката, њено млечн |
насред реке.{S} Дим од лађе развијао се кроз бистри ваздух на све стране тога широког пејсажа.{ |
по ознојеном челу.{S} Он провуче прсте кроз кике на темену и управи поглед прозору, као да је |
н одсев озари њено лице.</p> <p>Прођоше кроз врло чисту кујну.{S} У једном удубљењу крила се ве |
доше до рамена.{S} Голе мишице блеснуше кроз собу.{S} И ово дете, сакато, размажено, претвори с |
м жилама као нераздељиву целину, струји кроз њу као њен крвоток.</p> <p>Радојев глас и, час нем |
{S} Свако од њих пратило је своје мисли кроз самоћу предела.{S} Они су обоје били и сувише озби |
илионар и тако даље, веле, да су прошли кроз две собе из којих се састоји <pb n="85" /> ова чок |
ми — рече при том весело и махну руком кроз ваздух.</p> <p>Узеше топчидерски трамвај.{S} Код ј |
.{S} Али, Илић, који је видео свет само кроз књиге, није имао мрве практичног смисла.{S} Читао |
о којој сви сањамо, коју сви очекујемо кроз цео свој живот.{S} Живот <pb n="90" /> пролази, а |
е.{S} Хорови жаба звонили су уједначено кроз вечерњу тишину.{S} Две три звезде боцкале су један |
.</p> <p>Остави рукопис и погледа тужно кроз прозор.</p> <p>Напољу су радници откопавали неку о |
села чији се отегнути нагласак и говор кроз нос одржавао још после толикогодишњег аклиматисања |
ам часова.{S} Ноћне паре блуделе су већ кроз атмосферу и покушавале да завију у помрчину разгра |
<p>— Добар дан! — прогунђао би Матовић кроз нос с природном и инстинктивном грубошћу у гласу, |
оред њега.</p> <p>Ноћ је улазила у собу кроз прозор.</p> <pb n="159" /> <p>Тело и душа су тако |
к", ошкрину полако врата, промоли главу кроз отвор и несташно додаде:</p> <pb n="137" /> <p>— К |
едан путник је промаљао радознало главу кроз отвор на колима.{S} Платно позади лепршало се.{S} |
мем перо да забележим идеје које лутају кроз моју главу и изгледају ми сјајне; кадгод, чини ми |
држећи непрестано само главу промољену кроз врата.</p> <p>Та је глава била окружена мирисавом |
а ван вароши.{S} Он је онда гледао у њу кроз будућност која обећава све, а сад је посматра кроз |
Не радиш снагом него мозгом.{S} Гледаш кроз прозор: људи се паште, <pb n="59" /> снег пада, те |
нушава и као зауздана, пробијала се још кроз отвор на средини.{S} Чекало се само пролеће, па да |
есело седе на канабе поред њега.</p> <p>Кроз чипкане завесе на прозорима видело се једно парче |
едног од наших старијих сликара.</p> <p>Кроз широм отворене прозоре допирао је у собу весео шум |
е затворено плаве боје, чији је озбиљан крој доликовао лепо њеном одмереном ходу.{S} Два прамен |
д својих...{S} Најискреније су животиње крокодили јер лију сузе за одбеглим пленом...{S} У држа |
ло на винову лозу, а цветови на цвет од кромпира.{S} Одаја је била тако мала да ју је испуњавал |
знају већ вештину опортунитета и хладне крпе за угрејана чела.</p> <p>То је била соба сиротињск |
н није видео да сви око њега имају свој крст на леђима.{S} Он је видео само себе, те је веровао |
или сапун, а изнад ње налазио се узидан крст од црвеног камена на коме је изрезан натпис: <hi>В |
/> сијале оном својом ватром, јако као крст на старинској цркви.</p> <p>Вишња га пусти да гово |
сао да не иде тим правцем, те је ударао крст на страни на којој се зауставио, склопио књигу, ос |
ватре, руке су јој пуцале од сапунице, крста је болела.{S} Ипак је она одговарала:</p> <p>— Ал |
је ми омладинске беседе код <hi>Златног Крста</hi> и тврди да ја личим на њеног сина који је ум |
је хтео мењати хришћанство, он би место крста набио на олтар гуњ и опанак.{S} Сад, после двадес |
атељица књига? — рече јој. — Проповедаш крсташки рат...</p> <p>— Ја нисам њихова непријатељица, |
але <hi>Рад и Светлост</hi>, како ју је крстио један тамошњи професор, један од оних неприметни |
грапно кубе старинске цркве, са златним крстом, који се сија у ватри сунчане светлости.{S} Усре |
ад дође време, заспи вечито под обичним крстом, са кога ће киша и невреме спрати њено име и уни |
родоломник на пустом гребену што сабира крте остатке разбијене лађе да од њих начини спасоносан |
ред тих људи што мисле да од њих зависи круг земаљске планете.{S} Она се сети много лепих ствар |
} Он је остављао свакоме слободан један круг болесних места, а нападао је на оно што је главно, |
отле није видела: један готово правилан круг од свежег, росног зеленила по сред суве, зреле тра |
прну у вис, па се врати, начини два три круга изнад места где је пао леш као да га тражи; пуче |
не стазе, која је описивала једну врсту круга, прелете преко гомиле пепељавих капута, разнобојн |
озаџије чувеног у то доба у студентским круговима.{S} Али он одби позив ћутке, махнувши руком, |
е да венчање буде на јутрење, у најужем кругу пријатеља.{S} Госпођа је то објаснила младићу раз |
се по уличном дрвећу, дизала се у вис, кружила неко време, па опет слетала, и крештала свеједн |
е грађанске слободе.{S} С друге стране, круна се опијала са нешто релативног успеха . на Берлин |
ладу, вечерас нико не влада Србијом.{S} Круна ће морати потражити наслон на народ... мораће дат |
е два главна политичка фактора, народ и круна.{S} Народ је био под мучним последицама два тешка |
" /> своје срце као дрво своје олистале круне, да се и ми страсно заборавимо као чела на каквом |
ознато цвеће, које је звао биље, њихове крунице, прашнике, тучкове; на обали каквог друма показ |
разнолико цвеће.{S} Ту је модри слез са круницом као звезда.{S} У жалфије се пла̑ве длакава, ле |
е породице.{S} На углу, који је правила Крунска улица са другом попречном улицом, једноспратан, |
је држао кондицију налазила се при врху Крунске улице.{S} То је било код једног гимназијског пр |
мачки, кокошима и ђаволу.</p> <p>Ту, у Крунској улици, изненади се импровизовани учитељ кад пр |
ним путем из Библиотеке на Теразије, па Крунском улицом на Врачар, где је давао лекције једном |
амног шешира.{S} У руци је држала један крупан цвет на подугачкој гранчици.</p> <p>Она га спази |
се налази и шта се десило.</p> <p>Једна крупна сенка спусти се низ степенице велике куће, додир |
p> <p>Њена другарица, напротив, била је крупна, доста пуна за своје године, дубоких, угаситих о |
о свелим.{S} Његова сенка, неправилна и крупна, дрхтала је на зиду.{S} Даље мало, пузала је, ра |
родиле ове године, па <pb n="11" /> су крупне и врло лепе — допуни госпа Клеопатра своју ћерку |
у, разговарао се с њим дуго, озбиљно, о крупним стварима из политике, о народу, задацима Србије |
у, јела улицом кифле и переце, корачала крупно; сукње су летеле око ње као мантија у попа.</p> |
да удружи, идеалиста који ради само на крупно; гледајући главну ствар превиђа споредну, вечито |
е имала развијено тело, као у жандарма, крупну главу, црне веђе, круто држање, набељене образе |
ао у жандарма, крупну главу, црне веђе, круто држање, набељене образе и офарбану косу; посебно |
ји би био његова пуна супротност: мали, крутуљаст, са очима као у миша, она би желела да се и њ |
<p>— Ево лепа воћа!...{S} Тазе јабуке, крушке, слатке поморанџе... ’Ајде, јевтине и слатке!... |
илазе из леденог облака својих формула, крхају баријере које деле науку од живота, литературе и |
су ми рекли да ће неко раскопавати онај крш, не бих му веровао да ми је из очију испао!</p> <p> |
где тело дише дахом другог тела, где се крше руке састављене око паса, очи бледе, а мисао умире |
малим квалификацијама који је морао да крши леђа пред сваким старијим, да крије своја осећања, |
, онај који се видео, коме су припадале крштеница, уверење да није жењен, остале сведоџбе, ради |
када.{S} Госпа-Клеопатра — тако је било крштено име Матовићки — није у свему делила демократска |
укинути везе између оца и сина, мајке и кћери, учитеља и ђака?{S} Ја чујем само право... право, |
је Лазаревић својој жени и најстаријој кћери штоф за хаљину из Београда; штоф је морао бити по |
госпођице — обрати се Матовићка својој кћерци. — Дивно, девојко!{S} Од кога си научила да зака |
:</p> <quote> <hi>Венчање</hi>. — Бела, кћи г. Јована Матовића, министра земљорадње, венчала се |
ш оцу дати рачуна.{S} Ти ниси више моја кћи.</p> <p>Младић не одговори ништа.{S} Осећао је да ћ |
а којим је дотле живела.{S} Она је била кћи Митра С. Лазаревића, бакалина.{S} Њен отац је држао |
<p>У том разговору појави се прво једно кубе сумњиве лепоте, па онда друго, треће...</p> <p>— Ш |
пред каквом кафаном, и широко незграпно кубе старинске цркве, са златним крстом, који се сија у |
исоким, од олова или просте ћерамиде, с кубетима или турским димњацима образовале су се плаве с |
се велика, старинска црква са гломазним кубетом од лима.{S} Око ње су ситне куће на један спрат |
женске послове.{S} Међутим сад, било да кува ручак, јела су испадала недосољена, несаврела, заг |
собе, пропирала рубље, требила поврће, кувала запршке.</p> <p>— Остави, дете — бранио јој је о |
е.{S} Вишња је распремала кућу, а Аница кувала.{S} После часова остајале су дуго заједно.{S} Ст |
и за педаљ одмакли од земље.{S} Жене се кувале по шупама, одмах до помијара и ђубришта.{S} Оне |
оцена одела, свечане ручкове, у кући се кувало двапут више него што је требало, просипало се, б |
боље госте</hi> и у исти мах служила за кување, долазиле су оближње раднице да однесу кући врућ |
драв, треснувши чизмом и кочећи очи.{S} Куварица је стишавала близнакиње да се не деру пред њег |
о није тако.{S} Ти се компромитујеш.{S} Куварица види све из кујне.</p> <p>— Куварица не сме да |
S} Куварица види све из кујне.</p> <p>— Куварица не сме да регне — прекину га девојка. — ’Ајд, |
ци откопавали, појави се сјајна сунчева кугла.{S} Илић је погледа право.{S} Он је тражио мало с |
о што зађе.{S} Каткад се деси да његова кугла пада баш за оним димњаком од стругаре, па димњак |
Њему ће се познати, а нама је свеједно: куд једемо сви, биће и за њега...{S} Можемо му дати и ј |
требала учинити; и то ју је болело.{S} Куд се окрене чинило јој се да је нешто прати у стопу, |
но:</p> <p>— Шта је?{S} Шта је теби?{S} Куд си нагао?{S} Ти губиш главу.</p> <p>У том, на часов |
извесним часовима усамљености!</p> <p>— Куд нађе ту жену: плебејку, старију од себе, удовицу — |
брати девојци, нежно као жена:</p> <p>— Куд си пошла?...{S} Хајдемо негде заједно!{S} Имам мног |
жи, а кад остариш не можеш да радиш, па куд ћеш него у просјаке.</p> <p>Сад се све то срушило ј |
ш школу, шта ће ти ова страћара.{S} Иди куд те очи воде и ноге носе, па тражи себи девојку.{S} |
ви са универзитета били су се растурили куд који.{S} Друге није стекао.{S} Остао је још Зарија |
ити свој живот по својој вољи, излазити куд хоће, враћати се кад хоће.{S} Није се морала више б |
у кожу час румену, а час белу.</p> <p>— Куда идемо? — упита га она.</p> <p>Пут се био изгубио.{ |
поздрава могаде јој рећи тек:</p> <p>— Куда ћемо?</p> <p>— Куда хоћеш — одговори она нешто рап |
рећи тек:</p> <p>— Куда ћемо?</p> <p>— Куда хоћеш — одговори она нешто рапавим гласом.{S} Зати |
ско; није журила, а није, управо, знала куда иде.</p> <p>На неком сату изби осам.</p> <p>Она по |
отере, испред кише или кад човек не зна куда ће.{S} Увек би се нашло друштва, водили се занимљи |
цијалитет, једна врста приватне народне кујне или ресторана без алкохола.{S} Он се језиком свој |
одерни судови од земље или емаља.{S} Из кујне се иде у дечју собу, где је Чедомир обично држао |
компромитујеш.{S} Куварица види све из кујне.</p> <p>— Куварица не сме да регне — прекину га д |
Јулије.{S} Стаклена врата водила су из кујне у Вишњину собу, која изненади младића многим и ле |
ена пећ, несразмерно велика према самој кујни.{S} По зидовима су висиле изрибане тепсије, тигањ |
Краљ се верио! — дочекала га је Бела у кујни, у коју се прво ступало при улазу у велеиздајнико |
<pb n="9" /> иначе је сиротињи место у кујни.{S} Али овог срећног дана, она хтеде показати том |
редсобљу чу како газдарица ради нешто у кујни.{S} Ухвати за кваку и изађе.</p> <pb n="305" /> < |
ог Јеврејчета.</p> <p>Они су били још у кујни.{S} То је била <pb n="8" /> одаја поплочана цигла |
ад би уграбио од своје жене да седне за кујнски сто и једе што прво дохвати.{S} Али му је то за |
позив у животу виши од обичне бриге за кујну.{S} На лицу јој је почивао отмен умор, који је тр |
а два одељења.{S} У једном су наместили кујну и собу за примање, а од другог су начинили своје |
Француски језик није марила, француску кујну још мање.{S} Пасуљ са пастрмом био је сад њен сан |
брисао нос на сав глас и хвалио одличну кујну своје жене.{S} Кад би му, и поред тога, остало сл |
но лице.</p> <p>Прођоше кроз врло чисту кујну.{S} У једном удубљењу крила се велика постеља, за |
вна, сестра Рускиња, што је волела нашу кујну, било је за причу.</p> <p>Вишња је мало јела и го |
ју науку хришћанску.</p> <p>Његов отац, кујунџија Марко, јако се наљутио због тога на свог сина |
прављао сатове, лемио ланчеве.{S} Стари кујунџија се противио у почетку новотаријама свога сина |
мајко, као мрав.{S} Сева будак, а онај кујунџијин настојава и соколи...</p> <p>Увече је одјеки |
и лепо помогао старом Остојићу.{S} Како кујунџилук није више ишао, одаде се нарочито на часовни |
обом, ступи дубље у собу, стави руке на кукове, па ослови студента нешто извештаченим гласом:</ |
окетовале простачки гримасама, вратом и куковима, и, за један глас више, наручивале мокролушким |
оју земљу.{S} Кириџије су биле зашле за кукуруз, види им се само глава.{S} Поље је дисало мирно |
ма, доброћудна.{S} По њивама су класали кукурузи.{S} Младићев поглед прелете цели родни крај, п |
ном крају, о вечито променљивом пејсажу кукурузних поља, о лековитој тишини Моравиних обала, на |
су само позорница, решења се доносе иза кулиса; образована су удружења која ниједан закон не мо |
донели, са својим брезама и саоницама, култ енергији, окрутности, себичности.{S} Али...</p> <p |
ао страсно у филозофским проблемима.{S} Култура му се нудила на сваком кораку: музеји, спомениц |
сетој години осетили наличје живота.{S} Култура им је показала само своје зле стране, извукавши |
сећања удобности, лепоте, <pb n="30" /> културе једном речи.{S} Кажу да је ова варош по свом по |
шњи професор, један од оних неприметних културних радника по паланкама, који су скупљачи претпл |
ушила му свако уважење, па и онај понос културног човека који је млади муж осећао у самом себи. |
} Илић се осећао понижен у свом осећању културног човека.{S} Планови о повратку на страну, о до |
, свуда где му је то место, материјалну културу нематеријалној.</p> </div> <div type="chapter" |
згубио меру, претерао, затворио си се у кулу од слонове кости.{S} Ти си рђаво разумео околину у |
ео поверити се.{S} Вишња се опет играла кумаша са Милевом, доцније везла, плела и ћаскала по об |
>На станицу су их испратили Матовићи са кумовима.{S} Кад би време возу, Чедомира беше нестало.{ |
Седам Кућа све до планинског склопа око Кумодраже.{S} Десно, посматрачево око заустављало се на |
ама, фанатички излагао леђа жандармским кундацима.{S} Шта то мари!{S} Он је волео слободу, веро |
листале природе, која се у роси зориној купала безбрижно, разблудно.{S} Осећала се нека јака во |
нама се чуо жагор.{S} Деца се враћала с купања и дерала у сав глас.{S} Парк је пак ћутао усамље |
ивало се с муком двориште.{S} Сумрак је купао џбунове шимшира, споредне стазе и силуете барни з |
о, меко, глатко, да је ваздух био као у купатилу.{S} По тротоару је било доста света, оно лепог |
Код њега су биле најскупље цене, али је купаца било доста, јер се знало да код њега човек неће |
век могућности да задовоље Белину жељу: купе јој пајаца са звонким прапорцима, скупоцен шешир и |
.{S} Човек има своју кућу, слатко руча, купи жени папуче.{S} Јест, може да <pb n="287" /> има ж |
Вишња, овог сељака.{S} Он можда нема да купи друге чакшире.{S} Али зашто их не закрпи?...{S} Ба |
дни отац да му је један бирач тражио да купи шешир његовој жени.</p> <p>— И он га је купио?</p> |
сољена, несаврела, загорела.{S} Било да купи што за кућу, малопродавци варали су је, продавали |
треба му читаво решење да уђе у дућан и купи какву ситницу, а прелази преко остварених задовољс |
Имаш ли коју паприку?{S} Нема ко да ми купи.</p> <p>На улици се чу тресак тарница.{S} То је по |
су били дискретно спуштени и с фигурама купидона који држе венце испод прозора, овај је дом чин |
ривала нова простирка коју је газдарица купила ту скоро и сва срећна унела га у ову собу.{S} Пр |
римске новце, бронзано прстење које је купила по околини.{S} То је била њена манија.{S} Лазаре |
сећала се све неугодније.{S} Њене мисле купиле су се око Чедомира.{S} Она се питала:</p> <p>— Г |
ео за руку; у пекарници на крају вароши купили су хлеба и сира. <pb n="302" /> На једном брдашц |
варала, он је онда почињао своје шетње, купио је печених марона који су му грејали џеп, па лута |
="171" /> <p>— Видиш ли овај пиштољ?{S} Купио сам га пред лањску демонстрацију.{S} Жандарми су |
ни.</p> <p>— И он га је купио?</p> <p>— Купио.{S} Вели ми, тај ми носи педесет гласова.{S} Дао |
шешир његовој жени.</p> <p>— И он га је купио?</p> <p>— Купио.{S} Вели ми, тај ми носи педесет |
покажем бразилијанску марку што сам је купио од једног Јеврејчета.</p> <p>Они су били још у ку |
пође на боље.{S} Код Радоја су се могли купити часовници јевтиније него у Београду.{S} И сама м |
и, ни кошуље му не доноси.</p> <p>— Па, купиће је, стара му мајка!{S} Човек се не жени због кош |
х: тражили их по пијаци, киселили сами, куповали их по оријенталским ресторанима, али никако да |
.</p> <p>Бела је посвећивала Илића у те куповине, питала га за савет при избору боја, <pb n="20 |
/> своме зету. — Зар се за свадбени пут купују новине?</p> <p>— Нешто ме интересује — одговори |
ама свога сина.{S} Називао му књиге <hi>купусарама</hi>.{S} Најзад, виде да Радоје има право, п |
с њим је као и с пливањем; научи се кад куражно оставимо плићаке.{S} Јер најзад, нашто вечито т |
од Турцима, испуњавала је тај посвећени кут Београда и била његов најбољи украс.{S} Тако слобод |
, суво, не гледајући у њега већ у један кут од салона и као враћајући се с неког далеког пута, |
ом, са два велика прозора, пуна шољица, кутија од <hi>вешплава</hi>, ђинђува, водених чаша, ђач |
тула; видели се калупи од фесова, разне кутије са шамијама, вештачким цвећем, бонбоном.{S} На ф |
с ђацима око панораме коју је правио у кутији за фул, био непажљив кад професор предаје и лепи |
точић, препун четака, четкица, флакона, кутијица, укосница, осталих дрангулија разног облика и |
вече, један чича, с кантом петролеума и кутијом палидрваца, обилази варош и пали општинске фење |
{S} Имаш ли ватре?</p> <p>Илић му пружи кутију с палидрвцима, и упита га, пола у шали, пола озб |
стара писма, носио их у најнепосећеније кутове варошких паркова, и ту их поново читао, разгледа |
би — то лепо тело, те чаробне превоје и кутове...</p> <p>— Шта ти имаш против данашњег доба? — |
ампа у соби је осветљавала рђаво.{S} По кутовима се дизао мрак.{S} Наста један тренутак потпуне |
ас, па сутра другу.{S} Не би осетила, а кућа би била опрана...</p> <p>— Старинске жене, газда-М |
ла који јој је несвесно улила старинска кућа њеног оца.{S} Прочитане књиге и живот у престоници |
, свога.{S} Оно је било као општа ђачка кућа, непобедан бедем који је пркосио свакој реакцији.{ |
м седели су.{S} То беше стара паланачка кућа: пространа, удобна, врло строга обичних дана и врл |
северу, уздизала се једна немалтерисана кућа сеоског изгледа.{S} Десно од ње видео се низ ситни |
ест, једна савест коју је патријархална кућа образовала по типу беспрекорне врлине, испунила по |
ше за вечеру.</p> <p>То је била скромна кућа једног државног пушкара у пензији.{S} Домаћица, же |
м свог <pb n="26" /> рођеног оца.{S} Та кућа је сазидана да буде уточиште свију њих и да се сва |
рућина — рече она — а, Бога ми, ни наша кућа није близу.</p> <p>— Не жур’те се, господин Илићу |
нечега пријатељског и још била најлепша кућа у Београду.{S} Помисли и сад <pb n="248" /> да у њ |
ј улици у време које су заказали.{S} Од кућа су већ расле сенке, ипак је било још рано, те по у |
сваки ју је познавао, чак и кровови од кућа чинили јој се да је поздрављају пријатељски, а она |
>— Ред је да помогнем мајци.{S} Наша је кућа велика.{S} И затим, доста сам потрошила очевих нов |
а и говорила усхићено:</p> <p>— Наша је кућа једна мала република.{S} Свега имамо што нам треба |
кога треба чувати.{S} Управо, та му је кућа тек тада пала у очи.{S} То је била нова грађевина, |
хтела, свађала <pb n="128" /> се да се кућа орила од њене вике.{S} Време јој је пролазило у бе |
.{S} Тек са јужне стране налазио се низ кућа, малих, разнобојних, без спрата да су се готово гу |
је била варош: један широк друм, низови кућа и кућерака, накривљени плотови, неколико липа заса |
, велосипеди, шиваће машине.{S} Оде чак кућа и имање.</p> <p>Вишња га је избегавала кадгод је м |
убио преко голог Тркалишта, па на Седам Кућа све до планинског склопа око Кумодраже.{S} Десно, |
Парчад од камења дотеривала су до првих кућа.{S} У клисури, где је дотле расло дивље трње и апт |
осталих такозваних угледних београдских кућа, зависних од владе, оставиле изненадно, на пречац, |
раву, два низа плотова, неколико ниских кућа, остатци змаја на телеграфској жици и, у дну, једн |
својим вршњацима, децом такође из бољих кућа, а поквареном као и он, можда горе него и он.{S} Д |
ила у низини својих простих, неугледних кућа.{S} И онда опет писмо, у истом бакалском коферту, |
и на кратко са свим маштаријама.</p> <p>Кућа је била мирна.{S} Напољу се ноћ ширила, ведра и ћу |
Србији, можда целом човечанству.</p> <p>Кућа у којој је држао кондицију налазила се при врху Кр |
а месари кожице суве и сирове.{S} Пред кућама, на клупи или по сандуцима, поседало женскиње.{S |
живост. <pb n="64" /> Сељаци се враћали кућама: ко у тарницама, ко на коњу, а већина пешке.{S} |
рну светлост по непознатим престоничким кућама, по запосленим људским приликама, по њој самој.< |
ветнила као санта леда.{S} И по околним кућама било је доста светлости.{S} Али шта је она била |
смрти.{S} Било је нечег гробног чак и у кућама, из чијих разваљених вратница и подрума без окан |
ше сласти што се ниже пада.{S} Калдрма, куће, кровови цаклили су се <pb n="83" /> под усијаним |
а по неком напуштеном месту: све је ту, куће, улице, отворена врата, види се намештај, али људи |
ју је не само људи, но и мртва природа: куће, улице, камење.{S} На сваком углу остало је нешто |
изнурено суровим радовима око одржавања куће, бригама, ситним болестима које се пате, а не смет |
скадија, која нема брига око распремања куће, готовљења ручка, водила је гласне разговоре.{S} М |
осташе сами. — Тако бих радо побегла од куће.</p> <p>Њен глас је дрхтао и био искрен.{S} Илић о |
Једног дана, кад јој је мајка отишла од куће, Бела га позва у своју собу.</p> <p>— Пропали смо |
на пример, али вели, мора да се иде од куће, можда на страну, па су трошкови велики, а...{S} Н |
ешко јој је било гледати га како иде од куће до куће, те оправља сатове, леми минђуше, подмазуј |
ро још док је био у гимназији, те је од куће добијао врло скромно издржавање.{S} Ипак је имао н |
лијама, као да су и оне хтеле побећи од куће.{S} У салону су остајали само Бела и Чедомир.{S} П |
о је могла доћи кући, слободно отићи од куће.{S} Слободно изабрати своје друштво, слободно каза |
дивљењем деце, радовао би се што га код куће чека добар ручак, са уживањем би рачунао на први о |
е отворише.</p> <p>— Газдарица није код куће — рече она, па се саже да узме кључ испод простирк |
пусту га је чекало једно изненађење код куће.{S} Мајка му рече да му сестру проси Вићентије Сим |
н, недостојан ње као човека.</p> <p>Код куће ју је чекала хладна вечера и љута газдарица.</p> < |
д себе.</p> <p>Десно од њих, између две куће видело се парче Топчидерског брда, низ јабланова у |
да учи“.</p> <p>Радоје побеже од очеве куће у неко село где су имали родбине.{S} Ту је остао н |
енила.{S} Подигнуте су још две три нове куће.{S} Неколико трговина улепшали су своје излоге.{S} |
залуд се девојка борила да се код своје куће осети као код своје куће.{S} Она је била изашла из |
.{S} Ти си овде слободна, као код своје куће.{S} Немаш чега да се женираш.{S} Тетки си се јако |
а се код своје куће осети као код своје куће.{S} Она је била изашла из уског живота, она му виш |
/p> <p>Тако сад Илић није имао ни своје куће, а морао је сносити пребацивања као да се њему учи |
овом расположењу, сви који немају своје куће.</p> <p>Света је било доста у главној улици и пред |
, Бела — викну јој мајка с прага велике куће. — Он није био прилика за тебе, геачина ваљевска.{ |
на сенка спусти се низ степенице велике куће, додирну шимшир, проклати се по калдрми од дворишт |
грађевина, налик на извесне београдске куће, подигнуте пре двадестину година за становање једн |
јаснио четири стране света: код сељачке куће био је север, ниже, преко реке, југ, лево у шљивак |
аваљивала са истока и падала на варошке куће беле, сивкасте, црвене, црне, <pb n="81" /> ниске, |
ела или, ређе, из какве пропале варошке куће.{S} Они су још у десетој години осетили наличје жи |
преко дворишта, предахне на прагу Мале куће — како су звали то одељење — скупи сву храброст, з |
у покрету, гомиле радног народа и беле куће, пуне ситне дечице.</p> <p>Нешто се од тога већ ос |
колико сирота жена има посла око спреме куће и деце.{S} Млађи су дрхтали пред њом.{S} У мешењу |
hi> до две чађаве пруге на зиду суседне куће, на коју се ослањао кров пјане кафане.</p> <p>Унут |
} Чак да је и могао од њеног оца и њене куће, он не би смео поверити сву ту изненадну раскош св |
ао увек, Вишњу од Кајиног стана до њене куће; он се опоменуо да је сутрадан неки празник, кад с |
час <hi>ви</hi>, и, кад дођоше до њене куће, раставише се као стари пријатељи.</p> <p>Од тог д |
ада девојка не осети кад дођоше до њене куће.{S} Би јој тешко да прекине чар у који су је занос |
нова ћерка, послушно дете патријархалне куће, где је живот сина наличио на живот оца, где се сн |
ара Вишња, којој је морал патријархалне куће забрањивао свако попуштање од правог пута.{S} Кора |
ним кубетом од лима.{S} Око ње су ситне куће на један спрат и механе за сељаке.{S} Та црква је |
измицао из Београда, остављао последње куће.</p> <p>На оном месту, близу острва Циганлије, где |
ог града: један дуг, прав сокак, где се куће ћушкају да захвате што више улице.{S} Роба из дућа |
ђе, у школу, рано, да се што пре отресе куће, за коју га ништа није везивало, и нађе се са свој |
а да ћете тако изневерити поверење наше куће.{S} Зар се тако враћа гостопримство које смо вам у |
а допуњавала:</p> <p>— Чисти се из наше куће...{S} Још да трпим којекакве трутове!</p> <p>На кр |
!</p> <p>У очи свадбе, Чедомир изиђе из куће, па је врљао по вароши бесциљно.{S} Око пет сати п |
што живо и претеће.</p> <p>Он побеже из куће.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_C |
у на подворење.{S} Чим би он измакао из куће, госпа-Матовићка је одлазила такође, и то брзо, ка |
тренутка кад је Чедомир Илић излазио из куће Матовића.{S} И у Београду је сунце залазило, само |
само своје зле стране, извукавши их из куће која је сама попуњавала своје потребе и где је тре |
широм отворена главна врата, на средини куће, виделе се простране степенице, <pb n="5" /> једна |
хте.{S} Међутим, Илић се бавио дуго ван куће.{S} Кад се библиотека затварала, он је онда почиња |
је било гледати га како иде од куће до куће, те оправља сатове, леми минђуше, подмазује шиваљк |
сле би у групама пратили једно друго до куће.{S} И, она је легала сва срећна, певушећи своју ом |
па се и он туђи...{S} Испрати Вишњу до куће.</p> <p>— Ако госпођица нема ништа против? — уздрж |
варош: један широк друм, низови кућа и кућерака, накривљени плотови, неколико липа засађених п |
пштини.{S} Мислила сам да си се вратила кући.{S} Тетка ми рече да ниси долазила.{S} Знаш ли кол |
вала у близини, те позва свога пратиоца кући да се одморе.</p> <p>Они пређоше пољану у косо, пр |
оле, Вишња хтеде избећи да са Кајом иде кући.{S} Али је она не пусти испреда се, и, између оста |
првој години Велике Школе.{S} Дошао је кући око пет сати из јутра, пијан.{S} Дочекивао је нову |
ки добар... у свакој партији, групи или кући од утицаја, они имају својих људи и фамилије; ипак |
оново рођена.{S} Слободно је могла доћи кући, слободно отићи од куће.{S} Слободно изабрати свој |
које јој је обезбеђивало срећу у очевој кући, обележавало је као повреду тога закона њен потхва |
љу.{S} Жандарм, на служби у министровој кући, одавао му је потпуно прописан поздрав, треснувши |
опомену како је пријатно бити у својој кући.</p> <p>— Шта је то тако важно? — одговори госпа-М |
...{S} И то да дочекам у својој рођеној кући, гром вас спалио... од човека кога хлебом хранимо. |
домир је провео скучено детињство у тој кући где се морао одржавати известан ранг, а где се грц |
ање!{S} Мени је тако лепо овде, у вашој кући, с вама... кад можемо да разговарамо као пријатељи |
егне у Турску.</p> <p>Илић стиже доцкан кући, па сутрадан јави директору да је болестан, те не |
едусретала га Бела кад се најзад вратио кући.</p> <p>— Шетао сам, размишљао, мислио на тебе...< |
а!...{S} Ударила у плач, па запомаже по кући.{S} Ја нисам попуштала.{S} Запретила сам им да ћу |
је скупоцена одела, свечане ручкове, у кући се кувало двапут више него што је требало, просипа |
ачког сина.{S} Јака му је сметала.{S} У кући је био без капута, са заврнутим рукавима од кошуље |
у се занеле у свој план до лудила.{S} У кући су настајале свађе.{S} Мајка га је грдила, клела.{ |
отац да се решио да се жени.</p> <p>— У кући ми је роваш.{S} Мој ма̑л се развлачи као да је Ала |
лавобоље.{S} Само знај, нећу скандала у кући — заврши он.</p> <p>Илић није ни сањао да се овакв |
би онда требало да исприча своје везе у кући министра Матовића, да објасни ону вожњу у колима, |
љуби руку!</p> <p>Ствари су се мењале у кући полако.{S} Послуга се обазривије понашала према до |
ци.{S} Незадовољан у служби, несрећан у кући, он је лутао по читаве ноћи да олакша себи, тражећ |
да се његово присуство готово осећало у кући.{S} Млади човек не хте покварити ово присно весеље |
човек је посматрао спремање за свадбу у кући Матовићевих мирно, као да се то тиче неке сасвим д |
воришту, седела у башти.{S} Ствари су у кући пошле опет својим старим, мирним током.{S} Тако је |
, долазиле су оближње раднице да однесу кући врућ ручак, кокетовале простачки гримасама, вратом |
оца.{S} Труђаше се да накнади домаћицу кући.{S} Мела је собе, пропирала рубље, требила поврће, |
ких фабричких димњака.{S} Чудног облика кућица за црпење воде на обали пружала је своју гвозден |
и отмен утисак у гомили других рабатних кућица, које су тада испуњавале тај крај.</p> <p>Млади |
на Врачару, скромне, готово сиротињске кућице, где народног борца очекује његова породица.{S} |
ом.{S} Остојићев султан дремао у својој кућици, вртио репом и хватао устима муве.{S} Даље, прек |
рашену овде онде каквом новом приземном кућицом, где се видела уређена баштица и идилични бунар |
без мужа и прихода, повукла се у једну кућицу из дворишта, и ту, од оног што јој је остало од |
ла је да веже своје мисли за свакидашње кућне ситнице, трудила се да се сети лица чија се имена |
им носем, од те мајке, коју су изморили кућни посао и честа рађања, од те вароши која дрема на |
била већ заспала.{S} Бела тако исто.{S} Кућом је владала дубока породична тишина.{S} Електрична |
светлости.{S} Свет изађе и поседа пред кућом.{S} Млађи шетају.{S} Говори се много.{S} Госпође |
ишња је излазила с мајком на клупу пред кућом.{S} Њихова клупа је била најлепша у вароши.{S} Др |
ну да измири у себи жену која господари кућом и жену која сматра да је њен позив у животу виши |
зовани учитељ кад пред једном приватном кућом спази два војника на стражи, с ножем на пушци.{S} |
јер је она, својом хромошћу завезана за кућу, сањала често о заљубљеним паровима које би, летим |
врела, загорела.{S} Било да купи што за кућу, малопродавци варали су је, продавали скупље, крал |
собе за спавање.{S} Вишња је распремала кућу, а Аница кувала.{S} После часова остајале су дуго |
оје људе луксузу чистоте, нека му омиле кућу више од кафане, нека подигну бољи подмладак него ш |
ата — поче да се брани девојка. — Ко ће кућу водити, ко ће децу намирити, ко ће тебе гледати?</ |
{S} Жена ми се разболела.{S} Прала јуче кућу, па је ваљада промаја ударила.{S} И говори ја стоц |
вис своје сочне пипке, припијала се уз кућу, увијала се око довратака, јака, снажна, жилава, п |
и цела његовом делу, која ће му омилети кућу, која ће веровати у оно што он верује.</p> <p>Дево |
и десет хиљада пара? </p> <p>— Па имамо кућу, хвала Богу — умешала се мајка.</p> <p>Млади човек |
ке, у њихове дрвене стражаре, па онда у кућу, али испод ока... као да га се то ништа не тиче.{S |
нца!</p> <p>— Кажу не ваља се уносити у кућу — одговори јој Милева поверљиво. — Него обеси вена |
рао приметити кад је ушла с Чедомиром у кућу и кад су толико остали на само.{S} Она је полагала |
д своје сусетке.{S} Долазио је у њихову кућу као у своју.{S} Газда-Митар га је звао често да га |
..{S} Није то рђаво.{S} Човек има своју кућу, слатко руча, купи жени папуче.{S} Јест, може да < |
де, ако хоћете... под какво дрво, у ону кућу у врх пута? ---—</p> <p>Млади човек је и овде мора |
кредитом од Управе Фондова сазида лепу кућу у једној од главних улица.{S} Чедомир је провео ск |
олико је његов отац имао муке док је ту кућу подигнуо и очувао.{S} Колико труда, колико брига, |
Матовићима да се преместе у једну већу кућу.{S} Било је крајње време, јер су сад имали и сувиш |
онако, из људске ограничености.</p> <p>Кућу су реновирали из основа.{S} Ту је главну реч водил |
анку, чије срце, можда једино на свету, куца у том тренутку за њега... на своје лектире, убеђењ |
ника, зидних и џепних часовника, па све куца и ради, као да у радњи има стотина срца и душа.{S} |
кад је време било ручку, да сама трчи и куца на младићева врата, позивајући га:</p> <p>— Господ |
один-Илићу, ручак је готов.</p> <p>Тако куцајући, а не отварајући врата на младићевој соби њу б |
га на ручак још једнако по свом обичају куцајући на врата од собе, а не отварајући их.</p> <p>Т |
пут својих мисли.{S} Једно женско срце куцало је за њим.{S} Он то сад зна, зна позитивно, има |
У соби је био још мрак.{S} Часовник је куцао на столу.{S} Његов глас би се утишао по каткад да |
адну жалост која је обузе.{S} Младић је куцао штапом о калдрму и гледао преда се.</p> <p>— Узми |
ви му се бркало, срце готово престајало куцати.{S} Белу није могао оставити.{S} Она је била ту, |
Калимегдану! — говорио је газда-Митар, куцкајући штапом о њено гвожђе.</p> <p>То је био Вишњи |
гази.{S} Шегрт је стајао пред вратима и куцкао косом о калдрму.{S} Неколико мува зујало је око |
ије, али се сви ти говори свршавају кад куцне девет сати, време спавању, и варош остаје мирна и |
Матовићка.</p> <p>— Јест, јест, трице и кучине! — понови девојка јогунасто и искрено. — На што |
{S} А свет, фамилија, новац?{S} Трице и кучине!...</p> <p>— Бела! — прекори је лако госпа-Матов |
!... — подсмехну се министар. — Трице и кучине.{S} Данас нам вичу живео, а сутра, на неколико з |
<p>— Тата ће доћи... тата ће доћи... је л’ те да ће доћи?...</p> <p>Госпођа Матовић се такође п |
p>— Да; ја га волим... ми се волимо; је л’ те, Чедомире? — одговори девојка узбуђено.</p> <p>Ил |
би прекратио мучну тишину.</p> <p>— Је л’? — одговори девојка у истом тону.</p> <p>Један нов п |
амним шеширом као мангала, чувао свој мâл суревњиво и забринуто.{S} Суревњиво и забринуто <pb n |
</p> <p>— У кући ми је роваш.{S} Мој ма̑л се развлачи као да је Алајбегова слама.{S} Деца <pb n |
ге пањкале, а и сам је био крив: био је лабав, давао је лако добре оцене, помео се једном у пре |
дравити као Бранко: „Београде, мој бели лабуде!...{S}" Београд је велики, мислила је тада, он ј |
тао толико књига, сипао стране речи као лавину!{S} Она није умела тако говорити, наћи у тренутк |
а, фабричка, са гвозденим ногама у виду лавовске шапе, и са уским зеленим лествицама.</p> <p>— |
ожио испите, а госпа-Клеопатра је брала лаворике.{S} Она је сад говорила своме мужу:</p> <p>— Ј |
ријали су му, падали му као неки благ и лаган лек на срце што се крвавило.</p> <p>— Да је и мен |
се Вишња.</p> <p>Она је ишла поред њега лаганим кораком и строга.{S} Њеном пратиоцу чинило се к |
ниже, као ђердан, низ образе девојкине, лагано, коврљајући се, не сусрећући једна другу.</p> <p |
</p> <p>— Како је лепо овде! — рече она лагано, као за себе.</p> <p>Сунце је завијало својим сј |
ући га нетремице, и изгуби се иза врата лагано, нечујно, неприметно, као привиђење које се расу |
n="301" /> жена је била отворила врата лагано да би га што мање узнемирила и гледала у њега си |
ић, главно лице овог романа, корачао је лагано својим уобичајеним путем из Библиотеке на Терази |
букета дуде.{S} Низ кириџија корачао је лагано друмом поред Мораве.{S} Вишња је ћутала.{S} Њене |
свитало.{S} Кратка летња ноћ дизала се лагано, као магла, и откривала широк шор, пун отврдлог |
облаци час бели, час жути, и губили се лагано у помрчини.</p> <p>— Ми ступамо посред гомиле бе |
нице.</p> <p>Илић стеже срце и упути се лагано на вечеру.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
ирала тек овде-онде која прилика што се лагано вукла, изазивали су мисли о смрти.{S} Било је не |
вече је одјекивало по вароши од пуцњаве лагумова.{S} Парчад од камења дотеривала су до првих ку |
ко ћемо момке варат’</l> <l>У те ведре, ладне ноћи,</l> <l>У те сјајне месечине?</l> </quote> < |
м.{S} Има једна историска чесма и добра ладовина.{S} Ето је одмах кад се пређе ова баштованџини |
и један параброд насред реке.{S} Дим од лађе развијао се кроз бистри ваздух на све стране тога |
ебену што сабира крте остатке разбијене лађе да од њих начини спасоносан сплав.{S} Да ли ће се |
вари.{S} Оне су као фењер обешен позади лађе који осветљава пређени пут, а ни корака унапред је |
</p> <p>— Да си тако брз на раду као на лажи, далеко би отерао! — рече му други пут. — Само на |
удом римских легионара пружао руке пуне лажљивих обећања, ми смо такође имале амбициозну младос |
предаде, викну :</p> <p>— Ево важне... лажне новине! </p> <p>Обузимала ју је нервозна радознал |
и опкољена везеним јастуцима, орман од лажне ораховине, талијанска династија на дувару и умива |
алности, па стаде.{S} Он је осећао свој лажни положај према тој девојци коју је волео и која га |
ранији, у ординарној лицитацији која се лажно зове <hi>влада народа</hi>.</p> <p>— Шта је лек т |
трашно уверење о њеним првацима.{S} Реч лажов није била довољна, већ се писало архилажов.{S} Ре |
Да ти представим: моја другарица, Вишња Лазаревић...{S} Па како ми живиш, што не дођеш?...</p> |
.ј. сваког пролећа и јесени, доносио је Лазаревић својој жени и најстаријој кћери штоф за хаљин |
ситној, па и занатској радиности, стари Лазаревић прекиде га, рекавши му тмурно:</p> <p>— Није |
којим је калфа украсио таваницу.</p> <p>Лазаревић извуче из касе један свежањ старинске неранџа |
тле живела.{S} Она је била кћи Митра С. Лазаревића, бакалина.{S} Њен отац је држао дућан у глав |
укаричког друма?{S} Да ли се сети Вишње Лазаревића и дужности које је имао према њој?{S} У свак |
адоше сами:</p> <p>— Нешто си невесела, Лазаревићева?</p> <p>— Не! — одби она усиљено. — Зашто |
е истина.</p> <pb n="251" /> <p>Доиста, Лазаревићева је изгледала врло лепа тако у ружичастом с |
ђака! — пребаци јој Вишња.</p> <p>— Не, Лазаревићева.{S} Ја га волим, он је понос целе наше фам |
медбе.</p> <p>Кад дође на Велику Школу, Лазаревићева се баци на студије врло озбиљно.{S} Али не |
околини.{S} То је била њена манија.{S} Лазаревићева ју је помагала.{S} Није волела да остаје с |
дговор се може добити четвртог дана.{S} Лазаревићева причека још неколико дана.{S} Одговор није |
о задржавајући учитељичину сиротињу.{S} Лазаревићева је остала чиста као кап росе, и чекала буд |
.{S} Међу њима је била и Каја.</p> <p>— Лазаревићева! — кликнула је весело Каја и обесила јој с |
ла пут с њом.{S} Било му је јасно да га Лазаревићева избегава намерно, па и да му пркоси.{S} Ње |
акли далеко од универзитета и кад му је Лазаревићева говорила:</p> <p>— Муке сам видела док су |
C20"> <pb n="221" /> <head>XX</head> <p>Лазаревићева није давала раније готово никакве важности |
l>У те сјајне месечине?</l> </quote> <p>Лазаревићева оста сама.{S} Беше набрала пуно наручје цв |
о јака да извојујеш своје право.</p> <p>Лазаревићева не одговори ништа.{S} Чедомир продужи:</p> |
<p>Код једног фотографског излога спази Лазаревићеву како му иде у сусрет.{S} Она је била обуче |
ађе поред ње с времена на време.</p> <p>Лазаревићка се опорављала полагано.{S} Њено тело беше и |
жи се, тето -— каже она одрешито старој Лазаревићки — да идемо мало у шпацир.</p> <p>Обе девојк |
ала је девојка раменима.</p> <p>— Вишња Лазаревна! — чуо би се у том глас неког из њеног друштв |
о ролетне, набавио велике ормане, споља лак, а унутра сомотска постава.{S} Дућан му пун будилни |
оспођа у пола воље. — Онда је живот био лак, јевтин.{S} Данас све има своју цену; симпатије су |
века на земљи, оца нашег?</p> <p>Вишња, лака словенска природа, давала се уверити и овом полови |
спод жакета видела се муселинска блуза; лака материја дрхтала је при сваком даху и покривала бо |
ена за живот, за борбу, за одрицање.{S} Лака и површна, знала је живети само за своје задовољст |
дела те вечери.{S} Обузимала ју је нека лака ватра, која се слатко гасила при додиру чистог руб |
се кроз широке рукаве њена рука гола до лаката, њено млечно лице белило се.{S} Био је бео и њен |
што му се досадио живот.{S} Повреде су лаке природе.</quote> <p>Воз је одмицао.{S} Кроз прозор |
ели, безбрижни, они су се разговарали о лаким стварима, о интимним везама, и он им није смео пр |
у навали гомила мисли, најпре нејасних, лаких, безбрижних, па све светлијих, тежих, страшнијих. |
себи; он је волео све што је пријатно, лако, ново, лепо.{S} У недостатку материјалног уживања, |
има, има да захвали само своме сељаку, лако се одлучио да приђе првој струји.{S} Брзо се нашао |
одужава и прави их нове, све му изгледа лако.{S} Уз њега се припило једно женско створење, цело |
о јој се милио.{S} И време је проводила лако, радећи у школи појачано, скупљајући по селу мотив |
сестриног буквара.{S} Школа му је ишла лако, као вода, како се то каже у Ваљеву, Кад би учитељ |
ог с тобом, човече — одговори Клеопатра лако. — Они се воле годину дана пред нашим носем, а ми. |
кучине!...</p> <p>— Бела! — прекори је лако госпа-Матовићка.</p> <p>— Јест, јест, трице и кучи |
сам је био крив: био је лабав, давао је лако добре оцене, помео се једном у преводу неке латинс |
аљење.</p> <p>— Збиља?{S} Запаљење није лако у газдаричиним годинама.{S} И кад се преболи, оста |
оба зида на брани.{S} А оно што остане лако је.{S} Још до године у ово доба можемо имати елект |
стварност приказа му се тада исто тако лако као и тај сан за идеалном драганом: он је био само |
им.{S} Чедомир је скинуо шешир и нагнут лако, очекивао да му девојка пружи руку.{S} Она му је п |
на њен го врат, на белу руку, спуштену лако на ивицу од канабета.{S} Спусти своју уздрхталу ша |
једном кад је Радоје почео да говори о лакој дељивости електричне <pb n="177" /> снаге, што јо |
S} Дуге, танке травке повијале се према лаком поветарцу, њихале своје шарене главе, брујале јед |
љеним раменима, која су се погађала под лаком материјом летње блузе, и нежним лицем девојке, чи |
нас, као неко фино вино, преваре својом лакоћом и сласти, па опију благо, замагљавајући нашу св |
е узе у обе шаке и миловаше је, и преко лакта, оборених очију, без иједне мисли у глави.</p> <p |
, на оно меко, благо и мирно парче пред лактом.{S} После је узе у обе шаке и миловаше је, и пре |
атим. — Ја ћу бити тачна.{S} Збогом.{S} Лаку ноћ.</p> <p>— Лаку ноћ.</p> </div> <div type="chap |
тачна.{S} Збогом.{S} Лаку ноћ.</p> <p>— Лаку ноћ.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
, и вишо се не врати.{S} То је било већ лакше.{S} Ипак се није могао одлучити одмах и решење је |
ипут је потом глог обелио.{S} Трипут се лала зажутела у школском врту.{S} Трипут је славуј проп |
<p>Тада се и по четврти пут глог белио, лале жутеле, славуји певали.{S} Нова трава клијала је и |
се вратио из библиотеке с главом пуном Ламарка, Кеплера, Њутона, Галилеа, Дрепера, Хемхолца, С |
дубока породична тишина.{S} Електрична лампа заклоњена шеширом од зелене свиле, разливала је с |
ема онима који нису имали среће.</p> <p>Лампа у соби је осветљавала рђаво.{S} По кутовима се ди |
ју је већ чекао, наслоњен на стуб једне лампе, пошла је брже и пријатељски му пружила своју рук |
ина улепшали су своје излоге.{S} Уличне лампе нису више на стубовима, већ су обешене о жицу.{S} |
вила на обасјаном простору једне уличне лампе.{S} Пред њом се појави Чедомир Илић, подигнуте ја |
рло лепа тако у ружичастом сјају уличне лампе, опкољена милионима ситних капљица и као контраст |
.{S} На оближњим фабрикама палиле су се лампе.{S} Хорови жаба звонили су уједначено кроз вечерњ |
S} Свака гостионица има такође по једну лампу пред вратима.{S} Тако се по улици простиру чаршав |
мка.{S} Отац јој је поклонио часовник и ланац, мајка јој наручила дугу хаљину; из суседства је |
у, чистио метал, оправљао сатове, лемио ланчеве.{S} Стари кујунџија се противио у почетку новот |
има од ораховине, <pb n="232" /> златни ланчеви, будилници што су свирали војничке маршеве, вел |
а што онда љубав кад се рачуна колико и лањски снег!</p> <p>Мајка се не усуди да обнови прекор, |
о одобрење није било у питању ни колико лањски снег, него је то госпа-Клеопатра урадила на свој |
p>Та песма узбуди Илићу гомилу мисли на лањско пролеће, на Вишњу, на њен <pb n="190" /> први по |
иш ли овај пиштољ?{S} Купио сам га пред лањску демонстрацију.{S} Жандарми су ме измлатили, ја с |
, да јој честита на положеним испитима, ласка јој на отменом држању, доказује колико је већ вел |
равих пријатеља!{S} Љубазна познанства, ласкаве речи, добре наде и обећања узимали су на се изг |
е госпођа с нешто старинске грације и с ласкавим осмехом, који прели цело њено лице, чак до под |
вот многобројним нежностима; њена љубав ласкала је његовим жељама да живи и буде срећан.{S} Мла |
аји падали слатко на срце.{S} Они су му ласкали, уверавајући га о срећи, о љубави и забораву.{S |
а . на Берлинском Конгресу, подавала се ласкању извесне дипломатије, заносила се идејама просве |
ано небо, у којем се видела само понека ласта као црна звезда.{S} Усред мртве тишине у атмосфер |
p> <pb n="207" /> <p>— Боже мој, да сам ластавица! — рекла би гледајући тако њихове црне тачке |
дијамантском ваздуху вијало се неколико ластавица.{S} Девојку су обузимале чудне жудње.</p> <pb |
сијавала, извешана пред бакалницама.{S} Ласте су цвркутале око телефонских жица.{S} Под уличним |
е оцене, помео се једном у преводу неке латинске реченице, погрешио у години смрти Стевана Прво |
еном љубазношћу и одредио му да предаје латински језик и историју Срба.</p> <p>— Зашто латински |
и језик и историју Срба.</p> <p>— Зашто латински, господин директоре?</p> <p>— Нема ко други, м |
акако је била парализована.{S} Међутим, лева му је била потпуно здрава, и он је њоме махао по в |
још носи гвожђе, десно његова госпођа, лево Чедомир, са ногама учтиво подвученим под столицу.{ |
ку са којим живи?{S} Не иде ли девојка, лево од њих, у фабрику тек да се сакрије од полицијског |
ће био је север, ниже, преко реке, југ, лево у шљиваку исток, а запад где су пасла говеда.{S} С |
ицама и по неком великом грађевином.{S} Лево се видик губио преко голог Тркалишта, па на Седам |
ојуре са две стране.{S} Неколико корака лево од ње, стајао је Чедомир блед, погнуте главе, намр |
ђе са Зеленог Венца ка Варош Капији, па лево.{S} Ту се види један дућан своје врсте, углављен и |
рхти.{S} Једно јато врабаца крештало је лево у трњаку.{S} Он се окрену тамо тако да му се лице |
другом?{S} Да ли су застали или ударили лево? десно?{S} Шта су тада осетили?{S} Ко то зна?{S} К |
Гавриловића, дигнуо десно раме, спустио лево, искривио се сав, начинио од себе ругобу само да б |
} И он пође, вукући се, климајући десно-лево.</p> <p>— Спустио се на општи ниво! — осмехну се И |
о је и сад главу оборену и климао десно-лево.{S} Чедомир задрхта.{S} Та кљусина учини му се као |
једини ослонац што му је остао.</p> <p>Лево, на столу, стајала је рпа исписаних страница.{S} С |
оје, скромно, готово понизно, с лулом у левој руци и гледао тамо у правцу планина на западу.{S} |
и десну руку око врата свога драгана, а левом придржаваше књигу према светлости, па стаде рецит |
ја је имала шеснаест година, храмала на леву ногу и којој су њено необично име — име професоров |
жива <pb n="23" /> која га је пратила, легала и дизала се с њим из постеље, и са којом је живе |
атили једно друго до куће.{S} И, она је легала сва срећна, певушећи своју омиљену песму: „Сунце |
е да се не брине, оставио листу на сто, легао и заспао.</p> <p>Мисли му поново скренуше у родно |
источњачка принцеза пред судом римских легионара пружао руке пуне лажљивих обећања, ми смо так |
и додиру чистог рубља.{S} Раније чим би легла, заспала би у исти мах.{S} Сад се превртала са је |
, жено — рече Матовић, спремајући се да легне.{S} Деца су била већ заспала.{S} Бела тако исто.{ |
а — светцима, и непрегледним површинама леда и снега.{S} Живео је само духом.{S} Проналазио је |
о у мору отвореног плаветнила као санта леда.{S} И по околним кућама било је доста светлости.{S |
нестане, да се истопи полако, као комад леда.{S} Чедомир ју је узео за обе руке, привлачио ју ј |
> не би био довољан да заштити народ од леда и метиља!{S} Матовић признаде отворено своју погре |
тром, да се одмах после замраче другим, леденим погледом, који му је јасно говорио:</p> <p>— Ни |
могао сузбијати.{S} Филозофи изилазе из леденог облака својих формула, крхају баријере које дел |
ни.{S} Ваздух млак.{S} Стреје капљу; по леду се образују поточићи ; вода струји, жубори, као му |
наћи нешто своје?{S} Корачала је тешко, леђа је сагла, главу оборила ниско; није журила, а није |
књига.{S} Заман је ожењени колега, иза леђа своје жене, правио слатко лице.{S} Узалуд је општи |
је био доста широк сокак, који је, иза леђа Двора, водио поред Батал-џамије право на варошку < |
i>, од кога му је пуцало срце и бридела леђа, звониле су му као песма наде, утехе, буне; њихова |
себе покривач, и оста тако, изваљена на леђа, полуоткривена и дишући дубоко, жедно, као да се п |
коса се просу као талас, упи се у њена леђа.{S} Она врисну:</p> <p>— Чедомире, узми ме!</p> <p |
па радиле нешто по дворишту сагибајући леђа, ширећи ноге, избацујући своја претерано развијена |
м квалификацијама који је морао да крши леђа пред сваким старијим, да крије своја осећања, да с |
, на демонстрацијама, фанатички излагао леђа жандармским кундацима.{S} Шта то мари!{S} Он је во |
— рекао је о њој једном неко иза њених леђа.</p> <p>Није могла бити другојачија.{S} У тишини с |
—- одговорио би он зловољно, окренутих леђа.</p> <p>— Ништа.</p> <p>Она га је волела, те би се |
идео да сви око њега имају свој крст на леђима.{S} Он је видео само себе, те је веровао да би с |
, остављену њему на вољу.</p> <p>Она је лежала, као дете, изваљена на његову мишицу.{S} Прамен |
у неодређено.</p> <p>Млада учитељица је лежала непомично на поду, пред постељом.{S} Кроз открив |
о задржана једним грчем.{S} Пред њом је лежало наго, младо тело, забачених руку, набреклих груд |
<p>У једном крају, поред гомиле цигаља лежао је један радник, затворених очију.{S} Мало даље о |
о фотографија у раму од сламе.{S} Ту је лежао још један албум, повезан у плиш, гомила посетница |
ут перорезом у прса и онда оде онде, па леже...</p> <p>Цело ово вече, Илић је мислио на самоуби |
е што је могла брже, па се онда свуче и леже.{S} Хладна постеља јој је пријала угодно.{S} У њен |
ми не знамо још колико неисцрпног злата лежи у тим таласима.</p> <p>Вишња га погледа неповерљив |
S} А занатлија?{S} Рано се дигни, доцно лежи, а кад остариш не можеш да радиш, па куд ћеш него |
ви.{S} Као што видиш, штета је да новац лежи зазидан у темеље.{S} Фирма за машине даје ми повољ |
тастичне ресе.{S} По земљи се протезале леје лука, између којих се ширио патлиџан, румен и соча |
<hi>влада народа</hi>.</p> <p>— Шта је лек томе?{S} Шта би могло заменити парламентаризам?{S} |
су му, падали му као неки благ и лаган лек на срце што се крвавило.</p> <p>— Да је и мени да и |
школи све више, као да ју је тамо чекао лек тој грозници.</p> <p>У школи је било као сваки дан. |
олесничке собе.</p> <p>Идућег дана, кад лекар прегледа болесницу, рече девојци:</p> <p>— Захвал |
Главно је да јој је срце здраво — рече лекар на последњој посети. — Ако се тако одржи, госпођа |
матра оног првог човека немилосрдно као лекар који има да постави диагнозу, као философ који се |
а нема ни пута, ни ћуприје, учитеља, ни лекара.{S} Све је више сиротиње у нашем народу.{S} Села |
променљивом пејсажу кукурузних поља, о лековитој тишини Моравиних обала, намирисаних мирисом з |
њака.{S} Она није умела, и поред својих лектира, да измири старински морални закон породичног ж |
о, маштао, презао, одмарао се од својих лектира правећи разнолика опажања, и уживао страсно у ф |
куца у том тренутку за њега... на своје лектире, убеђења, на себе самог...{S} Ко ће рећи икад г |
рења које ће му се некад указати.{S} Од лекције коју је имао плаћао је стан; остајало му је још |
Пробисте му уши вашом дреком.</p> <p>Од лекције није било наравно ништа.</p> <p>— Показаћу ја с |
нијих.{S} Девојка је знала да Илић даје лекције сину новог министра, Матовића.{S} Слушала је од |
плаћао уредно.{S} Доцније нађе две три лекције и живљаше скромно, у маленом колу знанаца, повл |
Крунском улицом на Врачар, где је давао лекције једном гимназисту.{S} Било је око пет сати пред |
дечју собу, где је Чедомир обично држао лекције.{S} Она је била испуњена трима постељама, међу |
е још задата, а не зна оно што му је за лекцију.{S} У гимназији је било још горе.{S} Из немачко |
лио да Радоје стално трчи напред: научи лекцију која није још задата, а не зна оно што му је за |
е редовно послужење кад је младић држао лекцију њеном брату, позивала га на ручак још једнако п |
о каже у Ваљеву, Кад би учитељ испричао лекцију, о шљиви на пример, он ју је већ умео поновити |
иде од куће до куће, те оправља сатове, леми минђуше, подмазује шиваљке.</p> <p>— Штета није би |
ао робу, чистио метал, оправљао сатове, лемио ланчеве.{S} Стари кујунџија се противио у почетку |
јке, дошао је Младен, бистар дечко, али ленштина, склон свима слабостима простог народа, као да |
. — Младене донеси.</p> <p>Дечко устаде лењо и, клатећи се с ноге на ногу, упита с врата:</p> < |
маштању.{S} Тражио је самоћу; уживао у лењом губљењу времена.{S} Колико би ствари видео како л |
ного — дочекала га је сестра — млад је, леп је, образован, има плате две хиљаде, отвориће адвок |
ујем далеко.{S} Да само знаш како ми је леп стан, па баба... што је златна; прича ми како је би |
ку, не говорећи ништа.</p> <p>— Како је леп тај каранфил! — поче <pb n="152" /> Илић први, тек |
гавајући посећена места.{S} Они су били леп пар.{S} Људи су се заустављали да их гледају.{S} Ве |
с којом се Чедомир возио.{S} Он је био леп човек, он се морао допадати тој госпођици.{S} И као |
венце испод прозора, овај је дом чинио леп и отмен утисак у гомили других рабатних кућица, кој |
душа.{S} Марке су биле најновије, укус леп, цене умерене, <pb n="61" /> а млади газда нежењен, |
нта нешто извештаченим гласом:</p> <p>— Лепа парада, господин-Илићу!...{S} Нисам се надала да ћ |
утоци Саве у Дунав чинила јој се понова лепа.{S} Хтела ју је поздравити као Бранко: „Београде, |
ти је на груди, рећи: „Моја Вишња, моја лепа, моја стара Вишња“.{S} Али се свлада, па настави г |
ела га у ову собу.{S} Простирка је била лепа, али се супленту није допадала; опомињала га је су |
и девојци тим страним речима кад је она лепа и без њих, савршена без свега мога знања, без појм |
један мрк младеж.</p> <p>— Ах! како је лепа — рече у себи и пољуби то место очима.</p> <p>Кад |
да ти љубим!</l> </quote> <p>— Како је лепа наша народна песма — примети Радоје. — Проста, а с |
ћну, задовољну, збринуту.{S} Чедомир је лепа прилика.{S} Истина, сиромах, без фамилије, али ми |
илуминацију.{S} Београд је изгледао као лепа циганка кад иде на бал.</p> <p>Кад изби на Теразиј |
, и викао као по дужности:</p> <p>— Ево лепа воћа!...{S} Тазе јабуке, крушке, слатке поморанџе. |
нарочито, Вишња... ти си још увек тако лепа; Боже мој, не, то није могуће, да ме више не волиш |
>Доиста, Лазаревићева је изгледала врло лепа тако у ружичастом сјају уличне лампе, опкољена мил |
ког праха, пред сликом девојке скромне, лепе, стидљиве и природне.{S} Та је слика препоручивала |
црне, живе, маслинасте, очи као у неке лепе животиње.{S} Коса, још црња од очију, окружавала ј |
је је назру, оне су као ове муве што се лепе уз прозорско окно...{S} Погледај их! — и Ристић пр |
пација, нашто социјализам, нашто све те лепе мисли ако Чедомир не буде њен!</p> <p>Пролеће се р |
дине, па <pb n="11" /> су крупне и врло лепе — допуни госпа Клеопатра своју ћерку; затим се обр |
е Зарија Ристић писао своје гром-мисли, лепи Млађа носио кариране панталоне, а еманциповане дру |
ио је главни акционар.{S} Отишли су они лепи зидни часовници у рамовима од ораховине, <pb n="23 |
ених уста.{S} Коса му је била замршена, лепила се по ознојеном челу.{S} Он провуче прсте кроз к |
ну собу, која изненади младића многим и лепим намештајем.</p> <p>— Газдаричин муж је столар — о |
ко уједињени и збркани у нама да упркос лепим мислима и дужним обзирима, онај који воли једну ж |
главе, додиривао јој запаљене образе и лепио њене усне као шећерлема.{S} Кад се спремила за шк |
ул, био непажљив кад професор предаје и лепио фишеке од хартије по таваници учионице.{S} Најзад |
анима не опажа у присуству жена и људи, лепих, задовољних, срачунатог држања сукње или цигаре, |
земаљске планете.{S} Она се сети много лепих ствари које је имала с Илићем.{S} Она би без њега |
звезда.{S} У жалфије се пла̑ве длакава, лепљива уста.{S} Хајдучка трава диже скромно свој велик |
волео све што је пријатно, лако, ново, лепо.{S} У недостатку материјалног уживања, он се бацао |
једну стару девојку, по имену Аница.{S} Лепо су се сложиле.{S} Поделиле су државне квартире на |
се није вајкао.{S} Чак ни на порез.{S} Лепо се носио: зими астраганску шубару и капут од параћ |
поцрвене до ушију без разлога.</p> <p>— Лепо! — одговори после малог оклевања. — Лепше него што |
S} Пушкарка се већ бринула шта ће сутра лепо скувати за ручак, те је питала своје гошће шта виш |
ма светлости, па стаде рецитовати доста лепо:</p> <quote> <l>То је било у пролеће рано,</l> <l> |
ада није могла другојачије него му нађе лепо место у државној служби.{S} То допусти Матовићима |
рици;</p> <p>— Како народ погађа шта је лепо!{S} Ове бледе, уздржљиве, свете боје у ивањског цв |
алудан.{S} Док је била мала, за чудо је лепо радила женске послове.{S} Међутим сад, било да кув |
додаде:</p> <pb n="137" /> <p>— Како је лепо у вашој соби!</p> <p>Без размишљања, Чедомир понуд |
ле отскочише од земље.</p> <p>— Како је лепо овде! — рече она лагано, као за себе.</p> <p>Сунце |
о је прошло, сети ме се по ономе што је лепо било у мени“.{S} Али млади студент био је за њу ја |
вечера и љута газдарица.</p> <p>— Није лепо да се девојке задржавају доцно у вароши — приговор |
кве, прост и достојанствен.{S} Све беше лепо, као дотле.{S} Тек што му се учини да се Овчар и К |
и своје криве, таште, жутокруне главе и лепо се повијали према поветарцу који је пиркао из Овча |
угим путем, камо су их водили младост и лепо време.{S} Дан је био један од оних жарких дана у с |
S} Место тога, он је прионуо у дућану и лепо помогао старом Остојићу.{S} Како кујунџилук није в |
војка. — ’Ајд, загрли ме... не стоји ти лепо кад си озбиљан.</p> <p>Илић је загрли преко воље.< |
ве боје, чији је озбиљан крој доликовао лепо њеном одмереном ходу.{S} Два прамена златне косе в |
овом присуству.</p> <p>А Радоје је умео лепо да говори... полако, дижући постепено глас, према |
.</p> <p>— Зашто не пишете шта кад тако лепо говорите — рече му Вишња. — Ја бих то врло радо чи |
— Али на што то питање!{S} Мени је тако лепо овде, у вашој кући, с вама... кад можемо да разгов |
е заносиле те приче.{S} Око њих је било лепо јесење вече, сувише топло за то доба, једно од они |
су сестре.</p> <pb n="38" /> <p>— Врло лепо смо се занимали синоћ — примети Вишња, па кад виде |
о што је Вишња.{S} Она сигурно има врло лепо тело, познаје се како је села.</p> <p>— Ти рече да |
а имала је зеленкаст жакет који је врло лепо доликовао њеној плавој појави.{S} Испод жакета вид |
скренуше у родно место.{S} Оно је врло лепо кад је вашар, окружна трка, задушнице... нарочито |
head> <p>Те године пролеће је било врло лепо.{S} Раштркани Београд, који се ломио преко три брд |
и видео то тело — шаптао је у себи — то лепо тело, те чаробне превоје и кутове...</p> <p>— Шта |
поред прозора један младић: тако су му лепо стајале обријане науснице!...</p> <p>Илић се насме |
че Илић.</p> <p>— Зар ти није жао овако лепог дана? — одговори му философ. — Књига природе је ш |
лепоту, они нису осетили да је нестало лепог дана.{S} На земљу је била пала нека сенка, живот |
ир још раније запазио једног коња, врло лепог, и чудио се одкуд њега да употребе на тај простач |
S} По тротоару је било доста света, оно лепог света што празником пре подне излази у варошки па |
љак, правила је врло згодан оквир њеном лепом лицу.{S} Њене очи миловале су као свила.{S} Једно |
је откривао милионе нових ствари, чуда, лепота, какве не би нашао ни у најчувенијој светској ба |
евљења у младићево срце и била најлепша лепота његове младости.{S} Он их је чекао с безазленом |
а се овде нема већег осећања удобности, лепоте, <pb n="30" /> културе једном речи.{S} Кажу да ј |
овору појави се прво једно кубе сумњиве лепоте, па онда друго, треће...</p> <p>— Што у Београду |
у бескрајност, фантаст који захтева све лепоте од живота, усамљено биће што се ни с ким не да д |
ма код Беле, то беше нешто више од њене лепоте, то беше њена симпатија, далека, нова, друга љуб |
о у својој невиности, сатанско у својој лепоти.{S} Уседелица се збуни.{S} Окретала се блесасто |
заигра у крај пута.{S} Занесени у своју лепоту, они нису осетили да је нестало лепог дана.{S} Н |
спретна, али то је само допуњавало њену лепоту и говорило да је она од оних простодушних бића к |
изненадну раскош свога срца и чудновату лепоту своје маште; јер то није била више Вишња која се |
кроз отвор на колима.{S} Платно позади лепршало се.{S} На њему је писало неједнаким словима: „ |
сећањем, да и ми полетимо безбрижно као лептир, да раширимо <pb n="43" /> своје срце као дрво с |
дисало мирно.{S} Још се јурила она два лептира.{S} Иза једне шумице примећивао се кров варошке |
м је звонило певање попаца.{S} Два црна лептира с црвеним рубом око крила јурила се око једног |
је сваки дан оковратник, и то оборен, с лептирастом краватом, која је играла око његовог голог, |
неранџаста боја, која се види само код лептирова, а на супротној страни, по крововима ниским, |
ану као од неког божанственог уметника, лепу, лудо лепу, најлепши облик који је икад створен на |
био и кредитом од Управе Фондова сазида лепу кућу у једној од главних улица.{S} Чедомир је пров |
емам никаквог посла.{S} Можемо начинити лепу шетњу.</p> <p>Ударише првом побочном улицом која с |
неког божанственог уметника, лепу, лудо лепу, најлепши облик који је икад створен на земљи.</p> |
ред њега и гледала, стегнутих губица, у лепу долину, где је било тихо и без људи. — Сваког секу |
пима.</p> <p>Арап је држао високо своју лепу главу, и није хтео да погледа те одрпанице.{S} Кад |
а.{S} Свако од њих знао је наћи по коју лепу реч да јој каже, да јој честита на положеним испит |
алности што је Илић имао стално по коју лепу реч за њу, девојку која је своју ману осећала све |
} Јест, може да <pb n="287" /> има жену лепу, пријатну, ето такву као што је Вишња.{S} Она сигу |
.{S} Нешто си омршавела, али си тим још лепша...{S} Сећаш ли се наше школе!...</p> <p>И она је |
епо! — одговори после малог оклевања. — Лепше него што сам мислила.{S} Ја волим чист ваздух, шу |
е које је у њој доживела; успомене, оне лепше, ницале су око ње, и она је била тад уверена да ј |
ве другарице на седељке; нико није умео лепше од њега да начини сунцобран од тиквена листа ни д |
тама зрелих година.{S} Девојка га никад лепшег није видела.{S} Његов поглед ју је заносио, њего |
виду лавовске шапе, и са уским зеленим лествицама.</p> <p>— Као на Калимегдану! — говорио је г |
ива материја, то стакло, спречава њихов лет.{S} Такве су и жене које примами сунце слободе.{S} |
љаде невидљивих препрека спречава њихов лет и оне ће пропасти тако, остати маторе девојке, умре |
за себе.</p> <p>Мајка јој је умрла оног лета кад се Чедомир оженио.{S} Смрт је јако утицала на |
јесења киша, већ млаки пљусци као усред лета.{S} По околним планинама образовали су се нови пот |
<p>Чачак није добио електрику.{S} Преко лета се било далеко одмакло с послом.{S} Оба главна зид |
лита што им не услиши молбу да се преко лета прехране у каквом манастиру, они Ужичани и Црногор |
елу радњу, а сам поче да сади лук преко лета, зими пак да зева у оближњој механи.</p> <p>Посао |
S} Ономад ме је један пример дирнуо.{S} Лете две беле тице једна за другом, као два добра друга |
времена.{S} Колико би ствари видео како лете око њега тако у тишини изгубљених часова!{S} Колик |
фле и переце, корачала крупно; сукње су летеле око ње као мантија у попа.</p> <p>Вишња се добро |
о беле.{S} Једно јато неких других тица летело је небом.{S} Близу Вишњице, Вишња спази једну ад |
т од параћинског штофа, <pb n="55" /> а лети сламни шешир у боји и прсник од платна.{S} Тражио |
ла често о заљубљеним паровима које би, летимице, кадгод спазила с прозора кад прођу њиховом ул |
розора.{S} Напољу је свитало.{S} Кратка летња ноћ дизала се лагано, као магла, и откривала широ |
која су се погађала под лаком материјом летње блузе, и нежним лицем девојке, чија хромост није |
лако.{S} Сунце је милело преко усијаног летњег неба.{S} Не шеснаест сати него шеснаест дана, ше |
сати пред вече.{S} Дан је био као сваки летњи дан.{S} Улице се сивиле од прашине.{S} Из њих је |
ој мађарским пустарама.{S} Црни, велики летњи облаци извирали су иза Земуна, сакривали сунце, п |
{S} Између дрвећа хватао се дуг и весео летњи сумрак у виду танке, прозрачне измаглице, као фин |
упутише Вишњином стану.</p> <p>— Ви на лето свршавате школу? — упита Илић нову познаницу.</p> |
ни два три круга изнад места где је пао леш као да га тражи; пуче друга пушка; тица се изви над |
у корист парламентарну свемоћ.{S} Треба ли се одрећи те користи кад је у питању држава и виши и |
љиве, свете боје у ивањског цвећа... да ли има шта умилније од његова венца!</p> <p>— Кажу не в |
ачке гласове који се нису разбирали: да ли су песма или запевка.{S} Из планинског склопа избија |
ле јер се стално налазе у недоумици: да ли да гласају по свом убеђењу, <pb n="278" /> па да обо |
а од њих начини спасоносан сплав.{S} Да ли ће се спасти ?{S} Да ли ће допловити до мирних вода |
ло јер се бојао да јој га покаже.{S} Да ли то Вишња <pb n="282" /> примети?{S} Да ли покуша да |
остепено вео преко младе Чачанке.{S} Да ли се ипак осећао срећан?{S} Пре свега, јасно му је бил |
те очи севнуше изненадним сјајем.{S} Да ли се сети да је у тој улици први пут видела свога драг |
анство, Илић погледа кроз прозор.{S} Да ли виде једну клупу, усађену у обалу чукаричког друма?{ |
ао.{S} Она се чудила томе ћутању.{S} Да ли се Чедомир дурио?{S} Можда га писмо није нашло?{S} М |
е некад показивао Зарији Ристићу.{S} Да ли се сети речи које му је том приликом рекао?{S} Да ли |
ан сплав.{S} Да ли ће се спасти ?{S} Да ли ће допловити до мирних вода каквог гостопримног прис |
усађену у обалу чукаричког друма?{S} Да ли се сети Вишње Лазаревића и дужности које је имао пре |
н шум, као уздах простран и благ?{S} Да ли се и теби чини да нас она, кроз ниске гране својих в |
то Вишња <pb n="282" /> примети?{S} Да ли покуша да га спречи и да му улије храбрости, кад му |
а су они тада рекли једно другом?{S} Да ли су застали или ударили лево? десно?{S} Шта су тада о |
рагана са његовом доцнијом женом?{S} Да ли осети жеђ за осветом или свирепо задовољство што су |
чи које му је том приликом рекао?{S} Да ли је сад био истог мишљења?</p> <p>Његове мисли су ниц |
Срце јој се кидало.{S} Она се питала да ли су људи луди или подлаци.</p> <p>— Шта ти је, Вишњо? |
је она трчала за њим.{S} Није марила да ли ће то ко приметити, шта ће ко рећи и како ће се све |
ој се ти никако не јављаш.{S} Не зна да ли си жив или мртав.</p> <p>Младић се намршти.</p> <p>— |
наше епохе.</p> <p>Вишња се промисли да ли да му каже праву истину.{S} Најзад рече:</p> <p>— То |
конвенционални брак, и ђаво ће знати да ли ћеш шта сачувати од онога што сам ти говорио?</p> <p |
прилика дође.{S} Имало се да се реши да ли ће група учествовати у митингу које је грађанство пр |
ита га она дрхтаво.</p> <p>— Не знам да ли се сећаш... оног дана кад смо се састали после дугог |
мирна човека, али видиш, ја се питам да ли у мени не живи неки скривени ђаво.{S} Ах, како сам г |
ога стола, уредио краватну, погледао да ли су му нокти како треба, па одлазио на ручак, пењући |
тане увек нешто.</p> <p>— Шта мислиш да ли да пишем детету у Београд?</p> <p>— Њој ће бити свак |
<pb n="306" /> <head>XXVI</head> <p>Да ли је то био случај?{S} Или заиста нека виша сила управ |
е, погледајте!...{S} Пропадам...{S} Има ли људи!...{S} Не дајте ме.</p> <p>Савлада се.</p> <p>М |
питала:</p> <p>— Где је он сад?{S} Шта ли ради?</p> <p>— Он је за мене мртав! — одговори енерг |
а к вратима од трпезарије.</p> <p>— Шта ли ради служавка? — рече она као за себе, па повири у п |
ве везе, долазило питање :</p> <p>— Шта ли сад ради Вишња?</p> <p>Он би се пренуо из својих сту |
на жена човеку са којим живи?{S} Не иде ли девојка, лево од њих, у фабрику тек да се сакрије од |
{S} И ти си погорелац на свој начин, је ли тако?{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!{S} Хоћеш ракије?</p> <p>И |
Докле ћемо бити сентиментални!...{S} Је ли, колегинице — рече затим гласно — шта ти мислиш о се |
у очима оних који те окружују...{S} Је ли, Марјане, а би ли ко од богатих?</p> <p>— Они не спа |
ине, испунила поукама и забранама. — Је ли слобода допустити оно што је недопуштено, укинути ве |
да се спасе.</p> <pb n="195" /> <p>— Је ли то истина, господине? — упита га госпа-Клеопатра све |
томе ко ће ући у кабинет...</p> <p>— Је ли, тата — прекиде га Младен — хоћеш ли и ти постати ми |
жена донесе што је нудила.</p> <p>— Је ли ти сад боље?</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Али си бледа? |
Поново је почињао да живи.</p> <p>— Је ли, зете, ти знаш француски... — приметила би му тада т |
гаром дувана убијао досаду.</p> <p>— Је ли ти жао Београда? — упита Радоје своју сусетку.</p> < |
тамо испод дереглије, доле у води, није ли оно једна тичица.</p> <p>Доиста, Чедомир угледа слик |
Погледај овај сточић за пушење.{S} Није ли читаво уметничко дело?...{S} Ево, па пуши — продужи |
акрије од полицијског надзора ?{S} Није ли сусед преко пута помиловани робијаш?{S} Па и даље, д |
тавља то поштовано јавно мњење?{S} Није ли сусетка десно од њих невенчана жена човеку са којим |
а? — настави она разговор живље. — Није ли оно какво си га хтео, за какво си се борио.{S} Убије |
руке и да завапи гласно.</p> <p>— Имате ли мало хартије?{S} Треба ми за потпалу? — изненади га |
аца и нас који га нисмо имали.{S} Знате ли да је то била грдна разлика између робијаша и робија |
гово срце желело освете.</p> <p>— Јесте ли ви срећни, господин-Илићу? — пређе Бела изненадно на |
те окружују...{S} Је ли, Марјане, а би ли ко од богатих?</p> <p>— Они не спадају у моју надлеж |
оловина виси у ваздуху.</p> <p>— Долази ли још ко?</p> <p>— Ретко.{S} Неке Швабе лове по риту.{ |
ми још?{S} Па шта ми радиш ?...{S} Јеси ли се свикла на наш живот?</p> <p>Она је била и сад мал |
сад говорила своме мужу:</p> <p>— Јеси ли видео да сам имала право!{S} Не треба гојити прасе у |
такав брак у обичним приликама, а камо ли кад је у питању престо.{S} Ко би то могао помислити |
е хладно, готово опоро:</p> <p>— Хоћемо ли да се вратимо?</p> <p>— Зашто? — чудила се Вишња.</p |
не, те девојке од којих се бојала, јесу ли оне чисте и толико колико она, каква је та грешка ко |
, али му још све нисам рекао...{S} Имаш ли ватре?</p> <p>Илић му пружи кутију с палидрвцима, и |
ро! — одговори јој други.</p> <p>— Имаш ли коју паприку?{S} Нема ко да ми купи.</p> <p>На улици |
Тетка ми рече да ниси долазила.{S} Знаш ли колико је сати?</p> <p>— Извини, колегинице — одгово |
Радојем и још неколико девојака. — Знаш ли да си села у вилинско коло?</p> <p>— Кажу — додаде д |
b n="90" /> <head>VIII</head> <p>— Знаш ли да се Љуба Ћопа вратио са села — рече Зарија Чедомир |
авела, али си тим још лепша...{S} Сећаш ли се наше школе!...</p> <p>И она је загрли опет присно |
Зар <pb n="241" /> није тако?{S} Сећаш ли се ја сам ти говорила...</p> <p>Вишњи пређе једна се |
ај озари његове непокретне очи. — Чујеш ли њено тихо жуборење, њен шум, као уздах простран и бл |
.{S} Само илузије, само снови.{S} Хоћеш ли још један полић?{S} Продао сам неке старе панталоне, |
ешта.{S} Бар смисли шта хоћеш.{S} Хоћеш ли да будеш виђен?{S} Онда критикуј туђа дела, не ствар |
На кога се метну, несрећнице?{S} Хоћеш ли да свет показује прстом на тебе, луди створе?</p> <p |
на у Београду — рече јој Аница. — Хоћеш ли да идемо?</p> <p>Тада се и по четврти пут глог белио |
Је ли, тата — прекиде га Младен — хоћеш ли и ти постати министар?</p> <p>— Зини да ти кажем! — |
надземаљско задовољство.</p> <p>— Хоћеш ли да будеш моја жена? — упитао је он.</p> <p>Њене руке |
>— Врућина ми је, мајко.</p> <p>— Хоћеш ли слатко и воду?{S} Сад је девојка дошла са бунара.</p |
в зарђан.</p> <pb n="171" /> <p>— Видиш ли овај пиштољ?{S} Купио сам га пред лањску демонстраци |
се сви познају, али се туђе заједнице, либе се, зазиру једно од другог, стид их је, боје се.{S |
како се озбиљно решио да да̑ земљи нов, либералан устав.{S} Јако је љут на реакционаре што су г |
та равница на далеко.{S} Где се окрене, ливада јој је нудила меке, миришљаве простирке.{S} Дуге |
n="215" /> <quote> <l>Колика је царева ливада</l> <l>На њој нема трна ни грмења.</l> <l>Само и |
воље, неминовним.{S} Ово цвеће, широка ливада, јаки мириси, па то коло и све враџбине којих је |
речи, весеље целог друштва, расцветана ливада и ти мириси заносили су је.{S} Своме препуном ср |
евали:</p> <quote> <l>Испод села зелена ливада,</l> <l>У ливади селен до колена,</l> <l>У селен |
аде, светла трака од Саве, једна зелена ливада и цела железничка станица.{S} Разни колосеци, ни |
брнастом светлошћу.{S} У то доба године ливада је најлепша.{S} Зрела трава злати се, прелива ка |
облак од цветне прашине дигне се изнад ливаде.{S} Траве полегну.{S} Тада се открије, безазлено |
ље шибље и један пласт сена усред мокре ливаде.{S} Неколико певаца кречало је по селу.{S} Девој |
> <l>Испод села зелена ливада,</l> <l>У ливади селен до колена,</l> <l>У селену студени кладена |
комшинке.</p> <p>Девојке се удалише.{S} Ливадом је звонило певање попаца.{S} Два црна лептира с |
боје као восак.</p> <p>Друштво загази у ливаду.{S} Иза ногу је остајао сив траг превијене траве |
тону.</p> <p>Један нов пламен црвенила лизну јој уз лице.</p> <p>Они обоје покушаше да не кажу |
Најискреније су животиње крокодили јер лију сузе за одбеглим пленом...{S} У државама где је ом |
ла.{S} Док је свештеник певао: „Исајије ликуј...“ и водио их око налоња, он је понављао у себи |
нска династија на дувару и умиваоник од лима.{S} Под је покривала нова простирка коју је газдар |
старинска црква са гломазним кубетом од лима.{S} Око ње су ситне куће на један спрат и механе з |
еће...</p> <p>— Што у Београду воле ове лимане <pb n="245" /> сандуке — примети заједљиво стара |
о ибарских планина, чије се заокругљене линије назирале у прашини сунца на заласку.{S} Долина ј |
p> <p>— Да!</p> <p>Заједно са овом речи линуше њене сузе, преко образа, преко блузе, преко ивањ |
кућерака, накривљени плотови, неколико липа засађених пред каквом кафаном, и широко незграпно |
кад прођу њиховом улицом, док општинске липе бацају густе сенке око њих и заносе главу својим т |
ора, по калдрми и гранама једне оголеле липе.{S} Иза дрвета затезао се крајичак неба, по чијем |
рај Мораве, засађеном врбама и по којом липом, какав полуевропски обучен чиновник који је цигар |
ва засађена смоквом и бадемом.{S} Једна липсала коза вукла се из села у село и процењивала се н |
b n="305" /> <p>— Арапе! стрвино! гаде! липсотино шинтерска! — грдио је поново рабаџија.</p> <p |
{S} То су пријатна заклоништа, засађена лиснатим дрвећем, испод којих се налазе клупе за одмор. |
ти свршено још тог јутра.{S} То је била листа за попис становништва.{S} Газдарица је имала жила |
од њега да начини сунцобран од тиквена листа ни да састави монограм за мараму.{S} У осталом, т |
руку јој дође свеска једног омладинског листа и у њој преведена песма неког Руса.{S} Девојка об |
ову живу боју, његове свилене, рецкасте листиће.{S} Мислио је како да врати ову љубазност.{S} Њ |
извештаје варошке штедионице, страначке листове, уџбенике из старијег разреда, Пелагићева дела, |
ло.{S} Читао је књиге, новине, књижевне листове неуморно.{S} Опијао се њиховим фикцијама, пио и |
но жута чарапа од конца вајала је дивно листове њене здраве ноге.{S} Изнад њеног рамена се диза |
је знало о скандалу у Двору.{S} Вечерњи листови ћутали су као рибе.</p> <pb n="75" /> <p>Чедоми |
/> <p>Ко би тада судио Србију по њеним листовима, добио би страшно уверење о њеним првацима.{S |
чланцима што их је писао по опозиционим листовима? </p> <pb n="14" /> <p> Одушевљење породице М |
м.</p> <p>Није се преварио.{S} У једном листу нађе забележен јучерањи случај.{S} Белешка је гла |
S} Рекао јој је да се не брине, оставио листу на сто, легао и заспао.</p> <p>Мисли му поново ск |
нам је оставила у спомену наша старија литература.{S} Својих осамнаест година, колико је имала |
ају баријере које деле науку од живота, литературе и уметности.{S} Материјалистички позитивизам |
враћала.{S} Њен дух је тежио за науком, литературом, политиком и тако нечим, стварима које је с |
, водити бесциљан живот, читати бљутаву литературу препоручену за школску младеж, одушевљавати |
да би био примећен.{S} Нема весеља.{S} Лица се згрчила, борба за опстанак их наружила.{S} Ретк |
чинио милост, заврнутих рукава, знојава лица, раздрљених груди и врата, босих ногу, па радиле н |
сваком другом бригом код највећег броја лица.{S} Њихова мишљења, нарочито кад се тиче политике, |
рзо да се бори против појаве два женска лица, оба љупка, оба пријатељска.{S} У осталом, он је у |
лавни настојник.{S} Сав каљав, поцрнела лица, опрљена чела, а веселих, светлих, занесених очију |
чунатог држања сукње или цигаре, весела лица, охолог погледа и одела по последњој моди.</p> <p> |
ији трговци, расположени такође, румена лица и задовољних очију.{S} У јасној светлости пролетње |
а много света, где је познавала извесна лица, од којих су нека жива, а већина су умрла.{S} Није |
трбушастог Маћедонца, кисело насмејаног лица и кривих ногу.{S} Њега сви његови гости зову <hi>С |
дазва, она се помоли наврата: збрчканог лица, повезане главе, згурених плећа.</p> <pb n="313" / |
} Њихови се осмеси сусретоше, њихова се лица приближише, њихове се усне саставише.</p> <p>После |
ње кућне ситнице, трудила се да се сети лица чија се имена спомињу, мешала се са варошким девој |
..</p> <p>Вишњи пређе једна сенка преко лица.{S} Та промена не измаче младој жени, те скочи на |
S} Прамен плаве косе падао јој је преко лица.{S} Њене бистре очи биле су широм отворене, гледал |
.{S} Коса јој је падала заводљиво преко лица.{S} Ветар се играо са скутовима њене кратке хаљине |
Вишња се стресе.</p> <p>Она није видела лице у тог човека, али би га познала у хиљаду других по |
налик на грч.</p> <p>Она приближи своје лице његовом.{S} Он осети мирис њене косе и спусти руку |
аку.{S} Он се окрену тамо тако да му се лице није видело јер се бојао да јој га покаже.{S} Да л |
>Један нов пламен црвенила лизну јој уз лице.</p> <p>Они обоје покушаше да не кажу истину.{S} Д |
и.</p> <p>Она га спази такође и заклони лице оним цветом, као да је хтела сакрити руменило које |
ју је гледао занесеним очима.{S} Његово лице није имало сјај прве младости.{S} Био је измршавео |
стављају као великошколци, праве слатко лице познатијим госпођама на шеталишту, знају за девојк |
ега, иза леђа своје жене, правио слатко лице.{S} Узалуд је општински ћата избријавао подбрадак |
сти мах несташно.{S} Бела је имала бело лице с кожом која се чинила као постављена једва примет |
се видљиво заносио.{S} Његово избријано лице грчило се нервозно, а прсти су трзали штит од качк |
јула 1900 године, Чедомир Илић, главно лице овог романа, корачао је лагано својим уобичајеним |
би га своје другарице.{S} Њено запаљено лице с мирним угаситим очима појављивало се, као каква |
> <p>Кад се окрену натраг у салон, њено лице је горело сво, обузето неком унутарњом ватром.{S} |
, још црња од очију, окружавала је њено лице као талас.{S} Њено данашње одушевљење давало јој ј |
и шишкама по челу, које су сенчиле њено лице претерано бледо, готово слабачко.{S} У тај исти ма |
ок један светао, чедан одсев озари њено лице.</p> <p>Прођоше кроз врло чисту кујну.{S} У једном |
ласкавим осмехом, који прели цело њено лице, чак до подвољка и широког врата, па рече значајно |
упадне у своју собу и зарони зајапурено лице у хладовите јастуке своје постеље.</p> <p>Младић ј |
ћи да олакша себи, тражећи које љубазно лице да се разговори, да одахне, да живи.{S} Његови ста |
е њена рука гола до лаката, њено млечно лице белило се.{S} Био је бео и њен врат слободан, маља |
сваког тренутка да га не дочека љутито лице њеног оца или мајке и да му, уз заслужени прекор, |
и човек погледа своју другарицу право у лице; она не спусти очи.{S} Она је била обучена у матро |
писма, те званичне карте с унакарађеним лицем краљевим, те слике гимназије и пијаце које су му |
есимист, сиромах наравно, с отомбољеним лицем, па ипак пун наде, дубоко убеђен у сопствену вред |
д лаком материјом летње блузе, и нежним лицем девојке, чија хромост није допуштала честе изласк |
ијуму много нечег женског, калуђерског, лицемерног и грубо себичног.{S} Илић се осећао понижен |
је све било весело, шалило се много, на лицима није било умора ни брига.</p> <p>Радознало се ок |
еду, у анонимној тиранији, у ординарној лицитацији која се лажно зове <hi>влада народа</hi>.</p |
ту виши од обичне бриге за кујну.{S} На лицу јој је почивао отмен умор, који је требао да покаж |
ји кецеље; оне обе имале су у цртама на лицу онај израз невиности који је урођен првој младости |
ма.{S} Тек, била се угојила.{S} Црте на лицу одебљале.{S} Врат јој као кифла.{S} Нешто мирно, с |
има и са поноситим изразом на офарбаном лицу што су такве.{S} По њиховој спољашности, необавешт |
арђалом блеху од платформе и по црвеном лицу кондуктерову који је стајао укочено и озбиљно с би |
} Она је преклињала...{S} Црте на њеном лицу беху се развукле.{S} Очи се рашириле жалосно.{S} У |
дић, поред ње, примети промену на њеном лицу.</p> <p>— Простачке приче — рече он сигурним гласо |
није пристајао згодно њеном жовијалном лицу.{S} Тај се израз губио све више у извесну забезекн |
равила је врло згодан оквир њеном лепом лицу.{S} Њене очи миловале су као свила.{S} Једно дугме |
а је језиво приличила његовом земљастом лицу.{S} Десна му је рука висила као мртва; свакако је |
тавила, нема, збуњена, укочена, бледа у лицу и мртвих, опружених руку.{S} У глави јој је било п |
м, Радоје — одговори она, бледа, жута у лицу, готово као цвеће које је држала у крилу. — Али је |
а.</p> <p>Госпа-Матовићка се зарумени у лицу као да је обузе изненадни страх да догађаји не узм |
дно.</p> <p>У осталом, она је врло мало личила на оне традиционалне младе са обореним очима, ко |
, изроване због неких општинских радова личиле су на низове ископаних рака.{S} Гомиле иловаче у |
од <hi>Златног Крста</hi> и тврди да ја личим на њеног сина који је умро као питомац Војне Акад |
ету и примењеној философији.{S} И он је личио на оног класичног магарца који је скапао од глади |
рађанском оделу, иначе обичан, могао је личити на друмског механџију као и на митрополита, да н |
те интерес за науком.{S} Али то је ваша лична ствар.{S} Мене се она као директора не може да ти |
ницу.{S} С начелних распра прешло се на личне зађевице и грдње.{S} Клуб се поцепа.{S} Један мањ |
к!{S} Како се она могла мешати у његове личне ствари којима је он први и једини господар!</p> < |
га није имао, он му се чинио као његов лични непријатељ кога треба савладати, и он га је прези |
ли употребити ту згодну прилику за свој лични интерес.{S} Кампања за кампањом низала се.{S} Уно |
к краљоубицâ и шта још не, што је један лични режим начинио од овог Ужичанина, који је, поред с |
ства.</p> <p>Матовић је доживео и један лични пораз.{S} Саставио је законски пројекат о осигура |
а, они су његови најљући противници.{S} Лично за себе, они не траже много.{S} Највише, да се, д |
га дана није се ништа нарочито догодило лично њему, али је његово срце уздрхтано лупало у груди |
је одобравао.{S} Није могао дати једног личног мишљења.{S} Те ствари му се чиниле непознате, да |
рачун, а чим дођу у питање они, њихова личност, њихов џеп, они знају већ вештину опортунитета |
ати катихета им се чинио врло знаменита личност, заљубљивале се у своје наставнице.</p> <p>Каја |
но, као да се то тиче неке сасвим друге личности; радознало, <pb n="201" /> као да је хтео сазн |
о своју земљу дубоко.{S} Поред бриге за личну будућност, он је мислио и на будућност Србије.{S} |
"124" /> Видиш, били смо сви подједнако лишени слободе, осуђени на затвор по апсанама; закон је |
хтео да чује о тој операцији која би га лишила очевине.{S} Он је знао колико је његов отац имао |
а свакој окуци од пута, на гомили сувог лишћа, у облацима... облацима што полако језде по зимск |
ис боровине, свежина росе, задах трулог лишћа.{S} Један трамвај <pb n="79" /> шкрипао је уз брд |
дрвећем простирали се дебели теписи од лишћа црвеног као бакар.{S} По који зрео кестен лупио б |
пространа шума.{S} Тада духну ветар.{S} Лишће у џбунова заигра у крај пута.{S} Занесени у своју |
асликано неко фантастично биље, чије је лишће подсећало на винову лозу, а цветови на цвет од кр |
врхови од јела, два три јасена, широко лишће од ораха и букет процветале зове.{S} Горе, наднос |
7" /> с дивљом травуљином.{S} Кроз уско лишће од врба промицао је по који сунчев зрак и изливао |
ограду и пружао своје гране, са широким лишћем, ка улици и сунцу.{S} Илић се ипак окрену и погл |
Неке Швабе лове по риту.{S} Ја не волим лов.{S} Ономад ме је један пример дирнуо.{S} Лете две б |
и још ко?</p> <p>— Ретко.{S} Неке Швабе лове по риту.{S} Ја не волим лов.{S} Ономад ме је један |
твари, али те заводе својом неприродном логиком; пуне ти главу својим непроменљивим законима; г |
о своје дело такво какво је, и нашао му логичан закључак; шта би га се тицало што би то било пр |
мало, пузала је, разлиставала се стара лоза, пуштала у вис своје сочне пипке, припијала се уз |
>Млад Милија млад виноград сади,</l> <l>Лозе сади, равне дворе гради.</l> <l>Дан градио, а два |
а.{S} Вишњи се учини да нешто живи ту у лози, у влажном хладу лозиног зеленила, и да је гледа, |
а нешто живи ту у лози, у влажном хладу лозиног зеленила, и да је гледа, <pb n="222" /> посматр |
биље, чије је лишће подсећало на винову лозу, а цветови на цвет од кромпира.{S} Одаја је била т |
крв.{S} Руке су му гореле.{S} Ватра му ломила тело.{S} Кад би га неко ма и очешао, заболело би |
рло лепо.{S} Раштркани Београд, који се ломио преко три брда, био је као створен за поверљиве с |
ворио:</p> <p>— Ниткове!</p> <p>Илић се ломио између тих супротности, не помишљајући на могућно |
вица, ситно, бледуњаво цвеће на кривим, ломним гранчицама.{S} То је ивањско цвеће, боје као вос |
не тепсије, тигањи, бакрачићи, тенџере, лонци старинског облика, које је госпа-Матовић наследил |
овољна, већ се писало архилажов.{S} Реч лопов није довољно жигосала човека, већ га звали архило |
е сакрити.{S} Подржавала ју је храброст лопова, заносила ју је носталгија робијаша који се враћ |
нуто <pb n="69" /> се надао сваког часа лопову који би му покварио више него што би однео, а бо |
плеханим шиповима сијале златно обојене лопте.{S} Нашло се места за једну постарију наслоњачу и |
ама испод њих примећивали се натписи за лорбер, нишадор, алеву паприку.{S} У другом делу дућана |
тако да осети како му се кожа одваја од лубање.{S} Један глас из најтамније дубине његове душе |
</p> <pb n="214" /> <quote> <l>Стојане, луда будало,</l> <l>Ухвати сиве волове,</l> <l>Узори ра |
е, очи почеше да га сврбе, и њега обузе луда, болесна жудња да рашири руке и да завапи гласно.< |
ко ће се све то свршити.</p> <p>— Ти си луда! — рече јој он кад му рупи у собу, усред бела дана |
иш шта ће да никне.</l> <l>Ако ти никне лудаја,</l> <l>За мене младу да лудиш,</l> <l>Ако ти ни |
мре... <hi>Карт бланш</hi> имају: деца, лудаци, владари, црквени поглавари, башибозуци, команда |
ћеш ли да свет показује прстом на тебе, луди створе?</p> <p>— Доста! — викну размажена девојка, |
кидало.{S} Она се питала да ли су људи луди или подлаци.</p> <p>— Шта ти је, Вишњо? — упита је |
е у неку врсту фикс-идеје, море, мучног лудила.{S} Осећао се истрошен, утучен; по целе ноћи ниј |
енама, које су се занеле у свој план до лудила.{S} У кући су настајале свађе.{S} Мајка га је гр |
је био редак гост његове музе.{S} Авет лудила се помаљала кроз њих.{S} Он је певао:{S} Ја се с |
и никне лудаја,</l> <l>За мене младу да лудиш,</l> <l>Ако ти никне буника,</l> <l>За мене младу |
ворио је о науци, политици, жени, Богу, лудници, а кад су изашли из кафане, закључио је трештен |
што је он био уопште способан да вели, лудо, смртно.{S} У том тренутку је имала право.{S} Њено |
о од неког божанственог уметника, лепу, лудо лепу, најлепши облик који је икад створен на земљи |
<pb n="262" /> сам се ја, због оног мог лудова, Бог да му душу прости, мучила и патила.</p> <p> |
тран за смешног, и ако их је било много луђих.{S} У државној служби није нашао места, и ако су |
предаде целу радњу, а сам поче да сади лук преко лета, зими пак да зева у оближњој механи.</p> |
ли смо цело јутро.{S} Још удара на бели лук, а већ развезао о Плеханову, Огисту Конту, социјалн |
јесени, жуте, па накиселе, с нешто бела лука.{S} Због њих су се први пут завадили.</p> <p>— Дос |
— Празна је, држим само неколико венаца лука.</p> <p>— А шта ћеш му за ствари?</p> <p>— Има ста |
чне ресе.{S} По земљи се протезале леје лука, између којих се ширио патлиџан, румен и сочан.{S} |
њему је познавала много дивљих, рђавих, лукавих, ружних људи.</p> <p>— Поред пука постоји отаџб |
их степеница одиграва се иста комедија; лукавство замењује снагу, и помоћу више или мање вештин |
све има своју цену; симпатије су редак луксуз, а брак... брак је код паметних људи вешт спораз |
срећнијих народа.{S} Они су за нас још луксуз, још немогућност, чиста штета за време које се н |
ице, <pb n="5" /> једна сивкаста, уска, луксузна простирка, два зелена суда с тропским биљкама |
угог реда с најпотребнијим намештајем и луксузом: постеља застрвена домаћом тканином и опкољена |
аде.{S} Нека наше жене науче своје људе луксузу чистоте, нека му омиле кућу више од кафане, нек |
од њим је жуборила озидана чесма на две луле.{S} На зиду је била остављена рупа за чашу или сап |
ом.{S} Између њих је певушила вода кроз луле, падала у низак басен и враћала се отуд у виду нис |
о је Радоје, скромно, готово понизно, с лулом у левој руци и гледао тамо у правцу планина на за |
.{S} На глави је имао качкету, пушио на лулу и бријао бркове.{S} Да се није знало чији је син, |
адоје наби качкету јаче на очи, распали лулу, па додаде:</p> <p>— Ја радим да убедим људе у пот |
има.{S} То је пошта.</p> <p>У том се чу лупа точкова.{S} Иза угла се појавише поштанска кола.{S |
ично њему, али је његово срце уздрхтано лупало у грудима, као да се дешавало нешто што ће измен |
да се једва чује; затим се дизао јаче, лупао готово, и челичним звуком испуњавао одају као неш |
веног као бакар.{S} По који зрео кестен лупио би о калдрму и измамио уплашен узвик у пролазница |
љ је и сам, богаљ, богаљ, богаљ.</p> <p>Лупну пркосно песницом о песницу и понови:</p> <p>— Бог |
двориште.{S} У салону се запали велики лустер, а електрично звонце позва собарицу да послужи с |
ужи даље.</p> <p>Имала је утисак као да лута по неком напуштеном месту: све је ту, куће, улице, |
пута узмем перо да забележим идеје које лутају кроз моју главу и изгледају ми сјајне; кадгод, ч |
Шта хоћеш тиме да кажеш?</p> <p>— Ти си лутала по Београду, тражила <pb n="270" /> си себе, сво |
ког пута, по којем је његова мисао дуго лутала. — Опет двојке?{S} Та сад ти бар реакционари нис |
еде противне мисли које су јој од синоћ лутале по глави.{S} Она заћута, и тек пошто се први час |
чених марона који су му грејали џеп, па лутао по Паризу без циља.</p> <p>— Где си био? — предус |
као авет, са занесеним очима, Зарија је лутао по живом, ироничном и борбеном Београду са изглед |
овољан у служби, несрећан у кући, он је лутао по читаве ноћи да олакша себи, тражећи које љубаз |
адило све, он је излазио изван вароши и лутао по околини дуго, до самог мрака.{S} Понекад би по |
и кад се молила свесрдно Богу за своје лутке и болесну мачку.</p> <p>Она покуша да отури те ми |
доје је одбијао кратке димове на својој луши.{S} Његове очи су гореле као жишка у дувана.</p> < |
ању, па намаче качкету на чело, распали лушу и, одмерено, упита:</p> <pb n="65" /> <p>— Па зар |
Тешко ономе који би се у том часу бацио љагом на свемоћ слободе и њене заточнике.{S} Она је бил |
/> <head>VIII</head> <p>— Знаш ли да се Љуба Ћопа вратио са села — рече Зарија Чедомиру.</p> <p |
} Теби је само љубав у глави.{S} Љубав, љубав... није она све у животу.{S} Ја имам осам испита |
вност својих поступака.{S} Живот, смрт, љубав, отаџбина, брак престаће да вам буду мислене имен |
симпатију, пријатељство према младићу, љубав речи и уздисаја, али даље... права љубав је за њу |
је волела слободоумна, учена човека.{S} Љубав је одбијала стално.{S} Још можда је срећна што се |
Бела.{S} Теби је само љубав у глави.{S} Љубав, љубав... није она све у животу.{S} Ја имам осам |
/hi> није се више познавао ни камен.{S} Љубав коју је Остојић уживао у чаршији окрену се у мржњ |
сак учиниле на њега те речи.</p> <p>— А љубав, мама? — примети Бела, и несташно успи усницама.< |
убав речи и уздисаја, али даље... права љубав је за њу била забрањена.{S} Као сви људи здрави и |
један велики део престонице.{S} Њихова љубав?{S} То је управо једна дуга шетња, испрекидана ча |
еше њена симпатија, далека, нова, друга љубав која се приближава.{S} Ипак нешто у души говорило |
ојка јогунасто и искрено. — На што онда љубав кад се рачуна колико и лањски снег!</p> <p>Мајка |
миловања, као да је осећала да се цела љубав не састоји од пољубаца.{S} Она је ту остала непок |
је погледа.{S} Његов поглед је био сама љубав.{S} Хтеде утешити девојку, хтеде јој дати доказа |
а — ту је устав, Државни Савет, народна љубав.</p> <p>— Народна љубав!... — подсмехну се минист |
Савет, народна љубав.</p> <p>— Народна љубав!... — подсмехну се министар. — Трице и кучине.{S} |
му живот многобројним нежностима; њена љубав ласкала је његовим жељама да живи и буде срећан.{ |
ја му се предавала сва.{S} Парадоксална љубав чула достизавала је свој врхунац.</p> <p>Тада се |
век је сав одушевљење, сав топлина, сав љубав.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_ |
ости...</p> <p>— Читала сам негде да је љубав слађа кад је мрак.{S} Гледаћемо звезде...</p> </d |
— Ћути, безобразнице, знаш ми ти шта је љубав!...{S} Да, ја нисам противна љубави, она управо д |
— додаде госпођа весело — где су нашли љубав да изјављују!</p> <pb n="198" /> <p>— Слушај, Кле |
неповерљив.</p> <p>— Он јој је изјавио љубав пре него што си још постао министар... овде, у ов |
Мани ме, бога ти, Бела.{S} Теби је само љубав у глави.{S} Љубав, љубав... није она све у животу |
ормално, болесно, мистериозно.{S} Праву љубав је видела само у браку.{S} Управо, она за њу није |
борила младу.</l> <l>Ко̑ одговор на сву љубав моју,</l> <l>Очи твоје спустила си тајно...</l> < |
већ сутра отимати удварачи... на своју љубав: здраву, одраслу паланчанку, чије срце, можда јед |
месеци, године.</p> <p>Спомен на бившу љубав одржавао је девојку у савршеној чедности.{S} Ништ |
дсевима та два пара раширених очију?{S} Љубави, мржње, чежње, гађења, дубоке симпатије или смрт |
а је љубав!...{S} Да, ја нисам противна љубави, она управо долази сама по себи кад се ствари до |
а он хоће да каже како не двоји брак од љубави, или тако нешто, те пљесну рукама:</p> <p>— Брав |
чио га је сукоб његових осећаја: његове љубави према Вишњи и његовог љубакања с Белом.</p> <p>В |
рије у Чачку, гледао је остварење своје љубави према бакалиновој ћерци, која далеко тамо иза Ру |
уредника свога органа.{S} Знаци народне љубави пратили су га улицом.{S} Влада није могла другој |
не постоји, за мене, једино у слободној љубави.</p> <p>Али се његова реч заустави на уснама.{S} |
у му ласкали, уверавајући га о срећи, о љубави и забораву.{S} Они су га тешили, превлачећи пост |
и њено писмо није садржавало ни речце о љубави; оно је могло путовати и отворено, а да нико не |
е тај примитиван живот, они често имају љубави за добро и изврсних намера.{S} Али, њима је нови |
је било да не воли Белу... не бар оном љубављу, чежњивом и стидљивом, коју је дотле осећао пре |
тешко сакрити или најзад што и најмања љубавна авантура може имати врло тешких последица.</p> |
Кад смо ми били млади, ми смо знали за љубавне изјаве само из романа...</p> <p>— Времена се ме |
<p>Стога она није очекивала од Чедомира љубавне напитке, већ изјаву, ону мало старинску изјаву |
стичке философије претварао се у нежног љубавника: у његовим годинама човек је сав одушевљење, |
ознате квартове, усамљена места, где се љубавници могу шетати до миле воље, а да не буду изнена |
њене сомотасте очи синуле би најдубљом љубавном ватром, да се одмах после замраче другим, леде |
о би га као гомила правих пријатеља!{S} Љубазна познанства, ласкаве речи, добре наде и обећања |
први ђак.</p> <p>Посебице је Бела била љубазна.{S} Она је разумела да је сиротиња један недост |
, па по обичају наших жена да се покажу љубазне кад их неко нâвикне, понуди се услужно:</p> <p> |
ије могао тачно одредити. — Ви сте тако љубазни према мени.{S} Зар мислите да ја не умем ценити |
т:</p> <p>— Госпођице Бела, ви сте врло љубазни.</p> <p>Једна тица запева у башти.</p> <p>Чедом |
итаве ноћи да олакша себи, тражећи које љубазно лице да се разговори, да одахне, да живи.{S} Ње |
атрала земљу свога детињства смешећи се љубазно њеним величинама.{S} Ето главне улице њеног род |
листиће.{S} Мислио је како да врати ову љубазност.{S} Њих двоје би могли бити тако задовољни је |
докумената, осмејкивао се подругљиво на љубазности што се чиниле будућем министарском зету и пи |
ан потпис.{S} Дочекао га је с одмереном љубазношћу и одредио му да предаје латински језик и ист |
састанака.{S} Он се већ био навикао на љубак <pb n="53" /> додир тога девојчета.{S} Најзад, и |
ја: његове љубави према Вишњи и његовог љубакања с Белом.</p> <p>Вишњу је волео.{S} С тим је би |
не допусти свом обожаваоцу задовољство љубакања.</p> <p>— Тако ћеш, једном, и мене оставити — |
и.{S} Она је била ту, она му се нудила, љубила га без питања, украшавала му живот многобројним |
евојче —</l> <l>Дај, девојче, очи да ти љубим!</l> </quote> <p>— Како је лепа наша народна песм |
му клонула, као да је неког дуго грлио, љубио.</p> <p>Кад би се Вишња задржала с одговором, он |
е руже што се крију у борама муселина и љубити до миле воље њену кожу час румену, а час белу.</ |
м Милева једно вече. — Мешовити хор <hi>Љубићске Виле</hi> приређује у очи Ивањдана излет на бр |
колним висовима, ветар доносио мирис од љубичице, пролетња јагњад блејала, жуборили потоци нови |
стим стварима, на саму мисао да то пише љубљеној девојци, њега је обузимала нека чар, скоро физ |
д нису видели.{S} У њему се појављивала љубомора, страшило са жутим очима, тешка срамотна болес |
римети гомилицу света која се искупљала љубопитно.{S} Он приђе такође.</p> <p>У једном крају, п |
зела је сад и остале студенте, те младе људе, што праве манифестације, демонстрације, резолуциј |
оје јаде.{S} Нека наше жене науче своје људе луксузу чистоте, нека му омиле кућу више од кафане |
оли, јер су се жбири испилили у народне људе, у родољубе, јер наше време није оно што смо хтели |
е гласу одлучности, који помаже паметне људе у њиховим борбама, он је остајао на истом месту.{S |
, а човек не зна кога пре да пожали: те људе или ту стоку.{S} Јадно место где се цели животи ис |
говима и подужицама, помињала непознате људе и жене, нарочито жене...{S} За скандалозну страну |
ажила своје старо задовољство гледајући људе <pb n="57" /> и ствари тако тесно везане за њен до |
па додаде:</p> <p>— Ја радим да убедим људе у потребу да се поново почну послови.{S} Као што в |
у се ретке замерке, јер је Радоје волео људе, волео човека као онај часовник који је оправљао, |
гом него мозгом.{S} Гледаш кроз прозор: људи се паште, <pb n="59" /> снег пада, тебе ни бриге.{ |
ста у главној улици и пред кафанама.{S} Људи су гласно разговарали.{S} Најчешће се помињале реч |
ци.{S} Радоје је био јунак тих дана.{S} Људи су веровали у њега, сматрали га за нешто више од с |
S} Ти си познат у твојој генерацији.{S} Људи знају твоју вредност.{S} После ових времена ти ћеш |
ећена места.{S} Они су били леп пар.{S} Људи су се заустављали да их гледају.{S} Већ се примица |
ино ради ћара.{S} У међусобним односима људи су неповерљиви.{S} Страх од подвале влада у свима |
г непознатог, <pb n="122" /> где већина људи крију своја уверења и своје особине.</p> <p>— Шта |
није у нашој власти.{S} Брак ствара од људи силом хипокрите, установљава једну врсту ропства.{ |
Он је био добар као Христос, а мало је људи _ко]и су починили толико зла својим милим.{S} Сети |
тној пригревици.</p> <p>— Много је мање људи, него што се мисли обично, који стварају свој живо |
здравља!... остави ти то мени... ви се људи не разумете у тим стварима.</p> <p>— Добро.{S} Мен |
лике финансијске операције.{S} Нашло се људи доиста озбиљних, исправних, који разумеју свој пос |
, у лепу долину, где је било тихо и без људи. — Сваког секунда она односи по читава блага.{S} С |
угим данима не опажа у присуству жена и људи, лепих, задовољних, срачунатог држања сукње или ци |
пријали.{S} Остављао је, као сви слаби људи, времену, каквој повољној прилици или случају да о |
ло срећни...</p> <p>Али Илић, као и сви људи који траже од своје судбине више него што она може |
бав је за њу била забрањена.{S} Као сви људи здрави и природни, она се бојала свега што је анор |
о муња неке далеке буре.</p> <p>Као сви људи који воле књиге, Чедомир је био склон маштању.{S} |
"20" /> удружљиви и безлични, ови млади људи су, доцније, махом главе парламентарних режима.</p |
ру, који називају интовом.{S} Ови млади људи једу врло мало, троше што год имају на новине и бр |
погледајте!...{S} Пропадам...{S} Има ли људи!...{S} Не дајте ме.</p> <p>Савлада се.</p> <p>Млад |
, отворена врата, види се намештај, али људи, свет?{S} Нема их, нигде их нема.{S} У исти мах, с |
е нашао места, и ако су тамо постављани људи с мање школе од њега.{S} Дивно је чудо било што по |
ме, да ме охрабри ако сустанем.{S} Наши људи су прости.{S} Мени треба...</p> <p>Овде се Остојић |
head>XXIV</head> <p>Кажу да на састанак људи долазе увек нешто раније, а да жене задоцне стално |
умеју свој посао, а нашло се и неколико људи, како је то случај у свима покретима, који су хтел |
{S} Ти си непријатељ, не знајући толико људи, који су опет твоји непријатељи.{S} Ми се сатиремо |
левао.{S} Он је гледао сваки дан толико људи који се бацају у живот с чудним поверењем у себе.{ |
ју многи познаници.{S} Знају је не само људи, но и мртва природа: куће, улице, камење.{S} На св |
ој се кидало.{S} Она се питала да ли су људи луди или подлаци.</p> <p>— Шта ти је, Вишњо? — упи |
Народ су бирачи, другарице, а бирачи су људи.{S} Сваки од њих има по један ситан, а за себе кап |
једна врста модерног дивљака.{S} То су људи обично са села или, ређе, из какве пропале варошке |
Илић открио, мешала се у друштво младих људи и девојака, подражавала мушкарцима, презирала моду |
и, видела је сад нову варош пуну младих људи, који се боре против живота и за живот, мењају сад |
и или кући од утицаја, они имају својих људи и фамилије; ипак претпостављају реакцију.{S} Савит |
} Ово је велика варош, а у њој има злих људи.{S} Да ти се што непријатно није десило?</p> <p>— |
вор, био је стално на страни школованих људи, ма они и застрањивали.</p> <p>— Знање је светлост |
што се то дешава код нервно раздражених људи, обузе га једна дубока одвратност према свету, пре |
нике; она од младих, паметних, поштених људи прави бедне, глупаве, непоштене канцеларијске слуг |
а много дивљих, рђавих, лукавих, ружних људи.</p> <p>— Поред пука постоји отаџбина — говорило ј |
рста среће.{S} Данас је мало задовољних људи.{S} Ретки су као беле вране.{S} Садашњица нуди јед |
луксуз, а брак... брак је код паметних људи вешт споразум, смишљен ортаклук, где свака страна |
девојака занемарене тоалете, усред тих људи што мисле да од њих зависи круг земаљске планете.{ |
еликодушно, говорећи:</p> <p>— Не треба људима замерити, то су <pb n="103" /> била зла времена. |
у, те је већ имала потребу да се допада људима, и друго, што су је другарице, ћерке чиновничких |
pb n="119" /> о приликама, догађајима и људима, па се понекад пребацивао и откривао и оно што ј |
владао овом водом, овим планинама, овим људима стискао се у њему као соко са скрханим крилима.< |
ја ће је обузети према њему, према свим људима, према свему, свему...</p> <p>Састављао је писмо |
републике...{S} Од патриота бежи општим људима: да благо ти будет и да долгољетно поживиш на зе |
љем гласу.{S} Читаве бајке причају се о људима који су јели у њој, у данима своје младости, њен |
јим непроменљивим законима; говоре ти о људима само <pb n="283" /> као о одвојеним типовима; у |
природу!...</p> <p>— Моје је место међу људима, Ристићу — рече Чедомир уверено. --- Мене чека ж |
сти у карактеру једног истог човека!{S} Људска повесница развија се као разнолик, чудан, изукрш |
ерно, с предумишљајем, већ... онако, из људске ограничености.</p> <p>Кућу су реновирали из осно |
чила би убрзо затим.</p> <p>Она је била људски створ, завезан за земљу.{S} И још нешто горе: же |
атим престоничким кућама, по запосленим људским приликама, по њој самој.</p> <p>Зима јој је про |
и опет залебдела пред његовим очима.{S} Људско срце му изгледало преуско за његов сан и мисли.{ |
ан — продужи Ристић — онда мораш ићи из људског друштва, мораш се приближити природи и животиња |
луд тражити да се животу да̑ вредност у људском смислу речи.</p> <p>Ова храброст не потраја дуг |
ма прича како су се провели на Ђаковића љуљашци, о Сокином прстену.</p> <p>Тако и сад, весеље ј |
азно.</p> <p>— Тако је мирна, пријатна, љупка — продужи Остојић гледајући у бело платно Моравин |
бори против појаве два женска лица, оба љупка, оба пријатељска.{S} У осталом, он је у том трену |
уке пијука, њему се чинило да слуша њен љупки глас, који му добацује слатке, заношљиве речи.{S} |
земљи нов, либералан устав.{S} Јако је љут на реакционаре што су га изневерили приликом његове |
ла мисли, одвлачила у пропаст.</p> <p>— Љута?{S} Зашто? — упита је младић, тек да се нешто каже |
Можда сам мало уморна...{S} Пхи, али је љута ова цигара — додаде за тим, насмејавши се гласно.< |
p>Код куће ју је чекала хладна вечера и љута газдарица.</p> <p>— Није лепо да се девојке задржа |
е.</p> <p>Он јој приђе.</p> <p>— Ја сам љута на вас — дочека га Бела, држећи непрестано само гл |
Милеву, па је даље писао Вишњи да се не љути, да дође на свадбу ако може.</p> <p>— Нека ти је Б |
т <pb n="178" /> година — настави да се љути против жене. — Батине!{S} Батине!{S} Батине су из |
пребаци Каја своме рођаку. — Бога ми се љутим.{S} Једног овде имам од својих, па се и он туђи.. |
прикривене, час отворене.{S} Чедомир се љутио.{S} Дешавало му се да проведе по неколико дана не |
езао је сваког тренутка да га не дочека љутито лице њеног оца или мајке и да му, уз заслужени п |
очима које су цуриле.</p> <p>Илић удари љутито песницом по столу.{S} После рече брзо, усплахире |
сподина — додаде после гласно, па збаци љутито шал са себе. — Мустра бечка, богаљ је и сам, бог |
а диже скромно свој велики бео цвет.{S} Љутићи су жути као очи у мачке.{S} На мршавим петељкама |
е и поче шетати по соби.</p> <p>— Ти се љутиш?</p> <p>— Мани ме, бога ти, Бела.{S} Теби је само |
несрећу.{S} После прве забуне, обузе је љутња.{S} Баци новине на под.{S} Затим их поново диже и |
о би радила мајка, глас целог народа их љушка у њиховим гробовима.</hi> </quote> </p> <p> <hi>М |
звезда.{S} На таласима, који се стално љушкају, плови њен чамац с разапетим једрима и води је |
де би зашкрипао ђерам.{S} Варош тонула, љушкала се, разливала у ноћи.{S} Девојчино срце се опиј |
у његовим последњим гранама, које су се љушкале на вечерњем поветарцу, спајао слике своје две п |
b n="i" /> <div type="titlepage"> <p>М. М. УСКОКОВИЋ</p> <p>ЧЕДОМИР ИЛИЋ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ |
сламним шеширом као мангала, чувао свој мâл суревњиво и забринуто.{S} Суревњиво и забринуто <pb |
м гробовима.</hi> </quote> </p> <p> <hi>М. У.</hi> </p> </div> <pb n="iv" /> </front> <body> <d |
<pb n="i" /> <div type="titlepage"> <p>М. М. УСКОКОВИЋ</p> <p>ЧЕДОМИР ИЛИЋ</p> <p>РОМАН</p> <p |
т био је за њу јаче везан него што је сâм мислио.{S} Раскид са породицом му је оставио празнину |
<head>III</head> <p>Кад се нашао тако сâм, Илић се осетио нелагодно.{S} Ипак се брзо прибрао.{S |
ко минута, а он је већ био на улици, са̑м.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_C15" |
Све ме буни.{S} Нико ме не воли.{S} Са̑м сам.</p> <p>Хтеде још нешто рећи, али осети да му гла |
} Кад би се кола напунила, осећао је са̑м и кретао се без команде.{S} Сирото кљусе, било је бол |
— Ту близу, где понекад идем кад сам са̑м.{S} Има једна историска чесма и добра ладовина.{S} Ет |
ни, као живот који му остаје, као он са̑м.{S} Окрену се од улице с тврдим решењем да је више не |
мени шкодила слобода, кад сам растао са̑м, ненагледан ни од кога, као дивља травуљина.</p> <p>С |
о у соби.</p> <p>То је Бела одговарала, ма да ју нико није питао, и гледала младића задивљено, |
ио је стално на страни школованих људи, ма они и застрањивали.</p> <p>— Знање је светлост, знањ |
о, дакле, прошлост.{S} Она се не врати, ма је звао колико хоћеш.{S} Просто: пиши пропало.</p> < |
излије пред својом старом пријатељицом, ма по цену да се понизи.</p> <p>— У осталом, мени није |
којима нема појма твоја философија".{S} Ма колико да му је ова нова критика позитивизма изгледа |
о, поремећеног здравља и опортунист.{S} Ма да је био висок чиновник, није се могао отрести прос |
и... и опет вам кажем: у револуцији, па ма како ви решили.</p> <p>Поднаредник тресну чизмом.</p |
ни.</p> <p>— У кући ми је роваш.{S} Мој ма̑л се развлачи као да је Алајбегова слама.{S} Деца <p |
ем чуди, вечито се узбуђује; неспособан ма за какву акцију, треба му читаво решење да уђе у дућ |
Ватра му ломила тело.{S} Кад би га неко ма и очешао, заболело би га до срца.{S} Близу Калимегда |
соли, гвоздено посуђе.{S} Из одшкринуте магазе ударала је кисела воња на јеличко вино.{S} Један |
и у дућану.{S} Калфа је претакао вино у магази.{S} Шегрт је стајао пред вратима и куцкао косом |
ији.{S} И он је личио на оног класичног магарца који је скапао од глади између две гомиле сена, |
е читава насеобина од радничких колеба, магацина и скела.</p> <p>Остојић је био главни настојни |
е било празно.{S} На очи јој се хватала магла.{S} Виде како се шешир скину.{S} Још један кратак |
Кратка летња ноћ дизала се лагано, као магла, и откривала широк шор, пун отврдлог блата, накри |
му образе.{S} Пред њим се појави, као у магли, Белина глава, са осмехом размаженог детета и шиш |
х појави се и визија Вишње, тако исто у магли, нејасно, непотпуно, само главом.{S} Била је прав |
да занимали интелектуалну младеж, мисао магловита, нејасна, али стварна, жива <pb n="23" /> кој |
и повереник.{S} Он је њима шаптао своје магловите снове.{S} Њине просте речи певале су му занос |
девојке нису му излазиле из главе, тако магловите, обвијене димом, сенкама и супротностима, као |
<p>Та је глава била окружена мирисавом маглом црне косе.{S} Из ње су светлеле, као две звезде, |
ини да се Овчар и Каблар завијају неком маглом.</p> <p>Друштво их је звало да пожуре.{S} Једни |
згуби, потону у неку сребрну прашину, у маглу дијамантског праха, пред сликом девојке скромне, |
каткад над том вароши, широм отвореној мађарским пустарама.{S} Црни, велики летњи облаци извир |
кафанске сале за забаве, заступао једну мађарску фирму пољопривредних справа, уређивао варошки |
нско коло, овде вилинска вода, све неке мађије.</p> <p>Доиста, она се осећала као очарана.{S} И |
.{S} Ти ме више не волиш? — стаде да се мази, и набра обрве.</p> <pb n="189" /> <p>Младић уздах |
<p>Каја је била девојка коју живот није мазио.{S} Још од детињства је познала дане скомрачења и |
донесе кафу.</p> <p>— Ћути ти, материна мазо — пребаци брат сестри, и један сјај мушке надмоћно |
јој исто од Бога желимо.{S} Само, кажи, мајка ти је нешто назебла, па се много брине за тебе, д |
нешто јетко.</p> <p>— Пиши јој, болан, мајка је, а тетки треба мало, па да је заболи глава.</p |
Отац јој је поклонио часовник и ланац, мајка јој наручила дугу хаљину; из суседства је добијал |
/p> <p>Имала је право што се журила.{S} Мајка је била опасније болесна него што је отац писао.{ |
зерву за себе, и врати се у Београд.{S} Мајка је покушала да се измире.{S} Он јој је одговорио |
удила.{S} У кући су настајале свађе.{S} Мајка га је грдила, клела.{S} Сестра је претила да се о |
је чекало једно изненађење код куће.{S} Мајка му рече да му сестру проси Вићентије Симић, секре |
лосно и нежно. — Ја ћу то изгладити.{S} Мајка се не сме мешати у наше ствари.</p> <p>— Мани се, |
звољава узети његову сестру за жену.{S} Мајка је покушавала да га умири, приволи.</p> <p>— Одре |
а дана и без икаквог изговора.</p> <p>— Мајка је изашла у варош — одбрани се девојка. — А други |
ости, и одговори мирно:</p> <p>— Његова мајка и моја рођене су сестре.</p> <pb n="38" /> <p>— В |
а, бледи и губи се, и као што би радила мајка, глас целог народа их љушка у њиховим гробовима.< |
одно: њену мисао је заузимала само њена мајка.{S} Болест <pb n="186" /> је прошла: поменула се, |
На отвореним вратима стајала је Белина мајка још непрестано.</p> <p>Она је била ушла с озбиљни |
?</p> <p>— Не браним — одговори Вишњина мајка. — Ја јој једнако велим да изађе у друштво, да се |
n="185" /> <head>XVII</head> <p>Вишњина мајка опорављала се из дана у дан.{S} Већ је по мало на |
у да та жена постане једног дана срећна мајка, проживи мирно и корисно свој део живота и, кад д |
.</p> <p>— Шта ти је, Вишњо? — упита је мајка, која се помоли уз степенице од трема. — Теби ниј |
годиле.</p> <p>Једног дана, кад јој је мајка отишла од куће, Бела га позва у своју собу.</p> < |
ела ићи до краја своје претње, те ју је мајка допуњавала:</p> <p>— Чисти се из наше куће...{S} |
Па имамо кућу, хвала Богу — умешала се мајка.</p> <p>Млади човек није хтео да чује о тој опера |
им у Београд.{S} Тата још којекако, али мајка!...{S} Ударила у плач, па запомаже по кући.{S} Ја |
ечан догађај.{S} Око ње су се утркивали мајка, млађа <pb n="56" /></p> <p>браћа, укућани, сусед |
Ово ти послала Мила Цветкова — рече јој мајка, показујући јој велику дињу. — Дао Бог па родиле, |
а.</p> <p>— Остави то, Вишња — рече јој мајка кад је виде како потаркује ватру. — Није то за те |
јсија.</p> <p>— А ножеви? — пребаци јој мајка.</p> <p>— Ју! — трже се девојка. — Младене донеси |
ари.</p> <p>— Мани се, Бела — викну јој мајка с прага велике куће. — Он није био прилика за теб |
ћ запросио Белину руку и да је она, као мајка, дала свој благослов, па је погледа подозриво исп |
оноси.</p> <p>— Па, купиће је, стара му мајка!{S} Човек се не жени због кошуље.{S} Млади су; це |
се рачуна колико и лањски снег!</p> <p>Мајка се не усуди да обнови прекор, већ погледа плашљив |
са пуно дубоке жалости за себе.</p> <p>Мајка јој је умрла оног лета кад се Чедомир оженио.{S} |
угризнуте усне, истурених груди.</p> <p>Мајка уздахну, и то овог пута искрено.{S} Узе двоје мла |
а, не кријући своје задовољство.</p> <p>Мајка и укућани били су је размазили, те је желела да и |
уштено, укинути везе између оца и сина, мајке и кћери, учитеља и ђака?{S} Ја чујем само право.. |
васкрсавали <pb n="3" /> претци његове мајке, ћерке цинцарина, ханџије на цариградском друму, |
су њено необично име — име професорове мајке, сељанке — променили, тепајући јој:{S} Бела.{S} П |
оје је госпа-Матовић наследила од своје мајке.{S} С овим посуђем од бакра мешали се модерни суд |
домаћим свађама, стално на страни своје мајке.{S} Рачуноиспитачу живот није био ружичаст.{S} Ка |
г инжињера, бившом дворском дамом своје мајке, старијом од себе десет година.{S} Влада није одо |
сама искрижала и прекидала причу своје мајке о њеном животу с Матовићем, селидбама с једног кр |
јчице те да тако олакша посао <hi>јадне мајке</hi> — како је госпођа сама себе називала — али ј |
г оца са великим, меснатим носем, од те мајке, коју су изморили кућни посао и честа рађања, од |
гла да свикне.{S} Тешко јој је било без мајке.{S} Није знала чиме да се позабави, да прекрати в |
га не дочека љутито лице њеног оца или мајке и да му, уз заслужени прекор, покажу врата.{S} До |
Ти си болесна ?</p> <p>— Врућина ми је, мајко.</p> <p>— Хоћеш ли слатко и воду?{S} Сад је девој |
> <p>— Не, није ми ништа.{S} Остави ме, мајко...{S} Ено, зове те служавка.</p> <p>Она је због Ч |
брану и јаз.{S} Притиснуо радник, мила мајко, као мрав.{S} Сева будак, а онај кујунџијин насто |
.</p> <p>По вечери, Вишња је излазила с мајком на клупу пред кућом.{S} Њихова клупа је била нај |
ало исто питање.{S} Њен напор да замени мајку показивао се готово узалудан.{S} Док је била мала |
му нешто пропињући се на прсте, и грдио мајку и сестру: <pb n="7" /></p> <p>— Та остав’те човек |
ја је обећавала практичну жену и срећну мајку.</p> <p>Њена другарица, напротив, била је крупна, |
ора сулудо!</p> <p>— Немој да ми вређаш мајку — умешала би се Бела. — Иначе...</p> <p>— Иначе?< |
ишао никако.{S} Јела се стара мука.{S} Мајстор се надао бар у сина, да ће изаћи на пут, свршит |
поред једне велике грађевине, којој су мајстори довршавали трећи спрат.</p> <p>Ту примети гоми |
ада, хрома млада! — говорила је девојка мајци гласом у којем је одјекивала жалба и прекор. — Та |
егов поглед се прошета од Беле ка њеној мајци, па онда паде поново на девојку, а одатле на сто, |
е одговори.</p> <p>— Ред је да помогнем мајци.{S} Наша је кућа велика.{S} И затим, доста сам по |
ново се наљути муж. — Ја ти говорим као мајци, а ти тераш шегу...{S} Каква свадба!{S} Тај млади |
ва кад би се посвађали, добила је сад у мајци сигурну савезницу, те се свађама није видело крај |
Кад га први пут прочита не учини јој се мајчина болест много опасна.{S} Што га је више понављал |
отпутује још истог дана у Чачак.</p> <p>Мајчина болест јој се чинила као казна.{S} Њено, већ ра |
приметним руменилом.{S} Очи су јој биле мајчине: црне, живе, маслинасте, очи као у неке лепе жи |
т млад човек, који без штака не може да макне, а иначе скакуће, свуд јури, трчи, код свију је, |
фи, комплиментима и у киселој штрудли с маком сваког празника.{S} Ту повучену опозиционарску по |
младости.{S} Каја је била <pb n="29" /> мала, мршава, жива девојка која је обећавала практичну |
ала с Илићем.{S} Она би без њега остала мала паланчанка каква је била.{S} Он ју је пронашао, ув |
ивао се готово узалудан.{S} Док је била мала, за чудо је лепо радила женске послове.{S} Међутим |
а усхићено:</p> <p>— Наша је кућа једна мала република.{S} Свега имамо што нам треба: пилића, п |
на наш живот?</p> <p>Она је била и сад мала, жива женска, још је имала свој урођени интелигент |
цвет од кромпира.{S} Одаја је била тако мала да ју је испуњавала уска постеља, на чијим се плех |
ваког дана, она је учила <pb n="228" /> мале сељачиће писати и читати, Богу се молити и држати |
етрчи преко дворишта, предахне на прагу Мале куће — како су звали то одељење — скупи сву храбро |
где вам стоје?</p> <p>Најзад их донесе: малене ножиће за воће, са оштрицом од месинга и дршком |
за децу, за школске клупе.{S} Изузетци, маленкости, противуречности, слабости, погрешке довеле |
ђе две три лекције и живљаше скромно, у маленом колу знанаца, повлачећи се све више у своје књи |
ћна сада!...</p> <p>Промицале су окуке, мали заливи, полуострва, шибљаци, рибарске колибе.{S} Б |
чног соја: високе ноге, развијене сапи, мали трбух, длака као свила.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — |
дић који би био његова пуна супротност: мали, крутуљаст, са очима као у миша, она би желела да |
признаницу, јер су му синови били тада мали, а другом коме није волео поверити се.{S} Вишња се |
можда несвесно, осећао да је он сувише мали да би могао припомоћи тој промени.{S} И још нешто. |
.. роткве стругане!...{S} Ми смо сувише мали да му будемо пријатељи или непријатељи.</p> <pb n= |
а изишао са оцем у поље.{S} Био је врло мали; то му је једна од првих успомена.{S} Отац га је у |
рђавог искуства о правди великих према малим, јаких према слабим, он је брзо постао убеђен у т |
г раста и великог трбуха, чиновничића с малим квалификацијама који је морао да крши леђа пред с |
ек са јужне стране налазио се низ кућа, малих, разнобојних, без спрата да су се готово губиле у |
новића и Компаније, стаклара на Сави до Малих Степеница; немој да се стидиш.{S} А сад прими мно |
р.{S} По плавом се небу мицало неколико малих, светлих облака.{S} Сунце је снажно осветљавало п |
очињала просто, једном речи: „Чедо!“ и, мало ђачки, мало новинарски и књишки, излагала строго, |
то, једном речи: „Чедо!“ и, мало ђачки, мало новинарски и књишки, излагала строго, готово суво, |
од вас?{S} Не, госпођице — одговори он, мало изненађено. — Ја бих био највећи незахвалник кад б |
p> <p>Пред сумрак, небо се наоблачи.{S} Мало после, удари плаха киша.{S} Шта то смета?{S} Она ј |
о је један радник, затворених очију.{S} Мало даље од њега видео се крвав перорез.</p> <p>— Гово |
и пасуљ</hi>, с много паприке и воде, а мало пасуља и пастрме, али за кога тврде да је најукусн |
олео.{S} Он је био добар као Христос, а мало је људи _ко]и су починили толико зла својим милим. |
иши јој, болан, мајка је, а тетки треба мало, па да је заболи глава.</p> <pb n="28" /> <p> С Ка |
фамилијарне зачкољице.</p> <p>— Ју, за мало не заборавих... — присети се рођака. — Да ти предс |
ограду, као тамо у Чачку... кад је била мало дете и кад се молила свесрдно Богу за своје лутке |
е злато из те убоге речице, за коју зна мало ко ван Србије.</p> <p>— Место да нам користи та ре |
е гласно.</p> <p>Ваљада при том прогута мало дима, те се закашља.{S} Баци цигару и рече презрив |
на острву Циганлији.{S} Пред вече, кад мало прехлади, свет је излазио на Калимегдан: сеоске уч |
ујну, било је за причу.</p> <p>Вишња је мало јела и говорила тек колико да не поквари расположе |
ма се белуцала црна калдрма.{S} Било је мало пролазника.{S} Из оближње кафане избацише једног п |
срећа... нека врста среће.{S} Данас је мало задовољних људи.{S} Ретки су као беле вране.{S} Са |
изађе.</p> <p>Гимназијска средина му је мало годила.{S} Многи професори беху подетињили силом с |
а и крупна, дрхтала је на зиду.{S} Даље мало, пузала је, разлиставала се стара лоза, пуштала у |
е главно, на основе и темеље, у које се мало ко пача.{S} Млади часовничар је волео нарочито про |
е и да завапи гласно.</p> <p>— Имате ли мало хартије?{S} Треба ми за потпалу? — изненади га јед |
спустила завесе.{S} У соби је мрак, али мало што да је свежије.{S} Из чамовине на прозору цури |
и и животињама.{S} О, да знаш колико ми мало поштујемо животињски свет!{S} Теби је, без сумње, |
Илићу — прихвати и Бела, мећући у свој мало пискав глас нешто природне женске жеље за допадање |
Али, кажи ми... молим те, колико је тек мало таквих жена!{S} Жене примају науку која им се пред |
Не, нисам — осмехну се она. — Можда сам мало уморна...{S} Пхи, али је љута ова цигара — додаде |
Илић је погледа право.{S} Он је тражио мало светлости на свом путу, као што морнар тражи звезд |
оропадно.</p> <p>У осталом, она је врло мало личила на оне традиционалне младе са обореним очим |
н виде да би му од рукописа остало врло мало, готово ништа.{S} Требало је почети све из нова.{S |
ју интовом.{S} Ови млади људи једу врло мало, троше што год имају на новине и брошуре, читају н |
одрешито старој Лазаревићки — да идемо мало у шпацир.</p> <p>Обе девојке узму газдарицу испод |
је стекао и пред смрт сачувао једва оно мало што му је од оца остало.{S} Чедомиров отац, Стеван |
вно да су онда и скупо стали, те се оно мало новаца колико се могло скупити у једном покрајинск |
а није видело краја.{S} Губила је и оно мало поштовања што је дотле имала према свом мужу, грди |
орављала се из дана у дан.{S} Већ је по мало напуштала собу, шетала по дворишту, седела у башти |
.{S} Била сам охола, горда, па чак и по мало дрска.{S} Ја сам га одбијала...{S} Какво чудо ако |
пре годину дана, меке, наивне мисли по мало меланхоличне, као <pb n="153" /> што је свака чежњ |
се нађе ако се наканиш.{S} Ако ти је то мало, а ти ми телеграфиши или отиди код мојих пријатеља |
се на њих потроши.</p> <p>— Објасни то мало простије.</p> <p>— Ето, нама требају добри радници |
унео му је тек, са својом влагом, нешто мало светлости у минуле године.</p> <p>Отпутовао је био |
одина у свом селу, његов отац, са нешто мало школе, начинио <pb n="299" /> је каријеру у државн |
својим жртвама?...{S} Шта то мари нешто мало грешака у Науци, пошто ми стојимо још далеко од ис |
p> <pb n="47" /> <p>— Шта то мари нешто мало правде у друштвеној конституцији — говорио је — по |
домира љубавне напитке, већ изјаву, ону мало старинску изјаву којом се проси рука у девојке.{S} |
ви нове непријатности код родитеља, код маловарошана, који не признају овим везама њихову невин |
лазио на Калимегдан: сеоске учитељице и маловарошани који су дошли о распусту да виде Београд, |
ишли добро.{S} Ипак је нешто пекло овог маловарошког првака.{S} Он је једва знао срицати, а теж |
, дугачким тефтерима њеног газде, неког малог, трбушастог Маћедонца, кисело насмејаног лица и к |
данашњег народног живота.</p> <p>Једног малог празника кад жене не раде, Вишња је седела код Ос |
азлога.</p> <p>— Лепо! — одговори после малог оклевања. — Лепше него што сам мислила.{S} Ја вол |
могућни.{S} Походиле су га честе сумње, малодушности, горка сазнања сопствене немоћи.{S} Почео |
зазвали дивљење, страх, или кад би коме малом јаднику успели да напакосте.{S} Било је у колегиј |
бољи живот, за нова прегнућа.{S} Својом малом главом, она је обухватала ове обадве широке царев |
загорела.{S} Било да купи што за кућу, малопродавци варали су је, продавали скупље, крали на м |
о да је гробље оживело, као да су мртви малочас устали из гробова, да још не знају да се нађу.{ |
задрхта кад примети своју пријатељицу, малу паланчанку пуну одушевљења, писца свих драгих кара |
се.{S} Био је бео и њен врат слободан, маљав, округао као у грлице.</p> <p>— Срећан?{S} Та реч |
се видела кожа бела, истачкана златним маљама.{S} Она узбуди цело његово срце, он хтеде забора |
ниле на њега те речи.</p> <p>— А љубав, мама? — примети Бела, и несташно успи усницама.</p> <pb |
S} Срамота, млади господине...</p> <p>— Мама! — промуца девојка у одбрану свога драгана.</p> <p |
човека кога хлебом хранимо...</p> <p>— Мама! — умеша се Бела енергичније.</p> <pb n="194" /> < |
прошапта поверљиво:</p> <p>— Не смем од маме.</p> <p>Он јој приђе.</p> <p>— Ја сам љута на вас |
она је само њега волела.{S} Поред свих мана, он је био њој најбољи, највреднији, најмилији.{S} |
олбу да се преко лета прехране у каквом манастиру, они Ужичани и Црногорци били су врло занимљи |
Чачанин, с великим сламним шеширом као мангала, чувао свој мâл суревњиво и забринуто.{S} Сурев |
о слободно, тумарао са свим квартовским мангупима, носио шешир на криво, говорио шатровачким је |
врати, па пази, Младене.{S} Немој да се мангупираш.{S} Него учи.{S} Иначе, право ћемо те на зан |
тре.{S} Иначе је Бела крила вешто своје маневре од других.{S} Носила је редовно послужење кад ј |
е не сме мешати у наше ствари.</p> <p>— Мани се, Бела — викну јој мајка с прага велике куће. — |
по соби.</p> <p>— Ти се љутиш?</p> <p>— Мани ме, бога ти, Бела.{S} Теби је само љубав у глави.{ |
е купила по околини.{S} То је била њена манија.{S} Лазаревићева ју је помагала.{S} Није волела |
Због њих променимо своје навике, укусе, манире, идеје.{S} Подпаднемо под њихов утицај.{S} Она п |
не своје <hi>отлично</hi> порекло, фине манире, да покаже како је права срећа за земљу и Матови |
тале студенте, те младе људе, што праве манифестације, демонстрације, резолуције на туђ рачун, |
гало да се клуб уздржи од те патриотске манифестације с разлога што је пролетеру свеједно који |
чала крупно; сукње су летеле око ње као мантија у попа.</p> <p>Вишња се добро осећала на Велико |
у лепу реч за њу, девојку која је своју ману осећала све дубље једно што је пристизала на снагу |
ет хиљада динара мираза.</p> <p>— Ништа мање! — подсмехнуо се Чедомир.</p> <pb n="25" /> <p> — |
пријатној пригревици.</p> <p>— Много је мање људи, него што се мисли обично, који стварају свој |
провела је беспослена, размажена и више мање срећна.{S} Она није била спремљена за живот, за бо |
вство замењује снагу, и помоћу више или мање вештине са којом се та комедија игра, човек добија |
указивало се на истоку.{S} Звезда било мање.</p> <pb n="310" /> <p>Вишња се стресе.{S} Било јо |
била отворила врата лагано да би га што мање узнемирила и гледала у њега сивим, остарелим очима |
места, и ако су тамо постављани људи с мање школе од њега.{S} Дивно је чудо било што поред сво |
језик није марила, француску кујну још мање.{S} Пасуљ са пастрмом био је сад њен сан, а киселе |
собу је могла обитавати породица једног мањег трговца као и једног бољег радника: ништа у њој н |
осталим великим надлештвима, где је рад мањи, а плата већа.{S} Они оснивају <hi>таншуле</hi>, с |
це и грдње.{S} Клуб се поцепа.{S} Један мањи део остао је у Групи.{S} Остали пак основали су ра |
како ти хоћеш.{S} Морамо се задовољити мањим.{S} То знање премаша дужину једног живота.{S} Те |
ру, с друге стране, ишле су две жене, с марамом на глави, чији су крајеви били везани испод бра |
тиквена листа ни да састави монограм за мараму.{S} У осталом, то је Радоју најбоље ишло за руко |
</p> <p>Доиста, она му је често тражила мараму да је намирише, нудила му бонбоне, китила га цве |
неговала је нешто цвећа, везла по коју мараму, читала, по каткад, сензационе романе, и јела сл |
о добар апетит, извлачио из џепа велику мараму за један крај, као заставу, брисао нос на сав гл |
ићу шећерлему, продавати переце; шта то мари ако ти будеш моја жена!{S} Ја сам кадар да радим з |
ноји земљу својим жртвама?...{S} Шта то мари нешто мало грешака у Науци, пошто ми стојимо још д |
о леђа жандармским кундацима.{S} Шта то мари!{S} Он је волео слободу, веровао у њену свемоћ, за |
проблем.</p> <pb n="47" /> <p>— Шта то мари нешто мало правде у друштвеној конституцији — гово |
о, толико је она трчала за њим.{S} Није марила да ли ће то ко приметити, шта ће ко рећи и како |
ад остане сама.{S} Француски језик није марила, француску кујну још мање.{S} Пасуљ са пастрмом |
а сте благословена, децо моја.{S} Ја не марим што ћу од сад бити баба.</p> <p>Илић се осмехну к |
нису имали вредности.{S} Нарочито није марио немачке философе.</p> <p>— Њихова се наука састој |
чима оних који те окружују...{S} Је ли, Марјане, а би ли ко од богатих?</p> <p>— Они не спадају |
им носем што тера мртвачка кола.{S} Еј, Марјане, колико си их данас сахранио?</p> <pb n="169" / |
<pb n="46" /> тако, глупо, остао је без марјаша, а није мислио да ће му што требати, па да узај |
гимназије, стално одушевљен, стално без марјаша, матуру није положио и похађао је Велику Школу |
спустише у Палилулу преко гробља Светог Марка, које је било зарасло у подивљало цвеће.{S} Пред |
много времена на трговање с поштанским маркама, свађао се с ђацима око панораме коју је правио |
да у радњи има стотина срца и душа.{S} Марке су биле најновије, укус леп, цене умерене, <pb n= |
читао, разгледао сваку реч, загледао у марке, у поштанске штамбиље и датуме.{S} У тим сувим и |
ришћанску.</p> <p>Његов отац, кујунџија Марко, јако се наљутио због тога на свог сина и хтео га |
сту Конту, социјалној револуцији, Карлу Марксу, универзалној слободи и еманципацији жена.{S} Ем |
ајдете.{S} Да вам покажем бразилијанску марку што сам је купио од једног Јеврејчета.</p> <p>Они |
какву промену или ваншколску мисао.{S} Марљиво је радила, чекала стрпљиво крај школске године |
е да није жењен, остале сведоџбе, радио марљиво за своје испите, прелиставао многобројне уџбени |
та женски глас однекле.</p> <p>— Пријо, Маро! — одговори јој други.</p> <p>— Имаш ли коју папри |
а почињао своје шетње, купио је печених марона који су му грејали џеп, па лутао по Паризу без ц |
е.</p> <p>— Наш Чедомир као да је пао с Марса! — смејала се госпа-Матовићка, која би кадгод при |
сахрану.</p> <p>Београд, август 1911 — март 1913.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
е у такту по мирном крају.{S} Несигурна мартовска светлост играла се по коњским сапима, по зарђ |
чеви, будилници што су свирали војничке маршеве, велосипеди, шиваће машине.{S} Оде чак кућа и и |
онила је вечерња.{S} Једна чета војника марширала је са стрелишта у касарну.{S} У вече, један ч |
бризи он је смео с ума реакцију простих маса, те је сад, место власти, народ изигравао законе.{ |
оји пати.{S} Међутим, ми смо за народне масе везани хиљадама многостручних задатака. <pb n="33" |
S} Очи су јој биле мајчине: црне, живе, маслинасте, очи као у неке лепе животиње.{S} Коса, још |
д по његовом прозору, упрљаном мувама и масним рукама.{S} Ту висе низови неке врсте кобасица, ж |
нцима, претопљеним у наш свет.{S} Плава маст није, као по обичају, ублажавала бујицу здравља, к |
ле тачно заокругљене, већ као две капље мастила пале у светло белило између трепавица.{S} Та гл |
рапавом хартијом, по којој се проливало мастило.{S} Ах, та писма!{S} Она нису садржавала ниједн |
ска дописница, испуњена јевтиним плавим мастилом, које је можда сам газда-Митар правио.{S} Зати |
атељски му пружила своју руку, покапану мастилом.</p> <p>Без речи, ударили су другим путем, кам |
} Живео је само духом.{S} Проналазио је масу задовољстава радећи дан и ноћ.{S} Учење му је изгл |
гвожђарија образовала је црну, зарђалу масу.{S} На неколико места пушило се.{S} Младић обухват |
како објашњава Младену какво правило из математике?{S} И нашто оно њено подигравање којим је хт |
авила те године: <hi>Мистицизам у вишој математици</hi>.{S} Анри Поенкаре наслања се у геометри |
Конта и осталих природњака, философа и математичара, на основу којих је хтео решити свој пробл |
срет новог хаоса.{S} Шта се дешава међу математичарима, Илић је могао закључити из књиге која с |
само атмосфера, планете, сунчев систем, материја, енергија.</p> <p>— Назови како хоћеш — једва |
озак не може да појми како та невидљива материја, то стакло, спречава њихов лет.{S} Такве су и |
жакета видела се муселинска блуза; лака материја дрхтала је при сваком даху и покривала божанст |
мао прилике да се уверим да је он диван материјал, ја сам сигуран да је наш свет добра раса.{S} |
ву, већ велику.{S} И уверени присталица материјалистичке философије претварао се у нежног љубав |
бим, он је брзо постао убеђен у теорије материјалистичке философије; дивље мржње његових другов |
у од живота, литературе и уметности.{S} Материјалистички позитивизам оптужује се с много разлог |
онар.{S} Он се поноси што ствари схвата материјалистички.{S} Поезија му је празна сентиментално |
го што је волео пук, био горд са својих материјалистичких убеђења и, на демонстрацијама, фанати |
стичке философије.{S} Он примењује њено материјалистичко схватање на делу: њен гвоздени закон к |
да одвоји стране што су се оснивале на материјалистичком схватању, гунђајући;</p> <p>— Можда р |
дне науке достизале су свој врхунац.{S} Материјална природа и силе које владају њоме нису више |
а око тебе диже се вихор, заузет једино материјалним интересима, бруји живот где новац господар |
кад се тиче политике, зависе од њиховог материјалног положаја.{S} Њихове симпатије иду неизоста |
оди.{S} Бела није никад осетила муку од материјалног живота.{S} Новац је за њу био као неко сре |
атно, лако, ново, лепо.{S} У недостатку материјалног уживања, он се бацао сав у свет књига, мис |
етпостављати, свуда где му је то место, материјалну културу нематеријалној.</p> </div> <div typ |
држати.{S} Измерила је сунце, пронашла материје од којих је састављено.{S} Укротила је гром и |
очевши од белих платнених блуза до црне материје мушких капута.{S} Преовлађивали су отворени то |
била обучена у матроску блузу од обичне материје.{S} Држала је руке у крилу. <pb n="52" /> На г |
почињале поверљиво оцртавати на глаткој материји кецеље; оне обе имале су у цртама на лицу онај |
раменима, која су се погађала под лаком материјом летње блузе, и нежним лицем девојке, чија хро |
тренутку донесе кафу.</p> <p>— Ћути ти, материна мазо — пребаци брат сестри, и један сјај мушке |
осети само жена према жени, шапташе јој матерински:</p> <p>— Вишња... слатка Вишња, пробуди се, |
е о породици, о браку, о улози државе у материнству.{S} Те ствари су биле дотле далеко од Вишње |
н да заштити народ од леда и метиља!{S} Матовић признаде отворено своју погрешку, укиде оба зак |
у је имао што треба скромном човеку.{S} Матовић је био пријатан према њему, разговарао се с њим |
отећи да одагна ова привиђења.</p> <p>— Матовић ће имати великог утицаја на развитак даљих дога |
је л’ те да ће доћи?...</p> <p>Госпођа Матовић се такође придруживала ћерци, говорила у глас, |
га, као дивља травуљина.</p> <p>Само је Матовић заборављао, да је он, у свом детињству, имао је |
> <pb n="14" /> <p> Одушевљење породице Матовић пређе и на младог човека, те кад изађе од њих, |
Новац је чудна ствар, моје дете — рече Матовић, обраћајући се Бели, неприродно умекшаним гласо |
Хтео сам нешто да ти кажем, жено — рече Матовић, спремајући се да легне.{S} Деца су била већ за |
hi>.</p> <p>— Добар дан! — прогунђао би Матовић кроз нос с природном и инстинктивном грубошћу у |
о зна колико би то трајало, да се стари Матовић не разболе и умре.{S} Овај народни борац, као и |
го своје брбљиве сестрице.</p> <p>Стари Матовић није примећавао ништа.{S} Он је при ручку имао |
стину.{S} И ја вам кажем — удари гласом Матовић, као да држи предавање — истину не треба крити; |
д гледала као на гомилу геака.{S} Јован Матовић, који је био сишао са пространих, слободних зла |
простијег турског суџука.</p> <p>Откако Матовић поста кандидат за министра, седељке после ручка |
<p>— Слушај, Клеопатра — примети хладно Матовић. — Брак треба да је резултат слободног размишља |
т.</p> <p>Млади човек погледа госпођицу Матовић.</p> <p>Она је седела до њега и посматрала га в |
лонци старинског облика, које је госпа-Матовић наследила од своје мајке.{S} С овим посуђем од |
_C9"> <pb n="102" /> <head>IX</head> <p>Матовић није пуштен с робије онако брзо, управо преко н |
азносиле широм Србије и Српства.</p> <p>Матовић је доживео и један лични пораз.{S} Саставио је |
ми, добро учим и речи и превод.</p> <p>Матовић би погледао у свог сина.</p> <p>Једна нова бора |
.</p> <p>— Похитај... доцкан је.</p> <p>Матовић се био упола свукао, па застао, седећи замишљен |
Илић даје лекције сину новог министра, Матовића.{S} Слушала је од другова да говоре са завишћу |
д једног гимназијског професора, Јована Матовића, познатог опозиционара, који је осуђен као вел |
<hi>Венчање</hi>. — Бела, кћи г. Јована Матовића, министра земљорадње, венчала се јутрос у овда |
о да исприча своје везе у кући министра Матовића, да објасни ону вожњу у колима, да призна свој |
тка кад је Чедомир Илић излазио из куће Матовића.{S} И у Београду је сунце залазило, само друго |
а покаже како је права срећа за земљу и Матовића што је она његова сапутница у животу.</p> <p>— |
е за то, те се склони у прву капију.{S} Матовиће је била задесила нова несрећа.{S} Младен, који |
е, висио је у природној величини портре Матовићев, рад једног од наших старијих сликара.</p> <p |
је посматрао спремање за свадбу у кући Матовићевих мирно, као да се то тиче неке сасвим друге |
дала причу своје мајке о њеном животу с Матовићем, селидбама с једног краја Србије на други, от |
ариз.</p> <p>На станицу су их испратили Матовићи са кумовима.{S} Кад би време возу, Чедомира бе |
место у државној служби.{S} То допусти Матовићима да се преместе у једну већу кућу.{S} Било је |
ји оценио жену која ју је наместила.{S} Матовићка је имала развијено тело, као у жандарма, круп |
>— Дивно! — говориле су гошће кад их је Матовићка уводила у њега.</p> <p>Доиста, салон је блешт |
" /> <p>— Красно, госпођице — обрати се Матовићка својој кћерци. — Дивно, девојко!{S} Од кога с |
смехну.</p> <p>— Баш си геџа! — пребаци Матовићка <pb n="204" /> своме зету. — Зар се за свадбе |
ње.{S} Чим би он измакао из куће, госпа-Матовићка је одлазила такође, и то брзо, као да је виле |
а његов прозор саксију резеде.{S} Госпа-Матовићка слала министарске цигарете.{S} Бела долазила |
.{S} Ову платицу надокнађавала је госпа-Матовићка у пажљивом опхођењу, у слатком и кафи, компли |
о да је пао с Марса! — смејала се госпа-Матовићка, која би кадгод присуствовала тим разговорима |
Шта је то тако важно? — одговори госпа-Матовићка, већ у постељи.</p> <p>— Похитај... доцкан је |
</p> <p>— Бела! — прекори је лако госпа-Матовићка.</p> <p>— Јест, јест, трице и кучине! — понов |
о: — Илић није крив ништа.</p> <p>Госпа-Матовићка се зарумени у лицу као да је обузе изненадни |
ије него доцније.</p> <pb n="199" /> <p>Матовићка не хтеде наваљивати.{S} Знала је да јој је му |
— Ја на то питање нисам мислио.</p> <p>Матовићка га погледа изненађено.</p> <p>— Овај се вешто |
па-Клеопатра — тако је било крштено име Матовићки — није у свему делила демократска убеђења сво |
ако, јели кајсије, говорили о професору Матовићу, о новој <pb n="12" /> политичкој ситуацији, о |
/p> <p>— Геаче!</p> <pb n="267" /> <p>— Матора сулудо!</p> <p>— Немој да ми вређаш мајку — умеш |
ихов лет и оне ће пропасти тако, остати маторе девојке, умрети као те муве ако им не отвориш пр |
не спусти очи.{S} Она је била обучена у матроску блузу од обичне материје.{S} Држала је руке у |
им друговима.{S} Није имала гимназијске матуре, недостајала јој је мушка дубина, јасност у план |
в план школовања, служе војску одмах по матури, уписују за то време семестре на универзитету, и |
, стално одушевљен, стално без марјаша, матуру није положио и похађао је Велику Школу као ванре |
ерења.{S} Русија, велика, света Русија, матушка словенска, све је у њој могуће, све је у њој по |
ђивало у корист избора Србина владике у Маћедонији.{S} Председништво је предлагало да се клуб у |
ма њеног газде, неког малог, трбушастог Маћедонца, кисело насмејаног лица и кривих ногу.{S} Њег |
сам наумио.</p> <p>Вишња приста у први мах, подајући се своме срцу.{S} После се трже брзо, наг |
о бледо, готово слабачко.{S} У тај исти мах појави се и визија Вишње, тако исто у магли, нејасн |
евојка га је слушала с пажњом и, у исти мах, са извесним страхом.{S} Она је несвесно упоређивал |
т?{S} Нема их, нигде их нема.{S} У исти мах, супротно томе осећању празнине, обузе је страх да |
гонетно осећало се у природи.{S} У исти мах, око срца јој било топло, меко, празно.</p> <p>— Та |
/> као у неког свеца и очајника у исти мах.{S} Ова врста страха пред младићем појачала се још |
је била за <hi>боље госте</hi> и у исти мах служила за кување, долазиле су оближње раднице да о |
ла га весело, готово безазлено и у исти мах несташно.{S} Бела је имала бело лице с кожом која с |
Раније чим би легла, заспала би у исти мах.{S} Сад се превртала са једног краја постеље на дру |
окуша да се ослободи, стежући му у исти мах руку јако.</p> <p>— Не, Чедомире... мој Чедомире... |
та.{S} Али им је она пркосила свима.{S} Махала рукама, бацакала ноге, окретала се у балету и тр |
му је била потпуно здрава, и он је њоме махао по ваздуху, као да би боље доказао оно што је гов |
ограда, бога ми — рече при том весело и махну руком кроз ваздух.</p> <p>Узеше топчидерски трамв |
ска.{S} Без трага му глава.</p> <p>Илић махну руком кочијашу да полази, и више се не врати свој |
круговима.{S} Али он одби позив ћутке, махнувши руком, и уђе у парк.</p> <p>Ту је било света ј |
и безлични, ови млади људи су, доцније, махом главе парламентарних режима.</p> <p>Други тип је |
у, државу, води се политика која издиже махом медиокритете.{S} Ти очекујеш предусретљивост и ве |
су тада многи млади пар.{S} То су били махом ђаци са својим другарицама, радницама или газдари |
их растао је грашак, са широким зеленим махунама, које су висиле на све стране као фантастичне |
на хтеде показати томе ђаку да она није мачји кашаљ, да она има нешто више од те три постеље и |
ла кадра да скочи на дрског човека, као мачка.{S} Али кад би се растали, она је претресала у ми |
и бео цвет.{S} Љутићи су жути као очи у мачке.{S} На мршавим петељкама штрче очајни дивљи каран |
рица изађе из собе и рече полако својој мачки:</p> <p>— Овој нису вечерас све козе на броју!</p |
оси, слободне, радознале и пуне прича о мачки, кокошима и ђаволу.</p> <p>Ту, у Крунској улици, |
ао њене ситне префињене црте, њен осмех мачкице која се умиљава, њену несташну веселост; овај п |
свесрдно Богу за своје лутке и болесну мачку.</p> <p>Она покуша да отури те мисли заједно са с |
овац лежи зазидан у темеље.{S} Фирма за машине даје ми повољне услове.{S} Држава има рачуна да |
праве вештачки бунари, поправљао женама машине, декорисао кафанске сале за забаве, заступао јед |
а, путове, а дању покретале занатлијске машине, стругаре, штампарије, разне фабрике за прераду |
чегртања скупе и некорисне бирократске машине, треба да му га она враћа тиме што ће му осигура |
се разнолике зграде станичне, гвоздене машине ружног облика, низови вагона, зеленило суседне б |
ли војничке маршеве, велосипеди, шиваће машине.{S} Оде чак кућа и имање.</p> <p>Вишња га је изб |
ју.{S} Ослушкивао је челични хук шиваће машине, студирао физиономије трговачких помоћника који |
> да би радо учио нешто практично... за машинисту на пример, али вели, мора да се иде од куће, |
ће, онда то толико.</p> <p> <hi>Капетан-Машино Зданије</hi>, где се налазила Велика Школа, имал |
претворити свет у огромну, мртву, парну машину, да је свео човека на један проблем механике, на |
му, у друштву, у животу једном речи.{S} Машта је ишла као на крилима.{S} Кад се дође већ до нем |
одајући још њене угасите очи.{S} Његова машта не задовољи се тиме.{S} Она оде даље, и стаде му |
и који воле књиге, Чедомир је био склон маштању.{S} Тражио је самоћу; уживао у лењом губљењу вр |
Јурио је тамо, вамо, испитивао, њушкао, маштао, презао, одмарао се од својих лектира правећи ра |
храбрости и прекинути на кратко са свим маштаријама.</p> <p>Кућа је била мирна.{S} Напољу се но |
е то има своје време.{S} Опасно је дуго маштати, толико мислити, толико тражити; боље је приста |
кош свога срца и чудновату лепоту своје маште; јер то није била више Вишња која се појављивала |
рани се девојка. — А други?...{S} Брига ме је!</p> <p>— Не, Бела, то није тако.{S} Ти се компро |
мени је потребно да ме неко разуме, да ме охрабри ако сустанем.{S} Наши људи су прости.{S} Мен |
лепа; Боже мој, не, то није могуће, да ме више не волиш.</p> <p>Они беху избили на Теразије.</ |
о охладнео према мени.{S} Чини ми се да ме избегаваш.{S} Ти ме више не волиш? — стаде да се маз |
умети.</p> <p>— Да, мени је потребно да ме неко разуме, да ме охрабри ако сустанем.{S} Наши људ |
учености... ти, која би вечито била уза ме, која би се посветила моме делу, била мој добри гени |
е, па се дао на поезију.</p> <p>— Наука ме није задовољила — објаснио је Илићу. — Крајем послед |
свој живот размишљањем, философијом, па ме они нису ни исхранили...</p> <p>— Мој живот тек почи |
закључи — од како смо се растали, тера ме нека несрећа, све ми је пошло наопако.</p> <p>Трудио |
велика прзница; за најмању ствар отера ме на место! <pb n="126" /> А, бога ми, добро учим и ре |
ја немам другог брата...{S} Најзад, шта ме се тиче.{S} Он се можда променио.{S} Ми се сад тако |
се губи, нестаје је, тоне.</p> <p>— Шта ме сад чека?... шта ће бити од мене?</p> <p>Без Илића, |
је да му се неће веровати.</p> <p>— Шта ме се тиче! — рекао је самом себи. — Моме месту су инач |
по риту.{S} Ја не волим лов.{S} Ономад ме је један пример дирнуо.{S} Лете две беле тице једна |
осталом, мени није ништа право.{S} Све ме буни.{S} Нико ме не воли.{S} Са̑м сам.</p> <p>Хтеде |
кивао, а шта дочекао, многе ствари које ме тиште и које могу рећи само теби... да ти кажем, ето |
ћи:</p> <p>— Да дивног сна!{S} Оставите ме да сањам.</p> <p>У том тренутку студент се сети Беле |
падам...{S} Има ли људи!...{S} Не дајте ме.</p> <p>Савлада се.</p> <p>Младић, поред ње, примети |
да се нешто каже.</p> <p>— Зато што сте ме пољубили — одговори њен глас, а њена насмејана уста, |
ед понављали су немо, а јасно: — Пољуби ме опет... пољуби, пољуби...</p> <p>И Чедомир притиште |
?</p> <p>— Не, није ми ништа.{S} Остави ме, мајко...{S} Ено, зове те служавка.</p> <p>Она је зб |
се осмехну;</p> <p>— Не знам.{S} Назови ме како хоћеш.{S} Измењао сам све идеје.{S} Више немам |
не — прекину га девојка. — ’Ајд, загрли ме... не стоји ти лепо кад си озбиљан.</p> <p>Илић је з |
{S} Она врисну:</p> <p>— Чедомире, узми ме!</p> <p>И стропошта се на тле.</p> <p>— Колегинице ? |
ожу босих ногу.</p> <p>— Ево ме... узми ме! — промуца њен глас.</p> <p>Девојка је падала у све |
p>— Узми ме — шапну јаче.</p> <p>— Узми ме — шапутало је све у соби.</p> <p>Платно се сроза низ |
лу развучено, саблажњиво.</p> <p>— Узми ме — шапну јаче.</p> <p>— Узми ме — шапутало је све у с |
би.</p> <p>— Ти се љутиш?</p> <p>— Мани ме, бога ти, Бела.{S} Теби је само љубав у глави.{S} Љу |
и.{S} Чини ми се да ме избегаваш.{S} Ти ме више не волиш? — стаде да се мази, и набра обрве.</p |
е, устајући. — Ја те молим.{S} Не прати ме.{S} Ја ћу се сама вратити...{S} Ми се нећемо више ви |
да мислиш и на оно што је прошло, сети ме се по ономе што је лепо било у мени“.{S} Али млади с |
ка Вишња, пробуди се, устани; не гледај ме тако.{S} Нашла сам ти дивна момка, разбери се, удаће |
зазивачки својој другарици:</p> <p>— Он ме саветује да продужим школу и ступим на философију.{S |
у румену кожу босих ногу.</p> <p>— Ево ме... узми ме! — промуца њен глас.</p> <p>Девојка је па |
на, помакнувши сто у правцу Илића. — Ко ме не познаје помислио би да и ја пушим!</p> <p>— Не пу |
ао, па рече:</p> <pb n="203" /> <p>— Ко ме уби?...{S} Ја сам се убио.{S} Ево на̑!...{S} Све је |
је ништа право.{S} Све ме буни.{S} Нико ме не воли.{S} Са̑м сам.</p> <p>Хтеде још нешто рећи, а |
ене, нешто неправедно, немилосрдно, што ме плаши.</p> <p>Радоје је погледа.{S} Његов поглед је |
праштао је великодушно.</p> <p>— Па што ме је оставио? — бунила се она.</p> <p>— Ко је кога ост |
дбени пут купују новине?</p> <p>— Нешто ме интересује — одговори младић без журбе, и кад остаде |
оно што је раније било.{S} Говорим, јер ме данашње доба боли, јер су се жбири испилили у народн |
е муж поменуо пут. — Жива нећу, а мртву ме можеш однети и на Ђавоље Острво.</p> <p>Илић се тада |
уречности, слабости, погрешке довеле су ме на једну тачнију оцену света и саме себе: ја сам се |
ед лањску демонстрацију.{S} Жандарми су ме измлатили, ја се нисам користио њим.{S} Али ако оно |
ажем ти — подвуче стара девојка — страх ме је било за тебе.{S} Ово је велика варош, а у њој има |
у млади, а знаш какав је свет...{S} Баш ме данас у седници пита Поповић да ми није шта род.</p> |
а ћеш му за ствари?</p> <p>— Има старог мебла колико хоћеш, труне ми горе на тавану!</p> <p>Так |
шкарцима, презирала моду, читала судску медецину, јела улицом кифле и переце, корачала крупно; |
аву, води се политика која издиже махом медиокритете.{S} Ти очекујеш предусретљивост и величанс |
} Она је била испуњена трима постељама, међу којима се свака разликовала: једна је била гвозден |
а, по темпераменту.{S} Он је међу њима, међу тим радикалима, социјалистима, републиканцима, кој |
а живи повучено, за свој рачун, у себи, међу својим књигама.{S} Седао је поново за свој сто и н |
ихове хумке долази свет и молитве чита; међу најлепшим именима њихово име је најлепше; сва слав |
им, кратким, недовршеним. <pb n="42" /> Међу њима били су и Вишња и Чедомир.{S} Преко зиме виђа |
а трава злати се, прелива као свила.{S} Међу травкама назире се разнолико цвеће.{S} Ту је модри |
дна кљусад вукла су земљу у арабама.{S} Међу њима је Чедомир још раније запазио једног коња, вр |
тали пак основали су радикални клуб.{S} Међу овима је био и Чедомир.</p> <p>Вишња пак остаде да |
својих другарица из девојачке школе.{S} Међу њима је била и Каја.</p> <p>— Лазаревићева! — клик |
а ручка, водила је гласне разговоре.{S} Међу њима видели се бољи чиновници, имућнији трговци, р |
ћала празна кола за свој нови терет.{S} Међу њима је био и арап.{S} Носио је и сад главу оборен |
у сусрет новог хаоса.{S} Шта се дешава међу математичарима, Илић је могао закључити из књиге к |
колу, он је тамо нашао два оделита типа међу својим новим друговима.{S} Један је био већ господ |
о средствима, по темпераменту.{S} Он је међу њима, међу тим радикалима, социјалистима, републик |
сад имали и сувише гостију.{S} Било је међу њима старих, опробаних пријатеља, а било их је и т |
, између осталих ситница које се говоре међу девојкама, рече јој:</p> <p>— Синоћ сам читала у ј |
/p> <p>Једна нова бора оцртала би му се међу повијама.</p> <p>— Да си тако брз на раду као на л |
ла свог драгана.{S} Њега није било више међу живим.{S} Остало је само његово тело, које је у то |
скршњих јаја, дрвених кашика, агитујући међу сељанкама за отварање домаћичке школе.</p> </div> |
мањи покрет.{S} Он није живео, није био међу живима.{S} Његов поглед из суморних, мрачних очију |
а не може да прође.{S} Вишњи је доносио међу првима новине, пропраћајући их стално каквом пошал |
ицале без везе, никаквог реда није било међу њима.{S} Независно од свега, сети се како је једно |
у, у природу!...</p> <p>— Моје је место међу људима, Ристићу — рече Чедомир уверено. --- Мене ч |
ити руке око њеног струка, завући главу међу те две расцветале руже што се крију у борама мусел |
нешто кад су тачне.{S} Ти се појављујеш међу нама као усијана глава, као сабласт из старинских |
занима политиком једино ради ћара.{S} У међусобним односима људи су неповерљиви.{S} Страх од по |
окружених цвећем и украсним биљкама.{S} Међутим, онда то беше празно жалосно поље, покривено сп |
мртва; свакако је била парализована.{S} Међутим, лева му је била потпуно здрава, и он је њоме м |
закрпи?...{S} Бар то не стаје ништа.{S} Међутим, њему то не смета, он то не зна.{S} А тај сељак |
чудо је лепо радила женске послове.{S} Међутим сад, било да кува ручак, јела су испадала недос |
псанама; закон је био једнак за све.{S} Међутим, било је нас који смо имали новаца и нас који г |
зменити, окренути њен живот на боље.{S} Међутим, ништа се није догађало.{S} Београђани су се жа |
вари, донесе мелем на отворене ране.{S} Међутим, Вишња, здрава као планинска биљка, освести се |
да је поред ње кадгод јој се прохте.{S} Међутим, Илић се бавио дуго ван куће.{S} Кад се библиот |
ез успеха.{S} Јаз се ширио све више.{S} Међутим, земља је стајала пред великим радовима.{S} Мор |
рономи, учитељи, официри, професори.{S} Међутим, ти си то превидео, ти си изгубио меру, претера |
ија се одвојила од народа који пати.{S} Међутим, ми смо за народне масе везани хиљадама многост |
ривени, те је с те стране био миран.{S} Међутим, мучио га је сукоб његових осећаја: његове љуба |
она свети што не ценимо њену снагу.{S} Међутим, то време пролази; централа се подиже, и ја ћу |
злике не представљају велику сметњу.{S} Међутим, то није било могуће.{S} Он није хтео да склапа |
г рата, сталним скандалима на двору.{S} Међутим, ни Јован није остао читав.{S} Изишао је из зат |
ти да једног дана збрише целу варош.{S} Међутим, она нам нуди хиљаде руку, да нам олакша борбу |
здравим разумом схвати што боље.</p> <p>Међутим, једном кад је Радоје почео да говори о лакој д |
је хтео читати да не губи време.</p> <p>Међутим, последњих година, јачао је све више протест пр |
ико векова а да му се не досади.</p> <p>Међутим, Бела се није могла да свикне.{S} Тешко јој је |
ожда је и он отишао из Београда?</p> <p>Међутим, Илић је примио писмо, али није знао шта да одг |
и с предмета <pb n="143" /> на предмет, мезетили печено кестење, били при добром апетиту, звали |
Радојев глас, округао у томе тренутку, мек, треперав, као да се одваљивао <pb n="72" /> од сам |
ли су у јечам и ужинали.{S} Хлеб је био мек, сир диван, а апетит одличан; слатко је јео и пресл |
и сунце, она се учини младићу слатка и мека као та воћка коју му је нудила.</p> <pb n="13" /> |
му навирала осећања од пре годину дана, меке, наивне мисли по мало меланхоличне, као <pb n="153 |
{S} Где се окрене, ливада јој је нудила меке, миришљаве простирке.{S} Дуге, танке травке повија |
ар.</p> <p>— Ти га волиш, дакле? — рече меким, поетским гласом. — Ти си сасвим изгубила главу!< |
о, али није било вруће, већ врло благо, меко, глатко, да је ваздух био као у купатилу.{S} По тр |
S} У исти мах, око срца јој било топло, меко, празно.</p> <p>— Тако је мирна, пријатна, љупка — |
своју уздрхталу шаку на ту руку, на оно меко, благо и мирно парче пред лактом.{S} После је узе |
, да се заборави и преда њеном загрљају меком, по потиљку, само оним што је голо од <pb n="134" |
Труђаше се да накнади домаћицу кући.{S} Мела је собе, пропирала рубље, требила поврће, кувала з |
хукта један воз</p> <p>Вишњу обузе нека меланхолија без горчине.{S} Она промуца:</p> <p>— Не го |
годину дана, меке, наивне мисли по мало меланхоличне, као <pb n="153" /> што је свака чежња.{S} |
одигнуте шиљасте земунице, под којим је меланхолични Чачанин, с великим сламним шеширом као ман |
да време реши нерешљиве ствари, донесе мелем на отворене ране.{S} Међутим, Вишња, здрава као п |
} Њине просте речи певале су му заносне мелодије, у којима је налазио извор своме одушевљењу.{S |
ма, Ристићу — рече Чедомир уверено. --- Мене чека живот необичан, јак, велики.{S} Он мора доћи. |
не мислим тако.{S} Свет је простран.{S} Мене чекају велика дела...{S} Не знам тачно каква, али |
о се то десило?{S} Ја то нисам хтео.{S} Мене сматрају за мирна човека, али видиш, ја се питам д |
уком.{S} Али то је ваша лична ствар.{S} Мене се она као директора не може да тиче.{S} Државна с |
а веза између човека и жене постоји, за мене, једино у слободној љубави.</p> <p>Али се његова р |
еби.</p> <p>— Управо — додаде Илић — за мене брак не постоји као питање.</p> <p>Бела рђаво разу |
сад?{S} Шта ли ради?</p> <p>— Он је за мене мртав! — одговори енергично сама себи.</p> <p>Али |
одаде у шали:</p> <p>— Вишња ће поћи за мене.</p> <p>Девојке примише шалу.{S} Њихов несташан см |
.</l> <l>Ако ти никне лудаја,</l> <l>За мене младу да лудиш,</l> <l>Ако ти никне буника,</l> <l |
,</l> <l>Ако ти никне буника,</l> <l>За мене младу да буниш.</l> </quote> <p>Сунце је било још |
метну, да ми је да знам?</p> <p>— Не на мене, у сваком случају — упаде госпа-Клеопатра.</p> <p> |
новца, напослетку, који су потрошили на мене.</p> <p>Девојка је била и сувише озбиљна кад је ов |
<pb n="258" /> <p>— Јест, мислио си на мене колико на смрт свога деде!</p> <p>Свађе су учестал |
а девојка — али ја осећам нешто јаче од мене, нешто неправедно, немилосрдно, што ме плаши.</p> |
<p>— Шта ме сад чека?... шта ће бити од мене?</p> <p>Без Илића, цео њен план за високим студија |
.{S} Сем тога, моји родитељи очекују од мене, од моје школе... од новца, напослетку, који су по |
шила очевих новаца због школе.{S} После мене долазе моја браћа.</p> <p>— Не, не гледајте на те |
љубакања.</p> <p>— Тако ћеш, једном, и мене оставити — одбијала је његова умиљавања — и чудити |
Жено, шта има заједничко између тебе и мене?</p> <p>Он је видљиво патио.</p> <p>— Вама није до |
е пушиш никако?</p> <p>— Једна цигара с мене на уштап, у друштву, не шкоди...</p> <p>Упалише по |
ас за његову собу.</p> <p>— И сем тога, мени је пријатно ваше друштво.{S} Кад разговарам овако |
м се, наши ће те разумети.</p> <p>— Да, мени је потребно да ме неко разуме, да ме охрабри ако с |
цену да се понизи.</p> <p>— У осталом, мени није ништа право.{S} Све ме буни.{S} Нико ме не во |
потресена. — Кад је видим онако хрому, мени се срце цепа.{S} Ја бих хтела, опет, да је видим с |
Белине очи. — Али на што то питање!{S} Мени је тако лепо овде, у вашој кући, с вама... кад мож |
ко сустанем.{S} Наши људи су прости.{S} Мени треба...</p> <p>Овде се Остојић заустави као опоме |
мете у тим стварима.</p> <p>— Добро.{S} Мени је иначе доста моје главобоље.{S} Само знај, нећу |
Седи ти... ти си уморнија — одби он. — Мени је добро и на столици.</p> <p>У труду да задовоље |
кад се трамвај удаљи. — Боже мој!{S} А мени се чини да је то било тако далеко... даље него дет |
о одредити. — Ви сте тако љубазни према мени.{S} Зар мислите да ја не умем ценити толике пријат |
ај, Чедо.{S} Ти си нешто охладнео према мени.{S} Чини ми се да ме избегаваш.{S} Ти ме више не в |
у, па ће гледати друга посла.{S} Шта је мени шкодила слобода, кад сам растао са̑м, ненагледан н |
срце што се крвавило.</p> <p>— Да је и мени да изађем некуд — рече му Бела једног дана кад так |
државање све док не свршиш школу, као и мени удовички ужитак.{S} А кад свршиш школу, шта ће ти |
зник, долазак Чедомиров у црном оделу к мени... очев благослов, прасе на ражњу...</p> <p>Она ус |
г пријатеља:</p> <p>— Он не зна ништа о мени, а ни ја о њему, као да смо туђини.{S} Свакако ми |
су је вукле к себи.</p> <p>— Шта је ово мени! — питала се она. — Тамо вилинско коло, овде вилин |
ело, и јекну болно:</p> <p>— Шта је ово мени?{S} Ја нећу то.{S} Ја се гнушам тога сна.</p> <p>Д |
ништа.{S} Боже здравља!... остави ти то мени... ви се људи не разумете у тим стварима.</p> <p>— |
учинио.{S} Судио је површно:</p> <p>— У мени је волела слободоумна, учена човека.{S} Љубав је о |
човека, али видиш, ја се питам да ли у мени не живи неки скривени ђаво.{S} Ах, како сам гадан, |
сети ме се по ономе што је лепо било у мени“.{S} Али млади студент био је за њу јаче везан нег |
ва у нама самима који не варају никад. „Мени треба један искрен друг“ — хтео је рећи — <pb n="7 |
који се боре против живота и за живот, мењају садашњост, ред ствари, жуде за нечим вишим од св |
е само из романа...</p> <p>— Времена се мењају.{S} Све хоће да је модерно...{S} Дакле, ти кажеш |
ид на образе.{S} Иначе, у свему другом, мењала се ка идеалу који јој је Илић открио, мешала се |
јогунио такође.{S} И рат се продужавао, мењале се само позиције.</p> </div> <div type="chapter" |
S} Де, пољуби руку!</p> <p>Ствари су се мењале у кући полако.{S} Послуга се обазривије понашала |
рукавима од кошуље.{S} Није волео многа мењања тањира.{S} Ручак му је био најслађи, кад би угра |
кав да је, живот постоји, он се не може мењати у својој суштини, ми смо принуђени примити га.{S |
р узор уметничком певању, и, да је хтео мењати хришћанство, он би место крста набио на олтар гу |
о више гарантије да власт не изигра ове мере.{S} У тој бризи он је смео с ума реакцију простих |
арали су је, продавали скупље, крали на мери, потурали што је рђаво.{S} Било да узме што да зак |
код њега човек неће бити преварен ни у мери ни у роби.{S} Он се разликовао од осталих трговаца |
S} Вишња је ћутала.{S} Њене угасите очи мериле су немо зелено коло које се обавијало око ње.{S} |
ћера, канте гаса, једно буре зејтина са мерилицама обешеним о ивицу.{S} Око ваге, прекривене пл |
таве потпетице на ципелама, могао би се мерити са свима шеталишним јунацима.</p> <p>Код једног |
ено платном, као и Вишњино, почивало на мермерном столу у хируршкој дворани београдске болнице. |
ђутим, ти си то превидео, ти си изгубио меру, претерао, затворио си се у кулу од слонове кости. |
у њеној строгој сивој блузи, са ниском мерџана око врата, седела је у својој клупи и преслишав |
бесили кануре бојене и небојене вуне, а месари кожице суве и сирове.{S} Пред кућама, на клупи и |
оје саме позивају на дуге разговоре.{S} Месец је био тек изгрејао.{S} По небу које је дошло врл |
сто, као столицу.{S} Једном нису читав месец проговорили.</p> <p>— Чудан народ! — говорила је |
з фамилије, али ми смо ту.{S} Кроз који месец свршиће школу.{S} Неће требати да се мучимо око м |
, он је заједно с Фламарионом посећивао месец, звезде, целе сунчане системе, где је откривао ми |
учак, са уживањем би рачунао на први од месеца кад се прима плата.{S} Кад би она била његова, н |
— Ви више нисте дете.{S} Кроз неколико месеца свршићете школу и постати јаван радник.{S} Стало |
имали родбине.{S} Ту је остао неколико месеца.{S} На чуђење целог села, начини од једног поточ |
лићи.{S} И дани су пролазили, а за њима месеци, године.</p> <p>Спомен на бившу љубав одржавао ј |
другарицу како је провела тих неколико месеци од како су се разишли.{S} Али се не усуди, јер б |
е ведре, ладне ноћи,</l> <l>У те сјајне месечине?</l> </quote> <p>Лазаревићева оста сама.{S} Бе |
: малене ножиће за воће, са оштрицом од месинга и дршком од порцулана, по којем су се плеле пла |
од има добила је од тог оца са великим, меснатим носем, од те мајке, коју су изморили кућни пос |
ну се шешира церемонијално, пружи своју меснату руку, па после првих поздрава осу грдњу на режи |
ла у друштву, о испитима, при излетима, месним скупштинама, остајала је усамљена.{S} Младићи је |
ка јака воња на влагу, зној, на човечје месо.{S} Чула се поново она опојна музика из сна.{S} Кр |
игала страсти које су му боле и вртеле месо.</p> <p>Девојка понови песму мирно, не слутећи осе |
и су велику шетњу, обишли су готово сва места својих састанака...{S} Вече их је ухватило на Чук |
ериозне путеве <pb n="271" /> на широка места обасјана руменилом зоре и сребром првих сунчевих |
дне улице, непознате квартове, усамљена места, где се љубавници могу шетати до миле воље, а да |
рнца философије дошла на та непосвећена места, смешећи се као дете.</p> <p>У тим приликама дошл |
вароши без циља, избегавајући посећена места.{S} Они су били леп пар.{S} Људи су се заустављал |
ез реда, један по један крај, знаменита места, као у албуму.{S} Сети се Чедомира.{S} Доведе га |
пак није се могао скалупити у та општа места, и Вишња би пропала ако би пао у туђе руке.{S} Он |
презриво на његов рачун, устаде са свог места, пређе преко собе, па се заустави код огледала.</ |
па се врати, начини два три круга изнад места где је пао леш као да га тражи; пуче друга пушка; |
ијале златно обојене лопте.{S} Нашло се места за једну постарију наслоњачу и један сточић, преп |
луђих.{S} У државној служби није нашао места, и ако су тамо постављани људи с мање школе од ње |
а је црну, зарђалу масу.{S} На неколико места пушило се.{S} Младић обухвати једним погледом тај |
ри врху, оштећена употребом на неколико места.{S} Углове су испуњавале неколике столице, с висо |
бе.{S} То су они који као ђаци добијају места по Скупштини, разним министарствима и осталим вел |
ао свакоме слободан један круг болесних места, а нападао је на оно што је главно, на основе и т |
S} Воде почеше надолазити.{S} Из горњих места допирали су гласови о поплави.{S} Бујице однеле м |
, жељно.{S} Пролазили су поред познатих места; час би то био Београд, час Чачак, час село у кој |
.{S} Оне су је опомињале мутно познатих места, изазивале слику за сликом преживелих догађаја, д |
дупље... нестајало их је, а на њиховим местима <pb n="253" /> зјапеле су црне бездне, страшне |
као из Овчарске Клисуре.{S} На извесним местима пробијала је Морава то зеленило и текла преко п |
с ума реакцију простих маса, те је сад, место власти, народ изигравао законе.{S} Једна њивица о |
празником свет <pb n="174" /> је ишао, место у цркву, горе у клисуру и дивио се како се стене |
ст сукобљавају, укрштају и изопачавају, место да врше функцију прописану законом.{S} Отуд долаз |
ацао сав у свет књига, мисли, снова.{S} Место путовања у Врњце и Абацију, он је заједно с Флама |
е хтео причати о сиротињи свога оца.{S} Место тога, он је прионуо у дућану и лепо помогао старо |
су једну клупу и сели да се одморе.{S} Место је било као створено за састанак пред растанком.{ |
о миразу и излазити недељом на пиво.{S} Место паланке и њеног главног сокака, пред Вишњом је ми |
ршаво и напуштено, на неплодном тлу.{S} Место су ограничавале ограда од краљевог двора, једна ш |
а коју зна мало ко ван Србије.</p> <p>— Место да нам користи та река, она нам плави поља, засип |
а прзница; за најмању ствар отера ме на место! <pb n="126" /> А, бога ми, добро учим и речи и п |
потпуно помиловање.{S} Странка му даде место главног уредника свога органа.{S} Знаци народне љ |
колико је њено тело трошније.{S} Да је место Чедомира, високог, мршавог студента бледих образа |
природу, у природу!...</p> <p>— Моје је место међу људима, Ристићу — рече Чедомир уверено. --- |
Најзад, госпа-Клеопатра израдила му је место практиканта у Рачи крагујевачкој.{S} Ту се пре не |
} Наука је одредила свакој звезди своје место и пут којега се мора држати.{S} Измерила је сунце |
мљу, па би се у час изгубиле и уступиле место блиставој светлости као од драгог камења.{S} Јата |
дина весели наше жалосно доба, греје те место метресе, одушевљава те, опија најбр...р...рже...{ |
државу у ствари начинити његовом.{S} И место што му држава одузима последњи грош ради чегртања |
и, да је хтео мењати хришћанство, он би место крста набио на олтар гуњ и опанак.{S} Сад, после |
не.{S} Морао се примити службе.{S} Доби место у једној београдској гимназији.</p> <p>— По твојо |
ју собу; <pb n="9" /> иначе је сиротињи место у кујни.{S} Али овог срећног дана, она хтеде пока |
ије обилазили далеко професоров дом као место нечастивих.{S} Јован им је опраштао великодушно, |
тиче.{S} Државна служба долази на прво место...{S} Прописан програм, као што рекох.{S} То је ш |
робије, највише можда какво чиновничко место.</p> <p>— Говориш као крајњи мрачњак.</p> <p>— Бо |
тад уверена да је Београд њено изабрано место.{S} Она долази у њега као стара познаница.{S} Њу |
пожали: те људе или ту стоку.{S} Јадно место где се цели животи истроше, а душа не оде даље од |
наручје цвећа, те потражи какво угодно место да седне и сплете венац.{S} Око ње се простирала |
ток ствари.{S} Чачак је био њено родно место, град у којем је провела највећи део свога живота |
{S} Како јој се бедно чинило њено родно место, неколико сокака по којима рабаџије шибају волове |
/p> <p>Мисли му поново скренуше у родно место.{S} Оно је врло лепо кад је вашар, окружна трка, |
обешене о жицу.{S} Па ипак, ово отмено место српске престонице учини јој се бедно.{S} Видела ј |
.</p> <p>Како је у том селу било празно место, поставили су је одмах.</p> <p>Од то доба није се |
вана и испарења, Илић виде једно празно место, па се упути к њему, кад спази поред себе Зарију |
пијаце које су му представљали Вишњино место, те биле као један део њен и миле младићу као кра |
ије могла другојачије него му нађе лепо место у државној служби.{S} То допусти Матовићима да се |
учитељицу.{S} Случајно је добила добро место: једно богатије село у Млави, где је нашла школу |
татке, гомилу земље и дасака.{S} Сад то место стоји празно.{S} Ништа више није остало од <hi>Ес |
пште претпостављати, свуда где му је то место, материјалну културу нематеријалној.</p> </div> < |
како је лепа — рече у себи и пољуби то место очима.</p> <p>Кад би она била његова, мислио је д |
вој улици.</p> <p>Ова улица је била још место елегантне шетње.{S} Девојка је волела ту улицу, в |
и се никако није хтео скрасити на своме месту; до дечка је била једна близнакиња, а преко:{S} Б |
се тиче! — рекао је самом себи. — Моме месту су иначе дани избројани.</p> <p>Сео је затим и по |
та она и пружи му руку. — Сутра на овом месту, у три сата.{S} Ти си слободан?...{S} Ево ми трам |
</p> <pb n="300" /> <p>Да је на његовом месту био какав ветеран на перу, он би продужио своје д |
га је волела, те би се други на његовом месту можда знао користити том њеном слабом страном и, |
рекину га директор суво — има, на првом месту, да се пређе прописан програм.</p> <p>— Моје студ |
својој вези; понављам, брак је на првом месту акт озбиљан, хладан, срачунат да се прими онолико |
онодавног тела.{S} Да би остали на свом месту, не могу често имати своје ја, бранити оно што ми |
во: ни брат ни сестра нису били на свом месту.{S} Родитељи нису водили о њима права рачуна.{S} |
се могло скупити у једном покрајинском месту, готово све потрошило.</p> <p>Пустише га из затво |
имали прилике да употребе.{S} На једном месту погрешно су ушли у други воз.{S} Даље опет, изгуб |
} Да га свет не опази, попије на једном месту само једну чашу, па тако изређа до тридесет кафан |
ога жена предала би се судбини на њеном месту, оставила да време реши нерешљиве ствари, донесе |
утисак као да лута по неком напуштеном месту: све је ту, куће, улице, отворена врата, види се |
остављао последње куће.</p> <p>На оном месту, близу острва Циганлије, где се пруга дели за ино |
они се у страну.</p> <p>Улица је на том месту била раскопана.{S} Од последњих киша нахватала се |
одмор.{S} Зашто се не зауставити на том месту, зашто ићи даље и питати несигурне хоризонте за н |
ве гране државног живота.</p> <p>На том месту тротоар је био узак.{S} Њихова се рамена додирнуш |
ила венац.</p> <p>Он је стајао на истом месту, недирнут.{S} Јутарње сунце пресијавало се на њег |
њиховим борбама, он је остајао на истом месту.{S} Упркос дубоким уверењима у сопствену вредност |
ађоше се пред Циганлијом, на оном истом месту на којем је Илић пољубио први пут своју драгану.{ |
тране, па по њима набављао робу, чистио метал, оправљао сатове, лемио ланчеве.{S} Стари кујунџи |
отуда њен глас, јасан сад као од чистог метала.</p> <p>— Нису много родиле ове године, па <pb n |
асовнику у трпезарији изби два сата.{S} Метални звук је одјекивао потмуло по празној одаји као |
{S} Часовник је понављао правилно своје метално тика-так, така-тик.{S} Хтеде да пробуди Аницу.{ |
наби на очи доста фин цвикер.{S} Он је метао те наочари кадгод је имао посла с писаном ствари, |
>Зарија пређе на илузију слободе, оде у метафизику, изгуби се у апсурдности даљих дедукција.</p |
тевима може се доћи до истине.{S} Можда метафизичари имају право.{S} Можда је узалуд тражити да |
Проблем му је изгледао прост: одбацити метафизичке спекулације и ставити се потпуно на гледишт |
ратилицу, он је хтео да она буде једино метеор, који ће се појавити на његовом небу, осветлити |
био довољан да заштити народ од леда и метиља!{S} Матовић признаде отворено своју погрешку, ук |
тањира и ножева.{S} После се чуше удари метле по поду.</p> <p>Бела се прва одвоји и, једним пок |
ј Вишња, осмехнувши се, па покуша да се метне у у њено расположење.</p> <p>— Да си жива и здрав |
и одобровољавали.{S} Покушавао је да се метне изнад свега, да живи повучено, за свој рачун, у с |
заказујеш састанке, реци!{S} На кога се метну, несрећнице?{S} Хоћеш ли да свет показује прстом |
— рече му други пут. — Само на кога се метну, да ми је да знам?</p> <p>— Не на мене, у сваком |
о велике прозоре, ударио једноман окна, метнуо ролетне, набавио велике ормане, споља лак, а уну |
последњег столећа научари употребљаваху методе тако поуздане; чудни проналасци, величанствена о |
лупи и преслишавала <pb n="37" /> се из методике.{S} Вишња покуша да заметне разговор с њом; го |
метне разговор с њом; говорила је о тој методици, глас јој је дрхтао, бојала се да њена другари |
есели наше жалосно доба, греје те место метресе, одушевљава те, опија најбр...р...рже...{S} Ето |
из постеље, и са којом је живео као са метресом.</p> <p>Претпостављао је друштво оног другог т |
е се, господин Илићу — прихвати и Бела, мећући у свој мало пискав глас нешто природне женске же |
двора, једна школа која је раније била механа, и старо гробље, пуно дудова.{S} Тек са јужне ст |
се указивао усамљен сеоски друм, једна механа и велика, пространа шума.{S} Тада духну ветар.{S |
несвесно ухвати за џеп.</p> <p>— Оно је механа! — одговори полако.</p> <p>— У толико боље.{S} Ј |
роњене земље, о отегнутој јеци гајда по механама где свраћају сељаци.{S} Али писмо испаде кратк |
Узеше топчидерски трамвај.{S} Код једне механе, већ ван вароши, сиђоше с кола и упутише се обој |
} Око ње су ситне куће на један спрат и механе за сељаке.{S} Та црква је једини сведок да је Ча |
боље.{S} Још нисам никад била у сеоској механи.</p> <p>Илић није имао новаца; десило се <pb n=" |
преко лета, зими пак да зева у оближњој механи.</p> <p>Посао пође на боље.{S} Код Радоја су се |
ошкој штедионици, слободно, као да је у механи;</p> <quote> <l>Ој убава, убава девојко, ој,</l> |
ину, да је свео човека на један проблем механике, на једну врсту живе геометрије.{S} У науци се |
аче обичан, могао је личити на друмског механџију као и на митрополита, да није око његових сув |
аћала се отуд у виду ниске врло сјајних мехурића.{S} Суплент је ваљао у мислима оно што му је д |
сланици владају, управљају, постављају, мешају се у све гране државног живота.</p> <p>На том ме |
ћи, прескачући баре, говорећи задихано, мешајући у говору час <hi>ти</hi>, час <hi>ви</hi>, и, |
а се ка идеалу који јој је Илић открио, мешала се у друштво младих људи и девојака, подражавала |
да се сети лица чија се имена спомињу, мешала се са варошким девојкама, седала крај прозора и |
ворила је у себи.</p> <p>С тим прекором мешала се широка жалба за Београдом и младићем кога је |
своје мајке.{S} С овим посуђем од бакра мешали се модерни судови од земље или емаља.{S} Из кујн |
по стази посутој шљунком.{S} Око њих се мешало засађено цвеће <pb n="67" /> с дивљом травуљином |
а је извајала добра нада и што се чудно мешало са првим цртама зрелих година.{S} Девојка га ник |
одног краја.{S} Управо, он је ово двоје мешао.{S} Кад је у клисури надзиравао раднике, гледајућ |
ледала у води тако јасно да је гледалац мешао стварност са илузијом.</p> <p>— Нигде нисам видел |
ца, познаница чак!{S} Како се она могла мешати у његове личне ствари којима је он први и једини |
Ја ћу то изгладити.{S} Мајка се не сме мешати у наше ствари.</p> <p>— Мани се, Бела — викну јо |
еце.{S} Млађи су дрхтали пред њом.{S} У мешењу колача се одликовала: имала је шесдесет четири р |
је ново? — рече им Милева једно вече. — Мешовити хор <hi>Љубићске Виле</hi> приређује у очи Ива |
више, и по спољашности се разликовао од мештана, окорелих у навике и застарелу моду.{S} Имао је |
нара пружао руке пуне лажљивих обећања, ми смо такође имале амбициозну младост, срца врела, слу |
твоју шмизлу.{S} Кад смо ми били млади, ми смо знали за љубавне изјаве само из романа...</p> <p |
знам — продужи Илић тврдоглаво. — Али, ми смо још ту, ми живимо.{S} Други не заборављају своје |
а не призна истину. </p> <p>— Веруј ми, ми смо све имале доба кад је живот као источњачка принц |
он се не може мењати у својој суштини, ми смо принуђени примити га.{S} Да, време пролази, и је |
војила од народа који пати.{S} Међутим, ми смо за народне масе везани хиљадама многостручних за |
е у ћилибару.{S} Ми не знамо где идемо, ми знамо само да смо на путу...{S} Можда све ове мисли |
<p>— Да, стари свакако... и ми старимо, ми сами.</p> <p>— Ти Вишња?{S} Ти си млађа него што си |
етио класној борби.{S} Али овде, Вишњо, ми још немамо базе; треба прво створити политичке слобо |
жеља!{S} Јер само гледајући у прошлост, ми можемо знати шта је вредео наш живот.</p> <p>— Ја хо |
Илић тврдоглаво. — Али, ми смо још ту, ми живимо.{S} Други не заборављају своје мртве, а зар м |
била главу!</p> <p>— Да; ја га волим... ми се волимо; је л’ те, Чедомире? — одговори девојка уз |
лног напретка... роткве стругане!...{S} Ми смо сувише мали да му будемо пријатељи или непријате |
рати ме.{S} Ја ћу се сама вратити...{S} Ми се нећемо више видети.{S} Никад!{S} Збогом.</p> <pb |
чуна да нам опет притекне у помоћ...{S} Ми морамо успети.</p> <p>— Шта да радим ? — нађе је по |
но.{S} Нама је већ изречена пресуда.{S} Ми имамо да бирамо између ово двоје: или да убијемо наш |
је сувише горко.{S} Буди правичнија.{S} Ми смо провели целу младост заједно.{S} Ми смо били вез |
.</p> <pb n="106" /> <p>— Пазите се.{S} Ми прелазимо чудна времена — рекао му је другом прилико |
роћи цео наш живот у немиру и свађи.{S} Ми живимо у земљи уситњеног демократизма и непросвећене |
уди, који су опет твоји непријатељи.{S} Ми се сатиремо узајамно, не знајући због чега, и ми ћем |
ред толиким светом.</p> <p>— Збогом.{S} Ми ћемо се видети! — <pb n="155" /> додаде пружајући му |
ме се тиче.{S} Он се можда променио.{S} Ми се сад тако ретко виђамо.</p> <p>Кад су се пустиле и |
Ми смо провели целу младост заједно.{S} Ми смо били везани присним везама једно за друго.{S} Вр |
то, толико тајна, загонетака решено.{S} Ми смо мислили да долази тренутак кад ће наука открити |
д њим као муве окамењене у ћилибару.{S} Ми не знамо где идемо, ми знамо само да смо на путу...{ |
силом. — Разгледала сам престоницу.{S} Ми смо стари познаници.</p> <p>Ускоро седоше за вечеру. |
вори ми то, Вишња — прихвати Чедомир. — Ми смо још увек добри, стари пријатељи.</p> <p>— Да, ст |
лила њих обоје.</p> <pb n="161" /> <p>— Ми бисмо могли бити тако срећни, Илићу, врло срећни...< |
и губили се лагано у помрчини.</p> <p>— Ми ступамо посред гомиле безбројних болова, а многи од |
: боље је да не идемо заједно.</p> <p>— Ми нећемо нашкодити једно другом.{S} Нашто онда?</p> <p |
и од онога што сам ти говорио?</p> <p>— Ми ћемо остати увек пријатељи — одговори девојка.</p> < |
се воле годину дана пред нашим носем, а ми... слепци код очију!{S} Бела ми је сад признала све. |
мље налили смо својим знојем и крвљу, а ми не знамо још колико неисцрпног злата лежи у тим тала |
адо читала.</p> <p>— Још је рано, треба ми још рада, читања, спреме.{S} Више пута узмем перо да |
p> <p>— Имате ли мало хартије?{S} Треба ми за потпалу? — изненади га један глас.</p> <p>То беше |
изашла.</p> <p>— И ово, и ово, не треба ми ништа — и бацао је белешке, писма, књиге, фотографиј |
Ја имам осам испита на врату.{S} Глава ми бучи, хоће да прсне.</p> <p>— Знам, знам.{S} Ја мисл |
ера ме на место! <pb n="126" /> А, бога ми, добро учим и речи и превод.</p> <p>Матовић би погле |
још велика врућина — рече она — а, Бога ми, ни наша кућа није близу.</p> <p>— Не жур’те се, гос |
</p> <p>— Ужелела сам се Београда, бога ми — рече при том весело и махну руком кроз ваздух.</p> |
о уме завртети мозак девојкама!{S} Бога ми, Бела, пази се доцније, не пуштај га далеко од себе! |
ћи? — пребаци Каја своме рођаку. — Бога ми се љутим.{S} Једног овде имам од својих, па се и он |
— одговори бакалин замишљено. — Де, да ми сачиниш једно писмо.{S} Нек дете зна...{S} И кажем ј |
око новог устава.{S} Ју, обешењаци, да ми је уши да им извучем — додаде госпођа весело — где с |
други пут. — Само на кога се метну, да ми је да знам?</p> <p>— Не на мене, у сваком случају — |
утра да ми што буде, не дај боже, па да ми дете остане без спреме, као сироче — бранила је госп |
најмљена под надницу.</p> <p>— Сутра да ми што буде, не дај боже, па да ми дете остане без спре |
Али нисам ја ко је ко.{S} Нећу дете да ми се мучи по паланкама.{S} Доста <pb n="262" /> сам се |
х сам очекивао добра беху неспособни да ми га учине, а они од којих сам очекивао зла, најзад су |
рвењу.{S} Народи око нас неће чекати да ми добијемо времена.{S} Мораће се журити...{S} А ви, мл |
Ја знам где си била.{S} Не покушавај да ми поричеш: ја сам прошла кроз твоје доба.</p> <p>— Шта |
> <p>— Матора сулудо!</p> <p>— Немој да ми вређаш мајку — умешала би се Бела. — Иначе...</p> <p |
копавати онај крш, не бих му веровао да ми је из очију испао!</p> <p>— Ту смо се крили од Турак |
p>— Имаш ли коју паприку?{S} Нема ко да ми купи.</p> <p>На улици се чу тресак тарница.{S} То је |
Баш ме данас у седници пита Поповић да ми није шта род.</p> <p>— Гле ти, видре, чак га и то ин |
ња... нарочито играња.</p> <p>— Нећу да ми се свет смеје: хрома млада, хрома млада! — говорила |
ој старој наслоњачи.</p> <p>— Не допада ми се — рече најзад, са строгошћу у гласу — што се Бела |
— Ето, ја сам провинцијалац, а изгледа ми да се овде нема већег осећања удобности, лепоте, <pb |
ила сам да си се вратила кући.{S} Тетка ми рече да ниси долазила.{S} Знаш ли колико је сати?</p |
осем, а ми... слепци код очију!{S} Бела ми је сад признала све.{S} Вели, заволела је Чедомира ј |
ршио, а Бела је још дете.</p> <p>— Бела ми је терет на грудима — прихвати госпођа, изненадно по |
ама и рече:</p> <p>— И Чедомир... чудна ми чуда!{S} За њега и јесу којекакви богаљи.{S} Ју, гос |
> <p>— Није ми глава сад за то.{S} Жена ми се разболела.{S} Прала јуче кућу, па је ваљада прома |
ро?{S} Ти си болесна ?</p> <p>— Врућина ми је, мајко.</p> <p>— Хоћеш ли слатко и воду?{S} Сад ј |
оже бити.{S} На срећу ретко мислим; она ми се чини сувише неодређен појам, мислена именица.{S} |
о.{S} Преварио сам се у Дарвина.{S} Шта ми је требао Дарвин ?</p> <pb n="300" /> <p>Да је на ње |
и ухвати девојку за руку.</p> <p>— Шта ми имамо још једно другом да кажемо? — пркосила је Вишњ |
:</p> <p>— Па како си ми још?{S} Па шта ми радиш ?...{S} Јеси ли се свикла на наш живот?</p> <p |
п стан, па баба... што је златна; прича ми како је било кад је била млада, описује ми омладинск |
о се растали, тера ме нека несрећа, све ми је пошло наопако.</p> <p>Трудио се да не изгледа бед |
зидан у темеље.{S} Фирма за машине даје ми повољне услове.{S} Држава има рачуна да нам опет при |
p> <p>— Али си бледа?</p> <p>— Не, није ми ништа.{S} Остави ме, мајко...{S} Ено, зове те служав |
де га, рекавши му тмурно:</p> <p>— Није ми глава сад за то.{S} Жена ми се разболела.{S} Прала ј |
како је било кад је била млада, описује ми омладинске беседе код <hi>Златног Крста</hi> и тврди |
>— Има старог мебла колико хоћеш, труне ми горе на тавану!</p> <p>Тако би и урађено.</p> <p>Или |
гледа да се и она свиђа њему...{S} Вере ми, спремај паре за свадбу.</p> <p>— Не будали! — понов |
лад, ни ружан ни глуп, тамо вамо, па се ми венчамо пре испита...{S} Красан је мој Милисав, виде |
ке пријатељске услуге, поклоне које сте ми учинили ?</p> <p>Доиста, она му је често тражила мар |
е хтео решити свој проблем. — Изникнуће ми на врх главе.{S} Једи шта ти се донесе.</p> <p>— Ја |
јатељу, а младост кратка.</p> <p>— Срце ми хоће апстракт и апсурд, моја мисао недостижне висине |
октора.{S} Он јој преписа нешто, и рече ми да ће се вечерас навратити.{S} Боји се да не пређе у |
"279" /> добивају.{S} Пре неки дан рече ми један народни отац да му је један бирач тражио да ку |
д те нисам видела — рече му она. — Пише ми тетка да јој се ти никако не јављаш.{S} Не зна да ли |
иремо узајамно, не знајући због чега, и ми ћемо проћи цео наш живот у немиру и свађи.{S} Ми жив |
ер наше време није оно што смо хтели, и ми смо се горко преварили у систем парламентарних влада |
јатељи.</p> <p>— Да, стари свакако... и ми старимо, ми сами.</p> <p>— Ти Вишња?{S} Ти си млађа |
ажелимо, с једним болним осећањем, да и ми полетимо безбрижно као лептир, да раширимо <pb n="43 |
кад се око нас осећа оргијање природе и ми зажелимо, с једним болним осећањем, да и ми полетимо |
као дрво своје олистале круне, да се и ми страсно заборавимо као чела на каквом цвету.{S} Вишњ |
из вида.{S} Јер наш свакодневни живот и ми сами налазимо се у уској вези и солидарности са земљ |
авала чаробност тренутка.</p> <p>— Дођи ми једне ноћи — рече му она између два пољупца.</p> <p> |
свој живот по својој вољи.{S} Али, кажи ми... молим те, колико је тек мало таквих жена!{S} Жене |
сам електрике“...{S} Шта да радим, кажи ми.</p> <p>Вишња јој није знала одговорити ништа.{S} Њо |
.{S} Истина, сиромах, без фамилије, али ми смо ту.{S} Кроз који месец свршиће школу.{S} Неће тр |
он га је купио?</p> <p>— Купио.{S} Вели ми, тај ми носи педесет гласова.{S} Дао је две банке за |
о.{S} Кад разговарам овако с вама, чини ми се да присуствујем. неком концерту, где хиљаде прија |
аву и изгледају ми сјајне; кадгод, чини ми се, успем, и тада осетим једно бескрајно задовољство |
и си нешто охладнео према мени.{S} Чини ми се да ме избегаваш.{S} Ти ме више не волиш? — стаде |
, а никад је се нећу нагледати.{S} Чини ми се она као неко надприродно биће, као светица, непоз |
олушким жаргоном:</p> <p>— Стрике, сипи ми два’ес’ пара пасуља.</p> <p>Понекад наврати и Зарија |
тке, прашину, пепео.</p> <p>— Не говори ми више ништа — рече, устајући. — Ја те молим.{S} Не пр |
од нас има свој пут.</p> <p>— Не говори ми то, Вишња — прихвати Чедомир. — Ми смо још увек добр |
руке, и понављала:</p> <p>— Па како си ми још?{S} Па шта ми радиш ?...{S} Јеси ли се свикла на |
еди задовољно државни хлеб.</p> <p>— Ти ми се ругаш?</p> <p>— Не, Илићу.{S} Кажем ти да имаш ст |
се наканиш.{S} Ако ти је то мало, а ти ми телеграфиши или отиди код мојих пријатеља и земљака, |
да се решио да се жени.</p> <p>— У кући ми је роваш.{S} Мој ма̑л се развлачи као да је Алајбего |
сусретоше.</p> <pb n="288" /> <p>— Дај ми твоју руку — рече он.</p> <p>Она му је даде.{S} Око |
купио?</p> <p>— Купио.{S} Вели ми, тај ми носи педесет гласова.{S} Дао је две банке за шешир.< |
ша да не призна истину. </p> <p>— Веруј ми, ми смо све имале доба кад је живот као источњачка п |
ар обећавају, какав добитак.{S} И веруј ми, они <pb n="279" /> добивају.{S} Пре неки дан рече м |
на, иако сам се бунио против њега: брак ми изгледа вечито нешто севдалијски... уз пратњу Цигана |
ој једном муж. — Живот је скуп, а човек ми изгледа ваљан.</p> <p>— И ја сам то нешто мислила.{S |
— говорио је раније стари Остојић — нек ми дете изучи школе.{S} Школа ти је најблагословенија.{ |
ка.</p> <p>— Не, ја те нећу пустити док ми не обећаш да ћемо се опет видети — одговори Илић ене |
S} Тако рече једног дана:</p> <p>— Краљ ми је два пута изјавио како се озбиљно решио да да̑ зем |
лим, он је понос целе наше фамилије, он ми је тако рећи брат, ја немам другог брата...{S} Најза |
ше под проклетом реакцијом.{S} Тек, жао ми је, човече, пара...</p> <pb n="105" /> <p>Него велим |
три сата.{S} Ти си слободан?...{S} Ево ми трамваја — додаде затим. — Ја ћу бити тачна.{S} Због |
ругарица, Вишња Лазаревић...{S} Па како ми живиш, што не дођеш?...</p> <p>Млади човек, с прилич |
е станујем далеко.{S} Да само знаш како ми је леп стан, па баба... што је златна; прича ми како |
а о њему, као да смо туђини.{S} Свакако ми замера јер не зна разлога моме одласку.</p> <p>Хтела |
ем је одјекивала жалба и прекор. — Тако ми ружно стоји кад играм!</p> <p>У очи свадбе, Чедомир |
роди и животињама.{S} О, да знаш колико ми мало поштујемо животињски свет!{S} Теби је, без сумњ |
припази на ту твоју шмизлу.{S} Кад смо ми били млади, ми смо знали за љубавне изјаве само из р |
неспоразуме.{S} Ако је ко крив, то смо ми: ја, ти, наши карактери, наше неједнаке тежње.{S} Ос |
ека подигну бољи подмладак него што смо ми.{S} Шта ће ти боље еманципације?</p> <p>Ишли су сад |
ћем кога је тамо оставила.</p> <p>— Што ми не пише! — чудила се девојка болно. — Бар једну реч |
а је новом, великом надом.</p> <p>— Што ми то раније ниси рекао ? — упита га она дрхтаво.</p> < |
песме толиким рекама српским.{S} Зашто ми њу заборављају?{S} Зар она није велика, главна наша |
мари нешто мало грешака у Науци, пошто ми стојимо још далеко од истине, пошто васељенска загон |
Други не заборављају своје мртве, а зар ми живи да се заборавимо?{S} Ти нарочито, Вишња... ти с |
олако <pb n="242" /> своју срећу, живот ми је кратак, верујем у бесмртност душе.</p> <p>Вишња н |
>— Не покушавајте да се браните.{S} Већ ми то причају одавно.{S} Али ја добра, наивна, старинск |
које лутају кроз моју главу и изгледају ми сјајне; кадгод, чини ми се, успем, и тада осетим јед |
Радоја који ти ово писмо пише и у свему ми се на руци налази.</p> <pb n="180" /> <p>То је писмо |
бегова слама.{S} Деца <pb n="235" /> су ми неочешљана, неумивена — наводио је отац као разлог.< |
ворио би какав старији човек — па да су ми рекли да ће неко раскопавати онај крш, не бих му вер |
ни од којих сам очекивао зла, најзад су ми га учинили.</p> <p>— Бори се.{S} Борба за опстанак у |
p> <p>— Ја се нисам шалио.{S} Часна реч ми је сведок.{S} Ја остајем и понављам...</p> <p>— Не, |
="121" /> <p>— Ћути, безобразнице, знаш ми ти шта је љубав!...{S} Да, ја нисам противна љубави, |
код Кајине капије.</p> <p>— Па кад ћеш ми једанпут доћи? — пребаци Каја своме рођаку. — Бога м |
ајно негде начуо, а у себи је додавао; „Ми смо слепи код очију, утучени у главу, стока божја!“< |
инама.{S} Њен природан струк, неизмучен мидером, затеже блузу, те се показаше њена здрава плећа |
пута ружно, себично, одвратно.</p> <p>— Мизерија! — рече презриво на његов рачун, устаде са сво |
ете и кога тражите ?{S} Слобода, драга, мила слобода, пун идеал тога појма, тако присног свима |
опају брану и јаз.{S} Притиснуо радник, мила мајко, као мрав.{S} Сева будак, а онај кујунџијин |
, разног цвећа.</p> <p>— Ово ти послала Мила Цветкова — рече јој мајка, показујући јој велику д |
образовању и спрема се да буде велика и мила сарадница на препорођају родног краја.{S} Управо, |
амо јутрос, само данас у подне!{S} Краљ Милан му неће никад опростити.{S} Реакционари су, ваљад |
ша, и рече:</p> <p>— Знате, отац, да се Миле тетка-Катин верио у Минхену... испросио Швабицу.{S |
њино место, те биле као један део њен и миле младићу као крајеви раја.{S} Он је брижљиво остављ |
места, где се љубавници могу шетати до миле воље, а да не буду изненађени непријатним сусретом |
се крију у борама муселина и љубити до миле воље њену кожу час румену, а час белу.</p> <p>— Ку |
излива дах неког надприродног бића.{S} Милева отрча на другу страну, где се златила читава про |
опијало том идилом.</p> <p>Обично приђе Милева Остојићева.</p> <p>— Дижи се, тето -— каже она о |
е рече.{S} У осталом, већ их пристигоше Милева и њен пратилац.</p> <milestone unit="*" /> <p>Су |
шта ћеш ту? — викну <pb n="217" /> јој Милева, која се у тај пар приближавала с Радојем и још |
е ваља се уносити у кућу — одговори јој Милева поверљиво. — Него обеси венац више капије, па ак |
.</p> <p>— Знате шта је ново? — рече им Милева једно вече. — Мешовити хор <hi>Љубићске Виле</hi |
p> <p>— Шта да радим ? — нађе је по том Милева. — Радоје пије.{S} Да га свет не опази, попије н |
и по утрини.</p> <p>Вишња се нађе поред Милеве.{S} Ове песме, Радојеве речи, весеље целог друшт |
онодила кад би отишла својој другарици, Милеви, ћерци једног златара, чији је дућан био одмах д |
бом подривене обале.{S} Тада се изви из Милевина грла песма гипка као та река:</p> <quote> <l>О |
и се.{S} Вишња се опет играла кумаша са Милевом, доцније везла, плела и ћаскала по обичају.{S} |
м чиновником из суда, те их позва, њу и Милеву, да изађу у шетњу до варошког парка.{S} Било је |
злог.</p> <p>Испросио је њену другарицу Милеву, па је даље писао Вишњи да се не љути, да дође н |
ни су јој пролазили полако.{S} Сунце је милело преко усијаног летњег неба.{S} Не шеснаест сати |
ј убава, убава девојко, ој,</l> <l>Млад Милија млад виноград сади,</l> <l>Лозе сади, равне двор |
te> <p>Друштво прихвати:</p> <quote> <l>Милији душа мирише</l> <l>На свакојаке травице,</l> <l> |
уди _ко]и су починили толико зла својим милим.{S} Сети се последњег разговора <pb n="304" /> са |
е.{S} Чедомира такну у срце надземаљска милина.{S} Девојка поред њега имала је зеленкаст жакет |
о и монотоно, као оближњи поток, што је милио поред школске баште.{S} Тек по који пут, а нарочи |
није мутила њену душу.{S} Посао јој се милио.{S} И време је проводила лако, радећи у школи пој |
ка на страни, неколико министара, један милионар и тако даље, веле, да су прошли кроз две собе |
, целе сунчане системе, где је откривао милионе нових ствари, чуда, лепота, какве не би нашао н |
ружичастом сјају уличне лампе, опкољена милионима ситних капљица и као контраст старом, раскаља |
као осећање општег банкроства.</p> <p>— Милисав је анархиста — објасни Каја бојажљиво.{S} Затим |
венчамо пре испита...{S} Красан је мој Милисав, видећеш.{S} Ах, ево га — додаде млада жена и п |
лави и високим чизмама на ногама. — Еј, Милисаве, ходи да ти представим моју најмилију другариц |
а испадне ученија од мужа, — да извиниш Милисаве!...{S} Зар <pb n="241" /> није тако?{S} Сећаш |
је било весело, топло, па и жалосно.{S} Мило му је било што је реакција падала, слобода се обја |
гађала је да му се допада.{S} То јој би мило, али убрзо одби ташту жељу за каћиперством и рече |
дан оквир њеном лепом лицу.{S} Њене очи миловале су као свила.{S} Једно дугме на блузи било се |
а надничари првога дана кад је доведен; миловали су га по њушци, тапкали по сапима.</p> <p>Арап |
<p>Па и доцније, она је избегавала ова миловања, као да је осећала да се цела љубав не састоји |
ед лактом.{S} После је узе у обе шаке и миловаше је, и преко лакта, оборених очију, без иједне |
, шупаљ, бесмислен без Вишње, без њеног милог присуства.{S} Чинило му се као да га је цео свет |
адних кровињара, којима би пожар учинио милост, заврнутих рукава, знојава лица, раздрљених груд |
никаквог солидног ослонца, остављени су милости законодавног тела.{S} Да би остали на свом мест |
е подаје, тог неслућеног анђела који га милује својим крилима, девојка се била већ извила из ње |
би се надао од овог свеца — рече затим, милујући га по подбратку. — Ко би помислио да тако уме |
, као да броди морем начињеним од самог миља и заноса, па кад би писмо свршио, написао адресу и |
каквом цвету.{S} Вишња је несвесно пила миље из ваздуха тога дана, опијала се присуством човека |
мештена: један гвозден кревет, проваљен миндерлук, прозорске завесе на алке, нешто цвећа у сакс |
д куће до куће, те оправља сатове, леми минђуше, подмазује шиваљке.</p> <p>— Штета није била ве |
ка, т.ј. да јој муж постане министар... министар земљорадње кад се већ тим питањем бави, али јо |
часу појави се с пуном шаком новина.{S} Министар се осмехну.</p> <p>— Баш си геџа! — пребаци Ма |
закона дадоше врло рђаве резултате.{S} Министар. који се целог живота борио против реакционарн |
што у готову!{S} Она није знала само да министар има ћерку... ту бледу девојку, с којом се Чедо |
ане министерка, т.ј. да јој муж постане министар... министар земљорадње кад се већ тим питањем |
се јако допада.</p> <p>— Е? — зачуди се министар.</p> <p>— Да — потврди његова жена, па настави |
> <p>— Народна љубав!... — подсмехну се министар. — Трице и кучине.{S} Данас нам вичу живео, а |
то није нека твоја комбинација? — рече министар кад му жена саопшти те вечери да је Илић запро |
, који је још нешто слушао док је стари министар био жив, промангупирао се са свим, изгубио пра |
екиде га Младен — хоћеш ли и ти постати министар?</p> <p>— Зини да ти кажем! — трже се стари го |
у томе ничега чудноватог — рече будући министар. — Ако се воле, зашто да се не узму?</p> <p>— |
зјавио љубав пре него што си још постао министар... овде, у овом салону... служавка је брисала |
тета, два посланика на страни, неколико министара, један милионар и тако даље, веле, да су прош |
ност пред парламентом онемогућава улогу министара, изврће улогу посланика.{S} Министри немају и |
у њима види кога од нових, слободоумних министара.</p> <p>— Од њих земља очекује — помисли огор |
овек.{S} Причају да се у тебе заљубљују министарке или њихове ћерке...{S} Седи.{S} Батали, каже |
ересе.{S} У Србији ни сенке од тога.{S} Министарска одговорност пред парламентом онемогућава ул |
аксију резеде.{S} Госпа-Матовићка слала министарске цигарете.{S} Бела долазила чешће преко дана |
не шапутала по породицама ближе Двору и министарским канцеларијама.</p> <p>— Краљ се верио! — д |
е удатих другарица, захтевала је раскош министарских домова што се слабо поклапало са скромном |
ти си петичар, први ђак, сталан гост на министарској трпези, па која вајда: несрећан си као све |
иво на љубазности што се чиниле будућем министарском зету и питао се ћудљиво како ће се то све |
аци добијају места по Скупштини, разним министарствима и осталим великим надлештвима, где је ра |
— одговорила му је она, отишла затим у министарство и затражила да је поставе за учитељицу.</p |
>Његовој жени је годило јако да постане министерка, т.ј. да јој муж постане министар... министа |
е</hi>. — Бела, кћи г. Јована Матовића, министра земљорадње, венчала се јутрос у овдашњој Сабор |
нутку скидају букагије с ногу и нуде за министра... на професорову ћерку, око које ће се већ су |
/p> <p>Откако Матовић поста кандидат за министра, седељке после ручка бивале су краће.{S} Стари |
е знала да Илић даје лекције сину новог министра, Матовића.{S} Слушала је од другова да говоре |
вом убеђењу, <pb n="278" /> па да оборе министра који не дели то мишљење, или да гласају против |
да требало да исприча своје везе у кући министра Матовића, да објасни ону вожњу у колима, да пр |
ају против свога убеђења па да сачувају министра.{S} Тако се извршна и законодавна власт сукобљ |
Реакционари су, ваљада, бесни од једа; министри нису чекали ни оставка да им се уважи; њихови |
у министара, изврће улогу посланика.{S} Министри немају иза себе никаквог солидног ослонца, ост |
омаћем учитељу.{S} Жандарм, на служби у министровој кући, одавао му је потпуно прописан поздрав |
трудио се стално да не остаје на само с министровом ћерком.{S} То је било врло тешко.{S} Станов |
Сети се Чедомира.{S} Доведе га у везу с министровом ћерком.{S} Сети се његова ћутања на њено пи |
е — бранила је госпођа те трошкове пред министром.</p> <p>Бела је посвећивала Илића у те купови |
а својом влагом, нешто мало светлости у минуле године.</p> <p>Отпутовао је био са женом у Париз |
га.{S} Дан нам прође као сат, а сат као минут.{S} И ја се само Богу молим да заустави то време, |
обоје полако друмом.{S} После неколико минута, нађоше се пред Циганлијом, на оном истом месту |
трчи за њом.{S} Није прошло ни неколико минута, а он је већ био на улици, са̑м.</p> </div> <div |
.{S} Задржали су се неко време у Бечу и Минхену.{S} Савете, којима су их обасули у Београду, ни |
е, отац, да се Миле тетка-Катин верио у Минхену... испросио Швабицу.{S} Тетка-Ката хоће да се и |
Око њих је био мир, онај дубоки пољски мир који не руши цикање попаца, крештање жаба.{S} Он је |
p> <p>Она му је даде.{S} Око њих је био мир, онај дубоки пољски мир који не руши цикање попаца, |
ак и свеопштег боја, човек схваћа стање мира и слоге, поред одабирања појима једнакост, поред р |
страна уноси одређене користи: положај, мираз, фамилију или диплому.</p> <p>Рекавши ово, она по |
стан.</p> <p>— То је велика рента, као мираз од педесет хиљада — говорила му је самоуверено.</ |
рекле су му, тражи десет хиљада динара мираза.</p> <p>— Ништа мање! — подсмехнуо се Чедомир.</ |
шта, и ту, од оног што јој је остало од мираза, живела са децом, скромно, тешећи се да то неће |
ћу на село... за учитељицу.{S} Ја немам мираза.{S} Ово школе, то је све.{S} Сем тога, моји роди |
школу.{S} Неће требати да се мучимо око мираза.{S} А што су млади?...{S} Шта им фали што су мла |
а шеталишту, знају за девојке с великим миразима.{S} Њима је свеједно који режим влада, јер им |
а бурским шеширом, подгрејавати бајке о миразу и излазити недељом на пиво.{S} Место паланке и њ |
ва човека који су живели у њему; један: миран студент из унутрашњости који гледа своје књиге, т |
правцу планина на западу.{S} Он је био миран.{S} Ништа на њему није издавало узбуђење.{S} Једи |
дубоко скривени, те је с те стране био миран.{S} Међутим, мучио га је сукоб његових осећаја: њ |
Њутон би једва добио за телеграфисту, а Миржеови чергаши завршили би на поправци у Топчидеру.</ |
учини весео утисак на Вишњу.{S} Она се мирила са том вароши, заборављала је на рђаве часове ко |
а парк.{S} Из шуме је долазио дах ноћи, мирис боровине, свежина росе, задах трулог лишћа.{S} Је |
p>Чедомир јој се приближи.{S} Удисао је мирис те девојке и дрхтао пред сјајем њених зеница.{S} |
обали.{S} Са суседног острва долазио је мирис на покошену траву.{S} На оближњим фабрикама палил |
риближи своје лице његовом.{S} Он осети мирис њене косе и спусти руку на њено раме.{S} Она се с |
ке је допирао потмуо хук бујице и тежак мирис на одроњену земљу.{S} Грађани, у пола обучени, и |
облика и боје.{S} Собу је испуњавао јак мирис на јоргован.</p> <p>— Како ти се допада мој будоа |
237" /> околним висовима, ветар доносио мирис од љубичице, пролетња јагњад блејала, жуборили по |
врата.</p> <p>Та је глава била окружена мирисавом маглом црне косе.{S} Из ње су светлеле, као д |
одушке у цвећу, сагињала се, кидала га, мирисала, стезала његов сноп уз груди.{S} Те груди!{S} |
пећи хлеб два пут дневно.{S} Печење је мирисало по старинским пањевима.{S} У кафанама је врило |
усуди.{S} У њеном <pb n="216" /> крилу мирисало је то посвећено цвеће тако силно, чудно, као д |
јни дивљи каранфили боје као вино.{S} И мириси су разни: на печен хлеб, на јагоде, на младост.{ |
вним.{S} Ово цвеће, широка ливада, јаки мириси, па то коло и све враџбине којих је пун њен крај |
е целог друштва, расцветана ливада и ти мириси заносили су је.{S} Своме препуном срцу налазила |
м златним вратима, мраморним стубовима, мирисом од тамјана и воштаних свећа.{S} Он је постојао |
ке око њих и заносе главу својим тешким мирисом.{S} Стога се она отимала, кад је време било руч |
тој тишини Моравиних обала, намирисаних мирисом зрелих јагода и одроњене земље, о отегнутој јец |
при скидању шешира пред њом, разговор у мирису дувана, бунтовничке мисли, дах будућности, све о |
о девојачке школе.{S} Али се она морала мирити са стањем ствари, како је називала своје домаће |
во прихвати:</p> <quote> <l>Милији душа мирише</l> <l>На свакојаке травице,</l> <l>На зелен здр |
>С девојкине главе пале су укоснице.{S} Миришљава коса просула се као талас по њеним раменима.{ |
е се окрене, ливада јој је нудила меке, миришљаве простирке.{S} Дуге, танке травке повијале се |
} Ја то нисам хтео.{S} Мене сматрају за мирна човека, али видиш, ја се питам да ли у мени не жи |
а свим маштаријама.</p> <p>Кућа је била мирна.{S} Напољу се ноћ ширила, ведра и ћутљива.{S} Та |
о топло, меко, празно.</p> <p>— Тако је мирна, пријатна, љупка — продужи Остојић гледајући у бе |
вет сати, време спавању, и варош остаје мирна и <pb n="209" /> иста.{S} Пре тога, Радоје се вра |
унутарњим пламеном, који је палио њене мирне, невине очи и који је долазио право из срца.{S} Т |
{S} Младић обухвати једним погледом тај мирни <pb n="154" /> пејзаж.{S} И док је дим пузио у мо |
ари су у кући пошле опет својим старим, мирним током.{S} Тако је Вишња могла сад мислити на себ |
воје другарице.{S} Њено запаљено лице с мирним угаситим очима појављивало се, као каква сиренск |
своје године, дубоких, угаситих очију, мирних и бистрих као извор у планини.{S} Њена глава је |
ће се спасти ?{S} Да ли ће допловити до мирних вода каквог гостопримног пристаништа ?</p> <p>На |
/> и покуша да поново заспи, као дотле, мирно, не мислећи ни на шта.{S} У једном тренутку учини |
ност, како се то једном речи назива.{S} Мирно, предано, сваког дана, она је учила <pb n="228" / |
јег насртаја.</p> <p>У соби је било све мирно.{S} Часовник је понављао правилно своје метално т |
што окрећу млин, о млинари!{S} Спавајте мирно.{S} Нека вас петао узалуд опомиње да је дан свану |
у шаку на ту руку, на оно меко, благо и мирно парче пред лактом.{S} После је узе у обе шаке и м |
а онај догађај с Чедомиром у њеној соби мирно, као на неки давни несрећни случај.{S} Нека топла |
стане једног дана срећна мајка, проживи мирно и корисно свој део живота и, кад дође време, засп |
здржа од сваке заједљивости, и одговори мирно:</p> <p>— Његова мајка и моја рођене су сестре.</ |
иди им се само глава.{S} Поље је дисало мирно.{S} Још се јурила она два лептира.{S} Иза једне ш |
празну и усамљену.{S} По стази је било мирно и топло.{S} Једна црвена буба трудила се да се ус |
као рањена тица.</p> <p>Ту је било врло мирно.{S} Чуо се тек један женски сатић у папучици, обе |
ебљале.{S} Врат јој као кифла.{S} Нешто мирно, спокојно и задовољно дисало је из целе њене поја |
ртеле месо.</p> <p>Девојка понови песму мирно, не слутећи осећаје које је изазивала.{S} Тада он |
о спремање за свадбу у кући Матовићевих мирно, као да се то тиче неке сасвим друге личности; ра |
{S} Удар копита одјекивао је у такту по мирном крају.{S} Несигурна мартовска светлост играла се |
добити државну службу, па да проведе на миру старе дане уз сина господина.</p> <p>— Боже дај зд |
сати дуго, опширно о себи, о својима, о миру који је нашла у свом родном крају, о вечито промен |
су тада занимали интелектуалну младеж, мисао магловита, нејасна, али стварна, жива <pb n="23" |
руке састављене око паса, очи бледе, а мисао умире у глави.{S} Њему су ти загрљаји падали слат |
ећао неспособан за тај напор.{S} Његова мисао је била уморна. срце болесно, воља немоћна.{S} То |
неког далеког пута, по којем је његова мисао дуго лутала. — Опет двојке?{S} Та сад ти бар реак |
о на самоубицу.{S} Па и сутрадан, та га мисао није остављала.{S} Док је свештеник певао: „Исаји |
>— Срце ми хоће апстракт и апсурд, моја мисао недостижне висине...</p> <pb n="170" /> <p>— Које |
нао за посету младићеву!</p> <p>Ни сама мисао да је Чедомир поново њен није ју могла утешити.{S |
на зеленом тепиху своје собе.{S} Једна мисао, далека, тамна, једва схватљива, опомену га радос |
зимала.{S} Руке јој гореле.</p> <p>Њена мисао осветли јој за часак преживели живот.{S} Вишња ви |
ку која им се допадне.{S} Ниједна мучна мисао није мутила њену душу.{S} Посао јој се милио.{S} |
и њеног главног сокака, пред Вишњом је мисао цртала будућност као неку широку реку са зеленим |
к нешто у души говорило му је да спречи мисао да не иде тим правцем, те је ударао крст на стран |
, покажу врата.{S} Долазила му је на ум мисао да нађе старог господина, па да му каже све.{S} З |
.{S} Ја се враћам срцу да осети оно што мисао моја није могла сазнати.</p> <p>Зарија му показа |
девојка.</p> <p>Она је погађала његову мисао.{S} Није хтела да га понизи.{S} Она је преклињала |
ти своје друштво, слободно казати своју мисао.{S} Што год је било око ње, уверавало ју је у нов |
ити код ње какву промену или ваншколску мисао.{S} Марљиво је радила, чекала стрпљиво крај школс |
пишући о тим простим стварима, на саму мисао да то пише љубљеној девојци, њега је обузимала не |
Тада јој је то изгледало природно: њену мисао је заузимала само њена мајка.{S} Болест <pb n="18 |
спођици.{S} И као код свих природа које мисле право, које не рачунају са ситницама, она их већ |
ре и осећала се све неугодније.{S} Њене мисле купиле су се око Чедомира.{S} Она се питала:</p> |
b n="181" /> духа и питала се шта други мисле о њој.{S} Она је знала да је неко од њених суседа |
занемарене тоалете, усред тих људи што мисле да од њих зависи круг земаљске планете.{S} Она се |
у често имати своје ја, бранити оно што мисле да је најбоље, најкорисније, најправедније, борит |
она ми се чини сувише неодређен појам, мислена именица.{S} Али...</p> <p>— Али?</p> <p>— Али с |
ав, отаџбина, брак престаће да вам буду мислене именице.{S} Али не бојте се, не бежите од живот |
она може дати, бежао је од своје среће, мислећи да трчи за њом.{S} Није прошло ни неколико мину |
бујним предгорјима неке нове земље.{S} Мислећи на ту реку, која ју је уљуљкивала, запљускивала |
а да поново заспи, као дотле, мирно, не мислећи ни на шта.{S} У једном тренутку учини јој се да |
ве.{S} Он је стеже снажно, грчевито, не мислећи ништа.{S} Под његовом руком увише се витке слаб |
уживања, он се бацао сав у свет књига, мисли, снова.{S} Место путовања у Врњце и Абацију, он ј |
г...{S} Ко ће рећи икад гомилу осећаја, мисли, слика, успомена, које се прегоне у човеку у изве |
зна...{S} И кажем јој ја да се чува.{S} Мисли да јој је још осамнаест <pb n="178" /> година — н |
је воли, да јој открије, поред царства мисли, скровиште осећаја.{S} Он је успео да се она врат |
имао времена, па можда ни праве воље да мисли на своју породицу.{S} Кад би му ко од пријатеља с |
павица.{S} Та глава је заводила, бркала мисли, одвлачила у пропаст.</p> <p>— Љута?{S} Зашто? — |
че презриво.</p> <p>На њу навали гомила мисли, најпре нејасних, лаких, безбрижних, па све светл |
само да смо на путу...{S} Можда све ове мисли нису долазиле на ум младом човеку, али сличне сва |
исило непомично над хартијом.{S} Његове мисли се бркале. <pb n="294" /> Чинило му се да је проч |
је сад био истог мишљења?</p> <p>Његове мисли су ницале без везе, никаквог реда није било међу |
.{S} Али су њега сад одушевљавале друге мисли, обузимала га је ватра, осећао се задовољан што ј |
ђење свога села, она покуша да хладније мисли о свом узбуђењу.</p> <p>— Откуд овај сан, овај бо |
је хтео да буде просто мудрац.{S} Своје мисли налазио је шетајући по варошкој околини коју је н |
Мораве.{S} Покушавала је да веже своје мисли за свакидашње кућне ситнице, трудила се да се сет |
едећи.{S} Свако од њих пратило је своје мисли кроз самоћу предела.{S} Они су обоје били и сувиш |
а себе, и, као да је хтео утопити своје мисли, он се предаде загрљају који је толико избегавао. |
, разговор у мирису дувана, бунтовничке мисли, дах будућности, све оно нешто неизвесно што очек |
идећи своје драгане.{S} Трудио се да не мисли на њу.{S} Хтео је да је заборави.{S} Њена слика с |
сећања од пре годину дана, меке, наивне мисли по мало меланхоличне, као <pb n="153" /> што је с |
ви њеним разлозима и да наведе противне мисли које су јој од синоћ лутале по глави.{S} Она заћу |
преко лакта, оборених очију, без иједне мисли у глави.</p> <p>Бела се није бранила.{S} Зенице с |
та, она му више није припадала.{S} Њене мисли враћале су се пут Бумбарева Брда, у белу варош на |
е обухватала ове обадве широке царевине мисли и трудила се да их разуме обе и да их помири.{S} |
Светлост</hi>.{S} На њега налетише црне мисли као осице.{S} И као да се хтеде одбранити од њих, |
а, нашто социјализам, нашто све те лепе мисли ако Чедомир не буде њен!</p> <p>Пролеће се расцве |
ико се прича, ни толико добар колико се мисли.{S} Али има једна сигурна ствар.{S} Човек се трош |
p> <p>— Много је мање људи, него што се мисли обично, који стварају свој живот по својој вољи.{ |
е?{S} Јер младост иде, брже него што се мисли, а са њом и сва могућност да будемо срећни.</p> < |
рођак.{S} Покушавала је да се отресе те мисли, <pb n="36" /> која ју је опседала, али је глас Ч |
ну мачку.</p> <p>Она покуша да отури те мисли заједно са споменом на свог бившег друга.{S} Беше |
рце му изгледало преуско за његов сан и мисли.{S} Поново је почињао да живи.</p> <p>— Је ли, зе |
нпутица укрштали су се овде и изазивали мисли о даљини.{S} Заокругљена површина Савине воде бел |
воље и морално пропадање.</p> <p>Са том мисли почеше и друге да се враћају у младићеву главу.{S |
је дотле окусила.{S} Сколише је поново мисли о Чедомиру, о томе шта би било кад би постао њен |
ју другарицу.{S} Она се била изгубила у мисли.{S} Тек, једна једва приметна румен кретала се по |
/quote> <p>Та песма узбуди Илићу гомилу мисли на лањско пролеће, на Вишњу, на њен <pb n="190" / |
илика што се лагано вукла, изазивали су мисли о смрти.{S} Било је нечег гробног чак и у кућама, |
је будућности, проналазио је пут својих мисли.{S} Једно женско срце куцало је за њим.{S} Он то |
рудио се младић да скрене правац својих мисли на конкретне ствари, али слике оне две девојке ни |
изгубљених часова!{S} Колико пријатних мисли опколило би га као гомила правих пријатеља!{S} Љу |
а'естак наслова, славних имена и мудрих мисли.{S} Иначе, жена испадне ученија од мужа, — да изв |
, кад је Зарија Ристић писао своје гром-мисли, лепи Млађа носио кариране панталоне, а еманципов |
уди на продају свешчице својих <hi>Гром-мисли</hi>. <pb n="86" /> Публика се стане да надмеће к |
ио листу на сто, легао и заспао.</p> <p>Мисли му поново скренуше у родно место.{S} Оно је врло |
ј бронзани поглед те саже главу.</p> <p>Мисли му пређоше опет на професора.{S} Учини му се као |
бели лабуде!...{S}" Београд је велики, мислила је тада, он је као море: путеви су безбројни, ж |
Нигде те нисам видела на скупштини.{S} Мислила сам да си се вратила кући.{S} Тетка ми рече да |
недостатак. „Он сиромах, а ја хрома!“ — мислила је и веровала да су тако равни једно другом.</p |
, како кажу наши стари.{S} И девојка је мислила поново на свог пријатеља:</p> <p>— Он не зна ни |
је на пољу светло и благо време, она је мислила на протекле догађаје са много искреног сажаљења |
на излазила је ту у шетњу у доба кад је мислила реформисати друштво, кад је Зарија Ристић писао |
а књиге и доручковала стојећи, а све је мислила о једном: о универзитету на који је позива Каји |
ле малог оклевања. — Лепше него што сам мислила.{S} Ја волим чист ваздух, шуму, свој народ, вел |
гледа ваљан.</p> <p>— И ја сам то нешто мислила.{S} Друго је сад, а друго беше под проклетом ре |
{S} Ја се чудим како на то нисмо раније мислили.{S} Ја се смејем <pb n="109" /> кад се сетим из |
ико тајна, загонетака решено.{S} Ми смо мислили да долази тренутак кад ће наука открити велику |
ће да прсне.</p> <p>— Знам, знам.{S} Ја мислим на твоје испите.{S} Али нећу да се преучиш.{S} О |
љивао <pb n="72" /> од самог срца. — Ја мислим да подигнем једну такву централу под Овчаром.{S} |
а... — одби младић скромно.</p> <p>— Ја мислим да је то могуће, то ће бити врло корисно, и, над |
воли паметније од себе.</p> <p>— Ја не мислим тако.{S} Свет је простран.{S} Мене чекају велика |
који је сад звонио поузданије. — Али не мислим да се ту зауставим.</p> <p>— А шта можеш друго?< |
умње, познат онај Ибзенов јунак, Улфхај мислим да се зове...{S} Келнер, један полић!{S} Ето, та |
— Не знам, може бити.{S} На срећу ретко мислим; она ми се чини сувише неодређен појам, мислена |
S} Није волела да остаје сама са својим мислима.{S} Храбро је сносила садашњост и чекала нешто |
уко само да не остане на само са својим мислима.</p> <p>— Радоје није заслужио ону увреду — гов |
свечаности томе раду, сређености својим мислима и пажње ономе што ће се написати.{S} Затим, под |
то тихо језеро здравих живаца бунтовним мислима нових дана и готово јој хтеде рећи: „Хајде, сре |
дињени и збркани у нама да упркос лепим мислима и дужним обзирима, онај који воли једну жену и |
нека буде како она рекне.</p> <p>У тим мислима, Вишња је прекидала паковање ствари, отварала п |
Или заиста нека виша сила управља нашим мислима?{S} Те исте ноћи Вишња је сањала да се удаје за |
кад би се растали, она је претресала у мислима дуго што јој је Илић говорио.{S} Није јој тада |
сјајних мехурића.{S} Суплент је ваљао у мислима оно што му је другарица рекла и понављао у себи |
у, свему...</p> <p>Састављао је писмо у мислима, бирао згодне речи, изналазио утешне разлоге, з |
о очима.</p> <p>Кад би она била његова, мислио је даље, постао би бољи човек.{S} Чинило му <pb |
ио кући.</p> <p>— Шетао сам, размишљао, мислио на тебе...</p> <pb n="258" /> <p>— Јест, мислио |
а тебе...</p> <pb n="258" /> <p>— Јест, мислио си на мене колико на смрт свога деде!</p> <p>Сва |
кому, <pb n="78" /> па и о њему, Илићу, мислио је; Младен је брбљив, а Бела...</p> <p>На ову ре |
у, његове свилене, рецкасте листиће.{S} Мислио је како да врати ову љубазност.{S} Њих двоје би |
ије имао довољно одважности.{S} Онда је мислио да напише једно писмо госпођи, одрекно им кондиц |
} Поред бриге за личну будућност, он је мислио и на будућност Србије.{S} Његово биће и његова з |
и беху далеко једно од другог.{S} Он је мислио да се она удала и да није ништа сачувала од спом |
а леже...</p> <p>Цело ово вече, Илић је мислио на самоубицу.{S} Па и сутрадан, та га мисао није |
ко, глупо, остао је без марјаша, а није мислио да ће му што требати, па да узајми.{S} Он то при |
ло само по себи, ако је ко тада у опште мислио шта ће после доћи!</p> <p>У тим идејама свршио ј |
ве речи.{S} А кад би се пренуо сасвим и мислио на њу, на ту плаву девојку, на њене косе, на њен |
само два три стиха из средине: ...{S}И мислио тада — Ко зна каква судбина те чека — И зашто си |
ује свога мужа.{S} Она се питала шта би мислио њен отац да је сазнао за посету младићеву!</p> < |
био је за њу јаче везан него што је сâм мислио.{S} Раскид са породицом му је оставио празнину к |
утака оклевања. — Ја на то питање нисам мислио.</p> <p>Матовићка га погледа изненађено.</p> <p> |
олованих чиновника, те је рачуноиспитач мислио да је цела његова несрећа долазила од његове нис |
им потпуним, савршеним, која би хладном мислиоцу била одмах апсурд, а која је њему изгледала са |
ву познаницу.</p> <p>— Да.</p> <p>— Шта мислите после? — настави он даље, затежући капут рукама |
ими онолико колико се даје...{S} Шта ви мислите, господин-Илићу?</p> <p>Чедомир заусти да каже |
Ви сте тако љубазни према мени.{S} Зар мислите да ја не умем ценити толике пријатељске услуге, |
ом на све <pb n="112" /> што је прошло, мислити само на себе, радити за своје испите и не осећа |
ирним током.{S} Тако је Вишња могла сад мислити на себе.{S} Гриже савести било је нестало.{S} Г |
а је живети само за своје задовољство и мислити једино на оно што је пријатно.{S} Свога мужа см |
pb n="76" /> Стаде посматрати ту бубу и мислити... ко зна на кога!{S} На државни удар... на про |
голо.{S} Он не би био човек да је могао мислити на шта друго.{S} Плима страсти плавила му је ср |
реме.{S} Опасно је дуго маштати, толико мислити, толико тражити; боље је пристати на живот, пус |
ру.</p> <p>— Како је он?</p> <p>— Можеш мислити...{S} Разговарали смо цело јутро.{S} Још удара |
д ти једног дана твоја срећа допусти да мислиш и на оно што је прошло, сети ме се по ономе што |
реболи, остане увек нешто.</p> <p>— Шта мислиш да ли да пишем детету у Београд?</p> <p>— Њој ће |
авно, али ти имаш дух романтичан.{S} Ти мислиш да сам ја груб.{S} Ја нисам груб.{S} Ја имам иск |
колегинице — рече затим гласно — шта ти мислиш о сентименталности ?</p> <p>— Она није више у мо |
јзад се охрабри и рече:</p> <p>— Шта ти мислиш пошто свршиш школу?</p> <p>Каја подиже главу и п |
азујем, и хтео бих да знам шта ти о том мислиш?</p> <p>Вишњин поглед сукоби се с Радојевим очим |
то боље.{S} По некад живот изведе своје мистериозне путеве <pb n="271" /> на широка места обасј |
бојала свега што је анормално, болесно, мистериозно.{S} Праву љубав је видела само у браку.{S} |
з књиге која се појавила те године: <hi>Мистицизам у вишој математици</hi>.{S} Анри Поенкаре на |
еља коњака и емаљираних шерпи.{S} Газда-Митар трговао је још са житом, стоком, шљивама.{S} Код |
је у њихову кућу као у своју.{S} Газда-Митар га је звао често да га што послуша, напише му пис |
уп да би се продавао у дућану.{S} Газда-Митар имао је среће у трговини.{S} Послови су ишли добр |
} Једанпут се толико задржа да га газда-Митар опомену:</p> <p>— Хајд', хајд', синовче; не губи |
Као на Калимегдану! — говорио је газда-Митар, куцкајући штапом о њено гвожђе.</p> <p>То је био |
лавим мастилом, које је можда сам газда-Митар правио.{S} Затим је дошла опет једна карта, са сл |
> <p>Остојића је нарочито помагао газда-Митар.</p> <p>— Оставите ви Радоја — говорио је грађани |
да се реши да ли ће група учествовати у митингу које је грађанство приређивало у корист избора |
изија младе девојке васкрсавала је, као митолошке тице из пепела.{S} Боле (!дуго о) га хиљаде и |
јим је дотле живела.{S} Она је била кћи Митра С. Лазаревића, бакалина.{S} Њен отац је држао дућ |
прана...</p> <p>— Старинске жене, газда-Митре...</p> <p>— Старински човек сам и ја, па опет кад |
известиш.{S} И онда, знаш како је, чича-Митре, треба помислити на све.</p> <p>— Право велиш — о |
е личити на друмског механџију као и на митрополита, да није око његових сувих уста, око тих си |
о доста весело.{S} Кад нису критиковали митрополита што им не услиши молбу да се преко лета пре |
у самарица.</hi> — Јуче око пет часова, Мића Живковић, надничар на новој грађевини Привредне Ба |
да живи, живи...</p> <p>Нађе се у Кнез-Михаиловој улици.</p> <p>Ова улица је била још место ел |
Дан је био ведар.{S} По плавом се небу мицало неколико малих, светлих облака.{S} Сунце је снаж |
е један крај вароши под небом сивим као миш.{S} Београд се удаљавао све више.</p> <pb n="205" / |
отност: мали, крутуљаст, са очима као у миша, она би желела да се и њему допадне, јер је она, с |
ави од блузе спадоше до рамена.{S} Голе мишице блеснуше кроз собу.{S} И ово дете, сакато, разма |
све у соби.</p> <p>Платно се сроза низ мишице, обеси се о бедра, да се после склиза на под.{S} |
је лежала, као дете, изваљена на његову мишицу.{S} Прамен плаве косе падао јој је преко лица.{S |
ј срећи.</p> <p>Била се обесила о једру мишицу свога мужа и говорила усхићено:</p> <p>— Наша је |
игом код највећег броја лица.{S} Њихова мишљења, нарочито кад се тиче политике, зависе од њихов |
јој је требала.{S} Кад је давала своја мишљења, реченице су јој остајале недовршене, није се м |
равао.{S} Није могао дати једног личног мишљења.{S} Те ствари му се чиниле непознате, далеке, т |
иликом рекао?{S} Да ли је сад био истог мишљења?</p> <p>Његове мисли су ницале без везе, никакв |
рије своја осећања, да се одриче својих мишљења и да се вечито повлачи у себе, те му је ваљада |
Изненадило га је што га госпођа пита за мишљење... она, која му је, поред свог уважења према ње |
о остали на само.{S} Она је полагала на мишљење околине.{S} Било да се с ким сусретне, било да |
еџбају своју памет на теби и дају своје мишљење о твојим поступцима.{S} С врха до дна друштвени |
>.{S} Зауставише Илића да чују и његово мишљење, и позваше га <hi>код Пеливана</hi>, бозаџије ч |
но одобравала, потписивала свако његово мишљење, била присталица његових убеђења без резерве.{S |
е и друштвеног живота, не усвоје Чедино мишљење?{S} У њој се бунио остатак старе душе, бунила с |
/> па да оборе министра који не дели то мишљење, или да гласају против свога убеђења па да сачу |
а страна, подјармљена туђој вољи, туђим мишљењима, теретним обичајима које су створили друштво |
емократска убеђења свога мужа; по њеном мишљењу један сиромах ђак треба да је задовољан што ула |
пут је славуј пропевао у шипражју поред Млаве.</p> <p>— На Духове је наша скупштина у Београду |
би иначе могла продужити да живи!{S} У Млави су ретки Илићи.{S} И дани су пролазили, а за њима |
била добро место: једно богатије село у Млави, где је нашла школу по плану, уређену башту и кол |
ма, радницама или газдаричиним ћеркама, млад свет који живи неопажен за школским клупама, а исп |
дошао такође право из школе.{S} Здрав, млад, ни ружан ни глуп, тамо вамо, па се ми венчамо пре |
То није много — дочекала га је сестра — млад је, леп је, образован, има плате две хиљаде, отвор |
, убава девојко, ој,</l> <l>Млад Милија млад виноград сади,</l> <l>Лозе сади, равне дворе гради |
<pb n="2" /> висок, готово џигљав, али млад, пријатних, мушких црта, буљавих очију, које су у |
осетљив на неприлике у животу.{S} Ти си млад.{S} Треба ти времена.{S} Ти си познат у твојој ген |
тога девојчета.{S} Најзад, и он је био млад, и он је имао у срцу нежности.</p> <p>У природи је |
осач новина, један <pb n="224" /> сакат млад човек, који без штака не може да макне, а иначе ск |
м новом убеђењу!{S} Али је Илић био још млад, у добу кад се пише искрено и поштено.{S} Стога пр |
<l>Ој убава, убава девојко, ој,</l> <l>Млад Милија млад виноград сади,</l> <l>Лозе сади, равне |
о што је отац писао.{S} За време кризе, млада студенткиња показа се као најизвежбанија нудиља.{ |
водом и шапутала јој недопуштене приче, млада девојка заспа са једним ђаволастим осмехом који д |
у њој могуће, све је у њој по руски!{S} Млада девојка не осети кад дођоше до њене куће.{S} Би ј |
е зачу један шум на вратима.</p> <p>Два млада створа погледаше се као два злочинца.{S} Отворише |
главу пред потребама породице.{S} Стога млада девојка не исмеја план своје другарице.{S} Само, |
а прво правило свога новог васпитања да млада девојка бира себи мужа потпуно свесно.{S} Она се |
атна; прича ми како је било кад је била млада, описује ми омладинске беседе код <hi>Златног Крс |
да ми се свет смеје: хрома млада, хрома млада! — говорила је девојка мајци гласом у којем је од |
p> <p>— Нећу да ми се свет смеје: хрома млада, хрома млада! — говорила је девојка мајци гласом |
ој дворани београдске болнице.{S} Једна млада, хрома жена успротивила се излишној секцији коју |
{S} Иза првог угла појављивала се једна млада девојка у коректној мушкој јаки; плав прамен косе |
ирке од прага.</p> <p>При том цела њена млада снага отисну се на њеним хаљинама.{S} Њен природа |
илисав, видећеш.{S} Ах, ево га — додаде млада жена и показа руком на једног развијеног дерана, |
лицама није било много света.{S} Кад је млада девојка угледала Илића који ју је већ чекао, насл |
лачине, ако ти можеш — одговарала му је млада горопадно.</p> <p>У осталом, она је врло мало лич |
олац, образован човек, виши од ње.{S} И млада девојка као да је хтела узети у одбрану свога нов |
ца, и погледа у собу неодређено.</p> <p>Млада учитељица је лежала непомично на поду, пред посте |
момци су духовити, девојке приступачне, младе жене несташне, а старци и старице тапшу рукама, о |
ом диму од дувана, величанствена визија младе девојке васкрсавала је, као митолошке тице из пеп |
м вером у будућност, он је трошио своје младе године радећи да буде достојан поверења које ће м |
е врло мало личила на оне традиционалне младе са обореним очима, које нам је оставила у спомену |
ем, мрзела је сад и остале студенте, те младе људе, што праве манифестације, демонстрације, рез |
тешили, превлачећи постепено вео преко младе Чачанке.{S} Да ли се ипак осећао срећан?{S} Пре с |
опасну гљиву, а заједно са њом и слику младе Чачанке.{S} Хтео се бацити блатом на све <pb n="1 |
озори су гледали у врт, чије воћке, још младе, пружале су мршаву сенку по земљи.{S} Сунце је за |
отворене блузе.{S} Видео се и један мрк младеж.</p> <p>— Ах! како је лепа — рече у себи и пољуб |
утаву литературу препоручену за школску младеж, одушевљавати се да се појави у Чачку са бурским |
/hi> што су тада занимали интелектуалну младеж, мисао магловита, нејасна, али стварна, жива <pb |
="78" /> па и о њему, Илићу, мислио је; Младен је брбљив, а Бела...</p> <p>На ову реч младић за |
овиће је била задесила нова несрећа.{S} Младен, који је још нешто слушао док је стари министар |
враћала се тек у вече, пуна новости.{S} Младен је одлазио такође, у школу, рано, да се што пре |
икогодишњег аклиматисања у Београду.{S} Младен је био пао у трећем разреду из два предмета — ос |
ет...</p> <p>— Је ли, тата — прекиде га Младен — хоћеш ли и ти постати министар?</p> <p>— Зини |
S} Бела.{S} После ове девојке, дошао је Младен, бистар дечко, али ленштина, склон свима слабост |
ндалозну страну тога догађаја бринуо се Младен, који је вукао свог учитеља за рукав, шапутао му |
</p> <p>— Ко би играо крајцарица кад би Младен учио! — насмеја се Бела, која у том тренутку дон |
ученим под столицу.{S} До њега је седео Младен, који се никако није хтео скрасити на своме мест |
иродне женске жеље за допадањем.</p> <p>Младен га је позивао такође:</p> <p>— Хајдете... хајдет |
повисити плату том младићу што поучава Младена — рече јој једном муж. — Живот је скуп, а човек |
ну. — Сад ће отац да се врати, па пази, Младене.{S} Немој да се мангупираш.{S} Него учи.{S} Ина |
ајка.</p> <p>— Ју! — трже се девојка. — Младене донеси.</p> <p>Дечко устаде лењо и, клатећи се |
усне, кад би га слушала како објашњава Младену какво правило из математике?{S} И нашто оно њен |
, китила га цвећем из саксија, слала по Младену какву гравуру или други украс за његову собу.</ |
лићем, свршеним философом.{S} Честитамо младенцима.</quote> <pb n="225" /> <p>— Честитамо младе |
.</quote> <pb n="225" /> <p>— Честитамо младенцима — понови она последње речи гласно.</p> <p>Уд |
мство које смо вам указали!{S} Срамота, млади господине...</p> <p>— Мама! — промуца девојка у о |
ремена.{S} Мораће се журити...{S} А ви, млади човече, из школе ћете ући право у живот.{S} Држав |
о да га се то ништа не тиче.{S} Редови, млади момци у озбиљној, плавој униформи, држали су пушк |
один директоре?</p> <p>— Нема ко други, млади господине.</p> <p>— Моја је струка...</p> <p>— Ов |
е протест против научног догматизма.{S} Млади суплент био је принуђен, против све зловоље коју |
ве и темеље, у које се мало ко пача.{S} Млади часовничар је волео нарочито простог човека, изгл |
ка његовој другарици, у њен заборав.{S} Млади човек не поче свој говор о вољи, али се не предад |
ка!{S} Човек се не жени због кошуље.{S} Млади су; цео је живот пред њима...{S} Да, ја сам човек |
ово присуство готово осећало у кући.{S} Млади човек не хте покварити ово присно весеље дома, ко |
еговим жељама да живи и буде срећан.{S} Млади човек се налазио у неразрешљивом сукобу који дола |
шир с главе и понесе га низа страну.{S} Млади човек потрча за њим и једва га ухвати у једном тр |
укус леп, цене умерене, <pb n="61" /> а млади газда нежењен, па је све ишло како само може бити |
у снагу у електрицитет — продужи доиста млади сајџија, начинивши десном руком један покрет као |
а и онај понос културног човека који је млади муж осећао у самом себи.</p> <p>То су били тешки |
<p>— Доста с тим паприкама! — викнуо је млади муж једном кад се вратио из библиотеке с главом п |
чје спомене, као и многима другим.{S} И млади човек осети се крив што узнемирава то тихо језеро |
<pb n="20" /> удружљиви и безлични, ови млади људи су, доцније, махом главе парламентарних режи |
фијакеру, који називају интовом.{S} Ови млади људи једу врло мало, троше што год имају на новин |
е улице по Чубури, виделе су тада многи млади пар.{S} То су били махом ђаци са својим другарица |
ономе што је лепо било у мени“.{S} Али млади студент био је за њу јаче везан него што је сâм м |
м члану породице нађе на невољи.{S} Али млади човек је залуд наводио разлоге двема женама, које |
на ту твоју шмизлу.{S} Кад смо ми били млади, ми смо знали за љубавне изјаве само из романа... |
па да живимо као старци, или да умремо млади слушајући своје срце.{S} Ја сам изабрао ово друго |
>Вишња заусти да нешто дода, али је већ млади човек падао у ватру грдећи реакцију, реакционаре, |
си одсела на Врачару? — прекиде тишину млади суплент.</p> <p>— Да.{S} Код тетке моје колегиниц |
Чедомиром?</p> <p>— Јесте.{S} Обоје су млади, а знаш какав је свет...{S} Баш ме данас у седниц |
ти да се мучимо око мираза.{S} А што су млади?...{S} Шта им фали што су млади!{S} Па ти рече <p |
што су млади?...{S} Шта им фали што су млади!{S} Па ти рече <pb n="164" /> једном приликом: „К |
како ми живиш, што не дођеш?...</p> <p>Млади човек, с прилично вештине, а с много поштовања, с |
зи са финог и деликатног Запада.</p> <p>Млади студент корачао је сам.{S} И он је ишао у шетњу.{ |
, хвала Богу — умешала се мајка.</p> <p>Млади човек није хтео да чује о тој операцији која би г |
оје су тада испуњавале тај крај.</p> <p>Млади човек није волео да има посла с војском те пређе |
ељство је искрено, топло, добро.</p> <p>Млади човек погледа своју другарицу право у лице; она н |
ма, хапшењима и осудама на смрт.</p> <p>Млади човек погледа госпођицу Матовић.</p> <p>Она је се |
рво, у ону кућу у врх пута? ---—</p> <p>Млади човек је и овде морао претрпети још једно расхлађ |
ма.{S} Кад се дође већ до немогућности, младић се трже.{S} Жалосна стварност приказа му се тада |
румен кретала се по њеним образима.{S} Младић се не могаде уздржати од једног покрета.{S} Он ј |
дати изненадну жалост која је обузе.{S} Младић је куцао штапом о калдрму и гледао преда се.</p> |
асу.{S} На неколико места пушило се.{S} Младић обухвати једним погледом тај мирни <pb n="154" / |
говорила му цене појединих набавки.{S} Младић је одобравао.{S} Није могао дати једног личног м |
?{S} Ни они сами не би умели казати.{S} Младић се сећао тек доцнијих тренутака, кад су били одм |
занимљивим разговором, па и молбом.{S} Младић је остајао.{S} Ти усамљени разговори са девојком |
рликаће ти; доле с њим!...{S} Него нека младић сврши школу, постане свој човек, добије парче хл |
ст.</p> <p>— Љута?{S} Зашто? — упита је младић, тек да се нешто каже.</p> <p>— Зато што сте ме |
.{S} Носила је редовно послужење кад је младић држао лекцију њеном брату, позивала га на ручак |
ду штампе, збора и договора — трудио се младић да скрене правац својих мисли на конкретне ствар |
јој се задовољства ускраћују: колико се младић склањао, толико је она трчала за њим.{S} Није ма |
речи.</p> <p>— Ти си без амрела? — рече младић, наднесе кишобран над девојку и додаде:</p> <p>— |
Не, то није могуће, то је апсурд — рече младић с пуним уверењем. — Бар данас је то јасно.{S} Не |
ебра.</p> <p>— Погледај ову воду — рече младић девојци која је стајала поред њега и гледала, ст |
арк, за...</p> <p>— Не, Вишња... — одби младић скромно.</p> <p>— Ја мислим да је то могуће, то |
аза и поноситих очију, дошао неки други младић који би био његова пуна супротност: мали, крутуљ |
ћу ја у село за воденичара! — одговори младић тврдоглаво.</p> <p>И тако оста.</p> <p>Није Радо |
— Можда је какво посланство! — одговори младић самом себи.</p> <p>Тек на кондицији дозна за вел |
реч звони чудно у наше доба — одговори младић, и отворено <pb n="130" /> погледа у Белине очи. |
/p> <p>— Нешто ме интересује — одговори младић без журбе, и кад остаде на само са Белом, разви |
ад пристати да седите докона? — примети младић нешто ауторитативно, грицкајући цигару.</p> <p>О |
рзо, без везе, задихано, као да је онај младић Краљ Отац или неки активни политичар, какав факт |
и тераш шегу...{S} Каква свадба!{S} Тај младић није ни школу свршио, а Бела је још дете.</p> <p |
за странца.</p> <p>Вишњи се допадао тај младић, жив, окретан, прав.{S} Ћерка једног трговца, он |
ком. — Јутрос прође поред прозора један младић: тако су му лепо стајале обријане науснице!...</ |
повића, па додаде: — Чедомир је озбиљан младић, човек од поверења.{S} Бели се јако допада.</p> |
је брбљив, а Бела...</p> <p>На ову реч младић задрхта.{S} Један пламен загреја му образе.{S} П |
и, и набра обрве.</p> <pb n="189" /> <p>Младић уздахну, нервозно склопи једну књигу, па устаде |
морао живети као сваки други...</p> <p>Младић извуче један џепни булдог, сав зарђан.</p> <pb n |
брике за прераду наших сировина.</p> <p>Младић се видљиво заносио.{S} Његово избријано лице грч |
} Не зна да ли си жив или мртав.</p> <p>Младић се намршти.</p> <p>— Њена посла! — одговори нешт |
хладовите јастуке своје постеље.</p> <p>Младић је дизао главу на овај глас.{S} Он му је звонио |
Не дајте ме.</p> <p>Савлада се.</p> <p>Младић, поред ње, примети промену на њеном лицу.</p> <p |
Наше идеје иду у сусрет победи.</p> <p>Младић се осмехну као на неки свој <pb n="77" /> успех. |
ачуна.{S} Ти ниси више моја кћи.</p> <p>Младић не одговори ништа.{S} Осећао је да ће доћи нешто |
живота! — примети Вишња полако.</p> <p>Младић не одговори.{S} Причајући био је дигнуо главу и |
си волео одавно да идеш у Париз?</p> <p>Младић је погледа расејано.</p> <p>— Јест... јест — одг |
иверзитет.</p> <p>— Универзитет?</p> <p>Младић ју је гледао својим чудним сјајним очима и као д |
е и бакреног посуђа.{S} Стога она позва младића у <hi>салу</hi>.{S} То беше ниска, неизветрена |
ат слободног размишљања.{S} Бојим се да младића није засенуо мој положај, а он на то не треба д |
ла, ма да ју нико није питао, и гледала младића задивљено, угризнуте усне, истурених груди.</p> |
p> <p>— Ви волите кајсије? — упита Бела младића, па не сачекавши одговора, окрену се нагло на з |
ке је забацила.{S} Наслонила се цела на младића.{S} Тамно жута чарапа од конца вајала је дивно |
ив свега, носила у дну срца успомену на младића који ју је некад волео и кога би она могла воле |
као питање.</p> <p>Бела рђаво разумеде младића.{S} Помисли да он хоће да каже како не двоји бр |
из кујне у Вишњину собу, која изненади младића многим и лепим намештајем.</p> <p>— Газдаричин |
исати из прстију.</p> <p>И тада би звао младића у дућан, понудио га да седне за тезгу, до саме |
а у њу уђе, као у свој дом.{S} Неколико младића стајало је око врата.{S} Изгледали су јој као д |
ачки сандук њихао се свеједнако.{S} Око младића се дизале <pb n="231" /> хиљаде руку, само њего |
нежан профил с очима дубоко занесеним у младића.</p> <p>Он спази такође своју другарицу, покуша |
а — одговори Вишња и погледа плашљиво у младића, па после спусти главу и доврши као по дужности |
а.{S} По њивама су класали кукурузи.{S} Младићев поглед прелете цели родни крај, па се заустави |
ем.</p> <p>— Хајдемо, Вишња! — зашкрипа младићев глас с дна груди.</p> </div> <div type="chapte |
реме било ручку, да сама трчи и куца на младићева врата, позивајући га:</p> <p>— Господин-Илићу |
била према блеску који пуче пред очима младићевим кад угледа своју драгану!{S} Све се изгуби, |
одиже главу.{S} Њен поглед се сусрете с младићевим.{S} Његове очи гледале су је из својих дупља |
а руку, пуну јевтиног прстења, у висину младићевих уста.</p> <p>И породица је седала за сто: у |
рам другог, неми, без речи.</p> <p>Срце младићево се стишавало постепено, свест му се враћала у |
бни врт, уносила бескрајна одушевљења у младићево срце и била најлепша лепота његове младости.{ |
Тако куцајући, а не отварајући врата на младићевој соби њу би прожмала нека слатка језа, од чук |
?</p> <p>Госпођа је истицала пред децом младићеву ученост и говорила:</p> <p>— Угледајте се на |
ом мисли почеше и друге да се враћају у младићеву главу.{S} Он опази у Вишњиним очима један вла |
мислио њен отац да је сазнао за посету младићеву!</p> <p>Ни сама мисао да је Чедомир поново ње |
ка у исти мах.{S} Ова врста страха пред младићем појачала се још више откако се вратила из Беог |
је хтела да сакрије своју сакатост пред младићем ?{S} Или је то био само знак захвалности што ј |
м мешала се широка жалба за Београдом и младићем кога је тамо оставила.</p> <p>— Што ми не пише |
м скупштинама, остајала је усамљена.{S} Младићи је нису волели, претпостављали су девојке које |
м и блатом.{S} Године су очврсле његове младићске црте.{S} Био је више човек, више мушкарац.{S} |
се то свиде: изгледало јој је природно, младићски, ђачки.{S} И доиста, ово их приближи.{S} Она |
ипомоћи тој промени.{S} И још нешто.{S} Младићу није било добро.{S} Ваљада, бура која се спрема |
160" /> појма.{S} Дотле се Вишња чинила младићу жена-другарица која диже човека на посао, пружа |
у пријатеља.{S} Госпођа је то објаснила младићу разлогом: </p> <pb n="202" /> <p>— Тата се није |
ј по коју симпатију, пријатељство према младићу, љубав речи и уздисаја, али даље... права љубав |
место, те биле као један део њен и миле младићу као крајеви раја.{S} Он је брижљиво остављао те |
твори врата, и пријатељски додирну раме младићу, док један светао, чедан одсев озари њено лице. |
не, већ на ону румен по образу и остави младићу утисак глатке коже и нечега чистог.</p> <p>Вишњ |
на отворено поље и сунце, она се учини младићу слатка и мека као та воћка коју му је нудила.</ |
p>— Клеопатра, треба повисити плату том младићу што поучава Младена — рече јој једном муж. — Жи |
да фабрикује немоћне чиновнике; она од младих, паметних, поштених људи прави бедне, глупаве, н |
у, и то овог пута искрено.{S} Узе двоје младих за руке, приближи им главе, на нешто драмски нач |
оцкале су један крај неба.</p> <p>Двоје младих ћутали су, тако седећи.{S} Свако од њих пратило |
јој је Илић открио, мешала се у друштво младих људи и девојака, подражавала мушкарцима, презира |
у школи, видела је сад нову варош пуну младих људи, који се боре против живота и за живот, мењ |
b n="268" /> је носио другарицу његових младих дана у правцу Врачара.</p> <p>Аница ју је чекала |
уштена стока поломили <pb n="144" /> су младице.{S} Оно што је остало животарило је, само, искр |
дним грчем.{S} Пред њом је лежало наго, младо тело, забачених руку, набреклих груди, устрептали |
секретар суда.{S} Била је пуна хвале за младог чиновника.{S} Тако исто и сестра.{S} Само, рекле |
Одушевљење породице Матовић пређе и на младог човека, те кад изађе од њих, осети како му се гр |
а су одјекивали разговори и живи кораци младог света.{S} Њих двојица се беху примакли прозору ш |
нка преко лица.{S} Та промена не измаче младој жени, те скочи на други предмет, на своју школу, |
дрекну ни државног фијакера!</p> <p>Али младој бунтовници беше спремљено још веће изненађење.</ |
.{S} Осећала је дубоку захвалност према младом земљаку који се тако нашао у невољи око оца.</p> |
Можда све ове мисли нису долазиле на ум младом човеку, али сличне свакако.{S} Јер, кад спусти п |
.{S} Њено одбијање падало је врло тешко младом студенту.{S} Он се трудио многим средствима да п |
е био прост шешир од сламе.{S} Па ипак, младост и здравље чинили су од ове тоалете њен најлепши |
по себи.{S} Живот је дуг, пријатељу, а младост кратка.</p> <p>— Срце ми хоће апстракт и апсурд |
ога су интелектуалне радозналости, жива младост, сумња у радост која се нуди, непомирљив идеали |
су разни: на печен хлеб, на јагоде, на младост.{S} Кад планински ветар духне из клисуре, облак |
рили су другим путем, камо су их водили младост и лепо време.{S} Дан је био један од оних жарки |
сигуран сам.{S} Пиј, проводи се, уживај младост.{S} Ја сам ти то, Илићу, говорио одавно, али ти |
бити.</p> <p>— Пиј, проводи се, уживај младост.{S} Велика дела долазе сама по себи.{S} Живот ј |
устити да дани и године пролазе?{S} Јер младост иде, брже него што се мисли, а са њом и сва мог |
Буди правичнија.{S} Ми смо провели целу младост заједно.{S} Ми смо били везани присним везама ј |
ена појава.</p> <p>— Волите се већ целу младост.{S} А ти не видиш, ти ниси видео то тело — шапт |
обећања, ми смо такође имале амбициозну младост, срца врела, слутње прве узнемирености, девичан |
па да му преда целу себе, сву раскошну младост која је бујала у њеним грудима и сваког тренутк |
ћево срце и била најлепша лепота његове младости.{S} Он их је чекао с безазленом радошћу као шт |
ма.{S} Његово лице није имало сјај прве младости.{S} Био је измршавео.{S} По убледелом челу пов |
дима који су јели у њој, у данима своје младости, њен пасуљ с пастрмом, скуван на особен начин, |
ај израз невиности који је урођен првој младости.{S} Каја је била <pb n="29" /> мала, мршава, ж |
Ој животе!{S} О шумо, покоју!</l> <l>О младости!{S} О ти сунце сјајно!</l> </quote> <p>Та песм |
це насмејано,</l> <l>И главу си оборила младу.</l> <l>Ко̑ одговор на сву љубав моју,</l> <l>Очи |
{S} Та пространа тишина притискивала је младу девојку. </p> <p>— Удај се, драга Вишња — продужи |
<l>Ако ти никне лудаја,</l> <l>За мене младу да лудиш,</l> <l>Ако ти никне буника,</l> <l>За м |
<l>Ако ти никне буника,</l> <l>За мене младу да буниш.</l> </quote> <p>Сунце је било још висок |
хаљине и откривао ногу до колена, ногу младу, а развијену, ногу танку, а заокругљену, извајану |
гађај.{S} Око ње су се утркивали мајка, млађа <pb n="56" /></p> <p>браћа, укућани, суседи, па и |
ија Ристић писао своје гром-мисли, лепи Млађа носио кариране панталоне, а еманциповане другариц |
о, ми сами.</p> <p>— Ти Вишња?{S} Ти си млађа него што си икад била.</p> <p>— Какав парадокс! — |
је што сам имао да вас посаветујем као млађег колегу... ви разумете?</p> <p>— Не разумем — хте |
та у Овчарску бању или каква несташност млађег брата испуњавали су по читаво писмо.{S} Па ипак, |
на има посла око спреме куће и деце.{S} Млађи су дрхтали пред њом.{S} У мешењу колача се одлико |
.{S} Свет изађе и поседа пред кућом.{S} Млађи шетају.{S} Говори се много.{S} Госпође носе дуго |
Радоје дође с једним својим пријатељем, млађим чиновником из суда, те их позва, њу и Милеву, да |
о, Њутон и Декарт.{S} Један од озбиљних млађих философа прокламује да разум даје само карикатур |
х се плаве шајкаче, копорани.{S} Ваздух млак.{S} Стреје капљу; по леду се образују поточићи ; в |
седела на кљуну према њему.{S} Како је млака вода хладила ватру њених руку, како је поветарац |
.{S} То не беше ситна, јесења киша, већ млаки пљусци као усред лета.{S} По околним планинама об |
преживелих догађаја, доносиле јој одјек млаких београдских вечери.{S} Тражила је у њима нешто н |
ишући дубоко, жедно, као да се подавала млаком ваздуху који се завлачио под рубље.</p> <pb n="3 |
наиђе на Чачак.{S} По кафанама се пуши, млатара рукама и води политика.{S} Необавештен човек по |
ир је одржавао разговор, правио опаске, млатарао рукама.</p> <p>— Овај наш Београд неће се ника |
о хук плахе кише.{S} С времена на време млезеви би ударили о прозор да весело човека опомену ка |
е рукаве њена рука гола до лаката, њено млечно лице белило се.{S} Био је бео и њен врат слобода |
оћи кликнути: „Одморите руке што окрећу млин, о млинари!{S} Спавајте мирно.{S} Нека вас петао у |
нути: „Одморите руке што окрећу млин, о млинари!{S} Спавајте мирно.{S} Нека вас петао узалуд оп |
жени дани, изгледали тешки, суморни.{S} Многа жена предала би се судбини на њеном месту, остави |
нутим рукавима од кошуље.{S} Није волео многа мењања тањира.{S} Ручак му је био најслађи, кад б |
добио, шта сам очекивао, а шта дочекао, многе ствари које ме тиште и које могу рећи само теби.. |
атала је прибелешке.{S} Није разумевала многе ствари.{S} Дивила се наставницима што почињу пред |
што иде у престоницу.{S} Заборавила је многе раније непријатности.{S} Велика варош на утоци Са |
је пљуштала.{S} По калдрми се нахватале многе баре.{S} Земља се клизала.{S} Помрчина је била ве |
но, обиграва се око ствари и причају се многе излишности.</p> <p>Реши се да отпутује још истог |
ло се извршити наоружање војске, подићи многе железничке пруге, развити јаче везе са иностранст |
са собом Чедомира и онда му објашњавао многе ствари, показивао му непознато цвеће, које је зва |
им дотле није био прошао.{S} У осталом, многи његови другови су већ чинили концесију животу.{S} |
мназијска средина му је мало годила.{S} Многи професори беху подетињили силом свакодневног рада |
памо посред гомиле безбројних болова, а многи од нас не чује ни једну жалбу — грмио је Илић, оп |
моникле улице по Чубури, виделе су тада многи млади пар.{S} То су били махом ђаци са својим дру |
ле и умре.{S} Овај народни борац, као и многи други, доживео је пред смрт велика разочарења.{S} |
појединих питања могао му је позавидети многи старији друг; чак и понеки професор није имао те |
њега као стара познаница.{S} Њу чекају многи познаници.{S} Знају је не само људи, но и мртва п |
а ти кораци не додирују земљу; украшена многим успоменама, она се измицала јави, она му је изгл |
е у Вишњину собу, која изненади младића многим и лепим намештајем.</p> <p>— Газдаричин муж је с |
тешко младом студенту.{S} Он се трудио многим средствима да придобије њену стару наклоност.{S} |
влади ни друштво у којем је говорио.{S} Многима то није било право, па ипак чуле су се ретке за |
и уништити таште човечје спомене, као и многима другим.{S} И млади човек осети се крив што узне |
ју тегобе од неродице, од учмалости, од многих државних, окружних и општинских дажбина.{S} Свет |
вао.{S} Он задрхта јер је то било веће, много теже него што је његова слутња предвиђала.{S} Њег |
... јест — одговори затим. — Волео сам, много сам волео.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
благи!{S} Има времена.{S} Ја те волим, много волим, највише волим.</p> <p>Она га присили да се |
ела је Чедомира још чим га је видела... много јој се допала његова ученост, романтичан изглед.. |
ађени на пријатној пригревици.</p> <p>— Много је мање људи, него што се мисли обично, који ства |
ца, боже сачувај.{S} Нашем народу треба много да чита, да се просвећује, да се учи; он је готов |
ого прост народ.{S} У њему је познавала много дивљих, рђавих, лукавих, ружних људи.</p> <p>— По |
ани!</p> <p>Доиста, она није размишљала много.{S} Својим прохтевима није постављала границе. <p |
муке.</p> <p>И онда, Вишња није волела много прост народ.{S} У њему је познавала много дивљих, |
<pb n="104" /> друштву, она је говорила много, није бирала речи и пребацивала се.{S} Са нешто у |
{S} Што још занима, јесу жене којих има много дебелих, са огромним грудима, још већим бедрима и |
ко долазиле на ум Шекспирове речи: „Има много ствари <pb n="297" /> на небу и земљи, Хорацио, о |
шке, као у селу.{S} Било је у сватовима много света, где је познавала извесна лица, од којих су |
она је мислила на протекле догађаје са много искреног сажаљења за друге, а са пуно дубоке жало |
} Опасност је прошла.{S} Госпођа ће сад много да спава.{S} Довољно је ако се <pb n="184" /> слу |
тивници.{S} Лично за себе, они не траже много.{S} Највише, да се, дошав на власт, провезу преко |
приређивала илузију пролећа.{S} Било је много сунца.{S} По баштама се трава подмладила.{S} Са п |
онишу те, па ти и после иде плата, није много али колико да се храниш.{S} А занатлија?{S} Рано |
едомир.</p> <pb n="25" /> <p> — То није много — дочекала га је сестра — млад је, леп је, образо |
кажи, мајка ти је нешто назебла, па се много брине за тебе, да и ти ниси, не дај боже, болесна |
ала око себе.</p> <p>Сама улица није се много променила.{S} Подигнуте су још две три нове куће. |
ед кућом.{S} Млађи шетају.{S} Говори се много.{S} Госпође носе дуго своје хаљине.{S} Понекад се |
јој се да је све било весело, шалило се много, на лицима није било умора ни брига.</p> <p>Радоз |
ица; немој да се стидиш.{S} А сад прими много поздрава од твојих доброжелећих ти родитеља... и |
и круг земаљске планете.{S} Она се сети много лепих ствари које је имала с Илићем.{S} Она би бе |
шња, не размишљајући сувише, не тражећи много.{S} Не треба да те је страх да ћеш бити каткад не |
а?...{S} Хајдемо негде заједно!{S} Имам много ствари да ти кажем, да ти изложим што сам наумио. |
а.{S} Они ће му причати о много чему, о много кому, <pb n="78" /> па и о њему, Илићу, мислио је |
његова породица.{S} Они ће му причати о много чему, о много кому, <pb n="78" /> па и о њему, Ил |
су разликовали један од другог, налазио много одушевљења, воље де се ради нешто велико, смелост |
м тога, задоцњавао је на часове, трошио много времена на трговање с поштанским маркама, свађао |
се разумевао у коњима, али није требало много вештине па да види да је та животиња одличног сој |
је сматран за смешног, и ако их је било много луђих.{S} У државној служби није нашао места, и а |
било још рано, те по улицама није било много света.{S} Кад је млада девојка угледала Илића кој |
о му је другом приликом. — Изгубили смо много у нераду, у јаловом трвењу.{S} Народи око нас нећ |
обен начин, <hi>чокалиски пасуљ</hi>, с много паприке и воде, а мало пасуља и пастрме, али за к |
<p>Млади човек, с прилично вештине, а с много поштовања, скиде свој шешир који је већ губио фор |
еријалистички позитивизам оптужује се с много разлога да је хтео претворити свет у огромну, мрт |
еру?</p> <p>— Оставите.{S} Имам вечерас много да учим.</p> <p>Газдарица изађе из собе и рече по |
прочита не учини јој се мајчина болест много опасна.{S} Што га је више понављала, све је разум |
шта радиш.{S} Наша варош дугује ти већ много, за парк, за...</p> <p>— Не, Вишња... — одби млад |
популарне књиге, не пишу ништа, полажу много на беседништво, и живе, скривено, по Палилули и Е |
и да напакосте.{S} Било је у колегијуму много нечег женског, калуђерског, лицемерног и грубо се |
сад као од чистог метала.</p> <p>— Нису много родиле ове године, па <pb n="11" /> су крупне и в |
а казнити озбиљније.{S} Ни ђаци га нису много поштовали, јер су га колеге пањкале, а и сам је б |
м се даје, срећу ако је сретну, несрећу много чешће, и судбину која им се одреди.{S} Реч слобод |
ио марљиво за своје испите, прелиставао многобројне уџбенике, прочитавао прибелешке, писао изво |
да се светлост сјури с неба бујицом.{S} Многобројни прозори на здањима и чатрљама, на Двору и б |
била га без питања, украшавала му живот многобројним нежностима; њена љубав ласкала је његовим |
p> <p>Вишња притисну кваку на једним од многобројних, зелено обојених врата, али се она не отво |
ела нека идеја, којом би решио једно од многобројних <hi>питања</hi> што су тада занимали интел |
и је био изгубио своју првашњу боју под многогодишњим <pb n="179" /> крмачама, и наби на очи до |
се остварио његов велики сан.{S} Живот многољудног града свидео му се.{S} Врло интелигентан, в |
т небесни, Морава треба да се разлива у многоструки сплет зелених поточића, који би ова полудив |
ми смо за народне масе везани хиљадама многостручних задатака. <pb n="33" /> Отворимо очи, раз |
ког цвећа.{S} Да пустиш, тето, Вишњу са мном?</p> <p>— Не браним — одговори Вишњина мајка. — Ја |
најзад, ко саставља то поштовано јавно мњење?{S} Није ли сусетка десно од њих невенчана жена ч |
ста <pb n="262" /> сам се ја, због оног мог лудова, Бог да му душу прости, мучила и патила.</p> |
она лепа и без њих, савршена без свега мога знања, без појма да и постоје славни психолози?“ Ц |
ежњом и страхом, и после првих поздрава могаде јој рећи тек:</p> <p>— Куда ћемо?</p> <p>— Куда |
као да га биста посматра упорно.{S} Не могаде издржати тај бронзани поглед те саже главу.</p> |
а се по њеним образима.{S} Младић се не могаде уздржати од једног покрета.{S} Он је узе за руку |
у сенку.{S} Хтеде нешто рећи.{S} Али не могаде.{S} У његовој глави је било мутно.{S} Он је био |
још имао читаве потпетице на ципелама, могао би се мерити са свима шеталишним јунацима.</p> <p |
сељак у грађанском оделу, иначе обичан, могао је личити на друмског механџију као и на митропол |
, велике димензије, ширина, слобода.{S} Могао је живети неколико векова а да му се не досади.</ |
е осећао, да прати нови покрет да би га могао сузбијати.{S} Филозофи изилазе из леденог облака |
јој све од свог рукописа што је рукама могао зграбити.</p> <p>Отвори фијоку од стола и поче ба |
петице.{S} У расправи појединих питања могао му је позавидети многи старији друг; чак и понеки |
у и отвори их обадва.{S} Чедомир је сад могао боље видети салон.{S} Примети велику библиотеку, |
отово голо.{S} Он не би био човек да је могао мислити на шта друго.{S} Плима страсти плавила му |
се дешава међу математичарима, Илић је могао закључити из књиге која се појавила те године: <h |
г таквог разговора, он се реши.{S} Није могао више издржати.{S} Поручи једна кола, стрпа у њих |
абавки.{S} Младић је одобравао.{S} Није могао дати једног личног мишљења.{S} Те ствари му се чи |
} То је било већ лакше.{S} Ипак се није могао одлучити одмах и решење је остављао од данас до с |
се срце пуни неким осећајем, који није могао тачно одредити. — Ви сте тако љубазни према мени. |
испите и не осећати ништа.{S} Али није могао.{S} Усред читања, кад је можда био за читав конти |
p>Прво је одржала.{S} Нико у школи није могао опазити код ње какву промену или ваншколску мисао |
се истрошен, утучен; по целе ноћи није могао заспати.{S} Реч Христова врзла му се по памети:</ |
како су Турци већ чували Саву, он није могао пребећи у Аустрију, него се крио по околним гајев |
део је сад јасно што синоћ у мраку није могао.{S} Његова драгана није била више шипарица какву |
готово престајало куцати.{S} Белу није могао оставити.{S} Она је била ту, она му се нудила, љу |
S} Ма да је био висок чиновник, није се могао отрести простачких склоности сељачког сина.{S} Ја |
е негације данашњег друштва.{S} Није се могао задовољити више чекањем да будућност донесе или н |
} Он је стајао на прекретници и није се могао одлучити камо да претегне.{S} Интелектуални живот |
саопштења.{S} Његов одговор пак није се могао скалупити у та општа места, и Вишња би пропала ак |
пољашности, необавештен пролазник би се могао јако преварити.{S} Али оне су крајње пристојне је |
у истом уздржаном тону.{S} Чак да је и могао од њеног оца и њене куће, он не би смео поверити |
есно, осећао да је он сувише мали да би могао припомоћи тој промени.{S} И још нешто.{S} Младићу |
е тако угњезди да је ни сами ђаво не би могао отуд ишчупати.{S} Ништа на свету није било кадро |
о би имао, она би уживала у њему, он би могао обвити руке око њеног струка, завући главу међу т |
ао у некој врло рђавој књизи све што би могао написати.{S} Бацао је перо, полазио к вратима, по |
му притискивале срце и које је само њој могао рећи.{S} Али су њега сад одушевљавале друге мисли |
сам ти то рећи још раније.{S} Али нисам могао да ти кварим задовољство.{S} Него, враћај се у Бе |
ли кад је у питању престо.{S} Ко би то могао помислити само јутрос, само данас у подне!{S} Кра |
у на другу страну, али се његове очи не могаху одвојити од Вишње.</p> <p>Она се беше зауставила |
S} Академска слобода јој је пријала.{S} Могла је уредити свој живот по својој вољи, излазити ку |
јатељица, познаница чак!{S} Како се она могла мешати у његове личне ствари којима је он први и |
ћа који ју је некад волео и кога би она могла волети страсно и одано.{S} Јасно јој је било да о |
старим, мирним током.{S} Тако је Вишња могла сад мислити на себе.{S} Гриже савести било је нес |
тенције.{S} Она се чудила како је досад могла бити слепа, водити бесциљан живот, читати бљутаву |
/p> <p>Вишња га је избегавала кадгод је могла.{S} Чинило јој се да је она крива за његову несре |
се да је поново рођена.{S} Слободно је могла доћи кући, слободно отићи од куће.{S} Слободно из |
> <p>Вишња сврши школске задатке што је могла брже, па се онда свуче и леже.{S} Хладна постеља |
дрвена, трећа на ногаре.{S} Ту собу је могла обитавати породица једног мањег трговца као и јед |
на је била њена ватрена поборница, није могла да схвати свога друга и питала се откуд долази ов |
која му је нудила што му она друга није могла дати.</p> <p>— Понови још једанпут те стихове! — |
ави пратили су га улицом.{S} Влада није могла другојачије него му нађе лепо место у државној сл |
м срцу да осети оно што мисао моја није могла сазнати.</p> <p>Зарија му показа један свежањ пес |
ог тој одлуци била је Бела.{S} Она није могла издржати цео дан на ногама, подносити сва она трч |
је поздрављају пријатељски, а она није могла отићи сама до првог дућана.</p> <p>— Бог с тобом! |
не досади.</p> <p>Међутим, Бела се није могла да свикне.{S} Тешко јој је било без мајке.{S} Ниј |
, да се пробудила сва уздрхтала, и није могла више заспати.{S} Заман је гонила његове слике.{S} |
једном неко иза њених леђа.</p> <p>Није могла бити другојачија.{S} У тишини сеоске самоће, по к |
екад јој је све то пријало.{S} Вишња се могла радовати дубоко, потпуно, пуним срцем.{S} Сад пак |
ице су јој остајале недовршене, није се могла сетити доказа који је хтела навести, збуњивала се |
жда још бољег од њега.{S} Како би иначе могла продужити да живи!{S} У Млави су ретки Илићи.{S} |
е гледала у своју другарицу и није речи могла рећи.</p> <p>— Удај се, слатка Вишња, не размишља |
мисао да је Чедомир поново њен није ју могла утешити.{S} Своју грешку сматрала је за кривицу.{ |
Посао пође на боље.{S} Код Радоја су се могли купити часовници јевтиније него у Београду.{S} И |
да врати ову љубазност.{S} Њих двоје би могли бити тако задовољни једно другим, тако срећни.{S} |
обоје.</p> <pb n="161" /> <p>— Ми бисмо могли бити тако срећни, Илићу, врло срећни...</p> <p>Ал |
ци предграђа, ситни чиновници који нису могли отићи у бање: јадан, невесео свет који се другим |
три вароши и велико београдско небо.{S} Могло је бити око осам часова.{S} Ноћне паре блуделе су |
за ђаке је пак било стално отворено.{S} Могло се ту склонити од жандармске потере, испред кише |
да се упали цигара и давао на веру.{S} Могло се ићи из ходника у ходник, из слушаонице у слуша |
је садржавало ни речце о љубави; оно је могло путовати и отворено, а да нико не нађе у њему чег |
м баштама и сјај зимњег сунца које није могло продрети у собу него је скакало око прозора, по к |
стали, те се оно мало новаца колико се могло скупити у једном покрајинском месту, готово све п |
i>.</p> <p>— Шта је лек томе?{S} Шта би могло заменити парламентаризам?{S} Ниси ваљада нихилист |
изађу у шетњу негде даље него што се то могло после школских часова.{S} Нашли су се у једној по |
е у очи божића...{S} Све је спремно.{S} Могу се венчати првог празника.</p> <p>Споразумели су с |
уздржа се философ свечано.</p> <p>— Шта могу имати против! — кликну девојка.</p> <p>Било је већ |
екао, многе ствари које ме тиште и које могу рећи само теби... да ти кажем, ето ако хоћеш... ко |
рже брзо, нагло и одби.</p> <p>— Не, не могу.{S} Журим се.</p> <p>Осећала је како јој је тешко |
тела.{S} Да би остали на свом месту, не могу често имати своје ја, бранити оно што мисле да је |
свега, у прогрес, у човечанство.{S} Не могу да примим да је васељена створена ради гомиле глуп |
адно, циљајући на краљеву женидбу. — Не могу да схватим такав брак у обичним приликама, а камо |
} Једи шта ти се донесе.</p> <p>— Ја не могу ове француске сплачине, ако ти можеш — одговарала |
на ово време, Бог те видео, кад и ја не могу хлеба да зарадим!</p> <p>— Онда ћу ја у село за во |
рити политичке слободе, без којих се не могу замислити поједине организације; треба од ове ориј |
продужи он, упркос свега — посланици не могу да се определе јер се стално налазе у недоумици: д |
ртове, усамљена места, где се љубавници могу шетати до миле воље, а да не буду изненађени непри |
> <p>— Ја хоћу најпре да учиним све што могу други.{S} Оно после... то ће бити плус, Зарија.</p |
уде просто... што простије... колико је могуће простије.</p> <p>Прави разлог тој одлуци била је |
ш увек тако лепа; Боже мој, не, то није могуће, да ме више не волиш.</p> <p>Они беху избили на |
о шта бих рекла...</p> <p>— Не, то није могуће, то је апсурд — рече младић с пуним уверењем. — |
Русија, матушка словенска, све је у њој могуће, све је у њој по руски!{S} Млада девојка не осет |
велику сметњу.{S} Међутим, то није било могуће.{S} Он није хтео да склапа озбиљније везе, он ни |
ић скромно.</p> <p>— Ја мислим да је то могуће, то ће бити врло корисно, и, надам се, наши ће т |
пао од глади између две гомиле сена, не могући да се реши коју да изабере.</p> <p>Идеални егоис |
брже него што се мисли, а са њом и сва могућност да будемо срећни.</p> <p>Дрхтећи, Вишња је гл |
међу тих супротности, не помишљајући на могућност да се размажена девојка игра жмурке с њим.{S} |
Требало му је нечег новог, разонођења, могућности да се крене једним новим путем којим дотле н |
ри професор и његова жена нашли су увек могућности да задовоље Белину жељу: купе јој пајаца са |
раћа пролазнику пажњу на њега: фирма ни модел робе што се ту може наћи.{S} Али они ради којих т |
главу и доврши као по дужности : — Наша модерна жена изостала је далеко иза жена цивилизованих |
са.{S} Само му треба поуке.{S} Оставимо модерне жене нека брину своје бриге, па загледајмо свој |
е.{S} С овим посуђем од бакра мешали се модерни судови од земље или емаља.{S} Из кујне се иде у |
>— Времена се мењају.{S} Све хоће да је модерно...{S} Дакле, ти кажеш да причекају?</p> <p>— Да |
свако средство, те постаје једна врста модерног дивљака.{S} То су људи обично са села или, ређ |
ом добу. — Девојачка школа није довољна модерној жени.{S} Она је уска, непрактична, несавремена |
Девојачка школа не даје позитивна знања модерној жени.{S} А ја хоћу да се образујем до краја.{S |
.{S} Велики женски шешири по најновијој моди, изложени по дућанима, грубо су одскакали од тарни |
града; штоф је морао бити по најновијој моди и сувише скуп да би се продавао у дућану.{S} Газда |
ца, охолог погледа и одела по последњој моди.</p> <p>Илић је поносито сносио своју сиротињу.{S} |
гарице, код које се скупљало друштво по моди руских универзитета, где се негује она двострука к |
дну орфеумску песму која је тада била у моди.</p> <p>— Овоме је све равно до Косова! — насмеја |
именталности ?</p> <p>— Она није више у моди, слатка моја — насмеја се стара девојка. — Она је |
о уским ободом како је те године било у моди.{S} Да је још имао читаве потпетице на ципелама, м |
прапорцима, скупоцен шешир или хаљину у моди.{S} Бела није никад осетила муку од материјалног ж |
рубе платна, разне чипке, конци, свила, модни журнали.{S} Једна шваља је најмљена под надницу.< |
тегнути тонови који опијају.{S} Плаве и модре врвице њихале се пред њом и око ње.{S} У уста јој |
роз ваздух су се преплетале оне плаве и модре траке.{S} За првипут, девојка се подаде томе осећ |
ама назире се разнолико цвеће.{S} Ту је модри слез са круницом као звезда.{S} У жалфије се пла̑ |
154" /> пејзаж.{S} И док је дим пузио у модрим трубама ка чистом плаветнилу осветљеног неба, ње |
е једне улице: пуста калдрма, зарасла у модро-зелену траву, два низа плотова, неколико ниских к |
јака, подражавала мушкарцима, презирала моду, читала судску медецину, јела улицом кифле и перец |
мештана, окорелих у навике и застарелу моду.{S} Имао је на себи плишано одело, црно и опшивено |
ека промена најзад.{S} А мучно, што је, можда несвесно, осећао да је он сувише мали да би могао |
имер, али вели, мора да се иде од куће, можда на страну, па су трошкови велики, а...{S} Није до |
здраву, одраслу паланчанку, чије срце, можда једино на свету, куца у том тренутку за њега... н |
е ће чинити својим суграђанима, Србији, можда целом човечанству.</p> <p>Кућа у којој је држао к |
е из бољих кућа, а поквареном као и он, можда горе него и он.{S} Две близнакиње узимале би се з |
ог другог, сличног њему, <pb n="236" /> можда још бољег од њега.{S} Како би иначе могла продужи |
емо, ми знамо само да смо на путу...{S} Можда све ове мисли нису долазиле на ум младом човеку, |
је ишла уморно, тромо, али све даље.{S} Можда је ипак нешто остало од ње?{S} Можда ће најзад на |
ним путевима може се доћи до истине.{S} Можда метафизичари имају право.{S} Можда је узалуд траж |
’!“</p> <p>Вишњино срце залупа јаче.{S} Можда ће доћи писмо.{S} Какав ће то радостан дан бити з |
тељице није био ни њој крајњи идеал.{S} Можда је и она <pb n="39" /> имала жеља, и то још раниј |
, понуду за брак, није употребљавао.{S} Можда би само једно половно обећање било довољно, па да |
.{S} Можда метафизичари имају право.{S} Можда је узалуд тражити да се животу да̑ вредност у људ |
S} Можда је ипак нешто остало од ње?{S} Можда ће најзад наћи нешто своје?{S} Корачала је тешко, |
е ћутању.{S} Да ли се Чедомир дурио?{S} Можда га писмо није нашло?{S} Можда је и он отишао из Б |
дурио?{S} Можда га писмо није нашло?{S} Можда је и он отишао из Београда?</p> <p>Међутим, Илић |
" /> <p>— Не, нисам — осмехну се она. — Можда сам мало уморна...{S} Пхи, али је љута ова цигара |
араш се — синуше плаве очи у девојке. — Можда би боље било да се никад нисмо познали.</p> <p>— |
о.{S} Ноге су га једва држале.</p> <p>— Можда ће то бити једино добро које сам учинио у животу |
ечавале поглед да продре даље.</p> <p>— Можда је какво посланство! — одговори младић самом себи |
листичком схватању, гунђајући;</p> <p>— Можда различним путевима може се доћи до истине.{S} Мож |
њега, он би спазио понос који страда, а можда нешто и неповерења.{S} Он јој је онда прилазио.{S |
еђеним још од његовог прадеде голаћа, а можда још и даље, од предака којима имена није знао, а |
у, није <pb n="127" /> имао времена, па можда ни праве воље да мисли на своју породицу.{S} Кад |
Али није могао.{S} Усред читања, кад је можда био за читав континент далеко од Београда, за сто |
уњена јевтиним плавим мастилом, које је можда сам газда-Митар правио.{S} Затим је дошла опет је |
...{S} Најзад, шта ме се тиче.{S} Он се можда променио.{S} Ми се сад тако ретко виђамо.</p> <p> |
ло дувана, помиловање с робије, највише можда какво чиновничко место.</p> <p>— Говориш као крај |
p>— Погледај, Вишња, овог сељака.{S} Он можда нема да купи друге чакшире.{S} Али зашто их не за |
волела, те би се други на његовом месту можда знао користити том њеном слабом страном и, кад је |
ка.{S} Љубав је одбијала стално.{S} Још можда је срећна што се свршило како се свршило.</p> <p> |
и нешто. — На сваком кораку, тако рећи, може се подићи по једна централа, чије би струје ноћу о |
а? — прекину је Илић.</p> <p>— Не знам, може бити.{S} На срећу ретко мислим; она ми се чини сув |
слатко руча, купи жени папуче.{S} Јест, може да <pb n="287" /> има жену лепу, пријатну, ето так |
е или смртног непријатељства ?{S} Свега може бити.</p> <p>Остали су за тренутак једно наспрам д |
јачије, ћудљиво, бурно, како то природа може да удеси по каткад над том вароши, широм отвореној |
не тера шалу.</p> <p>— Девојачка Школа може бити добра само као припрема.{S} Она није довољна |
јући;</p> <p>— Можда различним путевима може се доћи до истине.{S} Можда метафизичари имају пра |
раже од своје судбине више него што она може дати, бежао је од своје среће, мислећи да трчи за |
је дирнуло јако, као сва њена писма, па може бити и више.{S} Јер се беху код њега десили догађа |
Нико у Србији није сигуран шта се сутра може десити ; нигде није тачнија она пословица да се не |
и најзад што и најмања љубавна авантура може имати врло тешких последица.</p> <p>Остави шеталиш |
бијене и раштркане како их само Београд може показати.{S} И та варош, са белим именом, представ |
и обузета оним присним сажаљењем, које може да осети само жена према жени, шапташе јој материн |
мо новац, а остало: то је његово.{S} Не може се наука посисати из прстију.</p> <p>И тада би зва |
/> сакат млад човек, који без штака не може да макне, а иначе скакуће, свуд јури, трчи, код св |
а се није опоравио још од робије, па не може да издржи тај штрапац.</p> <p>Илић је пристао одма |
ствар.{S} Мене се она као директора не може да тиче.{S} Државна служба долази на прво место... |
, трчи, код свију је, без њега ништа не може да прође.{S} Вишњи је доносио међу првима новине, |
али велика несумњиво.{S} Другојачије не може бити.</p> <p>— Пиј, проводи се, уживај младост.{S} |
ер какав да је, живот постоји, он се не може мењати у својој суштини, ми смо принуђени примити |
ан јави директору да је болестан, те не може долазити у школу за неко време.{S} Знао је да му с |
.{S} Њихов ситан <pb n="94" /> мозак не може да појми како та невидљива материја, то стакло, сп |
ована су удружења која ниједан закон не може одобрити.{S} Слобода је појела своју децу.</p> <p> |
је било да он није више њен и да то не може бити.{S} Али се она надала да ће наћи неког другог |
и.</p> <p>— А дотле?</p> <p>-— Дотле се може све десити.{S} У сваком случају припази на ту твој |
пошаље из Чачка за Београд, одговор се може добити четвртог дана.{S} Лазаревићева причека још |
она познаје са њеним сродником.{S} Или може бити, рођака завиди рођаку што је великошколац, об |
исала, те тиме стављала до знања да јој може одговорити.{S} Али њено писмо није садржавало ни р |
је увек, и увек радити тако да је човек може рећи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
као ускршњих јаја, нешто чега се човек може одрећи у свако доба.</p> <p>Илић је пак мрзео нова |
њи да се не љути, да дође на свадбу ако може.</p> <p>— Нека ти је Богом просто — одговорила му |
ина, још дурашна, трудила се, како само може, да угоди својим гостима.{S} Вечера је била обилат |
газда нежењен, па је све ишло како само може бити.</p> <p>Радоје је радио и ван своје радње.{S} |
који од њега не тражи више него што оно може дати — одговори она полагано. — Живи се без велики |
на њега: фирма ни модел робе што се ту може наћи.{S} Али они ради којих тај дућан постоји позн |
ворио је самоуверено. — Утицај старијих може да изопачи праве дечје наклоности.{S} Ако хоће да |
ави словенски тип, који се у Србији још може наћи само по забаченијим селима, као неким чудом с |
о: куд једемо сви, биће и за њега...{S} Можемо му дати и једну собу у авлији — додаде госпођа п |
— До пред вече немам никаквог посла.{S} Можемо начинити лепу шетњу.</p> <p>Ударише првом побочн |
не лако је.{S} Још до године у ово доба можемо имати електрику.</p> <p>Остојића је нарочито пом |
лепо овде, у вашој кући, с вама... кад можемо да разговарамо као пријатељи.</p> <p>Бела је бил |
неговати поморанџе по Авали, тако се не можемо оружати „знањем целе епохе“, како ти хоћеш.{S} М |
азном да се не преврнемо.{S} Као што не можемо неговати поморанџе по Авали, тако се не можемо о |
а!{S} Јер само гледајући у прошлост, ми можемо знати шта је вредео наш живот.</p> <p>— Ја хоћу |
Чедомиру.</p> <p>— Како је он?</p> <p>— Можеш мислити...{S} Разговарали смо цело јутро.{S} Још |
слим да се ту зауставим.</p> <p>— А шта можеш друго?</p> <p>— Универзитет.</p> <p>— Универзитет |
уж поменуо пут. — Жива нећу, а мртву ме можеш однети и на Ђавоље Острво.</p> <p>Илић се тада ре |
ње, не видиш шта се око тебе догађа, не можеш ништа да избегнеш, све ти се дешава, ништа ти не |
се дигни, доцно лежи, а кад остариш не можеш да радиш, па куд ћеш него у просјаке.</p> <p>Сад |
треба разумети, па га онда без бојазни можеш волети.</p> <p>— Бог с тобом, како говориш, тата |
не могу ове француске сплачине, ако ти можеш — одговарала му је млада горопадно.</p> <p>У оста |
у.{S} Волела би да те види, па дођи ако можеш, а ако ти школа не допушта, а ти немој...{S} Боже |
, слободу.{S} Њихов ситан <pb n="94" /> мозак не може да појми како та невидљива материја, то с |
. — Ко би помислио да тако уме завртети мозак девојкама!{S} Бога ми, Бела, пази се доцније, не |
ило је да му златарски занат није занео мозак, те је намислио да црпе злато из те убоге речице, |
шта се говори.{S} Не радиш снагом него мозгом.{S} Гледаш кроз прозор: људи се паште, <pb n="59 |
ју је поздравити као Бранко: „Београде, мој бели лабуде!...{S}" Београд је велики, мислила је т |
ц није волео да седим докона.{S} Знате, мој отац је прост човек, али воли школу.</p> <p>— Па за |
аде жалосно. — А кад сам ја учио школу, мој брајко!...</p> <p>Застаде, одмахну руком и не заврш |
мах руку јако.</p> <p>— Не, Чедомире... мој Чедомире...{S} Не, то боли, да знаш како боли!...</ |
а си жива и здрава, још прве године.{S} Мој колега беше дошао такође право из школе.{S} Здрав, |
е жени.</p> <p>— У кући ми је роваш.{S} Мој ма̑л се развлачи као да је Алајбегова слама.{S} Дец |
па ме они нису ни исхранили...</p> <p>— Мој живот тек почиње — одговори Чедомир. — Он се тек пе |
на јоргован.</p> <p>— Како ти се допада мој будоар ? — упита га девојка, насмехнувши се.</p> <p |
е, која би се посветила моме делу, била мој добри геније, јер је сваки рад... нарочито овај кој |
х, како сам гадан, како сам гадан, Боже мој!</p> <p>Вишњине руке додирнуше његове косе.{S} Она |
Вишња... ти си још увек тако лепа; Боже мој, не, то није могуће, да ме више не волиш.</p> <p>Он |
себи Илић кад се трамвај удаљи. — Боже мој!{S} А мени се чини да је то било тако далеко... даљ |
дне жудње.</p> <pb n="207" /> <p>— Боже мој, да сам ластавица! — рекла би гледајући тако њихове |
е ми венчамо пре испита...{S} Красан је мој Милисав, видећеш.{S} Ах, ево га — додаде млада жена |
опипљивији, земаљскији.</p> <p>— То је мој план — трже је из тог размишљања Радојев глас, окру |
и су му дали слабе оцене. — Само док се мој ћаћа пусти с робије.</p> <p>И сви троје су тако вер |
— поклапали су га други. — Раде, брате мој, па све варнице искачу.</p> <p>— Само тако! — говор |
а непрестано.</p> <p>— Имам да ти кажем мој живот за ове последње године, да ти кажем: шта сам |
ња.{S} Бојим се да младића није засенуо мој положај, а он на то не треба да рачуна ни колико ја |
..</p> <pb n="314" /> <p>— Чедомире, ах мој Чедомире! — протепа девојка у заносу. ~</p> <p>Зама |
тиснути је на груди, рећи: „Моја Вишња, моја лепа, моја стара Вишња“.{S} Али се свлада, па наст |
на груди, рећи: „Моја Вишња, моја лепа, моја стара Вишња“.{S} Али се свлада, па настави говор о |
p> <p>— Срце ми хоће апстракт и апсурд, моја мисао недостижне висине...</p> <pb n="170" /> <p>— |
присети се рођака. — Да ти представим: моја другарица, Вишња Лазаревић...{S} Па како ми живиш, |
ема ко други, млади господине.</p> <p>— Моја је струка...</p> <p>— Ово је државна служба — прек |
?</p> <p>— Она није више у моди, слатка моја — насмеја се стара девојка. — Она је одвише чедо н |
а, неће моћи рећи:</p> <p>— Она је била моја драгана.{S} Ја сам је грлио.</p> <p>Стога она није |
новаца због школе.{S} После мене долазе моја браћа.</p> <p>— Не, не гледајте на те ситнице, на |
ти ћеш оцу дати рачуна.{S} Ти ниси више моја кћи.</p> <p>Младић не одговори ништа.{S} Осећао је |
одговори мирно:</p> <p>— Његова мајка и моја рођене су сестре.</p> <pb n="38" /> <p>— Врло лепо |
а се враћам срцу да осети оно што мисао моја није могла сазнати.</p> <p>Зарија му показа један |
у:</p> <p>— Нека сте благословена, децо моја.{S} Ја не марим што ћу од сад бити баба.</p> <p>Ил |
задовољство.</p> <p>— Хоћеш ли да будеш моја жена? — упитао је он.</p> <p>Њене руке задрхташе у |
давати переце; шта то мари ако ти будеш моја жена!{S} Ја сам кадар да радим за двоје.</p> <p>— |
дашњост, притиснути је на груди, рећи: „Моја Вишња, моја лепа, моја стара Вишња“.{S} Али се свл |
као та река:</p> <quote> <l>Ој Мораво, моје село равно,</l> <l>Кад си равно, што си водоплавно |
ом себи.</p> <p>— Новац је чудна ствар, моје дете — рече Матовић, обраћајући се Бели, неприродн |
и.{S} У природу, у природу!...</p> <p>— Моје је место међу људима, Ристићу — рече Чедомир увере |
да се пређе прописан програм.</p> <p>— Моје студије...</p> <p>— Немам ништа против њих.{S} Врл |
</p> <p>— Добро.{S} Мени је иначе доста моје главобоље.{S} Само знај, нећу скандала у кући — за |
тога, моји родитељи очекују од мене, од моје школе... од новца, напослетку, који су потрошили н |
лади суплент.</p> <p>— Да.{S} Код тетке моје колегинице.</p> <p>— Колегинице из села?...{S} Как |
.{S} Ово школе, то је све.{S} Сем тога, моји родитељи очекују од мене, од моје школе... од новц |
ворила:</p> <p>— Муке сам видела док су моји пристали да се вратим у Београд.{S} Тата још којек |
мало, а ти ми телеграфиши или отиди код мојих пријатеља и земљака, Вуксановића и Компаније, ста |
миљену песму: „Сунце ходи и заходи, а у мојој је изби тамно!...“</p> <p>Понекад би помислила да |
младу.</l> <l>Ко̑ одговор на сву љубав моју,</l> <l>Очи твоје спустила си тајно...</l> <l>— Ој |
етим извесних предрасуда које су мутиле моју савест.</p> <p>Вишња је тада управљала на свог дру |
еро да забележим идеје које лутају кроз моју главу и изгледају ми сјајне; кадгод, чини ми се, у |
. — Еј, Милисаве, ходи да ти представим моју најмилију другарицу...</p> <pb n="240" /> <p>Учите |
о од богатих?</p> <p>— Они не спадају у моју надлежност — одговори службеник мртвачке спреме. — |
Остале су му ипак његове буљаве, црне, мокре очи, нечег детињског у осмеху што му га је изваја |
е, дивље шибље и један пласт сена усред мокре ливаде.{S} Неколико певаца кречало је по селу.{S} |
вима, и, за један глас више, наручивале мокролушким жаргоном:</p> <p>— Стрике, сипи ми два’ес’ |
<p>Вода је већ допирала до бедема.{S} У мокром мраку примећивали се њени прљави таласићи жути, |
n="129" /> занимљивим разговором, па и молбом.{S} Младић је остајао.{S} Ти усамљени разговори |
ритиковали митрополита што им не услиши молбу да се преко лета прехране у каквом манастиру, они |
вини, колегинице — одговори јој девојка молећивим гласом. — Није било намерно...</p> <p>— Нема |
Чачку... кад је била мало дете и кад се молила свесрдно Богу за своје лутке и болесну мачку.</p |
и.{S} Носила је један велики формулар и молила га да јој то испуни, јер, каже, жандарм јој наре |
м...</p> <p>— Не, не, не, Радоје... не, молим те, не... — прекину га девојка.</p> <p>Она је пог |
ивот по својој вољи.{S} Али, кажи ми... молим те, колико је тек мало таквих жена!{S} Жене прима |
ми више ништа — рече, устајући. — Ја те молим.{S} Не прати ме.{S} Ја ћу се сама вратити...{S} М |
, а сат као минут.{S} И ја се само Богу молим да заустави то време, да се не живи тако брзо.{S} |
дину је навршио у јуну, а већ у августу молио је оца да га упише у школу.{S} Дотле је сам научи |
лужују да на њихове хумке долази свет и молитве чита; међу најлепшим именима њихово име је најл |
природне.{S} Та је слика препоручивала молитву, давала опроштај, угушивала себичност, будила с |
е требало новца само нешто за порез или молитву. <pb n="21" /> Они нису рђави никако: они воле |
мале сељачиће писати и читати, Богу се молити и држати се чисто.{S} Живот јој је текао готово |
.</p> <pb n="183" /> <p>— Баш је красан момак! — рече готово гласно.</p> <p>Тада се сети велики |
та ме се тиче! — рекао је самом себи. — Моме месту су иначе дани избројани.</p> <p>Сео је затим |
S} Свакако ми замера јер не зна разлога моме одласку.</p> <p>Хтела му је писати дуго, опширно о |
ечито била уза ме, која би се посветила моме делу, била мој добри геније, јер је сваки рад... н |
е гледај ме тако.{S} Нашла сам ти дивна момка, разбери се, удаћемо те, Вишња, удаћемо...</p> <p |
је већ велика девојка и да су јој нашли момка.{S} Отац јој је поклонио часовник и ланац, мајка |
>Венце виле, говориле:</l> <l>Како ћемо момке варат’</l> <l>У те ведре, ладне ноћи,</l> <l>У те |
лико јаче у колико је дотле избегавано; момци су духовити, девојке приступачне, младе жене нест |
је остајао сив траг превијене траве.{S} Момци и девојке певали су, сустижући се:</p> <pb n="215 |
То су се надпевали момци и девојке.{S} Момци су певали:</p> <quote> <l>Испод села зелена ливад |
а се то ништа не тиче.{S} Редови, млади момци у озбиљној, плавој униформи, држали су пушке о ра |
а одјекну поново.{S} То су се надпевали момци и девојке.{S} Момци су певали:</p> <quote> <l>Исп |
ну студени кладенац,</l> <l>До кладенца момче и девојче —</l> <l>Дај, девојче, очи да ти љубим! |
унцобран од тиквена листа ни да састави монограм за мараму.{S} У осталом, то је Радоју најбоље |
S} Живот јој је текао готово спокојно и монотоно, као оближњи поток, што је милио поред школске |
но... за машинисту на пример, али вели, мора да се иде од куће, можда на страну, па су трошкови |
акој звезди своје место и пут којега се мора држати.{S} Измерила је сунце, пронашла материје од |
ролази, и једанпут дође тренутак кад се мора имати храбрости и прекинути на кратко са свим машт |
чека живот необичан, јак, велики.{S} Он мора доћи.{S} Ја имам времена.{S} Ја не смем живети оби |
и, јер, каже, жандарм јој наредио да то мора бити свршено још тог јутра.{S} То је била листа за |
е се киша очекује као благодат небесни, Морава треба да се разлива у многоструки сплет зелених |
<p>Сунце је клизило по ведром небу.{S} Морава је жуборила иза једног врбака.{S} Поред ње се от |
пролеће, па да се и то зазида, те цела Морава окрене на јаз.{S} Али се пролеће не дочека.{S} С |
ре.{S} На извесним местима пробијала је Морава то зеленило и текла преко плићака, испод подриве |
quote> <p>На изласку из вароши указа се Морава бистра, умиљата, осенчена зеленим рубом подривен |
S} Радоје уста.{S} Пред њим блесну опет Морава, осветљена сунцем.</p> <p>— Хајдемо, Вишња! — за |
кириџија корачао је лагано друмом поред Мораве.{S} Вишња је ћутала.{S} Њене угасите очи мериле |
ак се пружала усталасана долина Западне Мораве чак до ибарских планина, чије се заокругљене лин |
видео би се, у том парчету земље у крај Мораве, засађеном врбама и по којом липом, какав полуев |
е вароши која дрема на пригревици украј Мораве.{S} Покушавала је да веже своје мисли за свакида |
То је био Вишњи најлепши део дана.{S} С Мораве је пиркао свеж ваздух.{S} По <pb n="210" /> небу |
I</head> <p>Они су били избили на обалу Мораве.{S} Радојева сестра и чиновник из суда били су и |
је акционарско друштво за експлоатацију Моравине снаге.{S} Влада је одобрила правила.{S} Акције |
ажу кукурузних поља, о лековитој тишини Моравиних обала, намирисаних мирисом зрелих јагода и од |
продужи Остојић гледајући у бело платно Моравино. — А видео сам је надошлу, усталасану, помамну |
ова Радојевих и целог његовог говора на Моравиној обали.{S} Погађала је да му се допада.{S} То |
ма гипка као та река:</p> <quote> <l>Ој Мораво, моје село равно,</l> <l>Кад си равно, што си во |
/> <p>— Погледај је, Вишња... погледај Мораву — рече Радоје, док један унутрашњи сјај озари ње |
— Ту је народ, коме његови представници морају положити рачун — примети Вишња. — Народна је реч |
<p>Постала је она стара Вишња, којој је морал патријархалне куће забрањивао свако попуштање од |
ио преко девојачке школе.{S} Али се она морала мирити са стањем ствари, како је називала своје |
ж, отимање, хајдучија, одсуство здравог морала, расуло и нерад, то су главне одлике данашњег на |
више бојати својих наставница.{S} Није морала трчати на час да не задоцни.{S} Па и ти часови!{ |
није било кадро изменити дубоко осећање морала који јој је несвесно улила старинска кућа њеног |
стезало, њена душа је плакала, а она се морала смешити.{S} Стога побеже са седнице, чим се Каја |
д хоће, враћати се кад хоће.{S} Није се морала више бојати својих наставница.{S} Није морала тр |
едака којима имена није знао, а који су морали волети ову земљу кад су се били за њу.{S} Чедоми |
ред својих лектира, да измири старински морални закон породичног живота са борбом за испуњење с |
ости, одмора, утехе, а не нове невоље и морално пропадање.</p> <p>Са том мисли почеше и друге д |
љив, напрасит.{S} Што се њему допадало, морало се допасти целом свету, па следствено и његовој |
ља је стајала пред великим радовима.{S} Морало се извршити наоружање војске, подићи многе желез |
д два три преко дана.{S} За њих се није морало спремати.{S} Није било <pb n="100" /> оцена ни п |
били оборили очи и ћутали.{S} Нешто се морало говорити.{S} И двоје драгих испунише ту тишину, |
з њих.{S} Он је певао:{S} Ја се смејем, морам да се смејем — Бог је реко: морам да се смејем.</ |
ејем, морам да се смејем — Бог је реко: морам да се смејем.</p> <p>Ти састанци су Илића разнежа |
„знањем целе епохе“, како ти хоћеш.{S} Морамо се задовољити мањим.{S} То знање премаша дужину |
а да нам опет притекне у помоћ...{S} Ми морамо успети.</p> <p>— Шта да радим ? — нађе је по том |
да се Чедомир удаљава од своје жене.{S} Морао се примити службе.{S} Доби место у једној београд |
ако сад Илић није имао ни своје куће, а морао је сносити пребацивања као да се њему учинило не |
Она је знала да је неко од њених суседа морао приметити кад је ушла с Чедомиром у кућу и кад су |
пута? ---—</p> <p>Млади човек је и овде морао претрпети још једно расхлађење.{S} На предлог Виш |
вничића с малим квалификацијама који је морао да крши леђа пред сваким старијим, да крије своја |
а бивале су краће.{S} Стари господин је морао примати овог или оног политичара, одлазити на кон |
ери штоф за хаљину из Београда; штоф је морао бити по најновијој моди и сувише скуп да би се пр |
вео скучено детињство у тој кући где се морао одржавати известан ранг, а где се грцало од дугов |
ир возио.{S} Он је био леп човек, он се морао допадати тој госпођици.{S} И као код свих природа |
вке — ако он не дође, Зарија, ако будем морао живети као сваки други...</p> <p>Младић извуче је |
ерас нико не влада Србијом.{S} Круна ће морати потражити наслон на народ... мораће дати нов уст |
ће морати потражити наслон на народ... мораће дати нов устав, грађанске слободе.{S} Наше идеје |
неће чекати да ми добијемо времена.{S} Мораће се журити...{S} А ви, млади човече, из школе ћет |
ић — онда мораш ићи из људског друштва, мораш се приближити природи и животињама.{S} О, да знаш |
будеш задовољан — продужи Ристић — онда мораш ићи из људског друштва, мораш се приближити приро |
а прелазило је у неку врсту фикс-идеје, море, мучног лудила.{S} Осећао се истрошен, утучен; по |
је овде учила девојачку школу.</p> <p>— Море, брате, где си ти?{S} Откад те нисам видела — рече |
ког далматинског пристаништа укрцава на море.{S} Као гимназист другог разреда прочитао је Одисе |
д је велики, мислила је тада, он је као море: путеви су безбројни, живот шуми, таласа се, све ј |
ровао у њену свемоћ, замишљао ју је као море, као ваздух, нешто пространо, благословено, опште, |
ичка, и он је терао пером, као да броди морем начињеним од самог миља и заноса, па кад би писмо |
ио мало светлости на свом путу, као што морнар тражи звезду изнад узбурканих таласа, неугашљив |
S} Тек по неки облак био се зауставио у мору отвореног плаветнила као санта леда.{S} И по околн |
вара, полети уз воду, промакне гвоздени мост и изгуби се негде око оскудног зеленила на острву |
и, терао је своју кобилу преко оближњег моста.</p> <p>— Погледај, Вишња, овог сељака.{S} Он мож |
су гласови о поплави.{S} Бујице однеле мостове, разориле путеве, укочиле цео саобраћај.</p> <p |
ћи у школи појачано, скупљајући по селу мотиве са чарапа, ускршњих јаја, дрвених кашика, агитуј |
и.</p> <p>— Знање је светлост, знање је моћ — понављао је, као аргумент, ту реченицу, коју је с |
љно.{S} Књиге су суво знање.{S} Дају ти моћ да разумеш ствари, али те заводе својом неприродном |
који је поздравио проналазак воденице, моћи кликнути: „Одморите руке што окрећу млин, о млинар |
ети тако да нико, осем њеног мужа, неће моћи рећи:</p> <p>— Она је била моја драгана.{S} Ја сам |
још за тренутак, осећала је да се неће моћи савладати, да ће бризнути у плач... ту, на улици, |
међу два акта који се називају: хтети и моћи.{S} Зашто дакле бити против онога који нам олакшав |
рада, она поји целу нашу земљу, држи је моћним својим жилама као нераздељиву целину, струји кро |
а живот, пријатеља који одржава човека, моћног протектора који дарива права и користи.{S} Он га |
з.{S} Притиснуо радник, мила мајко, као мрав.{S} Сева будак, а онај кујунџијин настојава и соко |
тала сам негде да је љубав слађа кад је мрак.{S} Гледаћемо звезде...</p> </div> <div type="chap |
Вишња је спустила завесе.{S} У соби је мрак, али мало што да је свежије.{S} Из чамовине на про |
л? — питала се у чуду.</p> <p>Напољу се мрак повлачио све јаче.{S} По шору је играла нека сива |
д њима, губило се све више у таму.{S} И мрак се спуштао као плаветна платна, изаткана од прашин |
биле још упаљене, те је владао приличан мрак.{S} Улице, изроване због неких општинских радова л |
етљавала рђаво.{S} По кутовима се дизао мрак.{S} Наста један тренутак потпуне тишине.{S} И две |
После се та сцена променила.{S} Настао мрак.{S} Остала је сама са Илићем.{S} Њу је обузимао ст |
вратница и подрума без окана био је туп мрак као из гробнице.</p> <p>Илић стеже срце и упути се |
калдрми од дворишта, па замаче даље, у мрак.</p> <p>Илић угледа ову сенку.{S} Хтеде нешто рећи |
непријатни жмарци.{S} У соби је био још мрак.{S} Часовник је куцао на столу.{S} Његов глас би с |
ароши и лутао по околини дуго, до самог мрака.{S} Понекад би повео са собом Чедомира и онда му |
је већ допирала до бедема.{S} У мокром мраку примећивали се њени прљави таласићи жути, гипки, |
целу.{S} Видео је сад јасно што синоћ у мраку није могао.{S} Његова драгана није била више шипа |
љив, велики, са својим златним вратима, мраморним стубовима, мирисом од тамјана и воштаних свећ |
саобраћај.</p> <p>Једне од тих влажних, мрачних ноћи, чу се пуцањ, јачи од топа, страшнији од г |
ђу живима.{S} Његов поглед из суморних, мрачних очију ишао је негде далеко, у бескрај.{S} Његов |
ичко место.</p> <p>— Говориш као крајњи мрачњак.</p> <p>— Боже сачувај, ја нисам реакционар, ти |
етња пилад грабила су се у дворишту око мрва које им је стресла кад је распремала сто.{S} Видел |
е видео свет само кроз књиге, није имао мрве практичног смисла.{S} Читао је да жена треба да сл |
озор. — Ко ће знати шта оне виде својим мрежастим очима!{S} Ипак, оне осећају топао ваздух, све |
та два пара раширених очију?{S} Љубави, мржње, чежње, гађења, дубоке симпатије или смртног непр |
и, њима је нови живот убризгао сталешке мржње и понижења.{S} Њих разједа отров социјалне суревњ |
рије материјалистичке философије; дивље мржње његових другова на <hi>постојеће стање</hi>, од к |
>Илић је пак мрзео новац, мрзео га оном мржњом, помешаном са нешто зависти, коју осећају слаби |
{S} Да јој је Илић у почетку проповедао мржњу против црвене заставе, она би била њен најљући пр |
је Остојић уживао у чаршији окрену се у мржњу против њега.{S} Обедише га чак да је несавесно ру |
о знала рећи.{S} Тек, заједно с Илићем, мрзела је сад и остале студенте, те младе људе, што пра |
вође</hi>.{S} Потписивао је резолуције, мрзео богаташку класу више него што је волео пук, био г |
тим мучним тренуцима, Илић је, безмало, мрзео своју драгану и веровао да га она мрзи.{S} Сваки |
о доба.</p> <p>Илић је пак мрзео новац, мрзео га оном мржњом, помешаном са нешто зависти, коју |
</p> <p>И тако оста.</p> <p>Није Радоје мрзео школу.{S} Вишња је то знала.{S} Он јој је рекао ј |
одрећи у свако доба.</p> <p>Илић је пак мрзео новац, мрзео га оном мржњом, помешаном са нешто з |
ом своје душе, и обећавала себи да неће мрзети <pb n="49" /> девојачку школу и да ће пред Чедом |
Хтела је да види на њој самој колико га мрзи.{S} Један крај њене хаљине био се откопчао, те се |
мрзео своју драгану и веровао да га она мрзи.{S} Сваки њен покрет који није ишао у прилог његов |
јединости, освајала га је чама, досада, мрзовоља.</p> <p>— Ето тако — закључи — од како смо се |
под отворене блузе.{S} Видео се и један мрк младеж.</p> <p>— Ах! како је лепа — рече у себи и п |
зелене панталоне, црвен прсник и капут мрк.{S} Да је то било ново, изгледао би да се увио у тр |
ила се велика постеља, заклоњена црвено мрким завесама са жутим пафтама, које се данас виде сам |
астом бојом која прелази у ружичасту, с мрким шалонима што су били дискретно спуштени и с фигур |
или највише, гледали су га сад попреко, мрко, осуђивали га гласно, претили му.</p> <p>У једном |
ма.{S} Па и ти другови, изгледали су му мрски.{S} Он их је представио девојци, он је представио |
а улици пред самом грађевином, а био је мртав пијан.{S} На саслушању је изјавио да је покушао д |
{S} Шта ли ради?</p> <p>— Он је за мене мртав! — одговори енергично сама себи.</p> <p>Али та ре |
о не јављаш.{S} Не зна да ли си жив или мртав.</p> <p>Младић се намршти.</p> <p>— Њена посла! — |
знаници.{S} Знају је не само људи, но и мртва природа: куће, улице, камење.{S} На сваком углу о |
ом лицу.{S} Десна му је рука висила као мртва; свакако је била парализована.{S} Међутим, лева м |
о се трже, њена рука била је хладна као мртва.{S} Он је поново прихвати и принесе је к срцу.</p |
н наређивао и тражила одлучно да јој се мртвац преда на сахрану.</p> <p>Београд, август 1911 — |
и право преко њива.</p> <p>Ишао је, као мртвац, не знајући камо.{S} У једној празној улици спаз |
вај у ћошку... с великим носем што тера мртвачка кола.{S} Еј, Марјане, колико си их данас сахра |
у моју надлежност — одговори службеник мртвачке спреме. — Ја терам кола треће класе.</p> <p>— |
и изгуби се, гледајући тупо у воду.{S} Мртвачки сандук њихао се свеједнако.{S} Око младића се |
фењер на чакљу, па присветли.</p> <p>— Мртвачки сандук! — приметише присутни.</p> <p>Не чу се |
понека ласта као црна звезда.{S} Усред мртве тишине у атмосфери, на Сави се, изненадно и нечуј |
и живимо.{S} Други не заборављају своје мртве, а зар ми живи да се заборавимо?{S} Ти нарочито, |
еда као да је гробље оживело, као да су мртви малочас устали из гробова, да још не знају да се |
о страшно, час тишина смрти, час узбуна мртвих ствари, једно бојно поље у ноћи са свим ужасима |
сталом, он је тако замишљао час васкрса мртвих, страшни суд, кад је у њега веровао.</p> <p>Изне |
нема, збуњена, укочена, бледа у лицу и мртвих, опружених руку.{S} У глави јој је било празно.{ |
а да је хтео претворити свет у огромну, мртву, парну машину, да је свео човека на један проблем |
је дотле расло дивље трње и аптовина, а мртву тишину оживљавао тек шум какве змије, подигла се |
јој је муж поменуо пут. — Жива нећу, а мртву ме можеш однети и на Ђавоље Острво.</p> <p>Илић с |
је обична таљигашка рага.</p> <p>— Рђо, мрцино! — псовке и ударци падали су сад обилно.</p> <p> |
је било потписати се него отпешачити до Мрчајеваца.{S} Стога је јако уважавао школу.{S} Кад би |
њак, вечити сиромах.{S} Блед и озбиљан, мршав као авет, са занесеним очима, Зарија је лутао по |
ти.{S} Каја је била <pb n="29" /> мала, мршава, жива девојка која је обећавала практичну жену и |
љу су радници откопавали неку обалу.{S} Мршава, јадна кљусад вукла су земљу у арабама.{S} Међу |
} Љутићи су жути као очи у мачке.{S} На мршавим петељкама штрче очајни дивљи каранфили боје као |
остало животарило је, само, искривљено, мршаво и напуштено, на неплодном тлу.{S} Место су огран |
није.{S} Да је место Чедомира, високог, мршавог студента бледих образа и поноситих очију, дошао |
врт, чије воћке, још младе, пружале су мршаву сенку по земљи.{S} Сунце је залазило за један об |
е; неспособан ма за какву акцију, треба му читаво решење да уђе у дућан и купи какву ситницу, а |
ењују често вештина и природа.{S} Треба му показати делом, ову државу у ствари начинити његовом |
н гвоздени закон конкуренције оправдава му свако средство, те постаје једна врста модерног дивљ |
к уздах отео би му се из груди, а глава му клонула, као да је неког дуго грлио, љубио.</p> <p>К |
је била парализована.{S} Међутим, лева му је била потпуно здрава, и он је њоме махао по ваздух |
за тебе, геачина ваљевска.{S} Без трага му глава.</p> <p>Илић махну руком кочијашу да полази, и |
ва на <hi>постојеће стање</hi>, од кога му је пуцало срце и бридела леђа, звониле су му као пес |
ир.{S} Па и Чедомир се дизао да иде, да му се не би приметило што остаје на само са девојком.{S |
..</p> <pb n="105" /> <p>Него велим, да му кажем нек долази код нас на храну.{S} Њему ће се поз |
S} Могао је живети неколико векова а да му се не досади.</p> <p>Међутим, Бела се није могла да |
некорисне бирократске машине, треба да му га она враћа тиме што ће му осигурати безбедност у с |
ла.{S} Она није била још толико јака да му баци истину у очи, рекавши му:</p> <p>— Ренегат!</p> |
м мисао да нађе старог господина, па да му каже све.{S} За то није имао довољно одважности.{S} |
чано, пред родитељима и публиком, па да му преда целу себе, сву раскошну младост која је бујала |
се у балету и тражила очима Чедомира да му пошаље пољубац.</p> <p>Вишња задрхта поново.{S} Узба |
сам се ја, због оног мог лудова, Бог да му душу прости, мучила и патила.</p> <p>Директор је био |
а на Моравиној обали.{S} Погађала је да му се допада.{S} То јој би мило, али убрзо одби ташту ж |
пред њим никаквог стида.{S} Хтела је да му се преда одмах, ту, на тој пространој пољани.{S} Њег |
ти у школу за неко време.{S} Знао је да му се неће веровати.</p> <p>— Шта ме се тиче! — рекао ј |
верљиво.{S} Прво што помисли било је да му златарски занат није занео мозак, те је намислио да |
зненађење код куће.{S} Мајка му рече да му сестру проси Вићентије Симић, секретар суда.{S} Била |
Лазаревићева избегава намерно, па и да му пркоси.{S} Његова је душа патила, његов понос је стр |
ка љутито лице њеног оца или мајке и да му, уз заслужени прекор, покажу врата.{S} Долазила му ј |
мети?{S} Да ли покуша да га спречи и да му улије храбрости, кад му примети:</p> <p>— Ти претеру |
похе.</p> <p>Вишња се промисли да ли да му каже праву истину.{S} Најзад рече:</p> <p>— То није |
е стругане!...{S} Ми смо сувише мали да му будемо пријатељи или непријатељи.</p> <pb n="93" /> |
> <p>Хтеде још нешто рећи, али осети да му глас дрхти.{S} Једно јато врабаца крештало је лево у |
има, како све иде у пропаст.{S}Осети да му се гуша стеже, очи почеше да га сврбе, и њега обузе |
а — одговори он, слободно, осећајући да му се срце пуни неким осећајем, који није могао тачно о |
зма и вртоглавице, он је осећао ипак да му све више препрека спутавају корак у напред.</p> <p>О |
скинуо шешир и нагнут лако, очекивао да му девојка пружи руку.{S} Она му је пружи, па стрецну о |
као да га је цео свет напустио, као да му нема најбољега што је имао.{S} То осећање прогнанств |
а крми и терао чамац врло добро, као да му је то <pb n="244" /> занат, а она седела на кљуну пр |
а.{S} Осећао је да стари, није волео да му се противуречи и давао је честе савете.</p> <p>— Узм |
Он је већ у двадесетој години научио да му живот доноси чист приход.{S} Његова је девиза: ужива |
опредељено, она се решавала једнако да му пише.{S} У брзини с којом је оставила Београд није ј |
у трњаку.{S} Он се окрену тамо тако да му се лице није видело јер се бојао да јој га покаже.{S |
ојма твоја философија".{S} Ма колико да му је ова нова критика позитивизма изгледала да се отим |
за посао.{S} Осећао је инстинктивно да му је тај рад једини ослонац што му је остао.</p> <p>Ле |
неки дан рече ми један народни отац да му је један бирач тражио да купи шешир његовој жени.</p |
} Он је поздрави и хтеде проћи.{S} Тада му Вишња приђе, пруживши руку, не говорећи ништа.</p> < |
некад би повео са собом Чедомира и онда му објашњавао многе ствари, показивао му непознато цвећ |
гарица која диже човека на посао, пружа му подстрека за велика дела; општење са њом даје радост |
ћ се трже.{S} Жалосна стварност приказа му се тада исто тако лако као и тај сан за идеалном дра |
младић задрхта.{S} Један пламен загреја му образе.{S} Пред њим се појави, као у магли, Белина г |
ари схвата материјалистички.{S} Поезија му је празна сентименталност шипарица из пансионата.{S} |
моја није могла сазнати.</p> <p>Зарија му показа један свежањ песама.{S} Разгледао је неколике |
сијала.{S} Сапи су му смршале.{S} Боја му се променила.{S} То није био више арап.{S} Главу је |
га госпођа пита за мишљење... она, која му је, поред свог уважења према његовом успеху у школи, |
зије, успомена и присуства девојке која му је нудила што му она друга није могла дати.</p> <p>— |
а мучи, да се свети на тој девојци која му се предавала сва.{S} Парадоксална љубав чула достиза |
тачких склоности сељачког сина.{S} Јака му је сметала.{S} У кући је био без капута, са заврнути |
науче своје људе луксузу чистоте, нека му омиле кућу више од кафане, нека подигну бољи подмлад |
>Чедомир притрча девојци.{S} Њена слика му је бунила главу.{S} Хтео је да опет под руком осети |
ало једно изненађење код куће.{S} Мајка му рече да му сестру проси Вићентије Симић, секретар су |
ван доби потпуно помиловање.{S} Странка му даде место главног уредника свога органа.{S} Знаци н |
удила, љубила га без питања, украшавала му живот многобројним нежностима; њена љубав ласкала је |
ске сплачине, ако ти можеш — одговарала му је млада горопадно.</p> <p>У осталом, она је врло ма |
зна разлога моме одласку.</p> <p>Хтела му је писати дуго, опширно о себи, о својима, о миру ко |
је могао заспати.{S} Реч Христова врзла му се по памети:</p> <p>— Жено, шта има заједничко изме |
писмо испаде кратко, банално.{S} Јавила му је само повод свога одласка и да се неће враћати до |
на шта друго.{S} Плима страсти плавила му је срце поново, ударала <pb n="192" /> на било код о |
та.{S} Најзад, госпа-Клеопатра израдила му је место практиканта у Рачи крагујевачкој.{S} Ту се |
а је гласила :</p> <quote> <hi>Досадила му самарица.</hi> — Јуче око пет часова, Мића Живковић, |
о тражила мараму да је намирише, нудила му бонбоне, китила га цвећем из саксија, слала по Младе |
ужени прекор, покажу врата.{S} Долазила му је на ум мисао да нађе старог господина, па да му ка |
ри избору боја, <pb n="200" /> говорила му цене појединих набавки.{S} Младић је одобравао.{S} Н |
као мираз од педесет хиљада — говорила му је самоуверено.</p> <p>Тако сад Илић није имао ни св |
а.</p> <p>— Остани, Чедомире — говорила му је жалосно и нежно. — Ја ћу то изгладити.{S} Мајка с |
>— Нека ти је Богом просто — одговорила му је она, отишла затим у министарство и затражила да ј |
ура која се спремала у ваздуху, уносила му је грозницу у крв.{S} Руке су му гореле.{S} Ватра му |
будућност и сопствену вредност уносила му је у крв пенушаво одушевљење као од неког јаког пића |
лави не би добио ни Прокупље! — пришила му је ташта поносито. — Али нисам ја ко је ко.{S} Нећу |
вом мужу, грдила га, понижавала, рушила му свако уважење, па и онај понос културног човека који |
/p> <p>— Што не бријеш бркове ? — рекла му је једном приликом. — Јутрос прође поред прозора јед |
и писати из сестриног буквара.{S} Школа му је ишла лако, као вода, како се то каже у Ваљеву, Ка |
ци јевтиније него у Београду.{S} И сама му је радња била другојачија него у осталих.{S} Избио в |
, па димњак изгледа као пресечен, једна му половина виси у ваздуху.</p> <p>— Долази ли још ко?< |
д жене и деце да пазе на одело.{S} Жена му је имала тепелук од дуката и дијамантску грану.{S} Д |
се и изађе.</p> <p>Гимназијска средина му је мало годила.{S} Многи професори беху подетињили с |
али.{S} Кад је била поред Чедомира, она му је потпуно одобравала, потписивала свако његово мишљ |
Она је била изашла из уског живота, она му више није припадала.{S} Њене мисли враћале су се пут |
оје сте ми учинили ?</p> <p>Доиста, она му је често тражила мараму да је намирише, нудила му бо |
тно дубоких осећаја.{S} Нешто више, она му је изгледала неспособна за праву нежност, за пожртво |
везама њихову невиност.{S} Додуше, она му је писала, те тиме стављала до знања да јој може одг |
м успоменама, она се измицала јави, она му је изгледала као бајка коју му прошлост црта у игри |
могао оставити.{S} Она је била ту, она му се нудила, љубила га без питања, украшавала му живот |
према тој размаженој девојчици.{S} Она му се учини још ближа што се тога дана осећао изузетно |
ења.{S} Он јој је онда прилазио.{S} Она му је пружала руку, пуна ћутљивог јогунства, наслеђеног |
екивао да му девојка пружи руку.{S} Она му је пружи, па стрецну од додира: његови прсти су пекл |
Дај ми твоју руку — рече он.</p> <p>Она му је даде.{S} Око њих је био мир, онај дубоки пољски м |
личила његовом земљастом лицу.{S} Десна му је рука висила као мртва; свакако је била парализова |
S} Најзад, виде да Радоје има право, па му предаде целу радњу, а сам поче да сади лук преко лет |
е доноси.</p> <p>— Па, купиће је, стара му мајка!{S} Човек се не жени због кошуље.{S} Млади су; |
у у крв.{S} Руке су му гореле.{S} Ватра му ломила тело.{S} Кад би га неко ма и очешао, заболело |
но у филозофским проблемима.{S} Култура му се нудила на сваком кораку: музеји, споменици, позор |
езверених очију, згрчених уста.{S} Коса му је била замршена, лепила се по ознојеном челу.{S} Он |
и неко кога треба чувати.{S} Управо, та му је кућа тек тада пала у очи.{S} То је била нова грађ |
да се <pb n="255" /> опет виде?{S} Шта му је сад девојка поново требала?...{S} Случајни сусрет |
с дрвеном јабуком на врху.</p> <p>— Шта му је то сад? — упита се Чедомир несвесно.</p> <p>Толик |
него исприча другарици у кратко све шта му се десило од како су се растали.{S} У колико је изла |
</p> <p>Стари господин као да не чу шта му жена рече.</p> <p>— Све имаш што ти треба, па опет н |
сметао, те сиђе с тротоара.{S} Око срца му је било весело, топло, па и жалосно.{S} Мило му је б |
га спречи и да му улије храбрости, кад му примети:</p> <p>— Ти претерујеш.{S} Ти си се спотака |
аријеру.{S} Ту се оженио, подоцкан, кад му је било тридесет година, ћерком једног поштара.{S} Б |
} Сестра је претила да се обеси.{S} Кад му се то једног дана досади, он оде у суд, сврши све фо |
ли одмакли далеко од универзитета и кад му је Лазаревићева говорила:</p> <p>— Муке сам видела д |
фотографије.</p> <p>Уставио се тек кад му рука дирну нешто хладно.{S} То беше револвер, онај и |
</p> <p>— Ти си луда! — рече јој он кад му рупи у собу, усред бела дана и без икаквог изговора. |
твоја комбинација? — рече министар кад му жена саопшти те вечери да је Илић запросио Белину ру |
м решењем да је више не види.{S} Поглед му се заустави на зеленом тепиху своје собе.{S} Једна м |
и фијоку од стола и поче бацати што год му дође под руку.</p> <p>— Ево, на, ево још — викао је |
пости, а продужава и прави их нове, све му изгледа лако.{S} Уз њега се припило једно женско ств |
овољи се тиме.{S} Она оде даље, и стаде му цртати положај те своје творевине према њему, у друш |
ва, и у опште претпостављати, свуда где му је то место, материјалну културу нематеријалној.</p> |
ка.{S} Он је једва знао срицати, а теже му је било потписати се него отпешачити до Мрчајеваца.{ |
би однео, а бојао се и ведрог неба које му прети сушом непрестано.{S} Око плотова су расли сунц |
ији Ристићу.{S} Да ли се сети речи које му је том приликом рекао?{S} Да ли је сад био истог миш |
би <pb n="32" /> га проучиле, олакшале му беду, просветиле га.{S} Оне се боре с човеком раме у |
а јој сузу не стиже.{S} Вели, ни кошуље му не доноси.</p> <p>— Па, купиће је, стара му мајка!{S |
жене које примами сунце слободе.{S} Оне му полете, без размишљања, али хиљаде невидљивих препре |
е, па ипак се осећао кривим.{S} Поштење му је налагало бар да извести своју бившу драгану и ушт |
задовољстава радећи дан и ноћ.{S} Учење му је изгледало најрадије, најсретније решење човечјег |
едала само немогућа због њега самог, те му изазивала потребу да промени себе, да кида, да се ра |
шљења и да се вечито повлачи у себе, те му је ваљада због тога чаршија дала надимак:{S} Јеж.{S} |
<p>— Та остав’те човека!...{S} Пробисте му уши вашом дреком.</p> <p>Од лекције није било наравн |
тао је без марјаша, а није мислио да ће му што требати, па да узајми.{S} Он то призна, и осмејк |
се посветити цела његовом делу, која ће му омилети кућу, која ће веровати у оно што он верује.< |
адећи да буде достојан поверења које ће му се некад указати.{S} Од лекције коју је имао плаћао |
орца очекује његова породица.{S} Они ће му причати о много чему, о много кому, <pb n="78" /> па |
е, треба да му га она враћа тиме што ће му осигурати безбедност у селу, олакшавати му везе с об |
сети како му цело тело дрхти, а на срце му наваљују разнолики осећаји, од тихе носталгије што с |
дела пред његовим очима.{S} Људско срце му изгледало преуско за његов сан и мисли.{S} Поново је |
у као на лажи, далеко би отерао! — рече му други пут. — Само на кога се метну, да ми је да знам |
ама није добро, господин-Илићу ? — рече му једног дана Бела. — Да вам шта не фали код нас?</p> |
си ти?{S} Откад те нисам видела — рече му она. — Пише ми тетка да јој се ти никако не јављаш.{ |
p>— Да је и мени да изађем некуд — рече му Бела једног дана кад тако осташе сами. — Тако бих ра |
.</p> <p>— Седи... ту, на канабе — рече му Вишња.</p> <p>Чедомир примети тек тада једно кожно, |
ишете шта кад тако лепо говорите — рече му Вишња. — Ја бих то врло радо читала.</p> <p>— Још је |
тка.</p> <p>— Дођи ми једне ноћи — рече му она између два пољупца.</p> <p>— Не говори глупости. |
виждућући, загледа се у пијаницу и рече му озбиљно:</p> <p>— Ти излазиш из Здрављака? — па прод |
тада реши да оде сам.{S} У том, одузеше му стипендију.{S} Били су пронашли да се вратио без одо |
је звао често да га што послуша, напише му писмо или признаницу, јер су му синови били тада мал |
брост не потраја дуго.{S} Он виде да би му од рукописа остало врло мало, готово ништа.{S} Треба |
сина.</p> <p>Једна нова бора оцртала би му се међу повијама.</p> <p>— Да си тако брз на раду ка |
те, ти знаш француски... — приметила би му тада ташта. — Што не почнеш нешто практичније?{S} Пр |
лио одличну кујну своје жене.{S} Кад би му, и поред тога, остало слободног времена, он је износ |
тачу живот није био ружичаст.{S} Кад би му се досадило све, он је излазио изван вароши и лутао |
е да мисли на своју породицу.{S} Кад би му ко од пријатеља скренуо пажњу на несташност његовог |
ствари, блиских тој девојци, изашле би му пред очи и нагониле га да је опет види.{S} Срео би с |
/> се надао сваког часа лопову који би му покварио више него што би однео, а бојао се и ведрог |
је био кадар загрлити писмоношу који би му га предао и пољубити сто своје собе где би га нашао. |
епио завој, дубок, сладак уздах отео би му се из груди, а глава му клонула, као да је неког дуг |
га неки флуид, сладак и тежак; у глави му се бркало, срце готово престајало куцати.{S} Белу ни |
И та варош, са белим именом, представи му се црна као гробље.{S} Доиста, светиљке нису биле јо |
</p> <p>Она га присили да седне, посади му се у крило, па поче да барата по његовом столу.{S} П |
допада! — рече, најзад, Вишња, и пружи му цвет.</p> <p>Он га узе.{S} Промуца неколико речи зах |
ца.</p> <p>— Добро — приста она и пружи му руку. — Сутра на овом месту, у три сата.{S} Ти си сл |
S} Све је ту написано...</p> <p>И пружи му једно парченце хартије које није било веће од цигар- |
замраче другим, леденим погледом, који му је јасно говорио:</p> <p>— Ниткове!</p> <p>Илић се л |
се чинило да слуша њен љупки глас, који му добацује слатке, заношљиве речи.{S} А кад би се прен |
ама, пио и даље тај опасни напитак који му је убијао сваку самосталност.{S} Кад би се ипак умор |
е као авет која га гони, као живот који му остаје, као он са̑м.{S} Окрену се од улице с тврдим |
едне лампе, пошла је брже и пријатељски му пружила своју руку, покапану мастилом.</p> <p>Без ре |
ј.{S} Какав?{S} Који?{S} Није знао, али му је сад било јасно да није ништа боље судбине од тог |
овољство!{S} Препирали смо се дуго, али му још све нисам рекао...{S} Имаш ли ватре?</p> <p>Илић |
ски сто и једе што прво дохвати.{S} Али му је то задовољство ретко допуштала госпа-Клеопатра, к |
а није била ружна пријали су му, падали му као неки благ и лаган лек на срце што се крвавило.</ |
еко, мрко, осуђивали га гласно, претили му.</p> <p>У једном тренутку, неко примети да се нешто |
ту на сто, легао и заспао.</p> <p>Мисли му поново скренуше у родно место.{S} Оно је врло лепо к |
зани поглед те саже главу.</p> <p>Мисли му пређоше опет на професора.{S} Учини му се као да чуј |
је, дали су му удобнију ћелију, скинули му гвожђе с ногу, допуштали посете пријатеља.{S} Тек по |
м букетом прецветалог јасмина.{S} Учини му се као да га биста посматра упорно.{S} Не могаде изд |
му пређоше опет на професора.{S} Учини му се као да чује отварање апсанских врата, читање указ |
S} Чедомир задрхта.{S} Та кљусина учини му се као авет која га гони, као живот који му остаје, |
ати једног личног мишљења.{S} Те ствари му се чиниле непознате, далеке, туђе, несхватљиве.</p> |
и није жао овако лепог дана? — одговори му философ. — Књига природе је широм отворена, хајде у |
окањ ракије.</p> <p>— Сервус — одговори му Зарија и понуди столицу. — Јест, знао сам ја <pb n=" |
осигурати безбедност у селу, олакшавати му везе с оближњом вароши и даљим пијацама, организоват |
Ама, како да се узму, човече? — одврати му жена. — Дошла Ката данас, па као да се у црно завила |
p>— То не беше ништа одређено — примети му она, са несакривеним прекором.</p> <p>Она је још вол |
да Вишња покуша да се ослободи, стежући му у исти мах руку јако.</p> <p>— Не, Чедомире... мој Ч |
дети! — <pb n="155" /> додаде пружајући му руку, па окрену главу да би сакрила своје узбуђење.< |
, правила двосмислене фразе, стављајући му до знања да ће га одати.{S} Кад би се њихови погледи |
, девојка полете у правцу њега, пребаци му руке преко рамена и обеси се сва о његов врат.{S} Он |
г с тобом, како говориш, тата — пребаци му ћерка.</p> <p>— Ја говорим оно што осећам.{S} Ја сам |
ти, стари Лазаревић прекиде га, рекавши му тмурно:</p> <p>— Није ми глава сад за то.{S} Жена ми |
о јака да му баци истину у очи, рекавши му:</p> <p>— Ренегат!</p> <p>То разочарење ју је утврђи |
и најтамнијим крајевима Париза, Толстој му је откривао бескрајну Русију с њеним дивљим кнежевим |
ије волео многа мењања тањира.{S} Ручак му је био најслађи, кад би уграбио од своје жене да сед |
олест коју болесник крије од света, док му она разједа срце, а њен гној прља, трује.{S} С време |
S} Чедомир је потврдио ово правило, док му је Вишња била изузетак.{S} Она је одржала реч и дошл |
алност шипарица из пансионата.{S} Идеал му је што и свака комедија.{S} За њега не постоје науке |
исао је врло <pb n="117" /> течно, стил му је био популаран и живописан.{S} Кад се каква идеја |
ноћ, како су се надали на дому.{S} Краљ му је на дан венчања опростио само пола казне.{S} Доцни |
<hi>О вредности живота</hi>.{S} Проблем му је изгледао прост: одбацити метафизичке спекулације |
аборавио што је ту научио.</p> <p>Затим му паде на ум како му је једна газдарица од стана ушла |
о је сâм мислио.{S} Раскид са породицом му је оставио празнину коју је Вишња неосетно попуњавал |
ину векова од присутног тренутка, на ум му је, без икакве везе, долазило питање :</p> <p>— Шта |
трос, само данас у подне!{S} Краљ Милан му неће никад опростити.{S} Реакционари су, ваљада, бес |
ак, а унутра сомотска постава.{S} Дућан му пун будилника, зидних и џепних часовника, па све куц |
права и користи.{S} Он га није имао, он му се чинио као његов лични непријатељ кога треба савла |
адић је дизао главу на овај глас.{S} Он му је звонио као труба војске која иде у помоћ, као пок |
м, на служби у министровој кући, одавао му је потпуно прописан поздрав, треснувши чизмом и коче |
а му објашњавао многе ствари, показивао му непознато цвеће, које је звао биље, њихове крунице, |
учкове; на обали каквог друма показивао му слојеве земље, излагао геолошке теорије, упућивао га |
тку новотаријама свога сина.{S} Називао му књиге <hi>купусарама</hi>.{S} Најзад, виде да Радоје |
е.{S} У расправи појединих питања могао му је позавидети многи старији друг; чак и понеки профе |
.{S} Ми прелазимо чудна времена — рекао му је другом приликом. — Изгубили смо много у нераду, у |
авете.</p> <p>— Узмите се на ум — рекао му је једном. — Ви више нисте дете.{S} Кроз неколико ме |
је вукао свог учитеља за рукав, шапутао му нешто пропињући се на прсте, и грдио мајку и сестру: |
ужио своје дело такво какво је, и нашао му логичан закључак; шта би га се тицало што би то било |
м.{S} Влада није могла другојачије него му нађе лепо место у државној служби.{S} То допусти Мат |
сан.{S} Живот многољудног града свидео му се.{S} Врло интелигентан, врло радан, витак, упечатљ |
ни сусрет по том кишовитом времену унео му је тек, са својом влагом, нешто мало светлости у мин |
га је с одмереном љубазношћу и одредио му да предаје латински језик и историју Срба.</p> <p>— |
ина.</p> <p>— Шта је с тобом? — говорио му је тада полагано, суво, не гледајући у њега већ у је |
а увреда, никад је није добио.{S} Десио му се несрећан случај.{S} Какав?{S} Који?{S} Није знао, |
ш опстанак у државној служби — приметио му је директор.</p> <pb n="264" /> <p>Бела је сад имала |
правилима, кажњавао га опоменом, претио му да ће га казнити озбиљније.{S} Ни ђаци га нису много |
човека, те кад изађе од њих, осети како му се груди надимају од неког осећања непознатог, неодр |
прстима затеже косу тако да осети како му се кожа одваја од лубање.{S} Један глас из најтамниј |
т те стихове! — рече Бели, и осети како му цело тело дрхти, а на срце му наваљују разнолики осе |
научио.</p> <p>Затим му паде на ум како му је једна газдарица од стана ушла у собу само у кошуљ |
графског излога спази Лазаревићеву како му иде у сусрет.{S} Она је била обучена у хаљине затвор |
знајем живот.{S} Он вреди толико колико му човек да̑ вредности.{S} Као што видиш, нешто релатив |
онесе, нови друштвени склоп.{S} Требало му је нечег новог, разонођења, могућности да се крене ј |
еснаест година, шеснаест векова требало му је да пређе од уранка на једној падини Рудника, па д |
орене.{S} Чедомир се љутио.{S} Дешавало му се да проведе по неколико дана не видећи своје драга |
дио рачуна о богаству.{S} Не, изгледало му је то пазарлук, као да тргује са кожом свог <pb n="2 |
е коју је имао плаћао је стан; остајало му је још нешто за дуван, ситан трошак и по коју књигу. |
пролазу и продужила пут с њом.{S} Било му је јасно да га Лазаревићева избегава намерно, па и д |
разије, Илић застаде неодлучно.{S} Било му је још рано за вечеру.{S} Погледа око себе неодређен |
га госпа-Клеопатра свечано.</p> <p>Било му је јасније него икад да не воли ту девојку, па ипак |
ло весело, топло, па и жалосно.{S} Мило му је било што је реакција падала, слобода се објављива |
ле осећао према Вишњи.{S} Затим, чинило му се понекад да ни Бела нема према њему изузетно дубок |
мисли се бркале. <pb n="294" /> Чинило му се да је прочитао у некој врло рђавој књизи све што |
е, без њеног милог присуства.{S} Чинило му се као да га је цео свет напустио, као да му нема на |
е даље, постао би бољи човек.{S} Чинило му <pb n="280" /> се да би у њој нашао оно нешто неодре |
} Затим се дао на посао.</p> <p>Учинило му се да се остварио његов велики сан.{S} Живот многољу |
иближава.{S} Ипак нешто у души говорило му је да спречи мисао да не иде тим правцем, те је удар |
уран да је наш свет добра раса.{S} Само му треба поуке.{S} Оставимо модерне жене нека брину сво |
једемо сви, биће и за њега...{S} Можемо му дати и једну собу у авлији — додаде госпођа после не |
о улици са оним нашим ђаком... како ’но му беше име?</p> <p>— Чедомиром?</p> <p>— Јесте.{S} Обо |
ипак осећао срећан?{S} Пре свега, јасно му је било да не воли Белу... не бар оном љубављу, чежњ |
ади у једној оближњој фабрици.{S} Добро му се плаћа.{S} У слободном времену ради за себе.{S} Св |
. — Вели, неће више да носи цигље... то му је испод достојанства!</p> <p>— А како се уби? — упи |
са оцем у поље.{S} Био је врло мали; то му је једна од првих успомена.{S} Отац га је узео за ру |
о је да жена треба да слуша мужа.{S} То му се увртило у главу и није хтео за длаку попустити, к |
орна. срце болесно, воља немоћна.{S} То му откри његов интимни пораз.{S} Слично разоружаном рат |
, као поклич на освету, на буну.{S} Што му се допадало у тим тренутцима код Беле, то беше нешто |
шао да изврши самоубиство због тога што му се досадио живот.{S} Повреде су лаке природе.</quote |
присуства девојке која му је нудила што му она друга није могла дати.</p> <p>— Понови још један |
с муком изговарао.{S} Читао је све што му до руке дође: научна открића, романе, извештаје варо |
је брисао <pb n="80" /> са њих све што му се није допадало, све што је кварило хармонију његов |
S} Све беше лепо, као дотле.{S} Тек што му се учини да се Овчар и Каблар завијају неком маглом. |
и пред смрт сачувао једва оно мало што му је од оца остало.{S} Чедомиров отац, Стеван, изучио |
.{S} Суплент је ваљао у мислима оно што му је другарица рекла и понављао у себи:</p> <p>— Општи |
која није још задата, а не зна оно што му је за лекцију.{S} У гимназији је било још горе.{S} И |
ствари начинити његовом.{S} И место што му држава одузима последњи грош ради чегртања скупе и н |
де да загрли поново тај дивни створ што му се подаје, тог неслућеног анђела који га милује свој |
мокре очи, нечег детињског у осмеху што му га је извајала добра нада и што се чудно мешало са п |
вно да му је тај рад једини ослонац што му је остао.</p> <p>Лево, на столу, стајала је рпа испи |
иви одлучности.{S} Један унутрашњи глас му је довикивао:</p> <p>— Буди храбар.{S} Ради.{S} Реши |
, не знајући ни сам зашто хита.{S} Свет му је сметао, те сиђе с тротоара.{S} Око срца му је бил |
Није знао шта да ради од себе.{S} Свет му се чинио празан, шупаљ, бесмислен без Вишње, без њен |
.</p> <p>Пустише га из затвора.{S} Част му се поврати, али цело његово имање оде на добош, јер |
младићево се стишавало постепено, свест му се враћала у главу, и он се питао:</p> <p>— Шта сам |
рекао...{S} Имаш ли ватре?</p> <p>Илић му пружи кутију с палидрвцима, и упита га, пола у шали, |
ави, она му је изгледала као бајка коју му прошлост црта у игри пролетњега сунца.{S} Гледао ју |
младићу слатка и мека као та воћка коју му је нудила.</p> <pb n="13" /> <p> Он узе кајсију и, н |
>— Него шта ћеш, несрећни сине? — викну му стари.</p> <p>— Ја бих хтео да изучим за златара код |
и рупама Савамале.{S} Под прозорима су му расли ефемерни патлиџани, који би се спарушили чим б |
тео, што је тражио од живота.{S} Она су му <pb n="91" /> била једини повереник.{S} Он је њима ш |
ило, да олакша себи све несреће које су му притискивале срце и које је само њој могао рећи.{S} |
им, те слике гимназије и пијаце које су му представљали Вишњино место, те биле као један део ње |
ривала, до врелих игала страсти које су му боле и вртеле месо.</p> <p>Девојка понови песму мирн |
носила му је грозницу у крв.{S} Руке су му гореле.{S} Ватра му ломила тело.{S} Кад би га неко м |
те снове.{S} Њине просте речи певале су му заносне мелодије, у којима је налазио извор своме од |
вало неколико белих власи.{S} Остале су му ипак његове буљаве, црне, мокре очи, нечег детињског |
пшивено свиленим испустом.{S} Ципеле су му биле потковане.{S} Носио је сваки дан оковратник, и |
пуцало срце и бридела леђа, звониле су му као песма наде, утехе, буне; њихова вера у будућност |
} Тако исто и сестра.{S} Само, рекле су му, тражи десет хиљада динара мираза.</p> <p>— Ништа ма |
едно другим, тако срећни.{S} На срце су му навирала осећања од пре годину дана, меке, наивне ми |
оје је доба дана.</p> <p>Ти заборави су му пријали.{S} Остављао је, као сви слаби људи, времену |
шетње, купио је печених марона који су му грејали џеп, па лутао по Паризу без циља.</p> <p>— Г |
оуверено, циљајући на професоре који су му дали слабе оцене. — Само док се мој ћаћа пусти с роб |
га сад нико није слушао.{S} Они који су му се дотле дивили највише, гледали су га сад попреко, |
се настанили у једном пансиону који су му Срби препоручили.{S} Уписао се на Сорбону.{S} Изабра |
ола, уредио краватну, погледао да ли су му нокти како треба, па одлазио на ручак, пењући се уз |
врстом својих вршњака.{S} Оскудевали су му за то васпитање и средства.{S} Отац му је умро још д |
ио само пола казне.{S} Доцније, дали су му удобнију ћелију, скинули му гвожђе с ногу, допуштали |
рану, о довршетку студија, изгледали су му немогућни.{S} Походиле су га честе сумње, малодушнос |
овима.{S} Па и ти другови, изгледали су му мрски.{S} Он их је представио девојци, он је предста |
евојком која није била ружна пријали су му, падали му као неки благ и лаган лек на срце што се |
друштво студената политичара.{S} Они су му били ближи по њиховом једностраном васпитању, по сре |
грљаји падали слатко на срце.{S} Они су му ласкали, уверавајући га о срећи, о љубави и забораву |
гова длака није више сијала.{S} Сапи су му смршале.{S} Боја му се променила.{S} То није био виш |
ође поред прозора један младић: тако су му лепо стајале обријане науснице!...</p> <p>Илић се на |
напише му писмо или признаницу, јер су му синови били тада мали, а другом коме није волео пове |
ствари, али слике оне две девојке нису му излазиле из главе, тако магловите, обвијене димом, с |
ба, па нек узме Белу, ако хоће... ја ћу му први честитати.</p> <p>— А дотле?</p> <p>-— Дотле се |
превучене неком сенком.</p> <p>— Шта ћу му ја! — слегала је девојка раменима.</p> <p>— Вишња Ла |
да ће неко раскопавати онај крш, не бих му веровао да ми је из очију испао!</p> <p>— Ту смо се |
му за то васпитање и средства.{S} Отац му је умро још док је био у гимназији, те је од куће до |
. <pb n="302" /> На једном брдашцу отац му је објаснио четири стране света: код сељачке куће би |
еколико венаца лука.</p> <p>— А шта ћеш му за ствари?</p> <p>— Има старог мебла колико хоћеш, т |
а и куцкао косом о калдрму.{S} Неколико мува зујало је око оба дућанска прозора.{S} У рафовима |
рви поглед по његовом прозору, упрљаном мувама и масним рукама.{S} Ту висе низови неке врсте ко |
јој кућици, вртио репом и хватао устима муве.{S} Даље, преко разноврсних кровова видело се парч |
{S} А оне које је назру, оне су као ове муве што се лепе уз прозорско окно...{S} Погледај их! — |
о, остати маторе девојке, умрети као те муве ако им не отвориш прозор.</p> <p>Зарија пређе на и |
и школа и секата изгледају пред њим као муве окамењене у ћилибару.{S} Ми не знамо где идемо, ми |
начин.</p> <p>Он је хтео да буде просто мудрац.{S} Своје мисли налазио је шетајући по варошкој |
ан, сметен, изнурен.{S} Ћаскање пијаног мудраца занимало га.{S} Он оста до зоре пијуцкајући <pb |
к добија симпатије или антипатије, глас мудраца или глупака.</p> <p>— Немогуће, Вишња.{S} Сад т |
још два'естак наслова, славних имена и мудрих мисли.{S} Иначе, жена испадне ученија од мужа, — |
во, она за њу није постојала, већ брак, муж.{S} Томе је требало очувати, <pb n="99" /> жртвоват |
ер је она била жена, а код жена, кад је муж у питању, начелне разлике не представљају велику см |
хтеде наваљивати.{S} Знала је да јој је муж врло тврдоглав.{S} Стога узе други пут, прими од ње |
Ја у Француску? — викнула је кад јој је муж поменуо пут. — Жива нећу, а мртву ме можеш однети и |
ај понос културног човека који је млади муж осећао у самом себи.</p> <p>То су били тешки тренут |
оста с тим паприкама! — викнуо је млади муж једном кад се вратио из библиотеке с главом пуном Л |
</p> <p>— Не будали! — поново се наљути муж. — Ја ти говорим као мајци, а ти тераш шегу...{S} К |
јако да постане министерка, т.ј. да јој муж постане министар... министар земљорадње кад се већ |
у што поучава Младена — рече јој једном муж. — Живот је скуп, а човек ми изгледа ваљан.</p> <p> |
роклете паприке!{S} Шта нису радили њен муж и газдарица од пансиона да дођу до њих: тражили их |
у, о томе шта би било кад би постао њен муж, о њој самој.{S} Она је зрела као зрела воћка, неви |
и лепим намештајем.</p> <p>— Газдаричин муж је столар — објасни девојка. — Ради у једној оближњ |
се предаје, веру која им се проповеда, мужа који им се даје, срећу ако је сретну, несрећу мног |
једино на оно што је пријатно.{S} Свога мужа сматрала је за нову играчку коју је добила и која |
свему делила демократска убеђења свога мужа; по њеном мишљењу један сиромах ђак треба да је за |
кона њен потхват да сама извојује свога мужа.{S} Она се питала шта би мислио њен отац да је саз |
н главни задатак био је да допуни свога мужа тиме што ће његове сељачке склоности парирати свој |
ви прекор, већ погледа плашљиво у свога мужа.{S} Али ни Јован не рече ништа.{S} Они су обоје ос |
<p>Била се обесила о једру мишицу свога мужа и говорила усхићено:</p> <p>— Наша је кућа једна м |
сла.{S} Читао је да жена треба да слуша мужа.{S} То му се увртило у главу и није хтео за длаку |
ап росе, и чекала будућност и изабраног мужа; чекала их стрпљиво, хладно, као да није жена.</p> |
ти све, живети тако да нико, осем њеног мужа, неће моћи рећи:</p> <p>— Она је била моја драгана |
на своју руку код колеге свога покојног мужа, јер није одобравала да се Чедомир удаљава од свој |
исли.{S} Иначе, жена испадне ученија од мужа, — да извиниш Милисаве!...{S} Зар <pb n="241" /> н |
ва жена, кад се тако нашла изненада без мужа и прихода, повукла се у једну кућицу из дворишта, |
ог васпитања да млада девојка бира себи мужа потпуно свесно.{S} Она се није правдала пред самом |
ла истрча у двориште и стаде преклињати мужа да не прави скандала.</p> <p>— Остани, Чедомире — |
лаворике.{S} Она је сад говорила своме мужу:</p> <p>— Јеси ли видео да сам имала право!{S} Не |
поштовања што је дотле имала према свом мужу, грдила га, понижавала, рушила му свако уважење, п |
ика.{S} Смисао је био редак гост његове музе.{S} Авет лудила се помаљала кроз њих.{S} Он је пев |
Култура му се нудила на сваком кораку: музеји, споменици, позоришта, па онда улице пуне света, |
јој се губила.{S} У ушима зујала блага музика, отегнути тонови који опијају.{S} Плаве и модре |
ечје месо.{S} Чула се поново она опојна музика из сна.{S} Кроз ваздух су се преплетале оне плав |
ују поточићи ; вода струји, жубори, као музика.{S} Звона звоне.{S} Носе се бардаци ракије.{S} Н |
анат није ишао никако.{S} Јела се стара мука.{S} Мајстор се надао бар у сина, да ће изаћи на пу |
езано за њега.{S} Њено срце грчило се у мукама.{S} У њеној души дубила се болна празнина.{S} Гу |
т, изгубила им се корпа са стварима.{S} Муке су видели око језика.{S} Ипак, пут је био пријатан |
д му је Лазаревићева говорила:</p> <p>— Муке сам видела док су моји пристали да се вратим у Бео |
бицу.{S} Тетка-Ката хоће да се изеде од муке.</p> <p>— Што је узео Швабицу?</p> <p>— Замисли де |
а, освести се брзо после првих дана ове муке.</p> <p>— Ја претерујем.{S} Ја још не знам ништа п |
упо док сте дотле дошли.{S} Али још све муке нисте претурили.{S} Тек стоје пред вама оне које с |
у положај тежак; сваки сталеж има своје муке.</p> <p>И онда, Вишња није волела много прост наро |
S} Он је знао колико је његов отац имао муке док је ту кућу подигнуо и очувао.{S} Колико труда, |
у неког Грка, чије је име, и доцније, с муком изговарао.{S} Читао је све што му до руке дође: н |
адо о својим пословима.{S} Решавао се с муком да је остави.{S} Једанпут се толико задржа да га |
одоване чипкане завесе примећивало се с муком двориште.{S} Сумрак је купао џбунове шимшира, спо |
љину у моди.{S} Бела није никад осетила муку од материјалног живота.{S} Новац је за њу био као |
звести своју бившу драгану и уштеди јој муку од сазнања, наглих и из друге руке.{S} Он ју је жа |
рична светлост севнула би несигурно као муња неке далеке буре.</p> <p>Као сви људи који воле књ |
е расцветале руже што се крију у борама муселина и љубити до миле воље њену кожу час румену, а |
лавој појави.{S} Испод жакета видела се муселинска блуза; лака материја дрхтала је при сваком д |
гласно, па збаци љутито шал са себе. — Мустра бечка, богаљ је и сам, богаљ, богаљ, богаљ.</p> |
ремену учио је немачки језик, поручивао мустре, каталоге, књиге са стране, па по њима набављао |
се допадне.{S} Ниједна мучна мисао није мутила њену душу.{S} Посао јој се милио.{S} И време је |
ад се сетим извесних предрасуда које су мутиле моју савест.</p> <p>Вишња је тада управљала на с |
о друга светлост бледи пред њим, јадна, мутна светлост наших, човечанских буктиња!{S} Како пред |
очетка до краја.{S} Оне су је опомињале мутно познатих места, изазивале слику за сликом преживе |
и не могаде.{S} У његовој глави је било мутно.{S} Он је био у стању пијана човека који добро ви |
учитељ, у кога је веровао као Турчин у Мухамеда.{S} Дела његових противника <pb n="295" /> ниј |
атра.</p> <p>Прође један тренутак, тих, мучан, дуг као вечност.</p> <p>Нико не рече ништа.</p> |
узимали су га чудни осећаји да цепа, да мучи, да се свети на тој девојци која му се предавала с |
исам ја ко је ко.{S} Нећу дете да ми се мучи по паланкама.{S} Доста <pb n="262" /> сам се ја, з |
оног мог лудова, Бог да му душу прости, мучила и патила.</p> <p>Директор је био постарији човек |
ај, бунили <pb n="218" /> су јој главу, мучили је као нешто живо, гушили, давили.{S} Језа ју је |
ти.</p> <p>Белино понашање га је такође мучило.{S} Једном би с њим, за столом, говорила најприј |
ец свршиће школу.{S} Неће требати да се мучимо око мираза.{S} А што су млади?...{S} Шта им фали |
е је с те стране био миран.{S} Међутим, мучио га је сукоб његових осећаја: његове љубави према |
прилику која им се допадне.{S} Ниједна мучна мисао није мутила њену душу.{S} Посао јој се мили |
ора, народ и круна.{S} Народ је био под мучним последицама два тешка рата, чији успеси нису одг |
<pb n="111" /> <head>X</head> <p>У тим мучним тренуцима, Илић је, безмало, мрзео своју драгану |
је настајала нека промена најзад.{S} А мучно, што је, можда несвесно, осећао да је он сувише м |
азило је у неку врсту фикс-идеје, море, мучног лудила.{S} Осећао се истрошен, утучен; по целе н |
"152" /> Илић први, тек да би прекратио мучну тишину.</p> <p>— Је л’? — одговори девојка у исто |
гимназијске матуре, недостајала јој је мушка дубина, јасност у плану.{S} Професори су се обраћ |
дићске црте.{S} Био је више човек, више мушкарац.{S} Они остадоше за тренутак забезекнути једно |
нак их наружила.{S} Ретко се види један мушкарац да се осмејкује.{S} Успети, само успети, успет |
матски.{S} Зашто да то право имају само мушкарци?</p> <pb n="66" /> <p>— Јадно је то право, Виш |
>— Имам троје деце — рече. — Сва три су мушкарци.</p> <p>Али Вишњу не остави спомен на оно што |
тво младих људи и девојака, подражавала мушкарцима, презирала моду, читала судску медецину, јел |
рофесори су се обраћали скоро искључиво мушкарцима.{S} Походили су је тренутци сумње.{S} Нико ј |
азо — пребаци брат сестри, и један сјај мушке надмоћности засја у дечковим очима. — Кажи само к |
ло кадро да је скрене са правога пута : мушки поглед ни рђав пример, сеоска чама ни саблазна књ |
ок, готово џигљав, али млад, пријатних, мушких црта, буљавих очију, које су у тренутцима живост |
белих платнених блуза до црне материје мушких капута.{S} Преовлађивали су отворени тонови, јак |
вала се једна млада девојка у коректној мушкој јаки; плав прамен косе сакривао је њене уши до п |
х жена да се покажу љубазне кад их неко нâвикне, понуди се услужно:</p> <p>— Да подгрејем вечер |
на граници ваљевског и ужичког округа, на дивљачној падини планине Повлена.{S} Ту се населио њ |
а стотину векова од присутног тренутка, на ум му је, без икакве везе, долазило питање :</p> <p> |
мала да ју је испуњавала уска постеља, на чијим се плеханим шиповима сијале златно обојене лоп |
гобројни прозори на здањима и чатрљама, на Двору и болници, запламтише живом црвеном бојом.{S} |
и кожице суве и сирове.{S} Пред кућама, на клупи или по сандуцима, поседало женскиње.{S} Иза је |
лужба — прекину га директор суво — има, на првом месту, да се пређе прописан програм.</p> <p>— |
деси кадгод, као овај пут, о покладима, на тефериџу, патарицама, <pb n="211" /> да се друштво с |
S} Ипак, пишући о тим простим стварима, на саму мисао да то пише љубљеној девојци, њега је обуз |
ароши.{S} Други су седели на сандуцима, на даскама закуцаним на ногаре или у четири кочића.{S} |
а с фесом на глави.{S} Десно од ормана, на сточићу уметничке израде, налазила се у златном окви |
атле на сто, на зид, на прозорска окна, на затворена врата, као тица која је тражила да се спас |
у за њега... на своје лектире, убеђења, на себе самог...{S} Ко ће рећи икад гомилу осећаја, мис |
ављивало се, као каква сиренска утвара, на свакој окуци од пута, на гомили сувог лишћа, у облац |
их природњака, философа и математичара, на основу којих је хтео решити свој проблем. — Изникнућ |
чине.{S} Данас нам вичу живео, а сутра, на неколико запаљивих речи каквог дрипца, заурликаће ти |
е.{S} Кроз широм отворена главна врата, на средини куће, виделе се простране степенице, <pb n=" |
ренска утвара, на свакој окуци од пута, на гомили сувог лишћа, у облацима... облацима што полак |
о.{S} И мириси су разни: на печен хлеб, на јагоде, на младост.{S} Кад планински ветар духне из |
во на девојку, а одатле на сто, на зид, на прозорска окна, на затворена врата, као тица која је |
воје младих за руке, приближи им главе, на нешто драмски начин, загрли их обоје и рече весело, |
иси су разни: на печен хлеб, на јагоде, на младост.{S} Кад планински ветар духне из клисуре, об |
девојку, на њене косе, на њене образе, на њу целу, њему се привиђало као да иза ње види једну |
свео човека на један проблем механике, на једну врсту живе геометрије.{S} У науци се чује бруј |
а, зеленило суседне баре, а даље, горе, на брегу, белео се један крај вароши под небом сивим ка |
церила ђаволасто.</p> <p>— Хај’те горе, на послужење — додаде госпођа. — Само, никоме да не при |
њу, на ту плаву девојку, на њене косе, на њене образе, на њу целу, њему се привиђало као да из |
и Илићу гомилу мисли на лањско пролеће, на Вишњу, на њен <pb n="190" /> први пољубац.{S} Сласт |
две чађаве пруге на зиду суседне куће, на коју се ослањао кров пјане кафане.</p> <p>Унутра је |
/p> <p>— Не, не гледајте на те ситнице, на новац.{S} Погрешићете — рече Чедомир с поузданошћу к |
са својих материјалистичких убеђења и, на демонстрацијама, фанатички излагао леђа жандармским |
ко паса, притиснуо главу на њене груди, на тело.{S} Осетила је тај загрљај као жив.{S} Свест јо |
тро да поврати своју другарицу.{S} Али, на пола собе, она се заустави као задржана једним грчем |
зда.{S} Усред мртве тишине у атмосфери, на Сави се, изненадно и нечујно, подигне један стуб вод |
ећала се нека јака воња на влагу, зној, на човечје месо.{S} Чула се поново она опојна музика из |
хвалу; по патосу се повлачио један шал, на једној постељи познавало се још како је неко спавао, |
лико минута, нађоше се пред Циганлијом, на оном истом месту на којем је Илић пољубио први пут с |
нагао?{S} Ти губиш главу.</p> <p>У том, на часовнику у трпезарији изби два сата.{S} Метални зву |
шала према домаћем учитељу.{S} Жандарм, на служби у министровој кући, одавао му је потпуно проп |
S} Пролеће освајало, живот се обнављао, на ранама се хватали ожиљци.</p> <p>— Добро, да идемо — |
што год му дође под руку.</p> <p>— Ево, на, ево још — викао је ван себе.</p> <p>Али је газдариц |
е рече брзо, усплахирено:</p> <p>— Ево, на, држи — и предаде јој све од свог рукописа што је ру |
и ослонац што му је остао.</p> <p>Лево, на столу, стајала је рпа исписаних страница.{S} Скупи и |
да је све било весело, шалило се много, на лицима није било умора ни брига.</p> <p>Радознало се |
ста, а нападао је на оно што је главно, на основе и темеље, у које се мало ко пача.{S} Млади ча |
зависних од владе, оставиле изненадно, на пречац, демонстративно, што јој је отац проглашен ка |
, само, искривљено, мршаво и напуштено, на неплодном тлу.{S} Место су ограничавале ограда од кр |
аде поново на девојку, а одатле на сто, на зид, на прозорска окна, на затворена врата, као тица |
сма била као <pb n="89" /> небесни дар, на тим врућинама; она су позлаћивала Стрикову чокалиниц |
сунца опет на девојку, на њен го врат, на белу руку, спуштену лако на ивицу од канабета.{S} Сп |
младој жени, те скочи на други предмет, на своју школу, на децу.</p> <p>— Имам троје деце — реч |
о обратио сву пажњу само на спољашност, на изглед ствари и покрете бића.{S} Илићу су горко дола |
иви, ако се не одаду пићу, они постају, на крају, најљући реакционари.</p> <pb n="22" /> <p> Ил |
а на улици, а са сунца опет на девојку, на њен го врат, на белу руку, спуштену лако на ивицу од |
им и мислио на њу, на ту плаву девојку, на њене косе, на њене образе, на њу целу, њему се приви |
Спусти своју уздрхталу шаку на ту руку, на оно меко, благо и мирно парче пред лактом.{S} После |
скочи на други предмет, на своју школу, на децу.</p> <p>— Имам троје деце — рече. — Сва три су |
{S} Београђани су се жалили на врућину, на прашину, на велике цене.{S} Овог пута њен се поглед |
ни су се жалили на врућину, на прашину, на велике цене.{S} Овог пута њен се поглед следи.{S} У |
кад би се пренуо сасвим и мислио на њу, на ту плаву девојку, на њене косе, на њене образе, на њ |
милу мисли на лањско пролеће, на Вишњу, на њен <pb n="190" /> први пољубац.{S} Сласт те успомен |
.{S} Хтела је да му се преда одмах, ту, на тој пространој пољани.{S} Његове усне <pb n="290" /> |
алише по цигарету.</p> <p>— Седи... ту, на канабе — рече му Вишња.</p> <p>Чедомир примети тек т |
савладати, да ће бризнути у плач... ту, на улици, пред толиким светом.</p> <p>— Збогом.{S} Ми ћ |
која иде у помоћ, као поклич на освету, на буну.{S} Што му се допадало у тим тренутцима код Бел |
етку снебивао, осећао се као на терету, на сметњи.{S} После се навикао.{S} У стану је имао што |
у видео једног сапутника на истом путу, на путу у интелектуални живот, човека кога су интелекту |
еиздајник и сад се налазио у Пожаревцу, на робији.{S} Његова жена, кад се тако нашла изненада б |
биле затворене, изузев неколико ноћних, на рђавом гласу. <pb n="167" /> Он изабра најгору, <hi> |
се опијала са нешто релативног успеха . на Берлинском Конгресу, подавала се ласкању извесне дип |
а свету, куца у том тренутку за њега... на своје лектире, убеђења, на себе самог...{S} Ко ће ре |
да је био жртва глупог случаја, и да... на крају крајева, он њу воли још, њу једину, њу саму.{S |
у букагије с ногу и нуде за министра... на професорову ћерку, око које ће се већ сутра отимати |
оје ће се већ сутра отимати удварачи... на своју љубав: здраву, одраслу паланчанку, чије срце, |
. ко зна на кога!{S} На државни удар... на професора коме у том тренутку скидају букагије с ног |
b n="289" /> ти си имала велики цвет... на железничкој станици се формирао један воз... ја беја |
ли боје као вино.{S} И мириси су разни: на печен хлеб, на јагоде, на младост.{S} Кад планински |
иље, њихове крунице, прашнике, тучкове; на обали каквог друма показивао му слојеве земље, излаг |
, које се из далека види, снег окопнео; на сваком гробу по неко; изгледа као да је гробље оживе |
своје мистериозне путеве <pb n="271" /> на широка места обасјана руменилом зоре и сребром првих |
купили су хлеба и сира. <pb n="302" /> На једном брдашцу отац му је објаснио четири стране све |
} Држала је руке у крилу. <pb n="52" /> На глави јој је био прост шешир од сламе.{S} Па ипак, м |
је срце поново, ударала <pb n="192" /> на било код очију, пљускала у ушима.{S} Обузимали су га |
чај, скакали с предмета <pb n="143" /> на предмет, мезетили печено кестење, били при добром ап |
речи: „Има много ствари <pb n="297" /> на небу и земљи, Хорацио, о којима нема појма твоја фил |
ијаницу.{S} Он се дочека <pb n="249" /> на руке, па поново паде и праћакаше се по блату.{S} Јед |
ту бубу и мислити... ко зна на кога!{S} На државни удар... на професора коме у том тренутку ски |
научила да заказујеш састанке, реци!{S} На кога се метну, несрећнице?{S} Хоћеш ли да свет показ |
ју централу <hi>Рад и Светлост</hi>.{S} На њега налетише црне мисли као осице.{S} И као да се х |
пуну повезаних <pb n="10" /> књига.{S} На врху једног ормана стајало је попрсје Вука Караџића |
еленим обалама и небом пуним звезда.{S} На таласима, који се стално љушкају, плови њен чамац с |
аду са изгледом залуталог пустињака.{S} На себи је имао окраћале, зелене панталоне, црвен прсни |
клизала.{S} Помрчина је била велика.{S} На пола улице застаде да предахне.{S} Тада зачу познате |
су осетили да је нестало лепог дана.{S} На земљу је била пала нека сенка, живот се повлачио, ти |
пуњавало је празнину између прозора.{S} На зиду према њему, више постеље, висио је у природној |
ла око његовог голог, здравог врата.{S} На глави је имао качкету, пушио на лулу и бријао бркове |
а паклић дувана осуђенику без новца.{S} На крају крајева, новац није ни толико рђав колико се п |
ине.{S} Ту је остао неколико месеца.{S} На чуђење целог села, начини од једног поточића водениц |
лава.{S} Па ипак, они пођоше напред.{S} На загрејану руку или чело пала би им која кишна капљиц |
аду, нису имали прилике да употребе.{S} На једном месту погрешно су ушли у други воз.{S} Даље о |
рвој ситници.{S} Окрену се око себе.{S} На неколико корака отварала се побочна улица.{S} Она ск |
су крајеви били везани испод браде.{S} На извесном остојању од њих корачао је један човек ћутк |
pb n="210" /> небу се палиле звезде.{S} На ћошку светлуцао варошки фењер.{S} У оближњој башти н |
и спреман да прими што има да дође.{S} На отвореним вратима стајала је Белина мајка још непрес |
на звоне.{S} Носе се бардаци ракије.{S} На гробљу, које се из далека види, снег окопнео; на сва |
.{S} Љутићи су жути као очи у мачке.{S} На мршавим петељкама штрче очајни дивљи каранфили боје |
жуборила озидана чесма на две луле.{S} На зиду је била остављена рупа за чашу или сапун, а изн |
ирачем, који је висио на две стране.{S} На њему се усправљало неколико фотографија у раму од сл |
орао претрпети још једно расхлађење.{S} На предлог Вишњин, он се несвесно ухвати за џеп.</p> <p |
мртва природа: куће, улице, камење.{S} На сваком углу остало је нешто од ње.</p> <p>То ново ра |
који је пиркао из Овчарске Клисуре.{S} На извесним местима пробијала је Морава то зеленило и т |
дмереним кораком и гледала преда се.{S} На пола растојања она подиже очи и спази Илића.{S} Он ј |
олима.{S} Платно позади лепршало се.{S} На њему је писало неједнаким словима: „Збогом, Дрино во |
шна капљица.{S} Капље су биле чешће.{S} На један пут, ветар се претвори у вихор.{S} Облак се пр |
а становање једне отменије породице.{S} На углу, који је правила Крунска улица са другом попреч |
налакћују и разговарају преко улице.{S} На сред вароши уздиже се велика, старинска црква са гло |
еочекивано, још док су се састајали.{S} На пијаци је запевао друштвени тенор, иначе књиговођа у |
задовољни једно другим, тако срећни.{S} На срце су му навирала осећања од пре годину дана, меке |
е Илић.</p> <p>— Не знам, може бити.{S} На срећу ретко мислим; она ми се чини сувише неодређен |
амијама, вештачким цвећем, бонбоном.{S} На фијокама испод њих примећивали се натписи за лорбер, |
ом грађевином, а био је мртав пијан.{S} На саслушању је изјавио да је покушао да изврши самоуби |
ило најзад да им је био представљен.{S} На његовој тоалети видела се велика разлика.{S} Имао је |
о на чисто.{S} То је било несумњиво.{S} На само њено име, обузимао га неки флуид, сладак и тежа |
руку.{S} У глави јој је било празно.{S} На очи јој се хватала магла.{S} Виде како се шешир скин |
у.</p> <p>Напољу је иначе било тихо.{S} На обали се видело парче једне шумице: врхови од јела, |
долазио је мирис на покошену траву.{S} На оближњим фабрикама палиле су се лампе.{S} Хорови жаб |
град избацивао на своју периферију.{S} На северу, уздизала се једна немалтерисана кућа сеоског |
ивоту виши од обичне бриге за кујну.{S} На лицу јој је почивао отмен умор, који је требао да по |
ја образовала је црну, зарђалу масу.{S} На неколико места пушило се.{S} Младић обухвати једним |
— понови девојка јогунасто и искрено. — На што онда љубав кад се рачуна колико и лањски снег!</ |
покрет као да хтеде истргнути нешто. — На сваком кораку, тако рећи, може се подићи по једна це |
опевао у шипражју поред Млаве.</p> <p>— На Духове је наша скупштина у Београду — рече јој Аница |
оја, која се види само код лептирова, а на супротној страни, по крововима ниским, високим, од о |
своје тесне дупље... нестајало их је, а на њиховим местима <pb n="253" /> зјапеле су црне бездн |
ели, и осети како му цело тело дрхти, а на срце му наваљују разнолики осећаји, од тихе носталги |
оњски трамвај замењен је електричним, а на пољани Батал-џамије копани су темељи једне јавне гра |
тку, неко примети да се нешто црно гиба на таласима.{S} Донесоше чакље, али оне беху кратке.{S} |
неког далматинског пристаништа укрцава на море.{S} Као гимназист другог разреда прочитао је Од |
и прожмала нека слатка језа, од чукљева на руци, па кроз цело тело, да јој и колена задрхте, ка |
а, кроз ниске гране својих врба, позива на велика дела, узвишен рад.{S} Гледао сам је толико пу |
философије; дивље мржње његових другова на <hi>постојеће стање</hi>, од кога му је пуцало срце |
све формалности око преноса наследства на своју сестру, не задржа никакву резерву за себе, и в |
држао лекцију њеном брату, позивала га на ручак још једнако по свом обичају куцајући на врата |
ради којих тај дућан постоји познају га на први поглед по његовом прозору, упрљаном мувама и ма |
ака, притискивале по један свежањ књига на своје груди које су се почињале поверљиво оцртавати |
унџија Марко, јако се наљутио због тога на свог сина и хтео га убити.{S} Занат није ишао никако |
ређено, преда се.{S} Илић је био полуга на којој је почивала зграда њеног живота.{S} Полуге је |
n="272" /> <head>XXIV</head> <p>Кажу да на састанак људи долазе увек нешто раније, а да жене за |
г песника прошлог столећа, заслужују да на њихове хумке долази свет и молитве чита; међу најлеп |
је књиге, седела крај прозора што гледа на сокак и посматрала земљу свога детињства смешећи се |
постељу није хтела ићи.</p> <p>Погледа на сат.{S} Било је још рано.{S} Обуче своју собну хаљин |
рила.{S} И говори ја стоци да се угледа на ову Швабицу преко пута, па да пере једну собу данас, |
тражила одлучно да јој се мртвац преда на сахрану.</p> <p>Београд, август 1911 — март 1913.</p |
али вели, мора да се иде од куће, можда на страну, па су трошкови велики, а...{S} Није довршио |
је Радоје. — До јесени имаћемо оба зида на брани.{S} А оно што остане лако је.{S} Још до године |
ко одмакло с послом.{S} Оба главна зида на брани била су подигнута.{S} Ништа јаче у граду није |
ак га и то интересује — одврати госпођа на рачун Поповића, па додаде: — Чедомир је озбиљан млад |
откопчао, те се видело парче белог веза на кошуљи.{S} Вишњу обли румен.{S} Учини јој се да то в |
е, обеси се о бедра, да се после склиза на под.{S} Девојка подиже руке као да се предаје цела б |
после неколико тренутака оклевања. — Ја на то питање нисам мислио.</p> <p>Матовићка га погледа |
ва, неколико ниских кућа, остатци змаја на телеграфској жици и, у дну, једна старинска, двоспра |
> <p>— Матовић ће имати великог утицаја на развитак даљих догађаја.{S} Он ће несумњиво привести |
дошав на власт, провезу преко Теразија на фијакеру, који називају интовом.{S} Ови млади људи ј |
иљно с бичем у руци.{S} Споредна капија на Двору зврјала је широм отворена.{S} Унутра се светли |
д лажне ораховине, талијанска династија на дувару и умиваоник од лима.{S} Под је покривала нова |
за нас, везана везом најмилијег човека на земљи, оца нашег?</p> <p>Вишња, лака словенска приро |
младићу жена-другарица која диже човека на посао, пружа му подстрека за велика дела; општење са |
мртву, парну машину, да је свео човека на један проблем механике, на једну врсту живе геометри |
вијугав друм и низ телеграфских дирека на нашој страни.{S} Колико је пута ишла тим путем с Или |
ан професор универзитета, два посланика на страни, неколико министара, један милионар и тако да |
едном приватном кућом спази два војника на стражи, с ножем на пушци.{S} Иза њих се шарениле две |
{S} Он је у њему видео једног сапутника на истом путу, на путу у интелектуални живот, човека ко |
векова требало му је да пређе од уранка на једној падини Рудника, па до заласка за зелени зид Ј |
лико остали на само.{S} Она је полагала на мишљење околине.{S} Било да се с ким сусретне, било |
оћ је већ наваљивала са истока и падала на варошке куће беле, сивкасте, црвене, црне, <pb n="81 |
ећала све дубље једно што је пристизала на снагу, те је већ имала потребу да се допада људима, |
авцу Врачара.</p> <p>Аница ју је чекала на капији.</p> <p>— Шта је с тобом, Вишња? — дочека је. |
ако своја нешто бледа уста, заборављала на своју сакатост, храмала око студента, пљескала рукам |
њеног друштва, и она је већ заборављала на свог првог учитеља.</p> <p>То је тако трајало до јед |
савест.</p> <p>Вишња је тада управљала на свог друга горак поглед који је значио разочарење, и |
е с њом.{S} У погледу који је управљала на њега, он би спазио понос који страда, а можда нешто |
која је имала шеснаест година, храмала на леву ногу и којој су њено необично име — име професо |
нечим, стварима које је слушала, читала на Великој Школи.</p> <p>Једном приликом запали јој се |
а у попа.</p> <p>Вишња се добро осећала на Великој Школи.{S} Академска слобода јој је пријала.{ |
Чедомир оженио.{S} Смрт је јако утицала на већ рањену девојкину душу.{S} Она се посвети бризи о |
е то <pb n="244" /> занат, а она седела на кљуну према њему.{S} Како је млака вода хладила ватр |
по овој киши?{S} Нигде те нисам видела на скупштини.{S} Мислила сам да си се вратила кући.{S} |
} Илићи су били пореклом из једног села на граници ваљевског и ужичког округа, на дивљачној пад |
ока трака Дунава.</p> <p>— Ти си одсела на Врачару? — прекиде тишину млади суплент.</p> <p>— Да |
Руке је забацила.{S} Наслонила се цела на младића.{S} Тамно жута чарапа од конца вајала је див |
да се и ми страсно заборавимо као чела на каквом цвету.{S} Вишња је несвесно пила миље из вазд |
ао служавке.{S} Ћерка, која је већ била на удају, није имала наклоности ни према каквом озбиљно |
<p>Она се окрену.{S} Била се зауставила на обасјаном простору једне уличне лампе.{S} Пред њом с |
нег, него је то госпа-Клеопатра урадила на своју руку код колеге свога покојног мужа, јер није |
ким проблемима.{S} Култура му се нудила на сваком кораку: музеји, споменици, позоришта, па онда |
љу светло и благо време, она је мислила на протекле догађаје са много искреног сажаљења за друг |
и изгуби се негде око оскудног зеленила на острву Циганлији.{S} Пред вече, кад мало прехлади, с |
његовом собом.{S} Собарица је наместила на његов прозор саксију резеде.{S} Госпа-Матовићка слал |
у света и саме себе: ја сам се спустила на општи ниво.</p> <p>Илић не одговори ништа.{S} Били с |
> <p>У осталом, она је врло мало личила на оне традиционалне младе са обореним очима, које нам |
шта ми радиш ?...{S} Јеси ли се свикла на наш живот?</p> <p>Она је била и сад мала, жива женск |
је разлог што су зрнца философије дошла на та непосвећена места, смешећи се као дете.</p> <p>У |
оврсним неправдама, хапшењима и осудама на смрт.</p> <p>Млади човек погледа госпођицу Матовић.< |
праве слатко лице познатијим госпођама на шеталишту, знају за девојке с великим миразима.{S} Њ |
чким шеширом на глави и високим чизмама на ногама. — Еј, Милисаве, ходи да ти представим моју н |
ерији кецеље; оне обе имале су у цртама на лицу онај израз невиности који је урођен првој младо |
и честа рађања, од те вароши која дрема на пригревици украј Мораве.{S} Покушавала је да веже св |
И већ се с пролећа приступило радовима на подизању централе <hi>Рад и Светлост</hi>, како ју ј |
ог кабинетског рата, сталним скандалима на двору.{S} Међутим, ни Јован није остао читав.{S} Изи |
ту, па је ступио у везе и с антикварима на обалама Сене.{S} Затим се дао на посао.</p> <p>Учини |
у варош.{S} После се сети његовог дома на Врачару, скромне, готово сиротињске кућице, где наро |
е.{S} Под њим је жуборила озидана чесма на две луле.{S} На зиду је била остављена рупа за чашу |
а просипале се из редакције сваког дана на Теразије, па се после разносиле широм Србије и Српст |
д заједно.{S} Њена плава коса, очешљана на раздељак, правила је врло згодан оквир њеном лепом л |
дитеља, она је желела бити најбоља жена на свету.{S} Она није признавала себе за свог господара |
p> <p>Она је лежала, као дете, изваљена на његову мишицу.{S} Прамен плаве косе падао јој је пре |
са себе покривач, и оста тако, изваљена на леђа, полуоткривена и дишући дубоко, жедно, као да с |
алазио се узидан крст од црвеног камена на коме је изрезан натпис: <hi>Вилина Вода 1848</hi>.{S |
авао је на часове, трошио много времена на трговање с поштанским маркама, свађао се с ђацима ок |
е дедукције, па и софизми, а, с времена на време, упада у противуречности.{S} Она се питала још |
е, а њен гној прља, трује.{S} С времена на време, он би се свестио, чупао из срце ту опасну гљи |
је допирао хук плахе кише.{S} С времена на време млезеви би ударили о прозор да весело човека о |
84" /> служавка нађе поред ње с времена на време.</p> <p>Лазаревићка се опорављала полагано.{S} |
ала и да није ништа сачувала од спомена на њихово познаство.{S} И, он није био никад сигуран да |
ну нежност.{S} У њима није било спомена на оно што су заједнички преживели и проживели.{S} Она |
посматрати ту бубу и мислити... ко зна на кога!{S} На државни удар... на професора коме у том |
вој руци и гледао тамо у правцу планина на западу.{S} Он је био миран.{S} Ништа на њему није из |
из слушаонице у слушаоницу, с предавања на предавање.{S} Нико вас није питао: шта ћете и кога т |
тровом ћерком.{S} Сети се његова ћутања на њено писмо.{S} Сумња је уједе за срце.{S} Учини јој |
разблудно.{S} Осећала се нека јака воња на влагу, зној, на човечје месо.{S} Чула се поново она |
дшкринуте магазе ударала је кисела воња на јеличко вино.{S} Један зрак сунца играо се око гирла |
е видик губио преко голог Тркалишта, па на Седам Кућа све до планинског склопа око Кумодраже.{S |
{S} У врх пута стајала је још она клупа на <pb n="97" /> којој су седели.{S} Пролетос је била з |
азговарали смо цело јутро.{S} Још удара на бели лук, а већ развезао о Плеханову, Огисту Конту, |
љака, Вуксановића и Компаније, стаклара на Сави до Малих Степеница; немој да се стидиш.{S} А са |
е допадала; опомињала га је сувише шара на зиду у девојачкој соби његове жене.</p> <p>Исекао је |
ани, суседи, па и отац, намрштених бора на челу и изразитих усана.{S} Свако од њих знао је наћи |
ланова Радојевих и целог његовог говора на Моравиној обали.{S} Погађала је да му се допада.{S} |
улице, док је она одговарала с прозора на другом спрату.{S} Био је вечито добре воље.{S} Прича |
о — приста она и пружи му руку. — Сутра на овом месту, у три сата.{S} Ти си слободан?...{S} Ево |
<p>Тако куцајући, а не отварајући врата на младићевој соби њу би прожмала нека слатка језа, од |
гризле переце поред најпомоднијег света на улици.{S} Чинило јој се да је све било весело, шалил |
его по обичају.{S} Скакао је с предмета на предмет.</p> <p>— Видиш, ти си петичар, први ђак, ст |
на све у животу.{S} Ја имам осам испита на врату.{S} Глава ми бучи, хоће да прсне.</p> <p>— Зна |
ју лепу реч да јој каже, да јој честита на положеним испитима, ласка јој на отменом држању, док |
> <p>Он јој приђе.</p> <p>— Ја сам љута на вас — дочека га Бела, држећи непрестано само главу п |
аво не би могао отуд ишчупати.{S} Ништа на свету није било кадро спречити га у његовој борби за |
девојку у савршеној чедности.{S} Ништа на свету није било кадро да је скрене са правога пута : |
на западу.{S} Он је био миран.{S} Ништа на њему није издавало узбуђење.{S} Једино су његове очи |
а је била гвоздена, друга дрвена, трећа на ногаре.{S} Ту собу је могла обитавати породица једно |
Око ње се простирала таласаста равница на далеко.{S} Где се окрене, ливада јој је нудила меке, |
рема се да буде велика и мила сарадница на препорођају родног краја.{S} Управо, он је ово двоје |
ругљене линије назирале у прашини сунца на заласку.{S} Долина је била пуна примитивних баштован |
енично кретале са девојке на игру сунца на улици, а са сунца опет на девојку, на њен го врат, н |
е време било ручку, да сама трчи и куца на младићева врата, позивајући га:</p> <p>— Господин-Ил |
то одељење — скупи сву храброст, закуца на врата и преда се тој голицавој дрхтавици, па док јој |
и досади та игра, те, кад једном закуца на врата и кад рече уобичајену реченицу: „Господин-Илић |
еког надприродног бића.{S} Милева отрча на другу страну, где се златила читава простирка, и њен |
ју, после Цариграда и Неапоља, најлепша на свету, а ја се кладим да је она најружнија престониц |
права рачуна.{S} Отац се био бацио сав на политику, није <pb n="127" /> имао времена, па можда |
е траже много.{S} Највише, да се, дошав на власт, провезу преко Теразија на фијакеру, који нази |
очајаваш.{S} Не треба бити тако осетљив на неприлике у животу.{S} Ти си млад.{S} Треба ти време |
{S} Они су у стању да омрзну човека кад на њему угледају нову кравату.{S} Тај тип се буни проти |
поздрављају својим топлим погледом рад на добру народа.{S} Слушајући звуке пијука, њему се чин |
д кришом свој дрхтав, девичански поглед на рођака своје другарице.</p> <p>Зауставише се код Кај |
ичне свакако.{S} Јер, кад спусти поглед на свој рукопис, он признаде жалосно:</p> <p>— Залутао |
а и сваког тренутка јој истеривала стид на образе.{S} Иначе, у свему другом, мењала се ка идеал |
епог, и чудио се одкуд њега да употребе на тај простачки посао.{S} Није се разумевао у коњима, |
ењу.{S} Радоје је одбијао кратке димове на својој луши.{S} Његове очи су гореле као жишка у дув |
>Дечко устаде лењо и, клатећи се с ноге на ногу, упита с врата:</p> <p>— А где вам стоје?</p> < |
<hi>Еснафлије</hi> до две чађаве пруге на зиду суседне куће, на коју се ослањао кров пјане каф |
и устрептао пољубац.{S} Пољубац не паде на усне, већ на ону румен по образу и остави младићу ут |
што је ту научио.</p> <p>Затим му паде на ум како му је једна газдарица од стана ушла у собу с |
одговори младић без журбе, и кад остаде на само са Белом, разви новине.</p> <p>— Пардон за једа |
у, добити државну службу, па да проведе на миру старе дане уз сина господина.</p> <p>— Боже дај |
Продужите... — рече она, па весело седе на канабе поред њега.</p> <p>Кроз чипкане завесе на про |
мљиве речи.</p> <p>Избегавала је да иде на универзитет.</p> <pb n="182" /> <p>— Како бих поглед |
ад је изгледао као лепа циганка кад иде на бал.</p> <p>Кад изби на Теразије, Илић застаде неодл |
у се поврати, али цело његово имање оде на добош, јер је он највише настрадао: био је главни ак |
{S} Чудног облика кућица за црпење воде на обали пружала је своју гвоздену руку као нека ружна |
Она није довољна жени која хоће да буде на висини свога времена — одговори Вишња и погледа плаш |
p> <p>Споразумели су се да венчање буде на јутрење, у најужем кругу пријатеља.{S} Госпођа је то |
тово.</p> <p>Идућег дана, Вишња га нађе на Великој Школи по свршетку једног семинара.{S} Изишли |
њих и да се сваком члану породице нађе на невољи.{S} Али млади човек је залуд наводио разлоге |
не отвориш прозор.</p> <p>Зарија пређе на илузију слободе, оде у метафизику, изгуби се у апсур |
жем! — трже се стари господин, па пређе на своје дело о земљорадничком осигурању.</p> <p>Његово |
е волео да има посла с војском те пређе на другу страну, где се уздизао неки плот, накривљен, т |
јурио поред ње.{S} Она загази, и пређе на другу страну.{S} Кораци су се приближавали.</p> <p>— |
в.</p> <pb n="223" /> <p>По ручку пређе на трем.{S} Пролетња пилад грабила су се у дворишту око |
у позориште, кад оно у свом путу наиђе на Чачак.{S} По кафанама се пуши, млатара рукама и води |
даље писао Вишњи да се не љути, да дође на свадбу ако може.</p> <p>— Нека ти је Богом просто — |
ји није трпео примедбе.</p> <p>Кад дође на Велику Школу, Лазаревићева се баци на студије врло о |
рављен против њега: било да она не дође на заједнички час, било да га не примети на улици, било |
ва у оближњој механи.</p> <p>Посао пође на боље.{S} Код Радоја су се могли купити часовници јев |
на.{S} Тражио је од жене и деце да пазе на одело.{S} Жена му је имала тепелук од дуката и дијам |
ки:</p> <p>— Овој нису вечерас све козе на броју!</p> <p>Вишња сврши школске задатке што је мог |
ао Дарвин ?</p> <pb n="300" /> <p>Да је на његовом месту био какав ветеран на перу, он би проду |
савести било је нестало.{S} Гледала је на онај догађај с Чедомиром у њеној соби мирно, као на |
S} Па опет, чим је устала, погледала је на врата где је синоћ оставила венац.</p> <p>Он је стај |
се мирила са том вароши, заборављала је на рђаве часове које је у њој доживела; успомене, оне л |
сенка, неправилна и крупна, дрхтала је на зиду.{S} Даље мало, пузала је, разлиставала се стара |
ратила се одмах у село.{S} Прекинула је на кратко са целом прошлошћу.{S} Дала је реч својој дру |
н и склони се у страну.</p> <p>Улица је на том месту била раскопана.{S} Од последњих киша нахва |
.{S} Тек по који пут, а нарочито кад је на пољу светло и благо време, она је мислила на протекл |
није био приметио дубоки утисак који је на њу био учинио.{S} Судио је површно:</p> <p>— У мени |
еде заборавити садашњост, притиснути је на груди, рећи: „Моја Вишња, моја лепа, моја стара Вишњ |
ористи у својој вези; понављам, брак је на првом месту акт озбиљан, хладан, срачунат да се прим |
ао да је знао читати и писати.{S} Он је на тај начин давао свечаности томе раду, сређености сво |
лно двојку.{S} Осим тога, задоцњавао је на часове, трошио много времена на трговање с поштански |
један круг болесних места, а нападао је на оно што је главно, на основе и темеље, у које се мал |
х у навике и застарелу моду.{S} Имао је на себи плишано одело, црно и опшивено свиленим испусто |
прекор, покажу врата.{S} Долазила му је на ум мисао да нађе старог господина, па да му каже све |
ако су се надали на дому.{S} Краљ му је на дан венчања опростио само пола казне.{S} Доцније, да |
ом стану, трудио се стално да не остаје на само с министровом ћерком.{S} То је било врло тешко. |
де, да му се не би приметило што остаје на само са девојком.{S} Али би га она задржавала понека |
овићем, селидбама с једног краја Србије на други, отпуштањима из службе, бежањем у иностранство |
неприродно умекшаним гласом. — Он није на одмет.{S} Ја сам то видео на робији. <pb n="124" /> |
је пије.{S} Да га свет не опази, попије на једном месту само једну чашу, па тако изређа до трид |
анифестације, демонстрације, резолуције на туђ рачун, а чим дођу у питање они, њихова личност, |
његове мајке, ћерке цинцарина, ханџије на цариградском друму, који се доцније обогатио, и оца, |
још изненађен.</p> <p>Посадише се обоје на наслоњачу.</p> <p>На пољу је вејао снег.{S} У пећи ј |
својим уобичајеним путем из Библиотеке на Теразије, па Крунском улицом на Врачар, где је давао |
ном челу.{S} Он провуче прсте кроз кике на темену и управи поглед прозору, као да је хтео себи |
чи су се наизменично кретале са девојке на игру сунца на улици, а са сунца опет на девојку, на |
реч и дошла тачно.{S} Баш кад сказаљке на сату једне оближње часовничарске радње показаше три, |
Стари господин би се извалио поребарке на фотељу, пушио и очекивао кафу.{S} Понекад би читао н |
ја хромост није допуштала честе изласке на отворено поље и сунце, она се учини младићу слатка и |
а собом, ступи дубље у собу, стави руке на кукове, па ослови студента нешто извештаченим гласом |
уша да одвоји стране што су се оснивале на материјалистичком схватању, гунђајући;</p> <p>— Можд |
м последњим гранама, које су се љушкале на вечерњем поветарцу, спајао слике своје две познанице |
накиње узимале би се за руку и излазиле на улицу, па шврљале око гомиле песка, кафанских столов |
окрете бића.{S} Илићу су горко долазиле на ум Шекспирове речи: „Има много ствари <pb n="297" /> |
..{S} Можда све ове мисли нису долазиле на ум младом човеку, али сличне свакако.{S} Јер, кад сп |
е хтела сазнати какав су утисак учиниле на њега те речи.</p> <p>— А љубав, мама? — примети Бела |
ироким зеленим махунама, које су висиле на све стране као фантастичне ресе.{S} По земљи се прот |
а онда паде поново на девојку, а одатле на сто, на зид, на прозорска окна, на затворена врата, |
и Чедомир.</p> <p>Вишња пак остаде даље на барикадама.{S} Она није опраштала своме другу ту изд |
ад се превртала са једног краја постеље на други.{S} Било јој је тешко и пријатно.{S} Тешко, је |
ћина пешке.{S} Ћевапџије изнели роштиље на сокак и задимили, а по зиду извешали кобасице разне |
лика прзница; за најмању ствар отера ме на место! <pb n="126" /> А, бога ми, добро учим и речи |
чности, слабости, погрешке довеле су ме на једну тачнију оцену света и саме себе: ја сам се спу |
и миловале су као свила.{S} Једно дугме на блузи било се откопчало, те се видела кожа бела, ист |
се метну, да ми је да знам?</p> <p>— Не на мене, у сваком случају — упаде госпа-Клеопатра.</p> |
} Радила је двоструко само да не остане на само са својим мислима.</p> <p>— Радоје није заслужи |
идеалу нове жене, јер нама требају жене на висини наших дана, жене ослобођене свих предрасуда, |
иш никако?</p> <p>— Једна цигара с мене на уштап, у друштву, не шкоди...</p> <p>Упалише по цига |
ити, по образима који се више не румене на сваку ситницу, по дивно довршеном телу које је издав |
а се и то зазида, те цела Морава окрене на јаз.{S} Али се пролеће не дочека.{S} С јесени поче д |
мало што да је свежије.{S} Из чамовине на прозору цури смола.</p> <p>Пошто је распремила собу, |
забуне, обузе је љутња.{S} Баци новине на под.{S} Затим их поново диже и укочено гледаше посну |
егов врат.{S} Он осети поново њене усне на својим устима и њене груди утиснуте у његове.{S} Он |
не, да претрчи преко дворишта, предахне на прагу Мале куће — како су звали то одељење — скупи с |
римењује њено материјалистичко схватање на делу: њен гвоздени закон конкуренције оправдава му с |
авио у иностранству, није крио огорчење на свог сина.{S} Војсци је наређено да чува границу и, |
ложиле.{S} Поделиле су државне квартире на два одељења.{S} У једном су наместили кујну и собу з |
тарог мебла колико хоћеш, труне ми горе на тавану!</p> <p>Тако би и урађено.</p> <p>Илић се у п |
по матури, уписују за то време семестре на универзитету, и већ знају вредност годинама службе.{ |
омир се врати у дубину салона, сурва се на канабе, притиште јако обе слепочнице, које су биле к |
шира, разапетих сунцобрана, и задржа се на једном споменику, окруженом букетом прецветалог јасм |
кривудала по широком кориту и губила се на хоризонту као разастрто платно од сребра.</p> <p>— П |
едомире, узми ме!</p> <p>И стропошта се на тле.</p> <p>— Колегинице ? — чу се глас из друге соб |
могућност, чиста штета за време које се на њих потроши.</p> <p>— Објасни то мало простије.</p> |
иво дрхтала.{S} Плаве боје просипале се на парк.{S} Из шуме је долазио дах ноћи, мирис боровине |
ичају шта су радиле преко дана, шале се на рачун првог који наиђе.</p> <p>— Знате шта је ново? |
вао је честе савете.</p> <p>— Узмите се на ум — рекао му је једном. — Ви више нисте дете.{S} Кр |
век да се тако изразим.{S} Угледајте се на Рускиње, које су преплавиле универзитете по Европи, |
еност и говорила:</p> <p>— Угледајте се на господин-учитеља.{S} Ето, њему није било све потаман |
који ти ово писмо пише и у свему ми се на руци налази.</p> <pb n="180" /> <p>То је писмо затек |
ну.</p> <p>Илић погну главу и спреми се на пљусак грдњи.</p> <p>У том тренутку, девојка полете |
као да виде да је то узалуд, наслони се на дрвену држалицу и изгуби се, гледајући тупо у воду.{ |
Начини још неколико корака, и спусти се на једну клупу, коју угледа празну и усамљену.{S} По ст |
за рукав, шапутао му нешто пропињући се на прсте, и грдио мајку и сестру: <pb n="7" /></p> <p>— |
ако се прочита десетак књига, научи се на памет још два'естак наслова, славних имена и мудрих |
право ћемо те на занат...{S} Угледај се на господин - Чедомира.{S} Он је сиромах ђак... пардон, |
.{S} Неко тешко осећање савијало јој се на срце.{S} Њена душа је дрхтала од страха пред нечим н |
ји су му Срби препоручили.{S} Уписао се на Сорбону.{S} Изабрао је тему: <hi>О вредности живота< |
{S} Кад би пак био рђаве воље, жалио се на реуматизам у десном колену, који је добио на робији, |
по коју књигу. <pb n="84" /> Хранио се на кредит, до бољег времена, где и раније.{S} То је бил |
имајући десно-лево.</p> <p>— Спустио се на општи ниво! — осмехну се Илић.</p> <p>Није се смејао |
дирнут.{S} Јутарње сунце пресијавало се на његовим жутоликим цветићима, нешто свелим.{S} Његова |
.{S} Једно бело парче неба указивало се на истоку.{S} Звезда било мање.</p> <pb n="310" /> <p>В |
Десно, посматрачево око заустављало се на поцрнелим зидинама средњевековне тврђаве, чија се пл |
ињеницу.{S} С начелних распра прешло се на личне зађевице и грдње.{S} Клуб се поцепа.{S} Један |
ешто рекну, али немадоше времена јер се на прагу указа госпа-Клеопатра.</p> <p>Прође један трен |
.{S} Навуче покривач до уста, окрену се на другу страну, затвори очи <pb n="308" /> и покуша да |
При том цела њена млада снага отисну се на њеним хаљинама.{S} Њен природан струк, неизмучен мид |
м оделу к мени... очев благослов, прасе на ражњу...</p> <p>Она устрча као девојчица уз двориште |
т, проваљен миндерлук, прозорске завесе на алке, нешто цвећа у саксијама и пуно дима од јевтино |
поред њега.</p> <p>Кроз чипкане завесе на прозорима видело се једно парче улице, остатак покој |
ш.{S} Него учи.{S} Иначе, право ћемо те на занат...{S} Угледај се на господин - Чедомира.{S} Он |
ену реченицу: „Господин-Илићу, извол’те на ручак", ошкрину полако врата, промоли главу кроз отв |
S} Сунце је снажно осветљавало предмете на које је падало, али није било вруће, већ врло благо, |
е даје позитивна знања.{S} Не застаните на путу еманципације!{S} Ваши хоризонти остаће тесни, в |
зе моја браћа.</p> <p>— Не, не гледајте на те ситнице, на новац.{S} Погрешићете — рече Чедомир |
понизи.{S} Она је преклињала...{S} Црте на њеном лицу беху се развукле.{S} Очи се рашириле жало |
очима.{S} Тек, била се угојила.{S} Црте на лицу одебљале.{S} Врат јој као кифла.{S} Нешто мирно |
арош и пали општинске фењере, истакнуте на тробојним дирецима по ћошковима.{S} Свака гостионица |
ђено као девица, ситно, бледуњаво цвеће на кривим, ломним гранчицама.{S} То је ивањско цвеће, б |
ва, уређивао варошки парк, калемио воће на рационални начин.{S} Шта више, и по спољашности се р |
убетом од лима.{S} Око ње су ситне куће на један спрат и механе за сељаке.{S} Та црква је једин |
и кошуљу позади и притеже је.{S} Врвице на раменима прскоше.{S} У белини платна развише се црнп |
никаквог искуства, правиле су пошалице на рачун једна друге, трбушати катихета им се чинио врл |
тице за цвеће, позивао њихове другарице на седељке; нико није умео лепше од њега да начини сунц |
оди.{S} Да је још имао читаве потпетице на ципелама, могао би се мерити са свима шеталишним јун |
ето...</p> <p>Радоје наби качкету јаче на очи, распали лулу, па додаде:</p> <p>— Ја радим да у |
пу с кнедлама, ћевап у дунсту или ћурче на подварку.</p> <p>— И једно и друго — одговарао је ст |
одговори ништа.</p> <p>Другарице избише на Теразије.{S} С обе њихове стране протезао се Београд |
и Поенкаре наслања се у геометрији више на осећање него на разум.{S} Иде се чак до физике, поја |
своје излоге.{S} Уличне лампе нису више на стубовима, већ су обешене о жицу.{S} Па ипак, ово от |
ла се оба реда зуба.{S} Усне се згрчише на четири угла.{S} Реч се зауставила у грлу.</p> <p>— Т |
с: <hi>Вилина Вода 1848</hi>.{S} Седоше на зид једно према другом.{S} Између њих је певушила во |
у.{S} Они се дохватише шешира и изађоше на улицу.{S} Али тек што се спустише низ неспретне степ |
{S} Већ се примицало вече кад се нађоше на Ћирићевој пољани.{S} Сад се ту шири читава нова насе |
тупи неколико корака кад рођаци пређоше на фамилијарне зачкољице.</p> <p>— Ју, за мало не забор |
међу повијама.</p> <p>— Да си тако брз на раду као на лажи, далеко би отерао! — рече му други |
д свију чокалиница, ова је најстарија и на најбољем гласу.{S} Читаве бајке причају се о људима |
ла се идејама просвећеног апсолутизма и на народ гледала као на гомилу геака.{S} Јован Матовић, |
<p> Одушевљење породице Матовић пређе и на младог човека, те кад изађе од њих, осети како му се |
— Жива нећу, а мртву ме можеш однети и на Ђавоље Острво.</p> <p>Илић се тада реши да оде сам.{ |
о је личити на друмског механџију као и на митрополита, да није око његових сувих уста, око тих |
риге за личну будућност, он је мислио и на будућност Србије.{S} Његово биће и његова земља били |
, па онда с њим разговарао на дугачко и на широко о примени електрике, трудећи се да га својим |
и уморнија — одби он. — Мени је добро и на столици.</p> <p>У труду да задовоље што више једно д |
ог дана твоја срећа допусти да мислиш и на оно што је прошло, сети ме се по ономе што је лепо б |
рила је себи.</p> <p>Али како?</p> <p>И на ово питање она одговори право, не заобилазећи, не тр |
рафисту, а Миржеови чергаши завршили би на поправци у Топчидеру.</p> <p>— Откуд ти та практично |
одишњим <pb n="179" /> крмачама, и наби на очи доста фин цвикер.{S} Он је метао те наочари кадг |
циганка кад иде на бал.</p> <p>Кад изби на Теразије, Илић застаде неодлучно.{S} Било му је још |
Он се диже с клупе, прође стазом и изби на излазак од парка.{S} Ноћ је већ наваљивала са истока |
оје упутише Вишњином стану.</p> <p>— Ви на лето свршавате школу? — упита Илић нову познаницу.</ |
својом хромом ногом и једва се заустави на половини салона.</p> <p>И Чедомир устаде.</p> <p>Њих |
прелете цели родни крај, па се заустави на врху Овчара.{S} Сети се гомиле радника који у поднож |
више не види.{S} Поглед му се заустави на зеленом тепиху своје собе.{S} Једна мисао, далека, т |
бави.</p> <p>Али се његова реч заустави на уснама.{S} Изненадило га је што га госпођа пита за м |
Кад би учитељ испричао лекцију, о шљиви на пример, он ју је већ умео поновити целу.{S} Учитељ, |
шће подсећало на винову лозу, а цветови на цвет од кромпира.{S} Одаја је била тако мала да ју ј |
/p> <p>Она га је волела, те би се други на његовом месту можда знао користити том њеном слабом |
ерци, која далеко тамо иза Рудника ради на свом образовању и спрема се да буде велика и мила са |
и код огледала.</p> <p>Хтела је да види на њој самој колико га мрзи.{S} Један крај њене хаљине |
обли румен.{S} Учини јој се да то види на неком другом створењу.{S} Окрену се по соби, као да |
ић, следбеник класичних философа и нуди на продају свешчице својих <hi>Гром-мисли</hi>. <pb n=" |
иког носа и зелених очију — која нагази на вилинско коло никад се неће удати.</p> <p>Остојић пр |
бавештен човек помислио би да се налази на прагу револуције, али се сви ти говори свршавају кад |
може да тиче.{S} Државна служба долази на прво место...{S} Прописан програм, као што рекох.{S} |
о великошколац-политичар.{S} Он не пази на спољашњост; па кад то и чини, ради у супротном правц |
све десити.{S} У сваком случају припази на ту твоју шмизлу.{S} Кад смо ми били млади, ми смо зн |
едне врбе и у њој слику тице како стоји на гранчици.{S} Још цео један свет њихао се под водом и |
n="130" /> погледа у Белине очи. — Али на што то питање!{S} Мени је тако лепо овде, у вашој ку |
на у дан.{S} Надничари су се навикивали на арапа.{S} Средина је чинила своје.{S} Постао је обич |
зо, управо преко ноћ, како су се надали на дому.{S} Краљ му је на дан венчања опростио само пол |
е губе гризу све класе.{S} Свак се жали на своје стање.{S} Нигде нема никаквог ауторитета.{S} И |
и варали су је, продавали скупље, крали на мери, потурали што је рђаво.{S} Било да узме што да |
ости законодавног тела.{S} Да би остали на свом месту, не могу често имати своје ја, бранити он |
Чедомиром у кућу и кад су толико остали на само.{S} Она је полагала на мишљење околине.{S} Било |
осле, годинама прича како су се провели на Ђаковића љуљашци, о Сокином прстену.</p> <p>Тако и с |
а најлепша у вароши.{S} Други су седели на сандуцима, на даскама закуцаним на ногаре или у чети |
мали право: ни брат ни сестра нису били на свом месту.{S} Родитељи нису водили о њима права рач |
> <head>VI</head> <p>Они су били избили на обалу Мораве.{S} Радојева сестра и чиновник из суда |
е више не волиш.</p> <p>Они беху избили на Теразије.</p> <p>— Ја ћу трамвајем... — примети дево |
е и несређене обузели, занели и осудили на најтежа <pb n="87" /> искуства.{S} Родом из Бијелог |
је догађало.{S} Београђани су се жалили на врућину, на прашину, на велике цене.{S} Овог пута ње |
у нас од нашег уласка у живот наместили на колосек који не смемо напуштати под казном да се не |
од новца, напослетку, који су потрошили на мене.</p> <p>Девојка је била и сувише озбиљна кад је |
ремена, па можда ни праве воље да мисли на своју породицу.{S} Кад би му ко од пријатеља скренуо |
своје драгане.{S} Трудио се да не мисли на њу.{S} Хтео је да је заборави.{S} Њена слика се брис |
> <p>Та песма узбуди Илићу гомилу мисли на лањско пролеће, на Вишњу, на њен <pb n="190" /> први |
се младић да скрене правац својих мисли на конкретне ствари, али слике оне две девојке нису му |
анама, по тротоарима.{S} Врапци се чули на крововима, у олуцима.{S} Један шегрт је ишао средино |
ном, певали револуционарне песме и ишли на трећу галерију да гледају <hi>Ткаче</hi>.{S} После б |
тео решити свој проблем. — Изникнуће ми на врх главе.{S} Једи шта ти се донесе.</p> <p>— Ја не |
заспи, као дотле, мирно, не мислећи ни на шта.{S} У једном тренутку учини јој се да ће се успа |
и по томе што се није вајкао.{S} Чак ни на порез.{S} Лепо се носио: зими астраганску шубару и к |
им правцем, те је ударао крст на страни на којој се зауставио, склопио књигу, оставио је у крај |
е, зидови су се светлели као подмлађени на пријатној пригревици.</p> <p>— Много је мање људи, н |
сви подједнако лишени слободе, осуђени на затвор по апсанама; закон је био једнак за све.{S} М |
ни.{S} Многа жена предала би се судбини на њеном месту, оставила да време реши нерешљиве ствари |
ечима и излагању врло разумљивих ствари на неразумљив начин.</p> <p>Он је хтео да буде просто м |
узму други обрт, те се одважи да удари на главну ствар.</p> <p>— Ти га волиш, дакле? — рече ме |
с неба бујицом.{S} Многобројни прозори на здањима и чатрљама, на Двору и болници, запламтише ж |
/p> <pb n="258" /> <p>— Јест, мислио си на мене колико на смрт свога деде!</p> <p>Свађе су учес |
које су се почињале поверљиво оцртавати на глаткој материји кецеље; оне обе имале су у цртама н |
ка се стане да надмеће ко ће више знати на памет тих његових бунтовничких изрека : „Абдикацијом |
а Вишњом.{S} Она се трудила да се врати на пут којим је ишла пре него што га је познала.{S} Она |
слити, толико тражити; боље је пристати на живот, пустити се у њега.</p> <p>Јер какав да је, жи |
у уверени да је рђаво и опасно. „Остати на власти" постаје им једина девиза, а посланици владај |
војих наставница.{S} Није морала трчати на час да не задоцни.{S} Па и ти часови!{S} Није их бил |
и осећаји да цепа, да мучи, да се свети на тој девојци која му се предавала сва.{S} Парадоксалн |
а заједнички час, било да га не примети на улици, било да се сувише смеје са осталим друговима. |
буде једино метеор, који ће се појавити на његовом небу, осветлити га чаробно за који тренутак, |
упе за одмор.{S} Зашто се не зауставити на том месту, зашто ићи даље и питати несигурне хоризон |
мати овог или оног политичара, одлазити на конференције, пискарати по новинама, ићи краљу на по |
ком.{S} Тако је Вишња могла сад мислити на себе.{S} Гриже савести било је нестало.{S} Гледала ј |
Он не би био човек да је могао мислити на шта друго.{S} Плима страсти плавила му је срце понов |
аш како је, чича-Митре, треба помислити на све.</p> <p>— Право велиш — одговори бакалин замишље |
наука открити велику тајну, одговорити на последње <pb n="266" /><hi>како</hi> и <hi>зашто</hi |
аден, који се никако није хтео скрасити на своме месту; до дечка је била једна близнакиња, а пр |
ом оделу, иначе обичан, могао је личити на друмског механџију као и на митрополита, да није око |
а право.{S} Он је тражио мало светлости на свом путу, као што морнар тражи звезду изнад узбурка |
кад се мора имати храбрости и прекинути на кратко са свим маштаријама.</p> <p>Кућа је била мирн |
ајстор се надао бар у сина, да ће изаћи на пут, свршити школу, добити државну службу, па да про |
предгорјима неке нове земље.{S} Мислећи на ту реку, која ју је уљуљкивала, запљускивала својом |
нечег:</p> <p>— Не... не, ти нећеш доћи на Велику Школу.{S} Ти нећеш бити довољно јака да извој |
— рече Илић у себи изненадно, циљајући на краљеву женидбу. — Не могу да схватим такав брак у о |
говорио је дечко самоуверено, циљајући на професоре који су му дали слабе оцене. — Само док се |
између тих супротности, не помишљајући на могућност да се размажена девојка игра жмурке с њим. |
ак још једнако по свом обичају куцајући на врата од собе, а не отварајући их.</p> <p>То је трај |
</p> <p>— Пиши јој — рече, застајкујући на свакој речи — да смо сви, хвала Богу здраво и добро, |
е на Велику Школу, Лазаревићева се баци на студије врло озбиљно.{S} Али не осети више ону сласт |
S} Отац га је узео за руку; у пекарници на крају вароши купили су хлеба и сира. <pb n="302" /> |
аточнике.{S} Она је била кадра да скочи на дрског човека, као мачка.{S} Али кад би се растали, |
промена не измаче младој жени, те скочи на други предмет, на своју школу, на децу.</p> <p>— Има |
<p>Онде где избија топчидерски трамвај на друм за Обреновац, нашли су једну клупу и сели да се |
јеврејског трговца који је дао намештај на отплату.{S} При избору, поклонила је нарочиту пажњу |
естита на положеним испитима, ласка јој на отменом држању, доказује колико је већ велика девојк |
западу, девојка зажеле да види залазак на Сави.</p> <p>— Ужелела сам се Београда, бога ми — ре |
ва.</p> <p>Ова слика учини весео утисак на Вишњу.{S} Она се мирила са том вароши, заборављала ј |
му, падали му као неки благ и лаган лек на срце што се крвавило.</p> <p>— Да је и мени да изађе |
одговори младић самом себи.</p> <p>Тек на кондицији дозна за велику новост која се још од подн |
чи.{S} То је била нова грађевина, налик на извесне београдске куће, подигнуте пре двадестину го |
ао око Вишњиних уста, блед осмех, налик на грч.</p> <p>Она приближи своје лице његовом.{S} Он о |
а своје сирото искуство као бродоломник на пустом гребену што сабира крте остатке разбијене лађ |
често не господарим собом.{S} Ја нисам на чисто са собом.{S} Како се то десило?{S} Ја то нисам |
се образујем до краја.{S} Хоћу да будем на висини времена у којем живим.</p> <p>Каја је била де |
ом спази два војника на стражи, с ножем на пушци.{S} Иза њих се шарениле две покретне стражаре |
еме реши нерешљиве ствари, донесе мелем на отворене ране.{S} Међутим, Вишња, здрава као планинс |
рсне.</p> <p>— Знам, знам.{S} Ја мислим на твоје испите.{S} Али нећу да се преучиш.{S} Остави д |
дели на сандуцима, на даскама закуцаним на ногаре или у четири кочића.{S} Њихова клупа је из Бе |
дан човек ћутке, с кишобраном натученим на главу и изгледао као сенка.</p> <p>Вишња се стресе.< |
ме саветује да продужим школу и ступим на философију.{S} Ја сам се решила.{S} Девојачка школа |
јма, тако присног свима нама навикнутим на распуштеност источњачком природом, савршена слобода, |
>Златног Крста</hi> и тврди да ја личим на њеног сина који је умро као питомац Војне Академије. |
изолучена при врху, оштећена употребом на неколико места.{S} Углове су испуњавале неколике сто |
ономе који би се у том часу бацио љагом на свемоћ слободе и њене заточнике.{S} Она је била кадр |
ош већим бедрима и са поноситим изразом на офарбаном лицу што су такве.{S} По њиховој спољашнос |
p>По вечери, Вишња је излазила с мајком на клупу пред кућом.{S} Њихова клупа је била најлепша у |
е у српску тробојку и с дрвеном јабуком на врху.</p> <p>— Шта му је то сад? — упита се Чедомир |
о га — додаде млада жена и показа руком на једног развијеног дерана, са огромним, сељачким шеши |
авати бајке о миразу и излазити недељом на пиво.{S} Место паланке и њеног главног сокака, пред |
уге стране, ишле су две жене, с марамом на глави, чији су крајеви били везани испод браде.{S} Н |
м се слабошћу користи, према себи самом на крају крајева, јер он хоће живот пун, велики, али чи |
шумарком од ракита и одраслим јабланом на крају.</p> <p>— Шта ти је, колегинице? — изненади се |
а да отури те мисли заједно са споменом на свог бившег друга.{S} Беше се упутила универзитету, |
аредник, у чизмама, са шапком забаченом на теме и сабљом преко колена. — Парламентаризам, еволу |
г дерана, са огромним, сељачким шеширом на глави и високим чизмама на ногама. — Еј, Милисаве, х |
тајало је попрсје Вука Караџића с фесом на глави.{S} Десно од ормана, на сточићу уметничке изра |
младе Чачанке.{S} Хтео се бацити блатом на све <pb n="112" /> што је прошло, мислити само на се |
це?{S} Хоћеш ли да свет показује прстом на тебе, луди створе?</p> <p>— Доста! — викну размажена |
лиотеке на Теразије, па Крунском улицом на Врачар, где је давао лекције једном гимназисту.{S} Б |
врхунац.</p> <p>Тада се зачу један шум на вратима.</p> <p>Два млада створа погледаше се као дв |
младости, њен пасуљ с пастрмом, скуван на особен начин, <hi>чокалиски пасуљ</hi>, с много папр |
ела.{S} Она није могла издржати цео дан на ногама, подносити сва она трчкарања, представљања, и |
а је на његовом месту био какав ветеран на перу, он би продужио своје дело такво какво је, и на |
арци.</p> <p>Али Вишњу не остави спомен на оно што јој је Каја рекла пре толико година. „Има“, |
а за њима месеци, године.</p> <p>Спомен на бившу љубав одржавао је девојку у савршеној чедности |
ла Илића који ју је већ чекао, наслоњен на стуб једне лампе, пошла је брже и пријатељски му пру |
пу, најлепши облик који је икад створен на земљи.</p> <p>Илић је био спремио читаво једно преда |
младића није засенуо мој положај, а он на то не треба да рачуна ни колико ја.{S} Нико у Србији |
ом.{S} Круна ће морати потражити наслон на народ... мораће дати нов устав, грађанске слободе.{S |
и палидрваца да се упали цигара и давао на веру.{S} Могло се ићи из ходника у ходник, из слушао |
талим сметлиштем које је град избацивао на своју периферију.{S} На северу, уздизала се једна не |
Престао је да пише афоризме, па се дао на поезију.</p> <p>— Наука ме није задовољила — објасни |
варима на обалама Сене.{S} Затим се дао на посао.</p> <p>Учинило му се да се остварио његов вел |
уком један прамен косе што јој је падао на чело, и јекну болно:</p> <p>— Шта је ово мени?{S} Ја |
закони, нарави, навике.{S} Он је стајао на прекретници и није се могао одлучити камо да претегн |
ноћ оставила венац.</p> <p>Он је стајао на истом месту, недирнут.{S} Јутарње сунце пресијавало |
е људе у њиховим борбама, он је остајао на истом месту.{S} Упркос дубоким уверењима у сопствену |
блаке тананих апстракција; он је стојао на земљи и говорио просто;</p> <p>— У народу је стање о |
ђај с Чедомиром у њеној соби мирно, као на неки давни несрећни случај.{S} Нека топла нада, која |
ему, а највише према себи самом.{S} Као на слици, он је видео цео свој живот, целог себе.{S} Шт |
уским зеленим лествицама.</p> <p>— Као на Калимегдану! — говорио је газда-Митар, куцкајући шта |
еног апсолутизма и на народ гледала као на гомилу геака.{S} Јован Матовић, који је био сишао са |
ивоту једном речи.{S} Машта је ишла као на крилима.{S} Кад се дође већ до немогућности, младић |
ић се у почетку снебивао, осећао се као на терету, на сметњи.{S} После се навикао.{S} У стану ј |
им пањевима.{S} У кафанама је врило као на вашару.</p> <p>— Овим сељацима засја електрика пре н |
ма.</p> <p>— Да си тако брз на раду као на лажи, далеко би отерао! — рече му други пут. — Само |
имећивао би ко у шали. — Пију, једу као на даћи.</p> <p>— Нека им је алал! — поклапали су га др |
ет победи.</p> <p>Младић се осмехну као на неки свој <pb n="77" /> успех.{S} Он је волео своју |
ђачким зборовима, где се драо и скакао на први знак <hi>вође</hi>.{S} Потписивао је резолуције |
них састанака.{S} Он се већ био навикао на љубак <pb n="53" /> додир тога девојчета.{S} Најзад, |
о страшно ножем у трбух да га је послао на онај свет, па после умакао и успео да пребегне у Тур |
ека добар ручак, са уживањем би рачунао на први од месеца кад се прима плата.{S} Кад би она бил |
поручио кафе, па онда с њим разговарао на дугачко и на широко о примени електрике, трудећи се |
умро од глади.{S} Свој позив је схватао на старински начин.{S} За њега философски системи нису |
енац</hi>, отворио га насумце, па читао на глас стихове, предајући се чару философске поезије Њ |
и је био још мрак.{S} Часовник је куцао на столу.{S} Његов глас би се утишао по каткад да се је |
тији, који је почео још кад је он дошао на власт, развио се до своје потпуности.{S} Неколико по |
а Двора, водио поред Батал-џамије право на варошку <pb n="273" /> периферију.{S} Вишњине загаси |
па ударила преко поља и бацала се право на град.{S} Срећом за Чачак, са те стране налазио се не |
промангупирао се са свим, изгубио право на даље школовање, побегао са два заната.{S} Најзад, го |
Ко ме уби?...{S} Ја сам се убио.{S} Ево на̑!...{S} Све је ту написано...</p> <p>И пружи му једн |
понављао у себи надничареве речи: „Ево на̑!{S} Све је ту написано... па читај!“</p> <p>Истог д |
их докумената, осмејкивао се подругљиво на љубазности што се чиниле будућем министарском зету и |
тно.</p> <p>— Мизерија! — рече презриво на његов рачун, устаде са свог места, пређе преко собе, |
и стари.{S} И девојка је мислила поново на свог пријатеља:</p> <p>— Он не зна ништа о мени, а н |
еле ка њеној мајци, па онда паде поново на девојку, а одатле на сто, на зид, на прозорска окна, |
ња се у геометрији више на осећање него на разум.{S} Иде се чак до физике, појављују се гледишт |
арне књиге, не пишу ништа, полажу много на беседништво, и живе, скривено, по Палилули и Енглезо |
кафаном <hi>Шаран</hi>.{S} Он је седео на крми и терао чамац врло добро, као да му је то <pb n |
ђен од стране Вишње.{S} Био ју је видео на улици, па кад је хтео прићи, она је зауставила неку |
— Он није на одмет.{S} Ја сам то видео на робији. <pb n="124" /> Видиш, били смо сви подједнак |
</p> <p>Вишњу је волео.{S} С тим је био на чисто.{S} То је било несумњиво.{S} На само њено име, |
е пропалице, као овај официр што је био на румунском двору, као овај глумац што је играо Кина, |
шло ни неколико минута, а он је већ био на улици, са̑м.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
ти хришћанство, он би место крста набио на олтар гуњ и опанак.{S} Сад, после двадесет година бо |
уматизам у десном колену, који је добио на робији, и грдио свога сина.</p> <p>— Шта је с тобом? |
д би она била његова, неуморно би радио на започетој тези.{S} Шта би га се тицало што не би пос |
S} Председник кабинета, који се налазио на страни у бањи, придружио се телеграфски одлуци своји |
а ли су му нокти како треба, па одлазио на ручак, пењући се уз кратке, камене степенице, ограђе |
ече, кад мало прехлади, свет је излазио на Калимегдан: сеоске учитељице и маловарошани који су |
.</p> <p>— Шетао сам, размишљао, мислио на тебе...</p> <pb n="258" /> <p>— Јест, мислио си на м |
..</p> <p>Цело ово вече, Илић је мислио на самоубицу.{S} Па и сутрадан, та га мисао није остављ |
.{S} А кад би се пренуо сасвим и мислио на њу, на ту плаву девојку, на њене косе, на њене образ |
у намери да се убије.{S} Ово је учинио на улици пред самом грађевином, а био је мртав пијан.{S |
за великог човека.</p> <p>Кад је ступио на Велику Школу, он је тамо нашао два оделита типа међу |
о овом свом претку, било је да се борио на Засавици, по свој прилици у чети Зекиних голаћа, да |
ким, чипканим застирачем, који је висио на две стране.{S} На њему се усправљало неколико фотогр |
дан шегрт је ишао средином улице, носио на глави трубу од фонографа и певао колико га грло доно |
примењеној философији.{S} И он је личио на оног класичног магарца који је скапао од глади измеђ |
архалне куће, где је живот сина наличио на живот оца, где се снови не пењу ни донде докле се ди |
о посећивао њихова тајна удружења, учио на памет поједине фразе, зурио дубоко у ноћ у неподгреј |
ата.{S} На глави је имао качкету, пушио на лулу и бријао бркове.{S} Да се није знало чији је си |
и се враћали кућама: ко у тарницама, ко на коњу, а већина пешке.{S} Ћевапџије изнели роштиље на |
нити правну државу.{S} Ја се чудим како на то нисмо раније мислили.{S} Ја се смејем <pb n="109" |
ен го врат, на белу руку, спуштену лако на ивицу од канабета.{S} Спусти своју уздрхталу шаку на |
/> <p>— Јест, мислио си на мене колико на смрт свога деде!</p> <p>Свађе су учестале.{S} Најмањ |
идеала из књига, уживало је сад слатко на пригревици ових присних састанака.{S} Он се већ био |
и.{S} Њему су ти загрљаји падали слатко на срце.{S} Они су му ласкали, уверавајући га о срећи, |
боко и фатално, нешто што је наваљивало на њу као ветар, гушило је и дирало у дубину душе, да ј |
ривено платном, као и Вишњино, почивало на мермерном столу у хируршкој дворани београдске болни |
х, подозрење, осуду.{S} Њој није падало на ум да се запита: какве су оне, те жене, те девојке о |
чним потписом.{S} Једно велико огледало на ногарима попуњавало је празнину између прозора.{S} Н |
ела безбожном привиђењу које се јављало на огледалу.{S} Затим се дохвати за главу и растрже пле |
г јутра се срушила.{S} Никоме није пало на ум да је диже.{S} Полиција је само дошла, учинила ув |
нтастично биље, чије је лишће подсећало на винову лозу, а цветови на цвет од кромпира.{S} Одаја |
не сачекавши одговора, окрену се нагло на здравој пети, дохвати се отворених врата, и, поклецн |
<milestone unit="*" /> <p>Сунце је било на заласку.{S} То беше онога истог тренутка кад је Чедо |
јих састанака...{S} Вече их је ухватило на Чукарици.</p> <p>Онде где избија топчидерски трамвај |
би отерао! — рече му други пут. — Само на кога се метну, да ми је да знам?</p> <p>— Не на мене |
да да удружи, идеалиста који ради само на крупно; гледајући главну ствар превиђа споредну, веч |
n="112" /> што је прошло, мислити само на себе, радити за своје испите и не осећати ништа.{S} |
ја.{S} Он је био обратио сву пажњу само на спољашност, на изглед ствари и покрете бића.{S} Илић |
е знамо где идемо, ми знамо само да смо на путу...{S} Можда све ове мисли нису долазиле на ум м |
p> <p>Илић стеже срце и упути се лагано на вечеру.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
воју савест, радила је готово претерано на школским предметима.{S} Положила је испите врло добр |
господин-Илићу? — пређе Бела изненадно на њега, скупљајући празне шоље.</p> <p>При тим покрети |
пљускивање домаће воде утицали су чудно на Вишњу.{S} Предмети су губили оштре контуре.{S} Нешто |
слу паланчанку, чије срце, можда једино на свету, куца у том тренутку за њега... на своје лекти |
о за своје задовољство и мислити једино на оно што је пријатно.{S} Свога мужа сматрала је за но |
каћиперка и, у домаћим свађама, стално на страни своје мајке.{S} Рачуноиспитачу живот није био |
просвети повео разговор, био је стално на страни школованих људи, ма они и застрањивали.</p> < |
изичке спекулације и ставити се потпуно на гледиште позитивистичке философије.{S} Пронашао је б |
<p>Млада учитељица је лежала непомично на поду, пред постељом.{S} Кроз откривен прозор улазио |
џилук није више ишао, одаде се нарочито на часовнике.{S} У слободном времену учио је немачки је |
о је да јој је срце здраво — рече лекар на последњој посети. — Ако се тако одржи, госпођа ће жи |
видела уређена баштица и идилични бунар на точак.{S} Пређоше једну њиву, засађену пшеницом.{S} |
златара код тебе.</p> <p>— Какав златар на ово време, Бог те видео, кад и ја не могу хлеба да з |
око пет часова, Мића Живковић, надничар на новој грађевини Привредне Банке, ударио се неколико |
ратке.{S} Радоје обеси тада један фењер на чакљу, па присветли.</p> <p>— Мртвачки сандук! — при |
ротивност Бели.{S} Чедомир натуче шешир на очи, хотећи да одагна ова привиђења.</p> <p>— Матови |
свим квартовским мангупима, носио шешир на криво, говорио шатровачким језиком, задиркивао служа |
ву си оборила младу.</l> <l>Ко̑ одговор на сву љубав моју,</l> <l>Очи твоје спустила си тајно.. |
} Затим додаде, да би скренула разговор на другу страну:</p> <p>— Ти си напустила универзитет?< |
је промаљао радознало главу кроз отвор на колима.{S} Платно позади лепршало се.{S} На њему је |
о зауздана, пробијала се још кроз отвор на средини.{S} Чекало се само пролеће, па да се и то за |
о велим, да му кажем нек долази код нас на храну.{S} Њему ће се познати, а нама је свеједно: ку |
{S} Са суседног острва долазио је мирис на покошену траву.{S} На оближњим фабрикама палиле су с |
допирао потмуо хук бујице и тежак мирис на одроњену земљу.{S} Грађани, у пола обучени, и војска |
и боје.{S} Собу је испуњавао јак мирис на јоргован.</p> <p>— Како ти се допада мој будоар ? — |
за један крај, као заставу, брисао нос на сав глас и хвалио одличну кујну своје жене.{S} Кад б |
.{S} У руци је држала један крупан цвет на подугачкој гранчици.</p> <p>Она га спази такође и за |
иле</hi> приређује у очи Ивањдана излет на брање ивањског цвећа.{S} Да пустиш, тето, Вишњу са м |
их романа.{S} Ћифте веџбају своју памет на теби и дају своје мишљење о твојим поступцима.{S} С |
на игру сунца на улици, а са сунца опет на девојку, на њен го врат, на белу руку, спуштену лако |
аже главу.</p> <p>Мисли му пређоше опет на професора.{S} Учини му се као да чује отварање апсан |
је још дете.</p> <p>— Бела ми је терет на грудима — прихвати госпођа, изненадно потресена. — К |
ће доћи и изменити, окренути њен живот на боље.{S} Међутим, ништа се није догађало.{S} Београђ |
ш, ти си петичар, први ђак, сталан гост на министарској трпези, па која вајда: несрећан си као |
е видео да сви око њега имају свој крст на леђима.{S} Он је видео само себе, те је веровао да б |
ијале оном својом ватром, јако као крст на старинској цркви.</p> <p>Вишња га пусти да говори.</ |
а не иде тим правцем, те је ударао крст на страни на којој се зауставио, склопио књигу, оставио |
.{S} Погледај их! — и Ристић пружи прст на прозор. — Ко ће знати шта оне виде својим мрежастим |
љи нов, либералан устав.{S} Јако је љут на реакционаре што су га изневерили приликом његове жен |
ољубац.{S} Пољубац не паде на усне, већ на ону румен по образу и остави младићу утисак глатке к |
овачких помоћника који су доносили робу на избор, чудио се сложености црквене администрације ок |
своју другарицу, покуша да окрене главу на другу страну, али се његове очи не могаху одвојити о |
е постеље.</p> <p>Младић је дизао главу на овај глас.{S} Он му је звонио као труба војске која |
м, загрлио је око паса, притиснуо главу на њене груди, на тело.{S} Осетила је тај загрљај као ж |
но од њега, што ствара контрасте и наду на потпуност.{S} Пожеле да раскрсти са својим несређени |
з борбе, те своју слободу употребљавају на своја задовољства, а задовољства не челиче дух.</p> |
оних чежњивих вечери које саме позивају на дуге разговоре.{S} Месец је био тек изгрејао.{S} По |
у предмет из средине... што се позивају на енглеска и талијанска дела.</p> <p>Осећала се слобод |
уди једу врло мало, троше што год имају на новине и брошуре, читају на дохват популарне књиге, |
о год имају на новине и брошуре, читају на дохват популарне књиге, не пишу ништа, полажу много |
речи школованог човека, које потсећају на књиге, одвајају од свакидашњих разговора и стварају |
је је он називао њеним, правећи илузију на сличност њихових имена!{S} Једанпут су дошли дотле ч |
ога оца ни председника општине, партију на влади ни друштво у којем је говорио.{S} Многима то н |
и његове жене.</p> <p>Исекао је хартију на полутабаке, начинио превоје за исправке, умочио перо |
становима.</p> <p>Вишња притисну кваку на једним од многобројних, зелено обојених врата, али с |
анабета.{S} Спусти своју уздрхталу шаку на ту руку, на оно меко, благо и мирно парче пред лакто |
огрешку, укиде оба закона, даде оставку на свој положај и премину са скромном пензијом средњешк |
културног човека.{S} Планови о повратку на страну, о довршетку студија, изгледали су му немогућ |
Он осети мирис њене косе и спусти руку на њено раме.{S} Она се стресе; не рече ништа.{S} Друго |
нције, пискарати по новинама, ићи краљу на подворење.{S} Чим би он измакао из куће, госпа-Матов |
види целу, разголићену, остављену њему на вољу.</p> <p>Она је лежала, као дете, изваљена на ње |
ротив свега, носила у дну срца успомену на младића који ју је некад волео и кога би она могла в |
p> <p>Младић, поред ње, примети промену на њеном лицу.</p> <p>— Простачке приче — рече он сигур |
сам видела оволику потпуност у огледању на води — продужи девојка. — Погледај десно... тамо исп |
руку, па после првих поздрава осу грдњу на режим:</p> <p>— Парламентаризам није испунио своја о |
врака прегонило се по остарелом кестењу на улици.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
Кад би му ко од пријатеља скренуо пажњу на несташност његовог сина, он се бранио неким руским п |
ма.{S} Ништа не свраћа пролазнику пажњу на њега: фирма ни модел робе што се ту може наћи.{S} Ал |
При избору, поклонила је нарочиту пажњу на салон.</p> <p>— Дивно! — говориле су гошће кад их је |
због неких општинских радова личиле су на низове ископаних рака.{S} Гомиле иловаче у помрчини |
е речи, добре наде и обећања узимали су на се изглед стварних бића, рађали се један из другог, |
подаје првом осећању, па намаче качкету на чело, распали лушу и, одмерено, упита:</p> <pb n="65 |
све је мислила о једном: о универзитету на који је позива Кајин рођак.{S} Покушавала је да се о |
се пред Циганлијом, на оном истом месту на којем је Илић пољубио први пут своју драгану.{S} У в |
ао јој је да се не брине, оставио листу на сто, легао и заспао.</p> <p>Мисли му поново скренуше |
до учио нешто практично... за машинисту на пример, али вели, мора да се иде од куће, можда на с |
амерама.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ја ћу на село... за учитељицу.{S} Ја немам мираза.{S} Ово шко |
она је зауставила неку своју познаницу на пролазу и продужила пут с њом.{S} Било му је јасно д |
од лађе развијао се кроз бистри ваздух на све стране тога широког пејсажа.{S} Обала се огледал |
/p> <p>И Чедомир притиште један пољубац на насмејане усне, које се прилепише за његове, и осташ |
hi>Еснафлије</hi>.{S} И ти си погорелац на свој начин, је ли тако?{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!{S} Хоће |
— И једно и друго — одговарао је старац на постављено питање. — Нико нас не тера, па ћемо да је |
уба војске која иде у помоћ, као поклич на освету, на буну.{S} Што му се допадало у тим тренутц |
благо ти будет и да долгољетно поживиш на земљи...{S} Да постоји рај сваки би се старао да што |
оро затим залупа улицом општински добош на узбуну.{S} Варош се избуди.{S} Река је била разорила |
.{S} Али приста овог пута.</p> <p>— Још на ракију нису ударили порез — продужи Ристић. — А била |
е раније непријатности.{S} Велика варош на утоци Саве у Дунав чинила јој се понова лепа.{S} Хте |
су се пут Бумбарева Брда, у белу варош на саставу две велике воде, и изазивале слику студента |
ише</l> <l>На свакојаке травице,</l> <l>На зелен здравац планински,</l> <l>На бел’ босиљак град |
> <l>На зелен здравац планински,</l> <l>На бел’ босиљак градински.</l> </quote> <p>На изласку и |
uote> <l>Колика је царева ливада</l> <l>На њој нема трна ни грмења.</l> <l>Само има до две вите |
p> <quote> <l>Милији душа мирише</l> <l>На свакојаке травице,</l> <l>На зелен здравац планински |
2"> <pb n="238" /> <head>XXII</head> <p>На Скупштини је нашла Вишња неколико својих другарица и |
бел’ босиљак градински.</l> </quote> <p>На изласку из вароши указа се Морава бистра, умиљата, о |
Још да трпим којекакве трутове!</p> <p>На крају једног таквог разговора, он се реши.{S} Није м |
је; Младен је брбљив, а Бела...</p> <p>На ову реч младић задрхта.{S} Један пламен загреја му о |
е у апсурдности даљих дедукција.</p> <p>На часовнику у дворишту изби три сата.</p> <p>— Хајдемо |
се у све гране државног живота.</p> <p>На том месту тротоар је био узак.{S} Њихова се рамена д |
а није, управо, знала куда иде.</p> <p>На неком сату изби осам.</p> <p>Она погледа око себе.{S |
еограда, остављао последње куће.</p> <p>На оном месту, близу острва Циганлије, где се пруга дел |
стог дана отпутовали су у Париз.</p> <p>На станицу су их испратили Матовићи са кумовима.{S} Кад |
паприку?{S} Нема ко да ми купи.</p> <p>На улици се чу тресак тарница.{S} То је пошта одлазила |
p> <p>— Буржоа! — рече презриво.</p> <p>На њу навали гомила мисли, најпре нејасних, лаких, безб |
>Посадише се обоје на наслоњачу.</p> <p>На пољу је вејао снег.{S} У пећи је пуцкарала ватра.{S} |
аквог гостопримног пристаништа ?</p> <p>На улици затандрка нешто.{S} То су се враћала празна ко |
, утучени у главу, стока божја!“</p> <p>На спрату над дућаном седели су.{S} То беше стара палан |
, ударио једноман окна, метнуо ролетне, набавио велике ормане, споља лак, а унутра сомотска пос |
b n="200" /> говорила му цене појединих набавки.{S} Младић је одобравао.{S} Није могао дати јед |
реди увођењем земљорадничког кредита за набавку савршенијих справа и средстава, и у опште претп |
, каталоге, књиге са стране, па по њима набављао робу, чистио метал, оправљао сатове, лемио лан |
зали су у гомилама.{S} Журно се копало, набацивала се земља, побијало коље, доносило се камење, |
крупну главу, црне веђе, круто држање, набељене образе и офарбану косу; посебно је истицала оч |
се свет препаде, и ето...</p> <p>Радоје наби качкету јаче на очи, распали лулу, па додаде:</p> |
ногогодишњим <pb n="179" /> крмачама, и наби на очи доста фин цвикер.{S} Он је метао те наочари |
о мењати хришћанство, он би место крста набио на олтар гуњ и опанак.{S} Сад, после двадесет год |
ме више не волиш? — стаде да се мази, и набра обрве.</p> <pb n="189" /> <p>Младић уздахну, нерв |
ote> <p>Лазаревићева оста сама.{S} Беше набрала пуно наручје цвећа, те потражи какво угодно мес |
се у његову средину и стаде растресати набрано цвеће.</p> <p>— Јаој, црна, шта ћеш ту? — викну |
ежало наго, младо тело, забачених руку, набреклих груди, устрепталих слабина и очију стакластих |
— Буржоа! — рече презриво.</p> <p>На њу навали гомила мисли, најпре нејасних, лаких, безбрижних |
љала границе. <pb n="139" /> Тражила је навалице срећу.{S} Опасности су јој годиле.</p> <p>Једн |
изби на излазак од парка.{S} Ноћ је већ наваљивала са истока и падала на варошке куће беле, сив |
познато, дубоко и фатално, нешто што је наваљивало на њу као ветар, гушило је и дирало у дубину |
његовом спомену.{S} Што је онда толико наваљивао да се <pb n="255" /> опет виде?{S} Шта му је |
p> <pb n="199" /> <p>Матовићка не хтеде наваљивати.{S} Знала је да јој је муж врло тврдоглав.{S |
и како му цело тело дрхти, а на срце му наваљују разнолики осећаји, од тихе носталгије што смо |
</p> <p>Он покуша да оспори њен разлог; наведе да је парница поведена, да ће се брак раскинути. |
ди да се успротиви њеним разлозима и да наведе противне мисли које су јој од синоћ лутале по гл |
је се могла сетити доказа који је хтела навести, збуњивала се и допуштала своме пријатељу да он |
е као на терету, на сметњи.{S} После се навикао.{S} У стану је имао што треба скромном човеку.{ |
вих присних састанака.{S} Он се већ био навикао на љубак <pb n="53" /> додир тога девојчета.{S} |
ан, изукрштан призор.{S} Обичаји, вере, навике, установе, начини живота, потребе, снови, амбици |
г каквог су га створили закони, нарави, навике.{S} Он је стајао на прекретници и није се могао |
у га и помету; због њих променимо своје навике, укусе, идеје, <pb n="40" /> планове, потпаднемо |
а и помету.{S} Због њих променимо своје навике, укусе, манире, идеје.{S} Подпаднемо под њихов у |
ти се разликовао од мештана, окорелих у навике и застарелу моду.{S} Имао је на себи плишано оде |
ло се из дана у дан.{S} Надничари су се навикивали на арапа.{S} Средина је чинила своје.{S} Пос |
истом трпезом.{S} Поред тога, Бела није навикла да јој се задовољства ускраћују: колико се млад |
еал тога појма, тако присног свима нама навикнутим на распуштеност источњачком природом, саврше |
као да је примила од својих посетилаца навику да пије, па се пропила и од пића посрнула, па пр |
о другим, тако срећни.{S} На срце су му навирала осећања од пре годину дана, меке, наивне мисли |
се пред њом и око ње.{S} У уста јој је навирало једно слатко пиће, као грех.{S} Помрчину замен |
нова успротиви се том предлогу одлучно, наводећи да социјализам не пориче <pb n="108" /> народн |
="235" /> су ми неочешљана, неумивена — наводио је отац као разлог.</p> <p>Испросио је њену дру |
на невољи.{S} Али млади човек је залуд наводио разлоге двема женама, које су се занеле у свој |
<p>Кад се нико не одазва, она се помоли наврата: збрчканог лица, повезане главе, згурених плећа |
ми два’ес’ пара пасуља.</p> <p>Понекад наврати и Зарија Ристић, следбеник класичних философа и |
е овде? — упита га она.</p> <p>— Да.{S} Навратим који пут.{S} Овде је пријатан залазак сунца.{S |
еписа нешто, и рече ми да ће се вечерас навратити.{S} Боји се да не пређе у запаљење.</p> <p>— |
што начитанији.</p> <p>Шесту годину је навршио у јуну, а већ у августу молио је оца да га упиш |
за усну.{S} Крв осоли њену пљувачку.{S} Навуче покривач до уста, окрену се на другу страну, зат |
{S} То беше ниска, неизветрена одаја, с навученим завесама.{S} Чедомиру, који пређе нагло из св |
асима који се појављују и онима који се нагађају.{S} Вишња се уплаши и викну своју колегиницу;< |
ка, великог носа и зелених очију — која нагази на вилинско коло никад се неће удати.</p> <p>Ост |
<p>— Шта је?{S} Шта је теби?{S} Куд си нагао?{S} Ти губиш главу.</p> <p>У том, на часовнику у |
p>— Гатке! — рече она немарно.</p> <p>— Нагваждања — одобри Радоје.{S} Затим додаде у шали:</p> |
.{S} Она се не трже.{S} Он продужи свој нагиб и притиште један кратак и устрептао пољубац.{S} П |
ели у шетњи.{S} Пред вече, кад је сунце нагињало западу, девојка зажеле да види залазак на Сави |
дног златиборског села чији се отегнути нагласак и говор кроз нос одржавао још после толикогоди |
... гледам је и сад, а никад је се нећу нагледати.{S} Чини ми се она као неко надприродно биће, |
у драгану и уштеди јој муку од сазнања, наглих и из друге руке.{S} Он ју је жалио.{S} Погађао ј |
и се своме срцу.{S} После се трже брзо, нагло и одби.</p> <p>— Не, не могу.{S} Журим се.</p> <p |
ченим завесама.{S} Чедомиру, који пређе нагло из светлости у помрчину, требао је један тренутак |
ћа, па не сачекавши одговора, окрену се нагло на здравој пети, дохвати се отворених врата, и, п |
ед другим.{S} Чедомир је скинуо шешир и нагнут лако, очекивао да му девојка пружи руку.{S} Она |
мо његово тело, које је у том тренутку, наго и покривено платном, као и Вишњино, почивало на ме |
ана једним грчем.{S} Пред њом је лежало наго, младо тело, забачених руку, набреклих груди, устр |
да душа сања неки ванземаљски сан, тело наго, божанствено у својој невиности, сатанско у својој |
их тој девојци, изашле би му пред очи и нагониле га да је опет види.{S} Срео би се с њом.{S} У |
, него друге жене, не жене, него нечије наготе.{S} Њене очи су добијале чудан сјај и упијале <p |
> <p>— Да.{S} Ти чекаш, гладан и жедан, награду за твоје философске спекулације, а око тебе диж |
ранијих година.{S} Шта више, добила је награду, једну књигу која је говорила о неговању поврћа |
дио — те га је Илић поучавао за скромну награду.{S} Ову платицу надокнађавала је госпа-Матовићк |
едан свет њихао се под водом и са оним, над њом, стварао чаробно савршенство.</p> <p>Чедомир Ил |
како то природа може да удеси по каткад над том вароши, широм отвореној мађарским пустарама.{S} |
а тражи; пуче друга пушка; тица се изви над Дунав, одлете у ваздух и више се не врати.</p> <p>— |
} Брига за свакидашњим хлебом господари над сваком другом бригом код највећег броја лица.{S} Њи |
м, изолученим прозорима, државним грбом над сниским вратима.{S} То је пошта.</p> <p>У том се чу |
амрела? — рече младић, наднесе кишобран над девојку и додаде:</p> <p>— Допусти!</p> <p>— Није п |
177" /> снаге, што јој даје преимућство над паром при употреби у ситној, па и занатској радинос |
љено сребро, и <pb n="74" /> још високо над зарубљеним брдом преко Саве.{S} Све се запали.{S} Р |
у пролазили, а перо је висило непомично над хартијом.{S} Његове мисли се бркале. <pb n="294" /> |
у главу, стока божја!“</p> <p>На спрату над дућаном седели су.{S} То беше стара паланачка кућа: |
ки давни несрећни случај.{S} Нека топла нада, која се у њој рађала без разлога, испуњавала је њ |
ог у осмеху што му га је извајала добра нада и што се чудно мешало са првим цртама зрелих годин |
се не даде да га занесе та струја нових нада, него исприча другарици у кратко све шта му се дес |
а видети.{S} Ипак, корачала је даље.{S} Надала се да ће се сакрити.{S} Подржавала ју је храброс |
њен и да то не може бити.{S} Али се она надала да ће наћи неког другог, сличног њему, <pb n="23 |
парада, господин-Илићу!...{S} Нисам се надала да ћете тако изневерити поверење наше куће.{S} З |
нако брзо, управо преко ноћ, како су се надали на дому.{S} Краљ му је на дан венчања опростио с |
то могуће, то ће бити врло корисно, и, надам се, наши ће те разумети.</p> <p>— Да, мени је пот |
та, чији успеси нису одговорили његовим надама; чиновници, грабљиви и покварени, владали су зем |
Суревњиво и забринуто <pb n="69" /> се надао сваког часа лопову који би му покварио више него |
ођа га загрли поново.</p> <p>— Ко би се надао од овог свеца — рече затим, милујући га по подбра |
о.{S} Јела се стара мука.{S} Мајстор се надао бар у сина, да ће изаћи на пут, свршити школу, до |
ише и времена.{S} Велики џбун јоргована надвишавао је ограду и пружао своје гране, са широким л |
и бридела леђа, звониле су му као песма наде, утехе, буне; њихова вера у будућност и сопствену |
, слутње прве узнемирености, девичанске наде и бескрајне снове.{S} Све то има своје време.{S} О |
Љубазна познанства, ласкаве речи, добре наде и обећања узимали су на се изглед стварних бића, р |
равно, с отомбољеним лицем, па ипак пун наде, дубоко убеђен у сопствену вредност, у дела која ћ |
ена додирнуше.{S} Чедомира такну у срце надземаљска милина.{S} Девојка поред њега имала је зеле |
ледало је као да се унело, упило у неко надземаљско задовољство.</p> <p>— Хоћеш ли да будеш мој |
је ово двоје мешао.{S} Кад је у клисури надзиравао раднике, гледајући хиљаде њихових црнпурасти |
абрику тек да се сакрије од полицијског надзора ?{S} Није ли сусед преко пута помиловани робија |
— јер је још као дете, због недовољног надзора, пала са степеница и сломила ногу.{S} Стога су |
ад изађе од њих, осети како му се груди надимају од неког осећања непознатог, неодређеног.{S} К |
те му је ваљада због тога чаршија дала надимак:{S} Јеж.{S} Стеван се није слагао са женом.{S} |
поклапале с оним нечим новим што јој је надирало у душу.{S} Она их је памтила све, и несвесно у |
богатих?</p> <p>— Они не спадају у моју надлежност — одговори службеник мртвачке спреме. — Ја т |
разним министарствима и осталим великим надлештвима, где је рад мањи, а плата већа.{S} Они осни |
/hi>. <pb n="86" /> Публика се стане да надмеће ко ће више знати на памет тих његових бунтовнич |
пребаци брат сестри, и један сјај мушке надмоћности засја у дечковим очима. — Кажи само колико |
> <p>— Ти си без амрела? — рече младић, наднесе кишобран над девојку и додаде:</p> <p>— Допусти |
о се од тога већ остваривало.{S} Велике наднице привлачиле су сељаке из околних села, па и из д |
журнали.{S} Једна шваља је најмљена под надницу.</p> <p>— Сутра да ми што буде, не дај боже, па |
> — Јуче око пет часова, Мића Живковић, надничар на новој грађевини Привредне Банке, ударио се |
ри да хоће да се убије — умеша се један надничар са самаром пуним цигаља. — Вели, неће више да |
ио их око налоња, он је понављао у себи надничареве речи: „Ево на̑!{S} Све је ту написано... па |
чито полусељака што су амали, таљигаши, надничари.{S} Од интелигенције, све неке стране физионо |
>То уважење губило се из дана у дан.{S} Надничари су се навикивали на арапа.{S} Средина је чини |
!{S} Арап! — викали су умиљато око њега надничари првога дана кад је доведен; миловали су га по |
ораха и букет процветале зове.{S} Горе, надносило се нешто неба, с групом осветљених облака око |
од своје службе у војсци, трудио се да надокнади дамама оскудицу у каваљерима и био је заиста |
не виде с Кајом.{S} Она хтеде по том да надокнади своју срећу, да види, <pb n="246" /> да посет |
авао за скромну награду.{S} Ову платицу надокнађавала је госпа-Матовићка у пажљивом опхођењу, у |
у се нови потоци и реке.{S} Воде почеше надолазити.{S} Из горњих места допирали су гласови о по |
Влажна пољана дисала је новом, великом надом.</p> <p>— Што ми то раније ниси рекао ? — упита г |
бело платно Моравино. — А видео сам је надошлу, усталасану, помамну: страшна је тада, риче, бе |
, кад песма одјекну поново.{S} То су се надпевали момци и девојке.{S} Момци су певали:</p> <quo |
у нагледати.{S} Чини ми се она као неко надприродно биће, као светица, непознато божанство.{S} |
као да све обузе језа од нечега кобног, надприродног.{S} Радоје врати фењер ономе од кога га је |
о да се доиста из њега излива дах неког надприродног бића.{S} Милева отрча на другу страну, где |
азлично од њега, што ствара контрасте и наду на потпуност.{S} Пожеле да раскрсти са својим неср |
део први пут, помислио би да је горда и надута, али, у иоле познатијем <pb n="104" /> друштву, |
орамо успети.</p> <p>— Шта да радим ? — нађе је по том Милева. — Радоје пије.{S} Да га свет не |
ћи готово.</p> <p>Идућег дана, Вишња га нађе на Великој Школи по свршетку једног семинара.{S} И |
врата.{S} Долазила му је на ум мисао да нађе старог господина, па да му каже све.{S} За то није |
е <pb n="147" /> предомисли и окрену да нађе своје друштво.{S} Зашто?{S} Ни она сама не би тачн |
вољно је ако се <pb n="184" /> служавка нађе поред ње с времена на време.</p> <p>Лазаревићка се |
меја план своје другарице.{S} Само, она нађе за добро да је опомене:</p> <p>— Чувај се Чедомира |
сним часовима усамљености!</p> <p>— Куд нађе ту жену: плебејку, старију од себе, удовицу — рече |
их две године плаћао уредно.{S} Доцније нађе две три лекције и живљаше скромно, у маленом колу |
с друштвеном имовином, јер се у каси не нађе онолико новаца колико се очекивало.{S} Акционарско |
могло путовати и отворено, а да нико не нађе у њему чега другог до другарских саопштења.{S} Њег |
!...“</p> <p>Понекад би помислила да се нађе са Чедомиром, да га поново придобије за црвену зас |
а се растури по утрини.</p> <p>Вишња се нађе поред Милеве.{S} Ове песме, Радојеве речи, весеље |
ца кад и ово писмо.{S} Велим, нек ти се нађе ако се наканиш.{S} Ако ти је то мало, а ти ми теле |
S} Имам посла.{S} До виђења! — и већ се нађе пред Вишњом, стидљив и он, збуњен, светлих очију, |
свију њих и да се сваком члану породице нађе на невољи.{S} Али млади човек је залуд наводио раз |
куће, за коју га ништа није везивало, и нађе се са својим вршњацима, децом такође из бољих кућа |
чност, будила све умрле врлине.{S} Илић нађе једва времена да каже Зарији:</p> <p>— Пардон...{S |
S} Влада није могла другојачије него му нађе лепо место у државној служби.{S} То допусти Матови |
<p>Није се преварио.{S} У једном листу нађе забележен јучерањи случај.{S} Белешка је гласила : |
ла, да постоји, да живи, живи...</p> <p>Нађе се у Кнез-Михаиловој улици.</p> <p>Ова улица је би |
и давали наметљиве савете. — Наше је да нађемо новац, а остало: то је његово.{S} Не може се нау |
помоћна средства:</p> <p>— Треба да се нађемо, па да се објаснимо; да се разговоримо као прија |
осе, па тражи себи девојку.{S} А кад је нађеш, сети се колико је Вићентије узео, па ти тражи дв |
олако друмом.{S} После неколико минута, нађоше се пред Циганлијом, на оном истом месту на којем |
ређењу државе које су стизале са Запада нађоше у том незадовољству узорану њиву, и народ се фор |
ледају.{S} Већ се примицало вече кад се нађоше на Ћирићевој пољани.{S} Сад се ту шири читава но |
и кад се ствари доведу у ред, кад обоје нађу користи у својој вези; понављам, брак је на првом |
стали из гробова, да још не знају да се нађу.{S} У осталом, он је тако замишљао час васкрса мрт |
х зеница.{S} Њена глава клону.{S} Он се наже и потражи њена уста.{S} Уста и уста <pb n="132" /> |
елимо.{S} Само, кажи, мајка ти је нешто назебла, па се много брине за тебе, да и ти ниси, не да |
го... будућност, како се то једном речи назива.{S} Мирно, предано, сваког дана, она је учила <p |
ицу испод руке, шетају до краја сокака, називају свакој клупи добро вече, причају шта су радиле |
Човек се троши између два акта који се називају: хтети и моћи.{S} Зашто дакле бити против оног |
ровезу преко Теразија на фијакеру, који називају интовом.{S} Ови млади људи једу врло мало, тро |
мајке</hi> — како је госпођа сама себе називала — али је девојка више посматрала домаћег учите |
морала мирити са стањем ствари, како је називала своје домаће прилике и неприлике, и сагнути гл |
ји је за свој рачун учио немачки језик, називао га је <foreign xml:lang="de">Wunderkind</foreig |
о у почетку новотаријама свога сина.{S} Називао му књиге <hi>купусарама</hi>.{S} Најзад, виде д |
је шетајући по варошкој околини коју је називао природом.{S} Потврђења својим закључцима тражио |
путем с Илићем до тог села, које је он називао њеним, правећи илузију на сличност њихових имен |
з раја.{S} Пусти простори, по којима се назирала тек овде-онде која прилика што се лагано вукла |
ких планина, чије се заокругљене линије назирале у прашини сунца на заласку.{S} Долина је била |
се, прелива као свила.{S} Међу травкама назире се разнолико цвеће.{S} Ту је модри слез са круни |
у девојке.{S} Она је очекивала да је он назове својом вереницом, дâ јој обећања за цео живот, с |
ана.</p> <p>— Ћути ти, ти... како да те назовем?... ти ћеш оцу дати рачуна.{S} Ти ниси више мој |
p>Илић се осмехну;</p> <p>— Не знам.{S} Назови ме како хоћеш.{S} Измењао сам све идеје.{S} Више |
ев систем, материја, енергија.</p> <p>— Назови како хоћеш — једва чујно прошапта девојка — али |
иначе не знају за њу.{S} А оне које је назру, оне су као ове муве што се лепе уз прозорско окн |
ми то причају одавно.{S} Али ја добра, наивна, старинска жена...{S} Ко ће у то да верује!...{S |
ирала осећања од пре годину дана, меке, наивне мисли по мало меланхоличне, као <pb n="153" /> ш |
војка га је слушала погледом зачуђеним, наивним, благим и жалосним, дубоко уверена да је њен жи |
к старе душе, бунила се сва њена ранија наивност против извесних крајности Илићевог схватања ст |
преко дана, шале се на рачун првог који наиђе.</p> <p>— Знате шта је ново? — рече им Милева јед |
и праћакаше се по блату.{S} Један шегрт наиђе звиждућући, загледа се у пијаницу и рече му озбиљ |
се иде у позориште, кад оно у свом путу наиђе на Чачак.{S} По кафанама се пуши, млатара рукама |
укла се из села у село и процењивала се наизменично пред разним комисијама док се не би сва рас |
н не настави говор.{S} Његове очи су се наизменично кретале са девојке на игру сунца на улици, |
Нико није задовољан и нико сигуран.{S} Најако се осећају тегобе од неродице, од учмалости, од |
нек ми дете изучи школе.{S} Школа ти је најблагословенија.{S} Седиш у топлој соби и пазиш шта с |
ади својих родитеља, она је желела бити најбоља жена на свету.{S} Она није признавала себе за с |
д другова да говоре са завишћу да је то најбоља кондиција у Београду: стан, храна, пријатељство |
и своје ја, бранити оно што мисле да је најбоље, најкорисније, најправедније, борити се против |
м за мараму.{S} У осталом, то је Радоју најбоље ишло за руком.{S} Учитељ се вечито <pb n="58" / |
га је цео свет напустио, као да му нема најбољега што је имао.{S} То осећање прогнанства прелаз |
вију чокалиница, ова је најстарија и на најбољем гласу.{S} Читаве бајке причају се о људима кој |
тај посвећени кут Београда и била његов најбољи украс.{S} Тако слободна, још више <pb n="101" / |
лела.{S} Поред свих мана, он је био њој најбољи, највреднији, најмилији.{S} Он ју је гледао зан |
оља, засипа усеве, односи <pb n="70" /> најбољу земљу и прети да једног дана збрише целу варош. |
те место метресе, одушевљава те, опија најбр...р...рже...{S} Ето, већ сам пијан. .</p> <p>Био |
господари над сваком другом бригом код највећег броја лица.{S} Њихова мишљења, нарочито кад се |
но родно место, град у којем је провела највећи део свога живота, сваки ју је познавао, чак и к |
овори он, мало изненађено. — Ја бих био највећи незахвалник кад бих се и најмање пожалио.</p> < |
лико пакло дувана, помиловање с робије, највише можда какво чиновничко место.</p> <p>— Говориш |
а времена.{S} Ја те волим, много волим, највише волим.</p> <p>Она га присили да седне, посади м |
} Лично за себе, они не траже много.{S} Највише, да се, дошав на власт, провезу преко Теразија |
одвратност према свету, према свему, а највише према себи самом.{S} Као на слици, он је видео |
ушао.{S} Они који су му се дотле дивили највише, гледали су га сад попреко, мрко, осуђивали га |
ло његово имање оде на добош, јер је он највише настрадао: био је главни акционар.{S} Отишли су |
зивале слику студента Илића.</p> <p>Још највише би се разонодила кад би отишла својој другарици |
Поред свих мана, он је био њој најбољи, највреднији, најмилији.{S} Он ју је гледао занесеним оч |
рђавом гласу. <pb n="167" /> Он изабра најгору, <hi>Еснафлију</hi>, па ступи унутра.</p> <p>Са |
два витла, те га цело село прогласи за најдаровитијег човека под небом и помири с оцем.{S} Вра |
е занесене очи.{S} Нико не поверава ове најдубље тајне свога бића, оне се крију и од сопствених |
и сусрели, њене сомотасте очи синуле би најдубљом љубавном ватром, да се одмах после замраче др |
учине, а они од којих сам очекивао зла, најзад су ми га учинили.</p> <p>— Бори се.{S} Борба за |
<p>— Узми га кад ти се допада! — рече, најзад, Вишња, и пружи му цвет.</p> <p>Он га узе.{S} Пр |
, каква је та грешка коју је учинила и, најзад, ко саставља то поштовано јавно мњење?{S} Није л |
ето ако хоћеш... колико сам ниско пао, најзад.</p> <p>Девојка погледа изненађено у овог човека |
рећи брат, ја немам другог брата...{S} Најзад, шта ме се тиче.{S} Он се можда променио.{S} Ми |
азивао му књиге <hi>купусарама</hi>.{S} Најзад, виде да Радоје има право, па му предаде целу ра |
та говорила Вишњи о својим намерама.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ја ћу на село... за учитељицу.{S} |
ље школовање, побегао са два заната.{S} Најзад, госпа-Клеопатра израдила му је место практикант |
<pb n="53" /> додир тога девојчета.{S} Најзад, и он је био млад, и он је имао у срцу нежности. |
своју сенку која је расла поред ње.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ти си паметан човек... ти знаш шт |
еке од хартије по таваници учионице.{S} Најзад га истераше из гимназије што је доказивао катихе |
лак туге замагљавао њене бистре очи.{S} Најзад Илић <pb n="51" /> прекину тишину као да се прис |
размажена девојка игра жмурке с њим.{S} Најзад се реши да се с њом објасни, пре него што предуз |
мисли да ли да му каже праву истину.{S} Најзад рече:</p> <p>— То није довољно.{S} Књиге су суво |
уђењу које је рило по њој, као грех.{S} Најзад се охрабри и рече:</p> <p>— Шта ти мислиш пошто |
и још стакло од уста, продужи:</p> <p>— Најзад, свеједно.{S} Нама је већ изречена пресуда.{S} М |
ављивала, што је настајала нека промена најзад.{S} А мучно, што је, можда несвесно, осећао да ј |
е си био? — предусретала га Бела кад се најзад вратио кући.</p> <p>— Шетао сам, размишљао, мисл |
но другога, они се готово посвађаше, те најзад седоше обоје.</p> <p>Девојци се оте један уздах. |
је ипак нешто остало од ње?{S} Можда ће најзад наћи нешто своје?{S} Корачала је тешко, леђа је |
лоњачи.</p> <p>— Не допада ми се — рече најзад, са строгошћу у гласу — што се Бела <pb n="163" |
у чешће са њом, па после сваког дана, и најзад без ње.{S} Како се Каја изгубила из њиховог друш |
да с тропским биљкама у врх степеница и најзад унутрашња врата, чија су окна од извезена стакла |
и што се овде то даје тешко сакрити или најзад што и најмања љубавна авантура може имати врло т |
у једину, њу саму.{S} Кад би тако дошао најзад до решења шта да јој одговори, он се питао како |
је имао другова њихових познаника, било најзад да им је био представљен.{S} На његовој тоалети |
се кад куражно оставимо плићаке.{S} Јер најзад, нашто вечито трчати за критиком, за рушењем, за |
врата:</p> <p>— А где вам стоје?</p> <p>Најзад их донесе: малене ножиће за воће, са оштрицом од |
кризе, млада студенткиња показа се као најизвежбанија нудиља.{S} Три дана и четири ноћи није н |
од свега и почео бежати од својих...{S} Најискреније су животиње крокодили јер лију сузе за одб |
а, бранити оно што мисле да је најбоље, најкорисније, најправедније, борити се против онога за |
ом положају, после Цариграда и Неапоља, најлепша на свету, а ја се кладим да је она најружнија |
упу пред кућом.{S} Њихова клупа је била најлепша у вароши.{S} Други су седели на сандуцима, на |
ајна одушевљења у младићево срце и била најлепша лепота његове младости.{S} Он их је чекао с бе |
а је још нечега пријатељског и још била најлепша кућа у Београду.{S} Помисли и сад <pb n="248" |
ветлошћу.{S} У то доба године ливада је најлепша.{S} Зрела трава злати се, прелива као свила.{S |
а; међу најлепшим именима њихово име је најлепше; сва слава, пред њима, бледи и губи се, и као |
божанственог уметника, лепу, лудо лепу, најлепши облик који је икад створен на земљи.</p> <p>Ил |
м о њено гвожђе.</p> <p>То је био Вишњи најлепши део дана.{S} С Мораве је пиркао свеж ваздух.{S |
и здравље чинили су од ове тоалете њен најлепши оквир.{S} Она је била као створена за нормална |
који би ова полудивља поља претворила у најлепши врт.{S} А тамо даље...</p> <p>И Радојев поглед |
хумке долази свет и молитве чита; међу најлепшим именима њихово име је најлепше; сва слава, пр |
е не одаду пићу, они постају, на крају, најљући реакционари.</p> <pb n="22" /> <p> Илић се није |
.{S} Заставници прогреса, они су његови најљући противници.{S} Лично за себе, они не траже мног |
против црвене заставе, она би била њен најљући противник.{S} Овако, она је била њена ватрена п |
то даје тешко сакрити или најзад што и најмања љубавна авантура може имати врло тешких последи |
их био највећи незахвалник кад бих се и најмање пожалио.</p> <p>— Заиста? — ускликну девојка, н |
ом кад се сретну.{S} Данас је Илић имао најмање воље за то, те се склони у прву капију.{S} Мато |
провидан и благ.{S} Није се осећало ни најмањег ветра.{S} Све око њих изгледало је као да се у |
вога деде!</p> <p>Свађе су учестале.{S} Најмањи повод био је довољан да не говоре.{S} Ћуте по н |
о њега, само се он осећао неспособан за најмањи покрет.{S} Он није живео, није био међу живима. |
дсечно. — „Немац" је велика прзница; за најмању ствар отера ме на место! <pb n="126" /> А, бога |
Једанпут су дошли дотле чамцем, који су најмили од неких рибара пред кафаном <hi>Шаран</hi>.{S} |
тако тесно везана за нас, везана везом најмилијег човека на земљи, оца нашег?</p> <p>Вишња, ла |
на, он је био њој најбољи, највреднији, најмилији.{S} Он ју је гледао занесеним очима.{S} Његов |
ј, Милисаве, ходи да ти представим моју најмилију другарицу...</p> <pb n="240" /> <p>Учитељ при |
свила, модни журнали.{S} Једна шваља је најмљена под надницу.</p> <p>— Сутра да ми што буде, не |
!{S} Арап! — драо се поред њега поносно најмљени рабаџија.</p> <p>То уважење губило се из дана |
рина, тежак, загушљив ваздух, прво, као најнежнији, умиру владари и чланови династије..."</p> < |
ао кофер, вадио стара писма, носио их у најнепосећеније кутове варошких паркова, и ту их поново |
универзитете по Европи, које ступају у најниже слојеве народа да би <pb n="32" /> га проучиле, |
а стотина срца и душа.{S} Марке су биле најновије, укус леп, цене умерене, <pb n="61" /> а млад |
примећивала.{S} Велики женски шешири по најновијој моди, изложени по дућанима, грубо су одскака |
љину из Београда; штоф је морао бити по најновијој моди и сувише скуп да би се продавао у дућан |
нциповане другарице гризле переце поред најпомоднијег света на улици.{S} Чинило јој се да је св |
{S} То беше стан за самца другог реда с најпотребнијим намештајем и луксузом: постеља застрвена |
што мисле да је најбоље, најкорисније, најправедније, борити се против онога за што су уверени |
риво.</p> <p>На њу навали гомила мисли, најпре нејасних, лаких, безбрижних, па све светлијих, т |
а је вредео наш живот.</p> <p>— Ја хоћу најпре да учиним све што могу други.{S} Оно после... то |
S} Једном би с њим, за столом, говорила најпријатније о разним ситницама, као са правим пријате |
д најфинијег швајцарског фондана, па до најпростијег турског суџука.</p> <p>Откако Матовић пост |
ећи дан и ноћ.{S} Учење му је изгледало најрадије, најсретније решење човечјег живота.{S} Понек |
епша на свету, а ја се кладим да је она најружнија престоница у Европи.</p> <p>Вишња заусти да |
донела.{S} Ђаци су се често шегачили са најсветијим стварима.{S} Поред све равноправности, осећ |
ској бањи.{S} Виктор Иго га је водио по најсјајнијим и најтамнијим крајевима Париза, Толстој му |
јамантску грану.{S} Деци је шила хаљине најскупља шваља у вароши.{S} Сваке <hi>сезоне</hi> т.ј. |
рисана спољна постројења.{S} Оно што је најскупље стало: темељи, остало је недирнуто.{S} Ја сам |
м, стоком, шљивама.{S} Код њега су биле најскупље цене, али је купаца било доста, јер се знало |
n="175" /> двоструко, јер нам је време најскупље у животу.</p> <p>Он се доиста журио.{S} У усп |
многа мењања тањира.{S} Ручак му је био најслађи, кад би уграбио од своје жене да седне за кујн |
оћ.{S} Учење му је изгледало најрадије, најсретније решење човечјег живота.{S} Понекад би га об |
ца</hi>.{S} Од свију чокалиница, ова је најстарија и на најбољем гласу.{S} Читаве бајке причају |
ени, доносио је Лазаревић својој жени и најстаријој кћери штоф за хаљину из Београда; штоф је м |
ако трајати.{S} Имала је четири детета: најстарију ћерку, Параскеву, која је имала шеснаест год |
кожа одваја од лубање.{S} Један глас из најтамније дубине његове душе проговори узнемирено:</p> |
иктор Иго га је водио по најсјајнијим и најтамнијим крајевима Париза, Толстој му је откривао бе |
несређене обузели, занели и осудили на најтежа <pb n="87" /> искуства.{S} Родом из Бијелог Пољ |
p> <p>Та оскудица слободе падала јој је најтеже.{S} Читала је књиге, седела крај прозора што гл |
о што држи целу пирамиду друштва и који најтеже осећају њен терет.</p> <p>Вишња је волела да сл |
или.{S} Тек стоје пред вама оне које су најтеже.</p> <pb n="106" /> <p>— Пазите се.{S} Ми прела |
ели су се да венчање буде на јутрење, у најужем кругу пријатеља.{S} Госпођа је то објаснила мла |
суља и пастрме, али за кога тврде да је најукуснији од свих српских пасуља.{S} Један професор у |
ционе романе, и јела слаткише, почев од најфинијег швајцарског фондана, па до најпростијег турс |
нама.{S} Људи су гласно разговарали.{S} Најчешће се помињале речи о I</p> <p>новцу, динари, па |
и, чуда, лепота, какве не би нашао ни у најчувенијој светској бањи.{S} Виктор Иго га је водио п |
у једну странку, која изнесе захтеве за најшире грађанске слободе.{S} С друге стране, круна се |
писмо.{S} Велим, нек ти се нађе ако се наканиш.{S} Ако ти је то мало, а ти ми телеграфиши или |
а-Клеопатра спремала о јесени, жуте, па накиселе, с нешто бела лука.{S} Због њих су се први пут |
ле пепељавих капута, разнобојних блуза, накићених шешира, разапетих сунцобрана, и задржа се на |
огим средствима да придобије њену стару наклоност.{S} Али право средство, понуду за брак, није |
, која је већ била на удају, није имала наклоности ни према каквом озбиљном послу.{S} Кад јој с |
ај старијих може да изопачи праве дечје наклоности.{S} Ако хоће да учи школу, нека учи, а ако н |
посвети бризи око оца.{S} Труђаше се да накнади домаћицу кући.{S} Мела је собе, пропирала рубље |
уз тог оца сурих, смерних очију, смеђе накострешене браде, ниског раста и великог трбуха, чино |
о сметало.{S} Они су седели око столова накресани, расположени, измешани.{S} Изгледало је као д |
другу страну, где се уздизао неки плот, накривљен, труо при земљи, побелео од кише и времена.{S |
ткривала широк шор, пун отврдлог блата, накривљене плотове, дивље шибље и један пласт сена усре |
дан широк друм, низови кућа и кућерака, накривљени плотови, неколико липа засађених пред каквом |
ипак се осећао кривим.{S} Поштење му је налагало бар да извести своју бившу драгану и уштеди јо |
сађена лиснатим дрвећем, испод којих се налазе клупе за одмор.{S} Зашто се не зауставити на том |
ци не могу да се определе јер се стално налазе у недоумици: да ли да гласају по свом убеђењу, < |
{S} Необавештен човек помислио би да се налази на прагу револуције, али се сви ти говори свршав |
као да је хтео себи дати рачуна где се налази и шта се десило.</p> <p>Једна крупна сенка спуст |
е један тренутак, па тек да види где се налази.{S} Ову приземну собицу испуњавао је један округ |
очи запалише се од задовољства које се налази у овим церемонијама кад се има седамнаест година |
, тај факт, то жалосно стање у којем се налази наш свет, не треба губити из вида.{S} Јер наш св |
ово писмо пише и у свему ми се на руци налази.</p> <pb n="180" /> <p>То је писмо затекло Вишњу |
од ормана, на сточићу уметничке израде, налазила се у златном оквиру фотографија црногорског кн |
и осам.</p> <p>Она погледа око себе.{S} Налазила се у једној забаченој улици.{S} Ноћне светиљке |
н се поглед следи.{S} У дневним вестима налазила се ова белешка:</p> <quote> <hi>Венчање</hi>. |
ница и карата са сликама.{S} До зида се налазила једна постеља, од ораховине као и сточић, прос |
<hi>Капетан-Машино Зданије</hi>, где се налазила Велика Школа, имало је нечега пријатељског, св |
поплочана циглама.{S} У једном крају се налазила гвоздена пећ, несразмерно велика према самој к |
</p> <p>Кућа у којој је држао кондицију налазила се при врху Крунске улице.{S} То је било код ј |
заносили су је.{S} Своме препуном срцу налазила је одушке у цвећу, сагињала се, кидала га, мир |
, а већ проси девојку...</p> <p>— Ја не налазим у томе ничега чудноватог — рече будући министар |
{S} Јер наш свакодневни живот и ми сами налазимо се у уској вези и солидарности са земљом у кој |
права нису разликовали један од другог, налазио много одушевљења, воље де се ради нешто велико, |
але су му заносне мелодије, у којима је налазио извор своме одушевљењу.{S} У њиховом неисписано |
ље, пуно дудова.{S} Тек са јужне стране налазио се низ кућа, малих, разнобојних, без спрата да |
град.{S} Срећом за Чачак, са те стране налазио се неки старински бедем, те је сад полиција нар |
љена рупа за чашу или сапун, а изнад ње налазио се узидан крст од црвеног камена на коме је изр |
оји је осуђен као велеиздајник и сад се налазио у Пожаревцу, на робији.{S} Његова жена, кад се |
ставку.{S} Председник кабинета, који се налазио на страни у бањи, придружио се телеграфски одлу |
а живи и буде срећан.{S} Млади човек се налазио у неразрешљивом сукобу који долази с једне стра |
о да буде просто мудрац.{S} Своје мисли налазио је шетајући по варошкој околини коју је називао |
> се црвене уски јастучићи, где се жене налакћују и разговарају преко улице.{S} На сред вароши |
алу <hi>Рад и Светлост</hi>.{S} На њега налетише црне мисли као осице.{S} И као да се хтеде одб |
ла у очи.{S} То је била нова грађевина, налик на извесне београдске куће, подигнуте пре двадест |
ош играо око Вишњиних уста, блед осмех, налик на грч.</p> <p>Она приближи своје лице његовом.{S |
елили њене обале; сваку стопу ове земље налили смо својим знојем и крвљу, а ми не знамо још кол |
е патријархалне куће, где је живот сина наличио на живот оца, где се снови не пењу ни донде док |
{S} Они су још у десетој години осетили наличје живота.{S} Култура им је показала само своје зл |
евао: „Исајије ликуј...“ и водио их око налоња, он је понављао у себи надничареве речи: „Ево на |
свадбу.</p> <p>— Не будали! — поново се наљути муж. — Ја ти говорим као мајци, а ти тераш шегу. |
<p>Његов отац, кујунџија Марко, јако се наљутио због тога на свог сина и хтео га убити.{S} Зана |
} Међутим, она нам нуди хиљаде руку, да нам олакша борбу за насушни хлеб.{S} Ево овде у равници |
повољне услове.{S} Држава има рачуна да нам опет притекне у помоћ...{S} Ми морамо успети.</p> < |
а мало ко ван Србије.</p> <p>— Место да нам користи та река, она нам плави поља, засипа усеве, |
и склопи очи поново.</p> <p>— Три дана нам говори да хоће да се убије — умеша се један наднича |
<p>— Место да нам користи та река, она нам плави поља, засипа усеве, односи <pb n="70" /> најб |
дана збрише целу варош.{S} Међутим, она нам нуди хиљаде руку, да нам олакша борбу за насушни хл |
иционалне младе са обореним очима, које нам је оставила у спомену наша старија литература.{S} С |
S} Само тражи да свршиш школу.{S} Дотле нам иначе треба времена око девојачке спреме...{S} Де, |
.{S} Зашто дакле бити против онога који нам олакшава борбу између тих неједнакости.{S} Новац тр |
а: пилића, прасади, вина, књига.{S} Дан нам прође као сат, а сат као минут.{S} И ја се само Бог |
змахнимо рукама, припаднимо народу како нам он припада.{S} Иначе смо роб ропства његова.</p> <p |
вег дискретног <pb n="151" /> укуса што нам долази са финог и деликатног Запада.</p> <p>Млади с |
една мала република.{S} Свега имамо што нам треба: пилића, прасади, вина, књига.{S} Дан нам про |
е вратити <pb n="175" /> двоструко, јер нам је време најскупље у животу.</p> <p>Он се доиста жу |
се министар. — Трице и кучине.{S} Данас нам вичу живео, а сутра, на неколико запаљивих речи как |
аветодавци, управљају нама и заповедају нам.{S} Шта онда остаје од слободне воље коју нам профе |
аветодавци, управљају нама и заповедају нам“.</p> <p>— Како су се чудно испуниле те готово прор |
} Шта онда остаје од слободне воље коју нам професори доказују толико?</p> <p>Вишња задрхта инс |
ца и јевтине шљивовице.{S} Северњаци су нам донели, са својим брезама и саоницама, култ енергиј |
Објасни то мало простије.</p> <p>— Ето, нама требају добри радници, занатлије, агрономи, учитељ |
продужи:</p> <p>— Најзад, свеједно.{S} Нама је већ изречена пресуда.{S} Ми имамо да бирамо изм |
нас на храну.{S} Њему ће се познати, а нама је свеједно: куд једемо сви, биће и за њега...{S} |
ун идеал тога појма, тако присног свима нама навикнутим на распуштеност источњачком природом, с |
ба храбро поћи ка идеалу нове жене, јер нама требају жене на висини наших дана, жене ослобођене |
из гомиле.</p> <p>— Ето, тако, радио с нама, вукао цигљу, па онда баци самарицу, потеже се два |
, једним од оних тајанствених гласова у нама самима који не варају никад. „Мени треба један иск |
ло и душа су тако уједињени и збркани у нама да упркос лепим мислима и дужним обзирима, онај ко |
кад су тачне.{S} Ти се појављујеш међу нама као усијана глава, као сабласт из старинских роман |
Она постају наши саветодавци, управљају нама и заповедају нам“.</p> <p>— Како су се чудно испун |
они постају наши саветодавци, управљају нама и заповедају нам.{S} Шта онда остаје од слободне в |
човек који се подаје првом осећању, па намаче качкету на чело, распали лушу и, одмерено, упита |
често имају љубави за добро и изврсних намера.{S} Али, њима је нови живот убризгао сталешке мр |
је толико пута говорила Вишњи о својим намерама.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ја ћу на село... за |
земљу, док се није задржао у Повлену, у намери да хајдукује, али се ту оженио и окућио.{S} Илић |
ке, ударио се неколико пута перорезом у намери да се убије.{S} Ово је учинио на улици пред само |
ак.{S} Она га је избегавала свеједнако, намерно и пркосно.{S} Остајала је у салону тек кад има |
му је јасно да га Лазаревићева избегава намерно, па и да му пркоси.{S} Његова је душа патила, њ |
често несвесне стида и срама, а понекад намерно, с извесном циничном сиротињском перверзијом, к |
о до закључка, да се велика зла не чине намерно, с предумишљајем, већ... онако, из људске огран |
ј девојка молећивим гласом. — Није било намерно...</p> <p>— Нема шта да те извињавам.{S} Ти си |
деру пред његовом собом.{S} Собарица је наместила на његов прозор саксију резеде.{S} Госпа-Мато |
би по тој одаји оценио жену која ју је наместила.{S} Матовићка је имала развијено тело, као у |
.{S} Они су нас од нашег уласка у живот наместили на колосек који не смемо напуштати под казном |
квартире на два одељења.{S} У једном су наместили кујну и собу за примање, а од другог су начин |
атала се читава бара.{S} Неки добричина наместио је брвно.{S} Девојка ступи напред.{S} За њом п |
{S} Један је био већ господин, циничан, наметљив, извештачено безбрижан, без видљивог интереса |
— говорио је грађанима, који би давали наметљиве савете. — Наше је да нађемо новац, а остало: |
у, куће, улице, отворена врата, види се намештај, али људи, свет?{S} Нема их, нигде их нема.{S} |
е једног јеврејског трговца који је дао намештај на отплату.{S} При избору, поклонила је нарочи |
н за самца другог реда с најпотребнијим намештајем и луксузом: постеља застрвена домаћом тканин |
у, која изненади младића многим и лепим намештајем.</p> <p>— Газдаричин муж је столар — објасни |
помена и дрангулија, хладан као дућан с намештајем.{S} Вешт посматрач би по тој одаји оценио же |
са̑но своју хладну светлост по интимном намештају супружанске собе.{S} С поља је допирао хук пл |
чела.</p> <p>То је била соба сиротињски намештена: један гвозден кревет, проваљен миндерлук, пр |
ља, о лековитој тишини Моравиних обала, намирисаних мирисом зрелих јагода и одроњене земље, о о |
евојка. — Ко ће кућу водити, ко ће децу намирити, ко ће тебе гледати?</p> <p>— С уздањем у Бога |
а, она му је често тражила мараму да је намирише, нудила му бонбоне, китила га цвећем из саксиј |
златарски занат није занео мозак, те је намислио да црпе злато из те убоге речице, за коју зна |
ко тих ситних очију, па све до природно намрсканог чела играо један <pb n="116" /> интересантан |
стајао је Чедомир блед, погнуте главе, намрштених обрва, присебан потпуно и спреман да прими ш |
озбиљни за своје године.{S} Чедомир је, намрштених веђа и суморно, палио своју цигару.{S} Девој |
> <p>браћа, укућани, суседи, па и отац, намрштених бора на челу и изразитих усана.{S} Свако од |
за брда.{S} Девојка прибра своју снагу, намршти се, па се осмехну презриво:</p> <p>— Којешта!{S |
а ли си жив или мртав.</p> <p>Младић се намршти.</p> <p>— Њена посла! — одговори нешто јетко.</ |
вароши бесциљно.{S} Око пет сати пут га нанесе поред једне велике грађевине, којој су мајстори |
о одроњеним каменом, ишчупаним дрвећем, нанетим балванима, бурадима и пластовима сена, па удари |
м, није је остављала.{S} Глас часовника наносио јој оне опојне тонове, шапутао полуразумљиве ре |
жине од ветра који се дизао са запада и наносио по који облак.{S} Света је било пред кафанама, |
воме крају.</p> <p>Пред сумрак, небо се наоблачи.{S} Мало после, удари плаха киша.{S} Шта то см |
, тера ме нека несрећа, све ми је пошло наопако.</p> <p>Трудио се да не изгледа бедан, али неки |
о знам.{S} И ја примам борбу.{S} Ја сам наоружан знањем целе наше епохе.</p> <p>Вишња се промис |
бођеникове који пролази без бриге поред наоружаног стражара што је дотле располагао његовим жив |
великим радовима.{S} Морало се извршити наоружање војске, подићи многе железничке пруге, развит |
очи доста фин цвикер.{S} Он је метао те наочари кадгод је имао посла с писаном ствари, као да ј |
е слободан један круг болесних места, а нападао је на оно што је главно, на основе и темеље, у |
или кад би коме малом јаднику успели да напакосте.{S} Било је у колегијуму много нечег женског, |
хунац свега, била је нестрпљива жеља да напакости Илићу, свету, самој себи.</p> <p>Једним покре |
изређа до тридесет кафана...{S} Кад се напије, ухвати се за телеграфски дирек.{S} Ту је у стањ |
и пролазној топлини као старац који се напио добра вина.{S} Вишњу пак је бунио тај дан, обузим |
адничареве речи: „Ево на̑!{S} Све је ту написано... па читај!“</p> <p>Истог дана отпутовали су |
ам се убио.{S} Ево на̑!...{S} Све је ту написано...</p> <p>И пружи му једно парченце хартије ко |
миља и заноса, па кад би писмо свршио, написао адресу и залепио завој, дубок, сладак уздах оте |
својим мислима и пажње ономе што ће се написати.{S} Затим, подиже главу и задржа је тако уздиг |
екој врло рђавој књизи све што би могао написати.{S} Бацао је перо, полазио к вратима, после се |
иховим фикцијама, пио и даље тај опасни напитак који му је убијао сваку самосталност.{S} Кад би |
она није очекивала од Чедомира љубавне напитке, већ изјаву, ону мало старинску изјаву којом се |
тар га је звао често да га што послуша, напише му писмо или признаницу, јер су му синови били т |
овољно одважности.{S} Онда је мислио да напише једно писмо госпођи, одрекно им кондицију из ово |
а са општим скептицизмом.{S} Код нас би Наполеон <pb n="286" /> био истеран из подофицирске шко |
таријама.</p> <p>Кућа је била мирна.{S} Напољу се ноћ ширила, ведра и ћутљива.{S} Та пространа |
од завесе, и посади се крај прозора.{S} Напољу је свитало.{S} Кратка летња ноћ дизала се лагано |
.{S} Па ипак је готово трчала путем.{S} Напољу је јесен приређивала илузију пролећа.{S} Било је |
а госпођа понуди да се одмори.</p> <p>— Напољу је још велика врућина — рече она — а, Бога ми, н |
аговорила са неким колегиницама.</p> <p>Напољу је било ведро.{S} Само је сунце припицало неприр |
пис и погледа тужно кроз прозор.</p> <p>Напољу су радници откопавали неку обалу.{S} Мршава, јад |
н, овај бол? — питала се у чуду.</p> <p>Напољу се мрак повлачио све јаче.{S} По шору је играла |
рабаџија.</p> <p>Пуцањ одјекну.</p> <p>Напољу је иначе било тихо.{S} На обали се видело парче |
.{S} Али се он осећао неспособан за тај напор.{S} Његова мисао је била уморна. срце болесно, во |
е такође постављало исто питање.{S} Њен напор да замени мајку показивао се готово узалудан.{S} |
јој је излишан.{S} Ради њега су били ти напори, ради њега је хтела бити ослобођена жена.{S} Наш |
ују од мене, од моје школе... од новца, напослетку, који су потрошили на мене.</p> <p>Девојка ј |
писмо доставити.{S} Бојао се да јој не направи нове непријатности код родитеља, код маловароша |
Био је екстреман, фанатик, непомирљив, напрасит.{S} Што се њему допадало, морало се допасти це |
оје илузије.{S} Тесногруди, амбициозни, напрасити, ћудљиви, ако се не одаду пићу, они постају, |
д њихових глава.{S} Па ипак, они пођоше напред.{S} На загрејану руку или чело пала би им која к |
т.{S} Данашње доба...{S} Пардон, изволи напред — додаде он и склони се у страну.</p> <p>Улица ј |
ина наместио је брвно.{S} Девојка ступи напред.{S} За њом пође Илић и осмотри је целу.{S} Видео |
b n="58" /> жалио да Радоје стално трчи напред: научи лекцију која није још задата, а не зна он |
му све више препрека спутавају корак у напред.</p> <p>Остави рукопис и погледа тужно кроз проз |
ла као човек који је био заспао у неком напредном граду, па се пробудио после једног страшног з |
и.{S} Кризе су код жена заразне.{S} Она напреже све што јој је остало од свести, дочепа чаршав |
>— Да!</p> <p>Та се реч чу једва; он се напреже и рече поново:</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Да! — |
оцијалног напретка?</p> <p>— Социјалног напретка... роткве стругане!...{S} Ми смо сувише мали д |
оста тако огорчен непријатељ социјалног напретка?</p> <p>— Социјалног напретка... роткве струга |
и срећну мајку.</p> <p>Њена другарица, напротив, била је крупна, доста пуна за своје године, д |
рдљив.{S} Ипак, он није непоправљив.{S} Напротив, ја сам имао прилике да се уверим да је он див |
овог тренутка, арап је чекао да се кола напуне откопаном земљом.{S} Његова длака није више сија |
погледа те одрпанице.{S} Кад би се кола напунила, осећао је са̑м и кретао се без команде.{S} Си |
терминизма и присталица индетерминизма, напунио се свакојаким <pb n="45" /> апстракцијама, али, |
сетио или није водио рачуна кад се кола напунише.{S} Рабаџија га удари песницом по њушци.{S} То |
} Чуо се топот опанака, шкрипале арабе, напуњене паприкама.{S} Сељаци у незграпним, сламним шеш |
азговор на другу страну:</p> <p>— Ти си напустила универзитет?</p> <p>— Коначно.</p> <p>— Имала |
.{S} Чинило му се као да га је цео свет напустио, као да му нема најбољега што је имао.{S} То о |
нудиља.{S} Три дана и четири ноћи није напуштала болесничке собе.</p> <p>Идућег дана, кад лека |
ала се из дана у дан.{S} Већ је по мало напуштала собу, шетала по дворишту, седела у башти.{S} |
ивот наместили на колосек који не смемо напуштати под казном да се не преврнемо.{S} Као што не |
вотарило је, само, искривљено, мршаво и напуштено, на неплодном тлу.{S} Место су ограничавале о |
<p>Имала је утисак као да лута по неком напуштеном месту: све је ту, куће, улице, отворена врат |
а онаквог каквог су га створили закони, нарави, навике.{S} Он је стајао на прекретници и није с |
ред ње били су главни радови предузећа; наравно да су онда и скупо стали, те се оно мало новаца |
о празницима.{S} Вишњин долазак био је наравно читав свечан догађај.{S} Око ње су се утркивали |
пало се, бацало, раздавало суседству, и наравно плата није била довољна.{S} Чедомирова сестра, |
шом дреком.</p> <p>Од лекције није било наравно ништа.</p> <p>— Показаћу ја сад реакционарима к |
од њих био је огорчен песимист, сиромах наравно, с отомбољеним лицем, па ипак пун наде, дубоко |
а јој то испуни, јер, каже, жандарм јој наредио да то мора бити свршено још тог јутра.{S} То је |
рио огорчење на свог сина.{S} Војсци је наређено да чува границу и, под претњом смрти, да не до |
еки старински бедем, те је сад полиција наређивала грађанима да поправљају што се дало поправит |
ивила се излишној секцији коју је закон наређивао и тражила одлучно да јој се мртвац преда на с |
имети Вишња. — Народна је реч пресудна, народ је суверен.</p> <p>— Народ су бирачи, другарице, |
стварање два главна политичка фактора, народ и круна.{S} Народ је био под мучним последицама д |
простих маса, те је сад, место власти, народ изигравао законе.{S} Једна њивица овса, коју је н |
на политичка фактора, народ и круна.{S} Народ је био под мучним последицама два тешка рата, чиј |
вом су дате све грађанске гарантије.{S} Народ бира своје представнике, а ови постављају владу.< |
еч пресудна, народ је суверен.</p> <p>— Народ су бирачи, другарице, а бирачи су људи.{S} Сваки |
ло кадро спречити га у његовој борби за народ.{S} Његов радикализам није био више политика, већ |
се идејама просвећеног апсолутизма и на народ гледала као на гомилу геака.{S} Јован Матовић, ко |
{S} Круна ће морати потражити наслон на народ... мораће дати нов устав, грађанске слободе.{S} Н |
држава и виши интереси!</p> <p>— Ту је народ, коме његови представници морају положити рачун — |
оше у том незадовољству узорану њиву, и народ се формира, готово као један човек, у једну стран |
n="261" /> не би био довољан да заштити народ од леда и метиља!{S} Матовић признаде отворено св |
ла.{S} Ја волим чист ваздух, шуму, свој народ, велике хоризонте, природу једном речи.</p> <p>Ра |
читав месец проговорили.</p> <p>— Чудан народ! — говорила је газдарица својој вратарки за њих. |
треба да представља у суштини целокупан народ, његове сталне и опште интересе.{S} У Србији ни с |
ила света, тако велика као да се скупио народ са целе планете.{S} Сви су је гледали са ужасом.{ |
а, рече својој другарици;</p> <p>— Како народ погађа шта је лепо!{S} Ове бледе, уздржљиве, свет |
p>И онда, Вишња није волела много прост народ.{S} У њему је познавала много дивљих, рђавих, лук |
гореле као жишка у дувана.</p> <p>— Наш народ треба просветити.{S} Сељака треба научити читању |
он то не зна.{S} А тај сељак то је наш народ.{S} Он је запуштен, прост, прљав, смрдљив.{S} Ипа |
лицитацији која се лажно зове <hi>влада народа</hi>.</p> <p>— Шта је лек томе?{S} Шта би могло |
човечанство које је открила психологија народа, психолошки роман индивидуа и фамилија.{S} Он је |
, и као што би радила мајка, глас целог народа их љушка у њиховим гробовима.</hi> </quote> </p> |
тотине точкова у покрету, гомиле радног народа и беле куће, пуне ситне дечице.</p> <p>Нешто се |
роституција, један ђаво!{S} Спас радног народа је у револуцији... и само у револуцији... и опет |
енштина, склон свима слабостима простог народа, као да су у њему васкрсавали <pb n="3" /> претц |
ма. — Наша интелигенција се одвојила од народа који пати.{S} Међутим, ми смо за народне масе ве |
Европи, које ступају у најниже слојеве народа да би <pb n="32" /> га проучиле, олакшале му бед |
наше жене!{S} У земљи где три четвртине народа не зна ни читати ни писати, велико знање смета.{ |
ио се са њиховом сусетком, <hi>женом из народа</hi>, удовицом једног инжињера, бившом дворском |
ају својим топлим погледом рад на добру народа.{S} Слушајући звуке пијука, њему се чинило да сл |
Те циљеве треба оставити деци срећнијих народа.{S} Они су за нас још луксуз, још немогућност, ч |
остала је далеко иза жена цивилизованих народа.</p> <p>— Да.{S} Нашем женскињу треба поуке.{S} |
вечији живот: супротности између разних народа и разних епоха, опозиције у срцу једног истог др |
мо много у нераду, у јаловом трвењу.{S} Народи око нас неће чекати да ми добијемо времена.{S} М |
цијом неких владара није ништа поможено народима кад она није у корист републике...{S} Од патри |
и госпођа — ту је устав, Државни Савет, народна љубав.</p> <p>— Народна љубав!... — подсмехну с |
орају положити рачун — примети Вишња. — Народна је реч пресудна, народ је суверен.</p> <p>— Нар |
Државни Савет, народна љубав.</p> <p>— Народна љубав!... — подсмехну се министар. — Трице и ку |
им!</l> </quote> <p>— Како је лепа наша народна песма — примети Радоје. — Проста, а све каже, д |
је казао последњу реч у питању језика, народне песме су једини добар узор уметничком певању, и |
е из старијег разреда, Пелагићева дела, народне песме.{S} У сваком разреду био је први ђак, има |
народа који пати.{S} Међутим, ми смо за народне масе везани хиљадама многостручних задатака. <p |
дски специјалитет, једна врста приватне народне кујне или ресторана без алкохола.{S} Он се јези |
главног уредника свога органа.{S} Знаци народне љубави пратили су га улицом.{S} Влада није могл |
е доба боли, јер су се жбири испилили у народне људе, у родољубе, јер наше време није оно што с |
една врста религије.{S} Он је веровао у народне снаге, Вук Караџић је казао последњу реч у пита |
тари Матовић не разболе и умре.{S} Овај народни борац, као и многи други, доживео је пред смрт |
добивају.{S} Пре неки дан рече ми један народни отац да му је један бирач тражио да купи шешир |
, Србија је изгледала њихов спахилук, о народним потребама није се водило рачуна.{S} Демократск |
борбе, он је видео краљевство претучено народним бунама, поразом једног кабинетског рата, сталн |
Он је од ове крилате речи очекивао све: народно благостање, своју сопствену срећу, социјалну пр |
пијацама, организовати сталну бригу за народно и сточно здравље, појачавати принос у пољопривр |
о и нерад, то су главне одлике данашњег народног живота.</p> <p>Једног малог празника кад жене |
скромне, готово сиротињске кућице, где народног борца очекује његова породица.{S} Они ће му пр |
да социјализам не пориче <pb n="108" /> народност, а специјално српској народности у Турској ве |
108" /> народност, а специјално српској народности у Турској вера представља још велику чињениц |
више понављала, све је разумевала боље народске фразе где се не говори непосредно, обиграва се |
труке, волео слободу, желео добро своме народу и имао стила у чланцима што их је писао по опози |
а непријатељица, боже сачувај.{S} Нашем народу треба много да чита, да се просвећује, да се учи |
лекара.{S} Све је више сиротиње у нашем народу.{S} Села, у којима се никад није знало за оскуди |
иљно, о крупним стварима из политике, о народу, задацима Србије као државе и земљорадничком оси |
акла.{S} Краљ се сад, природно, обраћао народу, чинио обећања, одрицао се досадањих доглавника |
римо очи, размахнимо рукама, припаднимо народу како нам он припада.{S} Иначе смо роб ропства ње |
о на земљи и говорио просто;</p> <p>— У народу је стање одиста очајно.{S} Нико није задовољан и |
највећег броја лица.{S} Њихова мишљења, нарочито кад се тиче политике, зависе од њиховог матери |
жицама, помињала непознате људе и жене, нарочито жене...{S} За скандалозну страну тога догађаја |
она трчкарања, представљања, играња... нарочито играња.</p> <p>— Нећу да ми се свет смеје: хро |
а мој добри геније, јер је сваки рад... нарочито овај који траје више година, врло тежак, огром |
ад је вашар, окружна трка, задушнице... нарочито кад <pb n="303" /> су задушнице.{S} Оне падају |
софски системи нису имали вредности.{S} Нарочито није марио немачке философе.</p> <p>— Њихова с |
S} Није осећала Чедомирово одсуство.{S} Нарочито је ишла код једне другарице, код које се скупљ |
лдрме.{S} Свет измешан, доста сељака, а нарочито полусељака што су амали, таљигаши, надничари.{ |
ед школске баште.{S} Тек по који пут, а нарочито кад је на пољу светло и благо време, она је ми |
видео ништа.{S} Тога дана није се ништа нарочито догодило лично њему, али је његово срце уздрхт |
емо имати електрику.</p> <p>Остојића је нарочито помагао газда-Митар.</p> <p>— Оставите ви Радо |
ако кујунџилук није више ишао, одаде се нарочито на часовнике.{S} У слободном времену учио је н |
ента, пљескала рукама, пуцала прстима и нарочито понављала:</p> <p>— Тата ће доћи... тата ће до |
, а зар ми живи да се заборавимо?{S} Ти нарочито, Вишња... ти си још увек тако лепа; Боже мој, |
о ко пача.{S} Млади часовничар је волео нарочито простог човека, изгладнелог грађанина и одрпан |
гледало да се девојка стиди без икаквог нарочитог повода.{S} Повучена у себе и тако здрава, она |
ви час сврши, упита другарицу без неког нарочитог повода:</p> <p>— По чему ти је рођак господин |
b n="211" /> да се друштво састане, без нарочитог договарања, и весеље букне, у толико јаче у к |
на отплату.{S} При избору, поклонила је нарочиту пажњу на салон.</p> <p>— Дивно! — говориле су |
} Лица се згрчила, борба за опстанак их наружила.{S} Ретко се види један мушкарац да се осмејку |
агрли их обоје и рече весело, као да је наручивала нову хаљину:</p> <p>— Нека сте благословена, |
атом и куковима, и, за један глас више, наручивале мокролушким жаргоном:</p> <p>— Стрике, сипи |
је поклонио часовник и ланац, мајка јој наручила дугу хаљину; из суседства је добијала колача, |
, девојка се била већ извила из његовог наручја и побегла к вратима од трпезарије.</p> <p>— Шта |
евићева оста сама.{S} Беше набрала пуно наручје цвећа, те потражи какво угодно место да седне и |
че нашем схватању, пошто нико не зна да нас ослободи потреба наше природе?</p> <p>Вишња је слуш |
тран и благ?{S} Да ли се и теби чини да нас она, кроз ниске гране својих врба, позива на велика |
ати ту реч која је тако тесно везана за нас, везана везом најмилијег човека на земљи, оца нашег |
ма.{S} Немогуће, Илићу; није то више за нас, нисмо више деца.{S} Било и прошло.</p> <p>Он покуш |
ити деци срећнијих народа.{S} Они су за нас још луксуз, још немогућност, чиста штета за време к |
сопствених очију, и обујме нас тек кад нас, као неко фино вино, преваре својом лакоћом и сласт |
ед гомиле безбројних болова, а многи од нас не чује ни једну жалбу — грмио је Илић, опијајући с |
исла, и...</p> <p>— И?</p> <p>— Свак од нас има свој пут.</p> <p>— Не говори ми то, Вишња — при |
поклапа са општим скептицизмом.{S} Код нас би Наполеон <pb n="286" /> био истеран из подофицир |
су отворени тонови, јаке боје, које код нас не губе још своје симпатије поред свег дискретног < |
>Него велим, да му кажем нек долази код нас на храну.{S} Њему ће се познати, а нама је свеједно |
ног дана Бела. — Да вам шта не фали код нас?</p> <p>— Код вас?{S} Не, госпођице — одговори он, |
био једнак за све.{S} Међутим, било је нас који смо имали новаца и нас који га нисмо имали.{S} |
е крију и од сопствених очију, и обујме нас тек кад нас, као неко фино вино, преваре својом лак |
једини сведок да је Чачак постојао пре нас.{S} Чуо се топот опанака, шкрипале арабе, напуњене |
им, било је нас који смо имали новаца и нас који га нисмо имали.{S} Знате ли да је то била грдн |
амнаест година.</p> <p>— Хајде, испрати нас донекле, — чаврљала је рођака. — Не станујем далеко |
зна шта носи дан, а шта ноћ.{S} Странци нас зову земља изненађења.</p> <p>— Не слути, бога ти — |
ћуд или неки глуп неспоразум, раздвојио нас је...</p> <p>— Не криви време, Чедомире.{S} Ја не в |
у своју собу.</p> <p>— Пропали смо ако нас примете — приговори јој он.</p> <p>— Нико нас неће |
је старац на постављено питање. — Нико нас не тера, па ћемо да једемо понајлак.{S} У турском р |
имете — приговори јој он.</p> <p>— Нико нас неће видети — одговори она са сигурношћу.</p> <p>То |
ијатних и хармоничних гласова звоне око нас.</p> <p>Бела је стојала пред њим.{S} Њене очи завиј |
жарких дана у сред пролећа, кад се око нас осећа оргијање природе и ми зажелимо, с једним болн |
нераду, у јаловом трвењу.{S} Народи око нас неће чекати да ми добијемо времена.{S} Мораће се жу |
што смо пустили срећу да одлети кад су нас њена крила додиривала, до врелих игала страсти које |
<pb n="284" /> нашу судбину.{S} Они су нас од нашег уласка у живот наместили на колосек који н |
блага.{S} Столећа су прошла од како смо населили њене обале; сваку стопу ове земље налили смо с |
љачној падини планине Повлена.{S} Ту се населио његов прадеда Илија, по коме су и име добили.{S |
тек шум какве змије, подигла се читава насеобина од радничких колеба, магацина и скела.</p> <p |
ј пољани.{S} Сад се ту шири читава нова насеобина разноликих вила, окружених цвећем и украсним |
ивене плавом, дебелом хартијом, били су наслагани црни тегови до сто кила, каје соли, гвоздено |
вишој математици</hi>.{S} Анри Поенкаре наслања се у геометрији више на осећање него на разум.{ |
, ma chère</foreign>!...</p> <p>Бела је наследила од оца тврдоглав карактер, па ипак је почињал |
таринског облика, које је госпа-Матовић наследила од своје мајке.{S} С овим посуђем од бакра ме |
суд, сврши све формалности око преноса наследства на своју сестру, не задржа никакву резерву з |
а га умири, приволи.</p> <p>— Одреци се наследства — говорила је — па ће ти се осигурати издржа |
борба за опстанак, одабирање, последице наследства?{S} Зар то није другим речима: право јачега |
били су у њему везани чврстим спонама, наслеђеним још од његовог прадеде голаћа, а можда још и |
них, слободних златиборских сувата и са наслеђеним искуством да Србија, за све што има, има да |
пружала руку, пуна ћутљивог јогунства, наслеђеног из Чачка.{S} Илић се тада јогунио такође.{S} |
товани оранџастом хартијом, по којој је насликано неко фантастично биље, чије је лишће подсећал |
књига, научи се на памет још два'естак наслова, славних имена и мудрих мисли.{S} Иначе, жена и |
а Србијом.{S} Круна ће морати потражити наслон на народ... мораће дати нов устав, грађанске сло |
заустави, као да виде да је то узалуд, наслони се на дрвену држалицу и изгуби се, гледајући ту |
но и бело грло.{S} Руке је забацила.{S} Наслонила се цела на младића.{S} Тамно жута чарапа од к |
еколике столице, с високим правоугаоним наслоном, превучене кожом.{S} Бела приђе прозору и отво |
астао, седећи замишљено у једној старој наслоњачи.</p> <p>— Не допада ми се — рече најзад, са с |
изненађен.</p> <p>Посадише се обоје на наслоњачу.</p> <p>На пољу је вејао снег.{S} У пећи је п |
е.{S} Нашло се места за једну постарију наслоњачу и један сточић, препун четака, четкица, флако |
ка угледала Илића који ју је већ чекао, наслоњен на стуб једне лампе, пошла је брже и пријатељс |
а у башти.</p> <p>Чедомир је још раније наслутио да девојка није равнодушна према њему.{S} Јер |
смеја.{S} Оштар смех зацика по соби.{S} Насмеја се и оно тело у огледалу развучено, саблажњиво. |
p> <p>— Овоме је све равно до Косова! — насмеја се Илић у себи.</p> <p>Он је био студент филосо |
играо крајцарица кад би Младен учио! — насмеја се Бела, која у том тренутку донесе кафу.</p> < |
и икад била.</p> <p>— Какав парадокс! — насмеја се девојка нервозно.</p> <p>— Парадокс зацело, |
p>— Она није више у моди, слатка моја — насмеја се стара девојка. — Она је одвише чедо наших кр |
није десило?</p> <p>— Не, није ништа — насмеја се Вишња силом. — Разгледала сам престоницу.{S} |
се црнпурасте, дозреле груди.{S} Она се насмеја.{S} Оштар смех зацика по соби.{S} Насмеја се и |
<p>Остојић прште у смех.{S} И Вишња се насмеја.</p> <p>— Гатке! — рече она немарно.</p> <p>— Н |
али је љута ова цигара — додаде за тим, насмејавши се гласно.</p> <p>Ваљада при том прогута мал |
ме пољубили — одговори њен глас, а њена насмејана уста, зајапурени образи, њен ђаволасти поглед |
<p>И Чедомир притиште један пољубац на насмејане усне, које се прилепише за његове, и осташе т |
о у брезову хладу,</l> <l>Имала си срце насмејано,</l> <l>И главу си оборила младу.</l> <l>Ко̑ |
ког малог, трбушастог Маћедонца, кисело насмејаног лица и кривих ногу.{S} Њега сви његови гости |
ле обријане науснице!...</p> <p>Илић се насмејао, а кад се после растао са њом, помислио је озб |
допада мој будоар ? — упита га девојка, насмехнувши се.</p> <p>— Врло пријатан! — одговори он, |
ити.</p> <p>Остали су за тренутак једно наспрам другог, неми, без речи.</p> <p>Срце младићево с |
иху воду, зарђале шуме и један параброд насред реке.{S} Дим од лађе развијао се кроз бистри ваз |
и са постеље као да се брани од нечијег насртаја.</p> <p>У соби је било све мирно.{S} Часовник |
рђаво.{S} По кутовима се дизао мрак.{S} Наста један тренутак потпуне тишине.{S} И две се жене з |
е познавала: смерне породице у којим је наставала, умерене забаве <pb n="35" /> у школи, видела |
p>— Шта ти имаш против данашњег доба? — настави она разговор живље. — Није ли оно какво си га х |
<p>— Да.</p> <p>— Шта мислите после? — настави он даље, затежући капут рукама у џепу. — У учит |
е још осамнаест <pb n="178" /> година — настави да се љути против жене. — Батине!{S} Батине!{S} |
моја стара Вишња“.{S} Али се свлада, па настави говор о политици:</p> <p>— Слобода штампе је из |
.</p> <p>— Да — потврди његова жена, па настави одлучним гласом: — Изгледа да се и она свиђа ње |
ојка стеже усне, као да тражи снаге, па настави;</p> <p>— Кад сумирам све што сам видела, позна |
виде девојку тако близу себе.{S} Он не настави говор.{S} Његове очи су се наизменично кретале |
излазиш из Здрављака? — па продужи пут, настављајући да звижди.</p> <p>По тротоару, с друге стр |
ани и Црногорци били су врло занимљиви, настављали дискусије о њиховим <hi>питањима</hi>, прави |
игама.{S} Седао је поново за свој сто и настављао своју расправу.{S} Неодређена слава би опет з |
е.{S} Није се морала више бојати својих наставница.{S} Није морала трчати на час да не задоцни. |
миле за овај или онај час, грдиле своје наставнице и бројале дане до краја школске године.{S} К |
аменита личност, заљубљивале се у своје наставнице.</p> <p>Каја није примећавала забуну своје д |
е разумевала многе ствари.{S} Дивила се наставницима што почињу предмет из средине... што се по |
ао у срцу нежности.</p> <p>У природи је настајала све већа тишина.{S} Једно бело дрво, које се |
падала, слобода се објављивала, што је настајала нека промена најзад.{S} А мучно, што је, можд |
вреже од тикава.{S} Варош се губила.{S} Настајале су њиве.{S} Кожа се сад руменила испод отворе |
еле у свој план до лудила.{S} У кући су настајале свађе.{S} Мајка га је грдила, клела.{S} Сестр |
и до размимоилажења у питањима тактике, настајали су озбиљни сукоби, подносиле се оставке, очек |
ђали су се овда-онда код рођаке; кад су настали топли дани, излазили су чешће са њом, па после |
пут је био пријатан.{S} У Паризу су се настанили у једном пансиону који су му Срби препоручили |
ела.{S} После се та сцена променила.{S} Настао мрак.{S} Остала је сама са Илићем.{S} Њу је обуз |
мрав.{S} Сева будак, а онај кујунџијин настојава и соколи...</p> <p>Увече је одјекивало по вар |
та ће теби универзитет? — тврдоглаво је настојавао Остојић.</p> <p>Девојка се осети донекле увр |
а и скела.</p> <p>Остојић је био главни настојник.{S} Сав каљав, поцрнела лица, опрљена чела, а |
о имање оде на добош, јер је он највише настрадао: био је главни акционар.{S} Отишли су они леп |
ком стилу, с кровом као звезда, широком настрешицом, изолученим прозорима, државним грбом над с |
би <hi>Горски Вијенац</hi>, отворио га насумце, па читао на глас стихове, предајући се чару фи |
није знало за оскудицу, боре се сад за насушни хлеб.{S} Општа чама, вечито јадиковање, стално |
истроше, а душа не оде даље од бриге за насушни хлеб и државни порез.</p> <pb n="142" /> <p>Њу |
уди хиљаде руку, да нам олакша борбу за насушни хлеб.{S} Ево овде у равници, где се киша очекуј |
имао да се бори из дана у дан за комад насушног хлеба, те га је та борба изоштравала, док њего |
уцао варошки фењер.{S} У оближњој башти натпевали се славуји.{S} Негде би зашкрипао ђерам.{S} В |
ст од црвеног камена на коме је изрезан натпис: <hi>Вилина Вода 1848</hi>.{S} Седоше на зид јед |
S} На фијокама испод њих примећивали се натписи за лорбер, нишадор, алеву паприку.{S} У другом |
великом пословном завоју зелене боје, с натписом радње њеног оца.{S} После је дошла карта, обич |
ри у предњу одају.</p> <p>Кад се окрену натраг у салон, њено лице је горело сво, обузето неком |
е јој је срце, не рече ништа, повуче се натрашке, гледајући га нетремице, и изгуби се иза врата |
ла је права противност Бели.{S} Чедомир натуче шешир на очи, хотећи да одагна ова привиђења.</p |
ачао је један човек ћутке, с кишобраном натученим на главу и изгледао као сенка.</p> <p>Вишња с |
авину!{S} Она није умела тако говорити, наћи у тренутку реч која јој је требала.{S} Кад је дава |
нешто остало од ње?{S} Можда ће најзад наћи нешто своје?{S} Корачала је тешко, леђа је сагла, |
ега: фирма ни модел робе што се ту може наћи.{S} Али они ради којих тај дућан постоји познају г |
ловенски тип, који се у Србији још може наћи само по забаченијим селима, као неким чудом сачува |
зразитих усана.{S} Свако од њих знао је наћи по коју лепу реч да јој каже, да јој честита на по |
е може бити.{S} Али се она надала да ће наћи неког другог, сличног њему, <pb n="236" /> можда ј |
оде своју бригу.{S} Ти ћеш тамо у Чачку наћи довољно посла да твој живот не буде излишан.{S} А |
i>зашто</hi>.{S} Треба признати, Илићу, наука остаде нема пред Непознатим, Неказатим, Бескрајни |
популације које је планета хранила.{S} Наука је одредила свакој звезди своје место и пут којег |
форизме, па се дао на поезију.</p> <p>— Наука ме није задовољила — објаснио је Илићу. — Крајем |
науке постоји оно што се зове примењена наука, <pb n="259" /> вештина, политика.{S} Он није зна |
ио немачке философе.</p> <p>— Њихова се наука састоји — тврдио је — у давању необичног смисла о |
, а остало: то је његово.{S} Не може се наука посисати из прстију.</p> <p>И тада би звао младић |
се шта ће она привредити науци, шта ће наука привредити њој ?</p> <p>У том је изненади отац да |
и смо мислили да долази тренутак кад ће наука открити велику тајну, одговорити на последње <pb |
дија.{S} За њега не постоје науке, него Наука.{S} Он је ватрени присталица позитивистичке филос |
игије, изложена раном утицају природних наука и посвећена Чедомиром Илићем у оно што се у то до |
оворима о овом или оном <hi>питању</hi> науке или политике.</p> <p>Чедомир је остајао слободњак |
ув доктринар.{S} Заборављао је да поред науке постоји оно што се зове примењена наука, <pb n="2 |
ће вукло га је у том тренутку далеко од науке, тамо у ту сивину, ка његовој другарици, у њен за |
и свака комедија.{S} За њега не постоје науке, него Наука.{S} Он је ватрени присталица позитиви |
ста, кад се његов дух стварао, природне науке достизале су свој врхунац.{S} Материјална природа |
е што је доказивао катихети да природне науке побијају науку хришћанску.</p> <p>Његов отац, куј |
а философија изгледала као последња реч науке.{S} Дарвин је био Илићев изабрани писац.{S} Он је |
се није враћала.{S} Њен дух је тежио за науком, литературом, политиком и тако нечим, стварима к |
ло је похвално кад не губите интерес за науком.{S} Али то је ваша лична ствар.{S} Мене се она к |
ојих формула, крхају баријере које деле науку од живота, литературе и уметности.{S} Материјалис |
вао катихети да природне науке побијају науку хришћанску.</p> <p>Његов отац, кујунџија Марко, ј |
е тек мало таквих жена!{S} Жене примају науку која им се предаје, веру која им се проповеда, му |
о, враћај се у Београд, па гледај своју науку.</p> <pb n="234" /> <p>— Али, тата — поче да се б |
вари да ти кажем, да ти изложим што сам наумио.</p> <p>Вишња приста у први мах, подајући се сво |
ладић: тако су му лепо стајале обријане науснице!...</p> <p>Илић се насмејао, а кад се после ра |
сциљан, питала се шта ће она привредити науци, шта ће наука привредити њој ?</p> <p>У том је из |
тић се није заустављао.{S} Говорио је о науци, политици, жени, Богу, лудници, а кад су изашли и |
ражио је слободу у вери, књижевности, у науци.{S} Све снаге је требало уложити у борбу за слобо |
е, на једну врсту живе геометрије.{S} У науци се чује брујање таласа револуције.{S} Изгледа као |
...{S} Шта то мари нешто мало грешака у Науци, пошто ми стојимо још далеко од истине, пошто вас |
; док су његови другови били државници, научари, песници <foreign xml:lang="la">in </foreign>, |
ио је Илићу. — Крајем последњег столећа научари употребљаваху методе тако поуздане; чудни прона |
агледајмо своје јаде.{S} Нека наше жене науче своје људе луксузу чистоте, нека му омиле кућу ви |
ријавао подбрадак и расипао комплименте научене из новина.{S} Без успеха је и кмет уцењивао зад |
овољно је ако се прочита десетак књига, научи се на памет још два'естак наслова, славних имена |
/> жалио да Радоје стално трчи напред: научи лекцију која није још задата, а не зна оно што му |
е од живота; с њим је као и с пливањем; научи се кад куражно оставимо плићаке.{S} Јер најзад, н |
кћерци. — Дивно, девојко!{S} Од кога си научила да заказујеш састанке, реци!{S} На кога се метн |
ићев деда, који се такође звао Чедомир, научио је читати и писати сам, за стоком; кметовао је д |
итику.{S} Он је већ у двадесетој години научио да му живот доноси чист приход.{S} Његова је дев |
ца да га упише у школу.{S} Дотле је сам научио читати и писати из сестриног буквара.{S} Школа м |
доцније није никад заборавио што је ту научио.</p> <p>Затим му паде на ум како му је једна газ |
народ треба просветити.{S} Сељака треба научити читању и писању.{S} Треба га увести у тајне наш |
о.{S} Читао је све што му до руке дође: научна открића, романе, извештаје варошке штедионице, с |
Петровића, вуче пет кила књига, уби га научни рад, кашљуца већ.{S} Ено Петра Гавриловића, дигн |
сигурању, о којем је писао једно дело с научним претензијама.{S} Осећао је да стари, није волео |
одина, јачао је све више протест против научног догматизма.{S} Млади суплент био је принуђен, п |
редмет.{S} Он их је почео у Паризу, пун научног оптимизма, донетог из Србије.{S} Доиста, кад се |
ту била раскопана.{S} Од последњих киша нахватала се читава бара.{S} Неки добричина наместио је |
.{S} Киша је пљуштала.{S} По калдрми се нахватале многе баре.{S} Земља се клизала.{S} Помрчина |
во свет блаженства, попуштала су његова начела строгог социјализма.{S} Он је сад осећао потребу |
жена, а код жена, кад је муж у питању, начелне разлике не представљају велику сметњу.{S} Међут |
ра представља још велику чињеницу.{S} С начелних распра прешло се на личне зађевице и грдње.{S} |
ла строго, готово суво, обичне прилике, начин живота и живљења једне девојке у паланци.{S} Опис |
њу врло разумљивих ствари на неразумљив начин.</p> <p>Он је хтео да буде просто мудрац.{S} Свој |
ке, приближи им главе, на нешто драмски начин, загрли их обоје и рече весело, као да је наручив |
.{S} Свој позив је схватао на старински начин.{S} За њега философски системи нису имали вреднос |
арошки парк, калемио воће на рационални начин.{S} Шта више, и по спољашности се разликовао од м |
е знао читати и писати.{S} Он је на тај начин давао свечаности томе раду, сређености својим мис |
лије</hi>.{S} И ти си погорелац на свој начин, је ли тако?{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!{S} Хоћеш ракије |
њен пасуљ с пастрмом, скуван на особен начин, <hi>чокалиски пасуљ</hi>, с много паприке и воде |
колико месеца.{S} На чуђење целог села, начини од једног поточића воденицу са два витла, те га |
ор.{S} Обичаји, вере, навике, установе, начини живота, потребе, снови, амбиције, толико неверов |
"13" /> <p> Он узе кајсију и, нехотице, начини девојци један комплимент:</p> <p>— Госпођице Бел |
рит; она друга прну у вис, па се врати, начини два три круга изнад места где је пао леш као да |
сети Беле, и, поред све оргије страсти, начини упоређење између те две девојке.{S} Бела је траж |
де је почињала једна споредна стаза.{S} Начини још неколико корака, и спусти се на једну клупу, |
едељке; нико није умео лепше од њега да начини сунцобран од тиквена листа ни да састави моногра |
ега зависи, покуша да од те две девојке начини једну.{S} Пажљиво је одабирао њихова преимућства |
а се учи.{S} Поред тога, бојао се да не начини какав испад, имајући већ извесна искуства о беог |
S} Из неба осу плаха киша, да се за час начини поток поред њиних ногу.{S} Они су ишли даље.</p> |
а крте остатке разбијене лађе да од њих начини спасоносан сплав.{S} Да ли ће се спасти ?{S} Да |
рицитет — продужи доиста млади сајџија, начинивши десном руком један покрет као да хтеде истргн |
очи дана кад је требало да се растану, начинили су велику шетњу, обишли су готово сва места св |
кујну и собу за примање, а од другог су начинили своје собе за спавање.{S} Вишња је распремала |
но раме, спустио лево, искривио се сав, начинио од себе ругобу само да би био примећен.{S} Нема |
/p> <p>Исекао је хартију на полутабаке, начинио превоје за исправке, умочио перо.{S} Имао је то |
селу, његов отац, са нешто мало школе, начинио <pb n="299" /> је каријеру у државној служби.{S |
овољио девојку коју је узео за жену.{S} Начинио је за свагда неспособном за срећу девојку коју |
, добивши за преписача у Ваљеву, где је начинио целу своју каријеру.{S} Ту се оженио, подоцкан, |
тип се буни против власти, не да би је начинио бољом, него да је дочепа у своје шаке.{S} И он |
и шта још не, што је један лични режим начинио од овог Ужичанина, који је, поред своје струке, |
ије; треба од ове оријенталне сатрапије начинити правну државу.{S} Ја се чудим како на то нисмо |
му показати делом, ову државу у ствари начинити његовом.{S} И место што му држава одузима посл |
ед вече немам никаквог посла.{S} Можемо начинити лепу шетњу.</p> <p>Ударише првом побочном улиц |
и он је терао пером, као да броди морем начињеним од самог миља и заноса, па кад би писмо сврши |
ало ју је у нови живот: варошка галама, начитани другови, одушевљене другарице, ђачки скупови, |
> <p>доћи ако буде што школованији, што начитанији.</p> <p>Шесту годину је навршио у јуну, а ве |
нт, ту реченицу, коју је случајно негде начуо, а у себи је додавао; „Ми смо слепи код очију, ут |
емо у Црну Гору, у Бугарску, Русију.{S} Наш ће бити цео свет.{S} Правићу шећерлему, продавати п |
су гореле као жишка у дувана.</p> <p>— Наш народ треба просветити.{S} Сељака треба научити чит |
те, далеке, туђе, несхватљиве.</p> <p>— Наш Чедомир као да је пао с Марса! — смејала се госпа-М |
а ми радиш ?...{S} Јеси ли се свикла на наш живот?</p> <p>Она је била и сад мала, жива женска, |
н диван материјал, ја сам сигуран да је наш свет добра раса.{S} Само му треба поуке.{S} Оставим |
ета, он то не зна.{S} А тај сељак то је наш народ.{S} Он је запуштен, прост, прљав, смрдљив.{S} |
акт, то жалосно стање у којем се налази наш свет, не треба губити из вида.{S} Јер наш свакоднев |
опаске, млатарао рукама.</p> <p>— Овај наш Београд неће се никад уредити — говорио је. — Ето, |
прошлост, ми можемо знати шта је вредео наш живот.</p> <p>— Ја хоћу најпре да учиним све што мо |
знајући због чега, и ми ћемо проћи цео наш живот у немиру и свађи.{S} Ми живимо у земљи уситње |
ш свет, не треба губити из вида.{S} Јер наш свакодневни живот и ми сами налазимо се у уској вез |
д укрштавања с туђинцима, претопљеним у наш свет.{S} Плава маст није, као по обичају, ублажавал |
једној књизи да има створења која уђу у наш живот једног дана, заузму га и помету; због њих про |
г, „има створења која једног дана уђу у наш живот, заузму га и помету.{S} Због њих променимо св |
би струје ноћу осветљавале нашу варош, наша села, путове, а дању покретале занатлијске машине, |
претпоставља борбу.{S} А ти си жена... наша жена која не воли живот одрицања, позитивне ствари |
.</p> <p>— Ред је да помогнем мајци.{S} Наша је кућа велика.{S} И затим, доста сам потрошила оч |
паметан човек... ти знаш шта радиш.{S} Наша варош дугује ти већ много, за парк, за...</p> <p>— |
Илић, опијајући се сопственим речима. — Наша интелигенција се одвојила од народа који пати.{S} |
, Вишња — осмехну се Радоје сажаљиво. — Наша Велика Школа зна само да фабрикује немоћне чиновни |
усти главу и доврши као по дужности : — Наша модерна жена изостала је далеко иза жена цивилизов |
вога мужа и говорила усхићено:</p> <p>— Наша је кућа једна мала република.{S} Свега имамо што н |
ир био у њеној соби.{S} У њој се бунила наша девојка из средњег сталежа, бакалинова ћерка, посл |
рављају?{S} Зар она није велика, главна наша река ?{S} Од ужичких голија и врањских винограда, |
и љубим!</l> </quote> <p>— Како је лепа наша народна песма — примети Радоје. — Проста, а све ка |
ажју поред Млаве.</p> <p>— На Духове је наша скупштина у Београду — рече јој Аница. — Хоћеш ли |
ика врућина — рече она — а, Бога ми, ни наша кућа није близу.</p> <p>— Не жур’те се, господин И |
м очима, које нам је оставила у спомену наша старија литература.{S} Својих осамнаест година, ко |
дао и пољубити сто своје собе где би га нашао.{S} Он је сачувао сва та писма, те званичне карте |
много луђих.{S} У државној служби није нашао места, и ако су тамо постављани људи с мање школе |
pb n="27" /> <head>III</head> <p>Кад се нашао тако сâм, Илић се осетио нелагодно.{S} Ипак се бр |
лучио да приђе првој струји.{S} Брзо се нашао у првим редовима; он је био сјајан полемичар, пис |
и продужио своје дело такво какво је, и нашао му логичан закључак; шта би га се тицало што би т |
нових ствари, чуда, лепота, какве не би нашао ни у најчувенијој светској бањи.{S} Виктор Иго га |
Чинило му <pb n="280" /> се да би у њој нашао оно нешто неодређено што је вечито тражио.{S} Дол |
лност према младом земљаку који се тако нашао у невољи око оца.</p> <pb n="183" /> <p>— Баш је |
д је ступио на Велику Школу, он је тамо нашао два оделита типа међу својим новим друговима.{S} |
рив, то смо ми: ја, ти, наши карактери, наше неједнаке тежње.{S} Оставимо, дакле, прошлост.{S} |
е дати нов устав, грађанске слободе.{S} Наше идеје иду у сусрет победи.</p> <p>Младић се осмехн |
:</p> <p>— Не говори тако, Чедомире.{S} Наше пријатељство је искрено, топло, добро.</p> <p>Млад |
има, који би давали наметљиве савете. — Наше је да нађемо новац, а остало: то је његово.{S} Не |
што нико не зна да нас ослободи потреба наше природе?</p> <p>Вишња је слушала ове речи, које су |
</p> <p>— Имала си право.{S} Није то за наше жене!{S} У земљи где три четвртине народа не зна н |
риге, па загледајмо своје јаде.{S} Нека наше жене науче своје људе луксузу чистоте, нека му оми |
игурне хоризонте за нечим што више није наше?{S} Зашто пустити да дани и године пролазе?{S} Јер |
, а она се никад не појави, не помилује наше усијано чело, не пољуби наше занесене очи.{S} Нико |
м борбу.{S} Ја сам наоружан знањем целе наше епохе.</p> <p>Вишња се промисли да ли да му каже п |
ићева.{S} Ја га волим, он је понос целе наше фамилије, он ми је тако рећи брат, ја немам другог |
надала да ћете тако изневерити поверење наше куће.{S} Зар се тако враћа гостопримство које смо |
али си тим још лепша...{S} Сећаш ли се наше школе!...</p> <p>И она је загрли опет присно и све |
мајка допуњавала:</p> <p>— Чисти се из наше куће...{S} Још да трпим којекакве трутове!</p> <p> |
е помилује наше усијано чело, не пољуби наше занесене очи.{S} Нико не поверава ове најдубље тај |
ла би грдна штета.{S} Она једина весели наше жалосно доба, греје те место метресе, одушевљава т |
бирамо између ово двоје: или да убијемо наше срце па да живимо као старци, или да умремо млади |
спилили у народне људе, у родољубе, јер наше време није оно што смо хтели, и ми смо се горко пр |
овлачио између ненасељених острва.{S} С наше стране уздизала се висока обала, са црвеном, одроњ |
изгладити.{S} Мајка се не сме мешати у наше ствари.</p> <p>— Мани се, Бела — викну јој мајка с |
p> <p>— Срећан?{S} Та реч звони чудно у наше доба — одговори младић, и отворено <pb n="130" /> |
а везом најмилијег човека на земљи, оца нашег?</p> <p>Вишња, лака словенска природа, давала се |
"284" /> нашу судбину.{S} Они су нас од нашег уласка у живот наместили на колосек који не смемо |
њу и писању.{S} Треба га увести у тајне нашега доба, где човечју снагу замењују често вештина и |
а цивилизованих народа.</p> <p>— Да.{S} Нашем женскињу треба поуке.{S} У округу нема више од тр |
њихова непријатељица, боже сачувај.{S} Нашем народу треба много да чита, да се просвећује, да |
тине, пошто васељенска загонетка измиче нашем схватању, пошто нико не зна да нас ослободи потре |
а, ни лекара.{S} Све је више сиротиње у нашем народу.{S} Села, у којима се никад није знало за |
овцу, динари, па онда псовке, које су у нашем говорном језику тако фамилијарне да им често гово |
, то ће бити врло корисно, и, надам се, наши ће те разумети.</p> <p>— Да, мени је потребно да м |
.{S} Ако је ко крив, то смо ми: ја, ти, наши карактери, наше неједнаке тежње.{S} Оставимо, дакл |
разуме, да ме охрабри ако сустанем.{S} Наши људи су прости.{S} Мени треба...</p> <p>Овде се Ос |
е, као светица, непознато божанство.{S} Наши песници певају песме толиким рекама српским.{S} За |
поменула се, а не вратила се, како кажу наши стари.{S} И девојка је мислила поново на свог приј |
аднемо под њихов утицај.{S} Она постају наши саветодавци, управљају нама и заповедају нам“.</p> |
отпаднемо под њихов утицај, они постају наши саветодавци, управљају нама и заповедају нам.{S} Ш |
ј?{S} Или заиста нека виша сила управља нашим мислима?{S} Те исте ноћи Вишња је сањала да се уд |
ра лако. — Они се воле годину дана пред нашим носем, а ми... слепци код очију!{S} Бела ми је са |
кроз прошлост која се измиче, отима се нашим пруженим рукама.</p> <p>— Кад смо тако добри приј |
ла <pb n="163" /> виђа по улици са оним нашим ђаком... како ’но му беше име?</p> <p>— Чедомиром |
еличини портре Матовићев, рад једног од наших старијих сликара.</p> <p>Кроз широм отворене проз |
е жене, јер нама требају жене на висини наших дана, жене ослобођене свих предрасуда, жена-човек |
се стара девојка. — Она је одвише чедо наших крајева, јужног сунца и јевтине шљивовице.{S} Сев |
т бледи пред њим, јадна, мутна светлост наших, човечанских буктиња!{S} Како представници школа |
е, штампарије, разне фабрике за прераду наших сировина.</p> <p>Младић се видљиво заносио.{S} Ње |
те је погледа изненађено, па по обичају наших жена да се покажу љубазне кад их неко нâвикне, по |
цело време, дајући утисак неког од оних наших неписмених државника из доба ослобођења.</p> <p>— |
да не идемо заједно.</p> <p>— Ми нећемо нашкодити једно другом.{S} Нашто онда?</p> <p>— Вараш с |
е главну реч водила госпа-Клеопатра.{S} Нашла је једног јеврејског трговца који је дао намештај |
обуди се, устани; не гледај ме тако.{S} Нашла сам ти дивна момка, разбери се, удаћемо те, Вишња |
то: једно богатије село у Млави, где је нашла школу по плану, уређену башту и колегиницу, једну |
ширно о себи, о својима, о миру који је нашла у свом родном крају, о вечито променљивом пејсажу |
/> <head>XXII</head> <p>На Скупштини је нашла Вишња неколико својих другарица из девојачке школ |
све више у извесну забезекнутост што је нашла више него што је очекивала.</p> <pb n="193" /> <p |
је посете, састанке.{S} Кад би се пак и нашла у друштву, о испитима, при излетима, месним скупш |
на робији.{S} Његова жена, кад се тако нашла изненада без мужа и прихода, повукла се у једну к |
пчидерски трамвај на друм за Обреновац, нашли су једну клупу и сели да се одморе.{S} Место је б |
о се то могло после школских часова.{S} Нашли су се у једној побочној улици у време које су зак |
властима, стари професор и његова жена нашли су увек могућности да задовоље Белину жељу: купе |
олико је већ велика девојка и да су јој нашли момка.{S} Отац јој је поклонио часовник и ланац, |
звучем — додаде госпођа весело — где су нашли љубав да изјављују!</p> <pb n="198" /> <p>— Слуша |
као да су хтели задржати срећу коју су нашли.</p> <p>Из трпезарије је допирало звецкање тањира |
ве три велике финансијске операције.{S} Нашло се људи доиста озбиљних, исправних, који разумеју |
иповима сијале златно обојене лопте.{S} Нашло се места за једну постарију наслоњачу и један сто |
исправних, који разумеју свој посао, а нашло се и неколико људи, како је то случај у свима пок |
е Чедомир дурио?{S} Можда га писмо није нашло?{S} Можда је и он отишао из Београда?</p> <p>Међу |
кад човек не зна куда ће.{S} Увек би се нашло друштва, водили се занимљиви разговори о паметним |
југав друм и низ телеграфских дирека на нашој страни.{S} Колико је пута ишла тим путем с Илићем |
јер се обавезујемо за нешто што није у нашој власти.{S} Брак ствара од људи силом хипокрите, у |
ођена жена.{S} Нашто онда еманципација, нашто социјализам, нашто све те лепе мисли ако Чедомир |
уражно оставимо плићаке.{S} Јер најзад, нашто вечито трчати за критиком, за рушењем, за духовит |
о онда еманципација, нашто социјализам, нашто све те лепе мисли ако Чедомир не буде њен!</p> <p |
њега је хтела бити ослобођена жена.{S} Нашто онда еманципација, нашто социјализам, нашто све т |
>— Ми нећемо нашкодити једно другом.{S} Нашто онда?</p> <p>— Вараш се — синуше плаве очи у дево |
адену какво правило из математике?{S} И нашто оно њено подигравање којим је хтела да сакрије св |
ојка није равнодушна према њему.{S} Јер нашто онда онај њен задивљен поглед и нервозно угризање |
одних елемената, он се упита нехотице: „Нашто пунити уши девојци тим страним речима кад је она |
торијом која је израдила <pb n="284" /> нашу судбину.{S} Они су нас од нашег уласка у живот нам |
S} Еманципација!...{S} Да дивне речи за нашу земљу где нико не воли да се пашти, чак ни за свој |
Павловна, сестра Рускиња, што је волела нашу кујну, било је за причу.</p> <p>Вишња је мало јела |
нтрала, чије би струје ноћу осветљавале нашу варош, наша села, путове, а дању покретале занатли |
и сласти, па опију благо, замагљавајући нашу свест и стварност.{S} Илић је писао о ситним догађ |
ија и врањских винограда, она поји целу нашу земљу, држи је моћним својим жилама као нераздељив |
и.</p> <p>— Да чекам и да поновимо целу нашу историју из почетка!</p> <p>— Нема шта да чекамо.{ |
, ваљада, у те бесмислице?</p> <p>— Да, не верујем, Радоје — одговори она, бледа, жута у лицу, |
арење, не видиш шта се око тебе догађа, не можеш ништа да избегнеш, све ти се дешава, ништа ти |
о.</p> <p>— Заиста? — ускликну девојка, не кријући своје задовољство.</p> <p>Мајка и укућани би |
удеш виђен?{S} Онда критикуј туђа дела, не стварај ништа, размећи се, другима препоручуј вечиту |
скапао од глади између две гомиле сена, не могући да се реши коју да изабере.</p> <p>Идеални ег |
Више немам никаквог политичког убеђења, не верујем више у политику.</p> <p>У том тренутку, они |
а рећи.</p> <p>— Удај се, слатка Вишња, не размишљајући сувише, не тражећи много.{S} Не треба д |
зависи ток државе и друштвеног живота, не усвоје Чедино мишљење?{S} У њој се бунио остатак ста |
ако потаркује ватру. — Није то за тебе, не приличи ти. </p> <p>Девојка се склони од ватре за тр |
шуре, читају на дохват популарне књиге, не пишу ништа, полажу много на беседништво, и живе, скр |
надницу.</p> <p>— Сутра да ми што буде, не дај боже, па да ми дете остане без спреме, као сироч |
ама!{S} Бога ми, Бела, пази се доцније, не пуштај га далеко од себе!</p> <p>Бела се церила ђаво |
остајем и понављам...</p> <p>— Не, не, не, Радоје... не, молим те, не... — прекину га девојка. |
} Ја остајем и понављам...</p> <p>— Не, не, не, Радоје... не, молим те, не... — прекину га дево |
ле мене долазе моја браћа.</p> <p>— Не, не гледајте на те ситнице, на новац.{S} Погрешићете — р |
е трже брзо, нагло и одби.</p> <p>— Не, не могу.{S} Журим се.</p> <p>Осећала је како јој је теш |
ју слику, слику не ње, него друге жене, не жене, него нечије наготе.{S} Њене очи су добијале чу |
практичан живот изгледа ти ситничарење, не видиш шта се око тебе догађа, не можеш ништа да избе |
S} И затим, једно од другог растаје се, не разумевши се.{S} Само у светим књигама говори се о в |
ду мислене именице.{S} Али не бојте се, не бежите од живота; с њим је као и с пливањем; научи с |
бразе девојкине, лагано, коврљајући се, не сусрећући једна другу.</p> <p>Илић се освести потпун |
p>— Не, не, не, Радоје... не, молим те, не... — прекину га девојка.</p> <p>Она је погађала њего |
ка притисну руком онде где јој је срце, не рече ништа, повуче се натрашке, гледајући га нетреми |
, слатка Вишња, не размишљајући сувише, не тражећи много.{S} Не треба да те је страх да ћеш бит |
кину га Зарија, па испи чокањ до дна и, не одвајајући још стакло од уста, продужи:</p> <p>— Нај |
" /> пролази, а она се никад не појави, не помилује наше усијано чело, не пољуби наше занесене |
а се много брине за тебе, да и ти ниси, не дај боже, болесна, да ти школа није тешка и да не ос |
вату.{S} Тај тип се буни против власти, не да би је начинио бољом, него да је дочепа у своје ша |
p>Илић се ломио између тих супротности, не помишљајући на могућност да се размажена девојка игр |
ање она одговори право, не заобилазећи, не тражећи помоћна средства:</p> <p>— Треба да се нађем |
... ти си још увек тако лепа; Боже мој, не, то није могуће, да ме више не волиш.</p> <p>Они бех |
рес и човечанство.{S} Ти си непријатељ, не знајући толико људи, који су опет твоји непријатељи. |
одговори кратко човек с дугачким носем, не дижући главе са свога длана.</p> <p>— Не учи толико, |
<p>И на ово питање она одговори право, не заобилазећи, не тражећи помоћна средства:</p> <p>— Т |
већ била изашла.</p> <p>— И ово, и ово, не треба ми ништа — и бацао је белешке, писма, књиге, ф |
м? — говорио му је тада полагано, суво, не гледајући у њега већ у један кут од салона и као вра |
<pb n="75" /> <p>Чедомир је ишао брзо, не знајући ни сам зашто хита.{S} Свет му је сметао, те |
ти то знаш.{S} И кад ти говорим овако, не значи да одобравам оно што је раније било.{S} Говори |
појави, не помилује наше усијано чело, не пољуби наше занесене очи.{S} Нико не поверава ове на |
епријатељи.{S} Ми се сатиремо узајамно, не знајући због чега, и ми ћемо проћи цео наш живот у н |
куша да поново заспи, као дотле, мирно, не мислећи ни на шта.{S} У једном тренутку учини јој се |
есо.</p> <p>Девојка понови песму мирно, не слутећи осећаје које је изазивала.{S} Тада он дохват |
егове.{S} Он је стеже снажно, грчевито, не мислећи ништа.{S} Под његовом руком увише се витке с |
лосно стање у којем се налази наш свет, не треба губити из вида.{S} Јер наш свакодневни живот и |
една цигара с мене на уштап, у друштву, не шкоди...</p> <p>Упалише по цигарету.</p> <p>— Седи.. |
{S} Тада му Вишња приђе, пруживши руку, не говорећи ништа.</p> <p>— Како је леп тај каранфил! — |
а она не осети одмах сву његову тежину, не схвати сву своју несрећу.{S} После прве забуне, обуз |
око преноса наследства на своју сестру, не задржа никакву резерву за себе, и врати се у Београд |
ог тела.{S} Да би остали на свом месту, не могу често имати своје ја, бранити оно што мисле да |
преко њива.</p> <p>Ишао је, као мртвац, не знајући камо.{S} У једној празној улици спази своју |
рекли да ће неко раскопавати онај крш, не бих му веровао да ми је из очију испао!</p> <p>— Ту |
ављам...</p> <p>— Не, не, не, Радоје... не, молим те, не... — прекину га девојка.</p> <p>Она је |
рекину га девојка. — ’Ајд, загрли ме... не стоји ти лепо кад си озбиљан.</p> <p>Илић је загрли |
ати и принесе је к срцу.</p> <p>— Не... не, Чедомире! — рече Вишња, и истрже руку.</p> <p>Па и |
ао да се присећао нечег:</p> <p>— Не... не, ти нећеш доћи на Велику Школу.{S} Ти нећеш бити дов |
га, јасно му је било да не воли Белу... не бар оном љубављу, чежњивом и стидљивом, коју је дотл |
ти руку на њено раме.{S} Она се стресе; не рече ништа.{S} Другом руком он је обви око паса.</p> |
помену:</p> <p>— Хајд', хајд', синовче; не губи времена.</p> <p>Па обраћајући се ћерци додао је |
ња... слатка Вишња, пробуди се, устани; не гледај ме тако.{S} Нашла сам ти дивна момка, разбери |
ужило, цео државни буџет <pb n="261" /> не би био довољан да заштити народ од леда и метиља!{S} |
>— Јеси ли видео да сам имала право!{S} Не треба гојити прасе у очи божића...{S} Све је спремно |
..{S} Пропадам...{S} Има ли људи!...{S} Не дајте ме.</p> <p>Савлада се.</p> <p>Младић, поред ње |
стран.{S} Мене чекају велика дела...{S} Не знам тачно каква, али велика несумњиво.{S} Другојачи |
<p>— Не, Чедомире... мој Чедомире...{S} Не, то боли, да знаш како боли!...</p> <p>Он је поново |
за Београд.{S} Знао сам ја, велим...{S} Не би ти долазио код <hi>Еснафлије</hi>.{S} И ти си пог |
е милело преко усијаног летњег неба.{S} Не шеснаест сати него шеснаест дана, шеснаест година, ш |
а — рече јој. — Ја знам где си била.{S} Не покушавај да ми поричеш: ја сам прошла кроз твоје до |
ремена; она не даје позитивна знања.{S} Не застаните на путу еманципације!{S} Ваши хоризонти ос |
читељице?</p> <pb n="31" /> <p>— Не.{S} Не знам, Ја се нисам због тога уписала у школу.</p> <p> |
>— Буди храбар.{S} Ради.{S} Реши се.{S} Не клони.</p> <pb n="166" /> <p>Али упркос томе гласу о |
у топлој соби и пазиш шта се говори.{S} Не радиш снагом него мозгом.{S} Гледаш кроз прозор: људ |
шта — рече, устајући. — Ја те молим.{S} Не прати ме.{S} Ја ћу се сама вратити...{S} Ми се нећем |
ађемо новац, а остало: то је његово.{S} Не може се наука посисати из прстију.</p> <p>И тада би |
тив свега, у прогрес, у човечанство.{S} Не могу да примим да је васељена створена ради гомиле г |
змишљајући сувише, не тражећи много.{S} Не треба да те је страх да ћеш бити каткад несрећна; то |
се као да га биста посматра упорно.{S} Не могаде издржати тај бронзани поглед те саже главу.</ |
{S} Није он водио рачуна о богаству.{S} Не, изгледало му је то пазарлук, као да тргује са кожом |
ре једну собу данас, па сутра другу.{S} Не би осетила, а кућа би била опрана...</p> <p>— Старин |
х, онда...</p> <p>— Остави ту пушку.{S} Не ваља је показивати у пијаном друштву — прекину га За |
отакао о прву сметњу и сад очајаваш.{S} Не треба бити тако осетљив на неприлике у животу.{S} Ти |
тетка да јој се ти никако не јављаш.{S} Не зна да ли си жив или мртав.</p> <p>Младић се намршти |
невенчана жена човеку са којим живи?{S} Не иде ли девојка, лево од њих, у фабрику тек да се сак |
а не фали код нас?</p> <p>— Код вас?{S} Не, госпођице — одговори он, мало изненађено. — Ја бих |
ти нас донекле, — чаврљала је рођака. — Не станујем далеко.{S} Да само знаш како ми је леп стан |
предвидели — одговарао им је убеђено. — Не жалим новца.{S} Само нек се не губи време.{S} Све ће |
ненадно, циљајући на краљеву женидбу. — Не могу да схватим такав брак у обичним приликама, а ка |
. — У учитељице?</p> <pb n="31" /> <p>— Не.{S} Не знам, Ја се нисам због тога уписала у школу.< |
— примети Илић.</p> <pb n="158" /> <p>— Не, нисам — осмехну се она. — Можда сам мало уморна...{ |
— А други?...{S} Брига ме је!</p> <p>— Не, Бела, то није тако.{S} Ти се компромитујеш.{S} Кува |
аје помислио би да и ја пушим!</p> <p>— Не пушиш никако?</p> <p>— Једна цигара с мене на уштап, |
е ти већ много, за парк, за...</p> <p>— Не, Вишња... — одби младић скромно.</p> <p>— Ја мислим |
знам сигурно шта бих рекла...</p> <p>— Не, то није могуће, то је апсурд — рече младић с пуним |
еспоразум, раздвојио нас је...</p> <p>— Не криви време, Чедомире.{S} Ја не верујем у судбоносне |
к.{S} Ја остајем и понављам...</p> <p>— Не, не, не, Радоје... не, молим те, не... — прекину га |
рамвајем... — примети девојка.</p> <p>— Не, ја те нећу пустити док ми не обећаш да ћемо се опет |
е дижући главе са свога длана.</p> <p>— Не учи толико, разумеш? — прихвати Зарија поново се обр |
ши — приговори јој стара жена.</p> <p>— Не знате ви те ствари — осече се Вишња за први пут. — Ј |
нци нас зову земља изненађења.</p> <p>— Не слути, бога ти — одврати госпођа — ту је устав, Држа |
а рођака! — пребаци јој Вишња.</p> <p>— Не, Лазаревићева.{S} Ја га волим, он је понос целе наше |
После мене долазе моја браћа.</p> <p>— Не, не гледајте на те ситнице, на новац.{S} Погрешићете |
ече му она између два пољупца.</p> <p>— Не говори глупости...</p> <p>— Читала сам негде да је љ |
ир је покушавао да се објасне.</p> <p>— Не, никако... ја нисам престао бити социјалист — говори |
ле се трже брзо, нагло и одби.</p> <p>— Не, не могу.{S} Журим се.</p> <p>Осећала је како јој је |
ено у једној старој наслоњачи.</p> <p>— Не допада ми се — рече најзад, са строгошћу у гласу — ш |
ухватио у нечему недопуштеном.</p> <p>— Не... није — промуца она несигурно. — То јест, ја ћу се |
екао ? — упита га она дрхтаво.</p> <p>— Не знам да ли се сећаш... оног дана кад смо се састали |
просу остатке, прашину, пепео.</p> <p>— Не говори ми више ништа — рече, устајући. — Ја те молим |
ежући му у исти мах руку јако.</p> <p>— Не, Чедомире... мој Чедомире...{S} Не, то боли, да знаш |
ћи и што ће га пратити вечито.</p> <p>— Не покушавајте да се браните.{S} Већ ми то причају одав |
<p>— Свак од нас има свој пут.</p> <p>— Не говори ми то, Вишња — прихвати Чедомир. — Ми смо још |
си срећна? — прекину је Илић.</p> <p>— Не знам, може бити.{S} На срећу ретко мислим; она ми се |
ре ми, спремај паре за свадбу.</p> <p>— Не будали! — поново се наљути муж. — Ја ти говорим као |
а ми, ни наша кућа није близу.</p> <p>— Не жур’те се, господин Илићу — прихвати и Бела, мећући |
прихвати и принесе је к срцу.</p> <p>— Не... не, Чедомире! — рече Вишња, и истрже руку.</p> <p |
а без горчине.{S} Она промуца:</p> <p>— Не говори тако, Чедомире.{S} Наше пријатељство је искре |
шину као да се присећао нечег:</p> <p>— Не... не, ти нећеш доћи на Велику Школу.{S} Ти нећеш би |
праштао великодушно, говорећи:</p> <p>— Не треба људима замерити, то су <pb n="103" /> била зла |
оклевања, прошапта поверљиво:</p> <p>— Не смем од маме.</p> <p>Он јој приђе.</p> <p>— Ја сам љ |
} Баци цигару и рече презриво:</p> <p>— Не, нисам ја за дуван!</p> <p>И Илић се смејао.{S} Њихо |
илист?</p> <p>Илић се осмехну;</p> <p>— Не знам.{S} Назови ме како хоћеш.{S} Измењао сам све ид |
што си невесела, Лазаревићева?</p> <p>— Не! — одби она усиљено. — Зашто да будем невесела?</p> |
Да, да.</p> <p>— Али си бледа?</p> <p>— Не, није ми ништа.{S} Остави ме, мајко...{S} Ено, зове |
млађег колегу... ви разумете?</p> <p>— Не разумем — хтеде рећи нови суплент; поклони се и изађ |
га се метну, да ми је да знам?</p> <p>— Не на мене, у сваком случају — упаде госпа-Клеопатра.</ |
а пустиш, тето, Вишњу са мном?</p> <p>— Не браним — одговори Вишњина мајка. — Ја јој једнако ве |
се што непријатно није десило?</p> <p>— Не, није ништа — насмеја се Вишња силом. — Разгледала с |
хлеб.</p> <p>— Ти ми се ругаш?</p> <p>— Не, Илићу.{S} Кажем ти да имаш стрпљења.{S} Ти ћеш успе |
ас до сутра.</p> <p>— Сутра... сутра, а не данас — одговарао је гласу своје савести.</p> <p>Бел |
: научи лекцију која није још задата, а не зна оно што му је за лекцију.{S} У гимназији је било |
ом обичају куцајући на врата од собе, а не отварајући их.</p> <p>То је трајало неко време.{S} В |
pb n="186" /> је прошла: поменула се, а не вратила се, како кажу наши стари.{S} И девојка је ми |
игама, ситним болестима које се пате, а не сметају.</p> <p>— Главно је да јој је срце здраво — |
е са њом даје радости, одмора, утехе, а не нове невоље и морално пропадање.</p> <p>Са том мисли |
ручак је готов.</p> <p>Тако куцајући, а не отварајући врата на младићевој соби њу би прожмала н |
ојујеш своје право.</p> <p>Лазаревићева не одговори ништа.{S} Чедомир продужи:</p> <p>— Право п |
ају на своја задовољства, а задовољства не челиче дух.</p> <p>Син је растао слободно, тумарао с |
ицу.{S} Презао је сваког тренутка да га не дочека љутито лице њеног оца или мајке и да му, уз з |
а не дође на заједнички час, било да га не примети на улици, било да се сувише смеје са осталим |
нципација! — прште Каја у смех. — Ко га не познаје, скупо би га платио!</p> <p>Вишњи не би прав |
му је што и свака комедија.{S} За њега не постоје науке, него Наука.{S} Он је ватрени пристали |
>— У селу је добро свакоме који од њега не тражи више него што оно може дати — одговори она пол |
ула, некористан никоме и који се никога не тиче.</p> <p>Ова издаја сна заболе га као удар у срц |
а чува границу и, под претњом смрти, да не допусти краљевом оцу улазак у земљу.{S} Реакција је |
убавници могу шетати до миле воље, а да не буду изненађени непријатним сусретом, подозривим око |
зна докле би трајала та тамна грижа да не доби оно писмо од оца.{S} Кад га први пут прочита не |
а у двориште и стаде преклињати мужа да не прави скандала.</p> <p>— Остани, Чедомире — говорила |
Окрену се по соби, као да се бојала да не буде примећена, па се опет загледа у чипку, у кошуљу |
кад си пошла.</p> <p>Девојка покуша да не призна истину. </p> <p>— Веруј ми, ми смо све имале |
</p> <p>Било му је јасније него икад да не воли ту девојку, па ипак он превали:</p> <p>— Да!</p |
ишња — онда будимо отворени: боље је да не идемо заједно.</p> <p>— Ми нећемо нашкодити једно др |
ење — додаде госпођа. — Само, никоме да не причате <pb n="196" /> о оваквој веридби.{S} Ја ћу в |
ће се вечерас навратити.{S} Боји се да не пређе у запаљење.</p> <p>— Збиља?{S} Запаљење није л |
е да се учи.{S} Поред тога, бојао се да не начини какав испад, имајући већ извесна искуства о б |
е видећи своје драгане.{S} Трудио се да не мисли на њу.{S} Хтео је да је заборави.{S} Њена слик |
и је пошло наопако.</p> <p>Трудио се да не изгледа бедан, али неки пркос против самог себе тера |
Оно од чега треба да се бојиш јесте да не будеш... као ја, несрећна за увек.{S} И упамти, свет |
ј уз лице.</p> <p>Они обоје покушаше да не кажу истину.{S} Девојка је грицкала доњу усну, као д |
е, болесна, да ти школа није тешка и да не оскудеваш у чему.{S} Волела би да те види, па дођи а |
ника <pb n="295" /> није хтео читати да не губи време.</p> <p>Међутим, последњих година, јачао |
разочарење ју је утврђивало у одлуци да не допусти свом обожаваоцу задовољство љубакања.</p> <p |
але.{S} Најмањи повод био је довољан да не говоре.{S} Ћуте по неколико дана.{S} Гледају једно д |
Клеопатра.</p> <p>Стари господин као да не чу шта му жена рече.</p> <p>— Све имаш што ти треба, |
души говорило му је да спречи мисао да не иде тим правцем, те је ударао крст на страни на којо |
а је мало јела и говорила тек колико да не поквари расположење двоје старих.{S} Аница ју је пос |
ећан?{S} Пре свега, јасно му је било да не воли Белу... не бар оном љубављу, чежњивом и стидљив |
и посао.{S} Радила је двоструко само да не остане на само са својим мислима.</p> <p>— Радоје ни |
шњом у њеном стану, трудио се стално да не остаје на само с министровом ћерком.{S} То је било в |
опет кад видим да је нешто боље, што да не радим тако!...{S} Звао сам доктора.{S} Он јој препис |
верити себе, потврди:</p> <p>— Зашто да не будем задовољна!</p> <p>— То је опет срећа... нека в |
обар Словен, прими радо овај изговор да не ради ништа, и приста.{S} Они пређоше трем.{S} Један |
авница.{S} Није морала трчати на час да не задоцни.{S} Па и ти часови!{S} Није их било више од |
оме осећању празнине, обузе је страх да не сретне једног човека кога за живу главу није хтела в |
и један део своје потпуности.{S} И тада не би био срећан, јер би се осећао крњ, сакат, јадан, н |
не!{S} У земљи где три четвртине народа не зна ни читати ни писати, велико знање смета.{S} Дово |
Нека сте благословена, децо моја.{S} Ја не марим што ћу од сад бити баба.</p> <p>Илић се осмехн |
Он мора доћи.{S} Ја имам времена.{S} Ја не смем живети обично.{S} Али — прихвати после једне по |
</p> <p>— Опрости, опрости Вишња.{S} Ја не знам шта радим.{S} Ти ово ниси заслужила.{S} Ја чест |
p> <p>— Не криви време, Чедомире.{S} Ја не верујем у судбоносне неспоразуме.{S} Ако је ко крив, |
етко.{S} Неке Швабе лове по риту.{S} Ја не волим лов.{S} Ономад ме је један пример дирнуо.{S} Л |
шио, а већ проси девојку...</p> <p>— Ја не налазим у томе ничега чудноватог — рече будући минис |
не воли паметније од себе.</p> <p>— Ја не мислим тако.{S} Свет је простран.{S} Мене чекају вел |
.{S} Једи шта ти се донесе.</p> <p>— Ја не могу ове француске сплачине, ако ти можеш — одговара |
убазни према мени.{S} Зар мислите да ја не умем ценити толике пријатељске услуге, поклоне које |
живот чудан, комшија, тако чудан да ја не знам сигурно шта бих рекла...</p> <p>— Не, то није м |
ар на ово време, Бог те видео, кад и ја не могу хлеба да зарадим!</p> <p>— Онда ћу ја у село за |
— примети Вишња, па кад виде да се Каја не подсмехну, продужи пажљиво — он је врло учен човек, |
орбу.{S} А ти си жена... наша жена која не воли живот одрицања, позитивне ствари, рад за човеча |
24" /> сакат млад човек, који без штака не може да макне, а иначе скакуће, свуд јури, трчи, код |
све је у њој по руски!{S} Млада девојка не осети кад дођоше до њене куће.{S} Би јој тешко да пр |
ребама породице.{S} Стога млада девојка не исмеја план своје другарице.{S} Само, она нађе за до |
и једне јавне грађевине.</p> <p>Девојка не помену ништа.{S} Чедомир се свакако не сети.{S} Ћута |
оцније.</p> <pb n="199" /> <p>Матовићка не хтеде наваљивати.{S} Знала је да јој је муж врло твр |
сам дошао до закључка, да се велика зла не чине намерно, с предумишљајем, већ... онако, из људс |
S} Ја сам се решила.{S} Девојачка школа не даје позитивна знања модерној жени.{S} А ја хоћу да |
види, па дођи ако можеш, а ако ти школа не допушта, а ти немој...{S} Боже здравља, видећемо се. |
своје друштво.{S} Зашто?{S} Ни она сама не би тачно знала рећи.{S} Тек, заједно с Илићем, мрзел |
дан, невесео свет који се другим данима не опажа у присуству жена и људи, лепих, задовољних, ср |
83" /> као о одвојеним типовима; у њима не постоји Јуче, Данас, Сутра, Београд, Савамала, Петко |
авало му се да проведе по неколико дана не видећи своје драгане.{S} Трудио се да не мисли на њу |
е једна сенка преко лица.{S} Та промена не измаче младој жени, те скочи на други предмет, на св |
шних бића која иду право и чија судбина не зависи од њих самих, већ од оних које ће срести и ко |
а толико будала да се за педесет година не роди ниједан ипак би их доста било...{S} У програму |
је уска, непрактична, несавремена; она не даје позитивна знања.{S} Не застаните на путу еманци |
гледа своју другарицу право у лице; она не спусти очи.{S} Она је била обучена у матроску блузу |
о изненада, био тако јак, суров, да она не осети одмах сву његову тежину, не схвати сву своју н |
сјајним очима и као да се питао да она не тера шалу.</p> <p>— Девојачка Школа може бити добра |
да је управљен против њега: било да она не дође на заједнички час, било да га не примети на ули |
ећи да са Кајом иде кући.{S} Али је она не пусти испреда се, и, између осталих ситница које се |
јних, зелено обојених врата, али се она не отворише.</p> <p>— Газдарица није код куће — рече он |
, или тако нешто.{S} Разлози, објашњења не помогоше.{S} Тек доцније је сазнао, да владино одобр |
ражио опроштај што је сиромах.{S} Вишња не замери ништа.{S} Она није знала за та понижења.{S} Ч |
олите кајсије? — упита Бела младића, па не сачекавши одговора, окрену се нагло на здравој пети, |
Тата се није опоравио још од робије, па не може да издржи тај штрапац.</p> <p>Илић је пристао о |
чна ствар.{S} Мене се она као директора не може да тиче.{S} Државна служба долази на прво место |
исмо од оца.{S} Кад га први пут прочита не учини јој се мајчина болест много опасна.{S} Што га |
рече му једног дана Бела. — Да вам шта не фали код нас?</p> <p>— Код вас?{S} Не, госпођице — о |
и још њене угасите очи.{S} Његова машта не задовољи се тиме.{S} Она оде даље, и стаде му цртати |
и трговине са старим књигама.{S} Ништа не свраћа пролазнику пажњу на њега: фирма ни модел робе |
ури, трчи, код свију је, без њега ништа не може да прође.{S} Вишњи је доносио међу првима новин |
али испод ока... као да га се то ништа не тиче.{S} Редови, млади момци у озбиљној, плавој униф |
ца види све из кујне.</p> <p>— Куварица не сме да регне — прекину га девојка. — ’Ајд, загрли ме |
је дрхтао, бојала се да њена другарица не сазна шта о овом узбуђењу које је рило по њој, као г |
д је ово говорила, те се њена другарица не усуди да се успротиви њеним разлозима и да наведе пр |
есто где се цели животи истроше, а душа не оде даље од бриге за насушни хлеб и државни порез.</ |
ања, као да је осећала да се цела љубав не састоји од пољубаца.{S} Она је ту остала непоколебљи |
шта против њих.{S} Врло је похвално кад не губите интерес за науком.{S} Али то је ваша лична ст |
т <pb n="90" /> пролази, а она се никад не појави, не помилује наше усијано чело, не пољуби наш |
ала се за последње испите.{S} Али никад не поведе разговора пред Чедомиром о својим сумњама.{S} |
лионе нових ствари, чуда, лепота, какве не би нашао ни у најчувенијој светској бањи.{S} Виктор |
ала прве године.{S} Чинило јој се да је не предусрећу са збиљом коју је она донела.{S} Ђаци су |
анципована девојка.</p> <p>Газдарица је не разумеде добро, те је погледа изненађено, па по обич |
/p> <p>— Њој ће бити свакако жао ако је не известиш.{S} И онда, знаш како је, чича-Митре, треба |
<p>— Анице...{S} Анице!</p> <p>Нико је не чу.</p> <p>Девојку је обузимала ватра све више.{S} С |
Њу чекају многи познаници.{S} Знају је не само људи, но и мртва природа: куће, улице, камење.{ |
а, али велика несумњиво.{S} Другојачије не може бити.</p> <p>— Пиј, проводи се, уживај младост. |
код свих природа које мисле право, које не рачунају са ситницама, она их већ виде заљубљене, ве |
н!{S} И у том слатком расположењу, које не потиче из одређених ствари нити има за циљ нешто опр |
а, кад је муж у питању, начелне разлике не представљају велику сметњу.{S} Међутим, то није било |
помакнувши сто у правцу Илића. — Ко ме не познаје помислио би да и ја пушим!</p> <p>— Не пушиш |
ништа право.{S} Све ме буни.{S} Нико ме не воли.{S} Са̑м сам.</p> <p>Хтеде још нешто рећи, али |
.</p> <p>Једног малог празника кад жене не раде, Вишња је седела код Остојићевих, кад Радоје до |
Богу молим да заустави то време, да се не живи тако брзо.{S} Хоћу да грицкам полако <pb n="242 |
нигде није тачнија она пословица да се не зна шта носи дан, а шта ноћ.{S} Странци нас зову зем |
т и пупаст трбух.{S} Рекао јој је да се не брине, оставио листу на сто, легао и заспао.</p> <p> |
Куварица је стишавала близнакиње да се не деру пред његовом собом.{S} Собарица је наместила на |
цу Милеву, па је даље писао Вишњи да се не љути, да дође на свадбу ако може.</p> <p>— Нека ти ј |
оји не смемо напуштати под казном да се не преврнемо.{S} Као што не можемо неговати поморанџе п |
ћи министар. — Ако се воле, зашто да се не узму?</p> <p>— Ама, како да се узму, човече? — одвра |
ежно. — Ја ћу то изгладити.{S} Мајка се не сме мешати у наше ствари.</p> <p>— Мани се, Бела — в |
а колико и лањски снег!</p> <p>Мајка се не усуди да обнови прекор, већ погледа плашљиво у свога |
S} Оставимо, дакле, прошлост.{S} Она се не врати, ма је звао колико хоћеш.{S} Просто: пиши проп |
окрета.{S} Он је узе за руку.{S} Она се не трже.{S} Он продужи свој нагиб и притиште један крат |
рки за њих. — Постеља до постеље, па се не погледају.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Des Slave |
е разумевала боље народске фразе где се не говори непосредно, обиграва се око ствари и причају |
тим једно бескрајно задовољство које се не да описати, како каже чâ Јанко Веселиновић.</p> <p>У |
рад да присуствује погребу.{S} После се не вратише више.{S} Бела није хтела да чује за Париз.</ |
а дана врућина би још јача.{S} Сунце се не види као да се растопило по целом небу, па жеже.{S} |
хну руком кочијашу да полази, и више се не врати својој ташти ни својој жени.</p> <p>Док је он |
ви над Дунав, одлете у ваздух и више се не врати.</p> <p>— Жао јој је било свога живота! — прим |
ачала је брзо, али сигурно, и изгуби се не окренувши се.</p> <p>Вратила се одмах у село.{S} Пре |
човек не поче свој говор о вољи, али се не предаде ни привиђењу који је кишни зрак правио од ње |
де подсмехнути својој другарици, али се не усуди.{S} У њеном <pb n="216" /> крилу мирисало је т |
месеци од како су се разишли.{S} Али се не усуди, јер би онда требало да исприча своје везе у к |
купиће је, стара му мајка!{S} Човек се не жени због кошуље.{S} Млади су; цео је живот пред њим |
еђено. — Не жалим новца.{S} Само нек се не губи време.{S} Све ће се вратити <pb n="175" /> двос |
изменично пред разним комисијама док се не би сва распала.{S} Да се тако продужило, цео државни |
ово расположење држало ју је све док се не виде с Кајом.{S} Она хтеде по том да надокнади своју |
по болесној склоности своје душе, он се не даде да га занесе та струја нових нада, него исприча |
p>Јер какав да је, живот постоји, он се не може мењати у својој суштини, ми смо принуђени прими |
амбициозни, напрасити, ћудљиви, ако се не одаду пићу, они постају, на крају, најљући реакциона |
е, нека се узму...“</p> <p>— Али ако се не воле? — прекиде је Јован.</p> <p>— Онда ником ништа. |
мо неговати поморанџе по Авали, тако се не можемо оружати „знањем целе епохе“, како ти хоћеш.{S |
нешто страшније од увреде, нешто што се не да избећи и што ће га пратити вечито.</p> <p>— Не по |
х се налазе клупе за одмор.{S} Зашто се не зауставити на том месту, зашто ићи даље и питати нес |
ију из овог или оног разлога, и вишо се не врати.{S} То је било већ лакше.{S} Ипак се није мога |
тала се по њеним образима.{S} Младић се не могаде уздржати од једног покрета.{S} Он је узе за р |
Па и Чедомир се дизао да иде, да му се не би приметило што остаје на само са девојком.{S} Али |
ао је живети неколико векова а да му се не досади.</p> <p>Међутим, Бела се није могла да свикне |
творити политичке слободе, без којих се не могу замислити поједине организације; треба од ове о |
радан јави директору да је болестан, те не може долазити у школу за неко време.{S} Знао је да м |
Морава окрене на јаз.{S} Али се пролеће не дочека.{S} С јесени поче да пада киша.{S} Падала је |
бода за њих је смисао зла.{S} Оне иначе не знају за њу.{S} А оне које је назру, оне су као ове |
се од улице с тврдим решењем да је више не види.{S} Поглед му се заустави на зеленом тепиху сво |
оже мој, не, то није могуће, да ме више не волиш.</p> <p>Они беху избили на Теразије.</p> <p>— |
ни ми се да ме избегаваш.{S} Ти ме више не волиш? — стаде да се мази, и набра обрве.</p> <pb n= |
5" /> збунити, по образима који се више не румене на сваку ситницу, по дивно довршеном телу кој |
само на себе, радити за своје испите и не осећати ништа.{S} Али није могао.{S} Усред читања, к |
јко!...</p> <p>Застаде, одмахну руком и не заврши реченицу.</p> <p>— Ко би играо крајцарица кад |
ико?</p> <p>Вишња задрхта инстиктивно и не одговори ништа.</p> <p>Другарице избише на Теразије. |
кој гимназији.</p> <p>— По твојој глави не би добио ни Прокупље! — пришила му је ташта поносито |
сина наличио на живот оца, где се снови не пењу ни донде докле се диже дим домаћег димњака.{S} |
Али, ми смо још ту, ми живимо.{S} Други не заборављају своје мртве, а зар ми живи да се заборав |
вља!... остави ти то мени... ви се људи не разумете у тим стварима.</p> <p>— Добро.{S} Мени је |
да је обузе изненадни страх да догађаји не узму други обрт, те се одважи да удари на главну ств |
ти код родитеља, код маловарошана, који не признају овим везама њихову невиност.{S} Додуше, она |
тајанствених гласова у нама самима који не варају никад. „Мени треба један искрен друг“ — хтео |
pb n="278" /> па да оборе министра који не дели то мишљење, или да гласају против свога убеђења |
ласка у живот наместили на колосек који не смемо напуштати под казном да се не преврнемо.{S} Ка |
је био мир, онај дубоки пољски мир који не руши цикање попаца, крештање жаба.{S} Он је узе и за |
помири с оцем.{S} Врати се у Чачак, али не хтеде продужити школу.</p> <p>— Нећу да будем чиновн |
аће да вам буду мислене именице.{S} Али не бојте се, не бежите од живота; с њим је као и с плив |
ову сенку.{S} Хтеде нешто рећи.{S} Али не могаде.{S} У његовој глави је било мутно.{S} Он је б |
се баци на студије врло озбиљно.{S} Али не осети више ону сласт студентског живота, коју је осе |
ом који је сад звонио поузданије. — Али не мислим да се ту зауставим.</p> <p>— А шта можеш друг |
ти више чекањем да будућност донесе или не донесе, нови друштвени склоп.{S} Требало му је нечег |
им као муве окамењене у ћилибару.{S} Ми не знамо где идемо, ми знамо само да смо на путу...{S} |
налили смо својим знојем и крвљу, а ми не знамо још колико неисцрпног злата лежи у тим таласим |
</p> <p>— Не, ја те нећу пустити док ми не обећаш да ћемо се опет видети — одговори Илић енерги |
кога је тамо оставила.</p> <p>— Што ми не пише! — чудила се девојка болно. — Бар једну реч да |
о зна?{S} Ко ће то рећи?{S} Ни они сами не би умели казати.{S} Младић се сећао тек доцнијих тре |
ка, али видиш, ја се питам да ли у мени не живи неки скривени ђаво.{S} Ах, како сам гадан, како |
јљући противници.{S} Лично за себе, они не траже много.{S} Највише, да се, дошав на власт, пров |
не, а би ли ко од богатих?</p> <p>— Они не спадају у моју надлежност — одговори службеник мртва |
знаје, скупо би га платио!</p> <p>Вишњи не би право ова рођачка оцена.{S} Она посумња у искрено |
ао с друштвеном имовином, јер се у каси не нађе онолико новаца колико се очекивало.{S} Акционар |
е приче — рече он сигурним гласом. — Ти не верујеш, ваљада, у те бесмислице?</p> <p>— Да, не ве |
несталан, неодважан, слаб.</p> <p>— Ти не волиш свога рођака! — пребаци јој Вишња.</p> <p>— Не |
p>— Волите се већ целу младост.{S} А ти не видиш, ти ниси видео то тело — шаптао је у себи — то |
да избегнеш, све ти се дешава, ништа ти не иде у корист.</p> <p>Илић погледа зачуђено у своју д |
ном пратиоцу чинило се као да ти кораци не додирују земљу; украшена многим успоменама, она се и |
— продужи он, упркос свега — посланици не могу да се определе јер се стално налазе у недоумици |
лаву на другу страну, али се његове очи не могаху одвојити од Вишње.</p> <p>Она се беше заустав |
јој писмо доставити.{S} Бојао се да јој не направи нове непријатности код родитеља, код маловар |
оду.{S} Њихов ситан <pb n="94" /> мозак не може да појми како та невидљива материја, то стакло, |
p>— Управо — додаде Илић — за мене брак не постоји као питање.</p> <p>Бела рђаво разумеде млади |
којима рабаџије шибају волове, а човек не зна кога пре да пожали: те људе или ту стоку.{S} Јад |
рмске потере, испред кише или кад човек не зна куда ће.{S} Увек би се нашло друштва, водили се |
ругарици, у њен заборав.{S} Млади човек не поче свој говор о вољи, али се не предаде ни привиђе |
о готово осећало у кући.{S} Млади човек не хте покварити ово присно весеље дома, који је послед |
а ће ти се осигурати издржавање све док не свршиш школу, као и мени удовички ужитак.{S} А кад с |
теорији.{S} Он је за сва права, бар док не добије своје право.{S} Невин у ствари, он је дрзак у |
едлогу одлучно, наводећи да социјализам не пориче <pb n="108" /> народност, а специјално српско |
торе девојке, умрети као те муве ако им не отвориш прозор.</p> <p>Зарија пређе на илузију слобо |
Кад нису критиковали митрополита што им не услиши молбу да се преко лета прехране у каквом мана |
д живота, усамљено биће што се ни с ким не да да удружи, идеалиста који ради само на крупно; гл |
плашљиво у свога мужа.{S} Али ни Јован не рече ништа.{S} Они су обоје осећали Белину сакатост |
је и могао од њеног оца и њене куће, он не би смео поверити сву ту изненадну раскош свога срца |
арија.</p> <p>— Свет је глуп, Илићу, он не воли паметније од себе.</p> <p>— Ја не мислим тако.{ |
кад виде девојку тако близу себе.{S} Он не настави говор.{S} Његове очи су се наизменично крета |
о једно женско тело, готово голо.{S} Он не би био човек да је могао мислити на шта друго.{S} Пл |
ип је био великошколац-политичар.{S} Он не пази на спољашњост; па кад то и чини, ради у супротн |
ји те је одбио — рече јој, тешећи. — Он не зна шта је у теби одбио.</p> <p>Сунце је клизило по |
а поново на свог пријатеља:</p> <p>— Он не зна ништа о мени, а ни ја о њему, као да смо туђини. |
ико часова како су једно с другим, а он не успева да јој каже једне речи која долази из срца.{S |
него да је дочепа у своје шаке.{S} И он не жели власт да учини добра себи или другом, него тако |
— прихвати после једне почивке — ако он не дође, Зарија, ако будем морао живети као сваки други |
разована су удружења која ниједан закон не може одобрити.{S} Слобода је појела своју децу.</p> |
она се тако угњезди да је ни сами ђаво не би могао отуд ишчупати.{S} Ништа на свету није било |
фамилијарне да им често говорник готово не схваћа прави смисао.{S} Још се није знало о скандалу |
девојке.{S} Бела је тражила задовољство не по осећању него по памети, изазивала ове тренутке, п |
ића.{S} Помисли да он хоће да каже како не двоји брак од љубави, или тако нешто, те пљесну рука |
не помену ништа.{S} Чедомир се свакако не сети.{S} Ћутали су.{S} Прођоше тако добар део улице. |
на. — Пише ми тетка да јој се ти никако не јављаш.{S} Не зна да ли си жив или мртав.</p> <p>Мла |
о, не пољуби наше занесене очи.{S} Нико не поверава ове најдубље тајне свога бића, оне се крију |
шчезне с Вишњом у неки свет где га нико не познаје... далеко негде, у непознати крај где би поч |
је могло путовати и отворено, а да нико не нађе у њему чега другог до другарских саопштења.{S} |
S} Да дивне речи за нашу земљу где нико не воли да се пашти, чак ни за своје задовољство!{S} Пр |
/p> <p>— Колегинице?</p> <p>Кад се нико не одазва, она се помоли наврата: збрчканог лица, повез |
нетка измиче нашем схватању, пошто нико не зна да нас ослободи потреба наше природе?</p> <p>Виш |
је успео да састави владу, вечерас нико не влада Србијом.{S} Круна ће морати потражити наслон н |
их, мучан, дуг као вечност.</p> <p>Нико не рече ништа.</p> <p>Бела је устала, пошла неколико ко |
лијарне зачкољице.</p> <p>— Ју, за мало не заборавих... — присети се рођака. — Да ти представим |
сити пребацивања као да се њему учинило не знам какво добро.{S} Његова жена, која је раније, до |
језа.</p> <p>— Свуда!{S} Свуда... само не у Београд! — шапутао јој је унутрашњи глас. — Ти си |
киша.{S} Падала је из дана у дан.{S} То не беше ситна, јесења киша, већ млаки пљусци као усред |
ејах готов, и ја те позвах.</p> <p>— То не беше ништа одређено — примети му она, са несакривени |
јој је било да он није више њен и да то не може бити.{S} Али се она надала да ће наћи неког дру |
ћа није засенуо мој положај, а он на то не треба да рачуна ни колико ја.{S} Нико у Србији није |
врло тежак, огромно тежак...{S}" Он то не рече.{S} У осталом, већ их пристигоше Милева и њен п |
та.{S} Међутим, њему то не смета, он то не зна.{S} А тај сељак то је наш народ.{S} Он је запушт |
S} Али зашто их не закрпи?...{S} Бар то не стаје ништа.{S} Међутим, њему то не смета, он то не |
то не стаје ништа.{S} Међутим, њему то не смета, он то не зна.{S} А тај сељак то је наш народ. |
.{S} Ти ово ниси заслужила.{S} Ја често не господарим собом.{S} Ја нисам на чисто са собом.{S} |
а Лазаревић...{S} Па како ми живиш, што не дођеш?...</p> <p>Млади човек, с прилично вештине, а |
... — приметила би му тада ташта. — Што не почнеш нешто практичније?{S} Преведи какву занимљиву |
а праву срећу и прави бол.</p> <p>— Што не бријеш бркове ? — рекла му је једном приликом. — Јут |
3" /> рије њиве.{S} То се она свети што не ценимо њену снагу.{S} Међутим, то време пролази; цен |
оме зету не покаже колико је срећан што не плаћа стан.</p> <p>— То је велика рента, као мираз о |
д казном да се не преврнемо.{S} Као што не можемо неговати поморанџе по Авали, тако се не можем |
очетој тези.{S} Шта би га се тицало што не би постао професор универзитета, славан човек!{S} Он |
посред обичности живота.</p> <p>— Зашто не пишете шта кад тако лепо говорите — рече му Вишња. — |
да смо туђини.{S} Свакако ми замера јер не зна разлога моме одласку.</p> <p>Хтела му је писати |
ам, нашто све те лепе мисли ако Чедомир не буде њен!</p> <p>Пролеће се расцветавало око девојке |
омиле безбројних болова, а многи од нас не чује ни једну жалбу — грмио је Илић, опијајући се со |
творени тонови, јаке боје, које код нас не губе још своје симпатије поред свег дискретног <pb n |
старац на постављено питање. — Нико нас не тера, па ћемо да једемо понајлак.{S} У турском рату |
ом Милева. — Радоје пије.{S} Да га свет не опази, попије на једном месту само једну чашу, па та |
и пут, а ни корака унапред јер се живот не понавља као што се ни јучерањи дан неће вратити ника |
Чачку наћи довољно посла да твој живот не буде излишан.{S} А кад ти једног дана твоја срећа до |
аконе унесе што више гарантије да власт не изигра ове мере.{S} У тој бризи он је смео с ума реа |
е администрације, где се велика смелост не поклапа са општим скептицизмом.{S} Код нас би Наполе |
удском смислу речи.</p> <p>Ова храброст не потраја дуго.{S} Он виде да би му од рукописа остало |
лико би то трајало, да се стари Матовић не разболе и умре.{S} Овај народни борац, као и многи д |
S} Ти ниси више моја кћи.</p> <p>Младић не одговори ништа.{S} Осећао је да ће доћи нешто горе, |
! — примети Вишња полако.</p> <p>Младић не одговори.{S} Причајући био је дигнуо главу и гледао |
се спустила на општи ниво.</p> <p>Илић не одговори ништа.{S} Били су дошли до оног долапа, па |
умилније од његова венца!</p> <p>— Кажу не ваља се уносити у кућу — одговори јој Милева поверљи |
се у црно завила, плаче, суза јој сузу не стиже.{S} Вели, ни кошуље му не доноси.</p> <p>— Па, |
ван себе, гледала је своју слику, слику не ње, него друге жене, не жене, него нечије наготе.{S} |
ој сузу не стиже.{S} Вели, ни кошуље му не доноси.</p> <p>— Па, купиће је, стара му мајка!{S} Ч |
Матовић, као да држи предавање — истину не треба крити; треба је послушати, рећи је увек, и уве |
— Сва три су мушкарци.</p> <p>Али Вишњу не остави спомен на оно што јој је Каја рекла пре толик |
S} Неприродан, јер се у органском свету не зна за такву везу; неморалан, јер се обавезујемо за |
ије пропуштала прилику, а да своме зету не покаже колико је срећан што не плаћа стан.</p> <p>— |
дотле постављало девојци, те она одмах не одговори.</p> <p>— Ред је да помогнем мајци.{S} Наша |
да купи друге чакшире.{S} Али зашто их не закрпи?...{S} Бар то не стаје ништа.{S} Међутим, њем |
кратак и устрептао пољубац.{S} Пољубац не паде на усне, већ на ону румен по образу и остави мл |
ано се дигни, доцно лежи, а кад остариш не можеш да радиш, па куд ћеш него у просјаке.</p> <p>С |
мртви малочас устали из гробова, да још не знају да се нађу.{S} У осталом, он је тако замишљао |
муке.</p> <p>— Ја претерујем.{S} Ја још не знам ништа позитивно.{S} Треба видети у чему је ства |
идинастичар, јатак краљоубицâ и шта још не, што је један лични режим начинио од овог Ужичанина, |
Сад је девојка дошла са бунара.</p> <p>Не чекајући одговор, стара жена донесе што је нудила.</ |
ки сандук! — приметише присутни.</p> <p>Не чу се реч објашњења, као да све обузе језа од нечега |
рош по свом положају, после Цариграда и Неапоља, најлепша на свету, а ја се кладим да је она на |
рењем. — Бар данас је то јасно.{S} Нема неба.{S} Постоји <pb n="219" /> само атмосфера, планете |
} Сунце је милело преко усијаног летњег неба.{S} Не шеснаест сати него шеснаест дана, шеснаест |
трубама ка чистом плаветнилу осветљеног неба, њега обузе једно јако, немирно осећање, слично бо |
него што би однео, а бојао се и ведрог неба које му прети сушом непрестано.{S} Око плотова су |
ацало зраке и чаробно осветљавало парче неба које се видело, неколико суседних кровова и заруде |
це у отврдлу блату.{S} Једно бело парче неба указивало се на истоку.{S} Звезда било мање.</p> < |
ори у вихор.{S} Облак се провали.{S} Из неба осу плаха киша, да се за час начини поток поред њи |
S} Две три звезде боцкале су један крај неба.</p> <p>Двоје младих ћутали су, тако седећи.{S} Св |
липе.{S} Иза дрвета затезао се крајичак неба, по чијем је плаветнилу пловило неколико облачића |
етале зове.{S} Горе, надносило се нешто неба, с групом осветљених облака око бледог азура.{S} У |
али.{S} Рекао би да се светлост сјури с неба бујицом.{S} Многобројни прозори на здањима и чатрљ |
плаве сенке, које су још више истицале небеску илуминацију.{S} Београд је изгледао као лепа ци |
пак, та су писма била као <pb n="89" /> небесни дар, на тим врућинама; она су позлаћивала Стрик |
вници, где се киша очекује као благодат небесни, Морава треба да се разлива у многоструки сплет |
ло сунце, чији је златан сјај оживљавао небесно плаветнило.{S} Како друга светлост бледи пред њ |
ајући тако њихове црне тачке у дубинама небесног плаветнила. — Благо њима.{S} Узлећу, певају, ц |
пронаћи нешто романтичније... пролеће, небо, велики празник, долазак Чедомиров у црном оделу к |
враћа своме крају.</p> <p>Пред сумрак, небо се наоблачи.{S} Мало после, удари плаха киша.{S} Ш |
здену руку као нека ружна добричина.{S} Небо опрано јучерашњом кишом плавило се дубоко, у бескр |
окроваца скакутали су сунчеви зраци.{S} Небо је било ведро.{S} Тек по неки облак био се заустав |
вљено.{S} Укротила је гром и разоружала небо.{S} Проблем живота изгледао је врло прост и јасан. |
рда, две три вароши и велико београдско небо.{S} Могло је бити око осам часова.{S} Ноћне паре б |
вароши, дизало се безизразно, пространо небо, у којем се видела само понека ласта као црна звез |
ричајући био је дигнуо главу и гледао у небо.{S} Девојка је опет посматрала рит, Дунав, светао |
у опет бојаџије обесили кануре бојене и небојене вуне, а месари кожице суве и сирове.{S} Пред к |
о прогласи за најдаровитијег човека под небом и помири с оцем.{S} Врати се у Чачак, али не хтед |
а брегу, белео се један крај вароши под небом сивим као миш.{S} Београд се удаљавао све више.</ |
Једно јато неких других тица летело је небом.{S} Близу Вишњице, Вишња спази једну аду са шумар |
о неку широку реку са зеленим обалама и небом пуним звезда.{S} На таласима, који се стално љушк |
иркао свеж ваздух.{S} По <pb n="210" /> небу се палиле звезде.{S} На ћошку светлуцао варошки фе |
чи: „Има много ствари <pb n="297" /> на небу и земљи, Хорацио, о којима нема појма твоја филосо |
у.{S} Дан је био ведар.{S} По плавом се небу мицало неколико малих, светлих облака.{S} Сунце је |
метеор, који ће се појавити на његовом небу, осветлити га чаробно за који тренутак, па се посл |
.. облацима што полако језде по зимском небу.{S} Одлазио је тада у кафану, губио се у читање но |
се не види као да се растопило по целом небу, па жеже.{S} Нигде тице да се чује.{S} Биље зри.{S |
дбио.</p> <p>Сунце је клизило по ведром небу.{S} Морава је жуборила иза једног врбака.{S} Поред |
ре.{S} Месец је био тек изгрејао.{S} По небу које је дошло врло плаво блудели су облаци час бел |
мњење?{S} Није ли сусетка десно од њих невенчана жена човеку са којим живи?{S} Не иде ли девој |
ивота, потребе, снови, амбиције, толико невероватно разних прилика у којима живе бића што је Да |
че кад остадоше сами:</p> <p>— Нешто си невесела, Лазаревићева?</p> <p>— Не! — одби она усиљено |
е! — одби она усиљено. — Зашто да будем невесела?</p> <p>Стара девојка је ухвати за руку.</p> < |
х.</p> <p>— Ти си уморна... ти си нешто невесела, Вишња? — примети Илић.</p> <pb n="158" /> <p> |
ци који нису могли отићи у бање: јадан, невесео свет који се другим данима не опажа у присуству |
="94" /> мозак не може да појми како та невидљива материја, то стакло, спречава њихов лет.{S} Т |
е му полете, без размишљања, али хиљаде невидљивих препрека спречава њихов лет и оне ће пропаст |
рава, бар док не добије своје право.{S} Невин у ствари, он је дрзак у речима.{S} Он је радикал, |
самој.{S} Она је зрела као зрела воћка, невина као дивља ружа.{S} Зима је попусти.{S} Њени се о |
њим пламеном, који је палио њене мирне, невине очи и који је долазио право из срца.{S} Тај плам |
је поносито сносио своју сиротињу.{S} С невином вером у будућност, он је трошио своје младе год |
на, који не признају овим везама њихову невиност.{S} Додуше, она му је писала, те тиме стављала |
бе имале су у цртама на лицу онај израз невиности који је урођен првој младости.{S} Каја је бил |
ки сан, тело наго, божанствено у својој невиности, сатанско у својој лепоти.{S} Уседелица се зб |
даје радости, одмора, утехе, а не нове невоље и морално пропадање.</p> <p>Са том мисли почеше |
х и да се сваком члану породице нађе на невољи.{S} Али млади човек је залуд наводио разлоге две |
ема младом земљаку који се тако нашао у невољи око оца.</p> <pb n="183" /> <p>— Баш је красан м |
едну опаку, али врло сигурну учитељицу, невољу.{S} Он је имао да се бори из дана у дан за комад |
о под обичним крстом, са кога ће киша и невреме спрати њено име и уништити таште човечје спомен |
{S} Он је сад осећао потребу вишу од те негације данашњег друштва.{S} Није се могао задовољити |
оближњој башти натпевали се славуји.{S} Негде би зашкрипао ђерам.{S} Варош тонула, љушкала се, |
боднијом у присуству ове стварности.{S} Негде зашкрипа ђерам.{S} Један пас залаја.</p> <p>Посма |
глед из суморних, мрачних очију ишао је негде далеко, у бескрај.{S} Његов несрећни геније, који |
оду, промакне гвоздени мост и изгуби се негде око оскудног зеленила на острву Циганлији.{S} Пре |
ши је дуго — примети она. — Склонимо се негде, ако хоћете... под какво дрво, у ону кућу у врх п |
говори глупости...</p> <p>— Читала сам негде да је љубав слађа кад је мрак.{S} Гледаћемо звезд |
и свет где га нико не познаје... далеко негде, у непознати крај где би почео нов живот.{S} И ка |
а:</p> <p>— Куд си пошла?...{S} Хајдемо негде заједно!{S} Имам много ствари да ти кажем, да ти |
аргумент, ту реченицу, коју је случајно негде начуо, а у себи је додавао; „Ми смо слепи код очи |
жио својој пријатељици да изађу у шетњу негде даље него што се то могло после школских часова.{ |
даде да га занесе та струја нових нада, него исприча другарици у кратко све шта му се десило од |
је било у питању ни колико лањски снег, него је то госпа-Клеопатра урадила на своју руку код ко |
комедија.{S} За њега не постоје науке, него Наука.{S} Он је ватрени присталица позитивистичке |
слику не ње, него друге жене, не жене, него нечије наготе.{S} Њене очи су добијале чудан сјај |
е, гледала је своју слику, слику не ње, него друге жене, не жене, него нечије наготе.{S} Њене о |
ригревици.</p> <p>— Много је мање људи, него што се мисли обично, који стварају свој живот по с |
и власт да учини добра себи или другом, него тако... ради саме власти и да је држи у својим рук |
отив власти, не да би је начинио бољом, него да је дочепа у своје шаке.{S} И он не жели власт д |
Саву, он није могао пребећи у Аустрију, него се крио по околним гајевима, повлачећи се дубље у |
рипца, заурликаће ти; доле с њим!...{S} Него нека младић сврши школу, постане свој човек, добиј |
јако допала.{S} Вели, красна цурица.{S} Него, кажем ти — подвуче стара девојка — страх ме је би |
исам могао да ти кварим задовољство.{S} Него, враћај се у Београд, па гледај своју науку.</p> < |
Младене.{S} Немој да се мангупираш.{S} Него учи.{S} Иначе, право ћемо те на занат...{S} Угледа |
кућу — одговори јој Милева поверљиво. — Него обеси венац више капије, па ако га преко ноћ неста |
сам због тога уписала у школу.</p> <p>— Него због чега?</p> <p>— У Чачку није било више школе.{ |
да будем чиновник — рече оцу.</p> <p>— Него шта ћеш, несрећни сине? — викну му стари.</p> <p>— |
сами.</p> <p>— Ти Вишња?{S} Ти си млађа него што си икад била.</p> <p>— Какав парадокс! — насме |
е прошло.{S} И вратила си се несрећнија него кад си пошла.</p> <p>Девојка покуша да не призна и |
{S} И сама му је радња била другојачија него у осталих.{S} Избио велике прозоре, ударио једнома |
девојка више посматрала домаћег учитеља него своје брбљиве сестрице.</p> <p>Стари Матовић није |
рила.{S} Мајка је била опасније болесна него што је отац писао.{S} За време кризе, млада студен |
а већина су умрла.{S} Није било девера него је Чедомир ишао поред ње, шапутао јој нешто поверљ |
задрхта јер је то било веће, много теже него што је његова слутња предвиђала.{S} Његов поглед с |
одине пролазе?{S} Јер младост иде, брже него што се мисли, а са њом и сва могућност да будемо с |
ју?</p> <p>— Да, боље да се кају раније него доцније.</p> <pb n="199" /> <p>Матовићка не хтеде |
b n="39" /> имала жеља, и то још раније него Вишња, да се развије што више, да оде до краја пут |
су се могли купити часовници јевтиније него у Београду.{S} И сама му је радња била другојачија |
ј је то име остало у публици, сигурније него да је фирма протоколисана код суда.</p> <p>У чокал |
атра свечано.</p> <p>Било му је јасније него икад да не воли ту девојку, па ипак он превали:</p |
Вишња се дигла из постеље нешто доцније него обично.{S} Журно се облачила, спремала књиге и дор |
улицом.{S} Влада није могла другојачије него му нађе лепо место у државној служби.{S} То допуст |
чини да је то било тако далеко... даље него детињство.{S} Шта се све за то време није десило!< |
пријатељици да изађу у шетњу негде даље него што се то могло после школских часова.{S} Нашли су |
{S} Положила је испите врло добро, боље него ранијих година.{S} Шта више, добила је награду, је |
наслања се у геометрији више на осећање него на разум.{S} Иде се чак до физике, појављују се гл |
кућа, а поквареном као и он, можда горе него и он.{S} Две близнакиње узимале би се за руку и из |
Најзад се реши да се с њом објасни, пре него што предузме какав даљи корак.{S} Она га је избега |
<p>— Овим сељацима засја електрика пре него што јој и диреке ударише — примећивао би ко у шали |
ла да се врати на пут којим је ишла пре него што га је познала.{S} Она је прикупљала своје сиро |
в.</p> <p>— Он јој је изјавио љубав пре него што си још постао министар... овде, у овом салону. |
редео.{S} Сунце се изгуби тако рећи пре него што зађе.{S} Каткад се деси да његова кугла пада б |
о, као звер што погледа своју жртву пре него што јој доврши живот, Чедомир прекиде пољубац у је |
срицати, а теже му је било потписати се него отпешачити до Мрчајеваца.{S} Стога је јако уважава |
иначе веровала да је он воли јако, јаче него што је он био уопште способан да вели, лудо, смртн |
а, ишла је оборене главе и храмала јаче него икад.{S} Дотле су пркосили једно другом кад се сре |
извесну забезекнутост што је нашла више него што је очекивала.</p> <pb n="193" /> <p>— Ју, росп |
и људи који траже од своје судбине више него што она може дати, бежао је од своје среће, мислећ |
угу девојку.{S} Радио је за испите више него што је требало.{S} Читао је књиге, новине, књижевн |
е таленат, где парче хартије вреди више него глава.{S} Те су је теорије храбриле, подизале, оду |
обро свакоме који од њега не тражи више него што оно може дати — одговори она полагано. — Живи |
поред њега, сласт што је заљубљен више него први пут кад су прошетали сами.</p> <p>— Шта рекох |
ог часа лопову који би му покварио више него што би однео, а бојао се и ведрог неба које му пре |
е ручкове, у кући се кувало двапут више него што је требало, просипало се, бацало, раздавало су |
резолуције, мрзео богаташку класу више него што је волео пук, био горд са својих материјалисти |
одговори после малог оклевања. — Лепше него што сам мислила.{S} Ја волим чист ваздух, шуму, св |
} И они се вратише у варош још веселији него што су пошли, трчећи, прескачући баре, говорећи за |
ијаног летњег неба.{S} Не шеснаест сати него шеснаест дана, шеснаест година, шеснаест векова тр |
од кафане, нека подигну бољи подмладак него што смо ми.{S} Шта ће ти боље еманципације?</p> <p |
пазиш шта се говори.{S} Не радиш снагом него мозгом.{S} Гледаш кроз прозор: људи се паште, <pb |
и млади студент био је за њу јаче везан него што је сâм мислио.{S} Раскид са породицом му је ос |
бро угрејан.{S} Још је више философирао него по обичају.{S} Скакао је с предмета на предмет.</p |
<p>— Иде... иде.{S} Биће раније свршено него што смо предвидели — одговарао им је убеђено. — Не |
ства; један прост радник воли више смрт него понижење.</p> <p>Бела згужва новине.</p> <p>— Оста |
г сунца које није могло продрети у собу него је скакало око прозора, по калдрми и гранама једне |
ла је тражила задовољство не по осећању него по памети, изазивала ове тренутке, пила њихово опа |
д остариш не можеш да радиш, па куд ћеш него у просјаке.</p> <p>Сад се све то срушило јер „тај |
, човече, пара...</p> <pb n="105" /> <p>Него велим, да му кажем нек долази код нас на храну.{S} |
Време јој је пролазило у беспослицама, неговала је нешто цвећа, везла по коју мараму, читала, |
награду, једну књигу која је говорила о неговању поврћа.</p> <p>Сад је требало ићи у Чачак.</p> |
а се не преврнемо.{S} Као што не можемо неговати поморанџе по Авали, тако се не можемо оружати |
тво по моди руских универзитета, где се негује она двострука камарадерија у политици и честитим |
n="150" /> <head>XIV</head> <p>Била је недеља кад је Вишња пришла Чедомиру.{S} Дан је био веда |
еца се загледала у њега, као у чудо.{S} Недељом и празником свет <pb n="174" /> је ишао, место |
подгрејавати бајке о миразу и излазити недељом на пиво.{S} Место паланке и њеног главног сокак |
ац.</p> <p>Он је стајао на истом месту, недирнут.{S} Јутарње сунце пресијавало се на његовим жу |
о је најскупље стало: темељи, остало је недирнуто.{S} Ја сам и онда то говорио.{S} Али се свет |
оју кривицу — јер је још као дете, због недовољног надзора, пала са степеница и сломила ногу.{S |
своја мишљења, реченице су јој остајале недовршене, није се могла сетити доказа који је хтела н |
им пољупцем... пољупцем брзим, кратким, недовршеним. <pb n="42" /> Међу њима били су и Вишња и |
силе које владају њоме нису више имале недокучивих тајна.{S} Ушло се у прве векове земље.{S} С |
а својом пенушавом водом и шапутала јој недопуштене приче, млада девојка заспа са једним ђавола |
а. — Је ли слобода допустити оно што је недопуштено, укинути везе између оца и сина, мајке и кћ |
сва као да ју је неко ухватио у нечему недопуштеном.</p> <p>— Не... није — промуца она несигур |
д, било да кува ручак, јела су испадала недосољена, несаврела, загорела.{S} Било да купи што за |
вима.{S} Није имала гимназијске матуре, недостајала јој је мушка дубина, јасност у плану.{S} Пр |
S} Она је разумела да је сиротиња један недостатак. „Он сиромах, а ја хрома!“ — мислила је и ве |
што је пријатно, лако, ново, лепо.{S} У недостатку материјалног уживања, он се бацао сав у свет |
е ми хоће апстракт и апсурд, моја мисао недостижне висине...</p> <pb n="170" /> <p>— Којешта.{S |
ан, јер би се осећао крњ, сакат, јадан, недостојан да живи.{S} Он није видео да сви око њега им |
ерена да је њен живот био дотле празан, недостојан ње као човека.</p> <p>Код куће ју је чекала |
у да се определе јер се стално налазе у недоумици: да ли да гласају по свом убеђењу, <pb n="278 |
јој примети само главу, и од главе бео, нежан профил с очима дубоко занесеним у младића.</p> <p |
змазили, те је желела да и Чедомир буде нежан <pb n="114" /> према њој.{S} И сем тог, она је би |
не умерене, <pb n="61" /> а млади газда нежењен, па је све ишло како само може бити.</p> <p>Рад |
ста, предавала се сва, послушна, гипка, нежна, бледа, цвокоћући и згрчена поред њега.</p> <p>Но |
ђала под лаком материјом летње блузе, и нежним лицем девојке, чија хромост није допуштала честе |
тварити овај сан, он се обрати девојци, нежно као жена:</p> <p>— Куд си пошла?...{S} Хајдемо не |
ни, Чедомире — говорила му је жалосно и нежно. — Ја ћу то изгладити.{S} Мајка се не сме мешати |
еријалистичке философије претварао се у нежног љубавника: у његовим годинама човек је сав одуше |
она му је изгледала неспособна за праву нежност, за пожртвовање, за праву срећу и прави бол.</p |
адржавала ниједну необичну реч, ниједну нежност.{S} У њима није било спомена на оно што су заје |
, и он је био млад, и он је имао у срцу нежности.</p> <p>У природи је настајала све већа тишина |
итања, украшавала му живот многобројним нежностима; њена љубав ласкала је његовим жељама да жив |
рхтала од страха пред нечим непознатим, независним од њене воље, неминовним.{S} Ово цвеће, широ |
, никаквог реда није било међу њима.{S} Независно од свега, сети се како је једног дана изишао |
и.</p> <p>То су били тешки тренутци.{S} Незадовољан у служби, несрећан у кући, он је лутао по ч |
тва је познала дане скомрачења и увреде незадовољених амбиција.{S} Позив сеоске учитељице није |
} Општа чама, вечито јадиковање, стално незадовољство, грабеж, отимање, хајдучија, одсуство здр |
које су стизале са Запада нађоше у том незадовољству узорану њиву, и народ се формира, готово |
, мало изненађено. — Ја бих био највећи незахвалник кад бих се и најмање пожалио.</p> <p>— Заис |
су своје дејство.{S} Илић је заборављао незгодни случај и своју оскудицу.{S} И они се вратише у |
м плишу и свежим бојама.{S} Само је био незграпан са својим великим канабетом, нешто суморан са |
арабе, напуњене паприкама.{S} Сељаци у незграпним, сламним шеширима цењкали се с грађанима.{S} |
засађених пред каквом кафаном, и широко незграпно кубе старинске цркве, са златним крстом, који |
а.{S} Заклињала се да ће се сва предати нези око болеснице, да неће одмицати од ње дан и ноћ.{S |
души.</p> <p>Грло ју је стезало од неке незнане жалости.{S} Очи су јој биле пуне суза.{S} Ако о |
је нешто у њој, нешто скривено, топло, незнано, а широко и пространо као свет.</p> <p>Девојка |
рштених интереса, тешких одговорности и неизбежних дужности, она није имала <pb n="160" /> појм |
ости, вређао их отворено.{S} То је било неизбежно.{S} Човек који је промашио свој позив несрећа |
ши школу.{S} Будућност јој је изгледала неизвесна, тамна, под знаком питања.{S} Она се заиста п |
ке мисли, дах будућности, све оно нешто неизвесно што очекујемо од даљег живота, а што би хтели |
дића у <hi>салу</hi>.{S} То беше ниска, неизветрена одаја, с навученим завесама.{S} Чедомиру, к |
је болесно у обе ноге, свакако од какве неизлечиве болести, па ипак се силило и хтело да сакриј |
њеним хаљинама.{S} Њен природан струк, неизмучен мидером, затеже блузу, те се показаше њена зд |
алног положаја.{S} Њихове симпатије иду неизоставно онима који их фаворизују, помажу, који им д |
сењој хладноћи и влази.{S} Једна камара неисечених дрва рогушила се у сенци коју је правило кри |
ио извор своме одушевљењу.{S} У њиховом неисписаном рукопису видео је узбуркане дубине своје бу |
нојем и крвљу, а ми не знамо још колико неисцрпног злата лежи у тим таласима.</p> <p>Вишња га п |
интелектуалну младеж, мисао магловита, нејасна, али стварна, жива <pb n="23" /> која га је пра |
p> <p>На њу навали гомила мисли, најпре нејасних, лаких, безбрижних, па све светлијих, тежих, с |
и се и визија Вишње, тако исто у магли, нејасно, непотпуно, само главом.{S} Била је права проти |
неостварену жељу за променом садашњице, нејасну жељу за нечим потпуним, савршеним, која би хлад |
то смо ми: ја, ти, наши карактери, наше неједнаке тежње.{S} Оставимо, дакле, прошлост.{S} Она с |
озади лепршало се.{S} На њему је писало неједнаким словима: „Збогом, Дрино водо, ја одо’!“</p> |
видела само она стругара и још неколико неједнаких фабричких димњака.{S} Чудног облика кућица з |
нога који нам олакшава борбу између тих неједнакости.{S} Новац треба разумети, па га онда без б |
нешто новца кад и ово писмо.{S} Велим, нек ти се нађе ако се наканиш.{S} Ако ти је то мало, а |
но. — Де, да ми сачиниш једно писмо.{S} Нек дете зна...{S} И кажем јој ја да се чува.{S} Мисли |
вље — говорио је раније стари Остојић — нек ми дете изучи школе.{S} Школа ти је најблагословени |
пима васпитања деце у слободи.</p> <p>— Нек се развијају по инстинкту — говорио је самоуверено. |
тане свој човек, добије парче хлеба, па нек узме Белу, ако хоће... ја ћу му први честитати.</p> |
b n="105" /> <p>Него велим, да му кажем нек долази код нас на храну.{S} Њему ће се познати, а н |
кле си и дошла.{S} Остави пук и друштво нек сами воде своју бригу.{S} Ти ћеш тамо у Чачку наћи |
м је убеђено. — Не жалим новца.{S} Само нек се не губи време.{S} Све ће се вратити <pb n="175" |
е пристао одмах, говорећи:</p> <p>— Да, нека буде просто... што простије... колико је могуће пр |
бузимала је нека сумња, почетци кајања, нека необјашњива бојазан, хладна као језа.</p> <p>— Сву |
/> једном приликом: „Кад се деца воле, нека се узму...“</p> <p>— Али ако се не воле? — прекиде |
оте, нека му омиле кућу више од кафане, нека подигну бољи подмладак него што смо ми.{S} Шта ће |
жене науче своје људе луксузу чистоте, нека му омиле кућу више од кафане, нека подигну бољи по |
е наклоности.{S} Ако хоће да учи школу, нека учи, а ако неће, значи да није за њу, па ће гледат |
задовољна!</p> <p>— То је опет срећа... нека врста среће.{S} Данас је мало задовољних људи.{S} |
оје бриге, па загледајмо своје јаде.{S} Нека наше жене науче своје људе луксузу чистоте, нека м |
, као на неки давни несрећни случај.{S} Нека топла нада, која се у њој рађала без разлога, испу |
млин, о млинари!{S} Спавајте мирно.{S} Нека вас петао узалуд опомиње да је дан свануо...{S} Ни |
и, да дође на свадбу ако може.</p> <p>— Нека ти је Богом просто — одговорила му је она, отишла |
али. — Пију, једу као на даћи.</p> <p>— Нека им је алал! — поклапали су га други. — Раде, брате |
да је наручивала нову хаљину:</p> <p>— Нека сте благословена, децо моја.{S} Ја не марим што ћу |
лобода се објављивала, што је настајала нека промена најзад.{S} А мучно, што је, можда несвесно |
врата на младићевој соби њу би прожмала нека слатка језа, од чукљева на руци, па кроз цело тело |
ише љубљеној девојци, њега је обузимала нека чар, скоро физичка, и он је терао пером, као да бр |
ло лепог дана.{S} На земљу је била пала нека сенка, живот се повлачио, тице ћутале, а једностав |
повлачио све јаче.{S} По шору је играла нека сива светлост.{S} Распознавале се коњске ногоступи |
вечјег живота.{S} Понекад би га обузела нека идеја, којом би решио једно од многобројних <hi>пи |
Њу је обузимао стид, па радост, па жеља нека да је нестане, да се истопи полако, као комад леда |
шта се с њом догодило, признати све, па нека буде како она рекне.</p> <p>У тим мислима, Вишња ј |
p>Да ли је то био случај?{S} Или заиста нека виша сила управља нашим мислима?{S} Те исте ноћи В |
х прохукта један воз</p> <p>Вишњу обузе нека меланхолија без горчине.{S} Она промуца:</p> <p>— |
ст се сушила у њеном срцу, обузимала је нека сумња, почетци кајања, нека необјашњива бојазан, х |
је видела те вечери.{S} Обузимала ју је нека лака ватра, која се слатко гасила при додиру чисто |
" /> <head>XVIII</head> <p>— Да то није нека твоја комбинација? — рече министар кад му жена сао |
кључи — од како смо се растали, тера ме нека несрећа, све ми је пошло наопако.</p> <p>Трудио се |
у треба поуке.{S} Оставимо модерне жене нека брину своје бриге, па загледајмо своје јаде.{S} Не |
ала безбрижно, разблудно.{S} Осећала се нека јака воња на влагу, зној, на човечје месо.{S} Чула |
новим, запуштеним и очуваним, просу се нека чаробна неранџаста боја, која се види само код леп |
бали пружала је своју гвоздену руку као нека ружна добричина.{S} Небо опрано јучерашњом кишом п |
, заурликаће ти; доле с њим!...{S} Него нека младић сврши школу, постане свој човек, добије пар |
и ћаскала по обичају.{S} Остојић је био нека врста старијег брата, пратио их у варош, окопавао |
је познавала извесна лица, од којих су нека жива, а већина су умрла.{S} Није било девера него |
у дан испуњавају.</p> <p>У том се зачу нека псовка.{S} Један сељак, прљав и исцепан да би га у |
} То беше револвер, онај исти што га је некад показивао Зарији Ристићу.{S} Да ли се сети речи к |
им се спустише низ једну јаругу која је некад била друм, па уђоше у једно пространо двориште, о |
дну срца успомену на младића који ју је некад волео и кога би она могла волети страсно и одано. |
авом и превртљивом душом.{S} Што јој се некад допадало код њега, чинило јој се овог пута ружно, |
да буде достојан поверења које ће му се некад указати.{S} Од лекције коју је имао плаћао је ста |
васкрсењу.{S} Али има нешто боље.{S} По некад живот изведе своје мистериозне путеве <pb n="271" |
х се Вишња зажелела у Београду".</p> <p>Некад јој је све то пријало.{S} Вишња се могла радовати |
И двоје драгих испунише ту тишину, пуну неказаних ствари, примедбама о времену.</p> <p>У једном |
ићу, наука остаде нема пред Непознатим, Неказатим, Бескрајним.{S} Ја се враћам срцу да осети он |
поседало женскиње.{S} Иза једног плота, неке девојке одломиле грану од трешње, па тако беру и ј |
>— Долази ли још ко?</p> <p>— Ретко.{S} Неке Швабе лове по риту.{S} Ја не волим лов.{S} Ономад |
вљивала из писама.{S} То је била визија неке немогуће жене, о којој сви сањамо, коју сви очекуј |
непознатим путем ка бујним предгорјима неке нове земље.{S} Мислећи на ту реку, која ју је уљуљ |
светлост севнула би несигурно као муња неке далеке буре.</p> <p>Као сви људи који воле књиге, |
ао искушење, и девојка би се стресла од неке слатке, несносне језе која ју је подухватала целу, |
ко у души.</p> <p>Грло ју је стезало од неке незнане жалости.{S} Очи су јој биле пуне суза.{S} |
вилинско коло, овде вилинска вода, све неке мађије.</p> <p>Доиста, она се осећала као очарана. |
ши, надничари.{S} Од интелигенције, све неке стране физиономије.{S} Кога и позна, чини јој се д |
Србији, она је била вечито за одржавање неке врсте племства, захтевала је скупоцена одела, свеч |
ћи Матовићевих мирно, као да се то тиче неке сасвим друге личности; радознало, <pb n="201" /> к |
анинског склопа избијала је река као из неке чељусти.{S} Иза њих је била варош: један широк дру |
вама и масним рукама.{S} Ту висе низови неке врсте кобасица, жути се суд киселих краставаца, из |
Хоћеш ли још један полић?{S} Продао сам неке старе панталоне, па имам рачуна да те частим.</p> |
им је дошла опет једна карта, са сликом неке велике зграде и краја улице, која се губила у низи |
у други, па трећи, брзи, дурновити, као неке фантастичне животиње.{S} Језовите сенке прекрилиле |
чине: црне, живе, маслинасте, очи као у неке лепе животиње.{S} Коса, још црња од очију, окружав |
добре оцене, помео се једном у преводу неке латинске реченице, погрешио у години смрти Стевана |
едњих киша нахватала се читава бара.{S} Неки добричина наместио је брвно.{S} Девојка ступи напр |
мњиво.{S} На само њено име, обузимао га неки флуид, сладак и тежак; у глави му се бркало, срце |
с Чедомиром у њеној соби мирно, као на неки давни несрећни случај.{S} Нека топла нада, која се |
победи.</p> <p>Младић се осмехну као на неки свој <pb n="77" /> успех.{S} Он је волео своју зем |
ина и очију стакластих као да душа сања неки ванземаљски сан, тело наго, божанствено у својој н |
клони од ватре за тренутак.{S} Онда узе неки други посао.{S} Радила је двоструко само да не ост |
јале једва чујно и као да су јој давале неки знак, звале је к себи.{S} Тада девојка опази нешто |
ми, они <pb n="279" /> добивају.{S} Пре неки дан рече ми један народни отац да му је један бира |
анта у Рачи крагујевачкој.{S} Ту се пре неки дан потукао <pb n="293" /> са једним варошанином и |
рећом за Чачак, са те стране налазио се неки старински бедем, те је сад полиција наређивала гра |
видиш, ја се питам да ли у мени не живи неки скривени ђаво.{S} Ах, како сам гадан, како сам гад |
> <p>Трудио се да не изгледа бедан, али неки пркос против самог себе терао га је да се излије п |
ки и поправки.{S} И сад, да се ту усели неки Нишлија само за то, што господин саизвољава узети |
езама једно за друго.{S} Време, ћуд или неки глуп неспоразум, раздвојио нас је...</p> <p>— Не к |
но, као да је онај младић Краљ Отац или неки активни политичар, какав фактор тих догађаја којим |
ене куће; он се опоменуо да је сутрадан неки празник, кад се нема школе, те предложио својој пр |
е пређе на другу страну, где се уздизао неки плот, накривљен, труо при земљи, побелео од кише и |
била ружна пријали су му, падали му као неки благ и лаган лек на срце што се крвавило.</p> <p>— |
бледих образа и поноситих очију, дошао неки други младић који би био његова пуна супротност: м |
зраци.{S} Небо је било ведро.{S} Тек по неки облак био се зауставио у мору отвореног плаветнила |
де, да се изгуби, да ишчезне с Вишњом у неки свет где га нико не познаје... далеко негде, у неп |
азленошћу у једну утврђену тачку, као у неки сан, и хтеле рећи:</p> <p>— Да дивног сна!{S} Оста |
> снег пада, тебе ни бриге.{S} Постанеш неки чиновник, шта ти је боље од тога!{S} Иде ти после |
е са седнице, чим се Каја заговорила са неким колегиницама.</p> <p>Напољу је било ведро.{S} Сам |
слободно, осећајући да му се срце пуни неким осећајем, који није могао тачно одредити. — Ви ст |
же наћи само по забаченијим селима, као неким чудом сачуван од укрштавања с туђинцима, претопље |
а несташност његовог сина, он се бранио неким руским принципима васпитања деце у слободи.</p> < |
ром.{S} Ускоро ћу отпочети да говорим с неким пријатељима...{S} Теби првој о њој казујем, и хте |
приличан мрак.{S} Улице, изроване због неких општинских радова личиле су на низове ископаних р |
дошли дотле чамцем, који су најмили од неких рибара пред кафаном <hi>Шаран</hi>.{S} Он је седе |
ових бунтовничких изрека : „Абдикацијом неких владара није ништа поможено народима кад она није |
усамљене роде, врло беле.{S} Једно јато неких других тица летело је небом.{S} Близу Вишњице, Ви |
стари човек, који је стајао у удубљењу неких укинутих врата и продавао погачице, поздрави их п |
, претили му.</p> <p>У једном тренутку, неко примети да се нешто црно гиба на таласима.{S} Доне |
елено коло које се обавијало око ње.{S} Неко тешко осећање савијало јој се на срце.{S} Њена душ |
.{S} Ватра му ломила тело.{S} Кад би га неко ма и очешао, заболело би га до срца.{S} Близу Кали |
олестан, те не може долазити у школу за неко време.{S} Знао је да му се неће веровати.</p> <p>— |
личном дрвећу, дизала се у вис, кружила неко време, па опет слетала, и крештала свеједнако и јо |
руги мисле о њој.{S} Она је знала да је неко од њених суседа морао приметити кад је ушла с Чедо |
, сама петица.{S} Није се памтило да је неко положио с таквим успехом.{S} Чедомир је положио ис |
једној постељи познавало се још како је неко спавао, по другој је било просуто једно пакло кара |
p> <p>Девојка поцрвене сва као да ју је неко ухватио у нечему недопуштеном.</p> <p>— Не... није |
ти.</p> <p>— Да, мени је потребно да ме неко разуме, да ме охрабри ако сустанем.{S} Наши људи с |
ипком од букава.{S} По гдегде видело се неко раштркано село.{S} Ветар је доносио отегнуте сељач |
био са женом у Париз.{S} Задржали су се неко време у Бечу и Минхену.{S} Савете, којима су их об |
старији човек — па да су ми рекли да ће неко раскопавати онај крш, не бих му веровао да ми је и |
орез.</p> <p>— Говори ко те уби! — рече неко из гомиле.</p> <p>Радник отвори очи, погледа злово |
ије приметио да у њој <pb n="4" /> седи неко кога треба чувати.{S} Управо, та му је кућа тек та |
је као тестија! — рекао је о њој једном неко иза њених леђа.</p> <p>Није могла бити другојачија |
их очију, и обујме нас тек кад нас, као неко фино вино, преваре својом лакоћом и сласти, па опи |
е нећу нагледати.{S} Чини ми се она као неко надприродно биће, као светица, непознато божанство |
алног живота.{S} Новац је за њу био као неко средство за прављење поклона, излишних ствари, за |
брисала, срце ћутало.{S} То је трајало неко време.{S} Изненадно осетио би да га нешто вуче к њ |
не отварајући их.</p> <p>То је трајало неко време.{S} Ваљда се девојци досади та игра, те, кад |
нџастом хартијом, по којој је насликано неко фантастично биље, чије је лишће подсећало на винов |
види, снег окопнео; на сваком гробу по неко; изгледа као да је гробље оживело, као да су мртви |
“.</p> <p>Радоје побеже од очеве куће у неко село где су имали родбине.{S} Ту је остао неколико |
х изгледало је као да се унело, упило у неко надземаљско задовољство.</p> <p>— Хоћеш ли да буде |
наших жена да се покажу љубазне кад их неко нâвикне, понуди се услужно:</p> <p>— Да подгрејем |
.</p> <p>— Да! — понови фаталну реч још неко у соби.</p> <p>То је Бела одговарала, ма да ју ник |
ијаним, дугачким тефтерима њеног газде, неког малог, трбушастог Маћедонца, кисело насмејаног ли |
ладинског листа и у њој преведена песма неког Руса.{S} Девојка обави десну руку око врата свога |
штаних <pb n="296" /> истина као против неког интелектуалног апса.{S} Шта је та Дарвинова борба |
му је у крв пенушаво одушевљење као од неког јаког пића.{S} Стога је Чедомир редовно посећивао |
у танку, а заокругљену, извајану као од неког божанственог уметника, лепу, лудо лепу, најлепши |
њих, осети како му се груди надимају од неког осећања непознатог, неодређеног.{S} Корачао је ул |
из груди, а глава му клонула, као да је неког дуго грлио, љубио.</p> <p>Кад би се Вишња задржал |
се први час сврши, упита другарицу без неког нарочитог повода:</p> <p>— По чему ти је рођак го |
издање посрбљеног Робинсона који се из неког далматинског пристаништа укрцава на море.{S} Као |
е бити.{S} Али се она надала да ће наћи неког другог, сличног њему, <pb n="236" /> можда још бо |
ако уздигнуту цело време, дајући утисак неког од оних наших неписмених државника из доба ослобо |
едан кут од салона и као враћајући се с неког далеког пута, по којем је његова мисао дуго лутал |
Вишња Лазаревна! — чуо би се у том глас неког из њеног друштва, и она је већ заборављала на сво |
несене, нестрпљиве, <pb n="62" /> као у неког свеца и очајника у исти мах.{S} Ова врста страха |
елу књигу у зеленим корицама, у преводу неког Грка, чије је име, и доцније, с муком изговарао.{ |
но, као да се доиста из њега излива дах неког надприродног бића.{S} Милева отрча на другу стран |
</p> <p>У том тренутку, они су ишли дуж некога зида, преко кога су се спуштале процветале вреже |
S} Остајала је у салону тек кад има још некога.{S} У варош, и кад би излазила, ишла је у пратњи |
="294" /> Чинило му се да је прочитао у некој врло рђавој књизи све што би могао написати.{S} Б |
ни причињавала као какав велики божур у некој чудној земљи гатки.{S} Коса јој је падала заводљи |
за један свежањ песама.{S} Разгледао је неколике.{S} Оне нису имале стиха ни слика.{S} Смисао ј |
неколико места.{S} Углове су испуњавале неколике столице, с високим правоугаоним наслоном, прев |
у модро-зелену траву, два низа плотова, неколико ниских кућа, остатци змаја на телеграфској жиц |
поднаредник, још две три великошколке, неколико великошколаца, један Јеврејин, трговачки помоћ |
ви кућа и кућерака, накривљени плотови, неколико липа засађених пред каквом кафаном, и широко н |
универзитета, два посланика на страни, неколико министара, један милионар и тако даље, веле, д |
осветљавало парче неба које се видело, неколико суседних кровова и заруделе кајсије у башти.</ |
о јој се бедно чинило њено родно место, неколико сокака по којима рабаџије шибају волове, а чов |
један пласт сена усред мокре ливаде.{S} Неколико певаца кречало је по селу.{S} Девојка се осети |
е као створен за поверљиве састанке.{S} Неколико корака од средине града, и већ је човек улазио |
ани.{S} Рит је био пун зелене трске.{S} Неколико јабланова, посађени у ред, стајали су непомичн |
као гуска коју појуре са две стране.{S} Неколико корака лево од ње, стајао је Чедомир блед, пог |
Подигнуте су још две три нове куће.{S} Неколико трговина улепшали су своје излоге.{S} Уличне л |
ласт, развио се до своје потпуности.{S} Неколико покушаја да се завађена крила опет сједине ост |
248" /> да у њу уђе, као у свој дом.{S} Неколико младића стајало је око врата.{S} Изгледали су |
створено за састанак пред растанком.{S} Неколико путова и странпутица укрштали су се овде и иза |
ки празан простор, зарастао у траву.{S} Неколико стаза, које су сами пешаци утрли, белиле су се |
ед вратима и куцкао косом о калдрму.{S} Неколико мува зујало је око оба дућанска прозора.{S} У |
<pb n="254" /> <head>XXIII</head> <p>— Неколико година како смо се растали — рече у себи Илић |
ече ништа.</p> <p>Бела је устала, пошла неколико корака ка углу од собе, и онда застала, покрив |
е.{S} Данас нам вичу живео, а сутра, на неколико запаљивих речи каквог дрипца, заурликаће ти; д |
ј ситници.{S} Окрену се око себе.{S} На неколико корака отварала се побочна улица.{S} Она скрен |
образовала је црну, зарђалу масу.{S} На неколико места пушило се.{S} Младић обухвати једним пог |
олучена при врху, оштећена употребом на неколико места.{S} Углове су испуњавале неколике столиц |
I</head> <p>На Скупштини је нашла Вишња неколико својих другарица из девојачке школе.{S} Међу њ |
и му цвет.</p> <p>Он га узе.{S} Промуца неколико речи захвалности, па стаде.{S} Он је осећао св |
ке.{S} Кафане су биле затворене, изузев неколико ноћних, на рђавом гласу. <pb n="167" /> Он иза |
путише се обоје полако друмом.{S} После неколико минута, нађоше се пред Циганлијом, на оном ист |
ну собу у авлији — додаде госпођа после неколико тренутака. — Празна је, држим само неколико ве |
да вам кажем, госпођо!... — рече после неколико тренутака оклевања. — Ја на то питање нисам ми |
уге ћутње, уста се отворише да изговоре неколико баналних речи.</p> <p>— Ти си без амрела? — ре |
ој грађевини Привредне Банке, ударио се неколико пута перорезом у намери да се убије.{S} Ово је |
а.{S} По дијамантском ваздуху вијало се неколико ластавица.{S} Девојку су обузимале чудне жудње |
n="135" /> <head>XII</head> <p>Прођоше неколико дана.</p> <p>Илић се кајао искрено због догађа |
е једном. — Ви више нисте дете.{S} Кроз неколико месеца свршићете школу и постати јаван радник. |
ваца, изложена је чинија обичног сира и неколико хлебова од гроша.{S} Тај дућан је београдски с |
који разумеју свој посао, а нашло се и неколико људи, како је то случај у свима покретима, кој |
слећи да трчи за њом.{S} Није прошло ни неколико минута, а он је већ био на улици, са̑м.</p> </ |
је била још једна девојка, која одступи неколико корака кад рођаци пређоше на фамилијарне зачко |
је, ширина, слобода.{S} Могао је живети неколико векова а да му се не досади.</p> <p>Међутим, Б |
но: све сам цемент и камен, темељ широк неколико хвати, а врх од зида као колски пут.</p> <pb n |
ло где су имали родбине.{S} Ту је остао неколико месеца.{S} На чуђење целог села, начини од јед |
ле се боре, а у солуфима се пресијавало неколико белих власи.{S} Остале су му ипак његове буљав |
на две стране.{S} На њему се усправљало неколико фотографија у раму од сламе.{S} Ту је лежао јо |
био ведар.{S} По плавом се небу мицало неколико малих, светлих облака.{S} Сунце је снажно осве |
ак неба, по чијем је плаветнилу пловило неколико облачића као прамење од памука.</p> <p>Илићу з |
лико тренутака. — Празна је, држим само неколико венаца лука.</p> <p>— А шта ћеш му за ствари?< |
з њу гледала свој велики Београд.{S} По неколико пута преко дана излазила је ту у шетњу у доба |
љутио.{S} Дешавало му се да проведе по неколико дана не видећи своје драгане.{S} Трудио се да |
био је довољан да не говоре.{S} Ћуте по неколико дана.{S} Гледају једно друго хладно као сто, к |
се она врати у Београд.{S} Али, ево већ неколико часова како су једно с другим, а он не успева |
ивели живот.{S} Вишња виде Београд... у неколико партија, без реда, један по један крај, знамен |
ати своју другарицу како је провела тих неколико месеци од како су се разишли.{S} Али се не усу |
вртог дана.{S} Лазаревићева причека још неколико дана.{S} Одговор није стизао.{S} Она се чудила |
града се видела само она стругара и још неколико неједнаких фабричких димњака.{S} Чудног облика |
у тај пар приближавала с Радојем и још неколико девојака. — Знаш ли да си села у вилинско коло |
ала једна споредна стаза.{S} Начини још неколико корака, и спусти се на једну клупу, коју углед |
ако с вама, чини ми се да присуствујем. неком концерту, где хиљаде пријатних и хармоничних глас |
ли румен.{S} Учини јој се да то види на неком другом створењу.{S} Окрену се по соби, као да се |
није, управо, знала куда иде.</p> <p>На неком сату изби осам.</p> <p>Она погледа око себе.{S} Н |
сусреле, оне су биле далеке, превучене неком сенком.</p> <p>— Шта ћу му ја! — слегала је девој |
ишли у гомили, грајали и препирали се о неком <hi>питању</hi>.{S} Зауставише Илића да чују и ње |
ајевима, простачким кафанама, вијан као неком утваром.</p> <p>Није га се тицало које је доба да |
.</p> <p>Имала је утисак као да лута по неком напуштеном месту: све је ту, куће, улице, отворен |
шарана вртовима, попречним улицама и по неком великом грађевином.{S} Лево се видик губио преко |
салон, њено лице је горело сво, обузето неком унутарњом ватром.{S} Очи су гледале укочено.{S} З |
лаћа, да је ту био рањен, освестио се у неком потоку два дана после битке, па како су Турци већ |
осећала као човек који је био заспао у неком напредном граду, па се пробудио после једног стра |
се учини да се Овчар и Каблар завијају неком маглом.</p> <p>Друштво их је звало да пожуре.{S} |
има последњи грош ради чегртања скупе и некорисне бирократске машине, треба да му га она враћа |
еза и заштитника, права друштвена нула, некористан никоме и који се никога не тиче.</p> <p>Ова |
је! — говорила је нова баба и певуцкала неку популарну арију.</p> </div> <div type="chapter" xm |
па кад је хтео прићи, она је зауставила неку своју познаницу на пролазу и продужила пут с њом.{ |
рока као свака пијаница.{S} Тако је пре неку годину и свршила: једног јутра се срушила.{S} Нико |
ор.</p> <p>Напољу су радници откопавали неку обалу.{S} Мршава, јадна кљусад вукла су земљу у ар |
.{S} Гледао ју је; у срцу је осећао као неку песму, радост што је види, што је ту поред њега, с |
ед Вишњом је мисао цртала будућност као неку широку реку са зеленим обалама и небом пуним звезд |
} То осећање прогнанства прелазило је у неку врсту фикс-идеје, море, мучног лудила.{S} Осећао с |
оју драгану!{S} Све се изгуби, потону у неку сребрну прашину, у маглу дијамантског праха, пред |
вавило.</p> <p>— Да је и мени да изађем некуд — рече му Бела једног дана кад тако осташе сами. |
p>Кад се нашао тако сâм, Илић се осетио нелагодно.{S} Ипак се брзо прибрао.{S} Имао је прилично |
д Вишње.</p> <p>Она се беше зауставила, нема, збуњена, укочена, бледа у лицу и мртвих, опружени |
ме уз раме, нема рада од кога се стиде, нема казне од које би их ухватио страх.</p> <p>Студент |
{S} Оне се боре с човеком раме уз раме, нема рада од кога се стиде, нема казне од које би их ух |
ештен пијан:</p> <p>— Јест, кажем ти... нема ни добра ни зла апсолутног, већ конфликта између н |
себе ругобу само да би био примећен.{S} Нема весеља.{S} Лица се згрчила, борба за опстанак их н |
м уверењем. — Бар данас је то јасно.{S} Нема неба.{S} Постоји <pb n="219" /> само атмосфера, пл |
а, види се намештај, али људи, свет?{S} Нема их, нигде их нема.{S} У исти мах, супротно томе ос |
руги.</p> <p>— Имаш ли коју паприку?{S} Нема ко да ми купи.</p> <p>На улици се чу тресак тарниц |
целу нашу историју из почетка!</p> <p>— Нема шта да чекамо.{S} Оставићемо Београд, Србију.{S} О |
гласом. — Није било намерно...</p> <p>— Нема шта да те извињавам.{S} Ти си овде слободна, као к |
латински, господин директоре?</p> <p>— Нема ко други, млади господине.</p> <p>— Моја је струка |
на.{S} Свет даје и последњу цркавицу, а нема ни пута, ни ћуприје, учитеља, ни лекара.{S} Све је |
гледај, Вишња, овог сељака.{S} Он можда нема да купи друге чакшире.{S} Али зашто их не закрпи?. |
арошки парк.{S} Весела женскадија, која нема брига око распремања куће, готовљења ручка, водила |
Затим, чинило му се понекад да ни Бела нема према њему изузетно дубоких осећаја.{S} Нешто више |
" /> на небу и земљи, Хорацио, о којима нема појма твоја философија".{S} Ма колико да му је ова |
ог плана и рече Чедомиру:</p> <p>— Тата нема ништа против.{S} Само тражи да свршиш школу.{S} До |
и Вишњу до куће.</p> <p>— Ако госпођица нема ништа против? — уздржа се философ свечано.</p> <p> |
{S} Треба признати, Илићу, наука остаде нема пред Непознатим, Неказатим, Бескрајним.{S} Ја се в |
провинцијалац, а изгледа ми да се овде нема већег осећања удобности, лепоте, <pb n="30" /> кул |
} Свак се жали на своје стање.{S} Нигде нема никаквог ауторитета.{S} Интереси упливних поједина |
нуо да је сутрадан неки празник, кад се нема школе, те предложио својој пријатељици да изађу у |
ли оне су крајње пристојне једно што се нема прилике или што се овде то даје тешко сакрити или |
l>Колика је царева ливада</l> <l>На њој нема трна ни грмења.</l> <l>Само има до две вите јеле.< |
и беше јако развијена чежња за оним што нема, што је различно од њега, што ствара контрасте и н |
Нашем женскињу треба поуке.{S} У округу нема више од три четири школе за женску децу.{S} Али шт |
о да га је цео свет напустио, као да му нема најбољега што је имао.{S} То осећање прогнанства п |
ј, али људи, свет?{S} Нема их, нигде их нема.{S} У исти мах, супротно томе осећању празнине, об |
а.{S} Отворише уста да нешто рекну, али немадоше времена јер се на прагу указа госпа-Клеопатра. |
"239" /> <p>Ћуркасте девојке, деца која немају никаквог искуства, правиле су пошалице на рачун |
мо иду, у његовом расположењу, сви који немају своје куће.</p> <p>Света је било доста у главној |
ра, изврће улогу посланика.{S} Министри немају иза себе никаквог солидног ослонца, остављени су |
ферију.{S} На северу, уздизала се једна немалтерисана кућа сеоског изгледа.{S} Десно од ње виде |
грам.</p> <p>— Моје студије...</p> <p>— Немам ништа против њих.{S} Врло је похвално кад не губи |
е фамилије, он ми је тако рећи брат, ја немам другог брата...{S} Најзад, шта ме се тиче.{S} Он |
>— Ја ћу на село... за учитељицу.{S} Ја немам мираза.{S} Ово школе, то је све.{S} Сем тога, мој |
{S} Затим додаде блаже : — До пред вече немам никаквог посла.{S} Можемо начинити лепу шетњу.</p |
оћеш.{S} Измењао сам све идеје.{S} Више немам никаквог политичког убеђења, не верујем више у по |
асној борби.{S} Али овде, Вишњо, ми још немамо базе; треба прво створити политичке слободе, без |
се насмеја.</p> <p>— Гатке! — рече она немарно.</p> <p>— Нагваждања — одобри Радоје.{S} Затим |
а хоће да искоче из главе, обучен нешто немарно, са краватом која се пела уз потиљак, руку заву |
где му је то место, материјалну културу нематеријалној.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
сам се — одговарао је дечко одсечно. — „Немац" је велика прзница; за најмању ствар отера ме на |
имали вредности.{S} Нарочито није марио немачке философе.</p> <p>— Њихова се наука састоји — тв |
совнике.{S} У слободном времену учио је немачки језик, поручивао мустре, каталоге, књиге са стр |
.{S} Учитељ, који је за свој рачун учио немачки језик, називао га је <foreign xml:lang="de">Wun |
{S} У гимназији је било још горе.{S} Из немачког језика, земљописа, физике, историје имао је вр |
и овде слободна, као код своје куће.{S} Немаш чега да се женираш.{S} Тетки си се јако допала.{S |
ли су за тренутак једно наспрам другог, неми, без речи.</p> <p>Срце младићево се стишавало пост |
м нешто јаче од мене, нешто неправедно, немилосрдно, што ме плаши.</p> <p>Радоје је погледа.{S} |
ањем рамена, посматра оног првог човека немилосрдно као лекар који има да постави диагнозу, као |
коби, подносиле се оставке, очекивао се неминован расцеп.{S} Та прилика дође.{S} Имало се да се |
им непознатим, независним од њене воље, неминовним.{S} Ово цвеће, широка ливада, јаки мириси, п |
расподељује своја средства.{S} И други: немиран дух, заљубљен у бескрајност, фантаст који захте |
осветљеног неба, њега обузе једно јако, немирно осећање, слично болу за домовином.{S} У његовој |
г чега, и ми ћемо проћи цео наш живот у немиру и свађи.{S} Ми живимо у земљи уситњеног демократ |
их погледала у очи Илићу! — говорила је немо у себи.</p> <p>По целе дане проводила је у својој |
њен крвоток.</p> <p>Радојев глас и, час немо а час гласно, запљускивање домаће воде утицали су |
е ћутала.{S} Њене угасите очи мериле су немо зелено коло које се обавијало око ње.{S} Неко тешк |
рази, њен ђаволасти поглед понављали су немо, а јасно: — Пољуби ме опет... пољуби, пољуби...</p |
х апсурд, а која је њему изгледала само немогућа због њега самог, те му изазивала потребу да пр |
} То се догађа у драмама и романима.{S} Немогуће, Илићу; није то више за нас, нисмо више деца.{ |
ије, глас мудраца или глупака.</p> <p>— Немогуће, Вишња.{S} Сад ти претерујеш.{S} Ја верујем, п |
ла из писама.{S} То је била визија неке немогуће жене, о којој сви сањамо, коју сви очекујемо к |
у, о довршетку студија, изгледали су му немогућни.{S} Походиле су га честе сумње, малодушности, |
арода.{S} Они су за нас још луксуз, још немогућност, чиста штета за време које се на њих потрош |
а као на крилима.{S} Кад се дође већ до немогућности, младић се трже.{S} Жалосна стварност прик |
е, стаклара на Сави до Малих Степеница; немој да се стидиш.{S} А сад прими много поздрава од тв |
отац да се врати, па пази, Младене.{S} Немој да се мангупираш.{S} Него учи.{S} Иначе, право ће |
n="267" /> <p>— Матора сулудо!</p> <p>— Немој да ми вређаш мајку — умешала би се Бела. — Иначе. |
можеш, а ако ти школа не допушта, а ти немој...{S} Боже здравља, видећемо се.{S} Ја ти шаљем н |
у органском свету не зна за такву везу; неморалан, јер се обавезујемо за нешто што није у нашој |
ик брака у опште.{S} Он је неприродан и неморалан.{S} Неприродан, јер се у органском свету не з |
ипак се силило и хтело да сакрије своју немоћ.{S} Упрегнуто <pb n="298" /> ужетима за таљиге, п |
, малодушности, горка сазнања сопствене немоћи.{S} Почео је долазити у сукоб са колегама.{S} Бу |
исао је била уморна. срце болесно, воља немоћна.{S} То му откри његов интимни пораз.{S} Слично |
Наша Велика Школа зна само да фабрикује немоћне чиновнике; она од младих, паметних, поштених љу |
и шкодила слобода, кад сам растао са̑м, ненагледан ни од кога, као дивља травуљина.</p> <p>Само |
редином Дунава, час се провлачио између ненасељених острва.{S} С наше стране уздизала се висока |
то су такве.{S} По њиховој спољашности, необавештен пролазник би се могао јако преварити.{S} Ал |
уши, млатара рукама и води политика.{S} Необавештен човек помислио би да се налази на прагу рев |
че Чедомир уверено. --- Мене чека живот необичан, јак, велики.{S} Он мора доћи.{S} Ја имам врем |
а, храмала на леву ногу и којој су њено необично име — име професорове мајке, сељанке — промени |
се наука састоји — тврдио је — у давању необичног смисла обичним речима и излагању врло разумљи |
а писма!{S} Она нису садржавала ниједну необичну реч, ниједну нежност.{S} У њима није било спом |
ала је нека сумња, почетци кајања, нека необјашњива бојазан, хладна као језа.</p> <p>— Свуда!{S |
са дубоким залисцима, пљоснатих ушију, необријане браде и кратких, дебелих бркова, готово суро |
ична, али карактер неодређен, несталан, неодважан, слаб.</p> <p>— Ти не волиш свога рођака! — п |
> <p>Кад изби на Теразије, Илић застаде неодлучно.{S} Било му је још рано за вечеру.{S} Погледа |
ећу ретко мислим; она ми се чини сувише неодређен појам, мислена именица.{S} Али...</p> <p>— Ал |
, природа врло симпатична, али карактер неодређен, несталан, неодважан, слаб.</p> <p>— Ти не во |
свој сто и настављао своју расправу.{S} Неодређена слава би опет залебдела пред његовим очима.{ |
ици, обешеној о зиду.{S} Она је гледала неодређено, преда се.{S} Илић је био полуга на којој је |
још рано за вечеру.{S} Погледа око себе неодређено.{S} Затим се упути ка Калимегдану, камо иду, |
рми, држали су пушке о рамену и бленули неодређено у празнину улице.{S} Кроз широм отворена гла |
"280" /> се да би у њој нашао оно нешто неодређено што је вечито тражио.{S} Долазио би уредно у |
Вишња? — упита Аница, и погледа у собу неодређено.</p> <p>Млада учитељица је лежала непомично |
и надимају од неког осећања непознатог, неодређеног.{S} Корачао је улицом, гледао право све што |
здаричиним ћеркама, млад свет који живи неопажен за школским клупама, а испуњава један велики д |
ом му је оставио празнину коју је Вишња неосетно попуњавала.{S} Његово срце, које је дотле живе |
алом, он је у том тренутку жељкао једну неостварену жељу за променом садашњице, нејасну жељу за |
у.</p> <p>Тако и сад, весеље је плануло неочекивано, још док су се састајали.{S} На пијаци је з |
ова слама.{S} Деца <pb n="235" /> су ми неочешљана, неумивена — наводио је отац као разлог.</p> |
аме коју је правио у кутији за фул, био непажљив кад професор предаје и лепио фишеке од хартије |
просвећује, да се учи; он је готово цео неписмен.{S} Ето то, тај факт, то жалосно стање у којем |
реме, дајући утисак неког од оних наших неписмених државника из доба ослобођења.</p> <p>— Пиши |
амо, искривљено, мршаво и напуштено, на неплодном тлу.{S} Место су ограничавале ограда од краље |
а.{S} Оно је било као општа ђачка кућа, непобедан бедем који је пркосио свакој реакцији.{S} Пол |
је готово, јер их је примала без сенке неповерења.{S} Русија, велика, света Русија, матушка сл |
азио понос који страда, а можда нешто и неповерења.{S} Он јој је онда прилазио.{S} Она му је пр |
н ? — прекиде је стари господин, стално неповерљив.</p> <p>— Он јој је изјавио љубав пре него ш |
ћара.{S} У међусобним односима људи су неповерљиви.{S} Страх од подвале влада у свима пословим |
у тим таласима.</p> <p>Вишња га погледа неповерљиво.{S} Прво што помисли било је да му златарск |
а, познала, искусила, рачун испада врло неповољно по твој прогрес и човечанство.{S} Ти си непри |
ет поједине фразе, зурио дубоко у ноћ у неподгрејаном и полуосветљеном ћилеру какве сиротињске |
и већ је човек улазио у споредне улице, непознате квартове, усамљена места, где се љубавници мо |
рицу, о дуговима и подужицама, помињала непознате људе и жене, нарочито жене...{S} За скандалоз |
чног мишљења.{S} Те ствари му се чиниле непознате, далеке, туђе, несхватљиве.</p> <p>— Наш Чедо |
е га нико не познаје... далеко негде, у непознати крај где би почео нов живот.{S} И као да хтед |
признати, Илићу, наука остаде нема пред Непознатим, Неказатим, Бескрајним.{S} Ја се враћам срцу |
њен чамац с разапетим једрима и води је непознатим путем ка бујним предгорјима неке нове земље. |
на душа је дрхтала од страха пред нечим непознатим, независним од њене воље, неминовним.{S} Ово |
су расипале своју несигурну светлост по непознатим престоничким кућама, по запосленим људским п |
као неко надприродно биће, као светица, непознато божанство.{S} Наши песници певају песме толик |
ла нешто ново у себи, нешто јаче од ње, непознато, дубоко и фатално, нешто што је наваљивало на |
у објашњавао многе ствари, показивао му непознато цвеће, које је звао биље, њихове крунице, пра |
о му се груди надимају од неког осећања непознатог, неодређеног.{S} Корачао је улицом, гледао п |
ивоту, о Београду, где вечито има нечег непознатог, <pb n="122" /> где већина људи крију своја |
астоји од пољубаца.{S} Она је ту остала непоколебљива.{S} Ништа није било кадро изменити дубоко |
, док један унутрашњи сјај озари његове непокретне очи. — Чујеш ли њено тихо жуборење, њен шум, |
а младост, сумња у радост која се нуди, непомирљив идеализам, неутољива жеђ за усавршавањем, св |
тежавања.{S} Био је екстреман, фанатик, непомирљив, напрасит.{S} Што се њему допадало, морало с |
о јабланова, посађени у ред, стајали су непомични.{S} Сребрну траку велике реке није кварио ник |
еђено.</p> <p>Млада учитељица је лежала непомично на поду, пред постељом.{S} Кроз откривен проз |
{S} Дани су пролазили, а перо је висило непомично над хартијом.{S} Његове мисли се бркале. <pb |
прост, прљав, смрдљив.{S} Ипак, он није непоправљив.{S} Напротив, ја сам имао прилике да се уве |
лог што су зрнца философије дошла на та непосвећена места, смешећи се као дете.</p> <p>У тим пр |
ити јаче везе са иностранством даљим од непосредних суседа.{S} За то је требало извршити две тр |
ла боље народске фразе где се не говори непосредно, обиграва се око ствари и причају се многе и |
зија Вишње, тако исто у магли, нејасно, непотпуно, само главом.{S} Била је права противност Бел |
их, поштених људи прави бедне, глупаве, непоштене канцеларијске слуге, чији је живот празан и п |
бе, бежањем у иностранство, сваковрсним неправдама, хапшењима и осудама на смрт.</p> <p>Млади ч |
у сукоб са колегама.{S} Бунио се против неправди које су чинили слабијим од себе, смејао се њих |
али ја осећам нешто јаче од мене, нешто неправедно, немилосрдно, што ме плаши.</p> <p>Радоје је |
етићима, нешто свелим.{S} Његова сенка, неправилна и крупна, дрхтала је на зиду.{S} Даље мало, |
размишља хладније.</p> <p>— Ја сам била неправична према њему.{S} Била сам охола, горда, па чак |
довољна модерној жени.{S} Она је уска, непрактична, несавремена; она не даје позитивна знања.{ |
је из плитке барице доспела изненада у непрегледни <pb n="256" /> басен океана.{S} Јурио је та |
м алтруизмом, са сељацима — светцима, и непрегледним површинама леда и снега.{S} Живео је само |
треса; он види око себе саме развалине, непрегледну пустош, ништа није остало од свега што је ј |
д њега десили догађаји који су створили непремостиви јаз између њих двоје.{S} Они су се <pb n=" |
о другом да кажемо? — пркосила је Вишња непрестано.</p> <p>— Имам да ти кажем мој живот за ове |
ам љута на вас — дочека га Бела, држећи непрестано само главу промољену кроз врата.</p> <p>Та ј |
ао се и ведрог неба које му прети сушом непрестано.{S} Око плотова су расли сунцокрети.{S} Они |
х дружина.</p> <p>У чаршији се говорило непрестано о електрици.{S} Радоје је био јунак тих дана |
ним вратима стајала је Белина мајка још непрестано.</p> <p>Она је била ушла с озбиљним изразом |
је имао, он му се чинио као његов лични непријатељ кога треба савладати, и он га је презирао ка |
по твој прогрес и човечанство.{S} Ти си непријатељ, не знајући толико људи, који су опет твоји |
о:</p> <p>— Откад ти поста тако огорчен непријатељ социјалног напретка?</p> <p>— Социјалног нап |
знајући толико људи, који су опет твоји непријатељи.{S} Ми се сатиремо узајамно, не знајући збо |
сувише мали да му будемо пријатељи или непријатељи.</p> <pb n="93" /> <p>Шетали су по школском |
ругарицу.</p> <p>— Откад ти поста таква непријатељица књига? — рече јој. — Проповедаш крсташки |
рсташки рат...</p> <p>— Ја нисам њихова непријатељица, боже сачувај.{S} Нашем народу треба мног |
е, гађења, дубоке симпатије или смртног непријатељства ?{S} Свега може бити.</p> <p>Остали су з |
ло се знојило и под кожу јој подилазили непријатни жмарци.{S} У соби је био још мрак.{S} Часовн |
и до миле воље, а да не буду изненађени непријатним сусретом, подозривим оком.{S} Доиста, обала |
а у њој има злих људи.{S} Да ти се што непријатно није десило?</p> <p>— Не, није ништа — насме |
ити.{S} Бојао се да јој не направи нове непријатности код родитеља, код маловарошана, који не п |
естоницу.{S} Заборавила је многе раније непријатности.{S} Велика варош на утоци Саве у Дунав чи |
јаваш.{S} Не треба бити тако осетљив на неприлике у животу.{S} Ти си млад.{S} Треба ти времена. |
како је називала своје домаће прилике и неприлике, и сагнути главу пред потребама породице.{S} |
о један тамошњи професор, један од оних неприметних културних радника по паланкама, који су ску |
и изгуби се иза врата лагано, нечујно, неприметно, као привиђење које се расуло.</p> <p>Чедоми |
те.{S} Он је неприродан и неморалан.{S} Неприродан, јер се у органском свету не зна за такву ве |
судан противник брака у опште.{S} Он је неприродан и неморалан.{S} Неприродан, јер се у органск |
ете — рече Матовић, обраћајући се Бели, неприродно умекшаним гласом. — Он није на одмет.{S} Ја |
било ведро.{S} Само је сунце припицало неприродно, те је ваздух био тежак.{S} Учитељица скиде |
да разумеш ствари, али те заводе својом неприродном логиком; пуне ти главу својим непроменљивим |
природном логиком; пуне ти главу својим непроменљивим законима; говоре ти о људима само <pb n=" |
живимо у земљи уситњеног демократизма и непросвећене администрације, где се велика смелост не п |
јој соби, читала прибелешке, разгледала непрочитане књиге, преводила с руског.{S} Ко зна докле |
чија, одсуство здравог морала, расуло и нерад, то су главне одлике данашњег народног живота.</p |
другом приликом. — Изгубили смо много у нераду, у јаловом трвењу.{S} Народи око нас неће чекати |
земљу, држи је моћним својим жилама као нераздељиву целину, струји кроз њу као њен крвоток.</p> |
уде срећан.{S} Млади човек се налазио у неразрешљивом сукобу који долази с једне стране из чове |
ма и излагању врло разумљивих ствари на неразумљив начин.</p> <p>Он је хтео да буде просто мудр |
едан тајанствен глас јој шапће страшне, неразумљиве речи.</p> <p>Избегавала је да иде на универ |
теним и очуваним, просу се нека чаробна неранџаста боја, која се види само код лептирова, а на |
ћ извуче из касе један свежањ старинске неранџасте хартије, шпартане зеленим уским квадратима, |
каквог узрока, као што се то дешава код нервно раздражених људи, обузе га једна дубока одвратно |
ј.{S} И сем тог, она је била болешљива, нервозна девојчица, код које се чежње развијају рано и, |
. лажне новине! </p> <p>Обузимала ју је нервозна радозналост кадгод би узимала новине откако се |
.</p> <pb n="189" /> <p>Младић уздахну, нервозно склопи једну књигу, па устаде и поче шетати по |
>— Какав парадокс! — насмеја се девојка нервозно.</p> <p>— Парадокс зацело, али је истина.</p> |
сио.{S} Његово избријано лице грчило се нервозно, а прсти су трзали штит од качкете.{S} Девојка |
р нашто онда онај њен задивљен поглед и нервозно угризање усне, кад би га слушала како објашњав |
Њени <pb n="131" /> бели зуби гризли су нервозно један крај њених усана.</p> <p>— Продужите... |
завидан, усклик кад угледа Белу у њеном нереду.</p> <p>Ипак се она савлада прва, затвори врата |
нтереси земље ишчезавају у корупцији, у нереду, у анонимној тиранији, у ординарној лицитацији к |
талас по њеним раменима.{S} Из хаљина у нереду провиривало је румено и бело грло.{S} Руке је за |
на њеном месту, оставила да време реши нерешљиве ствари, донесе мелем на отворене ране.{S} Међ |
сигуран.{S} Најако се осећају тегобе од неродице, од учмалости, од многих државних, окружних и |
њу против њега.{S} Обедише га чак да је несавесно руковао с друштвеном имовином, јер се у каси |
ува ручак, јела су испадала недосољена, несаврела, загорела.{S} Било да купи што за кућу, малоп |
рној жени.{S} Она је уска, непрактична, несавремена; она не даје позитивна знања.{S} Не застани |
еше ништа одређено — примети му она, са несакривеним прекором.</p> <p>Она је још волела Чедомир |
болове и ове сладости.{S} Чудила се тој несаници, покушавала да се отресе те узбуђености.{S} Њу |
своја претерано развијена бедра, често несвесне стида и срама, а понекад намерно, с извесном ц |
омена најзад.{S} А мучно, што је, можда несвесно, осећао да је он сувише мали да би могао припо |
ове, шапутао полуразумљиве речи.{S} Она несвесно збаци са себе покривач, и оста тако, изваљена |
, прав.{S} Ћерка једног трговца, она је несвесно осећала колико је висока цена Радојевим чворна |
сти мах, са извесним страхом.{S} Она је несвесно упоређивала свога земљака са човеком кога је о |
о као чела на каквом цвету.{S} Вишња је несвесно пила миље из ваздуха тога дана, опијала се при |
енити дубоко осећање морала који јој је несвесно улила старинска кућа њеног оца.{S} Прочитане к |
, та су га писма уверавала у све што је несвесно хтео, што је тражио од живота.{S} Она су му <p |
расхлађење.{S} На предлог Вишњин, он се несвесно ухвати за џеп.</p> <p>— Оно је механа! — одгов |
ало у душу.{S} Она их је памтила све, и несвесно упоређивала са оним што су јој у школи предава |
>— Шта му је то сад? — упита се Чедомир несвесно.</p> <p>Толико је пута пролазио поред те зград |
дјекивао је у такту по мирном крају.{S} Несигурна мартовска светлост играла се по коњским сапим |
е указа о помиловању, откивање гвожђа и несигурне кораке ослобођеникове који пролази без бриге |
а.{S} Тако се по улици простиру чаршави несигурне светлости.{S} Свет изађе и поседа пред кућом. |
и на том месту, зашто ићи даље и питати несигурне хоризонте за нечим што више није наше?{S} Заш |
еном.</p> <p>— Не... није — промуца она несигурно. — То јест, ја ћу се скоро вратити.</p> <p>Ча |
уз брдо; електрична светлост севнула би несигурно као муња неке далеке буре.</p> <p>Као сви људ |
и још једанпут, па се удаљи, корачајући несигурно, посрћући готово.</p> <p>Идућег дана, Вишња г |
ноћне светиљке, које су расипале своју несигурну светлост по непознатим престоничким кућама, п |
о тај дивни створ што му се подаје, тог неслућеног анђела који га милује својим крилима, девојк |
љао, обузимала је жеља да понови балет, несносна врућина пекла ју је из постеље, груди дрхтале, |
и девојка би се стресла од неке слатке, несносне језе која ју је подухватала целу, од врхова пр |
о за друго.{S} Време, ћуд или неки глуп неспоразум, раздвојио нас је...</p> <p>— Не криви време |
Чедомире.{S} Ја не верујем у судбоносне неспоразуме.{S} Ако је ко крив, то смо ми: ја, ти, наши |
чито се нечем чуди, вечито се узбуђује; неспособан ма за какву акцију, треба му читаво решење д |
почети све из нова.{S} Али се он осећао неспособан за тај напор.{S} Његова мисао је била уморна |
ш радила је око њега, само се он осећао неспособан за најмањи покрет.{S} Он није живео, није би |
аја.{S} Нешто више, она му је изгледала неспособна за праву нежност, за пожртвовање, за праву с |
S} Они од којих сам очекивао добра беху неспособни да ми га учине, а они од којих сам очекивао |
е узео за жену.{S} Начинио је за свагда неспособном за срећу девојку коју је волео.{S} Он је би |
е и тако здрава, она је изгледала нешто неспретна, али то је само допуњавало њену лепоту и гово |
а улицу.{S} Али тек што се спустише низ неспретне степенице старинске зграде, кад Илић заста, к |
једном крају се налазила гвоздена пећ, несразмерно велика према самој кујни.{S} По зидовима су |
нстинкти једне душе будне, упечатљиве и несређене обузели, занели и осудили на најтежа <pb n="8 |
пуност.{S} Пожеле да раскрсти са својим несређеним положајем једним потезом, сад, ту, одмах, да |
рачуноиспитач мислио да је цела његова несрећа долазила од његове ниске школске спреме.{S} Сто |
пију.{S} Матовиће је била задесила нова несрећа.{S} Младен, који је још нешто слушао док је ста |
— од како смо се растали, тера ме нека несрећа, све ми је пошло наопако.</p> <p>Трудио се да н |
ешки тренутци.{S} Незадовољан у служби, несрећан у кући, он је лутао по читаве ноћи да олакша с |
на министарској трпези, па која вајда: несрећан си као све ове пропалице, као овај официр што |
о.{S} Човек који је промашио свој позив несрећан је, он пати, а патња рађа злоћу.{S} Директор г |
д несрећна; то је општи закон; свако је несрећан овда онда.{S} Оно од чега треба да се бојиш је |
да, никад је није добио.{S} Десио му се несрећан случај.{S} Какав?{S} Који?{S} Није знао, али м |
и како се то десило, да олакша себи све несреће које су му притискивале срце и које је само њој |
/p> <p>Док је он тако пребројавао своје несреће последњих година, електрични трамвај <pb n="268 |
амо срећан случај спасе девојку од даље несреће.</p> <p>— Чујеш, Вишњо — рече јој отац кад сазн |
а се бојиш јесте да не будеш... као ја, несрећна за увек.{S} И упамти, свет је врло зао према о |
треба да те је страх да ћеш бити каткад несрећна; то је општи закон; свако је несрећан овда онд |
вник — рече оцу.</p> <p>— Него шта ћеш, несрећни сине? — викну му стари.</p> <p>— Ја бих хтео д |
ао је негде далеко, у бескрај.{S} Његов несрећни геније, који је дотле владао овом водом, овим |
вирепо задовољство што су сад сви троје несрећни?...{S} Улица је остала готово иста.{S} Два низ |
м у њеној соби мирно, као на неки давни несрећни случај.{S} Нека топла нада, која се у њој рађа |
време што је прошло.{S} И вратила си се несрећнија него кад си пошла.</p> <p>Девојка покуша да |
срести и који ће их учинити срећним или несрећним.</p> <p>Чедомир је одржавао разговор, правио |
еш састанке, реци!{S} На кога се метну, несрећнице?{S} Хоћеш ли да свет показује прстом на тебе |
вог сопственог.{S} Видео је да она воли несрећно.</p> <pb n="220" /> <p>— Никад среће неће имат |
а који им се даје, срећу ако је сретну, несрећу много чешће, и судбину која им се одреди.{S} Ре |
Чинило јој се да је она крива за његову несрећу.{S} Тешко јој је било гледати га како иде од ку |
сву његову тежину, не схвати сву своју несрећу.{S} После прве забуне, обузе је љутња.{S} Баци |
е повукле дубоко у своје тесне дупље... нестајало их је, а на њиховим местима <pb n="253" /> зј |
губи све око ње.{S} И она сама се губи, нестаје је, тоне.</p> <p>— Шта ме сад чека?... шта ће б |
рло симпатична, али карактер неодређен, несталан, неодважан, слаб.</p> <p>— Ти не волиш свога р |
у своју лепоту, они нису осетили да је нестало лепог дана.{S} На земљу је била пала нека сенка |
ивала зграда њеног живота.{S} Полуге је нестало.{S} Зидови су попуцали.{S} Грађевина се срушила |
слити на себе.{S} Гриже савести било је нестало.{S} Гледала је на онај догађај с Чедомиром у ње |
ма.{S} Кад би време возу, Чедомира беше нестало.{S} Тек у последњем часу појави се с пуном шако |
мао стид, па радост, па жеља нека да је нестане, да се истопи полако, као комад леда.{S} Чедоми |
венац више капије, па ако га преко ноћ нестане, знај да ћеш се удати те зиме.</p> <p>Вишња се |
.</p> <p>Девојке примише шалу.{S} Њихов несташан смех одјекну долином.</p> <p>— Дај да ти помог |
ховити, девојке приступачне, младе жене несташне, а старци и старице тапшу рукама, одобравају и |
> <p>— А љубав, мама? — примети Бела, и несташно успи усницама.</p> <pb n="121" /> <p>— Ћути, б |
олако врата, промоли главу кроз отвор и несташно додаде:</p> <pb n="137" /> <p>— Како је лепо у |
а весело, готово безазлено и у исти мах несташно.{S} Бела је имала бело лице с кожом која се чи |
једног излета у Овчарску бању или каква несташност млађег брата испуњавали су по читаво писмо.{ |
би му ко од пријатеља скренуо пажњу на несташност његовог сина, он се бранио неким руским прин |
њен осмех мачкице која се умиљава, њену несташну веселост; овај профил задахнуо је Вишњиним пов |
се као паучина; у крв улазила грозница нестрпљења; она дотле није била никад осетила ове болов |
Боле (!дуго о) га хиљаде игала душевног нестрпљења.{S} Није знао шта да ради од себе.{S} Свет м |
ену душу.{S} Као врхунац свега, била је нестрпљива жеља да напакости Илићу, свету, самој себи.< |
о у послу, зенице грозничаве, занесене, нестрпљиве, <pb n="62" /> као у неког свеца и очајника |
а...{S} Не знам тачно каква, али велика несумњиво.{S} Другојачије не може бити.</p> <p>— Пиј, п |
ја на развитак даљих догађаја.{S} Он ће несумњиво привести у дело програм странке, озаконити сл |
S} С тим је био на чисто.{S} То је било несумњиво.{S} На само њено име, обузимао га неки флуид, |
и му се чиниле непознате, далеке, туђе, несхватљиве.</p> <p>— Наш Чедомир као да је пао с Марса |
ништа, повуче се натрашке, гледајући га нетремице, и изгуби се иза врата лагано, нечујно, непри |
путао јој нешто поверљиво, гледао ју је нетремице, жељно.{S} Пролазили су поред познатих места; |
, живети тако да нико, осем њеног мужа, неће моћи рећи:</p> <p>— Она је била моја драгана.{S} Ј |
дничар са самаром пуним цигаља. — Вели, неће више да носи цигље... то му је испод достојанства! |
у.{S} Кроз који месец свршиће школу.{S} Неће требати да се мучимо око мираза.{S} А што су млади |
е се сва предати нези око болеснице, да неће одмицати од ње дан и ноћ.{S} А кад оздрави, она ће |
ловином своје душе, и обећавала себи да неће мрзети <pb n="49" /> девојачку школу и да ће пред |
говорио је — пошто никаква комбинација неће уништити закон борбе који гноји земљу својим жртва |
изађе у друштво, да се разоноди, а она неће, <hi>штудира</hi>...</p> <p>Том приликом скупило с |
тарао рукама.</p> <p>— Овај наш Београд неће се никад уредити — говорио је. — Ето, ја сам прови |
миром још за тренутак, осећала је да се неће моћи савладати, да ће бризнути у плач... ту, на ул |
му је само повод свога одласка и да се неће враћати до јесени, пошто ће се предавања ускоро за |
— која нагази на вилинско коло никад се неће удати.</p> <p>Остојић прште у смех.{S} И Вишња се |
колу за неко време.{S} Знао је да му се неће веровати.</p> <p>— Шта ме се тиче! — рекао је само |
но.</p> <pb n="220" /> <p>— Никад среће неће имати онај који те је одбио — рече јој, тешећи. — |
о доста, јер се знало да код њега човек неће бити преварен ни у мери ни у роби.{S} Он се разлик |
т не понавља као што се ни јучерањи дан неће вратити никад.{S} Гледајући у књиге, ти живиш затв |
ори, ко хоће да бележи, он бележи, а ко неће, онда то толико.</p> <p> <hi>Капетан-Машино Зданиј |
Ако хоће да учи школу, нека учи, а ако неће, значи да није за њу, па ће гледати друга посла.{S |
вела са децом, скромно, тешећи се да то неће увек тако трајати.{S} Имала је четири детета: најс |
е — приговори јој он.</p> <p>— Нико нас неће видети — одговори она са сигурношћу.</p> <p>То је |
ду, у јаловом трвењу.{S} Народи око нас неће чекати да ми добијемо времена.{S} Мораће се журити |
с, само данас у подне!{S} Краљ Милан му неће никад опростити.{S} Реакционари су, ваљада, бесни |
Сад се све то срушило јер „тај зликовац неће да учи“.</p> <p>Радоје побеже од очеве куће у неко |
е.{S} Ја ћу се сама вратити...{S} Ми се нећемо више видети.{S} Никад!{S} Збогом.</p> <pb n="291 |
оље је да не идемо заједно.</p> <p>— Ми нећемо нашкодити једно другом.{S} Нашто онда?</p> <p>— |
је требало ићи у Чачак.</p> <p>— Ти се нећеш вратити отуда! — приговарао јој је друг.</p> <p>— |
е присећао нечег:</p> <p>— Не... не, ти нећеш доћи на Велику Школу.{S} Ти нећеш бити довољно ја |
е, ти нећеш доћи на Велику Школу.{S} Ти нећеш бити довољно јака да извојујеш своје право.</p> < |
аче доста моје главобоље.{S} Само знај, нећу скандала у кући — заврши он.</p> <p>Илић није ни с |
а поносито. — Али нисам ја ко је ко.{S} Нећу дете да ми се мучи по паланкама.{S} Доста <pb n="2 |
ња, играња... нарочито играња.</p> <p>— Нећу да ми се свет смеје: хрома млада, хрома млада! — г |
онуди девојку да ступи унутра.</p> <p>— Нећу — занећка се она детињасто, па, после нешто оклева |
али не хтеде продужити школу.</p> <p>— Нећу да будем чиновник — рече оцу.</p> <p>— Него шта ће |
а је кад јој је муж поменуо пут. — Жива нећу, а мртву ме можеш однети и на Ђавоље Острво.</p> < |
болно:</p> <p>— Шта је ово мени?{S} Ја нећу то.{S} Ја се гнушам тога сна.</p> <p>Девојка се уј |
је она одговарала:</p> <p>— Али кад ја нећу, па ко ће!</p> <p>Чачак није добио електрику.{S} П |
пута... гледам је и сад, а никад је се нећу нагледати.{S} Чини ми се она као неко надприродно |
. — примети девојка.</p> <p>— Не, ја те нећу пустити док ми не обећаш да ћемо се опет видети — |
м.{S} Ја мислим на твоје испите.{S} Али нећу да се преучиш.{S} Остави данас те књиге — додаде в |
р тражи звезду изнад узбурканих таласа, неугашљив пламен у бури, а пред њим се појављивало сунц |
која се губила у низини својих простих, неугледних кућа.{S} И онда опет писмо, у истом бакалско |
тово иста.{S} Два низа сниских дућана и неугледних кафаница граничили су је с обе стране.{S} Шк |
е слушала те разговоре и осећала се све неугодније.{S} Њене мисле купиле су се око Чедомира.{S} |
оје завиди, али та срећа дотицала је се неугодно.{S} Срце јој се стезало, њена душа је плакала, |
ј каже:</p> <p>— Тако ћеш и ти свенути, неудата, остављена.</p> <p>То је ос зујао у чокоту.</p> |
} Деца <pb n="235" /> су ми неочешљана, неумивена — наводио је отац као разлог.</p> <p>Испросио |
<p>Она је била ушла с озбиљним изразом неумитног судије, изразом који није пристајао згодно ње |
прима плата.{S} Кад би она била његова, неуморно би радио на започетој тези.{S} Шта би га се ти |
итао је књиге, новине, књижевне листове неуморно.{S} Опијао се њиховим фикцијама, пио и даље та |
ост која се нуди, непомирљив идеализам, неутољива жеђ за усавршавањем, сви инстинкти једне душе |
/p> <pb n="13" /> <p> Он узе кајсију и, нехотице, начини девојци један комплимент:</p> <p>— Гос |
а.{S} Кола је сретоше убрзо.{S} Погледа нехотице у кочијаша, па онда у кола, очекујући да у њим |
визији природних елемената, он се упита нехотице: „Нашто пунити уши девојци тим страним речима |
о да ју је Чедомир ујео.{S} Она се диже нехотице и рече:</p> <p>— Хајдемо у варош.{S} Доцкан је |
оваквом разговору, у дугим погледима, у нехотичним додирима, били су далеко одмакли од града.{S |
илазили далеко професоров дом као место нечастивих.{S} Јован им је опраштао великодушно, говоре |
му ипак његове буљаве, црне, мокре очи, нечег детињског у осмеху што му га је извајала добра на |
ском животу, о Београду, где вечито има нечег непознатог, <pb n="122" /> где већина људи крију |
изазивали су мисли о смрти.{S} Било је нечег гробног чак и у кућама, из чијих разваљених вратн |
нови друштвени склоп.{S} Требало му је нечег новог, разонођења, могућности да се крене једним |
рло скромно издржавање.{S} Ипак је имао нечег заједничког с њима, јер је имао приличну дозу епи |
1" /> прекину тишину као да се присећао нечег:</p> <p>— Не... не, ти нећеш доћи на Велику Школу |
апакосте.{S} Било је у колегијуму много нечег женског, калуђерског, лицемерног и грубо себичног |
реч објашњења, као да све обузе језа од нечега кобног, надприродног.{S} Радоје врати фењер оном |
где се налазила Велика Школа, имало је нечега пријатељског, свога.{S} Оно је било као општа ђа |
у и остави младићу утисак глатке коже и нечега чистог.</p> <p>Вишња се стресе.{S} Образ је забо |
дебелу сенку преко улице, имала је још нечега пријатељског и још била најлепша кућа у Београду |
лавну ствар превиђа споредну, вечито се нечем чуди, вечито се узбуђује; неспособан ма за какву |
глупости, бог с тобом!...{S} Говоримо о нечему веселијем.{S} Ти си волео одавно да идеш у Париз |
оцрвене сва као да ју је неко ухватио у нечему недопуштеном.</p> <p>— Не... није — промуца она |
у не ње, него друге жене, не жене, него нечије наготе.{S} Њене очи су добијале чудан сјај и упи |
, и скочи са постеље као да се брани од нечијег насртаја.</p> <p>У соби је било све мирно.{S} Ч |
<p>Једнога дана, те јесени, заустави га нечији девојачки глас:</p> <p>— Чедомире!</p> <p>То је |
ске зграде, кад Илић заста, као задржан нечијом снажном руком.{S} Иза првог угла појављивала се |
, мењају садашњост, ред ствари, жуде за нечим вишим од свакодневне егзистенције.{S} Она се чуди |
ћи даље и питати несигурне хоризонте за нечим што више није наше?{S} Зашто пустити да дани и го |
за променом садашњице, нејасну жељу за нечим потпуним, савршеним, која би хладном мислиоцу бил |
{S} Њена душа је дрхтала од страха пред нечим непознатим, независним од њене воље, неминовним.{ |
речи, које су се чудно поклапале с оним нечим новим што јој је надирало у душу.{S} Она их је па |
а науком, литературом, политиком и тако нечим, стварима које је слушала, читала на Великој Школ |
етремице, и изгуби се иза врата лагано, нечујно, неприметно, као привиђење које се расуло.</p> |
не у атмосфери, на Сави се, изненадно и нечујно, подигне један стуб водене паре, па, вртећи се |
елико развила борба између школованих и нешколованих чиновника, те је рачуноиспитач мислио да ј |
ри, за шарање живота као ускршњих јаја, нешто чега се човек може одрећи у свако доба.</p> <p>Ил |
вало се на његовим жутоликим цветићима, нешто свелим.{S} Његова сенка, неправилна и крупна, дрх |
нешто горе, нешто страшније од увреде, нешто што се не да избећи и што ће га пратити вечито.</ |
ен миндерлук, прозорске завесе на алке, нешто цвећа у саксијама и пуно дима од јевтиног дувана. |
јка — али ја осећам нешто јаче од мене, нешто неправедно, немилосрдно, што ме плаши.</p> <p>Рад |
та.{S} Осећао је да ће доћи нешто горе, нешто страшније од увреде, нешто што се не да избећи и |
ешко, јер је осећала нешто ново у себи, нешто јаче од ње, непознато, дубоко и фатално, нешто шт |
а оставио? — одговарало је нешто у њој, нешто скривено, топло, незнано, а широко и пространо ка |
љерима и био је заиста диван са својим, нешто застарелим гестовима и учтивостима.{S} Пушкарка с |
емену унео му је тек, са својом влагом, нешто мало светлости у минуле године.</p> <p>Отпутовао |
незграпан са својим великим канабетом, нешто суморан са тешких завеса које су стајале као прил |
аче од ње, непознато, дубоко и фатално, нешто што је наваљивало на њу као ветар, гушило је и ди |
је у њима нешто ново, изненадно, добро, нешто што ће доћи и изменити, окренути њен живот на бољ |
инило јој се да је нешто прати у стопу, нешто хладно дува за њен врат и један тајанствен глас ј |
ћ, замишљао ју је као море, као ваздух, нешто пространо, благословено, опште, свачије.{S} Он је |
човек да̑ вредности.{S} Као што видиш, нешто релативно...{S} Доиста, ничега сигурног, ничега с |
S} Како си?...{S} Шта је с тобом?...{S} Нешто си омршавела, али си тим још лепша...{S} Сећаш ли |
према њему изузетно дубоких осећаја.{S} Нешто више, она му је изгледала неспособна за праву неж |
ицу одебљале.{S} Врат јој као кифла.{S} Нешто мирно, спокојно и задовољно дисало је из целе њен |
.{S} Једна суза врцну у њеним очима.{S} Нешто јаче од ње заповедало је сад њоме, и она раскопча |
S} Предмети су губили оштре контуре.{S} Нешто загонетно осећало се у природи.{S} У исти мах, ок |
ој је да тако гледа како зора свиће.{S} Нешто велико и утешно долазило јој је из тих коњских но |
>Обоје су били оборили очи и ћутали.{S} Нешто се морало говорити.{S} И двоје драгих испунише ту |
па јој рече кад остадоше сами:</p> <p>— Нешто си невесела, Лазаревићева?</p> <p>— Не! — одби он |
за свадбени пут купују новине?</p> <p>— Нешто ме интересује — одговори младић без журбе, и кад |
еко време.{S} Изненадно осетио би да га нешто вуче к њој.{S} Хиљада ствари, блиских тој девојци |
е као два злочинца.{S} Отворише уста да нешто рекну, али немадоше времена јер се на прагу указа |
жег пољског цвећа.{S} Вишњи се учини да нешто живи ту у лози, у влажном хладу лозиног зеленила, |
тоница у Европи.</p> <p>Вишња заусти да нешто дода, али је већ млади човек падао у ватру грдећи |
он би спазио понос који страда, а можда нешто и неповерења.{S} Он јој је онда прилазио.{S} Она |
Људи су веровали у њега, сматрали га за нешто више од себе.{S} Кад је пролазио улицом, старији |
везу; неморалан, јер се обавезујемо за нешто што није у нашој власти.{S} Брак ствара од људи с |
е била врло весела, отварала јако своја нешто бледа уста, заборављала на своју сакатост, храмал |
пристаништа ?</p> <p>На улици затандрка нешто.{S} То су се враћала празна кола за свој нови тер |
у себе и тако здрава, она је изгледала нешто неспретна, али то је само допуњавало њену лепоту |
S} Храбро је сносила садашњост и чекала нешто друго... будућност, како се то једном речи назива |
а са дунавске стране: варош је почињала нешто даље од обале, из зеленила које су састављали рит |
јој се јако шириле.{S} Она је шапутала нешто.</p> <p>Чедомир јој се приближи.{S} Удисао је мир |
ко и пријатно.{S} Тешко, јер је осећала нешто ново у себи, нешто јаче од ње, непознато, дубоко |
{S} Она је осећала просто да је урадила нешто што није требала учинити; и то ју је болело.{S} К |
елој трави.{S} Општина је била посадила нешто дрвећа, али као што је то обичај, дечурлија и пуш |
ве очи, које су гледале из својих дупља нешто унезверено, као да је душа стално у послу, зенице |
аку да она није мачји кашаљ, да она има нешто више од те три постеље и бакреног посуђа.{S} Стог |
игама говори се о васкрсењу.{S} Али има нешто боље.{S} По некад живот изведе своје мистериозне |
еоградских вечери.{S} Тражила је у њима нешто ново, изненадно, добро, нешто што ће доћи и измен |
е младих за руке, приближи им главе, на нешто драмски начин, загрли их обоје и рече весело, као |
емо?</p> <p>— Куда хоћеш — одговори она нешто рапавим гласом.{S} Затим додаде блаже : — До пред |
дуго година у свом селу, његов отац, са нешто мало школе, начинио <pb n="299" /> је каријеру у |
ије бирала речи и пребацивала се.{S} Са нешто урођеног византинизма, она је имала јединствену в |
{S} С друге стране, круна се опијала са нешто релативног успеха . на Берлинском Конгресу, подав |
вац, мрзео га оном мржњом, помешаном са нешто зависти, коју осећају слаби према јакима.{S} Он ј |
{S} Звао сам доктора.{S} Он јој преписа нешто, и рече ми да ће се вечерас навратити.{S} Боји се |
тави руке на кукове, па ослови студента нешто извештаченим гласом:</p> <p>— Лепа парада, господ |
</p> <p>Илић угледа ову сенку.{S} Хтеде нешто рећи.{S} Али не могаде.{S} У његовој глави је бил |
нпут.{S} Она затвори шаку, као да стеже нешто тврдо; затим је отвори полагано, па изврну, као д |
о.{S} Куд се окрене чинило јој се да је нешто прати у стопу, нешто хладно дува за њен врат и је |
човек сам и ја, па опет кад видим да је нешто боље, што да не радим тако!...{S} Звао сам доктор |
е пролазило у беспослицама, неговала је нешто цвећа, везла по коју мараму, читала, по каткад, с |
Бога желимо.{S} Само, кажи, мајка ти је нешто назебла, па се много брине за тебе, да и ти ниси, |
и.{S} Послови су ишли добро.{S} Ипак је нешто пекло овог маловарошког првака.{S} Он је једва зн |
p>— Ко је кога оставио? — одговарало је нешто у њој, нешто скривено, топло, незнано, а широко и |
це, камење.{S} На сваком углу остало је нешто од ње.</p> <p>То ново расположење држало ју је св |
ред пука постоји отаџбина — говорило је нешто у њој. — Зашто онда избегавати ту реч која је так |
о законе.{S} Једна њивица овса, коју је нешто оштетила туча, процењивале су сељачке комисије та |
их груди и врата, босих ногу, па радиле нешто по дворишту сагибајући леђа, ширећи ноге, избацуј |
у — занећка се она детињасто, па, после нешто оклевања, прошапта поверљиво:</p> <p>— Не смем од |
<p>Сутрадан, Вишња се дигла из постеље нешто доцније него обично.{S} Журно се облачила, спрема |
p>У једном тренутку, неко примети да се нешто црно гиба на таласима.{S} Донесоше чакље, али оне |
{S} Зашто? — упита је младић, тек да се нешто каже.</p> <p>— Зато што сте ме пољубили — одговор |
процветале зове.{S} Горе, надносило се нешто неба, с групом осветљених облака око бледог азура |
дало у тим тренутцима код Беле, то беше нешто више од њене лепоте, то беше њена симпатија, дале |
н, храна, пријатељство великог човека и нешто у готову!{S} Она није знала само да министар има |
> <p>У предсобљу чу како газдарица ради нешто у кујни.{S} Ухвати за кваку и изађе.</p> <pb n="3 |
лазио много одушевљења, воље де се ради нешто велико, смелости да се кида са свиме што је старо |
звале је к себи.{S} Тада девојка опази нешто што дотле није видела: један готово правилан круг |
земљу својим жртвама?...{S} Шта то мари нешто мало грешака у Науци, пошто ми стојимо још далеко |
лем.</p> <pb n="47" /> <p>— Шта то мари нешто мало правде у друштвеној конституцији — говорио ј |
амршти.</p> <p>— Њена посла! — одговори нешто јетко.</p> <p>— Пиши јој, болан, мајка је, а тетк |
н уздах.</p> <p>— Ти си уморна... ти си нешто невесела, Вишња? — примети Илић.</p> <pb n="158" |
о воље.</p> <p>— Слушај, Чедо.{S} Ти си нешто охладнео према мени.{S} Чини ми се да ме избегава |
ком један покрет као да хтеде истргнути нешто. — На сваком кораку, тако рећи, може се подићи по |
о остало од ње?{S} Можда ће најзад наћи нешто своје?{S} Корачала је тешко, леђа је сагла, главу |
о оваквој веридби.{S} Ја ћу већ пронаћи нешто романтичније... пролеће, небо, велики празник, до |
одговори ништа.{S} Осећао је да ће доћи нешто горе, нешто страшније од увреде, нешто што се не |
о је Чедомир ишао поред ње, шапутао јој нешто поверљиво, гледао ју је нетремице, жељно.{S} Прол |
друга љубав која се приближава.{S} Ипак нешто у души говорило му је да спречи мисао да не иде т |
, тромо, али све даље.{S} Можда је ипак нешто остало од ње?{S} Можда ће најзад наћи нешто своје |
<p>Кажу да на састанак људи долазе увек нешто раније, а да жене задоцне стално.{S} Чедомир је п |
инама.{S} И кад се преболи, остане увек нешто.</p> <p>— Шта мислиш да ли да пишем детету у Беог |
иче из одређених ствари нити има за циљ нешто опредељено, она се решавала једнако да му пише.{S |
="162" /> <head>XV</head> <p>— Хтео сам нешто да ти кажем, жено — рече Матовић, спремајући се д |
чујно прошапта девојка — али ја осећам нешто јаче од мене, нешто неправедно, немилосрдно, што |
же здравља, видећемо се.{S} Ја ти шаљем нешто новца кад и ово писмо.{S} Велим, нек ти се нађе а |
као да хоће да искоче из главе, обучен нешто немарно, са краватом која се пела уз потиљак, рук |
<pb n="269" /> пушкар, који је задржао нешто од своје службе у војсци, трудио се да надокнади |
n="218" /> су јој главу, мучили је као нешто живо, гушили, давили.{S} Језа ју је подузимала.{S |
одјекивао потмуло по празној одаји као нешто живо и претеће.</p> <p>Он побеже из куће.</p> </d |
, и челичним звуком испуњавао одају као нешто живо.{S} То је било велико, то је било страшно, ч |
ом, Радојем.</p> <p>Златарев син је био нешто старији од своје сусетке.{S} Долазио је у њихову |
приликом, <pb n="60" /> да би радо учио нешто практично... за машинисту на пример, али вели, мо |
се вратио без одобрења владе, или тако нешто.{S} Разлози, објашњења не помогоше.{S} Тек доцниј |
како не двоји брак од љубави, или тако нешто, те пљесну рукама:</p> <p>— Браво, господин-Илићу |
но лупало у грудима, као да се дешавало нешто што ће изменити цео његов живот.{S} Он је био дуб |
јаке дневне припеке.{S} Ипак се осећало нешто свежине од ветра који се дизао са запада и наноси |
ло по деловима тоалете, у којој је било нешто срачунатости, по сигурном кораку који је правила, |
</p> <p>— Пардон за један часак... само нешто да видим.</p> <p>Није се преварио.{S} У једном ли |
де својим путевима.{S} Она је била само нешто пролазно... само један ступањ у високим степеница |
оје потребе и где је требало новца само нешто за порез или молитву. <pb n="21" /> Они нису рђав |
товничке мисли, дах будућности, све оно нешто неизвесно што очекујемо од даљег живота, а што би |
<pb n="280" /> се да би у њој нашао оно нешто неодређено што је вечито тражио.{S} Долазио би ур |
ми изгледа ваљан.</p> <p>— И ја сам то нешто мислила.{S} Друго је сад, а друго беше под прокле |
нио против њега: брак ми изгледа вечито нешто севдалијски... уз пратњу Цигана и чауша.</p> <p>— |
спремала о јесени, жуте, па накиселе, с нешто бела лука.{S} Због њих су се први пут завадили.</ |
седала за сто: у врх стари господин, с нешто раскораченим ногама као да још носи гвожђе, десно |
господине Илићу — поправи се госпођа с нешто старинске грације и с ласкавим осмехом, који прел |
и Бела, мећући у свој мало пискав глас нешто природне женске жеље за допадањем.</p> <p>Младен |
тати да седите докона? — примети младић нешто ауторитативно, грицкајући цигару.</p> <p>Ово пита |
вукао свог учитеља за рукав, шапутао му нешто пропињући се на прсте, и грдио мајку и сестру: <p |
/p> <p>Уставио се тек кад му рука дирну нешто хладно.{S} То беше револвер, онај исти што га је |
285" /> <p>— Фразе!</p> <p>— И фразе су нешто кад су тачне.{S} Ти се појављујеш међу нама као у |
етила би му тада ташта. — Што не почнеш нешто практичније?{S} Преведи какву занимљиву ствар.{S} |
не воли.{S} Са̑м сам.</p> <p>Хтеде још нешто рећи, али осети да му глас дрхти.{S} Једно јато в |
ла нова несрећа.{S} Младен, који је још нешто слушао док је стари министар био жив, промангупир |
имао плаћао је стан; остајало му је још нешто за дуван, ситан трошак и по коју књигу. <pb n="84 |
и могао припомоћи тој промени.{S} И још нешто.{S} Младићу није било добро.{S} Ваљада, бура која |
удски створ, завезан за земљу.{S} И још нешто горе: жена, женска страна, подјармљена туђој вољи |
и беле куће, пуне ситне дечице.</p> <p>Нешто се од тога већ остваривало.{S} Велике наднице при |
у, а нема ни пута, ни ћуприје, учитеља, ни лекара.{S} Све је више сиротиње у нашем народу.{S} С |
је и последњу цркавицу, а нема ни пута, ни ћуприје, учитеља, ни лекара.{S} Све је више сиротиње |
ац није ни толико рђав колико се прича, ни толико добар колико се мисли.{S} Али има једна сигур |
такође право из школе.{S} Здрав, млад, ни ружан ни глуп, тамо вамо, па се ми венчамо пре испит |
плаче, суза јој сузу не стиже.{S} Вели, ни кошуље му не доноси.</p> <p>— Па, купиће је, стара м |
велика врућина — рече она — а, Бога ми, ни наша кућа није близу.</p> <p>— Не жур’те се, господи |
талним скандалима на двору.{S} Међутим, ни Јован није остао читав.{S} Изишао је из затвора оста |
едну врсту!{S} Позитивизам није познао, ни видео, ни разумео, ни волео оно човечанство које је |
!{S} Позитивизам није познао, ни видео, ни разумео, ни волео оно човечанство које је открила пс |
изам није познао, ни видео, ни разумео, ни волео оно човечанство које је открила психологија на |
реко дана?</p> <p>Обоје су имали право: ни брат ни сестра нису били на свом месту.{S} Родитељи |
ретио му да ће га казнити озбиљније.{S} Ни ђаци га нису много поштовали, јер су га колеге пањка |
ароши, у околне паркове, брда, шуме.{S} Ни ту се није осећао срећан.{S} Какво дрво, пут, бара к |
или?{S} Ко то зна?{S} Ко ће то рећи?{S} Ни они сами не би умели казати.{S} Младић се сећао тек |
ену да нађе своје друштво.{S} Зашто?{S} Ни она сама не би тачно знала рећи.{S} Тек, заједно с И |
еља:</p> <p>— Он не зна ништа о мени, а ни ја о њему, као да смо туђини.{S} Свакако ми замера ј |
зади лађе који осветљава пређени пут, а ни корака унапред јер се живот не понавља као што се ни |
ишњи.{S} Затим, чинило му се понекад да ни Бела нема према њему изузетно дубоких осећаја.{S} Не |
е <pb n="127" /> имао времена, па можда ни праве воље да мисли на своју породицу.{S} Кад би му |
авила разлика по старешинству, годинама ни по породици.{S} Сви су били студенти, равни један др |
ушки поглед ни рђав пример, сеоска чама ни саблазна књига.{S} Заман је ожењени колега, иза леђа |
пијан:</p> <p>— Јест, кажем ти... нема ни добра ни зла апсолутног, већ конфликта између нужних |
} Свет даје и последњу цркавицу, а нема ни пута, ни ћуприје, учитеља, ни лекара.{S} Све је више |
свраћа пролазнику пажњу на њега: фирма ни модел робе што се ту може наћи.{S} Али они ради који |
мати.{S} Није било <pb n="100" /> оцена ни прозивања.{S} Већ се седне у клупу, професор говори, |
У земљи где три четвртине народа не зна ни читати ни писати, велико знање смета.{S} Довољно је |
е царева ливада</l> <l>На њој нема трна ни грмења.</l> <l>Само има до две вите јеле.</l> <l>И п |
положај, а он на то не треба да рачуна ни колико ја.{S} Нико у Србији није сигуран шта се сутр |
p> <p>— Јест, кажем ти... нема ни добра ни зла апсолутног, већ конфликта између нужних сила.{S} |
ило се много, на лицима није било умора ни брига.</p> <p>Радознало се окретала око себе.</p> <p |
га да начини сунцобран од тиквена листа ни да састави монограм за мараму.{S} У осталом, то је Р |
ао је неколике.{S} Оне нису имале стиха ни слика.{S} Смисао је био редак гост његове музе.{S} А |
.{S} Онда није штедео никога: свога оца ни председника општине, партију на влади ни друштво у к |
е скрене са правога пута : мушки поглед ни рђав пример, сеоска чама ни саблазна књига.{S} Заман |
се паште, <pb n="59" /> снег пада, тебе ни бриге.{S} Постанеш неки чиновник, шта ти је боље од |
че свој говор о вољи, али се не предаде ни привиђењу који је кишни зрак правио од његове пријат |
његову главу, она се тако угњезди да је ни сами ђаво не би могао отуд ишчупати.{S} Ништа на све |
...{S} Каква свадба!{S} Тај младић није ни школу свршио, а Бела је још дете.</p> <p>— Бела ми ј |
ла у кући — заврши он.</p> <p>Илић није ни сањао да се овакви разговори воде између Белиних род |
новца.{S} На крају крајева, новац није ни толико рђав колико се прича, ни толико добар колико |
збројних болова, а многи од нас не чује ни једну жалбу — грмио је Илић, опијајући се сопственим |
лепоте од живота, усамљено биће што се ни с ким не да да удружи, идеалиста који ради само на к |
пред јер се живот не понавља као што се ни јучерањи дан неће вратити никад.{S} Гледајући у књиг |
и председника општине, партију на влади ни друштво у којем је говорио.{S} Многима то није било |
ве сталне и опште интересе.{S} У Србији ни сенке од тога.{S} Министарска одговорност пред парла |
ћ погледа плашљиво у свога мужа.{S} Али ни Јован не рече ништа.{S} Они су обоје осећали Белину |
да, бесни од једа; министри нису чекали ни оставка да им се уважи; њихови кабинети зврје празни |
њега човек неће бити преварен ни у мери ни у роби.{S} Он се разликовао од осталих трговаца и по |
е три четвртине народа не зна ни читати ни писати, велико знање смета.{S} Довољно је ако се про |
ећ била на удају, није имала наклоности ни према каквом озбиљном послу.{S} Кад јој се није чини |
полази, и више се не врати својој ташти ни својој жени.</p> <p>Док је он тако пребројавао своје |
ово заспи, као дотле, мирно, не мислећи ни на шта.{S} У једном тренутку учини јој се да ће се у |
/> <p>Чедомир је ишао брзо, не знајући ни сам зашто хита.{S} Свет му је сметао, те сиђе с трот |
земљу где нико не воли да се пашти, чак ни за своје задовољство!{S} Препирали смо се дуго, али |
ца и по томе што се није вајкао.{S} Чак ни на порез.{S} Лепо се носио: зими астраганску шубару |
лобода, кад сам растао са̑м, ненагледан ни од кога, као дивља травуљина.</p> <p>Само је Матовић |
раво из школе.{S} Здрав, млад, ни ружан ни глуп, тамо вамо, па се ми венчамо пре испита...{S} К |
ло да код њега човек неће бити преварен ни у мери ни у роби.{S} Он се разликовао од осталих трг |
hi>електрике</hi> није се више познавао ни камен.{S} Љубав коју је Остојић уживао у чаршији окр |
уверено.</p> <p>Тако сад Илић није имао ни своје куће, а морао је сносити пребацивања као да се |
ствари, чуда, лепота, какве не би нашао ни у најчувенијој светској бањи.{S} Виктор Иго га је во |
ија.{S} Позив сеоске учитељице није био ни њој крајњи идеал.{S} Можда је и она <pb n="39" /> им |
и.</p> <p>— По твојој глави не би добио ни Прокупље! — пришила му је ташта поносито. — Али ниса |
рити.{S} Али њено писмо није садржавало ни речце о љубави; оно је могло путовати и отворено, а |
био провидан и благ.{S} Није се осећало ни најмањег ветра.{S} Све око њих изгледало је као да с |
мислећи да трчи за њом.{S} Није прошло ни неколико минута, а он је већ био на улици, са̑м.</p> |
а?</p> <p>Обоје су имали право: ни брат ни сестра нису били на свом месту.{S} Родитељи нису вод |
орама, а они нису у стању да се одрекну ни државног фијакера!</p> <p>Али младој бунтовници беше |
да владино одобрење није било у питању ни колико лањски снег, него је то госпа-Клеопатра уради |
ичио на живот оца, где се снови не пењу ни донде докле се диже дим домаћег димњака.{S} Она није |
азмишљањем, философијом, па ме они нису ни исхранили...</p> <p>— Мој живот тек почиње — одговор |
а је сазнао за посету младићеву!</p> <p>Ни сама мисао да је Чедомир поново њен није ју могла ут |
ао у себи:</p> <p>— Општи ниво... општи ниво!...{S} Није то рђаво.{S} Човек има своју кућу, сла |
огама.</p> <p>— Општи ниво!...{S} Општи ниво! — понављао је без везе.</p> <p>Изнад обале, коју |
коња са пропалим ногама.</p> <p>— Општи ниво!...{S} Општи ниво! — понављао је без везе.</p> <p> |
рекла и понављао у себи:</p> <p>— Општи ниво... општи ниво!...{S} Није то рђаво.{S} Човек има с |
саме себе: ја сам се спустила на општи ниво.</p> <p>Илић не одговори ништа.{S} Били су дошли д |
есно-лево.</p> <p>— Спустио се на општи ниво! — осмехну се Илић.</p> <p>Није се смејао арапу, с |
е намештај, али људи, свет?{S} Нема их, нигде их нема.{S} У исти мах, супротно томе осећању пра |
није сигуран шта се сутра може десити ; нигде није тачнија она пословица да се не зна шта носи |
се растопило по целом небу, па жеже.{S} Нигде тице да се чује.{S} Биље зри.{S} Вишња је спустил |
асе.{S} Свак се жали на своје стање.{S} Нигде нема никаквог ауторитета.{S} Интереси упливних по |
лашила.{S} Где си била по овој киши?{S} Нигде те нисам видела на скупштини.{S} Мислила сам да с |
ц мешао стварност са илузијом.</p> <p>— Нигде нисам видела оволику потпуност у огледању на води |
е света: код сељачке куће био је север, ниже, преко реке, југ, лево у шљиваку исток, а запад гд |
који усамљен долап, искрпљен блехом.{S} Ниже од њих растао је грашак, са широким зеленим махуна |
а у сузу.{S} И суза за сузом поче да се ниже, као ђердан, низ образе девојкине, лагано, коврљај |
зијом, која даје све више сласти што се ниже пада.{S} Калдрма, куће, кровови цаклили су се <pb |
куће видело се парче Топчидерског брда, низ јабланова у подножју, грубе фабричке зграде, светла |
а за сузом поче да се ниже, као ђердан, низ образе девојкине, лагано, коврљајући се, не сусрећу |
ла јурила се око једног букета дуде.{S} Низ кириџија корачао је лагано друмом поред Мораве.{S} |
о је све у соби.</p> <p>Платно се сроза низ мишице, обеси се о бедра, да се после склиза на под |
ло.</p> <p>Једна крупна сенка спусти се низ степенице велике куће, додирну шимшир, проклати се |
еоског изгледа.{S} Десно од ње видео се низ ситних краварских станова с прозорима до земље, осе |
дова.{S} Тек са јужне стране налазио се низ кућа, малих, разнобојних, без спрата да су се готов |
су ишли даље.</p> <p>Таман да се спусте низ једно брдо, кад ветар скиде Вишњи шешир с главе и п |
су дошли до оног долапа, па се спустише низ једно брдашце.{S} Под њим је жуборила озидана чесма |
засађену пшеницом.{S} Затим се спустише низ једну јаругу која је некад била друм, па уђоше у је |
ше на улицу.{S} Али тек што се спустише низ неспретне степенице старинске зграде, кад Илић заст |
ску стражару преко пута, вијугав друм и низ телеграфских дирека на нашој страни.{S} Колико је п |
дрма, зарасла у модро-зелену траву, два низа плотова, неколико ниских кућа, остатци змаја на те |
{S} Улица је остала готово иста.{S} Два низа сниских дућана и неугледних кафаница граничили су |
р скиде Вишњи шешир с главе и понесе га низа страну.{S} Млади човек потрча за њим и једва га ух |
их је певушила вода кроз луле, падала у низак басен и враћала се отуд у виду ниске врло сјајних |
ј лични интерес.{S} Кампања за кампањом низала се.{S} Уносило се сувише јужног темперамента, се |
се ширио патлиџан, румен и сочан.{S} У низинама виделе се вреже од бостана и краставаца; ту су |
зграде и краја улице, која се губила у низини својих простих, неугледних кућа.{S} И онда опет |
ог неких општинских радова личиле су на низове ископаних рака.{S} Гомиле иловаче у помрчини дав |
таничне, гвоздене машине ружног облика, низови вагона, зеленило суседне баре, а даље, горе, на |
железничка станица.{S} Разни колосеци, низови вагона и остала гвожђарија образовала је црну, з |
за њих је била варош: један широк друм, низови кућа и кућерака, накривљени плотови, неколико ли |
аном мувама и масним рукама.{S} Ту висе низови неке врсте кобасица, жути се суд киселих крастав |
пензионишу те, па ти и после иде плата, није много али колико да се храниш.{S} А занатлија?{S} |
ко, она је била њена ватрена поборница, није могла да схвати свога друга и питала се откуд дола |
ић, који је видео свет само кроз књиге, није имао мрве практичног смисла.{S} Читао је да жена т |
да.</p> <p>— Али си бледа?</p> <p>— Не, није ми ништа.{S} Остави ме, мајко...{S} Ено, зове те с |
то непријатно није десило?</p> <p>— Не, није ништа — насмеја се Вишња силом. — Разгледала сам п |
а, реченице су јој остајале недовршене, није се могла сетити доказа који је хтела навести, збуњ |
о... тамо испод дереглије, доле у води, није ли оно једна тичица.</p> <p>Доиста, Чедомир угледа |
им претензијама.{S} Осећао је да стари, није волео да му се противуречи и давао је честе савете |
{S} Али право средство, понуду за брак, није употребљавао.{S} Можда би само једно половно обећа |
тунист.{S} Ма да је био висок чиновник, није се могао отрести простачких склоности сељачког син |
ног бесног канкана пред толиким светом, није је остављала.{S} Глас часовника наносио јој оне оп |
104" /> друштву, она је говорила много, није бирала речи и пребацивала се.{S} Са нешто урођеног |
ан за најмањи покрет.{S} Он није живео, није био међу живима.{S} Његов поглед из суморних, мрач |
ц, који се такође бавио у иностранству, није крио огорчење на свог сина.{S} Војсци је наређено |
е.{S} Ћерка, која је већ била на удају, није имала наклоности ни према каквом озбиљном послу.{S |
.{S} Отац се био бацио сав на политику, није <pb n="127" /> имао времена, па можда ни праве вољ |
само љубав у глави.{S} Љубав, љубав... није она све у животу.{S} Ја имам осам испита на врату. |
о у нечему недопуштеном.</p> <p>— Не... није — промуца она несигурно. — То јест, ја ћу се скоро |
о о сељаку.{S} Али он није све у земљи; није само њему положај тежак; сваки сталеж има своје му |
ко, леђа је сагла, главу оборила ниско; није журила, а није, управо, знала куда иде.</p> <p>На |
драмама и романима.{S} Немогуће, Илићу; није то више за нас, нисмо више деца.{S} Било и прошло. |
иниш Милисаве!...{S} Зар <pb n="241" /> није тако?{S} Сећаш ли се ја сам ти говорила...</p> <p> |
Дела његових противника <pb n="295" /> није хтео читати да не губи време.</p> <p>Међутим, посл |
еварило.{S} Његов <hi>цимер-колега</hi> није се био још вратио са божићњег распуста.{S} Тек што |
ош се спасла, али од <hi>електрике</hi> није се више познавао ни камен.{S} Љубав коју је Остоји |
ас да не задоцни.{S} Па и ти часови!{S} Није их било више од два три преко дана.{S} За њих се н |
p> <p>— Општи ниво... општи ниво!...{S} Није то рђаво.{S} Човек има своју кућу, слатко руча, ку |
страну, па су трошкови велики, а...{S} Није довршио реченицу, јер није хтео причати о сиротињи |
пријатно.{S} Имала је доста друштва.{S} Није осећала Чедомирово одсуство.{S} Нарочито је ишла к |
ишу од те негације данашњег друштва.{S} Није се могао задовољити више чекањем да будућност доне |
ија.{S} Лазаревићева ју је помагала.{S} Није волела да остаје сама са својим мислима.{S} Храбро |
јих су нека жива, а већина су умрла.{S} Није било девера него је Чедомир ишао поред ње, шапутао |
ивот.{S} Противила се вољи родитеља.{S} Није слушала савете опробаних пријатеља.{S} Угушивала ј |
ипак није једнака својим друговима.{S} Није имала гимназијске матуре, недостајала јој је мушка |
мљиви разговори о паметним стварима.{S} Није се правила разлика по старешинству, годинама ни по |
га хиљаде игала душевног нестрпљења.{S} Није знао шта да ради од себе.{S} Свет му се чинио праз |
ице.{S} Никоме није привредио ништа.{S} Није задовољио девојку коју је узео за жену.{S} Начинио |
орала више бојати својих наставница.{S} Није морала трчати на час да не задоцни.{S} Па и ти час |
но, без једне четворке, сама петица.{S} Није се памтило да је неко положио с таквим успехом.{S} |
ј.{S} Ваздух је био провидан и благ.{S} Није се осећало ни најмањег ветра.{S} Све око њих изгле |
кне.{S} Тешко јој је било без мајке.{S} Није знала чиме да се позабави, да прекрати време кад о |
обавезни.{S} Хватала је прибелешке.{S} Није разумевала многе ствари.{S} Дивила се наставницима |
та, са заврнутим рукавима од кошуље.{S} Није волео многа мењања тањира.{S} Ручак му је био најс |
.{S} Погледај овај сточић за пушење.{S} Није ли читаво уметничко дело?...{S} Ево, па пуши — про |
азити куд хоће, враћати се кад хоће.{S} Није се морала више бојати својих наставница.{S} Није м |
.{S} За њих се није морало спремати.{S} Није било <pb n="100" /> оцена ни прозивања.{S} Већ се |
једног таквог разговора, он се реши.{S} Није могао више издржати.{S} Поручи једна кола, стрпа у |
знаде жалосно:</p> <p>— Залутао сам.{S} Није то што сам хтео.{S} Преварио сам се у Дарвина.{S} |
клањао, толико је она трчала за њим.{S} Није марила да ли ће то ко приметити, шта ће ко рећи и |
своје среће, мислећи да трчи за њом.{S} Није прошло ни неколико минута, а он је већ био на улиц |
ете.{S} Сви су је гледали са ужасом.{S} Није било ниједног симпатичног покрета.{S} Али им је он |
ј се чинио тако близак, тако присан.{S} Није осећала пред њим никаквог стида.{S} Хтела је да му |
них набавки.{S} Младић је одобравао.{S} Није могао дати једног личног мишљења.{S} Те ствари му |
и двоструко.</p> <p>Илић је одбијао.{S} Није он водио рачуна о богаству.{S} Не, изгледало му је |
/p> <p>Она је погађала његову мисао.{S} Није хтела да га понизи.{S} Она је преклињала...{S} Црт |
да употребе на тај простачки посао.{S} Није се разумевао у коњима, али није требало много вешт |
>— Коначно.</p> <p>— Имала си право.{S} Није то за наше жене!{S} У земљи где три четвртине наро |
ислима дуго што јој је Илић говорио.{S} Није јој тада измицало да он оскудева понекад у јаким а |
.{S} Главу је спустио, очи затворио.{S} Није осетио или није водио рачуна кад се кола напунише. |
се сакрије од полицијског надзора ?{S} Није ли сусед преко пута помиловани робијаш?{S} Па и да |
о саставља то поштовано јавно мњење?{S} Није ли сусетка десно од њих невенчана жена човеку са к |
несрећан случај.{S} Какав?{S} Који?{S} Није знао, али му је сад било јасно да није ништа боље |
г доба? — настави она разговор живље. — Није ли оно какво си га хтео, за какво си се борио.{S} |
дговори јој девојка молећивим гласом. — Није било намерно...</p> <p>— Нема шта да те извињавам. |
јој отац кад сазна шта јој се десило. — Није то за тебе.{S} Ја то видим.{S} Хтео сам ти то рећи |
јка кад је виде како потаркује ватру. — Није то за тебе, не приличи ти. </p> <p>Девојка се скло |
а! — прихвати госпођа. <pb n="120" /> — Није још школу свршио, а већ проси девојку...</p> <p>— |
— тако је било крштено име Матовићки — није у свему делила демократска убеђења свога мужа; по |
ку и додаде:</p> <p>— Допусти!</p> <p>— Није потребно, Илићу — одби девојка. — Пролетње кише ни |
ладна вечера и љута газдарица.</p> <p>— Није лепо да се девојке задржавају доцно у вароши — при |
прекиде га, рекавши му тмурно:</p> <p>— Није ми глава сад за то.{S} Жена ми се разболела.{S} Пр |
ла, главу оборила ниско; није журила, а није, управо, знала куда иде.</p> <p>На неком сату изби |
/> тако, глупо, остао је без марјаша, а није мислио да ће му што требати, па да узајми.{S} Он т |
оставили су је одмах.</p> <p>Од то доба није се враћала у Београд.</p> <p>Живот јој је пролазио |
ихове очи нису гледале.{S} Њихова глава није радила.{S} Њихов ум се био онесвестио.</p> <p>Вече |
221" /> <head>XX</head> <p>Лазаревићева није давала раније готово никакве важности сујеверицама |
азној улици спази своју жену.{S} Она га није видела, ишла је оборене главе и храмала јаче него |
а који дарива права и користи.{S} Он га није имао, он му се чинио као његов лични непријатељ ко |
ан је Вишња звала свог драгана.{S} Њега није било више међу живим.{S} Остало је само његово тел |
У тим сувим и врелим данима кад никога није било око њега, та су га писма уверавала у све што |
ојке која му је нудила што му она друга није могла дати.</p> <p>— Понови још једанпут те стихов |
ског механџију као и на митрополита, да није око његових сувих уста, око тих ситних очију, па с |
коме су припадале крштеница, уверење да није жењен, остале сведоџбе, радио марљиво за своје исп |
г.{S} Он је мислио да се она удала и да није ништа сачувала од спомена на њихово познаство.{S} |
и школу, нека учи, а ако неће, значи да није за њу, па ће гледати друга посла.{S} Шта је мени ш |
ужа; чекала их стрпљиво, хладно, као да није жена.</p> <p>Било је пролеће кад је дошла у то сел |
Није знао, али му је сад било јасно да није ништа боље судбине од тог коња са пропалим ногама. |
старијом од себе десет година.{S} Влада није одобрила краљев поступак, схватила га као скандал |
е љубави пратили су га улицом.{S} Влада није могла другојачије него му нађе лепо место у државн |
мисли су ницале без везе, никаквог реда није било међу њима.{S} Независно од свега, сети се как |
и се, па падао у ватру и грмео.{S} Онда није штедео никога: свога оца ни председника општине, п |
ст своје другарице.{S} Упита се да Каја није суревњива што се она познаје са њеним сродником.{S |
вале се у своје наставнице.</p> <p>Каја није примећавала забуну своје другарице.{S} Узела ју је |
је пркосио свакој реакцији.{S} Полиција није смела ући ту; за ђаке је пак било стално отворено. |
{S} Из штедње су седели код таште, која није пропуштала прилику, а да своме зету не покаже коли |
Ти усамљени разговори са девојком која није била ружна пријали су му, падали му као неки благ |
стално трчи напред: научи лекцију која није још задата, а не зна оно што му је за лекцију.{S} |
враћам срцу да осети оно што мисао моја није могла сазнати.</p> <p>Зарија му показа један свежа |
апуне откопаном земљом.{S} Његова длака није више сијала.{S} Сапи су му смршале.{S} Боја му се |
ао ружу коју је калемио.{S} Његова вика није се дотицала ситних слабости и рачуна.{S} Он је ниш |
домир је још раније наслутио да девојка није равнодушна према њему.{S} Јер нашто онда онај њен |
е за истом трпезом.{S} Поред тога, Бела није навикла да јој се задовољства ускраћују: колико се |
у.{S} После се не вратише више.{S} Бела није хтела да чује за Париз.</p> <p>— Ја у Француску? — |
упоцен шешир или хаљину у моди.{S} Бела није никад осетила муку од материјалног живота.{S} Нова |
— Иначе...</p> <p>— Иначе?</p> <p>Бела није смела ићи до краја своје претње, те ју је мајка до |
урођена његовом добу. — Девојачка школа није довољна модерној жени.{S} Она је уска, непрактична |
ниси, не дај боже, болесна, да ти школа није тешка и да не оскудеваш у чему.{S} Волела би да те |
ла њихов спахилук, о народним потребама није се водило рачуна.{S} Демократске теорије о уређењу |
> <p>Он је видљиво патио.</p> <p>— Вама није добро, господин-Илићу ? — рече му једног дана Бела |
мајци сигурну савезницу, те се свађама није видело краја.{S} Губила је и оно мало поштовања шт |
е, ипак је било још рано, те по улицама није било много света.{S} Кад је млада девојка угледала |
размишљала много.{S} Својим прохтевима није постављала границе. <pb n="139" /> Тражила је нава |
еобичну реч, ниједну нежност.{S} У њима није било спомена на оно што су заједнички преживели и |
е и збијене гомиле давио је.{S} Гостима није то сметало.{S} Они су седели око столова накресани |
било весело, шалило се много, на лицима није било умора ни брига.</p> <p>Радознало се окретала |
ћ у мраку није могао.{S} Његова драгана није била више шипарица какву ју је оставио.{S} То се п |
сретао и није видео ништа.{S} Тога дана није се ништа нарочито догодило лично њему, али је њего |
жда још и даље, од предака којима имена није знао, а који су морали волети ову земљу кад су се |
су бркови обријани!</p> <p>Доиста, она није размишљала много.{S} Својим прохтевима није постав |
одговорности и неизбежних дужности, она није имала <pb n="160" /> појма.{S} Дотле се Вишња чини |
великог човека и нешто у готову!{S} Она није знала само да министар има ћерку... ту бледу девој |
а, сипао стране речи као лавину!{S} Она није умела тако говорити, наћи у тренутку реч која јој |
кле се диже дим домаћег димњака.{S} Она није умела, и поред својих лектира, да измири старински |
је значио разочарење, и ћутала.{S} Она није била још толико јака да му баци истину у очи, река |
разлог тој одлуци била је Бела.{S} Она није могла издржати цео дан на ногама, подносити сва он |
а пак остаде даље на барикадама.{S} Она није опраштала своме другу ту издају заједничких убеђењ |
же бити добра само као припрема.{S} Она није довољна жени која хоће да буде на висини свога вре |
а, размажена и више мање срећна.{S} Она није била спремљена за живот, за борбу, за одрицање.{S} |
ромах.{S} Вишња не замери ништа.{S} Она није знала за та понижења.{S} Чак јој се то свиде: изгл |
лела бити најбоља жена на свету.{S} Она није признавала себе за свог господара.{S} Она је забор |
миле још горих од својих суседа?{S} Она није умела бранити себе помоћу других.{S} Она је осећал |
ислиш о сентименталности ?</p> <p>— Она није више у моди, слатка моја — насмеја се стара девојк |
се да је поздрављају пријатељски, а она није могла отићи сама до првог дућана.</p> <p>— Бог с т |
а.{S} Ја сам је грлио.</p> <p>Стога она није очекивала од Чедомира љубавне напитке, већ изјаву, |
на, она хтеде показати томе ђаку да она није мачји кашаљ, да она има нешто више од те три посте |
ра није ништа поможено народима кад она није у корист републике...{S} Од патриота бежи општим љ |
{S} Зашто ми њу заборављају?{S} Зар она није велика, главна наша река ?{S} Од ужичких голија и |
нка.</p> <p>Вишња се стресе.</p> <p>Она није видела лице у тог човека, али би га познала у хиља |
значајно: — У вашим годинама, сиротиња није зазор,</p> <p>Чедомир поцрвене и збуњено одобри го |
еж има своје муке.</p> <p>И онда, Вишња није волела много прост народ.{S} У њему је познавала м |
ао према њој?{S} У сваком случају Вишња није знала дотле шта се дешавало са њеним драганом.{S} |
верујем у бесмртност душе.</p> <p>Вишња није била створење које завиди, али та срећа дотицала ј |
ких изрека : „Абдикацијом неких владара није ништа поможено народима кад она није у корист репу |
о, раздавало суседству, и наравно плата није била довољна.{S} Чедомирова сестра, која је од њег |
ђуше, подмазује шиваљке.</p> <p>— Штета није била велика — рече јој једном кад је срете и повед |
ме развалине, непрегледну пустош, ништа није остало од свега што је јуче још постојало, а он је |
на је ту остала непоколебљива.{S} Ништа није било кадро изменити дубоко осећање морала који јој |
е што пре отресе куће, за коју га ништа није везивало, и нађе се са својим вршњацима, децом так |
о са правим пријатељем, као да се ништа није <pb n="136" /> десило.{S} Други пут би се дурила б |
дног размишљања.{S} Бојим се да младића није засенуо мој положај, а он на то не треба да рачуна |
а — рече она — а, Бога ми, ни наша кућа није близу.</p> <p>— Не жур’те се, господин Илићу — при |
се окретала око себе.</p> <p>Сама улица није се много променила.{S} Подигнуте су још две три но |
се она не отворише.</p> <p>— Газдарица није код куће — рече она, па се саже да узме кључ испод |
уверење о њеним првацима.{S} Реч лажов није била довољна, већ се писало архилажов.{S} Реч лопо |
, већ се писало архилажов.{S} Реч лопов није довољно жигосала човека, већ га звали архилопов.{S |
елих година.{S} Девојка га никад лепшег није видела.{S} Његов поглед ју је заносио, његове речи |
p> <p>— Одвратно је и једно и друго кад није искрено.</p> <p>У том разговору појави се прво јед |
пута пролазио поред те зграде, а никад није приметио да у њој <pb n="4" /> седи неко кога треб |
сад се белела од прашине, као да никад није била бојена.{S} Студент обриса пажљиво седиште и п |
ашем народу.{S} Села, у којима се никад није знало за оскудицу, боре се сад за насушни хлеб.{S} |
{S} Она се заиста питала да цео тај рад није бесциљан, питала се шта ће она привредити науци, ш |
S} У брзини с којом је оставила Београд није јавила ником о свом одласку.{S} Тада јој је то изг |
да поред све користи што ће видети отуд није отмено говорити за ручком о сељацима, те једва доч |
били су се растурили куд који.{S} Друге није стекао.{S} Остао је још Зарија Ристић, вечити ђак, |
игуран шта се сутра може десити ; нигде није тачнија она пословица да се не зна шта носи дан, а |
творка је за њега била увреда, никад је није добио.{S} Десио му се несрећан случај.{S} Какав?{S |
ко је југ, а ко је север.{S} И доцније није никад заборавио што је ту научио.</p> <p>Затим му |
је чудо било што поред своје философије није већ умро од глади.{S} Свој позив је схватао на ста |
му уши вашом дреком.</p> <p>Од лекције није било наравно ништа.</p> <p>— Показаћу ја сад реакц |
е паре, кадиле владу.{S} Истина, Радоје није знао звонке фразе, његов говор није био окићен соц |
само са својим мислима.</p> <p>— Радоје није заслужио ону увреду — говорила је у себи.</p> <p>С |
колним баштама и сјај зимњег сунца које није могло продрети у собу него је скакало око прозора, |
>И пружи му једно парченце хартије које није било веће од цигар-папира.</p> <p>— Па читај! — за |
непомични.{S} Сребрну траку велике реке није кварио никакав брод.{S} Од Београда се видела само |
улазила грозница нестрпљења; она дотле није била никад осетила ове болове и ове сладости.{S} Ч |
ла је по њему рабатне чатрље које дотле није примећивала.{S} Велики женски шешири по најновијој |
са једним ђаволастим осмехом који дотле није био додирнуо њене усне.</p> <p>Сутрадан, Вишња се |
се крене једним новим путем којим дотле није био прошао.{S} У осталом, многи његови другови су |
.{S} Тада девојка опази нешто што дотле није видела: један готово правилан круг од свежег, росн |
па се дао на поезију.</p> <p>— Наука ме није задовољила — објаснио је Илићу. — Крајем последњег |
ародне људе, у родољубе, јер наше време није оно што смо хтели, и ми смо се горко преварили у с |
у живот који је изабрала.{S} Али време није било погодно за размишљање.{S} Часови су пролазили |
го детињство.{S} Шта се све за то време није десило!</p> <p>Блажени егоист, он ју је био готово |
му синови били тада мали, а другом коме није волео поверити се.{S} Вишња се опет играла кумаша |
ила: једног јутра се срушила.{S} Никоме није пало на ум да је диже.{S} Полиција је само дошла, |
он се одрекао своје породице.{S} Никоме није привредио ништа.{S} Није задовољио девојку коју је |
о, грицкајући цигару.</p> <p>Ово питање није се дотле постављало девојци, те она одмах не одгов |
у запаљење.</p> <p>— Збиља?{S} Запаљење није лако у газдаричиним годинама.{S} И кад се преболи, |
доцније је сазнао, да владино одобрење није било у питању ни колико лањски снег, него је то го |
пушио на лулу и бријао бркове.{S} Да се није знало чији је син, узели би га за странца.</p> <p> |
асејано у своју давну другарицу која се није заустављала у причи о својој срећи.</p> <p>Била се |
у се не досади.</p> <p>Међутим, Бела се није могла да свикне.{S} Тешко јој је било без мајке.{S |
ез иједне мисли у глави.</p> <p>Бела се није бранила.{S} Зенице су јој се јако шириле.{S} Она ј |
ира себи мужа потпуно свесно.{S} Она се није правдала пред самом собом, она је губила присуство |
логом: </p> <pb n="202" /> <p>— Тата се није опоравио још од робије, па не може да издржи тај ш |
њен живот на боље.{S} Међутим, ништа се није догађало.{S} Београђани су се жалили на врућину, н |
асићи жути, гипки, пенушави.{S} Даље се није видело ништа.{S} Киша је пљуштала.{S} Са реке је д |
ла је давно оставила домазлук и више се није враћала.{S} Њен дух је тежио за науком, литературо |
ма каквом озбиљном послу.{S} Кад јој се није чинило што је хтела, свађала <pb n="128" /> се да |
ти.{S} То је било већ лакше.{S} Ипак се није могао одлучити одмах и решење је остављао од данас |
има, повлачећи се дубље у земљу, док се није задржао у Повлену, у намери да хајдукује, али се т |
шија дала надимак:{S} Јеж.{S} Стеван се није слагао са женом.{S} Ћерка једног бирократе из доба |
у овог човека кога је волела.{S} Он се није претварао.{S} Његове буљаве очи биле су се повукле |
ао од осталих трговаца и по томе што се није вајкао.{S} Чак ни на порез.{S} Лепо се носио: зими |
кционари.</p> <pb n="22" /> <p> Илић се није дружио с првом врстом својих вршњака.{S} Оскудевал |
<pb n="172" /> шљивовицу.{S} Ристић се није заустављао.{S} Говорио је о науци, политици, жени, |
исао <pb n="80" /> са њих све што му се није допадало, све што је кварило хармонију његове идеа |
околне паркове, брда, шуме.{S} Ни ту се није осећао срећан.{S} Какво дрво, пут, бара каква опом |
ише од два три преко дана.{S} За њих се није морало спремати.{S} Није било <pb n="100" /> оцена |
отово не схваћа прави смисао.{S} Још се није знало о скандалу у Двору.{S} Вечерњи листови ћутал |
S} Он се окрену тамо тако да му се лице није видело јер се бојао да јој га покаже.{S} Да ли то |
гледао занесеним очима.{S} Његово лице није имало сјај прве младости.{S} Био је измршавео.{S} |
них амбиција.{S} Позив сеоске учитељице није био ни њој крајњи идеал.{S} Можда је и она <pb n=" |
ад то место стоји празно.{S} Ништа више није остало од <hi>Еснафлије</hi> до две чађаве пруге н |
и несигурне хоризонте за нечим што више није наше?{S} Зашто пустити да дани и године пролазе?{S |
ила изашла из уског живота, она му више није припадала.{S} Њене мисли враћале су се пут Бумбаре |
о јак, да се пробудила сва уздрхтала, и није могла више заспати.{S} Заман је гонила његове слик |
рап је држао високо своју лепу главу, и није хтео да погледа те одрпанице.{S} Кад би се кола на |
авике.{S} Он је стајао на прекретници и није се могао одлучити камо да претегне.{S} Интелектуал |
ширине у образовању.{S} Он је то знао и није се чудио: он <pb n="19" /> је себе већ тада прогла |
лицом, гледао право све што је сретао и није видео ништа.{S} Тога дана није се ништа нарочито д |
уша мужа.{S} То му се увртило у главу и није хтео за длаку попустити, као да би се огрешио о је |
и, Вишња је гледала у своју другарицу и није речи могла рећи.</p> <p>— Удај се, слатка Вишња, н |
се помоли уз степенице од трема. — Теби није добро?{S} Ти си болесна ?</p> <p>— Врућина ми је, |
било много луђих.{S} У државној служби није нашао места, и ако су тамо постављани људи с мање |
а рачуна ни колико ја.{S} Нико у Србији није сигуран шта се сутра може десити ; нигде није тачн |
да му се срце пуни неким осећајем, који није могао тачно одредити. — Ви сте тако љубазни према |
изразом неумитног судије, изразом који није пристајао згодно њеном жовијалном лицу.{S} Тај се |
е урадити — одговори јој он гласом који није трпео примедбе.</p> <p>Кад дође на Велику Школу, Л |
а га она мрзи.{S} Сваки њен покрет који није ишао у прилог његове себичности, тумачио је као да |
сао.{S} Није се разумевао у коњима, али није требало много вештине па да види да је та животиња |
тљавало предмете на које је падало, али није било вруће, већ врло благо, меко, глатко, да је ва |
> <p>Међутим, Илић је примио писмо, али није знао шта да одговори.{S} Оно га је дирнуло јако, к |
своје испите и не осећати ништа.{S} Али није могао.{S} Усред читања, кад је можда био за читав |
устио, очи затворио.{S} Није осетио или није водио рачуна кад се кола напунише.{S} Рабаџија га |
/p> <p>Прво је одржала.{S} Нико у школи није могао опазити код ње какву промену или ваншколску |
ш ме данас у седници пита Поповић да ми није шта род.</p> <p>— Гле ти, видре, чак га и то интер |
да се понизи.</p> <p>— У осталом, мени није ништа право.{S} Све ме буни.{S} Нико ме не воли.{S |
библиотеку! —рече Илић.</p> <p>— Зар ти није жао овако лепог дана? — одговори му философ. — Књи |
сећао се истрошен, утучен; по целе ноћи није могао заспати.{S} Реч Христова врзла му се по паме |
анија нудиља.{S} Три дана и четири ноћи није напуштала болесничке собе.</p> <p>Идућег дана, кад |
Шта да радим, кажи ми.</p> <p>Вишња јој није знала одговорити ништа.{S} Њој се такође постављал |
одили су је тренутци сумње.{S} Нико јој није умео тачно рећи њена права кад сврши школу.{S} Буд |
гледа подсмех, подозрење, осуду.{S} Њој није падало на ум да се запита: какве су оне, те жене, |
као и једног бољег радника: ништа у њој није давало утисак раскоши ; све је било потребно, чак |
гарских саопштења.{S} Његов одговор пак није се могао скалупити у та општа места, и Вишња би пр |
све равноправности, осећала је да ипак није једнака својим друговима.{S} Није имала гимназијск |
Али кад ја нећу, па ко ће!</p> <p>Чачак није добио електрику.{S} Преко лета се било далеко одма |
— умешала се мајка.</p> <p>Млади човек није хтео да чује о тој операцији која би га лишила оче |
испуњавале тај крај.</p> <p>Млади човек није волео да има посла с војском те пређе на другу стр |
еме кад остане сама.{S} Француски језик није марила, француску кујну још мање.{S} Пасуљ са паст |
гао старом Остојићу.{S} Како кујунџилук није више ишао, одаде се нарочито на часовнике.{S} У сл |
ажи; њихови кабинети зврје празни; краљ није успео да састави владу, вечерас нико не влада Срби |
трпао све у једну врсту!{S} Позитивизам није познао, ни видео, ни разумео, ни волео оно човечан |
ој борби за народ.{S} Његов радикализам није био више политика, већ једна врста религије.{S} Он |
рдњу на режим:</p> <p>— Парламентаризам није испунио своја обећања.{S} Код сељака, радника, гра |
им стварима, о интимним везама, и он им није смео прилазити, он је бежао даље од њих.{S} Тада б |
диности, све... све... што ником другом није смео рећи.</p> <p>Од оног дана кад је био с Вишњом |
андалима на двору.{S} Међутим, ни Јован није остао читав.{S} Изишао је из затвора остарео, поре |
>Ни сама мисао да је Чедомир поново њен није ју могла утешити.{S} Своју грешку сматрала је за к |
преко потребно.{S} Што се тиче реда, он није био за претерану похвалу; по патосу се повлачио је |
социолошким и економским терминима, он није умео ићи у облаке тананих апстракција; он је стоја |
није хтео да склапа озбиљније везе, он није тражио <pb n="110" /></p> <p>у њој звезду пратилиц |
д спомена на њихово познаство.{S} И, он није био никад сигуран да га она озбиљно воли.{S} Он ни |
тен, прост, прљав, смрдљив.{S} Ипак, он није непоправљив.{S} Напротив, ја сам имао прилике да с |
е, па како су Турци већ чували Саву, он није могао пребећи у Аустрију, него се крио по околним |
<pb n="259" /> вештина, политика.{S} Он није знао за обзире, компромисе, сходности, релативност |
{S} Међутим, то није било могуће.{S} Он није хтео да склапа озбиљније везе, он није тражио <pb |
сакат, јадан, недостојан да живи.{S} Он није видео да сви око њега имају свој крст на леђима.{S |
д сигуран да га она озбиљно воли.{S} Он није био приметио дубоки утисак који је на њу био учини |
p> <p>— Чувај се Чедомира, Вишњо.{S} Он није рђав човек, ја то знам.{S} Он је сјајна интелигенц |
ћао неспособан за најмањи покрет.{S} Он није живео, није био међу живима.{S} Његов поглед из су |
кну јој мајка с прага велике куће. — Он није био прилика за тебе, геачина ваљевска.{S} Без траг |
Бели, неприродно умекшаним гласом. — Он није на одмет.{S} Ја сам то видео на робији. <pb n="124 |
њима, они се забављали с њом, као да он није постојао, као да га никад нису видели.{S} У њему с |
сно и одано.{S} Јасно јој је било да он није више њен и да то не може бити.{S} Али се она надал |
изненадно по његовим грудима.{S} Али он није био човек који се подаје првом осећању, па намаче |
?{S} Говори се само о сељаку.{S} Али он није све у земљи; није само њему положај тежак; сваки с |
је себе видео у тој животињи.{S} Зар он није био тако исто од доброг соја?{S} Његов прадед бори |
амоубицу.{S} Па и сутрадан, та га мисао није остављала.{S} Док је свештеник певао: „Исајије лик |
а им се допадне.{S} Ниједна мучна мисао није мутила њену душу.{S} Посао јој се милио.{S} И врем |
До њега је седео Младен, који се никако није хтео скрасити на своме месту; до дечка је била јед |
зивао њихове другарице на седељке; нико није умео лепше од њега да начини сунцобран од тиквена |
народу је стање одиста очајно.{S} Нико није задовољан и нико сигуран.{S} Најако се осећају тег |
је био први и овде.{S} Али га сад нико није слушао.{S} Они који су му се дотле дивили највише, |
<p>То је Бела одговарала, ма да ју нико није питао, и гледала младића задивљено, угризнуте усне |
ли се Чедомир дурио?{S} Можда га писмо није нашло?{S} Можда је и он отишао из Београда?</p> <p |
јој може одговорити.{S} Али њено писмо није садржавало ни речце о љубави; оно је могло путоват |
а злих људи.{S} Да ти се што непријатно није десило?</p> <p>— Не, није ништа — насмеја се Вишња |
.{S} Брига ме је!</p> <p>— Не, Бела, то није тако.{S} Ти се компромитујеш.{S} Куварица види све |
си још увек тако лепа; Боже мој, не, то није могуће, да ме више не волиш.</p> <p>Они беху избил |
игурно шта бих рекла...</p> <p>— Не, то није могуће, то је апсурд — рече младић с пуним уверење |
дстављају велику сметњу.{S} Међутим, то није било могуће.{S} Он није хтео да склапа озбиљније в |
. — Јест, знао сам ја <pb n="168" /> то није истина.{S} Тврде за тебе да си срећан човек.{S} Пр |
смршале.{S} Боја му се променила.{S} То није био више арап.{S} Главу је спустио, очи затворио.{ |
а призна свој положај према Бели.{S} То није било у његовој власти; Бели је дуговао бар обзир ч |
се Чедомир.</p> <pb n="25" /> <p> — То није много — дочекала га је сестра — млад је, леп је, о |
аву истину.{S} Најзад рече:</p> <p>— То није довољно.{S} Књиге су суво знање.{S} Дају ти моћ да |
="197" /> <head>XVIII</head> <p>— Да то није нека твоја комбинација? — рече министар кад му жен |
господина, па да му каже све.{S} За то није имао довољно одважности.{S} Онда је мислио да напи |
уштво у којем је говорио.{S} Многима то није било право, па ипак чуле су се ретке замерке, јер |
лазу у велеиздајников стан.</p> <p>И то није било све...{S} Верио се са њиховом сусетком, <hi>ж |
истократије, ропство слабих ?{S} Зар то није укидање свих принципа јеванђеља и француске револу |
бирање, последице наследства?{S} Зар то није другим речима: право јачега и вештијега, влада ари |
и чудновату лепоту своје маште; јер то није била више Вишња која се појављивала из писама.{S} |
стеми нису имали вредности.{S} Нарочито није марио немачке философе.</p> <p>— Њихова се наука с |
{S} Понекад би се заборавио и жалио што није више учио школе.{S} У то доба била се већ увелико |
оралан, јер се обавезујемо за нешто што није у нашој власти.{S} Брак ствара од људи силом хипок |
осећала просто да је урадила нешто што није требала учинити; и то ју је болело.{S} Куд се окре |
јаш?{S} Па и даље, доле у Београду, зар није видела гомиле још горих од својих суседа?{S} Она н |
уку код колеге свога покојног мужа, јер није одобравала да се Чедомир удаљава од своје жене.{S} |
ики, а...{S} Није довршио реченицу, јер није хтео причати о сиротињи свога оца.{S} Место тога, |
оје није знао звонке фразе, његов говор није био окићен социолошким и економским терминима, он |
а причека још неколико дана.{S} Одговор није стизао.{S} Она се чудила томе ћутању.{S} Да ли се |
оги старији друг; чак и понеки професор није имао те ширине у образовању.{S} Он је то знао и ни |
, с предавања на предавање.{S} Нико вас није питао: шта ћете и кога тражите ?{S} Слобода, драга |
на свог сина и хтео га убити.{S} Занат није ишао никако.{S} Јела се стара мука.{S} Мајстор се |
о помисли било је да му златарски занат није занео мозак, те је намислио да црпе злато из те уб |
ар обзир чувања тајне.{S} Вишња се опет није осећала у праву да затражи та објашњења.{S} Шта је |
</p> <p>Каја је била девојка коју живот није мазио.{S} Још од детињства је познала дане скомрач |
ни своје мајке.{S} Рачуноиспитачу живот није био ружичаст.{S} Кад би му се досадило све, он је |
, претопљеним у наш свет.{S} Плава маст није, као по обичају, ублажавала бујицу здравља, којим |
е, и нежним лицем девојке, чија хромост није допуштала честе изласке на отворено поље и сунце, |
брбљиве сестрице.</p> <p>Стари Матовић није примећавао ништа.{S} Он је при ручку имао добар ап |
b n="102" /> <head>IX</head> <p>Матовић није пуштен с робије онако брзо, управо преко ноћ, како |
шегу...{S} Каква свадба!{S} Тај младић није ни школу свршио, а Бела је још дете.</p> <p>— Бела |
ј одаји, која је замењивала салон, Илић није био никада.{S} Госпа-Клеопатра — тако је било кршт |
живот је одвојен од практичног.{S} Илић није имао никаквог искуства о свету и примењеној филосо |
аном своју косу, додаде одсечно: — Илић није крив ништа.</p> <p>Госпа-Матовићка се зарумени у л |
вала тим разговорима.</p> <p>Никад Илић није јасније осетио два човека који су живели у њему; ј |
му је самоуверено.</p> <p>Тако сад Илић није имао ни своје куће, а морао је сносити пребацивања |
икад била у сеоској механи.</p> <p>Илић није имао новаца; десило се <pb n="46" /> тако, глупо, |
кандала у кући — заврши он.</p> <p>Илић није ни сањао да се овакви разговори воде између Белини |
Ха!{S} Ха!{S} Хоћеш ракије?</p> <p>Илић није пио то пиће.{S} Али приста овог пута.</p> <p>— Још |
сретне једног човека кога за живу главу није хтела видети.{S} Ипак, корачала је даље.{S} Надала |
ила су подигнута.{S} Ништа јаче у граду није било сазидано: све сам цемент и камен, темељ широк |
S} Видео је сад јасно што синоћ у мраку није могао.{S} Његова драгана није била више шипарица к |
> <p>— Него због чега?</p> <p>— У Чачку није било више школе.{S} Отац није волео да седим докон |
срце готово престајало куцати.{S} Белу није могао оставити.{S} Она је била ту, она му се нудил |
е крила од саме себе?{S} Ипак у постељу није хтела ићи.</p> <p>Погледа на сат.{S} Било је још р |
те се на господин-учитеља.{S} Ето, њему није било све потаман, па је увек први ђак.</p> <p>Посе |
у.{S} Он је био миран.{S} Ништа на њему није издавало узбуђење.{S} Једино су његове очи <pb n=" |
дела само у браку.{S} Управо, она за њу није постојала, већ брак, муж.{S} Томе је требало очува |
о одушевљен, стално без марјаша, матуру није положио и похађао је Велику Школу као ванредни слу |
могао отуд ишчупати.{S} Ништа на свету није било кадро спречити га у његовој борби за народ.{S |
у савршеној чедности.{S} Ништа на свету није било кадро да је скрене са правога пута : мушки по |
Простирка је била лепа, али се супленту није допадала; опомињала га је сувише шара на зиду у де |
тој промени.{S} И још нешто.{S} Младићу није било добро.{S} Ваљада, бура која се спремала у ваз |
S} Груди се упирале о груди.{S} Пољупцу није било краја.</p> <p>Време је пролазило.{S} Њихове о |
.{S} Понекад би читао новине, а кад њих није било, узео би <hi>Горски Вијенац</hi>, отворио га |
у без новца.{S} На крају крајева, новац није ни толико рђав колико се прича, ни толико добар ко |
— У Чачку није било више школе.{S} Отац није волео да седим докона.{S} Знате, мој отац је прост |
њој једном неко иза њених леђа.</p> <p>Није могла бити другојачија.{S} У тишини сеоске самоће, |
тврдоглаво.</p> <p>И тако оста.</p> <p>Није Радоје мрзео школу.{S} Вишња је то знала.{S} Он јо |
ан часак... само нешто да видим.</p> <p>Није се преварио.{S} У једном листу нађе забележен јуче |
фанама, вијан као неком утваром.</p> <p>Није га се тицало које је доба дана.</p> <p>Ти заборави |
а општи ниво! — осмехну се Илић.</p> <p>Није се смејао арапу, сажаљевао га је искрено.{S} Он је |
иза кулиса; образована су удружења која ниједан закон не може одобрити.{S} Слобода је појела св |
будала да се за педесет година не роди ниједан ипак би их доста било...{S} У програму друга То |
за прву прилику која им се допадне.{S} Ниједна мучна мисао није мутила њену душу.{S} Посао јој |
и су је гледали са ужасом.{S} Није било ниједног симпатичног покрета.{S} Али им је она пркосила |
а нису садржавала ниједну необичну реч, ниједну нежност.{S} У њима није било спомена на оно што |
S} Ах, та писма!{S} Она нису садржавала ниједну необичну реч, ниједну нежност.{S} У њима није б |
зреду, четворка је за њега била увреда, никад је није добио.{S} Десио му се несрећан случај.{S} |
тити...{S} Ми се нећемо више видети.{S} Никад!{S} Збогом.</p> <pb n="291" /> <p>Постала је она |
воли несрећно.</p> <pb n="220" /> <p>— Никад среће неће имати онај који те је одбио — рече јој |
ам је толико пута... гледам је и сад, а никад је се нећу нагледати.{S} Чини ми се она као неко |
ико је пута пролазио поред те зграде, а никад није приметио да у њој <pb n="4" /> седи неко ког |
њом, као да он није постојао, као да га никад нису видели.{S} У њему се појављивала љубомора, с |
вим цртама зрелих година.{S} Девојка га никад лепшег није видела.{S} Његов поглед ју је заносио |
ена, а сад се белела од прашине, као да никад није била бојена.{S} Студент обриса пажљиво седиш |
розница нестрпљења; она дотле није била никад осетила ове болове и ове сладости.{S} Чудила се т |
н шешир или хаљину у моди.{S} Бела није никад осетила муку од материјалног живота.{S} Новац је |
е југ, а ко је север.{S} И доцније није никад заборавио што је ту научио.</p> <p>Затим му паде |
и у девојке. — Можда би боље било да се никад нисмо познали.</p> <p>— То је сувише горко.{S} Бу |
ње у нашем народу.{S} Села, у којима се никад није знало за оскудицу, боре се сад за насушни хл |
} Живот <pb n="90" /> пролази, а она се никад не појави, не помилује наше усијано чело, не пољу |
кама.</p> <p>— Овај наш Београд неће се никад уредити — говорио је. — Ето, ја сам провинцијалац |
мо данас у подне!{S} Краљ Милан му неће никад опростити.{S} Реакционари су, ваљада, бесни од је |
спремала се за последње испите.{S} Али никад не поведе разговора пред Чедомиром о својим сумња |
као што се ни јучерањи дан неће вратити никад.{S} Гледајући у књиге, ти живиш затворених очију, |
о.</p> <p>— У толико боље.{S} Још нисам никад била у сеоској механи.</p> <p>Илић није имао нова |
на њихово познаство.{S} И, он није био никад сигуран да га она озбиљно воли.{S} Он није био пр |
их очију — која нагази на вилинско коло никад се неће удати.</p> <p>Остојић прште у смех.{S} И |
их гласова у нама самима који не варају никад. „Мени треба један искрен друг“ — хтео је рећи — |
д присуствовала тим разговорима.</p> <p>Никад Илић није јасније осетио два човека који су живел |
која је замењивала салон, Илић није био никада.{S} Госпа-Клеопатра — тако је било крштено име М |
} Сребрну траку велике реке није кварио никакав брод.{S} Од Београда се видела само она стругар |
веној конституцији — говорио је — пошто никаква комбинација неће уништити закон борбе који гној |
>Лазаревићева није давала раније готово никакве важности сујеверицама.{S} Она је тако рећи била |
/p> <p>Његове мисли су ницале без везе, никаквог реда није било међу њима.{S} Независно од свег |
к се жали на своје стање.{S} Нигде нема никаквог ауторитета.{S} Интереси упливних појединаца ја |
посланика.{S} Министри немају иза себе никаквог солидног ослонца, остављени су милости законод |
тим додаде блаже : — До пред вече немам никаквог посла.{S} Можемо начинити лепу шетњу.</p> <p>У |
S} Измењао сам све идеје.{S} Више немам никаквог политичког убеђења, не верујем више у политику |
, тако присан.{S} Није осећала пред њим никаквог стида.{S} Хтела је да му се преда одмах, ту, н |
двојен од практичног.{S} Илић није имао никаквог искуства о свету и примењеној философији.{S} И |
> <p>Ћуркасте девојке, деца која немају никаквог искуства, правиле су пошалице на рачун једна д |
а наследства на своју сестру, не задржа никакву резерву за себе, и врати се у Београд.{S} Мајка |
е покушавао да се објасне.</p> <p>— Не, никако... ја нисам престао бити социјалист — говорио је |
цу.{S} До њега је седео Младен, који се никако није хтео скрасити на своме месту; до дечка је б |
и молитву. <pb n="21" /> Они нису рђави никако: они воле тај примитиван живот, они често имају |
ли их по оријенталским ресторанима, али никако да буду онакве какве их је госпа-Клеопатра спрем |
че му она. — Пише ми тетка да јој се ти никако не јављаш.{S} Не зна да ли си жив или мртав.</p> |
ина и хтео га убити.{S} Занат није ишао никако.{S} Јела се стара мука.{S} Мајстор се надао бар |
лио би да и ја пушим!</p> <p>— Не пушиш никако?</p> <p>— Једна цигара с мене на уштап, у друштв |
равне долове,</l> <l>Да видиш шта ће да никне.</l> <l>Ако ти никне лудаја,</l> <l>За мене младу |
l>За мене младу да лудиш,</l> <l>Ако ти никне буника,</l> <l>За мене младу да буниш.</l> </quot |
Да видиш шта ће да никне.</l> <l>Ако ти никне лудаја,</l> <l>За мене младу да лудиш,</l> <l>Ако |
е, позивао њихове другарице на седељке; нико није умео лепше од њега да начини сунцобран од тик |
то не треба да рачуна ни колико ја.{S} Нико у Србији није сигуран шта се сутра може десити ; н |
егове идеје.</p> <p>Прво је одржала.{S} Нико у школи није могао опазити код ње какву промену ил |
лушаоницу, с предавања на предавање.{S} Нико вас није питао: шта ћете и кога тражите ?{S} Слобо |
а.{S} Походили су је тренутци сумње.{S} Нико јој није умео тачно рећи њена права кад сврши школ |
ни није ништа право.{S} Све ме буни.{S} Нико ме не воли.{S} Са̑м сам.</p> <p>Хтеде још нешто ре |
о чело, не пољуби наше занесене очи.{S} Нико не поверава ове најдубље тајне свога бића, оне се |
p>— У народу је стање одиста очајно.{S} Нико није задовољан и нико сигуран.{S} Најако се осећај |
варао је старац на постављено питање. — Нико нас не тера, па ћемо да једемо понајлак.{S} У турс |
ас примете — приговори јој он.</p> <p>— Нико нас неће видети — одговори она са сигурношћу.</p> |
да ишчезне с Вишњом у неки свет где га нико не познаје... далеко негде, у непознати крај где б |
оно је могло путовати и отворено, а да нико не нађе у њему чега другог до другарских саопштења |
n="99" /> жртвовати све, живети тако да нико, осем њеног мужа, неће моћи рећи:</p> <p>— Она је |
адоје је био први и овде.{S} Али га сад нико није слушао.{S} Они који су му се дотле дивили нај |
!...{S} Да дивне речи за нашу земљу где нико не воли да се пашти, чак ни за своје задовољство!{ |
пут:</p> <p>— Колегинице?</p> <p>Кад се нико не одазва, она се помоли наврата: збрчканог лица, |
одиста очајно.{S} Нико није задовољан и нико сигуран.{S} Најако се осећају тегобе од неродице, |
загонетка измиче нашем схватању, пошто нико не зна да нас ослободи потреба наше природе?</p> < |
аљ није успео да састави владу, вечерас нико не влада Србијом.{S} Круна ће морати потражити нас |
</p> <p>То је Бела одговарала, ма да ју нико није питао, и гледала младића задивљено, угризнуте |
ицу;</p> <p>— Анице...{S} Анице!</p> <p>Нико је не чу.</p> <p>Девојку је обузимала ватра све ви |
ак, тих, мучан, дуг као вечност.</p> <p>Нико не рече ништа.</p> <p>Бела је устала, пошла неколи |
уме.{S} У тим сувим и врелим данима кад никога није било око њега, та су га писма уверавала у с |
твена нула, некористан никоме и који се никога не тиче.</p> <p>Ова издаја сна заболе га као уда |
ао у ватру и грмео.{S} Онда није штедео никога: свога оца ни председника општине, партију на вл |
воле? — прекиде је Јован.</p> <p>— Онда ником ништа.{S} Боже здравља!... остави ти то мени... в |
с којом је оставила Београд није јавила ником о свом одласку.{S} Тада јој је то изгледало приро |
ило, све појединости, све... све... што ником другом није смео рећи.</p> <p>Од оног дана кад је |
на послужење — додаде госпођа. — Само, никоме да не причате <pb n="196" /> о оваквој веридби.{ |
и свршила: једног јутра се срушила.{S} Никоме није пало на ум да је диже.{S} Полиција је само |
естри, он се одрекао своје породице.{S} Никоме није привредио ништа.{S} Није задовољио девојку |
тника, права друштвена нула, некористан никоме и који се никога не тиче.</p> <p>Ова издаја сна |
о узалуд опомиње да је дан свануо...{S} Нимфе ће радити посао робова!"</p> <p>— Збиља, како се |
имети Илић.</p> <pb n="158" /> <p>— Не, нисам — осмехну се она. — Можда сам мало уморна...{S} П |
ци цигару и рече презриво:</p> <p>— Не, нисам ја за дуван!</p> <p>И Илић се смејао.{S} Њихови с |
<p>— Лепа парада, господин-Илићу!...{S} Нисам се надала да ћете тако изневерити поверење наше к |
авља...</p> <p>— Без једне речи, као да нисам жива! — размишљаше девојка, повукавши се из трема |
, знаш ми ти шта је љубав!...{S} Да, ја нисам противна љубави, она управо долази сама по себи к |
ајњи мрачњак.</p> <p>— Боже сачувај, ја нисам реакционар, ти то знаш.{S} И кад ти говорим овако |
а се објасне.</p> <p>— Не, никако... ја нисам престао бити социјалист — говорио је. — Кад бих ж |
чан.{S} Ти мислиш да сам ја груб.{S} Ја нисам груб.{S} Ја имам искуства, и то је све.{S} Ја поз |
рила у плач, па запомаже по кући.{S} Ја нисам попуштала.{S} Запретила сам им да ћу их оставити, |
{S} Ја често не господарим собом.{S} Ја нисам на чисто са собом.{S} Како се то десило?{S} Ја то |
Проповедаш крсташки рат...</p> <p>— Ја нисам њихова непријатељица, боже сачувај.{S} Нашем наро |
} Препирали смо се дуго, али му још све нисам рекао...{S} Имаш ли ватре?</p> <p>Илић му пружи к |
о стварност са илузијом.</p> <p>— Нигде нисам видела оволику потпуност у огледању на води — про |
о тренутака оклевања. — Ја на то питање нисам мислио.</p> <p>Матовићка га погледа изненађено.</ |
ију.{S} Жандарми су ме измлатили, ја се нисам користио њим.{S} Али ако оно дође што ти рекох, о |
pb n="31" /> <p>— Не.{S} Не знам, Ја се нисам због тога уписала у школу.</p> <p>— Него због чег |
S} Његов глас је дрхтао:</p> <p>— Ја се нисам шалио.{S} Часна реч ми је сведок.{S} Ја остајем и |
p>— Море, брате, где си ти?{S} Откад те нисам видела — рече му она. — Пише ми тетка да јој се т |
} Где си била по овој киши?{S} Нигде те нисам видела на скупштини.{S} Мислила сам да си се врат |
Хтео сам ти то рећи још раније.{S} Али нисам могао да ти кварим задовољство.{S} Него, враћај с |
! — пришила му је ташта поносито. — Али нисам ја ко је ко.{S} Нећу дете да ми се мучи по паланк |
а собом.{S} Како се то десило?{S} Ја то нисам хтео.{S} Мене сматрају за мирна човека, али видиш |
полако.</p> <p>— У толико боље.{S} Још нисам никад била у сеоској механи.</p> <p>Илић није има |
а би могло заменити парламентаризам?{S} Ниси ваљада нихилист?</p> <p>Илић се осмехну;</p> <p>— |
ади се Аница. — Ти си тако бледа?{S} Да ниси уморна?</p> <p>— Да, уморна, врло уморна... — поку |
си се вратила кући.{S} Тетка ми рече да ниси долазила.{S} Знаш ли колико је сати?</p> <p>— Изви |
еликом надом.</p> <p>— Што ми то раније ниси рекао ? — упита га она дрхтаво.</p> <p>— Не знам д |
већ целу младост.{S} А ти не видиш, ти ниси видео то тело — шаптао је у себи — то лепо тело, т |
зовем?... ти ћеш оцу дати рачуна.{S} Ти ниси више моја кћи.</p> <p>Младић не одговори ништа.{S} |
бла, па се много брине за тебе, да и ти ниси, не дај боже, болесна, да ти школа није тешка и да |
шња.{S} Ја не знам шта радим.{S} Ти ово ниси заслужила.{S} Ја често не господарим собом.{S} Ја |
о, упита:</p> <pb n="65" /> <p>— Па зар ниси свршила школу?</p> <p>— Завршила сам — одговори Ви |
S} Пред њима се простирале дуге пољане, ниска брда, две три вароши и велико београдско небо.{S} |
у дну.{S} С друге стране, обала је била ниска, пошумљена барским дрвећем црног зеленила.{S} По |
зва младића у <hi>салу</hi>.{S} То беше ниска, неизветрена одаја, с навученим завесама.{S} Чедо |
, сивкасте, црвене, црне, <pb n="81" /> ниске, високе, нове, старе, збијене и раштркане како их |
цела његова несрећа долазила од његове ниске школске спреме.{S} Стога је и Чедомир разумео да |
} Да ли се и теби чини да нас она, кроз ниске гране својих врба, позива на велика дела, узвишен |
у низак басен и враћала се отуд у виду ниске врло сјајних мехурића.{S} Суплент је ваљао у мисл |
ва, а на супротној страни, по крововима ниским, високим, од олова или просте ћерамиде, с кубети |
елену траву, два низа плотова, неколико ниских кућа, остатци змаја на телеграфској жици и, у дн |
је тешко, леђа је сагла, главу оборила ниско; није журила, а није, управо, знала куда иде.</p> |
а ти кажем, ето ако хоћеш... колико сам ниско пао, најзад.</p> <p>Девојка погледа изненађено у |
мерних очију, смеђе накострешене браде, ниског раста и великог трбуха, чиновничића с малим квал |
} Каја, у њеној строгој сивој блузи, са ниском мерџана око врата, седела је у својој клупи и пр |
} Немогуће, Илићу; није то више за нас, нисмо више деца.{S} Било и прошло.</p> <p>Он покуша још |
нас који смо имали новаца и нас који га нисмо имали.{S} Знате ли да је то била грдна разлика из |
војке. — Можда би боље било да се никад нисмо познали.</p> <p>— То је сувише горко.{S} Буди пра |
ране и од срца. — Колико има од како се нисмо видели!...{S} Како си?...{S} Шта је с тобом?...{S |
равну државу.{S} Ја се чудим како на то нисмо раније мислили.{S} Ја се смејем <pb n="109" /> ка |
ок сте дотле дошли.{S} Али још све муке нисте претурили.{S} Тек стоје пред вама оне које су нај |
е на ум — рекао му је једном. — Ви више нисте дете.{S} Кроз неколико месеца свршићете школу и п |
авете, којима су их обасули у Београду, нису имали прилике да употребе.{S} На једном месту погр |
тва?{S} Откад су почели шетати сами?{S} Нису знали рећи.</p> <p>То је било свакако једног дана, |
асан сад као од чистог метала.</p> <p>— Нису много родиле ове године, па <pb n="11" /> су крупн |
о доба борбе за основна грађанска права нису разликовали један од другог, налазио много одушевљ |
ће га казнити озбиљније.{S} Ни ђаци га нису много поштовали, јер су га колеге пањкале, а и сам |
ти осећаји прижељкивања; у њеним прсима нису се чули ти удари који звоне као жеља, као чежња.{S |
ливало мастило.{S} Ах, та писма!{S} Она нису садржавала ниједну необичну реч, ниједну нежност.{ |
Обоје су имали право: ни брат ни сестра нису били на свом месту.{S} Родитељи нису водили о њима |
н идеал.{S} Те проклете паприке!{S} Шта нису радили њен муж и газдарица од пансиона да дођу до |
калиници се живело доста весело.{S} Кад нису критиковали митрополита што им не услиши молбу да |
ао да он није постојао, као да га никад нису видели.{S} У њему се појављивала љубомора, страшил |
ма, остајала је усамљена.{S} Младићи је нису волели, претпостављали су девојке које хоће да се |
као две звезде, две хитре зенице, које нису биле тачно заокругљене, већ као две капље мастила |
ретне ствари, али слике оне две девојке нису му излазиле из главе, тако магловите, обвијене дим |
се црна као гробље.{S} Доиста, светиљке нису биле још упаљене, те је владао приличан мрак.{S} У |
а се отресе те узбуђености.{S} Њу дотле нису походили ти осећаји прижељкивања; у њеним прсима н |
ијална природа и силе које владају њоме нису више имале недокучивих тајна.{S} Ушло се у прве ве |
есама.{S} Разгледао је неколике.{S} Оне нису имале стиха ни слика.{S} Смисао је био редак гост |
епшали су своје излоге.{S} Уличне лампе нису више на стубовима, већ су обешене о жицу.{S} Па ип |
ле тако далеке, бледе, ситне, као да се нису њој десиле, већ их чула из прича, из прочитаних књ |
оносио отегнуте сељачке гласове који се нису разбирали: да ли су песма или запевка.{S} Из плани |
и дан.{S} Другарице су говориле како се нису спремиле за овај или онај час, грдиле своје настав |
кораку који је правила, по очима што се нису дали <pb n="275" /> збунити, по образима који се в |
, Илићу — одби девојка. — Пролетње кише нису опасне.{S} Затим...</p> <p>— Затим?</p> <p>— Ја са |
.{S} Уписала је и часове који по уредби нису били обавезни.{S} Хватала је прибелешке.{S} Није р |
амти, свет је врло зао према онима који нису имали среће.</p> <p>Лампа у соби је осветљавала рђ |
новници предграђа, ситни чиновници који нису могли отићи у бање: јадан, невесео свет који се др |
а смо на путу...{S} Можда све ове мисли нису долазиле на ум младом човеку, али сличне свакако.{ |
ра нису били на свом месту.{S} Родитељи нису водили о њима права рачуна.{S} Отац се био бацио с |
ки начин.{S} За њега философски системи нису имали вредности.{S} Нарочито није марио немачке фи |
ј пута.{S} Занесени у своју лепоту, они нису осетили да је нестало лепог дана.{S} На земљу је б |
за порез или молитву. <pb n="21" /> Они нису рђави никако: они воле тај примитиван живот, они ч |
ог система демократских рефорама, а они нису у стању да се одрекну ни државног фијакера!</p> <p |
вот размишљањем, философијом, па ме они нису ни исхранили...</p> <p>— Мој живот тек почиње — од |
ет двојке?{S} Та сад ти бар реакционари нису криви?</p> <p>— Збунио сам се — одговарао је дечко |
ари су, ваљада, бесни од једа; министри нису чекали ни оставка да им се уважи; њихови кабинети |
последицама два тешка рата, чији успеси нису одговорили његовим надама; чиновници, грабљиви и п |
Живи се без великих брига.{S} Дужности нису тешке. <pb n="274" /> Има се доста времена.{S} Чит |
p> <p>Време је пролазило.{S} Њихове очи нису гледале.{S} Њихова глава није радила.{S} Њихов ум |
рече полако својој мачки:</p> <p>— Овој нису вечерас све козе на броју!</p> <p>Вишња сврши школ |
хладно као сто, као столицу.{S} Једном нису читав месец проговорили.</p> <p>— Чудан народ! — г |
риста овог пута.</p> <p>— Још на ракију нису ударили порез — продужи Ристић. — А била би грдна |
ењу, које не потиче из одређених ствари нити има за циљ нешто опредељено, она се решавала једна |
дом, који му је јасно говорио:</p> <p>— Ниткове!</p> <p>Илић се ломио између тих супротности, н |
аменити парламентаризам?{S} Ниси ваљада нихилист?</p> <p>Илић се осмехну;</p> <p>— Не знам.{S} |
је у њој доживела; успомене, оне лепше, ницале су око ње, и она је била тад уверена да је Беогр |
ове слике.{S} Оне су се јављале поново, ницале око ње, обузимале је против њене воље као искуше |
о истог мишљења?</p> <p>Његове мисли су ницале без везе, никаквог реда није било међу њима.{S} |
то видиш, нешто релативно...{S} Доиста, ничега сигурног, ничега стварног.{S} Само илузије, само |
елативно...{S} Доиста, ничега сигурног, ничега стварног.{S} Само илузије, само снови.{S} Хоћеш |
евојку...</p> <p>— Ја не налазим у томе ничега чудноватог — рече будући министар. — Ако се воле |
д њих примећивали се натписи за лорбер, нишадор, алеву паприку.{S} У другом делу дућана, поплоч |
цала ситних слабости и рачуна.{S} Он је нишанио високо.{S} Он је остављао свакоме слободан једа |
поправки.{S} И сад, да се ту усели неки Нишлија само за то, што господин саизвољава узети његов |
еш ништа да избегнеш, све ти се дешава, ништа ти не иде у корист.</p> <p>Илић погледа зачуђено |
окренути њен живот на боље.{S} Међутим, ништа се није догађало.{S} Београђани су се жалили на в |
ебе саме развалине, непрегледну пустош, ништа није остало од свега што је јуче још постојало, а |
њег трговца као и једног бољег радника: ништа у њој није давало утисак раскоши ; све је било по |
.{S} Она је ту остала непоколебљива.{S} Ништа није било кадро изменити дубоко осећање морала ко |
џинице и трговине са старим књигама.{S} Ништа не свраћа пролазнику пажњу на њега: фирма ни моде |
вна зида на брани била су подигнута.{S} Ништа јаче у граду није било сазидано: све сам цемент и |
сами ђаво не би могао отуд ишчупати.{S} Ништа на свету није било кадро спречити га у његовој бо |
вао је девојку у савршеној чедности.{S} Ништа на свету није било кадро да је скрене са правога |
анина на западу.{S} Он је био миран.{S} Ништа на њему није издавало узбуђење.{S} Једино су њего |
асака.{S} Сад то место стоји празно.{S} Ништа више није остало од <hi>Еснафлије</hi> до две чађ |
и он зловољно, окренутих леђа.</p> <p>— Ништа.</p> <p>Она га је волела, те би се други на његов |
жи десет хиљада динара мираза.</p> <p>— Ништа мање! — подсмехнуо се Чедомир.</p> <pb n="25" /> |
, да се што пре отресе куће, за коју га ништа није везивало, и нађе се са својим вршњацима, дец |
свуд јури, трчи, код свију је, без њега ништа не може да прође.{S} Вишњи је доносио међу првима |
ана и рече Чедомиру:</p> <p>— Тата нема ништа против.{S} Само тражи да свршиш школу.{S} Дотле н |
њу до куће.</p> <p>— Ако госпођица нема ништа против? — уздржа се философ свечано.</p> <p>— Шта |
о на свог пријатеља:</p> <p>— Он не зна ништа о мени, а ни ја о њему, као да смо туђини.{S} Сва |
косу, додаде одсечно: — Илић није крив ништа.</p> <p>Госпа-Матовићка се зарумени у лицу као да |
што их не закрпи?...{S} Бар то не стаје ништа.{S} Међутим, њему то не смета, он то не зна.{S} А |
пријатно није десило?</p> <p>— Не, није ништа — насмеја се Вишња силом. — Разгледала сам престо |
Он је мислио да се она удала и да није ништа сачувала од спомена на њихово познаство.{S} И, он |
знао, али му је сад било јасно да није ништа боље судбине од тог коња са пропалим ногама.</p> |
зрека : „Абдикацијом неких владара није ништа поможено народима кад она није у корист републике |
е понизи.</p> <p>— У осталом, мени није ништа право.{S} Све ме буни.{S} Нико ме не воли.{S} Са̑ |
ма, као са правим пријатељем, као да се ништа није <pb n="136" /> десило.{S} Други пут би се ду |
није видео ништа.{S} Тога дана није се ништа нарочито догодило лично њему, али је његово срце |
сну руком онде где јој је срце, не рече ништа, повуче се натрашке, гледајући га нетремице, и из |
на њено раме.{S} Она се стресе; не рече ништа.{S} Другом руком он је обви око паса.</p> <p>Тада |
о у свога мужа.{S} Али ни Јован не рече ништа.{S} Они су обоје осећали Белину сакатост као свој |
н, дуг као вечност.</p> <p>Нико не рече ништа.</p> <p>Бела је устала, пошла неколико корака ка |
ов, и ја те позвах.</p> <p>— То не беше ништа одређено — примети му она, са несакривеним прекор |
шину, пепео.</p> <p>— Не говори ми више ништа — рече, устајући. — Ја те молим.{S} Не прати ме.{ |
вен, прими радо овај изговор да не ради ништа, и приста.{S} Они пређоше трем.{S} Један стари чо |
шла.</p> <p>— И ово, и ово, не треба ми ништа — и бацао је белешке, писма, књиге, фотографије.< |
<p>— Али си бледа?</p> <p>— Не, није ми ништа.{S} Остави ме, мајко...{S} Ено, зове те служавка. |
штај што је сиромах.{S} Вишња не замери ништа.{S} Она није знала за та понижења.{S} Чак јој се |
право.</p> <p>Лазаревићева не одговори ништа.{S} Чедомир продужи:</p> <p>— Право претпоставља |
Вишња задрхта инстиктивно и не одговори ништа.</p> <p>Другарице избише на Теразије.{S} С обе њи |
ише моја кћи.</p> <p>Младић не одговори ништа.{S} Осећао је да ће доћи нешто горе, нешто страшн |
на општи ниво.</p> <p>Илић не одговори ништа.{S} Били су дошли до оног долапа, па се спустише |
бе, радити за своје испите и не осећати ништа.{S} Али није могао.{S} Усред читања, кад је можда |
</p> <p>Вишња јој није знала одговорити ништа.{S} Њој се такође постављало исто питање.{S} Њен |
н је стеже снажно, грчевито, не мислећи ништа.{S} Под његовом руком увише се витке слабине дево |
Вишња приђе, пруживши руку, не говорећи ништа.</p> <p>— Како је леп тај каранфил! — поче <pb n= |
{S} Онда критикуј туђа дела, не стварај ништа, размећи се, другима препоручуј вечиту скрушеност |
/p> <p>— Моје студије...</p> <p>— Немам ништа против њих.{S} Врло је похвално кад не губите инт |
> <p>— Ја претерујем.{S} Ја још не знам ништа позитивно.{S} Треба видети у чему је ствар, треба |
— прекиде је Јован.</p> <p>— Онда ником ништа.{S} Боже здравља!... остави ти то мени... ви се љ |
е.</p> <p>Стари Матовић није примећавао ништа.{S} Он је при ручку имао добар апетит, извлачио и |
му од рукописа остало врло мало, готово ништа.{S} Требало је почети све из нова.{S} Али се он о |
ао право све што је сретао и није видео ништа.{S} Тога дана није се ништа нарочито догодило лич |
воје породице.{S} Никоме није привредио ништа.{S} Није задовољио девојку коју је узео за жену.{ |
гипки, пенушави.{S} Даље се није видело ништа.{S} Киша је пљуштала.{S} Са реке је допирао потму |
ом.</p> <p>Од лекције није било наравно ништа.</p> <p>— Показаћу ја сад реакционарима коме се д |
кућу, али испод ока... као да га се то ништа не тиче.{S} Редови, млади момци у озбиљној, плаво |
/p> <p>— Све имаш што ти треба, па опет ништа од тебе — додаде жалосно. — А кад сам ја учио шко |
вне грађевине.</p> <p>Девојка не помену ништа.{S} Чедомир се свакако не сети.{S} Ћутали су.{S} |
тају на дохват популарне књиге, не пишу ништа, полажу много на беседништво, и живе, скривено, п |
видиш шта се око тебе догађа, не можеш ништа да избегнеш, све ти се дешава, ништа ти не иде у |
ги познаници.{S} Знају је не само људи, но и мртва природа: куће, улице, камење.{S} На сваком у |
еширом од зелене свиле, разливала је са̑но своју хладну светлост по интимном намештају супружан |
а по улици са оним нашим ђаком... како ’но му беше име?</p> <p>— Чедомиром?</p> <p>— Јесте.{S} |
рмалности, добар тон, устручавање и <hi>ноблесу</hi>.</p> <p>— Добар дан! — прогунђао би Матови |
ти видела се велика разлика.{S} Имао је нов таман костим, претенциозан бео прсник, полуцилиндер |
авио како се озбиљно решио да да̑ земљи нов, либералан устав.{S} Јако је љут на реакционаре што |
отражити наслон на народ... мораће дати нов устав, грађанске слободе.{S} Наше идеје иду у сусре |
вори девојка у истом тону.</p> <p>Један нов пламен црвенила лизну јој уз лице.</p> <p>Они обоје |
ко негде, у непознати крај где би почео нов живот.{S} И као да хтеде остварити овај сан, он се |
лепоте, то беше њена симпатија, далека, нова, друга љубав која се приближава.{S} Ипак нешто у д |
белио, лале жутеле, славуји певали.{S} Нова трава клијала је испод трња, снег копнио по <pb n= |
ићевој пољани.{S} Сад се ту шири читава нова насеобина разноликих вила, окружених цвећем и укра |
философија".{S} Ма колико да му је ова нова критика позитивизма изгледала да се отима свакој ф |
мао велика одушевљења за бољи живот, за нова прегнућа.{S} Својом малом главом, она је обухватал |
умиваоник од лима.{S} Под је покривала нова простирка коју је газдарица купила ту скоро и сва |
кућа тек тада пала у очи.{S} То је била нова грађевина, налик на извесне београдске куће, подиг |
ву капију.{S} Матовиће је била задесила нова несрећа.{S} Младен, који је још нешто слушао док ј |
ћ би погледао у свог сина.</p> <p>Једна нова бора оцртала би му се међу повијама.</p> <p>— Да с |
— Само још фале прангије! — говорила је нова баба и певуцкала неку популарну арију.</p> </div> |
тово ништа.{S} Требало је почети све из нова.{S} Али се он осећао неспособан за тај напор.{S} Њ |
уђенику без новца.{S} На крају крајева, новац није ни толико рђав колико се прича, ни толико до |
д се двоје воле...{S} А свет, фамилија, новац?{S} Трице и кучине!...</p> <p>— Бела! — прекори ј |
осетила муку од материјалног живота.{S} Новац је за њу био као неко средство за прављење поклон |
кшава борбу између тих неједнакости.{S} Новац треба разумети, па га онда без бојазни можеш воле |
уде свој и припада самом себи.</p> <p>— Новац је чудна ствар, моје дете — рече Матовић, обраћај |
послови.{S} Као што видиш, штета је да новац лежи зазидан у темеље.{S} Фирма за машине даје ми |
<p>— Не, не гледајте на те ситнице, на новац.{S} Погрешићете — рече Чедомир с поузданошћу која |
атеријалним интересима, бруји живот где новац господари свима питањима, царује индивидуализам к |
у свако доба.</p> <p>Илић је пак мрзео новац, мрзео га оном мржњом, помешаном са нешто зависти |
и наметљиве савете. — Наше је да нађемо новац, а остало: то је његово.{S} Не може се наука поси |
ладу рано осетио.{S} Он је желео да има новаца да би осигурао слободу кретања, да би радио само |
{S} Међутим, било је нас који смо имали новаца и нас који га нисмо имали.{S} Знате ли да је то |
у сеоској механи.</p> <p>Илић није имао новаца; десило се <pb n="46" /> тако, глупо, остао је б |
имовином, јер се у каси не нађе онолико новаца колико се очекивало.{S} Акционарско друштво <hi> |
а су онда и скупо стали, те се оно мало новаца колико се могло скупити у једном покрајинском ме |
{S} И затим, доста сам потрошила очевих новаца због школе.{S} После мене долазе моја браћа.</p> |
ене, црне, <pb n="81" /> ниске, високе, нове, старе, збијене и раштркане како их само Београд м |
зум даје само карикатуру стварности.{S} Нове цитаделе романтизма дижу се против освештаних <pb |
удент је говорио искрено.{S} Износио је нове погледе о породици, о браку, о улози државе у мате |
знатим путем ка бујним предгорјима неке нове земље.{S} Мислећи на ту реку, која ју је уљуљкивал |
а њом даје радости, одмора, утехе, а не нове невоље и морално пропадање.</p> <p>Са том мисли по |
оставити.{S} Бојао се да јој не направи нове непријатности код родитеља, код маловарошана, који |
променила.{S} Подигнуте су још две три нове куће.{S} Неколико трговина улепшали су своје излог |
е пронашао, увео у друштво, показао јој нове путеве, отворио нове видике.{S} Њене смешне грешке |
уштво, показао јој нове путеве, отворио нове видике.{S} Њене смешне грешке о основне ствари пра |
плитка.{S} Треба храбро поћи ка идеалу нове жене, јер нама требају жене на висини наших дана, |
прави глупости, а продужава и прави их нове, све му изгледа лако.{S} Уз њега се припило једно |
ањем да будућност донесе или не донесе, нови друштвени склоп.{S} Требало му је нечег новог, раз |
обро и изврсних намера.{S} Али, њима је нови живот убризгао сталешке мржње и понижења.{S} Њих р |
} По околним планинама образовали су се нови потоци и реке.{S} Воде почеше надолазити.{S} Из го |
{S} Баш одмâх после његове свадбе удари нови државни друм преко његовог дела очевине, те са сум |
ив све зловоље коју је осећао, да прати нови покрет да би га могао сузбијати.{S} Филозофи изила |
умете?</p> <p>— Не разумем — хтеде рећи нови суплент; поклони се и изађе.</p> <p>Гимназијска ср |
ролетња јагњад блејала, жуборили потоци нови, безимени, брзи.{S} Пролеће освајало, живот се обн |
S} То су се враћала празна кола за свој нови терет.{S} Међу њима је био и арап.{S} Носио је и с |
о год је било око ње, уверавало ју је у нови живот: варошка галама, начитани другови, одушевљен |
веном бојом.{S} По зидовима остарелим и новим, запуштеним и очуваним, просу се нека чаробна нер |
тамо нашао два оделита типа међу својим новим друговима.{S} Један је био већ господин, циничан, |
зонођења, могућности да се крене једним новим путем којим дотле није био прошао.{S} У осталом, |
које су се чудно поклапале с оним нечим новим што јој је надирало у душу.{S} Она их је памтила |
зио је тада у кафану, губио се у читање новина, у пушење, у играње домина с првим кога сретне.{ |
брадак и расипао комплименте научене из новина.{S} Без успеха је и кмет уцењивао задржавајући у |
последњем часу појави се с пуном шаком новина.{S} Министар се осмехну.</p> <p>— Баш си геџа! — |
с се...“ говорила сам им, „јавно, преко новина, да цео свет види какве имам родитеље“.</p> <p>Ц |
</hi>.{S} Тако се у Чачку зове разносач новина, један <pb n="224" /> сакат млад човек, који без |
одлазити на конференције, пискарати по новинама, ићи краљу на подворење.{S} Чим би он измакао |
ти за њу!</p> <p>Пред пошту дохрама <hi>новинар</hi>.{S} Тако се у Чачку зове разносач новина, |
едном речи: „Чедо!“ и, мало ђачки, мало новинарски и књишки, излагала строго, готово суво, обич |
ским <pb n="113" /> ћошковима, у бледим новинарским словима, у комбинацијама домина, у густом д |
него што је требало.{S} Читао је књиге, новине, књижевне листове неуморно.{S} Опијао се њиховим |
смрт него понижење.</p> <p>Бела згужва новине.</p> <p>— Остави те глупости, бог с тобом!...{S} |
нервозна радозналост кадгод би узимала новине откако се вратила у Чачак.{S} Читала их је од по |
прође.{S} Вишњи је доносио међу првима новине, пропраћајући их стално каквом пошалицом.{S} Па |
једу врло мало, троше што год имају на новине и брошуре, читају на дохват популарне књиге, не |
била обамрла. <pb n="63" /> Двоје троје новине које су излазиле писале су само о укопним друштв |
де, викну :</p> <p>— Ево важне... лажне новине! </p> <p>Обузимала ју је нервозна радозналост ка |
е, и кад остаде на само са Белом, разви новине.</p> <p>— Пардон за један часак... само нешто да |
ле прве забуне, обузе је љутња.{S} Баци новине на под.{S} Затим их поново диже и укочено гледаш |
ио и очекивао кафу.{S} Понекад би читао новине, а кад њих није било, узео би <hi>Горски Вијенац |
е зету. — Зар се за свадбени пут купују новине?</p> <p>— Нешто ме интересује — одговори младић |
е, он се не даде да га занесе та струја нових нада, него исприча другарици у кратко све шта му |
језеро здравих живаца бунтовним мислима нових дана и готово јој хтеде рећи: „Хајде, срећна душо |
кола, очекујући да у њима види кога од нових, слободоумних министара.</p> <p>— Од њих земља оч |
унчане системе, где је откривао милионе нових ствари, чуда, лепота, какве не би нашао ни у најч |
он је волео све што је пријатно, лако, ново, лепо.{S} У недостатку материјалног уживања, он се |
првог који наиђе.</p> <p>— Знате шта је ново? — рече им Милева једно вече. — Мешовити хор <hi>Љ |
ен прсник и капут мрк.{S} Да је то било ново, изгледао би да се увио у тробојку какве црначке р |
м углу остало је нешто од ње.</p> <p>То ново расположење држало ју је све док се не виде с Кајо |
ријатно.{S} Тешко, јер је осећала нешто ново у себи, нешто јаче од ње, непознато, дубоко и фата |
ских вечери.{S} Тражила је у њима нешто ново, изненадно, добро, нешто што ће доћи и изменити, о |
} Она је заборављала прво правило свога новог васпитања да млада девојка бира себи мужа потпуно |
а као да је хтела узети у одбрану свога новог познаника, подиже глас и рече изазивачки својој д |
друштвени склоп.{S} Требало му је нечег новог, разонођења, могућности да се крене једним новим |
исала трпезарију... ти си се бакћао око новог устава.{S} Ју, обешењаци, да ми је уши да им изву |
уције.{S} Изгледа као да идемо у сусрет новог хаоса.{S} Шта се дешава међу математичарима, Илић |
ојка је знала да Илић даје лекције сину новог министра, Матовића.{S} Слушала је од другова да г |
пет часова, Мића Живковић, надничар на новој грађевини Привредне Банке, ударио се неколико пут |
кама, који су скупљачи претплате свакој новој књизи, повереници одбора за дизање разних спомени |
јсије, говорили о професору Матовићу, о новој <pb n="12" /> политичкој ситуацији, о будућности |
је био пуст.{S} Влажна пољана дисала је новом, великом надом.</p> <p>— Што ми то раније ниси ре |
pb n="156" /> украшену овде онде каквом новом приземном кућицом, где се видела уређена баштица |
тицало што би то било противно његовом новом убеђењу!{S} Али је Илић био још млад, у добу кад |
њега.</p> <p>Доиста, салон је блештао у новом плишу и свежим бојама.{S} Само је био незграпан с |
/p> <p>Тек на кондицији дозна за велику новост која се још од подне шапутала по породицама ближ |
иле гоне, а враћала се тек у вече, пуна новости.{S} Младен је одлазио такође, у школу, рано, да |
} Стари кујунџија се противио у почетку новотаријама свога сина.{S} Називао му књиге <hi>купуса |
пријатно.{S} Свога мужа сматрала је за нову играчку коју је добила и која треба да је поред ње |
оје и рече весело, као да је наручивала нову хаљину:</p> <p>— Нека сте благословена, децо моја. |
ве <pb n="35" /> у школи, видела је сад нову варош пуну младих људи, који се боре против живота |
т сати из јутра, пијан.{S} Дочекивао је нову годину с друговима, па га пиће преварило.{S} Његов |
и на лето свршавате школу? — упита Илић нову познаницу.</p> <p>— Да.</p> <p>— Шта мислите после |
у да омрзну човека кад на њему угледају нову кравату.{S} Тај тип се буни против власти, не да б |
у се привиђало као да иза ње види једну нову варош, испреплетане жице, стотине точкова у покрет |
љи очекују од мене, од моје школе... од новца, напослетку, који су потрошили на мене.</p> <p>Де |
аповедао за паклић дувана осуђенику без новца.{S} На крају крајева, новац није ни толико рђав к |
и — одговарао им је убеђено. — Не жалим новца.{S} Само нек се не губи време.{S} Све ће се врати |
пуњавала своје потребе и где је требало новца само нешто за порез или молитву. <pb n="21" /> Он |
авља, видећемо се.{S} Ја ти шаљем нешто новца кад и ово писмо.{S} Велим, нек ти се нађе ако се |
разних старина : камене стреле, римске новце, бронзано прстење које је купила по околини.{S} Т |
два засебна сталежа, где је осуђеник с новцем заповедао за паклић дувана осуђенику без новца.{ |
осећају слаби према јакима.{S} Он је у новцу видео силу која учвршћава живот, пријатеља који о |
S} Најчешће се помињале речи о I</p> <p>новцу, динари, па онда псовке, које су у нашем говорном |
м шеширом на глави и високим чизмама на ногама. — Еј, Милисаве, ходи да ти представим моју најм |
.{S} Она није могла издржати цео дан на ногама, подносити сва она трчкарања, представљања, игра |
десно његова госпођа, лево Чедомир, са ногама учтиво подвученим под столицу.{S} До њега је сед |
презирала свога драгана, тога човека са ногама као у роде, с претенциозном <pb n="311" /> главо |
та боље судбине од тог коња са пропалим ногама.</p> <p>— Општи ниво!...{S} Општи ниво! — понављ |
је из Београда, фабричка, са гвозденим ногама у виду лавовске шапе, и са уским зеленим лествиц |
рх стари господин, с нешто раскораченим ногама као да још носи гвожђе, десно његова госпођа, ле |
е била гвоздена, друга дрвена, трећа на ногаре.{S} Ту собу је могла обитавати породица једног м |
и на сандуцима, на даскама закуцаним на ногаре или у четири кочића.{S} Њихова клупа је из Беогр |
м потписом.{S} Једно велико огледало на ногарима попуњавало је празнину између прозора.{S} На з |
рече гласно.</p> <p>Диже се полако.{S} Ноге су га једва држале.</p> <p>— Можда ће то бити једи |
осила свима.{S} Махала рукама, бацакала ноге, окретала се у балету и тражила очима Чедомира да |
{S} Сирото кљусе, било је болесно у обе ноге, свакако од какве неизлечиве болести, па ипак се с |
нца вајала је дивно листове њене здраве ноге.{S} Изнад њеног рамена се дизала Чедомирова глава, |
да је та животиња одличног соја: високе ноге, развијене сапи, мали трбух, длака као свила.</p> |
ова страћара.{S} Иди куд те очи воде и ноге носе, па тражи себи девојку.{S} А кад је нађеш, се |
што по дворишту сагибајући леђа, ширећи ноге, избацујући своја претерано развијена бедра, често |
p> <p>Дечко устаде лењо и, клатећи се с ноге на ногу, упита с врата:</p> <p>— А где вам стоје?< |
поклецнувши само једанпут својом хромом ногом, већ беше у другој соби. — Што су дивне, само да |
ако снажан, да она посрну својом хромом ногом и једва се заустави на половини салона.</p> <p>И |
и утешно долазило јој је из тих коњских ногоступица и разлистале природе, која се у роси зорино |
ива светлост.{S} Распознавале се коњске ногоступице у отврдлу блату.{S} Једно бело парче неба у |
ратке хаљине и откривао ногу до колена, ногу младу, а развијену, ногу танку, а заокругљену, изв |
огу до колена, ногу младу, а развијену, ногу танку, а заокругљену, извајану као од неког божанс |
</p> <p>Друштво загази у ливаду.{S} Иза ногу је остајао сив траг превијене траве.{S} Момци и де |
ог надзора, пала са степеница и сломила ногу.{S} Стога су јој вечито угађали. <pb n="123" /> По |
чко устаде лењо и, клатећи се с ноге на ногу, упита с врата:</p> <p>— А где вам стоје?</p> <p>Н |
скутовима њене кратке хаљине и откривао ногу до колена, ногу младу, а развијену, ногу танку, а |
му удобнију ћелију, скинули му гвожђе с ногу, допуштали посете пријатеља.{S} Тек под зиму, Јова |
коме у том тренутку скидају букагије с ногу и нуде за министра... на професорову ћерку, око ко |
имала шеснаест година, храмала на леву ногу и којој су њено необично име — име професорове мај |
едонца, кисело насмејаног лица и кривих ногу.{S} Њега сви његови гости зову <hi>Стрика</hi>, па |
, да се за час начини поток поред њиних ногу.{S} Они су ишли даље.</p> <p>Таман да се спусте ни |
а лица, раздрљених груди и врата, босих ногу, па радиле нешто по дворишту сагибајући леђа, шире |
вна округла рамена, у румену кожу босих ногу.</p> <p>— Ево ме... узми ме! — промуца њен глас.</ |
рпезарије је допирало звецкање тањира и ножева.{S} После се чуше удари метле по поду.</p> <p>Бе |
ним тањиром румених кајсија.</p> <p>— А ножеви? — пребаци јој мајка.</p> <p>— Ју! — трже се дев |
им варошанином и ударио га тако страшно ножем у трбух да га је послао на онај свет, па после ум |
ом кућом спази два војника на стражи, с ножем на пушци.{S} Иза њих се шарениле две покретне стр |
стоје?</p> <p>Најзад их донесе: малене ножиће за воће, са оштрицом од месинга и дршком од порц |
е промукла, далека и кратка команда: „К нози!“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_ |
, уредио краватну, погледао да ли су му нокти како треба, па одлазио на ручак, пењући се уз кра |
и оквир.{S} Она је била као створена за нормална осећања жене.{S} Све је било ту да та жена пос |
чији се отегнути нагласак и говор кроз нос одржавао још после толикогодишњег аклиматисања у Бе |
Добар дан! — прогунђао би Матовић кроз нос с природном и инстинктивном грубошћу у гласу, кад ј |
раму за један крај, као заставу, брисао нос на сав глас и хвалио одличну кујну своје жене.{S} К |
>— Кажу — додаде друга девојка, великог носа и зелених очију — која нагази на вилинско коло ник |
жубори, као музика.{S} Звона звоне.{S} Носе се бардаци ракије.{S} На гробљу, које се из далека |
страћара.{S} Иди куд те очи воде и ноге носе, па тражи себи девојку.{S} А кад је нађеш, сети се |
шетају.{S} Говори се много.{S} Госпође носе дуго своје хаљине.{S} Понекад се иде у позориште, |
разилије, као овај у ћошку... с великим носем што тера мртвачка кола.{S} Еј, Марјане, колико си |
Осам — одговори кратко човек с дугачким носем, не дижући главе са свога длана.</p> <p>— Не учи |
била је од тог оца са великим, меснатим носем, од те мајке, коју су изморили кућни посао и чест |
о. — Они се воле годину дана пред нашим носем, а ми... слепци код очију!{S} Бела ми је сад приз |
м правцу: пушта браду, чупав је, аљкав, носи умашћен шешир и уздигнуту јаку.{S} Он је слободоум |
аром пуним цигаља. — Вели, неће више да носи цигље... то му је испод достојанства!</p> <p>— А к |
тачнија она пословица да се не зна шта носи дан, а шта ноћ.{S} Странци нас зову земља изненађе |
пио?</p> <p>— Купио.{S} Вели ми, тај ми носи педесет гласова.{S} Дао је две банке за шешир.</p> |
с нешто раскораченим ногама као да још носи гвожђе, десно његова госпођа, лево Чедомир, са ног |
промашене удаје, она је, против свега, носила у дну срца успомену на младића који ју је некад |
здарица отвори, боса, само у кошуљи.{S} Носила је један велики формулар и молила га да јој то и |
крила вешто своје маневре од других.{S} Носила је редовно послужење кад је младић држао лекцију |
</p> <p>Вишња је ћутала.</p> <p>Оне обе носиле су дугу црну кецељу, просту витицу око главе, су |
ва подмладила.{S} Са пијаце служавке су носиле зелену салату.{S} Роба се пресијавала, извешана |
тумарао са свим квартовским мангупима, носио шешир на криво, говорио шатровачким језиком, зади |
је откључавао кофер, вадио стара писма, носио их у најнепосећеније кутове варошких паркова, и т |
{S} Један шегрт је ишао средином улице, носио на глави трубу од фонографа и певао колико га грл |
/p> <p>Директор је био постарији човек; носио је стално црно одело, био је резервни официр, бри |
том.{S} Ципеле су му биле потковане.{S} Носио је сваки дан оковратник, и то оборен, с лептираст |
и терет.{S} Међу њима је био и арап.{S} Носио је и сад главу оборену и климао десно-лево.{S} Че |
стић писао своје гром-мисли, лепи Млађа носио кариране панталоне, а еманциповане другарице гриз |
а, електрични трамвај <pb n="268" /> је носио другарицу његових младих дана у правцу Врачара.</ |
и концесију животу.{S} У клубу, који је носио звонко име Група Великошколаца Социјалиста, почел |
то државни фијакер по кочијашу, који је носио униформу састављену од писмоноше и коњичког офици |
вајкао.{S} Чак ни на порез.{S} Лепо се носио: зими астраганску шубару и капут од параћинског ш |
а ју је храброст лопова, заносила ју је носталгија робијаша који се враћа своме крају.</p> <p>П |
му наваљују разнолики осећаји, од тихе носталгије што смо пустили срећу да одлети кад су нас њ |
иту скрушеност; пењи свој глас за једну ноту више изнад свакидашњости.{S} Ето ти кључа да поста |
е стазом и изби на излазак од парка.{S} Ноћ је већ наваљивала са истока и падала на варошке кућ |
знамо и улепшамо као у бајци.{S} Јесења ноћ ју је опијала, слике у глави обавијале се као паучи |
.{S} Напољу је свитало.{S} Кратка летња ноћ дизала се лагано, као магла, и откривала широк шор, |
ловица да се не зна шта носи дан, а шта ноћ.{S} Странци нас зову земља изненађења.</p> <p>— Не |
/p> <p>Кућа је била мирна.{S} Напољу се ноћ ширила, ведра и ћутљива.{S} Та пространа тишина при |
болеснице, да неће одмицати од ње дан и ноћ.{S} А кад оздрави, она ће јој испричати шта се с њо |
лазио је масу задовољстава радећи дан и ноћ.{S} Учење му је изгледало најрадије, најсретније ре |
беси венац више капије, па ако га преко ноћ нестане, знај да ћеш се удати те зиме.</p> <p>Вишња |
уштен с робије онако брзо, управо преко ноћ, како су се надали на дому.{S} Краљ му је на дан ве |
ели и шарени као сватови, и губили се у ноћ преживелих година.{S} Преста брзо да се бори против |
на памет поједине фразе, зурио дубоко у ноћ у неподгрејаном и полуосветљеном ћилеру какве сирот |
— Ја ћу бити тачна.{S} Збогом.{S} Лаку ноћ.</p> <p>— Лаку ноћ.</p> </div> <div type="chapter" |
.{S} Збогом.{S} Лаку ноћ.</p> <p>— Лаку ноћ.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_C2 |
цвокоћући и згрчена поред њега.</p> <p>Ноћ је улазила у собу кроз прозор.</p> <pb n="159" /> < |
.</p> <p>Једном се дигнуо с рада у пола ноћи.{S} По споредним улицама биле су већ угашене свети |
несрећан у кући, он је лутао по читаве ноћи да олакша себи, тражећи које љубазно лице да се ра |
{S} Осећао се истрошен, утучен; по целе ноћи није могао заспати.{S} Реч Христова врзла му се по |
о момке варат’</l> <l>У те ведре, ладне ноћи,</l> <l>У те сјајне месечине?</l> </quote> <p>Лаза |
обност тренутка.</p> <p>— Дођи ми једне ноћи — рече му она између два пољупца.</p> <p>— Не гово |
сила управља нашим мислима?{S} Те исте ноћи Вишња је сањала да се удаје за Чедомира.{S} Сан је |
звежбанија нудиља.{S} Три дана и четири ноћи није напуштала болесничке собе.</p> <p>Идућег дана |
} Варош тонула, љушкала се, разливала у ноћи.{S} Девојчино срце се опијало том идилом.</p> <p>О |
збуна мртвих ствари, једно бојно поље у ноћи са свим ужасима који се појављују и онима који се |
е се на парк.{S} Из шуме је долазио дах ноћи, мирис боровине, свежина росе, задах трулог лишћа. |
ј.</p> <p>Једне од тих влажних, мрачних ноћи, чу се пуцањ, јачи од топа, страшнији од грома, ка |
о.{S} Могло је бити око осам часова.{S} Ноћне паре блуделе су већ кроз атмосферу и покушавале д |
алазила се у једној забаченој улици.{S} Ноћне светиљке чкиљеле су у зраку пуном кише.{S} Под њи |
е, ђачки скупови, дуга бдења, па и саме ноћне светиљке, које су расипале своју несигурну светло |
фане су биле затворене, изузев неколико ноћних, на рђавом гласу. <pb n="167" /> Он изабра најго |
p> <p>Пред огледалом је стајала Вишња у ноћној кошуљи, боса.{S} Као ван себе, гледала је своју |
одићи по једна централа, чије би струје ноћу осветљавале нашу варош, наша села, путове, а дању |
том тренутку скидају букагије с ногу и нуде за министра... на професорову ћерку, око које ће с |
} Ретки су као беле вране.{S} Садашњица нуди једва предмете за радост.{S} Данашње доба...{S} Па |
и, жива младост, сумња у радост која се нуди, непомирљив идеализам, неутољива жеђ за усавршавањ |
Ристић, следбеник класичних философа и нуди на продају свешчице својих <hi>Гром-мисли</hi>. <p |
збрише целу варош.{S} Међутим, она нам нуди хиљаде руку, да нам олакша борбу за насушни хлеб.{ |
је често тражила мараму да је намирише, нудила му бонбоне, китила га цвећем из саксија, слала п |
љу.</p> <p>— Извол'те, господин Илићу — нудила је Бела кајсију коју је сама искрижала и прекида |
далеко.{S} Где се окрене, ливада јој је нудила меке, миришљаве простирке.{S} Дуге, танке травке |
ајући одговор, стара жена донесе што је нудила.</p> <p>— Је ли ти сад боље?</p> <p>— Да, да.</p |
успомена и присуства девојке која му је нудила што му она друга није могла дати.</p> <p>— Понов |
у слатка и мека као та воћка коју му је нудила.</p> <pb n="13" /> <p> Он узе кајсију и, нехотиц |
оставити.{S} Она је била ту, она му се нудила, љубила га без питања, украшавала му живот много |
илозофским проблемима.{S} Култура му се нудила на сваком кораку: музеји, споменици, позоришта, |
туденткиња показа се као најизвежбанија нудиља.{S} Три дана и четири ноћи није напуштала болесн |
ни зла апсолутног, већ конфликта између нужних сила.{S} У то буди уверен.</p> </div> <div type= |
о-пото, и с <pb n="165" /> друге стране нужности друштвеног живота онаквог каквог су га створил |
ских веза и заштитника, права друштвена нула, некористан никоме и који се никога не тиче.</p> < |
а њу целу, њему се привиђало као да иза ње види једну нову варош, испреплетане жице, стотине то |
тављена рупа за чашу или сапун, а изнад ње налазио се узидан крст од црвеног камена на коме је |
/p> <p>Савлада се.</p> <p>Младић, поред ње, примети промену на њеном лицу.</p> <p>— Простачке п |
а, осећао се задовољан што је ту, поред ње, што је она близу њега, што посматра њену уску сукњу |
је жуборила иза једног врбака.{S} Поред ње се отезала чачанска котлина зелена, питома, доброћуд |
ше дуго своју сенку која је расла поред ње.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ти си паметан човек... ти |
о се <pb n="184" /> служавка нађе поред ње с времена на време.</p> <p>Лазаревићка се опорављала |
коју је добила и која треба да је поред ње кадгод јој се прохте.{S} Међутим, Илић се бавио дуго |
и га преко своје другарице, клече поред ње, подиже јој главу својим изанђалим рукама, и обузета |
азлог је био прост; брана и тунел поред ње били су главни радови предузећа; наравно да су онда |
се присуством човека који је ишао поред ње, слушала је радознало и жудно његове речи... речи шк |
било девера него је Чедомир ишао поред ње, шапутао јој нешто поверљиво, гледао ју је нетремице |
е кораке.{S} Један поток је јурио поред ње.{S} Она загази, и пређе на другу страну.{S} Кораци с |
а већ толико пута до знања да он има од ње да се учи.{S} Поред тога, бојао се да не начини кака |
ебелу сенку чак преко улице.{S} Даље од ње, по једној пијаци, око сандука, гомиле бостана и пок |
сећала нешто ново у себи, нешто јаче од ње, непознато, дубоко и фатално, нешто што је наваљивал |
а врцну у њеним очима.{S} Нешто јаче од ње заповедало је сад њоме, и она раскопча хаљину до дна |
нези око болеснице, да неће одмицати од ње дан и ноћ.{S} А кад оздрави, она ће јој испричати шт |
великошколац, образован човек, виши од ње.{S} И млада девојка као да је хтела узети у одбрану |
две стране.{S} Неколико корака лево од ње, стајао је Чедомир блед, погнуте главе, намрштених о |
даље.{S} Можда је ипак нешто остало од ње?{S} Можда ће најзад наћи нешто своје?{S} Корачала је |
исана кућа сеоског изгледа.{S} Десно од ње видео се низ ситних краварских станова с прозорима д |
е.{S} На сваком углу остало је нешто од ње.</p> <p>То ново расположење држало ју је све док се |
{S} Нико у школи није могао опазити код ње какву промену или ваншколску мисао.{S} Марљиво је ра |
себе, гледала је своју слику, слику не ње, него друге жене, не жене, него нечије наготе.{S} Ње |
њом, па после сваког дана, и најзад без ње.{S} Како се Каја изгубила из њиховог друштва?{S} Отк |
ужена мирисавом маглом црне косе.{S} Из ње су светлеле, као две звезде, две хитре зенице, које |
њен живот био дотле празан, недостојан ње као човека.</p> <p>Код куће ју је чекала хладна вече |
ва са гломазним кубетом од лима.{S} Око ње су ситне куће на један спрат и механе за сељаке.{S} |
је наравно читав свечан догађај.{S} Око ње су се утркивали мајка, млађа <pb n="56" /></p> <p>бр |
о место да седне и сплете венац.{S} Око ње се простирала таласаста равница на далеко.{S} Где се |
њега, чинило јој се да се губи све око ње.{S} И она сама се губи, нестаје је, тоне.</p> <p>— Ш |
сама у зраку пуном кише.{S} Све је око ње било сиво, тако сиво да се њена црвена блуза у тој п |
S} Оне су се јављале поново, ницале око ње, обузимале је против њене воље као искушење, и девој |
е, корачала крупно; сукње су летеле око ње као мантија у попа.</p> <p>Вишња се добро осећала на |
и модре врвице њихале се пред њом и око ње.{S} У уста јој је навирало једно слатко пиће, као гр |
немо зелено коло које се обавијало око ње.{S} Неко тешко осећање савијало јој се на срце.{S} Њ |
ати своју мисао.{S} Што год је било око ње, уверавало ју је у нови живот: варошка галама, начит |
ела; успомене, оне лепше, ницале су око ње, и она је била тад уверена да је Београд њено изабра |
а ка чистом плаветнилу осветљеног неба, њега обузе једно јако, немирно осећање, слично болу за |
саму мисао да то пише љубљеној девојци, њега је обузимала нека чар, скоро физичка, и он је тера |
p>Заман је Вишња звала свог драгана.{S} Њега није било више међу живим.{S} Остало је само његов |
у у живот с чудним поверењем у себе.{S} Њега пак сумња је задржавала сад у свему што би предузе |
исело насмејаног лица и кривих ногу.{S} Њега сви његови гости зову <hi>Стрика</hi>, па по њему |
<p>— И Чедомир... чудна ми чуда!{S} За њега и јесу којекакви богаљи.{S} Ју, господина — додаде |
Идеал му је што и свака комедија.{S} За њега не постоје науке, него Наука.{S} Он је ватрени при |
ив је схватао на старински начин.{S} За њега философски системи нису имали вредности.{S} Нарочи |
ви ђак у сваком разреду, четворка је за њега била увреда, никад је није добио.{S} Десио му се н |
је свеједно: куд једемо сви, биће и за њега...{S} Можемо му дати и једну собу у авлији — додад |
ећала је да је њено цело биће везано за њега.{S} Њено срце грчило се у мукама.{S} У њеној души |
једино на свету, куца у том тренутку за њега... на своје лектире, убеђења, на себе самог...{S} |
централу <hi>Рад и Светлост</hi>.{S} На њега налетише црне мисли као осице.{S} И као да се хтед |
њом.{S} У погледу који је управљала на њега, он би спазио понос који страда, а можда нешто и н |
тела сазнати какав су утисак учиниле на њега те речи.</p> <p>— А љубав, мама? — примети Бела, и |
сподин-Илићу? — пређе Бела изненадно на њега, скупљајући празне шоље.</p> <p>При тим покретима |
{S} Ништа не свраћа пролазнику пажњу на њега: фирма ни модел робе што се ту може наћи.{S} Али о |
и, тумачио је као да је управљен против њега: било да она не дође на заједнички час, било да га |
тарог времена, иако сам се бунио против њега: брак ми изгледа вечито нешто севдалијски... уз пр |
ивао у чаршији окрену се у мржњу против њега.{S} Обедише га чак да је несавесно руковао с друшт |
ја је њему изгледала само немогућа због њега самог, те му изазивала потребу да промени себе, да |
це надземаљска милина.{S} Девојка поред њега имала је зеленкаст жакет који је врло лепо доликов |
че младић девојци која је стајала поред њега и гледала, стегнутих губица, у лепу долину, где је |
чуди се Вишња.</p> <p>Она је ишла поред њега лаганим кораком и строга.{S} Њеном пратиоцу чинило |
нежна, бледа, цвокоћући и згрчена поред њега.</p> <p>Ноћ је улазила у собу кроз прозор.</p> <pb |
ече она, па весело седе на канабе поред њега.</p> <p>Кроз чипкане завесе на прозорима видело се |
/p> <p>— Арап!{S} Арап! — драо се поред њега поносно најмљени рабаџија.</p> <p>То уважење губил |
му, радост што је види, што је ту поред њега, сласт што је заљубљен више него први пут кад су п |
и они који су старији <pb n="48" /> од њега, они од којих зависи ток државе и друштвеног живот |
њему, <pb n="236" /> можда још бољег од њега.{S} Како би иначе могла продужити да живи!{S} У Мл |
вољна.{S} Чедомирова сестра, која је од њега била старија две године, била је већ као дете каћи |
су тамо постављани људи с мање школе од њега.{S} Дивно је чудо било што поред своје философије |
дник, затворених очију.{S} Мало даље од њега видео се крвав перорез.</p> <p>— Говори ко те уби! |
ице на седељке; нико није умео лепше од њега да начини сунцобран од тиквена листа ни да састави |
p> <p>— У селу је добро свакоме који од њега не тражи више него што оно може дати — одговори он |
м.{S} С пуном збиљом, као да то само од њега зависи, покуша да од те две девојке начини једну.{ |
ња за оним што нема, што је различно од њега, што ствара контрасте и наду на потпуност.{S} Поже |
е још са житом, стоком, шљивама.{S} Код њега су биле најскупље цене, али је купаца било доста, |
купаца било доста, јер се знало да код њега човек неће бити преварен ни у мери ни у роби.{S} О |
душом.{S} Што јој се некад допадало код њега, чинило јој се овог пута ружно, себично, одвратно. |
па може бити и више.{S} Јер се беху код њега десили догађаји који су створили непремостиви јаз |
дног коња, врло лепог, и чудио се одкуд њега да употребе на тај простачки посао.{S} Није се раз |
уће, свуд јури, трчи, код свију је, без њега ништа не може да прође.{S} Вишњи је доносио међу п |
и које је имала с Илићем.{S} Она би без њега остала мала паланчанка каква је била.{S} Он ју је |
тако силно, чудно, као да се доиста из њега излива дах неког надприродног бића.{S} Милева отрч |
ави их нове, све му изгледа лако.{S} Уз њега се припило једно женско створење, цело једно женск |
е гуша стеже, очи почеше да га сврбе, и њега обузе луда, болесна жудња да рашири руке и да зава |
н.{S} Ради њега су били ти напори, ради њега је хтела бити ослобођена жена.{S} Нашто онда еманц |
дијама изгледао јој је излишан.{S} Ради њега су били ти напори, ради њега је хтела бити ослобођ |
тид ју је било и од самог Илића, а ради њега и ради својих родитеља, она је желела бити најбоља |
уши дубила се болна празнина.{S} Губећи њега, чинило јој се да се губи све око ње.{S} И она сам |
4" /> руке, да осети њу целу, обешену о њега.{S} Девојка притисну руком онде где јој је срце, н |
ма учтиво подвученим под столицу.{S} До њега је седео Младен, који се никако није хтео скрасити |
пођицу Матовић.</p> <p>Она је седела до њега и посматрала га весело, готово безазлено и у исти |
као привезане; цела варош радила је око њега, само се он осећао неспособан за најмањи покрет.{S |
ађали се један из другог, гурали се око њега, пролазили поред његових очију весели и шарени као |
S} Колико би ствари видео како лете око њега тако у тишини изгубљених часова!{S} Колико пријатн |
ан да живи.{S} Он није видео да сви око њега имају свој крст на леђима.{S} Он је видео само себ |
врелим данима кад никога није било око њега, та су га писма уверавала у све што је несвесно хт |
Арап!{S} Арап! — викали су умиљато око њега надничари првога дана кад је доведен; миловали су |
Она је још волела Чедомира; она је само њега волела.{S} Поред свих мана, он је био њој најбољи, |
а би га што мање узнемирила и гледала у њега сивим, остарелим очима које су цуриле.</p> <p>Илић |
и да га поздраве, а деца се загледала у њега, као у чудо.{S} Недељом и празником свет <pb n="17 |
су гошће кад их је Матовићка уводила у њега.</p> <p>Доиста, салон је блештао у новом плишу и с |
јој је унутрашњи глас. — Ти си дошла у њега весела као срна, <pb n="243" /> побегла си с ишчуп |
с васкрса мртвих, страшни суд, кад је у њега веровао.</p> <p>Изненадно, без икаквог узрока, као |
боље је пристати на живот, пустити се у њега.</p> <p>Јер какав да је, живот постоји, он се не м |
ад њено изабрано место.{S} Она долази у њега као стара познаница.{S} Њу чекају многи познаници. |
о јунак тих дана.{S} Људи су веровали у њега, сматрали га за нешто више од себе.{S} Кад је прол |
но, ту, поред себе, да се сав загњури у њега.{S} Он је толико очекивао ову <pb n="98" /> девојк |
је тада полагано, суво, не гледајући у њега већ у један кут од салона и као враћајући се с нек |
} Цело његово поштење усправи се између њега и девојке.{S} Он се сроза с канабета као кривац.{S |
н што је ту, поред ње, што је она близу њега, што посматра њену уску сукњу, њену плаву косу, пр |
које је само њој могао рећи.{S} Али су њега сад одушевљавале друге мисли, обузимала га је ватр |
У том тренутку, девојка полете у правцу њега, пребаци му руке преко рамена и обеси се сва о њег |
да му пркоси.{S} Његова је душа патила, његов понос је страдао, његово срце желело освете.</p> |
Истина, Радоје није знао звонке фразе, његов говор није био окићен социолошким и економским те |
орио се јуначки за слободу своје земље, његов дед је кметовао дуго година у свом селу, његов от |
ед је кметовао дуго година у свом селу, његов отац, са нешто мало школе, начинио <pb n="299" /> |
ме плаши.</p> <p>Радоје је погледа.{S} Његов поглед је био сама љубав.{S} Хтеде утешити девојк |
его што је његова слутња предвиђала.{S} Његов поглед се прошета од Беле ка њеној мајци, па онда |
Девојка га никад лепшег није видела.{S} Његов поглед ју је заносио, његове речи је опијале, њег |
Он није живео, није био међу живима.{S} Његов поглед из суморних, мрачних очију ишао је негде д |
чега другог до другарских саопштења.{S} Његов одговор пак није се могао скалупити у та општа ме |
пречити га у његовој борби за народ.{S} Његов радикализам није био више политика, већ једна врс |
јој дати доказа сигурне будућности.{S} Његов глас је дрхтао:</p> <p>— Ја се нисам шалио.{S} Ча |
ију ишао је негде далеко, у бескрај.{S} Његов несрећни геније, који је дотле владао овом водом, |
у с друговима, па га пиће преварило.{S} Његов <hi>цимер-колега</hi> није се био још вратио са б |
мрак.{S} Часовник је куцао на столу.{S} Његов глас би се утишао по каткад да се једва чује; зат |
н није био тако исто од доброг соја?{S} Његов прадед борио се јуначки за слободу своје земље, њ |
{S} Људско срце му изгледало преуско за његов сан и мисли.{S} Поново је почињао да живи.</p> <p |
гињала се, кидала га, мирисала, стезала његов сноп уз груди.{S} Те груди!{S} Чиниле су јој се т |
} Она је седела у Чачку и стално чекала његов одговор.{S} Дани су јој пролазили полако.{S} Сунц |
ла је тај посвећени кут Београда и била његов најбољи украс.{S} Тако слободна, још више <pb n=" |
овом собом.{S} Собарица је наместила на његов прозор саксију резеде.{S} Госпа-Матовићка слала м |
.</p> <p>— Мизерија! — рече презриво на његов рачун, устаде са свог места, пређе преко собе, па |
е вратила из Београда.{S} Избегавала је његов поглед.{S} Пуштала га да говори, и тек тако, глед |
ћ родио се године 1878 у Ваљеву, где је његов отац био рачуноиспитач.{S} Илићи су били пореклом |
лишила очевине.{S} Он је знао колико је његов отац имао муке док је ту кућу подигнуо и очувао.{ |
а, донетог из Србије.{S} Доиста, кад се његов дух стварао, природне науке достизале су свој врх |
е болесно, воља немоћна.{S} То му откри његов интимни пораз.{S} Слично разоружаном ратнику, он |
и му руке преко рамена и обеси се сва о његов врат.{S} Он осети поново њене усне на својим усти |
{S} Он га није имао, он му се чинио као његов лични непријатељ кога треба савладати, и он га је |
а се дешавало нешто што ће изменити цео његов живот.{S} Он је био дубоко заузет самим собом и в |
био Илићев изабрани писац.{S} Он је био његов божански учитељ, у кога је веровао као Турчин у М |
адини планине Повлена.{S} Ту се населио његов прадеда Илија, по коме су и име добили.{S} Све шт |
ао.</p> <p>Учинило му се да се остварио његов велики сан.{S} Живот многољудног града свидео му |
науке побијају науку хришћанску.</p> <p>Његов отац, кујунџија Марко, јако се наљутио због тога |
учио да му живот доноси чист приход.{S} Његова је девиза: уживати и успети.{S} Понекад пада у с |
д се налазио у Пожаревцу, на робији.{S} Његова жена, кад се тако нашла изненада без мужа и прих |
избегава намерно, па и да му пркоси.{S} Његова је душа патила, његов понос је страдао, његово с |
ости, додајући још њене угасите очи.{S} Његова машта не задовољи се тиме.{S} Она оде даље, и ст |
м жутоликим цветићима, нешто свелим.{S} Његова сенка, неправилна и крупна, дрхтала је на зиду.{ |
да се кола напуне откопаном земљом.{S} Његова длака није више сијала.{S} Сапи су му смршале.{S |
јасно што синоћ у мраку није могао.{S} Његова драгана није била више шипарица какву ју је оста |
оправљао, као ружу коју је калемио.{S} Његова вика није се дотицала ситних слабости и рачуна.{ |
се њему учинило не знам какво добро.{S} Његова жена, која је раније, док су били сами, попуштал |
е он осећао неспособан за тај напор.{S} Његова мисао је била уморна. срце болесно, воља немоћна |
аједљивости, и одговори мирно:</p> <p>— Његова мајка и моја рођене су сестре.</p> <pb n="38" /> |
ам он припада.{S} Иначе смо роб ропства његова.</p> <p>Он је био пун ових фраза.{S} Девојка га |
пре него што зађе.{S} Каткад се деси да његова кугла пада баш за оним димњаком од стругаре, па |
чим га је видела... много јој се допала његова ученост, романтичан изглед...</p> <p>— А он ? — |
, те је рачуноиспитач мислио да је цела његова несрећа долазила од његове ниске школске спреме. |
кад се прима плата.{S} Кад би она била његова, неуморно би радио на започетој тези.{S} Шта би |
то место очима.</p> <p>Кад би она била његова, мислио је даље, постао би бољи човек.{S} Чинило |
Чедомире!</p> <p>То је била Каја, једна његова рођака, која је овде учила девојачку школу.</p> |
ва срећа за земљу и Матовића што је она његова сапутница у животу.</p> <p>— Клеопатра, треба по |
ског цвећа... да ли има шта умилније од његова венца!</p> <p>— Кажу не ваља се уносити у кућу — |
инисао природне законе тако силно да је његова философија изгледала као последња реч науке.{S} |
, једном, и мене оставити — одбијала је његова умиљавања — и чудити се... и смејати предрасудам |
ћи се с неког далеког пута, по којем је његова мисао дуго лутала. — Опет двојке?{S} Та сад ти б |
је то било веће, много теже него што је његова слутња предвиђала.{S} Његов поглед се прошета од |
њске кућице, где народног борца очекује његова породица.{S} Они ће му причати о много чему, о м |
едино у слободној љубави.</p> <p>Али се његова реч заустави на уснама.{S} Изненадило га је што |
у везу с министровом ћерком.{S} Сети се његова ћутања на њено писмо.{S} Сумња је уједе за срце. |
ме.{S} Стога је и Чедомир разумео да ће његова сопствена срећа <pb n="18" /></p> <p>доћи ако бу |
изненади га један глас.</p> <p>То беше његова газдарица.{S} Добра <pb n="301" /> жена је била |
и на будућност Србије.{S} Његово биће и његова земља били су у њему везани чврстим спонама, нас |
и и борби са властима, стари професор и његова жена нашли су увек могућности да задовоље Белину |
чуди се министар.</p> <p>— Да — потврди његова жена, па настави одлучним гласом: — Изгледа да с |
еба, те га је та борба изоштравала, док његова деца добијају то парче хлеба без борбе, те своју |
ју, дошао неки други младић који би био његова пуна супротност: мали, крутуљаст, са очима као у |
им ногама као да још носи гвожђе, десно његова госпођа, лево Чедомир, са ногама учтиво подвучен |
ла готово свет блаженства, попуштала су његова начела строгог социјализма.{S} Он је сад осећао |
а представља у суштини целокупан народ, његове сталне и опште интересе.{S} У Србији ни сенке од |
ју је заносио, његове речи је опијале, његове руке су је вукле к себи.</p> <p>— Шта је ово мен |
видела.{S} Његов поглед ју је заносио, његове речи је опијале, његове руке су је вукле к себи. |
о је румени каранфил, његову живу боју, његове свилене, рецкасте листиће.{S} Мислио је како да |
у, да подели с њим ову срећу.{S} Али... његове очи су је избегавале.{S} Кад би је и сусреле, он |
тим, мучио га је сукоб његових осећаја: његове љубави према Вишњи и његовог љубакања с Белом.</ |
одмах, ту, на тој пространој пољани.{S} Његове усне <pb n="290" /> затворише њена уста.{S} Она |
дбијао кратке димове на својој луши.{S} Његове очи су гореле као жишка у дувана.</p> <p>— Наш н |
Њен поглед се сусрете с младићевим.{S} Његове очи гледале су је из својих дупља загонетно.{S} |
ро је висило непомично над хартијом.{S} Његове мисли се бркале. <pb n="294" /> Чинило му се да |
је волела.{S} Он се није претварао.{S} Његове буљаве очи биле су се повукле дубоко у своје тес |
близу себе.{S} Он не настави говор.{S} Његове очи су се наизменично кретале са девојке на игру |
на насмејане усне, које се прилепише за његове, и осташе тако, за један тренутак, слатке, топле |
могла више заспати.{S} Заман је гонила његове слике.{S} Оне су се јављале поново, ницале око њ |
у младићево срце и била најлепша лепота његове младости.{S} Он их је чекао с безазленом радошћу |
се <pb n="187" /> десили доиста против његове воље, па ипак се осећао кривим.{S} Поштење му је |
ваки њен покрет који није ишао у прилог његове себичности, тумачио је као да је управљен против |
о да је цела његова несрећа долазила од његове ниске школске спреме.{S} Стога је и Чедомир разу |
привиђењу који је кишни зрак правио од његове пријатељице.{S} Он јој предаде шешир врло учтиво |
живало се поштовање које су јој уливале његове сјајне, проницаве очи, које су гледале из својих |
рком једног поштара.{S} Баш одмâх после његове свадбе удари нови државни друм преко његовог дел |
ан водом и блатом.{S} Године су очврсле његове младићске црте.{S} Био је више човек, више мушка |
ање.{S} Један глас из најтамније дубине његове душе проговори узнемирено:</p> <p>— Шта је?{S} Ш |
да окрене главу на другу страну, али се његове очи не могаху одвојити од Вишње.</p> <p>Она се б |
био је да допуни свога мужа тиме што ће његове сељачке склоности парирати својим господским пон |
Боже мој!</p> <p>Вишњине руке додирнуше његове косе.{S} Она подиже његову главу и гледаше га кр |
е сувише шара на зиду у девојачкој соби његове жене.</p> <p>Исекао је хартију на полутабаке, на |
Радоје, док један унутрашњи сјај озари његове непокретне очи. — Чујеш ли њено тихо жуборење, њ |
у и да ће пред Чедомиром прокритиковати његове идеје.</p> <p>Прво је одржала.{S} Нико у школи н |
у њему васкрсавали <pb n="3" /> претци његове мајке, ћерке цинцарина, ханџије на цариградском |
олико белих власи.{S} Остале су му ипак његове буљаве, црне, мокре очи, нечег детињског у осмех |
акционаре што су га изневерили приликом његове женидбе.</p> <p>Испи чашу, па продужи:</p> <p>— |
дизале <pb n="231" /> хиљаде руку, само његове беху као привезане; цела варош радила је око њег |
поред ње, слушала је радознало и жудно његове речи... речи школованог човека, које потсећају н |
а ни слика.{S} Смисао је био редак гост његове музе.{S} Авет лудила се помаљала кроз њих.{S} Он |
а својим устима и њене груди утиснуте у његове.{S} Он је стеже снажно, грчевито, не мислећи ниш |
ница чак!{S} Како се она могла мешати у његове личне ствари којима је он први и једини господар |
допадало, све што је кварило хармонију његове идеалне жене.{S} Тако је гледао у врх једног баг |
му није издавало узбуђење.{S} Једино су његове очи <pb n="71" /> сијале оном својом ватром, јак |
Да ли је сад био истог мишљења?</p> <p>Његове мисли су ницале без везе, никаквог реда није бил |
Она му је пружи, па стрецну од додира: његови прсти су пекли као у грозници.</p> <p>Тек после |
веровао да би с њим трпело и све друго: његови ближњи, друштво, држава, човечанство; он је све |
да се разговори, да одахне, да живи.{S} Његови стари <pb n="265" /> другови са универзитета бил |
ши интереси!</p> <p>— Ту је народ, коме његови представници морају положити рачун — примети Виш |
мејаног лица и кривих ногу.{S} Њега сви његови гости зову <hi>Стрика</hi>, па по њему и његову |
ле није био прошао.{S} У осталом, многи његови другови су већ чинили концесију животу.{S} У клу |
дева понекад у јаким аргументима, да су његови закључци често вештачке дедукције, па и софизми, |
елиних родитеља.{S} Он је веровао да су његови односи с девојком дубоко скривени, те је с те ст |
а обара.{S} Заставници прогреса, они су његови најљући противници.{S} Лично за себе, они не тра |
ц.{S} То је био тип своје врсте; док су његови другови били државници, научари, песници <foreig |
нут.{S} Јутарње сунце пресијавало се на његовим жутоликим цветићима, нешто свелим.{S} Његова се |
Неодређена слава би опет залебдела пред његовим очима.{S} Људско срце му изгледало преуско за њ |
ојним нежностима; њена љубав ласкала је његовим жељама да живи и буде срећан.{S} Млади човек се |
тешка рата, чији успеси нису одговорили његовим надама; чиновници, грабљиви и покварени, владал |
ужаног стражара што је дотле располагао његовим животом и смрћу, па се слободно упућује у варош |
, као зимњи дан, рашири се изненадно по његовим грудима.{S} Али он није био човек који се подај |
фије претварао се у нежног љубавника: у његовим годинама човек је сав одушевљење, сав топлина, |
тао је он.</p> <p>Њене руке задрхташе у његовим, па га стегоше, задрхташе опет, и стегоше.{S} П |
Тако је гледао у врх једног багрена и у његовим последњим гранама, које су се љушкале на вечерњ |
веровао као Турчин у Мухамеда.{S} Дела његових противника <pb n="295" /> није хтео читати да н |
а свако његово мишљење, била присталица његових убеђења без резерве.{S} Тешко ономе који би се |
ио миран.{S} Међутим, мучио га је сукоб његових осећаја: његове љубави према Вишњи и његовог љу |
ог, гурали се око њега, пролазили поред његових очију весели и шарени као сватови, и губили се |
атеријалистичке философије; дивље мржње његових другова на <hi>постојеће стање</hi>, од кога му |
нџију као и на митрополита, да није око његових сувих уста, око тих ситних очију, па све до при |
амвај <pb n="268" /> је носио другарицу његових младих дана у правцу Врачара.</p> <p>Аница ју ј |
а надмеће ко ће више знати на памет тих његових бунтовничких изрека : „Абдикацијом неких владар |
је душа патила, његов понос је страдао, његово срце желело освете.</p> <p>— Јесте ли ви срећни, |
у коју је Вишња неосетно попуњавала.{S} Његово срце, које је дотле живело пустињачким животом и |
{S} Он ју је гледао занесеним очима.{S} Његово лице није имало сјај прве младости.{S} Био је из |
он је мислио и на будућност Србије.{S} Његово биће и његова земља били су у њему везани чврсти |
а.</p> <p>Младић се видљиво заносио.{S} Његово избријано лице грчило се нервозно, а прсти су тр |
та нарочито догодило лично њему, али је његово срце уздрхтано лупало у грудима, као да се дешав |
аше је да нађемо новац, а остало: то је његово.{S} Не може се наука посисати из прстију.</p> <p |
рзо и потпуно помиловање Јованово да се његово присуство готово осећало у кући.{S} Млади човек |
ању</hi>.{S} Зауставише Илића да чују и његово мишљење, и позваше га <hi>код Пеливана</hi>, боз |
е потпуно одобравала, потписивала свако његово мишљење, била присталица његових убеђења без рез |
свести потпуно пред том сликом.{S} Цело његово поштење усправи се између њега и девојке.{S} Он |
ма да и постоје славни психолози?“ Цело његово биће вукло га је у том тренутку далеко од науке, |
кана златним маљама.{S} Она узбуди цело његово срце, он хтеде заборавити садашњост, притиснути |
атвора.{S} Част му се поврати, али цело његово имање оде на добош, јер је он највише настрадао: |
било више међу живим.{S} Остало је само његово тело, које је у том тренутку, наго и покривено п |
ство; он је све то видео у своме ја; то његово ја било је почетак и свршетак свега.</p> <p>Поне |
мала ватра све више.{S} Слика Чедомира, његовог загрљаја и оног бесног канкана пред толиким све |
сети великих планова Радојевих и целог његовог говора на Моравиној обали.{S} Погађала је да му |
оглав.{S} Стога узе други пут, прими од његовог говора што је ишло у корист њеног плана и рече |
ли бол девојке коју је волео би јачи од његовог сопственог.{S} Видео је да она воли несрећно.</ |
зани чврстим спонама, наслеђеним још од његовог прадеде голаћа, а можда још и даље, од предака |
азлоге, заклињао се да се то десило без његовог знања, да је био жртва глупог случаја, и да... |
крилима, девојка се била већ извила из његовог наручја и побегла к вратима од трпезарије.</p> |
их осећаја: његове љубави према Вишњи и његовог љубакања с Белом.</p> <p>Вишњу је волео.{S} С т |
бодно упућује у варош.{S} После се сети његовог дома на Врачару, скромне, готово сиротињске кућ |
ве свадбе удари нови државни друм преко његовог дела очевине, те са сумом коју је отуда добио и |
ептирастом краватом, која је играла око његовог голог, здравог врата.{S} На глави је имао качке |
д пријатеља скренуо пажњу на несташност његовог сина, он се бранио неким руским принципима васп |
у далеко од науке, тамо у ту сивину, ка његовој другарици, у њен заборав.{S} Млади човек не поч |
најзад да им је био представљен.{S} На његовој тоалети видела се велика разлика.{S} Имао је но |
се допасти целом свету, па следствено и његовој жени.{S} У противном, глупости које треба осуди |
му је један бирач тражио да купи шешир његовој жени.</p> <p>— И он га је купио?</p> <p>— Купио |
теде нешто рећи.{S} Али не могаде.{S} У његовој глави је било мутно.{S} Он је био у стању пијан |
осећање, слично болу за домовином.{S} У његовој природи беше јако развијена чежња за оним што н |
на свету није било кадро спречити га у његовој борби за народ.{S} Његов радикализам није био в |
ј положај према Бели.{S} То није било у његовој власти; Бели је дуговао бар обзир чувања тајне. |
дело о земљорадничком осигурању.</p> <p>Његовој жени је годило јако да постане министерка, т.ј. |
жена... жена која ће се посветити цела његовом делу, која ће му омилети кућу, која ће веровати |
не у сиву боју која је језиво приличила његовом земљастом лицу.{S} Десна му је рука висила као |
а, која му је, поред свог уважења према његовом успеху у школи, ставила већ толико пута до знањ |
Дарвин ?</p> <pb n="300" /> <p>Да је на његовом месту био какав ветеран на перу, он би продужио |
<p>Она га је волела, те би се други на његовом месту можда знао користити том њеном слабом стр |
е једино метеор, који ће се појавити на његовом небу, осветлити га чаробно за који тренутак, па |
е Чедомир с поузданошћу која је урођена његовом добу. — Девојачка школа није довољна модерној ж |
улици први пут видела свога драгана са његовом доцнијом женом?{S} Да ли осети жеђ за осветом и |
стишавала близнакиње да се не деру пред његовом собом.{S} Собарица је наместила на његов прозор |
жно, грчевито, не мислећи ништа.{S} Под његовом руком увише се витке слабине девојкине.{S} Он п |
око.{S} Општинска утрина је дрхтала под његовом сребрнастом светлошћу.{S} У то доба године лива |
на грч.</p> <p>Она приближи своје лице његовом.{S} Он осети мирис њене косе и спусти руку на њ |
ати делом, ову државу у ствари начинити његовом.{S} И место што му држава одузима последњи грош |
би га се тицало што би то било противно његовом новом убеђењу!{S} Али је Илић био још млад, у д |
ади му се у крило, па поче да барата по његовом столу.{S} Под руку јој дође свеска једног омлад |
ан постоји познају га на први поглед по његовом прозору, упрљаном мувама и масним рукама.{S} Ту |
им се упути ка Калимегдану, камо иду, у његовом расположењу, сви који немају своје куће.</p> <p |
ледајући у страну, осећала се сигурна у његовом присуству.</p> <p>А Радоје је умео лепо да гово |
рошла, изгубила се у провинцији као и у његовом спомену.{S} Што је онда толико наваљивао да се |
оклон.{S} Посматрао је румени каранфил, његову живу боју, његове свилене, рецкасте листиће.{S} |
ла.{S} Чинило јој се да је она крива за његову несрећу.{S} Тешко јој је било гледати га како ид |
ладену какву гравуру или други украс за његову собу.</p> <p>— И сем тога, мени је пријатно ваше |
кину га девојка.</p> <p>Она је погађала његову мисао.{S} Није хтела да га понизи.{S} Она је пре |
<p>Она је лежала, као дете, изваљена на његову мишицу.{S} Прамен плаве косе падао јој је преко |
ке додирнуше његове косе.{S} Она подиже његову главу и гледаше га кроз сузе, као да га је жалил |
овољној прилици или случају да они реше његову судбину.</p> <p>Једном се дигнуо с рада у пола н |
ости зову <hi>Стрика</hi>, па по њему и његову гостионицу: <hi>код Стрике</hi>, те јој је то им |
мо за то, што господин саизвољава узети његову сестру за жену.{S} Мајка је покушавала да га уми |
так и свршетак свега.</p> <p>Понекад, у његову душу су запљускивали и приливи одлучности.{S} Је |
кликну гласно, потрча тамо, посади се у његову средину и стаде растресати набрано цвеће.</p> <p |
ивописан.{S} Кад се каква идеја усади у његову главу, она се тако угњезди да је ни сами ђаво не |
о јак, суров, да она не осети одмах сву његову тежину, не схвати сву своју несрећу.{S} После пр |
е, предајући се чару философске поезије Његошеве.{S} Кад би пак био рђаве воље, жалио се на реу |
обру народа.{S} Слушајући звуке пијука, њему се чинило да слуша њен љупки глас, који му добацуј |
.{S} Бар то не стаје ништа.{S} Међутим, њему то не смета, он то не зна.{S} А тај сељак то је на |
ледајте се на господин-учитеља.{S} Ето, њему није било све потаман, па је увек први ђак.</p> <p |
њене косе, на њене образе, на њу целу, њему се привиђало као да иза ње види једну нову варош, |
и рече у себи:</p> <p>— Он се вара.{S} Њему треба друга жена... жена која ће се посветити цела |
а, очи бледе, а мисао умире у глави.{S} Њему су ти загрљаји падали слатко на срце.{S} Они су му |
у кажем нек долази код нас на храну.{S} Њему ће се познати, а нама је свеједно: куд једемо сви, |
ним гласом: — Изгледа да се и она свиђа њему...{S} Вере ми, спремај паре за свадбу.</p> <p>— Не |
ило му се понекад да ни Бела нема према њему изузетно дубоких осећаја.{S} Нешто више, она му је |
.</p> <p>— Ја сам била неправична према њему.{S} Била сам охола, горда, па чак и по мало дрска. |
слутио да девојка није равнодушна према њему.{S} Јер нашто онда онај њен задивљен поглед и нерв |
цртати положај те своје творевине према њему, у друштву, у животу једном речи.{S} Машта је ишла |
сву одвратност која ће је обузети према њему, према свим људима, према свему, свему...</p> <p>С |
овеку.{S} Матовић је био пријатан према њему, разговарао се с њим дуго, озбиљно, о крупним ства |
азнину између прозора.{S} На зиду према њему, више постеље, висио је у природној величини портр |
" /> занат, а она седела на кљуну према њему.{S} Како је млака вода хладила ватру њених руку, к |
чем, који је висио на две стране.{S} На њему се усправљало неколико фотографија у раму од сламе |
ма.{S} Платно позади лепршало се.{S} На њему је писало неједнаким словима: „Збогом, Дрино водо, |
западу.{S} Он је био миран.{S} Ништа на њему није издавало узбуђење.{S} Једино су његове очи <p |
Они су у стању да омрзну човека кад на њему угледају нову кравату.{S} Тај тип се буни против в |
надала да ће наћи неког другог, сличног њему, <pb n="236" /> можда још бољег од њега.{S} Како б |
жи та објашњења.{S} Шта је она била сад њему до обична другарица, пријатељица, познаница чак!{S |
м мислиоцу била одмах апсурд, а која је њему изгледала само немогућа због њега самог, те му иза |
морао је сносити пребацивања као да се њему учинило не знам какво добро.{S} Његова жена, која |
анатик, непомирљив, напрасит.{S} Што се њему допадало, морало се допасти целом свету, па следст |
очима као у миша, она би желела да се и њему допадне, јер је она, својом хромошћу завезана за к |
виде једно празно место, па се упути к њему, кад спази поред себе Зарију Ристића како испија ч |
<p>— Он не зна ништа о мени, а ни ја о њему, као да смо туђини.{S} Свакако ми замера јер не зн |
ему, о много кому, <pb n="78" /> па и о њему, Илићу, мислио је; Младен је брбљив, а Бела...</p> |
.{S} Али он није све у земљи; није само њему положај тежак; сваки сталеж има своје муке.</p> <p |
а није се ништа нарочито догодило лично њему, али је његово срце уздрхтано лупало у грудима, ка |
егови гости зову <hi>Стрика</hi>, па по њему и његову гостионицу: <hi>код Стрике</hi>, те јој ј |
ице учини јој се бедно.{S} Видела је по њему рабатне чатрље које дотле није примећивала.{S} Вел |
шња није волела много прост народ.{S} У њему је познавала много дивљих, рђавих, лукавих, ружних |
ојао, као да га никад нису видели.{S} У њему се појављивала љубомора, страшило са жутим очима, |
и њој све што би имао, она би уживала у њему, он би могао обвити руке око њеног струка, завући |
утовати и отворено, а да нико не нађе у њему чега другог до другарских саопштења.{S} Његов одго |
Илић је волео Зарију присно.{S} Он је у њему видео једног сапутника на истом путу, на путу у ин |
вим планинама, овим људима стискао се у њему као соко са скрханим крилима.</p> <p>Варош се спас |
није осетио два човека који су живели у њему; један: миран студент из унутрашњости који гледа с |
слабостима простог народа, као да су у њему васкрсавали <pb n="3" /> претци његове мајке, ћерк |
S} Његово биће и његова земља били су у њему везани чврстим спонама, наслеђеним још од његовог |
да је види целу, разголићену, остављену њему на вољу.</p> <p>Она је лежала, као дете, изваљена |
тне очи. — Чујеш ли њено тихо жуборење, њен шум, као уздах простран и благ?{S} Да ли се и теби |
ле је узимао њене ситне префињене црте, њен осмех мачкице која се умиљава, њену несташну весело |
њена насмејана уста, зајапурени образи, њен ђаволасти поглед понављали су немо, а јасно: — Пољу |
су јели у њој, у данима своје младости, њен пасуљ с пастрмом, скуван на особен начин, <hi>чокал |
њено материјалистичко схватање на делу: њен гвоздени закон конкуренције оправдава му свако сред |
ила домазлук и више се није враћала.{S} Њен дух је тежио за науком, литературом, политиком и та |
а снага отисну се на њеним хаљинама.{S} Њен природан струк, неизмучен мидером, затеже блузу, те |
а кћи Митра С. Лазаревића, бакалина.{S} Њен отац је држао дућан у главној улици коју чини у тој |
ој се такође постављало исто питање.{S} Њен напор да замени мајку показивао се готово узалудан. |
десет четири рецепта за разне врсте.{S} Њен главни задатак био је да допуни свога мужа тиме што |
и донекле увређена, те подиже главу.{S} Њен поглед се сусрете с младићевим.{S} Његове очи гледа |
је од света, док му она разједа срце, а њен гној прља, трује.{S} С времена на време, он би се с |
су дивне, само да знате!... чу се отуда њен глас, јасан сад као од чистог метала.</p> <p>— Нису |
што прати у стопу, нешто хладно дува за њен врат и један тајанствен глас јој шапће страшне, нер |
n="57" /> и ствари тако тесно везане за њен дотадањи живот.{S} Узалуд се девојка борила да се к |
ржњу против црвене заставе, она би била њен најљући противник.{S} Овако, она је била њена ватре |
а улици, а са сунца опет на девојку, на њен го врат, на белу руку, спуштену лако на ивицу од ка |
у мисли на лањско пролеће, на Вишњу, на њен <pb n="190" /> први пољубац.{S} Сласт те успомене б |
обележавало је као повреду тога закона њен потхват да сама извојује свога мужа.{S} Она се пита |
а прашину, на велике цене.{S} Овог пута њен се поглед следи.{S} У дневним вестима налазила се о |
.</p> <p>— Ево ме... узми ме! — промуца њен глас.</p> <p>Девојка је падала у све већи занос.{S} |
и звуке пијука, њему се чинило да слуша њен љупки глас, који му добацује слатке, заношљиве речи |
ш мање.{S} Пасуљ са пастрмом био је сад њен сан, а киселе паприке њен идеал.{S} Те проклете пап |
о све те лепе мисли ако Чедомир не буде њен!</p> <p>Пролеће се расцветавало око девојке, али су |
благим и жалосним, дубоко уверена да је њен живот био дотле празан, недостојан ње као човека.</ |
осподари кућом и жену која сматра да је њен позив у животу виши од обичне бриге за кујну.{S} На |
ом био је сад њен сан, а киселе паприке њен идеал.{S} Те проклете паприке!{S} Шта нису радили њ |
дост и здравље чинили су од ове тоалете њен најлепши оквир.{S} Она је била као створена за норм |
о.{S} Јасно јој је било да он није више њен и да то не може бити.{S} Али се она надала да ће на |
ану, где се златила читава простирка, и њен глас, већ без трунке тајанствености, одјекну долино |
} У осталом, већ их пристигоше Милева и њен пратилац.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сунце је би |
млечно лице белило се.{S} Био је бео и њен врат слободан, маљав, округао као у грлице.</p> <p> |
је гледа, <pb n="222" /> посматра њу и њен венац са жаљењем и као хоће да јој каже:</p> <p>— Т |
таласима, који се стално љушкају, плови њен чамац с разапетим једрима и води је непознатим путе |
гану и веровао да га она мрзи.{S} Сваки њен покрет који није ишао у прилог његове себичности, т |
Те проклете паприке!{S} Шта нису радили њен муж и газдарица од пансиона да дођу до њих: тражили |
p>— Зато што сте ме пољубили — одговори њен глас, а њена насмејана уста, зајапурени образи, њен |
е још твоја.</p> <p>Он покуша да оспори њен разлог; наведе да је парница поведена, да ће се бра |
нешто што ће доћи и изменити, окренути њен живот на боље.{S} Међутим, ништа се није догађало.{ |
ушна према њему.{S} Јер нашто онда онај њен задивљен поглед и нервозно угризање усне, кад би га |
па то коло и све враџбине којих је пун њен крај, бунили <pb n="218" /> су јој главу, мучили је |
нераздељиву целину, струји кроз њу као њен крвоток.</p> <p>Радојев глас и, час немо а час глас |
омиру, о томе шта би било кад би постао њен муж, о њој самој.{S} Она је зрела као зрела воћка, |
> <p>Ни сама мисао да је Чедомир поново њен није ју могла утешити.{S} Своју грешку сматрала је |
ли Вишњино место, те биле као један део њен и миле младићу као крајеви раја.{S} Он је брижљиво |
ће бити од мене?</p> <p>Без Илића, цео њен план за високим студијама изгледао јој је излишан.{ |
га мужа.{S} Она се питала шта би мислио њен отац да је сазнао за посету младићеву!</p> <p>Ни са |
мо у ту сивину, ка његовој другарици, у њен заборав.{S} Млади човек не поче свој говор о вољи, |
руком.{S} Њу су саму подгризале сумње у њен јавни рад, у њене идеје, у живот који је изабрала.{ |
је изиграна.{S} Трговци су се уселили у њен храм.{S} Јавну реч је заглушило пиљарско <hi>ко да̑ |
пирамиду друштва и који најтеже осећају њен терет.</p> <p>Вишња је волела да слуша те говоре.{S |
— Тако бих радо побегла од куће.</p> <p>Њен глас је дрхтао и био искрен.{S} Илић осети извесно |
за руку своју другарицу; брзо се трже, њена рука била је хладна као мртва.{S} Он је поново при |
је се неугодно.{S} Срце јој се стезало, њена душа је плакала, а она се морала смешити.{S} Стога |
авала му живот многобројним нежностима; њена љубав ласкала је његовим жељама да живи и буде сре |
велике, ружне.{S} Узалуд се трудила.{S} Њена права симпатија била је давно оставила домазлук и |
е и дрхтао пред сјајем њених зеница.{S} Њена глава клону.{S} Он се наже и потражи њена уста.{S} |
шко осећање савијало јој се на срце.{S} Њена душа је дрхтала од страха пред нечим непознатим, н |
ли на њу.{S} Хтео је да је заборави.{S} Њена слика се брисала, срце ћутало.{S} То је трајало не |
ирних и бистрих као извор у планини.{S} Њена глава је била плава, прави словенски тип, који се |
сле.</p> <p>Чедомир притрча девојци.{S} Њена слика му је бунила главу.{S} Хтео је да опет под р |
преко брвна.{S} Ишли су сад заједно.{S} Њена плава коса, очешљана на раздељак, правила је врло |
тав.</p> <p>Младић се намршти.</p> <p>— Њена посла! — одговори нешто јетко.</p> <p>— Пиши јој, |
сте ме пољубили — одговори њен глас, а њена насмејана уста, зајапурени образи, њен ђаволасти п |
бунио остатак старе душе, бунила се сва њена ранија наивност против извесних крајности Илићевог |
ори.{S} Оно га је дирнуло јако, као сва њена писма, па може бити и више.{S} Јер се беху код њег |
одици, глас јој је дрхтао, бојала се да њена другарица не сазна шта о овом узбуђењу које је рил |
но довршеном телу које је издавала цела њена појава.</p> <p>— Волите се већ целу младост.{S} А |
простирке од прага.</p> <p>При том цела њена млада снага отисну се на њеним хаљинама.{S} Њен пр |
ајљући противник.{S} Овако, она је била њена ватрена поборница, није могла да схвати свога друг |
оје је купила по околини.{S} То је била њена манија.{S} Лазаревићева ју је помагала.{S} Није во |
ретима показивала се кроз широке рукаве њена рука гола до лаката, њено млечно лице белило се.{S |
ве је око ње било сиво, тако сиво да се њена црвена блуза у тој прозрачној сивини причињавала к |
више озбиљна кад је ово говорила, те се њена другарица не усуди да се успротиви њеним разлозима |
н мидером, затеже блузу, те се показаше њена здрава плећа.{S} Рамена се видеше округла, заобљен |
беше нешто више од њене лепоте, то беше њена симпатија, далека, нова, друга љубав која се прибл |
S} Његове усне <pb n="290" /> затворише њена уста.{S} Она осети бол, готово физички, онај исти |
на глава клону.{S} Он се наже и потражи њена уста.{S} Уста и уста <pb n="132" /> се спојише.{S} |
сумње.{S} Нико јој није умео тачно рећи њена права кад сврши школу.{S} Будућност јој је изгледа |
природно: њену мисао је заузимала само њена мајка.{S} Болест <pb n="186" /> је прошла: поменул |
смо пустили срећу да одлети кад су нас њена крила додиривала, до врелих игала страсти које су |
илена коса се просу као талас, упи се у њена леђа.{S} Она врисну:</p> <p>— Чедомире, узми ме!</ |
подузимала.{S} Руке јој гореле.</p> <p>Њена мисао осветли јој за часак преживели живот.{S} Виш |
а практичну жену и срећну мајку.</p> <p>Њена другарица, напротив, била је крупна, доста пуна за |
ахнутих руку, он је видео визију Вишње, њене главе, њених очију које поздрављају својим топлим |
и.{S} Кад би се њихови погледи сусрели, њене сомотасте очи синуле би најдубљом љубавном ватром, |
живота, она му више није припадала.{S} Њене мисли враћале су се пут Бумбарева Брда, у белу вар |
ом поред Мораве.{S} Вишња је ћутала.{S} Њене угасите очи мериле су немо зелено коло које се оба |
плаве косе падао јој је преко лица.{S} Њене бистре очи биле су широм отворене, гледале радозна |
зговоре и осећала се све неугодније.{S} Њене мисле купиле су се око Чедомира.{S} Она се питала: |
ој нове путеве, отворио нове видике.{S} Њене смешне грешке о основне ствари праштао је великоду |
е жене, не жене, него нечије наготе.{S} Њене очи су добијале чудан сјај и упијале <pb n="312" / |
ас.</p> <p>Бела је стојала пред њим.{S} Њене очи завијао је вео видљивог узбуђења.{S} Њени <pb |
врло згодан оквир њеном лепом лицу.{S} Њене очи миловале су као свила.{S} Једно дугме на блузи |
е само дошла, учинила увиђај и очистила њене остатке, гомилу земље и дасака.{S} Сад то место ст |
ко лица.{S} Ветар се играо са скутовима њене кратке хаљине и откривао ногу до колена, ногу млад |
, на ту плаву девојку, на њене косе, на њене образе, на њу целу, њему се привиђало као да иза њ |
и мислио на њу, на ту плаву девојку, на њене косе, на њене образе, на њу целу, њему се привиђал |
загрлио је око паса, притиснуо главу на њене груди, на тело.{S} Осетила је тај загрљај као жив. |
ово, ницале око ње, обузимале је против њене воље као искушење, и девојка би се стресла од неке |
а <pb n="128" /> се да се кућа орила од њене вике.{S} Време јој је пролазило у беспослицама, не |
нутцима код Беле, то беше нешто више од њене лепоте, то беше њена симпатија, далека, нова, друг |
ха пред нечим непознатим, независним од њене воље, неминовним.{S} Ово цвеће, широка ливада, јак |
чарапа од конца вајала је дивно листове њене здраве ноге.{S} Изнад њеног рамена се дизала Чедом |
шкој јаки; плав прамен косе сакривао је њене уши до половине.</p> <pb n="95" /> <p>Он задрхта к |
ој се узвик.</p> <p>Сузе су замагљавале њене очи.{S} Срце јој се кидало.{S} Она се питала да ли |
спокојно и задовољно дисало је из целе њене појаве.</p> <p>— Ти си удата? — рече јој Вишња, ос |
Да!</p> <p>Заједно са овом речи линуше њене сузе, преко образа, преко блузе, преко ивањског цв |
ети поново њене усне на својим устима и њене груди утиснуте у његове.{S} Он је стеже снажно, гр |
ну.{S} Чак да је и могао од њеног оца и њене куће, он не би смео поверити сву ту изненадну раск |
ом часу бацио љагом на свемоћ слободе и њене заточнике.{S} Она је била кадра да скочи на дрског |
ом даху и покривала божанствену бисту и њене две забрањене руже.</p> <p>— Са своје стране — про |
Столећа су прошла од како смо населили њене обале; сваку стопу ове земље налили смо својим зно |
њој самој колико га мрзи.{S} Један крај њене хаљине био се откопчао, те се видело парче белог в |
Девојки је један облак туге замагљавао њене бистре очи.{S} Најзад Илић <pb n="51" /> прекину т |
оје две познанице.{S} Од Беле је узимао њене ситне префињене црте, њен осмех мачкице која се ум |
се сва о његов врат.{S} Он осети поново њене усне на својим устима и њене груди утиснуте у њего |
ио, као увек, Вишњу од Кајиног стана до њене куће; он се опоменуо да је сутрадан неки празник, |
/hi>, час <hi>ви</hi>, и, кад дођоше до њене куће, раставише се као стари пријатељи.</p> <p>Од |
S} Млада девојка не осети кад дођоше до њене куће.{S} Би јој тешко да прекине чар у који су је |
оним унутарњим пламеном, који је палио њене мирне, невине очи и који је долазио право из срца. |
, додиривао јој запаљене образе и лепио њене усне као шећерлема.{S} Кад се спремила за школу, в |
им осмехом који дотле није био додирнуо њене усне.</p> <p>Сутрадан, Вишња се дигла из постеље н |
и своје лице његовом.{S} Он осети мирис њене косе и спусти руку на њено раме.{S} Она се стресе; |
аму подгризале сумње у њен јавни рад, у њене идеје, у живот који је изабрала.{S} Али време није |
азом беспрекорне чедности, додајући још њене угасите очи.{S} Његова машта не задовољи се тиме.{ |
будеш моја жена? — упитао је он.</p> <p>Њене руке задрхташе у његовим, па га стегоше, задрхташе |
улазак у земљу.{S} Реакција је пала.{S} Њени главни стубови скрхали <pb n="6" /> се као од стак |
чи завијао је вео видљивог узбуђења.{S} Њени <pb n="131" /> бели зуби гризли су нервозно један |
се, гледала га весело и смешила се.{S} Њени зуби сијали су испод румене, свеже губице као дрво |
као дивља ружа.{S} Зима је попусти.{S} Њени се образи запламише.{S} У срцу осети топлину.{S} У |
едема.{S} У мокром мраку примећивали се њени прљави таласићи жути, гипки, пенушави.{S} Даље се |
Вишњиним повременим руменилом здравља, њеним изразом беспрекорне чедности, додајући још њене у |
том цела њена млада снага отисну се на њеним хаљинама.{S} Њен природан струк, неизмучен мидеро |
ја није суревњива што се она познаје са њеним сродником.{S} Или може бити, рођака завиди рођаку |
шња није знала дотле шта се дешавало са њеним драганом.{S} Она је седела у Чачку и стално чекал |
а обдарена.{S} Румена крв шибала је под њеним округлим образима чак до првих праменова косе, те |
провела готово цело детињство са њом и њеним братом, Радојем.</p> <p>Златарев син је био нешто |
њена другарица не усуди да се успротиви њеним разлозима и да наведе противне мисли које су јој |
м листовима, добио би страшно уверење о њеним првацима.{S} Реч лажов није била довољна, већ се |
Илићем до тог села, које је он називао њеним, правећи илузију на сличност њихових имена!{S} Је |
емљу свога детињства смешећи се љубазно њеним величинама.{S} Ето главне улице њеног родног град |
а почињала је поново да оживљава.{S} По њеним просторијама су одјекивали разговори и живи корац |
една једва приметна румен кретала се по њеним образима.{S} Младић се не могаде уздржати од једн |
Миришљава коса просула се као талас по њеним раменима.{S} Из хаљина у нереду провиривало је ру |
="260" /> <p>Ко би тада судио Србију по њеним листовима, добио би страшно уверење о њеним првац |
лстој му је откривао бескрајну Русију с њеним дивљим кнежевима, готово идиотским алтруизмом, са |
ису походили ти осећаји прижељкивања; у њеним прсима нису се чули ти удари који звоне као жеља, |
, сву раскошну младост која је бујала у њеним грудима и сваког тренутка јој истеривала стид на |
пседала, али је глас Чедомиров звонио у њеним ушима, облетао око главе, додиривао јој запаљене |
оде од огледала.{S} Једна суза врцну у њеним очима.{S} Нешто јаче од ње заповедало је сад њоме |
, он је видео визију Вишње, њене главе, њених очију које поздрављају својим топлим погледом рад |
стија! — рекао је о њој једном неко иза њених леђа.</p> <p>Није могла бити другојачија.{S} У ти |
ле о њој.{S} Она је знала да је неко од њених суседа морао приметити кад је ушла с Чедомиром у |
бели зуби гризли су нервозно један крај њених усана.</p> <p>— Продужите... — рече она, па весел |
о тело, да се утопи у разблудни осмејак њених усана, да се заборави и преда њеном загрљају меко |
е мирис те девојке и дрхтао пред сјајем њених зеница.{S} Њена глава клону.{S} Он се наже и потр |
му.{S} Како је млака вода хладила ватру њених руку, како је поветарац дувао свеж и шапућући, ка |
широке рукаве њена рука гола до лаката, њено млечно лице белило се.{S} Био је бео и њен врат сл |
у.</p> <p>Кад се окрену натраг у салон, њено лице је горело сво, обузето неком унутарњом ватром |
испуњење својих сопствених потреба.{S} Њено васпитање, које јој је обезбеђивало срећу у очевој |
да је њено цело биће везано за њега.{S} Њено срце грчило се у мукама.{S} У њеној души дубила се |
чина болест јој се чинила као казна.{S} Њено, већ рањено, срце стезало се од бола.{S} Заклињала |
ква опоменула би га своје другарице.{S} Њено запаљено лице с мирним угаситим очима појављивало |
о.{S} У том тренутку је имала право.{S} Њено одбијање падало је врло тешко младом студенту.{S} |
>Лазаревићка се опорављала полагано.{S} Њено тело беше изнурено суровим радовима око одржавања |
, окружавала је њено лице као талас.{S} Њено данашње одушевљење давало јој је израз пуноће, сав |
</p> <p>Али та реч беше одвише тешка за њено срце.{S} Она се осети сама усред тих занетих девој |
вом ћерком.{S} Сети се његова ћутања на њено писмо.{S} Сумња је уједе за срце.{S} Учини јој се |
осети мирис њене косе и спусти руку на њено раме.{S} Она се стресе; не рече ништа.{S} Другом р |
и она је била тад уверена да је Београд њено изабрано место.{S} Она долази у њега као стара поз |
домира. <pb n="149" /> Осећала је да је њено цело биће везано за њега.{S} Њено срце грчило се у |
Коса, још црња од очију, окружавала је њено лице као талас.{S} Њено данашње одушевљење давало |
јају рано и, у толико јаче, у колико је њено тело трошније.{S} Да је место Чедомира, високог, м |
итивистичке философије.{S} Он примењује њено материјалистичко схватање на делу: њен гвоздени за |
тета и шишкама по челу, које су сенчиле њено лице претерано бледо, готово слабачко.{S} У тај ис |
озари његове непокретне очи. — Чујеш ли њено тихо жуборење, њен шум, као уздах простран и благ? |
до знања да јој може одговорити.{S} Али њено писмо није садржавало ни речце о љубави; оно је мо |
ћу, док један светао, чедан одсев озари њено лице.</p> <p>Прођоше кроз врло чисту кујну.{S} У ј |
рстом, са кога ће киша и невреме спрати њено име и уништити таште човечје спомене, као и многим |
аву.{S} Хтео је да опет под руком осети њено тело, да се утопи у разблудни осмејак њених усана, |
орио је газда-Митар, куцкајући штапом о њено гвожђе.</p> <p>То је био Вишњи најлепши део дана.{ |
и друштво и ток ствари.{S} Чачак је био њено родно место, град у којем је провела највећи део с |
ла о повој краљици, изговарајући полако њено име из првог брака, давала детаље о њеној породици |
е и с ласкавим осмехом, који прели цело њено лице, чак до подвољка и широког врата, па рече зна |
касапница!{S} Како јој се бедно чинило њено родно место, неколико сокака по којима рабаџије ши |
то.{S} То је било несумњиво.{S} На само њено име, обузимао га неки флуид, сладак и тежак; у гла |
о правило из математике?{S} И нашто оно њено подигравање којим је хтела да сакрије своју сакато |
смехнувши се, па покуша да се метне у у њено расположење.</p> <p>— Да си жива и здрава, још прв |
година, храмала на леву ногу и којој су њено необично име — име професорове мајке, сељанке — пр |
био полуга на којој је почивала зграда њеног живота.{S} Полуге је нестало.{S} Зидови су попуца |
вима испресавијаним, дугачким тефтерима њеног газде, неког малог, трбушастог Маћедонца, кисело |
атног Крста</hi> и тврди да ја личим на њеног сина који је умро као питомац Војне Академије.</p |
ји јој је несвесно улила старинска кућа њеног оца.{S} Прочитане књиге и живот у престоници допу |
ивно листове њене здраве ноге.{S} Изнад њеног рамена се дизала Чедомирова глава, унезверених оч |
уздржаном тону.{S} Чак да је и могао од њеног оца и њене куће, он не би смео поверити сву ту из |
ом завоју зелене боје, с натписом радње њеног оца.{S} После је дошла карта, обична поштанска до |
ог тренутка да га не дочека љутито лице њеног оца или мајке и да му, уз заслужени прекор, покаж |
о њеним величинама.{S} Ето главне улице њеног родног града: један дуг, прав сокак, где се куће |
празан, шупаљ, бесмислен без Вишње, без њеног милог присуства.{S} Чинило му се као да га је цео |
аревна! — чуо би се у том глас неког из њеног друштва, и она је већ заборављала на свог првог у |
ити недељом на пиво.{S} Место паланке и њеног главног сокака, пред Вишњом је мисао цртала будућ |
ртвовати све, живети тако да нико, осем њеног мужа, неће моћи рећи:</p> <p>— Она је била моја д |
ала у њему, он би могао обвити руке око њеног струка, завући главу међу те две расцветале руже |
их разуме обе и да их помири.{S} Говор њеног земљака био јој је ближи, јер је био практичнији, |
од његовог говора што је ишло у корист њеног плана и рече Чедомиру:</p> <p>— Тата нема ништа п |
.{S} Његов поглед се прошета од Беле ка њеној мајци, па онда паде поново на девојку, а одатле н |
ено име из првог брака, давала детаље о њеној породици, о њој самој, познанству у Бијарицу, о д |
нкаст жакет који је врло лепо доликовао њеној плавој појави.{S} Испод жакета видела се муселинс |
м по способности, свакој способности по њеној заслузи“.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
ане до краја школске године.{S} Каја, у њеној строгој сивој блузи, са ниском мерџана око врата, |
.{S} Њено срце грчило се у мукама.{S} У њеној души дубила се болна празнина.{S} Губећи њега, чи |
дна постеља јој је пријала угодно.{S} У њеној глави, брзо као у кинематографу, <pb n="34" /> по |
жалио.{S} Погађао је шта ће се десити у њеној доброј души, кад сазна све.{S} Погађао је сву одв |
ледала је на онај догађај с Чедомиром у њеној соби мирно, као на неки давни несрећни случај.{S} |
рава који се десио кад је Чедомир био у њеној соби.{S} У њој се бунила наша девојка из средњег |
поред њега лаганим кораком и строга.{S} Њеном пратиоцу чинило се као да ти кораци не додирују з |
јак њених усана, да се заборави и преда њеном загрљају меком, по потиљку, само оним што је голо |
изи.{S} Она је преклињала...{S} Црте на њеном лицу беху се развукле.{S} Очи се рашириле жалосно |
{S} Многа жена предала би се судбини на њеном месту, оставила да време реши нерешљиве ствари, д |
<p>Младић, поред ње, примети промену на њеном лицу.</p> <p>— Простачке приче — рече он сигурним |
његовом месту можда знао користити том њеном слабом страном и, кад је потребно, уразумити разм |
крижала и прекидала причу своје мајке о њеном животу с Матовићем, селидбама с једног краја Срби |
ије, изразом који није пристајао згодно њеном жовијалном лицу.{S} Тај се израз губио све више у |
лила демократска убеђења свога мужа; по њеном мишљењу један сиромах ђак треба да је задовољан ш |
је, чији је озбиљан крој доликовао лепо њеном одмереном ходу.{S} Два прамена златне косе вирила |
раздељак, правила је врло згодан оквир њеном лепом лицу.{S} Њене очи миловале су као свила.{S} |
својој другарици, али се не усуди.{S} У њеном <pb n="216" /> крилу мирисало је то посвећено цве |
цао више томе граду, радост се сушила у њеном срцу, обузимала је нека сумња, почетци кајања, не |
> <p>Од оног дана кад је био с Вишњом у њеном стану, трудио се стално да не остаје на само с ми |
отово завидан, усклик кад угледа Белу у њеном нереду.</p> <p>Ипак се она савлада прва, затвори |
о послужење кад је младић држао лекцију њеном брату, позивала га на ручак још једнако по свом о |
рте, њен осмех мачкице која се умиљава, њену несташну веселост; овај профил задахнуо је Вишњини |
изу њега, што посматра њену уску сукњу, њену плаву косу, просто сплетену.{S} Па ипак, по болесн |
.{S} Тада јој је то изгледало природно: њену мисао је заузимала само њена мајка.{S} Болест <pb |
дне.{S} Ниједна мучна мисао није мутила њену душу.{S} Посао јој се милио.{S} И време је проводи |
ње, што је она близу њега, што посматра њену уску сукњу, њену плаву косу, просто сплетену.{S} П |
Гомила разних осећања испуњавала је сад њену душу.{S} Као врхунац свега, била је нестрпљива жељ |
у њој рађала без разлога, испуњавала је њену целу душу.{S} Она је веровала у Чедомира, он је во |
је отац као разлог.</p> <p>Испросио је њену другарицу Милеву, па је даље писао Вишњи да се не |
е трудио многим средствима да придобије њену стару наклоност.{S} Али право средство, понуду за |
у борама муселина и љубити до миле воље њену кожу час румену, а час белу.</p> <p>— Куда идемо? |
>Девојка се уједе за усну.{S} Крв осоли њену пљувачку.{S} Навуче покривач до уста, окрену се на |
то неспретна, али то је само допуњавало њену лепоту и говорило да је она од оних простодушних б |
њиве.{S} То се она свети што не ценимо њену снагу.{S} Међутим, то време пролази; централа се п |
мари!{S} Он је волео слободу, веровао у њену свемоћ, замишљао ју је као море, као ваздух, нешто |
сељачке комисије тако високо, као да је њива засађена смоквом и бадемом.{S} Једна липсала коза |
вци зрикали.{S} Он се упути право преко њива.</p> <p>Ишао је, као мртвац, не знајући камо.{S} У |
тлина зелена, питома, доброћудна.{S} По њивама су класали кукурузи.{S} Младићев поглед прелете |
ве, односи ћуприје, <pb n="213" /> рије њиве.{S} То се она свети што не ценимо њену снагу.{S} М |
ва.{S} Варош се губила.{S} Настајале су њиве.{S} Кожа се сад руменила испод отворене блузе.{S} |
ласти, народ изигравао законе.{S} Једна њивица овса, коју је нешто оштетила туча, процењивале с |
пада нађоше у том незадовољству узорану њиву, и народ се формира, готово као један човек, у јед |
илични бунар на точак.{S} Пређоше једну њиву, засађену пшеницом.{S} Затим се спустише низ једну |
младић склањао, толико је она трчала за њим.{S} Није марила да ли ће то ко приметити, шта ће ко |
а низа страну.{S} Млади човек потрча за њим и једва га ухвати у једном трњаку.{S} Кад се окрену |
исли.{S} Једно женско срце куцало је за њим.{S} Он то сад зна, зна позитивно, има дакле сигурне |
правцу вароши.{S} Радоје уста.{S} Пред њим блесну опет Морава, осветљена сунцем.</p> <p>— Хајд |
Један пламен загреја му образе.{S} Пред њим се појави, као у магли, Белина глава, са осмехом ра |
таласа, неугашљив пламен у бури, а пред њим се појављивало сунце, чији је златан сјај оживљавао |
не око нас.</p> <p>Бела је стојала пред њим.{S} Њене очи завијао је вео видљивог узбуђења.{S} Њ |
изак, тако присан.{S} Није осећала пред њим никаквог стида.{S} Хтела је да му се преда одмах, т |
а.{S} Чим би га видела, осећала се пред њим разоружана.{S} Он је знао толико ствари, прочитао т |
нило.{S} Како друга светлост бледи пред њим, јадна, мутна светлост наших, човечанских буктиња!{ |
дставници школа и секата изгледају пред њим као муве окамењене у ћилибару.{S} Ми не знамо где и |
а се спустише низ једно брдашце.{S} Под њим је жуборила озидана чесма на две луле.{S} На зиду ј |
и су ме измлатили, ја се нисам користио њим.{S} Али ако оно дође што ти рекох, онда...</p> <p>— |
Али не бојте се, не бежите од живота; с њим је као и с пливањем; научи се кад куражно оставимо |
, до саме касе, поручио кафе, па онда с њим разговарао на дугачко и на широко о примени електри |
т да се размажена девојка игра жмурке с њим.{S} Најзад се реши да се с њом објасни, пре него шт |
чи каквог дрипца, заурликаће ти; доле с њим!...{S} Него нека младић сврши школу, постане свој ч |
оја га је пратила, легала и дизала се с њим из постеље, и са којом је живео као са метресом.</p |
ио пријатан према њему, разговарао се с њим дуго, озбиљно, о крупним стварима из политике, о на |
видео само себе, те је веровао да би с њим трпело и све друго: његови ближњи, друштво, држава, |
ање га је такође мучило.{S} Једном би с њим, за столом, говорила најпријатније о разним ситница |
ридобије за црвену заставу, да подели с њим ову срећу.{S} Али... његове очи су је избегавале.{S |
ави за добро и изврсних намера.{S} Али, њима је нови живот убризгао сталешке мржње и понижења.{ |
знају за девојке с великим миразима.{S} Њима је свеједно који режим влада, јер им је сваки доба |
тки Илићи.{S} И дани су пролазили, а за њима месеци, године.</p> <p>Спомен на бившу љубав одржа |
збуни се.{S} Сунце је било дошло према њима.{S} Ствари око њих бацале су велики хлад.{S} Девој |
њихово име је најлепше; сва слава, пред њима, бледи и губи се, и као што би радила мајка, глас |
или су далеко одмакли од града.{S} Пред њима се указивао усамљен сеоски друм, једна механа и ве |
воде беласала се између обала.{S} Пред њима се простирале дуге пољане, ниска брда, две три вар |
било зарасло у подивљало цвеће.{S} Пред њима се појави широка трака Дунава.</p> <p>— Ти си одсе |
она.</p> <p>Пут се био изгубио.{S} Пред њима је стајала једна железничка пруга.</p> <p>— Ту бли |
или су изостали далеко иза њих.{S} Пред њима пак се пружала усталасана долина Западне Мораве ча |
вом побочном улицом која се отвори пред њима.{S} То је био доста широк сокак, који је, иза леђа |
Једно бело дрво, које се оцртавало пред њима, губило се све више у таму.{S} И мрак се спуштао к |
кошуље.{S} Млади су; цео је живот пред њима...{S} Да, ја сам човек из старог времена, иако сам |
е чкиљеле су у зраку пуном кише.{S} Под њима се белуцала црна калдрма.{S} Било је мало пролазни |
"91" /> била једини повереник.{S} Он је њима шаптао своје магловите снове.{S} Њине просте речи |
а свом месту.{S} Родитељи нису водили о њима права рачуна.{S} Отац се био бацио сав на политику |
у дубинама небесног плаветнила. — Благо њима.{S} Узлећу, певају, цвркућу по ваздан.</p> <p>— Гл |
устре, каталоге, књиге са стране, па по њима набављао робу, чистио метал, оправљао сатове, леми |
ојку њима.{S} А сад, она се забављала с њима, они се забављали с њом, као да он није постојао, |
ње.{S} Ипак је имао нечег заједничког с њима, јер је имао приличну дозу епикурејства у себи; он |
n="283" /> као о одвојеним типовима; у њима не постоји Јуче, Данас, Сутра, Београд, Савамала, |
дну необичну реч, ниједну нежност.{S} У њима није било спомена на оно што су заједнички преживе |
очијаша, па онда у кола, очекујући да у њима види кога од нових, слободоумних министара.</p> <p |
ких београдских вечери.{S} Тражила је у њима нешто ново, изненадно, добро, нешто што ће доћи и |
евим очима.{S} Тада јој се учини како у њима дрхти цела Радојева душа, и збуни се.{S} Сунце је |
ратким, недовршеним. <pb n="42" /> Међу њима били су и Вишња и Чедомир.{S} Преко зиме виђали су |
љусад вукла су земљу у арабама.{S} Међу њима је Чедомир још раније запазио једног коња, врло ле |
х другарица из девојачке школе.{S} Међу њима је била и Каја.</p> <p>— Лазаревићева! — кликнула |
ка, водила је гласне разговоре.{S} Међу њима видели се бољи чиновници, имућнији трговци, распол |
празна кола за свој нови терет.{S} Међу њима је био и арап.{S} Носио је и сад главу оборену и к |
дствима, по темпераменту.{S} Он је међу њима, међу тим радикалима, социјалистима, републиканцим |
имали и сувише гостију.{S} Било је међу њима старих, опробаних пријатеља, а било их је и таквих |
без везе, никаквог реда није било међу њима.{S} Независно од свега, сети се како је једног дан |
тавио девојци, он је представио девојку њима.{S} А сад, она се забављала с њима, они се забавља |
а је узео, поново зграби будак, замахну њиме, поче да копа, па се онда заустави, као да виде да |
е њима шаптао своје магловите снове.{S} Њине просте речи певале су му заносне мелодије, у којим |
а киша, да се за час начини поток поред њиних ногу.{S} Они су ишли даље.</p> <p>Таман да се спу |
ушевљавале.{S} Она је веровала у њих, у њино брзо остварење, у њихов велики принцип: „сваком по |
убризгао сталешке мржње и понижења.{S} Њих разједа отров социјалне суревњивости.{S} Они су у с |
азговори и живи кораци младог света.{S} Њих двојица се беху примакли прозору што гледа у двориш |
слио је како да врати ову љубазност.{S} Њих двоје би могли бити тако задовољни једно другим, та |
било више од два три преко дана.{S} За њих се није морало спремати.{S} Није било <pb n="100" / |
ну која им се одреди.{S} Реч слобода за њих је смисао зла.{S} Оне иначе не знају за њу.{S} А он |
оворила је газдарица својој вратарки за њих. — Постеља до постеље, па се не погледају.</p> <p>— |
су воштане свеће, обешени светњаци; иза њих се плаве шајкаче, копорани.{S} Ваздух млак.{S} Стре |
ала је река као из неке чељусти.{S} Иза њих је била варош: један широк друм, низови кућа и куће |
ика на стражи, с ножем на пушци.{S} Иза њих се шарениле две покретне стражаре од дасака, обојен |
ник из суда били су изостали далеко иза њих.{S} Пред њима пак се пружала усталасана долина Запа |
као да је жалила себе, као да је жалила њих обоје.</p> <pb n="161" /> <p>— Ми бисмо могли бити |
ућност, чиста штета за време које се на њих потроши.</p> <p>— Објасни то мало простије.</p> <p> |
мућства, док је брисао <pb n="80" /> са њих све што му се није допадало, све што је кварило хар |
студије...</p> <p>— Немам ништа против њих.{S} Врло је похвално кад не губите интерес за науко |
т једног дана, заузму га и помету; због њих променимо своје навике, укусе, идеје, <pb n="40" /> |
па накиселе, с нешто бела лука.{S} Због њих су се први пут завадили.</p> <p>— Доста с тим папри |
наш живот, заузму га и помету.{S} Због њих променимо своје навике, укусе, манире, идеје.{S} По |
кафу.{S} Понекад би читао новине, а кад њих није било, узео би <hi>Горски Вијенац</hi>, отворио |
оје живот распе као плеву!</p> <p>Поред њих прохукта један воз</p> <p>Вишњу обузе нека меланхол |
их, слободоумних министара.</p> <p>— Од њих земља очекује — помисли огорчено — извођење целог ј |
абира крте остатке разбијене лађе да од њих начини спасоносан сплав.{S} Да ли ће се спасти ?{S} |
тоалете, усред тих људи што мисле да од њих зависи круг земаљске планете.{S} Она се сети много |
о два добра друга; пуче пушка; једна од њих опусти крила и паде у рит; она друга прну у вис, па |
еђе и на младог човека, те кад изађе од њих, осети како му се груди надимају од неког осећања н |
мљен долап, искрпљен блехом.{S} Ниже од њих растао је грашак, са широким зеленим махунама, које |
ије смео прилазити, он је бежао даље од њих.{S} Тада би одлазио из вароши, у околне паркове, бр |
ругарице, а бирачи су људи.{S} Сваки од њих има по један ситан, а за себе капиталан интерес.{S} |
оћник, па и по који радник.{S} Сваки од њих био је огорчен песимист, сиромах наравно, с отомбољ |
а иду право и чија судбина не зависи од њих самих, већ од оних које ће срести и који ће их учин |
сице.{S} И као да се хтеде одбранити од њих, он поново обгрли погледом своју земљу.{S} Кириџије |
ве сиротињске кафанице, где је један од њих држао <pb n="24" /> агитационо предавање.{S} Он је |
јим живи?{S} Не иде ли девојка, лево од њих, у фабрику тек да се сакрије од полицијског надзора |
на челу и изразитих усана.{S} Свако од њих знао је наћи по коју лепу реч да јој каже, да јој ч |
дих ћутали су, тако седећи.{S} Свако од њих пратило је своје мисли кроз самоћу предела.{S} Они |
авно мњење?{S} Није ли сусетка десно од њих невенчана жена човеку са којим живи?{S} Не иде ли д |
и и погледа поред себе.</p> <p>Десно од њих, између две куће видело се парче Топчидерског брда, |
испод браде.{S} На извесном остојању од њих корачао је један човек ћутке, с кишобраном натучени |
цвећем, бонбоном.{S} На фијокама испод њих примећивали се натписи за лорбер, нишадор, алеву па |
кривали сунце, па бежали даље.{S} После њих долазили су други, па трећи, брзи, дурновити, као н |
ка.</p> <p>Било је већ пало вече кад се њих двоје упутише Вишњином стану.</p> <p>— Ви на лето с |
им страним речима кад је она лепа и без њих, савршена без свега мога знања, без појма да и пост |
н.{S} Улице се сивиле од прашине.{S} Из њих је била још топлина јаке дневне припеке.{S} Ипак се |
е музе.{S} Авет лудила се помаљала кроз њих.{S} Он је певао:{S} Ја се смејем, морам да се смеје |
муж и газдарица од пансиона да дођу до њих: тражили их по пијаци, киселили сами, куповали их п |
рече он.</p> <p>Она му је даде.{S} Око њих је био мир, онај дубоки пољски мир који не руши цик |
у који су је заносиле те приче.{S} Око њих је било лепо јесење вече, сувише топло за то доба, |
су сад по стази посутој шљунком.{S} Око њих се мешало засађено цвеће <pb n="67" /> с дивљом тра |
е осећало ни најмањег ветра.{S} Све око њих изгледало је као да се унело, упило у неко надземаљ |
к општинске липе бацају густе сенке око њих и заносе главу својим тешким мирисом.{S} Стога се о |
је било дошло према њима.{S} Ствари око њих бацале су велики хлад.{S} Девојка обори главу, и по |
{S} Ћутали су.{S} Ваздух је трептао око њих позлаћен косим зрацима сунца.{S} Он узе за руку сво |
але, одушевљавале.{S} Она је веровала у њих, у њино брзо остварење, у њихов велики принцип: „св |
издржати.{S} Поручи једна кола, стрпа у њих један део својих књига, што би довољно било другом |
ше на зид једно према другом.{S} Између њих је певушила вода кроз луле, падала у низак басен и |
оји су створили непремостиви јаз између њих двоје.{S} Они су се <pb n="187" /> десили доиста пр |
кућа је сазидана да буде уточиште свију њих и да се сваком члану породице нађе на невољи.{S} Ал |
авке повијале се према лаком поветарцу, њихале своје шарене главе, брујале једва чујно и као да |
и који опијају.{S} Плаве и модре врвице њихале се пред њом и око ње.{S} У уста јој је навирало |
едајући тупо у воду.{S} Мртвачки сандук њихао се свеједнако.{S} Око младића се дизале <pb n="23 |
тоји на гранчици.{S} Још цео један свет њихао се под водом и са оним, над њом, стварао чаробно |
чим дођу у питање они, њихова личност, њихов џеп, они знају већ вештину опортунитета и хладне |
ледале.{S} Њихова глава није радила.{S} Њихов ум се био онесвестио.</p> <p>Вече се спуштало у с |
светлост, огроман простор, слободу.{S} Њихов ситан <pb n="94" /> мозак не може да појми како т |
а мене.</p> <p>Девојке примише шалу.{S} Њихов несташан смех одјекну долином.</p> <p>— Дај да ти |
невидљива материја, то стакло, спречава њихов лет.{S} Такве су и жене које примами сунце слобод |
али хиљаде невидљивих препрека спречава њихов лет и оне ће пропасти тако, остати маторе девојке |
господарска класа, Србија је изгледала њихов спахилук, о народним потребама није се водило рач |
укусе, манире, идеје.{S} Подпаднемо под њихов утицај.{S} Она постају наши саветодавци, управљај |
, <pb n="40" /> планове, потпаднемо под њихов утицај, они постају наши саветодавци, управљају н |
еровала у њих, у њино брзо остварење, у њихов велики принцип: „сваком по способности, свакој сп |
смејао.{S} Њихови се осмеси сусретоше, њихова се лица приближише, њихове се усне саставише.</p |
на туђ рачун, а чим дођу у питање они, њихова личност, њихов џеп, они знају већ вештину опорту |
ниле су му као песма наде, утехе, буне; њихова вера у будућност и сопствену вредност уносила му |
цаним на ногаре или у четири кочића.{S} Њихова клупа је из Београда, фабричка, са гвозденим ног |
угом бригом код највећег броја лица.{S} Њихова мишљења, нарочито кад се тиче политике, зависе о |
олазило.{S} Њихове очи нису гледале.{S} Њихова глава није радила.{S} Њихов ум се био онесвестио |
спуњава један велики део престонице.{S} Њихова љубав?{S} То је управо једна дуга шетња, испреки |
<p>На том месту тротоар је био узак.{S} Њихова се рамена додирнуше.{S} Чедомира такну у срце на |
лазила с мајком на клупу пред кућом.{S} Њихова клупа је била најлепша у вароши.{S} Други су сед |
о није марио немачке философе.</p> <p>— Њихова се наука састоји — тврдио је — у давању необично |
ведаш крсташки рат...</p> <p>— Ја нисам њихова непријатељица, боже сачувај.{S} Нашем народу тре |
.{S} Стога је Чедомир редовно посећивао њихова тајна удружења, учио на памет поједине фразе, зу |
ке начини једну.{S} Пажљиво је одабирао њихова преимућства, док је брисао <pb n="80" /> са њих |
ног златара, чији је дућан био одмах до њихова.{S} Она је била провела готово цело детињство са |
му непознато цвеће, које је звао биље, њихове крунице, прашнике, тучкове; на обали каквог друм |
и сусретоше, њихова се лица приближише, њихове се усне саставише.</p> <p>После се поново поглед |
се од њиховог материјалног положаја.{S} Њихове симпатије иду неизоставно онима који их фаворизу |
е загрљају који је толико избегавао.{S} Њихове усне се додирнуше.{S} Рамена се саставила с раме |
ло краја.</p> <p>Време је пролазило.{S} Њихове очи нису гледале.{S} Њихова глава није радила.{S |
есника прошлог столећа, заслужују да на њихове хумке долази свет и молитве чита; међу најлепшим |
>Другарице избише на Теразије.{S} С обе њихове стране протезао се Београд, измешан од палата и |
то.{S} Виделе се разгранате старе шљиве њихове баште.{S} Јабука шећерлија китила се руменим, за |
у да се у тебе заљубљују министарке или њихове ћерке...{S} Седи.{S} Батали, кажем им ја.{S} То |
, окопавао им баштице за цвеће, позивао њихове другарице на седељке; нико није умео лепше од ње |
ам ластавица! — рекла би гледајући тако њихове црне тачке у дубинама небесног плаветнила. — Бла |
ћ се ипак окрену и погледа у војнике, у њихове дрвене стражаре, па онда у кућу, али испод ока.. |
нису чекали ни оставка да им се уважи; њихови кабинети зврје празни; краљ није успео да састав |
ух, као да је тражила две беле тице.{S} Њихови погледи се сусретоше.</p> <pb n="288" /> <p>— Да |
а за дуван!</p> <p>И Илић се смејао.{S} Њихови се осмеси сусретоше, њихова се лица приближише, |
у до знања да ће га одати.{S} Кад би се њихови погледи сусрели, њене сомотасте очи синуле би на |
салона.</p> <p>И Чедомир устаде.</p> <p>Њихови се погледи сусретоше.{S} Ко ће рећи шта је било |
је тесне дупље... нестајало их је, а на њиховим местима <pb n="253" /> зјапеле су црне бездне, |
књижевне листове неуморно.{S} Опијао се њиховим фикцијама, пио и даље тај опасни напитак који м |
врло занимљиви, настављали дискусије о њиховим <hi>питањима</hi>, правили пошалице.{S} Ту су с |
ила мајка, глас целог народа их љушка у њиховим гробовима.</hi> </quote> </p> <p> <hi>М. У.</hi |
одлучности, који помаже паметне људе у њиховим борбама, он је остајао на истом месту.{S} Упрко |
них премијера, било што је имао другова њихових познаника, било најзад да им је био представљен |
> и таман облак ширио се све више изнад њихових глава.{S} Па ипак, они пођоше напред.{S} На заг |
ри надзиравао раднике, гледајући хиљаде њихових црнпурастих, замахнутих руку, он је видео визиј |
ивао њеним, правећи илузију на сличност њихових имена!{S} Једанпут су дошли дотле чамцем, који |
по памети, изазивала ове тренутке, пила њихово опасно пиће, свесно и прибрано, као пијаница по |
и молитве чита; међу најлепшим именима њихово име је најлепше; сва слава, пред њима, бледи и г |
и да није ништа сачувала од спомена на њихово познаство.{S} И, он није био никад сигуран да га |
арочито кад се тиче политике, зависе од њиховог материјалног положаја.{S} Њихове симпатије иду |
зад без ње.{S} Како се Каја изгубила из њиховог друштва?{S} Откад су почели шетати сами?{S} Нис |
ју је још једном такву видео: у почетку њиховог познанства, за време једне шетње кад их је киша |
е су чинили слабијим од себе, смејао се њиховој уображености, вређао их отворено.{S} То је било |
м на офарбаном лицу што су такве.{S} По њиховој спољашности, необавештен пролазник би се могао |
<p>И то није било све...{S} Верио се са њиховом сусетком, <hi>женом из народа</hi>, удовицом је |
политичара.{S} Они су му били ближи по њиховом једностраном васпитању, по средствима, по темпе |
је налазио извор своме одушевљењу.{S} У њиховом неисписаном рукопису видео је узбуркане дубине |
ице, кадгод спазила с прозора кад прођу њиховом улицом, док општинске липе бацају густе сенке о |
оварошана, који не признају овим везама њихову невиност.{S} Додуше, она му је писала, те тиме с |
ако су се овде звали словослагачи.{S} У њихову собу, која је била за <hi>боље госте</hi> и у ис |
арији од своје сусетке.{S} Долазио је у њихову кућу као у своју.{S} Газда-Митар га је звао чест |
шња јој није знала одговорити ништа.{S} Њој се такође постављало исто питање.{S} Њен напор да з |
г погледа подсмех, подозрење, осуду.{S} Њој није падало на ум да се запита: какве су оне, те же |
ли да пишем детету у Београд?</p> <p>— Њој ће бити свакако жао ако је не известиш.{S} И онда, |
Чедомир буде нежан <pb n="114" /> према њој.{S} И сем тог, она је била болешљива, нервозна дево |
азаревића и дужности које је имао према њој?{S} У сваком случају Вишња није знала дотле шта се |
од огледала.</p> <p>Хтела је да види на њој самој колико га мрзи.{S} Један крај њене хаљине био |
e> <l>Колика је царева ливада</l> <l>На њој нема трна ни грмења.</l> <l>Само има до две вите је |
човек!{S} Он би живео пријатно, дао би њој све што би имао, она би уживала у њему, он би могао |
.{S} Позив сеоске учитељице није био ни њој крајњи идеал.{S} Можда је и она <pb n="39" /> имала |
ивредити науци, шта ће наука привредити њој ?</p> <p>У том је изненади отац да се решио да се ж |
Изненадно осетио би да га нешто вуче к њој.{S} Хиљада ствари, блиских тој девојци, изашле би м |
ме шта би било кад би постао њен муж, о њој самој.{S} Она је зрела као зрела воћка, невина као |
рака, давала детаље о њеној породици, о њој самој, познанству у Бијарицу, о дуговима и подужица |
p>— Хладна је као тестија! — рекао је о њој једном неко иза њених леђа.</p> <p>Није могла бити |
" /> духа и питала се шта други мисле о њој.{S} Она је знала да је неко од њених суседа морао п |
с неким пријатељима...{S} Теби првој о њој казујем, и хтео бих да знам шта ти о том мислиш?</p |
а волела.{S} Поред свих мана, он је био њој најбољи, највреднији, најмилији.{S} Он ју је гледао |
ерио.{S} А пријатно, јер је то све било њој симпатично, то познанство, дубоко поштовање при ски |
су му притискивале срце и које је само њој могао рећи.{S} Али су њега сад одушевљавале друге м |
ма, по запосленим људским приликама, по њој самој.</p> <p>Зима јој је пролазила врло пријатно.{ |
зна шта о овом узбуђењу које је рило по њој, као грех.{S} Најзад се охрабри и рече:</p> <p>— Шт |
о кад је Чедомир био у њеној соби.{S} У њој се бунила наша девојка из средњег сталежа, бакалино |
живота, не усвоје Чедино мишљење?{S} У њој се бунио остатак старе душе, бунила се сва њена ран |
ло за тебе.{S} Ово је велика варош, а у њој има злих људи.{S} Да ти се што непријатно није деси |
д те зграде, а никад није приметио да у њој <pb n="4" /> седи неко кога треба чувати.{S} Управо |
вца као и једног бољег радника: ништа у њој није давало утисак раскоши ; све је било потребно, |
ета Русија, матушка словенска, све је у њој могуће, све је у њој по руски!{S} Млада девојка не |
ловенска, све је у њој могуће, све је у њој по руски!{S} Млада девојка не осети кад дођоше до њ |
аборављала је на рђаве часове које је у њој доживела; успомене, оне лепше, ницале су око ње, и |
и случај.{S} Нека топла нада, која се у њој рађала без разлога, испуњавала је њену целу душу.{S |
ође свеска једног омладинског листа и у њој преведена песма неког Руса.{S} Девојка обави десну |
та, Чедомир угледа слику једне врбе и у њој слику тице како стоји на гранчици.{S} Још цео један |
{S} Чинило му <pb n="280" /> се да би у њој нашао оно нешто неодређено што је вечито тражио.{S} |
ајке причају се о људима који су јели у њој, у данима своје младости, њен пасуљ с пастрмом, ску |
е кога оставио? — одговарало је нешто у њој, нешто скривено, топло, незнано, а широко и простра |
постоји отаџбина — говорило је нешто у њој. — Зашто онда избегавати ту реч која је тако тесно |
он није тражио <pb n="110" /></p> <p>у њој звезду пратилицу, он је хтео да она буде једино мет |
еће се расцветавало око девојке, али су њој ти светли, разнежени дани, изгледали тешки, суморни |
ко далеке, бледе, ситне, као да се нису њој десиле, већ их чула из прича, из прочитаних књига.{ |
е брвно.{S} Девојка ступи напред.{S} За њом пође Илић и осмотри је целу.{S} Видео је сад јасно |
о је од своје среће, мислећи да трчи за њом.{S} Није прошло ни неколико минута, а он је већ био |
адост иде, брже него што се мисли, а са њом и сва могућност да будемо срећни.</p> <p>Дрхтећи, В |
му подстрека за велика дела; општење са њом даје радости, одмора, утехе, а не нове невоље и мор |
астали топли дани, излазили су чешће са њом, па после сваког дана, и најзад без ње.{S} Како се |
ћ се насмејао, а кад се после растао са њом, помислио је озбиљно:</p> <p>— Уверен сам да би га |
е била провела готово цело детињство са њом и њеним братом, Радојем.</p> <p>Златарев син је био |
о из срце ту опасну гљиву, а заједно са њом и слику младе Чачанке.{S} Хтео се бацити блатом на |
свет њихао се под водом и са оним, над њом, стварао чаробно савршенство.</p> <p>Чедомир Илић ј |
ом простору једне уличне лампе.{S} Пред њом се појави Чедомир Илић, подигнуте јаке, врата увуче |
у замени блесак јаке светлости.{S} Пред њом се указа гомила света, тако велика као да се скупио |
тави као задржана једним грчем.{S} Пред њом је лежало наго, младо тело, забачених руку, набрекл |
убоко поштовање при скидању шешира пред њом, разговор у мирису дувана, бунтовничке мисли, дах б |
привлачио ју је к себи, клекнуо је пред њом, загрлио је око паса, притиснуо главу на њене груди |
{S} Плаве и модре врвице њихале се пред њом и око ње.{S} У уста јој је навирало једно слатко пи |
е куће и деце.{S} Млађи су дрхтали пред њом.{S} У мешењу колача се одликовала: имала је шесдесе |
јој се да тоне, да се земља сурвава под њом, да околне планине падају.{S} Дође јој да викне:</p |
жмурке с њим.{S} Најзад се реши да се с њом објасни, пре него што предузме какав даљи корак.{S} |
оздрави, она ће јој испричати шта се с њом догодило, признати све, па нека буде како она рекне |
иле га да је опет види.{S} Срео би се с њом.{S} У погледу који је управљала на њега, он би спаз |
се забављала с њима, они се забављали с њом, као да он није постојао, као да га никад нису виде |
.{S} Вишња покуша да заметне разговор с њом; говорила је о тој методици, глас јој је дрхтао, бо |
познаницу на пролазу и продужила пут с њом.{S} Било му је јасно да га Лазаревићева избегава на |
.{S} Нешто јаче од ње заповедало је сад њоме, и она раскопча хаљину до дна.</p> <p>Гомила разни |
лева му је била потпуно здрава, и он је њоме махао по ваздуху, као да би боље доказао оно што ј |
Материјална природа и силе које владају њоме нису више имале недокучивих тајна.{S} Ушло се у пр |
млађим чиновником из суда, те их позва, њу и Милеву, да изађу у шетњу до варошког парка.{S} Бил |
ају крајева, он њу воли још, њу једину, њу саму.{S} Кад би тако дошао најзад до решења шта да ј |
да... на крају крајева, он њу воли још, њу једину, њу саму.{S} Кад би тако дошао најзад до реше |
а долази у њега као стара познаница.{S} Њу чекају многи познаници.{S} Знају је не само људи, но |
ушавала да се отресе те узбуђености.{S} Њу дотле нису походили ти осећаји прижељкивања; у њеним |
о мрак.{S} Остала је сама са Илићем.{S} Њу је обузимао стид, па радост, па жеља нека да је нест |
ерује.</p> <p>Девојка одмахну руком.{S} Њу су саму подгризале сумње у њен јавни рад, у њене иде |
видела само у браку.{S} Управо, она за њу није постојала, већ брак, муж.{S} Томе је требало оч |
уздисаја, али даље... права љубав је за њу била забрањена.{S} Као сви људи здрави и природни, о |
у мени“.{S} Али млади студент био је за њу јаче везан него што је сâм мислио.{S} Раскид са поро |
од материјалног живота.{S} Новац је за њу био као неко средство за прављење поклона, излишних |
нека учи, а ако неће, значи да није за њу, па ће гледати друга посла.{S} Шта је мени шкодила с |
сети све те ствари, тако уско везане за њу, да им каже да се вратила, да постоји, да живи, живи |
рали волети ову земљу кад су се били за њу.{S} Чедомиров поглед пређе преко главне стазе, која |
мо.{S} Какав ће то радостан дан бити за њу!</p> <p>Пред пошту дохрама <hi>новинар</hi>.{S} Тако |
је смисао зла.{S} Оне иначе не знају за њу.{S} А оне које је назру, оне су као ове муве што се |
је Илић имао стално по коју лепу реч за њу, девојку која је своју ману осећала све дубље једно |
војку, на њене косе, на њене образе, на њу целу, њему се привиђало као да иза ње види једну нов |
е био приметио дубоки утисак који је на њу био учинио.{S} Судио је површно:</p> <p>— У мени је |
је драгане.{S} Трудио се да не мисли на њу.{S} Хтео је да је заборави.{S} Њена слика се брисала |
} А кад би се пренуо сасвим и мислио на њу, на ту плаву девојку, на њене косе, на њене образе, |
о и фатално, нешто што је наваљивало на њу као ветар, гушило је и дирало у дубину душе, да јој |
<p>— Буржоа! — рече презриво.</p> <p>На њу навали гомила мисли, најпре нејасних, лаких, безбриж |
и да је гледа, <pb n="222" /> посматра њу и њен венац са жаљењем и као хоће да јој каже:</p> < |
слабост ове учене главе.{S} Она је кроз њу гледала свој велики Београд.{S} По неколико пута пре |
ама као нераздељиву целину, струји кроз њу као њен крвоток.</p> <p>Радојев глас и, час немо а ч |
их је волео готово исто толико колико и њу саму.{S} Он је био кадар загрлити писмоношу који би |
не отварајући врата на младићевој соби њу би прожмала нека слатка језа, од чукљева на руци, па |
сме толиким рекама српским.{S} Зашто ми њу заборављају?{S} Зар она није велика, главна наша рек |
е голо од <pb n="134" /> руке, да осети њу целу, обешену о њега.{S} Девојка притисну руком онде |
г случаја, и да... на крају крајева, он њу воли још, њу једину, њу саму.{S} Кад би тако дошао н |
у.{S} Помисли и сад <pb n="248" /> да у њу уђе, као у свој дом.{S} Неколико младића стајало је |
Девојка је волела ту улицу, веровала у њу.{S} То је била слабост ове учене главе.{S} Она је кр |
тила ван вароши.{S} Он је онда гледао у њу кроз будућност која обећава све, а сад је посматра к |
и државни порез.</p> <pb n="142" /> <p>Њу пак, одушевљавале су велике идеје.{S} Чинило јој се |
" /> био истеран из подофицирске школе, Њутон би једва добио за телеграфисту, а Миржеови чергаш |
ије су темеље ударили Кеплер и Галилео, Њутон и Декарт.{S} Један од озбиљних млађих философа пр |
иотеке с главом пуном Ламарка, Кеплера, Њутона, Галилеа, Дрепера, Хемхолца, Спенсера, Ренана, Г |
ана.{S} Јурио је тамо, вамо, испитивао, њушкао, маштао, презао, одмарао се од својих лектира пр |
дана кад је доведен; миловали су га по њушци, тапкали по сапима.</p> <p>Арап је држао високо с |
унише.{S} Рабаџија га удари песницом по њушци.{S} То је био знак да се крене.{S} И он пође, вук |
то променљивом пејсажу кукурузних поља, о лековитој тишини Моравиних обала, намирисаних мирисом |
ситним догађајима, прочитаним књигама, о Зарији Ристићу и о великим врућинама у Београду.{S} И |
писати дуго, опширно о себи, о својима, о миру који је нашла у свом родном крају, о вечито пром |
они су се разговарали о лаким стварима, о интимним везама, и он им није смео прилазити, он је б |
збиљно, о крупним стварима из политике, о народу, задацима Србије као државе и земљорадничком о |
мирисом зрелих јагода и одроњене земље, о отегнутој јеци гајда по механама где свраћају сељаци. |
аво једно предавање о каузалитету воље, о спору између приврженика детерминизма и присталица ин |
} То је била визија неке немогуће жене, о којој сви сањамо, коју сви очекујемо кроз цео свој жи |
томе шта би било кад би постао њен муж, о њој самој.{S} Она је зрела као зрела воћка, невина ка |
тела му је писати дуго, опширно о себи, о својима, о миру који је нашла у свом родном крају, о |
вој <pb n="12" /> политичкој ситуацији, о будућности која чека земљу.</p> <p>— Извол'те, господ |
су му ласкали, уверавајући га о срећи, о љубави и забораву.{S} Они су га тешили, превлачећи по |
брака, давала детаље о њеној породици, о њој самој, познанству у Бијарицу, о дуговима и подужи |
{S} Износио је нове погледе о породици, о браку, о улози државе у материнству.{S} Те ствари су |
како су се провели на Ђаковића љуљашци, о Сокином прстену.</p> <p>Тако и сад, весеље је плануло |
са, Србија је изгледала њихов спахилук, о народним потребама није се водило рачуна.{S} Демократ |
икнути: „Одморите руке што окрећу млин, о млинари!{S} Спавајте мирно.{S} Нека вас петао узалуд |
pb n="297" /> на небу и земљи, Хорацио, о којима нема појма твоја философија".{S} Ма колико да |
ему, разговарао се с њим дуго, озбиљно, о крупним стварима из политике, о народу, задацима Срби |
} Па опет се деси кадгод, као овај пут, о покладима, на тефериџу, патарицама, <pb n="211" /> да |
ке.{S} Кад би се пак и нашла у друштву, о испитима, при излетима, месним скупштинама, остајала |
миру који је нашла у свом родном крају, о вечито променљивом пејсажу кукурузних поља, о лековит |
Ваљеву, Кад би учитељ испричао лекцију, о шљиви на пример, он ју је већ умео поновити целу.{S} |
ио је нове погледе о породици, о браку, о улози државе у материнству.{S} Те ствари су биле дотл |
ица.{S} Они ће му причати о много чему, о много кому, <pb n="78" /> па и о њему, Илићу, мислио |
овека.{S} Планови о повратку на страну, о довршетку студија, изгледали су му немогућни.{S} Похо |
као државе и земљорадничком осигурању, о којем је писао једно дело с научним претензијама.{S} |
{S} Сколише је поново мисли о Чедомиру, о томе шта би било кад би постао њен муж, о њој самој.{ |
извесна искуства о београдском животу, о Београду, где вечито има нечег непознатог, <pb n="122 |
кајсије, говорили о професору Матовићу, о новој <pb n="12" /> политичкој ситуацији, о будућност |
ци, о њој самој, познанству у Бијарицу, о дуговима и подужицама, помињала непознате људе и жене |
ала стојећи, а све је мислила о једном: о универзитету на који је позива Кајин рођак.{S} Покуша |
мо, никоме да не причате <pb n="196" /> о оваквој веридби.{S} Ја ћу већ пронаћи нешто романтичн |
износио своја размишљања <pb n="119" /> о приликама, догађајима и људима, па се понекад пребаци |
тила си тајно...</l> <l>— Ој животе!{S} О шумо, покоју!</l> <l>О младости!{S} О ти сунце сјајно |
} О шумо, покоју!</l> <l>О младости!{S} О ти сунце сјајно!</l> </quote> <p>Та песма узбуди Илић |
се приближити природи и животињама.{S} О, да знаш колико ми мало поштујемо животињски свет!{S} |
м идејама свршио је прве две године.{S} О распусту га је чекало једно изненађење код куће.{S} М |
али кобасице разне дужине и дебљине.{S} О багрењу опет бојаџије обесили кануре бојене и небојен |
ала језиком и тражила још, још, још.{S} О правом животу са стотинама озбиљних питања, укрштених |
о учен човек, врло паметан... </p> <p>— О чему сте говорили?</p> <p>— О еманципацији жена.</p> |
</p> <p>— О чему сте говорили?</p> <p>— О еманципацији жена.</p> <p>— Чеда и еманципација! — пр |
аци му руке преко рамена и обеси се сва о његов врат.{S} Он осети поново њене усне на својим ус |
кав испад, имајући већ извесна искуства о београдском животу, о Београду, где вечито има нечег |
тетно, устојало.{S} Пун рђавог искуства о правди великих према малим, јаких према слабим, он је |
ог.{S} Илић није имао никаквог искуства о свету и примењеној философији.{S} И он је личио на он |
е.{S} Они су му ласкали, уверавајући га о срећи, о љубави и забораву.{S} Они су га тешили, прев |
отварање апсанских врата, читање указа о помиловању, откивање гвожђа и несигурне кораке ослобо |
p> <p>— Он не зна ништа о мени, а ни ја о њему, као да смо туђини.{S} Свакако ми замера јер не |
ве какве их је госпа-Клеопатра спремала о јесени, жуте, па накиселе, с нешто бела лука.{S} Због |
уживала ћерци, говорила у глас, причала о повој краљици, изговарајући полако њено име из првог |
и доручковала стојећи, а све је мислила о једном: о универзитету на који је позива Кајин рођак. |
е награду, једну књигу која је говорила о неговању поврћа.</p> <p>Сад је требало ићи у Чачак.</ |
о својој срећи.</p> <p>Била се обесила о једру мишицу свога мужа и говорила усхићено:</p> <p>— |
шину, пуну неказаних ствари, примедбама о времену.</p> <p>У једном тренутку, ИлиН подиже очи и |
ица, у претераним шетњама и разговорима о овом или оном <hi>питању</hi> науке или политике.</p> |
строга обичних дана и врло гостопримна о празницима.{S} Вишњин долазак био је наравно читав св |
лић је одбијао.{S} Није он водио рачуна о богаству.{S} Не, изгледало му је то пазарлук, као да |
ојала се да њена другарица не сазна шта о овом узбуђењу које је рило по њој, као грех.{S} Најза |
вог пријатеља:</p> <p>— Он не зна ништа о мени, а ни ја о њему, као да смо туђини.{S} Свакако м |
читала га бог зна који пут.{S} Реченица о Радоју допала јој се посебице.{S} Осећала је дубоку з |
коси, слободне, радознале и пуне прича о мачки, кокошима и ђаволу.</p> <p>Ту, у Крунској улици |
рио искрено.{S} Износио је нове погледе о породици, о браку, о улози државе у материнству.{S} Т |
да заметне разговор с њом; говорила је о тој методици, глас јој је дрхтао, бојала се да њена д |
<p>— Хладна је као тестија! — рекао је о њој једном неко иза њених леђа.</p> <p>Није могла бит |
истић се није заустављао.{S} Говорио је о науци, политици, жени, Богу, лудници, а кад су изашли |
њим, за столом, говорила најпријатније о разним ситницама, као са правим пријатељем, као да се |
е водило рачуна.{S} Демократске теорије о уређењу државе које су стизале са Запада нађоше у том |
су врло занимљиви, настављали дискусије о њиховим <hi>питањима</hi>, правили пошалице.{S} Ту су |
а.</p> <p>Млади човек није хтео да чује о тој операцији која би га лишила очевине.{S} Он је зна |
са бурским шеширом, подгрејавати бајке о миразу и излазити недељом на пиво.{S} Место паланке и |
искрижала и прекидала причу своје мајке о њеном животу с Матовићем, селидбама с једног краја Ср |
орио нове видике.{S} Њене смешне грешке о основне ствари праштао је великодушно.</p> <p>— Па шт |
иљној, плавој униформи, држали су пушке о рамену и бленули неодређено у празнину улице.{S} Кроз |
е стезале грчевито.{S} Груди се упирале о груди.{S} Пољупцу није било краја.</p> <p>Време је пр |
81" /> духа и питала се шта други мисле о њој.{S} Она је знала да је неко од њених суседа морао |
њено име из првог брака, давала детаље о њеној породици, о њој самој, познанству у Бијарицу, о |
нису више на стубовима, већ су обешене о жицу.{S} Па ипак, ово отмено место српске престонице |
ћ је био спремио читаво једно предавање о каузалитету воље, о спору између приврженика детермин |
воју памет на теби и дају своје мишљење о твојим поступцима.{S} С врха до дна друштвених степен |
ним листовима, добио би страшно уверење о њеним првацима.{S} Реч лажов није била довољна, већ с |
га је јако уважавао школу.{S} Кад би се о просвети повео разговор, био је стално на страни школ |
у ишли у гомили, грајали и препирали се о неком <hi>питању</hi>.{S} Зауставише Илића да чују и |
се.{S} Само у светим књигама говори се о васкрсењу.{S} Али има нешто боље.{S} По некад живот и |
<p>Платно се сроза низ мишице, обеси се о бедра, да се после склиза на под.{S} Девојка подиже р |
бољем гласу.{S} Читаве бајке причају се о људима који су јели у њој, у данима своје младости, њ |
Али њено писмо није садржавало ни речце о љубави; оно је могло путовати и отворено, а да нико н |
чему, о много кому, <pb n="78" /> па и о њему, Илићу, мислио је; Младен је брбљив, а Бела...</ |
— Дуго смо причали.{S} Било је говора и о томе ко ће ући у кабинет...</p> <p>— Је ли, тата — пр |
прочитаним књигама, о Зарији Ристићу и о великим врућинама у Београду.{S} Ипак, пишући о тим п |
бакар.{S} По који зрео кестен лупио би о калдрму и измамио уплашен узвик у пролазница.{S} Беог |
ом осећању културног човека.{S} Планови о повратку на страну, о довршетку студија, изгледали су |
{S} Из горњих места допирали су гласови о поплави.{S} Бујице однеле мостове, разориле путеве, у |
есели, безбрижни, они су се разговарали о лаким стварима, о интимним везама, и он им није смео |
на свом месту.{S} Родитељи нису водили о њима права рачуна.{S} Отац се био бацио сав на полити |
} С времена на време млезеви би ударили о прозор да весело човека опомену како је пријатно бити |
су седели тако, јели кајсије, говорили о професору Матовићу, о новој <pb n="12" /> политичкој |
вога села, она покуша да хладније мисли о свом узбуђењу.</p> <p>— Откуд овај сан, овај бол? — п |
а укрштали су се овде и изазивали мисли о даљини.{S} Заокругљена површина Савине воде беласала |
тле окусила.{S} Сколише је поново мисли о Чедомиру, о томе шта би било кад би постао њен муж, о |
што се лагано вукла, изазивали су мисли о смрти.{S} Било је нечег гробног чак и у кућама, из чи |
учитељице и маловарошани који су дошли о распусту да виде Београд, беспослени радници, становн |
тању, јер је толико пута говорила Вишњи о својим намерама.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ја ћу на се |
м, једном кад је Радоје почео да говори о лакој дељивости електричне <pb n="177" /> снаге, што |
друштва, водили се занимљиви разговори о паметним стварима.{S} Није се правила разлика по стар |
њој казујем, и хтео бих да знам шта ти о том мислиш?</p> <p>Вишњин поглед сукоби се с Радојеви |
војим непроменљивим законима; говоре ти о људима само <pb n="283" /> као о одвојеним типовима; |
довршио реченицу, јер није хтео причати о сиротињи свога оца.{S} Место тога, он је прионуо у ду |
е његова породица.{S} Они ће му причати о много чему, о много кому, <pb n="78" /> па и о њему, |
м врућинама у Београду.{S} Ипак, пишући о тим простим стварима, на саму мисао да то пише љубљен |
зговарали.{S} Најчешће се помињале речи о I</p> <p>новцу, динари, па онда псовке, које су у наш |
гарицу која се није заустављала у причи о својој срећи.</p> <p>Била се обесила о једру мишицу с |
им с неким пријатељима...{S} Теби првој о њој казујем, и хтео бих да знам шта ти о том мислиш?< |
један женски сатић у папучици, обешеној о зиду.{S} Она је гледала неодређено, преда се.{S} Илић |
и или имали противна убеђења?{S} Ја сам о томе у апсу размишљао дуго, па сам дошао до закључка, |
дно буре зејтина са мерилицама обешеним о ивицу.{S} Око ваге, прекривене плавом, дебелом хартиј |
м је оставила Београд није јавила ником о свом одласку.{S} Тада јој је то изгледало природно: њ |
ети отуд није отмено говорити за ручком о сељацима, те једва дочека кад се Бела умеша, и рече:< |
оворио је газда-Митар, куцкајући штапом о њено гвожђе.</p> <p>То је био Вишњи најлепши део дана |
оја је обузе.{S} Младић је куцао штапом о калдрму и гледао преда се.</p> <p>— Узми га кад ти се |
икад не поведе разговора пред Чедомиром о својим сумњама.{S} Чим би га видела, осећала се пред |
т је стајао пред вратима и куцкао косом о калдрму.{S} Неколико мува зујало је око оба дућанска |
љ, богаљ.</p> <p>Лупну пркосно песницом о песницу и понови:</p> <p>— Богаљ, богаљ, богаљ!...</p |
} Још удара на бели лук, а већ развезао о Плеханову, Огисту Конту, социјалној револуцији, Карлу |
оре ти о људима само <pb n="283" /> као о одвојеним типовима; у њима не постоји Јуче, Данас, Су |
p>— Ти претерујеш.{S} Ти си се спотакао о прву сметњу и сад очајаваш.{S} Не треба бити тако осе |
име добили.{S} Све што је Чедомир знао о овом свом претку, било је да се борио на Засавици, по |
ашу свест и стварност.{S} Илић је писао о ситним догађајима, прочитаним књигама, о Зарији Ристи |
итолошке тице из пепела.{S} Боле (!дуго о) га хиљаде игала душевног нестрпљења.{S} Није знао шт |
је вечито добре воље.{S} Причао је радо о својим пословима.{S} Решавао се с муком да је остави. |
а длаку попустити, као да би се огрешио о један принцип.{S} Он је био сув доктринар.{S} Заборав |
с њим разговарао на дугачко и на широко о примени електрике, трудећи се да га својим здравим ра |
ваћа прави смисао.{S} Још се није знало о скандалу у Двору.{S} Вечерњи листови ћутали су као ри |
стари господин, па пређе на своје дело о земљорадничком осигурању.</p> <p>Његовој жени је годи |
а где је реч дужност?{S} Говори се само о сељаку.{S} Али он није све у земљи; није само њему по |
новине које су излазиле писале су само о укопним друштвима, трансвалском рату и, за добре паре |
е глупости, бог с тобом!...{S} Говоримо о нечему веселијем.{S} Ти си волео одавно да идеш у Пар |
/p> <p>У чаршији се говорило непрестано о електрици.{S} Радоје је био јунак тих дана.{S} Људи с |
/p> <p>Хтела му је писати дуго, опширно о себи, о својима, о миру који је нашла у свом родном к |
хромошћу завезана за кућу, сањала често о заљубљеним паровима које би, летимице, кадгод спазила |
јој једном кад је срете и поведе говор о електричном предузећу. — Само је тунел затрпан и збри |
ња“.{S} Али се свлада, па настави говор о политици:</p> <p>— Слобода штампе је изиграна.{S} Трг |
орав.{S} Млади човек не поче свој говор о вољи, али се не предаде ни привиђењу који је кишни зр |
пораз.{S} Саставио је законски пројекат о осигурању сељака од града и стоке од помора.{S} Успео |
а одговори свима дужностима, води бригу о дневним потребама, расподељује своја средства.{S} И д |
134" /> руке, да осети њу целу, обешену о њега.{S} Девојка притисну руком онде где јој је срце, |
ице — рече затим гласно — шта ти мислиш о сентименталности ?</p> <p>— Она није више у моди, сла |
се на Сорбону.{S} Изабрао је тему: <hi>О вредности живота</hi>.{S} Проблем му је изгледао прос |
>— Ој животе!{S} О шумо, покоју!</l> <l>О младости!{S} О ти сунце сјајно!</l> </quote> <p>Та пе |
отив појаве два женска лица, оба љупка, оба пријатељска.{S} У осталом, он је у том тренутку жељ |
се бори против појаве два женска лица, оба љупка, оба пријатељска.{S} У осталом, он је у том т |
ета се било далеко одмакло с послом.{S} Оба главна зида на брани била су подигнута.{S} Ништа ја |
града и стоке од помора.{S} Успео је да оба пројекта озакони у Скупштини.{S} У буџет се унесе д |
признаде отворено своју погрешку, укиде оба закона, даде оставку на свој положај и премину са с |
} Уста је држала отворена.{S} Видела се оба реда зуба.{S} Усне се згрчише на четири угла.{S} Ре |
е унесе довољна сума за почетак.{S} Али оба закона дадоше врло рђаве резултате.{S} Министар. ко |
калдрму.{S} Неколико мува зујало је око оба дућанска прозора.{S} У рафовима се шаренила повесма |
говорио је Радоје. — До јесени имаћемо оба зида на брани.{S} А оно што остане лако је.{S} Још |
ј припадате, тражиће вам такође извесне обавезе.{S} Све је то озбиљно.{S} Вашим именом и угледо |
ла је и часове који по уредби нису били обавезни.{S} Хватала је прибелешке.{S} Није разумевала |
не зна за такву везу; неморалан, јер се обавезујемо за нешто што није у нашој власти.{S} Брак с |
преведена песма неког Руса.{S} Девојка обави десну руку око врата свога драгана, а левом придр |
Јесења ноћ ју је опијала, слике у глави обавијале се као паучина; у крв улазила грозница нестрп |
очи мериле су немо зелено коло које се обавијало око ње.{S} Неко тешко осећање савијало јој се |
ожом.{S} Бела приђе прозору и отвори их обадва.{S} Чедомир је сад могао боље видети салон.{S} П |
јом малом главом, она је обухватала ове обадве широке царевине мисли и трудила се да их разуме |
се мењале у кући полако.{S} Послуга се обазривије понашала према домаћем учитељу.{S} Жандарм, |
м сусретом, подозривим оком.{S} Доиста, обала поред Саве, пут за Вишњицу, самоникле улице по Чу |
љених планина у дну.{S} С друге стране, обала је била ниска, пошумљена барским дрвећем црног зе |
на све стране тога широког пејсажа.{S} Обала се огледала у води тако јасно да је гледалац меша |
ва.{S} С наше стране уздизала се висока обала, са црвеном, одроњеном земљом и плаветним венцем |
површина Савине воде беласала се између обала.{S} Пред њима се простирале дуге пољане, ниска бр |
зних поља, о лековитој тишини Моравиних обала, намирисаних мирисом зрелих јагода и одроњене зем |
па је ступио у везе и с антикварима на обалама Сене.{S} Затим се дао на посао.</p> <p>Учинило |
дућност као неку широку реку са зеленим обалама и небом пуним звезда.{S} На таласима, који се с |
о! — понављао је без везе.</p> <p>Изнад обале, коју су радници откопавали, појави се сјајна сун |
стране: варош је почињала нешто даље од обале, из зеленила које су састављали ритови, па се пос |
и текла преко плићака, испод подривене обале, кривудала по широком кориту и губила се на хориз |
иљата, осенчена зеленим рубом подривене обале.{S} Тада се изви из Милевина грла песма гипка као |
ећа су прошла од како смо населили њене обале; сваку стопу ове земље налили смо својим знојем и |
, њихове крунице, прашнике, тучкове; на обали каквог друма показивао му слојеве земље, излагао |
/p> <p>Напољу је иначе било тихо.{S} На обали се видело парче једне шумице: врхови од јела, два |
Чудног облика кућица за црпење воде на обали пружала је своју гвоздену руку као нека ружна доб |
вих и целог његовог говора на Моравиној обали.{S} Погађала је да му се допада.{S} То јој би мил |
да завију у помрчину разгранате врбе по обали.{S} Са суседног острва долазио је мирис на покоше |
ва баштованџиница, код оног долапа, под обалом.</p> <p>Пређоше преко пруге и упутише се у обеле |
head>VI</head> <p>Они су били избили на обалу Мораве.{S} Радојева сестра и чиновник из суда бил |
р.{S} Да ли виде једну клупу, усађену у обалу чукаричког друма?{S} Да ли се сети Вишње Лазареви |
p> <p>Напољу су радници откопавали неку обалу.{S} Мршава, јадна кљусад вукла су земљу у арабама |
оре.{S} У доба реакције, штампа је била обамрла. <pb n="63" /> Двоје троје новине које су излаз |
ца златнике, и да се свети, да руши, да обара.{S} Заставници прогреса, они су његови најљући пр |
асне посте.{S} Већ је пролеће.{S} Сунце обасја.{S} Снегови што су падали целе зиме почну да се |
е путеве <pb n="271" /> на широка места обасјана руменилом зоре и сребром првих сунчевих зрака. |
Она се окрену.{S} Била се зауставила на обасјаном простору једне уличне лампе.{S} Пред њом се п |
Бечу и Минхену.{S} Савете, којима су их обасули у Београду, нису имали прилике да употребе.{S} |
е; не рече ништа.{S} Другом руком он је обви око паса.</p> <p>Тада Вишња покуша да се ослободи, |
у му излазиле из главе, тако магловите, обвијене димом, сенкама и супротностима, као у сну.</p> |
мао, она би уживала у њему, он би могао обвити руке око њеног струка, завући главу међу те две |
да се хтеде одбранити од њих, он поново обгрли погледом своју земљу.{S} Кириџије су биле зашле |
а бујицу здравља, којим је девојка била обдарена.{S} Румена крв шибала је под њеним округлим об |
буну своје другарице.{S} Узела ју је за обе руке, и понављала:</p> <p>— Па како си ми још?{S} П |
ао комад леда.{S} Чедомир ју је узео за обе руке, привлачио ју је к себи, клекнуо је пред њом, |
аревине мисли и трудила се да их разуме обе и да их помири.{S} Говор њеног земљака био јој је б |
ртавати на глаткој материји кецеље; оне обе имале су у цртама на лицу онај израз невиности који |
ије.</p> <p>Вишња је ћутала.</p> <p>Оне обе носиле су дугу црну кецељу, просту витицу око главе |
угарицу.{S} Она седе весело тако да јој обе стопале отскочише од земље.</p> <p>— Како је лепо о |
} Она је требала да држи под присмотром обе девојчице те да тако олакша посао <hi>јадне мајке</ |
лона, сурва се на канабе, притиште јако обе слепочнице, које су биле као да хоће да прсну, а пр |
> <p>Другарице избише на Теразије.{S} С обе њихове стране протезао се Београд, измешан од палат |
сила јој се око врата, па је пољубила с обе стране и од срца. — Колико има од како се нисмо вид |
и неугледних кафаница граничили су је с обе стране.{S} Шкрипала су волујска кола.{S} Рђаво обуч |
же целе Белине груди.{S} Она баци у вис обе руке.{S} Широки рукави од блузе спадоше до рамена.{ |
но парче пред лактом.{S} После је узе у обе шаке и миловаше је, и преко лакта, оборених очију, |
нде.{S} Сирото кљусе, било је болесно у обе ноге, свакако од какве неизлечиве болести, па ипак |
евићки — да идемо мало у шпацир.</p> <p>Обе девојке узму газдарицу испод руке, шетају до краја |
ршији окрену се у мржњу против њега.{S} Обедише га чак да је несавесно руковао с друштвеном имо |
потреба.{S} Њено васпитање, које јој је обезбеђивало срећу у очевој кући, обележавало је као по |
ој је обезбеђивало срећу у очевој кући, обележавало је као повреду тога закона њен потхват да с |
цу, с каквом хистеричном газдарицом.{S} Обележени овим врелим гвожђем суревњивости, они улазе у |
> <p>Пређоше преко пруге и упутише се у обележеном правцу стазом обраслом у травуљину.</p> <p>Ч |
ошла у то село.{S} Трипут је потом глог обелио.{S} Трипут се лала зажутела у школском врту.{S} |
оби.</p> <p>Платно се сроза низ мишице, обеси се о бедра, да се после склиза на под.{S} Девојка |
е чакље, али оне беху кратке.{S} Радоје обеси тада један фењер на чакљу, па присветли.</p> <p>— |
дила, клела.{S} Сестра је претила да се обеси.{S} Кад му се то једног дана досади, он оде у суд |
цу њега, пребаци му руке преко рамена и обеси се сва о његов врат.{S} Он осети поново њене усне |
— одговори јој Милева поверљиво. — Него обеси венац више капије, па ако га преко ноћ нестане, з |
у причи о својој срећи.</p> <p>Била се обесила о једру мишицу свога мужа и говорила усхићено:< |
заревићева! — кликнула је весело Каја и обесила јој се око врата, па је пољубила с обе стране и |
е и дебљине.{S} О багрењу опет бојаџије обесили кануре бојене и небојене вуне, а месари кожице |
је онда гледао у њу кроз будућност која обећава све, а сад је посматра кроз прошлост која се из |
воризују, помажу, који им дају, или бар обећавају, какав добитак.{S} И веруј ми, они <pb n="279 |
" /> мала, мршава, жива девојка која је обећавала практичну жену и срећну мајку.</p> <p>Њена др |
уверити и овом половином своје душе, и обећавала себи да неће мрзети <pb n="49" /> девојачку ш |
<p>— Парламентаризам није испунио своја обећања.{S} Код сељака, радника, грађана чују се само г |
познанства, ласкаве речи, добре наде и обећања узимали су на се изглед стварних бића, рађали с |
а је он назове својом вереницом, дâ јој обећања за цео живот, свечано, пред родитељима и публик |
се сад, природно, обраћао народу, чинио обећања, одрицао се досадањих доглавника који су га изн |
ких легионара пружао руке пуне лажљивих обећања, ми смо такође имале амбициозну младост, срца в |
ебљавао.{S} Можда би само једно половно обећање било довољно, па да га она поново заволи без бо |
> <p>— Не, ја те нећу пустити док ми не обећаш да ћемо се опет видети — одговори Илић енергично |
е, за опште ствари.{S} Оне су као фењер обешен позади лађе који осветљава пређени пут, а ни кор |
не лампе нису више на стубовима, већ су обешене о жицу.{S} Па ипак, ово отмено место српске пре |
аве.{S} Пред дућанима су воштане свеће, обешени светњаци; иза њих се плаве шајкаче, копорани.{S |
гаса, једно буре зејтина са мерилицама обешеним о ивицу.{S} Око ваге, прекривене плавом, дебел |
о се тек један женски сатић у папучици, обешеној о зиду.{S} Она је гледала неодређено, преда се |
<pb n="134" /> руке, да осети њу целу, обешену о њега.{S} Девојка притисну руком онде где јој |
и си се бакћао око новог устава.{S} Ју, обешењаци, да ми је уши да им извучем — додаде госпођа |
о у његовој власти; Бели је дуговао бар обзир чувања тајне.{S} Вишња се опет није осећала у пра |
> вештина, политика.{S} Он није знао за обзире, компромисе, сходности, релативности, уравнотежа |
у нама да упркос лепим мислима и дужним обзирима, онај који воли једну жену и осећа је поред се |
дске фразе где се не говори непосредно, обиграва се око ствари и причају се многе излишности.</ |
а девојка — то је за причу!</p> <p>Брод обиђе брдашце, и пред путницима се указа цела панорама |
кантом петролеума и кутијом палидрваца, обилази варош и пали општинске фењере, истакнуте на тро |
а, а било их је и таквих који су раније обилазили далеко професоров дом као место нечастивих.{S |
угоди својим гостима.{S} Вечера је била обилата, било је и слаткиша, па и вина.{S} Стари <pb n= |
мрцино! — псовке и ударци падали су сад обилно.</p> <p>И овог тренутка, арап је чекао да се кол |
а, трећа на ногаре.{S} Ту собу је могла обитавати породица једног мањег трговца као и једног бо |
осадила нешто дрвећа, али као што је то обичај, дечурлија и пуштена стока поломили <pb n="144" |
о разнолик, чудан, изукрштан призор.{S} Обичаји, вере, навике, установе, начини живота, потребе |
а туђој вољи, туђим мишљењима, теретним обичајима које су створили друштво и ток ствари.{S} Чач |
озивала га на ручак још једнако по свом обичају куцајући на врата од собе, а не отварајући их.< |
продавао погачице, поздрави их по свом обичају.{S} Они се дохватише шешира и изађоше на улицу. |
евом, доцније везла, плела и ћаскала по обичају.{S} Остојић је био нека врста старијег брата, п |
добро, те је погледа изненађено, па по обичају наших жена да се покажу љубазне кад их неко нâв |
у наш свет.{S} Плава маст није, као по обичају, ублажавала бујицу здравља, којим је девојка би |
јан.{S} Још је више философирао него по обичају.{S} Скакао је с предмета на предмет.</p> <p>— В |
суров, сељак у грађанском оделу, иначе обичан, могао је личити на друмског механџију као и на |
дње њеног оца.{S} После је дошла карта, обична поштанска дописница, испуњена јевтиним плавим ма |
} Средина је чинила своје.{S} Постао је обична таљигашка рага.</p> <p>— Рђо, мрцино! — псовке и |
јашњења.{S} Шта је она била сад њему до обична другарица, пријатељица, познаница чак!{S} Како с |
и књишки, излагала строго, готово суво, обичне прилике, начин живота и живљења једне девојке у |
сматра да је њен позив у животу виши од обичне бриге за кујну.{S} На лицу јој је почивао отмен |
Она је била обучена у матроску блузу од обичне материје.{S} Држала је руке у крилу. <pb n="52" |
— тврдио је — у давању необичног смисла обичним речима и излагању врло разумљивих ствари на нер |
ота и, кад дође време, заспи вечито под обичним крстом, са кога ће киша и невреме спрати њено и |
Потврђења својим закључцима тражио је у обичним разговорима у друштву, песмама омиљених песника |
идбу. — Не могу да схватим такав брак у обичним приликама, а камо ли кад је у питању престо.{S} |
ка кућа: пространа, удобна, врло строга обичних дана и врло гостопримна о празницима.{S} Вишњин |
а врста модерног дивљака.{S} То су људи обично са села или, ређе, из какве пропале варошке куће |
— Много је мање људи, него што се мисли обично, који стварају свој живот по својој вољи.{S} Али |
} Ја имам времена.{S} Ја не смем живети обично.{S} Али — прихвати после једне почивке — ако он |
се дигла из постеље нешто доцније него обично.{S} Журно се облачила, спремала књиге и доручков |
јне се иде у дечју собу, где је Чедомир обично држао лекције.{S} Она је била испуњена трима пос |
чино срце се опијало том идилом.</p> <p>Обично приђе Милева Остојићева.</p> <p>— Дижи се, тето |
киселих краставаца, изложена је чинија обичног сира и неколико хлебова од гроша.{S} Тај дућан |
х разговора и стварају романтику посред обичности живота.</p> <p>— Зашто не пишете шта кад тако |
а се растану, начинили су велику шетњу, обишли су готово сва места својих састанака...{S} Вече |
било што је реакција падала, слобода се објављивала, што је настајала нека промена најзад.{S} А |
мена.</p> <p>Чедомир је покушавао да се објасне.</p> <p>— Не, никако... ја нисам престао бити с |
роства.</p> <p>— Милисав је анархиста — објасни Каја бојажљиво.{S} Затим додаде, да би скренула |
ем.</p> <p>— Газдаричин муж је столар — објасни девојка. — Ради у једној оближњој фабрици.{S} Д |
време које се на њих потроши.</p> <p>— Објасни то мало простије.</p> <p>— Ето, нама требају до |
своје везе у кући министра Матовића, да објасни ону вожњу у колима, да призна свој положај прем |
о <pb n="281" /> како се оженио, да јој објасни како се то десило, да олакша себи све несреће к |
цу.{S} После се застиде.{S} Како да јој објасни то што је крила од саме себе?{S} Ипак у постељу |
ке с њим.{S} Најзад се реши да се с њом објасни, пре него што предузме какав даљи корак.{S} Она |
јужем кругу пријатеља.{S} Госпођа је то објаснила младићу разлогом: </p> <pb n="202" /> <p>— Та |
:</p> <p>— Треба да се нађемо, па да се објаснимо; да се разговоримо као пријатељи.</p> </div> |
ју.</p> <p>— Наука ме није задовољила — објаснио је Илићу. — Крајем последњег столећа научари у |
n="302" /> На једном брдашцу отац му је објаснио четири стране света: код сељачке куће био је с |
о угризање усне, кад би га слушала како објашњава Младену какво правило из математике?{S} И наш |
а је човеку остала из природног стања — објашњавао је разлог што су зрнца философије дошла на т |
ад би повео са собом Чедомира и онда му објашњавао многе ствари, показивао му непознато цвеће, |
рења владе, или тако нешто.{S} Разлози, објашњења не помогоше.{S} Тек доцније је сазнао, да вла |
опет није осећала у праву да затражи та објашњења.{S} Шта је она била сад њему до обична другар |
приметише присутни.</p> <p>Не чу се реч објашњења, као да све обузе језа од нечега кобног, надп |
} Кад планински ветар духне из клисуре, облак од цветне прашине дигне се изнад ливаде.{S} Траве |
едан пут, ветар се претвори у вихор.{S} Облак се провали.{S} Из неба осу плаха киша, да се за ч |
ји се дизао са запада и наносио по који облак.{S} Света је било пред кафанама, по тротоарима.{S |
.{S} Небо је било ведро.{S} Тек по неки облак био се зауставио у мору отвореног плаветнила као |
по земљи.{S} Сунце је залазило за један облак, бацало зраке и чаробно осветљавало парче неба ко |
палио своју цигару.{S} Девојки је један облак туге замагљавао њене бистре очи.{S} Најзад Илић < |
ле, а једноставан <pb n="44" /> и таман облак ширио се све више изнад њихових глава.{S} Па ипак |
збијати.{S} Филозофи изилазе из леденог облака својих формула, крхају баријере које деле науку |
се небу мицало неколико малих, светлих облака.{S} Сунце је снажно осветљавало предмете на које |
сило се нешто неба, с групом осветљених облака око бледог азура.{S} У оближњој касарни веџбали |
насто.{S} У једном тренутку сунце разби облаке.{S} Оно се указа светло, бело, као растопљено ср |
кономским терминима, он није умео ићи у облаке тананих апстракција; он је стојао на земљи и гов |
арским пустарама.{S} Црни, велики летњи облаци извирали су иза Земуна, сакривали сунце, па бежа |
ебу које је дошло врло плаво блудели су облаци час бели, час жути, и губили се лагано у помрчин |
а, на гомили сувог лишћа, у облацима... облацима што полако језде по зимском небу.{S} Одлазио ј |
окуци од пута, на гомили сувог лишћа, у облацима... облацима што полако језде по зимском небу.{ |
нешто доцније него обично.{S} Журно се облачила, спремала књиге и доручковала стојећи, а све ј |
по чијем је плаветнилу пловило неколико облачића као прамење од памука.</p> <p>Илићу залупа срц |
је глас Чедомиров звонио у њеним ушима, облетао око главе, додиривао јој запаљене образе и лепи |
ло парче белог веза на кошуљи.{S} Вишњу обли румен.{S} Учини јој се да то види на неком другом |
ачно.{S} Баш кад сказаљке на сату једне оближње часовничарске радње показаше три, она се појави |
дрма.{S} Било је мало пролазника.{S} Из оближње кафане избацише једног пијаницу.{S} Он се дочек |
исти мах служила за кување, долазиле су оближње раднице да однесу кући врућ ручак, кокетовале п |
тане зеленим уским квадратима, скину са оближњег рафа један дивит, који је био изгубио своју пр |
и ухапсили, терао је своју кобилу преко оближњег моста.</p> <p>— Погледај, Вишња, овог сељака.{ |
е текао готово спокојно и монотоно, као оближњи поток, што је милио поред школске баште.{S} Тек |
лазио је мирис на покошену траву.{S} На оближњим фабрикама палиле су се лампе.{S} Хорови жаба з |
олар — објасни девојка. — Ради у једној оближњој фабрици.{S} Добро му се плаћа.{S} У слободном |
светљених облака око бледог азура.{S} У оближњој касарни веџбали се војници и чула се промукла, |
На ћошку светлуцао варошки фењер.{S} У оближњој башти натпевали се славуји.{S} Негде би зашкри |
сади лук преко лета, зими пак да зева у оближњој механи.</p> <p>Посао пође на боље.{S} Код Радо |
безбедност у селу, олакшавати му везе с оближњом вароши и даљим пијацама, организовати сталну б |
ног уметника, лепу, лудо лепу, најлепши облик који је икад створен на земљи.</p> <p>Илић је био |
и, бакрачићи, тенџере, лонци старинског облика, које је госпа-Матовић наследила од своје мајке. |
неједнаких фабричких димњака.{S} Чудног облика кућица за црпење воде на обали пружала је своју |
зграде станичне, гвоздене машине ружног облика, низови вагона, зеленило суседне баре, а даље, г |
ца, укосница, осталих дрангулија разног облика и боје.{S} Собу је испуњавао јак мирис на јоргов |
ни, брзи.{S} Пролеће освајало, живот се обнављао, на ранама се хватали ожиљци.</p> <p>— Добро, |
ањски снег!</p> <p>Мајка се не усуди да обнови прекор, већ погледа плашљиво у свога мужа.{S} Ал |
на цариградском друму, који се доцније обогатио, и оца, родом из једног златиборског села чији |
н бео прсник, полуцилиндер с врло уским ободом како је те године било у моди.{S} Да је још имао |
утврђивало у одлуци да не допусти свом обожаваоцу задовољство љубакања.</p> <p>— Тако ћеш, јед |
</p> <p>— Чедомиром?</p> <p>— Јесте.{S} Обоје су млади, а знаш какав је свет...{S} Баш ме данас |
по себи кад се ствари доведу у ред, кад обоје нађу користи у својој вези; понављам, брак је на |
и он, још изненађен.</p> <p>Посадише се обоје на наслоњачу.</p> <p>На пољу је вејао снег.{S} У |
ван вароши, сиђоше с кола и упутише се обоје полако друмом.{S} После неколико минута, нађоше с |
и се готово посвађаше, те најзад седоше обоје.</p> <p>Девојци се оте један уздах.</p> <p>— Ти с |
црвенила лизну јој уз лице.</p> <p>Они обоје покушаше да не кажу истину.{S} Девојка је грицкал |
је мисли кроз самоћу предела.{S} Они су обоје били и сувише озбиљни за своје године.{S} Чедомир |
} Али ни Јован не рече ништа.{S} Они су обоје осећали Белину сакатост као своју кривицу — јер ј |
лаве, на нешто драмски начин, загрли их обоје и рече весело, као да је наручивала нову хаљину:< |
да је жалила себе, као да је жалила њих обоје.</p> <pb n="161" /> <p>— Ми бисмо могли бити тако |
ма је он први и једини господар!</p> <p>Обоје су били оборили очи и ћутали.{S} Нешто се морало |
ко поједеш шећерлеме преко дана?</p> <p>Обоје су имали право: ни брат ни сестра нису били на св |
едноспратан, с доста високим сутереном, обојен жућкастом бојом која прелази у ружичасту, с мрки |
рениле две покретне стражаре од дасака, обојене у српску тробојку и с дрвеном јабуком на врху.< |
ијим се плеханим шиповима сијале златно обојене лопте.{S} Нашло се места за једну постарију нас |
а права трговина, с двокрилним вратима, обојеним фирнаезом, са два велика прозора, пуна шољица, |
кваку на једним од многобројних, зелено обојених врата, али се она не отворише.</p> <p>— Газдар |
у по свом убеђењу, <pb n="278" /> па да оборе министра који не дели то мишљење, или да гласају |
{S} Носио је сваки дан оковратник, и то оборен, с лептирастом краватом, која је играла око њего |
ина.{S} Он је ишао полако, крајем пута, оборене главе у страну, и викао као по дужности:</p> <p |
ју жену.{S} Она га није видела, ишла је оборене главе и храмала јаче него икад.{S} Дотле су прк |
ло личила на оне традиционалне младе са обореним очима, које нам је оставила у спомену наша ста |
обе шаке и миловаше је, и преко лакта, оборених очију, без иједне мисли у глави.</p> <p>Бела с |
је био и арап.{S} Носио је и сад главу оборену и климао десно-лево.{S} Чедомир задрхта.{S} Та |
о њих бацале су велики хлад.{S} Девојка обори главу, и посматраше дуго своју сенку која је расл |
ла си срце насмејано,</l> <l>И главу си оборила младу.</l> <l>Ко̑ одговор на сву љубав моју,</l |
Корачала је тешко, леђа је сагла, главу оборила ниско; није журила, а није, управо, знала куда |
и једини господар!</p> <p>Обоје су били оборили очи и ћутали.{S} Нешто се морало говорити.{S} И |
pe="titlepage"> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“ - БЕОГРАД</p> <p>ДИМИТРИЈА ГАВРИЛОВИЋА</p> < |
чега чистог.</p> <p>Вишња се стресе.{S} Образ је заболе, као да ју је Чедомир ујео.{S} Она се д |
но са овом речи линуше њене сузе, преко образа, преко блузе, преко ивањског цвећа.</p> <p>Радој |
омира, високог, мршавог студента бледих образа и поноситих очију, дошао неки други младић који |
сваког тренутка јој истеривала стид на образе.{S} Иначе, у свему другом, мењала се ка идеалу к |
летао око главе, додиривао јој запаљене образе и лепио њене усне као шећерлема.{S} Кад се спрем |
лаву, црне веђе, круто држање, набељене образе и офарбану косу; посебно је истицала очувано грл |
ту плаву девојку, на њене косе, на њене образе, на њу целу, њему се привиђало као да иза ње вид |
сузом поче да се ниже, као ђердан, низ образе девојкине, лагано, коврљајући се, не сусрећући ј |
хтела сакрити руменило које јој заплами образе.{S} Он је поздрави и хтеде проћи.{S} Тада му Виш |
дић задрхта.{S} Један пламен загреја му образе.{S} Пред њим се појави, као у магли, Белина глав |
ља ружа.{S} Зима је попусти.{S} Њени се образи запламише.{S} У срцу осети топлину.{S} Успи усна |
глас, а њена насмејана уста, зајапурени образи, њен ђаволасти поглед понављали су немо, а јасно |
Румена крв шибала је под њеним округлим образима чак до првих праменова косе, те је изгледало д |
едва приметна румен кретала се по њеним образима.{S} Младић се не могаде уздржати од једног пок |
се нису дали <pb n="275" /> збунити, по образима који се више не румене на сваку ситницу, по ди |
сеци, низови вагона и остала гвожђарија образовала је црну, зарђалу масу.{S} На неколико места |
једна савест коју је патријархална кућа образовала по типу беспрекорне врлине, испунила поукама |
амиде, с кубетима или турским димњацима образовале су се плаве сенке, које су још више истицале |
као усред лета.{S} По околним планинама образовали су се нови потоци и реке.{S} Воде почеше над |
очекала га је сестра — млад је, леп је, образован, има плате две хиљаде, отвориће адвокатску ка |
ђака завиди рођаку што је великошколац, образован човек, виши од ње.{S} И млада девојка као да |
позорница, решења се доносе иза кулиса; образована су удружења која ниједан закон не може одобр |
ја далеко тамо иза Рудника ради на свом образовању и спрема се да буде велика и мила сарадница |
и понеки професор није имао те ширине у образовању.{S} Он је то знао и није се чудио: он <pb n= |
ац не паде на усне, већ на ону румен по образу и остави младићу утисак глатке коже и нечега чис |
де се до отвореног деспотизма, а ако се образује коалиција, свака фракција експлоатише у своју |
S} Она признаде:</p> <p>— Ја хоћу да се образујем потпуно, до краја, систематски.{S} Зашто да т |
знања модерној жени.{S} А ја хоћу да се образујем до краја.{S} Хоћу да будем на висини времена |
аздух млак.{S} Стреје капљу; по леду се образују поточићи ; вода струји, жубори, као музика.{S} |
у са запада блиско окружавале Чачак.{S} Обрасле у шуму и бујад, оне су дизале озбиљно своје врх |
и упутише се у обележеном правцу стазом обраслом у травуљину.</p> <p>Чедомир је гледао право пр |
<pb n="194" /> <p>— Красно, госпођице — обрати се Матовићка својој кћерци. — Дивно, девојко!{S} |
и госпа Клеопатра своју ћерку; затим се обрати своме сину. — Сад ће отац да се врати, па пази, |
као да хтеде остварити овај сан, он се обрати девојци, нежно као жена:</p> <p>— Куд си пошла?. |
оман индивидуа и фамилија.{S} Он је био обратио сву пажњу само на спољашност, на изглед ствари |
чудна ствар, моје дете — рече Матовић, обраћајући се Бели, неприродно умекшаним гласом. — Он н |
д', синовче; не губи времена.</p> <p>Па обраћајући се ћерци додао је:</p> <p>— А ти, фрајла, ос |
о, разумеш? — прихвати Зарија поново се обраћајући Илићу. — Ја сам решио свој живот размишљањем |
на, јасност у плану.{S} Професори су се обраћали скоро искључиво мушкарцима.{S} Походили су је |
ао од стакла.{S} Краљ се сад, природно, обраћао народу, чинио обећања, одрицао се досадањих дог |
Чедомир блед, погнуте главе, намрштених обрва, присебан потпуно и спреман да прими што има да д |
е не волиш? — стаде да се мази, и набра обрве.</p> <pb n="189" /> <p>Младић уздахну, нервозно с |
е избија топчидерски трамвај на друм за Обреновац, нашли су једну клупу и сели да се одморе.{S} |
а један младић: тако су му лепо стајале обријане науснице!...</p> <p>Илић се насмејао, а кад се |
а само да види како је то кад су бркови обријани!</p> <p>Доиста, она није размишљала много.{S} |
о да никад није била бојена.{S} Студент обриса пажљиво седиште и позва своју другарицу.{S} Она |
ненадни страх да догађаји не узму други обрт, те се одважи да удари на главну ствар.</p> <p>— Т |
ти мах, супротно томе осећању празнине, обузе је страх да не сретне једног човека кога за живу |
ву своју несрећу.{S} После прве забуне, обузе је љутња.{S} Баци новине на под.{S} Затим их поно |
то дешава код нервно раздражених људи, обузе га једна дубока одвратност према свету, према све |
чистом плаветнилу осветљеног неба, њега обузе једно јако, немирно осећање, слично болу за домов |
а стеже, очи почеше да га сврбе, и њега обузе луда, болесна жудња да рашири руке и да завапи гл |
> <p>Не чу се реч објашњења, као да све обузе језа од нечега кобног, надприродног.{S} Радоје вр |
-Матовићка се зарумени у лицу као да је обузе изненадни страх да догађаји не узму други обрт, т |
тела савладати изненадну жалост која је обузе.{S} Младић је куцао штапом о калдрму и гледао пре |
ред њих прохукта један воз</p> <p>Вишњу обузе нека меланхолија без горчине.{S} Она промуца:</p> |
ешење човечјег живота.{S} Понекад би га обузела нека идеја, којом би решио једно од многобројни |
едне душе будне, упечатљиве и несређене обузели, занели и осудили на најтежа <pb n="87" /> иску |
же јој главу својим изанђалим рукама, и обузета оним присним сажаљењем, које може да осети само |
S} Погађао је сву одвратност која ће је обузети према њему, према свим људима, према свему, све |
атраг у салон, њено лице је горело сво, обузето неком унутарњом ватром.{S} Очи су гледале укоче |
и су њега сад одушевљавале друге мисли, обузимала га је ватра, осећао се задовољан што је ту, п |
ра вина.{S} Вишњу пак је бунио тај дан, обузимала ју је час топлина, час зима, и она се журила |
се успавати.{S} Али ју је јастук жуљао, обузимала је жеља да понови балет, несносна врућина пек |
е граду, радост се сушила у њеном срцу, обузимала је нека сумња, почетци кајања, нека необјашњи |
се прилике које је видела те вечери.{S} Обузимала ју је нека лака ватра, која се слатко гасила |
ао да то пише љубљеној девојци, њега је обузимала нека чар, скоро физичка, и он је терао пером, |
/p> <p>Нико је не чу.</p> <p>Девојку је обузимала ватра све више.{S} Слика Чедомира, његовог за |
<p>— Ево важне... лажне новине! </p> <p>Обузимала ју је нервозна радозналост кадгод би узимала |
не су се јављале поново, ницале око ње, обузимале је против њене воље као искушење, и девојка б |
ло се неколико ластавица.{S} Девојку су обузимале чудне жудње.</p> <pb n="207" /> <p>— Боже мој |
на било код очију, пљускала у ушима.{S} Обузимали су га чудни осећаји да цепа, да мучи, да се с |
је било несумњиво.{S} На само њено име, обузимао га неки флуид, сладак и тежак; у глави му се б |
.{S} Остала је сама са Илићем.{S} Њу је обузимао стид, па радост, па жеља нека да је нестане, д |
, оне се крију и од сопствених очију, и обујме нас тек кад нас, као неко фино вино, преваре сво |
тан залазак сунца.{S} Ружичаста прашина обујми предео.{S} Сунце се изгуби тако рећи пре него шт |
поред студента официр, поред чиновника обућар.{S} Кроз дим од дувана и испарења, Илић виде јед |
је врило као у паклу.{S} Смрад од пића, обуће и збијене гомиле давио је.{S} Гостима није то сме |
регнућа.{S} Својом малом главом, она је обухватала ове обадве широке царевине мисли и трудила с |
На неколико места пушило се.{S} Младић обухвати једним погледом тај мирни <pb n="154" /> пејза |
Погледа на сат.{S} Било је још рано.{S} Обуче своју собну хаљину, подиже један крај од завесе, |
гледале као да хоће да искоче из главе, обучен нешто немарно, са краватом која се пела уз потиљ |
ма и по којом липом, какав полуевропски обучен чиновник који је цигаром дувана убијао досаду.</ |
лице; она не спусти очи.{S} Она је била обучена у матроску блузу од обичне материје.{S} Држала |
ву како му иде у сусрет.{S} Она је била обучена у хаљине затворено плаве боје, чији је озбиљан |
с на одроњену земљу.{S} Грађани, у пола обучени, и војска пристизали су у гомилама.{S} Журно се |
{S} Шкрипала су волујска кола.{S} Рђаво обучени сељаци трапали су у опанцима као посред села.{S |
а.</p> <p>Сазидана од ћерпича и дасака, ова чатрља је била тако бедна да се чинило као да је пр |
окалиница</hi>.{S} Од свију чокалиница, ова је најстарија и на најбољем гласу.{S} Читаве бајке |
собе из којих се састоји <pb n="85" /> ова чокалиница, и остали понешто дужни по умашћеним и у |
у неког свеца и очајника у исти мах.{S} Ова врста страха пред младићем појачала се још више отк |
</p> <p>Па и доцније, она је избегавала ова миловања, као да је осећала да се цела љубав не сас |
р натуче шешир на очи, хотећи да одагна ова привиђења.</p> <p>— Матовић ће имати великог утицај |
сам мало уморна...{S} Пхи, али је љута ова цигара — додаде за тим, насмејавши се гласно.</p> < |
ладовина.{S} Ето је одмах кад се пређе ова баштованџиница, код оног долапа, под обалом.</p> <p |
" /> културе једном речи.{S} Кажу да је ова варош по свом положају, после Цариграда и Неапоља, |
воја философија".{S} Ма колико да му је ова нова критика позитивизма изгледала да се отима свак |
следи.{S} У дневним вестима налазила се ова белешка:</p> <quote> <hi>Венчање</hi>. — Бела, кћи |
оструки сплет зелених поточића, који би ова полудивља поља претворила у најлепши врт.{S} А тамо |
ти свога друга и питала се откуд долази ова промена.</p> <p>Чедомир је покушавао да се објасне. |
житак.{S} А кад свршиш школу, шта ће ти ова страћара.{S} Иди куд те очи воде и ноге носе, па тр |
би га платио!</p> <p>Вишњи не би право ова рођачка оцена.{S} Она посумња у искреност своје дру |
/> <div type="liminal"> <p> <quote> <hi>Ова књига је посвећена погинулим Србима у ратовима 1912 |
брда па до у саме таласе Дунава.</p> <p>Ова слика учини весео утисак на Вишњу.{S} Она се мирила |
никоме и који се никога не тиче.</p> <p>Ова издаја сна заболе га као удар у срце.{S} Он се диже |
Нађе се у Кнез-Михаиловој улици.</p> <p>Ова улица је била још место елегантне шетње.{S} Девојка |
вредност у људском смислу речи.</p> <p>Ова храброст не потраја дуго.{S} Он виде да би му од ру |
купидона који држе венце испод прозора, овај је дом чинио леп и отмен утисак у гомили других ра |
свом узбуђењу.</p> <p>— Откуд овај сан, овај бол? — питала се у чуду.</p> <p>Напољу се мрак пов |
оја се умиљава, њену несташну веселост; овај профил задахнуо је Вишњиним повременим руменилом з |
се стари Матовић не разболе и умре.{S} Овај народни борац, као и многи други, доживео је пред |
равио опаске, млатарао рукама.</p> <p>— Овај наш Београд неће се никад уредити — говорио је. — |
товићка га погледа изненађено.</p> <p>— Овај се вешто извлачи — рече у себи.</p> <p>— Управо — |
це су говориле како се нису спремиле за овај или онај час, грдиле своје наставнице и бројале да |
остеље.</p> <p>Младић је дизао главу на овај глас.{S} Он му је звонио као труба војске која иде |
е мисли о свом узбуђењу.</p> <p>— Откуд овај сан, овај бол? — питала се у чуду.</p> <p>Напољу с |
арђан.</p> <pb n="171" /> <p>— Видиш ли овај пиштољ?{S} Купио сам га пред лањску демонстрацију. |
нов живот.{S} И као да хтеде остварити овај сан, он се обрати девојци, нежно као жена:</p> <p> |
} Све је то он сам израдио.{S} Погледај овај сточић за пушење.{S} Није ли читаво уметничко дело |
као овај глумац што је играо Кина, као овај бакалин што је увозио вагоне кафе из Бразилије, ка |
боје се.{S} Па опет се деси кадгод, као овај пут, о покладима, на тефериџу, патарицама, <pb n=" |
је увозио вагоне кафе из Бразилије, као овај у ћошку... с великим носем што тера мртвачка кола. |
несрећан си као све ове пропалице, као овај официр што је био на румунском двору, као овај глу |
ицир што је био на румунском двору, као овај глумац што је играо Кина, као овај бакалин што је |
p>Чедомир, као добар Словен, прими радо овај изговор да не ради ништа, и приста.{S} Они пређоше |
ри геније, јер је сваки рад... нарочито овај који траје више година, врло тежак, огромно тежак. |
в фактор тих догађаја којима ће он дати овакав или онакав ток.{S} Она је била врло весела, отва |
рши он.</p> <p>Илић није ни сањао да се овакви разговори воде између Белиних родитеља.{S} Он је |
, никоме да не причате <pb n="196" /> о оваквој веридби.{S} Ја ћу већ пронаћи нешто романтичниј |
ако каже чâ Јанко Веселиновић.</p> <p>У оваквом разговору, у дугим погледима, у нехотичним доди |
, она би била њен најљући противник.{S} Овако, она је била њена ватрена поборница, није могла д |
ријатно ваше друштво.{S} Кад разговарам овако с вама, чини ми се да присуствујем. неком концерт |
ционар, ти то знаш.{S} И кад ти говорим овако, не значи да одобравам оно што је раније било.{S} |
у! —рече Илић.</p> <p>— Зар ти није жао овако лепог дана? — одговори му философ. — Књига природ |
елог Поља у Старој Србији, он је прешао овамо да се школује, потуцао се од гимназије до гимнази |
а и Чедомир.{S} Преко зиме виђали су се овда-онда код рођаке; кад су настали топли дани, излази |
а; то је општи закон; свако је несрећан овда онда.{S} Оно од чега треба да се бојиш јесте да не |
инистра земљорадње, венчала се јутрос у овдашњој Саборној цркви са г. Чедомиром Илићем, свршени |
— питала се она. — Тамо вилинско коло, овде вилинска вода, све неке мађије.</p> <p>Доиста, она |
пре него што си још постао министар... овде, у овом салону... служавка је брисала трпезарију.. |
.</p> <p>— Да.{S} Навратим који пут.{S} Овде је пријатан залазак сунца.{S} Ружичаста прашина об |
е рођаку. — Бога ми се љутим.{S} Једног овде имам од својих, па се и он туђи...{S} Испрати Вишњ |
била Каја, једна његова рођака, која је овде учила девојачку школу.</p> <p>— Море, брате, где с |
а сам провинцијалац, а изгледа ми да се овде нема већег осећања удобности, лепоте, <pb n="30" / |
не једно што се нема прилике или што се овде то даје тешко сакрити или најзад што и најмања љуб |
ико путова и странпутица укрштали су се овде и изазивали мисли о даљини.{S} Заокругљена површин |
и преко <hi>штампараца</hi>, како су се овде звали словослагачи.{S} У њихову собу, која је била |
села.</p> <p>— Ти рече да долазиш чешће овде? — упита га она.</p> <p>— Да.{S} Навратим који пут |
врх пута? ---—</p> <p>Млади човек је и овде морао претрпети још једно расхлађење.{S} На предло |
камење, грање.{S} Радоје је био први и овде.{S} Али га сад нико није слушао.{S} Они који су му |
х се сав посветио класној борби.{S} Али овде, Вишњо, ми још немамо базе; треба прво створити по |
је као да су сви српски сталежи послали овде по кога свог представника.{S} Поред глумца седео ј |
<p>— Нема шта да те извињавам.{S} Ти си овде слободна, као код своје куће.{S} Немаш чега да се |
с.{S} Парк је пак ћутао усамљен.{S} Тек овде онде видео би се, у том парчету земље у крај Морав |
сти простори, по којима се назирала тек овде-онде која прилика што се лагано вукла, изазивали с |
ана и воштаних свећа.{S} Он је постојао овде, у Београду, као тамо у Чачку... кад је била мало |
ам олакша борбу за насушни хлеб.{S} Ево овде у равници, где се киша очекује као благодат небесн |
скочише од земље.</p> <p>— Како је лепо овде! — рече она лагано, као за себе.</p> <p>Сунце је з |
на што то питање!{S} Мени је тако лепо овде, у вашој кући, с вама... кад можемо да разговарамо |
ну само крајем, <pb n="156" /> украшену овде онде каквом новом приземном кућицом, где се видела |
људи су прости.{S} Мени треба...</p> <p>Овде се Остојић заустави као опоменут једном унутрашњом |
<p>— Како народ погађа шта је лепо!{S} Ове бледе, уздржљиве, свете боје у ивањског цвећа... да |
.</p> <p>Вишња се нађе поред Милеве.{S} Ове песме, Радојеве речи, весеље целог друштва, расцвет |
наше занесене очи.{S} Нико не поверава ове најдубље тајне свога бића, оне се крију и од сопств |
</p> <p>— Имам да ти кажем мој живот за ове последње године, да ти кажем: шта сам желео, а шта |
не по осећању него по памети, изазивала ове тренутке, пила њихово опасно пиће, свесно и прибран |
Својом малом главом, она је обухватала ове обадве широке царевине мисли и трудила се да их раз |
а наше природе?</p> <p>Вишња је слушала ове речи, које су се чудно поклапале с оним нечим новим |
љења; она дотле није била никад осетила ове болове и ове сладости.{S} Чудила се тој несаници, п |
биљка, освести се брзо после првих дана ове муке.</p> <p>— Ја претерујем.{S} Ја још не знам ниш |
е што више гарантије да власт не изигра ове мере.{S} У тој бризи он је смео с ума реакцију прос |
мислити поједине организације; треба од ове оријенталне сатрапије начинити правну државу.{S} Ја |
агословено, опште, свачије.{S} Он је од ове крилате речи очекивао све: народно благостање, свој |
Па ипак, младост и здравље чинили су од ове тоалете њен најлепши оквир.{S} Она је била као ство |
амо само да смо на путу...{S} Можда све ове мисли нису долазиле на ум младом човеку, али сличне |
ези, па која вајда: несрећан си као све ове пропалице, као овај официр што је био на румунском |
стог метала.</p> <p>— Нису много родиле ове године, па <pb n="11" /> су крупне и врло лепе — до |
, треће...</p> <p>— Што у Београду воле ове лимане <pb n="245" /> сандуке — примети заједљиво с |
менили, тепајући јој:{S} Бела.{S} После ове девојке, дошао је Младен, бистар дечко, али ленштин |
ле није била никад осетила ове болове и ове сладости.{S} Чудила се тој несаници, покушавала да |
њу.{S} А оне које је назру, оне су као ове муве што се лепе уз прозорско окно...{S} Погледај и |
у, веровала у њу.{S} То је била слабост ове учене главе.{S} Она је кроз њу гледала свој велики |
евојка се осети слободнијом у присуству ове стварности.{S} Негде зашкрипа ђерам.{S} Један пас з |
и шта ти се донесе.</p> <p>— Ја не могу ове француске сплачине, ако ти можеш — одговарала му је |
ко смо населили њене обале; сваку стопу ове земље налили смо својим знојем и крвљу, а ми не зна |
ви, <pb n="20" /> удружљиви и безлични, ови млади људи су, доцније, махом главе парламентарних |
на фијакеру, који називају интовом.{S} Ови млади људи једу врло мало, троше што год имају на н |
је.{S} Народ бира своје представнике, а ови постављају владу.</p> <p>Били су прешли преко брвна |
отле владао овом водом, овим планинама, овим људима стискао се у њему као соко са скрханим крил |
еније, који је дотле владао овом водом, овим планинама, овим људима стискао се у њему као соко |
фанама је врило као на вашару.</p> <p>— Овим сељацима засја електрика пре него што јој и диреке |
ом хистеричном газдарицом.{S} Обележени овим врелим гвожђем суревњивости, они улазе у политику |
-Матовић наследила од своје мајке.{S} С овим посуђем од бакра мешали се модерни судови од земље |
лише се од задовољства које се налази у овим церемонијама кад се има седамнаест година.</p> <p> |
еља, код маловарошана, који не признају овим везама њихову невиност.{S} Додуше, она му је писал |
пак основали су радикални клуб.{S} Међу овима је био и Чедомир.</p> <p>Вишња пак остаде даље на |
{S} Људи знају твоју вредност.{S} После ових времена ти ћеш видети друга.</p> <p>— А дотле?</p> |
се осећаш у Чачку? — трже се сајџија из ових сањарија.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију без раз |
га, уживало је сад слатко на пригревици ових присних састанака.{S} Он се већ био навикао на љуб |
об ропства његова.</p> <p>Он је био пун ових фраза.{S} Девојка га је слушала погледом зачуђеним |
риродно, младићски, ђачки.{S} И доиста, ово их приближи.{S} Она се одушевљавала тој поверљивост |
има, већ су обешене о жицу.{S} Па ипак, ово отмено место српске престонице учини јој се бедно.{ |
.. за учитељицу.{S} Ја немам мираза.{S} Ово школе, то је све.{S} Сем тога, моји родитељи очекуј |
девојка — страх ме је било за тебе.{S} Ово је велика варош, а у њој има злих људи.{S} Да ти се |
пута перорезом у намери да се убије.{S} Ово је учинио на улици пред самом грађевином, а био је |
независним од њене воље, неминовним.{S} Ово цвеће, широка ливада, јаки мириси, па то коло и све |
не.</p> <p>— Моја је струка...</p> <p>— Ово је државна служба — прекину га директор суво — има, |
добијала колача, разног цвећа.</p> <p>— Ово ти послала Мила Цветкова — рече јој мајка, показују |
д рубље.</p> <pb n="309" /> <p>— Шта ја ово чиним од себе? — освести се она, и скочи са постеље |
а је себи.</p> <p>Али како?</p> <p>И на ово питање она одговори право, не заобилазећи, не траже |
тара код тебе.</p> <p>— Какав златар на ово време, Бог те видео, кад и ја не могу хлеба да зара |
уке су је вукле к себи.</p> <p>— Шта је ово мени! — питала се она. — Тамо вилинско коло, овде в |
на чело, и јекну болно:</p> <p>— Шта је ово мени?{S} Ја нећу то.{S} Ја се гнушам тога сна.</p> |
Девојка је била и сувише озбиљна кад је ово говорила, те се њена другарица не усуди да се успро |
порођају родног краја.{S} Управо, он је ово двоје мешао.{S} Кад је у клисури надзиравао раднике |
рица већ била изашла.</p> <p>— И ово, и ово, не треба ми ништа — и бацао је белешке, писма, књи |
S} Голе мишице блеснуше кроз собу.{S} И ово дете, сакато, размажено, претвори се у <pb n="133" |
е газдарица већ била изашла.</p> <p>— И ово, и ово, не треба ми ништа — и бацао је белешке, пис |
мо се.{S} Ја ти шаљем нешто новца кад и ово писмо.{S} Велим, нек ти се нађе ако се наканиш.{S} |
и Вишња.{S} Ја не знам шта радим.{S} Ти ово ниси заслужила.{S} Ја често не господарим собом.{S} |
желећих ти родитеља... и Радоја који ти ово писмо пише и у свему ми се на руци налази.</p> <pb |
у кући.{S} Млади човек не хте покварити ово присно весеље дома, који је последњих година знао с |
з, фамилију или диплому.</p> <p>Рекавши ово, она погледа значајно у Илића као да је хтела сазна |
слушајући своје срце.{S} Ја сам изабрао ово друго, а и ти ћеш... сигуран сам.{S} Пиј, проводи с |
задоцне стално.{S} Чедомир је потврдио ово правило, док му је Вишња била изузетак.{S} Она је о |
и онда оде онде, па леже...</p> <p>Цело ово вече, Илић је мислио на самоубицу.{S} Па и сутрадан |
што остане лако је.{S} Још до године у ово доба можемо имати електрику.</p> <p>Остојића је нар |
а пресуда.{S} Ми имамо да бирамо између ово двоје: или да убијемо наше срце па да живимо као ст |
уторитативно, грицкајући цигару.</p> <p>Ово питање није се дотле постављало девојци, те она одм |
лижњег моста.</p> <p>— Погледај, Вишња, овог сељака.{S} Он можда нема да купи друге чакшире.{S} |
врућину, на прашину, на велике цене.{S} Овог пута њен се поглед следи.{S} У дневним вестима нал |
брзо и отрчао у варош.{S} Срео би тада овог или оног друга.{S} Они су били весели, безбрижни, |
<p>Илић није пио то пиће.{S} Али приста овог пута.</p> <p>— Још на ракију нису ударили порез — |
грли поново.</p> <p>— Ко би се надао од овог свеца — рече затим, милујући га по подбратку. — Ко |
не, што је један лични режим начинио од овог Ужичанина, који је, поред своје струке, волео слоб |
некад допадало код њега, чинило јој се овог пута ружно, себично, одвратно.</p> <p>— Мизерија! |
1900 године, Чедомир Илић, главно лице овог романа, корачао је лагано својим уобичајеним путем |
писмо госпођи, одрекно им кондицију из овог или оног разлога, и вишо се не врати.{S} То је бил |
и ударци падали су сад обилно.</p> <p>И овог тренутка, арап је чекао да се кола напуне откопано |
иначе је сиротињи место у кујни.{S} Али овог срећног дана, она хтеде показати томе ђаку да она |
аће.{S} Стари господин је морао примати овог или оног политичара, одлазити на конференције, пис |
и су ишли добро.{S} Ипак је нешто пекло овог маловарошког првака.{S} Он је једва знао срицати, |
рених груди.</p> <p>Мајка уздахну, и то овог пута искрено.{S} Узе двоје младих за руке, приближ |
ад.</p> <p>Девојка погледа изненађено у овог човека кога је волела.{S} Он се није претварао.{S} |
бе и рече полако својој мачки:</p> <p>— Овој нису вечерас све козе на броју!</p> <p>Вишња сврши |
иљно сам се уплашила.{S} Где си била по овој киши?{S} Нигде те нисам видела на скупштини.{S} Ми |
их, без спрата да су се готово губиле у овој пољани усред престонице.</p> <p>У том великом прос |
а илузијом.</p> <p>— Нигде нисам видела оволику потпуност у огледању на води — продужи девојка. |
приста она и пружи му руку. — Сутра на овом месту, у три сата.{S} Ти си слободан?...{S} Ево ми |
другога?</p> <p>— Да!</p> <p>Заједно са овом речи линуше њене сузе, преко образа, преко блузе, |
словенска природа, давала се уверити и овом половином своје душе, и обећавала себи да неће мрз |
а, у претераним шетњама и разговорима о овом или оном <hi>питању</hi> науке или политике.</p> < |
ала се да њена другарица не сазна шта о овом узбуђењу које је рило по њој, као грех.{S} Најзад |
ме добили.{S} Све што је Чедомир знао о овом свом претку, било је да се борио на Засавици, по с |
в несрећни геније, који је дотле владао овом водом, овим планинама, овим људима стискао се у ње |
о што си још постао министар... овде, у овом салону... служавка је брисала трпезарију... ти си |
есму која је тада била у моди.</p> <p>— Овоме је све равно до Косова! — насмеја се Илић у себи. |
народ изигравао законе.{S} Једна њивица овса, коју је нешто оштетила туча, процењивале су сељач |
и природа.{S} Треба му показати делом, ову државу у ствари начинити његовом.{S} И место што му |
нутак, па тек да види где се налази.{S} Ову приземну собицу испуњавао је један округао сточић, |
је Илић поучавао за скромну награду.{S} Ову платицу надокнађавала је госпа-Матовићка у пажљивом |
замаче даље, у мрак.</p> <p>Илић угледа ову сенку.{S} Хтеде нешто рећи.{S} Али не могаде.{S} У |
а.{S} И говори ја стоци да се угледа на ову Швабицу преко пута, па да пере једну собу данас, па |
; Младен је брбљив, а Бела...</p> <p>На ову реч младић задрхта.{S} Један пламен загреја му обра |
е гледао право пред собом.{S} Позвао је ову девојку да јој исприча потанко <pb n="281" /> како |
сте листиће.{S} Мислио је како да врати ову љубазност.{S} Њих двоје би могли бити тако задовољн |
мена није знао, а који су морали волети ову земљу кад су се били за њу.{S} Чедомиров поглед пре |
рто платно од сребра.</p> <p>— Погледај ову воду — рече младић девојци која је стајала поред ње |
>— Вере ти, Бела — рече Илић — прочитај ову вест...</p> <p>Па као за себе додаде:</p> <p>— Како |
бије за црвену заставу, да подели с њим ову срећу.{S} Али... његове очи су је избегавале.{S} Ка |
агњури у њега.{S} Он је толико очекивао ову <pb n="98" /> девојку, да јој каже колико је воли, |
купила ту скоро и сва срећна унела га у ову собу.{S} Простирка је била лепа, али се супленту ни |
као дотле.{S} Тек што му се учини да се Овчар и Каблар завијају неком маглом.</p> <p>Друштво их |
цели родни крај, па се заустави на врху Овчара.{S} Сети се гомиле радника који у подножју те пл |
им да подигнем једну такву централу под Овчаром.{S} Ускоро ћу отпочети да говорим с неким прија |
ијали према поветарцу који је пиркао из Овчарске Клисуре.{S} На извесним местима пробијала је М |
ојке у паланци.{S} Опис једног излета у Овчарску бању или каква несташност млађег брата испуњав |
енана, Герхарта, Ампера, <pb n="257" /> Огиста Конта и осталих природњака, философа и математич |
а бели лук, а већ развезао о Плеханову, Огисту Конту, социјалној револуцији, Карлу Марксу, унив |
ала испод платна.{S} Дође јој да оде од огледала.{S} Једна суза врцну у њеним очима.{S} Нешто ј |
ло карата; прашина се видела по раму од огледала.{S} У трећој одаји, која је замењивала салон, |
а, пређе преко собе, па се заустави код огледала.</p> <p>Хтела је да види на њој самој колико г |
тране тога широког пејсажа.{S} Обала се огледала у води тако јасно да је гледалац мешао стварно |
а својеручним потписом.{S} Једно велико огледало на ногарима попуњавало је празнину између проз |
ретом збаци са себе хаљину.</p> <p>Пред огледалом је стајала Вишња у ноћној кошуљи, боса.{S} Ка |
безбожном привиђењу које се јављало на огледалу.{S} Затим се дохвати за главу и растрже плетен |
ика по соби.{S} Насмеја се и оно тело у огледалу развучено, саблажњиво.</p> <p>— Узми ме — шапн |
Нигде нисам видела оволику потпуност у огледању на води — продужи девојка. — Погледај десно... |
ном приликом запали јој се кецеља поред огњишта, и само срећан случај спасе девојку од даље нес |
око прозора, по калдрми и гранама једне оголеле липе.{S} Иза дрвета затезао се крајичак неба, п |
по који радник.{S} Сваки од њих био је огорчен песимист, сиромах наравно, с отомбољеним лицем, |
а озбиљно:</p> <p>— Откад ти поста тако огорчен непријатељ социјалног напретка?</p> <p>— Соција |
/p> <p>— Од њих земља очекује — помисли огорчено — извођење целог једног система демократских р |
такође бавио у иностранству, није крио огорчење на свог сина.{S} Војсци је наређено да чува гр |
неплодном тлу.{S} Место су ограничавале ограда од краљевог двора, једна школа која је раније би |
ке, камене степенице, ограђене зарђалом оградом.</p> <p>Стари господин је био већ ту.{S} Он је |
{S} Велики џбун јоргована надвишавао је ограду и пружао своје гране, са широким лишћем, ка улиц |
пењући се уз кратке, камене степенице, ограђене зарђалом оградом.</p> <p>Стари господин је био |
м, па уђоше у једно пространо двориште, ограђено са три стране јевтиним становима.</p> <p>Вишња |
апуштено, на неплодном тлу.{S} Место су ограничавале ограда од краљевог двора, једна школа која |
предумишљајем, већ... онако, из људске ограничености.</p> <p>Кућу су реновирали из основа.{S} |
е хтео за длаку попустити, као да би се огрешио о један принцип.{S} Он је био сув доктринар.{S} |
ак, оне осећају топао ваздух, светлост, огроман простор, слободу.{S} Њихов ситан <pb n="94" /> |
а руком на једног развијеног дерана, са огромним, сељачким шеширом на глави и високим чизмама н |
, јесу жене којих има много дебелих, са огромним грудима, још већим бедрима и са поноситим изра |
вај који траје више година, врло тежак, огромно тежак...{S}" Он то не рече.{S} У осталом, већ и |
го разлога да је хтео претворити свет у огромну, мртву, парну машину, да је свео човека на једа |
их другова на <hi>постојеће стање</hi>, од кога му је пуцало срце и бридела леђа, звониле су му |
ј соби њу би прожмала нека слатка језа, од чукљева на руци, па кроз цело тело, да јој и колена |
.{S} До зида се налазила једна постеља, од ораховине као и сточић, пространа супружанска постељ |
су изморили кућни посао и честа рађања, од те вароши која дрема на пригревици украј Мораве.{S} |
о света, где је познавала извесна лица, од којих су нека жива, а већина су умрла.{S} Није било |
вог прадеде голаћа, а можда још и даље, од предака којима имена није знао, а који су морали вол |
ем тога, моји родитељи очекују од мене, од моје школе... од новца, напослетку, који су потрошил |
} Најако се осећају тегобе од неродице, од учмалости, од многих државних, окружних и општинских |
на срце му наваљују разнолики осећаји, од тихе носталгије што смо пустили срећу да одлети кад |
ећају тегобе од неродице, од учмалости, од многих државних, окружних и општинских дажбина.{S} С |
од тог оца са великим, меснатим носем, од те мајке, коју су изморили кућни посао и честа рађањ |
ј страни, по крововима ниским, високим, од олова или просте ћерамиде, с кубетима или турским ди |
носне језе која ју је подухватала целу, од врхова прстију па све до чела и главе.</p> <p>Сањала |
ла се у једну кућицу из дворишта, и ту, од оног што јој је остало од мираза, живела са децом, с |
итељи очекују од мене, од моје школе... од новца, напослетку, који су потрошили на мене.</p> <p |
својој рођеној кући, гром вас спалио... од човека кога хлебом хранимо...</p> <p>— Мама! — умеша |
ерав, као да се одваљивао <pb n="72" /> од самог срца. — Ја мислим да подигнем једну такву цент |
што и они који су старији <pb n="48" /> од њега, они од којих зависи ток државе и друштвеног жи |
ћка својој кћерци. — Дивно, девојко!{S} Од кога си научила да заказујеш састанке, реци!{S} На к |
а кад она није у корист републике...{S} Од патриота бежи општим људима: да благо ти будет и да |
ца зове звонко: <hi>чокалиница</hi>.{S} Од свију чокалиница, ова је најстарија и на најбољем гл |
лица је на том месту била раскопана.{S} Од последњих киша нахватала се читава бара.{S} Неки доб |
елике реке није кварио никакав брод.{S} Од Београда се видела само она стругара и још неколико |
у, спајао слике своје две познанице.{S} Од Беле је узимао њене ситне префињене црте, њен осмех |
чној улици у време које су заказали.{S} Од кућа су већ расле сенке, ипак је било још рано, те п |
а што су амали, таљигаши, надничари.{S} Од интелигенције, све неке стране физиономије.{S} Кога |
оверења које ће му се некад указати.{S} Од лекције коју је имао плаћао је стан; остајало му је |
она није велика, главна наша река ?{S} Од ужичких голија и врањских винограда, она поји целу н |
мрзовоља.</p> <p>— Ето тако — закључи — од како смо се растали, тера ме нека несрећа, све ми је |
нових, слободоумних министара.</p> <p>— Од њих земља очекује — помисли огорчено — извођење цело |
су наместили кујну и собу за примање, а од другог су начинили своје собе за спавање.{S} Вишња ј |
замислити поједине организације; треба од ове оријенталне сатрапије начинити правну државу.{S} |
р није одобравала да се Чедомир удаљава од своје жене.{S} Морао се примити службе.{S} Доби мест |
е стидиш.{S} А сад прими много поздрава од твојих доброжелећих ти родитеља... и Радоја који ти |
чинија обичног сира и неколико хлебова од гроша.{S} Тај дућан је београдски специјалитет, једн |
т далеко од Београда, за стотину векова од присутног тренутка, на ум му је, без икакве везе, до |
а у кола, очекујући да у њима види кога од нових, слободоумних министара.</p> <p>— Од њих земља |
ске самоће, по којој ју је пратила туга од промашене удаје, она је, против свега, носила у дну |
ао да то само од њега зависи, покуша да од те две девојке начини једну.{S} Пажљиво је одабирао |
о сабира крте остатке разбијене лађе да од њих начини спасоносан сплав.{S} Да ли ће се спасти ? |
не тоалете, усред тих људи што мисле да од њих зависи круг земаљске планете.{S} Она се сети мно |
боре с човеком раме уз раме, нема рада од кога се стиде, нема казне од које би их ухватио стра |
ом тлу.{S} Место су ограничавале ограда од краљевог двора, једна школа која је раније била меха |
Један зрак сунца играо се око гирланда од разнобојне хартије, којим је калфа украсио таваницу. |
<p>Каја се опет изненади, али се уздржа од сваке заједљивости, и одговори мирно:</p> <p>— Његов |
се реч објашњења, као да све обузе језа од нечега кобног, надприродног.{S} Радоје врати фењер о |
су тако да осети како му се кожа одваја од лубање.{S} Један глас из најтамније дубине његове ду |
х мисли.{S} Иначе, жена испадне ученија од мужа, — да извиниш Милисаве!...{S} Зар <pb n="241" / |
два велика прозора, пуна шољица, кутија од <hi>вешплава</hi>, ђинђува, водених чаша, ђачких таб |
је законски пројекат о осигурању сељака од града и стоке од помора.{S} Успео је да оба пројекта |
поверљиве састанке.{S} Неколико корака од средине града, и већ је човек улазио у споредне улиц |
ју, грубе фабричке зграде, светла трака од Саве, једна зелена ливада и цела железничка станица. |
грлио.</p> <p>Стога она није очекивала од Чедомира љубавне напитке, већ изјаву, ону мало стари |
а се она удала и да није ништа сачувала од спомена на њихово познаство.{S} И, он није био никад |
ака, снажна, жилава, па чудно одударала од свежег пољског цвећа.{S} Вишњи се учини да нешто жив |
јој се на срце.{S} Њена душа је дрхтала од страха пред нечим непознатим, независним од њене вољ |
ековне тврђаве, чија се платна спуштала од врха брда па до у саме таласе Дунава.</p> <p>Ова сли |
ко осташе сами. — Тако бих радо побегла од куће.</p> <p>Њен глас је дрхтао и био искрен.{S} Или |
ролетос је била зелена, а сад се белела од прашине, као да никад није била бојена.{S} Студент о |
</foreign>!...</p> <p>Бела је наследила од оца тврдоглав карактер, па ипак је почињала прва.</p |
облика, које је госпа-Матовић наследила од своје мајке.{S} С овим посуђем од бакра мешали се мо |
слио да је цела његова несрећа долазила од његове ниске школске спреме.{S} Стога је и Чедомир р |
ечима. — Наша интелигенција се одвојила од народа који пати.{S} Међутим, ми смо за народне масе |
ко бедна да се чинило као да је примила од својих посетилаца навику да пије, па се пропила и од |
{S} Како да јој објасни то што је крила од саме себе?{S} Ипак у постељу није хтела ићи.</p> <p> |
ђала <pb n="128" /> се да се кућа орила од њене вике.{S} Време јој је пролазило у беспослицама, |
е као искушење, и девојка би се стресла од неке слатке, несносне језе која ју је подухватала це |
<p>Једног дана, кад јој је мајка отишла од куће, Бела га позва у своју собу.</p> <p>— Пропали с |
и по читава блага.{S} Столећа су прошла од како смо населили њене обале; сваку стопу ове земље |
вила већ толико пута до знања да он има од ње да се учи.{S} Поред тога, бојао се да не начини к |
ла с обе стране и од срца. — Колико има од како се нисмо видели!...{S} Како си?...{S} Шта је с |
е био без капута, са заврнутим рукавима од кошуље.{S} Није волео многа мењања тањира.{S} Ручак |
једно другог, у састанцима по угловима од улица, у претераним шетњама и разговорима о овом или |
су они лепи зидни часовници у рамовима од ораховине, <pb n="232" /> златни ланчеви, будилници |
ке, нешто цвећа у саксијама и пуно дима од јевтиног дувана.</p> <p>— Већином гласова решено је |
из његовог наручја и побегла к вратима од трпезарије.</p> <p>— Шта ли ради служавка? — рече он |
</hi>, па ступи унутра.</p> <p>Сазидана од ћерпича и дасака, ова чатрља је била тако бедна да с |
е спуштао као плаветна платна, изаткана од прашине и паучине.</p> <p>Чедомир погледа поново сво |
као два добра друга; пуче пушка; једна од њих опусти крила и паде у рит; она друга прну у вис, |
ље.{S} Био је врло мали; то му је једна од првих успомена.{S} Отац га је узео за руку; у пекарн |
.{S} Историја човечанства је састављена од контраста као човечији живот: супротности између раз |
акве змије, подигла се читава насеобина од радничких колеба, магацина и скела.</p> <p>Остојић ј |
и најзад унутрашња врата, чија су окна од извезена стакла спречавале поглед да продре даље.</p |
амо да фабрикује немоћне чиновнике; она од младих, паметних, поштених људи прави бедне, глупаве |
њавало њену лепоту и говорило да је она од оних простодушних бића која иду право и чија судбина |
а код Управе Фондова, пореза, осигурања од пожара, сталних оправки и поправки.{S} И сад, да се |
ећни.{S} На срце су му навирала осећања од пре годину дана, меке, наивне мисли по мало меланхол |
у неке лепе животиње.{S} Коса, још црња од очију, окружавала је њено лице као талас.{S} Њено да |
е цела на младића.{S} Тамно жута чарапа од конца вајала је дивно листове њене здраве ноге.{S} И |
што није у нашој власти.{S} Брак ствара од људи силом хипокрите, установљава једну врсту ропств |
днако по свом обичају куцајући на врата од собе, а не отварајући их.</p> <p>То је трајало неко |
предвиђала.{S} Његов поглед се прошета од Беле ка њеној мајци, па онда паде поново на девојку, |
>— Све имаш што ти треба, па опет ништа од тебе — додаде жалосно. — А кад сам ја учио школу, мо |
у паде на ум како му је једна газдарица од стана ушла у собу само у кошуљи.{S} Био је у првој г |
{S} Шта нису радили њен муж и газдарица од пансиона да дођу до њих: тражили их по пијаци, кисел |
за човечанство.{S} Паланка ће бити јача од тебе...{S} Једног дана, ти ћеш се решити за конвенци |
е банке за шешир.</p> <p>— По два гроша од гласа!</p> <p>— Тако се грађанска права жртвују... д |
нзационе романе, и јела слаткише, почев од најфинијег швајцарског фондана, па до најпростијег т |
ог њему, <pb n="236" /> можда још бољег од њега.{S} Како би иначе могла продужити да живи!{S} У |
дигнуту цело време, дајући утисак неког од оних наших неписмених државника из доба ослобођења.< |
ј величини портре Матовићев, рад једног од наших старијих сликара.</p> <p>Кроз широм отворене п |
није видела: један готово правилан круг од свежег, росног зеленила по сред суве, зреле траве.</ |
p>Унутра је врило као у паклу.{S} Смрад од пића, обуће и збијене гомиле давио је.{S} Гостима ни |
о вароши од пуцњаве лагумова.{S} Парчад од камења дотеривала су до првих кућа.{S} У клисури, гд |
" /> не би био довољан да заштити народ од леда и метиља!{S} Матовић признаде отворено своју по |
ко сигуран.{S} Најако се осећају тегобе од неродице, од учмалости, од многих државних, окружних |
ела уз потиљак, руку завучених у џепове од панталона, сигуран у себе, у своју будућност, у добр |
<p>— Ево, на, држи — и предаде јој све од свог рукописа што је рукама могао зграбити.</p> <p>О |
Швабицу.{S} Тетка-Ката хоће да се изеде од муке.</p> <p>— Што је узео Швабицу?</p> <p>— Замисли |
сту на пример, али вели, мора да се иде од куће, можда на страну, па су трошкови велики, а...{S |
} Тешко јој је било гледати га како иде од куће до куће, те оправља сатове, леми минђуше, подма |
уштала испод платна.{S} Дође јој да оде од огледала.{S} Једна суза врцну у њеним очима.{S} Нешт |
пређе и на младог човека, те кад изађе од њих, осети како му се груди надимају од неког осећањ |
шеснаест векова требало му је да пређе од уранка на једној падини Рудника, па до заласка за зе |
<p>Али Илић, као и сви људи који траже од своје судбине више него што она може дати, бежао је |
овац неће да учи“.</p> <p>Радоје побеже од очеве куће у неко село где су имали родбине.{S} Ту ј |
ко кога су се спуштале процветале вреже од тикава.{S} Варош се губила.{S} Настајале су њиве.{S} |
и сочан.{S} У низинама виделе се вреже од бостана и краставаца; ту су биле подигнуте шиљасте з |
усамљен долап, искрпљен блехом.{S} Ниже од њих растао је грашак, са широким зеленим махунама, к |
довољна.{S} Чедомирова сестра, која је од њега била старија две године, била је већ као дете к |
новог министра, Матовића.{S} Слушала је од другова да говоре са завишћу да је то најбоља кондиц |
ла је себи за то: што год има добила је од тог оца са великим, меснатим носем, од те мајке, кој |
умро још док је био у гимназији, те је од куће добијао врло скромно издржавање.{S} Ипак је има |
благословено, опште, свачије.{S} Он је од ове крилате речи очекивао све: народно благостање, с |
е више него што она може дати, бежао је од своје среће, мислећи да трчи за њом.{S} Није прошло |
у боји и прсник од платна.{S} Тражио је од жене и деце да пазе на одело.{S} Жена му је имала те |
д смрт сачувао једва оно мало што му је од оца остало.{S} Чедомиров отац, Стеван, изучио је сео |
ако се вратила у Чачак.{S} Читала их је од почетка до краја.{S} Оне су је опомињале мутно позна |
ма и заповедају нам.{S} Шта онда остаје од слободне воље коју нам професори доказују толико?</p |
вањског цвећа... да ли има шта умилније од његова венца!</p> <p>— Кажу не ваља се уносити у кућ |
ет је глуп, Илићу, он не воли паметније од себе.</p> <p>— Ја не мислим тако.{S} Свет је простра |
да ће доћи нешто горе, нешто страшније од увреде, нешто што се не да избећи и што ће га пратит |
S} Измерила је сунце, пронашла материје од којих је састављено.{S} Укротила је гром и разоружал |
шка срамотна болест коју болесник крије од света, док му она разједа срце, а њен гној прља, тру |
ево од њих, у фабрику тек да се сакрије од полицијског надзора ?{S} Није ли сусед преко пута по |
љив кад професор предаје и лепио фишеке од хартије по таваници учионице.{S} Најзад га истераше |
пита: какве су оне, те жене, те девојке од којих се бојала, јесу ли оне чисте и толико колико о |
и опште интересе.{S} У Србији ни сенке од тога.{S} Министарска одговорност пред парламентом он |
кат о осигурању сељака од града и стоке од помора.{S} Успео је да оба пројекта озакони у Скупшт |
па се саже да узме кључ испод простирке од прага.</p> <p>При том цела њена млада снага отисну с |
Прљила се око ватре, руке су јој пуцале од сапунице, крста је болела.{S} Ипак је она одговарала |
као сваки летњи дан.{S} Улице се сивиле од прашине.{S} Из њих је била још топлина јаке дневне п |
ко су тамо постављани људи с мање школе од њега.{S} Дивно је чудо било што поред своје философи |
>— Да, пиши пропало... године су прошле од како смо се растали, ја то знам — продужи Илић тврдо |
е дебелу сенку чак преко улице.{S} Даље од ње, по једној пијаци, око сандука, гомиле бостана и |
цели животи истроше, а душа не оде даље од бриге за насушни хлеб и државни порез.</p> <pb n="14 |
м није смео прилазити, он је бежао даље од њих.{S} Тада би одлазио из вароши, у околне паркове, |
радник, затворених очију.{S} Мало даље од њега видео се крвав перорез.</p> <p>— Говори ко те у |
ке стране: варош је почињала нешто даље од обале, из зеленила које су састављали ритови, па се |
Постанеш неки чиновник, шта ти је боље од тога!{S} Иде ти после плата, а кад остариш, пензиони |
дприродног.{S} Радоје врати фењер ономе од кога га је узео, поново зграби будак, замахну њиме, |
ве, укочиле цео саобраћај.</p> <p>Једне од тих влажних, мрачних ноћи, чу се пуцањ, јачи од топа |
нема рада од кога се стиде, нема казне од које би их ухватио страх.</p> <p>Студент је говорио |
д било јасно да није ништа боље судбине од тог коња са пропалим ногама.</p> <p>— Општи ниво!... |
ипеке.{S} Ипак се осећало нешто свежине од ветра који се дизао са запада и наносио по који обла |
архалне куће забрањивао свако попуштање од правог пута.{S} Корачала је брзо, али сигурно, и изг |
у пловило неколико облачића као прамење од памука.</p> <p>Илићу залупа срце кад виде девојку та |
вота: одрицање старих пријатеља, кињење од стране власти, свакојаке оскудице и понижења, те одл |
а њих се шарениле две покретне стражаре од дасака, обојене у српску тробојку и с дрвеном јабуко |
Иначе је Бела крила вешто своје маневре од других.{S} Носила је редовно послужење кад је младић |
ote> <p>Воз је одмицао.{S} Кроз прозоре од вагона виделе се разнолике зграде станичне, гвоздене |
ишњине дотле безизразне очи запалише се од задовољства које се налази у овим церемонијама кад с |
вао, њушкао, маштао, презао, одмарао се од својих лектира правећи разнолика опажања, и уживао с |
прешао овамо да се школује, потуцао се од гимназије до гимназије, стално одушевљен, стално без |
а.{S} Њено, већ рањено, срце стезало се од бола.{S} Заклињала се да ће се сва предати нези око |
уће, пуне ситне дечице.</p> <p>Нешто се од тога већ остваривало.{S} Велике наднице привлачиле с |
ји му остаје, као он са̑м.{S} Окрену се од улице с тврдим решењем да је више не види.{S} Поглед |
, нарочито кад се тиче политике, зависе од њиховог материјалног положаја.{S} Њихове симпатије и |
именице.{S} Али не бојте се, не бежите од живота; с њим је као и с пливањем; научи се кад кура |
ајност, фантаст који захтева све лепоте од живота, усамљено биће што се ни с ким не да да удруж |
но парченце хартије које није било веће од цигар-папира.</p> <p>— Па читај! — закључи самоубица |
и од јела, два три јасена, широко лишће од ораха и букет процветале зове.{S} Горе, надносило се |
с дивљом травуљином.{S} Кроз уско лишће од врба промицао је по који сунчев зрак и изливао свој |
а је мајка, која се помоли уз степенице од трема. — Теби није добро?{S} Ти си болесна ?</p> <p> |
е осећала нешто ново у себи, нешто јаче од ње, непознато, дубоко и фатално, нешто што је наваљи |
суза врцну у њеним очима.{S} Нешто јаче од ње заповедало је сад њоме, и она раскопча хаљину до |
апта девојка — али ја осећам нешто јаче од мене, нешто неправедно, немилосрдно, што ме плаши.</ |
кињу треба поуке.{S} У округу нема више од три четири школе за женску децу.{S} Али шта ће теби |
S} Па и ти часови!{S} Није их било више од два три преко дана.{S} За њих се није морало спремат |
овали у њега, сматрали га за нешто више од себе.{S} Кад је пролазио улицом, старији су се утрки |
није мачји кашаљ, да она има нешто више од те три постеље и бакреног посуђа.{S} Стога она позва |
тренутцима код Беле, то беше нешто више од њене лепоте, то беше њена симпатија, далека, нова, д |
уксузу чистоте, нека му омиле кућу више од кафане, нека подигну бољи подмладак него што смо ми. |
есело тако да јој обе стопале отскочише од земље.</p> <p>— Како је лепо овде! — рече она лагано |
гарице на седељке; нико није умео лепше од њега да начини сунцобран од тиквена листа ни да саст |
</p> <p>— То је велика рента, као мираз од педесет хиљада — говорила му је самоуверено.</p> <p> |
м девојком, којој примети само главу, и од главе бео, нежан профил с очима дубоко занесеним у м |
етилаца навику да пије, па се пропила и од пића посрнула, па продужила пут порока као свака пиј |
ко врата, па је пољубила с обе стране и од срца. — Колико има од како се нисмо видели!...{S} Ка |
ала је за кривицу.{S} Стид ју је било и од самог Илића, а ради њега и ради својих родитеља, она |
јдубље тајне свога бића, оне се крију и од сопствених очију, и обујме нас тек кад нас, као неко |
а баци у вис обе руке.{S} Широки рукави од блузе спадоше до рамена.{S} Голе мишице блеснуше кро |
та, сваки ју је познавао, чак и кровови од кућа чинили јој се да је поздрављају пријатељски, а |
суђем од бакра мешали се модерни судови од земље или емаља.{S} Из кујне се иде у дечју собу, гд |
ли се видело парче једне шумице: врхови од јела, два три јасена, широко лишће од ораха и букет |
р ручак, са уживањем би рачунао на први од месеца кад се прима плата.{S} Кад би она била његова |
осред гомиле безбројних болова, а многи од нас не чује ни једну жалбу — грмио је Илић, опијајућ |
ог нестрпљења.{S} Није знао шта да ради од себе.{S} Свет му се чинио празан, шупаљ, бесмислен б |
дништво је предлагало да се клуб уздржи од те патриотске манифестације с разлога што је пролете |
ме, али за кога тврде да је најукуснији од свих српских пасуља.{S} Један професор универзитета, |
и, чу се пуцањ, јачи од топа, страшнији од грома, као да се земља прецепи.{S} Ускоро затим залу |
p> <p>Златарев син је био нешто старији од своје сусетке.{S} Долазио је у њихову кућу као у сво |
?</p> <p>— У селу је добро свакоме који од њега не тражи више него што оно може дати — одговори |
је осећала да се цела љубав не састоји од пољубаца.{S} Она је ту остала непоколебљива.{S} Ништ |
, другарице, а бирачи су људи.{S} Сваки од њих има по један ситан, а за себе капиталан интерес. |
помоћник, па и по који радник.{S} Сваки од њих био је огорчен песимист, сиромах наравно, с отом |
им крилима.</p> <p>Варош се спасла, али од <hi>електрике</hi> није се више познавао ни камен.{S |
зложени по дућанима, грубо су одскакали од тарница што су се дрмале и <pb n="247" /> тресле пре |
су дошли дотле чамцем, који су најмили од неких рибара пред кафаном <hi>Шаран</hi>.{S} Он је с |
з очију испао!</p> <p>— Ту смо се крили од Турака — додавао је други — а гле ти сад чуда!{S} Хв |
би се спарушили чим би за педаљ одмакли од земље.{S} Жене се кувале по шупама, одмах до помијар |
тичним додирима, били су далеко одмакли од града.{S} Пред њима се указивао усамљен сеоски друм, |
врдоглав.{S} Стога узе други пут, прими од његовог говора што је ишло у корист њеног плана и ре |
додирну шимшир, проклати се по калдрми од дворишта, па замаче даље, у мрак.</p> <p>Илић угледа |
ода, кад сам растао са̑м, ненагледан ни од кога, као дивља травуљина.</p> <p>Само је Матовић за |
она, и скочи са постеље као да се брани од нечијег насртаја.</p> <p>У соби је било све мирно.{S |
месеца.{S} На чуђење целог села, начини од једног поточића воденицу са два витла, те га цело се |
и су старији <pb n="48" /> од њега, они од којих зависи ток државе и друштвеног живота, не усво |
оју везу...</p> <p>— Која вајда!{S} Они од којих сам очекивао добра беху неспособни да ми га уч |
а беху неспособни да ми га учине, а они од којих сам очекивао зла, најзад су ми га учинили.</p> |
е приличи ти. </p> <p>Девојка се склони од ватре за тренутак.{S} Онда узе неки други посао.{S} |
стити.{S} Реакционари су, ваљада, бесни од једа; министри нису чекали ни оставка да им се уважи |
учена завесом од тула; видели се калупи од фесова, разне кутије са шамијама, вештачким цвећем, |
која иду право и чија судбина не зависи од њих самих, већ од оних које ће срести и који ће их у |
ним дрвећем простирали се дебели теписи од лишћа црвеног као бакар.{S} По који зрео кестен лупи |
и ђаво ће знати да ли ћеш шта сачувати од онога што сам ти говорио?</p> <p>— Ми ћемо остати ув |
р је дигао руку од свега и почео бежати од својих...{S} Најискреније су животиње крокодили јер |
разима.{S} Младић се не могаде уздржати од једног покрета.{S} Он је узе за руку.{S} Она се не т |
ти нези око болеснице, да неће одмицати од ње дан и ноћ.{S} А кад оздрави, она ће јој испричати |
p> <p>— Шта ме сад чека?... шта ће бити од мене?</p> <p>Без Илића, цео њен план за високим студ |
у, али се његове очи не могаху одвојити од Вишње.</p> <p>Она се беше зауставила, нема, збуњена, |
о осице.{S} И као да се хтеде одбранити од њих, он поново обгрли погледом своју земљу.{S} Кириџ |
тално отворено.{S} Могло се ту склонити од жандармске потере, испред кише или кад човек не зна |
авлијама, као да су и оне хтеле побећи од куће.{S} У салону су остајали само Бела и Чедомир.{S |
одно је могла доћи кући, слободно отићи од куће.{S} Слободно изабрати своје друштво, слободно к |
бар... у свакој партији, групи или кући од утицаја, они имају својих људи и фамилије; ипак прет |
ицу како је провела тих неколико месеци од како су се разишли.{S} Али се не усуди, јер би онда |
каква сиренска утвара, на свакој окуци од пута, на гомили сувог лишћа, у облацима... облацима |
лажних, мрачних ноћи, чу се пуцањ, јачи од топа, страшнији од грома, као да се земља прецепи.{S |
, али бол девојке коју је волео би јачи од његовог сопственог.{S} Видео је да она воли несрећно |
шарениле су се разнолике боје, почевши од белих платнених блуза до црне материје мушких капута |
је великошколац, образован човек, виши од ње.{S} И млада девојка као да је хтела узети у одбра |
ја сматра да је њен позив у животу виши од обичне бриге за кујну.{S} На лицу јој је почивао отм |
..</p> <p>Увече је одјекивало по вароши од пуцњаве лагумова.{S} Парчад од камења дотеривала су |
е своју собну хаљину, подиже један крај од завесе, и посади се крај прозора.{S} Напољу је свита |
и да наведе противне мисли које су јој од синоћ лутале по глави.{S} Она заћута, и тек пошто се |
праве Фондова сазида лепу кућу у једној од главних улица.{S} Чедомир је провео скучено детињств |
покисла, и...</p> <p>— И?</p> <p>— Свак од нас има свој пут.</p> <p>— Не говори ми то, Вишња — |
с клупе, прође стазом и изби на излазак од парка.{S} Ноћ је већ наваљивала са истока и падала н |
планински ветар духне из клисуре, облак од цветне прашине дигне се изнад ливаде.{S} Траве полег |
и да он хоће да каже како не двоји брак од љубави, или тако нешто, те пљесну рукама:</p> <p>— Б |
аде: — Чедомир је озбиљан младић, човек од поверења.{S} Бели се јако допада.</p> <p>— Е? — зачу |
ијанска династија на дувару и умиваоник од лима.{S} Под је покривала нова простирка коју је газ |
/> а лети сламни шешир у боји и прсник од платна.{S} Тражио је од жене и деце да пазе на одело |
е на одело.{S} Жена му је имала тепелук од дуката и дијамантску грану.{S} Деци је шила хаљине н |
— Бога ми се љутим.{S} Једног овде имам од својих, па се и он туђи...{S} Испрати Вишњу до куће. |
осећају, голицавом, узбудљивом, слађем од свега што је дотле окусила.{S} Сколише је поново мис |
едила од своје мајке.{S} С овим посуђем од бакра мешали се модерни судови од земље или емаља.{S |
а, прошапта поверљиво:</p> <p>— Не смем од маме.</p> <p>Он јој приђе.</p> <p>— Ја сам љута на в |
ме и један параброд насред реке.{S} Дим од лађе развијао се кроз бистри ваздух на све стране то |
ир, поред чиновника обућар.{S} Кроз дим од дувана и испарења, Илић виде једно празно место, па |
против неправди које су чинили слабијим од себе, смејао се њиховој уображености, вређао их отво |
азвити јаче везе са иностранством даљим од непосредних суседа.{S} За то је требало извршити две |
нут једном унутрашњом примедбом, једним од оних тајанствених гласова у нама самима који не вара |
.</p> <p>Вишња притисну кваку на једним од многобројних, зелено обојених врата, али се она не о |
рао пером, као да броди морем начињеним од самог миља и заноса, па кад би писмо свршио, написао |
p> <pb n="309" /> <p>— Шта ја ово чиним од себе? — освести се она, и скочи са постеље као да се |
траха пред нечим непознатим, независним од њене воље, неминовним.{S} Ово цвеће, широка ливада, |
ашњост, ред ствари, жуде за нечим вишим од свакодневне егзистенције.{S} Она се чудила како је д |
ом дворском дамом своје мајке, старијом од себе десет година.{S} Влада није одобрила краљев пос |
његова кугла пада баш за оним димњаком од стругаре, па димњак изгледа као пресечен, једна му п |
ле озбиљно своје врхове украшене чипком од букава.{S} По гдегде видело се неко раштркано село.{ |
њице, Вишња спази једну аду са шумарком од ракита и одраслим јабланом на крају.</p> <p>— Шта ти |
а воће, са оштрицом од месинга и дршком од порцулана, по којем су се плеле плаветне шаре.</p> < |
.{S} Електрична лампа заклоњена шеширом од зелене свиле, разливала је са̑но своју хладну светло |
енила повесма вунице, превучена завесом од тула; видели се калупи од фесова, разне кутије са ша |
м вратима, мраморним стубовима, мирисом од тамјана и воштаних свећа.{S} Он је постојао овде, у |
а, старинска црква са гломазним кубетом од лима.{S} Око ње су ситне куће на један спрат и механ |
са сумом коју је отуда добио и кредитом од Управе Фондова сазида лепу кућу у једној од главних |
есе: малене ножиће за воће, са оштрицом од месинга и дршком од порцулана, по којем су се плеле |
ченијим селима, као неким чудом сачуван од укрштавања с туђинцима, претопљеним у наш свет.{S} П |
је крстио један тамошњи професор, један од оних неприметних културних радника по паланкама, кој |
лер и Галилео, Њутон и Декарт.{S} Један од озбиљних млађих философа прокламује да разум даје са |
какве сиротињске кафанице, где је један од њих држао <pb n="24" /> агитационо предавање.{S} Он |
грађанска права нису разликовали један од другог, налазио много одушевљења, воље де се ради не |
адост и лепо време.{S} Дан је био један од оних жарких дана у сред пролећа, кад се око нас осећ |
ном и опкољена везеним јастуцима, орман од лажне ораховине, талијанска династија на дувару и ум |
умео лепше од њега да начини сунцобран од тиквена листа ни да састави монограм за мараму.{S} У |
ове стране протезао се Београд, измешан од палата и чатрља.{S} Једно јато сврака прегонило се п |
то се тога дана осећао изузетно увређен од стране Вишње.{S} Био ју је видео на улици, па кад је |
егне.{S} Интелектуални живот је одвојен од практичног.{S} Илић није имао никаквог искуства о св |
та више, и по спољашности се разликовао од мештана, окорелих у навике и застарелу моду.{S} Имао |
и у мери ни у роби.{S} Он се разликовао од осталих трговаца и по томе што се није вајкао.{S} Ча |
ом уздржаном тону.{S} Чак да је и могао од њеног оца и њене куће, он не би смео поверити сву ту |
загрли поново.</p> <p>— Ко би се надао од овог свеца — рече затим, милујући га по подбратку. — |
... чу се отуда њен глас, јасан сад као од чистог метала.</p> <p>— Нису много родиле ове године |
ила му је у крв пенушаво одушевљење као од неког јаког пића.{S} Стога је Чедомир редовно посећи |
вни стубови скрхали <pb n="6" /> се као од стакла.{S} Краљ се сад, природно, обраћао народу, чи |
уступиле место блиставој светлости као од драгог камења.{S} Јата врана бунила су се по уличном |
ногу танку, а заокругљену, извајану као од неког божанственог уметника, лепу, лудо лепу, најлеп |
гао одлучити одмах и решење је остављао од данас до сутра.</p> <p>— Сутра... сутра, а не данас |
а оног класичног магарца који је скапао од глади између две гомиле сена, не могући да се реши к |
којим живи?{S} Не иде ли девојка, лево од њих, у фабрику тек да се сакрије од полицијског надз |
са две стране.{S} Неколико корака лево од ње, стајао је Чедомир блед, погнуте главе, намрштени |
лот, накривљен, труо при земљи, побелео од кише и времена.{S} Велики џбун јоргована надвишавао |
учак му је био најслађи, кад би уграбио од своје жене да седне за кујнски сто и једе што прво д |
ни привиђењу који је кишни зрак правио од његове пријатељице.{S} Он јој предаде шешир врло учт |
све што је несвесно хтео, што је тражио од живота.{S} Она су му <pb n="91" /> била једини повер |
спустио лево, искривио се сав, начинио од себе ругобу само да би био примећен.{S} Нема весеља. |
ош не, што је један лични режим начинио од овог Ужичанина, који је, поред своје струке, волео с |
ем бразилијанску марку што сам је купио од једног Јеврејчета.</p> <p>Они су били још у кујни.{S |
ружују...{S} Је ли, Марјане, а би ли ко од богатих?</p> <p>— Они не спадају у моју надлежност — |
исли на своју породицу.{S} Кад би му ко од пријатеља скренуо пажњу на несташност његовог сина, |
ора на челу и изразитих усана.{S} Свако од њих знао је наћи по коју лепу реч да јој каже, да јо |
младих ћутали су, тако седећи.{S} Свако од њих пратило је своје мисли кроз самоћу предела.{S} О |
се, било је болесно у обе ноге, свакако од какве неизлечиве болести, па ипак се силило и хтело |
а, пази се доцније, не пуштај га далеко од себе!</p> <p>Бела се церила ђаволасто.</p> <p>— Хај’ |
/> <p>У тој средини која је била далеко од праве раскоши, али за Илића представљала готово свет |
ству.{S} Те ствари су биле дотле далеко од Вишње као и сибирска поља.{S} Оне су је одмах заинте |
х тренутака, кад су били одмакли далеко од универзитета и кад му је Лазаревићева говорила:</p> |
је можда био за читав континент далеко од Београда, за стотину векова од присутног тренутка, н |
биће вукло га је у том тренутку далеко од науке, тамо у ту сивину, ка његовој другарици, у њен |
ка у Науци, пошто ми стојимо још далеко од истине, пошто васељенска загонетка измиче нашем схва |
мисле о њој.{S} Она је знала да је неко од њених суседа морао приметити кад је ушла с Чедомиром |
тешко у души.</p> <p>Грло ју је стезало од неке незнане жалости.{S} Очи су јој биле пуне суза.{ |
оришта, и ту, од оног што јој је остало од мираза, живела са децом, скромно, тешећи се да то не |
е.{S} Она напреже све што јој је остало од свести, дочепа чаршав са постеље, пребаци га преко с |
, непрегледну пустош, ништа није остало од свега што је јуче још постојало, а он је још жив.</p |
стоји празно.{S} Ништа више није остало од <hi>Еснафлије</hi> до две чађаве пруге на зиду сусед |
све даље.{S} Можда је ипак нешто остало од ње?{S} Можда ће најзад наћи нешто своје?{S} Корачала |
државати известан ранг, а где се грцало од дугова; рано је познао понижења, тако уз тог оца сур |
другарици у кратко све шта му се десило од како су се растали.{S} У колико је излагао појединос |
окањ до дна и, не одвајајући још стакло од уста, продужи:</p> <p>— Најзад, свеједно.{S} Нама је |
еком, по потиљку, само оним што је голо од <pb n="134" /> руке, да осети њу целу, обешену о њег |
обом.{S} С пуном збиљом, као да то само од њега зависи, покуша да од те две девојке начини једн |
, све оно нешто неизвесно што очекујемо од даљег живота, а што би хтели да сазнамо и улепшамо к |
тим приликама дошло је Илићу прво писмо од Вишње.{S} Оно је било у једном великом пословном зав |
ала та тамна грижа да не доби оно писмо од оца.{S} Кад га први пут прочита не учини јој се мајч |
ње вече, сувише топло за то доба, једно од оних чежњивих вечери које саме позивају на дуге разг |
тки поновни састанци.{S} И затим, једно од другог растаје се, не разумевши се.{S} Само у светим |
бузела нека идеја, којом би решио једно од многобројних <hi>питања</hi> што су тада занимали ин |
ово заборавио.{S} Они беху далеко једно од другог.{S} Он је мислио да се она удала и да није ни |
е туђе заједнице, либе се, зазиру једно од другог, стид их је, боје се.{S} Па опет се деси кадг |
он; свако је несрећан овда онда.{S} Оно од чега треба да се бојиш јесте да не будеш... као ја, |
терисана кућа сеоског изгледа.{S} Десно од ње видео се низ ситних краварских станова с прозорим |
ука Караџића с фесом на глави.{S} Десно од ормана, на сточићу уметничке израде, налазила се у з |
о јавно мњење?{S} Није ли сусетка десно од њих невенчана жена човеку са којим живи?{S} Не иде л |
очи и погледа поред себе.</p> <p>Десно од њих, између две куће видело се парче Топчидерског бр |
реда није било међу њима.{S} Независно од свега, сети се како је једног дана изишао са оцем у |
ла се на хоризонту као разастрто платно од сребра.</p> <p>— Погледај ову воду — рече младић дев |
чежња за оним што нема, што је различно од њега, што ствара контрасте и наду на потпуност.{S} П |
то поред своје философије није већ умро од глади.{S} Свој позив је схватао на старински начин.{ |
хвала Богу здраво и добро, да јој исто од Бога желимо.{S} Само, кажи, мајка ти је нешто назебл |
животињи.{S} Зар он није био тако исто од доброг соја?{S} Његов прадед борио се јуначки за сло |
мење.{S} На сваком углу остало је нешто од ње.</p> <p>То ново расположење држало ју је све док |
="269" /> пушкар, који је задржао нешто од своје службе у војсци, трудио се да надокнади дамама |
"52" /> На глави јој је био прост шешир од сламе.{S} Па ипак, младост и здравље чинили су од ов |
n="284" /> нашу судбину.{S} Они су нас од нашег уласка у живот наместили на колосек који не см |
> околним висовима, ветар доносио мирис од љубичице, пролетња јагњад блејала, жуборили потоци н |
јке.{S} Он осети готово перверзан занос од те смеше поезије, успомена и присуства девојке која |
ећало на винову лозу, а цветови на цвет од кромпира.{S} Одаја је била тако мала да ју је испуња |
ило се нервозно, а прсти су трзали штит од качкете.{S} Девојка га је слушала с пажњом и, у исти |
апун, а изнад ње налазио се узидан крст од црвеног камена на коме је изрезан натпис: <hi>Вилина |
во, не гледајући у њега већ у један кут од салона и као враћајући се с неког далеког пута, по к |
носио: зими астраганску шубару и капут од параћинског штофа, <pb n="55" /> а лети сламни шешир |
ија судбина не зависи од њих самих, већ од оних које ће срести и који ће их учинити срећним или |
ао средином улице, носио на глави трубу од фонографа и певао колико га грло доноси једну орфеум |
S} Она је била обучена у матроску блузу од обичне материје.{S} Држала је руке у крилу. <pb n="5 |
века, које потсећају на књиге, одвајају од свакидашњих разговора и стварају романтику посред об |
од њих, осети како му се груди надимају од неког осећања непознатог, неодређеног.{S} Корачао је |
p>— Куд нађе ту жену: плебејку, старију од себе, удовицу — рече Илић у себи изненадно, циљајући |
све.{S} Сем тога, моји родитељи очекују од мене, од моје школе... од новца, напослетку, који су |
шта, и само срећан случај спасе девојку од даље несреће.</p> <p>— Чујеш, Вишњо — рече јој отац |
ма могао зграбити.</p> <p>Отвори фијоку од стола и поче бацати што год му дође под руку.</p> <p |
ормула, крхају баријере које деле науку од живота, литературе и уметности.{S} Материјалистички |
у моди.{S} Бела није никад осетила муку од материјалног живота.{S} Новац је за њу био као неко |
и своју бившу драгану и уштеди јој муку од сазнања, наглих и из друге руке.{S} Он ју је жалио.{ |
последња тачка добра, јер је дигао руку од свега и почео бежати од својих...{S} Најискреније су |
е устала, пошла неколико корака ка углу од собе, и онда застала, покривши очи рукама.{S} Један |
о меру, претерао, затворио си се у кулу од слонове кости.{S} Ти си рђаво разумео околину у којо |
ст не потраја дуго.{S} Он виде да би му од рукописа остало врло мало, готово ништа.{S} Требало |
пакло карата; прашина се видела по раму од огледала.{S} У трећој одаји, која је замењивала сало |
усправљало неколико фотографија у раму од сламе.{S} Ту је лежао још један албум, повезан у пли |
, у комбинацијама домина, у густом диму од дувана, величанствена визија младе девојке васкрсава |
дног плота, неке девојке одломиле грану од трешње, па тако беру и једу.{S} По кафанама се чуо ж |
јашу, који је носио униформу састављену од писмоноше и коњичког официра.{S} Кола је сретоше убр |
жи руку.{S} Она му је пружи, па стрецну од додира: његови прсти су пекли као у грозници.</p> <p |
ни испод браде.{S} На извесном остојању од њих корачао је један човек ћутке, с кишобраном натуч |
кад је Чедомир пратио, као увек, Вишњу од Кајиног стана до њене куће; он се опоменуо да је сут |
S} Па ипак, младост и здравље чинили су од ове тоалете њен најлепши оквир.{S} Она је била као с |
S} Интереси упливних појединаца јачи су од закона и реда.{S} Свет се занима политиком једино ра |
овена, децо моја.{S} Ја не марим што ћу од сад бити баба.</p> <p>Илић се осмехну кисело.</p> <p |
се по коњским сапима, по зарђалом блеху од платформе и по црвеном лицу кондуктерову који је ста |
т, на белу руку, спуштену лако на ивицу од канабета.{S} Спусти своју уздрхталу шаку на ту руку, |
анцеларијама.{S} Према постељи, у венцу од тепсија и шерпи, висила је јевтина слика талијанског |
лизма.{S} Он је сад осећао потребу вишу од те негације данашњег друштва.{S} Није се могао задов |
односима људи су неповерљиви.{S} Страх од подвале влада у свима пословима.{S} Изгледа као да у |
них угледних београдских кућа, зависних од владе, оставиле изненадно, на пречац, демонстративно |
граду, зар није видела гомиле још горих од својих суседа?{S} Она није умела бранити себе помоћу |
амен, темељ широк неколико хвати, а врх од зида као колски пут.</p> <pb n="229" /> <p>— Као Себ |
а девојка коју живот није мазио.{S} Још од детињства је познала дане скомрачења и увреде незадо |
цији дозна за велику новост која се још од подне шапутала по породицама ближе Двору и министарс |
везани чврстим спонама, наслеђеним још од његовог прадеде голаћа, а можда још и даље, од преда |
"202" /> <p>— Тата се није опоравио још од робије, па не може да издржи тај штрапац.</p> <p>Или |
аставише се као стари пријатељи.</p> <p>Од тог доба звали су се по имену, задржавали дуже руку |
што ником другом није смео рећи.</p> <p>Од оног дана кад је био с Вишњом у њеном стану, трудио |
S} Пробисте му уши вашом дреком.</p> <p>Од лекције није било наравно ништа.</p> <p>— Показаћу ј |
но место, поставили су је одмах.</p> <p>Од то доба није се враћала у Београд.</p> <p>Живот јој |
човек схваћа стање мира и слоге, поред одабирања појима једнакост, поред ропства слободу.{S} И |
Шта је та Дарвинова борба за опстанак, одабирање, последице наследства?{S} Зар то није другим |
две девојке начини једну.{S} Пажљиво је одабирао њихова преимућства, док је брисао <pb n="80" / |
Жандарм, на служби у министровој кући, одавао му је потпуно прописан поздрав, треснувши чизмом |
и тада пева прилично.{S} То су они који одавно имају готов план школовања, служе војску одмах п |
римо о нечему веселијем.{S} Ти си волео одавно да идеш у Париз?</p> <p>Младић је погледа расеја |
ладост.{S} Ја сам ти то, Илићу, говорио одавно, али ти имаш дух романтичан.{S} Ти мислиш да сам |
јте да се браните.{S} Већ ми то причају одавно.{S} Али ја добра, наивна, старинска жена...{S} К |
Чедомир натуче шешир на очи, хотећи да одагна ова привиђења.</p> <p>— Матовић ће имати великог |
ићу.{S} Како кујунџилук није више ишао, одаде се нарочито на часовнике.{S} У слободном времену |
бициозни, напрасити, ћудљиви, ако се не одаду пићу, они постају, на крају, најљући реакционари. |
<p>— Колегинице?</p> <p>Кад се нико не одазва, она се помоли наврата: збрчканог лица, повезане |
још у кујни.{S} То је била <pb n="8" /> одаја поплочана циглама.{S} У једном крају се налазила |
лозу, а цветови на цвет од кромпира.{S} Одаја је била тако мала да ју је испуњавала уска постељ |
алу</hi>.{S} То беше ниска, неизветрена одаја, с навученим завесама.{S} Чедомиру, који пређе на |
ни звук је одјекивао потмуло по празној одаји као нешто живо и претеће.</p> <p>Он побеже из кућ |
намештајем.{S} Вешт посматрач би по тој одаји оценио жену која ју је наместила.{S} Матовићка је |
видела по раму од огледала.{S} У трећој одаји, која је замењивала салон, Илић није био никада.{ |
пао готово, и челичним звуком испуњавао одају као нешто живо.{S} То је било велико, то је било |
ече она као за себе, па повири у предњу одају.</p> <p>Кад се окрену натраг у салон, њено лице ј |
„Хајде, срећна душо, поново у тих живот одакле си и дошла.{S} Остави пук и друштво нек сами вод |
ео и кога би она могла волети страсно и одано.{S} Јасно јој је било да он није више њен и да то |
фразе, стављајући му до знања да ће га одати.{S} Кад би се њихови погледи сусрели, њене сомота |
ајци, па онда паде поново на девојку, а одатле на сто, на зид, на прозорска окна, на затворена |
и које љубазно лице да се разговори, да одахне, да живи.{S} Његови стари <pb n="265" /> другови |
м Београда који се будио пред вече, као одахнувши после великих врућина.{S} Прозори су гледали |
</hi>.{S} Проблем му је изгледао прост: одбацити метафизичке спекулације и ставити се потпуно н |
су животиње крокодили јер лију сузе за одбеглим пленом...{S} У државама где је оморина, тежак, |
невесела, Лазаревићева?</p> <p>— Не! — одби она усиљено. — Зашто да будем невесела?</p> <p>Ста |
за парк, за...</p> <p>— Не, Вишња... — одби младић скромно.</p> <p>— Ја мислим да је то могуће |
а.</p> <p>— Седи ти... ти си уморнија — одби он. — Мени је добро и на столици.</p> <p>У труду д |
опусти!</p> <p>— Није потребно, Илићу — одби девојка. — Пролетње кише нису опасне.{S} Затим...< |
ме срцу.{S} После се трже брзо, нагло и одби.</p> <p>— Не, не могу.{S} Журим се.</p> <p>Осећала |
доба у студентским круговима.{S} Али он одби позив ћутке, махнувши руком, и уђе у парк.</p> <p> |
се допада.{S} То јој би мило, али убрзо одби ташту жељу за каћиперством и рече у себи:</p> <p>— |
p>— Тако ћеш, једном, и мене оставити — одбијала је његова умиљавања — и чудити се... и смејати |
а, па чак и по мало дрска.{S} Ја сам га одбијала...{S} Какво чудо ако је потражио другу жену!</ |
слободоумна, учена човека.{S} Љубав је одбијала стално.{S} Још можда је срећна што се свршило |
У том тренутку је имала право.{S} Њено одбијање падало је врло тешко младом студенту.{S} Он се |
и злато по зеленом бусењу.{S} Радоје је одбијао кратке димове на својој луши.{S} Његове очи су |
, па ти тражи двоструко.</p> <p>Илић је одбијао.{S} Није он водио рачуна о богаству.{S} Не, изг |
Никад среће неће имати онај који те је одбио — рече јој, тешећи. — Он не зна шта је у теби одб |
јој, тешећи. — Он не зна шта је у теби одбио.</p> <p>Сунце је клизило по ведром небу.{S} Морав |
ретплате свакој новој књизи, повереници одбора за дизање разних споменика, деловође варошких чи |
ора.</p> <p>— Мајка је изашла у варош — одбрани се девојка. — А други?...{S} Брига ме је!</p> < |
е мисли као осице.{S} И као да се хтеде одбранити од њих, он поново обгрли погледом своју земљу |
е...</p> <p>— Мама! — промуца девојка у одбрану свога драгана.</p> <p>— Ћути ти, ти... како да |
И млада девојка као да је хтела узети у одбрану свога новог познаника, подиже глас и рече изази |
х да догађаји не узму други обрт, те се одважи да удари на главну ствар.</p> <p>— Ти га волиш, |
му каже све.{S} За то није имао довољно одважности.{S} Онда је мислио да напише једно писмо гос |
теже косу тако да осети како му се кожа одваја од лубање.{S} Један глас из најтамније дубине ње |
ованог човека, које потсећају на књиге, одвајају од свакидашњих разговора и стварају романтику |
у га Зарија, па испи чокањ до дна и, не одвајајући још стакло од уста, продужи:</p> <p>— Најзад |
томе тренутку, мек, треперав, као да се одваљивао <pb n="72" /> од самог срца. — Ја мислим да п |
ја — насмеја се стара девојка. — Она је одвише чедо наших крајева, јужног сунца и јевтине шљиво |
гично сама себи.</p> <p>Али та реч беше одвише тешка за њено срце.{S} Она се осети сама усред т |
{S} Та глава је заводила, бркала мисли, одвлачила у пропаст.</p> <p>— Љута?{S} Зашто? — упита ј |
да претегне.{S} Интелектуални живот је одвојен од практичног.{S} Илић није имао никаквог искус |
е ти о људима само <pb n="283" /> као о одвојеним типовима; у њима не постоји Јуче, Данас, Сутр |
дари метле по поду.</p> <p>Бела се прва одвоји и, једним покретом, диже се са канабета.{S} Тај |
Стога продужи правим путем и покуша да одвоји стране што су се оснивале на материјалистичком с |
ственим речима. — Наша интелигенција се одвојила од народа који пати.{S} Међутим, ми смо за нар |
угу страну, али се његове очи не могаху одвојити од Вишње.</p> <p>Она се беше зауставила, нема, |
— промуца болно.</p> <p>Он јој се учини одвратан, тако одвратан да склопи очи са жељом да умре. |
.</p> <p>Он јој се учини одвратан, тако одвратан да склопи очи са жељом да умре.</p> <p>— Пријо |
p> <p>— Ама, како да се узму, човече? — одврати му жена. — Дошла Ката данас, па као да се у црн |
Гле ти, видре, чак га и то интересује — одврати госпођа на рачун Поповића, па додаде: — Чедомир |
зненађења.</p> <p>— Не слути, бога ти — одврати госпођа — ту је устав, Државни Савет, народна љ |
чинило јој се овог пута ружно, себично, одвратно.</p> <p>— Мизерија! — рече презриво на његов р |
ности.{S} Али...</p> <p>— Али?</p> <p>— Одвратно је и једно и друго кад није искрено.</p> <p>У |
раздражених људи, обузе га једна дубока одвратност према свету, према свему, а највише према се |
души, кад сазна све.{S} Погађао је сву одвратност која ће је обузети према њему, према свим љу |
атима.{S} Ако га ко упита шта ће ту, он одговара: „Пун сам електрике“...{S} Шта да радим, кажи |
ове француске сплачине, ако ти можеш — одговарала му је млада горопадно.</p> <p>У осталом, она |
реч још неко у соби.</p> <p>То је Бела одговарала, ма да ју нико није питао, и гледала младића |
пунице, крста је болела.{S} Ипак је она одговарала:</p> <p>— Али кад ја нећу, па ко ће!</p> <p> |
авио, ћеретао тако са улице, док је она одговарала с прозора на другом спрату.{S} Био је вечито |
се она.</p> <p>— Ко је кога оставио? — одговарало је нешто у њој, нешто скривено, топло, незна |
ри нису криви?</p> <p>— Збунио сам се — одговарао је дечко одсечно. — „Немац" је велика прзница |
аније свршено него што смо предвидели — одговарао им је убеђено. — Не жалим новца.{S} Само нек |
на подварку.</p> <p>— И једно и друго — одговарао је старац на постављено питање. — Нико нас не |
.</p> <p>— Сутра... сутра, а не данас — одговарао је гласу своје савести.</p> <p>Белино понашањ |
анцем још ради сваке сигурности.</p> <p>Одговарао је девојци у истом уздржаном тону.{S} Чак да |
ад се писмо пошаље из Чачка за Београд, одговор се може добити четвртог дана.{S} Лазаревићева п |
аревићева причека још неколико дана.{S} Одговор није стизао.{S} Она се чудила томе ћутању.{S} Д |
<l>И главу си оборила младу.</l> <l>Ко̑ одговор на сву љубав моју,</l> <l>Очи твоје спустила си |
ругог до другарских саопштења.{S} Његов одговор пак није се могао скалупити у та општа места, и |
је седела у Чачку и стално чекала његов одговор.{S} Дани су јој пролазили полако.{S} Сунце је м |
јка дошла са бунара.</p> <p>Не чекајући одговор, стара жена донесе што је нудила.</p> <p>— Је л |
једном речи.</p> <p>Радоју се свиде тај одговор, заусти да то каже, кад песма одјекну поново.{S |
? — упита Бела младића, па не сачекавши одговора, окрену се нагло на здравој пети, дохвати се о |
адић се намршти.</p> <p>— Њена посла! — одговори нешто јетко.</p> <p>— Пиши јој, болан, мајка ј |
хвати за џеп.</p> <p>— Оно је механа! — одговори полако.</p> <p>— У толико боље.{S} Још нисам н |
<p>— Онда ћу ја у село за воденичара! — одговори младић тврдоглаво.</p> <p>И тако оста.</p> <p> |
и ради?</p> <p>— Он је за мене мртав! — одговори енергично сама себи.</p> <p>Али та реч беше од |
смехнувши се.</p> <p>— Врло пријатан! — одговори он, још изненађен.</p> <p>Посадише се обоје на |
.</p> <p>— Можда је какво посланство! — одговори младић самом себи.</p> <p>Тек на кондицији доз |
до ушију без разлога.</p> <p>— Лепо! — одговори после малог оклевања. — Лепше него што сам мис |
и глас однекле.</p> <p>— Пријо, Маро! — одговори јој други.</p> <p>— Имаш ли коју паприку?{S} Н |
екратио мучну тишину.</p> <p>— Је л’? — одговори девојка у истом тону.</p> <p>Један нов пламен |
p>— Зар ти није жао овако лепог дана? — одговори му философ. — Књига природе је широм отворена, |
... ми се волимо; је л’ те, Чедомире? — одговори девојка узбуђено.</p> <p>Илић осети да је сад |
кући.</p> <p>— Шта је то тако важно? — одговори госпа-Матовићка, већ у постељи.</p> <p>— Похит |
ан?{S} Та реч звони чудно у наше доба — одговори младић, и отворено <pb n="130" /> погледа у Бе |
притварајући врата.</p> <p>— Да, Бела — одговори он, слободно, осећајући да му се срце пуни нек |
хоће да буде на висини свога времена — одговори Вишња и погледа плашљиво у младића, па после с |
лице?</p> <p>— Да, не верујем, Радоје — одговори она, бледа, жута у лицу, готово као цвеће које |
новине?</p> <p>— Нешто ме интересује — одговори младић без журбе, и кад остаде на само са Бело |
нили...</p> <p>— Мој живот тек почиње — одговори Чедомир. — Он се тек пење врхунцу.{S} Ја хоћу |
с?</p> <p>— Код вас?{S} Не, госпођице — одговори он, мало изненађено. — Ја бих био највећи неза |
је сати?</p> <p>— Извини, колегинице — одговори јој девојка молећивим гласом. — Није било наме |
под ока.</p> <p>— Бог с тобом, човече — одговори Клеопатра лако. — Они се воле годину дана пред |
же.</p> <p>— Зато што сте ме пољубили — одговори њен глас, а њена насмејана уста, зајапурени об |
p> <p>— Ми ћемо остати увек пријатељи — одговори девојка.</p> <p>Илић се осмехну скептички.</p> |
не тражи више него што оно може дати — одговори она полагано. — Живи се без великих брига.{S} |
јој он.</p> <p>— Нико нас неће видети — одговори она са сигурношћу.</p> <p>То је била собица у |
к ми не обећаш да ћемо се опет видети — одговори Илић енергично, и ухвати девојку за руку.</p> |
— С уздањем у Бога, све ће се урадити — одговори јој он гласом који није трпео примедбе.</p> <p |
свршила школу?</p> <p>— Завршила сам — одговори Вишња гласом који је сад звонио поузданије. — |
ахранио?</p> <pb n="169" /> <p>— Осам — одговори кратко човек с дугачким носем, не дижући главе |
то, Вишњу са мном?</p> <p>— Не браним — одговори Вишњина мајка. — Ја јој једнако велим да изађе |
испија чокањ ракије.</p> <p>— Сервус — одговори му Зарија и понуди столицу. — Јест, знао сам ј |
гледа расејано.</p> <p>— Јест... јест — одговори затим. — Волео сам, много сам волео.</p> </div |
<p>— Они не спадају у моју надлежност — одговори службеник мртвачке спреме. — Ја терам кола тре |
> <p>— Кажу не ваља се уносити у кућу — одговори јој Милева поверљиво. — Него обеси венац више |
> <p>— Куда ћемо?</p> <p>— Куда хоћеш — одговори она нешто рапавим гласом.{S} Затим додаде блаж |
омислити на све.</p> <p>— Право велиш — одговори бакалин замишљено. — Де, да ми сачиниш једно п |
ћ је примио писмо, али није знао шта да одговори.{S} Оно га је дирнуло јако, као сва њена писма |
сти који гледа своје књиге, труди се да одговори свима дужностима, води бригу о дневним потреба |
<p>Али како?</p> <p>И на ово питање она одговори право, не заобилазећи, не тражећи помоћна сред |
јеш своје право.</p> <p>Лазаревићева не одговори ништа.{S} Чедомир продужи:</p> <p>— Право прет |
?</p> <p>Вишња задрхта инстиктивно и не одговори ништа.</p> <p>Другарице избише на Теразије.{S} |
Ти ниси више моја кћи.</p> <p>Младић не одговори ништа.{S} Осећао је да ће доћи нешто горе, неш |
примети Вишња полако.</p> <p>Младић не одговори.{S} Причајући био је дигнуо главу и гледао у н |
спустила на општи ниво.</p> <p>Илић не одговори ништа.{S} Били су дошли до оног долапа, па се |
тле постављало девојци, те она одмах не одговори.</p> <p>— Ред је да помогнем мајци.{S} Наша је |
али се уздржа од сваке заједљивости, и одговори мирно:</p> <p>— Његова мајка и моја рођене су |
тако дошао најзад до решења шта да јој одговори, он се питао како ће јој писмо доставити.{S} Б |
оже.</p> <p>— Нека ти је Богом просто — одговорила му је она, отишла затим у министарство и зат |
дицама два тешка рата, чији успеси нису одговорили његовим надама; чиновници, грабљиви и поквар |
</p> <p>— Чедомире?</p> <p>— Шта је! —- одговорио би он зловољно, окренутих леђа.</p> <p>— Ништ |
је покушала да се измире.{S} Он јој је одговорио једним увредљивим писмом.{S} Зет се умешао.{S |
утак кад ће наука открити велику тајну, одговорити на последње <pb n="266" /><hi>како</hi> и <h |
м, кажи ми.</p> <p>Вишња јој није знала одговорити ништа.{S} Њој се такође постављало исто пита |
, те тиме стављала до знања да јој може одговорити.{S} Али њено писмо није садржавало ни речце |
е каже, дирне те у жицу.</p> <p>Девојке одговорише :</p> <pb n="214" /> <quote> <l>Стојане, луд |
Србији ни сенке од тога.{S} Министарска одговорност пред парламентом онемогућава улогу министар |
љних питања, укрштених интереса, тешких одговорности и неизбежних дужности, она није имала <pb |
убио.</p> <p>Кад би се Вишња задржала с одговором, он је откључавао кофер, вадио стара писма, н |
кад јој је узео први пољубац.{S} Она га одгурну инстинктивно.</p> <p>— Доцкан, Илићу — рече зат |
/p> <p>Зарија пређе на илузију слободе, оде у метафизику, изгуби се у апсурдности даљих дедукци |
маршеве, велосипеди, шиваће машине.{S} Оде чак кућа и имање.</p> <p>Вишња га је избегавала кад |
него Вишња, да се развије што више, да оде до краја пута који је водио преко девојачке школе.{ |
ајем једним потезом, сад, ту, одмах, да оде, да се изгуби, да ишчезне с Вишњом у неки свет где |
оље Острво.</p> <p>Илић се тада реши да оде сам.{S} У том, одузеше му стипендију.{S} Били су пр |
и спуштала испод платна.{S} Дође јој да оде од огледала.{S} Једна суза врцну у њеним очима.{S} |
теже се два пут перорезом у прса и онда оде онде, па леже...</p> <p>Цело ово вече, Илић је мисл |
егова машта не задовољи се тиме.{S} Она оде даље, и стаде му цртати положај те своје творевине |
="292" /> <head>XXV</head> <p>Кад Вишња оде, Чедомир оста за један тренутак гледајући у правцу |
о где се цели животи истроше, а душа не оде даље од бриге за насушни хлеб и државни порез.</p> |
ст му се поврати, али цело његово имање оде на добош, јер је он највише настрадао: био је главн |
{S} Кад му се то једног дана досади, он оде у суд, сврши све формалности око преноса наследства |
} Тек, била се угојила.{S} Црте на лицу одебљале.{S} Врат јој као кифла.{S} Нешто мирно, спокој |
врсте племства, захтевала је скупоцена одела, свечане ручкове, у кући се кувало двапут више не |
и цигаре, весела лица, охолог погледа и одела по последњој моди.</p> <p>Илић је поносито сносио |
о на Велику Школу, он је тамо нашао два оделита типа међу својим новим друговима.{S} Један је б |
{S} Тражио је од жене и деце да пазе на одело.{S} Жена му је имала тепелук од дуката и дијамант |
тарелу моду.{S} Имао је на себи плишано одело, црно и опшивено свиленим испустом.{S} Ципеле су |
о постарији човек; носио је стално црно одело, био је резервни официр, бријао се сваког јутра, |
ркова, готово суров, сељак у грађанском оделу, иначе обичан, могао је личити на друмског механџ |
лики празник, долазак Чедомиров у црном оделу к мени... очев благослов, прасе на ражњу...</p> < |
{S} Поделиле су државне квартире на два одељења.{S} У једном су наместили кујну и собу за прима |
е на прагу Мале куће — како су звали то одељење — скупи сву храброст, закуца на врата и преда с |
рљавштине претвориле су те бог зна чије одеротине у сиву боју која је језиво приличила његовом |
.{S} С врха до дна друштвених степеница одиграва се иста комедија; лукавство замењује снагу, и |
ао гимназист другог разреда прочитао је Одисеју, велику, дебелу књигу у зеленим корицама, у пре |
орио просто;</p> <p>— У народу је стање одиста очајно.{S} Нико није задовољан и нико сигуран.{S |
ликом преживелих догађаја, доносиле јој одјек млаких београдских вечери.{S} Тражила је у њима н |
рила је девојка мајци гласом у којем је одјекивала жалба и прекор. — Тако ми ружно стоји кад иг |
а оживљава.{S} По њеним просторијама су одјекивали разговори и живи кораци младог света.{S} Њих |
н настојава и соколи...</p> <p>Увече је одјекивало по вароши од пуцњаве лагумова.{S} Парчад од |
е појави коњски трамвај.{S} Удар копита одјекивао је у такту по мирном крају.{S} Несигурна март |
арији изби два сата.{S} Метални звук је одјекивао потмуло по празној одаји као нешто живо и пре |
ен глас, већ без трунке тајанствености, одјекну долином:</p> <quote> <l>Девојке су цвеће брале, |
ј одговор, заусти да то каже, кад песма одјекну поново.{S} То су се надпевали момци и девојке.{ |
грдио је поново рабаџија.</p> <p>Пуцањ одјекну.</p> <p>Напољу је иначе било тихо.{S} На обали |
ке примише шалу.{S} Њихов несташан смех одјекну долином.</p> <p>— Дај да ти помогнем око венца |
зио једног коња, врло лепог, и чудио се одкуд њега да употребе на тај простачки посао.{S} Није |
ци се чу тресак тарница.{S} То је пошта одлазила даље.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
он измакао из куће, госпа-Матовићка је одлазила такође, и то брзо, као да је виле гоне, а враћ |
ма што полако језде по зимском небу.{S} Одлазио је тада у кафану, губио се у читање новина, у п |
гледао да ли су му нокти како треба, па одлазио на ручак, пењући се уз кратке, камене степенице |
тек у вече, пуна новости.{S} Младен је одлазио такође, у школу, рано, да се што пре отресе кућ |
ти, он је бежао даље од њих.{S} Тада би одлазио из вароши, у околне паркове, брда, шуме.{S} Ни |
морао примати овог или оног политичара, одлазити на конференције, пискарати по новинама, ићи кр |
нално.{S} Јавила му је само повод свога одласка и да се неће враћати до јесени, пошто ће се пре |
акако ми замера јер не зна разлога моме одласку.</p> <p>Хтела му је писати дуго, опширно о себи |
тавила Београд није јавила ником о свом одласку.{S} Тада јој је то изгледало природно: њену мис |
а, која су расла, дебљала, удвајала се, одлепљивала се са хартије, играла.</p> <p>— Бедник! — о |
че друга пушка; тица се изви над Дунав, одлете у ваздух и више се не врати.</p> <p>— Жао јој је |
ихе носталгије што смо пустили срећу да одлети кад су нас њена крила додиривала, до врелих игал |
ог морала, расуло и нерад, то су главне одлике данашњег народног живота.</p> <p>Једног малог пр |
дрхтали пред њом.{S} У мешењу колача се одликовала: имала је шесдесет четири рецепта за разне в |
S} Хлеб је био мек, сир диван, а апетит одличан; слатко је јео и преслишавао се ко је југ, а ко |
>Као што се предвиђало, свршио је школу одлично, без једне четворке, сама петица.{S} Није се па |
го вештине па да види да је та животиња одличног соја: високе ноге, развијене сапи, мали трбух, |
аставу, брисао нос на сав глас и хвалио одличну кујну своје жене.{S} Кад би му, и поред тога, о |
асти, свакојаке оскудице и понижења, те одложи час, и хтеде се вратити.{S} Али га госпођа понуд |
киње.{S} Иза једног плота, неке девојке одломиле грану од трешње, па тако беру и једу.{S} По ка |
страни у бањи, придружио се телеграфски одлуци својих колега.{S} Краљ Отац, који се такође бави |
огуће простије.</p> <p>Прави разлог тој одлуци била је Бела.{S} Она није могла издржати цео дан |
/p> <p>То разочарење ју је утврђивало у одлуци да не допусти свом обожаваоцу задовољство љубака |
а да захвали само своме сељаку, лако се одлучио да приђе првој струји.{S} Брзо се нашао у првим |
е било већ лакше.{S} Ипак се није могао одлучити одмах и решење је остављао од данас до сутра.< |
е стајао на прекретници и није се могао одлучити камо да претегне.{S} Интелектуални живот је од |
>— Да — потврди његова жена, па настави одлучним гласом: — Изгледа да се и она свиђа њему...{S} |
кцији коју је закон наређивао и тражила одлучно да јој се мртвац преда на сахрану.</p> <p>Беогр |
н део чланова успротиви се том предлогу одлучно, наводећи да социјализам не пориче <pb n="108" |
један <pb n="116" /> интересантан израз одлучности који је прелазио у трагику.{S} Ступио је у п |
у његову душу су запљускивали и приливи одлучности.{S} Један унутрашњи глас му је довикивао:</p |
<pb n="166" /> <p>Али упркос томе гласу одлучности, који помаже паметне људе у њиховим борбама, |
т година, ћерком једног поштара.{S} Баш одмâх после његове свадбе удари нови државни друм преко |
ћао тек доцнијих тренутака, кад су били одмакли далеко од универзитета и кад му је Лазаревићева |
и, који би се спарушили чим би за педаљ одмакли од земље.{S} Жене се кувале по шупама, одмах до |
, у нехотичним додирима, били су далеко одмакли од града.{S} Пред њима се указивао усамљен сеос |
електрику.{S} Преко лета се било далеко одмакло с послом.{S} Оба главна зида на брани била су п |
кратак <pb n="146" /> поклон.{S} И кола одмакоше правим булеваром Краља Александра.</p> <p>Вишњ |
амо, испитивао, њушкао, маштао, презао, одмарао се од својих лектира правећи разнолика опажања, |
од земље.{S} Жене се кувале по шупама, одмах до помијара и ђубришта.{S} Оне су излазиле за тре |
барске колибе.{S} Београд је био близу, одмах иза брда.{S} Девојка прибра своју снагу, намршти |
еним положајем једним потезом, сад, ту, одмах, да оде, да се изгуби, да ишчезне с Вишњом у неки |
аквог стида.{S} Хтела је да му се преда одмах, ту, на тој пространој пољани.{S} Његове усне <pb |
авршеним, која би хладном мислиоцу била одмах апсурд, а која је њему изгледала само немогућа зб |
ије се дотле постављало девојци, те она одмах не одговори.</p> <p>— Ред је да помогнем мајци.{S |
риска чесма и добра ладовина.{S} Ето је одмах кад се пређе ова баштованџиница, код оног долапа, |
Вишње као и сибирска поља.{S} Оне су је одмах заинтересовале, одушевиле је готово, јер их је пр |
селу било празно место, поставили су је одмах.</p> <p>Од то доба није се враћала у Београд.</p> |
уле би најдубљом љубавном ватром, да се одмах после замраче другим, леденим погледом, који му ј |
и се не окренувши се.</p> <p>Вратила се одмах у село.{S} Прекинула је на кратко са целом прошло |
а, био тако јак, суров, да она не осети одмах сву његову тежину, не схвати сву своју несрећу.{S |
ћ лакше.{S} Ипак се није могао одлучити одмах и решење је остављао од данас до сутра.</p> <p>— |
ржи тај штрапац.</p> <p>Илић је пристао одмах, говорећи:</p> <p>— Да, нека буде просто... што п |
ћерци једног златара, чији је дућан био одмах до њихова.{S} Она је била провела готово цело дет |
мају готов план школовања, служе војску одмах по матури, уписују за то време семестре на универ |
о школу, мој брајко!...</p> <p>Застаде, одмахну руком и не заврши реченицу.</p> <p>— Ко би игра |
ати у оно што он верује.</p> <p>Девојка одмахну руком.{S} Њу су саму подгризале сумње у њен јав |
p>— Бесмислице! — рече у себи девојка и одмахну руком.</p> <p>Тога дана врућина би још јача.{S} |
, она се појави пред Двором.{S} Ишла је одмереним кораком и гледала преда се.{S} На пола растој |
намаче качкету на чело, распали лушу и, одмерено, упита:</p> <pb n="65" /> <p>— Па зар ниси свр |
ји је озбиљан крој доликовао лепо њеном одмереном ходу.{S} Два прамена златне косе вирила су ис |
чи и замрљан потпис.{S} Дочекао га је с одмереном љубазношћу и одредио му да предаје латински ј |
природно умекшаним гласом. — Он није на одмет.{S} Ја сам то видео на робији. <pb n="124" /> Вид |
их је звало да пожуре.{S} Једни су већ одмицали у правцу вароши.{S} Радоје уста.{S} Пред њим б |
реде су лаке природе.</quote> <p>Воз је одмицао.{S} Кроз прозоре од вагона виделе се разнолике |
сва предати нези око болеснице, да неће одмицати од ње дан и ноћ.{S} А кад оздрави, она ће јој |
дрвећем, испод којих се налазе клупе за одмор.{S} Зашто се не зауставити на том месту, зашто ић |
лика дела; општење са њом даје радости, одмора, утехе, а не нове невоље и морално пропадање.</p |
овац, нашли су једну клупу и сели да се одморе.{S} Место је било као створено за састанак пред |
ини, те позва свога пратиоца кући да се одморе.</p> <p>Они пређоше пољану у косо, прођоше једну |
стави данас те књиге — додаде весело. — Одмори се, боже благи!{S} Има времена.{S} Ја те волим, |
вратити.{S} Али га госпођа понуди да се одмори.</p> <p>— Напољу је још велика врућина — рече он |
:</p> <p>— Захвалите Богу и идите те се одморите.{S} Опасност је прошла.{S} Госпођа ће сад мног |
ио проналазак воденице, моћи кликнути: „Одморите руке што окрећу млин, о млинари!{S} Спавајте м |
</p> <p>— Пријо? — закрешта женски глас однекле.</p> <p>— Пријо, Маро! — одговори јој други.</p |
опирали су гласови о поплави.{S} Бујице однеле мостове, разориле путеве, укочиле цео саобраћај. |
ву који би му покварио више него што би однео, а бојао се и ведрог неба које му прети сушом неп |
била узела судове и пошла вратима да их однесе, па се предомисли, зовну служавку и предаде јој |
кување, долазиле су оближње раднице да однесу кући врућ ручак, кокетовале простачки гримасама, |
енуо пут. — Жива нећу, а мртву ме можеш однети и на Ђавоље Острво.</p> <p>Илић се тада реши да |
река, она нам плави поља, засипа усеве, односи <pb n="70" /> најбољу земљу и прети да једног да |
на је тада, риче, бесни, ваља храстове, односи ћуприје, <pb n="213" /> рије њиве.{S} То се она |
о тихо и без људи. — Сваког секунда она односи по читава блага.{S} Столећа су прошла од како см |
родитеља.{S} Он је веровао да су његови односи с девојком дубоко скривени, те је с те стране би |
тиком једино ради ћара.{S} У међусобним односима људи су неповерљиви.{S} Страх од подвале влада |
днаким словима: „Збогом, Дрино водо, ја одо’!“</p> <p>Вишњино срце залупа јаче.{S} Можда ће доћ |
ташне, а старци и старице тапшу рукама, одобравају и буне још више, па се, после, годинама прич |
од колеге свога покојног мужа, јер није одобравала да се Чедомир удаљава од своје жене.{S} Мора |
била поред Чедомира, она му је потпуно одобравала, потписивала свако његово мишљење, била прис |
{S} И кад ти говорим овако, не значи да одобравам оно што је раније било.{S} Говорим, јер ме да |
му цене појединих набавки.{S} Младић је одобравао.{S} Није могао дати једног личног мишљења.{S} |
у.{S} Били су пронашли да се вратио без одобрења владе, или тако нешто.{S} Разлози, објашњења н |
е.{S} Тек доцније је сазнао, да владино одобрење није било у питању ни колико лањски снег, него |
рече она немарно.</p> <p>— Нагваждања — одобри Радоје.{S} Затим додаде у шали:</p> <p>— Вишња ћ |
азор,</p> <p>Чедомир поцрвене и збуњено одобри госпођину изреку.</p> <p>У том се Бела врати с п |
сплоатацију Моравине снаге.{S} Влада је одобрила правила.{S} Акције су се добро уписивале.{S} Д |
јом од себе десет година.{S} Влада није одобрила краљев поступак, схватила га као скандал и под |
су удружења која ниједан закон не може одобрити.{S} Слобода је појела своју децу.</p> <p>— Или |
> <p>Ти састанци су Илића разнежавали и одобровољавали.{S} Покушавао је да се метне изнад свега |
спази једну аду са шумарком од ракита и одраслим јабланом на крају.</p> <p>— Шта ти је, колегин |
ати удварачи... на своју љубав: здраву, одраслу паланчанку, чије срце, можда једино на свету, к |
твори се у <pb n="133" /> жену, велику, одраслу, снажну, развијену и потпуну.</p> <p>Илић погну |
срећу много чешће, и судбину која им се одреди.{S} Реч слобода за њих је смисао зла.{S} Оне ина |
је које је планета хранила.{S} Наука је одредила свакој звезди своје место и пут којега се мора |
Дочекао га је с одмереном љубазношћу и одредио му да предаје латински језик и историју Срба.</ |
и неким осећајем, који није могао тачно одредити. — Ви сте тако љубазни према мени.{S} Зар мисл |
мишљен ортаклук, где свака страна уноси одређене користи: положај, мираз, фамилију или диплому. |
слатком расположењу, које не потиче из одређених ствари нити има за циљ нешто опредељено, она |
ја те позвах.</p> <p>— То не беше ништа одређено — примети му она, са несакривеним прекором.</p |
чинио једну услугу својој сестри, он се одрекао своје породице.{S} Никоме није привредио ништа. |
е мислио да напише једно писмо госпођи, одрекно им кондицију из овог или оног разлога, и вишо с |
ских рефорама, а они нису у стању да се одрекну ни државног фијакера!</p> <p>Али младој бунтовн |
ускршњих јаја, нешто чега се човек може одрећи у свако доба.</p> <p>Илић је пак мрзео новац, мр |
ст парламентарну свемоћ.{S} Треба ли се одрећи те користи кад је у питању држава и виши интерес |
а сам им да ћу их оставити, да ћу их се одрећи.{S} Јест... „Одрећи ћу вас се...“ говорила сам и |
тавити, да ћу их се одрећи.{S} Јест... „Одрећи ћу вас се...“ говорила сам им, „јавно, преко нов |
кушавала да га умири, приволи.</p> <p>— Одреци се наследства — говорила је — па ће ти се осигур |
ева.</p> <p>— Дижи се, тето -— каже она одрешито старој Лазаревићки — да идемо мало у шпацир.</ |
лу која учвршћава живот, пријатеља који одржава човека, моћног протектора који дарива права и к |
тело беше изнурено суровим радовима око одржавања куће, бригама, ситним болестима које се пате, |
х влада у Србији, она је била вечито за одржавање неке врсте племства, захтевала је скупоцена о |
и, године.</p> <p>Спомен на бившу љубав одржавао је девојку у савршеној чедности.{S} Ништа на с |
рећним или несрећним.</p> <p>Чедомир је одржавао разговор, правио опаске, млатарао рукама.</p> |
и се отегнути нагласак и говор кроз нос одржавао још после толикогодишњег аклиматисања у Београ |
учено детињство у тој кући где се морао одржавати известан ранг, а где се грцало од дугова; ран |
ок му је Вишња била изузетак.{S} Она је одржала реч и дошла тачно.{S} Баш кад сказаљке на сату |
ритиковати његове идеје.</p> <p>Прво је одржала.{S} Нико у школи није могао опазити код ње какв |
екар на последњој посети. — Ако се тако одржи, госпођа ће живети још толико колико је живела.</ |
си жена... наша жена која не воли живот одрицања, позитивне ствари, рад за човечанство.{S} Пала |
година знао само за зле стране живота: одрицање старих пријатеља, кињење од стране власти, сва |
е била спремљена за живот, за борбу, за одрицање.{S} Лака и површна, знала је живети само за св |
риродно, обраћао народу, чинио обећања, одрицао се досадањих доглавника који су га изневерили.{ |
старијим, да крије своја осећања, да се одриче својих мишљења и да се вечито повлачи у себе, те |
ла, намирисаних мирисом зрелих јагода и одроњене земље, о отегнутој јеци гајда по механама где |
разорила брану, заглавила своје корито одроњеним каменом, ишчупаним дрвећем, нанетим балванима |
е уздизала се висока обала, са црвеном, одроњеном земљом и плаветним венцем удаљених планина у |
ирао потмуо хук бујице и тежак мирис на одроњену земљу.{S} Грађани, у пола обучени, и војска пр |
у лепу главу, и није хтео да погледа те одрпанице.{S} Кад би се кола напунила, осећао је са̑м и |
простог човека, изгладнелог грађанина и одрпаног сељака, оно управо што држи целу пирамиду друш |
у раме младићу, док један светао, чедан одсев озари њено лице.</p> <p>Прођоше кроз врло чисту к |
сусретоше.{S} Ко ће рећи шта је било у одсевима та два пара раширених очију?{S} Љубави, мржње, |
ави широка трака Дунава.</p> <p>— Ти си одсела на Врачару? — прекиде тишину млади суплент.</p> |
па устурајући дланом своју косу, додаде одсечно: — Илић није крив ништа.</p> <p>Госпа-Матовићка |
<p>— Збунио сам се — одговарао је дечко одсечно. — „Немац" је велика прзница; за најмању ствар |
ој моди, изложени по дућанима, грубо су одскакали од тарница што су се дрмале и <pb n="247" /> |
С Кајом је била још једна девојка, која одступи неколико корака кад рођаци пређоше на фамилијар |
е онако како је осећао:</p> <p>— Ја сам одсудан противник брака у опште.{S} Он је неприродан и |
стајале као прилепљене уз прозор, и са одсуства присних ситница, домаћих успомена и дрангулија |
адовољство, грабеж, отимање, хајдучија, одсуство здравог морала, расуло и нерад, то су главне о |
ста друштва.{S} Није осећала Чедомирово одсуство.{S} Нарочито је ишла код једне другарице, код |
вратака, јака, снажна, жилава, па чудно одударала од свежег пољског цвећа.{S} Вишњи се учини да |
Илић се тада реши да оде сам.{S} У том, одузеше му стипендију.{S} Били су пронашли да се вратио |
инити његовом.{S} И место што му држава одузима последњи грош ради чегртања скупе и некорисне б |
оља.{S} Оне су је одмах заинтересовале, одушевиле је готово, јер их је примала без сенке непове |
е жалосно доба, греје те место метресе, одушевљава те, опија најбр...р...рже...{S} Ето, већ сам |
постепено глас, према значају предмета, одушевљавајући се, па падао у ватру и грмео.{S} Онда ни |
S} И доиста, ово их приближи.{S} Она се одушевљавала тој поверљивости свога друга оним унутарњи |
S} Те су је теорије храбриле, подизале, одушевљавале.{S} Она је веровала у њих, у њино брзо ост |
ни порез.</p> <pb n="142" /> <p>Њу пак, одушевљавале су велике идеје.{S} Чинило јој се да је по |
само њој могао рећи.{S} Али су њега сад одушевљавале друге мисли, обузимала га је ватра, осећао |
тературу препоручену за школску младеж, одушевљавати се да се појави у Чачку са бурским шеширом |
ао се од гимназије до гимназије, стално одушевљен, стално без марјаша, матуру није положио и по |
ивот: варошка галама, начитани другови, одушевљене другарице, ђачки скупови, дуга бдења, па и с |
у Београду, који је такође имао велика одушевљења за бољи живот, за нова прегнућа.{S} Својом м |
авлије у чаробни врт, уносила бескрајна одушевљења у младићево срце и била најлепша лепота њего |
ликовали један од другог, налазио много одушевљења, воље де се ради нешто велико, смелости да с |
своју пријатељицу, малу паланчанку пуну одушевљења, писца свих драгих карата и писама које је д |
ионим листовима? </p> <pb n="14" /> <p> Одушевљење породице Матовић пређе и на младог човека, т |
авника: у његовим годинама човек је сав одушевљење, сав топлина, сав љубав.</p> </div> <div typ |
је њено лице као талас.{S} Њено данашње одушевљење давало јој је израз пуноће, савршенства.{S} |
у вредност уносила му је у крв пенушаво одушевљење као од неког јаког пића.{S} Стога је Чедомир |
лодије, у којима је налазио извор своме одушевљењу.{S} У њиховом неисписаном рукопису видео је |
је.{S} Своме препуном срцу налазила је одушке у цвећу, сагињала се, кидала га, мирисала, стеза |
кила, каје соли, гвоздено посуђе.{S} Из одшкринуте магазе ударала је кисела воња на јеличко вин |
исприча потанко <pb n="281" /> како се оженио, да јој објасни како се то десило, да олакша себ |
е начинио целу своју каријеру.{S} Ту се оженио, подоцкан, кад му је било тридесет година, ћерко |
а јој је умрла оног лета кад се Чедомир оженио.{S} Смрт је јако утицала на већ рањену девојкину |
влену, у намери да хајдукује, али се ту оженио и окућио.{S} Илићев деда, који се такође звао Че |
ска чама ни саблазна књига.{S} Заман је ожењени колега, иза леђа своје жене, правио слатко лице |
гробу по неко; изгледа као да је гробље оживело, као да су мртви малочас устали из гробова, да |
.{S} Велика Школа почињала је поново да оживљава.{S} По њеним просторијама су одјекивали разгов |
појављивало сунце, чији је златан сјај оживљавао небесно плаветнило.{S} Како друга светлост бл |
о дивље трње и аптовина, а мртву тишину оживљавао тек шум какве змије, подигла се читава насеоб |
живот се обнављао, на ранама се хватали ожиљци.</p> <p>— Добро, да идемо — приста Вишња.</p> </ |
од помора.{S} Успео је да оба пројекта озакони у Скупштини.{S} У буџет се унесе довољна сума з |
умњиво привести у дело програм странке, озаконити слободу штампе, збора и договора — трудио се |
младићу, док један светао, чедан одсев озари њено лице.</p> <p>Прођоше кроз врло чисту кујну.{ |
— рече Радоје, док један унутрашњи сјај озари његове непокретне очи. — Чујеш ли њено тихо жубор |
у хаљине затворено плаве боје, чији је озбиљан крој доликовао лепо њеном одмереном ходу.{S} Дв |
рачун Поповића, па додаде: — Чедомир је озбиљан младић, човек од поверења.{S} Бели се јако допа |
ти занесењак, вечити сиромах.{S} Блед и озбиљан, мршав као авет, са занесеним очима, Зарија је |
д, загрли ме... не стоји ти лепо кад си озбиљан.</p> <p>Илић је загрли преко воље.</p> <p>— Слу |
и; понављам, брак је на првом месту акт озбиљан, хладан, срачунат да се прими онолико колико се |
а мене.</p> <p>Девојка је била и сувише озбиљна кад је ово говорила, те се њена другарица не ус |
у дела која ће починити.{S} Почињали су озбиљне разговоре, после пили чај, скакали с предмета < |
предела.{S} Они су обоје били и сувише озбиљни за своје године.{S} Чедомир је, намрштених веђа |
лажења у питањима тактике, настајали су озбиљни сукоби, подносиле се оставке, очекивао се немин |
било могуће.{S} Он није хтео да склапа озбиљније везе, он није тражио <pb n="110" /></p> <p>у |
га опоменом, претио му да ће га казнити озбиљније.{S} Ни ђаци га нису много поштовали, јер су г |
ш непрестано.</p> <p>Она је била ушла с озбиљним изразом неумитног судије, изразом који није пр |
ш, још.{S} О правом животу са стотинама озбиљних питања, укрштених интереса, тешких одговорност |
јске операције.{S} Нашло се људи доиста озбиљних, исправних, који разумеју свој посао, а нашло |
и Галилео, Њутон и Декарт.{S} Један од озбиљних млађих философа прокламује да разум даје само |
н према њему, разговарао се с њим дуго, озбиљно, о крупним стварима из политике, о народу, зада |
— Шта је с тобом, Вишња? — дочека је. — Озбиљно сам се уплашила.{S} Где си била по овој киши?{S |
идрвцима, и упита га, пола у шали, пола озбиљно:</p> <p>— Откад ти поста тако огорчен непријате |
И, он није био никад сигуран да га она озбиљно воли.{S} Он није био приметио дубоки утисак кој |
кад се после растао са њом, помислио је озбиљно:</p> <p>— Уверен сам да би га она пољубила само |
} Обрасле у шуму и бујад, оне су дизале озбиљно своје врхове украшене чипком од букава.{S} По г |
ти Стевана Првовенчаног.</p> <p>— Ја се озбиљно бринем за ваш опстанак у државној служби — прим |
p>— Краљ ми је два пута изјавио како се озбиљно решио да да̑ земљи нов, либералан устав.{S} Јак |
у кондуктерову који је стајао укочено и озбиљно с бичем у руци.{S} Споредна капија на Двору звр |
у, Лазаревићева се баци на студије врло озбиљно.{S} Али не осети више ону сласт студентског жив |
ам такође извесне обавезе.{S} Све је то озбиљно.{S} Вашим именом и угледом јамчићете за исправн |
дућући, загледа се у пијаницу и рече му озбиљно:</p> <p>— Ти излазиш из Здрављака? — па продужи |
ништа не тиче.{S} Редови, млади момци у озбиљној, плавој униформи, држали су пушке о рамену и б |
, није имала наклоности ни према каквом озбиљном послу.{S} Кад јој се није чинило што је хтела, |
неће одмицати од ње дан и ноћ.{S} А кад оздрави, она ће јој испричати шта се с њом догодило, пр |
је су сами пешаци утрли, белиле су се у озеленелој трави.{S} Општина је била посадила нешто дрв |
з једно брдашце.{S} Под њим је жуборила озидана чесма на две луле.{S} На зиду је била остављена |
Коса му је била замршена, лепила се по ознојеном челу.{S} Он провуче прсте кроз кике на темену |
ајао —</l> <l>Ој, убава, убава девојко, ој!</l> </quote> <p>Друштво прихвати:</p> <quote> <l>Ми |
/p> <quote> <l>Ој убава, убава девојко, ој,</l> <l>Млад Милија млад виноград сади,</l> <l>Лозе |
Очи твоје спустила си тајно...</l> <l>— Ој животе!{S} О шумо, покоју!</l> <l>О младости!{S} О т |
песма гипка као та река:</p> <quote> <l>Ој Мораво, моје село равно,</l> <l>Кад си равно, што си |
дно, као да је у механи;</p> <quote> <l>Ој убава, убава девојко, ој,</l> <l>Млад Милија млад ви |
Под главом јој снопак детелине —</l> <l>Ој убава, убава девојко!...</l> </quote> <p>— Ево цвећа |
<l>Дан градио, а два се кајао —</l> <l>Ој, убава, убава девојко, ој!</l> </quote> <p>Друштво п |
старих.{S} Аница ју је посматрала испод ока, па јој рече кад остадоше сами:</p> <p>— Нешто си н |
ене стражаре, па онда у кућу, али испод ока... као да га се то ништа не тиче.{S} Редови, млади |
лагослов, па је погледа подозриво испод ока.</p> <p>— Бог с тобом, човече — одговори Клеопатра |
и позна, чини јој се далек, хладан, као окаменотина.{S} Ено Гаврила Петровића, вуче пет кила књ |
ла и секата изгледају пред њим као муве окамењене у ћилибару.{S} Ми не знамо где идемо, ми знам |
чијих разваљених вратница и подрума без окана био је туп мрак као из гробнице.</p> <p>Илић стеж |
е чинили су од ове тоалете њен најлепши оквир.{S} Она је била као створена за нормална осећања |
ана на раздељак, правила је врло згодан оквир њеном лепом лицу.{S} Њене очи миловале су као сви |
уметничке израде, налазила се у златном оквиру фотографија црногорског кнеза са својеручним пот |
нада у непрегледни <pb n="256" /> басен океана.{S} Јурио је тамо, вамо, испитивао, њушкао, машт |
знао звонке фразе, његов говор није био окићен социолошким и економским терминима, он није умео |
ођо!... — рече после неколико тренутака оклевања. — Ја на то питање нисам мислио.</p> <p>Матови |
.</p> <p>— Лепо! — одговори после малог оклевања. — Лепше него што сам мислила.{S} Ја волим чис |
нећка се она детињасто, па, после нешто оклевања, прошапта поверљиво:</p> <p>— Не смем од маме. |
м уверењима у сопствену вредност, он је оклевао.{S} Он је гледао сваки дан толико људи који се |
, а одатле на сто, на зид, на прозорска окна, на затворена врата, као тица која је тражила да с |
} Избио велике прозоре, ударио једноман окна, метнуо ролетне, набавио велике ормане, споља лак, |
еница и најзад унутрашња врата, чија су окна од извезена стакла спречавале поглед да продре даљ |
у као ове муве што се лепе уз прозорско окно...{S} Погледај их! — и Ристић пружи прст на прозор |
полита, да није око његових сувих уста, око тих ситних очију, па све до природно намрсканог чел |
улице.{S} Даље од ње, по једној пијаци, око сандука, гомиле бостана и покроваца скакутали су су |
де за министра... на професорову ћерку, око које ће се већ сутра отимати удварачи... на своју љ |
но осећало се у природи.{S} У исти мах, око срца јој било топло, меко, празно.</p> <p>— Тако је |
црква са гломазним кубетом од лима.{S} Око ње су ситне куће на један спрат и механе за сељаке. |
ним шеширима цењкали се с грађанима.{S} Око дванаест сати пуштале се школе.{S} Четири часа доцн |
ет му је сметао, те сиђе с тротоара.{S} Око срца му је било весело, топло, па и жалосно.{S} Мил |
ку — рече он.</p> <p>Она му је даде.{S} Око њих је био мир, онај дубоки пољски мир који не руши |
чар у који су је заносиле те приче.{S} Око њих је било лепо јесење вече, сувише топло за то до |
био је наравно читав свечан догађај.{S} Око ње су се утркивали мајка, млађа <pb n="56" /></p> < |
шли су сад по стази посутој шљунком.{S} Око њих се мешало засађено цвеће <pb n="67" /> с дивљом |
Мртвачки сандук њихао се свеједнако.{S} Око младића се дизале <pb n="231" /> хиљаде руку, само |
неба које му прети сушом непрестано.{S} Око плотова су расли сунцокрети.{S} Они су високо дизал |
уће, па је врљао по вароши бесциљно.{S} Око пет сати пут га нанесе поред једне велике грађевине |
тина са мерилицама обешеним о ивицу.{S} Око ваге, прекривене плавом, дебелом хартијом, били су |
годно место да седне и сплете венац.{S} Око ње се простирала таласаста равница на далеко.{S} Гд |
раду за твоје философске спекулације, а око тебе диже се вихор, заузет једино материјалним инте |
.{S} Весела женскадија, која нема брига око распремања куће, готовљења ручка, водила је гласне |
ло му је још рано за вечеру.{S} Погледа око себе неодређено.{S} Затим се упути ка Калимегдану, |
еком сату изби осам.</p> <p>Она погледа око себе.{S} Налазила се у једној забаченој улици.{S} Н |
нешто неба, с групом осветљених облака око бледог азура.{S} У оближњој касарни веџбали се војн |
заборављала на своју сакатост, храмала око студента, пљескала рукама, пуцала прстима и нарочит |
с лептирастом краватом, која је играла око његовог голог, здравог врата.{S} На глави је имао к |
ни брига.</p> <p>Радознало се окретала око себе.</p> <p>Сама улица није се много променила.{S} |
сељацима из суседног <pb n="16" /> села око једне воденице, да је изгубио све што је стекао и п |
каже свету колико сирота жена има посла око спреме куће и деце.{S} Млађи су дрхтали пред њом.{S |
ено тело беше изнурено суровим радовима око одржавања куће, бригама, ситним болестима које се п |
поштанским маркама, свађао се с ђацима око панораме коју је правио у кутији за фул, био непажљ |
строгој сивој блузи, са ниском мерџана око врата, седела је у својој клупи и преслишавала <pb |
школу.{S} Дотле нам иначе треба времена око девојачке спреме...{S} Де, пољуби руку!</p> <p>Ства |
на Седам Кућа све до планинског склопа око Кумодраже.{S} Десно, посматрачево око заустављало с |
лико труда, колико брига, колико уздаха око плаћања дуга код Управе Фондова, пореза, осигурања |
је се осећало ни најмањег ветра.{S} Све око њих изгледало је као да се унело, упило у неко надз |
бећи њега, чинило јој се да се губи све око ње.{S} И она сама се губи, нестаје је, тоне.</p> <p |
ромакне гвоздени мост и изгуби се негде око оскудног зеленила на острву Циганлији.{S} Пред вече |
ошто је распремила собу, поче да помаже око ручка.</p> <p>— Остави то, Вишња — рече јој мајка к |
еху као привезане; цела варош радила је око њега, само се он осећао неспособан за најмањи покре |
јала сама у зраку пуном кише.{S} Све је око ње било сиво, тако сиво да се њена црвена блуза у т |
.{S} Један део расуте косе падао јој је око раздрљеног грла.{S} Она је губила главу, као гуска |
к себи, клекнуо је пред њом, загрлио је око паса, притиснуо главу на њене груди, на тело.{S} Ос |
вој дом.{S} Неколико младића стајало је око врата.{S} Изгледали су јој као деца.{S} Она се пред |
м о калдрму.{S} Неколико мува зујало је око оба дућанска прозора.{S} У рафовима се шаренила пов |
о лекције једном гимназисту.{S} Било је око пет сати пред вече.{S} Дан је био као сваки летњи д |
механџију као и на митрополита, да није око његових сувих уста, око тих ситних очију, па све до |
ио се сложености црквене администрације око потребних докумената, осмејкивао се подругљиво на љ |
, док општинске липе бацају густе сенке око њих и заносе главу својим тешким мирисом.{S} Стога |
уживала у њему, он би могао обвити руке око њеног струка, завући главу међу те две расцветале р |
за руку и излазиле на улицу, па шврљале око гомиле песка, кафанских столова, по суседним авлија |
пред бакалницама.{S} Ласте су цвркутале око телефонских жица.{S} Под уличним дрвећем простирали |
ке.{S} Оне су се јављале поново, ницале око ње, обузимале је против њене воље као искушење, и д |
ереце, корачала крупно; сукње су летеле око ње као мантија у попа.</p> <p>Вишња се добро осећал |
ругог тела, где се крше руке састављене око паса, очи бледе, а мисао умире у глави.{S} Њему су |
е пријатних и хармоничних гласова звоне око нас.</p> <p>Бела је стојала пред њим.{S} Њене очи з |
де се не говори непосредно, обиграва се око ствари и причају се многе излишности.</p> <p>Реши с |
пипке, припијала се уз кућу, увијала се око довратака, јака, снажна, жилава, па чудно одударала |
ој је отац да то ради.</p> <p>Прљила се око ватре, руке су јој пуцале од сапунице, крста је бол |
ира с црвеним рубом око крила јурила се око једног букета дуде.{S} Низ кириџија корачао је лага |
изгледа ти ситничарење, не видиш шта се око тебе догађа, не можеш ништа да избегнеш, све ти се |
оних жарких дана у сред пролећа, кад се око нас осећа оргијање природе и ми зажелимо, с једним |
а, рађали се један из другог, гурали се око њега, пролазили поред његових очију весели и шарени |
е један стуб водене паре, па, вртећи се око самог себе, као утвара, полети уз воду, промакне гв |
ликнула је весело Каја и обесила јој се око врата, па је пољубила с обе стране и од срца. — Кол |
ичко вино.{S} Један зрак сунца играо се око гирланда од разнобојне хартије, којим је калфа укра |
у других по првој ситници.{S} Окрену се око себе.{S} На неколико корака отварала се побочна ули |
неугодније.{S} Њене мисле купиле су се око Чедомира.{S} Она се питала:</p> <p>— Где је он сад? |
на.{S} Колико би ствари видео како лете око њега тако у тишини изгубљених часова!{S} Колико при |
> <hi>Досадила му самарица.</hi> — Јуче око пет часова, Мића Живковић, надничар на новој грађев |
аве и модре врвице њихале се пред њом и око ње.{S} У уста јој је навирало једно слатко пиће, ка |
рече ништа.{S} Другом руком он је обви око паса.</p> <p>Тада Вишња покуша да се ослободи, стеж |
стојан да живи.{S} Он није видео да сви око њега имају свој крст на леђима.{S} Он је видео само |
сле једног страшног земљотреса; он види око себе саме развалине, непрегледну пустош, ништа није |
о у нераду, у јаловом трвењу.{S} Народи око нас неће чекати да ми добијемо времена.{S} Мораће с |
Заклињала се да ће се сва предати нези око болеснице, да неће одмицати од ње дан и ноћ.{S} А к |
девојкину душу.{S} Она се посвети бризи око оца.{S} Труђаше се да накнади домаћицу кући.{S} Мел |
стима није то сметало.{S} Они су седели око столова накресани, расположени, измешани.{S} Изглед |
се корпа са стварима.{S} Муке су видели око језика.{S} Ипак, пут је био пријатан.{S} У Паризу с |
дом земљаку који се тако нашао у невољи око оца.</p> <pb n="183" /> <p>— Баш је красан момак! — |
нце је било дошло према њима.{S} Ствари око њих бацале су велики хлад.{S} Девојка обори главу, |
елико београдско небо.{S} Могло је бити око осам часова.{S} Ноћне паре блуделе су већ кроз атмо |
ди, он оде у суд, сврши све формалности око преноса наследства на своју сестру, не задржа никак |
ј години Велике Школе.{S} Дошао је кући око пет сати из јутра, пијан.{S} Дочекивао је нову годи |
ну долином.</p> <p>— Дај да ти помогнем око венца — рече затим и посади се поред своје комшинке |
ца.{S} Два црна лептира с црвеним рубом око крила јурила се око једног букета дуде.{S} Низ кири |
во погледаше.</p> <p>Осмех је још играо око Вишњиних уста, блед осмех, налик на грч.</p> <p>Она |
Чедомиров звонио у њеним ушима, облетао око главе, додиривао јој запаљене образе и лепио њене у |
рца.{S} Ћутали су.{S} Ваздух је трептао око њих позлаћен косим зрацима сунца.{S} Он узе за руку |
е брисала трпезарију... ти си се бакћао око новог устава.{S} Ју, обешењаци, да ми је уши да им |
а око Кумодраже.{S} Десно, посматрачево око заустављало се на поцрнелим зидинама средњевековне |
уде њен!</p> <p>Пролеће се расцветавало око девојке, али су њој ти светли, разнежени дани, изгл |
е су немо зелено коло које се обавијало око ње.{S} Неко тешко осећање савијало јој се на срце.{ |
е могло продрети у собу него је скакало око прозора, по калдрми и гранама једне оголеле липе.{S |
казати своју мисао.{S} Што год је било око ње, уверавало ју је у нови живот: варошка галама, н |
им и врелим данима кад никога није било око њега, та су га писма уверавала у све што је несвесн |
иће школу.{S} Неће требати да се мучимо око мираза.{S} А што су млади?...{S} Шта им фали што су |
<p>— Арап!{S} Арап! — викали су умиљато око њега надничари првога дана кад је доведен; миловали |
неког Руса.{S} Девојка обави десну руку око врата свога драгана, а левом придржаваше књигу прем |
где се она изгубила.{S} Затим се окрену око себе, као човек који губи равнотежу и тражи да се з |
требало се журити за воз, и она приону око свога кофера.</p> <p>Имала је право што се журила.{ |
оживела; успомене, оне лепше, ницале су око ње, и она је била тад уверена да је Београд њено из |
Пролетња пилад грабила су се у дворишту око мрва које им је стресла кад је распремала сто.{S} В |
силе су дугу црну кецељу, просту витицу око главе, сукњу изнад чланака, притискивале по један с |
ик певао: „Исајије ликуј...“ и водио их око налоња, он је понављао у себи надничареве речи: „Ев |
у биле потковане.{S} Носио је сваки дан оковратник, и то оборен, с лептирастом краватом, која ј |
на само.{S} Она је полагала на мишљење околине.{S} Било да се с ким сусретне, било да поразгов |
е мисли налазио је шетајући по варошкој околини коју је називао природом.{S} Потврђења својим з |
вце, бронзано прстење које је купила по околини.{S} То је била њена манија.{S} Лазаревићева ју |
, он је излазио изван вароши и лутао по околини дуго, до самог мрака.{S} Понекад би повео са со |
д слонове кости.{S} Ти си рђаво разумео околину у којој живиш.</p> <p>— Рђаво разумео?</p> <p>— |
а тоне, да се земља сурвава под њом, да околне планине падају.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— З |
од њих.{S} Тада би одлазио из вароши, у околне паркове, брда, шуме.{S} Ни ту се није осећао сре |
под трња, снег копнио по <pb n="237" /> околним висовима, ветар доносио мирис од љубичице, прол |
већ млаки пљусци као усред лета.{S} По околним планинама образовали су се нови потоци и реке.{ |
рче улице, остатак покојног зеленила по околним баштама и сјај зимњег сунца које није могло про |
еног плаветнила као санта леда.{S} И по околним кућама било је доста светлости.{S} Али шта је о |
гао пребећи у Аустрију, него се крио по околним гајевима, повлачећи се дубље у земљу, док се ни |
Велике наднице привлачиле су сељаке из околних села, па и из даље.{S} Задовољно срце је замахи |
нађени непријатним сусретом, подозривим оком.{S} Доиста, обала поред Саве, пут за Вишњицу, само |
рста старијег брата, пратио их у варош, окопавао им баштице за цвеће, позивао њихове другарице |
На гробљу, које се из далека види, снег окопнео; на сваком гробу по неко; изгледа као да је гро |
о спољашности се разликовао од мештана, окорелих у навике и застарелу моду.{S} Имао је на себи |
залуталог пустињака.{S} На себи је имао окраћале, зелене панталоне, црвен прсник и капут мрк.{S |
е, па да се и то зазида, те цела Морава окрене на јаз.{S} Али се пролеће не дочека.{S} С јесени |
спази такође своју другарицу, покуша да окрене главу на другу страну, али се његове очи не мога |
а учинити; и то ју је болело.{S} Куд се окрене чинило јој се да је нешто прати у стопу, нешто х |
таласаста равница на далеко.{S} Где се окрене, ливада јој је нудила меке, миришљаве простирке. |
Бела младића, па не сачекавши одговора, окрену се нагло на здравој пети, дохвати се отворених в |
у пљувачку.{S} Навуче покривач до уста, окрену се на другу страну, затвори очи <pb n="308" /> и |
су јој као деца.{S} Она се предомисли, окрену главу и продужи даље.</p> <p>Имала је утисак као |
ла у хиљаду других по првој ситници.{S} Окрену се око себе.{S} На неколико корака отварала се п |
о живот који му остаје, као он са̑м.{S} Окрену се од улице с тврдим решењем да је више не види. |
да то види на неком другом створењу.{S} Окрену се по соби, као да се бојала да не буде примећен |
n="155" /> додаде пружајући му руку, па окрену главу да би сакрила своје узбуђење.</p> <p>— Збо |
човека који ју је јурио.</p> <p>Она се окрену.{S} Била се зауставила на обасјаном простору јед |
па повири у предњу одају.</p> <p>Кад се окрену натраг у салон, њено лице је горело сво, обузето |
правцу где се она изгубила.{S} Затим се окрену око себе, као човек који губи равнотежу и тражи |
аца крештало је лево у трњаку.{S} Он се окрену тамо тако да му се лице није видело јер се бојао |
ету, али се <pb n="147" /> предомисли и окрену да нађе своје друштво.{S} Зашто?{S} Ни она сама |
Љубав коју је Остојић уживао у чаршији окрену се у мржњу против њега.{S} Обедише га чак да је |
шћем, ка улици и сунцу.{S} Илић се ипак окрену и погледа у војнике, у њихове дрвене стражаре, п |
ла је брзо, али сигурно, и изгуби се не окренувши се.</p> <p>Вратила се одмах у село.{S} Прекин |
ва га ухвати у једном трњаку.{S} Кад се окренуо и пошао ка својој другарици, она је стајала сам |
/p> <p>То је била собица у дну ходника, окренута у башту.{S} Зидови су били тапетовани оранџаст |
о, добро, нешто што ће доћи и изменити, окренути њен живот на боље.{S} Међутим, ништа се није д |
>— Шта је! —- одговорио би он зловољно, окренутих леђа.</p> <p>— Ништа.</p> <p>Она га је волела |
свима.{S} Махала рукама, бацакала ноге, окретала се у балету и тражила очима Чедомира да му пош |
војој лепоти.{S} Уседелица се збуни.{S} Окретала се блесасто по соби.{S} Кризе су код жена зара |
ило умора ни брига.</p> <p>Радознало се окретала око себе.</p> <p>Сама улица није се много пром |
p> <p>Вишњи се допадао тај младић, жив, окретан, прав.{S} Ћерка једног трговца, она је несвесно |
нице, моћи кликнути: „Одморите руке што окрећу млин, о млинари!{S} Спавајте мирно.{S} Нека вас |
ног села на граници ваљевског и ужичког округа, на дивљачној падини планине Повлена.{S} Ту се н |
Био је бео и њен врат слободан, маљав, округао као у грлице.</p> <p>— Срећан?{S} Та реч звони |
трже је из тог размишљања Радојев глас, округао у томе тренутку, мек, треперав, као да се одваљ |
Ову приземну собицу испуњавао је један округао сточић, застрвен уским, чипканим застирачем, ко |
е опет загледа у чипку, у кошуљу, у два округла таласа која су се дизала и спуштала испод платн |
n="312" /> се у чипкану кошуљу, у дивна округла рамена, у румену кожу босих ногу.</p> <p>— Ево |
њена здрава плећа.{S} Рамена се видеше округла, заобљена, као извајана.</p> <p>— Извол’те — ре |
рена.{S} Румена крв шибала је под њеним округлим образима чак до првих праменова косе, те је из |
Да.{S} Нашем женскињу треба поуке.{S} У округу нема више од три четири школе за женску децу.{S} |
е животиње.{S} Коса, још црња од очију, окружавала је њено лице као талас.{S} Њено данашње одуш |
и се у планине које су са запада блиско окружавале Чачак.{S} Обрасле у шуму и бујад, оне су диз |
ену кроз врата.</p> <p>Та је глава била окружена мирисавом маглом црне косе.{S} Из ње су светле |
читава нова насеобина разноликих вила, окружених цвећем и украсним биљкама.{S} Међутим, онда т |
брана, и задржа се на једном споменику, окруженом букетом прецветалог јасмина.{S} Учини му се к |
есто.{S} Оно је врло лепо кад је вашар, окружна трка, задушнице... нарочито кад <pb n="303" /> |
дице, од учмалости, од многих државних, окружних и општинских дажбина.{S} Свет даје и последњу |
да постанеш велики у очима оних који те окружују...{S} Је ли, Марјане, а би ли ко од богатих?</ |
јим брезама и саоницама, култ енергији, окрутности, себичности.{S} Али...</p> <p>— Али?</p> <p> |
ако срећна сада!...</p> <p>Промицале су окуке, мали заливи, полуострва, шибљаци, рибарске колиб |
збудљивом, слађем од свега што је дотле окусила.{S} Сколише је поново мисли о Чедомиру, о томе |
у. — Дао Бог па родиле, те хоће да и ти окусиш... „Знам, вели, да их се Вишња зажелела у Београ |
намери да хајдукује, али се ту оженио и окућио.{S} Илићев деда, који се такође звао Чедомир, на |
е, као каква сиренска утвара, на свакој окуци од пута, на гомили сувог лишћа, у облацима... обл |
о, да јој објасни како се то десило, да олакша себи све несреће које су му притискивале срце и |
н у кући, он је лутао по читаве ноћи да олакша себи, тражећи које љубазно лице да се разговори, |
ђутим, она нам нуди хиљаде руку, да нам олакша борбу за насушни хлеб.{S} Ево овде у равници, гд |
под присмотром обе девојчице те да тако олакша посао <hi>јадне мајке</hi> — како је госпођа сам |
Зашто дакле бити против онога који нам олакшава борбу између тих неједнакости.{S} Новац треба |
што ће му осигурати безбедност у селу, олакшавати му везе с оближњом вароши и даљим пијацама, |
народа да би <pb n="32" /> га проучиле, олакшале му беду, просветиле га.{S} Оне се боре с човек |
<pb n="43" /> своје срце као дрво своје олистале круне, да се и ми страсно заборавимо као чела |
трани, по крововима ниским, високим, од олова или просте ћерамиде, с кубетима или турским димња |
хришћанство, он би место крста набио на олтар гуњ и опанак.{S} Сад, после двадесет година борбе |
ене, верене, и пред олтаром.{S} Ах, тај олтар!...{S} Поред свега социјализма, он је постојао, о |
а их већ виде заљубљене, верене, и пред олтаром.{S} Ах, тај олтар!...{S} Поред свега социјализм |
рима.{S} Врапци се чули на крововима, у олуцима.{S} Један шегрт је ишао средином улице, носио н |
реба помоћи — говорио је Петар Зечевић, омален, сувоњав човек, испупчене јабучице, промуклог гл |
уче своје људе луксузу чистоте, нека му омиле кућу више од кафане, нека подигну бољи подмладак |
посветити цела његовом делу, која ће му омилети кућу, која ће веровати у оно што он верује.</p> |
обичним разговорима у друштву, песмама омиљених песника, у чланцима дневне штампе.</p> <pb n=" |
на је легала сва срећна, певушећи своју омиљену песму: „Сунце ходи и заходи, а у мојој је изби |
о је било кад је била млада, описује ми омладинске беседе код <hi>Златног Крста</hi> и тврди да |
олу.{S} Под руку јој дође свеска једног омладинског листа и у њој преведена песма неког Руса.{S |
одбеглим пленом...{S} У државама где је оморина, тежак, загушљив ваздух, прво, као најнежнији, |
алне суревњивости.{S} Они су у стању да омрзну човека кад на њему угледају нову кравату.{S} Тај |
и?...{S} Шта је с тобом?...{S} Нешто си омршавела, али си тим још лепша...{S} Сећаш ли се наше |
одина, врло тежак, огромно тежак...{S}" Он то не рече.{S} У осталом, већ их пристигоше Милева и |
и <foreign xml:lang="la">in </foreign>, он је себе посветио за философа.{S} Зато је сматран за |
упог случаја, и да... на крају крајева, он њу воли још, њу једину, њу саму.{S} Кад би тако доша |
S} У погледу који је управљала на њега, он би спазио понос који страда, а можда нешто и неповер |
ти о сиротињи свога оца.{S} Место тога, он је прионуо у дућану и лепо помогао старом Остојићу.{ |
S}" Београд је велики, мислила је тада, он је као море: путеви су безбројни, живот шуми, таласа |
ак преко потребно.{S} Што се тиче реда, он није био за претерану похвалу; по патосу се повлачио |
н куће.{S} Кад се библиотека затварала, он је онда почињао своје шетње, купио је печених марона |
помаже паметне људе у њиховим борбама, он је остајао на истом месту.{S} Упркос дубоким уверењи |
ј олтар!...{S} Поред свега социјализма, он је постојао, он је био примамљив, велики, са својим |
ћен социолошким и економским терминима, он није умео ићи у облаке тананих апстракција; он је ст |
е само њега волела.{S} Поред свих мана, он је био њој најбољи, највреднији, најмилији.{S} Он ју |
и поред тога, остало слободног времена, он је износио своја размишљања <pb n="119" /> о прилика |
ренуо пажњу на несташност његовог сина, он се бранио неким руским принципима васпитања деце у с |
.{S} У недостатку материјалног уживања, он се бацао сав у свет књига, мисли, снова.{S} Место пу |
сајије ликуј...“ и водио их око налоња, он је понављао у себи надничареве речи: „Ево на̑!{S} Св |
лу душу.{S} Она је веровала у Чедомира, он је воли... они се поново воле...{S} Шта треба више, |
p> <p>На крају једног таквог разговора, он се реши.{S} Није могао више издржати.{S} Поручи једн |
другарицу у визији природних елемената, он се упита нехотице: „Нашто пунити уши девојци тим стр |
је ништа.{S} Међутим, њему то не смета, он то не зна.{S} А тај сељак то је наш народ.{S} Он је |
к.{S} Сад, после двадесет година борбе, он је видео краљевство претучено народним бунама, пораз |
ружичаст.{S} Кад би му се досадило све, он је излазио изван вароши и лутао по околини дуго, до |
Он није хтео да склапа озбиљније везе, он није тражио <pb n="110" /></p> <p>у њој звезду прати |
оји је промашио свој позив несрећан је, он пати, а патња рађа злоћу.{S} Директор га је звао, са |
волим, он је понос целе наше фамилије, он ми је тако рећи брат, ја немам другог брата...{S} На |
ној прља, трује.{S} С времена на време, он би се свестио, чупао из срце ту опасну гљиву, а заје |
да је и могао од њеног оца и њене куће, он не би смео поверити сву ту изненадну раскош свога ср |
релативности, анархизма и вртоглавице, он је осећао ипак да му све више препрека спутавају кор |
маљама.{S} Она узбуди цело његово срце, он хтеде заборавити садашњост, притиснути је на груди, |
ипак, по болесној склоности своје душе, он се не даде да га занесе та струја нових нада, него и |
ља.{S} Угушивала је глас савести.{S} И, он је сад оставља...</p> <p>— Без једне речи, као да ни |
а од спомена на њихово познаство.{S} И, он није био никад сигуран да га она озбиљно воли.{S} Он |
си.{S} Кад му се то једног дана досади, он оде у суд, сврши све формалности око преноса наследс |
пу, професор говори, ко хоће да бележи, он бележи, а ко неће, онда то толико.</p> <p> <hi>Капет |
Родом из Бијелог Поља у Старој Србији, он је прешао овамо да се школује, потуцао се од гимнази |
</p> <p>Јер какав да је, живот постоји, он се не може мењати у својој суштини, ми смо принуђени |
и, као да је хтео утопити своје мисли, он се предаде загрљају који је толико избегавао.{S} Њих |
добије своје право.{S} Невин у ствари, он је дрзак у речима.{S} Он је радикал, демократ, социј |
о најзад до решења шта да јој одговори, он се питао како ће јој писмо доставити.{S} Бојао се да |
о је учинио једну услугу својој сестри, он се одрекао своје породице.{S} Никоме није привредио |
им везама, и он им није смео прилазити, он је бежао даље од њих.{S} Тада би одлазио из вароши, |
Незадовољан у служби, несрећан у кући, он је лутао по читаве ноћи да олакша себи, тражећи које |
више према себи самом.{S} Као на слици, он је видео цео свој живот, целог себе.{S} Што је учини |
мрски.{S} Он их је представио девојци, он је представио девојку њима.{S} А сад, она се забавља |
пуштен, прост, прљав, смрдљив.{S} Ипак, он није непоправљив.{S} Напротив, ја сам имао прилике д |
Чедомир возио.{S} Он је био леп човек, он се морао допадати тој госпођици.{S} И као код свих п |
еликих према малим, јаких према слабим, он је брзо постао убеђен у теорије материјалистичке фил |
<p>— Не, Лазаревићева.{S} Ја га волим, он је понос целе наше фамилије, он ми је тако рећи брат |
а љупка, оба пријатељска.{S} У осталом, он је у том тренутку жељкао једну неостварену жељу за п |
још не знају да се нађу.{S} У осталом, он је тако замишљао час васкрса мртвих, страшни суд, ка |
p>Кад би се Вишња задржала с одговором, он је откључавао кофер, вадио стара писма, носио их у н |
ло радан, витак, упечатљив, увек будан, он се ту осећао као риба која је из плитке барице доспе |
.{S} И као да хтеде остварити овај сан, он се обрати девојци, нежно као жена:</p> <p>— Куд си п |
једно расхлађење.{S} На предлог Вишњин, он се несвесно ухвати за џеп.</p> <p>— Оно је механа! — |
оред свега социјализма, он је постојао, он је био примамљив, велики, са својим златним вратима, |
ва права и користи.{S} Он га није имао, он му се чинио као његов лични непријатељ кога треба са |
на препорођају родног краја.{S} Управо, он је ово двоје мешао.{S} Кад је у клисури надзиравао р |
вању, и, да је хтео мењати хришћанство, он би место крста набио на олтар гуњ и опанак.{S} Сад, |
ељ испричао лекцију, о шљиви на пример, он ју је већ умео поновити целу.{S} Учитељ, који је за |
Јер, кад спусти поглед на свој рукопис, он признаде жалосно:</p> <p>— Залутао сам.{S} Није то ш |
еме није десило!</p> <p>Блажени егоист, он ју је био готово заборавио.{S} Они беху далеко једно |
дубоким уверењима у сопствену вредност, он је оклевао.{S} Он је гледао сваки дан толико људи ко |
ротињу.{S} С невином вером у будућност, он је трошио своје младе године радећи да буде достојан |
око.{S} Поред бриге за личну будућност, он је мислио и на будућност Србије.{S} Његово биће и ње |
итке, па како су Турци већ чували Саву, он није могао пребећи у Аустрију, него се крио по околн |
а.{S} Место путовања у Врњце и Абацију, он је заједно с Фламарионом посећивао месец, звезде, це |
и пораз.{S} Слично разоружаном ратнику, он је гледао својим сопственим очима, како све иде у пр |
е њихових црнпурастих, замахнутих руку, он је видео визију Вишње, њене главе, њених очију које |
.</p> <p>Кад је ступио на Велику Школу, он је тамо нашао два оделита типа међу својим новим дру |
све што би имао, она би уживала у њему, он би могао обвити руке око њеног струка, завући главу |
еговом месту био какав ветеран на перу, он би продужио своје дело такво какво је, и нашао му ло |
> сатима.{S} Ако га ко упита шта ће ту, он одговара: „Пун сам електрике“...{S} Шта да радим, ка |
, Зарија.</p> <p>— Свет је глуп, Илићу, он не воли паметније од себе.</p> <p>— Ја не мислим так |
"110" /></p> <p>у њој звезду пратилицу, он је хтео да она буде једино метеор, који ће се појави |
{S} И као да се хтеде одбранити од њих, он поново обгрли погледом своју земљу.{S} Кириџије су б |
ако као и тај сан за идеалном драганом: он је био само сиромашан ђак, без родбине, без сигурног |
вању.{S} Он је то знао и није се чудио: он <pb n="19" /> је себе већ тада прогласио за великог |
/p> <p>— Да!</p> <p>Та се реч чу једва; он се напреже и рече поново:</p> <p>— Да, да.</p> <p>— |
умео ићи у облаке тананих апстракција; он је стојао на земљи и говорио просто;</p> <p>— У наро |
уји.{S} Брзо се нашао у првим редовима; он је био сјајан полемичар, писао је врло <pb n="117" / |
будио после једног страшног земљотреса; он види око себе саме развалине, непрегледну пустош, ни |
к, Вишњу од Кајиног стана до њене куће; он се опоменуо да је сутрадан неки празник, кад се нема |
имао приличну дозу епикурејства у себи; он је волео све што је пријатно, лако, ново, лепо.{S} У |
о да чита, да се просвећује, да се учи; он је готово цео неписмен.{S} Ето то, тај факт, то жало |
и ближњи, друштво, држава, човечанство; он је све то видео у своме ја; то његово ја било је поч |
ноћних, на рђавом гласу. <pb n="167" /> Он изабра најгору, <hi>Еснафлију</hi>, па ступи унутра. |
оју му је нудила.</p> <pb n="13" /> <p> Он узе кајсију и, нехотице, начини девојци један компли |
ндармским кундацима.{S} Шта то мари!{S} Он је волео слободу, веровао у њену свемоћ, замишљао ју |
професор универзитета, славан човек!{S} Он би живео пријатно, дао би њој све што би имао, она б |
рибара пред кафаном <hi>Шаран</hi>.{S} Он је седео на крми и терао чамац врло добро, као да му |
е руши цикање попаца, крештање жаба.{S} Он је узе и за другу руку.{S} По башти су цветали патли |
њена рука била је хладна као мртва.{S} Он је поново прихвати и принесе је к срцу.</p> <p>— Не. |
Ћаскање пијаног мудраца занимало га.{S} Он оста до зоре пијуцкајући <pb n="172" /> шљивовицу.{S |
оред себе, да се сав загњури у њега.{S} Он је толико очекивао ову <pb n="98" /> девојку, да јој |
утицаја на развитак даљих догађаја.{S} Он ће несумњиво привести у дело програм странке, озакон |
њен и миле младићу као крајеви раја.{S} Он је брижљиво остављао те хартије у дно свог ђачког са |
ед царства мисли, скровиште осећаја.{S} Он је успео да се она врати у Београд.{S} Али, ево већ |
ихолошки роман индивидуа и фамилија.{S} Он је био обратио сву пажњу само на спољашност, на изгл |
ешто пекло овог маловарошког првака.{S} Он је једва знао срицати, а теже му је било потписати с |
> <p>— Погледај, Вишња, овог сељака.{S} Он можда нема да купи друге чакшире.{S} Али зашто их не |
а пригревици ових присних састанака.{S} Он се већ био навикао на љубак <pb n="53" /> додир тога |
а, <pb n="259" /> вештина, политика.{S} Он није знао за обзире, компромисе, сходности, релативн |
а њега не постоје науке, него Наука.{S} Он је ватрени присталица позитивистичке философије.{S} |
е мрзео школу.{S} Вишња је то знала.{S} Он јој је рекао једном приликом, <pb n="60" /> да би ра |
нађено у овог човека кога је волела.{S} Он се није претварао.{S} Његове буљаве очи биле су се п |
стала мала паланчанка каква је била.{S} Он ју је пронашао, увео у друштво, показао јој нове пут |
не кујне или ресторана без алкохола.{S} Он се језиком својих посетилаца зове звонко: <hi>чокали |
говори воде између Белиних родитеља.{S} Он је веровао да су његови односи с девојком дубоко скр |
у његова начела строгог социјализма.{S} Он је сад осећао потребу вишу од те негације данашњег д |
око њега имају свој крст на леђима.{S} Он је видео само себе, те је веровао да би с њим трпело |
ти, коју осећају слаби према јакима.{S} Он је у новцу видео силу која учвршћава живот, пријатељ |
евин у ствари, он је дрзак у речима.{S} Он је радикал, демократ, социјалист, републиканац, рево |
ела, осећала се пред њим разоружана.{S} Он је знао толико ствари, прочитао толико књига, сипао |
ог воћа, по којем је падала прашина.{S} Он је ишао полако, крајем пута, оборене главе у страну, |
е дотицала ситних слабости и рачуна.{S} Он је нишанио високо.{S} Он је остављао свакоме слобода |
страда, а можда нешто и неповерења.{S} Он јој је онда прилазио.{S} Она му је пружала руку, пун |
} Угледај се на господин - Чедомира.{S} Он је сиромах ђак... пардон, господине Илићу — поправи |
радим тако!...{S} Звао сам доктора.{S} Он јој преписа нешто, и рече ми да ће се вечерас наврат |
е могаде уздржати од једног покрета.{S} Он је узе за руку.{S} Она се не трже.{S} Он продужи сво |
Стари Матовић није примећавао ништа.{S} Он је при ручку имао добар апетит, извлачио из џепа вел |
мирисом од тамјана и воштаних свећа.{S} Он је постојао овде, у Београду, као тамо у Чачку... ка |
тојања она подиже очи и спази Илића.{S} Он јој приђе са чежњом и страхом, и после првих поздрав |
ко њих позлаћен косим зрацима сунца.{S} Он узе за руку своју другарицу; брзо се трже, њена рука |
{S} Они беху далеко једно од другог.{S} Он је мислио да се она удала и да није ништа сачувала о |
зна.{S} А тај сељак то је наш народ.{S} Он је запуштен, прост, прљав, смрдљив.{S} Ипак, он није |
це кад виде девојку тако близу себе.{S} Он не настави говор.{S} Његове очи су се наизменично кр |
тима и њене груди утиснуте у његове.{S} Он је стеже снажно, грчевито, не мислећи ништа.{S} Под |
неколико речи захвалности, па стаде.{S} Он је осећао свој лажни положај према тој девојци коју |
н је узе за руку.{S} Она се не трже.{S} Он продужи свој нагиб и притиште један кратак и устрепт |
ти руменило које јој заплами образе.{S} Он је поздрави и хтеде проћи.{S} Тада му Вишња приђе, п |
политика, већ једна врста религије.{S} Он је веровао у народне снаге, Вук Караџић је казао пос |
ристалица позитивистичке философије.{S} Он примењује њено материјалистичко схватање на делу: ње |
трано, благословено, опште, свачије.{S} Он је од ове крилате речи очекивао све: народно благост |
га створили закони, нарави, навике.{S} Он је стајао на прекретници и није се могао одлучити ка |
као што деца чекају велике празнике.{S} Он их је волео готово исто толико колико и њу саму.{S} |
су је изазивала уста друге девојке.{S} Он осети готово перверзан занос од те смеше поезије, ус |
ње усправи се између њега и девојке.{S} Он се сроза с канабета као кривац.{S} И заронивши главу |
од сазнања, наглих и из друге руке.{S} Он ју је жалио.{S} Погађао је шта ће се десити у њеној |
а би пропала ако би пао у туђе руке.{S} Он јој је хтео писати ради себе <pb n="188" /> такође, |
операцији која би га лишила очевине.{S} Он је знао колико је његов отац имао муке док је ту кућ |
ом увише се витке слабине девојкине.{S} Он пусти.</p> <p>Кад хтеде да загрли поново тај дивни с |
<pb n="24" /> агитационо предавање.{S} Он је био верна гласачка војска по ђачким зборовима, гд |
.{S} Мајка је покушала да се измире.{S} Он јој је одговорио једним увредљивим писмом.{S} Зет се |
сам одсудан противник брака у опште.{S} Он је неприродан и неморалан.{S} Неприродан, јер се у о |
њу.{S} Међутим, то није било могуће.{S} Он није хтео да склапа озбиљније везе, он није тражио < |
и зрак правио од његове пријатељице.{S} Он јој предаде шешир врло учтиво, и рече хладно, готово |
здаја сна заболе га као удар у срце.{S} Он се диже с клупе, прође стазом и изби на излазак од п |
брата...{S} Најзад, шта ме се тиче.{S} Он се можда променио.{S} Ми се сад тако ретко виђамо.</ |
9" /> је каријеру у државној служби.{S} Он пак био је први ђак у сваком разреду, четворка је за |
е бити преварен ни у мери ни у роби.{S} Он се разликовао од осталих трговаца и по томе што се н |
њ, сакат, јадан, недостојан да живи.{S} Он није видео да сви око њега имају свој крст на леђима |
њој најбољи, највреднији, најмилији.{S} Он ју је гледао занесеним очима.{S} Његово лице није им |
S} Он је слободоуман, бар у теорији.{S} Он је за сва права, бар док не добије своје право.{S} Н |
не чека живот необичан, јак, велики.{S} Он мора доћи.{S} Ја имам времена.{S} Ја не смем живети |
и ти другови, изгледали су му мрски.{S} Он их је представио девојци, он је представио девојку њ |
крекетале, попци и скакавци зрикали.{S} Он се упути право преко њива.</p> <p>Ишао је, као мртва |
икад сигуран да га она озбиљно воли.{S} Он није био приметио дубоки утисак који је на њу био уч |
да ће му што требати, па да узајми.{S} Он то призна, и осмејкиваше се стидљиво, као да је траж |
ари, као да је знао читати и писати.{S} Он је на тај начин давао свечаности томе раду, сређенос |
тектора који дарива права и користи.{S} Он га није имао, он му се чинио као његов лични неприја |
ила најлепша лепота његове младости.{S} Он их је чекао с безазленом радошћу као што деца чекају |
кад их је киша ухватила ван вароши.{S} Он је онда гледао у њу кроз будућност која обећава све, |
<pb n="91" /> била једини повереник.{S} Он је њима шаптао своје магловите снове.{S} Њине просте |
.{S} Он није рђав човек, ја то знам.{S} Он је сјајна интелигенција, природа врло симпатична, ал |
дио за животом, за животом потпуним.{S} Он је хтео да га види јасно, ту, поред себе, да се сав |
Једно женско срце куцало је за њим.{S} Он то сад зна, зна позитивно, има дакле сигурне доказе. |
<p>Она приближи своје лице његовом.{S} Он осети мирис њене косе и спусти руку на њено раме.{S} |
у сопствену вредност, он је оклевао.{S} Он је гледао сваки дан толико људи који се бацају у жив |
оно страшно, језиво што је очекивао.{S} Он задрхта јер је то било веће, много теже него што је |
бити сто своје собе где би га нашао.{S} Он је сачувао сва та писма, те званичне карте с унакара |
ева кугла.{S} Илић је погледа право.{S} Он је тражио мало светлости на свом путу, као што морна |
/p> <p>Ова храброст не потраја дуго.{S} Он виде да би му од рукописа остало врло мало, готово н |
бном за срећу девојку коју је волео.{S} Он је био добар као Христос, а мало је људи _ко]и су по |
у девојку, с којом се Чедомир возио.{S} Он је био леп човек, он се морао допадати тој госпођици |
на чију је сурову владу рано осетио.{S} Он је желео да има новаца да би осигурао слободу кретањ |
и и рачуна.{S} Он је нишанио високо.{S} Он је остављао свакоме слободан један круг болесних мес |
цело једно женско тело, готово голо.{S} Он не би био човек да је могао мислити на шта друго.{S} |
ејао арапу, сажаљевао га је искрено.{S} Он је себе видео у тој животињи.{S} Зар он није био так |
</p> <p>Илић је волео Зарију присно.{S} Он је у њему видео једног сапутника на истом путу, на п |
у света која се искупљала љубопитно.{S} Он приђе такође.</p> <p>У једном крају, поред гомиле ци |
е.{S} У његовој глави је било мутно.{S} Он је био у стању пијана човека који добро види да прав |
:</p> <p>— Чувај се Чедомира, Вишњо.{S} Он није рђав човек, ја то знам.{S} Он је сјајна интелиг |
ао да би се огрешио о један принцип.{S} Он је био сув доктринар.{S} Заборављао је да поред наук |
ијалист, републиканац, револуционар.{S} Он се поноси што ствари схвата материјалистички.{S} Пое |
и тип је био великошколац-политичар.{S} Он не пази на спољашњост; па кад то и чини, ради у супр |
ама, и наби на очи доста фин цвикер.{S} Он је метао те наочари кадгод је имао посла с писаном с |
>Младић је дизао главу на овај глас.{S} Он му је звонио као труба војске која иде у помоћ, као |
под стечај, а Радоја стрпаше у хапс.{S} Он се оправда.{S} Разлог је био прост; брана и тунел по |
рамена и обеси се сва о његов врат.{S} Он осети поново њене усне на својим устима и њене груди |
листавати да уђе што боље у предмет.{S} Он их је почео у Паризу, пун научног оптимизма, донетог |
осећао неспособан за најмањи покрет.{S} Он није живео, није био међу живима.{S} Његов поглед из |
што што ће изменити цео његов живот.{S} Он је био дубоко заузет самим собом и видео у том трену |
, и то је све.{S} Ја познајем живот.{S} Он вреди толико колико му човек да̑ вредности.{S} Као ш |
уге да се враћају у младићеву главу.{S} Он опази у Вишњиним очима један влажан сјај.{S} Светлос |
дао тамо у правцу планина на западу.{S} Он је био миран.{S} Ништа на њему није издавало узбуђењ |
онтраст старом, раскаљаном Београду.{S} Он ју је још једном такву видео: у почетку њиховог позн |
носи умашћен шешир и уздигнуту јаку.{S} Он је слободоуман, бар у теорији.{S} Он је за сва права |
о врабаца крештало је лево у трњаку.{S} Он се окрену тамо тако да му се лице није видело јер се |
, без видљивог интереса за политику.{S} Он је већ у двадесетој години научио да му живот доноси |
мршена, лепила се по ознојеном челу.{S} Он провуче прсте кроз кике на темену и управи поглед пр |
али врло сигурну учитељицу, невољу.{S} Он је имао да се бори из дана у дан за комад насушног х |
готово исто толико колико и њу саму.{S} Он је био кадар загрлити писмоношу који би му га предао |
м њених зеница.{S} Њена глава клону.{S} Он се наже и потражи њена уста.{S} Уста и уста <pb n="1 |
ор није имао те ширине у образовању.{S} Он је то знао и није се чудио: он <pb n="19" /> је себе |
/p> <p>Стари господин је био већ ту.{S} Он је био човек ситних, живих очију, великог чела са ду |
адало је врло тешко младом студенту.{S} Он се трудио многим средствима да придобије њену стару |
ању, по средствима, по темпераменту.{S} Он је међу њима, међу тим радикалима, социјалистима, ре |
жње кафане избацише једног пијаницу.{S} Он се дочека <pb n="249" /> на руке, па поново паде и п |
ао на неки свој <pb n="77" /> успех.{S} Он је волео своју земљу дубоко.{S} Поред бриге за личну |
S} Авет лудила се помаљала кроз њих.{S} Он је певао:{S} Ја се смејем, морам да се смејем — Бог |
Дарвин је био Илићев изабрани писац.{S} Он је био његов божански учитељ, у кога је веровао као |
викну јој мајка с прага велике куће. — Он није био прилика за тебе, геачина ваљевска.{S} Без т |
који те је одбио — рече јој, тешећи. — Он не зна шта је у теби одбио.</p> <p>Сунце је клизило |
се Бели, неприродно умекшаним гласом. — Он није на одмет.{S} Ја сам то видео на робији. <pb n=" |
живот тек почиње — одговори Чедомир. — Он се тек пење врхунцу.{S} Ја хоћу да он буде вредан... |
се Каја не подсмехну, продужи пажљиво — он је врло учен човек, врло паметан... </p> <p>— О чему |
и господин, стално неповерљив.</p> <p>— Он јој је изјавио љубав пре него што си још постао мини |
лила поново на свог пријатеља:</p> <p>— Он не зна ништа о мени, а ни ја о њему, као да смо туђи |
за каћиперством и рече у себи:</p> <p>— Он се вара.{S} Њему треба друга жена... жена која ће се |
е изазивачки својој другарици:</p> <p>— Он ме саветује да продужим школу и ступим на философију |
Где је он сад?{S} Шта ли ради?</p> <p>— Он је за мене мртав! — одговори енергично сама себи.</p |
м.{S} Није прошло ни неколико минута, а он је већ био на улици, са̑м.</p> </div> <div type="cha |
да младића није засенуо мој положај, а он на то не треба да рачуна ни колико ја.{S} Нико у Срб |
колико часова како су једно с другим, а он не успева да јој каже једне речи која долази из срца |
о од свега што је јуче још постојало, а он је још жив.</p> <p>— Ах, тај живот! — промуца болно. |
ченост, романтичан изглед...</p> <p>— А он ? — прекиде је стари господин, стално неповерљив.</p |
ли, ставила већ толико пута до знања да он има од ње да се учи.{S} Поред тога, бојао се да не н |
а рђаво разумеде младића.{S} Помисли да он хоће да каже како не двоји брак од љубави, или тако |
с њима, они се забављали с њом, као да он није постојао, као да га никад нису видели.{S} У њем |
ћ говорио.{S} Није јој тада измицало да он оскудева понекад у јаким аргументима, да су његови з |
трасно и одано.{S} Јасно јој је било да он није више њен и да то не може бити.{S} Али се она на |
ивала се и допуштала своме пријатељу да он формулише оно што је хтела рећи.{S} Да би пак утишал |
— Он се тек пење врхунцу.{S} Ја хоћу да он буде вредан...</p> <p>— Пуста жеља!{S} Јер само глед |
тећи осећаје које је изазивала.{S} Тада он дохвати књигу, баци је у угао иза себе, и, као да је |
ба...{S} Пардон, изволи напред — додаде он и склони се у страну.</p> <p>Улица је на том месту б |
p> <p>Само је Матовић заборављао, да је он, у свом детињству, имао једну опаку, али врло сигурн |
ка у девојке.{S} Она је очекивала да је он назове својом вереницом, дâ јој обећања за цео живот |
казнила.{S} Она је иначе веровала да је он воли јако, јаче него што је он био уопште способан д |
ја сам имао прилике да се уверим да је он диван материјал, ја сам сигуран да је наш свет добра |
о, што је, можда несвесно, осећао да је он сувише мали да би могао припомоћи тој промени.{S} И |
мешати у његове личне ствари којима је он први и једини господар!</p> <p>Обоје су били оборили |
у демократији, који је почео још кад је он дошао на власт, развио се до своје потпуности.{S} Не |
мира.{S} Она се питала:</p> <p>— Где је он сад?{S} Шта ли ради?</p> <p>— Он је за мене мртав! — |
тим путем с Илићем до тог села, које је он називао њеним, правећи илузију на сличност њихових и |
јој ташти ни својој жени.</p> <p>Док је он тако пребројавао своје несреће последњих година, еле |
оћеш ли да будеш моја жена? — упитао је он.</p> <p>Њене руке задрхташе у његовим, па га стегоше |
рече Зарија Чедомиру.</p> <p>— Како је он?</p> <p>— Можеш мислити...{S} Разговарали смо цело ј |
ла да је он воли јако, јаче него што је он био уопште способан да вели, лудо, смртно.{S} У том |
цело његово имање оде на добош, јер је он највише настрадао: био је главни акционар.{S} Отишли |
струко.</p> <p>Илић је одбијао.{S} Није он водио рачуна о богаству.{S} Не, изгледало му је то п |
ребало је почети све из нова.{S} Али се он осећао неспособан за тај напор.{S} Његова мисао је б |
цела варош радила је око њега, само се он осећао неспособан за најмањи покрет.{S} Он није живе |
ар, какав фактор тих догађаја којима ће он дати овакав или онакав ток.{S} Она је била врло весе |
м лицу.</p> <p>— Простачке приче — рече он сигурним гласом. — Ти не верујеш, ваљада, у те бесми |
="288" /> <p>— Дај ми твоју руку — рече он.</p> <p>Она му је даде.{S} Око њих је био мир, онај |
утим, лева му је била потпуно здрава, и он је њоме махао по ваздуху, као да би боље доказао оно |
је обузимала нека чар, скоро физичка, и он је терао пером, као да броди морем начињеним од само |
о лаким стварима, о интимним везама, и он им није смео прилазити, он је бежао даље од њих.{S} |
" /> додир тога девојчета.{S} Најзад, и он је био млад, и он је имао у срцу нежности.</p> <p>У |
војчета.{S} Најзад, и он је био млад, и он је имао у срцу нежности.</p> <p>У природи је настаја |
ични непријатељ кога треба савладати, и он га је презирао као тиранина чију је сурову владу ран |
степено, свест му се враћала у главу, и он се питао:</p> <p>— Шта сам урадио!</p> <p>Тада, једа |
м, него да је дочепа у своје шаке.{S} И он не жели власт да учини добра себи или другом, него т |
ци.{S} То је био знак да се крене.{S} И он пође, вукући се, климајући десно-лево.</p> <p>— Спус |
а о свету и примењеној философији.{S} И он је личио на оног класичног магарца који је скапао од |
> <p>Млади студент корачао је сам.{S} И он је ишао у шетњу.{S} Познавао је готово цео тај свет |
да купи шешир његовој жени.</p> <p>— И он га је купио?</p> <p>— Купио.{S} Вели ми, тај ми носи |
— и већ се нађе пред Вишњом, стидљив и он, збуњен, светлих очију, уздрхтале браде, згрчених пр |
ожда га писмо није нашло?{S} Можда је и он отишао из Београда?</p> <p>Међутим, Илић је примио п |
{S} Једног овде имам од својих, па се и он туђи...{S} Испрати Вишњу до куће.</p> <p>— Ако госпо |
акође из бољих кућа, а поквареном као и он, можда горе него и он.{S} Две близнакиње узимале би |
поквареном као и он, можда горе него и он.{S} Две близнакиње узимале би се за руку и излазиле |
нама, ићи краљу на подворење.{S} Чим би он измакао из куће, госпа-Матовићка је одлазила такође, |
омире?</p> <p>— Шта је! —- одговорио би он зловољно, окренутих леђа.</p> <p>— Ништа.</p> <p>Она |
> <p>— Седи ти... ти си уморнија — одби он. — Мени је добро и на столици.</p> <p>У труду да зад |
.</p> <p>— Шта мислите после? — настави он даље, затежући капут рукама у џепу. — У учитељице?</ |
уже.</p> <p>— Са своје стране — продужи он, упркос свега — посланици не могу да се определе јер |
ласт не изигра ове мере.{S} У тој бризи он је смео с ума реакцију простих маса, те је сад, мест |
то доба у студентским круговима.{S} Али он одби позив ћутке, махнувши руком, и уђе у парк.</p> |
се изненадно по његовим грудима.{S} Али он није био човек који се подаје првом осећању, па нама |
ост?{S} Говори се само о сељаку.{S} Али он није све у земљи; није само њему положај тежак; свак |
етали сами.</p> <p>— Шта рекох? — сакри он своје <pb n="277" /> узбуђење. — Да, извршна власт, |
се.</p> <p>— Врло пријатан! — одговори он, још изненађен.</p> <p>Посадише се обоје на наслоњач |
ући врата.</p> <p>— Да, Бела — одговори он, слободно, осећајући да му се срце пуни неким осећај |
>— Код вас?{S} Не, госпођице — одговори он, мало изненађено. — Ја бих био највећи незахвалник к |
<p>— Да... да, пријатељи!... — примети он — Пријатељство које се сматра да је вечито, а које ж |
амо знај, нећу скандала у кући — заврши он.</p> <p>Илић није ни сањао да се овакви разговори во |
вршити.</p> <p>— Ти си луда! — рече јој он кад му рупи у собу, усред бела дана и без икаквог из |
Бога, све ће се урадити — одговори јој он гласом који није трпео примедбе.</p> <p>Кад дође на |
али смо ако нас примете — приговори јој он.</p> <p>— Нико нас неће видети — одговори она са сиг |
его икад да не воли ту девојку, па ипак он превали:</p> <p>— Да!</p> <p>Та се реч чу једва; он |
нимо рукама, припаднимо народу како нам он припада.{S} Иначе смо роб ропства његова.</p> <p>Он |
стресе; не рече ништа.{S} Другом руком он је обви око паса.</p> <p>Тада Вишња покуша да се осл |
га гони, као живот који му остаје, као он са̑м.{S} Окрену се од улице с тврдим решењем да је в |
ли — прихвати после једне почивке — ако он не дође, Зарија, ако будем морао живети као сваки др |
дном времену ради за себе.{S} Све је то он сам израдио.{S} Погледај овај сточић за пушење.{S} Н |
милети кућу, која ће веровати у оно што он верује.</p> <p>Девојка одмахну руком.{S} Њу су саму |
Он је себе видео у тој животињи.{S} Зар он није био тако исто од доброг соја?{S} Његов прадед б |
према себи самом на крају крајева, јер он хоће живот пун, велики, али чист, јасан, без утишава |
е уши до половине.</p> <pb n="95" /> <p>Он задрхта кад примети своју пријатељицу, малу паланчан |
, то боли, да знаш како боли!...</p> <p>Он је поново прихвати и принесе је к срцу са једном жељ |
S} Иначе смо роб ропства његова.</p> <p>Он је био пун ових фраза.{S} Девојка га је слушала погл |
атим. — Твоја жена је још твоја.</p> <p>Он покуша да оспори њен разлог; наведе да је парница по |
чима дубоко занесеним у младића.</p> <p>Он спази такође своју другарицу, покуша да окрене главу |
рљиво:</p> <p>— Не смем од маме.</p> <p>Он јој приђе.</p> <p>— Ја сам љута на вас — дочека га Б |
одаји као нешто живо и претеће.</p> <p>Он побеже из куће.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
осова! — насмеја се Илић у себи.</p> <p>Он је био студент философије, врло <pb n="2" /> висок, |
ивих ствари на неразумљив начин.</p> <p>Он је хтео да буде просто мудрац.{S} Своје мисли налази |
смо више деца.{S} Било и прошло.</p> <p>Он покуша још једанпут.{S} Она затвори шаку, као да сте |
Ах, тај живот! — промуца болно.</p> <p>Он јој се учини одвратан, тако одвратан да склопи очи с |
најзад, Вишња, и пружи му цвет.</p> <p>Он га узе.{S} Промуца неколико речи захвалности, па ста |
нам је време најскупље у животу.</p> <p>Он се доиста журио.{S} У успеху свога плана за подизање |
ата где је синоћ оставила венац.</p> <p>Он је стајао на истом месту, недирнут.{S} Јутарње сунце |
</p> <p>— Шта ли сад ради Вишња?</p> <p>Он би се пренуо из својих студија, видео би се у својој |
а заједничко између тебе и мене?</p> <p>Он је видљиво патио.</p> <p>— Вама није добро, господин |
умела да је сиротиња један недостатак. „Он сиромах, а ја хрома!“ — мислила је и веровала да су |
вода.{S} Повучена у себе и тако здрава, она је изгледала нешто неспретна, али то је само допуња |
легинице?</p> <p>Кад се нико не одазва, она се помоли наврата: збрчканог лица, повезане главе, |
Од ужичких голија и врањских винограда, она поји целу нашу земљу, држи је моћним својим жилама |
</p> <p>— Место да нам користи та река, она нам плави поља, засипа усеве, односи <pb n="70" /> |
> <p>Посматрајући то буђење свога села, она покуша да хладније мисли о свом узбуђењу.</p> <p>— |
ћа, а ради њега и ради својих родитеља, она је желела бити најбоља жена на свету.{S} Она није п |
рују земљу; украшена многим успоменама, она се измицала јави, она му је изгледала као бајка кој |
е право, које не рачунају са ситницама, она их већ виде заљубљене, верене, и пред олтаром.{S} А |
се.{S} Са нешто урођеног византинизма, она је имала јединствену вештину да измири у себи жену |
назива.{S} Мирно, предано, сваког дана, она је учила <pb n="228" /> мале сељачиће писати и чита |
есто у кујни.{S} Али овог срећног дана, она хтеде показати томе ђаку да она није мачји кашаљ, д |
едавали.{S} Кад је била поред Чедомира, она му је потпуно одобравала, потписивала свако његово |
{S} Она је била изашла из уског живота, она му више није припадала.{S} Њене мисли враћале су се |
кад су бркови обријани!</p> <p>Доиста, она није размишљала много.{S} Својим прохтевима није по |
а вода, све неке мађије.</p> <p>Доиста, она се осећала као очарана.{S} Илић јој се чинио тако б |
не које сте ми учинили ?</p> <p>Доиста, она му је често тражила мараму да је намирише, нудила м |
окретан, прав.{S} Ћерка једног трговца, она је несвесно осећала колико је висока цена Радојевим |
: мали, крутуљаст, са очима као у миша, она би желела да се и њему допадне, јер је она, својом |
<pb n="114" /> према њој.{S} И сем тог, она је била болешљива, нервозна девојчица, код које се |
н је представио девојку њима.{S} А сад, она се забављала с њима, они се забављали с њом, као да |
своју другарицу.{S} Али, на пола собе, она се заустави као задржана једним грчем.{S} Пред њом |
проповедао мржњу против црвене заставе, она би била њен најљући противник.{S} Овако, она је бил |
ју је пратила туга од промашене удаје, она је, против свега, носила у дну срца успомену на мла |
ња, и истрже руку.</p> <p>Па и доцније, она је избегавала ова миловања, као да је осећала да се |
то кад је на пољу светло и благо време, она је мислила на протекле догађаје са много искреног с |
честе изласке на отворено поље и сунце, она се учини младићу слатка и мека као та воћка коју му |
зузетно дубоких осећаја.{S} Нешто више, она му је изгледала неспособна за праву нежност, за пож |
овим везама њихову невиност.{S} Додуше, она му је писала, те тиме стављала до знања да јој може |
пама пратили једно друго до куће.{S} И, она је легала сва срећна, певушећи своју омиљену песму: |
ав!...{S} Да, ја нисам противна љубави, она управо долази сама по себи кад се ствари доведу у р |
ногим успоменама, она се измицала јави, она му је изгледала као бајка коју му прошлост црта у и |
цати од ње дан и ноћ.{S} А кад оздрави, она ће јој испричати шта се с њом догодило, признати св |
b n="17" /> чиновничких влада у Србији, она је била вечито за одржавање неке врсте племства, за |
а, као мачка.{S} Али кад би се растали, она је претресала у мислима дуго што јој је Илић говори |
ена.{S} Као сви људи здрави и природни, она се бојала свега што је анормално, болесно, мистерио |
лижње часовничарске радње показаше три, она се појави пред Двором.{S} Ишла је одмереним кораком |
ких одговорности и неизбежних дужности, она није имала <pb n="160" /> појма.{S} Дотле се Вишња |
е видео на улици, па кад је хтео прићи, она је зауставила неку своју познаницу на пролазу и про |
се окренуо и пошао ка својој другарици, она је стајала сама у зраку пуном кише.{S} Све је око њ |
ног дана збрише целу варош.{S} Међутим, она нам нуди хиљаде руку, да нам олакша борбу за насушн |
Она се није правдала пред самом собом, она је губила присуство <pb n="181" /> духа и питала се |
нова прегнућа.{S} Својом малом главом, она је обухватала ове обадве широке царевине мисли и тр |
у је млада горопадно.</p> <p>У осталом, она је врло мало личила на оне традиционалне младе са о |
о пријатно, дао би њој све што би имао, она би уживала у њему, он би могао обвити руке око њено |
убав је видела само у браку.{S} Управо, она за њу није постојала, већ брак, муж.{S} Томе је тре |
милију или диплому.</p> <p>Рекавши ово, она погледа значајно у Илића као да је хтела сазнати ка |
и била њен најљући противник.{S} Овако, она је била њена ватрена поборница, није могла да схват |
е исмеја план своје другарице.{S} Само, она нађе за добро да је опомене:</p> <p>— Чувај се Чедо |
твари нити има за циљ нешто опредељено, она се решавала једнако да му пише.{S} У брзини с којом |
ад се каква идеја усади у његову главу, она се тако угњезди да је ни сами ђаво не би могао отуд |
иоле познатијем <pb n="104" /> друштву, она је говорила много, није бирала речи и пребацивала с |
није могао оставити.{S} Она је била ту, она му се нудила, љубила га без питања, украшавала му ж |
га је што га госпођа пита за мишљење... она, која му је, поред свог уважења према његовом успех |
="89" /> небесни дар, на тим врућинама; она су позлаћивала Стрикову чокалиницу, претварала сава |
Она је уска, непрактична, несавремена; она не даје позитивна знања.{S} Не застаните на путу ем |
ина; у крв улазила грозница нестрпљења; она дотле није била никад осетила ове болове и ове слад |
ром.</p> <p>Она је још волела Чедомира; она је само њега волела.{S} Поред свих мана, он је био |
на само да фабрикује немоћне чиновнике; она од младих, паметних, поштених људи прави бедне, глу |
к погледа своју другарицу право у лице; она не спусти очи.{S} Она је била обучена у матроску бл |
м, може бити.{S} На срећу ретко мислим; она ми се чини сувише неодређен појам, мислена именица. |
једна од њих опусти крила и паде у рит; она друга прну у вис, па се врати, начини два три круга |
проливало мастило.{S} Ах, та писма!{S} Она нису садржавала ниједну необичну реч, ниједну нежно |
тво великог човека и нешто у готову!{S} Она није знала само да министар има ћерку... ту бледу д |
књига, сипао стране речи као лавину!{S} Она није умела тако говорити, наћи у тренутку реч која |
, чији је дућан био одмах до њихова.{S} Она је била провела готово цело детињство са њом и њени |
просу као талас, упи се у њена леђа.{S} Она врисну:</p> <p>— Чедомире, узми ме!</p> <p>И стропо |
потхват да сама извојује свога мужа.{S} Она се питала шта би мислио њен отац да је сазнао за по |
е докле се диже дим домаћег димњака.{S} Она није умела, и поред својих лектира, да измири стари |
је ишла пре него што га је познала.{S} Она је прикупљала своје сирото искуство као бродоломник |
који је значио разочарење, и ћутала.{S} Она није била још толико јака да му баци истину у очи, |
рави разлог тој одлуци била је Бела.{S} Она није могла издржати цео дан на ногама, подносити св |
имала и онога којим је дотле живела.{S} Она је била кћи Митра С. Лазаревића, бакалина.{S} Њен о |
<p>Говорила је то да би га казнила.{S} Она је иначе веровала да је он воли јако, јаче него што |
у попуцали.{S} Грађевина се срушила.{S} Она се збиља осећала као човек који је био заспао у нек |
се падао јој је око раздрљеног грла.{S} Она је губила главу, као гуска коју појуре са две стран |
Вишња пак остаде даље на барикадама.{S} Она није опраштала своме другу ту издају заједничких уб |
кожа бела, истачкана златним маљама.{S} Она узбуди цело његово срце, он хтеде заборавити садашњ |
отово никакве важности сујеверицама.{S} Она је тако рећи била без религије, изложена раном утиц |
а може бити добра само као припрема.{S} Она није довољна жени која хоће да буде на висини свога |
ући студента да иде својим путевима.{S} Она је била само нешто пролазно... само један ступањ у |
Вишњи не би право ова рођачка оцена.{S} Она посумња у искреност своје другарице.{S} Упита се да |
p> <p>Посебице је Бела била љубазна.{S} Она је разумела да је сиротиња један недостатак. „Он си |
слена, размажена и више мање срећна.{S} Она није била спремљена за живот, за борбу, за одрицање |
неизвесна, тамна, под знаком питања.{S} Она се заиста питала да цео тај рад није бесциљан, пита |
другу ту издају заједничких убеђења.{S} Она је ишла у крајност као све жене.{S} Да јој је Илић |
ријатну, ето такву као што је Вишња.{S} Она сигурно има врло лепо тело, познаје се како је села |
е признавала себе за свог господара.{S} Она је заборављала прво правило свога новог васпитања д |
ене мисле купиле су се око Чедомира.{S} Она се питала:</p> <p>— Где је он сад?{S} Шта ли ради?< |
ужи Ристић. — А била би грдна штета.{S} Она једина весели наше жалосно доба, греје те место мет |
весно хтео, што је тражио од живота.{S} Она су му <pb n="91" /> била једини повереник.{S} Он је |
<pb n="290" /> затворише њена уста.{S} Она осети бол, готово физички, онај исти који је осетил |
е сиромах.{S} Вишња не замери ништа.{S} Она није знала за та понижења.{S} Чак јој се то свиде: |
е цела љубав не састоји од пољубаца.{S} Она је ту остала непоколебљива.{S} Ништа није било кадр |
врата.{S} Изгледали су јој као деца.{S} Она се предомисли, окрену главу и продужи даље.</p> <p> |
ко корака отварала се побочна улица.{S} Она скрену тамо, убрзавши кораке.{S} Киша је пљуштала.{ |
То је била слабост ове учене главе.{S} Она је кроз њу гледала свој велики Београд.{S} По некол |
где је Чедомир обично држао лекције.{S} Она је била испуњена трима постељама, међу којима се св |
м вишим од свакодневне егзистенције.{S} Она се чудила како је досад могла бити слепа, водити бе |
на свемоћ слободе и њене заточнике.{S} Она је била кадра да скочи на дрског човека, као мачка. |
а госпа-Клеопатра је брала лаворике.{S} Она је сад говорила своме мужу:</p> <p>— Јеси ли видео |
зјаву којом се проси рука у девојке.{S} Она је очекивала да је он назове својом вереницом, дâ ј |
је храбриле, подизале, одушевљавале.{S} Она је веровала у њих, у њино брзо остварење, у њихов в |
ла.{S} Зенице су јој се јако шириле.{S} Она је шапутала нешто.</p> <p>Чедомир јој се приближи.{ |
ене косе и спусти руку на њено раме.{S} Она се стресе; не рече ништа.{S} Другом руком он је обв |
S} Његова машта не задовољи се тиме.{S} Она оде даље, и стаде му цртати положај те своје творев |
соби.{S} Кризе су код жена заразне.{S} Она напреже све што јој је остало од свести, дочепа чар |
обузе нека меланхолија без горчине.{S} Она промуца:</p> <p>— Не говори тако, Чедомире.{S} Наше |
е.{S} Један поток је јурио поред ње.{S} Она загази, и пређе на другу страну.{S} Кораци су се пр |
>Вишњине руке додирнуше његове косе.{S} Она подиже његову главу и гледаше га кроз сузе, као да |
од њих зависи круг земаљске планете.{S} Она се сети много лепих ствари које је имала с Илићем.{ |
своје куће осети као код своје куће.{S} Она је била изашла из уског живота, она му више није пр |
реч беше одвише тешка за њено срце.{S} Она се осети сама усред тих занетих девојака занемарене |
оје су јој од синоћ лутале по глави.{S} Она заћута, и тек пошто се први час сврши, упита другар |
азвише се црнпурасте, дозреле груди.{S} Она се насмеја.{S} Оштар смех зацика по соби.{S} Насмеј |
едан уздах издиже целе Белине груди.{S} Она баци у вис обе руке.{S} Широки рукави од блузе спад |
ђачки.{S} И доиста, ово их приближи.{S} Она се одушевљавала тој поверљивости свога друга оним у |
у мисао.{S} Није хтела да га понизи.{S} Она је преклињала...{S} Црте на њеном лицу беху се разв |
су заједнички преживели и проживели.{S} Она су почињала просто, једном речи: „Чедо!“ и, мало ђа |
ка школа није довољна модерној жени.{S} Она је уска, непрактична, несавремена; она не даје пози |
куцати.{S} Белу није могао оставити.{S} Она је била ту, она му се нудила, љубила га без питања, |
а на време, упада у противуречности.{S} Она се питала још, што и они који су старији <pb n="48" |
љење према тој размаженој девојчици.{S} Она му се учини још ближа што се тога дана осећао изузе |
тонове, шапутао полуразумљиве речи.{S} Она несвесно збаци са себе покривач, и оста тако, изваљ |
ицу право у лице; она не спусти очи.{S} Она је била обучена у матроску блузу од обичне материје |
еје.{S} Подпаднемо под њихов утицај.{S} Она постају наши саветодавци, управљају нама и заповеда |
кад би постао њен муж, о њој самој.{S} Она је зрела као зрела воћка, невина као дивља ружа.{S} |
а и питала се шта други мисле о њој.{S} Она је знала да је неко од њених суседа морао приметити |
него што предузме какав даљи корак.{S} Она га је избегавала свеједнако, намерно и пркосно.{S} |
вило, док му је Вишња била изузетак.{S} Она је одржала реч и дошла тачно.{S} Баш кад сказаљке н |
ма ће он дати овакав или онакав ток.{S} Она је била врло весела, отварала јако своја нешто блед |
лепих ствари које је имала с Илићем.{S} Она би без њега остала мала паланчанка каква је била.{S |
ло ју је све док се не виде с Кајом.{S} Она хтеде по том да надокнади своју срећу, да види, <pb |
е шта се дешавало са њеним драганом.{S} Она је седела у Чачку и стално чекала његов одговор.{S} |
разговора <pb n="304" /> са Вишњом.{S} Она се трудила да се врати на пут којим је ишла пре нег |
и, у исти мах, са извесним страхом.{S} Она је несвесно упоређивала свога земљака са човеком ко |
преко:{S} Бела са другом сестрицом.{S} Она је требала да држи под присмотром обе девојчице те |
колико дана.{S} Одговор није стизао.{S} Она се чудила томе ћутању.{S} Да ли се Чедомир дурио?{S |
гих карата и писама које је добијао.{S} Она га је такође приметила.{S} Црвенила се, гледала га |
е заболе, као да ју је Чедомир ујео.{S} Она се диже нехотице и рече:</p> <p>— Хајдемо у варош.{ |
оверења.{S} Он јој је онда прилазио.{S} Она му је пружала руку, пуна ћутљивог јогунства, наслеђ |
але њене очи.{S} Срце јој се кидало.{S} Она се питала да ли су људи луди или подлаци.</p> <p>— |
кућу и кад су толико остали на само.{S} Она је полагала на мишљење околине.{S} Било да се с ким |
војка бира себи мужа потпуно свесно.{S} Она се није правдала пред самом собом, она је губила пр |
але су је из својих дупља загонетно.{S} Она признаде:</p> <p>— Ја хоћу да се образујем потпуно, |
а да је Београд њено изабрано место.{S} Она долази у њега као стара познаница.{S} Њу чекају мно |
у од ове тоалете њен најлепши оквир.{S} Она је била као створена за нормална осећања жене.{S} С |
и Лазаревићеву како му иде у сусрет.{S} Она је била обучена у хаљине затворено плаве боје, чији |
тежње.{S} Оставимо, дакле, прошлост.{S} Она се не врати, ма је звао колико хоћеш.{S} Просто: пи |
ошло.</p> <p>Он покуша још једанпут.{S} Она затвори шаку, као да стеже нешто тврдо; затим је от |
и сатић у папучици, обешеној о зиду.{S} Она је гледала неодређено, преда се.{S} Илић је био пол |
а у хумана друштва, водила политику.{S} Она је волела те изласке, при којима јој се давала прил |
едног покрета.{S} Он је узе за руку.{S} Она се не трже.{S} Он продужи свој нагиб и притиште јед |
, очекивао да му девојка пружи руку.{S} Она му је пружи, па стрецну од додира: његови прсти су |
дној празној улици спази своју жену.{S} Она га није видела, ишла је оборене главе и храмала јач |
још реткост и што јој сврати пажњу.{S} Она позна да је то државни фијакер по кочијашу, који је |
а слика учини весео утисак на Вишњу.{S} Она се мирила са том вароши, заборављала је на рђаве ча |
и прибрано, као пијаница по занату.{S} Она је сматрала пољупце као шећерлему, пуцала језиком и |
е желела бити најбоља жена на свету.{S} Она није признавала себе за свог господара.{S} Она је з |
иво седиште и позва своју другарицу.{S} Она седе весело тако да јој обе стопале отскочише од зе |
омир погледа поново своју другарицу.{S} Она се била изгубила у мисли.{S} Тек, једна једва приме |
им новим што јој је надирало у душу.{S} Она их је памтила све, и несвесно упоређивала са оним ш |
злога, испуњавала је њену целу душу.{S} Она је веровала у Чедомира, он је воли... они се поново |
тицала на већ рањену девојкину душу.{S} Она се посвети бризи око оца.{S} Труђаше се да накнади |
је умела бранити себе помоћу других.{S} Она је осећала просто да је урадила нешто што није треб |
сетила кад јој је узео први пољубац.{S} Она га одгурну инстинктивно.</p> <p>— Доцкан, Илићу — р |
а гомиле још горих од својих суседа?{S} Она није умела бранити себе помоћу других.{S} Она је ос |
, удари плаха киша.{S} Шта то смета?{S} Она је ишла уморно, тромо, али све даље.{S} Можда је ип |
атка моја — насмеја се стара девојка. — Она је одвише чедо наших крајева, јужног сунца и јевтин |
ем њеног мужа, неће моћи рећи:</p> <p>— Она је била моја драгана.{S} Ја сам је грлио.</p> <p>Ст |
ти мислиш о сентименталности ?</p> <p>— Она није више у моди, слатка моја — насмеја се стара де |
јој се стезало, њена душа је плакала, а она се морала смешити.{S} Стога побеже са седнице, чим |
м да изађе у друштво, да се разоноди, а она неће, <hi>штудира</hi>...</p> <p>Том приликом скупи |
ивот.{S} Живот <pb n="90" /> пролази, а она се никад не појави, не помилује наше усијано чело, |
јој се да је поздрављају пријатељски, а она није могла отићи сама до првог дућана.</p> <p>— Бог |
као да му је то <pb n="244" /> занат, а она седела на кљуну према њему.{S} Како је млака вода х |
држати цео дан на ногама, подносити сва она трчкарања, представљања, играња... нарочито играња. |
половно обећање било довољно, па да га она поново заволи без бојазни.{S} Јер је она била жена, |
.{S} И, он није био никад сигуран да га она озбиљно воли.{S} Он није био приметио дубоки утисак |
ло, мрзео своју драгану и веровао да га она мрзи.{S} Сваки њен покрет који није ишао у прилог њ |
то ми то раније ниси рекао ? — упита га она дрхтаво.</p> <p>— Не знам да ли се сећаш... оног да |
рече да долазиш чешће овде? — упита га она.</p> <p>— Да.{S} Навратим који пут.{S} Овде је приј |
с белу.</p> <p>— Куда идемо? — упита га она.</p> <p>Пут се био изгубио.{S} Пред њима је стајала |
е озбиљно:</p> <p>— Уверен сам да би га она пољубила само да види како је то кад су бркови обри |
стаје на само са девојком.{S} Али би га она задржавала понекад <pb n="129" /> занимљивим разгов |
исне бирократске машине, треба да му га она враћа тиме што ће му осигурати безбедност у селу, о |
три постеље и бакреног посуђа.{S} Стога она позва младића у <hi>салу</hi>.{S} То беше ниска, не |
агана.{S} Ја сам је грлио.</p> <p>Стога она није очекивала од Чедомира љубавне напитке, већ изј |
тако изненада, био тако јак, суров, да она не осети одмах сву његову тежину, не схвати сву сво |
и томе ђаку да она није мачји кашаљ, да она има нешто више од те три постеље и бакреног посуђа. |
а.{S} Тај покрет је био тако снажан, да она посрну својом хромом ногом и једва се заустави на п |
и од његовог сопственог.{S} Видео је да она воли несрећно.</p> <pb n="220" /> <p>— Никад среће |
дним сјајним очима и као да се питао да она не тера шалу.</p> <p>— Девојачка Школа може бити до |
p>у њој звезду пратилицу, он је хтео да она буде једино метеор, који ће се појавити на његовом |
као да је управљен против њега: било да она не дође на заједнички час, било да га не примети на |
г дана, она хтеде показати томе ђаку да она није мачји кашаљ, да она има нешто више од те три п |
било тихо и без људи. — Сваког секунда она односи по читава блага.{S} Столећа су прошла од как |
сутра може десити ; нигде није тачнија она пословица да се не зна шта носи дан, а шта ноћ.{S} |
Поље је дисало мирно.{S} Још се јурила она два лептира.{S} Иза једне шумице примећивао се кров |
гледала преда се.{S} На пола растојања она подиже очи и спази Илића.{S} Он јој приђе са чежњом |
и самоубилаца.</p> <p>— Добро — приста она и пружи му руку. — Сутра на овом месту, у три сата. |
пуштеном.</p> <p>— Не... није — промуца она несигурно. — То јест, ја ћу се скоро вратити.</p> < |
p>— Да, уморна, врло уморна... — покуша она да завара знаке свога узбуђења.</p> <p>Познавала је |
ладара није ништа поможено народима кад она није у корист републике...{S} Од патриота бежи општ |
ојићева.</p> <p>— Дижи се, тето -— каже она одрешито старој Лазаревићки — да идемо мало у шпаци |
кадгод је могла.{S} Чинило јој се да је она крива за његову несрећу.{S} Тешко јој је било гледа |
да је Илић запросио Белину руку и да је она, као мајка, дала свој благослов, па је погледа подо |
најлепша на свету, а ја се кладим да је она најружнија престоница у Европи.</p> <p>Вишња заусти |
допуњавало њену лепоту и говорило да је она од оних простодушних бића која иду право и чија суд |
богом.</p> <pb n="291" /> <p>Постала је она стара Вишња, којој је морал патријархалне куће забр |
раву да затражи та објашњења.{S} Шта је она била сад њему до обична другарица, пријатељица, поз |
било је доста светлости.{S} Али шта је она била према блеску који пуче пред очима младићевим к |
и уши девојци тим страним речима кад је она лепа и без њих, савршена без свега мога знања, без |
избећи да са Кајом иде кући.{S} Али је она не пусти испреда се, и, између осталих ситница које |
д сапунице, крста је болела.{S} Ипак је она одговарала:</p> <p>— Али кад ја нећу, па ко ће!</p> |
ауставио, ћеретао тако са улице, док је она одговарала с прозора на другом спрату.{S} Био је ве |
едног симпатичног покрета.{S} Али им је она пркосила свима.{S} Махала рукама, бацакала ноге, ок |
ју: колико се младић склањао, толико је она трчала за њим.{S} Није марила да ли ће то ко примет |
е задовољан што је ту, поред ње, што је она близу њега, што посматра њену уску сукњу, њену плав |
права срећа за земљу и Матовића што је она његова сапутница у животу.</p> <p>— Клеопатра, треб |
би желела да се и њему допадне, јер је она, својом хромошћу завезана за кућу, сањала често о з |
на поново заволи без бојазни.{S} Јер је она била жена, а код жена, кад је муж у питању, начелне |
е да је не предусрећу са збиљом коју је она донела.{S} Ђаци су се често шегачили са најсветијим |
а ти је Богом просто — одговорила му је она, отишла затим у министарство и затражила да је пост |
љубав у глави.{S} Љубав, љубав... није она све у животу.{S} Ја имам осам испита на врату.{S} Г |
моди руских универзитета, где се негује она двострука камарадерија у политици и честитим забава |
/p> <p>Али како?</p> <p>И на ово питање она одговори право, не заобилазећи, не тражећи помоћна |
лаву својим тешким мирисом.{S} Стога се она отимала, кад је време било ручку, да сама трчи и ку |
скровиште осећаја.{S} Он је успео да се она врати у Београд.{S} Али, ево већ неколико часова ка |
једно од другог.{S} Он је мислио да се она удала и да није ништа сачувала од спомена на њихово |
тупи унутра.</p> <p>— Нећу — занећка се она детињасто, па, после нешто оклевања, прошапта повер |
.</p> <p>— Шта је ово мени! — питала се она. — Тамо вилинско коло, овде вилинска вода, све неке |
<p>— Па што ме је оставио? — бунила се она.</p> <p>— Ко је кога оставио? — одговарало је нешто |
едан тренутак гледајући у правцу где се она изгубила.{S} Затим се окрену око себе, као човек ко |
Али то је ваша лична ствар.{S} Мене се она као директора не може да тиче.{S} Државна служба до |
обројних, зелено обојених врата, али се она не отворише.</p> <p>— Газдарица није код куће — реч |
водио преко девојачке школе.{S} Али се она морала мирити са стањем ствари, како је називала св |
ише њен и да то не може бити.{S} Али се она надала да ће наћи неког другог, сличног њему, <pb n |
кад је се нећу нагледати.{S} Чини ми се она као неко надприродно биће, као светица, непознато б |
Шта ја ово чиним од себе? — освести се она, и скочи са постеље као да се брани од нечијег наср |
еда Белу у њеном нереду.</p> <p>Ипак се она савлада прва, затвори врата за собом, ступи дубље у |
пријатељица, познаница чак!{S} Како се она могла мешати у његове личне ствари којима је он прв |
ије, <pb n="213" /> рије њиве.{S} То се она свети што не ценимо њену снагу.{S} Међутим, то врем |
Упита се да Каја није суревњива што се она познаје са њеним сродником.{S} Или може бити, рођак |
n="158" /> <p>— Не, нисам — осмехну се она. — Можда сам мало уморна...{S} Пхи, али је љута ова |
ње није се дотле постављало девојци, те она одмах не одговори.</p> <p>— Ред је да помогнем мајц |
акцију, реакционаре, цинцарски свет, те она продужи ићи, бацајући по каткад кришом свој дрхтав, |
тај рад није бесциљан, питала се шта ће она привредити науци, шта ће наука привредити њој ?</p> |
мље.</p> <p>— Како је лепо овде! — рече она лагано, као за себе.</p> <p>Сунце је завијало своји |
ишња се насмеја.</p> <p>— Гатке! — рече она немарно.</p> <p>— Нагваждања — одобри Радоје.{S} За |
них усана.</p> <p>— Продужите... — рече она, па весело седе на канабе поред њега.</p> <p>Кроз ч |
.</p> <p>— Шта ли ради служавка? — рече она као за себе, па повири у предњу одају.</p> <p>Кад с |
p>— Напољу је још велика врућина — рече она — а, Бога ми, ни наша кућа није близу.</p> <p>— Не |
/p> <p>— Газдарица није код куће — рече она, па се саже да узме кључ испод простирке од прага.< |
се у том глас неког из њеног друштва, и она је већ заборављала на свог првог учитеља.</p> <p>То |
бузимала ју је час топлина, час зима, и она се журила школи све више, као да ју је тамо чекао л |
то јаче од ње заповедало је сад њоме, и она раскопча хаљину до дна.</p> <p>Гомила разних осећањ |
спомене, оне лепше, ницале су око ње, и она је била тад уверена да је Београд њено изабрано мес |
пролазили, требало се журити за воз, и она приону око свога кофера.</p> <p>Имала је право што |
нило јој се да се губи све око ње.{S} И она сама се губи, нестаје је, тоне.</p> <p>— Шта ме сад |
био ни њој крајњи идеал.{S} Можда је и она <pb n="39" /> имала жеља, и то још раније него Вишњ |
тави одлучним гласом: — Изгледа да се и она свиђа њему...{S} Вере ми, спремај паре за свадбу.</ |
е, чији је живот празан и пуст колико и она архива коју из дана у дан испуњавају.</p> <p>У том |
{S} Сећаш ли се наше школе!...</p> <p>И она је загрли опет присно и свесрдно.</p> <p>Између жив |
ладића који ју је некад волео и кога би она могла волети страсно и одано.{S} Јасно јој је било |
од месеца кад се прима плата.{S} Кад би она била његова, неуморно би радио на започетој тези.{S |
и пољуби то место очима.</p> <p>Кад би она била његова, мислио је даље, постао би бољи човек.{ |
села, Лазаревићева?</p> <p>— Не! — одби она усиљено. — Зашто да будем невесела?</p> <p>Стара де |
ти имаш против данашњег доба? — настави она разговор живље. — Није ли оно какво си га хтео, за |
" /> <p>— Честитамо младенцима — понови она последње речи гласно.</p> <p>Ударац је дошао тако и |
ичко дело?...{S} Ево, па пуши — продужи она, помакнувши сто у правцу Илића. — Ко ме не познаје |
да нађе своје друштво.{S} Зашто?{S} Ни она сама не би тачно знала рећи.{S} Тек, заједно с Илић |
<p>— Да, не верујем, Радоје — одговори она, бледа, жута у лицу, готово као цвеће које је држал |
више него што оно може дати — одговори она полагано. — Живи се без великих брига.{S} Дужности |
p> <p>— Нико нас неће видети — одговори она са сигурношћу.</p> <p>То је била собица у дну ходни |
да ћемо?</p> <p>— Куда хоћеш — одговори она нешто рапавим гласом.{S} Затим додаде блаже : — До |
<p>— Али и до вароши је дуго — примети она. — Склонимо се негде, ако хоћете... под какво дрво, |
се тој голицавој дрхтавици, па док јој она <pb n="115" /> уноси забуну у главу, претрчи поново |
ној, на човечје месо.{S} Чула се поново она опојна музика из сна.{S} Кроз ваздух су се преплета |
годило, признати све, па нека буде како она рекне.</p> <p>У тим мислима, Вишња је прекидала пак |
јала, јесу ли оне чисте и толико колико она, каква је та грешка коју је учинила и, најзад, ко с |
кав брод.{S} Од Београда се видела само она стругара и још неколико неједнаких фабричких димњак |
ји траже од своје судбине више него што она може дати, бежао је од своје среће, мислећи да трчи |
ким.{S} Зашто ми њу заборављају?{S} Зар она није велика, главна наша река ?{S} Од ужичких голиј |
и благ?{S} Да ли се и теби чини да нас она, кроз ниске гране својих врба, позива на велика дел |
ти?{S} Откад те нисам видела — рече му она. — Пише ми тетка да јој се ти никако не јављаш.{S} |
.</p> <p>— Дођи ми једне ноћи — рече му она између два пољупца.</p> <p>— Не говори глупости...< |
То не беше ништа одређено — примети му она, са несакривеним прекором.</p> <p>Она је још волела |
ст коју болесник крије од света, док му она разједа срце, а њен гној прља, трује.{S} С времена |
суства девојке која му је нудила што му она друга није могла дати.</p> <p>— Понови још једанпут |
у драгану.{S} У врх пута стајала је још она клупа на <pb n="97" /> којој су седели.{S} Пролетос |
/p> <p>— Богаљ, богаљ, богаљ!...</p> <p>Она је сад презирала свога драгана, тога човека са нога |
чев благослов, прасе на ражњу...</p> <p>Она устрча као девојчица уз двориште.{S} У салону се за |
јко...{S} Ено, зове те служавка.</p> <p>Она је због Чедомира променила цео <pb n="226" /> живот |
те, не... — прекину га девојка.</p> <p>Она је погађала његову мисао.{S} Није хтела да га пониз |
p> <p>— Како? — зачуди се Вишња.</p> <p>Она је ишла поред њега лаганим кораком и строга.{S} Њен |
окренутих леђа.</p> <p>— Ништа.</p> <p>Она га је волела, те би се други на његовом месту можда |
очи не могаху одвојити од Вишње.</p> <p>Она се беше зауставила, нема, збуњена, укочена, бледа у |
о сенка.</p> <p>Вишња се стресе.</p> <p>Она није видела лице у тог човека, али би га познала у |
пан цвет на подугачкој гранчици.</p> <p>Она га спази такође и заклони лице оним цветом, као да |
</p> <p>На неком сату изби осам.</p> <p>Она погледа око себе.{S} Налазила се у једној забаченој |
лим, много волим, највише волим.</p> <p>Она га присили да седне, посади му се у крило, па поче |
еље! — закључила би убрзо затим.</p> <p>Она је била људски створ, завезан за земљу.{S} И још не |
у она, са несакривеним прекором.</p> <p>Она је још волела Чедомира; она је само њега волела.{S} |
p>— Дај ми твоју руку — рече он.</p> <p>Она му је даде.{S} Око њих је био мир, онај дубоки пољс |
се глас човека који ју је јурио.</p> <p>Она се окрену.{S} Била се зауставила на обасјаном прост |
је Белина мајка још непрестано.</p> <p>Она је била ушла с озбиљним изразом неумитног судије, и |
човек погледа госпођицу Матовић.</p> <p>Она је седела до њега и посматрала га весело, готово бе |
за своје лутке и болесну мачку.</p> <p>Она покуша да отури те мисли заједно са споменом на сво |
олићену, остављену њему на вољу.</p> <p>Она је лежала, као дете, изваљена на његову мишицу.{S} |
уста, блед осмех, налик на грч.</p> <p>Она приближи своје лице његовом.{S} Он осети мирис њене |
Јеси ли се свикла на наш живот?</p> <p>Она је била и сад мала, жива женска, још је имала свој |
упркос лепим мислима и дужним обзирима, онај који воли једну жену и осећа је поред себе живу, п |
} Дотле је онај други Илић, онај прави, онај који се видео, коме су припадале крштеница, уверењ |
уста.{S} Она осети бол, готово физички, онај исти који је осетила кад јој је узео први пољубац. |
ирну нешто хладно.{S} То беше револвер, онај исти што га је некад показивао Зарији Ристићу.{S} |
>Она му је даде.{S} Око њих је био мир, онај дубоки пољски мир који не руши цикање попаца, креш |
е свршити.{S} Дотле је онај други Илић, онај прави, онај који се видео, коме су припадале крште |
мила мајко, као мрав.{S} Сева будак, а онај кујунџијин настојава и соколи...</p> <p>Увече је о |
авнодушна према њему.{S} Јер нашто онда онај њен задивљен поглед и нервозно угризање усне, кад |
ешком расположењу.{S} Стид ју је био за онај тренутак заборава који се десио кад је Чедомир био |
вести било је нестало.{S} Гледала је на онај догађај с Чедомиром у њеној соби мирно, као на нек |
трашно ножем у трбух да га је послао на онај свет, па после умакао и успео да пребегне у Турску |
анства!</p> <p>— А како се уби? — упита онај из гомиле.</p> <p>— Ето, тако, радио с нама, вукао |
ићу брзо, без везе, задихано, као да је онај младић Краљ Отац или неки активни политичар, какав |
како ће се то све свршити.{S} Дотле је онај други Илић, онај прави, онај који се видео, коме с |
нижавала, рушила му свако уважење, па и онај понос културног човека који је млади муж осећао у |
ориле како се нису спремиле за овај или онај час, грдиле своје наставнице и бројале дане до кра |
а да су ми рекли да ће неко раскопавати онај крш, не бих му веровао да ми је из очију испао!</p |
n="220" /> <p>— Никад среће неће имати онај који те је одбио — рече јој, тешећи. — Он не зна ш |
централа се подиже, и ја ћу ускоро, као онај класични песник, који је поздравио проналазак воде |
је Радоје волео људе, волео човека као онај часовник који је оправљао, као ружу коју је калеми |
ски свет!{S} Теби је, без сумње, познат онај Ибзенов јунак, Улфхај мислим да се зове...{S} Келн |
цеље; оне обе имале су у цртама на лицу онај израз невиности који је урођен првој младости.{S} |
х догађаја којима ће он дати овакав или онакав ток.{S} Она је била врло весела, отварала јако с |
талским ресторанима, али никако да буду онакве какве их је госпа-Клеопатра спремала о јесени, ж |
друге стране нужности друштвеног живота онаквог каквог су га створили закони, нарави, навике.{S |
е чине намерно, с предумишљајем, већ... онако, из људске ограничености.</p> <p>Кућу су реновира |
pb n="188" /> такође, испричати јој све онако како се догодило, све појединости, све... све... |
ин-Илићу?</p> <p>Чедомир заусти да каже онако како је осећао:</p> <p>— Ја сам одсудан противник |
</head> <p>Матовић није пуштен с робије онако брзо, управо преко ноћ, како су се надали на дому |
ђа, изненадно потресена. — Кад је видим онако хрому, мени се срце цепа.{S} Ја бих хтела, опет, |
о хоће да бележи, он бележи, а ко неће, онда то толико.</p> <p> <hi>Капетан-Машино Зданије</hi> |
цвећем и украсним биљкама.{S} Међутим, онда то беше празно жалосно поље, покривено спрженом, с |
њим.{S} Али ако оно дође што ти рекох, онда...</p> <p>— Остави ту пушку.{S} Не ваља је показив |
За то није имао довољно одважности.{S} Онда је мислио да напише једно писмо госпођи, одрекно и |
ојка се склони од ватре за тренутак.{S} Онда узе неки други посао.{S} Радила је двоструко само |
вајући се, па падао у ватру и грмео.{S} Онда није штедео никога: свога оца ни председника општи |
а хоћеш.{S} Хоћеш ли да будеш виђен?{S} Онда критикуј туђа дела, не стварај ништа, размећи се, |
ремена — уздахну госпођа у пола воље. — Онда је живот био лак, јевтин.{S} Данас све има своју ц |
тако добри пријатељи — прихвати Вишња — онда будимо отворени: боље је да не идемо заједно.</p> |
ш да будеш задовољан — продужи Ристић — онда мораш ићи из људског друштва, мораш се приближити |
и ја не могу хлеба да зарадим!</p> <p>— Онда ћу ја у село за воденичара! — одговори младић тврд |
е не воле? — прекиде је Јован.</p> <p>— Онда ником ништа.{S} Боже здравља!... остави ти то мени |
накости.{S} Новац треба разумети, па га онда без бојазни можеш волети.</p> <p>— Бог с тобом, ка |
је општи закон; свако је несрећан овда онда.{S} Оно од чега треба да се бојиш јесте да не буде |
ораку: музеји, споменици, позоришта, па онда улице пуне света, велике димензије, ширина, слобод |
рзо.{S} Погледа нехотице у кочијаша, па онда у кола, очекујући да у њима види кога од нових, сл |
у војнике, у њихове дрвене стражаре, па онда у кућу, али испод ока... као да га се то ништа не |
и се прво једно кубе сумњиве лепоте, па онда друго, треће...</p> <p>— Што у Београду воле ове л |
а тезгу, до саме касе, поручио кафе, па онда с њим разговарао на дугачко и на широко о примени |
ињале речи о I</p> <p>новцу, динари, па онда псовке, које су у нашем говорном језику тако фамил |
д се прошета од Беле ка њеној мајци, па онда паде поново на девојку, а одатле на сто, на зид, н |
после ступио у трговину у Београду, па онда прешао у државну службу, добивши за преписача у Ва |
то, тако, радио с нама, вукао цигљу, па онда баци самарицу, потеже се два пут перорезом у прса |
управљају нама и заповедају нам.{S} Шта онда остаје од слободне воље коју нам професори доказуј |
можда нешто и неповерења.{S} Он јој је онда прилазио.{S} Она му је пружала руку, пуна ћутљивог |
.{S} Кад се библиотека затварала, он је онда почињао своје шетње, купио је печених марона који |
х је киша ухватила ван вароши.{S} Он је онда гледао у њу кроз будућност која обећава све, а сад |
цији као и у његовом спомену.{S} Што је онда толико наваљивао да се <pb n="255" /> опет виде?{S |
удак, замахну њиме, поче да копа, па се онда заустави, као да виде да је то узалуд, наслони се |
колске задатке што је могла брже, па се онда свуче и леже.{S} Хладна постеља јој је пријала уго |
ошла неколико корака ка углу од собе, и онда застала, покривши очи рукама.{S} Један део расуте |
и својих простих, неугледних кућа.{S} И онда опет писмо, у истом бакалском коферту, с рапавом х |
ти свакако жао ако је не известиш.{S} И онда, знаш како је, чича-Митре, треба помислити на све. |
S} Понекад би повео са собом Чедомира и онда му објашњавао многе ствари, показивао му непознато |
у, потеже се два пут перорезом у прса и онда оде онде, па леже...</p> <p>Цело ово вече, Илић је |
емељи, остало је недирнуто.{S} Ја сам и онда то говорио.{S} Али се свет препаде, и ето...</p> < |
; сваки сталеж има своје муке.</p> <p>И онда, Вишња није волела много прост народ.{S} У њему је |
се разишли.{S} Али се не усуди, јер би онда требало да исприча своје везе у кући министра Мато |
и девојка јогунасто и искрено. — На што онда љубав кад се рачуна колико и лањски снег!</p> <p>М |
бина — говорило је нешто у њој. — Зашто онда избегавати ту реч која је тако тесно везана за нас |
је хтела бити ослобођена жена.{S} Нашто онда еманципација, нашто социјализам, нашто све те лепе |
нећемо нашкодити једно другом.{S} Нашто онда?</p> <p>— Вараш се — синуше плаве очи у девојке. — |
ије равнодушна према њему.{S} Јер нашто онда онај њен задивљен поглед и нервозно угризање усне, |
главни радови предузећа; наравно да су онда и скупо стали, те се оно мало новаца колико се мог |
едомир.{S} Преко зиме виђали су се овда-онда код рођаке; кад су настали топли дани, излазили су |
Парк је пак ћутао усамљен.{S} Тек овде онде видео би се, у том парчету земље у крај Мораве, за |
мо крајем, <pb n="156" /> украшену овде онде каквом новом приземном кућицом, где се видела уређ |
се два пут перорезом у прса и онда оде онде, па леже...</p> <p>Цело ово вече, Илић је мислио н |
ешену о њега.{S} Девојка притисну руком онде где јој је срце, не рече ништа, повуче се натрашке |
ростори, по којима се назирала тек овде-онде која прилика што се лагано вукла, изазивали су мис |
Вече их је ухватило на Чукарици.</p> <p>Онде где избија топчидерски трамвај на друм за Обренова |
поверава ове најдубље тајне свога бића, оне се крију и од сопствених очију, и обујме нас тек ка |
авале Чачак.{S} Обрасле у шуму и бујад, оне су дизале озбиљно своје врхове украшене чипком од б |
је избегавале.{S} Кад би је и сусреле, оне су биле далеке, превучене неком сенком.</p> <p>— Шт |
асове које је у њој доживела; успомене, оне лепше, ницале су око ње, и она је била тад уверена |
е виде својим мрежастим очима!{S} Ипак, оне осећају топао ваздух, светлост, огроман простор, сл |
не знају за њу.{S} А оне које је назру, оне су као ове муве што се лепе уз прозорско окно...{S} |
о оцртавати на глаткој материји кецеље; оне обе имале су у цртама на лицу онај израз невиности |
ле, олакшале му беду, просветиле га.{S} Оне се боре с човеком раме уз раме, нема рада од кога с |
S} Читала их је од почетка до краја.{S} Оне су је опомињале мутно познатих места, изазивале сли |
S} Реч слобода за њих је смисао зла.{S} Оне иначе не знају за њу.{S} А оне које је назру, оне с |
далеко од Вишње као и сибирска поља.{S} Оне су је одмах заинтересовале, одушевиле је готово, је |
упама, одмах до помијара и ђубришта.{S} Оне су излазиле за тренутак из тих јадних кровињара, ко |
у и жене које примами сунце слободе.{S} Оне му полете, без размишљања, али хиљаде невидљивих пр |
ањ песама.{S} Разгледао је неколике.{S} Оне нису имале стиха ни слика.{S} Смисао је био редак г |
ти.{S} Заман је гонила његове слике.{S} Оне су се јављале поново, ницале око ње, обузимале је п |
ито кад <pb n="303" /> су задушнице.{S} Оне падају уз часне посте.{S} Већ је пролеће.{S} Сунце |
сисаре, преживаре, за опште ствари.{S} Оне су као фењер обешен позади лађе који осветљава пређ |
или како се оно зваше твој директор.{S} Оне знају само за време, за простор, сисаре, преживаре, |
зла.{S} Оне иначе не знају за њу.{S} А оне које је назру, оне су као ове муве што се лепе уз п |
нисте претурили.{S} Тек стоје пред вама оне које су најтеже.</p> <pb n="106" /> <p>— Пазите се. |
p>У осталом, она је врло мало личила на оне традиционалне младе са обореним очима, које нам је |
пружи прст на прозор. — Ко ће знати шта оне виде својим мрежастим очима!{S} Ипак, оне осећају т |
их мисли на конкретне ствари, али слике оне две девојке нису му излазиле из главе, тако маглови |
из сна.{S} Кроз ваздух су се преплетале оне плаве и модре траке.{S} За првипут, девојка се пода |
евидљивих препрека спречава њихов лет и оне ће пропасти тако, остати маторе девојке, умрети као |
лова, по суседним авлијама, као да су и оне хтеле побећи од куће.{S} У салону су остајали само |
те девојке од којих се бојала, јесу ли оне чисте и толико колико она, каква је та грешка коју |
иба на таласима.{S} Донесоше чакље, али оне беху кратке.{S} Радоје обеси тада један фењер на ча |
зник би се могао јако преварити.{S} Али оне су крајње пристојне једно што се нема прилике или ш |
стављала.{S} Глас часовника наносио јој оне опојне тонове, шапутао полуразумљиве речи.{S} Она н |
ије падало на ум да се запита: какве су оне, те жене, те девојке од којих се бојала, јесу ли он |
адемије.</p> <p>Вишња је ћутала.</p> <p>Оне обе носиле су дугу црну кецељу, просту витицу око г |
инистарска одговорност пред парламентом онемогућава улогу министара, изврће улогу посланика.{S} |
а глава није радила.{S} Њихов ум се био онесвестио.</p> <p>Вече се спуштало у собу.{S} Кроз рас |
који су старији <pb n="48" /> од њега, они од којих зависи ток државе и друштвеног живота, не |
уду да задовоље што више једно другога, они се готово посвађаше, те најзад седоше обоје.</p> <p |
кој партији, групи или кући од утицаја, они имају својих људи и фамилије; ипак претпостављају р |
има.{S} А сад, она се забављала с њима, они се забављали с њом, као да он није постојао, као да |
руши, да обара.{S} Заставници прогреса, они су његови најљући противници.{S} Лично за себе, они |
и најљући противници.{S} Лично за себе, они не траже много.{S} Највише, да се, дошав на власт, |
бећавају, какав добитак.{S} И веруј ми, они <pb n="279" /> добивају.{S} Пре неки дан рече ми је |
руга.{S} Они су били весели, безбрижни, они су се разговарали о лаким стварима, о интимним веза |
ежени овим врелим гвожђем суревњивости, они улазе у политику и губе своје илузије.{S} Тесногруд |
> планове, потпаднемо под њихов утицај, они постају наши саветодавци, управљају нама и заповеда |
е више изнад њихових глава.{S} Па ипак, они пођоше напред.{S} На загрејану руку или чело пала б |
питање они, њихова личност, њихов џеп, они знају већ вештину опортунитета и хладне крпе за угр |
никако: они воле тај примитиван живот, они често имају љубави за добро и изврсних намера.{S} А |
више у политику.</p> <p>У том тренутку, они су ишли дуж некога зида, преко кога су се спуштале |
преко лета прехране у каквом манастиру, они Ужичани и Црногорци били су врло занимљиви, настављ |
крај пута.{S} Занесени у своју лепоту, они нису осетили да је нестало лепог дана.{S} На земљу |
прасити, ћудљиви, ако се не одаду пићу, они постају, на крају, најљући реакционари.</p> <pb n=" |
а је веровала у Чедомира, он је воли... они се поново воле...{S} Шта треба више, па да се буде |
у. <pb n="21" /> Они нису рђави никако: они воле тај примитиван живот, они често имају љубави з |
што за порез или молитву. <pb n="21" /> Они нису рђави никако: они воле тај примитиван живот, о |
иш коју везу...</p> <p>— Која вајда!{S} Они од којих сам очекивао добра беху неспособни да ми г |
S} Срео би тада овог или оног друга.{S} Они су били весели, безбрижни, они су се разговарали о |
реба оставити деци срећнијих народа.{S} Они су за нас још луксуз, још немогућност, чиста штета |
је своје мисли кроз самоћу предела.{S} Они су обоје били и сувише озбиљни за своје године.{S} |
олега, друштво студената политичара.{S} Они су му били ближи по њиховом једностраном васпитању, |
з циља, избегавајући посећена места.{S} Они су били леп пар.{S} Људи су се заустављали да их гл |
изговор да не ради ништа, и приста.{S} Они пређоше трем.{S} Један стари човек, који је стајао |
мужа.{S} Али ни Јован не рече ништа.{S} Они су обоје осећали Белину сакатост као своју кривицу |
вима, где је рад мањи, а плата већа.{S} Они оснивају <hi>таншуле</hi>, састављају певачка друшт |
одног борца очекује његова породица.{S} Они ће му причати о много чему, о много кому, <pb n="78 |
и непремостиви јаз између њих двоје.{S} Они су се <pb n="187" /> десили доиста против његове во |
ређе, из какве пропале варошке куће.{S} Они су још у десетој години осетили наличје живота.{S} |
у ти загрљаји падали слатко на срце.{S} Они су му ласкали, уверавајући га о срећи, о љубави и з |
тело приби се.{S} Руке се укрстише.{S} Они осташе тако за један тренутак, чврсто загрљени, као |
{S} Око плотова су расли сунцокрети.{S} Они су високо дизали своје криве, таште, жутокруне глав |
азједа отров социјалне суревњивости.{S} Они су у стању да омрзну човека кад на њему угледају но |
вде.{S} Али га сад нико није слушао.{S} Они који су му се дотле дивили највише, гледали су га с |
оист, он ју је био готово заборавио.{S} Они беху далеко једно од другог.{S} Он је мислио да се |
ани и Црногорци, с којима се хранио.{S} Они су ишли у гомили, грајали и препирали се о неком <h |
авио је.{S} Гостима није то сметало.{S} Они су седели око столова накресани, расположени, измеш |
ући га о срећи, о љубави и забораву.{S} Они су га тешили, превлачећи постепено вео преко младе |
а час начини поток поред њиних ногу.{S} Они су ишли даље.</p> <p>Таман да се спусте низ једно б |
гачице, поздрави их по свом обичају.{S} Они се дохватише шешира и изађоше на улицу.{S} Али тек |
зрадила <pb n="284" /> нашу судбину.{S} Они су нас од нашег уласка у живот наместили на колосек |
S} Био је више човек, више мушкарац.{S} Они остадоше за тренутак забезекнути једно пред другим. |
ом, човече — одговори Клеопатра лако. — Они се воле годину дана пред нашим носем, а ми... слепц |
арјане, а би ли ко од богатих?</p> <p>— Они не спадају у моју надлежност — одговори службеник м |
једног система демократских рефорама, а они нису у стању да се одрекну ни државног фијакера!</p |
добра беху неспособни да ми га учине, а они од којих сам очекивао зла, најзад су ми га учинили. |
каквој повољној прилици или случају да они реше његову судбину.</p> <p>Једном се дигнуо с рада |
је стално на страни школованих људи, ма они и застрањивали.</p> <p>— Знање је светлост, знање ј |
ј живот размишљањем, философијом, па ме они нису ни исхранили...</p> <p>— Мој живот тек почиње |
уције на туђ рачун, а чим дођу у питање они, њихова личност, њихов џеп, они знају већ вештину о |
незгодни случај и своју оскудицу.{S} И они се вратише у варош још веселији него што су пошли, |
вуречности.{S} Она се питала још, што и они који су старији <pb n="48" /> од њега, они од којих |
модел робе што се ту може наћи.{S} Али они ради којих тај дућан постоји познају га на први пог |
?{S} Ко то зна?{S} Ко ће то рећи?{S} Ни они сами не би умели казати.{S} Младић се сећао тек доц |
Србима у ратовима 1912 и 13 године, јер они који су пали за Отаџбину, по речима једног великог |
n="103" /> била зла времена.{S} Шта су они криви ако су били слаби или имали противна убеђења? |
целом телу.</p> <pb n="96" /> <p>Шта су они тада рекли једно другом?{S} Да ли су застали или уд |
о: био је главни акционар.{S} Отишли су они лепи зидни часовници у рамовима од ораховине, <pb n |
нају вредност годинама службе.{S} То су они који као ђаци добијају места по Скупштини, разним м |
севдах, и тада пева прилично.{S} То су они који одавно имају готов план школовања, служе војск |
решење простирки.</p> <pb n="191" /> <p>Они се беху пробудили упола и гледали једно другог усиј |
0_C6"> <pb n="68" /> <head>VI</head> <p>Они су били избили на обалу Мораве.{S} Радојева сестра |
м је купио од једног Јеврејчета.</p> <p>Они су били још у кујни.{S} То је била <pb n="8" /> ода |
којем су се плеле плаветне шаре.</p> <p>Они су седели тако, јели кајсије, говорили о професору |
вога пратиоца кући да се одморе.</p> <p>Они пређоше пољану у косо, прођоше једну уску улицу, ка |
амен црвенила лизну јој уз лице.</p> <p>Они обоје покушаше да не кажу истину.{S} Девојка је гри |
ије могуће, да ме више не волиш.</p> <p>Они беху избили на Теразије.</p> <p>— Ја ћу трамвајем.. |
ушевљавала тој поверљивости свога друга оним унутарњим пламеном, који је палио њене мирне, неви |
ој природи беше јако развијена чежња за оним што нема, што је различно од њега, што ствара конт |
кад се деси да његова кугла пада баш за оним димњаком од стругаре, па димњак изгледа као пресеч |
памтила све, и несвесно упоређивала са оним што су јој у школи предавали.{S} Кад је била поред |
цео један свет њихао се под водом и са оним, над њом, стварао чаробно савршенство.</p> <p>Чедо |
се Бела <pb n="163" /> виђа по улици са оним нашим ђаком... како ’но му беше име?</p> <p>— Чедо |
лаву својим изанђалим рукама, и обузета оним присним сажаљењем, које може да осети само жена пр |
> <p>Она га спази такође и заклони лице оним цветом, као да је хтела сакрити руменило које јој |
њеном загрљају меком, по потиљку, само оним што је голо од <pb n="134" /> руке, да осети њу це |
ове речи, које су се чудно поклапале с оним нечим новим што јој је надирало у душу.{S} Она их |
ек.{S} И упамти, свет је врло зао према онима који нису имали среће.</p> <p>Лампа у соби је осв |
оћи са свим ужасима који се појављују и онима који се нагађају.{S} Вишња се уплаши и викну свој |
ја.{S} Њихове симпатије иду неизоставно онима који их фаворизују, помажу, који им дају, или бар |
Ето ти кључа да постанеш велики у очима оних који те окружују...{S} Је ли, Марјане, а би ли ко |
ало њену лепоту и говорило да је она од оних простодушних бића која иду право и чија судбина не |
нуту цело време, дајући утисак неког од оних наших неписмених државника из доба ослобођења.</p> |
једном унутрашњом примедбом, једним од оних тајанствених гласова у нама самима који не варају |
крстио један тамошњи професор, један од оних неприметних културних радника по паланкама, који с |
ст и лепо време.{S} Дан је био један од оних жарких дана у сред пролећа, кад се око нас осећа о |
вече, сувише топло за то доба, једно од оних чежњивих вечери које саме позивају на дуге разгово |
судбина не зависи од њих самих, већ од оних које ће срести и који ће их учинити срећним или не |
згладнелог грађанина и одрпаног сељака, оно управо што држи целу пирамиду друштва и који најтеж |
лу.{S} По тротоару је било доста света, оно лепог света што празником пре подне излази у варошк |
>Илић осети да је сад дошло оно велико, оно страшно, језиво што је очекивао.{S} Он задрхта јер |
исмо није садржавало ни речце о љубави; оно је могло путовати и отворено, а да нико не нађе у њ |
имало је нечега пријатељског, свога.{S} Оно је било као општа ђачка кућа, непобедан бедем који |
закон; свако је несрећан овда онда.{S} Оно од чега треба да се бојиш јесте да не будеш... као |
атрпан и збрисана спољна постројења.{S} Оно што је најскупље стало: темељи, остало је недирнуто |
једном тренутку сунце разби облаке.{S} Оно се указа светло, бело, као растопљено сребро, и <pb |
дошло је Илићу прво писмо од Вишње.{S} Оно је било у једном великом пословном завоју зелене бо |
поломили <pb n="144" /> су младице.{S} Оно што је остало животарило је, само, искривљено, мрша |
најпре да учиним све што могу други.{S} Оно после... то ће бити плус, Зарија.</p> <p>— Свет је |
исмо, али није знао шта да одговори.{S} Оно га је дирнуло јако, као сва њена писма, па може бит |
ли му поново скренуше у родно место.{S} Оно је врло лепо кад је вашар, окружна трка, задушнице. |
он се несвесно ухвати за џеп.</p> <p>— Оно је механа! — одговори полако.</p> <p>— У толико бољ |
јесени имаћемо оба зида на брани.{S} А оно што остане лако је.{S} Још до године у ово доба мож |
што је стекао и пред смрт сачувао једва оно мало што му је од оца остало.{S} Чедомиров отац, Ст |
мехурића.{S} Суплент је ваљао у мислима оно што му је другарица рекла и понављао у себи:</p> <p |
сти своју уздрхталу шаку на ту руку, на оно меко, благо и мирно парче пред лактом.{S} После је |
нежност.{S} У њима није било спомена на оно што су заједнички преживели и проживели.{S} Она су |
ан круг болесних места, а нападао је на оно што је главно, на основе и темеље, у које се мало к |
дана твоја срећа допусти да мислиш и на оно што је прошло, сети ме се по ономе што је лепо било |
и.</p> <p>Али Вишњу не остави спомен на оно што јој је Каја рекла пре толико година. „Има“, рек |
а своје задовољство и мислити једино на оно што је пријатно.{S} Свога мужа сматрала је за нову |
лекцију која није још задата, а не зна оно што му је за лекцију.{S} У гимназији је било још го |
ине.{S} Понекад се иде у позориште, кад оно у свом путу наиђе на Чачак.{S} По кафанама се пуши, |
бунтовничке мисли, дах будућности, све оно нешто неизвесно што очекујемо од даљег живота, а шт |
е људе, у родољубе, јер наше време није оно што смо хтели, и ми смо се горко преварили у систем |
наравно да су онда и скупо стали, те се оно мало новаца колико се могло скупити у једном покрај |
рад, Савамала, Петко Стокић или како се оно зваше твој директор.{S} Оне знају само за време, за |
пуштала своме пријатељу да он формулише оно што је хтела рећи.{S} Да би пак утишала своју савес |
ађама није видело краја.{S} Губила је и оно мало поштовања што је дотле имала према свом мужу, |
ар смех зацика по соби.{S} Насмеја се и оно тело у огледалу развучено, саблажњиво.</p> <p>— Узм |
, па се понекад пребацивао и откривао и оно што је у партији или државној служби сазнао у повер |
ле би трајала та тамна грижа да не доби оно писмо од оца.{S} Кад га први пут прочита не учини ј |
S} Заборављао је да поред науке постоји оно што се зове примењена наука, <pb n="259" /> вештина |
о испод дереглије, доле у води, није ли оно једна тичица.</p> <p>Доиста, Чедомир угледа слику ј |
— настави она разговор живље. — Није ли оно какво си га хтео, за какво си се борио.{S} Убијен ј |
скрајним.{S} Ја се враћам срцу да осети оно што мисао моја није могла сазнати.</p> <p>Зарија му |
, не могу често имати своје ја, бранити оно што мисле да је најбоље, најкорисније, најправедниј |
и забранама. — Је ли слобода допустити оно што је недопуштено, укинути везе између оца и сина, |
ти говорим овако, не значи да одобравам оно што је раније било.{S} Говорим, јер ме данашње доба |
— пребаци му ћерка.</p> <p>— Ја говорим оно што осећам.{S} Ја сам увек говорио истину.{S} И ја |
ахао по ваздуху, као да би боље доказао оно што је говорио.{S} Престао је да пише афоризме, па |
му <pb n="280" /> се да би у њој нашао оно нешто неодређено што је вечито тражио.{S} Долазио б |
познао, ни видео, ни разумео, ни волео оно човечанство које је открила психологија народа, пси |
и, ја се нисам користио њим.{S} Али ако оно дође што ти рекох, онда...</p> <p>— Остави ту пушку |
ђено.</p> <p>Илић осети да је сад дошло оно велико, оно страшно, језиво што је очекивао.{S} Он |
гурао слободу кретања, да би радио само оно што воли, да буде свој и припада самом себи.</p> <p |
оме који од њега не тражи више него што оно може дати — одговори она полагано. — Живи се без ве |
какво правило из математике?{S} И нашто оно њено подигравање којим је хтела да сакрије своју са |
ће му омилети кућу, која ће веровати у оно што он верује.</p> <p>Девојка одмахну руком.{S} Њу |
их наука и посвећена Чедомиром Илићем у оно што се у то доба звало реални правац у животу.{S} П |
аво.</p> <p>— Не знам да ли се сећаш... оног дана кад смо се састали после дугог размака... <pb |
ости за себе.</p> <p>Мајка јој је умрла оног лета кад се Чедомир оженио.{S} Смрт је јако утицал |
мењеној философији.{S} И он је личио на оног класичног магарца који је скапао од глади између д |
довољстава са слегањем рамена, посматра оног првог човека немилосрдно као лекар који има да пос |
S} Доста <pb n="262" /> сам се ја, због оног мог лудова, Бог да му душу прости, мучила и патила |
се у једну кућицу из дворишта, и ту, од оног што јој је остало од мираза, живела са децом, скро |
ником другом није смео рећи.</p> <p>Од оног дана кад је био с Вишњом у њеном стану, трудио се |
ах кад се пређе ова баштованџиница, код оног долапа, под обалом.</p> <p>Пређоше преко пруге и у |
.{S} Слика Чедомира, његовог загрљаја и оног бесног канкана пред толиким светом, није је остављ |
трчао у варош.{S} Срео би тада овог или оног друга.{S} Они су били весели, безбрижни, они су се |
спођи, одрекно им кондицију из овог или оног разлога, и вишо се не врати.{S} То је било већ лак |
тари господин је морао примати овог или оног политичара, одлазити на конференције, пискарати по |
тресом.</p> <p>Претпостављао је друштво оног другог типа својих колега, друштво студената полит |
не одговори ништа.{S} Били су дошли до оног долапа, па се спустише низ једно брдашце.{S} Под њ |
исније, најправедније, борити се против онога за што су уверени да је рђаво и опасно. „Остати н |
тети и моћи.{S} Зашто дакле бити против онога који нам олакшава борбу између тих неједнакости.{ |
ђаво ће знати да ли ћеш шта сачувати од онога што сам ти говорио?</p> <p>— Ми ћемо остати увек |
<p>Сунце је било на заласку.{S} То беше онога истог тренутка кад је Чедомир Илић излазио из кућ |
ост између живота који је предузимала и онога којим је дотле живела.{S} Она је била кћи Митра С |
к отвори очи, погледа зловољно у правцу онога који је питао, па рече:</p> <pb n="203" /> <p>— К |
штвеном имовином, јер се у каси не нађе онолико новаца колико се очекивало.{S} Акционарско друш |
т озбиљан, хладан, срачунат да се прими онолико колико се даје...{S} Шта ви мислите, господин-И |
p> <p>Илић је пак мрзео новац, мрзео га оном мржњом, помешаном са нешто зависти, коју осећају с |
о минута, нађоше се пред Циганлијом, на оном истом месту на којем је Илић пољубио први пут свој |
рада, остављао последње куће.</p> <p>На оном месту, близу острва Циганлије, где се пруга дели з |
дино су његове очи <pb n="71" /> сијале оном својом ватром, јако као крст на старинској цркви.< |
ераним шетњама и разговорима о овом или оном <hi>питању</hi> науке или политике.</p> <p>Чедомир |
но му је било да не воли Белу... не бар оном љубављу, чежњивом и стидљивом, коју је дотле осећа |
бе лове по риту.{S} Ја не волим лов.{S} Ономад ме је један пример дирнуо.{S} Лете две беле тице |
раду, сређености својим мислима и пажње ономе што ће се написати.{S} Затим, подиже главу и задр |
а његових убеђења без резерве.{S} Тешко ономе који би се у том часу бацио љагом на свемоћ слобо |
ш и на оно што је прошло, сети ме се по ономе што је лепо било у мени“.{S} Али млади студент би |
ог, надприродног.{S} Радоје врати фењер ономе од кога га је узео, поново зграби будак, замахну |
д Чедомира љубавне напитке, већ изјаву, ону мало старинску изјаву којом се проси рука у девојке |
бац.{S} Пољубац не паде на усне, већ на ону румен по образу и остави младићу утисак глатке коже |
дије врло озбиљно.{S} Али не осети више ону сласт студентског живота, коју је осећала прве годи |
зе у кући министра Матовића, да објасни ону вожњу у колима, да призна свој положај према Бели.{ |
мислима.</p> <p>— Радоје није заслужио ону увреду — говорила је у себи.</p> <p>С тим прекором |
негде, ако хоћете... под какво дрво, у ону кућу у врх пута? ---—</p> <p>Млади човек је и овде |
, невесео свет који се другим данима не опажа у присуству жена и људи, лепих, задовољних, срачу |
се од својих лектира правећи разнолика опажања, и уживао страсно у филозофским проблемима.{S} |
знак, звале је к себи.{S} Тада девојка опази нешто што дотле није видела: један готово правила |
Милева. — Радоје пије.{S} Да га свет не опази, попије на једном месту само једну чашу, па тако |
да се враћају у младићеву главу.{S} Он опази у Вишњиним очима један влажан сјај.{S} Светлост с |
је одржала.{S} Нико у школи није могао опазити код ње какву промену или ваншколску мисао.{S} М |
да је он, у свом детињству, имао једну опаку, али врло сигурну учитељицу, невољу.{S} Он је има |
он би место крста набио на олтар гуњ и опанак.{S} Сад, после двадесет година борбе, он је виде |
Чачак постојао пре нас.{S} Чуо се топот опанака, шкрипале арабе, напуњене паприкама.{S} Сељаци |
а.{S} Рђаво обучени сељаци трапали су у опанцима као посред села.{S} Тек, коњски трамвај замење |
<p>Чедомир је одржавао разговор, правио опаске, млатарао рукама.</p> <p>— Овај наш Београд неће |
та не учини јој се мајчина болест много опасна.{S} Што га је више понављала, све је разумевала |
ћу — одби девојка. — Пролетње кише нису опасне.{S} Затим...</p> <p>— Затим?</p> <p>— Ја сам већ |
ао се њиховим фикцијама, пио и даље тај опасни напитак који му је убијао сваку самосталност.{S} |
е право што се журила.{S} Мајка је била опасније болесна него што је отац писао.{S} За време кр |
не снове.{S} Све то има своје време.{S} Опасно је дуго маштати, толико мислити, толико тражити; |
в онога за што су уверени да је рђаво и опасно. „Остати на власти" постаје им једина девиза, а |
ти, изазивала ове тренутке, пила њихово опасно пиће, свесно и прибрано, као пијаница по занату. |
хвалите Богу и идите те се одморите.{S} Опасност је прошла.{S} Госпођа ће сад много да спава.{S |
="139" /> Тражила је навалице срећу.{S} Опасности су јој годиле.</p> <p>Једног дана, кад јој је |
еме, он би се свестио, чупао из срце ту опасну гљиву, а заједно са њом и слику младе Чачанке.{S |
ало извршити две три велике финансијске операције.{S} Нашло се људи доиста озбиљних, исправних, |
<p>Млади човек није хтео да чује о тој операцији која би га лишила очевине.{S} Он је знао коли |
му, мени се срце цепа.{S} Ја бих хтела, опет, да је видим срећну, задовољну, збринуту.{S} Чедом |
рком пиротске израде.{S} Према постељи, опет до зида стајала су два скупоцена ормана, изолучена |
а толико наваљивао да се <pb n="255" /> опет виде?{S} Шта му је сад девојка поново требала?...{ |
по којем је његова мисао дуго лутала. — Опет двојке?{S} Та сад ти бар реакционари нису криви?</ |
слика му је бунила главу.{S} Хтео је да опет под руком осети њено тело, да се утопи у разблудни |
јих простих, неугледних кућа.{S} И онда опет писмо, у истом бакалском коферту, с рапавом хартиј |
Неколико покушаја да се завађена крила опет сједине остали су без успеха.{S} Јаз се ширио све |
м газда-Митар правио.{S} Затим је дошла опет једна карта, са сликом неке велике зграде и краја |
ече.</p> <p>— Све имаш што ти треба, па опет ништа од тебе — додаде жалосно. — А кад сам ја учи |
.</p> <p>— Старински човек сам и ја, па опет кад видим да је нешто боље, што да не радим тако!. |
дизала се у вис, кружила неко време, па опет слетала, и крештала свеједнако и јогунасто.{S} У ј |
о од другог, стид их је, боје се.{S} Па опет се деси кадгод, као овај пут, о покладима, на тефе |
оба звало реални правац у животу.{S} Па опет, чим је устала, погледала је на врата где је синоћ |
ојке на игру сунца на улици, а са сунца опет на девојку, на њен го врат, на белу руку, спуштену |
ашле би му пред очи и нагониле га да је опет види.{S} Срео би се с њом.{S} У погледу који је уп |
уо главу и гледао у небо.{S} Девојка је опет посматрала рит, Дунав, светао ваздух, као да је тр |
о да не будем задовољна!</p> <p>— То је опет срећа... нека врста среће.{S} Данас је мало задово |
дела у башти.{S} Ствари су у кући пошле опет својим старим, мирним током.{S} Тако је Вишња могл |
у погрешно су ушли у други воз.{S} Даље опет, изгубила им се корпа са стварима.{S} Муке су виде |
понављали су немо, а јасно: — Пољуби ме опет... пољуби, пољуби...</p> <p>И Чедомир притиште јед |
је рођак господин Илић?</p> <p>Каја се опет изненади, али се уздржа од сваке заједљивости, и о |
вао бар обзир чувања тајне.{S} Вишња се опет није осећала у праву да затражи та објашњења.{S} Ш |
оме није волео поверити се.{S} Вишња се опет играла кумаша са Милевом, доцније везла, плела и ћ |
а се бојала да не буде примећена, па се опет загледа у чипку, у кошуљу, у два округла таласа ко |
ладно.{S} Пребаци један шал и посади се опет крај прозора.{S} Пријало јој је да тако гледа како |
ећу пустити док ми не обећаш да ћемо се опет видети — одговори Илић енергично, и ухвати девојку |
аше у његовим, па га стегоше, задрхташе опет, и стегоше.{S} Предео је био пуст.{S} Влажна пољан |
те саже главу.</p> <p>Мисли му пређоше опет на професора.{S} Учини му се као да чује отварање |
револуцији... и само у револуцији... и опет вам кажем: у револуцији, па ма како ви решили.</p> |
своју расправу.{S} Неодређена слава би опет залебдела пред његовим очима.{S} Људско срце му из |
е наше школе!...</p> <p>И она је загрли опет присно и свесрдно.</p> <p>Између живота у девојачк |
љне услове.{S} Држава има рачуна да нам опет притекне у помоћ...{S} Ми морамо успети.</p> <p>— |
оши.{S} Радоје уста.{S} Пред њим блесну опет Морава, осветљена сунцем.</p> <p>— Хајдемо, Вишња! |
це разне дужине и дебљине.{S} О багрењу опет бојаџије обесили кануре бојене и небојене вуне, а |
ијатељ, не знајући толико људи, који су опет твоји непријатељи.{S} Ми се сатиремо узајамно, не |
радим за двоје.</p> <p>— Ти заборављаш опет стварност.{S} То се догађа у драмама и романима.{S |
си с ишчупаним срцем.{S} Шта сад тражиш опет?</p> <p>Брод је ишао час средином Дунава, час се п |
греје те место метресе, одушевљава те, опија најбр...р...рже...{S} Ето, већ сам пијан. .</p> < |
јала блага музика, отегнути тонови који опијају.{S} Плаве и модре врвице њихале се пред њом и о |
не чује ни једну жалбу — грмио је Илић, опијајући се сопственим речима. — Наша интелигенција се |
есвесно пила миље из ваздуха тога дана, опијала се присуством човека који је ишао поред ње, слу |
епшамо као у бајци.{S} Јесења ноћ ју је опијала, слике у глави обавијале се као паучина; у крв |
ке слободе.{S} С друге стране, круна се опијала са нешто релативног успеха . на Берлинском Конг |
ов поглед ју је заносио, његове речи је опијале, његове руке су је вукле к себи.</p> <p>— Шта ј |
разливала у ноћи.{S} Девојчино срце се опијало том идилом.</p> <p>Обично приђе Милева Остојиће |
, новине, књижевне листове неуморно.{S} Опијао се њиховим фикцијама, пио и даље тај опасни напи |
но, преваре својом лакоћом и сласти, па опију благо, замагљавајући нашу свест и стварност.{S} И |
о јој је ближи, јер је био практичнији, опипљивији, земаљскији.</p> <p>— То је мој план — трже |
а и живљења једне девојке у паланци.{S} Опис једног излета у Овчарску бању или каква несташност |
дно бескрајно задовољство које се не да описати, како каже чâ Јанко Веселиновић.</p> <p>У овакв |
оглед пређе преко главне стазе, која је описивала једну врсту круга, прелете преко гомиле пепељ |
рича ми како је било кад је била млада, описује ми омладинске беседе код <hi>Златног Крста</hi> |
љених часова!{S} Колико пријатних мисли опколило би га као гомила правих пријатеља!{S} Љубазна |
а тако у ружичастом сјају уличне лампе, опкољена милионима ситних капљица и као контраст старом |
м: постеља застрвена домаћом тканином и опкољена везеним јастуцима, орман од лажне ораховине, т |
ори се.{S} Борба за опстанак усавршава, оплемењава.</p> <p>— Да.{S} Ја то знам.{S} И ја примам |
ти између разних народа и разних епоха, опозиције у срцу једног истог друштва, противуречности |
" /> Поред свег тешког живота у сталној опозицији и борби са властима, стари професор и његова |
ог професора, Јована Матовића, познатог опозиционара, који је осуђен као велеиздајник и сад се |
с маком сваког празника.{S} Ту повучену опозиционарску породицу допуњавале су још две девојчице |
мао стила у чланцима што их је писао по опозиционим листовима? </p> <pb n="14" /> <p> Одушевљењ |
на човечје месо.{S} Чула се поново она опојна музика из сна.{S} Кроз ваздух су се преплетале о |
љала.{S} Глас часовника наносио јој оне опојне тонове, шапутао полуразумљиве речи.{S} Она несве |
арице.{S} Само, она нађе за добро да је опомене:</p> <p>— Чувај се Чедомира, Вишњо.{S} Он није |
према утврђеним правилима, кажњавао га опоменом, претио му да ће га казнити озбиљније.{S} Ни ђ |
мисао, далека, тамна, једва схватљива, опомену га радости са којом је газдарица унела ту прост |
ви би ударили о прозор да весело човека опомену како је пријатно бити у својој кући.</p> <p>— Ш |
нпут се толико задржа да га газда-Митар опомену:</p> <p>— Хајд', хајд', синовче; не губи времен |
срећан.{S} Какво дрво, пут, бара каква опоменула би га своје другарице.{S} Њено запаљено лице |
њу од Кајиног стана до њене куће; он се опоменуо да је сутрадан неки празник, кад се нема школе |
...</p> <p>Овде се Остојић заустави као опоменут једном унутрашњом примедбом, једним од оних та |
ла лепа, али се супленту није допадала; опомињала га је сувише шара на зиду у девојачкој соби њ |
их је од почетка до краја.{S} Оне су је опомињале мутно познатих места, изазивале слику за слик |
павајте мирно.{S} Нека вас петао узалуд опомиње да је дан свануо...{S} Нимфе ће радити посао ро |
: </p> <pb n="202" /> <p>— Тата се није опоравио још од робије, па не може да издржи тај штрапа |
" /> <head>XVII</head> <p>Вишњина мајка опорављала се из дана у дан.{S} Већ је по мало напуштал |
времена на време.</p> <p>Лазаревићка се опорављала полагано.{S} Њено тело беше изнурено суровим |
ешир врло учтиво, и рече хладно, готово опоро:</p> <p>— Хоћемо ли да се вратимо?</p> <p>— Зашто |
затвора остарео, поремећеног здравља и опортунист.{S} Ма да је био висок чиновник, није се мог |
чност, њихов џеп, они знају већ вештину опортунитета и хладне крпе за угрејана чела.</p> <p>То |
ечај, а Радоја стрпаше у хапс.{S} Он се оправда.{S} Разлог је био прост; брана и тунел поред ње |
а делу: њен гвоздени закон конкуренције оправдава му свако средство, те постаје једна врста мод |
а, пореза, осигурања од пожара, сталних оправки и поправки.{S} И сад, да се ту усели неки Нишли |
гледати га како иде од куће до куће, те оправља сатове, леми минђуше, подмазује шиваљке.</p> <p |
па по њима набављао робу, чистио метал, оправљао сатове, лемио ланчеве.{S} Стари кујунџија се п |
волео човека као онај часовник који је оправљао, као ружу коју је калемио.{S} Његова вика није |
другу.{S} Не би осетила, а кућа би била опрана...</p> <p>— Старинске жене, газда-Митре...</p> < |
руку као нека ружна добричина.{S} Небо опрано јучерашњом кишом плавило се дубоко, у бескрај.{S |
остаде даље на барикадама.{S} Она није опраштала своме другу ту издају заједничких убеђења.{S} |
ом као место нечастивих.{S} Јован им је опраштао великодушно, говорећи:</p> <p>— Не треба људим |
упркос свега — посланици не могу да се определе јер се стално налазе у недоумици: да ли да гла |
одређених ствари нити има за циљ нешто опредељено, она се решавала једнако да му пише.{S} У бр |
настојник.{S} Сав каљав, поцрнела лица, опрљена чела, а веселих, светлих, занесених очију, враћ |
е гостију.{S} Било је међу њима старих, опробаних пријатеља, а било их је и таквих који су рани |
е вољи родитеља.{S} Није слушала савете опробаних пријатеља.{S} Угушивала је глас савести.{S} И |
јкине хаљине, загрца:</p> <p>— Опрости, опрости Вишња.{S} Ја не знам шта радим.{S} Ти ово ниси |
јеве девојкине хаљине, загрца:</p> <p>— Опрости, опрости Вишња.{S} Ја не знам шта радим.{S} Ти |
и на дому.{S} Краљ му је на дан венчања опростио само пола казне.{S} Доцније, дали су му удобни |
ас у подне!{S} Краљ Милан му неће никад опростити.{S} Реакционари су, ваљада, бесни од једа; ми |
је слика препоручивала молитву, давала опроштај, угушивала себичност, будила све умрле врлине. |
мејкиваше се стидљиво, као да је тражио опроштај што је сиромах.{S} Вишња не замери ништа.{S} О |
буњена, укочена, бледа у лицу и мртвих, опружених руку.{S} У глави јој је било празно.{S} На оч |
ресе те мисли, <pb n="36" /> која ју је опседала, али је глас Чедомиров звонио у њеним ушима, о |
ма весеља.{S} Лица се згрчила, борба за опстанак их наружила.{S} Ретко се види један мушкарац д |
учинили.</p> <p>— Бори се.{S} Борба за опстанак усавршава, оплемењава.</p> <p>— Да.{S} Ја то з |
г апса.{S} Шта је та Дарвинова борба за опстанак, одабирање, последице наследства?{S} Зар то ни |
француске револуције?{S} Поред борбе за опстанак и свеопштег боја, човек схваћа стање мира и сл |
г.</p> <p>— Ја се озбиљно бринем за ваш опстанак у државној служби — приметио му је директор.</ |
S} Он их је почео у Паризу, пун научног оптимизма, донетог из Србије.{S} Доиста, кад се његов д |
тности.{S} Материјалистички позитивизам оптужује се с много разлога да је хтео претворити свет |
а добра друга; пуче пушка; једна од њих опусти крила и паде у рит; она друга прну у вис, па се |
кнађавала је госпа-Матовићка у пажљивом опхођењу, у слатком и кафи, комплиментима и у киселој ш |
} Имао је на себи плишано одело, црно и опшивено свиленим испустом.{S} Ципеле су му биле потков |
дласку.</p> <p>Хтела му је писати дуго, опширно о себи, о својима, о миру који је нашла у свом |
кудицу, боре се сад за насушни хлеб.{S} Општа чама, вечито јадиковање, стално незадовољство, гр |
дговор пак није се могао скалупити у та општа места, и Вишња би пропала ако би пао у туђе руке. |
пријатељског, свога.{S} Оно је било као општа ђачка кућа, непобедан бедем који је пркосио свако |
ваздух, нешто пространо, благословено, опште, свачије.{S} Он је од ове крилате речи очекивао с |
реме, за простор, сисаре, преживаре, за опште ствари.{S} Оне су као фењер обешен позади лађе ко |
уштини целокупан народ, његове сталне и опште интересе.{S} У Србији ни сенке од тога.{S} Минист |
и остало само по себи, ако је ко тада у опште мислио шта ће после доћи!</p> <p>У тим идејама св |
> <p>— Ја сам одсудан противник брака у опште.{S} Он је неприродан и неморалан.{S} Неприродан, |
вку савршенијих справа и средстава, и у опште претпостављати, свуда где му је то место, материј |
ао да у целој земљи постоји као осећање општег банкроства.</p> <p>— Милисав је анархиста — обја |
сао, пружа му подстрека за велика дела; општење са њом даје радости, одмора, утехе, а не нове н |
понављао у себи:</p> <p>— Општи ниво... општи ниво!...{S} Није то рђаво.{S} Човек има своју кућ |
алим ногама.</p> <p>— Општи ниво!...{S} Општи ниво! — понављао је без везе.</p> <p>Изнад обале, |
д тог коња са пропалим ногама.</p> <p>— Општи ниво!...{S} Општи ниво! — понављао је без везе.</ |
арица рекла и понављао у себи:</p> <p>— Општи ниво... општи ниво!...{S} Није то рђаво.{S} Човек |
вета и саме себе: ја сам се спустила на општи ниво.</p> <p>Илић не одговори ништа.{S} Били су д |
јући десно-лево.</p> <p>— Спустио се на општи ниво! — осмехну се Илић.</p> <p>Није се смејао ар |
трах да ћеш бити каткад несрећна; то је општи закон; свако је несрећан овда онда.{S} Оно од чег |
је, где се велика смелост не поклапа са општим скептицизмом.{S} Код нас би Наполеон <pb n="286" |
корист републике...{S} Од патриота бежи општим људима: да благо ти будет и да долгољетно поживи |
ли, белиле су се у озеленелој трави.{S} Општина је била посадила нешто дрвећа, али као што је т |
штедео никога: свога оца ни председника општине, партију на влади ни друштво у којем је говорио |
вао је велосипедско друштво, утицао код општине да се праве вештачки бунари, поправљао женама м |
/quote> <p>Сунце је било још високо.{S} Општинска утрина је дрхтала под његовом сребрнастом све |
утијом палидрваца, обилази варош и пали општинске фењере, истакнуте на тробојним дирецима по ћо |
с прозора кад прођу њиховом улицом, док општинске липе бацају густе сенке око њих и заносе глав |
жене, правио слатко лице.{S} Узалуд је општински ћата избријавао подбрадак и расипао комплимен |
прецепи.{S} Ускоро затим залупа улицом општински добош на узбуну.{S} Варош се избуди.{S} Река |
малости, од многих државних, окружних и општинских дажбина.{S} Свет даје и последњу цркавицу, а |
чан мрак.{S} Улице, изроване због неких општинских радова личиле су на низове ископаних рака.{S |
а у башту.{S} Зидови су били тапетовани оранџастом хартијом, по којој је насликано неко фантаст |
д јела, два три јасена, широко лишће од ораха и букет процветале зове.{S} Горе, надносило се не |
} До зида се налазила једна постеља, од ораховине као и сточић, пространа супружанска постеља, |
они лепи зидни часовници у рамовима од ораховине, <pb n="232" /> златни ланчеви, будилници што |
ољена везеним јастуцима, орман од лажне ораховине, талијанска династија на дувару и умиваоник о |
ка му даде место главног уредника свога органа.{S} Знаци народне љубави пратили су га улицом.{S |
без којих се не могу замислити поједине организације; треба од ове оријенталне сатрапије начини |
езе с оближњом вароши и даљим пијацама, организовати сталну бригу за народно и сточно здравље, |
ан и неморалан.{S} Неприродан, јер се у органском свету не зна за такву везу; неморалан, јер се |
на у сред пролећа, кад се око нас осећа оргијање природе и ми зажелимо, с једним болним осећање |
утку студент се сети Беле, и, поред све оргије страсти, начини упоређење између те две девојке. |
цији, у нереду, у анонимној тиранији, у ординарној лицитацији која се лажно зове <hi>влада наро |
ити поједине организације; треба од ове оријенталне сатрапије начинити правну државу.{S} Ја се |
о пијаци, киселили сами, куповали их по оријенталским ресторанима, али никако да буду онакве ка |
а, свађала <pb n="128" /> се да се кућа орила од њене вике.{S} Време јој је пролазило у беспосл |
тканином и опкољена везеним јастуцима, орман од лажне ораховине, талијанска династија на дувар |
, опет до зида стајала су два скупоцена ормана, изолучена при врху, оштећена употребом на некол |
<pb n="10" /> књига.{S} На врху једног ормана стајало је попрсје Вука Караџића с фесом на глав |
Караџића с фесом на глави.{S} Десно од ормана, на сточићу уметничке израде, налазила се у злат |
ан окна, метнуо ролетне, набавио велике ормане, споља лак, а унутра сомотска постава.{S} Дућан |
од паметних људи вешт споразум, смишљен ортаклук, где свака страна уноси одређене користи: поло |
и поморанџе по Авали, тако се не можемо оружати „знањем целе епохе“, како ти хоћеш.{S} Морамо с |
афа и певао колико га грло доноси једну орфеумску песму која је тада била у моди.</p> <p>— Овом |
енути, неудата, остављена.</p> <p>То је ос зујао у чокоту.</p> <p>— Бесмислице! — рече у себи д |
данас сахранио?</p> <pb n="169" /> <p>— Осам — одговори кратко човек с дугачким носем, не дижућ |
ала куда иде.</p> <p>На неком сату изби осам.</p> <p>Она погледа око себе.{S} Налазила се у јед |
ав... није она све у животу.{S} Ја имам осам испита на врату.{S} Глава ми бучи, хоће да прсне.< |
о београдско небо.{S} Могло је бити око осам часова.{S} Ноћне паре блуделе су већ кроз атмосфер |
агику.{S} Ступио је у политику почетком Осамдесетих година.{S} У то доба, довршавала су у Србиј |
мену наша старија литература.{S} Својих осамнаест година, колико је имала пред свадбу, провела |
ј ја да се чува.{S} Мисли да јој је још осамнаест <pb n="178" /> година — настави да се љути пр |
ли.{S} У колико је излагао појединости, освајала га је чама, досада, мрзовоља.</p> <p>— Ето так |
потоци нови, безимени, брзи.{S} Пролеће освајало, живот се обнављао, на ранама се хватали ожиљц |
тим, Вишња, здрава као планинска биљка, освести се брзо после првих дана ове муке.</p> <p>— Ја |
09" /> <p>— Шта ја ово чиним од себе? — освести се она, и скочи са постеље као да се брани од н |
е сусрећући једна другу.</p> <p>Илић се освести потпуно пред том сликом.{S} Цело његово поштење |
ети Зекиних голаћа, да је ту био рањен, освестио се у неком потоку два дана после битке, па как |
пао у трећем разреду из два предмета — освета реакције! како је смело тврдио — те га је Илић п |
ов понос је страдао, његово срце желело освете.</p> <p>— Јесте ли ви срећни, господин-Илићу? — |
.{S} Руке јој гореле.</p> <p>Њена мисао осветли јој за часак преживели живот.{S} Вишња виде Бео |
р, који ће се појавити на његовом небу, осветлити га чаробно за који тренутак, па се после изгу |
не су као фењер обешен позади лађе који осветљава пређени пут, а ни корака унапред јер се живот |
ису имали среће.</p> <p>Лампа у соби је осветљавала рђаво.{S} По кутовима се дизао мрак.{S} Нас |
по једна централа, чије би струје ноћу осветљавале нашу варош, наша села, путове, а дању покре |
за један облак, бацало зраке и чаробно осветљавало парче неба које се видело, неколико суседни |
лих, светлих облака.{S} Сунце је снажно осветљавало предмете на које је падало, али није било в |
е уста.{S} Пред њим блесну опет Морава, осветљена сунцем.</p> <p>— Хајдемо, Вишња! — зашкрипа м |
Горе, надносило се нешто неба, с групом осветљених облака око бледог азура.{S} У оближњој касар |
о у модрим трубама ка чистом плаветнилу осветљеног неба, њега обузе једно јако, немирно осећање |
м доцнијом женом?{S} Да ли осети жеђ за осветом или свирепо задовољство што су сад сви троје не |
војске која иде у помоћ, као поклич на освету, на буну.{S} Што му се допадало у тим тренутцима |
Нове цитаделе романтизма дижу се против освештаних <pb n="296" /> истина као против неког интел |
/> жртвовати све, живети тако да нико, осем њеног мужа, неће моћи рећи:</p> <p>— Она је била м |
вароши указа се Морава бистра, умиљата, осенчена зеленим рубом подривене обале.{S} Тада се изви |
раварских станова с прозорима до земље, осенчени шљивацима.{S} Још даље, указивала се црвена си |
на младог човека, те кад изађе од њих, осети како му се груди надимају од неког осећања непозн |
што је голо од <pb n="134" /> руке, да осети њу целу, обешену о њега.{S} Девојка притисну руко |
та оним присним сажаљењем, које може да осети само жена према жени, шапташе јој матерински:</p> |
да прсну, а прстима затеже косу тако да осети како му се кожа одваја од лубање.{S} Један глас и |
им, Бескрајним.{S} Ја се враћам срцу да осети оно што мисао моја није могла сазнати.</p> <p>Зар |
n="290" /> затворише њена уста.{S} Она осети бол, готово физички, онај исти који је осетила ка |
је у њој по руски!{S} Млада девојка не осети кад дођоше до њене куће.{S} Би јој тешко да преки |
зненада, био тако јак, суров, да она не осети одмах сву његову тежину, не схвати сву своју неср |
баци на студије врло озбиљно.{S} Али не осети више ону сласт студентског живота, коју је осећал |
еваца кречало је по селу.{S} Девојка се осети слободнијом у присуству ове стварности.{S} Негде |
е настојавао Остојић.</p> <p>Девојка се осети донекле увређена, те подиже главу.{S} Њен поглед |
ше одвише тешка за њено срце.{S} Она се осети сама усред тих занетих девојака занемарене тоалет |
се девојка борила да се код своје куће осети као код своје куће.{S} Она је била изашла из уско |
још једанпут те стихове! — рече Бели, и осети како му цело тело дрхти, а на срце му наваљују ра |
ана са његовом доцнијом женом?{S} Да ли осети жеђ за осветом или свирепо задовољство што су сад |
м сам.</p> <p>Хтеде још нешто рећи, али осети да му глас дрхти.{S} Једно јато врабаца крештало |
као и многима другим.{S} И млади човек осети се крив што узнемирава то тихо језеро здравих жив |
ила главу.{S} Хтео је да опет под руком осети њено тело, да се утопи у разблудни осмејак њених |
је изазивала уста друге девојке.{S} Он осети готово перверзан занос од те смеше поезије, успом |
>Она приближи своје лице његовом.{S} Он осети мирис њене косе и спусти руку на њено раме.{S} Он |
мена и обеси се сва о његов врат.{S} Он осети поново њене усне на својим устима и њене груди ут |
ен глас је дрхтао и био искрен.{S} Илић осети извесно сажаљење према тој размаженој девојчици.{ |
одговори девојка узбуђено.</p> <p>Илић осети да је сад дошло оно велико, оно страшно, језиво ш |
{S} Њени се образи запламише.{S} У срцу осети топлину.{S} Успи уснама и рече:</p> <p>— И Чедоми |
твеним очима, како све иде у пропаст.{S}Осети да му се гуша стеже, очи почеше да га сврбе, и ње |
</head> <p>Кад је Вишња стигла у Чачак, осетила је тек ту сву супротност између живота који је |
тиснуо главу на њене груди, на тело.{S} Осетила је тај загрљај као жив.{S} Свест јој се губила. |
а нестрпљења; она дотле није била никад осетила ове болове и ове сладости.{S} Чудила се тој нес |
р или хаљину у моди.{S} Бела није никад осетила муку од материјалног живота.{S} Новац је за њу |
бол, готово физички, онај исти који је осетила кад јој је узео први пољубац.{S} Она га одгурну |
ну собу данас, па сутра другу.{S} Не би осетила, а кућа би била опрана...</p> <p>— Старинске же |
или ударили лево? десно?{S} Шта су тада осетили?{S} Ко то зна?{S} Ко ће то рећи?{S} Ни они сами |
ке куће.{S} Они су још у десетој години осетили наличје живота.{S} Култура им је показала само |
а.{S} Занесени у своју лепоту, они нису осетили да је нестало лепог дана.{S} На земљу је била п |
ајне; кадгод, чини ми се, успем, и тада осетим једно бескрајно задовољство које се не да описат |
Главу је спустио, очи затворио.{S} Није осетио или није водио рачуна кад се кола напунише.{S} Р |
оворима.</p> <p>Никад Илић није јасније осетио два човека који су живели у њему; један: миран с |
head> <p>Кад се нашао тако сâм, Илић се осетио нелагодно.{S} Ипак се брзо прибрао.{S} Имао је п |
као тиранина чију је сурову владу рано осетио.{S} Он је желео да има новаца да би осигурао сло |
То је трајало неко време.{S} Изненадно осетио би да га нешто вуче к њој.{S} Хиљада ствари, бли |
у и сад очајаваш.{S} Не треба бити тако осетљив на неприлике у животу.{S} Ти си млад.{S} Треба |
м обзирима, онај који воли једну жену и осећа је поред себе живу, пада у грозницу пожуде.{S} По |
ких дана у сред пролећа, кад се око нас осећа оргијање природе и ми зажелимо, с једним болним о |
открије, поред царства мисли, скровиште осећаја.{S} Он је успео да се она врати у Београд.{S} А |
себе самог...{S} Ко ће рећи икад гомилу осећаја, мисли, слика, успомена, које се прегоне у чове |
.{S} Међутим, мучио га је сукоб његових осећаја: његове љубави према Вишњи и његовог љубакања с |
и Бела нема према њему изузетно дубоких осећаја.{S} Нешто више, она му је изгледала неспособна |
ле је.{S} И као да се хтела отрести тих осећаја, рече својој другарици;</p> <p>— Како народ пог |
>Девојка понови песму мирно, не слутећи осећаје које је изазивала.{S} Тада он дохвати књигу, ба |
дно, осећајући да му се срце пуни неким осећајем, који није могао тачно одредити. — Ви сте тако |
дрхти, а на срце му наваљују разнолики осећаји, од тихе носталгије што смо пустили срећу да од |
скала у ушима.{S} Обузимали су га чудни осећаји да цепа, да мучи, да се свети на тој девојци ко |
буђености.{S} Њу дотле нису походили ти осећаји прижељкивања; у њеним прсима нису се чули ти уд |
жи целу пирамиду друштва и који најтеже осећају њен терет.</p> <p>Вишња је волела да слуша те г |
.{S} За првипут, девојка се подаде томе осећају, голицавом, узбудљивом, слађем од свега што је |
де својим мрежастим очима!{S} Ипак, оне осећају топао ваздух, светлост, огроман простор, слобод |
задовољан и нико сигуран.{S} Најако се осећају тегобе од неродице, од учмалости, од многих држ |
ржњом, помешаном са нешто зависти, коју осећају слаби према јакима.{S} Он је у новцу видео силу |
<p>— Да, Бела — одговори он, слободно, осећајући да му се срце пуни неким осећајем, који није |
о својим сумњама.{S} Чим би га видела, осећала се пред њим разоружана.{S} Он је знао толико ст |
стварима.{S} Поред све равноправности, осећала је да ипак није једнака својим друговима.{S} Ни |
Ако остане с Чедомиром још за тренутак, осећала је да се неће моћи савладати, да ће бризнути у |
говори, и тек тако, гледајући у страну, осећала се сигурна у његовом присуству.</p> <p>А Радоје |
ла колико воли Чедомира. <pb n="149" /> Осећала је да је њено цело биће везано за њега.{S} Њено |
ица о Радоју допала јој се посебице.{S} Осећала је дубоку захвалност према младом земљаку који |
зориној купала безбрижно, разблудно.{S} Осећала се нека јака воња на влагу, зној, на човечје ме |
} Грађевина се срушила.{S} Она се збиља осећала као човек који је био заспао у неком напредном |
а је избегавала ова миловања, као да је осећала да се цела љубав не састоји од пољубаца.{S} Она |
а бранити себе помоћу других.{S} Она је осећала просто да је урадила нешто што није требала учи |
ј је тешко и пријатно.{S} Тешко, јер је осећала нешто ново у себи, нешто јаче од ње, непознато, |
е ону сласт студентског живота, коју је осећала прве године.{S} Чинило јој се да је не предусре |
тно.{S} Имала је доста друштва.{S} Није осећала Чедомирово одсуство.{S} Нарочито је ишла код је |
чинио тако близак, тако присан.{S} Није осећала пред њим никаквог стида.{S} Хтела је да му се п |
зир чувања тајне.{S} Вишња се опет није осећала у праву да затражи та објашњења.{S} Шта је она |
све неке мађије.</p> <p>Доиста, она се осећала као очарана.{S} Илић јој се чинио тако близак, |
.{S} Било је прехладило.{S} У вароши се осећала извесна живост. <pb n="64" /> Сељаци се враћали |
</p> <p>Вишња је слушала те разговоре и осећала се све неугодније.{S} Њене мисле купиле су се о |
} Ћерка једног трговца, она је несвесно осећала колико је висока цена Радојевим чворнатим рукам |
о мантија у попа.</p> <p>Вишња се добро осећала на Великој Школи.{S} Академска слобода јој је п |
у реч за њу, девојку која је своју ману осећала све дубље једно што је пристизала на снагу, те |
у на енглеска и талијанска дела.</p> <p>Осећала се слободна, зрела, цела.{S} Како јој је сад из |
> <p>— Не, не могу.{S} Журим се.</p> <p>Осећала је како јој је тешко у души.</p> <p>Грло ју је |
ни Јован не рече ништа.{S} Они су обоје осећали Белину сакатост као своју кривицу — јер је још |
здух је био провидан и благ.{S} Није се осећало ни најмањег ветра.{S} Све око њих изгледало је |
топлина јаке дневне припеке.{S} Ипак се осећало нешто свежине од ветра који се дизао са запада |
Јованово да се његово присуство готово осећало у кући.{S} Млади човек не хте покварити ово при |
убили оштре контуре.{S} Нешто загонетно осећало се у природи.{S} У исти мах, око срца јој било |
— једва чујно прошапта девојка — али ја осећам нешто јаче од мене, нешто неправедно, немилосрдн |
и му ћерка.</p> <p>— Ја говорим оно што осећам.{S} Ја сам увек говорио истину.{S} И ја вам каже |
ђа пред сваким старијим, да крије своја осећања, да се одриче својих мишљења и да се вечито пов |
тако срећни.{S} На срце су му навирала осећања од пре годину дана, меке, наивне мисли по мало |
S} Она је била као створена за нормална осећања жене.{S} Све је било ту да та жена постане једн |
лац, а изгледа ми да се овде нема већег осећања удобности, лепоте, <pb n="30" /> културе једном |
сети како му се груди надимају од неког осећања непознатог, неодређеног.{S} Корачао је улицом, |
пча хаљину до дна.</p> <p>Гомила разних осећања испуњавала је сад њену душу.{S} Као врхунац све |
оенкаре наслања се у геометрији више на осећање него на разум.{S} Иде се чак до физике, појављу |
згледа као да у целој земљи постоји као осећање општег банкроства.</p> <p>— Милисав је анархист |
} Ништа није било кадро изменити дубоко осећање морала који јој је несвесно улила старинска кућ |
које се обавијало око ње.{S} Неко тешко осећање савијало јој се на срце.{S} Њена душа је дрхтал |
ог неба, њега обузе једно јако, немирно осећање, слично болу за домовином.{S} У његовој природи |
да му нема најбољега што је имао.{S} То осећање прогнанства прелазило је у неку врсту фикс-идеј |
природе и ми зажелимо, с једним болним осећањем, да и ми полетимо безбрижно као лептир, да раш |
е их нема.{S} У исти мах, супротно томе осећању празнине, обузе је страх да не сретне једног чо |
он није био човек који се подаје првом осећању, па намаче качкету на чело, распали лушу и, одм |
ичног.{S} Илић се осећао понижен у свом осећању културног човека.{S} Планови о повратку на стра |
цена Радојевим чворнатим рукама.{S} Том осећању придруживало се поштовање које су јој уливале њ |
е.{S} Бела је тражила задовољство не по осећању него по памети, изазивала ове тренутке, пила њи |
одрпанице.{S} Кад би се кола напунила, осећао је са̑м и кретао се без команде.{S} Сирото кљусе |
але друге мисли, обузимала га је ватра, осећао се задовољан што је ту, поред ње, што је она бли |
ено.</p> <p>Илић се у почетку снебивао, осећао се као на терету, на сметњи.{S} После се навикао |
ад.{S} А мучно, што је, можда несвесно, осећао да је он сувише мали да би могао припомоћи тој п |
сту фикс-идеје, море, мучног лудила.{S} Осећао се истрошен, утучен; по целе ноћи није могао зас |
о једно дело с научним претензијама.{S} Осећао је да стари, није волео да му се противуречи и д |
ћи.</p> <p>Младић не одговори ништа.{S} Осећао је да ће доћи нешто горе, нешто страшније од увр |
ле се враћао, седао поново за посао.{S} Осећао је инстинктивно да му је тај рад једини ослонац |
му се учини још ближа што се тога дана осећао изузетно увређен од стране Вишње.{S} Био ју је в |
ачела строгог социјализма.{S} Он је сад осећао потребу вишу од те негације данашњег друштва.{S} |
ивности, анархизма и вртоглавице, он је осећао ипак да му све више препрека спутавају корак у н |
ко речи захвалности, па стаде.{S} Он је осећао свој лажни положај према тој девојци коју је вол |
<p>Чедомир заусти да каже онако како је осећао:</p> <p>— Ја сам одсудан противник брака у опште |
тражи целокупност своје среће, Илић је осећао да ће та срећа било једним, било другим избором |
је принуђен, против све зловоље коју је осећао, да прати нови покрет да би га могао сузбијати.{ |
тњега сунца.{S} Гледао ју је; у срцу је осећао као неку песму, радост што је види, што је ту по |
е паркове, брда, шуме.{S} Ни ту се није осећао срећан.{S} Какво дрво, пут, бара каква опоменула |
љу, чежњивом и стидљивом, коју је дотле осећао према Вишњи.{S} Затим, чинило му се понекад да н |
.{S} И тада не би био срећан, јер би се осећао крњ, сакат, јадан, недостојан да живи.{S} Он ниј |
и доиста против његове воље, па ипак се осећао кривим.{S} Поштење му је налагало бар да извести |
рачуна да те частим.</p> <p>Чедомир се осећао уморан, сметен, изнурен.{S} Ћаскање пијаног мудр |
лицемерног и грубо себичног.{S} Илић се осећао понижен у свом осећању културног човека.{S} План |
онос културног човека који је млади муж осећао у самом себи.</p> <p>То су били тешки тренутци.{ |
о преко младе Чачанке.{S} Да ли се ипак осећао срећан?{S} Пре свега, јасно му је било да не вол |
ало је почети све из нова.{S} Али се он осећао неспособан за тај напор.{S} Његова мисао је била |
ла варош радила је око њега, само се он осећао неспособан за најмањи покрет.{S} Он није живео, |
пећи је пуцкарала ватра.{S} Човек се ту осећао добро <pb n="140" /> као у топлом гнезду.{S} Дуб |
витак, упечатљив, увек будан, он се ту осећао као риба која је из плитке барице доспела изнена |
мо на себе, радити за своје испите и не осећати ништа.{S} Али није могао.{S} Усред читања, кад |
посао робова!"</p> <p>— Збиља, како се осећаш у Чачку? — трже се сајџија из ових сањарија.</p> |
жена.</p> <p>— Не знате ви те ствари — осече се Вишња за први пут. — Ја сам еманципована девој |
си се борио.{S} Убијен је краљ тиранин, осигурана је слобода штампе, уставом су дате све грађан |
лаћања дуга код Управе Фондова, пореза, осигурања од пожара, сталних оправки и поправки.{S} И с |
цима Србије као државе и земљорадничком осигурању, о којем је писао једно дело с научним претен |
па пређе на своје дело о земљорадничком осигурању.</p> <p>Његовој жени је годило јако да постан |
раз.{S} Саставио је законски пројекат о осигурању сељака од града и стоке од помора.{S} Успео ј |
тио.{S} Он је желео да има новаца да би осигурао слободу кретања, да би радио само оно што воли |
наследства — говорила је — па ће ти се осигурати издржавање све док не свршиш школу, као и мен |
треба да му га она враћа тиме што ће му осигурати безбедност у селу, олакшавати му везе с оближ |
рпског језика је имао стално двојку.{S} Осим тога, задоцњавао је на часове, трошио много времен |
hi>.{S} На њега налетише црне мисли као осице.{S} И као да се хтеде одбранити од њих, он поново |
оворио.{S} Није јој тада измицало да он оскудева понекад у јаким аргументима, да су његови закљ |
ружио с првом врстом својих вршњака.{S} Оскудевали су му за то васпитање и средства.{S} Отац му |
болесна, да ти школа није тешка и да не оскудеваш у чему.{S} Волела би да те види, па дођи ако |
е рећи свет кад те виде саму.</p> <p>Та оскудица слободе падала јој је најтеже.{S} Читала је књ |
еља, кињење од стране власти, свакојаке оскудице и понижења, те одложи час, и хтеде се вратити. |
} Села, у којима се никад није знало за оскудицу, боре се сад за насушни хлеб.{S} Општа чама, в |
у војсци, трудио се да надокнади дамама оскудицу у каваљерима и био је заиста диван са својим, |
ћ је заборављао незгодни случај и своју оскудицу.{S} И они се вратише у варош још веселији него |
кне гвоздени мост и изгуби се негде око оскудног зеленила на острву Циганлији.{S} Пред вече, ка |
пруге на зиду суседне куће, на коју се ослањао кров пјане кафане.</p> <p>Унутра је врило као у |
ко паса.</p> <p>Тада Вишња покуша да се ослободи, стежући му у исти мах руку јако.</p> <p>— Не, |
ашем схватању, пошто нико не зна да нас ослободи потреба наше природе?</p> <p>Вишња је слушала |
били ти напори, ради њега је хтела бити ослобођена жена.{S} Нашто онда еманципација, нашто соци |
требају жене на висини наших дана, жене ослобођене свих предрасуда, жена-човек да се тако израз |
ању, откивање гвожђа и несигурне кораке ослобођеникове који пролази без бриге поред наоружаног |
оних наших неписмених државника из доба ослобођења.</p> <p>— Пиши јој — рече, застајкујући на с |
дубље у собу, стави руке на кукове, па ослови студента нешто извештаченим гласом:</p> <p>— Леп |
је инстинктивно да му је тај рад једини ослонац што му је остао.</p> <p>Лево, на столу, стајала |
истри немају иза себе никаквог солидног ослонца, остављени су милости законодавног тела.{S} Да |
сазнати како се те ствари догађају.{S} Ослушкивао је челични хук шиваће машине, студирао физио |
сети њено тело, да се утопи у разблудни осмејак њених усана, да се заборави и преда њеном загрљ |
дминистрације око потребних докумената, осмејкивао се подругљиво на љубазности што се чиниле бу |
лашен узвик у пролазница.{S} Београд се осмејкивао у изненадној и пролазној топлини као старац |
ебати, па да узајми.{S} Он то призна, и осмејкиваше се стидљиво, као да је тражио опроштај што |
.{S} Ретко се види један мушкарац да се осмејкује.{S} Успети, само успети, успети по сваку цену |
!</p> <p>И Илић се смејао.{S} Њихови се осмеси сусретоше, њихова се лица приближише, њихове се |
ех је још играо око Вишњиних уста, блед осмех, налик на грч.</p> <p>Она приближи своје лице њег |
е узимао њене ситне префињене црте, њен осмех мачкице која се умиљава, њену несташну веселост; |
p> <p>После се поново погледаше.</p> <p>Осмех је још играо око Вишњиних уста, блед осмех, налик |
о.</p> <p>— Спустио се на општи ниво! — осмехну се Илић.</p> <p>Није се смејао арапу, сажаљевао |
"66" /> <p>— Јадно је то право, Вишња — осмехну се Радоје сажаљиво. — Наша Велика Школа зна сам |
ић.</p> <pb n="158" /> <p>— Не, нисам — осмехну се она. — Можда сам мало уморна...{S} Пхи, али |
а прибра своју снагу, намршти се, па се осмехну презриво:</p> <p>— Којешта!{S} Докле ћемо бити |
се с пуном шаком новина.{S} Министар се осмехну.</p> <p>— Баш си геџа! — пребаци Матовићка <pb |
е иду у сусрет победи.</p> <p>Младић се осмехну као на неки свој <pb n="77" /> успех.{S} Он је |
што ћу од сад бити баба.</p> <p>Илић се осмехну кисело.</p> <p>Госпођа га загрли поново.</p> <p |
тељи — одговори девојка.</p> <p>Илић се осмехну скептички.</p> <p>— Да... да, пријатељи!... — п |
S} Ниси ваљада нихилист?</p> <p>Илић се осмехну;</p> <p>— Не знам.{S} Назови ме како хоћеш.{S} |
/p> <p>— Ти си удата? — рече јој Вишња, осмехнувши се, па покуша да се метне у у њено расположе |
е појави, као у магли, Белина глава, са осмехом размаженог детета и шишкама по челу, које су се |
с нешто старинске грације и с ласкавим осмехом, који прели цело њено лице, чак до подвољка и ш |
лада девојка заспа са једним ђаволастим осмехом који дотле није био додирнуо њене усне.</p> <p> |
аве, црне, мокре очи, нечег детињског у осмеху што му га је извајала добра нада и што се чудно |
јка ступи напред.{S} За њом пође Илић и осмотри је целу.{S} Видео је сад јасно што синоћ у мрак |
, где је рад мањи, а плата већа.{S} Они оснивају <hi>таншуле</hi>, састављају певачка друштва, |
тем и покуша да одвоји стране што су се оснивале на материјалистичком схватању, гунђајући;</p> |
ничености.</p> <p>Кућу су реновирали из основа.{S} Ту је главну реч водила госпа-Клеопатра.{S} |
ањи део остао је у Групи.{S} Остали пак основали су радикални клуб.{S} Међу овима је био и Чедо |
p>Радоје је радио и ван своје радње.{S} Основао је велосипедско друштво, утицао код општине да |
, а нападао је на оно што је главно, на основе и темеље, у које се мало ко пача.{S} Млади часов |
убликанцима, који се у то доба борбе за основна грађанска права нису разликовали један од друго |
ио нове видике.{S} Њене смешне грешке о основне ствари праштао је великодушно.</p> <p>— Па што |
природњака, философа и математичара, на основу којих је хтео решити свој проблем. — Изникнуће м |
VI</head> <p>Радоје Остојић је успео да оснује акционарско друштво за експлоатацију Моравине сн |
адости, њен пасуљ с пастрмом, скуван на особен начин, <hi>чокалиски пасуљ</hi>, с много паприке |
већина људи крију своја уверења и своје особине.</p> <p>— Шта да вам кажем, госпођо!... — рече |
/p> <p>Девојка се уједе за усну.{S} Крв осоли њену пљувачку.{S} Навуче покривач до уста, окрену |
жена је још твоја.</p> <p>Он покуша да оспори њен разлог; наведе да је парница поведена, да ће |
месечине?</l> </quote> <p>Лазаревићева оста сама.{S} Беше набрала пуно наручје цвећа, те потра |
улеваром Краља Александра.</p> <p>Вишња оста тако за један тренутак.</p> <p>— Буржоа! — рече пр |
Она несвесно збаци са себе покривач, и оста тако, изваљена на леђа, полуоткривена и дишући дуб |
кање пијаног мудраца занимало га.{S} Он оста до зоре пијуцкајући <pb n="172" /> шљивовицу.{S} Р |
говори младић тврдоглаво.</p> <p>И тако оста.</p> <p>Није Радоје мрзео школу.{S} Вишња је то зн |
ad>XXV</head> <p>Кад Вишња оде, Чедомир оста за један тренутак гледајући у правцу где се она из |
ајку и сестру: <pb n="7" /></p> <p>— Та остав’те човека!...{S} Пробисте му уши вашом дреком.</p |
ћерци додао је:</p> <p>— А ти, фрајла, остави се Београда у Чачку.</p> <p>По вечери, Вишња је |
овољно било другом човеку за цео живот, остави све друго.{S} Кад се кола хтедоше кренути, Бела |
— Онда ником ништа.{S} Боже здравља!... остави ти то мени... ви се људи не разумете у тим ствар |
оново у тих живот одакле си и дошла.{S} Остави пук и друштво нек сами воде своју бригу.{S} Ти ћ |
и бледа?</p> <p>— Не, није ми ништа.{S} Остави ме, мајко...{S} Ено, зове те служавка.</p> <p>Он |
е испите.{S} Али нећу да се преучиш.{S} Остави данас те књиге — додаде весело. — Одмори се, бож |
оно дође што ти рекох, онда...</p> <p>— Остави ту пушку.{S} Не ваља је показивати у пијаном дру |
обу, поче да помаже око ручка.</p> <p>— Остави то, Вишња — рече јој мајка кад је виде како пота |
ребила поврће, кувала запршке.</p> <p>— Остави, дете — бранио јој је отац да то ради.</p> <p>Пр |
ње.</p> <p>Бела згужва новине.</p> <p>— Остави те глупости, бог с тобом!...{S} Говоримо о нечем |
пословима.{S} Решавао се с муком да је остави.{S} Једанпут се толико задржа да га газда-Митар |
вани, где душа само додирне душу, па је остави да сања започети сан, и пољупци где тело дише да |
ва три су мушкарци.</p> <p>Али Вишњу не остави спомен на оно што јој је Каја рекла пре толико г |
е на усне, већ на ону румен по образу и остави младићу утисак глатке коже и нечега чистог.</p> |
оже имати врло тешких последица.</p> <p>Остави шеталиште, и упути се ка универзитету.{S} Старин |
епрека спутавају корак у напред.</p> <p>Остави рукопис и погледа тужно кроз прозор.</p> <p>Напо |
а предала би се судбини на њеном месту, оставила да време реши нерешљиве ствари, донесе мелем н |
ђивала свога земљака са човеком кога је оставила у Београду, који је такође имао велика одушевљ |
n="227" /> <head>XXI</head> <p>Вишња је оставила универзитет и отишла за учитељицу.{S} Случајно |
не младе са обореним очима, које нам је оставила у спомену наша старија литература.{S} Својих о |
нако да му пише.{S} У брзини с којом је оставила Београд није јавила ником о свом одласку.{S} Т |
ба за Београдом и младићем кога је тамо оставила.</p> <p>— Што ми не пише! — чудила се девојка |
.{S} Њена права симпатија била је давно оставила домазлук и више се није враћала.{S} Њен дух је |
ала, погледала је на врата где је синоћ оставила венац.</p> <p>Он је стајао на истом месту, нед |
их београдских кућа, зависних од владе, оставиле изненадно, на пречац, демонстративно, што јој |
добра раса.{S} Само му треба поуке.{S} Оставимо модерне жене нека брину своје бриге, па заглед |
аши карактери, наше неједнаке тежње.{S} Оставимо, дакле, прошлост.{S} Она се не врати, ма је зв |
као и с пливањем; научи се кад куражно оставимо плићаке.{S} Јер најзад, нашто вечито трчати за |
трбух.{S} Рекао јој је да се не брине, оставио листу на сто, легао и заспао.</p> <p>Мисли му п |
и на којој се зауставио, склопио књигу, оставио је у крај свога стола, уредио краватну, погледа |
о? — бунила се она.</p> <p>— Ко је кога оставио? — одговарало је нешто у њој, нешто скривено, т |
о је великодушно.</p> <p>— Па што ме је оставио? — бунила се она.</p> <p>— Ко је кога оставио? |
ана није била више шипарица какву ју је оставио.{S} То се примећавало по деловима тоалете, у ко |
âм мислио.{S} Раскид са породицом му је оставио празнину коју је Вишња неосетно попуњавала.{S} |
хтеле рећи:</p> <p>— Да дивног сна!{S} Оставите ме да сањам.</p> <p>У том тренутку студент се |
нарочито помагао газда-Митар.</p> <p>— Оставите ви Радоја — говорио је грађанима, који би дава |
</p> <p>— Да подгрејем вечеру?</p> <p>— Оставите.{S} Имам вечерас много да учим.</p> <p>Газдари |
ужину једног живота.{S} Те циљеве треба оставити деци срећнијих народа.{S} Они су за нас још лу |
кања.</p> <p>— Тако ћеш, једном, и мене оставити — одбијала је његова умиљавања — и чудити се.. |
о престајало куцати.{S} Белу није могао оставити.{S} Она је била ту, она му се нудила, љубила г |
попуштала.{S} Запретила сам им да ћу их оставити, да ћу их се одрећи.{S} Јест... „Одрећи ћу вас |
очетка!</p> <p>— Нема шта да чекамо.{S} Оставићемо Београд, Србију.{S} Отићи ћемо у Црну Гору, |
бесни од једа; министри нису чекали ни оставка да им се уважи; њихови кабинети зврје празни; к |
стајали су озбиљни сукоби, подносиле се оставке, очекивао се неминован расцеп.{S} Та прилика до |
упак, схватила га као скандал и поднела оставку.{S} Председник кабинета, који се налазио на стр |
своју погрешку, укиде оба закона, даде оставку на свој положај и премину са скромном пензијом |
шивала је глас савести.{S} И, он је сад оставља...</p> <p>— Без једне речи, као да нисам жива! |
за који тренутак, па се после изгубити, остављајући студента да иде својим путевима.{S} Она је |
ог канкана пред толиким светом, није је остављала.{S} Глас часовника наносио јој оне опојне тон |
ицу.{S} Па и сутрадан, та га мисао није остављала.{S} Док је свештеник певао: „Исајије ликуј... |
> <p>Воз је јурио, измицао из Београда, остављао последње куће.</p> <p>На оном месту, близу ост |
а.</p> <p>Ти заборави су му пријали.{S} Остављао је, као сви слаби људи, времену, каквој повољн |
е није могао одлучити одмах и решење је остављао од данас до сутра.</p> <p>— Сутра... сутра, а |
чуна.{S} Он је нишанио високо.{S} Он је остављао свакоме слободан један круг болесних места, а |
ићу као крајеви раја.{S} Он је брижљиво остављао те хартије у дно свог ђачког сандука, поређане |
p> <p>— Тако ћеш и ти свенути, неудата, остављена.</p> <p>То је ос зујао у чокоту.</p> <p>— Бес |
а чесма на две луле.{S} На зиду је била остављена рупа за чашу или сапун, а изнад ње налазио се |
ају иза себе никаквог солидног ослонца, остављени су милости законодавног тела.{S} Да би остали |
драгану, да је види целу, разголићену, остављену њему на вољу.</p> <p>Она је лежала, као дете, |
о</hi>.{S} Треба признати, Илићу, наука остаде нема пред Непознатим, Неказатим, Бескрајним.{S} |
сује — одговори младић без журбе, и кад остаде на само са Белом, разви новине.</p> <p>— Пардон |
вима је био и Чедомир.</p> <p>Вишња пак остаде даље на барикадама.{S} Она није опраштала своме |
е посматрала испод ока, па јој рече кад остадоше сами:</p> <p>— Нешто си невесела, Лазаревићева |
ио је више човек, више мушкарац.{S} Они остадоше за тренутак забезекнути једно пред другим.{S} |
тима, при излетима, месним скупштинама, остајала је усамљена.{S} Младићи је нису волели, претпо |
авала свеједнако, намерно и пркосно.{S} Остајала је у салону тек кад има још некога.{S} У варош |
а кућу, а Аница кувала.{S} После часова остајале су дуго заједно.{S} Стара девојка је уређивала |
е давала своја мишљења, реченице су јој остајале недовршене, није се могла сетити доказа који ј |
не хтеле побећи од куће.{S} У салону су остајали само Бела и Чедомир.{S} Па и Чедомир се дизао |
Од лекције коју је имао плаћао је стан; остајало му је још нешто за дуван, ситан трошак и по ко |
е паметне људе у њиховим борбама, он је остајао на истом месту.{S} Упркос дубоким уверењима у с |
> науке или политике.</p> <p>Чедомир је остајао слободњак у свему.{S} С тим уверењем, које се г |
м разговором, па и молбом.{S} Младић је остајао.{S} Ти усамљени разговори са девојком која није |
Друштво загази у ливаду.{S} Иза ногу је остајао сив траг превијене траве.{S} Момци и девојке пе |
ићева ју је помагала.{S} Није волела да остаје сама са својим мислима.{S} Храбро је сносила сад |
љају нама и заповедају нам.{S} Шта онда остаје од слободне воље коју нам професори доказују тол |
м у њеном стану, трудио се стално да не остаје на само с министровом ћерком.{S} То је било врло |
ао да иде, да му се не би приметило што остаје на само са девојком.{S} Али би га она задржавала |
ао авет која га гони, као живот који му остаје, као он са̑м.{S} Окрену се од улице с тврдим реш |
уцне девет сати, време спавању, и варош остаје мирна и <pb n="209" /> иста.{S} Пре тога, Радоје |
шалио.{S} Часна реч ми је сведок.{S} Ја остајем и понављам...</p> <p>— Не, не, не, Радоје... не |
ремити револуцију...</p> <p>— Ја и даље остајем противник тог кабинетског социјализма — прекиде |
е Чедомир певушио једну дивну песму!{S} Остала су је у памети само два три стиха из средине: .. |
та сцена променила.{S} Настао мрак.{S} Остала је сама са Илићем.{S} Њу је обузимао стид, па ра |
е је имала с Илићем.{S} Она би без њега остала мала паланчанка каква је била.{S} Он ју је прона |
читељичину сиротињу.{S} Лазаревићева је остала чиста као кап росе, и чекала будућност и изабран |
сад сви троје несрећни?...{S} Улица је остала готово иста.{S} Два низа сниских дућана и неугле |
ица.{S} Разни колосеци, низови вагона и остала гвожђарија образовала је црну, зарђалу масу.{S} |
ожанска искра инстинкта, која је човеку остала из природног стања — објашњавао је разлог што су |
ав не састоји од пољубаца.{S} Она је ту остала непоколебљива.{S} Ништа није било кадро изменити |
адале крштеница, уверење да није жењен, остале сведоџбе, радио марљиво за своје испите, прелист |
се пресијавало неколико белих власи.{S} Остале су му ипак његове буљаве, црне, мокре очи, нечег |
Тек, заједно с Илићем, мрзела је сад и остале студенте, те младе људе, што праве манифестације |
{S} Један мањи део остао је у Групи.{S} Остали пак основали су радикални клуб.{S} Међу овима је |
ушаја да се завађена крила опет сједине остали су без успеха.{S} Јаз се ширио све више.{S} Међу |
састоји <pb n="85" /> ова чокалиница, и остали понешто дужни по умашћеним и у крајевима испреса |
су милости законодавног тела.{S} Да би остали на свом месту, не могу често имати своје ја, бра |
ушла с Чедомиром у кућу и кад су толико остали на само.{S} Она је полагала на мишљење околине.{ |
ијатељства ?{S} Свега може бити.</p> <p>Остали су за тренутак једно наспрам другог, неми, без р |
ти на улици, било да се сувише смеје са осталим друговима.{S} Па и ти другови, изгледали су му |
разлупаним кантама, трулим хартијама и осталим сметлиштем које је град избацивао на своју пери |
а по Скупштини, разним министарствима и осталим великим надлештвима, где је рад мањи, а плата в |
рије имао је врло добре оцене, али је у осталим предметима био већином слаб.{S} Из српског јези |
, четкица, флакона, кутијица, укосница, осталих дрангулија разног облика и боје.{S} Собу је исп |
мери ни у роби.{S} Он се разликовао од осталих трговаца и по томе што се није вајкао.{S} Чак н |
, Ампера, <pb n="257" /> Огиста Конта и осталих природњака, философа и математичара, на основу |
то су је другарице, ћерке чиновничких и осталих такозваних угледних београдских кућа, зависних |
ама му је радња била другојачија него у осталих.{S} Избио велике прозоре, ударио једноман окна, |
и је она не пусти испреда се, и, између осталих ситница које се говоре међу девојкама, рече јој |
коју је дотле држао у рукама, у гомилу осталих, дигнуо се брзо и отрчао у варош.{S} Срео би та |
своје жене.{S} Кад би му, и поред тога, остало слободног времена, он је износио своја размишљањ |
{S} Оно што је најскупље стало: темељи, остало је недирнуто.{S} Ја сам и онда то говорио.{S} Ал |
.{S} Њега није било више међу живим.{S} Остало је само његово тело, које је у том тренутку, наг |
ве савете. — Наше је да нађемо новац, а остало: то је његово.{S} Не може се наука посисати из п |
а дуго.{S} Он виде да би му од рукописа остало врло мало, готово ништа.{S} Требало је почети св |
сачувао једва оно мало што му је од оца остало.{S} Чедомиров отац, Стеван, изучио је сеоску шко |
у из дворишта, и ту, од оног што јој је остало од мираза, живела са децом, скромно, тешећи се д |
заразне.{S} Она напреже све што јој је остало од свести, дочепа чаршав са постеље, пребаци га |
pb n="144" /> су младице.{S} Оно што је остало животарило је, само, искривљено, мршаво и напушт |
звалине, непрегледну пустош, ништа није остало од свега што је јуче још постојало, а он је још |
место стоји празно.{S} Ништа више није остало од <hi>Еснафлије</hi> до две чађаве пруге на зид |
: <hi>код Стрике</hi>, те јој је то име остало у публици, сигурније него да је фирма протоколис |
ти у борбу за слободу.{S} После ће доћи остало само по себи, ако је ко тада у опште мислио шта |
о, али све даље.{S} Можда је ипак нешто остало од ње?{S} Можда ће најзад наћи нешто своје?{S} К |
куће, улице, камење.{S} На сваком углу остало је нешто од ње.</p> <p>То ново расположење држал |
година. „Има“, рекла јој је тада између осталог, „има створења која једног дана уђу у наш живот |
лица, оба љупка, оба пријатељска.{S} У осталом, он је у том тренутку жељкао једну неостварену |
громно тежак...{S}" Он то не рече.{S} У осталом, већ их пристигоше Милева и њен пратилац.</p> < |
путем којим дотле није био прошао.{S} У осталом, многи његови другови су већ чинили концесију ж |
обова, да још не знају да се нађу.{S} У осталом, он је тако замишљао час васкрса мртвих, страшн |
ни да састави монограм за мараму.{S} У осталом, то је Радоју најбоље ишло за руком.{S} Учитељ |
ом, ма по цену да се понизи.</p> <p>— У осталом, мени није ништа право.{S} Све ме буни.{S} Нико |
оварала му је млада горопадно.</p> <p>У осталом, она је врло мало личила на оне традиционалне м |
аричиним годинама.{S} И кад се преболи, остане увек нешто.</p> <p>— Шта мислиш да ли да пишем д |
телеграфски дирек.{S} Ту је у стању да остане <pb n="233" /> сатима.{S} Ако га ко упита шта ће |
е да се позабави, да прекрати време кад остане сама.{S} Француски језик није марила, француску |
осао.{S} Радила је двоструко само да не остане на само са својим мислима.</p> <p>— Радоје није |
ми што буде, не дај боже, па да ми дете остане без спреме, као сироче — бранила је госпођа те т |
и.{S} Очи су јој биле пуне суза.{S} Ако остане с Чедомиром још за тренутак, осећала је да се не |
имаћемо оба зида на брани.{S} А оно што остане лако је.{S} Још до године у ово доба можемо имат |
ати мужа да не прави скандала.</p> <p>— Остани, Чедомире — говорила му је жалосно и нежно. — Ја |
а; десило се <pb n="46" /> тако, глупо, остао је без марјаша, а није мислио да ће му што требат |
рили куд који.{S} Друге није стекао.{S} Остао је још Зарија Ристић, вечити ђак, вечити занесења |
му је тај рад једини ослонац што му је остао.</p> <p>Лево, на столу, стајала је рпа исписаних |
еко село где су имали родбине.{S} Ту је остао неколико месеца.{S} На чуђење целог села, начини |
има на двору.{S} Међутим, ни Јован није остао читав.{S} Изишао је из затвора остарео, поремећен |
е.{S} Клуб се поцепа.{S} Један мањи део остао је у Групи.{S} Остали пак основали су радикални к |
мање узнемирила и гледала у њега сивим, остарелим очима које су цуриле.</p> <p>Илић удари љутит |
ише живом црвеном бојом.{S} По зидовима остарелим и новим, запуштеним и очуваним, просу се нека |
а.{S} Једно јато сврака прегонило се по остарелом кестењу на улици.</p> </div> <div type="chapt |
је остао читав.{S} Изишао је из затвора остарео, поремећеног здравља и опортунист.{S} Ма да је |
е од тога!{S} Иде ти после плата, а кад остариш, пензионишу те, па ти и после иде плата, није м |
ја?{S} Рано се дигни, доцно лежи, а кад остариш не можеш да радиш, па куд ћеш него у просјаке.< |
прозорима видело се једно парче улице, остатак покојног зеленила по околним баштама и сјај зим |
своје Чедино мишљење?{S} У њој се бунио остатак старе душе, бунила се сва њена ранија наивност |
ечава њихов лет и оне ће пропасти тако, остати маторе девојке, умрети као те муве ако им не отв |
га што сам ти говорио?</p> <p>— Ми ћемо остати увек пријатељи — одговори девојка.</p> <p>Илић с |
а што су уверени да је рђаво и опасно. „Остати на власти" постаје им једина девиза, а посланици |
о дошла, учинила увиђај и очистила њене остатке, гомилу земље и дасака.{S} Сад то место стоји п |
омник на пустом гребену што сабира крте остатке разбијене лађе да од њих начини спасоносан спла |
твори полагано, па изврну, као да просу остатке, прашину, пепео.</p> <p>— Не говори ми више ниш |
два низа плотова, неколико ниских кућа, остатци змаја на телеграфској жици и, у дну, једна стар |
на путу еманципације!{S} Ваши хоризонти остаће тесни, ваша схватања плитка.{S} Треба храбро поћ |
не усне, које се прилепише за његове, и осташе тако, за један тренутак, слатке, топле, уздрхтал |
о приби се.{S} Руке се укрстише.{S} Они осташе тако за један тренутак, чврсто загрљени, као да |
куд — рече му Бела једног дана кад тако осташе сами. — Тако бих радо побегла од куће.</p> <p>Ње |
души да сам поцрвене.{S} Ко зна колико осташе тако загрљени!{S} Девојка се покоравала без речи |
н и купи какву ситницу, а прелази преко остварених задовољстава са слегањем рамена, посматра он |
лектричне индустрије у Чачку, гледао је остварење своје љубави према бакалиновој ћерци, која да |
.{S} Она је веровала у њих, у њино брзо остварење, у њихов велики принцип: „сваком по способнос |
тне дечице.</p> <p>Нешто се од тога већ остваривало.{S} Велике наднице привлачиле су сељаке из |
ао на посао.</p> <p>Учинило му се да се остварио његов велики сан.{S} Живот многољудног града с |
е би почео нов живот.{S} И као да хтеде остварити овај сан, он се обрати девојци, нежно као жен |
били везани испод браде.{S} На извесном остојању од њих корачао је један човек ћутке, с кишобра |
е везла, плела и ћаскала по обичају.{S} Остојић је био нека врста старијег брата, пратио их у в |
ише познавао ни камен.{S} Љубав коју је Остојић уживао у чаршији окрену се у мржњу против њега. |
b n="173" /> <head>XVI</head> <p>Радоје Остојић је успео да оснује акционарско друштво за експл |
прости.{S} Мени треба...</p> <p>Овде се Остојић заустави као опоменут једном унутрашњом примедб |
ако је мирна, пријатна, љупка — продужи Остојић гледајући у бело платно Моравино. — А видео сам |
е дај здравље — говорио је раније стари Остојић — нек ми дете изучи школе.{S} Школа ти је најбл |
универзитет? — тврдоглаво је настојавао Остојић.</p> <p>Девојка се осети донекле увређена, те п |
ничких колеба, магацина и скела.</p> <p>Остојић је био главни настојник.{S} Сав каљав, поцрнела |
линско коло никад се неће удати.</p> <p>Остојић прште у смех.{S} И Вишња се насмеја.</p> <p>— Г |
ово доба можемо имати електрику.</p> <p>Остојића је нарочито помагао газда-Митар.</p> <p>— Оста |
китила се руменим, заруделим плодом.{S} Остојићев султан дремао у својој кућици, вртио репом и |
том идилом.</p> <p>Обично приђе Милева Остојићева.</p> <p>— Дижи се, тето -— каже она одрешито |
а кад жене не раде, Вишња је седела код Остојићевих, кад Радоје дође с једним својим пријатељем |
прионуо у дућану и лепо помогао старом Остојићу.{S} Како кујунџилук није више ишао, одаде се н |
азгранате врбе по обали.{S} Са суседног острва долазио је мирис на покошену траву.{S} На оближњ |
ледње куће.</p> <p>На оном месту, близу острва Циганлије, где се пруга дели за иностранство, Ил |
ва, час се провлачио између ненасељених острва.{S} С наше стране уздизала се висока обала, са ц |
ћу, а мртву ме можеш однети и на Ђавоље Острво.</p> <p>Илић се тада реши да оде сам.{S} У том, |
згуби се негде око оскудног зеленила на острву Циганлији.{S} Пред вече, кад мало прехлади, свет |
вихор.{S} Облак се провали.{S} Из неба осу плаха киша, да се за час начини поток поред њиних н |
у меснату руку, па после првих поздрава осу грдњу на режим:</p> <p>— Парламентаризам није испун |
во, сваковрсним неправдама, хапшењима и осудама на смрт.</p> <p>Млади човек погледа госпођицу М |
печатљиве и несређене обузели, занели и осудили на најтежа <pb n="87" /> искуства.{S} Родом из |
ни.{S} У противном, глупости које треба осудити.</p> <p>Ко зна колико би то трајало, да се стар |
је из првог погледа подсмех, подозрење, осуду.{S} Њој није падало на ум да се запита: какве су |
атовића, познатог опозиционара, који је осуђен као велеиздајник и сад се налазио у Пожаревцу, н |
били смо сви подједнако лишени слободе, осуђени на затвор по апсанама; закон је био једнак за с |
вила готово два засебна сталежа, где је осуђеник с новцем заповедао за паклић дувана осуђенику |
ник с новцем заповедао за паклић дувана осуђенику без новца.{S} На крају крајева, новац није ни |
јвише, гледали су га сад попреко, мрко, осуђивали га гласно, претили му.</p> <p>У једном тренут |
се Бела умеша, и рече:</p> <p>— Знате, отац, да се Миле тетка-Катин верио у Минхену... испроси |
ли су му за то васпитање и средства.{S} Отац му је умро још док је био у гимназији, те је од ку |
ика девојка и да су јој нашли момка.{S} Отац јој је поклонио часовник и ланац, мајка јој наручи |
и; то му је једна од првих успомена.{S} Отац га је узео за руку; у пекарници на крају вароши ку |
ељи нису водили о њима права рачуна.{S} Отац се био бацио сав на политику, није <pb n="127" /> |
> <p>— У Чачку није било више школе.{S} Отац није волео да седим докона.{S} Знате, мој отац је |
кметовао дуго година у свом селу, његов отац, са нешто мало школе, начинио <pb n="299" /> је ка |
о се године 1878 у Ваљеву, где је његов отац био рачуноиспитач.{S} Илићи су били пореклом из је |
очевине.{S} Он је знао колико је његов отац имао муке док је ту кућу подигнуо и очувао.{S} Кол |
побијају науку хришћанску.</p> <p>Његов отац, кујунџија Марко, јако се наљутио због тога на сво |
о што му је од оца остало.{S} Чедомиров отац, Стеван, изучио је сеоску школу, па је покушавао д |
.</p> <p>— Остави, дете — бранио јој је отац да то ради.</p> <p>Прљила се око ватре, руке су јо |
, на пречац, демонстративно, што јој је отац проглашен као противник <hi>постојећег стања</hi>, |
у ми неочешљана, неумивена — наводио је отац као разлог.</p> <p>Испросио је њену другарицу Миле |
ка је била опасније болесна него што је отац писао.{S} За време кризе, млада студенткиња показа |
у; затим се обрати своме сину. — Сад ће отац да се врати, па пази, Младене.{S} Немој да се манг |
/></p> <p>браћа, укућани, суседи, па и отац, намрштених бора на челу и изразитих усана.{S} Сва |
ивредити њој ?</p> <p>У том је изненади отац да се решио да се жени.</p> <p>— У кући ми је рова |
.{S} Пре неки дан рече ми један народни отац да му је један бирач тражио да купи шешир његовој |
среће.</p> <p>— Чујеш, Вишњо — рече јој отац кад сазна шта јој се десило. — Није то за тебе.{S} |
је волео да седим докона.{S} Знате, мој отац је прост човек, али воли школу.</p> <p>— Па зар ће |
леграфски одлуци својих колега.{S} Краљ Отац, који се такође бавио у иностранству, није крио ог |
е, задихано, као да је онај младић Краљ Отац или неки активни политичар, какав фактор тих догађ |
и Митра С. Лазаревића, бакалина.{S} Њен отац је држао дућан у главној улици коју чини у тој вар |
ужа.{S} Она се питала шта би мислио њен отац да је сазнао за посету младићеву!</p> <p>Ни сама м |
сира. <pb n="302" /> На једном брдашцу отац му је објаснио четири стране света: код сељачке ку |
војих поступака.{S} Живот, смрт, љубав, отаџбина, брак престаће да вам буду мислене именице.{S} |
ужних људи.</p> <p>— Поред пука постоји отаџбина — говорило је нешто у њој. — Зашто онда избега |
певачка друштва, приређују концерте по отаџбини, по изузетку се представљају као великошколци, |
12 и 13 године, јер они који су пали за Отаџбину, по речима једног великог песника прошлог стол |
обичају куцајући на врата од собе, а не отварајући их.</p> <p>То је трајало неко време.{S} Ваљд |
ак је готов.</p> <p>Тако куцајући, а не отварајући врата на младићевој соби њу би прожмала нека |
онакав ток.{S} Она је била врло весела, отварала јако своја нешто бледа уста, заборављала на св |
ма, Вишња је прекидала паковање ствари, отварала поново очево писмо и читала га бог зна који пу |
рену се око себе.{S} На неколико корака отварала се побочна улица.{S} Она скрену тамо, убрзавши |
них кашика, агитујући међу сељанкама за отварање домаћичке школе.</p> </div> <div type="chapter |
а професора.{S} Учини му се као да чује отварање апсанских врата, читање указа о помиловању, от |
шкрину полако врата, промоли главу кроз отвор и несташно додаде:</p> <pb n="137" /> <p>— Како ј |
путник је промаљао радознало главу кроз отвор на колима.{S} Платно позади лепршало се.{S} На ње |
а и као зауздана, пробијала се још кроз отвор на средини.{S} Чекало се само пролеће, па да се и |
пуштеном месту: све је ту, куће, улице, отворена врата, види се намештај, али људи, свет?{S} Не |
се рашириле жалосно.{S} Уста је држала отворена.{S} Видела се оба реда зуба.{S} Усне се згрчиш |
оредна капија на Двору зврјала је широм отворена.{S} Унутра се светлила чиста калдрма, виделе с |
ри му философ. — Књига природе је широм отворена, хајде у природу!</p> <p>Чедомир, као добар Сл |
дређено у празнину улице.{S} Кроз широм отворена главна врата, на средини куће, виделе се прост |
реши нерешљиве ствари, донесе мелем на отворене ране.{S} Међутим, Вишња, здрава као планинска |
су њиве.{S} Кожа се сад руменила испод отворене блузе.{S} Видео се и један мрк младеж.</p> <p> |
ших старијих сликара.</p> <p>Кроз широм отворене прозоре допирао је у собу весео шум Београда к |
лица.{S} Њене бистре очи биле су широм отворене, гледале радозналом безазленошћу у једну утврђ |
х једну врсту борбе час прикривене, час отворене.{S} Чедомир се љутио.{S} Дешавало му се да про |
ријатељи — прихвати Вишња — онда будимо отворени: боље је да не идемо заједно.</p> <p>— Ми неће |
рије мушких капута.{S} Преовлађивали су отворени тонови, јаке боје, које код нас не губе још св |
спреман да прими што има да дође.{S} На отвореним вратима стајала је Белина мајка још непрестан |
ну се нагло на здравој пети, дохвати се отворених врата, и, поклецнувши само једанпут својом хр |
хромост није допуштала честе изласке на отворено поље и сунце, она се учини младићу слатка и ме |
д од леда и метиља!{S} Матовић признаде отворено своју погрешку, укиде оба закона, даде оставку |
чудно у наше доба — одговори младић, и отворено <pb n="130" /> погледа у Белине очи. — Али на |
речце о љубави; оно је могло путовати и отворено, а да нико не нађе у њему чега другог до друга |
мела ући ту; за ђаке је пак било стално отворено.{S} Могло се ту склонити од жандармске потере, |
ејао се њиховој уображености, вређао их отворено.{S} То је било неизбежно.{S} Човек који је про |
скупштинска већина хомогена, иде се до отвореног деспотизма, а ако се образује коалиција, свак |
к по неки облак био се зауставио у мору отвореног плаветнила као санта леда.{S} И по околним ку |
а удеси по каткад над том вароши, широм отвореној мађарским пустарама.{S} Црни, велики летњи об |
собом притворио врата, кад их газдарица отвори, боса, само у кошуљи.{S} Носила је један велики |
извајана.</p> <p>— Извол’те — рече кад отвори врата, и пријатељски додирну раме младићу, док ј |
аку, као да стеже нешто тврдо; затим је отвори полагано, па изврну, као да просу остатке, праши |
али су по школском трему и чекали да се отвори библиотека.{S} Распуст се приближавао крају.{S} |
p>Ударише првом побочном улицом која се отвори пред њима.{S} То је био доста широк сокак, који |
ревучене кожом.{S} Бела приђе прозору и отвори их обадва.{S} Чедомир је сад могао боље видети с |
и! — рече неко из гомиле.</p> <p>Радник отвори очи, погледа зловољно у правцу онога који је пит |
са што је рукама могао зграбити.</p> <p>Отвори фијоку од стола и поче бацати што год му дође по |
а.{S} Добра <pb n="301" /> жена је била отворила врата лагано да би га што мање узнемирила и гл |
а многостручних задатака. <pb n="33" /> Отворимо очи, размахнимо рукама, припаднимо народу како |
било, узео би <hi>Горски Вијенац</hi>, отворио га насумце, па читао на глас стихове, предајући |
вео у друштво, показао јој нове путеве, отворио нове видике.{S} Њене смешне грешке о основне ст |
еп је, образован, има плате две хиљаде, отвориће адвокатску канцеларију...</p> <p>Илић је преки |
е девојке, умрети као те муве ако им не отвориш прозор.</p> <p>Зарија пређе на илузију слободе, |
твора погледаше се као два злочинца.{S} Отворише уста да нешто рекну, али немадоше времена јер |
х, зелено обојених врата, али се она не отворише.</p> <p>— Газдарица није код куће — рече она, |
и.</p> <p>Тек после дуге ћутње, уста се отворише да изговоре неколико баналних речи.</p> <p>— Т |
, као магла, и откривала широк шор, пун отврдлог блата, накривљене плотове, дивље шибље и један |
S} Распознавале се коњске ногоступице у отврдлу блату.{S} Једно бело парче неба указивало се на |
</p> <pb n="193" /> <p>— Ју, роспије! — оте јој се, готово завидан, усклик кад угледа Белу у ње |
са хартије, играла.</p> <p>— Бедник! — оте јој се узвик.</p> <p>Сузе су замагљавале њене очи.{ |
најзад седоше обоје.</p> <p>Девојци се оте један уздах.</p> <p>— Ти си уморна... ти си нешто н |
еко раштркано село.{S} Ветар је доносио отегнуте сељачке гласове који се нису разбирали: да ли |
губила.{S} У ушима зујала блага музика, отегнути тонови који опијају.{S} Плаве и модре врвице њ |
дом из једног златиборског села чији се отегнути нагласак и говор кроз нос одржавао још после т |
рисом зрелих јагода и одроњене земље, о отегнутој јеци гајда по механама где свраћају сељаци.{S |
орила иза једног врбака.{S} Поред ње се отезала чачанска котлина зелена, питома, доброћудна.{S} |
су и залепио завој, дубок, сладак уздах отео би му се из груди, а глава му клонула, као да је н |
ац" је велика прзница; за најмању ствар отера ме на место! <pb n="126" /> А, бога ми, добро учи |
тако брз на раду као на лажи, далеко би отерао! — рече му други пут. — Само на кога се метну, д |
ти је то мало, а ти ми телеграфиши или отиди код мојих пријатеља и земљака, Вуксановића и Комп |
посматра кроз прошлост која се измиче, отима се нашим пруженим рукама.</p> <p>— Кад смо тако д |
ова критика позитивизма изгледала да се отима свакој формули, да је пуна релативности, анархизм |
својим тешким мирисом.{S} Стога се она отимала, кад је време било ручку, да сама трчи и куца н |
диковање, стално незадовољство, грабеж, отимање, хајдучија, одсуство здравог морала, расуло и н |
есорову ћерку, око које ће се већ сутра отимати удварачи... на своју љубав: здраву, одраслу пал |
а.</p> <p>При том цела њена млада снага отисну се на њеним хаљинама.{S} Њен природан струк, неи |
камо.{S} Оставићемо Београд, Србију.{S} Отићи ћемо у Црну Гору, у Бугарску, Русију.{S} Наш ће б |
здрављају пријатељски, а она није могла отићи сама до првог дућана.</p> <p>— Бог с тобом! — чул |
дграђа, ситни чиновници који нису могли отићи у бање: јадан, невесео свет који се другим данима |
} Слободно је могла доћи кући, слободно отићи од куће.{S} Слободно изабрати своје друштво, слоб |
а га писмо није нашло?{S} Можда је и он отишао из Београда?</p> <p>Међутим, Илић је примио писм |
је Богом просто — одговорила му је она, отишла затим у министарство и затражила да је поставе з |
е.</p> <p>Једног дана, кад јој је мајка отишла од куће, Бела га позва у своју собу.</p> <p>— Пр |
ead> <p>Вишња је оставила универзитет и отишла за учитељицу.{S} Случајно је добила добро место: |
<p>Још највише би се разонодила кад би отишла својој другарици, Милеви, ћерци једног златара, |
е настрадао: био је главни акционар.{S} Отишли су они лепи зидни часовници у рамовима од орахов |
се Каја изгубила из њиховог друштва?{S} Откад су почели шетати сами?{S} Нису знали рећи.</p> <p |
лу.</p> <p>— Море, брате, где си ти?{S} Откад те нисам видела — рече му она. — Пише ми тетка да |
да зачуђено у своју другарицу.</p> <p>— Откад ти поста таква непријатељица књига? — рече јој. — |
га, пола у шали, пола озбиљно:</p> <p>— Откад ти поста тако огорчен непријатељ социјалног напре |
на радозналост кадгод би узимала новине откако се вратила у Чачак.{S} Читала их је од почетка д |
раха пред младићем појачала се још више откако се вратила из Београда.{S} Избегавала је његов п |
до најпростијег турског суџука.</p> <p>Откако Матовић поста кандидат за министра, седељке посл |
нских врата, читање указа о помиловању, откивање гвожђа и несигурне кораке ослобођеникове који |
би се Вишња задржала с одговором, он је откључавао кофер, вадио стара писма, носио их у најнепо |
зе.</p> <p>Изнад обале, коју су радници откопавали, појави се сјајна сунчева кугла.{S} Илић је |
о кроз прозор.</p> <p>Напољу су радници откопавали неку обалу.{S} Мршава, јадна кљусад вукла су |
енутка, арап је чекао да се кола напуне откопаном земљом.{S} Његова длака није више сијала.{S} |
свила.{S} Једно дугме на блузи било се откопчало, те се видела кожа бела, истачкана златним ма |
мрзи.{S} Један крај њене хаљине био се откопчао, те се видело парче белог веза на кошуљи.{S} В |
а. срце болесно, воља немоћна.{S} То му откри његов интимни пораз.{S} Слично разоружаном ратник |
етња ноћ дизала се лагано, као магла, и откривала широк шор, пун отврдлог блата, накривљене пло |
ц, звезде, целе сунчане системе, где је откривао милионе нових ствари, чуда, лепота, какве не б |
амнијим крајевима Париза, Толстој му је откривао бескрајну Русију с њеним дивљим кнежевима, гот |
играо са скутовима њене кратке хаљине и откривао ногу до колена, ногу младу, а развијену, ногу |
ма и људима, па се понекад пребацивао и откривао и оно што је у партији или државној служби саз |
помично на поду, пред постељом.{S} Кроз откривен прозор улазио је један ружичаст сноп првих сун |
ад ливаде.{S} Траве полегну.{S} Тада се открије, безазлено зачуђено као девица, ситно, бледуњав |
јку, да јој каже колико је воли, да јој открије, поред царства мисли, скровиште осећаја.{S} Он |
зумео, ни волео оно човечанство које је открила психологија народа, психолошки роман индивидуа |
м, мењала се ка идеалу који јој је Илић открио, мешала се у друштво младих људи и девојака, под |
мислили да долази тренутак кад ће наука открити велику тајну, одговорити на последње <pb n="266 |
уздане; чудни проналасци, величанствена открића долазила су једна за другим.{S} Толико застора |
итао је све што му до руке дође: научна открића, романе, извештаје варошке штедионице, страначк |
ладније мисли о свом узбуђењу.</p> <p>— Откуд овај сан, овај бол? — питала се у чуду.</p> <p>На |
ли би на поправци у Топчидеру.</p> <p>— Откуд ти та практичност?{S} Повијаш се дакле према ветр |
ју...</p> <p>Илић је прекину</p> <p>— А откуд теби и десет хиљада пара? </p> <p>— Па имамо кућу |
могла да схвати свога друга и питала се откуд долази ова промена.</p> <p>Чедомир је покушавао д |
се давала прилика да истакне своје <hi>отлично</hi> порекло, фине манире, да покаже како је пр |
испод прозора, овај је дом чинио леп и отмен утисак у гомили других рабатних кућица, које су т |
иге за кујну.{S} На лицу јој је почивао отмен умор, који је требао да покаже свету колико сирот |
ре двадестину година за становање једне отменије породице.{S} На углу, који је правила Крунска |
ред све користи што ће видети отуд није отмено говорити за ручком о сељацима, те једва дочека к |
већ су обешене о жицу.{S} Па ипак, ово отмено место српске престонице учини јој се бедно.{S} В |
ита на положеним испитима, ласка јој на отменом држању, доказује колико је већ велика девојка и |
је огорчен песимист, сиромах наравно, с отомбољеним лицем, па ипак пун наде, дубоко убеђен у со |
ти, а теже му је било потписати се него отпешачити до Мрчајеваца.{S} Стога је јако уважавао шко |
рејског трговца који је дао намештај на отплату.{S} При избору, поклонила је нарочиту пажњу на |
n="153" /> што је свака чежња.{S} Хтеде отпочети присан разговор, упитати своју другарицу како |
акву централу под Овчаром.{S} Ускоро ћу отпочети да говорим с неким пријатељима...{S} Теби прво |
аписано... па читај!“</p> <p>Истог дана отпутовали су у Париз.</p> <p>На станицу су их испратил |
мало светлости у минуле године.</p> <p>Отпутовао је био са женом у Париз.{S} Задржали су се не |
се многе излишности.</p> <p>Реши се да отпутује још истог дана у Чачак.</p> <p>Мајчина болест |
лидбама с једног краја Србије на други, отпуштањима из службе, бежањем у иностранство, сваковрс |
ио такође, у школу, рано, да се што пре отресе куће, за коју га ништа није везивало, и нађе се |
удила се тој несаници, покушавала да се отресе те узбуђености.{S} Њу дотле нису походили ти осе |
ива Кајин рођак.{S} Покушавала је да се отресе те мисли, <pb n="36" /> која ју је опседала, али |
акрити; болеле је.{S} И као да се хтела отрести тих осећаја, рече својој другарици;</p> <p>— Ка |
да је био висок чиновник, није се могао отрести простачких склоности сељачког сина.{S} Јака му |
алешке мржње и понижења.{S} Њих разједа отров социјалне суревњивости.{S} Они су у стању да омрз |
дах неког надприродног бића.{S} Милева отрча на другу страну, где се златила читава простирка, |
ама, у гомилу осталих, дигнуо се брзо и отрчао у варош.{S} Срео би тада овог или оног друга.{S} |
Она седе весело тако да јој обе стопале отскочише од земље.</p> <p>— Како је лепо овде! — рече |
да врше функцију прописану законом.{S} Отуд долази стална пометња, анархија, јаловост у државн |
луле, падала у низак басен и враћала се отуд у виду ниске врло сјајних мехурића.{S} Суплент је |
чини да поред све користи што ће видети отуд није отмено говорити за ручком о сељацима, те једв |
угњезди да је ни сами ђаво не би могао отуд ишчупати.{S} Ништа на свету није било кадро спречи |
говог дела очевине, те са сумом коју је отуда добио и кредитом од Управе Фондова сазида лепу ку |
— Што су дивне, само да знате!... чу се отуда њен глас, јасан сад као од чистог метала.</p> <p> |
и у Чачак.</p> <p>— Ти се нећеш вратити отуда! — приговарао јој је друг.</p> <p>— Ја ћу се врат |
е и болесну мачку.</p> <p>Она покуша да отури те мисли заједно са споменом на свог бившег друга |
већим бедрима и са поноситим изразом на офарбаном лицу што су такве.{S} По њиховој спољашности, |
е веђе, круто држање, набељене образе и офарбану косу; посебно је истицала очувано грло и потиљ |
глумца седео је трговац, поред студента официр, поред чиновника обућар.{S} Кроз дим од дувана и |
о је стално црно одело, био је резервни официр, бријао се сваког јутра, имао спокојне очи и зам |
ећан си као све ове пропалице, као овај официр што је био на румунском двору, као овај глумац ш |
орму састављену од писмоноше и коњичког официра.{S} Кола је сретоше убрзо.{S} Погледа нехотице |
радници, занатлије, агрономи, учитељи, официри, професори.{S} Међутим, ти си то превидео, ти с |
.</p> <p>— Слушај, Чедо.{S} Ти си нешто охладнео према мени.{S} Чини ми се да ме избегаваш.{S} |
била неправична према њему.{S} Била сам охола, горда, па чак и по мало дрска.{S} Ја сам га одби |
г држања сукње или цигаре, весела лица, охолог погледа и одела по последњој моди.</p> <p>Илић ј |
ни је потребно да ме неко разуме, да ме охрабри ако сустанем.{S} Наши људи су прости.{S} Мени т |
је рило по њој, као грех.{S} Најзад се охрабри и рече:</p> <p>— Шта ти мислиш пошто свршиш шко |
езана везом најмилијег човека на земљи, оца нашег?</p> <p>Вишња, лака словенска природа, давала |
рмео.{S} Онда није штедео никога: свога оца ни председника општине, партију на влади ни друштво |
јер није хтео причати о сиротињи свога оца.{S} Место тога, он је прионуо у дућану и лепо помог |
ује са кожом свог <pb n="26" /> рођеног оца.{S} Та кућа је сазидана да буде уточиште свију њих |
је несвесно улила старинска кућа њеног оца.{S} Прочитане књиге и живот у престоници допуштали |
ном тону.{S} Чак да је и могао од њеног оца и њене куће, он не би смео поверити сву ту изненадн |
оју зелене боје, с натписом радње њеног оца.{S} После је дошла карта, обична поштанска дописниц |
нутка да га не дочека љутито лице њеног оца или мајке и да му, уз заслужени прекор, покажу врат |
еби за то: што год има добила је од тог оца са великим, меснатим носем, од те мајке, коју су из |
а; рано је познао понижења, тако уз тог оца сурих, смерних очију, смеђе накострешене браде, нис |
oreign>!...</p> <p>Бела је наследила од оца тврдоглав карактер, па ипак је почињала прва.</p> < |
мрт сачувао једва оно мало што му је од оца остало.{S} Чедомиров отац, Стеван, изучио је сеоску |
та тамна грижа да не доби оно писмо од оца.{S} Кад га први пут прочита не учини јој се мајчина |
авршио у јуну, а већ у августу молио је оца да га упише у школу.{S} Дотле је сам научио читати |
ском друму, који се доцније обогатио, и оца, родом из једног златиборског села чији се отегнути |
јкину душу.{S} Она се посвети бризи око оца.{S} Труђаше се да накнади домаћицу кући.{S} Мела је |
земљаку који се тако нашао у невољи око оца.</p> <pb n="183" /> <p>— Баш је красан момак! — реч |
уће, где је живот сина наличио на живот оца, где се снови не пењу ни донде докле се диже дим до |
што је недопуштено, укинути везе између оца и сина, мајке и кћери, учитеља и ђака?{S} Ја чујем |
, сети се како је једног дана изишао са оцем у поље.{S} Био је врло мали; то му је једна од прв |
даровитијег човека под небом и помири с оцем.{S} Врати се у Чачак, али не хтеде продужити школу |
о спремати.{S} Није било <pb n="100" /> оцена ни прозивања.{S} Већ се седне у клупу, професор г |
о!</p> <p>Вишњи не би право ова рођачка оцена.{S} Она посумња у искреност своје другарице.{S} У |
јући на професоре који су му дали слабе оцене. — Само док се мој ћаћа пусти с робије.</p> <p>И |
крив: био је лабав, давао је лако добре оцене, помео се једном у преводу неке латинске реченице |
са, физике, историје имао је врло добре оцене, али је у осталим предметима био већином слаб.{S} |
ајем.{S} Вешт посматрач би по тој одаји оценио жену која ју је наместила.{S} Матовићка је имала |
погрешке довеле су ме на једну тачнију оцену света и саме себе: ја сам се спустила на општи ни |
ећа тишина.{S} Једно бело дрво, које се оцртавало пред њима, губило се све више у таму.{S} И мр |
оје груди које су се почињале поверљиво оцртавати на глаткој материји кецеље; оне обе имале су |
дао у свог сина.</p> <p>Једна нова бора оцртала би му се међу повијама.</p> <p>— Да си тако брз |
</p> <p>— Нећу да будем чиновник — рече оцу.</p> <p>— Него шта ћеш, несрећни сине? — викну му с |
д претњом смрти, да не допусти краљевом оцу улазак у земљу.{S} Реакција је пала.{S} Њени главни |
ти, ти... како да те назовем?... ти ћеш оцу дати рачуна.{S} Ти ниси више моја кћи.</p> <p>Млади |
} Ти си се спотакао о прву сметњу и сад очајаваш.{S} Не треба бити тако осетљив на неприлике у |
у мачке.{S} На мршавим петељкама штрче очајни дивљи каранфили боје као вино.{S} И мириси су ра |
љиве, <pb n="62" /> као у неког свеца и очајника у исти мах.{S} Ова врста страха пред младићем |
црне бездне, страшне провалије, светови очајника и самоубилаца.</p> <p>— Добро — приста она и п |
осто;</p> <p>— У народу је стање одиста очајно.{S} Нико није задовољан и нико сигуран.{S} Најак |
ђије.</p> <p>Доиста, она се осећала као очарана.{S} Илић јој се чинио тако близак, тако присан. |
> испрскан водом и блатом.{S} Године су очврсле његове младићске црте.{S} Био је више човек, ви |
лазак Чедомиров у црном оделу к мени... очев благослов, прасе на ражњу...</p> <p>Она устрча као |
ц неће да учи“.</p> <p>Радоје побеже од очеве куће у неко село где су имали родбине.{S} Ту је о |
ри нови државни друм преко његовог дела очевине, те са сумом коју је отуда добио и кредитом од |
чује о тој операцији која би га лишила очевине.{S} Он је знао колико је његов отац имао муке д |
велика.{S} И затим, доста сам потрошила очевих новаца због школе.{S} После мене долазе моја бра |
кидала паковање ствари, отварала поново очево писмо и читала га бог зна који пут.{S} Реченица о |
итање, које јој је обезбеђивало срећу у очевој кући, обележавало је као повреду тога закона њен |
се с ким сусретне, било да поразговара, очекивала је из првог погледа подсмех, подозрење, осуду |
ојом се проси рука у девојке.{S} Она је очекивала да је он назове својом вереницом, дâ јој обећ |
зекнутост што је нашла више него што је очекивала.</p> <pb n="193" /> <p>— Ју, роспије! — оте ј |
Ја сам је грлио.</p> <p>Стога она није очекивала од Чедомира љубавне напитке, већ изјаву, ону |
у каси не нађе онолико новаца колико се очекивало.{S} Акционарско друштво <hi>Рад и Светлост</h |
ји су га изневерили.{S} Као прво што се очекивало, била је амнестија политичких криваца.</p> <p |
у озбиљни сукоби, подносиле се оставке, очекивао се неминован расцеп.{S} Та прилика дође.{S} Им |
Чедомир је скинуо шешир и нагнут лако, очекивао да му девојка пружи руку.{S} Она му је пружи, |
оно велико, оно страшно, језиво што је очекивао.{S} Он задрхта јер је то било веће, много теже |
се извалио поребарке на фотељу, пушио и очекивао кафу.{S} Понекад би читао новине, а кад њих ни |
, свачије.{S} Он је од ове крилате речи очекивао све: народно благостање, своју сопствену срећу |
шта сам желео, а шта сам добио, шта сам очекивао, а шта дочекао, многе ствари које ме тиште и к |
p> <p>— Која вајда!{S} Они од којих сам очекивао добра беху неспособни да ми га учине, а они од |
обни да ми га учине, а они од којих сам очекивао зла, најзад су ми га учинили.</p> <p>— Бори се |
се сав загњури у њега.{S} Он је толико очекивао ову <pb n="98" /> девојку, да јој каже колико |
оумних министара.</p> <p>— Од њих земља очекује — помисли огорчено — извођење целог једног сист |
о сиротињске кућице, где народног борца очекује његова породица.{S} Они ће му причати о много ч |
леб.{S} Ево овде у равници, где се киша очекује као благодат небесни, Морава треба да се разлив |
гуће жене, о којој сви сањамо, коју сви очекујемо кроз цео свој живот.{S} Живот <pb n="90" /> п |
будућности, све оно нешто неизвесно што очекујемо од даљег живота, а што би хтели да сазнамо и |
а која издиже махом медиокритете.{S} Ти очекујеш предусретљивост и величанствене умове, а тебе |
, то је све.{S} Сем тога, моји родитељи очекују од мене, од моје школе... од новца, напослетку, |
да нехотице у кочијаша, па онда у кола, очекујући да у њима види кога од нових, слободоумних ми |
му ломила тело.{S} Кад би га неко ма и очешао, заболело би га до срца.{S} Близу Калимегдана ср |
шли су сад заједно.{S} Њена плава коса, очешљана на раздељак, правила је врло згодан оквир њено |
, где се крше руке састављене око паса, очи бледе, а мисао умире у глави.{S} Њему су ти загрљај |
у пропаст.{S}Осети да му се гуша стеже, очи почеше да га сврбе, и њега обузе луда, болесна жудњ |
ј биле мајчине: црне, живе, маслинасте, очи као у неке лепе животиње.{S} Коса, још црња од очиј |
момче и девојче —</l> <l>Дај, девојче, очи да ти љубим!</l> </quote> <p>— Како је лепа наша на |
ије био више арап.{S} Главу је спустио, очи затворио.{S} Није осетио или није водио рачуна кад |
Црте на њеном лицу беху се развукле.{S} Очи се рашириле жалосно.{S} Уста је држала отворена.{S} |
је стезало од неке незнане жалости.{S} Очи су јој биле пуне суза.{S} Ако остане с Чедомиром јо |
остављена једва приметним руменилом.{S} Очи су јој биле мајчине: црне, живе, маслинасте, очи ка |
сво, обузето неком унутарњом ватром.{S} Очи су гледале укочено.{S} Зуби се белели испод згрчени |
у.{S} У глави јој је било празно.{S} На очи јој се хватала магла.{S} Виде како се шешир скину.{ |
о...</p> <p>Радоје наби качкету јаче на очи, распали лулу, па додаде:</p> <p>— Ја радим да убед |
шњим <pb n="179" /> крмачама, и наби на очи доста фин цвикер.{S} Он је метао те наочари кадгод |
ивност Бели.{S} Чедомир натуче шешир на очи, хотећи да одагна ова привиђења.</p> <p>— Матовић ћ |
блиских тој девојци, изашле би му пред очи и нагониле га да је опет види.{S} Срео би се с њом. |
онда?</p> <p>— Вараш се — синуше плаве очи у девојке. — Можда би боље било да се никад нисмо п |
Он се није претварао.{S} Његове буљаве очи биле су се повукле дубоко у своје тесне дупље... не |
су јој уливале његове сјајне, проницаве очи, које су гледале из својих дупља нешто унезверено, |
одели с њим ову срећу.{S} Али... његове очи су је избегавале.{S} Кад би је и сусреле, оне су би |
кратке димове на својој луши.{S} Његове очи су гореле као жишка у дувана.</p> <p>— Наш народ тр |
глед се сусрете с младићевим.{S} Његове очи гледале су је из својих дупља загонетно.{S} Она при |
себе.{S} Он не настави говор.{S} Његове очи су се наизменично кретале са девојке на игру сунца |
не главу на другу страну, али се његове очи не могаху одвојити од Вишње.</p> <p>Она се беше зау |
издавало узбуђење.{S} Једино су његове очи <pb n="71" /> сијале оном својом ватром, јако као к |
а.</p> <p>Време је пролазило.{S} Њихове очи нису гледале.{S} Њихова глава није радила.{S} Њихов |
еда се.{S} На пола растојања она подиже очи и спази Илића.{S} Он јој приђе са чежњом и страхом, |
.</p> <p>У једном тренутку, ИлиН подиже очи и погледа поред себе.</p> <p>Десно од њих, између д |
е, не жене, него нечије наготе.{S} Њене очи су добијале чудан сјај и упијале <pb n="312" /> се |
p> <p>Бела је стојала пред њим.{S} Њене очи завијао је вео видљивог узбуђења.{S} Њени <pb n="13 |
згодан оквир њеном лепом лицу.{S} Њене очи миловале су као свила.{S} Једно дугме на блузи било |
узвик.</p> <p>Сузе су замагљавале њене очи.{S} Срце јој се кидало.{S} Она се питала да ли су љ |
е усијано чело, не пољуби наше занесене очи.{S} Нико не поверава ове најдубље тајне свога бића, |
убио форму.{S} Вишњине дотле безизразне очи запалише се од задовољства које се налази у овим це |
меном, који је палио њене мирне, невине очи и који је долазио право из срца.{S} Тај пламен и ср |
творено <pb n="130" /> погледа у Белине очи. — Али на што то питање!{S} Мени је тако лепо овде, |
, бријао се сваког јутра, имао спокојне очи и замрљан потпис.{S} Дочекао га је с одмереном љуба |
унутрашњи сјај озари његове непокретне очи. — Чујеш ли њено тихо жуборење, њен шум, као уздах |
е су му ипак његове буљаве, црне, мокре очи, нечег детињског у осмеху што му га је извајала доб |
падао јој је преко лица.{S} Њене бистре очи биле су широм отворене, гледале радозналом безазлен |
један облак туге замагљавао њене бистре очи.{S} Најзад Илић <pb n="51" /> прекину тишину као да |
, шта ће ти ова страћара.{S} Иди куд те очи воде и ноге носе, па тражи себи девојку.{S} А кад ј |
273" /> периферију.{S} Вишњине загасите очи севнуше изненадним сјајем.{S} Да ли се сети да је у |
ве.{S} Вишња је ћутала.{S} Њене угасите очи мериле су немо зелено коло које се обавијало око ње |
рне чедности, додајући још њене угасите очи.{S} Његова машта не задовољи се тиме.{S} Она оде да |
њихови погледи сусрели, њене сомотасте очи синуле би најдубљом љубавном ватром, да се одмах по |
господар!</p> <p>Обоје су били оборили очи и ћутали.{S} Нешто се морало говорити.{S} И двоје д |
учини одвратан, тако одвратан да склопи очи са жељом да умре.</p> <p>— Пријо? — закрешта женски |
Па читај! — закључи самоубица и склопи очи поново.</p> <p>— Три дана нам говори да хоће да се |
ста, окрену се на другу страну, затвори очи <pb n="308" /> и покуша да поново заспи, као дотле, |
че неко из гомиле.</p> <p>Радник отвори очи, погледа зловољно у правцу онога који је питао, па |
у другарицу право у лице; она не спусти очи.{S} Она је била обучена у матроску блузу од обичне |
исан поздрав, треснувши чизмом и кочећи очи.{S} Куварица је стишавала близнакиње да се не деру |
углу од собе, и онда застала, покривши очи рукама.{S} Један део расуте косе падао јој је око р |
велики бео цвет.{S} Љутићи су жути као очи у мачке.{S} На мршавим петељкама штрче очајни дивљи |
ручних задатака. <pb n="33" /> Отворимо очи, размахнимо рукама, припаднимо народу како нам он п |
pb n="182" /> <p>— Како бих погледала у очи Илићу! — говорила је немо у себи.</p> <p>По целе да |
} Управо, та му је кућа тек тада пала у очи.{S} То је била нова грађевина, налик на извесне бео |
хор <hi>Љубићске Виле</hi> приређује у очи Ивањдана излет на брање ивањског цвећа.{S} Да пусти |
имала право!{S} Не треба гојити прасе у очи божића...{S} Све је спремно.{S} Могу се венчати прв |
ила још толико јака да му баци истину у очи, рекавши му:</p> <p>— Ренегат!</p> <p>То разочарење |
} Ти ћеш видети!</p> <pb n="50" /> <p>У очи дана кад је требало да се растану, начинили су вели |
Тако ми ружно стоји кад играм!</p> <p>У очи свадбе, Чедомир изиђе из куће, па је врљао по варош |
l>Ко̑ одговор на сву љубав моју,</l> <l>Очи твоје спустила си тајно...</l> <l>— Ој животе!{S} О |
еке лепе животиње.{S} Коса, још црња од очију, окружавала је њено лице као талас.{S} Њено данаш |
а у себи је додавао; „Ми смо слепи код очију, утучени у главу, стока божја!“</p> <p>На спрату |
на пред нашим носем, а ми... слепци код очију!{S} Бела ми је сад признала све.{S} Вели, заволел |
ово, ударала <pb n="192" /> на било код очију, пљускала у ушима.{S} Обузимали су га чудни осећа |
онај крш, не бих му веровао да ми је из очију испао!</p> <p>— Ту смо се крили од Турака — додав |
набреклих груди, устрепталих слабина и очију стакластих као да душа сања неки ванземаљски сан, |
и млад, пријатних, мушких црта, буљавих очију, које су у тренутцима живости изгледале као да хо |
ећ ту.{S} Он је био човек ситних, живих очију, великог чела са дубоким залисцима, пљоснатих уши |
ли се око њега, пролазили поред његових очију весели и шарени као сватови, и губили се у ноћ пр |
д Вишњом, стидљив и он, збуњен, светлих очију, уздрхтале браде, згрчених прстију и с грозницом |
ене јабучице, промуклог гласа и светлих очију. — Јер еволуцијом треба припремити револуцију...< |
вога бића, оне се крију и од сопствених очију, и обујме нас тек кад нас, као неко фино вино, пр |
е друга девојка, великог носа и зелених очију — која нагази на вилинско коло никад се неће удат |
е видео визију Вишње, њене главе, њених очију које поздрављају својим топлим погледом рад на до |
се дизала Чедомирова глава, унезверених очију, згрчених уста.{S} Коса му је била замршена, лепи |
е било у одсевима та два пара раширених очију?{S} Љубави, мржње, чежње, гађења, дубоке симпатиј |
и миловаше је, и преко лакта, оборених очију, без иједне мисли у глави.</p> <p>Бела се није бр |
игаља лежао је један радник, затворених очију.{S} Мало даље од њега видео се крвав перорез.</p> |
Гледајући у књиге, ти живиш затворених очију, практичан живот изгледа ти ситничарење, не видиш |
ена чела, а веселих, светлих, занесених очију, враћао се увече са рада.{S} Грађани су га зауста |
ложени такође, румена лица и задовољних очију.{S} У јасној светлости пролетњег дана шарениле су |
онижења, тако уз тог оца сурих, смерних очију, смеђе накострешене браде, ниског раста и великог |
око његових сувих уста, око тих ситних очију, па све до природно намрсканог чела играо један < |
а.{S} Његов поглед из суморних, мрачних очију ишао је негде далеко, у бескрај.{S} Његов несрећн |
пуна за своје године, дубоких, угаситих очију, мирних и бистрих као извор у планини.{S} Њена гл |
авог студента бледих образа и поноситих очију, дошао неки други младић који би био његова пуна |
ла ноге, окретала се у балету и тражила очима Чедомира да му пошаље пољубац.</p> <p>Вишња задрх |
ва пуна супротност: мали, крутуљаст, са очима као у миша, она би желела да се и њему допадне, ј |
је она била према блеску који пуче пред очима младићевим кад угледа своју драгану!{S} Све се из |
<p>Вишњин поглед сукоби се с Радојевим очима.{S} Тада јој се учини како у њима дрхти цела Радо |
на слава би опет залебдела пред његовим очима.{S} Људско срце му изгледало преуско за његов сан |
сјај мушке надмоћности засја у дечковим очима. — Кажи само колико поједеш шећерлеме преко дана? |
ирила и гледала у њега сивим, остарелим очима које су цуриле.</p> <p>Илић удари љутито песницом |
и упола и гледали једно другог усијаним очима.</p> <p>С девојкине главе пале су укоснице.{S} Ми |
ратнику, он је гледао својим сопственим очима, како све иде у пропаст.{S}Осети да му се гуша ст |
д огледала.{S} Једна суза врцну у њеним очима.{S} Нешто јаче од ње заповедало је сад њоме, и он |
на оне традиционалне младе са обореним очима, које нам је оставила у спомену наша старија лите |
и озбиљан, мршав као авет, са занесеним очима, Зарија је лутао по живом, ироничном и борбеном Б |
најмилији.{S} Он ју је гледао занесеним очима.{S} Његово лице није имало сјај прве младости.{S} |
младићеву главу.{S} Он опази у Вишњиним очима један влажан сјај.{S} Светлост се претварала у су |
адић ју је гледао својим чудним сјајним очима и као да се питао да она не тера шалу.</p> <p>— Д |
S} Њено запаљено лице с мирним угаситим очима појављивало се, као каква сиренска утвара, на сва |
ће знати шта оне виде својим мрежастим очима!{S} Ипак, оне осећају топао ваздух, светлост, огр |
појављивала љубомора, страшило са жутим очима, тешка срамотна болест коју болесник крије од све |
по сигурном кораку који је правила, по очима што се нису дали <pb n="275" /> збунити, по образ |
је лепа — рече у себи и пољуби то место очима.</p> <p>Кад би она била његова, мислио је даље, п |
о главу, и од главе бео, нежан профил с очима дубоко занесеним у младића.</p> <p>Он спази такођ |
и.{S} Ето ти кључа да постанеш велики у очима оних који те окружују...{S} Је ли, Марјане, а би |
имала свој урођени интелигентни сјај у очима.{S} Тек, била се угојила.{S} Црте на лицу одебљал |
ка прелазило се у салон, да би служавка очистила трпезарију.{S} Стари господин би се извалио по |
олиција је само дошла, учинила увиђај и очистила њене остатке, гомилу земље и дасака.{S} Сад то |
S} Други пут би се дурила без раззлога, очито га избегавала, правила двосмислене фразе, стављај |
идовима остарелим и новим, запуштеним и очуваним, просу се нека чаробна неранџаста боја, која с |
зе и офарбану косу; посебно је истицала очувано грло и потиљак ћилибарске боје.{S} Кад би је чо |
тац имао муке док је ту кућу подигнуо и очувао.{S} Колико труда, колико брига, колико уздаха ок |
јала, већ брак, муж.{S} Томе је требало очувати, <pb n="99" /> жртвовати све, живети тако да ни |
у: „Господин-Илићу, извол’те на ручак", ошкрину полако врата, промоли главу кроз отвор и несташ |
е, дозреле груди.{S} Она се насмеја.{S} Оштар смех зацика по соби.{S} Насмеја се и оно тело у о |
не.{S} Једна њивица овса, коју је нешто оштетила туча, процењивале су сељачке комисије тако вис |
а скупоцена ормана, изолучена при врху, оштећена употребом на неколико места.{S} Углове су испу |
у чудно на Вишњу.{S} Предмети су губили оштре контуре.{S} Нешто загонетно осећало се у природи. |
ад их донесе: малене ножиће за воће, са оштрицом од месинга и дршком од порцулана, по којем су |
сви његови гости зову <hi>Стрика</hi>, па по њему и његову гостионицу: <hi>код Стрике</hi>, те |
Он изабра најгору, <hi>Еснафлију</hi>, па ступи унутра.</p> <p>Сазидана од ћерпича и дасака, о |
постане свој човек, добије парче хлеба, па нек узме Белу, ако хоће... ја ћу му први честитати.< |
а рече.</p> <p>— Све имаш што ти треба, па опет ништа од тебе — додаде жалосно. — А кад сам ја |
погледао да ли су му нокти како треба, па одлазио на ручак, пењући се уз кратке, камене степен |
се око довратака, јака, снажна, жилава, па чудно одударала од свежег пољског цвећа.{S} Вишњи се |
а, моја стара Вишња“.{S} Али се свлада, па настави говор о политици:</p> <p>— Слобода штампе је |
а према њему.{S} Била сам охола, горда, па чак и по мало дрска.{S} Ја сам га одбијала...{S} Как |
е...</p> <p>— Старински човек сам и ја, па опет кад видим да је нешто боље, што да не радим так |
у пијаном друштву — прекину га Зарија, па испи чокањ до дна и, не одвајајући још стакло од уст |
н будилника, зидних и џепних часовника, па све куца и ради, као да у радњи има стотина срца и д |
еђе од уранка на једној падини Рудника, па до заласка за зелени зид Јелице.{S} Пратила га чамот |
х.{S} Аница ју је посматрала испод ока, па јој рече кад остадоше сами:</p> <p>— Нешто си невесе |
Само, кажи, мајка ти је нешто назебла, па се много брине за тебе, да и ти ниси, не дај боже, б |
е привлачиле су сељаке из околних села, па и из даље.{S} Задовољно срце је замахивало снажно пи |
пије, па се пропила и од пића посрнула, па продужила пут порока као свака пијаница.{S} Тако је |
} Дочекивао је нову годину с друговима, па га пиће преварило.{S} Његов <hi>цимер-колега</hi> ни |
9" /> о приликама, догађајима и људима, па се понекад пребацивао и откривао и оно што је у парт |
га је дирнуло јако, као сва њена писма, па може бити и више.{S} Јер се беху код њега десили дог |
очев од најфинијег швајцарског фондана, па до најпростијег турског суџука.</p> <p>Откако Матови |
тар.</p> <p>— Да — потврди његова жена, па настави одлучним гласом: — Изгледа да се и она свиђа |
тику, није <pb n="127" /> имао времена, па можда ни праве воље да мисли на своју породицу.{S} К |
балванима, бурадима и пластовима сена, па ударила преко поља и бацала се право на град.{S} Сре |
као да се бојала да не буде примећена, па се опет загледа у чипку, у кошуљу, у два округла тал |
е на ум мисао да нађе старог господина, па да му каже све.{S} За то није имао довољно одважност |
сана.</p> <p>— Продужите... — рече она, па весело седе на канабе поред њега.</p> <p>Кроз чипкан |
p>— Газдарица није код куће — рече она, па се саже да узме кључ испод простирке од прага.</p> < |
е другарице, ђачки скупови, дуга бдења, па и саме ноћне светиљке, које су расипале своју несигу |
се била повратила из првог изненађења, па устурајући дланом своју косу, додаде одсечно: — Илић |
смо се занимали синоћ — примети Вишња, па кад виде да се Каја не подсмехну, продужи пажљиво — |
ништа.{S} Били су дошли до оног долапа, па се спустише низ једно брдашце.{S} Под њим је жуборил |
раби будак, замахну њиме, поче да копа, па се онда заустави, као да виде да је то узалуд, насло |
постављено питање. — Нико нас не тера, па ћемо да једемо понајлак.{S} У турском рату Вера Павл |
морем начињеним од самог миља и заноса, па кад би писмо свршио, написао адресу и залепио завој, |
лице, чак до подвољка и широког врата, па рече значајно: — У вашим годинама, сиротиња није заз |
весело Каја и обесила јој се око врата, па је пољубила с обе стране и од срца. — Колико има од |
да се угледа на ову Швабицу преко пута, па да пере једну собу данас, па сутра другу.{S} Не би о |
о се видик губио преко голог Тркалишта, па на Седам Кућа све до планинског склопа око Кумодраже |
ир, проклати се по калдрми од дворишта, па замаче даље, у мрак.</p> <p>Илић угледа ову сенку.{S |
м кораку: музеји, споменици, позоришта, па онда улице пуне света, велике димензије, ширина, сло |
је — одврати госпођа на рачун Поповића, па додаде: — Чедомир је озбиљан младић, човек од повере |
и волите кајсије? — упита Бела младића, па не сачекавши одговора, окрену се нагло на здравој пе |
ори Вишња и погледа плашљиво у младића, па после спусти главу и доврши као по дужности : — Наша |
убрзо.{S} Погледа нехотице у кочијаша, па онда у кола, очекујући да у њима види кога од нових, |
ра је била обилата, било је и слаткиша, па и вина.{S} Стари <pb n="269" /> пушкар, који је задр |
је она, као мајка, дала свој благослов, па је погледа подозриво испод ока.</p> <p>— Бог с тобом |
овољство.{S} Него, враћај се у Београд, па гледај своју науку.</p> <pb n="234" /> <p>— Али, тат |
сама са Илићем.{S} Њу је обузимао стид, па радост, па жеља нека да је нестане, да се истопи пол |
ради служавка? — рече она као за себе, па повири у предњу одају.</p> <p>Кад се окрену натраг у |
устаде са свог места, пређе преко собе, па се заустави код огледала.</p> <p>Хтела је да види на |
упи дубље у собу, стави руке на кукове, па ослови студента нешто извештаченим гласом:</p> <p>— |
ти шта се с њом догодило, признати све, па нека буде како она рекне.</p> <p>У тим мислима, Вишњ |
Девојка стеже усне, као да тражи снаге, па настави;</p> <p>— Кад сумирам све што сам видела, по |
мо модерне жене нека брину своје бриге, па загледајмо своје јаде.{S} Нека наше жене науче своје |
а пут перорезом у прса и онда оде онде, па леже...</p> <p>Цело ово вече, Илић је мислио на само |
<p>— Сутра да ми што буде, не дај боже, па да ми дете остане без спреме, као сироче — бранила ј |
врши школске задатке што је могла брже, па се онда свуче и леже.{S} Хладна постеља јој је прија |
>— Тата се није опоравио још од робије, па не може да издржи тај штрапац.</p> <p>Илић је приста |
е из редакције сваког дана на Теразије, па се после разносиле широм Србије и Српства.</p> <p>Ма |
ајеним путем из Библиотеке на Теразије, па Крунском улицом на Врачар, где је давао лекције једн |
ла од својих посетилаца навику да пије, па се пропила и од пића посрнула, па продужила пут поро |
ерљиво. — Него обеси венац више капије, па ако га преко ноћ нестане, знај да ћеш се удати те зи |
гови закључци често вештачке дедукције, па и софизми, а, с времена на време, упада у противуреч |
се у неком потоку два дана после битке, па како су Турци већ чували Саву, он није могао пребећи |
S} Он се дочека <pb n="249" /> на руке, па поново паде и праћакаше се по блату.{S} Један шегрт |
једног семинара.{S} Изишли су из школе, па врљали по вароши без циља, избегавајући посећена мес |
вратарки за њих. — Постеља до постеље, па се не погледају.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Des |
7" /> десили доиста против његове воље, па ипак се осећао кривим.{S} Поштење му је налагало бар |
у, дизала се у вис, кружила неко време, па опет слетала, и крештала свеједнако и јогунасто.{S} |
оворио.{S} Престао је да пише афоризме, па се дао на поезију.</p> <p>— Наука ме није задовољила |
ивао мустре, каталоге, књиге са стране, па по њима набављао робу, чистио метал, оправљао сатове |
</p> <p>— Нису много родиле ове године, па <pb n="11" /> су крупне и врло лепе — допуни госпа К |
ић?{S} Продао сам неке старе панталоне, па имам рачуна да те частим.</p> <p>Чедомир се осећао у |
а, понижавала, рушила му свако уважење, па и онај понос културног човека који је млади муж осећ |
неке девојке одломиле грану од трешње, па тако беру и једу.{S} По кафанама се чуо жагор.{S} Де |
пада баш за оним димњаком од стругаре, па димњак изгледа као пресечен, једна му половина виси |
да у војнике, у њихове дрвене стражаре, па онда у кућу, али испод ока... као да га се то ништа |
ечујно, подигне један стуб водене паре, па, вртећи се око самог себе, као утвара, полети уз вод |
Девојка прибра своју снагу, намршти се, па се осмехну презриво:</p> <p>— Којешта!{S} Докле ћемо |
ма значају предмета, одушевљавајући се, па падао у ватру и грмео.{S} Онда није штедео никога: с |
удата? — рече јој Вишња, осмехнувши се, па покуша да се метне у у њено расположење.</p> <p>— Да |
ла судове и пошла вратима да их однесе, па се предомисли, зовну служавку и предаде јој што је и |
ра.{S} Иди куд те очи воде и ноге носе, па тражи себи девојку.{S} А кад је нађеш, сети се колик |
ле плата, а кад остариш, пензионишу те, па ти и после иде плата, није много али колико да се хр |
јави се прво једно кубе сумњиве лепоте, па онда друго, треће...</p> <p>— Што у Београду воле ов |
оспа-Клеопатра спремала о јесени, жуте, па накиселе, с нешто бела лука.{S} Због њих су се први |
на средини.{S} Чекало се само пролеће, па да се и то зазида, те цела Морава окрене на јаз.{S} |
<p>У очи свадбе, Чедомир изиђе из куће, па је врљао по вароши бесциљно.{S} Око пет сати пут га |
е за тезгу, до саме касе, поручио кафе, па онда с њим разговарао на дугачко и на широко о приме |
орски Вијенац</hi>, отворио га насумце, па читао на глас стихове, предајући се чару философске |
звирали су иза Земуна, сакривали сунце, па бежали даље.{S} После њих долазили су други, па трећ |
ни се поново воле...{S} Шта треба више, па да се буде срећан!{S} И у том слатком расположењу, к |
пшу рукама, одобравају и буне још више, па се, после, годинама прича како су се провели на Ђако |
из зеленила које су састављали ритови, па се постепено пела уз брдо, прошарана вртовима, попре |
и даље.{S} После њих долазили су други, па трећи, брзи, дурновити, као неке фантастичне животињ |
="56" /></p> <p>браћа, укућани, суседи, па и отац, намрштених бора на челу и изразитих усана.{S |
удеваш у чему.{S} Волела би да те види, па дођи ако можеш, а ако ти школа не допушта, а ти немо |
девојка пружи руку.{S} Она му је пружи, па стрецну од додира: његови прсти су пекли као у грозн |
ак, сталан гост на министарској трпези, па која вајда: несрећан си као све ове пропалице, као о |
пође са Зеленог Венца ка Варош Капији, па лево.{S} Ту се види један дућан своје врсте, углавље |
цији... и опет вам кажем: у револуцији, па ма како ви решили.</p> <p>Поднаредник тресну чизмом. |
помињале речи о I</p> <p>новцу, динари, па онда псовке, које су у нашем говорном језику тако фа |
Ово цвеће, широка ливада, јаки мириси, па то коло и све враџбине којих је пун њен крај, бунили |
ша, а није мислио да ће му што требати, па да узајми.{S} Он то призна, и осмејкиваше се стидљив |
своме сину. — Сад ће отац да се врати, па пази, Младене.{S} Немој да се мангупираш.{S} Него уч |
неједнакости.{S} Новац треба разумети, па га онда без бојазни можеш волети.</p> <p>— Бог с тоб |
вино, преваре својом лакоћом и сласти, па опију благо, замагљавајући нашу свест и стварност.{S |
е, свакако од какве неизлечиве болести, па ипак се силило и хтело да сакрије своју немоћ.{S} Уп |
евом придржаваше књигу према светлости, па стаде рецитовати доста лепо:</p> <quote> <l>То је би |
.{S} Промуца неколико речи захвалности, па стаде.{S} Он је осећао свој лажни положај према тој |
Турску.</p> <p>Илић стиже доцкан кући, па сутрадан јави директору да је болестан, те не може д |
ата и преда се тој голицавој дрхтавици, па док јој она <pb n="115" /> уноси забуну у главу, пре |
ане Вишње.{S} Био ју је видео на улици, па кад је хтео прићи, она је зауставила неку своју позн |
глед се прошета од Беле ка њеној мајци, па онда паде поново на девојку, а одатле на сто, на зид |
а нека слатка језа, од чукљева на руци, па кроз цело тело, да јој и колена задрхте, као кад је |
ладићев поглед прелете цели родни крај, па се заустави на врху Овчара.{S} Сети се гомиле радник |
клапали су га други. — Раде, брате мој, па све варнице искачу.</p> <p>— Само тако! — говорио је |
ућство над паром при употреби у ситној, па и занатској радиности, стари Лазаревић прекиде га, р |
осветлити га чаробно за који тренутак, па се после изгубити, остављајући студента да иде своји |
и у помрчину, требао је један тренутак, па тек да види где се налази.{S} Ову приземну собицу ис |
ца, један Јеврејин, трговачки помоћник, па и по који радник.{S} Сваки од њих био је огорчен пес |
, сиромах наравно, с отомбољеним лицем, па ипак пун наде, дубоко убеђен у сопствену вредност, у |
.</p> <p>Њене руке задрхташе у његовим, па га стегоше, задрхташе опет, и стегоше.{S} Предео је |
ио свој живот размишљањем, философијом, па ме они нису ни исхранили...</p> <p>— Мој живот тек п |
т, свечано, пред родитељима и публиком, па да му преда целу себе, сву раскошну младост која је |
и топли дани, излазили су чешће са њом, па после сваког дана, и најзад без ње.{S} Како се Каја |
д <pb n="129" /> занимљивим разговором, па и молбом.{S} Младић је остајао.{S} Ти усамљени разго |
з једну јаругу која је некад била друм, па уђоше у једно пространо двориште, ограђено са три ст |
ља.{S} Ето, њему није било све потаман, па је увек први ђак.</p> <p>Посебице је Бела била љубаз |
о.{S} Да само знаш како ми је леп стан, па баба... што је златна; прича ми како је било кад је |
е, <pb n="61" /> а млади газда нежењен, па је све ишло како само може бити.</p> <p>Радоје је ра |
да ти кажем! — трже се стари господин, па пређе на своје дело о земљорадничком осигурању.</p> |
је.</p> <p>Матовић се био упола свукао, па застао, седећи замишљено у једној старој наслоњачи.< |
зловољно у правцу онога који је питао, па рече:</p> <pb n="203" /> <p>— Ко ме уби?...{S} Ја са |
>.{S} Најзад, виде да Радоје има право, па му предаде целу радњу, а сам поче да сади лук преко |
говорио.{S} Многима то није било право, па ипак чуле су се ретке замерке, јер је Радоје волео љ |
је ли читаво уметничко дело?...{S} Ево, па пуши — продужи она, помакнувши сто у правцу Илића. — |
S} Ја сам о томе у апсу размишљао дуго, па сам дошао до закључка, да се велика зла не чине наме |
ађеш, сети се колико је Вићентије узео, па ти тражи двоструко.</p> <p>Илић је одбијао.{S} Није |
ј, болан, мајка је, а тетки треба мало, па да је заболи глава.</p> <pb n="28" /> <p> С Кајом је |
присили да седне, посади му се у крило, па поче да барата по његовом столу.{S} Под руку јој дођ |
.{S} Око срца му је било весело, топло, па и жалосно.{S} Мило му је било што је реакција падала |
рав, млад, ни ружан ни глуп, тамо вамо, па се ми венчамо пре испита...{S} Красан је мој Милисав |
средства:</p> <p>— Треба да се нађемо, па да се објаснимо; да се разговоримо као пријатељи.</p |
нешто тврдо; затим је отвори полагано, па изврну, као да просу остатке, прашину, пепео.</p> <p |
зумеде добро, те је погледа изненађено, па по обичају наших жена да се покажу љубазне кад их не |
амо једно половно обећање било довољно, па да га она поново заволи без бојазни.{S} Јер је она б |
но да га Лазаревићева избегава намерно, па и да му пркоси.{S} Његова је душа патила, његов поно |
S} Ју, господина — додаде после гласно, па збаци љутито шал са себе. — Мустра бечка, богаљ је и |
> <p>— Нећу — занећка се она детињасто, па, после нешто оклевања, прошапта поверљиво:</p> <p>— |
испарења, Илић виде једно празно место, па се упути к њему, кад спази поред себе Зарију Ристића |
печених марона који су му грејали џеп, па лутао по Паризу без циља.</p> <p>— Где си био? — пре |
је наследила од оца тврдоглав карактер, па ипак је почињала прва.</p> <p>— Чедомире?</p> <p>— Ш |
— одврати му жена. — Дошла Ката данас, па као да се у црно завила, плаче, суза јој сузу не сти |
реко пута, па да пере једну собу данас, па сутра другу.{S} Не би осетила, а кућа би била опрана |
ила и паде у рит; она друга прну у вис, па се врати, начини два три круга изнад места где је па |
м у трбух да га је послао на онај свет, па после умакао и успео да пребегне у Турску.</p> <p>Ил |
ћем.{S} Њу је обузимао стид, па радост, па жеља нека да је нестане, да се истопи полако, као ко |
<p>— Збогом!... — понови још једанпут, па се удаљи, корачајући несигурно, посрћући готово.</p> |
види као да се растопило по целом небу, па жеже.{S} Нигде тице да се чује.{S} Биље зри.{S} Вишњ |
, свршити школу, добити државну службу, па да проведе на миру старе дане уз сина господина.</p> |
> <p>Испросио је њену другарицу Милеву, па је даље писао Вишњи да се не љути, да дође на свадбу |
ћ уздахну, нервозно склопи једну књигу, па устаде и поче шетати по соби.</p> <p>— Ти се љутиш?< |
, раздрљених груди и врата, босих ногу, па радиле нешто по дворишту сагибајући леђа, ширећи ног |
је био заспао у неком напредном граду, па се пробудио после једног страшног земљотреса; он вид |
да, после ступио у трговину у Београду, па онда прешао у државну службу, добивши за преписача у |
гових сувих уста, око тих ситних очију, па све до природно намрсканог чела играо један <pb n="1 |
асније него икад да не воли ту девојку, па ипак он превали:</p> <p>— Да!</p> <p>Та се реч чу је |
pb n="155" /> додаде пружајући му руку, па окрену главу да би сакрила своје узбуђење.</p> <p>— |
еремонијално, пружи своју меснату руку, па после првих поздрава осу грдњу на режим:</p> <p>— Па |
в отац, Стеван, изучио је сеоску школу, па је покушавао да продужи гимназију, свршио два три ра |
наби качкету јаче на очи, распали лулу, па додаде:</p> <p>— Ја радим да убедим људе у потребу д |
— Ето, тако, радио с нама, вукао цигљу, па онда баци самарицу, потеже се два пут перорезом у пр |
Радоје обеси тада један фењер на чакљу, па присветли.</p> <p>— Мртвачки сандук! — приметише при |
{S} Језовите сенке прекрилиле би земљу, па би се у час изгубиле и уступиле место блиставој свет |
ора да се иде од куће, можда на страну, па су трошкови велики, а...{S} Није довршио реченицу, ј |
а учи, а ако неће, значи да није за њу, па ће гледати друга посла.{S} Шта је мени шкодила слобо |
био човек који се подаје првом осећању, па намаче качкету на чело, распали лушу и, одмерено, уп |
опадало, морало се допасти целом свету, па следствено и његовој жени.{S} У противном, глупости |
једног великог књижара у ђачком кварту, па је ступио у везе и с антикварима на обалама Сене.{S} |
а одговарала:</p> <p>— Али кад ја нећу, па ко ће!</p> <p>Чачак није добио електрику.{S} Преко л |
тле располагао његовим животом и смрћу, па се слободно упућује у варош.{S} После се сети његово |
на ми се разболела.{S} Прала јуче кућу, па је ваљада промаја ударила.{S} И говори ја стоци да с |
мале би се за руку и излазиле на улицу, па шврљале око гомиле песка, кафанских столова, по сусе |
ликом његове женидбе.</p> <p>Испи чашу, па продужи:</p> <p>— Дуго смо причали.{S} Било је говор |
попије на једном месту само једну чашу, па тако изређа до тридесет кафана...{S} Кад се напије, |
родужавани, где душа само додирне душу, па је остави да сања започети сан, и пољупци где тело д |
е љутим.{S} Једног овде имам од својих, па се и он туђи...{S} Испрати Вишњу до куће.</p> <p>— А |
ли, најпре нејасних, лаких, безбрижних, па све светлијих, тежих, страшнијих.{S} Девојка је знал |
екако, али мајка!...{S} Ударила у плач, па запомаже по кући.{S} Ја нисам попуштала.{S} Запретил |
лежи, а кад остариш не можеш да радиш, па куд ћеш него у просјаке.</p> <p>Сад се све то срушил |
ечи: „Ево на̑!{S} Све је ту написано... па читај!“</p> <p>Истог дана отпутовали су у Париз.</p> |
политичар.{S} Он не пази на спољашњост; па кад то и чини, ради у супротном правцу: пушта браду, |
много чему, о много кому, <pb n="78" /> па и о њему, Илићу, мислио је; Младен је брбљив, а Бела |
гласају по свом убеђењу, <pb n="278" /> па да оборе министра који не дели то мишљење, или да гл |
ади?...{S} Шта им фали што су млади!{S} Па ти рече <pb n="164" /> једном приликом: „Кад се деца |
: моја другарица, Вишња Лазаревић...{S} Па како ми живиш, што не дођеш?...</p> <p>Млади човек, |
рио се све више изнад њихових глава.{S} Па ипак, они пођоше напред.{S} На загрејану руку или че |
е сувише смеје са осталим друговима.{S} Па и ти другови, изгледали су му мрски.{S} Он их је пре |
видела је да још има доста времена.{S} Па ипак је готово трчала путем.{S} Напољу је јесен прир |
ави јој је био прост шешир од сламе.{S} Па ипак, младост и здравље чинили су од ове тоалете њен |
едно од другог, стид их је, боје се.{S} Па опет се деси кадгод, као овај пут, о покладима, на т |
морала трчати на час да не задоцни.{S} Па и ти часови!{S} Није их било више од два три преко д |
раћајући их стално каквом пошалицом.{S} Па и сад, кад их јој предаде, викну :</p> <p>— Ево важн |
брата испуњавали су по читаво писмо.{S} Па ипак, та су писма била као <pb n="89" /> небесни дар |
ону су остајали само Бела и Чедомир.{S} Па и Чедомир се дизао да иде, да му се не би приметило |
у, њену плаву косу, просто сплетену.{S} Па ипак, по болесној склоности своје душе, он се не дад |
о доба звало реални правац у животу.{S} Па опет, чим је устала, погледала је на врата где је си |
о вече, Илић је мислио на самоубицу.{S} Па и сутрадан, та га мисао није остављала.{S} Док је св |
на стубовима, већ су обешене о жицу.{S} Па ипак, ово отмено место српске престонице учини јој с |
сусед преко пута помиловани робијаш?{S} Па и даље, доле у Београду, зар није видела гомиле још |
нављала:</p> <p>— Па како си ми још?{S} Па шта ми радиш ?...{S} Јеси ли се свикла на наш живот? |
но:</p> <p>— Ти излазиш из Здрављака? — па продужи пут, настављајући да звижди.</p> <p>По трото |
>— Одреци се наследства — говорила је — па ће ти се осигурати издржавање све док не свршиш школ |
умро — говорио би какав старији човек — па да су ми рекли да ће неко раскопавати онај крш, не б |
одмерено, упита:</p> <pb n="65" /> <p>— Па зар ниси свршила школу?</p> <p>— Завршила сам — одго |
куд теби и десет хиљада пара? </p> <p>— Па имамо кућу, хвала Богу — умешала се мајка.</p> <p>Мл |
ије било веће од цигар-папира.</p> <p>— Па читај! — закључи самоубица и склопи очи поново.</p> |
уставише се код Кајине капије.</p> <p>— Па кад ћеш ми једанпут доћи? — пребаци Каја своме рођак |
Вели, ни кошуље му не доноси.</p> <p>— Па, купиће је, стара му мајка!{S} Човек се не жени због |
ствари праштао је великодушно.</p> <p>— Па што ме је оставио? — бунила се она.</p> <p>— Ко је к |
е прост човек, али воли школу.</p> <p>— Па зар ћете сад пристати да седите докона? — примети мл |
у је за обе руке, и понављала:</p> <p>— Па како си ми још?{S} Па шта ми радиш ?...{S} Јеси ли с |
е, чија се платна спуштала од врха брда па до у саме таласе Дунава.</p> <p>Ова слика учини весе |
ње, или да гласају против свога убеђења па да сачувају министра.{S} Тако се извршна и законодав |
, показујући јој велику дињу. — Дао Бог па родиле, те хоће да и ти окусиш... „Знам, вели, да их |
коњима, али није требало много вештине па да види да је та животиња одличног соја: високе ноге |
еђу ово двоје: или да убијемо наше срце па да живимо као старци, или да умремо млади слушајући |
је подухватала целу, од врхова прстију па све до чела и главе.</p> <p>Сањала је да су ишли пеш |
рече Илић — прочитај ову вест...</p> <p>Па као за себе додаде:</p> <p>— Како свако има достојан |
хајд', синовче; не губи времена.</p> <p>Па обраћајући се ћерци додао је:</p> <p>— А ти, фрајла, |
ца — задовољна у сваком случају.</p> <p>Па као да хтеде уверити себе, потврди:</p> <p>— Зашто д |
ре! — рече Вишња, и истрже руку.</p> <p>Па и доцније, она је избегавала ова миловања, као да је |
једемо понајлак.{S} У турском рату Вера Павловна, сестра Рускиња, што је волела нашу кујну, бил |
једну жену и осећа је поред себе живу, пада у грозницу пожуде.{S} Подивљао, као звер што погле |
пролеће не дочека.{S} С јесени поче да пада киша.{S} Падала је из дана у дан.{S} То не беше си |
зађе.{S} Каткад се деси да његова кугла пада баш за оним димњаком од стругаре, па димњак изглед |
озор: људи се паште, <pb n="59" /> снег пада, тебе ни бриге.{S} Постанеш неки чиновник, шта ти |
је девиза: уживати и успети.{S} Понекад пада у севдах, и тада пева прилично.{S} То су они који |
, која даје све више сласти што се ниже пада.{S} Калдрма, куће, кровови цаклили су се <pb n="83 |
емља сурвава под њом, да околне планине падају.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— За име Божје, по |
кад <pb n="303" /> су задушнице.{S} Оне падају уз часне посте.{S} Већ је пролеће.{S} Сунце обас |
Између њих је певушила вода кроз луле, падала у низак басен и враћала се отуд у виду ниске врл |
чека.{S} С јесени поче да пада киша.{S} Падала је из дана у дан.{S} То не беше ситна, јесења ки |
сно.{S} Мило му је било што је реакција падала, слобода се објављивала, што је настајала нека п |
е виде саму.</p> <p>Та оскудица слободе падала јој је најтеже.{S} Читала је књиге, седела крај |
! — промуца њен глас.</p> <p>Девојка је падала у све већи занос.{S} Скупи кошуљу позади и прите |
екој чудној земљи гатки.{S} Коса јој је падала заводљиво преко лица.{S} Ветар се играо са скуто |
, продавац ушећереног воћа, по којем је падала прашина.{S} Он је ишао полако, крајем пута, обор |
а.{S} Ноћ је већ наваљивала са истока и падала на варошке куће беле, сивкасте, црвене, црне, <p |
ком која није била ружна пријали су му, падали му као неки благ и лаган лек на срце што се крва |
о умире у глави.{S} Њему су ти загрљаји падали слатко на срце.{S} Они су му ласкали, уверавајућ |
/p> <p>— Рђо, мрцино! — псовке и ударци падали су сад обилно.</p> <p>И овог тренутка, арап је ч |
еће.{S} Сунце обасја.{S} Снегови што су падали целе зиме почну да се краве.{S} Пред дућанима су |
снажно осветљавало предмете на које је падало, али није било вруће, већ врло благо, меко, глат |
подсмех, подозрење, осуду.{S} Њој није падало на ум да се запита: какве су оне, те жене, те де |
енутку је имала право.{S} Њено одбијање падало је врло тешко младом студенту.{S} Он се трудио м |
значају предмета, одушевљавајући се, па падао у ватру и грмео.{S} Онда није штедео никога: свог |
баци руком један прамен косе што јој је падао на чело, и јекну болно:</p> <p>— Шта је ово мени? |
на његову мишицу.{S} Прамен плаве косе падао јој је преко лица.{S} Њене бистре очи биле су шир |
ши очи рукама.{S} Један део расуте косе падао јој је око раздрљеног грла.{S} Она је губила глав |
и да нешто дода, али је већ млади човек падао у ватру грдећи реакцију, реакционаре, цинцарски с |
ила се Вишња.</p> <p>— Киша ће још дуго падати.</p> <p>— Али и до вароши је дуго — примети она. |
онарско друштво <hi>Рад и Светлост</hi> паде под стечај, а Радоја стрпаше у хапс.{S} Он се опра |
прошета од Беле ка њеној мајци, па онда паде поново на девојку, а одатле на сто, на зид, на про |
атак и устрептао пољубац.{S} Пољубац не паде на усне, већ на ону румен по образу и остави млади |
пуче пушка; једна од њих опусти крила и паде у рит; она друга прну у вис, па се врати, начини д |
очека <pb n="249" /> на руке, па поново паде и праћакаше се по блату.{S} Један шегрт наиђе звиж |
равио што је ту научио.</p> <p>Затим му паде на ум како му је једна газдарица од стана ушла у с |
бало му је да пређе од уранка на једној падини Рудника, па до заласка за зелени зид Јелице.{S} |
аљевског и ужичког округа, на дивљачној падини планине Повлена.{S} Ту се населио његов прадеда |
а да од те две девојке начини једну.{S} Пажљиво је одабирао њихова преимућства, док је брисао < |
кад није била бојена.{S} Студент обриса пажљиво седиште и позва своју другарицу.{S} Она седе ве |
д виде да се Каја не подсмехну, продужи пажљиво — он је врло учен човек, врло паметан... </p> < |
тицу надокнађавала је госпа-Матовићка у пажљивом опхођењу, у слатком и кафи, комплиментима и у |
томе раду, сређености својим мислима и пажње ономе што ће се написати.{S} Затим, подиже главу |
од качкете.{S} Девојка га је слушала с пажњом и, у исти мах, са извесним страхом.{S} Она је не |
граду била још реткост и што јој сврати пажњу.{S} Она позна да је то државни фијакер по кочијаш |
у.{S} Кад би му ко од пријатеља скренуо пажњу на несташност његовог сина, он се бранио неким ру |
уа и фамилија.{S} Он је био обратио сву пажњу само на спољашност, на изглед ствари и покрете би |
књигама.{S} Ништа не свраћа пролазнику пажњу на њега: фирма ни модел робе што се ту може наћи. |
у.{S} При избору, поклонила је нарочиту пажњу на салон.</p> <p>— Дивно! — говориле су гошће кад |
а о богаству.{S} Не, изгледало му је то пазарлук, као да тргује са кожом свог <pb n="26" /> рођ |
платна.{S} Тражио је од жене и деце да пазе на одело.{S} Жена му је имала тепелук од дуката и |
тети мозак девојкама!{S} Бога ми, Бела, пази се доцније, не пуштај га далеко од себе!</p> <p>Бе |
оме сину. — Сад ће отац да се врати, па пази, Младене.{S} Немој да се мангупираш.{S} Него учи.{ |
је био великошколац-политичар.{S} Он не пази на спољашњост; па кад то и чини, ради у супротном |
оје су најтеже.</p> <pb n="106" /> <p>— Пазите се.{S} Ми прелазимо чудна времена — рекао му је |
лагословенија.{S} Седиш у топлој соби и пазиш шта се говори.{S} Не радиш снагом него мозгом.{S} |
ности да задовоље Белину жељу: купе јој пајаца са звонким прапорцима, скупоцен шешир или хаљину |
ивот с чудним поверењем у себе.{S} Њега пак сумња је задржавала сад у свему што би предузео.</p |
у изостали далеко иза њих.{S} Пред њима пак се пружала усталасана долина Западне Мораве чак до |
ђу овима је био и Чедомир.</p> <p>Вишња пак остаде даље на барикадама.{S} Она није опраштала св |
ти дубоко, потпуно, пуним срцем.{S} Сад пак, примала је хладно те изливе паланачких симпатија.{ |
Полиција није смела ући ту; за ђаке је пак било стално отворено.{S} Могло се ту склонити од жа |
купања и дерала у сав глас.{S} Парк је пак ћутао усамљен.{S} Тек овде онде видео би се, у том |
оже одрећи у свако доба.</p> <p>Илић је пак мрзео новац, мрзео га оном мржњом, помешаном са неш |
авала је посете, састанке.{S} Кад би се пак и нашла у друштву, о испитима, при излетима, месним |
рмулише оно што је хтела рећи.{S} Да би пак утишала своју савест, радила је готово претерано на |
философске поезије Његошеве.{S} Кад би пак био рђаве воље, жалио се на реуматизам у десном кол |
ан мањи део остао је у Групи.{S} Остали пак основали су радикални клуб.{S} Међу овима је био и |
а сам поче да сади лук преко лета, зими пак да зева у оближњој механи.</p> <p>Посао пође на бољ |
/> је каријеру у државној служби.{S} Он пак био је први ђак у сваком разреду, четворка је за ње |
Ја терам кола треће класе.</p> <p>— Ако пак хоћеш да будеш задовољан — продужи Ристић — онда мо |
другарских саопштења.{S} Његов одговор пак није се могао скалупити у та општа места, и Вишња б |
државни порез.</p> <pb n="142" /> <p>Њу пак, одушевљавале су велике идеје.{S} Чинило јој се да |
арац који се напио добра вина.{S} Вишњу пак је бунио тај дан, обузимала ју је час топлина, час |
београдске голети, као да је сијало из пакла.{S} Илић је имао стан, управо кревет, изгубљен у |
, где је осуђеник с новцем заповедао за паклић дувана осуђенику без новца.{S} На крају крајева, |
> <p>— Грађанске гарантије вреде колико пакло дувана, помиловање с робије, највише можда какво |
спавао, по другој је било просуто једно пакло карата; прашина се видела по раму од огледала.{S} |
не кафане.</p> <p>Унутра је врило као у паклу.{S} Смрад од пића, обуће и збијене гомиле давио ј |
p> <p>У тим мислима, Вишња је прекидала паковање ствари, отварала поново очево писмо и читала г |
још као дете, због недовољног надзора, пала са степеница и сломила ногу.{S} Стога су јој вечит |
вати.{S} Управо, та му је кућа тек тада пала у очи.{S} То је била нова грађевина, налик на изве |
нестало лепог дана.{S} На земљу је била пала нека сенка, живот се повлачио, тице ћутале, а једн |
евом оцу улазак у земљу.{S} Реакција је пала.{S} Њени главни стубови скрхали <pb n="6" /> се ка |
е напред.{S} На загрејану руку или чело пала би им која кишна капљица.{S} Капље су биле чешће.{ |
над дућаном седели су.{S} То беше стара паланачка кућа: пространа, удобна, врло строга обичних |
S} Сад пак, примала је хладно те изливе паланачких симпатија.{S} Приговарала је себи за то: што |
озитивне ствари, рад за човечанство.{S} Паланка ће бити јача од тебе...{S} Једног дана, ти ћеш |
д оних неприметних културних радника по паланкама, који су скупљачи претплате свакој новој књиз |
ко је ко.{S} Нећу дете да ми се мучи по паланкама.{S} Доста <pb n="262" /> сам се ја, због оног |
зу и излазити недељом на пиво.{S} Место паланке и њеног главног сокака, пред Вишњом је мисао цр |
начин живота и живљења једне девојке у паланци.{S} Опис једног излета у Овчарску бању или какв |
о се велико друштво, како је то ретко у паланци.{S} Тамо се сви познају, али се туђе заједнице, |
Илићем.{S} Она би без њега остала мала паланчанка каква је била.{S} Он ју је пронашао, увео у |
хта кад примети своју пријатељицу, малу паланчанку пуну одушевљења, писца свих драгих карата и |
рачи... на своју љубав: здраву, одраслу паланчанку, чије срце, можда једино на свету, куца у то |
стране протезао се Београд, измешан од палата и чатрља.{S} Једно јато сврака прегонило се по о |
заокругљене, већ као две капље мастила пале у светло белило између трепавица.{S} Та глава је з |
сијаним очима.</p> <p>С девојкине главе пале су укоснице.{S} Миришљава коса просула се као тала |
а и кутијом палидрваца, обилази варош и пали општинске фењере, истакнуте на тробојним дирецима |
овима 1912 и 13 године, јер они који су пали за Отаџбину, по речима једног великог песника прош |
дрављао је стално учтиво, имао при себи палидрваца да се упали цигара и давао на веру.{S} Могло |
дан чича, с кантом петролеума и кутијом палидрваца, обилази варош и пали општинске фењере, иста |
ли ватре?</p> <p>Илић му пружи кутију с палидрвцима, и упита га, пола у шали, пола озбиљно:</p> |
окошену траву.{S} На оближњим фабрикама палиле су се лампе.{S} Хорови жаба звонили су уједначен |
еж ваздух.{S} По <pb n="210" /> небу се палиле звезде.{S} На ћошку светлуцао варошки фењер.{S} |
хумки.{S} Усамљени пламенови који су се палили по прозорима блудели су дрхтећи као душе прогнат |
го на беседништво, и живе, скривено, по Палилули и Енглезовцу, с каквом хистеричном газдарицом. |
добар део улице.{S} После се спустише у Палилулу преко гробља Светог Марка, које је било зарасл |
Чедомир је, намрштених веђа и суморно, палио своју цигару.{S} Девојки је један облак туге зама |
друга оним унутарњим пламеном, који је палио њене мирне, невине очи и који је долазио право из |
једног јутра се срушила.{S} Никоме није пало на ум да је диже.{S} Полиција је само дошла, учини |
в! — кликну девојка.</p> <p>Било је већ пало вече кад се њих двоје упутише Вишњином стану.</p> |
здух био тежак.{S} Учитељица скиде свој палто, пребаци га преко руке, изви рамена, рашири груди |
о се прочита десетак књига, научи се на памет још два'естак наслова, славних имена и мудрих мис |
се стане да надмеће ко ће више знати на памет тих његових бунтовничких изрека : „Абдикацијом не |
осећивао њихова тајна удружења, учио на памет поједине фразе, зурио дубоко у ноћ у неподгрејано |
аринских романа.{S} Ћифте веџбају своју памет на теби и дају своје мишљење о твојим поступцима. |
оред ње.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ти си паметан човек... ти знаш шта радиш.{S} Наша варош дугуј |
и пажљиво — он је врло учен човек, врло паметан... </p> <p>— О чему сте говорили?</p> <p>— О ем |
заспати.{S} Реч Христова врзла му се по памети:</p> <p>— Жено, шта има заједничко између тебе и |
ажила задовољство не по осећању него по памети, изазивала ове тренутке, пила њихово опасно пиће |
ио једну дивну песму!{S} Остала су је у памети само два три стиха из средине: ...{S}И мислио та |
ркос томе гласу одлучности, који помаже паметне људе у њиховим борбама, он је остајао на истом |
p> <p>— Свет је глуп, Илићу, он не воли паметније од себе.</p> <p>— Ја не мислим тако.{S} Свет |
руштва, водили се занимљиви разговори о паметним стварима.{S} Није се правила разлика по стареш |
икује немоћне чиновнике; она од младих, паметних, поштених људи прави бедне, глупаве, непоштене |
су редак луксуз, а брак... брак је код паметних људи вешт споразум, смишљен ортаклук, где свак |
то јој је надирало у душу.{S} Она их је памтила све, и несвесно упоређивала са оним што су јој |
једне четворке, сама петица.{S} Није се памтило да је неко положио с таквим успехом.{S} Чедомир |
ловило неколико облачића као прамење од памука.</p> <p>Илићу залупа срце кад виде девојку тако |
брдашце, и пред путницима се указа цела панорама Београда са дунавске стране: варош је почињала |
танским маркама, свађао се с ђацима око панораме коју је правио у кутији за фул, био непажљив к |
Шта нису радили њен муж и газдарица од пансиона да дођу до њих: тражили их по пијаци, киселили |
у је празна сентименталност шипарица из пансионата.{S} Идеал му је што и свака комедија.{S} За |
н.{S} У Паризу су се настанили у једном пансиону који су му Срби препоручили.{S} Уписао се на С |
уз потиљак, руку завучених у џепове од панталона, сигуран у себе, у своју будућност, у добро к |
е гром-мисли, лепи Млађа носио кариране панталоне, а еманциповане другарице гризле переце поред |
ка.{S} На себи је имао окраћале, зелене панталоне, црвен прсник и капут мрк.{S} Да је то било н |
ш један полић?{S} Продао сам неке старе панталоне, па имам рачуна да те частим.</p> <p>Чедомир |
но.{S} Печење је мирисало по старинским пањевима.{S} У кафанама је врило као на вашару.</p> <p> |
нису много поштовали, јер су га колеге пањкале, а и сам је био крив: био је лабав, давао је ла |
ватљиве.</p> <p>— Наш Чедомир као да је пао с Марса! — смејала се госпа-Матовићка, која би кадг |
начини два три круга изнад места где је пао леш као да га тражи; пуче друга пушка; тица се изви |
општа места, и Вишња би пропала ако би пао у туђе руке.{S} Он јој је хтео писати ради себе <pb |
лиматисања у Београду.{S} Младен је био пао у трећем разреду из два предмета — освета реакције! |
ажем, ето ако хоћеш... колико сам ниско пао, најзад.</p> <p>Девојка погледа изненађено у овог ч |
це хартије које није било веће од цигар-папира.</p> <p>— Па читај! — закључи самоубица и склопи |
n="264" /> <p>Бела је сад имала киселих паприка колико хоће, али, пренета у ситне интриге удати |
топот опанака, шкрипале арабе, напуњене паприкама.{S} Сељаци у незграпним, сламним шеширима цењ |
први пут завадили.</p> <p>— Доста с тим паприкама! — викнуо је млади муж једном кад се вратио и |
а пастрмом био је сад њен сан, а киселе паприке њен идеал.{S} Те проклете паприке!{S} Шта нису |
иселе паприке њен идеал.{S} Те проклете паприке!{S} Шта нису радили њен муж и газдарица од панс |
ачин, <hi>чокалиски пасуљ</hi>, с много паприке и воде, а мало пасуља и пастрме, али за кога тв |
ли се натписи за лорбер, нишадор, алеву паприку.{S} У другом делу дућана, поплочаном циглама, с |
говори јој други.</p> <p>— Имаш ли коју паприку?{S} Нема ко да ми купи.</p> <p>На улици се чу т |
има своју кућу, слатко руча, купи жени папуче.{S} Јест, може да <pb n="287" /> има жену лепу, |
рно.{S} Чуо се тек један женски сатић у папучици, обешеној о зиду.{S} Она је гледала неодређено |
ућан своје врсте, углављен између једне папуџинице и трговине са старим књигама.{S} Ништа не св |
е по Чубури, виделе су тада многи млади пар.{S} То су били махом ђаци са својим другарицама, ра |
господски, као да вози краљевски брачни пар.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — драо се поред њега понос |
средњешколског професора.</p> <p>Брачни пар дође у Београд да присуствује погребу.{S} После се |
pb n="217" /> јој Милева, која се у тај пар приближавала с Радојем и још неколико девојака. — З |
јући посећена места.{S} Они су били леп пар.{S} Људи су се заустављали да их гледају.{S} Већ се |
м реакцијом.{S} Тек, жао ми је, човече, пара...</p> <pb n="105" /> <p>Него велим, да му кажем н |
гоном:</p> <p>— Стрике, сипи ми два’ес’ пара пасуља.</p> <p>Понекад наврати и Зарија Ристић, сл |
о ће рећи шта је било у одсевима та два пара раширених очију?{S} Љубави, мржње, чежње, гађења, |
ну</p> <p>— А откуд теби и десет хиљада пара? </p> <p>— Па имамо кућу, хвала Богу — умешала се |
сјајем тиху воду, зарђале шуме и један параброд насред реке.{S} Дим од лађе развијао се кроз б |
ешто извештаченим гласом:</p> <p>— Лепа парада, господин-Илићу!...{S} Нисам се надала да ћете т |
— насмеја се девојка нервозно.</p> <p>— Парадокс зацело, али је истина.</p> <pb n="251" /> <p>Д |
а него што си икад била.</p> <p>— Какав парадокс! — насмеја се девојка нервозно.</p> <p>— Парад |
ој девојци која му се предавала сва.{S} Парадоксална љубав чула достизавала је свој врхунац.</p |
рука висила као мртва; свакако је била парализована.{S} Међутим, лева му је била потпуно здрав |
ала је четири детета: најстарију ћерку, Параскеву, која је имала шеснаест година, храмала на ле |
сио: зими астраганску шубару и капут од параћинског штофа, <pb n="55" /> а лети сламни шешир у |
дин - Чедомира.{S} Он је сиромах ђак... пардон, господине Илићу — поправи се госпођа с нешто ст |
едмете за радост.{S} Данашње доба...{S} Пардон, изволи напред — додаде он и склони се у страну. |
а само са Белом, разви новине.</p> <p>— Пардон за један часак... само нешто да видим.</p> <p>Ни |
једва времена да каже Зарији:</p> <p>— Пардон...{S} Имам посла.{S} До виђења! — и већ се нађе |
но и нечујно, подигне један стуб водене паре, па, вртећи се око самог себе, као утвара, полети |
Могло је бити око осам часова.{S} Ноћне паре блуделе су већ кроз атмосферу и покушавале да зави |
руштвима, трансвалском рату и, за добре паре, кадиле владу.{S} Истина, Радоје није знао звонке |
и она свиђа њему...{S} Вере ми, спремај паре за свадбу.</p> <p>— Не будали! — поново се наљути |
ише више.{S} Бела није хтела да чује за Париз.</p> <p>— Ја у Француску? — викнула је кад јој је |
ине.</p> <p>Отпутовао је био са женом у Париз.{S} Задржали су се неко време у Бечу и Минхену.{S |
тај!“</p> <p>Истог дана отпутовали су у Париз.</p> <p>На станицу су их испратили Матовићи са ку |
елијем.{S} Ти си волео одавно да идеш у Париз?</p> <p>Младић је погледа расејано.</p> <p>— Јест |
по најсјајнијим и најтамнијим крајевима Париза, Толстој му је откривао бескрајну Русију с њеним |
она који су му грејали џеп, па лутао по Паризу без циља.</p> <p>— Где си био? — предусретала га |
ика.{S} Ипак, пут је био пријатан.{S} У Паризу су се настанили у једном пансиону који су му Срб |
што боље у предмет.{S} Он их је почео у Паризу, пун научног оптимизма, донетог из Србије.{S} До |
жа тиме што ће његове сељачке склоности парирати својим господским понашањем.{S} Редовно је ишл |
раћала с купања и дерала у сав глас.{S} Парк је пак ћутао усамљен.{S} Тек овде онде видео би се |
.{S} Наша варош дугује ти већ много, за парк, за...</p> <p>— Не, Вишња... — одби младић скромно |
дрхтала.{S} Плаве боје просипале се на парк.{S} Из шуме је долазио дах ноћи, мирис боровине, с |
пољопривредних справа, уређивао варошки парк, калемио воће на рационални начин.{S} Шта више, и |
то празником пре подне излази у варошки парк.{S} Весела женскадија, која нема брига око распрем |
би позив ћутке, махнувши руком, и уђе у парк.</p> <p>Ту је било света још више.{S} Склони се у |
и Милеву, да изађу у шетњу до варошког парка.{S} Било је прехладило.{S} У вароши се осећала из |
лупе, прође стазом и изби на излазак од парка.{S} Ноћ је већ наваљивала са истока и падала на в |
ио их у најнепосећеније кутове варошких паркова, и ту их поново читао, разгледао сваку реч, заг |
{S} Тада би одлазио из вароши, у околне паркове, брда, шуме.{S} Ни ту се није осећао срећан.{S} |
аченом на теме и сабљом преко колена. — Парламентаризам, еволуција, проституција, један ђаво!{S |
х поздрава осу грдњу на режим:</p> <p>— Парламентаризам није испунио своја обећања.{S} Код сеља |
.</p> <p>— Већином гласова решено је да парламентаризам треба помоћи — говорио је Петар Зечевић |
а је лек томе?{S} Шта би могло заменити парламентаризам?{S} Ниси ваљада нихилист?</p> <p>Илић с |
ови млади људи су, доцније, махом главе парламентарних режима.</p> <p>Други тип је био великошк |
и, и ми смо се горко преварили у систем парламентарних влада.</p> <p>— Како? — зачуди се Вишња. |
ака фракција експлоатише у своју корист парламентарну свемоћ.{S} Треба ли се одрећи те користи |
д тога.{S} Министарска одговорност пред парламентом онемогућава улогу министара, изврће улогу п |
куша да оспори њен разлог; наведе да је парница поведена, да ће се брак раскинути.</p> <p>— Да |
ам, за стоком; кметовао је дуго година, парничио се још дуже са сељацима из суседног <pb n="16" |
хтео претворити свет у огромну, мртву, парну машину, да је свео човека на један проблем механи |
све је у вечитом покрету.{S} Али што се пароброд примицао више томе граду, радост се сушила у њ |
зана за кућу, сањала често о заљубљеним паровима које би, летимице, кадгод спазила с прозора ка |
/> снаге, што јој даје преимућство над паром при употреби у ситној, па и занатској радиности, |
от.{S} Вишња виде Београд... у неколико партија, без реда, један по један крај, знаменита места |
лада, јер им је сваки добар... у свакој партији, групи или кући од утицаја, они имају својих љу |
ад пребацивао и откривао и оно што је у партији или државној служби сазнао у поверењу.{S} Тако |
кога: свога оца ни председника општине, партију на влади ни друштво у којем је говорио.{S} Мног |
ивало по вароши од пуцњаве лагумова.{S} Парчад од камења дотеривала су до првих кућа.{S} У клис |
штва, где диплома замењује таленат, где парче хартије вреди више него глава.{S} Те су је теориј |
сврши школу, постане свој човек, добије парче хлеба, па нек узме Белу, ако хоће... ја ћу му прв |
ље, преко разноврсних кровова видело се парче једне улице: пуста калдрма, зарасла у модро-зелен |
Десно од њих, између две куће видело се парче Топчидерског брда, низ јабланова у подножју, груб |
лак, бацало зраке и чаробно осветљавало парче неба које се видело, неколико суседних кровова и |
оступице у отврдлу блату.{S} Једно бело парче неба указивало се на истоку.{S} Звезда било мање. |
не хаљине био се откопчао, те се видело парче белог веза на кошуљи.{S} Вишњу обли румен.{S} Учи |
иначе било тихо.{S} На обали се видело парче једне шумице: врхови од јела, два три јасена, шир |
ане завесе на прозорима видело се једно парче улице, остатак покојног зеленила по околним башта |
на ту руку, на оно меко, благо и мирно парче пред лактом.{S} После је узе у обе шаке и миловаш |
зоштравала, док његова деца добијају то парче хлеба без борбе, те своју слободу употребљавају н |
ту написано...</p> <p>И пружи му једно парченце хартије које није било веће од цигар-папира.</ |
ен.{S} Тек овде онде видео би се, у том парчету земље у крај Мораве, засађеном врбама и по којо |
ости.{S} Негде зашкрипа ђерам.{S} Један пас залаја.</p> <p>Посматрајући то буђење свога села, о |
би, клекнуо је пред њом, загрлио је око паса, притиснуо главу на њене груди, на тело.{S} Осетил |
г тела, где се крше руке састављене око паса, очи бледе, а мисао умире у глави.{S} Њему су ти з |
е ништа.{S} Другом руком он је обви око паса.</p> <p>Тада Вишња покуша да се ослободи, стежући |
г, лево у шљиваку исток, а запад где су пасла говеда.{S} Сели су у јечам и ужинали.{S} Хлеб је |
с много паприке и воде, а мало пасуља и пастрме, али за кога тврде да је најукуснији од свих ср |
, француску кујну још мање.{S} Пасуљ са пастрмом био је сад њен сан, а киселе паприке њен идеал |
ј, у данима своје младости, њен пасуљ с пастрмом, скуван на особен начин, <hi>чокалиски пасуљ</ |
је марила, француску кујну још мање.{S} Пасуљ са пастрмом био је сад њен сан, а киселе паприке |
, скуван на особен начин, <hi>чокалиски пасуљ</hi>, с много паприке и воде, а мало пасуља и пас |
ели у њој, у данима своје младости, њен пасуљ с пастрмом, скуван на особен начин, <hi>чокалиски |
:</p> <p>— Стрике, сипи ми два’ес’ пара пасуља.</p> <p>Понекад наврати и Зарија Ристић, следбен |
уљ</hi>, с много паприке и воде, а мало пасуља и пастрме, али за кога тврде да је најукуснији о |
тврде да је најукуснији од свих српских пасуља.{S} Један професор универзитета, два посланика н |
као овај пут, о покладима, на тефериџу, патарицама, <pb n="211" /> да се друштво састане, без н |
куће, бригама, ситним болестима које се пате, а не сметају.</p> <p>— Главно је да јој је срце з |
нтелигенција се одвојила од народа који пати.{S} Међутим, ми смо за народне масе везани хиљадам |
је промашио свој позив несрећан је, он пати, а патња рађа злоћу.{S} Директор га је звао, савет |
о, па и да му пркоси.{S} Његова је душа патила, његов понос је страдао, његово срце желело осве |
лудова, Бог да му душу прости, мучила и патила.</p> <p>Директор је био постарији човек; носио ј |
змеђу тебе и мене?</p> <p>Он је видљиво патио.</p> <p>— Вама није добро, господин-Илићу ? — реч |
тезале леје лука, између којих се ширио патлиџан, румен и сочан.{S} У низинама виделе се вреже |
и за другу руку.{S} По башти су цветали патлиџани.{S} Рит је био пун зелене трске.{S} Неколико |
.{S} Под прозорима су му расли ефемерни патлиџани, који би се спарушили чим би за педаљ одмакли |
ашио свој позив несрећан је, он пати, а патња рађа злоћу.{S} Директор га је звао, саветовао да |
а, он није био за претерану похвалу; по патосу се повлачио један шал, на једној постељи познава |
тала ју је савест, једна савест коју је патријархална кућа образовала по типу беспрекорне врлин |
талежа, бакалинова ћерка, послушно дете патријархалне куће, где је живот сина наличио на живот |
тала је она стара Вишња, којој је морал патријархалне куће забрањивао свако попуштање од правог |
ад она није у корист републике...{S} Од патриота бежи општим људима: да благо ти будет и да дол |
о је предлагало да се клуб уздржи од те патриотске манифестације с разлога што је пролетеру све |
опијала, слике у глави обавијале се као паучина; у крв улазила грозница нестрпљења; она дотле н |
плаветна платна, изаткана од прашине и паучине.</p> <p>Чедомир погледа поново своју другарицу. |
аклоњена црвено мрким завесама са жутим пафтама, које се данас виде само по државним канцелариј |
, на основе и темеље, у које се мало ко пача.{S} Млади часовничар је волео нарочито простог чов |
мозгом.{S} Гледаш кроз прозор: људи се паште, <pb n="59" /> снег пада, тебе ни бриге.{S} Поста |
чи за нашу земљу где нико не воли да се пашти, чак ни за своје задовољство!{S} Препирали смо се |
спети.{S} Понекад пада у севдах, и тада пева прилично.{S} То су они који одавно имају готов пла |
ог плаветнила. — Благо њима.{S} Узлећу, певају, цвркућу по ваздан.</p> <p>— Глупе жеље! — закљу |
а, непознато божанство.{S} Наши песници певају песме толиким рекама српским.{S} Зашто ми њу заб |
је магловите снове.{S} Њине просте речи певале су му заносне мелодије, у којима је налазио изво |
звали једно другог именом и презименом, певали револуционарне песме и ишли на трећу галерију да |
раг превијене траве.{S} Момци и девојке певали су, сустижући се:</p> <pb n="215" /> <quote> <l> |
ти пут глог белио, лале жутеле, славуји певали.{S} Нова трава клијала је испод трња, снег копни |
надпевали момци и девојке.{S} Момци су певали:</p> <quote> <l>Испод села зелена ливада,</l> <l |
војке се удалише.{S} Ливадом је звонило певање попаца.{S} Два црна лептира с црвеним рубом око |
е песме су једини добар узор уметничком певању, и, да је хтео мењати хришћанство, он би место к |
т лудила се помаљала кроз њих.{S} Он је певао:{S} Ја се смејем, морам да се смејем — Бог је рек |
це, носио на глави трубу од фонографа и певао колико га грло доноси једну орфеумску песму која |
сао није остављала.{S} Док је свештеник певао: „Исајије ликуј...“ и водио их око налоња, он је |
ст сена усред мокре ливаде.{S} Неколико певаца кречало је по селу.{S} Девојка се осети слободни |
и оснивају <hi>таншуле</hi>, састављају певачка друштва, приређују концерте по отаџбини, по изу |
, деловође варошких читаоница, хоровође певачких дружина.</p> <p>У чаршији се говорило непреста |
але прангије! — говорила је нова баба и певуцкала неку популарну арију.</p> </div> <div type="c |
о куће.{S} И, она је легала сва срећна, певушећи своју омиљену песму: „Сунце ходи и заходи, а у |
ид једно према другом.{S} Између њих је певушила вода кроз луле, падала у низак басен и враћала |
дувао свеж и шапућући, како је Чедомир певушио једну дивну песму!{S} Остала су је у памети сам |
тлиџани, који би се спарушили чим би за педаљ одмакли од земље.{S} Жене се кувале по шупама, од |
{S} У Србији има толико будала да се за педесет година не роди ниједан ипак би их доста било... |
> <p>— То је велика рента, као мираз од педесет хиљада — говорила му је самоуверено.</p> <p>Так |
/p> <p>— Купио.{S} Вели ми, тај ми носи педесет гласова.{S} Дао је две банке за шешир.</p> <p>— |
едним погледом тај мирни <pb n="154" /> пејзаж.{S} И док је дим пузио у модрим трубама ка чисто |
истри ваздух на све стране тога широког пејсажа.{S} Обала се огледала у води тако јасно да је г |
свом родном крају, о вечито променљивом пејсажу кукурузних поља, о лековитој тишини Моравиних о |
успомена.{S} Отац га је узео за руку; у пекарници на крају вароши купили су хлеба и сира. <pb n |
жеља да понови балет, несносна врућина пекла ју је из постеље, груди дрхтале, тело се знојило |
, па стрецну од додира: његови прсти су пекли као у грозници.</p> <p>Тек после дуге ћутње, уста |
Послови су ишли добро.{S} Ипак је нешто пекло овог маловарошког првака.{S} Он је једва знао сри |
учен нешто немарно, са краватом која се пела уз потиљак, руку завучених у џепове од панталона, |
е су састављали ритови, па се постепено пела уз брдо, прошарана вртовима, попречним улицама и п |
листове, уџбенике из старијег разреда, Пелагићева дела, народне песме.{S} У сваком разреду био |
и његово мишљење, и позваше га <hi>код Пеливана</hi>, бозаџије чувеног у то доба у студентским |
скромна кућа једног државног пушкара у пензији.{S} Домаћица, жена преко шесдесет година, још д |
у на свој положај и премину са скромном пензијом средњешколског професора.</p> <p>Брачни пар до |
9" /> <p>— Као Себастопољ! — говорио је пензионисани казначеј.</p> <p>Река стешњена, пенушава и |
!{S} Иде ти после плата, а кад остариш, пензионишу те, па ти и после иде плата, није много али |
онисани казначеј.</p> <p>Река стешњена, пенушава и као зауздана, пробијала се још кроз отвор на |
ли се њени прљави таласићи жути, гипки, пенушави.{S} Даље се није видело ништа.{S} Киша је пљуш |
сопствену вредност уносила му је у крв пенушаво одушевљење као од неког јаког пића.{S} Стога ј |
а ју је уљуљкивала, запљускивала својом пенушавом водом и шапутала јој недопуштене приче, млада |
почиње — одговори Чедомир. — Он се тек пење врхунцу.{S} Ја хоћу да он буде вредан...</p> <p>— |
, другима препоручуј вечиту скрушеност; пењи свој глас за једну ноту више изнад свакидашњости.{ |
а наличио на живот оца, где се снови не пењу ни донде докле се диже дим домаћег димњака.{S} Она |
нокти како треба, па одлазио на ручак, пењући се уз кратке, камене степенице, ограђене зарђало |
тупањ у високим степеницама, уз које се пео.</p> <p>Те супротности подржавале су код двоје заљу |
е васкрсавала је, као митолошке тице из пепела.{S} Боле (!дуго о) га хиљаде игала душевног нест |
једну врсту круга, прелете преко гомиле пепељавих капута, разнобојних блуза, накићених шешира, |
изврну, као да просу остатке, прашину, пепео.</p> <p>— Не говори ми више ништа — рече, устајућ |
уста друге девојке.{S} Он осети готово перверзан занос од те смеше поезије, успомена и присуст |
амерно, с извесном циничном сиротињском перверзијом, која даје све више сласти што се ниже пада |
угледа на ову Швабицу преко пута, па да пере једну собу данас, па сутра другу.{S} Не би осетила |
талоне, а еманциповане другарице гризле переце поред најпомоднијег света на улици.{S} Чинило јо |
ла судску медецину, јела улицом кифле и переце, корачала крупно; сукње су летеле око ње као ман |
о свет.{S} Правићу шећерлему, продавати переце; шта то мари ако ти будеш моја жена!{S} Ја сам к |
-џамије право на варошку <pb n="273" /> периферију.{S} Вишњине загасите очи севнуше изненадним |
тлиштем које је град избацивао на своју периферију.{S} На северу, уздизала се једна немалтериса |
ствари да каже!{S} Дани су пролазили, а перо је висило непомично над хартијом.{S} Његове мисли |
све што би могао написати.{S} Бацао је перо, полазио к вратима, после се враћао, седао поново |
ада, читања, спреме.{S} Више пута узмем перо да забележим идеје које лутају кроз моју главу и и |
ке, начинио превоје за исправке, умочио перо.{S} Имао је толико ствари да каже!{S} Дани су прол |
нека чар, скоро физичка, и он је терао пером, као да броди морем начињеним од самог миља и зан |
ју.{S} Мало даље од њега видео се крвав перорез.</p> <p>— Говори ко те уби! — рече неко из гоми |
ривредне Банке, ударио се неколико пута перорезом у намери да се убије.{S} Ово је учинио на ули |
а онда баци самарицу, потеже се два пут перорезом у прса и онда оде онде, па леже...</p> <p>Цел |
е на његовом месту био какав ветеран на перу, он би продужио своје дело такво какво је, и нашао |
и.</p> <p>Зарија му показа један свежањ песама.{S} Разгледао је неколике.{S} Оне нису имале сти |
радник.{S} Сваки од њих био је огорчен песимист, сиромах наравно, с отомбољеним лицем, па ипак |
злазиле на улицу, па шврљале око гомиле песка, кафанских столова, по суседним авлијама, као да |
жно пијуком.{S} По планини се разлегала песма радничка. <pb n="176" /> Варош живахну.{S} Хлебар |
обале.{S} Тада се изви из Милевина грла песма гипка као та река:</p> <quote> <l>Ој Мораво, моје |
</quote> <p>— Како је лепа наша народна песма — примети Радоје. — Проста, а све каже, дирне те |
ног омладинског листа и у њој преведена песма неког Руса.{S} Девојка обави десну руку око врата |
} О ти сунце сјајно!</l> </quote> <p>Та песма узбуди Илићу гомилу мисли на лањско пролеће, на В |
иде тај одговор, заусти да то каже, кад песма одјекну поново.{S} То су се надпевали момци и дев |
срце и бридела леђа, звониле су му као песма наде, утехе, буне; њихова вера у будућност и сопс |
ласове који се нису разбирали: да ли су песма или запевка.{S} Из планинског склопа избијала је |
жио је у обичним разговорима у друштву, песмама омиљених песника, у чланцима дневне штампе.</p> |
> <p>Вишња се нађе поред Милеве.{S} Ове песме, Радојеве речи, весеље целог друштва, расцветана |
о последњу реч у питању језика, народне песме су једини добар узор уметничком певању, и, да је |
ријег разреда, Пелагићева дела, народне песме.{S} У сваком разреду био је први ђак, имао је сам |
ном и презименом, певали револуционарне песме и ишли на трећу галерију да гледају <hi>Ткаче</hi |
знато божанство.{S} Наши песници певају песме толиким рекама српским.{S} Зашто ми њу заборављај |
ле и вртеле месо.</p> <p>Девојка понови песму мирно, не слутећи осећаје које је изазивала.{S} Т |
Гледао ју је; у срцу је осећао као неку песму, радост што је види, што је ту поред њега, сласт |
о колико га грло доноси једну орфеумску песму која је тада била у моди.</p> <p>— Овоме је све р |
ћи, како је Чедомир певушио једну дивну песму!{S} Остала су је у памети само два три стиха из с |
гала сва срећна, певушећи своју омиљену песму: „Сунце ходи и заходи, а у мојој је изби тамно!.. |
диже, и ја ћу ускоро, као онај класични песник, који је поздравио проналазак воденице, моћи кли |
и за Отаџбину, по речима једног великог песника прошлог столећа, заслужују да на њихове хумке д |
разговорима у друштву, песмама омиљених песника, у чланцима дневне штампе.</p> <pb n="88" /> <p |
његови другови били државници, научари, песници <foreign xml:lang="la">in </foreign>, он је себ |
о светица, непознато божанство.{S} Наши песници певају песме толиким рекама српским.{S} Зашто м |
се кола напунише.{S} Рабаџија га удари песницом по њушци.{S} То је био знак да се крене.{S} И |
гаљ, богаљ, богаљ.</p> <p>Лупну пркосно песницом о песницу и понови:</p> <p>— Богаљ, богаљ, бог |
оје су цуриле.</p> <p>Илић удари љутито песницом по столу.{S} После рече брзо, усплахирено:</p> |
богаљ.</p> <p>Лупну пркосно песницом о песницу и понови:</p> <p>— Богаљ, богаљ, богаљ!...</p> |
енотина.{S} Ено Гаврила Петровића, вуче пет кила књига, уби га научни рад, кашљуца већ.{S} Ено |
па је врљао по вароши бесциљно.{S} Око пет сати пут га нанесе поред једне велике грађевине, ко |
кције једном гимназисту.{S} Било је око пет сати пред вече.{S} Дан је био као сваки летњи дан.{ |
i>Досадила му самарица.</hi> — Јуче око пет часова, Мића Живковић, надничар на новој грађевини |
дини Велике Школе.{S} Дошао је кући око пет сати из јутра, пијан.{S} Дочекивао је нову годину с |
млинари!{S} Спавајте мирно.{S} Нека вас петао узалуд опомиње да је дан свануо...{S} Нимфе ће ра |
рламентаризам треба помоћи — говорио је Петар Зечевић, омален, сувоњав човек, испупчене јабучиц |
су жути као очи у мачке.{S} На мршавим петељкама штрче очајни дивљи каранфили боје као вино.{S |
ши одговора, окрену се нагло на здравој пети, дохвати се отворених врата, и, поклецнувши само ј |
школу одлично, без једне четворке, сама петица.{S} Није се памтило да је неко положио с таквим |
м разреду био је први ђак, имао је саме петице.{S} У расправи појединих питања могао му је поза |
дмета на предмет.</p> <p>— Видиш, ти си петичар, први ђак, сталан гост на министарској трпези, |
Јуче, Данас, Сутра, Београд, Савамала, Петко Стокић или како се оно зваше твој директор.{S} Он |
уби га научни рад, кашљуца већ.{S} Ено Петра Гавриловића, дигнуо десно раме, спустио лево, иск |
хладан, као окаменотина.{S} Ено Гаврила Петровића, вуче пет кила књига, уби га научни рад, кашљ |
асарну.{S} У вече, један чича, с кантом петролеума и кутијом палидрваца, обилази варош и пали о |
{S} У једном крају се налазила гвоздена пећ, несразмерно велика према самој кујни.{S} По зидови |
/> Варош живахну.{S} Хлебарнице почеше пећи хлеб два пут дневно.{S} Печење је мирисало по стар |
ачу.</p> <p>На пољу је вејао снег.{S} У пећи је пуцкарала ватра.{S} Човек се ту осећао добро <p |
боје као вино.{S} И мириси су разни: на печен хлеб, на јагоде, на младост.{S} Кад планински вет |
н је онда почињао своје шетње, купио је печених марона који су му грејали џеп, па лутао по Пари |
ета <pb n="143" /> на предмет, мезетили печено кестење, били при добром апетиту, звали једно др |
ице почеше пећи хлеб два пут дневно.{S} Печење је мирисало по старинским пањевима.{S} У кафанам |
траву.{S} Неколико стаза, које су сами пешаци утрли, белиле су се у озеленелој трави.{S} Општи |
а: ко у тарницама, ко на коњу, а већина пешке.{S} Ћевапџије изнели роштиље на сокак и задимили, |
ла и главе.</p> <p>Сањала је да су ишли пешке, као у селу.{S} Било је у сватовима много света, |
ти бајке о миразу и излазити недељом на пиво.{S} Место паланке и њеног главног сокака, пред Виш |
во друго, а и ти ћеш... сигуран сам.{S} Пиј, проводи се, уживај младост.{S} Ја сам ти то, Илићу |
.{S} Другојачије не може бити.</p> <p>— Пиј, проводи се, уживај младост.{S} Велика дела долазе |
S} Дошао је кући око пет сати из јутра, пијан.{S} Дочекивао је нову годину с друговима, па га п |
и пред самом грађевином, а био је мртав пијан.{S} На саслушању је изјавио да је покушао да извр |
пија најбр...р...рже...{S} Ето, већ сам пијан. .</p> <p>Био је заиста добро угрејан.{S} Још је |
у изашли из кафане, закључио је трештен пијан:</p> <p>— Јест, кажем ти... нема ни добра ни зла |
ави је било мутно.{S} Он је био у стању пијана човека који добро види да прави глупости, а прод |
нула, па продужила пут порока као свака пијаница.{S} Тако је пре неку годину и свршила: једног |
ово опасно пиће, свесно и прибрано, као пијаница по занату.{S} Она је сматрала пољупце као шеће |
а.{S} Из оближње кафане избацише једног пијаницу.{S} Он се дочека <pb n="249" /> на руке, па по |
ан шегрт наиђе звиждућући, загледа се у пијаницу и рече му озбиљно:</p> <p>— Ти излазиш из Здра |
ћао уморан, сметен, изнурен.{S} Ћаскање пијаног мудраца занимало га.{S} Он оста до зоре пијуцка |
ви ту пушку.{S} Не ваља је показивати у пијаном друштву — прекину га Зарија, па испи чокањ до д |
авати му везе с оближњом вароши и даљим пијацама, организовати сталну бригу за народно и сточно |
} По баштама се трава подмладила.{S} Са пијаце служавке су носиле зелену салату.{S} Роба се пре |
им лицем краљевим, те слике гимназије и пијаце које су му представљали Вишњино место, те биле к |
екивано, још док су се састајали.{S} На пијаци је запевао друштвени тенор, иначе књиговођа у ва |
к преко улице.{S} Даље од ње, по једној пијаци, око сандука, гомиле бостана и покроваца скакута |
пансиона да дођу до њих: тражили их по пијаци, киселили сами, куповали их по оријенталским рес |
примила од својих посетилаца навику да пије, па се пропила и од пића посрнула, па продужила пу |
дим ? — нађе је по том Милева. — Радоје пије.{S} Да га свет не опази, попије на једном месту са |
ке ударише — примећивао би ко у шали. — Пију, једу као на даћи.</p> <p>— Нека им је алал! — пок |
рад на добру народа.{S} Слушајући звуке пијука, њему се чинило да слуша њен љупки глас, који му |
{S} Задовољно срце је замахивало снажно пијуком.{S} По планини се разлегала песма радничка. <pb |
мудраца занимало га.{S} Он оста до зоре пијуцкајући <pb n="172" /> шљивовицу.{S} Ристић се није |
него по памети, изазивала ове тренутке, пила њихово опасно пиће, свесно и прибрано, као пијаниц |
а на каквом цвету.{S} Вишња је несвесно пила миље из ваздуха тога дана, опијала се присуством ч |
<p>По ручку пређе на трем.{S} Пролетња пилад грабила су се у дворишту око мрва које им је стре |
S} Почињали су озбиљне разговоре, после пили чај, скакали с предмета <pb n="143" /> на предмет, |
епублика.{S} Свега имамо што нам треба: пилића, прасади, вина, књига.{S} Дан нам прође као сат, |
и у њен храм.{S} Јавну реч је заглушило пиљарско <hi>ко да̑ више</hi>. <pb n="276" /> Зборови с |
уморно.{S} Опијао се њиховим фикцијама, пио и даље тај опасни напитак који му је убијао сваку с |
} Ха!{S} Хоћеш ракије?</p> <p>Илић није пио то пиће.{S} Али приста овог пута.</p> <p>— Још на р |
е стара лоза, пуштала у вис своје сочне пипке, припијала се уз кућу, увијала се око довратака, |
рпаног сељака, оно управо што држи целу пирамиду друштва и који најтеже осећају њен терет.</p> |
очаном циглама, стојали су џакови кафе, пиринча, шећера, канте гаса, једно буре зејтина са мери |
Вишњи најлепши део дана.{S} С Мораве је пиркао свеж ваздух.{S} По <pb n="210" /> небу се палиле |
епо се повијали према поветарцу који је пиркао из Овчарске Клисуре.{S} На извесним местима проб |
јастуцима унаоколо и широком простирком пиротске израде.{S} Према постељи, опет до зида стајала |
а њихову невиност.{S} Додуше, она му је писала, те тиме стављала до знања да јој може одговорит |
/> Двоје троје новине које су излазиле писале су само о укопним друштвима, трансвалском рату и |
латно позади лепршало се.{S} На њему је писало неједнаким словима: „Збогом, Дрино водо, ја одо’ |
{S} Реч лажов није била довољна, већ се писало архилажов.{S} Реч лопов није довољно жигосала чо |
била више Вишња која се појављивала из писама.{S} То је била визија неке немогуће жене, о којо |
одушевљења, писца свих драгих карата и писама које је добијао.{S} Она га је такође приметила.{ |
метао те наочари кадгод је имао посла с писаном ствари, као да је знао читати и писати.{S} Он ј |
етити.{S} Сељака треба научити читању и писању.{S} Треба га увести у тајне нашега доба, где чов |
бројне уџбенике, прочитавао прибелешке, писао изводе, као сваки ђачић.</p> <p>Као што се предви |
м редовима; он је био сјајан полемичар, писао је врло <pb n="117" /> течно, стил му је био попу |
и земљорадничком осигурању, о којем је писао једно дело с научним претензијама.{S} Осећао је д |
јући нашу свест и стварност.{S} Илић је писао о ситним догађајима, прочитаним књигама, о Зарији |
ароду и имао стила у чланцима што их је писао по опозиционим листовима? </p> <pb n="14" /> <p> |
ио је њену другарицу Милеву, па је даље писао Вишњи да се не љути, да дође на свадбу ако може.< |
формисати друштво, кад је Зарија Ристић писао своје гром-мисли, лепи Млађа носио кариране панта |
била опасније болесна него што је отац писао.{S} За време кризе, млада студенткиња показа се к |
азлога моме одласку.</p> <p>Хтела му је писати дуго, опширно о себи, о својима, о миру који је |
а је учила <pb n="228" /> мале сељачиће писати и читати, Богу се молити и држати се чисто.{S} Ж |
такође звао Чедомир, научио је читати и писати сам, за стоком; кметовао је дуго година, парничи |
писаном ствари, као да је знао читати и писати.{S} Он је на тај начин давао свечаности томе рад |
школу.{S} Дотле је сам научио читати и писати из сестриног буквара.{S} Школа му је ишла лако, |
ри четвртине народа не зна ни читати ни писати, велико знање смета.{S} Довољно је ако се прочит |
о би пао у туђе руке.{S} Он јој је хтео писати ради себе <pb n="188" /> такође, испричати јој с |
науке.{S} Дарвин је био Илићев изабрани писац.{S} Он је био његов божански учитељ, у кога је ве |
у — прихвати и Бела, мећући у свој мало пискав глас нешто природне женске жеље за допадањем.</p |
г политичара, одлазити на конференције, пискарати по новинама, ићи краљу на подворење.{S} Чим б |
не треба ми ништа — и бацао је белешке, писма, књиге, фотографије.</p> <p>Уставио се тек кад му |
кад никога није било око њега, та су га писма уверавала у све што је несвесно хтео, што је траж |
S} Оно га је дирнуло јако, као сва њена писма, па може бити и више.{S} Јер се беху код њега дес |
ом, он је откључавао кофер, вадио стара писма, носио их у најнепосећеније кутове варошких парко |
о којој се проливало мастило.{S} Ах, та писма!{S} Она нису садржавала ниједну необичну реч, ниј |
де би га нашао.{S} Он је сачувао сва та писма, те званичне карте с унакарађеним лицем краљевим, |
и су по читаво писмо.{S} Па ипак, та су писма била као <pb n="89" /> небесни дар, на тим врућин |
{S} Да ли се Чедомир дурио?{S} Можда га писмо није нашло?{S} Можда је и он отишао из Београда?< |
ема свему, свему...</p> <p>Састављао је писмо у мислима, бирао згодне речи, изналазио утешне ра |
уци налази.</p> <pb n="180" /> <p>То је писмо затекло Вишњу у врло тешком расположењу.{S} Стид |
редавања ускоро завршити.</p> <p>Кад се писмо пошаље из Чачка за Београд, одговор се може добит |
њеним од самог миља и заноса, па кад би писмо свршио, написао адресу и залепио завој, дубок, сл |
по механама где свраћају сељаци.{S} Али писмо испаде кратко, банално.{S} Јавила му је само пово |
њино срце залупа јаче.{S} Можда ће доћи писмо.{S} Какав ће то радостан дан бити за њу!</p> <p>П |
а јој одговори, он се питао како ће јој писмо доставити.{S} Бојао се да јој не направи нове неп |
ст млађег брата испуњавали су по читаво писмо.{S} Па ипак, та су писма била као <pb n="89" /> н |
паковање ствари, отварала поново очево писмо и читала га бог зна који пут.{S} Реченица о Радој |
е.{S} Ја ти шаљем нешто новца кад и ово писмо.{S} Велим, нек ти се нађе ако се наканиш.{S} Ако |
ћих ти родитеља... и Радоја који ти ово писмо пише и у свему ми се на руци налази.</p> <pb n="1 |
<p>У тим приликама дошло је Илићу прво писмо од Вишње.{S} Оно је било у једном великом пословн |
еограда?</p> <p>Међутим, Илић је примио писмо, али није знао шта да одговори.{S} Оно га је дирн |
ости.{S} Онда је мислио да напише једно писмо госпођи, одрекно им кондицију из овог или оног ра |
ин замишљено. — Де, да ми сачиниш једно писмо.{S} Нек дете зна...{S} И кажем јој ја да се чува. |
ерком.{S} Сети се његова ћутања на њено писмо.{S} Сумња је уједе за срце.{S} Учини јој се да то |
ања да јој може одговорити.{S} Али њено писмо није садржавало ни речце о љубави; оно је могло п |
и трајала та тамна грижа да не доби оно писмо од оца.{S} Кад га први пут прочита не учини јој с |
ростих, неугледних кућа.{S} И онда опет писмо, у истом бакалском коферту, с рапавом хартијом, п |
звао често да га што послуша, напише му писмо или признаницу, јер су му синови били тада мали, |
} Он јој је одговорио једним увредљивим писмом.{S} Зет се умешао.{S} И Чедомир је прекинуо свак |
у, који је носио униформу састављену од писмоноше и коњичког официра.{S} Кола је сретоше убрзо. |
и њу саму.{S} Он је био кадар загрлити писмоношу који би му га предао и пољубити сто своје соб |
ељицу, малу паланчанку пуну одушевљења, писца свих драгих карата и писама које је добијао.{S} О |
ама.{S} Изненадило га је што га госпођа пита за мишљење... она, која му је, поред свог уважења |
ав је свет...{S} Баш ме данас у седници пита Поповић да ми није шта род.</p> <p>— Гле ти, видре |
ела је посвећивала Илића у те куповине, питала га за савет при избору боја, <pb n="200" /> гово |
та питала да цео тај рад није бесциљан, питала се шта ће она привредити науци, шта ће наука при |
кле к себи.</p> <p>— Шта је ово мени! — питала се она. — Тамо вилинско коло, овде вилинска вода |
> <p>— Докле иде та свемоћна слобода? — питала ју је савест, једна савест коју је патријархална |
у.</p> <p>— Откуд овај сан, овај бол? — питала се у чуду.</p> <p>Напољу се мрак повлачио све ја |
на, под знаком питања.{S} Она се заиста питала да цео тај рад није бесциљан, питала се шта ће о |
а ће сутра лепо скувати за ручак, те је питала своје гошће шта више воле: киселу чорбу или супу |
да сама извојује свога мужа.{S} Она се питала шта би мислио њен отац да је сазнао за посету мл |
ле купиле су се око Чедомира.{S} Она се питала:</p> <p>— Где је он сад?{S} Шта ли ради?</p> <p> |
еме, упада у противуречности.{S} Она се питала још, што и они који су старији <pb n="48" /> од |
е очи.{S} Срце јој се кидало.{S} Она се питала да ли су људи луди или подлаци.</p> <p>— Шта ти |
ица, није могла да схвати свога друга и питала се откуд долази ова промена.</p> <p>Чедомир је п |
губила присуство <pb n="181" /> духа и питала се шта други мисле о њој.{S} Она је знала да је |
трају за мирна човека, али видиш, ја се питам да ли у мени не живи неки скривени ђаво.{S} Ах, к |
ила ту, она му се нудила, љубила га без питања, украшавала му живот многобројним нежностима; ње |
изгледала неизвесна, тамна, под знаком питања.{S} Она се заиста питала да цео тај рад није бес |
је саме петице.{S} У расправи појединих питања могао му је позавидети многи старији друг; чак и |
} О правом животу са стотинама озбиљних питања, укрштених интереса, тешких одговорности и неизб |
ојом би решио једно од многобројних <hi>питања</hi> што су тада занимали интелектуалну младеж, |
даде Илић — за мене брак не постоји као питање.</p> <p>Бела рђаво разумеде младића.{S} Помисли |
себи.</p> <p>Али како?</p> <p>И на ово питање она одговори право, не заобилазећи, не тражећи п |
итативно, грицкајући цигару.</p> <p>Ово питање није се дотле постављало девојци, те она одмах н |
на ум му је, без икакве везе, долазило питање :</p> <p>— Шта ли сад ради Вишња?</p> <p>Он би с |
уго — одговарао је старац на постављено питање. — Нико нас не тера, па ћемо да једемо понајлак. |
неколико тренутака оклевања. — Ја на то питање нисам мислио.</p> <p>Матовићка га погледа изнена |
> погледа у Белине очи. — Али на што то питање!{S} Мени је тако лепо овде, у вашој кући, с вама |
ништа.{S} Њој се такође постављало исто питање.{S} Њен напор да замени мајку показивао се готов |
, резолуције на туђ рачун, а чим дођу у питање они, њихова личност, њихов џеп, они знају већ ве |
р... министар земљорадње кад се већ тим питањем бави, али јој се учини да поред све користи што |
, бруји живот где новац господари свима питањима, царује индивидуализам који руши фамилију, држ |
почело је да долази до размимоилажења у питањима тактике, настајали су озбиљни сукоби, подносил |
иви, настављали дискусије о њиховим <hi>питањима</hi>, правили пошалице.{S} Ту су стизале прве |
у другарицу расејано.{S} Чудила се томе питању, јер је толико пута говорила Вишњи о својим наме |
у обичним приликама, а камо ли кад је у питању престо.{S} Ко би то могао помислити само јутрос, |
Треба ли се одрећи те користи кад је у питању држава и виши интереси, до ђавола држава и виши |
она била жена, а код жена, кад је муж у питању, начелне разлике не представљају велику сметњу.{ |
сазнао, да владино одобрење није било у питању ни колико лањски снег, него је то госпа-Клеопатр |
ге, Вук Караџић је казао последњу реч у питању језика, народне песме су једини добар узор уметн |
или, грајали и препирали се о неком <hi>питању</hi>.{S} Зауставише Илића да чују и његово мишље |
тњама и разговорима о овом или оном <hi>питању</hi> науке или политике.</p> <p>Чедомир је остај |
погледа зловољно у правцу онога који је питао, па рече:</p> <pb n="203" /> <p>— Ко ме уби?...{S |
је Бела одговарала, ма да ју нико није питао, и гледала младића задивљено, угризнуте усне, ист |
редавања на предавање.{S} Нико вас није питао: шта ћете и кога тражите ?{S} Слобода, драга, мил |
својим чудним сјајним очима и као да се питао да она не тера шалу.</p> <p>— Девојачка Школа мож |
ад до решења шта да јој одговори, он се питао како ће јој писмо доставити.{S} Бојао се да јој н |
о, свест му се враћала у главу, и он се питао:</p> <p>— Шта сам урадио!</p> <p>Тада, један узда |
о се чиниле будућем министарском зету и питао се ћудљиво како ће се то све свршити.{S} Дотле је |
уставити на том месту, зашто ићи даље и питати несигурне хоризонте за нечим што више није наше? |
ње се отезала чачанска котлина зелена, питома, доброћудна.{S} По њивама су класали кукурузи.{S |
ја личим на њеног сина који је умро као питомац Војне Академије.</p> <p>Вишња је ћутала.</p> <p |
пенушаво одушевљење као од неког јаког пића.{S} Стога је Чедомир редовно посећивао њихова тајн |
нутра је врило као у паклу.{S} Смрад од пића, обуће и збијене гомиле давио је.{S} Гостима није |
лаца навику да пије, па се пропила и од пића посрнула, па продужила пут порока као свака пијани |
кивао је нову годину с друговима, па га пиће преварило.{S} Његов <hi>цимер-колега</hi> није се |
{S} У уста јој је навирало једно слатко пиће, као грех.{S} Помрчину замени блесак јаке светлост |
зивала ове тренутке, пила њихово опасно пиће, свесно и прибрано, као пијаница по занату.{S} Она |
} Хоћеш ракије?</p> <p>Илић није пио то пиће.{S} Али приста овог пута.</p> <p>— Још на ракију н |
ни, напрасити, ћудљиви, ако се не одаду пићу, они постају, на крају, најљући реакционари.</p> < |
Откад те нисам видела — рече му она. — Пише ми тетка да јој се ти никако не јављаш.{S} Не зна |
ао оно што је говорио.{S} Престао је да пише афоризме, па се дао на поезију.</p> <p>— Наука ме |
га је тамо оставила.</p> <p>— Што ми не пише! — чудила се девојка болно. — Бар једну реч да је |
Али је Илић био још млад, у добу кад се пише искрено и поштено.{S} Стога продужи правим путем и |
родитеља... и Радоја који ти ово писмо пише и у свему ми се на руци налази.</p> <pb n="180" /> |
м простим стварима, на саму мисао да то пише љубљеној девојци, њега је обузимала нека чар, скор |
редељено, она се решавала једнако да му пише.{S} У брзини с којом је оставила Београд није јави |
век нешто.</p> <p>— Шта мислиш да ли да пишем детету у Београд?</p> <p>— Њој ће бити свакако жа |
ред обичности живота.</p> <p>— Зашто не пишете шта кад тако лепо говорите — рече му Вишња. — Ја |
ши пропало.</p> <pb n="252" /> <p>— Да, пиши пропало... године су прошле од како смо се растали |
ти, ма је звао колико хоћеш.{S} Просто: пиши пропало.</p> <pb n="252" /> <p>— Да, пиши пропало. |
државника из доба ослобођења.</p> <p>— Пиши јој — рече, застајкујући на свакој речи — да смо с |
посла! — одговори нешто јетко.</p> <p>— Пиши јој, болан, мајка је, а тетки треба мало, па да је |
.</p> <pb n="171" /> <p>— Видиш ли овај пиштољ?{S} Купио сам га пред лањску демонстрацију.{S} Ж |
е, читају на дохват популарне књиге, не пишу ништа, полажу много на беседништво, и живе, скриве |
великим врућинама у Београду.{S} Ипак, пишући о тим простим стварима, на саму мисао да то пише |
у суседне куће, на коју се ослањао кров пјане кафане.</p> <p>Унутра је врило као у паклу.{S} См |
са круницом као звезда.{S} У жалфије се пла̑ве длакава, лепљива уста.{S} Хајдучка трава диже ск |
млада девојка у коректној мушкој јаки; плав прамен косе сакривао је њене уши до половине.</p> |
с туђинцима, претопљеним у наш свет.{S} Плава маст није, као по обичају, ублажавала бујицу здра |
охвати за главу и растрже плетеницу.{S} Плава, свилена коса се просу као талас, упи се у њена л |
извор у планини.{S} Њена глава је била плава, прави словенски тип, који се у Србији још може н |
брвна.{S} Ишли су сад заједно.{S} Њена плава коса, очешљана на раздељак, правила је врло згода |
ле, која је благо и видљиво дрхтала.{S} Плаве боје просипале се на парк.{S} Из шуме је долазио |
узика, отегнути тонови који опијају.{S} Плаве и модре врвице њихале се пред њом и око ње.{S} У |
на.{S} Кроз ваздух су се преплетале оне плаве и модре траке.{S} За првипут, девојка се подаде т |
или турским димњацима образовале су се плаве сенке, које су још више истицале небеску илуминац |
ане свеће, обешени светњаци; иза њих се плаве шајкаче, копорани.{S} Ваздух млак.{S} Стреје капљ |
Нашто онда?</p> <p>— Вараш се — синуше плаве очи у девојке. — Можда би боље било да се никад н |
е, изваљена на његову мишицу.{S} Прамен плаве косе падао јој је преко лица.{S} Њене бистре очи |
Она је била обучена у хаљине затворено плаве боје, чији је озбиљан крој доликовао лепо њеном о |
е више у таму.{S} И мрак се спуштао као плаветна платна, изаткана од прашине и паучине.</p> <p> |
шком од порцулана, по којем су се плеле плаветне шаре.</p> <p>Они су седели тако, јели кајсије, |
облак био се зауставио у мору отвореног плаветнила као санта леда.{S} И по околним кућама било |
о њихове црне тачке у дубинама небесног плаветнила. — Благо њима.{S} Узлећу, певају, цвркућу по |
, чији је златан сјај оживљавао небесно плаветнило.{S} Како друга светлост бледи пред њим, јадн |
а затезао се крајичак неба, по чијем је плаветнилу пловило неколико облачића као прамење од пам |
је дим пузио у модрим трубама ка чистом плаветнилу осветљеног неба, њега обузе једно јако, неми |
а обала, са црвеном, одроњеном земљом и плаветним венцем удаљених планина у дну.{S} С друге стр |
— Место да нам користи та река, она нам плави поља, засипа усеве, односи <pb n="70" /> најбољу |
мислити на шта друго.{S} Плима страсти плавила му је срце поново, ударала <pb n="192" /> на би |
ричина.{S} Небо опрано јучерашњом кишом плавило се дубоко, у бескрај.{S} Ваздух је био провидан |
поштанска дописница, испуњена јевтиним плавим мастилом, које је можда сам газда-Митар правио.{ |
изгрејао.{S} По небу које је дошло врло плаво блудели су облаци час бели, час жути, и губили се |
иче.{S} Редови, млади момци у озбиљној, плавој униформи, држали су пушке о рамену и бленули нео |
жакет који је врло лепо доликовао њеној плавој појави.{S} Испод жакета видела се муселинска блу |
ешеним о ивицу.{S} Око ваге, прекривене плавом, дебелом хартијом, били су наслагани црни тегови |
ла Чедомиру.{S} Дан је био ведар.{S} По плавом се небу мицало неколико малих, светлих облака.{S |
ега, што посматра њену уску сукњу, њену плаву косу, просто сплетену.{S} Па ипак, по болесној ск |
се пренуо сасвим и мислио на њу, на ту плаву девојку, на њене косе, на њене образе, на њу целу |
о.{S} Срце јој се стезало, њена душа је плакала, а она се морала смешити.{S} Стога побеже са се |
езду изнад узбурканих таласа, неугашљив пламен у бури, а пред њим се појављивало сунце, чији је |
девојка у истом тону.</p> <p>Један нов пламен црвенила лизну јој уз лице.</p> <p>Они обоје пок |
и који је долазио право из срца.{S} Тај пламен и срдачност, која је звонила у девојкином гласу, |
<p>На ову реч младић задрхта.{S} Један пламен загреја му образе.{S} Пред њим се појави, као у |
ле су утисак гробних хумки.{S} Усамљени пламенови који су се палили по прозорима блудели су дрх |
поверљивости свога друга оним унутарњим пламеном, који је палио њене мирне, невине очи и који ј |
одице.{S} Стога млада девојка не исмеја план своје другарице.{S} Само, она нађе за добро да је |
о.{S} То су они који одавно имају готов план школовања, служе војску одмах по матури, уписују з |
двема женама, које су се занеле у свој план до лудила.{S} У кући су настајале свађе.{S} Мајка |
пљивији, земаљскији.</p> <p>— То је мој план — трже је из тог размишљања Радојев глас, округао |
бити од мене?</p> <p>Без Илића, цео њен план за високим студијама изгледао јој је излишан.{S} Р |
p>Он се доиста журио.{S} У успеху свога плана за подизањем електричне индустрије у Чачку, гледа |
говог говора што је ишло у корист њеног плана и рече Чедомиру:</p> <p>— Тата нема ништа против. |
веле једна за другом популације које је планета хранила.{S} Наука је одредила свакој звезди сво |
Постоји <pb n="219" /> само атмосфера, планете, сунчев систем, материја, енергија.</p> <p>— На |
то мисле да од њих зависи круг земаљске планете.{S} Она се сети много лепих ствари које је имал |
о велика као да се скупио народ са целе планете.{S} Сви су је гледали са ужасом.{S} Није било н |
лом у левој руци и гледао тамо у правцу планина на западу.{S} Он је био миран.{S} Ништа на њему |
а долина Западне Мораве чак до ибарских планина, чије се заокругљене линије назирале у прашини |
еном земљом и плаветним венцем удаљених планина у дну.{S} С друге стране, обала је била ниска, |
, који је дотле владао овом водом, овим планинама, овим људима стискао се у њему као соко са ск |
ки пљусци као усред лета.{S} По околним планинама образовали су се нови потоци и реке.{S} Воде |
да се земља сурвава под њом, да околне планине падају.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— За име Б |
ти се гомиле радника који у подножју те планине зидају централу <hi>Рад и Светлост</hi>.{S} На |
г и ужичког округа, на дивљачној падини планине Повлена.{S} Ту се населио његов прадеда Илија, |
...</p> <p>И Радојев поглед изгуби се у планине које су са запада блиско окружавале Чачак.{S} О |
рве векове земље.{S} Сазнало се како су планине рођене, како су живеле једна за другом популаци |
рце је замахивало снажно пијуком.{S} По планини се разлегала песма радничка. <pb n="176" /> Вар |
тих очију, мирних и бистрих као извор у планини.{S} Њена глава је била плава, прави словенски т |
ене ране.{S} Међутим, Вишња, здрава као планинска биљка, освести се брзо после првих дана ове м |
чен хлеб, на јагоде, на младост.{S} Кад планински ветар духне из клисуре, облак од цветне праши |
којаке травице,</l> <l>На зелен здравац планински,</l> <l>На бел’ босиљак градински.</l> </quot |
рали: да ли су песма или запевка.{S} Из планинског склопа избијала је река као из неке чељусти. |
олог Тркалишта, па на Седам Кућа све до планинског склопа око Кумодраже.{S} Десно, посматрачево |
ово гласно.</p> <p>Тада се сети великих планова Радојевих и целог његовог говора на Моравиној о |
оје навике, укусе, идеје, <pb n="40" /> планове, потпаднемо под њихов утицај, они постају наши |
жен у свом осећању културног човека.{S} Планови о повратку на страну, о довршетку студија, изгл |
ије село у Млави, где је нашла школу по плану, уређену башту и колегиницу, једну стару девојку, |
остајала јој је мушка дубина, јасност у плану.{S} Професори су се обраћали скоро искључиво мушк |
м прстену.</p> <p>Тако и сад, весеље је плануло неочекивано, још док су се састајали.{S} На пиј |
накривљене плотове, дивље шибље и један пласт сена усред мокре ливаде.{S} Неколико певаца креча |
дрвећем, нанетим балванима, бурадима и пластовима сена, па ударила преко поља и бацала се прав |
великим надлештвима, где је рад мањи, а плата већа.{S} Они оснивају <hi>таншуле</hi>, састављај |
рачунао на први од месеца кад се прима плата.{S} Кад би она била његова, неуморно би радио на |
тариш, пензионишу те, па ти и после иде плата, није много али колико да се храниш.{S} А занатли |
шта ти је боље од тога!{S} Иде ти после плата, а кад остариш, пензионишу те, па ти и после иде |
бацало, раздавало суседству, и наравно плата није била довољна.{S} Чедомирова сестра, која је |
естра — млад је, леп је, образован, има плате две хиљаде, отвориће адвокатску канцеларију...</p |
у смех. — Ко га не познаје, скупо би га платио!</p> <p>Вишњи не би право ова рођачка оцена.{S} |
лић поучавао за скромну награду.{S} Ову платицу надокнађавала је госпа-Матовићка у пажљивом опх |
таму.{S} И мрак се спуштао као плаветна платна, изаткана од прашине и паучине.</p> <p>Чедомир п |
а лети сламни шешир у боји и прсник од платна.{S} Тражио је од жене и деце да пазе на одело.{S |
ласа која су се дизала и спуштала испод платна.{S} Дође јој да оде од огледала.{S} Једна суза в |
ме ради.{S} Из вароши се доносиле трубе платна, разне чипке, конци, свила, модни журнали.{S} Је |
зидинама средњевековне тврђаве, чија се платна спуштала од врха брда па до у саме таласе Дунава |
Врвице на раменима прскоше.{S} У белини платна развише се црнпурасте, дозреле груди.{S} Она се |
су се разнолике боје, почевши од белих платнених блуза до црне материје мушких капута.{S} Прео |
адознало главу кроз отвор на колима.{S} Платно позади лепршало се.{S} На њему је писало неједна |
упка — продужи Остојић гледајући у бело платно Моравино. — А видео сам је надошлу, усталасану, |
и губила се на хоризонту као разастрто платно од сребра.</p> <p>— Погледај ову воду — рече мла |
зми ме — шапутало је све у соби.</p> <p>Платно се сроза низ мишице, обеси се о бедра, да се пос |
оје је у том тренутку, наго и покривено платном, као и Вишњино, почивало на мермерном столу у х |
слабо поклапало са скромном суплентском платом.{S} Из штедње су седели код таште, која није про |
оту.</p> <p>— Клеопатра, треба повисити плату том младићу што поучава Младена — рече јој једном |
по коњским сапима, по зарђалом блеху од платформе и по црвеном лицу кондуктерову који је стајао |
зету не покаже колико је срећан што не плаћа стан.</p> <p>— То је велика рента, као мираз од п |
Преведи какву занимљиву ствар.{S} То се плаћа.{S} Докле ћеш се, бога ти, зевзечити са том твојо |
једној оближњој фабрици.{S} Добро му се плаћа.{S} У слободном времену ради за себе.{S} Све је т |
труда, колико брига, колико уздаха око плаћања дуга код Управе Фондова, пореза, осигурања од п |
ично кредита, јер је прошлих две године плаћао уредно.{S} Доцније нађе две три лекције и живљаш |
кад указати.{S} Од лекције коју је имао плаћао је стан; остајало му је још нешто за дуван, сита |
небо се наоблачи.{S} Мало после, удари плаха киша.{S} Шта то смета?{S} Она је ишла уморно, тро |
ор.{S} Облак се провали.{S} Из неба осу плаха киша, да се за час начини поток поред њиних ногу. |
ружанске собе.{S} С поља је допирао хук плахе кише.{S} С времена на време млезеви би ударили о |
ош којекако, али мајка!...{S} Ударила у плач, па запомаже по кући.{S} Ја нисам попуштала.{S} За |
е неће моћи савладати, да ће бризнути у плач... ту, на улици, пред толиким светом.</p> <p>— Збо |
Ката данас, па као да се у црно завила, плаче, суза јој сузу не стиже.{S} Вели, ни кошуље му не |
, нешто неправедно, немилосрдно, што ме плаши.</p> <p>Радоје је погледа.{S} Његов поглед је био |
вога времена — одговори Вишња и погледа плашљиво у младића, па после спусти главу и доврши као |
не усуди да обнови прекор, већ погледа плашљиво у свога мужа.{S} Али ни Јован не рече ништа.{S |
усамљености!</p> <p>— Куд нађе ту жену: плебејку, старију од себе, удовицу — рече Илић у себи и |
ра да је вечито, а које живот распе као плеву!</p> <p>Поред њих прохукта један воз</p> <p>Вишњу |
грала кумаша са Милевом, доцније везла, плела и ћаскала по обичају.{S} Остојић је био нека врст |
а и дршком од порцулана, по којем су се плеле плаветне шаре.</p> <p>Они су седели тако, јели ка |
је била вечито за одржавање неке врсте племства, захтевала је скупоцена одела, свечане ручкове |
иње крокодили јер лију сузе за одбеглим пленом...{S} У државама где је оморина, тежак, загушљив |
{S} Затим се дохвати за главу и растрже плетеницу.{S} Плава, свилена коса се просу као талас, у |
атеже блузу, те се показаше њена здрава плећа.{S} Рамена се видеше округла, заобљена, као извај |
брчканог лица, повезане главе, згурених плећа.</p> <pb n="313" /> <p>— Шта ти је, Вишња? — упит |
је испуњавала уска постеља, на чијим се плеханим шиповима сијале златно обојене лопте.{S} Нашло |
Још удара на бели лук, а већ развезао о Плеханову, Огисту Конту, социјалној револуцији, Карлу М |
, не бежите од живота; с њим је као и с пливањем; научи се кад куражно оставимо плићаке.{S} Јер |
ек да је могао мислити на шта друго.{S} Плима страсти плавила му је срце поново, ударала <pb n= |
и хоризонти остаће тесни, ваша схватања плитка.{S} Треба храбро поћи ка идеалу нове жене, јер н |
ан, он се ту осећао као риба која је из плитке барице доспела изненада у непрегледни <pb n="256 |
ала је Морава то зеленило и текла преко плићака, испод подривене обале, кривудала по широком ко |
пливањем; научи се кад куражно оставимо плићаке.{S} Јер најзад, нашто вечито трчати за критиком |
Ту је лежао још један албум, повезан у плиш, гомила посетница и карата са сликама.{S} До зида |
ке и застарелу моду.{S} Имао је на себи плишано одело, црно и опшивено свиленим испустом.{S} Ци |
/p> <p>Доиста, салон је блештао у новом плишу и свежим бојама.{S} Само је био незграпан са свој |
S} На таласима, који се стално љушкају, плови њен чамац с разапетим једрима и води је непознати |
е крајичак неба, по чијем је плаветнилу пловило неколико облачића као прамење од памука.</p> <p |
шећерлија китила се руменим, заруделим плодом.{S} Остојићев султан дремао у својој кућици, врт |
ђе на другу страну, где се уздизао неки плот, накривљен, труо при земљи, побелео од кише и врем |
уцима, поседало женскиње.{S} Иза једног плота, неке девојке одломиле грану од трешње, па тако б |
зарасла у модро-зелену траву, два низа плотова, неколико ниских кућа, остатци змаја на телегра |
које му прети сушом непрестано.{S} Око плотова су расли сунцокрети.{S} Они су високо дизали св |
рок шор, пун отврдлог блата, накривљене плотове, дивље шибље и један пласт сена усред мокре лив |
рум, низови кућа и кућерака, накривљени плотови, неколико липа засађених пред каквом кафаном, и |
могу други.{S} Оно после... то ће бити плус, Зарија.</p> <p>— Свет је глуп, Илићу, он не воли |
а своју сакатост, храмала око студента, пљескала рукама, пуцала прстима и нарочито понављала:</ |
воји брак од љубави, или тако нешто, те пљесну рукама:</p> <p>— Браво, господин-Илићу!{S} Главн |
ију, великог чела са дубоким залисцима, пљоснатих ушију, необријане браде и кратких, дебелих бр |
јка се уједе за усну.{S} Крв осоли њену пљувачку.{S} Навуче покривач до уста, окрену се на друг |
</p> <p>Илић погну главу и спреми се на пљусак грдњи.</p> <p>У том тренутку, девојка полете у п |
арала <pb n="192" /> на било код очију, пљускала у ушима.{S} Обузимали су га чудни осећаји да ц |
о не беше ситна, јесења киша, већ млаки пљусци као усред лета.{S} По околним планинама образова |
} Даље се није видело ништа.{S} Киша је пљуштала.{S} Са реке је допирао потмуо хук бујице и теж |
крену тамо, убрзавши кораке.{S} Киша је пљуштала.{S} По калдрми се нахватале многе баре.{S} Зем |
S} Иза дрвета затезао се крајичак неба, по чијем је плаветнилу пловило неколико облачића као пр |
ле око гомиле песка, кафанских столова, по суседним авлијама, као да су и оне хтеле побећи од к |
.{S} Ту се населио његов прадеда Илија, по коме су и име добили.{S} Све што је Чедомир знао о о |
то цвећа, везла по коју мараму, читала, по каткад, сензационе романе, и јела слаткише, почев од |
ти, по сигурном кораку који је правила, по очима што се нису дали <pb n="275" /> збунити, по об |
ућама, по запосленим људским приликама, по њој самој.</p> <p>Зима јој је пролазила врло пријатн |
облак.{S} Света је било пред кафанама, по тротоарима.{S} Врапци се чули на крововима, у олуцим |
лост по непознатим престоничким кућама, по запосленим људским приликама, по њој самој.</p> <p>З |
једностраном васпитању, по средствима, по темпераменту.{S} Он је међу њима, међу тим радикалим |
а светлост играла се по коњским сапима, по зарђалом блеху од платформе и по црвеном лицу кондук |
рицом од месинга и дршком од порцулана, по којем су се плеле плаветне шаре.</p> <p>Они су седел |
ети у собу него је скакало око прозора, по калдрми и гранама једне оголеле липе.{S} Иза дрвета |
као враћајући се с неког далеког пута, по којем је његова мисао дуго лутала. — Опет двојке?{S} |
један човек, продавац ушећереног воћа, по којем је падала прашина.{S} Он је ишао полако, краје |
сноп првих сунчевих зракова.{S} А даље, по шору, поцрнелим крововима и раштрканом селу, приређи |
у сенку чак преко улице.{S} Даље од ње, по једној пијаци, око сандука, гомиле бостана и покрова |
другојачија.{S} У тишини сеоске самоће, по којој ју је пратила туга од промашене удаје, она је, |
о код лептирова, а на супротној страни, по крововима ниским, високим, од олова или просте ћерам |
руштва, приређују концерте по отаџбини, по изузетку се представљају као великошколци, праве сла |
ше прогнате из раја.{S} Пусти простори, по којима се назирала тек овде-онде која прилика што се |
то се нису дали <pb n="275" /> збунити, по образима који се више не румене на сваку ситницу, по |
те, у којој је било нешто срачунатости, по сигурном кораку који је правила, по очима што се нис |
ретку, било је да се борио на Засавици, по свој прилици у чети Зекиних голаћа, да је ту био рањ |
лаву косу, просто сплетену.{S} Па ипак, по болесној склоности своје душе, он се не даде да га з |
бакалском коферту, с рапавом хартијом, по којој се проливало мастило.{S} Ах, та писма!{S} Она |
су били тапетовани оранџастом хартијом, по којој је насликано неко фантастично биље, чије је ли |
заборави и преда њеном загрљају меком, по потиљку, само оним што је голо од <pb n="134" /> рук |
и познавало се још како је неко спавао, по другој је било просуто једно пакло карата; прашина с |
много на беседништво, и живе, скривено, по Палилули и Енглезовцу, с каквом хистеричном газдариц |
ашту и колегиницу, једну стару девојку, по имену Аница.{S} Лепо су се сложиле.{S} Поделиле су д |
дине, јер они који су пали за Отаџбину, по речима једног великог песника прошлог столећа, заслу |
лижи по њиховом једностраном васпитању, по средствима, по темпераменту.{S} Он је међу њима, међ |
оји се више не румене на сваку ситницу, по дивно довршеном телу које је издавала цела њена поја |
це грчевито, шетао по соби или бежао... по забаченим крајевима, простачким кафанама, вијан као |
делила демократска убеђења свога мужа; по њеном мишљењу један сиромах ђак треба да је задовоља |
лудила.{S} Осећао се истрошен, утучен; по целе ноћи није могао заспати.{S} Реч Христова врзла |
реда, он није био за претерану похвалу; по патосу се повлачио један шал, на једној постељи позн |
орани.{S} Ваздух млак.{S} Стреје капљу; по леду се образују поточићи ; вода струји, жубори, као |
је врхове украшене чипком од букава.{S} По гдегде видело се неко раштркано село.{S} Ветар је до |
кола почињала је поново да оживљава.{S} По њеним просторијама су одјекивали разговори и живи ко |
Пратила га чамотна тишина као сенка.{S} По дијамантском ваздуху вијало се неколико ластавица.{S |
брзавши кораке.{S} Киша је пљуштала.{S} По калдрми се нахватале многе баре.{S} Земља се клизала |
љена барским дрвећем црног зеленила.{S} По ритовима виделе се усамљене роде, врло беле.{S} Једн |
котлина зелена, питома, доброћудна.{S} По њивама су класали кукурузи.{S} Младићев поглед преле |
ша, већ млаки пљусци као усред лета.{S} По околним планинама образовали су се нови потоци и рек |
ију пролећа.{S} Било је много сунца.{S} По баштама се трава подмладила.{S} Са пијаце служавке с |
кроз њу гледала свој велики Београд.{S} По неколико пута преко дана излазила је ту у шетњу у до |
азом на офарбаном лицу што су такве.{S} По њиховој спољашности, необавештен пролазник би се мог |
о васкрсењу.{S} Али има нешто боље.{S} По некад живот изведе своје мистериозне путеве <pb n="2 |
на све стране као фантастичне ресе.{S} По земљи се протезале леје лука, између којих се ширио |
имакли прозору што гледа у двориште.{S} По калдрми је играло суво и топло сунце које претходи ј |
<p>Напољу се мрак повлачио све јаче.{S} По шору је играла нека сива светлост.{S} Распознавале с |
есразмерно велика према самој кујни.{S} По зидовима су висиле изрибане тепсије, тигањи, бакрачи |
Једном се дигнуо с рада у пола ноћи.{S} По споредним улицама биле су већ угашене светиљке.{S} К |
кад оно у свом путу наиђе на Чачак.{S} По кафанама се пуши, млатара рукама и води политика.{S} |
ици, запламтише живом црвеном бојом.{S} По зидовима остарелим и новим, запуштеним и очуваним, п |
о срце је замахивало снажно пијуком.{S} По планини се разлегала песма радничка. <pb n="176" /> |
оворе.{S} Месец је био тек изгрејао.{S} По небу које је дошло врло плаво блудели су облаци час |
p>Лампа у соби је осветљавала рђаво.{S} По кутовима се дизао мрак.{S} Наста један тренутак потп |
прве младости.{S} Био је измршавео.{S} По убледелом челу повлачиле се боре, а у солуфима се пр |
ришла Чедомиру.{S} Дан је био ведар.{S} По плавом се небу мицало неколико малих, светлих облака |
и теписи од лишћа црвеног као бакар.{S} По који зрео кестен лупио би о калдрму и измамио уплаше |
рану од трешње, па тако беру и једу.{S} По кафанама се чуо жагор.{S} Деца се враћала с купања и |
жаба.{S} Он је узе и за другу руку.{S} По башти су цветали патлиџани.{S} Рит је био пун зелене |
ко, да је ваздух био као у купатилу.{S} По тротоару је било доста света, оно лепог света што пр |
лупу, коју угледа празну и усамљену.{S} По стази је било мирно и топло.{S} Једна црвена буба тр |
ана гомила се безбрижно по тротоару.{S} По прозорима <pb n="208" /> се црвене уски јастучићи, г |
.{S} С Мораве је пиркао свеж ваздух.{S} По <pb n="210" /> небу се палиле звезде.{S} На ћошку св |
једној београдској гимназији.</p> <p>— По твојој глави не би добио ни Прокупље! — пришила му ј |
{S} Дао је две банке за шешир.</p> <p>— По два гроша од гласа!</p> <p>— Тако се грађанска права |
цу без неког нарочитог повода:</p> <p>— По чему ти је рођак господин Илић?</p> <p>Каја се опет |
е изнели роштиље на сокак и задимили, а по зиду извешали кобасице разне дужине и дебљине.{S} О |
од овог свеца — рече затим, милујући га по подбратку. — Ко би помислио да тако уме завртети моз |
ога дана кад је доведен; миловали су га по њушци, тапкали по сапима.</p> <p>Арап је држао висок |
одроњене земље, о отегнутој јеци гајда по механама где свраћају сељаци.{S} Али писмо испаде кр |
гласу — што се Бела <pb n="163" /> виђа по улици са оним нашим ђаком... како ’но му беше име?</ |
инило њено родно место, неколико сокака по којима рабаџије шибају волове, а човек не зна кога п |
им стварима.{S} Није се правила разлика по старешинству, годинама ни по породици.{S} Сви су бил |
н од оних неприметних културних радника по паланкама, који су скупљачи претплате свакој новој к |
S} Она се насмеја.{S} Оштар смех зацика по соби.{S} Насмеја се и оно тело у огледалу развучено, |
ање.{S} Он је био верна гласачка војска по ђачким зборовима, где се драо и скакао на први знак |
т коју је патријархална кућа образовала по типу беспрекорне врлине, испунила поукама и забранам |
ићака, испод подривене обале, кривудала по широком кориту и губила се на хоризонту као разастрт |
Милевом, доцније везла, плела и ћаскала по обичају.{S} Остојић је био нека врста старијег брата |
оне, китила га цвећем из саксија, слала по Младену какву гравуру или други украс за његову собу |
} Већ је по мало напуштала собу, шетала по дворишту, седела у башти.{S} Ствари су у кући пошле |
еш тиме да кажеш?</p> <p>— Ти си лутала по Београду, тражила <pb n="270" /> си себе, своје, вре |
ку новост која се још од подне шапутала по породицама ближе Двору и министарским канцеларијама. |
о једно пакло карата; прашина се видела по раму од огледала.{S} У трећој одаји, која је замењив |
ре, весела лица, охолог погледа и одела по последњој моди.</p> <p>Илић је поносито сносио своју |
слицама, неговала је нешто цвећа, везла по коју мараму, читала, по каткад, сензационе романе, и |
Озбиљно сам се уплашила.{S} Где си била по овој киши?{S} Нигде те нисам видела на скупштини.{S} |
парче улице, остатак покојног зеленила по околним баштама и сјај зимњег сунца које није могло |
равилан круг од свежег, росног зеленила по сред суве, зреле траве.</p> <p>— Да дивна кола! — кл |
новце, бронзано прстење које је купила по околини.{S} То је била њена манија.{S} Лазаревићева |
осподским понашањем.{S} Редовно је ишла по славама, правила посете, ступала у хумана друштва, в |
ије пред својом старом пријатељицом, ма по цену да се понизи.</p> <p>— У осталом, мени није ниш |
са осмехом размаженог детета и шишкама по челу, које су сенчиле њено лице претерано бледо, гот |
вај младост.{S} Велика дела долазе сама по себи.{S} Живот је дуг, пријатељу, а младост кратка.< |
противна љубави, она управо долази сама по себи кад се ствари доведу у ред, кад обоје нађу кори |
, а бирачи су људи.{S} Сваки од њих има по један ситан, а за себе капиталан интерес.{S} Брига з |
фењере, истакнуте на тробојним дирецима по ћошковима.{S} Свака гостионица има такође по једну л |
ило у чекању једно другог, у састанцима по угловима од улица, у претераним шетњама и разговорим |
и његови гости зову <hi>Стрика</hi>, па по њему и његову гостионицу: <hi>код Стрике</hi>, те јо |
о мустре, каталоге, књиге са стране, па по њима набављао робу, чистио метал, оправљао сатове, л |
еде добро, те је погледа изненађено, па по обичају наших жена да се покажу љубазне кад их неко |
посади му се у крило, па поче да барата по његовом столу.{S} Под руку јој дође свеска једног ом |
То су они који као ђаци добијају места по Скупштини, разним министарствима и осталим великим н |
аље.</p> <p>Имала је утисак као да лута по неком напуштеном месту: све је ту, куће, улице, отво |
о пиће, свесно и прибрано, као пијаница по занату.{S} Она је сматрала пољупце као шећерлему, пу |
и боље еманципације?</p> <p>Ишли су сад по стази посутој шљунком.{S} Око њих се мешало засађено |
дућан постоји познају га на први поглед по његовом прозору, упрљаном мувама и масним рукама.{S} |
ле да завију у помрчину разгранате врбе по обали.{S} Са суседног острва долазио је мирис на пок |
ко?</p> <p>— Ретко.{S} Неке Швабе лове по риту.{S} Ја не волим лов.{S} Ономад ме је један прим |
о да су сви српски сталежи послали овде по кога свог представника.{S} Поред глумца седео је трг |
се љутио.{S} Дешавало му се да проведе по неколико дана не видећи своје драгане.{S} Трудио се |
ве док се не виде с Кајом.{S} Она хтеде по том да надокнади своју срећу, да види, <pb n="246" / |
у облацима... облацима што полако језде по зимском небу.{S} Одлазио је тада у кафану, губио се |
шковима.{S} Свака гостионица има такође по једну лампу пред вратима.{S} Тако се по улици прости |
ајка!...{S} Ударила у плач, па запомаже по кући.{S} Ја нисам попуштала.{S} Запретила сам им да |
тонице учини јој се бедно.{S} Видела је по њему рабатне чатрље које дотле није примећивала.{S} |
пети.</p> <p>— Шта да радим ? — нађе је по том Милева. — Радоје пије.{S} Да га свет не опази, п |
{S} Кроз уско лишће од врба промицао је по који сунчев зрак и изливао свој бакар и злато по зел |
е ливаде.{S} Неколико певаца кречало је по селу.{S} Девојка се осети слободнијом у присуству ов |
опорављала се из дана у дан.{S} Већ је по мало напуштала собу, шетала по дворишту, седела у ба |
фесор предаје и лепио фишеке од хартије по таваници учионице.{S} Најзад га истераше из гимназиј |
лаве, сукњу изнад чланака, притискивале по један свежањ књига на своје груди које су се почињал |
даљ одмакли од земље.{S} Жене се кувале по шупама, одмах до помијара и ђубришта.{S} Оне су изла |
тивне мисли које су јој од синоћ лутале по глави.{S} Она заћута, и тек пошто се први час сврши, |
и ножева.{S} После се чуше удари метле по поду.</p> <p>Бела се прва одвоји и, једним покретом, |
ојке.{S} Бела је тражила задовољство не по осећању него по памети, изазивала ове тренутке, пила |
Несигурна мартовска светлост играла се по коњским сапима, по зарђалом блеху од платформе и по |
, једна једва приметна румен кретала се по њеним образима.{S} Младић се не могаде уздржати од ј |
{S} Коса му је била замршена, лепила се по ознојеном челу.{S} Он провуче прсте кроз кике на тем |
слиш и на оно што је прошло, сети ме се по ономе што је лепо било у мени“.{S} Али млади студент |
на руке, па поново паде и праћакаше се по блату.{S} Један шегрт наиђе звиждућући, загледа се у |
елике куће, додирну шимшир, проклати се по калдрми од дворишта, па замаче даље, у мрак.</p> <p> |
по једну лампу пред вратима.{S} Тако се по улици простиру чаршави несигурне светлости.{S} Свет |
трља.{S} Једно јато сврака прегонило се по остарелом кестењу на улици.</p> </div> <div type="ch |
ао заспати.{S} Реч Христова врзла му се по памети:</p> <p>— Жено, шта има заједничко између теб |
на неком другом створењу.{S} Окрену се по соби, као да се бојала да не буде примећена, па се о |
агог камења.{S} Јата врана бунила су се по уличном дрвећу, дизала се у вис, кружила неко време, |
ијатељи.</p> <p>Од тог доба звали су се по имену, задржавали дуже руку у руци.{S} Време им је п |
расле сенке, ипак је било још рано, те по улицама није било много света.{S} Кад је млада девој |
ускиње, које су преплавиле универзитете по Европи, које ступају у најниже слојеве народа да би |
ају певачка друштва, приређују концерте по отаџбини, по изузетку се представљају као великошкол |
од био је довољан да не говоре.{S} Ћуте по неколико дана.{S} Гледају једно друго хладно као сто |
д Саве, пут за Вишњицу, самоникле улице по Чубури, виделе су тада многи млади пар.{S} То су бил |
S} Као што не можемо неговати поморанџе по Авали, тако се не можемо оружати „знањем целе епохе“ |
, у друштву, не шкоди...</p> <p>Упалише по цигарету.</p> <p>— Седи... ту, на канабе — рече му В |
оће на рационални начин.{S} Шта више, и по спољашности се разликовао од мештана, окорелих у нав |
вореног плаветнила као санта леда.{S} И по околним кућама било је доста светлости.{S} Али шта ј |
земље у крај Мораве, засађеном врбама и по којом липом, какав полуевропски обучен чиновник који |
прошарана вртовима, попречним улицама и по неком великом грађевином.{S} Лево се видик губио пре |
едан Јеврејин, трговачки помоћник, па и по који радник.{S} Сваки од њих био је огорчен песимист |
Он се разликовао од осталих трговаца и по томе што се није вајкао.{S} Чак ни на порез.{S} Лепо |
е уздизале притке процветале бураније и по који усамљен долап, искрпљен блехом.{S} Ниже од њих |
апима, по зарђалом блеху од платформе и по црвеном лицу кондуктерову који је стајао укочено и о |
. — Хоћеш ли да идемо?</p> <p>Тада се и по четврти пут глог белио, лале жутеле, славуји певали. |
ему.{S} Била сам охола, горда, па чак и по мало дрска.{S} Ја сам га одбијала...{S} Какво чудо а |
у је још нешто за дуван, ситан трошак и по коју књигу. <pb n="84" /> Хранио се на кредит, до бо |
спрекидана часовитим држањем под руку и по којим пољупцем... пољупцем брзим, кратким, недовршен |
ућан с намештајем.{S} Вешт посматрач би по тој одаји оценио жену која ју је наместила.{S} Матов |
ата политичара.{S} Они су му били ближи по њиховом једностраном васпитању, по средствима, по те |
а што боље.{S} Уписала је и часове који по уредби нису били обавезни.{S} Хватала је прибелешке. |
веден; миловали су га по њушци, тапкали по сапима.</p> <p>Арап је држао високо своју лепу главу |
инара.{S} Изишли су из школе, па врљали по вароши без циља, избегавајући посећена места.{S} Они |
и сирове.{S} Пред кућама, на клупи или по сандуцима, поседало женскиње.{S} Иза једног плота, н |
S} Усамљени пламенови који су се палили по прозорима блудели су дрхтећи као душе прогнате из ра |
ег дана, Вишња га нађе на Великој Школи по свршетку једног семинара.{S} Изишли су из школе, па |
од пре годину дана, меке, наивне мисли по мало меланхоличне, као <pb n="153" /> што је свака ч |
ла разлика по старешинству, годинама ни по породици.{S} Сви су били студенти, равни један друго |
ски шешири по најновијој моди, изложени по дућанима, грубо су одскакали од тарница што су се др |
ова чокалиница, и остали понешто дужни по умашћеним и у крајевима испресавијаним, дугачким теф |
је примећивала.{S} Велики женски шешири по најновијој моди, изложени по дућанима, грубо су одск |
н женски глас.</p> <p>Гомила се растури по утрини.</p> <p>Вишња се нађе поред Милеве.{S} Ове пе |
о, бурно, како то природа може да удеси по каткад над том вароши, широм отвореној мађарским пус |
и без људи. — Сваког секунда она односи по читава блага.{S} Столећа су прошла од како смо насел |
ра, одлазити на конференције, пискарати по новинама, ићи краљу на подворење.{S} Чим би он измак |
пи једну књигу, па устаде и поче шетати по соби.</p> <p>— Ти се љутиш?</p> <p>— Мани ме, бога т |
мејкује.{S} Успети, само успети, успети по сваку цену!...{S} Што још занима, јесу жене којих им |
хаљину из Београда; штоф је морао бити по најновијој моди и сувише скуп да би се продавао у ду |
аком по способности, свакој способности по њеној заслузи“.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
тих усана.{S} Свако од њих знао је наћи по коју лепу реч да јој каже, да јој честита на положен |
ваком кораку, тако рећи, може се подићи по једна централа, чије би струје ноћу осветљавале нашу |
ко, радећи у школи појачано, скупљајући по селу мотиве са чарапа, ускршњих јаја, дрвених кашика |
рац.{S} Своје мисли налазио је шетајући по варошкој околини коју је називао природом.{S} Потврђ |
рски свет, те она продужи ићи, бацајући по каткад кришом свој дрхтав, девичански поглед на рођа |
ја ко је ко.{S} Нећу дете да ми се мучи по паланкама.{S} Доста <pb n="262" /> сам се ја, због о |
е и живот у престоници допуштали су јој по коју симпатију, пријатељство према младићу, љубав ре |
нска, све је у њој могуће, све је у њој по руски!{S} Млада девојка не осети кад дођоше до њене |
то је милио поред школске баште.{S} Тек по који пут, а нарочито кад је на пољу светло и благо в |
ви зраци.{S} Небо је било ведро.{S} Тек по неки облак био се зауставио у мору отвореног плаветн |
варење, у њихов велики принцип: „сваком по способности, свакој способности по њеној заслузи“.</ |
е браде, згрчених прстију и с грозницом по целом телу.</p> <pb n="96" /> <p>Шта су они тада рек |
напунише.{S} Рабаџија га удари песницом по њушци.{S} То је био знак да се крене.{S} И он пође, |
риле.</p> <p>Илић удари љутито песницом по столу.{S} После рече брзо, усплахирено:</p> <p>— Ево |
... у неколико партија, без реда, један по један крај, знаменита места, као у албуму.{S} Сети с |
љубац не паде на усне, већ на ону румен по образу и остави младићу утисак глатке коже и нечега |
ним у наш свет.{S} Плава маст није, као по обичају, ублажавала бујицу здравља, којим је девојка |
ића, па после спусти главу и доврши као по дужности : — Наша модерна жена изостала је далеко из |
та, оборене главе у страну, и викао као по дужности:</p> <p>— Ево лепа воћа!...{S} Тазе јабуке, |
дбе, Чедомир изиђе из куће, па је врљао по вароши бесциљно.{S} Око пет сати пут га нанесе поред |
и имао стила у чланцима што их је писао по опозиционим листовима? </p> <pb n="14" /> <p> Одушев |
о, стезао је слепочнице грчевито, шетао по соби или бежао... по забаченим крајевима, простачким |
марона који су му грејали џеп, па лутао по Паризу без циља.</p> <p>— Где си био? — предусретала |
ет, са занесеним очима, Зарија је лутао по живом, ироничном и борбеном Београду са изгледом зал |
у служби, несрећан у кући, он је лутао по читаве ноћи да олакша себи, тражећи које љубазно лиц |
све, он је излазио изван вароши и лутао по околини дуго, до самог мрака.{S} Понекад би повео са |
била потпуно здрава, и он је њоме махао по ваздуху, као да би боље доказао оно што је говорио.{ |
ао на столу.{S} Његов глас би се утишао по каткад да се једва чује; затим се дизао јаче, лупао |
другарице, код које се скупљало друштво по моди руских универзитета, где се негује она двострук |
грејан.{S} Још је више философирао него по обичају.{S} Скакао је с предмета на предмет.</p> <p> |
тражила задовољство не по осећању него по памети, изазивала ове тренутке, пила њихово опасно п |
ветској бањи.{S} Виктор Иго га је водио по најсјајнијим и најтамнијим крајевима Париза, Толстој |
рава клијала је испод трња, снег копнио по <pb n="237" /> околним висовима, ветар доносио мирис |
могао пребећи у Аустрију, него се крио по околним гајевима, повлачећи се дубље у земљу, док се |
ветра који се дизао са запада и наносио по који облак.{S} Света је било пред кафанама, по трото |
брату, позивала га на ручак још једнако по свом обичају куцајући на врата од собе, а не отварај |
кву ју је оставио.{S} То се примећавало по деловима тоалете, у којој је било нешто срачунатости |
и соколи...</p> <p>Увече је одјекивало по вароши од пуцњаве лагумова.{S} Парчад од камења доте |
б два пут дневно.{S} Печење је мирисало по старинским пањевима.{S} У кафанама је врило као на в |
е у теби одбио.</p> <p>Сунце је клизило по ведром небу.{S} Морава је жуборила иза једног врбака |
S} Сунце се не види као да се растопило по целом небу, па жеже.{S} Нигде тице да се чује.{S} Би |
сазна шта о овом узбуђењу које је рило по њој, као грех.{S} Најзад се охрабри и рече:</p> <p>— |
а.{S} Метални звук је одјекивао потмуло по празној одаји као нешто живо и претеће.</p> <p>Он по |
жутим пафтама, које се данас виде само по државним канцеларијама.{S} Према постељи, у венцу од |
ип, који се у Србији још може наћи само по забаченијим селима, као неким чудом сачуван од укршт |
а слободу.{S} После ће доћи остало само по себи, ако је ко тада у опште мислио шта ће после доћ |
уга, као зимњи дан, рашири се изненадно по његовим грудима.{S} Али он није био човек који се по |
.{S} Роба из дућана гомила се безбрижно по тротоару.{S} По прозорима <pb n="208" /> се црвене у |
нак захвалности што је Илић имао стално по коју лепу реч за њу, девојку која је своју ману осећ |
, искусила, рачун испада врло неповољно по твој прогрес и човечанство.{S} Ти си непријатељ, не |
унчев зрак и изливао свој бакар и злато по зеленом бусењу.{S} Радоје је одбијао кратке димове н |
елица се збуни.{S} Окретала се блесасто по соби.{S} Кризе су код жена заразне.{S} Она напреже с |
ди и врата, босих ногу, па радиле нешто по дворишту сагибајући леђа, ширећи ноге, избацујући св |
.{S} Она позна да је то државни фијакер по кочијашу, који је носио униформу састављену од писмо |
днако лишени слободе, осуђени на затвор по апсанама; закон је био једнак за све.{S} Међутим, би |
{S} Миришљава коса просула се као талас по њеним раменима.{S} Из хаљина у нереду провиривало је |
а поново требала?...{S} Случајни сусрет по том кишовитом времену унео му је тек, са својом влаг |
пријала.{S} Могла је уредити свој живот по својој вољи, излазити куд хоће, враћати се кад хоће. |
мисли обично, који стварају свој живот по својој вољи.{S} Али, кажи ми... молим те, колико је |
азливала је са̑но своју хладну светлост по интимном намештају супружанске собе.{S} С поља је до |
је су расипале своју несигурну светлост по непознатим престоничким кућама, по запосленим људски |
ека види, снег окопнео; на сваком гробу по неко; изгледа као да је гробље оживело, као да су мр |
це у слободи.</p> <p>— Нек се развијају по инстинкту — говорио је самоуверено. — Утицај старији |
но налазе у недоумици: да ли да гласају по свом убеђењу, <pb n="278" /> па да оборе министра ко |
b n="260" /> <p>Ко би тада судио Србију по њеним листовима, добио би страшно уверење о њеним пр |
ћке, још младе, пружале су мршаву сенку по земљи.{S} Сунце је залазило за један облак, бацало з |
гатије село у Млави, где је нашла школу по плану, уређену башту и колегиницу, једну стару девој |
а несташност млађег брата испуњавали су по читаво писмо.{S} Па ипак, та су писма била као <pb n |
ијатељи.</p> <pb n="93" /> <p>Шетали су по школском трему и чекали да се отвори библиотека.{S} |
ај.{S} Удар копита одјекивао је у такту по мирном крају.{S} Несигурна мартовска светлост играла |
Благо њима.{S} Узлећу, певају, цвркућу по ваздан.</p> <p>— Глупе жеље! — закључила би убрзо за |
отов план школовања, служе војску одмах по матури, уписују за то време семестре на универзитету |
врата и продавао погачице, поздрави их по свом обичају.{S} Они се дохватише шешира и изађоше н |
х по пијаци, киселили сами, куповали их по оријенталским ресторанима, али никако да буду онакве |
од пансиона да дођу до њих: тражили их по пијаци, киселили сами, куповали их по оријенталским |
ређане хронолошким редом; закључавао их по двапут, тресао катанцем још ради сваке сигурности.</ |
века, али би га познала у хиљаду других по првој ситници.{S} Окрену се око себе.{S} На неколико |
ре једном речи.{S} Кажу да је ова варош по свом положају, после Цариграда и Неапоља, најлепша н |
реч да је здрав.</p> <pb n="223" /> <p>По ручку пређе на трем.{S} Пролетња пилад грабила су се |
лићу! — говорила је немо у себи.</p> <p>По целе дане проводила је у својој соби, читала прибеле |
ужи пут, настављајући да звижди.</p> <p>По тротоару, с друге стране, ишле су две жене, с марамо |
јла, остави се Београда у Чачку.</p> <p>По вечери, Вишња је излазила с мајком на клупу пред кућ |
свим, изгубио право на даље школовање, побегао са два заната.{S} Најзад, госпа-Клеопатра израд |
у њега весела као срна, <pb n="243" /> побегла си с ишчупаним срцем.{S} Шта сад тражиш опет?</ |
се била већ извила из његовог наручја и побегла к вратима од трпезарије.</p> <p>— Шта ли ради с |
а кад тако осташе сами. — Тако бих радо побегла од куће.</p> <p>Њен глас је дрхтао и био искрен |
ске слободе.{S} Наше идеје иду у сусрет победи.</p> <p>Младић се осмехну као на неки свој <pb n |
кала, а она се морала смешити.{S} Стога побеже са седнице, чим се Каја заговорила са неким коле |
ај зликовац неће да учи“.</p> <p>Радоје побеже од очеве куће у неко село где су имали родбине.{ |
аји као нешто живо и претеће.</p> <p>Он побеже из куће.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
о неки плот, накривљен, труо при земљи, побелео од кише и времена.{S} Велики џбун јоргована над |
уседним авлијама, као да су и оне хтеле побећи од куће.{S} У салону су остајали само Бела и Чед |
је доказивао катихети да природне науке побијају науку хришћанску.</p> <p>Његов отац, кујунџија |
} Журно се копало, набацивала се земља, побијало коље, доносило се камење, грање.{S} Радоје је |
ник.{S} Овако, она је била њена ватрена поборница, није могла да схвати свога друга и питала се |
себе.{S} На неколико корака отварала се побочна улица.{S} Она скрену тамо, убрзавши кораке.{S} |
колских часова.{S} Нашли су се у једној побочној улици у време које су заказали.{S} Од кућа су |
чинити лепу шетњу.</p> <p>Ударише првом побочном улицом која се отвори пред њима.{S} То је био |
се за последње испите.{S} Али никад не поведе разговора пред Чедомиром о својим сумњама.{S} Чи |
велика — рече јој једном кад је срете и поведе говор о електричном предузећу. — Само је тунел з |
оспори њен разлог; наведе да је парница поведена, да ће се брак раскинути.</p> <p>— Да чекам и |
сламе.{S} Ту је лежао још један албум, повезан у плиш, гомила посетница и карата са сликама.{S |
она се помоли наврата: збрчканог лица, повезане главе, згурених плећа.</p> <pb n="313" /> <p>— |
лон.{S} Примети велику библиотеку, пуну повезаних <pb n="10" /> књига.{S} На врху једног ормана |
ини дуго, до самог мрака.{S} Понекад би повео са собом Чедомира и онда му објашњавао многе ства |
уважавао школу.{S} Кад би се о просвети повео разговор, био је стално на страни школованих људи |
не пољуби наше занесене очи.{S} Нико не поверава ове најдубље тајне свога бића, оне се крију и |
{S} Она су му <pb n="91" /> била једини повереник.{S} Он је њима шаптао своје магловите снове.{ |
скупљачи претплате свакој новој књизи, повереници одбора за дизање разних споменика, деловође |
: — Чедомир је озбиљан младић, човек од поверења.{S} Бели се јако допада.</p> <p>— Е? — зачуди |
је младе године радећи да буде достојан поверења које ће му се некад указати.{S} Од лекције кој |
која га воли, према другој девојци чије поверење изиграва и чијом се слабошћу користи, према се |
Нисам се надала да ћете тако изневерити поверење наше куће.{S} Зар се тако враћа гостопримство |
ко људи који се бацају у живот с чудним поверењем у себе.{S} Њега пак сумња је задржавала сад у |
у партији или државној служби сазнао у поверењу.{S} Тако рече једног дана:</p> <p>— Краљ ми је |
ете ући право у живот.{S} Држава ће вам поверити један посао.{S} Ваша породица, друштво, странк |
или тада мали, а другом коме није волео поверити се.{S} Вишња се опет играла кумаша са Милевом, |
од њеног оца и њене куће, он не би смео поверити сву ту изненадну раскош свога срца и чудновату |
о преко три брда, био је као створен за поверљиве састанке.{S} Неколико корака од средине града |
се уносити у кућу — одговори јој Милева поверљиво. — Него обеси венац више капије, па ако га пр |
сто, па, после нешто оклевања, прошапта поверљиво:</p> <p>— Не смем од маме.</p> <p>Он јој приђ |
њига на своје груди које су се почињале поверљиво оцртавати на глаткој материји кецеље; оне обе |
едомир ишао поред ње, шапутао јој нешто поверљиво, гледао ју је нетремице, жељно.{S} Пролазили |
их приближи.{S} Она се одушевљавала тој поверљивости свога друга оним унутарњим пламеном, који |
нска прозора.{S} У рафовима се шаренила повесма вунице, превучена завесом од тула; видели се ка |
арактеру једног истог човека!{S} Људска повесница развија се као разнолик, чудан, изукрштан при |
вода хладила ватру њених руку, како је поветарац дувао свеж и шапућући, како је Чедомир певуши |
утокруне главе и лепо се повијали према поветарцу који је пиркао из Овчарске Клисуре.{S} На изв |
гранама, које су се љушкале на вечерњем поветарцу, спајао слике своје две познанице.{S} Од Беле |
е, танке травке повијале се према лаком поветарцу, њихале своје шарене главе, брујале једва чуј |
ао у топлом гнезду.{S} Дубока тишина је повећавала чаробност тренутка.</p> <p>— Дођи ми једне н |
ишљаве простирке.{S} Дуге, танке травке повијале се према лаком поветарцу, њихале своје шарене |
криве, таште, жутокруне главе и лепо се повијали према поветарцу који је пиркао из Овчарске Кли |
p>Једна нова бора оцртала би му се међу повијама.</p> <p>— Да си тако брз на раду као на лажи, |
у.</p> <p>— Откуд ти та практичност?{S} Повијаш се дакле према ветру?{S} Изгубила си све принци |
ди служавка? — рече она као за себе, па повири у предњу одају.</p> <p>Кад се окрену натраг у са |
ица у животу.</p> <p>— Клеопатра, треба повисити плату том младићу што поучава Младена — рече ј |
рију, него се крио по околним гајевима, повлачећи се дубље у земљу, док се није задржао у Повле |
ивљаше скромно, у маленом колу знанаца, повлачећи се све више у своје књиге и свој свет идеја.< |
се одриче својих мишљења и да се вечито повлачи у себе, те му је ваљада због тога чаршија дала |
Био је измршавео.{S} По убледелом челу повлачиле се боре, а у солуфима се пресијавало неколико |
земљу је била пала нека сенка, живот се повлачио, тице ћутале, а једноставан <pb n="44" /> и та |
био за претерану похвалу; по патосу се повлачио један шал, на једној постељи познавало се још |
питала се у чуду.</p> <p>Напољу се мрак повлачио све јаче.{S} По шору је играла нека сива светл |
ког округа, на дивљачној падини планине Повлена.{S} Ту се населио његов прадеда Илија, по коме |
се дубље у земљу, док се није задржао у Повлену, у намери да хајдукује, али се ту оженио и окућ |
е!</p> <p>Свађе су учестале.{S} Најмањи повод био је довољан да не говоре.{S} Ћуте по неколико |
е кратко, банално.{S} Јавила му је само повод свога одласка и да се неће враћати до јесени, пош |
се девојка стиди без икаквог нарочитог повода.{S} Повучена у себе и тако здрава, она је изглед |
ши, упита другарицу без неког нарочитог повода:</p> <p>— По чему ти је рођак господин Илић?</p> |
ивала ћерци, говорила у глас, причала о повој краљици, изговарајући полако њено име из првог бр |
ан у темеље.{S} Фирма за машине даје ми повољне услове.{S} Држава има рачуна да нам опет притек |
је, као сви слаби људи, времену, каквој повољној прилици или случају да они реше његову судбину |
твен ватромет.{S} Аница потрча хитро да поврати своју другарицу.{S} Али, на пола собе, она се з |
<p>Пустише га из затвора.{S} Част му се поврати, али цело његово имање оде на добош, јер је он |
— викну размажена девојка, која се била повратила из првог изненађења, па устурајући дланом сво |
осећању културног човека.{S} Планови о повратку на страну, о довршетку студија, изгледали су м |
о због тога што му се досадио живот.{S} Повреде су лаке природе.</quote> <p>Воз је одмицао.{S} |
срећу у очевој кући, обележавало је као повреду тога закона њен потхват да сама извојује свога |
елост; овај профил задахнуо је Вишњиним повременим руменилом здравља, њеним изразом беспрекорне |
једну књигу која је говорила о неговању поврћа.</p> <p>Сад је требало ићи у Чачак.</p> <p>— Ти |
Мела је собе, пропирала рубље, требила поврће, кувала запршке.</p> <p>— Остави, дете — бранио |
зазивали мисли о даљини.{S} Заокругљена површина Савине воде беласала се између обала.{S} Пред |
са сељацима — светцима, и непрегледним површинама леда и снега.{S} Живео је само духом.{S} Про |
живот, за борбу, за одрицање.{S} Лака и површна, знала је живети само за своје задовољство и ми |
к који је на њу био учинио.{S} Судио је површно:</p> <p>— У мени је волела слободоумна, учена ч |
ао да нисам жива! — размишљаше девојка, повукавши се из трема у своју собу, као рањена тица.</p |
тако нашла изненада без мужа и прихода, повукла се у једну кућицу из дворишта, и ту, од оног шт |
тварао.{S} Његове буљаве очи биле су се повукле дубоко у своје тесне дупље... нестајало их је, |
ом онде где јој је срце, не рече ништа, повуче се натрашке, гледајући га нетремице, и изгуби се |
стиди без икаквог нарочитог повода.{S} Повучена у себе и тако здрава, она је изгледала нешто н |
вао је да се метне изнад свега, да живи повучено, за свој рачун, у себи, међу својим књигама.{S |
штрудли с маком сваког празника.{S} Ту повучену опозиционарску породицу допуњавале су још две |
е својој другарици;</p> <p>— Како народ погађа шта је лепо!{S} Ове бледе, уздржљиве, свете боје |
г његовог говора на Моравиној обали.{S} Погађала је да му се допада.{S} То јој би мило, али убр |
... — прекину га девојка.</p> <p>Она је погађала његову мисао.{S} Није хтела да га понизи.{S} О |
S} Са заокругљеним раменима, која су се погађала под лаком материјом летње блузе, и нежним лице |
у њеној доброј души, кад сазна све.{S} Погађао је сву одвратност која ће је обузети према њему |
и из друге руке.{S} Он ју је жалио.{S} Погађао је шта ће се десити у њеној доброј души, кад са |
туденти, равни један другоме.{S} Чича с погачицама поздрављао је стално учтиво, имао при себи п |
дубљењу неких укинутих врата и продавао погачице, поздрави их по свом обичају.{S} Они се дохват |
<p> <quote> <hi>Ова књига је посвећена погинулим Србима у ратовима 1912 и 13 године, јер они к |
> имају: деца, лудаци, владари, црквени поглавари, башибозуци, команданти армија...{S} У Србији |
с тврдим решењем да је више не види.{S} Поглед му се заустави на зеленом тепиху своје собе.{S} |
врт.{S} А тамо даље...</p> <p>И Радојев поглед изгуби се у планине које су са запада блиско окр |
њивама су класали кукурузи.{S} Младићев поглед прелете цели родни крај, па се заустави на врху |
аши.</p> <p>Радоје је погледа.{S} Његов поглед је био сама љубав.{S} Хтеде утешити девојку, хте |
о је његова слутња предвиђала.{S} Његов поглед се прошета од Беле ка њеној мајци, па онда паде |
а га никад лепшег није видела.{S} Његов поглед ју је заносио, његове речи је опијале, његове ру |
е живео, није био међу живима.{S} Његов поглед из суморних, мрачних очију ишао је негде далеко, |
ила из Београда.{S} Избегавала је његов поглед.{S} Пуштала га да говори, и тек тако, гледајући |
емљу кад су се били за њу.{S} Чедомиров поглед пређе преко главне стазе, која је описивала једн |
а су окна од извезена стакла спречавале поглед да продре даље.</p> <p>— Можда је какво посланст |
ну, на велике цене.{S} Овог пута њен се поглед следи.{S} У дневним вестима налазила се ова беле |
вуче прсте кроз кике на темену и управи поглед прозору, као да је хтео себи дати рачуна где се |
их тај дућан постоји познају га на први поглед по његовом прозору, упрљаном мувама и масним рук |
о каткад кришом свој дрхтав, девичански поглед на рођака своје другарице.</p> <p>Зауставише се |
ро да је скрене са правога пута : мушки поглед ни рђав пример, сеоска чама ни саблазна књига.{S |
рно.{S} Не могаде издржати тај бронзани поглед те саже главу.</p> <p>Мисли му пређоше опет на п |
уста, зајапурени образи, њен ђаволасти поглед понављали су немо, а јасно: — Пољуби ме опет... |
али сличне свакако.{S} Јер, кад спусти поглед на свој рукопис, он признаде жалосно:</p> <p>— З |
а је тада управљала на свог друга горак поглед који је значио разочарење, и ћутала.{S} Она није |
му.{S} Јер нашто онда онај њен задивљен поглед и нервозно угризање усне, кад би га слушала како |
некле увређена, те подиже главу.{S} Њен поглед се сусрете с младићевим.{S} Његове очи гледале с |
знам шта ти о том мислиш?</p> <p>Вишњин поглед сукоби се с Радојевим очима.{S} Тада јој се учин |
ко из гомиле.</p> <p>Радник отвори очи, погледа зловољно у правцу онога који је питао, па рече: |
овори младић, и отворено <pb n="130" /> погледа у Белине очи. — Али на што то питање!{S} Мени ј |
г официра.{S} Кола је сретоше убрзо.{S} Погледа нехотице у кочијаша, па онда у кола, очекујући |
о.{S} Било му је још рано за вечеру.{S} Погледа око себе неодређено.{S} Затим се упути ка Калим |
итање нисам мислио.</p> <p>Матовићка га погледа изненађено.</p> <p>— Овај се вешто извлачи — ре |
та лежи у тим таласима.</p> <p>Вишња га погледа неповерљиво.{S} Прво што помисли било је да му |
високо своју лепу главу, и није хтео да погледа те одрпанице.{S} Кад би се кола напунила, осећа |
о сам ниско пао, најзад.</p> <p>Девојка погледа изненађено у овог човека кога је волела.{S} Он |
ју или диплому.</p> <p>Рекавши ово, она погледа значајно у Илића као да је хтела сазнати какав |
<p>На неком сату изби осам.</p> <p>Она погледа око себе.{S} Налазила се у једној забаченој ули |
о да поразговара, очекивала је из првог погледа подсмех, подозрење, осуду.{S} Њој није падало н |
а сукње или цигаре, весела лица, охолог погледа и одела по последњој моди.</p> <p>Илић је понос |
, као мајка, дала свој благослов, па је погледа подозриво испод ока.</p> <p>— Бог с тобом, чове |
лосрдно, што ме плаши.</p> <p>Радоје је погледа.{S} Његов поглед је био сама љубав.{S} Хтеде ут |
p>Газдарица је не разумеде добро, те је погледа изненађено, па по обичају наших жена да се пока |
давно да идеш у Париз?</p> <p>Младић је погледа расејано.</p> <p>— Јест... јест — одговори зати |
ави се сјајна сунчева кугла.{S} Илић је погледа право.{S} Он је тражио мало светлости на свом п |
<p>— Шта ти је, Вишња? — упита Аница, и погледа у собу неодређено.</p> <p>Млада учитељица је ле |
висини свога времена — одговори Вишња и погледа плашљиво у младића, па после спусти главу и дов |
<p>У једном тренутку, ИлиН подиже очи и погледа поред себе.</p> <p>Десно од њих, између две кућ |
корак у напред.</p> <p>Остави рукопис и погледа тужно кроз прозор.</p> <p>Напољу су радници отк |
вршиш школу?</p> <p>Каја подиже главу и погледа своју другарицу расејано.{S} Чудила се томе пит |
улици и сунцу.{S} Илић се ипак окрену и погледа у војнике, у њихове дрвене стражаре, па онда у |
крено, топло, добро.</p> <p>Млади човек погледа своју другарицу право у лице; она не спусти очи |
а и осудама на смрт.</p> <p>Млади човек погледа госпођицу Матовић.</p> <p>Она је седела до њега |
зницу пожуде.{S} Подивљао, као звер што погледа своју жртву пре него што јој доврши живот, Чедо |
на од прашине и паучине.</p> <p>Чедомир погледа поново своју другарицу.{S} Она се била изгубила |
Мајка се не усуди да обнови прекор, већ погледа плашљиво у свога мужа.{S} Али ни Јован не рече |
где се пруга дели за иностранство, Илић погледа кроз прозор.{S} Да ли виде једну клупу, усађену |
, ништа ти не иде у корист.</p> <p>Илић погледа зачуђено у своју другарицу.</p> <p>— Откад ти п |
} Ипак у постељу није хтела ићи.</p> <p>Погледа на сат.{S} Било је још рано.{S} Обуче своју соб |
b n="212" /> <p>— Погледај је, Вишња... погледај Мораву — рече Радоје, док један унутрашњи сјај |
уве што се лепе уз прозорско окно...{S} Погледај их! — и Ристић пружи прст на прозор. — Ко ће з |
а себе.{S} Све је то он сам израдио.{S} Погледај овај сточић за пушење.{S} Није ли читаво уметн |
у огледању на води — продужи девојка. — Погледај десно... тамо испод дереглије, доле у води, ни |
но!...</l> </quote> <pb n="212" /> <p>— Погледај је, Вишња... погледај Мораву — рече Радоје, до |
ао разастрто платно од сребра.</p> <p>— Погледај ову воду — рече младић девојци која је стајала |
у кобилу преко оближњег моста.</p> <p>— Погледај, Вишња, овог сељака.{S} Он можда нема да купи |
ђе јој да викне:</p> <p>— За име Божје, погледајте!...{S} Пропадам...{S} Има ли људи!...{S} Не |
за њих. — Постеља до постеље, па се не погледају.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Des Slaves!{ |
ац у животу.{S} Па опет, чим је устала, погледала је на врата где је синоћ оставила венац.</p> |
зитет.</p> <pb n="182" /> <p>— Како бих погледала у очи Илићу! — говорила је немо у себи.</p> < |
је у крај свога стола, уредио краватну, погледао да ли су му нокти како треба, па одлазио на ру |
учим и речи и превод.</p> <p>Матовић би погледао у свог сина.</p> <p>Једна нова бора оцртала би |
шум на вратима.</p> <p>Два млада створа погледаше се као два злочинца.{S} Отворише уста да нешт |
усне саставише.</p> <p>После се поново погледаше.</p> <p>Осмех је још играо око Вишњиних уста, |
је говорио искрено.{S} Износио је нове погледе о породици, о браку, о улози државе у материнст |
> <p>И Чедомир устаде.</p> <p>Њихови се погледи сусретоше.{S} Ко ће рећи шта је било у одсевима |
да је тражила две беле тице.{S} Њихови погледи се сусретоше.</p> <pb n="288" /> <p>— Дај ми тв |
ања да ће га одати.{S} Кад би се њихови погледи сусрели, њене сомотасте очи синуле би најдубљом |
ић.</p> <p>У оваквом разговору, у дугим погледима, у нехотичним додирима, били су далеко одмакл |
ун ових фраза.{S} Девојка га је слушала погледом зачуђеним, наивним, благим и жалосним, дубоко |
теде одбранити од њих, он поново обгрли погледом своју земљу.{S} Кириџије су биле зашле за куку |
их очију које поздрављају својим топлим погледом рад на добру народа.{S} Слушајући звуке пијука |
та пушило се.{S} Младић обухвати једним погледом тај мирни <pb n="154" /> пејзаж.{S} И док је д |
се одмах после замраче другим, леденим погледом, који му је јасно говорио:</p> <p>— Ниткове!</ |
је опет види.{S} Срео би се с њом.{S} У погледу који је управљала на њега, он би спазио понос к |
нажну, развијену и потпуну.</p> <p>Илић погну главу и спреми се на пљусак грдњи.</p> <p>У том т |
ака лево од ње, стајао је Чедомир блед, погнуте главе, намрштених обрва, присебан потпуно и спр |
оји је изабрала.{S} Али време није било погодно за размишљање.{S} Часови су пролазили, требало |
азио код <hi>Еснафлије</hi>.{S} И ти си погорелац на свој начин, је ли тако?{S} Ха!{S} Ха!{S} Х |
рачни пар дође у Београд да присуствује погребу.{S} После се не вратише више.{S} Бела није хтел |
едном у преводу неке латинске реченице, погрешио у години смрти Стевана Првовенчаног.</p> <p>— |
не гледајте на те ситнице, на новац.{S} Погрешићете — рече Чедомир с поузданошћу која је урођен |
маленкости, противуречности, слабости, погрешке довеле су ме на једну тачнију оцену света и са |
иља!{S} Матовић признаде отворено своју погрешку, укиде оба закона, даде оставку на свој положа |
прилике да употребе.{S} На једном месту погрешно су ушли у други воз.{S} Даље опет, изгубила им |
ност јој је изгледала неизвесна, тамна, под знаком питања.{S} Она се заиста питала да цео тај р |
ђе ова баштованџиница, код оног долапа, под обалом.</p> <p>Пређоше преко пруге и упутише се у о |
ту су биле подигнуте шиљасте земунице, под којим је меланхолични Чачанин, с великим сламним ше |
} Војсци је наређено да чува границу и, под претњом смрти, да не допусти краљевом оцу улазак у |
она. — Склонимо се негде, ако хоћете... под какво дрво, у ону кућу у врх пута? ---—</p> <p>Млад |
ће, кровови цаклили су се <pb n="83" /> под усијаним сунцем готово у дијамантском сјају, те дав |
стија на дувару и умиваоник од лима.{S} Под је покривала нова простирка коју је газдарица купил |
снажно, грчевито, не мислећи ништа.{S} Под његовом руком увише се витке слабине девојкине.{S} |
е су цвркутале око телефонских жица.{S} Под уличним дрвећем простирали се дебели теписи од лишћ |
кама, степеницама и рупама Савамале.{S} Под прозорима су му расли ефемерни патлиџани, који би с |
а, па се спустише низ једно брдашце.{S} Под њим је жуборила озидана чесма на две луле.{S} На зи |
тиљке чкиљеле су у зраку пуном кише.{S} Под њима се белуцала црна калдрма.{S} Било је мало прол |
па поче да барата по његовом столу.{S} Под руку јој дође свеска једног омладинског листа и у њ |
ини јој се да тоне, да се земља сурвава под њом, да околне планине падају.{S} Дође јој да викне |
село прогласи за најдаровитијег човека под небом и помири с оцем.{S} Врати се у Чачак, али не |
кругљеним раменима, која су се погађала под лаком материјом летње блузе, и нежним лицем девојке |
високо.{S} Општинска утрина је дрхтала под његовом сребрнастом светлошћу.{S} У то доба године |
обеси се о бедра, да се после склиза на под.{S} Девојка подиже руке као да се предаје цела безб |
буне, обузе је љутња.{S} Баци новине на под.{S} Затим их поново диже и укочено гледаше посну бо |
дни журнали.{S} Једна шваља је најмљена под надницу.</p> <p>— Сутра да ми што буде, не дај боже |
ко друштво <hi>Рад и Светлост</hi> паде под стечај, а Радоја стрпаше у хапс.{S} Он се оправда.{ |
од стола и поче бацати што год му дође под руку.</p> <p>— Ево, на, ево још — викао је ван себе |
била обдарена.{S} Румена крв шибала је под њеним округлим образима чак до првих праменова косе |
ранчици.{S} Још цео један свет њихао се под водом и са оним, над њом, стварао чаробно савршенст |
мислила.{S} Друго је сад, а друго беше под проклетом реакцијом.{S} Тек, жао ми је, човече, пар |
стеље, груди дрхтале, тело се знојило и под кожу јој подилазили непријатни жмарци.{S} У соби је |
<l>Само има до две вите јеле.</l> <l>И под јелом заспала девојка.</l> <l>Под главом јој снопак |
ом сестрицом.{S} Она је требала да држи под присмотром обе девојчице те да тако олакша посао <h |
тили на колосек који не смемо напуштати под казном да се не преврнемо.{S} Као што не можемо нег |
е, на брегу, белео се један крај вароши под небом сивим као миш.{S} Београд се удаљавао све виш |
огу, допуштали посете пријатеља.{S} Тек под зиму, Јован доби потпуно помиловање.{S} Странка му |
га шетња, испрекидана часовитим држањем под руку и по којим пољупцем... пољупцем брзим, кратким |
во Чедомир, са ногама учтиво подвученим под столицу.{S} До њега је седео Младен, који се никако |
ена слобода, ускраћивана дугим ропством под Турцима, испуњавала је тај посвећени кут Београда и |
су испод румене, свеже губице као дрво под покислом кором.{S} Зграда Велике Школе бацала је де |
фактора, народ и круна.{S} Народ је био под мучним последицама два тешка рата, чији успеси нису |
одавала млаком ваздуху који се завлачио под рубље.</p> <pb n="309" /> <p>— Шта ја ово чиним од |
ке, укусе, манире, идеје.{S} Подпаднемо под њихов утицај.{S} Она постају наши саветодавци, упра |
деје, <pb n="40" /> планове, потпаднемо под њихов утицај, они постају наши саветодавци, управља |
живота и, кад дође време, заспи вечито под обичним крстом, са кога ће киша и невреме спрати ње |
му је бунила главу.{S} Хтео је да опет под руком осети њено тело, да се утопи у разблудни осме |
који је био изгубио своју првашњу боју под многогодишњим <pb n="179" /> крмачама, и наби на оч |
мислим да подигнем једну такву централу под Овчаром.{S} Ускоро ћу отпочети да говорим с неким п |
То је било врло тешко.{S} Становали су под једним кровом, хранили се за истом трпезом.{S} Поре |
<l>И под јелом заспала девојка.</l> <l>Под главом јој снопак детелине —</l> <l>Ој убава, убава |
тивног успеха . на Берлинском Конгресу, подавала се ласкању извесне дипломатије, заносила се ид |
ивена и дишући дубоко, жедно, као да се подавала млаком ваздуху који се завлачио под рубље.</p> |
модре траке.{S} За првипут, девојка се подаде томе осећају, голицавом, узбудљивом, слађем од с |
удима.{S} Али он није био човек који се подаје првом осећању, па намаче качкету на чело, распал |
загрли поново тај дивни створ што му се подаје, тог неслућеног анђела који га милује својим кри |
наумио.</p> <p>Вишња приста у први мах, подајући се своме срцу.{S} После се трже брзо, нагло и |
{S} Узалуд је општински ћата избријавао подбрадак и расипао комплименте научене из новина.{S} Б |
овог свеца — рече затим, милујући га по подбратку. — Ко би помислио да тако уме завртети мозак |
носима људи су неповерљиви.{S} Страх од подвале влада у свима пословима.{S} Изгледа као да у це |
с кнедлама, ћевап у дунсту или ћурче на подварку.</p> <p>— И једно и друго — одговарао је стара |
ехом, који прели цело њено лице, чак до подвољка и широког врата, па рече значајно: — У вашим г |
је, пискарати по новинама, ићи краљу на подворење.{S} Чим би он измакао из куће, госпа-Матовићк |
ели, красна цурица.{S} Него, кажем ти — подвуче стара девојка — страх ме је било за тебе.{S} Ов |
госпођа, лево Чедомир, са ногама учтиво подвученим под столицу.{S} До њега је седео Младен, кој |
а се појави у Чачку са бурским шеширом, подгрејавати бајке о миразу и излазити недељом на пиво. |
нâвикне, понуди се услужно:</p> <p>— Да подгрејем вечеру?</p> <p>— Оставите.{S} Имам вечерас мн |
<p>Девојка одмахну руком.{S} Њу су саму подгризале сумње у њен јавни рад, у њене идеје, у живот |
поново придобије за црвену заставу, да подели с њим ову срећу.{S} Али... његове очи су је избе |
имену Аница.{S} Лепо су се сложиле.{S} Поделиле су државне квартире на два одељења.{S} У једно |
у.{S} Директор га је звао, саветовао да подеси своје понашање према утврђеним правилима, кажњав |
је мало годила.{S} Многи професори беху подетињили силом свакодневног рада с децом.{S} Други <p |
ља Светог Марка, које је било зарасло у подивљало цвеће.{S} Пред њима се појави широка трака Ду |
д себе живу, пада у грозницу пожуде.{S} Подивљао, као звер што погледа своју жртву пре него што |
у тишину оживљавао тек шум какве змије, подигла се читава насеобина од радничких колеба, магаци |
сфери, на Сави се, изненадно и нечујно, подигне један стуб водене паре, па, вртећи се око самог |
n="72" /> од самог срца. — Ја мислим да подигнем једну такву централу под Овчаром.{S} Ускоро ћу |
нека му омиле кућу више од кафане, нека подигну бољи подмладак него што смо ми.{S} Шта ће ти бо |
је његов отац имао муке док је ту кућу подигнуо и очувао.{S} Колико труда, колико брига, колик |
ом.{S} Оба главна зида на брани била су подигнута.{S} Ништа јаче у граду није било сазидано: св |
вина, налик на извесне београдске куће, подигнуте пре двадестину година за становање једне отме |
пе.{S} Пред њом се појави Чедомир Илић, подигнуте јаке, врата увученог у рамена, <pb n="250" /> |
>Сама улица није се много променила.{S} Подигнуте су још две три нове куће.{S} Неколико трговин |
еже од бостана и краставаца; ту су биле подигнуте шиљасте земунице, под којим је меланхолични Ч |
у једна за другим.{S} Толико застора би подигнуто, толико тајна, загонетака решено.{S} Ми смо м |
вило из математике?{S} И нашто оно њено подигравање којим је хтела да сакрије своју сакатост пр |
узети у одбрану свога новог познаника, подиже глас и рече изазивачки својој другарици:</p> <p> |
преко своје другарице, клече поред ње, подиже јој главу својим изанђалим рукама, и обузета они |
жње ономе што ће се написати.{S} Затим, подиже главу и задржа је тако уздигнуту цело време, дај |
још рано.{S} Обуче своју собну хаљину, подиже један крај од завесе, и посади се крај прозора.{ |
мислиш пошто свршиш школу?</p> <p>Каја подиже главу и погледа своју другарицу расејано.{S} Чуд |
, да се после склиза на под.{S} Девојка подиже руке као да се предаје цела безбожном привиђењу |
њине руке додирнуше његове косе.{S} Она подиже његову главу и гледаше га кроз сузе, као да га ј |
дала преда се.{S} На пола растојања она подиже очи и спази Илића.{S} Он јој приђе са чежњом и с |
Међутим, то време пролази; централа се подиже, и ја ћу ускоро, као онај класични песник, који |
p>Девојка се осети донекле увређена, те подиже главу.{S} Њен поглед се сусрете с младићевим.{S} |
времену.</p> <p>У једном тренутку, ИлиН подиже очи и погледа поред себе.</p> <p>Десно од њих, и |
го глава.{S} Те су је теорије храбриле, подизале, одушевљавале.{S} Она је веровала у њих, у њин |
оиста журио.{S} У успеху свога плана за подизањем електричне индустрије у Чачку, гледао је оств |
већ се с пролећа приступило радовима на подизању централе <hi>Рад и Светлост</hi>, како ју је к |
дрхтале, тело се знојило и под кожу јој подилазили непријатни жмарци.{S} У соби је био још мрак |
S} Морало се извршити наоружање војске, подићи многе железничке пруге, развити јаче везе са ино |
— На сваком кораку, тако рећи, може се подићи по једна централа, чије би струје ноћу осветљава |
И још нешто горе: жена, женска страна, подјармљена туђој вољи, туђим мишљењима, теретним обича |
ији. <pb n="124" /> Видиш, били смо сви подједнако лишени слободе, осуђени на затвор по апсанам |
S} Она се питала да ли су људи луди или подлаци.</p> <p>— Шта ти је, Вишњо? — упита је мајка, к |
куће, те оправља сатове, леми минђуше, подмазује шиваљке.</p> <p>— Штета није била велика — ре |
кућу више од кафане, нека подигну бољи подмладак него што смо ми.{S} Шта ће ти боље еманципаци |
је много сунца.{S} По баштама се трава подмладила.{S} Са пијаце служавке су носиле зелену сала |
де.{S} Иначе, зидови су се светлели као подмлађени на пријатној пригревици.</p> <p>— Много је м |
ог кабинетског социјализма — прекиде га поднаредник, у чизмама, са шапком забаченом на теме и с |
олазили студенткињин брат, артиљеријски поднаредник, још две три великошколке, неколико великош |
еволуцији, па ма како ви решили.</p> <p>Поднаредник тресну чизмом.</p> <pb n="148" /> <p>— Узми |
и дозна за велику новост која се још од подне шапутала по породицама ближе Двору и министарским |
ањене књиге.{S} Једва је чекала да дође подне, да претрчи преко дворишта, предахне на прагу Мал |
вета, оно лепог света што празником пре подне излази у варошки парк.{S} Весела женскадија, која |
гао помислити само јутрос, само данас у подне!{S} Краљ Милан му неће никад опростити.{S} Реакци |
љев поступак, схватила га као скандал и поднела оставку.{S} Председник кабинета, који се налази |
арче Топчидерског брда, низ јабланова у подножју, грубе фабричке зграде, светла трака од Саве, |
вчара.{S} Сети се гомиле радника који у подножју те планине зидају централу <hi>Рад и Светлост< |
а тактике, настајали су озбиљни сукоби, подносиле се оставке, очекивао се неминован расцеп.{S} |
није могла издржати цео дан на ногама, подносити сва она трчкарања, представљања, играња... на |
очекивала је из првог погледа подсмех, подозрење, осуду.{S} Њој није падало на ум да се запита |
е буду изненађени непријатним сусретом, подозривим оком.{S} Доиста, обала поред Саве, пут за Ви |
јка, дала свој благослов, па је погледа подозриво испод ока.</p> <p>— Бог с тобом, човече — одг |
Наполеон <pb n="286" /> био истеран из подофицирске школе, Њутон би једва добио за телеграфист |
о целу своју каријеру.{S} Ту се оженио, подоцкан, кад му је било тридесет година, ћерком једног |
своје навике, укусе, манире, идеје.{S} Подпаднемо под њихов утицај.{S} Она постају наши савето |
ла се у друштво младих људи и девојака, подражавала мушкарцима, презирала моду, читала судску м |
охађала предавања, читала руске књиге и подражавала идејним друговима.{S} Седала је у прве клуп |
даље.{S} Надала се да ће се сакрити.{S} Подржавала ју је храброст лопова, заносила ју је ностал |
, уз које се пео.</p> <p>Те супротности подржавале су код двоје заљубљених једну врсту борбе ча |
о зеленило и текла преко плићака, испод подривене обале, кривудала по широком кориту и губила с |
бистра, умиљата, осенчена зеленим рубом подривене обале.{S} Тада се изви из Милевина грла песма |
око потребних докумената, осмејкивао се подругљиво на љубазности што се чиниле будућем министар |
тима а без иједног права, интелектуални подрум, душевна касапница!{S} Како јој се бедно чинило |
кућама, из чијих разваљених вратница и подрума без окана био је туп мрак као из гробнице.</p> |
но неко фантастично биље, чије је лишће подсећало на винову лозу, а цветови на цвет од кромпира |
азговара, очекивала је из првог погледа подсмех, подозрење, осуду.{S} Њој није падало на ум да |
дна љубав.</p> <p>— Народна љубав!... — подсмехну се министар. — Трице и кучине.{S} Данас нам в |
римети Вишња, па кад виде да се Каја не подсмехну, продужи пажљиво — он је врло учен човек, врл |
а динара мираза.</p> <p>— Ништа мање! — подсмехнуо се Чедомир.</p> <pb n="25" /> <p> — То није |
се удати те зиме.</p> <p>Вишња се хтеде подсмехнути својој другарици, али се не усуди.{S} У њен |
ица која диже човека на посао, пружа му подстрека за велика дела; општење са њом даје радости, |
>Млада учитељица је лежала непомично на поду, пред постељом.{S} Кроз откривен прозор улазио је |
ножева.{S} После се чуше удари метле по поду.</p> <p>Бела се прва одвоји и, једним покретом, ди |
} У руци је држала један крупан цвет на подугачкој гранчици.</p> <p>Она га спази такође и закло |
ој, познанству у Бијарицу, о дуговима и подужицама, помињала непознате људе и жене, нарочито же |
што живо, гушили, давили.{S} Језа ју је подузимала.{S} Руке јој гореле.</p> <p>Њена мисао освет |
д неке слатке, несносне језе која ју је подухватала целу, од врхова прстију па све до чела и гл |
де и раније.{S} То је било тамо, кад се пође са Зеленог Венца ка Варош Капији, па лево.{S} Ту с |
вно.{S} Девојка ступи напред.{S} За њом пође Илић и осмотри је целу.{S} Видео је сад јасно што |
{S} То је био знак да се крене.{S} И он пође, вукући се, климајући десно-лево.</p> <p>— Спустио |
да зева у оближњој механи.</p> <p>Посао пође на боље.{S} Код Радоја су се могли купити часовниц |
ше изнад њихових глава.{S} Па ипак, они пођоше напред.{S} На загрејану руку или чело пала би им |
што ствари схвата материјалистички.{S} Поезија му је празна сентименталност шипарица из пансио |
с стихове, предајући се чару философске поезије Његошеве.{S} Кад би пак био рђаве воље, жалио с |
сети готово перверзан занос од те смеше поезије, успомена и присуства девојке која му је нудила |
естао је да пише афоризме, па се дао на поезију.</p> <p>— Наука ме није задовољила — објаснио ј |
ицизам у вишој математици</hi>.{S} Анри Поенкаре наслања се у геометрији више на осећање него н |
<p>— Ти га волиш, дакле? — рече меким, поетским гласом. — Ти си сасвим изгубила главу!</p> <p> |
бају волове, а човек не зна кога пре да пожали: те људе или ту стоку.{S} Јадно место где се цел |
ајвећи незахвалник кад бих се и најмање пожалио.</p> <p>— Заиста? — ускликну девојка, не кријућ |
утак из тих јадних кровињара, којима би пожар учинио милост, заврнутих рукава, знојава лица, ра |
од Управе Фондова, пореза, осигурања од пожара, сталних оправки и поправки.{S} И сад, да се ту |
ђен као велеиздајник и сад се налазио у Пожаревцу, на робији.{S} Његова жена, кад се тако нашла |
твара контрасте и наду на потпуност.{S} Пожеле да раскрсти са својим несређеним положајем једни |
дима: да благо ти будет и да долгољетно поживиш на земљи...{S} Да постоји рај сваки би се стара |
гледала неспособна за праву нежност, за пожртвовање, за праву срећу и прави бол.</p> <p>— Што н |
ећа је поред себе живу, пада у грозницу пожуде.{S} Подивљао, као звер што погледа своју жртву п |
м маглом.</p> <p>Друштво их је звало да пожуре.{S} Једни су већ одмицали у правцу вароши.{S} Ра |
ило без мајке.{S} Није знала чиме да се позабави, да прекрати време кад остане сама.{S} Францус |
У расправи појединих питања могао му је позавидети многи старији друг; чак и понеки професор ни |
пште ствари.{S} Оне су као фењер обешен позади лађе који осветљава пређени пут, а ни корака уна |
о главу кроз отвор на колима.{S} Платно позади лепршало се.{S} На њему је писало неједнаким сло |
адала у све већи занос.{S} Скупи кошуљу позади и притеже је.{S} Врвице на раменима прскоше.{S} |
ад јој је мајка отишла од куће, Бела га позва у своју собу.</p> <p>— Пропали смо ако нас примет |
постеље и бакреног посуђа.{S} Стога она позва младића у <hi>салу</hi>.{S} То беше ниска, неизве |
> <p>Девојка је становала у близини, те позва свога пратиоца кући да се одморе.</p> <p>Они пређ |
пали велики лустер, а електрично звонце позва собарицу да послужи слатко.</p> <p>— Само још фал |
на.{S} Студент обриса пажљиво седиште и позва своју другарицу.{S} Она седе весело тако да јој о |
тељем, млађим чиновником из суда, те их позва, њу и Милеву, да изађу у шетњу до варошког парка. |
>Чедомир је гледао право пред собом.{S} Позвао је ову девојку да јој исприча потанко <pb n="281 |
ао један воз... ја бејах готов, и ја те позвах.</p> <p>— То не беше ништа одређено — примети му |
авише Илића да чују и његово мишљење, и позваше га <hi>код Пеливана</hi>, бозаџије чувеног у то |
вој кући, одавао му је потпуно прописан поздрав, треснувши чизмом и кочећи очи.{S} Куварица је |
емој да се стидиш.{S} А сад прими много поздрава од твојих доброжелећих ти родитеља... и Радоја |
ружи своју меснату руку, па после првих поздрава осу грдњу на режим:</p> <p>— Парламентаризам н |
риђе са чежњом и страхом, и после првих поздрава могаде јој рећи тек:</p> <p>— Куда ћемо?</p> < |
о улицом, старији су се утркивали да га поздраве, а деца се загледала у њега, као у чудо.{S} Не |
ких укинутих врата и продавао погачице, поздрави их по свом обичају.{S} Они се дохватише шешира |
енило које јој заплами образе.{S} Он је поздрави и хтеде проћи.{S} Тада му Вишња приђе, пруживш |
коро, као онај класични песник, који је поздравио проналазак воденице, моћи кликнути: „Одморите |
нила јој се понова лепа.{S} Хтела ју је поздравити као Бранко: „Београде, мој бели лабуде!...{S |
к и кровови од кућа чинили јој се да је поздрављају пријатељски, а она није могла отићи сама до |
ију Вишње, њене главе, њених очију које поздрављају својим топлим погледом рад на добру народа. |
</hi>.</p> <p>— Добро вече, комшинка! — поздрављао ју је из далека, скинувши качкету до земље.< |
вни један другоме.{S} Чича с погачицама поздрављао је стално учтиво, имао при себи палидрваца д |
ења и увреде незадовољених амбиција.{S} Позив сеоске учитељице није био ни њој крајњи идеал.{S} |
у студентским круговима.{S} Али он одби позив ћутке, махнувши руком, и уђе у парк.</p> <p>Ту је |
ософије није већ умро од глади.{S} Свој позив је схватао на старински начин.{S} За њега философ |
избежно.{S} Човек који је промашио свој позив несрећан је, он пати, а патња рађа злоћу.{S} Дире |
дари кућом и жену која сматра да је њен позив у животу виши од обичне бриге за кујну.{S} На лиц |
нас она, кроз ниске гране својих врба, позива на велика дела, узвишен рад.{S} Гледао сам је то |
ила о једном: о универзитету на који је позива Кајин рођак.{S} Покушавала је да се отресе те ми |
једно од оних чежњивих вечери које саме позивају на дуге разговоре.{S} Месец је био тек изгреја |
што почињу предмет из средине... што се позивају на енглеска и талијанска дела.</p> <p>Осећала |
да сама трчи и куца на младићева врата, позивајући га:</p> <p>— Господин-Илићу, ручак је готов. |
ад је младић држао лекцију њеном брату, позивала га на ручак још једнако по свом обичају куцају |
у варош, окопавао им баштице за цвеће, позивао њихове другарице на седељке; нико није умео леп |
жеље за допадањем.</p> <p>Младен га је позивао такође:</p> <p>— Хајдете... хајдете.{S} Да вам |
је Дарвин стрпао све у једну врсту!{S} Позитивизам није познао, ни видео, ни разумео, ни волео |
ратуре и уметности.{S} Материјалистички позитивизам оптужује се с много разлога да је хтео прет |
{S} Ма колико да му је ова нова критика позитивизма изгледала да се отима свакој формули, да је |
него Наука.{S} Он је ватрени присталица позитивистичке философије.{S} Он примењује њено материј |
лације и ставити се потпуно на гледиште позитивистичке философије.{S} Пронашао је библиотеку, и |
м се решила.{S} Девојачка школа не даје позитивна знања модерној жени.{S} А ја хоћу да се образ |
, непрактична, несавремена; она не даје позитивна знања.{S} Не застаните на путу еманципације!{ |
наша жена која не воли живот одрицања, позитивне ствари, рад за човечанство.{S} Паланка ће бит |
куцало је за њим.{S} Он то сад зна, зна позитивно, има дакле сигурне доказе... те поређане харт |
Ја претерујем.{S} Ја још не знам ништа позитивно.{S} Треба видети у чему је ствар, треба се ув |
{S} И рат се продужавао, мењале се само позиције.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
Ћутали су.{S} Ваздух је трептао око њих позлаћен косим зрацима сунца.{S} Он узе за руку своју д |
> небесни дар, на тим врућинама; она су позлаћивала Стрикову чокалиницу, претварала савамалске |
реткост и што јој сврати пажњу.{S} Она позна да је то државни фијакер по кочијашу, који је нос |
све неке стране физиономије.{S} Кога и позна, чини јој се далек, хладан, као окаменотина.{S} Е |
Било је у сватовима много света, где је познавала извесна лица, од којих су нека жива, а већина |
волела много прост народ.{S} У њему је познавала много дивљих, рђавих, лукавих, ружних људи.</ |
чежња.{S} Усред Београда који је дотле познавала: смерне породице у којим је наставала, умерен |
да завара знаке свога узбуђења.</p> <p>Познавала је добро ту аду, аустриску стражару преко пут |
е повлачио један шал, на једној постељи познавало се још како је неко спавао, по другој је било |
чао је сам.{S} И он је ишао у шетњу.{S} Познавао је готово цео тај свет било са улице, било са |
а највећи део свога живота, сваки ју је познавао, чак и кровови од кућа чинили јој се да је поз |
али од <hi>електрике</hi> није се више познавао ни камен.{S} Љубав коју је Остојић уживао у ча |
шња.{S} Она сигурно има врло лепо тело, познаје се како је села.</p> <p>— Ти рече да долазиш че |
та се да Каја није суревњива што се она познаје са њеним сродником.{S} Или може бити, рођака за |
пација! — прште Каја у смех. — Ко га не познаје, скупо би га платио!</p> <p>Вишњи не би право о |
макнувши сто у правцу Илића. — Ко ме не познаје помислио би да и ја пушим!</p> <p>— Не пушиш ни |
зне с Вишњом у неки свет где га нико не познаје... далеко негде, у непознати крај где би почео |
S} Ја имам искуства, и то је све.{S} Ја познајем живот.{S} Он вреди толико колико му човек да̑ |
о је то ретко у паланци.{S} Тамо се сви познају, али се туђе заједнице, либе се, зазиру једно о |
S} Али они ради којих тај дућан постоји познају га на први поглед по његовом прозору, упрљаном |
p> <p>— Кад сумирам све што сам видела, познала, искусила, рачун испада врло неповољно по твој |
ије видела лице у тог човека, али би га познала у хиљаду других по првој ситници.{S} Окрену се |
ивот није мазио.{S} Још од детињства је познала дане скомрачења и увреде незадовољених амбиција |
на пут којим је ишла пре него што га је познала.{S} Она је прикупљала своје сирото искуство као |
— Можда би боље било да се никад нисмо познали.</p> <p>— То је сувише горко.{S} Буди правичниј |
да је хтела узети у одбрану свога новог познаника, подиже глас и рече изазивачки својој другари |
ијера, било што је имао другова њихових познаника, било најзад да им је био представљен.{S} На |
њему до обична другарица, пријатељица, познаница чак!{S} Како се она могла мешати у његове лич |
о место.{S} Она долази у њега као стара познаница.{S} Њу чекају многи познаници.{S} Знају је не |
ерњем поветарцу, спајао слике своје две познанице.{S} Од Беле је узимао њене ситне префињене цр |
као стара познаница.{S} Њу чекају многи познаници.{S} Знају је не само људи, но и мртва природа |
гледала сам престоницу.{S} Ми смо стари познаници.</p> <p>Ускоро седоше за вечеру.</p> <p>То је |
лето свршавате школу? — упита Илић нову познаницу.</p> <p>— Да.</p> <p>— Шта мислите после? — н |
тео прићи, она је зауставила неку своју познаницу на пролазу и продужила пут с њом.{S} Било му |
као гомила правих пријатеља!{S} Љубазна познанства, ласкаве речи, добре наде и обећања узимали |
ш једном такву видео: у почетку њиховог познанства, за време једне шетње кад их је киша ухватил |
, јер је то све било њој симпатично, то познанство, дубоко поштовање при скидању шешира пред њо |
а детаље о њеној породици, о њој самој, познанству у Бијарицу, о дуговима и подужицама, помињал |
анг, а где се грцало од дугова; рано је познао понижења, тако уз тог оца сурих, смерних очију, |
све у једну врсту!{S} Позитивизам није познао, ни видео, ни разумео, ни волео оно човечанство |
ије ништа сачувала од спомена на њихово познаство.{S} И, он није био никад сигуран да га она оз |
животињски свет!{S} Теби је, без сумње, познат онај Ибзенов јунак, Улфхај мислим да се зове...{ |
си млад.{S} Треба ти времена.{S} Ти си познат у твојој генерацији.{S} Људи знају твоју вреднос |
улице застаде да предахне.{S} Тада зачу познате кораке.{S} Један поток је јурио поред ње.{S} Он |
долази код нас на храну.{S} Њему ће се познати, а нама је свеједно: куд једемо сви, биће и за |
ио би да је горда и надута, али, у иоле познатијем <pb n="104" /> друштву, она је говорила мног |
ају као великошколци, праве слатко лице познатијим госпођама на шеталишту, знају за девојке с в |
нетремице, жељно.{S} Пролазили су поред познатих места; час би то био Београд, час Чачак, час с |
до краја.{S} Оне су је опомињале мутно познатих места, изазивале слику за сликом преживелих до |
имназијског професора, Јована Матовића, познатог опозиционара, који је осуђен као велеиздајник |
ово цео тај свет било са улице, било са позоришних премијера, било што је имао другова њихових |
ла на сваком кораку: музеји, споменици, позоришта, па онда улице пуне света, велике димензије, |
дуго своје хаљине.{S} Понекад се иде у позориште, кад оно у свом путу наиђе на Чачак.{S} По ка |
ше</hi>. <pb n="276" /> Зборови су само позорница, решења се доносе иза кулиса; образована су у |
вршеном телу које је издавала цела њена појава.</p> <p>— Волите се већ целу младост.{S} А ти не |
одина.{S} Преста брзо да се бори против појаве два женска лица, оба љупка, оба пријатељска.{S} |
ојно и задовољно дисало је из целе њене појаве.</p> <p>— Ти си удата? — рече јој Вишња, осмехну |
знад обале, коју су радници откопавали, појави се сјајна сунчева кугла.{S} Илић је погледа прав |
pb n="90" /> пролази, а она се никад не појави, не помилује наше усијано чело, не пољуби наше з |
а школску младеж, одушевљавати се да се појави у Чачку са бурским шеширом, подгрејавати бајке о |
асло у подивљало цвеће.{S} Пред њима се појави широка трака Дунава.</p> <p>— Ти си одсела на Вр |
асовничарске радње показаше три, она се појави пред Двором.{S} Ишла је одмереним кораком и глед |
е, јевтине и слатке!...</p> <p>После се појави коњски трамвај.{S} Удар копита одјекивао је у та |
ламен загреја му образе.{S} Пред њим се појави, као у магли, Белина глава, са осмехом размажено |
тору једне уличне лампе.{S} Пред њом се појави Чедомир Илић, подигнуте јаке, врата увученог у р |
оји је врло лепо доликовао њеној плавој појави.{S} Испод жакета видела се муселинска блуза; лак |
ад није искрено.</p> <p>У том разговору појави се прво једно кубе сумњиве лепоте, па онда друго |
а беше нестало.{S} Тек у последњем часу појави се с пуном шаком новина.{S} Министар се осмехну. |
едо, готово слабачко.{S} У тај исти мах појави се и визија Вишње, тако исто у магли, нејасно, н |
лић је могао закључити из књиге која се појавила те године: <hi>Мистицизам у вишој математици</ |
о да она буде једино метеор, који ће се појавити на његовом небу, осветлити га чаробно за који |
том се чу лупа точкова.{S} Иза угла се појавише поштанска кола.{S} Арњеви се тресли.{S} Један |
ечијом снажном руком.{S} Иза првог угла појављивала се једна млада девојка у коректној мушкој ј |
те; јер то није била више Вишња која се појављивала из писама.{S} То је била визија неке немогу |
о да га никад нису видели.{S} У њему се појављивала љубомора, страшило са жутим очима, тешка ср |
брзо као у кинематографу, <pb n="34" /> појављивале су се прилике које је видела те вечери.{S} |
о запаљено лице с мирним угаситим очима појављивало се, као каква сиренска утвара, на свакој ок |
неугашљив пламен у бури, а пред њим се појављивало сунце, чији је златан сјај оживљавао небесн |
И фразе су нешто кад су тачне.{S} Ти се појављујеш међу нама као усијана глава, као сабласт из |
него на разум.{S} Иде се чак до физике, појављују се гледишта која, ако се усвоје, прете донекл |
јно поље у ноћи са свим ужасима који се појављују и онима који се нагађају.{S} Вишња се уплаши |
мислим; она ми се чини сувише неодређен појам, мислена именица.{S} Али...</p> <p>— Али?</p> <p> |
алну бригу за народно и сточно здравље, појачавати принос у пољопривреди увођењем земљорадничко |
мах.{S} Ова врста страха пред младићем појачала се још више откако се вратила из Београда.{S} |
време је проводила лако, радећи у школи појачано, скупљајући по селу мотиве са чарапа, ускршњих |
ја у дечковим очима. — Кажи само колико поједеш шећерлеме преко дана?</p> <p>Обоје су имали пра |
каквог ауторитета.{S} Интереси упливних појединаца јачи су од закона и реда.{S} Свет се занима |
слободе, без којих се не могу замислити поједине организације; треба од ове оријенталне сатрапи |
ао њихова тајна удружења, учио на памет поједине фразе, зурио дубоко у ноћ у неподгрејаном и по |
у боја, <pb n="200" /> говорила му цене појединих набавки.{S} Младић је одобравао.{S} Није мога |
ђак, имао је саме петице.{S} У расправи појединих питања могао му је позавидети многи старији д |
ати јој све онако како се догодило, све појединости, све... све... што ником другом није смео р |
о су се растали.{S} У колико је излагао појединости, освајала га је чама, досада, мрзовоља.</p> |
н закон не може одобрити.{S} Слобода је појела своју децу.</p> <p>— Илићу?</p> <p>— Грађанске г |
жичких голија и врањских винограда, она поји целу нашу земљу, држи је моћним својим жилама као |
аћа стање мира и слоге, поред одабирања појима једнакост, поред ропства слободу.{S} Историја чо |
дужности, она није имала <pb n="160" /> појма.{S} Дотле се Вишња чинила младићу жена-другарица |
да, драга, мила слобода, пун идеал тога појма, тако присног свима нама навикнутим на распуштено |
на небу и земљи, Хорацио, о којима нема појма твоја философија".{S} Ма колико да му је ова нова |
њих, савршена без свега мога знања, без појма да и постоје славни психолози?“ Цело његово биће |
ов ситан <pb n="94" /> мозак не може да појми како та невидљива материја, то стакло, спречава њ |
{S} Она је губила главу, као гуска коју појуре са две стране.{S} Неколико корака лево од ње, ст |
лице није видело јер се бојао да јој га покаже.{S} Да ли то Вишња <pb n="282" /> примети?{S} Да |
i>отлично</hi> порекло, фине манире, да покаже како је права срећа за земљу и Матовића што је о |
е почивао отмен умор, који је требао да покаже свету колико сирота жена има посла око спреме ку |
пропуштала прилику, а да своме зету не покаже колико је срећан што не плаћа стан.</p> <p>— То |
</p> <p>— Хајдете... хајдете.{S} Да вам покажем бразилијанску марку што сам је купио од једног |
или мајке и да му, уз заслужени прекор, покажу врата.{S} Долазила му је на ум мисао да нађе ста |
енађено, па по обичају наших жена да се покажу љубазне кад их неко нâвикне, понуди се услужно:< |
о.{S} За време кризе, млада студенткиња показа се као најизвежбанија нудиља.{S} Три дана и чети |
еш.{S} Ах, ево га — додаде млада жена и показа руком на једног развијеног дерана, са огромним, |
ја није могла сазнати.</p> <p>Зарија му показа један свежањ песама.{S} Разгледао је неколике.{S |
сетили наличје живота.{S} Култура им је показала само своје зле стране, извукавши их из куће ко |
.{S} Он ју је пронашао, увео у друштво, показао јој нове путеве, отворио нове видике.{S} Њене с |
ни.{S} Али овог срећног дана, она хтеде показати томе ђаку да она није мачји кашаљ, да она има |
е и раштркане како их само Београд може показати.{S} И та варош, са белим именом, представи му |
ју често вештина и природа.{S} Треба му показати делом, ову државу у ствари начинити његовом.{S |
кције није било наравно ништа.</p> <p>— Показаћу ја сад реакционарима коме се дају двојке! — го |
сату једне оближње часовничарске радње показаше три, она се појави пред Двором.{S} Ишла је одм |
неизмучен мидером, затеже блузу, те се показаше њена здрава плећа.{S} Рамена се видеше округла |
и празне шоље.</p> <p>При тим покретима показивала се кроз широке рукаве њена рука гола до лака |
мира и онда му објашњавао многе ствари, показивао му непознато цвеће, које је звао биље, њихове |
рашнике, тучкове; на обали каквог друма показивао му слојеве земље, излагао геолошке теорије, у |
еше револвер, онај исти што га је некад показивао Зарији Ристићу.{S} Да ли се сети речи које му |
то питање.{S} Њен напор да замени мајку показивао се готово узалудан.{S} Док је била мала, за ч |
/p> <p>— Остави ту пушку.{S} Не ваља је показивати у пијаном друштву — прекину га Зарија, па ис |
метну, несрећнице?{S} Хоћеш ли да свет показује прстом на тебе, луди створе?</p> <p>— Доста! — |
послала Мила Цветкова — рече јој мајка, показујући јој велику дињу. — Дао Бог па родиле, те хоћ |
же и пријатељски му пружила своју руку, покапану мастилом.</p> <p>Без речи, ударили су другим п |
и његовим надама; чиновници, грабљиви и покварени, владали су земљом као господарска класа, Срб |
ршњацима, децом такође из бољих кућа, а поквареном као и он, можда горе него и он.{S} Две близн |
е мало јела и говорила тек колико да не поквари расположење двоје старих.{S} Аница ју је посмат |
се надао сваког часа лопову који би му покварио више него што би однео, а бојао се и ведрог не |
о осећало у кући.{S} Млади човек не хте покварити ово присно весеље дома, који је последњих год |
...</p> <p>— Затим?</p> <p>— Ја сам већ покисла, и...</p> <p>— И?</p> <p>— Свак од нас има свој |
испод румене, свеже губице као дрво под покислом кором.{S} Зграда Велике Школе бацала је дебелу |
Па опет се деси кадгод, као овај пут, о покладима, на тефериџу, патарицама, <pb n="211" /> да с |
дминистрације, где се велика смелост не поклапа са општим скептицизмом.{S} Код нас би Наполеон |
а је слушала ове речи, које су се чудно поклапале с оним нечим новим што јој је надирало у душу |
ао на даћи.</p> <p>— Нека им је алал! — поклапали су га други. — Раде, брате мој, па све варниц |
раскош министарских домова што се слабо поклапало са скромном суплентском платом.{S} Из штедње |
ој пети, дохвати се отворених врата, и, поклецнувши само једанпут својом хромом ногом, већ беше |
као труба војске која иде у помоћ, као поклич на освету, на буну.{S} Што му се допадало у тим |
ину.{S} Још један кратак <pb n="146" /> поклон.{S} И кола одмакоше правим булеваром Краља Алекс |
уштања приликама.</p> <p>Беше га дарнуо поклон.{S} Посматрао је румени каранфил, његову живу бо |
за њу био као неко средство за прављење поклона, излишних ствари, за шарање живота као ускршњих |
умем ценити толике пријатељске услуге, поклоне које сте ми учинили ?</p> <p>Доиста, она му је |
— Не разумем — хтеде рећи нови суплент; поклони се и изађе.</p> <p>Гимназијска средина му је ма |
дао намештај на отплату.{S} При избору, поклонила је нарочиту пажњу на салон.</p> <p>— Дивно! — |
и да су јој нашли момка.{S} Отац јој је поклонио часовник и ланац, мајка јој наручила дугу хаљи |
урадила на своју руку код колеге свога покојног мужа, јер није одобравала да се Чедомир удаљав |
ма видело се једно парче улице, остатак покојног зеленила по околним баштама и сјај зимњег сунц |
тајно...</l> <l>— Ој животе!{S} О шумо, покоју!</l> <l>О младости!{S} О ти сунце сјајно!</l> </ |
ико осташе тако загрљени!{S} Девојка се покоравала без речи, без протеста, предавала се сва, по |
Са суседног острва долазио је мирис на покошену траву.{S} На оближњим фабрикама палиле су се л |
новаца колико се могло скупити у једном покрајинском месту, готово све потрошило.</p> <p>Пустиш |
е зловоље коју је осећао, да прати нови покрет да би га могао сузбијати.{S} Филозофи изилазе из |
само се он осећао неспособан за најмањи покрет.{S} Он није живео, није био међу живима.{S} Њего |
м покретом, диже се са канабета.{S} Тај покрет је био тако снажан, да она посрну својом хромом |
и сајџија, начинивши десном руком један покрет као да хтеде истргнути нешто. — На сваком кораку |
и веровао да га она мрзи.{S} Сваки њен покрет који није ишао у прилог његове себичности, тумач |
Младић се не могаде уздржати од једног покрета.{S} Он је узе за руку.{S} Она се не трже.{S} Он |
асом.{S} Није било ниједног симпатичног покрета.{S} Али им је она пркосила свима.{S} Махала рук |
е нашу варош, наша села, путове, а дању покретале занатлијске машине, стругаре, штампарије, раз |
само на спољашност, на изглед ствари и покрете бића.{S} Илићу су горко долазиле на ум Шекспиро |
еколико људи, како је то случај у свима покретима, који су хтели употребити ту згодну прилику з |
скупљајући празне шоље.</p> <p>При тим покретима показивала се кроз широке рукаве њена рука го |
ем на пушци.{S} Иза њих се шарениле две покретне стражаре од дасака, обојене у српску тробојку |
у.</p> <p>Бела се прва одвоји и, једним покретом, диже се са канабета.{S} Тај покрет је био так |
Илићу, свету, самој себи.</p> <p>Једним покретом збаци са себе хаљину.</p> <p>Пред огледалом је |
живот шуми, таласа се, све је у вечитом покрету.{S} Али што се пароброд примицао више томе град |
ш, испреплетане жице, стотине точкова у покрету, гомиле радног народа и беле куће, пуне ситне д |
а дувару и умиваоник од лима.{S} Под је покривала нова простирка коју је газдарица купила ту ск |
а материја дрхтала је при сваком даху и покривала божанствену бисту и њене две забрањене руже.< |
иве речи.{S} Она несвесно збаци са себе покривач, и оста тако, изваљена на леђа, полуоткривена |
.{S} Крв осоли њену пљувачку.{S} Навуче покривач до уста, окрену се на другу страну, затвори оч |
утим, онда то беше празно жалосно поље, покривено спрженом, смрдљивом травом, разлупаним кантам |
во тело, које је у том тренутку, наго и покривено платном, као и Вишњино, почивало на мермерном |
корака ка углу од собе, и онда застала, покривши очи рукама.{S} Један део расуте косе падао јој |
ј пијаци, око сандука, гомиле бостана и покроваца скакутали су сунчеви зраци.{S} Небо је било в |
збиљом, као да то само од њега зависи, покуша да од те две девојке начини једну.{S} Пажљиво је |
/p> <p>Он спази такође своју другарицу, покуша да окрене главу на другу страну, али се његове о |
?</p> <p>— Да, уморна, врло уморна... — покуша она да завара знаке свога узбуђења.</p> <p>Позна |
ћнија него кад си пошла.</p> <p>Девојка покуша да не призна истину. </p> <p>— Веруј ми, ми смо |
>Посматрајући то буђење свога села, она покуша да хладније мисли о свом узбуђењу.</p> <p>— Отку |
своје лутке и болесну мачку.</p> <p>Она покуша да отури те мисли заједно са споменом на свог би |
<pb n="37" /> се из методике.{S} Вишња покуша да заметне разговор с њом; говорила је о тој мет |
он је обви око паса.</p> <p>Тада Вишња покуша да се ослободи, стежући му у исти мах руку јако. |
та? — рече јој Вишња, осмехнувши се, па покуша да се метне у у њено расположење.</p> <p>— Да си |
гу страну, затвори очи <pb n="308" /> и покуша да поново заспи, као дотле, мирно, не мислећи ни |
оштено.{S} Стога продужи правим путем и покуша да одвоји стране што су се оснивале на материјал |
Вишња <pb n="282" /> примети?{S} Да ли покуша да га спречи и да му улије храбрости, кад му при |
м. — Твоја жена је још твоја.</p> <p>Он покуша да оспори њен разлог; наведе да је парница повед |
више деца.{S} Било и прошло.</p> <p>Он покуша још једанпут.{S} Она затвори шаку, као да стеже |
рече јој. — Ја знам где си била.{S} Не покушавај да ми поричеш: ја сам прошла кроз твоје доба. |
и што ће га пратити вечито.</p> <p>— Не покушавајте да се браните.{S} Већ ми то причају одавно. |
ве сладости.{S} Чудила се тој несаници, покушавала да се отресе те узбуђености.{S} Њу дотле нис |
ја дрема на пригревици украј Мораве.{S} Покушавала је да веже своје мисли за свакидашње кућне с |
итету на који је позива Кајин рођак.{S} Покушавала је да се отресе те мисли, <pb n="36" /> која |
зети његову сестру за жену.{S} Мајка је покушавала да га умири, приволи.</p> <p>— Одреци се нас |
не паре блуделе су већ кроз атмосферу и покушавале да завију у помрчину разгранате врбе по обал |
Илића разнежавали и одобровољавали.{S} Покушавао је да се метне изнад свега, да живи повучено, |
, Стеван, изучио је сеоску школу, па је покушавао да продужи гимназију, свршио два три разреда, |
д долази ова промена.</p> <p>Чедомир је покушавао да се објасне.</p> <p>— Не, никако... ја ниса |
вио се до своје потпуности.{S} Неколико покушаја да се завађена крила опет сједине остали су бе |
себе, и врати се у Београд.{S} Мајка је покушала да се измире.{S} Он јој је одговорио једним ув |
пијан.{S} На саслушању је изјавио да је покушао да изврши самоубиство због тога што му се досад |
е дани избројани.</p> <p>Сео је затим и покушао да сврши своје дело.{S} У соби је било тихо.{S} |
ила лизну јој уз лице.</p> <p>Они обоје покушаше да не кажу истину.{S} Девојка је грицкала доњу |
пружи кутију с палидрвцима, и упита га, пола у шали, пола озбиљно:</p> <p>— Откад ти поста тако |
с палидрвцима, и упита га, пола у шали, пола озбиљно:</p> <p>— Откад ти поста тако огорчен непр |
да поврати своју другарицу.{S} Али, на пола собе, она се заустави као задржана једним грчем.{S |
зала.{S} Помрчина је била велика.{S} На пола улице застаде да предахне.{S} Тада зачу познате ко |
реним кораком и гледала преда се.{S} На пола растојања она подиже очи и спази Илића.{S} Он јој |
Краљ му је на дан венчања опростио само пола казне.{S} Доцније, дали су му удобнију ћелију, ски |
мирис на одроњену земљу.{S} Грађани, у пола обучени, и војска пристизали су у гомилама.{S} Жур |
дбину.</p> <p>Једном се дигнуо с рада у пола ноћи.{S} По споредним улицама биле су већ угашене |
тара, добра времена — уздахну госпођа у пола воље. — Онда је живот био лак, јевтин.{S} Данас св |
кад су толико остали на само.{S} Она је полагала на мишљење околине.{S} Било да се с ким сусрет |
>— Шта је с тобом? — говорио му је тада полагано, суво, не гледајући у њега већ у један кут од |
време.</p> <p>Лазаревићка се опорављала полагано.{S} Њено тело беше изнурено суровим радовима о |
е него што оно може дати — одговори она полагано. — Живи се без великих брига.{S} Дужности нису |
о да стеже нешто тврдо; затим је отвори полагано, па изврну, као да просу остатке, прашину, пеп |
дохват популарне књиге, не пишу ништа, полажу много на беседништво, и живе, скривено, по Палил |
ва.</p> <p>Илић махну руком кочијашу да полази, и више се не врати својој ташти ни својој жени. |
то би могао написати.{S} Бацао је перо, полазио к вратима, после се враћао, седао поново за пос |
> <p>А Радоје је умео лепо да говори... полако, дижући постепено глас, према значају предмета, |
ј је било свога живота! — примети Вишња полако.</p> <p>Младић не одговори.{S} Причајући био је |
ароши, сиђоше с кола и упутише се обоје полако друмом.{S} После неколико минута, нађоше се пред |
упу ствар — рече гласно.</p> <p>Диже се полако.{S} Ноге су га једва држале.</p> <p>— Можда ће т |
.</p> <p>Газдарица изађе из собе и рече полако својој мачки:</p> <p>— Овој нису вечерас све коз |
његов одговор.{S} Дани су јој пролазили полако.{S} Сунце је милело преко усијаног летњег неба.{ |
а жеља нека да је нестане, да се истопи полако, као комад леда.{S} Чедомир ју је узео за обе ру |
џеп.</p> <p>— Оно је механа! — одговори полако.</p> <p>— У толико боље.{S} Још нисам никад била |
, причала о повој краљици, изговарајући полако њено име из првог брака, давала детаље о њеној п |
руку!</p> <p>Ствари су се мењале у кући полако.{S} Послуга се обазривије понашала према домаћем |
е не живи тако брзо.{S} Хоћу да грицкам полако <pb n="242" /> своју срећу, живот ми је кратак, |
којем је падала прашина.{S} Он је ишао полако, крајем пута, оборене главе у страну, и викао ка |
сувог лишћа, у облацима... облацима што полако језде по зимском небу.{S} Одлазио је тада у кафа |
один-Илићу, извол’те на ручак", ошкрину полако врата, промоли главу кроз отвор и несташно додад |
прашине дигне се изнад ливаде.{S} Траве полегну.{S} Тада се открије, безазлено зачуђено као дев |
ашао у првим редовима; он је био сјајан полемичар, писао је врло <pb n="117" /> течно, стил му |
к грдњи.</p> <p>У том тренутку, девојка полете у правцу њега, пребаци му руке преко рамена и об |
е које примами сунце слободе.{S} Оне му полете, без размишљања, али хиљаде невидљивих препрека |
, вртећи се око самог себе, као утвара, полети уз воду, промакне гвоздени мост и изгуби се негд |
лимо, с једним болним осећањем, да и ми полетимо безбрижно као лептир, да раширимо <pb n="43" / |
римењена наука, <pb n="259" /> вештина, политика.{S} Он није знао за обзире, компромисе, сходно |
зам који руши фамилију, државу, води се политика која издиже махом медиокритете.{S} Ти очекујеш |
род.{S} Његов радикализам није био више политика, већ једна врста религије.{S} Он је веровао у |
кафанама се пуши, млатара рукама и води политика.{S} Необавештен човек помислио би да се налази |
S} Њихова мишљења, нарочито кад се тиче политике, зависе од њиховог материјалног положаја.{S} Њ |
им дуго, озбиљно, о крупним стварима из политике, о народу, задацима Србије као државе и земљор |
овом или оном <hi>питању</hi> науке или политике.</p> <p>Чедомир је остајао слободњак у свему.{ |
ен дух је тежио за науком, литературом, политиком и тако нечим, стварима које је слушала, читал |
су од закона и реда.{S} Свет се занима политиком једино ради ћара.{S} У међусобним односима љу |
ено безбрижан, без видљивог интереса за политику.{S} Он је већ у двадесетој години научио да му |
осете, ступала у хумана друштва, водила политику.{S} Она је волела те изласке, при којима јој с |
ава рачуна.{S} Отац се био бацио сав на политику, није <pb n="127" /> имао времена, па можда ни |
релим гвожђем суревњивости, они улазе у политику и губе своје илузије.{S} Тесногруди, амбициозн |
и је прелазио у трагику.{S} Ступио је у политику почетком Осамдесетих година.{S} У то доба, дов |
г политичког убеђења, не верујем више у политику.</p> <p>У том тренутку, они су ишли дуж некога |
није заустављао.{S} Говорио је о науци, политици, жени, Богу, лудници, а кад су изашли из кафан |
“.{S} Али се свлада, па настави говор о политици:</p> <p>— Слобода штампе је изиграна.{S} Тргов |
се негује она двострука камарадерија у политици и честитим забавама.{S} Ту су долазили студент |
онај младић Краљ Отац или неки активни политичар, какав фактор тих догађаја којима ће он дати |
а.</p> <p>Други тип је био великошколац-политичар.{S} Он не пази на спољашњост; па кад то и чин |
г типа својих колега, друштво студената политичара.{S} Они су му били ближи по њиховом једностр |
господин је морао примати овог или оног политичара, одлазити на конференције, пискарати по нови |
ују се само горке речи.{S} Алкохолизам, политичка убиства, зеленаштво, корупција, све губе гриз |
а су у Србији своје стварање два главна политичка фактора, народ и круна.{S} Народ је био под м |
ми још немамо базе; треба прво створити политичке слободе, без којих се не могу замислити појед |
рво што се очекивало, била је амнестија политичких криваца.</p> <p>Све је то Бела испричала Или |
о сам све идеје.{S} Више немам никаквог политичког убеђења, не верујем више у политику.</p> <p> |
офесору Матовићу, о новој <pb n="12" /> политичкој ситуацији, о будућности која чека земљу.</p> |
ј мислим да се зове...{S} Келнер, један полић!{S} Ето, такав треба да си.{S} У природу, у приро |
зије, само снови.{S} Хоћеш ли још један полић?{S} Продао сам неке старе панталоне, па имам рачу |
} Никоме није пало на ум да је диже.{S} Полиција је само дошла, учинила увиђај и очистила њене |
дем који је пркосио свакој реакцији.{S} Полиција није смела ући ту; за ђаке је пак било стално |
азио се неки старински бедем, те је сад полиција наређивала грађанима да поправљају што се дало |
од њих, у фабрику тек да се сакрије од полицијског надзора ?{S} Није ли сусед преко пута помил |
а димњак изгледа као пресечен, једна му половина виси у ваздуху.</p> <p>— Долази ли још ко?</p> |
лав прамен косе сакривао је њене уши до половине.</p> <pb n="95" /> <p>Он задрхта кад примети с |
јом хромом ногом и једва се заустави на половини салона.</p> <p>И Чедомир устаде.</p> <p>Њихови |
енска природа, давала се уверити и овом половином своје душе, и обећавала себи да неће мрзети < |
је употребљавао.{S} Можда би само једно половно обећање било довољно, па да га она поново завол |
де свака страна уноси одређене користи: положај, мираз, фамилију или диплому.</p> <p>Рекавши ов |
и, па стаде.{S} Он је осећао свој лажни положај према тој девојци коју је волео и која га воли, |
име.{S} Она оде даље, и стаде му цртати положај те своје творевине према њему, у друштву, у жив |
укиде оба закона, даде оставку на свој положај и премину са скромном пензијом средњешколског п |
асни ону вожњу у колима, да призна свој положај према Бели.{S} То није било у његовој власти; Б |
S} Бојим се да младића није засенуо мој положај, а он на то не треба да рачуна ни колико ја.{S} |
Али он није све у земљи; није само њему положај тежак; сваки сталеж има своје муке.</p> <p>И он |
олитике, зависе од њиховог материјалног положаја.{S} Њихове симпатије иду неизоставно онима кој |
Пожеле да раскрсти са својим несређеним положајем једним потезом, сад, ту, одмах, да оде, да се |
м речи.{S} Кажу да је ова варош по свом положају, после Цариграда и Неапоља, најлепша на свету, |
лепу реч да јој каже, да јој честита на положеним испитима, ласка јој на отменом држању, доказу |
во претерано на школским предметима.{S} Положила је испите врло добро, боље него ранијих година |
положио с таквим успехом.{S} Чедомир је положио испите, а госпа-Клеопатра је брала лаворике.{S} |
шевљен, стално без марјаша, матуру није положио и похађао је Велику Школу као ванредни слушалац |
а петица.{S} Није се памтило да је неко положио с таквим успехом.{S} Чедомир је положио испите, |
народ, коме његови представници морају положити рачун — примети Вишња. — Народна је реч пресуд |
је то обичај, дечурлија и пуштена стока поломили <pb n="144" /> су младице.{S} Оно што је остал |
ла неодређено, преда се.{S} Илић је био полуга на којој је почивала зграда њеног живота.{S} Пол |
јој је почивала зграда њеног живота.{S} Полуге је нестало.{S} Зидови су попуцали.{S} Грађевина |
уки сплет зелених поточића, који би ова полудивља поља претворила у најлепши врт.{S} А тамо даљ |
асађеном врбама и по којом липом, какав полуевропски обучен чиновник који је цигаром дувана уби |
е, зурио дубоко у ноћ у неподгрејаном и полуосветљеном ћилеру какве сиротињске кафанице, где је |
/p> <p>Промицале су окуке, мали заливи, полуострва, шибљаци, рибарске колибе.{S} Београд је био |
окривач, и оста тако, изваљена на леђа, полуоткривена и дишући дубоко, жедно, као да се подавал |
наносио јој оне опојне тонове, шапутао полуразумљиве речи.{S} Она несвесно збаци са себе покри |
Свет измешан, доста сељака, а нарочито полусељака што су амали, таљигаши, надничари.{S} Од инт |
егове жене.</p> <p>Исекао је хартију на полутабаке, начинио превоје за исправке, умочио перо.{S |
таман костим, претенциозан бео прсник, полуцилиндер с врло уским ободом како је те године било |
ле дотле далеко од Вишње као и сибирска поља.{S} Оне су је одмах заинтересовале, одушевиле је г |
зелених поточића, који би ова полудивља поља претворила у најлепши врт.{S} А тамо даље...</p> < |
n="87" /> искуства.{S} Родом из Бијелог Поља у Старој Србији, он је прешао овамо да се школује, |
о да нам користи та река, она нам плави поља, засипа усеве, односи <pb n="70" /> најбољу земљу |
има и пластовима сена, па ударила преко поља и бацала се право на град.{S} Срећом за Чачак, са |
тимном намештају супружанске собе.{S} С поља је допирао хук плахе кише.{S} С времена на време м |
о вечито променљивом пејсажу кукурузних поља, о лековитој тишини Моравиних обала, намирисаних м |
егоше.{S} Предео је био пуст.{S} Влажна пољана дисала је новом, великом надом.</p> <p>— Што ми |
обала.{S} Пред њима се простирале дуге пољане, ниска брда, две три вароши и велико београдско |
ки трамвај замењен је електричним, а на пољани Батал-џамије копани су темељи једне јавне грађев |
имицало вече кад се нађоше на Ћирићевој пољани.{S} Сад се ту шири читава нова насеобина разноли |
ез спрата да су се готово губиле у овој пољани усред престонице.</p> <p>У том великом простору |
у се преда одмах, ту, на тој пространој пољани.{S} Његове усне <pb n="290" /> затворише њена ус |
а кући да се одморе.</p> <p>Они пређоше пољану у косо, прођоше једну уску улицу, калдрмисану са |
е за кукуруз, види им се само глава.{S} Поље је дисало мирно.{S} Још се јурила она два лептира. |
ије допуштала честе изласке на отворено поље и сунце, она се учини младићу слатка и мека као та |
, час узбуна мртвих ствари, једно бојно поље у ноћи са свим ужасима који се појављују и онима к |
S} Међутим, онда то беше празно жалосно поље, покривено спрженом, смрдљивом травом, разлупаним |
се како је једног дана изишао са оцем у поље.{S} Био је врло мали; то му је једна од првих успо |
о и сточно здравље, појачавати принос у пољопривреди увођењем земљорадничког кредита за набавку |
а забаве, заступао једну мађарску фирму пољопривредних справа, уређивао варошки парк, калемио в |
аде.{S} Око њих је био мир, онај дубоки пољски мир који не руши цикање попаца, крештање жаба.{S |
а, жилава, па чудно одударала од свежег пољског цвећа.{S} Вишњи се учини да нешто живи ту у лоз |
} Тек по који пут, а нарочито кад је на пољу светло и благо време, она је мислила на протекле д |
садише се обоје на наслоњачу.</p> <p>На пољу је вејао снег.{S} У пећи је пуцкарала ватра.{S} Чо |
те један кратак и устрептао пољубац.{S} Пољубац не паде на усне, већ на ону румен по образу и о |
о што јој доврши живот, Чедомир прекиде пољубац у једном тренутку, зажелевши да види своју драг |
у и тражила очима Чедомира да му пошаље пољубац.</p> <p>Вишња задрхта поново.{S} Узбаци руком ј |
е, на Вишњу, на њен <pb n="190" /> први пољубац.{S} Сласт те успомене би још јача што су је иза |
ти који је осетила кад јој је узео први пољубац.{S} Она га одгурну инстинктивно.</p> <p>— Доцка |
љуби...</p> <p>И Чедомир притиште један пољубац на насмејане усне, које се прилепише за његове, |
гиб и притиште један кратак и устрептао пољубац.{S} Пољубац не паде на усне, већ на ону румен п |
осећала да се цела љубав не састоји од пољубаца.{S} Она је ту остала непоколебљива.{S} Ништа н |
времена око девојачке спреме...{S} Де, пољуби руку!</p> <p>Ствари су се мењале у кући полако.{ |
о, а јасно: — Пољуби ме опет... пољуби, пољуби...</p> <p>И Чедомир притиште један пољубац на на |
и су немо, а јасно: — Пољуби ме опет... пољуби, пољуби...</p> <p>И Чедомир притиште један пољуб |
ти поглед понављали су немо, а јасно: — Пољуби ме опет... пољуби, пољуби...</p> <p>И Чедомир пр |
јави, не помилује наше усијано чело, не пољуби наше занесене очи.{S} Нико не поверава ове најду |
> <p>— Ах! како је лепа — рече у себи и пољуби то место очима.</p> <p>Кад би она била његова, м |
биљно:</p> <p>— Уверен сам да би га она пољубила само да види како је то кад су бркови обријани |
Каја и обесила јој се око врата, па је пољубила с обе стране и од срца. — Колико има од како с |
се нешто каже.</p> <p>— Зато што сте ме пољубили — одговори њен глас, а њена насмејана уста, за |
м, на оном истом месту на којем је Илић пољубио први пут своју драгану.{S} У врх пута стајала ј |
грлити писмоношу који би му га предао и пољубити сто своје собе где би га нашао.{S} Он је сачув |
ми једне ноћи — рече му она између два пољупца.</p> <p>— Не говори глупости...</p> <p>— Читала |
пијаница по занату.{S} Она је сматрала пољупце као шећерлему, пуцала језиком и тражила још, јо |
држањем под руку и по којим пољупцем... пољупцем брзим, кратким, недовршеним. <pb n="42" /> Међ |
а часовитим држањем под руку и по којим пољупцем... пољупцем брзим, кратким, недовршеним. <pb n |
ци су се понављали после сваког дана... пољупци <pb n="138" /> кратки, дуги, испрекидани и прод |
тренутак, слатке, топле, уздрхтале.{S} Пољупци су се понављали после сваког дана... пољупци <p |
у, па је остави да сања започети сан, и пољупци где тело дише дахом другог тела, где се крше ру |
чевито.{S} Груди се упирале о груди.{S} Пољупцу није било краја.</p> <p>Време је пролазило.{S} |
била њена манија.{S} Лазаревићева ју је помагала.{S} Није волела да остаје сама са својим мисли |
електрику.</p> <p>Остојића је нарочито помагао газда-Митар.</p> <p>— Оставите ви Радоја — гово |
p> <p>Пошто је распремила собу, поче да помаже око ручка.</p> <p>— Остави то, Вишња — рече јој |
>Али упркос томе гласу одлучности, који помаже паметне људе у њиховим борбама, он је остајао на |
у неизоставно онима који их фаворизују, помажу, који им дају, или бар обећавају, какав добитак. |
дело?...{S} Ево, па пуши — продужи она, помакнувши сто у правцу Илића. — Ко ме не познаје помис |
дак гост његове музе.{S} Авет лудила се помаљала кроз њих.{S} Он је певао:{S} Ја се смејем, мор |
. — А видео сам је надошлу, усталасану, помамну: страшна је тада, риче, бесни, ваља храстове, о |
едне јавне грађевине.</p> <p>Девојка не помену ништа.{S} Чедомир се свакако не сети.{S} Ћутали |
ка.{S} Болест <pb n="186" /> је прошла: поменула се, а не вратила се, како кажу наши стари.{S} |
Француску? — викнула је кад јој је муж поменуо пут. — Жива нећу, а мртву ме можеш однети и на |
ио је лабав, давао је лако добре оцене, помео се једном у преводу неке латинске реченице, погре |
рописану законом.{S} Отуд долази стална пометња, анархија, јаловост у државној управи.{S} Ако ј |
ђу у наш живот једног дана, заузму га и помету; због њих променимо своје навике, укусе, идеје, |
едног дана уђу у наш живот, заузму га и помету.{S} Због њих променимо своје навике, укусе, мани |
пак мрзео новац, мрзео га оном мржњом, помешаном са нешто зависти, коју осећају слаби према ја |
.{S} Жене се кувале по шупама, одмах до помијара и ђубришта.{S} Оне су излазиле за тренутак из |
г надзора ?{S} Није ли сусед преко пута помиловани робијаш?{S} Па и даље, доле у Београду, зар |
ке гарантије вреде колико пакло дувана, помиловање с робије, највише можда какво чиновничко мес |
троје су тако веровали у брзо и потпуно помиловање Јованово да се његово присуство готово осећа |
ља.{S} Тек под зиму, Јован доби потпуно помиловање.{S} Странка му даде место главног уредника с |
тварање апсанских врата, читање указа о помиловању, откивање гвожђа и несигурне кораке ослобође |
> пролази, а она се никад не појави, не помилује наше усијано чело, не пољуби наше занесене очи |
ву у Бијарицу, о дуговима и подужицама, помињала непознате људе и жене, нарочито жене...{S} За |
и су гласно разговарали.{S} Најчешће се помињале речи о I</p> <p>новцу, динари, па онда псовке, |
си за најдаровитијег човека под небом и помири с оцем.{S} Врати се у Чачак, али не хтеде продуж |
и и трудила се да их разуме обе и да их помири.{S} Говор њеног земљака био јој је ближи, јер је |
претпостављају реакцију.{S} Савитљиви, помирљиви, <pb n="20" /> удружљиви и безлични, ови млад |
</p> <p>Бела рђаво разумеде младића.{S} Помисли да он хоће да каже како не двоји брак од љубави |
и још била најлепша кућа у Београду.{S} Помисли и сад <pb n="248" /> да у њу уђе, као у свој до |
истара.</p> <p>— Од њих земља очекује — помисли огорчено — извођење целог једног система демокр |
шња га погледа неповерљиво.{S} Прво што помисли било је да му златарски занат није занео мозак, |
ој је изби тамно!...“</p> <p>Понекад би помислила да се нађе са Чедомиром, да га поново придоби |
насмејао, а кад се после растао са њом, помислио је озбиљно:</p> <p>— Уверен сам да би га она п |
оје.{S} Кад би је човек видео први пут, помислио би да је горда и надута, али, у иоле познатије |
сто у правцу Илића. — Ко ме не познаје помислио би да и ја пушим!</p> <p>— Не пушиш никако?</p |
атим, милујући га по подбратку. — Ко би помислио да тако уме завртети мозак девојкама!{S} Бога |
а и води политика.{S} Необавештен човек помислио би да се налази на прагу револуције, али се св |
И онда, знаш како је, чича-Митре, треба помислити на све.</p> <p>— Право велиш — одговори бакал |
д је у питању престо.{S} Ко би то могао помислити само јутрос, само данас у подне!{S} Краљ Мила |
лић се ломио између тих супротности, не помишљајући на могућност да се размажена девојка игра ж |
сто тога, он је прионуо у дућану и лепо помогао старом Остојићу.{S} Како кујунџилук није више и |
ије су се добро уписивале.{S} Држава је помогла друштво кредитом.{S} И већ се с пролећа приступ |
а одмах не одговори.</p> <p>— Ред је да помогнем мајци.{S} Наша је кућа велика.{S} И затим, дос |
мех одјекну долином.</p> <p>— Дај да ти помогнем око венца — рече затим и посади се поред своје |
ли тако нешто.{S} Разлози, објашњења не помогоше.{S} Тек доцније је сазнао, да владино одобрење |
: „Абдикацијом неких владара није ништа поможено народима кад она није у корист републике...{S} |
ти је, Вишњо? — упита је мајка, која се помоли уз степенице од трема. — Теби није добро?{S} Ти |
е?</p> <p>Кад се нико не одазва, она се помоли наврата: збрчканог лица, повезане главе, згурени |
о осигурању сељака од града и стоке од помора.{S} Успео је да оба пројекта озакони у Скупштини |
воћа!...{S} Тазе јабуке, крушке, слатке поморанџе... ’Ајде, јевтине и слатке!...</p> <p>После с |
реврнемо.{S} Као што не можемо неговати поморанџе по Авали, тако се не можемо оружати „знањем ц |
у је звонио као труба војске која иде у помоћ, као поклич на освету, на буну.{S} Што му се допа |
ржава има рачуна да нам опет притекне у помоћ...{S} Ми морамо успети.</p> <p>— Шта да радим ? — |
сова решено је да парламентаризам треба помоћи — говорио је Петар Зечевић, омален, сувоњав чове |
овори право, не заобилазећи, не тражећи помоћна средства:</p> <p>— Треба да се нађемо, па да се |
еликошколаца, један Јеврејин, трговачки помоћник, па и по који радник.{S} Сваки од њих био је о |
машине, студирао физиономије трговачких помоћника који су доносили робу на избор, чудио се слож |
суседа?{S} Она није умела бранити себе помоћу других.{S} Она је осећала просто да је урадила н |
а комедија; лукавство замењује снагу, и помоћу више или мање вештине са којом се та комедија иг |
але многе баре.{S} Земља се клизала.{S} Помрчина је била велика.{S} На пола улице застаде да пр |
ове ископаних рака.{S} Гомиле иловаче у помрчини давале су утисак гробних хумки.{S} Усамљени пл |
ас бели, час жути, и губили се лагано у помрчини.</p> <p>— Ми ступамо посред гомиле безбројних |
авирало једно слатко пиће, као грех.{S} Помрчину замени блесак јаке светлости.{S} Пред њом се у |
домиру, који пређе нагло из светлости у помрчину, требао је један тренутак, па тек да види где |
кроз атмосферу и покушавале да завију у помрчину разгранате врбе по обали.{S} Са суседног острв |
ут, а ни корака унапред јер се живот не понавља као што се ни јучерањи дан неће вратити никад.{ |
болест много опасна.{S} Што га је више понављала, све је разумевала боље народске фразе где се |
ругарице.{S} Узела ју је за обе руке, и понављала:</p> <p>— Па како си ми још?{S} Па шта ми рад |
скала рукама, пуцала прстима и нарочито понављала:</p> <p>— Тата ће доћи... тата ће доћи... је |
зајапурени образи, њен ђаволасти поглед понављали су немо, а јасно: — Пољуби ме опет... пољуби, |
тке, топле, уздрхтале.{S} Пољупци су се понављали после сваког дана... пољупци <pb n="138" /> к |
, кад обоје нађу користи у својој вези; понављам, брак је на првом месту акт озбиљан, хладан, с |
Часна реч ми је сведок.{S} Ја остајем и понављам...</p> <p>— Не, не, не, Радоје... не, молим те |
p> <p>— Општи ниво!...{S} Општи ниво! — понављао је без везе.</p> <p>Изнад обале, коју су радни |
<p>— Знање је светлост, знање је моћ — понављао је, као аргумент, ту реченицу, коју је случајн |
соби је било све мирно.{S} Часовник је понављао правилно своје метално тика-так, така-тик.{S} |
ликуј...“ и водио их око налоња, он је понављао у себи надничареве речи: „Ево на̑!{S} Све је т |
мислима оно што му је другарица рекла и понављао у себи:</p> <p>— Општи ниво... општи ниво!...{ |
. — Нико нас не тера, па ћемо да једемо понајлак.{S} У турском рату Вера Павловна, сестра Руски |
у кући полако.{S} Послуга се обазривије понашала према домаћем учитељу.{S} Жандарм, на служби у |
р га је звао, саветовао да подеси своје понашање према утврђеним правилима, кажњавао га опомено |
о је гласу своје савести.</p> <p>Белино понашање га је такође мучило.{S} Једном би с њим, за ст |
ке склоности парирати својим господским понашањем.{S} Редовно је ишла по славама, правила посет |
пространо небо, у којем се видела само понека ласта као црна звезда.{S} Усред мртве тишине у а |
тао по околини дуго, до самог мрака.{S} Понекад би повео са собом Чедомира и онда му објашњавао |
најсретније решење човечјег живота.{S} Понекад би га обузела нека идеја, којом би решио једно |
во с дрветом бори за што више сунца.{S} Понекад би се заборавио и жалио што није више учио школ |
.{S} Госпође носе дуго своје хаљине.{S} Понекад се иде у позориште, кад оно у свом путу наиђе н |
Његова је девиза: уживати и успети.{S} Понекад пада у севдах, и тада пева прилично.{S} То су о |
ке на фотељу, пушио и очекивао кафу.{S} Понекад би читао новине, а кад њих није било, узео би < |
бедра, често несвесне стида и срама, а понекад намерно, с извесном циничном сиротињском первер |
} Није јој тада измицало да он оскудева понекад у јаким аргументима, да су његови закључци чест |
а девојком.{S} Али би га она задржавала понекад <pb n="129" /> занимљивим разговором, па и молб |
елезничка пруга.</p> <p>— Ту близу, где понекад идем кад сам са̑м.{S} Има једна историска чесма |
о приликама, догађајима и људима, па се понекад пребацивао и откривао и оно што је у партији ил |
ћао према Вишњи.{S} Затим, чинило му се понекад да ни Бела нема према њему изузетно дубоких осе |
ило је почетак и свршетак свега.</p> <p>Понекад, у његову душу су запљускивали и приливи одлучн |
ке, сипи ми два’ес’ пара пасуља.</p> <p>Понекад наврати и Зарија Ристић, следбеник класичних фи |
лека, скинувши качкету до земље.</p> <p>Понекад би се зауставио, ћеретао тако са улице, док је |
ди, а у мојој је изби тамно!...“</p> <p>Понекад би помислила да се нађе са Чедомиром, да га пон |
је позавидети многи старији друг; чак и понеки професор није имао те ширине у образовању.{S} Он |
, кад ветар скиде Вишњи шешир с главе и понесе га низа страну.{S} Млади човек потрча за њим и ј |
<pb n="85" /> ова чокалиница, и остали понешто дужни по умашћеним и у крајевима испресавијаним |
дотле имала према свом мужу, грдила га, понижавала, рушила му свако уважење, па и онај понос ку |
ног и грубо себичног.{S} Илић се осећао понижен у свом осећању културног човека.{S} Планови о п |
е замери ништа.{S} Она није знала за та понижења.{S} Чак јој се то свиде: изгледало јој је прир |
је нови живот убризгао сталешке мржње и понижења.{S} Њих разједа отров социјалне суревњивости.{ |
од стране власти, свакојаке оскудице и понижења, те одложи час, и хтеде се вратити.{S} Али га |
где се грцало од дугова; рано је познао понижења, тако уз тог оца сурих, смерних очију, смеђе н |
један прост радник воли више смрт него понижење.</p> <p>Бела згужва новине.</p> <p>— Остави те |
ађала његову мисао.{S} Није хтела да га понизи.{S} Она је преклињала...{S} Црте на њеном лицу б |
м старом пријатељицом, ма по цену да се понизи.</p> <p>— У осталом, мени није ништа право.{S} С |
дела, стајао је Радоје, скромно, готово понизно, с лулом у левој руци и гледао тамо у правцу пл |
рош на утоци Саве у Дунав чинила јој се понова лепа.{S} Хтела ју је поздравити као Бранко: „Бео |
поново:</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Да! — понови фаталну реч још неко у соби.</p> <p>То је Бела о |
</p> <p>— Јест, јест, трице и кучине! — понови девојка јогунасто и искрено. — На што онда љубав |
а своје узбуђење.</p> <p>— Збогом!... — понови још једанпут, па се удаљи, корачајући несигурно, |
n="225" /> <p>— Честитамо младенцима — понови она последње речи гласно.</p> <p>Ударац је дошао |
му она друга није могла дати.</p> <p>— Понови још једанпут те стихове! — рече Бели, и осети ка |
у је јастук жуљао, обузимала је жеља да понови балет, несносна врућина пекла ју је из постеље, |
лас из друге собе.</p> <p>Стара девојка понови још једанпут:</p> <p>— Колегинице?</p> <p>Кад се |
у му боле и вртеле месо.</p> <p>Девојка понови песму мирно, не слутећи осећаје које је изазивал |
> <p>Лупну пркосно песницом о песницу и понови:</p> <p>— Богаљ, богаљ, богаљ!...</p> <p>Она је |
брак раскинути.</p> <p>— Да чекам и да поновимо целу нашу историју из почетка!</p> <p>— Нема ш |
у, о шљиви на пример, он ју је већ умео поновити целу.{S} Учитељ, који је за свој рачун учио не |
— Удај се што пре.{S} У животу су ретки поновни састанци.{S} И затим, једно од другог растаје с |
е врати фењер ономе од кога га је узео, поново зграби будак, замахну њиме, поче да копа, па се |
во јој хтеде рећи: „Хајде, срећна душо, поново у тих живот одакле си и дошла.{S} Остави пук и д |
ледало преуско за његов сан и мисли.{S} Поново је почињао да живи.</p> <p>— Је ли, зете, ти зна |
ј паре за свадбу.</p> <p>— Не будали! — поново се наљути муж. — Ја ти говорим као мајци, а ти т |
омислила да се нађе са Чедомиром, да га поново придобије за црвену заставу, да подели с њим ову |
затвори очи <pb n="308" /> и покуша да поново заспи, као дотле, мирно, не мислећи ни на шта.{S |
ашине и паучине.</p> <p>Чедомир погледа поново своју другарицу.{S} Она се била изгубила у мисли |
учи толико, разумеш? — прихвати Зарија поново се обраћајући Илићу. — Ја сам решио свој живот р |
/> опет виде?{S} Шта му је сад девојка поново требала?...{S} Случајни сусрет по том кишовитом |
је прекидала паковање ствари, отварала поново очево писмо и читала га бог зна који пут.{S} Реч |
ажу наши стари.{S} И девојка је мислила поново на свог пријатеља:</p> <p>— Он не зна ништа о ме |
овно обећање било довољно, па да га она поново заволи без бојазни.{S} Јер је она била жена, а к |
Он се дочека <pb n="249" /> на руке, па поново паде и праћакаше се по блату.{S} Један шегрт наи |
му пошаље пољубац.</p> <p>Вишња задрхта поново.{S} Узбаци руком један прамен косе што јој је па |
та од Беле ка њеној мајци, па онда паде поново на девојку, а одатле на сто, на зид, на прозорск |
су велике идеје.{S} Чинило јој се да је поново рођена.{S} Слободно је могла доћи кући, слободно |
авао крају.{S} Велика Школа почињала је поново да оживљава.{S} По њеним просторијама су одјекив |
ега што је дотле окусила.{S} Сколише је поново мисли о Чедомиру, о томе шта би било кад би пост |
рука била је хладна као мртва.{S} Он је поново прихвати и принесе је к срцу.</p> <p>— Не... не, |
оли, да знаш како боли!...</p> <p>Он је поново прихвати и принесе је к срцу са једном жељом у д |
себи, међу својим књигама.{S} Седао је поново за свој сто и настављао своју расправу.{S} Неодр |
! гаде! липсотино шинтерска! — грдио је поново рабаџија.</p> <p>Пуцањ одјекну.</p> <p>Напољу је |
нила његове слике.{S} Оне су се јављале поново, ницале око ње, обузимале је против њене воље ка |
Ја радим да убедим људе у потребу да се поново почну послови.{S} Као што видиш, штета је да нов |
лагу, зној, на човечје месо.{S} Чула се поново она опојна музика из сна.{S} Кроз ваздух су се п |
хове се усне саставише.</p> <p>После се поново погледаше.</p> <p>Осмех је још играо око Вишњини |
ровала у Чедомира, он је воли... они се поново воле...{S} Шта треба више, па да се буде срећан! |
го.{S} Плима страсти плавила му је срце поново, ударала <pb n="192" /> на било код очију, пљуск |
а се реч чу једва; он се напреже и рече поново:</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Да! — понови фаталну |
смехну кисело.</p> <p>Госпођа га загрли поново.</p> <p>— Ко би се надао од овог свеца — рече за |
S} Он пусти.</p> <p>Кад хтеде да загрли поново тај дивни створ што му се подаје, тог неслућеног |
обеси се сва о његов врат.{S} Он осети поново њене усне на својим устима и њене груди утиснуте |
читај! — закључи самоубица и склопи очи поново.</p> <p>— Три дана нам говори да хоће да се убиј |
="115" /> уноси забуну у главу, претрчи поново преко дворишта, упадне у своју собу и зарони зај |
И као да се хтеде одбранити од њих, он поново обгрли погледом своју земљу.{S} Кириџије су биле |
лазио к вратима, после се враћао, седао поново за посао.{S} Осећао је инстинктивно да му је тај |
еву!</p> <p>Ни сама мисао да је Чедомир поново њен није ју могла утешити.{S} Своју грешку сматр |
на сто, легао и заспао.</p> <p>Мисли му поново скренуше у родно место.{S} Оно је врло лепо кад |
р, заусти да то каже, кад песма одјекну поново.{S} То су се надпевали момци и девојке.{S} Момци |
тња.{S} Баци новине на под.{S} Затим их поново диже и укочено гледаше посну боју и редове штамп |
ћеније кутове варошких паркова, и ту их поново читао, разгледао сваку реч, загледао у марке, у |
пркоси.{S} Његова је душа патила, његов понос је страдао, његово срце желело освете.</p> <p>— Ј |
Не, Лазаревићева.{S} Ја га волим, он је понос целе наше фамилије, он ми је тако рећи брат, ја н |
ала, рушила му свако уважење, па и онај понос културног човека који је млади муж осећао у самом |
који је управљала на њега, он би спазио понос који страда, а можда нешто и неповерења.{S} Он јо |
т, републиканац, револуционар.{S} Он се поноси што ствари схвата материјалистички.{S} Поезија м |
громним грудима, још већим бедрима и са поноситим изразом на офарбаном лицу што су такве.{S} По |
соког, мршавог студента бледих образа и поноситих очију, дошао неки други младић који би био ње |
обио ни Прокупље! — пришила му је ташта поносито. — Али нисам ја ко је ко.{S} Нећу дете да ми с |
одела по последњој моди.</p> <p>Илић је поносито сносио своју сиротињу.{S} С невином вером у бу |
p>— Арап!{S} Арап! — драо се поред њега поносно најмљени рабаџија.</p> <p>То уважење губило се |
се покажу љубазне кад их неко нâвикне, понуди се услужно:</p> <p>— Да подгрејем вечеру?</p> <p |
, и хтеде се вратити.{S} Али га госпођа понуди да се одмори.</p> <p>— Напољу је још велика врућ |
</p> <p>— Сервус — одговори му Зарија и понуди столицу. — Јест, знао сам ја <pb n="168" /> то н |
ој соби!</p> <p>Без размишљања, Чедомир понуди девојку да ступи унутра.</p> <p>— Нећу — занећка |
</p> <p>И тада би звао младића у дућан, понудио га да седне за тезгу, до саме касе, поручио каф |
стару наклоност.{S} Али право средство, понуду за брак, није употребљавао.{S} Можда би само јед |
ати, Србин или Турчин, свеједно који ће поп за то захваљивати Богу.{S} Један део чланова успрот |
о; сукње су летеле око ње као мантија у попа.</p> <p>Вишња се добро осећала на Великој Школи.{S |
е удалише.{S} Ливадом је звонило певање попаца.{S} Два црна лептира с црвеним рубом око крила ј |
ј дубоки пољски мир који не руши цикање попаца, крештање жаба.{S} Он је узе и за другу руку.{S} |
— Радоје пије.{S} Да га свет не опази, попије на једном месту само једну чашу, па тако изређа |
о још тог јутра.{S} То је била листа за попис становништва.{S} Газдарица је имала жилав врат и |
} Из горњих места допирали су гласови о поплави.{S} Бујице однеле мостове, разориле путеве, уко |
кујни.{S} То је била <pb n="8" /> одаја поплочана циглама.{S} У једном крају се налазила гвозде |
алеву паприку.{S} У другом делу дућана, поплочаном циглама, стојали су џакови кафе, пиринча, ше |
свет...{S} Баш ме данас у седници пита Поповић да ми није шта род.</p> <p>— Гле ти, видре, чак |
о интересује — одврати госпођа на рачун Поповића, па додаде: — Чедомир је озбиљан младић, човек |
>То је тако трајало до једног пролетњег поподнева.</p> <p>Прелазила је преко Батал-џамије.</p> |
иромах ђак... пардон, господине Илићу — поправи се госпођа с нешто старинске грације и с ласкав |
ала грађанима да поправљају што се дало поправити.</p> <pb n="230" /> <p>Вода је већ допирала д |
осигурања од пожара, сталних оправки и поправки.{S} И сад, да се ту усели неки Нишлија само за |
је сад полиција наређивала грађанима да поправљају што се дало поправити.</p> <pb n="230" /> <p |
од општине да се праве вештачки бунари, поправљао женама машине, декорисао кафанске сале за заб |
исту, а Миржеови чергаши завршили би на поправци у Топчидеру.</p> <p>— Откуд ти та практичност? |
дотле дивили највише, гледали су га сад попреко, мрко, осуђивали га гласно, претили му.</p> <p> |
епено пела уз брдо, прошарана вртовима, попречним улицама и по неком великом грађевином.{S} Лев |
који је правила Крунска улица са другом попречном улицом, једноспратан, с доста високим сутерен |
га.{S} На врху једног ормана стајало је попрсје Вука Караџића с фесом на глави.{S} Десно од орм |
ло <pb n="117" /> течно, стил му је био популаран и живописан.{S} Кад се каква идеја усади у ње |
у на новине и брошуре, читају на дохват популарне књиге, не пишу ништа, полажу много на беседни |
говорила је нова баба и певуцкала неку популарну арију.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
рођене, како су живеле једна за другом популације које је планета хранила.{S} Наука је одредил |
ране, извукавши их из куће која је сама попуњавала своје потребе и где је требало новца само не |
оставио празнину коју је Вишња неосетно попуњавала.{S} Његово срце, које је дотле живело пустињ |
м.{S} Једно велико огледало на ногарима попуњавало је празнину између прозора.{S} На зиду према |
оћка, невина као дивља ружа.{S} Зима је попусти.{S} Њени се образи запламише.{S} У срцу осети т |
се увртило у главу и није хтео за длаку попустити, као да би се огрешио о један принцип.{S} Он |
ота.{S} Полуге је нестало.{S} Зидови су попуцали.{S} Грађевина се срушила.{S} Она се збиља осећ |
ћа представљала готово свет блаженства, попуштала су његова начела строгог социјализма.{S} Он ј |
жена, која је раније, док су били сами, попуштала прва кад би се посвађали, добила је сад у мај |
плач, па запомаже по кући.{S} Ја нисам попуштала.{S} Запретила сам им да ћу их оставити, да ћу |
ли чист, јасан, без утишавања савести и попуштања приликама.</p> <p>Беше га дарнуо поклон.{S} П |
рал патријархалне куће забрањивао свако попуштање од правог пута.{S} Корачала је брзо, али сигу |
се за шта ухвати.{S} Жабе су крекетале, попци и скакавци зрикали.{S} Он се упути право преко њи |
а немоћна.{S} То му откри његов интимни пораз.{S} Слично разоружаном ратнику, он је гледао свој |
/p> <p>Матовић је доживео и један лични пораз.{S} Саставио је законски пројекат о осигурању сељ |
.{S} Било да се с ким сусретне, било да поразговара, очекивала је из првог погледа подсмех, под |
о краљевство претучено народним бунама, поразом једног кабинетског рата, сталним скандалима на |
зарију.{S} Стари господин би се извалио поребарке на фотељу, пушио и очекивао кафу.{S} Понекад |
боја, човек схваћа стање мира и слоге, поред одабирања појима једнакост, поред ропства слободу |
жим начинио од овог Ужичанина, који је, поред своје струке, волео слободу, желео добро своме на |
ођа пита за мишљење... она, која му је, поред свог уважења према његовом успеху у школи, ставил |
ој каже колико је воли, да јој открије, поред царства мисли, скровиште осећаја.{S} Он је успео |
У том тренутку студент се сети Беле, и, поред све оргије страсти, начини упоређење између те дв |
едео је трговац, поред студента официр, поред чиновника обућар.{S} Кроз дим од дувана и испарењ |
логе, поред одабирања појима једнакост, поред ропства слободу.{S} Историја човечанства је саста |
е ме.</p> <p>Савлада се.</p> <p>Младић, поред ње, примети промену на њеном лицу.</p> <p>— Прост |
Он приђе такође.</p> <p>У једном крају, поред гомиле цигаља лежао је један радник, затворених о |
им.{S} Он је хтео да га види јасно, ту, поред себе, да се сав загњури у њега.{S} Он је толико о |
е ватра, осећао се задовољан што је ту, поред ње, што је она близу њега, што посматра њену уску |
ника.{S} Поред глумца седео је трговац, поред студента официр, поред чиновника обућар.{S} Кроз |
а су јој вечито угађали. <pb n="123" /> Поред свег тешког живота у сталној опозицији и борби са |
и пред олтаром.{S} Ах, тај олтар!...{S} Поред свега социјализма, он је постојао, он је био прим |
орава је жуборила иза једног врбака.{S} Поред ње се отезала чачанска котлина зелена, питома, до |
лали овде по кога свог представника.{S} Поред глумца седео је трговац, поред студента официр, п |
а Чедомира; она је само њега волела.{S} Поред свих мана, он је био њој најбољи, највреднији, на |
то шегачили са најсветијим стварима.{S} Поред све равноправности, осећала је да ипак није једна |
до знања да он има од ње да се учи.{S} Поред тога, бојао се да не начини какав испад, имајући |
кровом, хранили се за истом трпезом.{S} Поред тога, Бела није навикла да јој се задовољства уск |
.{S} Он је волео своју земљу дубоко.{S} Поред бриге за личну будућност, он је мислио и на будућ |
па јеванђеља и француске револуције?{S} Поред борбе за опстанак и свеопштег боја, човек схваћа |
рђавих, лукавих, ружних људи.</p> <p>— Поред пука постоји отаџбина — говорило је нешто у њој. |
био сув доктринар.{S} Заборављао је да поред науке постоји оно што се зове примењена наука, <p |
ћ тим питањем бави, али јој се учини да поред све користи што ће видети отуд није отмено говори |
ном тренутку, ИлиН подиже очи и погледа поред себе.</p> <p>Десно од њих, између две куће видело |
у у срце надземаљска милина.{S} Девојка поред њега имала је зеленкаст жакет који је врло лепо д |
етом, подозривим оком.{S} Доиста, обала поред Саве, пут за Вишњицу, самоникле улице по Чубури, |
у — рече младић девојци која је стајала поред њега и гледала, стегнутих губица, у лепу долину, |
у јој у школи предавали.{S} Кад је била поред Чедомира, она му је потпуно одобравала, потписива |
сматраше дуго своју сенку која је расла поред ње.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ти си паметан човек. |
? — зачуди се Вишња.</p> <p>Она је ишла поред њега лаганим кораком и строга.{S} Њеном пратиоцу |
<p>Једном приликом запали јој се кецеља поред огњишта, и само срећан случај спасе девојку од да |
ипка, нежна, бледа, цвокоћући и згрчена поред њега.</p> <p>Ноћ је улазила у собу кроз прозор.</ |
.. — рече она, па весело седе на канабе поред њега.</p> <p>Кроз чипкане завесе на прозорима вид |
е ослобођеникове који пролази без бриге поред наоружаног стражара што је дотле располагао његов |
је ако се <pb n="184" /> служавка нађе поред ње с времена на време.</p> <p>Лазаревићка се опор |
растури по утрини.</p> <p>Вишња се нађе поред Милеве.{S} Ове песме, Радојеве речи, весеље целог |
и једно изврнуто буре.</p> <p>Кад прође поред те капије и скрену ка Теразијама, девојка угледа |
а му је једном приликом. — Јутрос прође поред прозора један младић: тако су му лепо стајале обр |
рачку коју је добила и која треба да је поред ње кадгод јој се прохте.{S} Међутим, Илић се бави |
а, онај који воли једну жену и осећа је поред себе живу, пада у грозницу пожуде.{S} Подивљао, к |
оје код нас не губе још своје симпатије поред свег дискретног <pb n="151" /> укуса што нам дола |
гнем око венца — рече затим и посади се поред своје комшинке.</p> <p>Девојке се удалише.{S} Лив |
пар.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — драо се поред њега поносно најмљени рабаџија.</p> <p>То уважење |
бесциљно.{S} Око пет сати пут га нанесе поред једне велике грађевине, којој су мајстори довршав |
а еманциповане другарице гризле переце поред најпомоднијег света на улици.{S} Чинило јој се да |
пребаци га преко своје другарице, клече поред ње, подиже јој главу својим изанђалим рукама, и о |
м домаћег димњака.{S} Она није умела, и поред својих лектира, да измири старински морални закон |
личну кујну своје жене.{S} Кад би му, и поред тога, остало слободног времена, он је износио сво |
но место, па се упути к њему, кад спази поред себе Зарију Ристића како испија чокањ ракије.</p> |
з другог, гурали се око њега, пролазили поред његових очију весели и шарени као сватови, и губи |
у плаха киша, да се за час начини поток поред њиних ногу.{S} Они су ишли даље.</p> <p>Таман да |
.{S} Разлог је био прост; брана и тунел поред ње били су главни радови предузећа; наравно да су |
} Низ кириџија корачао је лагано друмом поред Мораве.{S} Вишња је ћутала.{S} Њене угасите очи м |
ијала се присуством човека који је ишао поред ње, слушала је радознало и жудно његове речи... р |
} Није било девера него је Чедомир ишао поред ње, шапутао јој нешто поверљиво, гледао ју је нет |
к сокак, који је, иза леђа Двора, водио поред Батал-џамије право на варошку <pb n="273" /> пери |
есвесно.</p> <p>Толико је пута пролазио поред те зграде, а никад није приметио да у њој <pb n=" |
нотоно, као оближњи поток, што је милио поред школске баште.{S} Тек по који пут, а нарочито кад |
познате кораке.{S} Један поток је јурио поред ње.{S} Она загази, и пређе на другу страну.{S} Ко |
коле од њега.{S} Дивно је чудо било што поред своје философије није већ умро од глади.{S} Свој |
S} Трипут је славуј пропевао у шипражју поред Млаве.</p> <p>— На Духове је наша скупштина у Бео |
ју је нетремице, жељно.{S} Пролазили су поред познатих места; час би то био Београд, час Чачак, |
ку песму, радост што је види, што је ту поред њега, сласт што је заљубљен више него први пут ка |
о, а које живот распе као плеву!</p> <p>Поред њих прохукта један воз</p> <p>Вишњу обузе нека ме |
о те хартије у дно свог ђачког сандука, поређане хронолошким редом; закључавао их по двапут, тр |
зитивно, има дакле сигурне доказе... те поређане хартије, ту архиву, већ велику.{S} И уверени п |
бе и где је требало новца само нешто за порез или молитву. <pb n="21" /> Они нису рђави никако: |
о томе што се није вајкао.{S} Чак ни на порез.{S} Лепо се носио: зими астраганску шубару и капу |
та.</p> <p>— Још на ракију нису ударили порез — продужи Ристић. — А била би грдна штета.{S} Она |
даље од бриге за насушни хлеб и државни порез.</p> <pb n="142" /> <p>Њу пак, одушевљавале су ве |
ха око плаћања дуга код Управе Фондова, пореза, осигурања од пожара, сталних оправки и поправки |
илика да истакне своје <hi>отлично</hi> порекло, фине манире, да покаже како је права срећа за |
тац био рачуноиспитач.{S} Илићи су били пореклом из једног села на граници ваљевског и ужичког |
читав.{S} Изишао је из затвора остарео, поремећеног здравља и опортунист.{S} Ма да је био висок |
огу одлучно, наводећи да социјализам не пориче <pb n="108" /> народност, а специјално српској н |
знам где си била.{S} Не покушавај да ми поричеш: ја сам прошла кроз твоје доба.</p> <p>— Шта хо |
ћице, где народног борца очекује његова породица.{S} Они ће му причати о много чему, о много ко |
ва ће вам поверити један посао.{S} Ваша породица, друштво, странка којој припадате, тражиће вам |
ења, у висину младићевих уста.</p> <p>И породица је седала за сто: у врх стари господин, с нешт |
а ногаре.{S} Ту собу је могла обитавати породица једног мањег трговца као и једног бољег радник |
новост која се још од подне шапутала по породицама ближе Двору и министарским канцеларијама.</p |
прилике, и сагнути главу пред потребама породице.{S} Стога млада девојка не исмеја план своје д |
тину година за становање једне отменије породице.{S} На углу, који је правила Крунска улица са |
лугу својој сестри, он се одрекао своје породице.{S} Никоме није привредио ништа.{S} Није задов |
еограда који је дотле познавала: смерне породице у којим је наставала, умерене забаве <pb n="35 |
вима? </p> <pb n="14" /> <p> Одушевљење породице Матовић пређе и на младог човека, те кад изађе |
уточиште свију њих и да се сваком члану породице нађе на невољи.{S} Али млади човек је залуд на |
е из првог брака, давала детаље о њеној породици, о њој самој, познанству у Бијарицу, о дуговим |
о искрено.{S} Износио је нове погледе о породици, о браку, о улози државе у материнству.{S} Те |
разлика по старешинству, годинама ни по породици.{S} Сви су били студенти, равни један другоме. |
ан него што је сâм мислио.{S} Раскид са породицом му је оставио празнину коју је Вишња неосетно |
едомир је прекинуо сваку везу са својом породицом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
а можда ни праве воље да мисли на своју породицу.{S} Кад би му ко од пријатеља скренуо пажњу на |
празника.{S} Ту повучену опозиционарску породицу допуњавале су још две девојчице, близнакиње, с |
а тако исто.{S} Кућом је владала дубока породична тишина.{S} Електрична лампа заклоњена шеширом |
тира, да измири старински морални закон породичног живота са борбом за испуњење својих сопствен |
ла и од пића посрнула, па продужила пут порока као свака пијаница.{S} Тако је пре неку годину и |
постеље, висио је у природној величини портре Матовићев, рад једног од наших старијих сликара. |
е реши.{S} Није могао више издржати.{S} Поручи једна кола, стрпа у њих један део својих књига, |
лободном времену учио је немачки језик, поручивао мустре, каталоге, књиге са стране, па по њима |
дио га да седне за тезгу, до саме касе, поручио кафе, па онда с њим разговарао на дугачко и на |
оће, са оштрицом од месинга и дршком од порцулана, по којем су се плеле плаветне шаре.</p> <p>О |
што рекох.{S} То је што сам имао да вас посаветујем као млађег колегу... ви разумете?</p> <p>— |
волим.</p> <p>Она га присили да седне, посади му се у крило, па поче да барата по његовом стол |
вна кола! — кликну гласно, потрча тамо, посади се у његову средину и стаде растресати набрано ц |
хаљину, подиже један крај од завесе, и посади се крај прозора.{S} Напољу је свитало.{S} Кратка |
о јој је хладно.{S} Пребаци један шал и посади се опет крај прозора.{S} Пријало јој је да тако |
да ти помогнем око венца — рече затим и посади се поред своје комшинке.</p> <p>Девојке се удали |
у озеленелој трави.{S} Општина је била посадила нешто дрвећа, али као што је то обичај, дечурл |
н! — одговори он, још изненађен.</p> <p>Посадише се обоје на наслоњачу.</p> <p>На пољу је вејао |
ун зелене трске.{S} Неколико јабланова, посађени у ред, стајали су непомични.{S} Сребрну траку |
а мучна мисао није мутила њену душу.{S} Посао јој се милио.{S} И време је проводила лако, радећ |
атима, после се враћао, седао поново за посао.{S} Осећао је инстинктивно да му је тај рад једин |
дићу жена-другарица која диже човека на посао, пружа му подстрека за велика дела; општење са њо |
има на обалама Сене.{S} Затим се дао на посао.</p> <p>Учинило му се да се остварио његов велики |
смотром обе девојчице те да тако олакша посао <hi>јадне мајке</hi> — како је госпођа сама себе |
тре за тренутак.{S} Онда узе неки други посао.{S} Радила је двоструко само да не остане на само |
одкуд њега да употребе на тај простачки посао.{S} Није се разумевао у коњима, али није требало |
ем, од те мајке, коју су изморили кућни посао и честа рађања, од те вароши која дрема на пригре |
да је дан свануо...{S} Нимфе ће радити посао робова!"</p> <p>— Збиља, како се осећаш у Чачку? |
озбиљних, исправних, који разумеју свој посао, а нашло се и неколико људи, како је то случај у |
живот.{S} Држава ће вам поверити један посао.{S} Ваша породица, друштво, странка којој припада |
и пак да зева у оближњој механи.</p> <p>Посао пође на боље.{S} Код Радоја су се могли купити ча |
су били сами, попуштала прва кад би се посвађали, добила је сад у мајци сигурну савезницу, те |
е што више једно другога, они се готово посвађаше, те најзад седоше обоје.</p> <p>Девојци се от |
на већ рањену девојкину душу.{S} Она се посвети бризи око оца.{S} Труђаше се да накнади домаћиц |
која би вечито била уза ме, која би се посветила моме делу, била мој добри геније, јер је свак |
м индустријским државама, ја бих се сав посветио класној борби.{S} Али овде, Вишњо, ми још нема |
xml:lang="la">in </foreign>, он је себе посветио за философа.{S} Зато је сматран за смешног, и |
ему треба друга жена... жена која ће се посветити цела његовом делу, која ће му омилети кућу, к |
"liminal"> <p> <quote> <hi>Ова књига је посвећена погинулим Србима у ратовима 1912 и 13 године, |
зложена раном утицају природних наука и посвећена Чедомиром Илићем у оно што се у то доба звало |
ропством под Турцима, испуњавала је тај посвећени кут Београда и била његов најбољи украс.{S} Т |
ном <pb n="216" /> крилу мирисало је то посвећено цвеће тако силно, чудно, као да се доиста из |
трошкове пред министром.</p> <p>Бела је посвећивала Илића у те куповине, питала га за савет при |
пут.{S} Реченица о Радоју допала јој се посебице.{S} Осећала је дубоку захвалност према младом |
ве потаман, па је увек први ђак.</p> <p>Посебице је Бела била љубазна.{S} Она је разумела да је |
ржање, набељене образе и офарбану косу; посебно је истицала очувано грло и потиљак ћилибарске б |
ви несигурне светлости.{S} Свет изађе и поседа пред кућом.{S} Млађи шетају.{S} Говори се много. |
Пред кућама, на клупи или по сандуцима, поседало женскиње.{S} Иза једног плота, неке девојке од |
{S} Редовно је ишла по славама, правила посете, ступала у хумана друштва, водила политику.{S} О |
пролазио без догађаја.{S} Избегавала је посете, састанке.{S} Кад би се пак и нашла у друштву, о |
ју, скинули му гвожђе с ногу, допуштали посете пријатеља.{S} Тек под зиму, Јован доби потпуно п |
своју срећу, да види, <pb n="246" /> да посети све те ствари, тако уско везане за њу, да им каж |
е срце здраво — рече лекар на последњој посети. — Ако се тако одржи, госпођа ће живети још толи |
а се чинило као да је примила од својих посетилаца навику да пије, па се пропила и од пића поср |
а без алкохола.{S} Он се језиком својих посетилаца зове звонко: <hi>чокалиница</hi>.{S} Од свиј |
још један албум, повезан у плиш, гомила посетница и карата са сликама.{S} До зида се налазила ј |
шта би мислио њен отац да је сазнао за посету младићеву!</p> <p>Ни сама мисао да је Чедомир по |
врљали по вароши без циља, избегавајући посећена места.{S} Они су били леп пар.{S} Људи су се з |
и Абацију, он је заједно с Фламарионом посећивао месец, звезде, целе сунчане системе, где је о |
јаког пића.{S} Стога је Чедомир редовно посећивао њихова тајна удружења, учио на памет поједине |
тало: то је његово.{S} Не може се наука посисати из прстију.</p> <p>И тада би звао младића у ду |
начи да није за њу, па ће гледати друга посла.{S} Шта је мени шкодила слобода, кад сам растао с |
ј.</p> <p>Млади човек није волео да има посла с војском те пређе на другу страну, где се уздиза |
да покаже свету колико сирота жена има посла око спреме куће и деце.{S} Млађи су дрхтали пред |
/p> <p>Младић се намршти.</p> <p>— Њена посла! — одговори нешто јетко.</p> <p>— Пиши јој, болан |
е блаже : — До пред вече немам никаквог посла.{S} Можемо начинити лепу шетњу.</p> <p>Ударише пр |
каже Зарији:</p> <p>— Пардон...{S} Имам посла.{S} До виђења! — и већ се нађе пред Вишњом, стидљ |
} Он је метао те наочари кадгод је имао посла с писаном ствари, као да је знао читати и писати. |
гу.{S} Ти ћеш тамо у Чачку наћи довољно посла да твој живот не буде излишан.{S} А кад ти једног |
а колача, разног цвећа.</p> <p>— Ово ти послала Мила Цветкова — рече јој мајка, показујући јој |
гледало је као да су сви српски сталежи послали овде по кога свог представника.{S} Поред глумца |
ља.{S} Један професор универзитета, два посланика на страни, неколико министара, један милионар |
емогућава улогу министара, изврће улогу посланика.{S} Министри немају иза себе никаквог солидно |
оје стране — продужи он, упркос свега — посланици не могу да се определе јер се стално налазе у |
на власти" постаје им једина девиза, а посланици владају, управљају, постављају, мешају се у с |
да продре даље.</p> <p>— Можда је какво посланство! — одговори младић самом себи.</p> <p>Тек на |
га тако страшно ножем у трбух да га је послао на онај свет, па после умакао и успео да пребегн |
дужи гимназију, свршио два три разреда, после ступио у трговину у Београду, па онда прешао у др |
и.{S} Бацао је перо, полазио к вратима, после се враћао, седао поново за посао.{S} Осећао је ин |
>— Нећу — занећка се она детињасто, па, после нешто оклевања, прошапта поверљиво:</p> <p>— Не с |
та набио на олтар гуњ и опанак.{S} Сад, после двадесет година борбе, он је видео краљевство пре |
нити.{S} Почињали су озбиљне разговоре, после пили чај, скакали с предмета <pb n="143" /> на пр |
ама, одобравају и буне још више, па се, после, годинама прича како су се провели на Ђаковића љу |
Кажу да је ова варош по свом положају, после Цариграда и Неапоља, најлепша на свету, а ја се к |
галерију да гледају <hi>Ткаче</hi>.{S} После би у групама пратили једно друго до куће.{S} И, о |
е допирало звецкање тањира и ножева.{S} После се чуше удари метле по поду.</p> <p>Бела се прва |
је распремала кућу, а Аница кувала.{S} После часова остајале су дуго заједно.{S} Стара девојка |
— променили, тепајући јој:{S} Бела.{S} После ове девојке, дошао је Младен, бистар дечко, али л |
ло у којем је <pb n="307" /> живела.{S} После се та сцена променила.{S} Настао мрак.{S} Остала |
не боје, с натписом радње њеног оца.{S} После је дошла карта, обична поштанска дописница, испуњ |
потрошила очевих новаца због школе.{S} После мене долазе моја браћа.</p> <p>— Не, не гледајте |
на, сакривали сунце, па бежали даље.{S} После њих долазили су други, па трећи, брзи, дурновити, |
су.{S} Прођоше тако добар део улице.{S} После се спустише у Палилулу преко гробља Светог Марка, |
осећао се као на терету, на сметњи.{S} После се навикао.{S} У стану је имао што треба скромном |
ла и упутише се обоје полако друмом.{S} После неколико минута, нађоше се пред Циганлијом, на он |
ко, благо и мирно парче пред лактом.{S} После је узе у обе шаке и миловаше је, и преко лакта, о |
ацији.{S} Људи знају твоју вредност.{S} После ових времена ти ћеш видети друга.</p> <p>— А дотл |
ђе у Београд да присуствује погребу.{S} После се не вратише више.{S} Бела није хтела да чује за |
требало уложити у борбу за слободу.{S} После ће доћи остало само по себи, ако је ко тада у опш |
Илић удари љутито песницом по столу.{S} После рече брзо, усплахирено:</p> <p>— Ево, на, држи — |
тежину, не схвати сву своју несрећу.{S} После прве забуне, обузе је љутња.{S} Баци новине на по |
така-тик.{S} Хтеде да пробуди Аницу.{S} После се застиде.{S} Како да јој објасни то што је крил |
у први мах, подајући се своме срцу.{S} После се трже брзо, нагло и одби.</p> <p>— Не, не могу. |
рћу, па се слободно упућује у варош.{S} После се сети његовог дома на Врачару, скромне, готово |
и једну собу у авлији — додаде госпођа после неколико тренутака. — Празна је, држим само некол |
ен, освестио се у неком потоку два дана после битке, па како су Турци већ чували Саву, он није |
Вишња и погледа плашљиво у младића, па после спусти главу и доврши као по дужности : — Наша мо |
опли дани, излазили су чешће са њом, па после сваког дана, и најзад без ње.{S} Како се Каја изг |
трбух да га је послао на онај свет, па после умакао и успео да пребегне у Турску.</p> <p>Илић |
монијално, пружи своју меснату руку, па после првих поздрава осу грдњу на режим:</p> <p>— Парла |
какви богаљи.{S} Ју, господина — додаде после гласно, па збаци љутито шал са себе. — Мустра беч |
вић поста кандидат за министра, седељке после ручка бивале су краће.{S} Стари господин је морао |
оза низ мишице, обеси се о бедра, да се после склиза на под.{S} Девојка подиже руке као да се п |
едакције сваког дана на Теразије, па се после разносиле широм Србије и Српства.</p> <p>Матовић |
лити га чаробно за који тренутак, па се после изгубити, остављајући студента да иде својим путе |
е!...</p> <p>Илић се насмејао, а кад се после растао са њом, помислио је озбиљно:</p> <p>— Увер |
ницу.</p> <p>— Да.</p> <p>— Шта мислите после? — настави он даље, затежући капут рукама у џепу. |
и, ако је ко тада у опште мислио шта ће после доћи!</p> <p>У тим идејама свршио је прве две год |
>— Шта да вам кажем, госпођо!... — рече после неколико тренутака оклевања. — Ја на то питање ни |
{S} Он јој приђе са чежњом и страхом, и после првих поздрава могаде јој рећи тек:</p> <p>— Куда |
, а кад остариш, пензионишу те, па ти и после иде плата, није много али колико да се храниш.{S} |
, уздрхтале.{S} Пољупци су се понављали после сваког дана... пољупци <pb n="138" /> кратки, дуг |
е сећаш... оног дана кад смо се састали после дугог размака... <pb n="289" /> ти си имала велик |
без разлога.</p> <p>— Лепо! — одговори после малог оклевања. — Лепше него што сам мислила.{S} |
вник, шта ти је боље од тога!{S} Иде ти после плата, а кад остариш, пензионишу те, па ти и посл |
е смем живети обично.{S} Али — прихвати после једне почивке — ако он не дође, Зарија, ако будем |
који се будио пред вече, као одахнувши после великих врућина.{S} Прозори су гледали у врт, чиј |
сти су пекли као у грозници.</p> <p>Тек после дуге ћутње, уста се отворише да изговоре неколико |
ва као планинска биљка, освести се брзо после првих дана ове муке.</p> <p>— Ја претерујем.{S} Ј |
у неком напредном граду, па се пробудио после једног страшног земљотреса; он види око себе саме |
>Пред сумрак, небо се наоблачи.{S} Мало после, удари плаха киша.{S} Шта то смета?{S} Она је ишл |
у шетњу негде даље него што се то могло после школских часова.{S} Нашли су се у једној побочној |
ре да учиним све што могу други.{S} Оно после... то ће бити плус, Зарија.</p> <p>— Свет је глуп |
на, ћерком једног поштара.{S} Баш одмâх после његове свадбе удари нови државни друм преко његов |
најдубљом љубавном ватром, да се одмах после замраче другим, леденим погледом, који му је јасн |
нагласак и говор кроз нос одржавао још после толикогодишњег аклиматисања у Београду.{S} Младен |
C11"> <pb n="125" /> <head>XI</head> <p>После ручка прелазило се у салон, да би служавка очисти |
е... ’Ајде, јевтине и слатке!...</p> <p>После се појави коњски трамвај.{S} Удар копита одјекива |
ижише, њихове се усне саставише.</p> <p>После се поново погледаше.</p> <p>Осмех је још играо ок |
љубавна авантура може имати врло тешких последица.</p> <p>Остави шеталиште, и упути се ка униве |
род и круна.{S} Народ је био под мучним последицама два тешка рата, чији успеси нису одговорили |
Дарвинова борба за опстанак, одабирање, последице наследства?{S} Зар то није другим речима: пра |
..{S} У програму друга Толстоја само је последња тачка добра, јер је дигао руку од свега и поче |
о да је његова философија изгледала као последња реч науке.{S} Дарвин је био Илићев изабрани пи |
во крај школске године и спремала се за последње испите.{S} Али никад не поведе разговора пред |
ука открити велику тајну, одговорити на последње <pb n="266" /><hi>како</hi> и <hi>зашто</hi>.{ |
<p>— Честитамо младенцима — понови она последње речи гласно.</p> <p>Ударац је дошао тако изнен |
<p>— Имам да ти кажем мој живот за ове последње године, да ти кажем: шта сам желео, а шта сам |
је јурио, измицао из Београда, остављао последње куће.</p> <p>На оном месту, близу острва Циган |
или толико зла својим милим.{S} Сети се последњег разговора <pb n="304" /> са Вишњом.{S} Она се |
адовољила — објаснио је Илићу. — Крајем последњег столећа научари употребљаваху методе тако поу |
е возу, Чедомира беше нестало.{S} Тек у последњем часу појави се с пуном шаком новина.{S} Минис |
говом.{S} И место што му држава одузима последњи грош ради чегртања скупе и некорисне бирократс |
гледао у врх једног багрена и у његовим последњим гранама, које су се љушкале на вечерњем повет |
итати да не губи време.</p> <p>Међутим, последњих година, јачао је све више протест против науч |
а је на том месту била раскопана.{S} Од последњих киша нахватала се читава бара.{S} Неки добрич |
кварити ово присно весеље дома, који је последњих година знао само за зле стране живота: одрица |
ок је он тако пребројавао своје несреће последњих година, електрични трамвај <pb n="268" /> је |
е да јој је срце здраво — рече лекар на последњој посети. — Ако се тако одржи, госпођа ће живет |
весела лица, охолог погледа и одела по последњој моди.</p> <p>Илић је поносито сносио своју си |
их и општинских дажбина.{S} Свет даје и последњу цркавицу, а нема ни пута, ни ћуприје, учитеља, |
о у народне снаге, Вук Караџић је казао последњу реч у питању језика, народне песме су једини д |
ила мала, за чудо је лепо радила женске послове.{S} Међутим сад, било да кува ручак, јела су ис |
азда-Митар имао је среће у трговини.{S} Послови су ишли добро.{S} Ипак је нешто пекло овог мало |
бедим људе у потребу да се поново почну послови.{S} Као што видиш, штета је да новац лежи зазид |
љиви.{S} Страх од подвале влада у свима пословима.{S} Изгледа као да у целој земљи постоји као |
добре воље.{S} Причао је радо о својим пословима.{S} Решавао се с муком да је остави.{S} Један |
ра може десити ; нигде није тачнија она пословица да се не зна шта носи дан, а шта ноћ.{S} Стра |
Вишње.{S} Оно је било у једном великом пословном завоју зелене боје, с натписом радње њеног оц |
{S} Преко лета се било далеко одмакло с послом.{S} Оба главна зида на брани била су подигнута.{ |
ала наклоности ни према каквом озбиљном послу.{S} Кад јој се није чинило што је хтела, свађала |
што унезверено, као да је душа стално у послу, зенице грозничаве, занесене, нестрпљиве, <pb n=" |
p>Ствари су се мењале у кући полако.{S} Послуга се обазривије понашала према домаћем учитељу.{S |
алдрма, виделе се коњушнице, станови за послугу и једно изврнуто буре.</p> <p>Кад прође поред т |
ила ђаволасто.</p> <p>— Хај’те горе, на послужење — додаде госпођа. — Само, никоме да не причат |
маневре од других.{S} Носила је редовно послужење кад је младић држао лекцију њеном брату, пози |
, а електрично звонце позва собарицу да послужи слатко.</p> <p>— Само још фале прангије! — гово |
Газда-Митар га је звао често да га што послуша, напише му писмо или признаницу, јер су му сино |
авање — истину не треба крити; треба је послушати, рећи је увек, и увек радити тако да је човек |
з речи, без протеста, предавала се сва, послушна, гипка, нежна, бледа, цвокоћући и згрчена поре |
а из средњег сталежа, бакалинова ћерка, послушно дете патријархалне куће, где је живот сина нал |
арених задовољстава са слегањем рамена, посматра оног првог човека немилосрдно као лекар који и |
зеленила, и да је гледа, <pb n="222" /> посматра њу и њен венац са жаљењем и као хоће да јој ка |
јасмина.{S} Учини му се као да га биста посматра упорно.{S} Не могаде издржати тај бронзани пог |
оз будућност која обећава све, а сад је посматра кроз прошлост која се измиче, отима се нашим п |
у, поред ње, што је она близу њега, што посматра њену уску сукњу, њену плаву косу, просто сплет |
рипа ђерам.{S} Један пас залаја.</p> <p>Посматрајући то буђење свога села, она покуша да хладни |
асположење двоје старих.{S} Аница ју је посматрала испод ока, па јој рече кад остадоше сами:</p |
ама себе називала — али је девојка више посматрала домаћег учитеља него своје брбљиве сестрице. |
Матовић.</p> <p>Она је седела до њега и посматрала га весело, готово безазлено и у исти мах нес |
едела крај прозора што гледа на сокак и посматрала земљу свога детињства смешећи се љубазно њен |
аву и гледао у небо.{S} Девојка је опет посматрала рит, Дунав, светао ваздух, као да је тражила |
274" /> Има се доста времена.{S} Читам, посматрам, размишљам, учим децу, сваки дан испуним кори |
икама.</p> <p>Беше га дарнуо поклон.{S} Посматрао је румени каранфил, његову живу боју, његове |
ористи туђим искуством.{S} Тај човек је посматрао спремање за свадбу у кући Матовићевих мирно, |
е уз један камичак. <pb n="76" /> Стаде посматрати ту бубу и мислити... ко зна на кога!{S} На д |
хладан као дућан с намештајем.{S} Вешт посматрач би по тој одаји оценио жену која ју је намест |
нинског склопа око Кумодраже.{S} Десно, посматрачево око заустављало се на поцрнелим зидинама с |
велики хлад.{S} Девојка обори главу, и посматраше дуго своју сенку која је расла поред ње.{S} |
Затим их поново диже и укочено гледаше посну боју и редове штампаних слова, која су расла, деб |
рочитао, било је једно старинско издање посрбљеног Робинсона који се из неког далматинског прис |
бучени сељаци трапали су у опанцима као посред села.{S} Тек, коњски трамвај замењен је електрич |
лагано у помрчини.</p> <p>— Ми ступамо посред гомиле безбројних болова, а многи од нас не чује |
кидашњих разговора и стварају романтику посред обичности живота.</p> <p>— Зашто не пишете шта к |
} Тај покрет је био тако снажан, да она посрну својом хромом ногом и једва се заустави на полов |
навику да пије, па се пропила и од пића посрнула, па продужила пут порока као свака пијаница.{S |
пут, па се удаљи, корачајући несигурно, посрћући готово.</p> <p>Идућег дана, Вишња га нађе на В |
но у своју другарицу.</p> <p>— Откад ти поста таква непријатељица књига? — рече јој. — Проповед |
у шали, пола озбиљно:</p> <p>— Откад ти поста тако огорчен непријатељ социјалног напретка?</p> |
г турског суџука.</p> <p>Откако Матовић поста кандидат за министра, седељке после ручка бивале |
ке ормане, споља лак, а унутра сомотска постава.{S} Дућан му пун будилника, зидних и џепних час |
затим у министарство и затражила да је поставе за учитељицу.</p> <p>Како је у том селу било пр |
овека немилосрдно као лекар који има да постави диагнозу, као философ који се користи туђим иск |
p>Како је у том селу било празно место, поставили су је одмах.</p> <p>Од то доба није се враћал |
девиза, а посланици владају, управљају, постављају, мешају се у све гране државног живота.</p> |
S} Народ бира своје представнике, а ови постављају владу.</p> <p>Били су прешли преко брвна.{S} |
ишљала много.{S} Својим прохтевима није постављала границе. <pb n="139" /> Тражила је навалице |
нала одговорити ништа.{S} Њој се такође постављало исто питање.{S} Њен напор да замени мајку по |
цигару.</p> <p>Ово питање није се дотле постављало девојци, те она одмах не одговори.</p> <p>— |
служби није нашао места, и ако су тамо постављани људи с мање школе од њега.{S} Дивно је чудо |
ла бело лице с кожом која се чинила као постављена једва приметним руменилом.{S} Очи су јој бил |
једно и друго — одговарао је старац на постављено питање. — Нико нас не тера, па ћемо да једем |
а је рђаво и опасно. „Остати на власти" постаје им једина девиза, а посланици владају, управљај |
ренције оправдава му свако средство, те постаје једна врста модерног дивљака.{S} То су људи оби |
{S} Подпаднемо под њихов утицај.{S} Она постају наши саветодавци, управљају нама и заповедају н |
анове, потпаднемо под њихов утицај, они постају наши саветодавци, управљају нама и заповедају н |
ити, ћудљиви, ако се не одаду пићу, они постају, на крају, најљући реакционари.</p> <pb n="22" |
Никад!{S} Збогом.</p> <pb n="291" /> <p>Постала је она стара Вишња, којој је морал патријархалн |
им!...{S} Него нека младић сврши школу, постане свој човек, добије парче хлеба, па нек узме Бел |
.</p> <p>Његовој жени је годило јако да постане министерка, т.ј. да јој муж постане министар... |
ћања жене.{S} Све је било ту да та жена постане једног дана срећна мајка, проживи мирно и корис |
да постане министерка, т.ј. да јој муж постане министар... министар земљорадње кад се већ тим |
n="59" /> снег пада, тебе ни бриге.{S} Постанеш неки чиновник, шта ти је боље од тога!{S} Иде |
изнад свакидашњости.{S} Ето ти кључа да постанеш велики у очима оних који те окружују...{S} Је |
Кад би она била његова, мислио је даље, постао би бољи човек.{S} Чинило му <pb n="280" /> се да |
а арапа.{S} Средина је чинила своје.{S} Постао је обична таљигашка рага.</p> <p>— Рђо, мрцино! |
и о Чедомиру, о томе шта би било кад би постао њен муж, о њој самој.{S} Она је зрела као зрела |
тези.{S} Шта би га се тицало што не би постао професор универзитета, славан човек!{S} Он би жи |
а малим, јаких према слабим, он је брзо постао убеђен у теорије материјалистичке философије; ди |
ој је изјавио љубав пре него што си још постао министар... овде, у овом салону... служавка је б |
мучила и патила.</p> <p>Директор је био постарији човек; носио је стално црно одело, био је рез |
ојене лопте.{S} Нашло се места за једну постарију наслоњачу и један сточић, препун четака, четк |
Кроз неколико месеца свршићете школу и постати јаван радник.{S} Стало вас је скупо док сте дот |
ата — прекиде га Младен — хоћеш ли и ти постати министар?</p> <p>— Зини да ти кажем! — трже се |
/> су задушнице.{S} Оне падају уз часне посте.{S} Већ је пролеће.{S} Сунце обасја.{S} Снегови ш |
с најпотребнијим намештајем и луксузом: постеља застрвена домаћом тканином и опкољена везеним ј |
је газдарица својој вратарки за њих. — Постеља до постеље, па се не погледају.</p> <p>— <forei |
у.{S} У једном удубљењу крила се велика постеља, заклоњена црвено мрким завесама са жутим пафта |
ине као и сточић, пространа супружанска постеља, претворена у једну врсту дивана, тако распремљ |
била тако мала да ју је испуњавала уска постеља, на чијим се плеханим шиповима сијале златно об |
рже, па се онда свуче и леже.{S} Хладна постеља јој је пријала угодно.{S} У њеној глави, брзо к |
а сликама.{S} До зида се налазила једна постеља, од ораховине као и сточић, пространа супружанс |
лекције.{S} Она је била испуњена трима постељама, међу којима се свака разликовала: једна је б |
ах.{S} Сад се превртала са једног краја постеље на други.{S} Било јој је тешко и пријатно.{S} Т |
ј је остало од свести, дочепа чаршав са постеље, пребаци га преко своје другарице, клече поред |
м од себе? — освести се она, и скочи са постеље као да се брани од нечијег насртаја.</p> <p>У с |
јапурено лице у хладовите јастуке своје постеље.</p> <p>Младић је дизао главу на овај глас.{S} |
ђу прозора.{S} На зиду према њему, више постеље, висио је у природној величини портре Матовићев |
сне.</p> <p>Сутрадан, Вишња се дигла из постеље нешто доцније него обично.{S} Журно се облачила |
балет, несносна врућина пекла ју је из постеље, груди дрхтале, тело се знојило и под кожу јој |
је пратила, легала и дизала се с њим из постеље, и са којом је живео као са метресом.</p> <p>Пр |
кашаљ, да она има нешто више од те три постеље и бакреног посуђа.{S} Стога она позва младића у |
ца својој вратарки за њих. — Постеља до постеље, па се не погледају.</p> <p>— <foreign xml:lang |
амо по државним канцеларијама.{S} Према постељи, у венцу од тепсија и шерпи, висила је јевтина |
ом простирком пиротске израде.{S} Према постељи, опет до зида стајала су два скупоцена ормана, |
патосу се повлачио један шал, на једној постељи познавало се још како је неко спавао, по другој |
ажно? — одговори госпа-Матовићка, већ у постељи.</p> <p>— Похитај... доцкан је.</p> <p>Матовић |
ељица је лежала непомично на поду, пред постељом.{S} Кроз откривен прозор улазио је један ружич |
то што је крила од саме себе?{S} Ипак у постељу није хтела ићи.</p> <p>Погледа на сат.{S} Било |
ленила које су састављали ритови, па се постепено пела уз брдо, прошарана вртовима, попречним у |
бораву.{S} Они су га тешили, превлачећи постепено вео преко младе Чачанке.{S} Да ли се ипак осе |
е умео лепо да говори... полако, дижући постепено глас, према значају предмета, одушевљавајући |
ечи.</p> <p>Срце младићево се стишавало постепено, свест му се враћала у главу, и он се питао:< |
само у браку.{S} Управо, она за њу није постојала, већ брак, муж.{S} Томе је требало очувати, < |
та није остало од свега што је јуче још постојало, а он је још жив.</p> <p>— Ах, тај живот! — п |
р!...{S} Поред свега социјализма, он је постојао, он је био примамљив, велики, са својим златни |
м од тамјана и воштаних свећа.{S} Он је постојао овде, у Београду, као тамо у Чачку... кад је б |
они се забављали с њом, као да он није постојао, као да га никад нису видели.{S} У њему се пој |
} Та црква је једини сведок да је Чачак постојао пре нас.{S} Чуо се топот опанака, шкрипале ара |
је што и свака комедија.{S} За њега не постоје науке, него Наука.{S} Он је ватрени присталица |
на без свега мога знања, без појма да и постоје славни психолози?“ Цело његово биће вукло га је |
ије; дивље мржње његових другова на <hi>постојеће стање</hi>, од кога му је пуцало срце и бриде |
јој је отац проглашен као противник <hi>постојећег стања</hi>, антидинастичар, јатак краљоубицâ |
Бар данас је то јасно.{S} Нема неба.{S} Постоји <pb n="219" /> само атмосфера, планете, сунчев |
ане за њу, да им каже да се вратила, да постоји, да живи, живи...</p> <p>Нађе се у Кнез-Михаило |
да долгољетно поживиш на земљи...{S} Да постоји рај сваки би се старао да што пре умре... <hi>К |
кавих, ружних људи.</p> <p>— Поред пука постоји отаџбина — говорило је нешто у њој. — Зашто онд |
тринар.{S} Заборављао је да поред науке постоји оно што се зове примењена наука, <pb n="259" /> |
/> као о одвојеним типовима; у њима не постоји Јуче, Данас, Сутра, Београд, Савамала, Петко Ст |
Управо — додаде Илић — за мене брак не постоји као питање.</p> <p>Бела рђаво разумеде младића. |
а.{S} Идеална веза између човека и жене постоји, за мене, једино у слободној љубави.</p> <p>Али |
ловима.{S} Изгледа као да у целој земљи постоји као осећање општег банкроства.</p> <p>— Милисав |
е наћи.{S} Али они ради којих тај дућан постоји познају га на први поглед по његовом прозору, у |
е у њега.</p> <p>Јер какав да је, живот постоји, он се не може мењати у својој суштини, ми смо |
Само је тунел затрпан и збрисана спољна постројења.{S} Оно што је најскупље стало: темељи, оста |
т година.{S} Влада није одобрила краљев поступак, схватила га као скандал и поднела оставку.{S} |
угледом јамчићете за исправност својих поступака.{S} Живот, смрт, љубав, отаџбина, брак преста |
т на теби и дају своје мишљење о твојим поступцима.{S} С врха до дна друштвених степеница одигр |
нешто више од те три постеље и бакреног посуђа.{S} Стога она позва младића у <hi>салу</hi>.{S} |
тегови до сто кила, каје соли, гвоздено посуђе.{S} Из одшкринуте магазе ударала је кисела воња |
вић наследила од своје мајке.{S} С овим посуђем од бакра мешали се модерни судови од земље или |
и не би право ова рођачка оцена.{S} Она посумња у искреност своје другарице.{S} Упита се да Кај |
анципације?</p> <p>Ишли су сад по стази посутој шљунком.{S} Око њих се мешало засађено цвеће <p |
дин-учитеља.{S} Ето, њему није било све потаман, па је увек први ђак.</p> <p>Посебице је Бела б |
S} Позвао је ову девојку да јој исприча потанко <pb n="281" /> како се оженио, да јој објасни к |
Вишња — рече јој мајка кад је виде како потаркује ватру. — Није то за тебе, не приличи ти. </p> |
у.</p> <p>Па као да хтеде уверити себе, потврди:</p> <p>— Зашто да не будем задовољна!</p> <p>— |
Е? — зачуди се министар.</p> <p>— Да — потврди његова жена, па настави одлучним гласом: — Изгл |
а да жене задоцне стално.{S} Чедомир је потврдио ово правило, док му је Вишња била изузетак.{S} |
ој околини коју је називао природом.{S} Потврђења својим закључцима тражио је у обичним разгово |
ма, вукао цигљу, па онда баци самарицу, потеже се два пут перорезом у прса и онда оде онде, па |
и са својим несређеним положајем једним потезом, сад, ту, одмах, да оде, да се изгуби, да ишчез |
.{S} Могло се ту склонити од жандармске потере, испред кише или кад човек не зна куда ће.{S} Ув |
то немарно, са краватом која се пела уз потиљак, руку завучених у џепове од панталона, сигуран |
осу; посебно је истицала очувано грло и потиљак ћилибарске боје.{S} Кад би је човек видео први |
борави и преда њеном загрљају меком, по потиљку, само оним што је голо од <pb n="134" /> руке, |
S} И у том слатком расположењу, које не потиче из одређених ствари нити има за циљ нешто опреде |
свиленим испустом.{S} Ципеле су му биле потковане.{S} Носио је сваки дан оковратник, и то оборе |
два сата.{S} Метални звук је одјекивао потмуло по празној одаји као нешто живо и претеће.</p> |
Киша је пљуштала.{S} Са реке је допирао потмуо хук бујице и тежак мирис на одроњену земљу.{S} Г |
а да тражи своју сопствену срећу, пошто-пото, и с <pb n="165" /> друге стране нужности друштвен |
еба осу плаха киша, да се за час начини поток поред њиних ногу.{S} Они су ишли даље.</p> <p>Там |
готово спокојно и монотоно, као оближњи поток, што је милио поред школске баште.{S} Тек по који |
.{S} Тада зачу познате кораке.{S} Један поток је јурио поред ње.{S} Она загази, и пређе на друг |
да је ту био рањен, освестио се у неком потоку два дана после битке, па како су Турци већ чувал |
ће кад је дошла у то село.{S} Трипут је потом глог обелио.{S} Трипут се лала зажутела у школско |
угледа своју драгану!{S} Све се изгуби, потону у неку сребрну прашину, у маглу дијамантског пра |
околним планинама образовали су се нови потоци и реке.{S} Воде почеше надолазити.{S} Из горњих |
чице, пролетња јагњад блејала, жуборили потоци нови, безимени, брзи.{S} Пролеће освајало, живот |
На чуђење целог села, начини од једног поточића воденицу са два витла, те га цело село проглас |
се разлива у многоструки сплет зелених поточића, који би ова полудивља поља претворила у најле |
к.{S} Стреје капљу; по леду се образују поточићи ; вода струји, жубори, као музика.{S} Звона зв |
е, укусе, идеје, <pb n="40" /> планове, потпаднемо под њихов утицај, они постају наши саветодав |
— Имате ли мало хартије?{S} Треба ми за потпалу? — изненади га један глас.</p> <p>То беше његов |
е било у моди.{S} Да је још имао читаве потпетице на ципелама, могао би се мерити са свима шета |
аког јутра, имао спокојне очи и замрљан потпис.{S} Дочекао га је с одмереном љубазношћу и одред |
е једва знао срицати, а теже му је било потписати се него отпешачити до Мрчајеваца.{S} Стога је |
Чедомира, она му је потпуно одобравала, потписивала свако његово мишљење, била присталица његов |
и скакао на први знак <hi>вође</hi>.{S} Потписивао је резолуције, мрзео богаташку класу више не |
рафија црногорског кнеза са својеручним потписом.{S} Једно велико огледало на ногарима попуњава |
се дизао мрак.{S} Наста један тренутак потпуне тишине.{S} И две се жене загрлише, трудећи се д |
оменом садашњице, нејасну жељу за нечим потпуним, савршеним, која би хладном мислиоцу била одма |
ир Илић је жудио за животом, за животом потпуним.{S} Он је хтео да га види јасно, ту, поред себ |
ало.{S} Вишња се могла радовати дубоко, потпуно, пуним срцем.{S} Сад пак, примала је хладно те |
спитања да млада девојка бира себи мужа потпуно свесно.{S} Она се није правдала пред самом собо |
рализована.{S} Међутим, лева му је била потпуно здрава, и он је њоме махао по ваздуху, као да б |
} Кад је била поред Чедомира, она му је потпуно одобравала, потписивала свако његово мишљење, б |
служби у министровој кући, одавао му је потпуно прописан поздрав, треснувши чизмом и кочећи очи |
ти метафизичке спекулације и ставити се потпуно на гледиште позитивистичке философије.{S} Прона |
p>И сви троје су тако веровали у брзо и потпуно помиловање Јованово да се његово присуство гото |
пријатеља.{S} Тек под зиму, Јован доби потпуно помиловање.{S} Странка му даде место главног ур |
ући једна другу.</p> <p>Илић се освести потпуно пред том сликом.{S} Цело његово поштење усправи |
знаде:</p> <p>— Ја хоћу да се образујем потпуно, до краја, систематски.{S} Зашто да то право им |
гнуте главе, намрштених обрва, присебан потпуно и спреман да прими што има да дође.{S} На отвор |
од њега, што ствара контрасте и наду на потпуност.{S} Пожеле да раскрсти са својим несређеним п |
ом.</p> <p>— Нигде нисам видела оволику потпуност у огледању на води — продужи девојка. — Погле |
е он дошао на власт, развио се до своје потпуности.{S} Неколико покушаја да се завађена крила о |
другим избором изгубити један део своје потпуности.{S} И тада не би био срећан, јер би се осећа |
у, велику, одраслу, снажну, развијену и потпуну.</p> <p>Илић погну главу и спреми се на пљусак |
{S} Беше набрала пуно наручје цвећа, те потражи какво угодно место да седне и сплете венац.{S} |
а.{S} Њена глава клону.{S} Он се наже и потражи њена уста.{S} Уста и уста <pb n="132" /> се спо |
сам га одбијала...{S} Какво чудо ако је потражио другу жену!</p> <p>Тек је сад видела колико во |
ко не влада Србијом.{S} Круна ће морати потражити наслон на народ... мораће дати нов устав, гра |
ком смислу речи.</p> <p>Ова храброст не потраја дуго.{S} Он виде да би му од рукописа остало вр |
тању, пошто нико не зна да нас ослободи потреба наше природе?</p> <p>Вишња је слушала ове речи, |
са борбом за испуњење својих сопствених потреба.{S} Њено васпитање, које јој је обезбеђивало ср |
илике и неприлике, и сагнути главу пред потребама породице.{S} Стога млада девојка не исмеја пл |
свима дужностима, води бригу о дневним потребама, расподељује своја средства.{S} И други: неми |
је изгледала њихов спахилук, о народним потребама није се водило рачуна.{S} Демократске теорије |
вере, навике, установе, начини живота, потребе, снови, амбиције, толико невероватно разних при |
х из куће која је сама попуњавала своје потребе и где је требало новца само нешто за порез или |
е сложености црквене администрације око потребних докумената, осмејкивао се подругљиво на љубаз |
тити том њеном слабом страном и, кад је потребно, уразумити размажено дете.{S} Али, Илић, који |
ши ће те разумети.</p> <p>— Да, мени је потребно да ме неко разуме, да ме охрабри ако сустанем. |
додаде:</p> <p>— Допусти!</p> <p>— Није потребно, Илићу — одби девојка. — Пролетње кише нису оп |
скоши ; све је било потребно, чак преко потребно.{S} Што се тиче реда, он није био за претерану |
ије давало утисак раскоши ; све је било потребно, чак преко потребно.{S} Што се тиче реда, он н |
могућа због њега самог, те му изазивала потребу да промени себе, да кида, да се разведе са сами |
је пристизала на снагу, те је већ имала потребу да се допада људима, и друго, што су је другари |
трогог социјализма.{S} Он је сад осећао потребу вишу од те негације данашњег друштва.{S} Није с |
аде:</p> <p>— Ја радим да убедим људе у потребу да се поново почну послови.{S} Као што видиш, ш |
а грудима — прихвати госпођа, изненадно потресена. — Кад је видим онако хрому, мени се срце цеп |
ст, чиста штета за време које се на њих потроши.</p> <p>— Објасни то мало простије.</p> <p>— Ет |
а је кућа велика.{S} И затим, доста сам потрошила очевих новаца због школе.{S} После мене долаз |
школе... од новца, напослетку, који су потрошили на мене.</p> <p>Девојка је била и сувише озби |
у једном покрајинском месту, готово све потрошило.</p> <p>Пустише га из затвора.{S} Част му се |
p> <p>— Да дивна кола! — кликну гласно, потрча тамо, посади се у његову средину и стаде растрес |
је зора величанствен ватромет.{S} Аница потрча хитро да поврати своју другарицу.{S} Али, на пол |
и понесе га низа страну.{S} Млади човек потрча за њим и једва га ухвати у једном трњаку.{S} Кад |
ве речи... речи школованог човека, које потсећају на књиге, одвајају од свакидашњих разговора и |
чи крагујевачкој.{S} Ту се пре неки дан потукао <pb n="293" /> са једним варошанином и ударио г |
су је, продавали скупље, крали на мери, потурали што је рђаво.{S} Било да узме што да закрпи, з |
бији, он је прешао овамо да се школује, потуцао се од гимназије до гимназије, стално одушевљен, |
лежавало је као повреду тога закона њен потхват да сама извојује свога мужа.{S} Она се питала ш |
Затим додаде у шали:</p> <p>— Вишња ће поћи за мене.</p> <p>Девојке примише шалу.{S} Њихов нес |
, ваша схватања плитка.{S} Треба храбро поћи ка идеалу нове жене, јер нама требају жене на виси |
олећа научари употребљаваху методе тако поуздане; чудни проналасци, величанствена открића долаз |
дговори Вишња гласом који је сад звонио поузданије. — Али не мислим да се ту зауставим.</p> <p> |
новац.{S} Погрешићете — рече Чедомир с поузданошћу која је урођена његовом добу. — Девојачка ш |
ла по типу беспрекорне врлине, испунила поукама и забранама. — Је ли слобода допустити оно што |
е наш свет добра раса.{S} Само му треба поуке.{S} Оставимо модерне жене нека брину своје бриге, |
а.</p> <p>— Да.{S} Нашем женскињу треба поуке.{S} У округу нема више од три четири школе за жен |
а, треба повисити плату том младићу што поучава Младена — рече јој једном муж. — Живот је скуп, |
е! како је смело тврдио — те га је Илић поучавао за скромну награду.{S} Ову платицу надокнађава |
</head> <p>За то време, Вишња је уредно похађала предавања, читала руске књиге и подражавала ид |
ално без марјаша, матуру није положио и похађао је Велику Школу као ванредни слушалац.{S} То је |
<p>— Немам ништа против њих.{S} Врло је похвално кад не губите интерес за науком.{S} Али то је |
се тиче реда, он није био за претерану похвалу; по патосу се повлачио један шал, на једној пос |
оспа-Матовићка, већ у постељи.</p> <p>— Похитај... доцкан је.</p> <p>Матовић се био упола свука |
студија, изгледали су му немогућни.{S} Походиле су га честе сумње, малодушности, горка сазнања |
обраћали скоро искључиво мушкарцима.{S} Походили су је тренутци сумње.{S} Нико јој није умео та |
отресе те узбуђености.{S} Њу дотле нису походили ти осећаји прижељкивања; у њеним прсима нису с |
е на личне зађевице и грдње.{S} Клуб се поцепа.{S} Један мањи део остао је у Групи.{S} Остали п |
ајџија из ових сањарија.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију без разлога.</p> <p>— Лепо! — одговор |
та Радоје своју сусетку.</p> <p>Девојка поцрвене сва као да ју је неко ухватио у нечему недопуш |
је к срцу са једном жељом у души да сам поцрвене.{S} Ко зна колико осташе тако загрљени!{S} Дев |
ма, сиротиња није зазор,</p> <p>Чедомир поцрвене и збуњено одобри госпођину изреку.</p> <p>У то |
је био главни настојник.{S} Сав каљав, поцрнела лица, опрљена чела, а веселих, светлих, занесе |
х сунчевих зракова.{S} А даље, по шору, поцрнелим крововима и раштрканом селу, приређивала је з |
сно, посматрачево око заустављало се на поцрнелим зидинама средњевековне тврђаве, чија се платн |
зео, поново зграби будак, замахну њиме, поче да копа, па се онда заустави, као да виде да је то |
смола.</p> <p>Пошто је распремила собу, поче да помаже око ручка.</p> <p>— Остави то, Вишња — р |
а.</p> <p>— Како је леп тај каранфил! — поче <pb n="152" /> Илић први, тек да би прекратио мучн |
ку.</p> <pb n="234" /> <p>— Али, тата — поче да се брани девојка. — Ко ће кућу водити, ко ће де |
ко и пространо као свет.</p> <p>Девојка поче да размишља хладније.</p> <p>— Ја сам била неправи |
сили да седне, посади му се у крило, па поче да барата по његовом столу.{S} Под руку јој дође с |
арици, у њен заборав.{S} Млади човек не поче свој говор о вољи, али се не предаде ни привиђењу |
рабити.</p> <p>Отвори фијоку од стола и поче бацати што год му дође под руку.</p> <p>— Ево, на, |
ервозно склопи једну књигу, па устаде и поче шетати по соби.</p> <p>— Ти се љутиш?</p> <p>— Ман |
} Али се пролеће не дочека.{S} С јесени поче да пада киша.{S} Падала је из дана у дан.{S} То не |
право, па му предаде целу радњу, а сам поче да сади лук преко лета, зими пак да зева у оближњо |
е претварала у сузу.{S} И суза за сузом поче да се ниже, као ђердан, низ образе девојкине, лага |
ад, сензационе романе, и јела слаткише, почев од најфинијег швајцарског фондана, па до најпрост |
њег дана шарениле су се разнолике боје, почевши од белих платнених блуза до црне материје мушки |
згубила из њиховог друштва?{S} Откад су почели шетати сами?{S} Нису знали рећи.</p> <p>То је би |
ко име Група Великошколаца Социјалиста, почело је да долази до размимоилажења у питањима тактик |
сти, горка сазнања сопствене немоћи.{S} Почео је долазити у сукоб са колегама.{S} Бунио се прот |
арења.{S} Расцеп у демократији, који је почео још кад је он дошао на власт, развио се до своје |
да уђе што боље у предмет.{S} Он их је почео у Паризу, пун научног оптимизма, донетог из Србиј |
е.</p> <p>Међутим, једном кад је Радоје почео да говори о лакој дељивости електричне <pb n="177 |
чка добра, јер је дигао руку од свега и почео бежати од својих...{S} Најискреније су животиње к |
. далеко негде, у непознати крај где би почео нов живот.{S} И као да хтеде остварити овај сан, |
ни.{S} У буџет се унесе довољна сума за почетак.{S} Али оба закона дадоше врло рђаве резултате. |
видео у своме ја; то његово ја било је почетак и свршетак свега.</p> <p>Понекад, у његову душу |
врло мало, готово ништа.{S} Требало је почети све из нова.{S} Али се он осећао неспособан за т |
се вратила у Чачак.{S} Читала их је од почетка до краја.{S} Оне су је опомињале мутно познатих |
кам и да поновимо целу нашу историју из почетка!</p> <p>— Нема шта да чекамо.{S} Оставићемо Бео |
азио у трагику.{S} Ступио је у политику почетком Осамдесетих година.{S} У то доба, довршавала с |
.{S} Он ју је још једном такву видео: у почетку њиховог познанства, за време једне шетње кад их |
<p>Тако би и урађено.</p> <p>Илић се у почетку снебивао, осећао се као на терету, на сметњи.{S |
нчеве.{S} Стари кујунџија се противио у почетку новотаријама свога сина.{S} Називао му књиге <h |
јност као све жене.{S} Да јој је Илић у почетку проповедао мржњу против црвене заставе, она би |
у њеном срцу, обузимала је нека сумња, почетци кајања, нека необјашњива бојазан, хладна као је |
овали су се нови потоци и реке.{S} Воде почеше надолазити.{S} Из горњих места допирали су гласо |
n="176" /> Варош живахну.{S} Хлебарнице почеше пећи хлеб два пут дневно.{S} Печење је мирисало |
морално пропадање.</p> <p>Са том мисли почеше и друге да се враћају у младићеву главу.{S} Он о |
опаст.{S}Осети да му се гуша стеже, очи почеше да га сврбе, и њега обузе луда, болесна жудња да |
а се.{S} Илић је био полуга на којој је почивала зграда њеног живота.{S} Полуге је нестало.{S} |
аго и покривено платном, као и Вишњино, почивало на мермерном столу у хируршкој дворани београд |
бичне бриге за кујну.{S} На лицу јој је почивао отмен умор, који је требао да покаже свету коли |
и обично.{S} Али — прихвати после једне почивке — ако он не дође, Зарија, ако будем морао живет |
ар као Христос, а мало је људи _ко]и су починили толико зла својим милим.{S} Сети се последњег |
ен у сопствену вредност, у дела која ће починити.{S} Почињали су озбиљне разговоре, после пили |
т се приближавао крају.{S} Велика Школа почињала је поново да оживљава.{S} По њеним просторијам |
а још више.{S} Склони се у крај, где је почињала једна споредна стаза.{S} Начини још неколико к |
а од оца тврдоглав карактер, па ипак је почињала прва.</p> <p>— Чедомире?</p> <p>— Шта је! —- о |
а Београда са дунавске стране: варош је почињала нешто даље од обале, из зеленила које су саста |
днички преживели и проживели.{S} Она су почињала просто, једном речи: „Чедо!“ и, мало ђачки, ма |
свежањ књига на своје груди које су се почињале поверљиво оцртавати на глаткој материји кецеље |
у вредност, у дела која ће починити.{S} Почињали су озбиљне разговоре, после пили чај, скакали |
Кад се библиотека затварала, он је онда почињао своје шетње, купио је печених марона који су му |
уско за његов сан и мисли.{S} Поново је почињао да живи.</p> <p>— Је ли, зете, ти знаш француск |
ни исхранили...</p> <p>— Мој живот тек почиње — одговори Чедомир. — Он се тек пење врхунцу.{S} |
е ствари.{S} Дивила се наставницима што почињу предмет из средине... што се позивају на енглеск |
— приметила би му тада ташта. — Што не почнеш нешто практичније?{S} Преведи какву занимљиву ст |
сја.{S} Снегови што су падали целе зиме почну да се краве.{S} Пред дућанима су воштане свеће, о |
м да убедим људе у потребу да се поново почну послови.{S} Као што видиш, штета је да новац лежи |
је о њиховим <hi>питањима</hi>, правили пошалице.{S} Ту су стизале прве дневне вести преко <hi> |
ја немају никаквог искуства, правиле су пошалице на рачун једна друге, трбушати катихета им се |
а новине, пропраћајући их стално каквом пошалицом.{S} Па и сад, кад их јој предаде, викну :</p> |
ња ускоро завршити.</p> <p>Кад се писмо пошаље из Чачка за Београд, одговор се може добити четв |
у балету и тражила очима Чедомира да му пошаље пољубац.</p> <p>Вишња задрхта поново.{S} Узбаци |
ти у једном трњаку.{S} Кад се окренуо и пошао ка својој другарици, она је стајала сама у зраку |
о не рече ништа.</p> <p>Бела је устала, пошла неколико корака ка углу од собе, и онда застала, |
ећ чекао, наслоњен на стуб једне лампе, пошла је брже и пријатељски му пружила своју руку, пока |
ељи.</p> <p>Бела је била узела судове и пошла вратима да их однесе, па се предомисли, зовну слу |
И вратила си се несрећнија него кад си пошла.</p> <p>Девојка покуша да не призна истину. </p> |
евојци, нежно као жена:</p> <p>— Куд си пошла?...{S} Хајдемо негде заједно!{S} Имам много ствар |
ту, седела у башти.{S} Ствари су у кући пошле опет својим старим, мирним током.{S} Тако је Вишњ |
ратише у варош још веселији него што су пошли, трчећи, прескачући баре, говорећи задихано, меша |
астали, тера ме нека несрећа, све ми је пошло наопако.</p> <p>Трудио се да не изгледа бедан, ал |
ним грбом над сниским вратима.{S} То је пошта.</p> <p>У том се чу лупа точкова.{S} Иза угла се |
На улици се чу тресак тарница.{S} То је пошта одлазила даље.</p> </div> <div type="chapter" xml |
ог оца.{S} После је дошла карта, обична поштанска дописница, испуњена јевтиним плавим мастилом, |
у лупа точкова.{S} Иза угла се појавише поштанска кола.{S} Арњеви се тресли.{S} Један путник је |
азгледао сваку реч, загледао у марке, у поштанске штамбиље и датуме.{S} У тим сувим и врелим да |
ове, трошио много времена на трговање с поштанским маркама, свађао се с ђацима око панораме кој |
је било тридесет година, ћерком једног поштара.{S} Баш одмâх после његове свадбе удари нови др |
ћне чиновнике; она од младих, паметних, поштених људи прави бедне, глупаве, непоштене канцелари |
још млад, у добу кад се пише искрено и поштено.{S} Стога продужи правим путем и покуша да одво |
гове воље, па ипак се осећао кривим.{S} Поштење му је налагало бар да извести своју бившу драга |
потпуно пред том сликом.{S} Цело његово поштење усправи се између њега и девојке.{S} Он се сроз |
пошто ми стојимо још далеко од истине, пошто васељенска загонетка измиче нашем схватању, пошто |
одласка и да се неће враћати до јесени, пошто ће се предавања ускоро завршити.</p> <p>Кад се пи |
Шта то мари нешто мало грешака у Науци, пошто ми стојимо још далеко од истине, пошто васељенска |
љенска загонетка измиче нашем схватању, пошто нико не зна да нас ослободи потреба наше природе? |
стинкта да тражи своју сопствену срећу, пошто-пото, и с <pb n="165" /> друге стране нужности др |
друштвеној конституцији — говорио је — пошто никаква комбинација неће уништити закон борбе кој |
ћ лутале по глави.{S} Она заћута, и тек пошто се први час сврши, упита другарицу без неког наро |
охрабри и рече:</p> <p>— Шта ти мислиш пошто свршиш школу?</p> <p>Каја подиже главу и погледа |
чамовине на прозору цури смола.</p> <p>Пошто је распремила собу, поче да помаже око ручка.</p> |
ити озбиљније.{S} Ни ђаци га нису много поштовали, јер су га колеге пањкале, а и сам је био кри |
ју је учинила и, најзад, ко саставља то поштовано јавно мњење?{S} Није ли сусетка десно од њих |
ди човек, с прилично вештине, а с много поштовања, скиде свој шешир који је већ губио форму.{S} |
е видело краја.{S} Губила је и оно мало поштовања што је дотле имала према свом мужу, грдила га |
рукама.{S} Том осећању придруживало се поштовање које су јој уливале његове сјајне, проницаве |
о њој симпатично, то познанство, дубоко поштовање при скидању шешира пред њом, разговор у мирис |
то радостан дан бити за њу!</p> <p>Пред пошту дохрама <hi>новинар</hi>.{S} Тако се у Чачку зове |
ивотињама.{S} О, да знаш колико ми мало поштујемо животињски свет!{S} Теби је, без сумње, позна |
S} С друге стране, обала је била ниска, пошумљена барским дрвећем црног зеленила.{S} По ритовим |
не улице њеног родног града: један дуг, прав сокак, где се куће ћушкају да захвате што више ули |
њи се допадао тај младић, жив, окретан, прав.{S} Ћерка једног трговца, она је несвесно осећала |
да, без пријатељских веза и заштитника, права друштвена нула, некористан никоме и који се никог |
ићу, љубав речи и уздисаја, али даље... права љубав је за њу била забрањена.{S} Као сви људи зд |
а човека, моћног протектора који дарива права и користи.{S} Он га није имао, он му се чинио као |
одоуман, бар у теорији.{S} Он је за сва права, бар док не добије своје право.{S} Невин у ствари |
се у то доба борбе за основна грађанска права нису разликовали један од другог, налазио много о |
ша од гласа!</p> <p>— Тако се грађанска права жртвују... да, за два гроша; виши интереси земље |
оши пут Крагујевац—Ужице.{S} То је била права трговина, с двокрилним вратима, обојеним фирнаезо |
м месту.{S} Родитељи нису водили о њима права рачуна.{S} Отац се био бацио сав на политику, ниј |
е, ружне.{S} Узалуд се трудила.{S} Њена права симпатија била је давно оставила домазлук и више |
.{S} Нико јој није умео тачно рећи њена права кад сврши школу.{S} Будућност јој је изгледала не |
живот са свима дужностима а без иједног права, интелектуални подрум, душевна касапница!{S} Како |
сно, непотпуно, само главом.{S} Била је права противност Бели.{S} Чедомир натуче шешир на очи, |
порекло, фине манире, да покаже како је права срећа за земљу и Матовића што је она његова сапут |
и договора — трудио се младић да скрене правац својих мисли на конкретне ствари, али слике оне |
ћем у оно што се у то доба звало реални правац у животу.{S} Па опет, чим је устала, погледала ј |
еби мужа потпуно свесно.{S} Она се није правдала пред самом собом, она је губила присуство <pb |
b n="47" /> <p>— Шта то мари нешто мало правде у друштвеној конституцији — говорио је — пошто н |
тно, устојало.{S} Пун рђавог искуства о правди великих према малим, јаких према слабим, он је б |
стање, своју сопствену срећу, социјалну правду и уједињење Српства.{S} Тражио је слободу у вери |
зетку се представљају као великошколци, праве слатко лице познатијим госпођама на шеталишту, зн |
<p>У тој средини која је била далеко од праве раскоши, али за Илића представљала готово свет бл |
едско друштво, утицао код општине да се праве вештачки бунари, поправљао женама машине, декорис |
pb n="127" /> имао времена, па можда ни праве воље да мисли на своју породицу.{S} Кад би му ко |
рено. — Утицај старијих може да изопачи праве дечје наклоности.{S} Ако хоће да учи школу, нека |
д и остале студенте, те младе људе, што праве манифестације, демонстрације, резолуције на туђ р |
до тог села, које је он називао њеним, правећи илузију на сличност њихових имена!{S} Једанпут |
о, презао, одмарао се од својих лектира правећи разнолика опажања, и уживао страсно у филозофск |
у планини.{S} Њена глава је била плава, прави словенски тип, који се у Србији још може наћи сам |
стању пијана човека који добро види да прави глупости, а продужава и прави их нове, све му изг |
е да им често говорник готово не схваћа прави смисао.{S} Још се није знало о скандалу у Двору.{ |
двориште и стаде преклињати мужа да не прави скандала.</p> <p>— Остани, Чедомире — говорила му |
о види да прави глупости, а продужава и прави их нове, све му изгледа лако.{S} Уз њега се припи |
жност, за пожртвовање, за праву срећу и прави бол.</p> <p>— Што не бријеш бркове ? — рекла му ј |
она од младих, паметних, поштених људи прави бедне, глупаве, непоштене канцеларијске слуге, чи |
шити.{S} Дотле је онај други Илић, онај прави, онај који се видео, коме су припадале крштеница, |
је... колико је могуће простије.</p> <p>Прави разлог тој одлуци била је Бела.{S} Она није могла |
рила без раззлога, очито га избегавала, правила двосмислене фразе, стављајући му до знања да ће |
нашањем.{S} Редовно је ишла по славама, правила посете, ступала у хумана друштва, водила полити |
Њена плава коса, очешљана на раздељак, правила је врло згодан оквир њеном лепом лицу.{S} Њене |
ју Моравине снаге.{S} Влада је одобрила правила.{S} Акције су се добро уписивале.{S} Држава је |
отменије породице.{S} На углу, који је правила Крунска улица са другом попречном улицом, једно |
рачунатости, по сигурном кораку који је правила, по очима што се нису дали <pb n="275" /> збуни |
зговори о паметним стварима.{S} Није се правила разлика по старешинству, годинама ни по породиц |
ка између робијаша и робијаша, да су се правила готово два засебна сталежа, где је осуђеник с н |
што што дотле није видела: један готово правилан круг од свежег, росног зеленила по сред суве, |
ке, деца која немају никаквог искуства, правиле су пошалице на рачун једна друге, трбушати кати |
дискусије о њиховим <hi>питањима</hi>, правили пошалице.{S} Ту су стизале прве дневне вести пр |
а подеси своје понашање према утврђеним правилима, кажњавао га опоменом, претио му да ће га каз |
било све мирно.{S} Часовник је понављао правилно своје метално тика-так, така-тик.{S} Хтеде да |
гнуто <pb n="298" /> ужетима за таљиге, правило је гимнастички корак или каскало господски, као |
ечених дрва рогушила се у сенци коју је правило крило универзитетске зграде.{S} Иначе, зидови с |
га слушала како објашњава Младену какво правило из математике?{S} И нашто оно њено подигравање |
оцне стално.{S} Чедомир је потврдио ово правило, док му је Вишња била изузетак.{S} Она је одржа |
г господара.{S} Она је заборављала прво правило свога новог васпитања да млада девојка бира себ |
ајпријатније о разним ситницама, као са правим пријатељем, као да се ништа није <pb n="136" /> |
b n="146" /> поклон.{S} И кола одмакоше правим булеваром Краља Александра.</p> <p>Вишња оста та |
ише искрено и поштено.{S} Стога продужи правим путем и покуша да одвоји стране што су се оснива |
је ожењени колега, иза леђа своје жене, правио слатко лице.{S} Узалуд је општински ћата избрија |
м.</p> <p>Чедомир је одржавао разговор, правио опаске, млатарао рукама.</p> <p>— Овај наш Беогр |
свађао се с ђацима око панораме коју је правио у кутији за фул, био непажљив кад професор преда |
предаде ни привиђењу који је кишни зрак правио од његове пријатељице.{S} Он јој предаде шешир в |
мастилом, које је можда сам газда-Митар правио.{S} Затим је дошла опет једна карта, са сликом н |
ку, Русију.{S} Наш ће бити цео свет.{S} Правићу шећерлему, продавати переце; шта то мари ако ти |
ијатних мисли опколило би га као гомила правих пријатеља!{S} Љубазна познанства, ласкаве речи, |
и.</p> <p>— То је сувише горко.{S} Буди правичнија.{S} Ми смо провели целу младост заједно.{S} |
Новац је за њу био као неко средство за прављење поклона, излишних ствари, за шарање живота као |
а од ове оријенталне сатрапије начинити правну државу.{S} Ја се чудим како на то нисмо раније м |
а се мангупираш.{S} Него учи.{S} Иначе, право ћемо те на занат...{S} Угледај се на господин - Ч |
итеља и ђака?{S} Ја чујем само право... право, а где је реч дужност?{S} Говори се само о сељаку |
следства?{S} Зар то није другим речима: право јачега и вештијега, влада аристократије, ропство |
Митре, треба помислити на све.</p> <p>— Право велиш — одговори бакалин замишљено. — Де, да ми с |
ори ништа.{S} Чедомир продужи:</p> <p>— Право претпоставља борбу.{S} А ти си жена... наша жена |
јајна сунчева кугла.{S} Илић је погледа право.{S} Он је тражио мало светлости на свом путу, као |
удо, смртно.{S} У том тренутку је имала право.{S} Њено одбијање падало је врло тешко младом сту |
жу:</p> <p>— Јеси ли видео да сам имала право!{S} Не треба гојити прасе у очи божића...{S} Све |
ама</hi>.{S} Најзад, виде да Радоје има право, па му предаде целу радњу, а сам поче да сади лук |
зи.</p> <p>— У осталом, мени није ништа право.{S} Све ме буни.{S} Нико ме не воли.{S} Са̑м сам. |
године.{S} Мој колега беше дошао такође право из школе.{S} Здрав, млад, ни ружан ни глуп, тамо |
риону око свога кофера.</p> <p>Имала је право што се журила.{S} Мајка је била опасније болесна |
за леђа Двора, водио поред Батал-џамије право на варошку <pb n="273" /> периферију.{S} Вишњине |
е за сва права, бар док не добије своје право.{S} Невин у ствари, он је дрзак у речима.{S} Он ј |
еш бити довољно јака да извојујеш своје право.</p> <p>Лазаревићева не одговори ништа.{S} Чедоми |
и.{S} И као код свих природа које мисле право, које не рачунају са ситницама, она их већ виде з |
сена, па ударила преко поља и бацала се право на град.{S} Срећом за Чачак, са те стране налазио |
скупо би га платио!</p> <p>Вишњи не би право ова рођачка оцена.{S} Она посумња у искреност сво |
придобије њену стару наклоност.{S} Али право средство, понуду за брак, није употребљавао.{S} М |
рлеме преко дана?</p> <p>Обоје су имали право: ни брат ни сестра нису били на свом месту.{S} Ро |
ко?</p> <p>И на ово питање она одговори право, не заобилазећи, не тражећи помоћна средства:</p> |
ет?</p> <p>— Коначно.</p> <p>— Имала си право.{S} Није то за наше жене!{S} У земљи где три четв |
опци и скакавци зрикали.{S} Он се упути право преко њива.</p> <p>Ишао је, као мртвац, не знајућ |
} А ви, млади човече, из школе ћете ући право у живот.{S} Држава ће вам поверити један посао.{S |
одређеног.{S} Корачао је улицом, гледао право све што је сретао и није видео ништа.{S} Тога дан |
м у травуљину.</p> <p>Чедомир је гледао право пред собом.{S} Позвао је ову девојку да јој испри |
жив, промангупирао се са свим, изгубио право на даље школовање, побегао са два заната.{S} Најз |
ене мирне, невине очи и који је долазио право из срца.{S} Тај пламен и срдачност, која је звони |
јем је говорио.{S} Многима то није било право, па ипак чуле су се ретке замерке, јер је Радоје |
кћери, учитеља и ђака?{S} Ја чујем само право... право, а где је реч дужност?{S} Говори се само |
, до краја, систематски.{S} Зашто да то право имају само мушкарци?</p> <pb n="66" /> <p>— Јадно |
рци?</p> <pb n="66" /> <p>— Јадно је то право, Вишња — осмехну се Радоје сажаљиво. — Наша Велик |
она од оних простодушних бића која иду право и чија судбина не зависи од њих самих, већ од они |
до истине.{S} Можда метафизичари имају право.{S} Можда је узалуд тражити да се животу да̑ вред |
<p>Млади човек погледа своју другарицу право у лице; она не спусти очи.{S} Она је била обучена |
алне куће забрањивао свако попуштање од правог пута.{S} Корачала је брзо, али сигурно, и изгуби |
а свету није било кадро да је скрене са правога пута : мушки поглед ни рђав пример, сеоска чама |
а језиком и тражила још, још, још.{S} О правом животу са стотинама озбиљних питања, укрштених и |
испуњавале неколике столице, с високим правоугаоним наслоном, превучене кожом.{S} Бела приђе п |
је анормално, болесно, мистериозно.{S} Праву љубав је видела само у браку.{S} Управо, она за њ |
на за праву нежност, за пожртвовање, за праву срећу и прави бол.</p> <p>— Што не бријеш бркове |
више, она му је изгледала неспособна за праву нежност, за пожртвовање, за праву срећу и прави б |
> <p>Вишња се промисли да ли да му каже праву истину.{S} Најзад рече:</p> <p>— То није довољно. |
тајне.{S} Вишња се опет није осећала у праву да затражи та објашњења.{S} Шта је она била сад њ |
ило му је да спречи мисао да не иде тим правцем, те је ударао крст на страни на којој се зауста |
е преко пруге и упутише се у обележеном правцу стазом обраслом у травуљину.</p> <p>Чедомир је г |
ост; па кад то и чини, ради у супротном правцу: пушта браду, чупав је, аљкав, носи умашћен шеши |
е носио другарицу његових младих дана у правцу Врачара.</p> <p>Аница ју је чекала на капији.</p |
/p> <p>У том тренутку, девојка полете у правцу њега, пребаци му руке преко рамена и обеси се св |
о да пожуре.{S} Једни су већ одмицали у правцу вароши.{S} Радоје уста.{S} Пред њим блесну опет |
омир оста за један тренутак гледајући у правцу где се она изгубила.{S} Затим се окрену око себе |
о, с лулом у левој руци и гледао тамо у правцу планина на западу.{S} Он је био миран.{S} Ништа |
p>Радник отвори очи, погледа зловољно у правцу онога који је питао, па рече:</p> <pb n="203" /> |
па пуши — продужи она, помакнувши сто у правцу Илића. — Ко ме не познаје помислио би да и ја пу |
се саже да узме кључ испод простирке од прага.</p> <p>При том цела њена млада снага отисну се н |
<p>— Мани се, Бела — викну јој мајка с прага велике куће. — Он није био прилика за тебе, геачи |
да претрчи преко дворишта, предахне на прагу Мале куће — како су звали то одељење — скупи сву |
о рекну, али немадоше времена јер се на прагу указа госпа-Клеопатра.</p> <p>Прође један тренута |
ештен човек помислио би да се налази на прагу револуције, али се сви ти говори свршавају кад ку |
био тако исто од доброг соја?{S} Његов прадед борио се јуначки за слободу своје земље, његов д |
планине Повлена.{S} Ту се населио његов прадеда Илија, по коме су и име добили.{S} Све што је Ч |
стим спонама, наслеђеним још од његовог прадеде голаћа, а можда још и даље, од предака којима и |
убоко уверена да је њен живот био дотле празан, недостојан ње као човека.</p> <p>Код куће ју је |
тал-џамије.</p> <p>То беше један велики празан простор, зарастао у траву.{S} Неколико стаза, ко |
та да ради од себе.{S} Свет му се чинио празан, шупаљ, бесмислен без Вишње, без њеног милог при |
тене канцеларијске слуге, чији је живот празан и пуст колико и она архива коју из дана у дан ис |
аде госпођа после неколико тренутака. — Празна је, држим само неколико венаца лука.</p> <p>— А |
ци затандрка нешто.{S} То су се враћала празна кола за свој нови терет.{S} Међу њима је био и а |
вата материјалистички.{S} Поезија му је празна сентименталност шипарица из пансионата.{S} Идеал |
ређе Бела изненадно на њега, скупљајући празне шоље.</p> <p>При тим покретима показивала се кро |
тском сјају, те давали улицама, које су празне ћутале, празнички изглед.{S} Изнад вароши, дизал |
а да им се уважи; њихови кабинети зврје празни; краљ није успео да састави владу, вечерас нико |
уће; он се опоменуо да је сутрадан неки празник, кад се нема школе, те предложио својој пријате |
о романтичније... пролеће, небо, велики празник, долазак Чедомиров у црном оделу к мени... очев |
ве је спремно.{S} Могу се венчати првог празника.</p> <p>Споразумели су се да венчање буде на ј |
тима и у киселој штрудли с маком сваког празника.{S} Ту повучену опозиционарску породицу допуња |
ег народног живота.</p> <p>Једног малог празника кад жене не раде, Вишња је седела код Остојиће |
еном радошћу као што деца чекају велике празнике.{S} Он их је волео готово исто толико колико и |
ледала у њега, као у чудо.{S} Недељом и празником свет <pb n="174" /> је ишао, место у цркву, г |
е било доста света, оно лепог света што празником пре подне излази у варошки парк.{S} Весела же |
мукама.{S} У њеној души дубила се болна празнина.{S} Губећи њега, чинило јој се да се губи све |
а.{S} У исти мах, супротно томе осећању празнине, обузе је страх да не сретне једног човека ког |
лико огледало на ногарима попуњавало је празнину између прозора.{S} На зиду према њему, више по |
о.{S} Раскид са породицом му је оставио празнину коју је Вишња неосетно попуњавала.{S} Његово с |
у пушке о рамену и бленули неодређено у празнину улице.{S} Кроз широм отворена главна врата, на |
трога обичних дана и врло гостопримна о празницима.{S} Вишњин долазак био је наравно читав свеч |
давали улицама, које су празне ћутале, празнички изглед.{S} Изнад вароши, дизало се безизразно |
сти мах, око срца јој било топло, меко, празно.</p> <p>— Тако је мирна, пријатна, љупка — проду |
асним биљкама.{S} Међутим, онда то беше празно жалосно поље, покривено спрженом, смрдљивом трав |
у земље и дасака.{S} Сад то место стоји празно.{S} Ништа више није остало од <hi>Еснафлије</hi> |
опружених руку.{S} У глави јој је било празно.{S} На очи јој се хватала магла.{S} Виде како се |
итељицу.</p> <p>Како је у том селу било празно место, поставили су је одмах.</p> <p>Од то доба |
м од дувана и испарења, Илић виде једно празно место, па се упути к њему, кад спази поред себе |
ао мртвац, не знајући камо.{S} У једној празној улици спази своју жену.{S} Она га није видела, |
S} Метални звук је одјекивао потмуло по празној одаји као нешто живо и претеће.</p> <p>Он побеж |
и спусти се на једну клупу, коју угледа празну и усамљену.{S} По стази је било мирно и топло.{S |
д, госпа-Клеопатра израдила му је место практиканта у Рачи крагујевачкој.{S} Ту се пре неки дан |
ући у књиге, ти живиш затворених очију, практичан живот изгледа ти ситничарење, не видиш шта се |
би му тада ташта. — Што не почнеш нешто практичније?{S} Преведи какву занимљиву ствар.{S} То се |
ог земљака био јој је ближи, јер је био практичнији, опипљивији, земаљскији.</p> <p>— То је мој |
ом, <pb n="60" /> да би радо учио нешто практично... за машинисту на пример, али вели, мора да |
е.{S} Интелектуални живот је одвојен од практичног.{S} Илић није имао никаквог искуства о свету |
ео свет само кроз књиге, није имао мрве практичног смисла.{S} Читао је да жена треба да слуша м |
равци у Топчидеру.</p> <p>— Откуд ти та практичност?{S} Повијаш се дакле према ветру?{S} Изгуби |
мршава, жива девојка која је обећавала практичну жену и срећну мајку.</p> <p>Њена другарица, н |
сад за то.{S} Жена ми се разболела.{S} Прала јуче кућу, па је ваљада промаја ударила.{S} И гов |
као дете, изваљена на његову мишицу.{S} Прамен плаве косе падао јој је преко лица.{S} Њене бист |
а девојка у коректној мушкој јаки; плав прамен косе сакривао је њене уши до половине.</p> <pb n |
а задрхта поново.{S} Узбаци руком један прамен косе што јој је падао на чело, и јекну болно:</p |
ковао лепо њеном одмереном ходу.{S} Два прамена златне косе вирила су испод простог сламног шеш |
од њеним округлим образима чак до првих праменова косе, те је изгледало да се девојка стиди без |
лаветнилу пловило неколико облачића као прамење од памука.</p> <p>Илићу залупа срце кад виде де |
послужи слатко.</p> <p>— Само још фале прангије! — говорила је нова баба и певуцкала неку попу |
Белину жељу: купе јој пајаца са звонким прапорцима, скупоцен шешир или хаљину у моди.{S} Бела н |
.{S} Свега имамо што нам треба: пилића, прасади, вина, књига.{S} Дан нам прође као сат, а сат к |
у црном оделу к мени... очев благослов, прасе на ражњу...</p> <p>Она устрча као девојчица уз дв |
да сам имала право!{S} Не треба гојити прасе у очи божића...{S} Све је спремно.{S} Могу се вен |
, против све зловоље коју је осећао, да прати нови покрет да би га могао сузбијати.{S} Филозофи |
— рече, устајући. — Ја те молим.{S} Не прати ме.{S} Ја ћу се сама вратити...{S} Ми се нећемо в |
Куд се окрене чинило јој се да је нешто прати у стопу, нешто хладно дува за њен врат и један та |
па до заласка за зелени зид Јелице.{S} Пратила га чамотна тишина као сенка.{S} По дијамантском |
стварна, жива <pb n="23" /> која га је пратила, легала и дизала се с њим из постеље, и са којо |
У тишини сеоске самоће, по којој ју је пратила туга од промашене удаје, она је, против свега, |
осталом, већ их пристигоше Милева и њен пратилац.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сунце је било н |
у <hi>Ткаче</hi>.{S} После би у групама пратили једно друго до куће.{S} И, она је легала сва ср |
а свога органа.{S} Знаци народне љубави пратили су га улицом.{S} Влада није могла другојачије н |
ажио <pb n="110" /></p> <p>у њој звезду пратилицу, он је хтео да она буде једино метеор, који ћ |
ћутали су, тако седећи.{S} Свако од њих пратило је своје мисли кроз самоћу предела.{S} Они су о |
тојић је био нека врста старијег брата, пратио их у варош, окопавао им баштице за цвеће, позива |
ило свакако једног дана, кад је Чедомир пратио, као увек, Вишњу од Кајиног стана до њене куће; |
је становала у близини, те позва свога пратиоца кући да се одморе.</p> <p>Они пређоше пољану у |
њега лаганим кораком и строга.{S} Њеном пратиоцу чинило се као да ти кораци не додирују земљу; |
, нешто што се не да избећи и што ће га пратити вечито.</p> <p>— Не покушавајте да се браните.{ |
} У варош, и кад би излазила, ишла је у пратњи госпа-Клеопатре.{S} Иначе је Бела крила вешто св |
изгледа вечито нешто севдалијски... уз пратњу Цигана и чауша.</p> <p>— То су стара, добра врем |
pb n="249" /> на руке, па поново паде и праћакаше се по блату.{S} Један шегрт наиђе звиждућући, |
у сребрну прашину, у маглу дијамантског праха, пред сликом девојке скромне, лепе, стидљиве и пр |
гој је било просуто једно пакло карата; прашина се видела по раму од огледала.{S} У трећој одај |
вац ушећереног воћа, по којем је падала прашина.{S} Он је ишао полако, крајем пута, оборене гла |
је пријатан залазак сунца.{S} Ружичаста прашина обујми предео.{S} Сунце се изгуби тако рећи пре |
етос је била зелена, а сад се белела од прашине, као да никад није била бојена.{S} Студент обри |
пуштао као плаветна платна, изаткана од прашине и паучине.</p> <p>Чедомир погледа поново своју |
сваки летњи дан.{S} Улице се сивиле од прашине.{S} Из њих је била још топлина јаке дневне прип |
ветар духне из клисуре, облак од цветне прашине дигне се изнад ливаде.{S} Траве полегну.{S} Тад |
, чије се заокругљене линије назирале у прашини сунца на заласку.{S} Долина је била пуна примит |
агано, па изврну, као да просу остатке, прашину, пепео.</p> <p>— Не говори ми више ништа — рече |
Београђани су се жалили на врућину, на прашину, на велике цене.{S} Овог пута њен се поглед сле |
S} Све се изгуби, потону у неку сребрну прашину, у маглу дијамантског праха, пред сликом девојк |
еће, које је звао биље, њихове крунице, прашнике, тучкове; на обали каквог друма показивао му с |
{S} Њене смешне грешке о основне ствари праштао је великодушно.</p> <p>— Па што ме је оставио? |
еном нереду.</p> <p>Ипак се она савлада прва, затвори врата за собом, ступи дубље у собу, стави |
тврдоглав карактер, па ипак је почињала прва.</p> <p>— Чедомире?</p> <p>— Шта је! —- одговорио |
је раније, док су били сами, попуштала прва кад би се посвађали, добила је сад у мајци сигурну |
уше удари метле по поду.</p> <p>Бела се прва одвоји и, једним покретом, диже се са канабета.{S} |
} Ипак је нешто пекло овог маловарошког првака.{S} Он је једва знао срицати, а теже му је било |
овима, добио би страшно уверење о њеним првацима.{S} Реч лажов није била довољна, већ се писало |
један дивит, који је био изгубио своју првашњу боју под многогодишњим <pb n="179" /> крмачама, |
аст студентског живота, коју је осећала прве године.{S} Чинило јој се да је не предусрећу са зб |
ле доћи!</p> <p>У тим идејама свршио је прве две године.{S} О распусту га је чекало једно изнен |
hi>, правили пошалице.{S} Ту су стизале прве дневне вести преко <hi>штампараца</hi>, како су се |
, не схвати сву своју несрећу.{S} После прве забуне, обузе је љутња.{S} Баци новине на под.{S} |
амбициозну младост, срца врела, слутње прве узнемирености, девичанске наде и бескрајне снове.{ |
м очима.{S} Његово лице није имало сјај прве младости.{S} Био је измршавео.{S} По убледелом чел |
авала идејним друговима.{S} Седала је у прве клупе да би професора чула што боље.{S} Уписала је |
е имале недокучивих тајна.{S} Ушло се у прве векове земље.{S} Сазнало се како су планине рођене |
жење.</p> <p>— Да си жива и здрава, још прве године.{S} Мој колега беше дошао такође право из ш |
предмет.</p> <p>— Видиш, ти си петичар, први ђак, сталан гост на министарској трпези, па која в |
ролеће, на Вишњу, на њен <pb n="190" /> први пољубац.{S} Сласт те успомене би још јача што су ј |
да не доби оно писмо од оца.{S} Кад га први пут прочита не учини јој се мајчина болест много о |
знате ви те ствари — осече се Вишња за први пут. — Ја сам еманципована девојка.</p> <p>Газдари |
и којих тај дућан постоји познају га на први поглед по његовом прозору, упрљаном мувама и масни |
чким зборовима, где се драо и скакао на први знак <hi>вође</hi>.{S} Потписивао је резолуције, м |
добар ручак, са уживањем би рачунао на први од месеца кад се прима плата.{S} Кад би она била њ |
еру у државној служби.{S} Он пак био је први ђак у сваком разреду, четворка је за њега била увр |
родне песме.{S} У сваком разреду био је први ђак, имао је саме петице.{S} У расправи појединих |
по глави.{S} Она заћута, и тек пошто се први час сврши, упита другарицу без неког нарочитог пов |
е, с нешто бела лука.{S} Због њих су се први пут завадили.</p> <p>— Доста с тим паприкама! — ви |
јем.{S} Да ли се сети да је у тој улици први пут видела свога драгана са његовом доцнијом женом |
њему није било све потаман, па је увек први ђак.</p> <p>Посебице је Бела била љубазна.{S} Она |
шати у његове личне ствари којима је он први и једини господар!</p> <p>Обоје су били оборили оч |
д њега, сласт што је заљубљен више него први пут кад су прошетали сами.</p> <p>— Шта рекох? — с |
либарске боје.{S} Кад би је човек видео први пут, помислио би да је горда и надута, али, у иоле |
ај исти који је осетила кад јој је узео први пољубац.{S} Она га одгурну инстинктивно.</p> <p>— |
сило се камење, грање.{S} Радоје је био први и овде.{S} Али га сад нико није слушао.{S} Они кој |
ом истом месту на којем је Илић пољубио први пут своју драгану.{S} У врх пута стајала је још он |
ај каранфил! — поче <pb n="152" /> Илић први, тек да би прекратио мучну тишину.</p> <p>— Је л’? |
м што сам наумио.</p> <p>Вишња приста у први мах, подајући се своме срцу.{S} После се трже брзо |
па нек узме Белу, ако хоће... ја ћу му први честитати.</p> <p>— А дотле?</p> <p>-— Дотле се мо |
ала добра нада и што се чудно мешало са првим цртама зрелих година.{S} Девојка га никад лепшег |
ање новина, у пушење, у играње домина с првим кога сретне.{S} Али и ту, у тамним кафанским <pb |
приђе првој струји.{S} Брзо се нашао у првим редовима; он је био сјајан полемичар, писао је вр |
може да прође.{S} Вишњи је доносио међу првима новине, пропраћајући их стално каквом пошалицом. |
еплетале оне плаве и модре траке.{S} За првипут, девојка се подаде томе осећају, голицавом, узб |
еном.{S} Ћерка једног бирократе из доба првих <pb n="17" /> чиновничких влада у Србији, она је |
{S} Био је врло мали; то му је једна од првих успомена.{S} Отац га је узео за руку; у пекарници |
лно, пружи своју меснату руку, па после првих поздрава осу грдњу на режим:</p> <p>— Парламентар |
јој приђе са чежњом и страхом, и после првих поздрава могаде јој рећи тек:</p> <p>— Куда ћемо? |
планинска биљка, освести се брзо после првих дана ове муке.</p> <p>— Ја претерујем.{S} Ја још |
места обасјана руменилом зоре и сребром првих сунчевих зрака.{S} То су пријатна заклоништа, зас |
а је под њеним округлим образима чак до првих праменова косе, те је изгледало да се девојка сти |
а.{S} Парчад од камења дотеривала су до првих кућа.{S} У клисури, где је дотле расло дивље трње |
ен прозор улазио је један ружичаст сноп првих сунчевих зракова.{S} А даље, по шору, поцрнелим к |
где је оморина, тежак, загушљив ваздух, прво, као најнежнији, умиру владари и чланови династије |
/p> <p>Вишња га погледа неповерљиво.{S} Прво што помисли било је да му златарски занат није зан |
овде, Вишњо, ми још немамо базе; треба прво створити политичке слободе, без којих се не могу з |
а свог господара.{S} Она је заборављала прво правило свога новог васпитања да млада девојка бир |
же да тиче.{S} Државна служба долази на прво место...{S} Прописан програм, као што рекох.{S} То |
крено.</p> <p>У том разговору појави се прво једно кубе сумњиве лепоте, па онда друго, треће... |
дочекала га је Бела у кујни, у коју се прво ступало при улазу у велеиздајников стан.</p> <p>И |
оглавника који су га изневерили.{S} Као прво што се очекивало, била је амнестија политичких кри |
жене да седне за кујнски сто и једе што прво дохвати.{S} Али му је то задовољство ретко допушта |
.</p> <p>У тим приликама дошло је Илићу прво писмо од Вишње.{S} Оно је било у једном великом по |
ром прокритиковати његове идеје.</p> <p>Прво је одржала.{S} Нико у школи није могао опазити код |
ченице, погрешио у години смрти Стевана Првовенчаног.</p> <p>— Ја се озбиљно бринем за ваш опст |
о задржан нечијом снажном руком.{S} Иза првог угла појављивала се једна млада девојка у коректн |
уштва, и она је већ заборављала на свог првог учитеља.</p> <p>То је тако трајало до једног прол |
става са слегањем рамена, посматра оног првог човека немилосрдно као лекар који има да постави |
жена девојка, која се била повратила из првог изненађења, па устурајући дланом своју косу, дода |
е, било да поразговара, очекивала је из првог погледа подсмех, подозрење, осуду.{S} Њој није па |
раљици, изговарајући полако њено име из првог брака, давала детаље о њеној породици, о њој само |
.{S} Све је спремно.{S} Могу се венчати првог празника.</p> <p>Споразумели су се да венчање буд |
су радиле преко дана, шале се на рачун првог који наиђе.</p> <p>— Знате шта је ново? — рече им |
атељски, а она није могла отићи сама до првог дућана.</p> <p>— Бог с тобом! — чула је забрану у |
— викали су умиљато око њега надничари првога дана кад је доведен; миловали су га по њушци, та |
своме сељаку, лако се одлучио да приђе првој струји.{S} Брзо се нашао у првим редовима; он је |
говорим с неким пријатељима...{S} Теби првој о њој казујем, и хтео бих да знам шта ти о том ми |
ицу онај израз невиности који је урођен првој младости.{S} Каја је била <pb n="29" /> мала, мрш |
а, али би га познала у хиљаду других по првој ситници.{S} Окрену се око себе.{S} На неколико ко |
ушла у собу само у кошуљи.{S} Био је у првој години Велике Школе.{S} Дошао је кући око пет сат |
ба — прекину га директор суво — има, на првом месту, да се пређе прописан програм.</p> <p>— Мој |
сти у својој вези; понављам, брак је на првом месту акт озбиљан, хладан, срачунат да се прими о |
S} Али он није био човек који се подаје првом осећању, па намаче качкету на чело, распали лушу |
емо начинити лепу шетњу.</p> <p>Ударише првом побочном улицом која се отвори пред њима.{S} То ј |
<pb n="22" /> <p> Илић се није дружио с првом врстом својих вршњака.{S} Оскудевали су му за то |
xml:lang="de">Wunderkind</foreign>.{S} Прву забавну књигу коју је прочитао, било је једно стар |
својој другарици да јој проводаџише за прву прилику која им се допадне.{S} Ниједна мучна мисао |
— Ти претерујеш.{S} Ти си се спотакао о прву сметњу и сад очајаваш.{S} Не треба бити тако осетљ |
имао најмање воље за то, те се склони у прву капију.{S} Матовиће је била задесила нова несрећа. |
{S} Најзад се реши да се с њом објасни, пре него што предузме какав даљи корак.{S} Она га је из |
остаје мирна и <pb n="209" /> иста.{S} Пре тога, Радоје се враћао из <hi>Централе</hi>.</p> <p |
руј ми, они <pb n="279" /> добивају.{S} Пре неки дан рече ми један народни отац да му је један |
нке.{S} Да ли се ипак осећао срећан?{S} Пре свега, јасно му је било да не воли Белу... не бар о |
џије шибају волове, а човек не зна кога пре да пожали: те људе или ту стоку.{S} Јадно место где |
</p> <p>— Овим сељацима засја електрика пре него што јој и диреке ударише — примећивао би ко у |
ави спомен на оно што јој је Каја рекла пре толико година. „Има“, рекла јој је тада између оста |
рудила да се врати на пут којим је ишла пре него што га је познала.{S} Она је прикупљала своје |
ерљив.</p> <p>— Он јој је изјавио љубав пре него што си још постао министар... овде, у овом сал |
и.{S} На срце су му навирала осећања од пре годину дана, меке, наивне мисли по мало меланхоличн |
т порока као свака пијаница.{S} Тако је пре неку годину и свршила: једног јутра се срушила.{S} |
ктиканта у Рачи крагујевачкој.{S} Ту се пре неки дан потукао <pb n="293" /> са једним варошанин |
к на извесне београдске куће, подигнуте пре двадестину година за становање једне отменије пород |
ми предео.{S} Сунце се изгуби тако рећи пре него што зађе.{S} Каткад се деси да његова кугла па |
та света, оно лепог света што празником пре подне излази у варошки парк.{S} Весела женскадија, |
а је једини сведок да је Чачак постојао пре нас.{S} Чуо се топот опанака, шкрипале арабе, напуњ |
ан ни глуп, тамо вамо, па се ми венчамо пре испита...{S} Красан је мој Милисав, видећеш.{S} Ах, |
а постоји рај сваки би се старао да што пре умре... <hi>Карт бланш</hi> имају: деца, лудаци, вл |
длазио такође, у школу, рано, да се што пре отресе куће, за коју га ништа није везивало, и нађе |
га Вишња — продужи Аница. — Удај се што пре.{S} У животу су ретки поновни састанци.{S} И затим, |
ивљао, као звер што погледа своју жртву пре него што јој доврши живот, Чедомир прекиде пољубац |
тренутку, девојка полете у правцу њега, пребаци му руке преко рамена и обеси се сва о његов вра |
ло од свести, дочепа чаршав са постеље, пребаци га преко своје другарице, клече поред ње, подиж |
о тежак.{S} Учитељица скиде свој палто, пребаци га преко руке, изви рамена, рашири груди и дубо |
ња се стресе.{S} Било јој је хладно.{S} Пребаци један шал и посади се опет крај прозора.{S} При |
б.</p> <p>— Ти не волиш свога рођака! — пребаци јој Вишња.</p> <p>— Не, Лазаревићева.{S} Ја га |
тар се осмехну.</p> <p>— Баш си геџа! — пребаци Матовићка <pb n="204" /> своме зету. — Зар се з |
м румених кајсија.</p> <p>— А ножеви? — пребаци јој мајка.</p> <p>— Ју! — трже се девојка. — Мл |
/p> <p>— Па кад ћеш ми једанпут доћи? — пребаци Каја своме рођаку. — Бога ми се љутим.{S} Једно |
<p>— Бог с тобом, како говориш, тата — пребаци му ћерка.</p> <p>— Ја говорим оно што осећам.{S |
кафу.</p> <p>— Ћути ти, материна мазо — пребаци брат сестри, и један сјај мушке надмоћности зас |
а је говорила много, није бирала речи и пребацивала се.{S} Са нешто урођеног византинизма, она |
имао ни своје куће, а морао је сносити пребацивања као да се њему учинило не знам какво добро. |
ама, догађајима и људима, па се понекад пребацивао и откривао и оно што је у партији или државн |
а онај свет, па после умакао и успео да пребегне у Турску.</p> <p>Илић стиже доцкан кући, па су |
су Турци већ чували Саву, он није могао пребећи у Аустрију, него се крио по околним гајевима, п |
ко у газдаричиним годинама.{S} И кад се преболи, остане увек нешто.</p> <p>— Шта мислиш да ли д |
и ни својој жени.</p> <p>Док је он тако пребројавао своје несреће последњих година, електрични |
икад да не воли ту девојку, па ипак он превали:</p> <p>— Да!</p> <p>Та се реч чу једва; он се |
ме нас тек кад нас, као неко фино вино, преваре својом лакоћом и сласти, па опију благо, замагљ |
ер се знало да код њега човек неће бити преварен ни у мери ни у роби.{S} Он се разликовао од ос |
је оно што смо хтели, и ми смо се горко преварили у систем парламентарних влада.</p> <p>— Како? |
је нову годину с друговима, па га пиће преварило.{S} Његов <hi>цимер-колега</hi> није се био ј |
алутао сам.{S} Није то што сам хтео.{S} Преварио сам се у Дарвина.{S} Шта ми је требао Дарвин ? |
... само нешто да видим.</p> <p>Није се преварио.{S} У једном листу нађе забележен јучерањи слу |
необавештен пролазник би се могао јако преварити.{S} Али оне су крајње пристојне једно што се |
свеска једног омладинског листа и у њој преведена песма неког Руса.{S} Девојка обави десну руку |
. — Што не почнеш нешто практичније?{S} Преведи какву занимљиву ствар.{S} То се плаћа.{S} Докле |
фицири, професори.{S} Међутим, ти си то превидео, ти си изгубио меру, претерао, затворио си се |
само на крупно; гледајући главну ствар превиђа споредну, вечито се нечем чуди, вечито се узбуђ |
ливаду.{S} Иза ногу је остајао сив траг превијене траве.{S} Момци и девојке певали су, сустижућ |
љубави и забораву.{S} Они су га тешили, превлачећи постепено вео преко младе Чачанке.{S} Да ли |
126" /> А, бога ми, добро учим и речи и превод.</p> <p>Матовић би погледао у свог сина.</p> <p> |
ибелешке, разгледала непрочитане књиге, преводила с руског.{S} Ко зна докле би трајала та тамна |
ику, дебелу књигу у зеленим корицама, у преводу неког Грка, чије је име, и доцније, с муком изг |
је лако добре оцене, помео се једном у преводу неке латинске реченице, погрешио у години смрти |
ао је у себи — то лепо тело, те чаробне превоје и кутове...</p> <p>— Шта ти имаш против данашње |
секао је хартију на полутабаке, начинио превоје за исправке, умочио перо.{S} Имао је толико ств |
не смемо напуштати под казном да се не преврнемо.{S} Као што не можемо неговати поморанџе по А |
легла, заспала би у исти мах.{S} Сад се превртала са једног краја постеље на други.{S} Било јој |
с претенциозном <pb n="311" /> главом и превртљивом душом.{S} Што јој се некад допадало код њег |
У рафовима се шаренила повесма вунице, превучена завесом од тула; видели се калупи од фесова, |
ад би је и сусреле, оне су биле далеке, превучене неком сенком.</p> <p>— Шта ћу му ја! — слегал |
олице, с високим правоугаоним наслоном, превучене кожом.{S} Бела приђе прозору и отвори их обад |
чке собе.</p> <p>Идућег дана, кад лекар прегледа болесницу, рече девојци:</p> <p>— Захвалите Бо |
елика одушевљења за бољи живот, за нова прегнућа.{S} Својом малом главом, она је обухватала ове |
сећаја, мисли, слика, успомена, које се прегоне у човеку у извесним часовима усамљености!</p> < |
д палата и чатрља.{S} Једно јато сврака прегонило се по остарелом кестењу на улици.</p> </div> |
нима њихово име је најлепше; сва слава, пред њима, бледи и губи се, и као што би радила мајка, |
} Место паланке и њеног главног сокака, пред Вишњом је мисао цртала будућност као неку широку р |
ну прашину, у маглу дијамантског праха, пред сликом девојке скромне, лепе, стидљиве и природне. |
да ће бризнути у плач... ту, на улици, пред толиким светом.</p> <p>— Збогом.{S} Ми ћемо се вид |
, дâ јој обећања за цео живот, свечано, пред родитељима и публиком, па да му преда целу себе, с |
учитељица је лежала непомично на поду, пред постељом.{S} Кроз откривен прозор улазио је један |
ма, били су далеко одмакли од града.{S} Пред њима се указивао усамљен сеоски друм, једна механа |
авине воде беласала се између обала.{S} Пред њима се простирале дуге пољане, ниска брда, две тр |
али у правцу вароши.{S} Радоје уста.{S} Пред њим блесну опет Морава, осветљена сунцем.</p> <p>— |
падали целе зиме почну да се краве.{S} Пред дућанима су воштане свеће, обешени светњаци; иза њ |
вуне, а месари кожице суве и сирове.{S} Пред кућама, на клупи или по сандуцима, поседало женски |
.{S} Један пламен загреја му образе.{S} Пред њим се појави, као у магли, Белина глава, са осмех |
асјаном простору једне уличне лампе.{S} Пред њом се појави Чедомир Илић, подигнуте јаке, врата |
е је било зарасло у подивљало цвеће.{S} Пред њима се појави широка трака Дунава.</p> <p>— Ти си |
кудног зеленила на острву Циганлији.{S} Пред вече, кад мало прехлади, свет је излазио на Калиме |
.</p> <p>Цео дан су провели у шетњи.{S} Пред вече, кад је сунце нагињало западу, девојка зажеле |
мрчину замени блесак јаке светлости.{S} Пред њом се указа гомила света, тако велика као да се с |
заустави као задржана једним грчем.{S} Пред њом је лежало наго, младо тело, забачених руку, на |
а га она.</p> <p>Пут се био изгубио.{S} Пред њима је стајала једна железничка пруга.</p> <p>— Т |
уда били су изостали далеко иза њих.{S} Пред њима пак се пружала усталасана долина Западне Мора |
аних таласа, неугашљив пламен у бури, а пред њим се појављивало сунце, чији је златан сјај ожив |
— Видиш ли овај пиштољ?{S} Купио сам га пред лањску демонстрацију.{S} Жандарми су ме измлатили, |
гурне светлости.{S} Свет изађе и поседа пред кућом.{S} Млађи шетају.{S} Говори се много.{S} Гос |
лификацијама који је морао да крши леђа пред сваким старијим, да крије своја осећања, да се одр |
ба кад је живот као источњачка принцеза пред судом римских легионара пружао руке пуне лажљивих |
потпуно свесно.{S} Она се није правдала пред самом собом, она је губила присуство <pb n="181" / |
све више.{S} Међутим, земља је стајала пред великим радовима.{S} Морало се извршити наоружање |
а звоне око нас.</p> <p>Бела је стојала пред њим.{S} Њене очи завијао је вео видљивог узбуђења. |
војих осамнаест година, колико је имала пред свадбу, провела је беспослена, размажена и више ма |
ко близак, тако присан.{S} Није осећала пред њим никаквог стида.{S} Хтела је да му се преда одм |
ептицизмом ?</p> <p>Госпођа је истицала пред децом младићеву ученост и говорила:</p> <p>— Углед |
.{S} Неодређена слава би опет залебдела пред његовим очима.{S} Људско срце му изгледало преуско |
реба признати, Илићу, наука остаде нема пред Непознатим, Неказатим, Бескрајним.{S} Ја се враћам |
еопатра лако. — Они се воле годину дана пред нашим носем, а ми... слепци код очију!{S} Бела ми |
његовог загрљаја и оног бесног канкана пред толиким светом, није је остављала.{S} Глас часовни |
алату.{S} Роба се пресијавала, извешана пред бакалницама.{S} Ласте су цвркутале око телефонских |
чамцем, који су најмили од неких рибара пред кафаном <hi>Шаран</hi>.{S} Он је седео на крми и т |
во, дубоко поштовање при скидању шешира пред њом, разговор у мирису дувана, бунтовничке мисли, |
спите.{S} Али никад не поведе разговора пред Чедомиром о својим сумњама.{S} Чим би га видела, о |
чајника у исти мах.{S} Ова врста страха пред младићем појачала се још више откако се вратила из |
срце.{S} Њена душа је дрхтала од страха пред нечим непознатим, независним од њене воље, неминов |
и, изненади се импровизовани учитељ кад пред једном приватном кућом спази два војника на стражи |
сироче — бранила је госпођа те трошкове пред министром.</p> <p>Бела је посвећивала Илића у те к |
ам посла.{S} До виђења! — и већ се нађе пред Вишњом, стидљив и он, збуњен, светлих очију, уздрх |
ни борац, као и многи други, доживео је пред смрт велика разочарења.{S} Расцеп у демократији, к |
уке, привлачио ју је к себи, клекнуо је пред њом, загрлио је око паса, притиснуо главу на њене |
тив самог себе терао га је да се излије пред својом старом пријатељицом, ма по цену да се пониз |
све муке нисте претурили.{S} Тек стоје пред вама оне које су најтеже.</p> <pb n="106" /> <p>— |
умњама.{S} Чим би га видела, осећала се пред њим разоружана.{S} Он је знао толико ствари, прочи |
јају.{S} Плаве и модре врвице њихале се пред њом и око ње.{S} У уста јој је навирало једно слат |
ом.{S} После неколико минута, нађоше се пред Циганлијом, на оном истом месту на којем је Илић п |
и <pb n="49" /> девојачку школу и да ће пред Чедомиром прокритиковати његове идеје.</p> <p>Прво |
руку, на оно меко, благо и мирно парче пред лактом.{S} После је узе у обе шаке и миловаше је, |
шта је она била према блеску који пуче пред очима младићевим кад угледа своју драгану!{S} Све |
а, она их већ виде заљубљене, верене, и пред олтаром.{S} Ах, тај олтар!...{S} Поред свега социј |
за причу!</p> <p>Брод обиђе брдашце, и пред путницима се указа цела панорама Београда са дунав |
p>Света је било доста у главној улици и пред кафанама.{S} Људи су гласно разговарали.{S} Најчеш |
нице, да је изгубио све што је стекао и пред смрт сачувао једва оно мало што му је од оца остал |
арске радње показаше три, она се појави пред Двором.{S} Ишла је одмереним кораком и гледала пре |
лаветнило.{S} Како друга светлост бледи пред њим, јадна, мутна светлост наших, човечанских букт |
спреме куће и деце.{S} Млађи су дрхтали пред њом.{S} У мешењу колача се одликовала: имала је ше |
ше првом побочном улицом која се отвори пред њима.{S} То је био доста широк сокак, који је, иза |
ном гимназисту.{S} Било је око пет сати пред вече.{S} Дан је био као сваки летњи дан.{S} Улице |
да се убије.{S} Ово је учинио на улици пред самом грађевином, а био је мртав пијан.{S} На сасл |
Место је било као створено за састанак пред растанком.{S} Неколико путова и странпутица укршта |
такао вино у магази.{S} Шегрт је стајао пред вратима и куцкао косом о калдрму.{S} Неколико мува |
{S} Удисао је мирис те девојке и дрхтао пред сјајем њених зеница.{S} Њена глава клону.{S} Он се |
авуљину.</p> <p>Чедомир је гледао право пред собом.{S} Позвао је ову девојку да јој исприча пот |
им гласом.{S} Затим додаде блаже : — До пред вече немам никаквог посла.{S} Можемо начинити лепу |
у собу весео шум Београда који се будио пред вече, као одахнувши после великих врућина.{S} Проз |
.{S} Једно бело дрво, које се оцртавало пред њима, губило се све више у таму.{S} И мрак се спуш |
наносио по који облак.{S} Света је било пред кафанама, по тротоарима.{S} Врапци се чули на кров |
остадоше за тренутак забезекнути једно пред другим.{S} Чедомир је скинуо шешир и нагнут лако, |
а другу.</p> <p>Илић се освести потпуно пред том сликом.{S} Цело његово поштење усправи се изме |
ела у село и процењивала се наизменично пред разним комисијама док се не би сва распала.{S} Да |
због кошуље.{S} Млади су; цео је живот пред њима...{S} Да, ја сам човек из старог времена, иак |
нке од тога.{S} Министарска одговорност пред парламентом онемогућава улогу министара, изврће ул |
ојим је хтела да сакрије своју сакатост пред младићем ?{S} Или је то био само знак захвалности |
ће прилике и неприлике, и сагнути главу пред потребама породице.{S} Стога млада девојка не исме |
о представници школа и секата изгледају пред њим као муве окамењене у ћилибару.{S} Ми не знамо |
вари, блиских тој девојци, изашле би му пред очи и нагониле га да је опет види.{S} Срео би се с |
ка гостионица има такође по једну лампу пред вратима.{S} Тако се по улици простиру чаршави неси |
ри, Вишња је излазила с мајком на клупу пред кућом.{S} Њихова клупа је била најлепша у вароши.{ |
а је стишавала близнакиње да се не деру пред његовом собом.{S} Собарица је наместила на његов п |
ивљени плотови, неколико липа засађених пред каквом кафаном, и широко незграпно кубе старинске |
в ће то радостан дан бити за њу!</p> <p>Пред пошту дохрама <hi>новинар</hi>.{S} Тако се у Чачку |
ијаша који се враћа своме крају.</p> <p>Пред сумрак, небо се наоблачи.{S} Мало после, удари пла |
м покретом збаци са себе хаљину.</p> <p>Пред огледалом је стајала Вишња у ноћној кошуљи, боса.{ |
ј о зиду.{S} Она је гледала неодређено, преда се.{S} Илић је био полуга на којој је почивала зг |
{S} Ишла је одмереним кораком и гледала преда се.{S} На пола растојања она подиже очи и спази И |
им никаквог стида.{S} Хтела је да му се преда одмах, ту, на тој пространој пољани.{S} Његове ус |
— скупи сву храброст, закуца на врата и преда се тој голицавој дрхтавици, па док јој она <pb n= |
и осмејак њених усана, да се заборави и преда њеном загрљају меком, по потиљку, само оним што ј |
адић је куцао штапом о калдрму и гледао преда се.</p> <p>— Узми га кад ти се допада! — рече, на |
о, пред родитељима и публиком, па да му преда целу себе, сву раскошну младост која је бујала у |
ивао и тражила одлучно да јој се мртвац преда на сахрану.</p> <p>Београд, август 1911 — март 19 |
а се покоравала без речи, без протеста, предавала се сва, послушна, гипка, нежна, бледа, цвокоћ |
, да се свети на тој девојци која му се предавала сва.{S} Парадоксална љубав чула достизавала ј |
упоређивала са оним што су јој у школи предавали.{S} Кад је била поред Чедомира, она му је пот |
p>За то време, Вишња је уредно похађала предавања, читала руске књиге и подражавала идејним дру |
се неће враћати до јесени, пошто ће се предавања ускоро завршити.</p> <p>Кад се писмо пошаље и |
у ходник, из слушаонице у слушаоницу, с предавања на предавање.{S} Нико вас није питао: шта ћет |
слушаонице у слушаоницу, с предавања на предавање.{S} Нико вас није питао: шта ћете и кога траж |
жем — удари гласом Матовић, као да држи предавање — истину не треба крити; треба је послушати, |
/p> <p>Илић је био спремио читаво једно предавање о каузалитету воље, о спору између приврженик |
н од њих држао <pb n="24" /> агитационо предавање.{S} Он је био верна гласачка војска по ђачким |
ек не поче свој говор о вољи, али се не предаде ни привиђењу који је кишни зрак правио од његов |
о да је хтео утопити своје мисли, он се предаде загрљају који је толико избегавао.{S} Њихове ус |
усплахирено:</p> <p>— Ево, на, држи — и предаде јој све од свог рукописа што је рукама могао зг |
есе, па се предомисли, зовну служавку и предаде јој што је имала у рукама.</p> <p>— Збиља, ја с |
правио од његове пријатељице.{S} Он јој предаде шешир врло учтиво, и рече хладно, готово опоро: |
квом пошалицом.{S} Па и сад, кад их јој предаде, викну :</p> <p>— Ево важне... лажне новине! </ |
Најзад, виде да Радоје има право, па му предаде целу радњу, а сам поче да сади лук преко лета, |
с одмереном љубазношћу и одредио му да предаје латински језик и историју Срба.</p> <p>— Зашто |
а под.{S} Девојка подиже руке као да се предаје цела безбожном привиђењу које се јављало на огл |
жена!{S} Жене примају науку која им се предаје, веру која им се проповеда, мужа који им се дај |
утији за фул, био непажљив кад професор предаје и лепио фишеке од хартије по таваници учионице. |
о га насумце, па читао на глас стихове, предајући се чару философске поезије Његошеве.{S} Кад б |
прадеде голаћа, а можда још и даље, од предака којима имена није знао, а који су морали волети |
изгледали тешки, суморни.{S} Многа жена предала би се судбини на њеном месту, оставила да време |
ако се то једном речи назива.{S} Мирно, предано, сваког дана, она је учила <pb n="228" /> мале |
кадар загрлити писмоношу који би му га предао и пољубити сто своје собе где би га нашао.{S} Он |
е од бола.{S} Заклињала се да ће се сва предати нези око болеснице, да неће одмицати од ње дан |
дође подне, да претрчи преко дворишта, предахне на прагу Мале куће — како су звали то одељење |
ила велика.{S} На пола улице застаде да предахне.{S} Тада зачу познате кораке.{S} Један поток ј |
де.{S} Биће раније свршено него што смо предвидели — одговарао им је убеђено. — Не жалим новца. |
е, много теже него што је његова слутња предвиђала.{S} Његов поглед се прошета од Беле ка њеној |
оде, као сваки ђачић.</p> <p>Као што се предвиђало, свршио је школу одлично, без једне четворке |
ма и води је непознатим путем ка бујним предгорјима неке нове земље.{S} Мислећи на ту реку, кој |
Београд, беспослени радници, становници предграђа, ситни чиновници који нису могли отићи у бање |
сунчане светлости.{S} Усред тог великог предела, стајао је Радоје, скромно, готово понизно, с л |
њих пратило је своје мисли кроз самоћу предела.{S} Они су обоје били и сувише озбиљни за своје |
стегоше, задрхташе опет, и стегоше.{S} Предео је био пуст.{S} Влажна пољана дисала је новом, в |
азак сунца.{S} Ружичаста прашина обујми предео.{S} Сунце се изгуби тако рећи пре него што зађе. |
адике у Маћедонији.{S} Председништво је предлагало да се клуб уздржи од те патриотске манифеста |
о претрпети још једно расхлађење.{S} На предлог Вишњин, он се несвесно ухвати за џеп.</p> <p>— |
.{S} Један део чланова успротиви се том предлогу одлучно, наводећи да социјализам не пориче <pb |
дан неки празник, кад се нема школе, те предложио својој пријатељици да изађу у шетњу негде даљ |
ј, скакали с предмета <pb n="143" /> на предмет, мезетили печено кестење, били при добром апети |
по обичају.{S} Скакао је с предмета на предмет.</p> <p>— Видиш, ти си петичар, први ђак, стала |
е измаче младој жени, те скочи на други предмет, на своју школу, на децу.</p> <p>— Имам троје д |
и стаде прелиставати да уђе што боље у предмет.{S} Он их је почео у Паризу, пун научног оптими |
и.{S} Дивила се наставницима што почињу предмет из средине... што се позивају на енглеска и тал |
аден је био пао у трећем разреду из два предмета — освета реакције! како је смело тврдио — те г |
софирао него по обичају.{S} Скакао је с предмета на предмет.</p> <p>— Видиш, ти си петичар, прв |
не разговоре, после пили чај, скакали с предмета <pb n="143" /> на предмет, мезетили печено кес |
о, дижући постепено глас, према значају предмета, одушевљавајући се, па падао у ватру и грмео.{ |
као беле вране.{S} Садашњица нуди једва предмете за радост.{S} Данашње доба...{S} Пардон, извол |
облака.{S} Сунце је снажно осветљавало предмете на које је падало, али није било вруће, већ вр |
маће воде утицали су чудно на Вишњу.{S} Предмети су губили оштре контуре.{S} Нешто загонетно ос |
радила је готово претерано на школским предметима.{S} Положила је испите врло добро, боље него |
о је врло добре оцене, али је у осталим предметима био већином слаб.{S} Из српског језика је им |
ка? — рече она као за себе, па повири у предњу одају.</p> <p>Кад се окрену натраг у салон, њено |
ила универзитету, али се <pb n="147" /> предомисли и окрену да нађе своје друштво.{S} Зашто?{S} |
S} Изгледали су јој као деца.{S} Она се предомисли, окрену главу и продужи даље.</p> <p>Имала ј |
ове и пошла вратима да их однесе, па се предомисли, зовну служавку и предаде јој што је имала у |
висини наших дана, жене ослобођене свих предрасуда, жена-човек да се тако изразим.{S} Угледајте |
ем <pb n="109" /> кад се сетим извесних предрасуда које су мутиле моју савест.</p> <p>Вишња је |
ва умиљавања — и чудити се... и смејати предрасудама!</p> <p>Говорила је то да би га казнила.{S |
ла га као скандал и поднела оставку.{S} Председник кабинета, који се налазио на страни у бањи, |
} Онда није штедео никога: свога оца ни председника општине, партију на влади ни друштво у које |
избора Србина владике у Маћедонији.{S} Председништво је предлагало да се клуб уздржи од те пат |
че још, гледајући у простирку.</p> <p>У предсобљу чу како газдарица ради нешто у кујни.{S} Ухва |
казати.{S} И та варош, са белим именом, представи му се црна као гробље.{S} Доиста, светиљке ни |
боравих... — присети се рођака. — Да ти представим: моја другарица, Вишња Лазаревић...{S} Па ка |
а на ногама. — Еј, Милисаве, ходи да ти представим моју најмилију другарицу...</p> <pb n="240" |
.{S} Он их је представио девојци, он је представио девојку њима.{S} А сад, она се забављала с њ |
ови, изгледали су му мрски.{S} Он их је представио девојци, он је представио девојку њима.{S} А |
е. — Да, извршна власт, влада, треба да представља у суштини целокупан народ, његове сталне и о |
здања <pb n="157" /> која је требала да представља састанак Ромеа и Јулије.{S} Стаклена врата в |
јално српској народности у Турској вера представља још велику чињеницу.{S} С начелних распра пр |
кад је муж у питању, начелне разлике не представљају велику сметњу.{S} Међутим, то није било мо |
ју концерте по отаџбини, по изузетку се представљају као великошколци, праве слатко лице познат |
а далеко од праве раскоши, али за Илића представљала готово свет блаженства, попуштала су његов |
те слике гимназије и пијаце које су му представљали Вишњино место, те биле као један део њен и |
на ногама, подносити сва она трчкарања, представљања, играња... нарочито играња.</p> <p>— Нећу |
вих познаника, било најзад да им је био представљен.{S} На његовој тоалети видела се велика раз |
рпски сталежи послали овде по кога свог представника.{S} Поред глумца седео је трговац, поред с |
рађанске гарантије.{S} Народ бира своје представнике, а ови постављају владу.</p> <p>Били су пр |
реси!</p> <p>— Ту је народ, коме његови представници морају положити рачун — примети Вишња. — Н |
ост наших, човечанских буктиња!{S} Како представници школа и секата изгледају пред њим као муве |
тадањи живот као једну слику, као једну представу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
сумња је задржавала сад у свему што би предузео.</p> <p>Избегавао је једну и другу девојку.{S} |
и тунел поред ње били су главни радови предузећа; наравно да су онда и скупо стали, те се оно |
д је срете и поведе говор о електричном предузећу. — Само је тунел затрпан и збрисана спољна по |
ту сву супротност између живота који је предузимала и онога којим је дотле живела.{S} Она је би |
реши да се с њом објасни, пре него што предузме какав даљи корак.{S} Она га је избегавала свеј |
ка, да се велика зла не чине намерно, с предумишљајем, већ... онако, из људске ограничености.</ |
Паризу без циља.</p> <p>— Где си био? — предусретала га Бела кад се најзад вратио кући.</p> <p> |
диже махом медиокритете.{S} Ти очекујеш предусретљивост и величанствене умове, а тебе вреба фар |
прве године.{S} Чинило јој се да је не предусрећу са збиљом коју је она донела.{S} Ђаци су се |
о на његов рачун, устаде са свог места, пређе преко собе, па се заустави код огледала.</p> <p>Х |
— Јесте ли ви срећни, господин-Илићу? — пређе Бела изненадно на њега, скупљајући празне шоље.</ |
одина, шеснаест векова требало му је да пређе од уранка на једној падини Рудника, па до заласка |
ако им не отвориш прозор.</p> <p>Зарија пређе на илузију слободе, оде у метафизику, изгуби се у |
ти кажем! — трже се стари господин, па пређе на своје дело о земљорадничком осигурању.</p> <p> |
д су се били за њу.{S} Чедомиров поглед пређе преко главне стазе, која је описивала једну врсту |
се вечерас навратити.{S} Боји се да не пређе у запаљење.</p> <p>— Збиља?{S} Запаљење није лако |
ектор суво — има, на првом месту, да се пређе прописан програм.</p> <p>— Моје студије...</p> <p |
добра ладовина.{S} Ето је одмах кад се пређе ова баштованџиница, код оног долапа, под обалом.< |
ек није волео да има посла с војском те пређе на другу страну, где се уздизао неки плот, накрив |
ток је јурио поред ње.{S} Она загази, и пређе на другу страну.{S} Кораци су се приближавали.</p |
с навученим завесама.{S} Чедомиру, који пређе нагло из светлости у помрчину, требао је један тр |
и се ја сам ти говорила...</p> <p>Вишњи пређе једна сенка преко лица.{S} Та промена не измаче м |
"14" /> <p> Одушевљење породице Матовић пређе и на младог човека, те кад изађе од њих, осети ка |
е здрав.</p> <pb n="223" /> <p>По ручку пређе на трем.{S} Пролетња пилад грабила су се у двориш |
фењер обешен позади лађе који осветљава пређени пут, а ни корака унапред јер се живот не понављ |
а баштица и идилични бунар на точак.{S} Пређоше једну њиву, засађену пшеницом.{S} Затим се спус |
овор да не ради ништа, и приста.{S} Они пређоше трем.{S} Један стари човек, који је стајао у уд |
пратиоца кући да се одморе.</p> <p>Они пређоше пољану у косо, прођоше једну уску улицу, калдрм |
која одступи неколико корака кад рођаци пређоше на фамилијарне зачкољице.</p> <p>— Ју, за мало |
и поглед те саже главу.</p> <p>Мисли му пређоше опет на професора.{S} Учини му се као да чује о |
ца, код оног долапа, под обалом.</p> <p>Пређоше преко пруге и упутише се у обележеном правцу ст |
нају само за време, за простор, сисаре, преживаре, за опште ствари.{S} Оне су као фењер обешен |
е било спомена на оно што су заједнички преживели и проживели.{S} Она су почињала просто, једно |
</p> <p>Њена мисао осветли јој за часак преживели живот.{S} Вишња виде Београд... у неколико па |
знатих места, изазивале слику за сликом преживелих догађаја, доносиле јој одјек млаких београдс |
и шарени као сватови, и губили се у ноћ преживелих година.{S} Преста брзо да се бори против пој |
тамо, вамо, испитивао, њушкао, маштао, презао, одмарао се од својих лектира правећи разнолика |
о.{S} Избегавао је своју саучесницу.{S} Презао је сваког тренутка да га не дочека љутито лице њ |
ом апетиту, звали једно другог именом и презименом, певали револуционарне песме и ишли на трећу |
уди и девојака, подражавала мушкарцима, презирала моду, читала судску медецину, јела улицом киф |
гаљ, богаљ, богаљ!...</p> <p>Она је сад презирала свога драгана, тога човека са ногама као у ро |
ијатељ кога треба савладати, и он га је презирао као тиранина чију је сурову владу рано осетио. |
но, одвратно.</p> <p>— Мизерија! — рече презриво на његов рачун, устаде са свог места, пређе пр |
један тренутак.</p> <p>— Буржоа! — рече презриво.</p> <p>На њу навали гомила мисли, најпре неја |
а, те се закашља.{S} Баци цигару и рече презриво:</p> <p>— Не, нисам ја за дуван!</p> <p>И Илић |
своју снагу, намршти се, па се осмехну презриво:</p> <p>— Којешта!{S} Докле ћемо бити сентимен |
ни једну.{S} Пажљиво је одабирао њихова преимућства, док је брисао <pb n="80" /> са њих све што |
ичне <pb n="177" /> снаге, што јој даје преимућство над паром при употреби у ситној, па и занат |
а рекне.</p> <p>У тим мислима, Вишња је прекидала паковање ствари, отварала поново очево писмо |
е Бела кајсију коју је сама искрижала и прекидала причу своје мајке о њеном животу с Матовићем, |
романтичан изглед...</p> <p>— А он ? — прекиде је стари господин, стално неповерљив.</p> <p>— |
узму...“</p> <p>— Али ако се не воле? — прекиде је Јован.</p> <p>— Онда ником ништа.{S} Боже зд |
ва.</p> <p>— Ти си одсела на Врачару? — прекиде тишину млади суплент.</p> <p>— Да.{S} Код тетке |
противник тог кабинетског социјализма — прекиде га поднаредник, у чизмама, са шапком забаченом |
ући у кабинет...</p> <p>— Је ли, тата — прекиде га Младен — хоћеш ли и ти постати министар?</p> |
пре него што јој доврши живот, Чедомир прекиде пољубац у једном тренутку, зажелевши да види св |
и занатској радиности, стари Лазаревић прекиде га, рекавши му тмурно:</p> <p>— Није ми глава с |
дођоше до њене куће.{S} Би јој тешко да прекине чар у који су је заносиле те приче.{S} Око њих |
истре очи.{S} Најзад Илић <pb n="51" /> прекину тишину као да се присећао нечег:</p> <p>— Не... |
не, не, Радоје... не, молим те, не... — прекину га девојка.</p> <p>Она је погађала његову мисао |
ним корисно.</p> <p>— И ти си срећна? — прекину је Илић.</p> <p>— Не знам, може бити.{S} На сре |
ука...</p> <p>— Ово је државна служба — прекину га директор суво — има, на првом месту, да се п |
не.</p> <p>— Куварица не сме да регне — прекину га девојка. — ’Ајд, загрли ме... не стоји ти ле |
ваља је показивати у пијаном друштву — прекину га Зарија, па испи чокањ до дна и, не одвајајућ |
двокатску канцеларију...</p> <p>Илић је прекину</p> <p>— А откуд теби и десет хиљада пара? </p> |
се.</p> <p>Вратила се одмах у село.{S} Прекинула је на кратко са целом прошлошћу.{S} Дала је р |
смом.{S} Зет се умешао.{S} И Чедомир је прекинуо сваку везу са својом породицом.</p> </div> <di |
тренутак кад се мора имати храбрости и прекинути на кратко са свим маштаријама.</p> <p>Кућа је |
.{S} Није хтела да га понизи.{S} Она је преклињала...{S} Црте на њеном лицу беху се развукле.{S |
кренути, Бела истрча у двориште и стаде преклињати мужа да не прави скандала.</p> <p>— Остани, |
тренутку, они су ишли дуж некога зида, преко кога су се спуштале процветале вреже од тикава.{S |
ом речи линуше њене сузе, преко образа, преко блузе, преко ивањског цвећа.</p> <p>Радоје хтеде |
а: код сељачке куће био је север, ниже, преко реке, југ, лево у шљиваку исток, а запад где су п |
е њене сузе, преко образа, преко блузе, преко ивањског цвећа.</p> <p>Радоје хтеде јаукнути као |
>Заједно са овом речи линуше њене сузе, преко образа, преко блузе, преко ивањског цвећа.</p> <p |
ио репом и хватао устима муве.{S} Даље, преко разноврсних кровова видело се парче једне улице: |
ћу вас се...“ говорила сам им, „јавно, преко новина, да цео свет види какве имам родитеље“.</p |
Међу њима били су и Вишња и Чедомир.{S} Преко зиме виђали су се овда-онда код рођаке; кад су на |
!</p> <p>Чачак није добио електрику.{S} Преко лета се било далеко одмакло с послом.{S} Оба глав |
у; до дечка је била једна близнакиња, а преко:{S} Бела са другом сестрицом.{S} Она је требала д |
и, дочепа чаршав са постеље, пребаци га преко своје другарице, клече поред ње, подиже јој главу |
Учитељица скиде свој палто, пребаци га преко руке, изви рамена, рашири груди и дубоко дахну.</ |
Него обеси венац више капије, па ако га преко ноћ нестане, знај да ћеш се удати те зиме.</p> <p |
орила...</p> <p>Вишњи пређе једна сенка преко лица.{S} Та промена не измаче младој жени, те ско |
бурадима и пластовима сена, па ударила преко поља и бацала се право на град.{S} Срећом за Чача |
пробијала је Морава то зеленило и текла преко плићака, испод подривене обале, кривудала по широ |
ог пушкара у пензији.{S} Домаћица, жена преко шесдесет година, још дурашна, трудила се, како са |
вој велики Београд.{S} По неколико пута преко дана излазила је ту у шетњу у доба кад је мислила |
полицијског надзора ?{S} Није ли сусед преко пута помиловани робијаш?{S} Па и даље, доле у Бео |
егов рачун, устаде са свог места, пређе преко собе, па се заустави код огледала.</p> <p>Хтела ј |
е били за њу.{S} Чедомиров поглед пређе преко главне стазе, која је описивала једну врсту круга |
ролетњег поподнева.</p> <p>Прелазила је преко Батал-џамије.</p> <p>То беше један велики празан |
шицу.{S} Прамен плаве косе падао јој је преко лица.{S} Њене бистре очи биле су широм отворене, |
а полете у правцу њега, пребаци му руке преко рамена и обеси се сва о његов врат.{S} Он осети п |
клупи добро вече, причају шта су радиле преко дана, шале се на рачун првог који наиђе.</p> <p>— |
то су се дрмале и <pb n="247" /> тресле преко излокане калдрме.{S} Свет измешан, доста сељака, |
а. — Кажи само колико поједеш шећерлеме преко дана?</p> <p>Обоје су имали право: ни брат ни сес |
итрополита што им не услиши молбу да се преко лета прехране у каквом манастиру, они Ужичани и Ц |
је описивала једну врсту круга, прелете преко гомиле пепељавих капута, разнобојних блуза, накић |
тарске цигарете.{S} Бела долазила чешће преко дана, кријући се тек форме ради.{S} Из вароши се |
оног долапа, под обалом.</p> <p>Пређоше преко пруге и упутише се у обележеном правцу стазом обр |
осле је узе у обе шаке и миловаше је, и преко лакта, оборених очију, без иједне мисли у глави.< |
у дућан и купи какву ситницу, а прелази преко остварених задовољстава са слегањем рамена, посма |
о кад си озбиљан.</p> <p>Илић је загрли преко воље.</p> <p>— Слушај, Чедо.{S} Ти си нешто охлад |
постављају владу.</p> <p>Били су прешли преко брвна.{S} Ишли су сад заједно.{S} Њена плава коса |
часови!{S} Није их било више од два три преко дана.{S} За њих се није морало спремати.{S} Није |
ице.{S} Ту су стизале прве дневне вести преко <hi>штампараца</hi>, како су се овде звали словос |
два је чекала да дође подне, да претрчи преко дворишта, предахне на прагу Мале куће — како су з |
сак раскоши ; све је било потребно, чак преко потребно.{S} Што се тиче реда, он није био за пре |
Велике Школе бацала је дебелу сенку чак преко улице.{S} Даље од ње, по једној пијаци, око санду |
даде целу радњу, а сам поче да сади лук преко лета, зими пак да зева у оближњој механи.</p> <p> |
"74" /> још високо над зарубљеним брдом преко Саве.{S} Све се запали.{S} Рекао би да се светлос |
а, са шапком забаченом на теме и сабљом преко колена. — Парламентаризам, еволуција, проституциј |
е његове свадбе удари нови државни друм преко његовог дела очевине, те са сумом коју је отуда д |
скакавци зрикали.{S} Он се упути право преко њива.</p> <p>Ишао је, као мртвац, не знајући камо |
није пуштен с робије онако брзо, управо преко ноћ, како су се надали на дому.{S} Краљ му је на |
гатки.{S} Коса јој је падала заводљиво преко лица.{S} Ветар се играо са скутовима њене кратке |
/> уноси забуну у главу, претрчи поново преко дворишта, упадне у своју собу и зарони зајапурено |
су га тешили, превлачећи постепено вео преко младе Чачанке.{S} Да ли се ипак осећао срећан?{S} |
иком грађевином.{S} Лево се видик губио преко голог Тркалишта, па на Седам Кућа све до планинск |
ише, да оде до краја пута који је водио преко девојачке школе.{S} Али се она морала мирити са с |
по.{S} Раштркани Београд, који се ломио преко три брда, био је као створен за поверљиве састанк |
ој пролазили полако.{S} Сунце је милело преко усијаног летњег неба.{S} Не шеснаест сати него ше |
Највише, да се, дошав на власт, провезу преко Теразија на фијакеру, који називају интовом.{S} О |
ћи, где се жене налакћују и разговарају преко улице.{S} На сред вароши уздиже се велика, старин |
ска зграда бацала је и сад дебелу сенку преко улице, имала је још нечега пријатељског и још бил |
ј земљи ухапсили, терао је своју кобилу преко оближњег моста.</p> <p>— Погледај, Вишња, овог се |
улице.{S} После се спустише у Палилулу преко гробља Светог Марка, које је било зарасло у подив |
ала је добро ту аду, аустриску стражару преко пута, вијугав друм и низ телеграфских дирека на н |
ри ја стоци да се угледа на ову Швабицу преко пута, па да пере једну собу данас, па сутра другу |
ци гласом у којем је одјекивала жалба и прекор. — Тако ми ружно стоји кад играм!</p> <p>У очи с |
нег!</p> <p>Мајка се не усуди да обнови прекор, већ погледа плашљиво у свога мужа.{S} Али ни Јо |
ног оца или мајке и да му, уз заслужени прекор, покажу врата.{S} Долазила му је на ум мисао да |
{S} Трице и кучине!...</p> <p>— Бела! — прекори је лако госпа-Матовићка.</p> <p>— Јест, јест, т |
еђено — примети му она, са несакривеним прекором.</p> <p>Она је још волела Чедомира; она је сам |
реду — говорила је у себи.</p> <p>С тим прекором мешала се широка жалба за Београдом и младићем |
.{S} Није знала чиме да се позабави, да прекрати време кад остане сама.{S} Француски језик није |
оче <pb n="152" /> Илић први, тек да би прекратио мучну тишину.</p> <p>— Је л’? — одговори дево |
они, нарави, навике.{S} Он је стајао на прекретници и није се могао одлучити камо да претегне.{ |
рилицама обешеним о ивицу.{S} Око ваге, прекривене плавом, дебелом хартијом, били су наслагани |
фантастичне животиње.{S} Језовите сенке прекрилиле би земљу, па би се у час изгубиле и уступиле |
да уђе у дућан и купи какву ситницу, а прелази преко остварених задовољстава са слегањем рамен |
сутереном, обојен жућкастом бојом која прелази у ружичасту, с мрким шалонима што су били дискр |
о до једног пролетњег поподнева.</p> <p>Прелазила је преко Батал-џамије.</p> <p>То беше један в |
што је имао.{S} То осећање прогнанства прелазило је у неку врсту фикс-идеје, море, мучног луди |
"125" /> <head>XI</head> <p>После ручка прелазило се у салон, да би служавка очистила трпезариј |
p> <pb n="106" /> <p>— Пазите се.{S} Ми прелазимо чудна времена — рекао му је другом приликом. |
> интересантан израз одлучности који је прелазио у трагику.{S} Ступио је у политику почетком Ос |
е, која је описивала једну врсту круга, прелете преко гомиле пепељавих капута, разнобојних блуз |
су класали кукурузи.{S} Младићев поглед прелете цели родни крај, па се заустави на врху Овчара. |
нске грације и с ласкавим осмехом, који прели цело њено лице, чак до подвољка и широког врата, |
а је најлепша.{S} Зрела трава злати се, прелива као свила.{S} Међу травкама назире се разнолико |
ведоџбе, радио марљиво за своје испите, прелиставао многобројне уџбенике, прочитавао прибелешке |
исписаних страница.{S} Скупи их и стаде прелиставати да уђе што боље у предмет.{S} Он их је поч |
обузети према њему, према свим људима, према свему, свему...</p> <p>Састављао је писмо у мисли |
ј девојци коју је волео и која га воли, према другој девојци чије поверење изиграва и чијом се |
е изиграва и чијом се слабошћу користи, према себи самом на крају крајева, јер он хоће живот пу |
овори... полако, дижући постепено глас, према значају предмета, одушевљавајући се, па падао у в |
вратност која ће је обузети према њему, према свим људима, према свему, свему...</p> <p>Састављ |
га једна дубока одвратност према свету, према свему, а највише према себи самом.{S} Као на слиц |
да и Чедомир буде нежан <pb n="114" /> према њој.{S} И сем тог, она је била болешљива, нервозн |
виде само по државним канцеларијама.{S} Према постељи, у венцу од тепсија и шерпи, висила је је |
широком простирком пиротске израде.{S} Према постељи, опет до зида стајала су два скупоцена ор |
лазила гвоздена пећ, несразмерно велика према самој кујни.{S} По зидовима су висиле изрибане те |
и оно мало поштовања што је дотле имала према свом мужу, грдила га, понижавала, рушила му свако |
лако.{S} Послуга се обазривије понашала према домаћем учитељу.{S} Жандарм, на служби у министро |
доста светлости.{S} Али шта је она била према блеску који пуче пред очима младићевим кад угледа |
м, чинило му се понекад да ни Бела нема према њему изузетно дубоких осећаја.{S} Нешто више, она |
сажаљењем, које може да осети само жена према жени, шапташе јој матерински:</p> <p>— Вишња... с |
адније.</p> <p>— Ја сам била неправична према њему.{S} Била сам охола, горда, па чак и по мало |
ије наслутио да девојка није равнодушна према њему.{S} Јер нашто онда онај њен задивљен поглед |
... она, која му је, поред свог уважења према његовом успеху у школи, ставила већ толико пута д |
ти та практичност?{S} Повијаш се дакле према ветру?{S} Изгубила си све принципе.</p> <p>— Прин |
де му цртати положај те своје творевине према њему, у друштву, у животу једном речи.{S} Машта ј |
вао, саветовао да подеси своје понашање према утврђеним правилима, кажњавао га опоменом, претио |
искрен.{S} Илић осети извесно сажаљење према тој размаженој девојчици.{S} Она му се учини још |
ирке.{S} Дуге, танке травке повијале се према лаком поветарцу, њихале своје шарене главе, бруја |
ост према свету, према свему, а највише према себи самом.{S} Као на слици, он је видео цео свој |
ом са нешто зависти, коју осећају слаби према јакима.{S} Он је у новцу видео силу која учвршћав |
је сукоб његових осећаја: његове љубави према Вишњи и његовог љубакања с Белом.</p> <p>Вишњу је |
Чачку, гледао је остварење своје љубави према бакалиновој ћерци, која далеко тамо иза Рудника р |
ште, жутокруне главе и лепо се повијали према поветарцу који је пиркао из Овчарске Клисуре.{S} |
била на удају, није имала наклоности ни према каквом озбиљном послу.{S} Кад јој се није чинило |
о тачно одредити. — Ви сте тако љубазни према мени.{S} Зар мислите да ја не умем ценити толике |
ао је сву одвратност која ће је обузети према њему, према свим људима, према свему, свему...</p |
аде.{S} Он је осећао свој лажни положај према тој девојци коју је волео и која га воли, према д |
вожњу у колима, да призна свој положај према Бели.{S} То није било у његовој власти; Бели је д |
мном човеку.{S} Матовић је био пријатан према њему, разговарао се с њим дуго, озбиљно, о крупни |
за увек.{S} И упамти, свет је врло зао према онима који нису имали среће.</p> <p>Лампа у соби |
ишње Лазаревића и дужности које је имао према њој?{S} У сваком случају Вишња није знала дотле ш |
њивом и стидљивом, коју је дотле осећао према Вишњи.{S} Затим, чинило му се понекад да ни Бела |
су јој по коју симпатију, пријатељство према младићу, љубав речи и уздисаја, али даље... права |
— Слушај, Чедо.{S} Ти си нешто охладнео према мени.{S} Чини ми се да ме избегаваш.{S} Ти ме виш |
уша, и збуни се.{S} Сунце је било дошло према њима.{S} Ствари око њих бацале су велики хлад.{S} |
Вода 1848</hi>.{S} Седоше на зид једно према другом.{S} Између њих је певушила вода кроз луле, |
себице.{S} Осећала је дубоку захвалност према младом земљаку који се тако нашао у невољи око оц |
људи, обузе га једна дубока одвратност према свету, према свему, а највише према себи самом.{S |
вога драгана, а левом придржаваше књигу према светлости, па стаде рецитовати доста лепо:</p> <q |
је празнину између прозора.{S} На зиду према њему, више постеље, висио је у природној величини |
n="244" /> занат, а она седела на кљуну према њему.{S} Како је млака вода хладила ватру њених р |
тва о правди великих према малим, јаких према слабим, он је брзо постао убеђен у теорије матери |
S} Пун рђавог искуства о правди великих према малим, јаких према слабим, он је брзо постао убеђ |
Морамо се задовољити мањим.{S} То знање премаша дужину једног живота.{S} Те циљеве треба остави |
служби.{S} То допусти Матовићима да се преместе у једну већу кућу.{S} Било је крајње време, је |
свет било са улице, било са позоришних премијера, било што је имао другова њихових познаника, |
закона, даде оставку на свој положај и премину са скромном пензијом средњешколског професора.< |
имала киселих паприка колико хоће, али, пренета у ситне интриге удатих другарица, захтевала је |
он оде у суд, сврши све формалности око преноса наследства на своју сестру, не задржа никакву р |
слатке, заношљиве речи.{S} А кад би се пренуо сасвим и мислио на њу, на ту плаву девојку, на њ |
Шта ли сад ради Вишња?</p> <p>Он би се пренуо из својих студија, видео би се у својој соби, са |
луза до црне материје мушких капута.{S} Преовлађивали су отворени тонови, јаке боје, које код н |
а сам и онда то говорио.{S} Али се свет препаде, и ето...</p> <p>Радоје наби качкету јаче на оч |
пашти, чак ни за своје задовољство!{S} Препирали смо се дуго, али му још све нисам рекао...{S} |
нио.{S} Они су ишли у гомили, грајали и препирали се о неком <hi>питању</hi>.{S} Зауставише Или |
тако!...{S} Звао сам доктора.{S} Он јој преписа нешто, и рече ми да ће се вечерас навратити.{S} |
нда прешао у државну службу, добивши за преписача у Ваљеву, где је начинио целу своју каријеру. |
им.{S} Угледајте се на Рускиње, које су преплавиле универзитете по Европи, које ступају у најни |
јна музика из сна.{S} Кроз ваздух су се преплетале оне плаве и модре траке.{S} За првипут, дево |
а се да буде велика и мила сарадница на препорођају родног краја.{S} Управо, он је ово двоје ме |
сциљан живот, читати бљутаву литературу препоручену за школску младеж, одушевљавати се да се по |
пе, стидљиве и природне.{S} Та је слика препоручивала молитву, давала опроштај, угушивала себич |
анили у једном пансиону који су му Срби препоручили.{S} Уписао се на Сорбону.{S} Изабрао је тем |
, не стварај ништа, размећи се, другима препоручуј вечиту скрушеност; пењи свој глас за једну н |
авице, он је осећао ипак да му све више препрека спутавају корак у напред.</p> <p>Остави рукопи |
, без размишљања, али хиљаде невидљивих препрека спречава њихов лет и оне ће пропасти тако, ост |
дну постарију наслоњачу и један сточић, препун четака, четкица, флакона, кутијица, укосница, ос |
да и ти мириси заносили су је.{S} Своме препуном срцу налазила је одушке у цвећу, сагињала се, |
стругаре, штампарије, разне фабрике за прераду наших сировина.</p> <p>Младић се видљиво заноси |
аком од стругаре, па димњак изгледа као пресечен, једна му половина виси у ваздуху.</p> <p>— До |
вке су носиле зелену салату.{S} Роба се пресијавала, извешана пред бакалницама.{S} Ласте су цвр |
челу повлачиле се боре, а у солуфима се пресијавало неколико белих власи.{S} Остале су му ипак |
истом месту, недирнут.{S} Јутарње сунце пресијавало се на његовим жутоликим цветићима, нешто св |
још веселији него што су пошли, трчећи, прескачући баре, говорећи задихано, мешајући у говору ч |
а око врата, седела је у својој клупи и преслишавала <pb n="37" /> се из методике.{S} Вишња пок |
иван, а апетит одличан; слатко је јео и преслишавао се ко је југ, а ко је север.{S} И доцније н |
и губили се у ноћ преживелих година.{S} Преста брзо да се бори против појаве два женска лица, о |
ежак; у глави му се бркало, срце готово престајало куцати.{S} Белу није могао оставити.{S} Она |
би боље доказао оно што је говорио.{S} Престао је да пише афоризме, па се дао на поезију.</p> |
бјасне.</p> <p>— Не, никако... ја нисам престао бити социјалист — говорио је. — Кад бих живео у |
.{S} Живот, смрт, љубав, отаџбина, брак престаће да вам буду мислене именице.{S} Али не бојте с |
им приликама, а камо ли кад је у питању престо.{S} Ко би то могао помислити само јутрос, само д |
ту, а ја се кладим да је она најружнија престоница у Европи.</p> <p>Вишња заусти да нешто дода, |
су се готово губиле у овој пољани усред престонице.</p> <p>У том великом простору видео се само |
цу.{S} Па ипак, ово отмено место српске престонице учини јој се бедно.{S} Видела је по њему раб |
им клупама, а испуњава један велики део престонице.{S} Њихова љубав?{S} То је управо једна дуга |
њеног оца.{S} Прочитане књиге и живот у престоници допуштали су јој по коју симпатију, пријатељ |
асмеја се Вишња силом. — Разгледала сам престоницу.{S} Ми смо стари познаници.</p> <p>Ускоро се |
е решила, искрено се радовала што иде у престоницу.{S} Заборавила је многе раније непријатности |
своју несигурну светлост по непознатим престоничким кућама, по запосленим људским приликама, п |
јзад, свеједно.{S} Нама је већ изречена пресуда.{S} Ми имамо да бирамо између ово двоје: или да |
рачун — примети Вишња. — Народна је реч пресудна, народ је суверен.</p> <p>— Народ су бирачи, д |
> <p>Били су сами у дућану.{S} Калфа је претакао вино у магази.{S} Шегрт је стајао пред вратима |
она су позлаћивала Стрикову чокалиницу, претварала савамалске авлије у чаробни врт, уносила бес |
очима један влажан сјај.{S} Светлост се претварала у сузу.{S} И суза за сузом поче да се ниже, |
ог човека кога је волела.{S} Он се није претварао.{S} Његове буљаве очи биле су се повукле дубо |
присталица материјалистичке философије претварао се у нежног љубавника: у његовим годинама чов |
сточић, пространа супружанска постеља, претворена у једну врсту дивана, тако распремљена с јас |
собу.{S} И ово дете, сакато, размажено, претвори се у <pb n="133" /> жену, велику, одраслу, сна |
у биле чешће.{S} На један пут, ветар се претвори у вихор.{S} Облак се провали.{S} Из неба осу п |
их поточића, који би ова полудивља поља претворила у најлепши врт.{S} А тамо даље...</p> <p>И Р |
.{S} Време, киша и свакојаке прљавштине претвориле су те бог зна чије одеротине у сиву боју кој |
га пусти да говори.</p> <p>— Само треба претворити речну снагу у електрицитет — продужи доиста |
оптужује се с много разлога да је хтео претворити свет у огромну, мртву, парну машину, да је с |
ављују се гледишта која, ако се усвоје, прете донекле целој згради, чије су темеље ударили Кепл |
етници и није се могао одлучити камо да претегне.{S} Интелектуални живот је одвојен од практичн |
, о којем је писао једно дело с научним претензијама.{S} Осећао је да стари, није волео да му с |
а разлика.{S} Имао је нов таман костим, претенциозан бео прсник, полуцилиндер с врло уским обод |
на, тога човека са ногама као у роде, с претенциозном <pb n="311" /> главом и превртљивом душом |
г, у састанцима по угловима од улица, у претераним шетњама и разговорима о овом или оном <hi>пи |
ући леђа, ширећи ноге, избацујући своја претерано развијена бедра, често несвесне стида и срама |
кама по челу, које су сенчиле њено лице претерано бледо, готово слабачко.{S} У тај исти мах пој |
утишала своју савест, радила је готово претерано на школским предметима.{S} Положила је испите |
но.{S} Што се тиче реда, он није био за претерану похвалу; по патосу се повлачио један шал, на |
ти си то превидео, ти си изгубио меру, претерао, затворио си се у кулу од слонове кости.{S} Ти |
после првих дана ове муке.</p> <p>— Ја претерујем.{S} Ја још не знам ништа позитивно.{S} Треба |
храбрости, кад му примети:</p> <p>— Ти претерујеш.{S} Ти си се спотакао о прву сметњу и сад оч |
ка.</p> <p>— Немогуће, Вишња.{S} Сад ти претерујеш.{S} Ја верујем, против свега, у прогрес, у ч |
тмуло по празној одаји као нешто живо и претеће.</p> <p>Он побеже из куће.</p> </div> <div type |
е, односи <pb n="70" /> најбољу земљу и прети да једног дана збрише целу варош.{S} Међутим, она |
однео, а бојао се и ведрог неба које му прети сушом непрестано.{S} Око плотова су расли сунцокр |
Мајка га је грдила, клела.{S} Сестра је претила да се обеси.{S} Кад му се то једног дана досади |
сад попреко, мрко, осуђивали га гласно, претили му.</p> <p>У једном тренутку, неко примети да с |
рђеним правилима, кажњавао га опоменом, претио му да ће га казнити озбиљније.{S} Ни ђаци га нис |
{S} Све што је Чедомир знао о овом свом претку, било је да се борио на Засавици, по свој прилиц |
> <p>Бела није смела ићи до краја своје претње, те ју је мајка допуњавала:</p> <p>— Чисти се из |
јсци је наређено да чува границу и, под претњом смрти, да не допусти краљевом оцу улазак у земљ |
удом сачуван од укрштавања с туђинцима, претопљеним у наш свет.{S} Плава маст није, као по обич |
радника по паланкама, који су скупљачи претплате свакој новој књизи, повереници одбора за диза |
шта.{S} Чедомир продужи:</p> <p>— Право претпоставља борбу.{S} А ти си жена... наша жена која н |
они имају својих људи и фамилије; ипак претпостављају реакцију.{S} Савитљиви, помирљиви, <pb n |
је усамљена.{S} Младићи је нису волели, претпостављали су девојке које хоће да се шале, које до |
којом је живео као са метресом.</p> <p>Претпостављао је друштво оног другог типа својих колега |
вршенијих справа и средстава, и у опште претпостављати, свуда где му је то место, материјалну к |
мачка.{S} Али кад би се растали, она је претресала у мислима дуго што јој је Илић говорио.{S} Н |
---—</p> <p>Млади човек је и овде морао претрпети још једно расхлађење.{S} На предлог Вишњин, о |
на <pb n="115" /> уноси забуну у главу, претрчи поново преко дворишта, упадне у своју собу и за |
е.{S} Једва је чекала да дође подне, да претрчи преко дворишта, предахне на прагу Мале куће — к |
дотле дошли.{S} Али још све муке нисте претурили.{S} Тек стоје пред вама оне које су најтеже.< |
ет година борбе, он је видео краљевство претучено народним бунама, поразом једног кабинетског р |
лдрми је играло суво и топло сунце које претходи јесењој хладноћи и влази.{S} Једна камара неис |
о да су у њему васкрсавали <pb n="3" /> претци његове мајке, ћерке цинцарина, ханџије на царигр |
овим очима.{S} Људско срце му изгледало преуско за његов сан и мисли.{S} Поново је почињао да ж |
слим на твоје испите.{S} Али нећу да се преучиш.{S} Остави данас те књиге — додаде весело. — Од |
нанице.{S} Од Беле је узимао њене ситне префињене црте, њен осмех мачкице која се умиљава, њену |
стрву Циганлији.{S} Пред вече, кад мало прехлади, свет је излазио на Калимегдан: сеоске учитељи |
у у шетњу до варошког парка.{S} Било је прехладило.{S} У вароши се осећала извесна живост. <pb |
што им не услиши молбу да се преко лета прехране у каквом манастиру, они Ужичани и Црногорци би |
на једном споменику, окруженом букетом прецветалог јасмина.{S} Учини му се као да га биста пос |
па, страшнији од грома, као да се земља прецепи.{S} Ускоро затим залупа улицом општински добош |
висних од владе, оставиле изненадно, на пречац, демонстративно, што јој је отац проглашен као п |
е ступио у трговину у Београду, па онда прешао у државну службу, добивши за преписача у Ваљеву, |
из Бијелог Поља у Старој Србији, он је прешао овамо да се школује, потуцао се од гимназије до |
а ови постављају владу.</p> <p>Били су прешли преко брвна.{S} Ишли су сад заједно.{S} Њена пла |
ш велику чињеницу.{S} С начелних распра прешло се на личне зађевице и грдње.{S} Клуб се поцепа. |
азили врло споро.{S} Жарко јулско сунце пржило је београдске голети, као да је сијало из пакла. |
о је дечко одсечно. — „Немац" је велика прзница; за најмању ствар отера ме на место! <pb n="126 |
и се пак и нашла у друштву, о испитима, при излетима, месним скупштинама, остајала је усамљена. |
политику.{S} Она је волела те изласке, при којима јој се давала прилика да истакне своје <hi>о |
вца који је дао намештај на отплату.{S} При избору, поклонила је нарочиту пажњу на салон.</p> < |
им, насмејавши се гласно.</p> <p>Ваљада при том прогута мало дима, те се закашља.{S} Баци цигар |
нека лака ватра, која се слатко гасила при додиру чистог рубља.{S} Раније чим би легла, заспал |
јала су два скупоцена ормана, изолучена при врху, оштећена употребом на неколико места.{S} Угло |
елинска блуза; лака материја дрхтала је при сваком даху и покривала божанствену бисту и њене дв |
Матовић није примећавао ништа.{S} Он је при ручку имао добар апетит, извлачио из џепа велику ма |
атично, то познанство, дубоко поштовање при скидању шешира пред њом, разговор у мирису дувана, |
у којој је држао кондицију налазила се при врху Крунске улице.{S} То је било код једног гимназ |
Ужелела сам се Београда, бога ми — рече при том весело и махну руком кроз ваздух.</p> <p>Узеше |
предмет, мезетили печено кестење, били при добром апетиту, звали једно другог именом и презиме |
аге, што јој даје преимућство над паром при употреби у ситној, па и занатској радиности, стари |
ицама поздрављао је стално учтиво, имао при себи палидрваца да се упали цигара и давао на веру. |
је Бела у кујни, у коју се прво ступало при улазу у велеиздајников стан.</p> <p>И то није било |
е се уздизао неки плот, накривљен, труо при земљи, побелео од кише и времена.{S} Велики џбун јо |
Илића у те куповине, питала га за савет при избору боја, <pb n="200" /> говорила му цене поједи |
е кључ испод простирке од прага.</p> <p>При том цела њена млада снага отисну се на њеним хаљина |
на њега, скупљајући празне шоље.</p> <p>При тим покретима показивала се кроз широке рукаве њена |
дане проводила је у својој соби, читала прибелешке, разгледала непрочитане књиге, преводила с р |
редби нису били обавезни.{S} Хватала је прибелешке.{S} Није разумевала многе ствари.{S} Дивила |
ставао многобројне уџбенике, прочитавао прибелешке, писао изводе, као сваки ђачић.</p> <p>Као ш |
b n="132" /> се спојише.{S} Тело и тело приби се.{S} Руке се укрстише.{S} Они осташе тако за је |
тија, далека, нова, друга љубав која се приближава.{S} Ипак нешто у души говорило му је да спре |
="217" /> јој Милева, која се у тај пар приближавала с Радојем и још неколико девојака. — Знаш |
пређе на другу страну.{S} Кораци су се приближавали.</p> <p>— Вишња! — чу се глас човека који |
да се отвори библиотека.{S} Распуст се приближавао крају.{S} Велика Школа почињала је поново д |
а искрено.{S} Узе двоје младих за руке, приближи им главе, на нешто драмски начин, загрли их об |
а, блед осмех, налик на грч.</p> <p>Она приближи своје лице његовом.{S} Он осети мирис њене кос |
е шапутала нешто.</p> <p>Чедомир јој се приближи.{S} Удисао је мирис те девојке и дрхтао пред с |
, младићски, ђачки.{S} И доиста, ово их приближи.{S} Она се одушевљавала тој поверљивости свога |
мораш ићи из људског друштва, мораш се приближити природи и животињама.{S} О, да знаш колико м |
ови се осмеси сусретоше, њихова се лица приближише, њихове се усне саставише.</p> <p>После се п |
е био близу, одмах иза брда.{S} Девојка прибра своју снагу, намршти се, па се осмехну презриво: |
утке, пила њихово опасно пиће, свесно и прибрано, као пијаница по занату.{S} Она је сматрала по |
ић се осетио нелагодно.{S} Ипак се брзо прибрао.{S} Имао је прилично кредита, јер је прошлих дв |
је београдски специјалитет, једна врста приватне народне кујне или ресторана без алкохола.{S} О |
се импровизовани учитељ кад пред једном приватном кућом спази два војника на стражи, с ножем на |
1" /> хиљаде руку, само његове беху као привезане; цела варош радила је око њега, само се он ос |
итак даљих догађаја.{S} Он ће несумњиво привести у дело програм странке, озаконити слободу штам |
се, на њене образе, на њу целу, њему се привиђало као да иза ње види једну нову варош, испрепле |
туче шешир на очи, хотећи да одагна ова привиђења.</p> <p>— Матовић ће имати великог утицаја на |
врата лагано, нечујно, неприметно, као привиђење које се расуло.</p> <p>Чедомир се врати у дуб |
свој говор о вољи, али се не предаде ни привиђењу који је кишни зрак правио од његове пријатељи |
е руке као да се предаје цела безбожном привиђењу које се јављало на огледалу.{S} Затим се дохв |
тога већ остваривало.{S} Велике наднице привлачиле су сељаке из околних села, па и из даље.{S} |
еда.{S} Чедомир ју је узео за обе руке, привлачио ју је к себи, клекнуо је пред њом, загрлио је |
ну.{S} Мајка је покушавала да га умири, приволи.</p> <p>— Одреци се наследства — говорила је — |
одрекао своје породице.{S} Никоме није привредио ништа.{S} Није задовољио девојку коју је узео |
а ће она привредити науци, шта ће наука привредити њој ?</p> <p>У том је изненади отац да се ре |
рад није бесциљан, питала се шта ће она привредити науци, шта ће наука привредити њој ?</p> <p> |
а Живковић, надничар на новој грађевини Привредне Банке, ударио се неколико пута перорезом у на |
вање о каузалитету воље, о спору између приврженика детерминизма и присталица индетерминизма, н |
адно те изливе паланачких симпатија.{S} Приговарала је себи за то: што год има добила је од тог |
.</p> <p>— Ти се нећеш вратити отуда! — приговарао јој је друг.</p> <p>— Ја ћу се вратити, Чедо |
</p> <p>— Пропали смо ако нас примете — приговори јој он.</p> <p>— Нико нас неће видети — одгов |
се девојке задржавају доцно у вароши — приговори јој стара жена.</p> <p>— Не знате ви те ствар |
еста рађања, од те вароши која дрема на пригревици украј Мораве.{S} Покушавала је да веже своје |
еала из књига, уживало је сад слатко на пригревици ових присних састанака.{S} Он се већ био нав |
се светлели као подмлађени на пријатној пригревици.</p> <p>— Много је мање људи, него што се ми |
у.{S} Он се трудио многим средствима да придобије њену стару наклоност.{S} Али право средство, |
а да се нађе са Чедомиром, да га поново придобије за црвену заставу, да подели с њим ову срећу. |
у руку око врата свога драгана, а левом придржаваше књигу према светлости, па стаде рецитовати |
ћи?...</p> <p>Госпођа Матовић се такође придруживала ћерци, говорила у глас, причала о повој кр |
ојевим чворнатим рукама.{S} Том осећању придруживало се поштовање које су јој уливале његове сј |
нета, који се налазио на страни у бањи, придружио се телеграфски одлуци својих колега.{S} Краљ |
и само своме сељаку, лако се одлучио да приђе првој струји.{S} Брзо се нашао у првим редовима; |
оним наслоном, превучене кожом.{S} Бела приђе прозору и отвори их обадва.{S} Чедомир је сад мог |
оздрави и хтеде проћи.{S} Тада му Вишња приђе, пруживши руку, не говорећи ништа.</p> <p>— Како |
она подиже очи и спази Илића.{S} Он јој приђе са чежњом и страхом, и после првих поздрава могад |
/p> <p>— Не смем од маме.</p> <p>Он јој приђе.</p> <p>— Ја сам љута на вас — дочека га Бела, др |
угарицу...</p> <pb n="240" /> <p>Учитељ приђе, додирну се шешира церемонијално, пружи своју мес |
вета која се искупљала љубопитно.{S} Он приђе такође.</p> <p>У једном крају, поред гомиле цигаљ |
це се опијало том идилом.</p> <p>Обично приђе Милева Остојићева.</p> <p>— Дижи се, тето -— каже |
и.{S} Њу дотле нису походили ти осећаји прижељкивања; у њеним прсима нису се чули ти удари који |
156" /> украшену овде онде каквом новом приземном кућицом, где се видела уређена баштица и идил |
к, па тек да види где се налази.{S} Ову приземну собицу испуњавао је један округао сточић, заст |
вића, да објасни ону вожњу у колима, да призна свој положај према Бели.{S} То није било у његов |
д си пошла.</p> <p>Девојка покуша да не призна истину. </p> <p>— Веруј ми, ми смо све имале доб |
му што требати, па да узајми.{S} Он то призна, и осмејкиваше се стидљиво, као да је тражио опр |
бити најбоља жена на свету.{S} Она није признавала себе за свог господара.{S} Она је заборављал |
су је из својих дупља загонетно.{S} Она признаде:</p> <p>— Ја хоћу да се образујем потпуно, до |
, кад спусти поглед на свој рукопис, он признаде жалосно:</p> <p>— Залутао сам.{S} Није то што |
тити народ од леда и метиља!{S} Матовић признаде отворено своју погрешку, укиде оба закона, дад |
код родитеља, код маловарошана, који не признају овим везама њихову невиност.{S} Додуше, она му |
... слепци код очију!{S} Бела ми је сад признала све.{S} Вели, заволела је Чедомира још чим га |
да га што послуша, напише му писмо или признаницу, јер су му синови били тада мали, а другом к |
ће јој испричати шта се с њом догодило, признати све, па нека буде како она рекне.</p> <p>У тим |
hi>како</hi> и <hi>зашто</hi>.{S} Треба признати, Илићу, наука остаде нема пред Непознатим, Нек |
звија се као разнолик, чудан, изукрштан призор.{S} Обичаји, вере, навике, установе, начини живо |
икој Школи.{S} Академска слобода јој је пријала.{S} Могла је уредити свој живот по својој вољи, |
свуче и леже.{S} Хладна постеља јој је пријала угодно.{S} У њеној глави, брзо као у кинематогр |
говори са девојком која није била ружна пријали су му, падали му као неки благ и лаган лек на с |
је доба дана.</p> <p>Ти заборави су му пријали.{S} Остављао је, као сви слаби људи, времену, к |
н шал и посади се опет крај прозора.{S} Пријало јој је да тако гледа како зора свиће.{S} Нешто |
у Београду".</p> <p>Некад јој је све то пријало.{S} Вишња се могла радовати дубоко, потпуно, пу |
>— Да.{S} Навратим који пут.{S} Овде је пријатан залазак сунца.{S} Ружичаста прашина обујми пре |
видели око језика.{S} Ипак, пут је био пријатан.{S} У Паризу су се настанили у једном пансиону |
реба скромном човеку.{S} Матовић је био пријатан према њему, разговарао се с њим дуго, озбиљно, |
девојка, насмехнувши се.</p> <p>— Врло пријатан! — одговори он, још изненађен.</p> <p>Посадише |
новцу видео силу која учвршћава живот, пријатеља који одржава човека, моћног протектора који д |
{S} И девојка је мислила поново на свог пријатеља:</p> <p>— Он не зна ништа о мени, а ни ја о њ |
и на своју породицу.{S} Кад би му ко од пријатеља скренуо пажњу на несташност његовог сина, он |
нули му гвожђе с ногу, допуштали посете пријатеља.{S} Тек под зиму, Јован доби потпуно помилова |
енчање буде на јутрење, у најужем кругу пријатеља.{S} Госпођа је то објаснила младићу разлогом: |
мисли опколило би га као гомила правих пријатеља!{S} Љубазна познанства, ласкаве речи, добре н |
а ти ми телеграфиши или отиди код мојих пријатеља и земљака, Вуксановића и Компаније, стаклара |
{S} Било је међу њима старих, опробаних пријатеља, а било их је и таквих који су раније обилази |
итеља.{S} Није слушала савете опробаних пријатеља.{S} Угушивала је глас савести.{S} И, он је са |
о за зле стране живота: одрицање старих пријатеља, кињење од стране власти, свакојаке оскудице |
тније о разним ситницама, као са правим пријатељем, као да се ништа није <pb n="136" /> десило. |
ићевих, кад Радоје дође с једним својим пријатељем, млађим чиновником из суда, те их позва, њу |
е осмехну скептички.</p> <p>— Да... да, пријатељи!... — примети он — Пријатељство које се сматр |
Чедомир. — Ми смо још увек добри, стари пријатељи.</p> <p>— Да, стари свакако... и ми старимо, |
ше до њене куће, раставише се као стари пријатељи.</p> <p>Од тог доба звали су се по имену, зад |
ним рукама.</p> <p>— Кад смо тако добри пријатељи — прихвати Вишња — онда будимо отворени: боље |
и говорио?</p> <p>— Ми ћемо остати увек пријатељи — одговори девојка.</p> <p>Илић се осмехну ск |
с вама... кад можемо да разговарамо као пријатељи.</p> <p>Бела је била узела судове и пошла вра |
да се објаснимо; да се разговоримо као пријатељи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
!...{S} Ми смо сувише мали да му будемо пријатељи или непријатељи.</p> <pb n="93" /> <p>Шетали |
} Ускоро ћу отпочети да говорим с неким пријатељима...{S} Теби првој о њој казујем, и хтео бих |
она била сад њему до обична другарица, пријатељица, познаница чак!{S} Како се она могла мешати |
а у рукама.</p> <p>— Збиља, ја сам ваша пријатељица? — упита затим, притварајући врата.</p> <p> |
ењу који је кишни зрак правио од његове пријатељице.{S} Он јој предаде шешир врло учтиво, и реч |
кад се нема школе, те предложио својој пријатељици да изађу у шетњу негде даље него што се то |
о га је да се излије пред својом старом пријатељицом, ма по цену да се понизи.</p> <p>— У остал |
"95" /> <p>Он задрхта кад примети своју пријатељицу, малу паланчанку пуну одушевљења, писца сви |
појаве два женска лица, оба љупка, оба пријатељска.{S} У осталом, он је у том тренутку жељкао |
Зар мислите да ја не умем ценити толике пријатељске услуге, поклоне које сте ми учинили ?</p> < |
p>— Извол’те — рече кад отвори врата, и пријатељски додирну раме младићу, док један светао, чед |
ен на стуб једне лампе, пошла је брже и пријатељски му пружила своју руку, покапану мастилом.</ |
од кућа чинили јој се да је поздрављају пријатељски, а она није могла отићи сама до првог дућан |
без родбине, без сигурног прихода, без пријатељских веза и заштитника, права друштвена нула, н |
налазила Велика Школа, имало је нечега пријатељског, свога.{S} Оно је било као општа ђачка кућ |
сенку преко улице, имала је још нечега пријатељског и још била најлепша кућа у Београду.{S} По |
боља кондиција у Београду: стан, храна, пријатељство великог човека и нешто у готову!{S} Она ни |
ици допуштали су јој по коју симпатију, пријатељство према младићу, љубав речи и уздисаја, али |
Да... да, пријатељи!... — примети он — Пријатељство које се сматра да је вечито, а које живот |
<p>— Не говори тако, Чедомире.{S} Наше пријатељство је искрено, топло, добро.</p> <p>Млади чов |
а долазе сама по себи.{S} Живот је дуг, пријатељу, а младост кратка.</p> <p>— Срце ми хоће апст |
навести, збуњивала се и допуштала своме пријатељу да он формулише оно што је хтела рећи.{S} Да |
, меко, празно.</p> <p>— Тако је мирна, пријатна, љупка — продужи Остојић гледајући у бело плат |
сребром првих сунчевих зрака.{S} То су пријатна заклоништа, засађена лиснатим дрвећем, испод к |
="2" /> висок, готово џигљав, али млад, пријатних, мушких црта, буљавих очију, које су у тренут |
рисуствујем. неком концерту, где хиљаде пријатних и хармоничних гласова звоне око нас.</p> <p>Б |
о у тишини изгубљених часова!{S} Колико пријатних мисли опколило би га као гомила правих пријат |
е, да јој је сваки живац треперио.{S} А пријатно, јер је то све било њој симпатично, то познанс |
гову собу.</p> <p>— И сем тога, мени је пријатно ваше друштво.{S} Кад разговарам овако с вама, |
прозор да весело човека опомену како је пријатно бити у својој кући.</p> <p>— Шта је то тако ва |
урејства у себи; он је волео све што је пријатно, лако, ново, лепо.{S} У недостатку материјално |
овољство и мислити једино на оно што је пријатно.{S} Свога мужа сматрала је за нову играчку кој |
остеље на други.{S} Било јој је тешко и пријатно.{S} Тешко, јер је осећала нешто ново у себи, н |
верзитета, славан човек!{S} Он би живео пријатно, дао би њој све што би имао, она би уживала у |
амој.</p> <p>Зима јој је пролазила врло пријатно.{S} Имала је доста друштва.{S} Није осећала Че |
зидови су се светлели као подмлађени на пријатној пригревици.</p> <p>— Много је мање људи, него |
, може да <pb n="287" /> има жену лепу, пријатну, ето такву као што је Вишња.{S} Она сигурно им |
закрешта женски глас однекле.</p> <p>— Пријо, Маро! — одговори јој други.</p> <p>— Имаш ли кој |
а склопи очи са жељом да умре.</p> <p>— Пријо? — закрешта женски глас однекле.</p> <p>— Пријо, |
и, младић се трже.{S} Жалосна стварност приказа му се тада исто тако лако као и тај сан за идеа |
двоје заљубљених једну врсту борбе час прикривене, час отворене.{S} Чедомир се љутио.{S} Дешав |
а пре него што га је познала.{S} Она је прикупљала своје сирото искуство као бродоломник на пус |
а нешто и неповерења.{S} Он јој је онда прилазио.{S} Она му је пружала руку, пуна ћутљивог јогу |
а, о интимним везама, и он им није смео прилазити, он је бежао даље од њих.{S} Тада би одлазио |
едан пољубац на насмејане усне, које се прилепише за његове, и осташе тако, за један тренутак, |
ан са тешких завеса које су стајале као прилепљене уз прозор, и са одсуства присних ситница, до |
онекад, у његову душу су запљускивали и приливи одлучности.{S} Један унутрашњи глас му је довик |
о којима се назирала тек овде-онде која прилика што се лагано вукла, изазивали су мисли о смрти |
ла те изласке, при којима јој се давала прилика да истакне своје <hi>отлично</hi> порекло, фине |
задовољну, збринуту.{S} Чедомир је лепа прилика.{S} Истина, сиромах, без фамилије, али ми смо т |
ке, очекивао се неминован расцеп.{S} Та прилика дође.{S} Имало се да се реши да ли ће група уче |
ајка с прага велике куће. — Он није био прилика за тебе, геачина ваљевска.{S} Без трага му глав |
ви, амбиције, толико невероватно разних прилика у којима живе бића што је Дарвин стрпао све у ј |
асан, без утишавања савести и попуштања приликама.</p> <p>Беше га дарнуо поклон.{S} Посматрао ј |
стоничким кућама, по запосленим људским приликама, по њој самој.</p> <p>Зима јој је пролазила в |
Не могу да схватим такав брак у обичним приликама, а камо ли кад је у питању престо.{S} Ко би т |
еста, смешећи се као дете.</p> <p>У тим приликама дошло је Илићу прво писмо од Вишње.{S} Оно је |
носио своја размишљања <pb n="119" /> о приликама, догађајима и људима, па се понекад пребацива |
е су крајње пристојне једно што се нема прилике или што се овде то даје тешко сакрити или најза |
и, излагала строго, готово суво, обичне прилике, начин живота и живљења једне девојке у паланци |
ографу, <pb n="34" /> појављивале су се прилике које је видела те вечери.{S} Обузимала ју је не |
м ствари, како је називала своје домаће прилике и неприлике, и сагнути главу пред потребама пор |
ма су их обасули у Београду, нису имали прилике да употребе.{S} На једном месту погрешно су ушл |
е непоправљив.{S} Напротив, ја сам имао прилике да се уверим да је он диван материјал, ја сам с |
љут на реакционаре што су га изневерили приликом његове женидбе.</p> <p>Испи чашу, па продужи:< |
зимо чудна времена — рекао му је другом приликом. — Изгубили смо много у нераду, у јаловом трве |
ди!{S} Па ти рече <pb n="164" /> једном приликом: „Кад се деца воле, нека се узму...“</p> <p>— |
не бријеш бркове ? — рекла му је једном приликом. — Јутрос прође поред прозора један младић: та |
је то знала.{S} Он јој је рекао једном приликом, <pb n="60" /> да би радо учио нешто практично |
читала на Великој Школи.</p> <p>Једном приликом запали јој се кецеља поред огњишта, и само сре |
у.{S} Да ли се сети речи које му је том приликом рекао?{S} Да ли је сад био истог мишљења?</p> |
на неће, <hi>штудира</hi>...</p> <p>Том приликом скупило се велико друштво, како је то ретко у |
седели код таште, која није пропуштала прилику, а да своме зету не покаже колико је срећан што |
ој другарици да јој проводаџише за прву прилику која им се допадне.{S} Ниједна мучна мисао није |
има, који су хтели употребити ту згодну прилику за свој лични интерес.{S} Кампања за кампањом н |
ило је да се борио на Засавици, по свој прилици у чети Зекиних голаћа, да је ту био рањен, осве |
ви слаби људи, времену, каквој повољној прилици или случају да они реше његову судбину.</p> <p> |
љке нису биле још упаљене, те је владао приличан мрак.{S} Улице, изроване због неких општинских |
потаркује ватру. — Није то за тебе, не приличи ти. </p> <p>Девојка се склони од ватре за трену |
је одеротине у сиву боју која је језиво приличила његовом земљастом лицу.{S} Десна му је рука в |
.{S} Понекад пада у севдах, и тада пева прилично.{S} То су они који одавно имају готов план шко |
но.{S} Ипак се брзо прибрао.{S} Имао је прилично кредита, јер је прошлих две године плаћао уред |
што не дођеш?...</p> <p>Млади човек, с прилично вештине, а с много поштовања, скиде свој шешир |
о нечег заједничког с њима, јер је имао приличну дозу епикурејства у себи; он је волео све што |
и.{S} Сваки њен покрет који није ишао у прилог његове себичности, тумачио је као да је управљен |
њем би рачунао на први од месеца кад се прима плата.{S} Кад би она била његова, неуморно би рад |
колико је тек мало таквих жена!{S} Жене примају науку која им се предаје, веру која им се пропо |
ци младог света.{S} Њих двојица се беху примакли прозору што гледа у двориште.{S} По калдрми је |
боко, потпуно, пуним срцем.{S} Сад пак, примала је хладно те изливе паланачких симпатија.{S} Пр |
есовале, одушевиле је готово, јер их је примала без сенке неповерења.{S} Русија, велика, света |
ва.</p> <p>— Да.{S} Ја то знам.{S} И ја примам борбу.{S} Ја сам наоружан знањем целе наше епохе |
чава њихов лет.{S} Такве су и жене које примами сунце слободе.{S} Оне му полете, без размишљања |
социјализма, он је постојао, он је био примамљив, велики, са својим златним вратима, мраморним |
} У једном су наместили кујну и собу за примање, а од другог су начинили своје собе за спавање. |
ле су краће.{S} Стари господин је морао примати овог или оног политичара, одлазити на конференц |
унише ту тишину, пуну неказаних ствари, примедбама о времену.</p> <p>У једном тренутку, ИлиН по |
одговори јој он гласом који није трпео примедбе.</p> <p>Кад дође на Велику Школу, Лазаревићева |
заустави као опоменут једном унутрашњом примедбом, једним од оних тајанствених гласова у нама с |
њим разговарао на дугачко и на широко о примени електрике, трудећи се да га својим здравим разу |
да поред науке постоји оно што се зове примењена наука, <pb n="259" /> вештина, политика.{S} О |
ћ није имао никаквог искуства о свету и примењеној философији.{S} И он је личио на оног класичн |
талица позитивистичке философије.{S} Он примењује њено материјалистичко схватање на делу: њен г |
би учитељ испричао лекцију, о шљиви на пример, он ју је већ умео поновити целу.{S} Учитељ, кој |
учио нешто практично... за машинисту на пример, али вели, мора да се иде од куће, можда на стра |
са правога пута : мушки поглед ни рђав пример, сеоска чама ни саблазна књига.{S} Заман је ожењ |
Ја не волим лов.{S} Ономад ме је један пример дирнуо.{S} Лете две беле тице једна за другом, к |
воју собу.</p> <p>— Пропали смо ако нас примете — приговори јој он.</p> <p>— Нико нас неће виде |
<p>Савлада се.</p> <p>Младић, поред ње, примети промену на њеном лицу.</p> <p>— Простачке приче |
окаже.{S} Да ли то Вишња <pb n="282" /> примети?{S} Да ли покуша да га спречи и да му улије хра |
омир је сад могао боље видети салон.{S} Примети велику библиотеку, пуну повезаних <pb n="10" /> |
p> <p>— Жао јој је било свога живота! — примети Вишња полако.</p> <p>Младић не одговори.{S} При |
чки.</p> <p>— Да... да, пријатељи!... — примети он — Пријатељство које се сматра да је вечито, |
Теразије.</p> <p>— Ја ћу трамвајем... — примети девојка.</p> <p>— Не, ја те нећу пустити док ми |
њега те речи.</p> <p>— А љубав, мама? — примети Бела, и несташно успи усницама.</p> <pb n="121" |
р ћете сад пристати да седите докона? — примети младић нешто ауторитативно, грицкајући цигару.< |
морна... ти си нешто невесела, Вишња? — примети Илић.</p> <pb n="158" /> <p>— Не, нисам — осмех |
<p>— Како је лепа наша народна песма — примети Радоје. — Проста, а све каже, дирне те у жицу.< |
<pb n="198" /> <p>— Слушај, Клеопатра — примети хладно Матовић. — Брак треба да је резултат сло |
оле ове лимане <pb n="245" /> сандуке — примети заједљиво стара девојка — то је за причу!</p> < |
удно испуниле те готово пророчке речи — примети у себи Вишња гледајући расејано у своју давну д |
ви представници морају положити рачун — примети Вишња. — Народна је реч пресудна, народ је суве |
ати.</p> <p>— Али и до вароши је дуго — примети она. — Склонимо се негде, ако хоћете... под как |
х.</p> <p>— То не беше ништа одређено — примети му она, са несакривеним прекором.</p> <p>Она је |
<p>— Врло лепо смо се занимали синоћ — примети Вишња, па кад виде да се Каја не подсмехну, про |
не.</p> <pb n="95" /> <p>Он задрхта кад примети своју пријатељицу, малу паланчанку пуну одушевљ |
е дође на заједнички час, било да га не примети на улици, било да се сувише смеје са осталим др |
је седео Илић с једном девојком, којој примети само главу, и од главе бео, нежан профил с очим |
тили му.</p> <p>У једном тренутку, неко примети да се нешто црно гиба на таласима.{S} Донесоше |
канабе — рече му Вишња.</p> <p>Чедомир примети тек тада једно кожно, старинско канабе у сумрак |
спречи и да му улије храбрости, кад му примети:</p> <p>— Ти претерујеш.{S} Ти си се спотакао о |
стори довршавали трећи спрат.</p> <p>Ту примети гомилицу света која се искупљала љубопитно.{S} |
p>— Је ли, зете, ти знаш француски... — приметила би му тада ташта. — Што не почнеш нешто практ |
ма које је добијао.{S} Она га је такође приметила.{S} Црвенила се, гледала га весело и смешила |
Чедомир се дизао да иде, да му се не би приметило што остаје на само са девојком.{S} Али би га |
нем за ваш опстанак у државној служби — приметио му је директор.</p> <pb n="264" /> <p>Бела је |
пролазио поред те зграде, а никад није приметио да у њој <pb n="4" /> седи неко кога треба чув |
да га она озбиљно воли.{S} Он није био приметио дубоки утисак који је на њу био учинио.{S} Суд |
знала да је неко од њених суседа морао приметити кад је ушла с Чедомиром у кућу и кад су толик |
а за њим.{S} Није марила да ли ће то ко приметити, шта ће ко рећи и како ће се све то свршити.< |
присветли.</p> <p>— Мртвачки сандук! — приметише присутни.</p> <p>Не чу се реч објашњења, као |
а изгубила у мисли.{S} Тек, једна једва приметна румен кретала се по њеним образима.{S} Младић |
жом која се чинила као постављена једва приметним руменилом.{S} Очи су јој биле мајчине: црне, |
се у своје наставнице.</p> <p>Каја није примећавала забуну своје другарице.{S} Узела ју је за о |
шипарица какву ју је оставио.{S} То се примећавало по деловима тоалете, у којој је било нешто |
иве сестрице.</p> <p>Стари Матовић није примећавао ништа.{S} Он је при ручку имао добар апетит, |
, начинио од себе ругобу само да би био примећен.{S} Нема весеља.{S} Лица се згрчила, борба за |
се по соби, као да се бојала да не буде примећена, па се опет загледа у чипку, у кошуљу, у два |
по њему рабатне чатрље које дотле није примећивала.{S} Велики женски шешири по најновијој моди |
ћ допирала до бедема.{S} У мокром мраку примећивали се њени прљави таласићи жути, гипки, пенуша |
ћем, бонбоном.{S} На фијокама испод њих примећивали се натписи за лорбер, нишадор, алеву паприк |
обу.{S} Кроз расходоване чипкане завесе примећивало се с муком двориште.{S} Сумрак је купао џбу |
ика пре него што јој и диреке ударише — примећивао би ко у шали. — Пију, једу као на даћи.</p> |
ла она два лептира.{S} Иза једне шумице примећивао се кров варошке цркве, прост и достојанствен |
роду!</p> <p>Чедомир, као добар Словен, прими радо овај изговор да не ради ништа, и приста.{S} |
врло тврдоглав.{S} Стога узе други пут, прими од његовог говора што је ишло у корист њеног план |
их обрва, присебан потпуно и спреман да прими што има да дође.{S} На отвореним вратима стајала |
Степеница; немој да се стидиш.{S} А сад прими много поздрава од твојих доброжелећих ти родитеља |
сту акт озбиљан, хладан, срачунат да се прими онолико колико се даје...{S} Шта ви мислите, госп |
била тако бедна да се чинило као да је примила од својих посетилаца навику да пије, па се проп |
у прогрес, у човечанство.{S} Не могу да примим да је васељена створена ради гомиле глупака.</p> |
ао из Београда?</p> <p>Међутим, Илић је примио писмо, али није знао шта да одговори.{S} Оно га |
омир удаљава од своје жене.{S} Морао се примити службе.{S} Доби место у једној београдској гимн |
њати у својој суштини, ми смо принуђени примити га.{S} Да, време пролази, и једанпут дође трену |
/> Они нису рђави никако: они воле тај примитиван живот, они често имају љубави за добро и изв |
унца на заласку.{S} Долина је била пуна примитивних баштованџиница, где су се уздизале притке п |
се заустављали да их гледају.{S} Већ се примицало вече кад се нађоше на Ћирићевој пољани.{S} Са |
вечитом покрету.{S} Али што се пароброд примицао више томе граду, радост се сушила у њеном срцу |
— Вишња ће поћи за мене.</p> <p>Девојке примише шалу.{S} Њихов несташан смех одјекну долином.</ |
а као мртва.{S} Он је поново прихвати и принесе је к срцу.</p> <p>— Не... не, Чедомире! — рече |
боли!...</p> <p>Он је поново прихвати и принесе је к срцу са једном жељом у души да сам поцрвен |
за народно и сточно здравље, појачавати принос у пољопривреди увођењем земљорадничког кредита з |
ног догматизма.{S} Млади суплент био је принуђен, против све зловоље коју је осећао, да прати н |
не може мењати у својој суштини, ми смо принуђени примити га.{S} Да, време пролази, и једанпут |
имале доба кад је живот као источњачка принцеза пред судом римских легионара пружао руке пуне |
, у њино брзо остварење, у њихов велики принцип: „сваком по способности, свакој способности по |
попустити, као да би се огрешио о један принцип.{S} Он је био сув доктринар.{S} Заборављао је д |
во слабих ?{S} Зар то није укидање свих принципа јеванђеља и француске револуције?{S} Поред бор |
?{S} Изгубила си све принципе.</p> <p>— Принципе!{S} Принципи су за децу, за школске клупе.{S} |
е дакле према ветру?{S} Изгубила си све принципе.</p> <p>— Принципе!{S} Принципи су за децу, за |
си све принципе.</p> <p>— Принципе!{S} Принципи су за децу, за школске клупе.{S} Изузетци, мал |
његовог сина, он се бранио неким руским принципима васпитања деце у слободи.</p> <p>— Нек се ра |
лазили, требало се журити за воз, и она приону око свога кофера.</p> <p>Имала је право што се ж |
иротињи свога оца.{S} Место тога, он је прионуо у дућану и лепо помогао старом Остојићу.{S} Как |
радио само оно што воли, да буде свој и припада самом себи.</p> <p>— Новац је чудна ствар, моје |
о рукама, припаднимо народу како нам он припада.{S} Иначе смо роб ропства његова.</p> <p>Он је |
зашла из уског живота, она му више није припадала.{S} Њене мисли враћале су се пут Бумбарева Бр |
онај прави, онај који се видео, коме су припадале крштеница, уверење да није жењен, остале свед |
} Ваша породица, друштво, странка којој припадате, тражиће вам такође извесне обавезе.{S} Све ј |
33" /> Отворимо очи, размахнимо рукама, припаднимо народу како нам он припада.{S} Иначе смо роб |
се може све десити.{S} У сваком случају припази на ту твоју шмизлу.{S} Кад смо ми били млади, м |
Из њих је била још топлина јаке дневне припеке.{S} Ипак се осећало нешто свежине од ветра који |
лоза, пуштала у вис своје сочне пипке, припијала се уз кућу, увијала се око довратака, јака, с |
ове, све му изгледа лако.{S} Уз њега се припило једно женско створење, цело једно женско тело, |
>Напољу је било ведро.{S} Само је сунце припицало неприродно, те је ваздух био тежак.{S} Учитељ |
осећао да је он сувише мали да би могао припомоћи тој промени.{S} И још нешто.{S} Младићу није |
евојачка Школа може бити добра само као припрема.{S} Она није довољна жени која хоће да буде на |
и светлих очију. — Јер еволуцијом треба припремити револуцију...</p> <p>— Ја и даље остајем про |
поцрнелим крововима и раштрканом селу, приређивала је зора величанствен ватромет.{S} Аница пот |
готово трчала путем.{S} Напољу је јесен приређивала илузију пролећа.{S} Било је много сунца.{S} |
чествовати у митингу које је грађанство приређивало у корист избора Србина владике у Маћедонији |
. — Мешовити хор <hi>Љубићске Виле</hi> приређује у очи Ивањдана излет на брање ивањског цвећа. |
ншуле</hi>, састављају певачка друштва, приређују концерте по отаџбини, по изузетку се представ |
то знам.{S} Он је сјајна интелигенција, природа врло симпатична, али карактер неодређен, нестал |
и.{S} Знају је не само људи, но и мртва природа: куће, улице, камење.{S} На сваком углу остало |
оца нашег?</p> <p>Вишња, лака словенска природа, давала се уверити и овом половином своје душе, |
стизале су свој врхунац.{S} Материјална природа и силе које владају њоме нису више имале недоку |
човечју снагу замењују често вештина и природа.{S} Треба му показати делом, ову државу у ствар |
мо другојачије, ћудљиво, бурно, како то природа може да удеси по каткад над том вароши, широм о |
падати тој госпођици.{S} И као код свих природа које мисле право, које не рачунају са ситницама |
ага отисну се на њеним хаљинама.{S} Њен природан струк, неизмучен мидером, затеже блузу, те се |
ог дана? — одговори му философ. — Књига природе је широм отворена, хајде у природу!</p> <p>Чедо |
му се досадио живот.{S} Повреде су лаке природе.</quote> <p>Воз је одмицао.{S} Кроз прозоре од |
из тих коњских ногоступица и разлистале природе, која се у роси зориној купала безбрижно, разбл |
пролећа, кад се око нас осећа оргијање природе и ми зажелимо, с једним болним осећањем, да и м |
ико не зна да нас ослободи потреба наше природе?</p> <p>Вишња је слушала ове речи, које су се ч |
о геолошке теорије, упућивао га у живот природе, где се дрво с дрветом бори за што више сунца.{ |
из људског друштва, мораш се приближити природи и животињама.{S} О, да знаш колико ми мало пошт |
слично болу за домовином.{S} У његовој природи беше јако развијена чежња за оним што нема, што |
онтуре.{S} Нешто загонетно осећало се у природи.{S} У исти мах, око срца јој било топло, меко, |
и он је имао у срцу нежности.</p> <p>У природи је настајала све већа тишина.{S} Једно бело дрв |
е.{S} Доиста, кад се његов дух стварао, природне науке достизале су свој врхунац.{S} Материјалн |
гимназије што је доказивао катихети да природне науке побијају науку хришћанску.</p> <p>Његов |
ликом девојке скромне, лепе, стидљиве и природне.{S} Та је слика препоручивала молитву, давала |
о прост и јасан.{S} Дарвин је дефинисао природне законе тако силно да је његова философија изгл |
а, мећући у свој мало пискав глас нешто природне женске жеље за допадањем.</p> <p>Младен га је |
ила забрањена.{S} Као сви људи здрави и природни, она се бојала свега што је анормално, болесно |
ли, кад угледа своју другарицу у визији природних елемената, он се упита нехотице: „Нашто пунит |
ла без религије, изложена раном утицају природних наука и посвећена Чедомиром Илићем у оно што |
6" /> се као од стакла.{S} Краљ се сад, природно, обраћао народу, чинио обећања, одрицао се дос |
} Чак јој се то свиде: изгледало јој је природно, младићски, ђачки.{S} И доиста, ово их приближ |
х уста, око тих ситних очију, па све до природно намрсканог чела играо један <pb n="116" /> инт |
ом одласку.{S} Тада јој је то изгледало природно: њену мисао је заузимала само њена мајка.{S} Б |
кра инстинкта, која је човеку остала из природног стања — објашњавао је разлог што су зрнца фил |
ду према њему, више постеље, висио је у природној величини портре Матовићев, рад једног од наши |
дан! — прогунђао би Матовић кроз нос с природном и инстинктивном грубошћу у гласу, кад је Илић |
, <pb n="257" /> Огиста Конта и осталих природњака, философа и математичара, на основу којих је |
навикнутим на распуштеност источњачком природом, савршена слобода, ускраћивана дугим ропством |
ући по варошкој околини коју је називао природом.{S} Потврђења својим закључцима тражио је у об |
ух, шуму, свој народ, велике хоризонте, природу једном речи.</p> <p>Радоју се свиде тај одговор |
Ето, такав треба да си.{S} У природу, у природу!...</p> <p>— Моје је место међу људима, Ристићу |
полић!{S} Ето, такав треба да си.{S} У природу, у природу!...</p> <p>— Моје је место међу људи |
њига природе је широм отворена, хајде у природу!</p> <p>Чедомир, као добар Словен, прими радо о |
> што је свака чежња.{S} Хтеде отпочети присан разговор, упитати своју другарицу како је провел |
{S} Илић јој се чинио тако близак, тако присан.{S} Није осећала пред њим никаквог стида.{S} Хте |
оје обеси тада један фењер на чакљу, па присветли.</p> <p>— Мртвачки сандук! — приметише присут |
блед, погнуте главе, намрштених обрва, присебан потпуно и спреман да прими што има да дође.{S} |
</p> <p>— Ју, за мало не заборавих... — присети се рођака. — Да ти представим: моја другарица, |
<pb n="51" /> прекину тишину као да се присећао нечег:</p> <p>— Не... не, ти нећеш доћи на Вел |
ого волим, највише волим.</p> <p>Она га присили да седне, посади му се у крило, па поче да бара |
естрицом.{S} Она је требала да држи под присмотром обе девојчице те да тако олакша посао <hi>ја |
младост заједно.{S} Ми смо били везани присним везама једно за друго.{S} Време, ћуд или неки г |
својим изанђалим рукама, и обузета оним присним сажаљењем, које може да осети само жена према ж |
као прилепљене уз прозор, и са одсуства присних ситница, домаћих успомена и дрангулија, хладан |
живало је сад слатко на пригревици ових присних састанака.{S} Он се већ био навикао на љубак <p |
ћи.{S} Млади човек не хте покварити ово присно весеље дома, који је последњих година знао само |
е школе!...</p> <p>И она је загрли опет присно и свесрдно.</p> <p>Између живота у девојачкој шк |
настије..."</p> <p>Илић је волео Зарију присно.{S} Он је у њему видео једног сапутника на истом |
ила слобода, пун идеал тога појма, тако присног свима нама навикнутим на распуштеност источњачк |
тали ожиљци.</p> <p>— Добро, да идемо — приста Вишња.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
чајника и самоубилаца.</p> <p>— Добро — приста она и пружи му руку. — Сутра на овом месту, у тр |
ти изложим што сам наумио.</p> <p>Вишња приста у први мах, подајући се своме срцу.{S} После се |
и радо овај изговор да не ради ништа, и приста.{S} Они пређоше трем.{S} Један стари човек, који |
е?</p> <p>Илић није пио то пиће.{S} Али приста овог пута.</p> <p>— Још на ракију нису ударили п |
зом неумитног судије, изразом који није пристајао згодно њеном жовијалном лицу.{S} Тај се израз |
а:</p> <p>— Муке сам видела док су моји пристали да се вратим у Београд.{S} Тата још којекако, |
потписивала свако његово мишљење, била присталица његових убеђења без резерве.{S} Тешко ономе |
спору између приврженика детерминизма и присталица индетерминизма, напунио се свакојаким <pb n= |
је, ту архиву, већ велику.{S} И уверени присталица материјалистичке философије претварао се у н |
оје науке, него Наука.{S} Он је ватрени присталица позитивистичке философије.{S} Он примењује њ |
Робинсона који се из неког далматинског пристаништа укрцава на море.{S} Као гимназист другог ра |
вити до мирних вода каквог гостопримног пристаништа ?</p> <p>На улици затандрка нешто.{S} То су |
е да издржи тај штрапац.</p> <p>Илић је пристао одмах, говорећи:</p> <p>— Да, нека буде просто. |
ли воли школу.</p> <p>— Па зар ћете сад пристати да седите докона? — примети младић нешто аутор |
толико мислити, толико тражити; боље је пристати на живот, пустити се у њега.</p> <p>Јер какав |
S}" Он то не рече.{S} У осталом, већ их пристигоше Милева и њен пратилац.</p> <milestone unit=" |
оју ману осећала све дубље једно што је пристизала на снагу, те је већ имала потребу да се допа |
у.{S} Грађани, у пола обучени, и војска пристизали су у гомилама.{S} Журно се копало, набацивал |
ао јако преварити.{S} Али оне су крајње пристојне једно што се нема прилике или што се овде то |
избегавано; момци су духовити, девојке приступачне, младе жене несташне, а старци и старице та |
друштво кредитом.{S} И већ се с пролећа приступило радовима на подизању централе <hi>Рад и Свет |
љ, бесмислен без Вишње, без њеног милог присуства.{S} Чинило му се као да га је цео свет напуст |
н занос од те смеше поезије, успомена и присуства девојке која му је нудила што му она друга ни |
равдала пред самом собом, она је губила присуство <pb n="181" /> духа и питала се шта други мис |
отпуно помиловање Јованово да се његово присуство готово осећало у кући.{S} Млади човек не хте |
јала се госпа-Матовићка, која би кадгод присуствовала тим разговорима.</p> <p>Никад Илић није ј |
а миље из ваздуха тога дана, опијала се присуством човека који је ишао поред ње, слушала је рад |
у страну, осећала се сигурна у његовом присуству.</p> <p>А Радоје је умео лепо да говори... по |
о свет који се другим данима не опажа у присуству жена и људи, лепих, задовољних, срачунатог др |
селу.{S} Девојка се осети слободнијом у присуству ове стварности.{S} Негде зашкрипа ђерам.{S} Ј |
ра.</p> <p>Брачни пар дође у Београд да присуствује погребу.{S} После се не вратише више.{S} Бе |
разговарам овако с вама, чини ми се да присуствујем. неком концерту, где хиљаде пријатних и ха |
.</p> <p>— Мртвачки сандук! — приметише присутни.</p> <p>Не чу се реч објашњења, као да све обу |
алеко од Београда, за стотину векова од присутног тренутка, на ум му је, без икакве везе, долаз |
ја сам ваша пријатељица? — упита затим, притварајући врата.</p> <p>— Да, Бела — одговори он, сл |
жићњег распуста.{S} Тек што је за собом притворио врата, кад их газдарица отвори, боса, само у |
ве већи занос.{S} Скупи кошуљу позади и притеже је.{S} Врвице на раменима прскоше.{S} У белини |
слове.{S} Држава има рачуна да нам опет притекне у помоћ...{S} Ми морамо успети.</p> <p>— Шта д |
ведра и ћутљива.{S} Та пространа тишина притискивала је младу девојку. </p> <p>— Удај се, драга |
витицу око главе, сукњу изнад чланака, притискивале по један свежањ књига на своје груди које |
, да олакша себи све несреће које су му притискивале срце и које је само њој могао рећи.{S} Али |
ети њу целу, обешену о њега.{S} Девојка притисну руком онде где јој је срце, не рече ништа, пов |
стране јевтиним становима.</p> <p>Вишња притисну кваку на једним од многобројних, зелено обојен |
екнуо је пред њом, загрлио је око паса, притиснуо главу на њене груди, на тело.{S} Осетила је т |
ја.</p> <p>— Сад копају брану и јаз.{S} Притиснуо радник, мила мајко, као мрав.{S} Сева будак, |
во срце, он хтеде заборавити садашњост, притиснути је на груди, рећи: „Моја Вишња, моја лепа, м |
ти у дубину салона, сурва се на канабе, притиште јако обе слепочнице, које су биле као да хоће |
се не трже.{S} Он продужи свој нагиб и притиште један кратак и устрептао пољубац.{S} Пољубац н |
т... пољуби, пољуби...</p> <p>И Чедомир притиште један пољубац на насмејане усне, које се приле |
вних баштованџиница, где су се уздизале притке процветале бураније и по који усамљен долап, иск |
ана.{S} Груди се тресле.</p> <p>Чедомир притрча девојци.{S} Њена слика му је бунила главу.{S} Х |
ио ју је видео на улици, па кад је хтео прићи, она је зауставила неку своју познаницу на пролаз |
зео Швабицу?</p> <p>— Замисли дерана! — прихвати госпођа. <pb n="120" /> — Није још школу сврши |
ана.</p> <p>— Не учи толико, разумеш? — прихвати Зарија поново се обраћајући Илићу. — Ја сам ре |
</p> <p>— Бела ми је терет на грудима — прихвати госпођа, изненадно потресена. — Кад је видим о |
пут.</p> <p>— Не говори ми то, Вишња — прихвати Чедомир. — Ми смо још увек добри, стари пријат |
.{S} Ја не смем живети обично.{S} Али — прихвати после једне почивке — ако он не дође, Зарија, |
/p> <p>— Кад смо тако добри пријатељи — прихвати Вишња — онда будимо отворени: боље је да не ид |
/p> <p>— Не жур’те се, господин Илићу — прихвати и Бела, мећући у свој мало пискав глас нешто п |
ла је хладна као мртва.{S} Он је поново прихвати и принесе је к срцу.</p> <p>— Не... не, Чедоми |
знаш како боли!...</p> <p>Он је поново прихвати и принесе је к срцу са једном жељом у души да |
ва девојко, ој!</l> </quote> <p>Друштво прихвати:</p> <quote> <l>Милији душа мирише</l> <l>На с |
ј години научио да му живот доноси чист приход.{S} Његова је девиза: уживати и успети.{S} Понек |
иромашан ђак, без родбине, без сигурног прихода, без пријатељских веза и заштитника, права друш |
, кад се тако нашла изненада без мужа и прихода, повукла се у једну кућицу из дворишта, и ту, о |
је леп стан, па баба... што је златна; прича ми како је било кад је била млада, описује ми омл |
и буне још више, па се, после, годинама прича како су се провели на Ђаковића љуљашци, о Сокином |
кама у коси, слободне, радознале и пуне прича о мачки, кокошима и ђаволу.</p> <p>Ту, у Крунској |
ва, новац није ни толико рђав колико се прича, ни толико добар колико се мисли.{S} Али има једн |
о да се нису њој десиле, већ их чула из прича, из прочитаних књига.{S} Дође јој да рече:</p> <p |
кака, називају свакој клупи добро вече, причају шта су радиле преко дана, шале се на рачун прво |
S} Тврде за тебе да си срећан човек.{S} Причају да се у тебе заљубљују министарке или њихове ће |
ја и на најбољем гласу.{S} Читаве бајке причају се о људима који су јели у њој, у данима своје |
ри непосредно, обиграва се око ствари и причају се многе излишности.</p> <p>Реши се да отпутује |
покушавајте да се браните.{S} Већ ми то причају одавно.{S} Али ја добра, наивна, старинска жена |
а полако.</p> <p>Младић не одговори.{S} Причајући био је дигнуо главу и гледао у небо.{S} Девој |
ђе придруживала ћерци, говорила у глас, причала о повој краљици, изговарајући полако њено име и |
спи чашу, па продужи:</p> <p>— Дуго смо причали.{S} Било је говора и о томе ко ће ући у кабинет |
спрату.{S} Био је вечито добре воље.{S} Причао је радо о својим пословима.{S} Решавао се с муко |
— додаде госпођа. — Само, никоме да не причате <pb n="196" /> о оваквој веридби.{S} Ја ћу већ |
S} Није довршио реченицу, јер није хтео причати о сиротињи свога оца.{S} Место тога, он је прио |
а очекује његова породица.{S} Они ће му причати о много чему, о много кому, <pb n="78" /> па и |
омену на њеном лицу.</p> <p>— Простачке приче — рече он сигурним гласом. — Ти не верујеш, ваљад |
ушавом водом и шапутала јој недопуштене приче, млада девојка заспа са једним ђаволастим осмехом |
да прекине чар у који су је заносиле те приче.{S} Око њих је било лепо јесење вече, сувише топл |
е добити четвртог дана.{S} Лазаревићева причека још неколико дана.{S} Одговор није стизао.{S} О |
да је модерно...{S} Дакле, ти кажеш да причекају?</p> <p>— Да, боље да се кају раније него доц |
ну другарицу која се није заустављала у причи о својој срећи.</p> <p>Била се обесила о једру ми |
на црвена блуза у тој прозрачној сивини причињавала као какав велики божур у некој чудној земљи |
а, што је волела нашу кујну, било је за причу.</p> <p>Вишња је мало јела и говорила тек колико |
мети заједљиво стара девојка — то је за причу!</p> <p>Брод обиђе брдашце, и пред путницима се у |
сију коју је сама искрижала и прекидала причу своје мајке о њеном животу с Матовићем, селидбама |
твојој глави не би добио ни Прокупље! — пришила му је ташта поносито. — Али нисам ја ко је ко.{ |
V</head> <p>Била је недеља кад је Вишња пришла Чедомиру.{S} Дан је био ведар.{S} По плавом се н |
Трудио се да не изгледа бедан, али неки пркос против самог себе терао га је да се излије пред с |
заревићева избегава намерно, па и да му пркоси.{S} Његова је душа патила, његов понос је страда |
ми имамо још једно другом да кажемо? — пркосила је Вишња непрестано.</p> <p>— Имам да ти кажем |
г симпатичног покрета.{S} Али им је она пркосила свима.{S} Махала рукама, бацакала ноге, окрета |
е и храмала јаче него икад.{S} Дотле су пркосили једно другом кад се сретну.{S} Данас је Илић и |
шта ђачка кућа, непобедан бедем који је пркосио свакој реакцији.{S} Полиција није смела ући ту; |
га је избегавала свеједнако, намерно и пркосно.{S} Остајала је у салону тек кад има још некога |
сам, богаљ, богаљ, богаљ.</p> <p>Лупну пркосно песницом о песницу и понови:</p> <p>— Богаљ, бо |
та, док му она разједа срце, а њен гној прља, трује.{S} С времена на време, он би се свестио, ч |
ом се зачу нека псовка.{S} Један сељак, прљав и исцепан да би га у другој земљи ухапсили, терао |
је наш народ.{S} Он је запуштен, прост, прљав, смрдљив.{S} Ипак, он није непоправљив.{S} Напрот |
.{S} У мокром мраку примећивали се њени прљави таласићи жути, гипки, пенушави.{S} Даље се није |
е републике.{S} Време, киша и свакојаке прљавштине претвориле су те бог зна чије одеротине у си |
— бранио јој је отац да то ради.</p> <p>Прљила се око ватре, руке су јој пуцале од сапунице, кр |
их опусти крила и паде у рит; она друга прну у вис, па се врати, начини два три круга изнад мес |
Река стешњена, пенушава и као зауздана, пробијала се још кроз отвор на средини.{S} Чекало се са |
вчарске Клисуре.{S} На извесним местима пробијала је Морава то зеленило и текла преко плићака, |
" /></p> <p>— Та остав’те човека!...{S} Пробисте му уши вашом дреком.</p> <p>Од лекције није би |
е тему: <hi>О вредности живота</hi>.{S} Проблем му је изгледао прост: одбацити метафизичке спек |
Укротила је гром и разоружала небо.{S} Проблем живота изгледао је врло прост и јасан.{S} Дарви |
раничило с анархизмом, решавао је сваки проблем.</p> <pb n="47" /> <p>— Шта то мари нешто мало |
ра, на основу којих је хтео решити свој проблем. — Изникнуће ми на врх главе.{S} Једи шта ти се |
арну машину, да је свео човека на један проблем механике, на једну врсту живе геометрије.{S} У |
опажања, и уживао страсно у филозофским проблемима.{S} Култура му се нудила на сваком кораку: м |
рински:</p> <p>— Вишња... слатка Вишња, пробуди се, устани; не гледај ме тако.{S} Нашла сам ти |
метално тика-так, така-тик.{S} Хтеде да пробуди Аницу.{S} После се застиде.{S} Како да јој обја |
Чедомира.{S} Сан је био тако јак, да се пробудила сва уздрхтала, и није могла више заспати.{S} |
ирки.</p> <pb n="191" /> <p>Они се беху пробудили упола и гледали једно другог усијаним очима.< |
о заспао у неком напредном граду, па се пробудио после једног страшног земљотреса; он види око |
ветар се претвори у вихор.{S} Облак се провали.{S} Из неба осу плаха киша, да се за час начини |
253" /> зјапеле су црне бездне, страшне провалије, светови очајника и самоубилаца.</p> <p>— Доб |
тињски намештена: један гвозден кревет, проваљен миндерлук, прозорске завесе на алке, нешто цве |
ити школу, добити државну службу, па да проведе на миру старе дане уз сина господина.</p> <p>— |
Чедомир се љутио.{S} Дешавало му се да проведе по неколико дана не видећи своје драгане.{S} Тр |
ого.{S} Највише, да се, дошав на власт, провезу преко Теразија на фијакеру, који називају интов |
ст година, колико је имала пред свадбу, провела је беспослена, размажена и више мање срећна.{S} |
ћан био одмах до њихова.{S} Она је била провела готово цело детињство са њом и њеним братом, Ра |
е био њено родно место, град у којем је провела највећи део свога живота, сваки ју је познавао, |
зговор, упитати своју другарицу како је провела тих неколико месеци од како су се разишли.{S} А |
па се, после, годинама прича како су се провели на Ђаковића љуљашци, о Сокином прстену.</p> <p> |
ше горко.{S} Буди правичнија.{S} Ми смо провели целу младост заједно.{S} Ми смо били везани при |
какве имам родитеље“.</p> <p>Цео дан су провели у шетњи.{S} Пред вече, кад је сунце нагињало за |
једној од главних улица.{S} Чедомир је провео скучено детињство у тој кући где се морао одржав |
се дубоко, у бескрај.{S} Ваздух је био провидан и благ.{S} Није се осећало ни најмањег ветра.{ |
кад уредити — говорио је. — Ето, ја сам провинцијалац, а изгледа ми да се овде нема већег осећа |
<p>Вишња је тако прошла, изгубила се у провинцији као и у његовом спомену.{S} Што је онда толи |
о њеним раменима.{S} Из хаљина у нереду провиривало је румено и бело грло.{S} Руке је забацила. |
род је ишао час средином Дунава, час се провлачио између ненасељених острва.{S} С наше стране у |
{S} Дала је реч својој другарици да јој проводаџише за прву прилику која им се допадне.{S} Није |
уго, а и ти ћеш... сигуран сам.{S} Пиј, проводи се, уживај младост.{S} Ја сам ти то, Илићу, гов |
Другојачије не може бити.</p> <p>— Пиј, проводи се, уживај младост.{S} Велика дела долазе сама |
у.{S} Посао јој се милио.{S} И време је проводила лако, радећи у школи појачано, скупљајући по |
ила је немо у себи.</p> <p>По целе дане проводила је у својој соби, читала прибелешке, разгледа |
ена, лепила се по ознојеном челу.{S} Он провуче прсте кроз кике на темену и управи поглед прозо |
воденицу са два витла, те га цело село прогласи за најдаровитијег човека под небом и помири с |
удио: он <pb n="19" /> је себе већ тада прогласио за великог човека.</p> <p>Кад је ступио на Ве |
пречац, демонстративно, што јој је отац проглашен као противник <hi>постојећег стања</hi>, анти |
ма најбољега што је имао.{S} То осећање прогнанства прелазило је у неку врсту фикс-идеје, море, |
о прозорима блудели су дрхтећи као душе прогнате из раја.{S} Пусти простори, по којима се назир |
н глас из најтамније дубине његове душе проговори узнемирено:</p> <p>— Шта је?{S} Шта је теби?{ |
као столицу.{S} Једном нису читав месец проговорили.</p> <p>— Чудан народ! — говорила је газдар |
жба долази на прво место...{S} Прописан програм, као што рекох.{S} То је што сам имао да вас по |
а, на првом месту, да се пређе прописан програм.</p> <p>— Моје студије...</p> <p>— Немам ништа |
аја.{S} Он ће несумњиво привести у дело програм странке, озаконити слободу штампе, збора и дого |
и ниједан ипак би их доста било...{S} У програму друга Толстоја само је последња тачка добра, ј |
ла, рачун испада врло неповољно по твој прогрес и човечанство.{S} Ти си непријатељ, не знајући |
терујеш.{S} Ја верујем, против свега, у прогрес, у човечанство.{S} Не могу да примим да је васе |
свети, да руши, да обара.{S} Заставници прогреса, они су његови најљући противници.{S} Лично за |
<hi>ноблесу</hi>.</p> <p>— Добар дан! — прогунђао би Матовић кроз нос с природном и инстинктивн |
ејавши се гласно.</p> <p>Ваљада при том прогута мало дима, те се закашља.{S} Баци цигару и рече |
што за кућу, малопродавци варали су је, продавали скупље, крали на мери, потурали што је рђаво. |
најновијој моди и сувише скуп да би се продавао у дућану.{S} Газда-Митар имао је среће у тргов |
тајао у удубљењу неких укинутих врата и продавао погачице, поздрави их по свом обичају.{S} Они |
ће бити цео свет.{S} Правићу шећерлему, продавати переце; шта то мари ако ти будеш моја жена!{S |
ком простору видео се само један човек, продавац ушећереног воћа, по којем је падала прашина.{S |
следбеник класичних философа и нуди на продају свешчице својих <hi>Гром-мисли</hi>. <pb n="86" |
снови.{S} Хоћеш ли још један полић?{S} Продао сам неке старе панталоне, па имам рачуна да те ч |
од извезена стакла спречавале поглед да продре даље.</p> <p>— Можда је какво посланство! — одго |
ама и сјај зимњег сунца које није могло продрети у собу него је скакало око прозора, по калдрми |
ка који добро види да прави глупости, а продужава и прави их нове, све му изгледа лако.{S} Уз њ |
n="138" /> кратки, дуги, испрекидани и продужавани, где душа само додирне душу, па је остави д |
лић се тада јогунио такође.{S} И рат се продужавао, мењале се само позиције.</p> </div> <div ty |
на и, не одвајајући још стакло од уста, продужи:</p> <p>— Најзад, свеједно.{S} Нама је већ изре |
а, па кад виде да се Каја не подсмехну, продужи пажљиво — он је врло учен човек, врло паметан.. |
> <p>— Тако је мирна, пријатна, љупка — продужи Остојић гледајући у бело платно Моравино. — А в |
војку. </p> <p>— Удај се, драга Вишња — продужи Аница. — Удај се што пре.{S} У животу су ретки |
рањене руже.</p> <p>— Са своје стране — продужи он, упркос свега — посланици не могу да се опре |
<p>— Још на ракију нису ударили порез — продужи Ристић. — А била би грдна штета.{S} Она једина |
оволику потпуност у огледању на води — продужи девојка. — Погледај десно... тамо испод дерегли |
во уметничко дело?...{S} Ево, па пуши — продужи она, помакнувши сто у правцу Илића. — Ко ме не |
ле од како смо се растали, ја то знам — продужи Илић тврдоглаво. — Али, ми смо још ту, ми живим |
<p>— Ако пак хоћеш да будеш задовољан — продужи Ристић — онда мораш ићи из људског друштва, мор |
претворити речну снагу у електрицитет — продужи доиста млади сајџија, начинивши десном руком је |
кад се пише искрено и поштено.{S} Стога продужи правим путем и покуша да одвоји стране што су с |
чио је сеоску школу, па је покушавао да продужи гимназију, свршио два три разреда, после ступио |
ју, реакционаре, цинцарски свет, те она продужи ићи, бацајући по каткад кришом свој дрхтав, дев |
ом његове женидбе.</p> <p>Испи чашу, па продужи:</p> <p>— Дуго смо причали.{S} Било је говора и |
</p> <p>— Ти излазиш из Здрављака? — па продужи пут, настављајући да звижди.</p> <p>По тротоару |
а.{S} Она се предомисли, окрену главу и продужи даље.</p> <p>Имала је утисак као да лута по нек |
е узе за руку.{S} Она се не трже.{S} Он продужи свој нагиб и притиште један кратак и устрептао |
аревићева не одговори ништа.{S} Чедомир продужи:</p> <p>— Право претпоставља борбу.{S} А ти си |
е, па се пропила и од пића посрнула, па продужила пут порока као свака пијаница.{S} Тако је пре |
авила неку своју познаницу на пролазу и продужила пут с њом.{S} Било му је јасно да га Лазареви |
док се не би сва распала.{S} Да се тако продужило, цео државни буџет <pb n="261" /> не би био д |
ј другарици:</p> <p>— Он ме саветује да продужим школу и ступим на философију.{S} Ја сам се реш |
месту био какав ветеран на перу, он би продужио своје дело такво какво је, и нашао му логичан |
рвозно један крај њених усана.</p> <p>— Продужите... — рече она, па весело седе на канабе поред |
ш бољег од њега.{S} Како би иначе могла продужити да живи!{S} У Млави су ретки Илићи.{S} И дани |
оцем.{S} Врати се у Чачак, али не хтеде продужити школу.</p> <p>— Нећу да будем чиновник — рече |
као удар у срце.{S} Он се диже с клупе, прође стазом и изби на излазак од парка.{S} Ноћ је већ |
код свију је, без њега ништа не може да прође.{S} Вишњи је доносио међу првима новине, пропраћа |
слугу и једно изврнуто буре.</p> <p>Кад прође поред те капије и скрену ка Теразијама, девојка у |
илића, прасади, вина, књига.{S} Дан нам прође као сат, а сат као минут.{S} И ја се само Богу мо |
— рекла му је једном приликом. — Јутрос прође поред прозора један младић: тако су му лепо стаја |
на прагу указа госпа-Клеопатра.</p> <p>Прође један тренутак, тих, мучан, дуг као вечност.</p> |
море.</p> <p>Они пређоше пољану у косо, прођоше једну уску улицу, калдрмисану само крајем, <pb |
ир се свакако не сети.{S} Ћутали су.{S} Прођоше тако добар део улице.{S} После се спустише у Па |
12"> <pb n="135" /> <head>XII</head> <p>Прођоше неколико дана.</p> <p>Илић се кајао искрено збо |
ао, чедан одсев озари њено лице.</p> <p>Прођоше кроз врло чисту кујну.{S} У једном удубљењу кри |
летимице, кадгод спазила с прозора кад прођу њиховом улицом, док општинске липе бацају густе с |
на на оно што су заједнички преживели и проживели.{S} Она су почињала просто, једном речи: „Чед |
жена постане једног дана срећна мајка, проживи мирно и корисно свој део живота и, кад дође вре |
варајући врата на младићевој соби њу би прожмала нека слатка језа, од чукљева на руци, па кроз |
и.{S} Није било <pb n="100" /> оцена ни прозивања.{S} Већ се седне у клупу, професор говори, ко |
} Погледај их! — и Ристић пружи прст на прозор. — Ко ће знати шта оне виде својим мрежастим очи |
обом.{S} Собарица је наместила на његов прозор саксију резеде.{S} Госпа-Матовићка слала министа |
дели за иностранство, Илић погледа кроз прозор.{S} Да ли виде једну клупу, усађену у обалу чука |
<p>Остави рукопис и погледа тужно кроз прозор.</p> <p>Напољу су радници откопавали неку обалу. |
њега.</p> <p>Ноћ је улазила у собу кроз прозор.</p> <pb n="159" /> <p>Тело и душа су тако уједи |
адиш снагом него мозгом.{S} Гледаш кроз прозор: људи се паште, <pb n="59" /> снег пада, тебе ни |
авеса које су стајале као прилепљене уз прозор, и са одсуства присних ситница, домаћих успомена |
а поду, пред постељом.{S} Кроз откривен прозор улазио је један ружичаст сноп првих сунчевих зра |
С времена на време млезеви би ударили о прозор да весело човека опомену како је пријатно бити у |
е, умрети као те муве ако им не отвориш прозор.</p> <p>Зарија пређе на илузију слободе, оде у м |
тима, обојеним фирнаезом, са два велика прозора, пуна шољица, кутија од <hi>вешплава</hi>, ђинђ |
еколико мува зујало је око оба дућанска прозора.{S} У рафовима се шаренила повесма вунице, прев |
е једном приликом. — Јутрос прође поред прозора један младић: тако су му лепо стајале обријане |
фигурама купидона који држе венце испод прозора, овај је дом чинио леп и отмен утисак у гомили |
а се са варошким девојкама, седала крај прозора и тражила своје старо задовољство гледајући људ |
ајтеже.{S} Читала је књиге, седела крај прозора што гледа на сокак и посматрала земљу свога дет |
један крај од завесе, и посади се крај прозора.{S} Напољу је свитало.{S} Кратка летња ноћ диза |
Пребаци један шал и посади се опет крај прозора.{S} Пријало јој је да тако гледа како зора свић |
гло продрети у собу него је скакало око прозора, по калдрми и гранама једне оголеле липе.{S} Из |
тако са улице, док је она одговарала с прозора на другом спрату.{S} Био је вечито добре воље.{ |
има које би, летимице, кадгод спазила с прозора кад прођу њиховом улицом, док општинске липе ба |
ногарима попуњавало је празнину између прозора.{S} На зиду према њему, више постеље, висио је |
ојачија него у осталих.{S} Избио велике прозоре, ударио једноман окна, метнуо ролетне, набавио |
јих сликара.</p> <p>Кроз широм отворене прозоре допирао је у собу весео шум Београда који се бу |
оде.</quote> <p>Воз је одмицао.{S} Кроз прозоре од вагона виделе се разнолике зграде станичне, |
као одахнувши после великих врућина.{S} Прозори су гледали у врт, чије воћке, још младе, пружал |
ст сјури с неба бујицом.{S} Многобројни прозори на здањима и чатрљама, на Двору и болници, запл |
ред њега.</p> <p>Кроз чипкане завесе на прозорима видело се једно парче улице, остатак покојног |
, степеницама и рупама Савамале.{S} Под прозорима су му расли ефемерни патлиџани, који би се сп |
звезда, широком настрешицом, изолученим прозорима, државним грбом над сниским вратима.{S} То је |
гомила се безбрижно по тротоару.{S} По прозорима <pb n="208" /> се црвене уски јастучићи, где |
Усамљени пламенови који су се палили по прозорима блудели су дрхтећи као душе прогнате из раја. |
идео се низ ситних краварских станова с прозорима до земље, осенчени шљивацима.{S} Још даље, ук |
на девојку, а одатле на сто, на зид, на прозорска окна, на затворена врата, као тица која је тр |
дан гвозден кревет, проваљен миндерлук, прозорске завесе на алке, нешто цвећа у саксијама и пун |
зру, оне су као ове муве што се лепе уз прозорско окно...{S} Погледај их! — и Ристић пружи прст |
ло што да је свежије.{S} Из чамовине на прозору цури смола.</p> <p>Пошто је распремила собу, по |
сте кроз кике на темену и управи поглед прозору, као да је хтео себи дати рачуна где се налази |
аслоном, превучене кожом.{S} Бела приђе прозору и отвори их обадва.{S} Чедомир је сад могао бољ |
света.{S} Њих двојица се беху примакли прозору што гледа у двориште.{S} По калдрми је играло с |
ји познају га на први поглед по његовом прозору, упрљаном мувама и масним рукама.{S} Ту висе ни |
дуг и весео летњи сумрак у виду танке, прозрачне измаглице, као фине свиле, која је благо и ви |
тако сиво да се њена црвена блуза у тој прозрачној сивини причињавала као какав велики божур у |
ан лични пораз.{S} Саставио је законски пројекат о осигурању сељака од града и стоке од помора. |
а и стоке од помора.{S} Успео је да оба пројекта озакони у Скупштини.{S} У буџет се унесе довољ |
т.{S} Један од озбиљних млађих философа прокламује да разум даје само карикатуру стварности.{S} |
степенице велике куће, додирну шимшир, проклати се по калдрми од дворишта, па замаче даље, у м |
сан, а киселе паприке њен идеал.{S} Те проклете паприке!{S} Шта нису радили њен муж и газдариц |
лила.{S} Друго је сад, а друго беше под проклетом реакцијом.{S} Тек, жао ми је, човече, пара... |
девојачку школу и да ће пред Чедомиром прокритиковати његове идеје.</p> <p>Прво је одржала.{S} |
/p> <p>— По твојој глави не би добио ни Прокупље! — пришила му је ташта поносито. — Али нисам ј |
наше?{S} Зашто пустити да дани и године пролазе?{S} Јер младост иде, брже него што се мисли, а |
цео свој живот.{S} Живот <pb n="90" /> пролази, а она се никад не појави, не помилује наше уси |
смо принуђени примити га.{S} Да, време пролази, и једанпут дође тренутак кад се мора имати хра |
ценимо њену снагу.{S} Међутим, то време пролази; централа се подиже, и ја ћу ускоро, као онај к |
и несигурне кораке ослобођеникове који пролази без бриге поред наоружаног стражара што је дотл |
икама, по њој самој.</p> <p>Зима јој је пролазила врло пријатно.{S} Имала је доста друштва.{S} |
се један из другог, гурали се око њега, пролазили поред његових очију весели и шарени као свато |
љиво, гледао ју је нетремице, жељно.{S} Пролазили су поред познатих места; час би то био Београ |
но чекала његов одговор.{S} Дани су јој пролазили полако.{S} Сунце је милело преко усијаног лет |
ило погодно за размишљање.{S} Часови су пролазили, требало се журити за воз, и она приону око с |
ао је толико ствари да каже!{S} Дани су пролазили, а перо је висило непомично над хартијом.{S} |
S} У Млави су ретки Илићи.{S} И дани су пролазили, а за њима месеци, године.</p> <p>Спомен на б |
b n="82" /> <head>VII</head> <p>Дани су пролазили врло споро.{S} Жарко јулско сунце пржило је б |
ољупцу није било краја.</p> <p>Време је пролазило.{S} Њихове очи нису гледале.{S} Њихова глава |
ућа орила од њене вике.{S} Време јој је пролазило у беспослицама, неговала је нешто цвећа, везл |
жавали дуже руку у руци.{S} Време им је пролазило у чекању једно другог, у састанцима по углови |
Чедомир несвесно.</p> <p>Толико је пута пролазио поред те зграде, а никад није приметио да у њо |
али га за нешто више од себе.{S} Кад је пролазио улицом, старији су се утркивали да га поздраве |
враћала у Београд.</p> <p>Живот јој је пролазио без догађаја.{S} Избегавала је посете, састанк |
{S} По њиховој спољашности, необавештен пролазник би се могао јако преварити.{S} Али оне су кра |
белуцала црна калдрма.{S} Било је мало пролазника.{S} Из оближње кафане избацише једног пијани |
е са старим књигама.{S} Ништа не свраћа пролазнику пажњу на њега: фирма ни модел робе што се ту |
би о калдрму и измамио уплашен узвик у пролазница.{S} Београд се осмејкивао у изненадној и про |
јим путевима.{S} Она је била само нешто пролазно... само један ступањ у високим степеницама, уз |
S} Београд се осмејкивао у изненадној и пролазној топлини као старац који се напио добра вина.{ |
а је зауставила неку своју познаницу на пролазу и продужила пут с њом.{S} Било му је јасно да г |
триотске манифестације с разлога што је пролетеру свеједно који ће га капиталист експлоатисати, |
овима, ветар доносио мирис од љубичице, пролетња јагњад блејала, жуборили потоци нови, безимени |
="223" /> <p>По ручку пређе на трем.{S} Пролетња пилад грабила су се у дворишту око мрва које и |
Није потребно, Илићу — одби девојка. — Пролетње кише нису опасне.{S} Затим...</p> <p>— Затим?< |
ља.</p> <p>То је тако трајало до једног пролетњег поподнева.</p> <p>Прелазила је преко Батал-џа |
задовољних очију.{S} У јасној светлости пролетњег дана шарениле су се разнолике боје, почевши о |
као бајка коју му прошлост црта у игри пролетњега сунца.{S} Гледао ју је; у срцу је осећао као |
па на <pb n="97" /> којој су седели.{S} Пролетос је била зелена, а сад се белела од прашине, ка |
и.{S} Сваке <hi>сезоне</hi> т.ј. сваког пролећа и јесени, доносио је Лазаревић својој жени и на |
је био један од оних жарких дана у сред пролећа, кад се око нас осећа оргијање природе и ми заж |
помогла друштво кредитом.{S} И већ се с пролећа приступило радовима на подизању централе <hi>Ра |
{S} Напољу је јесен приређивала илузију пролећа.{S} Било је много сунца.{S} По баштама се трава |
Ја ћу већ пронаћи нешто романтичније... пролеће, небо, велики празник, долазак Чедомиров у црно |
уборили потоци нови, безимени, брзи.{S} Пролеће освајало, живот се обнављао, на ранама се хвата |
ладно, као да није жена.</p> <p>Било је пролеће кад је дошла у то село.{S} Трипут је потом глог |
S} Оне падају уз часне посте.{S} Већ је пролеће.{S} Сунце обасја.{S} Снегови што су падали целе |
n="41" /> <head>IV</head> <p>Те године пролеће је било врло лепо.{S} Раштркани Београд, који с |
те цела Морава окрене на јаз.{S} Али се пролеће не дочека.{S} С јесени поче да пада киша.{S} Па |
сма узбуди Илићу гомилу мисли на лањско пролеће, на Вишњу, на њен <pb n="190" /> први пољубац.{ |
роз отвор на средини.{S} Чекало се само пролеће, па да се и то зазида, те цела Морава окрене на |
доста лепо:</p> <quote> <l>То је било у пролеће рано,</l> <l>То је било у брезову хладу,</l> <l |
е мисли ако Чедомир не буде њен!</p> <p>Пролеће се расцветавало око девојке, али су њој ти свет |
оферту, с рапавом хартијом, по којој се проливало мастило.{S} Ах, та писма!{S} Она нису садржав |
олела.{S} Прала јуче кућу, па је ваљада промаја ударила.{S} И говори ја стоци да се угледа на о |
самог себе, као утвара, полети уз воду, промакне гвоздени мост и изгуби се негде око оскудног з |
S} Арњеви се тресли.{S} Један путник је промаљао радознало главу кроз отвор на колима.{S} Платн |
о слушао док је стари министар био жив, промангупирао се са свим, изгубио право на даље школова |
самоће, по којој ју је пратила туга од промашене удаје, она је, против свега, носила у дну срц |
То је било неизбежно.{S} Човек који је промашио свој позив несрећан је, он пати, а патња рађа |
вога друга и питала се откуд долази ова промена.</p> <p>Чедомир је покушавао да се објасне.</p> |
а се објављивала, што је настајала нека промена најзад.{S} А мучно, што је, можда несвесно, осе |
шњи пређе једна сенка преко лица.{S} Та промена не измаче младој жени, те скочи на други предме |
њега самог, те му изазивала потребу да промени себе, да кида, да се разведе са самим собом.{S} |
н сувише мали да би могао припомоћи тој промени.{S} И још нешто.{S} Младићу није било добро.{S} |
n="307" /> живела.{S} После се та сцена променила.{S} Настао мрак.{S} Остала је сама са Илићем. |
е служавка.</p> <p>Она је због Чедомира променила цео <pb n="226" /> живот.{S} Противила се вољ |
а.{S} Сапи су му смршале.{S} Боја му се променила.{S} То није био више арап.{S} Главу је спусти |
о себе.</p> <p>Сама улица није се много променила.{S} Подигнуте су још две три нове куће.{S} Не |
име — име професорове мајке, сељанке — променили, тепајући јој:{S} Бела.{S} После ове девојке, |
дног дана, заузму га и помету; због њих променимо своје навике, укусе, идеје, <pb n="40" /> пла |
живот, заузму га и помету.{S} Због њих променимо своје навике, укусе, манире, идеје.{S} Подпад |
Најзад, шта ме се тиче.{S} Он се можда променио.{S} Ми се сад тако ретко виђамо.</p> <p>Кад су |
је нашла у свом родном крају, о вечито променљивом пејсажу кукурузних поља, о лековитој тишини |
енутку жељкао једну неостварену жељу за променом садашњице, нејасну жељу за нечим потпуним, сав |
да се.</p> <p>Младић, поред ње, примети промену на њеном лицу.</p> <p>— Простачке приче — рече |
у школи није могао опазити код ње какву промену или ваншколску мисао.{S} Марљиво је радила, чек |
знањем целе наше епохе.</p> <p>Вишња се промисли да ли да му каже праву истину.{S} Најзад рече: |
И зашто си тако срећна сада!...</p> <p>Промицале су окуке, мали заливи, полуострва, шибљаци, р |
травуљином.{S} Кроз уско лишће од врба промицао је по који сунчев зрак и изливао свој бакар и |
вол’те на ручак", ошкрину полако врата, промоли главу кроз отвор и несташно додаде:</p> <pb n=" |
а га Бела, држећи непрестано само главу промољену кроз врата.</p> <p>Та је глава била окружена |
ој касарни веџбали се војници и чула се промукла, далека и кратка команда: „К нози!“</p> </div> |
лен, сувоњав човек, испупчене јабучице, промуклог гласа и светлих очију. — Јер еволуцијом треба |
, и пружи му цвет.</p> <p>Он га узе.{S} Промуца неколико речи захвалности, па стаде.{S} Он је о |
та, млади господине...</p> <p>— Мама! — промуца девојка у одбрану свога драгана.</p> <p>— Ћути |
сих ногу.</p> <p>— Ево ме... узми ме! — промуца њен глас.</p> <p>Девојка је падала у све већи з |
н је још жив.</p> <p>— Ах, тај живот! — промуца болно.</p> <p>Он јој се учини одвратан, тако од |
ему недопуштеном.</p> <p>— Не... није — промуца она несигурно. — То јест, ја ћу се скоро вратит |
зе нека меланхолија без горчине.{S} Она промуца:</p> <p>— Не говори тако, Чедомире.{S} Наше при |
онај класични песник, који је поздравио проналазак воденице, моћи кликнути: „Одморите руке што |
о је узбуркане дубине своје будућности, проналазио је пут својих мисли.{S} Једно женско срце ку |
еда и снега.{S} Живео је само духом.{S} Проналазио је масу задовољстава радећи дан и ноћ.{S} Уч |
отребљаваху методе тако поуздане; чудни проналасци, величанствена открића долазила су једна за |
196" /> о оваквој веридби.{S} Ја ћу већ пронаћи нешто романтичније... пролеће, небо, велики пра |
гледиште позитивистичке философије.{S} Пронашао је библиотеку, израдио кредит код једног велик |
а паланчанка каква је била.{S} Он ју је пронашао, увео у друштво, показао јој нове путеве, отво |
а се мора држати.{S} Измерила је сунце, пронашла материје од којих је састављено.{S} Укротила ј |
том, одузеше му стипендију.{S} Били су пронашли да се вратио без одобрења владе, или тако нешт |
вање које су јој уливале његове сјајне, проницаве очи, које су гледале из својих дупља нешто ун |
p> <p>— За име Божје, погледајте!...{S} Пропадам...{S} Има ли људи!...{S} Не дајте ме.</p> <p>С |
мора, утехе, а не нове невоље и морално пропадање.</p> <p>Са том мисли почеше и друге да се вра |
скалупити у та општа места, и Вишња би пропала ако би пао у туђе руке.{S} Он јој је хтео писат |
људи обично са села или, ређе, из какве пропале варошке куће.{S} Они су још у десетој години ос |
е, Бела га позва у своју собу.</p> <p>— Пропали смо ако нас примете — приговори јој он.</p> <p> |
није ништа боље судбине од тог коња са пропалим ногама.</p> <p>— Општи ниво!...{S} Општи ниво! |
па која вајда: несрећан си као све ове пропалице, као овај официр што је био на румунском двор |
опало.</p> <pb n="252" /> <p>— Да, пиши пропало... године су прошле од како смо се растали, ја |
а је звао колико хоћеш.{S} Просто: пиши пропало.</p> <pb n="252" /> <p>— Да, пиши пропало... го |
је заводила, бркала мисли, одвлачила у пропаст.</p> <p>— Љута?{S} Зашто? — упита је младић, те |
својим сопственим очима, како све иде у пропаст.{S}Осети да му се гуша стеже, очи почеше да га |
их препрека спречава њихов лет и оне ће пропасти тако, остати маторе девојке, умрети као те мув |
ла у школском врту.{S} Трипут је славуј пропевао у шипражју поред Млаве.</p> <p>— На Духове је |
својих посетилаца навику да пије, па се пропила и од пића посрнула, па продужила пут порока као |
свог учитеља за рукав, шапутао му нешто пропињући се на прсте, и грдио мајку и сестру: <pb n="7 |
накнади домаћицу кући.{S} Мела је собе, пропирала рубље, требила поврће, кувала запршке.</p> <p |
жавна служба долази на прво место...{S} Прописан програм, као што рекох.{S} То је што сам имао |
суво — има, на првом месту, да се пређе прописан програм.</p> <p>— Моје студије...</p> <p>— Нем |
министровој кући, одавао му је потпуно прописан поздрав, треснувши чизмом и кочећи очи.{S} Кув |
у и изопачавају, место да врше функцију прописану законом.{S} Отуд долази стална пометња, анарх |
уку која им се предаје, веру која им се проповеда, мужа који им се даје, срећу ако је сретну, н |
о све жене.{S} Да јој је Илић у почетку проповедао мржњу против црвене заставе, она би била њен |
аква непријатељица књига? — рече јој. — Проповедаш крсташки рат...</p> <p>— Ја нисам њихова неп |
S} Вишњи је доносио међу првима новине, пропраћајући их стално каквом пошалицом.{S} Па и сад, к |
з штедње су седели код таште, која није пропуштала прилику, а да своме зету не покаже колико је |
p>— Како су се чудно испуниле те готово пророчке речи — примети у себи Вишња гледајући расејано |
је јако уважавао школу.{S} Кад би се о просвети повео разговор, био је стално на страни школов |
="32" /> га проучиле, олакшале му беду, просветиле га.{S} Оне се боре с човеком раме уз раме, н |
ишка у дувана.</p> <p>— Наш народ треба просветити.{S} Сељака треба научити читању и писању.{S} |
звесне дипломатије, заносила се идејама просвећеног апсолутизма и на народ гледала као на гомил |
Нашем народу треба много да чита, да се просвећује, да се учи; он је готово цео неписмен.{S} Ет |
аву, ону мало старинску изјаву којом се проси рука у девојке.{S} Она је очекивала да је он назо |
"120" /> — Није још школу свршио, а већ проси девојку...</p> <p>— Ја не налазим у томе ничега ч |
код куће.{S} Мајка му рече да му сестру проси Вићентије Симић, секретар суда.{S} Била је пуна х |
ћ га звали архилопов.{S} Гомиле ђубрета просипале се из редакције сваког дана на Теразије, па с |
благо и видљиво дрхтала.{S} Плаве боје просипале се на парк.{S} Из шуме је долазио дах ноћи, м |
кувало двапут више него што је требало, просипало се, бацало, раздавало суседству, и наравно пл |
иш не можеш да радиш, па куд ћеш него у просјаке.</p> <p>Сад се све то срушило јер „тај зликова |
умице примећивао се кров варошке цркве, прост и достојанствен.{S} Све беше лепо, као дотле.{S} |
љак то је наш народ.{S} Он је запуштен, прост, прљав, смрдљив.{S} Ипак, он није непоправљив.{S} |
да седим докона.{S} Знате, мој отац је прост човек, али воли школу.</p> <p>— Па зар ћете сад п |
<p>— Како свако има достојанства; један прост радник воли више смрт него понижење.</p> <p>Бела |
живота</hi>.{S} Проблем му је изгледао прост: одбацити метафизичке спекулације и ставити се по |
</p> <p>И онда, Вишња није волела много прост народ.{S} У њему је познавала много дивљих, рђави |
апс.{S} Он се оправда.{S} Разлог је био прост; брана и тунел поред ње били су главни радови пре |
рилу. <pb n="52" /> На глави јој је био прост шешир од сламе.{S} Па ипак, младост и здравље чин |
ебо.{S} Проблем живота изгледао је врло прост и јасан.{S} Дарвин је дефинисао природне законе т |
наша народна песма — примети Радоје. — Проста, а све каже, дирне те у жицу.</p> <p>Девојке одг |
ти, тако учена у својој простоти, тако проста у својој учености... ти, која би вечито била уза |
примети промену на њеном лицу.</p> <p>— Простачке приче — рече он сигурним гласом. — Ти не веру |
е да однесу кући врућ ручак, кокетовале простачки гримасама, вратом и куковима, и, за један гла |
чудио се одкуд њега да употребе на тај простачки посао.{S} Није се разумевао у коњима, али ниј |
би или бежао... по забаченим крајевима, простачким кафанама, вијан као неком утваром.</p> <p>Ни |
о висок чиновник, није се могао отрести простачких склоности сељачког сина.{S} Јака му је смета |
а шаптао своје магловите снове.{S} Њине просте речи певале су му заносне мелодије, у којима је |
крововима ниским, високим, од олова или просте ћерамиде, с кубетима или турским димњацима образ |
е охрабри ако сустанем.{S} Наши људи су прости.{S} Мени треба...</p> <p>Овде се Остојић заустав |
а, због оног мог лудова, Бог да му душу прости, мучила и патила.</p> <p>Директор је био постари |
сто... што простије... колико је могуће простије.</p> <p>Прави разлог тој одлуци била је Бела.{ |
а њих потроши.</p> <p>— Објасни то мало простије.</p> <p>— Ето, нама требају добри радници, зан |
и:</p> <p>— Да, нека буде просто... што простије... колико је могуће простије.</p> <p>Прави раз |
инама у Београду.{S} Ипак, пишући о тим простим стварима, на саму мисао да то пише љубљеној дев |
о да седне и сплете венац.{S} Око ње се простирала таласаста равница на далеко.{S} Где се окрен |
ласала се између обала.{S} Пред њима се простирале дуге пољане, ниска брда, две три вароши и ве |
елефонских жица.{S} Под уличним дрвећем простирали се дебели теписи од лишћа црвеног као бакар. |
ро и сва срећна унела га у ову собу.{S} Простирка је била лепа, али се супленту није допадала; |
на другу страну, где се златила читава простирка, и њен глас, већ без трунке тајанствености, о |
аоник од лима.{S} Под је покривала нова простирка коју је газдарица купила ту скоро и сва срећн |
n="5" /> једна сивкаста, уска, луксузна простирка, два зелена суда с тропским биљкама у врх сте |
рече она, па се саже да узме кључ испод простирке од прага.</p> <p>При том цела њена млада снаг |
е, ливада јој је нудила меке, миришљаве простирке.{S} Дуге, танке травке повијале се према лако |
оредне стазе и силуете барни за грешење простирки.</p> <pb n="191" /> <p>Они се беху пробудили |
премљена с јастуцима унаоколо и широком простирком пиротске израде.{S} Према постељи, опет до з |
учинио у животу — рече још, гледајући у простирку.</p> <p>У предсобљу чу како газдарица ради не |
радости са којом је газдарица унела ту простирку.</p> <p>— Штета је упрљати тако скупу ствар — |
лампу пред вратима.{S} Тако се по улици простиру чаршави несигурне светлости.{S} Свет изађе и п |
о колена. — Парламентаризам, еволуција, проституција, један ђаво!{S} Спас радног народа је у ре |
} У тој бризи он је смео с ума реакцију простих маса, те је сад, место власти, народ изигравао |
а улице, која се губила у низини својих простих, неугледних кућа.{S} И онда опет писмо, у истом |
матра њену уску сукњу, њену плаву косу, просто сплетену.{S} Па ипак, по болесној склоности свој |
е не врати, ма је звао колико хоћеш.{S} Просто: пиши пропало.</p> <pb n="252" /> <p>— Да, пиши |
еживели и проживели.{S} Она су почињала просто, једном речи: „Чедо!“ и, мало ђачки, мало новина |
и себе помоћу других.{S} Она је осећала просто да је урадила нешто што није требала учинити; и |
зумљив начин.</p> <p>Он је хтео да буде просто мудрац.{S} Своје мисли налазио је шетајући по ва |
одмах, говорећи:</p> <p>— Да, нека буде просто... што простије... колико је могуће простије.</p |
дбу ако може.</p> <p>— Нека ти је Богом просто — одговорила му је она, отишла затим у министарс |
акција; он је стојао на земљи и говорио просто;</p> <p>— У народу је стање одиста очајно.{S} Ни |
о, али ленштина, склон свима слабостима простог народа, као да су у њему васкрсавали <pb n="3" |
Два прамена златне косе вирила су испод простог сламног шешира.{S} У руци је држала један крупа |
.{S} Млади часовничар је волео нарочито простог човека, изгладнелог грађанина и одрпаног сељака |
ену лепоту и говорило да је она од оних простодушних бића која иду право и чија судбина не зави |
иректор.{S} Оне знају само за време, за простор, сисаре, преживаре, за опште ствари.{S} Оне су |
ије.</p> <p>То беше један велики празан простор, зарастао у траву.{S} Неколико стаза, које су с |
осећају топао ваздух, светлост, огроман простор, слободу.{S} Њихов ситан <pb n="94" /> мозак не |
ећи као душе прогнате из раја.{S} Пусти простори, по којима се назирала тек овде-онде која прил |
њала је поново да оживљава.{S} По њеним просторијама су одјекивали разговори и живи кораци млад |
усред престонице.</p> <p>У том великом простору видео се само један човек, продавац ушећереног |
ену.{S} Била се зауставила на обасјаном простору једне уличне лампе.{S} Пред њом се појави Чедо |
жена као што си ти, тако учена у својој простоти, тако проста у својој учености... ти, која би |
</p> <p>— Ја не мислим тако.{S} Свет је простран.{S} Мене чекају велика дела...{S} Не знам тачн |
њено тихо жуборење, њен шум, као уздах простран и благ?{S} Да ли се и теби чини да нас она, кр |
љен сеоски друм, једна механа и велика, пространа шума.{S} Тада духну ветар.{S} Лишће у џбунова |
дна постеља, од ораховине као и сточић, пространа супружанска постеља, претворена у једну врсту |
ли су.{S} То беше стара паланачка кућа: пространа, удобна, врло строга обичних дана и врло гост |
вратити.</p> <p>Часовничар се трже.{S} Пространа, тиха туга, као зимњи дан, рашири се изненадн |
у се ноћ ширила, ведра и ћутљива.{S} Та пространа тишина притискивала је младу девојку. </p> <p |
лавна врата, на средини куће, виделе се простране степенице, <pb n="5" /> једна сивкаста, уска, |
{S} Јован Матовић, који је био сишао са пространих, слободних златиборских сувата и са наслеђен |
{S} Изнад вароши, дизало се безизразно, пространо небо, у којем се видела само понека ласта као |
то скривено, топло, незнано, а широко и пространо као свет.</p> <p>Девојка поче да размишља хла |
ја је некад била друм, па уђоше у једно пространо двориште, ограђено са три стране јевтиним ста |
ишљао ју је као море, као ваздух, нешто пространо, благословено, опште, свачије.{S} Он је од ов |
ела је да му се преда одмах, ту, на тој пространој пољани.{S} Његове усне <pb n="290" /> затвор |
<p>Оне обе носиле су дугу црну кецељу, просту витицу око главе, сукњу изнад чланака, притискив |
тарелим и новим, запуштеним и очуваним, просу се нека чаробна неранџаста боја, која се види сам |
м је отвори полагано, па изврну, као да просу остатке, прашину, пепео.</p> <p>— Не говори ми ви |
же плетеницу.{S} Плава, свилена коса се просу као талас, упи се у њена леђа.{S} Она врисну:</p> |
аве пале су укоснице.{S} Миришљава коса просула се као талас по њеним раменима.{S} Из хаљина у |
како је неко спавао, по другој је било просуто једно пакло карата; прашина се видела по раму о |
не као фантастичне ресе.{S} По земљи се протезале леје лука, између којих се ширио патлиџан, ру |
ише на Теразије.{S} С обе њихове стране протезао се Београд, измешан од палата и чатрља.{S} Јед |
светло и благо време, она је мислила на протекле догађаје са много искреног сажаљења за друге, |
, пријатеља који одржава човека, моћног протектора који дарива права и користи.{S} Он га није и |
4" /> <p>— Чедомире, ах мој Чедомире! — протепа девојка у заносу. ~</p> <p>Заман је Вишња звала |
им, последњих година, јачао је све више протест против научног догматизма.{S} Млади суплент био |
{S} Девојка се покоравала без речи, без протеста, предавала се сва, послушна, гипка, нежна, бле |
ратила туга од промашене удаје, она је, против свега, носила у дну срца успомену на младића кој |
а.{S} Сад ти претерујеш.{S} Ја верујем, против свега, у прогрес, у човечанство.{S} Не могу да п |
изма.{S} Млади суплент био је принуђен, против све зловоље коју је осећао, да прати нови покрет |
Они су се <pb n="187" /> десили доиста против његове воље, па ипак се осећао кривим.{S} Поштењ |
рече Чедомиру:</p> <p>— Тата нема ништа против.{S} Само тражи да свршиш школу.{S} Дотле нам ина |
куће.</p> <p>— Ако госпођица нема ништа против? — уздржа се философ свечано.</p> <p>— Шта могу |
>— Моје студије...</p> <p>— Немам ништа против њих.{S} Врло је похвално кад не губите интерес з |
але поново, ницале око ње, обузимале је против њене воље као искушење, и девојка би се стресла |
ву варош пуну младих људи, који се боре против живота и за живот, мењају садашњост, ред ствари, |
најкорисније, најправедније, борити се против онога за што су уверени да је рђаво и опасно. „О |
лазити у сукоб са колегама.{S} Бунио се против неправди које су чинили слабијим од себе, смејао |
ти.{S} Нове цитаделе романтизма дижу се против освештаних <pb n="296" /> истина као против неко |
ледају нову кравату.{S} Тај тип се буни против власти, не да би је начинио бољом, него да је до |
велих година.{S} Преста брзо да се бори против појаве два женска лица, оба љупка, оба пријатељс |
илософ свечано.</p> <p>— Шта могу имати против! — кликну девојка.</p> <p>Било је већ пало вече |
вају: хтети и моћи.{S} Зашто дакле бити против онога који нам олакшава борбу између тих неједна |
n="178" /> година — настави да се љути против жене. — Батине!{S} Батине!{S} Батине су из раја |
бичности, тумачио је као да је управљен против њега: било да она не дође на заједнички час, бил |
ив освештаних <pb n="296" /> истина као против неког интелектуалног апса.{S} Шта је та Дарвинов |
ек из старог времена, иако сам се бунио против њега: брак ми изгледа вечито нешто севдалијски.. |
S} Министар. који се целог живота борио против реакционарних власти, трудио се да у своје закон |
се да не изгледа бедан, али неки пркос против самог себе терао га је да се излије пред својом |
едњих година, јачао је све више протест против научног догматизма.{S} Млади суплент био је прин |
уше, бунила се сва њена ранија наивност против извесних крајности Илићевог схватања ствари.</p> |
је ушла у социјалистичке идеје, у борбу против формалистичког друштва, где диплома замењује тал |
који не дели то мишљење, или да гласају против свога убеђења па да сачувају министра.{S} Тако с |
јој је Илић у почетку проповедао мржњу против црвене заставе, она би била њен најљући противни |
ојић уживао у чаршији окрену се у мржњу против њега.{S} Обедише га чак да је несавесно руковао |
ревоје и кутове...</p> <p>— Шта ти имаш против данашњег доба? — настави она разговор живље. — Н |
променила цео <pb n="226" /> живот.{S} Противила се вољи родитеља.{S} Није слушала савете опро |
е, лемио ланчеве.{S} Стари кујунџија се противио у почетку новотаријама свога сина.{S} Називао |
у они криви ако су били слаби или имали противна убеђења?{S} Ја сам о томе у апсу размишљао дуг |
ми ти шта је љубав!...{S} Да, ја нисам противна љубави, она управо долази сама по себи кад се |
е успротиви њеним разлозима и да наведе противне мисли које су јој од синоћ лутале по глави.{S} |
црвене заставе, она би била њен најљући противник.{S} Овако, она је била њена ватрена поборница |
еволуцију...</p> <p>— Ја и даље остајем противник тог кабинетског социјализма — прекиде га подн |
како је осећао:</p> <p>— Ја сам одсудан противник брака у опште.{S} Он је неприродан и неморала |
тративно, што јој је отац проглашен као противник <hi>постојећег стања</hi>, антидинастичар, ја |
као Турчин у Мухамеда.{S} Дела његових противника <pb n="295" /> није хтео читати да не губи в |
тавници прогреса, они су његови најљући противници.{S} Лично за себе, они не траже много.{S} На |
чак; шта би га се тицало што би то било противно његовом новом убеђењу!{S} Али је Илић био још |
ету, па следствено и његовој жени.{S} У противном, глупости које треба осудити.</p> <p>Ко зна к |
епотпуно, само главом.{S} Била је права противност Бели.{S} Чедомир натуче шешир на очи, хотећи |
Осећао је да стари, није волео да му се противуречи и давао је честе савете.</p> <p>— Узмите се |
опозиције у срцу једног истог друштва, противуречности у карактеру једног истог човека!{S} Људ |
школске клупе.{S} Изузетци, маленкости, противуречности, слабости, погрешке довеле су ме на јед |
софизми, а, с времена на време, упада у противуречности.{S} Она се питала још, што и они који с |
о у публици, сигурније него да је фирма протоколисана код суда.</p> <p>У чокалиници се живело д |
плами образе.{S} Он је поздрави и хтеде проћи.{S} Тада му Вишња приђе, пруживши руку, не говоре |
ајамно, не знајући због чега, и ми ћемо проћи цео наш живот у немиру и свађи.{S} Ми живимо у зе |
е слојеве народа да би <pb n="32" /> га проучиле, олакшале му беду, просветиле га.{S} Оне се бо |
ни прозивања.{S} Већ се седне у клупу, професор говори, ко хоће да бележи, он бележи, а ко нећ |
равио у кутији за фул, био непажљив кад професор предаје и лепио фишеке од хартије по таваници |
!</p> <p>— Зевзечи се сама! — викнуо би професор.</p> <p>— Геаче!</p> <pb n="267" /> <p>— Матор |
видети многи старији друг; чак и понеки професор није имао те ширине у образовању.{S} Он је то |
т</hi>, како ју је крстио један тамошњи професор, један од оних неприметних културних радника п |
ој опозицији и борби са властима, стари професор и његова жена нашли су увек могућности да задо |
уснији од свих српских пасуља.{S} Један професор универзитета, два посланика на страни, неколик |
S} Шта би га се тицало што не би постао професор универзитета, славан човек!{S} Он би живео при |
о зна на кога!{S} На државни удар... на професора коме у том тренутку скидају букагије с ногу и |
главу.</p> <p>Мисли му пређоше опет на професора.{S} Учини му се као да чује отварање апсански |
.{S} То је било код једног гимназијског професора, Јована Матовића, познатог опозиционара, који |
ину са скромном пензијом средњешколског професора.</p> <p>Брачни пар дође у Београд да присуств |
говима.{S} Седала је у прве клупе да би професора чула што боље.{S} Уписала је и часове који по |
ворио је дечко самоуверено, циљајући на професоре који су му дали слабе оцене. — Само док се мо |
занатлије, агрономи, учитељи, официри, професори.{S} Међутим, ти си то превидео, ти си изгубио |
ој је мушка дубина, јасност у плану.{S} Професори су се обраћали скоро искључиво мушкарцима.{S} |
ска средина му је мало годила.{S} Многи професори беху подетињили силом свакодневног рада с дец |
а онда остаје од слободне воље коју нам професори доказују толико?</p> <p>Вишња задрхта инстикт |
таквих који су раније обилазили далеко професоров дом као место нечастивих.{S} Јован им је опр |
ногу и којој су њено необично име — име професорове мајке, сељанке — променили, тепајући јој:{S |
укагије с ногу и нуде за министра... на професорову ћерку, око које ће се већ сутра отимати удв |
у седели тако, јели кајсије, говорили о професору Матовићу, о новој <pb n="12" /> политичкој си |
е умиљава, њену несташну веселост; овај профил задахнуо је Вишњиним повременим руменилом здрављ |
имети само главу, и од главе бео, нежан профил с очима дубоко занесеним у младића.</p> <p>Он сп |
која треба да је поред ње кадгод јој се прохте.{S} Међутим, Илић се бавио дуго ван куће.{S} Кад |
а, она није размишљала много.{S} Својим прохтевима није постављала границе. <pb n="139" /> Траж |
живот распе као плеву!</p> <p>Поред њих прохукта један воз</p> <p>Вишњу обузе нека меланхолија |
штованџиница, где су се уздизале притке процветале бураније и по који усамљен долап, искрпљен б |
некога зида, преко кога су се спуштале процветале вреже од тикава.{S} Варош се губила.{S} Наст |
и јасена, широко лишће од ораха и букет процветале зове.{S} Горе, надносило се нешто неба, с гр |
липсала коза вукла се из села у село и процењивала се наизменично пред разним комисијама док с |
вица овса, коју је нешто оштетила туча, процењивале су сељачке комисије тако високо, као да је |
елико знање смета.{S} Довољно је ако се прочита десетак књига, научи се на памет још два'естак |
би оно писмо од оца.{S} Кад га први пут прочита не учини јој се мајчина болест много опасна.{S} |
пите, прелиставао многобројне уџбенике, прочитавао прибелешке, писао изводе, као сваки ђачић.</ |
05" /> <p>— Вере ти, Бела — рече Илић — прочитај ову вест...</p> <p>Па као за себе додаде:</p> |
есно улила старинска кућа њеног оца.{S} Прочитане књиге и живот у престоници допуштали су јој п |
.{S} Илић је писао о ситним догађајима, прочитаним књигама, о Зарији Ристићу и о великим врућин |
су њој десиле, већ их чула из прича, из прочитаних књига.{S} Дође јој да рече:</p> <p>— Шта је |
азоружана.{S} Он је знао толико ствари, прочитао толико књига, сипао стране речи као лавину!{S} |
а море.{S} Као гимназист другог разреда прочитао је Одисеју, велику, дебелу књигу у зеленим кор |
кале. <pb n="294" /> Чинило му се да је прочитао у некој врло рђавој књизи све што би могао нап |
foreign>.{S} Прву забавну књигу коју је прочитао, било је једно старинско издање посрбљеног Роб |
једним новим путем којим дотле није био прошао.{S} У осталом, многи његови другови су већ чинил |
на детињасто, па, после нешто оклевања, прошапта поверљиво:</p> <p>— Не смем од маме.</p> <p>Он |
p> <p>— Назови како хоћеш — једва чујно прошапта девојка — али ја осећам нешто јаче од мене, не |
и ритови, па се постепено пела уз брдо, прошарана вртовима, попречним улицама и по неком велико |
а слутња предвиђала.{S} Његов поглед се прошета од Беле ка њеној мајци, па онда паде поново на |
о је заљубљен више него први пут кад су прошетали сами.</p> <p>— Шта рекох? — сакри он своје <p |
њена мајка.{S} Болест <pb n="186" /> је прошла: поменула се, а не вратила се, како кажу наши ст |
и идите те се одморите.{S} Опасност је прошла.{S} Госпођа ће сад много да спава.{S} Довољно је |
.{S} Не покушавај да ми поричеш: ја сам прошла кроз твоје доба.</p> <p>— Шта хоћеш тиме да каже |
о како се свршило.</p> <p>Вишња је тако прошла, изгубила се у провинцији као и у његовом спомен |
а односи по читава блага.{S} Столећа су прошла од како смо населили њене обале; сваку стопу ове |
" /> <p>— Да, пиши пропало... године су прошле од како смо се растали, ја то знам — продужи Или |
један милионар и тако даље, веле, да су прошли кроз две собе из којих се састоји <pb n="85" /> |
ао.{S} Имао је прилично кредита, јер је прошлих две године плаћао уредно.{S} Доцније нађе две т |
ити блатом на све <pb n="112" /> што је прошло, мислити само на себе, радити за своје испите и |
n="270" /> си себе, своје, време што је прошло.{S} И вратила си се несрећнија него кад си пошла |
срећа допусти да мислиш и на оно што је прошло, сети ме се по ономе што је лепо било у мени“.{S |
среће, мислећи да трчи за њом.{S} Није прошло ни неколико минута, а он је већ био на улици, са |
више за нас, нисмо више деца.{S} Било и прошло.</p> <p>Он покуша још једанпут.{S} Она затвори ш |
џбину, по речима једног великог песника прошлог столећа, заслужују да на њихове хумке долази св |
ше неједнаке тежње.{S} Оставимо, дакле, прошлост.{S} Она се не врати, ма је звао колико хоћеш.{ |
оја обећава све, а сад је посматра кроз прошлост која се измиче, отима се нашим пруженим рукама |
p>— Пуста жеља!{S} Јер само гледајући у прошлост, ми можемо знати шта је вредео наш живот.</p> |
, она му је изгледала као бајка коју му прошлост црта у игри пролетњега сунца.{S} Гледао ју је; |
ело.{S} Прекинула је на кратко са целом прошлошћу.{S} Дала је реч својој другарици да јој прово |
самарицу, потеже се два пут перорезом у прса и онда оде онде, па леже...</p> <p>Цело ово вече, |
ходили ти осећаји прижељкивања; у њеним прсима нису се чули ти удари који звоне као жеља, као ч |
ади и притеже је.{S} Врвице на раменима прскоше.{S} У белини платна развише се црнпурасте, дозр |
ита на врату.{S} Глава ми бучи, хоће да прсне.</p> <p>— Знам, знам.{S} Ја мислим на твоје испит |
n="55" /> а лети сламни шешир у боји и прсник од платна.{S} Тражио је од жене и деце да пазе н |
имао окраћале, зелене панталоне, црвен прсник и капут мрк.{S} Да је то било ново, изгледао би |
о је нов таман костим, претенциозан бео прсник, полуцилиндер с врло уским ободом како је те год |
слепочнице, које су биле као да хоће да прсну, а прстима затеже косу тако да осети како му се к |
кно...{S} Погледај их! — и Ристић пружи прст на прозор. — Ко ће знати шта оне виде својим мрежа |
рукав, шапутао му нешто пропињући се на прсте, и грдио мајку и сестру: <pb n="7" /></p> <p>— Та |
ила се по ознојеном челу.{S} Он провуче прсте кроз кике на темену и управи поглед прозору, као |
провели на Ђаковића љуљашци, о Сокином прстену.</p> <p>Тако и сад, весеље је плануло неочекива |
ом главом и пружала руку, пуну јевтиног прстења, у висину младићевих уста.</p> <p>И породица је |
: камене стреле, римске новце, бронзано прстење које је купила по околини.{S} То је била њена м |
во избријано лице грчило се нервозно, а прсти су трзали штит од качкете.{S} Девојка га је слуша |
је пружи, па стрецну од додира: његови прсти су пекли као у грозници.</p> <p>Тек после дуге ћу |
која ју је подухватала целу, од врхова прстију па све до чела и главе.</p> <p>Сањала је да су |
његово.{S} Не може се наука посисати из прстију.</p> <p>И тада би звао младића у дућан, понудио |
ветлих очију, уздрхтале браде, згрчених прстију и с грозницом по целом телу.</p> <pb n="96" /> |
е, које су биле као да хоће да прсну, а прстима затеже косу тако да осети како му се кожа одвај |
а око студента, пљескала рукама, пуцала прстима и нарочито понављала:</p> <p>— Тата ће доћи... |
есрећнице?{S} Хоћеш ли да свет показује прстом на тебе, луди створе?</p> <p>— Доста! — викну ра |
} Пред њима је стајала једна железничка пруга.</p> <p>— Ту близу, где понекад идем кад сам са̑м |
м месту, близу острва Циганлије, где се пруга дели за иностранство, Илић погледа кроз прозор.{S |
ало од <hi>Еснафлије</hi> до две чађаве пруге на зиду суседне куће, на коју се ослањао кров пја |
оружање војске, подићи многе железничке пруге, развити јаче везе са иностранством даљим од непо |
олапа, под обалом.</p> <p>Пређоше преко пруге и упутише се у обележеном правцу стазом обраслом |
на-другарица која диже човека на посао, пружа му подстрека за велика дела; општење са њом даје |
ћемо се видети! — <pb n="155" /> додаде пружајући му руку, па окрену главу да би сакрила своје |
} Он јој је онда прилазио.{S} Она му је пружала руку, пуна ћутљивог јогунства, наслеђеног из Ча |
али далеко иза њих.{S} Пред њима пак се пружала усталасана долина Западне Мораве чак до ибарски |
благонаклоно, климала угојеном главом и пружала руку, пуну јевтиног прстења, у висину младићеви |
г облика кућица за црпење воде на обали пружала је своју гвоздену руку као нека ружна добричина |
у гледали у врт, чије воћке, још младе, пружале су мршаву сенку по земљи.{S} Сунце је залазило |
а принцеза пред судом римских легионара пружао руке пуне лажљивих обећања, ми смо такође имале |
и џбун јоргована надвишавао је ограду и пружао своје гране, са широким лишћем, ка улици и сунцу |
прошлост која се измиче, отима се нашим пруженим рукама.</p> <p>— Кад смо тако добри пријатељи |
приђе, додирну се шешира церемонијално, пружи своју меснату руку, па после првих поздрава осу г |
р и нагнут лако, очекивао да му девојка пружи руку.{S} Она му је пружи, па стрецну од додира: њ |
да му девојка пружи руку.{S} Она му је пружи, па стрецну од додира: његови прсти су пекли као |
ти се допада! — рече, најзад, Вишња, и пружи му цвет.</p> <p>Он га узе.{S} Промуца неколико ре |
оубилаца.</p> <p>— Добро — приста она и пружи му руку. — Сутра на овом месту, у три сата.{S} Ти |
̑!...{S} Све је ту написано...</p> <p>И пружи му једно парченце хартије које није било веће од |
рско окно...{S} Погледај их! — и Ристић пружи прст на прозор. — Ко ће знати шта оне виде својим |
као...{S} Имаш ли ватре?</p> <p>Илић му пружи кутију с палидрвцима, и упита га, пола у шали, по |
и хтеде проћи.{S} Тада му Вишња приђе, пруживши руку, не говорећи ништа.</p> <p>— Како је леп |
е лампе, пошла је брже и пријатељски му пружила своју руку, покапану мастилом.</p> <p>Без речи, |
и жена.</p> <p>— Чеда и еманципација! — прште Каја у смех. — Ко га не познаје, скупо би га плат |
оло никад се неће удати.</p> <p>Остојић прште у смех.{S} И Вишња се насмеја.</p> <p>— Гатке! — |
и волео оно човечанство које је открила психологија народа, психолошки роман индивидуа и фамили |
га знања, без појма да и постоје славни психолози?“ Цело његово биће вукло га је у том тренутку |
тво које је открила психологија народа, психолошки роман индивидуа и фамилија.{S} Он је био обр |
н испуњавају.</p> <p>У том се зачу нека псовка.{S} Један сељак, прљав и исцепан да би га у друг |
таљигашка рага.</p> <p>— Рђо, мрцино! — псовке и ударци падали су сад обилно.</p> <p>И овог тре |
речи о I</p> <p>новцу, динари, па онда псовке, које су у нашем говорном језику тако фамилијарн |
ојих <hi>Гром-мисли</hi>. <pb n="86" /> Публика се стане да надмеће ко ће више знати на памет т |
а цео живот, свечано, пред родитељима и публиком, па да му преда целу себе, сву раскошну младос |
Стрике</hi>, те јој је то име остало у публици, сигурније него да је фирма протоколисана код с |
упна, дрхтала је на зиду.{S} Даље мало, пузала је, разлиставала се стара лоза, пуштала у вис св |
<pb n="154" /> пејзаж.{S} И док је дим пузио у модрим трубама ка чистом плаветнилу осветљеног |
тих живот одакле си и дошла.{S} Остави пук и друштво нек сами воде своју бригу.{S} Ти ћеш тамо |
богаташку класу више него што је волео пук, био горд са својих материјалистичких убеђења и, на |
х, лукавих, ружних људи.</p> <p>— Поред пука постоји отаџбина — говорило је нешто у њој. — Зашт |
жите ?{S} Слобода, драга, мила слобода, пун идеал тога појма, тако присног свима нама навикнути |
гано, као магла, и откривала широк шор, пун отврдлог блата, накривљене плотове, дивље шибље и ј |
у предмет.{S} Он их је почео у Паризу, пун научног оптимизма, донетог из Србије.{S} Доиста, ка |
виме што је старо, штетно, устојало.{S} Пун рђавог искуства о правди великих према малим, јаких |
иси, па то коло и све враџбине којих је пун њен крај, бунили <pb n="218" /> су јој главу, мучил |
х наравно, с отомбољеним лицем, па ипак пун наде, дубоко убеђен у сопствену вредност, у дела ко |
мо роб ропства његова.</p> <p>Он је био пун ових фраза.{S} Девојка га је слушала погледом зачуђ |
шти су цветали патлиџани.{S} Рит је био пун зелене трске.{S} Неколико јабланова, посађени у ред |
мом на крају крајева, јер он хоће живот пун, велики, али чист, јасан, без утишавања савести и п |
а унутра сомотска постава.{S} Дућан му пун будилника, зидних и џепних часовника, па све куца и |
ко га ко упита шта ће ту, он одговара: „Пун сам електрике“...{S} Шта да радим, кажи ми.</p> <p> |
јеним фирнаезом, са два велика прозора, пуна шољица, кутија од <hi>вешплава</hi>, ђинђува, воде |
је виле гоне, а враћала се тек у вече, пуна новости.{S} Младен је одлазио такође, у школу, ран |
да прилазио.{S} Она му је пружала руку, пуна ћутљивог јогунства, наслеђеног из Чачка.{S} Илић с |
ао неки други младић који би био његова пуна супротност: мали, крутуљаст, са очима као у миша, |
ини сунца на заласку.{S} Долина је била пуна примитивних баштованџиница, где су се уздизале при |
гарица, напротив, била је крупна, доста пуна за своје године, дубоких, угаситих очију, мирних и |
едала да се отима свакој формули, да је пуна релативности, анархизма и вртоглавице, он је осећа |
ентије Симић, секретар суда.{S} Била је пуна хвале за младог чиновника.{S} Тако исто и сестра.{ |
рету, гомиле радног народа и беле куће, пуне ситне дечице.</p> <p>Нешто се од тога већ остварив |
и те заводе својом неприродном логиком; пуне ти главу својим непроменљивим законима; говоре ти |
ред судом римских легионара пружао руке пуне лажљивих обећања, ми смо такође имале амбициозну м |
еке незнане жалости.{S} Очи су јој биле пуне суза.{S} Ако остане с Чедомиром још за тренутак, о |
ји, споменици, позоришта, па онда улице пуне света, велике димензије, ширина, слобода.{S} Могао |
м тракама у коси, слободне, радознале и пуне прича о мачки, кокошима и ђаволу.</p> <p>Ту, у Кру |
и он, слободно, осећајући да му се срце пуни неким осећајем, који није могао тачно одредити. — |
ишња се могла радовати дубоко, потпуно, пуним срцем.{S} Сад пак, примала је хладно те изливе па |
широку реку са зеленим обалама и небом пуним звезда.{S} На таласима, који се стално љушкају, п |
је — умеша се један надничар са самаром пуним цигаља. — Вели, неће више да носи цигље... то му |
ну изреку.</p> <p>У том се Бела врати с пуним тањиром румених кајсија.</p> <p>— А ножеви? — пре |
је могуће, то је апсурд — рече младић с пуним уверењем. — Бар данас је то јасно.{S} Нема неба.{ |
елемената, он се упита нехотице: „Нашто пунити уши девојци тим страним речима кад је она лепа и |
је раније била механа, и старо гробље, пуно дудова.{S} Тек са јужне стране налазио се низ кућа |
Лазаревићева оста сама.{S} Беше набрала пуно наручје цвећа, те потражи какво угодно место да се |
много искреног сажаљења за друге, а са пуно дубоке жалости за себе.</p> <p>Мајка јој је умрла |
весе на алке, нешто цвећа у саксијама и пуно дима од јевтиног дувана.</p> <p>— Већином гласова |
ом кад се вратио из библиотеке с главом пуном Ламарка, Кеплера, Њутона, Галилеа, Дрепера, Хемхо |
ида, да се разведе са самим собом.{S} С пуном збиљом, као да то само од њега зависи, покуша да |
ло.{S} Тек у последњем часу појави се с пуном шаком новина.{S} Министар се осмехну.</p> <p>— Ба |
другарици, она је стајала сама у зраку пуном кише.{S} Све је око ње било сиво, тако сиво да се |
и.{S} Ноћне светиљке чкиљеле су у зраку пуном кише.{S} Под њима се белуцала црна калдрма.{S} Би |
данашње одушевљење давало јој је израз пуноће, савршенства.{S} Са заокругљеним раменима, која |
ти салон.{S} Примети велику библиотеку, пуну повезаних <pb n="10" /> књига.{S} На врху једног о |
климала угојеном главом и пружала руку, пуну јевтиног прстења, у висину младићевих уста.</p> <p |
.{S} И двоје драгих испунише ту тишину, пуну неказаних ствари, примедбама о времену.</p> <p>У ј |
мети своју пријатељицу, малу паланчанку пуну одушевљења, писца свих драгих карата и писама које |
5" /> у школи, видела је сад нову варош пуну младих људи, који се боре против живота и за живот |
тва.{S} Газдарица је имала жилав врат и пупаст трбух.{S} Рекао јој је да се не брине, оставио л |
еларијске слуге, чији је живот празан и пуст колико и она архива коју из дана у дан испуњавају. |
хташе опет, и стегоше.{S} Предео је био пуст.{S} Влажна пољана дисала је новом, великом надом.< |
их кровова видело се парче једне улице: пуста калдрма, зарасла у модро-зелену траву, два низа п |
} Ја хоћу да он буде вредан...</p> <p>— Пуста жеља!{S} Јер само гледајући у прошлост, ми можемо |
д том вароши, широм отвореној мађарским пустарама.{S} Црни, велики летњи облаци извирали су иза |
у дрхтећи као душе прогнате из раја.{S} Пусти простори, по којима се назирала тек овде-онде кој |
ст на старинској цркви.</p> <p>Вишња га пусти да говори.</p> <p>— Само треба претворити речну с |
али слабе оцене. — Само док се мој ћаћа пусти с робије.</p> <p>И сви троје су тако веровали у б |
да са Кајом иде кући.{S} Али је она не пусти испреда се, и, између осталих ситница које се гов |
увише се витке слабине девојкине.{S} Он пусти.</p> <p>Кад хтеде да загрли поново тај дивни ство |
сад тако ретко виђамо.</p> <p>Кад су се пустиле из школе, Вишња хтеде избећи да са Кајом иде ку |
ики осећаји, од тихе носталгије што смо пустили срећу да одлети кад су нас њена крила додиривал |
борбеном Београду са изгледом залуталог пустињака.{S} На себи је имао окраћале, зелене панталон |
а.{S} Његово срце, које је дотле живело пустињачким животом идеала из књига, уживало је сад сла |
ико тражити; боље је пристати на живот, пустити се у њега.</p> <p>Јер какав да је, живот постој |
е за нечим што више није наше?{S} Зашто пустити да дани и године пролазе?{S} Јер младост иде, б |
римети девојка.</p> <p>— Не, ја те нећу пустити док ми не обећаш да ћемо се опет видети — одгов |
на излет на брање ивањског цвећа.{S} Да пустиш, тето, Вишњу са мном?</p> <p>— Не браним — одгов |
ком месту, готово све потрошило.</p> <p>Пустише га из затвора.{S} Част му се поврати, али цело |
воје сирото искуство као бродоломник на пустом гребену што сабира крте остатке разбијене лађе д |
ди око себе саме развалине, непрегледну пустош, ништа није остало од свега што је јуче још пост |
ивим оком.{S} Доиста, обала поред Саве, пут за Вишњицу, самоникле улице по Чубури, виделе су та |
{S} Муке су видели око језика.{S} Ипак, пут је био пријатан.{S} У Паризу су се настанили у једн |
у се није осећао срећан.{S} Какво дрво, пут, бара каква опоменула би га своје другарице.{S} Њен |
хну.{S} Хлебарнице почеше пећи хлеб два пут дневно.{S} Печење је мирисало по старинским пањевим |
у, па онда баци самарицу, потеже се два пут перорезом у прса и онда оде онде, па леже...</p> <p |
ропила и од пића посрнула, па продужила пут порока као свака пијаница.{S} Тако је пре неку годи |
своју познаницу на пролазу и продужила пут с њом.{S} Било му је јасно да га Лазаревићева избег |
ишњом.{S} Она се трудила да се врати на пут којим је ишла пре него што га је познала.{S} Она је |
тор се надао бар у сина, да ће изаћи на пут, свршити школу, добити државну службу, па да провед |
дубине своје будућности, проналазио је пут својих мисли.{S} Једно женско срце куцало је за њим |
припадала.{S} Њене мисли враћале су се пут Бумбарева Брда, у белу варош на саставу две велике |
је одредила свакој звезди своје место и пут којега се мора држати.{S} Измерила је сунце, пронаш |
е доби оно писмо од оца.{S} Кад га први пут прочита не учини јој се мајчина болест много опасна |
е ви те ствари — осече се Вишња за први пут. — Ја сам еманципована девојка.</p> <p>Газдарица је |
нешто бела лука.{S} Због њих су се први пут завадили.</p> <p>— Доста с тим паприкама! — викнуо |
S} Да ли се сети да је у тој улици први пут видела свога драгана са његовом доцнијом женом?{S} |
а, сласт што је заљубљен више него први пут кад су прошетали сами.</p> <p>— Шта рекох? — сакри |
ске боје.{S} Кад би је човек видео први пут, помислио би да је горда и надута, али, у иоле позн |
том месту на којем је Илић пољубио први пут своју драгану.{S} У врх пута стајала је још она клу |
та није <pb n="136" /> десило.{S} Други пут би се дурила без раззлога, очито га избегавала, пра |
муж врло тврдоглав.{S} Стога узе други пут, прими од његовог говора што је ишло у корист њеног |
лажи, далеко би отерао! — рече му други пут. — Само на кога се метну, да ми је да знам?</p> <p> |
— Ти излазиш из Здрављака? — па продужи пут, настављајући да звижди.</p> <p>По тротоару, с друг |
во очево писмо и читала га бог зна који пут.{S} Реченица о Радоју допала јој се посебице.{S} Ос |
а га она.</p> <p>— Да.{S} Навратим који пут.{S} Овде је пријатан залазак сунца.{S} Ружичаста пр |
лио поред школске баште.{S} Тек по који пут, а нарочито кад је на пољу светло и благо време, он |
еколико хвати, а врх од зида као колски пут.</p> <pb n="229" /> <p>— Као Себастопољ! — говорио |
04" /> своме зету. — Зар се за свадбени пут купују новине?</p> <p>— Нешто ме интересује — одгов |
ешен позади лађе који осветљава пређени пут, а ни корака унапред јер се живот не понавља као шт |
љао по вароши бесциљно.{S} Око пет сати пут га нанесе поред једне велике грађевине, којој су ма |
и да идемо?</p> <p>Тада се и по четврти пут глог белио, лале жутеле, славуји певали.{S} Нова тр |
у главној улици коју чини у тој вароши пут Крагујевац—Ужице.{S} То је била права трговина, с д |
се.{S} Па опет се деси кадгод, као овај пут, о покладима, на тефериџу, патарицама, <pb n="211" |
> <p>— И?</p> <p>— Свак од нас има свој пут.</p> <p>— Не говори ми то, Вишња — прихвати Чедомир |
ца.{S} Капље су биле чешће.{S} На један пут, ветар се претвори у вихор.{S} Облак се провали.{S} |
ку? — викнула је кад јој је муж поменуо пут. — Жива нећу, а мртву ме можеш однети и на Ђавоље О |
<p>— Куда идемо? — упита га она.</p> <p>Пут се био изгубио.{S} Пред њима је стајала једна желез |
че једног дана:</p> <p>— Краљ ми је два пута изјавио како се озбиљно решио да да̑ земљи нов, ли |
није било кадро да је скрене са правога пута : мушки поглед ни рђав пример, сеоска чама ни сабл |
да се развије што више, да оде до краја пута који је водио преко девојачке школе.{S} Али се она |
ће забрањивао свако попуштање од правог пута.{S} Корачала је брзо, али сигурно, и изгуби се не |
ну, на прашину, на велике цене.{S} Овог пута њен се поглед следи.{S} У дневним вестима налазила |
ић није пио то пиће.{S} Али приста овог пута.</p> <p>— Још на ракију нису ударили порез — проду |
д допадало код њега, чинило јој се овог пута ружно, себично, одвратно.</p> <p>— Мизерија! — реч |
груди.</p> <p>Мајка уздахну, и то овог пута искрено.{S} Узе двоје младих за руке, приближи им |
лона и као враћајући се с неког далеког пута, по којем је његова мисао дуго лутала. — Опет двој |
ква сиренска утвара, на свакој окуци од пута, на гомили сувог лишћа, у облацима... облацима што |
их дирека на нашој страни.{S} Колико је пута ишла тим путем с Илићем до тог села, које је он на |
а се Чедомир несвесно.</p> <p>Толико је пута пролазио поред те зграде, а никад није приметио да |
ба ми још рада, читања, спреме.{S} Више пута узмем перо да забележим идеје које лутају кроз мој |
вет даје и последњу цркавицу, а нема ни пута, ни ћуприје, учитеља, ни лекара.{S} Све је више си |
ветар.{S} Лишће у џбунова заигра у крај пута.{S} Занесени у своју лепоту, они нису осетили да ј |
а прашина.{S} Он је ишао полако, крајем пута, оборене главе у страну, и викао као по дужности:< |
ијског надзора ?{S} Није ли сусед преко пута помиловани робијаш?{S} Па и даље, доле у Београду, |
добро ту аду, аустриску стражару преко пута, вијугав друм и низ телеграфских дирека на нашој с |
стоци да се угледа на ову Швабицу преко пута, па да пере једну собу данас, па сутра другу.{S} Н |
ини Привредне Банке, ударио се неколико пута перорезом у намери да се убије.{S} Ово је учинио н |
ала свој велики Београд.{S} По неколико пута преко дана излазила је ту у шетњу у доба кад је ми |
а, узвишен рад.{S} Гледао сам је толико пута... гледам је и сад, а никад је се нећу нагледати.{ |
S} Чудила се томе питању, јер је толико пута говорила Вишњи о својим намерама.{S} Најзад рече:< |
овом успеху у школи, ставила већ толико пута до знања да он има од ње да се учи.{S} Поред тога, |
ољубио први пут своју драгану.{S} У врх пута стајала је још она клупа на <pb n="97" /> којој су |
ете... под какво дрво, у ону кућу у врх пута? ---—</p> <p>Млади човек је и овде морао претрпети |
нашао, увео у друштво, показао јој нове путеве, отворио нове видике.{S} Њене смешне грешке о ос |
ави.{S} Бујице однеле мостове, разориле путеве, укочиле цео саобраћај.</p> <p>Једне од тих влаж |
По некад живот изведе своје мистериозне путеве <pb n="271" /> на широка места обасјана руменило |
елики, мислила је тада, он је као море: путеви су безбројни, живот шуми, таласа се, све је у ве |
ити, остављајући студента да иде својим путевима.{S} Она је била само нешто пролазно... само је |
њу, гунђајући;</p> <p>— Можда различним путевима може се доћи до истине.{S} Можда метафизичари |
та времена.{S} Па ипак је готово трчала путем.{S} Напољу је јесен приређивала илузију пролећа.{ |
рено и поштено.{S} Стога продужи правим путем и покуша да одвоји стране што су се оснивале на м |
ња, могућности да се крене једним новим путем којим дотле није био прошао.{S} У осталом, многи |
лом.</p> <p>Без речи, ударили су другим путем, камо су их водили младост и лепо време.{S} Дан ј |
а, корачао је лагано својим уобичајеним путем из Библиотеке на Теразије, па Крунском улицом на |
ашој страни.{S} Колико је пута ишла тим путем с Илићем до тог села, које је он називао њеним, п |
разапетим једрима и води је непознатим путем ка бујним предгорјима неке нове земље.{S} Мислећи |
ска кола.{S} Арњеви се тресли.{S} Један путник је промаљао радознало главу кроз отвор на колима |
ричу!</p> <p>Брод обиђе брдашце, и пред путницима се указа цела панорама Београда са дунавске с |
за састанак пред растанком.{S} Неколико путова и странпутица укрштали су се овде и изазивали ми |
ав у свет књига, мисли, снова.{S} Место путовања у Врњце и Абацију, он је заједно с Фламарионом |
ржавало ни речце о љубави; оно је могло путовати и отворено, а да нико не нађе у њему чега друг |
ноћу осветљавале нашу варош, наша села, путове, а дању покретале занатлијске машине, стругаре, |
идео једног сапутника на истом путу, на путу у интелектуални живот, човека кога су интелектуалн |
аје позитивна знања.{S} Не застаните на путу еманципације!{S} Ваши хоризонти остаће тесни, ваша |
намо где идемо, ми знамо само да смо на путу...{S} Можда све ове мисли нису долазиле на ум млад |
{S} Он је тражио мало светлости на свом путу, као што морнар тражи звезду изнад узбурканих тала |
екад се иде у позориште, кад оно у свом путу наиђе на Чачак.{S} По кафанама се пуши, млатара ру |
у њему видео једног сапутника на истом путу, на путу у интелектуални живот, човека кога су инт |
храмала око студента, пљескала рукама, пуцала прстима и нарочито понављала:</p> <p>— Тата ће д |
Она је сматрала пољупце као шећерлему, пуцала језиком и тражила још, још, још.{S} О правом жив |
/p> <p>Прљила се око ватре, руке су јој пуцале од сапунице, крста је болела.{S} Ипак је она одг |
<hi>постојеће стање</hi>, од кога му је пуцало срце и бридела леђа, звониле су му као песма над |
дне од тих влажних, мрачних ноћи, чу се пуцањ, јачи од топа, страшнији од грома, као да се земљ |
ска! — грдио је поново рабаџија.</p> <p>Пуцањ одјекну.</p> <p>Напољу је иначе било тихо.{S} На |
<p>На пољу је вејао снег.{S} У пећи је пуцкарала ватра.{S} Човек се ту осећао добро <pb n="140 |
/p> <p>Увече је одјекивало по вароши од пуцњаве лагумова.{S} Парчад од камења дотеривала су до |
е једна за другом, као два добра друга; пуче пушка; једна од њих опусти крила и паде у рит; она |
д места где је пао леш као да га тражи; пуче друга пушка; тица се изви над Дунав, одлете у вазд |
} Али шта је она била према блеску који пуче пред очима младићевим кад угледа своју драгану!{S} |
сам израдио.{S} Погледај овај сточић за пушење.{S} Није ли читаво уметничко дело?...{S} Ево, па |
а у кафану, губио се у читање новина, у пушење, у играње домина с првим кога сретне.{S} Али и т |
ли читаво уметничко дело?...{S} Ево, па пуши — продужи она, помакнувши сто у правцу Илића. — Ко |
путу наиђе на Чачак.{S} По кафанама се пуши, млатара рукама и води политика.{S} Необавештен чо |
рну, зарђалу масу.{S} На неколико места пушило се.{S} Младић обухвати једним погледом тај мирни |
— Ко ме не познаје помислио би да и ја пушим!</p> <p>— Не пушиш никако?</p> <p>— Једна цигара |
один би се извалио поребарке на фотељу, пушио и очекивао кафу.{S} Понекад би читао новине, а ка |
вог врата.{S} На глави је имао качкету, пушио на лулу и бријао бркове.{S} Да се није знало чији |
помислио би да и ја пушим!</p> <p>— Не пушиш никако?</p> <p>— Једна цигара с мене на уштап, у |
је пао леш као да га тражи; пуче друга пушка; тица се изви над Дунав, одлете у ваздух и више с |
на за другом, као два добра друга; пуче пушка; једна од њих опусти крила и паде у рит; она друг |
иша, па и вина.{S} Стари <pb n="269" /> пушкар, који је задржао нешто од своје службе у војсци, |
То је била скромна кућа једног државног пушкара у пензији.{S} Домаћица, жена преко шесдесет год |
застарелим гестовима и учтивостима.{S} Пушкарка се већ бринула шта ће сутра лепо скувати за ру |
у озбиљној, плавој униформи, држали су пушке о рамену и бленули неодређено у празнину улице.{S |
то ти рекох, онда...</p> <p>— Остави ту пушку.{S} Не ваља је показивати у пијаном друштву — пре |
кад то и чини, ради у супротном правцу: пушта браду, чупав је, аљкав, носи умашћен шешир и узди |
!{S} Бога ми, Бела, пази се доцније, не пуштај га далеко од себе!</p> <p>Бела се церила ђаволас |
пузала је, разлиставала се стара лоза, пуштала у вис своје сочне пипке, припијала се уз кућу, |
рада.{S} Избегавала је његов поглед.{S} Пуштала га да говори, и тек тако, гледајући у страну, о |
ли се с грађанима.{S} Око дванаест сати пуштале се школе.{S} Четири часа доцније звонила је веч |
102" /> <head>IX</head> <p>Матовић није пуштен с робије онако брзо, управо преко ноћ, како су с |
, али као што је то обичај, дечурлија и пуштена стока поломили <pb n="144" /> су младице.{S} Он |
спази два војника на стражи, с ножем на пушци.{S} Иза њих се шарениле две покретне стражаре од |
у се она. — Можда сам мало уморна...{S} Пхи, али је љута ова цигара — додаде за тим, насмејавши |
точак.{S} Пређоше једну њиву, засађену пшеницом.{S} Затим се спустише низ једну јаругу која је |
о метресе, одушевљава те, опија најбр...р...рже...{S} Ето, већ сам пијан. .</p> <p>Био је заист |
чини јој се бедно.{S} Видела је по њему рабатне чатрље које дотле није примећивала.{S} Велики ж |
инио леп и отмен утисак у гомили других рабатних кућица, које су тада испуњавале тај крај.</p> |
е водио рачуна кад се кола напунише.{S} Рабаџија га удари песницом по њушци.{S} То је био знак |
! — драо се поред њега поносно најмљени рабаџија.</p> <p>То уважење губило се из дана у дан.{S} |
липсотино шинтерска! — грдио је поново рабаџија.</p> <p>Пуцањ одјекну.</p> <p>Напољу је иначе |
родно место, неколико сокака по којима рабаџије шибају волове, а човек не зна кога пре да пожа |
а млад виноград сади,</l> <l>Лозе сади, равне дворе гради.</l> <l>Дан градио, а два се кајао —< |
/l> <l>Ухвати сиве волове,</l> <l>Узори равне долове,</l> <l>Да видиш шта ће да никне.</l> <l>А |
и по породици.{S} Сви су били студенти, равни један другоме.{S} Чича с погачицама поздрављао је |
ма!“ — мислила је и веровала да су тако равни једно другом.</p> <pb n="107" /> <p>У тој средини |
енац.{S} Око ње се простирала таласаста равница на далеко.{S} Где се окрене, ливада јој је нуди |
ша борбу за насушни хлеб.{S} Ево овде у равници, где се киша очекује као благодат небесни, Мора |
тада била у моди.</p> <p>— Овоме је све равно до Косова! — насмеја се Илић у себи.</p> <p>Он је |
Мораво, моје село равно,</l> <l>Кад си равно, што си водоплавно!...</l> </quote> <pb n="212" / |
ка:</p> <quote> <l>Ој Мораво, моје село равно,</l> <l>Кад си равно, што си водоплавно!...</l> < |
је још раније наслутио да девојка није равнодушна према њему.{S} Јер нашто онда онај њен задив |
и са најсветијим стварима.{S} Поред све равноправности, осећала је да ипак није једнака својим |
се окрену око себе, као човек који губи равнотежу и тражи да се за шта ухвати.{S} Жабе су креке |
ла своје.{S} Постао је обична таљигашка рага.</p> <p>— Рђо, мрцино! — псовке и ударци падали су |
у природној величини портре Матовићев, рад једног од наших старијих сликара.</p> <p>Кроз широм |
воли живот одрицања, позитивне ствари, рад за човечанство.{S} Паланка ће бити јача од тебе...{ |
а и осталим великим надлештвима, где је рад мањи, а плата већа.{S} Они оснивају <hi>таншуле</hi |
лу, била мој добри геније, јер је сваки рад... нарочито овај који траје више година, врло тежак |
Њу су саму подгризале сумње у њен јавни рад, у њене идеје, у живот који је изабрала.{S} Али вре |
ића, вуче пет кила књига, уби га научни рад, кашљуца већ.{S} Ено Петра Гавриловића, дигнуо десн |
{S} Осећао је инстинктивно да му је тај рад једини ослонац што му је остао.</p> <p>Лево, на сто |
ања.{S} Она се заиста питала да цео тај рад није бесциљан, питала се шта ће она привредити науц |
које поздрављају својим топлим погледом рад на добру народа.{S} Слушајући звуке пијука, њему се |
их врба, позива на велика дела, узвишен рад.{S} Гледао сам је толико пута... гледам је и сад, а |
упило радовима на подизању централе <hi>Рад и Светлост</hi>, како ју је крстио један тамошњи пр |
е очекивало.{S} Акционарско друштво <hi>Рад и Светлост</hi> паде под стечај, а Радоја стрпаше у |
подножју те планине зидају централу <hi>Рад и Светлост</hi>.{S} На њега налетише црне мисли као |
не се боре с човеком раме уз раме, нема рада од кога се стиде, нема казне од које би их ухватио |
их, занесених очију, враћао се увече са рада.{S} Грађани су га заустављали, запиткивали радозна |
сори беху подетињили силом свакодневног рада с децом.{S} Други <pb n="263" /> су се губили у тр |
гову судбину.</p> <p>Једном се дигнуо с рада у пола ноћи.{S} По споредним улицама биле су већ у |
ала.</p> <p>— Још је рано, треба ми још рада, читања, спреме.{S} Више пута узмем перо да забеле |
видео му се.{S} Врло интелигентан, врло радан, витак, упечатљив, увек будан, он се ту осећао ка |
им је алал! — поклапали су га други. — Раде, брате мој, па све варнице искачу.</p> <p>— Само т |
p> <p>Једног малог празника кад жене не раде, Вишња је седела код Остојићевих, кад Радоје дође |
се милио.{S} И време је проводила лако, радећи у школи појачано, скупљајући по селу мотиве са ч |
хом.{S} Проналазио је масу задовољстава радећи дан и ноћ.{S} Учење му је изгледало најрадије, н |
ућност, он је трошио своје младе године радећи да буде достојан поверења које ће му се некад ук |
е пази на спољашњост; па кад то и чини, ради у супротном правцу: пушта браду, чупав је, аљкав, |
злишан.{S} Ради њега су били ти напори, ради њега је хтела бити ослобођена жена.{S} Нашто онда |
ини добра себи или другом, него тако... ради саме власти и да је држи у својим рукама, као тврд |
м студијама изгледао јој је излишан.{S} Ради њега су били ти напори, ради њега је хтела бити ос |
је довикивао:</p> <p>— Буди храбар.{S} Ради.{S} Реши се.{S} Не клони.</p> <pb n="166" /> <p>Ал |
ичин муж је столар — објасни девојка. — Ради у једној оближњој фабрици.{S} Добро му се плаћа.{S |
{S} Стид ју је било и од самог Илића, а ради њега и ради својих родитеља, она је желела бити на |
ушевног нестрпљења.{S} Није знао шта да ради од себе.{S} Свет му се чинио празан, шупаљ, бесмис |
вој ћерци, која далеко тамо иза Рудника ради на свом образовању и спрема се да буде велика и ми |
могу да примим да је васељена створена ради гомиле глупака.</p> <p>Девојка стеже усне, као да |
у.</p> <p>У предсобљу чу како газдарица ради нешто у кујни.{S} Ухвати за кваку и изађе.</p> <pb |
, долазило питање :</p> <p>— Шта ли сад ради Вишња?</p> <p>Он би се пренуо из својих студија, в |
чешће преко дана, кријући се тек форме ради.{S} Из вароши се доносиле трубе платна, разне чипк |
р Словен, прими радо овај изговор да не ради ништа, и приста.{S} Они пређоше трем.{S} Један ста |
г, налазио много одушевљења, воље де се ради нешто велико, смелости да се кида са свиме што је |
је било и од самог Илића, а ради њега и ради својих родитеља, она је желела бити најбоља жена н |
идних и џепних часовника, па све куца и ради, као да у радњи има стотина срца и душа.{S} Марке |
и с ким не да да удружи, идеалиста који ради само на крупно; гледајући главну ствар превиђа спо |
тала:</p> <p>— Где је он сад?{S} Шта ли ради?</p> <p>— Он је за мене мртав! — одговори енергичн |
вратима од трпезарије.</p> <p>— Шта ли ради служавка? — рече она као за себе, па повири у пред |
ел робе што се ту може наћи.{S} Али они ради којих тај дућан постоји познају га на први поглед |
о у туђе руке.{S} Он јој је хтео писати ради себе <pb n="188" /> такође, испричати јој све онак |
еда.{S} Свет се занима политиком једино ради ћара.{S} У међусобним односима људи су неповерљиви |
Остави, дете — бранио јој је отац да то ради.</p> <p>Прљила се око ватре, руке су јој пуцале од |
бро му се плаћа.{S} У слободном времену ради за себе.{S} Све је то он сам израдио.{S} Погледај |
чавао их по двапут, тресао катанцем још ради сваке сигурности.</p> <p>Одговарао је девојци у ис |
сто што му држава одузима последњи грош ради чегртања скупе и некорисне бирократске машине, тре |
ствари, он је дрзак у речима.{S} Он је радикал, демократ, социјалист, републиканац, револуцион |
и га у његовој борби за народ.{S} Његов радикализам није био више политика, већ једна врста рел |
пераменту.{S} Он је међу њима, међу тим радикалима, социјалистима, републиканцима, који се у то |
о је у Групи.{S} Остали пак основали су радикални клуб.{S} Међу овима је био и Чедомир.</p> <p> |
ећи.{S} Да би пак утишала своју савест, радила је готово претерано на школским предметима.{S} П |
нутак.{S} Онда узе неки други посао.{S} Радила је двоструко само да не остане на само са својим |
ену или ваншколску мисао.{S} Марљиво је радила, чекала стрпљиво крај школске године и спремала |
очи нису гледале.{S} Њихова глава није радила.{S} Њихов ум се био онесвестио.</p> <p>Вече се с |
ред њима, бледи и губи се, и као што би радила мајка, глас целог народа их љушка у њиховим гроб |
н.{S} Док је била мала, за чудо је лепо радила женске послове.{S} Међутим сад, било да кува руч |
о његове беху као привезане; цела варош радила је око њега, само се он осећао неспособан за нај |
аздрљених груди и врата, босих ногу, па радиле нешто по дворишту сагибајући леђа, ширећи ноге, |
свакој клупи добро вече, причају шта су радиле преко дана, шале се на рачун првог који наиђе.</ |
ал.{S} Те проклете паприке!{S} Шта нису радили њен муж и газдарица од пансиона да дођу до њих: |
овара: „Пун сам електрике“...{S} Шта да радим, кажи ми.</p> <p>Вишња јој није знала одговорити |
..{S} Ми морамо успети.</p> <p>— Шта да радим ? — нађе је по том Милева. — Радоје пије.{S} Да г |
ти будеш моја жена!{S} Ја сам кадар да радим за двоје.</p> <p>— Ти заборављаш опет стварност.{ |
и, распали лулу, па додаде:</p> <p>— Ја радим да убедим људе у потребу да се поново почну посло |
рости, опрости Вишња.{S} Ја не знам шта радим.{S} Ти ово ниси заслужила.{S} Ја често не господа |
т кад видим да је нешто боље, што да не радим тако!...{S} Звао сам доктора.{S} Он јој преписа н |
м при употреби у ситној, па и занатској радиности, стари Лазаревић прекиде га, рекавши му тмурн |
уверење да није жењен, остале сведоџбе, радио марљиво за своје испите, прелиставао многобројне |
ита онај из гомиле.</p> <p>— Ето, тако, радио с нама, вукао цигљу, па онда баци самарицу, потеж |
>Избегавао је једну и другу девојку.{S} Радио је за испите више него што је требало.{S} Читао ј |
о како само може бити.</p> <p>Радоје је радио и ван своје радње.{S} Основао је велосипедско дру |
а да би осигурао слободу кретања, да би радио само оно што воли, да буде свој и припада самом с |
{S} Кад би она била његова, неуморно би радио на започетој тези.{S} Шта би га се тицало што не |
/> што је прошло, мислити само на себе, радити за своје испите и не осећати ништа.{S} Али није |
опомиње да је дан свануо...{S} Нимфе ће радити посао робова!"</p> <p>— Збиља, како се осећаш у |
реба је послушати, рећи је увек, и увек радити тако да је човек може рећи.</p> </div> <div type |
, доцно лежи, а кад остариш не можеш да радиш, па куд ћеш него у просјаке.</p> <p>Сад се све то |
<p>— Ти си паметан човек... ти знаш шта радиш.{S} Наша варош дугује ти већ много, за парк, за.. |
оплој соби и пазиш шта се говори.{S} Не радиш снагом него мозгом.{S} Гледаш кроз прозор: људи с |
p> <p>— Па како си ми још?{S} Па шта ми радиш ?...{S} Јеси ли се свикла на наш живот?</p> <p>Он |
рејин, трговачки помоћник, па и по који радник.{S} Сваки од њих био је огорчен песимист, сирома |
месеца свршићете школу и постати јаван радник.{S} Стало вас је скупо док сте дотле дошли.{S} А |
ају, поред гомиле цигаља лежао је један радник, затворених очију.{S} Мало даље од њега видео се |
>— Сад копају брану и јаз.{S} Притиснуо радник, мила мајко, као мрав.{S} Сева будак, а онај куј |
ако свако има достојанства; један прост радник воли више смрт него понижење.</p> <p>Бела згужва |
о те уби! — рече неко из гомиле.</p> <p>Радник отвори очи, погледа зловољно у правцу онога који |
е испунио своја обећања.{S} Код сељака, радника, грађана чују се само горке речи.{S} Алкохолиза |
једног мањег трговца као и једног бољег радника: ништа у њој није давало утисак раскоши ; све ј |
стави на врху Овчара.{S} Сети се гомиле радника који у подножју те планине зидају централу <hi> |
ор, један од оних неприметних културних радника по паланкама, који су скупљачи претплате свакој |
е мешао.{S} Кад је у клисури надзиравао раднике, гледајући хиљаде њихових црнпурастих, замахнут |
били махом ђаци са својим другарицама, радницама или газдаричиним ћеркама, млад свет који живи |
служила за кување, долазиле су оближње раднице да однесу кући врућ ручак, кокетовале простачки |
о распусту да виде Београд, беспослени радници, становници предграђа, ситни чиновници који нис |
стије.</p> <p>— Ето, нама требају добри радници, занатлије, агрономи, учитељи, официри, професо |
е без везе.</p> <p>Изнад обале, коју су радници откопавали, појави се сјајна сунчева кугла.{S} |
еда тужно кроз прозор.</p> <p>Напољу су радници откопавали неку обалу.{S} Мршава, јадна кљусад |
јуком.{S} По планини се разлегала песма радничка. <pb n="176" /> Варош живахну.{S} Хлебарнице п |
е змије, подигла се читава насеобина од радничких колеба, магацина и скела.</p> <p>Остојић је б |
жице, стотине точкова у покрету, гомиле радног народа и беле куће, пуне ситне дечице.</p> <p>Не |
ција, проституција, један ђаво!{S} Спас радног народа је у револуцији... и само у револуцији... |
тиније него у Београду.{S} И сама му је радња била другојачија него у осталих.{S} Избио велике |
ити.</p> <p>Радоје је радио и ван своје радње.{S} Основао је велосипедско друштво, утицао код о |
љке на сату једне оближње часовничарске радње показаше три, она се појави пред Двором.{S} Ишла |
ословном завоју зелене боје, с натписом радње њеног оца.{S} После је дошла карта, обична поштан |
часовника, па све куца и ради, као да у радњи има стотина срца и душа.{S} Марке су биле најнови |
да Радоје има право, па му предаде целу радњу, а сам поче да сади лук преко лета, зими пак да з |
Био је вечито добре воље.{S} Причао је радо о својим пословима.{S} Решавао се с муком да је ос |
ао једном приликом, <pb n="60" /> да би радо учио нешто практично... за машинисту на пример, ал |
/p> <p>Чедомир, као добар Словен, прими радо овај изговор да не ради ништа, и приста.{S} Они пр |
орите — рече му Вишња. — Ја бих то врло радо читала.</p> <p>— Још је рано, треба ми још рада, ч |
г дана кад тако осташе сами. — Тако бих радо побегла од куће.</p> <p>Њен глас је дрхтао и био и |
} Улице, изроване због неких општинских радова личиле су на низове ископаних рака.{S} Гомиле ил |
дахну.</p> <p>Кад се решила, искрено се радовала што иде у престоницу.{S} Заборавила је многе р |
школу, задовољавао би се дивљењем деце, радовао би се што га код куће чека добар ручак, са ужив |
ој је све то пријало.{S} Вишња се могла радовати дубоко, потпуно, пуним срцем.{S} Сад пак, прим |
; брана и тунел поред ње били су главни радови предузећа; наравно да су онда и скупо стали, те |
ано.{S} Њено тело беше изнурено суровим радовима око одржавања куће, бригама, ситним болестима |
Међутим, земља је стајала пред великим радовима.{S} Морало се извршити наоружање војске, подић |
дитом.{S} И већ се с пролећа приступило радовима на подизању централе <hi>Рад и Светлост</hi>, |
ње, с црвеним тракама у коси, слободне, радознале и пуне прича о мачки, кокошима и ђаволу.</p> |
се то тиче неке сасвим друге личности; радознало, <pb n="201" /> као да је хтео сазнати како с |
овека који је ишао поред ње, слушала је радознало и жудно његове речи... речи школованог човека |
Грађани су га заустављали, запиткивали радознало.</p> <p>— Иде... иде.{S} Биће раније свршено |
се тресли.{S} Један путник је промаљао радознало главу кроз отвор на колима.{S} Платно позади |
лицима није било умора ни брига.</p> <p>Радознало се окретала око себе.</p> <p>Сама улица није |
тре очи биле су широм отворене, гледале радозналом безазленошћу у једну утврђену тачку, као у н |
овине! </p> <p>Обузимала ју је нервозна радозналост кадгод би узимала новине откако се вратила |
лни живот, човека кога су интелектуалне радозналости, жива младост, сумња у радост која се нуди |
>Рад и Светлост</hi> паде под стечај, а Радоја стрпаше у хапс.{S} Он се оправда.{S} Разлог је б |
хани.</p> <p>Посао пође на боље.{S} Код Радоја су се могли купити часовници јевтиније него у Бе |
од твојих доброжелећих ти родитеља... и Радоја који ти ово писмо пише и у свему ми се на руци н |
магао газда-Митар.</p> <p>— Оставите ви Радоја — говорио је грађанима, који би давали наметљиве |
рна и <pb n="209" /> иста.{S} Пре тога, Радоје се враћао из <hi>Централе</hi>.</p> <p>— Добро в |
за добре паре, кадиле владу.{S} Истина, Радоје није знао звонке фразе, његов говор није био оки |
ајем и понављам...</p> <p>— Не, не, не, Радоје... не, молим те, не... — прекину га девојка.</p> |
те бесмислице?</p> <p>— Да, не верујем, Радоје — одговори она, бледа, жута у лицу, готово као ц |
језа од нечега кобног, надприродног.{S} Радоје врати фењер ономе од кога га је узео, поново згр |
Донесоше чакље, али оне беху кратке.{S} Радоје обеси тада један фењер на чакљу, па присветли.</ |
ало коље, доносило се камење, грање.{S} Радоје је био први и овде.{S} Али га сад нико није слуш |
се говорило непрестано о електрици.{S} Радоје је био јунак тих дана.{S} Људи су веровали у њег |
дни су већ одмицали у правцу вароши.{S} Радоје уста.{S} Пред њим блесну опет Морава, осветљена |
вој бакар и злато по зеленом бусењу.{S} Радоје је одбијао кратке димове на својој луши.{S} Њего |
а да радим ? — нађе је по том Милева. — Радоје пије.{S} Да га свет не опази, попије на једном м |
ане на само са својим мислима.</p> <p>— Радоје није заслужио ону увреду — говорила је у себи.</ |
е сигурна у његовом присуству.</p> <p>А Радоје је умео лепо да говори... полако, дижући постепе |
<hi>купусарама</hi>.{S} Најзад, виде да Радоје има право, па му предаде целу радњу, а сам поче |
Учитељ се вечито <pb n="58" /> жалио да Радоје стално трчи напред: научи лекцију која није још |
/p> <p>— Је ли ти жао Београда? — упита Радоје своју сусетку.</p> <p>Девојка поцрвене сва као д |
е, Вишња је седела код Остојићевих, кад Радоје дође с једним својим пријатељем, млађим чиновник |
што боље.</p> <p>Међутим, једном кад је Радоје почео да говори о лакој дељивости електричне <pb |
S} Усред тог великог предела, стајао је Радоје, скромно, готово понизно, с лулом у левој руци и |
скачу.</p> <p>— Само тако! — говорио је Радоје. — До јесени имаћемо оба зида на брани.{S} А оно |
а ипак чуле су се ретке замерке, јер је Радоје волео људе, волео човека као онај часовник који |
оглаво.</p> <p>И тако оста.</p> <p>Није Радоје мрзео школу.{S} Вишња је то знала.{S} Он јој је |
— Јадно је то право, Вишња — осмехну се Радоје сажаљиво. — Наша Велика Школа зна само да фабрик |
дај је, Вишња... погледај Мораву — рече Радоје, док један унутрашњи сјај озари његове непокретн |
а немарно.</p> <p>— Нагваждања — одобри Радоје.{S} Затим додаде у шали:</p> <p>— Вишња ће поћи |
ко је лепа наша народна песма — примети Радоје. — Проста, а све каже, дирне те у жицу.</p> <p>Д |
16"> <pb n="173" /> <head>XVI</head> <p>Радоје Остојић је успео да оснује акционарско друштво з |
S} Али се свет препаде, и ето...</p> <p>Радоје наби качкету јаче на очи, распали лулу, па додад |
јер „тај зликовац неће да учи“.</p> <p>Радоје побеже од очеве куће у неко село где су имали ро |
еко блузе, преко ивањског цвећа.</p> <p>Радоје хтеде јаукнути као рањено живинче, али бол девој |
је све ишло како само може бити.</p> <p>Радоје је радио и ван своје радње.{S} Основао је велоси |
едно, немилосрдно, што ме плаши.</p> <p>Радоје је погледа.{S} Његов поглед је био сама љубав.{S |
је мој план — трже је из тог размишљања Радојев глас, округао у томе тренутку, мек, треперав, к |
ајлепши врт.{S} А тамо даље...</p> <p>И Радојев поглед изгуби се у планине које су са запада бл |
струји кроз њу као њен крвоток.</p> <p>Радојев глас и, час немо а час гласно, запљускивање дом |
>Они су били избили на обалу Мораве.{S} Радојева сестра и чиновник из суда били су изостали дал |
ада јој се учини како у њима дрхти цела Радојева душа, и збуни се.{S} Сунце је било дошло према |
шња се нађе поред Милеве.{S} Ове песме, Радојеве речи, весеље целог друштва, расцветана ливада |
несвесно осећала колико је висока цена Радојевим чворнатим рукама.{S} Том осећању придруживало |
ислиш?</p> <p>Вишњин поглед сукоби се с Радојевим очима.{S} Тада јој се учини како у њима дрхти |
но.</p> <p>Тада се сети великих планова Радојевих и целог његовог говора на Моравиној обали.{S} |
о цело детињство са њом и њеним братом, Радојем.</p> <p>Златарев син је био нешто старији од св |
илева, која се у тај пар приближавала с Радојем и још неколико девојака. — Знаш ли да си села у |
монограм за мараму.{S} У осталом, то је Радоју најбоље ишло за руком.{S} Учитељ се вечито <pb n |
тала га бог зна који пут.{S} Реченица о Радоју допала јој се посебице.{S} Осећала је дубоку зах |
хоризонте, природу једном речи.</p> <p>Радоју се свиде тај одговор, заусти да то каже, кад пес |
о се пароброд примицао више томе граду, радост се сушила у њеном срцу, обузимала је нека сумња, |
ју је; у срцу је осећао као неку песму, радост што је види, што је ту поред њега, сласт што је |
не.{S} Садашњица нуди једва предмете за радост.{S} Данашње доба...{S} Пардон, изволи напред — д |
а са Илићем.{S} Њу је обузимао стид, па радост, па жеља нека да је нестане, да се истопи полако |
лне радозналости, жива младост, сумња у радост која се нуди, непомирљив идеализам, неутољива же |
{S} Можда ће доћи писмо.{S} Какав ће то радостан дан бити за њу!</p> <p>Пред пошту дохрама <hi> |
ека, тамна, једва схватљива, опомену га радости са којом је газдарица унела ту простирку.</p> < |
ека за велика дела; општење са њом даје радости, одмора, утехе, а не нове невоље и морално проп |
ладости.{S} Он их је чекао с безазленом радошћу као што деца чекају велике празнике.{S} Он их ј |
ђу повијама.</p> <p>— Да си тако брз на раду као на лажи, далеко би отерао! — рече му други пут |
н је на тај начин давао свечаности томе раду, сређености својим мислима и пажње ономе што ће се |
вој позив несрећан је, он пати, а патња рађа злоћу.{S} Директор га је звао, саветовао да подеси |
учај.{S} Нека топла нада, која се у њој рађала без разлога, испуњавала је њену целу душу.{S} Он |
узимали су на се изглед стварних бића, рађали се један из другог, гурали се око њега, пролазил |
е, коју су изморили кућни посао и честа рађања, од те вароши која дрема на пригревици украј Мор |
делу к мени... очев благослов, прасе на ражњу...</p> <p>Она устрча као девојчица уз двориште.{S |
ји се стално љушкају, плови њен чамац с разапетим једрима и води је непознатим путем ка бујним |
а, разнобојних блуза, накићених шешира, разапетих сунцобрана, и задржа се на једном споменику, |
ком кориту и губила се на хоризонту као разастрто платно од сребра.</p> <p>— Погледај ову воду |
ј ме тако.{S} Нашла сам ти дивна момка, разбери се, удаћемо те, Вишња, удаћемо...</p> <pb n="31 |
и јогунасто.{S} У једном тренутку сунце разби облаке.{S} Оно се указа светло, бело, као растопљ |
пустом гребену што сабира крте остатке разбијене лађе да од њих начини спасоносан сплав.{S} Да |
о отегнуте сељачке гласове који се нису разбирали: да ли су песма или запевка.{S} Из планинског |
од руком осети њено тело, да се утопи у разблудни осмејак њених усана, да се заборави и преда њ |
оја се у роси зориној купала безбрижно, разблудно.{S} Осећала се нека јака воња на влагу, зној, |
о би то трајало, да се стари Матовић не разболе и умре.{S} Овај народни борац, као и многи друг |
Није ми глава сад за то.{S} Жена ми се разболела.{S} Прала јуче кућу, па је ваљада промаја уда |
ашног земљотреса; он види око себе саме развалине, непрегледну пустош, ништа није остало од све |
нечег гробног чак и у кућама, из чијих разваљених вратница и подрума без окана био је туп мрак |
потребу да промени себе, да кида, да се разведе са самим собом.{S} С пуном збиљом, као да то са |
јутро.{S} Још удара на бели лук, а већ развезао о Плеханову, Огисту Конту, социјалној револуци |
з журбе, и кад остаде на само са Белом, разви новине.</p> <p>— Пардон за један часак... само не |
едног истог човека!{S} Људска повесница развија се као разнолик, чудан, изукрштан призор.{S} Об |
, нервозна девојчица, код које се чежње развијају рано и, у толико јаче, у колико је њено тело |
спитања деце у слободи.</p> <p>— Нек се развијају по инстинкту — говорио је самоуверено. — Утиц |
ан параброд насред реке.{S} Дим од лађе развијао се кроз бистри ваздух на све стране тога широк |
жеља, и то још раније него Вишња, да се развије што више, да оде до краја пута који је водио пр |
мовином.{S} У његовој природи беше јако развијена чежња за оним што нема, што је различно од ње |
ширећи ноге, избацујући своја претерано развијена бедра, често несвесне стида и срама, а понека |
та животиња одличног соја: високе ноге, развијене сапи, мали трбух, длака као свила.</p> <p>— А |
ју је наместила.{S} Матовићка је имала развијено тело, као у жандарма, крупну главу, црне веђе |
аде млада жена и показа руком на једног развијеног дерана, са огромним, сељачким шеширом на гла |
"133" /> жену, велику, одраслу, снажну, развијену и потпуну.</p> <p>Илић погну главу и спреми с |
откривао ногу до колена, ногу младу, а развијену, ногу танку, а заокругљену, извајану као од н |
школе.{S} У то доба била се већ увелико развила борба између школованих и нешколованих чиновник |
је почео још кад је он дошао на власт, развио се до своје потпуности.{S} Неколико покушаја да |
p>— Матовић ће имати великог утицаја на развитак даљих догађаја.{S} Он ће несумњиво привести у |
војске, подићи многе железничке пруге, развити јаче везе са иностранством даљим од непосредних |
на раменима прскоше.{S} У белини платна развише се црнпурасте, дозреле груди.{S} Она се насмеја |
<p>— У кући ми је роваш.{S} Мој ма̑л се развлачи као да је Алајбегова слама.{S} Деца <pb n="235 |
лињала...{S} Црте на њеном лицу беху се развукле.{S} Очи се рашириле жалосно.{S} Уста је држала |
би.{S} Насмеја се и оно тело у огледалу развучено, саблажњиво.</p> <p>— Узми ме — шапну јаче.</ |
ла је у својој соби, читала прибелешке, разгледала непрочитане књиге, преводила с руског.{S} Ко |
није ништа — насмеја се Вишња силом. — Разгледала сам престоницу.{S} Ми смо стари познаници.</ |
варошких паркова, и ту их поново читао, разгледао сваку реч, загледао у марке, у поштанске штам |
арија му показа један свежањ песама.{S} Разгледао је неколике.{S} Оне нису имале стиха ни слика |
уски јастучићи, где се жене налакћују и разговарају преко улице.{S} На сред вароши уздиже се ве |
ако је он?</p> <p>— Можеш мислити...{S} Разговарали смо цело јутро.{S} Још удара на бели лук, а |
ни су били весели, безбрижни, они су се разговарали о лаким стварима, о интимним везама, и он и |
лици и пред кафанама.{S} Људи су гласно разговарали.{S} Најчешће се помињале речи о I</p> <p>но |
, мени је пријатно ваше друштво.{S} Кад разговарам овако с вама, чини ми се да присуствујем. не |
, у вашој кући, с вама... кад можемо да разговарамо као пријатељи.</p> <p>Бела је била узела су |
{S} Матовић је био пријатан према њему, разговарао се с њим дуго, озбиљно, о крупним стварима и |
саме касе, поручио кафе, па онда с њим разговарао на дугачко и на широко о примени електрике, |
поштовање при скидању шешира пред њом, разговор у мирису дувана, бунтовничке мисли, дах будућн |
ажљиво.{S} Затим додаде, да би скренула разговор на другу страну:</p> <p>— Ти си напустила унив |
маш против данашњег доба? — настави она разговор живље. — Није ли оно какво си га хтео, за какв |
из методике.{S} Вишња покуша да заметне разговор с њом; говорила је о тој методици, глас јој је |
е свака чежња.{S} Хтеде отпочети присан разговор, упитати своју другарицу како је провела тих н |
и несрећним.</p> <p>Чедомир је одржавао разговор, правио опаске, млатарао рукама.</p> <p>— Овај |
ао школу.{S} Кад би се о просвети повео разговор, био је стално на страни школованих људи, ма о |
зла својим милим.{S} Сети се последњег разговора <pb n="304" /> са Вишњом.{S} Она се трудила д |
трутове!</p> <p>На крају једног таквог разговора, он се реши.{S} Није могао више издржати.{S} |
последње испите.{S} Али никад не поведе разговора пред Чедомиром о својим сумњама.{S} Чим би га |
ећају на књиге, одвајају од свакидашњих разговора и стварају романтику посред обичности живота. |
њивих вечери које саме позивају на дуге разговоре.{S} Месец је био тек изгрејао.{S} По небу кој |
оја ће починити.{S} Почињали су озбиљне разговоре, после пили чај, скакали с предмета <pb n="14 |
куће, готовљења ручка, водила је гласне разговоре.{S} Међу њима видели се бољи чиновници, имућн |
а биологије.</p> <p>Вишња је слушала те разговоре и осећала се све неугодније.{S} Њене мисле ку |
а себи, тражећи које љубазно лице да се разговори, да одахне, да живи.{S} Његови стари <pb n="2 |
и се нашло друштва, водили се занимљиви разговори о паметним стварима.{S} Није се правила разли |
</p> <p>Илић није ни сањао да се овакви разговори воде између Белиних родитеља.{S} Он је верова |
{S} По њеним просторијама су одјекивали разговори и живи кораци младог света.{S} Њих двојица се |
м.{S} Младић је остајао.{S} Ти усамљени разговори са девојком која није била ружна пријали су м |
ловима од улица, у претераним шетњама и разговорима о овом или оном <hi>питању</hi> науке или п |
а својим закључцима тражио је у обичним разговорима у друштву, песмама омиљених песника, у члан |
вићка, која би кадгод присуствовала тим разговорима.</p> <p>Никад Илић није јасније осетио два |
да се нађемо, па да се објаснимо; да се разговоримо као пријатељи.</p> </div> <div type="chapte |
авала понекад <pb n="129" /> занимљивим разговором, па и молбом.{S} Младић је остајао.{S} Ти ус |
чâ Јанко Веселиновић.</p> <p>У оваквом разговору, у дугим погледима, у нехотичним додирима, би |
и друго кад није искрено.</p> <p>У том разговору појави се прво једно кубе сумњиве лепоте, па |
да види своју драгану, да је види целу, разголићену, остављену њему на вољу.</p> <p>Она је лежа |
сла кад је распремала сто.{S} Виделе се разгранате старе шљиве њихове баште.{S} Јабука шећерлиј |
сферу и покушавале да завију у помрчину разгранате врбе по обали.{S} Са суседног острва долазио |
о што је требало, просипало се, бацало, раздавало суседству, и наравно плата није била довољна. |
S} Време, ћуд или неки глуп неспоразум, раздвојио нас је...</p> <p>— Не криви време, Чедомире.{ |
аједно.{S} Њена плава коса, очешљана на раздељак, правила је врло згодан оквир њеном лепом лицу |
узрока, као што се то дешава код нервно раздражених људи, обузе га једна дубока одвратност прем |
милост, заврнутих рукава, знојава лица, раздрљених груди и врата, босих ногу, па радиле нешто п |
Један део расуте косе падао јој је око раздрљеног грла.{S} Она је губила главу, као гуска коју |
> десило.{S} Други пут би се дурила без раззлога, очито га избегавала, правила двосмислене фраз |
овела тих неколико месеци од како су се разишли.{S} Али се не усуди, јер би онда требало да исп |
оју болесник крије од света, док му она разједа срце, а њен гној прља, трује.{S} С времена на в |
изгао сталешке мржње и понижења.{S} Њих разједа отров социјалне суревњивости.{S} Они су у стању |
хивало снажно пијуком.{S} По планини се разлегала песма радничка. <pb n="176" /> Варош живахну. |
ао благодат небесни, Морава треба да се разлива у многоструки сплет зелених поточића, који би о |
ампа заклоњена шеширом од зелене свиле, разливала је са̑но своју хладну светлост по интимном на |
пао ђерам.{S} Варош тонула, љушкала се, разливала у ноћи.{S} Девојчино срце се опијало том идил |
{S} На његовој тоалети видела се велика разлика.{S} Имао је нов таман костим, претенциозан бео |
о паметним стварима.{S} Није се правила разлика по старешинству, годинама ни по породици.{S} Св |
имали.{S} Знате ли да је то била грдна разлика између робијаша и робијаша, да су се правила го |
код жена, кад је муж у питању, начелне разлике не представљају велику сметњу.{S} Међутим, то н |
а трима постељама, међу којима се свака разликовала: једна је била гвоздена, друга дрвена, трећ |
а борбе за основна грађанска права нису разликовали један од другог, налазио много одушевљења, |
начин.{S} Шта више, и по спољашности се разликовао од мештана, окорелих у навике и застарелу мо |
преварен ни у мери ни у роби.{S} Он се разликовао од осталих трговаца и по томе што се није ва |
ла је на зиду.{S} Даље мало, пузала је, разлиставала се стара лоза, пуштала у вис своје сочне п |
ило јој је из тих коњских ногоступица и разлистале природе, која се у роси зориној купала безбр |
ком схватању, гунђајући;</p> <p>— Можда различним путевима може се доћи до истине.{S} Можда мет |
азвијена чежња за оним што нема, што је различно од њега, што ствара контрасте и наду на потпун |
ја стрпаше у хапс.{S} Он се оправда.{S} Разлог је био прост; брана и тунел поред ње били су гла |
тала из природног стања — објашњавао је разлог што су зрнца философије дошла на та непосвећена |
колико је могуће простије.</p> <p>Прави разлог тој одлуци била је Бела.{S} Она није могла издрж |
ш твоја.</p> <p>Он покуша да оспори њен разлог; наведе да је парница поведена, да ће се брак ра |
ешљана, неумивена — наводио је отац као разлог.</p> <p>Испросио је њену другарицу Милеву, па је |
туђини.{S} Свакако ми замера јер не зна разлога моме одласку.</p> <p>Хтела му је писати дуго, о |
, одрекно им кондицију из овог или оног разлога, и вишо се не врати.{S} То је било већ лакше.{S |
ка топла нада, која се у њој рађала без разлога, испуњавала је њену целу душу.{S} Она је верова |
а.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију без разлога.</p> <p>— Лепо! — одговори после малог оклевања |
истички позитивизам оптужује се с много разлога да је хтео претворити свет у огромну, мртву, па |
уздржи од те патриотске манифестације с разлога што је пролетеру свеједно који ће га капиталист |
ма, бирао згодне речи, изналазио утешне разлоге, заклињао се да се то десило без његовог знања, |
љи.{S} Али млади човек је залуд наводио разлоге двема женама, које су се занеле у свој план до |
еља.{S} Госпођа је то објаснила младићу разлогом: </p> <pb n="202" /> <p>— Тата се није опорави |
без одобрења владе, или тако нешто.{S} Разлози, објашњења не помогоше.{S} Тек доцније је сазна |
ругарица не усуди да се успротиви њеним разлозима и да наведе противне мисли које су јој од син |
, покривено спрженом, смрдљивом травом, разлупаним кантама, трулим хартијама и осталим сметлишт |
ала пред свадбу, провела је беспослена, размажена и више мање срећна.{S} Она није била спремљен |
ости, не помишљајући на могућност да се размажена девојка игра жмурке с њим.{S} Најзад се реши |
е, луди створе?</p> <p>— Доста! — викну размажена девојка, која се била повратила из првог изне |
снуше кроз собу.{S} И ово дете, сакато, размажено, претвори се у <pb n="133" /> жену, велику, о |
м страном и, кад је потребно, уразумити размажено дете.{S} Али, Илић, који је видео свет само к |
, као у магли, Белина глава, са осмехом размаженог детета и шишкама по челу, које су сенчиле ње |
} Илић осети извесно сажаљење према тој размаженој девојчици.{S} Она му се учини још ближа што |
ство.</p> <p>Мајка и укућани били су је размазили, те је желела да и Чедомир буде нежан <pb n=" |
ног дана кад смо се састали после дугог размака... <pb n="289" /> ти си имала велики цвет... на |
х задатака. <pb n="33" /> Отворимо очи, размахнимо рукама, припаднимо народу како нам он припад |
а критикуј туђа дела, не стварај ништа, размећи се, другима препоручуј вечиту скрушеност; пењи |
аца Социјалиста, почело је да долази до размимоилажења у питањима тактике, настајали су озбиљни |
страно као свет.</p> <p>Девојка поче да размишља хладније.</p> <p>— Ја сам била неправична прем |
ећи.</p> <p>— Удај се, слатка Вишња, не размишљајући сувише, не тражећи много.{S} Не треба да т |
ркови обријани!</p> <p>Доиста, она није размишљала много.{S} Својим прохтевима није постављала |
се доста времена.{S} Читам, посматрам, размишљам, учим децу, сваки дан испуним корисно.</p> <p |
слободног времена, он је износио своја размишљања <pb n="119" /> о приликама, догађајима и људ |
. — Брак треба да је резултат слободног размишљања.{S} Бојим се да младића није засенуо мој пол |
p> <p>— То је мој план — трже је из тог размишљања Радојев глас, округао у томе тренутку, мек, |
ми сунце слободе.{S} Оне му полете, без размишљања, али хиљаде невидљивих препрека спречава њих |
— Како је лепо у вашој соби!</p> <p>Без размишљања, Чедомир понуди девојку да ступи унутра.</p> |
рала.{S} Али време није било погодно за размишљање.{S} Часови су пролазили, требало се журити з |
ћајући Илићу. — Ја сам решио свој живот размишљањем, философијом, па ме они нису ни исхранили.. |
најзад вратио кући.</p> <p>— Шетао сам, размишљао, мислио на тебе...</p> <pb n="258" /> <p>— Је |
отивна убеђења?{S} Ја сам о томе у апсу размишљао дуго, па сам дошао до закључка, да се велика |
>— Без једне речи, као да нисам жива! — размишљаше девојка, повукавши се из трема у своју собу, |
ом од тула; видели се калупи од фесова, разне кутије са шамијама, вештачким цвећем, бонбоном.{S |
{S} Из вароши се доносиле трубе платна, разне чипке, конци, свила, модни журнали.{S} Једна шваљ |
натлијске машине, стругаре, штампарије, разне фабрике за прераду наших сировина.</p> <p>Младић |
ла: имала је шесдесет четири рецепта за разне врсте.{S} Њен главни задатак био је да допуни сво |
и задимили, а по зиду извешали кобасице разне дужине и дебљине.{S} О багрењу опет бојаџије обес |
се смејем.</p> <p>Ти састанци су Илића разнежавали и одобровољавали.{S} Покушавао је да се мет |
вало око девојке, али су њој ти светли, разнежени дани, изгледали тешки, суморни.{S} Многа жена |
на ливада и цела железничка станица.{S} Разни колосеци, низови вагона и остала гвожђарија образ |
каранфили боје као вино.{S} И мириси су разни: на печен хлеб, на јагоде, на младост.{S} Кад пла |
и као ђаци добијају места по Скупштини, разним министарствима и осталим великим надлештвима, гд |
село и процењивала се наизменично пред разним комисијама док се не би сва распала.{S} Да се та |
им, за столом, говорила најпријатније о разним ситницама, као са правим пријатељем, као да се н |
а раскопча хаљину до дна.</p> <p>Гомила разних осећања испуњавала је сад њену душу.{S} Као врху |
о.{S} Стара девојка је уређивала збирке разних старина : камене стреле, римске новце, бронзано |
овој књизи, повереници одбора за дизање разних споменика, деловође варошких читаоница, хоровође |
вот: супротности између разних народа и разних епоха, опозиције у срцу једног истог друштва, пр |
бе, снови, амбиције, толико невероватно разних прилика у којима живе бића што је Дарвин стрпао |
као човечији живот: супротности између разних народа и разних епоха, опозиције у срцу једног и |
дан зрак сунца играо се око гирланда од разнобојне хартије, којим је калфа украсио таваницу.</p |
прелете преко гомиле пепељавих капута, разнобојних блуза, накићених шешира, разапетих сунцобра |
ужне стране налазио се низ кућа, малих, разнобојних, без спрата да су се готово губиле у овој п |
ом и хватао устима муве.{S} Даље, преко разноврсних кровова видело се парче једне улице: пуста |
аљину; из суседства је добијала колача, разног цвећа.</p> <p>— Ово ти послала Мила Цветкова — р |
кутијица, укосница, осталих дрангулија разног облика и боје.{S} Собу је испуњавао јак мирис на |
ека!{S} Људска повесница развија се као разнолик, чудан, изукрштан призор.{S} Обичаји, вере, на |
о, одмарао се од својих лектира правећи разнолика опажања, и уживао страсно у филозофским пробл |
ао.{S} Кроз прозоре од вагона виделе се разнолике зграде станичне, гвоздене машине ружног облик |
светлости пролетњег дана шарениле су се разнолике боје, почевши од белих платнених блуза до црн |
цело тело дрхти, а на срце му наваљују разнолики осећаји, од тихе носталгије што смо пустили с |
S} Сад се ту шири читава нова насеобина разноликих вила, окружених цвећем и украсним биљкама.{S |
а као свила.{S} Међу травкама назире се разнолико цвеће.{S} Ту је модри слез са круницом као зв |
i>новинар</hi>.{S} Тако се у Чачку зове разносач новина, један <pb n="224" /> сакат млад човек, |
је сваког дана на Теразије, па се после разносиле широм Србије и Српства.</p> <p>Матовић је дож |
једнако велим да изађе у друштво, да се разоноди, а она неће, <hi>штудира</hi>...</p> <p>Том пр |
тудента Илића.</p> <p>Још највише би се разонодила кад би отишла својој другарици, Милеви, ћерц |
ни склоп.{S} Требало му је нечег новог, разонођења, могућности да се крене једним новим путем к |
ну.{S} Варош се избуди.{S} Река је била разорила брану, заглавила своје корито одроњеним камено |
ви о поплави.{S} Бујице однеле мостове, разориле путеве, укочиле цео саобраћај.</p> <p>Једне од |
их је састављено.{S} Укротила је гром и разоружала небо.{S} Проблем живота изгледао је врло про |
} Чим би га видела, осећала се пред њим разоружана.{S} Он је знао толико ствари, прочитао толик |
му откри његов интимни пораз.{S} Слично разоружаном ратнику, он је гледао својим сопственим очи |
ноги други, доживео је пред смрт велика разочарења.{S} Расцеп у демократији, који је почео још |
свог друга горак поглед који је значио разочарење, и ћутала.{S} Она није била још толико јака |
рекавши му:</p> <p>— Ренегат!</p> <p>То разочарење ју је утврђивало у одлуци да не допусти свом |
страначке листове, уџбенике из старијег разреда, Пелагићева дела, народне песме.{S} У сваком ра |
крцава на море.{S} Као гимназист другог разреда прочитао је Одисеју, велику, дебелу књигу у зел |
ао да продужи гимназију, свршио два три разреда, после ступио у трговину у Београду, па онда пр |
Београду.{S} Младен је био пао у трећем разреду из два предмета — освета реакције! како је смел |
гићева дела, народне песме.{S} У сваком разреду био је први ђак, имао је саме петице.{S} У расп |
жби.{S} Он пак био је први ђак у сваком разреду, четворка је за њега била увреда, никад је није |
ностима, као у сну.</p> <p>Главна стаза разређивала се.{S} Шетачи се враћали у град.{S} Између |
озбиљних млађих философа прокламује да разум даје само карикатуру стварности.{S} Нове цитаделе |
се у геометрији више на осећање него на разум.{S} Иде се чак до физике, појављују се гледишта к |
p> <p>— Да, мени је потребно да ме неко разуме, да ме охрабри ако сустанем.{S} Наши људи су про |
ироке царевине мисли и трудила се да их разуме обе и да их помири.{S} Говор њеног земљака био ј |
на.{S} Што га је више понављала, све је разумевала боље народске фразе где се не говори непосре |
езни.{S} Хватала је прибелешке.{S} Није разумевала многе ствари.{S} Дивила се наставницима што |
ребе на тај простачки посао.{S} Није се разумевао у коњима, али није требало много вештине па д |
И затим, једно од другог растаје се, не разумевши се.{S} Само у светим књигама говори се о васк |
ипована девојка.</p> <p>Газдарица је не разумеде добро, те је погледа изненађено, па по обичају |
е постоји као питање.</p> <p>Бела рђаво разумеде младића.{S} Помисли да он хоће да каже како не |
е људи доиста озбиљних, исправних, који разумеју свој посао, а нашло се и неколико људи, како ј |
осебице је Бела била љубазна.{S} Она је разумела да је сиротиња један недостатак. „Он сиромах, |
ађег колегу... ви разумете?</p> <p>— Не разумем — хтеде рећи нови суплент; поклони се и изађе.< |
} Позитивизам није познао, ни видео, ни разумео, ни волео оно човечанство које је открила психо |
о околину у којој живиш.</p> <p>— Рђаво разумео?</p> <p>— Да.{S} Ти чекаш, гладан и жедан, нагр |
у кулу од слонове кости.{S} Ти си рђаво разумео околину у којој живиш.</p> <p>— Рђаво разумео?< |
е школске спреме.{S} Стога је и Чедомир разумео да ће његова сопствена срећа <pb n="18" /></p> |
!... остави ти то мени... ви се људи не разумете у тим стварима.</p> <p>— Добро.{S} Мени је ина |
вас посаветујем као млађег колегу... ви разумете?</p> <p>— Не разумем — хтеде рећи нови суплент |
између тих неједнакости.{S} Новац треба разумети, па га онда без бојазни можеш волети.</p> <p>— |
и врло корисно, и, надам се, наши ће те разумети.</p> <p>— Да, мени је потребно да ме неко разу |
са свога длана.</p> <p>— Не учи толико, разумеш? — прихвати Зарија поново се обраћајући Илићу. |
Књиге су суво знање.{S} Дају ти моћ да разумеш ствари, али те заводе својом неприродном логико |
г смисла обичним речима и излагању врло разумљивих ствари на неразумљив начин.</p> <p>Он је хте |
ктрике, трудећи се да га својим здравим разумом схвати што боље.</p> <p>Међутим, једном кад је |
љетно поживиш на земљи...{S} Да постоји рај сваки би се старао да што пре умре... <hi>Карт блан |
блудели су дрхтећи као душе прогнате из раја.{S} Пусти простори, по којима се назирала тек овде |
е. — Батине!{S} Батине!{S} Батине су из раја изашле.</p> <p>Били су сами у дућану.{S} Калфа је |
едан део њен и миле младићу као крајеви раја.{S} Он је брижљиво остављао те хартије у дно свог |
их радова личиле су на низове ископаних рака.{S} Гомиле иловаче у помрчини давале су утисак гро |
ика.{S} Звона звоне.{S} Носе се бардаци ракије.{S} На гробљу, које се из далека види, снег окоп |
д себе Зарију Ристића како испија чокањ ракије.</p> <p>— Сервус — одговори му Зарија и понуди с |
ли тако?{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!{S} Хоћеш ракије?</p> <p>Илић није пио то пиће.{S} Али приста ово |
} Али приста овог пута.</p> <p>— Још на ракију нису ударили порез — продужи Ристић. — А била би |
е, Вишња спази једну аду са шумарком од ракита и одраслим јабланом на крају.</p> <p>— Шта ти је |
ле га.{S} Оне се боре с човеком раме уз раме, нема рада од кога се стиде, нема казне од које би |
просветиле га.{S} Оне се боре с човеком раме уз раме, нема рада од кога се стиде, нема казне од |
и мирис њене косе и спусти руку на њено раме.{S} Она се стресе; не рече ништа.{S} Другом руком |
{S} Ено Петра Гавриловића, дигнуо десно раме, спустио лево, искривио се сав, начинио од себе ру |
кад отвори врата, и пријатељски додирну раме младићу, док један светао, чедан одсев озари њено |
у, те се показаше њена здрава плећа.{S} Рамена се видеше округла, заобљена, као извајана.</p> < |
егавао.{S} Њихове усне се додирнуше.{S} Рамена се саставила с раменима.{S} Руке су се стезале г |
/> се у чипкану кошуљу, у дивна округла рамена, у румену кожу босих ногу.</p> <p>— Ево ме... уз |
истове њене здраве ноге.{S} Изнад њеног рамена се дизала Чедомирова глава, унезверених очију, з |
месту тротоар је био узак.{S} Њихова се рамена додирнуше.{S} Чедомира такну у срце надземаљска |
свој палто, пребаци га преко руке, изви рамена, рашири груди и дубоко дахну.</p> <p>Кад се реши |
еко остварених задовољстава са слегањем рамена, посматра оног првог човека немилосрдно као лека |
е.{S} Широки рукави од блузе спадоше до рамена.{S} Голе мишице блеснуше кроз собу.{S} И ово дет |
те у правцу њега, пребаци му руке преко рамена и обеси се сва о његов врат.{S} Он осети поново |
Илић, подигнуте јаке, врата увученог у рамена, <pb n="250" /> испрскан водом и блатом.{S} Годи |
<p>— Шта ћу му ја! — слегала је девојка раменима.</p> <p>— Вишња Лазаревна! — чуо би се у том г |
ошуљу позади и притеже је.{S} Врвице на раменима прскоше.{S} У белини платна развише се црнпура |
пуноће, савршенства.{S} Са заокругљеним раменима, која су се погађала под лаком материјом летње |
љава коса просула се као талас по њеним раменима.{S} Из хаљина у нереду провиривало је румено и |
се додирнуше.{S} Рамена се саставила с раменима.{S} Руке су се стезале грчевито.{S} Груди се у |
ној, плавој униформи, држали су пушке о рамену и бленули неодређено у празнину улице.{S} Кроз ш |
S} Отишли су они лепи зидни часовници у рамовима од ораховине, <pb n="232" /> златни ланчеви, б |
едно пакло карата; прашина се видела по раму од огледала.{S} У трећој одаји, која је замењивала |
му се усправљало неколико фотографија у раму од сламе.{S} Ту је лежао још један албум, повезан |
Пролеће освајало, живот се обнављао, на ранама се хватали ожиљци.</p> <p>— Добро, да идемо — пр |
ој кући где се морао одржавати известан ранг, а где се грцало од дугова; рано је познао понижењ |
ешљиве ствари, донесе мелем на отворене ране.{S} Међутим, Вишња, здрава као планинска биљка, ос |
остатак старе душе, бунила се сва њена ранија наивност против извесних крајности Илићевог схва |
атко гасила при додиру чистог рубља.{S} Раније чим би легла, заспала би у исти мах.{S} Сад се п |
d>XX</head> <p>Лазаревићева није давала раније готово никакве важности сујеверицама.{S} Она је |
де у престоницу.{S} Заборавила је многе раније непријатности.{S} Велика варош на утоци Саве у Д |
ам какво добро.{S} Његова жена, која је раније, док су били сами, попуштала прва кад би се посв |
од краљевог двора, једна школа која је раније била механа, и старо гробље, пуно дудова.{S} Тек |
</p> <p>— Боже дај здравље — говорио је раније стари Остојић — нек ми дете изучи школе.{S} Школ |
овако, не значи да одобравам оно што је раније било.{S} Говорим, јер ме данашње доба боли, јер |
радознало.</p> <p>— Иде... иде.{S} Биће раније свршено него што смо предвидели — одговарао им ј |
о се на кредит, до бољег времена, где и раније.{S} То је било тамо, кад се пође са Зеленог Венц |
државу.{S} Ја се чудим како на то нисмо раније мислили.{S} Ја се смејем <pb n="109" /> кад се с |
овом, великом надом.</p> <p>— Што ми то раније ниси рекао ? — упита га она дрхтаво.</p> <p>— Не |
у да на састанак људи долазе увек нешто раније, а да жене задоцне стално.{S} Чедомир је потврди |
причекају?</p> <p>— Да, боље да се кају раније него доцније.</p> <pb n="199" /> <p>Матовићка не |
ријатеља, а било их је и таквих који су раније обилазили далеко професоров дом као место нечаст |
а запева у башти.</p> <p>Чедомир је још раније наслутио да девојка није равнодушна према њему.{ |
Ја то видим.{S} Хтео сам ти то рећи још раније.{S} Али нисам могао да ти кварим задовољство.{S} |
она <pb n="39" /> имала жеља, и то још раније него Вишња, да се развије што више, да оде до кр |
у арабама.{S} Међу њима је Чедомир још раније запазио једног коња, врло лепог, и чудио се одку |
оложила је испите врло добро, боље него ранијих година.{S} Шта више, добила је награду, једну к |
.{S} Младен је одлазио такође, у школу, рано, да се што пре отресе куће, за коју га ништа није |
вестан ранг, а где се грцало од дугова; рано је познао понижења, тако уз тог оца сурих, смерних |
колико да се храниш.{S} А занатлија?{S} Рано се дигни, доцно лежи, а кад остариш не можеш да ра |
их то врло радо читала.</p> <p>— Још је рано, треба ми још рада, читања, спреме.{S} Више пута у |
по:</p> <quote> <l>То је било у пролеће рано,</l> <l>То је било у брезову хладу,</l> <l>Имала с |
зирао као тиранина чију је сурову владу рано осетио.{S} Он је желео да има новаца да би осигура |
девојчица, код које се чежње развијају рано и, у толико јаче, у колико је њено тело трошније.{ |
.</p> <p>Погледа на сат.{S} Било је још рано.{S} Обуче своју собну хаљину, подиже један крај од |
ић застаде неодлучно.{S} Било му је још рано за вечеру.{S} Погледа око себе неодређено.{S} Зати |
ћа су већ расле сенке, ипак је било још рано, те по улицама није било много света.{S} Кад је мл |
е тако рећи била без религије, изложена раном утицају природних наука и посвећена Чедомиром Или |
ици у чети Зекиних голаћа, да је ту био рањен, освестио се у неком потоку два дана после битке, |
повукавши се из трема у своју собу, као рањена тица.</p> <p>Ту је било врло мирно.{S} Чуо се те |
цвећа.</p> <p>Радоје хтеде јаукнути као рањено живинче, али бол девојке коју је волео би јачи о |
т јој се чинила као казна.{S} Њено, већ рањено, срце стезало се од бола.{S} Заклињала се да ће |
оженио.{S} Смрт је јако утицала на већ рањену девојкину душу.{S} Она се посвети бризи око оца. |
p> <p>— Куда хоћеш — одговори она нешто рапавим гласом.{S} Затим додаде блаже : — До пред вече |
пет писмо, у истом бакалском коферту, с рапавом хартијом, по којој се проливало мастило.{S} Ах, |
ал, ја сам сигуран да је наш свет добра раса.{S} Само му треба поуке.{S} Оставимо модерне жене |
идеш у Париз?</p> <p>Младић је погледа расејано.</p> <p>— Јест... јест — одговори затим. — Вол |
е речи — примети у себи Вишња гледајући расејано у своју давну другарицу која се није зауставља |
подиже главу и погледа своју другарицу расејано.{S} Чудила се томе питању, јер је толико пута |
дења, па и саме ноћне светиљке, које су расипале своју несигурну светлост по непознатим престон |
е општински ћата избријавао подбрадак и расипао комплименте научене из новина.{S} Без успеха је |
а ситних капљица и као контраст старом, раскаљаном Београду.{S} Он ју је још једном такву видео |
у јаче везан него што је сâм мислио.{S} Раскид са породицом му је оставио празнину коју је Вишњ |
е да је парница поведена, да ће се брак раскинути.</p> <p>— Да чекам и да поновимо целу нашу ис |
ји човек — па да су ми рекли да ће неко раскопавати онај крш, не бих му веровао да ми је из очи |
рану.</p> <p>Улица је на том месту била раскопана.{S} Од последњих киша нахватала се читава бар |
аче од ње заповедало је сад њоме, и она раскопча хаљину до дна.</p> <p>Гомила разних осећања ис |
а за сто: у врх стари господин, с нешто раскораченим ногама као да још носи гвожђе, десно његов |
интриге удатих другарица, захтевала је раскош министарских домова што се слабо поклапало са ск |
он не би смео поверити сву ту изненадну раскош свога срца и чудновату лепоту своје маште; јер т |
ој средини која је била далеко од праве раскоши, али за Илића представљала готово свет блаженст |
радника: ништа у њој није давало утисак раскоши ; све је било потребно, чак преко потребно.{S} |
публиком, па да му преда целу себе, сву раскошну младост која је бујала у њеним грудима и свако |
расте и наду на потпуност.{S} Пожеле да раскрсти са својим несређеним положајем једним потезом, |
, и посматраше дуго своју сенку која је расла поред ње.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ти си паметан |
боју и редове штампаних слова, која су расла, дебљала, удвајала се, одлепљивала се са хартије, |
еме које су заказали.{S} Од кућа су већ расле сенке, ипак је било још рано, те по улицама није |
рупама Савамале.{S} Под прозорима су му расли ефемерни патлиџани, који би се спарушили чим би з |
ети сушом непрестано.{S} Око плотова су расли сунцокрети.{S} Они су високо дизали своје криве, |
првих кућа.{S} У клисури, где је дотле расло дивље трње и аптовина, а мртву тишину оживљавао т |
рности са земљом у којој смо рођени, са расом чији смо синови и историјом која је израдила <pb |
пред разним комисијама док се не би сва распала.{S} Да се тако продужило, цео државни буџет <pb |
/p> <p>Радоје наби качкету јаче на очи, распали лулу, па додаде:</p> <p>— Ја радим да убедим љу |
вом осећању, па намаче качкету на чело, распали лушу и, одмерено, упита:</p> <pb n="65" /> <p>— |
је се сматра да је вечито, а које живот распе као плеву!</p> <p>Поред њих прохукта један воз</p |
остима, води бригу о дневним потребама, расподељује своја средства.{S} И други: немиран дух, за |
о шору је играла нека сива светлост.{S} Распознавале се коњске ногоступице у отврдлу блату.{S} |
поред наоружаног стражара што је дотле располагао његовим животом и смрћу, па се слободно упућ |
S} Они су седели око столова накресани, расположени, измешани.{S} Изгледало је као да су сви ср |
ли се бољи чиновници, имућнији трговци, расположени такође, румена лица и задовољних очију.{S} |
ела и говорила тек колико да не поквари расположење двоје старих.{S} Аница ју је посматрала исп |
у остало је нешто од ње.</p> <p>То ново расположење држало ју је све док се не виде с Кајом.{S} |
увши се, па покуша да се метне у у њено расположење.</p> <p>— Да си жива и здрава, још прве год |
ути ка Калимегдану, камо иду, у његовом расположењу, сви који немају своје куће.</p> <p>Света ј |
а да се буде срећан!{S} И у том слатком расположењу, које не потиче из одређених ствари нити им |
То је писмо затекло Вишњу у врло тешком расположењу.{S} Стид ју је био за онај тренутак заборав |
авља још велику чињеницу.{S} С начелних распра прешло се на личне зађевице и грдње.{S} Клуб се |
је први ђак, имао је саме петице.{S} У расправи појединих питања могао му је позавидети многи |
је поново за свој сто и настављао своју расправу.{S} Неодређена слава би опет залебдела пред ње |
нили своје собе за спавање.{S} Вишња је распремала кућу, а Аница кувала.{S} После часова остаја |
ишту око мрва које им је стресла кад је распремала сто.{S} Виделе се разгранате старе шљиве њих |
Весела женскадија, која нема брига око распремања куће, готовљења ручка, водила је гласне разг |
на прозору цури смола.</p> <p>Пошто је распремила собу, поче да помаже око ручка.</p> <p>— Ост |
, претворена у једну врсту дивана, тако распремљена с јастуцима унаоколо и широком простирком п |
му и чекали да се отвори библиотека.{S} Распуст се приближавао крају.{S} Велика Школа почињала |
/hi> није се био још вратио са божићњег распуста.{S} Тек што је за собом притворио врата, кад и |
идејама свршио је прве две године.{S} О распусту га је чекало једно изненађење код куће.{S} Мај |
читељице и маловарошани који су дошли о распусту да виде Београд, беспослени радници, становниц |
, тако присног свима нама навикнутим на распуштеност источњачком природом, савршена слобода, ус |
очију, смеђе накострешене браде, ниског раста и великог трбуха, чиновничића с малим квалификаци |
hi>ви</hi>, и, кад дођоше до њене куће, раставише се као стари пријатељи.</p> <p>Од тог доба зв |
и састанци.{S} И затим, једно од другог растаје се, не разумевши се.{S} Само у светим књигама г |
ког човека, као мачка.{S} Али кад би се растали, она је претресала у мислима дуго што јој је Ил |
/head> <p>— Неколико година како смо се растали — рече у себи Илић кад се трамвај удаљи. — Боже |
p>— Ето тако — закључи — од како смо се растали, тера ме нека несрећа, све ми је пошло наопако. |
пало... године су прошле од како смо се растали, ја то знам — продужи Илић тврдоглаво. — Али, м |
атко све шта му се десило од како су се растали.{S} У колико је излагао појединости, освајала г |
о је било као створено за састанак пред растанком.{S} Неколико путова и странпутица укрштали су |
" /> <p>У очи дана кад је требало да се растану, начинили су велику шетњу, обишли су готово сва |
адовољства не челиче дух.</p> <p>Син је растао слободно, тумарао са свим квартовским мангупима, |
/p> <p>Илић се насмејао, а кад се после растао са њом, помислио је озбиљно:</p> <p>— Уверен сам |
S} Шта је мени шкодила слобода, кад сам растао са̑м, ненагледан ни од кога, као дивља травуљина |
долап, искрпљен блехом.{S} Ниже од њих растао је грашак, са широким зеленим махунама, које су |
кораком и гледала преда се.{S} На пола растојања она подиже очи и спази Илића.{S} Он јој приђе |
још јача.{S} Сунце се не види као да се растопило по целом небу, па жеже.{S} Нигде тице да се ч |
лаке.{S} Оно се указа светло, бело, као растопљено сребро, и <pb n="74" /> још високо над заруб |
амо, посади се у његову средину и стаде растресати набрано цвеће.</p> <p>— Јаој, црна, шта ћеш |
гледалу.{S} Затим се дохвати за главу и растрже плетеницу.{S} Плава, свилена коса се просу као |
кну један женски глас.</p> <p>Гомила се растури по утрини.</p> <p>Вишња се нађе поред Милеве.{S |
" /> другови са универзитета били су се растурили куд који.{S} Друге није стекао.{S} Остао је ј |
ње, хајдучија, одсуство здравог морала, расуло и нерад, то су главне одлике данашњег народног ж |
ујно, неприметно, као привиђење које се расуло.</p> <p>Чедомир се врати у дубину салона, сурва |
тала, покривши очи рукама.{S} Један део расуте косе падао јој је око раздрљеног грла.{S} Она је |
век је и овде морао претрпети још једно расхлађење.{S} На предлог Вишњин, он се несвесно ухвати |
/p> <p>Вече се спуштало у собу.{S} Кроз расходоване чипкане завесе примећивало се с муком двори |
Чедомир не буде њен!</p> <p>Пролеће се расцветавало око девојке, али су њој ти светли, разнеже |
њеног струка, завући главу међу те две расцветале руже што се крију у борама муселина и љубити |
е, Радојеве речи, весеље целог друштва, расцветана ливада и ти мириси заносили су је.{S} Своме |
ивео је пред смрт велика разочарења.{S} Расцеп у демократији, који је почео још кад је он дошао |
осиле се оставке, очекивао се неминован расцеп.{S} Та прилика дође.{S} Имало се да се реши да л |
а.{S} Илић се тада јогунио такође.{S} И рат се продужавао, мењале се само позиције.</p> </div> |
њига? — рече јој. — Проповедаш крсташки рат...</p> <p>— Ја нисам њихова непријатељица, боже сач |
је био под мучним последицама два тешка рата, чији успеси нису одговорили његовим надама; чинов |
дним бунама, поразом једног кабинетског рата, сталним скандалима на двору.{S} Међутим, ни Јован |
ов интимни пораз.{S} Слично разоружаном ратнику, он је гледао својим сопственим очима, како све |
а књига је посвећена погинулим Србима у ратовима 1912 и 13 године, јер они који су пали за Отаџ |
само о укопним друштвима, трансвалском рату и, за добре паре, кадиле владу.{S} Истина, Радоје |
а ћемо да једемо понајлак.{S} У турском рату Вера Павловна, сестра Рускиња, што је волела нашу |
ним уским квадратима, скину са оближњег рафа један дивит, који је био изгубио своју првашњу бој |
ујало је око оба дућанска прозора.{S} У рафовима се шаренила повесма вунице, превучена завесом |
уређивао варошки парк, калемио воће на рационални начин.{S} Шта више, и по спољашности се разл |
атра израдила му је место практиканта у Рачи крагујевачкој.{S} Ту се пре неки дан потукао <pb n |
све што сам видела, познала, искусила, рачун испада врло неповољно по твој прогрес и човечанст |
га и то интересује — одврати госпођа на рачун Поповића, па додаде: — Чедомир је озбиљан младић, |
ју шта су радиле преко дана, шале се на рачун првог који наиђе.</p> <p>— Знате шта је ново? — р |
каквог искуства, правиле су пошалице на рачун једна друге, трбушати катихета им се чинио врло з |
<p>— Мизерија! — рече презриво на његов рачун, устаде са свог места, пређе преко собе, па се за |
ације, демонстрације, резолуције на туђ рачун, а чим дођу у питање они, њихова личност, њихов џ |
оме његови представници морају положити рачун — примети Вишња. — Народна је реч пресудна, народ |
изнад свега, да живи повучено, за свој рачун, у себи, међу својим књигама.{S} Седао је поново |
новити целу.{S} Учитељ, који је за свој рачун учио немачки језик, називао га је <foreign xml:la |
у.{S} Родитељи нису водили о њима права рачуна.{S} Отац се био бацио сав на политику, није <pb |
нуо мој положај, а он на то не треба да рачуна ни колико ја.{S} Нико у Србији није сигуран шта |
е даје ми повољне услове.{S} Држава има рачуна да нам опет притекне у помоћ...{S} Ми морамо усп |
о и искрено. — На што онда љубав кад се рачуна колико и лањски снег!</p> <p>Мајка се не усуди д |
вика није се дотицала ситних слабости и рачуна.{S} Он је нишанио високо.{S} Он је остављао свак |
оглед прозору, као да је хтео себи дати рачуна где се налази и шта се десило.</p> <p>Једна круп |
како да те назовем?... ти ћеш оцу дати рачуна.{S} Ти ниси више моја кћи.</p> <p>Младић не одго |
родао сам неке старе панталоне, па имам рачуна да те частим.</p> <p>Чедомир се осећао уморан, с |
затворио.{S} Није осетио или није водио рачуна кад се кола напунише.{S} Рабаџија га удари песни |
p> <p>Илић је одбијао.{S} Није он водио рачуна о богаству.{S} Не, изгледало му је то пазарлук, |
ук, о народним потребама није се водило рачуна.{S} Демократске теорије о уређењу државе које су |
свих природа које мисле право, које не рачунају са ситницама, она их већ виде заљубљене, верен |
д куће чека добар ручак, са уживањем би рачунао на први од месеца кад се прима плата.{S} Кад би |
лованих и нешколованих чиновника, те је рачуноиспитач мислио да је цела његова несрећа долазила |
не 1878 у Ваљеву, где је његов отац био рачуноиспитач.{S} Илићи су били пореклом из једног села |
ађама, стално на страни своје мајке.{S} Рачуноиспитачу живот није био ружичаст.{S} Кад би му се |
рећи шта је било у одсевима та два пара раширених очију?{S} Љубави, мржње, чежње, гађења, дубок |
то, пребаци га преко руке, изви рамена, рашири груди и дубоко дахну.</p> <p>Кад се решила, искр |
S} Пространа, тиха туга, као зимњи дан, рашири се изненадно по његовим грудима.{S} Али он није |
бе, и њега обузе луда, болесна жудња да рашири руке и да завапи гласно.</p> <p>— Имате ли мало |
њеном лицу беху се развукле.{S} Очи се рашириле жалосно.{S} Уста је држала отворена.{S} Видела |
и ми полетимо безбрижно као лептир, да раширимо <pb n="43" /> своје срце као дрво своје олиста |
> ниске, високе, нове, старе, збијене и раштркане како их само Београд може показати.{S} И та в |
Те године пролеће је било врло лепо.{S} Раштркани Београд, који се ломио преко три брда, био је |
од букава.{S} По гдегде видело се неко раштркано село.{S} Ветар је доносио отегнуте сељачке гл |
А даље, по шору, поцрнелим крововима и раштрканом селу, приређивала је зора величанствен ватро |
>— Чувај се Чедомира, Вишњо.{S} Он није рђав човек, ја то знам.{S} Он је сјајна интелигенција, |
крене са правога пута : мушки поглед ни рђав пример, сеоска чама ни саблазна књига.{S} Заман је |
На крају крајева, новац није ни толико рђав колико се прича, ни толико добар колико се мисли.{ |
мирила са том вароши, заборављала је на рђаве часове које је у њој доживела; успомене, оне лепш |
ске поезије Његошеве.{S} Кад би пак био рђаве воље, жалио се на реуматизам у десном колену, кој |
почетак.{S} Али оба закона дадоше врло рђаве резултате.{S} Министар. који се целог живота бори |
рез или молитву. <pb n="21" /> Они нису рђави никако: они воле тај примитиван живот, они често |
д.{S} У њему је познавала много дивљих, рђавих, лукавих, ружних људи.</p> <p>— Поред пука посто |
тране.{S} Шкрипала су волујска кола.{S} Рђаво обучени сељаци трапали су у опанцима као посред с |
разумео околину у којој живиш.</p> <p>— Рђаво разумео?</p> <p>— Да.{S} Ти чекаш, гладан и жедан |
еће.</p> <p>Лампа у соби је осветљавала рђаво.{S} По кутовима се дизао мрак.{S} Наста један тре |
брак не постоји као питање.</p> <p>Бела рђаво разумеде младића.{S} Помисли да он хоће да каже к |
се против онога за што су уверени да је рђаво и опасно. „Остати на власти" постаје им једина де |
скупље, крали на мери, потурали што је рђаво.{S} Било да узме што да закрпи, закрпе су изгледа |
си се у кулу од слонове кости.{S} Ти си рђаво разумео околину у којој живиш.</p> <p>— Рђаво раз |
Општи ниво... општи ниво!...{S} Није то рђаво.{S} Човек има своју кућу, слатко руча, купи жени |
што је старо, штетно, устојало.{S} Пун рђавог искуства о правди великих према малим, јаких пре |
инило му се да је прочитао у некој врло рђавој књизи све што би могао написати.{S} Бацао је пер |
е затворене, изузев неколико ноћних, на рђавом гласу. <pb n="167" /> Он изабра најгору, <hi>Есн |
стао је обична таљигашка рага.</p> <p>— Рђо, мрцино! — псовке и ударци падали су сад обилно.</p |
допусти краљевом оцу улазак у земљу.{S} Реакција је пала.{S} Њени главни стубови скрхали <pb n= |
па и жалосно.{S} Мило му је било што је реакција падала, слобода се објављивала, што је настаја |
је волела да слуша те говоре.{S} У доба реакције, штампа је била обамрла. <pb n="63" /> Двоје т |
трећем разреду из два предмета — освета реакције! како је смело тврдио — те га је Илић поучавао |
непобедан бедем који је пркосио свакој реакцији.{S} Полиција није смела ући ту; за ђаке је пак |
руго је сад, а друго беше под проклетом реакцијом.{S} Тек, жао ми је, човече, пара...</p> <pb n |
е мере.{S} У тој бризи он је смео с ума реакцију простих маса, те је сад, место власти, народ и |
је већ млади човек падао у ватру грдећи реакцију, реакционаре, цинцарски свет, те она продужи и |
их људи и фамилије; ипак претпостављају реакцију.{S} Савитљиви, помирљиви, <pb n="20" /> удружљ |
рачњак.</p> <p>— Боже сачувај, ја нисам реакционар, ти то знаш.{S} И кад ти говорим овако, не з |
ди човек падао у ватру грдећи реакцију, реакционаре, цинцарски свет, те она продужи ићи, бацају |
нов, либералан устав.{S} Јако је љут на реакционаре што су га изневерили приликом његове женидб |
Краљ Милан му неће никад опростити.{S} Реакционари су, ваљада, бесни од једа; министри нису че |
ду пићу, они постају, на крају, најљући реакционари.</p> <pb n="22" /> <p> Илић се није дружио |
лутала. — Опет двојке?{S} Та сад ти бар реакционари нису криви?</p> <p>— Збунио сам се — одгова |
наравно ништа.</p> <p>— Показаћу ја сад реакционарима коме се дају двојке! — говорио је дечко с |
стар. који се целог живота борио против реакционарних власти, трудио се да у своје законе унесе |
ром Илићем у оно што се у то доба звало реални правац у животу.{S} Па опет, чим је устала, погл |
му рука дирну нешто хладно.{S} То беше револвер, онај исти што га је некад показивао Зарији Ри |
рије.{S} У науци се чује брујање таласа револуције.{S} Изгледа као да идемо у сусрет новог хаос |
ање свих принципа јеванђеља и француске револуције?{S} Поред борбе за опстанак и свеопштег боја |
човек помислио би да се налази на прагу револуције, али се сви ти говори свршавају кад куцне де |
о о Плеханову, Огисту Конту, социјалној револуцији, Карлу Марксу, универзалној слободи и еманци |
амо у револуцији... и опет вам кажем: у револуцији, па ма како ви решили.</p> <p>Поднаредник тр |
један ђаво!{S} Спас радног народа је у револуцији... и само у револуцији... и опет вам кажем: |
дног народа је у револуцији... и само у револуцији... и опет вам кажем: у револуцији, па ма как |
чију. — Јер еволуцијом треба припремити револуцију...</p> <p>— Ја и даље остајем противник тог |
ал, демократ, социјалист, републиканац, револуционар.{S} Он се поноси што ствари схвата материј |
едно другог именом и презименом, певали револуционарне песме и ишли на трећу галерију да гледај |
е из кујне.</p> <p>— Куварица не сме да регне — прекину га девојка. — ’Ајд, загрли ме... не сто |
ив живота и за живот, мењају садашњост, ред ствари, жуде за нечим вишим од свакодневне егзистен |
јци, те она одмах не одговори.</p> <p>— Ред је да помогнем мајци.{S} Наша је кућа велика.{S} И |
рске.{S} Неколико јабланова, посађени у ред, стајали су непомични.{S} Сребрну траку велике реке |
ази сама по себи кад се ствари доведу у ред, кад обоје нађу користи у својој вези; понављам, бр |
та је држала отворена.{S} Видела се оба реда зуба.{S} Усне се згрчише на четири угла.{S} Реч се |
гове мисли су ницале без везе, никаквог реда није било међу њима.{S} Независно од свега, сети с |
о тихо.{S} То беше стан за самца другог реда с најпотребнијим намештајем и луксузом: постеља за |
бно, чак преко потребно.{S} Што се тиче реда, он није био за претерану похвалу; по патосу се по |
виде Београд... у неколико партија, без реда, један по један крај, знаменита места, као у албум |
упливних појединаца јачи су од закона и реда.{S} Свет се занима политиком једино ради ћара.{S} |
имале стиха ни слика.{S} Смисао је био редак гост његове музе.{S} Авет лудила се помаљала кроз |
Данас све има своју цену; симпатије су редак луксуз, а брак... брак је код паметних људи вешт |
опов.{S} Гомиле ђубрета просипале се из редакције сваког дана на Теразије, па се после разносил |
ово диже и укочено гледаше посну боју и редове штампаних слова, која су расла, дебљала, удвајал |
ка... као да га се то ништа не тиче.{S} Редови, млади момци у озбиљној, плавој униформи, држали |
првој струји.{S} Брзо се нашао у првим редовима; он је био сјајан полемичар, писао је врло <pb |
арирати својим господским понашањем.{S} Редовно је ишла по славама, правила посете, ступала у х |
о своје маневре од других.{S} Носила је редовно послужење кад је младић држао лекцију њеном бра |
д неког јаког пића.{S} Стога је Чедомир редовно посећивао њихова тајна удружења, учио на памет |
ог ђачког сандука, поређане хронолошким редом; закључавао их по двапут, тресао катанцем још рад |
љака.{S} То су људи обично са села или, ређе, из какве пропале варошке куће.{S} Они су још у де |
у, па после првих поздрава осу грдњу на режим:</p> <p>— Парламентаризам није испунио своја обећ |
иким миразима.{S} Њима је свеједно који режим влада, јер им је сваки добар... у свакој партији, |
оубицâ и шта још не, што је један лични режим начинио од овог Ужичанина, који је, поред своје с |
су, доцније, махом главе парламентарних режима.</p> <p>Други тип је био великошколац-политичар. |
ца је наместила на његов прозор саксију резеде.{S} Госпа-Матовићка слала министарске цигарете.{ |
ње, била присталица његових убеђења без резерве.{S} Тешко ономе који би се у том часу бацио љаг |
век; носио је стално црно одело, био је резервни официр, бријао се сваког јутра, имао спокојне |
ства на своју сестру, не задржа никакву резерву за себе, и врати се у Београд.{S} Мајка је поку |
што праве манифестације, демонстрације, резолуције на туђ рачун, а чим дођу у питање они, њихов |
ви знак <hi>вође</hi>.{S} Потписивао је резолуције, мрзео богаташку класу више него што је воле |
мети хладно Матовић. — Брак треба да је резултат слободног размишљања.{S} Бојим се да младића н |
ак.{S} Али оба закона дадоше врло рђаве резултате.{S} Министар. који се целог живота борио прот |
добош на узбуну.{S} Варош се избуди.{S} Река је била разорила брану, заглавила своје корито одр |
рбије.</p> <p>— Место да нам користи та река, она нам плави поља, засипа усеве, односи <pb n="7 |
зви из Милевина грла песма гипка као та река:</p> <quote> <l>Ој Мораво, моје село равно,</l> <l |
ју?{S} Зар она није велика, главна наша река ?{S} Од ужичких голија и врањских винограда, она п |
ка.{S} Из планинског склопа избијала је река као из неке чељусти.{S} Иза њих је била варош: јед |
оворио је пензионисани казначеј.</p> <p>Река стешњена, пенушава и као зауздана, пробијала се јо |
радиности, стари Лазаревић прекиде га, рекавши му тмурно:</p> <p>— Није ми глава сад за то.{S} |
ош толико јака да му баци истину у очи, рекавши му:</p> <p>— Ренегат!</p> <p>То разочарење ју ј |
ај, мираз, фамилију или диплому.</p> <p>Рекавши ово, она погледа значајно у Илића као да је хте |
о.{S} Наши песници певају песме толиким рекама српским.{S} Зашто ми њу заборављају?{S} Зар она |
брдом преко Саве.{S} Све се запали.{S} Рекао би да се светлост сјури с неба бујицом.{S} Многоб |
је имала жилав врат и пупаст трбух.{S} Рекао јој је да се не брине, оставио листу на сто, лега |
кују.</p> <p>— Хладна је као тестија! — рекао је о њој једном неко иза њених леђа.</p> <p>Није |
ће веровати.</p> <p>— Шта ме се тиче! — рекао је самом себи. — Моме месту су иначе дани изброја |
ите се.{S} Ми прелазимо чудна времена — рекао му је другом приликом. — Изгубили смо много у нер |
есте савете.</p> <p>— Узмите се на ум — рекао му је једном. — Ви више нисте дете.{S} Кроз некол |
олу.{S} Вишња је то знала.{S} Он јој је рекао једном приликом, <pb n="60" /> да би радо учио не |
м надом.</p> <p>— Што ми то раније ниси рекао ? — упита га она дрхтаво.</p> <p>— Не знам да ли |
ирали смо се дуго, али му још све нисам рекао...{S} Имаш ли ватре?</p> <p>Илић му пружи кутију |
ли се сети речи које му је том приликом рекао?{S} Да ли је сад био истог мишљења?</p> <p>Његове |
идело ништа.{S} Киша је пљуштала.{S} Са реке је допирао потмуо хук бујице и тежак мирис на одро |
у, зарђале шуме и један параброд насред реке.{S} Дим од лађе развијао се кроз бистри ваздух на |
и су непомични.{S} Сребрну траку велике реке није кварио никакав брод.{S} Од Београда се видела |
ланинама образовали су се нови потоци и реке.{S} Воде почеше надолазити.{S} Из горњих места доп |
сељачке куће био је север, ниже, преко реке, југ, лево у шљиваку исток, а запад где су пасла г |
је Каја рекла пре толико година. „Има“, рекла јој је тада између осталог, „има створења која је |
" /> <p>— Боже мој, да сам ластавица! — рекла би гледајући тако њихове црне тачке у дубинама не |
бол.</p> <p>— Што не бријеш бркове ? — рекла му је једном приликом. — Јутрос прође поред прозо |
не остави спомен на оно што јој је Каја рекла пре толико година. „Има“, рекла јој је тада измеђ |
ваљао у мислима оно што му је другарица рекла и понављао у себи:</p> <p>— Општи ниво... општи н |
ако чудан да ја не знам сигурно шта бих рекла...</p> <p>— Не, то није могуће, то је апсурд — ре |
овника.{S} Тако исто и сестра.{S} Само, рекле су му, тражи десет хиљада динара мираза.</p> <p>— |
у.</p> <pb n="96" /> <p>Шта су они тада рекли једно другом?{S} Да ли су застали или ударили лев |
ио би какав старији човек — па да су ми рекли да ће неко раскопавати онај крш, не бих му верова |
ло, признати све, па нека буде како она рекне.</p> <p>У тим мислима, Вишња је прекидала паковањ |
два злочинца.{S} Отворише уста да нешто рекну, али немадоше времена јер се на прагу указа госпа |
се смејем, морам да се смејем — Бог је реко: морам да се смејем.</p> <p>Ти састанци су Илића р |
пут кад су прошетали сами.</p> <p>— Шта рекох? — сакри он своје <pb n="277" /> узбуђење. — Да, |
ористио њим.{S} Али ако оно дође што ти рекох, онда...</p> <p>— Остави ту пушку.{S} Не ваља је |
о место...{S} Прописан програм, као што рекох.{S} То је што сам имао да вас посаветујем као мла |
мисао цртала будућност као неку широку реку са зеленим обалама и небом пуним звезда.{S} На тал |
рјима неке нове земље.{S} Мислећи на ту реку, која ју је уљуљкивала, запљускивала својом пенуша |
да̑ вредности.{S} Као што видиш, нешто релативно...{S} Доиста, ничега сигурног, ничега стварно |
друге стране, круна се опијала са нешто релативног успеха . на Берлинском Конгресу, подавала се |
знао за обзире, компромисе, сходности, релативности, уравнотежавања.{S} Био је екстреман, фана |
да се отима свакој формули, да је пуна релативности, анархизма и вртоглавице, он је осећао ипа |
није био више политика, већ једна врста религије.{S} Он је веровао у народне снаге, Вук Караџић |
еверицама.{S} Она је тако рећи била без религије, изложена раном утицају природних наука и посв |
, Галилеа, Дрепера, Хемхолца, Спенсера, Ренана, Герхарта, Ампера, <pb n="257" /> Огиста Конта и |
баци истину у очи, рекавши му:</p> <p>— Ренегат!</p> <p>То разочарење ју је утврђивало у одлуци |
из људске ограничености.</p> <p>Кућу су реновирали из основа.{S} Ту је главну реч водила госпа- |
то не плаћа стан.</p> <p>— То је велика рента, као мираз од педесет хиљада — говорила му је сам |
ев султан дремао у својој кућици, вртио репом и хватао устима муве.{S} Даље, преко разноврсних |
ићено:</p> <p>— Наша је кућа једна мала република.{S} Свега имамо што нам треба: пилића, прасад |
S} Он је радикал, демократ, социјалист, републиканац, револуционар.{S} Он се поноси што ствари |
ма, међу тим радикалима, социјалистима, републиканцима, који се у то доба борбе за основна грађ |
би да се увио у тробојку какве црначке републике.{S} Време, киша и свакојаке прљавштине претво |
поможено народима кад она није у корист републике...{S} Од патриота бежи општим људима: да благ |
су висиле на све стране као фантастичне ресе.{S} По земљи се протезале леје лука, између којих |
једна врста приватне народне кујне или ресторана без алкохола.{S} Он се језиком својих посетил |
лили сами, куповали их по оријенталским ресторанима, али никако да буду онакве какве их је госп |
то није било право, па ипак чуле су се ретке замерке, јер је Радоје волео људе, волео човека к |
е.{S} Данас је мало задовољних људи.{S} Ретки су као беле вране.{S} Садашњица нуди једва предме |
могла продужити да живи!{S} У Млави су ретки Илићи.{S} И дани су пролазили, а за њима месеци, |
ница. — Удај се што пре.{S} У животу су ретки поновни састанци.{S} И затим, једно од другог рас |
чила, борба за опстанак их наружила.{S} Ретко се види један мушкарац да се осмејкује.{S} Успети |
ху.</p> <p>— Долази ли још ко?</p> <p>— Ретко.{S} Неке Швабе лове по риту.{S} Ја не волим лов.{ |
во дохвати.{S} Али му је то задовољство ретко допуштала госпа-Клеопатра, која је <pb n="118" /> |
Он се можда променио.{S} Ми се сад тако ретко виђамо.</p> <p>Кад су се пустиле из школе, Вишња |
м скупило се велико друштво, како је то ретко у паланци.{S} Тамо се сви познају, али се туђе за |
p> <p>— Не знам, може бити.{S} На срећу ретко мислим; она ми се чини сувише неодређен појам, ми |
ковима, што је тада у Београду била још реткост и што јој сврати пажњу.{S} Она позна да је то д |
вити садашњост, притиснути је на груди, рећи: „Моја Вишња, моја лепа, моја стара Вишња“.{S} Али |
ину не треба крити; треба је послушати, рећи је увек, и увек радити тако да је човек може рећи. |
Зашто?{S} Ни она сама не би тачно знала рећи.{S} Тек, заједно с Илићем, мрзела је сад и остале |
ала у своју другарицу и није речи могла рећи.</p> <p>— Удај се, слатка Вишња, не размишљајући с |
јатељу да он формулише оно што је хтела рећи.{S} Да би пак утишала своју савест, радила је гото |
и разумете?</p> <p>— Не разумем — хтеде рећи нови суплент; поклони се и изађе.</p> <p>Гимназијс |
м мислима нових дана и готово јој хтеде рећи: „Хајде, срећна душо, поново у тих живот одакле си |
ек, и увек радити тако да је човек може рећи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_C |
Мени треба један искрен друг“ — хтео је рећи — <pb n="73" /> „једна жена као што си ти, тако уч |
утврђену тачку, као у неки сан, и хтеле рећи:</p> <p>— Да дивног сна!{S} Оставите ме да сањам.< |
ом! — чула је забрану унапред. — Шта ће рећи свет кад те виде саму.</p> <p>Та оскудица слободе |
ире, убеђења, на себе самог...{S} Ко ће рећи икад гомилу осећаја, мисли, слика, успомена, које |
p>Њихови се погледи сусретоше.{S} Ко ће рећи шта је било у одсевима та два пара раширених очију |
ад су почели шетати сами?{S} Нису знали рећи.</p> <p>То је било свакако једног дана, кад је Чед |
ако да нико, осем њеног мужа, неће моћи рећи:</p> <p>— Она је била моја драгана.{S} Ја сам је г |
ахом, и после првих поздрава могаде јој рећи тек:</p> <p>— Куда ћемо?</p> <p>— Куда хоћеш — одг |
тискивале срце и које је само њој могао рећи.{S} Али су њега сад одушевљавале друге мисли, обуз |
ве... све... што ником другом није смео рећи.</p> <p>Од оног дана кад је био с Вишњом у њеном с |
ила да ли ће то ко приметити, шта ће ко рећи и како ће се све то свршити.</p> <p>— Ти си луда! |
тргнути нешто. — На сваком кораку, тако рећи, може се подићи по једна централа, чије би струје |
е важности сујеверицама.{S} Она је тако рећи била без религије, изложена раном утицају природни |
понос целе наше фамилије, он ми је тако рећи брат, ја немам другог брата...{S} Најзад, шта ме с |
обујми предео.{S} Сунце се изгуби тако рећи пре него што зађе.{S} Каткад се деси да његова куг |
утци сумње.{S} Нико јој није умео тачно рећи њена права кад сврши школу.{S} Будућност јој је из |
тада осетили?{S} Ко то зна?{S} Ко ће то рећи?{S} Ни они сами не би умели казати.{S} Младић се с |
тебе.{S} Ја то видим.{S} Хтео сам ти то рећи још раније.{S} Али нисам могао да ти кварим задово |
p>Илић угледа ову сенку.{S} Хтеде нешто рећи.{S} Али не могаде.{S} У његовој глави је било мутн |
ли.{S} Са̑м сам.</p> <p>Хтеде још нешто рећи, али осети да му глас дрхти.{S} Једно јато врабаца |
многе ствари које ме тиште и које могу рећи само теби... да ти кажем, ето ако хоћеш... колико |
Кад би пак био рђаве воље, жалио се на реуматизам у десном колену, који је добио на робији, и |
ођење целог једног система демократских рефорама, а они нису у стању да се одрекну ни државног |
ила је ту у шетњу у доба кад је мислила реформисати друштво, кад је Зарија Ристић писао своје г |
се одликовала: имала је шесдесет четири рецепта за разне врсте.{S} Њен главни задатак био је да |
кога си научила да заказујеш састанке, реци!{S} На кога се метну, несрећнице?{S} Хоћеш ли да с |
ржаваше књигу према светлости, па стаде рецитовати доста лепо:</p> <quote> <l>То је било у прол |
нфил, његову живу боју, његове свилене, рецкасте листиће.{S} Мислио је како да врати ову љубазн |
.{S} Усне се згрчише на четири угла.{S} Реч се зауставила у грлу.</p> <p>— Ти волиш другога?</p |
би страшно уверење о њеним првацима.{S} Реч лажов није била довољна, већ се писало архилажов.{S |
ла довољна, већ се писало архилажов.{S} Реч лопов није довољно жигосала човека, већ га звали ар |
чешће, и судбину која им се одреди.{S} Реч слобода за њих је смисао зла.{S} Оне иначе не знају |
ен; по целе ноћи није могао заспати.{S} Реч Христова врзла му се по памети:</p> <p>— Жено, шта |
слободној љубави.</p> <p>Али се његова реч заустави на уснама.{S} Изненадило га је што га госп |
Вишња била изузетак.{S} Она је одржала реч и дошла тачно.{S} Баш кад сказаљке на сату једне об |
о:</p> <p>— Ја се нисам шалио.{S} Часна реч ми је сведок.{S} Ја остајем и понављам...</p> <p>— |
егова философија изгледала као последња реч науке.{S} Дарвин је био Илићев изабрани писац.{S} О |
ао као у грлице.</p> <p>— Срећан?{S} Та реч звони чудно у наше доба — одговори младић, и отворе |
вори енергично сама себи.</p> <p>Али та реч беше одвише тешка за њено срце.{S} Она се осети сам |
а кратко са целом прошлошћу.{S} Дала је реч својој другарици да јој проводаџише за прву прилику |
ити рачун — примети Вишња. — Народна је реч пресудна, народ је суверен.</p> <p>— Народ су бирач |
Ја чујем само право... право, а где је реч дужност?{S} Говори се само о сељаку.{S} Али он није |
к он превали:</p> <p>— Да!</p> <p>Та се реч чу једва; он се напреже и рече поново:</p> <p>— Да, |
! — приметише присутни.</p> <p>Не чу се реч објашњења, као да све обузе језа од нечега кобног, |
аден је брбљив, а Бела...</p> <p>На ову реч младић задрхта.{S} Један пламен загреја му образе.{ |
, и ту их поново читао, разгледао сваку реч, загледао у марке, у поштанске штамбиље и датуме.{S |
је умела тако говорити, наћи у тренутку реч која јој је требала.{S} Кад је давала своја мишљења |
овци су се уселили у њен храм.{S} Јавну реч је заглушило пиљарско <hi>ко да̑ више</hi>. <pb n=" |
у реновирали из основа.{S} Ту је главну реч водила госпа-Клеопатра.{S} Нашла је једног јеврејск |
— чудила се девојка болно. — Бар једну реч да је здрав.</p> <pb n="223" /> <p>По ручку пређе н |
— Да, да.</p> <p>— Да! — понови фаталну реч још неко у соби.</p> <p>То је Бела одговарала, ма д |
S} Она нису садржавала ниједну необичну реч, ниједну нежност.{S} У њима није било спомена на он |
не снаге, Вук Караџић је казао последњу реч у питању језика, народне песме су једини добар узор |
Свако од њих знао је наћи по коју лепу реч да јој каже, да јој честита на положеним испитима, |
ти што је Илић имао стално по коју лепу реч за њу, девојку која је своју ману осећала све дубље |
нешто у њој. — Зашто онда избегавати ту реч која је тако тесно везана за нас, везана везом најм |
И као да се хтела отрести тих осећаја, рече својој другарици;</p> <p>— Како народ погађа шта ј |
ситница које се говоре међу девојкама, рече јој:</p> <p>— Синоћ сам читала у једној књизи да и |
ћег дана, кад лекар прегледа болесницу, рече девојци:</p> <p>— Захвалите Богу и идите те се одм |
е.</p> <p>— Узми га кад ти се допада! — рече, најзад, Вишња, и пружи му цвет.</p> <p>Он га узе. |
све то свршити.</p> <p>— Ти си луда! — рече јој он кад му рупи у собу, усред бела дана и без и |
себично, одвратно.</p> <p>— Мизерија! — рече презриво на његов рачун, устаде са свог места, пре |
о за један тренутак.</p> <p>— Буржоа! — рече презриво.</p> <p>На њу навали гомила мисли, најпре |
<p>— Понови још једанпут те стихове! — рече Бели, и осети како му цело тело дрхти, а на срце м |
од земље.</p> <p>— Како је лепо овде! — рече она лагано, као за себе.</p> <p>Сунце је завијало |
} И Вишња се насмеја.</p> <p>— Гатке! — рече она немарно.</p> <p>— Нагваждања — одобри Радоје.{ |
к срцу.</p> <p>— Не... не, Чедомире! — рече Вишња, и истрже руку.</p> <p>Па и доцније, она је |
зујао у чокоту.</p> <p>— Бесмислице! — рече у себи девојка и одмахну руком.</p> <p>Тога дана в |
в перорез.</p> <p>— Говори ко те уби! — рече неко из гомиле.</p> <p>Радник отвори очи, погледа |
n="183" /> <p>— Баш је красан момак! — рече готово гласно.</p> <p>Тада се сети великих планова |
а раду као на лажи, далеко би отерао! — рече му други пут. — Само на кога се метну, да ми је да |
p> <p>— Шта да вам кажем, госпођо!... — рече после неколико тренутака оклевања. — Ја на то пита |
ај њених усана.</p> <p>— Продужите... — рече она, па весело седе на канабе поред њега.</p> <p>К |
p>— Вама није добро, господин-Илићу ? — рече му једног дана Бела. — Да вам шта не фали код нас? |
д ти поста таква непријатељица књига? — рече јој. — Проповедаш крсташки рат...</p> <p>— Ја ниса |
>— Да то није нека твоја комбинација? — рече министар кад му жена саопшти те вечери да је Илић |
арије.</p> <p>— Шта ли ради служавка? — рече она као за себе, па повири у предњу одају.</p> <p> |
лних речи.</p> <p>— Ти си без амрела? — рече младић, наднесе кишобран над девојку и додаде:</p> |
ле њене појаве.</p> <p>— Ти си удата? — рече јој Вишња, осмехнувши се, па покуша да се метне у |
у ствар.</p> <p>— Ти га волиш, дакле? — рече меким, поетским гласом. — Ти си сасвим изгубила гл |
ји наиђе.</p> <p>— Знате шта је ново? — рече им Милева једно вече. — Мешовити хор <hi>Љубићске |
/p> <p>— Ово ти послала Мила Цветкова — рече јој мајка, показујући јој велику дињу. — Дао Бог п |
аљке.</p> <p>— Штета није била велика — рече јој једном кад је срете и поведе говор о електричн |
/p> <pb n="205" /> <p>— Вере ти, Бела — рече Илић — прочитај ову вест...</p> <p>Па као за себе |
, где си ти?{S} Откад те нисам видела — рече му она. — Пише ми тетка да јој се ти никако не јав |
наш ли да се Љуба Ћопа вратио са села — рече Зарија Чедомиру.</p> <p>— Како је он?</p> <p>— Мож |
плату том младићу што поучава Младена — рече јој једном муж. — Живот је скуп, а човек ми изглед |
/p> <p>— Напољу је још велика врућина — рече она — а, Бога ми, ни наша кућа није близу.</p> <p> |
око ручка.</p> <p>— Остави то, Вишња — рече јој мајка кад је виде како потаркује ватру. — Није |
а руку.</p> <p>— Слушај, слатка Вишња — рече јој. — Ја знам где си била.{S} Не покушавај да ми |
мрк младеж.</p> <p>— Ах! како је лепа — рече у себи и пољуби то место очима.</p> <p>Кад би она |
пео.</p> <p>— Не говори ми више ништа — рече, устајући. — Ја те молим.{S} Не прати ме.{S} Ја ћу |
/p> <p>— Ко би се надао од овог свеца — рече затим, милујући га по подбратку. — Ко би помислио |
/p> <p>— Дај да ти помогнем око венца — рече затим и посади се поред своје комшинке.</p> <p>Дев |
а не налазим у томе ничега чудноватог — рече будући министар. — Ако се воле, зашто да се не узм |
<p>— Не, то није могуће, то је апсурд — рече младић с пуним уверењем. — Бар данас је то јасно.{ |
/p> <p>— Да је и мени да изађем некуд — рече му Бела једног дана кад тако осташе сами. — Тако б |
арету.</p> <p>— Седи... ту, на канабе — рече му Вишња.</p> <p>Чедомир примети тек тада једно ко |
ј наслоњачи.</p> <p>— Не допада ми се — рече најзад, са строгошћу у гласу — што се Бела <pb n=" |
љена, као извајана.</p> <p>— Извол’те — рече кад отвори врата, и пријатељски додирну раме млади |
<p>— Новац је чудна ствар, моје дете — рече Матовић, обраћајући се Бели, неприродно умекшаним |
те ситнице, на новац.{S} Погрешићете — рече Чедомир с поузданошћу која је урођена његовом добу |
не пишете шта кад тако лепо говорите — рече му Вишња. — Ја бих то врло радо читала.</p> <p>— Ј |
ише.</p> <p>— Газдарица није код куће — рече она, па се саже да узме кључ испод простирке од пр |
лу, на децу.</p> <p>— Имам троје деце — рече. — Сва три су мушкарци.</p> <p>Али Вишњу не остави |
ентиментални!...{S} Је ли, колегинице — рече затим гласно — шта ти мислиш о сентименталности ?< |
њеном лицу.</p> <p>— Простачке приче — рече он сигурним гласом. — Ти не верујеш, ваљада, у те |
— Неколико година како смо се растали — рече у себи Илић кад се трамвај удаљи. — Боже мој!{S} А |
<p>— Ужелела сам се Београда, бога ми — рече при том весело и махну руком кроз ваздух.</p> <p>У |
тренутка.</p> <p>— Дођи ми једне ноћи — рече му она између два пољупца.</p> <p>— Не говори глуп |
ађено.</p> <p>— Овај се вешто извлачи — рече у себи.</p> <p>— Управо — додаде Илић — за мене бр |
из доба ослобођења.</p> <p>— Пиши јој — рече, застајкујући на свакој речи — да смо сви, хвала Б |
колу.</p> <p>— Нећу да будем чиновник — рече оцу.</p> <p>— Него шта ћеш, несрећни сине? — викну |
<p>— Главно је да јој је срце здраво — рече лекар на последњој посети. — Ако се тако одржи, го |
реће неће имати онај који те је одбио — рече јој, тешећи. — Он не зна шта је у теби одбио.</p> |
<p>— Хтео сам нешто да ти кажем, жено — рече Матовић, спремајући се да легне.{S} Деца су била в |
д даље несреће.</p> <p>— Чујеш, Вишњо — рече јој отац кад сазна шта јој се десило. — Није то за |
p>— Штета је упрљати тако скупу ствар — рече гласно.</p> <p>Диже се полако.{S} Ноге су га једва |
Погледај је, Вишња... погледај Мораву — рече Радоје, док један унутрашњи сјај озари његове непо |
а Духове је наша скупштина у Београду — рече јој Аница. — Хоћеш ли да идемо?</p> <p>Тада се и п |
од сребра.</p> <p>— Погледај ову воду — рече младић девојци која је стајала поред њега и гледал |
<pb n="288" /> <p>— Дај ми твоју руку — рече он.</p> <p>Она му је даде.{S} Око њих је био мир, |
једино добро које сам учинио у животу — рече још, гледајући у простирку.</p> <p>У предсобљу чу |
инстинктивно.</p> <p>— Доцкан, Илићу — рече затим. — Твоја жена је још твоја.</p> <p>Он покуша |
>— Моје је место међу људима, Ристићу — рече Чедомир уверено. --- Мене чека живот необичан, јак |
у: плебејку, старију од себе, удовицу — рече Илић у себи изненадно, циљајући на краљеву женидбу |
ча, из прочитаних књига.{S} Дође јој да рече:</p> <p>— Шта је тако важно било у девојачкој школ |
Стари господин као да не чу шта му жена рече.</p> <p>— Све имаш што ти треба, па опет ништа од |
це, чак до подвољка и широког врата, па рече значајно: — У вашим годинама, сиротиња није зазор, |
овољно у правцу онога који је питао, па рече:</p> <pb n="203" /> <p>— Ко ме уби?...{S} Ја сам с |
рила Вишњи о својим намерама.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ја ћу на село... за учитељицу.{S} Ја нем |
сенку која је расла поред ње.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ти си паметан човек... ти знаш шта радиш |
а ли да му каже праву истину.{S} Најзад рече:</p> <p>— То није довољно.{S} Књиге су суво знање. |
а, те, кад једном закуца на врата и кад рече уобичајену реченицу: „Господин-Илићу, извол’те на |
дари љутито песницом по столу.{S} После рече брзо, усплахирено:</p> <p>— Ево, на, држи — и пред |
притисну руком онде где јој је срце, не рече ништа, повуче се натрашке, гледајући га нетремице, |
руку на њено раме.{S} Она се стресе; не рече ништа.{S} Другом руком он је обви око паса.</p> <p |
ашљиво у свога мужа.{S} Али ни Јован не рече ништа.{S} Они су обоје осећали Белину сакатост као |
мучан, дуг као вечност.</p> <p>Нико не рече ништа.</p> <p>Бела је устала, пошла неколико корак |
ло тежак, огромно тежак...{S}" Он то не рече.{S} У осталом, већ их пристигоше Милева и њен прат |
а, те једва дочека кад се Бела умеша, и рече:</p> <p>— Знате, отац, да се Миле тетка-Катин вери |
{S} Он јој предаде шешир врло учтиво, и рече хладно, готово опоро:</p> <p>— Хоћемо ли да се вра |
сам доктора.{S} Он јој преписа нешто, и рече ми да ће се вечерас навратити.{S} Боји се да не пр |
У срцу осети топлину.{S} Успи уснама и рече:</p> <p>— И Чедомир... чудна ми чуда!{S} За њега и |
вора што је ишло у корист њеног плана и рече Чедомиру:</p> <p>— Тата нема ништа против.{S} Само |
учим.</p> <p>Газдарица изађе из собе и рече полако својој мачки:</p> <p>— Овој нису вечерас св |
<p>Та се реч чу једва; он се напреже и рече поново:</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Да! — понови фат |
нешто драмски начин, загрли их обоје и рече весело, као да је наручивала нову хаљину:</p> <p>— |
Чедомир ујео.{S} Она се диже нехотице и рече:</p> <p>— Хајдемо у варош.{S} Доцкан је.</p> </div |
о њој, као грех.{S} Најзад се охрабри и рече:</p> <p>— Шта ти мислиш пошто свршиш школу?</p> <p |
убрзо одби ташту жељу за каћиперством и рече у себи:</p> <p>— Он се вара.{S} Њему треба друга ж |
ну свога новог познаника, подиже глас и рече изазивачки својој другарици:</p> <p>— Он ме савету |
о дима, те се закашља.{S} Баци цигару и рече презриво:</p> <p>— Не, нисам ја за дуван!</p> <p>И |
иђе звиждућући, загледа се у пијаницу и рече му озбиљно:</p> <p>— Ти излазиш из Здрављака? — па |
сам да си се вратила кући.{S} Тетка ми рече да ниси долазила.{S} Знаш ли колико је сати?</p> < |
о, познаје се како је села.</p> <p>— Ти рече да долазиш чешће овде? — упита га она.</p> <p>— Да |
.{S} Шта им фали што су млади!{S} Па ти рече <pb n="164" /> једном приликом: „Кад се деца воле, |
ница ју је посматрала испод ока, па јој рече кад остадоше сами:</p> <p>— Нешто си невесела, Лаз |
pb n="279" /> добивају.{S} Пре неки дан рече ми један народни отац да му је један бирач тражио |
авној служби сазнао у поверењу.{S} Тако рече једног дана:</p> <p>— Краљ ми је два пута изјавио |
једно изненађење код куће.{S} Мајка му рече да му сестру проси Вићентије Симић, секретар суда. |
и сата.</p> <p>— Хајдемо у библиотеку! —рече Илић.</p> <p>— Зар ти није жао овако лепог дана? — |
писмо и читала га бог зна који пут.{S} Реченица о Радоју допала јој се посебице.{S} Осећала је |
ребала.{S} Кад је давала своја мишљења, реченице су јој остајале недовршене, није се могла сети |
помео се једном у преводу неке латинске реченице, погрешио у години смрти Стевана Првовенчаног. |
> <p>Застаде, одмахну руком и не заврши реченицу.</p> <p>— Ко би играо крајцарица кад би Младен |
у трошкови велики, а...{S} Није довршио реченицу, јер није хтео причати о сиротињи свога оца.{S |
м закуца на врата и кад рече уобичајену реченицу: „Господин-Илићу, извол’те на ручак", ошкрину |
је моћ — понављао је, као аргумент, ту реченицу, коју је случајно негде начуо, а у себи је дод |
ала је радознало и жудно његове речи... речи школованог човека, које потсећају на књиге, одваја |
тву, она је говорила много, није бирала речи и пребацивала се.{S} Са нешто урођеног византинизм |
тију, пријатељство према младићу, љубав речи и уздисаја, али даље... права љубав је за њу била |
ијатеља!{S} Љубазна познанства, ласкаве речи, добре наде и обећања узимали су на се изглед ства |
ђе поред Милеве.{S} Ове песме, Радојеве речи, весеље целог друштва, расцветана ливада и ти мири |
лоња, он је понављао у себи надничареве речи: „Ево на̑!{S} Све је ту написано... па читај!“</p> |
вен глас јој шапће страшне, неразумљиве речи.</p> <p>Избегавала је да иде на универзитет.</p> < |
не опојне тонове, шапутао полуразумљиве речи.{S} Она несвесно збаци са себе покривач, и оста та |
лас, који му добацује слатке, заношљиве речи.{S} А кад би се пренуо сасвим и мислио на њу, на т |
ше природе?</p> <p>Вишња је слушала ове речи, које су се чудно поклапале с оним нечим новим што |
.{S} Његов поглед ју је заносио, његове речи је опијале, његове руке су је вукле к себи.</p> <p |
ње, слушала је радознало и жудно његове речи... речи школованог човека, које потсећају на књиге |
лићу су горко долазиле на ум Шекспирове речи: „Има много ствари <pb n="297" /> на небу и земљи, |
шња је гледала у своју другарицу и није речи могла рећи.</p> <p>— Удај се, слатка Вишња, не раз |
ка, радника, грађана чују се само горке речи.{S} Алкохолизам, политичка убиства, зеленаштво, ко |
су се чудно испуниле те готово пророчке речи — примети у себи Вишња гледајући расејано у своју |
но разговарали.{S} Најчешће се помињале речи о I</p> <p>новцу, динари, па онда псовке, које су |
ри, прочитао толико књига, сипао стране речи као лавину!{S} Она није умела тако говорити, наћи |
и жена.{S} Еманципација!...{S} Да дивне речи за нашу земљу где нико не воли да се пашти, чак ни |
ругим, а он не успева да јој каже једне речи која долази из срца.{S} Ћутали су.{S} Ваздух је тр |
он је сад оставља...</p> <p>— Без једне речи, као да нисам жива! — размишљаше девојка, повукавш |
тављао је писмо у мислима, бирао згодне речи, изналазио утешне разлоге, заклињао се да се то де |
титамо младенцима — понови она последње речи гласно.</p> <p>Ударац је дошао тако изненада, био |
нати какав су утисак учиниле на њега те речи.</p> <p>— А љубав, мама? — примети Бела, и несташн |
опште, свачије.{S} Он је од ове крилате речи очекивао све: народно благостање, своју сопствену |
о своје магловите снове.{S} Њине просте речи певале су му заносне мелодије, у којима је налазио |
ренутак једно наспрам другог, неми, без речи.</p> <p>Срце младићево се стишавало постепено, све |
загрљени!{S} Девојка се покоравала без речи, без протеста, предавала се сва, послушна, гипка, |
оју руку, покапану мастилом.</p> <p>Без речи, ударили су другим путем, камо су их водили младос |
<pb n="126" /> А, бога ми, добро учим и речи и превод.</p> <p>Матовић би погледао у свог сина.< |
азивао Зарији Ристићу.{S} Да ли се сети речи које му је том приликом рекао?{S} Да ли је сад био |
Пиши јој — рече, застајкујући на свакој речи — да смо сви, хвала Богу здраво и добро, да јој ис |
га?</p> <p>— Да!</p> <p>Заједно са овом речи линуше њене сузе, преко образа, преко блузе, преко |
вели.{S} Она су почињала просто, једном речи: „Чедо!“ и, мало ђачки, мало новинарски и књишки, |
и, лепоте, <pb n="30" /> културе једном речи.{S} Кажу да је ова варош по свом положају, после Ц |
о друго... будућност, како се то једном речи назива.{S} Мирно, предано, сваког дана, она је учи |
народ, велике хоризонте, природу једном речи.</p> <p>Радоју се свиде тај одговор, заусти да то |
према њему, у друштву, у животу једном речи.{S} Машта је ишла као на крилима.{S} Кад се дође в |
.</p> <p>Он га узе.{S} Промуца неколико речи захвалности, па стаде.{S} Он је осећао свој лажни |
се животу да̑ вредност у људском смислу речи.</p> <p>Ова храброст не потраја дуго.{S} Он виде д |
у живео, а сутра, на неколико запаљивих речи каквог дрипца, заурликаће ти; доле с њим!...{S} Не |
отворише да изговоре неколико баналних речи.</p> <p>— Ти си без амрела? — рече младић, наднесе |
едице наследства?{S} Зар то није другим речима: право јачега и вештијега, влада аристократије, |
: „Нашто пунити уши девојци тим страним речима кад је она лепа и без њих, савршена без свега мо |
грмио је Илић, опијајући се сопственим речима. — Наша интелигенција се одвојила од народа који |
је — у давању необичног смисла обичним речима и излагању врло разумљивих ствари на неразумљив |
е, јер они који су пали за Отаџбину, по речима једног великог песника прошлог столећа, заслужуј |
право.{S} Невин у ствари, он је дрзак у речима.{S} Он је радикал, демократ, социјалист, републи |
е је намислио да црпе злато из те убоге речице, за коју зна мало ко ван Србије.</p> <p>— Место |
говори.</p> <p>— Само треба претворити речну снагу у електрицитет — продужи доиста млади сајџи |
и.{S} Али њено писмо није садржавало ни речце о љубави; оно је могло путовати и отворено, а да |
ити има за циљ нешто опредељено, она се решавала једнако да му пише.{S} У брзини с којом је ост |
ерењем, које се граничило с анархизмом, решавао је сваки проблем.</p> <pb n="47" /> <p>— Шта то |
} Причао је радо о својим пословима.{S} Решавао се с муком да је остави.{S} Једанпут се толико |
вој повољној прилици или случају да они реше његову судбину.</p> <p>Једном се дигнуо с рада у п |
втиног дувана.</p> <p>— Већином гласова решено је да парламентаризам треба помоћи — говорио је |
би подигнуто, толико тајна, загонетака решено.{S} Ми смо мислили да долази тренутак кад ће нау |
b n="276" /> Зборови су само позорница, решења се доносе иза кулиса; образована су удружења кој |
њу саму.{S} Кад би тако дошао најзад до решења шта да јој одговори, он се питао како ће јој пис |
му је изгледало најрадије, најсретније решење човечјег живота.{S} Понекад би га обузела нека и |
{S} Ипак се није могао одлучити одмах и решење је остављао од данас до сутра.</p> <p>— Сутра... |
бан ма за какву акцију, треба му читаво решење да уђе у дућан и купи какву ситницу, а прелази п |
он са̑м.{S} Окрену се од улице с тврдим решењем да је више не види.{S} Поглед му се заустави на |
ивао:</p> <p>— Буди храбар.{S} Ради.{S} Реши се.{S} Не клони.</p> <pb n="166" /> <p>Али упркос |
и на Ђавоље Острво.</p> <p>Илић се тада реши да оде сам.{S} У том, одузеше му стипендију.{S} Би |
дбини на њеном месту, оставила да време реши нерешљиве ствари, донесе мелем на отворене ране.{S |
.{S} Та прилика дође.{S} Имало се да се реши да ли ће група учествовати у митингу које је грађа |
између две гомиле сена, не могући да се реши коју да изабере.</p> <p>Идеални егоист који тражи |
девојка игра жмурке с њим.{S} Најзад се реши да се с њом објасни, пре него што предузме какав д |
На крају једног таквог разговора, он се реши.{S} Није могао више издржати.{S} Поручи једна кола |
и и причају се многе излишности.</p> <p>Реши се да отпутује још истог дана у Чачак.</p> <p>Мајч |
ири груди и дубоко дахну.</p> <p>Кад се решила, искрено се радовала што иде у престоницу.{S} За |
лу и ступим на философију.{S} Ја сам се решила.{S} Девојачка школа не даје позитивна знања моде |
вам кажем: у револуцији, па ма како ви решили.</p> <p>Поднаредник тресну чизмом.</p> <pb n="14 |
ј ?</p> <p>У том је изненади отац да се решио да се жени.</p> <p>— У кући ми је роваш.{S} Мој м |
екад би га обузела нека идеја, којом би решио једно од многобројних <hi>питања</hi> што су тада |
ја поново се обраћајући Илићу. — Ја сам решио свој живот размишљањем, философијом, па ме они ни |
ми је два пута изјавио како се озбиљно решио да да̑ земљи нов, либералан устав.{S} Јако је љут |
ча од тебе...{S} Једног дана, ти ћеш се решити за конвенционални брак, и ђаво ће знати да ли ће |
и математичара, на основу којих је хтео решити свој проблем. — Изникнуће ми на врх главе.{S} Је |
тресе, одушевљава те, опија најбр...р...рже...{S} Ето, већ сам пијан. .</p> <p>Био је заиста до |
чатљив, увек будан, он се ту осећао као риба која је из плитке барице доспела изненада у непрег |
дотле чамцем, који су најмили од неких рибара пред кафаном <hi>Шаран</hi>.{S} Он је седео на к |
куке, мали заливи, полуострва, шибљаци, рибарске колибе.{S} Београд је био близу, одмах иза брд |
Двору.{S} Вечерњи листови ћутали су као рибе.</p> <pb n="75" /> <p>Чедомир је ишао брзо, не зна |
растове, односи ћуприје, <pb n="213" /> рије њиве.{S} То се она свети што не ценимо њену снагу. |
ца не сазна шта о овом узбуђењу које је рило по њој, као грех.{S} Најзад се охрабри и рече:</p> |
збирке разних старина : камене стреле, римске новце, бронзано прстење које је купила по околин |
ивот као источњачка принцеза пред судом римских легионара пружао руке пуне лажљивих обећања, ми |
ијуцкајући <pb n="172" /> шљивовицу.{S} Ристић се није заустављао.{S} Говорио је о науци, полит |
лила реформисати друштво, кад је Зарија Ристић писао своје гром-мисли, лепи Млађа носио кариран |
пасуља.</p> <p>Понекад наврати и Зарија Ристић, следбеник класичних философа и нуди на продају |
уге није стекао.{S} Остао је још Зарија Ристић, вечити ђак, вечити занесењак, вечити сиромах.{S |
з прозорско окно...{S} Погледај их! — и Ристић пружи прст на прозор. — Ко ће знати шта оне виде |
на ракију нису ударили порез — продужи Ристић. — А била би грдна штета.{S} Она једина весели н |
пак хоћеш да будеш задовољан — продужи Ристић — онда мораш ићи из људског друштва, мораш се пр |
ути к њему, кад спази поред себе Зарију Ристића како испија чокањ ракије.</p> <p>— Сервус — одг |
...</p> <p>— Моје је место међу људима, Ристићу — рече Чедомир уверено. --- Мене чека живот нео |
огађајима, прочитаним књигама, о Зарији Ристићу и о великим врућинама у Београду.{S} Ипак, пишу |
ј исти што га је некад показивао Зарији Ристићу.{S} Да ли се сети речи које му је том приликом |
у.{S} По башти су цветали патлиџани.{S} Рит је био пун зелене трске.{S} Неколико јабланова, пос |
о у небо.{S} Девојка је опет посматрала рит, Дунав, светао ваздух, као да је тражила две беле т |
шка; једна од њих опусти крила и паде у рит; она друга прну у вис, па се врати, начини два три |
д обале, из зеленила које су састављали ритови, па се постепено пела уз брдо, прошарана вртовим |
а барским дрвећем црног зеленила.{S} По ритовима виделе се усамљене роде, врло беле.{S} Једно ј |
?</p> <p>— Ретко.{S} Неке Швабе лове по риту.{S} Ја не волим лов.{S} Ономад ме је један пример |
, усталасану, помамну: страшна је тада, риче, бесни, ваља храстове, односи ћуприје, <pb n="213" |
ароду како нам он припада.{S} Иначе смо роб ропства његова.</p> <p>Он је био пун ових фраза.{S} |
е ћушкају да захвате што више улице.{S} Роба из дућана гомила се безбрижно по тротоару.{S} По п |
це служавке су носиле зелену салату.{S} Роба се пресијавала, извешана пред бакалницама.{S} Ласт |
ролазнику пажњу на њега: фирма ни модел робе што се ту може наћи.{S} Али они ради којих тај дућ |
човек неће бити преварен ни у мери ни у роби.{S} Он се разликовао од осталих трговаца и по томе |
{S} Није ли сусед преко пута помиловани робијаш?{S} Па и даље, доле у Београду, зар није видела |
брост лопова, заносила ју је носталгија робијаша који се враћа своме крају.</p> <p>Пред сумрак, |
то била грдна разлика између робијаша и робијаша, да су се правила готово два засебна сталежа, |
е ли да је то била грдна разлика између робијаша и робијаша, да су се правила готово два засебн |
2" /> <p>— Тата се није опоравио још од робије, па не може да издржи тај штрапац.</p> <p>Илић ј |
вреде колико пакло дувана, помиловање с робије, највише можда какво чиновничко место.</p> <p>— |
е оцене. — Само док се мој ћаћа пусти с робије.</p> <p>И сви троје су тако веровали у брзо и по |
head>IX</head> <p>Матовић није пуштен с робије онако брзо, управо преко ноћ, како су се надали |
дајник и сад се налазио у Пожаревцу, на робији.{S} Његова жена, кад се тако нашла изненада без |
Он није на одмет.{S} Ја сам то видео на робији. <pb n="124" /> Видиш, били смо сви подједнако л |
тизам у десном колену, који је добио на робији, и грдио свога сина.</p> <p>— Шта је с тобом? — |
ло је једно старинско издање посрбљеног Робинсона који се из неког далматинског пристаништа укр |
дан свануо...{S} Нимфе ће радити посао робова!"</p> <p>— Збиља, како се осећаш у Чачку? — трже |
е трговачких помоћника који су доносили робу на избор, чудио се сложености црквене администраци |
е, књиге са стране, па по њима набављао робу, чистио метал, оправљао сатове, лемио ланчеве.{S} |
решио да се жени.</p> <p>— У кући ми је роваш.{S} Мој ма̑л се развлачи као да је Алајбегова сла |
влази.{S} Једна камара неисечених дрва рогушила се у сенци коју је правило крило универзитетск |
с у седници пита Поповић да ми није шта род.</p> <p>— Гле ти, видре, чак га и то интересује — о |
аном: он је био само сиромашан ђак, без родбине, без сигурног прихода, без пријатељских веза и |
од очеве куће у неко село где су имали родбине.{S} Ту је остао неколико месеца.{S} На чуђење ц |
нила.{S} По ритовима виделе се усамљене роде, врло беле.{S} Једно јато неких других тица летело |
га драгана, тога човека са ногама као у роде, с претенциозном <pb n="311" /> главом и превртљив |
олико будала да се за педесет година не роди ниједан ипак би их доста било...{S} У програму дру |
оказујући јој велику дињу. — Дао Бог па родиле, те хоће да и ти окусиш... „Знам, вели, да их се |
о од чистог метала.</p> <p>— Нису много родиле ове године, па <pb n="11" /> су крупне и врло ле |
"15" /> <head>II</head> <p>Чедомир Илић родио се године 1878 у Ваљеву, где је његов отац био ра |
а јој не направи нове непријатности код родитеља, код маловарошана, који не признају овим везам |
n="226" /> живот.{S} Противила се вољи родитеља.{S} Није слушала савете опробаних пријатеља.{S |
ного поздрава од твојих доброжелећих ти родитеља... и Радоја који ти ово писмо пише и у свему м |
самог Илића, а ради њега и ради својих родитеља, она је желела бити најбоља жена на свету.{S} |
се овакви разговори воде између Белиних родитеља.{S} Он је веровао да су његови односи с девојк |
еко новина, да цео свет види какве имам родитеље“.</p> <p>Цео дан су провели у шетњи.{S} Пред в |
т ни сестра нису били на свом месту.{S} Родитељи нису водили о њима права рачуна.{S} Отац се би |
Ово школе, то је све.{S} Сем тога, моји родитељи очекују од мене, од моје школе... од новца, на |
јој обећања за цео живот, свечано, пред родитељима и публиком, па да му преда целу себе, сву ра |
курузи.{S} Младићев поглед прелете цели родни крај, па се заустави на врху Овчара.{S} Сети се г |
штво и ток ствари.{S} Чачак је био њено родно место, град у којем је провела највећи део свога |
пница!{S} Како јој се бедно чинило њено родно место, неколико сокака по којима рабаџије шибају |
спао.</p> <p>Мисли му поново скренуше у родно место.{S} Оно је врло лепо кад је вашар, окружна |
м величинама.{S} Ето главне улице њеног родног града: један дуг, прав сокак, где се куће ћушкај |
велика и мила сарадница на препорођају родног краја.{S} Управо, он је ово двоје мешао.{S} Кад |
о својима, о миру који је нашла у свом родном крају, о вечито променљивом пејсажу кукурузних п |
су се жбири испилили у народне људе, у родољубе, јер наше време није оно што смо хтели, и ми с |
друму, који се доцније обогатио, и оца, родом из једног златиборског села чији се отегнути нагл |
и на најтежа <pb n="87" /> искуства.{S} Родом из Бијелог Поља у Старој Србији, он је прешао ова |
арочитог повода:</p> <p>— По чему ти је рођак господин Илић?</p> <p>Каја се опет изненади, али |
о универзитету на који је позива Кајин рођак.{S} Покушавала је да се отресе те мисли, <pb n="3 |
е са њеним сродником.{S} Или може бити, рођака завиди рођаку што је великошколац, образован чов |
е!</p> <p>То је била Каја, једна његова рођака, која је овде учила девојачку школу.</p> <p>— Мо |
важан, слаб.</p> <p>— Ти не волиш свога рођака! — пребаци јој Вишња.</p> <p>— Не, Лазаревићева. |
ришом свој дрхтав, девичански поглед на рођака своје другарице.</p> <p>Зауставише се код Кајине |
јде, испрати нас донекле, — чаврљала је рођака. — Не станујем далеко.{S} Да само знаш како ми ј |
у, за мало не заборавих... — присети се рођака. — Да ти представим: моја другарица, Вишња Лазар |
} Преко зиме виђали су се овда-онда код рођаке; кад су настали топли дани, излазили су чешће са |
ми једанпут доћи? — пребаци Каја своме рођаку. — Бога ми се љутим.{S} Једног овде имам од свој |
дником.{S} Или може бити, рођака завиди рођаку што је великошколац, образован човек, виши од ње |
војка, која одступи неколико корака кад рођаци пређоше на фамилијарне зачкољице.</p> <p>— Ју, з |
га платио!</p> <p>Вишњи не би право ова рођачка оцена.{S} Она посумња у искреност своје другари |
ке идеје.{S} Чинило јој се да је поново рођена.{S} Слободно је могла доћи кући, слободно отићи |
ори мирно:</p> <p>— Његова мајка и моја рођене су сестре.</p> <pb n="38" /> <p>— Врло лепо смо |
ве земље.{S} Сазнало се како су планине рођене, како су живеле једна за другом популације које |
зи и солидарности са земљом у којој смо рођени, са расом чији смо синови и историјом која је из |
о да тргује са кожом свог <pb n="26" /> рођеног оца.{S} Та кућа је сазидана да буде уточиште св |
верује!...{S} И то да дочекам у својој рођеној кући, гром вас спалио... од човека кога хлебом |
е прозоре, ударио једноман окна, метнуо ролетне, набавио велике ормане, споља лак, а унутра сом |
открила психологија народа, психолошки роман индивидуа и фамилија.{S} Он је био обратио сву па |
М. УСКОКОВИЋ</p> <p>ЧЕДОМИР ИЛИЋ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗДАЊЕ ГЕЦЕ КОНА, БЕОГРАД 1914</p> </div> |
године, Чедомир Илић, главно лице овог романа, корачао је лагано својим уобичајеним путем из Б |
ми смо знали за љубавне изјаве само из романа...</p> <p>— Времена се мењају.{S} Све хоће да је |
сијана глава, као сабласт из старинских романа.{S} Ћифте веџбају своју памет на теби и дају сво |
ве што му до руке дође: научна открића, романе, извештаје варошке штедионице, страначке листове |
у мараму, читала, по каткад, сензационе романе, и јела слаткише, почев од најфинијег швајцарско |
стварност.{S} То се догађа у драмама и романима.{S} Немогуће, Илићу; није то више за нас, нисм |
карикатуру стварности.{S} Нове цитаделе романтизма дижу се против освештаних <pb n="296" /> ист |
ају од свакидашњих разговора и стварају романтику посред обичности живота.</p> <p>— Зашто не пи |
... много јој се допала његова ученост, романтичан изглед...</p> <p>— А он ? — прекиде је стари |
Илићу, говорио одавно, али ти имаш дух романтичан.{S} Ти мислиш да сам ја груб.{S} Ја нисам гр |
вој веридби.{S} Ја ћу већ пронаћи нешто романтичније... пролеће, небо, велики празник, долазак |
S} Батали, кажем им ја.{S} То је сувише романтично за Београд.{S} Знао сам ја, велим...{S} Не б |
која је требала да представља састанак Ромеа и Јулије.{S} Стаклена врата водила су из кујне у |
у како нам он припада.{S} Иначе смо роб ропства његова.</p> <p>Он је био пун ових фраза.{S} Дев |
поред одабирања појима једнакост, поред ропства слободу.{S} Историја човечанства је састављена |
илом хипокрите, установљава једну врсту ропства.{S} Идеална веза између човека и жене постоји, |
ачега и вештијега, влада аристократије, ропство слабих ?{S} Зар то није укидање свих принципа ј |
ом, савршена слобода, ускраћивана дугим ропством под Турцима, испуњавала је тај посвећени кут Б |
лазио дах ноћи, мирис боровине, свежина росе, задах трулог лишћа.{S} Један трамвај <pb n="79" / |
S} Лазаревићева је остала чиста као кап росе, и чекала будућност и изабраног мужа; чекала их ст |
ступица и разлистале природе, која се у роси зориној купала безбрижно, разблудно.{S} Осећала се |
: један готово правилан круг од свежег, росног зеленила по сред суве, зреле траве.</p> <p>— Да |
очекивала.</p> <pb n="193" /> <p>— Ју, роспије! — оте јој се, готово завидан, усклик кад углед |
претка?</p> <p>— Социјалног напретка... роткве стругане!...{S} Ми смо сувише мали да му будемо |
њу, а већина пешке.{S} Ћевапџије изнели роштиље на сокак и задимили, а по зиду извешали кобасиц |
стао.</p> <p>Лево, на столу, стајала је рпа исписаних страница.{S} Скупи их и стаде прелистават |
која се слатко гасила при додиру чистог рубља.{S} Раније чим би легла, заспала би у исти мах.{S |
маћицу кући.{S} Мела је собе, пропирала рубље, требила поврће, кувала запршке.</p> <p>— Остави, |
ала млаком ваздуху који се завлачио под рубље.</p> <pb n="309" /> <p>— Шта ја ово чиним од себе |
е попаца.{S} Два црна лептира с црвеним рубом око крила јурила се око једног букета дуде.{S} Ни |
орава бистра, умиљата, осенчена зеленим рубом подривене обале.{S} Тада се изви из Милевина грла |
довољно државни хлеб.</p> <p>— Ти ми се ругаш?</p> <p>— Не, Илићу.{S} Кажем ти да имаш стрпљења |
лево, искривио се сав, начинио од себе ругобу само да би био примећен.{S} Нема весеља.{S} Лица |
бакалиновој ћерци, која далеко тамо иза Рудника ради на свом образовању и спрема се да буде вел |
је да пређе од уранка на једној падини Рудника, па до заласка за зелени зид Јелице.{S} Пратила |
зрела као зрела воћка, невина као дивља ружа.{S} Зима је попусти.{S} Њени се образи запламише.{ |
кође право из школе.{S} Здрав, млад, ни ружан ни глуп, тамо вамо, па се ми венчамо пре испита.. |
ка, завући главу међу те две расцветале руже што се крију у борама муселина и љубити до миле во |
божанствену бисту и њене две забрањене руже.</p> <p>— Са своје стране — продужи он, упркос све |
S} Кроз откривен прозор улазио је један ружичаст сноп првих сунчевих зракова.{S} А даље, по шор |
мајке.{S} Рачуноиспитачу живот није био ружичаст.{S} Кад би му се досадило све, он је излазио и |
.{S} Овде је пријатан залазак сунца.{S} Ружичаста прашина обујми предео.{S} Сунце се изгуби так |
аревићева је изгледала врло лепа тако у ружичастом сјају уличне лампе, опкољена милионима ситни |
, обојен жућкастом бојом која прелази у ружичасту, с мрким шалонима што су били дискретно спушт |
пружала је своју гвоздену руку као нека ружна добричина.{S} Небо опрано јучерашњом кишом плавил |
ни разговори са девојком која није била ружна пријали су му, падали му као неки благ и лаган ле |
да закрпи, закрпе су изгледале велике, ружне.{S} Узалуд се трудила.{S} Њена права симпатија би |
ознавала много дивљих, рђавих, лукавих, ружних људи.</p> <p>— Поред пука постоји отаџбина — гов |
адало код њега, чинило јој се овог пута ружно, себично, одвратно.</p> <p>— Мизерија! — рече пре |
је одјекивала жалба и прекор. — Тако ми ружно стоји кад играм!</p> <p>У очи свадбе, Чедомир изи |
нолике зграде станичне, гвоздене машине ружног облика, низови вагона, зеленило суседне баре, а |
као онај часовник који је оправљао, као ружу коју је калемио.{S} Његова вика није се дотицала с |
уку своју другарицу; брзо се трже, њена рука била је хладна као мртва.{S} Он је поново прихвати |
а показивала се кроз широке рукаве њена рука гола до лаката, њено млечно лице белило се.{S} Био |
његовом земљастом лицу.{S} Десна му је рука висила као мртва; свакако је била парализована.{S} |
ну мало старинску изјаву којом се проси рука у девојке.{S} Она је очекивала да је он назове сво |
тографије.</p> <p>Уставио се тек кад му рука дирну нешто хладно.{S} То беше револвер, онај исти |
е Младен, који је вукао свог учитеља за рукав, шапутао му нешто пропињући се на прсте, и грдио |
ојима би пожар учинио милост, заврнутих рукава, знојава лица, раздрљених груди и врата, босих н |
тим покретима показивала се кроз широке рукаве њена рука гола до лаката, њено млечно лице белил |
.{S} Она баци у вис обе руке.{S} Широки рукави од блузе спадоше до рамена.{S} Голе мишице блесн |
У кући је био без капута, са заврнутим рукавима од кошуље.{S} Није волео многа мењања тањира.{ |
акатост, храмала око студента, пљескала рукама, пуцала прстима и нарочито понављала:</p> <p>— Т |
Али им је она пркосила свима.{S} Махала рукама, бацакала ноге, окретала се у балету и тражила о |
Чачак.{S} По кафанама се пуши, млатара рукама и води политика.{S} Необавештен човек помислио б |
предаде јој све од свог рукописа што је рукама могао зграбити.</p> <p>Отвори фијоку од стола и |
у од собе, и онда застала, покривши очи рукама.{S} Један део расуте косе падао јој је око раздр |
ради саме власти и да је држи у својим рукама, као тврдица златнике, и да се свети, да руши, д |
д ње, подиже јој главу својим изанђалим рукама, и обузета оним присним сажаљењем, које може да |
која се измиче, отима се нашим пруженим рукама.</p> <p>— Кад смо тако добри пријатељи — прихват |
говом прозору, упрљаном мувама и масним рукама.{S} Ту висе низови неке врсте кобасица, жути се |
лико је висока цена Радојевим чворнатим рукама.{S} Том осећању придруживало се поштовање које с |
жавао разговор, правио опаске, млатарао рукама.</p> <p>— Овај наш Београд неће се никад уредити |
<pb n="33" /> Отворимо очи, размахнимо рукама, припаднимо народу како нам он припада.{S} Иначе |
осле? — настави он даље, затежући капут рукама у џепу. — У учитељице?</p> <pb n="31" /> <p>— Не |
у служавку и предаде јој што је имала у рукама.</p> <p>— Збиља, ја сам ваша пријатељица? — упит |
а би бацио књигу, коју је дотле држао у рукама, у гомилу осталих, дигнуо се брзо и отрчао у вар |
ак од љубави, или тако нешто, те пљесну рукама:</p> <p>— Браво, господин-Илићу!{S} Главно је ка |
жене несташне, а старци и старице тапшу рукама, одобравају и буне још више, па се, после, годин |
да то ради.</p> <p>Прљила се око ватре, руке су јој пуцале од сапунице, крста је болела.{S} Ипа |
само оним што је голо од <pb n="134" /> руке, да осети њу целу, обешену о њега.{S} Девојка прит |
и, давили.{S} Језа ју је подузимала.{S} Руке јој гореле.</p> <p>Њена мисао осветли јој за часак |
.{S} Рамена се саставила с раменима.{S} Руке су се стезале грчевито.{S} Груди се упирале о груд |
здуху, уносила му је грозницу у крв.{S} Руке су му гореле.{S} Ватра му ломила тело.{S} Кад би г |
се спојише.{S} Тело и тело приби се.{S} Руке се укрстише.{S} Они осташе тако за један тренутак, |
у провиривало је румено и бело грло.{S} Руке је забацила.{S} Наслонила се цела на младића.{S} Т |
ог пута искрено.{S} Узе двоје младих за руке, приближи им главе, на нешто драмски начин, загрли |
ницу.{S} Он се дочека <pb n="249" /> на руке, па поново паде и праћакаше се по блату.{S} Један |
/p> <p>Обе девојке узму газдарицу испод руке, шетају до краја сокака, називају свакој клупи доб |
своје другарице.{S} Узела ју је за обе руке, и понављала:</p> <p>— Па како си ми још?{S} Па шт |
омад леда.{S} Чедомир ју је узео за обе руке, привлачио ју је к себи, клекнуо је пред њом, загр |
еле Белине груди.{S} Она баци у вис обе руке.{S} Широки рукави од блузе спадоше до рамена.{S} Г |
заносио, његове речи је опијале, његове руке су је вукле к себи.</p> <p>— Шта је ово мени! — пи |
јој муку од сазнања, наглих и из друге руке.{S} Он ју је жалио.{S} Погађао је шта ће се десити |
а, и Вишња би пропала ако би пао у туђе руке.{S} Он јој је хтео писати ради себе <pb n="188" /> |
после склиза на под.{S} Девојка подиже руке као да се предаје цела безбожном привиђењу које се |
блузу од обичне материје.{S} Држала је руке у крилу. <pb n="52" /> На глави јој је био прост ш |
моја жена? — упитао је он.</p> <p>Њене руке задрхташе у његовим, па га стегоше, задрхташе опет |
ако сам гадан, Боже мој!</p> <p>Вишњине руке додирнуше његове косе.{S} Она подиже његову главу |
азак воденице, моћи кликнути: „Одморите руке што окрећу млин, о млинари!{S} Спавајте мирно.{S} |
ело дише дахом другог тела, где се крше руке састављене око паса, очи бледе, а мисао умире у гл |
ата за собом, ступи дубље у собу, стави руке на кукове, па ослови студента нешто извештаченим г |
ега обузе луда, болесна жудња да рашири руке и да завапи гласно.</p> <p>— Имате ли мало хартије |
а би уживала у њему, он би могао обвити руке око њеног струка, завући главу међу те две расцвет |
еза пред судом римских легионара пружао руке пуне лажљивих обећања, ми смо такође имале амбицио |
ом изговарао.{S} Читао је све што му до руке дође: научна открића, романе, извештаје варошке шт |
љица скиде свој палто, пребаци га преко руке, изви рамена, рашири груди и дубоко дахну.</p> <p> |
евојка полете у правцу њега, пребаци му руке преко рамена и обеси се сва о његов врат.{S} Он ос |
њега.{S} Обедише га чак да је несавесно руковао с друштвеном имовином, јер се у каси не нађе он |
У осталом, то је Радоју најбоље ишло за руком.{S} Учитељ се вечито <pb n="58" /> жалио да Радој |
Ах, ево га — додаде млада жена и показа руком на једног развијеног дерана, са огромним, сељачки |
је бунила главу.{S} Хтео је да опет под руком осети њено тело, да се утопи у разблудни осмејак |
</p> <p>Вишња задрхта поново.{S} Узбаци руком један прамен косе што јој је падао на чело, и јек |
а.{S} Али он одби позив ћутке, махнувши руком, и уђе у парк.</p> <p>Ту је било света још више.{ |
евито, не мислећи ништа.{S} Под његовом руком увише се витке слабине девојкине.{S} Он пусти.</p |
Она се стресе; не рече ништа.{S} Другом руком он је обви око паса.</p> <p>Тада Вишња покуша да |
Илић заста, као задржан нечијом снажном руком.{S} Иза првог угла појављивала се једна млада дев |
доиста млади сајџија, начинивши десном руком један покрет као да хтеде истргнути нешто. — На с |
лу, обешену о њега.{S} Девојка притисну руком онде где јој је срце, не рече ништа, повуче се на |
, бога ми — рече при том весело и махну руком кроз ваздух.</p> <p>Узеше топчидерски трамвај.{S} |
} Без трага му глава.</p> <p>Илић махну руком кочијашу да полази, и више се не врати својој таш |
мој брајко!...</p> <p>Застаде, одмахну руком и не заврши реченицу.</p> <p>— Ко би играо крајца |
о што он верује.</p> <p>Девојка одмахну руком.{S} Њу су саму подгризале сумње у њен јавни рад, |
ислице! — рече у себи девојка и одмахну руком.</p> <p>Тога дана врућина би још јача.{S} Сунце с |
спутавају корак у напред.</p> <p>Остави рукопис и погледа тужно кроз прозор.</p> <p>Напољу су р |
како.{S} Јер, кад спусти поглед на свој рукопис, он признаде жалосно:</p> <p>— Залутао сам.{S} |
о, на, држи — и предаде јој све од свог рукописа што је рукама могао зграбити.</p> <p>Отвори фи |
не потраја дуго.{S} Он виде да би му од рукописа остало врло мало, готово ништа.{S} Требало је |
ме одушевљењу.{S} У њиховом неисписаном рукопису видео је узбуркане дубине своје будућности, пр |
о, са краватом која се пела уз потиљак, руку завучених у џепове од панталона, сигуран у себе, у |
жати од једног покрета.{S} Он је узе за руку.{S} Она се не трже.{S} Он продужи свој нагиб и при |
лаћен косим зрацима сунца.{S} Он узе за руку своју другарицу; брзо се трже, њена рука била је х |
он.{S} Две близнакиње узимале би се за руку и излазиле на улицу, па шврљале око гомиле песка, |
села?</p> <p>Стара девојка је ухвати за руку.</p> <p>— Слушај, слатка Вишња — рече јој. — Ја зн |
д првих успомена.{S} Отац га је узео за руку; у пекарници на крају вароши купили су хлеба и сир |
ори Илић енергично, и ухвати девојку за руку.</p> <p>— Шта ми имамо још једно другом да кажемо? |
је онда прилазио.{S} Она му је пружала руку, пуна ћутљивог јогунства, наслеђеног из Чачка.{S} |
лоно, климала угојеном главом и пружала руку, пуну јевтиног прстења, у висину младићевих уста.< |
поче да барата по његовом столу.{S} Под руку јој дође свеска једног омладинског листа и у њој п |
стола и поче бацати што год му дође под руку.</p> <p>— Ево, на, ево још — викао је ван себе.</p |
етња, испрекидана часовитим држањем под руку и по којим пољупцем... пољупцем брзим, кратким, не |
младића се дизале <pb n="231" /> хиљаде руку, само његове беху као привезане; цела варош радила |
варош.{S} Међутим, она нам нуди хиљаде руку, да нам олакша борбу за насушни хлеб.{S} Ево овде |
.. не, Чедомире! — рече Вишња, и истрже руку.</p> <p>Па и доцније, она је избегавала ова милова |
а звали су се по имену, задржавали дуже руку у руци.{S} Време им је пролазило у чекању једно др |
а око девојачке спреме...{S} Де, пољуби руку!</p> <p>Ствари су се мењале у кући полако.{S} Посл |
гнут лако, очекивао да му девојка пружи руку.{S} Она му је пружи, па стрецну од додира: његови |
м.{S} Он осети мирис њене косе и спусти руку на њено раме.{S} Она се стресе; не рече ништа.{S} |
проћи.{S} Тада му Вишња приђе, пруживши руку, не говорећи ништа.</p> <p>— Како је леп тај каран |
о је последња тачка добра, јер је дигао руку од свега и почео бежати од својих...{S} Најискрени |
крештање жаба.{S} Он је узе и за другу руку.{S} По башти су цветали патлиџани.{S} Рит је био п |
је брже и пријатељски му пружила своју руку, покапану мастилом.</p> <p>Без речи, ударили су др |
је то госпа-Клеопатра урадила на своју руку код колеге свога покојног мужа, јер није одобравал |
е.</p> <pb n="288" /> <p>— Дај ми твоју руку — рече он.</p> <p>Она му је даде.{S} Око њих је би |
пет на девојку, на њен го врат, на белу руку, спуштену лако на ивицу од канабета.{S} Спусти сво |
</p> <p>— Добро — приста она и пружи му руку. — Сутра на овом месту, у три сата.{S} Ти си слобо |
и! — <pb n="155" /> додаде пружајући му руку, па окрену главу да би сакрила своје узбуђење.</p> |
пак, они пођоше напред.{S} На загрејану руку или чело пала би им која кишна капљица.{S} Капље с |
воде на обали пружала је своју гвоздену руку као нека ружна добричина.{S} Небо опрано јучерашњо |
ти те вечери да је Илић запросио Белину руку и да је она, као мајка, дала свој благослов, па је |
есма неког Руса.{S} Девојка обави десну руку око врата свога драгана, а левом придржаваше књигу |
а.{S} Спусти своју уздрхталу шаку на ту руку, на оно меко, благо и мирно парче пред лактом.{S} |
шира церемонијално, пружи своју меснату руку, па после првих поздрава осу грдњу на режим:</p> < |
а да се ослободи, стежући му у исти мах руку јако.</p> <p>— Не, Чедомире... мој Чедомире...{S} |
очена, бледа у лицу и мртвих, опружених руку.{S} У глави јој је било празно.{S} На очи јој се х |
Како је млака вода хладила ватру њених руку, како је поветарац дувао свеж и шапућући, како је |
м је лежало наго, младо тело, забачених руку, набреклих груди, устрепталих слабина и очију стак |
хиљаде њихових црнпурастих, замахнутих руку, он је видео визију Вишње, њене главе, њених очију |
е лука, између којих се ширио патлиџан, румен и сочан.{S} У низинама виделе се вреже од бостана |
а у мисли.{S} Тек, једна једва приметна румен кретала се по њеним образима.{S} Младић се не мог |
рче белог веза на кошуљи.{S} Вишњу обли румен.{S} Учини јој се да то види на неком другом створ |
{S} Пољубац не паде на усне, већ на ону румен по образу и остави младићу утисак глатке коже и н |
, имућнији трговци, расположени такође, румена лица и задовољних очију.{S} У јасној светлости п |
вља, којим је девојка била обдарена.{S} Румена крв шибала је под њеним округлим образима чак до |
мешила се.{S} Њени зуби сијали су испод румене, свеже губице као дрво под покислом кором.{S} Зг |
/> збунити, по образима који се више не румене на сваку ситницу, по дивно довршеном телу које ј |
>Беше га дарнуо поклон.{S} Посматрао је румени каранфил, његову живу боју, његове свилене, рецк |
а.{S} Настајале су њиве.{S} Кожа се сад руменила испод отворене блузе.{S} Видео се и један мрк |
це оним цветом, као да је хтела сакрити руменило које јој заплами образе.{S} Он је поздрави и х |
<pb n="271" /> на широка места обасјана руменилом зоре и сребром првих сунчевих зрака.{S} То су |
профил задахнуо је Вишњиним повременим руменилом здравља, њеним изразом беспрекорне чедности, |
е чинила као постављена једва приметним руменилом.{S} Очи су јој биле мајчине: црне, живе, масл |
ве баште.{S} Јабука шећерлија китила се руменим, заруделим плодом.{S} Остојићев султан дремао у |
<p>У том се Бела врати с пуним тањиром румених кајсија.</p> <p>— А ножеви? — пребаци јој мајка |
а.{S} Из хаљина у нереду провиривало је румено и бело грло.{S} Руке је забацила.{S} Наслонила с |
ина и љубити до миле воље њену кожу час румену, а час белу.</p> <p>— Куда идемо? — упита га она |
пкану кошуљу, у дивна округла рамена, у румену кожу босих ногу.</p> <p>— Ево ме... узми ме! — п |
ропалице, као овај официр што је био на румунском двору, као овај глумац што је играо Кина, као |
две луле.{S} На зиду је била остављена рупа за чашу или сапун, а изнад ње налазио се узидан кр |
ма, двориштима, баракама, степеницама и рупама Савамале.{S} Под прозорима су му расли ефемерни |
> <p>— Ти си луда! — рече јој он кад му рупи у собу, усред бела дана и без икаквог изговора.</p |
ког листа и у њој преведена песма неког Руса.{S} Девојка обави десну руку око врата свога драга |
их је примала без сенке неповерења.{S} Русија, велика, света Русија, матушка словенска, све је |
ке неповерења.{S} Русија, велика, света Русија, матушка словенска, све је у њој могуће, све је |
{S} Отићи ћемо у Црну Гору, у Бугарску, Русију.{S} Наш ће бити цео свет.{S} Правићу шећерлему, |
ариза, Толстој му је откривао бескрајну Русију с њеним дивљим кнежевима, готово идиотским алтру |
ња је уредно похађала предавања, читала руске књиге и подражавала идејним друговима.{S} Седала |
а, све је у њој могуће, све је у њој по руски!{S} Млада девојка не осети кад дођоше до њене кућ |
ашност његовог сина, он се бранио неким руским принципима васпитања деце у слободи.</p> <p>— Не |
S} У турском рату Вера Павловна, сестра Рускиња, што је волела нашу кујну, било је за причу.</p |
да се тако изразим.{S} Угледајте се на Рускиње, које су преплавиле универзитете по Европи, кој |
е, код које се скупљало друштво по моди руских универзитета, где се негује она двострука камара |
згледала непрочитане књиге, преводила с руског.{S} Ко зна докле би трајала та тамна грижа да не |
рожмала нека слатка језа, од чукљева на руци, па кроз цело тело, да јој и колена задрхте, као к |
ји ти ово писмо пише и у свему ми се на руци налази.</p> <pb n="180" /> <p>То је писмо затекло |
кромно, готово понизно, с лулом у левој руци и гледао тамо у правцу планина на западу.{S} Он је |
а су испод простог сламног шешира.{S} У руци је држала један крупан цвет на подугачкој гранчици |
и је стајао укочено и озбиљно с бичем у руци.{S} Споредна капија на Двору зврјала је широм отво |
су се по имену, задржавали дуже руку у руци.{S} Време им је пролазило у чекању једно другог, у |
рђаво.{S} Човек има своју кућу, слатко руча, купи жени папуче.{S} Јест, може да <pb n="287" /> |
позивајући га:</p> <p>— Господин-Илићу, ручак је готов.</p> <p>Тако куцајући, а не отварајући в |
.{S} Није волео многа мењања тањира.{S} Ручак му је био најслађи, кад би уграбио од своје жене |
е послове.{S} Међутим сад, било да кува ручак, јела су испадала недосољена, несаврела, загорела |
ећ бринула шта ће сутра лепо скувати за ручак, те је питала своје гошће шта више воле: киселу ч |
жао лекцију њеном брату, позивала га на ручак још једнако по свом обичају куцајући на врата од |
реченицу: „Господин-Илићу, извол’те на ручак", ошкрину полако врата, промоли главу кроз отвор |
и су му нокти како треба, па одлазио на ручак, пењући се уз кратке, камене степенице, ограђене |
адовао би се што га код куће чека добар ручак, са уживањем би рачунао на први од месеца кад се |
су оближње раднице да однесу кући врућ ручак, кокетовале простачки гримасама, вратом и куковим |
ма брига око распремања куће, готовљења ручка, водила је гласне разговоре.{S} Међу њима видели |
ста кандидат за министра, седељке после ручка бивале су краће.{S} Стари господин је морао прима |
<pb n="125" /> <head>XI</head> <p>После ручка прелазило се у салон, да би служавка очистила трп |
је распремила собу, поче да помаже око ручка.</p> <p>— Остави то, Вишња — рече јој мајка кад ј |
, захтевала је скупоцена одела, свечане ручкове, у кући се кувало двапут више него што је треба |
ће видети отуд није отмено говорити за ручком о сељацима, те једва дочека кад се Бела умеша, и |
вић није примећавао ништа.{S} Он је при ручку имао добар апетит, извлачио из џепа велику мараму |
Стога се она отимала, кад је време било ручку, да сама трчи и куца на младићева врата, позивају |
ч да је здрав.</p> <pb n="223" /> <p>По ручку пређе на трем.{S} Пролетња пилад грабила су се у |
ад, нашто вечито трчати за критиком, за рушењем, за духовитошћу, за исмевањем и скептицизмом ?< |
као тврдица златнике, и да се свети, да руши, да обара.{S} Заставници прогреса, они су његови н |
био мир, онај дубоки пољски мир који не руши цикање попаца, крештање жаба.{S} Он је узе и за др |
ма питањима, царује индивидуализам који руши фамилију, државу, води се политика која издиже мах |
према свом мужу, грдила га, понижавала, рушила му свако уважење, па и онај понос културног чове |
особен начин, <hi>чокалиски пасуљ</hi>, с много паприке и воде, а мало пасуља и пастрме, али за |
то вештачке дедукције, па и софизми, а, с времена на време, упада у противуречности.{S} Она се |
зове.{S} Горе, надносило се нешто неба, с групом осветљених облака око бледог азура.{S} У оближ |
>.{S} То беше ниска, неизветрена одаја, с навученим завесама.{S} Чедомиру, који пређе нагло из |
ац—Ужице.{S} То је била права трговина, с двокрилним вратима, обојеним фирнаезом, са два велика |
лишта у касарну.{S} У вече, један чича, с кантом петролеума и кутијом палидрваца, обилази варош |
високим, од олова или просте ћерамиде, с кубетима или турским димњацима образовале су се плаве |
гана, тога човека са ногама као у роде, с претенциозном <pb n="311" /> главом и превртљивом душ |
оду неког Грка, чије је име, и доцније, с муком изговарао.{S} Читао је све што му до руке дође: |
м великом пословном завоју зелене боје, с натписом радње њеног оца.{S} После је дошла карта, об |
њу од њих корачао је један човек ћутке, с кишобраном натученим на главу и изгледао као сенка.</ |
а спремала о јесени, жуте, па накиселе, с нешто бела лука.{S} Због њих су се први пут завадили. |
оару, с друге стране, ишле су две жене, с марамом на глави, чији су крајеви били везани испод б |
авале су још две девојчице, близнакиње, с црвеним тракама у коси, слободне, радознале и пуне пр |
Углове су испуњавале неколике столице, с високим правоугаоним наслоном, превучене кожом.{S} Бе |
тном кућом спази два војника на стражи, с ножем на пушци.{S} Иза њих се шарениле две покретне с |
} Мени је тако лепо овде, у вашој кући, с вама... кад можемо да разговарамо као пријатељи.</p> |
дна група другова, Ужичани и Црногорци, с којима се хранио.{S} Они су ишли у гомили, грајали и |
ш, што не дођеш?...</p> <p>Млади човек, с прилично вештине, а с много поштовања, скиде свој шеш |
другом попречном улицом, једноспратан, с доста високим сутереном, обојен жућкастом бојом која |
о је сваки дан оковратник, и то оборен, с лептирастом краватом, која је играла око његовог голо |
је седала за сто: у врх стари господин, с нешто раскораченим ногама као да још носи гвожђе, дес |
ице, под којим је меланхолични Чачанин, с великим сламним шеширом као мангала, чувао свој мâл с |
с осећа оргијање природе и ми зажелимо, с једним болним осећањем, да и ми полетимо безбрижно ка |
о је огорчен песимист, сиромах наравно, с отомбољеним лицем, па ипак пун наде, дубоко убеђен у |
јао је Радоје, скромно, готово понизно, с лулом у левој руци и гледао тамо у правцу планина на |
весне стида и срама, а понекад намерно, с извесном циничном сиротињском перверзијом, која даје |
учка, да се велика зла не чине намерно, с предумишљајем, већ... онако, из људске ограничености. |
министар има ћерку... ту бледу девојку, с којом се Чедомир возио.{S} Он је био леп човек, он се |
двоспратна зграда у источњачком стилу, с кровом као звезда, широком настрешицом, изолученим пр |
ављајући да звижди.</p> <p>По тротоару, с друге стране, ишле су две жене, с марамом на глави, ч |
опет писмо, у истом бакалском коферту, с рапавом хартијом, по којој се проливало мастило.{S} А |
ћкастом бојом која прелази у ружичасту, с мрким шалонима што су били дискретно спуштени и с фиг |
ве, скривено, по Палилули и Енглезовцу, с каквом хистеричном газдарицом.{S} Обележени овим врел |
а у ходник, из слушаонице у слушаоницу, с предавања на предавање.{S} Нико вас није питао: шта ћ |
кафе из Бразилије, као овај у ћошку... с великим носем што тера мртвачка кола.{S} Еј, Марјане, |
} Али не бојте се, не бежите од живота; с њим је као и с пливањем; научи се кад куражно оставим |
евојка угледа једна кола <pb n="145" /> с гумираним точковима, што је тада у Београду била још |
се мешало засађено цвеће <pb n="67" /> с дивљом травуљином.{S} Кроз уско лишће од врба промица |
је заболи глава.</p> <pb n="28" /> <p> С Кајом је била још једна девојка, која одступи неколик |
провлачио између ненасељених острва.{S} С наше стране уздизала се висока обала, са црвеном, одр |
на јаз.{S} Али се пролеће не дочека.{S} С јесени поче да пада киша.{S} Падала је из дана у дан. |
у своје мишљење о твојим поступцима.{S} С врха до дна друштвених степеница одиграва се иста ком |
p>То је био Вишњи најлепши део дана.{S} С Мораве је пиркао свеж ваздух.{S} По <pb n="210" /> не |
интимном намештају супружанске собе.{S} С поља је допирао хук плахе кише.{S} С времена на време |
ахтеве за најшире грађанске слободе.{S} С друге стране, круна се опијала са нешто релативног ус |
/p> <p>Другарице избише на Теразије.{S} С обе њихове стране протезао се Београд, измешан од пал |
азједа срце, а њен гној прља, трује.{S} С времена на време, он би се свестио, чупао из срце ту |
па-Матовић наследила од своје мајке.{S} С овим посуђем од бакра мешали се модерни судови од зем |
S} С поља је допирао хук плахе кише.{S} С времена на време млезеви би ударили о прозор да весел |
кида, да се разведе са самим собом.{S} С пуном збиљом, као да то само од њега зависи, покуша д |
кања с Белом.</p> <p>Вишњу је волео.{S} С тим је био на чисто.{S} То је било несумњиво.{S} На с |
едомир је остајао слободњак у свему.{S} С тим уверењем, које се граничило с анархизмом, решавао |
етним венцем удаљених планина у дну.{S} С друге стране, обала је била ниска, пошумљена барским |
ћ је поносито сносио своју сиротињу.{S} С невином вером у будућност, он је трошио своје младе г |
вера представља још велику чињеницу.{S} С начелних распра прешло се на личне зађевице и грдње.{ |
намирити, ко ће тебе гледати?</p> <p>— С уздањем у Бога, све ће се урадити — одговори јој он г |
> <p>Млади човек, с прилично вештине, а с много поштовања, скиде свој шешир који је већ губио ф |
видео се низ ситних краварских станова с прозорима до земље, осенчени шљивацима.{S} Још даље, |
беху подетињили силом свакодневног рада с децом.{S} Други <pb n="263" /> су се губили у тричари |
о.{S} То беше стан за самца другог реда с најпотребнијим намештајем и луксузом: постеља застрве |
гу, до саме касе, поручио кафе, па онда с њим разговарао на дугачко и на широко о примени елект |
ка, луксузна простирка, два зелена суда с тропским биљкама у врх степеница и најзад унутрашња в |
н, господине Илићу — поправи се госпођа с нешто старинске грације и с ласкавим осмехом, који пр |
е између њега и девојке.{S} Он се сроза с канабета као кривац.{S} И заронивши главу у крајеве д |
p> <p>— Мани се, Бела — викну јој мајка с прага велике куће. — Он није био прилика за тебе, геа |
Милева, која се у тај пар приближавала с Радојем и још неколико девојака. — Знаш ли да си села |
љубио.</p> <p>Кад би се Вишња задржала с одговором, он је откључавао кофер, вадио стара писма, |
евојку њима.{S} А сад, она се забављала с њима, они се забављали с њом, као да он није постојао |
е сети много лепих ствари које је имала с Илићем.{S} Она би без њега остала мала паланчанка как |
ао тако са улице, док је она одговарала с прозора на другом спрату.{S} Био је вечито добре воље |
фанама се чуо жагор.{S} Деца се враћала с купања и дерала у сав глас.{S} Парк је пак ћутао усам |
ит од качкете.{S} Девојка га је слушала с пажњом и, у исти мах, са извесним страхом.{S} Она је |
бесила јој се око врата, па је пољубила с обе стране и од срца. — Колико има од како се нисмо в |
не се додирнуше.{S} Рамена се саставила с раменима.{S} Руке су се стезале грчевито.{S} Груди се |
разгледала непрочитане књиге, преводила с руског.{S} Ко зна докле би трајала та тамна грижа да |
ку.</p> <p>По вечери, Вишња је излазила с мајком на клупу пред кућом.{S} Њихова клупа је била н |
овима које би, летимице, кадгод спазила с прозора кад прођу њиховом улицом, док општинске липе |
<p>Млади човек није волео да има посла с војском те пређе на другу страну, где се уздизао неки |
е метао те наочари кадгод је имао посла с писаном ствари, као да је знао читати и писати.{S} Он |
још непрестано.</p> <p>Она је била ушла с озбиљним изразом неумитног судије, изразом који није |
ених суседа морао приметити кад је ушла с Чедомиром у кућу и кад су толико остали на само.{S} О |
е о њеном животу с Матовићем, селидбама с једног краја Србије на други, отпуштањима из службе, |
у једну врсту дивана, тако распремљена с јастуцима унаоколо и широком простирком пиротске изра |
итање новина, у пушење, у играње домина с првим кога сретне.{S} Али и ту, у тамним кафанским <p |
, као неким чудом сачуван од укрштавања с туђинцима, претопљеним у наш свет.{S} Плава маст није |
е љубави према Вишњи и његовог љубакања с Белом.</p> <p>Вишњу је волео.{S} С тим је био на чист |
Не пушиш никако?</p> <p>— Једна цигара с мене на уштап, у друштву, не шкоди...</p> <p>Упалише |
нило певање попаца.{S} Два црна лептира с црвеним рубом око крила јурила се око једног букета д |
дотле живела.{S} Она је била кћи Митра С. Лазаревића, бакалина.{S} Њен отац је држао дућан у г |
ењо и, клатећи се с ноге на ногу, упита с врата:</p> <p>— А где вам стоје?</p> <p>Најзад их дон |
су се први пут завадили.</p> <p>— Доста с тим паприкама! — викнуо је млади муж једном кад се вр |
ког раста и великог трбуха, чиновничића с малим квалификацијама који је морао да крши леђа пред |
ормана стајало је попрсје Вука Караџића с фесом на глави.{S} Десно од ормана, на сточићу уметни |
студенти, равни један другоме.{S} Чича с погачицама поздрављао је стално учтиво, имао при себи |
овине.</p> <p>— Остави те глупости, бог с тобом!...{S} Говоримо о нечему веселијем.{S} Ти си во |
гледа подозриво испод ока.</p> <p>— Бог с тобом, човече — одговори Клеопатра лако. — Они се вол |
тићи сама до првог дућана.</p> <p>— Бог с тобом! — чула је забрану унапред. — Шта ће рећи свет |
без бојазни можеш волети.</p> <p>— Бог с тобом, како говориш, тата — пребаци му ћерка.</p> <p> |
вање.{S} Ипак је имао нечег заједничког с њима, јер је имао приличну дозу епикурејства у себи; |
оложење држало ју је све док се не виде с Кајом.{S} Она хтеде по том да надокнади своју срећу, |
у му удобнију ћелију, скинули му гвожђе с ногу, допуштали посете пријатеља.{S} Тек под зиму, Јо |
што хита.{S} Свет му је сметао, те сиђе с тротоара.{S} Око срца му је било весело, топло, па и |
седела код Остојићевих, кад Радоје дође с једним својим пријатељем, млађим чиновником из суда, |
аболе га као удар у срце.{S} Он се диже с клупе, прође стазом и изби на излазак од парка.{S} Но |
и безбедност у селу, олакшавати му везе с оближњом вароши и даљим пијацама, организовати сталну |
очи и замрљан потпис.{S} Дочекао га је с одмереном љубазношћу и одредио му да предаје латински |
смо видели!...{S} Како си?...{S} Шта је с тобом?...{S} Нешто си омршавела, али си тим још лепша |
ји, и грдио свога сина.</p> <p>— Шта је с тобом? — говорио му је тада полагано, суво, не гледај |
ју је чекала на капији.</p> <p>— Шта је с тобом, Вишња? — дочека је. — Озбиљно сам се уплашила. |
дноси с девојком дубоко скривени, те је с те стране био миран.{S} Међутим, мучио га је сукоб ње |
лософирао него по обичају.{S} Скакао је с предмета на предмет.</p> <p>— Видиш, ти си петичар, п |
ент био је за њу јаче везан него што је сâм мислио.{S} Раскид са породицом му је оставио празни |
а и неугледних кафаница граничили су је с обе стране.{S} Шкрипала су волујска кола.{S} Рђаво об |
ра коме у том тренутку скидају букагије с ногу и нуде за министра... на професорову ћерку, око |
б уздржи од те патриотске манифестације с разлога што је пролетеру свеједно који ће га капитали |
муж једном кад се вратио из библиотеке с главом пуном Ламарка, Кеплера, Њутона, Галилеа, Дрепе |
оспођама на шеталишту, знају за девојке с великим миразима.{S} Њима је свеједно који режим влад |
ост да се размажена девојка игра жмурке с њим.{S} Најзад се реши да се с њом објасни, пре него |
ла ове речи, које су се чудно поклапале с оним нечим новим што јој је надирало у душу.{S} Она и |
речи каквог дрипца, заурликаће ти; доле с њим!...{S} Него нека младић сврши школу, постане свој |
чи су јој биле пуне суза.{S} Ако остане с Чедомиром још за тренутак, осећала је да се неће моћи |
одмах, да оде, да се изгуби, да ишчезне с Вишњом у неки свет где га нико не познаје... далеко н |
е <pb n="184" /> служавка нађе поред ње с времена на време.</p> <p>Лазаревићка се опорављала по |
асове, трошио много времена на трговање с поштанским маркама, свађао се с ђацима око панораме к |
е вреде колико пакло дувана, помиловање с робије, највише можда какво чиновничко место.</p> <p> |
му беду, просветиле га.{S} Оне се боре с човеком раме уз раме, нема рада од кога се стиде, нем |
а жмурке с њим.{S} Најзад се реши да се с њом објасни, пре него што предузме какав даљи корак.{ |
агала на мишљење околине.{S} Било да се с ким сусретне, било да поразговара, очекивала је из пр |
која га је пратила, легала и дизала се с њим из постеље, и са којом је живео као са метресом.< |
ад оздрави, она ће јој испричати шта се с њом догодило, признати све, па нека буде како она рек |
атеријалистички позитивизам оптужује се с много разлога да је хтео претворити свет у огромну, м |
ониле га да је опет види.{S} Срео би се с њом.{S} У погледу који је управљала на њега, он би сп |
мислиш?</p> <p>Вишњин поглед сукоби се с Радојевим очима.{S} Тада јој се учини како у њима дрх |
тало.{S} Тек у последњем часу појави се с пуном шаком новина.{S} Министар се осмехну.</p> <p>— |
незграпним, сламним шеширима цењкали се с грађанима.{S} Око дванаест сати пуштале се школе.{S} |
</p> <p>Дечко устаде лењо и, клатећи се с ноге на ногу, упита с врата:</p> <p>— А где вам стоје |
један кут од салона и као враћајући се с неког далеког пута, по којем је његова мисао дуго лут |
радо о својим пословима.{S} Решавао се с муком да је остави.{S} Једанпут се толико задржа да г |
рговање с поштанским маркама, свађао се с ђацима око панораме коју је правио у кутији за фул, б |
био пријатан према њему, разговарао се с њим дуго, озбиљно, о крупним стварима из политике, о |
сходоване чипкане завесе примећивало се с муком двориште.{S} Сумрак је купао џбунове шимшира, с |
е помогла друштво кредитом.{S} И већ се с пролећа приступило радовима на подизању централе <hi> |
подиже главу.{S} Њен поглед се сусрете с младићевим.{S} Његове очи гледале су је из својих дуп |
сачувао сва та писма, те званичне карте с унакарађеним лицем краљевим, те слике гимназије и пиј |
ах несташно.{S} Бела је имала бело лице с кожом која се чинила као постављена једва приметним р |
своје другарице.{S} Њено запаљено лице с мирним угаситим очима појављивало се, као каква сирен |
аје, као он са̑м.{S} Окрену се од улице с тврдим решењем да је више не види.{S} Поглед му се за |
од једне механе, већ ван вароши, сиђоше с кола и упутише се обоје полако друмом.{S} После некол |
жи своју сопствену срећу, пошто-пото, и с <pb n="165" /> друге стране нужности друштвеног живот |
у ђачком кварту, па је ступио у везе и с антикварима на обалама Сене.{S} Затим се дао на посао |
се госпођа с нешто старинске грације и с ласкавим осмехом, који прели цело њено лице, чак до п |
лонима што су били дискретно спуштени и с фигурама купидона који држе венце испод прозора, овај |
се, не бежите од живота; с њим је као и с пливањем; научи се кад куражно оставимо плићаке.{S} Ј |
ју, уздрхтале браде, згрчених прстију и с грозницом по целом телу.</p> <pb n="96" /> <p>Шта су |
од дасака, обојене у српску тробојку и с дрвеном јабуком на врху.</p> <p>— Шта му је то сад? — |
је видео само себе, те је веровао да би с њим трпело и све друго: његови ближњи, друштво, држав |
ашање га је такође мучило.{S} Једном би с њим, за столом, говорила најпријатније о разним ситни |
ао места, и ако су тамо постављани људи с мање школе од њега.{S} Дивно је чудо било што поред с |
азио у неразрешљивом сукобу који долази с једне стране из човечјег инстинкта да тражи своју соп |
иљне разговоре, после пили чај, скакали с предмета <pb n="143" /> на предмет, мезетили печено к |
а се забављала с њима, они се забављали с њом, као да он није постојао, као да га никад нису ви |
кафи, комплиментима и у киселој штрудли с маком сваког празника.{S} Ту повучену опозиционарску |
придобије за црвену заставу, да подели с њим ову срећу.{S} Али... његове очи су је избегавале. |
поте од живота, усамљено биће што се ни с ким не да да удружи, идеалиста који ради само на круп |
ешавала једнако да му пише.{S} У брзини с којом је оставила Београд није јавила ником о свом од |
ајдаровитијег човека под небом и помири с оцем.{S} Врати се у Чачак, али не хтеде продужити шко |
апали.{S} Рекао би да се светлост сјури с неба бујицом.{S} Многобројни прозори на здањима и чат |
ела као срна, <pb n="243" /> побегла си с ишчупаним срцем.{S} Шта сад тражиш опет?</p> <p>Брод |
а.{S} Он је веровао да су његови односи с девојком дубоко скривени, те је с те стране био миран |
ђину изреку.</p> <p>У том се Бела врати с пуним тањиром румених кајсија.</p> <p>— А ножеви? — п |
абе оцене. — Само док се мој ћаћа пусти с робије.</p> <p>И сви троје су тако веровали у брзо и |
нестало.{S} Гледала је на онај догађај с Чедомиром у њеној соби мирно, као на неки давни несре |
9" /> <p>— Осам — одговори кратко човек с дугачким носем, не дижући главе са свога длана.</p> < |
во два засебна сталежа, где је осуђеник с новцем заповедао за паклић дувана осуђенику без новца |
амо главу, и од главе бео, нежан профил с очима дубоко занесеним у младића.</p> <p>Он спази так |
њој, у данима своје младости, њен пасуљ с пастрмом, скуван на особен начин, <hi>чокалиски пасуљ |
трани.{S} Колико је пута ишла тим путем с Илићем до тог села, које је он називао њеним, правећи |
чаром.{S} Ускоро ћу отпочети да говорим с неким пријатељима...{S} Теби првој о њој казујем, и х |
успомена и дрангулија, хладан као дућан с намештајем.{S} Вешт посматрач би по тој одаји оценио |
<head>IX</head> <p>Матовић није пуштен с робије онако брзо, управо преко ноћ, како су се надал |
Обедише га чак да је несавесно руковао с друштвеном имовином, јер се у каси не нађе онолико но |
пота његове младости.{S} Он их је чекао с безазленом радошћу као што деца чекају велике празник |
иве.</p> <p>— Наш Чедомир као да је пао с Марса! — смејала се госпа-Матовићка, која би кадгод п |
пућивао га у живот природе, где се дрво с дрветом бори за што више сунца.{S} Понекад би се забо |
гра ове мере.{S} У тој бризи он је смео с ума реакцију простих маса, те је сад, место власти, н |
ео рећи.</p> <p>Од оног дана кад је био с Вишњом у њеном стану, трудио се стално да не остаје н |
ај из гомиле.</p> <p>— Ето, тако, радио с нама, вукао цигљу, па онда баци самарицу, потеже се д |
.{S} Није се памтило да је неко положио с таквим успехом.{S} Чедомир је положио испите, а госпа |
> <pb n="22" /> <p> Илић се није дружио с првом врстом својих вршњака.{S} Оскудевали су му за т |
о ваше друштво.{S} Кад разговарам овако с вама, чини ми се да присуствујем. неком концерту, где |
> <head>III</head> <p>Кад се нашао тако сâм, Илић се осетио нелагодно.{S} Ипак се брзо прибрао. |
осигурању, о којем је писао једно дело с научним претензијама.{S} Осећао је да стари, није вол |
у.{S} С тим уверењем, које се граничило с анархизмом, решавао је сваки проблем.</p> <pb n="47" |
у.{S} Преко лета се било далеко одмакло с послом.{S} Оба главна зида на брани била су подигнута |
, трудио се стално да не остаје на само с министровом ћерком.{S} То је било врло тешко.{S} Стан |
, ево већ неколико часова како су једно с другим, а он не успева да јој каже једне речи која до |
не би тачно знала рећи.{S} Тек, заједно с Илићем, мрзела је сад и остале студенте, те младе људ |
товања у Врњце и Абацију, он је заједно с Фламарионом посећивао месец, звезде, целе сунчане сис |
терову који је стајао укочено и озбиљно с бичем у руци.{S} Споредна капија на Двору зврјала је |
његову судбину.</p> <p>Једном се дигнуо с рада у пола ноћи.{S} По споредним улицама биле су већ |
, претенциозан бео прсник, полуцилиндер с врло уским ободом како је те године било у моди.{S} Д |
на новац.{S} Погрешићете — рече Чедомир с поузданошћу која је урођена његовом добу. — Девојачка |
једно брдо, кад ветар скиде Вишњи шешир с главе и понесе га низа страну.{S} Млади човек потрча |
ке.{S} Вишња покуша да заметне разговор с њом; говорила је о тој методици, глас јој је дрхтао, |
ајдемо, Вишња! — зашкрипа младићев глас с дна груди.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
ар дан! — прогунђао би Матовић кроз нос с природном и инстинктивном грубошћу у гласу, кад је Ил |
дан толико људи који се бацају у живот с чудним поверењем у себе.{S} Њега пак сумња је задржав |
ју познаницу на пролазу и продужила пут с њом.{S} Било му је јасно да га Лазаревићева избегава |
није могуће, то је апсурд — рече младић с пуним уверењем. — Бар данас је то јасно.{S} Нема неба |
ненађење.</p> <p>У колима је седео Илић с једном девојком, којој примети само главу, и од главе |
} Сети се Чедомира.{S} Доведе га у везу с министровом ћерком.{S} Сети се његова ћутања на њено |
Толстој му је откривао бескрајну Русију с њеним дивљим кнежевима, готово идиотским алтруизмом, |
ш ли ватре?</p> <p>Илић му пружи кутију с палидрвцима, и упита га, пола у шали, пола озбиљно:</ |
тра, пијан.{S} Дочекивао је нову годину с друговима, па га пиће преварило.{S} Његов <hi>цимер-к |
ће шта више воле: киселу чорбу или супу с кнедлама, ћевап у дунсту или ћурче на подварку.</p> < |
кидала причу своје мајке о њеном животу с Матовићем, селидбама с једног краја Србије на други, |
који се стално љушкају, плови њен чамац с разапетим једрима и води је непознатим путем ка бујни |
али једно другог усијаним очима.</p> <p>С девојкине главе пале су укоснице.{S} Миришљава коса п |
ону увреду — говорила је у себи.</p> <p>С тим прекором мешала се широка жалба за Београдом и мл |
м се појави, као у магли, Белина глава, са осмехом размаженог детета и шишкама по челу, које су |
Њихова клупа је из Београда, фабричка, са гвозденим ногама у виду лавовске шапе, и са уским зе |
С наше стране уздизала се висока обала, са црвеном, одроњеном земљом и плаветним венцем удаљени |
ма — прекиде га поднаредник, у чизмама, са шапком забаченом на теме и сабљом преко колена. — Па |
каза руком на једног развијеног дерана, са огромним, сељачким шеширом на глави и високим чизмам |
е беше ништа одређено — примети му она, са несакривеним прекором.</p> <p>Она је још волела Чедо |
ио.{S} Затим је дошла опет једна карта, са сликом неке велике зграде и краја улице, која се губ |
е сметала.{S} У кући је био без капута, са заврнутим рукавима од кошуље.{S} Није волео многа ме |
/p> <p>— Не допада ми се — рече најзад, са строгошћу у гласу — што се Бела <pb n="163" /> виђа |
широко незграпно кубе старинске цркве, са златним крстом, који се сија у ватри сунчане светлос |
вишавао је ограду и пружао своје гране, са широким лишћем, ка улици и сунцу.{S} Илић се ипак ок |
ајзад их донесе: малене ножиће за воће, са оштрицом од месинга и дршком од порцулана, по којем |
.{S} Каја, у њеној строгој сивој блузи, са ниском мерџана око врата, седела је у својој клупи и |
постојао, он је био примамљив, велики, са својим златним вратима, мраморним стубовима, мирисом |
шљивовице.{S} Северњаци су нам донели, са својим брезама и саоницама, култ енергији, окрутност |
идарности са земљом у којој смо рођени, са расом чији смо синови и историјом која је израдила < |
олико минута, а он је већ био на улици, са̑м.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_C |
а се право на град.{S} Срећом за Чачак, са те стране налазио се неки старински бедем, те је сад |
би се што га код куће чека добар ручак, са уживањем би рачунао на први од месеца кад се прима п |
лехом.{S} Ниже од њих растао је грашак, са широким зеленим махунама, које су висиле на све стра |
о том кишовитом времену унео му је тек, са својом влагом, нешто мало светлости у минуле године. |
двокрилним вратима, обојеним фирнаезом, са два велика прозора, пуна шољица, кутија од <hi>вешпл |
кнежевима, готово идиотским алтруизмом, са сељацима — светцима, и непрегледним површинама леда |
време, заспи вечито под обичним крстом, са кога ће киша и невреме спрати њено име и уништити та |
искоче из главе, обучен нешто немарно, са краватом која се пела уз потиљак, руку завучених у џ |
ђе, десно његова госпођа, лево Чедомир, са ногама учтиво подвученим под столицу.{S} До њега је |
мах.{S} Блед и озбиљан, мршав као авет, са занесеним очима, Зарија је лутао по живом, ироничном |
егова пуна супротност: мали, крутуљаст, са очима као у миша, она би желела да се и њему допадне |
а га је слушала с пажњом и, у исти мах, са извесним страхом.{S} Она је несвесно упоређивала сво |
има, јесу жене којих има много дебелих, са огромним грудима, још већим бедрима и са поноситим и |
ао дуго година у свом селу, његов отац, са нешто мало школе, начинио <pb n="299" /> је каријеру |
о Београд може показати.{S} И та варош, са белим именом, представи му се црна као гробље.{S} До |
реимућства, док је брисао <pb n="80" /> са њих све што му се није допадало, све што је кварило |
се пре неки дан потукао <pb n="293" /> са једним варошанином и ударио га тако страшно ножем у |
и се последњег разговора <pb n="304" /> са Вишњом.{S} Она се трудила да се врати на пут којим ј |
ло јој је израз пуноће, савршенства.{S} Са заокругљеним раменима, која су се погађала под лаком |
е видело ништа.{S} Киша је пљуштала.{S} Са реке је допирао потмуо хук бујице и тежак мирис на о |
.{S} По баштама се трава подмладила.{S} Са пијаце служавке су носиле зелену салату.{S} Роба се |
, није бирала речи и пребацивала се.{S} Са нешто урођеног византинизма, она је имала јединствен |
у помрчину разгранате врбе по обали.{S} Са суседног острва долазио је мирис на покошену траву.{ |
{S} Све ме буни.{S} Нико ме не воли.{S} Са̑м сам.</p> <p>Хтеде још нешто рећи, али осети да му |
сту и њене две забрањене руже.</p> <p>— Са своје стране — продужи он, упркос свега — посланици |
са много искреног сажаљења за друге, а са пуно дубоке жалости за себе.</p> <p>Мајка јој је умр |
младост иде, брже него што се мисли, а са њом и сва могућност да будемо срећни.</p> <p>Дрхтећи |
ле са девојке на игру сунца на улици, а са сунца опет на девојку, на њен го врат, на белу руку, |
а прелази преко остварених задовољстава са слегањем рамена, посматра оног првог човека немилоср |
ароши уздиже се велика, старинска црква са гломазним кубетом од лима.{S} Око ње су ситне куће н |
пустиле из школе, Вишња хтеде избећи да са Кајом иде кући.{S} Али је она не пусти испреда се, и |
тницима се указа цела панорама Београда са дунавске стране: варош је почињала нешто даље од оба |
ради нешто велико, смелости да се кида са свиме што је старо, штетно, устојало.{S} Пун рђавог |
ом оквиру фотографија црногорског кнеза са својеручним потписом.{S} Једно велико огледало на но |
а је несвесно упоређивала свога земљака са човеком кога је оставила у Београду, који је такође |
ад презирала свога драгана, тога човека са ногама као у роде, с претенциозном <pb n="311" /> гл |
је памтила све, и несвесно упоређивала са оним што су јој у школи предавали.{S} Кад је била по |
азак од парка.{S} Ноћ је већ наваљивала са истока и падала на варошке куће беле, сивкасте, црве |
де.{S} С друге стране, круна се опијала са нешто релативног успеха . на Берлинском Конгресу, по |
као дете, због недовољног надзора, пала са степеница и сломила ногу.{S} Стога су јој вечито уга |
пала би у исти мах.{S} Сад се превртала са једног краја постеље на други.{S} Било јој је тешко |
била једна близнакиња, а преко:{S} Бела са другом сестрицом.{S} Она је требала да држи под прис |
ног што јој је остало од мираза, живела са децом, скромно, тешећи се да то неће увек тако траја |
човек ситних, живих очију, великог чела са дубоким залисцима, пљоснатих ушију, необријане браде |
весео утисак на Вишњу.{S} Она се мирила са том вароши, заборављала је на рђаве часове које је у |
беже са седнице, чим се Каја заговорила са неким колегиницама.</p> <p>Напољу је било ведро.{S} |
слатко и воду?{S} Сад је девојка дошла са бунара.</p> <p>Не чекајући одговор, стара жена донес |
нила.{S} Настао мрак.{S} Остала је сама са Илићем.{S} Њу је обузимао стид, па радост, па жеља н |
помагала.{S} Није волела да остаје сама са својим мислима.{S} Храбро је сносила садашњост и чек |
остеља, заклоњена црвено мрким завесама са жутим пафтама, које се данас виде само по државним к |
тој улици први пут видела свога драгана са његовом доцнијом женом?{S} Да ли осети жеђ за освето |
шећера, канте гаса, једно буре зејтина са мерилицама обешеним о ивицу.{S} Око ваге, прекривене |
p>— Нико нас неће видети — одговори она са сигурношћу.</p> <p>То је била собица у дну ходника, |
сифовићу —- умиривала га је студенткиња са биологије.</p> <p>Вишња је слушала те разговоре и ос |
да није ништа боље судбине од тог коња са пропалим ногама.</p> <p>— Општи ниво!...{S} Општи ни |
ације, где се велика смелост не поклапа са општим скептицизмом.{S} Код нас би Наполеон <pb n="2 |
воз.{S} Даље опет, изгубила им се корпа са стварима.{S} Муке су видели око језика.{S} Ипак, пут |
недопуштене приче, млада девојка заспа са једним ђаволастим осмехом који дотле није био додирн |
везан у плиш, гомила посетница и карата са сликама.{S} До зида се налазила једна постеља, од ор |
арински морални закон породичног живота са борбом за испуњење својих сопствених потреба.{S} Њен |
а задовоље Белину жељу: купе јој пајаца са звонким прапорцима, скупоцен шешир или хаљину у моди |
На углу, који је правила Крунска улица са другом попречном улицом, једноспратан, с доста висок |
за то: што год има добила је од тог оца са великим, меснатим носем, од те мајке, коју су измори |
рити се.{S} Вишња се опет играла кумаша са Милевом, доцније везла, плела и ћаскала по обичају.{ |
не немоћи.{S} Почео је долазити у сукоб са колегама.{S} Бунио се против неправди које су чинили |
јој је остало од свести, дочепа чаршав са постеље, пребаци га преко своје другарице, клече пор |
везан него што је сâм мислио.{S} Раскид са породицом му је оставио празнину коју је Вишња неосе |
ета, тако велика као да се скупио народ са целе планете.{S} Сви су је гледали са ужасом.{S} Ниј |
су више него што је волео пук, био горд са својих материјалистичких убеђења и, на демонстрација |
човек с дугачким носем, не дижући главе са свога длана.</p> <p>— Не учи толико, разумеш? — прих |
оли појачано, скупљајући по селу мотиве са чарапа, ускршњих јаја, дрвених кашика, агитујући међ |
език, поручивао мустре, каталоге, књиге са стране, па по њима набављао робу, чистио метал, опра |
мало личила на оне традиционалне младе са обореним очима, које нам је оставила у спомену наша |
— рече презриво на његов рачун, устаде са свог места, пређе преко собе, па се заустави код огл |
да промени себе, да кида, да се разведе са самим собом.{S} С пуном збиљом, као да то само од ње |
</p> <p>Понекад би помислила да се нађе са Чедомиром, да га поново придобије за црвену заставу, |
диже очи и спази Илића.{S} Он јој приђе са чежњом и страхом, и после првих поздрава могаде јој |
раније.{S} То је било тамо, кад се пође са Зеленог Венца ка Варош Капији, па лево.{S} Ту се вид |
она се морала смешити.{S} Стога побеже са седнице, чим се Каја заговорила са неким колегиницам |
ао је дуго година, парничио се још дуже са сељацима из суседног <pb n="16" /> села око једне во |
оге железничке пруге, развити јаче везе са иностранством даљим од непосредних суседа.{S} За то |
а шеширом од зелене свиле, разливала је са̑но своју хладну светлост по интимном намештају супру |
рња.{S} Једна чета војника марширала је са стрелишта у касарну.{S} У вече, један чича, с кантом |
.{S} Кад би се кола напунила, осећао је са̑м и кретао се без команде.{S} Сирото кљусе, било је |
ме, она је мислила на протекле догађаје са много искреног сажаљења за друге, а са пуно дубоке ж |
Каја није суревњива што се она познаје са њеним сродником.{S} Или може бити, рођака завиди рођ |
имети на улици, било да се сувише смеје са осталим друговима.{S} Па и ти другови, изгледали су |
идели се калупи од фесова, разне кутије са шамијама, вештачким цвећем, бонбоном.{S} На фијокама |
ледало му је то пазарлук, као да тргује са кожом свог <pb n="26" /> рођеног оца.{S} Та кућа је |
еорије о уређењу државе које су стизале са Запада нађоше у том незадовољству узорану њиву, и на |
S} Његове очи су се наизменично кретале са девојке на игру сунца на улици, а са сунца опет на д |
а на свету није било кадро да је скрене са правога пута : мушки поглед ни рђав пример, сеоска ч |
вљен између једне папуџинице и трговине са старим књигама.{S} Ништа не свраћа пролазнику пажњу |
е снагу, и помоћу више или мање вештине са којом се та комедија игра, човек добија симпатије ил |
жа му подстрека за велика дела; општење са њом даје радости, одмора, утехе, а не нове невоље и |
ића.{S} Слушала је од другова да говоре са завишћу да је то најбоља кондиција у Београду: стан, |
је губила главу, као гуска коју појуре са две стране.{S} Неколико корака лево од ње, стајао је |
а, дебљала, удвајала се, одлепљивала се са хартије, играла.</p> <p>— Бедник! — оте јој се узвик |
и лица чија се имена спомињу, мешала се са варошким девојкама, седала крај прозора и тражила св |
коју га ништа није везивало, и нађе се са својим вршњацима, децом такође из бољих кућа, а покв |
прва одвоји и, једним покретом, диже се са канабета.{S} Тај покрет је био тако снажан, да она п |
тари министар био жив, промангупирао се са свим, изгубио право на даље школовање, побегао са дв |
p> <p>И то није било све...{S} Верио се са њиховом сусетком, <hi>женом из народа</hi>, удовицом |
вни друм преко његовог дела очевине, те са сумом коју је отуда добио и кредитом од Управе Фондо |
у настали топли дани, излазили су чешће са њом, па после сваког дана, и најзад без ње.{S} Како |
етлих, занесених очију, враћао се увече са рада.{S} Грађани су га заустављали, запиткивали радо |
се разнолико цвеће.{S} Ту је модри слез са круницом као звезда.{S} У жалфије се пла̑ве длакава, |
легала и дизала се с њим из постеље, и са којом је живео као са метресом.</p> <p>Претпостављао |
возденим ногама у виду лавовске шапе, и са уским зеленим лествицама.</p> <p>— Као на Калимегдан |
су стајале као прилепљене уз прозор, и са одсуства присних ситница, домаћих успомена и дрангул |
а огромним грудима, још већим бедрима и са поноситим изразом на офарбаном лицу што су такве.{S} |
траних, слободних златиборских сувата и са наслеђеним искуством да Србија, за све што има, има |
Још цео један свет њихао се под водом и са оним, над њом, стварао чаробно савршенство.</p> <p>Ч |
шког живота у сталној опозицији и борби са властима, стари професор и његова жена нашли су увек |
ала се јутрос у овдашњој Саборној цркви са г. Чедомиром Илићем, свршеним философом.{S} Честитам |
{S} Његови стари <pb n="265" /> другови са универзитета били су се растурили куд који.{S} Друге |
ног <pb n="151" /> укуса што нам долази са финог и деликатног Запада.</p> <p>Млади студент кора |
д са целе планете.{S} Сви су је гледали са ужасом.{S} Није било ниједног симпатичног покрета.{S |
на донела.{S} Ђаци су се често шегачили са најсветијим стварима.{S} Поред све равноправности, о |
ић је остајао.{S} Ти усамљени разговори са девојком која није била ружна пријали су му, падали |
тпетице на ципелама, могао би се мерити са свима шеталишним јунацима.</p> <p>Код једног фотогра |
ачке школе.{S} Али се она морала мирити са стањем ствари, како је називала своје домаће прилике |
ћа.{S} Докле ћеш се, бога ти, зевзечити са том твојом философијом!</p> <p>— Зевзечи се сама! — |
на, једва схватљива, опомену га радости са којом је газдарица унела ту простирку.</p> <p>— Штет |
налазимо се у уској вези и солидарности са земљом у којој смо рођени, са расом чији смо синови |
аду на потпуност.{S} Пожеле да раскрсти са својим несређеним положајем једним потезом, сад, ту, |
<p>На станицу су их испратили Матовићи са кумовима.{S} Кад би време возу, Чедомира беше нестал |
мртвих ствари, једно бојно поље у ноћи са свим ужасима који се појављују и онима који се нагађ |
амој себи.</p> <p>Једним покретом збаци са себе хаљину.</p> <p>Пред огледалом је стајала Вишња |
луразумљиве речи.{S} Она несвесно збаци са себе покривач, и оста тако, изваљена на леђа, полуот |
оги млади пар.{S} То су били махом ђаци са својим другарицама, радницама или газдаричиним ћерка |
то се Бела <pb n="163" /> виђа по улици са оним нашим ђаком... како ’но му беше име?</p> <p>— Ч |
и одвратан, тако одвратан да склопи очи са жељом да умре.</p> <p>— Пријо? — закрешта женски гла |
иним од себе? — освести се она, и скочи са постеље као да се брани од нечијег насртаја.</p> <p> |
на, и старо гробље, пуно дудова.{S} Тек са јужне стране налазио се низ кућа, малих, разнобојних |
одаде после гласно, па збаци љутито шал са себе. — Мустра бечка, богаљ је и сам, богаљ, богаљ, |
ила, француску кујну још мање.{S} Пасуљ са пастрмом био је сад њен сан, а киселе паприке њен ид |
<p>— Ту близу, где понекад идем кад сам са̑м.{S} Има једна историска чесма и добра ладовина.{S} |
новац, мрзео га оном мржњом, помешаном са нешто зависти, коју осећају слаби према јакима.{S} О |
дицу у каваљерима и био је заиста диван са својим, нешто застарелим гестовима и учтивостима.{S} |
свежим бојама.{S} Само је био незграпан са својим великим канабетом, нешто суморан са тешких за |
својим великим канабетом, нешто суморан са тешких завеса које су стајале као прилепљене уз проз |
гони, као живот који му остаје, као он са̑м.{S} Окрену се од улице с тврдим решењем да је више |
димак:{S} Јеж.{S} Стеван се није слагао са женом.{S} Ћерка једног бирократе из доба првих <pb n |
згубио право на даље школовање, побегао са два заната.{S} Најзад, госпа-Клеопатра израдила му ј |
ло нешто свежине од ветра који се дизао са запада и наносио по који облак.{S} Света је било пре |
а најпријатније о разним ситницама, као са правим пријатељем, као да се ништа није <pb n="136" |
њим из постеље, и са којом је живео као са метресом.</p> <p>Претпостављао је друштво оног друго |
</p> <p>Син је растао слободно, тумарао са свим квартовским мангупима, носио шешир на криво, го |
заводљиво преко лица.{S} Ветар се играо са скутовима њене кратке хаљине и откривао ногу до коле |
Илић се насмејао, а кад се после растао са њом, помислио је озбиљно:</p> <p>— Уверен сам да би |
је мени шкодила слобода, кад сам растао са̑м, ненагледан ни од кога, као дивља травуљина.</p> < |
ега, сети се како је једног дана изишао са оцем у поље.{S} Био је врло мали; то му је једна од |
ка.{S} Јован Матовић, који је био сишао са пространих, слободних златиборских сувата и са насле |
а је била провела готово цело детињство са њом и њеним братом, Радојем.</p> <p>Златарев син је |
го, до самог мрака.{S} Понекад би повео са собом Чедомира и онда му објашњавао многе ствари, по |
минуле године.</p> <p>Отпутовао је био са женом у Париз.{S} Задржали су се неко време у Бечу и |
ad> <p>— Знаш ли да се Љуба Ћопа вратио са села — рече Зарија Чедомиру.</p> <p>— Како је он?</p |
имер-колега</hi> није се био још вратио са божићњег распуста.{S} Тек што је за собом притворио |
p>Понекад би се зауставио, ћеретао тако са улице, док је она одговарала с прозора на другом спр |
овим људима стискао се у њему као соко са скрханим крилима.</p> <p>Варош се спасла, али од <hi |
одмах у село.{S} Прекинула је на кратко са целом прошлошћу.{S} Дала је реч својој другарици да |
а имати храбрости и прекинути на кратко са свим маштаријама.</p> <p>Кућа је била мирна.{S} Напо |
Вишња није знала дотле шта се дешавало са њеним драганом.{S} Она је седела у Чачку и стално че |
истарских домова што се слабо поклапало са скромном суплентском платом.{S} Из штедње су седели |
вајала добра нада и што се чудно мешало са првим цртама зрелих година.{S} Девојка га никад лепш |
готово цео тај свет било са улице, било са позоришних премијера, било што је имао другова њихов |
S} Познавао је готово цео тај свет било са улице, било са позоришних премијера, било што је има |
њему се појављивала љубомора, страшило са жутим очима, тешка срамотна болест коју болесник кри |
младић без журбе, и кад остаде на само са Белом, разви новине.</p> <p>— Пардон за један часак. |
у се не би приметило што остаје на само са девојком.{S} Али би га она задржавала понекад <pb n= |
је двоструко само да не остане на само са својим мислима.</p> <p>— Радоје није заслужио ону ув |
упао из срце ту опасну гљиву, а заједно са њом и слику младе Чачанке.{S} Хтео се бацити блатом |
<p>Она покуша да отури те мисли заједно са споменом на свог бившег друга.{S} Беше се упутила ун |
иш другога?</p> <p>— Да!</p> <p>Заједно са овом речи линуше њене сузе, преко образа, преко блуз |
ше у једно пространо двориште, ограђено са три стране јевтиним становима.</p> <p>Вишња притисну |
модерног дивљака.{S} То су људи обично са села или, ређе, из какве пропале варошке куће.{S} Он |
господарим собом.{S} Ја нисам на чисто са собом.{S} Како се то десило?{S} Ја то нисам хтео.{S} |
е да се убије — умеша се један надничар са самаром пуним цигаља. — Вели, неће више да носи цигљ |
гледао јадан живот у гимназији... живот са свима дужностима а без иједног права, интелектуални |
ко јасно да је гледалац мешао стварност са илузијом.</p> <p>— Нигде нисам видела оволику потпун |
S} Близу Вишњице, Вишња спази једну аду са шумарком од ракита и одраслим јабланом на крају.</p> |
по живом, ироничном и борбеном Београду са изгледом залуталог пустињака.{S} На себи је имао окр |
ао.{S} И Чедомир је прекинуо сваку везу са својом породицом.</p> </div> <div type="chapter" xml |
рода које мисле право, које не рачунају са ситницама, она их већ виде заљубљене, верене, и пред |
етка десно од њих невенчана жена човеку са којим живи?{S} Не иде ли девојка, лево од њих, у фаб |
о цртала будућност као неку широку реку са зеленим обалама и небом пуним звезда.{S} На таласима |
ж, одушевљавати се да се појави у Чачку са бурским шеширом, подгрејавати бајке о миразу и излаз |
партане зеленим уским квадратима, скину са оближњег рафа један дивит, који је био изгубио своју |
даде оставку на свој положај и премину са скромном пензијом средњешколског професора.</p> <p>Б |
ањског цвећа.{S} Да пустиш, тето, Вишњу са мном?</p> <p>— Не браним — одговори Вишњина мајка. — |
ојев поглед изгуби се у планине које су са запада блиско окружавале Чачак.{S} Обрасле у шуму и |
ажила још, још, још.{S} О правом животу са стотинама озбиљних питања, укрштених интереса, тешки |
е.{S} Чинило јој се да је не предусрећу са збиљом коју је она донела.{S} Ђаци су се често шегач |
ела, начини од једног поточића воденицу са два витла, те га цело село прогласи за најдаровитије |
је поново прихвати и принесе је к срцу са једном жељом у души да сам поцрвене.{S} Ко зна колик |
<pb n="222" /> посматра њу и њен венац са жаљењем и као хоће да јој каже:</p> <p>— Тако ћеш и |
их шерпи.{S} Газда-Митар трговао је још са житом, стоком, шљивама.{S} Код њега су биле најскупљ |
нове невоље и морално пропадање.</p> <p>Са том мисли почеше и друге да се враћају у младићеву г |
о као бродоломник на пустом гребену што сабира крте остатке разбијене лађе да од њих начини спа |
еја се и оно тело у огледалу развучено, саблажњиво.</p> <p>— Узми ме — шапну јаче.</p> <p>— Узм |
и поглед ни рђав пример, сеоска чама ни саблазна књига.{S} Заман је ожењени колега, иза леђа св |
вљујеш међу нама као усијана глава, као сабласт из старинских романа.{S} Ћифте веџбају своју па |
чизмама, са шапком забаченом на теме и сабљом преко колена. — Парламентаризам, еволуција, прос |
емљорадње, венчала се јутрос у овдашњој Саборној цркви са г. Чедомиром Илићем, свршеним философ |
а човек је сав одушевљење, сав топлина, сав љубав.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
p> <p>Младић извуче један џепни булдог, сав зарђан.</p> <pb n="171" /> <p>— Видиш ли овај пишто |
говим годинама човек је сав одушевљење, сав топлина, сав љубав.</p> </div> <div type="chapter" |
<p>Остојић је био главни настојник.{S} Сав каљав, поцрнела лица, опрљена чела, а веселих, свет |
један крај, као заставу, брисао нос на сав глас и хвалио одличну кујну своје жене.{S} Кад би м |
љубавника: у његовим годинама човек је сав одушевљење, сав топлина, сав љубав.</p> </div> <div |
да га види јасно, ту, поред себе, да се сав загњури у њега.{S} Он је толико очекивао ову <pb n= |
о десно раме, спустио лево, искривио се сав, начинио од себе ругобу само да би био примећен.{S} |
ругим индустријским државама, ја бих се сав посветио класној борби.{S} Али овде, Вишњо, ми још |
татку материјалног уживања, он се бацао сав у свет књига, мисли, снова.{S} Место путовања у Врњ |
њима права рачуна.{S} Отац се био бацио сав на политику, није <pb n="127" /> имао времена, па м |
{S} Деца се враћала с купања и дерала у сав глас.{S} Парк је пак ћутао усамљен.{S} Тек овде онд |
не постоји Јуче, Данас, Сутра, Београд, Савамала, Петко Стокић или како се оно зваше твој дирек |
риштима, баракама, степеницама и рупама Савамале.{S} Под прозорима су му расли ефемерни патлиџа |
аћивала Стрикову чокалиницу, претварала савамалске авлије у чаробни врт, уносила бескрајна одуш |
подозривим оком.{S} Доиста, обала поред Саве, пут за Вишњицу, самоникле улице по Чубури, виделе |
грубе фабричке зграде, светла трака од Саве, једна зелена ливада и цела железничка станица.{S} |
непријатности.{S} Велика варош на утоци Саве у Дунав чинила јој се понова лепа.{S} Хтела ју је |
> још високо над зарубљеним брдом преко Саве.{S} Све се запали.{S} Рекао би да се светлост сјур |
освађали, добила је сад у мајци сигурну савезницу, те се свађама није видело краја.{S} Губила ј |
а слобода? — питала ју је савест, једна савест коју је патријархална кућа образовала по типу бе |
иде та свемоћна слобода? — питала ју је савест, једна савест коју је патријархална кућа образов |
хтела рећи.{S} Да би пак утишала своју савест, радила је готово претерано на школским предмети |
извесних предрасуда које су мутиле моју савест.</p> <p>Вишња је тада управљала на свог друга го |
велики, али чист, јасан, без утишавања савести и попуштања приликама.</p> <p>Беше га дарнуо по |
шња могла сад мислити на себе.{S} Гриже савести било је нестало.{S} Гледала је на онај догађај |
, а не данас — одговарао је гласу своје савести.</p> <p>Белино понашање га је такође мучило.{S} |
робаних пријатеља.{S} Угушивала је глас савести.{S} И, он је сад оставља...</p> <p>— Без једне |
ивала Илића у те куповине, питала га за савет при избору боја, <pb n="200" /> говорила му цене |
одврати госпођа — ту је устав, Државни Савет, народна љубав.</p> <p>— Народна љубав!... — подс |
и су се неко време у Бечу и Минхену.{S} Савете, којима су их обасули у Београду, нису имали при |
ивила се вољи родитеља.{S} Није слушала савете опробаних пријатеља.{S} Угушивала је глас савест |
је грађанима, који би давали наметљиве савете. — Наше је да нађемо новац, а остало: то је њего |
о да му се противуречи и давао је честе савете.</p> <p>— Узмите се на ум — рекао му је једном. |
тња рађа злоћу.{S} Директор га је звао, саветовао да подеси своје понашање према утврђеним прав |
о под њихов утицај.{S} Она постају наши саветодавци, управљају нама и заповедају нам“.</p> <p>— |
немо под њихов утицај, они постају наши саветодавци, управљају нама и заповедају нам.{S} Шта он |
ивачки својој другарици:</p> <p>— Он ме саветује да продужим школу и ступим на философију.{S} Ј |
.{S} Усред мртве тишине у атмосфери, на Сави се, изненадно и нечујно, подигне један стуб водене |
а, Вуксановића и Компаније, стаклара на Сави до Малих Степеница; немој да се стидиш.{S} А сад п |
паду, девојка зажеле да види залазак на Сави.</p> <p>— Ужелела сам се Београда, бога ми — рече |
обавијало око ње.{S} Неко тешко осећање савијало јој се на срце.{S} Њена душа је дрхтала од стр |
мисли о даљини.{S} Заокругљена површина Савине воде беласала се између обала.{S} Пред њима се п |
илије; ипак претпостављају реакцију.{S} Савитљиви, помирљиви, <pb n="20" /> удружљиви и безличн |
Белу у њеном нереду.</p> <p>Ипак се она савлада прва, затвори врата за собом, ступи дубље у соб |
Има ли људи!...{S} Не дајте ме.</p> <p>Савлада се.</p> <p>Младић, поред ње, примети промену на |
о као његов лични непријатељ кога треба савладати, и он га је презирао као тиранина чију је сур |
је грицкала доњу усну, као да је хтела савладати изненадну жалост која је обузе.{S} Младић је |
за тренутак, осећала је да се неће моћи савладати, да ће бризнути у плач... ту, на улици, пред |
м на распуштеност источњачком природом, савршена слобода, ускраћивана дугим ропством под Турцим |
раним речима кад је она лепа и без њих, савршена без свега мога знања, без појма да и постоје с |
ђењем земљорадничког кредита за набавку савршенијих справа и средстава, и у опште претпостављат |
ашњице, нејасну жељу за нечим потпуним, савршеним, која би хладном мислиоцу била одмах апсурд, |
ен на бившу љубав одржавао је девојку у савршеној чедности.{S} Ништа на свету није било кадро д |
одушевљење давало јој је израз пуноће, савршенства.{S} Са заокругљеним раменима, која су се по |
дом и са оним, над њом, стварао чаробно савршенство.</p> <p>Чедомир Илић је жудио за животом, з |
осле битке, па како су Турци већ чували Саву, он није могао пребећи у Аустрију, него се крио по |
босих ногу, па радиле нешто по дворишту сагибајући леђа, ширећи ноге, избацујући своја претеран |
епуном срцу налазила је одушке у цвећу, сагињала се, кидала га, мирисала, стезала његов сноп уз |
то своје?{S} Корачала је тешко, леђа је сагла, главу оборила ниско; није журила, а није, управо |
ала своје домаће прилике и неприлике, и сагнути главу пред потребама породице.{S} Стога млада д |
им несређеним положајем једним потезом, сад, ту, одмах, да оде, да се изгуби, да ишчезне с Вишњ |
њене остатке, гомилу земље и дасака.{S} Сад то место стоји празно.{S} Ништа више није остало од |
и глупака.</p> <p>— Немогуће, Вишња.{S} Сад ти претерујеш.{S} Ја верујем, против свега, у прогр |
е кад се нађоше на Ћирићевој пољани.{S} Сад се ту шири читава нова насеобина разноликих вила, о |
о крста набио на олтар гуњ и опанак.{S} Сад, после двадесет година борбе, он је видео краљевств |
довати дубоко, потпуно, пуним срцем.{S} Сад пак, примала је хладно те изливе паланачких симпати |
чим би легла, заспала би у исти мах.{S} Сад се превртала са једног краја постеље на други.{S} Б |
ко.</p> <p>— Хоћеш ли слатко и воду?{S} Сад је девојка дошла са бунара.</p> <p>Не чекајући одго |
ју ћерку; затим се обрати своме сину. — Сад ће отац да се врати, па пази, Младене.{S} Немој да |
осподе, велика су дјела твоја.</p> <p>— Сад копају брану и јаз.{S} Притиснуо радник, мила мајко |
у седели.{S} Пролетос је била зелена, а сад се белела од прашине, као да никад није била бојена |
у њу кроз будућност која обећава све, а сад је посматра кроз прошлост која се измиче, отима се |
ци, он је представио девојку њима.{S} А сад, она се забављала с њима, они се забављали с њом, к |
лих Степеница; немој да се стидиш.{S} А сад прими много поздрава од твојих доброжелећих ти роди |
кавши му тмурно:</p> <p>— Није ми глава сад за то.{S} Жена ми се разболела.{S} Прала јуче кућу, |
S} Радоје је био први и овде.{S} Али га сад нико није слушао.{S} Они који су му се дотле дивили |
се дотле дивили највише, гледали су га сад попреко, мрко, осуђивали га гласно, претили му.</p> |
је само њој могао рећи.{S} Али су њега сад одушевљавале друге мисли, обузимала га је ватра, ос |
ило наравно ништа.</p> <p>— Показаћу ја сад реакционарима коме се дају двојке! — говорио је деч |
у себе.{S} Њега пак сумња је задржавала сад у свему што би предузео.</p> <p>Избегавао је једну |
м, мирним током.{S} Тако је Вишња могла сад мислити на себе.{S} Гриже савести било је нестало.{ |
атражи та објашњења.{S} Шта је она била сад њему до обична другарица, пријатељица, познаница ча |
мисао дуго лутала. — Опет двојке?{S} Та сад ти бар реакционари нису криви?</p> <p>— Збунио сам |
/> побегла си с ишчупаним срцем.{S} Шта сад тражиш опет?</p> <p>Брод је ишао час средином Дунав |
на, децо моја.{S} Ја не марим што ћу од сад бити баба.</p> <p>Илић се осмехну кисело.</p> <p>Го |
војка узбуђено.</p> <p>Илић осети да је сад дошло оно велико, оно страшно, језиво што је очекив |
<p>Гомила разних осећања испуњавала је сад њену душу.{S} Као врхунац свега, била је нестрпљива |
директор.</p> <pb n="264" /> <p>Бела је сад имала киселих паприка колико хоће, али, пренета у с |
забаве <pb n="35" /> у школи, видела је сад нову варош пуну младих људи, који се боре против жи |
ћи.{S} Тек, заједно с Илићем, мрзела је сад и остале студенте, те младе људе, што праве манифес |
ала прва кад би се посвађали, добила је сад у мајци сигурну савезницу, те се свађама није видел |
-Клеопатра је брала лаворике.{S} Она је сад говорила своме мужу:</p> <p>— Јеси ли видео да сам |
— Богаљ, богаљ, богаљ!...</p> <p>Она је сад презирала свога драгана, тога човека са ногама као |
смео с ума реакцију простих маса, те је сад, место власти, народ изигравао законе.{S} Једна њив |
налазио се неки старински бедем, те је сад полиција наређивала грађанима да поправљају што се |
ила сам — одговори Вишња гласом који је сад звонио поузданије. — Али не мислим да се ту заустав |
е му је том приликом рекао?{S} Да ли је сад био истог мишљења?</p> <p>Његове мисли су ницале бе |
а ми... слепци код очију!{S} Бела ми је сад признала све.{S} Вели, заволела је Чедомира још чим |
е слободна, зрела, цела.{S} Како јој је сад изгледао јадан живот у гимназији... живот са свима |
о је потражио другу жену!</p> <p>Тек је сад видела колико воли Чедомира. <pb n="149" /> Осећала |
Угушивала је глас савести.{S} И, он је сад оставља...</p> <p>— Без једне речи, као да нисам жи |
ва начела строгог социјализма.{S} Он је сад осећао потребу вишу од те негације данашњег друштва |
И ја сам то нешто мислила.{S} Друго је сад, а друго беше под проклетом реакцијом.{S} Тек, жао |
ође Илић и осмотри је целу.{S} Видео је сад јасно што синоћ у мраку није могао.{S} Његова драга |
у још мање.{S} Пасуљ са пастрмом био је сад њен сан, а киселе паприке њен идеал.{S} Те проклете |
ким животом идеала из књига, уживало је сад слатко на пригревици ових присних састанака.{S} Он |
чима.{S} Нешто јаче од ње заповедало је сад њоме, и она раскопча хаљину до дна.</p> <p>Гомила р |
озору и отвори их обадва.{S} Чедомир је сад могао боље видети салон.{S} Примети велику библиоте |
<pb n="255" /> опет виде?{S} Шта му је сад девојка поново требала?...{S} Случајни сусрет по то |
Какав?{S} Који?{S} Није знао, али му је сад било јасно да није ништа боље судбине од тог коња с |
губи, нестаје је, тоне.</p> <p>— Шта ме сад чека?... шта ће бити од мене?</p> <p>Без Илића, цео |
убила.{S} Настајале су њиве.{S} Кожа се сад руменила испод отворене блузе.{S} Видео се и један |
е никад није знало за оскудицу, боре се сад за насушни хлеб.{S} Општа чама, вечито јадиковање, |
тиче.{S} Он се можда променио.{S} Ми се сад тако ретко виђамо.</p> <p>Кад су се пустиле из школ |
b n="6" /> се као од стакла.{S} Краљ се сад, природно, обраћао народу, чинио обећања, одрицао с |
к, али воли школу.</p> <p>— Па зар ћете сад пристати да седите докона? — примети младић нешто а |
е.{S} Опасност је прошла.{S} Госпођа ће сад много да спава.{S} Довољно је ако се <pb n="184" /> |
ожара, сталних оправки и поправки.{S} И сад, да се ту усели неки Нишлија само за то, што господ |
икла на наш живот?</p> <p>Она је била и сад мала, жива женска, још је имала свој урођени интели |
ући их стално каквом пошалицом.{S} Па и сад, кад их јој предаде, викну :</p> <p>— Ево важне... |
зитету.{S} Старинска зграда бацала је и сад дебелу сенку преко улице, имала је још нечега прија |
ледао сам је толико пута... гледам је и сад, а никад је се нећу нагледати.{S} Чини ми се она ка |
Међу њима је био и арап.{S} Носио је и сад главу оборену и климао десно-лево.{S} Чедомир задрх |
најлепша кућа у Београду.{S} Помисли и сад <pb n="248" /> да у њу уђе, као у свој дом.{S} Неко |
нара, који је осуђен као велеиздајник и сад се налазио у Пожаревцу, на робији.{S} Његова жена, |
љашци, о Сокином прстену.</p> <p>Тако и сад, весеље је плануло неочекивано, још док су се саста |
ш.{S} Ти си се спотакао о прву сметњу и сад очајаваш.{S} Не треба бити тако осетљив на неприлик |
везе, долазило питање :</p> <p>— Шта ли сад ради Вишња?</p> <p>Он би се пренуо из својих студиј |
од Турака — додавао је други — а гле ти сад чуда!{S} Хвалимо те, Господе, велика су дјела твоја |
донесе што је нудила.</p> <p>— Је ли ти сад боље?</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Али си бледа?</p> < |
лепо радила женске послове.{S} Међутим сад, било да кува ручак, јела су испадала недосољена, н |
а знате!... чу се отуда њен глас, јасан сад као од чистог метала.</p> <p>— Нису много родиле ов |
а.{S} Она се питала:</p> <p>— Где је он сад?{S} Шта ли ради?</p> <p>— Он је за мене мртав! — од |
говорила му је самоуверено.</p> <p>Тако сад Илић није имао ни своје куће, а морао је сносити пр |
јабуком на врху.</p> <p>— Шта му је то сад? — упита се Чедомир несвесно.</p> <p>Толико је пута |
женско срце куцало је за њим.{S} Он то сад зна, зна позитивно, има дакле сигурне доказе... те |
ђо, мрцино! — псовке и ударци падали су сад обилно.</p> <p>И овог тренутка, арап је чекао да се |
>Били су прешли преко брвна.{S} Ишли су сад заједно.{S} Њена плава коса, очешљана на раздељак, |
ће ти боље еманципације?</p> <p>Ишли су сад по стази посутој шљунком.{S} Око њих се мешало заса |
осветом или свирепо задовољство што су сад сви троје несрећни?...{S} Улица је остала готово ис |
у кућу.{S} Било је крајње време, јер су сад имали и сувише гостију.{S} Било је међу њима старих |
а је говорила о неговању поврћа.</p> <p>Сад је требало ићи у Чачак.</p> <p>— Ти се нећеш вратит |
диш, па куд ћеш него у просјаке.</p> <p>Сад се све то срушило јер „тај зликовац неће да учи“.</ |
удбина те чека — И зашто си тако срећна сада!...</p> <p>Промицале су окуке, мали заливи, полуос |
> <p>Између живота у девојачкој школи и садашњег тренутка, Вишњи се десило толико догађаја, да |
их људи.{S} Ретки су као беле вране.{S} Садашњица нуди једва предмете за радост.{S} Данашње доб |
љкао једну неостварену жељу за променом садашњице, нејасну жељу за нечим потпуним, савршеним, к |
са својим мислима.{S} Храбро је сносила садашњост и чекала нешто друго... будућност, како се то |
и цело његово срце, он хтеде заборавити садашњост, притиснути је на груди, рећи: „Моја Вишња, м |
е боре против живота и за живот, мењају садашњост, ред ствари, жуде за нечим вишим од свакоднев |
па му предаде целу радњу, а сам поче да сади лук преко лета, зими пак да зева у оближњој механи |
о, ој,</l> <l>Млад Милија млад виноград сади,</l> <l>Лозе сади, равне дворе гради.</l> <l>Дан г |
Милија млад виноград сади,</l> <l>Лозе сади, равне дворе гради.</l> <l>Дан градио, а два се ка |
о мастило.{S} Ах, та писма!{S} Она нису садржавала ниједну необичну реч, ниједну нежност.{S} У |
може одговорити.{S} Али њено писмо није садржавало ни речце о љубави; оно је могло путовати и о |
у се Илић.</p> <p>Није се смејао арапу, сажаљевао га је искрено.{S} Он је себе видео у тој живо |
на протекле догађаје са много искреног сажаљења за друге, а са пуно дубоке жалости за себе.</p |
тао и био искрен.{S} Илић осети извесно сажаљење према тој размаженој девојчици.{S} Она му се у |
занђалим рукама, и обузета оним присним сажаљењем, које може да осети само жена према жени, шап |
је то право, Вишња — осмехну се Радоје сажаљиво. — Наша Велика Школа зна само да фабрикује нем |
здарица није код куће — рече она, па се саже да узме кључ испод простирке од прага.</p> <p>При |
могаде издржати тај бронзани поглед те саже главу.</p> <p>Мисли му пређоше опет на професора.{ |
туда добио и кредитом од Управе Фондова сазида лепу кућу у једној од главних улица.{S} Чедомир |
pb n="26" /> рођеног оца.{S} Та кућа је сазидана да буде уточиште свију њих и да се сваком члан |
Еснафлију</hi>, па ступи унутра.</p> <p>Сазидана од ћерпича и дасака, ова чатрља је била тако б |
игнута.{S} Ништа јаче у граду није било сазидано: све сам цемент и камен, темељ широк неколико |
а ће се десити у њеној доброј души, кад сазна све.{S} Погађао је сву одвратност која ће је обуз |
> <p>— Чујеш, Вишњо — рече јој отац кад сазна шта јој се десило. — Није то за тебе.{S} Ја то ви |
дрхтао, бојала се да њена другарица не сазна шта о овом узбуђењу које је рило по њој, као грех |
јна.{S} Ушло се у прве векове земље.{S} Сазнало се како су планине рођене, како су живеле једна |
јемо од даљег живота, а што би хтели да сазнамо и улепшамо као у бајци.{S} Јесења ноћ ју је опи |
су га честе сумње, малодушности, горка сазнања сопствене немоћи.{S} Почео је долазити у сукоб |
воју бившу драгану и уштеди јој муку од сазнања, наглих и из друге руке.{S} Он ју је жалио.{S} |
се питала шта би мислио њен отац да је сазнао за посету младићеву!</p> <p>Ни сама мисао да је |
бјашњења не помогоше.{S} Тек доцније је сазнао, да владино одобрење није било у питању ни колик |
но што је у партији или државној служби сазнао у поверењу.{S} Тако рече једног дана:</p> <p>— К |
да осети оно што мисао моја није могла сазнати.</p> <p>Зарија му показа један свежањ песама.{S |
огледа значајно у Илића као да је хтела сазнати какав су утисак учиниле на њега те речи.</p> <p |
адознало, <pb n="201" /> као да је хтео сазнати како се те ствари догађају.{S} Ослушкивао је че |
и неки Нишлија само за то, што господин саизвољава узети његову сестру за жену.{S} Мајка је пок |
биља, како се осећаш у Чачку? — трже се сајџија из ових сањарија.</p> <p>Девојка поцрвене до уш |
у у електрицитет — продужи доиста млади сајџија, начинивши десном руком један покрет као да хте |
не би био срећан, јер би се осећао крњ, сакат, јадан, недостојан да живи.{S} Он није видео да с |
е разносач новина, један <pb n="224" /> сакат млад човек, који без штака не може да макне, а ин |
шице блеснуше кроз собу.{S} И ово дете, сакато, размажено, претвори се у <pb n="133" /> жену, в |
нешто бледа уста, заборављала на своју сакатост, храмала око студента, пљескала рукама, пуцала |
гравање којим је хтела да сакрије своју сакатост пред младићем ?{S} Или је то био само знак зах |
е ништа.{S} Они су обоје осећали Белину сакатост као своју кривицу — јер је још као дете, због |
у прошетали сами.</p> <p>— Шта рекох? — сакри он своје <pb n="277" /> узбуђење. — Да, извршна в |
ки летњи облаци извирали су иза Земуна, сакривали сунце, па бежали даље.{S} После њих долазили |
коректној мушкој јаки; плав прамен косе сакривао је њене уши до половине.</p> <pb n="95" /> <p> |
оно њено подигравање којим је хтела да сакрије своју сакатост пред младићем ?{S} Или је то био |
е болести, па ипак се силило и хтело да сакрије своју немоћ.{S} Упрегнуто <pb n="298" /> ужетим |
војка, лево од њих, у фабрику тек да се сакрије од полицијског надзора ?{S} Није ли сусед преко |
ружајући му руку, па окрену главу да би сакрила своје узбуђење.</p> <p>— Збогом!... — понови јо |
клони лице оним цветом, као да је хтела сакрити руменило које јој заплами образе.{S} Он је позд |
, уочљиве, сваком видне, да их је хтела сакрити; болеле је.{S} И као да се хтела отрести тих ос |
корачала је даље.{S} Надала се да ће се сакрити.{S} Подржавала ју је храброст лопова, заносила |
а прилике или што се овде то даје тешко сакрити или најзад што и најмања љубавна авантура може |
нудила му бонбоне, китила га цвећем из саксија, слала по Младену какву гравуру или други украс |
прозорске завесе на алке, нешто цвећа у саксијама и пуно дима од јевтиног дувана.</p> <p>— Већи |
} Собарица је наместила на његов прозор саксију резеде.{S} Госпа-Матовићка слала министарске ци |
{S} Са пијаце служавке су носиле зелену салату.{S} Роба се пресијавала, извешана пред бакалница |
ављао женама машине, декорисао кафанске сале за забаве, заступао једну мађарску фирму пољопривр |
атовићка уводила у њега.</p> <p>Доиста, салон је блештао у новом плишу и свежим бојама.{S} Само |
.{S} У трећој одаји, која је замењивала салон, Илић није био никада.{S} Госпа-Клеопатра — тако |
избору, поклонила је нарочиту пажњу на салон.</p> <p>— Дивно! — говориле су гошће кад их је Ма |
ва.{S} Чедомир је сад могао боље видети салон.{S} Примети велику библиотеку, пуну повезаних <pb |
њу одају.</p> <p>Кад се окрену натраг у салон, њено лице је горело сво, обузето неком унутарњом |
XI</head> <p>После ручка прелазило се у салон, да би служавка очистила трпезарију.{S} Стари гос |
не гледајући у њега већ у један кут од салона и као враћајући се с неког далеког пута, по које |
м ногом и једва се заустави на половини салона.</p> <p>И Чедомир устаде.</p> <p>Њихови се погле |
асуло.</p> <p>Чедомир се врати у дубину салона, сурва се на канабе, притиште јако обе слепочниц |
си још постао министар... овде, у овом салону... служавка је брисала трпезарију... ти си се ба |
устрча као девојчица уз двориште.{S} У салону се запали велики лустер, а електрично звонце поз |
да су и оне хтеле побећи од куће.{S} У салону су остајали само Бела и Чедомир.{S} Па и Чедомир |
ко, намерно и пркосно.{S} Остајала је у салону тек кад има још некога.{S} У варош, и кад би изл |
осуђа.{S} Стога она позва младића у <hi>салу</hi>.{S} То беше ниска, неизветрена одаја, с навуч |
јих студија, видео би се у својој соби, сам... ужасно сам, као у гробу.{S} Тада би бацио књигу, |
и по паланкама.{S} Доста <pb n="262" /> сам се ја, због оног мог лудова, Бог да му душу прости, |
има право, па му предаде целу радњу, а сам поче да сади лук преко лета, зими пак да зева у обл |
е.</p> <pb n="207" /> <p>— Боже мој, да сам ластавица! — рекла би гледајући тако њихове црне та |
у...</p> <p>— Као сир!</p> <p>— Јуче да сам умро — говорио би какав старији човек — па да су ми |
есе је к срцу са једном жељом у души да сам поцрвене.{S} Ко зна колико осташе тако загрљени!{S} |
а своме мужу:</p> <p>— Јеси ли видео да сам имала право!{S} Не треба гојити прасе у очи божића. |
ти имаш дух романтичан.{S} Ти мислиш да сам ја груб.{S} Ја нисам груб.{S} Ја имам искуства, и т |
p>— Не, нисам — осмехну се она. — Можда сам мало уморна...{S} Пхи, али је љута ова цигара — дод |
јевтиним плавим мастилом, које је можда сам газда-Митар правио.{S} Затим је дошла опет једна ка |
су; цео је живот пред њима...{S} Да, ја сам човек из старог времена, иако сам се бунио против њ |
о је имала у рукама.</p> <p>— Збиља, ја сам ваша пријатељица? — упита затим, притварајући врата |
к, он није непоправљив.{S} Напротив, ја сам имао прилике да се уверим да је он диван материјал, |
се уверим да је он диван материјал, ја сам сигуран да је наш свет добра раса.{S} Само му треба |
е никад уредити — говорио је. — Ето, ја сам провинцијалац, а изгледа ми да се овде нема већег о |
дну тачнију оцену света и саме себе: ја сам се спустила на општи ниво.</p> <p>Илић не одговори |
била.{S} Не покушавај да ми поричеш: ја сам прошла кроз твоје доба.</p> <p>— Шта хоћеш тиме да |
а то мари ако ти будеш моја жена!{S} Ја сам кадар да радим за двоје.</p> <p>— Ти заборављаш опе |
<pb n="203" /> <p>— Ко ме уби?...{S} Ја сам се убио.{S} Ево на̑!...{S} Све је ту написано...</p |
а, горда, па чак и по мало дрска.{S} Ја сам га одбијала...{S} Какво чудо ако је потражио другу |
p> <p>— Она је била моја драгана.{S} Ја сам је грлио.</p> <p>Стога она није очекивала од Чедоми |
мремо млади слушајући своје срце.{S} Ја сам изабрао ово друго, а и ти ћеш... сигуран сам.{S} Пи |
> <p>— Ја говорим оно што осећам.{S} Ја сам увек говорио истину.{S} И ја вам кажем — удари глас |
ало: темељи, остало је недирнуто.{S} Ја сам и онда то говорио.{S} Али се свет препаде, и ето... |
шаним гласом. — Он није на одмет.{S} Ја сам то видео на робији. <pb n="124" /> Видиш, били смо |
Пиј, проводи се, уживај младост.{S} Ја сам ти то, Илићу, говорио одавно, али ти имаш дух роман |
Ја то знам.{S} И ја примам борбу.{S} Ја сам наоружан знањем целе наше епохе.</p> <p>Вишња се пр |
жим школу и ступим на философију.{S} Ја сам се решила.{S} Девојачка школа не даје позитивна зна |
слаби или имали противна убеђења?{S} Ја сам о томе у апсу размишљао дуго, па сам дошао до закљу |
вари — осече се Вишња за први пут. — Ја сам еманципована девојка.</p> <p>Газдарица је не разуме |
Зарија поново се обраћајући Илићу. — Ја сам решио свој живот размишљањем, философијом, па ме он |
маме.</p> <p>Он јој приђе.</p> <p>— Ја сам љута на вас — дочека га Бела, држећи непрестано сам |
поче да размишља хладније.</p> <p>— Ја сам била неправична према њему.{S} Била сам охола, горд |
каже онако како је осећао:</p> <p>— Ја сам одсудан противник брака у опште.{S} Он је неприрода |
S} Затим...</p> <p>— Затим?</p> <p>— Ја сам већ покисла, и...</p> <p>— И?</p> <p>— Свак од нас |
n="241" /> није тако?{S} Сећаш ли се ја сам ти говорила...</p> <p>Вишњи пређе једна сенка преко |
а човек ми изгледа ваљан.</p> <p>— И ја сам то нешто мислила.{S} Друго је сад, а друго беше под |
— насмеја се Вишња силом. — Разгледала сам престоницу.{S} Ми смо стари познаници.</p> <p>Ускор |
— Не говори глупости...</p> <p>— Читала сам негде да је љубав слађа кад је мрак.{S} Гледаћемо з |
види залазак на Сави.</p> <p>— Ужелела сам се Београда, бога ми — рече при том весело и махну |
сам била неправична према њему.{S} Била сам охола, горда, па чак и по мало дрска.{S} Ја сам га |
е нисам видела на скупштини.{S} Мислила сам да си се вратила кући.{S} Тетка ми рече да ниси дол |
Јест... „Одрећи ћу вас се...“ говорила сам им, „јавно, преко новина, да цео свет види какве им |
ћи.{S} Ја нисам попуштала.{S} Запретила сам им да ћу их оставити, да ћу их се одрећи.{S} Јест.. |
р ниси свршила школу?</p> <p>— Завршила сам — одговори Вишња гласом који је сад звонио поуздани |
се, устани; не гледај ме тако.{S} Нашла сам ти дивна момка, разбери се, удаћемо те, Вишња, удаћ |
Ја сам о томе у апсу размишљао дуго, па сам дошао до закључка, да се велика зла не чине намерно |
Наша је кућа велика.{S} И затим, доста сам потрошила очевих новаца због школе.{S} После мене д |
ем: шта сам желео, а шта сам добио, шта сам очекивао, а шта дочекао, многе ствари које ме тиште |
а ове последње године, да ти кажем: шта сам желео, а шта сам добио, шта сам очекивао, а шта доч |
ла у главу, и он се питао:</p> <p>— Шта сам урадио!</p> <p>Тада, један уздах издиже целе Белине |
дине, да ти кажем: шта сам желео, а шта сам добио, шта сам очекивао, а шта дочекао, многе ствар |
ла.{S} Шта је мени шкодила слобода, кад сам растао са̑м, ненагледан ни од кога, као дивља траву |
ништа од тебе — додаде жалосно. — А кад сам ја учио школу, мој брајко!...</p> <p>Застаде, одмах |
/p> <p>— Ту близу, где понекад идем кад сам са̑м.{S} Има једна историска чесма и добра ладовина |
та јаче у граду није било сазидано: све сам цемент и камен, темељ широк неколико хвати, а врх о |
Острво.</p> <p>Илић се тада реши да оде сам.{S} У том, одузеше му стипендију.{S} Били су пронаш |
је оца да га упише у школу.{S} Дотле је сам научио читати и писати из сестриног буквара.{S} Шко |
Запада.</p> <p>Млади студент корачао је сам.{S} И он је ишао у шетњу.{S} Познавао је готово цео |
<p>— Можда ће то бити једино добро које сам учинио у животу — рече још, гледајући у простирку.< |
је Лазаревићева говорила:</p> <p>— Муке сам видела док су моји пристали да се вратим у Београд. |
оштовали, јер су га колеге пањкале, а и сам је био крив: био је лабав, давао је лако добре оцен |
шал са себе. — Мустра бечка, богаљ је и сам, богаљ, богаљ, богаљ.</p> <p>Лупну пркосно песницом |
а.{S} Али...</p> <p>— Али?</p> <p>— Али сам задовољна — замуца учитељица — задовољна у сваком с |
<p>Чедомир је ишао брзо, не знајући ни сам зашто хита.{S} Свет му је сметао, те сиђе с тротоар |
звао Чедомир, научио је читати и писати сам, за стоком; кметовао је дуго година, парничио се јо |
газда-Митре...</p> <p>— Старински човек сам и ја, па опет кад видим да је нешто боље, што да не |
ве ме буни.{S} Нико ме не воли.{S} Са̑м сам.</p> <p>Хтеде још нешто рећи, али осети да му глас |
забрао ово друго, а и ти ћеш... сигуран сам.{S} Пиј, проводи се, уживај младост.{S} Ја сам ти т |
м, помислио је озбиљно:</p> <p>— Уверен сам да би га она пољубила само да види како је то кад с |
м времену ради за себе.{S} Све је то он сам израдио.{S} Погледај овај сточић за пушење.{S} Није |
а ко упита шта ће ту, он одговара: „Пун сам електрике“...{S} Шта да радим, кажи ми.</p> <p>Вишњ |
боље, што да не радим тако!...{S} Звао сам доктора.{S} Он јој преписа нешто, и рече ми да ће с |
на велика дела, узвишен рад.{S} Гледао сам је толико пута... гледам је и сад, а никад је се не |
{S} Хоћеш ли још један полић?{S} Продао сам неке старе панталоне, па имам рачуна да те частим.< |
у Зарија и понуди столицу. — Јест, знао сам ја <pb n="168" /> то није истина.{S} Тврде за тебе |
е сувише романтично за Београд.{S} Знао сам ја, велим...{S} Не би ти долазио код <hi>Еснафлије< |
ам.{S} Назови ме како хоћеш.{S} Измењао сам све идеје.{S} Више немам никаквог политичког убеђењ |
д се најзад вратио кући.</p> <p>— Шетао сам, размишљао, мислио на тебе...</p> <pb n="258" /> <p |
, он признаде жалосно:</p> <p>— Залутао сам.{S} Није то што сам хтео.{S} Преварио сам се у Дарв |
ст — одговори затим. — Волео сам, много сам волео.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
ајући у бело платно Моравино. — А видео сам је надошлу, усталасану, помамну: страшна је тада, р |
Јест... јест — одговори затим. — Волео сам, много сам волео.</p> </div> <div type="chapter" xm |
ије то за тебе.{S} Ја то видим.{S} Хтео сам ти то рећи још раније.{S} Али нисам могао да ти ква |
pb n="162" /> <head>XV</head> <p>— Хтео сам нешто да ти кажем, жено — рече Матовић, спремајући |
реакционари нису криви?</p> <p>— Збунио сам се — одговарао је дечко одсечно. — „Немац" је велик |
/> <p>— Видиш ли овај пиштољ?{S} Купио сам га пред лањску демонстрацију.{S} Жандарми су ме изм |
м.{S} Није то што сам хтео.{S} Преварио сам се у Дарвина.{S} Шта ми је требао Дарвин ?</p> <pb |
а, ја сам човек из старог времена, иако сам се бунио против њега: брак ми изгледа вечито нешто |
ивени ђаво.{S} Ах, како сам гадан, како сам гадан, Боже мој!</p> <p>Вишњине руке додирнуше њего |
не живи неки скривени ђаво.{S} Ах, како сам гадан, како сам гадан, Боже мој!</p> <p>Вишњине рук |
.. да ти кажем, ето ако хоћеш... колико сам ниско пао, најзад.</p> <p>Девојка погледа изненађен |
с тобом, Вишња? — дочека је. — Озбиљно сам се уплашила.{S} Где си била по овој киши?{S} Нигде |
идео би се у својој соби, сам... ужасно сам, као у гробу.{S} Тада би бацио књигу, коју је дотле |
ати да ли ћеш шта сачувати од онога што сам ти говорио?</p> <p>— Ми ћемо остати увек пријатељи |
а настави;</p> <p>— Кад сумирам све што сам видела, познала, искусила, рачун испада врло непово |
ан програм, као што рекох.{S} То је што сам имао да вас посаветујем као млађег колегу... ви раз |
о ствари да ти кажем, да ти изложим што сам наумио.</p> <p>Вишња приста у први мах, подајући се |
после малог оклевања. — Лепше него што сам мислила.{S} Ја волим чист ваздух, шуму, свој народ, |
о:</p> <p>— Залутао сам.{S} Није то што сам хтео.{S} Преварио сам се у Дарвина.{S} Шта ми је тр |
Да вам покажем бразилијанску марку што сам је купио од једног Јеврејчета.</p> <p>Они су били ј |
е, опија најбр...р...рже...{S} Ето, већ сам пијан. .</p> <p>Био је заиста добро угрејан.{S} Још |
еђу девојкама, рече јој:</p> <p>— Синоћ сам читала у једној књизи да има створења која уђу у на |
..</p> <p>— Која вајда!{S} Они од којих сам очекивао добра беху неспособни да ми га учине, а он |
способни да ми га учине, а они од којих сам очекивао зла, најзад су ми га учинили.</p> <p>— Бор |
о је школу одлично, без једне четворке, сама петица.{S} Није се памтило да је неко положио с та |
на отимала, кад је време било ручку, да сама трчи и куца на младићева врата, позивајући га:</p> |
као повреду тога закона њен потхват да сама извојује свога мужа.{S} Она се питала шта би мисли |
<hi>јадне мајке</hi> — како је госпођа сама себе називала — али је девојка више посматрала дом |
шао ка својој другарици, она је стајала сама у зраку пуном кише.{S} Све је око ње било сиво, та |
јој се да се губи све око ње.{S} И она сама се губи, нестаје је, тоне.</p> <p>— Шта ме сад чек |
нађе своје друштво.{S} Зашто?{S} Ни она сама не би тачно знала рећи.{S} Тек, заједно с Илићем, |
чине?</l> </quote> <p>Лазаревићева оста сама.{S} Беше набрала пуно наручје цвећа, те потражи ка |
, уживај младост.{S} Велика дела долазе сама по себи.{S} Живот је дуг, пријатељу, а младост кра |
ле стране, извукавши их из куће која је сама попуњавала своје потребе и где је требало новца са |
променила.{S} Настао мрак.{S} Остала је сама са Илићем.{S} Њу је обузимао стид, па радост, па ж |
Илићу — нудила је Бела кајсију коју је сама искрижала и прекидала причу своје мајке о њеном жи |
у је помагала.{S} Није волела да остаје сама са својим мислима.{S} Храбро је сносила садашњост |
позабави, да прекрати време кад остане сама.{S} Француски језик није марила, француску кујну ј |
твојом философијом!</p> <p>— Зевзечи се сама! — викнуо би професор.</p> <p>— Геаче!</p> <pb n=" |
а те молим.{S} Не прати ме.{S} Ја ћу се сама вратити...{S} Ми се нећемо више видети.{S} Никад!{ |
совници јевтиније него у Београду.{S} И сама му је радња била другојачија него у осталих.{S} Из |
исам противна љубави, она управо долази сама по себи кад се ствари доведу у ред, кад обоје нађу |
е сазнао за посету младићеву!</p> <p>Ни сама мисао да је Чедомир поново њен није ју могла утеши |
ише тешка за њено срце.{S} Она се осети сама усред тих занетих девојака занемарене тоалете, уср |
ају пријатељски, а она није могла отићи сама до првог дућана.</p> <p>— Бог с тобом! — чула је з |
доје је погледа.{S} Његов поглед је био сама љубав.{S} Хтеде утешити девојку, хтеде јој дати до |
је за мене мртав! — одговори енергично сама себи.</p> <p>Али та реч беше одвише тешка за њено |
>Радознало се окретала око себе.</p> <p>Сама улица није се много променила.{S} Подигнуте су још |
е гласила :</p> <quote> <hi>Досадила му самарица.</hi> — Јуче око пет часова, Мића Живковић, на |
радио с нама, вукао цигљу, па онда баци самарицу, потеже се два пут перорезом у прса и онда оде |
а се убије — умеша се један надничар са самаром пуним цигаља. — Вели, неће више да носи цигље.. |
Како да јој објасни то што је крила од саме себе?{S} Ипак у постељу није хтела ићи.</p> <p>Пог |
г страшног земљотреса; он види око себе саме развалине, непрегледну пустош, ништа није остало о |
сваком разреду био је први ђак, имао је саме петице.{S} У расправи појединих питања могао му је |
оба, једно од оних чежњивих вечери које саме позивају на дуге разговоре.{S} Месец је био тек из |
гарице, ђачки скупови, дуга бдења, па и саме ноћне светиљке, које су расипале своју несигурну с |
ле су ме на једну тачнију оцену света и саме себе: ја сам се спустила на општи ниво.</p> <p>Или |
обра себи или другом, него тако... ради саме власти и да је држи у својим рукама, као тврдица з |
дућан, понудио га да седне за тезгу, до саме касе, поручио кафе, па онда с њим разговарао на ду |
се платна спуштала од врха брда па до у саме таласе Дунава.</p> <p>Ова слика учини весео утисак |
ече му Бела једног дана кад тако осташе сами. — Тако бих радо побегла од куће.</p> <p>Њен глас |
ала испод ока, па јој рече кад остадоше сами:</p> <p>— Нешто си невесела, Лазаревићева?</p> <p> |
љен више него први пут кад су прошетали сами.</p> <p>— Шта рекох? — сакри он своје <pb n="277" |
егова жена, која је раније, док су били сами, попуштала прва кад би се посвађали, добила је сад |
до њих: тражили их по пијаци, киселили сами, куповали их по оријенталским ресторанима, али ник |
— Да, стари свакако... и ми старимо, ми сами.</p> <p>— Ти Вишња?{S} Ти си млађа него што си ика |
вида.{S} Јер наш свакодневни живот и ми сами налазимо се у уској вези и солидарности са земљом |
ову главу, она се тако угњезди да је ни сами ђаво не би могао отуд ишчупати.{S} Ништа на свету |
Ко то зна?{S} Ко ће то рећи?{S} Ни они сами не би умели казати.{S} Младић се сећао тек доцнији |
овог друштва?{S} Откад су почели шетати сами?{S} Нису знали рећи.</p> <p>То је било свакако јед |
си и дошла.{S} Остави пук и друштво нек сами воде своју бригу.{S} Ти ћеш тамо у Чачку наћи дово |
тао у траву.{S} Неколико стаза, које су сами пешаци утрли, белиле су се у озеленелој трави.{S} |
атине су из раја изашле.</p> <p>Били су сами у дућану.{S} Калфа је претакао вино у магази.{S} Ш |
промени себе, да кида, да се разведе са самим собом.{S} С пуном збиљом, као да то само од њега |
његов живот.{S} Он је био дубоко заузет самим собом и видео у том тренутку цео свој дотадањи жи |
ним од оних тајанствених гласова у нама самима који не варају никад. „Мени треба један искрен д |
у право и чија судбина не зависи од њих самих, већ од оних које ће срести и који ће их учинити |
ивезане; цела варош радила је око њега, само се он осећао неспособан за најмањи покрет.{S} Он н |
о врата, кад их газдарица отвори, боса, само у кошуљи.{S} Носила је један велики формулар и мол |
це.{S} Оно што је остало животарило је, само, искривљено, мршаво и напуштено, на неплодном тлу. |
рног, ничега стварног.{S} Само илузије, само снови.{S} Хоћеш ли још један полић?{S} Продао сам |
већ беше у другој соби. — Што су дивне, само да знате!... чу се отуда њен глас, јасан сад као о |
ан мушкарац да се осмејкује.{S} Успети, само успети, успети по сваку цену!...{S} Што још занима |
ића.{S} И у Београду је сунце залазило, само другојачије, ћудљиво, бурно, како то природа може |
тако исто у магли, нејасно, непотпуно, само главом.{S} Била је права противност Бели.{S} Чедом |
} Ко би то могао помислити само јутрос, само данас у подне!{S} Краљ Милан му неће никад опрости |
преда њеном загрљају меком, по потиљку, само оним што је голо од <pb n="134" /> руке, да осети |
а се дизале <pb n="231" /> хиљаде руку, само његове беху као привезане; цела варош радила је ок |
а као језа.</p> <p>— Свуда!{S} Свуда... само не у Београд! — шапутао јој је унутрашњи глас. — Т |
вине.</p> <p>— Пардон за један часак... само нешто да видим.</p> <p>Није се преварио.{S} У једн |
.{S} Она је била само нешто пролазно... само један ступањ у високим степеницама, уз које се пео |
S} Нема неба.{S} Постоји <pb n="219" /> само атмосфера, планете, сунчев систем, материја, енерг |
ештао у новом плишу и свежим бојама.{S} Само је био незграпан са својим великим канабетом, нешт |
ог чиновника.{S} Тако исто и сестра.{S} Само, рекле су му, тражи десет хиљада динара мираза.</p |
м сигуран да је наш свет добра раса.{S} Само му треба поуке.{S} Оставимо модерне жене нека брин |
рао им је убеђено. — Не жалим новца.{S} Само нек се не губи време.{S} Све ће се вратити <pb n=" |
ру:</p> <p>— Тата нема ништа против.{S} Само тражи да свршиш школу.{S} Дотле нам иначе треба вр |
а, ничега сигурног, ничега стварног.{S} Само илузије, само снови.{S} Хоћеш ли још један полић?{ |
Мени је иначе доста моје главобоље.{S} Само знај, нећу скандала у кући — заврши он.</p> <p>Или |
другог растаје се, не разумевши се.{S} Само у светим књигама говори се о васкрсењу.{S} Али има |
ојка не исмеја план своје другарице.{S} Само, она нађе за добро да је опомене:</p> <p>— Чувај с |
и добро, да јој исто од Бога желимо.{S} Само, кажи, мајка ти је нешто назебла, па се много брин |
ницама.</p> <p>Напољу је било ведро.{S} Само је сунце припицало неприродно, те је ваздух био те |
горе, на послужење — додаде госпођа. — Само, никоме да не причате <pb n="196" /> о оваквој вер |
рофесоре који су му дали слабе оцене. — Само док се мој ћаћа пусти с робије.</p> <p>И сви троје |
алеко би отерао! — рече му други пут. — Само на кога се метну, да ми је да знам?</p> <p>— Не на |
поведе говор о електричном предузећу. — Само је тунел затрпан и збрисана спољна постројења.{S} |
> <p>Вишња га пусти да говори.</p> <p>— Само треба претворити речну снагу у електрицитет — прод |
ва собарицу да послужи слатко.</p> <p>— Само још фале прангије! — говорила је нова баба и певуц |
те мој, па све варнице искачу.</p> <p>— Само тако! — говорио је Радоје. — До јесени имаћемо оба |
је рођака. — Не станујем далеко.{S} Да само знаш како ми је леп стан, па баба... што је златна |
.{S} И сад, да се ту усели неки Нишлија само за то, што господин саизвољава узети његову сестру |
та било...{S} У програму друга Толстоја само је последња тачка добра, јер је дигао руку од свег |
одмах апсурд, а која је њему изгледала само немогућа због њега самог, те му изазивала потребу |
личје живота.{S} Култура им је показала само своје зле стране, извукавши их из куће која је сам |
едало природно: њену мисао је заузимала само њена мајка.{S} Болест <pb n="186" /> је прошла: по |
ека и нешто у готову!{S} Она није знала само да министар има ћерку... ту бледу девојку, с којом |
, мистериозно.{S} Праву љубав је видела само у браку.{S} Управо, она за њу није постојала, већ |
никакав брод.{S} Од Београда се видела само она стругара и још неколико неједнаких фабричких д |
азно, пространо небо, у којем се видела само понека ласта као црна звезда.{S} Усред мртве тишин |
да иде својим путевима.{S} Она је била само нешто пролазно... само један ступањ у високим степ |
> <p>— Уверен сам да би га она пољубила само да види како је то кад су бркови обријани!</p> <p> |
роменљивим законима; говоре ти о људима само <pb n="283" /> као о одвојеним типовима; у њима не |
а чисто.{S} То је било несумњиво.{S} На само њено име, обузимао га неки флуид, сладак и тежак; |
овори младић без журбе, и кад остаде на само са Белом, разви новине.</p> <p>— Пардон за један ч |
стану, трудио се стално да не остаје на само с министровом ћерком.{S} То је било врло тешко.{S} |
да му се не би приметило што остаје на само са девојком.{S} Али би га она задржавала понекад < |
адила је двоструко само да не остане на само са својим мислима.</p> <p>— Радоје није заслужио о |
омиром у кућу и кад су толико остали на само.{S} Она је полагала на мишљење околине.{S} Било да |
адоје сажаљиво. — Наша Велика Школа зна само да фабрикује немоћне чиновнике; она од младих, пам |
p> <p>— Девојачка Школа може бити добра само као припрема.{S} Она није довољна жени која хоће д |
ла своје потребе и где је требало новца само нешто за порез или молитву. <pb n="21" /> Они нису |
ги, испрекидани и продужавани, где душа само додирне душу, па је остави да сања започети сан, и |
и млади, ми смо знали за љубавне изјаве само из романа...</p> <p>— Времена се мењају.{S} Све хо |
ма са жутим пафтама, које се данас виде само по државним канцеларијама.{S} Према постељи, у вен |
е пало на ум да је диже.{S} Полиција је само дошла, учинила увиђај и очистила њене остатке, гом |
> <p>Она је још волела Чедомира; она је само њега волела.{S} Поред свих мана, он је био њој нај |
које су му притискивале срце и које је само њој могао рећи.{S} Али су њега сад одушевљавале др |
<p>— Мани ме, бога ти, Бела.{S} Теби је само љубав у глави.{S} Љубав, љубав... није она све у ж |
им површинама леда и снега.{S} Живео је само духом.{S} Проналазио је масу задовољстава радећи д |
није било више међу живим.{S} Остало је само његово тело, које је у том тренутку, наго и покрив |
је изгледала нешто неспретна, али то је само допуњавало њену лепоту и говорило да је она од они |
испаде кратко, банално.{S} Јавила му је само повод свога одласка и да се неће враћати до јесени |
лађих философа прокламује да разум даје само карикатуру стварности.{S} Нове цитаделе романтизма |
ељаку.{S} Али он није све у земљи; није само њему положај тежак; сваки сталеж има своје муке.</ |
чекају многи познаници.{S} Знају је не само људи, но и мртва природа: куће, улице, камење.{S} |
ђе као сат, а сат као минут.{S} И ја се само Богу молим да заустави то време, да се не живи так |
кође.{S} И рат се продужавао, мењале се само позиције.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
аво, а где је реч дужност?{S} Говори се само о сељаку.{S} Али он није све у земљи; није само ње |
је су биле зашле за кукуруз, види им се само глава.{S} Поље је дисало мирно.{S} Још се јурила о |
</p> <p>У том великом простору видео се само један човек, продавац ушећереног воћа, по којем је |
још кроз отвор на средини.{S} Чекало се само пролеће, па да се и то зазида, те цела Морава окре |
S} Код сељака, радника, грађана чују се само горке речи.{S} Алкохолизам, политичка убиства, зел |
м запали јој се кецеља поред огњишта, и само срећан случај спасе девојку од даље несреће.</p> < |
Спас радног народа је у револуцији... и само у револуцији... и опет вам кажем: у револуцији, па |
за брак, није употребљавао.{S} Можда би само једно половно обећање било довољно, па да га она п |
им не да да удружи, идеалиста који ради само на крупно; гледајући главну ствар превиђа споредну |
а чаробна неранџаста боја, која се види само код лептирова, а на супротној страни, по крововима |
моћности засја у дечковим очима. — Кажи само колико поједеш шећерлеме преко дана?</p> <p>Обоје |
Србија, за све што има, има да захвали само своме сељаку, лако се одлучио да приђе првој струј |
побећи од куће.{S} У салону су остајали само Бела и Чедомир.{S} Па и Чедомир се дизао да иде, д |
ање.{S} Лака и површна, знала је живети само за своје задовољство и мислити једино на оно што ј |
у дивну песму!{S} Остала су је у памети само два три стиха из средине: ...{S}И мислио тада — Ко |
о Илић с једном девојком, којој примети само главу, и од главе бео, нежан профил с очима дубоко |
м присним сажаљењем, које може да осети само жена према жени, шапташе јој матерински:</p> <p>— |
е <pb n="112" /> што је прошло, мислити само на себе, радити за своје испите и не осећати ништа |
ању престо.{S} Ко би то могао помислити само јутрос, само данас у подне!{S} Краљ Милан му неће |
ски тип, који се у Србији још може наћи само по забаченијим селима, као неким чудом сачуван од |
е ствари које ме тиште и које могу рећи само теби... да ти кажем, ето ако хоћеш... колико сам н |
вати се отворених врата, и, поклецнувши само једанпут својом хромом ногом, већ беше у другој со |
ке и кћери, учитеља и ђака?{S} Ја чујем само право... право, а где је реч дужност?{S} Говори се |
неколико тренутака. — Празна је, држим само неколико венаца лука.</p> <p>— А шта ћеш му за ств |
еље дома, који је последњих година знао само за зле стране живота: одрицање старих пријатеља, к |
ају свој крст на леђима.{S} Он је видео само себе, те је веровао да би с њим трпело и све друго |
тај сан за идеалном драганом: он је био само сиромашан ђак, без родбине, без сигурног прихода, |
катост пред младићем ?{S} Или је то био само знак захвалности што је Илић имао стално по коју л |
и осигурао слободу кретања, да би радио само оно што воли, да буде свој и припада самом себи.</ |
.{S} Краљ му је на дан венчања опростио само пола казне.{S} Доцније, дали су му удобнију ћелију |
т година, још дурашна, трудила се, како само може, да угоди својим гостима.{S} Вечера је била о |
лади газда нежењен, па је све ишло како само може бити.</p> <p>Радоје је радио и ван своје радњ |
еки други посао.{S} Радила је двоструко само да не остане на само са својим мислима.</p> <p>— Р |
рбу за слободу.{S} После ће доћи остало само по себи, ако је ко тада у опште мислио шта ће посл |
ару.{S} Ми не знамо где идемо, ми знамо само да смо на путу...{S} Можда све ове мисли нису дола |
вас — дочека га Бела, држећи непрестано само главу промољену кроз врата.</p> <p>Та је глава бил |
мим собом.{S} С пуном збиљом, као да то само од њега зависи, покуша да од те две девојке начини |
е вредан...</p> <p>— Пуста жеља!{S} Јер само гледајући у прошлост, ми можемо знати шта је вреде |
дете.{S} Али, Илић, који је видео свет само кроз књиге, није имао мрве практичног смисла.{S} Ч |
искривио се сав, начинио од себе ругобу само да би био примећен.{S} Нема весеља.{S} Лица се згр |
је једна газдарица од стана ушла у собу само у кошуљи.{S} Био је у првој години Велике Школе.{S |
систематски.{S} Зашто да то право имају само мушкарци?</p> <pb n="66" /> <p>— Јадно је то право |
е оно зваше твој директор.{S} Оне знају само за време, за простор, сисаре, преживаре, за опште |
, прођоше једну уску улицу, калдрмисану само крајем, <pb n="156" /> украшену овде онде каквом н |
амилија.{S} Он је био обратио сву пажњу само на спољашност, на изглед ствари и покрете бића.{S} |
троје новине које су излазиле писале су само о укопним друштвима, трансвалском рату и, за добре |
а̑ више</hi>. <pb n="276" /> Зборови су само позорница, решења се доносе иза кулиса; образована |
а свет не опази, попије на једном месту само једну чашу, па тако изређа до тридесет кафана...{S |
ове, старе, збијене и раштркане како их само Београд може показати.{S} И та варош, са белим име |
> <l>На њој нема трна ни грмења.</l> <l>Само има до две вите јеле.</l> <l>И под јелом заспала д |
ни од кога, као дивља травуљина.</p> <p>Само је Матовић заборављао, да је он, у свом детињству, |
њему изгледала само немогућа због њега самог, те му изазивала потребу да промени себе, да кида |
не изгледа бедан, али неки пркос против самог себе терао га је да се излије пред својом старом |
в, као да се одваљивао <pb n="72" /> од самог срца. — Ја мислим да подигнем једну такву централ |
је за кривицу.{S} Стид ју је било и од самог Илића, а ради њега и ради својих родитеља, она је |
пером, као да броди морем начињеним од самог миља и заноса, па кад би писмо свршио, написао ад |
а... на своје лектире, убеђења, на себе самог...{S} Ко ће рећи икад гомилу осећаја, мисли, слик |
зван вароши и лутао по околини дуго, до самог мрака.{S} Понекад би повео са собом Чедомира и он |
дан стуб водене паре, па, вртећи се око самог себе, као утвара, полети уз воду, промакне гвозде |
трпљива жеља да напакости Илићу, свету, самој себи.</p> <p>Једним покретом збаци са себе хаљину |
гвоздена пећ, несразмерно велика према самој кујни.{S} По зидовима су висиле изрибане тепсије, |
гледала.</p> <p>Хтела је да види на њој самој колико га мрзи.{S} Један крај њене хаљине био се |
та би било кад би постао њен муж, о њој самој.{S} Она је зрела као зрела воћка, невина као дивљ |
, давала детаље о њеној породици, о њој самој, познанству у Бијарицу, о дуговима и подужицама, |
по запосленим људским приликама, по њој самој.</p> <p>Зима јој је пролазила врло пријатно.{S} И |
мо оно што воли, да буде свој и припада самом себи.</p> <p>— Новац је чудна ствар, моје дете — |
но свесно.{S} Она се није правдала пред самом собом, она је губила присуство <pb n="181" /> дух |
е убије.{S} Ово је учинио на улици пред самом грађевином, а био је мртав пијан.{S} На саслушању |
ти.</p> <p>— Шта ме се тиче! — рекао је самом себи. — Моме месту су иначе дани избројани.</p> < |
и чијом се слабошћу користи, према себи самом на крају крајева, јер он хоће живот пун, велики, |
вету, према свему, а највише према себи самом.{S} Као на слици, он је видео цео свој живот, цел |
је какво посланство! — одговори младић самом себи.</p> <p>Тек на кондицији дозна за велику нов |
урног човека који је млади муж осећао у самом себи.</p> <p>То су били тешки тренутци.{S} Незадо |
иста, обала поред Саве, пут за Вишњицу, самоникле улице по Чубури, виделе су тада многи млади п |
опасни напитак који му је убијао сваку самосталност.{S} Кад би се ипак уморио, стезао је слепо |
ла бити другојачија.{S} У тишини сеоске самоће, по којој ју је пратила туга од промашене удаје, |
омир је био склон маштању.{S} Тражио је самоћу; уживао у лењом губљењу времена.{S} Колико би ст |
вако од њих пратило је своје мисли кроз самоћу предела.{S} Они су обоје били и сувише озбиљни з |
, страшне провалије, светови очајника и самоубилаца.</p> <p>— Добро — приста она и пружи му рук |
шању је изјавио да је покушао да изврши самоубиство због тога што му се досадио живот.{S} Повре |
ар-папира.</p> <p>— Па читај! — закључи самоубица и склопи очи поново.</p> <p>— Три дана нам го |
/p> <p>Цело ово вече, Илић је мислио на самоубицу.{S} Па и сутрадан, та га мисао није остављала |
се развијају по инстинкту — говорио је самоуверено. — Утицај старијих може да изопачи праве де |
ираз од педесет хиљада — говорила му је самоуверено.</p> <p>Тако сад Илић није имао ни своје ку |
коме се дају двојке! — говорио је дечко самоуверено, циљајући на професоре који су му дали слаб |
Ипак, пишући о тим простим стварима, на саму мисао да то пише љубљеној девојци, њега је обузима |
унапред. — Шта ће рећи свет кад те виде саму.</p> <p>Та оскудица слободе падала јој је најтеже. |
крајева, он њу воли још, њу једину, њу саму.{S} Кад би тако дошао најзад до решења шта да јој |
је волео готово исто толико колико и њу саму.{S} Он је био кадар загрлити писмоношу који би му |
</p> <p>Девојка одмахну руком.{S} Њу су саму подгризале сумње у њен јавни рад, у њене идеје, у |
У соби је било тихо.{S} То беше стан за самца другог реда с најпотребнијим намештајем и луксузо |
а је сањала да се удаје за Чедомира.{S} Сан је био тако јак, да се пробудила сва уздрхтала, и н |
дско срце му изгледало преуско за његов сан и мисли.{S} Поново је почињао да живи.</p> <p>— Је |
ошћу у једну утврђену тачку, као у неки сан, и хтеле рећи:</p> <p>— Да дивног сна!{S} Оставите |
инило му се да се остварио његов велики сан.{S} Живот многољудног града свидео му се.{S} Врло и |
астих као да душа сања неки ванземаљски сан, тело наго, божанствено у својој невиности, сатанск |
рне душу, па је остави да сања започети сан, и пољупци где тело дише дахом другог тела, где се |
ли о свом узбуђењу.</p> <p>— Откуд овај сан, овај бол? — питала се у чуду.</p> <p>Напољу се мра |
живот.{S} И као да хтеде остварити овај сан, он се обрати девојци, нежно као жена:</p> <p>— Куд |
аза му се тада исто тако лако као и тај сан за идеалном драганом: он је био само сиромашан ђак, |
ње.{S} Пасуљ са пастрмом био је сад њен сан, а киселе паприке њен идеал.{S} Те проклете паприке |
се, гледајући тупо у воду.{S} Мртвачки сандук њихао се свеједнако.{S} Око младића се дизале <p |
чакљу, па присветли.</p> <p>— Мртвачки сандук! — приметише присутни.</p> <p>Не чу се реч објаш |
о остављао те хартије у дно свог ђачког сандука, поређане хронолошким редом; закључавао их по д |
е.{S} Даље од ње, по једној пијаци, око сандука, гомиле бостана и покроваца скакутали су сунчев |
Београду воле ове лимане <pb n="245" /> сандуке — примети заједљиво стара девојка — то је за пр |
ајлепша у вароши.{S} Други су седели на сандуцима, на даскама закуцаним на ногаре или у четири |
сирове.{S} Пред кућама, на клупи или по сандуцима, поседало женскиње.{S} Иза једног плота, неке |
уставио у мору отвореног плаветнила као санта леда.{S} И по околним кућама било је доста светло |
душа само додирне душу, па је остави да сања започети сан, и пољупци где тело дише дахом другог |
слабина и очију стакластих као да душа сања неки ванземаљски сан, тело наго, божанствено у сво |
она, својом хромошћу завезана за кућу, сањала често о заљубљеним паровима које би, летимице, к |
нашим мислима?{S} Те исте ноћи Вишња је сањала да се удаје за Чедомира.{S} Сан је био тако јак, |
прстију па све до чела и главе.</p> <p>Сањала је да су ишли пешке, као у селу.{S} Било је у св |
> <p>— Да дивног сна!{S} Оставите ме да сањам.</p> <p>У том тренутку студент се сети Беле, и, п |
визија неке немогуће жене, о којој сви сањамо, коју сви очекујемо кроз цео свој живот.{S} Живо |
у кући — заврши он.</p> <p>Илић није ни сањао да се овакви разговори воде између Белиних родите |
ећаш у Чачку? — трже се сајџија из ових сањарија.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију без разлога. |
е мостове, разориле путеве, укочиле цео саобраћај.</p> <p>Једне од тих влажних, мрачних ноћи, ч |
њаци су нам донели, са својим брезама и саоницама, култ енергији, окрутности, себичности.{S} Ал |
е нађе у њему чега другог до другарских саопштења.{S} Његов одговор пак није се могао скалупити |
омбинација? — рече министар кад му жена саопшти те вечери да је Илић запросио Белину руку и да |
м.{S} Његова длака није више сијала.{S} Сапи су му смршале.{S} Боја му се променила.{S} То није |
а одличног соја: високе ноге, развијене сапи, мали трбух, длака као свила.</p> <p>— Арап!{S} Ар |
мартовска светлост играла се по коњским сапима, по зарђалом блеху од платформе и по црвеном лиц |
ен; миловали су га по њушци, тапкали по сапима.</p> <p>Арап је држао високо своју лепу главу, и |
зиду је била остављена рупа за чашу или сапун, а изнад ње налазио се узидан крст од црвеног кам |
ила се око ватре, руке су јој пуцале од сапунице, крста је болела.{S} Ипак је она одговарала:</ |
ју присно.{S} Он је у њему видео једног сапутника на истом путу, на путу у интелектуални живот, |
а за земљу и Матовића што је она његова сапутница у животу.</p> <p>— Клеопатра, треба повисити |
овању и спрема се да буде велика и мила сарадница на препорођају родног краја.{S} Управо, он је |
товићевих мирно, као да се то тиче неке сасвим друге личности; радознало, <pb n="201" /> као да |
— рече меким, поетским гласом. — Ти си сасвим изгубила главу!</p> <p>— Да; ја га волим... ми с |
, заношљиве речи.{S} А кад би се пренуо сасвим и мислио на њу, на ту плаву девојку, на њене кос |
грађевином, а био је мртав пијан.{S} На саслушању је изјавио да је покушао да изврши самоубиств |
начини сунцобран од тиквена листа ни да састави монограм за мараму.{S} У осталом, то је Радоју |
бинети зврје празни; краљ није успео да састави владу, вечерас нико не влада Србијом.{S} Круна |
Њихове усне се додирнуше.{S} Рамена се саставила с раменима.{S} Руке су се стезале грчевито.{S |
овић је доживео и један лични пораз.{S} Саставио је законски пројекат о осигурању сељака од гра |
хова се лица приближише, њихове се усне саставише.</p> <p>После се поново погледаше.</p> <p>Осм |
та грешка коју је учинила и, најзад, ко саставља то поштовано јавно мњење?{S} Није ли сусетка д |
већа.{S} Они оснивају <hi>таншуле</hi>, састављају певачка друштва, приређују концерте по отаџб |
ешто даље од обале, из зеленила које су састављали ритови, па се постепено пела уз брдо, прошар |
им људима, према свему, свему...</p> <p>Састављао је писмо у мислима, бирао згодне речи, изнала |
тва слободу.{S} Историја човечанства је састављена од контраста као човечији живот: супротности |
ише дахом другог тела, где се крше руке састављене око паса, очи бледе, а мисао умире у глави.{ |
је сунце, пронашла материје од којих је састављено.{S} Укротила је гром и разоружала небо.{S} П |
кер по кочијашу, који је носио униформу састављену од писмоноше и коњичког официра.{S} Кола је |
се пут Бумбарева Брда, у белу варош на саставу две велике воде, и изазивале слику студента Или |
е је плануло неочекивано, још док су се састајали.{S} На пијаци је запевао друштвени тенор, ина |
да ли се сећаш... оног дана кад смо се састали после дугог размака... <pb n="289" /> ти си има |
дморе.{S} Место је било као створено за састанак пред растанком.{S} Неколико путова и странпути |
="157" /> која је требала да представља састанак Ромеа и Јулије.{S} Стаклена врата водила су из |
272" /> <head>XXIV</head> <p>Кажу да на састанак људи долазе увек нешто раније, а да жене задоц |
етњу, обишли су готово сва места својих састанака...{S} Вече их је ухватило на Чукарици.</p> <p |
е сад слатко на пригревици ових присних састанака.{S} Он се већ био навикао на љубак <pb n="53" |
атарицама, <pb n="211" /> да се друштво састане, без нарочитог договарања, и весеље букне, у то |
без догађаја.{S} Избегавала је посете, састанке.{S} Кад би се пак и нашла у друштву, о испитим |
и брда, био је као створен за поверљиве састанке.{S} Неколико корака од средине града, и већ је |
јко!{S} Од кога си научила да заказујеш састанке, реци!{S} На кога се метну, несрећнице?{S} Хоћ |
е што пре.{S} У животу су ретки поновни састанци.{S} И затим, једно од другог растаје се, не ра |
је реко: морам да се смејем.</p> <p>Ти састанци су Илића разнежавали и одобровољавали.{S} Поку |
м је пролазило у чекању једно другог, у састанцима по угловима од улица, у претераним шетњама и |
ачке философе.</p> <p>— Њихова се наука састоји — тврдио је — у давању необичног смисла обичним |
, као да је осећала да се цела љубав не састоји од пољубаца.{S} Она је ту остала непоколебљива. |
да су прошли кроз две собе из којих се састоји <pb n="85" /> ова чокалиница, и остали понешто |
ина, књига.{S} Дан нам прође као сат, а сат као минут.{S} И ја се само Богу молим да заустави т |
стељу није хтела ићи.</p> <p>Погледа на сат.{S} Било је још рано.{S} Обуче своју собну хаљину, |
сади, вина, књига.{S} Дан нам прође као сат, а сат као минут.{S} И ја се само Богу молим да зау |
том, на часовнику у трпезарији изби два сата.{S} Метални звук је одјекивао потмуло по празној о |
/p> <p>На часовнику у дворишту изби три сата.</p> <p>— Хајдемо у библиотеку! —рече Илић.</p> <p |
и му руку. — Сутра на овом месту, у три сата.{S} Ти си слободан?...{S} Ево ми трамваја — додаде |
о наго, божанствено у својој невиности, сатанско у својој лепоти.{S} Уседелица се збуни.{S} Окр |
да ниси долазила.{S} Знаш ли колико је сати?</p> <p>— Извини, колегинице — одговори јој девојк |
сви ти говори свршавају кад куцне девет сати, време спавању, и варош остаје мирна и <pb n="209" |
је врљао по вароши бесциљно.{S} Око пет сати пут га нанесе поред једне велике грађевине, којој |
е једном гимназисту.{S} Било је око пет сати пред вече.{S} Дан је био као сваки летњи дан.{S} У |
Велике Школе.{S} Дошао је кући око пет сати из јутра, пијан.{S} Дочекивао је нову годину с дру |
цењкали се с грађанима.{S} Око дванаест сати пуштале се школе.{S} Четири часа доцније звонила ј |
ко усијаног летњег неба.{S} Не шеснаест сати него шеснаест дана, шеснаест година, шеснаест веко |
Ту је у стању да остане <pb n="233" /> сатима.{S} Ако га ко упита шта ће ту, он одговара: „Пун |
оји су опет твоји непријатељи.{S} Ми се сатиремо узајамно, не знајући због чега, и ми ћемо проћ |
врло мирно.{S} Чуо се тек један женски сатић у папучици, обешеној о зиду.{S} Она је гледала не |
га како иде од куће до куће, те оправља сатове, леми минђуше, подмазује шиваљке.</p> <p>— Штета |
а набављао робу, чистио метал, оправљао сатове, лемио ланчеве.{S} Стари кујунџија се противио у |
организације; треба од ове оријенталне сатрапије начинити правну државу.{S} Ја се чудим како н |
ч и дошла тачно.{S} Баш кад сказаљке на сату једне оближње часовничарске радње показаше три, он |
управо, знала куда иде.</p> <p>На неком сату изби осам.</p> <p>Она погледа око себе.{S} Налазил |
ја који се десио.{S} Избегавао је своју саучесницу.{S} Презао је сваког тренутка да га не дочек |
ола.{S} Еј, Марјане, колико си их данас сахранио?</p> <pb n="169" /> <p>— Осам — одговори кратк |
ажила одлучно да јој се мртвац преда на сахрану.</p> <p>Београд, август 1911 — март 1913.</p> < |
те кајсије? — упита Бела младића, па не сачекавши одговора, окрену се нагло на здравој пети, до |
одговори бакалин замишљено. — Де, да ми сачиниш једно писмо.{S} Нек дете зна...{S} И кажем јој |
p>— Ја нисам њихова непријатељица, боже сачувај.{S} Нашем народу треба много да чита, да се про |
вориш као крајњи мрачњак.</p> <p>— Боже сачувај, ја нисам реакционар, ти то знаш.{S} И кад ти г |
и да гласају против свога убеђења па да сачувају министра.{S} Тако се извршна и законодавна вла |
мислио да се она удала и да није ништа сачувала од спомена на њихово познаство.{S} И, он није |
по забаченијим селима, као неким чудом сачуван од укрштавања с туђинцима, претопљеним у наш св |
то своје собе где би га нашао.{S} Он је сачувао сва та писма, те званичне карте с унакарађеним |
е изгубио све што је стекао и пред смрт сачувао једва оно мало што му је од оца остало.{S} Чедо |
лни брак, и ђаво ће знати да ли ћеш шта сачувати од онога што сам ти говорио?</p> <p>— Ми ћемо |
јлепшим именима њихово име је најлепше; сва слава, пред њима, бледи и губи се, и као што би рад |
ецу.</p> <p>— Имам троје деце — рече. — Сва три су мушкарци.</p> <p>Али Вишњу не остави спомен |
слободоуман, бар у теорији.{S} Он је за сва права, бар док не добије своје право.{S} Невин у ст |
ети на тој девојци која му се предавала сва.{S} Парадоксална љубав чула достизавала је свој врх |
едно друго до куће.{S} И, она је легала сва срећна, певушећи своју омиљену песму: „Сунце ходи и |
S} Сан је био тако јак, да се пробудила сва уздрхтала, и није могла више заспати.{S} Заман је г |
своју сусетку.</p> <p>Девојка поцрвене сва као да ју је неко ухватио у нечему недопуштеном.</p |
ла без речи, без протеста, предавала се сва, послушна, гипка, нежна, бледа, цвокоћући и згрчена |
се бунио остатак старе душе, бунила се сва њена ранија наивност против извесних крајности Илић |
ло се од бола.{S} Заклињала се да ће се сва предати нези око болеснице, да неће одмицати од ње |
пребаци му руке преко рамена и обеси се сва о његов врат.{S} Он осети поново њене усне на своји |
иде, брже него што се мисли, а са њом и сва могућност да будемо срећни.</p> <p>Дрхтећи, Вишња ј |
рка коју је газдарица купила ту скоро и сва срећна унела га у ову собу.{S} Простирка је била ле |
чно пред разним комисијама док се не би сва распала.{S} Да се тако продужило, цео државни буџет |
а издржати цео дан на ногама, подносити сва она трчкарања, представљања, играња... нарочито игр |
собе где би га нашао.{S} Он је сачувао сва та писма, те званичне карте с унакарађеним лицем кр |
дговори.{S} Оно га је дирнуло јако, као сва њена писма, па може бити и више.{S} Јер се беху код |
инили су велику шетњу, обишли су готово сва места својих састанака...{S} Вече их је ухватило на |
коју је узео за жену.{S} Начинио је за свагда неспособном за срећу девојку коју је волео.{S} О |
као мајци, а ти тераш шегу...{S} Каква свадба!{S} Тај младић није ни школу свршио, а Бела је ј |
дног поштара.{S} Баш одмâх после његове свадбе удари нови државни друм преко његовог дела очеви |
ми ружно стоји кад играм!</p> <p>У очи свадбе, Чедомир изиђе из куће, па је врљао по вароши бе |
<pb n="204" /> своме зету. — Зар се за свадбени пут купују новине?</p> <p>— Нешто ме интересуј |
.{S} Тај човек је посматрао спремање за свадбу у кући Матовићевих мирно, као да се то тиче неке |
иђа њему...{S} Вере ми, спремај паре за свадбу.</p> <p>— Не будали! — поново се наљути муж. — Ј |
е писао Вишњи да се не љути, да дође на свадбу ако може.</p> <p>— Нека ти је Богом просто — одг |
осамнаест година, колико је имала пред свадбу, провела је беспослена, размажена и више мање ср |
S} Кад јој се није чинило што је хтела, свађала <pb n="128" /> се да се кућа орила од њене вике |
је сад у мајци сигурну савезницу, те се свађама није видело краја.{S} Губила је и оно мало пошт |
је већ као дете каћиперка и, у домаћим свађама, стално на страни своје мајке.{S} Рачуноиспитач |
емена на трговање с поштанским маркама, свађао се с ђацима око панораме коју је правио у кутији |
план до лудила.{S} У кући су настајале свађе.{S} Мајка га је грдила, клела.{S} Сестра је прети |
мене колико на смрт свога деде!</p> <p>Свађе су учестале.{S} Најмањи повод био је довољан да н |
ми ћемо проћи цео наш живот у немиру и свађи.{S} Ми живимо у земљи уситњеног демократизма и не |
корупција, све губе гризу све класе.{S} Свак се жали на своје стање.{S} Нигде нема никаквог аут |
већ покисла, и...</p> <p>— И?</p> <p>— Свак од нас има свој пут.</p> <p>— Не говори ми то, Виш |
еспотизма, а ако се образује коалиција, свака фракција експлоатише у своју корист парламентарну |
на тробојним дирецима по ћошковима.{S} Свака гостионица има такође по једну лампу пред вратима |
ди вешт споразум, смишљен ортаклук, где свака страна уноси одређене користи: положај, мираз, фа |
меланхоличне, као <pb n="153" /> што је свака чежња.{S} Хтеде отпочети присан разговор, упитати |
спуњена трима постељама, међу којима се свака разликовала: једна је била гвоздена, друга дрвена |
ица из пансионата.{S} Идеал му је што и свака комедија.{S} За њега не постоје науке, него Наука |
а посрнула, па продужила пут порока као свака пијаница.{S} Тако је пре неку годину и свршила: ј |
рото кљусе, било је болесно у обе ноге, свакако од какве неизлечиве болести, па ипак се силило |
.{S} Десна му је рука висила као мртва; свакако је била парализована.{S} Међутим, лева му је би |
, а ни ја о њему, као да смо туђини.{S} Свакако ми замера јер не зна разлога моме одласку.</p> |
олазиле на ум младом човеку, али сличне свакако.{S} Јер, кад спусти поглед на свој рукопис, он |
>Девојка не помену ништа.{S} Чедомир се свакако не сети.{S} Ћутали су.{S} Прођоше тако добар де |
ри, стари пријатељи.</p> <p>— Да, стари свакако... и ми старимо, ми сами.</p> <p>— Ти Вишња?{S} |
детету у Београд?</p> <p>— Њој ће бити свакако жао ако је не известиш.{S} И онда, знаш како је |
?{S} Нису знали рећи.</p> <p>То је било свакако једног дана, кад је Чедомир пратио, као увек, В |
ила хаљине најскупља шваља у вароши.{S} Сваке <hi>сезоне</hi> т.ј. сваког пролећа и јесени, дон |
Каја се опет изненади, али се уздржа од сваке заједљивости, и одговори мирно:</p> <p>— Његова м |
их по двапут, тресао катанцем још ради сваке сигурности.</p> <p>Одговарао је девојци у истом у |
ем је провела највећи део свога живота, сваки ју је познавао, чак и кровови од кућа чинили јој |
Читам, посматрам, размишљам, учим децу, сваки дан испуним корисно.</p> <p>— И ти си срећна? — п |
у земљи; није само њему положај тежак; сваки сталеж има своје муке.</p> <p>И онда, Вишња није |
бирачи, другарице, а бирачи су људи.{S} Сваки од њих има по један ситан, а за себе капиталан ин |
ју драгану и веровао да га она мрзи.{S} Сваки њен покрет који није ишао у прилог његове себично |
вачки помоћник, па и по који радник.{S} Сваки од њих био је огорчен песимист, сиромах наравно, |
ло је и дирало у дубину душе, да јој је сваки живац треперио.{S} А пријатно, јер је то све било |
је свеједно који режим влада, јер им је сваки добар... у свакој партији, групи или кући од утиц |
е се граничило с анархизмом, решавао је сваки проблем.</p> <pb n="47" /> <p>— Шта то мари нешто |
ипеле су му биле потковане.{S} Носио је сваки дан оковратник, и то оборен, с лептирастом крават |
оме делу, била мој добри геније, јер је сваки рад... нарочито овај који траје више година, врло |
о поживиш на земљи...{S} Да постоји рај сваки би се старао да што пре умре... <hi>Карт бланш</h |
редност, он је оклевао.{S} Он је гледао сваки дан толико људи који се бацају у живот с чудним п |
рочитавао прибелешке, писао изводе, као сваки ђачић.</p> <p>Као што се предвиђало, свршио је шк |
ође, Зарија, ако будем морао живети као сваки други...</p> <p>Младић извуче један џепни булдог, |
о пет сати пред вече.{S} Дан је био као сваки летњи дан.{S} Улице се сивиле од прашине.{S} Из њ |
ој грозници.</p> <p>У школи је било као сваки дан.{S} Другарице су говориле како се нису спреми |
S} Покушавала је да веже своје мисли за свакидашње кућне ситнице, трудила се да се сети лица чи |
за себе капиталан интерес.{S} Брига за свакидашњим хлебом господари над сваком другом бригом к |
а, које потсећају на књиге, одвајају од свакидашњих разговора и стварају романтику посред обичн |
пењи свој глас за једну ноту више изнад свакидашњости.{S} Ето ти кључа да постанеш велики у очи |
ацијама који је морао да крши леђа пред сваким старијим, да крије своја осећања, да се одриче с |
ити каткад несрећна; то је општи закон; свако је несрећан овда онда.{S} Оно од чега треба да се |
ених бора на челу и изразитих усана.{S} Свако од њих знао је наћи по коју лепу реч да јој каже, |
Двоје младих ћутали су, тако седећи.{S} Свако од њих пратило је своје мисли кроз самоћу предела |
а му је потпуно одобравала, потписивала свако његово мишљење, била присталица његових убеђења б |
је морал патријархалне куће забрањивао свако попуштање од правог пута.{S} Корачала је брзо, ал |
<p>Па као за себе додаде:</p> <p>— Како свако има достојанства; један прост радник воли више см |
јаја, нешто чега се човек може одрећи у свако доба.</p> <p>Илић је пак мрзео новац, мрзео га он |
воздени закон конкуренције оправдава му свако средство, те постаје једна врста модерног дивљака |
мужу, грдила га, понижавала, рушила му свако уважење, па и онај понос културног човека који је |
њима из службе, бежањем у иностранство, сваковрсним неправдама, хапшењима и осудама на смрт.</p |
једном речи назива.{S} Мирно, предано, сваког дана, она је учила <pb n="228" /> мале сељачиће |
у вароши.{S} Сваке <hi>сезоне</hi> т.ј. сваког пролећа и јесени, доносио је Лазаревић својој же |
долину, где је било тихо и без људи. — Сваког секунда она односи по читава блага.{S} Столећа с |
гавао је своју саучесницу.{S} Презао је сваког тренутка да га не дочека љутито лице њеног оца и |
омиле ђубрета просипале се из редакције сваког дана на Теразије, па се после разносиле широм Ср |
ани, излазили су чешће са њом, па после сваког дана, и најзад без ње.{S} Како се Каја изгубила |
хтале.{S} Пољупци су се понављали после сваког дана... пољупци <pb n="138" /> кратки, дуги, исп |
дело, био је резервни официр, бријао се сваког јутра, имао спокојне очи и замрљан потпис.{S} До |
ладост која је бујала у њеним грудима и сваког тренутка јој истеривала стид на образе.{S} Иначе |
мплиментима и у киселој штрудли с маком сваког празника.{S} Ту повучену опозиционарску породицу |
њиво и забринуто <pb n="69" /> се надао сваког часа лопову који би му покварио више него што би |
ост, ред ствари, жуде за нечим вишим од свакодневне егзистенције.{S} Она се чудила како је доса |
ет, не треба губити из вида.{S} Јер наш свакодневни живот и ми сами налазимо се у уској вези и |
} Многи професори беху подетињили силом свакодневног рада с децом.{S} Други <pb n="263" /> су с |
велики принцип: „сваком по способности, свакој способности по њеној заслузи“.</p> </div> <div t |
е планета хранила.{S} Наука је одредила свакој звезди своје место и пут којега се мора држати.{ |
итика позитивизма изгледала да се отима свакој формули, да је пуна релативности, анархизма и вр |
ивало се, као каква сиренска утвара, на свакој окуци од пута, на гомили сувог лишћа, у облацима |
> <p>— Пиши јој — рече, застајкујући на свакој речи — да смо сви, хвала Богу здраво и добро, да |
о паланкама, који су скупљачи претплате свакој новој књизи, повереници одбора за дизање разних |
а кућа, непобедан бедем који је пркосио свакој реакцији.{S} Полиција није смела ући ту; за ђаке |
режим влада, јер им је сваки добар... у свакој партији, групи или кући од утицаја, они имају св |
руке, шетају до краја сокака, називају свакој клупи добро вече, причају шта су радиле преко да |
рих пријатеља, кињење од стране власти, свакојаке оскудице и понижења, те одложи час, и хтеде с |
<quote> <l>Милији душа мирише</l> <l>На свакојаке травице,</l> <l>На зелен здравац планински,</ |
кве црначке републике.{S} Време, киша и свакојаке прљавштине претвориле су те бог зна чије одер |
и присталица индетерминизма, напунио се свакојаким <pb n="45" /> апстракцијама, али, кад угледа |
су јој се тада велике, тешке, уочљиве, сваком видне, да их је хтела сакрити; болеле је.{S} И к |
оје се из далека види, снег окопнео; на сваком гробу по неко; изгледа као да је гробље оживело, |
тва природа: куће, улице, камење.{S} На сваком углу остало је нешто од ње.</p> <p>То ново распо |
крет као да хтеде истргнути нешто. — На сваком кораку, тако рећи, може се подићи по једна центр |
проблемима.{S} Култура му се нудила на сваком кораку: музеји, споменици, позоришта, па онда ул |
ига за свакидашњим хлебом господари над сваком другом бригом код највећег броја лица.{S} Њихова |
дана да буде уточиште свију њих и да се сваком члану породице нађе на невољи.{S} Али млади чове |
ска блуза; лака материја дрхтала је при сваком даху и покривала божанствену бисту и њене две за |
а ми је да знам?</p> <p>— Не на мене, у сваком случају — упаде госпа-Клеопатра.</p> <p>Стари го |
а, Пелагићева дела, народне песме.{S} У сваком разреду био је први ђак, имао је саме петице.{S} |
p> <p>-— Дотле се може све десити.{S} У сваком случају припази на ту твоју шмизлу.{S} Кад смо м |
и дужности које је имао према њој?{S} У сваком случају Вишња није знала дотле шта се дешавало с |
овољна — замуца учитељица — задовољна у сваком случају.</p> <p>Па као да хтеде уверити себе, по |
ној служби.{S} Он пак био је први ђак у сваком разреду, четворка је за њега била увреда, никад |
рзо остварење, у њихов велики принцип: „сваком по способности, свакој способности по њеној засл |
Он је нишанио високо.{S} Он је остављао свакоме слободан један круг болесних места, а нападао ј |
ти је у селу?</p> <p>— У селу је добро свакоме који од њега не тражи више него што оно може да |
прошла од како смо населили њене обале; сваку стопу ове земље налили смо својим знојем и крвљу, |
, по образима који се више не румене на сваку ситницу, по дивно довршеном телу које је издавала |
аркова, и ту их поново читао, разгледао сваку реч, загледао у марке, у поштанске штамбиље и дат |
ље тај опасни напитак који му је убијао сваку самосталност.{S} Кад би се ипак уморио, стезао је |
кује.{S} Успети, само успети, успети по сваку цену!...{S} Што још занима, јесу жене којих има м |
Зет се умешао.{S} И Чедомир је прекинуо сваку везу са својом породицом.</p> </div> <div type="c |
Нека вас петао узалуд опомиње да је дан свануо...{S} Нимфе ће радити посао робова!"</p> <p>— Зб |
поред његових очију весели и шарени као сватови, и губили се у ноћ преживелих година.{S} Преста |
су ишли пешке, као у селу.{S} Било је у сватовима много света, где је познавала извесна лица, о |
, нешто пространо, благословено, опште, свачије.{S} Он је од ове крилате речи очекивао све: нар |
ебе гледати?</p> <p>— С уздањем у Бога, све ће се урадити — одговори јој он гласом који није тр |
Тамо вилинско коло, овде вилинска вода, све неке мађије.</p> <p>Доиста, она се осећала као очар |
литичка убиства, зеленаштво, корупција, све губе гризу све класе.{S} Свак се жали на своје стањ |
елика, света Русија, матушка словенска, све је у њој могуће, све је у њој по руски!{S} Млада де |
го опасна.{S} Што га је више понављала, све је разумевала боље народске фразе где се не говори |
о смо се растали, тера ме нека несрећа, све ми је пошло наопако.</p> <p>Трудио се да не изгледа |
глупости, а продужава и прави их нове, све му изгледа лако.{S} Уз њега се припило једно женско |
љигаши, надничари.{S} Од интелигенције, све неке стране физиономије.{S} Кога и позна, чини јој |
ви су безбројни, живот шуми, таласа се, све је у вечитом покрету.{S} Али што се пароброд примиц |
матушка словенска, све је у њој могуће, све је у њој по руски!{S} Млада девојка не осети кад до |
нако како се догодило, све појединости, све... све... што ником другом није смео рећи.</p> <p>О |
ана, бунтовничке мисли, дах будућности, све оно нешто неизвесно што очекујемо од даљег живота, |
/> са њих све што му се није допадало, све што је кварило хармонију његове идеалне жене.{S} Та |
причати јој све онако како се догодило, све појединости, све... све... што ником другом није см |
ебе догађа, не можеш ништа да избегнеш, све ти се дешава, ништа ти не иде у корист.</p> <p>Илић |
ко се догодило, све појединости, све... све... што ником другом није смео рећи.</p> <p>Од оног |
Ништа јаче у граду није било сазидано: све сам цемент и камен, темељ широк неколико хвати, а в |
као да лута по неком напуштеном месту: све је ту, куће, улице, отворена врата, види се намешта |
ишта у њој није давало утисак раскоши ; све је било потребно, чак преко потребно.{S} Што се тич |
о у себи надничареве речи: „Ево на̑!{S} Све је ту написано... па читај!“</p> <p>Истог дана отпу |
младићевим кад угледа своју драгану!{S} Све се изгуби, потону у неку сребрну прашину, у маглу д |
..{S} Ја сам се убио.{S} Ево на̑!...{S} Све је ту написано...</p> <p>И пружи му једно парченце |
е треба гојити прасе у очи божића...{S} Све је спремно.{S} Могу се венчати првог празника.</p> |
ута, ни ћуприје, учитеља, ни лекара.{S} Све је више сиротиње у нашем народу.{S} Села, у којима |
} Није се осећало ни најмањег ветра.{S} Све око њих изгледало је као да се унело, упило у неко |
S} У слободном времену ради за себе.{S} Све је то он сам израдио.{S} Погледај овај сточић за пу |
око над зарубљеним брдом преко Саве.{S} Све се запали.{S} Рекао би да се светлост сјури с неба |
, девичанске наде и бескрајне снове.{S} Све то има своје време.{S} Опасно је дуго маштати, толи |
тражиће вам такође извесне обавезе.{S} Све је то озбиљно.{S} Вашим именом и угледом јамчићете |
новца.{S} Само нек се не губи време.{S} Све ће се вратити <pb n="175" /> двоструко, јер нам је |
о створена за нормална осећања жене.{S} Све је било ту да та жена постане једног дана срећна ма |
је стајала сама у зраку пуном кише.{S} Све је око ње било сиво, тако сиво да се њена црвена бл |
деда Илија, по коме су и име добили.{S} Све што је Чедомир знао о овом свом претку, било је да |
лободу у вери, књижевности, у науци.{S} Све снаге је требало уложити у борбу за слободу.{S} Пос |
арошке цркве, прост и достојанствен.{S} Све беше лепо, као дотле.{S} Тек што му се учини да се |
>— У осталом, мени није ништа право.{S} Све ме буни.{S} Нико ме не воли.{S} Са̑м сам.</p> <p>Хт |
омана...</p> <p>— Времена се мењају.{S} Све хоће да је модерно...{S} Дакле, ти кажеш да причека |
као да не чу шта му жена рече.</p> <p>— Све имаш што ти треба, па опет ништа од тебе — додаде ж |
дна песма — примети Радоје. — Проста, а све каже, дирне те у жицу.</p> <p>Девојке одговорише :< |
спремала књиге и доручковала стојећи, а све је мислила о једном: о универзитету на који је пози |
гледао у њу кроз будућност која обећава све, а сад је посматра кроз прошлост која се измиче, от |
љен у бескрајност, фантаст који захтева све лепоте од живота, усамљено биће што се ни с ким не |
.</p> <p>Не чу се реч објашњења, као да све обузе језа од нечега кобног, надприродног.{S} Радој |
и знамо само да смо на путу...{S} Можда све ове мисли нису долазиле на ум младом човеку, али сл |
и са наслеђеним искуством да Србија, за све што има, има да захвали само своме сељаку, лако се |
вор по апсанама; закон је био једнак за све.{S} Међутим, било је нас који смо имали новаца и на |
нежности.</p> <p>У природи је настајала све већа тишина.{S} Једно бело дрво, које се оцртавало |
и код очију!{S} Бела ми је сад признала све.{S} Вели, заволела је Чедомира још чим га је видела |
њу, девојку која је своју ману осећала све дубље једно што је пристизала на снагу, те је већ и |
а опроштај, угушивала себичност, будила све умрле врлине.{S} Илић нађе једва времена да каже За |
е надирало у душу.{S} Она их је памтила све, и несвесно упоређивала са оним што су јој у школи |
ким зеленим махунама, које су висиле на све стране као фантастичне ресе.{S} По земљи се протеза |
како је, чича-Митре, треба помислити на све.</p> <p>— Право велиш — одговори бакалин замишљено. |
де Чачанке.{S} Хтео се бацити блатом на све <pb n="112" /> што је прошло, мислити само на себе, |
лађе развијао се кроз бистри ваздух на све стране тога широког пејсажа.{S} Обала се огледала у |
е десити у њеној доброј души, кад сазна све.{S} Погађао је сву одвратност која ће је обузети пр |
ав у глави.{S} Љубав, љубав... није она све у животу.{S} Ја имам осам испита на врату.{S} Глава |
удилника, зидних и џепних часовника, па све куца и ради, као да у радњи има стотина срца и душа |
пали су га други. — Раде, брате мој, па све варнице искачу.</p> <p>— Само тако! — говорио је Ра |
их сувих уста, око тих ситних очију, па све до природно намрсканог чела играо један <pb n="116" |
најпре нејасних, лаких, безбрижних, па све светлијих, тежих, страшнијих.{S} Девојка је знала д |
подухватала целу, од врхова прстију па све до чела и главе.</p> <p>Сањала је да су ишли пешке, |
е чу.</p> <p>Девојку је обузимала ватра све више.{S} Слика Чедомира, његовог загрљаја и оног бе |
преко голог Тркалишта, па на Седам Кућа све до планинског склопа око Кумодраже.{S} Десно, посма |
} Млади суплент био је принуђен, против све зловоље коју је осећао, да прати нови покрет да би |
тренутку студент се сети Беле, и, поред све оргије страсти, начини упоређење између те две дево |
ачили са најсветијим стварима.{S} Поред све равноправности, осећала је да ипак није једнака сво |
питањем бави, али јој се учини да поред све користи што ће видети отуд није отмено говорити за |
да нађе старог господина, па да му каже све.{S} За то није имао довољно одважности.{S} Онда је |
изе су код жена заразне.{S} Она напреже све што јој је остало од свести, дочепа чаршав са посте |
> <p>— А дотле?</p> <p>-— Дотле се може све десити.{S} У сваком случају припази на ту твоју шми |
света на улици.{S} Чинило јој се да је све било весело, шалило се много, на лицима није било у |
n="61" /> а млади газда нежењен, па је све ишло како само може бити.</p> <p>Радоје је радио и |
је тада била у моди.</p> <p>— Овоме је све равно до Косова! — насмеја се Илић у себи.</p> <p>О |
желела у Београду".</p> <p>Некад јој је све то пријало.{S} Вишња се могла радовати дубоко, потп |
њи, друштво, држава, човечанство; он је све то видео у своме ја; то његово ја било је почетак и |
доцније, с муком изговарао.{S} Читао је све што му до руке дође: научна открића, романе, извешт |
<p>Међутим, последњих година, јачао је све више протест против научног догматизма.{S} Млади су |
ну јаче.</p> <p>— Узми ме — шапутало је све у соби.</p> <p>Платно се сроза низ мишице, обеси се |
S} Ја немам мираза.{S} Ово школе, то је све.{S} Сем тога, моји родитељи очекују од мене, од мој |
исам груб.{S} Ја имам искуства, и то је све.{S} Ја познајем живот.{S} Он вреди толико колико му |
/p> <p>То ново расположење држало ју је све док се не виде с Кајом.{S} Она хтеде по том да надо |
чном сиротињском перверзијом, која даје све више сласти што се ниже пада.{S} Калдрма, куће, кро |
Говори се само о сељаку.{S} Али он није све у земљи; није само њему положај тежак; сваки сталеж |
а је — па ће ти се осигурати издржавање све док не свршиш школу, као и мени удовички ужитак.{S} |
ња је слушала те разговоре и осећала се све неугодније.{S} Њене мисле купиле су се око Чедомира |
алеко... даље него детињство.{S} Шта се све за то време није десило!</p> <p>Блажени егоист, он |
куд ћеш него у просјаке.</p> <p>Сад се све то срушило јер „тај зликовац неће да учи“.</p> <p>Р |
приметити, шта ће ко рећи и како ће се све то свршити.</p> <p>— Ти си луда! — рече јој он кад |
о, у маленом колу знанаца, повлачећи се све више у своје књиге и свој свет идеја.</p> <p>Једног |
ан <pb n="44" /> и таман облак ширио се све више изнад њихових глава.{S} Па ипак, они пођоше на |
које се оцртавало пред њима, губило се све више у таму.{S} И мрак се спуштао као плаветна плат |
рана је слобода штампе, уставом су дате све грађанске гарантије.{S} Народ бира своје представни |
ебе, те је веровао да би с њим трпело и све друго: његови ближњи, друштво, држава, човечанство; |
ирока ливада, јаки мириси, па то коло и све враџбине којих је пун њен крај, бунили <pb n="218" |
јасни како се то десило, да олакша себи све несреће које су му притискивале срце и које је само |
} Губећи њега, чинило јој се да се губи све око ње.{S} И она сама се губи, нестаје је, тоне.</p |
било другом човеку за цео живот, остави све друго.{S} Кад се кола хтедоше кренути, Бела истрча |
} Ти се компромитујеш.{S} Куварица види све из кујне.</p> <p>— Куварица не сме да регне — преки |
а је прочитао у некој врло рђавој књизи све што би могао написати.{S} Бацао је перо, полазио к |
мета?{S} Она је ишла уморно, тромо, али све даље.{S} Можда је ипак нешто остало од ње?{S} Можда |
оплина, час зима, и она се журила школи све више, као да ју је тамо чекао лек тој грозници.</p> |
аш се дакле према ветру?{S} Изгубила си све принципе.</p> <p>— Принципе!{S} Принципи су за децу |
ребало очувати, <pb n="99" /> жртвовати све, живети тако да нико, осем њеног мужа, неће моћи ре |
причати шта се с њом догодило, признати све, па нека буде како она рекне.</p> <p>У тим мислима, |
рећу, да види, <pb n="246" /> да посети све те ствари, тако уско везане за њу, да им каже да се |
ало, готово ништа.{S} Требало је почети све из нова.{S} Али се он осећао неспособан за тај напо |
једног дана досади, он оде у суд, сврши све формалности око преноса наследства на своју сестру, |
</p> <p>— Ево, на, држи — и предаде јој све од свог рукописа што је рукама могао зграбити.</p> |
бе <pb n="188" /> такође, испричати јој све онако како се догодило, све појединости, све... све |
ек!{S} Он би живео пријатно, дао би њој све што би имао, она би уживала у њему, он би могао обв |
снаге, па настави;</p> <p>— Кад сумирам све што сам видела, познала, искусила, рачун испада врл |
S} Назови ме како хоћеш.{S} Измењао сам све идеје.{S} Више немам никаквог политичког убеђења, н |
ивот.</p> <p>— Ја хоћу најпре да учиним све што могу други.{S} Оно после... то ће бити плус, За |
м сивим као миш.{S} Београд се удаљавао све више.</p> <pb n="205" /> <p>— Вере ти, Бела — рече |
.{S} Он је од ове крилате речи очекивао све: народно благостање, своју сопствену срећу, социјал |
трпези, па која вајда: несрећан си као све ове пропалице, као овај официр што је био на румунс |
убеђења.{S} Она је ишла у крајност као све жене.{S} Да јој је Илић у почетку проповедао мржњу |
у којима живе бића што је Дарвин стрпао све у једну врсту!{S} Позитивизам није познао, ни видео |
ног.{S} Корачао је улицом, гледао право све што је сретао и није видео ништа.{S} Тога дана није |
ити у једном покрајинском месту, готово све потрошило.</p> <p>Пустише га из затвора.{S} Част му |
у дозу епикурејства у себи; он је волео све што је пријатно, лако, ново, лепо.{S} У недостатку |
жовијалном лицу.{S} Тај се израз губио све више у извесну забезекнутост што је нашла више него |
села око једне воденице, да је изгубио све што је стекао и пред смрт сачувао једва оно мало шт |
е остали су без успеха.{S} Јаз се ширио све више.{S} Међутим, земља је стајала пред великим рад |
у чуду.</p> <p>Напољу се мрак повлачио све јаче.{S} По шору је играла нека сива светлост.{S} Р |
је гледао својим сопственим очима, како све иде у пропаст.{S}Осети да му се гуша стеже, очи поч |
х нада, него исприча другарици у кратко све шта му се десило од како су се растали.{S} У колико |
нечијег насртаја.</p> <p>У соби је било све мирно.{S} Часовник је понављао правилно своје метал |
еиздајников стан.</p> <p>И то није било све...{S} Верио се са њиховом сусетком, <hi>женом из на |
осподин-учитеља.{S} Ето, њему није било све потаман, па је увек први ђак.</p> <p>Посебице је Бе |
био ружичаст.{S} Кад би му се досадило све, он је излазио изван вароши и лутао по околини дуго |
изна истину. </p> <p>— Веруј ми, ми смо све имале доба кад је живот као источњачка принцеза пре |
ивац треперио.{S} А пријатно, јер је то све било њој симпатично, то познанство, дубоко поштовањ |
м зету и питао се ћудљиво како ће се то све свршити.{S} Дотле је онај други Илић, онај прави, о |
еманципација, нашто социјализам, нашто све те лепе мисли ако Чедомир не буде њен!</p> <p>Проле |
Онда је живот био лак, јевтин.{S} Данас све има своју цену; симпатије су редак луксуз, а брак.. |
војој мачки:</p> <p>— Овој нису вечерас све козе на броју!</p> <p>Вишња сврши школске задатке ш |
ло око њега, та су га писма уверавала у све што је несвесно хтео, што је тражио од живота.{S} О |
ца њен глас.</p> <p>Девојка је падала у све већи занос.{S} Скупи кошуљу позади и притеже је.{S} |
ају, управљају, постављају, мешају се у све гране државног живота.</p> <p>На том месту тротоар |
, зеленаштво, корупција, све губе гризу све класе.{S} Свак се жали на своје стање.{S} Нигде нем |
и вртоглавице, он је осећао ипак да му све више препрека спутавају корак у напред.</p> <p>Оста |
тва, док је брисао <pb n="80" /> са њих све што му се није допадало, све што је кварило хармони |
е скупо док сте дотле дошли.{S} Али још све муке нисте претурили.{S} Тек стоје пред вама оне ко |
о!{S} Препирали смо се дуго, али му још све нисам рекао...{S} Имаш ли ватре?</p> <p>Илић му пру |
је амнестија политичких криваца.</p> <p>Све је то Бела испричала Илићу брзо, без везе, задихано |
ој вечито угађали. <pb n="123" /> Поред свег тешког живота у сталној опозицији и борби са власт |
д нас не губе још своје симпатије поред свег дискретног <pb n="151" /> укуса што нам долази са |
— Наша је кућа једна мала република.{S} Свега имамо што нам треба: пилића, прасади, вина, књига |
мпатије или смртног непријатељства ?{S} Свега може бити.</p> <p>Остали су за тренутак једно нас |
и људи здрави и природни, она се бојала свега што је анормално, болесно, мистериозно.{S} Праву |
туга од промашене удаје, она је, против свега, носила у дну срца успомену на младића који ју је |
ад ти претерујеш.{S} Ја верујем, против свега, у прогрес, у човечанство.{S} Не могу да примим д |
вали.{S} Покушавао је да се метне изнад свега, да живи повучено, за свој рачун, у себи, међу св |
олтаром.{S} Ах, тај олтар!...{S} Поред свега социјализма, он је постојао, он је био примамљив, |
ећају, голицавом, узбудљивом, слађем од свега што је дотле окусила.{S} Сколише је поново мисли |
епрегледну пустош, ништа није остало од свега што је јуче још постојало, а он је још жив.</p> < |
да није било међу њима.{S} Независно од свега, сети се како је једног дана изишао са оцем у пољ |
ледња тачка добра, јер је дигао руку од свега и почео бежати од својих...{S} Најискреније су жи |
{S} Да ли се ипак осећао срећан?{S} Пре свега, јасно му је било да не воли Белу... не бар оном |
кад је она лепа и без њих, савршена без свега мога знања, без појма да и постоје славни психоло |
то његово ја било је почетак и свршетак свега.</p> <p>Понекад, у његову душу су запљускивали и |
>— Са своје стране — продужи он, упркос свега — посланици не могу да се определе јер се стално |
њавала је сад њену душу.{S} Као врхунац свега, била је нестрпљива жеља да напакости Илићу, свет |
— Ја се нисам шалио.{S} Часна реч ми је сведок.{S} Ја остајем и понављам...</p> <p>— Не, не, не |
механе за сељаке.{S} Та црква је једини сведок да је Чачак постојао пре нас.{S} Чуо се топот оп |
рштеница, уверење да није жењен, остале сведоџбе, радио марљиво за своје испите, прелиставао мн |
тру њених руку, како је поветарац дувао свеж и шапућући, како је Чедомир певушио једну дивну пе |
ајлепши део дана.{S} С Мораве је пиркао свеж ваздух.{S} По <pb n="210" /> небу се палиле звезде |
сазнати.</p> <p>Зарија му показа један свежањ песама.{S} Разгледао је неколике.{S} Оне нису им |
.</p> <p>Лазаревић извуче из касе један свежањ старинске неранџасте хартије, шпартане зеленим у |
њу изнад чланака, притискивале по један свежањ књига на своје груди које су се почињале поверљи |
е.{S} Њени зуби сијали су испод румене, свеже губице као дрво под покислом кором.{S} Зграда Вел |
, снажна, жилава, па чудно одударала од свежег пољског цвећа.{S} Вишњи се учини да нешто живи т |
е видела: један готово правилан круг од свежег, росног зеленила по сред суве, зреле траве.</p> |
.{S} У соби је мрак, али мало што да је свежије.{S} Из чамовине на прозору цури смола.</p> <p>П |
оиста, салон је блештао у новом плишу и свежим бојама.{S} Само је био незграпан са својим велик |
ме је долазио дах ноћи, мирис боровине, свежина росе, задах трулог лишћа.{S} Један трамвај <pb |
невне припеке.{S} Ипак се осећало нешто свежине од ветра који се дизао са запада и наносио по к |
кав даљи корак.{S} Она га је избегавала свеједнако, намерно и пркосно.{S} Остајала је у салону |
неко време, па опет слетала, и крештала свеједнако и јогунасто.{S} У једном тренутку сунце разб |
упо у воду.{S} Мртвачки сандук њихао се свеједнако.{S} Око младића се дизале <pb n="231" /> хиљ |
акло од уста, продужи:</p> <p>— Најзад, свеједно.{S} Нама је већ изречена пресуда.{S} Ми имамо |
талист експлоатисати, Србин или Турчин, свеједно који ће поп за то захваљивати Богу.{S} Један д |
храну.{S} Њему ће се познати, а нама је свеједно: куд једемо сви, биће и за њега...{S} Можемо м |
девојке с великим миразима.{S} Њима је свеједно који режим влада, јер им је сваки добар... у с |
анифестације с разлога што је пролетеру свеједно који ће га капиталист експлоатисати, Србин или |
е на његовим жутоликим цветићима, нешто свелим.{S} Његова сенка, неправилна и крупна, дрхтала ј |
ме који би се у том часу бацио љагом на свемоћ слободе и њене заточнике.{S} Она је била кадра д |
{S} Он је волео слободу, веровао у њену свемоћ, замишљао ју је као море, као ваздух, нешто прос |
ксплоатише у своју корист парламентарну свемоћ.{S} Треба ли се одрећи те користи кад је у питањ |
схватања ствари.</p> <p>— Докле иде та свемоћна слобода? — питала ју је савест, једна савест к |
а њему, према свим људима, према свему, свему...</p> <p>Састављао је писмо у мислима, бирао зго |
ти према њему, према свим људима, према свему, свему...</p> <p>Састављао је писмо у мислима, би |
на дубока одвратност према свету, према свему, а највише према себи самом.{S} Као на слици, он |
истеривала стид на образе.{S} Иначе, у свему другом, мењала се ка идеалу који јој је Илић откр |
.{S} Њега пак сумња је задржавала сад у свему што би предузео.</p> <p>Избегавао је једну и друг |
је било крштено име Матовићки — није у свему делила демократска убеђења свога мужа; по њеном м |
... и Радоја који ти ово писмо пише и у свему ми се на руци налази.</p> <pb n="180" /> <p>То је |
.</p> <p>Чедомир је остајао слободњак у свему.{S} С тим уверењем, које се граничило с анархизмо |
оће да јој каже:</p> <p>— Тако ћеш и ти свенути, неудата, остављена.</p> <p>То је ос зујао у чо |
т у огромну, мртву, парну машину, да је свео човека на један проблем механике, на једну врсту ж |
еволуције?{S} Поред борбе за опстанак и свеопштег боја, човек схваћа стање мира и слоге, поред |
по његовом столу.{S} Под руку јој дође свеска једног омладинског листа и у њој преведена песма |
ове тренутке, пила њихово опасно пиће, свесно и прибрано, као пијаница по занату.{S} Она је см |
да млада девојка бира себи мужа потпуно свесно.{S} Она се није правдала пред самом собом, она ј |
. кад је била мало дете и кад се молила свесрдно Богу за своје лутке и болесну мачку.</p> <p>Он |
..</p> <p>И она је загрли опет присно и свесрдно.</p> <p>Између живота у девојачкој школи и сад |
>Срце младићево се стишавало постепено, свест му се враћала у главу, и он се питао:</p> <p>— Шт |
.{S} Осетила је тај загрљај као жив.{S} Свест јој се губила.{S} У ушима зујала блага музика, от |
сти, па опију благо, замагљавајући нашу свест и стварност.{S} Илић је писао о ситним догађајима |
S} Она напреже све што јој је остало од свести, дочепа чаршав са постеље, пребаци га преко свој |
трује.{S} С времена на време, он би се свестио, чупао из срце ту опасну гљиву, а заједно са њо |
нлији.{S} Пред вече, кад мало прехлади, свет је излазио на Калимегдан: сеоске учитељице и малов |
рена врата, види се намештај, али људи, свет?{S} Нема их, нигде их нема.{S} У исти мах, супротн |
као ја, несрећна за увек.{S} И упамти, свет је врло зао према онима који нису имали среће.</p> |
појединаца јачи су од закона и реда.{S} Свет се занима политиком једино ради ћара.{S} У међусоб |
вних, окружних и општинских дажбина.{S} Свет даје и последњу цркавицу, а нема ни пута, ни ћупри |
брзо, не знајући ни сам зашто хита.{S} Свет му је сметао, те сиђе с тротоара.{S} Око срца му ј |
а.{S} Није знао шта да ради од себе.{S} Свет му се чинио празан, шупаљ, бесмислен без Вишње, бе |
7" /> тресле преко излокане калдрме.{S} Свет измешан, доста сељака, а нарочито полусељака што с |
ростиру чаршави несигурне светлости.{S} Свет изађе и поседа пред кућом.{S} Млађи шетају.{S} Гов |
од себе.</p> <p>— Ја не мислим тако.{S} Свет је простран.{S} Мене чекају велика дела...{S} Не з |
ле... то ће бити плус, Зарија.</p> <p>— Свет је глуп, Илићу, он не воли паметније од себе.</p> |
{S} Главно је кад се двоје воле...{S} А свет, фамилија, новац?{S} Трице и кучине!...</p> <p>— Б |
по том Милева. — Радоје пије.{S} Да га свет не опази, попије на једном месту само једну чашу, |
га се метну, несрећнице?{S} Хоћеш ли да свет показује прстом на тебе, луди створе?</p> <p>— Дос |
адницама или газдаричиним ћеркама, млад свет који живи неопажен за школским клупама, а испуњава |
сте.{S} Обоје су млади, а знаш какав је свет...{S} Баш ме данас у седници пита Поповић да ми ни |
{S} Ја сам и онда то говорио.{S} Али се свет препаде, и ето...</p> <p>Радоје наби качкету јаче |
нарочито играња.</p> <p>— Нећу да ми се свет смеје: хрома млада, хрома млада! — говорила је дев |
ћа, заслужују да на њихове хумке долази свет и молитве чита; међу најлепшим именима њихово име |
а се изгуби, да ишчезне с Вишњом у неки свет где га нико не познаје... далеко негде, у непознат |
наш колико ми мало поштујемо животињски свет!{S} Теби је, без сумње, познат онај Ибзенов јунак, |
грдећи реакцију, реакционаре, цинцарски свет, те она продужи ићи, бацајући по каткад кришом сво |
е с много разлога да је хтео претворити свет у огромну, мртву, парну машину, да је свео човека |
чула је забрану унапред. — Шта ће рећи свет кад те виде саму.</p> <p>Та оскудица слободе падал |
о ножем у трбух да га је послао на онај свет, па после умакао и успео да пребегне у Турску.</p> |
у шетњу.{S} Познавао је готово цео тај свет било са улице, било са позоришних премијера, било |
лачећи се све више у своје књиге и свој свет идеја.</p> <p>Једнога дана, те јесени, заустави га |
ега, као у чудо.{S} Недељом и празником свет <pb n="174" /> је ишао, место у цркву, горе у клис |
ако стоји на гранчици.{S} Још цео један свет њихао се под водом и са оним, над њом, стварао чар |
опло, незнано, а широко и пространо као свет.</p> <p>Девојка поче да размишља хладније.</p> <p> |
скоши, али за Илића представљала готово свет блаженства, попуштала су његова начела строгог соц |
ажено дете.{S} Али, Илић, који је видео свет само кроз књиге, није имао мрве практичног смисла. |
нису могли отићи у бање: јадан, невесео свет који се другим данима не опажа у присуству жена и |
ла сам им, „јавно, преко новина, да цео свет види какве имам родитеље“.</p> <p>Цео дан су прове |
уства.{S} Чинило му се као да га је цео свет напустио, као да му нема најбољега што је имао.{S} |
у Бугарску, Русију.{S} Наш ће бити цео свет.{S} Правићу шећерлему, продавати переце; шта то ма |
материјалног уживања, он се бацао сав у свет књига, мисли, снова.{S} Место путовања у Врњце и А |
ван материјал, ја сам сигуран да је наш свет добра раса.{S} Само му треба поуке.{S} Оставимо мо |
то жалосно стање у којем се налази наш свет, не треба губити из вида.{S} Јер наш свакодневни ж |
рштавања с туђинцима, претопљеним у наш свет.{S} Плава маст није, као по обичају, ублажавала бу |
ез сенке неповерења.{S} Русија, велика, света Русија, матушка словенска, све је у њој могуће, с |
о са запада и наносио по који облак.{S} Света је било пред кафанама, по тротоарима.{S} Врапци с |
светлости.{S} Пред њом се указа гомила света, тако велика као да се скупио народ са целе плане |
купатилу.{S} По тротоару је било доста света, оно лепог света што празником пре подне излази у |
арице гризле переце поред најпомоднијег света на улици.{S} Чинило јој се да је све било весело, |
јекивали разговори и живи кораци младог света.{S} Њих двојица се беху примакли прозору што глед |
тротоару је било доста света, оно лепог света што празником пре подне излази у варошки парк.{S} |
срамотна болест коју болесник крије од света, док му она разједа срце, а њен гној прља, трује. |
дашцу отац му је објаснио четири стране света: код сељачке куће био је север, ниже, преко реке, |
поменици, позоришта, па онда улице пуне света, велике димензије, ширина, слобода.{S} Могао је ж |
ао у селу.{S} Било је у сватовима много света, где је познавала извесна лица, од којих су нека |
још рано, те по улицама није било много света.{S} Кад је млада девојка угледала Илића који ју ј |
руком, и уђе у парк.</p> <p>Ту је било света још више.{S} Склони се у крај, где је почињала је |
шке довеле су ме на једну тачнију оцену света и саме себе: ја сам се спустила на општи ниво.</p |
трећи спрат.</p> <p>Ту примети гомилицу света која се искупљала љубопитно.{S} Он приђе такође.< |
ењу, сви који немају своје куће.</p> <p>Света је било доста у главној улици и пред кафанама.{S} |
Девојка је опет посматрала рит, Дунав, светао ваздух, као да је тражила две беле тице.{S} Њихо |
атељски додирну раме младићу, док један светао, чедан одсев озари њено лице.</p> <p>Прођоше кро |
а шта је лепо!{S} Ове бледе, уздржљиве, свете боје у ивањског цвећа... да ли има шта умилније о |
<pb n="213" /> рије њиве.{S} То се она свети што не ценимо њену снагу.{S} Међутим, то време пр |
а чудни осећаји да цепа, да мучи, да се свети на тој девојци која му се предавала сва.{S} Парад |
м рукама, као тврдица златнике, и да се свети, да руши, да обара.{S} Заставници прогреса, они с |
стави му се црна као гробље.{S} Доиста, светиљке нису биле још упаљене, те је владао приличан м |
о споредним улицама биле су већ угашене светиљке.{S} Кафане су биле затворене, изузев неколико |
а се у једној забаченој улици.{S} Ноћне светиљке чкиљеле су у зраку пуном кише.{S} Под њима се |
ки скупови, дуга бдења, па и саме ноћне светиљке, које су расипале своју несигурну светлост по |
растаје се, не разумевши се.{S} Само у светим књигама говори се о васкрсењу.{S} Али има нешто |
и се она као неко надприродно биће, као светица, непознато божанство.{S} Наши песници певају пе |
нова у подножју, грубе фабричке зграде, светла трака од Саве, једна зелена ливада и цела железн |
мирисавом маглом црне косе.{S} Из ње су светлеле, као две звезде, две хитре зенице, које нису б |
зитетске зграде.{S} Иначе, зидови су се светлели као подмлађени на пријатној пригревици.</p> <p |
расцветавало око девојке, али су њој ти светли, разнежени дани, изгледали тешки, суморни.{S} Мн |
пре нејасних, лаких, безбрижних, па све светлијих, тежих, страшнијих.{S} Девојка је знала да Ил |
зврјала је широм отворена.{S} Унутра се светлила чиста калдрма, виделе се коњушнице, станови за |
нађе пред Вишњом, стидљив и он, збуњен, светлих очију, уздрхтале браде, згрчених прстију и с гр |
о плавом се небу мицало неколико малих, светлих облака.{S} Сунце је снажно осветљавало предмете |
поцрнела лица, опрљена чела, а веселих, светлих, занесених очију, враћао се увече са рада.{S} Г |
, испупчене јабучице, промуклог гласа и светлих очију. — Јер еволуцијом треба припремити револу |
тку сунце разби облаке.{S} Оно се указа светло, бело, као растопљено сребро, и <pb n="74" /> јо |
гљене, већ као две капље мастила пале у светло белило између трепавица.{S} Та глава је заводила |
по који пут, а нарочито кад је на пољу светло и благо време, она је мислила на протекле догађа |
има!{S} Ипак, оне осећају топао ваздух, светлост, огроман простор, слободу.{S} Њихов ситан <pb |
у Вишњиним очима један влажан сјај.{S} Светлост се претварала у сузу.{S} И суза за сузом поче |
ве јаче.{S} По шору је играла нека сива светлост.{S} Распознавале се коњске ногоступице у отврд |
љавао небесно плаветнило.{S} Како друга светлост бледи пред њим, јадна, мутна светлост наших, ч |
по мирном крају.{S} Несигурна мартовска светлост играла се по коњским сапима, по зарђалом блеху |
а светлост бледи пред њим, јадна, мутна светлост наших, човечанских буктиња!{S} Како представни |
="79" /> шкрипао је уз брдо; електрична светлост севнула би несигурно као муња неке далеке буре |
а они и застрањивали.</p> <p>— Знање је светлост, знање је моћ — понављао је, као аргумент, ту |
ве.{S} Све се запали.{S} Рекао би да се светлост сјури с неба бујицом.{S} Многобројни прозори н |
радовима на подизању централе <hi>Рад и Светлост</hi>, како ју је крстио један тамошњи професор |
ивало.{S} Акционарско друштво <hi>Рад и Светлост</hi> паде под стечај, а Радоја стрпаше у хапс. |
ју те планине зидају централу <hi>Рад и Светлост</hi>.{S} На њега налетише црне мисли као осице |
свиле, разливала је са̑но своју хладну светлост по интимном намештају супружанске собе.{S} С п |
тиљке, које су расипале своју несигурну светлост по непознатим престоничким кућама, по запослен |
рагана, а левом придржаваше књигу према светлости, па стаде рецитовати доста лепо:</p> <quote> |
а.{S} И по околним кућама било је доста светлости.{S} Али шта је она била према блеску који пуч |
ао грех.{S} Помрчину замени блесак јаке светлости.{S} Пред њом се указа гомила света, тако вели |
им крстом, који се сија у ватри сунчане светлости.{S} Усред тог великог предела, стајао је Радо |
се по улици простиру чаршави несигурне светлости.{S} Свет изађе и поседа пред кућом.{S} Млађи |
есама.{S} Чедомиру, који пређе нагло из светлости у помрчину, требао је један тренутак, па тек |
час изгубиле и уступиле место блиставој светлости као од драгог камења.{S} Јата врана бунила су |
на лица и задовољних очију.{S} У јасној светлости пролетњег дана шарениле су се разнолике боје, |
је погледа право.{S} Он је тражио мало светлости на свом путу, као што морнар тражи звезду изн |
му је тек, са својом влагом, нешто мало светлости у минуле године.</p> <p>Отпутовао је био са ж |
рина је дрхтала под његовом сребрнастом светлошћу.{S} У то доба године ливада је најлепша.{S} З |
" /> небу се палиле звезде.{S} На ћошку светлуцао варошки фењер.{S} У оближњој башти натпевали |
Пред дућанима су воштане свеће, обешени светњаци; иза њих се плаве шајкаче, копорани.{S} Ваздух |
пеле су црне бездне, страшне провалије, светови очајника и самоубилаца.</p> <p>— Добро — приста |
сле се спустише у Палилулу преко гробља Светог Марка, које је било зарасло у подивљало цвеће.{S |
ти у плач... ту, на улици, пред толиким светом.</p> <p>— Збогом.{S} Ми ћемо се видети! — <pb n= |
љаја и оног бесног канкана пред толиким светом, није је остављала.{S} Глас часовника наносио јо |
та, какве не би нашао ни у најчувенијој светској бањи.{S} Виктор Иго га је водио по најсјајнији |
је нестрпљива жеља да напакости Илићу, свету, самој себи.</p> <p>Једним покретом збаци са себе |
обузе га једна дубока одвратност према свету, према свему, а највише према себи самом.{S} Као |
еља, она је желела бити најбоља жена на свету.{S} Она није признавала себе за свог господара.{S |
не би могао отуд ишчупати.{S} Ништа на свету није било кадро спречити га у његовој борби за на |
војку у савршеној чедности.{S} Ништа на свету није било кадро да је скрене са правога пута : му |
после Цариграда и Неапоља, најлепша на свету, а ја се кладим да је она најружнија престоница у |
паланчанку, чије срце, можда једино на свету, куца у том тренутку за њега... на своје лектире, |
ао отмен умор, који је требао да покаже свету колико сирота жена има посла око спреме куће и де |
алан.{S} Неприродан, јер се у органском свету не зна за такву везу; неморалан, јер се обавезује |
њему допадало, морало се допасти целом свету, па следствено и његовој жени.{S} У противном, гл |
.{S} Илић није имао никаквог искуства о свету и примењеној философији.{S} И он је личио на оног |
ово идиотским алтруизмом, са сељацима — светцима, и непрегледним површинама леда и снега.{S} Жи |
тубовима, мирисом од тамјана и воштаних свећа.{S} Он је постојао овде, у Београду, као тамо у Ч |
а се краве.{S} Пред дућанима су воштане свеће, обешени светњаци; иза њих се плаве шајкаче, копо |
поново.</p> <p>— Ко би се надао од овог свеца — рече затим, милујући га по подбратку. — Ко би п |
, нестрпљиве, <pb n="62" /> као у неког свеца и очајника у исти мах.{S} Ова врста страха пред м |
{S} Вишњин долазак био је наравно читав свечан догађај.{S} Око ње су се утркивали мајка, млађа |
племства, захтевала је скупоцена одела, свечане ручкове, у кући се кувало двапут више него што |
вереницом, дâ јој обећања за цео живот, свечано, пред родитељима и публиком, па да му преда цел |
, господине? — упита га госпа-Клеопатра свечано.</p> <p>Било му је јасније него икад да не воли |
нема ништа против? — уздржа се философ свечано.</p> <p>— Шта могу имати против! — кликну девој |
и и писати.{S} Он је на тај начин давао свечаности томе раду, сређености својим мислима и пажње |
, та га мисао није остављала.{S} Док је свештеник певао: „Исајије ликуј...“ и водио их око нало |
ик класичних философа и нуди на продају свешчице својих <hi>Гром-мисли</hi>. <pb n="86" /> Публ |
еализам, неутољива жеђ за усавршавањем, сви инстинкти једне душе будне, упечатљиве и несређене |
гдану, камо иду, у његовом расположењу, сви који немају своје куће.</p> <p>Света је било доста |
да се скупио народ са целе планете.{S} Сви су је гледали са ужасом.{S} Није било ниједног симп |
арешинству, годинама ни по породици.{S} Сви су били студенти, равни један другоме.{S} Чича с по |
насмејаног лица и кривих ногу.{S} Њега сви његови гости зову <hi>Стрика</hi>, па по њему и њег |
недостојан да живи.{S} Он није видео да сви око њега имају свој крст на леђима.{S} Он је видео |
етом или свирепо задовољство што су сад сви троје несрећни?...{S} Улица је остала готово иста.{ |
а се налази на прагу револуције, али се сви ти говори свршавају кад куцне девет сати, време спа |
како је то ретко у паланци.{S} Тамо се сви познају, али се туђе заједнице, либе се, зазиру јед |
, врло срећни...</p> <p>Али Илић, као и сви људи који траже од своје судбине више него што она |
ок се мој ћаћа пусти с робије.</p> <p>И сви троје су тако веровали у брзо и потпуно помиловање |
била визија неке немогуће жене, о којој сви сањамо, коју сви очекујемо кроз цео свој живот.{S} |
рави су му пријали.{S} Остављао је, као сви слаби људи, времену, каквој повољној прилици или сл |
а љубав је за њу била забрањена.{S} Као сви људи здрави и природни, она се бојала свега што је |
о као муња неке далеке буре.</p> <p>Као сви људи који воле књиге, Чедомир је био склон маштању. |
познати, а нама је свеједно: куд једемо сви, биће и за њега...{S} Можемо му дати и једну собу у |
е, застајкујући на свакој речи — да смо сви, хвала Богу здраво и добро, да јој исто од Бога жел |
робији. <pb n="124" /> Видиш, били смо сви подједнако лишени слободе, осуђени на затвор по апс |
немогуће жене, о којој сви сањамо, коју сви очекујемо кроз цео свој живот.{S} Живот <pb n="90" |
ни, измешани.{S} Изгледало је као да су сви српски сталежи послали овде по кога свог представни |
, природу једном речи.</p> <p>Радоју се свиде тај одговор, заусти да то каже, кад песма одјекну |
знала за та понижења.{S} Чак јој се то свиде: изгледало јој је природно, младићски, ђачки.{S} |
велики сан.{S} Живот многољудног града свидео му се.{S} Врло интелигентан, врло радан, витак, |
одлучним гласом: — Изгледа да се и она свиђа њему...{S} Вере ми, спремај паре за свадбу.</p> < |
зове звонко: <hi>чокалиница</hi>.{S} Од свију чокалиница, ова је најстарија и на најбољем гласу |
, а иначе скакуће, свуд јури, трчи, код свију је, без њега ништа не може да прође.{S} Вишњи је |
S} Та кућа је сазидана да буде уточиште свију њих и да се сваком члану породице нађе на невољи. |
?{S} Па шта ми радиш ?...{S} Јеси ли се свикла на наш живот?</p> <p>Она је била и сад мала, жив |
.</p> <p>Међутим, Бела се није могла да свикне.{S} Тешко јој је било без мајке.{S} Није знала ч |
осиле трубе платна, разне чипке, конци, свила, модни журнали.{S} Једна шваља је најмљена под на |
а.{S} Зрела трава злати се, прелива као свила.{S} Међу травкама назире се разнолико цвеће.{S} Т |
, развијене сапи, мали трбух, длака као свила.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — викали су умиљато око |
лепом лицу.{S} Њене очи миловале су као свила.{S} Једно дугме на блузи било се откопчало, те се |
рична лампа заклоњена шеширом од зелене свиле, разливала је са̑но своју хладну светлост по инти |
ду танке, прозрачне измаглице, као фине свиле, која је благо и видљиво дрхтала.{S} Плаве боје п |
за главу и растрже плетеницу.{S} Плава, свилена коса се просу као талас, упи се у њена леђа.{S} |
мени каранфил, његову живу боју, његове свилене, рецкасте листиће.{S} Мислио је како да врати о |
на себи плишано одело, црно и опшивено свиленим испустом.{S} Ципеле су му биле потковане.{S} Н |
ст која ће је обузети према њему, према свим људима, према свему, свему...</p> <p>Састављао је |
и министар био жив, промангупирао се са свим, изгубио право на даље школовање, побегао са два з |
твих ствари, једно бојно поље у ноћи са свим ужасима који се појављују и онима који се нагађају |
> <p>Син је растао слободно, тумарао са свим квартовским мангупима, носио шешир на криво, говор |
мати храбрости и прекинути на кратко са свим маштаријама.</p> <p>Кућа је била мирна.{S} Напољу |
чног покрета.{S} Али им је она пркосила свима.{S} Махала рукама, бацакала ноге, окретала се у б |
тице на ципелама, могао би се мерити са свима шеталишним јунацима.</p> <p>Код једног фотографск |
дао јадан живот у гимназији... живот са свима дужностима а без иједног права, интелектуални под |
ода, пун идеал тога појма, тако присног свима нама навикнутим на распуштеност источњачком приро |
ресима, бруји живот где новац господари свима питањима, царује индивидуализам који руши фамилиј |
гледа своје књиге, труди се да одговори свима дужностима, води бригу о дневним потребама, распо |
аден, бистар дечко, али ленштина, склон свима слабостима простог народа, као да су у њему васкр |
еповерљиви.{S} Страх од подвале влада у свима пословима.{S} Изгледа као да у целој земљи постој |
се и неколико људи, како је то случај у свима покретима, који су хтели употребити ту згодну при |
ди нешто велико, смелости да се кида са свиме што је старо, штетно, устојало.{S} Пун рђавог иск |
32" /> златни ланчеви, будилници што су свирали војничке маршеве, велосипеди, шиваће машине.{S} |
еном?{S} Да ли осети жеђ за осветом или свирепо задовољство што су сад сви троје несрећни?...{S |
и посади се крај прозора.{S} Напољу је свитало.{S} Кратка летња ноћ дизала се лагано, као магл |
Пријало јој је да тако гледа како зора свиће.{S} Нешто велико и утешно долазило јој је из тих |
малу паланчанку пуну одушевљења, писца свих драгих карата и писама које је добијао.{S} Она га |
мира; она је само њега волела.{S} Поред свих мана, он је био њој најбољи, највреднији, најмилиј |
али за кога тврде да је најукуснији од свих српских пасуља.{S} Један професор универзитета, дв |
ао допадати тој госпођици.{S} И као код свих природа које мисле право, које не рачунају са ситн |
е на висини наших дана, жене ослобођене свих предрасуда, жена-човек да се тако изразим.{S} Угле |
ропство слабих ?{S} Зар то није укидање свих принципа јеванђеља и француске револуције?{S} Поре |
моја лепа, моја стара Вишња“.{S} Али се свлада, па настави говор о политици:</p> <p>— Слобода ш |
ену натраг у салон, њено лице је горело сво, обузето неком унутарњом ватром.{S} Очи су гледале |
сви српски сталежи послали овде по кога свог представника.{S} Поред глумца седео је трговац, по |
а свету.{S} Она није признавала себе за свог господара.{S} Она је заборављала прво правило свог |
у заносу. ~</p> <p>Заман је Вишња звала свог драгана.{S} Њега није било више међу живим.{S} Ост |
ија Марко, јако се наљутио због тога на свог сина и хтео га убити.{S} Занат није ишао никако.{S |
ог друштва, и она је већ заборављала на свог првог учитеља.</p> <p>То је тако трајало до једног |
вест.</p> <p>Вишња је тада управљала на свог друга горак поглед који је значио разочарење, и ћу |
о у иностранству, није крио огорчење на свог сина.{S} Војсци је наређено да чува границу и, под |
а отури те мисли заједно са споменом на свог бившег друга.{S} Беше се упутила универзитету, али |
тари.{S} И девојка је мислила поново на свог пријатеља:</p> <p>— Он не зна ништа о мени, а ни ј |
рече презриво на његов рачун, устаде са свог места, пређе преко собе, па се заустави код огледа |
та за мишљење... она, која му је, поред свог уважења према његовом успеху у школи, ставила већ |
>— Ево, на, држи — и предаде јој све од свог рукописа што је рукама могао зграбити.</p> <p>Отво |
је то пазарлук, као да тргује са кожом свог <pb n="26" /> рођеног оца.{S} Та кућа је сазидана |
огађаја бринуо се Младен, који је вукао свог учитеља за рукав, шапутао му нешто пропињући се на |
н је брижљиво остављао те хартије у дно свог ђачког сандука, поређане хронолошким редом; закључ |
и превод.</p> <p>Матовић би погледао у свог сина.</p> <p>Једна нова бора оцртала би му се међу |
ка Школа, имало је нечега пријатељског, свога.{S} Оно је било као општа ђачка кућа, непобедан б |
ру и грмео.{S} Онда није штедео никога: свога оца ни председника општине, партију на влади ни д |
слити једино на оно што је пријатно.{S} Свога мужа сматрала је за нову играчку коју је добила и |
евојка је становала у близини, те позва свога пратиоца кући да се одморе.</p> <p>Они пређоше по |
Странка му даде место главног уредника свога органа.{S} Знаци народне љубави пратили су га ули |
страхом.{S} Она је несвесно упоређивала свога земљака са човеком кога је оставила у Београду, к |
, богаљ!...</p> <p>Она је сад презирала свога драгана, тога човека са ногама као у роде, с прет |
сети да је у тој улици први пут видела свога драгана са његовом доцнијом женом?{S} Да ли осети |
џија се противио у почетку новотаријама свога сина.{S} Називао му књиге <hi>купусарама</hi>.{S} |
није у свему делила демократска убеђења свога мужа; по њеном мишљењу један сиромах ђак треба да |
ек с дугачким носем, не дижући главе са свога длана.</p> <p>— Не учи толико, разумеш? — прихват |
.{S} Девојка обави десну руку око врата свога драгана, а левом придржаваше књигу према светлост |
дели то мишљење, или да гласају против свога убеђења па да сачувају министра.{S} Тако се изврш |
ко, банално.{S} Јавила му је само повод свога одласка и да се неће враћати до јесени, пошто ће |
опатра урадила на своју руку код колеге свога покојног мужа, јер није одобравала да се Чедомир |
ога закона њен потхват да сама извојује свога мужа.{S} Она се питала шта би мислио њен отац да |
уморна... — покуша она да завара знаке свога узбуђења.</p> <p>Познавала је добро ту аду, аустр |
{S} Нико не поверава ове најдубље тајне свога бића, оне се крију и од сопствених очију, и обујм |
с залаја.</p> <p>Посматрајући то буђење свога села, она покуша да хладније мисли о свом узбуђењ |
овољна жени која хоће да буде на висини свога времена — одговори Вишња и погледа плашљиво у мла |
{S} Њен главни задатак био је да допуни свога мужа тиме што ће његове сељачке склоности парират |
еницу, јер није хтео причати о сиротињи свога оца.{S} Место тога, он је прионуо у дућану и лепо |
ватрена поборница, није могла да схвати свога друга и питала се откуд долази ова промена.</p> < |
S} Она се одушевљавала тој поверљивости свога друга оним унутарњим пламеном, који је палио њене |
тавио, склопио књигу, оставио је у крај свога стола, уредио краватну, погледао да ли су му нокт |
то, град у којем је провела највећи део свога живота, сваки ју је познавао, чак и кровови од ку |
олену, који је добио на робији, и грдио свога сина.</p> <p>— Шта је с тобом? — говорио му је та |
бало се журити за воз, и она приону око свога кофера.</p> <p>Имала је право што се журила.{S} М |
е се не врати.</p> <p>— Жао јој је било свога живота! — примети Вишња полако.</p> <p>Младић не |
ара.{S} Она је заборављала прво правило свога новог васпитања да млада девојка бира себи мужа п |
Јест, мислио си на мене колико на смрт свога деде!</p> <p>Свађе су учестале.{S} Најмањи повод |
а обнови прекор, већ погледа плашљиво у свога мужа.{S} Али ни Јован не рече ништа.{S} Они су об |
а што гледа на сокак и посматрала земљу свога детињства смешећи се љубазно њеним величинама.{S} |
<p>— Мама! — промуца девојка у одбрану свога драгана.</p> <p>— Ћути ти, ти... како да те назов |
девојка као да је хтела узети у одбрану свога новог познаника, подиже глас и рече изазивачки св |
</p> <p>Он се доиста журио.{S} У успеху свога плана за подизањем електричне индустрије у Чачку, |
.</p> <p>Била се обесила о једру мишицу свога мужа и говорила усхићено:</p> <p>— Наша је кућа ј |
, неодважан, слаб.</p> <p>— Ти не волиш свога рођака! — пребаци јој Вишња.</p> <p>— Не, Лазарев |
и смео поверити сву ту изненадну раскош свога срца и чудновату лепоту своје маште; јер то није |
мислила.{S} Ја волим чист ваздух, шуму, свој народ, велике хоризонте, природу једном речи.</p> |
е философије није већ умро од глади.{S} Свој позив је схватао на старински начин.{S} За њега фи |
метне изнад свега, да живи повучено, за свој рачун, у себи, међу својим књигама.{S} Седао је по |
што.{S} То су се враћала празна кола за свој нови терет.{S} Међу њима је био и арап.{S} Носио ј |
ео поновити целу.{S} Учитељ, који је за свој рачун учио немачки језик, називао га је <foreign x |
у својим књигама.{S} Седао је поново за свој сто и настављао своју расправу.{S} Неодређена слав |
у хтели употребити ту згодну прилику за свој лични интерес.{S} Кампања за кампањом низала се.{S |
елину руку и да је она, као мајка, дала свој благослов, па је погледа подозриво испод ока.</p> |
учене главе.{S} Она је кроз њу гледала свој велики Београд.{S} По неколико пута преко дана изл |
а и сад мала, жива женска, још је имала свој урођени интелигентни сјај у очима.{S} Тек, била се |
..</p> <p>— И?</p> <p>— Свак од нас има свој пут.</p> <p>— Не говори ми то, Вишња — прихвати Че |
е свакако.{S} Јер, кад спусти поглед на свој рукопис, он признаде жалосно:</p> <p>— Залутао сам |
ешку, укиде оба закона, даде оставку на свој положај и премину са скромном пензијом средњешколс |
Еснафлије</hi>.{S} И ти си погорелац на свој начин, је ли тако?{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!{S} Хоћеш р |
а објасни ону вожњу у колима, да призна свој положај према Бели.{S} То није било у његовој влас |
чно вештине, а с много поштовања, скиде свој шешир који је већ губио форму.{S} Вишњине дотле бе |
је ваздух био тежак.{S} Учитељица скиде свој палто, пребаци га преко руке, изви рамена, рашири |
да би радио само оно што воли, да буде свој и припада самом себи.</p> <p>— Новац је чудна ства |
Парадоксална љубав чула достизавала је свој врхунац.</p> <p>Тада се зачу један шум на вратима. |
} Него нека младић сврши школу, постане свој човек, добије парче хлеба, па нек узме Белу, ако х |
, у њен заборав.{S} Млади човек не поче свој говор о вољи, али се не предаде ни привиђењу који |
, повлачећи се све више у своје књиге и свој свет идеја.</p> <p>Једнога дана, те јесени, зауста |
руку.{S} Она се не трже.{S} Он продужи свој нагиб и притиште један кратак и устрептао пољубац. |
и.</p> <p>Младић се осмехну као на неки свој <pb n="77" /> успех.{S} Он је волео своју земљу ду |
гима препоручуј вечиту скрушеност; пењи свој глас за једну ноту више изнад свакидашњости.{S} Ет |
ода јој је пријала.{S} Могла је уредити свој живот по својој вољи, излазити куд хоће, враћати с |
атичара, на основу којих је хтео решити свој проблем. — Изникнуће ми на врх главе.{S} Једи шта |
продужи ићи, бацајући по каткад кришом свој дрхтав, девичански поглед на рођака своје другариц |
омицао је по који сунчев зрак и изливао свој бакар и злато по зеленом бусењу.{S} Радоје је одби |
иким сламним шеширом као мангала, чувао свој мâл суревњиво и забринуто.{S} Суревњиво и забринут |
захвалности, па стаде.{S} Он је осећао свој лажни положај према тој девојци коју је волео и ко |
сви сањамо, коју сви очекујемо кроз цео свој живот.{S} Живот <pb n="90" /> пролази, а она се ни |
самом.{S} Као на слици, он је видео цео свој живот, целог себе.{S} Што је учинио једну услугу с |
самим собом и видео у том тренутку цео свој дотадањи живот као једну слику, као једну представ |
ло неизбежно.{S} Човек који је промашио свој позив несрећан је, он пати, а патња рађа злоћу.{S} |
ово се обраћајући Илићу. — Ја сам решио свој живот размишљањем, философијом, па ме они нису ни |
ва уста.{S} Хајдучка трава диже скромно свој велики бео цвет.{S} Љутићи су жути као очи у мачке |
а срећна мајка, проживи мирно и корисно свој део живота и, кад дође време, заспи вечито под оби |
ку, било је да се борио на Засавици, по свој прилици у чети Зекиних голаћа, да је ту био рањен, |
злоге двема женама, које су се занеле у свој план до лудила.{S} У кући су настајале свађе.{S} М |
подин Илићу — прихвати и Бела, мећући у свој мало пискав глас нешто природне женске жеље за доп |
и сад <pb n="248" /> да у њу уђе, као у свој дом.{S} Неколико младића стајало је око врата.{S} |
{S} Он није видео да сви око њега имају свој крст на леђима.{S} Он је видео само себе, те је ве |
него што се мисли обично, који стварају свој живот по својој вољи.{S} Али, кажи ми... молим те, |
иста озбиљних, исправних, који разумеју свој посао, а нашло се и неколико људи, како је то случ |
ух стварао, природне науке достизале су свој врхунац.{S} Материјална природа и силе које владај |
ч која јој је требала.{S} Кад је давала своја мишљења, реченице су јој остајале недовршене, ниј |
орбе, те своју слободу употребљавају на своја задовољства, а задовољства не челиче дух.</p> <p> |
рши леђа пред сваким старијим, да крије своја осећања, да се одриче својих мишљења и да се вечи |
бригу о дневним потребама, расподељује своја средства.{S} И други: немиран дух, заљубљен у бес |
агибајући леђа, ширећи ноге, избацујући своја претерано развијена бедра, често несвесне стида и |
:</p> <p>— Парламентаризам није испунио своја обећања.{S} Код сељака, радника, грађана чују се |
остало слободног времена, он је износио своја размишљања <pb n="119" /> о приликама, догађајима |
Она је била врло весела, отварала јако своја нешто бледа уста, заборављала на своју сакатост, |
г, <pb n="122" /> где већина људи крију своја уверења и своје особине.</p> <p>— Шта да вам каже |
ограду, тражила <pb n="270" /> си себе, своје, време што је прошло.{S} И вратила си се несрећни |
о као лептир, да раширимо <pb n="43" /> своје срце као дрво своје олистале круне, да се и ми ст |
<p>Он је хтео да буде просто мудрац.{S} Своје мисли налазио је шетајући по варошкој околини кој |
о дрво, пут, бара каква опоменула би га своје другарице.{S} Њено запаљено лице с мирним угасити |
иран студент из унутрашњости који гледа своје књиге, труди се да одговори свима дужностима, вод |
а.{S} Заман је ожењени колега, иза леђа своје жене, правио слатко лице.{S} Узалуд је општински |
напротив, била је крупна, доста пуна за своје године, дубоких, угаситих очију, мирних и бистрих |
где нико не воли да се пашти, чак ни за своје задовољство!{S} Препирали смо се дуго, али му још |
} Они су обоје били и сувише озбиљни за своје године.{S} Чедомир је, намрштених веђа и суморно, |
прошло, мислити само на себе, радити за своје испите и не осећати ништа.{S} Али није могао.{S} |
ењен, остале сведоџбе, радио марљиво за своје испите, прелиставао многобројне уџбенике, прочита |
Лака и површна, знала је живети само за своје задовољство и мислити једино на оно што је пријат |
о дете и кад се молила свесрдно Богу за своје лутке и болесну мачку.</p> <p>Она покуша да отури |
че?</p> <p>Бела није смела ићи до краја своје претње, те ју је мајка допуњавала:</p> <p>— Чисти |
вој дрхтав, девичански поглед на рођака своје другарице.</p> <p>Зауставише се код Кајине капије |
авши их из куће која је сама попуњавала своје потребе и где је требало новца само нешто за поре |
рити са стањем ствари, како је називала своје домаће прилике и неприлике, и сагнути главу пред |
што га је познала.{S} Она је прикупљала своје сирото искуство као бродоломник на пустом гребену |
тра лепо скувати за ручак, те је питала своје гошће шта више воле: киселу чорбу или супу с кнед |
Река је била разорила брану, заглавила своје корито одроњеним каменом, ишчупаним дрвећем, нане |
евојкама, седала крај прозора и тражила своје старо задовољство гледајући људе <pb n="57" /> и |
викивали на арапа.{S} Средина је чинила своје.{S} Постао је обична таљигашка рага.</p> <p>— Рђо |
му руку, па окрену главу да би сакрила своје узбуђење.</p> <p>— Збогом!... — понови још једанп |
мо њему положај тежак; сваки сталеж има своје муке.</p> <p>И онда, Вишња није волела много прос |
е наде и бескрајне снове.{S} Све то има своје време.{S} Опасно је дуго маштати, толико мислити, |
е о људима који су јели у њој, у данима своје младости, њен пасуљ с пастрмом, скуван на особен |
вету, куца у том тренутку за њега... на своје лектире, убеђења, на себе самог...{S} Ко ће рећи |
, притискивале по један свежањ књига на своје груди које су се почињале поверљиво оцртавати на |
! — трже се стари господин, па пређе на своје дело о земљорадничком осигурању.</p> <p>Његовој ж |
убе гризу све класе.{S} Свак се жали на своје стање.{S} Нигде нема никаквог ауторитета.{S} Инте |
све грађанске гарантије.{S} Народ бира своје представнике, а ови постављају владу.</p> <p>Били |
и њене две забрањене руже.</p> <p>— Са своје стране — продужи он, упркос свега — посланици не |
е усуди, јер би онда требало да исприча своје везе у кући министра Матовића, да објасни ону вож |
чинио од овог Ужичанина, који је, поред своје струке, волео слободу, желео добро своме народу и |
ко венца — рече затим и посади се поред своје комшинке.</p> <p>Девојке се удалише.{S} Ливадом ј |
д њега.{S} Дивно је чудо било што поред своје философије није већ умро од глади.{S} Свој позив |
ије одобравала да се Чедомир удаљава од своје жене.{S} Морао се примити службе.{S} Доби место у |
ика, које је госпа-Матовић наследила од своје мајке.{S} С овим посуђем од бакра мешали се модер |
>Али Илић, као и сви људи који траже од своје судбине више него што она може дати, бежао је од |
ише него што она може дати, бежао је од своје среће, мислећи да трчи за њом.{S} Није прошло ни |
<p>Златарев син је био нешто старији од своје сусетке.{S} Долазио је у њихову кућу као у своју. |
к му је био најслађи, кад би уграбио од своје жене да седне за кујнски сто и једе што прво дохв |
69" /> пушкар, који је задржао нешто од своје службе у војсци, трудио се да надокнади дамама ос |
.{S} Узалуд се девојка борила да се код своје куће осети као код своје куће.{S} Она је била иза |
ињавам.{S} Ти си овде слободна, као код своје куће.{S} Немаш чега да се женираш.{S} Тетки си се |
рила да се код своје куће осети као код своје куће.{S} Она је била изашла из уског живота, она |
ревњивости, они улазе у политику и губе своје илузије.{S} Тесногруди, амбициозни, напрасити, ћу |
ма нешто боље.{S} По некад живот изведе своје мистериозне путеве <pb n="271" /> на широка места |
n="147" /> предомисли и окрену да нађе своје друштво.{S} Зашто?{S} Ни она сама не би тачно зна |
украј Мораве.{S} Покушавала је да веже своје мисли за свакидашње кућне ситнице, трудила се да |
тако седећи.{S} Свако од њих пратило је своје мисли кроз самоћу предела.{S} Они су обоје били и |
} Он је за сва права, бар док не добије своје право.{S} Невин у ствари, он је дрзак у речима.{S |
але на вечерњем поветарцу, спајао слике своје две познанице.{S} Од Беле је узимао њене ситне пр |
они зајапурено лице у хладовите јастуке своје постеље.</p> <p>Младић је дизао главу на овај гла |
вијале се према лаком поветарцу, њихале своје шарене главе, брујале једва чујно и као да су јој |
у спремиле за овај или онај час, грдиле своје наставнице и бројале дане до краја школске године |
аном рукопису видео је узбуркане дубине своје будућности, проналазио је пут својих мисли.{S} Је |
којима јој се давала прилика да истакне своје <hi>отлично</hi> порекло, фине манире, да покаже |
индустрије у Чачку, гледао је остварење своје љубави према бакалиновој ћерци, која далеко тамо |
оде даље, и стаде му цртати положај те своје творевине према њему, у друштву, у животу једном |
јмо своје јаде.{S} Нека наше жене науче своје људе луксузу чистоте, нека му омиле кућу више од |
> где већина људи крију своја уверења и своје особине.</p> <p>— Шта да вам кажем, госпођо!... — |
ила.{S} Наука је одредила свакој звезди своје место и пут којега се мора држати.{S} Измерила је |
смех, налик на грч.</p> <p>Она приближи своје лице његовом.{S} Он осети мирис њене косе и спуст |
а.{S} У то доба, довршавала су у Србији своје стварање два главна политичка фактора, народ и кр |
сли сунцокрети.{S} Они су високо дизали своје криве, таште, жутокруне главе и лепо се повијали |
обу за примање, а од другог су начинили своје собе за спавање.{S} Вишња је распремала кућу, а А |
рено.</p> <p>Тако сад Илић није имао ни своје куће, а морао је сносити пребацивања као да се ње |
и, у домаћим свађама, стално на страни своје мајке.{S} Рачуноиспитачу живот није био ружичаст. |
иректор га је звао, саветовао да подеси своје понашање према утврђеним правилима, кажњавао га о |
тали на свом месту, не могу често имати своје ја, бранити оно што мисле да је најбоље, најкорис |
дно отићи од куће.{S} Слободно изабрати своје друштво, слободно казати своју мисао.{S} Што год |
гао иза себе, и, као да је хтео утопити своје мисли, он се предаде загрљају који је толико избе |
тену.{S} Па ипак, по болесној склоности своје душе, он се не даде да га занесе та струја нових |
е да проведе по неколико дана не видећи своје драгане.{S} Трудио се да не мисли на њу.{S} Хтео |
о старци, или да умремо млади слушајући своје срце.{S} Ја сам изабрао ово друго, а и ти ћеш... |
Заиста? — ускликну девојка, не кријући своје задовољство.</p> <p>Мајка и укућани били су је ра |
</p> <p>Сео је затим и покушао да сврши своје дело.{S} У соби је било тихо.{S} То беше стан за |
једног инжињера, бившом дворском дамом своје мајке, старијом од себе десет година.{S} Влада ни |
ода, давала се уверити и овом половином своје душе, и обећавала себи да неће мрзети <pb n="49" |
може бити.</p> <p>Радоје је радио и ван своје радње.{S} Основао је велосипедско друштво, утицао |
.{S} Стога млада девојка не исмеја план своје другарице.{S} Само, она нађе за добро да је опоме |
ији, па лево.{S} Ту се види један дућан своје врсте, углављен између једне папуџинице и трговин |
ли сами.</p> <p>— Шта рекох? — сакри он своје <pb n="277" /> узбуђење. — Да, извршна власт, вла |
жени.</p> <p>Док је он тако пребројавао своје несреће последњих година, електрични трамвај <pb |
јоргована надвишавао је ограду и пружао своје гране, са широким лишћем, ка улици и сунцу.{S} Ил |
дну услугу својој сестри, он се одрекао своје породице.{S} Никоме није привредио ништа.{S} Није |
иблиотека затварала, он је онда почињао своје шетње, купио је печених марона који су му грејали |
ати друштво, кад је Зарија Ристић писао своје гром-мисли, лепи Млађа носио кариране панталоне, |
једини повереник.{S} Он је њима шаптао своје магловите снове.{S} Њине просте речи певале су му |
иримо <pb n="43" /> своје срце као дрво своје олистале круне, да се и ми страсно заборавимо као |
ка више посматрала домаћег учитеља него своје брбљиве сестрице.</p> <p>Стари Матовић није приме |
} Говори се много.{S} Госпође носе дуго своје хаљине.{S} Понекад се иде у позориште, кад оно у |
кад је он дошао на власт, развио се до своје потпуности.{S} Неколико покушаја да се завађена к |
било другим избором изгубити један део своје потпуности.{S} И тада не би био срећан, јер би се |
о какав ветеран на перу, он би продужио своје дело такво какво је, и нашао му логичан закључак; |
невином вером у будућност, он је трошио своје младе године радећи да буде достојан поверења кој |
епа чаршав са постеље, пребаци га преко своје другарице, клече поред ње, подиже јој главу своји |
живота.{S} Култура им је показала само своје зле стране, извукавши их из куће која је сама поп |
заузму га и помету; због њих променимо своје навике, укусе, идеје, <pb n="40" /> планове, потп |
узму га и помету.{S} Због њих променимо своје навике, укусе, манире, идеје.{S} Подпаднемо под њ |
е нека брину своје бриге, па загледајмо своје јаде.{S} Нека наше жене науче своје људе луксузу |
мирно.{S} Часовник је понављао правилно своје метално тика-так, така-тик.{S} Хтеде да пробуди А |
е у шуму и бујад, оне су дизале озбиљно своје врхове украшене чипком од букава.{S} По гдегде ви |
ошу који би му га предао и пољубити сто своје собе где би га нашао.{S} Он је сачувао сва та пис |
Клеопатре.{S} Иначе је Бела крила вешто своје маневре од других.{S} Носила је редовно послужење |
ло од ње?{S} Можда ће најзад наћи нешто своје?{S} Корачала је тешко, леђа је сагла, главу обори |
као ванредни слушалац.{S} То је био тип своје врсте; док су његови другови били државници, науч |
злиставала се стара лоза, пуштала у вис своје сочне пипке, припијала се уз кућу, увијала се око |
ђачка оцена.{S} Она посумња у искреност своје другарице.{S} Упита се да Каја није суревњива што |
p>Идеални егоист који тражи целокупност своје среће, Илић је осећао да ће та срећа било једним, |
ив реакционарних власти, трудио се да у своје законе унесе што више гарантије да власт не изигр |
и је начинио бољом, него да је дочепа у своје шаке.{S} И он не жели власт да учини добра себи и |
рло знаменита личност, заљубљивале се у своје наставнице.</p> <p>Каја није примећавала забуну с |
м колу знанаца, повлачећи се све више у своје књиге и свој свет идеја.</p> <p>Једнога дана, те |
буљаве очи биле су се повукле дубоко у своје тесне дупље... нестајало их је, а на њиховим мест |
егов прадед борио се јуначки за слободу своје земље, његов дед је кметовао дуго година у свом с |
ифте веџбају своју памет на теби и дају своје мишљење о твојим поступцима.{S} С врха до дна дру |
ту, ми живимо.{S} Други не заборављају своје мртве, а зар ми живи да се заборавимо?{S} Ти наро |
у његовом расположењу, сви који немају своје куће.</p> <p>Света је било доста у главној улици |
ке.{S} Оставимо модерне жене нека брину своје бриге, па загледајмо своје јаде.{S} Нека наше жен |
нос на сав глас и хвалио одличну кујну своје жене.{S} Кад би му, и поред тога, остало слободно |
це.</p> <p>Каја није примећавала забуну своје другарице.{S} Узела ју је за обе руке, и понављал |
куће.{S} Неколико трговина улепшали су своје излоге.{S} Уличне лампе нису више на стубовима, в |
е звонила у девојкином гласу, чинили су своје дејство.{S} Илић је заборављао незгодни случај и |
сутра, а не данас — одговарао је гласу своје савести.</p> <p>Белино понашање га је такође мучи |
ну раскош свога срца и чудновату лепоту своје маште; јер то није била више Вишња која се појављ |
Поглед му се заустави на зеленом тепиху своје собе.{S} Једна мисао, далека, тамна, једва схватљ |
оју је сама искрижала и прекидала причу своје мајке о њеном животу с Матовићем, селидбама с јед |
Ти нећеш бити довољно јака да извојујеш своје право.</p> <p>Лазаревићева не одговори ништа.{S} |
ви, јаке боје, које код нас не губе још своје симпатије поред свег дискретног <pb n="151" /> ук |
оквиру фотографија црногорског кнеза са својеручним потписом.{S} Једно велико огледало на ногар |
p>Доиста, она није размишљала много.{S} Својим прохтевима није постављала границе. <pb n="139" |
о о примени електрике, трудећи се да га својим здравим разумом схвати што боље.</p> <p>Међутим, |
вности, осећала је да ипак није једнака својим друговима.{S} Није имала гимназијске матуре, нед |
ло је људи _ко]и су починили толико зла својим милим.{S} Сети се последњег разговора <pb n="304 |
в врат.{S} Он осети поново њене усне на својим устима и њене груди утиснуте у његове.{S} Он је |
коју је називао природом.{S} Потврђења својим закључцима тражио је у обичним разговорима у дру |
стојао, он је био примамљив, велики, са својим златним вратима, мраморним стубовима, мирисом од |
ивовице.{S} Северњаци су нам донели, са својим брезама и саоницама, култ енергији, окрутности, |
агала.{S} Није волела да остаје сама са својим мислима.{S} Храбро је сносила садашњост и чекала |
ју га ништа није везивало, и нађе се са својим вршњацима, децом такође из бољих кућа, а покваре |
на потпуност.{S} Пожеле да раскрсти са својим несређеним положајем једним потезом, сад, ту, од |
млади пар.{S} То су били махом ђаци са својим другарицама, радницама или газдаричиним ћеркама, |
у у каваљерима и био је заиста диван са својим, нешто застарелим гестовима и учтивостима.{S} Пу |
жим бојама.{S} Само је био незграпан са својим великим канабетом, нешто суморан са тешких завес |
двоструко само да не остане на само са својим мислима.</p> <p>— Радоје није заслужио ону увред |
е изгубити, остављајући студента да иде својим путевима.{S} Она је била само нешто пролазно... |
т на прозор. — Ко ће знати шта оне виде својим мрежастим очима!{S} Ипак, оне осећају топао вазд |
е, тог неслућеног анђела који га милује својим крилима, девојка се била већ извила из његовог н |
а, трудила се, како само може, да угоди својим гостима.{S} Вечера је била обилата, било је и сл |
то ће његове сељачке склоности парирати својим господским понашањем.{S} Редовно је ишла по слав |
своју будућност, у добро које ће чинити својим суграђанима, Србији, можда целом човечанству.</p |
давао свечаности томе раду, сређености својим мислима и пажње ономе што ће се написати.{S} Зат |
д Остојићевих, кад Радоје дође с једним својим пријатељем, млађим чиновником из суда, те их поз |
на поји целу нашу земљу, држи је моћним својим жилама као нераздељиву целину, струји кроз њу ка |
њу, јер је толико пута говорила Вишњи о својим намерама.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ја ћу на село |
ад не поведе разговора пред Чедомиром о својим сумњама.{S} Чим би га видела, осећала се пред њи |
вечито добре воље.{S} Причао је радо о својим пословима.{S} Решавао се с муком да је остави.{S |
лично разоружаном ратнику, он је гледао својим сопственим очима, како све иде у пропаст.{S}Осет |
Универзитет?</p> <p>Младић ју је гледао својим чудним сјајним очима и као да се питао да она не |
, као за себе.</p> <p>Сунце је завијало својим сјајем тиху воду, зарђале шуме и један параброд |
обале; сваку стопу ове земље налили смо својим знојем и крвљу, а ми не знамо још колико неисцрп |
вно лице овог романа, корачао је лагано својим уобичајеним путем из Библиотеке на Теразије, па |
у башти.{S} Ствари су у кући пошле опет својим старим, мирним током.{S} Тако је Вишња могла сад |
тако... ради саме власти и да је држи у својим рукама, као тврдица златнике, и да се свети, да |
цају густе сенке око њих и заносе главу својим тешким мирисом.{S} Стога се она отимала, кад је |
ојом неприродном логиком; пуне ти главу својим непроменљивим законима; говоре ти о људима само |
арице, клече поред ње, подиже јој главу својим изанђалим рукама, и обузета оним присним сажаљењ |
и повучено, за свој рачун, у себи, међу својим књигама.{S} Седао је поново за свој сто и настав |
он је тамо нашао два оделита типа међу својим новим друговима.{S} Један је био већ господин, ц |
ене главе, њених очију које поздрављају својим топлим погледом рад на добру народа.{S} Слушајућ |
е уништити закон борбе који гноји земљу својим жртвама?...{S} Шта то мари нешто мало грешака у |
ла му је писати дуго, опширно о себи, о својима, о миру који је нашла у свом родном крају, о ве |
а у спомену наша старија литература.{S} Својих осамнаест година, колико је имала пред свадбу, п |
.{S} Филозофи изилазе из леденог облака својих формула, крхају баријере које деле науку од живо |
етпостављао је друштво оног другог типа својих колега, друштво студената политичара.{S} Они су |
више него што је волео пук, био горд са својих материјалистичких убеђења и, на демонстрацијама, |
елику шетњу, обишли су готово сва места својих састанака...{S} Вече их је ухватило на Чукарици. |
ћег димњака.{S} Она није умела, и поред својих лектира, да измири старински морални закон пород |
бедна да се чинило као да је примила од својих посетилаца навику да пије, па се пропила и од пи |
, њушкао, маштао, презао, одмарао се од својих лектира правећи разнолика опажања, и уживао стра |
е дигао руку од свега и почео бежати од својих...{S} Најискреније су животиње крокодили јер лиј |
ога ми се љутим.{S} Једног овде имам од својих, па се и он туђи...{S} Испрати Вишњу до куће.</p |
ду, зар није видела гомиле још горих од својих суседа?{S} Она није умела бранити себе помоћу др |
теби чини да нас она, кроз ниске гране својих врба, позива на велика дела, узвишен рад.{S} Гле |
породичног живота са борбом за испуњење својих сопствених потреба.{S} Њено васпитање, које јој |
них философа и нуди на продају свешчице својих <hi>Гром-мисли</hi>. <pb n="86" /> Публика се ст |
м, да крије своја осећања, да се одриче својих мишљења и да се вечито повлачи у себе, те му је |
дићевим.{S} Његове очи гледале су је из својих дупља загонетно.{S} Она признаде:</p> <p>— Ја хо |
ајне, проницаве очи, које су гледале из својих дупља нешто унезверено, као да је душа стално у |
д ради Вишња?</p> <p>Он би се пренуо из својих студија, видео би се у својој соби, сам... ужасн |
ло и од самог Илића, а ради њега и ради својих родитеља, она је желела бити најбоља жена на све |
и краја улице, која се губила у низини својих простих, неугледних кућа.{S} И онда опет писмо, |
кад хоће.{S} Није се морала више бојати својих наставница.{S} Није морала трчати на час да не з |
у бањи, придружио се телеграфски одлуци својих колега.{S} Краљ Отац, који се такође бавио у ино |
есторана без алкохола.{S} Он се језиком својих посетилаца зове звонко: <hi>чокалиница</hi>.{S} |
<p> Илић се није дружио с првом врстом својих вршњака.{S} Оскудевали су му за то васпитање и с |
оручи једна кола, стрпа у њих један део својих књига, што би довољно било другом човеку за цео |
<p>На Скупштини је нашла Вишња неколико својих другарица из девојачке школе.{S} Међу њима је би |
меном и угледом јамчићете за исправност својих поступака.{S} Живот, смрт, љубав, отаџбина, брак |
ине своје будућности, проналазио је пут својих мисли.{S} Једно женско срце куцало је за њим.{S} |
и, групи или кући од утицаја, они имају својих људи и фамилије; ипак претпостављају реакцију.{S |
ора — трудио се младић да скрене правац својих мисли на конкретне ствари, али слике оне две дев |
ом трњаку.{S} Кад се окренуо и пошао ка својој другарици, она је стајала сама у зраку пуном киш |
Красно, госпођице — обрати се Матовићка својој кћерци. — Дивно, девојко!{S} Од кога си научила |
највише би се разонодила кад би отишла својој другарици, Милеви, ћерци једног златара, чији је |
.{S} Радоје је одбијао кратке димове на својој луши.{S} Његове очи су гореле као жишка у дувана |
>— Чудан народ! — говорила је газдарица својој вратарки за њих. — Постеља до постеље, па се не |
о да се хтела отрести тих осећаја, рече својој другарици;</p> <p>— Како народ погађа шта је леп |
ознаника, подиже глас и рече изазивачки својој другарици:</p> <p>— Он ме саветује да продужим ш |
ази, и више се не врати својој ташти ни својој жени.</p> <p>Док је он тако пребројавао своје не |
кочијашу да полази, и више се не врати својој ташти ни својој жени.</p> <p>Док је он тако преб |
зиме.</p> <p>Вишња се хтеде подсмехнути својој другарици, али се не усуди.{S} У њеном <pb n="21 |
рицу која се није заустављала у причи о својој срећи.</p> <p>Била се обесила о једру мишицу сво |
разник, кад се нема школе, те предложио својој пријатељици да изађу у шетњу негде даље него што |
p>Газдарица изађе из собе и рече полако својој мачки:</p> <p>— Овој нису вечерас све козе на бр |
јала.{S} Могла је уредити свој живот по својој вољи, излазити куд хоће, враћати се кад хоће.{S} |
сли обично, који стварају свој живот по својој вољи.{S} Али, кажи ми... молим те, колико је тек |
пролећа и јесени, доносио је Лазаревић својој жени и најстаријој кћери штоф за хаљину из Беогр |
„једна жена као што си ти, тако учена у својој простоти, тако проста у својој учености... ти, к |
учена у својој простоти, тако проста у својој учености... ти, која би вечито била уза ме, која |
а ниском мерџана око врата, седела је у својој клупи и преслишавала <pb n="37" /> се из методик |
еби.</p> <p>По целе дане проводила је у својој соби, читала прибелешке, разгледала непрочитане |
пренуо из својих студија, видео би се у својој соби, сам... ужасно сам, као у гробу.{S} Тада би |
, живот постоји, он се не може мењати у својој суштини, ми смо принуђени примити га.{S} Да, вре |
човека опомену како је пријатно бити у својој кући.</p> <p>— Шта је то тако важно? — одговори |
доведу у ред, кад обоје нађу користи у својој вези; понављам, брак је на првом месту акт озбиљ |
у то да верује!...{S} И то да дочекам у својој рођеној кући, гром вас спалио... од човека кога |
им плодом.{S} Остојићев султан дремао у својој кућици, вртио репом и хватао устима муве.{S} Даљ |
анствено у својој невиности, сатанско у својој лепоти.{S} Уседелица се збуни.{S} Окретала се бл |
нземаљски сан, тело наго, божанствено у својој невиности, сатанско у својој лепоти.{S} Уседелиц |
лог себе.{S} Што је учинио једну услугу својој сестри, он се одрекао своје породице.{S} Никоме |
атко са целом прошлошћу.{S} Дала је реч својој другарици да јој проводаџише за прву прилику кој |
елела да се и њему допадне, јер је она, својом хромошћу завезана за кућу, сањала често о заљубљ |
ења за бољи живот, за нова прегнућа.{S} Својом малом главом, она је обухватала ове обадве широк |
ку, која ју је уљуљкивала, запљускивала својом пенушавом водом и шапутала јој недопуштене приче |
ом кишовитом времену унео му је тек, са својом влагом, нешто мало светлости у минуле године.</p |
{S} И Чедомир је прекинуо сваку везу са својом породицом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
амог себе терао га је да се излије пред својом старом пријатељицом, ма по цену да се понизи.</p |
ке.{S} Она је очекивала да је он назове својом вереницом, дâ јој обећања за цео живот, свечано, |
ти моћ да разумеш ствари, али те заводе својом неприродном логиком; пуне ти главу својим непром |
ек кад нас, као неко фино вино, преваре својом лакоћом и сласти, па опију благо, замагљавајући |
су његове очи <pb n="71" /> сијале оном својом ватром, јако као крст на старинској цркви.</p> < |
них врата, и, поклецнувши само једанпут својом хромом ногом, већ беше у другој соби. — Што су д |
окрет је био тако снажан, да она посрну својом хромом ногом и једва се заустави на половини сал |
речи очекивао све: народно благостање, своју сопствену срећу, социјалну правду и уједињење Срп |
} Хоћу да грицкам полако <pb n="242" /> своју срећу, живот ми је кратак, верујем у бесмртност д |
ир поново њен није ју могла утешити.{S} Своју грешку сматрала је за кривицу.{S} Стид ју је било |
Студент обриса пажљиво седиште и позва своју другарицу.{S} Она седе весело тако да јој обе сто |
олу?</p> <p>Каја подиже главу и погледа своју другарицу расејано.{S} Чудила се томе питању, јер |
опло, добро.</p> <p>Млади човек погледа своју другарицу право у лице; она не спусти очи.{S} Она |
жуде.{S} Подивљао, као звер што погледа своју жртву пре него што јој доврши живот, Чедомир прек |
="45" /> апстракцијама, али, кад угледа своју другарицу у визији природних елемената, он се упи |
и пуче пред очима младићевим кад угледа своју драгану!{S} Све се изгуби, потону у неку сребрну |
што је хтела рећи.{S} Да би пак утишала своју савест, радила је готово претерано на школским пр |
не може одобрити.{S} Слобода је појела своју децу.</p> <p>— Илићу?</p> <p>— Грађанске гарантиј |
пошла је брже и пријатељски му пружила своју руку, покапану мастилом.</p> <p>Без речи, ударили |
живот био лак, јевтин.{S} Данас све има своју цену; симпатије су редак луксуз, а брак... брак ј |
ниво!...{S} Није то рђаво.{S} Човек има своју кућу, слатко руча, купи жени папуче.{S} Јест, мож |
дој жени, те скочи на други предмет, на своју школу, на децу.</p> <p>— Имам троје деце — рече. |
ће се већ сутра отимати удварачи... на своју љубав: здраву, одраслу паланчанку, чије срце, мож |
е формалности око преноса наследства на своју сестру, не задржа никакву резерву за себе, и врат |
своја нешто бледа уста, заборављала на своју сакатост, храмала око студента, пљескала рукама, |
, него је то госпа-Клеопатра урадила на своју руку код колеге свога покојног мужа, јер није одо |
ена, па можда ни праве воље да мисли на своју породицу.{S} Кад би му ко од пријатеља скренуо па |
им сметлиштем које је град избацивао на своју периферију.{S} На северу, уздизала се једна немал |
лизу, одмах иза брда.{S} Девојка прибра своју снагу, намршти се, па се осмехну презриво:</p> <p |
не и врло лепе — допуни госпа Клеопатра своју ћерку; затим се обрати своме сину. — Сад ће отац |
.{S} Остави пук и друштво нек сами воде своју бригу.{S} Ти ћеш тамо у Чачку наћи довољно посла |
сеним у младића.</p> <p>Он спази такође своју другарицу, покуша да окрене главу на другу страну |
по коју лепу реч за њу, девојку која је своју ману осећала све дубље једно што је пристизала на |
шуљи, боса.{S} Као ван себе, гледала је своју слику, слику не ње, него друге жене, не жене, нег |
ћица за црпење воде на обали пружала је своју гвоздену руку као нека ружна добричина.{S} Небо о |
догађаја који се десио.{S} Избегавао је своју саучесницу.{S} Презао је сваког тренутка да га не |
би га у другој земљи ухапсили, терао је своју кобилу преко оближњег моста.</p> <p>— Погледај, В |
о подигравање којим је хтела да сакрије своју сакатост пред младићем ?{S} Или је то био само зн |
и, па ипак се силило и хтело да сакрије своју немоћ.{S} Упрегнуто <pb n="298" /> ужетима за таљ |
— Је ли ти жао Београда? — упита Радоје своју сусетку.</p> <p>Девојка поцрвене сва као да ју је |
и саме ноћне светиљке, које су расипале своју несигурну светлост по непознатим престоничким кућ |
а добијају то парче хлеба без борбе, те своју слободу употребљавају на своја задовољства, а зад |
а на сат.{S} Било је још рано.{S} Обуче своју собну хаљину, подиже један крај од завесе, и поса |
S} Илић је заборављао незгодни случај и своју оскудицу.{S} И они се вратише у варош још веселиј |
Кајом.{S} Она хтеде по том да надокнади своју срећу, да види, <pb n="246" /> да посети све те с |
ац у једном тренутку, зажелевши да види своју драгану, да је види целу, разголићену, остављену |
е стране из човечјег инстинкта да тражи своју сопствену срећу, пошто-пото, и с <pb n="165" /> д |
додирну се шешира церемонијално, пружи своју меснату руку, па после првих поздрава осу грдњу н |
и камо.{S} У једној празној улици спази своју жену.{S} Она га није видела, ишла је оборене глав |
изабрати своје друштво, слободно казати своју мисао.{S} Што год је било око ње, уверавало ју је |
ромет.{S} Аница потрча хитро да поврати своју другарицу.{S} Али, на пола собе, она се заустави |
Хтеде отпочети присан разговор, упитати своју другарицу како је провела тих неколико месеци од |
<pb n="95" /> <p>Он задрхта кад примети своју пријатељицу, малу паланчанку пуну одушевљења, пис |
} Поштење му је налагало бар да извести своју бившу драгану и уштеди јој муку од сазнања, нагли |
ну лако на ивицу од канабета.{S} Спусти своју уздрхталу шаку на ту руку, на оно меко, благо и м |
} И, она је легала сва срећна, певушећи своју омиљену песму: „Сунце ходи и заходи, а у мојој је |
S} Него, враћај се у Београд, па гледај своју науку.</p> <pb n="234" /> <p>— Али, тата — поче д |
анити од њих, он поново обгрли погледом своју земљу.{S} Кириџије су биле зашле за кукуруз, види |
првог изненађења, па устурајући дланом своју косу, додаде одсечно: — Илић није крив ништа.</p> |
ни су обоје осећали Белину сакатост као своју кривицу — јер је још као дете, због недовољног на |
Седао је поново за свој сто и настављао своју расправу.{S} Неодређена слава би опет залебдела п |
паучине.</p> <p>Чедомир погледа поново своју другарицу.{S} Она се била изгубила у мисли.{S} Те |
Девојка обори главу, и посматраше дуго своју сенку која је расла поред ње.{S} Најзад рече:</p> |
чним тренуцима, Илић је, безмало, мрзео своју драгану и веровао да га она мрзи.{S} Сваки њен по |
вој <pb n="77" /> успех.{S} Он је волео своју земљу дубоко.{S} Поред бриге за личну будућност, |
г рафа један дивит, који је био изгубио своју првашњу боју под многогодишњим <pb n="179" /> крм |
ир је, намрштених веђа и суморно, палио своју цигару.{S} Девојки је један облак туге замагљавао |
ој моди.</p> <p>Илић је поносито сносио своју сиротињу.{S} С невином вером у будућност, он је т |
по сапима.</p> <p>Арап је држао високо своју лепу главу, и није хтео да погледа те одрпанице.{ |
ром од зелене свиле, разливала је са̑но своју хладну светлост по интимном намештају супружанске |
и метиља!{S} Матовић признаде отворено своју погрешку, укиде оба закона, даде оставку на свој |
месту на којем је Илић пољубио први пут своју драгану.{S} У врх пута стајала је још она клупа н |
џепове од панталона, сигуран у себе, у своју будућност, у добро које ће чинити својим суграђан |
е мајка отишла од куће, Бела га позва у своју собу.</p> <p>— Пропали смо ако нас примете — приг |
ћни.</p> <p>Дрхтећи, Вишња је гледала у своју другарицу и није речи могла рећи.</p> <p>— Удај с |
ишљаше девојка, повукавши се из трема у своју собу, као рањена тица.</p> <p>Ту је било врло мир |
претрчи поново преко дворишта, упадне у своју собу и зарони зајапурено лице у хладовите јастуке |
коалиција, свака фракција експлоатише у своју корист парламентарну свемоћ.{S} Треба ли се одрећ |
унова заигра у крај пута.{S} Занесени у своју лепоту, они нису осетили да је нестало лепог дана |
етке.{S} Долазио је у њихову кућу као у своју.{S} Газда-Митар га је звао често да га што послуш |
имети у себи Вишња гледајући расејано у своју давну другарицу која се није заустављала у причи |
корист.</p> <p>Илић погледа зачуђено у своју другарицу.</p> <p>— Откад ти поста таква непријат |
одмах сву његову тежину, не схвати сву своју несрећу.{S} После прве забуне, обузе је љутња.{S} |
из старинских романа.{S} Ћифте веџбају своју памет на теби и дају своје мишљење о твојим посту |
д је хтео прићи, она је зауставила неку своју познаницу на пролазу и продужила пут с њом.{S} Би |
косим зрацима сунца.{S} Он узе за руку своју другарицу; брзо се трже, њена рука била је хладна |
преписача у Ваљеву, где је начинио целу своју каријеру.{S} Ту се оженио, подоцкан, кад му је би |
се нагађају.{S} Вишња се уплаши и викну своју колегиницу;</p> <p>— Анице...{S} Анице!</p> <p>Ни |
мало поштовања што је дотле имала према свом мужу, грдила га, понижавала, рушила му свако уваже |
и, која далеко тамо иза Рудника ради на свом образовању и спрема се да буде велика и мила сарад |
и законодавног тела.{S} Да би остали на свом месту, не могу често имати своје ја, бранити оно ш |
и право: ни брат ни сестра нису били на свом месту.{S} Родитељи нису водили о њима права рачуна |
раво.{S} Он је тражио мало светлости на свом путу, као што морнар тражи звезду изнад узбурканих |
ју је утврђивало у одлуци да не допусти свом обожаваоцу задовољство љубакања.</p> <p>— Тако ћеш |
били.{S} Све што је Чедомир знао о овом свом претку, било је да се борио на Засавици, по свој п |
га села, она покуша да хладније мисли о свом узбуђењу.</p> <p>— Откуд овај сан, овај бол? — пит |
је оставила Београд није јавила ником о свом одласку.{S} Тада јој је то изгледало природно: њен |
ту, позивала га на ручак још једнако по свом обичају куцајући на врата од собе, а не отварајући |
налазе у недоумици: да ли да гласају по свом убеђењу, <pb n="278" /> па да оборе министра који |
ата и продавао погачице, поздрави их по свом обичају.{S} Они се дохватише шешира и изађоше на у |
једном речи.{S} Кажу да је ова варош по свом положају, после Цариграда и Неапоља, најлепша на с |
Само је Матовић заборављао, да је он, у свом детињству, имао једну опаку, али врло сигурну учит |
себи, о својима, о миру који је нашла у свом родном крају, о вечито променљивом пејсажу кукуруз |
ље, његов дед је кметовао дуго година у свом селу, његов отац, са нешто мало школе, начинио <pb |
о себичног.{S} Илић се осећао понижен у свом осећању културног човека.{S} Планови о повратку на |
} Понекад се иде у позориште, кад оно у свом путу наиђе на Чачак.{S} По кафанама се пуши, млата |
еџа! — пребаци Матовићка <pb n="204" /> своме зету. — Зар се за свадбени пут купују новине?</p> |
а ливада и ти мириси заносили су је.{S} Своме препуном срцу налазила је одушке у цвећу, сагињал |
ште, која није пропуштала прилику, а да своме зету не покаже колико је срећан што не плаћа стан |
ад ћеш ми једанпут доћи? — пребаци Каја своме рођаку. — Бога ми се љутим.{S} Једног овде имам о |
ље на барикадама.{S} Она није опраштала своме другу ту издају заједничких убеђења.{S} Она је иш |
хтела навести, збуњивала се и допуштала своме пријатељу да он формулише оно што је хтела рећи.{ |
брала лаворике.{S} Она је сад говорила своме мужу:</p> <p>— Јеси ли видео да сам имала право!{ |
н, који се никако није хтео скрасити на своме месту; до дечка је била једна близнакиња, а преко |
ју је носталгија робијаша који се враћа своме крају.</p> <p>Пред сумрак, небо се наоблачи.{S} М |
<p>Вишња приста у први мах, подајући се своме срцу.{S} После се трже брзо, нагло и одби.</p> <p |
Клеопатра своју ћерку; затим се обрати своме сину. — Сад ће отац да се врати, па пази, Младене |
ја, за све што има, има да захвали само своме сељаку, лако се одлучио да приђе првој струји.{S} |
воје струке, волео слободу, желео добро своме народу и имао стила у чланцима што их је писао по |
сне мелодије, у којима је налазио извор своме одушевљењу.{S} У њиховом неисписаном рукопису вид |
жава, човечанство; он је све то видео у своме ја; то његово ја било је почетак и свршетак свега |
мешан од палата и чатрља.{S} Једно јато сврака прегонило се по остарелом кестењу на улици.</p> |
а у Београду била још реткост и што јој сврати пажњу.{S} Она позна да је то државни фијакер по |
трговине са старим књигама.{S} Ништа не свраћа пролазнику пажњу на њега: фирма ни модел робе шт |
о отегнутој јеци гајда по механама где свраћају сељаци.{S} Али писмо испаде кратко, банално.{S |
и да му се гуша стеже, очи почеше да га сврбе, и њега обузе луда, болесна жудња да рашири руке |
прагу револуције, али се сви ти говори свршавају кад куцне девет сати, време спавању, и варош |
ише Вишњином стану.</p> <p>— Ви на лето свршавате школу? — упита Илић нову познаницу.</p> <p>— |
Саборној цркви са г. Чедомиром Илићем, свршеним философом.{S} Честитамо младенцима.</quote> <p |
ло.</p> <p>— Иде... иде.{S} Биће раније свршено него што смо предвидели — одговарао им је убеђе |
же, жандарм јој наредио да то мора бити свршено још тог јутра.{S} То је била листа за попис ста |
воме ја; то његово ја било је почетак и свршетак свега.</p> <p>Понекад, у његову душу су запљус |
дана, Вишња га нађе на Великој Школи по свршетку једног семинара.{S} Изишли су из школе, па врљ |
се то једног дана досади, он оде у суд, сврши све формалности око преноса наследства на своју с |
ојани.</p> <p>Сео је затим и покушао да сврши своје дело.{S} У соби је било тихо.{S} То беше ст |
вечерас све козе на броју!</p> <p>Вишња сврши школске задатке што је могла брже, па се онда сву |
јој није умео тачно рећи њена права кад сврши школу.{S} Будућност јој је изгледала неизвесна, т |
{S} Она заћута, и тек пошто се први час сврши, упита другарицу без неког нарочитог повода:</p> |
ти; доле с њим!...{S} Него нека младић сврши школу, постане свој човек, добије парче хлеба, па |
пијаница.{S} Тако је пре неку годину и свршила: једног јутра се срушила.{S} Никоме није пало н |
ита:</p> <pb n="65" /> <p>— Па зар ниси свршила школу?</p> <p>— Завршила сам — одговори Вишња г |
можда је срећна што се свршило како се свршило.</p> <p>Вишња је тако прошла, изгубила се у про |
а стално.{S} Још можда је срећна што се свршило како се свршило.</p> <p>Вишња је тако прошла, и |
ки ђачић.</p> <p>Као што се предвиђало, свршио је школу одлично, без једне четворке, сама петиц |
, па је покушавао да продужи гимназију, свршио два три разреда, после ступио у трговину у Беогр |
шта ће после доћи!</p> <p>У тим идејама свршио је прве две године.{S} О распусту га је чекало ј |
од самог миља и заноса, па кад би писмо свршио, написао адресу и залепио завој, дубок, сладак у |
ква свадба!{S} Тај младић није ни школу свршио, а Бела је још дете.</p> <p>— Бела ми је терет н |
оспођа. <pb n="120" /> — Није још школу свршио, а већ проси девојку...</p> <p>— Ја не налазим у |
е надао бар у сина, да ће изаћи на пут, свршити школу, добити државну службу, па да проведе на |
ту и питао се ћудљиво како ће се то све свршити.{S} Дотле је онај други Илић, онај прави, онај |
ити, шта ће ко рећи и како ће се све то свршити.</p> <p>— Ти си луда! — рече јој он кад му рупи |
лије, али ми смо ту.{S} Кроз који месец свршиће школу.{S} Неће требати да се мучимо око мираза. |
ише нисте дете.{S} Кроз неколико месеца свршићете школу и постати јаван радник.{S} Стало вас је |
ата нема ништа против.{S} Само тражи да свршиш школу.{S} Дотле нам иначе треба времена око дево |
у, као и мени удовички ужитак.{S} А кад свршиш школу, шта ће ти ова страћара.{S} Иди куд те очи |
е ти се осигурати издржавање све док не свршиш школу, као и мени удовички ужитак.{S} А кад сврш |
ри и рече:</p> <p>— Шта ти мислиш пошто свршиш школу?</p> <p>Каја подиже главу и погледа своју |
а и публиком, па да му преда целу себе, сву раскошну младост која је бујала у њеним грудима и с |
си оборила младу.</l> <l>Ко̑ одговор на сву љубав моју,</l> <l>Очи твоје спустила си тајно...</ |
број души, кад сазна све.{S} Погађао је сву одвратност која ће је обузети према њему, према сви |
куће — како су звали то одељење — скупи сву храброст, закуца на врата и преда се тој голицавој |
сети одмах сву његову тежину, не схвати сву своју несрећу.{S} После прве забуне, обузе је љутња |
оца и њене куће, он не би смео поверити сву ту изненадну раскош свога срца и чудновату лепоту с |
ивидуа и фамилија.{S} Он је био обратио сву пажњу само на спољашност, на изглед ствари и покрет |
Вишња стигла у Чачак, осетила је тек ту сву супротност између живота који је предузимала и оног |
тако јак, суров, да она не осети одмах сву његову тежину, не схвати сву своју несрећу.{S} Посл |
така не може да макне, а иначе скакуће, свуд јури, трчи, код свију је, без њега ништа не може д |
и средстава, и у опште претпостављати, свуда где му је то место, материјалну културу нематериј |
ан, хладна као језа.</p> <p>— Свуда!{S} Свуда... само не у Београд! — шапутао јој је унутрашњи |
њива бојазан, хладна као језа.</p> <p>— Свуда!{S} Свуда... само не у Београд! — шапутао јој је |
доцкан је.</p> <p>Матовић се био упола свукао, па застао, седећи замишљено у једној старој нас |
е задатке што је могла брже, па се онда свуче и леже.{S} Хладна постеља јој је пријала угодно.{ |
бољи човек.{S} Чинило му <pb n="280" /> се да би у њој нашао оно нешто неодређено што је вечито |
але чудан сјај и упијале <pb n="312" /> се у чипкану кошуљу, у дивна округла рамена, у румену к |
ена уста.{S} Уста и уста <pb n="132" /> се спојише.{S} Тело и тело приби се.{S} Руке се укрстиш |
ени главни стубови скрхали <pb n="6" /> се као од стакла.{S} Краљ се сад, природно, обраћао нар |
ојој клупи и преслишавала <pb n="37" /> се из методике.{S} Вишња покуша да заметне разговор с њ |
ротоару.{S} По прозорима <pb n="208" /> се црвене уски јастучићи, где се жене налакћују и разго |
ло што је хтела, свађала <pb n="128" /> се да се кућа орила од њене вике.{S} Време јој је прола |
{S} Суревњиво и забринуто <pb n="69" /> се надао сваког часа лопову који би му покварио више не |
{S} Треба видети у чему је ствар, треба се уверити — говорила је себи.</p> <p>Али како?</p> <p> |
ужавке су носиле зелену салату.{S} Роба се пресијавала, извешана пред бакалницама.{S} Ласте су |
е где се не говори непосредно, обиграва се око ствари и причају се многе излишности.</p> <p>Реш |
ха до дна друштвених степеница одиграва се иста комедија; лукавство замењује снагу, и помоћу ви |
е дворе гради.</l> <l>Дан градио, а два се кајао —</l> <l>Ој, убава, убава девојко, ој!</l> </q |
она посрну својом хромом ногом и једва се заустави на половини салона.</p> <p>И Чедомир устаде |
>Кад дође на Велику Школу, Лазаревићева се баци на студије врло озбиљно.{S} Али не осети више о |
.{S} Њихови се осмеси сусретоше, њихова се лица приближише, њихове се усне саставише.</p> <p>По |
ом месту тротоар је био узак.{S} Њихова се рамена додирнуше.{S} Чедомира такну у срце надземаљс |
марио немачке философе.</p> <p>— Њихова се наука састоји — тврдио је — у давању необичног смисл |
Чедомир се врати у дубину салона, сурва се на канабе, притиште јако обе слепочнице, које су бил |
онда у кућу, али испод ока... као да га се то ништа не тиче.{S} Редови, млади момци у озбиљној, |
вијан као неком утваром.</p> <p>Није га се тицало које је доба дана.</p> <p>Ти заборави су му п |
и нашао му логичан закључак; шта би га се тицало што би то било противно његовом новом убеђењу |
и радио на започетој тези.{S} Шта би га се тицало што не би постао професор универзитета, слава |
свакој звезди своје место и пут којега се мора држати.{S} Измерила је сунце, пронашла материје |
х нове, све му изгледа лако.{S} Уз њега се припило једно женско створење, цело једно женско тел |
ње живота као ускршњих јаја, нешто чега се човек може одрећи у свако доба.</p> <p>Илић је пак м |
да заказујеш састанке, реци!{S} На кога се метну, несрећнице?{S} Хоћеш ли да свет показује прст |
ао! — рече му други пут. — Само на кога се метну, да ми је да знам?</p> <p>— Не на мене, у свак |
човеком раме уз раме, нема рада од кога се стиде, нема казне од које би их ухватио страх.</p> < |
е главу својим тешким мирисом.{S} Стога се она отимала, кад је време било ручку, да сама трчи и |
су се мењале у кући полако.{S} Послуга се обазривије понашала према домаћем учитељу.{S} Жандар |
ла потребу да промени себе, да кида, да се разведе са самим собом.{S} С пуном збиљом, као да то |
шљао дуго, па сам дошао до закључка, да се велика зла не чине намерно, с предумишљајем, већ... |
опи у разблудни осмејак њених усана, да се заборави и преда њеном загрљају меком, по потиљку, с |
им старијим, да крије своја осећања, да се одриче својих мишљења и да се вечито повлачи у себе, |
ла жеља, и то још раније него Вишња, да се развије што више, да оде до краја пута који је водио |
сроза низ мишице, обеси се о бедра, да се после склиза на под.{S} Девојка подиже руке као да с |
S} Нашем народу треба много да чита, да се просвећује, да се учи; он је готово цео неписмен.{S} |
провали.{S} Из неба осу плаха киша, да се за час начини поток поред њиних ногу.{S} Они су ишли |
талних оправки и поправки.{S} И сад, да се ту усели неки Нишлија само за то, што господин саизв |
ео да га види јасно, ту, поред себе, да се сав загњури у њега.{S} Он је толико очекивао ову <pb |
ним потезом, сад, ту, одмах, да оде, да се изгуби, да ишчезне с Вишњом у неки свет где га нико |
еба много да чита, да се просвећује, да се учи; он је готово цео неписмен.{S} Ето то, тај факт, |
амо Богу молим да заустави то време, да се не живи тако брзо.{S} Хоћу да грицкам полако <pb n=" |
радост, па жеља нека да је нестане, да се истопи полако, као комад леда.{S} Чедомир ју је узео |
де за срце.{S} Учини јој се да тоне, да се земља сурвава под њом, да околне планине падају.{S} |
срце као дрво своје олистале круне, да се и ми страсно заборавимо као чела на каквом цвету.{S} |
ебе, они не траже много.{S} Највише, да се, дошав на власт, провезу преко Теразија на фијакеру, |
у га чудни осећаји да цепа, да мучи, да се свети на тој девојци која му се предавала сва.{S} Па |
за Чедомира.{S} Сан је био тако јак, да се пробудила сва уздрхтала, и није могла више заспати.{ |
синуле би најдубљом љубавном ватром, да се одмах после замраче другим, леденим погледом, који м |
ој једнако велим да изађе у друштво, да се разоноди, а она неће, <hi>штудира</hi>...</p> <p>Том |
</p> <p>Ко зна колико би то трајало, да се стари Матовић не разболе и умре.{S} Овај народни бор |
е да опет под руком осети њено тело, да се утопи у разблудни осмејак њених усана, да се заборав |
ен је одлазио такође, у школу, рано, да се што пре отресе куће, за коју га ништа није везивало, |
директор суво — има, на првом месту, да се пређе прописан програм.</p> <p>— Моје студије...</p> |
умеша, и рече:</p> <p>— Знате, отац, да се Миле тетка-Катин верио у Минхену... испросио Швабицу |
ба да се нађемо, па да се објаснимо; да се разговоримо као пријатељи.</p> </div> <div type="cha |
тефериџу, патарицама, <pb n="211" /> да се друштво састане, без нарочитог договарања, и весеље |
исијама док се не би сва распала.{S} Да се тако продужило, цео државни буџет <pb n="261" /> не |
у, пушио на лулу и бријао бркове.{S} Да се није знало чији је син, узели би га за странца.</p> |
ећи помоћна средства:</p> <p>— Треба да се нађемо, па да се објаснимо; да се разговоримо као пр |
е као благодат небесни, Морава треба да се разлива у многоструки сплет зелених поточића, који б |
ећан овда онда.{S} Оно од чега треба да се бојиш јесте да не будеш... као ја, несрећна за увек. |
а, као код своје куће.{S} Немаш чега да се женираш.{S} Тетки си се јако допала.{S} Вели, красна |
а настави одлучним гласом: — Изгледа да се и она свиђа њему...{S} Вере ми, спремај паре за свад |
S} Нек дете зна...{S} И кажем јој ја да се чува.{S} Мисли да јој је још осамнаест <pb n="178" / |
оје потпуности.{S} Неколико покушаја да се завађена крила опет сједине остали су без успеха.{S} |
а покојног мужа, јер није одобравала да се Чедомир удаљава од своје жене.{S} Морао се примити с |
} Чудила се тој несаници, покушавала да се отресе те узбуђености.{S} Њу дотле нису походили ти |
а нова критика позитивизма изгледала да се отима свакој формули, да је пуна релативности, анарх |
ија...{S} У Србији има толико будала да се за педесет година не роди ниједан ипак би их доста б |
има?{S} Те исте ноћи Вишња је сањала да се удаје за Чедомира.{S} Сан је био тако јак, да се про |
вала ова миловања, као да је осећала да се цела љубав не састоји од пољубаца.{S} Она је ту оста |
и се у Београд.{S} Мајка је покушала да се измире.{S} Он јој је одговорио једним увредљивим пис |
, са очима као у миша, она би желела да се и њему допадне, јер је она, својом хромошћу завезана |
304" /> са Вишњом.{S} Она се трудила да се врати на пут којим је ишла пре него што га је познал |
рена врата, као тица која је тражила да се спасе.</p> <pb n="195" /> <p>— Је ли то истина, госп |
мно!...“</p> <p>Понекад би помислила да се нађе са Чедомиром, да га поново придобије за црвену |
и живот.{S} Узалуд се девојка борила да се код своје куће осети као код своје куће.{S} Она је б |
грдила, клела.{S} Сестра је претила да се обеси.{S} Кад му се то једног дана досади, он оде у |
ној служби.{S} То допусти Матовићима да се преместе у једну већу кућу.{S} Било је крајње време, |
асака, ова чатрља је била тако бедна да се чинило као да је примила од својих посетилаца навику |
изненађено, па по обичају наших жена да се покажу љубазне кад их неко нâвикне, понуди се услужн |
едини.{S} Чекало се само пролеће, па да се и то зазида, те цела Морава окрене на јаз.{S} Али се |
поново воле...{S} Шта треба више, па да се буде срећан!{S} И у том слатком расположењу, које не |
тва:</p> <p>— Треба да се нађемо, па да се објаснимо; да се разговоримо као пријатељи.</p> </di |
машинисту на пример, али вели, мора да се иде од куће, можда на страну, па су трошкови велики, |
лно учтиво, имао при себи палидрваца да се упали цигара и давао на веру.{S} Могло се ићи из ход |
и ; нигде није тачнија она пословица да се не зна шта носи дан, а шта ноћ.{S} Странци нас зову |
и око паса.</p> <p>Тада Вишња покуша да се ослободи, стежући му у исти мах руку јако.</p> <p>— |
јој Вишња, осмехнувши се, па покуша да се метне у у њено расположење.</p> <p>— Да си жива и зд |
S} Његов глас би се утишао по каткад да се једва чује; затим се дизао јаче, лупао готово, и чел |
.</p> <p>Са том мисли почеше и друге да се враћају у младићеву главу.{S} Он опази у Вишњиним оч |
ваш.{S} Ти ме више не волиш? — стаде да се мази, и набра обрве.</p> <pb n="189" /> <p>Младић уз |
и синоћ — примети Вишња, па кад виде да се Каја не подсмехну, продужи пажљиво — он је врло учен |
, тако уско везане за њу, да им каже да се вратила, да постоји, да живи, живи...</p> <p>Нађе се |
пркос против самог себе терао га је да се излије пред својом старом пријатељицом, ма по цену д |
позива Кајин рођак.{S} Покушавала је да се отресе те мисли, <pb n="36" /> која ју је опседала, |
едомиром још за тренутак, осећала је да се неће моћи савладати, да ће бризнути у плач... ту, на |
врат и пупаст трбух.{S} Рекао јој је да се не брине, оставио листу на сто, легао и заспао.</p> |
ли и одобровољавали.{S} Покушавао је да се метне изнад свега, да живи повучено, за свој рачун, |
мир знао о овом свом претку, било је да се борио на Засавици, по свој прилици у чети Зекиних го |
ив.{S} Напротив, ја сам имао прилике да се уверим да је он диван материјал, ја сам сигуран да ј |
ажеш да причекају?</p> <p>— Да, боље да се кају раније него доцније.</p> <pb n="199" /> <p>Мато |
е било без мајке.{S} Није знала чиме да се позабави, да прекрати време кад остане сама.{S} Фран |
сипедско друштво, утицао код општине да се праве вештачки бунари, поправљао женама машине, деко |
толико пута до знања да он има од ње да се учи.{S} Поред тога, бојао се да не начини какав испа |
{S} Куварица је стишавала близнакиње да се не деру пред његовом собом.{S} Собарица је наместила |
је хтела, свађала <pb n="128" /> се да се кућа орила од њене вике.{S} Време јој је пролазило у |
свакидашње кућне ситнице, трудила се да се сети лица чија се имена спомињу, мешала се са варошк |
пло.{S} Једна црвена буба трудила се да се успење уз један камичак. <pb n="76" /> Стаде посматр |
у за школску младеж, одушевљавати се да се појави у Чачку са бурским шеширом, подгрејавати бајк |
знина.{S} Губећи њега, чинило јој се да се губи све око ње.{S} И она сама се губи, нестаје је, |
зналазио утешне разлоге, заклињао се да се то десило без његовог знања, да је био жртва глупог |
цеп.{S} Та прилика дође.{S} Имало се да се реши да ли ће група учествовати у митингу које је гр |
е дао на посао.</p> <p>Учинило му се да се остварио његов велики сан.{S} Живот многољудног град |
тити вечито.</p> <p>— Не покушавајте да се браните.{S} Већ ми то причају одавно.{S} Али ја добр |
/p> <p>— Три дана нам говори да хоће да се убије — умеша се један надничар са самаром пуним циг |
испросио Швабицу.{S} Тетка-Ката хоће да се изеде од муке.</p> <p>— Што је узео Швабицу?</p> <p> |
претпостављали су девојке које хоће да се шале, које допуштају да се задиркују.</p> <p>— Хладн |
акша себи, тражећи које љубазно лице да се разговори, да одахне, да живи.{S} Његови стари <pb n |
о целом небу, па жеже.{S} Нигде тице да се чује.{S} Биље зри.{S} Вишња је спустила завесе.{S} У |
<pb n="234" /> <p>— Али, тата — поче да се брани девојка. — Ко ће кућу водити, ко ће децу намир |
рала у сузу.{S} И суза за сузом поче да се ниже, као ђердан, низ образе девојкине, лагано, ковр |
ојим рукама, као тврдица златнике, и да се свети, да руши, да обара.{S} Заставници прогреса, он |
ила му је само повод свога одласка и да се неће враћати до јесени, пошто ће се предавања ускоро |
ећања, да се одриче својих мишљења и да се вечито повлачи у себе, те му је ваљада због тога чар |
азидана да буде уточиште свију њих и да се сваком члану породице нађе на невољи.{S} Али млади ч |
.{S} Да је то било ново, изгледао би да се увио у тробојку какве црначке републике.{S} Време, к |
Саве.{S} Све се запали.{S} Рекао би да се светлост сјури с неба бујицом.{S} Многобројни прозор |
ка.{S} Необавештен човек помислио би да се налази на прагу револуције, али се сви ти говори свр |
аест <pb n="178" /> година — настави да се љути против жене. — Батине!{S} Батине!{S} Батине су |
борављају своје мртве, а зар ми живи да се заборавимо?{S} Ти нарочито, Вишња... ти си још увек |
се вратити.{S} Али га госпођа понуди да се одмори.</p> <p>— Напољу је још велика врућина — рече |
орила, те се њена другарица не усуди да се успротиви њеним разлозима и да наведе противне мисли |
ао човек који губи равнотежу и тражи да се за шта ухвати.{S} Жабе су крекетале, попци и скакавц |
но, готово опоро:</p> <p>— Хоћемо ли да се вратимо?</p> <p>— Зашто? — чудила се Вишња.</p> <p>— |
0" /> <head>VIII</head> <p>— Знаш ли да се Љуба Ћопа вратио са села — рече Зарија Чедомиру.</p> |
Шетали су по школском трему и чекали да се отвори библиотека.{S} Распуст се приближавао крају.{ |
Муке сам видела док су моји пристали да се вратим у Београд.{S} Тата још којекако, али мајка!.. |
реновац, нашли су једну клупу и сели да се одморе.{S} Место је било као створено за састанак пр |
речи за нашу земљу где нико не воли да се пашти, чак ни за своје задовољство!{S} Препирали смо |
е му стипендију.{S} Били су пронашли да се вратио без одобрења владе, или тако нешто.{S} Разлоз |
, ја сам провинцијалац, а изгледа ми да се овде нема већег осећања удобности, лепоте, <pb n="30 |
о, као дотле.{S} Тек што му се учини да се Овчар и Каблар завијају неком маглом.</p> <p>Друштво |
арицу Милеву, па је даље писао Вишњи да се не љути, да дође на свадбу ако може.</p> <p>— Нека т |
се неколико пута перорезом у намери да се убије.{S} Ово је учинио на улици пред самом грађевин |
месец свршиће школу.{S} Неће требати да се мучимо око мираза.{S} А што су млади?...{S} Шта им ф |
> <p>У једном тренутку, неко примети да се нешто црно гиба на таласима.{S} Донесоше чакље, али |
ју право.{S} Можда је узалуд тражити да се животу да̑ вредност у људском смислу речи.</p> <p>Ов |
ље де се ради нешто велико, смелости да се кида са свиме што је старо, штетно, устојало.{S} Пун |
нечег новог, разонођења, могућности да се крене једним новим путем којим дотле није био прошао |
ди између две гомиле сена, не могући да се реши коју да изабере.</p> <p>Идеални егоист који тра |
лизини, те позва свога пратиоца кући да се одморе.</p> <p>Они пређоше пољану у косо, прођоше је |
ромаја ударила.{S} И говори ја стоци да се угледа на ову Швабицу преко пута, па да пере једну с |
игра жмурке с њим.{S} Најзад се реши да се с њом објасни, пре него што предузме какав даљи кора |
ра на Сави до Малих Степеница; немој да се стидиш.{S} А сад прими много поздрава од твојих добр |
се врати, па пази, Младене.{S} Немој да се мангупираш.{S} Него учи.{S} Иначе, право ћемо те на |
песницом по њушци.{S} То је био знак да се крене.{S} И он пође, вукући се, климајући десно-лево |
лобођене свих предрасуда, жена-човек да се тако изразим.{S} Угледајте се на Рускиње, које су пр |
та?{S} Зашто? — упита је младић, тек да се нешто каже.</p> <p>— Зато што сте ме пољубили — одго |
девојка, лево од њих, у фабрику тек да се сакрије од полицијског надзора ?{S} Није ли сусед пр |
Он је певао:{S} Ја се смејем, морам да се смејем — Бог је реко: морам да се смејем.</p> <p>Ти |
ам да се смејем — Бог је реко: морам да се смејем.</p> <p>Ти састанци су Илића разнежавали и од |
д звонио поузданије. — Али не мислим да се ту зауставим.</p> <p>— А шта можеш друго?</p> <p>— У |
ат онај Ибзенов јунак, Улфхај мислим да се зове...{S} Келнер, један полић!{S} Ето, такав треба |
к који не смемо напуштати под казном да се не преврнемо.{S} Као што не можемо неговати поморанџ |
ење, осуду.{S} Њој није падало на ум да се запита: какве су оне, те жене, те девојке од којих с |
у.{S} Они су ишли даље.</p> <p>Таман да се спусте низ једно брдо, кад ветар скиде Вишњи шешир с |
промена.</p> <p>Чедомир је покушавао да се објасне.</p> <p>— Не, никако... ја нисам престао бит |
ену.{S} Што је онда толико наваљивао да се <pb n="255" /> опет виде?{S} Шта му је сад девојка п |
срце уздрхтано лупало у грудима, као да се дешавало нешто што ће изменити цео његов живот.{S} О |
ачи од топа, страшнији од грома, као да се земља прецепи.{S} Ускоро затим залупа улицом општинс |
у томе тренутку, мек, треперав, као да се одваљивао <pb n="72" /> од самог срца. — Ја мислим д |
едале тако далеке, бледе, ситне, као да се нису њој десиле, већ их чула из прича, из прочитаних |
створењу.{S} Окрену се по соби, као да се бојала да не буде примећена, па се опет загледа у чи |
ицама, као са правим пријатељем, као да се ништа није <pb n="136" /> десило.{S} Други пут би се |
ткривена и дишући дубоко, жедно, као да се подавала млаком ваздуху који се завлачио под рубље.< |
свећено цвеће тако силно, чудно, као да се доиста из њега излива дах неког надприродног бића.{S |
свадбу у кући Матовићевих мирно, као да се то тиче неке сасвим друге личности; радознало, <pb n |
указа гомила света, тако велика као да се скупио народ са целе планете.{S} Сви су је гледали с |
, а морао је сносити пребацивања као да се њему учинило не знам какво добро.{S} Његова жена, ко |
му жена. — Дошла Ката данас, па као да се у црно завила, плаче, суза јој сузу не стиже.{S} Вел |
тра.{S} Све око њих изгледало је као да се унело, упило у неко надземаљско задовољство.</p> <p> |
а на под.{S} Девојка подиже руке као да се предаје цела безбожном привиђењу које се јављало на |
вести се она, и скочи са постеље као да се брани од нечијег насртаја.</p> <p>У соби је било све |
е хтела сакрити; болеле је.{S} И као да се хтела отрести тих осећаја, рече својој другарици;</p |
етише црне мисли као осице.{S} И као да се хтеде одбранити од њих, он поново обгрли погледом св |
ао својим чудним сјајним очима и као да се питао да она не тера шалу.</p> <p>— Девојачка Школа |
би још јача.{S} Сунце се не види као да се растопило по целом небу, па жеже.{S} Нигде тице да с |
лић <pb n="51" /> прекину тишину као да се присећао нечег:</p> <p>— Не... не, ти нећеш доћи на |
p> <p>И овог тренутка, арап је чекао да се кола напуне откопаном земљом.{S} Његова длака није в |
рну учитељицу, невољу.{S} Он је имао да се бори из дана у дан за комад насушног хлеба, те га је |
заврши он.</p> <p>Илић није ни сањао да се овакви разговори воде између Белиних родитеља.{S} Он |
} Све је око ње било сиво, тако сиво да се њена црвена блуза у тој прозрачној сивини причињавал |
у брзо и потпуно помиловање Јованово да се његово присуство готово осећало у кући.{S} Млади чов |
и, скровиште осећаја.{S} Он је успео да се она врати у Београд.{S} Али, ево већ неколико часова |
оћ преживелих година.{S} Преста брзо да се бори против појаве два женска лица, оба љупка, оба п |
еко једно од другог.{S} Он је мислио да се она удала и да није ништа сачувала од спомена на њих |
p>У том је изненади отац да се решио да се жени.</p> <p>— У кући ми је роваш.{S} Мој ма̑л се ра |
то да се не узму?</p> <p>— Ама, како да се узму, човече? — одврати му жена. — Дошла Ката данас, |
сле иде плата, није много али колико да се храниш.{S} А занатлија?{S} Рано се дигни, доцно лежи |
"50" /> <p>У очи дана кад је требало да се растану, начинили су велику шетњу, обишли су готово |
нији.{S} Председништво је предлагало да се клуб уздржи од те патриотске манифестације с разлога |
рвих праменова косе, те је изгледало да се девојка стиди без икаквог нарочитог повода.{S} Повуч |
било да га не примети на улици, било да се сувише смеје са осталим друговима.{S} Па и ти другов |
полагала на мишљење околине.{S} Било да се с ким сусретне, било да поразговара, очекивала је из |
очи у девојке. — Можда би боље било да се никад нисмо познали.</p> <p>— То је сувише горко.{S} |
у Старој Србији, он је прешао овамо да се школује, потуцао се од гимназије до гимназије, сталн |
и љута газдарица.</p> <p>— Није лепо да се девојке задржавају доцно у вароши — приговори јој ст |
удући министар. — Ако се воле, зашто да се не узму?</p> <p>— Ама, како да се узму, човече? — од |
месту акт озбиљан, хладан, срачунат да се прими онолико колико се даје...{S} Шта ви мислите, г |
отности, не помишљајући на могућност да се размажена девојка игра жмурке с њим.{S} Најзад се ре |
ла на снагу, те је већ имала потребу да се допада људима, и друго, што су је другарице, ћерке ч |
>— Ја радим да убедим људе у потребу да се поново почну послови.{S} Као што видиш, штета је да |
и митрополита што им не услиши молбу да се преко лета прехране у каквом манастиру, они Ужичани |
он, упркос свега — посланици не могу да се определе јер се стално налазе у недоумици: да ли да |
с устали из гробова, да још не знају да се нађу.{S} У осталом, он је тако замишљао час васкрса |
које хоће да се шале, које допуштају да се задиркују.</p> <p>— Хладна је као тестија! — рекао ј |
тебе да си срећан човек.{S} Причају да се у тебе заљубљују министарке или њихове ћерке...{S} С |
ојом старом пријатељицом, ма по цену да се понизи.</p> <p>— У осталом, мени није ништа право.{S |
негови што су падали целе зиме почну да се краве.{S} Пред дућанима су воштане свеће, обешени св |
ратских рефорама, а они нису у стању да се одрекну ни државног фијакера!</p> <p>Али младој бунт |
мислим на твоје испите.{S} Али нећу да се преучиш.{S} Остави данас те књиге — додаде весело. — |
о.{S} Она признаде:</p> <p>— Ја хоћу да се образујем потпуно, до краја, систематски.{S} Зашто д |
на знања модерној жени.{S} А ја хоћу да се образујем до краја.{S} Хоћу да будем на висини време |
ила.{S} Ретко се види један мушкарац да се осмејкује.{S} Успети, само успети, успети по сваку ц |
се обрати своме сину. — Сад ће отац да се врати, па пази, Младене.{S} Немој да се мангупираш.{ |
њој ?</p> <p>У том је изненади отац да се решио да се жени.</p> <p>— У кући ми је роваш.{S} Мо |
људи!...{S} Не дајте ме.</p> <p>Савлада се.</p> <p>Младић, поред ње, примети промену на њеном л |
ије кварио никакав брод.{S} Од Београда се видела само она стругара и још неколико неједнаких ф |
зеленим рубом подривене обале.{S} Тада се изви из Милевина грла песма гипка као та река:</p> < |
изнад ливаде.{S} Траве полегну.{S} Тада се открије, безазлено зачуђено као девица, ситно, бледу |
омак! — рече готово гласно.</p> <p>Тада се сети великих планова Радојевих и целог његовог говор |
остизавала је свој врхунац.</p> <p>Тада се зачу један шум на вратима.</p> <p>Два млада створа п |
Аница. — Хоћеш ли да идемо?</p> <p>Тада се и по четврти пут глог белио, лале жутеле, славуји пе |
} Један шегрт наиђе звиждућући, загледа се у пијаницу и рече му озбиљно:</p> <p>— Ти излазиш из |
ду.{S} Она је гледала неодређено, преда се.{S} Илић је био полуга на којој је почивала зграда њ |
ла је одмереним кораком и гледала преда се.{S} На пола растојања она подиже очи и спази Илића.{ |
и сву храброст, закуца на врата и преда се тој голицавој дрхтавици, па док јој она <pb n="115" |
е куцао штапом о калдрму и гледао преда се.</p> <p>— Узми га кад ти се допада! — рече, најзад, |
де кући.{S} Али је она не пусти испреда се, и, између осталих ситница које се говоре међу девој |
сетница и карата са сликама.{S} До зида се налазила једна постеља, од ораховине као и сточић, п |
> <p>То је трајало неко време.{S} Ваљда се девојци досади та игра, те, кад једном закуца на вра |
је било што је реакција падала, слобода се објављивала, што је настајала нека промена најзад.{S |
е губила.{S} Настајале су њиве.{S} Кожа се сад руменила испод отворене блузе.{S} Видео се и јед |
шешира, разапетих сунцобрана, и задржа се на једном споменику, окруженом букетом прецветалог ј |
о госпођица нема ништа против? — уздржа се философ свечано.</p> <p>— Шта могу имати против! — к |
а време кризе, млада студенткиња показа се као најизвежбанија нудиља.{S} Три дана и четири ноћи |
</quote> <p>На изласку из вароши указа се Морава бистра, умиљата, осенчена зеленим рубом подри |
рацију.{S} Жандарми су ме измлатили, ја се нисам користио њим.{S} Али ако оно дође што ти рекох |
> <pb n="31" /> <p>— Не.{S} Не знам, Ја се нисам због тога уписала у школу.</p> <p>— Него због |
сматрају за мирна човека, али видиш, ја се питам да ли у мени не живи неки скривени ђаво.{S} Ах |
како на то нисмо раније мислили.{S} Ја се смејем <pb n="109" /> кад се сетим извесних предрасу |
епознатим, Неказатим, Бескрајним.{S} Ја се враћам срцу да осети оно што мисао моја није могла с |
— Шта је ово мени?{S} Ја нећу то.{S} Ја се гнушам тога сна.</p> <p>Девојка се уједе за усну.{S} |
сатрапије начинити правну државу.{S} Ја се чудим како на то нисмо раније мислили.{S} Ја се смеј |
омаљала кроз њих.{S} Он је певао:{S} Ја се смејем, морам да се смејем — Бог је реко: морам да с |
смрти Стевана Првовенчаног.</p> <p>— Ја се озбиљно бринем за ваш опстанак у државној служби — п |
и.{S} Његов глас је дрхтао:</p> <p>— Ја се нисам шалио.{S} Часна реч ми је сведок.{S} Ја остаје |
рада и Неапоља, најлепша на свету, а ја се кладим да је она најружнија престоница у Европи.</p> |
прође као сат, а сат као минут.{S} И ја се само Богу молим да заустави то време, да се не живи |
ти је рођак господин Илић?</p> <p>Каја се опет изненади, али се уздржа од сваке заједљивости, |
} Оштар смех зацика по соби.{S} Насмеја се и оно тело у огледалу развучено, саблажњиво.</p> <p> |
Овоме је све равно до Косова! — насмеја се Илић у себи.</p> <p>Он је био студент философије, вр |
рајцарица кад би Младен учио! — насмеја се Бела, која у том тренутку донесе кафу.</p> <p>— Ћути |
ила.</p> <p>— Какав парадокс! — насмеја се девојка нервозно.</p> <p>— Парадокс зацело, али је и |
није више у моди, слатка моја — насмеја се стара девојка. — Она је одвише чедо наших крајева, ј |
сило?</p> <p>— Не, није ништа — насмеја се Вишња силом. — Разгледала сам престоницу.{S} Ми смо |
тог човека!{S} Људска повесница развија се као разнолик, чудан, изукрштан призор.{S} Обичаји, в |
сопственим речима. — Наша интелигенција се одвојила од народа који пати.{S} Међутим, ми смо за |
им зидинама средњевековне тврђаве, чија се платна спуштала од врха брда па до у саме таласе Дун |
итнице, трудила се да се сети лица чија се имена спомињу, мешала се са варошким девојкама, седа |
тове, лемио ланчеве.{S} Стари кујунџија се противио у почетку новотаријама свога сина.{S} Назив |
— викну <pb n="217" /> јој Милева, која се у тај пар приближавала с Радојем и још неколико дево |
срећни случај.{S} Нека топла нада, која се у њој рађала без разлога, испуњавала је њену целу ду |
у се нека чаробна неранџаста боја, која се види само код лептирова, а на супротној страни, по к |
та ти је, Вишњо? — упита је мајка, која се помоли уз степенице од трема. — Теби није добро?{S} |
Доста! — викну размажена девојка, која се била повратила из првог изненађења, па устурајући дл |
} Обузимала ју је нека лака ватра, која се слатко гасила при додиру чистог рубља.{S} Раније чим |
ногоступица и разлистале природе, која се у роси зориној купала безбрижно, разблудно.{S} Осећа |
неке велике зграде и краја улице, која се губила у низини својих простих, неугледних кућа.{S} |
маште; јер то није била више Вишња која се појављивала из писама.{S} То је била визија неке нем |
у није било добро.{S} Ваљада, бура која се спремала у ваздуху, уносила му је грозницу у крв.{S} |
.</p> <p>Ту примети гомилицу света која се искупљала љубопитно.{S} Он приђе такође.</p> <p>У је |
мпатија, далека, нова, друга љубав која се приближава.{S} Ипак нешто у души говорило му је да с |
, Илић је могао закључити из књиге која се појавила те године: <hi>Мистицизам у вишој математиц |
префињене црте, њен осмех мачкице која се умиљава, њену несташну веселост; овај профил задахну |
тиранији, у ординарној лицитацији која се лажно зове <hi>влада народа</hi>.</p> <p>— Шта је ле |
S} Бела је имала бело лице с кожом која се чинила као постављена једва приметним руменилом.{S} |
обучен нешто немарно, са краватом која се пела уз потиљак, руку завучених у џепове од панталон |
> <p>Ударише првом побочном улицом која се отвори пред њима.{S} То је био доста широк сокак, ко |
а кондицији дозна за велику новост која се још од подне шапутала по породицама ближе Двору и ми |
ости, жива младост, сумња у радост која се нуди, непомирљив идеализам, неутољива жеђ за усаврша |
е, а сад је посматра кроз прошлост која се измиче, отима се нашим пруженим рукама.</p> <p>— Кад |
и расејано у своју давну другарицу која се није заустављала у причи о својој срећи.</p> <p>Била |
едном приликом: „Кад се деца воле, нека се узму...“</p> <p>— Али ако се не воле? — прекиде је Ј |
>Гром-мисли</hi>. <pb n="86" /> Публика се стане да надмеће ко ће више знати на памет тих његов |
} Хтео је да је заборави.{S} Њена слика се брисала, срце ћутало.{S} То је трајало неко време.{S |
и нежно. — Ја ћу то изгладити.{S} Мајка се не сме мешати у наше ствари.</p> <p>— Мани се, Бела |
чуна колико и лањски снег!</p> <p>Мајка се не усуди да обнови прекор, већ погледа плашљиво у св |
који га милује својим крилима, девојка се била већ извила из његовог наручја и побегла к врати |
е и модре траке.{S} За првипут, девојка се подаде томе осећају, голицавом, узбудљивом, слађем о |
колико осташе тако загрљени!{S} Девојка се покоравала без речи, без протеста, предавала се сва, |
о певаца кречало је по селу.{S} Девојка се осети слободнијом у присуству ове стварности.{S} Нег |
за тебе, не приличи ти. </p> <p>Девојка се склони од ватре за тренутак.{S} Онда узе неки други |
} Ја се гнушам тога сна.</p> <p>Девојка се уједе за усну.{S} Крв осоли њену пљувачку.{S} Навуче |
о је настојавао Остојић.</p> <p>Девојка се осети донекле увређена, те подиже главу.{S} Њен погл |
им гестовима и учтивостима.{S} Пушкарка се већ бринула шта ће сутра лепо скувати за ручак, те ј |
а ступи унутра.</p> <p>— Нећу — занећка се она детињасто, па, после нешто оклевања, прошапта по |
с времена на време.</p> <p>Лазаревићка се опорављала полагано.{S} Њено тело беше изнурено суро |
није крив ништа.</p> <p>Госпа-Матовићка се зарумени у лицу као да је обузе изненадни страх да д |
е стране тога широког пејсажа.{S} Обала се огледала у води тако јасно да је гледалац мешао ства |
p>Вишња, лака словенска природа, давала се уверити и овом половином своје душе, и обећавала себ |
авала без речи, без протеста, предавала се сва, послушна, гипка, нежна, бледа, цвокоћући и згрч |
пеха . на Берлинском Конгресу, подавала се ласкању извесне дипломатије, заносила се идејама про |
.{S} Даље мало, пузала је, разлиставала се стара лоза, пуштала у вис своје сочне пипке, припија |
у сну.</p> <p>Главна стаза разређивала се.{S} Шетачи се враћали у град.{S} Између дрвећа хвата |
ље.</p> <p>При тим покретима показивала се кроз широке рукаве њена рука гола до лаката, њено мл |
нчени шљивацима.{S} Још даље, указивала се црвена силуета једне цигљане.</p> <p>Девојка је стан |
ом руком.{S} Иза првог угла појављивала се једна млада девојка у коректној мушкој јаки; плав пр |
асла, дебљала, удвајала се, одлепљивала се са хартије, играла.</p> <p>— Бедник! — оте јој се уз |
а вукла се из села у село и процењивала се наизменично пред разним комисијама док се не би сва |
доказа који је хтела навести, збуњивала се и допуштала своме пријатељу да он формулише оно што |
омилама.{S} Журно се копало, набацивала се земља, побијало коље, доносило се камење, грање.{S} |
а много, није бирала речи и пребацивала се.{S} Са нешто урођеног византинизма, она је имала јед |
и.{S} Ипак, корачала је даље.{S} Надала се да ће се сакрити.{S} Подржавала ју је храброст лопов |
бунила су се по уличном дрвећу, дизала се у вис, кружила неко време, па опет слетала, и крешта |
/> која га је пратила, легала и дизала се с њим из постеље, и са којом је живео као са метресо |
је свитало.{S} Кратка летња ноћ дизала се лагано, као магла, и откривала широк шор, пун отврдл |
воју периферију.{S} На северу, уздизала се једна немалтерисана кућа сеоског изгледа.{S} Десно о |
љених острва.{S} С наше стране уздизала се висока обала, са црвеном, одроњеном земљом и плаветн |
интерес.{S} Кампања за кампањом низала се.{S} Уносило се сувише јужног темперамента, сеоске те |
слова, која су расла, дебљала, удвајала се, одлепљивала се са хартије, играла.</p> <p>— Бедник! |
едомир као да је пао с Марса! — смејала се госпа-Матовићка, која би кадгод присуствовала тим ра |
ена, пенушава и као зауздана, пробијала се још кроз отвор на средини.{S} Чекало се само пролеће |
не пипке, припијала се уз кућу, увијала се око довратака, јака, снажна, жилава, па чудно одудар |
тала у вис своје сочне пипке, припијала се уз кућу, увијала се око довратака, јака, снажна, жил |
пила миље из ваздуха тога дана, опијала се присуством човека који је ишао поред ње, слушала је |
ој методици, глас јој је дрхтао, бојала се да њена другарица не сазна шта о овом узбуђењу које |
шкрипао ђерам.{S} Варош тонула, љушкала се, разливала у ноћи.{S} Девојчино срце се опијало том |
XVII</head> <p>Вишњина мајка опорављала се из дана у дан.{S} Већ је по мало напуштала собу, шет |
стрпљиво крај школске године и спремала се за последње испите.{S} Али никад не поведе разговора |
бразе.{S} Иначе, у свему другом, мењала се ка идеалу који јој је Илић открио, мешала се у друшт |
цу налазила је одушке у цвећу, сагињала се, кидала га, мирисала, стезала његов сноп уз груди.{S |
, срце стезало се од бола.{S} Заклињала се да ће се сва предати нези око болеснице, да неће одм |
ко себе.{S} На неколико корака отварала се побочна улица.{S} Она скрену тамо, убрзавши кораке.{ |
{S} Несигурна мартовска светлост играла се по коњским сапима, по зарђалом блеху од платформе и |
{S} Међутим, то време пролази; централа се подиже, и ја ћу ускоро, као онај класични песник, ко |
округљена површина Савине воде беласала се између обала.{S} Пред њима се простирале дуге пољане |
скопана.{S} Од последњих киша нахватала се читава бара.{S} Неки добричина наместио је брвно.{S} |
Тек, једна једва приметна румен кретала се по њеним образима.{S} Младић се не могаде уздржати о |
Махала рукама, бацакала ноге, окретала се у балету и тражила очима Чедомира да му пошаље пољуб |
оти.{S} Уседелица се збуни.{S} Окретала се блесасто по соби.{S} Кризе су код жена заразне.{S} О |
ла да цео тај рад није бесциљан, питала се шта ће она привредити науци, шта ће наука привредити |
еби.</p> <p>— Шта је ово мени! — питала се она. — Тамо вилинско коло, овде вилинска вода, све н |
<p>— Откуд овај сан, овај бол? — питала се у чуду.</p> <p>Напољу се мрак повлачио све јаче.{S} |
је могла да схвати свога друга и питала се откуд долази ова промена.</p> <p>Чедомир је покушава |
присуство <pb n="181" /> духа и питала се шта други мисле о њој.{S} Она је знала да је неко од |
то брзо, као да је виле гоне, а враћала се тек у вече, пуна новости.{S} Младен је одлазио такођ |
оз луле, падала у низак басен и враћала се отуд у виду ниске врло сјајних мехурића.{S} Суплент |
м сумњама.{S} Чим би га видела, осећала се пред њим разоружана.{S} Он је знао толико ствари, пр |
и тек тако, гледајући у страну, осећала се сигурна у његовом присуству.</p> <p>А Радоје је умео |
купала безбрижно, разблудно.{S} Осећала се нека јака воња на влагу, зној, на човечје месо.{S} Ч |
Вишња је слушала те разговоре и осећала се све неугодније.{S} Њене мисле купиле су се око Чедом |
леска и талијанска дела.</p> <p>Осећала се слободна, зрела, цела.{S} Како јој је сад изгледао ј |
ма сена, па ударила преко поља и бацала се право на град.{S} Срећом за Чачак, са те стране нала |
Ова врста страха пред младићем појачала се још више откако се вратила из Београда.{S} Избегавал |
Матовића, министра земљорадње, венчала се јутрос у овдашњој Саборној цркви са г. Чедомиром Или |
идеалу који јој је Илић открио, мешала се у друштво младих људи и девојака, подражавала мушкар |
сети лица чија се имена спомињу, мешала се са варошким девојкама, седала крај прозора и тражила |
је у себи.</p> <p>С тим прекором мешала се широка жалба за Београдом и младићем кога је тамо ос |
p>— Па имамо кућу, хвала Богу — умешала се мајка.</p> <p>Млади човек није хтео да чује о тој оп |
оживљавао тек шум какве змије, подигла се читава насеобина од радничких колеба, магацина и ске |
p>У том се чу лупа точкова.{S} Иза угла се појавише поштанска кола.{S} Арњеви се тресли.{S} Јед |
а му се не досади.</p> <p>Међутим, Бела се није могла да свикне.{S} Тешко јој је било без мајке |
е пуштај га далеко од себе!</p> <p>Бела се церила ђаволасто.</p> <p>— Хај’те горе, на послужење |
, без иједне мисли у глави.</p> <p>Бела се није бранила.{S} Зенице су јој се јако шириле.{S} Он |
е чуше удари метле по поду.</p> <p>Бела се прва одвоји и, једним покретом, диже се са канабета. |
.{S} Уста је држала отворена.{S} Видела се оба реда зуба.{S} Усне се згрчише на четири угла.{S} |
ј плавој појави.{S} Испод жакета видела се муселинска блуза; лака материја дрхтала је при свако |
едстављен.{S} На његовој тоалети видела се велика разлика.{S} Имао је нов таман костим, претенц |
ити.{S} Занат није ишао никако.{S} Јела се стара мука.{S} Мајстор се надао бар у сина, да ће из |
интелигентни сјај у очима.{S} Тек, била се угојила.{S} Црте на лицу одебљале.{S} Врат јој као к |
је јурио.</p> <p>Она се окрену.{S} Била се зауставила на обасјаном простору једне уличне лампе. |
није више учио школе.{S} У то доба била се већ увелико развила борба између школованих и нешкол |
ала у причи о својој срећи.</p> <p>Била се обесила о једру мишицу свога мужа и говорила усхићен |
е, кривудала по широком кориту и губила се на хоризонту као разастрто платно од сребра.</p> <p> |
.</p> <p>Вишња је тако прошла, изгубила се у провинцији као и у његовом спомену.{S} Што је онда |
ило се у мукама.{S} У њеној души дубила се болна празнина.{S} Губећи њега, чинило јој се да се |
Није разумевала многе ствари.{S} Дивила се наставницима што почињу предмет из средине... што се |
цео <pb n="226" /> живот.{S} Противила се вољи родитеља.{S} Није слушала савете опробаних приј |
{S} Једна млада, хрома жена успротивила се излишној секцији коју је закон наређивао и тражила о |
редак гост његове музе.{S} Авет лудила се помаљала кроз њих.{S} Он је певао:{S} Ја се смејем, |
о шесдесет година, још дурашна, трудила се, како само може, да угоди својим гостима.{S} Вечера |
ли за свакидашње кућне ситнице, трудила се да се сети лица чија се имена спомињу, мешала се са |
о и топло.{S} Једна црвена буба трудила се да се успење уз један камичак. <pb n="76" /> Стаде п |
обадве широке царевине мисли и трудила се да их разуме обе и да их помири.{S} Говор њеног земљ |
ла ове болове и ове сладости.{S} Чудила се тој несаници, покушавала да се отресе те узбуђености |
еда своју другарицу расејано.{S} Чудила се томе питању, јер је толико пута говорила Вишњи о сво |
вила.</p> <p>— Што ми не пише! — чудила се девојка болно. — Бар једну реч да је здрав.</p> <pb |
да се вратимо?</p> <p>— Зашто? — чудила се Вишња.</p> <p>— Киша ће још дуго падати.</p> <p>— Ал |
, на сточићу уметничке израде, налазила се у златном оквиру фотографија црногорског кнеза са св |
p> <p>Она погледа око себе.{S} Налазила се у једној забаченој улици.{S} Ноћне светиљке чкиљеле |
ед следи.{S} У дневним вестима налазила се ова белешка:</p> <quote> <hi>Венчање</hi>. — Бела, к |
ућа у којој је држао кондицију налазила се при врху Крунске улице.{S} То је било код једног гим |
о јој је отац да то ради.</p> <p>Прљила се око ватре, руке су јој пуцале од сапунице, крста је |
то више улице.{S} Роба из дућана гомила се безбрижно по тротоару.{S} По прозорима <pb n="208" / |
викну један женски глас.</p> <p>Гомила се растури по утрини.</p> <p>Вишња се нађе поред Милеве |
Она га је такође приметила.{S} Црвенила се, гледала га весело и смешила се.{S} Њени зуби сијали |
грло.{S} Руке је забацила.{S} Наслонила се цела на младића.{S} Тамно жута чарапа од конца вајал |
њој се бунио остатак старе душе, бунила се сва њена ранија наивност против извесних крајности И |
/p> <p>— Па што ме је оставио? — бунила се она.</p> <p>— Ко је кога оставио? — одговарало је не |
та.{S} Коса му је била замршена, лепила се по ознојеном челу.{S} Он провуче прсте кроз кике на |
чисту кујну.{S} У једном удубљењу крила се велика постеља, заклоњена црвено мрким завесама са ж |
ептира с црвеним рубом око крила јурила се око једног букета дуде.{S} Низ кириџија корачао је л |
е ласкању извесне дипломатије, заносила се идејама просвећеног апсолутизма и на народ гледала к |
/> је прошла: поменула се, а не вратила се, како кажу наши стари.{S} И девојка је мислила понов |
губи се не окренувши се.</p> <p>Вратила се одмах у село.{S} Прекинула је на кратко са целом про |
ихове баште.{S} Јабука шећерлија китила се руменим, заруделим плодом.{S} Остојићев султан дрема |
рвенила се, гледала га весело и смешила се.{S} Њени зуби сијали су испод румене, свеже губице к |
} Једна камара неисечених дрва рогушила се у сенци коју је правило крило универзитетске зграде. |
и бадемом.{S} Једна липсала коза вукла се из села у село и процењивала се наизменично пред раз |
ла изненада без мужа и прихода, повукла се у једну кућицу из дворишта, и ту, од оног што јој је |
лест <pb n="186" /> је прошла: поменула се, а не вратила се, како кажу наши стари.{S} И девојка |
су укоснице.{S} Миришљава коса просула се као талас по њеним раменима.{S} Из хаљина у нереду п |
а влагу, зној, на човечје месо.{S} Чула се поново она опојна музика из сна.{S} Кроз ваздух су с |
ижњој касарни веџбали се војници и чула се промукла, далека и кратка команда: „К нози!“</p> </d |
од његова венца!</p> <p>— Кажу не ваља се уносити у кућу — одговори јој Милева поверљиво. — Не |
лдрми се нахватале многе баре.{S} Земља се клизала.{S} Помрчина је била велика.{S} На пола улиц |
освајало, живот се обнављао, на ранама се хватали ожиљци.</p> <p>— Добро, да идемо — приста Ви |
вом путу наиђе на Чачак.{S} По кафанама се пуши, млатара рукама и води политика.{S} Необавештен |
ње, па тако беру и једу.{S} По кафанама се чуо жагор.{S} Деца се враћала с купања и дерала у са |
се да се губи све око ње.{S} И она сама се губи, нестаје је, тоне.</p> <p>— Шта ме сад чека?... |
.{S} Било је много сунца.{S} По баштама се трава подмладила.{S} Са пијаце служавке су носиле зе |
удника ради на свом образовању и спрема се да буде велика и мила сарадница на препорођају родно |
Дужности нису тешке. <pb n="274" /> Има се доста времена.{S} Читам, посматрам, размишљам, учим |
би је осветљавала рђаво.{S} По кутовима се дизао мрак.{S} Наста један тренутак потпуне тишине.{ |
око оба дућанска прозора.{S} У рафовима се шаренила повесма вунице, превучена завесом од тула; |
е из раја.{S} Пусти простори, по којима се назирала тек овде-онде која прилика што се лагано ву |
другова, Ужичани и Црногорци, с којима се хранио.{S} Они су ишли у гомили, грајали и препирали |
отиње у нашем народу.{S} Села, у којима се никад није знало за оскудицу, боре се сад за насушни |
а испуњена трима постељама, међу којима се свака разликовала: једна је била гвоздена, друга дрв |
у далеко одмакли од града.{S} Пред њима се указивао усамљен сеоски друм, једна механа и велика, |
беласала се између обала.{S} Пред њима се простирале дуге пољане, ниска брда, две три вароши и |
зарасло у подивљало цвеће.{S} Пред њима се појави широка трака Дунава.</p> <p>— Ти си одсела на |
љеле су у зраку пуном кише.{S} Под њима се белуцала црна калдрма.{S} Било је мало пролазника.{S |
тра кроз прошлост која се измиче, отима се нашим пруженим рукама.</p> <p>— Кад смо тако добри п |
ом челу повлачиле се боре, а у солуфима се пресијавало неколико белих власи.{S} Остале су му ип |
<p>Брод обиђе брдашце, и пред путницима се указа цела панорама Београда са дунавске стране: вар |
ечи, добре наде и обећања узимали су на се изглед стварних бића, рађали се један из другог, гур |
е показаше њена здрава плећа.{S} Рамена се видеше округла, заобљена, као извајана.</p> <p>— Изв |
{S} Њихове усне се додирнуше.{S} Рамена се саставила с раменима.{S} Руке су се стезале грчевито |
њене здраве ноге.{S} Изнад њеног рамена се дизала Чедомирова глава, унезверених очију, згрчених |
јаве само из романа...</p> <p>— Времена се мењају.{S} Све хоће да је модерно...{S} Дакле, ти ка |
ло.{S} Зидови су попуцали.{S} Грађевина се срушила.{S} Она се збиља осећала као човек који је б |
ило просуто једно пакло карата; прашина се видела по раму од огледала.{S} У трећој одаји, која |
нице?</p> <p>Кад се нико не одазва, она се помоли наврата: збрчканог лица, повезане главе, згур |
земљу; украшена многим успоменама, она се измицала јави, она му је изгледала као бајка коју му |
да, све неке мађије.</p> <p>Доиста, она се осећала као очарана.{S} Илић јој се чинио тако близа |
представио девојку њима.{S} А сад, она се забављала с њима, они се забављали с њом, као да он |
ју другарицу.{S} Али, на пола собе, она се заустави као задржана једним грчем.{S} Пред њом је л |
е изласке на отворено поље и сунце, она се учини младићу слатка и мека као та воћка коју му је |
{S} Као сви људи здрави и природни, она се бојала свега што је анормално, болесно, мистериозно. |
е часовничарске радње показаше три, она се појави пред Двором.{S} Ишла је одмереним кораком и г |
и нити има за циљ нешто опредељено, она се решавала једнако да му пише.{S} У брзини с којом је |
е каква идеја усади у његову главу, она се тако угњезди да је ни сами ђаво не би могао отуд ишч |
ват да сама извојује свога мужа.{S} Она се питала шта би мислио њен отац да је сазнао за посету |
пуцали.{S} Грађевина се срушила.{S} Она се збиља осећала као човек који је био заспао у неком н |
весна, тамна, под знаком питања.{S} Она се заиста питала да цео тај рад није бесциљан, питала с |
мисле купиле су се око Чедомира.{S} Она се питала:</p> <p>— Где је он сад?{S} Шта ли ради?</p> |
а.{S} Изгледали су јој као деца.{S} Она се предомисли, окрену главу и продужи даље.</p> <p>Имал |
шим од свакодневне егзистенције.{S} Она се чудила како је досад могла бити слепа, водити бесциљ |
косе и спусти руку на њено раме.{S} Она се стресе; не рече ништа.{S} Другом руком он је обви ок |
их зависи круг земаљске планете.{S} Она се сети много лепих ствари које је имала с Илићем.{S} О |
беше одвише тешка за њено срце.{S} Она се осети сама усред тих занетих девојака занемарене тоа |
ше се црнпурасте, дозреле груди.{S} Она се насмеја.{S} Оштар смех зацика по соби.{S} Насмеја се |
и.{S} И доиста, ово их приближи.{S} Она се одушевљавала тој поверљивости свога друга оним унута |
време, упада у противуречности.{S} Она се питала још, што и они који су старији <pb n="48" /> |
говора <pb n="304" /> са Вишњом.{S} Она се трудила да се врати на пут којим је ишла пре него шт |
ко дана.{S} Одговор није стизао.{S} Она се чудила томе ћутању.{S} Да ли се Чедомир дурио?{S} Мо |
боле, као да ју је Чедомир ујео.{S} Она се диже нехотице и рече:</p> <p>— Хајдемо у варош.{S} Д |
њене очи.{S} Срце јој се кидало.{S} Она се питала да ли су људи луди или подлаци.</p> <p>— Шта |
а бира себи мужа потпуно свесно.{S} Она се није правдала пред самом собом, она је губила присус |
е.{S} Оставимо, дакле, прошлост.{S} Она се не врати, ма је звао колико хоћеш.{S} Просто: пиши п |
г покрета.{S} Он је узе за руку.{S} Она се не трже.{S} Он продужи свој нагиб и притиште један к |
ика учини весео утисак на Вишњу.{S} Она се мирила са том вароши, заборављала је на рђаве часове |
погледа поново своју другарицу.{S} Она се била изгубила у мисли.{S} Тек, једна једва приметна |
ла на већ рањену девојкину душу.{S} Она се посвети бризи око оца.{S} Труђаше се да накнади дома |
се стезало, њена душа је плакала, а она се морала смешити.{S} Стога побеже са седнице, чим се К |
.{S} Живот <pb n="90" /> пролази, а она се никад не појави, не помилује наше усијано чело, не п |
мала ју је час топлина, час зима, и она се журила школи све више, као да ју је тамо чекао лек т |
не могаху одвојити од Вишње.</p> <p>Она се беше зауставила, нема, збуњена, укочена, бледа у лиц |
лас човека који ју је јурио.</p> <p>Она се окрену.{S} Била се зауставила на обасјаном простору |
анске слободе.{S} С друге стране, круна се опијала са нешто релативног успеха . на Берлинском К |
тематици</hi>.{S} Анри Поенкаре наслања се у геометрији више на осећање него на разум.{S} Иде с |
6" /> Зборови су само позорница, решења се доносе иза кулиса; образована су удружења која нијед |
ирнуо њене усне.</p> <p>Сутрадан, Вишња се дигла из постеље нешто доцније него обично.{S} Журно |
уговао бар обзир чувања тајне.{S} Вишња се опет није осећала у праву да затражи та објашњења.{S |
м коме није волео поверити се.{S} Вишња се опет играла кумаша са Милевом, доцније везла, плела |
p>Некад јој је све то пријало.{S} Вишња се могла радовати дубоко, потпуно, пуним срцем.{S} Сад |
љују и онима који се нагађају.{S} Вишња се уплаши и викну своју колегиницу;</p> <p>— Анице...{S |
/p> <p>Остојић прште у смех.{S} И Вишња се насмеја.</p> <p>— Гатке! — рече она немарно.</p> <p> |
било мање.</p> <pb n="310" /> <p>Вишња се стресе.{S} Било јој је хладно.{S} Пребаци један шал |
лаву и изгледао као сенка.</p> <p>Вишња се стресе.</p> <p>Она није видела лице у тог човека, ал |
око ње као мантија у попа.</p> <p>Вишња се добро осећала на Великој Школи.{S} Академска слобода |
атке коже и нечега чистог.</p> <p>Вишња се стресе.{S} Образ је заболе, као да ју је Чедомир ује |
ј да ћеш се удати те зиме.</p> <p>Вишња се хтеде подсмехнути својој другарици, али се не усуди. |
ан знањем целе наше епохе.</p> <p>Вишња се промисли да ли да му каже праву истину.{S} Најзад ре |
мила се растури по утрини.</p> <p>Вишња се нађе поред Милеве.{S} Ове песме, Радојеве речи, весе |
мо, кажи, мајка ти је нешто назебла, па се много брине за тебе, да и ти ниси, не дај боже, боле |
/> о приликама, догађајима и људима, па се понекад пребацивао и откривао и оно што је у партији |
о да се бојала да не буде примећена, па се опет загледа у чипку, у кошуљу, у два округла таласа |
Газдарица није код куће — рече она, па се саже да узме кључ испод простирке од прага.</p> <p>П |
та.{S} Били су дошли до оног долапа, па се спустише низ једно брдашце.{S} Под њим је жуборила о |
и будак, замахну њиме, поче да копа, па се онда заустави, као да виде да је то узалуд, наслони |
аде са свог места, пређе преко собе, па се заустави код огледала.</p> <p>Хтела је да види на њо |
и школске задатке што је могла брже, па се онда свуче и леже.{S} Хладна постеља јој је пријала |
з редакције сваког дана на Теразије, па се после разносиле широм Србије и Српства.</p> <p>Матов |
од својих посетилаца навику да пије, па се пропила и од пића посрнула, па продужила пут порока |
атарки за њих. — Постеља до постеље, па се не погледају.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Des Sl |
рио.{S} Престао је да пише афоризме, па се дао на поезију.</p> <p>— Наука ме није задовољила — |
ојка прибра своју снагу, намршти се, па се осмехну презриво:</p> <p>— Којешта!{S} Докле ћемо би |
судове и пошла вратима да их однесе, па се предомисли, зовну служавку и предаде јој што је имал |
рукама, одобравају и буне још више, па се, после, годинама прича како су се провели на Ђаковић |
зеленила које су састављали ритови, па се постепено пела уз брдо, прошарана вртовима, попречни |
ићев поглед прелете цели родни крај, па се заустави на врху Овчара.{S} Сети се гомиле радника к |
ветлити га чаробно за који тренутак, па се после изгубити, остављајући студента да иде својим п |
, млад, ни ружан ни глуп, тамо вамо, па се ми венчамо пре испита...{S} Красан је мој Милисав, в |
арења, Илић виде једно празно место, па се упути к њему, кад спази поред себе Зарију Ристића ка |
и паде у рит; она друга прну у вис, па се врати, начини два три круга изнад места где је пао л |
>— Збогом!... — понови још једанпут, па се удаљи, корачајући несигурно, посрћући готово.</p> <p |
био заспао у неком напредном граду, па се пробудио после једног страшног земљотреса; он види о |
располагао његовим животом и смрћу, па се слободно упућује у варош.{S} После се сети његовог д |
утим.{S} Једног овде имам од својих, па се и он туђи...{S} Испрати Вишњу до куће.</p> <p>— Ако |
пре неку годину и свршила: једног јутра се срушила.{S} Никоме није пало на ум да је диже.{S} По |
ру зврјала је широм отворена.{S} Унутра се светлила чиста калдрма, виделе се коњушнице, станови |
путеви су безбројни, живот шуми, таласа се, све је у вечитом покрету.{S} Али што се пароброд пр |
стрже плетеницу.{S} Плава, свилена коса се просу као талас, упи се у њена леђа.{S} Она врисну:< |
ипак он превали:</p> <p>— Да!</p> <p>Та се реч чу једва; он се напреже и рече поново:</p> <p>— |
разлогом: </p> <pb n="202" /> <p>— Тата се није опоравио још од робије, па не може да издржи та |
чак није добио електрику.{S} Преко лета се било далеко одмакло с послом.{S} Оба главна зида на |
а у искреност своје другарице.{S} Упита се да Каја није суревњива што се она познаје са њеним с |
рху.</p> <p>— Шта му је то сад? — упита се Чедомир несвесно.</p> <p>Толико је пута пролазио пор |
ници.</p> <p>Тек после дуге ћутње, уста се отворише да изговоре неколико баналних речи.</p> <p> |
о да идемо у сусрет новог хаоса.{S} Шта се дешава међу математичарима, Илић је могао закључити |
о далеко... даље него детињство.{S} Шта се све за то време није десило!</p> <p>Блажени егоист, |
аком случају Вишња није знала дотле шта се дешавало са њеним драганом.{S} Она је седела у Чачку |
ео себи дати рачуна где се налази и шта се десило.</p> <p>Једна крупна сенка спусти се низ степ |
А кад оздрави, она ће јој испричати шта се с њом догодило, признати све, па нека буде како она |
о ја.{S} Нико у Србији није сигуран шта се сутра може десити ; нигде није тачнија она пословица |
от изгледа ти ситничарење, не видиш шта се око тебе догађа, не можеш ништа да избегнеш, све ти |
ија.{S} Седиш у топлој соби и пазиш шта се говори.{S} Не радиш снагом него мозгом.{S} Гледаш кр |
ти њен живот на боље.{S} Међутим, ништа се није догађало.{S} Београђани су се жалили на врућину |
— Чедомире, узми ме!</p> <p>И стропошта се на тле.</p> <p>— Колегинице ? — чу се глас из друге |
дук њихао се свеједнако.{S} Око младића се дизале <pb n="231" /> хиљаде руку, само његове беху |
у.{S} По кафанама се чуо жагор.{S} Деца се враћала с купања и дерала у сав глас.{S} Парк је пак |
су се утркивали да га поздраве, а деца се загледала у њега, као у чудо.{S} Недељом и празником |
иви кораци младог света.{S} Њих двојица се беху примакли прозору што гледа у двориште.{S} По ка |
и био примећен.{S} Нема весеља.{S} Лица се згрчила, борба за опстанак их наружила.{S} Ретко се |
сатанско у својој лепоти.{S} Уседелица се збуни.{S} Окретала се блесасто по соби.{S} Кризе су |
као да га тражи; пуче друга пушка; тица се изви над Дунав, одлете у ваздух и више се не врати.< |
су дрхтали пред њом.{S} У мешењу колача се одликовала: имала је шесдесет четири рецепта за разн |
лебом хранимо...</p> <p>— Мама! — умеша се Бела енергичније.</p> <pb n="194" /> <p>— Красно, го |
нам говори да хоће да се убије — умеша се један надничар са самаром пуним цигаља. — Вели, неће |
о се на личне зађевице и грдње.{S} Клуб се поцепа.{S} Један мањи део остао је у Групи.{S} Остал |
на девојка игра жмурке с њим.{S} Најзад се реши да се с њом објасни, пре него што предузме кака |
оје је рило по њој, као грех.{S} Најзад се охрабри и рече:</p> <p>— Шта ти мислиш пошто свршиш |
жаревцу, на робији.{S} Његова жена, кад се тако нашла изненада без мужа и прихода, повукла се у |
изма, донетог из Србије.{S} Доиста, кад се његов дух стварао, природне науке достизале су свој |
од оних жарких дана у сред пролећа, кад се око нас осећа оргијање природе и ми зажелимо, с једн |
оменуо да је сутрадан неки празник, кад се нема школе, те предложио својој пријатељици да изађу |
, где и раније.{S} То је било тамо, кад се пође са Зеленог Венца ка Варош Капији, па лево.{S} Т |
или.{S} Ја се смејем <pb n="109" /> кад се сетим извесних предрасуда које су мутиле моју савест |
ако изређа до тридесет кафана...{S} Кад се напије, ухвати се за телеграфски дирек.{S} Ту је у с |
и лепио њене усне као шећерлема.{S} Кад се спремила за школу, видела је да још има доста времен |
S} Машта је ишла као на крилима.{S} Кад се дође већ до немогућности, младић се трже.{S} Жалосна |
им, Илић се бавио дуго ван куће.{S} Кад се библиотека затварала, он је онда почињао своје шетње |
му је био популаран и живописан.{S} Кад се каква идеја усади у његову главу, она се тако угњезд |
за цео живот, остави све друго.{S} Кад се кола хтедоше кренути, Бела истрча у двориште и стаде |
једва га ухвати у једном трњаку.{S} Кад се окренуо и пошао ка својој другарици, она је стајала |
нице!...</p> <p>Илић се насмејао, а кад се после растао са њом, помислио је озбиљно:</p> <p>— У |
ручком о сељацима, те једва дочека кад се Бела умеша, и рече:</p> <p>— Знате, отац, да се Миле |
Где си био? — предусретала га Бела кад се најзад вратио кући.</p> <p>— Шетао сам, размишљао, м |
које се налази у овим церемонијама кад се има седамнаест година.</p> <p>— Хајде, испрати нас д |
} Није осетио или није водио рачуна кад се кола напунише.{S} Рабаџија га удари песницом по њушц |
/p> <p>Мајка јој је умрла оног лета кад се Чедомир оженио.{S} Смрт је јако утицала на већ рањен |
ивањем би рачунао на први од месеца кад се прима плата.{S} Кад би она била његова, неуморно би |
асто и искрено. — На што онда љубав кад се рачуна колико и лањски снег!</p> <p>Мајка се не усуд |
Браво, господин-Илићу!{S} Главно је кад се двоје воле...{S} А свет, фамилија, новац?{S} Трице и |
ане министар... министар земљорадње кад се већ тим питањем бави, али јој се учини да поред све |
војка.</p> <p>Било је већ пало вече кад се њих двоје упутише Вишњином стану.</p> <p>— Ви на лет |
х гледају.{S} Већ се примицало вече кад се нађоше на Ћирићевој пољани.{S} Сад се ту шири читава |
лако у газдаричиним годинама.{S} И кад се преболи, остане увек нешто.</p> <p>— Шта мислиш да л |
у Чачку... кад је била мало дете и кад се молила свесрдно Богу за своје лутке и болесну мачку. |
ави, она управо долази сама по себи кад се ствари доведу у ред, кад обоје нађу користи у својој |
е пролази, и једанпут дође тренутак кад се мора имати храбрости и прекинути на кратко са свим м |
.{S} Дотле су пркосили једно другом кад се сретну.{S} Данас је Илић имао најмање воље за то, те |
икама! — викнуо је млади муж једном кад се вратио из библиотеке с главом пуном Ламарка, Кеплера |
а лица.{S} Њихова мишљења, нарочито кад се тиче политике, зависе од њиховог материјалног положа |
о смо се растали — рече у себи Илић кад се трамвај удаљи. — Боже мој!{S} А мени се чини да је т |
S} Али је Илић био још млад, у добу кад се пише искрено и поштено.{S} Стога продужи правим путе |
а и добра ладовина.{S} Ето је одмах кад се пређе ова баштованџиница, код оног долапа, под обало |
> <pb n="27" /> <head>III</head> <p>Кад се нашао тако сâм, Илић се осетио нелагодно.{S} Ипак се |
е предавања ускоро завршити.</p> <p>Кад се писмо пошаље из Чачка за Београд, одговор се може до |
е, па повири у предњу одају.</p> <p>Кад се окрену натраг у салон, њено лице је горело сво, обуз |
рашири груди и дубоко дахну.</p> <p>Кад се решила, искрено се радовала што иде у престоницу.{S} |
данпут:</p> <p>— Колегинице?</p> <p>Кад се нико не одазва, она се помоли наврата: збрчканог лиц |
че <pb n="164" /> једном приликом: „Кад се деца воле, нека се узму...“</p> <p>— Али ако се не в |
пође носе дуго своје хаљине.{S} Понекад се иде у позориште, кад оно у свом путу наиђе на Чачак. |
ју — која нагази на вилинско коло никад се неће удати.</p> <p>Остојић прште у смех.{S} И Вишња |
тако рећи пре него што зађе.{S} Каткад се деси да његова кугла пада баш за оним димњаком од ст |
уплашен узвик у пролазница.{S} Београд се осмејкивао у изненадној и пролазној топлини као стар |
оши под небом сивим као миш.{S} Београд се удаљавао све више.</p> <pb n="205" /> <p>— Вере ти, |
д се нађоше на Ћирићевој пољани.{S} Сад се ту шири читава нова насеобина разноликих вила, окруж |
би легла, заспала би у исти мах.{S} Сад се превртала са једног краја постеље на други.{S} Било |
дели.{S} Пролетос је била зелена, а сад се белела од прашине, као да никад није била бојена.{S} |
, који је осуђен као велеиздајник и сад се налазио у Пожаревцу, на робији.{S} Његова жена, кад |
па куд ћеш него у просјаке.</p> <p>Сад се све то срушило јер „тај зликовац неће да учи“.</p> < |
гова слутња предвиђала.{S} Његов поглед се прошета од Беле ка њеној мајци, па онда паде поново |
вређена, те подиже главу.{S} Њен поглед се сусрете с младићевим.{S} Његове очи гледале су је из |
том незадовољству узорану њиву, и народ се формира, готово као један човек, у једну странку, ко |
бала учинити; и то ју је болело.{S} Куд се окрене чинило јој се да је нешто прати у стопу, нешт |
е су изгледале велике, ружне.{S} Узалуд се трудила.{S} Њена права симпатија била је давно остав |
везане за њен дотадањи живот.{S} Узалуд се девојка борила да се код своје куће осети као код св |
ви познају, али се туђе заједнице, либе се, зазиру једно од другог, стид их је, боје се.{S} Па |
један тренутак потпуне тишине.{S} И две се жене загрлише, трудећи се да утеше једна другу.</p> |
тоше, њихова се лица приближише, њихове се усне саставише.</p> <p>После се поново погледаше.</p |
ићевим кад угледа своју драгану!{S} Све се изгуби, потону у неку сребрну прашину, у маглу дијам |
над зарубљеним брдом преко Саве.{S} Све се запали.{S} Рекао би да се светлост сјури с неба буји |
угог, налазио много одушевљења, воље де се ради нешто велико, смелости да се кида са свиме што |
} Како кујунџилук није више ишао, одаде се нарочито на часовнике.{S} У слободном времену учио ј |
су прости.{S} Мени треба...</p> <p>Овде се Остојић заустави као опоменут једном унутрашњом прим |
p> <hi>Капетан-Машино Зданије</hi>, где се налазила Велика Школа, имало је нечега пријатељског, |
ци где тело дише дахом другог тела, где се крше руке састављене око паса, очи бледе, а мисао ум |
ласачка војска по ђачким зборовима, где се драо и скакао на први знак <hi>вође</hi>.{S} Потписи |
руштво по моди руских универзитета, где се негује она двострука камарадерија у политици и чести |
непознате квартове, усамљена места, где се љубавници могу шетати до миле воље, а да не буду изн |
је живот сина наличио на живот оца, где се снови не пењу ни донде докле се диже дим домаћег дим |
орије, упућивао га у живот природе, где се дрво с дрветом бори за што више сунца.{S} Понекад би |
оном месту, близу острва Циганлије, где се пруга дели за иностранство, Илић погледа кроз прозор |
изма и непросвећене администрације, где се велика смелост не поклапа са општим скептицизмом.{S} |
="208" /> се црвене уски јастучићи, где се жене налакћују и разговарају преко улице.{S} На сред |
асушни хлеб.{S} Ево овде у равници, где се киша очекује као благодат небесни, Морава треба да с |
одног града: један дуг, прав сокак, где се куће ћушкају да захвате што више улице.{S} Роба из д |
нде каквом новом приземном кућицом, где се видела уређена баштица и идилични бунар на точак.{S} |
а.{S} Милева отрча на другу страну, где се златила читава простирка, и њен глас, већ без трунке |
с војском те пређе на другу страну, где се уздизао неки плот, накривљен, труо при земљи, побеле |
ала таласаста равница на далеко.{S} Где се окрене, ливада јој је нудила меке, миришљаве простир |
се морао одржавати известан ранг, а где се грцало од дугова; рано је познао понижења, тако уз т |
ру, као да је хтео себи дати рачуна где се налази и шта се десило.</p> <p>Једна крупна сенка сп |
е је разумевала боље народске фразе где се не говори непосредно, обиграва се око ствари и прича |
о је један тренутак, па тек да види где се налази.{S} Ову приземну собицу испуњавао је један ок |
провео скучено детињство у тој кући где се морао одржавати известан ранг, а где се грцало од ду |
е људе или ту стоку.{S} Јадно место где се цели животи истроше, а душа не оде даље од бриге за |
а један тренутак гледајући у правцу где се она изгубила.{S} Затим се окрену око себе, као човек |
дице и понижења, те одложи час, и хтеде се вратити.{S} Али га госпођа понуди да се одмори.</p> |
Ако је скупштинска већина хомогена, иде се до отвореног деспотизма, а ако се образује коалиција |
и више на осећање него на разум.{S} Иде се чак до физике, појављују се гледишта која, ако се ус |
за коју га ништа није везивало, и нађе се са својим вршњацима, децом такође из бољих кућа, а п |
а постоји, да живи, живи...</p> <p>Нађе се у Кнез-Михаиловој улици.</p> <p>Ова улица је била јо |
ао цигљу, па онда баци самарицу, потеже се два пут перорезом у прса и онда оде онде, па леже... |
се прва одвоји и, једним покретом, диже се са канабета.{S} Тај покрет је био тако снажан, да он |
философске спекулације, а око тебе диже се вихор, заузет једино материјалним интересима, бруји |
скупу ствар — рече гласно.</p> <p>Диже се полако.{S} Ноге су га једва држале.</p> <p>— Можда ћ |
у преко улице.{S} На сред вароши уздиже се велика, старинска црква са гломазним кубетом од лима |
то. — На сваком кораку, тако рећи, може се подићи по једна централа, чије би струје ноћу осветљ |
</p> <p>— Можда различним путевима може се доћи до истине.{S} Можда метафизичари имају право.{S |
вац, а остало: то је његово.{S} Не може се наука посисати из прстију.</p> <p>И тада би звао мла |
стар?</p> <p>— Зини да ти кажем! — трже се стари господин, па пређе на своје дело о земљораднич |
пребаци јој мајка.</p> <p>— Ју! — трже се девојка. — Младене донеси.</p> <p>Дечко устаде лењо |
— Збиља, како се осећаш у Чачку? — трже се сајџија из ових сањарија.</p> <p>Девојка поцрвене до |
е које завиди, али та срећа дотицала је се неугодно.{S} Срце јој се стезало, њена душа је плака |
ико пута... гледам је и сад, а никад је се нећу нагледати.{S} Чини ми се она као неко надприрод |
Она сигурно има врло лепо тело, познаје се како је села.</p> <p>— Ти рече да долазиш чешће овде |
ци.{S} И затим, једно од другог растаје се, не разумевши се.{S} Само у светим књигама говори се |
ченице су јој остајале недовршене, није се могла сетити доказа који је хтела навести, збуњивала |
т.{S} Ма да је био висок чиновник, није се могао отрести простачких склоности сељачког сина.{S} |
ло.{S} Његов <hi>цимер-колега</hi> није се био још вратио са божићњег распуста.{S} Тек што је з |
спасла, али од <hi>електрике</hi> није се више познавао ни камен.{S} Љубав коју је Остојић ужи |
д те негације данашњег друштва.{S} Није се могао задовољити више чекањем да будућност донесе ил |
разговори о паметним стварима.{S} Није се правила разлика по старешинству, годинама ни по поро |
ез једне четворке, сама петица.{S} Није се памтило да је неко положио с таквим успехом.{S} Чедо |
Ваздух је био провидан и благ.{S} Није се осећало ни најмањег ветра.{S} Све око њих изгледало |
куд хоће, враћати се кад хоће.{S} Није се морала више бојати својих наставница.{S} Није морала |
потребе на тај простачки посао.{S} Није се разумевао у коњима, али није требало много вештине п |
или су је одмах.</p> <p>Од то доба није се враћала у Београд.</p> <p>Живот јој је пролазио без |
жу коју је калемио.{S} Његова вика није се дотицала ситних слабости и рачуна.{S} Он је нишанио |
хов спахилук, о народним потребама није се водило рачуна.{S} Демократске теорије о уређењу држа |
о и није видео ништа.{S} Тога дана није се ништа нарочито догодило лично њему, али је његово ср |
ретала око себе.</p> <p>Сама улица није се много променила.{S} Подигнуте су још две три нове ку |
ицкајући цигару.</p> <p>Ово питање није се дотле постављало девојци, те она одмах не одговори.< |
.{S} Он је стајао на прекретници и није се могао одлучити камо да претегне.{S} Интелектуални жи |
е у образовању.{S} Он је то знао и није се чудио: он <pb n="19" /> је себе већ тада прогласио з |
их саопштења.{S} Његов одговор пак није се могао скалупити у та општа места, и Вишња би пропала |
сак... само нешто да видим.</p> <p>Није се преварио.{S} У једном листу нађе забележен јучерањи |
ти ниво! — осмехну се Илић.</p> <p>Није се смејао арапу, сажаљевао га је искрено.{S} Он је себе |
ез са круницом као звезда.{S} У жалфије се пла̑ве длакава, лепљива уста.{S} Хајдучка трава диже |
не Мораве чак до ибарских планина, чије се заокругљене линије назирале у прашини сунца на залас |
азиру једно од другог, стид их је, боје се.{S} Па опет се деси кадгод, као овај пут, о покладим |
pb n="209" /> иста.{S} Пре тога, Радоје се враћао из <hi>Централе</hi>.</p> <p>— Добро вече, ко |
о мрким завесама са жутим пафтама, које се данас виде само по државним канцеларијама.{S} Према |
у осећаја, мисли, слика, успомена, које се прегоне у човеку у извесним часовима усамљености!</p |
е један пољубац на насмејане усне, које се прилепише за његове, и осташе тако, за један тренута |
бодњак у свему.{S} С тим уверењем, које се граничило с анархизмом, решавао је сваки проблем.</p |
е већа тишина.{S} Једно бело дрво, које се оцртавало пред њима, губило се све више у таму.{S} И |
е се бардаци ракије.{S} На гробљу, које се из далека види, снег окопнео; на сваком гробу по нек |
е и чаробно осветљавало парче неба које се видело, неколико суседних кровова и заруделе кајсије |
зне очи запалише се од задовољства које се налази у овим церемонијама кад се има седамнаест год |
ња куће, бригама, ситним болестима које се пате, а не сметају.</p> <p>— Главно је да јој је срц |
реда се, и, између осталих ситница које се говоре међу девојкама, рече јој:</p> <p>— Синоћ сам |
болешљива, нервозна девојчица, код које се чежње развијају рано и, у толико јаче, у колико је њ |
о је ишла код једне другарице, код које се скупљало друштво по моди руских универзитета, где се |
немогућност, чиста штета за време које се на њих потроши.</p> <p>— Објасни то мало простије.</ |
нечујно, неприметно, као привиђење које се расуло.</p> <p>Чедомир се врати у дубину салона, сур |
н ступањ у високим степеницама, уз које се пео.</p> <p>Те супротности подржавале су код двоје з |
љи!... — примети он — Пријатељство које се сматра да је вечито, а које живот распе као плеву!</ |
осетим једно бескрајно задовољство које се не да описати, како каже чâ Јанко Веселиновић.</p> < |
ите очи мериле су немо зелено коло које се обавијало око ње.{S} Неко тешко осећање савијало јој |
о је главно, на основе и темеље, у које се мало ко пача.{S} Млади часовничар је волео нарочито |
е предаје цела безбожном привиђењу које се јављало на огледалу.{S} Затим се дохвати за главу и |
} Материјалистички позитивизам оптужује се с много разлога да је хтео претворити свет у огромну |
се поред своје комшинке.</p> <p>Девојке се удалише.{S} Ливадом је звонило певање попаца.{S} Два |
ојише.{S} Тело и тело приби се.{S} Руке се укрстише.{S} Они осташе тако за један тренутак, чврс |
ала нека сива светлост.{S} Распознавале се коњске ногоступице у отврдлу блату.{S} Једно бело па |
нио врло знаменита личност, заљубљивале се у своје наставнице.</p> <p>Каја није примећавала заб |
ју је опијала, слике у глави обавијале се као паучина; у крв улазила грозница нестрпљења; она |
остирке.{S} Дуге, танке травке повијале се према лаком поветарцу, њихале своје шарене главе, бр |
такође.{S} И рат се продужавао, мењале се само позиције.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
архилопов.{S} Гомиле ђубрета просипале се из редакције сваког дана на Теразије, па се после ра |
идљиво дрхтала.{S} Плаве боје просипале се на парк.{S} Из шуме је долазио дах ноћи, мирис боров |
грађанима.{S} Око дванаест сати пуштале се школе.{S} Четири часа доцније звонила је вечерња.{S} |
опијају.{S} Плаве и модре врвице њихале се пред њом и око ње.{S} У уста јој је навирало једно с |
причају шта су радиле преко дана, шале се на рачун првог који наиђе.</p> <p>— Знате шта је нов |
нутра се светлила чиста калдрма, виделе се коњушнице, станови за послугу и једно изврнуто буре. |
а главна врата, на средини куће, виделе се простране степенице, <pb n="5" /> једна сивкаста, ус |
тресла кад је распремала сто.{S} Виделе се разгранате старе шљиве њихове баште.{S} Јабука шећер |
ан, румен и сочан.{S} У низинама виделе се вреже од бостана и краставаца; ту су биле подигнуте |
м црног зеленила.{S} По ритовима виделе се усамљене роде, врло беле.{S} Једно јато неких других |
мицао.{S} Кроз прозоре од вагона виделе се разнолике зграде станичне, гвоздене машине ружног об |
настајали су озбиљни сукоби, подносиле се оставке, очекивао се неминован расцеп.{S} Та прилика |
мршавео.{S} По убледелом челу повлачиле се боре, а у солуфима се пресијавало неколико белих вла |
ца, где се снови не пењу ни донде докле се диже дим домаћег димњака.{S} Она није умела, и поред |
Бацао је перо, полазио к вратима, после се враћао, седао поново за посао.{S} Осећао је инстинкт |
рало звецкање тањира и ножева.{S} После се чуше удари метле по поду.</p> <p>Бела се прва одвоји |
ојем је <pb n="307" /> живела.{S} После се та сцена променила.{S} Настао мрак.{S} Остала је сам |
Прођоше тако добар део улице.{S} После се спустише у Палилулу преко гробља Светог Марка, које |
о се као на терету, на сметњи.{S} После се навикао.{S} У стану је имао што треба скромном човек |
еоград да присуствује погребу.{S} После се не вратише више.{S} Бела није хтела да чује за Париз |
ик.{S} Хтеде да пробуди Аницу.{S} После се застиде.{S} Како да јој објасни то што је крила од с |
и мах, подајући се своме срцу.{S} После се трже брзо, нагло и одби.</p> <p>— Не, не могу.{S} Жу |
а се слободно упућује у варош.{S} После се сети његовог дома на Врачару, скромне, готово сироти |
Ајде, јевтине и слатке!...</p> <p>После се појави коњски трамвај.{S} Удар копита одјекивао је у |
њихове се усне саставише.</p> <p>После се поново погледаше.</p> <p>Осмех је још играо око Вишњ |
је имала <pb n="160" /> појма.{S} Дотле се Вишња чинила младићу жена-другарица која диже човека |
тати.</p> <p>— А дотле?</p> <p>-— Дотле се може све десити.{S} У сваком случају припази на ту т |
таласићи жути, гипки, пенушави.{S} Даље се није видело ништа.{S} Киша је пљуштала.{S} Са реке ј |
немам другог брата...{S} Најзад, шта ме се тиче.{S} Он се можда променио.{S} Ми се сад тако рет |
да му се неће веровати.</p> <p>— Шта ме се тиче! — рекао је самом себи. — Моме месту су иначе д |
мислиш и на оно што је прошло, сети ме се по ономе што је лепо било у мени“.{S} Али млади студ |
<p>— Показаћу ја сад реакционарима коме се дају двојке! — говорио је дечко самоуверено, циљајућ |
клисуре, облак од цветне прашине дигне се изнад ливаде.{S} Траве полегну.{S} Тада се открије, |
м би за педаљ одмакли од земље.{S} Жене се кувале по шупама, одмах до помијара и ђубришта.{S} О |
{S} Али то је ваша лична ствар.{S} Мене се она као директора не може да тиче.{S} Државна служба |
судови од земље или емаља.{S} Из кујне се иде у дечју собу, где је Чедомир обично држао лекциј |
рава ове најдубље тајне свога бића, оне се крију и од сопствених очију, и обујме нас тек кад на |
олакшале му беду, просветиле га.{S} Оне се боре с човеком раме уз раме, нема рада од кога се ст |
на.{S} Видела се оба реда зуба.{S} Усне се згрчише на четири угла.{S} Реч се зауставила у грлу. |
оји је толико избегавао.{S} Њихове усне се додирнуше.{S} Рамена се саставила с раменима.{S} Рук |
жуборила иза једног врбака.{S} Поред ње се отезала чачанска котлина зелена, питома, доброћудна. |
есто да седне и сплете венац.{S} Око ње се простирала таласаста равница на далеко.{S} Где се ок |
лива као свила.{S} Међу травкама назире се разнолико цвеће.{S} Ту је модри слез са круницом као |
а се никад није знало за оскудицу, боре се сад за насушни хлеб.{S} Општа чама, вечито јадиковањ |
ри, као музика.{S} Звона звоне.{S} Носе се бардаци ракије.{S} На гробљу, које се из далека види |
сувише озбиљна кад је ово говорила, те се њена другарица не усуди да се успротиви њеним разлоз |
<p>Ваљада при том прогута мало дима, те се закашља.{S} Баци цигару и рече презриво:</p> <p>— Не |
а; наравно да су онда и скупо стали, те се оно мало новаца колико се могло скупити у једном пок |
ан крај њене хаљине био се откопчао, те се видело парче белог веза на кошуљи.{S} Вишњу обли рум |
но дугме на блузи било се откопчало, те се видела кожа бела, истачкана златним маљама.{S} Она у |
нас је Илић имао најмање воље за то, те се склони у прву капију.{S} Матовиће је била задесила н |
трах да догађаји не узму други обрт, те се одважи да удари на главну ствар.</p> <p>— Ти га воли |
ук, неизмучен мидером, затеже блузу, те се показаше њена здрава плећа.{S} Рамена се видеше окру |
ла је сад у мајци сигурну савезницу, те се свађама није видело краја.{S} Губила је и оно мало п |
јци:</p> <p>— Захвалите Богу и идите те се одморите.{S} Опасност је прошла.{S} Госпођа ће сад м |
аша кућа није близу.</p> <p>— Не жур’те се, господин Илићу — прихвати и Бела, мећући у свој мал |
најтеже.</p> <pb n="106" /> <p>— Пазите се.{S} Ми прелазимо чудна времена — рекао му је другом |
авала цела њена појава.</p> <p>— Волите се већ целу младост.{S} А ти не видиш, ти ниси видео то |
давао је честе савете.</p> <p>— Узмите се на ум — рекао му је једном. — Ви више нисте дете.{S} |
-човек да се тако изразим.{S} Угледајте се на Рускиње, које су преплавиле универзитете по Европ |
ученост и говорила:</p> <p>— Угледајте се на господин-учитеља.{S} Ето, њему није било све пота |
м буду мислене именице.{S} Али не бојте се, не бежите од живота; с њим је као и с пливањем; нау |
г; наведе да је парница поведена, да ће се брак раскинути.</p> <p>— Да чекам и да поновимо целу |
к, корачала је даље.{S} Надала се да ће се сакрити.{S} Подржавала ју је храброст лопова, заноси |
езало се од бола.{S} Заклињала се да ће се сва предати нези око болеснице, да неће одмицати од |
S} У једном тренутку учини јој се да ће се успавати.{S} Али ју је јастук жуљао, обузимала је же |
} Он јој преписа нешто, и рече ми да ће се вечерас навратити.{S} Боји се да не пређе у запаљење |
} Њему треба друга жена... жена која ће се посветити цела његовом делу, која ће му омилети кућу |
S} Он ју је жалио.{S} Погађао је шта ће се десити у њеној доброј души, кад сазна све.{S} Погађа |
дати?</p> <p>— С уздањем у Бога, све ће се урадити — одговори јој он гласом који није трпео при |
S} Само нек се не губи време.{S} Све ће се вратити <pb n="175" /> двоструко, јер нам је време н |
ра... на професорову ћерку, око које ће се већ сутра отимати удварачи... на своју љубав: здраву |
хтео да она буде једино метеор, који ће се појавити на његовом небу, осветлити га чаробно за ко |
их начини спасоносан сплав.{S} Да ли ће се спасти ?{S} Да ли ће допловити до мирних вода каквог |
ко приметити, шта ће ко рећи и како ће се све то свршити.</p> <p>— Ти си луда! — рече јој он к |
тарском зету и питао се ћудљиво како ће се то све свршити.{S} Дотле је онај други Илић, онај пр |
сти својим мислима и пажње ономе што ће се написати.{S} Затим, подиже главу и задржа је тако уз |
да се неће враћати до јесени, пошто ће се предавања ускоро завршити.</p> <p>Кад се писмо пошаљ |
нек долази код нас на храну.{S} Њему ће се познати, а нама је свеједно: куд једемо сви, биће и |
екати да ми добијемо времена.{S} Мораће се журити...{S} А ви, млади човече, из школе ћете ући п |
ако Чедомир не буде њен!</p> <p>Пролеће се расцветавало око девојке, али су њој ти светли, разн |
рукама.</p> <p>— Овај наш Београд неће се никад уредити — говорио је. — Ето, ја сам провинција |
Људи су гласно разговарали.{S} Најчешће се помињале речи о I</p> <p>новцу, динари, па онда псов |
ан је био као сваки летњи дан.{S} Улице се сивиле од прашине.{S} Из њих је била још топлина јак |
Тога дана врућина би још јача.{S} Сунце се не види као да се растопило по целом небу, па жеже.{ |
жичаста прашина обујми предео.{S} Сунце се изгуби тако рећи пре него што зађе.{S} Каткад се дес |
се, разливала у ноћи.{S} Девојчино срце се опијало том идилом.</p> <p>Обично приђе Милева Остој |
Њихов ум се био онесвестио.</p> <p>Вече се спуштало у собу.{S} Кроз расходоване чипкане завесе |
</p> <p>— Не знате ви те ствари — осече се Вишња за први пут. — Ја сам еманципована девојка.</p |
где јој је срце, не рече ништа, повуче се натрашке, гледајући га нетремице, и изгуби се иза вр |
узајми.{S} Он то призна, и осмејкиваше се стидљиво, као да је тражио опроштај што је сиромах.{ |
тима.</p> <p>Два млада створа погледаше се као два злочинца.{S} Отворише уста да нешто рекну, а |
на се посвети бризи око оца.{S} Труђаше се да накнади домаћицу кући.{S} Мела је собе, пропирала |
/> на руке, па поново паде и праћакаше се по блату.{S} Један шегрт наиђе звиждућући, загледа с |
споменом на свог бившег друга.{S} Беше се упутила универзитету, али се <pb n="147" /> предомис |
махну руком кочијашу да полази, и више се не врати својој ташти ни својој жени.</p> <p>Док је |
била је давно оставила домазлук и више се није враћала.{S} Њен дух је тежио за науком, литерат |
изви над Дунав, одлете у ваздух и више се не врати.</p> <p>— Жао јој је било свога живота! — п |
, и, кад дођоше до њене куће, раставише се као стари пријатељи.</p> <p>Од тог доба звали су се |
ђака своје другарице.</p> <p>Зауставише се код Кајине капије.</p> <p>— Па кад ћеш ми једанпут д |
има прскоше.{S} У белини платна развише се црнпурасте, дозреле груди.{S} Она се насмеја.{S} Ошт |
слећи ништа.{S} Под његовом руком увише се витке слабине девојкине.{S} Он пусти.</p> <p>Кад хте |
вори он, још изненађен.</p> <p>Посадише се обоје на наслоњачу.</p> <p>На пољу је вејао снег.{S} |
} Вишњине дотле безизразне очи запалише се од задовољства које се налази у овим церемонијама ка |
већ ван вароши, сиђоше с кола и упутише се обоје полако друмом.{S} После неколико минута, нађош |
м.</p> <p>Пређоше преко пруге и упутише се у обележеном правцу стазом обраслом у травуљину.</p> |
румом.{S} После неколико минута, нађоше се пред Циганлијом, на оном истом месту на којем је Или |
ет сједине остали су без успеха.{S} Јаз се ширио све више.{S} Међутим, земља је стајала пред ве |
није хтео за длаку попустити, као да би се огрешио о један принцип.{S} Он је био сув доктринар. |
по најновијој моди и сувише скуп да би се продавао у дућану.{S} Газда-Митар имао је среће у тр |
ти, која би вечито била уза ме, која би се посветила моме делу, била мој добри геније, јер је с |
ив њене воље као искушење, и девојка би се стресла од неке слатке, несносне језе која ју је под |
ешки, суморни.{S} Многа жена предала би се судбини на њеном месту, оставила да време реши нереш |
— Немој да ми вређаш мајку — умешала би се Бела. — Иначе...</p> <p>— Иначе?</p> <p>Бела није см |
зовите сенке прекрилиле би земљу, па би се у час изгубиле и уступиле место блиставој светлости |
бегавала је посете, састанке.{S} Кад би се пак и нашла у друштву, о испитима, при излетима, мес |
хтео да погледа те одрпанице.{S} Кад би се кола напунила, осећао је са̑м и кретао се без команд |
и му до знања да ће га одати.{S} Кад би се њихови погледи сусрели, њене сомотасте очи синуле би |
је убијао сваку самосталност.{S} Кад би се ипак уморио, стезао је слепочнице грчевито, шетао по |
Стога је јако уважавао школу.{S} Кад би се о просвети повео разговор, био је стално на страни ш |
ује слатке, заношљиве речи.{S} А кад би се пренуо сасвим и мислио на њу, на ту плаву девојку, н |
док су били сами, попуштала прва кад би се посвађали, добила је сад у мајци сигурну савезницу, |
дрског човека, као мачка.{S} Али кад би се растали, она је претресала у мислима дуго што јој је |
неког дуго грлио, љубио.</p> <p>Кад би се Вишња задржала с одговором, он је откључавао кофер, |
м бори за што више сунца.{S} Понекад би се заборавио и жалио што није више учио школе.{S} У то |
вши качкету до земље.</p> <p>Понекад би се зауставио, ћеретао тако са улице, док је она одговар |
него и он.{S} Две близнакиње узимале би се за руку и излазиле на улицу, па шврљале око гомиле п |
— Ништа.</p> <p>Она га је волела, те би се други на његовом месту можда знао користити том њено |
у студента Илића.</p> <p>Још највише би се разонодила кад би отишла својој другарици, Милеви, ћ |
су му расли ефемерни патлиџани, који би се спарушили чим би за педаљ одмакли од земље.{S} Жене |
ења без резерве.{S} Тешко ономе који би се у том часу бацио љагом на свемоћ слободе и њене зато |
на земљи...{S} Да постоји рај сваки би се старао да што пре умре... <hi>Карт бланш</hi> имају: |
ли кад човек не зна куда ће.{S} Увек би се нашло друштва, водили се занимљиви разговори о памет |
ј спољашности, необавештен пролазник би се могао јако преварити.{S} Али оне су крајње пристојне |
истила трпезарију.{S} Стари господин би се извалио поребарке на фотељу, пушио и очекивао кафу.{ |
ља, трује.{S} С времена на време, он би се свестио, чупао из срце ту опасну гљиву, а заједно са |
p>— Шта ли сад ради Вишња?</p> <p>Он би се пренуо из својих студија, видео би се у својој соби, |
лазио би уредно у школу, задовољавао би се дивљењем деце, радовао би се што га код куће чека до |
вољавао би се дивљењем деце, радовао би се што га код куће чека добар ручак, са уживањем би рач |
читаве потпетице на ципелама, могао би се мерити са свима шеталишним јунацима.</p> <p>Код једн |
и се пренуо из својих студија, видео би се у својој соби, сам... ужасно сам, као у гробу.{S} Та |
утао усамљен.{S} Тек овде онде видео би се, у том парчету земље у крај Мораве, засађеном врбама |
нагониле га да је опет види.{S} Срео би се с њом.{S} У погледу који је управљала на њега, он би |
оспођа га загрли поново.</p> <p>— Ко би се надао од овог свеца — рече затим, милујући га по под |
има.</p> <p>— Вишња Лазаревна! — чуо би се у том глас неког из њеног друштва, и она је већ забо |
сти.{S} И тада не би био срећан, јер би се осећао крњ, сакат, јадан, недостојан да живи.{S} Он |
ник је куцао на столу.{S} Његов глас би се утишао по каткад да се једва чује; затим се дизао ја |
<pb n="136" /> десило.{S} Други пут би се дурила без раззлога, очито га избегавала, правила дв |
32" /> се спојише.{S} Тело и тело приби се.{S} Руке се укрстише.{S} Они осташе тако за један тр |
том мислиш?</p> <p>Вишњин поглед сукоби се с Радојевим очима.{S} Тада јој се учини како у њима |
пше; сва слава, пред њима, бледи и губи се, и као што би радила мајка, глас целог народа их љуш |
узију слободе, оде у метафизику, изгуби се у апсурдности даљих дедукција.</p> <p>На часовнику у |
даље...</p> <p>И Радојев поглед изгуби се у планине које су са запада блиско окружавале Чачак. |
рашке, гледајући га нетремице, и изгуби се иза врата лагано, нечујно, неприметно, као привиђење |
Корачала је брзо, али сигурно, и изгуби се не окренувши се.</p> <p>Вратила се одмах у село.{S} |
з воду, промакне гвоздени мост и изгуби се негде око оскудног зеленила на острву Циганлији.{S} |
наслони се на дрвену држалицу и изгуби се, гледајући тупо у воду.{S} Мртвачки сандук њихао се |
ром.{S} Очи су гледале укочено.{S} Зуби се белели испод згрчених усана.{S} Груди се тресле.</p> |
оже здравља!... остави ти то мени... ви се људи не разумете у тим стварима.</p> <p>— Добро.{S} |
але, коју су радници откопавали, појави се сјајна сунчева кугла.{S} Илић је погледа право.{S} О |
искрено.</p> <p>У том разговору појави се прво једно кубе сумњиве лепоте, па онда друго, треће |
нестало.{S} Тек у последњем часу појави се с пуном шаком новина.{S} Министар се осмехну.</p> <p |
тово слабачко.{S} У тај исти мах појави се и визија Вишње, тако исто у магли, нејасно, непотпун |
ак... пардон, господине Илићу — поправи се госпођа с нешто старинске грације и с ласкавим осмех |
сликом.{S} Цело његово поштење усправи се између њега и девојке.{S} Он се сроза с канабета као |
Усред мртве тишине у атмосфери, на Сави се, изненадно и нечујно, подигне један стуб водене паре |
додао је:</p> <p>— А ти, фрајла, остави се Београда у Чачку.</p> <p>По вечери, Вишња је излазил |
а се појавише поштанска кола.{S} Арњеви се тресли.{S} Један путник је промаљао радознало главу |
же дати — одговори она полагано. — Живи се без великих брига.{S} Дужности нису тешке. <pb n="27 |
ти Богу.{S} Један део чланова успротиви се том предлогу одлучно, наводећи да социјализам не пор |
ван!</p> <p>И Илић се смејао.{S} Њихови се осмеси сусретоше, њихова се лица приближише, њихове |
</p> <p>И Чедомир устаде.</p> <p>Њихови се погледи сусретоше.{S} Ко ће рећи шта је било у одсев |
.</p> <p>Ту, у Крунској улици, изненади се импровизовани учитељ кад пред једном приватном кућом |
<p>— Шта ти је, колегинице? — изненади се Аница. — Ти си тако бледа?{S} Да ниси уморна?</p> <p |
а! — кликну гласно, потрча тамо, посади се у његову средину и стаде растресати набрано цвеће.</ |
, подиже један крај од завесе, и посади се крај прозора.{S} Напољу је свитало.{S} Кратка летња |
е хладно.{S} Пребаци један шал и посади се опет крај прозора.{S} Пријало јој је да тако гледа к |
омогнем око венца — рече затим и посади се поред своје комшинке.</p> <p>Девојке се удалише.{S} |
ражила две беле тице.{S} Њихови погледи се сусретоше.</p> <pb n="288" /> <p>— Дај ми твоју руку |
е ту, куће, улице, отворена врата, види се намештај, али људи, свет?{S} Нема их, нигде их нема. |
ализам који руши фамилију, државу, води се политика која издиже махом медиокритете.{S} Ти очеку |
ти ћеш... сигуран сам.{S} Пиј, проводи се, уживај младост.{S} Ја сам ти то, Илићу, говорио ода |
ије не може бити.</p> <p>— Пиј, проводи се, уживај младост.{S} Велика дела долазе сама по себи. |
/p> <p>— Вишња... слатка Вишња, пробуди се, устани; не гледај ме тако.{S} Нашла сам ти дивна мо |
его мозгом.{S} Гледаш кроз прозор: људи се паште, <pb n="59" /> снег пада, тебе ни бриге.{S} По |
ажу љубазне кад их неко нâвикне, понуди се услужно:</p> <p>— Да подгрејем вечеру?</p> <p>— Оста |
е белели испод згрчених усана.{S} Груди се тресле.</p> <p>Чедомир притрча девојци.{S} Њена слик |
} Руке су се стезале грчевито.{S} Груди се упирале о груди.{S} Пољупцу није било краја.</p> <p> |
трашњости који гледа своје књиге, труди се да одговори свима дужностима, води бригу о дневним п |
ли се јако допада.</p> <p>— Е? — зачуди се министар.</p> <p>— Да — потврди његова жена, па наст |
ентарних влада.</p> <p>— Како? — зачуди се Вишња.</p> <p>Она је ишла поред њега лаганим кораком |
приђе Милева Остојићева.</p> <p>— Дижи се, тето -— каже она одрешито старој Лазаревићки — да и |
мозак девојкама!{S} Бога ми, Бела, пази се доцније, не пуштај га далеко од себе!</p> <p>Бела се |
родом из једног златиборског села чији се отегнути нагласак и говор кроз нос одржавао још посл |
вође певачких дружина.</p> <p>У чаршији се говорило непрестано о електрици.{S} Радоје је био ју |
ми да ће се вечерас навратити.{S} Боји се да не пређе у запаљење.</p> <p>— Збиља?{S} Запаљење |
у оженио и окућио.{S} Илићев деда, који се такође звао Чедомир, научио је читати и писати сам, |
ебом пуним звезда.{S} На таласима, који се стално љушкају, плови њен чамац с разапетим једрима |
ма, социјалистима, републиканцима, који се у то доба борбе за основна грађанска права нису разл |
а оставку.{S} Председник кабинета, који се налазио на страни у бањи, придружио се телеграфски о |
о врло лепо.{S} Раштркани Београд, који се ломио преко три брда, био је као створен за поверљив |
е сад нову варош пуну младих људи, који се боре против живота и за живот, мењају садашњост, ред |
таринске цркве, са златним крстом, који се сија у ватри сунчане светлости.{S} Усред тог великог |
олицу.{S} До њега је седео Младен, који се никако није хтео скрасити на своме месту; до дечка ј |
е била плава, прави словенски тип, који се у Србији још може наћи само по забаченијим селима, к |
на, ханџије на цариградском друму, који се доцније обогатио, и оца, родом из једног златиборско |
длуци својих колега.{S} Краљ Отац, који се такође бавио у иностранству, није крио огорчење на с |
врло рђаве резултате.{S} Министар. који се целог живота борио против реакционарних власти, труд |
у је био за онај тренутак заборава који се десио кад је Чедомир био у њеној соби.{S} У њој се б |
пирао је у собу весео шум Београда који се будио пред вече, као одахнувши после великих врућина |
лић се кајао искрено због догађаја који се десио.{S} Избегавао је своју саучесницу.{S} Презао ј |
pb n="275" /> збунити, по образима који се више не румене на сваку ситницу, по дивно довршеном |
ужасима који се појављују и онима који се нагађају.{S} Вишња се уплаши и викну своју колегиниц |
бојно поље у ноћи са свим ужасима који се појављују и онима који се нагађају.{S} Вишња се упла |
ринско издање посрбљеног Робинсона који се из неког далматинског пристаништа укрцава на море.{S |
се осећало нешто свежине од ветра који се дизао са запада и наносио по који облак.{S} Света је |
{S} Човек се троши између два акта који се називају: хтети и моћи.{S} Зашто дакле бити против о |
заносила ју је носталгија робијаша који се враћа своме крају.</p> <p>Пред сумрак, небо се наобл |
е доносио отегнуте сељачке гласове који се нису разбирали: да ли су песма или запевка.{S} Из пл |
руштвена нула, некористан никоме и који се никога не тиче.</p> <p>Ова издаја сна заболе га као |
Он је гледао сваки дан толико људи који се бацају у живот с чудним поверењем у себе.{S} Њега па |
онај други Илић, онај прави, онај који се видео, коме су припадале крштеница, уверење да није |
грудима.{S} Али он није био човек који се подаје првом осећању, па намаче качкету на чело, рас |
отићи у бање: јадан, невесео свет који се другим данима не опажа у присуству жена и људи, лепи |
ку захвалност према младом земљаку који се тако нашао у невољи око оца.</p> <pb n="183" /> <p>— |
као да се подавала млаком ваздуху који се завлачио под рубље.</p> <pb n="309" /> <p>— Шта ја о |
а да постави диагнозу, као философ који се користи туђим искуством.{S} Тај човек је посматрао с |
ној и пролазној топлини као старац који се напио добра вина.{S} Вишњу пак је бунио тај дан, обу |
орист парламентарну свемоћ.{S} Треба ли се одрећи те користи кад је у питању држава и виши инте |
епено вео преко младе Чачанке.{S} Да ли се ипак осећао срећан?{S} Пре свега, јасно му је било д |
очи севнуше изненадним сјајем.{S} Да ли се сети да је у тој улици први пут видела свога драгана |
{S} Она се чудила томе ћутању.{S} Да ли се Чедомир дурио?{S} Можда га писмо није нашло?{S} Можд |
екад показивао Зарији Ристићу.{S} Да ли се сети речи које му је том приликом рекао?{S} Да ли је |
ђену у обалу чукаричког друма?{S} Да ли се сети Вишње Лазаревића и дужности које је имао према |
ум, као уздах простран и благ?{S} Да ли се и теби чини да нас она, кроз ниске гране својих врба |
га она дрхтаво.</p> <p>— Не знам да ли се сећаш... оног дана кад смо се састали после дугог ра |
још?{S} Па шта ми радиш ?...{S} Јеси ли се свикла на наш живот?</p> <p>Она је била и сад мала, |
ла, али си тим још лепша...{S} Сећаш ли се наше школе!...</p> <p>И она је загрли опет присно и |
р <pb n="241" /> није тако?{S} Сећаш ли се ја сам ти говорила...</p> <p>Вишњи пређе једна сенка |
ву собу.{S} Простирка је била лепа, али се супленту није допадала; опомињала га је сувише шара |
ногобројних, зелено обојених врата, али се она не отворише.</p> <p>— Газдарица није код куће — |
и да се налази на прагу револуције, али се сви ти говори свршавају кад куцне девет сати, време |
о у Повлену, у намери да хајдукује, али се ту оженио и окућио.{S} Илићев деда, који се такође з |
Илић?</p> <p>Каја се опет изненади, али се уздржа од сваке заједљивости, и одговори мирно:</p> |
ди човек не поче свој говор о вољи, али се не предаде ни привиђењу који је кишни зрак правио од |
хтеде подсмехнути својој другарици, али се не усуди.{S} У њеном <pb n="216" /> крилу мирисало ј |
у паланци.{S} Тамо се сви познају, али се туђе заједнице, либе се, зазиру једно од другог, сти |
ша да окрене главу на другу страну, али се његове очи не могаху одвојити од Вишње.</p> <p>Она с |
а.{S} Беше се упутила универзитету, али се <pb n="147" /> предомисли и окрену да нађе своје дру |
а, моја лепа, моја стара Вишња“.{S} Али се свлада, па настави говор о политици:</p> <p>— Слобод |
} Требало је почети све из нова.{S} Али се он осећао неспособан за тај напор.{S} Његова мисао ј |
је водио преко девојачке школе.{S} Али се она морала мирити са стањем ствари, како је називала |
а, те цела Морава окрене на јаз.{S} Али се пролеће не дочека.{S} С јесени поче да пада киша.{S} |
ко месеци од како су се разишли.{S} Али се не усуди, јер би онда требало да исприча своје везе |
е више њен и да то не може бити.{S} Али се она надала да ће наћи неког другог, сличног њему, <p |
то.{S} Ја сам и онда то говорио.{S} Али се свет препаде, и ето...</p> <p>Радоје наби качкету ја |
, једино у слободној љубави.</p> <p>Али се његова реч заустави на уснама.{S} Изненадило га је ш |
>Напољу је иначе било тихо.{S} На обали се видело парче једне шумице: врхови од јела, два три ј |
ог азура.{S} У оближњој касарни веџбали се војници и чула се промукла, далека и кратка команда: |
ки фењер.{S} У оближњој башти натпевали се славуји.{S} Негде би зашкрипао ђерам.{S} Варош тонул |
о бедема.{S} У мокром мраку примећивали се њени прљави таласићи жути, гипки, пенушави.{S} Даље |
м.{S} На фијокама испод њих примећивали се натписи за лорбер, нишадор, алеву паприку.{S} У друг |
и су на се изглед стварних бића, рађали се један из другог, гурали се око њега, пролазили поред |
у незграпним, сламним шеширима цењкали се с грађанима.{S} Око дванаест сати пуштале се школе.{ |
и су ишли у гомили, грајали и препирали се о неком <hi>питању</hi>.{S} Зауставише Илића да чују |
жица.{S} Под уличним дрвећем простирали се дебели теписи од лишћа црвеног као бакар.{S} По који |
бића, рађали се један из другог, гурали се око њега, пролазили поред његових очију весели и шар |
ајке.{S} С овим посуђем од бакра мешали се модерни судови од земље или емаља.{S} Из кујне се ид |
иљан младић, човек од поверења.{S} Бели се јако допада.</p> <p>— Е? — зачуди се министар.</p> < |
нице, превучена завесом од тула; видели се калупи од фесова, разне кутије са шамијама, вештачки |
е гласне разговоре.{S} Међу њима видели се бољи чиновници, имућнији трговци, расположени такође |
у весели и шарени као сватови, и губили се у ноћ преживелих година.{S} Преста брзо да се бори п |
су облаци час бели, час жути, и губили се лагано у помрчини.</p> <p>— Ми ступамо посред гомиле |
ће.{S} Увек би се нашло друштва, водили се занимљиви разговори о паметним стварима.{S} Није се |
Становали су под једним кровом, хранили се за истом трпезом.{S} Поред тога, Бела није навикла д |
непомично над хартијом.{S} Његове мисли се бркале. <pb n="294" /> Чинило му се да је прочитао у |
тране као фантастичне ресе.{S} По земљи се протезале леје лука, између којих се ширио патлиџан, |
гасите очи.{S} Његова машта не задовољи се тиме.{S} Она оде даље, и стаде му цртати положај те |
а главу!</p> <p>— Да; ја га волим... ми се волимо; је л’ те, Чедомире? — одговори девојка узбуђ |
и ме.{S} Ја ћу се сама вратити...{S} Ми се нећемо више видети.{S} Никад!{S} Збогом.</p> <pb n=" |
, који су опет твоји непријатељи.{S} Ми се сатиремо узајамно, не знајући због чега, и ми ћемо п |
се тиче.{S} Он се можда променио.{S} Ми се сад тако ретко виђамо.</p> <p>Кад су се пустиле из ш |
— пребаци Каја своме рођаку. — Бога ми се љутим.{S} Једног овде имам од својих, па се и он туђ |
и нисам ја ко је ко.{S} Нећу дете да ми се мучи по паланкама.{S} Доста <pb n="262" /> сам се ја |
.. нарочито играња.</p> <p>— Нећу да ми се свет смеје: хрома млада, хрома млада! — говорила је |
старој наслоњачи.</p> <p>— Не допада ми се — рече најзад, са строгошћу у гласу — што се Бела <p |
p>— Није ми глава сад за то.{S} Жена ми се разболела.{S} Прала јуче кућу, па је ваљада промаја |
бити.{S} На срећу ретко мислим; она ми се чини сувише неодређен појам, мислена именица.{S} Али |
S} Кад разговарам овако с вама, чини ми се да присуствујем. неком концерту, где хиљаде пријатни |
и изгледају ми сјајне; кадгод, чини ми се, успем, и тада осетим једно бескрајно задовољство ко |
и нешто охладнео према мени.{S} Чини ми се да ме избегаваш.{S} Ти ме више не волиш? — стаде да |
никад је се нећу нагледати.{S} Чини ми се она као неко надприродно биће, као светица, непознат |
задовољно државни хлеб.</p> <p>— Ти ми се ругаш?</p> <p>— Не, Илићу.{S} Кажем ти да имаш стрпљ |
оја који ти ово писмо пише и у свему ми се на руци налази.</p> <pb n="180" /> <p>То је писмо за |
тпуну.</p> <p>Илић погну главу и спреми се на пљусак грдњи.</p> <p>У том тренутку, девојка поле |
аке.{S} Киша је пљуштала.{S} По калдрми се нахватале многе баре.{S} Земља се клизала.{S} Помрчи |
сме мешати у наше ствари.</p> <p>— Мани се, Бела — викну јој мајка с прага велике куће. — Он ни |
<p>— Мајка је изашла у варош — одбрани се девојка. — А други?...{S} Брига ме је!</p> <p>— Не, |
есена. — Кад је видим онако хрому, мени се срце цепа.{S} Ја бих хтела, опет, да је видим срећну |
се трамвај удаљи. — Боже мој!{S} А мени се чини да је то било тако далеко... даље него детињств |
дивља ружа.{S} Зима је попусти.{S} Њени се образи запламише.{S} У срцу осети топлину.{S} Успи у |
амахивало снажно пијуком.{S} По планини се разлегала песма радничка. <pb n="176" /> Варош живах |
да задовоље што више једно другога, они се готово посвађаше, те најзад седоше обоје.</p> <p>Дев |
{S} А сад, она се забављала с њима, они се забављали с њом, као да он није постојао, као да га |
веровала у Чедомира, он је воли... они се поново воле...{S} Шта треба више, па да се буде срећ |
це, поздрави их по свом обичају.{S} Они се дохватише шешира и изађоше на улицу.{S} Али тек што |
човече — одговори Клеопатра лако. — Они се воле годину дана пред нашим носем, а ми... слепци ко |
годни случај и своју оскудицу.{S} И они се вратише у варош још веселији него што су пошли, трче |
ње простирки.</p> <pb n="191" /> <p>Они се беху пробудили упола и гледали једно другог усијаним |
умем — хтеде рећи нови суплент; поклони се и изађе.</p> <p>Гимназијска средина му је мало годил |
<p>Ту је било света још више.{S} Склони се у крај, где је почињала једна споредна стаза.{S} Нач |
дон, изволи напред — додаде он и склони се у страну.</p> <p>Улица је на том месту била раскопан |
и, као да виде да је то узалуд, наслони се на дрвену држалицу и изгуби се, гледајући тупо у вод |
њима дрхти цела Радојева душа, и збуни се.{S} Сунце је било дошло према њима.{S} Ствари око њи |
јачкој школи и садашњег тренутка, Вишњи се десило толико догађаја, да су јој успомене које је д |
арала од свежег пољског цвећа.{S} Вишњи се учини да нешто живи ту у лози, у влажном хладу лозин |
н, узели би га за странца.</p> <p>Вишњи се допадао тај младић, жив, окретан, прав.{S} Ћерка јед |
а, свилена коса се просу као талас, упи се у њена леђа.{S} Она врисну:</p> <p>— Чедомире, узми |
о.{S} Нашла сам ти дивна момка, разбери се, удаћемо те, Вишња, удаћемо...</p> <pb n="314" /> <p |
трана, тиха туга, као зимњи дан, рашири се изненадно по његовим грудима.{S} Али он није био чов |
најзад су ми га учинили.</p> <p>— Бори се.{S} Борба за опстанак усавршава, оплемењава.</p> <p> |
пред кућом.{S} Млађи шетају.{S} Говори се много.{S} Госпође носе дуго своје хаљине.{S} Понекад |
право, а где је реч дужност?{S} Говори се само о сељаку.{S} Али он није све у земљи; није само |
вши се.{S} Само у светим књигама говори се о васкрсењу.{S} Али има нешто боље.{S} По некад живо |
И ово дете, сакато, размажено, претвори се у <pb n="133" /> жену, велику, одраслу, снажну, разв |
анас те књиге — додаде весело. — Одмори се, боже благи!{S} Има времена.{S} Ја те волим, много в |
дела на скупштини.{S} Мислила сам да си се вратила кући.{S} Тетка ми рече да ниси долазила.{S} |
е, време што је прошло.{S} И вратила си се несрећнија него кад си пошла.</p> <p>Девојка покуша |
} Немаш чега да се женираш.{S} Тетки си се јако допала.{S} Вели, красна цурица.{S} Него, кажем |
служавка је брисала трпезарију... ти си се бакћао око новог устава.{S} Ју, обешењаци, да ми је |
имети:</p> <p>— Ти претерујеш.{S} Ти си се спотакао о прву сметњу и сад очајаваш.{S} Не треба б |
је ли оно какво си га хтео, за какво си се борио.{S} Убијен је краљ тиранин, осигурана је слобо |
си изгубио меру, претерао, затворио си се у кулу од слонове кости.{S} Ти си рђаво разумео окол |
p> <p>Платно се сроза низ мишице, обеси се о бедра, да се после склиза на под.{S} Девојка подиж |
а, пребаци му руке преко рамена и обеси се сва о његов врат.{S} Он осети поново њене усне на св |
>— И фразе су нешто кад су тачне.{S} Ти се појављујеш међу нама као усијана глава, као сабласт |
</p> <p>— Не, Бела, то није тако.{S} Ти се компромитујеш.{S} Куварица види све из кујне.</p> <p |
таде и поче шетати по соби.</p> <p>— Ти се љутиш?</p> <p>— Мани ме, бога ти, Бела.{S} Теби је с |
Сад је требало ићи у Чачак.</p> <p>— Ти се нећеш вратити отуда! — приговарао јој је друг.</p> < |
варош, а у њој има злих људи.{S} Да ти се што непријатно није десило?</p> <p>— Не, није ништа |
никнуће ми на врх главе.{S} Једи шта ти се донесе.</p> <p>— Ја не могу ове француске сплачине, |
ледао преда се.</p> <p>— Узми га кад ти се допада! — рече, најзад, Вишња, и пружи му цвет.</p> |
ађа, не можеш ништа да избегнеш, све ти се дешава, ништа ти не иде у корист.</p> <p>Илић поглед |
се наследства — говорила је — па ће ти се осигурати издржавање све док не свршиш школу, као и |
новца кад и ово писмо.{S} Велим, нек ти се нађе ако се наканиш.{S} Ако ти је то мало, а ти ми т |
јак мирис на јоргован.</p> <p>— Како ти се допада мој будоар ? — упита га девојка, насмехнувши |
оручену за школску младеж, одушевљавати се да се појави у Чачку са бурским шеширом, подгрејават |
крену се нагло на здравој пети, дохвати се отворених врата, и, поклецнувши само једанпут својом |
есет кафана...{S} Кад се напије, ухвати се за телеграфски дирек.{S} Ту је у стању да остане <pb |
исати и читати, Богу се молити и држати се чисто.{S} Живот јој је текао готово спокојно и монот |
ивада је најлепша.{S} Зрела трава злати се, прелива као свила.{S} Међу травкама назире се разно |
е велике куће, додирну шимшир, проклати се по калдрми од дворишта, па замаче даље, у мрак.</p> |
194" /> <p>— Красно, госпођице — обрати се Матовићка својој кћерци. — Дивно, девојко!{S} Од ког |
ека под небом и помири с оцем.{S} Врати се у Чачак, али не хтеде продужити школу.</p> <p>— Нећу |
задржа никакву резерву за себе, и врати се у Београд.{S} Мајка је покушала да се измире.{S} Он |
ао срицати, а теже му је било потписати се него отпешачити до Мрчајеваца.{S} Стога је јако уваж |
својој вољи, излазити куд хоће, враћати се кад хоће.{S} Није се морала више бојати својих наста |
међу њима.{S} Независно од свега, сети се како је једног дана изишао са оцем у поље.{S} Био је |
и себи девојку.{S} А кад је нађеш, сети се колико је Вићентије узео, па ти тражи двоструко.</p> |
па се заустави на врху Овчара.{S} Сети се гомиле радника који у подножју те планине зидају цен |
чинили толико зла својим милим.{S} Сети се последњег разговора <pb n="304" /> са Вишњом.{S} Она |
га у везу с министровом ћерком.{S} Сети се његова ћутања на њено писмо.{S} Сумња је уједе за ср |
знаменита места, као у албуму.{S} Сети се Чедомира.{S} Доведе га у везу с министровом ћерком.{ |
— Ју, за мало не заборавих... — присети се рођака. — Да ти представим: моја другарица, Вишња Ла |
многима другим.{S} И млади човек осети се крив што узнемирава то тихо језеро здравих живаца бу |
ацити метафизичке спекулације и ставити се потпуно на гледиште позитивистичке философије.{S} Пр |
одбијала је његова умиљавања — и чудити се... и смејати предрасудама!</p> <p>Говорила је то да |
мали, а другом коме није волео поверити се.{S} Вишња се опет играла кумаша са Милевом, доцније |
ље, најкорисније, најправедније, борити се против онога за што су уверени да је рђаво и опасно. |
ити; боље је пристати на живот, пустити се у њега.</p> <p>Јер какав да је, живот постоји, он се |
ња, здрава као планинска биљка, освести се брзо после првих дана ове муке.</p> <p>— Ја претеруј |
p>— Шта ја ово чиним од себе? — освести се она, и скочи са постеље као да се брани од нечијег н |
ју је мајка допуњавала:</p> <p>— Чисти се из наше куће...{S} Још да трпим којекакве трутове!</ |
ни начин.{S} Шта више, и по спољашности се разликовао од мештана, окорелих у навике и застарелу |
есило.</p> <p>Једна крупна сенка спусти се низ степенице велике куће, додирну шимшир, проклати |
S} Начини још неколико корака, и спусти се на једну клупу, коју угледа празну и усамљену.{S} По |
у висе низови неке врсте кобасица, жути се суд киселих краставаца, изложена је чинија обичног с |
едица.</p> <p>Остави шеталиште, и упути се ка универзитету.{S} Старинска зграда бацала је и сад |
робнице.</p> <p>Илић стеже срце и упути се лагано на вечеру.</p> </div> <div type="chapter" xml |
{S} Девојка прибра своју снагу, намршти се, па се осмехну презриво:</p> <p>— Којешта!{S} Докле |
на широко о примени електрике, трудећи се да га својим здравим разумом схвати што боље.</p> <p |
ине.{S} И две се жене загрлише, трудећи се да утеше једна другу.</p> </div> <div type="chapter" |
уј туђа дела, не стварај ништа, размећи се, другима препоручуј вечиту скрушеност; пењи свој гла |
си.</p> <p>Дечко устаде лењо и, клатећи се с ноге на ногу, упита с врата:</p> <p>— А где вам ст |
игне један стуб водене паре, па, вртећи се око самог себе, као утвара, полети уз воду, промакне |
се крио по околним гајевима, повлачећи се дубље у земљу, док се није задржао у Повлену, у наме |
омно, у маленом колу знанаца, повлачећи се све више у своје књиге и свој свет идеја.</p> <p>Јед |
дошла на та непосвећена места, смешећи се као дете.</p> <p>У тим приликама дошло је Илићу прво |
осматрала земљу свога детињства смешећи се љубазно њеним величинама.{S} Ето главне улице њеног |
ираза, живела са децом, скромно, тешећи се да то неће увек тако трајати.{S} Имала је четири дет |
S} Момци и девојке певали су, сустижући се:</p> <pb n="215" /> <quote> <l>Колика је царева лива |
према значају предмета, одушевљавајући се, па падао у ватру и грмео.{S} Онда није штедео никог |
це, па читао на глас стихове, предајући се чару философске поезије Његошеве.{S} Кад би пак био |
p> <p>Вишња приста у први мах, подајући се своме срцу.{S} После се трже брзо, нагло и одби.</p> |
једну жалбу — грмио је Илић, опијајући се сопственим речима. — Наша интелигенција се одвојила |
из образе девојкине, лагано, коврљајући се, не сусрећући једна другу.</p> <p>Илић се освести по |
кажем, жено — рече Матовић, спремајући се да легне.{S} Деца су била већ заспала.{S} Бела тако |
р, моје дете — рече Матовић, обраћајући се Бели, неприродно умекшаним гласом. — Он није на одме |
; не губи времена.</p> <p>Па обраћајући се ћерци додао је:</p> <p>— А ти, фрајла, остави се Бео |
ћ у један кут од салона и као враћајући се с неког далеког пута, по којем је његова мисао дуго |
Бела долазила чешће преко дана, кријући се тек форме ради.{S} Из вароши се доносиле трубе платн |
купоцена одела, свечане ручкове, у кући се кувало двапут више него што је требало, просипало се |
знак да се крене.{S} И он пође, вукући се, климајући десно-лево.</p> <p>— Спустио се на општи |
како треба, па одлазио на ручак, пењући се уз кратке, камене степенице, ограђене зарђалом оград |
ља за рукав, шапутао му нешто пропињући се на прсте, и грдио мајку и сестру: <pb n="7" /></p> < |
ла извесна живост. <pb n="64" /> Сељаци се враћали кућама: ко у тарницама, ко на коњу, а већина |
а да га умири, приволи.</p> <p>— Одреци се наследства — говорила је — па ће ти се осигурати изд |
{S} Нема ко да ми купи.</p> <p>На улици се чу тресак тарница.{S} То је пошта одлазила даље.</p> |
а велики цвет... на железничкој станици се формирао један воз... ја бејах готов, и ја те позвах |
околисана код суда.</p> <p>У чокалиници се живело доста весело.{S} Кад нису критиковали митропо |
те најзад седоше обоје.</p> <p>Девојци се оте један уздах.</p> <p>— Ти си уморна... ти си нешт |
пред кафанама, по тротоарима.{S} Врапци се чули на крововима, у олуцима.{S} Један шегрт је ишао |
једну врсту живе геометрије.{S} У науци се чује брујање таласа револуције.{S} Изгледа као да ид |
>Главна стаза разређивала се.{S} Шетачи се враћали у град.{S} Између дрвећа хватао се дуг и вес |
ом твојом философијом!</p> <p>— Зевзечи се сама! — викнуо би професор.</p> <p>— Геаче!</p> <pb |
на њеном лицу беху се развукле.{S} Очи се рашириле жалосно.{S} Уста је држала отворена.{S} Вид |
је ако се прочита десетак књига, научи се на памет још два'естак наслова, славних имена и мудр |
ивота; с њим је као и с пливањем; научи се кад куражно оставимо плићаке.{S} Јер најзад, нашто в |
ова цигара — додаде за тим, насмејавши се гласно.</p> <p>Ваљада при том прогута мало дима, те |
м жива! — размишљаше девојка, повукавши се из трема у своју собу, као рањена тица.</p> <p>Ту је |
едно од другог растаје се, не разумевши се.{S} Само у светим књигама говори се о васкрсењу.{S} |
, али сигурно, и изгуби се не окренувши се.</p> <p>Вратила се одмах у село.{S} Прекинула је на |
удоар ? — упита га девојка, насмехнувши се.</p> <p>— Врло пријатан! — одговори он, још изненађе |
си удата? — рече јој Вишња, осмехнувши се, па покуша да се метне у у њено расположење.</p> <p> |
</p> <p>— Буди храбар.{S} Ради.{S} Реши се.{S} Не клони.</p> <pb n="166" /> <p>Али упркос томе |
ричају се многе излишности.</p> <p>Реши се да отпутује још истог дана у Чачак.</p> <p>Мајчина б |
кријући се тек форме ради.{S} Из вароши се доносиле трубе платна, разне чипке, конци, свила, мо |
рка.{S} Било је прехладило.{S} У вароши се осећала извесна живост. <pb n="64" /> Сељаци се враћ |
ка га погледа изненађено.</p> <p>— Овај се вешто извлачи — рече у себи.</p> <p>— Управо — додад |
за добро да је опомене:</p> <p>— Чувај се Чедомира, Вишњо.{S} Он није рђав човек, ја то знам.{ |
е, право ћемо те на занат...{S} Угледај се на господин - Чедомира.{S} Он је сиромах ђак... пард |
се, драга Вишња — продужи Аница. — Удај се што пре.{S} У животу су ретки поновни састанци.{S} И |
кивала је младу девојку. </p> <p>— Удај се, драга Вишња — продужи Аница. — Удај се што пре.{S} |
у и није речи могла рећи.</p> <p>— Удај се, слатка Вишња, не размишљајући сувише, не тражећи мн |
ао згодно њеном жовијалном лицу.{S} Тај се израз губио све више у извесну забезекнутост што је |
ти кварим задовољство.{S} Него, враћај се у Београд, па гледај своју науку.</p> <pb n="234" /> |
а — рече му она. — Пише ми тетка да јој се ти никако не јављаш.{S} Не зна да ли си жив или мрта |
S} Поред тога, Бела није навикла да јој се задовољства ускраћују: колико се младић склањао, тол |
акон наређивао и тражила одлучно да јој се мртвац преда на сахрану.</p> <p>Београд, август 1911 |
укоби се с Радојевим очима.{S} Тада јој се учини како у њима дрхти цела Радојева душа, и збуни |
ји пут.{S} Реченица о Радоју допала јој се посебице.{S} Осећала је дубоку захвалност према млад |
варош на утоци Саве у Дунав чинила јој се понова лепа.{S} Хтела ју је поздравити као Бранко: „ |
— кликнула је весело Каја и обесила јој се око врата, па је пољубила с обе стране и од срца. — |
на је волела те изласке, при којима јој се давала прилика да истакне своје <hi>отлично</hi> пор |
Вишњо — рече јој отац кад сазна шта јој се десило. — Није то за тебе.{S} Ја то видим.{S} Хтео с |
према каквом озбиљном послу.{S} Кад јој се није чинило што је хтела, свађала <pb n="128" /> се |
и која треба да је поред ње кадгод јој се прохте.{S} Међутим, Илић се бавио дуго ван куће.{S} |
n="193" /> <p>— Ју, роспије! — оте јој се, готово завидан, усклик кад угледа Белу у њеном нере |
ије, играла.</p> <p>— Бедник! — оте јој се узвик.</p> <p>Сузе су замагљавале њене очи.{S} Срце |
зе су замагљавале њене очи.{S} Срце јој се кидало.{S} Она се питала да ли су људи луди или подл |
ћа дотицала је се неугодно.{S} Срце јој се стезало, њена душа је плакала, а она се морала смеши |
ње кад се већ тим питањем бави, али јој се учини да поред све користи што ће видети отуд није о |
коли.</p> <p>Једном приликом запали јој се кецеља поред огњишта, и само срећан случај спасе дев |
навао, чак и кровови од кућа чинили јој се да је поздрављају пријатељски, а она није могла отић |
физиономије.{S} Кога и позна, чини јој се далек, хладан, као окаменотина.{S} Ено Гаврила Петро |
S} Сумња је уједе за срце.{S} Учини јој се да тоне, да се земља сурвава под њом, да околне план |
шуљи.{S} Вишњу обли румен.{S} Учини јој се да то види на неком другом створењу.{S} Окрену се по |
S} Кад га први пут прочита не учини јој се мајчина болест много опасна.{S} Што га је више понав |
тмено место српске престонице учини јој се бедно.{S} Видела је по њему рабатне чатрље које дотл |
на шта.{S} У једном тренутку учини јој се да ће се успавати.{S} Али ју је јастук жуљао, обузим |
глави јој је било празно.{S} На очи јој се хватала магла.{S} Виде како се шешир скину.{S} Још ј |
а није знала за та понижења.{S} Чак јој се то свиде: изгледало јој је природно, младићски, ђачк |
ј живот! — промуца болно.</p> <p>Он јој се учини одвратан, тако одвратан да склопи очи са жељом |
сао није мутила њену душу.{S} Посао јој се милио.{S} И време је проводила лако, радећи у школи |
омира још чим га је видела... много јој се допала његова ученост, романтичан изглед...</p> <p>— |
подрум, душевна касапница!{S} Како јој се бедно чинило њено родно место, неколико сокака по ко |
ње.{S} Неко тешко осећање савијало јој се на срце.{S} Њена душа је дрхтала од страха пред нечи |
се некад допадало код њега, чинило јој се овог пута ружно, себично, одвратно.</p> <p>— Мизериј |
на празнина.{S} Губећи њега, чинило јој се да се губи све око ње.{S} И она сама се губи, нестај |
бегавала кадгод је могла.{S} Чинило јој се да је она крива за његову несрећу.{S} Тешко јој је б |
евљавале су велике идеје.{S} Чинило јој се да је поново рођена.{S} Слободно је могла доћи кући, |
у је осећала прве године.{S} Чинило јој се да је не предусрећу са збиљом коју је она донела.{S} |
омоднијег света на улици.{S} Чинило јој се да је све било весело, шалило се много, на лицима ни |
је болело.{S} Куд се окрене чинило јој се да је нешто прати у стопу, нешто хладно дува за њен |
главом и превртљивом душом.{S} Што јој се некад допадало код њега, чинило јој се овог пута руж |
а је шапутала нешто.</p> <p>Чедомир јој се приближи.{S} Удисао је мирис те девојке и дрхтао пре |
ла је тај загрљај као жив.{S} Свест јој се губила.{S} У ушима зујала блага музика, отегнути тон |
дана у Чачак.</p> <p>Мајчина болест јој се чинила као казна.{S} Њено, већ рањено, срце стезало |
она се осећала као очарана.{S} Илић јој се чинио тако близак, тако присан.{S} Није осећала пред |
уз груди.{S} Те груди!{S} Чиниле су јој се тада велике, тешке, уочљиве, сваком видне, да их је |
>Бела се није бранила.{S} Зенице су јој се јако шириле.{S} Она је шапутала нешто.</p> <p>Чедоми |
м, те је ударао крст на страни на којој се зауставио, склопио књигу, оставио је у крај свога ст |
м коферту, с рапавом хартијом, по којој се проливало мастило.{S} Ах, та писма!{S} Она нису садр |
јој није знала одговорити ништа.{S} Њој се такође постављало исто питање.{S} Њен напор да замен |
д је Чедомир био у њеној соби.{S} У њој се бунила наша девојка из средњег сталежа, бакалинова ћ |
ота, не усвоје Чедино мишљење?{S} У њој се бунио остатак старе душе, бунила се сва њена ранија |
ција, све губе гризу све класе.{S} Свак се жали на своје стање.{S} Нигде нема никаквог ауторите |
ут, ветар се претвори у вихор.{S} Облак се провали.{S} Из неба осу плаха киша, да се за час нач |
остали далеко иза њих.{S} Пред њима пак се пружала усталасана долина Западне Мораве чак до ибар |
ош топлина јаке дневне припеке.{S} Ипак се осећало нешто свежине од ветра који се дизао са запа |
врати.{S} То је било већ лакше.{S} Ипак се није могао одлучити одмах и решење је остављао од да |
сâм, Илић се осетио нелагодно.{S} Ипак се брзо прибрао.{S} Имао је прилично кредита, јер је пр |
сили доиста против његове воље, па ипак се осећао кривим.{S} Поштење му је налагало бар да изве |
ко од какве неизлечиве болести, па ипак се силило и хтело да сакрије своју немоћ.{S} Упрегнуто |
угледа Белу у њеном нереду.</p> <p>Ипак се она савлада прва, затвори врата за собом, ступи дубљ |
а, губило се све више у таму.{S} И мрак се спуштао као плаветна платна, изаткана од прашине и п |
Па, купиће је, стара му мајка!{S} Човек се не жени због кошуље.{S} Млади су; цео је живот пред |
{S} У пећи је пуцкарала ватра.{S} Човек се ту осећао добро <pb n="140" /> као у топлом гнезду.{ |
} Али има једна сигурна ствар.{S} Човек се троши између два акта који се називају: хтети и моћи |
а да живи и буде срећан.{S} Млади човек се налазио у неразрешљивом сукобу који долази с једне с |
васпитања деце у слободи.</p> <p>— Нек се развијају по инстинкту — говорио је самоуверено. — У |
убеђено. — Не жалим новца.{S} Само нек се не губи време.{S} Све ће се вратити <pb n="175" /> д |
у, кад је Илић улазио у трпезарију, док се госпођа смешила благонаклоно, климала угојеном главо |
јевима, повлачећи се дубље у земљу, док се није задржао у Повлену, у намери да хајдукује, али с |
наизменично пред разним комисијама док се не би сва распала.{S} Да се тако продужило, цео држа |
о ново расположење држало ју је све док се не виде с Кајом.{S} Она хтеде по том да надокнади св |
који су му дали слабе оцене. — Само док се мој ћаћа пусти с робије.</p> <p>И сви троје су тако |
p> <p>— У кући ми је роваш.{S} Мој ма̑л се развлачи као да је Алајбегова слама.{S} Деца <pb n=" |
<pb n="6" /> се као од стакла.{S} Краљ се сад, природно, обраћао народу, чинио обећања, одрица |
нистарским канцеларијама.</p> <p>— Краљ се верио! — дочекала га је Бела у кујни, у коју се прво |
Радоју најбоље ишло за руком.{S} Учитељ се вечито <pb n="58" /> жалио да Радоје стално трчи нап |
гуће, то ће бити врло корисно, и, надам се, наши ће те разумети.</p> <p>— Да, мени је потребно |
паланкама.{S} Доста <pb n="262" /> сам се ја, због оног мог лудова, Бог да му душу прости, муч |
тачнију оцену света и саме себе: ја сам се спустила на општи ниво.</p> <p>Илић не одговори ништ |
n="203" /> <p>— Ко ме уби?...{S} Ја сам се убио.{S} Ево на̑!...{S} Све је ту написано...</p> <p |
школу и ступим на философију.{S} Ја сам се решила.{S} Девојачка школа не даје позитивна знања м |
и залазак на Сави.</p> <p>— Ужелела сам се Београда, бога ми — рече при том весело и махну руко |
ционари нису криви?</p> <p>— Збунио сам се — одговарао је дечко одсечно. — „Немац" је велика пр |
} Није то што сам хтео.{S} Преварио сам се у Дарвина.{S} Шта ми је требао Дарвин ?</p> <pb n="3 |
а сам човек из старог времена, иако сам се бунио против њега: брак ми изгледа вечито нешто севд |
обом, Вишња? — дочека је. — Озбиљно сам се уплашила.{S} Где си била по овој киши?{S} Нигде те н |
епа парада, господин-Илићу!...{S} Нисам се надала да ћете тако изневерити поверење наше куће.{S |
се безизразно, пространо небо, у којем се видела само понека ласта као црна звезда.{S} Усред м |
то, тај факт, то жалосно стање у којем се налази наш свет, не треба губити из вида.{S} Јер наш |
; министри нису чекали ни оставка да им се уважи; њихови кабинети зврје празни; краљ није успео |
јој проводаџише за прву прилику која им се допадне.{S} Ниједна мучна мисао није мутила њену душ |
вих жена!{S} Жене примају науку која им се предаје, веру која им се проповеда, мужа који им се |
несрећу много чешће, и судбину која им се одреди.{S} Реч слобода за њих је смисао зла.{S} Оне |
науку која им се предаје, веру која им се проповеда, мужа који им се даје, срећу ако је сретну |
у други воз.{S} Даље опет, изгубила им се корпа са стварима.{S} Муке су видели око језика.{S} |
рачун једна друге, трбушати катихета им се чинио врло знаменита личност, заљубљивале се у своје |
иџије су биле зашле за кукуруз, види им се само глава.{S} Поље је дисало мирно.{S} Још се јурил |
веру која им се проповеда, мужа који им се даје, срећу ако је сретну, несрећу много чешће, и су |
ју је испуњавала уска постеља, на чијим се плеханим шиповима сијале златно обојене лопте.{S} На |
резултат слободног размишљања.{S} Бојим се да младића није засенуо мој положај, а он на то не т |
н пламен загреја му образе.{S} Пред њим се појави, као у магли, Белина глава, са осмехом размаж |
са, неугашљив пламен у бури, а пред њим се појављивало сунце, чији је златан сјај оживљавао неб |
и одби.</p> <p>— Не, не могу.{S} Журим се.</p> <p>Осећала је како јој је тешко у души.</p> <p> |
тишао по каткад да се једва чује; затим се дизао јаче, лупао готово, и челичним звуком испуњава |
пуни госпа Клеопатра своју ћерку; затим се обрати своме сину. — Сад ће отац да се врати, па паз |
у правцу где се она изгубила.{S} Затим се окрену око себе, као човек који губи равнотежу и тра |
с антикварима на обалама Сене.{S} Затим се дао на посао.</p> <p>Учинило му се да се остварио ње |
једну њиву, засађену пшеницом.{S} Затим се спустише низ једну јаругу која је некад била друм, п |
} Погледа око себе неодређено.{S} Затим се упути ка Калимегдану, камо иду, у његовом расположењ |
у које се јављало на огледалу.{S} Затим се дохвати за главу и растрже плетеницу.{S} Плава, свил |
мешити.{S} Стога побеже са седнице, чим се Каја заговорила са неким колегиницама.</p> <p>Напољу |
миру.{S} Дан је био ведар.{S} По плавом се небу мицало неколико малих, светлих облака.{S} Сунце |
девојци чије поверење изиграва и чијом се слабошћу користи, према себи самом на крају крајева, |
и помоћу више или мање вештине са којом се та комедија игра, човек добија симпатије или антипат |
има ћерку... ту бледу девојку, с којом се Чедомир возио.{S} Он је био леп човек, он се морао д |
изјаву, ону мало старинску изјаву којом се проси рука у девојке.{S} Она је очекивала да је он н |
они реше његову судбину.</p> <p>Једном се дигнуо с рада у пола ноћи.{S} По споредним улицама б |
ростору једне уличне лампе.{S} Пред њом се појави Чедомир Илић, подигнуте јаке, врата увученог |
мени блесак јаке светлости.{S} Пред њом се указа гомила света, тако велика као да се скупио нар |
м вратима.{S} То је пошта.</p> <p>У том се чу лупа точкова.{S} Иза угла се појавише поштанска к |
из дана у дан испуњавају.</p> <p>У том се зачу нека псовка.{S} Један сељак, прљав и исцепан да |
о одобри госпођину изреку.</p> <p>У том се Бела врати с пуним тањиром румених кајсија.</p> <p>— |
} Њихова глава није радила.{S} Њихов ум се био онесвестио.</p> <p>Вече се спуштало у собу.{S} К |
чаршија дала надимак:{S} Јеж.{S} Стеван се није слагао са женом.{S} Ћерка једног бирократе из д |
ашину, на велике цене.{S} Овог пута њен се поглед следи.{S} У дневним вестима налазила се ова б |
уо пажњу на несташност његовог сина, он се бранио неким руским принципима васпитања деце у слоб |
} У недостатку материјалног уживања, он се бацао сав у свет књига, мисли, снова.{S} Место путов |
<p>На крају једног таквог разговора, он се реши.{S} Није могао више издржати.{S} Поручи једна к |
гарицу у визији природних елемената, он се упита нехотице: „Нашто пунити уши девојци тим страни |
к, по болесној склоности своје душе, он се не даде да га занесе та струја нових нада, него испр |
> <p>Јер какав да је, живот постоји, он се не може мењати у својој суштини, ми смо принуђени пр |
као да је хтео утопити своје мисли, он се предаде загрљају који је толико избегавао.{S} Њихове |
ајзад до решења шта да јој одговори, он се питао како ће јој писмо доставити.{S} Бојао се да јо |
е учинио једну услугу својој сестри, он се одрекао своје породице.{S} Никоме није привредио ниш |
домир возио.{S} Он је био леп човек, он се морао допадати тој госпођици.{S} И као код свих прир |
радан, витак, упечатљив, увек будан, он се ту осећао као риба која је из плитке барице доспела |
} И као да хтеде остварити овај сан, он се обрати девојци, нежно као жена:</p> <p>— Куд си пошл |
но расхлађење.{S} На предлог Вишњин, он се несвесно ухвати за џеп.</p> <p>— Оно је механа! — од |
<p>— Да!</p> <p>Та се реч чу једва; он се напреже и рече поново:</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Да! |
Вишњу од Кајиног стана до њене куће; он се опоменуо да је сутрадан неки празник, кад се нема шк |
ригревици ових присних састанака.{S} Он се већ био навикао на љубак <pb n="53" /> додир тога де |
ено у овог човека кога је волела.{S} Он се није претварао.{S} Његове буљаве очи биле су се пову |
кујне или ресторана без алкохола.{S} Он се језиком својих посетилаца зове звонко: <hi>чокалиниц |
усправи се између њега и девојке.{S} Он се сроза с канабета као кривац.{S} И заронивши главу у |
ја сна заболе га као удар у срце.{S} Он се диже с клупе, прође стазом и изби на излазак од парк |
ата...{S} Најзад, шта ме се тиче.{S} Он се можда променио.{S} Ми се сад тако ретко виђамо.</p> |
ити преварен ни у мери ни у роби.{S} Он се разликовао од осталих трговаца и по томе што се није |
кетале, попци и скакавци зрикали.{S} Он се упути право преко њива.</p> <p>Ишао је, као мртвац, |
лист, републиканац, револуционар.{S} Он се поноси што ствари схвата материјалистички.{S} Поезиј |
стечај, а Радоја стрпаше у хапс.{S} Он се оправда.{S} Разлог је био прост; брана и тунел поред |
рабаца крештало је лево у трњаку.{S} Он се окрену тамо тако да му се лице није видело јер се бо |
ених зеница.{S} Њена глава клону.{S} Он се наже и потражи њена уста.{S} Уста и уста <pb n="132" |
ло је врло тешко младом студенту.{S} Он се трудио многим средствима да придобије њену стару нак |
кафане избацише једног пијаницу.{S} Он се дочека <pb n="249" /> на руке, па поново паде и праћ |
вот тек почиње — одговори Чедомир. — Он се тек пење врхунцу.{S} Ја хоћу да он буде вредан...</p |
каћиперством и рече у себи:</p> <p>— Он се вара.{S} Њему треба друга жена... жена која ће се по |
пено, свест му се враћала у главу, и он се питао:</p> <p>— Шта сам урадио!</p> <p>Тада, један у |
је време најскупље у животу.</p> <p>Он се доиста журио.{S} У успеху свога плана за подизањем е |
је радо о својим пословима.{S} Решавао се с муком да је остави.{S} Једанпут се толико задржа д |
ит одличан; слатко је јео и преслишавао се ко је југ, а ко је север.{S} И доцније није никад за |
{S} Њен напор да замени мајку показивао се готово узалудан.{S} Док је била мала, за чудо је леп |
сукоби, подносиле се оставке, очекивао се неминован расцеп.{S} Та прилика дође.{S} Имало се да |
је око потребних докумената, осмејкивао се подругљиво на љубазности што се чиниле будућем минис |
лептира.{S} Иза једне шумице примећивао се кров варошке цркве, прост и достојанствен.{S} Све бе |
а трговање с поштанским маркама, свађао се с ђацима око панораме коју је правио у кутији за фул |
дне оголеле липе.{S} Иза дрвета затезао се крајичак неба, по чијем је плаветнилу пловило неколи |
разије.{S} С обе њихове стране протезао се Београд, измешан од палата и чатрља.{S} Једно јато с |
које су чинили слабијим од себе, смејао се њиховој уображености, вређао их отворено.{S} То је б |
од насред реке.{S} Дим од лађе развијао се кроз бистри ваздух на све стране тога широког пејсаж |
е, књижевне листове неуморно.{S} Опијао се њиховим фикцијама, пио и даље тај опасни напитак кој |
о одело, био је резервни официр, бријао се сваког јутра, имао спокојне очи и замрљан потпис.{S} |
а од ње да се учи.{S} Поред тога, бојао се да не начини какав испад, имајући већ извесна искуст |
о како ће јој писмо доставити.{S} Бојао се да јој не направи нове непријатности код родитеља, к |
окварио више него што би однео, а бојао се и ведрог неба које му прети сушом непрестано.{S} Око |
ом, овим планинама, овим људима стискао се у њему као соко са скрханим крилима.</p> <p>Варош се |
ечи, изналазио утешне разлоге, заклињао се да се то десило без његовог знања, да је био жртва г |
је био пријатан према њему, разговарао се с њим дуго, озбиљно, о крупним стварима из политике, |
а материјалистичке философије претварао се у нежног љубавника: у његовим годинама човек је сав |
итивао, њушкао, маштао, презао, одмарао се од својих лектира правећи разнолика опажања, и ужива |
јеличко вино.{S} Један зрак сунца играо се око гирланда од разнобојне хартије, којим је калфа у |
чни пар.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — драо се поред њега поносно најмљени рабаџија.</p> <p>То уваж |
е стари министар био жив, промангупирао се са свим, изгубио право на даље школовање, побегао са |
Чедомир удаљава од своје жене.{S} Морао се примити службе.{S} Доби место у једној београдској г |
који су му Срби препоручили.{S} Уписао се на Сорбону.{S} Изабрао је тему: <hi>О вредности живо |
враћали у град.{S} Између дрвећа хватао се дуг и весео летњи сумрак у виду танке, прозрачне изм |
кола напунила, осећао је са̑м и кретао се без команде.{S} Сирото кљусе, било је болесно у обе |
иниле будућем министарском зету и питао се ћудљиво како ће се то све свршити.{S} Дотле је онај |
селих, светлих, занесених очију, враћао се увече са рада.{S} Грађани су га заустављали, запитки |
ге мисли, обузимала га је ватра, осећао се задовољан што је ту, поред ње, што је она близу њега |
> <p>Илић се у почетку снебивао, осећао се као на терету, на сметњи.{S} После се навикао.{S} У |
с-идеје, море, мучног лудила.{S} Осећао се истрошен, утучен; по целе ноћи није могао заспати.{S |
и тупо у воду.{S} Мртвачки сандук њихао се свеједнако.{S} Око младића се дизале <pb n="231" /> |
а гранчици.{S} Још цео један свет њихао се под водом и са оним, над њом, стварао чаробно саврше |
обраћао народу, чинио обећања, одрицао се досадањих доглавника који су га изневерили.{S} Као п |
је прешао овамо да се школује, потуцао се од гимназије до гимназије, стално одушевљен, стално |
а своме крају.</p> <p>Пред сумрак, небо се наоблачи.{S} Мало после, удари плаха киша.{S} Шта то |
и по неком великом грађевином.{S} Лево се видик губио преко голог Тркалишта, па на Седам Кућа |
, неми, без речи.</p> <p>Срце младићево се стишавало постепено, свест му се враћала у главу, и |
за свадбу.</p> <p>— Не будали! — поново се наљути муж. — Ја ти говорим као мајци, а ти тераш ше |
лико, разумеш? — прихвати Зарија поново се обраћајући Илићу. — Ја сам решио свој живот размишља |
он није могао пребећи у Аустрију, него се крио по околним гајевима, повлачећи се дубље у земљу |
руменила испод отворене блузе.{S} Видео се и један мрк младеж.</p> <p>— Ах! како је лепа — рече |
рених очију.{S} Мало даље од њега видео се крвав перорез.</p> <p>— Говори ко те уби! — рече нек |
а сеоског изгледа.{S} Десно од ње видео се низ ситних краварских станова с прозорима до земље, |
це.</p> <p>У том великом простору видео се само један човек, продавац ушећереног воћа, по којем |
дне баре, а даље, горе, на брегу, белео се један крај вароши под небом сивим као миш.{S} Београ |
лабав, давао је лако добре оцене, помео се једном у преводу неке латинске реченице, погрешио у |
о са њом и слику младе Чачанке.{S} Хтео се бацити блатом на све <pb n="112" /> што је прошло, м |
S} Он узе за руку своју другарицу; брзо се трже, њена рука била је хладна као мртва.{S} Он је п |
одлучио да приђе првој струји.{S} Брзо се нашао у првим редовима; он је био сјајан полемичар, |
га мрзи.{S} Један крај њене хаљине био се откопчао, те се видело парче белог веза на кошуљи.{S |
је било ведро.{S} Тек по неки облак био се зауставио у мору отвореног плаветнила као санта леда |
ебу.{S} Одлазио је тада у кафану, губио се у читање новина, у пушење, у играње домина с првим к |
сма, књиге, фотографије.</p> <p>Уставио се тек кад му рука дирну нешто хладно.{S} То беше револ |
ео још кад је он дошао на власт, развио се до своје потпуности.{S} Неколико покушаја да се зава |
, место у цркву, горе у клисуру и дивио се како се стене секу...</p> <p>— Као сир!</p> <p>— Јуч |
гнуо десно раме, спустио лево, искривио се сав, начинио од себе ругобу само да би био примећен. |
> <head>II</head> <p>Чедомир Илић родио се године 1878 у Ваљеву, где је његов отац био рачуноис |
рио против реакционарних власти, трудио се да у своје законе унесе што више гарантије да власт |
нешто од своје службе у војсци, трудио се да надокнади дамама оскудицу у каваљерима и био је з |
д је био с Вишњом у њеном стану, трудио се стално да не остаје на само с министровом ћерком.{S} |
дана не видећи своје драгане.{S} Трудио се да не мисли на њу.{S} Хтео је да је заборави.{S} Њен |
ободу штампе, збора и договора — трудио се младић да скрене правац својих мисли на конкретне ст |
све ми је пошло наопако.</p> <p>Трудио се да не изгледа бедан, али неки пркос против самог себ |
а који су доносили робу на избор, чудио се сложености црквене администрације око потребних доку |
апазио једног коња, врло лепог, и чудио се одкуд њега да употребе на тај простачки посао.{S} Ни |
се налазио на страни у бањи, придружио се телеграфски одлуци својих колега.{S} Краљ Отац, који |
дудова.{S} Тек са јужне стране налазио се низ кућа, малих, разнобојних, без спрата да су се го |
} Срећом за Чачак, са те стране налазио се неки старински бедем, те је сад полиција наређивала |
а за чашу или сапун, а изнад ње налазио се узидан крст од црвеног камена на коме је изрезан нат |
ве.{S} Кад би пак био рђаве воље, жалио се на реуматизам у десном колену, који је добио на роби |
к и по коју књигу. <pb n="84" /> Хранио се на кредит, до бољег времена, где и раније.{S} То је |
долазити у сукоб са колегама.{S} Бунио се против неправди које су чинили слабијим од себе, сме |
ма и присталица индетерминизма, напунио се свакојаким <pb n="45" /> апстракцијама, али, кад угл |
новој грађевини Привредне Банке, ударио се неколико пута перорезом у намери да се убије.{S} Ово |
.</p> <p>И то није било све...{S} Верио се са њиховом сусетком, <hi>женом из народа</hi>, удови |
таван <pb n="44" /> и таман облак ширио се све више изнад њихових глава.{S} Па ипак, они пођоше |
о од доброг соја?{S} Његов прадед борио се јуначки за слободу своје земље, његов дед је кметова |
их голаћа, да је ту био рањен, освестио се у неком потоку два дана после битке, па како су Турц |
климајући десно-лево.</p> <p>— Спустио се на општи ниво! — осмехну се Илић.</p> <p>Није се сме |
оком; кметовао је дуго година, парничио се још дуже са сељацима из суседног <pb n="16" /> села |
физике, појављују се гледишта која, ако се усвоје, прете донекле целој згради, чије су темеље у |
ди, амбициозни, напрасити, ћудљиви, ако се не одаду пићу, они постају, на крају, најљући реакци |
— рече лекар на последњој посети. — Ако се тако одржи, госпођа ће живети још толико колико је ж |
удноватог — рече будући министар. — Ако се воле, зашто да се не узму?</p> <p>— Ама, како да се |
, иде се до отвореног деспотизма, а ако се образује коалиција, свака фракција експлоатише у сво |
ово писмо.{S} Велим, нек ти се нађе ако се наканиш.{S} Ако ти је то мало, а ти ми телеграфиши и |
е сад много да спава.{S} Довољно је ако се <pb n="184" /> служавка нађе поред ње с времена на в |
, велико знање смета.{S} Довољно је ако се прочита десетак књига, научи се на памет још два'ест |
воле, нека се узму...“</p> <p>— Али ако се не воле? — прекиде је Јован.</p> <p>— Онда ником ниш |
p> <p>Његов отац, кујунџија Марко, јако се наљутио због тога на свог сина и хтео га убити.{S} З |
ије задовољан и нико сигуран.{S} Најако се осећају тегобе од неродице, од учмалости, од многих |
} Школа му је ишла лако, као вода, како се то каже у Ваљеву, Кад би учитељ испричао лекцију, о |
ити посао робова!"</p> <p>— Збиља, како се осећаш у Чачку? — трже се сајџија из ових сањарија.< |
и чекала нешто друго... будућност, како се то једном речи назива.{S} Мирно, предано, сваког дан |
јој исприча потанко <pb n="281" /> како се оженио, да јој објасни како се то десило, да олакша |
ца, пријатељица, познаница чак!{S} Како се она могла мешати у његове личне ствари којима је он |
е сваког дана, и најзад без ње.{S} Како се Каја изгубила из њиховог друштва?{S} Откад су почели |
{S} Ја нисам на чисто са собом.{S} Како се то десило?{S} Ја то нисам хтео.{S} Мене сматрају за |
је испод достојанства!</p> <p>— А како се уби? — упита онај из гомиле.</p> <p>— Ето, тако, рад |
стране и од срца. — Колико има од како се нисмо видели!...{S} Како си?...{S} Шта је с тобом?.. |
очи јој се хватала магла.{S} Виде како се шешир скину.{S} Још један кратак <pb n="146" /> покл |
ваки дан.{S} Другарице су говориле како се нису спремиле за овај или онај час, грдиле своје нас |
у цркву, горе у клисуру и дивио се како се стене секу...</p> <p>— Као сир!</p> <p>— Јуче да сам |
еоград, Савамала, Петко Стокић или како се оно зваше твој директор.{S} Оне знају само за време, |
/> како се оженио, да јој објасни како се то десило, да олакша себи све несреће које су му при |
n="201" /> као да је хтео сазнати како се те ствари догађају.{S} Ослушкивао је челични хук шив |
> <p>— Краљ ми је два пута изјавио како се озбиљно решио да да̑ земљи нов, либералан устав.{S} |
/> такође, испричати јој све онако како се догодило, све појединости, све... све... што ником д |
Још можда је срећна што се свршило како се свршило.</p> <p>Вишња је тако прошла, изгубила се у |
зналост кадгод би узимала новине откако се вратила у Чачак.{S} Читала их је од почетка до краја |
ед младићем појачала се још више откако се вратила из Београда.{S} Избегавала је његов поглед.{ |
има да захвали само своме сељаку, лако се одлучио да приђе првој струји.{S} Брзо се нашао у пр |
ожемо неговати поморанџе по Авали, тако се не можемо оружати „знањем целе епохе“, како ти хоћеш |
пошту дохрама <hi>новинар</hi>.{S} Тако се у Чачку зове разносач новина, један <pb n="224" /> с |
ђе по једну лампу пред вратима.{S} Тако се по улици простиру чаршави несигурне светлости.{S} Св |
беђења па да сачувају министра.{S} Тако се извршна и законодавна власт сукобљавају, укрштају и |
>— По два гроша од гласа!</p> <p>— Тако се грађанска права жртвују... да, за два гроша; виши ин |
да јој се задовољства ускраћују: колико се младић склањао, толико је она трчала за њим.{S} Није |
се у каси не нађе онолико новаца колико се очекивало.{S} Акционарско друштво <hi>Рад и Светлост |
упо стали, те се оно мало новаца колико се могло скупити у једном покрајинском месту, готово св |
ајева, новац није ни толико рђав колико се прича, ни толико добар колико се мисли.{S} Али има ј |
ан, срачунат да се прими онолико колико се даје...{S} Шта ви мислите, господин-Илићу?</p> <p>Че |
колико се прича, ни толико добар колико се мисли.{S} Али има једна сигурна ствар.{S} Човек се т |
борба за опстанак их наружила.{S} Ретко се види један мушкарац да се осмејкује.{S} Успети, само |
ишљање.{S} Часови су пролазили, требало се журити за воз, и она приону око свога кофера.</p> <p |
недирнут.{S} Јутарње сунце пресијавало се на његовим жутоликим цветићима, нешто свелим.{S} Њег |
један шал, на једној постељи познавало се још како је неко спавао, по другој је било просуто ј |
тим рукама.{S} Том осећању придруживало се поштовање које су јој уливале његове сјајне, проница |
ату.{S} Једно бело парче неба указивало се на истоку.{S} Звезда било мање.</p> <pb n="310" /> < |
ице с мирним угаситим очима појављивало се, као каква сиренска утвара, на свакој окуци од пута, |
расходоване чипкане завесе примећивало се с муком двориште.{S} Сумрак је купао џбунове шимшира |
азна.{S} Њено, већ рањено, срце стезало се од бола.{S} Заклињала се да ће се сва предати нези о |
азнички изглед.{S} Изнад вароши, дизало се безизразно, пространо небо, у којем се видела само п |
енка.{S} По дијамантском ваздуху вијало се неколико ластавица.{S} Девојку су обузимале чудне жу |
се још кроз отвор на средини.{S} Чекало се само пролеће, па да се и то зазида, те цела Морава о |
{S} Десно, посматрачево око заустављало се на поцрнелим зидинама средњевековне тврђаве, чија се |
ан расцеп.{S} Та прилика дође.{S} Имало се да се реши да ли ће група учествовати у митингу које |
Ушло се у прве векове земље.{S} Сазнало се како су планине рођене, како су живеле једна за друг |
е било умора ни брига.</p> <p>Радознало се окретала око себе.</p> <p>Сама улица није се много п |
пут више него што је требало, просипало се, бацало, раздавало суседству, и наравно плата није б |
прасит.{S} Што се њему допадало, морало се допасти целом свету, па следствено и његовој жени.{S |
тајала пред великим радовима.{S} Морало се извршити наоружање војске, подићи многе железничке п |
тре контуре.{S} Нешто загонетно осећало се у природи.{S} У исти мах, око срца јој било топло, м |
ор на колима.{S} Платно позади лепршало се.{S} На њему је писало неједнаким словима: „Збогом, Д |
е је пак било стално отворено.{S} Могло се ту склонити од жандармске потере, испред кише или ка |
упали цигара и давао на веру.{S} Могло се ићи из ходника у ходник, из слушаонице у слушаоницу, |
Даље, преко разноврсних кровова видело се парче једне улице: пуста калдрма, зарасла у модро-зе |
Кроз чипкане завесе на прозорима видело се једно парче улице, остатак покојног зеленила по окол |
е чипком од букава.{S} По гдегде видело се неко раштркано село.{S} Ветар је доносио отегнуте се |
<p>Десно од њих, између две куће видело се парче Топчидерског брда, низ јабланова у подножју, г |
а ју је из постеље, груди дрхтале, тело се знојило и под кожу јој подилазили непријатни жмарци. |
као свила.{S} Једно дугме на блузи било се откопчало, те се видела кожа бела, истачкана златним |
во, које се оцртавало пред њима, губило се све више у таму.{S} И мрак се спуштао као плаветна п |
љени рабаџија.</p> <p>То уважење губило се из дана у дан.{S} Надничари су се навикивали на арап |
S} Небо опрано јучерашњом кишом плавило се дубоко, у бескрај.{S} Ваздух је био провидан и благ. |
head>XI</head> <p>После ручка прелазило се у салон, да би служавка очистила трпезарију.{S} Стар |
ло јој се да је све било весело, шалило се много, на лицима није било умора ни брига.</p> <p>Ра |
гола до лаката, њено млечно лице белило се.{S} Био је бео и њен врат слободан, маљав, округао к |
аком и строга.{S} Њеном пратиоцу чинило се као да ти кораци не додирују земљу; украшена многим |
чатрља.{S} Једно јато сврака прегонило се по остарелом кестењу на улици.</p> </div> <div type= |
ира</hi>...</p> <p>Том приликом скупило се велико друштво, како је то ретко у паланци.{S} Тамо |
и.</p> <p>Илић није имао новаца; десило се <pb n="46" /> тако, глупо, остао је без марјаша, а н |
кет процветале зове.{S} Горе, надносило се нешто неба, с групом осветљених облака око бледог аз |
ивала се земља, побијало коље, доносило се камење, грање.{S} Радоје је био први и овде.{S} Али |
мпања за кампањом низала се.{S} Уносило се сувише јужног темперамента, сеоске тесногрудости.</p |
аносио.{S} Његово избријано лице грчило се нервозно, а прсти су трзали штит од качкете.{S} Дево |
иће везано за њега.{S} Њено срце грчило се у мукама.{S} У њеној души дубила се болна празнина.{ |
рђалу масу.{S} На неколико места пушило се.{S} Младић обухвати једним погледом тај мирни <pb n= |
велике финансијске операције.{S} Нашло се људи доиста озбиљних, исправних, који разумеју свој |
а сијале златно обојене лопте.{S} Нашло се места за једну постарију наслоњачу и један сточић, п |
вних, који разумеју свој посао, а нашло се и неколико људи, како је то случај у свима покретима |
у чињеницу.{S} С начелних распра прешло се на личне зађевице и грдње.{S} Клуб се поцепа.{S} Јед |
у више имале недокучивих тајна.{S} Ушло се у прве векове земље.{S} Сазнало се како су планине р |
м целе епохе“, како ти хоћеш.{S} Морамо се задовољити мањим.{S} То знање премаша дужину једног |
не; цела варош радила је око њега, само се он осећао неспособан за најмањи покрет.{S} Он није ж |
во, како је то ретко у паланци.{S} Тамо се сви познају, али се туђе заједнице, либе се, зазиру |
е нећу пустити док ми не обећаш да ћемо се опет видети — одговори Илић енергично, и ухвати дево |
ким светом.</p> <p>— Збогом.{S} Ми ћемо се видети! — <pb n="155" /> додаде пружајући му руку, п |
а ти немој...{S} Боже здравља, видећемо се.{S} Ја ти шаљем нешто новца кад и ово писмо.{S} Вели |
аш свакодневни живот и ми сами налазимо се у уској вези и солидарности са земљом у којој смо ро |
ароши је дуго — примети она. — Склонимо се негде, ако хоћете... под какво дрво, у ону кућу у вр |
нам да ли се сећаш... оног дана кад смо се састали после дугог размака... <pb n="289" /> ти си |
за своје задовољство!{S} Препирали смо се дуго, али му још све нисам рекао...{S} Имаш ли ватре |
време није оно што смо хтели, и ми смо се горко преварили у систем парламентарних влада.</p> < |
II</head> <p>— Неколико година како смо се растали — рече у себи Илић кад се трамвај удаљи. — Б |
> <p>— Ето тако — закључи — од како смо се растали, тера ме нека несрећа, све ми је пошло наопа |
пропало... године су прошле од како смо се растали, ја то знам — продужи Илић тврдоглаво. — Али |
е.</p> <pb n="38" /> <p>— Врло лепо смо се занимали синоћ — примети Вишња, па кад виде да се Ка |
а ми је из очију испао!</p> <p>— Ту смо се крили од Турака — додавао је други — а гле ти сад чу |
о да се храниш.{S} А занатлија?{S} Рано се дигни, доцно лежи, а кад остариш не можеш да радиш, |
ко дахну.</p> <p>Кад се решила, искрено се радовала што иде у престоницу.{S} Заборавила је мног |
ном тренутку сунце разби облаке.{S} Оно се указа светло, бело, као растопљено сребро, и <pb n=" |
јска пристизали су у гомилама.{S} Журно се копало, набацивала се земља, побијало коље, доносило |
еље нешто доцније него обично.{S} Журно се облачила, спремала књиге и доручковала стојећи, а св |
— шапутало је све у соби.</p> <p>Платно се сроза низ мишице, обеси се о бедра, да се после скли |
ије вајкао.{S} Чак ни на порез.{S} Лепо се носио: зими астраганску шубару и капут од параћинско |
је криве, таште, жутокруне главе и лепо се повијали према поветарцу који је пиркао из Овчарске |
уприје, <pb n="213" /> рије њиве.{S} То се она свети што не ценимо њену снагу.{S} Међутим, то в |
ише шипарица какву ју је оставио.{S} То се примећавало по деловима тоалете, у којој је било неш |
S} Преведи какву занимљиву ствар.{S} То се плаћа.{S} Докле ћеш се, бога ти, зевзечити са том тв |
p>— Ти заборављаш опет стварност.{S} То се догађа у драмама и романима.{S} Немогуће, Илићу; ниј |
споредну, вечито се нечем чуди, вечито се узбуђује; неспособан ма за какву акцију, треба му чи |
и главну ствар превиђа споредну, вечито се нечем чуди, вечито се узбуђује; неспособан ма за как |
ма што почињу предмет из средине... што се позивају на енглеска и талијанска дела.</p> <p>Осећа |
ло потребно, чак преко потребно.{S} Што се тиче реда, он није био за претерану похвалу; по пато |
, фанатик, непомирљив, напрасит.{S} Што се њему допадало, морало се допасти целом свету, па сле |
рече најзад, са строгошћу у гласу — што се Бела <pb n="163" /> виђа по улици са оним нашим ђако |
{S} Упита се да Каја није суревњива што се она познаје са њеним сродником.{S} Или може бити, ро |
евала је раскош министарских домова што се слабо поклапало са скромном суплентском платом.{S} И |
јчици.{S} Она му се учини још ближа што се тога дана осећао изузетно увређен од стране Вишње.{S |
назирала тек овде-онде која прилика што се лагано вукла, изазивали су мисли о смрти.{S} Било је |
ом кораку који је правила, по очима што се нису дали <pb n="275" /> збунити, по образима који с |
јала стално.{S} Још можда је срећна што се свршило како се свршило.</p> <p>Вишња је тако прошла |
пажњу на њега: фирма ни модел робе што се ту може наћи.{S} Али они ради којих тај дућан постој |
које је назру, оне су као ове муве што се лепе уз прозорско окно...{S} Погледај их! — и Ристић |
и главу међу те две расцветале руже што се крију у борама муселина и љубити до миле воље њену к |
ковао од осталих трговаца и по томе што се није вајкао.{S} Чак ни на порез.{S} Лепо се носио: з |
све лепоте од живота, усамљено биће што се ни с ким не да да удружи, идеалиста који ради само н |
у као неки благ и лаган лек на срце што се крвавило.</p> <p>— Да је и мени да изађем некуд — ре |
што му га је извајала добра нада и што се чудно мешало са првим цртама зрелих година.{S} Девој |
е, све је у вечитом покрету.{S} Али што се пароброд примицао више томе граду, радост се сушила |
тојне једно што се нема прилике или што се овде то даје тешко сакрити или најзад што и најмања |
верзијом, која даје све више сласти што се ниже пада.{S} Калдрма, куће, кровови цаклили су се < |
ејкивао се подругљиво на љубазности што се чиниле будућем министарском зету и питао се ћудљиво |
шира и изађоше на улицу.{S} Али тек што се спустише низ неспретне степенице старинске зграде, к |
>Изненадно, без икаквог узрока, као што се то дешава код нервно раздражених људи, обузе га једн |
унапред јер се живот не понавља као што се ни јучерањи дан неће вратити никад.{S} Гледајући у к |
изводе, као сваки ђачић.</p> <p>Као што се предвиђало, свршио је школу одлично, без једне четво |
свога кофера.</p> <p>Имала је право што се журила.{S} Мајка је била опасније болесна него што ј |
који су га изневерили.{S} Као прво што се очекивало, била је амнестија политичких криваца.</p> |
.</p> <p>— Много је мање људи, него што се мисли обично, који стварају свој живот по својој вољ |
лазе?{S} Јер младост иде, брже него што се мисли, а са њом и сва могућност да будемо срећни.</p |
ци да изађу у шетњу негде даље него што се то могло после школских часова.{S} Нашли су се у јед |
} Али оне су крајње пристојне једно што се нема прилике или што се овде то даје тешко сакрити и |
ављао је да поред науке постоји оно што се зове примењена наука, <pb n="259" /> вештина, полити |
и посвећена Чедомиром Илићем у оно што се у то доба звало реални правац у животу.{S} Па опет, |
е, нешто страшније од увреде, нешто што се не да избећи и што ће га пратити вечито.</p> <p>— Не |
наређивала грађанима да поправљају што се дало поправити.</p> <pb n="230" /> <p>Вода је већ до |
ојих се налазе клупе за одмор.{S} Зашто се не зауставити на том месту, зашто ићи даље и питати |
су били оборили очи и ћутали.{S} Нешто се морало говорити.{S} И двоје драгих испунише ту тишин |
е куће, пуне ситне дечице.</p> <p>Нешто се од тога већ остваривало.{S} Велике наднице привлачил |
ле по глави.{S} Она заћута, и тек пошто се први час сврши, упита другарицу без неког нарочитог |
ржао у рукама, у гомилу осталих, дигнуо се брзо и отрчао у варош.{S} Срео би тада овог или оног |
скандалозну страну тога догађаја бринуо се Младен, који је вукао свог учитеља за рукав, шапутао |
раза.</p> <p>— Ништа мање! — подсмехнуо се Чедомир.</p> <pb n="25" /> <p> — То није много — доч |
а.</p> <p>Ту је било врло мирно.{S} Чуо се тек један женски сатић у папучици, обешеној о зиду.{ |
ок да је Чачак постојао пре нас.{S} Чуо се топот опанака, шкрипале арабе, напуњене паприкама.{S |
дицију из овог или оног разлога, и вишо се не врати.{S} То је било већ лакше.{S} Ипак се није м |
њему угледају нову кравату.{S} Тај тип се буни против власти, не да би је начинио бољом, него |
о изневерити поверење наше куће.{S} Зар се тако враћа гостопримство које смо вам указали!{S} Ср |
овићка <pb n="204" /> своме зету. — Зар се за свадбени пут купују новине?</p> <p>— Нешто ме инт |
е су биле чешће.{S} На један пут, ветар се претвори у вихор.{S} Облак се провали.{S} Из неба ос |
е падала заводљиво преко лица.{S} Ветар се играо са скутовима њене кратке хаљине и откривао ног |
ви се с пуном шаком новина.{S} Министар се осмехну.</p> <p>— Баш си геџа! — пребаци Матовићка < |
ћу се скоро вратити.</p> <p>Часовничар се трже.{S} Пространа, тиха туга, као зимњи дан, рашири |
пље цене, али је купаца било доста, јер се знало да код њега човек неће бити преварен ни у мери |
есно руковао с друштвеном имовином, јер се у каси не нађе онолико новаца колико се очекивало.{S |
риродан и неморалан.{S} Неприродан, јер се у органском свету не зна за такву везу; неморалан, ј |
ту не зна за такву везу; неморалан, јер се обавезујемо за нешто што није у нашој власти.{S} Бра |
њена писма, па може бити и више.{S} Јер се беху код њега десили догађаји који су створили непре |
а нешто рекну, али немадоше времена јер се на прагу указа госпа-Клеопатра.</p> <p>Прође један т |
ва пређени пут, а ни корака унапред јер се живот не понавља као што се ни јучерањи дан неће вра |
— посланици не могу да се определе јер се стално налазе у недоумици: да ли да гласају по свом |
тамо тако да му се лице није видело јер се бојао да јој га покаже.{S} Да ли то Вишња <pb n="282 |
<p>Девојка не помену ништа.{S} Чедомир се свакако не сети.{S} Ћутали су.{S} Прођоше тако добар |
ас прикривене, час отворене.{S} Чедомир се љутио.{S} Дешавало му се да проведе по неколико дана |
ли само Бела и Чедомир.{S} Па и Чедомир се дизао да иде, да му се не би приметило што остаје на |
мам рачуна да те частим.</p> <p>Чедомир се осећао уморан, сметен, изнурен.{S} Ћаскање пијаног м |
ривиђење које се расуло.</p> <p>Чедомир се врати у дубину салона, сурва се на канабе, притиште |
смо пошаље из Чачка за Београд, одговор се може добити четвртог дана.{S} Лазаревићева причека ј |
како.{S} Јела се стара мука.{S} Мајстор се надао бар у сина, да ће изаћи на пут, свршити школу, |
их се одрећи.{S} Јест... „Одрећи ћу вас се...“ говорила сам им, „јавно, преко новина, да цео св |
p>Брод је ишао час средином Дунава, час се провлачио између ненасељених острва.{S} С наше стран |
} Илић се тада јогунио такође.{S} И рат се продужавао, мењале се само позиције.</p> </div> <div |
инаца јачи су од закона и реда.{S} Свет се занима политиком једино ради ћара.{S} У међусобним о |
оворио једним увредљивим писмом.{S} Зет се умешао.{S} И Чедомир је прекинуо сваку везу са својо |
другог, стид их је, боје се.{S} Па опет се деси кадгод, као овај пут, о покладима, на тефериџу, |
ројекта озакони у Скупштини.{S} У буџет се унесе довољна сума за почетак.{S} Али оба закона дад |
да сањам.</p> <p>У том тренутку студент се сети Беле, и, поред све оргије страсти, начини упоре |
На земљу је била пала нека сенка, живот се повлачио, тице ћутале, а једноставан <pb n="44" /> и |
имени, брзи.{S} Пролеће освајало, живот се обнављао, на ранама се хватали ожиљци.</p> <p>— Добр |
роброд примицао више томе граду, радост се сушила у њеном срцу, обузимала је нека сумња, почетц |
им очима један влажан сјај.{S} Светлост се претварала у сузу.{S} И суза за сузом поче да се ниж |
али да се отвори библиотека.{S} Распуст се приближавао крају.{S} Велика Школа почињала је понов |
Куда идемо? — упита га она.</p> <p>Пут се био изгубио.{S} Пред њима је стајала једна железничк |
Трипут је потом глог обелио.{S} Трипут се лала зажутела у школском врту.{S} Трипут је славуј п |
ао се с муком да је остави.{S} Једанпут се толико задржа да га газда-Митар опомену:</p> <p>— Ха |
ма.{S} Реч лажов није била довољна, већ се писало архилажов.{S} Реч лопов није довољно жигосала |
b n="100" /> оцена ни прозивања.{S} Већ се седне у клупу, професор говори, ко хоће да бележи, о |
су се заустављали да их гледају.{S} Већ се примицало вече кад се нађоше на Ћирићевој пољани.{S} |
а је помогла друштво кредитом.{S} И већ се с пролећа приступило радовима на подизању централе < |
..{S} Имам посла.{S} До виђења! — и већ се нађе пред Вишњом, стидљив и он, збуњен, светлих очиј |
е да ће доћи?...</p> <p>Госпођа Матовић се такође придруживала ћерци, говорила у глас, причала |
>— Похитај... доцкан је.</p> <p>Матовић се био упола свукао, па застао, седећи замишљено у једн |
Кад се дође већ до немогућности, младић се трже.{S} Жалосна стварност приказа му се тада исто т |
кретала се по њеним образима.{S} Младић се не могаде уздржати од једног покрета.{S} Он је узе з |
они сами не би умели казати.{S} Младић се сећао тек доцнијих тренутака, кад су били одмакли да |
а прераду наших сировина.</p> <p>Младић се видљиво заносио.{S} Његово избријано лице грчило се |
а да ли си жив или мртав.</p> <p>Младић се намршти.</p> <p>— Њена посла! — одговори нешто јетко |
деје иду у сусрет победи.</p> <p>Младић се осмехну као на неки свој <pb n="77" /> успех.{S} Он |
I</head> <p>Кад се нашао тако сâм, Илић се осетио нелагодно.{S} Ипак се брзо прибрао.{S} Имао ј |
кадгод јој се прохте.{S} Међутим, Илић се бавио дуго ван куће.{S} Кад се библиотека затварала, |
реакционари.</p> <pb n="22" /> <p> Илић се није дружио с првом врстом својих вршњака.{S} Оскуде |
јогунства, наслеђеног из Чачка.{S} Илић се тада јогунио такође.{S} И рат се продужавао, мењале |
г, лицемерног и грубо себичног.{S} Илић се осећао понижен у свом осећању културног човека.{S} П |
роким лишћем, ка улици и сунцу.{S} Илић се ипак окрену и погледа у војнике, у њихове дрвене стр |
>— Не, нисам ја за дуван!</p> <p>И Илић се смејао.{S} Њихови се осмеси сусретоше, њихова се лиц |
говорио:</p> <p>— Ниткове!</p> <p>Илић се ломио између тих супротности, не помишљајући на могу |
ајале обријане науснице!...</p> <p>Илић се насмејао, а кад се после растао са њом, помислио је |
им што ћу од сад бити баба.</p> <p>Илић се осмехну кисело.</p> <p>Госпођа га загрли поново.</p> |
ијатељи — одговори девојка.</p> <p>Илић се осмехну скептички.</p> <p>— Да... да, пријатељи!... |
> <p>Прођоше неколико дана.</p> <p>Илић се кајао искрено због догађаја који се десио.{S} Избега |
однети и на Ђавоље Острво.</p> <p>Илић се тада реши да оде сам.{S} У том, одузеше му стипендиј |
!</p> <p>Тако би и урађено.</p> <p>Илић се у почетку снебивао, осећао се као на терету, на смет |
, не сусрећући једна другу.</p> <p>Илић се освести потпуно пред том сликом.{S} Цело његово пошт |
м?{S} Ниси ваљада нихилист?</p> <p>Илић се осмехну;</p> <p>— Не знам.{S} Назови ме како хоћеш.{ |
ући <pb n="172" /> шљивовицу.{S} Ристић се није заустављао.{S} Говорио је о науци, политици, же |
свеж ваздух.{S} По <pb n="210" /> небу се палиле звезде.{S} На ћошку светлуцао варошки фењер.{ |
/> мале сељачиће писати и читати, Богу се молити и држати се чисто.{S} Живот јој је текао гото |
чи божића...{S} Све је спремно.{S} Могу се венчати првог празника.</p> <p>Споразумели су се да |
} Ваздух млак.{S} Стреје капљу; по леду се образују поточићи ; вода струји, жубори, као музика. |
ности.{S} Нове цитаделе романтизма дижу се против освештаних <pb n="296" /> истина као против н |
ја поплочана циглама.{S} У једном крају се налазила гвоздена пећ, несразмерно велика према само |
најбољем гласу.{S} Читаве бајке причају се о људима који су јели у њој, у данима своје младости |
редно, обиграва се око ствари и причају се многе излишности.</p> <p>Реши се да отпутује још ист |
владају, управљају, постављају, мешају се у све гране државног живота.</p> <p>На том месту тро |
нте, природу једном речи.</p> <p>Радоју се свиде тај одговор, заусти да то каже, кад песма одје |
аве пруге на зиду суседне куће, на коју се ослањао кров пјане кафане.</p> <p>Унутра је врило ка |
! — дочекала га је Бела у кујни, у коју се прво ступало при улазу у велеиздајников стан.</p> <p |
зум.{S} Иде се чак до физике, појављују се гледишта која, ако се усвоје, прете донекле целој зг |
а.{S} Код сељака, радника, грађана чују се само горке речи.{S} Алкохолизам, политичка убиства, |
еђују концерте по отаџбини, по изузетку се представљају као великошколци, праве слатко лице поз |
а.</p> <p>Кућа је била мирна.{S} Напољу се ноћ ширила, ведра и ћутљива.{S} Та пространа тишина |
бол? — питала се у чуду.</p> <p>Напољу се мрак повлачио све јаче.{S} По шору је играла нека си |
{S} Па и Чедомир се дизао да иде, да му се не би приметило што остаје на само са девојком.{S} А |
Могао је живети неколико векова а да му се не досади.</p> <p>Међутим, Бела се није могла да сви |
а Моравиној обали.{S} Погађала је да му се допада.{S} То јој би мило, али убрзо одби ташту жељу |
д њим никаквог стида.{S} Хтела је да му се преда одмах, ту, на тој пространој пољани.{S} Његове |
у школу за неко време.{S} Знао је да му се неће веровати.</p> <p>— Шта ме се тиче! — рекао је с |
, како све иде у пропаст.{S}Осети да му се гуша стеже, очи почеше да га сврбе, и њега обузе луд |
одговори он, слободно, осећајући да му се срце пуни неким осећајем, који није могао тачно одре |
S} Осећао је да стари, није волео да му се противуречи и давао је честе савете.</p> <p>— Узмите |
трњаку.{S} Он се окрену тамо тако да му се лице није видело јер се бојао да јој га покаже.{S} Д |
е трже.{S} Жалосна стварност приказа му се тада исто тако лако као и тај сан за идеалном драган |
јала.{S} Сапи су му смршале.{S} Боја му се променила.{S} То није био више арап.{S} Главу је спу |
учи, да се свети на тој девојци која му се предавала сва.{S} Парадоксална љубав чула достизавал |
могао заспати.{S} Реч Христова врзла му се по памети:</p> <p>— Жено, шта има заједничко између |
гао оставити.{S} Она је била ту, она му се нудила, љубила га без питања, украшавала му живот мн |
ема тој размаженој девојчици.{S} Она му се учини још ближа што се тога дана осећао изузетно увр |
у филозофским проблемима.{S} Култура му се нудила на сваком кораку: музеји, споменици, позоришт |
о исприча другарици у кратко све шта му се десило од како су се растали.{S} У колико је излагао |
естра је претила да се обеси.{S} Кад му се то једног дана досади, он оде у суд, сврши све форма |
ешењем да је више не види.{S} Поглед му се заустави на зеленом тепиху своје собе.{S} Једна миса |
ћи да буде достојан поверења које ће му се некад указати.{S} Од лекције коју је имао плаћао је |
а.</p> <p>Једна нова бора оцртала би му се међу повијама.</p> <p>— Да си тако брз на раду као н |
у живот није био ружичаст.{S} Кад би му се досадило све, он је излазио изван вароши и лутао по |
о завој, дубок, сладак уздах отео би му се из груди, а глава му клонула, као да је неког дуго г |
неки флуид, сладак и тежак; у глави му се бркало, срце готово престајало куцати.{S} Белу није |
та варош, са белим именом, представи му се црна као гробље.{S} Доиста, светиљке нису биле још у |
> <p>Она га присили да седне, посади му се у крило, па поче да барата по његовом столу.{S} Под |
укетом прецветалог јасмина.{S} Учини му се као да га биста посматра упорно.{S} Не могаде издржа |
пређоше опет на професора.{S} Учини му се као да чује отварање апсанских врата, читање указа о |
Чедомир задрхта.{S} Та кљусина учини му се као авет која га гони, као живот који му остаје, као |
једног личног мишљења.{S} Те ствари му се чиниле непознате, далеке, туђе, несхватљиве.</p> <p> |
ва и користи.{S} Он га није имао, он му се чинио као његов лични непријатељ кога треба савладат |
н.{S} Живот многољудног града свидео му се.{S} Врло интелигентан, врло радан, витак, упечатљив, |
вреда, никад је није добио.{S} Десио му се несрећан случај.{S} Какав?{S} Који?{S} Није знао, ал |
ека, те кад изађе од њих, осети како му се груди надимају од неког осећања непознатог, неодређе |
стима затеже косу тако да осети како му се кожа одваја од лубање.{S} Један глас из најтамније д |
не.{S} Чедомир се љутио.{S} Дешавало му се да проведе по неколико дана не видећи своје драгане. |
осећао према Вишњи.{S} Затим, чинило му се понекад да ни Бела нема према њему изузетно дубоких |
сли се бркале. <pb n="294" /> Чинило му се да је прочитао у некој врло рђавој књизи све што би |
без њеног милог присуства.{S} Чинило му се као да га је цео свет напустио, као да му нема најбо |
атим се дао на посао.</p> <p>Учинило му се да се остварио његов велики сан.{S} Живот многољудно |
у једној оближњој фабрици.{S} Добро му се плаћа.{S} У слободном времену ради за себе.{S} Све ј |
е да жена треба да слуша мужа.{S} То му се увртило у главу и није хтео за длаку попустити, као |
ао поклич на освету, на буну.{S} Што му се допадало у тим тренутцима код Беле, то беше нешто ви |
да изврши самоубиство због тога што му се досадио живот.{S} Повреде су лаке природе.</quote> < |
брисао <pb n="80" /> са њих све што му се није допадало, све што је кварило хармонију његове и |
Све беше лепо, као дотле.{S} Тек што му се учини да се Овчар и Каблар завијају неком маглом.</p |
да загрли поново тај дивни створ што му се подаје, тог неслућеног анђела који га милује својим |
је знао шта да ради од себе.{S} Свет му се чинио празан, шупаљ, бесмислен без Вишње, без њеног |
p> <p>Пустише га из затвора.{S} Част му се поврати, али цело његово имање оде на добош, јер је |
дићево се стишавало постепено, свест му се враћала у главу, и он се питао:</p> <p>— Шта сам ура |
сад нико није слушао.{S} Они који су му се дотле дивили највише, гледали су га сад попреко, мрк |
народа.{S} Слушајући звуке пијука, њему се чинило да слуша њен љупки глас, који му добацује сла |
косе, на њене образе, на њу целу, њему се привиђало као да иза ње види једну нову варош, испре |
који је висио на две стране.{S} На њему се усправљало неколико фотографија у раму од сламе.{S} |
као да га никад нису видели.{S} У њему се појављивала љубомора, страшило са жутим очима, тешка |
адића, па не сачекавши одговора, окрену се нагло на здравој пети, дохвати се отворених врата, и |
чку.{S} Навуче покривач до уста, окрену се на другу страну, затвори очи <pb n="308" /> и покуша |
љаду других по првој ситници.{S} Окрену се око себе.{S} На неколико корака отварала се побочна |
који му остаје, као он са̑м.{S} Окрену се од улице с тврдим решењем да је више не види.{S} Пог |
иди на неком другом створењу.{S} Окрену се по соби, као да се бојала да не буде примећена, па с |
коју је Остојић уживао у чаршији окрену се у мржњу против њега.{S} Обедише га чак да је несавес |
као девојчица уз двориште.{S} У салону се запали велики лустер, а електрично звонце позва соба |
<pb n="240" /> <p>Учитељ приђе, додирну се шешира церемонијално, пружи своју меснату руку, па п |
<p>При том цела њена млада снага отисну се на њеним хаљинама.{S} Њен природан струк, неизмучен |
</p> <p>— Народна љубав!... — подсмехну се министар. — Трице и кучине.{S} Данас нам вичу живео, |
p>— Спустио се на општи ниво! — осмехну се Илић.</p> <p>Није се смејао арапу, сажаљевао га је и |
<p>— Јадно је то право, Вишња — осмехну се Радоје сажаљиво. — Наша Велика Школа зна само да фаб |
<pb n="158" /> <p>— Не, нисам — осмехну се она. — Можда сам мало уморна...{S} Пхи, али је љута |
ада с децом.{S} Други <pb n="263" /> су се губили у тричарије, уживали кад би код деце изазвали |
су ишли дуж некога зида, преко кога су се спуштале процветале вреже од тикава.{S} Варош се губ |
злика између робијаша и робијаша, да су се правила готово два засебна сталежа, где је осуђеник |
а, малих, разнобојних, без спрата да су се готово губиле у овој пољани усред престонице.</p> <p |
<p>Посао пође на боље.{S} Код Радоја су се могли купити часовници јевтиније него у Београду.{S} |
а.{S} Са заокругљеним раменима, која су се погађала под лаком материјом летње блузе, и нежним л |
у кошуљу, у два округла таласа која су се дизала и спуштала испод платна.{S} Дође јој да оде о |
е на трем.{S} Пролетња пилад грабила су се у дворишту око мрва које им је стресла кад је распре |
драгог камења.{S} Јата врана бунила су се по уличном дрвећу, дизала се у вис, кружила неко вре |
који су морали волети ову земљу кад су се били за њу.{S} Чедомиров поглед пређе преко главне с |
се сад тако ретко виђамо.</p> <p>Кад су се пустиле из школе, Вишња хтеде избећи да са Кајом иде |
пуна примитивних баштованџиница, где су се уздизале притке процветале бураније и по који усамље |
Влада је одобрила правила.{S} Акције су се добро уписивале.{S} Држава је помогла друштво кредит |
и у његовим последњим гранама, које су се љушкале на вечерњем поветарцу, спајао слике своје дв |
д наводио разлоге двема женама, које су се занеле у свој план до лудила.{S} У кући су настајале |
> <p>Вишња је слушала ове речи, које су се чудно поклапале с оним нечим новим што јој је надира |
дан свежањ књига на своје груди које су се почињале поверљиво оцртавати на глаткој материји кец |
ена се саставила с раменима.{S} Руке су се стезале грчевито.{S} Груди се упирале о груди.{S} По |
матографу, <pb n="34" /> појављивале су се прилике које је видела те вечери.{S} Обузимала ју је |
има или турским димњацима образовале су се плаве сенке, које су још више истицале небеску илуми |
ије припадала.{S} Њене мисли враћале су се пут Бумбарева Брда, у белу варош на саставу две вели |
претварао.{S} Његове буљаве очи биле су се повукле дубоко у своје тесне дупље... нестајало их ј |
аву.{S} На оближњим фабрикама палиле су се лампе.{S} Хорови жаба звонили су уједначено кроз веч |
а, које су сами пешаци утрли, белиле су се у озеленелој трави.{S} Општина је била посадила нешт |
ој светлости пролетњег дана шарениле су се разнолике боје, почевши од белих платнених блуза до |
све неугодније.{S} Њене мисле купиле су се око Чедомира.{S} Она се питала:</p> <p>— Где је он с |
има то није било право, па ипак чуле су се ретке замерке, јер је Радоје волео људе, волео човек |
Заман је гонила његове слике.{S} Оне су се јављале поново, ницале око ње, обузимале је против њ |
авно читав свечан догађај.{S} Око ње су се утркивали мајка, млађа <pb n="56" /></p> <p>браћа, у |
верзитетске зграде.{S} Иначе, зидови су се светлели као подмлађени на пријатној пригревици.</p> |
ста.{S} Они су били леп пар.{S} Људи су се заустављали да их гледају.{S} Већ се примицало вече |
.{S} Кад је пролазио улицом, старији су се утркивали да га поздраве, а деца се загледала у њега |
их хумки.{S} Усамљени пламенови који су се палили по прозорима блудели су дрхтећи као душе прог |
пријатељи.</p> <p>Од тог доба звали су се по имену, задржавали дуже руку у руци.{S} Време им ј |
.{S} По околним планинама образовали су се нови потоци и реке.{S} Воде почеше надолазити.{S} Из |
ишња и Чедомир.{S} Преко зиме виђали су се овда-онда код рођаке; кад су настали топли дани, изл |
је био са женом у Париз.{S} Задржали су се неко време у Бечу и Минхену.{S} Савете, којима су их |
колико путова и странпутица укрштали су се овде и изазивали мисли о даљини.{S} Заокругљена повр |
и првог празника.</p> <p>Споразумели су се да венчање буде на јутрење, у најужем кругу пријатељ |
265" /> другови са универзитета били су се растурили куд који.{S} Друге није стекао.{S} Остао ј |
а.{S} Калдрма, куће, кровови цаклили су се <pb n="83" /> под усијаним сунцем готово у дијамантс |
огло после школских часова.{S} Нашли су се у једној побочној улици у време које су заказали.{S} |
ишта се није догађало.{S} Београђани су се жалили на врућину, на прашину, на велике цене.{S} Ов |
} Они су били весели, безбрижни, они су се разговарали о лаким стварима, о интимним везама, и о |
мостиви јаз између њих двоје.{S} Они су се <pb n="187" /> десили доиста против његове воље, па |
..{S} Де, пољуби руку!</p> <p>Ствари су се мењале у кући полако.{S} Послуга се обазривије понаш |
убило се из дана у дан.{S} Надничари су се навикивали на арапа.{S} Средина је чинила своје.{S} |
убина, јасност у плану.{S} Професори су се обраћали скоро искључиво мушкарцима.{S} Походили су |
а збиљом коју је она донела.{S} Ђаци су се често шегачили са најсветијим стварима.{S} Поред све |
, и пређе на другу страну.{S} Кораци су се приближавали.</p> <p>— Вишња! — чу се глас човека ко |
обода штампе је изиграна.{S} Трговци су се уселили у њен храм.{S} Јавну реч је заглушило пиљарс |
слатке, топле, уздрхтале.{S} Пољупци су се понављали после сваког дана... пољупци <pb n="138" / |
} Он не настави говор.{S} Његове очи су се наизменично кретале са девојке на игру сунца на улиц |
сеље је плануло неочекивано, још док су се састајали.{S} На пијаци је запевао друштвени тенор, |
инга и дршком од порцулана, по којем су се плеле плаветне шаре.</p> <p>Они су седели тако, јели |
ести преко <hi>штампараца</hi>, како су се овде звали словослагачи.{S} У њихову собу, која је б |
е онако брзо, управо преко ноћ, како су се надали на дому.{S} Краљ му је на дан венчања опрости |
ама и заповедају нам“.</p> <p>— Како су се чудно испуниле те готово пророчке речи — примети у с |
е, па се, после, годинама прича како су се провели на Ђаковића љуљашци, о Сокином прстену.</p> |
провела тих неколико месеци од како су се разишли.{S} Али се не усуди, јер би онда требало да |
кратко све шта му се десило од како су се растали.{S} У колико је излагао појединости, освајал |
ару девојку, по имену Аница.{S} Лепо су се сложиле.{S} Поделиле су државне квартире на два одељ |
аже, кад песма одјекну поново.{S} То су се надпевали момци и девојке.{S} Момци су певали:</p> < |
> <p>На улици затандрка нешто.{S} То су се враћала празна кола за свој нови терет.{S} Међу њима |
а, грубо су одскакали од тарница што су се дрмале и <pb n="247" /> тресле преко излокане калдрм |
путем и покуша да одвоји стране што су се оснивале на материјалистичком схватању, гунђајући;</ |
ворим, јер ме данашње доба боли, јер су се жбири испилили у народне људе, у родољубе, јер наше |
ак, пут је био пријатан.{S} У Паризу су се настанили у једном пансиону који су му Срби препоруч |
селе, с нешто бела лука.{S} Због њих су се први пут завадили.</p> <p>— Доста с тим паприкама! — |
опојна музика из сна.{S} Кроз ваздух су се преплетале оне плаве и модре траке.{S} За првипут, д |
ећаји прижељкивања; у њеним прсима нису се чули ти удари који звоне као жеља, као чежња.{S} Уср |
м и новим, запуштеним и очуваним, просу се нека чаробна неранџаста боја, која се види само код |
ије био за претерану похвалу; по патосу се повлачио један шал, на једној постељи познавало се ј |
дивљачној падини планине Повлена.{S} Ту се населио његов прадеда Илија, по коме су и име добили |
практиканта у Рачи крагујевачкој.{S} Ту се пре неки дан потукао <pb n="293" /> са једним вароша |
г Венца ка Варош Капији, па лево.{S} Ту се види један дућан своје врсте, углављен између једне |
е је начинио целу своју каријеру.{S} Ту се оженио, подоцкан, кад му је било тридесет година, ће |
у околне паркове, брда, шуме.{S} Ни ту се није осећао срећан.{S} Какво дрво, пут, бара каква о |
промуца она несигурно. — То јест, ја ћу се скоро вратити.</p> <p>Часовничар се трже.{S} Простра |
— Ја те молим.{S} Не прати ме.{S} Ја ћу се сама вратити...{S} Ми се нећемо више видети.{S} Ника |
приговарао јој је друг.</p> <p>— Ја ћу се вратити, Чедомире.{S} Ти ћеш видети!</p> <pb n="50" |
реклињала...{S} Црте на њеном лицу беху се развукле.{S} Очи се рашириле жалосно.{S} Уста је држ |
>Једне од тих влажних, мрачних ноћи, чу се пуцањ, јачи од топа, страшнији од грома, као да се з |
и. — Што су дивне, само да знате!... чу се отуда њен глас, јасан сад као од чистог метала.</p> |
у се приближавали.</p> <p>— Вишња! — чу се глас човека који ју је јурио.</p> <p>Она се окрену.{ |
а се на тле.</p> <p>— Колегинице ? — чу се глас из друге собе.</p> <p>Стара девојка понови још |
дук! — приметише присутни.</p> <p>Не чу се реч објашњења, као да све обузе језа од нечега кобно |
ће да и ти окусиш... „Знам, вели, да их се Вишња зажелела у Београду".</p> <p>Некад јој је све |
тила сам им да ћу их оставити, да ћу их се одрећи.{S} Јест... „Одрећи ћу вас се...“ говорила са |
у другим индустријским државама, ја бих се сав посветио класној борби.{S} Али овде, Вишњо, ми ј |
Ја бих био највећи незахвалник кад бих се и најмање пожалио.</p> <p>— Заиста? — ускликну девој |
ве су оне, те жене, те девојке од којих се бојала, јесу ли оне чисте и толико колико она, каква |
засађена лиснатим дрвећем, испод којих се налазе клупе за одмор.{S} Зашто се не зауставити на |
о створити политичке слободе, без којих се не могу замислити поједине организације; треба од ов |
ле, да су прошли кроз две собе из којих се састоји <pb n="85" /> ова чокалиница, и остали понеш |
љи се протезале леје лука, између којих се ширио патлиџан, румен и сочан.{S} У низинама виделе |
о више од два три преко дана.{S} За њих се није морало спремати.{S} Није било <pb n="100" /> оц |
оштане свеће, обешени светњаци; иза њих се плаве шајкаче, копорани.{S} Ваздух млак.{S} Стреје к |
на стражи, с ножем на пушци.{S} Иза њих се шарениле две покретне стражаре од дасака, обојене у |
ад по стази посутој шљунком.{S} Око њих се мешало засађено цвеће <pb n="67" /> с дивљом травуљи |
ису водили о њима права рачуна.{S} Отац се био бацио сав на политику, није <pb n="127" /> имао |
Усне се згрчише на четири угла.{S} Реч се зауставила у грлу.</p> <p>— Ти волиш другога?</p> <p |
p>— Откуд ти та практичност?{S} Повијаш се дакле према ветру?{S} Изгубила си све принципе.</p> |
о другом.{S} Нашто онда?</p> <p>— Вараш се — синуше плаве очи у девојке. — Можда би боље било д |
нда мораш ићи из људског друштва, мораш се приближити природи и животињама.{S} О, да знаш колик |
а ако га преко ноћ нестане, знај да ћеш се удати те зиме.</p> <p>Вишња се хтеде подсмехнути сво |
иву ствар.{S} То се плаћа.{S} Докле ћеш се, бога ти, зевзечити са том твојом философијом!</p> < |
јача од тебе...{S} Једног дана, ти ћеш се решити за конвенционални брак, и ђаво ће знати да ли |
к готово не схваћа прави смисао.{S} Још се није знало о скандалу у Двору.{S} Вечерњи листови ћу |
глава.{S} Поље је дисало мирно.{S} Још се јурила она два лептира.{S} Иза једне шумице примећив |
ле процветале вреже од тикава.{S} Варош се губила.{S} Настајале су њиве.{S} Кожа се сад руменил |
цом општински добош на узбуну.{S} Варош се избуди.{S} Река је била разорила брану, заглавила св |
соко са скрханим крилима.</p> <p>Варош се спасла, али од <hi>електрике</hi> није се више позна |
колски пут.</p> <pb n="229" /> <p>— Као Себастопољ! — говорио је пензионисани казначеј.</p> <p> |
} Сваки од њих има по један ситан, а за себе капиталан интерес.{S} Брига за свакидашњим хлебом |
е плаћа.{S} У слободном времену ради за себе.{S} Све је то он сам израдио.{S} Погледај овај сто |
а за друге, а са пуно дубоке жалости за себе.</p> <p>Мајка јој је умрла оног лета кад се Чедоми |
је лепо овде! — рече она лагано, као за себе.</p> <p>Сунце је завијало својим сјајем тиху воду, |
Шта ли ради служавка? — рече она као за себе, па повири у предњу одају.</p> <p>Кад се окрену на |
— прочитај ову вест...</p> <p>Па као за себе додаде:</p> <p>— Како свако има достојанства; једа |
његови најљући противници.{S} Лично за себе, они не траже много.{S} Највише, да се, дошав на в |
ју сестру, не задржа никакву резерву за себе, и врати се у Београд.{S} Мајка је покушала да се |
да он дохвати књигу, баци је у угао иза себе, и, као да је хтео утопити своје мисли, он се пред |
улогу посланика.{S} Министри немају иза себе никаквог солидног ослонца, остављени су милости за |
а жена на свету.{S} Она није признавала себе за свог господара.{S} Она је заборављала прво прав |
, као да га је жалила, као да је жалила себе, као да је жалила њих обоје.</p> <pb n="161" /> <p |
јадне мајке</hi> — како је госпођа сама себе називала — али је девојка више посматрала домаћег |
а њега... на своје лектире, убеђења, на себе самог...{S} Ко ће рећи икад гомилу осећаја, мисли, |
.{S} Тако је Вишња могла сад мислити на себе.{S} Гриже савести било је нестало.{S} Гледала је н |
"112" /> што је прошло, мислити само на себе, радити за своје испите и не осећати ништа.{S} Али |
ј себи.</p> <p>Једним покретом збаци са себе хаљину.</p> <p>Пред огледалом је стајала Вишња у н |
азумљиве речи.{S} Она несвесно збаци са себе покривач, и оста тако, изваљена на леђа, полуоткри |
де после гласно, па збаци љутито шал са себе. — Мустра бечка, богаљ је и сам, богаљ, богаљ, бог |
лици, он је видео цео свој живот, целог себе.{S} Што је учинио једну услугу својој сестри, он с |
леда бедан, али неки пркос против самог себе терао га је да се излије пред својом старом пријат |
уб водене паре, па, вртећи се око самог себе, као утвара, полети уз воду, промакне гвоздени мос |
Он је хтео да га види јасно, ту, поред себе, да се сав загњури у њега.{S} Он је толико очекива |
енутку, ИлиН подиже очи и погледа поред себе.</p> <p>Десно од њих, између две куће видело се па |
ј који воли једну жену и осећа је поред себе живу, пада у грозницу пожуде.{S} Подивљао, као зве |
то, па се упути к њему, кад спази поред себе Зарију Ристића како испија чокањ ракије.</p> <p>— |
је глуп, Илићу, он не воли паметније од себе.</p> <p>— Ја не мислим тако.{S} Свет је простран.{ |
ли у њега, сматрали га за нешто више од себе.{S} Кад је пролазио улицом, старији су се утркивал |
нестрпљења.{S} Није знао шта да ради од себе.{S} Свет му се чинио празан, шупаљ, бесмислен без |
тив неправди које су чинили слабијим од себе, смејао се њиховој уображености, вређао их отворен |
<pb n="309" /> <p>— Шта ја ово чиним од себе? — освести се она, и скочи са постеље као да се бр |
дворском дамом своје мајке, старијом од себе десет година.{S} Влада није одобрила краљев поступ |
устио лево, искривио се сав, начинио од себе ругобу само да би био примећен.{S} Нема весеља.{S} |
пази се доцније, не пуштај га далеко од себе!</p> <p>Бела се церила ђаволасто.</p> <p>— Хај’те |
Куд нађе ту жену: плебејку, старију од себе, удовицу — рече Илић у себи изненадно, циљајући на |
ао и није се чудио: он <pb n="19" /> је себе већ тада прогласио за великог човека.</p> <p>Кад ј |
eign xml:lang="la">in </foreign>, он је себе посветио за философа.{S} Зато је сматран за смешно |
рапу, сажаљевао га је искрено.{S} Он је себе видео у тој животињи.{S} Зар он није био тако исто |
да јој објасни то што је крила од саме себе?{S} Ипак у постељу није хтела ићи.</p> <p>Погледа |
ме на једну тачнију оцену света и саме себе: ја сам се спустила на општи ниво.</p> <p>Илић не |
уђе руке.{S} Он јој је хтео писати ради себе <pb n="188" /> такође, испричати јој све онако как |
мог, те му изазивала потребу да промени себе, да кида, да се разведе са самим собом.{S} С пуном |
по Београду, тражила <pb n="270" /> си себе, своје, време што је прошло.{S} И вратила си се не |
војих суседа?{S} Она није умела бранити себе помоћу других.{S} Она је осећала просто да је урад |
случају.</p> <p>Па као да хтеде уверити себе, потврди:</p> <p>— Зашто да не будем задовољна!</p |
p> <p>— Ево, на, ево још — викао је ван себе.</p> <p>Али је газдарица већ била изашла.</p> <p>— |
Вишња у ноћној кошуљи, боса.{S} Као ван себе, гледала је своју слику, слику не ње, него друге ж |
у је још рано за вечеру.{S} Погледа око себе неодређено.{S} Затим се упути ка Калимегдану, камо |
сату изби осам.</p> <p>Она погледа око себе.{S} Налазила се у једној забаченој улици.{S} Ноћне |
брига.</p> <p>Радознало се окретала око себе.</p> <p>Сама улица није се много променила.{S} Под |
угих по првој ситници.{S} Окрену се око себе.{S} На неколико корака отварала се побочна улица.{ |
једног страшног земљотреса; он види око себе саме развалине, непрегледну пустош, ништа није ост |
се она изгубила.{S} Затим се окрену око себе, као човек који губи равнотежу и тражи да се за шт |
вој крст на леђима.{S} Он је видео само себе, те је веровао да би с њим трпело и све друго: њег |
икаквог нарочитог повода.{S} Повучена у себе и тако здрава, она је изгледала нешто неспретна, а |
својих мишљења и да се вечито повлачи у себе, те му је ваљада због тога чаршија дала надимак:{S |
се бацају у живот с чудним поверењем у себе.{S} Њега пак сумња је задржавала сад у свему што б |
учених у џепове од панталона, сигуран у себе, у своју будућност, у добро које ће чинити својим |
залупа срце кад виде девојку тако близу себе.{S} Он не настави говор.{S} Његове очи су се наизм |
итељима и публиком, па да му преда целу себе, сву раскошну младост која је бујала у њеним груди |
овом половином своје душе, и обећавала себи да неће мрзети <pb n="49" /> девојачку школу и да |
а мене мртав! — одговори енергично сама себи.</p> <p>Али та реч беше одвише тешка за њено срце. |
рава и чијом се слабошћу користи, према себи самом на крају крајева, јер он хоће живот пун, вел |
ема свету, према свему, а највише према себи самом.{S} Као на слици, он је видео цео свој живот |
са изгледом залуталог пустињака.{S} На себи је имао окраћале, зелене панталоне, црвен прсник и |
навике и застарелу моду.{S} Имао је на себи плишано одело, црно и опшивено свиленим испустом.{ |
е.{S} И он не жели власт да учини добра себи или другом, него тако... ради саме власти и да је |
а новог васпитања да млада девојка бира себи мужа потпуно свесно.{S} Она се није правдала пред |
ој објасни како се то десило, да олакша себи све несреће које су му притискивале срце и које је |
и, он је лутао по читаве ноћи да олакша себи, тражећи које љубазно лице да се разговори, да ода |
паланачких симпатија.{S} Приговарала је себи за то: што год има добила је од тог оца са великим |
е ствар, треба се уверити — говорила је себи.</p> <p>Али како?</p> <p>И на ово питање она одгов |
и куд те очи воде и ноге носе, па тражи себи девојку.{S} А кад је нађеш, сети се колико је Виће |
а поздрављао је стално учтиво, имао при себи палидрваца да се упали цигара и давао на веру.{S} |
а жеља да напакости Илићу, свету, самој себи.</p> <p>Једним покретом збаци са себе хаљину.</p> |
да су јој давале неки знак, звале је к себи.{S} Тада девојка опази нешто што дотле није видела |
је узео за обе руке, привлачио ју је к себи, клекнуо је пред њом, загрлио је око паса, притисн |
и је опијале, његове руке су је вукле к себи.</p> <p>— Шта је ово мени! — питала се она. — Тамо |
што воли, да буде свој и припада самом себи.</p> <p>— Новац је чудна ствар, моје дете — рече М |
> <p>— Шта ме се тиче! — рекао је самом себи. — Моме месту су иначе дани избројани.</p> <p>Сео |
кво посланство! — одговори младић самом себи.</p> <p>Тек на кондицији дозна за велику новост ко |
човека који је млади муж осећао у самом себи.</p> <p>То су били тешки тренутци.{S} Незадовољан |
> <p>Хтела му је писати дуго, опширно о себи, о својима, о миру који је нашла у свом родном кра |
и управи поглед прозору, као да је хтео себи дати рачуна где се налази и шта се десило.</p> <p> |
младост.{S} Велика дела долазе сама по себи.{S} Живот је дуг, пријатељу, а младост кратка.</p> |
тивна љубави, она управо долази сама по себи кад се ствари доведу у ред, кад обоје нађу користи |
лободу.{S} После ће доћи остало само по себи, ако је ко тада у опште мислио шта ће после доћи!< |
ега, да живи повучено, за свој рачун, у себи, међу својим књигама.{S} Седао је поново за свој с |
ницу, коју је случајно негде начуо, а у себи је додавао; „Ми смо слепи код очију, утучени у гла |
ер је имао приличну дозу епикурејства у себи; он је волео све што је пријатно, лако, ново, лепо |
ије заслужио ону увреду — говорила је у себи.</p> <p>С тим прекором мешала се широка жалба за Б |
иш, ти ниси видео то тело — шаптао је у себи — то лепо тело, те чаробне превоје и кутове...</p> |
у чокоту.</p> <p>— Бесмислице! — рече у себи девојка и одмахну руком.</p> <p>Тога дана врућина |
деж.</p> <p>— Ах! како је лепа — рече у себи и пољуби то место очима.</p> <p>Кад би она била ње |
ико година како смо се растали — рече у себи Илић кад се трамвај удаљи. — Боже мој!{S} А мени с |
/p> <p>— Овај се вешто извлачи — рече у себи.</p> <p>— Управо — додаде Илић — за мене брак не п |
дби ташту жељу за каћиперством и рече у себи:</p> <p>— Он се вара.{S} Њему треба друга жена... |
е имала јединствену вештину да измири у себи жену која господари кућом и жену која сматра да је |
иле те готово пророчке речи — примети у себи Вишња гледајући расејано у своју давну другарицу к |
и водио их око налоња, он је понављао у себи надничареве речи: „Ево на̑!{S} Све је ту написано. |
што му је другарица рекла и понављао у себи:</p> <p>— Општи ниво... општи ниво!...{S} Није то |
.{S} Тешко, јер је осећала нешто ново у себи, нешто јаче од ње, непознато, дубоко и фатално, не |
едала у очи Илићу! — говорила је немо у себи.</p> <p>По целе дане проводила је у својој соби, ч |
ве равно до Косова! — насмеја се Илић у себи.</p> <p>Он је био студент философије, врло <pb n=" |
старију од себе, удовицу — рече Илић у себи изненадно, циљајући на краљеву женидбу. — Не могу |
од њега, чинило јој се овог пута ружно, себично, одвратно.</p> <p>— Мизерија! — рече презриво н |
енског, калуђерског, лицемерног и грубо себичног.{S} Илић се осећао понижен у свом осећању култ |
ала молитву, давала опроштај, угушивала себичност, будила све умрле врлине.{S} Илић нађе једва |
и саоницама, култ енергији, окрутности, себичности.{S} Али...</p> <p>— Али?</p> <p>— Одвратно ј |
н покрет који није ишао у прилог његове себичности, тумачио је као да је управљен против њега: |
тиснуо радник, мила мајко, као мрав.{S} Сева будак, а онај кујунџијин настојава и соколи...</p> |
отив њега: брак ми изгледа вечито нешто севдалијски... уз пратњу Цигана и чауша.</p> <p>— То су |
за: уживати и успети.{S} Понекад пада у севдах, и тада пева прилично.{S} То су они који одавно |
и стране света: код сељачке куће био је север, ниже, преко реке, југ, лево у шљиваку исток, а з |
јео и преслишавао се ко је југ, а ко је север.{S} И доцније није никад заборавио што је ту науч |
а, јужног сунца и јевтине шљивовице.{S} Северњаци су нам донели, са својим брезама и саоницама, |
ад избацивао на своју периферију.{S} На северу, уздизала се једна немалтерисана кућа сеоског из |
шкрипао је уз брдо; електрична светлост севнула би несигурно као муња неке далеке буре.</p> <p> |
/> периферију.{S} Вишњине загасите очи севнуше изненадним сјајем.{S} Да ли се сети да је у тој |
омињу, мешала се са варошким девојкама, седала крај прозора и тражила своје старо задовољство г |
иге и подражавала идејним друговима.{S} Седала је у прве клупе да би професора чула што боље.{S |
у младићевих уста.</p> <p>И породица је седала за сто: у врх стари господин, с нешто раскорачен |
идик губио преко голог Тркалишта, па на Седам Кућа све до планинског склопа око Кумодраже.{S} Д |
е налази у овим церемонијама кад се има седамнаест година.</p> <p>— Хајде, испрати нас донекле, |
ро, полазио к вратима, после се враћао, седао поново за посао.{S} Осећао је инстинктивно да му |
рачун, у себи, међу својим књигама.{S} Седао је поново за свој сто и настављао своју расправу. |
седиште и позва своју другарицу.{S} Она седе весело тако да јој обе стопале отскочише од земље. |
<p>— Продужите... — рече она, па весело седе на канабе поред њега.</p> <p>Кроз чипкане завесе н |
вој блузи, са ниском мерџана око врата, седела је у својој клупи и преслишавала <pb n="37" /> с |
ала јој је најтеже.{S} Читала је књиге, седела крај прозора што гледа на сокак и посматрала зем |
ало напуштала собу, шетала по дворишту, седела у башти.{S} Ствари су у кући пошле опет својим с |
да му је то <pb n="244" /> занат, а она седела на кљуну према њему.{S} Како је млака вода хлади |
е дешавало са њеним драганом.{S} Она је седела у Чачку и стално чекала његов одговор.{S} Дани с |
огледа госпођицу Матовић.</p> <p>Она је седела до њега и посматрала га весело, готово безазлено |
лог празника кад жене не раде, Вишња је седела код Остојићевих, кад Радоје дође с једним својим |
ка божја!“</p> <p>На спрату над дућаном седели су.{S} То беше стара паланачка кућа: пространа, |
ном суплентском платом.{S} Из штедње су седели код таште, која није пропуштала прилику, а да св |
је била најлепша у вароши.{S} Други су седели на сандуцима, на даскама закуцаним на ногаре или |
.{S} Гостима није то сметало.{S} Они су седели око столова накресани, расположени, измешани.{S} |
у се плеле плаветне шаре.</p> <p>Они су седели тако, јели кајсије, говорили о професору Матовић |
још она клупа на <pb n="97" /> којој су седели.{S} Пролетос је била зелена, а сад се белела од |
ако Матовић поста кандидат за министра, седељке после ручка бивале су краће.{S} Стари господин |
е за цвеће, позивао њихове другарице на седељке; нико није умео лепше од њега да начини сунцобр |
кога свог представника.{S} Поред глумца седео је трговац, поред студента официр, поред чиновник |
о подвученим под столицу.{S} До њега је седео Младен, који се никако није хтео скрасити на свом |
још веће изненађење.</p> <p>У колима је седео Илић с једном девојком, којој примети само главу, |
а пред кафаном <hi>Шаран</hi>.{S} Он је седео на крми и терао чамац врло добро, као да му је то |
Матовић се био упола свукао, па застао, седећи замишљено у једној старој наслоњачи.</p> <p>— Не |
ба.</p> <p>Двоје младих ћутали су, тако седећи.{S} Свако од њих пратило је своје мисли кроз сам |
кад није приметио да у њој <pb n="4" /> седи неко кога треба чувати.{S} Управо, та му је кућа т |
бљују министарке или њихове ћерке...{S} Седи.{S} Батали, кажем им ја.{S} То је сувише романтичн |
канабе у сумраку собног угла.</p> <p>— Седи ти... ти си уморнија — одби он. — Мени је добро и |
..</p> <p>Упалише по цигарету.</p> <p>— Седи... ту, на канабе — рече му Вишња.</p> <p>Чедомир п |
било више школе.{S} Отац није волео да седим докона.{S} Знате, мој отац је прост човек, али во |
у.</p> <p>— Па зар ћете сад пристати да седите докона? — примети младић нешто ауторитативно, гр |
е.{S} Школа ти је најблагословенија.{S} Седиш у топлој соби и пазиш шта се говори.{S} Не радиш |
била бојена.{S} Студент обриса пажљиво седиште и позва своју другарицу.{S} Она седе весело так |
би звао младића у дућан, понудио га да седне за тезгу, до саме касе, поручио кафе, па онда с њ |
јслађи, кад би уграбио од своје жене да седне за кујнски сто и једе што прво дохвати.{S} Али му |
највише волим.</p> <p>Она га присили да седне, посади му се у крило, па поче да барата по његов |
цвећа, те потражи какво угодно место да седне и сплете венац.{S} Око ње се простирала таласаста |
="100" /> оцена ни прозивања.{S} Већ се седне у клупу, професор говори, ко хоће да бележи, он б |
а се морала смешити.{S} Стога побеже са седнице, чим се Каја заговорила са неким колегиницама.< |
знаш какав је свет...{S} Баш ме данас у седници пита Поповић да ми није шта род.</p> <p>— Гле т |
н натпис: <hi>Вилина Вода 1848</hi>.{S} Седоше на зид једно према другом.{S} Између њих је певу |
ога, они се готово посвађаше, те најзад седоше обоје.</p> <p>Девојци се оте један уздах.</p> <p |
} Ми смо стари познаници.</p> <p>Ускоро седоше за вечеру.</p> <p>То је била скромна кућа једног |
најскупља шваља у вароши.{S} Сваке <hi>сезоне</hi> т.ј. сваког пролећа и јесени, доносио је Ла |
х буктиња!{S} Како представници школа и секата изгледају пред њим као муве окамењене у ћилибару |
ече да му сестру проси Вићентије Симић, секретар суда.{S} Била је пуна хвале за младог чиновник |
горе у клисуру и дивио се како се стене секу...</p> <p>— Као сир!</p> <p>— Јуче да сам умро — г |
, где је било тихо и без људи. — Сваког секунда она односи по читава блага.{S} Столећа су прошл |
ада, хрома жена успротивила се излишној секцији коју је закон наређивао и тражила одлучно да јо |
е са сељацима из суседног <pb n="16" /> села око једне воденице, да је изгубио све што је стека |
Све је више сиротиње у нашем народу.{S} Села, у којима се никад није знало за оскудицу, боре се |
ја.</p> <p>Посматрајући то буђење свога села, она покуша да хладније мисли о свом узбуђењу.</p> |
<p>— Знаш ли да се Љуба Ћопа вратио са села — рече Зарија Чедомиру.</p> <p>— Како је он?</p> < |
дерног дивљака.{S} То су људи обично са села или, ређе, из какве пропале варошке куће.{S} Они с |
трује ноћу осветљавале нашу варош, наша села, путове, а дању покретале занатлијске машине, стру |
ио, и оца, родом из једног златиборског села чији се отегнути нагласак и говор кроз нос одржава |
тао неколико месеца.{S} На чуђење целог села, начини од једног поточића воденицу са два витла, |
ач.{S} Илићи су били пореклом из једног села на граници ваљевског и ужичког округа, на дивљачно |
је пута ишла тим путем с Илићем до тог села, које је он називао њеним, правећи илузију на слич |
сељаци трапали су у опанцима као посред села.{S} Тек, коњски трамвај замењен је електричним, а |
} Момци су певали:</p> <quote> <l>Испод села зелена ливада,</l> <l>У ливади селен до колена,</l |
има врло лепо тело, познаје се како је села.</p> <p>— Ти рече да долазиш чешће овде? — упита г |
емом.{S} Једна липсала коза вукла се из села у село и процењивала се наизменично пред разним ко |
моје колегинице.</p> <p>— Колегинице из села?...{S} Како ти је у селу?</p> <p>— У селу је добро |
још неколико девојака. — Знаш ли да си села у вилинско коло?</p> <p>— Кажу — додаде друга дево |
наднице привлачиле су сељаке из околних села, па и из даље.{S} Задовољно срце је замахивало сна |
под села зелена ливада,</l> <l>У ливади селен до колена,</l> <l>У селену студени кладенац,</l> |
> <l>У ливади селен до колена,</l> <l>У селену студени кладенац,</l> <l>До кладенца момче и дев |
исток, а запад где су пасла говеда.{S} Сели су у јечам и ужинали.{S} Хлеб је био мек, сир дива |
ум за Обреновац, нашли су једну клупу и сели да се одморе.{S} Место је било као створено за сас |
своје мајке о њеном животу с Матовићем, селидбама с једног краја Србије на други, отпуштањима и |
рбији још може наћи само по забаченијим селима, као неким чудом сачуван од укрштавања с туђинци |
рама.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ја ћу на село... за учитељицу.{S} Ја немам мираза.{S} Ово школе, |
о је добила добро место: једно богатије село у Млави, где је нашла школу по плану, уређену башт |
та река:</p> <quote> <l>Ој Мораво, моје село равно,</l> <l>Кад си равно, што си водоплавно!...< |
> <p>Радоје побеже од очеве куће у неко село где су имали родбине.{S} Ту је остао неколико месе |
очића воденицу са два витла, те га цело село прогласи за најдаровитијег човека под небом и поми |
.{S} По гдегде видело се неко раштркано село.{S} Ветар је доносио отегнуте сељачке гласове који |
p> <p>Било је пролеће кад је дошла у то село.{S} Трипут је потом глог обелио.{S} Трипут се лала |
; час би то био Београд, час Чачак, час село у којем је <pb n="307" /> живела.{S} После се та с |
хлеба да зарадим!</p> <p>— Онда ћу ја у село за воденичара! — одговори младић тврдоглаво.</p> < |
} Једна липсала коза вукла се из села у село и процењивала се наизменично пред разним комисијам |
окренувши се.</p> <p>Вратила се одмах у село.{S} Прекинула је на кратко са целом прошлошћу.{S} |
егов дед је кметовао дуго година у свом селу, његов отац, са нешто мало школе, начинио <pb n="2 |
шору, поцрнелим крововима и раштрканом селу, приређивала је зора величанствен ватромет.{S} Ани |
таве за учитељицу.</p> <p>Како је у том селу било празно место, поставили су је одмах.</p> <p>О |
иваде.{S} Неколико певаца кречало је по селу.{S} Девојка се осети слободнијом у присуству ове с |
радећи у школи појачано, скупљајући по селу мотиве са чарапа, ускршњих јаја, дрвених кашика, а |
ла?...{S} Како ти је у селу?</p> <p>— У селу је добро свакоме који од њега не тражи више него ш |
Колегинице из села?...{S} Како ти је у селу?</p> <p>— У селу је добро свакоме који од њега не |
p> <p>Сањала је да су ишли пешке, као у селу.{S} Било је у сватовима много света, где је познав |
а тиме што ће му осигурати безбедност у селу, олакшавати му везе с оближњом вароши и даљим пија |
кратких, дебелих бркова, готово суров, сељак у грађанском оделу, иначе обичан, могао је личити |
ему то не смета, он то не зна.{S} А тај сељак то је наш народ.{S} Он је запуштен, прост, прљав, |
<p>У том се зачу нека псовка.{S} Један сељак, прљав и исцепан да би га у другој земљи ухапсили |
/p> <p>— Наш народ треба просветити.{S} Сељака треба научити читању и писању.{S} Треба га увест |
злокане калдрме.{S} Свет измешан, доста сељака, а нарочито полусељака што су амали, таљигаши, н |
г моста.</p> <p>— Погледај, Вишња, овог сељака.{S} Он можда нема да купи друге чакшире.{S} Али |
овека, изгладнелог грађанина и одрпаног сељака, оно управо што држи целу пирамиду друштва и кој |
изам није испунио своја обећања.{S} Код сељака, радника, грађана чују се само горке речи.{S} Ал |
ставио је законски пројекат о осигурању сељака од града и стоке од помора.{S} Успео је да оба п |
у ситне куће на један спрат и механе за сељаке.{S} Та црква је једини сведок да је Чачак постој |
ривало.{S} Велике наднице привлачиле су сељаке из околних села, па и из даље.{S} Задовољно срце |
све што има, има да захвали само своме сељаку, лако се одлучио да приђе првој струји.{S} Брзо |
где је реч дужност?{S} Говори се само о сељаку.{S} Али он није све у земљи; није само њему поло |
их јаја, дрвених кашика, агитујући међу сељанкама за отварање домаћичке школе.</p> </div> <div |
о необично име — име професорове мајке, сељанке — променили, тепајући јој:{S} Бела.{S} После ов |
е осећала извесна живост. <pb n="64" /> Сељаци се враћали кућама: ко у тарницама, ко на коњу, а |
шкрипале арабе, напуњене паприкама.{S} Сељаци у незграпним, сламним шеширима цењкали се с грађ |
пала су волујска кола.{S} Рђаво обучени сељаци трапали су у опанцима као посред села.{S} Тек, к |
тој јеци гајда по механама где свраћају сељаци.{S} Али писмо испаде кратко, банално.{S} Јавила |
жевима, готово идиотским алтруизмом, са сељацима — светцима, и непрегледним површинама леда и с |
је дуго година, парничио се још дуже са сељацима из суседног <pb n="16" /> села око једне воден |
а је врило као на вашару.</p> <p>— Овим сељацима засја електрика пре него што јој и диреке удар |
и отуд није отмено говорити за ручком о сељацима, те једва дочека кад се Бела умеша, и рече:</p |
дана, она је учила <pb n="228" /> мале сељачиће писати и читати, Богу се молити и држати се чи |
му је објаснио четири стране света: код сељачке куће био је север, ниже, преко реке, југ, лево |
да допуни свога мужа тиме што ће његове сељачке склоности парирати својим господским понашањем. |
кано село.{S} Ветар је доносио отегнуте сељачке гласове који се нису разбирали: да ли су песма |
је нешто оштетила туча, процењивале су сељачке комисије тако високо, као да је њива засађена с |
једног развијеног дерана, са огромним, сељачким шеширом на глави и високим чизмама на ногама. |
е се могао отрести простачких склоности сељачког сина.{S} Јака му је сметала.{S} У кући је био |
мам мираза.{S} Ово школе, то је све.{S} Сем тога, моји родитељи очекују од мене, од моје школе. |
де нежан <pb n="114" /> према њој.{S} И сем тог, она је била болешљива, нервозна девојчица, код |
други украс за његову собу.</p> <p>— И сем тога, мени је пријатно ваше друштво.{S} Кад разгова |
ку одмах по матури, уписују за то време семестре на универзитету, и већ знају вредност годинама |
ађе на Великој Школи по свршетку једног семинара.{S} Изишли су из школе, па врљали по вароши бе |
анетим балванима, бурадима и пластовима сена, па ударила преко поља и бацала се право на град.{ |
ји је скапао од глади између две гомиле сена, не могући да се реши коју да изабере.</p> <p>Идеа |
љене плотове, дивље шибље и један пласт сена усред мокре ливаде.{S} Неколико певаца кречало је |
тупио у везе и с антикварима на обалама Сене.{S} Затим се дао на посао.</p> <p>Учинило му се да |
езла по коју мараму, читала, по каткад, сензационе романе, и јела слаткише, почев од најфинијег |
иким цветићима, нешто свелим.{S} Његова сенка, неправилна и крупна, дрхтала је на зиду.{S} Даље |
пог дана.{S} На земљу је била пала нека сенка, живот се повлачио, тице ћутале, а једноставан <p |
ти говорила...</p> <p>Вишњи пређе једна сенка преко лица.{S} Та промена не измаче младој жени, |
зи и шта се десило.</p> <p>Једна крупна сенка спусти се низ степенице велике куће, додирну шимш |
елице.{S} Пратила га чамотна тишина као сенка.{S} По дијамантском ваздуху вијало се неколико ла |
раном натученим на главу и изгледао као сенка.</p> <p>Вишња се стресе.</p> <p>Она није видела л |
главе, тако магловите, обвијене димом, сенкама и супротностима, као у сну.</p> <p>Главна стаза |
урским димњацима образовале су се плаве сенке, које су још више истицале небеску илуминацију.{S |
је су заказали.{S} Од кућа су већ расле сенке, ипак је било још рано, те по улицама није било м |
неке фантастичне животиње.{S} Језовите сенке прекрилиле би земљу, па би се у час изгубиле и ус |
улицом, док општинске липе бацају густе сенке око њих и заносе главу својим тешким мирисом.{S} |
шевиле је готово, јер их је примала без сенке неповерења.{S} Русија, велика, света Русија, мату |
сталне и опште интересе.{S} У Србији ни сенке од тога.{S} Министарска одговорност пред парламен |
ле, оне су биле далеке, превучене неком сенком.</p> <p>— Шта ћу му ја! — слегала је девојка рам |
ије воћке, још младе, пружале су мршаву сенку по земљи.{S} Сунце је залазило за један облак, ба |
че даље, у мрак.</p> <p>Илић угледа ову сенку.{S} Хтеде нешто рећи.{S} Али не могаде.{S} У њего |
ка обори главу, и посматраше дуго своју сенку која је расла поред ње.{S} Најзад рече:</p> <p>— |
Старинска зграда бацала је и сад дебелу сенку преко улице, имала је још нечега пријатељског и ј |
S} Зграда Велике Школе бацала је дебелу сенку чак преко улице.{S} Даље од ње, по једној пијаци, |
о:</p> <p>— Којешта!{S} Докле ћемо бити сентиментални!...{S} Је ли, колегинице — рече затим гла |
теријалистички.{S} Поезија му је празна сентименталност шипарица из пансионата.{S} Идеал му је |
е — рече затим гласно — шта ти мислиш о сентименталности ?</p> <p>— Она није више у моди, слатк |
на камара неисечених дрва рогушила се у сенци коју је правило крило универзитетске зграде.{S} И |
женог детета и шишкама по челу, које су сенчиле њено лице претерано бледо, готово слабачко.{S} |
е месту су иначе дани избројани.</p> <p>Сео је затим и покушао да сврши своје дело.{S} У соби ј |
ога пута : мушки поглед ни рђав пример, сеоска чама ни саблазна књига.{S} Заман је ожењени коле |
Уносило се сувише јужног темперамента, сеоске тесногрудости.</p> <pb n="260" /> <p>Ко би тада |
рехлади, свет је излазио на Калимегдан: сеоске учитељице и маловарошани који су дошли о распуст |
увреде незадовољених амбиција.{S} Позив сеоске учитељице није био ни њој крајњи идеал.{S} Можда |
ије могла бити другојачија.{S} У тишини сеоске самоће, по којој ју је пратила туга од промашене |
града.{S} Пред њима се указивао усамљен сеоски друм, једна механа и велика, пространа шума.{S} |
у, уздизала се једна немалтерисана кућа сеоског изгледа.{S} Десно од ње видео се низ ситних кра |
толико боље.{S} Још нисам никад била у сеоској механи.</p> <p>Илић није имао новаца; десило се |
о.{S} Чедомиров отац, Стеван, изучио је сеоску школу, па је покушавао да продужи гимназију, свр |
тића како испија чокањ ракије.</p> <p>— Сервус — одговори му Зарија и понуди столицу. — Јест, з |
ајлак.{S} У турском рату Вера Павловна, сестра Рускиња, што је волела нашу кујну, било је за пр |
свађе.{S} Мајка га је грдила, клела.{S} Сестра је претила да се обеси.{S} Кад му се то једног д |
или избили на обалу Мораве.{S} Радојева сестра и чиновник из суда били су изостали далеко иза њ |
плата није била довољна.{S} Чедомирова сестра, која је од њега била старија две године, била ј |
/> <p> — То није много — дочекала га је сестра — млад је, леп је, образован, има плате две хиља |
але за младог чиновника.{S} Тако исто и сестра.{S} Само, рекле су му, тражи десет хиљада динара |
/p> <p>Обоје су имали право: ни брат ни сестра нису били на свом месту.{S} Родитељи нису водили |
</p> <p>— Његова мајка и моја рођене су сестре.</p> <pb n="38" /> <p>— Врло лепо смо се занимал |
е.{S} Што је учинио једну услугу својој сестри, он се одрекао своје породице.{S} Никоме није пр |
— Ћути ти, материна мазо — пребаци брат сестри, и један сјај мушке надмоћности засја у дечковим |
Дотле је сам научио читати и писати из сестриног буквара.{S} Школа му је ишла лако, као вода, |
рала домаћег учитеља него своје брбљиве сестрице.</p> <p>Стари Матовић није примећавао ништа.{S |
близнакиња, а преко:{S} Бела са другом сестрицом.{S} Она је требала да држи под присмотром обе |
пропињући се на прсте, и грдио мајку и сестру: <pb n="7" /></p> <p>— Та остав’те човека!...{S} |
о, што господин саизвољава узети његову сестру за жену.{S} Мајка је покушавала да га умири, при |
алности око преноса наследства на своју сестру, не задржа никакву резерву за себе, и врати се у |
нађење код куће.{S} Мајка му рече да му сестру проси Вићентије Симић, секретар суда.{S} Била је |
било међу њима.{S} Независно од свега, сети се како је једног дана изишао са оцем у поље.{S} Б |
пусти да мислиш и на оно што је прошло, сети ме се по ономе што је лепо било у мени“.{S} Али мл |
тражи себи девојку.{S} А кад је нађеш, сети се колико је Вићентије узео, па ти тражи двоструко |
крај, па се заустави на врху Овчара.{S} Сети се гомиле радника који у подножју те планине зидај |
су починили толико зла својим милим.{S} Сети се последњег разговора <pb n="304" /> са Вишњом.{S |
веде га у везу с министровом ћерком.{S} Сети се његова ћутања на њено писмо.{S} Сумња је уједе |
крај, знаменита места, као у албуму.{S} Сети се Чедомира.{S} Доведе га у везу с министровом ћер |
помену ништа.{S} Чедомир се свакако не сети.{S} Ћутали су.{S} Прођоше тако добар део улице.{S} |
кидашње кућне ситнице, трудила се да се сети лица чија се имена спомињу, мешала се са варошким |
к! — рече готово гласно.</p> <p>Тада се сети великих планова Радојевих и целог његовог говора н |
зависи круг земаљске планете.{S} Она се сети много лепих ствари које је имала с Илићем.{S} Она |
е слободно упућује у варош.{S} После се сети његовог дома на Врачару, скромне, готово сиротињск |
севнуше изненадним сјајем.{S} Да ли се сети да је у тој улици први пут видела свога драгана са |
д показивао Зарији Ристићу.{S} Да ли се сети речи које му је том приликом рекао?{S} Да ли је са |
у у обалу чукаричког друма?{S} Да ли се сети Вишње Лазаревића и дужности које је имао према њој |
сањам.</p> <p>У том тренутку студент се сети Беле, и, поред све оргије страсти, начини упоређењ |
.{S} Ја се смејем <pb n="109" /> кад се сетим извесних предрасуда које су мутиле моју савест.</ |
јој остајале недовршене, није се могла сетити доказа који је хтела навести, збуњивала се и доп |
и сами не би умели казати.{S} Младић се сећао тек доцнијих тренутака, кад су били одмакли далек |
и омршавела, али си тим још лепша...{S} Сећаш ли се наше школе!...</p> <p>И она је загрли опет |
...{S} Зар <pb n="241" /> није тако?{S} Сећаш ли се ја сам ти говорила...</p> <p>Вишњи пређе је |
она дрхтаво.</p> <p>— Не знам да ли се сећаш... оног дана кад смо се састали после дугог разма |
ала по Београду, тражила <pb n="270" /> си себе, своје, време што је прошло.{S} И вратила си се |
ој кћерци. — Дивно, девојко!{S} Од кога си научила да заказујеш састанке, реци!{S} На кога се м |
ала би му се међу повијама.</p> <p>— Да си тако брз на раду као на лажи, далеко би отерао! — ре |
метне у у њено расположење.</p> <p>— Да си жива и здрава, још прве године.{S} Мој колега беше д |
ер, један полић!{S} Ето, такав треба да си.{S} У природу, у природу!...</p> <p>— Моје је место |
/> то није истина.{S} Тврде за тебе да си срећан човек.{S} Причају да се у тебе заљубљују мини |
м и још неколико девојака. — Знаш ли да си села у вилинско коло?</p> <p>— Кажу — додаде друга д |
видела на скупштини.{S} Мислила сам да си се вратила кући.{S} Тетка ми рече да ниси долазила.{ |
зитет?</p> <p>— Коначно.</p> <p>— Имала си право.{S} Није то за наше жене!{S} У земљи где три ч |
о је било у брезову хладу,</l> <l>Имала си срце насмејано,</l> <l>И главу си оборила младу.</l> |
весела као срна, <pb n="243" /> побегла си с ишчупаним срцем.{S} Шта сад тражиш опет?</p> <p>Бр |
вијаш се дакле према ветру?{S} Изгубила си све принципе.</p> <p>— Принципе!{S} Принципи су за д |
воје, време што је прошло.{S} И вратила си се несрећнија него кад си пошла.</p> <p>Девојка поку |
у љубав моју,</l> <l>Очи твоје спустила си тајно...</l> <l>— Ој животе!{S} О шумо, покоју!</l> |
{S} И вратила си се несрећнија него кад си пошла.</p> <p>Девојка покуша да не призна истину. </ |
’Ајд, загрли ме... не стоји ти лепо кад си озбиљан.</p> <p>Илић је загрли преко воље.</p> <p>— |
>Ој Мораво, моје село равно,</l> <l>Кад си равно, што си водоплавно!...</l> </quote> <pb n="212 |
/p> <p>— Шта је?{S} Шта је теби?{S} Куд си нагао?{S} Ти губиш главу.</p> <p>У том, на часовнику |
и девојци, нежно као жена:</p> <p>— Куд си пошла?...{S} Хајдемо негде заједно!{S} Имам много ст |
ојачку школу.</p> <p>— Море, брате, где си ти?{S} Откад те нисам видела — рече му она. — Пише м |
а је. — Озбиљно сам се уплашила.{S} Где си била по овој киши?{S} Нигде те нисам видела на скупш |
лутао по Паризу без циља.</p> <p>— Где си био? — предусретала га Бела кад се најзад вратио кућ |
слатка Вишња — рече јој. — Ја знам где си била.{S} Не покушавај да ми поричеш: ја сам прошла к |
срећна душо, поново у тих живот одакле си и дошла.{S} Остави пук и друштво нек сами воде своју |
.{S} Немаш чега да се женираш.{S} Тетки си се јако допала.{S} Вели, красна цурица.{S} Него, каж |
се ти никако не јављаш.{S} Не зна да ли си жив или мртав.</p> <p>Младић се намршти.</p> <p>— Ње |
с тобом?...{S} Нешто си омршавела, али си тим још лепша...{S} Сећаш ли се наше школе!...</p> < |
сад боље?</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Али си бледа?</p> <p>— Не, није ми ништа.{S} Остави ме, мај |
ељи, официри, професори.{S} Међутим, ти си то превидео, ти си изгубио меру, претерао, затворио |
сори.{S} Међутим, ти си то превидео, ти си изгубио меру, претерао, затворио си се у кулу од сло |
предмета на предмет.</p> <p>— Видиш, ти си петичар, први ђак, сталан гост на министарској трпез |
едан уздах.</p> <p>— Ти си уморна... ти си нешто невесела, Вишња? — примети Илић.</p> <pb n="15 |
заборавимо?{S} Ти нарочито, Вишња... ти си још увек тако лепа; Боже мој, не, то није могуће, да |
аку собног угла.</p> <p>— Седи ти... ти си уморнија — одби он. — Мени је добро и на столици.</p |
.. служавка је брисала трпезарију... ти си се бакћао око новог устава.{S} Ју, обешењаци, да ми |
осле дугог размака... <pb n="289" /> ти си имала велики цвет... на железничкој станици се форми |
Ти си млад.{S} Треба ти времена.{S} Ти си познат у твојој генерацији.{S} Људи знају твоју вред |
Сутра на овом месту, у три сата.{S} Ти си слободан?...{S} Ево ми трамваја — додаде затим. — Ја |
ио си се у кулу од слонове кости.{S} Ти си рђаво разумео околину у којој живиш.</p> <p>— Рђаво |
p> <p>— Нема шта да те извињавам.{S} Ти си овде слободна, као код своје куће.{S} Немаш чега да |
.{S} Говоримо о нечему веселијем.{S} Ти си волео одавно да идеш у Париз?</p> <p>Младић је погле |
но по твој прогрес и човечанство.{S} Ти си непријатељ, не знајући толико људи, који су опет тво |
реко воље.</p> <p>— Слушај, Чедо.{S} Ти си нешто охладнео према мени.{S} Чини ми се да ме избег |
ко осетљив на неприлике у животу.{S} Ти си млад.{S} Треба ти времена.{S} Ти си познат у твојој |
примети:</p> <p>— Ти претерујеш.{S} Ти си се спотакао о прву сметњу и сад очајаваш.{S} Не треб |
римо, ми сами.</p> <p>— Ти Вишња?{S} Ти си млађа него што си икад била.</p> <p>— Какав парадокс |
нице од трема. — Теби није добро?{S} Ти си болесна ?</p> <p>— Врућина ми је, мајко.</p> <p>— Хо |
, колегинице? — изненади се Аница. — Ти си тако бледа?{S} Да ниси уморна?</p> <p>— Да, уморна, |
ле? — рече меким, поетским гласом. — Ти си сасвим изгубила главу!</p> <p>— Да; ја га волим... м |
! — шапутао јој је унутрашњи глас. — Ти си дошла у њега весела као срна, <pb n="243" /> побегла |
појави широка трака Дунава.</p> <p>— Ти си одсела на Врачару? — прекиде тишину млади суплент.</ |
ало је из целе њене појаве.</p> <p>— Ти си удата? — рече јој Вишња, осмехнувши се, па покуша да |
како ће се све то свршити.</p> <p>— Ти си луда! — рече јој он кад му рупи у собу, усред бела д |
оре неколико баналних речи.</p> <p>— Ти си без амрела? — рече младић, наднесе кишобран над дево |
Девојци се оте један уздах.</p> <p>— Ти си уморна... ти си нешто невесела, Вишња? — примети Или |
а поред ње.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ти си паметан човек... ти знаш шта радиш.{S} Наша варош ду |
а разговор на другу страну:</p> <p>— Ти си напустила универзитет?</p> <p>— Коначно.</p> <p>— Им |
>— Шта хоћеш тиме да кажеш?</p> <p>— Ти си лутала по Београду, тражила <pb n="270" /> си себе, |
<p>— Право претпоставља борбу.{S} А ти си жена... наша жена која не воли живот одрицања, позит |
долазио код <hi>Еснафлије</hi>.{S} И ти си погорелац на свој начин, је ли тако?{S} Ха!{S} Ха!{S |
ваки дан испуним корисно.</p> <p>— И ти си срећна? — прекину је Илић.</p> <p>— Не знам, може би |
тарској трпези, па која вајда: несрећан си као све ове пропалице, као овај официр што је био на |
Није ли оно какво си га хтео, за какво си се борио.{S} Убијен је краљ тиранин, осигурана је сл |
она разговор живље. — Није ли оно какво си га хтео, за какво си се борио.{S} Убијен је краљ тир |
..</p> <pb n="258" /> <p>— Јест, мислио си на мене колико на смрт свога деде!</p> <p>Свађе су у |
ти си изгубио меру, претерао, затворио си се у кулу од слонове кости.{S} Ти си рђаво разумео о |
има од како се нисмо видели!...{S} Како си?...{S} Шта је с тобом?...{S} Нешто си омршавела, али |
обе руке, и понављала:</p> <p>— Па како си ми још?{S} Па шта ми радиш ?...{S} Јеси ли се свикла |
а мртвачка кола.{S} Еј, Марјане, колико си их данас сахранио?</p> <pb n="169" /> <p>— Осам — од |
је село равно,</l> <l>Кад си равно, што си водоплавно!...</l> </quote> <pb n="212" /> <p>— Погл |
ећи — <pb n="73" /> „једна жена као што си ти, тако учена у својој простоти, тако проста у свој |
<p>— Ти Вишња?{S} Ти си млађа него што си икад била.</p> <p>— Какав парадокс! — насмеја се дев |
>— Он јој је изјавио љубав пре него што си још постао министар... овде, у овом салону... служав |
Ко зна каква судбина те чека — И зашто си тако срећна сада!...</p> <p>Промицале су окуке, мали |
о си?...{S} Шта је с тобом?...{S} Нешто си омршавела, али си тим још лепша...{S} Сећаш ли се на |
рече кад остадоше сами:</p> <p>— Нешто си невесела, Лазаревићева?</p> <p>— Не! — одби она усиљ |
Имала си срце насмејано,</l> <l>И главу си оборила младу.</l> <l>Ко̑ одговор на сву љубав моју, |
а.{S} Министар се осмехну.</p> <p>— Баш си геџа! — пребаци Матовићка <pb n="204" /> своме зету. |
ари су биле дотле далеко од Вишње као и сибирска поља.{S} Оне су је одмах заинтересовале, одуше |
загази у ливаду.{S} Иза ногу је остајао сив траг превијене траве.{S} Момци и девојке певали су, |
чио све јаче.{S} По шору је играла нека сива светлост.{S} Распознавале се коњске ногоступице у |
<l>Стојане, луда будало,</l> <l>Ухвати сиве волове,</l> <l>Узори равне долове,</l> <l>Да видиш |
је био као сваки летњи дан.{S} Улице се сивиле од прашине.{S} Из њих је била још топлина јаке д |
га што мање узнемирила и гледала у њега сивим, остарелим очима које су цуриле.</p> <p>Илић удар |
у, белео се један крај вароши под небом сивим као миш.{S} Београд се удаљавао све више.</p> <pb |
а се њена црвена блуза у тој прозрачној сивини причињавала као какав велики божур у некој чудно |
том тренутку далеко од науке, тамо у ту сивину, ка његовој другарици, у њен заборав.{S} Млади ч |
простране степенице, <pb n="5" /> једна сивкаста, уска, луксузна простирка, два зелена суда с т |
а истока и падала на варошке куће беле, сивкасте, црвене, црне, <pb n="81" /> ниске, високе, но |
кише.{S} Све је око ње било сиво, тако сиво да се њена црвена блуза у тој прозрачној сивини пр |
зраку пуном кише.{S} Све је око ње било сиво, тако сиво да се њена црвена блуза у тој прозрачно |
колске године.{S} Каја, у њеној строгој сивој блузи, са ниском мерџана око врата, седела је у с |
етвориле су те бог зна чије одеротине у сиву боју која је језиво приличила његовом земљастом ли |
, руку завучених у џепове од панталона, сигуран у себе, у своју будућност, у добро које ће чини |
Ја сам изабрао ово друго, а и ти ћеш... сигуран сам.{S} Пиј, проводи се, уживај младост.{S} Ја |
хово познаство.{S} И, он није био никад сигуран да га она озбиљно воли.{S} Он није био приметио |
уна ни колико ја.{S} Нико у Србији није сигуран шта се сутра може десити ; нигде није тачнија о |
уверим да је он диван материјал, ја сам сигуран да је наш свет добра раса.{S} Само му треба поу |
а очајно.{S} Нико није задовољан и нико сигуран.{S} Најако се осећају тегобе од неродице, од уч |
добар колико се мисли.{S} Али има једна сигурна ствар.{S} Човек се троши између два акта који с |
ек тако, гледајући у страну, осећала се сигурна у његовом присуству.</p> <p>А Радоје је умео ле |
утешити девојку, хтеде јој дати доказа сигурне будућности.{S} Његов глас је дрхтао:</p> <p>— Ј |
Он то сад зна, зна позитивно, има дакле сигурне доказе... те поређане хартије, ту архиву, већ в |
hi>, те јој је то име остало у публици, сигурније него да је фирма протоколисана код суда.</p> |
ицу.</p> <p>— Простачке приче — рече он сигурним гласом. — Ти не верујеш, ваљада, у те бесмисли |
тну, ето такву као што је Вишња.{S} Она сигурно има врло лепо тело, познаје се како је села.</p |
д правог пута.{S} Корачала је брзо, али сигурно, и изгуби се не окренувши се.</p> <p>Вратила се |
удан, комшија, тако чудан да ја не знам сигурно шта бих рекла...</p> <p>— Не, то није могуће, т |
ш, нешто релативно...{S} Доиста, ничега сигурног, ничега стварног.{S} Само илузије, само снови. |
ио само сиромашан ђак, без родбине, без сигурног прихода, без пријатељских веза и заштитника, п |
у којој је било нешто срачунатости, по сигурном кораку који је правила, по очима што се нису д |
двапут, тресао катанцем још ради сваке сигурности.</p> <p>Одговарао је девојци у истом уздржан |
Нико нас неће видети — одговори она са сигурношћу.</p> <p>То је била собица у дну ходника, окр |
би се посвађали, добила је сад у мајци сигурну савезницу, те се свађама није видело краја.{S} |
м детињству, имао једну опаку, али врло сигурну учитељицу, невољу.{S} Он је имао да се бори из |
ам зашто хита.{S} Свет му је сметао, те сиђе с тротоара.{S} Око срца му је било весело, топло, |
ј.{S} Код једне механе, већ ван вароши, сиђоше с кола и упутише се обоје полако друмом.{S} Посл |
инске цркве, са златним крстом, који се сија у ватри сунчане светлости.{S} Усред тог великог пр |
паном земљом.{S} Његова длака није више сијала.{S} Сапи су му смршале.{S} Боја му се променила. |
.{S} Једино су његове очи <pb n="71" /> сијале оном својом ватром, јако као крст на старинској |
постеља, на чијим се плеханим шиповима сијале златно обојене лопте.{S} Нашло се места за једну |
ла га весело и смешила се.{S} Њени зуби сијали су испод румене, свеже губице као дрво под покис |
пржило је београдске голети, као да је сијало из пакла.{S} Илић је имао стан, управо кревет, и |
то био случај?{S} Или заиста нека виша сила управља нашим мислима?{S} Те исте ноћи Вишња је са |
апсолутног, већ конфликта између нужних сила.{S} У то буди уверен.</p> </div> <div type="chapte |
свој врхунац.{S} Материјална природа и силе које владају њоме нису више имале недокучивих тајн |
од какве неизлечиве болести, па ипак се силило и хтело да сакрије своју немоћ.{S} Упрегнуто <pb |
арвин је дефинисао природне законе тако силно да је његова философија изгледала као последња ре |
илу мирисало је то посвећено цвеће тако силно, чудно, као да се доиста из њега излива дах неког |
<p>— Не, није ништа — насмеја се Вишња силом. — Разгледала сам престоницу.{S} Ми смо стари поз |
у нашој власти.{S} Брак ствара од људи силом хипокрите, установљава једну врсту ропства.{S} Ид |
ила.{S} Многи професори беху подетињили силом свакодневног рада с децом.{S} Други <pb n="263" / |
би према јакима.{S} Он је у новцу видео силу која учвршћава живот, пријатеља који одржава човек |
ацима.{S} Још даље, указивала се црвена силуета једне цигљане.</p> <p>Девојка је становала у бл |
купао џбунове шимшира, споредне стазе и силуете барни за грешење простирки.</p> <pb n="191" /> |
ка му рече да му сестру проси Вићентије Симић, секретар суда.{S} Била је пуна хвале за младог ч |
не.{S} Узалуд се трудила.{S} Њена права симпатија била је давно оставила домазлук и више се ниј |
нешто више од њене лепоте, то беше њена симпатија, далека, нова, друга љубав која се приближава |
примала је хладно те изливе паланачких симпатија.{S} Приговарала је себи за то: што год има до |
к, јевтин.{S} Данас све има своју цену; симпатије су редак луксуз, а брак... брак је код паметн |
којом се та комедија игра, човек добија симпатије или антипатије, глас мудраца или глупака.</p> |
иховог материјалног положаја.{S} Њихове симпатије иду неизоставно онима који их фаворизују, пом |
ке боје, које код нас не губе још своје симпатије поред свег дискретног <pb n="151" /> укуса шт |
S} Љубави, мржње, чежње, гађења, дубоке симпатије или смртног непријатељства ?{S} Свега може би |
т у престоници допуштали су јој по коју симпатију, пријатељство према младићу, љубав речи и узд |
н је сјајна интелигенција, природа врло симпатична, али карактер неодређен, несталан, неодважан |
.{S} А пријатно, јер је то све било њој симпатично, то познанство, дубоко поштовање при скидању |
ледали са ужасом.{S} Није било ниједног симпатичног покрета.{S} Али им је она пркосила свима.{S |
њеним братом, Радојем.</p> <p>Златарев син је био нешто старији од своје сусетке.{S} Долазио ј |
јао бркове.{S} Да се није знало чији је син, узели би га за странца.</p> <p>Вишњи се допадао та |
ва, а задовољства не челиче дух.</p> <p>Син је растао слободно, тумарао са свим квартовским ман |
е противио у почетку новотаријама свога сина.{S} Називао му књиге <hi>купусарама</hi>.{S} Најза |
који је добио на робији, и грдио свога сина.</p> <p>— Шта је с тобом? — говорио му је тада пол |
еља скренуо пажњу на несташност његовог сина, он се бранио неким руским принципима васпитања де |
арко, јако се наљутио због тога на свог сина и хтео га убити.{S} Занат није ишао никако.{S} Јел |
ностранству, није крио огорчење на свог сина.{S} Војсци је наређено да чува границу и, под прет |
евод.</p> <p>Матовић би погледао у свог сина.</p> <p>Једна нова бора оцртала би му се међу пови |
о отрести простачких склоности сељачког сина.{S} Јака му је сметала.{S} У кући је био без капут |
Крста</hi> и тврди да ја личим на њеног сина који је умро као питомац Војне Академије.</p> <p>В |
бу, па да проведе на миру старе дане уз сина господина.</p> <p>— Боже дај здравље — говорио је |
недопуштено, укинути везе између оца и сина, мајке и кћери, учитеља и ђака?{S} Ја чујем само п |
о дете патријархалне куће, где је живот сина наличио на живот оца, где се снови не пењу ни донд |
е стара мука.{S} Мајстор се надао бар у сина, да ће изаћи на пут, свршити школу, добити државну |
че оцу.</p> <p>— Него шта ћеш, несрећни сине? — викну му стари.</p> <p>— Ја бих хтео да изучим |
м у којој смо рођени, са расом чији смо синови и историјом која је израдила <pb n="284" /> нашу |
пише му писмо или признаницу, јер су му синови били тада мали, а другом коме није волео поверит |
а-Митар опомену:</p> <p>— Хајд', хајд', синовче; не губи времена.</p> <p>Па обраћајући се ћерци |
воре међу девојкама, рече јој:</p> <p>— Синоћ сам читала у једној књизи да има створења која уђ |
да наведе противне мисли које су јој од синоћ лутале по глави.{S} Она заћута, и тек пошто се пр |
је устала, погледала је на врата где је синоћ оставила венац.</p> <p>Он је стајао на истом мест |
="38" /> <p>— Врло лепо смо се занимали синоћ — примети Вишња, па кад виде да се Каја не подсме |
отри је целу.{S} Видео је сад јасно што синоћ у мраку није могао.{S} Његова драгана није била в |
} Девојка је знала да Илић даје лекције сину новог министра, Матовића.{S} Слушала је од другова |
атра своју ћерку; затим се обрати своме сину. — Сад ће отац да се врати, па пази, Младене.{S} Н |
ови погледи сусрели, њене сомотасте очи синуле би најдубљом љубавном ватром, да се одмах после |
гом.{S} Нашто онда?</p> <p>— Вараш се — синуше плаве очи у девојке. — Можда би боље било да се |
о толико ствари, прочитао толико књига, сипао стране речи као лавину!{S} Она није умела тако го |
мокролушким жаргоном:</p> <p>— Стрике, сипи ми два’ес’ пара пасуља.</p> <p>Понекад наврати и З |
у јечам и ужинали.{S} Хлеб је био мек, сир диван, а апетит одличан; слатко је јео и преслишава |
о се како се стене секу...</p> <p>— Као сир!</p> <p>— Јуче да сам умро — говорио би какав стари |
краставаца, изложена је чинија обичног сира и неколико хлебова од гроша.{S} Тај дућан је беогр |
рници на крају вароши купили су хлеба и сира. <pb n="302" /> На једном брдашцу отац му је објас |
гаситим очима појављивало се, као каква сиренска утвара, на свакој окуци од пута, на гомили сув |
и небојене вуне, а месари кожице суве и сирове.{S} Пред кућама, на клупи или по сандуцима, посе |
мпарије, разне фабрике за прераду наших сировина.</p> <p>Младић се видљиво заносио.{S} Његово и |
{S} Чедомир је лепа прилика.{S} Истина, сиромах, без фамилије, али ми смо ту.{S} Кроз који месе |
} Сваки од њих био је огорчен песимист, сиромах наравно, с отомбољеним лицем, па ипак пун наде, |
дај се на господин - Чедомира.{S} Он је сиромах ђак... пардон, господине Илићу — поправи се гос |
дљиво, као да је тражио опроштај што је сиромах.{S} Вишња не замери ништа.{S} Она није знала за |
ћ, вечити ђак, вечити занесењак, вечити сиромах.{S} Блед и озбиљан, мршав као авет, са занесени |
ђења свога мужа; по њеном мишљењу један сиромах ђак треба да је задовољан што улази и у дечју с |
ла да је сиротиња један недостатак. „Он сиромах, а ја хрома!“ — мислила је и веровала да су так |
ан за идеалном драганом: он је био само сиромашан ђак, без родбине, без сигурног прихода, без п |
, који је требао да покаже свету колико сирота жена има посла око спреме куће и деце.{S} Млађи |
, па рече значајно: — У вашим годинама, сиротиња није зазор,</p> <p>Чедомир поцрвене и збуњено |
била љубазна.{S} Она је разумела да је сиротиња један недостатак. „Он сиромах, а ја хрома!“ — |
ије, учитеља, ни лекара.{S} Све је више сиротиње у нашем народу.{S} Села, у којима се никад ниј |
и и у дечју собу; <pb n="9" /> иначе је сиротињи место у кујни.{S} Али овог срећног дана, она х |
вршио реченицу, јер није хтео причати о сиротињи свога оца.{S} Место тога, он је прионуо у дућа |
дгрејаном и полуосветљеном ћилеру какве сиротињске кафанице, где је један од њих држао <pb n="2 |
еговог дома на Врачару, скромне, готово сиротињске кућице, где народног борца очекује његова по |
а угрејана чела.</p> <p>То је била соба сиротињски намештена: један гвозден кревет, проваљен ми |
а понекад намерно, с извесном циничном сиротињском перверзијом, која даје све више сласти што |
и.</p> <p>Илић је поносито сносио своју сиротињу.{S} С невином вером у будућност, он је трошио |
кмет уцењивао задржавајући учитељичину сиротињу.{S} Лазаревићева је остала чиста као кап росе, |
ћао је са̑м и кретао се без команде.{S} Сирото кљусе, било је болесно у обе ноге, свакако од ка |
је познала.{S} Она је прикупљала своје сирото искуство као бродоломник на пустом гребену што с |
е, па да ми дете остане без спреме, као сироче — бранила је госпођа те трошкове пред министром. |
S} Оне знају само за време, за простор, сисаре, преживаре, за опште ствари.{S} Оне су као фењер |
219" /> само атмосфера, планете, сунчев систем, материја, енергија.</p> <p>— Назови како хоћеш |
мо хтели, и ми смо се горко преварили у систем парламентарних влада.</p> <p>— Како? — зачуди се |
омисли огорчено — извођење целог једног система демократских рефорама, а они нису у стању да се |
хоћу да се образујем потпуно, до краја, систематски.{S} Зашто да то право имају само мушкарци?< |
м посећивао месец, звезде, целе сунчане системе, где је откривао милионе нових ствари, чуда, ле |
старински начин.{S} За њега философски системи нису имали вредности.{S} Нарочито није марио не |
тан; остајало му је још нешто за дуван, ситан трошак и по коју књигу. <pb n="84" /> Хранио се н |
ост, огроман простор, слободу.{S} Њихов ситан <pb n="94" /> мозак не може да појми како та неви |
и су људи.{S} Сваки од њих има по један ситан, а за себе капиталан интерес.{S} Брига за свакида |
Падала је из дана у дан.{S} То не беше ситна, јесења киша, већ млаки пљусци као усред лета.{S} |
спомињала изгледале тако далеке, бледе, ситне, као да се нису њој десиле, већ их чула из прича, |
ве познанице.{S} Од Беле је узимао њене ситне префињене црте, њен осмех мачкице која се умиљава |
гомиле радног народа и беле куће, пуне ситне дечице.</p> <p>Нешто се од тога већ остваривало.{ |
лих паприка колико хоће, али, пренета у ситне интриге удатих другарица, захтевала је раскош мин |
гломазним кубетом од лима.{S} Око ње су ситне куће на један спрат и механе за сељаке.{S} Та црк |
спослени радници, становници предграђа, ситни чиновници који нису могли отићи у бање: јадан, не |
м радовима око одржавања куће, бригама, ситним болестима које се пате, а не сметају.</p> <p>— Г |
у свест и стварност.{S} Илић је писао о ситним догађајима, прочитаним књигама, о Зарији Ристићу |
алемио.{S} Његова вика није се дотицала ситних слабости и рачуна.{S} Он је нишанио високо.{S} О |
сјају уличне лампе, опкољена милионима ситних капљица и као контраст старом, раскаљаном Београ |
ог изгледа.{S} Десно од ње видео се низ ситних краварских станова с прозорима до земље, осенчен |
подин је био већ ту.{S} Он је био човек ситних, живих очију, великог чела са дубоким залисцима, |
да није око његових сувих уста, око тих ситних очију, па све до природно намрсканог чела играо |
не пусти испреда се, и, између осталих ситница које се говоре међу девојкама, рече јој:</p> <p |
епљене уз прозор, и са одсуства присних ситница, домаћих успомена и дрангулија, хладан као дућа |
а које мисле право, које не рачунају са ситницама, она их већ виде заљубљене, верене, и пред ол |
столом, говорила најпријатније о разним ситницама, као са правим пријатељем, као да се ништа ни |
да веже своје мисли за свакидашње кућне ситнице, трудила се да се сети лица чија се имена споми |
а браћа.</p> <p>— Не, не гледајте на те ситнице, на новац.{S} Погрешићете — рече Чедомир с поуз |
би га познала у хиљаду других по првој ситници.{S} Окрену се око себе.{S} На неколико корака о |
таво решење да уђе у дућан и купи какву ситницу, а прелази преко остварених задовољстава са сле |
бразима који се више не румене на сваку ситницу, по дивно довршеном телу које је издавала цела |
рених очију, практичан живот изгледа ти ситничарење, не видиш шта се око тебе догађа, не можеш |
открије, безазлено зачуђено као девица, ситно, бледуњаво цвеће на кривим, ломним гранчицама.{S} |
је преимућство над паром при употреби у ситној, па и занатској радиности, стари Лазаревић преки |
овићу, о новој <pb n="12" /> политичкој ситуацији, о будућности која чека земљу.</p> <p>— Извол |
лу геака.{S} Јован Матовић, који је био сишао са пространих, слободних златиборских сувата и са |
покојног зеленила по околним баштама и сјај зимњег сунца које није могло продрети у собу него |
још је имала свој урођени интелигентни сјај у очима.{S} Тек, била се угојила.{S} Црте на лицу |
раву — рече Радоје, док један унутрашњи сјај озари његове непокретне очи. — Чујеш ли њено тихо |
ина мазо — пребаци брат сестри, и један сјај мушке надмоћности засја у дечковим очима. — Кажи с |
е наготе.{S} Њене очи су добијале чудан сјај и упијале <pb n="312" /> се у чипкану кошуљу, у ди |
Он опази у Вишњиним очима један влажан сјај.{S} Светлост се претварала у сузу.{S} И суза за су |
им се појављивало сунце, чији је златан сјај оживљавао небесно плаветнило.{S} Како друга светло |
есеним очима.{S} Његово лице није имало сјај прве младости.{S} Био је измршавео.{S} По убледело |
зо се нашао у првим редовима; он је био сјајан полемичар, писао је врло <pb n="117" /> течно, с |
дисао је мирис те девојке и дрхтао пред сјајем њених зеница.{S} Њена глава клону.{S} Он се наже |
а себе.</p> <p>Сунце је завијало својим сјајем тиху воду, зарђале шуме и један параброд насред |
Вишњине загасите очи севнуше изненадним сјајем.{S} Да ли се сети да је у тој улици први пут вид |
н није рђав човек, ја то знам.{S} Он је сјајна интелигенција, природа врло симпатична, али кара |
, коју су радници откопавали, појави се сјајна сунчева кугла.{S} Илић је погледа право.{S} Он ј |
се поштовање које су јој уливале његове сјајне, проницаве очи, које су гледале из својих дупља |
<l>У те ведре, ладне ноћи,</l> <l>У те сјајне месечине?</l> </quote> <p>Лазаревићева оста сама |
е лутају кроз моју главу и изгледају ми сјајне; кадгод, чини ми се, успем, и тада осетим једно |
p> <p>Младић ју је гледао својим чудним сјајним очима и као да се питао да она не тера шалу.</p |
сен и враћала се отуд у виду ниске врло сјајних мехурића.{S} Суплент је ваљао у мислима оно што |
окоју!</l> <l>О младости!{S} О ти сунце сјајно!</l> </quote> <p>Та песма узбуди Илићу гомилу ми |
д усијаним сунцем готово у дијамантском сјају, те давали улицама, које су празне ћутале, празни |
е изгледала врло лепа тако у ружичастом сјају уличне лампе, опкољена милионима ситних капљица и |
лико покушаја да се завађена крила опет сједине остали су без успеха.{S} Јаз се ширио све више. |
е се запали.{S} Рекао би да се светлост сјури с неба бујицом.{S} Многобројни прозори на здањима |
е одржала реч и дошла тачно.{S} Баш кад сказаљке на сату једне оближње часовничарске радње пока |
а ухвати.{S} Жабе су крекетале, попци и скакавци зрикали.{S} Он се упути право преко њива.</p> |
и су озбиљне разговоре, после пили чај, скакали с предмета <pb n="143" /> на предмет, мезетили |
које није могло продрети у собу него је скакало око прозора, по калдрми и гранама једне оголеле |
је више философирао него по обичају.{S} Скакао је с предмета на предмет.</p> <p>— Видиш, ти си |
јска по ђачким зборовима, где се драо и скакао на први знак <hi>вође</hi>.{S} Потписивао је рез |
око сандука, гомиле бостана и покроваца скакутали су сунчеви зраци.{S} Небо је било ведро.{S} Т |
оји без штака не може да макне, а иначе скакуће, свуд јури, трчи, код свију је, без њега ништа |
ења.{S} Његов одговор пак није се могао скалупити у та општа места, и Вишња би пропала ако би п |
обрила краљев поступак, схватила га као скандал и поднела оставку.{S} Председник кабинета, који |
ште и стаде преклињати мужа да не прави скандала.</p> <p>— Остани, Чедомире — говорила му је жа |
оста моје главобоље.{S} Само знај, нећу скандала у кући — заврши он.</p> <p>Илић није ни сањао |
оразом једног кабинетског рата, сталним скандалима на двору.{S} Међутим, ни Јован није остао чи |
ате људе и жене, нарочито жене...{S} За скандалозну страну тога догађаја бринуо се Младен, који |
ћа прави смисао.{S} Још се није знало о скандалу у Двору.{S} Вечерњи листови ћутали су као рибе |
личио на оног класичног магарца који је скапао од глади између две гомиле сена, не могући да се |
сеобина од радничких колеба, магацина и скела.</p> <p>Остојић је био главни настојник.{S} Сав к |
рушењем, за духовитошћу, за исмевањем и скептицизмом ?</p> <p>Госпођа је истицала пред децом мл |
се велика смелост не поклапа са општим скептицизмом.{S} Код нас би Наполеон <pb n="286" /> био |
дговори девојка.</p> <p>Илић се осмехну скептички.</p> <p>— Да... да, пријатељи!... — примети о |
дар... на професора коме у том тренутку скидају букагије с ногу и нуде за министра... на профес |
но, то познанство, дубоко поштовање при скидању шешира пред њом, разговор у мирису дувана, бунт |
прилично вештине, а с много поштовања, скиде свој шешир који је већ губио форму.{S} Вишњине до |
о, те је ваздух био тежак.{S} Учитељица скиде свој палто, пребаци га преко руке, изви рамена, р |
да се спусте низ једно брдо, кад ветар скиде Вишњи шешир с главе и понесе га низа страну.{S} М |
ије, шпартане зеленим уским квадратима, скину са оближњег рафа један дивит, који је био изгубио |
се хватала магла.{S} Виде како се шешир скину.{S} Још један кратак <pb n="146" /> поклон.{S} И |
комшинка! — поздрављао ју је из далека, скинувши качкету до земље.</p> <p>Понекад би се заустав |
S} Доцније, дали су му удобнију ћелију, скинули му гвожђе с ногу, допуштали посете пријатеља.{S |
екнути једно пред другим.{S} Чедомир је скинуо шешир и нагнут лако, очекивао да му девојка пруж |
задовољства ускраћују: колико се младић склањао, толико је она трчала за њим.{S} Није марила да |
то није било могуће.{S} Он није хтео да склапа озбиљније везе, он није тражио <pb n="110" /></p |
з мишице, обеси се о бедра, да се после склиза на под.{S} Девојка подиже руке као да се предаје |
је Младен, бистар дечко, али ленштина, склон свима слабостима простог народа, као да су у њему |
ви људи који воле књиге, Чедомир је био склон маштању.{S} Тражио је самоћу; уживао у лењом губљ |
к.</p> <p>Ту је било света још више.{S} Склони се у крај, где је почињала једна споредна стаза. |
тебе, не приличи ти. </p> <p>Девојка се склони од ватре за тренутак.{S} Онда узе неки други пос |
је Илић имао најмање воље за то, те се склони у прву капију.{S} Матовиће је била задесила нова |
{S} Пардон, изволи напред — додаде он и склони се у страну.</p> <p>Улица је на том месту била р |
ли и до вароши је дуго — примети она. — Склонимо се негде, ако хоћете... под какво дрво, у ону |
ак било стално отворено.{S} Могло се ту склонити од жандармске потере, испред кише или кад чове |
и свога мужа тиме што ће његове сељачке склоности парирати својим господским понашањем.{S} Редо |
росто сплетену.{S} Па ипак, по болесној склоности своје душе, он се не даде да га занесе та стр |
овник, није се могао отрести простачких склоности сељачког сина.{S} Јака му је сметала.{S} У ку |
ст донесе или не донесе, нови друштвени склоп.{S} Требало му је нечег новог, разонођења, могућн |
су песма или запевка.{S} Из планинског склопа избијала је река као из неке чељусти.{S} Иза њих |
шта, па на Седам Кућа све до планинског склопа око Кумодраже.{S} Десно, посматрачево око зауста |
јој се учини одвратан, тако одвратан да склопи очи са жељом да умре.</p> <p>— Пријо? — закрешта |
p> <p>— Па читај! — закључи самоубица и склопи очи поново.</p> <p>— Три дана нам говори да хоће |
n="189" /> <p>Младић уздахну, нервозно склопи једну књигу, па устаде и поче шетати по соби.</p |
о крст на страни на којој се зауставио, склопио књигу, оставио је у крај свога стола, уредио кр |
лађем од свега што је дотле окусила.{S} Сколише је поново мисли о Чедомиру, о томе шта би било |
ио.{S} Још од детињства је познала дане скомрачења и увреде незадовољених амбиција.{S} Позив се |
ој девојци, њега је обузимала нека чар, скоро физичка, и он је терао пером, као да броди морем |
муца она несигурно. — То јест, ја ћу се скоро вратити.</p> <p>Часовничар се трже.{S} Пространа, |
ст у плану.{S} Професори су се обраћали скоро искључиво мушкарцима.{S} Походили су је тренутци |
а простирка коју је газдарица купила ту скоро и сва срећна унела га у ову собу.{S} Простирка је |
њене заточнике.{S} Она је била кадра да скочи на дрског човека, као мачка.{S} Али кад би се рас |
S} Та промена не измаче младој жени, те скочи на други предмет, на своју школу, на децу.</p> <p |
ово чиним од себе? — освести се она, и скочи са постеље као да се брани од нечијег насртаја.</ |
седео Младен, који се никако није хтео скрасити на своме месту; до дечка је била једна близнак |
збора и договора — трудио се младић да скрене правац својих мисли на конкретне ствари, али сли |
S} Ништа на свету није било кадро да је скрене са правога пута : мушки поглед ни рђав пример, с |
орака отварала се побочна улица.{S} Она скрену тамо, убрзавши кораке.{S} Киша је пљуштала.{S} П |
уре.</p> <p>Кад прође поред те капије и скрену ка Теразијама, девојка угледа једна кола <pb n=" |
Каја бојажљиво.{S} Затим додаде, да би скренула разговор на другу страну:</p> <p>— Ти си напус |
породицу.{S} Кад би му ко од пријатеља скренуо пажњу на несташност његовог сина, он се бранио |
легао и заспао.</p> <p>Мисли му поново скренуше у родно место.{S} Оно је врло лепо кад је ваша |
, ја се питам да ли у мени не живи неки скривени ђаво.{S} Ах, како сам гадан, како сам гадан, Б |
о да су његови односи с девојком дубоко скривени, те је с те стране био миран.{S} Међутим, мучи |
а, полажу много на беседништво, и живе, скривено, по Палилули и Енглезовцу, с каквом хистерично |
вио? — одговарало је нешто у њој, нешто скривено, топло, незнано, а широко и пространо као свет |
и, да јој открије, поред царства мисли, скровиште осећаја.{S} Он је успео да се она врати у Бео |
оро седоше за вечеру.</p> <p>То је била скромна кућа једног државног пушкара у пензији.{S} Дома |
После се сети његовог дома на Врачару, скромне, готово сиротињске кућице, где народног борца о |
дијамантског праха, пред сликом девојке скромне, лепе, стидљиве и природне.{S} Та је слика преп |
тог великог предела, стајао је Радоје, скромно, готово понизно, с лулом у левој руци и гледао |
ј је остало од мираза, живела са децом, скромно, тешећи се да то неће увек тако трајати.{S} Има |
а, лепљива уста.{S} Хајдучка трава диже скромно свој велики бео цвет.{S} Љутићи су жути као очи |
Доцније нађе две три лекције и живљаше скромно, у маленом колу знанаца, повлачећи се све више |
у гимназији, те је од куће добијао врло скромно издржавање.{S} Ипак је имао нечег заједничког с |
...</p> <p>— Не, Вишња... — одби младић скромно.</p> <p>— Ја мислим да је то могуће, то ће бити |
е навикао.{S} У стану је имао што треба скромном човеку.{S} Матовић је био пријатан према њему, |
арских домова што се слабо поклапало са скромном суплентском платом.{S} Из штедње су седели код |
де оставку на свој положај и премину са скромном пензијом средњешколског професора.</p> <p>Брач |
мело тврдио — те га је Илић поучавао за скромну награду.{S} Ову платицу надокнађавала је госпа- |
, размећи се, другима препоручуј вечиту скрушеност; пењи свој глас за једну ноту више изнад сва |
еакција је пала.{S} Њени главни стубови скрхали <pb n="6" /> се као од стакла.{S} Краљ се сад, |
им људима стискао се у њему као соко са скрханим крилима.</p> <p>Варош се спасла, али од <hi>ел |
а своје младости, њен пасуљ с пастрмом, скуван на особен начин, <hi>чокалиски пасуљ</hi>, с мно |
шкарка се већ бринула шта ће сутра лепо скувати за ручак, те је питала своје гошће шта више вол |
адена — рече јој једном муж. — Живот је скуп, а човек ми изгледа ваљан.</p> <p>— И ја сам то не |
морао бити по најновијој моди и сувише скуп да би се продавао у дућану.{S} Газда-Митар имао је |
ава одузима последњи грош ради чегртања скупе и некорисне бирократске машине, треба да му га он |
, стајала је рпа исписаних страница.{S} Скупи их и стаде прелиставати да уђе што боље у предмет |
>Девојка је падала у све већи занос.{S} Скупи кошуљу позади и притеже је.{S} Врвице на раменима |
Мале куће — како су звали то одељење — скупи сву храброст, закуца на врата и преда се тој голи |
<hi>штудира</hi>...</p> <p>Том приликом скупило се велико друштво, како је то ретко у паланци.{ |
аза гомила света, тако велика као да се скупио народ са целе планете.{S} Сви су је гледали са у |
, те се оно мало новаца колико се могло скупити у једном покрајинском месту, готово све потроши |
-Илићу? — пређе Бела изненадно на њега, скупљајући празне шоље.</p> <p>При тим покретима покази |
роводила лако, радећи у школи појачано, скупљајући по селу мотиве са чарапа, ускршњих јаја, дрв |
е ишла код једне другарице, код које се скупљало друштво по моди руских универзитета, где се не |
културних радника по паланкама, који су скупљачи претплате свакој новој књизи, повереници одбор |
у, малопродавци варали су је, продавали скупље, крали на мери, потурали што је рђаво.{S} Било д |
прште Каја у смех. — Ко га не познаје, скупо би га платио!</p> <p>Вишњи не би право ова рођачк |
и постати јаван радник.{S} Стало вас је скупо док сте дотле дошли.{S} Али још све муке нисте пр |
радови предузећа; наравно да су онда и скупо стали, те се оно мало новаца колико се могло скуп |
ни другови, одушевљене другарице, ђачки скупови, дуга бдења, па и саме ноћне светиљке, које су |
купе јој пајаца са звонким прапорцима, скупоцен шешир или хаљину у моди.{S} Бела није никад ос |
ма постељи, опет до зида стајала су два скупоцена ормана, изолучена при врху, оштећена употребо |
авање неке врсте племства, захтевала је скупоцена одела, свечане ручкове, у кући се кувало двап |
остирку.</p> <p>— Штета је упрљати тако скупу ствар — рече гласно.</p> <p>Диже се полако.{S} Но |
поред Млаве.</p> <p>— На Духове је наша скупштина у Београду — рече јој Аница. — Хоћеш ли да ид |
уштву, о испитима, при излетима, месним скупштинама, остајала је усамљена.{S} Младићи је нису в |
овој киши?{S} Нигде те нисам видела на скупштини.{S} Мислила сам да си се вратила кући.{S} Тет |
<pb n="238" /> <head>XXII</head> <p>На Скупштини је нашла Вишња неколико својих другарица из д |
су они који као ђаци добијају места по Скупштини, разним министарствима и осталим великим надл |
.{S} Успео је да оба пројекта озакони у Скупштини.{S} У буџет се унесе довољна сума за почетак. |
, јаловост у државној управи.{S} Ако је скупштинска већина хомогена, иде се до отвореног деспот |
одљиво преко лица.{S} Ветар се играо са скутовима њене кратке хаљине и откривао ногу до колена, |
од главних улица.{S} Чедомир је провео скучено детињство у тој кући где се морао одржавати изв |
арактер неодређен, несталан, неодважан, слаб.</p> <p>— Ти не волиш свога рођака! — пребаци јој |
али је у осталим предметима био већином слаб.{S} Из српског језика је имао стално двојку.{S} Ос |
нчиле њено лице претерано бледо, готово слабачко.{S} У тај исти мах појави се и визија Вишње, т |
, циљајући на професоре који су му дали слабе оцене. — Само док се мој ћаћа пусти с робије.</p> |
су му пријали.{S} Остављао је, као сви слаби људи, времену, каквој повољној прилици или случај |
ремена.{S} Шта су они криви ако су били слаби или имали противна убеђења?{S} Ја сам о томе у ап |
омешаном са нешто зависти, коју осећају слаби према јакима.{S} Он је у новцу видео силу која уч |
Бунио се против неправди које су чинили слабијим од себе, смејао се њиховој уображености, вређа |
правди великих према малим, јаких према слабим, он је брзо постао убеђен у теорије материјалист |
ених руку, набреклих груди, устрепталих слабина и очију стакластих као да душа сања неки ванзем |
та.{S} Под његовом руком увише се витке слабине девојкине.{S} Он пусти.</p> <p>Кад хтеде да заг |
вештијега, влада аристократије, ропство слабих ?{S} Зар то није укидање свих принципа јеванђеља |
ла је раскош министарских домова што се слабо поклапало са скромном суплентском платом.{S} Из ш |
ом месту можда знао користити том њеном слабом страном и, кад је потребно, уразумити размажено |
ту улицу, веровала у њу.{S} То је била слабост ове учене главе.{S} Она је кроз њу гледала свој |
Изузетци, маленкости, противуречности, слабости, погрешке довеле су ме на једну тачнију оцену |
{S} Његова вика није се дотицала ситних слабости и рачуна.{S} Он је нишанио високо.{S} Он је ос |
бистар дечко, али ленштина, склон свима слабостима простог народа, као да су у њему васкрсавали |
војци чије поверење изиграва и чијом се слабошћу користи, према себи самом на крају крајева, је |
шим именима њихово име је најлепше; сва слава, пред њима, бледи и губи се, и као што би радила |
настављао своју расправу.{S} Неодређена слава би опет залебдела пред његовим очима.{S} Људско с |
одским понашањем.{S} Редовно је ишла по славама, правила посете, ступала у хумана друштва, води |
што не би постао професор универзитета, славан човек!{S} Он би живео пријатно, дао би њој све ш |
вега мога знања, без појма да и постоје славни психолози?“ Цело његово биће вукло га је у том т |
аучи се на памет још два'естак наслова, славних имена и мудрих мисли.{S} Иначе, жена испадне уч |
зажутела у школском врту.{S} Трипут је славуј пропевао у шипражју поред Млаве.</p> <p>— На Дух |
по четврти пут глог белио, лале жутеле, славуји певали.{S} Нова трава клијала је испод трња, сн |
фењер.{S} У оближњој башти натпевали се славуји.{S} Негде би зашкрипао ђерам.{S} Варош тонула, |
дала надимак:{S} Јеж.{S} Стеван се није слагао са женом.{S} Ћерка једног бирократе из доба први |
само њено име, обузимао га неки флуид, сладак и тежак; у глави му се бркало, срце готово прест |
написао адресу и залепио завој, дубок, сладак уздах отео би му се из груди, а глава му клонула |
ије била никад осетила ове болове и ове сладости.{S} Чудила се тој несаници, покушавала да се о |
.</p> <p>— Читала сам негде да је љубав слађа кад је мрак.{S} Гледаћемо звезде...</p> </div> <d |
де томе осећају, голицавом, узбудљивом, слађем од свега што је дотле окусила.{S} Сколише је пон |
у бонбоне, китила га цвећем из саксија, слала по Младену какву гравуру или други украс за његов |
озор саксију резеде.{S} Госпа-Матовићка слала министарске цигарете.{S} Бела долазила чешће прек |
ј ма̑л се развлачи као да је Алајбегова слама.{S} Деца <pb n="235" /> су ми неочешљана, неумиве |
" /> На глави јој је био прост шешир од сламе.{S} Па ипак, младост и здравље чинили су од ове т |
прављало неколико фотографија у раму од сламе.{S} Ту је лежао још један албум, повезан у плиш, |
параћинског штофа, <pb n="55" /> а лети сламни шешир у боји и прсник од платна.{S} Тражио је од |
њене паприкама.{S} Сељаци у незграпним, сламним шеширима цењкали се с грађанима.{S} Око дванаес |
ојим је меланхолични Чачанин, с великим сламним шеширом као мангала, чувао свој мâл суревњиво и |
ена златне косе вирила су испод простог сламног шешира.{S} У руци је држала један крупан цвет н |
дост што је види, што је ту поред њега, сласт што је заљубљен више него први пут кад су прошета |
на њен <pb n="190" /> први пољубац.{S} Сласт те успомене би још јача што су је изазивала уста |
врло озбиљно.{S} Али не осети више ону сласт студентског живота, коју је осећала прве године.{ |
тињском перверзијом, која даје све више сласти што се ниже пада.{S} Калдрма, куће, кровови цакл |
еко фино вино, преваре својом лакоћом и сласти, па опију благо, замагљавајући нашу свест и ства |
није речи могла рећи.</p> <p>— Удај се, слатка Вишња, не размишљајући сувише, не тражећи много. |
лности ?</p> <p>— Она није више у моди, слатка моја — насмеја се стара девојка. — Она је одвише |
јка је ухвати за руку.</p> <p>— Слушај, слатка Вишња — рече јој. — Ја знам где си била.{S} Не п |
пташе јој матерински:</p> <p>— Вишња... слатка Вишња, пробуди се, устани; не гледај ме тако.{S} |
на младићевој соби њу би прожмала нека слатка језа, од чукљева на руци, па кроз цело тело, да |
рено поље и сунце, она се учини младићу слатка и мека као та воћка коју му је нудила.</p> <pb n |
о лепа воћа!...{S} Тазе јабуке, крушке, слатке поморанџе... ’Ајде, јевтине и слатке!...</p> <p> |
гове, и осташе тако, за један тренутак, слатке, топле, уздрхтале.{S} Пољупци су се понављали по |
слуша њен љупки глас, који му добацује слатке, заношљиве речи.{S} А кад би се пренуо сасвим и |
кушење, и девојка би се стресла од неке слатке, несносне језе која ју је подухватала целу, од в |
е, слатке поморанџе... ’Ајде, јевтине и слатке!...</p> <p>После се појави коњски трамвај.{S} Уд |
а.{S} Вечера је била обилата, било је и слаткиша, па и вина.{S} Стари <pb n="269" /> пушкар, ко |
а, по каткад, сензационе романе, и јела слаткише, почев од најфинијег швајцарског фондана, па д |
Није то рђаво.{S} Човек има своју кућу, слатко руча, купи жени папуче.{S} Јест, може да <pb n=" |
е био мек, сир диван, а апетит одличан; слатко је јео и преслишавао се ко је југ, а ко је север |
животом идеала из књига, уживало је сад слатко на пригревици ових присних састанака.{S} Он се в |
се представљају као великошколци, праве слатко лице познатијим госпођама на шеталишту, знају за |
бузимала ју је нека лака ватра, која се слатко гасила при додиру чистог рубља.{S} Раније чим би |
трично звонце позва собарицу да послужи слатко.</p> <p>— Само још фале прангије! — говорила је |
Врућина ми је, мајко.</p> <p>— Хоћеш ли слатко и воду?{S} Сад је девојка дошла са бунара.</p> < |
у глави.{S} Њему су ти загрљаји падали слатко на срце.{S} Они су му ласкали, уверавајући га о |
ени колега, иза леђа своје жене, правио слатко лице.{S} Узалуд је општински ћата избријавао под |
око ње.{S} У уста јој је навирало једно слатко пиће, као грех.{S} Помрчину замени блесак јаке с |
више, па да се буде срећан!{S} И у том слатком расположењу, које не потиче из одређених ствари |
госпа-Матовићка у пажљивом опхођењу, у слатком и кафи, комплиментима и у киселој штрудли с мак |
неком сенком.</p> <p>— Шта ћу му ја! — слегала је девојка раменима.</p> <p>— Вишња Лазаревна! |
релази преко остварених задовољстава са слегањем рамена, посматра оног првог човека немилосрдно |
/p> <p>Понекад наврати и Зарија Ристић, следбеник класичних философа и нуди на продају свешчице |
велике цене.{S} Овог пута њен се поглед следи.{S} У дневним вестима налазила се ова белешка:</p |
дало, морало се допасти целом свету, па следствено и његовој жени.{S} У противном, глупости кој |
зире се разнолико цвеће.{S} Ту је модри слез са круницом као звезда.{S} У жалфије се пла̑ве дла |
Она се чудила како је досад могла бити слепа, водити бесциљан живот, читати бљутаву литературу |
где начуо, а у себи је додавао; „Ми смо слепи код очију, утучени у главу, стока божја!“</p> <p> |
, сурва се на канабе, притиште јако обе слепочнице, које су биле као да хоће да прсну, а прстим |
ст.{S} Кад би се ипак уморио, стезао је слепочнице грчевито, шетао по соби или бежао... по заба |
е годину дана пред нашим носем, а ми... слепци код очију!{S} Бела ми је сад признала све.{S} Ве |
а се у вис, кружила неко време, па опет слетала, и крештала свеједнако и јогунасто.{S} У једном |
Ко ће рећи икад гомилу осећаја, мисли, слика, успомена, које се прегоне у човеку у извесним ча |
Девојку је обузимала ватра све више.{S} Слика Чедомира, његовог загрљаја и оног бесног канкана |
па до у саме таласе Дунава.</p> <p>Ова слика учини весео утисак на Вишњу.{S} Она се мирила са |
њу.{S} Хтео је да је заборави.{S} Њена слика се брисала, срце ћутало.{S} То је трајало неко вр |
/p> <p>Чедомир притрча девојци.{S} Њена слика му је бунила главу.{S} Хтео је да опет под руком |
у од тепсија и шерпи, висила је јевтина слика талијанског издања <pb n="157" /> која је требала |
не, лепе, стидљиве и природне.{S} Та је слика препоручивала молитву, давала опроштај, угушивала |
је неколике.{S} Оне нису имале стиха ни слика.{S} Смисао је био редак гост његове музе.{S} Авет |
ан у плиш, гомила посетница и карата са сликама.{S} До зида се налазила једна постеља, од орахо |
Матовићев, рад једног од наших старијих сликара.</p> <p>Кроз широм отворене прозоре допирао је |
о у бајци.{S} Јесења ноћ ју је опијала, слике у глави обавијале се као паучина; у крв улазила г |
више заспати.{S} Заман је гонила његове слике.{S} Оне су се јављале поново, ницале око ње, обуз |
карте с унакарађеним лицем краљевим, те слике гимназије и пијаце које су му представљали Вишњин |
ц својих мисли на конкретне ствари, али слике оне две девојке нису му излазиле из главе, тако м |
е љушкале на вечерњем поветарцу, спајао слике своје две познанице.{S} Од Беле је узимао њене си |
утно познатих места, изазивале слику за сликом преживелих догађаја, доносиле јој одјек млаких б |
{S} Затим је дошла опет једна карта, са сликом неке велике зграде и краја улице, која се губила |
ашину, у маглу дијамантског праха, пред сликом девојке скромне, лепе, стидљиве и природне.{S} Т |
/p> <p>Илић се освести потпуно пред том сликом.{S} Цело његово поштење усправи се између њега и |
} Као ван себе, гледала је своју слику, слику не ње, него друге жене, не жене, него нечије наго |
а тичица.</p> <p>Доиста, Чедомир угледа слику једне врбе и у њој слику тице како стоји на гранч |
омињале мутно познатих места, изазивале слику за сликом преживелих догађаја, доносиле јој одјек |
на саставу две велике воде, и изазивале слику студента Илића.</p> <p>Још највише би се разоноди |
рце ту опасну гљиву, а заједно са њом и слику младе Чачанке.{S} Хтео се бацити блатом на све <p |
Чедомир угледа слику једне врбе и у њој слику тице како стоји на гранчици.{S} Још цео један све |
боса.{S} Као ван себе, гледала је своју слику, слику не ње, него друге жене, не жене, него нечи |
нутку цео свој дотадањи живот као једну слику, као једну представу.</p> </div> <div type="chapt |
, а највише према себи самом.{S} Као на слици, он је видео цео свој живот, целог себе.{S} Што ј |
нису долазиле на ум младом човеку, али сличне свакако.{S} Јер, кад спусти поглед на свој рукоп |
њега обузе једно јако, немирно осећање, слично болу за домовином.{S} У његовој природи беше јак |
{S} То му откри његов интимни пораз.{S} Слично разоружаном ратнику, он је гледао својим сопстве |
се она надала да ће наћи неког другог, сличног њему, <pb n="236" /> можда још бољег од њега.{S |
је он називао њеним, правећи илузију на сличност њихових имена!{S} Једанпут су дошли дотле чамц |
Мило му је било што је реакција падала, слобода се објављивала, што је настајала нека промена н |
е пуне света, велике димензије, ширина, слобода.{S} Могао је живети неколико векова а да му се |
која ниједан закон не може одобрити.{S} Слобода је појела своју децу.</p> <p>— Илићу?</p> <p>— |
ије питао: шта ћете и кога тражите ?{S} Слобода, драга, мила слобода, пун идеал тога појма, так |
, па настави говор о политици:</p> <p>— Слобода штампе је изиграна.{S} Трговци су се уселили у |
осећала на Великој Школи.{S} Академска слобода јој је пријала.{S} Могла је уредити свој живот |
ати друга посла.{S} Шта је мени шкодила слобода, кад сам растао са̑м, ненагледан ни од кога, ка |
кога тражите ?{S} Слобода, драга, мила слобода, пун идеал тога појма, тако присног свима нама |
уштеност источњачком природом, савршена слобода, ускраћивана дугим ропством под Турцима, испуња |
ствари.</p> <p>— Докле иде та свемоћна слобода? — питала ју је савест, једна савест коју је па |
S} Убијен је краљ тиранин, осигурана је слобода штампе, уставом су дате све грађанске гарантије |
, испунила поукама и забранама. — Је ли слобода допустити оно што је недопуштено, укинути везе |
ће, и судбину која им се одреди.{S} Реч слобода за њих је смисао зла.{S} Оне иначе не знају за |
шанио високо.{S} Он је остављао свакоме слободан један круг болесних места, а нападао је на оно |
тра на овом месту, у три сата.{S} Ти си слободан?...{S} Ево ми трамваја — додаде затим. — Ја ћу |
ице белило се.{S} Био је бео и њен врат слободан, маљав, округао као у грлице.</p> <p>— Срећан? |
ет кад те виде саму.</p> <p>Та оскудица слободе падала јој је најтеже.{S} Читала је књиге, седе |
род... мораће дати нов устав, грађанске слободе.{S} Наше идеје иду у сусрет победи.</p> <p>Млад |
оја изнесе захтеве за најшире грађанске слободе.{S} С друге стране, круна се опијала са нешто р |
амо базе; треба прво створити политичке слободе, без којих се не могу замислити поједине органи |
.{S} Такве су и жене које примами сунце слободе.{S} Оне му полете, без размишљања, али хиљаде н |
> Видиш, били смо сви подједнако лишени слободе, осуђени на затвор по апсанама; закон је био је |
би се у том часу бацио љагом на свемоћ слободе и њене заточнике.{S} Она је била кадра да скочи |
прозор.</p> <p>Зарија пређе на илузију слободе, оде у метафизику, изгуби се у апсурдности даљи |
револуцији, Карлу Марксу, универзалној слободи и еманципацији жена.{S} Еманципација!...{S} Да |
еким руским принципима васпитања деце у слободи.</p> <p>— Нек се развијају по инстинкту — говор |
Нема шта да те извињавам.{S} Ти си овде слободна, као код своје куће.{S} Немаш чега да се женир |
ка и талијанска дела.</p> <p>Осећала се слободна, зрела, цела.{S} Како јој је сад изгледао јада |
ада и била његов најбољи украс.{S} Тако слободна, још више <pb n="101" /> је ушла у социјалисти |
, близнакиње, с црвеним тракама у коси, слободне, радознале и пуне прича о мачки, кокошима и ђа |
и заповедају нам.{S} Шта онда остаје од слободне воље коју нам професори доказују толико?</p> < |
кречало је по селу.{S} Девојка се осети слободнијом у присуству ове стварности.{S} Негде зашкри |
товић, који је био сишао са пространих, слободних златиборских сувата и са наслеђеним искуством |
рођена.{S} Слободно је могла доћи кући, слободно отићи од куће.{S} Слободно изабрати своје друш |
иначе књиговођа у варошкој штедионици, слободно, као да је у механи;</p> <quote> <l>Ој убава, |
врата.</p> <p>— Да, Бела — одговори он, слободно, осећајући да му се срце пуни неким осећајем, |
ће.{S} Слободно изабрати своје друштво, слободно казати своју мисао.{S} Што год је било око ње, |
} Чинило јој се да је поново рођена.{S} Слободно је могла доћи кући, слободно отићи од куће.{S} |
а доћи кући, слободно отићи од куће.{S} Слободно изабрати своје друштво, слободно казати своју |
сполагао његовим животом и смрћу, па се слободно упућује у варош.{S} После се сети његовог дома |
тва не челиче дух.</p> <p>Син је растао слободно, тумарао са свим квартовским мангупима, носио |
ене.{S} Кад би му, и поред тога, остало слободног времена, он је износио своја размишљања <pb n |
но Матовић. — Брак треба да је резултат слободног размишљања.{S} Бојим се да младића није засен |
овека и жене постоји, за мене, једино у слободној љубави.</p> <p>Али се његова реч заустави на |
њој фабрици.{S} Добро му се плаћа.{S} У слободном времену ради за себе.{S} Све је то он сам изр |
о, одаде се нарочито на часовнике.{S} У слободном времену учио је немачки језик, поручивао муст |
или политике.</p> <p>Чедомир је остајао слободњак у свему.{S} С тим уверењем, које се граничило |
машћен шешир и уздигнуту јаку.{S} Он је слободоуман, бар у теорији.{S} Он је за сва права, бар |
о је површно:</p> <p>— У мени је волела слободоумна, учена човека.{S} Љубав је одбијала стално. |
очекујући да у њима види кога од нових, слободоумних министара.</p> <p>— Од њих земља очекује — |
опао ваздух, светлост, огроман простор, слободу.{S} Њихов ситан <pb n="94" /> мозак не може да |
абирања појима једнакост, поред ропства слободу.{S} Историја човечанства је састављена од контр |
ја?{S} Његов прадед борио се јуначки за слободу своје земље, његов дед је кметовао дуго година |
Све снаге је требало уложити у борбу за слободу.{S} После ће доћи остало само по себи, ако је к |
равду и уједињење Српства.{S} Тражио је слободу у вери, књижевности, у науци.{S} Све снаге је т |
вести у дело програм странке, озаконити слободу штампе, збора и договора — трудио се младић да |
н је желео да има новаца да би осигурао слободу кретања, да би радио само оно што воли, да буде |
ина, који је, поред своје струке, волео слободу, желео добро своме народу и имао стила у чланци |
ндацима.{S} Шта то мари!{S} Он је волео слободу, веровао у њену свемоћ, замишљао ју је као море |
јају то парче хлеба без борбе, те своју слободу употребљавају на своја задовољства, а задовољст |
о гледаше посну боју и редове штампаних слова, која су расла, дебљала, удвајала се, одлепљивала |
де у природу!</p> <p>Чедомир, као добар Словен, прими радо овај изговор да не ради ништа, и при |
на земљи, оца нашег?</p> <p>Вишња, лака словенска природа, давала се уверити и овом половином с |
} Русија, велика, света Русија, матушка словенска, све је у њој могуће, све је у њој по руски!{ |
ини.{S} Њена глава је била плава, прави словенски тип, који се у Србији још може наћи само по з |
ало се.{S} На њему је писало неједнаким словима: „Збогом, Дрино водо, ја одо’!“</p> <p>Вишњино |
113" /> ћошковима, у бледим новинарским словима, у комбинацијама домина, у густом диму од дуван |
>штампараца</hi>, како су се овде звали словослагачи.{S} У њихову собу, која је била за <hi>бољ |
еопштег боја, човек схваћа стање мира и слоге, поред одабирања појима једнакост, поред ропства |
оји су доносили робу на избор, чудио се сложености црквене администрације око потребних докумен |
девојку, по имену Аница.{S} Лепо су се сложиле.{S} Поделиле су државне квартире на два одељења |
итете по Европи, које ступају у најниже слојеве народа да би <pb n="32" /> га проучиле, олакшал |
ове; на обали каквог друма показивао му слојеве земље, излагао геолошке теорије, упућивао га у |
недовољног надзора, пала са степеница и сломила ногу.{S} Стога су јој вечито угађали. <pb n="12 |
еру, претерао, затворио си се у кулу од слонове кости.{S} Ти си рђаво разумео околину у којој ж |
бедне, глупаве, непоштене канцеларијске слуге, чији је живот празан и пуст колико и она архива |
стао министар... овде, у овом салону... служавка је брисала трпезарију... ти си се бакћао око н |
ва.{S} Довољно је ако се <pb n="184" /> служавка нађе поред ње с времена на време.</p> <p>Лазар |
{S} Остави ме, мајко...{S} Ено, зове те служавка.</p> <p>Она је због Чедомира променила цео <pb |
После ручка прелазило се у салон, да би служавка очистила трпезарију.{S} Стари господин би се и |
има од трпезарије.</p> <p>— Шта ли ради служавка? — рече она као за себе, па повири у предњу од |
штама се трава подмладила.{S} Са пијаце служавке су носиле зелену салату.{S} Роба се пресијавал |
говорио шатровачким језиком, задиркивао служавке.{S} Ћерка, која је већ била на удају, није има |
а да их однесе, па се предомисли, зовну служавку и предаде јој што је имала у рукама.</p> <p>— |
о директора не може да тиче.{S} Државна служба долази на прво место...{S} Прописан програм, као |
ја је струка...</p> <p>— Ово је државна служба — прекину га директор суво — има, на првом месту |
ерзитету, и већ знају вредност годинама службе.{S} То су они који као ђаци добијају места по Ск |
пушкар, који је задржао нешто од своје службе у војсци, трудио се да надокнади дамама оскудицу |
г краја Србије на други, отпуштањима из службе, бежањем у иностранство, сваковрсним неправдама, |
љава од своје жене.{S} Морао се примити службе.{S} Доби место у једној београдској гимназији.</ |
не спадају у моју надлежност — одговори службеник мртвачке спреме. — Ја терам кола треће класе. |
а према домаћем учитељу.{S} Жандарм, на служби у министровој кући, одавао му је потпуно прописа |
вао и оно што је у партији или државној служби сазнао у поверењу.{S} Тако рече једног дана:</p> |
о их је било много луђих.{S} У државној служби није нашао места, и ако су тамо постављани људи |
биљно бринем за ваш опстанак у државној служби — приметио му је директор.</p> <pb n="264" /> <p |
чије него му нађе лепо место у државној служби.{S} То допусти Матовићима да се преместе у једну |
о <pb n="299" /> је каријеру у државној служби.{S} Он пак био је први ђак у сваком разреду, чет |
у били тешки тренутци.{S} Незадовољан у служби, несрећан у кући, он је лутао по читаве ноћи да |
и на пут, свршити школу, добити државну службу, па да проведе на миру старе дане уз сина господ |
ну у Београду, па онда прешао у државну службу, добивши за преписача у Ваљеву, где је начинио ц |
који одавно имају готов план школовања, служе војску одмах по матури, уписују за то време семес |
ила за <hi>боље госте</hi> и у исти мах служила за кување, долазиле су оближње раднице да однес |
.</p> <p>Девојка понови песму мирно, не слутећи осећаје које је изазивала.{S} Тада он дохвати к |
нас зову земља изненађења.</p> <p>— Не слути, бога ти — одврати госпођа — ту је устав, Државни |
ило веће, много теже него што је његова слутња предвиђала.{S} Његов поглед се прошета од Беле к |
е имале амбициозну младост, срца врела, слутње прве узнемирености, девичанске наде и бескрајне |
дејство.{S} Илић је заборављао незгодни случај и своју оскудицу.{S} И они се вратише у варош јо |
соби мирно, као на неки давни несрећни случај.{S} Нека топла нада, која се у њој рађала без ра |
У једном листу нађе забележен јучерањи случај.{S} Белешка је гласила :</p> <quote> <hi>Досадил |
се кецеља поред огњишта, и само срећан случај спасе девојку од даље несреће.</p> <p>— Чујеш, В |
је није добио.{S} Десио му се несрећан случај.{S} Какав?{S} Који?{S} Није знао, али му је сад |
/> <head>XXVI</head> <p>Да ли је то био случај?{S} Или заиста нека виша сила управља нашим мисл |
а нашло се и неколико људи, како је то случај у свима покретима, који су хтели употребити ту з |
з његовог знања, да је био жртва глупог случаја, и да... на крају крајева, он њу воли још, њу ј |
му је сад девојка поново требала?...{S} Случајни сусрет по том кишовитом времену унео му је тек |
а универзитет и отишла за учитељицу.{S} Случајно је добила добро место: једно богатије село у М |
је, као аргумент, ту реченицу, коју је случајно негде начуо, а у себи је додавао; „Ми смо слеп |
и, времену, каквој повољној прилици или случају да они реше његову судбину.</p> <p>Једном се ди |
да знам?</p> <p>— Не на мене, у сваком случају — упаде госпа-Клеопатра.</p> <p>Стари господин |
— Дотле се може све десити.{S} У сваком случају припази на ту твоју шмизлу.{S} Кад смо ми били |
сти које је имао према њој?{S} У сваком случају Вишња није знала дотле шта се дешавало са њеним |
— замуца учитељица — задовољна у сваком случају.</p> <p>Па као да хтеде уверити себе, потврди:< |
ог смисла.{S} Читао је да жена треба да слуша мужа.{S} То му се увртило у главу и није хтео за |
ју њен терет.</p> <p>Вишња је волела да слуша те говоре.{S} У доба реакције, штампа је била оба |
ушајући звуке пијука, њему се чинило да слуша њен љупки глас, који му добацује слатке, заношљив |
в да изјављују!</p> <pb n="198" /> <p>— Слушај, Клеопатра — примети хладно Матовић. — Брак треб |
<p>Илић је загрли преко воље.</p> <p>— Слушај, Чедо.{S} Ти си нешто охладнео према мени.{S} Чи |
ара девојка је ухвати за руку.</p> <p>— Слушај, слатка Вишња — рече јој. — Ја знам где си била. |
топлим погледом рад на добру народа.{S} Слушајући звуке пијука, њему се чинило да слуша њен љуп |
живимо као старци, или да умремо млади слушајући своје срце.{S} Ја сам изабрао ово друго, а и |
рисуством човека који је ишао поред ње, слушала је радознало и жудно његове речи... речи школов |
кције сину новог министра, Матовића.{S} Слушала је од другова да говоре са завишћу да је то нај |
лед и нервозно угризање усне, кад би га слушала како објашњава Младену какво правило из математ |
је био пун ових фраза.{S} Девојка га је слушала погледом зачуђеним, наивним, благим и жалосним, |
рзали штит од качкете.{S} Девојка га је слушала с пажњом и, у исти мах, са извесним страхом.{S} |
уденткиња са биологије.</p> <p>Вишња је слушала те разговоре и осећала се све неугодније.{S} Ње |
и потреба наше природе?</p> <p>Вишња је слушала ове речи, које су се чудно поклапале с оним неч |
олитиком и тако нечим, стварима које је слушала, читала на Великој Школи.</p> <p>Једном прилико |
{S} Противила се вољи родитеља.{S} Није слушала савете опробаних пријатеља.{S} Угушивала је гла |
и похађао је Велику Школу као ванредни слушалац.{S} То је био тип своје врсте; док су његови д |
ио први и овде.{S} Али га сад нико није слушао.{S} Они који су му се дотле дивили највише, глед |
а несрећа.{S} Младен, који је још нешто слушао док је стари министар био жив, промангупирао се |
S} Могло се ићи из ходника у ходник, из слушаонице у слушаоницу, с предавања на предавање.{S} Н |
ћи из ходника у ходник, из слушаонице у слушаоницу, с предавања на предавање.{S} Нико вас није |
и жену која господари кућом и жену која сматра да је њен позив у животу виши од обичне бриге за |
... — примети он — Пријатељство које се сматра да је вечито, а које живот распе као плеву!</p> |
то десило?{S} Ја то нисам хтео.{S} Мене сматрају за мирна човека, али видиш, ја се питам да ли |
о на оно што је пријатно.{S} Свога мужа сматрала је за нову играчку коју је добила и која треба |
рано, као пијаница по занату.{S} Она је сматрала пољупце као шећерлему, пуцала језиком и тражил |
није ју могла утешити.{S} Своју грешку сматрала је за кривицу.{S} Стид ју је било и од самог И |
к тих дана.{S} Људи су веровали у њега, сматрали га за нешто више од себе.{S} Кад је пролазио у |
е себе посветио за философа.{S} Зато је сматран за смешног, и ако их је било много луђих.{S} У |
види све из кујне.</p> <p>— Куварица не сме да регне — прекину га девојка. — ’Ајд, загрли ме... |
о. — Ја ћу то изгладити.{S} Мајка се не сме мешати у наше ствари.</p> <p>— Мани се, Бела — викн |
, тако уз тог оца сурих, смерних очију, смеђе накострешене браде, ниског раста и великог трбуха |
>— Наш Чедомир као да је пао с Марса! — смејала се госпа-Матовићка, која би кадгод присуствовал |
правди које су чинили слабијим од себе, смејао се њиховој уображености, вређао их отворено.{S} |
ниво! — осмехну се Илић.</p> <p>Није се смејао арапу, сажаљевао га је искрено.{S} Он је себе ви |
Не, нисам ја за дуван!</p> <p>И Илић се смејао.{S} Њихови се осмеси сусретоше, њихова се лица п |
је његова умиљавања — и чудити се... и смејати предрасудама!</p> <p>Говорила је то да би га ка |
не примети на улици, било да се сувише смеје са осталим друговима.{S} Па и ти другови, изгледа |
ито играња.</p> <p>— Нећу да ми се свет смеје: хрома млада, хрома млада! — говорила је девојка |
је певао:{S} Ја се смејем, морам да се смејем — Бог је реко: морам да се смејем.</p> <p>Ти сас |
да се смејем — Бог је реко: морам да се смејем.</p> <p>Ти састанци су Илића разнежавали и одобр |
ко на то нисмо раније мислили.{S} Ја се смејем <pb n="109" /> кад се сетим извесних предрасуда |
љала кроз њих.{S} Он је певао:{S} Ја се смејем, морам да се смејем — Бог је реко: морам да се с |
косио свакој реакцији.{S} Полиција није смела ући ту; за ђаке је пак било стално отворено.{S} М |
аче...</p> <p>— Иначе?</p> <p>Бела није смела ићи до краја своје претње, те ју је мајка допуњав |
два предмета — освета реакције! како је смело тврдио — те га је Илић поучавао за скромну наград |
росвећене администрације, где се велика смелост не поклапа са општим скептицизмом.{S} Код нас б |
ушевљења, воље де се ради нешто велико, смелости да се кида са свиме што је старо, штетно, усто |
левања, прошапта поверљиво:</p> <p>— Не смем од маме.</p> <p>Он јој приђе.</p> <p>— Ја сам љута |
мора доћи.{S} Ја имам времена.{S} Ја не смем живети обично.{S} Али — прихвати после једне почив |
ка у живот наместили на колосек који не смемо напуштати под казном да се не преврнемо.{S} Као ш |
е изигра ове мере.{S} У тој бризи он је смео с ума реакцију простих маса, те је сад, место влас |
варима, о интимним везама, и он им није смео прилазити, он је бежао даље од њих.{S} Тада би одл |
ти, све... све... што ником другом није смео рећи.</p> <p>Од оног дана кад је био с Вишњом у ње |
огао од њеног оца и њене куће, он не би смео поверити сву ту изненадну раскош свога срца и чудн |
Усред Београда који је дотле познавала: смерне породице у којим је наставала, умерене забаве <p |
познао понижења, тако уз тог оца сурих, смерних очију, смеђе накострешене браде, ниског раста и |
не стаје ништа.{S} Међутим, њему то не смета, он то не зна.{S} А тај сељак то је наш народ.{S} |
е зна ни читати ни писати, велико знање смета.{S} Довољно је ако се прочита десетак књига, науч |
Мало после, удари плаха киша.{S} Шта то смета?{S} Она је ишла уморно, тромо, али све даље.{S} М |
ма, ситним болестима које се пате, а не сметају.</p> <p>— Главно је да јој је срце здраво — реч |
склоности сељачког сина.{S} Јака му је сметала.{S} У кући је био без капута, са заврнутим рука |
ене гомиле давио је.{S} Гостима није то сметало.{S} Они су седели око столова накресани, распол |
најући ни сам зашто хита.{S} Свет му је сметао, те сиђе с тротоара.{S} Око срца му је било весе |
астим.</p> <p>Чедомир се осећао уморан, сметен, изнурен.{S} Ћаскање пијаног мудраца занимало га |
ним кантама, трулим хартијама и осталим сметлиштем које је град избацивао на своју периферију.{ |
у снебивао, осећао се као на терету, на сметњи.{S} После се навикао.{S} У стану је имао што тре |
претерујеш.{S} Ти си се спотакао о прву сметњу и сад очајаваш.{S} Не треба бити тако осетљив на |
начелне разлике не представљају велику сметњу.{S} Међутим, то није било могуће.{S} Он није хте |
Девојке примише шалу.{S} Њихов несташан смех одјекну долином.</p> <p>— Дај да ти помогнем око в |
реле груди.{S} Она се насмеја.{S} Оштар смех зацика по соби.{S} Насмеја се и оно тело у огледал |
p>— Чеда и еманципација! — прште Каја у смех. — Ко га не познаје, скупо би га платио!</p> <p>Ви |
д се неће удати.</p> <p>Остојић прште у смех.{S} И Вишња се насмеја.</p> <p>— Гатке! — рече она |
} Он осети готово перверзан занос од те смеше поезије, успомена и присуства девојке која му је |
лософије дошла на та непосвећена места, смешећи се као дете.</p> <p>У тим приликама дошло је Ил |
окак и посматрала земљу свога детињства смешећи се љубазно њеним величинама.{S} Ето главне улиц |
лић улазио у трпезарију, док се госпођа смешила благонаклоно, климала угојеном главом и пружала |
ла.{S} Црвенила се, гледала га весело и смешила се.{S} Њени зуби сијали су испод румене, свеже |
, њена душа је плакала, а она се морала смешити.{S} Стога побеже са седнице, чим се Каја загово |
ве путеве, отворио нове видике.{S} Њене смешне грешке о основне ствари праштао је великодушно.< |
етио за философа.{S} Зато је сматран за смешног, и ако их је било много луђих.{S} У државној сл |
е.{S} Оне нису имале стиха ни слика.{S} Смисао је био редак гост његове музе.{S} Авет лудила се |
им се одреди.{S} Реч слобода за њих је смисао зла.{S} Оне иначе не знају за њу.{S} А оне које |
м често говорник готово не схваћа прави смисао.{S} Још се није знало о скандалу у Двору.{S} Веч |
астоји — тврдио је — у давању необичног смисла обичним речима и излагању врло разумљивих ствари |
о кроз књиге, није имао мрве практичног смисла.{S} Читао је да жена треба да слуша мужа.{S} То |
/p> <pb n="170" /> <p>— Којешта.{S} Бар смисли шта хоћеш.{S} Хоћеш ли да будеш виђен?{S} Онда к |
ити да се животу да̑ вредност у људском смислу речи.</p> <p>Ова храброст не потраја дуго.{S} Он |
рак је код паметних људи вешт споразум, смишљен ортаклук, где свака страна уноси одређене корис |
рече, застајкујући на свакој речи — да смо сви, хвала Богу здраво и добро, да јој исто од Бога |
на ништа о мени, а ни ја о њему, као да смо туђини.{S} Свакако ми замера јер не зна разлога мом |
Ми не знамо где идемо, ми знамо само да смо на путу...{S} Можда све ове мисли нису долазиле на |
чају припази на ту твоју шмизлу.{S} Кад смо ми били млади, ми смо знали за љубавне изјаве само |
се нашим пруженим рукама.</p> <p>— Кад смо тако добри пријатељи — прихвати Вишња — онда будимо |
Не знам да ли се сећаш... оног дана кад смо се састали после дугог размака... <pb n="289" /> ти |
S} Зар се тако враћа гостопримство које смо вам указали!{S} Срамота, млади господине...</p> <p> |
мо народу како нам он припада.{S} Иначе смо роб ропства његова.</p> <p>Он је био пун ових фраза |
емљом у којој смо рођени, са расом чији смо синови и историјом која је израдила <pb n="284" /> |
ак за све.{S} Међутим, било је нас који смо имали новаца и нас који га нисмо имали.{S} Знате ли |
га позва у своју собу.</p> <p>— Пропали смо ако нас примете — приговори јој он.</p> <p>— Нико н |
p> <p>— Можеш мислити...{S} Разговарали смо цело јутро.{S} Још удара на бели лук, а већ развеза |
к ни за своје задовољство!{S} Препирали смо се дуго, али му још све нисам рекао...{S} Имаш ли в |
о на робији. <pb n="124" /> Видиш, били смо сви подједнако лишени слободе, осуђени на затвор по |
рекао му је другом приликом. — Изгубили смо много у нераду, у јаловом трвењу.{S} Народи око нас |
ене обале; сваку стопу ове земље налили смо својим знојем и крвљу, а ми не знамо још колико неи |
а пружао руке пуне лажљивих обећања, ми смо такође имале амбициозну младост, срца врела, слутње |
ју шмизлу.{S} Кад смо ми били млади, ми смо знали за љубавне изјаве само из романа...</p> <p>— |
ам — продужи Илић тврдоглаво. — Али, ми смо још ту, ми живимо.{S} Други не заборављају своје мр |
е призна истину. </p> <p>— Веруј ми, ми смо све имале доба кад је живот као источњачка принцеза |
се не може мењати у својој суштини, ми смо принуђени примити га.{S} Да, време пролази, и један |
ила од народа који пати.{S} Међутим, ми смо за народне масе везани хиљадама многостручних задат |
г напретка... роткве стругане!...{S} Ми смо сувише мали да му будемо пријатељи или непријатељи. |
сувише горко.{S} Буди правичнија.{S} Ми смо провели целу младост заједно.{S} Ми смо били везани |
смо провели целу младост заједно.{S} Ми смо били везани присним везама једно за друго.{S} Време |
толико тајна, загонетака решено.{S} Ми смо мислили да долази тренутак кад ће наука открити вел |
лом. — Разгледала сам престоницу.{S} Ми смо стари познаници.</p> <p>Ускоро седоше за вечеру.</p |
и ми то, Вишња — прихвати Чедомир. — Ми смо још увек добри, стари пријатељи.</p> <p>— Да, стари |
наше време није оно што смо хтели, и ми смо се горко преварили у систем парламентарних влада.</ |
} Истина, сиромах, без фамилије, али ми смо ту.{S} Кроз који месец свршиће школу.{S} Неће треба |
о негде начуо, а у себи је додавао; „Ми смо слепи код очију, утучени у главу, стока божја!“</p> |
ј вези и солидарности са земљом у којој смо рођени, са расом чији смо синови и историјом која ј |
<p>Испи чашу, па продужи:</p> <p>— Дуго смо причали.{S} Било је говора и о томе ко ће ући у каб |
>XXIII</head> <p>— Неколико година како смо се растали — рече у себи Илић кад се трамвај удаљи. |
.</p> <p>— Ето тако — закључи — од како смо се растали, тера ме нека несрећа, све ми је пошло н |
ава блага.{S} Столећа су прошла од како смо населили њене обале; сваку стопу ове земље налили с |
иши пропало... године су прошле од како смо се растали, ја то знам — продужи Илић тврдоглаво. — |
естре.</p> <pb n="38" /> <p>— Врло лепо смо се занимали синоћ — примети Вишња, па кад виде да с |
осне неспоразуме.{S} Ако је ко крив, то смо ми: ја, ти, наши карактери, наше неједнаке тежње.{S |
знолики осећаји, од тихе носталгије што смо пустили срећу да одлети кад су нас њена крила додир |
е, нека подигну бољи подмладак него што смо ми.{S} Шта ће ти боље еманципације?</p> <p>Ишли су |
.. иде.{S} Биће раније свршено него што смо предвидели — одговарао им је убеђено. — Не жалим но |
у родољубе, јер наше време није оно што смо хтели, и ми смо се горко преварили у систем парламе |
ао да ми је из очију испао!</p> <p>— Ту смо се крили од Турака — додавао је други — а гле ти са |
је тако високо, као да је њива засађена смоквом и бадемом.{S} Једна липсала коза вукла се из се |
свежије.{S} Из чамовине на прозору цури смола.</p> <p>Пошто је распремила собу, поче да помаже |
</p> <p>Унутра је врило као у паклу.{S} Смрад од пића, обуће и збијене гомиле давио је.{S} Гост |
народ.{S} Он је запуштен, прост, прљав, смрдљив.{S} Ипак, он није непоправљив.{S} Напротив, ја |
разно жалосно поље, покривено спрженом, смрдљивом травом, разлупаним кантама, трулим хартијама |
исправност својих поступака.{S} Живот, смрт, љубав, отаџбина, брак престаће да вам буду мислен |
рла оног лета кад се Чедомир оженио.{S} Смрт је јако утицала на већ рањену девојкину душу.{S} О |
сним неправдама, хапшењима и осудама на смрт.</p> <p>Млади човек погледа госпођицу Матовић.</p> |
<p>— Јест, мислио си на мене колико на смрт свога деде!</p> <p>Свађе су учестале.{S} Најмањи п |
рац, као и многи други, доживео је пред смрт велика разочарења.{S} Расцеп у демократији, који ј |
да је изгубио све што је стекао и пред смрт сачувао једва оно мало што му је од оца остало.{S} |
тојанства; један прост радник воли више смрт него понижење.</p> <p>Бела згужва новине.</p> <p>— |
велико, то је било страшно, час тишина смрти, час узбуна мртвих ствари, једно бојно поље у ноћ |
ке латинске реченице, погрешио у години смрти Стевана Првовенчаног.</p> <p>— Ја се озбиљно брин |
наређено да чува границу и, под претњом смрти, да не допусти краљевом оцу улазак у земљу.{S} Ре |
о се лагано вукла, изазивали су мисли о смрти.{S} Било је нечег гробног чак и у кућама, из чији |
е он био уопште способан да вели, лудо, смртно.{S} У том тренутку је имала право.{S} Њено одбиј |
ње, чежње, гађења, дубоке симпатије или смртног непријатељства ?{S} Свега може бити.</p> <p>Ост |
о је дотле располагао његовим животом и смрћу, па се слободно упућује у варош.{S} После се сети |
а длака није више сијала.{S} Сапи су му смршале.{S} Боја му се променила.{S} То није био више а |
ни?{S} Ја нећу то.{S} Ја се гнушам тога сна.</p> <p>Девојка се уједе за усну.{S} Крв осоли њену |
ји се никога не тиче.</p> <p>Ова издаја сна заболе га као удар у срце.{S} Он се диже с клупе, п |
и сан, и хтеле рећи:</p> <p>— Да дивног сна!{S} Оставите ме да сањам.</p> <p>У том тренутку сту |
{S} Чула се поново она опојна музика из сна.{S} Кроз ваздух су се преплетале оне плаве и модре |
д прага.</p> <p>При том цела њена млада снага отисну се на њеним хаљинама.{S} Њен природан стру |
кој дељивости електричне <pb n="177" /> снаге, што јој даје преимућство над паром при употреби |
ду у вери, књижевности, у науци.{S} Све снаге је требало уложити у борбу за слободу.{S} После ћ |
та религије.{S} Он је веровао у народне снаге, Вук Караџић је казао последњу реч у питању језик |
арско друштво за експлоатацију Моравине снаге.{S} Влада је одобрила правила.{S} Акције су се до |
/p> <p>Девојка стеже усне, као да тражи снаге, па настави;</p> <p>— Кад сумирам све што сам вид |
соби и пазиш шта се говори.{S} Не радиш снагом него мозгом.{S} Гледаш кроз прозор: људи се пашт |
ла све дубље једно што је пристизала на снагу, те је већ имала потребу да се допада људима, и д |
ва се иста комедија; лукавство замењује снагу, и помоћу више или мање вештине са којом се та ко |
одмах иза брда.{S} Девојка прибра своју снагу, намршти се, па се осмехну презриво:</p> <p>— Кој |
увести у тајне нашега доба, где човечју снагу замењују често вештина и природа.{S} Треба му пок |
.{S} То се она свети што не ценимо њену снагу.{S} Међутим, то време пролази; централа се подиже |
и.</p> <p>— Само треба претворити речну снагу у електрицитет — продужи доиста млади сајџија, на |
са канабета.{S} Тај покрет је био тако снажан, да она посрну својом хромом ногом и једва се за |
з кућу, увијала се око довратака, јака, снажна, жилава, па чудно одударала од свежег пољског цв |
груди утиснуте у његове.{S} Он је стеже снажно, грчевито, не мислећи ништа.{S} Под његовом руко |
лико малих, светлих облака.{S} Сунце је снажно осветљавало предмете на које је падало, али није |
з даље.{S} Задовољно срце је замахивало снажно пијуком.{S} По планини се разлегала песма раднич |
де, кад Илић заста, као задржан нечијом снажном руком.{S} Иза првог угла појављивала се једна м |
у <pb n="133" /> жену, велику, одраслу, снажну, развијену и потпуну.</p> <p>Илић погну главу и |
би и урађено.</p> <p>Илић се у почетку снебивао, осећао се као на терету, на сметњи.{S} После |
и.{S} Нова трава клијала је испод трња, снег копнио по <pb n="237" /> околним висовима, ветар д |
.{S} На гробљу, које се из далека види, снег окопнео; на сваком гробу по неко; изгледа као да ј |
оз прозор: људи се паште, <pb n="59" /> снег пада, тебе ни бриге.{S} Постанеш неки чиновник, шт |
нда љубав кад се рачуна колико и лањски снег!</p> <p>Мајка се не усуди да обнови прекор, већ по |
ење није било у питању ни колико лањски снег, него је то госпа-Клеопатра урадила на своју руку |
е на наслоњачу.</p> <p>На пољу је вејао снег.{S} У пећи је пуцкарала ватра.{S} Човек се ту осећ |
тцима, и непрегледним површинама леда и снега.{S} Живео је само духом.{S} Проналазио је масу за |
{S} Већ је пролеће.{S} Сунце обасја.{S} Снегови што су падали целе зиме почну да се краве.{S} П |
золученим прозорима, државним грбом над сниским вратима.{S} То је пошта.</p> <p>У том се чу луп |
лица је остала готово иста.{S} Два низа сниских дућана и неугледних кафаница граничили су је с |
а, он се бацао сав у свет књига, мисли, снова.{S} Место путовања у Врњце и Абацију, он је зајед |
емирености, девичанске наде и бескрајне снове.{S} Све то има своје време.{S} Опасно је дуго маш |
к.{S} Он је њима шаптао своје магловите снове.{S} Њине просте речи певале су му заносне мелодиј |
вике, установе, начини живота, потребе, снови, амбиције, толико невероватно разних прилика у ко |
живот сина наличио на живот оца, где се снови не пењу ни донде докле се диже дим домаћег димњак |
ничега стварног.{S} Само илузије, само снови.{S} Хоћеш ли још један полић?{S} Продао сам неке |
се, кидала га, мирисала, стезала његов сноп уз груди.{S} Те груди!{S} Чиниле су јој се тада ве |
ткривен прозор улазио је један ружичаст сноп првих сунчевих зракова.{S} А даље, по шору, поцрне |
заспала девојка.</l> <l>Под главом јој снопак детелине —</l> <l>Ој убава, убава девојко!...</l |
је сама са својим мислима.{S} Храбро је сносила садашњост и чекала нешто друго... будућност, ка |
последњој моди.</p> <p>Илић је поносито сносио своју сиротињу.{S} С невином вером у будућност, |
лић није имао ни своје куће, а морао је сносити пребацивања као да се њему учинило не знам какв |
е димом, сенкама и супротностима, као у сну.</p> <p>Главна стаза разређивала се.{S} Шетачи се в |
рпе за угрејана чела.</p> <p>То је била соба сиротињски намештена: један гвозден кревет, проваљ |
ње да се не деру пред његовом собом.{S} Собарица је наместила на његов прозор саксију резеде.{S |
елики лустер, а електрично звонце позва собарицу да послужи слатко.</p> <p>— Само још фале пран |
оврати своју другарицу.{S} Али, на пола собе, она се заустави као задржана једним грчем.{S} Пре |
ко по свом обичају куцајући на врата од собе, а не отварајући их.</p> <p>То је трајало неко вре |
стала, пошла неколико корака ка углу од собе, и онда застала, покривши очи рукама.{S} Један део |
тако даље, веле, да су прошли кроз две собе из којих се састоји <pb n="85" /> ова чокалиница, |
<p>— Колегинице ? — чу се глас из друге собе.</p> <p>Стара девојка понови још једанпут:</p> <p> |
се да накнади домаћицу кући.{S} Мела је собе, пропирала рубље, требила поврће, кувала запршке.< |
примање, а од другог су начинили своје собе за спавање.{S} Вишња је распремала кућу, а Аница к |
ји би му га предао и пољубити сто своје собе где би га нашао.{S} Он је сачувао сва та писма, те |
му се заустави на зеленом тепиху своје собе.{S} Једна мисао, далека, тамна, једва схватљива, о |
тлост по интимном намештају супружанске собе.{S} С поља је допирао хук плахе кише.{S} С времена |
и четири ноћи није напуштала болесничке собе.</p> <p>Идућег дана, кад лекар прегледа болесницу, |
ного да учим.</p> <p>Газдарица изађе из собе и рече полако својој мачки:</p> <p>— Овој нису веч |
ачун, устаде са свог места, пређе преко собе, па се заустави код огледала.</p> <p>Хтела је да в |
ћи, а не отварајући врата на младићевој соби њу би прожмала нека слатка језа, од чукљева на руц |
својом хромом ногом, већ беше у другој соби. — Што су дивне, само да знате!... чу се отуда њен |
> <p>По целе дане проводила је у својој соби, читала прибелешке, разгледала непрочитане књиге, |
из својих студија, видео би се у својој соби, сам... ужасно сам, као у гробу.{S} Тада би бацио |
га је сувише шара на зиду у девојачкој соби његове жене.</p> <p>Исекао је хартију на полутабак |
је најблагословенија.{S} Седиш у топлој соби и пазиш шта се говори.{S} Не радиш снагом него моз |
је на онај догађај с Чедомиром у њеној соби мирно, као на неки давни несрећни случај.{S} Нека |
оји се десио кад је Чедомир био у њеној соби.{S} У њој се бунила наша девојка из средњег сталеж |
pb n="137" /> <p>— Како је лепо у вашој соби!</p> <p>Без размишљања, Чедомир понуди девојку да |
Она се насмеја.{S} Оштар смех зацика по соби.{S} Насмеја се и оно тело у огледалу развучено, са |
неком другом створењу.{S} Окрену се по соби, као да се бојала да не буде примећена, па се опет |
једну књигу, па устаде и поче шетати по соби.</p> <p>— Ти се љутиш?</p> <p>— Мани ме, бога ти, |
стезао је слепочнице грчевито, шетао по соби или бежао... по забаченим крајевима, простачким ка |
ца се збуни.{S} Окретала се блесасто по соби.{S} Кризе су код жена заразне.{S} Она напреже све |
зри.{S} Вишња је спустила завесе.{S} У соби је мрак, али мало што да је свежије.{S} Из чамовин |
јој подилазили непријатни жмарци.{S} У соби је био још мрак.{S} Часовник је куцао на столу.{S} |
тим и покушао да сврши своје дело.{S} У соби је било тихо.{S} То беше стан за самца другог реда |
а који нису имали среће.</p> <p>Лампа у соби је осветљавала рђаво.{S} По кутовима се дизао мрак |
е.</p> <p>— Узми ме — шапутало је све у соби.</p> <p>Платно се сроза низ мишице, обеси се о бед |
p>— Да! — понови фаталну реч још неко у соби.</p> <p>То је Бела одговарала, ма да ју нико није |
се брани од нечијег насртаја.</p> <p>У соби је било све мирно.{S} Часовник је понављао правилн |
ри она са сигурношћу.</p> <p>То је била собица у дну ходника, окренута у башту.{S} Зидови су би |
да види где се налази.{S} Ову приземну собицу испуњавао је један округао сточић, застрвен уски |
једно кожно, старинско канабе у сумраку собног угла.</p> <p>— Седи ти... ти си уморнија — одби |
ат.{S} Било је још рано.{S} Обуче своју собну хаљину, подиже један крај од завесе, и посади се |
к се она савлада прва, затвори врата за собом, ступи дубље у собу, стави руке на кукове, па осл |
са божићњег распуста.{S} Тек што је за собом притворио врата, кад их газдарица отвори, боса, с |
до самог мрака.{S} Понекад би повео са собом Чедомира и онда му објашњавао многе ствари, показ |
сподарим собом.{S} Ја нисам на чисто са собом.{S} Како се то десило?{S} Ја то нисам хтео.{S} Ме |
ну.</p> <p>Чедомир је гледао право пред собом.{S} Позвао је ову девојку да јој исприча потанко |
и себе, да кида, да се разведе са самим собом.{S} С пуном збиљом, као да то само од њега зависи |
живот.{S} Он је био дубоко заузет самим собом и видео у том тренутку цео свој дотадањи живот ка |
си заслужила.{S} Ја често не господарим собом.{S} Ја нисам на чисто са собом.{S} Како се то дес |
а близнакиње да се не деру пред његовом собом.{S} Собарица је наместила на његов прозор саксију |
сно.{S} Она се није правдала пред самом собом, она је губила присуство <pb n="181" /> духа и пи |
лих дрангулија разног облика и боје.{S} Собу је испуњавао јак мирис на јоргован.</p> <p>— Како |
дана у дан.{S} Већ је по мало напуштала собу, шетала по дворишту, седела у башти.{S} Ствари су |
цури смола.</p> <p>Пошто је распремила собу, поче да помаже око ручка.</p> <p>— Остави то, Виш |
до рамена.{S} Голе мишице блеснуше кроз собу.{S} И ово дете, сакато, размажено, претвори се у < |
ељења.{S} У једном су наместили кујну и собу за примање, а од другог су начинили своје собе за |
и је, Вишња? — упита Аница, и погледа у собу неодређено.</p> <p>Млада учитељица је лежала непом |
ена поред њега.</p> <p>Ноћ је улазила у собу кроз прозор.</p> <pb n="159" /> <p>Тело и душа су |
о му је једна газдарица од стана ушла у собу само у кошуљи.{S} Био је у првој години Велике Шко |
роз широм отворене прозоре допирао је у собу весео шум Београда који се будио пред вече, као од |
, затвори врата за собом, ступи дубље у собу, стави руке на кукове, па ослови студента нешто из |
Ти си луда! — рече јој он кад му рупи у собу, усред бела дана и без икаквог изговора.</p> <p>— |
зимњег сунца које није могло продрети у собу него је скакало око прозора, по калдрми и гранама |
о онесвестио.</p> <p>Вече се спуштало у собу.{S} Кроз расходоване чипкане завесе примећивало се |
ла ту скоро и сва срећна унела га у ову собу.{S} Простирка је била лепа, али се супленту није д |
какву гравуру или други украс за његову собу.</p> <p>— И сем тога, мени је пријатно ваше друштв |
се овде звали словослагачи.{S} У њихову собу, која је била за <hi>боље госте</hi> и у исти мах |
а отишла од куће, Бела га позва у своју собу.</p> <p>— Пропали смо ако нас примете — приговори |
девојка, повукавши се из трема у своју собу, као рањена тица.</p> <p>Ту је било врло мирно.{S} |
и поново преко дворишта, упадне у своју собу и зарони зајапурено лице у хладовите јастуке своје |
е или емаља.{S} Из кујне се иде у дечју собу, где је Чедомир обично држао лекције.{S} Она је би |
еба да је задовољан што улази и у дечју собу; <pb n="9" /> иначе је сиротињи место у кујни.{S} |
ву Швабицу преко пута, па да пере једну собу данас, па сутра другу.{S} Не би осетила, а кућа би |
и за њега...{S} Можемо му дати и једну собу у авлији — додаде госпођа после неколико тренутака |
лена врата водила су из кујне у Вишњину собу, која изненади младића многим и лепим намештајем.< |
а, друга дрвена, трећа на ногаре.{S} Ту собу је могла обитавати породица једног мањег трговца к |
е па да види да је та животиња одличног соја: високе ноге, развијене сапи, мали трбух, длака ка |
{S} Зар он није био тако исто од доброг соја?{S} Његов прадед борио се јуначки за слободу своје |
књиге, седела крај прозора што гледа на сокак и посматрала земљу свога детињства смешећи се љуб |
а пешке.{S} Ћевапџије изнели роштиље на сокак и задимили, а по зиду извешали кобасице разне дуж |
ице њеног родног града: један дуг, прав сокак, где се куће ћушкају да захвате што више улице.{S |
ори пред њима.{S} То је био доста широк сокак, који је, иза леђа Двора, водио поред Батал-џамиј |
у газдарицу испод руке, шетају до краја сокака, називају свакој клупи добро вече, причају шта с |
пиво.{S} Место паланке и њеног главног сокака, пред Вишњом је мисао цртала будућност као неку |
бедно чинило њено родно место, неколико сокака по којима рабаџије шибају волове, а човек не зна |
је имао стан, управо кревет, изгубљен у сокачићима, двориштима, баракама, степеницама и рупама |
ко су се провели на Ђаковића љуљашци, о Сокином прстену.</p> <p>Тако и сад, весеље је плануло н |
нама, овим људима стискао се у њему као соко са скрханим крилима.</p> <p>Варош се спасла, али о |
ва будак, а онај кујунџијин настојава и соколи...</p> <p>Увече је одјекивало по вароши од пуцња |
наслагани црни тегови до сто кила, каје соли, гвоздено посуђе.{S} Из одшкринуте магазе ударала |
от и ми сами налазимо се у уској вези и солидарности са земљом у којој смо рођени, са расом чиј |
а.{S} Министри немају иза себе никаквог солидног ослонца, остављени су милости законодавног тел |
о убледелом челу повлачиле се боре, а у солуфима се пресијавало неколико белих власи.{S} Остале |
Кад би се њихови погледи сусрели, њене сомотасте очи синуле би најдубљом љубавном ватром, да с |
авио велике ормане, споља лак, а унутра сомотска постава.{S} Дућан му пун будилника, зидних и џ |
Стога је и Чедомир разумео да ће његова сопствена срећа <pb n="18" /></p> <p>доћи ако буде што |
есте сумње, малодушности, горка сазнања сопствене немоћи.{S} Почео је долазити у сукоб са колег |
дну жалбу — грмио је Илић, опијајући се сопственим речима. — Наша интелигенција се одвојила од |
азоружаном ратнику, он је гледао својим сопственим очима, како све иде у пропаст.{S}Осети да му |
бље тајне свога бића, оне се крију и од сопствених очију, и обујме нас тек кад нас, као неко фи |
ног живота са борбом за испуњење својих сопствених потреба.{S} Њено васпитање, које јој је обез |
евојке коју је волео би јачи од његовог сопственог.{S} Видео је да она воли несрећно.</p> <pb n |
утехе, буне; њихова вера у будућност и сопствену вредност уносила му је у крв пенушаво одушевљ |
ом месту.{S} Упркос дубоким уверењима у сопствену вредност, он је оклевао.{S} Он је гледао свак |
ицем, па ипак пун наде, дубоко убеђен у сопствену вредност, у дела која ће починити.{S} Почињал |
очекивао све: народно благостање, своју сопствену срећу, социјалну правду и уједињење Српства.{ |
не из човечјег инстинкта да тражи своју сопствену срећу, пошто-пото, и с <pb n="165" /> друге с |
су му Срби препоручили.{S} Уписао се на Сорбону.{S} Изабрао је тему: <hi>О вредности живота</hi |
закључци често вештачке дедукције, па и софизми, а, с времена на време, упада у противуречности |
ви се том предлогу одлучно, наводећи да социјализам не пориче <pb n="108" /> народност, а специ |
жена.{S} Нашто онда еманципација, нашто социјализам, нашто све те лепе мисли ако Чедомир не буд |
ом.{S} Ах, тај олтар!...{S} Поред свега социјализма, он је постојао, он је био примамљив, велик |
тва, попуштала су његова начела строгог социјализма.{S} Он је сад осећао потребу вишу од те нег |
даље остајем противник тог кабинетског социјализма — прекиде га поднаредник, у чизмама, са шап |
к у речима.{S} Он је радикал, демократ, социјалист, републиканац, револуционар.{S} Он се поноси |
p>— Не, никако... ја нисам престао бити социјалист — говорио је. — Кад бих живео у Белгији, Енг |
је носио звонко име Група Великошколаца Социјалиста, почело је да долази до размимоилажења у пи |
} Он је међу њима, међу тим радикалима, социјалистима, републиканцима, који се у то доба борбе |
одна, још више <pb n="101" /> је ушла у социјалистичке идеје, у борбу против формалистичког дру |
мржње и понижења.{S} Њих разједа отров социјалне суревњивости.{S} Они су у стању да омрзну чов |
епријатељ социјалног напретка?</p> <p>— Социјалног напретка... роткве стругане!...{S} Ми смо су |
Откад ти поста тако огорчен непријатељ социјалног напретка?</p> <p>— Социјалног напретка... ро |
већ развезао о Плеханову, Огисту Конту, социјалној револуцији, Карлу Марксу, универзалној слобо |
одно благостање, своју сопствену срећу, социјалну правду и уједињење Српства.{S} Тражио је слоб |
онке фразе, његов говор није био окићен социолошким и економским терминима, он није умео ићи у |
између којих се ширио патлиџан, румен и сочан.{S} У низинама виделе се вреже од бостана и краст |
вала се стара лоза, пуштала у вис своје сочне пипке, припијала се уз кућу, увијала се око довра |
т је прошла.{S} Госпођа ће сад много да спава.{S} Довољно је ако се <pb n="184" /> служавка нађ |
ите руке што окрећу млин, о млинари!{S} Спавајте мирно.{S} Нека вас петао узалуд опомиње да је |
, а од другог су начинили своје собе за спавање.{S} Вишња је распремала кућу, а Аница кувала.{S |
и свршавају кад куцне девет сати, време спавању, и варош остаје мирна и <pb n="209" /> иста.{S} |
ј постељи познавало се још како је неко спавао, по другој је било просуто једно пакло карата; п |
а би ли ко од богатих?</p> <p>— Они не спадају у моју надлежност — одговори службеник мртвачке |
вис обе руке.{S} Широки рукави од блузе спадоше до рамена.{S} Голе мишице блеснуше кроз собу.{S |
т на подугачкој гранчици.</p> <p>Она га спази такође и заклони лице оним цветом, као да је хтел |
.</p> <p>Код једног фотографског излога спази Лазаревићеву како му иде у сусрет.{S} Она је била |
етело је небом.{S} Близу Вишњице, Вишња спази једну аду са шумарком од ракита и одраслим јаблан |
о празно место, па се упути к њему, кад спази поред себе Зарију Ристића како испија чокањ ракиј |
.{S} На пола растојања она подиже очи и спази Илића.{S} Он јој приђе са чежњом и страхом, и пос |
знајући камо.{S} У једној празној улици спази своју жену.{S} Она га није видела, ишла је оборен |
учитељ кад пред једном приватном кућом спази два војника на стражи, с ножем на пушци.{S} Иза њ |
а дубоко занесеним у младића.</p> <p>Он спази такође своју другарицу, покуша да окрене главу на |
еним паровима које би, летимице, кадгод спазила с прозора кад прођу њиховом улицом, док општинс |
огледу који је управљала на њега, он би спазио понос који страда, а можда нешто и неповерења.{S |
је су се љушкале на вечерњем поветарцу, спајао слике своје две познанице.{S} Од Беле је узимао |
дочекам у својој рођеној кући, гром вас спалио... од човека кога хлебом хранимо...</p> <p>— Мам |
му расли ефемерни патлиџани, који би се спарушили чим би за педаљ одмакли од земље.{S} Жене се |
еволуција, проституција, један ђаво!{S} Спас радног народа је у револуцији... и само у револуци |
а врата, као тица која је тражила да се спасе.</p> <pb n="195" /> <p>— Је ли то истина, господи |
еља поред огњишта, и само срећан случај спасе девојку од даље несреће.</p> <p>— Чујеш, Вишњо — |
ко са скрханим крилима.</p> <p>Варош се спасла, али од <hi>електрике</hi> није се више познавао |
остатке разбијене лађе да од њих начини спасоносан сплав.{S} Да ли ће се спасти ?{S} Да ли ће д |
начини спасоносан сплав.{S} Да ли ће се спасти ?{S} Да ли ће допловити до мирних вода каквог го |
дарска класа, Србија је изгледала њихов спахилук, о народним потребама није се водило рачуна.{S |
ан и жедан, награду за твоје философске спекулације, а око тебе диже се вихор, заузет једино ма |
је изгледао прост: одбацити метафизичке спекулације и ставити се потпуно на гледиште позитивист |
ра, Њутона, Галилеа, Дрепера, Хемхолца, Спенсера, Ренана, Герхарта, Ампера, <pb n="257" /> Огис |
ва од гроша.{S} Тај дућан је београдски специјалитет, једна врста приватне народне кујне или ре |
м не пориче <pb n="108" /> народност, а специјално српској народности у Турској вера представља |
бијене лађе да од њих начини спасоносан сплав.{S} Да ли ће се спасти ?{S} Да ли ће допловити до |
несе.</p> <p>— Ја не могу ове француске сплачине, ако ти можеш — одговарала му је млада горопад |
орава треба да се разлива у многоструки сплет зелених поточића, који би ова полудивља поља прет |
е потражи какво угодно место да седне и сплете венац.{S} Око ње се простирала таласаста равница |
ену уску сукњу, њену плаву косу, просто сплетену.{S} Па ипак, по болесној склоности своје душе, |
уста.{S} Уста и уста <pb n="132" /> се спојише.{S} Тело и тело приби се.{S} Руке се укрстише.{ |
ни официр, бријао се сваког јутра, имао спокојне очи и замрљан потпис.{S} Дочекао га је с одмер |
{S} Врат јој као кифла.{S} Нешто мирно, спокојно и задовољно дисало је из целе њене појаве.</p> |
се чисто.{S} Живот јој је текао готово спокојно и монотоно, као оближњи поток, што је милио по |
метнуо ролетне, набавио велике ормане, споља лак, а унутра сомотска постава.{S} Дућан му пун б |
{S} Он је био обратио сву пажњу само на спољашност, на изглед ствари и покрете бића.{S} Илићу с |
рбаном лицу што су такве.{S} По њиховој спољашности, необавештен пролазник би се могао јако пре |
на рационални начин.{S} Шта више, и по спољашности се разликовао од мештана, окорелих у навике |
еликошколац-политичар.{S} Он не пази на спољашњост; па кад то и чини, ради у супротном правцу: |
ећу. — Само је тунел затрпан и збрисана спољна постројења.{S} Оно што је најскупље стало: темељ |
су мушкарци.</p> <p>Али Вишњу не остави спомен на оно што јој је Каја рекла пре толико година. |
азили, а за њима месеци, године.</p> <p>Спомен на бившу љубав одржавао је девојку у савршеној ч |
е она удала и да није ништа сачувала од спомена на њихово познаство.{S} И, он није био никад си |
ч, ниједну нежност.{S} У њима није било спомена на оно што су заједнички преживели и проживели. |
прати њено име и уништити таште човечје спомене, као и многима другим.{S} И млади човек осети с |
изи, повереници одбора за дизање разних споменика, деловође варошких читаоница, хоровође певачк |
петих сунцобрана, и задржа се на једном споменику, окруженом букетом прецветалог јасмина.{S} Уч |
му се нудила на сваком кораку: музеји, споменици, позоришта, па онда улице пуне света, велике |
Она покуша да отури те мисли заједно са споменом на свог бившег друга.{S} Беше се упутила униве |
згубила се у провинцији као и у његовом спомену.{S} Што је онда толико наваљивао да се <pb n="2 |
обореним очима, које нам је оставила у спомену наша старија литература.{S} Својих осамнаест го |
а, да су јој успомене које је другарица спомињала изгледале тако далеке, бледе, ситне, као да с |
рудила се да се сети лица чија се имена спомињу, мешала се са варошким девојкама, седала крај п |
ова земља били су у њему везани чврстим спонама, наслеђеним још од његовог прадеде голаћа, а мо |
брак... брак је код паметних људи вешт споразум, смишљен ортаклук, где свака страна уноси одре |
Могу се венчати првог празника.</p> <p>Споразумели су се да венчање буде на јутрење, у најужем |
ао укочено и озбиљно с бичем у руци.{S} Споредна капија на Двору зврјала је широм отворена.{S} |
Склони се у крај, где је почињала једна споредна стаза.{S} Начини још неколико корака, и спусти |
те.{S} Сумрак је купао џбунове шимшира, споредне стазе и силуете барни за грешење простирки.</p |
средине града, и већ је човек улазио у споредне улице, непознате квартове, усамљена места, где |
ном се дигнуо с рада у пола ноћи.{S} По споредним улицама биле су већ угашене светиљке.{S} Кафа |
крупно; гледајући главну ствар превиђа споредну, вечито се нечем чуди, вечито се узбуђује; нес |
ad>VII</head> <p>Дани су пролазили врло споро.{S} Жарко јулско сунце пржило је београдске голет |
о једно предавање о каузалитету воље, о спору између приврженика детерминизма и присталица инде |
ли јако, јаче него што је он био уопште способан да вели, лудо, смртно.{S} У том тренутку је им |
принцип: „сваком по способности, свакој способности по њеној заслузи“.</p> </div> <div type="ch |
ење, у њихов велики принцип: „сваком по способности, свакој способности по њеној заслузи“.</p> |
ти:</p> <p>— Ти претерујеш.{S} Ти си се спотакао о прву сметњу и сад очајаваш.{S} Не треба бити |
адничког кредита за набавку савршенијих справа и средстава, и у опште претпостављати, свуда где |
пао једну мађарску фирму пољопривредних справа, уређивао варошки парк, калемио воће на рационал |
ине, којој су мајстори довршавали трећи спрат.</p> <p>Ту примети гомилицу света која се искупља |
лима.{S} Око ње су ситне куће на један спрат и механе за сељаке.{S} Та црква је једини сведок |
ио се низ кућа, малих, разнобојних, без спрата да су се готово губиле у овој пољани усред прест |
ичним крстом, са кога ће киша и невреме спрати њено име и уништити таште човечје спомене, као и |
тучени у главу, стока божја!“</p> <p>На спрату над дућаном седели су.{S} То беше стара паланачк |
к је она одговарала с прозора на другом спрату.{S} Био је вечито добре воље.{S} Причао је радо |
о иза Рудника ради на свом образовању и спрема се да буде велика и мила сарадница на препорођај |
а да се и она свиђа њему...{S} Вере ми, спремај паре за свадбу.</p> <p>— Не будали! — поново се |
нешто да ти кажем, жено — рече Матовић, спремајући се да легне.{S} Деца су била већ заспала.{S} |
није него обично.{S} Журно се облачила, спремала књиге и доручковала стојећи, а све је мислила |
буду онакве какве их је госпа-Клеопатра спремала о јесени, жуте, па накиселе, с нешто бела лука |
ије било добро.{S} Ваљада, бура која се спремала у ваздуху, уносила му је грозницу у крв.{S} Ру |
, чекала стрпљиво крај школске године и спремала се за последње испите.{S} Али никад не поведе |
е, намрштених обрва, присебан потпуно и спреман да прими што има да дође.{S} На отвореним врати |
им искуством.{S} Тај човек је посматрао спремање за свадбу у кући Матовићевих мирно, као да се |
ри преко дана.{S} За њих се није морало спремати.{S} Није било <pb n="100" /> оцена ни прозивањ |
Још је рано, треба ми још рада, читања, спреме.{S} Више пута узмем перо да забележим идеје које |
есрећа долазила од његове ниске школске спреме.{S} Стога је и Чедомир разумео да ће његова сопс |
адлежност — одговори службеник мртвачке спреме. — Ја терам кола треће класе.</p> <p>— Ако пак х |
е нам иначе треба времена око девојачке спреме...{S} Де, пољуби руку!</p> <p>Ствари су се мењал |
, не дај боже, па да ми дете остане без спреме, као сироче — бранила је госпођа те трошкове пре |
свету колико сирота жена има посла око спреме куће и деце.{S} Млађи су дрхтали пред њом.{S} У |
ну и потпуну.</p> <p>Илић погну главу и спреми се на пљусак грдњи.</p> <p>У том тренутку, девој |
епио њене усне као шећерлема.{S} Кад се спремила за школу, видела је да још има доста времена.{ |
.{S} Другарице су говориле како се нису спремиле за овај или онај час, грдиле своје наставнице |
ад створен на земљи.</p> <p>Илић је био спремио читаво једно предавање о каузалитету воље, о сп |
на и више мање срећна.{S} Она није била спремљена за живот, за борбу, за одрицање.{S} Лака и по |
кера!</p> <p>Али младој бунтовници беше спремљено још веће изненађење.</p> <p>У колима је седео |
гојити прасе у очи божића...{S} Све је спремно.{S} Могу се венчати првог празника.</p> <p>Спор |
како та невидљива материја, то стакло, спречава њихов лет.{S} Такве су и жене које примами сун |
мишљања, али хиљаде невидљивих препрека спречава њихов лет и оне ће пропасти тако, остати матор |
врата, чија су окна од извезена стакла спречавале поглед да продре даље.</p> <p>— Можда је как |
"282" /> примети?{S} Да ли покуша да га спречи и да му улије храбрости, кад му примети:</p> <p> |
{S} Ипак нешто у души говорило му је да спречи мисао да не иде тим правцем, те је ударао крст н |
пати.{S} Ништа на свету није било кадро спречити га у његовој борби за народ.{S} Његов радикали |
то беше празно жалосно поље, покривено спрженом, смрдљивом травом, разлупаним кантама, трулим |
S} Они су ишли даље.</p> <p>Таман да се спусте низ једно брдо, кад ветар скиде Вишњи шешир с гл |
спуштену лако на ивицу од канабета.{S} Спусти своју уздрхталу шаку на ту руку, на оно меко, бл |
та се десило.</p> <p>Једна крупна сенка спусти се низ степенице велике куће, додирну шимшир, пр |
човеку, али сличне свакако.{S} Јер, кад спусти поглед на свој рукопис, он признаде жалосно:</p> |
и погледа плашљиво у младића, па после спусти главу и доврши као по дужности : — Наша модерна |
да своју другарицу право у лице; она не спусти очи.{S} Она је била обучена у матроску блузу од |
стаза.{S} Начини још неколико корака, и спусти се на једну клупу, коју угледа празну и усамљену |
његовом.{S} Он осети мирис њене косе и спусти руку на њено раме.{S} Она се стресе; не рече ниш |
це да се чује.{S} Биље зри.{S} Вишња је спустила завесе.{S} У соби је мрак, али мало што да је |
вор на сву љубав моју,</l> <l>Очи твоје спустила си тајно...</l> <l>— Ој животе!{S} О шумо, пок |
нију оцену света и саме себе: ја сам се спустила на општи ниво.</p> <p>Илић не одговори ништа.{ |
о Петра Гавриловића, дигнуо десно раме, спустио лево, искривио се сав, начинио од себе ругобу с |
кући се, климајући десно-лево.</p> <p>— Спустио се на општи ниво! — осмехну се Илић.</p> <p>Ниј |
.{S} То није био више арап.{S} Главу је спустио, очи затворио.{S} Није осетио или није водио ра |
{S} Били су дошли до оног долапа, па се спустише низ једно брдашце.{S} Под њим је жуборила озид |
ођоше тако добар део улице.{S} После се спустише у Палилулу преко гробља Светог Марка, које је |
ну њиву, засађену пшеницом.{S} Затим се спустише низ једну јаругу која је некад била друм, па у |
а и изађоше на улицу.{S} Али тек што се спустише низ неспретне степенице старинске зграде, кад |
је осећао ипак да му све више препрека спутавају корак у напред.</p> <p>Остави рукопис и погле |
а средњевековне тврђаве, чија се платна спуштала од врха брда па до у саме таласе Дунава.</p> < |
два округла таласа која су се дизала и спуштала испод платна.{S} Дође јој да оде од огледала.{ |
ишли дуж некога зида, преко кога су се спуштале процветале вреже од тикава.{S} Варош се губила |
ов ум се био онесвестио.</p> <p>Вече се спуштало у собу.{S} Кроз расходоване чипкане завесе при |
губило се све више у таму.{S} И мрак се спуштао као плаветна платна, изаткана од прашине и пауч |
с мрким шалонима што су били дискретно спуштени и с фигурама купидона који држе венце испод пр |
девојку, на њен го врат, на белу руку, спуштену лако на ивицу од канабета.{S} Спусти своју узд |
развијена бедра, често несвесне стида и срама, а понекад намерно, с извесном циничном сиротињск |
гостопримство које смо вам указали!{S} Срамота, млади господине...</p> <p>— Мама! — промуца де |
убомора, страшило са жутим очима, тешка срамотна болест коју болесник крије од света, док му он |
је на првом месту акт озбиљан, хладан, срачунат да се прими онолико колико се даје...{S} Шта в |
исуству жена и људи, лепих, задовољних, срачунатог држања сукње или цигаре, весела лица, охолог |
деловима тоалете, у којој је било нешто срачунатости, по сигурном кораку који је правила, по оч |
му да предаје латински језик и историју Срба.</p> <p>— Зашто латински, господин директоре?</p> |
настанили у једном пансиону који су му Срби препоручили.{S} Уписао се на Сорбону.{S} Изабрао ј |
ладали су земљом као господарска класа, Србија је изгледала њихов спахилук, о народним потребам |
ких сувата и са наслеђеним искуством да Србија, за све што има, има да захвали само своме сељак |
у с Матовићем, селидбама с једног краја Србије на други, отпуштањима из службе, бежањем у иност |
тварима из политике, о народу, задацима Србије као државе и земљорадничком осигурању, о којем ј |
ризу, пун научног оптимизма, донетог из Србије.{S} Доиста, кад се његов дух стварао, природне н |
а Теразије, па се после разносиле широм Србије и Српства.</p> <p>Матовић је доживео и један лич |
е убоге речице, за коју зна мало ко ван Србије.</p> <p>— Место да нам користи та река, она нам |
будућност, он је мислио и на будућност Србије.{S} Његово биће и његова земља били су у њему ве |
обро које ће чинити својим суграђанима, Србији, можда целом човечанству.</p> <p>Кућа у којој је |
ства.{S} Родом из Бијелог Поља у Старој Србији, он је прешао овамо да се школује, потуцао се од |
, башибозуци, команданти армија...{S} У Србији има толико будала да се за педесет година не род |
д, његове сталне и опште интересе.{S} У Србији ни сенке од тога.{S} Министарска одговорност пре |
првих <pb n="17" /> чиновничких влада у Србији, она је била вечито за одржавање неке врсте плем |
а плава, прави словенски тип, који се у Србији још може наћи само по забаченијим селима, као не |
треба да рачуна ни колико ја.{S} Нико у Србији није сигуран шта се сутра може десити ; нигде ни |
х година.{S} У то доба, довршавала су у Србији своје стварање два главна политичка фактора, нар |
да састави владу, вечерас нико не влада Србијом.{S} Круна ће морати потражити наслон на народ.. |
а шта да чекамо.{S} Оставићемо Београд, Србију.{S} Отићи ћемо у Црну Гору, у Бугарску, Русију.{ |
</p> <pb n="260" /> <p>Ко би тада судио Србију по њеним листовима, добио би страшно уверење о њ |
e> <hi>Ова књига је посвећена погинулим Србима у ратовима 1912 и 13 године, јер они који су пал |
но који ће га капиталист експлоатисати, Србин или Турчин, свеједно који ће поп за то захваљиват |
грађанство приређивало у корист избора Србина владике у Маћедонији.{S} Председништво је предла |
долазио право из срца.{S} Тај пламен и срдачност, која је звонила у девојкином гласу, чинили с |
се на хоризонту као разастрто платно од сребра.</p> <p>— Погледај ову воду — рече младић девојц |
Општинска утрина је дрхтала под његовом сребрнастом светлошћу.{S} У то доба године ливада је на |
осађени у ред, стајали су непомични.{S} Сребрну траку велике реке није кварио никакав брод.{S} |
рагану!{S} Све се изгуби, потону у неку сребрну прашину, у маглу дијамантског праха, пред слико |
о се указа светло, бело, као растопљено сребро, и <pb n="74" /> још високо над зарубљеним брдом |
широка места обасјана руменилом зоре и сребром првих сунчевих зрака.{S} То су пријатна заклони |
акћују и разговарају преко улице.{S} На сред вароши уздиже се велика, старинска црква са гломаз |
илан круг од свежег, росног зеленила по сред суве, зреле траве.</p> <p>— Да дивна кола! — кликн |
Дан је био један од оних жарких дана у сред пролећа, кад се око нас осећа оргијање природе и м |
Надничари су се навикивали на арапа.{S} Средина је чинила своје.{S} Постао је обична таљигашка |
поклони се и изађе.</p> <p>Гимназијска средина му је мало годила.{S} Многи професори беху поде |
верљиве састанке.{S} Неколико корака од средине града, и већ је човек улазио у споредне улице, |
ла су је у памети само два три стиха из средине: ...{S}И мислио тада — Ко зна каква судбина те |
а се наставницима што почињу предмет из средине... што се позивају на енглеска и талијанска дел |
S} Кроз широм отворена главна врата, на средини куће, виделе се простране степенице, <pb n="5" |
ауздана, пробијала се још кроз отвор на средини.{S} Чекало се само пролеће, па да се и то зазид |
дно другом.</p> <pb n="107" /> <p>У тој средини која је била далеко од праве раскоши, али за Ил |
вима, у олуцима.{S} Један шегрт је ишао средином улице, носио на глави трубу од фонографа и пев |
ад тражиш опет?</p> <p>Брод је ишао час средином Дунава, час се провлачио између ненасељених ос |
гласно, потрча тамо, посади се у његову средину и стаде растресати набрано цвеће.</p> <p>— Јаој |
ко заустављало се на поцрнелим зидинама средњевековне тврђаве, чија се платна спуштала од врха |
оби.{S} У њој се бунила наша девојка из средњег сталежа, бакалинова ћерка, послушно дете патриј |
положај и премину са скромном пензијом средњешколског професора.</p> <p>Брачни пар дође у Беог |
кредита за набавку савршенијих справа и средстава, и у опште претпостављати, свуда где му је то |
о дневним потребама, расподељује своја средства.{S} И други: немиран дух, заљубљен у бескрајно |
аво, не заобилазећи, не тражећи помоћна средства:</p> <p>— Треба да се нађемо, па да се објасни |
.{S} Оскудевали су му за то васпитање и средства.{S} Отац му је умро још док је био у гимназији |
младом студенту.{S} Он се трудио многим средствима да придобије њену стару наклоност.{S} Али пр |
и по њиховом једностраном васпитању, по средствима, по темпераменту.{S} Он је међу њима, међу т |
бије њену стару наклоност.{S} Али право средство, понуду за брак, није употребљавао.{S} Можда б |
и закон конкуренције оправдава му свако средство, те постаје једна врста модерног дивљака.{S} Т |
живота.{S} Новац је за њу био као неко средство за прављење поклона, излишних ствари, за шарањ |
а тај начин давао свечаности томе раду, сређености својим мислима и пажње ономе што ће се напис |
д очи и нагониле га да је опет види.{S} Срео би се с њом.{S} У погледу који је управљала на њег |
их, дигнуо се брзо и отрчао у варош.{S} Срео би тада овог или оног друга.{S} Они су били весели |
ависи од њих самих, већ од оних које ће срести и који ће их учинити срећним или несрећним.</p> |
ачао је улицом, гледао право све што је сретао и није видео ништа.{S} Тога дана није се ништа н |
ело би га до срца.{S} Близу Калимегдана срете га једна група другова, Ужичани и Црногорци, с ко |
је била велика — рече јој једном кад је срете и поведе говор о електричном предузећу. — Само је |
у пушење, у играње домина с првим кога сретне.{S} Али и ту, у тамним кафанским <pb n="113" /> |
осећању празнине, обузе је страх да не сретне једног човека кога за живу главу није хтела виде |
еда, мужа који им се даје, срећу ако је сретну, несрећу много чешће, и судбину која им се одред |
} Дотле су пркосили једно другом кад се сретну.{S} Данас је Илић имао најмање воље за то, те се |
исмоноше и коњичког официра.{S} Кола је сретоше убрзо.{S} Погледа нехотице у кочијаша, па онда |
о, фине манире, да покаже како је права срећа за земљу и Матовића што је она његова сапутница у |
излишан.{S} А кад ти једног дана твоја срећа допусти да мислиш и на оно што је прошло, сети ме |
Чедомир разумео да ће његова сопствена срећа <pb n="18" /></p> <p>доћи ако буде што школованиј |
ст своје среће, Илић је осећао да ће та срећа било једним, било другим избором изгубити један д |
није била створење које завиди, али та срећа дотицала је се неугодно.{S} Срце јој се стезало, |
не будем задовољна!</p> <p>— То је опет срећа... нека врста среће.{S} Данас је мало задовољних |
, маљав, округао као у грлице.</p> <p>— Срећан?{S} Та реч звони чудно у наше доба — одговори мл |
оле...{S} Шта треба више, па да се буде срећан!{S} И у том слатком расположењу, које не потиче |
аскала је његовим жељама да живи и буде срећан.{S} Млади човек се налазио у неразрешљивом сукоб |
ку, а да своме зету не покаже колико је срећан што не плаћа стан.</p> <p>— То је велика рента, |
то није истина.{S} Тврде за тебе да си срећан човек.{S} Причају да се у тебе заљубљују министа |
ве, брда, шуме.{S} Ни ту се није осећао срећан.{S} Какво дрво, пут, бара каква опоменула би га |
младе Чачанке.{S} Да ли се ипак осећао срећан?{S} Пре свега, јасно му је било да не воли Белу. |
о своје потпуности.{S} И тада не би био срећан, јер би се осећао крњ, сакат, јадан, недостојан |
али јој се кецеља поред огњишта, и само срећан случај спасе девојку од даље несреће.</p> <p>— Ч |
/p> <p>— То је опет срећа... нека врста среће.{S} Данас је мало задовољних људи.{S} Ретки су ка |
несрећно.</p> <pb n="220" /> <p>— Никад среће неће имати онај који те је одбио — рече јој, теше |
одавао у дућану.{S} Газда-Митар имао је среће у трговини.{S} Послови су ишли добро.{S} Ипак је |
го што она може дати, бежао је од своје среће, мислећи да трчи за њом.{S} Није прошло ни неколи |
лни егоист који тражи целокупност своје среће, Илић је осећао да ће та срећа било једним, било |
је врло зао према онима који нису имали среће.</p> <p>Лампа у соби је осветљавала рђаво.{S} По |
ја се није заустављала у причи о својој срећи.</p> <p>Била се обесила о једру мишицу свога мужа |
{S} Они су му ласкали, уверавајући га о срећи, о љубави и забораву.{S} Они су га тешили, превла |
х дана и готово јој хтеде рећи: „Хајде, срећна душо, поново у тих живот одакле си и дошла.{S} О |
друго до куће.{S} И, она је легала сва срећна, певушећи своју омиљену песму: „Сунце ходи и зах |
коју је газдарица купила ту скоро и сва срећна унела га у ову собу.{S} Простирка је била лепа, |
било ту да та жена постане једног дана срећна мајка, проживи мирно и корисно свој део живота и |
бав је одбијала стално.{S} Још можда је срећна што се свршило како се свршило.</p> <p>Вишња је |
ла је беспослена, размажена и више мање срећна.{S} Она није била спремљена за живот, за борбу, |
и дан испуним корисно.</p> <p>— И ти си срећна? — прекину је Илић.</p> <p>— Не знам, може бити. |
каква судбина те чека — И зашто си тако срећна сада!...</p> <p>Промицале су окуке, мали заливи, |
рце желело освете.</p> <p>— Јесте ли ви срећни, господин-Илићу? — пређе Бела изненадно на њега, |
бити тако задовољни једно другим, тако срећни.{S} На срце су му навирала осећања од пре годину |
="161" /> <p>— Ми бисмо могли бити тако срећни, Илићу, врло срећни...</p> <p>Али Илић, као и св |
смо могли бити тако срећни, Илићу, врло срећни...</p> <p>Али Илић, као и сви људи који траже од |
сли, а са њом и сва могућност да будемо срећни.</p> <p>Дрхтећи, Вишња је гледала у своју другар |
ивота.{S} Те циљеве треба оставити деци срећнијих народа.{S} Они су за нас још луксуз, још немо |
них које ће срести и који ће их учинити срећним или несрећним.</p> <p>Чедомир је одржавао разго |
је сиротињи место у кујни.{S} Али овог срећног дана, она хтеде показати томе ђаку да она није |
ојка која је обећавала практичну жену и срећну мајку.</p> <p>Њена другарица, напротив, била је |
епа.{S} Ја бих хтела, опет, да је видим срећну, задовољну, збринуту.{S} Чедомир је лепа прилика |
реко поља и бацала се право на град.{S} Срећом за Чачак, са те стране налазио се неки старински |
им се проповеда, мужа који им се даје, срећу ако је сретну, несрећу много чешће, и судбину кој |
{S} Начинио је за свагда неспособном за срећу девојку коју је волео.{S} Он је био добар као Хри |
лић.</p> <p>— Не знам, може бити.{S} На срећу ретко мислим; она ми се чини сувише неодређен пој |
ице. <pb n="139" /> Тражила је навалице срећу.{S} Опасности су јој годиле.</p> <p>Једног дана, |
аји, од тихе носталгије што смо пустили срећу да одлети кад су нас њена крила додиривала, до вр |
рсто загрљени, као да су хтели задржати срећу коју су нашли.</p> <p>Из трпезарије је допирало з |
ено васпитање, које јој је обезбеђивало срећу у очевој кући, обележавало је као повреду тога за |
праву нежност, за пожртвовање, за праву срећу и прави бол.</p> <p>— Што не бријеш бркове ? — ре |
за црвену заставу, да подели с њим ову срећу.{S} Али... његове очи су је избегавале.{S} Кад би |
да грицкам полако <pb n="242" /> своју срећу, живот ми је кратак, верујем у бесмртност душе.</ |
{S} Она хтеде по том да надокнади своју срећу, да види, <pb n="246" /> да посети све те ствари, |
ве: народно благостање, своју сопствену срећу, социјалну правду и уједињење Српства.{S} Тражио |
чјег инстинкта да тражи своју сопствену срећу, пошто-пото, и с <pb n="165" /> друге стране нужн |
аловарошког првака.{S} Он је једва знао срицати, а теже му је било потписати се него отпешачити |
и глас. — Ти си дошла у њега весела као срна, <pb n="243" /> побегла си с ишчупаним срцем.{S} Ш |
е суревњива што се она познаје са њеним сродником.{S} Или може бити, рођака завиди рођаку што ј |
рави се између њега и девојке.{S} Он се сроза с канабета као кривац.{S} И заронивши главу у кра |
апутало је све у соби.</p> <p>Платно се сроза низ мишице, обеси се о бедра, да се после склиза |
не о жицу.{S} Па ипак, ово отмено место српске престонице учини јој се бедно.{S} Видела је по њ |
измешани.{S} Изгледало је као да су сви српски сталежи послали овде по кога свог представника.{ |
аши песници певају песме толиким рекама српским.{S} Зашто ми њу заборављају?{S} Зар она није ве |
за кога тврде да је најукуснији од свих српских пасуља.{S} Један професор универзитета, два пос |
алим предметима био већином слаб.{S} Из српског језика је имао стално двојку.{S} Осим тога, зад |
<pb n="108" /> народност, а специјално српској народности у Турској вера представља још велику |
покретне стражаре од дасака, обојене у српску тробојку и с дрвеном јабуком на врху.</p> <p>— Ш |
ену срећу, социјалну правду и уједињење Српства.{S} Тражио је слободу у вери, књижевности, у на |
е, па се после разносиле широм Србије и Српства.</p> <p>Матовић је доживео и један лични пораз. |
{S} Зидови су попуцали.{S} Грађевина се срушила.{S} Она се збиља осећала као човек који је био |
неку годину и свршила: једног јутра се срушила.{S} Никоме није пало на ум да је диже.{S} Полиц |
ш него у просјаке.</p> <p>Сад се све то срушило јер „тај зликовац неће да учи“.</p> <p>Радоје п |
ми смо такође имале амбициозну младост, срца врела, слутње прве узнемирености, девичанске наде |
поверити сву ту изненадну раскош свога срца и чудновату лепоту своје маште; јер то није била в |
куца и ради, као да у радњи има стотина срца и душа.{S} Марке су биле најновије, укус леп, цене |
да се одваљивао <pb n="72" /> од самог срца. — Ја мислим да подигнем једну такву централу под |
врата, па је пољубила с обе стране и од срца. — Колико има од како се нисмо видели!...{S} Како |
а да јој каже једне речи која долази из срца.{S} Ћутали су.{S} Ваздух је трептао око њих позлаћ |
, невине очи и који је долазио право из срца.{S} Тај пламен и срдачност, која је звонила у дево |
га неко ма и очешао, заболело би га до срца.{S} Близу Калимегдана срете га једна група другова |
сећало се у природи.{S} У исти мах, око срца јој било топло, меко, празно.</p> <p>— Тако је мир |
у је сметао, те сиђе с тротоара.{S} Око срца му је било весело, топло, па и жалосно.{S} Мило му |
аје, она је, против свега, носила у дну срца успомену на младића који ју је некад волео и кога |
је заборави.{S} Њена слика се брисала, срце ћутало.{S} То је трајало неко време.{S} Изненадно |
, сладак и тежак; у глави му се бркало, срце готово престајало куцати.{S} Белу није могао остав |
чинила као казна.{S} Њено, већ рањено, срце стезало се од бола.{S} Заклињала се да ће се сва п |
напор.{S} Његова мисао је била уморна. срце болесно, воља немоћна.{S} То му откри његов интимн |
/p> <p>Сузе су замагљавале њене очи.{S} Срце јој се кидало.{S} Она се питала да ли су људи луди |
ли та срећа дотицала је се неугодно.{S} Срце јој се стезало, њена душа је плакала, а она се мор |
, пријатељу, а младост кратка.</p> <p>— Срце ми хоће апстракт и апсурд, моја мисао недостижне в |
сник крије од света, док му она разједа срце, а њен гној прља, трује.{S} С времена на време, он |
ања на њено писмо.{S} Сумња је уједе за срце.{S} Учини јој се да тоне, да се земља сурвава под |
овољни једно другим, тако срећни.{S} На срце су му навирала осећања од пре годину дана, меке, н |
, и осети како му цело тело дрхти, а на срце му наваљују разнолики осећаји, од тихе носталгије |
} Неко тешко осећање савијало јој се на срце.{S} Њена душа је дрхтала од страха пред нечим непо |
падали му као неки благ и лаган лек на срце што се крвавило.</p> <p>— Да је и мени да изађем н |
S} Њему су ти загрљаји падали слатко на срце.{S} Они су му ласкали, уверавајући га о срећи, о љ |
прамење од памука.</p> <p>Илићу залупа срце кад виде девојку тако близу себе.{S} Он не настави |
мрак као из гробнице.</p> <p>Илић стеже срце и упути се лагано на вечеру.</p> </div> <div type= |
е сметају.</p> <p>— Главно је да јој је срце здраво — рече лекар на последњој посети. — Ако се |
Девојка притисну руком онде где јој је срце, не рече ништа, повуче се натрашке, гледајући га н |
а друго.{S} Плима страсти плавила му је срце поново, ударала <pb n="192" /> на било код очију, |
љубав: здраву, одраслу паланчанку, чије срце, можда једино на свету, куца у том тренутку за њег |
лептир, да раширимо <pb n="43" /> своје срце као дрво своје олистале круне, да се и ми страсно |
ци, или да умремо млади слушајући своје срце.{S} Ја сам изабрао ово друго, а и ти ћеш... сигура |
еби све несреће које су му притискивале срце и које је само њој могао рећи.{S} Али су њега сад |
на. — Кад је видим онако хрому, мени се срце цепа.{S} Ја бих хтела, опет, да је видим срећну, з |
говори он, слободно, осећајући да му се срце пуни неким осећајем, који није могао тачно одредит |
о између ово двоје: или да убијемо наше срце па да живимо као старци, или да умремо млади слуша |
на на време, он би се свестио, чупао из срце ту опасну гљиву, а заједно са њом и слику младе Ча |
е било у брезову хладу,</l> <l>Имала си срце насмејано,</l> <l>И главу си оборила младу.</l> <l |
носила бескрајна одушевљења у младићево срце и била најлепша лепота његове младости.{S} Он их ј |
патила, његов понос је страдао, његово срце желело освете.</p> <p>— Јесте ли ви срећни, господ |
је Вишња неосетно попуњавала.{S} Његово срце, које је дотле живело пустињачким животом идеала и |
чито догодило лично њему, али је његово срце уздрхтано лупало у грудима, као да се дешавало неш |
атним маљама.{S} Она узбуди цело његово срце, он хтеде заборавити садашњост, притиснути је на г |
залебдела пред његовим очима.{S} Људско срце му изгледало преуско за његов сан и мисли.{S} Поно |
ио је пут својих мисли.{S} Једно женско срце куцало је за њим.{S} Он то сад зна, зна позитивно, |
тојеће стање</hi>, од кога му је пуцало срце и бридела леђа, звониле су му као песма наде, утех |
њено цело биће везано за њега.{S} Њено срце грчило се у мукама.{S} У њеној души дубила се болн |
<p>Али та реч беше одвише тешка за њено срце.{S} Она се осети сама усред тих занетих девојака з |
м, Дрино водо, ја одо’!“</p> <p>Вишњино срце залупа јаче.{S} Можда ће доћи писмо.{S} Какав ће т |
кала се, разливала у ноћи.{S} Девојчино срце се опијало том идилом.</p> <p>Обично приђе Милева |
колних села, па и из даље.{S} Задовољно срце је замахивало снажно пијуком.{S} По планини се раз |
<p>Ова издаја сна заболе га као удар у срце.{S} Он се диже с клупе, прође стазом и изби на изл |
е рамена додирнуше.{S} Чедомира такну у срце надземаљска милина.{S} Девојка поред њега имала је |
наспрам другог, неми, без речи.</p> <p>Срце младићево се стишавало постепено, свест му се враћ |
, <pb n="243" /> побегла си с ишчупаним срцем.{S} Шта сад тражиш опет?</p> <p>Брод је ишао час |
е могла радовати дубоко, потпуно, пуним срцем.{S} Сад пак, примала је хладно те изливе паланачк |
ња приста у први мах, подајући се своме срцу.{S} После се трже брзо, нагло и одби.</p> <p>— Не, |
S} Он је поново прихвати и принесе је к срцу.</p> <p>— Не... не, Чедомире! — рече Вишња, и истр |
<p>Он је поново прихвати и принесе је к срцу са једном жељом у души да сам поцрвене.{S} Ко зна |
Неказатим, Бескрајним.{S} Ја се враћам срцу да осети оно што мисао моја није могла сазнати.</p |
ше томе граду, радост се сушила у њеном срцу, обузимала је нека сумња, почетци кајања, нека нео |
ириси заносили су је.{S} Своме препуном срцу налазила је одушке у цвећу, сагињала се, кидала га |
ри пролетњега сунца.{S} Гледао ју је; у срцу је осећао као неку песму, радост што је види, што |
усти.{S} Њени се образи запламише.{S} У срцу осети топлину.{S} Успи уснама и рече:</p> <p>— И Ч |
зних народа и разних епоха, опозиције у срцу једног истог друштва, противуречности у карактеру |
ајзад, и он је био млад, и он је имао у срцу нежности.</p> <p>У природи је настајала све већа т |
ори врата за собом, ступи дубље у собу, стави руке на кукове, па ослови студента нешто извештач |
г уважења према његовом успеху у школи, ставила већ толико пута до знања да он има од ње да се |
ост: одбацити метафизичке спекулације и ставити се потпуно на гледиште позитивистичке философиј |
избегавала, правила двосмислене фразе, стављајући му до знања да ће га одати.{S} Кад би се њих |
т.{S} Додуше, она му је писала, те тиме стављала до знања да јој може одговорити.{S} Али њено п |
успење уз један камичак. <pb n="76" /> Стаде посматрати ту бубу и мислити... ко зна на кога!{S |
ме избегаваш.{S} Ти ме више не волиш? — стаде да се мази, и набра обрве.</p> <pb n="189" /> <p> |
м придржаваше књигу према светлости, па стаде рецитовати доста лепо:</p> <quote> <l>То је било |
} Промуца неколико речи захвалности, па стаде.{S} Он је осећао свој лажни положај према тој дев |
не задовољи се тиме.{S} Она оде даље, и стаде му цртати положај те своје творевине према њему, |
едоше кренути, Бела истрча у двориште и стаде преклињати мужа да не прави скандала.</p> <p>— Ос |
трча тамо, посади се у његову средину и стаде растресати набрано цвеће.</p> <p>— Јаој, црна, шт |
е рпа исписаних страница.{S} Скупи их и стаде прелиставати да уђе што боље у предмет.{S} Он их |
супротностима, као у сну.</p> <p>Главна стаза разређивала се.{S} Шетачи се враћали у град.{S} И |
у крај, где је почињала једна споредна стаза.{S} Начини још неколико корака, и спусти се на је |
простор, зарастао у траву.{S} Неколико стаза, које су сами пешаци утрли, белиле су се у озелен |
{S} Чедомиров поглед пређе преко главне стазе, која је описивала једну врсту круга, прелете пре |
мрак је купао џбунове шимшира, споредне стазе и силуете барни за грешење простирки.</p> <pb n=" |
у, коју угледа празну и усамљену.{S} По стази је било мирно и топло.{S} Једна црвена буба труди |
оље еманципације?</p> <p>Ишли су сад по стази посутој шљунком.{S} Око њих се мешало засађено цв |
ар у срце.{S} Он се диже с клупе, прође стазом и изби на излазак од парка.{S} Ноћ је већ наваљи |
пруге и упутише се у обележеном правцу стазом обраслом у травуљину.</p> <p>Чедомир је гледао п |
што му је остао.</p> <p>Лево, на столу, стајала је рпа исписаних страница.{S} Скупи их и стаде |
израде.{S} Према постељи, опет до зида стајала су два скупоцена ормана, изолучена при врху, ош |
то има да дође.{S} На отвореним вратима стајала је Белина мајка још непрестано.</p> <p>Она је б |
о први пут своју драгану.{S} У врх пута стајала је још она клупа на <pb n="97" /> којој су седе |
ову воду — рече младић девојци која је стајала поред њега и гледала, стегнутих губица, у лепу |
се ширио све више.{S} Међутим, земља је стајала пред великим радовима.{S} Морало се извршити на |
<p>Пут се био изгубио.{S} Пред њима је стајала једна железничка пруга.</p> <p>— Ту близу, где |
нуо и пошао ка својој другарици, она је стајала сама у зраку пуном кише.{S} Све је око ње било |
а себе хаљину.</p> <p>Пред огледалом је стајала Вишња у ноћној кошуљи, боса.{S} Као ван себе, г |
д прозора један младић: тако су му лепо стајале обријане науснице!...</p> <p>Илић се насмејао, |
нешто суморан са тешких завеса које су стајале као прилепљене уз прозор, и са одсуства присних |
{S} Неколико јабланова, посађени у ред, стајали су непомични.{S} Сребрну траку велике реке није |
"10" /> књига.{S} На врху једног ормана стајало је попрсје Вука Караџића с фесом на глави.{S} Д |
ђе, као у свој дом.{S} Неколико младића стајало је око врата.{S} Изгледали су јој као деца.{S} |
ветлости.{S} Усред тог великог предела, стајао је Радоје, скромно, готово понизно, с лулом у ле |
стране.{S} Неколико корака лево од ње, стајао је Чедомир блед, погнуте главе, намрштених обрва |
оше трем.{S} Један стари човек, који је стајао у удубљењу неких укинутих врата и продавао погач |
и по црвеном лицу кондуктерову који је стајао укочено и озбиљно с бичем у руци.{S} Споредна ка |
ворили закони, нарави, навике.{S} Он је стајао на прекретници и није се могао одлучити камо да |
е је синоћ оставила венац.</p> <p>Он је стајао на истом месту, недирнут.{S} Јутарње сунце преси |
је претакао вино у магази.{S} Шегрт је стајао пред вратима и куцкао косом о калдрму.{S} Неколи |
Али зашто их не закрпи?...{S} Бар то не стаје ништа.{S} Међутим, њему то не смета, он то не зна |
утрашња врата, чија су окна од извезена стакла спречавале поглед да продре даље.</p> <p>— Можда |
стубови скрхали <pb n="6" /> се као од стакла.{S} Краљ се сад, природно, обраћао народу, чинио |
еља и земљака, Вуксановића и Компаније, стаклара на Сави до Малих Степеница; немој да се стидиш |
клих груди, устрепталих слабина и очију стакластих као да душа сања неки ванземаљски сан, тело |
представља састанак Ромеа и Јулије.{S} Стаклена врата водила су из кујне у Вишњину собу, која |
да појми како та невидљива материја, то стакло, спречава њихов лет.{S} Такве су и жене које при |
испи чокањ до дна и, не одвајајући још стакло од уста, продужи:</p> <p>— Најзад, свеједно.{S} |
p> <p>— Видиш, ти си петичар, први ђак, сталан гост на министарској трпези, па која вајда: неср |
љи; није само њему положај тежак; сваки сталеж има своје муке.</p> <p>И онда, Вишња није волела |
ша, да су се правила готово два засебна сталежа, где је осуђеник с новцем заповедао за паклић д |
У њој се бунила наша девојка из средњег сталежа, бакалинова ћерка, послушно дете патријархалне |
и.{S} Изгледало је као да су сви српски сталежи послали овде по кога свог представника.{S} Поре |
ра.{S} Али, њима је нови живот убризгао сталешке мржње и понижења.{S} Њих разједа отров социјал |
и предузећа; наравно да су онда и скупо стали, те се оно мало новаца колико се могло скупити у |
кцију прописану законом.{S} Отуд долази стална пометња, анархија, јаловост у државној управи.{S |
тавља у суштини целокупан народ, његове сталне и опште интересе.{S} У Србији ни сенке од тога.{ |
унама, поразом једног кабинетског рата, сталним скандалима на двору.{S} Међутим, ни Јован није |
е Фондова, пореза, осигурања од пожара, сталних оправки и поправки.{S} И сад, да се ту усели не |
ао дете каћиперка и, у домаћим свађама, стално на страни своје мајке.{S} Рачуноиспитачу живот н |
, потуцао се од гимназије до гимназије, стално одушевљен, стално без марјаша, матуру није полож |
хлеб.{S} Општа чама, вечито јадиковање, стално незадовољство, грабеж, отимање, хајдучија, одсус |
мназије до гимназије, стално одушевљен, стално без марјаша, матуру није положио и похађао је Ве |
p>— А он ? — прекиде је стари господин, стално неповерљив.</p> <p>— Он јој је изјавио љубав пре |
мна, учена човека.{S} Љубав је одбијала стално.{S} Још можда је срећна што се свршило како се с |
дупља нешто унезверено, као да је душа стално у послу, зенице грозничаве, занесене, нестрпљиве |
оме.{S} Чича с погачицама поздрављао је стално учтиво, имао при себи палидрваца да се упали циг |
би се о просвети повео разговор, био је стално на страни школованих људи, ма они и застрањивали |
ректор је био постарији човек; носио је стално црно одело, био је резервни официр, бријао се св |
се вечито <pb n="58" /> жалио да Радоје стално трчи напред: научи лекцију која није још задата, |
зе увек нешто раније, а да жене задоцне стално.{S} Чедомир је потврдио ово правило, док му је В |
м пуним звезда.{S} На таласима, који се стално љушкају, плови њен чамац с разапетим једрима и в |
е био с Вишњом у њеном стану, трудио се стално да не остаје на само с министровом ћерком.{S} То |
посланици не могу да се определе јер се стално налазе у недоумици: да ли да гласају по свом убе |
им драганом.{S} Она је седела у Чачку и стално чекала његов одговор.{S} Дани су јој пролазили п |
ином слаб.{S} Из српског језика је имао стално двојку.{S} Осим тога, задоцњавао је на часове, т |
само знак захвалности што је Илић имао стално по коју лепу реч за њу, девојку која је своју ма |
није смела ући ту; за ђаке је пак било стално отворено.{S} Могло се ту склонити од жандармске |
сио међу првима новине, пропраћајући их стално каквом пошалицом.{S} Па и сад, кад их јој предад |
b n="123" /> Поред свег тешког живота у сталној опозицији и борби са властима, стари професор и |
м вароши и даљим пијацама, организовати сталну бригу за народно и сточно здравље, појачавати пр |
шићете школу и постати јаван радник.{S} Стало вас је скупо док сте дотле дошли.{S} Али још све |
љна постројења.{S} Оно што је најскупље стало: темељи, остало је недирнуто.{S} Ја сам и онда то |
да је то најбоља кондиција у Београду: стан, храна, пријатељство великог човека и нешто у гото |
не покаже колико је срећан што не плаћа стан.</p> <p>— То је велика рента, као мираз од педесет |
прво ступало при улазу у велеиздајников стан.</p> <p>И то није било све...{S} Верио се са њихов |
и.{S} Од лекције коју је имао плаћао је стан; остајало му је још нешто за дуван, ситан трошак и |
ело.{S} У соби је било тихо.{S} То беше стан за самца другог реда с најпотребнијим намештајем и |
да је сијало из пакла.{S} Илић је имао стан, управо кревет, изгубљен у сокачићима, двориштима, |
далеко.{S} Да само знаш како ми је леп стан, па баба... што је златна; прича ми како је било к |
омир пратио, као увек, Вишњу од Кајиног стана до њене куће; он се опоменуо да је сутрадан неки |
аде на ум како му је једна газдарица од стана ушла у собу само у кошуљи.{S} Био је у првој годи |
ом-мисли</hi>. <pb n="86" /> Публика се стане да надмеће ко ће више знати на памет тих његових |
, једна зелена ливада и цела железничка станица.{S} Разни колосеци, низови вагона и остала гвож |
си имала велики цвет... на железничкој станици се формирао један воз... ја бејах готов, и ја т |
г дана отпутовали су у Париз.</p> <p>На станицу су их испратили Матовићи са кумовима.{S} Кад би |
ре од вагона виделе се разнолике зграде станичне, гвоздене машине ружног облика, низови вагона, |
но од ње видео се низ ситних краварских станова с прозорима до земље, осенчени шљивацима.{S} Јо |
илуета једне цигљане.</p> <p>Девојка је становала у близини, те позва свога пратиоца кући да се |
ом ћерком.{S} То је било врло тешко.{S} Становали су под једним кровом, хранили се за истом трп |
уће, подигнуте пре двадестину година за становање једне отменије породице.{S} На углу, који је |
ила чиста калдрма, виделе се коњушнице, станови за послугу и једно изврнуто буре.</p> <p>Кад пр |
ориште, ограђено са три стране јевтиним становима.</p> <p>Вишња притисну кваку на једним од мно |
ту да виде Београд, беспослени радници, становници предграђа, ситни чиновници који нису могли о |
тог јутра.{S} То је била листа за попис становништва.{S} Газдарица је имала жилав врат и пупаст |
д оног дана кад је био с Вишњом у њеном стану, трудио се стално да не остаје на само с министро |
вече кад се њих двоје упутише Вишњином стану.</p> <p>— Ви на лето свршавате школу? — упита Или |
у, на сметњи.{S} После се навикао.{S} У стану је имао што треба скромном човеку.{S} Матовић је |
нас донекле, — чаврљала је рођака. — Не станујем далеко.{S} Да само знаш како ми је леп стан, п |
проглашен као противник <hi>постојећег стања</hi>, антидинастичар, јатак краљоубицâ и шта још |
кта, која је човеку остала из природног стања — објашњавао је разлог што су зрнца философије до |
опстанак и свеопштег боја, човек схваћа стање мира и слоге, поред одабирања појима једнакост, п |
и говорио просто;</p> <p>— У народу је стање одиста очајно.{S} Нико није задовољан и нико сигу |
изу све класе.{S} Свак се жали на своје стање.{S} Нигде нема никаквог ауторитета.{S} Интереси у |
мржње његових другова на <hi>постојеће стање</hi>, од кога му је пуцало срце и бридела леђа, з |
писмен.{S} Ето то, тај факт, то жалосно стање у којем се налази наш свет, не треба губити из ви |
е школе.{S} Али се она морала мирити са стањем ствари, како је називала своје домаће прилике и |
ати се за телеграфски дирек.{S} Ту је у стању да остане <pb n="233" /> сатима.{S} Ако га ко упи |
вој глави је било мутно.{S} Он је био у стању пијана човека који добро види да прави глупости, |
ров социјалне суревњивости.{S} Они су у стању да омрзну човека кад на њему угледају нову крават |
ема демократских рефорама, а они нису у стању да се одрекну ни државног фијакера!</p> <p>Али мл |
е му не доноси.</p> <p>— Па, купиће је, стара му мајка!{S} Човек се не жени због кошуље.{S} Мла |
са бунара.</p> <p>Не чекајући одговор, стара жена донесе што је нудила.</p> <p>— Је ли ти сад |
сле часова остајале су дуго заједно.{S} Стара девојка је уређивала збирке разних старина : каме |
уди, рећи: „Моја Вишња, моја лепа, моја стара Вишња“.{S} Али се свлада, па настави говор о поли |
м.</p> <pb n="291" /> <p>Постала је она стара Вишња, којој је морал патријархалне куће забрањив |
е више у моди, слатка моја — насмеја се стара девојка. — Она је одвише чедо наших крајева, јужн |
} Даље мало, пузала је, разлиставала се стара лоза, пуштала у вис своје сочне пипке, припијала |
.{S} Занат није ишао никако.{S} Јела се стара мука.{S} Мајстор се надао бар у сина, да ће изаћи |
сна цурица.{S} Него, кажем ти — подвуче стара девојка — страх ме је било за тебе.{S} Ово је вел |
прату над дућаном седели су.{S} То беше стара паланачка кућа: пространа, удобна, врло строга об |
државају доцно у вароши — приговори јој стара жена.</p> <p>— Не знате ви те ствари — осече се В |
забрано место.{S} Она долази у њега као стара познаница.{S} Њу чекају многи познаници.{S} Знају |
n="245" /> сандуке — примети заједљиво стара девојка — то је за причу!</p> <p>Брод обиђе брдаш |
дговором, он је откључавао кофер, вадио стара писма, носио их у најнепосећеније кутове варошких |
з пратњу Цигана и чауша.</p> <p>— То су стара, добра времена — уздахну госпођа у пола воље. — О |
це ? — чу се глас из друге собе.</p> <p>Стара девојка понови још једанпут:</p> <p>— Колегинице? |
љено. — Зашто да будем невесела?</p> <p>Стара девојка је ухвати за руку.</p> <p>— Слушај, слатк |
земљи...{S} Да постоји рај сваки би се старао да што пре умре... <hi>Карт бланш</hi> имају: де |
/p> <p>— И једно и друго — одговарао је старац на постављено питање. — Нико нас не тера, па ћем |
ао у изненадној и пролазној топлини као старац који се напио добра вина.{S} Вишњу пак је бунио |
рне, <pb n="81" /> ниске, високе, нове, старе, збијене и раштркане како их само Београд може по |
ли још један полић?{S} Продао сам неке старе панталоне, па имам рачуна да те частим.</p> <p>Че |
распремала сто.{S} Виделе се разгранате старе шљиве њихове баште.{S} Јабука шећерлија китила се |
дино мишљење?{S} У њој се бунио остатак старе душе, бунила се сва њена ранија наивност против и |
и државну службу, па да проведе на миру старе дане уз сина господина.</p> <p>— Боже дај здравље |
стварима.{S} Није се правила разлика по старешинству, годинама ни по породици.{S} Сви су били с |
ек добри, стари пријатељи.</p> <p>— Да, стари свакако... и ми старимо, ми сами.</p> <p>— Ти Виш |
сталној опозицији и борби са властима, стари професор и његова жена нашли су увек могућности д |
хвати Чедомир. — Ми смо још увек добри, стари пријатељи.</p> <p>— Да, стари свакако... и ми ста |
еби у ситној, па и занатској радиности, стари Лазаревић прекиде га, рекавши му тмурно:</p> <p>— |
лата, било је и слаткиша, па и вина.{S} Стари <pb n="269" /> пушкар, који је задржао нешто од с |
тал, оправљао сатове, лемио ланчеве.{S} Стари кујунџија се противио у почетку новотаријама свог |
седељке после ручка бивале су краће.{S} Стари господин је морао примати овог или оног политичар |
да би служавка очистила трпезарију.{S} Стари господин би се извалио поребарке на фотељу, пушио |
с научним претензијама.{S} Осећао је да стари, није волео да му се противуречи и давао је честе |
изглед...</p> <p>— А он ? — прекиде је стари господин, стално неповерљив.</p> <p>— Он јој је и |
Младен, који је још нешто слушао док је стари министар био жив, промангупирао се са свим, изгуб |
>— Боже дај здравље — говорио је раније стари Остојић — нек ми дете изучи школе.{S} Школа ти је |
> <p>Ко зна колико би то трајало, да се стари Матовић не разболе и умре.{S} Овај народни борац, |
р?</p> <p>— Зини да ти кажем! — трже се стари господин, па пређе на своје дело о земљорадничком |
азговори, да одахне, да живи.{S} Његови стари <pb n="265" /> другови са универзитета били су се |
ула се, а не вратила се, како кажу наши стари.{S} И девојка је мислила поново на свог пријатеља |
и приста.{S} Они пређоше трем.{S} Један стари човек, који је стајао у удубљењу неких укинутих в |
д дођоше до њене куће, раставише се као стари пријатељи.</p> <p>Од тог доба звали су се по имен |
— Разгледала сам престоницу.{S} Ми смо стари познаници.</p> <p>Ускоро седоше за вечеру.</p> <p |
Него шта ћеш, несрећни сине? — викну му стари.</p> <p>— Ја бих хтео да изучим за златара код те |
> <p>И породица је седала за сто: у врх стари господин, с нешто раскораченим ногама као да још |
случају — упаде госпа-Клеопатра.</p> <p>Стари господин као да не чу шта му жена рече.</p> <p>— |
еља него своје брбљиве сестрице.</p> <p>Стари Матовић није примећавао ништа.{S} Он је при ручку |
нице, ограђене зарђалом оградом.</p> <p>Стари господин је био већ ту.{S} Он је био човек ситних |
Чедомирова сестра, која је од њега била старија две године, била је већ као дете каћиперка и, у |
ма, које нам је оставила у спомену наша старија литература.{S} Својих осамнаест година, колико |
о обичају.{S} Остојић је био нека врста старијег брата, пратио их у варош, окопавао им баштице |
дионице, страначке листове, уџбенике из старијег разреда, Пелагићева дела, народне песме.{S} У |
ише од себе.{S} Кад је пролазио улицом, старији су се утркивали да га поздраве, а деца се загле |
p>— Јуче да сам умро — говорио би какав старији човек — па да су ми рекли да ће неко раскопават |
них питања могао му је позавидети многи старији друг; чак и понеки професор није имао те ширине |
дојем.</p> <p>Златарев син је био нешто старији од своје сусетке.{S} Долазио је у њихову кућу к |
S} Она се питала још, што и они који су старији <pb n="48" /> од њега, они од којих зависи ток |
који је морао да крши леђа пред сваким старијим, да крије своја осећања, да се одриче својих м |
нкту — говорио је самоуверено. — Утицај старијих може да изопачи праве дечје наклоности.{S} Ако |
и портре Матовићев, рад једног од наших старијих сликара.</p> <p>Кроз широм отворене прозоре до |
ера, бившом дворском дамом своје мајке, старијом од себе десет година.{S} Влада није одобрила к |
и!</p> <p>— Куд нађе ту жену: плебејку, старију од себе, удовицу — рече Илић у себи изненадно, |
н између једне папуџинице и трговине са старим књигама.{S} Ништа не свраћа пролазнику пажњу на |
.{S} Ствари су у кући пошле опет својим старим, мирним током.{S} Тако је Вишња могла сад мислит |
ељи.</p> <p>— Да, стари свакако... и ми старимо, ми сами.</p> <p>— Ти Вишња?{S} Ти си млађа нег |
тара девојка је уређивала збирке разних старина : камене стреле, римске новце, бронзано прстење |
це.{S} На сред вароши уздиже се велика, старинска црква са гломазним кубетом од лима.{S} Око ње |
ричају одавно.{S} Али ја добра, наивна, старинска жена...{S} Ко ће у то да верује!...{S} И то д |
талиште, и упути се ка универзитету.{S} Старинска зграда бацала је и сад дебелу сенку преко ули |
ећање морала који јој је несвесно улила старинска кућа њеног оца.{S} Прочитане књиге и живот у |
ја на телеграфској жици и, у дну, једна старинска, двоспратна зграда у источњачком стилу, с кро |
тила, а кућа би била опрана...</p> <p>— Старинске жене, газда-Митре...</p> <p>— Старински човек |
каквом кафаном, и широко незграпно кубе старинске цркве, са златним крстом, који се сија у ватр |
што се спустише низ неспретне степенице старинске зграде, кад Илић заста, као задржан нечијом с |
p>Лазаревић извуче из касе један свежањ старинске неранџасте хартије, шпартане зеленим уским кв |
дине Илићу — поправи се госпођа с нешто старинске грације и с ласкавим осмехом, који прели цело |
Старинске жене, газда-Митре...</p> <p>— Старински човек сам и ја, па опет кад видим да је нешто |
о од глади.{S} Свој позив је схватао на старински начин.{S} За њега философски системи нису има |
за Чачак, са те стране налазио се неки старински бедем, те је сад полиција наређивала грађаним |
мела, и поред својих лектира, да измири старински морални закон породичног живота са борбом за |
ва пут дневно.{S} Печење је мирисало по старинским пањевима.{S} У кафанама је врило као на ваша |
нама као усијана глава, као сабласт из старинских романа.{S} Ћифте веџбају своју памет на теби |
p>Чедомир примети тек тада једно кожно, старинско канабе у сумраку собног угла.</p> <p>— Седи т |
у књигу коју је прочитао, било је једно старинско издање посрбљеног Робинсона који се из неког |
сије, тигањи, бакрачићи, тенџере, лонци старинског облика, које је госпа-Матовић наследила од с |
ле оном својом ватром, јако као крст на старинској цркви.</p> <p>Вишња га пусти да говори.</p> |
а љубавне напитке, већ изјаву, ону мало старинску изјаву којом се проси рука у девојке.{S} Она |
и сувише гостију.{S} Било је међу њима старих, опробаних пријатеља, а било их је и таквих који |
колико да не поквари расположење двоје старих.{S} Аница ју је посматрала испод ока, па јој реч |
нао само за зле стране живота: одрицање старих пријатеља, кињење од стране власти, свакојаке ос |
упачне, младе жене несташне, а старци и старице тапшу рукама, одобравају и буне још више, па се |
ко, смелости да се кида са свиме што је старо, штетно, устојало.{S} Пун рђавог искуства о правд |
ма, седала крај прозора и тражила своје старо задовољство гледајући људе <pb n="57" /> и ствари |
дна школа која је раније била механа, и старо гробље, пуно дудова.{S} Тек са јужне стране налаз |
>— А шта ћеш му за ствари?</p> <p>— Има старог мебла колико хоћеш, труне ми горе на тавану!</p> |
.{S} Долазила му је на ум мисао да нађе старог господина, па да му каже све.{S} За то није имао |
вот пред њима...{S} Да, ја сам човек из старог времена, иако сам се бунио против њега: брак ми |
о, па застао, седећи замишљено у једној старој наслоњачи.</p> <p>— Не допада ми се — рече најза |
<p>— Дижи се, тето -— каже она одрешито старој Лазаревићки — да идемо мало у шпацир.</p> <p>Обе |
/> искуства.{S} Родом из Бијелог Поља у Старој Србији, он је прешао овамо да се школује, потуца |
бе терао га је да се излије пред својом старом пријатељицом, ма по цену да се понизи.</p> <p>— |
, он је прионуо у дућану и лепо помогао старом Остојићу.{S} Како кујунџилук није више ишао, ода |
милионима ситних капљица и као контраст старом, раскаљаном Београду.{S} Он ју је још једном так |
лану, уређену башту и колегиницу, једну стару девојку, по имену Аница.{S} Лепо су се сложиле.{S |
дио многим средствима да придобије њену стару наклоност.{S} Али право средство, понуду за брак, |
јке приступачне, младе жене несташне, а старци и старице тапшу рукама, одобравају и буне још ви |
и да убијемо наше срце па да живимо као старци, или да умремо млади слушајући своје срце.{S} Ја |
ада самом себи.</p> <p>— Новац је чудна ствар, моје дете — рече Матовић, обраћајући се Бели, не |
лико се мисли.{S} Али има једна сигурна ствар.{S} Човек се троши између два акта који се назива |
ерес за науком.{S} Али то је ваша лична ствар.{S} Мене се она као директора не може да тиче.{S} |
та позитивно.{S} Треба видети у чему је ствар, треба се уверити — говорила је себи.</p> <p>Али |
практичније?{S} Преведи какву занимљиву ствар.{S} То се плаћа.{S} Докле ћеш се, бога ти, зевзеч |
и обрт, те се одважи да удари на главну ствар.</p> <p>— Ти га волиш, дакле? — рече меким, поетс |
и ради само на крупно; гледајући главну ствар превиђа споредну, вечито се нечем чуди, вечито се |
— „Немац" је велика прзница; за најмању ствар отера ме на место! <pb n="126" /> А, бога ми, доб |
у.</p> <p>— Штета је упрљати тако скупу ствар — рече гласно.</p> <p>Диже се полако.{S} Ноге су |
нешто што није у нашој власти.{S} Брак ствара од људи силом хипокрите, установљава једну врсту |
што нема, што је различно од њега, што ствара контрасте и наду на потпуност.{S} Пожеле да раск |
ш виђен?{S} Онда критикуј туђа дела, не стварај ништа, размећи се, другима препоручуј вечиту ск |
ге, одвајају од свакидашњих разговора и стварају романтику посред обичности живота.</p> <p>— За |
ње људи, него што се мисли обично, који стварају свој живот по својој вољи.{S} Али, кажи ми... |
У то доба, довршавала су у Србији своје стварање два главна политичка фактора, народ и круна.{S |
њихао се под водом и са оним, над њом, стварао чаробно савршенство.</p> <p>Чедомир Илић је жуд |
из Србије.{S} Доиста, кад се његов дух стварао, природне науке достизале су свој врхунац.{S} М |
.{S} Сунце је било дошло према њима.{S} Ствари око њих бацале су велики хлад.{S} Девојка обори |
шетала по дворишту, седела у башти.{S} Ствари су у кући пошле опет својим старим, мирним током |
ио би да га нешто вуче к њој.{S} Хиљада ствари, блиских тој девојци, изашле би му пред очи и на |
о венаца лука.</p> <p>— А шта ћеш му за ствари?</p> <p>— Има старог мебла колико хоћеш, труне м |
ив извесних крајности Илићевог схватања ствари.</p> <p>— Докле иде та свемоћна слобода? — питал |
сву пажњу само на спољашност, на изглед ствари и покрете бића.{S} Илићу су горко долазиле на ум |
ивота и за живот, мењају садашњост, ред ствари, жуде за нечим вишим од свакодневне егзистенције |
месту, оставила да време реши нерешљиве ствари, донесе мелем на отворене ране.{S} Међутим, Вишњ |
шта сам очекивао, а шта дочекао, многе ствари које ме тиште и које могу рећи само теби... да т |
је прибелешке.{S} Није разумевала многе ствари.{S} Дивила се наставницима што почињу предмет из |
бом Чедомира и онда му објашњавао многе ствари, показивао му непознато цвеће, које је звао биље |
која не воли живот одрицања, позитивне ствари, рад за човечанство.{S} Паланка ће бити јача од |
видике.{S} Њене смешне грешке о основне ствари праштао је великодушно.</p> <p>— Па што ме је ос |
скрене правац својих мисли на конкретне ствари, али слике оне две девојке нису му излазиле из г |
Како се она могла мешати у његове личне ствари којима је он први и једини господар!</p> <p>Обој |
им мислима, Вишња је прекидала паковање ствари, отварала поново очево писмо и читала га бог зна |
, она управо долази сама по себи кад се ствари доведу у ред, кад обоје нађу користи у својој ве |
могао дати једног личног мишљења.{S} Те ствари му се чиниле непознате, далеке, туђе, несхватљив |
ку, о улози државе у материнству.{S} Те ствари су биле дотле далеко од Вишње као и сибирска пољ |
а види, <pb n="246" /> да посети све те ствари, тако уско везане за њу, да им каже да се вратил |
1" /> као да је хтео сазнати како се те ствари догађају.{S} Ослушкивао је челични хук шиваће ма |
јој стара жена.</p> <p>— Не знате ви те ствари — осече се Вишња за први пут. — Ја сам еманципов |
за простор, сисаре, преживаре, за опште ствари.{S} Оне су као фењер обешен позади лађе који осв |
адити.{S} Мајка се не сме мешати у наше ствари.</p> <p>— Мани се, Бела — викну јој мајка с праг |
овољство гледајући људе <pb n="57" /> и ствари тако тесно везане за њен дотадањи живот.{S} Узал |
о у лењом губљењу времена.{S} Колико би ствари видео како лете око њега тако у тишини изгубљени |
бичајима које су створили друштво и ток ствари.{S} Чачак је био њено родно место, град у којем |
.{S} Али се она морала мирити са стањем ствари, како је називала своје домаће прилике и неприли |
наочари кадгод је имао посла с писаном ствари, као да је знао читати и писати.{S} Он је на тај |
азиле на ум Шекспирове речи: „Има много ствари <pb n="297" /> на небу и земљи, Хорацио, о којим |
S} Хајдемо негде заједно!{S} Имам много ствари да ти кажем, да ти изложим што сам наумио.</p> < |
справке, умочио перо.{S} Имао је толико ствари да каже!{S} Дани су пролазили, а перо је висило |
ед њим разоружана.{S} Он је знао толико ствари, прочитао толико књига, сипао стране речи као ла |
е не говори непосредно, обиграва се око ствари и причају се многе излишности.</p> <p>Реши се да |
анац, револуционар.{S} Он се поноси што ствари схвата материјалистички.{S} Поезија му је празна |
р док не добије своје право.{S} Невин у ствари, он је дрзак у речима.{S} Он је радикал, демокра |
} Треба му показати делом, ову државу у ствари начинити његовом.{S} И место што му држава одузи |
ичним речима и излагању врло разумљивих ствари на неразумљив начин.</p> <p>Он је хтео да буде п |
системе, где је откривао милионе нових ствари, чуда, лепота, какве не би нашао ни у најчувениј |
но, час тишина смрти, час узбуна мртвих ствари, једно бојно поље у ноћи са свим ужасима који се |
агих испунише ту тишину, пуну неказаних ствари, примедбама о времену.</p> <p>У једном тренутку, |
асположењу, које не потиче из одређених ствари нити има за циљ нешто опредељено, она се решавал |
средство за прављење поклона, излишних ствари, за шарање живота као ускршњих јаја, нешто чега |
ске планете.{S} Она се сети много лепих ствари које је имала с Илићем.{S} Она би без њега остал |
у суво знање.{S} Дају ти моћ да разумеш ствари, али те заводе својом неприродном логиком; пуне |
ке спреме...{S} Де, пољуби руку!</p> <p>Ствари су се мењале у кући полако.{S} Послуга се обазри |
м, литературом, политиком и тако нечим, стварима које је слушала, читала на Великој Школи.</p> |
.{S} Даље опет, изгубила им се корпа са стварима.{S} Муке су видели око језика.{S} Ипак, пут је |
аци су се често шегачили са најсветијим стварима.{S} Поред све равноправности, осећала је да ип |
езбрижни, они су се разговарали о лаким стварима, о интимним везама, и он им није смео прилазит |
варао се с њим дуго, озбиљно, о крупним стварима из политике, о народу, задацима Србије као држ |
одили се занимљиви разговори о паметним стварима.{S} Није се правила разлика по старешинству, г |
то мени... ви се људи не разумете у тим стварима.</p> <p>— Добро.{S} Мени је иначе доста моје г |
Београду.{S} Ипак, пишући о тим простим стварима, на саму мисао да то пише љубљеној девојци, ње |
у младеж, мисао магловита, нејасна, али стварна, жива <pb n="23" /> која га је пратила, легала |
наде и обећања узимали су на се изглед стварних бића, рађали се један из другог, гурали се око |
о...{S} Доиста, ничега сигурног, ничега стварног.{S} Само илузије, само снови.{S} Хоћеш ли још |
емогућности, младић се трже.{S} Жалосна стварност приказа му се тада исто тако лако као и тај с |
опију благо, замагљавајући нашу свест и стварност.{S} Илић је писао о ситним догађајима, прочит |
у води тако јасно да је гледалац мешао стварност са илузијом.</p> <p>— Нигде нисам видела овол |
м за двоје.</p> <p>— Ти заборављаш опет стварност.{S} То се догађа у драмама и романима.{S} Нем |
ка се осети слободнијом у присуству ове стварности.{S} Негде зашкрипа ђерам.{S} Један пас залај |
рокламује да разум даје само карикатуру стварности.{S} Нове цитаделе романтизма дижу се против |
убрзо затим.</p> <p>Она је била људски створ, завезан за земљу.{S} И још нешто горе: жена, жен |
<p>Кад хтеде да загрли поново тај дивни створ што му се подаје, тог неслућеног анђела који га м |
један шум на вратима.</p> <p>Два млада створа погледаше се као два злочинца.{S} Отворише уста |
и да свет показује прстом на тебе, луди створе?</p> <p>— Доста! — викну размажена девојка, која |
лудо лепу, најлепши облик који је икад створен на земљи.</p> <p>Илић је био спремио читаво јед |
оји се ломио преко три брда, био је као створен за поверљиве састанке.{S} Неколико корака од ср |
во.{S} Не могу да примим да је васељена створена ради гомиле глупака.</p> <p>Девојка стеже усне |
њен најлепши оквир.{S} Она је била као створена за нормална осећања жене.{S} Све је било ту да |
сели да се одморе.{S} Место је било као створено за састанак пред растанком.{S} Неколико путова |
Синоћ сам читала у једној књизи да има створења која уђу у наш живот једног дана, заузму га и |
рекла јој је тада између осталог, „има створења која једног дана уђу у наш живот, заузму га и |
бесмртност душе.</p> <p>Вишња није била створење које завиди, али та срећа дотицала је се неуго |
ако.{S} Уз њега се припило једно женско створење, цело једно женско тело, готово голо.{S} Он не |
Учини јој се да то види на неком другом створењу.{S} Окрену се по соби, као да се бојала да не |
друштвеног живота онаквог каквог су га створили закони, нарави, навике.{S} Он је стајао на пре |
м мишљењима, теретним обичајима које су створили друштво и ток ствари.{S} Чачак је био њено род |
е беху код њега десили догађаји који су створили непремостиви јаз између њих двоје.{S} Они су с |
, Вишњо, ми још немамо базе; треба прво створити политичке слободе, без којих се не могу замисл |
пљења.{S} Ти ћеш успети.{S} Треба ти да створиш коју везу...</p> <p>— Која вајда!{S} Они од кој |
е наручивала нову хаљину:</p> <p>— Нека сте благословена, децо моја.{S} Ја не марим што ћу од с |
толике пријатељске услуге, поклоне које сте ми учинили ?</p> <p>Доиста, она му је често тражила |
комплимент:</p> <p>— Госпођице Бела, ви сте врло љубазни.</p> <p>Једна тица запева у башти.</p> |
м, који није могао тачно одредити. — Ви сте тако љубазни према мени.{S} Зар мислите да ја не ум |
јаван радник.{S} Стало вас је скупо док сте дотле дошли.{S} Али још све муке нисте претурили.{S |
тек да се нешто каже.</p> <p>— Зато што сте ме пољубили — одговори њен глас, а њена насмејана у |
човек, врло паметан... </p> <p>— О чему сте говорили?</p> <p>— О еманципацији жена.</p> <p>— Че |
му је од оца остало.{S} Чедомиров отац, Стеван, изучио је сеоску школу, па је покушавао да прод |
г тога чаршија дала надимак:{S} Јеж.{S} Стеван се није слагао са женом.{S} Ћерка једног бирокра |
инске реченице, погрешио у години смрти Стевана Првовенчаног.</p> <p>— Ја се озбиљно бринем за |
и која је стајала поред њега и гледала, стегнутих губица, у лепу долину, где је било тихо и без |
<p>Њене руке задрхташе у његовим, па га стегоше, задрхташе опет, и стегоше.{S} Предео је био пу |
говим, па га стегоше, задрхташе опет, и стегоше.{S} Предео је био пуст.{S} Влажна пољана дисала |
ш једанпут.{S} Она затвори шаку, као да стеже нешто тврдо; затим је отвори полагано, па изврну, |
ена ради гомиле глупака.</p> <p>Девојка стеже усне, као да тражи снаге, па настави;</p> <p>— Ка |
ве иде у пропаст.{S}Осети да му се гуша стеже, очи почеше да га сврбе, и њега обузе луда, болес |
њене груди утиснуте у његове.{S} Он је стеже снажно, грчевито, не мислећи ништа.{S} Под његово |
е туп мрак као из гробнице.</p> <p>Илић стеже срце и упути се лагано на вечеру.</p> </div> <div |
p> <p>Тада Вишња покуша да се ослободи, стежући му у исти мах руку јако.</p> <p>— Не, Чедомире. |
већу, сагињала се, кидала га, мирисала, стезала његов сноп уз груди.{S} Те груди!{S} Чиниле су |
се саставила с раменима.{S} Руке су се стезале грчевито.{S} Груди се упирале о груди.{S} Пољуп |
јој је тешко у души.</p> <p>Грло ју је стезало од неке незнане жалости.{S} Очи су јој биле пун |
дотицала је се неугодно.{S} Срце јој се стезало, њена душа је плакала, а она се морала смешити. |
ла као казна.{S} Њено, већ рањено, срце стезало се од бола.{S} Заклињала се да ће се сва предат |
самосталност.{S} Кад би се ипак уморио, стезао је слепочнице грчевито, шетао по соби или бежао. |
едне воденице, да је изгубио све што је стекао и пред смрт сачувао једва оно мало што му је од |
су се растурили куд који.{S} Друге није стекао.{S} Остао је још Зарија Ристић, вечити ђак, вечи |
ркву, горе у клисуру и дивио се како се стене секу...</p> <p>— Као сир!</p> <p>— Јуче да сам ум |
дете, због недовољног надзора, пала са степеница и сломила ногу.{S} Стога су јој вечито угађал |
и Компаније, стаклара на Сави до Малих Степеница; немој да се стидиш.{S} А сад прими много поз |
поступцима.{S} С врха до дна друштвених степеница одиграва се иста комедија; лукавство замењује |
ва зелена суда с тропским биљкама у врх степеница и најзад унутрашња врата, чија су окна од изв |
љен у сокачићима, двориштима, баракама, степеницама и рупама Савамале.{S} Под прозорима су му р |
пролазно... само један ступањ у високим степеницама, уз које се пео.</p> <p>Те супротности подр |
а, на средини куће, виделе се простране степенице, <pb n="5" /> једна сивкаста, уска, луксузна |
о на ручак, пењући се уз кратке, камене степенице, ограђене зарђалом оградом.</p> <p>Стари госп |
} Али тек што се спустише низ неспретне степенице старинске зграде, кад Илић заста, као задржан |
/p> <p>Једна крупна сенка спусти се низ степенице велике куће, додирну шимшир, проклати се по к |
њо? — упита је мајка, која се помоли уз степенице од трема. — Теби није добро?{S} Ти си болесна |
руштво <hi>Рад и Светлост</hi> паде под стечај, а Радоја стрпаше у хапс.{S} Он се оправда.{S} Р |
о је пензионисани казначеј.</p> <p>Река стешњена, пенушава и као зауздана, пробијала се још кро |
="54" /> <head>V</head> <p>Кад је Вишња стигла у Чачак, осетила је тек ту сву супротност између |
днице, либе се, зазиру једно од другог, стид их је, боје се.{S} Па опет се деси кадгод, као ова |
кло Вишњу у врло тешком расположењу.{S} Стид ју је био за онај тренутак заборава који се десио |
Своју грешку сматрала је за кривицу.{S} Стид ју је било и од самог Илића, а ради њега и ради св |
рудима и сваког тренутка јој истеривала стид на образе.{S} Иначе, у свему другом, мењала се ка |
ла је сама са Илићем.{S} Њу је обузимао стид, па радост, па жеља нека да је нестане, да се исто |
исан.{S} Није осећала пред њим никаквог стида.{S} Хтела је да му се преда одмах, ту, на тој про |
етерано развијена бедра, често несвесне стида и срама, а понекад намерно, с извесном циничном с |
еком раме уз раме, нема рада од кога се стиде, нема казне од које би их ухватио страх.</p> <p>С |
ова косе, те је изгледало да се девојка стиди без икаквог нарочитог повода.{S} Повучена у себе |
на Сави до Малих Степеница; немој да се стидиш.{S} А сад прими много поздрава од твојих доброже |
До виђења! — и већ се нађе пред Вишњом, стидљив и он, збуњен, светлих очију, уздрхтале браде, з |
аха, пред сликом девојке скромне, лепе, стидљиве и природне.{S} Та је слика препоручивала молит |
ајми.{S} Он то призна, и осмејкиваше се стидљиво, као да је тражио опроштај што је сиромах.{S} |
Белу... не бар оном љубављу, чежњивом и стидљивом, коју је дотле осећао према Вишњи.{S} Затим, |
у црно завила, плаче, суза јој сузу не стиже.{S} Вели, ни кошуље му не доноси.</p> <p>— Па, ку |
успео да пребегне у Турску.</p> <p>Илић стиже доцкан кући, па сутрадан јави директору да је бол |
ратске теорије о уређењу државе које су стизале са Запада нађоше у том незадовољству узорану њи |
тањима</hi>, правили пошалице.{S} Ту су стизале прве дневне вести преко <hi>штампараца</hi>, ка |
чека још неколико дана.{S} Одговор није стизао.{S} Она се чудила томе ћутању.{S} Да ли се Чедом |
ар, писао је врло <pb n="117" /> течно, стил му је био популаран и живописан.{S} Кад се каква и |
лободу, желео добро своме народу и имао стила у чланцима што их је писао по опозиционим листови |
ринска, двоспратна зграда у источњачком стилу, с кровом као звезда, широком настрешицом, изолуч |
а реши да оде сам.{S} У том, одузеше му стипендију.{S} Били су пронашли да се вратио без одобре |
овом водом, овим планинама, овим људима стискао се у њему као соко са скрханим крилима.</p> <p> |
азгледао је неколике.{S} Оне нису имале стиха ни слика.{S} Смисао је био редак гост његове музе |
!{S} Остала су је у памети само два три стиха из средине: ...{S}И мислио тада — Ко зна каква су |
а дати.</p> <p>— Понови још једанпут те стихове! — рече Бели, и осети како му цело тело дрхти, |
>, отворио га насумце, па читао на глас стихове, предајући се чару философске поезије Његошеве. |
вши чизмом и кочећи очи.{S} Куварица је стишавала близнакиње да се не деру пред његовом собом.{ |
еми, без речи.</p> <p>Срце младићево се стишавало постепено, свест му се враћала у главу, и он |
их уста.</p> <p>И породица је седала за сто: у врх стари господин, с нешто раскораченим ногама |
ва које им је стресла кад је распремала сто.{S} Виделе се разгранате старе шљиве њихове баште.{ |
нда паде поново на девојку, а одатле на сто, на зид, на прозорска окна, на затворена врата, као |
јој је да се не брине, оставио листу на сто, легао и заспао.</p> <p>Мисли му поново скренуше у |
рабио од своје жене да седне за кујнски сто и једе што прво дохвати.{S} Али му је то задовољств |
смоношу који би му га предао и пољубити сто своје собе где би га нашао.{S} Он је сачувао сва та |
Ево, па пуши — продужи она, помакнувши сто у правцу Илића. — Ко ме не познаје помислио би да и |
јим књигама.{S} Седао је поново за свој сто и настављао своју расправу.{S} Неодређена слава би |
дана.{S} Гледају једно друго хладно као сто, као столицу.{S} Једном нису читав месец проговорил |
тијом, били су наслагани црни тегови до сто кила, каје соли, гвоздено посуђе.{S} Из одшкринуте |
од те три постеље и бакреног посуђа.{S} Стога она позва младића у <hi>салу</hi>.{S} То беше нис |
одушевљење као од неког јаког пића.{S} Стога је Чедомир редовно посећивао њихова тајна удружењ |
ти се него отпешачити до Мрчајеваца.{S} Стога је јако уважавао школу.{S} Кад би се о просвети п |
ала је да јој је муж врло тврдоглав.{S} Стога узе други пут, прими од његовог говора што је ишл |
зила од његове ниске школске спреме.{S} Стога је и Чедомир разумео да ће његова сопствена срећа |
гнути главу пред потребама породице.{S} Стога млада девојка не исмеја план своје другарице.{S} |
је плакала, а она се морала смешити.{S} Стога побеже са седнице, чим се Каја заговорила са неки |
заносе главу својим тешким мирисом.{S} Стога се она отимала, кад је време било ручку, да сама |
добу кад се пише искрено и поштено.{S} Стога продужи правим путем и покуша да одвоји стране шт |
а, пала са степеница и сломила ногу.{S} Стога су јој вечито угађали. <pb n="123" /> Поред свег |
оја драгана.{S} Ја сам је грлио.</p> <p>Стога она није очекивала од Чедомира љубавне напитке, в |
х гласова звоне око нас.</p> <p>Бела је стојала пред њим.{S} Њене очи завијао је вео видљивог у |
другом делу дућана, поплочаном циглама, стојали су џакови кафе, пиринча, шећера, канте гаса, је |
оворише :</p> <pb n="214" /> <quote> <l>Стојане, луда будало,</l> <l>Ухвати сиве волове,</l> <l |
ићи у облаке тананих апстракција; он је стојао на земљи и говорио просто;</p> <p>— У народу је |
ли још све муке нисте претурили.{S} Тек стоје пред вама оне које су најтеже.</p> <pb n="106" /> |
ногу, упита с врата:</p> <p>— А где вам стоје?</p> <p>Најзад их донесе: малене ножиће за воће, |
облачила, спремала књиге и доручковала стојећи, а све је мислила о једном: о универзитету на к |
ину га девојка. — ’Ајд, загрли ме... не стоји ти лепо кад си озбиљан.</p> <p>Илић је загрли пре |
лику једне врбе и у њој слику тице како стоји на гранчици.{S} Још цео један свет њихао се под в |
екивала жалба и прекор. — Тако ми ружно стоји кад играм!</p> <p>У очи свадбе, Чедомир изиђе из |
гомилу земље и дасака.{S} Сад то место стоји празно.{S} Ништа више није остало од <hi>Еснафлиј |
ри нешто мало грешака у Науци, пошто ми стојимо још далеко од истине, пошто васељенска загонетк |
и смо слепи код очију, утучени у главу, стока божја!“</p> <p>На спрату над дућаном седели су.{S |
о што је то обичај, дечурлија и пуштена стока поломили <pb n="144" /> су младице.{S} Оно што је |
пројекат о осигурању сељака од града и стоке од помора.{S} Успео је да оба пројекта озакони у |
Данас, Сутра, Београд, Савамала, Петко Стокић или како се оно зваше твој директор.{S} Оне знај |
S} Газда-Митар трговао је још са житом, стоком, шљивама.{S} Код њега су биле најскупље цене, ал |
омир, научио је читати и писати сам, за стоком; кметовао је дуго година, парничио се још дуже с |
зна кога пре да пожали: те људе или ту стоку.{S} Јадно место где се цели животи истроше, а душ |
склопио књигу, оставио је у крај свога стола, уредио краватну, погледао да ли су му нокти како |
могао зграбити.</p> <p>Отвори фијоку од стола и поче бацати што год му дође под руку.</p> <p>— |
намештајем.</p> <p>— Газдаричин муж је столар — објасни девојка. — Ради у једној оближњој фабр |
секунда она односи по читава блага.{S} Столећа су прошла од како смо населили њене обале; свак |
— објаснио је Илићу. — Крајем последњег столећа научари употребљаваху методе тако поуздане; чуд |
о речима једног великог песника прошлог столећа, заслужују да на њихове хумке долази свет и мол |
места.{S} Углове су испуњавале неколике столице, с високим правоугаоним наслоном, превучене кож |
морнија — одби он. — Мени је добро и на столици.</p> <p>У труду да задовоље што више једно друг |
едомир, са ногама учтиво подвученим под столицу.{S} До њега је седео Младен, који се никако ниј |
>— Сервус — одговори му Зарија и понуди столицу. — Јест, знао сам ја <pb n="168" /> то није ист |
Гледају једно друго хладно као сто, као столицу.{S} Једном нису читав месец проговорили.</p> <p |
а није то сметало.{S} Они су седели око столова накресани, расположени, измешани.{S} Изгледало |
па шврљале око гомиле песка, кафанских столова, по суседним авлијама, као да су и оне хтеле по |
е такође мучило.{S} Једном би с њим, за столом, говорила најпријатније о разним ситницама, као |
слонац што му је остао.</p> <p>Лево, на столу, стајала је рпа исписаних страница.{S} Скупи их и |
е био још мрак.{S} Часовник је куцао на столу.{S} Његов глас би се утишао по каткад да се једва |
е у крило, па поче да барата по његовом столу.{S} Под руку јој дође свеска једног омладинског л |
м, као и Вишњино, почивало на мермерном столу у хируршкој дворани београдске болнице.{S} Једна |
е.</p> <p>Илић удари љутито песницом по столу.{S} После рече брзо, усплахирено:</p> <p>— Ево, н |
ицу.{S} Она седе весело тако да јој обе стопале отскочише од земље.</p> <p>— Како је лепо овде! |
крене чинило јој се да је нешто прати у стопу, нешто хладно дува за њен врат и један тајанствен |
од како смо населили њене обале; сваку стопу ове земље налили смо својим знојем и крвљу, а ми |
па све куца и ради, као да у радњи има стотина срца и душа.{S} Марке су биле најновије, укус л |
ла још, још, још.{S} О правом животу са стотинама озбиљних питања, укрштених интереса, тешких о |
ди једну нову варош, испреплетане жице, стотине точкова у покрету, гомиле радног народа и беле |
читав континент далеко од Београда, за стотину векова од присутног тренутка, на ум му је, без |
ваљада промаја ударила.{S} И говори ја стоци да се угледа на ову Швабицу преко пута, па да пер |
азила једна постеља, од ораховине као и сточић, пространа супружанска постеља, претворена у јед |
је то он сам израдио.{S} Погледај овај сточић за пушење.{S} Није ли читаво уметничко дело?...{ |
та за једну постарију наслоњачу и један сточић, препун четака, четкица, флакона, кутијица, укос |
земну собицу испуњавао је један округао сточић, застрвен уским, чипканим застирачем, који је ви |
фесом на глави.{S} Десно од ормана, на сточићу уметничке израде, налазила се у златном оквиру |
организовати сталну бригу за народно и сточно здравље, појачавати принос у пољопривреди увођењ |
ављала на њега, он би спазио понос који страда, а можда нешто и неповерења.{S} Он јој је онда п |
} Његова је душа патила, његов понос је страдао, његово срце желело освете.</p> <p>— Јесте ли в |
који пролази без бриге поред наоружаног стражара што је дотле располагао његовим животом и смрћ |
ну и погледа у војнике, у њихове дрвене стражаре, па онда у кућу, али испод ока... као да га се |
ци.{S} Иза њих се шарениле две покретне стражаре од дасака, обојене у српску тробојку и с дрвен |
<p>Познавала је добро ту аду, аустриску стражару преко пута, вијугав друм и низ телеграфских ди |
ом приватном кућом спази два војника на стражи, с ножем на пушци.{S} Иза њих се шарениле две по |
т споразум, смишљен ортаклук, где свака страна уноси одређене користи: положај, мираз, фамилију |
емљу.{S} И још нешто горе: жена, женска страна, подјармљена туђој вољи, туђим мишљењима, теретн |
, романе, извештаје варошке штедионице, страначке листове, уџбенике из старијег разреда, Пелаги |
к, поручивао мустре, каталоге, књиге са стране, па по њима набављао робу, чистио метал, оправља |
а: одрицање старих пријатеља, кињење од стране власти, свакојаке оскудице и понижења, те одложи |
се тога дана осећао изузетно увређен од стране Вишње.{S} Био ју је видео на улици, па кад је хт |
јој се око врата, па је пољубила с обе стране и од срца. — Колико има од како се нисмо видели! |
угледних кафаница граничили су је с обе стране.{S} Шкрипала су волујска кола.{S} Рђаво обучени |
пканим застирачем, који је висио на две стране.{S} На њему се усправљало неколико фотографија у |
ила главу, као гуска коју појуре са две стране.{S} Неколико корака лево од ње, стајао је Чедоми |
ице избише на Теразије.{S} С обе њихове стране протезао се Београд, измешан од палата и чатрља. |
зеленим махунама, које су висиле на све стране као фантастичне ресе.{S} По земљи се протезале л |
е развијао се кроз бистри ваздух на све стране тога широког пејсажа.{S} Обала се огледала у вод |
у, пошто-пото, и с <pb n="165" /> друге стране нужности друштвеног живота онаквог каквог су га |
да звижди.</p> <p>По тротоару, с друге стране, ишле су две жене, с марамом на глави, чији су к |
а најшире грађанске слободе.{S} С друге стране, круна се опијала са нешто релативног успеха . н |
нцем удаљених планина у дну.{S} С друге стране, обала је била ниска, пошумљена барским дрвећем |
е две забрањене руже.</p> <p>— Са своје стране — продужи он, упркос свега — посланици не могу д |
адничари.{S} Од интелигенције, све неке стране физиономије.{S} Кога и позна, чини јој се далек, |
каза цела панорама Београда са дунавске стране: варош је почињала нешто даље од обале, из зелен |
ји је последњих година знао само за зле стране живота: одрицање старих пријатеља, кињење од стр |
} Култура им је показала само своје зле стране, извукавши их из куће која је сама попуњавала св |
еразрешљивом сукобу који долази с једне стране из човечјег инстинкта да тражи своју сопствену с |
ро гробље, пуно дудова.{S} Тек са јужне стране налазио се низ кућа, малих, разнобојних, без спр |
раво на град.{S} Срећом за Чачак, са те стране налазио се неки старински бедем, те је сад полиц |
с девојком дубоко скривени, те је с те стране био миран.{S} Међутим, мучио га је сукоб његових |
ио између ненасељених острва.{S} С наше стране уздизала се висока обала, са црвеном, одроњеном |
продужи правим путем и покуша да одвоји стране што су се оснивале на материјалистичком схватању |
дном брдашцу отац му је објаснио четири стране света: код сељачке куће био је север, ниже, прек |
дно пространо двориште, ограђено са три стране јевтиним становима.</p> <p>Вишња притисну кваку |
ко ствари, прочитао толико књига, сипао стране речи као лавину!{S} Она није умела тако говорити |
професор универзитета, два посланика на страни, неколико министара, један милионар и тако даље, |
Председник кабинета, који се налазио на страни у бањи, придружио се телеграфски одлуци својих к |
ћиперка и, у домаћим свађама, стално на страни своје мајке.{S} Рачуноиспитачу живот није био ру |
освети повео разговор, био је стално на страни школованих људи, ма они и застрањивали.</p> <p>— |
е иде тим правцем, те је ударао крст на страни на којој се зауставио, склопио књигу, оставио је |
види само код лептирова, а на супротној страни, по крововима ниским, високим, од олова или прос |
друм и низ телеграфских дирека на нашој страни.{S} Колико је пута ишла тим путем с Илићем до то |
нехотице: „Нашто пунити уши девојци тим страним речима кад је она лепа и без њих, савршена без |
ево, на столу, стајала је рпа исписаних страница.{S} Скупи их и стаде прелиставати да уђе што б |
један посао.{S} Ваша породица, друштво, странка којој припадате, тражиће вам такође извесне оба |
зиму, Јован доби потпуно помиловање.{S} Странка му даде место главног уредника свога органа.{S} |
Он ће несумњиво привести у дело програм странке, озаконити слободу штампе, збора и договора — т |
ормира, готово као један човек, у једну странку, која изнесе захтеве за најшире грађанске слобо |
у можда знао користити том њеном слабом страном и, кад је потребно, уразумити размажено дете.{S |
ак пред растанком.{S} Неколико путова и странпутица укрштали су се овде и изазивали мисли о даљ |
де Вишњи шешир с главе и понесе га низа страну.{S} Млади човек потрча за њим и једва га ухвати |
вели, мора да се иде од куће, можда на страну, па су трошкови велики, а...{S} Није довршио реч |
турног човека.{S} Планови о повратку на страну, о довршетку студија, изгледали су му немогућни. |
ао полако, крајем пута, оборене главе у страну, и викао као по дужности:</p> <p>— Ево лепа воћа |
изволи напред — додаде он и склони се у страну.</p> <p>Улица је на том месту била раскопана.{S} |
а га да говори, и тек тако, гледајући у страну, осећала се сигурна у његовом присуству.</p> <p> |
риродног бића.{S} Милева отрча на другу страну, где се златила читава простирка, и њен глас, ве |
а има посла с војском те пређе на другу страну, где се уздизао неки плот, накривљен, труо при з |
ред ње.{S} Она загази, и пређе на другу страну.{S} Кораци су се приближавали.</p> <p>— Вишња! — |
че покривач до уста, окрену се на другу страну, затвори очи <pb n="308" /> и покуша да поново з |
одаде, да би скренула разговор на другу страну:</p> <p>— Ти си напустила универзитет?</p> <p>— |
гарицу, покуша да окрене главу на другу страну, али се његове очи не могаху одвојити од Вишње.< |
ене, нарочито жене...{S} За скандалозну страну тога догађаја бринуо се Младен, који је вукао св |
није знало чији је син, узели би га за странца.</p> <p>Вишњи се допадао тај младић, жив, окрет |
а се не зна шта носи дан, а шта ноћ.{S} Странци нас зову земља изненађења.</p> <p>— Не слути, б |
о дрво своје олистале круне, да се и ми страсно заборавимо као чела на каквом цвету.{S} Вишња ј |
некад волео и кога би она могла волети страсно и одано.{S} Јасно јој је било да он није више њ |
ира правећи разнолика опажања, и уживао страсно у филозофским проблемима.{S} Култура му се нуди |
њена крила додиривала, до врелих игала страсти које су му боле и вртеле месо.</p> <p>Девојка п |
је могао мислити на шта друго.{S} Плима страсти плавила му је срце поново, ударала <pb n="192" |
удент се сети Беле, и, поред све оргије страсти, начини упоређење између те две девојке.{S} Бел |
к.{S} А кад свршиш школу, шта ће ти ова страћара.{S} Иди куд те очи воде и ноге носе, па тражи |
ивали кад би код деце изазвали дивљење, страх, или кад би коме малом јаднику успели да напакост |
собним односима људи су неповерљиви.{S} Страх од подвале влада у свима пословима.{S} Изгледа ка |
его, кажем ти — подвуче стара девојка — страх ме је било за тебе.{S} Ово је велика варош, а у њ |
упротно томе осећању празнине, обузе је страх да не сретне једног човека кога за живу главу ниј |
не тражећи много.{S} Не треба да те је страх да ћеш бити каткад несрећна; то је општи закон; с |
румени у лицу као да је обузе изненадни страх да догађаји не узму други обрт, те се одважи да у |
стиде, нема казне од које би их ухватио страх.</p> <p>Студент је говорио искрено.{S} Износио је |
еца и очајника у исти мах.{S} Ова врста страха пред младићем појачала се још више откако се вра |
се на срце.{S} Њена душа је дрхтала од страха пред нечим непознатим, независним од њене воље, |
пази Илића.{S} Он јој приђе са чежњом и страхом, и после првих поздрава могаде јој рећи тек:</p |
ала с пажњом и, у исти мах, са извесним страхом.{S} Она је несвесно упоређивала свога земљака с |
ели.{S} У њему се појављивала љубомора, страшило са жутим очима, тешка срамотна болест коју бол |
ео сам је надошлу, усталасану, помамну: страшна је тада, риче, бесни, ваља храстове, односи ћуп |
<pb n="253" /> зјапеле су црне бездне, страшне провалије, светови очајника и самоубилаца.</p> |
врат и један тајанствен глас јој шапће страшне, неразумљиве речи.</p> <p>Избегавала је да иде |
он је тако замишљао час васкрса мртвих, страшни суд, кад је у њега веровао.</p> <p>Изненадно, б |
Осећао је да ће доћи нешто горе, нешто страшније од увреде, нешто што се не да избећи и што ће |
рачних ноћи, чу се пуцањ, јачи од топа, страшнији од грома, као да се земља прецепи.{S} Ускоро |
х, безбрижних, па све светлијих, тежих, страшнијих.{S} Девојка је знала да Илић даје лекције си |
дио Србију по њеним листовима, добио би страшно уверење о њеним првацима.{S} Реч лажов није бил |
са једним варошанином и ударио га тако страшно ножем у трбух да га је послао на онај свет, па |
живо.{S} То је било велико, то је било страшно, час тишина смрти, час узбуна мртвих ствари, је |
ћ осети да је сад дошло оно велико, оно страшно, језиво што је очекивао.{S} Он задрхта јер је т |
дном граду, па се пробудио после једног страшног земљотреса; он види око себе саме развалине, н |
и изађе.</p> <pb n="305" /> <p>— Арапе! стрвино! гаде! липсотино шинтерска! — грдио је поново р |
е шајкаче, копорани.{S} Ваздух млак.{S} Стреје капљу; по леду се образују поточићи ; вода струј |
ређивала збирке разних старина : камене стреле, римске новце, бронзано прстење које је купила п |
.{S} Једна чета војника марширала је са стрелишта у касарну.{S} У вече, један чича, с кантом пе |
е и спусти руку на њено раме.{S} Она се стресе; не рече ништа.{S} Другом руком он је обви око п |
ло мање.</p> <pb n="310" /> <p>Вишња се стресе.{S} Било јој је хладно.{S} Пребаци један шал и п |
у и изгледао као сенка.</p> <p>Вишња се стресе.</p> <p>Она није видела лице у тог човека, али б |
е коже и нечега чистог.</p> <p>Вишња се стресе.{S} Образ је заболе, као да ју је Чедомир ујео.{ |
ла су се у дворишту око мрва које им је стресла кад је распремала сто.{S} Виделе се разгранате |
њене воље као искушење, и девојка би се стресла од неке слатке, несносне језе која ју је подухв |
ојка пружи руку.{S} Она му је пружи, па стрецну од додира: његови прсти су пекли као у грозници |
ногу.{S} Њега сви његови гости зову <hi>Стрика</hi>, па по њему и његову гостионицу: <hi>код Ст |
ручивале мокролушким жаргоном:</p> <p>— Стрике, сипи ми два’ес’ пара пасуља.</p> <p>Понекад нав |
па по њему и његову гостионицу: <hi>код Стрике</hi>, те јој је то име остало у публици, сигурни |
р, на тим врућинама; она су позлаћивала Стрикову чокалиницу, претварала савамалске авлије у чар |
на је ишла поред њега лаганим кораком и строга.{S} Њеном пратиоцу чинило се као да ти кораци не |
паланачка кућа: пространа, удобна, врло строга обичних дана и врло гостопримна о празницима.{S} |
чки, мало новинарски и књишки, излагала строго, готово суво, обичне прилике, начин живота и жив |
блаженства, попуштала су његова начела строгог социјализма.{S} Он је сад осећао потребу вишу о |
краја школске године.{S} Каја, у њеној строгој сивој блузи, са ниском мерџана око врата, седел |
<p>— Не допада ми се — рече најзад, са строгошћу у гласу — што се Бела <pb n="163" /> виђа по |
у:</p> <p>— Чедомире, узми ме!</p> <p>И стропошта се на тле.</p> <p>— Колегинице ? — чу се глас |
ао више издржати.{S} Поручи једна кола, стрпа у њих један део својих књига, што би довољно било |
рилика у којима живе бића што је Дарвин стрпао све у једну врсту!{S} Позитивизам није познао, н |
Светлост</hi> паде под стечај, а Радоја стрпаше у хапс.{S} Он се оправда.{S} Разлог је био прос |
/p> <p>— Не, Илићу.{S} Кажем ти да имаш стрпљења.{S} Ти ћеш успети.{S} Треба ти да створиш коју |
ску мисао.{S} Марљиво је радила, чекала стрпљиво крај школске године и спремала се за последње |
а будућност и изабраног мужа; чекала их стрпљиво, хладно, као да није жена.</p> <p>Било је прол |
</p> <p>— Социјалног напретка... роткве стругане!...{S} Ми смо сувише мали да му будемо пријате |
брод.{S} Од Београда се видела само она стругара и још неколико неједнаких фабричких димњака.{S |
е, а дању покретале занатлијске машине, стругаре, штампарије, разне фабрике за прераду наших си |
гова кугла пада баш за оним димњаком од стругаре, па димњак изгледа као пресечен, једна му поло |
оје душе, он се не даде да га занесе та струја нових нада, него исприча другарици у кратко све |
же се подићи по једна централа, чије би струје ноћу осветљавале нашу варош, наша села, путове, |
м својим жилама као нераздељиву целину, струји кроз њу као њен крвоток.</p> <p>Радојев глас и, |
љу; по леду се образују поточићи ; вода струји, жубори, као музика.{S} Звона звоне.{S} Носе се |
сељаку, лако се одлучио да приђе првој струји.{S} Брзо се нашао у првим редовима; он је био сј |
у се на њеним хаљинама.{S} Њен природан струк, неизмучен мидером, затеже блузу, те се показаше |
њему, он би могао обвити руке око њеног струка, завући главу међу те две расцветале руже што се |
руги, млади господине.</p> <p>— Моја је струка...</p> <p>— Ово је државна служба — прекину га д |
од овог Ужичанина, који је, поред своје струке, волео слободу, желео добро своме народу и имао |
Илића који ју је већ чекао, наслоњен на стуб једне лампе, пошла је брже и пријатељски му пружил |
се, изненадно и нечујно, подигне један стуб водене паре, па, вртећи се око самог себе, као утв |
љу.{S} Реакција је пала.{S} Њени главни стубови скрхали <pb n="6" /> се као од стакла.{S} Краљ |
је излоге.{S} Уличне лампе нису више на стубовима, већ су обешене о жицу.{S} Па ипак, ово отмен |
и, са својим златним вратима, мраморним стубовима, мирисом од тамјана и воштаних свећа.{S} Он ј |
оног другог типа својих колега, друштво студената политичара.{S} Они су му били ближи по њихово |
ливади селен до колена,</l> <l>У селену студени кладенац,</l> <l>До кладенца момче и девојче —< |
шине, као да никад није била бојена.{S} Студент обриса пажљиво седиште и позва своју другарицу. |
што је лепо било у мени“.{S} Али млади студент био је за њу јаче везан него што је сâм мислио. |
финог и деликатног Запада.</p> <p>Млади студент корачао је сам.{S} И он је ишао у шетњу.{S} Поз |
ека који су живели у њему; један: миран студент из унутрашњости који гледа своје књиге, труди с |
асмеја се Илић у себи.</p> <p>Он је био студент философије, врло <pb n="2" /> висок, готово џиг |
вите ме да сањам.</p> <p>У том тренутку студент се сети Беле, и, поред све оргије страсти, начи |
зне од које би их ухватио страх.</p> <p>Студент је говорио искрено.{S} Износио је нове погледе |
Да је место Чедомира, високог, мршавог студента бледих образа и поноситих очију, дошао неки др |
S} Поред глумца седео је трговац, поред студента официр, поред чиновника обућар.{S} Кроз дим од |
у собу, стави руке на кукове, па ослови студента нешто извештаченим гласом:</p> <p>— Лепа парад |
утак, па се после изгубити, остављајући студента да иде својим путевима.{S} Она је била само не |
орављала на своју сакатост, храмала око студента, пљескала рукама, пуцала прстима и нарочито по |
таву две велике воде, и изазивале слику студента Илића.</p> <p>Још највише би се разонодила кад |
аједно с Илићем, мрзела је сад и остале студенте, те младе људе, што праве манифестације, демон |
годинама ни по породици.{S} Сви су били студенти, равни један другоме.{S} Чича с погачицама поз |
је отац писао.{S} За време кризе, млада студенткиња показа се као најизвежбанија нудиља.{S} Три |
ја, Иване Јосифовићу —- умиривала га је студенткиња са биологије.</p> <p>Вишња је слушала те ра |
и честитим забавама.{S} Ту су долазили студенткињин брат, артиљеријски поднаредник, још две тр |
вана</hi>, бозаџије чувеног у то доба у студентским круговима.{S} Али он одби позив ћутке, махн |
озбиљно.{S} Али не осети више ону сласт студентског живота, коју је осећала прве године.{S} Чин |
но одбијање падало је врло тешко младом студенту.{S} Он се трудио многим средствима да придобиј |
анови о повратку на страну, о довршетку студија, изгледали су му немогућни.{S} Походиле су га ч |
Вишња?</p> <p>Он би се пренуо из својих студија, видео би се у својој соби, сам... ужасно сам, |
> <p>Без Илића, цео њен план за високим студијама изгледао јој је излишан.{S} Ради њега су били |
а Велику Школу, Лазаревићева се баци на студије врло озбиљно.{S} Али не осети више ону сласт ст |
е пређе прописан програм.</p> <p>— Моје студије...</p> <p>— Немам ништа против њих.{S} Врло је |
слушкивао је челични хук шиваће машине, студирао физиономије трговачких помоћника који су донос |
преплавиле универзитете по Европи, које ступају у најниже слојеве народа да би <pb n="32" /> га |
вно је ишла по славама, правила посете, ступала у хумана друштва, водила политику.{S} Она је во |
кала га је Бела у кујни, у коју се прво ступало при улазу у велеиздајников стан.</p> <p>И то ни |
убили се лагано у помрчини.</p> <p>— Ми ступамо посред гомиле безбројних болова, а многи од нас |
била само нешто пролазно... само један ступањ у високим степеницама, уз које се пео.</p> <p>Те |
а савлада прва, затвори врата за собом, ступи дубље у собу, стави руке на кукове, па ослови сту |
з размишљања, Чедомир понуди девојку да ступи унутра.</p> <p>— Нећу — занећка се она детињасто, |
добричина наместио је брвно.{S} Девојка ступи напред.{S} За њом пође Илић и осмотри је целу.{S} |
изабра најгору, <hi>Еснафлију</hi>, па ступи унутра.</p> <p>Сазидана од ћерпича и дасака, ова |
<p>— Он ме саветује да продужим школу и ступим на философију.{S} Ја сам се решила.{S} Девојачка |
лучности који је прелазио у трагику.{S} Ступио је у политику почетком Осамдесетих година.{S} У |
великог књижара у ђачком кварту, па је ступио у везе и с антикварима на обалама Сене.{S} Затим |
гласио за великог човека.</p> <p>Кад је ступио на Велику Школу, он је тамо нашао два оделита ти |
имназију, свршио два три разреда, после ступио у трговину у Београду, па онда прешао у државну |
ого родиле ове године, па <pb n="11" /> су крупне и врло лепе — допуни госпа Клеопатра своју ће |
адушнице... нарочито кад <pb n="303" /> су задушнице.{S} Оне падају уз часне посте.{S} Већ је п |
г рада с децом.{S} Други <pb n="263" /> су се губили у тричарије, уживали кад би код деце изазв |
и пуштена стока поломили <pb n="144" /> су младице.{S} Оно што је остало животарило је, само, и |
лајбегова слама.{S} Деца <pb n="235" /> су ми неочешљана, неумивена — наводио је отац као разло |
је пун њен крај, бунили <pb n="218" /> су јој главу, мучили је као нешто живо, гушили, давили. |
прети сушом непрестано.{S} Око плотова су расли сунцокрети.{S} Они су високо дизали своје крив |
са житом, стоком, шљивама.{S} Код њега су биле најскупље цене, али је купаца било доста, јер с |
а изгледао јој је излишан.{S} Ради њега су били ти напори, ради њега је хтела бити ослобођена ж |
путу у интелектуални живот, човека кога су интелектуалне радозналости, жива младост, сумња у ра |
они су ишли дуж некога зида, преко кога су се спуштале процветале вреже од тикава.{S} Варош се |
а са степеница и сломила ногу.{S} Стога су јој вечито угађали. <pb n="123" /> Поред свег тешког |
ка, Вишњи се десило толико догађаја, да су јој успомене које је другарица спомињала изгледале т |
скудева понекад у јаким аргументима, да су његови закључци често вештачке дедукције, па и софиз |
разлика између робијаша и робијаша, да су се правила готово два засебна сталежа, где је осуђен |
а, један милионар и тако даље, веле, да су прошли кроз две собе из којих се састоји <pb n="85" |
а ја хрома!“ — мислила је и веровала да су тако равни једно другом.</p> <pb n="107" /> <p>У тој |
говорио би какав старији човек — па да су ми рекли да ће неко раскопавати онај крш, не бих му |
кућа, малих, разнобојних, без спрата да су се готово губиле у овој пољани усред престонице.</p> |
ве до чела и главе.</p> <p>Сањала је да су ишли пешке, као у селу.{S} Било је у сватовима много |
азује колико је већ велика девојка и да су јој нашли момка.{S} Отац јој је поклонио часовник и |
у Белиних родитеља.{S} Он је веровао да су његови односи с девојком дубоко скривени, те је с те |
свима слабостима простог народа, као да су у њему васкрсавали <pb n="3" /> претци његове мајке, |
х столова, по суседним авлијама, као да су и оне хтеле побећи од куће.{S} У салону су остајали |
један тренутак, чврсто загрљени, као да су хтели задржати срећу коју су нашли.</p> <p>Из трпеза |
згледа као да је гробље оживело, као да су мртви малочас устали из гробова, да још не знају да |
ожени, измешани.{S} Изгледало је као да су сви српски сталежи послали овде по кога свог предста |
ене главе, брујале једва чујно и као да су јој давале неки знак, звале је к себи.{S} Тада девој |
су главни радови предузећа; наравно да су онда и скупо стали, те се оно мало новаца колико се |
тепеница и најзад унутрашња врата, чија су окна од извезена стакла спречавале поглед да продре |
p> <p>Посао пође на боље.{S} Код Радоја су се могли купити часовници јевтиније него у Београду. |
сну боју и редове штампаних слова, која су расла, дебљала, удвајала се, одлепљивала се са харти |
ства.{S} Са заокругљеним раменима, која су се погађала под лаком материјом летње блузе, и нежни |
ку, у кошуљу, у два округла таласа која су се дизала и спуштала испод платна.{S} Дође јој да од |
ад чуда!{S} Хвалимо те, Господе, велика су дјела твоја.</p> <p>— Сад копају брану и јаз.{S} При |
есетих година.{S} У то доба, довршавала су у Србији своје стварање два главна политичка фактора |
агумова.{S} Парчад од камења дотеривала су до првих кућа.{S} У клисури, где је дотле расло дивљ |
{S} Према постељи, опет до зида стајала су два скупоцена ормана, изолучена при врху, оштећена у |
аничили су је с обе стране.{S} Шкрипала су волујска кола.{S} Рђаво обучени сељаци трапали су у |
ир певушио једну дивну песму!{S} Остала су је у памети само два три стиха из средине: ...{S}И м |
вљала готово свет блаженства, попуштала су његова начела строгог социјализма.{S} Он је сад осећ |
} Међутим сад, било да кува ручак, јела су испадала недосољена, несаврела, загорела.{S} Било да |
ослом.{S} Оба главна зида на брани била су подигнута.{S} Ништа јаче у граду није било сазидано: |
ређе на трем.{S} Пролетња пилад грабила су се у дворишту око мрва које им је стресла кад је рас |
омеа и Јулије.{S} Стаклена врата водила су из кујне у Вишњину собу, која изненади младића многи |
наласци, величанствена открића долазила су једна за другим.{S} Толико застора би подигнуто, тол |
од драгог камења.{S} Јата врана бунила су се по уличном дрвећу, дизала се у вис, кружила неко |
ходу.{S} Два прамена златне косе вирила су испод простог сламног шешира.{S} У руци је држала је |
ку обалу.{S} Мршава, јадна кљусад вукла су земљу у арабама.{S} Међу њима је Чедомир још раније |
елена, питома, доброћудна.{S} По њивама су класали кукурузи.{S} Младићев поглед прелете цели ро |
о да оживљава.{S} По њеним просторијама су одјекивали разговори и живи кораци младог света.{S} |
елика према самој кујни.{S} По зидовима су висиле изрибане тепсије, тигањи, бакрачићи, тенџере, |
еме у Бечу и Минхену.{S} Савете, којима су их обасули у Београду, нису имали прилике да употреб |
име почну да се краве.{S} Пред дућанима су воштане свеће, обешени светњаци; иза њих се плаве ша |
ама и рупама Савамале.{S} Под прозорима су му расли ефемерни патлиџани, који би се спарушили чи |
решења се доносе иза кулиса; образована су удружења која ниједан закон не може одобрити.{S} Сло |
а лица, од којих су нека жива, а већина су умрла.{S} Није било девера него је Чедомир ишао поре |
" /> небесни дар, на тим врућинама; она су позлаћивала Стрикову чокалиницу, претварала савамалс |
о хтео, што је тражио од живота.{S} Она су му <pb n="91" /> била једини повереник.{S} Он је њим |
аједнички преживели и проживели.{S} Она су почињала просто, једном речи: „Чедо!“ и, мало ђачки, |
да се иде од куће, можда на страну, па су трошкови велики, а...{S} Није довршио реченицу, јер |
анима кад никога није било око њега, та су га писма уверавала у све што је несвесно хтео, што ј |
вали су по читаво писмо.{S} Па ипак, та су писма била као <pb n="89" /> небесни дар, на тим вру |
<pb n="103" /> била зла времена.{S} Шта су они криви ако су били слаби или имали противна убеђе |
застали или ударили лево? десно?{S} Шта су тада осетили?{S} Ко то зна?{S} Ко ће то рећи?{S} Ни |
ју свакој клупи добро вече, причају шта су радиле преко дана, шале се на рачун првог који наиђе |
по целом телу.</p> <pb n="96" /> <p>Шта су они тада рекли једно другом?{S} Да ли су застали или |
она односи по читава блага.{S} Столећа су прошла од како смо населили њене обале; сваку стопу |
ци у време које су заказали.{S} Од кућа су већ расле сенке, ипак је било још рано, те по улицам |
атовић, спремајући се да легне.{S} Деца су била већ заспала.{S} Бела тако исто.{S} Кућом је вла |
озор.</p> <pb n="159" /> <p>Тело и душа су тако уједињени и збркани у нама да упркос лепим мисл |
о у Илића као да је хтела сазнати какав су утисак учиниле на њега те речи.</p> <p>— А љубав, ма |
жности друштвеног живота онаквог каквог су га створили закони, нарави, навике.{S} Он је стајао |
ли кујну и собу за примање, а од другог су начинили своје собе за спавање.{S} Вишња је распрема |
а они од којих сам очекивао зла, најзад су ми га учинили.</p> <p>— Бори се.{S} Борба за опстана |
ић се сећао тек доцнијих тренутака, кад су били одмакли далеко од универзитета и кад му је Лаза |
виђали су се овда-онда код рођаке; кад су настали топли дани, излазили су чешће са њом, па пос |
и, политици, жени, Богу, лудници, а кад су изашли из кафане, закључио је трештен пијан:</p> <p> |
ти кад је ушла с Чедомиром у кућу и кад су толико остали на само.{S} Она је полагала на мишљење |
ије што смо пустили срећу да одлети кад су нас њена крила додиривала, до врелих игала страсти к |
на пољубила само да види како је то кад су бркови обријани!</p> <p>Доиста, она није размишљала |
>— Фразе!</p> <p>— И фразе су нешто кад су тачне.{S} Ти се појављујеш међу нама као усијана гла |
што је заљубљен више него први пут кад су прошетали сами.</p> <p>— Шта рекох? — сакри он своје |
, а који су морали волети ову земљу кад су се били за њу.{S} Чедомиров поглед пређе преко главн |
Ми се сад тако ретко виђамо.</p> <p>Кад су се пустиле из школе, Вишња хтеде избећи да са Кајом |
а изгубила из њиховог друштва?{S} Откад су почели шетати сами?{S} Нису знали рећи.</p> <p>То је |
судна, народ је суверен.</p> <p>— Народ су бирачи, другарице, а бирачи су људи.{S} Сваки од њих |
жу и тражи да се за шта ухвати.{S} Жабе су крекетале, попци и скакавци зрикали.{S} Он се упути |
ј није падало на ум да се запита: какве су оне, те жене, те девојке од којих се бојала, јесу ли |
то стакло, спречава њихов лет.{S} Такве су и жене које примами сунце слободе.{S} Оне му полете, |
употребом на неколико места.{S} Углове су испуњавале неколике столице, с високим правоугаоним |
ече:</p> <p>— То није довољно.{S} Књиге су суво знање.{S} Дају ти моћ да разумеш ствари, али те |
гласно.</p> <p>Диже се полако.{S} Ноге су га једва држале.</p> <p>— Можда ће то бити једино до |
ла пуна примитивних баштованџиница, где су се уздизале притке процветале бураније и по који уса |
м извучем — додаде госпођа весело — где су нашли љубав да изјављују!</p> <pb n="198" /> <p>— Сл |
југ, лево у шљиваку исток, а запад где су пасла говеда.{S} Сели су у јечам и ужинали.{S} Хлеб |
је побеже од очеве куће у неко село где су имали родбине.{S} Ту је остао неколико месеца.{S} На |
ога што му се досадио живот.{S} Повреде су лаке природе.</quote> <p>Воз је одмицао.{S} Кроз про |
колико на смрт свога деде!</p> <p>Свађе су учестале.{S} Најмањи повод био је довољан да не гово |
n="285" /> <p>— Фразе!</p> <p>— И фразе су нешто кад су тачне.{S} Ти се појављујеш међу нама ка |
Окретала се блесасто по соби.{S} Кризе су код жена заразне.{S} Она напреже све што јој је оста |
Бедник! — оте јој се узвик.</p> <p>Сузе су замагљавале њене очи.{S} Срце јој се кидало.{S} Она |
чео бежати од својих...{S} Најискреније су животиње крокодили јер лију сузе за одбеглим пленом. |
{S} Данас све има своју цену; симпатије су редак луксуз, а брак... брак је код паметних људи ве |
S} Влада је одобрила правила.{S} Акције су се добро уписивале.{S} Држава је помогла друштво кре |
своје, прете донекле целој згради, чије су темеље ударили Кеплер и Галилео, Њутон и Декарт.{S} |
бгрли погледом своју земљу.{S} Кириџије су биле зашле за кукуруз, види им се само глава.{S} Пољ |
p>— Чедомиром?</p> <p>— Јесте.{S} Обоје су млади, а знаш какав је свет...{S} Баш ме данас у сед |
он први и једини господар!</p> <p>Обоје су били оборили очи и ћутали.{S} Нешто се морало говори |
едеш шећерлеме преко дана?</p> <p>Обоје су имали право: ни брат ни сестра нису били на свом мес |
растао у траву.{S} Неколико стаза, које су сами пешаци утрли, белиле су се у озеленелој трави.{ |
ена и у његовим последњим гранама, које су се љушкале на вечерњем поветарцу, спајао слике своје |
алуд наводио разлоге двема женама, које су се занеле у свој план до лудила.{S} У кући су настај |
ашак, са широким зеленим махунама, које су висиле на све стране као фантастичне ресе.{S} По зем |
мантском сјају, те давали улицама, које су празне ћутале, празнички изглед.{S} Изнад вароши, ди |
к у гомили других рабатних кућица, које су тада испуњавале тај крај.</p> <p>Млади човек није во |
<p>новцу, динари, па онда псовке, које су у нашем говорном језику тако фамилијарне да им често |
а бдења, па и саме ноћне светиљке, које су расипале своју несигурну светлост по непознатим прес |
цима образовале су се плаве сенке, које су још више истицале небеску илуминацију.{S} Београд је |
разим.{S} Угледајте се на Рускиње, које су преплавиле универзитете по Европи, које ступају у на |
абе, притиште јако обе слепочнице, које су биле као да хоће да прсну, а прстима затеже косу так |
</p> <p>Вишња је слушала ове речи, које су се чудно поклапале с оним нечим новим што јој је над |
вале његове сјајне, проницаве очи, које су гледале из својих дупља нешто унезверено, као да је |
атних, мушких црта, буљавих очију, које су у тренутцима живости изгледале као да хоће да искоче |
змаженог детета и шишкама по челу, које су сенчиле њено лице претерано бледо, готово слабачко.{ |
> кад се сетим извесних предрасуда које су мутиле моју савест.</p> <p>Вишња је тада управљала н |
а нешто даље од обале, из зеленила које су састављали ритови, па се постепено пела уз брдо, про |
уђим мишљењима, теретним обичајима које су створили друштво и ток ствари.{S} Чачак је био њено |
дала у њега сивим, остарелим очима које су цуриле.</p> <p>Илић удари љутито песницом по столу.{ |
ом, нешто суморан са тешких завеса које су стајале као прилепљене уз прозор, и са одсуства прис |
мократске теорије о уређењу државе које су стизале са Запада нађоше у том незадовољству узорану |
се у једној побочној улици у време које су заказали.{S} Од кућа су већ расле сенке, ипак је бил |
. <pb n="63" /> Двоје троје новине које су излазиле писале су само о укопним друштвима, трансва |
Радојев поглед изгуби се у планине које су са запада блиско окружавале Чачак.{S} Обрасле у шуму |
турили.{S} Тек стоје пред вама оне које су најтеже.</p> <pb n="106" /> <p>— Пазите се.{S} Ми пр |
осећању придруживало се поштовање које су јој уливале његове сјајне, проницаве очи, које су гл |
десило, да олакша себи све несреће које су му притискивале срце и које је само њој могао рећи.{ |
љевим, те слике гимназије и пијаце које су му представљали Вишњино место, те биле као један део |
егама.{S} Бунио се против неправди које су чинили слабијим од себе, смејао се њиховој уображено |
један свежањ књига на своје груди које су се почињале поверљиво оцртавати на глаткој материји |
злозима и да наведе противне мисли које су јој од синоћ лутале по глави.{S} Она заћута, и тек п |
одиривала, до врелих игала страсти које су му боле и вртеле месо.</p> <p>Девојка понови песму м |
ћаћа пусти с робије.</p> <p>И сви троје су тако веровали у брзо и потпуно помиловање Јованово д |
трава подмладила.{S} Са пијаце служавке су носиле зелену салату.{S} Роба се пресијавала, извеша |
одјекну долином:</p> <quote> <l>Девојке су цвеће брале,</l> <l>Цвеће брале, венце виле,</l> <l> |
радњи има стотина срца и душа.{S} Марке су биле најновије, укус леп, цене умерене, <pb n="61" / |
губила им се корпа са стварима.{S} Муке су видели око језика.{S} Ипак, пут је био пријатан.{S} |
ради.</p> <p>Прљила се око ватре, руке су јој пуцале од сапунице, крста је болела.{S} Ипак је |
Рамена се саставила с раменима.{S} Руке су се стезале грчевито.{S} Груди се упирале о груди.{S} |
, уносила му је грозницу у крв.{S} Руке су му гореле.{S} Ватра му ломила тело.{S} Кад би га нек |
ио, његове речи је опијале, његове руке су је вукле к себи.</p> <p>— Шта је ово мени! — питала |
ка.{S} Гомиле иловаче у помрчини давале су утисак гробних хумки.{S} Усамљени пламенови који су |
е пео.</p> <p>Те супротности подржавале су код двоје заљубљених једну врсту борбе час прикривен |
<pb n="142" /> <p>Њу пак, одушевљавале су велике идеје.{S} Чинило јој се да је поново рођена.{ |
чену опозиционарску породицу допуњавале су још две девојчице, близнакиње, с црвеним тракама у к |
овите снове.{S} Њине просте речи певале су му заносне мелодије, у којима је налазио извор своме |
за министра, седељке после ручка бивале су краће.{S} Стари господин је морао примати овог или о |
инематографу, <pb n="34" /> појављивале су се прилике које је видела те вечери.{S} Обузимала ју |
оју је нешто оштетила туча, процењивале су сељачке комисије тако високо, као да је њива засађен |
бетима или турским димњацима образовале су се плаве сенке, које су још више истицале небеску ил |
њеном лепом лицу.{S} Њене очи миловале су као свила.{S} Једно дугме на блузи било се откопчало |
ете с младићевим.{S} Његове очи гледале су је из својих дупља загонетно.{S} Она признаде:</p> < |
и у врт, чије воћке, још младе, пружале су мршаву сенку по земљи.{S} Сунце је залазило за један |
в дух стварао, природне науке достизале су свој врхунац.{S} Материјална природа и силе које вла |
икава.{S} Варош се губила.{S} Настајале су њиве.{S} Кожа се сад руменила испод отворене блузе.{ |
Аница кувала.{S} После часова остајале су дуго заједно.{S} Стара девојка је уређивала збирке р |
черњу тишину.{S} Две три звезде боцкале су један крај неба.</p> <p>Двоје младих ћутали су, тако |
глаткој материји кецеље; оне обе имале су у цртама на лицу онај израз невиности који је урођен |
им очима.</p> <p>С девојкине главе пале су укоснице.{S} Миришљава коса просула се као талас по |
је троје новине које су излазиле писале су само о укопним друштвима, трансвалском рату и, за до |
ијавало неколико белих власи.{S} Остале су му ипак његове буљаве, црне, мокре очи, нечег детињс |
е није припадала.{S} Њене мисли враћале су се пут Бумбарева Брда, у белу варош на саставу две в |
ло према њима.{S} Ствари око њих бацале су велики хлад.{S} Девојка обори главу, и посматраше ду |
и тако срећна сада!...</p> <p>Промицале су окуке, мали заливи, полуострва, шибљаци, рибарске ко |
ј доживела; успомене, оне лепше, ницале су око ње, и она је била тад уверена да је Београд њено |
тивуречности, слабости, погрешке довеле су ме на једну тачнију оцену света и саме себе: ја сам |
њицу, самоникле улице по Чубури, виделе су тада многи млади пар.{S} То су били махом ђаци са св |
око осам часова.{S} Ноћне паре блуделе су већ кроз атмосферу и покушавале да завију у помрчину |
аченој улици.{S} Ноћне светиљке чкиљеле су у зраку пуном кише.{S} Под њима се белуцала црна кал |
њиховим местима <pb n="253" /> зјапеле су црне бездне, страшне провалије, светови очајника и с |
и опшивено свиленим испустом.{S} Ципеле су му биле потковане.{S} Носио је сваки дан оковратник, |
пола ноћи.{S} По споредним улицама биле су већ угашене светиљке.{S} Кафане су биле затворене, и |
је претварао.{S} Његове буљаве очи биле су се повукле дубоко у своје тесне дупље... нестајало и |
је преко лица.{S} Њене бистре очи биле су широм отворене, гледале радозналом безазленошћу у је |
која немају никаквог искуства, правиле су пошалице на рачун једна друге, трбушати катихета им |
изгледали су му немогућни.{S} Походиле су га честе сумње, малодушности, горка сазнања сопствен |
у исти мах служила за кување, долазиле су оближње раднице да однесу кући врућ ручак, кокетовал |
траву.{S} На оближњим фабрикама палиле су се лампе.{S} Хорови жаба звонили су уједначено кроз |
таза, које су сами пешаци утрли, белиле су се у озеленелој трави.{S} Општина је била посадила н |
ица.{S} Лепо су се сложиле.{S} Поделиле су државне квартире на два одељења.{S} У једном су наме |
асној светлости пролетњег дана шарениле су се разнолике боје, почевши од белих платнених блуза |
в сноп уз груди.{S} Те груди!{S} Чиниле су јој се тада велике, тешке, уочљиве, сваком видне, да |
је пуцало срце и бридела леђа, звониле су му као песма наде, утехе, буне; њихова вера у будућн |
се све неугодније.{S} Њене мисле купиле су се око Чедомира.{S} Она се питала:</p> <p>— Где је о |
а је ћутала.{S} Њене угасите очи мериле су немо зелено коло које се обавијало око ње.{S} Неко т |
њу на салон.</p> <p>— Дивно! — говориле су гошће кад их је Матовићка уводила у њега.</p> <p>Дои |
киша и свакојаке прљавштине претвориле су те бог зна чије одеротине у сиву боју која је језиво |
>Вишња је ћутала.</p> <p>Оне обе носиле су дугу црну кецељу, просту витицу око главе, сукњу изн |
тваривало.{S} Велике наднице привлачиле су сељаке из околних села, па и из даље.{S} Задовољно с |
ане због неких општинских радова личиле су на низове ископаних рака.{S} Гомиле иловаче у помрчи |
.{S} Тако исто и сестра.{S} Само, рекле су му, тражи десет хиљада динара мираза.</p> <p>— Ништа |
лаве и храмала јаче него икад.{S} Дотле су пркосили једно другом кад се сретну.{S} Данас је Или |
ногима то није било право, па ипак чуле су се ретке замерке, јер је Радоје волео људе, волео чо |
p> <p>По тротоару, с друге стране, ишле су две жене, с марамом на глави, чији су крајеви били в |
пала би им која кишна капљица.{S} Капље су биле чешће.{S} На један пут, ветар се претвори у вих |
ћ, онај прави, онај који се видео, коме су припадале крштеница, уверење да није жењен, остале с |
се населио његов прадеда Илија, по коме су и име добили.{S} Све што је Чедомир знао о овом свом |
едњу реч у питању језика, народне песме су једини добар узор уметничком певању, и, да је хтео м |
биле су већ угашене светиљке.{S} Кафане су биле затворене, изузев неколико ноћних, на рђавом гл |
но:</p> <p>— Његова мајка и моја рођене су сестре.</p> <pb n="38" /> <p>— Врло лепо смо се зани |
252" /> <p>— Да, пиши пропало... године су прошле од како смо се растали, ја то знам — продужи |
" /> испрскан водом и блатом.{S} Године су очврсле његове младићске црте.{S} Био је више човек, |
ив жене. — Батине!{S} Батине!{S} Батине су из раја изашле.</p> <p>Били су сами у дућану.{S} Кал |
е Чачак.{S} Обрасле у шуму и бујад, оне су дизале озбиљно своје врхове украшене чипком од букав |
избегавале.{S} Кад би је и сусреле, оне су биле далеке, превучене неком сенком.</p> <p>— Шта ћу |
нају за њу.{S} А оне које је назру, оне су као ове муве што се лепе уз прозорско окно...{S} Пог |
итала их је од почетка до краја.{S} Оне су је опомињале мутно познатих места, изазивале слику з |
ко од Вишње као и сибирска поља.{S} Оне су је одмах заинтересовале, одушевиле је готово, јер их |
а, одмах до помијара и ђубришта.{S} Оне су излазиле за тренутак из тих јадних кровињара, којима |
S} Заман је гонила његове слике.{S} Оне су се јављале поново, ницале око ње, обузимале је проти |
аре, преживаре, за опште ствари.{S} Оне су као фењер обешен позади лађе који осветљава пређени |
би се могао јако преварити.{S} Али оне су крајње пристојне једно што се нема прилике или што с |
на мирисавом маглом црне косе.{S} Из ње су светлеле, као две звезде, две хитре зенице, које нис |
са гломазним кубетом од лима.{S} Око ње су ситне куће на један спрат и механе за сељаке.{S} Та |
наравно читав свечан догађај.{S} Око ње су се утркивали мајка, млађа <pb n="56" /></p> <p>браћа |
ромном суплентском платом.{S} Из штедње су седели код таште, која није пропуштала прилику, а да |
кифле и переце, корачала крупно; сукње су летеле око ње као мантија у попа.</p> <p>Вишња се до |
.{S} Било да узме што да закрпи, закрпе су изгледале велике, ружне.{S} Узалуд се трудила.{S} Ње |
че хартије вреди више него глава.{S} Те су је теорије храбриле, подизале, одушевљавале.{S} Она |
ла, извешана пред бакалницама.{S} Ласте су цвркутале око телефонских жица.{S} Под уличним дрвећ |
а није се много променила.{S} Подигнуте су још две три нове куће.{S} Неколико трговина улепшали |
</p> <p>Бела се није бранила.{S} Зенице су јој се јако шириле.{S} Она је шапутала нешто.</p> <p |
} Кад је давала своја мишљења, реченице су јој остајале недовршене, није се могла сетити доказа |
оли је било као сваки дан.{S} Другарице су говориле како се нису спремиле за овај или онај час, |
и једно другим, тако срећни.{S} На срце су му навирала осећања од пре годину дана, меке, наивне |
добар као Христос, а мало је људи _ко]и су починили толико зла својим милим.{S} Сети се последњ |
аче могла продужити да живи!{S} У Млави су ретки Илићи.{S} И дани су пролазили, а за њима месец |
о које је доба дана.</p> <p>Ти заборави су му пријали.{S} Остављао је, као сви слаби људи, врем |
мислила је тада, он је као море: путеви су безбројни, живот шуми, таласа се, све је у вечитом п |
шао.{S} У осталом, многи његови другови су већ чинили концесију животу.{S} У клубу, који је нос |
универзитетске зграде.{S} Иначе, зидови су се светлели као подмлађени на пријатној пригревици.< |
живота.{S} Полуге је нестало.{S} Зидови су попуцали.{S} Грађевина се срушила.{S} Она се збиља о |
ну ходника, окренута у башту.{S} Зидови су били тапетовани оранџастом хартијом, по којој је нас |
ар имао је среће у трговини.{S} Послови су ишли добро.{S} Ипак је нешто пекло овог маловарошког |
о да̑ више</hi>. <pb n="276" /> Зборови су само позорница, решења се доносе иза кулиса; образов |
е било погодно за размишљање.{S} Часови су пролазили, требало се журити за воз, и она приону ок |
се скупио народ са целе планете.{S} Сви су је гледали са ужасом.{S} Није било ниједног симпатич |
инству, годинама ни по породици.{S} Сви су били студенти, равни један другоме.{S} Чича с погачи |
упа је била најлепша у вароши.{S} Други су седели на сандуцима, на даскама закуцаним на ногаре |
Човек се не жени због кошуље.{S} Млади су; цео је живот пред њима...{S} Да, ја сам човек из ст |
главној улици и пред кафанама.{S} Људи су гласно разговарали.{S} Најчешће се помињале речи о I |
} Радоје је био јунак тих дана.{S} Људи су веровали у њега, сматрали га за нешто више од себе.{ |
места.{S} Они су били леп пар.{S} Људи су се заустављали да их гледају.{S} Већ се примицало ве |
ади ћара.{S} У међусобним односима људи су неповерљиви.{S} Страх од подвале влада у свима посло |
/> удружљиви и безлични, ови млади људи су, доцније, махом главе парламентарних режима.</p> <p> |
а ме охрабри ако сустанем.{S} Наши људи су прости.{S} Мени треба...</p> <p>Овде се Остојић заус |
посла око спреме куће и деце.{S} Млађи су дрхтали пред њом.{S} У мешењу колача се одликовала: |
ебе.{S} Кад је пролазио улицом, старији су се утркивали да га поздраве, а деца се загледала у њ |
е су две жене, с марамом на глави, чији су крајеви били везани испод браде.{S} На извесном осто |
их културних радника по паланкама, који су скупљачи претплате свакој новој књизи, повереници од |
ко је то случај у свима покретима, који су хтели употребити ту згодну прилику за свој лични инт |
епријатељ, не знајући толико људи, који су опет твоји непријатељи.{S} Ми се сатиремо узајамно, |
S} Једанпут су дошли дотле чамцем, који су најмили од неких рибара пред кафаном <hi>Шаран</hi>. |
оје школе... од новца, напослетку, који су потрошили на мене.</p> <p>Девојка је била и сувише о |
предака којима имена није знао, а који су морали волети ову земљу кад су се били за њу.{S} Чед |
лић није јасније осетио два човека који су живели у њему; један: миран студент из унутрашњости |
а, одрицао се досадањих доглавника који су га изневерили.{S} Као прво што се очекивало, била је |
о физиономије трговачких помоћника који су доносили робу на избор, чудио се сложености црквене |
} Читаве бајке причају се о људима који су јели у њој, у данима своје младости, њен пасуљ с пас |
оје шетње, купио је печених марона који су му грејали џеп, па лутао по Паризу без циља.</p> <p> |
самоуверено, циљајући на професоре који су му дали слабе оцене. — Само док се мој ћаћа пусти с |
обних хумки.{S} Усамљени пламенови који су се палили по прозорима блудели су дрхтећи као душе п |
р се беху код њега десили догађаји који су створили непремостиви јаз између њих двоје.{S} Они с |
н: сеоске учитељице и маловарошани који су дошли о распусту да виде Београд, беспослени радници |
ли га сад нико није слушао.{S} Они који су му се дотле дивили највише, гледали су га сад попрек |
и.{S} Она се питала још, што и они који су старији <pb n="48" /> од њега, они од којих зависи т |
ратовима 1912 и 13 године, јер они који су пали за Отаџбину, по речима једног великог песника п |
.{S} Би јој тешко да прекине чар у који су је заносиле те приче.{S} Око њих је било лепо јесење |
су се настанили у једном пансиону који су му Срби препоручили.{S} Уписао се на Сорбону.{S} Иза |
х пријатеља, а било их је и таквих који су раније обилазили далеко професоров дом као место неч |
Данас је мало задовољних људи.{S} Ретки су као беле вране.{S} Садашњица нуди једва предмете за |
е гласове који се нису разбирали: да ли су песма или запевка.{S} Из планинског склопа избијала |
у они тада рекли једно другом?{S} Да ли су застали или ударили лево? десно?{S} Шта су тада осет |
е јој се кидало.{S} Она се питала да ли су људи луди или подлаци.</p> <p>— Шта ти је, Вишњо? — |
стола, уредио краватну, погледао да ли су му нокти како треба, па одлазио на ручак, пењући се |
ролеће се расцветавало око девојке, али су њој ти светли, разнежени дани, изгледали тешки, сумо |
е и које је само њој могао рећи.{S} Али су њега сад одушевљавале друге мисли, обузимала га је в |
аква несташност млађег брата испуњавали су по читаво писмо.{S} Па ипак, та су писма била као <p |
ом врстом својих вршњака.{S} Оскудевали су му за то васпитање и средства.{S} Отац му је умро јо |
вијене траве.{S} Момци и девојке певали су, сустижући се:</p> <pb n="215" /> <quote> <l>Колика |
ари пријатељи.</p> <p>Од тог доба звали су се по имену, задржавали дуже руку у руци.{S} Време и |
атерије мушких капута.{S} Преовлађивали су отворени тонови, јаке боје, које код нас не губе још |
прилика што се лагано вукла, изазивали су мисли о смрти.{S} Било је нечег гробног чак и у кућа |
ета.{S} По околним планинама образовали су се нови потоци и реке.{S} Воде почеше надолазити.{S} |
ри првога дана кад је доведен; миловали су га по њушци, тапкали по сапима.</p> <p>Арап је држао |
{S} То је било врло тешко.{S} Становали су под једним кровом, хранили се за истом трпезом.{S} П |
стао је у Групи.{S} Остали пак основали су радикални клуб.{S} Међу овима је био и Чедомир.</p> |
па читај!“</p> <p>Истог дана отпутовали су у Париз.</p> <p>На станицу су их испратили Матовићи |
остио само пола казне.{S} Доцније, дали су му удобнију ћелију, скинули му гвожђе с ногу, допушт |
иновници, грабљиви и покварени, владали су земљом као господарска класа, Србија је изгледала њи |
— Рђо, мрцино! — псовке и ударци падали су сад обилно.</p> <p>И овог тренутка, арап је чекао да |
су му се дотле дивили највише, гледали су га сад попреко, мрко, осуђивали га гласно, претили м |
страну, о довршетку студија, изгледали су му немогућни.{S} Походиле су га честе сумње, малодуш |
руговима.{S} Па и ти другови, изгледали су му мрски.{S} Он их је представио девојци, он је пред |
дића стајало је око врата.{S} Изгледали су јој као деца.{S} Она се предомисли, окрену главу и п |
и Вишња и Чедомир.{S} Преко зиме виђали су се овда-онда код рођаке; кад су настали топли дани, |
мци у озбиљној, плавој униформи, држали су пушке о рамену и бленули неодређено у празнину улице |
ао је био са женом у Париз.{S} Задржали су се неко време у Бечу и Минхену.{S} Савете, којима су |
ни, у пола обучени, и војска пристизали су у гомилама.{S} Журно се копало, набацивала се земља, |
лико јабланова, посађени у ред, стајали су непомични.{S} Сребрну траку велике реке није кварио |
моилажења у питањима тактике, настајали су озбиљни сукоби, подносиле се оставке, очекивао се не |
а девојком која није била ружна пријали су му, падали му као неки благ и лаган лек на срце што |
есело и смешила се.{S} Њени зуби сијали су испод румене, свеже губице као дрво под покислом кор |
елу дућана, поплочаном циглама, стојали су џакови кафе, пиринча, шећера, канте гаса, једно буре |
свила.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — викали су умиљато око њега надничари првога дана кад је доведе |
образи, њен ђаволасти поглед понављали су немо, а јасно: — Пољуби ме опет... пољуби, пољуби... |
Младићи је нису волели, претпостављали су девојке које хоће да се шале, које допуштају да се з |
каве речи, добре наде и обећања узимали су на се изглед стварних бића, рађали се један из друго |
д очију, пљускала у ушима.{S} Обузимали су га чудни осећаји да цепа, да мучи, да се свети на то |
т, у дела која ће починити.{S} Почињали су озбиљне разговоре, после пили чај, скакали с предмет |
.</p> <p>— Нека им је алал! — поклапали су га други. — Раде, брате мој, па све варнице искачу.< |
а кола.{S} Рђаво обучени сељаци трапали су у опанцима као посред села.{S} Тек, коњски трамвај з |
а купи што за кућу, малопродавци варали су је, продавали скупље, крали на мери, потурали што је |
.{S} Црни, велики летњи облаци извирали су иза Земуна, сакривали сунце, па бежали даље.{S} Посл |
надолазити.{S} Из горњих места допирали су гласови о поплави.{S} Бујице однеле мостове, разорил |
епријатељи.</p> <pb n="93" /> <p>Шетали су по школском трему и чекали да се отвори библиотека.{ |
а се завађена крила опет сједине остали су без успеха.{S} Јаз се ширио све више.{S} Међутим, зе |
тва ?{S} Свега може бити.</p> <p>Остали су за тренутак једно наспрам другог, неми, без речи.</p |
а, гомиле бостана и покроваца скакутали су сунчеви зраци.{S} Небо је било ведро.{S} Тек по неки |
дне речи која долази из срца.{S} Ћутали су.{S} Ваздух је трептао око њих позлаћен косим зрацима |
} Чедомир се свакако не сети.{S} Ћутали су.{S} Прођоше тако добар део улице.{S} После се спусти |
далу у Двору.{S} Вечерњи листови ћутали су као рибе.</p> <pb n="75" /> <p>Чедомир је ишао брзо, |
н крај неба.</p> <p>Двоје младих ћутали су, тако седећи.{S} Свако од њих пратило је своје мисли |
Неколико путова и странпутица укрштали су се овде и изазивали мисли о даљини.{S} Заокругљена п |
не књиге и живот у престоници допуштали су јој по коју симпатију, пријатељство према младићу, љ |
ласно, запљускивање домаће воде утицали су чудно на Вишњу.{S} Предмети су губили оштре контуре. |
ове куће.{S} Неколико трговина улепшали су своје излоге.{S} Уличне лампе нису више на стубовима |
а!“</p> <p>На спрату над дућаном седели су.{S} То беше стара паланачка кућа: пространа, удобна, |
који су се палили по прозорима блудели су дрхтећи као душе прогнате из раја.{S} Пусти простори |
о небу које је дошло врло плаво блудели су облаци час бели, час жути, и губили се лагано у помр |
чати првог празника.</p> <p>Споразумели су се да венчање буде на јутрење, у најужем кругу прија |
к, а запад где су пасла говеда.{S} Сели су у јечам и ужинали.{S} Хлеб је био мек, сир диван, а |
S} Њени <pb n="131" /> бели зуби гризли су нервозно један крај њених усана.</p> <p>— Продужите. |
погледима, у нехотичним додирима, били су далеко одмакли од града.{S} Пред њима се указивао ус |
екривене плавом, дебелом хартијом, били су наслагани црни тегови до сто кила, каје соли, гвозде |
</p> <p>Илић не одговори ништа.{S} Били су дошли до оног долапа, па се спустише низ једно брдаш |
} У том, одузеше му стипендију.{S} Били су пронашли да се вратио без одобрења владе, или тако н |
Радојева сестра и чиновник из суда били су изостали далеко иза њих.{S} Пред њима пак се пружала |
ије.{S} Његово биће и његова земља били су у њему везани чврстим спонама, наслеђеним још од њег |
довршеним. <pb n="42" /> Међу њима били су и Вишња и Чедомир.{S} Преко зиме виђали су се овда-о |
n="265" /> другови са универзитета били су се растурили куд који.{S} Друге није стекао.{S} Оста |
био прост; брана и тунел поред ње били су главни радови предузећа; наравно да су онда и скупо |
адовољство.</p> <p>Мајка и укућани били су је размазили, те је желела да и Чедомир буде нежан < |
манастиру, они Ужичани и Црногорци били су врло занимљиви, настављали дискусије о њиховим <hi>п |
} Батине су из раја изашле.</p> <p>Били су сами у дућану.{S} Калфа је претакао вино у магази.{S |
ке, а ови постављају владу.</p> <p>Били су прешли преко брвна.{S} Ишли су сад заједно.{S} Њена |
у том селу било празно место, поставили су је одмах.</p> <p>Од то доба није се враћала у Београ |
скоро искључиво мушкарцима.{S} Походили су је тренутци сумње.{S} Нико јој није умео тачно рећи |
ке; кад су настали топли дани, излазили су чешће са њом, па после сваког дана, и најзад без ње. |
, па бежали даље.{S} После њих долазили су други, па трећи, брзи, дурновити, као неке фантастич |
ао ју је нетремице, жељно.{S} Пролазили су поред познатих места; час би то био Београд, час Чач |
пада.{S} Калдрма, куће, кровови цаклили су се <pb n="83" /> под усијаним сунцем готово у дијама |
а је звонила у девојкином гласу, чинили су своје дејство.{S} Илић је заборављао незгодни случај |
е.{S} Па ипак, младост и здравље чинили су од ове тоалете њен најлепши оквир.{S} Она је била ка |
кад је требало да се растану, начинили су велику шетњу, обишли су готово сва места својих саст |
иле су се лампе.{S} Хорови жаба звонили су уједначено кроз вечерњу тишину.{S} Две три звезде бо |
уку; у пекарници на крају вароши купили су хлеба и сира. <pb n="302" /> На једном брдашцу отац |
пану мастилом.</p> <p>Без речи, ударили су другим путем, камо су их водили младост и лепо време |
расцветана ливада и ти мириси заносили су је.{S} Своме препуном срцу налазила је одушке у цвећ |
органа.{S} Знаци народне љубави пратили су га улицом.{S} Влада није могла другојачије него му н |
дућана и неугледних кафаница граничили су је с обе стране.{S} Шкрипала су волујска кола.{S} Рђ |
био истог мишљења?</p> <p>Његове мисли су ницале без везе, никаквог реда није било међу њима.{ |
ски трамвај на друм за Обреновац, нашли су једну клупу и сели да се одморе.{S} Место је било ка |
о могло после школских часова.{S} Нашли су се у једној побочној улици у време које су заказали. |
има, стари професор и његова жена нашли су увек могућности да задовоље Белину жељу: купе јој па |
<p>Били су прешли преко брвна.{S} Ишли су сад заједно.{S} Њена плава коса, очешљана на раздеља |
та ће ти боље еманципације?</p> <p>Ишли су сад по стази посутој шљунком.{S} Око њих се мешало з |
стану, начинили су велику шетњу, обишли су готово сва места својих састанака...{S} Вече их је у |
по свршетку једног семинара.{S} Изишли су из школе, па врљали по вароши без циља, избегавајући |
адао: био је главни акционар.{S} Отишли су они лепи зидни часовници у рамовима од ораховине, <p |
пред лањску демонстрацију.{S} Жандарми су ме измлатили, ја се нисам користио њим.{S} Али ако о |
Имао је толико ствари да каже!{S} Дани су пролазили, а перо је висило непомично над хартијом.{ |
и стално чекала његов одговор.{S} Дани су јој пролазили полако.{S} Сунце је милело преко усија |
и!{S} У Млави су ретки Илићи.{S} И дани су пролазили, а за њима месеци, године.</p> <p>Спомен н |
<pb n="82" /> <head>VII</head> <p>Дани су пролазили врло споро.{S} Жарко јулско сунце пржило ј |
ју, враћао се увече са рада.{S} Грађани су га заустављали, запиткивали радознало.</p> <p>— Иде. |
, ништа се није догађало.{S} Београђани су се жалили на врућину, на прашину, на велике цене.{S} |
ричним, а на пољани Батал-џамије копани су темељи једне јавне грађевине.</p> <p>Девојка не поме |
Друштво их је звало да пожуре.{S} Једни су већ одмицали у правцу вароши.{S} Радоје уста.{S} Пре |
бе никаквог солидног ослонца, остављени су милости законодавног тела.{S} Да би остали на свом м |
, да обара.{S} Заставници прогреса, они су његови најљући противници.{S} Лично за себе, они не |
.{S} Они су били весели, безбрижни, они су се разговарали о лаким стварима, о интимним везама, |
у политику.</p> <p>У том тренутку, они су ишли дуж некога зида, преко кога су се спуштале проц |
рео би тада овог или оног друга.{S} Они су били весели, безбрижни, они су се разговарали о лаки |
оставити деци срећнијих народа.{S} Они су за нас још луксуз, још немогућност, чиста штета за в |
своје мисли кроз самоћу предела.{S} Они су обоје били и сувише озбиљни за своје године.{S} Чедо |
а, друштво студената политичара.{S} Они су му били ближи по њиховом једностраном васпитању, по |
ља, избегавајући посећена места.{S} Они су били леп пар.{S} Људи су се заустављали да их гледај |
.{S} Али ни Јован не рече ништа.{S} Они су обоје осећали Белину сакатост као своју кривицу — је |
премостиви јаз између њих двоје.{S} Они су се <pb n="187" /> десили доиста против његове воље, |
, из какве пропале варошке куће.{S} Они су још у десетој години осетили наличје живота.{S} Култ |
загрљаји падали слатко на срце.{S} Они су му ласкали, уверавајући га о срећи, о љубави и забор |
Око плотова су расли сунцокрети.{S} Они су високо дизали своје криве, таште, жутокруне главе и |
да отров социјалне суревњивости.{S} Они су у стању да омрзну човека кад на њему угледају нову к |
и Црногорци, с којима се хранио.{S} Они су ишли у гомили, грајали и препирали се о неком <hi>пи |
је.{S} Гостима није то сметало.{S} Они су седели око столова накресани, расположени, измешани. |
га о срећи, о љубави и забораву.{S} Они су га тешили, превлачећи постепено вео преко младе Чача |
с начини поток поред њиних ногу.{S} Они су ишли даље.</p> <p>Таман да се спусте низ једно брдо, |
ила <pb n="284" /> нашу судбину.{S} Они су нас од нашег уласка у живот наместили на колосек кој |
"> <pb n="68" /> <head>VI</head> <p>Они су били избили на обалу Мораве.{S} Радојева сестра и чи |
купио од једног Јеврејчета.</p> <p>Они су били још у кујни.{S} То је била <pb n="8" /> одаја п |
м су се плеле плаветне шаре.</p> <p>Они су седели тако, јели кајсије, говорили о професору Мато |
Његова длака није више сијала.{S} Сапи су му смршале.{S} Боја му се променила.{S} То није био |
ринципе.</p> <p>— Принципе!{S} Принципи су за децу, за школске клупе.{S} Изузетци, маленкости, |
по дворишту, седела у башти.{S} Ствари су у кући пошле опет својим старим, мирним током.{S} Та |
лози државе у материнству.{S} Те ствари су биле дотле далеко од Вишње као и сибирска поља.{S} О |
ме...{S} Де, пољуби руку!</p> <p>Ствари су се мењале у кући полако.{S} Послуга се обазривије по |
му неће никад опростити.{S} Реакционари су, ваљада, бесни од једа; министри нису чекали ни оста |
е губило се из дана у дан.{S} Надничари су се навикивали на арапа.{S} Средина је чинила своје.{ |
нувши после великих врућина.{S} Прозори су гледали у врт, чије воћке, још младе, пружале су мрш |
а дубина, јасност у плану.{S} Професори су се обраћали скоро искључиво мушкарцима.{S} Походили |
<p>— Имам троје деце — рече. — Сва три су мушкарци.</p> <p>Али Вишњу не остави спомен на оно ш |
љи каранфили боје као вино.{S} И мириси су разни: на печен хлеб, на јагоде, на младост.{S} Кад |
утицали су чудно на Вишњу.{S} Предмети су губили оштре контуре.{S} Нешто загонетно осећало се |
Тражила је навалице срећу.{S} Опасности су јој годиле.</p> <p>Једног дана, кад јој је мајка оти |
ријано лице грчило се нервозно, а прсти су трзали штит од качкете.{S} Девојка га је слушала с п |
ужи, па стрецну од додира: његови прсти су пекли као у грозници.</p> <p>Тек после дуге ћутње, у |
Он је узе и за другу руку.{S} По башти су цветали патлиџани.{S} Рит је био пун зелене трске.{S |
његов отац био рачуноиспитач.{S} Илићи су били пореклом из једног села на граници ваљевског и |
скромно свој велики бео цвет.{S} Љутићи су жути као очи у мачке.{S} На мршавим петељкама штрче |
занеле у свој план до лудила.{S} У кући су настајале свађе.{S} Мајка га је грдила, клела.{S} Се |
у са збиљом коју је она донела.{S} Ђаци су се често шегачили са најсветијим стварима.{S} Поред |
сунца и јевтине шљивовице.{S} Северњаци су нам донели, са својим брезама и саоницама, култ енер |
ази, и пређе на другу страну.{S} Кораци су се приближавали.</p> <p>— Вишња! — чу се глас човека |
Слобода штампе је изиграна.{S} Трговци су се уселили у њен храм.{S} Јавну реч је заглушило пиљ |
аче у колико је дотле избегавано; момци су духовити, девојке приступачне, младе жене несташне, |
се надпевали момци и девојке.{S} Момци су певали:</p> <quote> <l>Испод села зелена ливада,</l> |
морам да се смејем.</p> <p>Ти састанци су Илића разнежавали и одобровољавали.{S} Покушавао је |
к, слатке, топле, уздрхтале.{S} Пољупци су се понављали после сваког дана... пољупци <pb n="138 |
а.{S} Интереси упливних појединаца јачи су од закона и реда.{S} Свет се занима политиком једино |
>— Народ су бирачи, другарице, а бирачи су људи.{S} Сваки од њих има по један ситан, а за себе |
стезало од неке незнане жалости.{S} Очи су јој биле пуне суза.{S} Ако остане с Чедомиром још за |
вљена једва приметним руменилом.{S} Очи су јој биле мајчине: црне, живе, маслинасте, очи као у |
обузето неком унутарњом ватром.{S} Очи су гледале укочено.{S} Зуби се белели испод згрчених ус |
и с њим ову срећу.{S} Али... његове очи су је избегавале.{S} Кад би је и сусреле, оне су биле д |
ке димове на својој луши.{S} Његове очи су гореле као жишка у дувана.</p> <p>— Наш народ треба |
.{S} Он не настави говор.{S} Његове очи су се наизменично кретале са девојке на игру сунца на у |
е жене, него нечије наготе.{S} Њене очи су добијале чудан сјај и упијале <pb n="312" /> се у чи |
есе поред једне велике грађевине, којој су мајстори довршавали трећи спрат.</p> <p>Ту примети г |
је још она клупа на <pb n="97" /> којој су седели.{S} Пролетос је била зелена, а сад се белела |
ст година, храмала на леву ногу и којој су њено необично име — име професорове мајке, сељанке — |
ро.{S} Његова жена, која је раније, док су били сами, попуштала прва кад би се посвађали, добил |
алац.{S} То је био тип своје врсте; док су његови другови били државници, научари, песници <for |
говорила:</p> <p>— Муке сам видела док су моји пристали да се вратим у Београд.{S} Тата још ко |
весеље је плануло неочекивано, још док су се састајали.{S} На пијаци је запевао друштвени тено |
месинга и дршком од порцулана, по којем су се плеле плаветне шаре.</p> <p>Они су седели тако, ј |
н, осигурана је слобода штампе, уставом су дате све грађанске гарантије.{S} Народ бира своје пр |
не квартире на два одељења.{S} У једном су наместили кујну и собу за примање, а од другог су на |
ди какве имам родитеље“.</p> <p>Цео дан су провели у шетњи.{S} Пред вече, кад је сунце нагињало |
вијој моди, изложени по дућанима, грубо су одскакали од тарница што су се дрмале и <pb n="247" |
државној служби није нашао места, и ако су тамо постављани људи с мање школе од њега.{S} Дивно |
ла зла времена.{S} Шта су они криви ако су били слаби или имали противна убеђења?{S} Ја сам о т |
е вести преко <hi>штампараца</hi>, како су се овде звали словослагачи.{S} У њихову собу, која ј |
Сазнало се како су планине рођене, како су живеле једна за другом популације које је планета хр |
бије онако брзо, управо преко ноћ, како су се надали на дому.{S} Краљ му је на дан венчања опро |
шта, предахне на прагу Мале куће — како су звали то одељење — скупи сву храброст, закуца на вра |
у нама и заповедају нам“.</p> <p>— Како су се чудно испуниле те готово пророчке речи — примети |
д.{S} Али, ево већ неколико часова како су једно с другим, а он не успева да јој каже једне реч |
ом потоку два дана после битке, па како су Турци већ чували Саву, он није могао пребећи у Аустр |
више, па се, после, годинама прича како су се провели на Ђаковића љуљашци, о Сокином прстену.</ |
је провела тих неколико месеци од како су се разишли.{S} Али се не усуди, јер би онда требало |
и у кратко све шта му се десило од како су се растали.{S} У колико је излагао појединости, осва |
у прве векове земље.{S} Сазнало се како су планине рођене, како су живеле једна за другом попул |
прође поред прозора један младић: тако су му лепо стајале обријане науснице!...</p> <p>Илић се |
Без речи, ударили су другим путем, камо су их водили младост и лепо време.{S} Дан је био један |
њему није издавало узбуђење.{S} Једино су његове очи <pb n="71" /> сијале оном својом ватром, |
а употребе.{S} На једном месту погрешно су ушли у други воз.{S} Даље опет, изгубила им се корпа |
стару девојку, по имену Аница.{S} Лепо су се сложиле.{S} Поделиле су државне квартире на два о |
ство здравог морала, расуло и нерад, то су главне одлике данашњег народног живота.</p> <p>Једно |
:</p> <p>— Не треба људима замерити, то су <pb n="103" /> била зла времена.{S} Шта су они криви |
аје једна врста модерног дивљака.{S} То су људи обично са села или, ређе, из какве пропале варо |
е и сребром првих сунчевих зрака.{S} То су пријатна заклоништа, засађена лиснатим дрвећем, испо |
ћ знају вредност годинама службе.{S} То су они који као ђаци добијају места по Скупштини, разни |
о каже, кад песма одјекну поново.{S} То су се надпевали момци и девојке.{S} Момци су певали:</p |
а у севдах, и тада пева прилично.{S} То су они који одавно имају готов план школовања, служе во |
</p> <p>На улици затандрка нешто.{S} То су се враћала празна кола за свој нови терет.{S} Међу њ |
, виделе су тада многи млади пар.{S} То су били махом ђаци са својим другарицама, радницама или |
. уз пратњу Цигана и чауша.</p> <p>— То су стара, добра времена — уздахну госпођа у пола воље. |
лади муж осећао у самом себи.</p> <p>То су били тешки тренутци.{S} Незадовољан у служби, несрећ |
и напуштено, на неплодном тлу.{S} Место су ограничавале ограда од краљевог двора, једна школа к |
требу да се допада људима, и друго, што су је другарице, ћерке чиновничких и осталих такозваних |
дно од многобројних <hi>питања</hi> што су тада занимали интелектуалну младеж, мисао магловита, |
ом ногом, већ беше у другој соби. — Што су дивне, само да знате!... чу се отуда њен глас, јасан |
ебати да се мучимо око мираза.{S} А што су млади?...{S} Шта им фали што су млади!{S} Па ти рече |
аведније, борити се против онога за што су уверени да је рђаво и опасно. „Остати на власти" пос |
доста сељака, а нарочито полусељака што су амали, таљигаши, надничари.{S} Од интелигенције, све |
елази у ружичасту, с мрким шалонима што су били дискретно спуштени и с фигурама купидона који д |
нима, грубо су одскакали од тарница што су се дрмале и <pb n="247" /> тресле преко излокане кал |
ц.{S} Сласт те успомене би још јача што су је изазивала уста друге девојке.{S} Он осети готово |
родног стања — објашњавао је разлог што су зрнца философије дошла на та непосвећена места, смеш |
вим путем и покуша да одвоји стране што су се оснивале на материјалистичком схватању, гунђајући |
став.{S} Јако је љут на реакционаре што су га изневерили приликом његове женидбе.</p> <p>Испи ч |
ролеће.{S} Сунце обасја.{S} Снегови што су падали целе зиме почну да се краве.{S} Пред дућанима |
} А што су млади?...{S} Шта им фали што су млади!{S} Па ти рече <pb n="164" /> једном приликом: |
="232" /> златни ланчеви, будилници што су свирали војничке маршеве, велосипеди, шиваће машине. |
све, и несвесно упоређивала са оним што су јој у школи предавали.{S} Кад је била поред Чедомира |
за осветом или свирепо задовољство што су сад сви троје несрећни?...{S} Улица је остала готово |
е вратише у варош још веселији него што су пошли, трчећи, прескачући баре, говорећи задихано, м |
{S} У њима није било спомена на оно што су заједнички преживели и проживели.{S} Она су почињала |
поноситим изразом на офарбаном лицу што су такве.{S} По њиховој спољашности, необавештен пролаз |
већу кућу.{S} Било је крајње време, јер су сад имали и сувише гостију.{S} Било је међу њима ста |
S} Ни ђаци га нису много поштовали, јер су га колеге пањкале, а и сам је био крив: био је лабав |
Говорим, јер ме данашње доба боли, јер су се жбири испилили у народне људе, у родољубе, јер на |
ша, напише му писмо или признаницу, јер су му синови били тада мали, а другом коме није волео п |
на сличност њихових имена!{S} Једанпут су дошли дотле чамцем, који су најмили од неких рибара |
личне лампе нису више на стубовима, већ су обешене о жицу.{S} Па ипак, ово отмено место српске |
Ипак, пут је био пријатан.{S} У Паризу су се настанили у једном пансиону који су му Срби препо |
иким, меснатим носем, од те мајке, коју су изморили кућни посао и честа рађања, од те вароши ко |
о је без везе.</p> <p>Изнад обале, коју су радници откопавали, појави се сјајна сунчева кугла.{ |
ни, као да су хтели задржати срећу коју су нашли.</p> <p>Из трпезарије је допирало звецкање тањ |
ијало се неколико ластавица.{S} Девојку су обузимале чудне жудње.</p> <pb n="207" /> <p>— Боже |
огледа тужно кроз прозор.</p> <p>Напољу су радници откопавали неку обалу.{S} Мршава, јадна кљус |
и бледе, а мисао умире у глави.{S} Њему су ти загрљаји падали слатко на срце.{S} Они су му ласк |
и оне хтеле побећи од куће.{S} У салону су остајали само Бела и Чедомир.{S} Па и Чедомир се диз |
је.</p> <p>Девојка одмахну руком.{S} Њу су саму подгризале сумње у њен јавни рад, у њене идеје, |
ле се вреже од бостана и краставаца; ту су биле подигнуте шиљасте земунице, под којим је меланх |
а у политици и честитим забавама.{S} Ту су долазили студенткињин брат, артиљеријски поднаредник |
>питањима</hi>, правили пошалице.{S} Ту су стизале прве дневне вести преко <hi>штампараца</hi>, |
и Аница. — Удај се што пре.{S} У животу су ретки поновни састанци.{S} И затим, једно од другог |
че! — рекао је самом себи. — Моме месту су иначе дани избројани.</p> <p>Сео је затим и покушао |
изглед ствари и покрете бића.{S} Илићу су горко долазиле на ум Шекспирове речи: „Има много ств |
о, из људске ограничености.</p> <p>Кућу су реновирали из основа.{S} Ту је главну реч водила гос |
тпутовали су у Париз.</p> <p>На станицу су их испратили Матовићи са кумовима.{S} Кад би време в |
ак свега.</p> <p>Понекад, у његову душу су запљускивали и приливи одлучности.{S} Један унутрашњ |
где је познавала извесна лица, од којих су нека жива, а већина су умрла.{S} Није било девера не |
акиселе, с нешто бела лука.{S} Због њих су се први пут завадили.</p> <p>— Доста с тим паприкама |
на опојна музика из сна.{S} Кроз ваздух су се преплетале оне плаве и модре траке.{S} За првипут |
ЧЕДОМИР ИЛИЋ</head> <head>I</head> <p>У суботу 9 јула 1900 године, Чедомир Илић, главно лице ов |
е огрешио о један принцип.{S} Он је био сув доктринар.{S} Заборављао је да поред науке постоји |
о са пространих, слободних златиборских сувата и са наслеђеним искуством да Србија, за све што |
круг од свежег, росног зеленила по сред суве, зреле траве.</p> <p>— Да дивна кола! — кликну гла |
бојене и небојене вуне, а месари кожице суве и сирове.{S} Пред кућама, на клупи или по сандуцим |
ња. — Народна је реч пресудна, народ је суверен.</p> <p>— Народ су бирачи, другарице, а бирачи |
у поштанске штамбиље и датуме.{S} У тим сувим и врелим данима кад никога није било око њега, та |
о и на митрополита, да није око његових сувих уста, око тих ситних очију, па све до природно на |
е.{S} Око њих је било лепо јесење вече, сувише топло за то доба, једно од оних чежњивих вечери |
супленту није допадала; опомињала га је сувише шара на зиду у девојачкој соби његове жене.</p> |
Седи.{S} Батали, кажем им ја.{S} То је сувише романтично за Београд.{S} Знао сам ја, велим...{ |
се никад нисмо познали.</p> <p>— То је сувише горко.{S} Буди правичнија.{S} Ми смо провели цел |
о да га не примети на улици, било да се сувише смеје са осталим друговима.{S} Па и ти другови, |
ња за кампањом низала се.{S} Уносило се сувише јужног темперамента, сеоске тесногрудости.</p> < |
ошили на мене.</p> <p>Девојка је била и сувише озбиљна кад је ово говорила, те се њена другариц |
штоф је морао бити по најновијој моди и сувише скуп да би се продавао у дућану.{S} Газда-Митар |
ило је крајње време, јер су сад имали и сувише гостију.{S} Било је међу њима старих, опробаних |
самоћу предела.{S} Они су обоје били и сувише озбиљни за своје године.{S} Чедомир је, намрштен |
} На срећу ретко мислим; она ми се чини сувише неодређен појам, мислена именица.{S} Али...</p> |
Удај се, слатка Вишња, не размишљајући сувише, не тражећи много.{S} Не треба да те је страх да |
што је, можда несвесно, осећао да је он сувише мали да би могао припомоћи тој промени.{S} И још |
претка... роткве стругане!...{S} Ми смо сувише мали да му будемо пријатељи или непријатељи.</p> |
с тобом? — говорио му је тада полагано, суво, не гледајући у њега већ у један кут од салона и к |
арски и књишки, излагала строго, готово суво, обичне прилике, начин живота и живљења једне дево |
еда у двориште.{S} По калдрми је играло суво и топло сунце које претходи јесењој хладноћи и вла |
је државна служба — прекину га директор суво — има, на првом месту, да се пређе прописан програ |
:</p> <p>— То није довољно.{S} Књиге су суво знање.{S} Дају ти моћ да разумеш ствари, али те за |
ара, на свакој окуци од пута, на гомили сувог лишћа, у облацима... облацима што полако језде по |
оћи — говорио је Петар Зечевић, омален, сувоњав човек, испупчене јабучице, промуклог гласа и св |
удућност, у добро које ће чинити својим суграђанима, Србији, можда целом човечанству.</p> <p>Ку |
исе низови неке врсте кобасица, жути се суд киселих краставаца, изложена је чинија обичног сира |
ко замишљао час васкрса мртвих, страшни суд, кад је у њега веровао.</p> <p>Изненадно, без икакв |
д му се то једног дана досади, он оде у суд, сврши све формалности око преноса наследства на св |
а, уска, луксузна простирка, два зелена суда с тропским биљкама у врх степеница и најзад унутра |
није него да је фирма протоколисана код суда.</p> <p>У чокалиници се живело доста весело.{S} Ка |
ораве.{S} Радојева сестра и чиновник из суда били су изостали далеко иза њих.{S} Пред њима пак |
својим пријатељем, млађим чиновником из суда, те их позва, њу и Милеву, да изађу у шетњу до вар |
сестру проси Вићентије Симић, секретар суда.{S} Била је пуна хвале за младог чиновника.{S} Так |
ине: ...{S}И мислио тада — Ко зна каква судбина те чека — И зашто си тако срећна сада!...</p> < |
простодушних бића која иду право и чија судбина не зависи од њих самих, већ од оних које ће сре |
лић, као и сви људи који траже од своје судбине више него што она може дати, бежао је од своје |
му је сад било јасно да није ништа боље судбине од тог коња са пропалим ногама.</p> <p>— Општи |
и, суморни.{S} Многа жена предала би се судбини на њеном месту, оставила да време реши нерешљив |
у ако је сретну, несрећу много чешће, и судбину која им се одреди.{S} Реч слобода за њих је сми |
прилици или случају да они реше његову судбину.</p> <p>Једном се дигнуо с рада у пола ноћи.{S} |
ом која је израдила <pb n="284" /> нашу судбину.{S} Они су нас од нашег уласка у живот наместил |
иви време, Чедомире.{S} Ја не верујем у судбоносне неспоразуме.{S} Ако је ко крив, то смо ми: ј |
била ушла с озбиљним изразом неумитног судије, изразом који није пристајао згодно њеном жовија |
оки утисак који је на њу био учинио.{S} Судио је површно:</p> <p>— У мени је волела слободоумна |
дости.</p> <pb n="260" /> <p>Ко би тада судио Србију по њеним листовима, добио би страшно увере |
ао пријатељи.</p> <p>Бела је била узела судове и пошла вратима да их однесе, па се предомисли, |
овим посуђем од бакра мешали се модерни судови од земље или емаља.{S} Из кујне се иде у дечју с |
д је живот као источњачка принцеза пред судом римских легионара пружао руке пуне лажљивих обећа |
вала мушкарцима, презирала моду, читала судску медецину, јела улицом кифле и переце, корачала к |
нас, па као да се у црно завила, плаче, суза јој сузу не стиже.{S} Вели, ни кошуље му не доноси |
} Дође јој да оде од огледала.{S} Једна суза врцну у њеним очима.{S} Нешто јаче од ње заповедал |
езнане жалости.{S} Очи су јој биле пуне суза.{S} Ако остане с Чедомиром још за тренутак, осећал |
{S} Светлост се претварала у сузу.{S} И суза за сузом поче да се ниже, као ђердан, низ образе д |
ао, да прати нови покрет да би га могао сузбијати.{S} Филозофи изилазе из леденог облака својих |
/p> <p>Заједно са овом речи линуше њене сузе, преко образа, преко блузе, преко ивањског цвећа.< |
а подиже његову главу и гледаше га кроз сузе, као да га је жалила, као да је жалила себе, као д |
скреније су животиње крокодили јер лију сузе за одбеглим пленом...{S} У државама где је оморина |
<p>— Бедник! — оте јој се узвик.</p> <p>Сузе су замагљавале њене очи.{S} Срце јој се кидало.{S} |
лост се претварала у сузу.{S} И суза за сузом поче да се ниже, као ђердан, низ образе девојкине |
ао да се у црно завила, плаче, суза јој сузу не стиже.{S} Вели, ни кошуље му не доноси.</p> <p> |
лажан сјај.{S} Светлост се претварала у сузу.{S} И суза за сузом поче да се ниже, као ђердан, н |
е давала раније готово никакве важности сујеверицама.{S} Она је тако рећи била без религије, из |
улицом кифле и переце, корачала крупно; сукње су летеле око ње као мантија у попа.</p> <p>Вишња |
и, лепих, задовољних, срачунатог држања сукње или цигаре, весела лица, охолог погледа и одела п |
у црну кецељу, просту витицу око главе, сукњу изнад чланака, притискивале по један свежањ књига |
она близу њега, што посматра њену уску сукњу, њену плаву косу, просто сплетену.{S} Па ипак, по |
ране био миран.{S} Међутим, мучио га је сукоб његових осећаја: његове љубави према Вишњи и њего |
опствене немоћи.{S} Почео је долазити у сукоб са колегама.{S} Бунио се против неправди које су |
а ти о том мислиш?</p> <p>Вишњин поглед сукоби се с Радојевим очима.{S} Тада јој се учини како |
питањима тактике, настајали су озбиљни сукоби, подносиле се оставке, очекивао се неминован рас |
{S} Тако се извршна и законодавна власт сукобљавају, укрштају и изопачавају, место да врше функ |
Млади човек се налазио у неразрешљивом сукобу који долази с једне стране из човечјег инстинкта |
руменим, заруделим плодом.{S} Остојићев султан дремао у својој кућици, вртио репом и хватао уст |
— Геаче!</p> <pb n="267" /> <p>— Матора сулудо!</p> <p>— Немој да ми вређаш мајку — умешала би |
Скупштини.{S} У буџет се унесе довољна сума за почетак.{S} Али оба закона дадоше врло рђаве ре |
а тражи снаге, па настави;</p> <p>— Кад сумирам све што сам видела, познала, искусила, рачун ис |
телектуалне радозналости, жива младост, сумња у радост која се нуди, непомирљив идеализам, неут |
Сети се његова ћутања на њено писмо.{S} Сумња је уједе за срце.{S} Учини јој се да тоне, да се |
сушила у њеном срцу, обузимала је нека сумња, почетци кајања, нека необјашњива бојазан, хладна |
с чудним поверењем у себе.{S} Њега пак сумња је задржавала сад у свему што би предузео.</p> <p |
оведе разговора пред Чедомиром о својим сумњама.{S} Чим би га видела, осећала се пред њим разор |
одмахну руком.{S} Њу су саму подгризале сумње у њен јавни рад, у њене идеје, у живот који је из |
у му немогућни.{S} Походиле су га честе сумње, малодушности, горка сазнања сопствене немоћи.{S} |
тујемо животињски свет!{S} Теби је, без сумње, познат онај Ибзенов јунак, Улфхај мислим да се з |
мушкарцима.{S} Походили су је тренутци сумње.{S} Нико јој није умео тачно рећи њена права кад |
том разговору појави се прво једно кубе сумњиве лепоте, па онда друго, треће...</p> <p>— Што у |
друм преко његовог дела очевине, те са сумом коју је отуда добио и кредитом од Управе Фондова |
апан са својим великим канабетом, нешто суморан са тешких завеса које су стајале као прилепљене |
ветли, разнежени дани, изгледали тешки, суморни.{S} Многа жена предала би се судбини на њеном м |
ије био међу живима.{S} Његов поглед из суморних, мрачних очију ишао је негде далеко, у бескрај |
одине.{S} Чедомир је, намрштених веђа и суморно, палио своју цигару.{S} Девојки је један облак |
есе примећивало се с муком двориште.{S} Сумрак је купао џбунове шимшира, споредне стазе и силуе |
који се враћа своме крају.</p> <p>Пред сумрак, небо се наоблачи.{S} Мало после, удари плаха ки |
међу дрвећа хватао се дуг и весео летњи сумрак у виду танке, прозрачне измаглице, као фине свил |
ек тада једно кожно, старинско канабе у сумраку собног угла.</p> <p>— Седи ти... ти си уморнија |
коју му прошлост црта у игри пролетњега сунца.{S} Гледао ју је; у срцу је осећао као неку песму |
трептао око њих позлаћен косим зрацима сунца.{S} Он узе за руку своју другарицу; брзо се трже, |
са девојке на игру сунца на улици, а са сунца опет на девојку, на њен го врат, на белу руку, сп |
ленила по околним баштама и сјај зимњег сунца које није могло продрети у собу него је скакало о |
на је одвише чедо наших крајева, јужног сунца и јевтине шљивовице.{S} Северњаци су нам донели, |
где се дрво с дрветом бори за што више сунца.{S} Понекад би се заборавио и жалио што није више |
е заокругљене линије назирале у прашини сунца на заласку.{S} Долина је била пуна примитивних ба |
м који пут.{S} Овде је пријатан залазак сунца.{S} Ружичаста прашина обујми предео.{S} Сунце се |
ела воња на јеличко вино.{S} Један зрак сунца играо се око гирланда од разнобојне хартије, који |
ивала илузију пролећа.{S} Било је много сунца.{S} По баштама се трава подмладила.{S} Са пијаце |
наизменично кретале са девојке на игру сунца на улици, а са сунца опет на девојку, на њен го в |
цало неколико малих, светлих облака.{S} Сунце је снажно осветљавало предмете на које је падало, |
p> <p>Тога дана врућина би још јача.{S} Сунце се не види као да се растопило по целом небу, па |
рхти цела Радојева душа, и збуни се.{S} Сунце је било дошло према њима.{S} Ствари око њих бацал |
у уз часне посте.{S} Већ је пролеће.{S} Сунце обасја.{S} Снегови што су падали целе зиме почну |
е, пружале су мршаву сенку по земљи.{S} Сунце је залазило за један облак, бацало зраке и чаробн |
{S} Ружичаста прашина обујми предео.{S} Сунце се изгуби тако рећи пре него што зађе.{S} Каткад |
ор.{S} Дани су јој пролазили полако.{S} Сунце је милело преко усијаног летњег неба.{S} Не шесна |
т којега се мора држати.{S} Измерила је сунце, пронашла материје од којих је састављено.{S} Укр |
у провели у шетњи.{S} Пред вече, кад је сунце нагињало западу, девојка зажеле да види залазак н |
/p> <p>Напољу је било ведро.{S} Само је сунце припицало неприродно, те је ваздух био тежак.{S} |
ио из куће Матовића.{S} И у Београду је сунце залазило, само другојачије, ћудљиво, бурно, како |
ао на истом месту, недирнут.{S} Јутарње сунце пресијавало се на његовим жутоликим цветићима, не |
уштала честе изласке на отворено поље и сунце, она се учини младићу слатка и мека као та воћка |
блаци извирали су иза Земуна, сакривали сунце, па бежали даље.{S} После њих долазили су други, |
ов лет.{S} Такве су и жене које примами сунце слободе.{S} Оне му полете, без размишљања, али хи |
умо, покоју!</l> <l>О младости!{S} О ти сунце сјајно!</l> </quote> <p>Та песма узбуди Илићу гом |
у пролазили врло споро.{S} Жарко јулско сунце пржило је београдске голети, као да је сијало из |
ламен у бури, а пред њим се појављивало сунце, чији је златан сјај оживљавао небесно плаветнило |
е.{S} По калдрми је играло суво и топло сунце које претходи јесењој хладноћи и влази.{S} Једна |
днако и јогунасто.{S} У једном тренутку сунце разби облаке.{S} Оно се указа светло, бело, као р |
пратилац.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сунце је било на заласку.{S} То беше онога истог тренут |
За мене младу да буниш.</l> </quote> <p>Сунце је било још високо.{S} Општинска утрина је дрхтал |
— рече она лагано, као за себе.</p> <p>Сунце је завијало својим сјајем тиху воду, зарђале шуме |
— Он не зна шта је у теби одбио.</p> <p>Сунце је клизило по ведром небу.{S} Морава је жуборила |
срећна, певушећи своју омиљену песму: „Сунце ходи и заходи, а у мојој је изби тамно!...“</p> < |
Пред њим блесну опет Морава, осветљена сунцем.</p> <p>— Хајдемо, Вишња! — зашкрипа младићев гл |
аклили су се <pb n="83" /> под усијаним сунцем готово у дијамантском сјају, те давали улицама, |
нико није умео лепше од њега да начини сунцобран од тиквена листа ни да састави монограм за ма |
јних блуза, накићених шешира, разапетих сунцобрана, и задржа се на једном споменику, окруженом |
шом непрестано.{S} Око плотова су расли сунцокрети.{S} Они су високо дизали своје криве, таште, |
је гране, са широким лишћем, ка улици и сунцу.{S} Илић се ипак окрену и погледа у војнике, у њи |
амарионом посећивао месец, звезде, целе сунчане системе, где је откривао милионе нових ствари, |
са златним крстом, који се сија у ватри сунчане светлости.{S} Усред тог великог предела, стајао |
<pb n="219" /> само атмосфера, планете, сунчев систем, материја, енергија.</p> <p>— Назови како |
уско лишће од врба промицао је по који сунчев зрак и изливао свој бакар и злато по зеленом бус |
су радници откопавали, појави се сјајна сунчева кугла.{S} Илић је погледа право.{S} Он је тражи |
гомиле бостана и покроваца скакутали су сунчеви зраци.{S} Небо је било ведро.{S} Тек по неки об |
обасјана руменилом зоре и сребром првих сунчевих зрака.{S} То су пријатна заклоништа, засађена |
зор улазио је један ружичаст сноп првих сунчевих зракова.{S} А даље, по шору, поцрнелим кровови |
у виду ниске врло сјајних мехурића.{S} Суплент је ваљао у мислима оно што му је другарица рекл |
?</p> <p>— Не разумем — хтеде рећи нови суплент; поклони се и изађе.</p> <p>Гимназијска средина |
ест против научног догматизма.{S} Млади суплент био је принуђен, против све зловоље коју је осе |
села на Врачару? — прекиде тишину млади суплент.</p> <p>— Да.{S} Код тетке моје колегинице.</p> |
мова што се слабо поклапало са скромном суплентском платом.{S} Из штедње су седели код таште, к |
собу.{S} Простирка је била лепа, али се супленту није допадала; опомињала га је сувише шара на |
Нема их, нигде их нема.{S} У исти мах, супротно томе осећању празнине, обузе је страх да не ср |
, која се види само код лептирова, а на супротној страни, по крововима ниским, високим, од олов |
на спољашњост; па кад то и чини, ради у супротном правцу: пушта браду, чупав је, аљкав, носи ум |
ки други младић који би био његова пуна супротност: мали, крутуљаст, са очима као у миша, она б |
а стигла у Чачак, осетила је тек ту сву супротност између живота који је предузимала и онога ко |
ављена од контраста као човечији живот: супротности између разних народа и разних епоха, опозиц |
степеницама, уз које се пео.</p> <p>Те супротности подржавале су код двоје заљубљених једну вр |
иткове!</p> <p>Илић се ломио између тих супротности, не помишљајући на могућност да се размажен |
ко магловите, обвијене димом, сенкама и супротностима, као у сну.</p> <p>Главна стаза разређива |
а, од ораховине као и сточић, пространа супружанска постеља, претворена у једну врсту дивана, т |
у хладну светлост по интимном намештају супружанске собе.{S} С поља је допирао хук плахе кише.{ |
е гошће шта више воле: киселу чорбу или супу с кнедлама, ћевап у дунсту или ћурче на подварку.< |
p> <p>Чедомир се врати у дубину салона, сурва се на канабе, притиште јако обе слепочнице, које |
е.{S} Учини јој се да тоне, да се земља сурвава под њом, да околне планине падају.{S} Дође јој |
оје другарице.{S} Упита се да Каја није суревњива што се она познаје са њеним сродником.{S} Или |
увао свој мâл суревњиво и забринуто.{S} Суревњиво и забринуто <pb n="69" /> се надао сваког час |
ним шеширом као мангала, чувао свој мâл суревњиво и забринуто.{S} Суревњиво и забринуто <pb n=" |
онижења.{S} Њих разједа отров социјалне суревњивости.{S} Они су у стању да омрзну човека кад на |
рицом.{S} Обележени овим врелим гвожђем суревњивости, они улазе у политику и губе своје илузије |
ано је познао понижења, тако уз тог оца сурих, смерних очију, смеђе накострешене браде, ниског |
ц је дошао тако изненада, био тако јак, суров, да она не осети одмах сву његову тежину, не схва |
браде и кратких, дебелих бркова, готово суров, сељак у грађанском оделу, иначе обичан, могао је |
ла полагано.{S} Њено тело беше изнурено суровим радовима око одржавања куће, бригама, ситним бо |
он га је презирао као тиранина чију је сурову владу рано осетио.{S} Он је желео да има новаца |
ије од полицијског надзора ?{S} Није ли сусед преко пута помиловани робијаш?{S} Па и даље, доле |
није видела гомиле још горих од својих суседа?{S} Она није умела бранити себе помоћу других.{S |
е са иностранством даљим од непосредних суседа.{S} За то је требало извршити две три велике фин |
ој.{S} Она је знала да је неко од њених суседа морао приметити кад је ушла с Чедомиром у кућу и |
ђа <pb n="56" /></p> <p>браћа, укућани, суседи, па и отац, намрштених бора на челу и изразитих |
ружног облика, низови вагона, зеленило суседне баре, а даље, горе, на брегу, белео се један кр |
афлије</hi> до две чађаве пруге на зиду суседне куће, на коју се ослањао кров пјане кафане.</p> |
око гомиле песка, кафанских столова, по суседним авлијама, као да су и оне хтеле побећи од куће |
ало парче неба које се видело, неколико суседних кровова и заруделе кајсије у башти.</p> <p>— В |
омрчину разгранате врбе по обали.{S} Са суседног острва долазио је мирис на покошену траву.{S} |
на, парничио се још дуже са сељацима из суседног <pb n="16" /> села око једне воденице, да је и |
нац, мајка јој наручила дугу хаљину; из суседства је добијала колача, разног цвећа.</p> <p>— Ов |
ребало, просипало се, бацало, раздавало суседству, и наравно плата није била довољна.{S} Чедоми |
ља то поштовано јавно мњење?{S} Није ли сусетка десно од њих невенчана жена човеку са којим жив |
тарев син је био нешто старији од своје сусетке.{S} Долазио је у њихову кућу као у своју.{S} Га |
није било све...{S} Верио се са њиховом сусетком, <hi>женом из народа</hi>, удовицом једног инж |
и ти жао Београда? — упита Радоје своју сусетку.</p> <p>Девојка поцрвене сва као да ју је неко |
ве очи су је избегавале.{S} Кад би је и сусреле, оне су биле далеке, превучене неком сенком.</p |
е га одати.{S} Кад би се њихови погледи сусрели, њене сомотасте очи синуле би најдубљом љубавно |
девојка поново требала?...{S} Случајни сусрет по том кишовитом времену унео му је тек, са свој |
излога спази Лазаревићеву како му иде у сусрет.{S} Она је била обучена у хаљине затворено плаве |
а револуције.{S} Изгледа као да идемо у сусрет новог хаоса.{S} Шта се дешава међу математичарим |
грађанске слободе.{S} Наше идеје иду у сусрет победи.</p> <p>Младић се осмехну као на неки сво |
ђена, те подиже главу.{S} Њен поглед се сусрете с младићевим.{S} Његове очи гледале су је из св |
на мишљење околине.{S} Било да се с ким сусретне, било да поразговара, очекивала је из првог по |
ље, а да не буду изненађени непријатним сусретом, подозривим оком.{S} Доиста, обала поред Саве, |
ила две беле тице.{S} Њихови погледи се сусретоше.</p> <pb n="288" /> <p>— Дај ми твоју руку — |
едомир устаде.</p> <p>Њихови се погледи сусретоше.{S} Ко ће рећи шта је било у одсевима та два |
p>И Илић се смејао.{S} Њихови се осмеси сусретоше, њихова се лица приближише, њихове се усне са |
зе девојкине, лагано, коврљајући се, не сусрећући једна другу.</p> <p>Илић се освести потпуно п |
но да ме неко разуме, да ме охрабри ако сустанем.{S} Наши људи су прости.{S} Мени треба...</p> |
не траве.{S} Момци и девојке певали су, сустижући се:</p> <pb n="215" /> <quote> <l>Колика је ц |
м улицом, једноспратан, с доста високим сутереном, обојен жућкастом бојом која прелази у ружича |
иповима; у њима не постоји Јуче, Данас, Сутра, Београд, Савамала, Петко Стокић или како се оно |
ао од данас до сутра.</p> <p>— Сутра... сутра, а не данас — одговарао је гласу своје савести.</ |
— Добро — приста она и пружи му руку. — Сутра на овом месту, у три сата.{S} Ти си слободан?...{ |
је остављао од данас до сутра.</p> <p>— Сутра... сутра, а не данас — одговарао је гласу своје с |
шваља је најмљена под надницу.</p> <p>— Сутра да ми што буде, не дај боже, па да ми дете остане |
це и кучине.{S} Данас нам вичу живео, а сутра, на неколико запаљивих речи каквог дрипца, заурли |
о пута, па да пере једну собу данас, па сутра другу.{S} Не би осетила, а кућа би била опрана... |
а.{S} Нико у Србији није сигуран шта се сутра може десити ; нигде није тачнија она пословица да |
тима.{S} Пушкарка се већ бринула шта ће сутра лепо скувати за ручак, те је питала своје гошће ш |
одмах и решење је остављао од данас до сутра.</p> <p>— Сутра... сутра, а не данас — одговарао |
а професорову ћерку, око које ће се већ сутра отимати удварачи... на своју љубав: здраву, одрас |
рску.</p> <p>Илић стиже доцкан кући, па сутрадан јави директору да је болестан, те не може дола |
тана до њене куће; он се опоменуо да је сутрадан неки празник, кад се нема школе, те предложио |
е, Илић је мислио на самоубицу.{S} Па и сутрадан, та га мисао није остављала.{S} Док је свештен |
тле није био додирнуо њене усне.</p> <p>Сутрадан, Вишња се дигла из постеље нешто доцније него |
ког фондана, па до најпростијег турског суџука.</p> <p>Откако Матовић поста кандидат за министр |
род примицао више томе граду, радост се сушила у њеном срцу, обузимала је нека сумња, почетци к |
а бојао се и ведрог неба које му прети сушом непрестано.{S} Око плотова су расли сунцокрети.{S |
постоји, он се не може мењати у својој суштини, ми смо принуђени примити га.{S} Да, време прол |
шна власт, влада, треба да представља у суштини целокупан народ, његове сталне и опште интересе |
еволуционар.{S} Он се поноси што ствари схвата материјалистички.{S} Поезија му је празна сентим |
е!{S} Ваши хоризонти остаће тесни, ваша схватања плитка.{S} Треба храбро поћи ка идеалу нове же |
ност против извесних крајности Илићевог схватања ствари.</p> <p>— Докле иде та свемоћна слобода |
.{S} Он примењује њено материјалистичко схватање на делу: њен гвоздени закон конкуренције оправ |
пошто васељенска загонетка измиче нашем схватању, пошто нико не зна да нас ослободи потреба наш |
што су се оснивале на материјалистичком схватању, гунђајући;</p> <p>— Можда различним путевима |
ије већ умро од глади.{S} Свој позив је схватао на старински начин.{S} За њега философски систе |
а њена ватрена поборница, није могла да схвати свога друга и питала се откуд долази ова промена |
на не осети одмах сву његову тежину, не схвати сву своју несрећу.{S} После прве забуне, обузе ј |
трудећи се да га својим здравим разумом схвати што боље.</p> <p>Међутим, једном кад је Радоје п |
S} Влада није одобрила краљев поступак, схватила га као скандал и поднела оставку.{S} Председни |
љајући на краљеву женидбу. — Не могу да схватим такав брак у обичним приликама, а камо ли кад ј |
е.{S} Једна мисао, далека, тамна, једва схватљива, опомену га радости са којом је газдарица уне |
илијарне да им често говорник готово не схваћа прави смисао.{S} Још се није знало о скандалу у |
рбе за опстанак и свеопштег боја, човек схваћа стање мира и слоге, поред одабирања појима једна |
{S} Он није знао за обзире, компромисе, сходности, релативности, уравнотежавања.{S} Био је екст |
е <pb n="307" /> живела.{S} После се та сцена променила.{S} Настао мрак.{S} Остала је сама са И |
и је годило јако да постане министерка, т.ј. да јој муж постане министар... министар земљорадње |
ваља у вароши.{S} Сваке <hi>сезоне</hi> т.ј. сваког пролећа и јесени, доносио је Лазаревић свој |
м данима кад никога није било око њега, та су га писма уверавала у све што је несвесно хтео, шт |
уњавали су по читаво писмо.{S} Па ипак, та су писма била као <pb n="89" /> небесни дар, на тим |
мислио на самоубицу.{S} Па и сутрадан, та га мисао није остављала.{S} Док је свештеник певао: |
седи неко кога треба чувати.{S} Управо, та му је кућа тек тада пала у очи.{S} То је била нова г |
, по којој се проливало мастило.{S} Ах, та писма!{S} Она нису садржавала ниједну необичну реч, |
пољу се ноћ ширила, ведра и ћутљива.{S} Та пространа тишина притискивала је младу девојку. </p> |
имао десно-лево.{S} Чедомир задрхта.{S} Та кљусина учини му се као авет која га гони, као живот |
ле у светло белило између трепавица.{S} Та глава је заводила, бркала мисли, одвлачила у пропаст |
>Вишњи пређе једна сенка преко лица.{S} Та промена не измаче младој жени, те скочи на други пре |
ожом свог <pb n="26" /> рођеног оца.{S} Та кућа је сазидана да буде уточиште свију њих и да се |
е на један спрат и механе за сељаке.{S} Та црква је једини сведок да је Чачак постојао пре нас. |
скромне, лепе, стидљиве и природне.{S} Та је слика препоручивала молитву, давала опроштај, угу |
тавке, очекивао се неминован расцеп.{S} Та прилика дође.{S} Имало се да се реши да ли ће група |
ва мисао дуго лутала. — Опет двојке?{S} Та сад ти бар реакционари нису криви?</p> <p>— Збунио с |
ругао као у грлице.</p> <p>— Срећан?{S} Та реч звони чудно у наше доба — одговори младић, и отв |
о мајку и сестру: <pb n="7" /></p> <p>— Та остав’те човека!...{S} Пробисте му уши вашом дреком. |
е где би га нашао.{S} Он је сачувао сва та писма, те званичне карте с унакарађеним лицем краљев |
ална осећања жене.{S} Све је било ту да та жена постане једног дана срећна мајка, проживи мирно |
а не замери ништа.{S} Она није знала за та понижења.{S} Чак јој се то свиде: изгледало јој је п |
ла с руског.{S} Ко зна докле би трајала та тамна грижа да не доби оно писмо од оца.{S} Кад га п |
е.{S} Ко ће рећи шта је било у одсевима та два пара раширених очију?{S} Љубави, мржње, чежње, г |
разлог што су зрнца философије дошла на та непосвећена места, смешећи се као дете.</p> <p>У тим |
вог схватања ствари.</p> <p>— Докле иде та свемоћна слобода? — питала ју је савест, једна савес |
оне чисте и толико колико она, каква је та грешка коју је учинила и, најзад, ко саставља то пош |
у дан за комад насушног хлеба, те га је та борба изоштравала, док његова деца добијају то парче |
требало много вештине па да види да је та животиња одличног соја: високе ноге, развијене сапи, |
ив неког интелектуалног апса.{S} Шта је та Дарвинова борба за опстанак, одабирање, последице на |
м је <pb n="307" /> живела.{S} После се та сцена променила.{S} Настао мрак.{S} Остала је сама с |
омоћу више или мање вештине са којом се та комедија игра, човек добија симпатије или антипатије |
своје душе, он се не даде да га занесе та струја нових нада, него исприча другарици у кратко с |
пност своје среће, Илић је осећао да ће та срећа било једним, било другим избором изгубити једа |
ако их само Београд може показати.{S} И та варош, са белим именом, представи му се црна као гро |
неко време.{S} Ваљда се девојци досади та игра, те, кад једном закуца на врата и кад рече уоби |
се опет није осећала у праву да затражи та објашњења.{S} Шта је она била сад њему до обична дру |
шња није била створење које завиди, али та срећа дотицала је се неугодно.{S} Срце јој се стезал |
дговори енергично сама себи.</p> <p>Али та реч беше одвише тешка за њено срце.{S} Она се осети |
поправци у Топчидеру.</p> <p>— Откуд ти та практичност?{S} Повијаш се дакле према ветру?{S} Изг |
н Србије.</p> <p>— Место да нам користи та река, она нам плави поља, засипа усеве, односи <pb n |
она се учини младићу слатка и мека као та воћка коју му је нудила.</p> <pb n="13" /> <p> Он уз |
е изви из Милевина грла песма гипка као та река:</p> <quote> <l>Ој Мораво, моје село равно,</l> |
b n="94" /> мозак не може да појми како та невидљива материја, то стакло, спречава њихов лет.{S |
в одговор пак није се могао скалупити у та општа места, и Вишња би пропала ако би пао у туђе ру |
!{S} О ти сунце сјајно!</l> </quote> <p>Та песма узбуди Илићу гомилу мисли на лањско пролеће, н |
па ипак он превали:</p> <p>— Да!</p> <p>Та се реч чу једва; он се напреже и рече поново:</p> <p |
само главу промољену кроз врата.</p> <p>Та је глава била окружена мирисавом маглом црне косе.{S |
а ће рећи свет кад те виде саму.</p> <p>Та оскудица слободе падала јој је најтеже.{S} Читала је |
ава</hi>, ђинђува, водених чаша, ђачких таблица, бутеља коњака и емаљираних шерпи.{S} Газда-Мит |
ор предаје и лепио фишеке од хартије по таваници учионице.{S} Најзад га истераше из гимназије ш |
нобојне хартије, којим је калфа украсио таваницу.</p> <p>Лазаревић извуче из касе један свежањ |
ог мебла колико хоћеш, труне ми горе на тавану!</p> <p>Тако би и урађено.</p> <p>Илић се у поче |
лепше, ницале су око ње, и она је била тад уверена да је Београд њено изабрано место.{S} Она д |
е слутећи осећаје које је изазивала.{S} Тада он дохвати књигу, баци је у угао иза себе, и, као |
поглед сукоби се с Радојевим очима.{S} Тада јој се учини како у њима дрхти цела Радојева душа, |
дна механа и велика, пространа шума.{S} Тада духну ветар.{S} Лишће у џбунова заигра у крај пута |
нчена зеленим рубом подривене обале.{S} Тада се изви из Милевина грла песма гипка као та река:< |
} На пола улице застаде да предахне.{S} Тада зачу познате кораке.{S} Један поток је јурио поред |
ј давале неки знак, звале је к себи.{S} Тада девојка опази нешто што дотле није видела: један г |
зе.{S} Он је поздрави и хтеде проћи.{S} Тада му Вишња приђе, пруживши руку, не говорећи ништа.< |
оби, сам... ужасно сам, као у гробу.{S} Тада би бацио књигу, коју је дотле држао у рукама, у го |
ад није јавила ником о свом одласку.{S} Тада јој је то изгледало природно: њену мисао је заузим |
е се изнад ливаде.{S} Траве полегну.{S} Тада се открије, безазлено зачуђено као девица, ситно, |
прилазити, он је бежао даље од њих.{S} Тада би одлазио из вароши, у околне паркове, брда, шуме |
ло доноси једну орфеумску песму која је тада била у моди.</p> <p>— Овоме је све равно до Косова |
е!...{S}" Београд је велики, мислила је тада, он је као море: путеви су безбројни, живот шуми, |
адошлу, усталасану, помамну: страшна је тада, риче, бесни, ваља храстове, односи ћуприје, <pb n |
су мутиле моју савест.</p> <p>Вишња је тада управљала на свог друга горак поглед који је значи |
пре толико година. „Има“, рекла јој је тада између осталог, „има створења која једног дана уђу |
ко језде по зимском небу.{S} Одлазио је тада у кафану, губио се у читање новина, у пушење, у иг |
="145" /> с гумираним точковима, што је тада у Београду била још реткост и што јој сврати пажњу |
p> <p>— Шта је с тобом? — говорио му је тада полагано, суво, не гледајући у њега већ у један ку |
груди.{S} Те груди!{S} Чиниле су јој се тада велике, тешке, уочљиве, сваком видне, да их је хте |
унства, наслеђеног из Чачка.{S} Илић се тада јогунио такође.{S} И рат се продужавао, мењале се |
нети и на Ђавоље Острво.</p> <p>Илић се тада реши да оде сам.{S} У том, одузеше му стипендију.{ |
рже.{S} Жалосна стварност приказа му се тада исто тако лако као и тај сан за идеалном драганом: |
ми сјајне; кадгод, чини ми се, успем, и тада осетим једно бескрајно задовољство које се не да о |
и и успети.{S} Понекад пада у севдах, и тада пева прилично.{S} То су они који одавно имају гото |
губити један део своје потпуности.{S} И тада не би био срећан, јер би се осећао крњ, сакат, јад |
се наука посисати из прстију.</p> <p>И тада би звао младића у дућан, понудио га да седне за те |
уо се брзо и отрчао у варош.{S} Срео би тада овог или оног друга.{S} Они су били весели, безбри |
ногрудости.</p> <pb n="260" /> <p>Ко би тада судио Србију по њеним листовима, добио би страшно |
о или признаницу, јер су му синови били тада мали, а другом коме није волео поверити се.{S} Виш |
м телу.</p> <pb n="96" /> <p>Шта су они тада рекли једно другом?{S} Да ли су застали или ударил |
е, али оне беху кратке.{S} Радоје обеси тада један фењер на чакљу, па присветли.</p> <p>— Мртва |
го што јој је Илић говорио.{S} Није јој тада измицало да он оскудева понекад у јаким аргументим |
ба чувати.{S} Управо, та му је кућа тек тада пала у очи.{S} То је била нова грађевина, налик на |
че му Вишња.</p> <p>Чедомир примети тек тада једно кожно, старинско канабе у сумраку собног угл |
ва три стиха из средине: ...{S}И мислио тада — Ко зна каква судбина те чека — И зашто си тако с |
ће доћи остало само по себи, ако је ко тада у опште мислио шта ће после доћи!</p> <p>У тим иде |
се чудио: он <pb n="19" /> је себе већ тада прогласио за великог човека.</p> <p>Кад је ступио |
ти знаш француски... — приметила би му тада ташта. — Што не почнеш нешто практичније?{S} Преве |
тали или ударили лево? десно?{S} Шта су тада осетили?{S} Ко то зна?{S} Ко ће то рећи?{S} Ни они |
гомили других рабатних кућица, које су тада испуњавале тај крај.</p> <p>Млади човек није волео |
у, самоникле улице по Чубури, виделе су тада многи млади пар.{S} То су били махом ђаци са своји |
од многобројних <hi>питања</hi> што су тада занимали интелектуалну младеж, мисао магловита, не |
питао:</p> <p>— Шта сам урадио!</p> <p>Тада, један уздах издиже целе Белине груди.{S} Она баци |
ругом руком он је обви око паса.</p> <p>Тада Вишња покуша да се ослободи, стежући му у исти мах |
сан момак! — рече готово гласно.</p> <p>Тада се сети великих планова Радојевих и целог његовог |
ула достизавала је свој врхунац.</p> <p>Тада се зачу један шум на вратима.</p> <p>Два млада ств |
јој Аница. — Хоћеш ли да идемо?</p> <p>Тада се и по четврти пут глог белио, лале жутеле, славу |
дужности:</p> <p>— Ево лепа воћа!...{S} Тазе јабуке, крушке, слатке поморанџе... ’Ајде, јевтине |
а је купио?</p> <p>— Купио.{S} Вели ми, тај ми носи педесет гласова.{S} Дао је две банке за шеш |
; он је готово цео неписмен.{S} Ето то, тај факт, то жалосно стање у којем се налази наш свет, |
љубљене, верене, и пред олтаром.{S} Ах, тај олтар!...{S} Поред свега социјализма, он је постоја |
остојало, а он је још жив.</p> <p>— Ах, тај живот! — промуца болно.</p> <p>Он јој се учини одвр |
а ти тераш шегу...{S} Каква свадба!{S} Тај младић није ни школу свршио, а Бела је још дете.</p |
едним покретом, диже се са канабета.{S} Тај покрет је био тако снажан, да она посрну својом хро |
очи и који је долазио право из срца.{S} Тај пламен и срдачност, која је звонила у девојкином гл |
ог сира и неколико хлебова од гроша.{S} Тај дућан је београдски специјалитет, једна врста прива |
соф који се користи туђим искуством.{S} Тај човек је посматрао спремање за свадбу у кући Матови |
а кад на њему угледају нову кравату.{S} Тај тип се буни против власти, не да би је начинио бољо |
стајао згодно њеном жовијалном лицу.{S} Тај се израз губио све више у извесну забезекнутост што |
м, њему то не смета, он то не зна.{S} А тај сељак то је наш народ.{S} Он је запуштен, прост, пр |
нова.{S} Али се он осећао неспособан за тај напор.{S} Његова мисао је била уморна. срце болесно |
г, и чудио се одкуд њега да употребе на тај простачки посао.{S} Није се разумевао у коњима, али |
да је знао читати и писати.{S} Он је на тај начин давао свечаности томе раду, сређености својим |
оду једном речи.</p> <p>Радоју се свиде тај одговор, заусти да то каже, кад песма одјекну понов |
гим ропством под Турцима, испуњавала је тај посвећени кут Београда и била његов најбољи украс.{ |
у на њене груди, на тело.{S} Осетила је тај загрљај као жив.{S} Свест јој се губила.{S} У ушима |
сао.{S} Осећао је инстинктивно да му је тај рад једини ослонац што му је остао.</p> <p>Лево, на |
абатних кућица, које су тада испуњавале тај крај.</p> <p>Млади човек није волео да има посла с |
"21" /> Они нису рђави никако: они воле тај примитиван живот, они често имају љубави за добро и |
Опијао се њиховим фикцијама, пио и даље тај опасни напитак који му је убијао сваку самосталност |
приказа му се тада исто тако лако као и тај сан за идеалном драганом: он је био само сиромашан |
вио још од робије, па не може да издржи тај штрапац.</p> <p>Илић је пристао одмах, говорећи:</p |
посматра упорно.{S} Не могаде издржати тај бронзани поглед те саже главу.</p> <p>Мисли му пређ |
се.{S} Младић обухвати једним погледом тај мирни <pb n="154" /> пејзаж.{S} И док је дим пузио |
га за странца.</p> <p>Вишњи се допадао тај младић, жив, окретан, прав.{S} Ћерка једног трговца |
усти.</p> <p>Кад хтеде да загрли поново тај дивни створ што му се подаје, тог неслућеног анђела |
питања.{S} Она се заиста питала да цео тај рад није бесциљан, питала се шта ће она привредити |
ишао у шетњу.{S} Познавао је готово цео тај свет било са улице, било са позоришних премијера, б |
напио добра вина.{S} Вишњу пак је бунио тај дан, обузимала ју је час топлина, час зима, и она с |
не говорећи ништа.</p> <p>— Како је леп тај каранфил! — поче <pb n="152" /> Илић први, тек да б |
претерано бледо, готово слабачко.{S} У тај исти мах појави се и визија Вишње, тако исто у магл |
ну <pb n="217" /> јој Милева, која се у тај пар приближавала с Радојем и још неколико девојака. |
се ту може наћи.{S} Али они ради којих тај дућан постоји познају га на први поглед по његовом |
јаке.</p> <p>Сад се све то срушило јер „тај зликовац неће да учи“.</p> <p>Радоје побеже од очев |
, нешто хладно дува за њен врат и један тајанствен глас јој шапће страшне, неразумљиве речи.</p |
ом унутрашњом примедбом, једним од оних тајанствених гласова у нама самима који не варају никад |
а простирка, и њен глас, већ без трунке тајанствености, одјекну долином:</p> <quote> <l>Девојке |
ога је Чедомир редовно посећивао њихова тајна удружења, учио на памет поједине фразе, зурио дуб |
{S} Толико застора би подигнуто, толико тајна, загонетака решено.{S} Ми смо мислили да долази т |
ладају њоме нису више имале недокучивих тајна.{S} Ушло се у прве векове земље.{S} Сазнало се ка |
ласти; Бели је дуговао бар обзир чувања тајне.{S} Вишња се опет није осећала у праву да затражи |
е очи.{S} Нико не поверава ове најдубље тајне свога бића, оне се крију и од сопствених очију, и |
и читању и писању.{S} Треба га увести у тајне нашега доба, где човечју снагу замењују често веш |
убав моју,</l> <l>Очи твоје спустила си тајно...</l> <l>— Ој животе!{S} О шумо, покоју!</l> <l> |
зи тренутак кад ће наука открити велику тајну, одговорити на последње <pb n="266" /><hi>како</h |
је понављао правилно своје метално тика-так, така-тик.{S} Хтеде да пробуди Аницу.{S} После се з |
нављао правилно своје метално тика-так, така-тик.{S} Хтеде да пробуди Аницу.{S} После се застид |
зове...{S} Келнер, један полић!{S} Ето, такав треба да си.{S} У природу, у природу!...</p> <p>— |
а краљеву женидбу. — Не могу да схватим такав брак у обичним приликама, а камо ли кад је у пита |
воју другарицу.</p> <p>— Откад ти поста таква непријатељица књига? — рече јој. — Проповедаш крс |
рија, то стакло, спречава њихов лет.{S} Такве су и жене које примами сунце слободе.{S} Оне му п |
оситим изразом на офарбаном лицу што су такве.{S} По њиховој спољашности, необавештен пролазник |
S} Није се памтило да је неко положио с таквим успехом.{S} Чедомир је положио испите, а госпа-К |
их, опробаних пријатеља, а било их је и таквих који су раније обилазили далеко професоров дом к |
кажи ми... молим те, колико је тек мало таквих жена!{S} Жене примају науку која им се предаје, |
еран на перу, он би продужио своје дело такво какво је, и нашао му логичан закључак; шта би га |
јекакве трутове!</p> <p>На крају једног таквог разговора, он се реши.{S} Није могао више издржа |
дан, јер се у органском свету не зна за такву везу; неморалан, јер се обавезујемо за нешто што |
аљаном Београду.{S} Он ју је још једном такву видео: у почетку њиховог познанства, за време јед |
n="287" /> има жену лепу, пријатну, ето такву као што је Вишња.{S} Она сигурно има врло лепо те |
мог срца. — Ја мислим да подигнем једну такву централу под Овчаром.{S} Ускоро ћу отпочети да го |
Њихова се рамена додирнуше.{S} Чедомира такну у срце надземаљска милина.{S} Девојка поред њега |
у крилу. — Али је живот чудан, комшија, тако чудан да ја не знам сигурно шта бих рекла...</p> < |
га, мила слобода, пун идеал тога појма, тако присног свима нама навикнутим на распуштеност исто |
стеља, претворена у једну врсту дивана, тако распремљена с јастуцима унаоколо и широком простир |
ало од дугова; рано је познао понижења, тако уз тог оца сурих, смерних очију, смеђе накострешен |
сти.{S} Пред њом се указа гомила света, тако велика као да се скупио народ са целе планете.{S} |
две девојке нису му излазиле из главе, тако магловите, обвијене димом, сенкама и супротностима |
тај исти мах појави се и визија Вишње, тако исто у магли, нејасно, непотпуно, само главом.{S} |
не можемо неговати поморанџе по Авали, тако се не можемо оружати „знањем целе епохе“, како ти |
<pb n="246" /> да посети све те ствари, тако уско везане за њу, да им каже да се вратила, да по |
pb n="73" /> „једна жена као што си ти, тако учена у својој простоти, тако проста у својој учен |
то си ти, тако учена у својој простоти, тако проста у својој учености... ти, која би вечито бил |
рана.{S} Илић јој се чинио тако близак, тако присан.{S} Није осећала пред њим никаквог стида.{S |
могли бити тако задовољни једно другим, тако срећни.{S} На срце су му навирала осећања од пре г |
болно.</p> <p>Он јој се учини одвратан, тако одвратан да склопи очи са жељом да умре.</p> <p>— |
пуном кише.{S} Све је око ње било сиво, тако сиво да се њена црвена блуза у тој прозрачној сиви |
? — упита онај из гомиле.</p> <p>— Ето, тако, радио с нама, вукао цигљу, па онда баци самарицу, |
де истргнути нешто. — На сваком кораку, тако рећи, може се подићи по једна централа, чије би ст |
ај неба.</p> <p>Двоје младих ћутали су, тако седећи.{S} Свако од њих пратило је своје мисли кро |
утрос прође поред прозора један младић: тако су му лепо стајале обријане науснице!...</p> <p>Ил |
је имао новаца; десило се <pb n="46" /> тако, глупо, остао је без марјаша, а није мислио да ће |
Пред пошту дохрама <hi>новинар</hi>.{S} Тако се у Чачку зове разносач новина, један <pb n="224" |
а је пуна хвале за младог чиновника.{S} Тако исто и сестра.{S} Само, рекле су му, тражи десет х |
такође по једну лампу пред вратима.{S} Тако се по улици простиру чаршави несигурне светлости.{ |
ога убеђења па да сачувају министра.{S} Тако се извршна и законодавна власт сукобљавају, укршта |
ужила пут порока као свака пијаница.{S} Тако је пре неку годину и свршила: једног јутра се сруш |
арило хармонију његове идеалне жене.{S} Тако је гледао у врх једног багрена и у његовим последњ |
ле опет својим старим, мирним током.{S} Тако је Вишња могла сад мислити на себе.{S} Гриже савес |
Београда и била његов најбољи украс.{S} Тако слободна, још више <pb n="101" /> је ушла у соција |
и државној служби сазнао у поверењу.{S} Тако рече једног дана:</p> <p>— Краљ ми је два пута изј |
ела једног дана кад тако осташе сами. — Тако бих радо побегла од куће.</p> <p>Њен глас је дрхта |
у којем је одјекивала жалба и прекор. — Тако ми ружно стоји кад играм!</p> <p>У очи свадбе, Чед |
ћ није био никада.{S} Госпа-Клеопатра — тако је било крштено име Матовићки — није у свему делил |
p> <p>— По два гроша од гласа!</p> <p>— Тако се грађанска права жртвују... да, за два гроша; ви |
ожаваоцу задовољство љубакања.</p> <p>— Тако ћеш, једном, и мене оставити — одбијала је његова |
јој било топло, меко, празно.</p> <p>— Тако је мирна, пријатна, љупка — продужи Остојић гледај |
аљењем и као хоће да јој каже:</p> <p>— Тако ћеш и ти свенути, неудата, остављена.</p> <p>То је |
3" /> са једним варошанином и ударио га тако страшно ножем у трбух да га је послао на онај свет |
лико би ствари видео како лете око њега тако у тишини изгубљених часова!{S} Колико пријатних ми |
опет крај прозора.{S} Пријало јој је да тако гледа како зора свиће.{S} Нешто велико и утешно до |
држи под присмотром обе девојчице те да тако олакша посао <hi>јадне мајке</hi> — како је госпођ |
ћи га по подбратку. — Ко би помислио да тако уме завртети мозак девојкама!{S} Бога ми, Бела, па |
е.{S} Деца су била већ заспала.{S} Бела тако исто.{S} Кућом је владала дубока породична тишина. |
ране речи као лавину!{S} Она није умела тако говорити, наћи у тренутку реч која јој је требала. |
и на цвет од кромпира.{S} Одаја је била тако мала да ју је испуњавала уска постеља, на чијим се |
од ћерпича и дасака, ова чатрља је била тако бедна да се чинило као да је примила од својих пос |
ке девојке одломиле грану од трешње, па тако беру и једу.{S} По кафанама се чуо жагор.{S} Деца |
ије на једном месту само једну чашу, па тако изређа до тридесет кафана...{S} Кад се напије, ухв |
та, Лазаревићева је изгледала врло лепа тако у ружичастом сјају уличне лампе, опкољена милионим |
ром Краља Александра.</p> <p>Вишња оста тако за један тренутак.</p> <p>— Буржоа! — рече презрив |
несвесно збаци са себе покривач, и оста тако, изваљена на леђа, полуоткривена и дишући дубоко, |
, пола озбиљно:</p> <p>— Откад ти поста тако огорчен непријатељ социјалног напретка?</p> <p>— С |
ем некуд — рече му Бела једног дана кад тако осташе сами. — Тако бих радо побегла од куће.</p> |
ивота.</p> <p>— Зашто не пишете шта кад тако лепо говорите — рече му Вишња. — Ја бих то врло ра |
.{S} Он се можда променио.{S} Ми се сад тако ретко виђамо.</p> <p>Кад су се пустиле из школе, В |
ег столећа научари употребљаваху методе тако поуздане; чудни проналасци, величанствена открића |
ати.{S} Затим, подиже главу и задржа је тако уздигнуту цело време, дајући утисак неког од оних |
— Зашто онда избегавати ту реч која је тако тесно везана за нас, везана везом најмилијег човек |
икакве важности сујеверицама.{S} Она је тако рећи била без религије, изложена раном утицају при |
вршило како се свршило.</p> <p>Вишња је тако прошла, изгубила се у провинцији као и у његовом с |
а.{S} Дође јој да рече:</p> <p>— Шта је тако важно било у девојачкој школи?...</p> <pb n="239" |
н је понос целе наше фамилије, он ми је тако рећи брат, ја немам другог брата...{S} Најзад, шта |
очи. — Али на што то питање!{S} Мени је тако лепо овде, у вашој кући, с вама... кад можемо да р |
е знају да се нађу.{S} У осталом, он је тако замишљао час васкрса мртвих, страшни суд, кад је у |
ала на свог првог учитеља.</p> <p>То је тако трајало до једног пролетњег поподнева.</p> <p>Прел |
Милисаве!...{S} Зар <pb n="241" /> није тако?{S} Сећаш ли се ја сам ти говорила...</p> <p>Вишњи |
Брига ме је!</p> <p>— Не, Бела, то није тако.{S} Ти се компромитујеш.{S} Куварица види све из к |
а туча, процењивале су сељачке комисије тако високо, као да је њива засађена смоквом и бадемом. |
е које је другарица спомињала изгледале тако далеке, бледе, ситне, као да се нису њој десиле, в |
Вишња, пробуди се, устани; не гледај ме тако.{S} Нашла сам ти дивна момка, разбери се, удаћемо |
{S} Дарвин је дефинисао природне законе тако силно да је његова философија изгледала као послед |
јама док се не би сва распала.{S} Да се тако продужило, цео државни буџет <pb n="261" /> не би |
ођене свих предрасуда, жена-човек да се тако изразим.{S} Угледајте се на Рускиње, које су препл |
аква идеја усади у његову главу, она се тако угњезди да је ни сами ђаво не би могао отуд ишчупа |
евцу, на робији.{S} Његова жена, кад се тако нашла изненада без мужа и прихода, повукла се у је |
захвалност према младом земљаку који се тако нашао у невољи око оца.</p> <pb n="183" /> <p>— Ба |
ече лекар на последњој посети. — Ако се тако одржи, госпођа ће живети још толико колико је живе |
зневерити поверење наше куће.{S} Зар се тако враћа гостопримство које смо вам указали!{S} Срамо |
ин-Илићу!...{S} Нисам се надала да ћете тако изневерити поверење наше куће.{S} Зар се тако враћ |
оји није могао тачно одредити. — Ви сте тако љубазни према мени.{S} Зар мислите да ја не умем ц |
/> крилу мирисало је то посвећено цвеће тако силно, чудно, као да се доиста из њега излива дах |
, које се прилепише за његове, и осташе тако, за један тренутак, слатке, топле, уздрхтале.{S} П |
се.{S} Руке се укрстише.{S} Они осташе тако за један тренутак, чврсто загрљени, као да су хтел |
а сам поцрвене.{S} Ко зна колико осташе тако загрљени!{S} Девојка се покоравала без речи, без п |
акако не сети.{S} Ћутали су.{S} Прођоше тако добар део улице.{S} После се спустише у Палилулу п |
нарочитог повода.{S} Повучена у себе и тако здрава, она је изгледала нешто неспретна, али то ј |
жио за науком, литературом, политиком и тако нечим, стварима које је слушала, читала на Великој |
и, неколико министара, један милионар и тако даље, веле, да су прошли кроз две собе из којих се |
— одговори младић тврдоглаво.</p> <p>И тако оста.</p> <p>Није Радоје мрзео школу.{S} Вишња је |
воли још, њу једину, њу саму.{S} Кад би тако дошао најзад до решења шта да јој одговори, он се |
ашина обујми предео.{S} Сунце се изгуби тако рећи пре него што зађе.{S} Каткад се деси да његов |
лим да заустави то време, да се не живи тако брзо.{S} Хоћу да грицкам полако <pb n="242" /> сво |
ог пејсажа.{S} Обала се огледала у води тако јасно да је гледалац мешао стварност са илузијом.< |
И ти си погорелац на свој начин, је ли тако?{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!{S} Хоћеш ракије?</p> <p>Илић |
еле плаветне шаре.</p> <p>Они су седели тако, јели кајсије, говорили о професору Матовићу, о но |
ли да се вратио без одобрења владе, или тако нешто.{S} Разлози, објашњења не помогоше.{S} Тек д |
каже како не двоји брак од љубави, или тако нешто, те пљесну рукама:</p> <p>— Браво, господин- |
о гледајући људе <pb n="57" /> и ствари тако тесно везане за њен дотадањи живот.{S} Узалуд се д |
ине.{S} Она промуца:</p> <p>— Не говори тако, Чедомире.{S} Наше пријатељство је искрено, топло, |
би му се међу повијама.</p> <p>— Да си тако брз на раду као на лажи, далеко би отерао! — рече |
олегинице? — изненади се Аница. — Ти си тако бледа?{S} Да ниси уморна?</p> <p>— Да, уморна, врл |
зна каква судбина те чека — И зашто си тако срећна сада!...</p> <p>Промицале су окуке, мали за |
ту простирку.</p> <p>— Штета је упрљати тако скупу ствар — рече гласно.</p> <p>Диже се полако.{ |
ти, <pb n="99" /> жртвовати све, живети тако да нико, осем њеног мужа, неће моћи рећи:</p> <p>— |
сметњу и сад очајаваш.{S} Не треба бити тако осетљив на неприлике у животу.{S} Ти си млад.{S} Т |
у љубазност.{S} Њих двоје би могли бити тако задовољни једно другим, тако срећни.{S} На срце су |
<pb n="161" /> <p>— Ми бисмо могли бити тако срећни, Илићу, врло срећни...</p> <p>Али Илић, као |
послушати, рећи је увек, и увек радити тако да је човек може рећи.</p> </div> <div type="chapt |
ка спречава њихов лет и оне ће пропасти тако, остати маторе девојке, умрети као те муве ако им |
да сам ластавица! — рекла би гледајући тако њихове црне тачке у дубинама небесног плаветнила. |
цом, скромно, тешећи се да то неће увек тако трајати.{S} Имала је четири детета: најстарију ћер |
S} Ти нарочито, Вишња... ти си још увек тако лепа; Боже мој, не, то није могуће, да ме више не |
поглед.{S} Пуштала га да говори, и тек тако, гледајући у страну, осећала се сигурна у његовом |
видим да је нешто боље, што да не радим тако!...{S} Звао сам доктора.{S} Он јој преписа нешто, |
аметније од себе.</p> <p>— Ја не мислим тако.{S} Свет је простран.{S} Мене чекају велика дела.. |
ташти ни својој жени.</p> <p>Док је он тако пребројавао своје несреће последњих година, електр |
/p> <p>Понекад би се зауставио, ћеретао тако са улице, док је она одговарала с прозора на друго |
27" /> <head>III</head> <p>Кад се нашао тако сâм, Илић се осетио нелагодно.{S} Ипак се брзо при |
дње речи гласно.</p> <p>Ударац је дошао тако изненада, био тако јак, суров, да она не осети одм |
ст да учини добра себи или другом, него тако... ради саме власти и да је држи у својим рукама, |
> <p>Ударац је дошао тако изненада, био тако јак, суров, да она не осети одмах сву његову тежин |
да се удаје за Чедомира.{S} Сан је био тако јак, да се пробудила сва уздрхтала, и није могла в |
же се са канабета.{S} Тај покрет је био тако снажан, да она посрну својом хромом ногом и једва |
идео у тој животињи.{S} Зар он није био тако исто од доброг соја?{S} Његов прадед борио се јуна |
ећала као очарана.{S} Илић јој се чинио тако близак, тако присан.{S} Није осећала пред њим ника |
зва своју другарицу.{S} Она седе весело тако да јој обе стопале отскочише од земље.</p> <p>— Ка |
же мој!{S} А мени се чини да је то било тако далеко... даље него детињство.{S} Шта се све за то |
ј, па све варнице искачу.</p> <p>— Само тако! — говорио је Радоје. — До јесени имаћемо оба зида |
је лево у трњаку.{S} Он се окрену тамо тако да му се лице није видело јер се бојао да јој га п |
нашим пруженим рукама.</p> <p>— Кад смо тако добри пријатељи — прихвати Вишња — онда будимо отв |
бити у својој кући.</p> <p>— Шта је то тако важно? — одговори госпа-Матовићка, већ у постељи.< |
је чама, досада, мрзовоља.</p> <p>— Ето тако — закључи — од како смо се растали, тера ме нека н |
лосна стварност приказа му се тада исто тако лако као и тај сан за идеалном драганом: он је био |
псовке, које су у нашем говорном језику тако фамилијарне да им често говорник готово не схваћа |
> <p>Илићу залупа срце кад виде девојку тако близу себе.{S} Он не настави говор.{S} Његове очи |
а хрома!“ — мислила је и веровала да су тако равни једно другом.</p> <pb n="107" /> <p>У тој ср |
р.</p> <pb n="159" /> <p>Тело и душа су тако уједињени и збркани у нама да упркос лепим мислима |
а пусти с робије.</p> <p>И сви троје су тако веровали у брзо и потпуно помиловање Јованово да с |
да хоће да прсну, а прстима затеже косу тако да осети како му се кожа одваја од лубање.{S} Једа |
хоћеш, труне ми горе на тавану!</p> <p>Тако би и урађено.</p> <p>Илић се у почетку снебивао, о |
Господин-Илићу, ручак је готов.</p> <p>Тако куцајући, а не отварајући врата на младићевој соби |
да — говорила му је самоуверено.</p> <p>Тако сад Илић није имао ни своје куће, а морао је сноси |
вића љуљашци, о Сокином прстену.</p> <p>Тако и сад, весеље је плануло неочекивано, још док су с |
је хтео писати ради себе <pb n="188" /> такође, испричати јој све онако како се догодило, све п |
ао из куће, госпа-Матовићка је одлазила такође, и то брзо, као да је виле гоне, а враћала се те |
а по ћошковима.{S} Свака гостионица има такође по једну лампу пред вратима.{S} Тако се по улици |
оја се искупљала љубопитно.{S} Он приђе такође.</p> <p>У једном крају, поред гомиле цигаља лежа |
и писама које је добијао.{S} Она га је такође приметила.{S} Црвенила се, гледала га весело и с |
е савести.</p> <p>Белино понашање га је такође мучило.{S} Једном би с њим, за столом, говорила |
ом кога је оставила у Београду, који је такође имао велика одушевљења за бољи живот, за нова пр |
женио и окућио.{S} Илићев деда, који се такође звао Чедомир, научио је читати и писати сам, за |
ци својих колега.{S} Краљ Отац, који се такође бавио у иностранству, није крио огорчење на свог |
није знала одговорити ништа.{S} Њој се такође постављало исто питање.{S} Њен напор да замени м |
а ће доћи?...</p> <p>Госпођа Матовић се такође придруживала ћерци, говорила у глас, причала о п |
одугачкој гранчици.</p> <p>Она га спази такође и заклони лице оним цветом, као да је хтела сакр |
ко занесеним у младића.</p> <p>Он спази такође своју другарицу, покуша да окрене главу на другу |
иновници, имућнији трговци, расположени такође, румена лица и задовољних очију.{S} У јасној све |
о, странка којој припадате, тражиће вам такође извесне обавезе.{S} Све је то озбиљно.{S} Вашим |
о, и нађе се са својим вршњацима, децом такође из бољих кућа, а поквареном као и он, можда горе |
допадањем.</p> <p>Младен га је позивао такође:</p> <p>— Хајдете... хајдете.{S} Да вам покажем |
ш прве године.{S} Мој колега беше дошао такође право из школе.{S} Здрав, млад, ни ружан ни глуп |
ече, пуна новости.{S} Младен је одлазио такође, у школу, рано, да се што пре отресе куће, за ко |
ђеног из Чачка.{S} Илић се тада јогунио такође.{S} И рат се продужавао, мењале се само позиције |
ужао руке пуне лажљивих обећања, ми смо такође имале амбициозну младост, срца врела, слутње прв |
другарице, ћерке чиновничких и осталих такозваних угледних београдских кућа, зависних од владе |
да долази до размимоилажења у питањима тактике, настајали су озбиљни сукоби, подносиле се оста |
трамвај.{S} Удар копита одјекивао је у такту по мирном крају.{S} Несигурна мартовска светлост |
снице.{S} Миришљава коса просула се као талас по њеним раменима.{S} Из хаљина у нереду провирив |
а од очију, окружавала је њено лице као талас.{S} Њено данашње одушевљење давало јој је израз п |
цу.{S} Плава, свилена коса се просу као талас, упи се у њена леђа.{S} Она врисну:</p> <p>— Чедо |
море: путеви су безбројни, живот шуми, таласа се, све је у вечитом покрету.{S} Али што се паро |
агледа у чипку, у кошуљу, у два округла таласа која су се дизала и спуштала испод платна.{S} До |
геометрије.{S} У науци се чује брујање таласа револуције.{S} Изгледа као да идемо у сусрет нов |
то морнар тражи звезду изнад узбурканих таласа, неугашљив пламен у бури, а пред њим се појављив |
и сплете венац.{S} Око ње се простирала таласаста равница на далеко.{S} Где се окрене, ливада ј |
атна спуштала од врха брда па до у саме таласе Дунава.</p> <p>Ова слика учини весео утисак на В |
ним обалама и небом пуним звезда.{S} На таласима, који се стално љушкају, плови њен чамац с раз |
, неко примети да се нешто црно гиба на таласима.{S} Донесоше чакље, али оне беху кратке.{S} Ра |
још колико неисцрпног злата лежи у тим таласима.</p> <p>Вишња га погледа неповерљиво.{S} Прво |
мокром мраку примећивали се њени прљави таласићи жути, гипки, пенушави.{S} Даље се није видело |
листичког друштва, где диплома замењује таленат, где парче хартије вреди више него глава.{S} Те |
им јастуцима, орман од лажне ораховине, талијанска династија на дувару и умиваоник од лима.{S} |
редине... што се позивају на енглеска и талијанска дела.</p> <p>Осећала се слободна, зрела, цел |
епсија и шерпи, висила је јевтина слика талијанског издања <pb n="157" /> која је требала да пр |
ка, а нарочито полусељака што су амали, таљигаши, надничари.{S} Од интелигенције, све неке стра |
на је чинила своје.{S} Постао је обична таљигашка рага.</p> <p>— Рђо, мрцино! — псовке и ударци |
{S} Упрегнуто <pb n="298" /> ужетима за таљиге, правило је гимнастички корак или каскало господ |
идела се велика разлика.{S} Имао је нов таман костим, претенциозан бео прсник, полуцилиндер с в |
е ћутале, а једноставан <pb n="44" /> и таман облак ширио се све више изнад њихових глава.{S} П |
њиних ногу.{S} Они су ишли даље.</p> <p>Таман да се спусте низ једно брдо, кад ветар скиде Вишњ |
ратима, мраморним стубовима, мирисом од тамјана и воштаних свећа.{S} Он је постојао овде, у Бео |
иху своје собе.{S} Једна мисао, далека, тамна, једва схватљива, опомену га радости са којом је |
} Будућност јој је изгледала неизвесна, тамна, под знаком питања.{S} Она се заиста питала да це |
с руског.{S} Ко зна докле би трајала та тамна грижа да не доби оно писмо од оца.{S} Кад га први |
ина с првим кога сретне.{S} Али и ту, у тамним кафанским <pb n="113" /> ћошковима, у бледим нов |
ла.{S} Наслонила се цела на младића.{S} Тамно жута чарапа од конца вајала је дивно листове њене |
„Сунце ходи и заходи, а у мојој је изби тамно!...“</p> <p>Понекад би помислила да се нађе са Че |
о га је у том тренутку далеко од науке, тамо у ту сивину, ка његовој другарици, у њен заборав.{ |
коле.{S} Здрав, млад, ни ружан ни глуп, тамо вамо, па се ми венчамо пре испита...{S} Красан је |
— продужи девојка. — Погледај десно... тамо испод дереглије, доле у води, није ли оно једна ти |
друштво, како је то ретко у паланци.{S} Тамо се сви познају, али се туђе заједнице, либе се, за |
p>— Шта је ово мени! — питала се она. — Тамо вилинско коло, овде вилинска вода, све неке мађије |
ља поља претворила у најлепши врт.{S} А тамо даље...</p> <p>И Радојев поглед изгуби се у планин |
Да дивна кола! — кликну гласно, потрча тамо, посади се у његову средину и стаде растресати наб |
а жалба за Београдом и младићем кога је тамо оставила.</p> <p>— Што ми не пише! — чудила се дев |
<p>Кад је ступио на Велику Школу, он је тамо нашао два оделита типа међу својим новим друговима |
pb n="256" /> басен океана.{S} Јурио је тамо, вамо, испитивао, њушкао, маштао, презао, одмарао |
се журила школи све више, као да ју је тамо чекао лек тој грозници.</p> <p>У школи је било као |
понизно, с лулом у левој руци и гледао тамо у правцу планина на западу.{S} Он је био миран.{S} |
S} Он је постојао овде, у Београду, као тамо у Чачку... кад је била мало дете и кад се молила с |
ви према бакалиновој ћерци, која далеко тамо иза Рудника ради на свом образовању и спрема се да |
ег времена, где и раније.{S} То је било тамо, кад се пође са Зеленог Венца ка Варош Капији, па |
штало је лево у трњаку.{S} Он се окрену тамо тако да му се лице није видело јер се бојао да јој |
тварала се побочна улица.{S} Она скрену тамо, убрзавши кораке.{S} Киша је пљуштала.{S} По калдр |
авној служби није нашао места, и ако су тамо постављани људи с мање школе од њега.{S} Дивно је |
во нек сами воде своју бригу.{S} Ти ћеш тамо у Чачку наћи довољно посла да твој живот не буде и |
Светлост</hi>, како ју је крстио један тамошњи професор, један од оних неприметних културних р |
ртавало пред њима, губило се све више у таму.{S} И мрак се спуштао као плаветна платна, изаткан |
им терминима, он није умео ићи у облаке тананих апстракција; он је стојао на земљи и говорио пр |
ила меке, миришљаве простирке.{S} Дуге, танке травке повијале се према лаком поветарцу, њихале |
атао се дуг и весео летњи сумрак у виду танке, прозрачне измаглице, као фине свиле, која је бла |
о колена, ногу младу, а развијену, ногу танку, а заокругљену, извајану као од неког божанствено |
мањи, а плата већа.{S} Они оснивају <hi>таншуле</hi>, састављају певачка друштва, приређују кон |
а од кошуље.{S} Није волео многа мењања тањира.{S} Ручак му је био најслађи, кад би уграбио од |
> <p>Из трпезарије је допирало звецкање тањира и ножева.{S} После се чуше удари метле по поду.< |
еку.</p> <p>У том се Бела врати с пуним тањиром румених кајсија.</p> <p>— А ножеви? — пребаци ј |
ка, окренута у башту.{S} Зидови су били тапетовани оранџастом хартијом, по којој је насликано н |
ад је доведен; миловали су га по њушци, тапкали по сапима.</p> <p>Арап је држао високо своју ле |
младе жене несташне, а старци и старице тапшу рукама, одобравају и буне још више, па се, после, |
жени по дућанима, грубо су одскакали од тарница што су се дрмале и <pb n="247" /> тресле преко |
а ми купи.</p> <p>На улици се чу тресак тарница.{S} То је пошта одлазила даље.</p> </div> <div |
="64" /> Сељаци се враћали кућама: ко у тарницама, ко на коњу, а већина пешке.{S} Ћевапџије изн |
ко ће ући у кабинет...</p> <p>— Је ли, тата — прекиде га Младен — хоћеш ли и ти постати минист |
оју науку.</p> <pb n="234" /> <p>— Али, тата — поче да се брани девојка. — Ко ће кућу водити, к |
ти.</p> <p>— Бог с тобом, како говориш, тата — пребаци му ћерка.</p> <p>— Ја говорим оно што ос |
ито понављала:</p> <p>— Тата ће доћи... тата ће доћи... је л’ те да ће доћи?...</p> <p>Госпођа |
оји пристали да се вратим у Београд.{S} Тата још којекако, али мајка!...{S} Ударила у плач, па |
дићу разлогом: </p> <pb n="202" /> <p>— Тата се није опоравио још од робије, па не може да издр |
прстима и нарочито понављала:</p> <p>— Тата ће доћи... тата ће доћи... је л’ те да ће доћи?... |
т њеног плана и рече Чедомиру:</p> <p>— Тата нема ништа против.{S} Само тражи да свршиш школу.{ |
рограму друга Толстоја само је последња тачка добра, јер је дигао руку од свега и почео бежати |
! — рекла би гледајући тако њихове црне тачке у дубинама небесног плаветнила. — Благо њима.{S} |
адозналом безазленошћу у једну утврђену тачку, као у неки сан, и хтеле рећи:</p> <p>— Да дивног |
и трамваја — додаде затим. — Ја ћу бити тачна.{S} Збогом.{S} Лаку ноћ.</p> <p>— Лаку ноћ.</p> < |
Фразе!</p> <p>— И фразе су нешто кад су тачне.{S} Ти се појављујеш међу нама као усијана глава, |
н шта се сутра може десити ; нигде није тачнија она пословица да се не зна шта носи дан, а шта |
лабости, погрешке довеле су ме на једну тачнију оцену света и саме себе: ја сам се спустила на |
изузетак.{S} Она је одржала реч и дошла тачно.{S} Баш кад сказаљке на сату једне оближње часовн |
везде, две хитре зенице, које нису биле тачно заокругљене, већ као две капље мастила пале у све |
друштво.{S} Зашто?{S} Ни она сама не би тачно знала рећи.{S} Тек, заједно с Илићем, мрзела је с |
} Мене чекају велика дела...{S} Не знам тачно каква, али велика несумњиво.{S} Другојачије не мо |
це пуни неким осећајем, који није могао тачно одредити. — Ви сте тако љубазни према мени.{S} За |
е тренутци сумње.{S} Нико јој није умео тачно рећи њена права кад сврши школу.{S} Будућност јој |
наш француски... — приметила би му тада ташта. — Што не почнеш нешто практичније?{S} Преведи ка |
е би добио ни Прокупље! — пришила му је ташта поносито. — Али нисам ја ко је ко.{S} Нећу дете д |
и.{S} Они су високо дизали своје криве, таште, жутокруне главе и лепо се повијали према поветар |
ском платом.{S} Из штедње су седели код таште, која није пропуштала прилику, а да своме зету не |
ша и невреме спрати њено име и уништити таште човечје спомене, као и многима другим.{S} И млади |
шу да полази, и више се не врати својој ташти ни својој жени.</p> <p>Док је он тако пребројавао |
пада.{S} То јој би мило, али убрзо одби ташту жељу за каћиперством и рече у себи:</p> <p>— Он с |
ћеш тамо у Чачку наћи довољно посла да твој живот не буде излишан.{S} А кад ти једног дана тво |
ала, Петко Стокић или како се оно зваше твој директор.{S} Оне знају само за време, за простор, |
скусила, рачун испада врло неповољно по твој прогрес и човечанство.{S} Ти си непријатељ, не зна |
</p> <p>— Доцкан, Илићу — рече затим. — Твоја жена је још твоја.</p> <p>Он покуша да оспори њен |
<head>XVIII</head> <p>— Да то није нека твоја комбинација? — рече министар кад му жена саопшти |
S} Хвалимо те, Господе, велика су дјела твоја.</p> <p>— Сад копају брану и јаз.{S} Притиснуо ра |
у и земљи, Хорацио, о којима нема појма твоја философија".{S} Ма колико да му је ова нова крити |
е буде излишан.{S} А кад ти једног дана твоја срећа допусти да мислиш и на оно што је прошло, с |
Илићу — рече затим. — Твоја жена је још твоја.</p> <p>Он покуша да оспори њен разлог; наведе да |
S} Ти чекаш, гладан и жедан, награду за твоје философске спекулације, а око тебе диже се вихор, |
е.</p> <p>— Знам, знам.{S} Ја мислим на твоје испите.{S} Али нећу да се преучиш.{S} Остави дана |
шавај да ми поричеш: ја сам прошла кроз твоје доба.</p> <p>— Шта хоћеш тиме да кажеш?</p> <p>— |
̑ одговор на сву љубав моју,</l> <l>Очи твоје спустила си тајно...</l> <l>— Ој животе!{S} О шум |
љ, не знајући толико људи, који су опет твоји непријатељи.{S} Ми се сатиремо узајамно, не знају |
ју памет на теби и дају своје мишљење о твојим поступцима.{S} С врха до дна друштвених степениц |
тидиш.{S} А сад прими много поздрава од твојих доброжелећих ти родитеља... и Радоја који ти ово |
дној београдској гимназији.</p> <p>— По твојој глави не би добио ни Прокупље! — пришила му је т |
{S} Треба ти времена.{S} Ти си познат у твојој генерацији.{S} Људи знају твоју вредност.{S} Пос |
Докле ћеш се, бога ти, зевзечити са том твојом философијом!</p> <p>— Зевзечи се сама! — викнуо |
сретоше.</p> <pb n="288" /> <p>— Дај ми твоју руку — рече он.</p> <p>Она му је даде.{S} Око њих |
знат у твојој генерацији.{S} Људи знају твоју вредност.{S} После ових времена ти ћеш видети дру |
сити.{S} У сваком случају припази на ту твоју шмизлу.{S} Кад смо ми били млади, ми смо знали за |
аље, и стаде му цртати положај те своје творевине према њему, у друштву, у животу једном речи.{ |
ам ја <pb n="168" /> то није истина.{S} Тврде за тебе да си срећан човек.{S} Причају да се у те |
е, а мало пасуља и пастрме, али за кога тврде да је најукуснији од свих српских пасуља.{S} Једа |
ске беседе код <hi>Златног Крста</hi> и тврди да ја личим на њеног сина који је умро као питома |
е, као он са̑м.{S} Окрену се од улице с тврдим решењем да је више не види.{S} Поглед му се заус |
офе.</p> <p>— Њихова се наука састоји — тврдио је — у давању необичног смисла обичним речима и |
едмета — освета реакције! како је смело тврдио — те га је Илић поучавао за скромну награду.{S} |
ласти и да је држи у својим рукама, као тврдица златнике, и да се свети, да руши, да обара.{S} |
S} Она затвори шаку, као да стеже нешто тврдо; затим је отвори полагано, па изврну, као да прос |
gn>!...</p> <p>Бела је наследила од оца тврдоглав карактер, па ипак је почињала прва.</p> <p>— |
аљивати.{S} Знала је да јој је муж врло тврдоглав.{S} Стога узе други пут, прими од његовог гов |
децу.{S} Али шта ће теби универзитет? — тврдоглаво је настојавао Остојић.</p> <p>Девојка се осе |
у село за воденичара! — одговори младић тврдоглаво.</p> <p>И тако оста.</p> <p>Није Радоје мрзе |
о се растали, ја то знам — продужи Илић тврдоглаво. — Али, ми смо још ту, ми живимо.{S} Други н |
се на поцрнелим зидинама средњевековне тврђаве, чија се платна спуштала од врха брда па до у с |
његову гостионицу: <hi>код Стрике</hi>, те јој је то име остало у публици, сигурније него да је |
из дана у дан за комад насушног хлеба, те га је та борба изоштравала, док његова деца добијају |
се само пролеће, па да се и то зазида, те цела Морава окрене на јаз.{S} Али се пролеће не доче |
пријатељем, млађим чиновником из суда, те их позва, њу и Милеву, да изађу у шетњу до варошког |
одице Матовић пређе и на младог човека, те кад изађе од њих, осети како му се груди надимају од |
ђу школованих и нешколованих чиновника, те је рачуноиспитач мислио да је цела његова несрећа до |
невиност.{S} Додуше, она му је писала, те тиме стављала до знања да јој може одговорити.{S} Ал |
p> <p>— Ништа.</p> <p>Она га је волела, те би се други на његовом месту можда знао користити то |
а и сувише озбиљна кад је ово говорила, те се њена другарица не усуди да се успротиви њеним раз |
једног поточића воденицу са два витла, те га цело село прогласи за најдаровитијег човека под н |
p> <p>Ваљада при том прогута мало дима, те се закашља.{S} Баци цигару и рече презриво:</p> <p>— |
е отмено говорити за ручком о сељацима, те једва дочека кад се Бела умеша, и рече:</p> <p>— Зна |
а нашао.{S} Он је сачувао сва та писма, те званичне карте с унакарађеним лицем краљевим, те сли |
и свој свет идеја.</p> <p>Једнога дана, те јесени, заустави га нечији девојачки глас:</p> <p>— |
> <p>Девојка се осети донекле увређена, те подиже главу.{S} Њен поглед се сусрете с младићевим. |
власти, свакојаке оскудице и понижења, те одложи час, и хтеде се вратити.{S} Али га госпођа по |
ме.{S} Ваљда се девојци досади та игра, те, кад једном закуца на врата и кад рече уобичајену ре |
он је смео с ума реакцију простих маса, те је сад, место власти, народ изигравао законе.{S} Јед |
ма.{S} Беше набрала пуно наручје цвећа, те потражи какво угодно место да седне и сплете венац.{ |
згледала само немогућа због њега самог, те му изазивала потребу да промени себе, да кида, да се |
ст на леђима.{S} Он је видео само себе, те је веровао да би с њим трпело и све друго: његови бл |
мишљења и да се вечито повлачи у себе, те му је ваљада због тога чаршија дала надимак:{S} Јеж. |
деца добијају то парче хлеба без борбе, те своју слободу употребљавају на своја задовољства, а |
и јој велику дињу. — Дао Бог па родиле, те хоће да и ти окусиш... „Знам, вели, да их се Вишња з |
традан неки празник, кад се нема школе, те предложио својој пријатељици да изађу у шетњу негде |
ум да се запита: какве су оне, те жене, те девојке од којих се бојала, јесу ли оне чисте и толи |
Доиста, светиљке нису биле још упаљене, те је владао приличан мрак.{S} Улице, изроване због нек |
ржавни друм преко његовог дела очевине, те са сумом коју је отуда добио и кредитом од Управе Фо |
адало на ум да се запита: какве су оне, те жене, те девојке од којих се бојала, јесу ли оне чис |
а није смела ићи до краја своје претње, те ју је мајка допуњавала:</p> <p>— Чисти се из наше ку |
м образима чак до првих праменова косе, те је изгледало да се девојка стиди без икаквог нарочит |
лићем, мрзела је сад и остале студенте, те младе људе, што праве манифестације, демонстрације, |
ло гледати га како иде од куће до куће, те оправља сатове, леми минђуше, подмазује шиваљке.</p> |
једно другога, они се готово посвађаше, те најзад седоше обоје.</p> <p>Девојци се оте један узд |
му је умро још док је био у гимназији, те је од куће добијао врло скромно издржавање.{S} Ипак |
зећа; наравно да су онда и скупо стали, те се оно мало новаца колико се могло скупити у једном |
p>Мајка и укућани били су је размазили, те је желела да и Чедомир буде нежан <pb n="114" /> пре |
гови односи с девојком дубоко скривени, те је с те стране био миран.{S} Међутим, мучио га је су |
а.{S} Та промена не измаче младој жени, те скочи на други предмет, на своју школу, на децу.</p> |
</p> <p>Девојка је становала у близини, те позва свога пратиоца кући да се одморе.</p> <p>Они п |
итање није се дотле постављало девојци, те она одмах не одговори.</p> <p>— Ред је да помогнем м |
да му златарски занат није занео мозак, те је намислио да црпе злато из те убоге речице, за кој |
ула шта ће сутра лепо скувати за ручак, те је питала своје гошће шта више воле: киселу чорбу ил |
стране налазио се неки старински бедем, те је сад полиција наређивала грађанима да поправљају ш |
да спречи мисао да не иде тим правцем, те је ударао крст на страни на којој се зауставио, скло |
не карте с унакарађеним лицем краљевим, те слике гимназије и пијаце које су му представљали Виш |
сутрадан јави директору да је болестан, те не може долазити у школу за неко време.{S} Знао је д |
и сам зашто хита.{S} Свет му је сметао, те сиђе с тротоара.{S} Око срца му је било весело, топл |
Један крај њене хаљине био се откопчао, те се видело парче белог веза на кошуљи.{S} Вишњу обли |
нкуренције оправдава му свако средство, те постаје једна врста модерног дивљака.{S} То су људи |
Једно дугме на блузи било се откопчало, те се видела кожа бела, истачкана златним маљама.{S} Он |
тело — шаптао је у себи — то лепо тело, те чаробне превоје и кутове...</p> <p>— Шта ти имаш про |
већ расле сенке, ипак је било још рано, те по улицама није било много света.{S} Кад је млада де |
{S} Само је сунце припицало неприродно, те је ваздух био тежак.{S} Учитељица скиде свој палто, |
</p> <p>Газдарица је не разумеде добро, те је погледа изненађено, па по обичају наших жена да с |
Данас је Илић имао најмање воље за то, те се склони у прву капију.{S} Матовиће је била задесил |
које су му представљали Вишњино место, те биле као један део њен и миле младићу као крајеви ра |
е двоји брак од љубави, или тако нешто, те пљесну рукама:</p> <p>— Браво, господин-Илићу!{S} Гл |
реакцију, реакционаре, цинцарски свет, те она продужи ићи, бацајући по каткад кришом свој дрхт |
и страх да догађаји не узму други обрт, те се одважи да удари на главну ствар.</p> <p>— Ти га в |
дубље једно што је пристизала на снагу, те је већ имала потребу да се допада људима, и друго, ш |
струк, неизмучен мидером, затеже блузу, те се показаше њена здрава плећа.{S} Рамена се видеше о |
ним сунцем готово у дијамантском сјају, те давали улицама, које су празне ћутале, празнички изг |
обила је сад у мајци сигурну савезницу, те се свађама није видело краја.{S} Губила је и оно мал |
позитивно, има дакле сигурне доказе... те поређане хартије, ту архиву, већ велику.{S} И уверен |
ове, а човек не зна кога пре да пожали: те људе или ту стоку.{S} Јадно место где се цели животи |
парче хартије вреди више него глава.{S} Те су је теорије храбриле, подизале, одушевљавале.{S} О |
је могао дати једног личног мишљења.{S} Те ствари му се чиниле непознате, далеке, туђе, несхват |
знање премаша дужину једног живота.{S} Те циљеве треба оставити деци срећнијих народа.{S} Они |
рисала, стезала његов сноп уз груди.{S} Те груди!{S} Чиниле су јој се тада велике, тешке, уочљи |
њен сан, а киселе паприке њен идеал.{S} Те проклете паприке!{S} Шта нису радили њен муж и газда |
браку, о улози државе у материнству.{S} Те ствари су биле дотле далеко од Вишње као и сибирска |
ека виша сила управља нашим мислима?{S} Те исте ноћи Вишња је сањала да се удаје за Чедомира.{S |
освета реакције! како је смело тврдио — те га је Илић поучавао за скромну награду.{S} Ову плати |
— Тата ће доћи... тата ће доћи... је л’ те да ће доћи?...</p> <p>Госпођа Матовић се такође прид |
Да; ја га волим... ми се волимо; је л’ те, Чедомире? — одговори девојка узбуђено.</p> <p>Илић |
оба, греје те место метресе, одушевљава те, опија најбр...р...рже...{S} Ето, већ сам пијан. .</ |
сазнати какав су утисак учиниле на њега те речи.</p> <p>— А љубав, мама? — примети Бела, и нест |
увише, не тражећи много.{S} Не треба да те је страх да ћеш бити каткад несрећна; то је општи за |
неке старе панталоне, па имам рачуна да те частим.</p> <p>Чедомир се осећао уморан, сметен, изн |
је било намерно...</p> <p>— Нема шта да те извињавам.{S} Ти си овде слободна, као код своје кућ |
да не оскудеваш у чему.{S} Волела би да те види, па дођи ако можеш, а ако ти школа не допушта, |
рагана.</p> <p>— Ћути ти, ти... како да те назовем?... ти ћеш оцу дати рачуна.{S} Ти ниси више |
воју лепу главу, и није хтео да погледа те одрпанице.{S} Кад би се кола напунила, осећао је са̑ |
спреме, као сироче — бранила је госпођа те трошкове пред министром.</p> <p>Бела је посвећивала |
м... — примети девојка.</p> <p>— Не, ја те нећу пустити док ми не обећаш да ћемо се опет видети |
и се, боже благи!{S} Има времена.{S} Ја те волим, много волим, највише волим.</p> <p>Она га при |
ри ми више ништа — рече, устајући. — Ја те молим.{S} Не прати ме.{S} Ја ћу се сама вратити...{S |
мирао један воз... ја бејах готов, и ја те позвах.</p> <p>— То не беше ништа одређено — примети |
а са биологије.</p> <p>Вишња је слушала те разговоре и осећала се све неугодније.{S} Њене мисле |
ојављивале су се прилике које је видела те вечери.{S} Обузимала ју је нека лака ватра, која се |
штва, водила политику.{S} Она је волела те изласке, при којима јој се давала прилика да истакне |
гао закључити из књиге која се појавила те године: <hi>Мистицизам у вишој математици</hi>.{S} А |
моја браћа.</p> <p>— Не, не гледајте на те ситнице, на новац.{S} Погрешићете — рече Чедомир с п |
{S}И мислио тада — Ко зна каква судбина те чека — И зашто си тако срећна сада!...</p> <p>Промиц |
е право на град.{S} Срећом за Чачак, са те стране налазио се неки старински бедем, те је сад по |
терет.</p> <p>Вишња је волела да слуша те говоре.{S} У доба реакције, штампа је била обамрла. |
/p> <p>— Какав златар на ово време, Бог те видео, кад и ја не могу хлеба да зарадим!</p> <p>— О |
забрану унапред. — Шта ће рећи свет кад те виде саму.</p> <p>Та оскудица слободе падала јој је |
> <p>— Море, брате, где си ти?{S} Откад те нисам видела — рече му она. — Пише ми тетка да јој с |
Не могаде издржати тај бронзани поглед те саже главу.</p> <p>Мисли му пређоше опет на професор |
о изврнуто буре.</p> <p>Кад прође поред те капије и скрену ка Теразијама, девојка угледа једна |
о.</p> <p>Толико је пута пролазио поред те зграде, а никад није приметио да у њој <pb n="4" /> |
изморили кућни посао и честа рађања, од те вароши која дрема на пригревици украј Мораве.{S} Пок |
тог оца са великим, меснатим носем, од те мајке, коју су изморили кућни посао и честа рађања, |
да то само од њега зависи, покуша да од те две девојке начини једну.{S} Пажљиво је одабирао њих |
е мачји кашаљ, да она има нешто више од те три постеље и бакреног посуђа.{S} Стога она позва мл |
штво је предлагало да се клуб уздржи од те патриотске манифестације с разлога што је пролетеру |
.{S} Он осети готово перверзан занос од те смеше поезије, успомена и присуства девојке која му |
ма.{S} Он је сад осећао потребу вишу од те негације данашњег друштва.{S} Није се могао задовољи |
олу, шта ће ти ова страћара.{S} Иди куд те очи воде и ноге носе, па тражи себи девојку.{S} А ка |
та.{S} Остави ме, мајко...{S} Ено, зове те служавка.</p> <p>Она је због Чедомира променила цео |
, да види, <pb n="246" /> да посети све те ствари, тако уско везане за њу, да им каже да се вра |
нципација, нашто социјализам, нашто све те лепе мисли ако Чедомир не буде њен!</p> <p>Пролеће с |
.{S} Где си била по овој киши?{S} Нигде те нисам видела на скупштини.{S} Мислила сам да си се в |
олуцилиндер с врло уским ободом како је те године било у моди.{S} Да је још имао читаве потпети |
једина весели наше жалосно доба, греје те место метресе, одушевљава те, опија најбр...р...рже. |
ам“.</p> <p>— Како су се чудно испуниле те готово пророчке речи — примети у себи Вишња гледајућ |
ко да прекине чар у који су је заносиле те приче.{S} Око њих је било лепо јесење вече, сувише т |
ети Радоје. — Проста, а све каже, дирне те у жицу.</p> <p>Девојке одговорише :</p> <pb n="214" |
"201" /> као да је хтео сазнати како се те ствари догађају.{S} Ослушкивао је челични хук шиваће |
е тој несаници, покушавала да се отресе те узбуђености.{S} Њу дотле нису походили ти осећаји пр |
ин рођак.{S} Покушавала је да се отресе те мисли, <pb n="36" /> која ју је опседала, али је гла |
евојци:</p> <p>— Захвалите Богу и идите те се одморите.{S} Опасност је прошла.{S} Госпођа ће са |
бити врло корисно, и, надам се, наши ће те разумети.</p> <p>— Да, мени је потребно да ме неко р |
ла да држи под присмотром обе девојчице те да тако олакша посао <hi>јадне мајке</hi> — како је |
мозак, те је намислио да црпе злато из те убоге речице, за коју зна мало ко ван Србије.</p> <p |
ри јој стара жена.</p> <p>— Не знате ви те ствари — осече се Вишња за први пут. — Ја сам еманци |
<p>Бела згужва новине.</p> <p>— Остави те глупости, бог с тобом!...{S} Говоримо о нечему весел |
> <p>— Никад среће неће имати онај који те је одбио — рече јој, тешећи. — Он не зна шта је у те |
ча да постанеш велики у очима оних који те окружују...{S} Је ли, Марјане, а би ли ко од богатих |
.{S} Дају ти моћ да разумеш ствари, али те заводе својом неприродном логиком; пуне ти главу сво |
лесну мачку.</p> <p>Она покуша да отури те мисли заједно са споменом на свог бившег друга.{S} Б |
преко ноћ нестане, знај да ћеш се удати те зиме.</p> <p>Вишња се хтеде подсмехнути својој друга |
ја? — рече министар кад му жена саопшти те вечери да је Илић запросио Белину руку и да је она, |
аментарну свемоћ.{S} Треба ли се одрећи те користи кад је у питању држава и виши интереси, до ђ |
Она оде даље, и стаде му цртати положај те своје творевине према њему, у друштву, у животу једн |
p> <p>— Не, не, не, Радоје... не, молим те, не... — прекину га девојка.</p> <p>Она је погађала |
о својој вољи.{S} Али, кажи ми... молим те, колико је тек мало таквих жена!{S} Жене примају нау |
човек није волео да има посла с војском те пређе на другу страну, где се уздизао неки плот, нак |
тако, остати маторе девојке, умрети као те муве ако им не отвориш прозор.</p> <p>Зарија пређе н |
рајеви раја.{S} Он је брижљиво остављао те хартије у дно свог ђачког сандука, поређане хронолош |
и друг; чак и понеки професор није имао те ширине у образовању.{S} Он је то знао и није се чуди |
на очи доста фин цвикер.{S} Он је метао те наочари кадгод је имао посла с писаном ствари, као д |
ео се крвав перорез.</p> <p>— Говори ко те уби! — рече неко из гомиле.</p> <p>Радник отвори очи |
ираш.{S} Него учи.{S} Иначе, право ћемо те на занат...{S} Угледај се на господин - Чедомира.{S} |
сам ти дивна момка, разбери се, удаћемо те, Вишња, удаћемо...</p> <pb n="314" /> <p>— Чедомире, |
е други — а гле ти сад чуда!{S} Хвалимо те, Господе, велика су дјела твоја.</p> <p>— Сад копају |
им срцем.{S} Сад пак, примала је хладно те изливе паланачких симпатија.{S} Приговарала је себи |
оси с девојком дубоко скривени, те је с те стране био миран.{S} Међутим, мучио га је сукоб њего |
Али нећу да се преучиш.{S} Остави данас те књиге — додаде весело. — Одмори се, боже благи!{S} И |
мир јој се приближи.{S} Удисао је мирис те девојке и дрхтао пред сјајем њених зеница.{S} Њена г |
н <pb n="190" /> први пољубац.{S} Сласт те успомене би још јача што су је изазивала уста друге |
огла дати.</p> <p>— Понови још једанпут те стихове! — рече Бели, и осети како му цело тело дрхт |
рним гласом. — Ти не верујеш, ваљада, у те бесмислице?</p> <p>— Да, не верујем, Радоје — одгово |
ром.</p> <p>Бела је посвећивала Илића у те куповине, питала га за савет при избору боја, <pb n= |
/l> <l>У те ведре, ладне ноћи,</l> <l>У те сјајне месечине?</l> </quote> <p>Лазаревићева оста с |
</l> <l>Како ћемо момке варат’</l> <l>У те ведре, ладне ноћи,</l> <l>У те сјајне месечине?</l> |
уке око њеног струка, завући главу међу те две расцветале руже што се крију у борама муселина и |
оргије страсти, начини упоређење између те две девојке.{S} Бела је тражила задовољство не по ос |
Сети се гомиле радника који у подножју те планине зидају централу <hi>Рад и Светлост</hi>.{S} |
ша и свакојаке прљавштине претвориле су те бог зна чије одеротине у сиву боју која је језиво пр |
после плата, а кад остариш, пензионишу те, па ти и после иде плата, није много али колико да с |
ућности која чека земљу.</p> <p>— Извол'те, господин Илићу — нудила је Бела кајсију коју је сам |
0_C4"> <pb n="41" /> <head>IV</head> <p>Те године пролеће је било врло лепо.{S} Раштркани Беогр |
ким степеницама, уз које се пео.</p> <p>Те супротности подржавале су код двоје заљубљених једну |
сестру: <pb n="7" /></p> <p>— Та остав’те човека!...{S} Пробисте му уши вашом дреком.</p> <p>О |
>Бела се церила ђаволасто.</p> <p>— Хај’те горе, на послужење — додаде госпођа. — Само, никоме |
чајену реченицу: „Господин-Илићу, извол’те на ручак", ошкрину полако врата, промоли главу кроз |
заобљена, као извајана.</p> <p>— Извол’те — рече кад отвори врата, и пријатељски додирну раме |
и наша кућа није близу.</p> <p>— Не жур’те се, господин Илићу — прихвати и Бела, мећући у свој |
људи се паште, <pb n="59" /> снег пада, тебе ни бриге.{S} Постанеш неки чиновник, шта ти је бољ |
редусретљивост и величанствене умове, а тебе вреба фарисејство и глупост.</p> <pb n="285" /> <p |
а велике куће. — Он није био прилика за тебе, геачина ваљевска.{S} Без трага му глава.</p> <p>И |
n="168" /> то није истина.{S} Тврде за тебе да си срећан човек.{S} Причају да се у тебе заљубљ |
је нешто назебла, па се много брине за тебе, да и ти ниси, не дај боже, болесна, да ти школа н |
уче стара девојка — страх ме је било за тебе.{S} Ово је велика варош, а у њој има злих људи.{S} |
д сазна шта јој се десило. — Није то за тебе.{S} Ја то видим.{S} Хтео сам ти то рећи још раније |
виде како потаркује ватру. — Није то за тебе, не приличи ти. </p> <p>Девојка се склони од ватре |
{S} Хоћеш ли да свет показује прстом на тебе, луди створе?</p> <p>— Доста! — викну размажена де |
p> <p>— Шетао сам, размишљао, мислио на тебе...</p> <pb n="258" /> <p>— Јест, мислио си на мене |
Све имаш што ти треба, па опет ништа од тебе — додаде жалосно. — А кад сам ја учио школу, мој б |
човечанство.{S} Паланка ће бити јача од тебе...{S} Једног дана, ти ћеш се решити за конвенциона |
>— Ја бих хтео да изучим за златара код тебе.</p> <p>— Какав златар на ово време, Бог те видео, |
кућу водити, ко ће децу намирити, ко ће тебе гледати?</p> <p>— С уздањем у Бога, све ће се урад |
за твоје философске спекулације, а око тебе диже се вихор, заузет једино материјалним интереси |
еда ти ситничарење, не видиш шта се око тебе догађа, не можеш ништа да избегнеш, све ти се деша |
да си срећан човек.{S} Причају да се у тебе заљубљују министарке или њихове ћерке...{S} Седи.{ |
p> <p>— Жено, шта има заједничко између тебе и мене?</p> <p>Он је видљиво патио.</p> <p>— Вама |
о ми мало поштујемо животињски свет!{S} Теби је, без сумње, познат онај Ибзенов јунак, Улфхај м |
ти да говорим с неким пријатељима...{S} Теби првој о њој казујем, и хтео бих да знам шта ти о т |
иш?</p> <p>— Мани ме, бога ти, Бела.{S} Теби је само љубав у глави.{S} Љубав, љубав... није она |
која се помоли уз степенице од трема. — Теби није добро?{S} Ти си болесна ?</p> <p>— Врућина ми |
романа.{S} Ћифте веџбају своју памет на теби и дају своје мишљење о твојим поступцима.{S} С врх |
/p> <p>Илић је прекину</p> <p>— А откуд теби и десет хиљада пара? </p> <p>— Па имамо кућу, хвал |
узнемирено:</p> <p>— Шта је?{S} Шта је теби?{S} Куд си нагао?{S} Ти губиш главу.</p> <p>У том, |
ири школе за женску децу.{S} Али шта ће теби универзитет? — тврдоглаво је настојавао Остојић.</ |
ао уздах простран и благ?{S} Да ли се и теби чини да нас она, кроз ниске гране својих врба, поз |
ари које ме тиште и које могу рећи само теби... да ти кажем, ето ако хоћеш... колико сам ниско |
рече јој, тешећи. — Он не зна шта је у теби одбио.</p> <p>Сунце је клизило по ведром небу.{S} |
ан и нико сигуран.{S} Најако се осећају тегобе од неродице, од учмалости, од многих државних, о |
ебелом хартијом, били су наслагани црни тегови до сто кила, каје соли, гвоздено посуђе.{S} Из о |
пленом...{S} У државама где је оморина, тежак, загушљив ваздух, прво, као најнежнији, умиру вла |
Са реке је допирао потмуо хук бујице и тежак мирис на одроњену земљу.{S} Грађани, у пола обуче |
о име, обузимао га неки флуид, сладак и тежак; у глави му се бркало, срце готово престајало куц |
ије све у земљи; није само њему положај тежак; сваки сталеж има своје муке.</p> <p>И онда, Вишњ |
припицало неприродно, те је ваздух био тежак.{S} Учитељица скиде свој палто, пребаци га преко |
очито овај који траје више година, врло тежак, огромно тежак...{S}" Он то не рече.{S} У осталом |
траје више година, врло тежак, огромно тежак...{S}" Он то не рече.{S} У осталом, већ их присти |
првака.{S} Он је једва знао срицати, а теже му је било потписати се него отпешачити до Мрчајев |
} Он задрхта јер је то било веће, много теже него што је његова слутња предвиђала.{S} Његов пог |
суров, да она не осети одмах сву његову тежину, не схвати сву своју несрећу.{S} После прве забу |
к и више се није враћала.{S} Њен дух је тежио за науком, литературом, политиком и тако нечим, с |
х, лаких, безбрижних, па све светлијих, тежих, страшнијих.{S} Девојка је знала да Илић даје лек |
ја, ти, наши карактери, наше неједнаке тежње.{S} Оставимо, дакле, прошлост.{S} Она се не врати |
младића у дућан, понудио га да седне за тезгу, до саме касе, поручио кафе, па онда с њим разгов |
његова, неуморно би радио на започетој тези.{S} Шта би га се тицало што не би постао професор |
анфил! — поче <pb n="152" /> Илић први, тек да би прекратио мучну тишину.</p> <p>— Је л’? — одг |
<p>— Љута?{S} Зашто? — упита је младић, тек да се нешто каже.</p> <p>— Зато што сте ме пољубили |
механа, и старо гробље, пуно дудова.{S} Тек са јужне стране налазио се низ кућа, малих, разнобо |
апали су у опанцима као посред села.{S} Тек, коњски трамвај замењен је електричним, а на пољани |
с ногу, допуштали посете пријатеља.{S} Тек под зиму, Јован доби потпуно помиловање.{S} Странка |
ј урођени интелигентни сјај у очима.{S} Тек, била се угојила.{S} Црте на лицу одебљале.{S} Врат |
био још вратио са божићњег распуста.{S} Тек што је за собом притворио врата, кад их газдарица о |
нствен.{S} Све беше лепо, као дотле.{S} Тек што му се учини да се Овчар и Каблар завијају неком |
к, што је милио поред школске баште.{S} Тек по који пут, а нарочито кад је на пољу светло и бла |
.{S} Разлози, објашњења не помогоше.{S} Тек доцније је сазнао, да владино одобрење није било у |
S} Али још све муке нисте претурили.{S} Тек стоје пред вама оне које су најтеже.</p> <pb n="106 |
цу.{S} Она се била изгубила у мисли.{S} Тек, једна једва приметна румен кретала се по њеним обр |
Ни она сама не би тачно знала рећи.{S} Тек, заједно с Илићем, мрзела је сад и остале студенте, |
друго беше под проклетом реакцијом.{S} Тек, жао ми је, човече, пара...</p> <pb n="105" /> <p>Н |
глас.{S} Парк је пак ћутао усамљен.{S} Тек овде онде видео би се, у том парчету земље у крај М |
и време возу, Чедомира беше нестало.{S} Тек у последњем часу појави се с пуном шаком новина.{S} |
унчеви зраци.{S} Небо је било ведро.{S} Тек по неки облак био се зауставио у мору отвореног пла |
} Пусти простори, по којима се назирала тек овде-онде која прилика што се лагано вукла, изазива |
у.</p> <p>Вишња је мало јела и говорила тек колико да не поквари расположење двоје старих.{S} А |
помрчину, требао је један тренутак, па тек да види где се налази.{S} Ову приземну собицу испуњ |
треба чувати.{S} Управо, та му је кућа тек тада пала у очи.{S} То је била нова грађевина, нали |
Кад је Вишња стигла у Чачак, осетила је тек ту сву супротност између живота који је предузимала |
{S} Али, кажи ми... молим те, колико је тек мало таквих жена!{S} Жене примају науку која им се |
рет по том кишовитом времену унео му је тек, са својом влагом, нешто мало светлости у минуле го |
брзо, као да је виле гоне, а враћала се тек у вече, пуна новости.{S} Младен је одлазио такође, |
а долазила чешће преко дана, кријући се тек форме ради.{S} Из вароши се доносиле трубе платна, |
тек почиње — одговори Чедомир. — Он се тек пење врхунцу.{S} Ја хоћу да он буде вредан...</p> < |
, књиге, фотографије.</p> <p>Уставио се тек кад му рука дирну нешто хладно.{S} То беше револвер |
/p> <p>Ту је било врло мирно.{S} Чуо се тек један женски сатић у папучици, обешеној о зиду.{S} |
синоћ лутале по глави.{S} Она заћута, и тек пошто се први час сврши, упита другарицу без неког |
егов поглед.{S} Пуштала га да говори, и тек тако, гледајући у страну, осећала се сигурна у њего |
атише шешира и изађоше на улицу.{S} Али тек што се спустише низ неспретне степенице старинске з |
— рече му Вишња.</p> <p>Чедомир примети тек тада једно кожно, старинско канабе у сумраку собног |
и после првих поздрава могаде јој рећи тек:</p> <p>— Куда ћемо?</p> <p>— Куда хоћеш — одговори |
ње и аптовина, а мртву тишину оживљавао тек шум какве змије, подигла се читава насеобина од рад |
не би умели казати.{S} Младић се сећао тек доцнијих тренутака, кад су били одмакли далеко од у |
вају на дуге разговоре.{S} Месец је био тек изгрејао.{S} По небу које је дошло врло плаво блуде |
ију и од сопствених очију, и обујме нас тек кад нас, као неко фино вино, преваре својом лакоћом |
нису ни исхранили...</p> <p>— Мој живот тек почиње — одговори Чедомир. — Он се тек пење врхунцу |
иде ли девојка, лево од њих, у фабрику тек да се сакрије од полицијског надзора ?{S} Није ли с |
ерно и пркосно.{S} Остајала је у салону тек кад има још некога.{S} У варош, и кад би излазила, |
чудо ако је потражио другу жену!</p> <p>Тек је сад видела колико воли Чедомира. <pb n="149" /> |
о! — одговори младић самом себи.</p> <p>Тек на кондицији дозна за велику новост која се још од |
и прсти су пекли као у грозници.</p> <p>Тек после дуге ћутње, уста се отворише да изговоре неко |
лити и држати се чисто.{S} Живот јој је текао готово спокојно и монотоно, као оближњи поток, шт |
стима пробијала је Морава то зеленило и текла преко плићака, испод подривене обале, кривудала п |
н, и пољупци где тело дише дахом другог тела, где се крше руке састављене око паса, очи бледе, |
онца, остављени су милости законодавног тела.{S} Да би остали на свом месту, не могу често имат |
фицирске школе, Њутон би једва добио за телеграфисту, а Миржеови чергаши завршили би на поправц |
наканиш.{S} Ако ти је то мало, а ти ми телеграфиши или отиди код мојих пријатеља и земљака, Ву |
афана...{S} Кад се напије, ухвати се за телеграфски дирек.{S} Ту је у стању да остане <pb n="23 |
налазио на страни у бањи, придружио се телеграфски одлуци својих колега.{S} Краљ Отац, који се |
стражару преко пута, вијугав друм и низ телеграфских дирека на нашој страни.{S} Колико је пута |
неколико ниских кућа, остатци змаја на телеграфској жици и, у дну, једна старинска, двоспратна |
бакалницама.{S} Ласте су цвркутале око телефонских жица.{S} Под уличним дрвећем простирали се |
пекла ју је из постеље, груди дрхтале, тело се знојило и под кожу јој подилазили непријатни жм |
као да душа сања неки ванземаљски сан, тело наго, божанствено у својој невиности, сатанско у с |
та и уста <pb n="132" /> се спојише.{S} Тело и тело приби се.{S} Руке се укрстише.{S} Они осташ |
} Руке су му гореле.{S} Ватра му ломила тело.{S} Кад би га неко ма и очешао, заболело би га до |
паса, притиснуо главу на њене груди, на тело.{S} Осетила је тај загрљај као жив.{S} Свест јој с |
ави да сања започети сан, и пољупци где тело дише дахом другог тела, где се крше руке састављен |
та <pb n="132" /> се спојише.{S} Тело и тело приби се.{S} Руке се укрстише.{S} Они осташе тако |
ше међу живим.{S} Остало је само његово тело, које је у том тренутку, наго и покривено платном, |
рчем.{S} Пред њом је лежало наго, младо тело, забачених руку, набреклих груди, устрепталих слаб |
едно женско створење, цело једно женско тело, готово голо.{S} Он не би био човек да је могао ми |
језа, од чукљева на руци, па кроз цело тело, да јој и колена задрхте, као кад је читала забрањ |
хове! — рече Бели, и осети како му цело тело дрхти, а на срце му наваљују разнолики осећаји, од |
естила.{S} Матовићка је имала развијено тело, као у жандарма, крупну главу, црне веђе, круто др |
ревићка се опорављала полагано.{S} Њено тело беше изнурено суровим радовима око одржавања куће, |
рано и, у толико јаче, у колико је њено тело трошније.{S} Да је место Чедомира, високог, мршаво |
S} Хтео је да опет под руком осети њено тело, да се утопи у разблудни осмејак њених усана, да с |
мех зацика по соби.{S} Насмеја се и оно тело у огледалу развучено, саблажњиво.</p> <p>— Узми ме |
је Вишња.{S} Она сигурно има врло лепо тело, познаје се како је села.</p> <p>— Ти рече да дола |
ео то тело — шаптао је у себи — то лепо тело, те чаробне превоје и кутове...</p> <p>— Шта ти им |
ост.{S} А ти не видиш, ти ниси видео то тело — шаптао је у себи — то лепо тело, те чаробне прев |
собу кроз прозор.</p> <pb n="159" /> <p>Тело и душа су тако уједињени и збркани у нама да упрко |
згрчених прстију и с грозницом по целом телу.</p> <pb n="96" /> <p>Шта су они тада рекли једно |
не на сваку ситницу, по дивно довршеном телу које је издавала цела њена појава.</p> <p>— Волите |
дник, у чизмама, са шапком забаченом на теме и сабљом преко колена. — Парламентаризам, еволуциј |
било сазидано: све сам цемент и камен, темељ широк неколико хвати, а врх од зида као колски пу |
ао је на оно што је главно, на основе и темеље, у које се мало ко пача.{S} Млади часовничар је |
видиш, штета је да новац лежи зазидан у темеље.{S} Фирма за машине даје ми повољне услове.{S} Д |
је, прете донекле целој згради, чије су темеље ударили Кеплер и Галилео, Њутон и Декарт.{S} Јед |
тројења.{S} Оно што је најскупље стало: темељи, остало је недирнуто.{S} Ја сам и онда то говори |
ним, а на пољани Батал-џамије копани су темељи једне јавне грађевине.</p> <p>Девојка не помену |
челу.{S} Он провуче прсте кроз кике на темену и управи поглед прозору, као да је хтео себи дат |
низала се.{S} Уносило се сувише јужног темперамента, сеоске тесногрудости.</p> <pb n="260" /> |
дностраном васпитању, по средствима, по темпераменту.{S} Он је међу њима, међу тим радикалима, |
{S} Уписао се на Сорбону.{S} Изабрао је тему: <hi>О вредности живота</hi>.{S} Проблем му је изг |
јали.{S} На пијаци је запевао друштвени тенор, иначе књиговођа у варошкој штедионици, слободно, |
ле изрибане тепсије, тигањи, бакрачићи, тенџере, лонци старинског облика, које је госпа-Матовић |
тије вреди више него глава.{S} Те су је теорије храбриле, подизале, одушевљавале.{S} Она је вер |
а није се водило рачуна.{S} Демократске теорије о уређењу државе које су стизале са Запада нађо |
ивао му слојеве земље, излагао геолошке теорије, упућивао га у живот природе, где се дрво с дрв |
рема слабим, он је брзо постао убеђен у теорије материјалистичке философије; дивље мржње његови |
гнуту јаку.{S} Он је слободоуман, бар у теорији.{S} Он је за сва права, бар док не добије своје |
професорове мајке, сељанке — променили, тепајући јој:{S} Бела.{S} После ове девојке, дошао је М |
е да пазе на одело.{S} Жена му је имала тепелук од дуката и дијамантску грану.{S} Деци је шила |
од уличним дрвећем простирали се дебели теписи од лишћа црвеног као бакар.{S} По који зрео кест |
ди.{S} Поглед му се заустави на зеленом тепиху своје собе.{S} Једна мисао, далека, тамна, једва |
еларијама.{S} Према постељи, у венцу од тепсија и шерпи, висила је јевтина слика талијанског из |
ујни.{S} По зидовима су висиле изрибане тепсије, тигањи, бакрачићи, тенџере, лонци старинског о |
ако — закључи — од како смо се растали, тера ме нека несрећа, све ми је пошло наопако.</p> <p>Т |
ајним очима и као да се питао да она не тера шалу.</p> <p>— Девојачка Школа може бити добра сам |
рац на постављено питање. — Нико нас не тера, па ћемо да једемо понајлак.{S} У турском рату Вер |
као овај у ћошку... с великим носем што тера мртвачка кола.{S} Еј, Марјане, колико си их данас |
е, да се, дошав на власт, провезу преко Теразија на фијакеру, који називају интовом.{S} Ови мла |
p>Кад прође поред те капије и скрену ка Теразијама, девојка угледа једна кола <pb n="145" /> с |
росипале се из редакције сваког дана на Теразије, па се после разносиле широм Србије и Српства. |
ојим уобичајеним путем из Библиотеке на Теразије, па Крунском улицом на Врачар, где је давао ле |
овори ништа.</p> <p>Другарице избише на Теразије.{S} С обе њихове стране протезао се Београд, и |
анка кад иде на бал.</p> <p>Кад изби на Теразије, Илић застаде неодлучно.{S} Било му је још ран |
ише не волиш.</p> <p>Они беху избили на Теразије.</p> <p>— Ја ћу трамвајем... — примети девојка |
дговори службеник мртвачке спреме. — Ја терам кола треће класе.</p> <p>— Ако пак хоћеш да будеш |
цепан да би га у другој земљи ухапсили, терао је своју кобилу преко оближњег моста.</p> <p>— По |
бедан, али неки пркос против самог себе терао га је да се излије пред својом старом пријатељицо |
зимала нека чар, скоро физичка, и он је терао пером, као да броди морем начињеним од самог миља |
hi>Шаран</hi>.{S} Он је седео на крми и терао чамац врло добро, као да му је то <pb n="244" /> |
ти муж. — Ја ти говорим као мајци, а ти тераш шегу...{S} Каква свадба!{S} Тај младић није ни шк |
а Бела је још дете.</p> <p>— Бела ми је терет на грудима — прихвати госпођа, изненадно потресен |
су се враћала празна кола за свој нови терет.{S} Међу њима је био и арап.{S} Носио је и сад гл |
миду друштва и који најтеже осећају њен терет.</p> <p>Вишња је волела да слуша те говоре.{S} У |
одјармљена туђој вољи, туђим мишљењима, теретним обичајима које су створили друштво и ток ствар |
се у почетку снебивао, осећао се као на терету, на сметњи.{S} После се навикао.{S} У стану је и |
ије био окићен социолошким и економским терминима, он није умео ићи у облаке тананих апстракциј |
е очи биле су се повукле дубоко у своје тесне дупље... нестајало их је, а на њиховим местима <p |
еманципације!{S} Ваши хоризонти остаће тесни, ваша схватања плитка.{S} Треба храбро поћи ка ид |
што онда избегавати ту реч која је тако тесно везана за нас, везана везом најмилијег човека на |
дајући људе <pb n="57" /> и ствари тако тесно везане за њен дотадањи живот.{S} Узалуд се девојк |
азе у политику и губе своје илузије.{S} Тесногруди, амбициозни, напрасити, ћудљиви, ако се не о |
о се сувише јужног темперамента, сеоске тесногрудости.</p> <pb n="260" /> <p>Ко би тада судио С |
да се задиркују.</p> <p>— Хладна је као тестија! — рекао је о њој једном неко иза њених леђа.</ |
} Мислила сам да си се вратила кући.{S} Тетка ми рече да ниси долазила.{S} Знаш ли колико је са |
верио у Минхену... испросио Швабицу.{S} Тетка-Ката хоће да се изеде од муке.</p> <p>— Што је уз |
рече:</p> <p>— Знате, отац, да се Миле тетка-Катин верио у Минхену... испросио Швабицу.{S} Тет |
е нисам видела — рече му она. — Пише ми тетка да јој се ти никако не јављаш.{S} Не зна да ли си |
шину млади суплент.</p> <p>— Да.{S} Код тетке моје колегинице.</p> <p>— Колегинице из села?...{ |
е куће.{S} Немаш чега да се женираш.{S} Тетки си се јако допала.{S} Вели, красна цурица.{S} Нег |
.</p> <p>— Пиши јој, болан, мајка је, а тетки треба мало, па да је заболи глава.</p> <pb n="28" |
ђе Милева Остојићева.</p> <p>— Дижи се, тето -— каже она одрешито старој Лазаревићки — да идемо |
на брање ивањског цвећа.{S} Да пустиш, тето, Вишњу са мном?</p> <p>— Не браним — одговори Вишњ |
и кадгод, као овај пут, о покладима, на тефериџу, патарицама, <pb n="211" /> да се друштво саст |
и у крајевима испресавијаним, дугачким тефтерима њеног газде, неког малог, трбушастог Маћедонц |
полемичар, писао је врло <pb n="117" /> течно, стил му је био популаран и живописан.{S} Кад се |
имати онај који те је одбио — рече јој, тешећи. — Он не зна шта је у теби одбио.</p> <p>Сунце ј |
ло од мираза, живела са децом, скромно, тешећи се да то неће увек тако трајати.{S} Имала је чет |
рећи, о љубави и забораву.{S} Они су га тешили, превлачећи постепено вео преко младе Чачанке.{S |
вала љубомора, страшило са жутим очима, тешка срамотна болест коју болесник крије од света, док |
Народ је био под мучним последицама два тешка рата, чији успеси нису одговорили његовим надама; |
не дај боже, болесна, да ти школа није тешка и да не оскудеваш у чему.{S} Волела би да те види |
ама себи.</p> <p>Али та реч беше одвише тешка за њено срце.{S} Она се осети сама усред тих зане |
груди!{S} Чиниле су јој се тада велике, тешке, уочљиве, сваком видне, да их је хтела сакрити; б |
се без великих брига.{S} Дужности нису тешке. <pb n="274" /> Има се доста времена.{S} Читам, п |
ој ти светли, разнежени дани, изгледали тешки, суморни.{S} Многа жена предала би се судбини на |
осећао у самом себи.</p> <p>То су били тешки тренутци.{S} Незадовољан у служби, несрећан у кућ |
сте сенке око њих и заносе главу својим тешким мирисом.{S} Стога се она отимала, кад је време б |
ма озбиљних питања, укрштених интереса, тешких одговорности и неизбежних дужности, она није има |
јим великим канабетом, нешто суморан са тешких завеса које су стајале као прилепљене уз прозор, |
ајмања љубавна авантура може имати врло тешких последица.</p> <p>Остави шеталиште, и упути се к |
сталица његових убеђења без резерве.{S} Тешко ономе који би се у том часу бацио љагом на свемоћ |
ђутим, Бела се није могла да свикне.{S} Тешко јој је било без мајке.{S} Није знала чиме да се п |
ги.{S} Било јој је тешко и пријатно.{S} Тешко, јер је осећала нешто ново у себи, нешто јаче од |
е да је она крива за његову несрећу.{S} Тешко јој је било гледати га како иде од куће до куће, |
најзад наћи нешто своје?{S} Корачала је тешко, леђа је сагла, главу оборила ниско; није журила, |
Журим се.</p> <p>Осећала је како јој је тешко у души.</p> <p>Грло ју је стезало од неке незнане |
краја постеље на други.{S} Било јој је тешко и пријатно.{S} Тешко, јер је осећала нешто ново у |
се нема прилике или што се овде то даје тешко сакрити или најзад што и најмања љубавна авантура |
сети кад дођоше до њене куће.{S} Би јој тешко да прекине чар у који су је заносиле те приче.{S} |
коло које се обавијало око ње.{S} Неко тешко осећање савијало јој се на срце.{S} Њена душа је |
право.{S} Њено одбијање падало је врло тешко младом студенту.{S} Он се трудио многим средствим |
министровом ћерком.{S} То је било врло тешко.{S} Становали су под једним кровом, хранили се за |
чито угађали. <pb n="123" /> Поред свег тешког живота у сталној опозицији и борби са властима, |
/> <p>То је писмо затекло Вишњу у врло тешком расположењу.{S} Стид ју је био за онај тренутак |
зуме.{S} Ако је ко крив, то смо ми: ја, ти, наши карактери, наше неједнаке тежње.{S} Оставимо, |
ће бити јача од тебе...{S} Једног дана, ти ћеш се решити за конвенционални брак, и ђаво ће знат |
ће вратити никад.{S} Гледајући у књиге, ти живиш затворених очију, практичан живот изгледа ти с |
{S} Све хоће да је модерно...{S} Дакле, ти кажеш да причекају?</p> <p>— Да, боље да се кају ран |
а се присећао нечег:</p> <p>— Не... не, ти нећеш доћи на Велику Школу.{S} Ти нећеш бити довољно |
почињао да живи.</p> <p>— Је ли, зете, ти знаш француски... — приметила би му тада ташта. — Шт |
дбрану свога драгана.</p> <p>— Ћути ти, ти... како да те назовем?... ти ћеш оцу дати рачуна.{S} |
читељи, официри, професори.{S} Међутим, ти си то превидео, ти си изгубио меру, претерао, затвор |
офесори.{S} Међутим, ти си то превидео, ти си изгубио меру, претерао, затворио си се у кулу од |
<p>— Боже сачувај, ја нисам реакционар, ти то знаш.{S} И кад ти говорим овако, не значи да одоб |
с предмета на предмет.</p> <p>— Видиш, ти си петичар, први ђак, сталан гост на министарској тр |
се већ целу младост.{S} А ти не видиш, ти ниси видео то тело — шаптао је у себи — то лепо тело |
— Ћути ти, ти... како да те назовем?... ти ћеш оцу дати рачуна.{S} Ти ниси више моја кћи.</p> < |
е један уздах.</p> <p>— Ти си уморна... ти си нешто невесела, Вишња? — примети Илић.</p> <pb n= |
се заборавимо?{S} Ти нарочито, Вишња... ти си још увек тако лепа; Боже мој, не, то није могуће, |
умраку собног угла.</p> <p>— Седи ти... ти си уморнија — одби он. — Мени је добро и на столици. |
стоти, тако проста у својој учености... ти, која би вечито била уза ме, која би се посветила мо |
д рече:</p> <p>— Ти си паметан човек... ти знаш шта радиш.{S} Наша варош дугује ти већ много, з |
ну... служавка је брисала трпезарију... ти си се бакћао око новог устава.{S} Ју, обешењаци, да |
и после дугог размака... <pb n="289" /> ти си имала велики цвет... на железничкој станици се фо |
/p> <p>— Рђаво разумео?</p> <p>— Да.{S} Ти чекаш, гладан и жедан, награду за твоје философске с |
{S} Ти си млад.{S} Треба ти времена.{S} Ти си познат у твојој генерацији.{S} Људи знају твоју в |
назовем?... ти ћеш оцу дати рачуна.{S} Ти ниси више моја кћи.</p> <p>Младић не одговори ништа. |
Илићу.{S} Кажем ти да имаш стрпљења.{S} Ти ћеш успети.{S} Треба ти да створиш коју везу...</p> |
. — Сутра на овом месту, у три сата.{S} Ти си слободан?...{S} Ево ми трамваја — додаде затим. — |
<p>— И фразе су нешто кад су тачне.{S} Ти се појављујеш међу нама као усијана глава, као сабла |
/p> <p>— Ја ћу се вратити, Чедомире.{S} Ти ћеш видети!</p> <pb n="50" /> <p>У очи дана кад је т |
тика која издиже махом медиокритете.{S} Ти очекујеш предусретљивост и величанствене умове, а те |
ворио си се у кулу од слонове кости.{S} Ти си рђаво разумео околину у којој живиш.</p> <p>— Рђа |
.</p> <p>— Нема шта да те извињавам.{S} Ти си овде слободна, као код своје куће.{S} Немаш чега |
!...{S} Говоримо о нечему веселијем.{S} Ти си волео одавно да идеш у Париз?</p> <p>Младић је по |
ости Вишња.{S} Ја не знам шта радим.{S} Ти ово ниси заслужила.{S} Ја често не господарим собом. |
одавно, али ти имаш дух романтичан.{S} Ти мислиш да сам ја груб.{S} Ја нисам груб.{S} Ја имам |
, па и молбом.{S} Младић је остајао.{S} Ти усамљени разговори са девојком која није била ружна |
вољно по твој прогрес и човечанство.{S} Ти си непријатељ, не знајући толико људи, који су опет |
и преко воље.</p> <p>— Слушај, Чедо.{S} Ти си нешто охладнео према мени.{S} Чини ми се да ме из |
је!</p> <p>— Не, Бела, то није тако.{S} Ти се компромитујеш.{S} Куварица види све из кујне.</p> |
и друштво нек сами воде своју бригу.{S} Ти ћеш тамо у Чачку наћи довољно посла да твој живот не |
. не, ти нећеш доћи на Велику Школу.{S} Ти нећеш бити довољно јака да извојујеш своје право.</p |
тако осетљив на неприлике у животу.{S} Ти си млад.{S} Треба ти времена.{S} Ти си познат у твој |
мени.{S} Чини ми се да ме избегаваш.{S} Ти ме више не волиш? — стаде да се мази, и набра обрве. |
му примети:</p> <p>— Ти претерујеш.{S} Ти си се спотакао о прву сметњу и сад очајаваш.{S} Не т |
старимо, ми сами.</p> <p>— Ти Вишња?{S} Ти си млађа него што си икад била.</p> <p>— Какав парад |
је?{S} Шта је теби?{S} Куд си нагао?{S} Ти губиш главу.</p> <p>У том, на часовнику у трпезарији |
тве, а зар ми живи да се заборавимо?{S} Ти нарочито, Вишња... ти си још увек тако лепа; Боже мо |
епенице од трема. — Теби није добро?{S} Ти си болесна ?</p> <p>— Врућина ми је, мајко.</p> <p>— |
је, колегинице? — изненади се Аница. — Ти си тако бледа?{S} Да ниси уморна?</p> <p>— Да, уморн |
дакле? — рече меким, поетским гласом. — Ти си сасвим изгубила главу!</p> <p>— Да; ја га волим.. |
ачке приче — рече он сигурним гласом. — Ти не верујеш, ваљада, у те бесмислице?</p> <p>— Да, не |
рад! — шапутао јој је унутрашњи глас. — Ти си дошла у њега весела као срна, <pb n="243" /> побе |
се појави широка трака Дунава.</p> <p>— Ти си одсела на Врачару? — прекиде тишину млади суплент |
тело, познаје се како је села.</p> <p>— Ти рече да долазиш чешће овде? — упита га она.</p> <p>— |
ен, несталан, неодважан, слаб.</p> <p>— Ти не волиш свога рођака! — пребаци јој Вишња.</p> <p>— |
— Једи задовољно државни хлеб.</p> <p>— Ти ми се ругаш?</p> <p>— Не, Илићу.{S} Кажем ти да имаш |
дисало је из целе њене појаве.</p> <p>— Ти си удата? — рече јој Вишња, осмехнувши се, па покуша |
а сам кадар да радим за двоје.</p> <p>— Ти заборављаш опет стварност.{S} То се догађа у драмама |
устаде и поче шетати по соби.</p> <p>— Ти се љутиш?</p> <p>— Мани ме, бога ти, Бела.{S} Теби ј |
како... и ми старимо, ми сами.</p> <p>— Ти Вишња?{S} Ти си млађа него што си икад била.</p> <p> |
и и како ће се све то свршити.</p> <p>— Ти си луда! — рече јој он кад му рупи у собу, усред бел |
говоре неколико баналних речи.</p> <p>— Ти си без амрела? — рече младић, наднесе кишобран над д |
<p>Сад је требало ићи у Чачак.</p> <p>— Ти се нећеш вратити отуда! — приговарао јој је друг.</p |
важи да удари на главну ствар.</p> <p>— Ти га волиш, дакле? — рече меким, поетским гласом. — Ти |
.{S} Реч се зауставила у грлу.</p> <p>— Ти волиш другога?</p> <p>— Да!</p> <p>Заједно са овом р |
<p>Девојци се оте један уздах.</p> <p>— Ти си уморна... ти си нешто невесела, Вишња? — примети |
асла поред ње.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ти си паметан човек... ти знаш шта радиш.{S} Наша варош |
ије храбрости, кад му примети:</p> <p>— Ти претерујеш.{S} Ти си се спотакао о прву сметњу и сад |
у пијаницу и рече му озбиљно:</p> <p>— Ти излазиш из Здрављака? — па продужи пут, настављајући |
нула разговор на другу страну:</p> <p>— Ти си напустила универзитет?</p> <p>— Коначно.</p> <p>— |
<p>— Шта хоћеш тиме да кажеш?</p> <p>— Ти си лутала по Београду, тражила <pb n="270" /> си себ |
ако можеш, а ако ти школа не допушта, а ти немој...{S} Боже здравља, видећемо се.{S} Ја ти шаље |
аљути муж. — Ја ти говорим као мајци, а ти тераш шегу...{S} Каква свадба!{S} Тај младић није ни |
ако се наканиш.{S} Ако ти је то мало, а ти ми телеграфиши или отиди код мојих пријатеља и земља |
> <p>— Волите се већ целу младост.{S} А ти не видиш, ти ниси видео то тело — шаптао је у себи — |
/p> <p>— Право претпоставља борбу.{S} А ти си жена... наша жена која не воли живот одрицања, по |
браћајући се ћерци додао је:</p> <p>— А ти, фрајла, остави се Београда у Чачку.</p> <p>По вечер |
илике у животу.{S} Ти си млад.{S} Треба ти времена.{S} Ти си познат у твојој генерацији.{S} Људ |
аш стрпљења.{S} Ти ћеш успети.{S} Треба ти да створиш коју везу...</p> <p>— Која вајда!{S} Они |
p>— Ти се љутиш?</p> <p>— Мани ме, бога ти, Бела.{S} Теби је само љубав у глави.{S} Љубав, љуба |
.{S} То се плаћа.{S} Докле ћеш се, бога ти, зевзечити са том твојом философијом!</p> <p>— Зевзе |
мља изненађења.</p> <p>— Не слути, бога ти — одврати госпођа — ту је устав, Државни Савет, наро |
да и ти ниси, не дај боже, болесна, да ти школа није тешка и да не оскудеваш у чему.{S} Волела |
ем мој живот за ове последње године, да ти кажем: шта сам желео, а шта сам добио, шта сам очеки |
о!{S} Имам много ствари да ти кажем, да ти изложим што сам наумио.</p> <p>Вишња приста у први м |
тиште и које могу рећи само теби... да ти кажем, ето ако хоћеш... колико сам ниско пао, најзад |
ика варош, а у њој има злих људи.{S} Да ти се што непријатно није десило?</p> <p>— Не, није ниш |
заборавих... — присети се рођака. — Да ти представим: моја другарица, Вишња Лазаревић...{S} Па |
мама на ногама. — Еј, Милисаве, ходи да ти представим моју најмилију другарицу...</p> <pb n="24 |
и ти постати министар?</p> <p>— Зини да ти кажем! — трже се стари господин, па пређе на своје д |
негде заједно!{S} Имам много ствари да ти кажем, да ти изложим што сам наумио.</p> <p>Вишња пр |
и девојче —</l> <l>Дај, девојче, очи да ти љубим!</l> </quote> <p>— Како је лепа наша народна п |
н смех одјекну долином.</p> <p>— Дај да ти помогнем око венца — рече затим и посади се поред св |
а је Вишња непрестано.</p> <p>— Имам да ти кажем мој живот за ове последње године, да ти кажем: |
рећи још раније.{S} Али нисам могао да ти кварим задовољство.{S} Него, враћај се у Београд, па |
ога.{S} Њеном пратиоцу чинило се као да ти кораци не додирују земљу; украшена многим успоменама |
<head>XV</head> <p>— Хтео сам нешто да ти кажем, жено — рече Матовић, спремајући се да легне.{ |
творених очију, практичан живот изгледа ти ситничарење, не видиш шта се око тебе догађа, не мож |
...{S} Боже здравља, видећемо се.{S} Ја ти шаљем нешто новца кад и ово писмо.{S} Велим, нек ти |
Не будали! — поново се наљути муж. — Ја ти говорим као мајци, а ти тераш шегу...{S} Каква свадб |
дође на свадбу ако може.</p> <p>— Нека ти је Богом просто — одговорила му је она, отишла затим |
то од Бога желимо.{S} Само, кажи, мајка ти је нешто назебла, па се много брине за тебе, да и ти |
јић — нек ми дете изучи школе.{S} Школа ти је најблагословенија.{S} Седиш у топлој соби и пазиш |
у твоју вредност.{S} После ових времена ти ћеш видети друга.</p> <p>— А дотле?</p> <p>— Једи за |
плата, а кад остариш, пензионишу те, па ти и после иде плата, није много али колико да се храни |
ш, сети се колико је Вићентије узео, па ти тражи двоструко.</p> <p>Илић је одбијао.{S} Није он |
?...{S} Шта им фали што су млади!{S} Па ти рече <pb n="164" /> једном приликом: „Кад се деца во |
и бриге.{S} Постанеш неки чиновник, шта ти је боље од тога!{S} Иде ти после плата, а кад остари |
и, колегинице — рече затим гласно — шта ти мислиш о сентименталности ?</p> <p>— Она није више у |
ених плећа.</p> <pb n="313" /> <p>— Шта ти је, Вишња? — упита Аница, и погледа у собу неодређен |
аробне превоје и кутове...</p> <p>— Шта ти имаш против данашњег доба? — настави она разговор жи |
су људи луди или подлаци.</p> <p>— Шта ти је, Вишњо? — упита је мајка, која се помоли уз степе |
драслим јабланом на крају.</p> <p>— Шта ти је, колегинице? — изненади се Аница. — Ти си тако бл |
Најзад се охрабри и рече:</p> <p>— Шта ти мислиш пошто свршиш школу?</p> <p>Каја подиже главу |
Изникнуће ми на врх главе.{S} Једи шта ти се донесе.</p> <p>— Ја не могу ове француске сплачин |
ј о њој казујем, и хтео бих да знам шта ти о том мислиш?</p> <p>Вишњин поглед сукоби се с Радој |
та да избегнеш, све ти се дешава, ништа ти не иде у корист.</p> <p>Илић погледа зачуђено у свој |
да твој живот не буде излишан.{S} А кад ти једног дана твоја срећа допусти да мислиш и на оно ш |
и гледао преда се.</p> <p>— Узми га кад ти се допада! — рече, најзад, Вишња, и пружи му цвет.</ |
нисам реакционар, ти то знаш.{S} И кад ти говорим овако, не значи да одобравам оно што је рани |
уђено у своју другарицу.</p> <p>— Откад ти поста таква непријатељица књига? — рече јој. — Пропо |
ла у шали, пола озбиљно:</p> <p>— Откад ти поста тако огорчен непријатељ социјалног напретка?</ |
упака.</p> <p>— Немогуће, Вишња.{S} Сад ти претерујеш.{S} Ја верујем, против свега, у прогрес, |
о дуго лутала. — Опет двојке?{S} Та сад ти бар реакционари нису криви?</p> <p>— Збунио сам се — |
на поправци у Топчидеру.</p> <p>— Откуд ти та практичност?{S} Повијаш се дакле према ветру?{S} |
догађа, не можеш ништа да избегнеш, све ти се дешава, ништа ти не иде у корист.</p> <p>Илић пог |
иновник, шта ти је боље од тога!{S} Иде ти после плата, а кад остариш, пензионишу те, па ти и п |
ти знаш шта радиш.{S} Наша варош дугује ти већ много, за парк, за...</p> <p>— Не, Вишња... — од |
оповић да ми није шта род.</p> <p>— Гле ти, видре, чак га и то интересује — одврати госпођа на |
ли од Турака — додавао је други — а гле ти сад чуда!{S} Хвалимо те, Господе, велика су дјела тв |
заводе својом неприродном логиком; пуне ти главу својим непроменљивим законима; говоре ти о људ |
све више.</p> <pb n="205" /> <p>— Вере ти, Бела — рече Илић — прочитај ову вест...</p> <p>Па к |
у својим непроменљивим законима; говоре ти о људима само <pb n="283" /> као о одвојеним типовим |
рече му она. — Пише ми тетка да јој се ти никако не јављаш.{S} Не зна да ли си жив или мртав.< |
еци се наследства — говорила је — па ће ти се осигурати издржавање све док не свршиш школу, као |
и ужитак.{S} А кад свршиш школу, шта ће ти ова страћара.{S} Иди куд те очи воде и ноге носе, па |
љи подмладак него што смо ми.{S} Шта ће ти боље еманципације?</p> <p>Ишли су сад по стази посут |
апаљивих речи каквог дрипца, заурликаће ти; доле с њим!...{S} Него нека младић сврши школу, пос |
ти долазио код <hi>Еснафлије</hi>.{S} И ти си погорелац на свој начин, је ли тако?{S} Ха!{S} Ха |
, сваки дан испуним корисно.</p> <p>— И ти си срећна? — прекину је Илић.</p> <p>— Не знам, може |
срце.{S} Ја сам изабрао ово друго, а и ти ћеш... сигуран сам.{S} Пиј, проводи се, уживај младо |
азебла, па се много брине за тебе, да и ти ниси, не дај боже, болесна, да ти школа није тешка и |
дињу. — Дао Бог па родиле, те хоће да и ти окусиш... „Знам, вели, да их се Вишња зажелела у Бео |
сеље целог друштва, расцветана ливада и ти мириси заносили су је.{S} Своме препуном срцу налази |
ише смеје са осталим друговима.{S} Па и ти другови, изгледали су му мрски.{S} Он их је представ |
ла трчати на час да не задоцни.{S} Па и ти часови!{S} Није их било више од два три преко дана.{ |
, тата — прекиде га Младен — хоћеш ли и ти постати министар?</p> <p>— Зини да ти кажем! — трже |
о хоће да јој каже:</p> <p>— Тако ћеш и ти свенути, неудата, остављена.</p> <p>То је ос зујао у |
град.{S} Знао сам ја, велим...{S} Не би ти долазио код <hi>Еснафлије</hi>.{S} И ти си погорелац |
ником ништа.{S} Боже здравља!... остави ти то мени... ви се људи не разумете у тим стварима.</p |
налази на прагу револуције, али се сви ти говори свршавају кад куцне девет сати, време спавању |
бе у сумраку собног угла.</p> <p>— Седи ти... ти си уморнија — одби он. — Мени је добро и на ст |
брожелећих ти родитеља... и Радоја који ти ово писмо пише и у свему ми се на руци налази.</p> < |
девојка. — ’Ајд, загрли ме... не стоји ти лепо кад си озбиљан.</p> <p>Илић је загрли преко вољ |
на донесе што је нудила.</p> <p>— Је ли ти сад боље?</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Али си бледа?</p |
ом дувана убијао досаду.</p> <p>— Је ли ти жао Београда? — упита Радоје своју сусетку.</p> <p>Д |
а сам ти то, Илићу, говорио одавно, али ти имаш дух романтичан.{S} Ти мислиш да сам ја груб.{S} |
ао јој је излишан.{S} Ради њега су били ти напори, ради њега је хтела бити ослобођена жена.{S} |
узбуђености.{S} Њу дотле нису походили ти осећаји прижељкивања; у њеним прсима нису се чули ти |
ижељкивања; у њеним прсима нису се чули ти удари који звоне као жеља, као чежња.{S} Усред Беогр |
21" /> <p>— Ћути, безобразнице, знаш ми ти шта је љубав!...{S} Да, ја нисам противна љубави, он |
чку школу.</p> <p>— Море, брате, где си ти?{S} Откад те нисам видела — рече му она. — Пише ми т |
— <pb n="73" /> „једна жена као што си ти, тако учена у својој простоти, тако проста у својој |
у одбрану свога драгана.</p> <p>— Ћути ти, ти... како да те назовем?... ти ћеш оцу дати рачуна |
том тренутку донесе кафу.</p> <p>— Ћути ти, материна мазо — пребаци брат сестри, и један сјај м |
је ватру. — Није то за тебе, не приличи ти. </p> <p>Девојка се склони од ватре за тренутак.{S} |
се расцветавало око девојке, али су њој ти светли, разнежени дани, изгледали тешки, суморни.{S} |
то новца кад и ово писмо.{S} Велим, нек ти се нађе ако се наканиш.{S} Ако ти је то мало, а ти м |
, проводи се, уживај младост.{S} Ја сам ти то, Илићу, говорио одавно, али ти имаш дух романтича |
41" /> није тако?{S} Сећаш ли се ја сам ти говорила...</p> <p>Вишњи пређе једна сенка преко лиц |
устани; не гледај ме тако.{S} Нашла сам ти дивна момка, разбери се, удаћемо те, Вишња, удаћемо. |
то за тебе.{S} Ја то видим.{S} Хтео сам ти то рећи још раније.{S} Али нисам могао да ти кварим |
да ли ћеш шта сачувати од онога што сам ти говорио?</p> <p>— Ми ћемо остати увек пријатељи — од |
{S} Вели, красна цурица.{S} Него, кажем ти — подвуче стара девојка — страх ме је било за тебе.{ |
је трештен пијан:</p> <p>— Јест, кажем ти... нема ни добра ни зла апсолутног, већ конфликта из |
се ругаш?</p> <p>— Не, Илићу.{S} Кажем ти да имаш стрпљења.{S} Ти ћеш успети.{S} Треба ти да с |
О шумо, покоју!</l> <l>О младости!{S} О ти сунце сјајно!</l> </quote> <p>Та песма узбуди Илићу |
јала колача, разног цвећа.</p> <p>— Ово ти послала Мила Цветкова — рече јој мајка, показујући ј |
д патриота бежи општим људима: да благо ти будет и да долгољетно поживиш на земљи...{S} Да пост |
Ја не могу ове француске сплачине, ако ти можеш — одговарала му је млада горопадно.</p> <p>У о |
, нек ти се нађе ако се наканиш.{S} Ако ти је то мало, а ти ми телеграфиши или отиди код мојих |
би да те види, па дођи ако можеш, а ако ти школа не допушта, а ти немој...{S} Боже здравља, вид |
лему, продавати переце; шта то мари ако ти будеш моја жена!{S} Ја сам кадар да радим за двоје.< |
> <l>За мене младу да лудиш,</l> <l>Ако ти никне буника,</l> <l>За мене младу да буниш.</l> </q |
<l>Да видиш шта ће да никне.</l> <l>Ако ти никне лудаја,</l> <l>За мене младу да лудиш,</l> <l> |
ожемо оружати „знањем целе епохе“, како ти хоћеш.{S} Морамо се задовољити мањим.{S} То знање пр |
/p> <p>— Колегинице из села?...{S} Како ти је у селу?</p> <p>— У селу је добро свакоме који од |
ао јак мирис на јоргован.</p> <p>— Како ти се допада мој будоар ? — упита га девојка, насмехнув |
у ноту више изнад свакидашњости.{S} Ето ти кључа да постанеш велики у очима оних који те окружу |
м користио њим.{S} Али ако оно дође што ти рекох, онда...</p> <p>— Остави ту пушку.{S} Не ваља |
шта му жена рече.</p> <p>— Све имаш што ти треба, па опет ништа од тебе — додаде жалосно. — А к |
у библиотеку! —рече Илић.</p> <p>— Зар ти није жао овако лепог дана? — одговори му философ. — |
овољно.{S} Књиге су суво знање.{S} Дају ти моћ да разумеш ствари, али те заводе својом неприрод |
еког нарочитог повода:</p> <p>— По чему ти је рођак господин Илић?</p> <p>Каја се опет изненади |
леде, а мисао умире у глави.{S} Њему су ти загрљаји падали слатко на срце.{S} Они су му ласкали |
и много поздрава од твојих доброжелећих ти родитеља... и Радоја који ти ово писмо пише и у свем |
ећи задихано, мешајући у говору час <hi>ти</hi>, час <hi>ви</hi>, и, кад дођоше до њене куће, р |
га се тицало које је доба дана.</p> <p>Ти заборави су му пријали.{S} Остављао је, као сви слаб |
Бог је реко: морам да се смејем.</p> <p>Ти састанци су Илића разнежавали и одобровољавали.{S} П |
По зидовима су висиле изрибане тепсије, тигањи, бакрачићи, тенџере, лонци старинског облика, ко |
о правилно своје метално тика-так, така-тик.{S} Хтеде да пробуди Аницу.{S} После се застиде.{S} |
вник је понављао правилно своје метално тика-так, така-тик.{S} Хтеде да пробуди Аницу.{S} После |
кога су се спуштале процветале вреже од тикава.{S} Варош се губила.{S} Настајале су њиве.{S} Ко |
ео лепше од њега да начини сунцобран од тиквена листа ни да састави монограм за мараму.{S} У ос |
Пхи, али је љута ова цигара — додаде за тим, насмејавши се гласно.</p> <p>Ваљада при том прогут |
Матовићка, која би кадгод присуствовала тим разговорима.</p> <p>Никад Илић није јасније осетио |
на нашој страни.{S} Колико је пута ишла тим путем с Илићем до тог села, које је он називао њени |
била као <pb n="89" /> небесни дар, на тим врућинама; она су позлаћивала Стрикову чокалиницу, |
оворило му је да спречи мисао да не иде тим правцем, те је ударао крст на страни на којој се за |
ега, скупљајући празне шоље.</p> <p>При тим покретима показивала се кроз широке рукаве њена рук |
тобом?...{S} Нешто си омршавела, али си тим још лепша...{S} Сећаш ли се наше школе!...</p> <p>И |
ита нехотице: „Нашто пунити уши девојци тим страним речима кад је она лепа и без њих, савршена |
врућинама у Београду.{S} Ипак, пишући о тим простим стварима, на саму мисао да то пише љубљеној |
ња с Белом.</p> <p>Вишњу је волео.{S} С тим је био на чисто.{S} То је било несумњиво.{S} На сам |
омир је остајао слободњак у свему.{S} С тим уверењем, које се граничило с анархизмом, решавао ј |
се први пут завадили.</p> <p>— Доста с тим паприкама! — викнуо је млади муж једном кад се врат |
у увреду — говорила је у себи.</p> <p>С тим прекором мешала се широка жалба за Београдом и млад |
истар... министар земљорадње кад се већ тим питањем бави, али јој се учини да поред све користи |
ке, у поштанске штамбиље и датуме.{S} У тим сувим и врелим данима кад никога није било око њега |
ти то мени... ви се људи не разумете у тим стварима.</p> <p>— Добро.{S} Мени је иначе доста мо |
намо још колико неисцрпног злата лежи у тим таласима.</p> <p>Вишња га погледа неповерљиво.{S} П |
свету, на буну.{S} Што му се допадало у тим тренутцима код Беле, то беше нешто више од њене леп |
10"> <pb n="111" /> <head>X</head> <p>У тим мучним тренуцима, Илић је, безмало, мрзео своју дра |
пште мислио шта ће после доћи!</p> <p>У тим идејама свршио је прве две године.{S} О распусту га |
, па нека буде како она рекне.</p> <p>У тим мислима, Вишња је прекидала паковање ствари, отвара |
на места, смешећи се као дете.</p> <p>У тим приликама дошло је Илићу прво писмо од Вишње.{S} Он |
темпераменту.{S} Он је међу њима, међу тим радикалима, социјалистима, републиканцима, који се |
вни задатак био је да допуни свога мужа тиме што ће његове сељачке склоности парирати својим го |
ратске машине, треба да му га она враћа тиме што ће му осигурати безбедност у селу, олакшавати |
ите очи.{S} Његова машта не задовољи се тиме.{S} Она оде даље, и стаде му цртати положај те сво |
виност.{S} Додуше, она му је писала, те тиме стављала до знања да јој може одговорити.{S} Али њ |
шла кроз твоје доба.</p> <p>— Шта хоћеш тиме да кажеш?</p> <p>— Ти си лутала по Београду, тражи |
аве парламентарних режима.</p> <p>Други тип је био великошколац-политичар.{S} Он не пази на спо |
на глава је била плава, прави словенски тип, који се у Србији још може наћи само по забаченијим |
д на њему угледају нову кравату.{S} Тај тип се буни против власти, не да би је начинио бољом, н |
олу као ванредни слушалац.{S} То је био тип своје врсте; док су његови другови били државници, |
ику Школу, он је тамо нашао два оделита типа међу својим новим друговима.{S} Један је био већ г |
<p>Претпостављао је друштво оног другог типа својих колега, друштво студената политичара.{S} Он |
има само <pb n="283" /> као о одвојеним типовима; у њима не постоји Јуче, Данас, Сутра, Београд |
оју је патријархална кућа образовала по типу беспрекорне врлине, испунила поукама и забранама. |
вају у корупцији, у нереду, у анонимној тиранији, у ординарној лицитацији која се лажно зове <h |
за какво си се борио.{S} Убијен је краљ тиранин, осигурана је слобода штампе, уставом су дате с |
реба савладати, и он га је презирао као тиранина чију је сурову владу рано осетио.{S} Он је жел |
Клеопатра.</p> <p>Прође један тренутак, тих, мучан, дуг као вечност.</p> <p>Нико не рече ништа. |
упитати своју другарицу како је провела тих неколико месеци од како су се разишли.{S} Али се не |
етих девојака занемарене тоалете, усред тих људи што мисле да од њих зависи круг земаљске плане |
а њено срце.{S} Она се осети сама усред тих занетих девојака занемарене тоалете, усред тих људи |
укочиле цео саобраћај.</p> <p>Једне од тих влажних, мрачних ноћи, чу се пуцањ, јачи од топа, с |
ешто велико и утешно долазило јој је из тих коњских ногоступица и разлистале природе, која се у |
ишта.{S} Оне су излазиле за тренутак из тих јадних кровињара, којима би пожар учинио милост, за |
болеле је.{S} И као да се хтела отрести тих осећаја, рече својој другарици;</p> <p>— Како народ |
ано о електрици.{S} Радоје је био јунак тих дана.{S} Људи су веровали у њега, сматрали га за не |
та, да није око његових сувих уста, око тих ситних очију, па све до природно намрсканог чела иг |
ли неки активни политичар, какав фактор тих догађаја којима ће он дати овакав или онакав ток.{S |
не да надмеће ко ће више знати на памет тих његових бунтовничких изрека : „Абдикацијом неких вл |
еде рећи: „Хајде, срећна душо, поново у тих живот одакле си и дошла.{S} Остави пук и друштво не |
>— Ниткове!</p> <p>Илић се ломио између тих супротности, не помишљајући на могућност да се разм |
ив онога који нам олакшава борбу између тих неједнакости.{S} Новац треба разумети, па га онда б |
p> <p>Часовничар се трже.{S} Пространа, тиха туга, као зимњи дан, рашири се изненадно по његови |
срце му наваљују разнолики осећаји, од тихе носталгије што смо пустили срећу да одлети кад су |
утих губица, у лепу долину, где је било тихо и без људи. — Сваког секунда она односи по читава |
да сврши своје дело.{S} У соби је било тихо.{S} То беше стан за самца другог реда с најпотребн |
ањ одјекну.</p> <p>Напољу је иначе било тихо.{S} На обали се видело парче једне шумице: врхови |
његове непокретне очи. — Чујеш ли њено тихо жуборење, њен шум, као уздах простран и благ?{S} Д |
и човек осети се крив што узнемирава то тихо језеро здравих живаца бунтовним мислима нових дана |
</p> <p>Сунце је завијало својим сјајем тиху воду, зарђале шуме и један параброд насред реке.{S |
леш као да га тражи; пуче друга пушка; тица се изви над Дунав, одлете у ваздух и више се не вр |
Бела, ви сте врло љубазни.</p> <p>Једна тица запева у башти.</p> <p>Чедомир је још раније наслу |
ши се из трема у своју собу, као рањена тица.</p> <p>Ту је било врло мирно.{S} Чуо се тек један |
прозорска окна, на затворена врата, као тица која је тражила да се спасе.</p> <pb n="195" /> <p |
, врло беле.{S} Једно јато неких других тица летело је небом.{S} Близу Вишњице, Вишња спази јед |
ан као неком утваром.</p> <p>Није га се тицало које је доба дана.</p> <p>Ти заборави су му приј |
нашао му логичан закључак; шта би га се тицало што би то било противно његовом новом убеђењу!{S |
адио на започетој тези.{S} Шта би га се тицало што не би постао професор универзитета, славан ч |
ила пала нека сенка, живот се повлачио, тице ћутале, а једноставан <pb n="44" /> и таман облак |
топило по целом небу, па жеже.{S} Нигде тице да се чује.{S} Биље зри.{S} Вишња је спустила заве |
е девојке васкрсавала је, као митолошке тице из пепела.{S} Боле (!дуго о) га хиљаде игала душев |
етао ваздух, као да је тражила две беле тице.{S} Њихови погледи се сусретоше.</p> <pb n="288" / |
е један пример дирнуо.{S} Лете две беле тице једна за другом, као два добра друга; пуче пушка; |
р угледа слику једне врбе и у њој слику тице како стоји на гранчици.{S} Још цео један свет њиха |
S} Мене се она као директора не може да тиче.{S} Државна служба долази на прво место...{S} Проп |
, некористан никоме и који се никога не тиче.</p> <p>Ова издаја сна заболе га као удар у срце.{ |
и испод ока... као да га се то ништа не тиче.{S} Редови, млади момци у озбиљној, плавој униформ |
ица.{S} Њихова мишљења, нарочито кад се тиче политике, зависе од њиховог материјалног положаја. |
ам другог брата...{S} Најзад, шта ме се тиче.{S} Он се можда променио.{S} Ми се сад тако ретко |
му се неће веровати.</p> <p>— Шта ме се тиче! — рекао је самом себи. — Моме месту су иначе дани |
потребно, чак преко потребно.{S} Што се тиче реда, он није био за претерану похвалу; по патосу |
у кући Матовићевих мирно, као да се то тиче неке сасвим друге личности; радознало, <pb n="201" |
реглије, доле у води, није ли оно једна тичица.</p> <p>Доиста, Чедомир угледа слику једне врбе |
"140" /> као у топлом гнезду.{S} Дубока тишина је повећавала чаробност тренутка.</p> <p>— Дођи |
ирила, ведра и ћутљива.{S} Та пространа тишина притискивала је младу девојку. </p> <p>— Удај се |
елени зид Јелице.{S} Пратила га чамотна тишина као сенка.{S} По дијамантском ваздуху вијало се |
о.{S} Кућом је владала дубока породична тишина.{S} Електрична лампа заклоњена шеширом од зелене |
</p> <p>У природи је настајала све већа тишина.{S} Једно бело дрво, које се оцртавало пред њима |
је било велико, то је било страшно, час тишина смрти, час узбуна мртвих ствари, једно бојно пољ |
а ласта као црна звезда.{S} Усред мртве тишине у атмосфери, на Сави се, изненадно и нечујно, по |
о мрак.{S} Наста један тренутак потпуне тишине.{S} И две се жене загрлише, трудећи се да утеше |
ом пејсажу кукурузних поља, о лековитој тишини Моравиних обала, намирисаних мирисом зрелих јаго |
p> <p>Није могла бити другојачија.{S} У тишини сеоске самоће, по којој ју је пратила туга од пр |
ствари видео како лете око њега тако у тишини изгубљених часова!{S} Колико пријатних мисли опк |
<p>— Ти си одсела на Врачару? — прекиде тишину млади суплент.</p> <p>— Да.{S} Код тетке моје ко |
ле расло дивље трње и аптовина, а мртву тишину оживљавао тек шум какве змије, подигла се читава |
и.{S} Најзад Илић <pb n="51" /> прекину тишину као да се присећао нечег:</p> <p>— Не... не, ти |
/> Илић први, тек да би прекратио мучну тишину.</p> <p>— Је л’? — одговори девојка у истом тону |
жаба звонили су уједначено кроз вечерњу тишину.{S} Две три звезде боцкале су један крај неба.</ |
говорити.{S} И двоје драгих испунише ту тишину, пуну неказаних ствари, примедбама о времену.</p |
ао, а шта дочекао, многе ствари које ме тиште и које могу рећи само теби... да ти кажем, ето ак |
м и луксузом: постеља застрвена домаћом тканином и опкољена везеним јастуцима, орман од лажне о |
и ишли на трећу галерију да гледају <hi>Ткаче</hi>.{S} После би у групама пратили једно друго д |
мире, узми ме!</p> <p>И стропошта се на тле.</p> <p>— Колегинице ? — чу се глас из друге собе.< |
вљено, мршаво и напуштено, на неплодном тлу.{S} Место су ограничавале ограда од краљевог двора, |
стари Лазаревић прекиде га, рекавши му тмурно:</p> <p>— Није ми глава сад за то.{S} Жена ми се |
же да појми како та невидљива материја, то стакло, спречава њихов лет.{S} Такве су и жене које |
?...{S} Брига ме је!</p> <p>— Не, Бела, то није тако.{S} Ти се компромитујеш.{S} Куварица види |
боносне неспоразуме.{S} Ако је ко крив, то смо ми: ја, ти, наши карактери, наше неједнаке тежње |
дсуство здравог морала, расуло и нерад, то су главне одлике данашњег народног живота.</p> <p>Је |
се допадало у тим тренутцима код Беле, то беше нешто више од њене лепоте, то беше њена симпати |
љицу.{S} Ја немам мираза.{S} Ово школе, то је све.{S} Сем тога, моји родитељи очекују од мене, |
ти си још увек тако лепа; Боже мој, не, то није могуће, да ме више не волиш.</p> <p>Они беху из |
Не, Чедомире... мој Чедомире...{S} Не, то боли, да знаш како боли!...</p> <p>Он је поново прих |
м сигурно шта бих рекла...</p> <p>— Не, то није могуће, то је апсурд — рече младић с пуним увер |
еле, то беше нешто више од њене лепоте, то беше њена симпатија, далека, нова, друга љубав која |
х рекла...</p> <p>— Не, то није могуће, то је апсурд — рече младић с пуним уверењем. — Бар дана |
но.</p> <p>— Ја мислим да је то могуће, то ће бити врло корисно, и, надам се, наши ће те разуме |
ећи:</p> <p>— Не треба људима замерити, то су <pb n="103" /> била зла времена.{S} Шта су они кр |
и што не ценимо њену снагу.{S} Међутим, то време пролази; централа се подиже, и ја ћу ускоро, к |
представљају велику сметњу.{S} Међутим, то није било могуће.{S} Он није хтео да склапа озбиљниј |
стави монограм за мараму.{S} У осталом, то је Радоју најбоље ишло за руком.{S} Учитељ се вечито |
у као нешто живо.{S} То је било велико, то је било страшно, час тишина смрти, час узбуна мртвих |
тно, јер је то све било њој симпатично, то познанство, дубоко поштовање при скидању шешира пред |
тово цео неписмен.{S} Ето то, тај факт, то жалосно стање у којем се налази наш свет, не треба г |
ним све што могу други.{S} Оно после... то ће бити плус, Зарија.</p> <p>— Свет је глуп, Илићу, |
аља. — Вели, неће више да носи цигље... то му је испод достојанства!</p> <p>— А како се уби? — |
е. — Наше је да нађемо новац, а остало: то је његово.{S} Не може се наука посисати из прстију.< |
чанство; он је све то видео у своме ја; то његово ја било је почетак и свршетак свега.</p> <p>П |
е је страх да ћеш бити каткад несрећна; то је општи закон; свако је несрећан овда онда.{S} Оно |
ао са оцем у поље.{S} Био је врло мали; то му је једна од првих успомена.{S} Отац га је узео за |
ицу. — Јест, знао сам ја <pb n="168" /> то није истина.{S} Тврде за тебе да си срећан човек.{S} |
а она позва младића у <hi>салу</hi>.{S} То беше ниска, неизветрена одаја, с навученим завесама. |
али.{S} Погађала је да му се допада.{S} То јој би мило, али убрзо одби ташту жељу за каћиперств |
итао је да жена треба да слуша мужа.{S} То му се увртило у главу и није хтео за длаку попустити |
...{S} Седи.{S} Батали, кажем им ја.{S} То је сувише романтично за Београд.{S} Знао сам ја, вел |
остаје једна врста модерног дивљака.{S} То су људи обично са села или, ређе, из какве пропале в |
зоре и сребром првих сунчевих зрака.{S} То су пријатна заклоништа, засађена лиснатим дрвећем, и |
му смршале.{S} Боја му се променила.{S} То није био више арап.{S} Главу је спустио, очи затвори |
Вишња која се појављивала из писама.{S} То је била визија неке немогуће жене, о којој сви сањам |
цвеће на кривим, ломним гранчицама.{S} То је ивањско цвеће, боје као восак.</p> <p>Друштво заг |
ном улицом која се отвори пред њима.{S} То је био доста широк сокак, који је, иза леђа Двора, в |
државним грбом над сниским вратима.{S} То је пошта.</p> <p>У том се чу лупа точкова.{S} Иза уг |
уморна. срце болесно, воља немоћна.{S} То му откри његов интимни пораз.{S} Слично разоружаном |
то мора бити свршено још тог јутра.{S} То је била листа за попис становништва.{S} Газдарица је |
p> <p>На улици се чу тресак тарница.{S} То је пошта одлазила даље.</p> </div> <div type="chapte |
већ знају вредност годинама службе.{S} То су они који као ђаци добијају места по Скупштини, ра |
и ћуприје, <pb n="213" /> рије њиве.{S} То се она свети што не ценимо њену снагу.{S} Међутим, т |
дит, до бољег времена, где и раније.{S} То је било тамо, кад се пође са Зеленог Венца ка Варош |
и у тој вароши пут Крагујевац—Ужице.{S} То је била права трговина, с двокрилним вратима, обојен |
налазила се при врху Крунске улице.{S} То је било код једног гимназијског професора, Јована Ма |
у нађе лепо место у државној служби.{S} То допусти Матовићима да се преместе у једну већу кућу. |
, да призна свој положај према Бели.{S} То није било у његовој власти; Бели је дуговао бар обзи |
о прстење које је купила по околини.{S} То је била њена манија.{S} Лазаревићева ју је помагала. |
ета.</p> <p>Они су били још у кујни.{S} То је била <pb n="8" /> одаја поплочана циглама.{S} У ј |
ли оног разлога, и вишо се не врати.{S} То је било већ лакше.{S} Ипак се није могао одлучити од |
Рабаџија га удари песницом по њушци.{S} То је био знак да се крене.{S} И он пође, вукући се, кл |
, та му је кућа тек тада пала у очи.{S} То је била нова грађевина, налик на извесне београдске |
оћеш.{S} Морамо се задовољити мањим.{S} То знање премаша дужину једног живота.{S} Те циљеве тре |
остаје на само с министровом ћерком.{S} То је било врло тешко.{S} Становали су под једним крово |
да киша.{S} Падала је из дана у дан.{S} То не беше ситна, јесења киша, већ млаки пљусци као уср |
ао да му нема најбољега што је имао.{S} То осећање прогнанства прелазило је у неку врсту фикс-и |
уком испуњавао одају као нешто живо.{S} То је било велико, то је било страшно, час тишина смрти |
а то каже, кад песма одјекну поново.{S} То су се надпевали момци и девојке.{S} Момци су певали: |
а више шипарица какву ју је оставио.{S} То се примећавало по деловима тоалете, у којој је било |
Њена слика се брисала, срце ћутало.{S} То је трајало неко време.{S} Изненадно осетио би да га |
тек кад му рука дирну нешто хладно.{S} То беше револвер, онај исти што га је некад показивао З |
ој уображености, вређао их отворено.{S} То је било неизбежно.{S} Човек који је промашио свој по |
пада у севдах, и тада пева прилично.{S} То су они који одавно имају готов план школовања, служе |
је волео.{S} С тим је био на чисто.{S} То је било несумњиво.{S} На само њено име, обузимао га |
а ?</p> <p>На улици затандрка нешто.{S} То су се враћала празна кола за свој нови терет.{S} Међ |
своје дело.{S} У соби је било тихо.{S} То беше стан за самца другог реда с најпотребнијим наме |
е?{S} Преведи какву занимљиву ствар.{S} То се плаћа.{S} Докле ћеш се, бога ти, зевзечити са том |
ури, виделе су тада многи млади пар.{S} То су били махом ђаци са својим другарицама, радницама |
> <p>— Ти заборављаш опет стварност.{S} То се догађа у драмама и романима.{S} Немогуће, Илићу; |
="*" /> <p>Сунце је било на заласку.{S} То беше онога истог тренутка кад је Чедомир Илић излази |
а је волела ту улицу, веровала у њу.{S} То је била слабост ове учене главе.{S} Она је кроз њу г |
<p>На спрату над дућаном седели су.{S} То беше стара паланачка кућа: пространа, удобна, врло с |
{S} Прописан програм, као што рекох.{S} То је што сам имао да вас посаветујем као млађег колегу |
Велику Школу као ванредни слушалац.{S} То је био тип своје врсте; док су његови другови били д |
ики део престонице.{S} Њихова љубав?{S} То је управо једна дуга шетња, испрекидана часовитим др |
— Не... није — промуца она несигурно. — То јест, ја ћу се скоро вратити.</p> <p>Часовничар се т |
нуо се Чедомир.</p> <pb n="25" /> <p> — То није много — дочекала га је сестра — млад је, леп је |
уке — примети заједљиво стара девојка — то је за причу!</p> <p>Брод обиђе брдашце, и пред путни |
ниси видео то тело — шаптао је у себи — то лепо тело, те чаробне превоје и кутове...</p> <p>— Ш |
а дневне штампе.</p> <pb n="88" /> <p>— То је божанска искра инстинкта, која је човеку остала и |
— Зашто да не будем задовољна!</p> <p>— То је опет срећа... нека врста среће.{S} Данас је мало |
и... уз пратњу Цигана и чауша.</p> <p>— То су стара, добра времена — уздахну госпођа у пола вољ |
чнији, опипљивији, земаљскији.</p> <p>— То је мој план — трже је из тог размишљања Радојев глас |
ило да се никад нисмо познали.</p> <p>— То је сувише горко.{S} Буди правичнија.{S} Ми смо прове |
о је срећан што не плаћа стан.</p> <p>— То је велика рента, као мираз од педесет хиљада — говор |
а бејах готов, и ја те позвах.</p> <p>— То не беше ништа одређено — примети му она, са несакрив |
праву истину.{S} Најзад рече:</p> <p>— То није довољно.{S} Књиге су суво знање.{S} Дају ти моћ |
лади човек осети се крив што узнемирава то тихо језеро здравих живаца бунтовним мислима нових д |
На извесним местима пробијала је Морава то зеленило и текла преко плићака, испод подривене обал |
b n="197" /> <head>XVIII</head> <p>— Да то није нека твоја комбинација? — рече министар кад му |
живела са децом, скромно, тешећи се да то неће увек тако трајати.{S} Имала је четири детета: н |
S} Вишњу обли румен.{S} Учини јој се да то види на неком другом створењу.{S} Окрену се по соби, |
но јој је било да он није више њен и да то не може бити.{S} Али се она надала да ће наћи неког |
>Радоју се свиде тај одговор, заусти да то каже, кад песма одјекну поново.{S} То су се надпевал |
самим собом.{S} С пуном збиљом, као да то само од њега зависи, покуша да од те две девојке нач |
тим простим стварима, на саму мисао да то пише љубљеној девојци, њега је обузимала нека чар, с |
пуни, јер, каже, жандарм јој наредио да то мора бити свршено још тог јутра.{S} То је била листа |
уно, до краја, систематски.{S} Зашто да то право имају само мушкарци?</p> <pb n="66" /> <p>— Ја |
>— Остави, дете — бранио јој је отац да то ради.</p> <p>Прљила се око ватре, руке су јој пуцале |
е да бележи, он бележи, а ко неће, онда то толико.</p> <p> <hi>Капетан-Машино Зданије</hi>, где |
ем и украсним биљкама.{S} Међутим, онда то беше празно жалосно поље, покривено спрженом, смрдљи |
, остало је недирнуто.{S} Ја сам и онда то говорио.{S} Али се свет препаде, и ето...</p> <p>Рад |
твом даљим од непосредних суседа.{S} За то је требало извршити две три велике финансијске опера |
рог господина, па да му каже све.{S} За то није имао довољно одважности.{S} Онда је мислио да н |
у тмурно:</p> <p>— Није ми глава сад за то.{S} Жена ми се разболела.{S} Прала јуче кућу, па је |
. даље него детињство.{S} Шта се све за то време није десило!</p> <p>Блажени егоист, он ју је б |
.{S} Данас је Илић имао најмање воље за то, те се склони у прву капију.{S} Матовиће је била зад |
их симпатија.{S} Приговарала је себи за то: што год има добила је од тог оца са великим, меснат |
било лепо јесење вече, сувише топло за то доба, једно од оних чежњивих вечери које саме позива |
ад, да се ту усели неки Нишлија само за то, што господин саизвољава узети његову сестру за жену |
бин или Турчин, свеједно који ће поп за то захваљивати Богу.{S} Један део чланова успротиви се |
луже војску одмах по матури, уписују за то време семестре на универзитету, и већ знају вредност |
својих вршњака.{S} Оскудевали су му за то васпитање и средства.{S} Отац му је умро још док је |
<pb n="141" /> <head>XIII</head> <p>За то време, Вишња је уредно похађала предавања, читала ру |
не су прошле од како смо се растали, ја то знам — продужи Илић тврдоглаво. — Али, ми смо још ту |
омира, Вишњо.{S} Он није рђав човек, ја то знам.{S} Он је сјајна интелигенција, природа врло си |
авршава, оплемењава.</p> <p>— Да.{S} Ја то знам.{S} И ја примам борбу.{S} Ја сам наоружан знање |
јој се десило. — Није то за тебе.{S} Ја то видим.{S} Хтео сам ти то рећи још раније.{S} Али нис |
о са собом.{S} Како се то десило?{S} Ја то нисам хтео.{S} Мене сматрају за мирна човека, али ви |
коју је учинила и, најзад, ко саставља то поштовано јавно мњење?{S} Није ли сусетка десно од њ |
друштво у којем је говорио.{S} Многима то није било право, па ипак чуле су се ретке замерке, ј |
ле неколико тренутака оклевања. — Ја на то питање нисам мислио.</p> <p>Матовићка га погледа изн |
адића није засенуо мој положај, а он на то не треба да рачуна ни колико ја.{S} Нико у Србији ни |
и правну државу.{S} Ја се чудим како на то нисмо раније мислили.{S} Ја се смејем <pb n="109" /> |
о цвеће, широка ливада, јаки мириси, па то коло и све враџбине којих је пун њен крај, бунили <p |
равићу шећерлему, продавати переце; шта то мари ако ти будеш моја жена!{S} Ја сам кадар да ради |
и гноји земљу својим жртвама?...{S} Шта то мари нешто мало грешака у Науци, пошто ми стојимо јо |
агао леђа жандармским кундацима.{S} Шта то мари!{S} Он је волео слободу, веровао у њену свемоћ, |
S} Мало после, удари плаха киша.{S} Шта то смета?{S} Она је ишла уморно, тромо, али све даље.{S |
аки проблем.</p> <pb n="47" /> <p>— Шта то мари нешто мало правде у друштвеној конституцији — г |
ар.{S} Он не пази на спољашњост; па кад то и чини, ради у супротном правцу: пушта браду, чупав |
остатке, гомилу земље и дасака.{S} Сад то место стоји празно.{S} Ништа више није остало од <hi |
место, поставили су је одмах.</p> <p>Од то доба није се враћала у Београд.</p> <p>Живот јој је |
вичанске наде и бескрајне снове.{S} Све то има своје време.{S} Опасно је дуго маштати, толико м |
ла у Београду".</p> <p>Некад јој је све то пријало.{S} Вишња се могла радовати дубоко, потпуно, |
друштво, држава, човечанство; он је све то видео у своме ја; то његово ја било је почетак и свр |
ћеш него у просјаке.</p> <p>Сад се све то срушило јер „тај зликовац неће да учи“.</p> <p>Радој |
метити, шта ће ко рећи и како ће се све то свршити.</p> <p>— Ти си луда! — рече јој он кад му р |
дно што се нема прилике или што се овде то даје тешко сакрити или најзад што и најмања љубавна |
оне, црвен прсник и капут мрк.{S} Да је то било ново, изгледао би да се увио у тробојку какве ц |
то јој сврати пажњу.{S} Она позна да је то државни фијакер по кочијашу, који је носио униформу |
па се онда заустави, као да виде да је то узалуд, наслони се на дрвену држалицу и изгуби се, г |
који га нисмо имали.{S} Знате ли да је то била грдна разлика између робијаша и робијаша, да су |
љи. — Боже мој!{S} А мени се чини да је то било тако далеко... даље него детињство.{S} Шта се с |
ладић скромно.</p> <p>— Ја мислим да је то могуће, то ће бити врло корисно, и, надам се, наши ћ |
е од другова да говоре са завишћу да је то најбоља кондиција у Београду: стан, храна, пријатељс |
најужем кругу пријатеља.{S} Госпођа је то објаснила младићу разлогом: </p> <pb n="202" /> <p>— |
мејати предрасудама!</p> <p>Говорила је то да би га казнила.{S} Она је иначе веровала да је он |
<p>Није Радоје мрзео школу.{S} Вишња је то знала.{S} Он јој је рекао једном приликом, <pb n="60 |
тно бити у својој кући.</p> <p>— Шта је то тако важно? — одговори госпа-Матовићка, већ у постељ |
ободном времену ради за себе.{S} Све је то он сам израдио.{S} Погледај овај сточић за пушење.{S |
е вам такође извесне обавезе.{S} Све је то озбиљно.{S} Вашим именом и угледом јамчићете за испр |
стија политичких криваца.</p> <p>Све је то Бела испричала Илићу брзо, без везе, задихано, као д |
="306" /> <head>XXVI</head> <p>Да ли је то био случај?{S} Или заиста нека виша сила управља наш |
воју сакатост пред младићем ?{S} Или је то био само знак захвалности што је Илић имао стално по |
ти се нађе ако се наканиш.{S} Ако ти је то мало, а ти ми телеграфиши или отиди код мојих пријат |
ла ником о свом одласку.{S} Тада јој је то изгледало природно: њену мисао је заузимала само њен |
тионицу: <hi>код Стрике</hi>, те јој је то име остало у публици, сигурније него да је фирма про |
е имао те ширине у образовању.{S} Он је то знао и није се чудио: он <pb n="19" /> је себе већ т |
у питању ни колико лањски снег, него је то госпа-Клеопатра урадила на своју руку код колеге сво |
ао, а нашло се и неколико људи, како је то случај у свима покретима, који су хтели употребити т |
иком скупило се велико друштво, како је то ретко у паланци.{S} Тамо се сви познају, али се туђе |
би га она пољубила само да види како је то кад су бркови обријани!</p> <p>Доиста, она није разм |
њеном <pb n="216" /> крилу мирисало је то посвећено цвеће тако силно, чудно, као да се доиста |
шкарци?</p> <pb n="66" /> <p>— Јадно је то право, Вишња — осмехну се Радоје сажаљиво. — Наша Ве |
а посадила нешто дрвећа, али као што је то обичај, дечурлија и пуштена стока поломили <pb n="14 |
и живац треперио.{S} А пријатно, јер је то све било њој симпатично, то познанство, дубоко пошто |
о што је очекивао.{S} Он задрхта јер је то било веће, много теже него што је његова слутња пред |
младић с пуним уверењем. — Бар данас је то јасно.{S} Нема неба.{S} Постоји <pb n="219" /> само |
и терао чамац врло добро, као да му је то <pb n="244" /> занат, а она седела на кљуну према ње |
ном јабуком на врху.</p> <p>— Шта му је то сад? — упита се Чедомир несвесно.</p> <p>Толико је п |
у опште претпостављати, свуда где му је то место, материјалну културу нематеријалној.</p> </div |
о и једе што прво дохвати.{S} Али му је то задовољство ретко допуштала госпа-Клеопатра, која је |
чуна о богаству.{S} Не, изгледало му је то пазарлук, као да тргује са кожом свог <pb n="26" /> |
ма и романима.{S} Немогуће, Илићу; није то више за нас, нисмо више деца.{S} Било и прошло.</p> |
>— Општи ниво... општи ниво!...{S} Није то рђаво.{S} Човек има своју кућу, слатко руча, купи же |
жалосно:</p> <p>— Залутао сам.{S} Није то што сам хтео.{S} Преварио сам се у Дарвина.{S} Шта м |
начно.</p> <p>— Имала си право.{S} Није то за наше жене!{S} У земљи где три четвртине народа не |
тац кад сазна шта јој се десило. — Није то за тебе.{S} Ја то видим.{S} Хтео сам ти то рећи још |
ад је виде како потаркује ватру. — Није то за тебе, не приличи ти. </p> <p>Девојка се склони од |
бијене гомиле давио је.{S} Гостима није то сметало.{S} Они су седели око столова накресани, рас |
а у кућу, али испод ока... као да га се то ништа не тиче.{S} Редови, млади момци у озбиљној, пл |
лазио утешне разлоге, заклињао се да се то десило без његовог знања, да је био жртва глупог слу |
дбу у кући Матовићевих мирно, као да се то тиче неке сасвим друге личности; радознало, <pb n="2 |
ском зету и питао се ћудљиво како ће се то све свршити.{S} Дотле је онај други Илић, онај прави |
ије знала за та понижења.{S} Чак јој се то свиде: изгледало јој је природно, младићски, ђачки.{ |
кола му је ишла лако, као вода, како се то каже у Ваљеву, Кад би учитељ испричао лекцију, о шљи |
екала нешто друго... будућност, како се то једном речи назива.{S} Мирно, предано, сваког дана, |
Ја нисам на чисто са собом.{S} Како се то десило?{S} Ја то нисам хтео.{S} Мене сматрају за мир |
како се оженио, да јој објасни како се то десило, да олакша себи све несреће које су му притис |
ненадно, без икаквог узрока, као што се то дешава код нервно раздражених људи, обузе га једна д |
да изађу у шетњу негде даље него што се то могло после школских часова.{S} Нашли су се у једној |
ра је претила да се обеси.{S} Кад му се то једног дана досади, он оде у суд, сврши све формално |
е су га једва држале.</p> <p>— Можда ће то бити једино добро које сам учинио у животу — рече јо |
че.{S} Можда ће доћи писмо.{S} Какав ће то радостан дан бити за њу!</p> <p>Пред пошту дохрама < |
трчала за њим.{S} Није марила да ли ће то ко приметити, шта ће ко рећи и како ће се све то свр |
су тада осетили?{S} Ко то зна?{S} Ко ће то рећи?{S} Ни они сами не би умели казати.{S} Младић с |
} Ја нисам груб.{S} Ја имам искуства, и то је све.{S} Ја познајем живот.{S} Он вреди толико кол |
да је и она <pb n="39" /> имала жеља, и то још раније него Вишња, да се развије што више, да од |
, госпа-Матовићка је одлазила такође, и то брзо, као да је виле гоне, а враћала се тек у вече, |
не.{S} Носио је сваки дан оковратник, и то оборен, с лептирастом краватом, која је играла око њ |
стурених груди.</p> <p>Мајка уздахну, и то овог пута искрено.{S} Узе двоје младих за руке, приб |
адила нешто што није требала учинити; и то ју је болело.{S} Куд се окрене чинило јој се да је н |
ена...{S} Ко ће у то да верује!...{S} И то да дочекам у својој рођеној кући, гром вас спалио... |
а род.</p> <p>— Гле ти, видре, чак га и то интересује — одврати госпођа на рачун Поповића, па д |
.{S} Чекало се само пролеће, па да се и то зазида, те цела Морава окрене на јаз.{S} Али се прол |
и улазу у велеиздајников стан.</p> <p>И то није било све...{S} Верио се са њиховом сусетком, <h |
амо ли кад је у питању престо.{S} Ко би то могао помислити само јутрос, само данас у подне!{S} |
треба осудити.</p> <p>Ко зна колико би то трајало, да се стари Матовић не разболе и умре.{S} О |
ан закључак; шта би га се тицало што би то било противно његовом новом убеђењу!{S} Али је Илић |
олазили су поред познатих места; час би то био Београд, час Чачак, час село у којем је <pb n="3 |
Ах! како је лепа — рече у себи и пољуби то место очима.</p> <p>Кад би она била његова, мислио ј |
че да помаже око ручка.</p> <p>— Остави то, Вишња — рече јој мајка кад је виде како потаркује в |
{S} И ја се само Богу молим да заустави то време, да се не живи тако брзо.{S} Хоћу да грицкам п |
јер се бојао да јој га покаже.{S} Да ли то Вишња <pb n="282" /> примети?{S} Да ли покуша да га |
се спасе.</p> <pb n="195" /> <p>— Је ли то истина, господине? — упита га госпа-Клеопатра свечан |
, она је изгледала нешто неспретна, али то је само допуњавало њену лепоту и говорило да је она |
кад не губите интерес за науком.{S} Али то је ваша лична ствар.{S} Мене се она као директора не |
ахне на прагу Мале куће — како су звали то одељење — скупи сву храброст, закуца на врата и пред |
8" /> па да оборе министра који не дели то мишљење, или да гласају против свога убеђења па да с |
нас има свој пут.</p> <p>— Не говори ми то, Вишња — прихвати Чедомир. — Ми смо још увек добри, |
е новом, великом надом.</p> <p>— Што ми то раније ниси рекао ? — упита га она дрхтаво.</p> <p>— |
Не покушавајте да се браните.{S} Већ ми то причају одавно.{S} Али ја добра, наивна, старинска ж |
оје се на њих потроши.</p> <p>— Објасни то мало простије.</p> <p>— Ето, нама требају добри радн |
осле се застиде.{S} Како да јој објасни то што је крила од саме себе?{S} Ипак у постељу није хт |
, официри, професори.{S} Међутим, ти си то превидео, ти си изгубио меру, претерао, затворио си |
— Боже сачувај, ја нисам реакционар, ти то знаш.{S} И кад ти говорим овако, не значи да одобрав |
ом ништа.{S} Боже здравља!... остави ти то мени... ви се људи не разумете у тим стварима.</p> < |
роводи се, уживај младост.{S} Ја сам ти то, Илићу, говорио одавно, али ти имаш дух романтичан.{ |
за тебе.{S} Ја то видим.{S} Хтео сам ти то рећи још раније.{S} Али нисам могао да ти кварим зад |
} Један пас залаја.</p> <p>Посматрајући то буђење свога села, она покуша да хладније мисли о св |
едан велики формулар и молила га да јој то испуни, јер, каже, жандарм јој наредио да то мора би |
не смета, он то не зна.{S} А тај сељак то је наш народ.{S} Он је запуштен, прост, прљав, смрдљ |
м гласом. — Он није на одмет.{S} Ја сам то видео на робији. <pb n="124" /> Видиш, били смо сви |
век ми изгледа ваљан.</p> <p>— И ја сам то нешто мислила.{S} Друго је сад, а друго беше под про |
на, врло тежак, огромно тежак...{S}" Он то не рече.{S} У осталом, већ их пристигоше Милева и ње |
ништа.{S} Међутим, њему то не смета, он то не зна.{S} А тај сељак то је наш народ.{S} Он је зап |
ће му што требати, па да узајми.{S} Он то призна, и осмејкиваше се стидљиво, као да је тражио |
дно женско срце куцало је за њим.{S} Он то сад зна, зна позитивно, има дакле сигурне доказе... |
ладост.{S} А ти не видиш, ти ниси видео то тело — шаптао је у себи — то лепо тело, те чаробне п |
!{S} Хоћеш ракије?</p> <p>Илић није пио то пиће.{S} Али приста овог пута.</p> <p>— Још на ракиј |
о? десно?{S} Шта су тада осетили?{S} Ко то зна?{S} Ко ће то рећи?{S} Ни они сами не би умели ка |
само другојачије, ћудљиво, бурно, како то природа може да удеси по каткад над том вароши, широ |
учи; он је готово цео неписмен.{S} Ето то, тај факт, то жалосно стање у којем се налази наш св |
" /> погледа у Белине очи. — Али на што то питање!{S} Мени је тако лепо овде, у вашој кући, с в |
е.{S} Али зашто их не закрпи?...{S} Бар то не стаје ништа.{S} Међутим, њему то не смета, он то |
аристократије, ропство слабих ?{S} Зар то није укидање свих принципа јеванђеља и француске рев |
одабирање, последице наследства?{S} Зар то није другим речима: право јачега и вештијега, влада |
рца и чудновату лепоту своје маште; јер то није била више Вишња која се појављивала из писама.{ |
већ конфликта између нужних сила.{S} У то буди уверен.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
итику почетком Осамдесетих година.{S} У то доба, довршавала су у Србији своје стварање два глав |
и жалио што није више учио школе.{S} У то доба била се већ увелико развила борба између школов |
под његовом сребрнастом светлошћу.{S} У то доба године ливада је најлепша.{S} Зрела трава злати |
.</p> <p>Било је пролеће кад је дошла у то село.{S} Трипут је потом глог обелио.{S} Трипут се л |
i>код Пеливана</hi>, бозаџије чувеног у то доба у студентским круговима.{S} Али он одби позив ћ |
оцијалистима, републиканцима, који се у то доба борбе за основна грађанска права нису разликова |
свећена Чедомиром Илићем у оно што се у то доба звало реални правац у животу.{S} Па опет, чим ј |
а, наивна, старинска жена...{S} Ко ће у то да верује!...{S} И то да дочекам у својој рођеној ку |
а изоштравала, док његова деца добијају то парче хлеба без борбе, те своју слободу употребљавај |
Бар то не стаје ништа.{S} Међутим, њему то не смета, он то не зна.{S} А тај сељак то је наш нар |
говорила му је жалосно и нежно. — Ја ћу то изгладити.{S} Мајка се не сме мешати у наше ствари.< |
о:</p> <p>— Шта је ово мени?{S} Ја нећу то.{S} Ја се гнушам тога сна.</p> <p>Девојка се уједе з |
лепо говорите — рече му Вишња. — Ја бих то врло радо читала.</p> <p>— Још је рано, треба ми још |
е рецитовати доста лепо:</p> <quote> <l>То је било у пролеће рано,</l> <l>То је било у брезову |
e> <l>То је било у пролеће рано,</l> <l>То је било у брезову хладу,</l> <l>Имала си срце насмеј |
е на руци налази.</p> <pb n="180" /> <p>То је писмо затекло Вишњу у врло тешком расположењу.{S} |
војачки глас:</p> <p>— Чедомире!</p> <p>То је била Каја, једна његова рођака, која је овде учил |
и, рекавши му:</p> <p>— Ренегат!</p> <p>То разочарење ју је утврђивало у одлуци да не допусти с |
њега поносно најмљени рабаџија.</p> <p>То уважење губило се из дана у дан.{S} Надничари су се |
и хладне крпе за угрејана чела.</p> <p>То је била соба сиротињски намештена: један гвозден кре |
борављала на свог првог учитеља.</p> <p>То је тако трајало до једног пролетњег поподнева.</p> < |
ти свенути, неудата, остављена.</p> <p>То је ос зујао у чокоту.</p> <p>— Бесмислице! — рече у |
куцкајући штапом о њено гвожђе.</p> <p>То је био Вишњи најлепши део дана.{S} С Мораве је пирка |
Прелазила је преко Батал-џамије.</p> <p>То беше један велики празан простор, зарастао у траву.{ |
аком углу остало је нешто од ње.</p> <p>То ново расположење држало ју је све док се не виде с К |
е млади муж осећао у самом себи.</p> <p>То су били тешки тренутци.{S} Незадовољан у служби, нес |
ови фаталну реч још неко у соби.</p> <p>То је Бела одговарала, ма да ју нико није питао, и глед |
шетати сами?{S} Нису знали рећи.</p> <p>То је било свакако једног дана, кад је Чедомир пратио, |
тпалу? — изненади га један глас.</p> <p>То беше његова газдарица.{S} Добра <pb n="301" /> жена |
</p> <p>Ускоро седоше за вечеру.</p> <p>То је била скромна кућа једног државног пушкара у пензи |
ти — одговори она са сигурношћу.</p> <p>То је била собица у дну ходника, окренута у башту.{S} З |
ата од собе, а не отварајући их.</p> <p>То је трајало неко време.{S} Ваљда се девојци досади та |
тавио.{S} То се примећавало по деловима тоалете, у којој је било нешто срачунатости, по сигурно |
пак, младост и здравље чинили су од ове тоалете њен најлепши оквир.{S} Она је била као створена |
а усред тих занетих девојака занемарене тоалете, усред тих људи што мисле да од њих зависи круг |
да им је био представљен.{S} На његовој тоалети видела се велика разлика.{S} Имао је нов таман |
ине.</p> <p>— Остави те глупости, бог с тобом!...{S} Говоримо о нечему веселијем.{S} Ти си воле |
еда подозриво испод ока.</p> <p>— Бог с тобом, човече — одговори Клеопатра лако. — Они се воле |
ћи сама до првог дућана.</p> <p>— Бог с тобом! — чула је забрану унапред. — Шта ће рећи свет ка |
ез бојазни можеш волети.</p> <p>— Бог с тобом, како говориш, тата — пребаци му ћерка.</p> <p>— |
о видели!...{S} Како си?...{S} Шта је с тобом?...{S} Нешто си омршавела, али си тим још лепша.. |
, и грдио свога сина.</p> <p>— Шта је с тобом? — говорио му је тада полагано, суво, не гледајућ |
је чекала на капији.</p> <p>— Шта је с тобом, Вишња? — дочека је. — Озбиљно сам се уплашила.{S |
оново тај дивни створ што му се подаје, тог неслућеног анђела који га милује својим крилима, де |
ија у ватри сунчане светлости.{S} Усред тог великог предела, стајао је Радоје, скромно, готово |
је себи за то: што год има добила је од тог оца са великим, меснатим носем, од те мајке, коју с |
ило јасно да није ништа боље судбине од тог коња са пропалим ногама.</p> <p>— Општи ниво!...{S} |
авише се као стари пријатељи.</p> <p>Од тог доба звали су се по имену, задржавали дуже руку у р |
и.</p> <p>— То је мој план — трже је из тог размишљања Радојев глас, округао у томе тренутку, м |
угова; рано је познао понижења, тако уз тог оца сурих, смерних очију, смеђе накострешене браде, |
..</p> <p>— Ја и даље остајем противник тог кабинетског социјализма — прекиде га поднаредник, у |
ежан <pb n="114" /> према њој.{S} И сем тог, она је била болешљива, нервозна девојчица, код кој |
лико је пута ишла тим путем с Илићем до тог села, које је он називао њеним, правећи илузију на |
е стресе.</p> <p>Она није видела лице у тог човека, али би га познала у хиљаду других по првој |
јој наредио да то мора бити свршено још тог јутра.{S} То је била листа за попис становништва.{S |
<p>Она је сад презирала свога драгана, тога човека са ногама као у роде, с претенциозном <pb n |
ве што је сретао и није видео ништа.{S} Тога дана није се ништа нарочито догодило лично њему, а |
Вишња је несвесно пила миље из ваздуха тога дана, опијала се присуством човека који је ишао по |
то повлачи у себе, те му је ваљада због тога чаршија дала надимак:{S} Јеж.{S} Стеван се није сл |
> <p>— Не.{S} Не знам, Ја се нисам због тога уписала у школу.</p> <p>— Него због чега?</p> <p>— |
а је покушао да изврши самоубиство због тога што му се досадио живот.{S} Повреде су лаке природ |
, кујунџија Марко, јако се наљутио због тога на свог сина и хтео га убити.{S} Занат није ишао н |
ања да он има од ње да се учи.{S} Поред тога, бојао се да не начини какав испад, имајући већ из |
, хранили се за истом трпезом.{S} Поред тога, Бела није навикла да јој се задовољства ускраћују |
кујну своје жене.{S} Кад би му, и поред тога, остало слободног времена, он је износио своја раз |
опште интересе.{S} У Србији ни сенке од тога.{S} Министарска одговорност пред парламентом онемо |
станеш неки чиновник, шта ти је боље од тога!{S} Иде ти после плата, а кад остариш, пензионишу |
, пуне ситне дечице.</p> <p>Нешто се од тога већ остваривало.{S} Велике наднице привлачиле су с |
јао се кроз бистри ваздух на све стране тога широког пејсажа.{S} Обала се огледала у води тако |
аје мирна и <pb n="209" /> иста.{S} Пре тога, Радоје се враћао из <hi>Централе</hi>.</p> <p>— Д |
ци.{S} Она му се учини још ближа што се тога дана осећао изузетно увређен од стране Вишње.{S} Б |
Слобода, драга, мила слобода, пун идеал тога појма, тако присног свима нама навикнутим на распу |
во мени?{S} Ја нећу то.{S} Ја се гнушам тога сна.</p> <p>Девојка се уједе за усну.{S} Крв осоли |
мираза.{S} Ово школе, то је све.{S} Сем тога, моји родитељи очекују од мене, од моје школе... о |
ги украс за његову собу.</p> <p>— И сем тога, мени је пријатно ваше друштво.{S} Кад разговарам |
г језика је имао стално двојку.{S} Осим тога, задоцњавао је на часове, трошио много времена на |
причати о сиротињи свога оца.{S} Место тога, он је прионуо у дућану и лепо помогао старом Осто |
ио навикао на љубак <pb n="53" /> додир тога девојчета.{S} Најзад, и он је био млад, и он је им |
очевој кући, обележавало је као повреду тога закона њен потхват да сама извојује свога мужа.{S} |
рочито жене...{S} За скандалозну страну тога догађаја бринуо се Младен, који је вукао свог учит |
у себи девојка и одмахну руком.</p> <p>Тога дана врућина би још јача.{S} Сунце се не види као |
ово их приближи.{S} Она се одушевљавала тој поверљивости свога друга оним унутарњим пламеном, к |
н.{S} Илић осети извесно сажаљење према тој размаженој девојчици.{S} Она му се учини још ближа |
} Он је осећао свој лажни положај према тој девојци коју је волео и која га воли, према другој |
} Хтела је да му се преда одмах, ту, на тој пространој пољани.{S} Његове усне <pb n="290" /> за |
сећаји да цепа, да мучи, да се свети на тој девојци која му се предавала сва.{S} Парадоксална љ |
је могуће простије.</p> <p>Прави разлог тој одлуци била је Бела.{S} Она није могла издржати цео |
ву храброст, закуца на врата и преда се тој голицавој дрхтавици, па док јој она <pb n="115" /> |
ове болове и ове сладости.{S} Чудила се тој несаници, покушавала да се отресе те узбуђености.{S |
је био леп човек, он се морао допадати тој госпођици.{S} И као код свих природа које мисле пра |
је он сувише мали да би могао припомоћи тој промени.{S} И још нешто.{S} Младићу није било добро |
и све више, као да ју је тамо чекао лек тој грозници.</p> <p>У школи је било као сваки дан.{S} |
а заметне разговор с њом; говорила је о тој методици, глас јој је дрхтао, бојала се да њена дру |
</p> <p>Млади човек није хтео да чује о тој операцији која би га лишила очевине.{S} Он је знао |
н с намештајем.{S} Вешт посматрач би по тој одаји оценио жену која ју је наместила.{S} Матовићк |
нтије да власт не изигра ове мере.{S} У тој бризи он је смео с ума реакцију простих маса, те је |
во, тако сиво да се њена црвена блуза у тој прозрачној сивини причињавала као какав велики божу |
надним сјајем.{S} Да ли се сети да је у тој улици први пут видела свога драгана са његовом доцн |
држао дућан у главној улици коју чини у тој вароши пут Крагујевац—Ужице.{S} То је била права тр |
} Чедомир је провео скучено детињство у тој кући где се морао одржавати известан ранг, а где се |
ао га је искрено.{S} Он је себе видео у тој животињи.{S} Зар он није био тако исто од доброг со |
и једно другом.</p> <pb n="107" /> <p>У тој средини која је била далеко од праве раскоши, али з |
о вуче к њој.{S} Хиљада ствари, блиских тој девојци, изашле би му пред очи и нагониле га да је |
аја којима ће он дати овакав или онакав ток.{S} Она је била врло весела, отварала јако своја не |
им обичајима које су створили друштво и ток ствари.{S} Чачак је био њено родно место, град у ко |
n="48" /> од њега, они од којих зависи ток државе и друштвеног живота, не усвоје Чедино мишљењ |
у кући пошле опет својим старим, мирним током.{S} Тако је Вишња могла сад мислити на себе.{S} Г |
ни.{S} Зар мислите да ја не умем ценити толике пријатељске услуге, поклоне које сте ми учинили |
е бризнути у плач... ту, на улици, пред толиким светом.</p> <p>— Збогом.{S} Ми ћемо се видети! |
вог загрљаја и оног бесног канкана пред толиким светом, није је остављала.{S} Глас часовника на |
божанство.{S} Наши песници певају песме толиким рекама српским.{S} Зашто ми њу заборављају?{S} |
ачини живота, потребе, снови, амбиције, толико невероватно разних прилика у којима живе бића шт |
своје време.{S} Опасно је дуго маштати, толико мислити, толико тражити; боље је пристати на жив |
Опасно је дуго маштати, толико мислити, толико тражити; боље је пристати на живот, пустити се у |
ва ускраћују: колико се младић склањао, толико је она трчала за њим.{S} Није марила да ли ће то |
другим.{S} Толико застора би подигнуто, толико тајна, загонетака решено.{S} Ми смо мислили да д |
открића долазила су једна за другим.{S} Толико застора би подигнуто, толико тајна, загонетака р |
као и у његовом спомену.{S} Што је онда толико наваљивао да се <pb n="255" /> опет виде?{S} Шта |
и, команданти армија...{S} У Србији има толико будала да се за педесет година не роди ниједан и |
е мисли, он се предаде загрљају који је толико избегавао.{S} Њихове усне се додирнуше.{S} Рамен |
ика дела, узвишен рад.{S} Гледао сам је толико пута... гледам је и сад, а никад је се нећу нагл |
ебе, да се сав загњури у њега.{S} Он је толико очекивао ову <pb n="98" /> девојку, да јој каже |
је за исправке, умочио перо.{S} Имао је толико ствари да каже!{S} Дани су пролазили, а перо је |
ејано.{S} Чудила се томе питању, јер је толико пута говорила Вишњи о својим намерама.{S} Најзад |
спомен на оно што јој је Каја рекла пре толико година. „Има“, рекла јој је тада између осталог, |
се с муком да је остави.{S} Једанпут се толико задржа да га газда-Митар опомену:</p> <p>— Хајд' |
од којих се бојала, јесу ли оне чисте и толико колико она, каква је та грешка коју је учинила и |
све.{S} Ја познајем живот.{S} Он вреди толико колико му човек да̑ вредности.{S} Као што видиш, |
истос, а мало је људи _ко]и су починили толико зла својим милим.{S} Сети се последњег разговора |
није ни толико рђав колико се прича, ни толико добар колико се мисли.{S} Али има једна сигурна |
вца.{S} На крају крајева, новац није ни толико рђав колико се прича, ни толико добар колико се |
анство.{S} Ти си непријатељ, не знајући толико људи, који су опет твоји непријатељи.{S} Ми се с |
и главе са свога длана.</p> <p>— Не учи толико, разумеш? — прихвати Зарија поново се обраћајући |
н је оклевао.{S} Он је гледао сваки дан толико људи који се бацају у живот с чудним поверењем у |
а се пред њим разоружана.{S} Он је знао толико ствари, прочитао толико књига, сипао стране речи |
.{S} Он је знао толико ствари, прочитао толико књига, сипао стране речи као лавину!{S} Она није |
ли и садашњег тренутка, Вишњи се десило толико догађаја, да су јој успомене које је другарица с |
а бележи, он бележи, а ко неће, онда то толико.</p> <p> <hi>Капетан-Машино Зданије</hi>, где се |
празнике.{S} Он их је волео готово исто толико колико и њу саму.{S} Он је био кадар загрлити пи |
ема његовом успеху у школи, ставила већ толико пута до знања да он има од ње да се учи.{S} Поре |
нарочитог договарања, и весеље букне, у толико јаче у колико је дотле избегавано; момци су духо |
, код које се чежње развијају рано и, у толико јаче, у колико је њено тело трошније.{S} Да је м |
е механа! — одговори полако.</p> <p>— У толико боље.{S} Још нисам никад била у сеоској механи.< |
ободне воље коју нам професори доказују толико?</p> <p>Вишња задрхта инстиктивно и не одговори |
кад је ушла с Чедомиром у кућу и кад су толико остали на само.{S} Она је полагала на мишљење ок |
очарење, и ћутала.{S} Она није била још толико јака да му баци истину у очи, рекавши му:</p> <p |
ко се тако одржи, госпођа ће живети још толико колико је живела.</p> </div> <div type="chapter" |
ад? — упита се Чедомир несвесно.</p> <p>Толико је пута пролазио поред те зграде, а никад није п |
сак и говор кроз нос одржавао још после толикогодишњег аклиматисања у Београду.{S} Младен је би |
ајнијим и најтамнијим крајевима Париза, Толстој му је откривао бескрајну Русију с њеним дивљим |
би их доста било...{S} У програму друга Толстоја само је последња тачка добра, јер је дигао рук |
ока цена Радојевим чворнатим рукама.{S} Том осећању придруживало се поштовање које су јој улива |
склони се у страну.</p> <p>Улица је на том месту била раскопана.{S} Од последњих киша нахватал |
за одмор.{S} Зашто се не зауставити на том месту, зашто ићи даље и питати несигурне хоризонте |
у све гране државног живота.</p> <p>На том месту тротоар је био узак.{S} Њихова се рамена доди |
ео утисак на Вишњу.{S} Она се мирила са том вароши, заборављала је на рђаве часове које је у њо |
{S} Докле ћеш се, бога ти, зевзечити са том твојом философијом!</p> <p>— Зевзечи се сама! — вик |
е невоље и морално пропадање.</p> <p>Са том мисли почеше и друге да се враћају у младићеву глав |
то природа може да удеси по каткад над том вароши, широм отвореној мађарским пустарама.{S} Црн |
гу.</p> <p>Илић се освести потпуно пред том сликом.{S} Цело његово поштење усправи се између ње |
стићу.{S} Да ли се сети речи које му је том приликом рекао?{S} Да ли је сад био истог мишљења?< |
Богу.{S} Један део чланова успротиви се том предлогу одлучно, наводећи да социјализам не пориче |
насмејавши се гласно.</p> <p>Ваљада при том прогута мало дима, те се закашља.{S} Баци цигару и |
ела сам се Београда, бога ми — рече при том весело и махну руком кроз ваздух.</p> <p>Узеше топч |
уч испод простирке од прага.</p> <p>При том цела њена млада снага отисну се на њеним хаљинама.{ |
и на његовом месту можда знао користити том њеном слабом страном и, кад је потребно, уразумити |
ој казујем, и хтео бих да знам шта ти о том мислиш?</p> <p>Вишњин поглед сукоби се с Радојевим |
ла у ноћи.{S} Девојчино срце се опијало том идилом.</p> <p>Обично приђе Милева Остојићева.</p> |
док се не виде с Кајом.{S} Она хтеде по том да надокнади своју срећу, да види, <pb n="246" /> д |
и.</p> <p>— Шта да радим ? — нађе је по том Милева. — Радоје пије.{S} Да га свет не опази, попи |
оново требала?...{S} Случајни сусрет по том кишовитом времену унео му је тек, са својом влагом, |
самљен.{S} Тек овде онде видео би се, у том парчету земље у крај Мораве, засађеном врбама и по |
> <p>Илић се тада реши да оде сам.{S} У том, одузеше му стипендију.{S} Били су пронашли да се в |
те способан да вели, лудо, смртно.{S} У том тренутку је имала право.{S} Њено одбијање падало је |
Младен учио! — насмеја се Бела, која у том тренутку донесе кафу.</p> <p>— Ћути ти, материна ма |
ије срце, можда једино на свету, куца у том тренутку за њега... на своје лектире, убеђења, на с |
холози?“ Цело његово биће вукло га је у том тренутку далеко од науке, тамо у ту сивину, ка њего |
} Остало је само његово тело, које је у том тренутку, наго и покривено платном, као и Вишњино, |
оба пријатељска.{S} У осталом, он је у том тренутку жељкао једну неостварену жељу за променом |
поставе за учитељицу.</p> <p>Како је у том селу било празно место, поставили су је одмах.</p> |
На државни удар... на професора коме у том тренутку скидају букагије с ногу и нуде за министра |
ез резерве.{S} Тешко ономе који би се у том часу бацио љагом на свемоћ слободе и њене заточнике |
/p> <p>— Вишња Лазаревна! — чуо би се у том глас неког из њеног друштва, и она је већ заборавља |
жаве које су стизале са Запада нађоше у том незадовољству узорану њиву, и народ се формира, гот |
реба више, па да се буде срећан!{S} И у том слатком расположењу, које не потиче из одређених ст |
био дубоко заузет самим собом и видео у том тренутку цео свој дотадањи живот као једну слику, к |
иским вратима.{S} То је пошта.</p> <p>У том се чу лупа точкова.{S} Иза угла се појавише поштанс |
овој пољани усред престонице.</p> <p>У том великом простору видео се само један човек, продава |
у и спреми се на пљусак грдњи.</p> <p>У том тренутку, девојка полете у правцу њега, пребаци му |
сна!{S} Оставите ме да сањам.</p> <p>У том тренутку студент се сети Беле, и, поред све оргије |
едно и друго кад није искрено.</p> <p>У том разговору појави се прво једно кубе сумњиве лепоте, |
д си нагао?{S} Ти губиш главу.</p> <p>У том, на часовнику у трпезарији изби два сата.{S} Металн |
коју из дана у дан испуњавају.</p> <p>У том се зачу нека псовка.{S} Један сељак, прљав и исцепа |
уњено одобри госпођину изреку.</p> <p>У том се Бела врати с пуним тањиром румених кајсија.</p> |
а, не верујем више у политику.</p> <p>У том тренутку, они су ишли дуж некога зида, преко кога с |
шта ће наука привредити њој ?</p> <p>У том је изненади отац да се решио да се жени.</p> <p>— У |
p> <p>— Клеопатра, треба повисити плату том младићу што поучава Младена — рече јој једном муж. |
а она неће, <hi>штудира</hi>...</p> <p>Том приликом скупило се велико друштво, како је то ретк |
за њу није постојала, већ брак, муж.{S} Томе је требало очувати, <pb n="99" /> жртвовати све, ж |
} Одговор није стизао.{S} Она се чудила томе ћутању.{S} Да ли се Чедомир дурио?{S} Можда га пис |
траке.{S} За првипут, девојка се подаде томе осећају, голицавом, узбудљивом, слађем од свега шт |
своју другарицу расејано.{S} Чудила се томе питању, јер је толико пута говорила Вишњи о својим |
у.{S} Али што се пароброд примицао више томе граду, радост се сушила у њеном срцу, обузимала је |
и овог срећног дана, она хтеде показати томе ђаку да она није мачји кашаљ, да она има нешто виш |
{S} Он је на тај начин давао свечаности томе раду, сређености својим мислима и пажње ономе што |
>влада народа</hi>.</p> <p>— Шта је лек томе?{S} Шта би могло заменити парламентаризам?{S} Ниси |
} Сколише је поново мисли о Чедомиру, о томе шта би било кад би постао њен муж, о њој самој.{S} |
Дуго смо причали.{S} Било је говора и о томе ко ће ући у кабинет...</p> <p>— Је ли, тата — прек |
или имали противна убеђења?{S} Ја сам о томе у апсу размишљао дуго, па сам дошао до закључка, д |
нигде их нема.{S} У исти мах, супротно томе осећању празнине, обузе је страх да не сретне једн |
се разликовао од осталих трговаца и по томе што се није вајкао.{S} Чак ни на порез.{S} Лепо се |
клони.</p> <pb n="166" /> <p>Али упркос томе гласу одлучности, који помаже паметне људе у њихов |
оси девојку...</p> <p>— Ја не налазим у томе ничега чудноватог — рече будући министар. — Ако се |
тог размишљања Радојев глас, округао у томе тренутку, мек, треперав, као да се одваљивао <pb n |
pb n="118" /> волела формалности, добар тон, устручавање и <hi>ноблесу</hi>.</p> <p>— Добар дан |
ње.{S} И она сама се губи, нестаје је, тоне.</p> <p>— Шта ме сад чека?... шта ће бити од мене? |
ња је уједе за срце.{S} Учини јој се да тоне, да се земља сурвава под њом, да околне планине па |
} Глас часовника наносио јој оне опојне тонове, шапутао полуразумљиве речи.{S} Она несвесно зба |
их капута.{S} Преовлађивали су отворени тонови, јаке боје, које код нас не губе још своје симпа |
} У ушима зујала блага музика, отегнути тонови који опијају.{S} Плаве и модре врвице њихале се |
>Одговарао је девојци у истом уздржаном тону.{S} Чак да је и могао од њеног оца и њене куће, он |
<p>— Је л’? — одговори девојка у истом тону.</p> <p>Један нов пламен црвенила лизну јој уз лиц |
.{S} Негде би зашкрипао ђерам.{S} Варош тонула, љушкала се, разливала у ноћи.{S} Девојчино срце |
них, мрачних ноћи, чу се пуцањ, јачи од топа, страшнији од грома, као да се земља прецепи.{S} У |
м мрежастим очима!{S} Ипак, оне осећају топао ваздух, светлост, огроман простор, слободу.{S} Њи |
на неки давни несрећни случај.{S} Нека топла нада, која се у њој рађала без разлога, испуњавал |
осташе тако, за један тренутак, слатке, топле, уздрхтале.{S} Пољупци су се понављали после свак |
се овда-онда код рођаке; кад су настали топли дани, излазили су чешће са њом, па после сваког д |
ве, њених очију које поздрављају својим топлим погледом рад на добру народа.{S} Слушајући звуке |
м годинама човек је сав одушевљење, сав топлина, сав љубав.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
к је бунио тај дан, обузимала ју је час топлина, час зима, и она се журила школи све више, као |
ивиле од прашине.{S} Из њих је била још топлина јаке дневне припеке.{S} Ипак се осећало нешто с |
се осмејкивао у изненадној и пролазној топлини као старац који се напио добра вина.{S} Вишњу п |
ни се образи запламише.{S} У срцу осети топлину.{S} Успи уснама и рече:</p> <p>— И Чедомир... ч |
ротоара.{S} Око срца му је било весело, топло, па и жалосно.{S} Мило му је било што је реакција |
оварало је нешто у њој, нешто скривено, топло, незнано, а широко и пространо као свет.</p> <p>Д |
омире.{S} Наше пријатељство је искрено, топло, добро.</p> <p>Млади човек погледа своју другариц |
ко њих је било лепо јесење вече, сувише топло за то доба, једно од оних чежњивих вечери које са |
вориште.{S} По калдрми је играло суво и топло сунце које претходи јесењој хладноћи и влази.{S} |
и усамљену.{S} По стази је било мирно и топло.{S} Једна црвена буба трудила се да се успење уз |
ироди.{S} У исти мах, око срца јој било топло, меко, празно.</p> <p>— Тако је мирна, пријатна, |
ола ти је најблагословенија.{S} Седиш у топлој соби и пазиш шта се говори.{S} Не радиш снагом н |
се ту осећао добро <pb n="140" /> као у топлом гнезду.{S} Дубока тишина је повећавала чаробност |
да је Чачак постојао пре нас.{S} Чуо се топот опанака, шкрипале арабе, напуњене паприкама.{S} С |
ило на Чукарици.</p> <p>Онде где избија топчидерски трамвај на друм за Обреновац, нашли су једн |
и махну руком кроз ваздух.</p> <p>Узеше топчидерски трамвај.{S} Код једне механе, већ ван варош |
од њих, између две куће видело се парче Топчидерског брда, низ јабланова у подножју, грубе фабр |
жеови чергаши завршили би на поправци у Топчидеру.</p> <p>— Откуд ти та практичност?{S} Повијаш |
ела уређена баштица и идилични бунар на точак.{S} Пређоше једну њиву, засађену пшеницом.{S} Зат |
S} То је пошта.</p> <p>У том се чу лупа точкова.{S} Иза угла се појавише поштанска кола.{S} Арњ |
нову варош, испреплетане жице, стотине точкова у покрету, гомиле радног народа и беле куће, пу |
а једна кола <pb n="145" /> с гумираним точковима, што је тада у Београду била још реткост и шт |
о, лале жутеле, славуји певали.{S} Нова трава клијала је испод трња, снег копнио по <pb n="237" |
а̑ве длакава, лепљива уста.{S} Хајдучка трава диже скромно свој велики бео цвет.{S} Љутићи су ж |
оба године ливада је најлепша.{S} Зрела трава злати се, прелива као свила.{S} Међу травкама наз |
} Било је много сунца.{S} По баштама се трава подмладила.{S} Са пијаце служавке су носиле зелен |
ветне прашине дигне се изнад ливаде.{S} Траве полегну.{S} Тада се открије, безазлено зачуђено к |
ег, росног зеленила по сред суве, зреле траве.</p> <p>— Да дивна кола! — кликну гласно, потрча |
Иза ногу је остајао сив траг превијене траве.{S} Момци и девојке певали су, сустижући се:</p> |
пешаци утрли, белиле су се у озеленелој трави.{S} Општина је била посадила нешто дрвећа, али ка |
>Милији душа мирише</l> <l>На свакојаке травице,</l> <l>На зелен здравац планински,</l> <l>На б |
ва злати се, прелива као свила.{S} Међу травкама назире се разнолико цвеће.{S} Ту је модри слез |
ке, миришљаве простирке.{S} Дуге, танке травке повијале се према лаком поветарцу, њихале своје |
сно поље, покривено спрженом, смрдљивом травом, разлупаним кантама, трулим хартијама и осталим |
један велики празан простор, зарастао у траву.{S} Неколико стаза, које су сами пешаци утрли, бе |
: пуста калдрма, зарасла у модро-зелену траву, два низа плотова, неколико ниских кућа, остатци |
ног острва долазио је мирис на покошену траву.{S} На оближњим фабрикама палиле су се лампе.{S} |
са̑м, ненагледан ни од кога, као дивља травуљина.</p> <p>Само је Матовић заборављао, да је он, |
о засађено цвеће <pb n="67" /> с дивљом травуљином.{S} Кроз уско лишће од врба промицао је по к |
е у обележеном правцу стазом обраслом у травуљину.</p> <p>Чедомир је гледао право пред собом.{S |
зи у ливаду.{S} Иза ногу је остајао сив траг превијене траве.{S} Момци и девојке певали су, сус |
илика за тебе, геачина ваљевска.{S} Без трага му глава.</p> <p>Илић махну руком кочијашу да пол |
тан израз одлучности који је прелазио у трагику.{S} Ступио је у политику почетком Осамдесетих г |
осталом, она је врло мало личила на оне традиционалне младе са обореним очима, које нам је оста |
ћи противници.{S} Лично за себе, они не траже много.{S} Највише, да се, дошав на власт, провезу |
..</p> <p>Али Илић, као и сви људи који траже од своје судбине више него што она може дати, беж |
је лутао по читаве ноћи да олакша себи, тражећи које љубазно лице да се разговори, да одахне, д |
латка Вишња, не размишљајући сувише, не тражећи много.{S} Не треба да те је страх да ћеш бити к |
она одговори право, не заобилазећи, не тражећи помоћна средства:</p> <p>— Треба да се нађемо, |
ко исто и сестра.{S} Само, рекле су му, тражи десет хиљада динара мираза.</p> <p>— Ништа мање! |
га изнад места где је пао леш као да га тражи; пуче друга пушка; тица се изви над Дунав, одлете |
с једне стране из човечјег инстинкта да тражи своју сопствену срећу, пошто-пото, и с <pb n="165 |
пака.</p> <p>Девојка стеже усне, као да тражи снаге, па настави;</p> <p>— Кад сумирам све што с |
{S} Иди куд те очи воде и ноге носе, па тражи себи девојку.{S} А кад је нађеш, сети се колико ј |
У селу је добро свакоме који од њега не тражи више него што оно може дати — одговори она полага |
о себе, као човек који губи равнотежу и тражи да се за шта ухвати.{S} Жабе су крекетале, попци |
да изабере.</p> <p>Идеални егоист који тражи целокупност своје среће, Илић је осећао да ће та |
сети се колико је Вићентије узео, па ти тражи двоструко.</p> <p>Илић је одбијао.{S} Није он вод |
p> <p>— Тата нема ништа против.{S} Само тражи да свршиш школу.{S} Дотле нам иначе треба времена |
светлости на свом путу, као што морнар тражи звезду изнад узбурканих таласа, неугашљив пламен |
жеш?</p> <p>— Ти си лутала по Београду, тражила <pb n="270" /> си себе, своје, време што је про |
није постављала границе. <pb n="139" /> Тражила је навалице срећу.{S} Опасности су јој годиле.< |
јој одјек млаких београдских вечери.{S} Тражила је у њима нешто ново, изненадно, добро, нешто ш |
ла рит, Дунав, светао ваздух, као да је тражила две беле тице.{S} Њихови погледи се сусретоше.< |
а, на затворена врата, као тица која је тражила да се спасе.</p> <pb n="195" /> <p>— Је ли то и |
еђење између те две девојке.{S} Бела је тражила задовољство не по осећању него по памети, изази |
рошким девојкама, седала крај прозора и тражила своје старо задовољство гледајући људе <pb n="5 |
пољупце као шећерлему, пуцала језиком и тражила још, још, још.{S} О правом животу са стотинама |
ишној секцији коју је закон наређивао и тражила одлучно да јој се мртвац преда на сахрану.</p> |
, бацакала ноге, окретала се у балету и тражила очима Чедомира да му пошаље пољубац.</p> <p>Виш |
чинили ?</p> <p>Доиста, она му је често тражила мараму да је намирише, нудила му бонбоне, китил |
и газдарица од пансиона да дођу до њих: тражили их по пијаци, киселили сами, куповали их по ори |
оцијалну правду и уједињење Српства.{S} Тражио је слободу у вери, књижевности, у науци.{S} Све |
мни шешир у боји и прсник од платна.{S} Тражио је од жене и деце да пазе на одело.{S} Жена му ј |
књиге, Чедомир је био склон маштању.{S} Тражио је самоћу; уживао у лењом губљењу времена.{S} Ко |
риродом.{S} Потврђења својим закључцима тражио је у обичним разговорима у друштву, песмама омиљ |
а, и осмејкиваше се стидљиво, као да је тражио опроштај што је сиромах.{S} Вишња не замери ништ |
гла.{S} Илић је погледа право.{S} Он је тражио мало светлости на свом путу, као што морнар траж |
вала у све што је несвесно хтео, што је тражио од живота.{S} Она су му <pb n="91" /> била једин |
хтео да склапа озбиљније везе, он није тражио <pb n="110" /></p> <p>у њој звезду пратилицу, он |
ашао оно нешто неодређено што је вечито тражио.{S} Долазио би уредно у школу, задовољавао би се |
један народни отац да му је један бирач тражио да купи шешир његовој жени.</p> <p>— И он га је |
S} Нико вас није питао: шта ћете и кога тражите ?{S} Слобода, драга, мила слобода, пун идеал то |
изичари имају право.{S} Можда је узалуд тражити да се животу да̑ вредност у људском смислу речи |
је дуго маштати, толико мислити, толико тражити; боље је пристати на живот, пустити се у њега.< |
дица, друштво, странка којој припадате, тражиће вам такође извесне обавезе.{S} Све је то озбиљн |
обегла си с ишчупаним срцем.{S} Шта сад тражиш опет?</p> <p>Брод је ишао час средином Дунава, ч |
преводила с руског.{S} Ко зна докле би трајала та тамна грижа да не доби оно писмо од оца.{S} |
слика се брисала, срце ћутало.{S} То је трајало неко време.{S} Изненадно осетио би да га нешто |
собе, а не отварајући их.</p> <p>То је трајало неко време.{S} Ваљда се девојци досади та игра, |
а свог првог учитеља.</p> <p>То је тако трајало до једног пролетњег поподнева.</p> <p>Прелазила |
еба осудити.</p> <p>Ко зна колико би то трајало, да се стари Матовић не разболе и умре.{S} Овај |
скромно, тешећи се да то неће увек тако трајати.{S} Имала је четири детета: најстарију ћерку, П |
јер је сваки рад... нарочито овај који траје више година, врло тежак, огромно тежак...{S}" Он |
ло цвеће.{S} Пред њима се појави широка трака Дунава.</p> <p>— Ти си одсела на Врачару? — преки |
подножју, грубе фабричке зграде, светла трака од Саве, једна зелена ливада и цела железничка ст |
ош две девојчице, близнакиње, с црвеним тракама у коси, слободне, радознале и пуне прича о мачк |
здух су се преплетале оне плаве и модре траке.{S} За првипут, девојка се подаде томе осећају, г |
у ред, стајали су непомични.{S} Сребрну траку велике реке није кварио никакав брод.{S} Од Беогр |
мо се растали — рече у себи Илић кад се трамвај удаљи. — Боже мој!{S} А мени се чини да је то б |
панцима као посред села.{S} Тек, коњски трамвај замењен је електричним, а на пољани Батал-џамиј |
латке!...</p> <p>После се појави коњски трамвај.{S} Удар копита одјекивао је у такту по мирном |
ици.</p> <p>Онде где избија топчидерски трамвај на друм за Обреновац, нашли су једну клупу и се |
м кроз ваздух.</p> <p>Узеше топчидерски трамвај.{S} Код једне механе, већ ван вароши, сиђоше с |
је несреће последњих година, електрични трамвај <pb n="268" /> је носио другарицу његових млади |
жина росе, задах трулог лишћа.{S} Један трамвај <pb n="79" /> шкрипао је уз брдо; електрична св |
и сата.{S} Ти си слободан?...{S} Ево ми трамваја — додаде затим. — Ја ћу бити тачна.{S} Збогом. |
беху избили на Теразије.</p> <p>— Ја ћу трамвајем... — примети девојка.</p> <p>— Не, ја те нећу |
иле писале су само о укопним друштвима, трансвалском рату и, за добре паре, кадиле владу.{S} Ис |
волујска кола.{S} Рђаво обучени сељаци трапали су у опанцима као посред села.{S} Тек, коњски т |
соја: високе ноге, развијене сапи, мали трбух, длака као свила.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — викал |
Газдарица је имала жилав врат и пупаст трбух.{S} Рекао јој је да се не брине, оставио листу на |
анином и ударио га тако страшно ножем у трбух да га је послао на онај свет, па после умакао и у |
острешене браде, ниског раста и великог трбуха, чиновничића с малим квалификацијама који је мор |
ким тефтерима њеног газде, неког малог, трбушастог Маћедонца, кисело насмејаног лица и кривих н |
авиле су пошалице на рачун једна друге, трбушати катихета им се чинио врло знаменита личност, з |
Изгубили смо много у нераду, у јаловом трвењу.{S} Народи око нас неће чекати да ми добијемо вр |
о је на часове, трошио много времена на трговање с поштанским маркама, свађао се с ђацима око п |
њака и емаљираних шерпи.{S} Газда-Митар трговао је још са житом, стоком, шљивама.{S} Код њега с |
представника.{S} Поред глумца седео је трговац, поред студента официр, поред чиновника обућар. |
у роби.{S} Он се разликовао од осталих трговаца и по томе што се није вајкао.{S} Чак ни на пор |
неколико великошколаца, један Јеврејин, трговачки помоћник, па и по који радник.{S} Сваки од њи |
хук шиваће машине, студирао физиономије трговачких помоћника који су доносили робу на избор, чу |
т Крагујевац—Ужице.{S} То је била права трговина, с двокрилним вратима, обојеним фирнаезом, са |
е су још две три нове куће.{S} Неколико трговина улепшали су своје излоге.{S} Уличне лампе нису |
сте, углављен између једне папуџинице и трговине са старим књигама.{S} Ништа не свраћа пролазни |
дућану.{S} Газда-Митар имао је среће у трговини.{S} Послови су ишли добро.{S} Ипак је нешто пе |
свршио два три разреда, после ступио у трговину у Београду, па онда прешао у државну службу, д |
е могла обитавати породица једног мањег трговца као и једног бољег радника: ништа у њој није да |
леопатра.{S} Нашла је једног јеврејског трговца који је дао намештај на отплату.{S} При избору, |
ић, жив, окретан, прав.{S} Ћерка једног трговца, она је несвесно осећала колико је висока цена |
/p> <p>— Слобода штампе је изиграна.{S} Трговци су се уселили у њен храм.{S} Јавну реч је заглу |
њима видели се бољи чиновници, имућнији трговци, расположени такође, румена лица и задовољних о |
Не, изгледало му је то пазарлук, као да тргује са кожом свог <pb n="26" /> рођеног оца.{S} Та к |
> узбуђење. — Да, извршна власт, влада, треба да представља у суштини целокупан народ, његове с |
сапутница у животу.</p> <p>— Клеопатра, треба повисити плату том младићу што поучава Младена — |
а скупе и некорисне бирократске машине, треба да му га она враћа тиме што ће му осигурати безбе |
ш.{S} И онда, знаш како је, чича-Митре, треба помислити на све.</p> <p>— Право велиш — одговори |
врло радо читала.</p> <p>— Још је рано, треба ми још рада, читања, спреме.{S} Више пута узмем п |
тивно.{S} Треба видети у чему је ствар, треба се уверити — говорила је себи.</p> <p>Али како?</ |
збуђује; неспособан ма за какву акцију, треба му читаво решење да уђе у дућан и купи какву ситн |
S} Али овде, Вишњо, ми још немамо базе; треба прво створити политичке слободе, без којих се не |
е могу замислити поједине организације; треба од ове оријенталне сатрапије начинити правну држа |
држи предавање — истину не треба крити; треба је послушати, рећи је увек, и увек радити тако да |
6" /><hi>како</hi> и <hi>зашто</hi>.{S} Треба признати, Илићу, наука остаде нема пред Непознати |
гу замењују често вештина и природа.{S} Треба му показати делом, ову државу у ствари начинити њ |
остаће тесни, ваша схватања плитка.{S} Треба храбро поћи ка идеалу нове жене, јер нама требају |
а неприлике у животу.{S} Ти си млад.{S} Треба ти времена.{S} Ти си познат у твојој генерацији.{ |
да имаш стрпљења.{S} Ти ћеш успети.{S} Треба ти да створиш коју везу...</p> <p>— Која вајда!{S |
.{S} Ја још не знам ништа позитивно.{S} Треба видети у чему је ствар, треба се уверити — говори |
у своју корист парламентарну свемоћ.{S} Треба ли се одрећи те користи кад је у питању држава и |
ељака треба научити читању и писању.{S} Треба га увести у тајне нашега доба, где човечју снагу |
сно.</p> <p>— Имате ли мало хартије?{S} Треба ми за потпалу? — изненади га један глас.</p> <p>Т |
, не тражећи помоћна средства:</p> <p>— Треба да се нађемо, па да се објаснимо; да се разговори |
ша очекује као благодат небесни, Морава треба да се разлива у многоструки сплет зелених поточић |
о је несрећан овда онда.{S} Оно од чега треба да се бојиш јесте да не будеш... као ја, несрећна |
е чинио као његов лични непријатељ кога треба савладати, и он га је презирао као тиранина чију |
ио да у њој <pb n="4" /> седи неко кога треба чувати.{S} Управо, та му је кућа тек тада пала у |
е за нову играчку коју је добила и која треба да је поред ње кадгод јој се прохте.{S} Међутим, |
— Наш народ треба просветити.{S} Сељака треба научити читању и писању.{S} Треба га увести у тај |
практичног смисла.{S} Читао је да жена треба да слуша мужа.{S} То му се увртило у главу и није |
је воли... они се поново воле...{S} Шта треба више, па да се буде срећан!{S} И у том слатком ра |
.{S} Келнер, један полић!{S} Ето, такав треба да си.{S} У природу, у природу!...</p> <p>— Моје |
као жишка у дувана.</p> <p>— Наш народ треба просветити.{S} Сељака треба научити читању и писа |
маша дужину једног живота.{S} Те циљеве треба оставити деци срећнијих народа.{S} Они су за нас |
вој жени.{S} У противном, глупости које треба осудити.</p> <p>Ко зна колико би то трајало, да с |
била изашла.</p> <p>— И ово, и ово, не треба ми ништа — и бацао је белешке, писма, књиге, фото |
но стање у којем се налази наш свет, не треба губити из вида.{S} Јер наш свакодневни живот и ми |
Јеси ли видео да сам имала право!{S} Не треба гојити прасе у очи божића...{S} Све је спремно.{S |
шљајући сувише, не тражећи много.{S} Не треба да те је страх да ћеш бити каткад несрећна; то је |
као о прву сметњу и сад очајаваш.{S} Не треба бити тако осетљив на неприлике у животу.{S} Ти си |
штао великодушно, говорећи:</p> <p>— Не треба људима замерити, то су <pb n="103" /> била зла вр |
није засенуо мој положај, а он на то не треба да рачуна ни колико ја.{S} Нико у Србији није сиг |
овић, као да држи предавање — истину не треба крити; треба је послушати, рећи је увек, и увек р |
ажи да свршиш школу.{S} Дотле нам иначе треба времена око девојачке спреме...{S} Де, пољуби рук |
<p>— Пиши јој, болан, мајка је, а тетки треба мало, па да је заболи глава.</p> <pb n="28" /> <p |
станем.{S} Наши људи су прости.{S} Мени треба...</p> <p>Овде се Остојић заустави као опоменут ј |
нама самима који не варају никад. „Мени треба један искрен друг“ — хтео је рећи — <pb n="73" /> |
му жена рече.</p> <p>— Све имаш што ти треба, па опет ништа од тебе — додаде жалосно. — А кад |
ужа; по њеном мишљењу један сиромах ђак треба да је задовољан што улази и у дечју собу; <pb n=" |
опатра — примети хладно Матовић. — Брак треба да је резултат слободног размишљања.{S} Бојим се |
ом гласова решено је да парламентаризам треба помоћи — говорио је Петар Зечевић, омален, сувоња |
мала република.{S} Свега имамо што нам треба: пилића, прасади, вина, књига.{S} Дан нам прође к |
гласа и светлих очију. — Јер еволуцијом треба припремити револуцију...</p> <p>— Ја и даље остај |
аватну, погледао да ли су му нокти како треба, па одлазио на ручак, пењући се уз кратке, камене |
Вишња га пусти да говори.</p> <p>— Само треба претворити речну снагу у електрицитет — продужи д |
осле се навикао.{S} У стану је имао што треба скромном човеку.{S} Матовић је био пријатан према |
јатељица, боже сачувај.{S} Нашем народу треба много да чита, да се просвећује, да се учи; он је |
н да је наш свет добра раса.{S} Само му треба поуке.{S} Оставимо модерне жене нека брину своје |
че у себи:</p> <p>— Он се вара.{S} Њему треба друга жена... жена која ће се посветити цела њего |
народа.</p> <p>— Да.{S} Нашем женскињу треба поуке.{S} У округу нема више од три четири школе |
борбу између тих неједнакости.{S} Новац треба разумети, па га онда без бојазни можеш волети.</p |
ни то мало простије.</p> <p>— Ето, нама требају добри радници, занатлије, агрономи, учитељи, оф |
абро поћи ка идеалу нове жене, јер нама требају жене на висини наших дана, жене ослобођене свих |
лијанског издања <pb n="157" /> која је требала да представља састанак Ромеа и Јулије.{S} Стакл |
{S} Бела са другом сестрицом.{S} Она је требала да држи под присмотром обе девојчице те да тако |
ворити, наћи у тренутку реч која јој је требала.{S} Кад је давала своја мишљења, реченице су јо |
ала просто да је урадила нешто што није требала учинити; и то ју је болело.{S} Куд се окрене чи |
т виде?{S} Шта му је сад девојка поново требала?...{S} Случајни сусрет по том кишовитом времену |
за размишљање.{S} Часови су пролазили, требало се журити за воз, и она приону око свога кофера |
писа остало врло мало, готово ништа.{S} Требало је почети све из нова.{S} Али се он осећао несп |
или не донесе, нови друштвени склоп.{S} Требало му је нечег новог, разонођења, могућности да се |
дана, шеснаест година, шеснаест векова требало му је да пређе од уранка на једној падини Рудни |
азишли.{S} Али се не усуди, јер би онда требало да исприча своје везе у кући министра Матовића, |
</p> <pb n="50" /> <p>У очи дана кад је требало да се растану, начинили су велику шетњу, обишли |
ворила о неговању поврћа.</p> <p>Сад је требало ићи у Чачак.</p> <p>— Ти се нећеш вратити отуда |
, књижевности, у науци.{S} Све снаге је требало уложити у борбу за слободу.{S} После ће доћи ос |
сама попуњавала своје потребе и где је требало новца само нешто за порез или молитву. <pb n="2 |
је постојала, већ брак, муж.{S} Томе је требало очувати, <pb n="99" /> жртвовати све, живети та |
аљим од непосредних суседа.{S} За то је требало извршити две три велике финансијске операције.{ |
{S} Радио је за испите више него што је требало.{S} Читао је књиге, новине, књижевне листове не |
кући се кувало двапут више него што је требало, просипало се, бацало, раздавало суседству, и н |
S} Није се разумевао у коњима, али није требало много вештине па да види да је та животиња одли |
ји пређе нагло из светлости у помрчину, требао је један тренутак, па тек да види где се налази. |
лицу јој је почивао отмен умор, који је требао да покаже свету колико сирота жена има посла око |
Преварио сам се у Дарвина.{S} Шта ми је требао Дарвин ?</p> <pb n="300" /> <p>Да је на његовом |
Кроз који месец свршиће школу.{S} Неће требати да се мучимо око мираза.{S} А што су млади?...{ |
без марјаша, а није мислио да ће му што требати, па да узајми.{S} Он то призна, и осмејкиваше с |
кући.{S} Мела је собе, пропирала рубље, требила поврће, кувала запршке.</p> <p>— Остави, дете — |
/p> <pb n="223" /> <p>По ручку пређе на трем.{S} Пролетња пилад грабила су се у дворишту око мр |
не ради ништа, и приста.{S} Они пређоше трем.{S} Један стари човек, који је стајао у удубљењу н |
е мајка, која се помоли уз степенице од трема. — Теби није добро?{S} Ти си болесна ?</p> <p>— В |
! — размишљаше девојка, повукавши се из трема у своју собу, као рањена тица.</p> <p>Ту је било |
<pb n="93" /> <p>Шетали су по школском трему и чекали да се отвори библиотека.{S} Распуст се п |
ијара и ђубришта.{S} Оне су излазиле за тренутак из тих јадних кровињара, којима би пожар учини |
. </p> <p>Девојка се склони од ватре за тренутак.{S} Онда узе неки други посао.{S} Радила је дв |
овек, више мушкарац.{S} Они остадоше за тренутак забезекнути једно пред другим.{S} Чедомир је с |
S} Свега може бити.</p> <p>Остали су за тренутак једно наспрам другог, неми, без речи.</p> <p>С |
суза.{S} Ако остане с Чедомиром још за тренутак, осећала је да се неће моћи савладати, да ће б |
.{S} Да, време пролази, и једанпут дође тренутак кад се мора имати храбрости и прекинути на кра |
ака решено.{S} Ми смо мислили да долази тренутак кад ће наука открити велику тајну, одговорити |
овом небу, осветлити га чаробно за који тренутак, па се после изгубити, остављајући студента да |
расположењу.{S} Стид ју је био за онај тренутак заборава који се десио кад је Чедомир био у ње |
пише за његове, и осташе тако, за један тренутак, слатке, топле, уздрхтале.{S} Пољупци су се по |
<p>Кад Вишња оде, Чедомир оста за један тренутак гледајући у правцу где се она изгубила.{S} Зат |
сандра.</p> <p>Вишња оста тако за један тренутак.</p> <p>— Буржоа! — рече презриво.</p> <p>На њ |
е укрстише.{S} Они осташе тако за један тренутак, чврсто загрљени, као да су хтели задржати сре |
кутовима се дизао мрак.{S} Наста један тренутак потпуне тишине.{S} И две се жене загрлише, тру |
аза госпа-Клеопатра.</p> <p>Прође један тренутак, тих, мучан, дуг као вечност.</p> <p>Нико не р |
з светлости у помрчину, требао је један тренутак, па тек да види где се налази.{S} Ову приземну |
авлији — додаде госпођа после неколико тренутака. — Празна је, држим само неколико венаца лука |
ажем, госпођо!... — рече после неколико тренутака оклевања. — Ја на то питање нисам мислио.</p> |
казати.{S} Младић се сећао тек доцнијих тренутака, кад су били одмакли далеко од универзитета и |
ђу живота у девојачкој школи и садашњег тренутка, Вишњи се десило толико догађаја, да су јој ус |
рци падали су сад обилно.</p> <p>И овог тренутка, арап је чекао да се кола напуне откопаном зем |
е своју саучесницу.{S} Презао је сваког тренутка да га не дочека љутито лице њеног оца или мајк |
која је бујала у њеним грудима и сваког тренутка јој истеривала стид на образе.{S} Иначе, у све |
еограда, за стотину векова од присутног тренутка, на ум му је, без икакве везе, долазило питање |
било на заласку.{S} То беше онога истог тренутка кад је Чедомир Илић излазио из куће Матовића.{ |
} Дубока тишина је повећавала чаробност тренутка.</p> <p>— Дођи ми једне ноћи — рече му она изм |
о осећању него по памети, изазивала ове тренутке, пила њихово опасно пиће, свесно и прибрано, к |
размишљања Радојев глас, округао у томе тренутку, мек, треперав, као да се одваљивао <pb n="72" |
ирно, не мислећи ни на шта.{S} У једном тренутку учини јој се да ће се успавати.{S} Али ју је ј |
ала свеједнако и јогунасто.{S} У једном тренутку сунце разби облаке.{S} Оно се указа светло, бе |
живот, Чедомир прекиде пољубац у једном тренутку, зажелевши да види своју драгану, да је види ц |
га гласно, претили му.</p> <p>У једном тренутку, неко примети да се нешто црно гиба на таласим |
, примедбама о времену.</p> <p>У једном тренутку, ИлиН подиже очи и погледа поред себе.</p> <p> |
пособан да вели, лудо, смртно.{S} У том тренутку је имала право.{S} Њено одбијање падало је врл |
ден учио! — насмеја се Бела, која у том тренутку донесе кафу.</p> <p>— Ћути ти, материна мазо — |
срце, можда једино на свету, куца у том тренутку за њега... на своје лектире, убеђења, на себе |
зи?“ Цело његово биће вукло га је у том тренутку далеко од науке, тамо у ту сивину, ка његовој |
тало је само његово тело, које је у том тренутку, наго и покривено платном, као и Вишњино, почи |
пријатељска.{S} У осталом, он је у том тренутку жељкао једну неостварену жељу за променом сада |
државни удар... на професора коме у том тренутку скидају букагије с ногу и нуде за министра... |
дубоко заузет самим собом и видео у том тренутку цео свој дотадањи живот као једну слику, као ј |
спреми се на пљусак грдњи.</p> <p>У том тренутку, девојка полете у правцу њега, пребаци му руке |
!{S} Оставите ме да сањам.</p> <p>У том тренутку студент се сети Беле, и, поред све оргије стра |
е верујем више у политику.</p> <p>У том тренутку, они су ишли дуж некога зида, преко кога су се |
S} Она није умела тако говорити, наћи у тренутку реч која јој је требала.{S} Кад је давала свој |
искључиво мушкарцима.{S} Походили су је тренутци сумње.{S} Нико јој није умео тачно рећи њена п |
о у самом себи.</p> <p>То су били тешки тренутци.{S} Незадовољан у служби, несрећан у кући, он |
у, на буну.{S} Што му се допадало у тим тренутцима код Беле, то беше нешто више од њене лепоте, |
, мушких црта, буљавих очију, које су у тренутцима живости изгледале као да хоће да искоче из г |
"111" /> <head>X</head> <p>У тим мучним тренуцима, Илић је, безмало, мрзео своју драгану и веро |
пље мастила пале у светло белило између трепавица.{S} Та глава је заводила, бркала мисли, одвла |
јев глас, округао у томе тренутку, мек, треперав, као да се одваљивао <pb n="72" /> од самог ср |
ло у дубину душе, да јој је сваки живац треперио.{S} А пријатно, јер је то све било њој симпати |
ази из срца.{S} Ћутали су.{S} Ваздух је трептао око њих позлаћен косим зрацима сунца.{S} Он узе |
ма ко да ми купи.</p> <p>На улици се чу тресак тарница.{S} То је пошта одлазила даље.</p> </div |
олошким редом; закључавао их по двапут, тресао катанцем још ради сваке сигурности.</p> <p>Одгов |
рница што су се дрмале и <pb n="247" /> тресле преко излокане калдрме.{S} Свет измешан, доста с |
елели испод згрчених усана.{S} Груди се тресле.</p> <p>Чедомир притрча девојци.{S} Њена слика м |
е појавише поштанска кола.{S} Арњеви се тресли.{S} Један путник је промаљао радознало главу кро |
а ма како ви решили.</p> <p>Поднаредник тресну чизмом.</p> <pb n="148" /> <p>— Узмите чаја, Ива |
одавао му је потпуно прописан поздрав, треснувши чизмом и кочећи очи.{S} Куварица је стишавала |
: једна је била гвоздена, друга дрвена, трећа на ногаре.{S} Ту собу је могла обитавати породица |
дно кубе сумњиве лепоте, па онда друго, треће...</p> <p>— Што у Београду воле ове лимане <pb n= |
жбеник мртвачке спреме. — Ја терам кола треће класе.</p> <p>— Ако пак хоћеш да будеш задовољан |
сања у Београду.{S} Младен је био пао у трећем разреду из два предмета — освета реакције! како |
аље.{S} После њих долазили су други, па трећи, брзи, дурновити, као неке фантастичне животиње.{ |
грађевине, којој су мајстори довршавали трећи спрат.</p> <p>Ту примети гомилицу света која се и |
ина се видела по раму од огледала.{S} У трећој одаји, која је замењивала салон, Илић није био н |
, певали револуционарне песме и ишли на трећу галерију да гледају <hi>Ткаче</hi>.{S} После би у |
г плота, неке девојке одломиле грану од трешње, па тако беру и једу.{S} По кафанама се чуо жаго |
а кад су изашли из кафане, закључио је трештен пијан:</p> <p>— Јест, кажем ти... нема ни добра |
министар?</p> <p>— Зини да ти кажем! — трже се стари господин, па пређе на своје дело о земљор |
ви? — пребаци јој мајка.</p> <p>— Ју! — трже се девојка. — Младене донеси.</p> <p>Дечко устаде |
> <p>— Збиља, како се осећаш у Чачку? — трже се сајџија из ових сањарија.</p> <p>Девојка поцрве |
, земаљскији.</p> <p>— То је мој план — трже је из тог размишљања Радојев глас, округао у томе |
ета.{S} Он је узе за руку.{S} Она се не трже.{S} Он продужи свој нагиб и притиште један кратак |
ах, подајући се своме срцу.{S} После се трже брзо, нагло и одби.</p> <p>— Не, не могу.{S} Журим |
Он узе за руку своју другарицу; брзо се трже, њена рука била је хладна као мртва.{S} Он је поно |
се скоро вратити.</p> <p>Часовничар се трже.{S} Пространа, тиха туга, као зимњи дан, рашири се |
се дође већ до немогућности, младић се трже.{S} Жалосна стварност приказа му се тада исто тако |
ано лице грчило се нервозно, а прсти су трзали штит од качкете.{S} Девојка га је слушала с пажњ |
показа се као најизвежбанија нудиља.{S} Три дана и четири ноћи није напуштала болесничке собе.< |
самоубица и склопи очи поново.</p> <p>— Три дана нам говори да хоће да се убије — умеша се једа |
парче једне шумице: врхови од јела, два три јасена, широко лишће од ораха и букет процветале зо |
ти часови!{S} Није их било више од два три преко дана.{S} За њих се није морало спремати.{S} Н |
уга прну у вис, па се врати, начини два три круга изнад места где је пао леш као да га тражи; п |
ушавао да продужи гимназију, свршио два три разреда, после ступио у трговину у Београду, па онд |
есму!{S} Остала су је у памети само два три стиха из средине: ...{S}И мислио тада — Ко зна какв |
</p> <p>— Имам троје деце — рече. — Сва три су мушкарци.</p> <p>Али Вишњу не остави спомен на о |
у једно пространо двориште, ограђено са три стране јевтиним становима.</p> <p>Вишња притисну кв |
у треба поуке.{S} У округу нема више од три четири школе за женску децу.{S} Али шта ће теби уни |
простирале дуге пољане, ниска брда, две три вароши и велико београдско небо.{S} Могло је бити о |
уједначено кроз вечерњу тишину.{S} Две три звезде боцкале су један крај неба.</p> <p>Двоје мла |
дине плаћао уредно.{S} Доцније нађе две три лекције и живљаше скромно, у маленом колу знанаца, |
уседа.{S} За то је требало извршити две три велике финансијске операције.{S} Нашло се људи доис |
брат, артиљеријски поднаредник, још две три великошколке, неколико великошколаца, један Јевреји |
ного променила.{S} Подигнуте су још две три нове куће.{S} Неколико трговина улепшали су своје и |
S} Није то за наше жене!{S} У земљи где три четвртине народа не зна ни читати ни писати, велико |
ачји кашаљ, да она има нешто више од те три постеље и бакреног посуђа.{S} Стога она позва млади |
не оближње часовничарске радње показаше три, она се појави пред Двором.{S} Ишла је одмереним ко |
ја.</p> <p>На часовнику у дворишту изби три сата.</p> <p>— Хајдемо у библиотеку! —рече Илић.</p |
Раштркани Београд, који се ломио преко три брда, био је као створен за поверљиве састанке.{S} |
пружи му руку. — Сутра на овом месту, у три сата.{S} Ти си слободан?...{S} Ево ми трамваја — до |
есту само једну чашу, па тако изређа до тридесет кафана...{S} Кад се напије, ухвати се за телег |
Ту се оженио, подоцкан, кад му је било тридесет година, ћерком једног поштара.{S} Баш одмâх по |
држао лекције.{S} Она је била испуњена трима постељама, међу којима се свака разликовала: једн |
ело.{S} Трипут је потом глог обелио.{S} Трипут се лала зажутела у школском врту.{S} Трипут је с |
о је пролеће кад је дошла у то село.{S} Трипут је потом глог обелио.{S} Трипут се лала зажутела |
ут се лала зажутела у школском врту.{S} Трипут је славуј пропевао у шипражју поред Млаве.</p> < |
о госпа-Матовићка.</p> <p>— Јест, јест, трице и кучине! — понови девојка јогунасто и искрено. — |
воле...{S} А свет, фамилија, новац?{S} Трице и кучине!...</p> <p>— Бела! — прекори је лако гос |
на љубав!... — подсмехну се министар. — Трице и кучине.{S} Данас нам вичу живео, а сутра, на не |
{S} Други <pb n="263" /> су се губили у тричарије, уживали кад би код деце изазвали дивљење, ст |
Оно је врло лепо кад је вашар, окружна трка, задушнице... нарочито кад <pb n="303" /> су задуш |
ном.{S} Лево се видик губио преко голог Тркалишта, па на Седам Кућа све до планинског склопа ок |
ика је царева ливада</l> <l>На њој нема трна ни грмења.</l> <l>Само има до две вите јеле.</l> < |
певали.{S} Нова трава клијала је испод трња, снег копнио по <pb n="237" /> околним висовима, в |
отрча за њим и једва га ухвати у једном трњаку.{S} Кад се окренуо и пошао ка својој другарици, |
} Једно јато врабаца крештало је лево у трњаку.{S} Он се окрену тамо тако да му се лице није ви |
{S} У клисури, где је дотле расло дивље трње и аптовина, а мртву тишину оживљавао тек шум какве |
то било ново, изгледао би да се увио у тробојку какве црначке републике.{S} Време, киша и свак |
не стражаре од дасака, обојене у српску тробојку и с дрвеном јабуком на врху.</p> <p>— Шта му ј |
ш и пали општинске фењере, истакнуте на тробојним дирецима по ћошковима.{S} Свака гостионица им |
па је била обамрла. <pb n="63" /> Двоје троје новине које су излазиле писале су само о укопним |
или свирепо задовољство што су сад сви троје несрећни?...{S} Улица је остала готово иста.{S} Д |
е мој ћаћа пусти с робије.</p> <p>И сви троје су тако веровали у брзо и потпуно помиловање Јова |
на своју школу, на децу.</p> <p>— Имам троје деце — рече. — Сва три су мушкарци.</p> <p>Али Ви |
S} Шта то смета?{S} Она је ишла уморно, тромо, али све даље.{S} Можда је ипак нешто остало од њ |
, луксузна простирка, два зелена суда с тропским биљкама у врх степеница и најзад унутрашња вра |
не државног живота.</p> <p>На том месту тротоар је био узак.{S} Њихова се рамена додирнуше.{S} |
о хита.{S} Свет му је сметао, те сиђе с тротоара.{S} Око срца му је било весело, топло, па и жа |
лак.{S} Света је било пред кафанама, по тротоарима.{S} Врапци се чули на крововима, у олуцима.{ |
да је ваздух био као у купатилу.{S} По тротоару је било доста света, оно лепог света што празн |
} Роба из дућана гомила се безбрижно по тротоару.{S} По прозорима <pb n="208" /> се црвене уски |
пут, настављајући да звижди.</p> <p>По тротоару, с друге стране, ишле су две жене, с марамом н |
стајало му је још нешто за дуван, ситан трошак и по коју књигу. <pb n="84" /> Хранио се на кред |
овом.{S} Ови млади људи једу врло мало, троше што год имају на новине и брошуре, читају на дохв |
ли има једна сигурна ствар.{S} Човек се троши између два акта који се називају: хтети и моћи.{S |
{S} Осим тога, задоцњавао је на часове, трошио много времена на трговање с поштанским маркама, |
.{S} С невином вером у будућност, он је трошио своје младе године радећи да буде достојан повер |
еме, као сироче — бранила је госпођа те трошкове пред министром.</p> <p>Бела је посвећивала Или |
се иде од куће, можда на страну, па су трошкови велики, а...{S} Није довршио реченицу, јер ниј |
и, у толико јаче, у колико је њено тело трошније.{S} Да је место Чедомира, високог, мршавог сту |
његовог наручја и побегла к вратима од трпезарије.</p> <p>— Шта ли ради служавка? — рече она к |
задржати срећу коју су нашли.</p> <p>Из трпезарије је допирало звецкање тањира и ножева.{S} Пос |
биш главу.</p> <p>У том, на часовнику у трпезарији изби два сата.{S} Метални звук је одјекивао |
е, у овом салону... служавка је брисала трпезарију... ти си се бакћао око новог устава.{S} Ју, |
ило се у салон, да би служавка очистила трпезарију.{S} Стари господин би се извалио поребарке н |
грубошћу у гласу, кад је Илић улазио у трпезарију, док се госпођа смешила благонаклоно, климал |
, први ђак, сталан гост на министарској трпези, па која вајда: несрећан си као све ове пропалиц |
под једним кровом, хранили се за истом трпезом.{S} Поред тога, Бела није навикла да јој се зад |
ео само себе, те је веровао да би с њим трпело и све друго: његови ближњи, друштво, држава, чов |
дити — одговори јој он гласом који није трпео примедбе.</p> <p>Кад дође на Велику Школу, Лазаре |
<p>— Чисти се из наше куће...{S} Још да трпим којекакве трутове!</p> <p>На крају једног таквог |
али патлиџани.{S} Рит је био пун зелене трске.{S} Неколико јабланова, посађени у ред, стајали с |
ву на овај глас.{S} Он му је звонио као труба војске која иде у помоћ, као поклич на освету, на |
пејзаж.{S} И док је дим пузио у модрим трубама ка чистом плаветнилу осветљеног неба, њега обуз |
ек форме ради.{S} Из вароши се доносиле трубе платна, разне чипке, конци, свила, модни журнали. |
је ишао средином улице, носио на глави трубу од фонографа и певао колико га грло доноси једну |
је ту кућу подигнуо и очувао.{S} Колико труда, колико брига, колико уздаха око плаћања дуга код |
угачко и на широко о примени електрике, трудећи се да га својим здравим разумом схвати што боље |
пуне тишине.{S} И две се жене загрлише, трудећи се да утеше једна другу.</p> </div> <div type=" |
из унутрашњости који гледа своје књиге, труди се да одговори свима дужностима, води бригу о дне |
ена преко шесдесет година, још дурашна, трудила се, како само може, да угоди својим гостима.{S} |
воје мисли за свакидашње кућне ситнице, трудила се да се сети лица чија се имена спомињу, мешал |
ило мирно и топло.{S} Једна црвена буба трудила се да се успење уз један камичак. <pb n="76" /> |
ора <pb n="304" /> са Вишњом.{S} Она се трудила да се врати на пут којим је ишла пре него што г |
у изгледале велике, ружне.{S} Узалуд се трудила.{S} Њена права симпатија била је давно оставила |
тала ове обадве широке царевине мисли и трудила се да их разуме обе и да их помири.{S} Говор ње |
вота борио против реакционарних власти, трудио се да у своје законе унесе што више гарантије да |
задржао нешто од своје службе у војсци, трудио се да надокнади дамама оскудицу у каваљерима и б |
дана кад је био с Вишњом у њеном стану, трудио се стално да не остаје на само с министровом ћер |
колико дана не видећи своје драгане.{S} Трудио се да не мисли на њу.{S} Хтео је да је заборави. |
нити слободу штампе, збора и договора — трудио се младић да скрене правац својих мисли на конкр |
је врло тешко младом студенту.{S} Он се трудио многим средствима да придобије њену стару наклон |
есрећа, све ми је пошло наопако.</p> <p>Трудио се да не изгледа бедан, али неки пркос против са |
— Мени је добро и на столици.</p> <p>У труду да задовоље што више једно другога, они се готово |
шу.{S} Она се посвети бризи око оца.{S} Труђаше се да накнади домаћицу кући.{S} Мела је собе, п |
к му она разједа срце, а њен гној прља, трује.{S} С времена на време, он би се свестио, чупао и |
, смрдљивом травом, разлупаним кантама, трулим хартијама и осталим сметлиштем које је град изба |
ћи, мирис боровине, свежина росе, задах трулог лишћа.{S} Један трамвај <pb n="79" /> шкрипао је |
/p> <p>— Има старог мебла колико хоћеш, труне ми горе на тавану!</p> <p>Тако би и урађено.</p> |
а читава простирка, и њен глас, већ без трунке тајанствености, одјекну долином:</p> <quote> <l> |
у, где се уздизао неки плот, накривљен, труо при земљи, побелео од кише и времена.{S} Велики џб |
наше куће...{S} Још да трпим којекакве трутове!</p> <p>На крају једног таквог разговора, он се |
колико се младић склањао, толико је она трчала за њим.{S} Није марила да ли ће то ко приметити, |
има доста времена.{S} Па ипак је готово трчала путем.{S} Напољу је јесен приређивала илузију пр |
ојати својих наставница.{S} Није морала трчати на час да не задоцни.{S} Па и ти часови!{S} Није |
мо плићаке.{S} Јер најзад, нашто вечито трчати за критиком, за рушењем, за духовитошћу, за исме |
у варош још веселији него што су пошли, трчећи, прескачући баре, говорећи задихано, мешајући у |
е да макне, а иначе скакуће, свуд јури, трчи, код свију је, без њега ништа не може да прође.{S} |
ти, бежао је од своје среће, мислећи да трчи за њом.{S} Није прошло ни неколико минута, а он је |
имала, кад је време било ручку, да сама трчи и куца на младићева врата, позивајући га:</p> <p>— |
то <pb n="58" /> жалио да Радоје стално трчи напред: научи лекцију која није још задата, а не з |
ти цео дан на ногама, подносити сва она трчкарања, представљања, играња... нарочито играња.</p> |
сређеним положајем једним потезом, сад, ту, одмах, да оде, да се изгуби, да ишчезне с Вишњом у |
сигурне доказе... те поређане хартије, ту архиву, већ велику.{S} И уверени присталица материја |
тпуним.{S} Он је хтео да га види јасно, ту, поред себе, да се сав загњури у њега.{S} Он је толи |
ање је моћ — понављао је, као аргумент, ту реченицу, коју је случајно негде начуо, а у себи је |
тида.{S} Хтела је да му се преда одмах, ту, на тој пространој пољани.{S} Његове усне <pb n="290 |
p>Упалише по цигарету.</p> <p>— Седи... ту, на канабе — рече му Вишња.</p> <p>Чедомир примети т |
ије знала само да министар има ћерку... ту бледу девојку, с којом се Чедомир возио.{S} Он је би |
оћи савладати, да ће бризнути у плач... ту, на улици, пред толиким светом.</p> <p>— Збогом.{S} |
иделе се вреже од бостана и краставаца; ту су биле подигнуте шиљасте земунице, под којим је мел |
/p> <p>Кућу су реновирали из основа.{S} Ту је главну реч водила госпа-Клеопатра.{S} Нашла је је |
лој штрудли с маком сваког празника.{S} Ту повучену опозиционарску породицу допуњавале су још д |
рија у политици и честитим забавама.{S} Ту су долазили студенткињин брат, артиљеријски поднаред |
ру, упрљаном мувама и масним рукама.{S} Ту висе низови неке врсте кобасица, жути се суд киселих |
на дивљачној падини планине Повлена.{S} Ту се населио његов прадеда Илија, по коме су и име доб |
еколико фотографија у раму од сламе.{S} Ту је лежао још један албум, повезан у плиш, гомила пос |
ће у неко село где су имали родбине.{S} Ту је остао неколико месеца.{S} На чуђење целог села, н |
дена, друга дрвена, трећа на ногаре.{S} Ту собу је могла обитавати породица једног мањег трговц |
травкама назире се разнолико цвеће.{S} Ту је модри слез са круницом као звезда.{S} У жалфије с |
<hi>питањима</hi>, правили пошалице.{S} Ту су стизале прве дневне вести преко <hi>штампараца</h |
то практиканта у Рачи крагујевачкој.{S} Ту се пре неки дан потукао <pb n="293" /> са једним вар |
ије, ухвати се за телеграфски дирек.{S} Ту је у стању да остане <pb n="233" /> сатима.{S} Ако г |
еног Венца ка Варош Капији, па лево.{S} Ту се види један дућан своје врсте, углављен између јед |
где је начинио целу своју каријеру.{S} Ту се оженио, подоцкан, кад му је било тридесет година, |
— Не слути, бога ти — одврати госпођа — ту је устав, Државни Савет, народна љубав.</p> <p>— Нар |
ђавола држава и виши интереси!</p> <p>— Ту је народ, коме његови представници морају положити р |
ровао да ми је из очију испао!</p> <p>— Ту смо се крили од Турака — додавао је други — а гле ти |
тајала једна железничка пруга.</p> <p>— Ту близу, где понекад идем кад сам са̑м.{S} Има једна и |
о елегантне шетње.{S} Девојка је волела ту улицу, веровала у њу.{S} То је била слабост ове учен |
га радости са којом је газдарица унела ту простирку.</p> <p>— Штета је упрљати тако скупу ства |
елу није могао оставити.{S} Она је била ту, она му се нудила, љубила га без питања, украшавала |
нова простирка коју је газдарица купила ту скоро и сва срећна унела га у ову собу.{S} Простирка |
би се пренуо сасвим и мислио на њу, на ту плаву девојку, на њене косе, на њене образе, на њу ц |
десити.{S} У сваком случају припази на ту твоју шмизлу.{S} Кад смо ми били млади, ми смо знали |
дгорјима неке нове земље.{S} Мислећи на ту реку, која ју је уљуљкивала, запљускивала својом пен |
бета.{S} Спусти своју уздрхталу шаку на ту руку, на оно меко, благо и мирно парче пред лактом.{ |
часовима усамљености!</p> <p>— Куд нађе ту жену: плебејку, старију од себе, удовицу — рече Илић |
ој прилици у чети Зекиних голаћа, да је ту био рањен, освестио се у неком потоку два дана после |
По неколико пута преко дана излазила је ту у шетњу у доба кад је мислила реформисати друштво, к |
љубав не састоји од пољубаца.{S} Она је ту остала непоколебљива.{S} Ништа није било кадро измен |
лута по неком напуштеном месту: све је ту, куће, улице, отворена врата, види се намештај, али |
и надничареве речи: „Ево на̑!{S} Све је ту написано... па читај!“</p> <p>Истог дана отпутовали |
а сам се убио.{S} Ево на̑!...{S} Све је ту написано...</p> <p>И пружи му једно парченце хартије |
о колико је његов отац имао муке док је ту кућу подигнуо и очувао.{S} Колико труда, колико бриг |
неку песму, радост што је види, што је ту поред њега, сласт што је заљубљен више него први пут |
га је ватра, осећао се задовољан што је ту, поред ње, што је она близу њега, што посматра њену |
} И доцније није никад заборавио што је ту научио.</p> <p>Затим му паде на ум како му је једна |
них оправки и поправки.{S} И сад, да се ту усели неки Нишлија само за то, што господин саизвоља |
вонио поузданије. — Али не мислим да се ту зауставим.</p> <p>— А шта можеш друго?</p> <p>— Унив |
е нађоше на Ћирићевој пољани.{S} Сад се ту шири читава нова насеобина разноликих вила, окружени |
Повлену, у намери да хајдукује, али се ту оженио и окућио.{S} Илићев деда, који се такође звао |
У пећи је пуцкарала ватра.{S} Човек се ту осећао добро <pb n="140" /> као у топлом гнезду.{S} |
ан, витак, упечатљив, увек будан, он се ту осећао као риба која је из плитке барице доспела изн |
е пак било стално отворено.{S} Могло се ту склонити од жандармске потере, испред кише или кад ч |
жњу на њега: фирма ни модел робе што се ту може наћи.{S} Али они ради којих тај дућан постоји п |
3" /> сатима.{S} Ако га ко упита шта ће ту, он одговара: „Пун сам електрике“...{S} Шта да радим |
време, он би се свестио, чупао из срце ту опасну гљиву, а заједно са њом и слику младе Чачанке |
ло говорити.{S} И двоје драгих испунише ту тишину, пуну неказаних ствари, примедбама о времену. |
непосећеније кутове варошких паркова, и ту их поново читао, разгледао сваку реч, загледао у мар |
овукла се у једну кућицу из дворишта, и ту, од оног што јој је остало од мираза, живела са децо |
ње домина с првим кога сретне.{S} Али и ту, у тамним кафанским <pb n="113" /> ћошковима, у блед |
е што ти рекох, онда...</p> <p>— Остави ту пушку.{S} Не ваља је показивати у пијаном друштву — |
цвећа.{S} Вишњи се учини да нешто живи ту у лози, у влажном хладу лозиног зеленила, и да је гл |
не зна кога пре да пожали: те људе или ту стоку.{S} Јадно место где се цели животи истроше, а |
Било му је јасније него икад да не воли ту девојку, па ипак он превали:</p> <p>— Да!</p> <p>Та |
ши, у околне паркове, брда, шуме.{S} Ни ту се није осећао срећан.{S} Какво дрво, пут, бара какв |
је нешто у њој. — Зашто онда избегавати ту реч која је тако тесно везана за нас, везана везом н |
камичак. <pb n="76" /> Стаде посматрати ту бубу и мислити... ко зна на кога!{S} На државни удар |
има покретима, који су хтели употребити ту згодну прилику за свој лични интерес.{S} Кампања за |
ој реакцији.{S} Полиција није смела ући ту; за ђаке је пак било стално отворено.{S} Могло се ту |
је Вишња стигла у Чачак, осетила је тек ту сву супротност између живота који је предузимала и о |
а нормална осећања жене.{S} Све је било ту да та жена постане једног дана срећна мајка, проживи |
тина, сиромах, без фамилије, али ми смо ту.{S} Кроз који месец свршиће школу.{S} Неће требати д |
ога узбуђења.</p> <p>Познавала је добро ту аду, аустриску стражару преко пута, вијугав друм и н |
радом.</p> <p>Стари господин је био већ ту.{S} Он је био човек ситних, живих очију, великог чел |
у том тренутку далеко од науке, тамо у ту сивину, ка његовој другарици, у њен заборав.{S} Млад |
и њене куће, он не би смео поверити сву ту изненадну раскош свога срца и чудновату лепоту своје |
дама.{S} Она није опраштала своме другу ту издају заједничких убеђења.{S} Она је ишла у крајнос |
ано цвеће.</p> <p>— Јаој, црна, шта ћеш ту? — викну <pb n="217" /> јој Милева, која се у тај па |
дужи Илић тврдоглаво. — Али, ми смо још ту, ми живимо.{S} Други не заборављају своје мртве, а з |
а у своју собу, као рањена тица.</p> <p>Ту је било врло мирно.{S} Чуо се тек један женски сатић |
е, махнувши руком, и уђе у парк.</p> <p>Ту је било света још више.{S} Склони се у крај, где је |
мајстори довршавали трећи спрат.</p> <p>Ту примети гомилицу света која се искупљала љубопитно.{ |
рича о мачки, кокошима и ђаволу.</p> <p>Ту, у Крунској улици, изненади се импровизовани учитељ |
и сеоске самоће, по којој ју је пратила туга од промашене удаје, она је, против свега, носила у |
>Часовничар се трже.{S} Пространа, тиха туга, као зимњи дан, рашири се изненадно по његовим гру |
своју цигару.{S} Девојки је један облак туге замагљавао њене бистре очи.{S} Најзад Илић <pb n=" |
фестације, демонстрације, резолуције на туђ рачун, а чим дођу у питање они, њихова личност, њих |
ћеш ли да будеш виђен?{S} Онда критикуј туђа дела, не стварај ништа, размећи се, другима препор |
ствари му се чиниле непознате, далеке, туђе, несхватљиве.</p> <p>— Наш Чедомир као да је пао с |
паланци.{S} Тамо се сви познају, али се туђе заједнице, либе се, зазиру једно од другог, стид и |
места, и Вишња би пропала ако би пао у туђе руке.{S} Он јој је хтео писати ради себе <pb n="18 |
Једног овде имам од својих, па се и он туђи...{S} Испрати Вишњу до куће.</p> <p>— Ако госпођиц |
женска страна, подјармљена туђој вољи, туђим мишљењима, теретним обичајима које су створили др |
и диагнозу, као философ који се користи туђим искуством.{S} Тај човек је посматрао спремање за |
ишта о мени, а ни ја о њему, као да смо туђини.{S} Свакако ми замера јер не зна разлога моме од |
као неким чудом сачуван од укрштавања с туђинцима, претопљеним у наш свет.{S} Плава маст није, |
горе: жена, женска страна, подјармљена туђој вољи, туђим мишљењима, теретним обичајима које су |
напред.</p> <p>Остави рукопис и погледа тужно кроз прозор.</p> <p>Напољу су радници откопавали |
ла повесма вунице, превучена завесом од тула; видели се калупи од фесова, разне кутије са шамиј |
иче дух.</p> <p>Син је растао слободно, тумарао са свим квартовским мангупима, носио шешир на к |
и није ишао у прилог његове себичности, тумачио је као да је управљен против њега: било да она |
овор о електричном предузећу. — Само је тунел затрпан и збрисана спољна постројења.{S} Оно што |
правда.{S} Разлог је био прост; брана и тунел поред ње били су главни радови предузећа; наравно |
них вратница и подрума без окана био је туп мрак као из гробнице.</p> <p>Илић стеже срце и упут |
дрвену држалицу и изгуби се, гледајући тупо у воду.{S} Мртвачки сандук њихао се свеједнако.{S} |
чију испао!</p> <p>— Ту смо се крили од Турака — додавао је други — а гле ти сад чуда!{S} Хвали |
ова или просте ћерамиде, с кубетима или турским димњацима образовале су се плаве сенке, које су |
швајцарског фондана, па до најпростијег турског суџука.</p> <p>Откако Матовић поста кандидат за |
ност, а специјално српској народности у Турској вера представља још велику чињеницу.{S} С начел |
тера, па ћемо да једемо понајлак.{S} У турском рату Вера Павловна, сестра Рускиња, што је воле |
, па после умакао и успео да пребегне у Турску.</p> <p>Илић стиже доцкан кући, па сутрадан јави |
потоку два дана после битке, па како су Турци већ чували Саву, он није могао пребећи у Аустрију |
слобода, ускраћивана дугим ропством под Турцима, испуњавала је тај посвећени кут Београда и бил |
га капиталист експлоатисати, Србин или Турчин, свеједно који ће поп за то захваљивати Богу.{S} |
божански учитељ, у кога је веровао као Турчин у Мухамеда.{S} Дела његових противника <pb n="29 |
дна њивица овса, коју је нешто оштетила туча, процењивале су сељачке комисије тако високо, као |
је звао биље, њихове крунице, прашнике, тучкове; на обали каквог друма показивао му слојеве зем |
S} Свет се занима политиком једино ради ћара.{S} У међусобним односима људи су неповерљиви.{S} |
маша са Милевом, доцније везла, плела и ћаскала по обичају.{S} Остојић је био нека врста стариј |
р се осећао уморан, сметен, изнурен.{S} Ћаскање пијаног мудраца занимало га.{S} Он оста до зоре |
вио слатко лице.{S} Узалуд је општински ћата избријавао подбрадак и расипао комплименте научене |
му дали слабе оцене. — Само док се мој ћаћа пусти с робије.</p> <p>И сви троје су тако веровал |
школе ћете ући право у живот.{S} Држава ће вам поверити један посао.{S} Ваша породица, друштво, |
аспи вечито под обичним крстом, са кога ће киша и невреме спрати њено име и уништити таште чове |
злог; наведе да је парница поведена, да ће се брак раскинути.</p> <p>— Да чекам и да поновимо ц |
ука.{S} Мајстор се надао бар у сина, да ће изаћи на пут, свршити школу, добити државну службу, |
сећала је да се неће моћи савладати, да ће бризнути у плач... ту, на улици, пред толиким светом |
о не може бити.{S} Али се она надала да ће наћи неког другог, сличног њему, <pb n="236" /> можд |
ислене фразе, стављајући му до знања да ће га одати.{S} Кад би се њихови погледи сусрели, њене |
адић не одговори ништа.{S} Осећао је да ће доћи нешто горе, нешто страшније од увреде, нешто шт |
Ипак, корачала је даље.{S} Надала се да ће се сакрити.{S} Подржавала ју је храброст лопова, зан |
стезало се од бола.{S} Заклињала се да ће се сва предати нези око болеснице, да неће одмицати |
а.{S} У једном тренутку учини јој се да ће се успавати.{S} Али ју је јастук жуљао, обузимала је |
ће доћи... тата ће доћи... је л’ те да ће доћи?...</p> <p>Госпођа Матовић се такође придружива |
зети <pb n="49" /> девојачку школу и да ће пред Чедомиром прокритиковати његове идеје.</p> <p>П |
ав старији човек — па да су ми рекли да ће неко раскопавати онај крш, не бих му веровао да ми ј |
.{S} Он јој преписа нешто, и рече ми да ће се вечерас навратити.{S} Боји се да не пређе у запаљ |
окупност своје среће, Илић је осећао да ће та срећа било једним, било другим избором изгубити ј |
преме.{S} Стога је и Чедомир разумео да ће његова сопствена срећа <pb n="18" /></p> <p>доћи ако |
остао је без марјаша, а није мислио да ће му што требати, па да узајми.{S} Он то призна, и осм |
има, кажњавао га опоменом, претио му да ће га казнити озбиљније.{S} Ни ђаци га нису много пошто |
> <p>Вишњино срце залупа јаче.{S} Можда ће доћи писмо.{S} Какав ће то радостан дан бити за њу!< |
да је ипак нешто остало од ње?{S} Можда ће најзад наћи нешто своје?{S} Корачала је тешко, леђа |
Ноге су га једва држале.</p> <p>— Можда ће то бити једино добро које сам учинио у животу — рече |
, испред кише или кад човек не зна куда ће.{S} Увек би се нашло друштва, водили се занимљиви ра |
ој посети. — Ако се тако одржи, госпођа ће живети још толико колико је живела.</p> </div> <div |
рите.{S} Опасност је прошла.{S} Госпођа ће сад много да спава.{S} Довољно је ако се <pb n="184" |
ће се посветити цела његовом делу, која ће му омилети кућу, која ће веровати у оно што он веруј |
вом делу, која ће му омилети кућу, која ће веровати у оно што он верује.</p> <p>Девојка одмахну |
беђен у сопствену вредност, у дела која ће починити.{S} Почињали су озбиљне разговоре, после пи |
.{S} Њему треба друга жена... жена која ће се посветити цела његовом делу, која ће му омилети к |
све.{S} Погађао је сву одвратност која ће је обузети према њему, према свим људима, према свем |
ствари, рад за човечанство.{S} Паланка ће бити јача од тебе...{S} Једног дана, ти ћеш се решит |
тичар, какав фактор тих догађаја којима ће он дати овакав или онакав ток.{S} Она је била врло в |
од ње дан и ноћ.{S} А кад оздрави, она ће јој испричати шта се с њом догодило, признати све, п |
вечерас нико не влада Србијом.{S} Круна ће морати потражити наслон на народ... мораће дати нов |
{S} Затим додаде у шали:</p> <p>— Вишња ће поћи за мене.</p> <p>Девојке примише шалу.{S} Њихов |
чи, а ако неће, значи да није за њу, па ће гледати друга посла.{S} Шта је мени шкодила слобода, |
Одреци се наследства — говорила је — па ће ти се осигурати издржавање све док не свршиш школу, |
онављала:</p> <p>— Тата ће доћи... тата ће доћи... је л’ те да ће доћи?...</p> <p>Госпођа Матов |
има и нарочито понављала:</p> <p>— Тата ће доћи... тата ће доћи... је л’ те да ће доћи?...</p> |
је марила да ли ће то ко приметити, шта ће ко рећи и како ће се све то свршити.</p> <p>— Ти си |
ала се шта ће она привредити науци, шта ће наука привредити њој ?</p> <p>У том је изненади отац |
ички ужитак.{S} А кад свршиш школу, шта ће ти ова страћара.{S} Иди куд те очи воде и ноге носе, |
тоне.</p> <p>— Шта ме сад чека?... шта ће бити од мене?</p> <p>Без Илића, цео њен план за висо |
бољи подмладак него што смо ми.{S} Шта ће ти боље еманципације?</p> <p>Ишли су сад по стази по |
тобом! — чула је забрану унапред. — Шта ће рећи свет кад те виде саму.</p> <p>Та оскудица слобо |
востима.{S} Пушкарка се већ бринула шта ће сутра лепо скувати за ручак, те је питала своје гошћ |
"233" /> сатима.{S} Ако га ко упита шта ће ту, он одговара: „Пун сам електрике“...{S} Шта да ра |
е.{S} Он ју је жалио.{S} Погађао је шта ће се десити у њеној доброј души, кад сазна све.{S} Пог |
ео тај рад није бесциљан, питала се шта ће она привредити науци, шта ће наука привредити њој ?< |
четири школе за женску децу.{S} Али шта ће теби универзитет? — тврдоглаво је настојавао Остојић |
себи, ако је ко тада у опште мислио шта ће после доћи!</p> <p>У тим идејама свршио је прве две |
Узори равне долове,</l> <l>Да видиш шта ће да никне.</l> <l>Ако ти никне лудаја,</l> <l>За мене |
Зашто? — чудила се Вишња.</p> <p>— Киша ће још дуго падати.</p> <p>— Али и до вароши је дуго — |
јаче.{S} Можда ће доћи писмо.{S} Какав ће то радостан дан бити за њу!</p> <p>Пред пошту дохрам |
} Ми смо мислили да долази тренутак кад ће наука открити велику тајну, одговорити на последње < |
ерку; затим се обрати своме сину. — Сад ће отац да се врати, па пази, Младене.{S} Немој да се м |
гледати?</p> <p>— С уздањем у Бога, све ће се урадити — одговори јој он гласом који није трпео |
а.{S} Само нек се не губи време.{S} Све ће се вратити <pb n="175" /> двоструко, јер нам је врем |
е радећи да буде достојан поверења које ће му се некад указати.{S} Од лекције коју је имао плаћ |
истра... на професорову ћерку, око које ће се већ сутра отимати удварачи... на своју љубав: здр |
у себе, у своју будућност, у добро које ће чинити својим суграђанима, Србији, можда целом човеч |
е зависи од њих самих, већ од оних које ће срести и који ће их учинити срећним или несрећним.</ |
ло уложити у борбу за слободу.{S} После ће доћи остало само по себи, ако је ко тада у опште мис |
љивих препрека спречава њихов лет и оне ће пропасти тако, остати маторе девојке, умрети као те |
уд опомиње да је дан свануо...{S} Нимфе ће радити посао робова!"</p> <p>— Збиља, како се осећаш |
је хтео да она буде једино метеор, који ће се појавити на његовом небу, осветлити га чаробно за |
амих, већ од оних које ће срести и који ће их учинити срећним или несрећним.</p> <p>Чедомир је |
тисати, Србин или Турчин, свеједно који ће поп за то захваљивати Богу.{S} Један део чланова усп |
разлога што је пролетеру свеједно који ће га капиталист експлоатисати, Србин или Турчин, свеје |
д њих начини спасоносан сплав.{S} Да ли ће се спасти ?{S} Да ли ће допловити до мирних вода как |
сплав.{S} Да ли ће се спасти ?{S} Да ли ће допловити до мирних вода каквог гостопримног пристан |
она трчала за њим.{S} Није марила да ли ће то ко приметити, шта ће ко рећи и како ће се све то |
лика дође.{S} Имало се да се реши да ли ће група учествовати у митингу које је грађанство прире |
г борца очекује његова породица.{S} Они ће му причати о много чему, о много кому, <pb n="78" /> |
ће бити врло корисно, и, надам се, наши ће те разумети.</p> <p>— Да, мени је потребно да ме нек |
да пишем детету у Београд?</p> <p>— Њој ће бити свакако жао ако је не известиш.{S} И онда, знаш |
ицаја на развитак даљих догађаја.{S} Он ће несумњиво привести у дело програм странке, озаконити |
е решити за конвенционални брак, и ђаво ће знати да ли ћеш шта сачувати од онога што сам ти гов |
брани девојка. — Ко ће кућу водити, ко ће децу намирити, ко ће тебе гледати?</p> <p>— С уздање |
ће кућу водити, ко ће децу намирити, ко ће тебе гледати?</p> <p>— С уздањем у Бога, све ће се у |
добра, наивна, старинска жена...{S} Ко ће у то да верује!...{S} И то да дочекам у својој рођен |
ектире, убеђења, на себе самог...{S} Ко ће рећи икад гомилу осећаја, мисли, слика, успомена, ко |
> <p>Њихови се погледи сусретоше.{S} Ко ће рећи шта је било у одсевима та два пара раширених оч |
та су тада осетили?{S} Ко то зна?{S} Ко ће то рећи?{S} Ни они сами не би умели казати.{S} Млади |
, тата — поче да се брани девојка. — Ко ће кућу водити, ко ће децу намирити, ко ће тебе гледати |
! — и Ристић пружи прст на прозор. — Ко ће знати шта оне виде својим мрежастим очима!{S} Ипак, |
варала:</p> <p>— Али кад ја нећу, па ко ће!</p> <p>Чачак није добио електрику.{S} Преко лета се |
причали.{S} Било је говора и о томе ко ће ући у кабинет...</p> <p>— Је ли, тата — прекиде га М |
="86" /> Публика се стане да надмеће ко ће више знати на памет тих његових бунтовничких изрека |
то ко приметити, шта ће ко рећи и како ће се све то свршити.</p> <p>— Ти си луда! — рече јој о |
а шта да јој одговори, он се питао како ће јој писмо доставити.{S} Бојао се да јој не направи н |
нистарском зету и питао се ћудљиво како ће се то све свршити.{S} Дотле је онај други Илић, онај |
</p> <p>— Ја мислим да је то могуће, то ће бити врло корисно, и, надам се, наши ће те разумети. |
све што могу други.{S} Оно после... то ће бити плус, Зарија.</p> <p>— Свет је глуп, Илићу, он |
ак био је да допуни свога мужа тиме што ће његове сељачке склоности парирати својим господским |
шине, треба да му га она враћа тиме што ће му осигурати безбедност у селу, олакшавати му везе с |
ености својим мислима и пажње ономе што ће се написати.{S} Затим, подиже главу и задржа је тако |
увреде, нешто што се не да избећи и што ће га пратити вечито.</p> <p>— Не покушавајте да се бра |
и јој се учини да поред све користи што ће видети отуд није отмено говорити за ручком о сељацим |
нешто ново, изненадно, добро, нешто што ће доћи и изменити, окренути њен живот на боље.{S} Међу |
у грудима, као да се дешавало нешто што ће изменити цео његов живот.{S} Он је био дубоко заузет |
а и да се неће враћати до јесени, пошто ће се предавања ускоро завршити.</p> <p>Кад се писмо по |
одагна ова привиђења.</p> <p>— Матовић ће имати великог утицаја на развитак даљих догађаја.{S} |
ем нек долази код нас на храну.{S} Њему ће се познати, а нама је свеједно: куд једемо сви, биће |
у Црну Гору, у Бугарску, Русију.{S} Наш ће бити цео свет.{S} Правићу шећерлему, продавати перец |
воле: киселу чорбу или супу с кнедлама, ћевап у дунсту или ћурче на подварку.</p> <p>— И једно |
рницама, ко на коњу, а већина пешке.{S} Ћевапџије изнели роштиље на сокак и задимили, а по зиду |
казне.{S} Доцније, дали су му удобнију ћелију, скинули му гвожђе с ногу, допуштали посете приј |
ја те нећу пустити док ми не обећаш да ћемо се опет видети — одговори Илић енергично, и ухвати |
рава могаде јој рећи тек:</p> <p>— Куда ћемо?</p> <p>— Куда хоћеш — одговори она нешто рапавим |
стављено питање. — Нико нас не тера, па ћемо да једемо понајлак.{S} У турском рату Вера Павловн |
ну презриво:</p> <p>— Којешта!{S} Докле ћемо бити сентиментални!...{S} Је ли, колегинице — рече |
толиким светом.</p> <p>— Збогом.{S} Ми ћемо се видети! — <pb n="155" /> додаде пружајући му ру |
д онога што сам ти говорио?</p> <p>— Ми ћемо остати увек пријатељи — одговори девојка.</p> <p>И |
мо узајамно, не знајући због чега, и ми ћемо проћи цео наш живот у немиру и свађи.{S} Ми живимо |
S} Оставићемо Београд, Србију.{S} Отићи ћемо у Црну Гору, у Бугарску, Русију.{S} Наш ће бити це |
ангупираш.{S} Него учи.{S} Иначе, право ћемо те на занат...{S} Угледај се на господин - Чедомир |
l> <l>Венце виле, говориле:</l> <l>Како ћемо момке варат’</l> <l>У те ведре, ладне ноћи,</l> <l |
ма ниским, високим, од олова или просте ћерамиде, с кубетима или турским димњацима образовале с |
земље.</p> <p>Понекад би се зауставио, ћеретао тако са улице, док је она одговарала с прозора |
адао тај младић, жив, окретан, прав.{S} Ћерка једног трговца, она је несвесно осећала колико је |
вачким језиком, задиркивао служавке.{S} Ћерка, која је већ била на удају, није имала наклоности |
.{S} Стеван се није слагао са женом.{S} Ћерка једног бирократе из доба првих <pb n="17" /> чино |
девојка из средњег сталежа, бакалинова ћерка, послушно дете патријархалне куће, где је живот с |
тобом, како говориш, тата — пребаци му ћерка.</p> <p>— Ја говорим оно што осећам.{S} Ја сам ув |
другарицама, радницама или газдаричиним ћеркама, млад свет који живи неопажен за школским клупа |
авали <pb n="3" /> претци његове мајке, ћерке цинцарина, ханџије на цариградском друму, који се |
а људима, и друго, што су је другарице, ћерке чиновничких и осталих такозваних угледних београд |
у тебе заљубљују министарке или њихове ћерке...{S} Седи.{S} Батали, кажем им ја.{S} То је суви |
доцкан, кад му је било тридесет година, ћерком једног поштара.{S} Баш одмâх после његове свадбе |
ално да не остаје на само с министровом ћерком.{S} То је било врло тешко.{S} Становали су под ј |
мира.{S} Доведе га у везу с министровом ћерком.{S} Сети се његова ћутања на њено писмо.{S} Сумњ |
{S} Она није знала само да министар има ћерку... ту бледу девојку, с којом се Чедомир возио.{S} |
гу и нуде за министра... на професорову ћерку, око које ће се већ сутра отимати удварачи... на |
.{S} Имала је четири детета: најстарију ћерку, Параскеву, која је имала шеснаест година, храмал |
рло лепе — допуни госпа Клеопатра своју ћерку; затим се обрати своме сину. — Сад ће отац да се |
i>, па ступи унутра.</p> <p>Сазидана од ћерпича и дасака, ова чатрља је била тако бедна да се ч |
кад би отишла својој другарици, Милеви, ћерци једног златара, чији је дућан био одмах до њихова |
>Госпођа Матовић се такође придруживала ћерци, говорила у глас, причала о повој краљици, изгова |
е губи времена.</p> <p>Па обраћајући се ћерци додао је:</p> <p>— А ти, фрајла, остави се Београ |
стварење своје љубави према бакалиновој ћерци, која далеко тамо иза Рудника ради на свом образо |
осподин-Илићу!...{S} Нисам се надала да ћете тако изневерити поверење наше куће.{S} Зар се тако |
предавање.{S} Нико вас није питао: шта ћете и кога тражите ?{S} Слобода, драга, мила слобода, |
рити...{S} А ви, млади човече, из школе ћете ући право у живот.{S} Држава ће вам поверити један |
човек, али воли школу.</p> <p>— Па зар ћете сад пристати да седите докона? — примети младић не |
е, па ако га преко ноћ нестане, знај да ћеш се удати те зиме.</p> <p>Вишња се хтеде подсмехнути |
ћи много.{S} Не треба да те је страх да ћеш бити каткад несрећна; то је општи закон; свако је н |
набрано цвеће.</p> <p>— Јаој, црна, шта ћеш ту? — викну <pb n="217" /> јој Милева, која се у та |
мо неколико венаца лука.</p> <p>— А шта ћеш му за ствари?</p> <p>— Има старог мебла колико хоће |
чиновник — рече оцу.</p> <p>— Него шта ћеш, несрећни сине? — викну му стари.</p> <p>— Ја бих х |
е се код Кајине капије.</p> <p>— Па кад ћеш ми једанпут доћи? — пребаци Каја своме рођаку. — Бо |
а кад остариш не можеш да радиш, па куд ћеш него у просјаке.</p> <p>Сад се све то срушило јер „ |
нимљиву ствар.{S} То се плаћа.{S} Докле ћеш се, бога ти, зевзечити са том твојом философијом!</ |
венционални брак, и ђаво ће знати да ли ћеш шта сачувати од онога што сам ти говорио?</p> <p>— |
бити јача од тебе...{S} Једног дана, ти ћеш се решити за конвенционални брак, и ђаво ће знати д |
ути ти, ти... како да те назовем?... ти ћеш оцу дати рачуна.{S} Ти ниси више моја кћи.</p> <p>М |
ћу.{S} Кажем ти да имаш стрпљења.{S} Ти ћеш успети.{S} Треба ти да створиш коју везу...</p> <p> |
<p>— Ја ћу се вратити, Чедомире.{S} Ти ћеш видети!</p> <pb n="50" /> <p>У очи дана кад је треб |
руштво нек сами воде своју бригу.{S} Ти ћеш тамо у Чачку наћи довољно посла да твој живот не бу |
воју вредност.{S} После ових времена ти ћеш видети друга.</p> <p>— А дотле?</p> <p>— Једи задов |
це.{S} Ја сам изабрао ово друго, а и ти ћеш... сигуран сам.{S} Пиј, проводи се, уживај младост. |
оцу задовољство љубакања.</p> <p>— Тако ћеш, једном, и мене оставити — одбијала је његова умиља |
м и као хоће да јој каже:</p> <p>— Тако ћеш и ти свенути, неудата, остављена.</p> <p>То је ос з |
у ноћ у неподгрејаном и полуосветљеном ћилеру какве сиротињске кафанице, где је један од њих д |
ебно је истицала очувано грло и потиљак ћилибарске боје.{S} Кад би је човек видео први пут, пом |
изгледају пред њим као муве окамењене у ћилибару.{S} Ми не знамо где идемо, ми знамо само да см |
Већ се примицало вече кад се нађоше на Ћирићевој пољани.{S} Сад се ту шири читава нова насеоби |
а, као сабласт из старинских романа.{S} Ћифте веџбају своју памет на теби и дају своје мишљење |
ead>VIII</head> <p>— Знаш ли да се Љуба Ћопа вратио са села — рече Зарија Чедомиру.</p> <p>— Ка |
и ту, у тамним кафанским <pb n="113" /> ћошковима, у бледим новинарским словима, у комбинацијам |
ере, истакнуте на тробојним дирецима по ћошковима.{S} Свака гостионица има такође по једну ламп |
n="210" /> небу се палиле звезде.{S} На ћошку светлуцао варошки фењер.{S} У оближњој башти натп |
ио вагоне кафе из Бразилије, као овај у ћошку... с великим носем што тера мртвачка кола.{S} Еј, |
Запретила сам им да ћу их оставити, да ћу их се одрећи.{S} Јест... „Одрећи ћу вас се...“ говор |
нисам попуштала.{S} Запретила сам им да ћу их оставити, да ћу их се одрећи.{S} Јест... „Одрећи |
не могу хлеба да зарадим!</p> <p>— Онда ћу ја у село за воденичара! — одговори младић тврдоглав |
— промуца она несигурно. — То јест, ја ћу се скоро вратити.</p> <p>Часовничар се трже.{S} Прос |
хлеба, па нек узме Белу, ако хоће... ја ћу му први честитати.</p> <p>— А дотле?</p> <p>-— Дотле |
и. — Ја те молим.{S} Не прати ме.{S} Ја ћу се сама вратити...{S} Ми се нећемо више видети.{S} Н |
<pb n="196" /> о оваквој веридби.{S} Ја ћу већ пронаћи нешто романтичније... пролеће, небо, вел |
S} Ево ми трамваја — додаде затим. — Ја ћу бити тачна.{S} Збогом.{S} Лаку ноћ.</p> <p>— Лаку но |
— говорила му је жалосно и нежно. — Ја ћу то изгладити.{S} Мајка се не сме мешати у наше ствар |
! — приговарао јој је друг.</p> <p>— Ја ћу се вратити, Чедомире.{S} Ти ћеш видети!</p> <pb n="5 |
ни беху избили на Теразије.</p> <p>— Ја ћу трамвајем... — примети девојка.</p> <p>— Не, ја те н |
м намерама.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ја ћу на село... за учитељицу.{S} Ја немам мираза.{S} Ово |
време пролази; централа се подиже, и ја ћу ускоро, као онај класични песник, који је поздравио |
е, превучене неком сенком.</p> <p>— Шта ћу му ја! — слегала је девојка раменима.</p> <p>— Вишња |
да ћу их се одрећи.{S} Јест... „Одрећи ћу вас се...“ говорила сам им, „јавно, преко новина, да |
у такву централу под Овчаром.{S} Ускоро ћу отпочети да говорим с неким пријатељима...{S} Теби п |
ословена, децо моја.{S} Ја не марим што ћу од сад бити баба.</p> <p>Илић се осмехну кисело.</p> |
рисним везама једно за друго.{S} Време, ћуд или неки глуп неспоразум, раздвојио нас је...</p> < |
.{S} Тесногруди, амбициозни, напрасити, ћудљиви, ако се не одаду пићу, они постају, на крају, н |
ду је сунце залазило, само другојачије, ћудљиво, бурно, како то природа може да удеси по каткад |
ле будућем министарском зету и питао се ћудљиво како ће се то све свршити.{S} Дотле је онај дру |
и последњу цркавицу, а нема ни пута, ни ћуприје, учитеља, ни лекара.{S} Све је више сиротиње у |
ада, риче, бесни, ваља храстове, односи ћуприје, <pb n="213" /> рије њиве.{S} То се она свети ш |
ојачкој школи?...</p> <pb n="239" /> <p>Ћуркасте девојке, деца која немају никаквог искуства, п |
или супу с кнедлама, ћевап у дунсту или ћурче на подварку.</p> <p>— И једно и друго — одговарао |
лагано друмом поред Мораве.{S} Вишња је ћутала.{S} Њене угасите очи мериле су немо зелено коло |
итомац Војне Академије.</p> <p>Вишња је ћутала.</p> <p>Оне обе носиле су дугу црну кецељу, прос |
рак поглед који је значио разочарење, и ћутала.{S} Она није била још толико јака да му баци ист |
јају, те давали улицама, које су празне ћутале, празнички изглед.{S} Изнад вароши, дизало се бе |
ала нека сенка, живот се повлачио, тице ћутале, а једноставан <pb n="44" /> и таман облак ширио |
каже једне речи која долази из срца.{S} Ћутали су.{S} Ваздух је трептао око њих позлаћен косим |
ишта.{S} Чедомир се свакако не сети.{S} Ћутали су.{S} Прођоше тако добар део улице.{S} После се |
дар!</p> <p>Обоје су били оборили очи и ћутали.{S} Нешто се морало говорити.{S} И двоје драгих |
о скандалу у Двору.{S} Вечерњи листови ћутали су као рибе.</p> <pb n="75" /> <p>Чедомир је иша |
су један крај неба.</p> <p>Двоје младих ћутали су, тако седећи.{S} Свако од њих пратило је свој |
аборави.{S} Њена слика се брисала, срце ћутало.{S} То је трајало неко време.{S} Изненадно осети |
с министровом ћерком.{S} Сети се његова ћутања на њено писмо.{S} Сумња је уједе за срце.{S} Учи |
овор није стизао.{S} Она се чудила томе ћутању.{S} Да ли се Чедомир дурио?{S} Можда га писмо ни |
ања и дерала у сав глас.{S} Парк је пак ћутао усамљен.{S} Тек овде онде видео би се, у том парч |
и повод био је довољан да не говоре.{S} Ћуте по неколико дана.{S} Гледају једно друго хладно ка |
успи усницама.</p> <pb n="121" /> <p>— Ћути, безобразнице, знаш ми ти шта је љубав!...{S} Да, |
војка у одбрану свога драгана.</p> <p>— Ћути ти, ти... како да те назовем?... ти ћеш оцу дати р |
ја у том тренутку донесе кафу.</p> <p>— Ћути ти, материна мазо — пребаци брат сестри, и један с |
ентским круговима.{S} Али он одби позив ћутке, махнувши руком, и уђе у парк.</p> <p>Ту је било |
остојању од њих корачао је један човек ћутке, с кишобраном натученим на главу и изгледао као с |
мирна.{S} Напољу се ноћ ширила, ведра и ћутљива.{S} Та пространа тишина притискивала је младу д |
илазио.{S} Она му је пружала руку, пуна ћутљивог јогунства, наслеђеног из Чачка.{S} Илић се тад |
и као у грозници.</p> <p>Тек после дуге ћутње, уста се отворише да изговоре неколико баналних р |
ада: један дуг, прав сокак, где се куће ћушкају да захвате што више улице.{S} Роба из дућана го |
ретерујеш.{S} Ја верујем, против свега, у прогрес, у човечанство.{S} Не могу да примим да је ва |
гурним гласом. — Ти не верујеш, ваљада, у те бесмислице?</p> <p>— Да, не верујем, Радоје — одго |
мисли враћале су се пут Бумбарева Брда, у белу варош на саставу две велике воде, и изазивале сл |
дане до краја школске године.{S} Каја, у њеној строгој сивој блузи, са ниском мерџана око врат |
ма у друштву, песмама омиљених песника, у чланцима дневне штампе.</p> <pb n="88" /> <p>— То је |
више сиротиње у нашем народу.{S} Села, у којима се никад није знало за оскудицу, боре се сад з |
ио књигу, коју је дотле држао у рукама, у гомилу осталих, дигнуо се брзо и отрчао у варош.{S} С |
елику, дебелу књигу у зеленим корицама, у преводу неког Грка, чије је име, и доцније, с муком и |
оарима.{S} Врапци се чули на крововима, у олуцима.{S} Један шегрт је ишао средином улице, носио |
ним кафанским <pb n="113" /> ћошковима, у бледим новинарским словима, у комбинацијама домина, у |
ошковима, у бледим новинарским словима, у комбинацијама домина, у густом диму од дувана, велича |
У оваквом разговору, у дугим погледима, у нехотичним додирима, били су далеко одмакли од града. |
чипкану кошуљу, у дивна округла рамена, у румену кожу босих ногу.</p> <p>— Ево ме... узми ме! — |
ада у кафану, губио се у читање новина, у пушење, у играње домина с првим кога сретне.{S} Али и |
арским словима, у комбинацијама домина, у густом диму од дувана, величанствена визија младе дев |
и пружала руку, пуну јевтиног прстења, у висину младићевих уста.</p> <p>И породица је седала з |
ј окуци од пута, на гомили сувог лишћа, у облацима... облацима што полако језде по зимском небу |
поред њега и гледала, стегнутих губица, у лепу долину, где је било тихо и без људи. — Сваког се |
гог, у састанцима по угловима од улица, у претераним шетњама и разговорима о овом или оном <hi> |
им је пролазило у чекању једно другог, у састанцима по угловима од улица, у претераним шетњама |
четак и свршетак свега.</p> <p>Понекад, у његову душу су запљускивали и приливи одлучности.{S} |
м убеђењу!{S} Али је Илић био још млад, у добу кад се пише искрено и поштено.{S} Стога продужи |
саму подгризале сумње у њен јавни рад, у њене идеје, у живот који је изабрала.{S} Али време ни |
у џепове од панталона, сигуран у себе, у своју будућност, у добро које ће чинити својим суграђ |
ла је скупоцена одела, свечане ручкове, у кући се кувало двапут више него што је требало, проси |
его што си још постао министар... овде, у овом салону... служавка је брисала трпезарију... ти с |
воштаних свећа.{S} Он је постојао овде, у Београду, као тамо у Чачку... кад је била мало дете и |
о то питање!{S} Мени је тако лепо овде, у вашој кући, с вама... кад можемо да разговарамо као п |
где га нико не познаје... далеко негде, у непознати крај где би почео нов живот.{S} И као да хт |
ер су се жбири испилили у народне људе, у родољубе, јер наше време није оно што смо хтели, и ми |
а новости.{S} Младен је одлазио такође, у школу, рано, да се што пре отресе куће, за коју га ни |
101" /> је ушла у социјалистичке идеје, у борбу против формалистичког друштва, где диплома заме |
ле сумње у њен јавни рад, у њене идеје, у живот који је изабрала.{S} Али време није било погодн |
сте речи певале су му заносне мелодије, у којима је налазио извор своме одушевљењу.{S} У њихово |
лић се ипак окрену и погледа у војнике, у њихове дрвене стражаре, па онда у кућу, али испод ока |
разгледао сваку реч, загледао у марке, у поштанске штамбиље и датуме.{S} У тим сувим и врелим |
по калдрми од дворишта, па замаче даље, у мрак.</p> <p>Илић угледа ову сенку.{S} Хтеде нешто ре |
оно што је главно, на основе и темеље, у које се мало ко пача.{S} Млади часовничар је волео на |
да ми је да знам?</p> <p>— Не на мене, у сваком случају — упаде госпа-Клеопатра.</p> <p>Стари |
з нарочитог договарања, и весеље букне, у толико јаче у колико је дотле избегавано; момци су ду |
веровала у њих, у њино брзо остварење, у њихов велики принцип: „сваком по способности, свакој |
умели су се да венчање буде на јутрење, у најужем кругу пријатеља.{S} Госпођа је то објаснила м |
ну, губио се у читање новина, у пушење, у играње домина с првим кога сретне.{S} Али и ту, у там |
усамљен.{S} Тек овде онде видео би се, у том парчету земље у крај Мораве, засађеном врбама и п |
То се примећавало по деловима тоалете, у којој је било нешто срачунатости, по сигурном кораку |
чежње развијају рано и, у толико јаче, у колико је њено тело трошније.{S} Да је место Чедомира |
ој истеривала стид на образе.{S} Иначе, у свему другом, мењала се ка идеалу који јој је Илић от |
дине, била је већ као дете каћиперка и, у домаћим свађама, стално на страни своје мајке.{S} Рач |
, остатци змаја на телеграфској жици и, у дну, једна старинска, двоспратна зграда у источњачком |
е.{S} Девојка га је слушала с пажњом и, у исти мах, са извесним страхом.{S} Она је несвесно упо |
ца, код које се чежње развијају рано и, у толико јаче, у колико је њено тело трошније.{S} Да је |
Вишњи се учини да нешто живи ту у лози, у влажном хладу лозиног зеленила, и да је гледа, <pb n= |
упцији, у нереду, у анонимној тиранији, у ординарној лицитацији која се лажно зове <hi>влада на |
интереси земље ишчезавају у корупцији, у нереду, у анонимној тиранији, у ординарној лицитацији |
помислио би да је горда и надута, али, у иоле познатијем <pb n="104" /> друштву, она је говори |
жавним канцеларијама.{S} Према постељи, у венцу од тепсија и шерпи, висила је јевтина слика тал |
ак мирис на одроњену земљу.{S} Грађани, у пола обучени, и војска пристизали су у гомилама.{S} Ж |
е верио! — дочекала га је Бела у кујни, у коју се прво ступало при улазу у велеиздајников стан. |
Тражио је слободу у вери, књижевности, у науци.{S} Све снаге је требало уложити у борбу за сло |
тамо у ту сивину, ка његовој другарици, у њен заборав.{S} Млади човек не поче свој говор о вољи |
е од њих.{S} Тада би одлазио из вароши, у околне паркове, брда, шуме.{S} Ни ту се није осећао с |
. — Кад бих живео у Белгији, Енглеској, у другим индустријским државама, ја бих се сав посветио |
причају се о људима који су јели у њој, у данима своје младости, њен пасуљ с пастрмом, скуван н |
род се формира, готово као један човек, у једну странку, која изнесе захтеве за најшире грађанс |
г социјализма — прекиде га поднаредник, у чизмама, са шапком забаченом на теме и сабљом преко к |
ац.{S} Он је био његов божански учитељ, у кога је веровао као Турчин у Мухамеда.{S} Дела његови |
p>Само је Матовић заборављао, да је он, у свом детињству, имао једну опаку, али врло сигурну уч |
свега, да живи повучено, за свој рачун, у себи, међу својим књигама.{S} Седао је поново за свој |
, дизало се безизразно, пространо небо, у којем се видела само понека ласта као црна звезда.{S} |
се негде, ако хоћете... под какво дрво, у ону кућу у врх пута? ---—</p> <p>Млади човек је и овд |
их, мрачних очију ишао је негде далеко, у бескрај.{S} Његов несрећни геније, који је дотле влад |
ано јучерашњом кишом плавило се дубоко, у бескрај.{S} Ваздух је био провидан и благ.{S} Није се |
неугледних кућа.{S} И онда опет писмо, у истом бакалском коферту, с рапавом хартијом, по којој |
нађе две три лекције и живљаше скромно, у маленом колу знанаца, повлачећи се све више у своје к |
</p> <p>— Једна цигара с мене на уштап, у друштву, не шкоди...</p> <p>Упалише по цигарету.</p> |
S} Ја верујем, против свега, у прогрес, у човечанство.{S} Не могу да примим да је васељена ство |
де, дубоко убеђен у сопствену вредност, у дела која ће починити.{S} Почињали су озбиљне разгово |
она, сигуран у себе, у своју будућност, у добро које ће чинити својим суграђанима, Србији, можд |
своје творевине према њему, у друштву, у животу једном речи.{S} Машта је ишла као на крилима.{ |
риликом. — Изгубили смо много у нераду, у јаловом трвењу.{S} Народи око нас неће чекати да ми д |
земље ишчезавају у корупцији, у нереду, у анонимној тиранији, у ординарној лицитацији која се л |
атим се упути ка Калимегдану, камо иду, у његовом расположењу, сви који немају своје куће.</p> |
} Ето, такав треба да си.{S} У природу, у природу!...</p> <p>— Моје је место међу људима, Ристи |
примећена, па се опет загледа у чипку, у кошуљу, у два округла таласа која су се дизала и спуш |
, па се опет загледа у чипку, у кошуљу, у два округла таласа која су се дизала и спуштала испод |
але <pb n="312" /> се у чипкану кошуљу, у дивна округла рамена, у румену кожу босих ногу.</p> < |
положај те своје творевине према њему, у друштву, у животу једном речи.{S} Машта је ишла као н |
у земљу, док се није задржао у Повлену, у намери да хајдукује, али се ту оженио и окућио.{S} Ил |
изгуби, потону у неку сребрну прашину, у маглу дијамантског праха, пред сликом девојке скромне |
је госпа-Матовићка у пажљивом опхођењу, у слатком и кафи, комплиментима и у киселој штрудли с м |
еселиновић.</p> <p>У оваквом разговору, у дугим погледима, у нехотичним додирима, били су далек |
рад, Србију.{S} Отићи ћемо у Црну Гору, у Бугарску, Русију.{S} Наш ће бити цео свет.{S} Правићу |
омина с првим кога сретне.{S} Али и ту, у тамним кафанским <pb n="113" /> ћошковима, у бледим н |
о мачки, кокошима и ђаволу.</p> <p>Ту, у Крунској улици, изненади се импровизовани учитељ кад |
и пружи му руку. — Сутра на овом месту, у три сата.{S} Ти си слободан?...{S} Ево ми трамваја — |
иви?{S} Не иде ли девојка, лево од њих, у фабрику тек да се сакрије од полицијског надзора ?{S} |
одушевљавале.{S} Она је веровала у њих, у њино брзо остварење, у њихов велики принцип: „сваком |
еживели живот.{S} Вишња виде Београд... у неколико партија, без реда, један по један крај, знам |
и режим влада, јер им је сваки добар... у свакој партији, групи или кући од утицаја, они имају |
робовима.</hi> </quote> </p> <p> <hi>М. У.</hi> </p> </div> <pb n="iv" /> </front> <body> <div |
d> <p>Чедомир Илић родио се године 1878 у Ваљеву, где је његов отац био рачуноиспитач.{S} Илићи |
софије претварао се у нежног љубавника: у његовим годинама човек је сав одушевљење, сав топлина |
само у револуцији... и опет вам кажем: у револуцији, па ма како ви решили.</p> <p>Поднаредник |
ду.{S} Он ју је још једном такву видео: у почетку њиховог познанства, за време једне шетње кад |
та.</p> <p>И породица је седала за сто: у врх стари господин, с нешто раскораченим ногама као д |
pb n="283" /> као о одвојеним типовима; у њима не постоји Јуче, Данас, Сутра, Београд, Савамала |
слике у глави обавијале се као паучина; у крв улазила грозница нестрпљења; она дотле није била |
нису походили ти осећаји прижељкивања; у њеним прсима нису се чули ти удари који звоне као жељ |
игри пролетњега сунца.{S} Гледао ју је; у срцу је осећао као неку песму, радост што је види, шт |
обузимао га неки флуид, сладак и тежак; у глави му се бркало, срце готово престајало куцати.{S} |
х успомена.{S} Отац га је узео за руку; у пекарници на крају вароши купили су хлеба и сира. <pb |
наставала, умерене забаве <pb n="35" /> у школи, видела је сад нову варош пуну младих људи, кој |
а си право.{S} Није то за наше жене!{S} У земљи где три четвртине народа не зна ни читати ни пи |
ко би иначе могла продужити да живи!{S} У Млави су ретки Илићи.{S} И дани су пролазили, а за њи |
ри, башибозуци, команданти армија...{S} У Србији има толико будала да се за педесет година не р |
јер лију сузе за одбеглим пленом...{S} У државама где је оморина, тежак, загушљив ваздух, прво |
оди ниједан ипак би их доста било...{S} У програму друга Толстоја само је последња тачка добра, |
је у салону тек кад има још некога.{S} У варош, и кад би излазила, ишла је у пратњи госпа-Клео |
е модри слез са круницом као звезда.{S} У жалфије се пла̑ве длакава, лепљива уста.{S} Хајдучка |
</p> <p>Није могла бити другојачија.{S} У тишини сеоске самоће, по којој ју је пратила туга од |
ка лица, оба љупка, оба пријатељска.{S} У осталом, он је у том тренутку жељкао једну неостварен |
ашина се видела по раму од огледала.{S} У трећој одаји, која је замењивала салон, Илић није био |
ељачког сина.{S} Јака му је сметала.{S} У кући је био без капута, са заврнутим рукавима од кошу |
љај као жив.{S} Свест јој се губила.{S} У ушима зујала блага музика, отегнути тонови који опија |
су се занеле у свој план до лудила.{S} У кући су настајале свађе.{S} Мајка га је грдила, клела |
г, већ конфликта између нужних сила.{S} У то буди уверен.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
га.{S} Њено срце грчило се у мукама.{S} У њеној души дубила се болна празнина.{S} Губећи њега, |
pb n="8" /> одаја поплочана циглама.{S} У једном крају се налазила гвоздена пећ, несразмерно ве |
> <p>Вода је већ допирала до бедема.{S} У мокром мраку примећивали се њени прљави таласићи жути |
ди, свет?{S} Нема их, нигде их нема.{S} У исти мах, супротно томе осећању празнине, обузе је ст |
је мирисало по старинским пањевима.{S} У кафанама је врило као на вашару.</p> <p>— Овим сељаци |
олитику почетком Осамдесетих година.{S} У то доба, довршавала су у Србији своје стварање два гл |
су државне квартире на два одељења.{S} У једном су наместили кујну и собу за примање, а од дру |
е занима политиком једино ради ћара.{S} У међусобним односима људи су неповерљиви.{S} Страх од |
ила су испод простог сламног шешира.{S} У руци је држала један крупан цвет на подугачкој гранчи |
зујало је око оба дућанска прозора.{S} У рафовима се шаренила повесма вунице, превучена завесо |
осветљених облака око бледог азура.{S} У оближњој касарни веџбали се војници и чула се промукл |
дотле, мирно, не мислећи ни на шта.{S} У једном тренутку учини јој се да ће се успавати.{S} Ал |
ижњој фабрици.{S} Добро му се плаћа.{S} У слободном времену ради за себе.{S} Све је то он сам и |
камења дотеривала су до првих кућа.{S} У клисури, где је дотле расло дивље трње и аптовина, а |
оњачу.</p> <p>На пољу је вејао снег.{S} У пећи је пуцкарала ватра.{S} Човек се ту осећао добро |
Вишња није волела много прост народ.{S} У њему је познавала много дивљих, рђавих, лукавих, ружн |
Хтеде нешто рећи.{S} Али не могаде.{S} У његовој глави је било мутно.{S} Он је био у стању пиј |
ике, на једну врсту живе геометрије.{S} У науци се чује брујање таласа револуције.{S} Изгледа к |
шао, одаде се нарочито на часовнике.{S} У слободном времену учио је немачки језик, поручивао му |
— Да.{S} Нашем женскињу треба поуке.{S} У округу нема више од три четири школе за женску децу.{ |
ио и жалио што није више учио школе.{S} У то доба била се већ увелико развила борба између школ |
еда, Пелагићева дела, народне песме.{S} У сваком разреду био је први ђак, имао је саме петице.{ |
арке, у поштанске штамбиље и датуме.{S} У тим сувим и врелим данима кад никога није било око ње |
врвице њихале се пред њом и око ње.{S} У уста јој је навирало једно слатко пиће, као грех.{S} |
рантије да власт не изигра ове мере.{S} У тој бризи он је смео с ума реакцију простих маса, те |
>Вишња је волела да слуша те говоре.{S} У доба реакције, штампа је била обамрла. <pb n="63" /> |
— продужи Аница. — Удај се што пре.{S} У животу су ретки поновни састанци.{S} И затим, једно о |
ље зри.{S} Вишња је спустила завесе.{S} У соби је мрак, али мало што да је свежије.{S} Из чамов |
род, његове сталне и опште интересе.{S} У Србији ни сенке од тога.{S} Министарска одговорност п |
на устрча као девојчица уз двориште.{S} У салону се запали велики лустер, а електрично звонце п |
ао да су и оне хтеле побећи од куће.{S} У салону су остајали само Бела и Чедомир.{S} Па и Чедом |
ио је први ђак, имао је саме петице.{S} У расправи појединих питања могао му је позавидети мног |
огромно тежак...{S}" Он то не рече.{S} У осталом, већ их пристигоше Милева и њен пратилац.</p> |
опусти.{S} Њени се образи запламише.{S} У срцу осети топлину.{S} Успи уснама и рече:</p> <p>— И |
она се решавала једнако да му пише.{S} У брзини с којом је оставила Београд није јавила ником |
е је.{S} Врвице на раменима прскоше.{S} У белини платна развише се црнпурасте, дозреле груди.{S |
сио кад је Чедомир био у њеној соби.{S} У њој се бунила наша девојка из средњег сталежа, бакали |
е.{S} Овог пута њен се поглед следи.{S} У дневним вестима налазила се ова белешка:</p> <quote> |
ешто загонетно осећало се у природи.{S} У исти мах, око срца јој било топло, меко, празно.</p> |
и својој другарици, али се не усуди.{S} У њеном <pb n="216" /> крилу мирисало је то посвећено ц |
му се десило од како су се растали.{S} У колико је излагао појединости, освајала га је чама, д |
стојао, као да га никад нису видели.{S} У њему се појављивала љубомора, страшило са жутим очима |
свету, па следствено и његовој жени.{S} У противном, глупости које треба осудити.</p> <p>Ко зна |
да оба пројекта озакони у Скупштини.{S} У буџет се унесе довољна сума за почетак.{S} Али оба за |
ан полић!{S} Ето, такав треба да си.{S} У природу, у природу!...</p> <p>— Моје је место међу љу |
</p> <p>-— Дотле се може све десити.{S} У сваком случају припази на ту твоју шмизлу.{S} Кад смо |
жу јој подилазили непријатни жмарци.{S} У соби је био још мрак.{S} Часовник је куцао на столу.{ |
како су се овде звали словослагачи.{S} У њихову собу, која је била за <hi>боље госте</hi> и у |
не тера, па ћемо да једемо понајлак.{S} У турском рату Вера Павловна, сестра Рускиња, што је во |
/p> <p>Илић се тада реши да оде сам.{S} У том, одузеше му стипендију.{S} Били су пронашли да се |
о осећање, слично болу за домовином.{S} У његовој природи беше јако развијена чежња за оним што |
деце.{S} Млађи су дрхтали пред њом.{S} У мешењу колача се одликовала: имала је шесдесет четири |
а је опет види.{S} Срео би се с њом.{S} У погледу који је управљала на њега, он би спазио понос |
езика.{S} Ипак, пут је био пријатан.{S} У Паризу су се настанили у једном пансиону који су му С |
их се ширио патлиџан, румен и сочан.{S} У низинама виделе се вреже од бостана и краставаца; ту |
ету, на сметњи.{S} После се навикао.{S} У стану је имао што треба скромном човеку.{S} Матовић ј |
м путем којим дотле није био прошао.{S} У осталом, многи његови другови су већ чинили концесију |
о да видим.</p> <p>Није се преварио.{S} У једном листу нађе забележен јучерањи случај.{S} Белеш |
у животу.</p> <p>Он се доиста журио.{S} У успеху свога плана за подизањем електричне индустрије |
це претерано бледо, готово слабачко.{S} У тај исти мах појави се и визија Вишње, тако исто у ма |
затим и покушао да сврши своје дело.{S} У соби је било тихо.{S} То беше стан за самца другог ре |
рошког парка.{S} Било је прехладило.{S} У вароши се осећала извесна живост. <pb n="64" /> Сељац |
шао је, као мртвац, не знајући камо.{S} У једној празној улици спази своју жену.{S} Она га није |
ладна постеља јој је пријала угодно.{S} У њеној глави, брзо као у кинематографу, <pb n="34" /> |
пште способан да вели, лудо, смртно.{S} У том тренутку је имала право.{S} Њено одбијање падало |
е што је пријатно, лако, ново, лепо.{S} У недостатку материјалног уживања, он се бацао сав у св |
, и крештала свеједнако и јогунасто.{S} У једном тренутку сунце разби облаке.{S} Оно се указа с |
S} На ћошку светлуцао варошки фењер.{S} У оближњој башти натпевали се славуји.{S} Негде би зашк |
једну необичну реч, ниједну нежност.{S} У њима није било спомена на оно што су заједнички прежи |
гробова, да још не знају да се нађу.{S} У осталом, он је тако замишљао час васкрса мртвих, стра |
, а не зна оно што му је за лекцију.{S} У гимназији је било још горе.{S} Из немачког језика, зе |
ође, румена лица и задовољних очију.{S} У јасној светлости пролетњег дана шарениле су се разнол |
и за лорбер, нишадор, алеву паприку.{S} У другом делу дућана, поплочаном циглама, стојали су џа |
еда у лицу и мртвих, опружених руку.{S} У глави јој је било празно.{S} На очи јој се хватала ма |
та ни да састави монограм за мараму.{S} У осталом, то је Радоју најбоље ишло за руком.{S} Учите |
Илић пољубио први пут своју драгану.{S} У врх пута стајала је још она клупа на <pb n="97" /> ко |
p> <p>Прођоше кроз врло чисту кујну.{S} У једном удубљењу крила се велика постеља, заклоњена цр |
марширала је са стрелишта у касарну.{S} У вече, један чича, с кантом петролеума и кутијом палид |
а је налазио извор своме одушевљењу.{S} У њиховом неисписаном рукопису видео је узбуркане дубин |
гови су већ чинили концесију животу.{S} У клубу, који је носио звонко име Група Великошколаца С |
а под његовом сребрнастом светлошћу.{S} У то доба године ливада је најлепша.{S} Зрела трава зла |
ешног, и ако их је било много луђих.{S} У државној служби није нашао места, и ако су тамо поста |
ог живота, не усвоје Чедино мишљење?{S} У њој се бунио остатак старе душе, бунила се сва њена р |
а и дужности које је имао према њој?{S} У сваком случају Вишња није знала дотле шта се дешавало |
н даље, затежући капут рукама у џепу. — У учитељице?</p> <pb n="31" /> <p>— Не.{S} Не знам, Ја |
ка и широког врата, па рече значајно: — У вашим годинама, сиротиња није зазор,</p> <p>Чедомир п |
— Њихова се наука састоји — тврдио је — у давању необичног смисла обичним речима и излагању врл |
ицом, ма по цену да се понизи.</p> <p>— У осталом, мени није ништа право.{S} Све ме буни.{S} Ни |
и отац да се решио да се жени.</p> <p>— У кући ми је роваш.{S} Мој ма̑л се развлачи као да је А |
је механа! — одговори полако.</p> <p>— У толико боље.{S} Још нисам никад била у сеоској механи |
о учинио.{S} Судио је површно:</p> <p>— У мени је волела слободоумна, учена човека.{S} Љубав је |
јао на земљи и говорио просто;</p> <p>— У народу је стање одиста очајно.{S} Нико није задовољан |
колу.</p> <p>— Него због чега?</p> <p>— У Чачку није било више школе.{S} Отац није волео да сед |
села?...{S} Како ти је у селу?</p> <p>— У селу је добро свакоме који од њега не тражи више него |
По убледелом челу повлачиле се боре, а у солуфима се пресијавало неколико белих власи.{S} Оста |
омиљену песму: „Сунце ходи и заходи, а у мојој је изби тамно!...“</p> <p>Понекад би помислила |
ченицу, коју је случајно негде начуо, а у себи је додавао; „Ми смо слепи код очију, утучени у г |
било за тебе.{S} Ово је велика варош, а у њој има злих људи.{S} Да ти се што непријатно није де |
ливана</hi>, бозаџије чувеног у то доба у студентским круговима.{S} Али он одби позив ћутке, ма |
а сади лук преко лета, зими пак да зева у оближњој механи.</p> <p>Посао пође на боље.{S} Код Ра |
врло љубазни.</p> <p>Једна тица запева у башти.</p> <p>Чедомир је још раније наслутио да девој |
је мајка отишла од куће, Бела га позва у своју собу.</p> <p>— Пропали смо ако нас примете — пр |
дат небесни, Морава треба да се разлива у многоструки сплет зелених поточића, који би ова полуд |
рош, испреплетане жице, стотине точкова у покрету, гомиле радног народа и беле куће, пуне ситне |
парче Топчидерског брда, низ јабланова у подножју, грубе фабричке зграде, светла трака од Саве |
ом, једним од оних тајанствених гласова у нама самима који не варају никад. „Мени треба један и |
јер је имао приличну дозу епикурејства у себи; он је волео све што је пријатно, лако, ново, ле |
а купила ту скоро и сва срећна унела га у ову собу.{S} Простирка је била лепа, али се супленту |
буму.{S} Сети се Чедомира.{S} Доведе га у везу с министровом ћерком.{S} Сети се његова ћутања н |
} Један сељак, прљав и исцепан да би га у другој земљи ухапсили, терао је своју кобилу преко об |
та на свету није било кадро спречити га у његовој борби за народ.{S} Његов радикализам није био |
, излагао геолошке теорије, упућивао га у живот природе, где се дрво с дрветом бори за што више |
аду.{S} Помисли и сад <pb n="248" /> да у њу уђе, као у свој дом.{S} Неколико младића стајало ј |
отив реакционарних власти, трудио се да у своје законе унесе што више гарантије да власт не изи |
кочијаша, па онда у кола, очекујући да у њима види кога од нових, слободоумних министара.</p> |
х часовника, па све куца и ради, као да у радњи има стотина срца и душа.{S} Марке су биле најно |
да у свима пословима.{S} Изгледа као да у целој земљи постоји као осећање општег банкроства.</p |
ред те зграде, а никад није приметио да у њој <pb n="4" /> седи неко кога треба чувати.{S} Упра |
неповерљиви.{S} Страх од подвале влада у свима пословима.{S} Изгледа као да у целој земљи пост |
а првих <pb n="17" /> чиновничких влада у Србији, она је била вечито за одржавање неке врсте пл |
ја је из плитке барице доспела изненада у непрегледни <pb n="256" /> басен океана.{S} Јурио је |
у жену и осећа је поред себе живу, пада у грозницу пожуде.{S} Подивљао, као звер што погледа св |
виза: уживати и успети.{S} Понекад пада у севдах, и тада пева прилично.{S} То су они који одавн |
и софизми, а, с времена на време, упада у противуречности.{S} Она се питала још, што и они који |
судбину.</p> <p>Једном се дигнуо с рада у пола ноћи.{S} По споредним улицама биле су већ угашен |
дну, једна старинска, двоспратна зграда у источњачком стилу, с кровом као звезда, широком настр |
> <p>— А ти, фрајла, остави се Београда у Чачку.</p> <p>По вечери, Вишња је излазила с мајком н |
зде по зимском небу.{S} Одлазио је тада у кафану, губио се у читање новина, у пушење, у играње |
" /> с гумираним точковима, што је тада у Београду била још реткост и што јој сврати пажњу.{S} |
оћи остало само по себи, ако је ко тада у опште мислио шта ће после доћи!</p> <p>У тим идејама |
уставила, нема, збуњена, укочена, бледа у лицу и мртвих, опружених руку.{S} У глави јој је било |
јица се беху примакли прозору што гледа у двориште.{S} По калдрми је играло суво и топло сунце |
а не буде примећена, па се опет загледа у чипку, у кошуљу, у два округла таласа која су се диза |
адић, и отворено <pb n="130" /> погледа у Белине очи. — Али на што то питање!{S} Мени је тако л |
ти је, Вишња? — упита Аница, и погледа у собу неодређено.</p> <p>Млада учитељица је лежала неп |
сунцу.{S} Илић се ипак окрену и погледа у војнике, у њихове дрвене стражаре, па онда у кућу, ал |
S} Погледа нехотице у кочијаша, па онда у кола, очекујући да у њима види кога од нових, слободо |
нике, у њихове дрвене стражаре, па онда у кућу, али испод ока... као да га се то ништа не тиче. |
орављаш опет стварност.{S} То се догађа у драмама и романима.{S} Немогуће, Илићу; није то више |
апевао друштвени тенор, иначе књиговођа у варошкој штедионици, слободно, као да је у механи;</p |
стара, добра времена — уздахну госпођа у пола воље. — Онда је живот био лак, јевтин.{S} Данас |
сео свет који се другим данима не опажа у присуству жена и људи, лепих, задовољних, срачунатог |
сиво, тако сиво да се њена црвена блуза у тој прозрачној сивини причињавала као какав велики бо |
ије хтела да чује за Париз.</p> <p>— Ја у Француску? — викнула је кад јој је муж поменуо пут. — |
у хлеба да зарадим!</p> <p>— Онда ћу ја у село за воденичара! — одговори младић тврдоглаво.</p> |
<p>— Чеда и еманципација! — прште Каја у смех. — Ко га не познаје, скупо би га платио!</p> <p> |
де се негује она двострука камарадерија у политици и честитим забавама.{S} Ту су долазили студе |
цркве, са златним крстом, који се сија у ватри сунчане светлости.{S} Усред тог великог предела |
пно; сукње су летеле око ње као мантија у попа.</p> <p>Вишња се добро осећала на Великој Школи. |
њему се усправљало неколико фотографија у раму од сламе.{S} Ту је лежао још један албум, повеза |
е са завишћу да је то најбоља кондиција у Београду: стан, храна, пријатељство великог човека и |
би Младен учио! — насмеја се Бела, која у том тренутку донесе кафу.</p> <p>— Ћути ти, материна |
и, и један сјај мушке надмоћности засја у дечковим очима. — Кажи само колико поједеш шећерлеме |
/p> <p>— Ја сам одсудан противник брака у опште.{S} Он је неприродан и неморалан.{S} Неприродан |
а?...{S} Шта то мари нешто мало грешака у Науци, пошто ми стојимо још далеко од истине, пошто в |
ције, толико невероватно разних прилика у којима живе бића што је Дарвин стрпао све у једну врс |
вао на веру.{S} Могло се ићи из ходника у ходник, из слушаонице у слушаоницу, с предавања на пр |
n="62" /> као у неког свеца и очајника у исти мах.{S} Ова врста страха пред младићем појачала |
угла појављивала се једна млада девојка у коректној мушкој јаки; плав прамен косе сакривао је њ |
ире, ах мој Чедомире! — протепа девојка у заносу. ~</p> <p>Заман је Вишња звала свог драгана.{S |
ине...</p> <p>— Мама! — промуца девојка у одбрану свога драгана.</p> <p>— Ћути ти, ти... како д |
ину.</p> <p>— Је л’? — одговори девојка у истом тону.</p> <p>Један нов пламен црвенила лизну јо |
судбину.{S} Они су нас од нашег уласка у живот наместили на колосек који не смемо напуштати по |
латицу надокнађавала је госпа-Матовићка у пажљивом опхођењу, у слатком и кафи, комплиментима и |
ло старинску изјаву којом се проси рука у девојке.{S} Она је очекивала да је он назове својом в |
луши.{S} Његове очи су гореле као жишка у дувана.</p> <p>— Наш народ треба просветити.{S} Сељак |
адила мајка, глас целог народа их љушка у њиховим гробовима.</hi> </quote> </p> <p> <hi>М. У.</ |
било око њега, та су га писма уверавала у све што је несвесно хтео, што је тражио од живота.{S} |
би њој све што би имао, она би уживала у њему, он би могао обвити руке око њеног струка, завућ |
{S} Варош тонула, љушкала се, разливала у ноћи.{S} Девојчино срце се опијало том идилом.</p> <p |
не цигљане.</p> <p>Девојка је становала у близини, те позва свога пратиоца кући да се одморе.</ |
S} Девојка је волела ту улицу, веровала у њу.{S} То је била слабост ове учене главе.{S} Она је |
изале, одушевљавале.{S} Она је веровала у њих, у њино брзо остварење, у њихов велики принцип: „ |
а је њену целу душу.{S} Она је веровала у Чедомира, он је воли... они се поново воле...{S} Шта |
њих је певушила вода кроз луле, падала у низак басен и враћала се отуд у виду ниске врло сјајн |
муца њен глас.</p> <p>Девојка је падала у све већи занос.{S} Скупи кошуљу позади и притеже је.{ |
рећни.</p> <p>Дрхтећи, Вишња је гледала у своју другарицу и није речи могла рећи.</p> <p>— Удај |
да би га што мање узнемирила и гледала у њега сивим, остарелим очима које су цуриле.</p> <p>Ил |
али да га поздраве, а деца се загледала у њега, као у чудо.{S} Недељом и празником свет <pb n=" |
а широког пејсажа.{S} Обала се огледала у води тако јасно да је гледалац мешао стварност са илу |
<pb n="182" /> <p>— Како бих погледала у очи Илићу! — говорила је немо у себи.</p> <p>По целе |
главобоље.{S} Само знај, нећу скандала у кући — заврши он.</p> <p>Илић није ни сањао да се ова |
у лицу, готово као цвеће које је држала у крилу. — Али је живот чудан, комшија, тако чудан да ј |
бе, сву раскошну младост која је бујала у њеним грудима и сваког тренутка јој истеривала стид н |
n="192" /> на било код очију, пљускала у ушима.{S} Обузимали су га чудни осећаји да цепа, да м |
авну другарицу која се није заустављала у причи о својој срећи.</p> <p>Била се обесила о једру |
добро.{S} Ваљада, бура која се спремала у ваздуху, уносила му је грозницу у крв.{S} Руке су му |
вну служавку и предаде јој што је имала у рукама.</p> <p>— Збиља, ја сам ваша пријатељица? — уп |
ла лице у тог човека, али би га познала у хиљаду других по првој ситници.{S} Окрену се око себе |
{S} Управо, та му је кућа тек тада пала у очи.{S} То је била нова грађевина, налик на извесне б |
шла по славама, правила посете, ступала у хумана друштва, водила политику.{S} Она је волела те |
влажан сјај.{S} Светлост се претварала у сузу.{S} И суза за сузом поче да се ниже, као ђердан, |
р.{S} Деца се враћала с купања и дерала у сав глас.{S} Парк је пак ћутао усамљен.{S} Тек овде о |
ли кад би се растали, она је претресала у мислима дуго што јој је Илић говорио.{S} Није јој тад |
Не знам, Ја се нисам због тога уписала у школу.</p> <p>— Него због чега?</p> <p>— У Чачку није |
ма, рече јој:</p> <p>— Синоћ сам читала у једној књизи да има створења која уђу у наш живот јед |
је, разлиставала се стара лоза, пуштала у вис своје сочне пипке, припијала се уз кућу, увијала |
дмах.</p> <p>Од то доба није се враћала у Београд.</p> <p>Живот јој је пролазио без догађаја.{S |
тишавало постепено, свест му се враћала у главу, и он се питао:</p> <p>— Шта сам урадио!</p> <p |
ња тајне.{S} Вишња се опет није осећала у праву да затражи та објашњења.{S} Шта је она била сад |
> <head>V</head> <p>Кад је Вишња стигла у Чачак, осетила је тек ту сву супротност између живота |
>— Краљ се верио! — дочекала га је Бела у кујни, у коју се прво ступало при улазу у велеиздајни |
уштала собу, шетала по дворишту, седела у башти.{S} Ствари су у кући пошле опет својим старим, |
ало са њеним драганом.{S} Она је седела у Чачку и стално чекала његов одговор.{S} Дани су јој п |
.. „Знам, вели, да их се Вишња зажелела у Београду".</p> <p>Некад јој је све то пријало.{S} Виш |
{S} Једна липсала коза вукла се из села у село и процењивала се наизменично пред разним комисиј |
неколико девојака. — Знаш ли да си села у вилинско коло?</p> <p>— Кажу — додаде друга девојка, |
глог обелио.{S} Трипут се лала зажутела у школском врту.{S} Трипут је славуј пропевао у шипражј |
једну орфеумску песму која је тада била у моди.</p> <p>— Овоме је све равно до Косова! — насмеј |
У толико боље.{S} Још нисам никад била у сеоској механи.</p> <p>Илић није имао новаца; десило |
ке зграде и краја улице, која се губила у низини својих простих, неугледних кућа.{S} И онда опе |
воју другарицу.{S} Она се била изгубила у мисли.{S} Тек, једна једва приметна румен кретала се |
ога земљака са човеком кога је оставила у Београду, који је такође имао велика одушевљења за бо |
са обореним очима, које нам је оставила у спомену наша старија литература.{S} Својих осамнаест |
ше на четири угла.{S} Реч се зауставила у грлу.</p> <p>— Ти волиш другога?</p> <p>— Да!</p> <p> |
ле су гошће кад их је Матовићка уводила у њега.</p> <p>Доиста, салон је блештао у новом плишу и |
рчена поред њега.</p> <p>Ноћ је улазила у собу кроз прозор.</p> <pb n="159" /> <p>Тело и душа с |
Тај пламен и срдачност, која је звонила у девојкином гласу, чинили су своје дејство.{S} Илић је |
још којекако, али мајка!...{S} Ударила у плач, па запомаже по кући.{S} Ја нисам попуштала.{S} |
се такође придруживала ћерци, говорила у глас, причала о повој краљици, изговарајући полако ње |
, који би ова полудивља поља претворила у најлепши врт.{S} А тамо даље...</p> <p>И Радојев погл |
ене удаје, она је, против свега, носила у дну срца успомену на младића који ју је некад волео и |
год би узимала новине откако се вратила у Чачак.{S} Читала их је од почетка до краја.{S} Оне су |
, желео добро своме народу и имао стила у чланцима што их је писао по опозиционим листовима? </ |
ва је заводила, бркала мисли, одвлачила у пропаст.</p> <p>— Љута?{S} Зашто? — упита је младић, |
мицао више томе граду, радост се сушила у њеном срцу, обузимала је нека сумња, почетци кајања, |
кутију с палидрвцима, и упита га, пола у шали, пола озбиљно:</p> <p>— Откад ти поста тако огор |
рче једне улице: пуста калдрма, зарасла у модро-зелену траву, два низа плотова, неколико ниских |
квог изговора.</p> <p>— Мајка је изашла у варош — одбрани се девојка. — А други?...{S} Брига ме |
о себи, о својима, о миру који је нашла у свом родном крају, о вечито променљивом пејсажу кукур |
ете, састанке.{S} Кад би се пак и нашла у друштву, о испитима, при излетима, месним скупштинама |
ају заједничких убеђења.{S} Она је ишла у крајност као све жене.{S} Да јој је Илић у почетку пр |
на.</p> <p>Било је пролеће кад је дошла у то село.{S} Трипут је потом глог обелио.{S} Трипут се |
ао јој је унутрашњи глас. — Ти си дошла у њега весела као срна, <pb n="243" /> побегла си с ишч |
ако му је једна газдарица од стана ушла у собу само у кошуљи.{S} Био је у првој години Велике Ш |
ободна, још више <pb n="101" /> је ушла у социјалистичке идеје, у борбу против формалистичког д |
{S} Деци је шила хаљине најскупља шваља у вароши.{S} Сваке <hi>сезоне</hi> т.ј. сваког пролећа |
вршна власт, влада, треба да представља у суштини целокупан народ, његове сталне и опште интере |
" /> искуства.{S} Родом из Бијелог Поља у Старој Србији, он је прешао овамо да се школује, поту |
Београда, фабричка, са гвозденим ногама у виду лавовске шапе, и са уским зеленим лествицама.</p |
евојчице, близнакиње, с црвеним тракама у коси, слободне, радознале и пуне прича о мачки, кокош |
рка, два зелена суда с тропским биљкама у врх степеница и најзад унутрашња врата, чија су окна |
настави он даље, затежући капут рукама у џепу. — У учитељице?</p> <pb n="31" /> <p>— Не.{S} Не |
о Зарији Ристићу и о великим врућинама у Београду.{S} Ипак, пишући о тим простим стварима, на |
а својој другарици, она је стајала сама у зраку пуном кише.{S} Све је око ње било сиво, тако си |
змишљаше девојка, повукавши се из трема у своју собу, као рањена тица.</p> <p>Ту је било врло м |
Ова књига је посвећена погинулим Србима у ратовима 1912 и 13 године, јер они који су пали за От |
стом месту.{S} Упркос дубоким уверењима у сопствену вредност, он је оклевао.{S} Он је гледао св |
ључцима тражио је у обичним разговорима у друштву, песмама омиљених песника, у чланцима дневне |
> <p>Реши се да отпутује још истог дана у Чачак.</p> <p>Мајчина болест јој се чинила као казна. |
поче да пада киша.{S} Падала је из дана у дан.{S} То не беше ситна, јесења киша, већ млаки пљус |
<p>Вишњина мајка опорављала се из дана у дан.{S} Већ је по мало напуштала собу, шетала по двор |
ја.</p> <p>То уважење губило се из дана у дан.{S} Надничари су се навикивали на арапа.{S} Среди |
евољу.{S} Он је имао да се бори из дана у дан за комад насушног хлеба, те га је та борба изоштр |
и пуст колико и она архива коју из дана у дан испуњавају.</p> <p>У том се зачу нека псовка.{S} |
је носио другарицу његових младих дана у правцу Врачара.</p> <p>Аница ју је чекала на капији.< |
S} Дан је био један од оних жарких дана у сред пролећа, кад се око нас осећа оргијање природе и |
аја.{S} Хоћу да будем на висини времена у којем живим.</p> <p>Каја је била девојка коју живот н |
острана супружанска постеља, претворена у једну врсту дивана, тако распремљена с јастуцима унао |
> „једна жена као што си ти, тако учена у својој простоти, тако проста у својој учености... ти, |
а не спусти очи.{S} Она је била обучена у матроску блузу од обичне материје.{S} Држала је руке |
му иде у сусрет.{S} Она је била обучена у хаљине затворено плаве боје, чији је озбиљан крој дол |
з икаквог нарочитог повода.{S} Повучена у себе и тако здрава, она је изгледала нешто неспретна, |
емље, његов дед је кметовао дуго година у свом селу, његов отац, са нешто мало школе, начинио < |
о талас по њеним раменима.{S} Из хаљина у нереду провиривало је румено и бело грло.{S} Руке је |
љом и плаветним венцем удаљених планина у дну.{S} С друге стране, обала је била ниска, пошумљен |
е.</p> <p>— На Духове је наша скупштина у Београду — рече јој Аница. — Хоћеш ли да идемо?</p> < |
адовољна — замуца учитељица — задовољна у сваком случају.</p> <p>Па као да хтеде уверити себе, |
гледајући у страну, осећала се сигурна у његовом присуству.</p> <p>А Радоје је умео лепо да го |
књига, мисли, снова.{S} Место путовања у Врњце и Абацију, он је заједно с Фламарионом посећива |
о још после толикогодишњег аклиматисања у Београду.{S} Младен је био пао у трећем разреду из дв |
, почело је да долази до размимоилажења у питањима тактике, настајали су озбиљни сукоби, поднос |
робни врт, уносила бескрајна одушевљења у младићево срце и била најлепша лепота његове младости |
уалне радозналости, жива младост, сумња у радост која се нуди, непомирљив идеализам, неутољива |
право ова рођачка оцена.{S} Она посумња у искреност своје другарице.{S} Упита се да Каја није с |
</p> <p>Пред огледалом је стајала Вишња у ноћној кошуљи, боса.{S} Као ван себе, гледала је свој |
би је начинио бољом, него да је дочепа у своје шаке.{S} И он не жели власт да учини добра себи |
има који нису имали среће.</p> <p>Лампа у соби је осветљавала рђаво.{S} По кутовима се дизао мр |
е издржати.{S} Поручи једна кола, стрпа у њих један део својих књига, што би довољно било друго |
радио кредит код једног великог књижара у ђачком кварту, па је ступио у везе и с антикварима на |
ла скромна кућа једног државног пушкара у пензији.{S} Домаћица, жена преко шесдесет година, још |
духну ветар.{S} Лишће у џбунова заигра у крај пута.{S} Занесени у своју лепоту, они нису осети |
ао песма наде, утехе, буне; њихова вера у будућност и сопствену вредност уносила му је у крв пе |
евојке у паланци.{S} Опис једног излета у Овчарску бању или каква несташност млађег брата испуњ |
селих паприка колико хоће, али, пренета у ситне интриге удатих другарица, захтевала је раскош м |
опатра израдила му је место практиканта у Рачи крагујевачкој.{S} Ту се пре неки дан потукао <pb |
<pb n="123" /> Поред свег тешког живота у сталној опозицији и борби са властима, стари професор |
присно и свесрдно.</p> <p>Између живота у девојачкој школи и садашњег тренутка, Вишњи се десило |
гледала као бајка коју му прошлост црта у игри пролетњега сунца.{S} Гледао ју је; у срцу је осе |
жим што сам наумио.</p> <p>Вишња приста у први мах, подајући се своме срцу.{S} После се трже бр |
своје куће.</p> <p>Света је било доста у главној улици и пред кафанама.{S} Људи су гласно разг |
ко учена у својој простоти, тако проста у својој учености... ти, која би вечито била уза ме, ко |
јем, Радоје — одговори она, бледа, жута у лицу, готово као цвеће које је држала у крилу. — Али |
је била собица у дну ходника, окренута у башту.{S} Зидови су били тапетовани оранџастом хартиј |
чета војника марширала је са стрелишта у касарну.{S} У вече, један чича, с кантом петролеума и |
говца као и једног бољег радника: ништа у њој није давало утисак раскоши ; све је било потребно |
, прозорске завесе на алке, нешто цвећа у саксијама и пуно дима од јевтиног дувана.</p> <p>— Ве |
еног посуђа.{S} Стога она позва младића у <hi>салу</hi>.{S} То беше ниска, неизветрена одаја, с |
прстију.</p> <p>И тада би звао младића у дућан, понудио га да седне за тезгу, до саме касе, по |
стром.</p> <p>Бела је посвећивала Илића у те куповине, питала га за савет при избору боја, <pb |
а пријатељског и још била најлепша кућа у Београду.{S} Помисли и сад <pb n="248" /> да у њу уђе |
и, можда целом човечанству.</p> <p>Кућа у којој је држао кондицију налазила се при врху Крунске |
са сигурношћу.</p> <p>То је била собица у дну ходника, окренута у башту.{S} Зидови су били тапе |
кладим да је она најружнија престоница у Европи.</p> <p>Вишња заусти да нешто дода, али је већ |
и Матовића што је она његова сапутница у животу.</p> <p>— Клеопатра, треба повисити плату том |
чије срце, можда једино на свету, куца у том тренутку за њега... на своје лектире, убеђења, на |
у државну службу, добивши за преписача у Ваљеву, где је начинио целу своју каријеру.{S} Ту се |
ад се кола хтедоше кренути, Бела истрча у двориште и стаде преклињати мужа да не прави скандала |
кућом.{S} Њихова клупа је била најлепша у вароши.{S} Други су седели на сандуцима, на даскама з |
е, бога ти, Бела.{S} Теби је само љубав у глави.{S} Љубав, љубав... није она све у животу.{S} Ј |
у материјалног уживања, он се бацао сав у свет књига, мисли, снова.{S} Место путовања у Врњце и |
ућом и жену која сматра да је њен позив у животу виши од обичне бриге за кујну.{S} На лицу јој |
небо, велики празник, долазак Чедомиров у црном оделу к мени... очев благослов, прасе на ражњу. |
едњу одају.</p> <p>Кад се окрену натраг у салон, њено лице је горело сво, обузето неком унутарњ |
уљаве, црне, мокре очи, нечег детињског у осмеху што му га је извајала добра нада и што се чудн |
<hi>код Пеливана</hi>, бозаџије чувеног у то доба у студентским круговима.{S} Али он одби позив |
ир Илић, подигнуте јаке, врата увученог у рамена, <pb n="250" /> испрскан водом и блатом.{S} Го |
ој тада измицало да он оскудева понекад у јаким аргументима, да су његови закључци често вештач |
{S} Чачак је био њено родно место, град у којем је провела највећи део свога живота, сваки ју ј |
бе.{S} Њега пак сумња је задржавала сад у свему што би предузео.</p> <p>Избегавао је једну и др |
прва кад би се посвађали, добила је сад у мајци сигурну савезницу, те се свађама није видело кр |
падала у низак басен и враћала се отуд у виду ниске врло сјајних мехурића.{S} Суплент је ваљао |
тек тада једно кожно, старинско канабе у сумраку собног угла.</p> <p>— Седи ти... ти си уморни |
, који је задржао нешто од своје службе у војсци, трудио се да надокнади дамама оскудицу у кава |
еде о породици, о браку, о улози државе у материнству.{S} Те ствари су биле дотле далеко од Виш |
ишао полако, крајем пута, оборене главе у страну, и викао као по дужности:</p> <p>— Ево лепа во |
јатности.{S} Велика варош на утоци Саве у Дунав чинила јој се понова лепа.{S} Хтела ју је поздр |
глави.{S} Љубав, љубав... није она све у животу.{S} Ја имам осам испита на врату.{S} Глава ми |
аче.</p> <p>— Узми ме — шапутало је све у соби.</p> <p>Платно се сроза низ мишице, обеси се о б |
ри се само о сељаку.{S} Али он није све у земљи; није само њему положај тежак; сваки сталеж има |
јима живе бића што је Дарвин стрпао све у једну врсту!{S} Позитивизам није познао, ни видео, ни |
аждања — одобри Радоје.{S} Затим додаде у шали:</p> <p>— Вишња ће поћи за мене.</p> <p>Девојке |
пушка; једна од њих опусти крила и паде у рит; она друга прну у вис, па се врати, начини два тр |
" /> <p>— Шта то мари нешто мало правде у друштвеној конституцији — говорио је — пошто никаква |
акша борбу за насушни хлеб.{S} Ево овде у равници, где се киша очекује као благодат небесни, Мо |
му је звонио као труба војске која иде у помоћ, као поклич на освету, на буну.{S} Што му се до |
о својим сопственим очима, како све иде у пропаст.{S}Осети да му се гуша стеже, очи почеше да г |
гнеш, све ти се дешава, ништа ти не иде у корист.</p> <p>Илић погледа зачуђено у своју другариц |
се дуго своје хаљине.{S} Понекад се иде у позориште, кад оно у свом путу наиђе на Чачак.{S} По |
од земље или емаља.{S} Из кујне се иде у дечју собу, где је Чедомир обично држао лекције.{S} О |
се решила, искрено се радовала што иде у престоницу.{S} Заборавила је многе раније непријатнос |
г излога спази Лазаревићеву како му иде у сусрет.{S} Она је била обучена у хаљине затворено пла |
Књига природе је широм отворена, хајде у природу!</p> <p>Чедомир, као добар Словен, прими радо |
<p>Зарија пређе на илузију слободе, оде у метафизику, изгуби се у апсурдности даљих дедукција.< |
Кад му се то једног дана досади, он оде у суд, сврши све формалности око преноса наследства на |
су одлучности, који помаже паметне људе у њиховим борбама, он је остајао на истом месту.{S} Упр |
одаде:</p> <p>— Ја радим да убедим људе у потребу да се поново почну послови.{S} Као што видиш, |
мајка. — Ја јој једнако велим да изађе у друштво, да се разоноди, а она неће, <hi>штудира</hi> |
путовати и отворено, а да нико не нађе у њему чега другог до другарских саопштења.{S} Његов од |
черас навратити.{S} Боји се да не пређе у запаљење.</p> <p>— Збиља?{S} Запаљење није лако у газ |
лског професора.</p> <p>Брачни пар дође у Београд да присуствује погребу.{S} После се не вратиш |
у акцију, треба му читаво решење да уђе у дућан и купи какву ситницу, а прелази преко остварени |
одби позив ћутке, махнувши руком, и уђе у парк.</p> <p>Ту је било света још више.{S} Склони се |
је ишла лако, као вода, како се то каже у Ваљеву, Кад би учитељ испричао лекцију, о шљиви на пр |
огу да се определе јер се стално налазе у недоумици: да ли да гласају по свом убеђењу, <pb n="2 |
врелим гвожђем суревњивости, они улазе у политику и губе своје илузије.{S} Тесногруди, амбицио |
р би онда требало да исприча своје везе у кући министра Матовића, да објасни ону вожњу у колима |
ирно парче пред лактом.{S} После је узе у обе шаке и миловаше је, и преко лакта, оборених очију |
сихолози?“ Цело његово биће вукло га је у том тренутку далеко од науке, тамо у ту сивину, ка ње |
ненадним сјајем.{S} Да ли се сети да је у тој улици први пут видела свога драгана са његовом до |
арошкој штедионици, слободно, као да је у механи;</p> <quote> <l>Ој убава, убава девојко, ој,</ |
а, један ђаво!{S} Спас радног народа је у револуцији... и само у револуцији... и опет вам кажем |
ажавала идејним друговима.{S} Седала је у прве клупе да би професора чула што боље.{S} Уписала |
нако, намерно и пркосно.{S} Остајала је у салону тек кад има још некога.{S} У варош, и кад би и |
са ниском мерџана око врата, седела је у својој клупи и преслишавала <pb n="37" /> се из метод |
себи.</p> <p>По целе дане проводила је у својој соби, читала прибелешке, разгледала непрочитан |
лаких београдских вечери.{S} Тражила је у њима нешто ново, изненадно, добро, нешто што ће доћи |
није заслужио ону увреду — говорила је у себи.</p> <p>С тим прекором мешала се широка жалба за |
{S} У варош, и кад би излазила, ишла је у пратњи госпа-Клеопатре.{S} Иначе је Бела крила вешто |
— рече јој, тешећи. — Он не зна шта је у теби одбио.</p> <p>Сунце је клизило по ведром небу.{S |
час васкрса мртвих, страшни суд, кад је у њега веровао.</p> <p>Изненадно, без икаквог узрока, к |
право, он је ово двоје мешао.{S} Кад је у клисури надзиравао раднике, гледајући хиљаде њихових |
к у обичним приликама, а камо ли кад је у питању престо.{S} Ко би то могао помислити само јутро |
S} Треба ли се одрећи те користи кад је у питању држава и виши интереси, до ђавола држава и виш |
света Русија, матушка словенска, све је у њој могуће, све је у њој по руски!{S} Млада девојка н |
езбројни, живот шуми, таласа се, све је у вечитом покрету.{S} Али што се пароброд примицао више |
словенска, све је у њој могуће, све је у њој по руски!{S} Млада девојка не осети кад дођоше до |
{S} Остало је само његово тело, које је у том тренутку, наго и покривено платном, као и Вишњино |
заборављала је на рђаве часове које је у њој доживела; успомене, оне лепше, ницале су око ње, |
торије имао је врло добре оцене, али је у осталим предметима био већином слаб.{S} Из српског је |
>— Колегинице из села?...{S} Како ти је у селу?</p> <p>— У селу је добро свакоме који од њега н |
вала.{S} Тада он дохвати књигу, баци је у угао иза себе, и, као да је хтео утопити своје мисли, |
а, оба пријатељска.{S} У осталом, он је у том тренутку жељкао једну неостварену жељу за промено |
ју осећају слаби према јакима.{S} Он је у новцу видео силу која учвршћава живот, пријатеља који |
p>Илић је волео Зарију присно.{S} Он је у њему видео једног сапутника на истом путу, на путу у |
ки трамвај.{S} Удар копита одјекивао је у такту по мирном крају.{S} Несигурна мартовска светлос |
>Кроз широм отворене прозоре допирао је у собу весео шум Београда који се будио пред вече, као |
идиш, ти ниси видео то тело — шаптао је у себи — то лепо тело, те чаробне превоје и кутове...</ |
б се поцепа.{S} Један мањи део остао је у Групи.{S} Остали пак основали су радикални клуб.{S} М |
на ушла у собу само у кошуљи.{S} Био је у првој години Велике Школе.{S} Дошао је кући око пет с |
се зауставио, склопио књигу, оставио је у крај свога стола, уредио краватну, погледао да ли су |
} Потврђења својим закључцима тражио је у обичним разговорима у друштву, песмама омиљених песни |
старији од своје сусетке.{S} Долазио је у њихову кућу као у своју.{S} Газда-Митар га је звао че |
оји је прелазио у трагику.{S} Ступио је у политику почетком Осамдесетих година.{S} У то доба, д |
зиду према њему, више постеље, висио је у природној величини портре Матовићев, рад једног од на |
је поставе за учитељицу.</p> <p>Како је у том селу било празно место, поставили су је одмах.</p |
јаднику успели да напакосте.{S} Било је у колегијуму много нечег женског, калуђерског, лицемерн |
а су ишли пешке, као у селу.{S} Било је у сватовима много света, где је познавала извесна лица, |
{S} То осећање прогнанства прелазило је у неку врсту фикс-идеје, море, мучног лудила.{S} Осећао |
екад пребацивао и откривао и оно што је у партији или државној служби сазнао у поверењу.{S} Так |
Што год је било око ње, уверавало ју је у нови живот: варошка галама, начитани другови, одушевљ |
ност и сопствену вредност уносила му је у крв пенушаво одушевљење као од неког јаког пића.{S} С |
ушио једну дивну песму!{S} Остала су је у памети само два три стиха из средине: ...{S}И мислио |
хвати се за телеграфски дирек.{S} Ту је у стању да остане <pb n="233" /> сатима.{S} Ако га ко у |
окалиницу, претварала савамалске авлије у чаробни врт, уносила бескрајна одушевљења у младићево |
ко је било крштено име Матовићки — није у свему делила демократска убеђења свога мужа; по њеном |
је ништа поможено народима кад она није у корист републике...{S} Од патриота бежи општим људима |
н, јер се обавезујемо за нешто што није у нашој власти.{S} Брак ствара од људи силом хипокрите, |
лана за подизањем електричне индустрије у Чачку, гледао је остварење своје љубави према бакалин |
ико суседних кровова и заруделе кајсије у башти.</p> <p>— Ви волите кајсије? — упита Бела млади |
.{S} Он је брижљиво остављао те хартије у дно свог ђачког сандука, поређане хронолошким редом; |
разних народа и разних епоха, опозиције у срцу једног истог друштва, противуречности у карактер |
по!{S} Ове бледе, уздржљиве, свете боје у ивањског цвећа... да ли има шта умилније од његова ве |
ти хор <hi>Љубићске Виле</hi> приређује у очи Ивањдана излет на брање ивањског цвећа.{S} Да пус |
животом и смрћу, па се слободно упућује у варош.{S} После се сети његовог дома на Врачару, скро |
ређивало у корист избора Србина владике у Маћедонији.{S} Председништво је предлагало да се клуб |
Не треба бити тако осетљив на неприлике у животу.{S} Ти си млад.{S} Треба ти времена.{S} Ти си |
јци.{S} Јесења ноћ ју је опијала, слике у глави обавијале се као паучина; у крв улазила грозниц |
е, начин живота и живљења једне девојке у паланци.{S} Опис једног излета у Овчарску бању или ка |
у од обичне материје.{S} Држала је руке у крилу. <pb n="52" /> На глави јој је био прост шешир |
кла би гледајући тако њихове црне тачке у дубинама небесног плаветнила. — Благо њима.{S} Узлећу |
Своме препуном срцу налазила је одушке у цвећу, сагињала се, кидала га, мирисала, стезала њего |
пољуби руку!</p> <p>Ствари су се мењале у кући полако.{S} Послуга се обазривије понашала према |
ругљене, већ као две капље мастила пале у светло белило између трепавица.{S} Та глава је заводи |
на, чије се заокругљене линије назирале у прашини сунца на заласку.{S} Долина је била пуна прим |
разлоге двема женама, које су се занеле у свој план до лудила.{S} У кући су настајале свађе.{S} |
јних, без спрата да су се готово губиле у овој пољани усред престонице.</p> <p>У том великом пр |
дај десно... тамо испод дереглије, доле у води, није ли оно једна тичица.</p> <p>Доиста, Чедоми |
помиловани робијаш?{S} Па и даље, доле у Београду, зар није видела гомиле још горих од својих |
ада блиско окружавале Чачак.{S} Обрасле у шуму и бујад, оне су дизале озбиљно своје врхове укра |
по околним гајевима, повлачећи се дубље у земљу, док се није задржао у Повлену, у намери да хај |
ва, затвори врата за собом, ступи дубље у собу, стави руке на кукове, па ослови студента нешто |
е онде видео би се, у том парчету земље у крај Мораве, засађеном врбама и по којом липом, какав |
их и стаде прелиставати да уђе што боље у предмет.{S} Он их је почео у Паризу, пун научног опти |
узбуна мртвих ствари, једно бојно поље у ноћи са свим ужасима који се појављују и онима који с |
> двоструко, јер нам је време најскупље у животу.</p> <p>Он се доиста журио.{S} У успеху свога |
м у Париз.{S} Задржали су се неко време у Бечу и Минхену.{S} Савете, којима су их обасули у Бео |
S} На државни удар... на професора коме у том тренутку скидају букагије с ногу и нуде за минист |
мали противна убеђења?{S} Ја сам о томе у апсу размишљао дуго, па сам дошао до закључка, да се |
за.</p> <p>— Свуда!{S} Свуда... само не у Београд! — шапутао јој је унутрашњи глас. — Ти си дош |
услиши молбу да се преко лета прехране у каквом манастиру, они Ужичани и Црногорци били су врл |
ет, па после умакао и успео да пребегне у Турску.</p> <p>Илић стиже доцкан кући, па сутрадан ја |
, претрчи поново преко дворишта, упадне у своју собу и зарони зајапурено лице у хладовите јасту |
/> оцена ни прозивања.{S} Већ се седне у клупу, професор говори, ко хоће да бележи, он бележи, |
ве покретне стражаре од дасака, обојене у српску тробојку и с дрвеном јабуком на врху.</p> <p>— |
а изгледају пред њим као муве окамењене у ћилибару.{S} Ми не знамо где идемо, ми знамо само да |
но што остане лако је.{S} Још до године у ово доба можемо имати електрику.</p> <p>Остојића је н |
к и понеки професор није имао те ширине у образовању.{S} Он је то знао и није се чудио: он <pb |
претвориле су те бог зна чије одеротине у сиву боју која је језиво приличила његовом земљастом |
као црна звезда.{S} Усред мртве тишине у атмосфери, на Сави се, изненадно и нечујно, подигне ј |
е.{S} Стаклена врата водила су из кујне у Вишњину собу, која изненади младића многим и лепим на |
Држава има рачуна да нам опет притекне у помоћ...{S} Ми морамо успети.</p> <p>— Шта да радим ? |
мисли, слика, успомена, које се прегоне у човеку у извесним часовима усамљености!</p> <p>— Куд |
а, осмехнувши се, па покуша да се метне у у њено расположење.</p> <p>— Да си жива и здрава, још |
.{S} Ето то, тај факт, то жалосно стање у којем се налази наш свет, не треба губити из вида.{S} |
еља, ни лекара.{S} Све је више сиротиње у нашем народу.{S} Села, у којима се никад није знало з |
у руком.{S} Њу су саму подгризале сумње у њен јавни рад, у њене идеје, у живот који је изабрала |
љене око паса, очи бледе, а мисао умире у глави.{S} Њему су ти загрљаји падали слатко на срце.{ |
n="174" /> је ишао, место у цркву, горе у клисуру и дивио се како се стене секу...</p> <p>— Као |
чудан сјај и упијале <pb n="312" /> се у чипкану кошуљу, у дивна округла рамена, у румену кожу |
жена. — Дошла Ката данас, па као да се у црно завила, плаче, суза јој сузу не стиже.{S} Вели, |
бе да си срећан човек.{S} Причају да се у тебе заљубљују министарке или њихове ћерке...{S} Седи |
едан шегрт наиђе звиждућући, загледа се у пијаницу и рече му озбиљно:</p> <p>— Ти излазиш из Зд |
икну <pb n="217" /> јој Милева, која се у тај пар приближавала с Радојем и још неколико девојак |
ћни случај.{S} Нека топла нада, која се у њој рађала без разлога, испуњавала је њену целу душу. |
гоступица и разлистале природе, која се у роси зориној купала безбрижно, разблудно.{S} Осећала |
нила су се по уличном дрвећу, дизала се у вис, кружила неко време, па опет слетала, и крештала |
хала рукама, бацакала ноге, окретала се у балету и тражила очима Чедомира да му пошаље пољубац. |
— Откуд овај сан, овај бол? — питала се у чуду.</p> <p>Напољу се мрак повлачио све јаче.{S} По |
еалу који јој је Илић открио, мешала се у друштво младих људи и девојака, подражавала мушкарцим |
p> <p>Вишња је тако прошла, изгубила се у провинцији као и у његовом спомену.{S} Што је онда то |
а сточићу уметничке израде, налазила се у златном оквиру фотографија црногорског кнеза са своје |
<p>Она погледа око себе.{S} Налазила се у једној забаченој улици.{S} Ноћне светиљке чкиљеле су |
една камара неисечених дрва рогушила се у сенци коју је правило крило универзитетске зграде.{S} |
изненада без мужа и прихода, повукла се у једну кућицу из дворишта, и ту, од оног што јој је ос |
атици</hi>.{S} Анри Поенкаре наслања се у геометрији више на осећање него на разум.{S} Иде се ч |
остоји, да живи, живи...</p> <p>Нађе се у Кнез-Михаиловој улици.</p> <p>Ова улица је била још м |
врло знаменита личност, заљубљивале се у своје наставнице.</p> <p>Каја није примећавала забуну |
/p> <p>Пређоше преко пруге и упутише се у обележеном правцу стазом обраслом у травуљину.</p> <p |
ите сенке прекрилиле би земљу, па би се у час изгубиле и уступиле место блиставој светлости као |
без резерве.{S} Тешко ономе који би се у том часу бацио љагом на свемоћ слободе и њене заточни |
е пренуо из својих студија, видео би се у својој соби, сам... ужасно сам, као у гробу.{S} Тада |
.</p> <p>— Вишња Лазаревна! — чуо би се у том глас неког из њеног друштва, и она је већ заборав |
ју слободе, оде у метафизику, изгуби се у апсурдности даљих дедукција.</p> <p>На часовнику у дв |
ље...</p> <p>И Радојев поглед изгуби се у планине које су са запада блиско окружавале Чачак.{S} |
— кликну гласно, потрча тамо, посади се у његову средину и стаде растресати набрано цвеће.</p> |
социјалистима, републиканцима, који се у то доба борбе за основна грађанска права нису разлико |
ила плава, прави словенски тип, који се у Србији још може наћи само по забаченијим селима, као |
есели и шарени као сватови, и губили се у ноћ преживелих година.{S} Преста брзо да се бори прот |
Ту је било света још више.{S} Склони се у крај, где је почињала једна споредна стаза.{S} Начини |
, изволи напред — додаде он и склони се у страну.</p> <p>Улица је на том месту била раскопана.{ |
свилена коса се просу као талас, упи се у њена леђа.{S} Она врисну:</p> <p>— Чедомире, узми ме! |
во дете, сакато, размажено, претвори се у <pb n="133" /> жену, велику, одраслу, снажну, развије |
изгубио меру, претерао, затворио си се у кулу од слонове кости.{S} Ти си рђаво разумео околину |
под небом и помири с оцем.{S} Врати се у Чачак, али не хтеде продужити школу.</p> <p>— Нећу да |
ржа никакву резерву за себе, и врати се у Београд.{S} Мајка је покушала да се измире.{S} Он јој |
; боље је пристати на живот, пустити се у њега.</p> <p>Јер какав да је, живот постоји, он се не |
кварим задовољство.{S} Него, враћај се у Београд, па гледај своју науку.</p> <pb n="234" /> <p |
ије то што сам хтео.{S} Преварио сам се у Дарвина.{S} Шта ми је требао Дарвин ?</p> <pb n="300" |
овим планинама, овим људима стискао се у њему као соко са скрханим крилима.</p> <p>Варош се сп |
атеријалистичке философије претварао се у нежног љубавника: у његовим годинама човек је сав оду |
.{S} Одлазио је тада у кафану, губио се у читање новина, у пушење, у играње домина с првим кога |
голаћа, да је ту био рањен, освестио се у неком потоку два дана после битке, па како су Турци в |
ту дохрама <hi>новинар</hi>.{S} Тако се у Чачку зове разносач новина, један <pb n="224" /> сака |
контуре.{S} Нешто загонетно осећало се у природи.{S} У исти мах, око срца јој било топло, меко |
d>XI</head> <p>После ручка прелазило се у салон, да би служавка очистила трпезарију.{S} Стари г |
везано за њега.{S} Њено срце грчило се у мукама.{S} У њеној души дубила се болна празнина.{S} |
ише имале недокучивих тајна.{S} Ушло се у прве векове земље.{S} Сазнало се како су планине рође |
свакодневни живот и ми сами налазимо се у уској вези и солидарности са земљом у којој смо рођен |
посвећена Чедомиром Илићем у оно што се у то доба звало реални правац у животу.{S} Па опет, чим |
о руковао с друштвеном имовином, јер се у каси не нађе онолико новаца колико се очекивало.{S} А |
одан и неморалан.{S} Неприродан, јер се у органском свету не зна за такву везу; неморалан, јер |
p> <p>Тако би и урађено.</p> <p>Илић се у почетку снебивао, осећао се као на терету, на сметњи. |
адају, управљају, постављају, мешају се у све гране државног живота.</p> <p>На том месту тротоа |
p>Она га присили да седне, посади му се у крило, па поче да барата по његовом столу.{S} Под рук |
у је Остојић уживао у чаршији окрену се у мржњу против њега.{S} Обедише га чак да је несавесно |
а трем.{S} Пролетња пилад грабила су се у дворишту око мрва које им је стресла кад је распремал |
које су сами пешаци утрли, белиле су се у озеленелој трави.{S} Општина је била посадила нешто д |
о после школских часова.{S} Нашли су се у једној побочној улици у време које су заказали.{S} Од |
м имала право!{S} Не треба гојити прасе у очи божића...{S} Све је спремно.{S} Могу се венчати п |
Радоје. — Проста, а све каже, дирне те у жицу.</p> <p>Девојке одговорише :</p> <pb n="214" /> |
а пушка; тица се изви над Дунав, одлете у ваздух и више се не врати.</p> <p>— Жао јој је било с |
.</p> <p>У том тренутку, девојка полете у правцу њега, пребаци му руке преко рамена и обеси се |
ви ти то мени... ви се људи не разумете у тим стварима.</p> <p>— Добро.{S} Мени је иначе доста |
S} То допусти Матовићима да се преместе у једну већу кућу.{S} Било је крајње време, јер су сад |
на својим устима и њене груди утиснуте у његове.{S} Он је стеже снажно, грчевито, не мислећи н |
кад се неће удати.</p> <p>Остојић прште у смех.{S} И Вишња се насмеја.</p> <p>— Гатке! — рече о |
бра, наивна, старинска жена...{S} Ко ће у то да верује!...{S} И то да дочекам у својој рођеној |
у дућану.{S} Газда-Митар имао је среће у трговини.{S} Послови су ишли добро.{S} Ипак је нешто |
чи“.</p> <p>Радоје побеже од очеве куће у неко село где су имали родбине.{S} Ту је остао неколи |
ана шума.{S} Тада духну ветар.{S} Лишће у џбунова заигра у крај пута.{S} Занесени у своју лепот |
неким руским принципима васпитања деце у слободи.</p> <p>— Нек се развијају по инстинкту — гов |
оји је дотле познавала: смерне породице у којим је наставала, умерене забаве <pb n="35" /> у шк |
се стресе.</p> <p>Она није видела лице у тог човека, али би га познала у хиљаду других по прво |
е у своју собу и зарони зајапурено лице у хладовите јастуке своје постеље.</p> <p>Младић је диз |
ићи из ходника у ходник, из слушаонице у слушаоницу, с предавања на предавање.{S} Нико вас ниј |
.{S} Распознавале се коњске ногоступице у отврдлу блату.{S} Једно бело парче неба указивало се |
а је сретоше убрзо.{S} Погледа нехотице у кочијаша, па онда у кола, очекујући да у њима види ко |
изове ископаних рака.{S} Гомиле иловаче у помрчини давале су утисак гробних хумки.{S} Усамљени |
брани била су подигнута.{S} Ништа јаче у граду није било сазидано: све сам цемент и камен, тем |
говарања, и весеље букне, у толико јаче у колико је дотле избегавано; момци су духовити, девојк |
о у чокоту.</p> <p>— Бесмислице! — рече у себи девојка и одмахну руком.</p> <p>Тога дана врућин |
ладеж.</p> <p>— Ах! како је лепа — рече у себи и пољуби то место очима.</p> <p>Кад би она била |
олико година како смо се растали — рече у себи Илић кад се трамвај удаљи. — Боже мој!{S} А мени |
.</p> <p>— Овај се вешто извлачи — рече у себи.</p> <p>— Управо — додаде Илић — за мене брак не |
одби ташту жељу за каћиперством и рече у себи:</p> <p>— Он се вара.{S} Њему треба друга жена.. |
</hi> паде под стечај, а Радоја стрпаше у хапс.{S} Он се оправда.{S} Разлог је био прост; брана |
питао је он.</p> <p>Њене руке задрхташе у његовим, па га стегоше, задрхташе опет, и стегоше.{S} |
једанпут својом хромом ногом, већ беше у другој соби. — Што су дивне, само да знате!... чу се |
ном колу знанаца, повлачећи се све више у своје књиге и свој свет идеја.</p> <p>Једнога дана, т |
оцртавало пред њима, губило се све више у таму.{S} И мрак се спуштао као плаветна платна, изатк |
ом лицу.{S} Тај се израз губио све више у извесну забезекнутост што је нашла више него што је о |
нтименталности ?</p> <p>— Она није више у моди, слатка моја — насмеја се стара девојка. — Она ј |
вог политичког убеђења, не верујем више у политику.</p> <p>У том тренутку, они су ишли дуж неко |
већ у августу молио је оца да га упише у школу.{S} Дотле је сам научио читати и писати из сест |
е коалиција, свака фракција експлоатише у своју корист парламентарну свемоћ.{S} Треба ли се одр |
ј и своју оскудицу.{S} И они се вратише у варош још веселији него што су пошли, трчећи, прескач |
о добар део улице.{S} После се спустише у Палилулу преко гробља Светог Марка, које је било зара |
државе које су стизале са Запада нађоше у том незадовољству узорану њиву, и народ се формира, г |
аругу која је некад била друм, па уђоше у једно пространо двориште, ограђено са три стране јевт |
заспао.</p> <p>Мисли му поново скренуше у родно место.{S} Оно је врло лепо кад је вашар, окружн |
е она била жена, а код жена, кад је муж у питању, начелне разлике не представљају велику сметњу |
бавку савршенијих справа и средстава, и у опште претпостављати, свуда где му је то место, матер |
, која је била за <hi>боље госте</hi> и у исти мах служила за кување, долазиле су оближње радни |
треба више, па да се буде срећан!{S} И у том слатком расположењу, које не потиче из одређених |
мир Илић излазио из куће Матовића.{S} И у Београду је сунце залазило, само другојачије, ћудљиво |
ђењу, у слатком и кафи, комплиментима и у киселој штрудли с маком сваког празника.{S} Ту повуче |
} Тако је гледао у врх једног багрена и у његовим последњим гранама, које су се љушкале на вече |
дође свеска једног омладинског листа и у њој преведена песма неког Руса.{S} Девојка обави десн |
иста, Чедомир угледа слику једне врбе и у њој слику тице како стоји на гранчици.{S} Још цео јед |
ља... и Радоја који ти ово писмо пише и у свему ми се на руци налази.</p> <pb n="180" /> <p>То |
х ђак треба да је задовољан што улази и у дечју собу; <pb n="9" /> иначе је сиротињи место у ку |
о смрти.{S} Било је нечег гробног чак и у кућама, из чијих разваљених вратница и подрума без ок |
, и остали понешто дужни по умашћеним и у крајевима испресавијаним, дугачким тефтерима њеног га |
прошла, изгубила се у провинцији као и у његовом спомену.{S} Што је онда толико наваљивао да с |
осматрала га весело, готово безазлено и у исти мах несташно.{S} Бела је имала бело лице с кожом |
к.{S} Чинило му <pb n="280" /> се да би у њој нашао оно нешто неодређено што је вечито тражио.{ |
бља.{S} Раније чим би легла, заспала би у исти мах.{S} Сад се превртала са једног краја постеље |
да гледају <hi>Ткаче</hi>.{S} После би у групама пратили једно друго до куће.{S} И, она је лег |
даје преимућство над паром при употреби у ситној, па и занатској радиности, стари Лазаревић пре |
домаћем учитељу.{S} Жандарм, на служби у министровој кући, одавао му је потпуно прописан поздр |
ку младеж, одушевљавати се да се појави у Чачку са бурским шеширом, подгрејавати бајке о миразу |
и на спољашњост; па кад то и чини, ради у супротном правцу: пушта браду, чупав је, аљкав, носи |
муж је столар — објасни девојка. — Ради у једној оближњој фабрици.{S} Добро му се плаћа.{S} У с |
живописан.{S} Кад се каква идеја усади у његову главу, она се тако угњезди да је ни сами ђаво |
знамо још колико неисцрпног злата лежи у тим таласима.</p> <p>Вишња га погледа неповерљиво.{S} |
о тако... ради саме власти и да је држи у својим рукама, као тврдица златнике, и да се свети, д |
, боје као восак.</p> <p>Друштво загази у ливаду.{S} Иза ногу је остајао сив траг превијене тра |
палише се од задовољства које се налази у овим церемонијама кад се има седамнаест година.</p> < |
ом, обојен жућкастом бојом која прелази у ружичасту, с мрким шалонима што су били дискретно спу |
ог света што празником пре подне излази у варошки парк.{S} Весела женскадија, која нема брига о |
град њено изабрано место.{S} Она долази у њега као стара познаница.{S} Њу чекају многи познаниц |
враћају у младићеву главу.{S} Он опази у Вишњиним очима један влажан сјај.{S} Светлост се прет |
Овчара.{S} Сети се гомиле радника који у подножју те планине зидају централу <hi>Рад и Светлос |
сти.{S} Ето ти кључа да постанеш велики у очима оних који те окружују...{S} Је ли, Марјане, а б |
на човека, али видиш, ја се питам да ли у мени не живи неки скривени ђаво.{S} Ах, како сам гада |
је.</p> <p>И сви троје су тако веровали у брзо и потпуно помиловање Јованово да се његово прису |
био јунак тих дана.{S} Људи су веровали у њега, сматрали га за нешто више од себе.{S} Кад је пр |
великих врућина.{S} Прозори су гледали у врт, чије воћке, још младе, пружале су мршаву сенку п |
за разређивала се.{S} Шетачи се враћали у град.{S} Између дрвећа хватао се дуг и весео летњи су |
ало да пожуре.{S} Једни су већ одмицали у правцу вароши.{S} Радоје уста.{S} Пред њим блесну опе |
асније осетио два човека који су живели у њему; један: миран студент из унутрашњости који гледа |
ам родитеље“.</p> <p>Цео дан су провели у шетњи.{S} Пред вече, кад је сунце нагињало западу, де |
бајке причају се о људима који су јели у њој, у данима своје младости, њен пасуљ с пастрмом, с |
има, на даскама закуцаним на ногаре или у четири кочића.{S} Њихова клупа је из Београда, фабрич |
м.{S} Други <pb n="263" /> су се губили у тричарије, уживали кад би код деце изазвали дивљење, |
е је изиграна.{S} Трговци су се уселили у њен храм.{S} Јавну реч је заглушило пиљарско <hi>ко д |
шње доба боли, јер су се жбири испилили у народне људе, у родољубе, јер наше време није оно што |
о пријатан.{S} У Паризу су се настанили у једном пансиону који су му Срби препоручили.{S} Уписа |
смо хтели, и ми смо се горко преварили у систем парламентарних влада.</p> <p>— Како? — зачуди |
лакта, оборених очију, без иједне мисли у глави.</p> <p>Бела се није бранила.{S} Зенице су јој |
инхену.{S} Савете, којима су их обасули у Београду, нису имали прилике да употребе.{S} На једно |
рци, с којима се хранио.{S} Они су ишли у гомили, грајали и препирали се о неком <hi>питању</hi |
бе.{S} На једном месту погрешно су ушли у други воз.{S} Даље опет, изгубила им се корпа са ства |
су из раја изашле.</p> <p>Били су сами у дућану.{S} Калфа је претакао вино у магази.{S} Шегрт |
а човек неће бити преварен ни у мери ни у роби.{S} Он се разликовао од осталих трговаца и по то |
да код њега човек неће бити преварен ни у мери ни у роби.{S} Он се разликовао од осталих тргова |
ари, чуда, лепота, какве не би нашао ни у најчувенијој светској бањи.{S} Виктор Иго га је водио |
Тело и душа су тако уједињени и збркани у нама да упркос лепим мислима и дужним обзирима, онај |
ник кабинета, који се налазио на страни у бањи, придружио се телеграфски одлуци својих колега.{ |
трске.{S} Неколико јабланова, посађени у ред, стајали су непомични.{S} Сребрну траку велике ре |
шта.</p> <p>Госпа-Матовићка се зарумени у лицу као да је обузе изненадни страх да догађаји не у |
џбунова заигра у крај пута.{S} Занесени у своју лепоту, они нису осетили да је нестало лепог да |
давао; „Ми смо слепи код очију, утучени у главу, стока божја!“</p> <p>На спрату над дућаном сед |
е држао дућан у главној улици коју чини у тој вароши пут Крагујевац—Ужице.{S} То је била права |
ра.{S} Успео је да оба пројекта озакони у Скупштини.{S} У буџет се унесе довољна сума за почета |
ћ имао најмање воље за то, те се склони у прву капију.{S} Матовиће је била задесила нова несрећ |
под руком осети њено тело, да се утопи у разблудни осмејак њених усана, да се заборави и преда |
— Ти си луда! — рече јој он кад му рупи у собу, усред бела дана и без икаквог изговора.</p> <p> |
авка? — рече она као за себе, па повири у предњу одају.</p> <p>Кад се окрену натраг у салон, ње |
је имала јединствену вештину да измири у себи жену која господари кућом и жену која сматра да |
шће.{S} На један пут, ветар се претвори у вихор.{S} Облак се провали.{S} Из неба осу плаха киша |
асно, ту, поред себе, да се сав загњури у њега.{S} Он је толико очекивао ову <pb n="98" /> дево |
да као пресечен, једна му половина виси у ваздуху.</p> <p>— Долази ли још ко?</p> <p>— Ретко.{S |
тави ту пушку.{S} Не ваља је показивати у пијаном друштву — прекину га Зарија, па испи чокањ до |
е да се реши да ли ће група учествовати у митингу које је грађанство приређивало у корист избор |
ја ће му омилети кућу, која ће веровати у оно што он верује.</p> <p>Девојка одмахну руком.{S} Њ |
и човек потрча за њим и једва га ухвати у једном трњаку.{S} Кад се окренуо и пошао ка својој др |
је, живот постоји, он се не може мењати у својој суштини, ми смо принуђени примити га.{S} Да, в |
осећаја.{S} Он је успео да се она врати у Београд.{S} Али, ево већ неколико часова како су једн |
које се расуло.</p> <p>Чедомир се врати у дубину салона, сурва се на канабе, притиште јако обе |
окрене чинило јој се да је нешто прати у стопу, нешто хладно дува за њен врат и један тајанств |
наница чак!{S} Како се она могла мешати у његове личне ствари којима је он први и једини господ |
то изгладити.{S} Мајка се не сме мешати у наше ствари.</p> <p>— Мани се, Бела — викну јој мајка |
е знам ништа позитивно.{S} Треба видети у чему је ствар, треба се уверити — говорила је себи.</ |
} И млада девојка као да је хтела узети у одбрану свога новог познаника, подиже глас и рече иза |
униле те готово пророчке речи — примети у себи Вишња гледајући расејано у своју давну другарицу |
ј зимњег сунца које није могло продрети у собу него је скакало око прозора, по калдрми и гранам |
ло човека опомену како је пријатно бити у својој кући.</p> <p>— Шта је то тако важно? — одговор |
науци.{S} Све снаге је требало уложити у борбу за слободу.{S} После ће доћи остало само по себ |
ору да је болестан, те не може долазити у школу за неко време.{S} Знао је да му се неће вероват |
сопствене немоћи.{S} Почео је долазити у сукоб са колегама.{S} Бунио се против неправди које с |
оно мало новаца колико се могло скупити у једном покрајинском месту, готово све потрошило.</p> |
гов одговор пак није се могао скалупити у та општа места, и Вишња би пропала ако би пао у туђе |
е жалио.{S} Погађао је шта ће се десити у њеној доброј души, кад сазна све.{S} Погађао је сву о |
венца!</p> <p>— Кажу не ваља се уносити у кућу — одговори јој Милева поверљиво. — Него обеси ве |
х догађаја.{S} Он ће несумњиво привести у дело програм странке, озаконити слободу штампе, збора |
ити читању и писању.{S} Треба га увести у тајне нашега доба, где човечју снагу замењују често в |
ри доведу у ред, кад обоје нађу користи у својој вези; понављам, брак је на првом месту акт озб |
Чедомиру, који пређе нагло из светлости у помрчину, требао је један тренутак, па тек да види гд |
са својом влагом, нешто мало светлости у минуле године.</p> <p>Отпутовао је био са женом у Пар |
одност, а специјално српској народности у Турској вера представља још велику чињеницу.{S} С нач |
у једног истог друштва, противуречности у карактеру једног истог човека!{S} Људска повесница ра |
се неће моћи савладати, да ће бризнути у плач... ту, на улици, пред толиким светом.</p> <p>— З |
!{S} Она није умела тако говорити, наћи у тренутку реч која јој је требала.{S} Кад је давала св |
већ чували Саву, он није могао пребећи у Аустрију, него се крио по околним гајевима, повлачећи |
о.{S} И време је проводила лако, радећи у школи појачано, скупљајући по селу мотиве са чарапа, |
х јаја, нешто чега се човек може одрећи у свако доба.</p> <p>Илић је пак мрзео новац, мрзео га |
економским терминима, он није умео ићи у облаке тананих апстракција; он је стојао на земљи и г |
овању поврћа.</p> <p>Сад је требало ићи у Чачак.</p> <p>— Ти се нећеш вратити отуда! — приговар |
, ситни чиновници који нису могли отићи у бање: јадан, невесео свет који се другим данима не оп |
и.{S} Било је говора и о томе ко ће ући у кабинет...</p> <p>— Је ли, тата — прекиде га Младен — |
ала га да говори, и тек тако, гледајући у страну, осећала се сигурна у његовом присуству.</p> < |
м учинио у животу — рече још, гледајући у простирку.</p> <p>У предсобљу чу како газдарица ради |
њи дан неће вратити никад.{S} Гледајући у књиге, ти живиш затворених очију, практичан живот изг |
му је тада полагано, суво, не гледајући у њега већ у један кут од салона и као враћајући се с н |
едомир оста за један тренутак гледајући у правцу где се она изгубила.{S} Затим се окрену око се |
<p>— Пуста жеља!{S} Јер само гледајући у прошлост, ми можемо знати шта је вредео наш живот.</p |
атна, љупка — продужи Остојић гледајући у бело платно Моравино. — А видео сам је надошлу, устал |
ачући баре, говорећи задихано, мешајући у говору час <hi>ти</hi>, час <hi>ви</hi>, и, кад дођош |
осподин Илићу — прихвати и Бела, мећући у свој мало пискав глас нешто природне женске жеље за д |
х издиже целе Белине груди.{S} Она баци у вис обе руке.{S} Широки рукави од блузе спадоше до ра |
ле арабе, напуњене паприкама.{S} Сељаци у незграпним, сламним шеширима цењкали се с грађанима.{ |
иржеови чергаши завршили би на поправци у Топчидеру.</p> <p>— Откуд ти та практичност?{S} Повиј |
а се борио на Засавици, по свој прилици у чети Зекиних голаћа, да је ту био рањен, освестио се |
{S} Нашли су се у једној побочној улици у време које су заказали.{S} Од кућа су већ расле сенке |
.{S} Отишли су они лепи зидни часовници у рамовима од ораховине, <pb n="232" /> златни ланчеви, |
руја нових нада, него исприча другарици у кратко све шта му се десило од како су се растали.{S} |
сигурности.</p> <p>Одговарао је девојци у истом уздржаном тону.{S} Чак да је и могао од њеног о |
о ништа не тиче.{S} Редови, млади момци у озбиљној, плавој униформи, држали су пушке о рамену и |
е својих мишљења и да се вечито повлачи у себе, те му је ваљада због тога чаршија дала надимак: |
а?</p> <p>— Вараш се — синуше плаве очи у девојке. — Можда би боље било да се никад нисмо позна |
ики бео цвет.{S} Љутићи су жути као очи у мачке.{S} На мршавим петељкама штрче очајни дивљи кар |
озио вагоне кафе из Бразилије, као овај у ћошку... с великим носем што тера мртвачка кола.{S} Е |
је имала свој урођени интелигентни сјај у очима.{S} Тек, била се угојила.{S} Црте на лицу одебљ |
о се и неколико људи, како је то случај у свима покретима, који су хтели употребити ту згодну п |
несвесно упоређивала са оним што су јој у школи предавали.{S} Кад је била поред Чедомира, она м |
авној служби.{S} Он пак био је први ђак у сваком разреду, четворка је за њега била увреда, ника |
мрти, да не допусти краљевом оцу улазак у земљу.{S} Реакција је пала.{S} Њени главни стубови ск |
е право.{S} Невин у ствари, он је дрзак у речима.{S} Он је радикал, демократ, социјалист, репуб |
их, дебелих бркова, готово суров, сељак у грађанском оделу, иначе обичан, могао је личити на др |
>— Ја се озбиљно бринем за ваш опстанак у државној служби — приметио му је директор.</p> <pb n= |
ке.</p> <p>Чедомир је остајао слободњак у свему.{S} С тим уверењем, које се граничило с анархиз |
и то што је крила од саме себе?{S} Ипак у постељу није хтела ићи.</p> <p>Погледа на сат.{S} Бил |
енидбу. — Не могу да схватим такав брак у обичним приликама, а камо ли кад је у питању престо.{ |
већа хватао се дуг и весео летњи сумрак у виду танке, прозрачне измаглице, као фине свиле, која |
да му све више препрека спутавају корак у напред.</p> <p>Остави рукопис и погледа тужно кроз пр |
а, овај је дом чинио леп и отмен утисак у гомили других рабатних кућица, које су тада испуњавал |
еме возу, Чедомира беше нестало.{S} Тек у последњем часу појави се с пуном шаком новина.{S} Мин |
, као да је виле гоне, а враћала се тек у вече, пуна новости.{S} Младен је одлазио такође, у шк |
ио би о калдрму и измамио уплашен узвик у пролазница.{S} Београд се осмејкивао у изненадној и п |
био рђаве воље, жалио се на реуматизам у десном колену, који је добио на робији, и грдио свога |
а се појавила те године: <hi>Мистицизам у вишој математици</hi>.{S} Анри Поенкаре наслања се у |
е у то да верује!...{S} И то да дочекам у својој рођеној кући, гром вас спалио... од човека ког |
ошанином и ударио га тако страшно ножем у трбух да га је послао на онај свет, па после умакао и |
воју срећу, живот ми је кратак, верујем у бесмртност душе.</p> <p>Вишња није била створење које |
криви време, Чедомире.{S} Ја не верујем у судбоносне неспоразуме.{S} Ако је ко крив, то смо ми: |
ко ће тебе гледати?</p> <p>— С уздањем у Бога, све ће се урадити — одговори јој он гласом који |
а други, отпуштањима из службе, бежањем у иностранство, сваковрсним неправдама, хапшењима и осу |
ји се бацају у живот с чудним поверењем у себе.{S} Њега пак сумња је задржавала сад у свему што |
дних наука и посвећена Чедомиром Илићем у оно што се у то доба звало реални правац у животу.{S} |
и се како је једног дана изишао са оцем у поље.{S} Био је врло мали; то му је једна од првих ус |
оји је стајао укочено и озбиљно с бичем у руци.{S} Споредна капија на Двору зврјала је широм от |
проси девојку...</p> <p>— Ја не налазим у томе ничега чудноватог — рече будући министар. — Ако |
од укрштавања с туђинцима, претопљеним у наш свет.{S} Плава маст није, као по обичају, ублажав |
, нежан профил с очима дубоко занесеним у младића.</p> <p>Он спази такође своју другарицу, поку |
то — одговорила му је она, отишла затим у министарство и затражила да је поставе за учитељицу.< |
идела док су моји пристали да се вратим у Београд.{S} Тата још којекако, али мајка!...{S} Удари |
анке, ударио се неколико пута перорезом у намери да се убије.{S} Ово је учинио на улици пред са |
и самарицу, потеже се два пут перорезом у прса и онда оде онде, па леже...</p> <p>Цело ово вече |
о селу.{S} Девојка се осети слободнијом у присуству ове стварности.{S} Негде зашкрипа ђерам.{S} |
се у обележеном правцу стазом обраслом у травуљину.</p> <p>Чедомир је гледао право пред собом. |
адоје, скромно, готово понизно, с лулом у левој руци и гледао тамо у правцу планина на западу.{ |
ати и принесе је к срцу са једном жељом у души да сам поцрвене.{S} Ко зна колико осташе тако за |
е у уској вези и солидарности са земљом у којој смо рођени, са расом чији смо синови и историјо |
ао је лако добре оцене, помео се једном у преводу неке латинске реченице, погрешио у години смр |
одине.</p> <p>Отпутовао је био са женом у Париз.{S} Задржали су се неко време у Бечу и Минхену. |
оде, да се изгуби, да ишчезне с Вишњом у неки свет где га нико не познаје... далеко негде, у н |
/p> <p>Од оног дана кад је био с Вишњом у њеном стану, трудио се стално да не остаје на само с |
осио своју сиротињу.{S} С невином вером у будућност, он је трошио своје младе године радећи да |
морао приметити кад је ушла с Чедомиром у кућу и кад су толико остали на само.{S} Она је полага |
Гледала је на онај догађај с Чедомиром у њеној соби мирно, као на неки давни несрећни случај.{ |
ада! — говорила је девојка мајци гласом у којем је одјекивала жалба и прекор. — Тако ми ружно с |
о видиш, штета је да новац лежи зазидан у темеље.{S} Фирма за машине даје ми повољне услове.{S} |
S} Ту је лежао још један албум, повезан у плиш, гомила посетница и карата са сликама.{S} До зид |
су били тешки тренутци.{S} Незадовољан у служби, несрећан у кући, он је лутао по читаве ноћи д |
авучених у џепове од панталона, сигуран у себе, у своју будућност, у добро које ће чинити своји |
утци.{S} Незадовољан у служби, несрећан у кући, он је лутао по читаве ноћи да олакша себи, траж |
а, бакалина.{S} Њен отац је држао дућан у главној улици коју чини у тој вароши пут Крагујевац—У |
према слабим, он је брзо постао убеђен у теорије материјалистичке философије; дивље мржње њего |
лицем, па ипак пун наде, дубоко убеђен у сопствену вредност, у дела која ће починити.{S} Почињ |
убо себичног.{S} Илић се осећао понижен у свом осећању културног човека.{S} Планови о повратку |
ћ је имао стан, управо кревет, изгубљен у сокачићима, двориштима, баракама, степеницама и рупам |
ства.{S} И други: немиран дух, заљубљен у бескрајност, фантаст који захтева све лепоте од живот |
над узбурканих таласа, неугашљив пламен у бури, а пред њим се појављивало сунце, чији је златан |
бар док не добије своје право.{S} Невин у ствари, он је дрзак у речима.{S} Он је радикал, демок |
ки учитељ, у кога је веровао као Турчин у Мухамеда.{S} Дела његових противника <pb n="295" /> н |
амо нешто пролазно... само један ступањ у високим степеницама, уз које се пео.</p> <p>Те супрот |
ој моди и сувише скуп да би се продавао у дућану.{S} Газда-Митар имао је среће у трговини.{S} П |
ј простачки посао.{S} Није се разумевао у коњима, али није требало много вештине па да види да |
ском врту.{S} Трипут је славуј пропевао у шипражју поред Млаве.</p> <p>— На Духове је наша скуп |
он маштању.{S} Тражио је самоћу; уживао у лењом губљењу времена.{S} Колико би ствари видео како |
камен.{S} Љубав коју је Остојић уживао у чаршији окрену се у мржњу против њега.{S} Обедише га |
у пролазница.{S} Београд се осмејкивао у изненадној и пролазној топлини као старац који се нап |
о мари!{S} Он је волео слободу, веровао у њену свемоћ, замишљао ју је као море, као ваздух, неш |
једна врста религије.{S} Он је веровао у народне снаге, Вук Караџић је казао последњу реч у пи |
из тог размишљања Радојев глас, округао у томе тренутку, мек, треперав, као да се одваљивао <pb |
у предмета, одушевљавајући се, па падао у ватру и грмео.{S} Онда није штедео никога: свога оца |
ешто дода, али је већ млади човек падао у ватру грдећи реакцију, реакционаре, цинцарски свет, т |
ватила ван вароши.{S} Он је онда гледао у њу кроз будућност која обећава све, а сад је посматра |
његове идеалне жене.{S} Тако је гледао у врх једног багрена и у његовим последњим гранама, кој |
Причајући био је дигнуо главу и гледао у небо.{S} Девојка је опет посматрала рит, Дунав, света |
во читао, разгледао сваку реч, загледао у марке, у поштанске штамбиље и датуме.{S} У тим сувим |
чи и превод.</p> <p>Матовић би погледао у свог сина.</p> <p>Једна нова бора оцртала би му се ме |
ада би бацио књигу, коју је дотле држао у рукама, у гомилу осталих, дигнуо се брзо и отрчао у в |
и се дубље у земљу, док се није задржао у Повлену, у намери да хајдукује, али се ту оженио и ок |
м.{S} Један стари човек, који је стајао у удубљењу неких укинутих врата и продавао погачице, по |
удата, остављена.</p> <p>То је ос зујао у чокоту.</p> <p>— Бесмислице! — рече у себи девојка и |
здраве, а деца се загледала у њега, као у чудо.{S} Недељом и празником свет <pb n="174" /> је и |
ене димом, сенкама и супротностима, као у сну.</p> <p>Главна стаза разређивала се.{S} Шетачи се |
дан по један крај, знаменита места, као у албуму.{S} Сети се Чедомира.{S} Доведе га у везу с ми |
и и сад <pb n="248" /> да у њу уђе, као у свој дом.{S} Неколико младића стајало је око врата.{S |
</p> <p>Сањала је да су ишли пешке, као у селу.{S} Било је у сватовима много света, где је позн |
а му образе.{S} Пред њим се појави, као у магли, Белина глава, са осмехом размаженог детета и ш |
е у својој соби, сам... ужасно сам, као у гробу.{S} Тада би бацио књигу, коју је дотле држао у |
Матовићка је имала развијено тело, као у жандарма, крупну главу, црне веђе, круто држање, набе |
езазленошћу у једну утврђену тачку, као у неки сан, и хтеле рећи:</p> <p>— Да дивног сна!{S} Ос |
к се ту осећао добро <pb n="140" /> као у топлом гнезду.{S} Дубока тишина је повећавала чаробно |
занесене, нестрпљиве, <pb n="62" /> као у неког свеца и очајника у исти мах.{S} Ова врста страх |
вога драгана, тога човека са ногама као у роде, с претенциозном <pb n="311" /> главом и превртљ |
протност: мали, крутуљаст, са очима као у миша, она би желела да се и њему допадне, јер је она, |
ну од додира: његови прсти су пекли као у грозници.</p> <p>Тек после дуге ћутње, уста се отвори |
ајчине: црне, живе, маслинасте, очи као у неке лепе животиње.{S} Коса, још црња од очију, окруж |
и њен врат слободан, маљав, округао као у грлице.</p> <p>— Срећан?{S} Та реч звони чудно у наше |
јала угодно.{S} У њеној глави, брзо као у кинематографу, <pb n="34" /> појављивале су се прилик |
аго, меко, глатко, да је ваздух био као у купатилу.{S} По тротоару је било доста света, оно леп |
јане кафане.</p> <p>Унутра је врило као у паклу.{S} Смрад од пића, обуће и збијене гомиле давио |
што би хтели да сазнамо и улепшамо као у бајци.{S} Јесења ноћ ју је опијала, слике у глави оба |
усетке.{S} Долазио је у њихову кућу као у своју.{S} Газда-Митар га је звао често да га што посл |
о сјајних мехурића.{S} Суплент је ваљао у мислима оно што му је другарица рекла и понављао у се |
“ и водио их око налоња, он је понављао у себи надничареве речи: „Ево на̑!{S} Све је ту написан |
но што му је другарица рекла и понављао у себи:</p> <p>— Општи ниво... општи ниво!...{S} Није т |
елим плодом.{S} Остојићев султан дремао у својој кућици, вртио репом и хватао устима муве.{S} Д |
Најзад, и он је био млад, и он је имао у срцу нежности.</p> <p>У природи је настајала све већа |
је у партији или државној служби сазнао у поверењу.{S} Тако рече једног дана:</p> <p>— Краљ ми |
та места, и Вишња би пропала ако би пао у туђе руке.{S} Он јој је хтео писати ради себе <pb n=" |
тисања у Београду.{S} Младен је био пао у трећем разреду из два предмета — освета реакције! как |
ља осећала као човек који је био заспао у неком напредном граду, па се пробудио после једног ст |
n="294" /> Чинило му се да је прочитао у некој врло рђавој књизи све што би могао написати.{S} |
е један велики празан простор, зарастао у траву.{S} Неколико стаза, које су сами пешаци утрли, |
у њега.</p> <p>Доиста, салон је блештао у новом плишу и свежим бојама.{S} Само је био незграпан |
лтурног човека који је млади муж осећао у самом себи.</p> <p>То су били тешки тренутци.{S} Неза |
гомилу осталих, дигнуо се брзо и отрчао у варош.{S} Срео би тада овог или оног друга.{S} Они су |
да приђе првој струји.{S} Брзо се нашао у првим редовима; он је био сјајан полемичар, писао је |
према младом земљаку који се тако нашао у невољи око оца.</p> <pb n="183" /> <p>— Баш је красан |
о у трговину у Београду, па онда прешао у државну службу, добивши за преписача у Ваљеву, где је |
студент корачао је сам.{S} И он је ишао у шетњу.{S} Познавао је готово цео тај свет било са ули |
рзи.{S} Сваки њен покрет који није ишао у прилог његове себичности, тумачио је као да је управљ |
, млади човече, из школе ћете ући право у живот.{S} Држава ће вам поверити један посао.{S} Ваша |
ади човек погледа своју другарицу право у лице; она не спусти очи.{S} Она је била обучена у мат |
о је север, ниже, преко реке, југ, лево у шљиваку исток, а запад где су пасла говеда.{S} Сели с |
{S} Једно јато врабаца крештало је лево у трњаку.{S} Он се окрену тамо тако да му се лице није |
ена — одговори Вишња и погледа плашљиво у младића, па после спусти главу и доврши као по дужнос |
да обнови прекор, већ погледа плашљиво у свога мужа.{S} Али ни Јован не рече ништа.{S} Они су |
но.{S} Тешко, јер је осећала нешто ново у себи, нешто јаче од ње, непознато, дубоко и фатално, |
хтеде рећи: „Хајде, срећна душо, поново у тих живот одакле си и дошла.{S} Остави пук и друштво |
pb n="83" /> под усијаним сунцем готово у дијамантском сјају, те давали улицама, које су празне |
{S} Чедомир је провео скучено детињство у тој кући где се морао одржавати известан ранг, а где |
ка општине, партију на влади ни друштво у којем је говорио.{S} Многима то није било право, па и |
сама му је радња била другојачија него у осталих.{S} Избио велике прозоре, ударио једноман окн |
е могли купити часовници јевтиније него у Београду.{S} И сама му је радња била другојачија него |
ариш не можеш да радиш, па куд ћеш него у просјаке.</p> <p>Сад се све то срушило јер „тај злико |
е другом приликом. — Изгубили смо много у нераду, у јаловом трвењу.{S} Народи око нас неће чека |
а се платна спуштала од врха брда па до у саме таласе Дунава.</p> <p>Ова слика учини весео утис |
оцијалист — говорио је. — Кад бих живео у Белгији, Енглеској, у другим индустријским државама, |
ква је била.{S} Он ју је пронашао, увео у друштво, показао јој нове путеве, отворио нове видике |
евао га је искрено.{S} Он је себе видео у тој животињи.{S} Зар он није био тако исто од доброг |
е био дубоко заузет самим собом и видео у том тренутку цео свој дотадањи живот као једну слику, |
држава, човечанство; он је све то видео у своме ја; то његово ја било је почетак и свршетак све |
е што боље у предмет.{S} Он их је почео у Паризу, пун научног оптимизма, донетог из Србије.{S} |
ства.{S} Отац му је умро још док је био у гимназији, те је од куће добијао врло скромно издржав |
говој глави је било мутно.{S} Он је био у стању пијана човека који добро види да прави глупости |
борава који се десио кад је Чедомир био у њеној соби.{S} У њој се бунила наша девојка из средње |
ега.{S} Краљ Отац, који се такође бавио у иностранству, није крио огорчење на свог сина.{S} Вој |
се с ђацима око панораме коју је правио у кутији за фул, био непажљив кад професор предаје и ле |
.{S} Тек по неки облак био се зауставио у мору отвореног плаветнила као санта леда.{S} И по око |
ланчеве.{S} Стари кујунџија се противио у почетку новотаријама свога сина.{S} Називао му књиге |
је то било ново, изгледао би да се увио у тробојку какве црначке републике.{S} Време, киша и св |
суђен као велеиздајник и сад се налазио у Пожаревцу, на робији.{S} Његова жена, кад се тако наш |
буде срећан.{S} Млади човек се налазио у неразрешљивом сукобу који долази с једне стране из чо |
антан израз одлучности који је прелазио у трагику.{S} Ступио је у политику почетком Осамдесетих |
од средине града, и већ је човек улазио у споредне улице, непознате квартове, усамљена места, г |
ом грубошћу у гласу, кад је Илић улазио у трпезарију, док се госпођа смешила благонаклоно, клим |
="154" /> пејзаж.{S} И док је дим пузио у модрим трубама ка чистом плаветнилу осветљеног неба, |
ће то бити једино добро које сам учинио у животу — рече још, гледајући у простирку.</p> <p>У пр |
опседала, али је глас Чедомиров звонио у њеним ушима, облетао око главе, додиривао јој запаљен |
г књижара у ђачком кварту, па је ступио у везе и с антикварима на обалама Сене.{S} Затим се дао |
у, свршио два три разреда, после ступио у трговину у Београду, па онда прешао у државну службу, |
ате, отац, да се Миле тетка-Катин верио у Минхену... испросио Швабицу.{S} Тетка-Ката хоће да се |
поцрвене сва као да ју је неко ухватио у нечему недопуштеном.</p> <p>— Не... није — промуца он |
реводу неке латинске реченице, погрешио у години смрти Стевана Првовенчаног.</p> <p>— Ја се озб |
итанији.</p> <p>Шесту годину је навршио у јуну, а већ у августу молио је оца да га упише у школ |
n="64" /> Сељаци се враћали кућама: ко у тарницама, ко на коњу, а већина пешке.{S} Ћевапџије и |
јој и диреке ударише — примећивао би ко у шали. — Пију, једу као на даћи.</p> <p>— Нека им је а |
ојевим очима.{S} Тада јој се учини како у њима дрхти цела Радојева душа, и збуни се.{S} Сунце ј |
.</p> <p>— Збиља?{S} Запаљење није лако у газдаричиним годинама.{S} И кад се преболи, остане ув |
би ствари видео како лете око њега тако у тишини изгубљених часова!{S} Колико пријатних мисли о |
азаревићева је изгледала врло лепа тако у ружичастом сјају уличне лампе, опкољена милионима сит |
<p>— Да! — понови фаталну реч још неко у соби.</p> <p>То је Бела одговарала, ма да ју нико ниј |
е треба да рачуна ни колико ја.{S} Нико у Србији није сигуран шта се сутра може десити ; нигде |
идеје.</p> <p>Прво је одржала.{S} Нико у школи није могао опазити код ње какву промену или ван |
ве буљаве очи биле су се повукле дубоко у своје тесне дупље... нестајало их је, а на њиховим ме |
о на памет поједине фразе, зурио дубоко у ноћ у неподгрејаном и полуосветљеном ћилеру какве сир |
ожанствено у својој невиности, сатанско у својој лепоти.{S} Уседелица се збуни.{S} Окретала се |
ило се велико друштво, како је то ретко у паланци.{S} Тамо се сви познају, али се туђе заједниц |
се.</p> <p>Осећала је како јој је тешко у души.</p> <p>Грло ју је стезало од неке незнане жалос |
митингу које је грађанство приређивало у корист избора Србина владике у Маћедонији.{S} Председ |
!</p> <p>То разочарење ју је утврђивало у одлуци да не допусти свом обожаваоцу задовољство љуба |
освету, на буну.{S} Што му се допадало у тим тренутцима код Беле, то беше нешто више од њене л |
шито старој Лазаревићки — да идемо мало у шпацир.</p> <p>Обе девојке узму газдарицу испод руке, |
му, али је његово срце уздрхтано лупало у грудима, као да се дешавало нешто што ће изменити цео |
ало на њу као ветар, гушило је и дирало у дубину душе, да јој је сваки живац треперио.{S} А при |
с оним нечим новим што јој је надирало у душу.{S} Она их је памтила све, и несвесно упоређивал |
од Стрике</hi>, те јој је то име остало у публици, сигурније него да је фирма протоколисана код |
био онесвестио.</p> <p>Вече се спуштало у собу.{S} Кроз расходоване чипкане завесе примећивало |
о да се његово присуство готово осећало у кући.{S} Млади човек не хте покварити ово присно весе |
добила добро место: једно богатије село у Млави, где је нашла школу по плану, уређену башту и к |
би то био Београд, час Чачак, час село у којем је <pb n="307" /> живела.{S} После се та сцена |
ацика по соби.{S} Насмеја се и оно тело у огледалу развучено, саблажњиво.</p> <p>— Узми ме — ша |
ди сусретоше.{S} Ко ће рећи шта је било у одсевима та два пара раширених очију?{S} Љубави, мржњ |
ићу прво писмо од Вишње.{S} Оно је било у једном великом пословном завоју зелене боје, с натпис |
и доста лепо:</p> <quote> <l>То је било у пролеће рано,</l> <l>То је било у брезову хладу,</l> |
било у пролеће рано,</l> <l>То је било у брезову хладу,</l> <l>Имала си срце насмејано,</l> <l |
е сазнао, да владино одобрење није било у питању ни колико лањски снег, него је то госпа-Клеопа |
вој положај према Бели.{S} То није било у његовој власти; Бели је дуговао бар обзир чувања тајн |
рло уским ободом како је те године било у моди.{S} Да је још имао читаве потпетице на ципелама, |
а рече:</p> <p>— Шта је тако важно било у девојачкој школи?...</p> <pb n="239" /> <p>Ћуркасте д |
о, сети ме се по ономе што је лепо било у мени“.{S} Али млади студент био је за њу јаче везан н |
од њене вике.{S} Време јој је пролазило у беспослицама, неговала је нешто цвећа, везла по коју |
е руку у руци.{S} Време им је пролазило у чекању једно другог, у састанцима по угловима од улиц |
њих изгледало је као да се унело, упило у неко надземаљско задовољство.</p> <p>— Хоћеш ли да бу |
реба да слуша мужа.{S} То му се увртило у главу и није хтео за длаку попустити, као да би се ог |
обља Светог Марка, које је било зарасло у подивљало цвеће.{S} Пред њима се појави широка трака |
ут, прими од његовог говора што је ишло у корист њеног плана и рече Чедомиру:</p> <p>— Тата нем |
та, кад их газдарица отвори, боса, само у кошуљи.{S} Носила је један велики формулар и молила г |
ог растаје се, не разумевши се.{S} Само у светим књигама говори се о васкрсењу.{S} Али има нешт |
териозно.{S} Праву љубав је видела само у браку.{S} Управо, она за њу није постојала, већ брак, |
радног народа је у револуцији... и само у револуцији... и опет вам кажем: у револуцији, па ма к |
дна газдарица од стана ушла у собу само у кошуљи.{S} Био је у првој години Велике Школе.{S} Дош |
је у том тренутку далеко од науке, тамо у ту сивину, ка његовој другарици, у њен заборав.{S} Мл |
зно, с лулом у левој руци и гледао тамо у правцу планина на западу.{S} Он је био миран.{S} Ништ |
је постојао овде, у Београду, као тамо у Чачку... кад је била мало дете и кад се молила свесрд |
к сами воде своју бригу.{S} Ти ћеш тамо у Чачку наћи довољно посла да твој живот не буде излиша |
аса револуције.{S} Изгледа као да идемо у сусрет новог хаоса.{S} Шта се дешава међу математичар |
воришту изби три сата.</p> <p>— Хајдемо у библиотеку! —рече Илић.</p> <p>— Зар ти није жао овак |
диже нехотице и рече:</p> <p>— Хајдемо у варош.{S} Доцкан је.</p> </div> <div type="chapter" x |
гледала у очи Илићу! — говорила је немо у себи.</p> <p>По целе дане проводила је у својој соби, |
тавићемо Београд, Србију.{S} Отићи ћемо у Црну Гору, у Бугарску, Русију.{S} Наш ће бити цео све |
аш живот у немиру и свађи.{S} Ми живимо у земљи уситњеног демократизма и непросвећене администр |
ему, свему...</p> <p>Састављао је писмо у мислима, бирао згодне речи, изналазио утешне разлоге, |
час бели, час жути, и губили се лагано у помрчини.</p> <p>— Ми ступамо посред гомиле безбројни |
примети у себи Вишња гледајући расејано у своју давну другарицу која се није заустављала у прич |
је вечито тражио.{S} Долазио би уредно у школу, задовољавао би се дивљењем деце, радовао би се |
</p> <p>— Срећан?{S} Та реч звони чудно у наше доба — одговори младић, и отворено <pb n="130" / |
ванземаљски сан, тело наго, божанствено у својој невиности, сатанско у својој лепоти.{S} Уседел |
јзад.</p> <p>Девојка погледа изненађено у овог човека кога је волела.{S} Он се није претварао.{ |
су пушке о рамену и бленули неодређено у празнину улице.{S} Кроз широм отворена главна врата, |
у корист.</p> <p>Илић погледа зачуђено у своју другарицу.</p> <p>— Откад ти поста таква неприј |
ола свукао, па застао, седећи замишљено у једној старој наслоњачи.</p> <p>— Не допада ми се — р |
ами у дућану.{S} Калфа је претакао вино у магази.{S} Шегрт је стајао пред вратима и куцкао косо |
човека и жене постоји, за мене, једино у слободној љубави.</p> <p>Али се његова реч заустави н |
p> <p>Рекавши ово, она погледа значајно у Илића као да је хтела сазнати какав су утисак учиниле |
нешто унезверено, као да је душа стално у послу, зенице грозничаве, занесене, нестрпљиве, <pb n |
<p>Радник отвори очи, погледа зловољно у правцу онога који је питао, па рече:</p> <pb n="203" |
{S} Понекад се иде у позориште, кад оно у свом путу наиђе на Чачак.{S} По кафанама се пуши, мла |
ећи разнолика опажања, и уживао страсно у филозофским проблемима.{S} Култура му се нудила на св |
манде.{S} Сирото кљусе, било је болесно у обе ноге, свакако од какве неизлечиве болести, па ипа |
ије лепо да се девојке задржавају доцно у вароши — приговори јој стара жена.</p> <p>— Не знате |
е:</p> <pb n="137" /> <p>— Како је лепо у вашој соби!</p> <p>Без размишљања, Чедомир понуди дев |
ну држалицу и изгуби се, гледајући тупо у воду.{S} Мртвачки сандук њихао се свеједнако.{S} Око |
, па пуши — продужи она, помакнувши сто у правцу Илића. — Ко ме не познаје помислио би да и ја |
иком свет <pb n="174" /> је ишао, место у цркву, горе у клисуру и дивио се како се стене секу.. |
Морао се примити службе.{S} Доби место у једној београдској гимназији.</p> <p>— По твојој глав |
у; <pb n="9" /> иначе је сиротињи место у кујни.{S} Али овог срећног дана, она хтеде показати т |
гла другојачије него му нађе лепо место у државној служби.{S} То допусти Матовићима да се преме |
мах појави се и визија Вишње, тако исто у магли, нејасно, непотпуно, само главом.{S} Била је пр |
е, па онда друго, треће...</p> <p>— Што у Београду воле ове лимане <pb n="245" /> сандуке — при |
је кога оставио? — одговарало је нешто у њој, нешто скривено, топло, незнано, а широко и прост |
ка постоји отаџбина — говорило је нешто у њој. — Зашто онда избегавати ту реч која је тако тесн |
на, пријатељство великог човека и нешто у готову!{S} Она није знала само да министар има ћерку. |
предсобљу чу како газдарица ради нешто у кујни.{S} Ухвати за кваку и изађе.</p> <pb n="305" /> |
љубав која се приближава.{S} Ипак нешто у души говорило му је да спречи мисао да не иде тим пра |
свога оца.{S} Место тога, он је прионуо у дућану и лепо помогао старом Остојићу.{S} Како кујунџ |
киселу чорбу или супу с кнедлама, ћевап у дунсту или ћурче на подварку.</p> <p>— И једно и друг |
пред смрт велика разочарења.{S} Расцеп у демократији, који је почео још кад је он дошао на вла |
дигнуту јаку.{S} Он је слободоуман, бар у теорији.{S} Он је за сва права, бар док не добије сво |
се стара мука.{S} Мајстор се надао бар у сина, да ће изаћи на пут, свршити школу, добити држав |
p> <p>Ова издаја сна заболе га као удар у срце.{S} Он се диже с клупе, прође стазом и изби на и |
не куће.{S} Би јој тешко да прекине чар у који су је заносиле те приче.{S} Око њих је било лепо |
тофа, <pb n="55" /> а лети сламни шешир у боји и прсник од платна.{S} Тражио је од жене и деце |
ситих очију, мирних и бистрих као извор у планини.{S} Њена глава је била плава, прави словенски |
е при скидању шешира пред њом, разговор у мирису дувана, бунтовничке мисли, дах будућности, све |
вини причињавала као какав велики божур у некој чудној земљи гатки.{S} Коса јој је падала завод |
а знаш какав је свет...{S} Баш ме данас у седници пита Поповић да ми није шта род.</p> <p>— Гле |
могао помислити само јутрос, само данас у подне!{S} Краљ Милан му неће никад опростити.{S} Реак |
дно и сточно здравље, појачавати принос у пољопривреди увођењем земљорадничког кредита за набав |
министра земљорадње, венчала се јутрос у овдашњој Саборној цркви са г. Чедомиром Илићем, сврше |
д.{S} Треба ти времена.{S} Ти си познат у твојој генерацији.{S} Људи знају твоју вредност.{S} П |
ного разлога да је хтео претворити свет у огромну, мртву, парну машину, да је свео човека на је |
а њеног оца.{S} Прочитане књиге и живот у престоници допуштали су јој по коју симпатију, пријат |
S} Како јој је сад изгледао јадан живот у гимназији... живот са свима дужностима а без иједног |
бог чега, и ми ћемо проћи цео наш живот у немиру и свађи.{S} Ми живимо у земљи уситњеног демокр |
лази стална пометња, анархија, јаловост у државној управи.{S} Ако је скупштинска већина хомоген |
аћа тиме што ће му осигурати безбедност у селу, олакшавати му везе с оближњом вароши и даљим пи |
залуд тражити да се животу да̑ вредност у људском смислу речи.</p> <p>Ова храброст не потраја д |
едостајала јој је мушка дубина, јасност у плану.{S} Професори су се обраћали скоро искључиво му |
>— Нигде нисам видела оволику потпуност у огледању на води — продужи девојка. — Погледај десно. |
важно? — одговори госпа-Матовићка, већ у постељи.</p> <p>— Похитај... доцкан је.</p> <p>Матови |
p>Шесту годину је навршио у јуну, а већ у августу молио је оца да га упише у школу.{S} Дотле је |
полагано, суво, не гледајући у њега већ у један кут од салона и као враћајући се с неког далеко |
ивог интереса за политику.{S} Он је већ у двадесетој години научио да му живот доноси чист прих |
рајност као све жене.{S} Да јој је Илић у почетку проповедао мржњу против црвене заставе, она б |
све равно до Косова! — насмеја се Илић у себи.</p> <p>Он је био студент философије, врло <pb n |
у, старију од себе, удовицу — рече Илић у себи изненадно, циљајући на краљеву женидбу. — Не мог |
мирно.{S} Чуо се тек један женски сатић у папучици, обешеној о зиду.{S} Она је гледала неодређе |
амет поједине фразе, зурио дубоко у ноћ у неподгрејаном и полуосветљеном ћилеру какве сиротињск |
е целу.{S} Видео је сад јасно што синоћ у мраку није могао.{S} Његова драгана није била више ши |
осмехнувши се, па покуша да се метне у у њено расположење.</p> <p>— Да си жива и здрава, још п |
ј човек је посматрао спремање за свадбу у кући Матовићевих мирно, као да се то тиче неке сасвим |
њега...{S} Можемо му дати и једну собу у авлији — додаде госпођа после неколико тренутака. — П |
{S} Треба му показати делом, ову државу у ствари начинити његовом.{S} И место што му држава оду |
набета као кривац.{S} И заронивши главу у крајеве девојкине хаљине, загрца:</p> <p>— Опрости, о |
њеној породици, о њој самој, познанству у Бијарицу, о дуговима и подужицама, помињала непознате |
<p>— Само треба претворити речну снагу у електрицитет — продужи доиста млади сајџија, начинивш |
очитао је Одисеју, велику, дебелу књигу у зеленим корицама, у преводу неког Грка, чије је име, |
олази сама по себи кад се ствари доведу у ред, кад обоје нађу користи у својој вези; понављам, |
в, грађанске слободе.{S} Наше идеје иду у сусрет победи.</p> <p>Младић се осмехну као на неки с |
ла; опомињала га је сувише шара на зиду у девојачкој соби његове жене.</p> <p>Исекао је хартију |
уједињење Српства.{S} Тражио је слободу у вери, књижевности, у науци.{S} Све снаге је требало у |
уда, те их позва, њу и Милеву, да изађу у шетњу до варошког парка.{S} Било је прехладило.{S} У |
е предложио својој пријатељици да изађу у шетњу негде даље него што се то могло после школских |
је, резолуције на туђ рачун, а чим дођу у питање они, њихова личност, њихов џеп, они знају већ |
у једној књизи да има створења која уђу у наш живот једног дана, заузму га и помету; због њих п |
лог, „има створења која једног дана уђу у наш живот, заузму га и помету.{S} Због њих променимо |
кујни, у коју се прво ступало при улазу у велеиздајников стан.</p> <p>И то није било све...{S} |
а гроша; виши интереси земље ишчезавају у корупцији, у нереду, у анонимној тиранији, у ординарн |
ко од богатих?</p> <p>— Они не спадају у моју надлежност — одговори службеник мртвачке спреме. |
ле универзитете по Европи, које ступају у најниже слојеве народа да би <pb n="32" /> га проучил |
том мисли почеше и друге да се враћају у младићеву главу.{S} Он опази у Вишњиним очима један в |
ао сваки дан толико људи који се бацају у живот с чудним поверењем у себе.{S} Њега пак сумња је |
ћ кроз атмосферу и покушавале да завију у помрчину разгранате врбе по обали.{S} Са суседног ост |
еђу те две расцветале руже што се крију у борама муселина и љубити до миле воље њену кожу час р |
ика, успомена, које се прегоне у човеку у извесним часовима усамљености!</p> <p>— Куд нађе ту ж |
губиш главу.</p> <p>У том, на часовнику у трпезарији изби два сата.{S} Метални звук је одјекива |
ти даљих дедукција.</p> <p>На часовнику у дворишту изби три сата.</p> <p>— Хајдемо у библиотеку |
омен на бившу љубав одржавао је девојку у савршеној чедности.{S} Ништа на свету није било кадро |
ли су се по имену, задржавали дуже руку у руци.{S} Време им је пролазило у чекању једно другог, |
смисао.{S} Још се није знало о скандалу у Двору.{S} Вечерњи листови ћутали су као рибе.</p> <pb |
готово завидан, усклик кад угледа Белу у њеном нереду.</p> <p>Ипак се она савлада прва, затвор |
и Вишњино, почивало на мермерном столу у хируршкој дворани београдске болнице.{S} Једна млада, |
{S} Мршава, јадна кљусад вукла су земљу у арабама.{S} Међу њима је Чедомир још раније запазио ј |
Вишња покуша да се ослободи, стежући му у исти мах руку јако.</p> <p>— Не, Чедомире... мој Чедо |
да се одморе.</p> <p>Они пређоше пољану у косо, прођоше једну уску улицу, калдрмисану само крај |
зор.{S} Да ли виде једну клупу, усађену у обалу чукаричког друма?{S} Да ли се сети Вишње Лазаре |
ва три разреда, после ступио у трговину у Београду, па онда прешао у државну службу, добивши за |
е кости.{S} Ти си рђаво разумео околину у којој живиш.</p> <p>— Рђаво разумео?</p> <p>— Да.{S} |
м прапорцима, скупоцен шешир или хаљину у моди.{S} Бела није никад осетила муку од материјалног |
била још толико јака да му баци истину у очи, рекавши му:</p> <p>— Ренегат!</p> <p>То разочаре |
се рамена додирнуше.{S} Чедомира такну у срце надземаљска милина.{S} Девојка поред њега имала |
своју драгану!{S} Све се изгуби, потону у неку сребрну прашину, у маглу дијамантског праха, пре |
усти крила и паде у рит; она друга прну у вис, па се врати, начини два три круга изнад места гд |
док јој она <pb n="115" /> уноси забуну у главу, претрчи поново преко дворишта, упадне у своју |
да оде од огледала.{S} Једна суза врцну у њеним очима.{S} Нешто јаче од ње заповедало је сад њо |
министра Матовића, да објасни ону вожњу у колима, да призна свој положај према Бели.{S} То није |
пута преко дана излазила је ту у шетњу у доба кад је мислила реформисати друштво, кад је Зариј |
n="180" /> <p>То је писмо затекло Вишњу у врло тешком расположењу.{S} Стид ју је био за онај тр |
оле, начинио <pb n="299" /> је каријеру у државној служби.{S} Он пак био је први ђак у сваком р |
ма слабостима простог народа, као да су у њему васкрсавали <pb n="3" /> претци његове мајке, ће |
тих година.{S} У то доба, довршавала су у Србији своје стварање два главна политичка фактора, н |
>новцу, динари, па онда псовке, које су у нашем говорном језику тако фамилијарне да им често го |
их, мушких црта, буљавих очију, које су у тренутцима живости изгледале као да хоће да искоче из |
аткој материји кецеље; оне обе имале су у цртама на лицу онај израз невиности који је урођен пр |
ној улици.{S} Ноћне светиљке чкиљеле су у зраку пуном кише.{S} Под њима се белуцала црна калдрм |
читај!“</p> <p>Истог дана отпутовали су у Париз.</p> <p>На станицу су их испратили Матовићи са |
у пола обучени, и војска пристизали су у гомилама.{S} Журно се копало, набацивала се земља, по |
ола.{S} Рђаво обучени сељаци трапали су у опанцима као посред села.{S} Тек, коњски трамвај заме |
а запад где су пасла говеда.{S} Сели су у јечам и ужинали.{S} Хлеб је био мек, сир диван, а апе |
.{S} Његово биће и његова земља били су у њему везани чврстим спонама, наслеђеним још од његово |
отров социјалне суревњивости.{S} Они су у стању да омрзну човека кад на њему угледају нову крав |
дворишту, седела у башти.{S} Ствари су у кући пошле опет својим старим, мирним током.{S} Тако |
стема демократских рефорама, а они нису у стању да се одрекну ни државног фијакера!</p> <p>Али |
неколико пута преко дана излазила је ту у шетњу у доба кад је мислила реформисати друштво, кад |
ећа.{S} Вишњи се учини да нешто живи ту у лози, у влажном хладу лозиног зеленила, и да је гледа |
> <p>— Шта мислиш да ли да пишем детету у Београд?</p> <p>— Њој ће бити свакако жао ако је не и |
једног сапутника на истом путу, на путу у интелектуални живот, човека кога су интелектуалне рад |
спитање, које јој је обезбеђивало срећу у очевој кући, обележавало је као повреду тога закона њ |
ко хоћете... под какво дрво, у ону кућу у врх пута? ---—</p> <p>Млади човек је и овде морао пре |
итом од Управе Фондова сазида лепу кућу у једној од главних улица.{S} Чедомир је провео скучено |
ос с природном и инстинктивном грубошћу у гласу, кад је Илић улазио у трпезарију, док се госпођ |
опада ми се — рече најзад, са строгошћу у гласу — што се Бела <pb n="163" /> виђа по улици са о |
ворене, гледале радозналом безазленошћу у једну утврђену тачку, као у неки сан, и хтеле рећи:</ |
поред свог уважења према његовом успеху у школи, ставила већ толико пута до знања да он има од |
трудио се да надокнади дамама оскудицу у каваљерима и био је заиста диван са својим, нешто зас |
емала у ваздуху, уносила му је грозницу у крв.{S} Руке су му гореле.{S} Ватра му ломила тело.{S |
цијама, али, кад угледа своју другарицу у визији природних елемената, он се упита нехотице: „На |
е окренувши се.</p> <p>Вратила се одмах у село.{S} Прекинула је на кратко са целом прошлошћу.{S |
авао кофер, вадио стара писма, носио их у најнепосећеније кутове варошких паркова, и ту их поно |
ио нека врста старијег брата, пратио их у варош, окопавао им баштице за цвеће, позивао њихове д |
ости се разликовао од мештана, окорелих у навике и застарелу моду.{S} Имао је на себи плишано о |
која се пела уз потиљак, руку завучених у џепове од панталона, сигуран у себе, у своју будућнос |
ј доврши живот, Чедомир прекиде пољубац у једном тренутку, зажелевши да види своју драгану, да |
но што се у то доба звало реални правац у животу.{S} Па опет, чим је устала, погледала је на вр |
наге, Вук Караџић је казао последњу реч у питању језика, народне песме су једини добар узор уме |
а ти школа није тешка и да не оскудеваш у чему.{S} Волела би да те види, па дођи ако можеш, а а |
робова!"</p> <p>— Збиља, како се осећаш у Чачку? — трже се сајџија из ових сањарија.</p> <p>Дев |
еселијем.{S} Ти си волео одавно да идеш у Париз?</p> <p>Младић је погледа расејано.</p> <p>— Је |
Школа ти је најблагословенија.{S} Седиш у топлој соби и пазиш шта се говори.{S} Не радиш снагом |
дног Јеврејчета.</p> <p>Они су били још у кујни.{S} То је била <pb n="8" /> одаја поплочана циг |
кве пропале варошке куће.{S} Они су још у десетој години осетили наличје живота.{S} Култура им |
te> <l>Испод села зелена ливада,</l> <l>У ливади селен до колена,</l> <l>У селену студени кладе |
/l> <l>У ливади селен до колена,</l> <l>У селену студени кладенац,</l> <l>До кладенца момче и д |
’</l> <l>У те ведре, ладне ноћи,</l> <l>У те сјајне месечине?</l> </quote> <p>Лазаревићева оста |
е:</l> <l>Како ћемо момке варат’</l> <l>У те ведре, ладне ноћи,</l> <l>У те сјајне месечине?</l |
{S} Ти ћеш видети!</p> <pb n="50" /> <p>У очи дана кад је требало да се растану, начинили су ве |
вни једно другом.</p> <pb n="107" /> <p>У тој средини која је била далеко од праве раскоши, али |
d>ЧЕДОМИР ИЛИЋ</head> <head>I</head> <p>У суботу 9 јула 1900 године, Чедомир Илић, главно лице |
_C10"> <pb n="111" /> <head>X</head> <p>У тим мучним тренуцима, Илић је, безмало, мрзео своју д |
опште мислио шта ће после доћи!</p> <p>У тим идејама свршио је прве две године.{S} О распусту |
— Тако ми ружно стоји кад играм!</p> <p>У очи свадбе, Чедомир изиђе из куће, па је врљао по вар |
је фирма протоколисана код суда.</p> <p>У чокалиници се живело доста весело.{S} Кад нису критик |
да се брани од нечијег насртаја.</p> <p>У соби је било све мирно.{S} Часовник је понављао прави |
ница, хоровође певачких дружина.</p> <p>У чаршији се говорило непрестано о електрици.{S} Радоје |
сниским вратима.{S} То је пошта.</p> <p>У том се чу лупа точкова.{S} Иза угла се појавише пошта |
а љубопитно.{S} Он приђе такође.</p> <p>У једном крају, поред гомиле цигаља лежао је један радн |
ве, па нека буде како она рекне.</p> <p>У тим мислима, Вишња је прекидала паковање ствари, отва |
е спремљено још веће изненађење.</p> <p>У колима је седео Илић с једном девојком, којој примети |
ћена места, смешећи се као дете.</p> <p>У тим приликама дошло је Илићу прво писмо од Вишње.{S} |
у овој пољани усред престонице.</p> <p>У том великом простору видео се само један човек, прода |
аву и спреми се на пљусак грдњи.</p> <p>У том тренутку, девојка полете у правцу њега, пребаци м |
д, и он је имао у срцу нежности.</p> <p>У природи је настајала све већа тишина.{S} Једно бело д |
н. — Мени је добро и на столици.</p> <p>У труду да задовоље што више једно другога, они се гото |
је тамо чекао лек тој грозници.</p> <p>У школи је било као сваки дан.{S} Другарице су говориле |
ог сна!{S} Оставите ме да сањам.</p> <p>У том тренутку студент се сети Беле, и, поред све оргиј |
дговарала му је млада горопадно.</p> <p>У осталом, она је врло мало личила на оне традиционалне |
једно и друго кад није искрено.</p> <p>У том разговору појави се прво једно кубе сумњиве лепот |
како каже чâ Јанко Веселиновић.</p> <p>У оваквом разговору, у дугим погледима, у нехотичним до |
Куд си нагао?{S} Ти губиш главу.</p> <p>У том, на часовнику у трпезарији изби два сата.{S} Мета |
а коју из дана у дан испуњавају.</p> <p>У том се зачу нека псовка.{S} Један сељак, прљав и исце |
збуњено одобри госпођину изреку.</p> <p>У том се Бела врати с пуним тањиром румених кајсија.</p |
ења, не верујем више у политику.</p> <p>У том тренутку, они су ишли дуж некога зида, преко кога |
рече још, гледајући у простирку.</p> <p>У предсобљу чу како газдарица ради нешто у кујни.{S} Ух |
осуђивали га гласно, претили му.</p> <p>У једном тренутку, неко примети да се нешто црно гиба н |
их ствари, примедбама о времену.</p> <p>У једном тренутку, ИлиН подиже очи и погледа поред себе |
е, он није тражио <pb n="110" /></p> <p>у њој звезду пратилицу, он је хтео да она буде једино м |
и, шта ће наука привредити њој ?</p> <p>У том је изненади отац да се решио да се жени.</p> <p>— |
дио, а два се кајао —</l> <l>Ој, убава, убава девојко, ој!</l> </quote> <p>Друштво прихвати:</p |
а је у механи;</p> <quote> <l>Ој убава, убава девојко, ој,</l> <l>Млад Милија млад виноград сад |
јој снопак детелине —</l> <l>Ој убава, убава девојко!...</l> </quote> <p>— Ево цвећа! — викну |
Дан градио, а два се кајао —</l> <l>Ој, убава, убава девојко, ој!</l> </quote> <p>Друштво прихв |
, као да је у механи;</p> <quote> <l>Ој убава, убава девојко, ој,</l> <l>Млад Милија млад виног |
главом јој снопак детелине —</l> <l>Ој убава, убава девојко!...</l> </quote> <p>— Ево цвећа! — |
и лулу, па додаде:</p> <p>— Ја радим да убедим људе у потребу да се поново почну послови.{S} Ка |
, јаких према слабим, он је брзо постао убеђен у теорије материјалистичке философије; дивље мрж |
бољеним лицем, па ипак пун наде, дубоко убеђен у сопствену вредност, у дела која ће починити.{S |
го што смо предвидели — одговарао им је убеђено. — Не жалим новца.{S} Само нек се не губи време |
м тренутку за њега... на своје лектире, убеђења, на себе самог...{S} Ко ће рећи икад гомилу осе |
то мишљење, или да гласају против свога убеђења па да сачувају министра.{S} Тако се извршна и з |
вићки — није у свему делила демократска убеђења свога мужа; по њеном мишљењу један сиромах ђак |
ви ако су били слаби или имали противна убеђења?{S} Ја сам о томе у апсу размишљао дуго, па сам |
деје.{S} Више немам никаквог политичког убеђења, не верујем више у политику.</p> <p>У том трену |
његово мишљење, била присталица његових убеђења без резерве.{S} Тешко ономе који би се у том ча |
штала своме другу ту издају заједничких убеђења.{S} Она је ишла у крајност као све жене.{S} Да |
к, био горд са својих материјалистичких убеђења и, на демонстрацијама, фанатички излагао леђа ж |
о што би то било противно његовом новом убеђењу!{S} Али је Илић био још млад, у добу кад се пиш |
е у недоумици: да ли да гласају по свом убеђењу, <pb n="278" /> па да оборе министра који не де |
Гаврила Петровића, вуче пет кила књига, уби га научни рад, кашљуца већ.{S} Ено Петра Гавриловић |
па рече:</p> <pb n="203" /> <p>— Ко ме уби?...{S} Ја сам се убио.{S} Ево на̑!...{S} Све је ту |
испод достојанства!</p> <p>— А како се уби? — упита онај из гомиле.</p> <p>— Ето, тако, радио |
се крвав перорез.</p> <p>— Говори ко те уби! — рече неко из гомиле.</p> <p>Радник отвори очи, п |
обучен чиновник који је цигаром дувана убијао досаду.</p> <p>— Је ли ти жао Београда? — упита |
ио и даље тај опасни напитак који му је убијао сваку самосталност.{S} Кад би се ипак уморио, ст |
<p>— Три дана нам говори да хоће да се убије — умеша се један надничар са самаром пуним цигаља |
неколико пута перорезом у намери да се убије.{S} Ово је учинио на улици пред самом грађевином, |
мамо да бирамо између ово двоје: или да убијемо наше срце па да живимо као старци, или да умрем |
во си га хтео, за какво си се борио.{S} Убијен је краљ тиранин, осигурана је слобода штампе, ус |
203" /> <p>— Ко ме уби?...{S} Ја сам се убио.{S} Ево на̑!...{S} Све је ту написано...</p> <p>И |
о горке речи.{S} Алкохолизам, политичка убиства, зеленаштво, корупција, све губе гризу све клас |
аљутио због тога на свог сина и хтео га убити.{S} Занат није ишао никако.{S} Јела се стара мука |
ет.{S} Плава маст није, као по обичају, ублажавала бујицу здравља, којим је девојка била обдаре |
ве младости.{S} Био је измршавео.{S} По убледелом челу повлачиле се боре, а у солуфима се преси |
зак, те је намислио да црпе злато из те убоге речице, за коју зна мало ко ван Србије.</p> <p>— |
а се побочна улица.{S} Она скрену тамо, убрзавши кораке.{S} Киша је пљуштала.{S} По калдрми се |
и коњичког официра.{S} Кола је сретоше убрзо.{S} Погледа нехотице у кочијаша, па онда у кола, |
ан.</p> <p>— Глупе жеље! — закључила би убрзо затим.</p> <p>Она је била људски створ, завезан з |
да му се допада.{S} То јој би мило, али убрзо одби ташту жељу за каћиперством и рече у себи:</p |
сних намера.{S} Али, њима је нови живот убризгао сталешке мржње и понижења.{S} Њих разједа отро |
ешачити до Мрчајеваца.{S} Стога је јако уважавао школу.{S} Кад би се о просвети повео разговор, |
мишљење... она, која му је, поред свог уважења према његовом успеху у школи, ставила већ толик |
грдила га, понижавала, рушила му свако уважење, па и онај понос културног човека који је млади |
га поносно најмљени рабаџија.</p> <p>То уважење губило се из дана у дан.{S} Надничари су се нав |
инистри нису чекали ни оставка да им се уважи; њихови кабинети зврје празни; краљ није успео да |
лигентан, врло радан, витак, упечатљив, увек будан, он се ту осећао као риба која је из плитке |
д кише или кад човек не зна куда ће.{S} Увек би се нашло друштва, водили се занимљиви разговори |
есте да не будеш... као ја, несрећна за увек.{S} И упамти, свет је врло зао према онима који ни |
ead> <p>Кажу да на састанак људи долазе увек нешто раније, а да жене задоцне стално.{S} Чедомир |
Ето, њему није било све потаман, па је увек први ђак.</p> <p>Посебице је Бела била љубазна.{S} |
реба крити; треба је послушати, рећи је увек, и увек радити тако да је човек може рећи.</p> </d |
м годинама.{S} И кад се преболи, остане увек нешто.</p> <p>— Шта мислиш да ли да пишем детету у |
са децом, скромно, тешећи се да то неће увек тако трајати.{S} Имала је четири детета: најстариј |
ти; треба је послушати, рећи је увек, и увек радити тако да је човек може рећи.</p> </div> <div |
сам ти говорио?</p> <p>— Ми ћемо остати увек пријатељи — одговори девојка.</p> <p>Илић се осмех |
>— Ја говорим оно што осећам.{S} Ја сам увек говорио истину.{S} И ја вам кажем — удари гласом М |
једног дана, кад је Чедомир пратио, као увек, Вишњу од Кајиног стана до њене куће; он се опомен |
, стари професор и његова жена нашли су увек могућности да задовоље Белину жељу: купе јој пајац |
имо?{S} Ти нарочито, Вишња... ти си још увек тако лепа; Боже мој, не, то није могуће, да ме виш |
Вишња — прихвати Чедомир. — Ми смо још увек добри, стари пријатељи.</p> <p>— Да, стари свакако |
ше учио школе.{S} У то доба била се већ увелико развила борба између школованих и нешколованих |
ка каква је била.{S} Он ју је пронашао, увео у друштво, показао јој нове путеве, отворио нове в |
и слатко на срце.{S} Они су му ласкали, уверавајући га о срећи, о љубави и забораву.{S} Они су |
кога није било око њега, та су га писма уверавала у све што је несвесно хтео, што је тражио од |
своју мисао.{S} Што год је било око ње, уверавало ју је у нови живот: варошка галама, начитани |
о са њом, помислио је озбиљно:</p> <p>— Уверен сам да би га она пољубила само да види како је т |
фликта између нужних сила.{S} У то буди уверен.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140 |
ше, ницале су око ње, и она је била тад уверена да је Београд њено изабрано место.{S} Она долаз |
ним, наивним, благим и жалосним, дубоко уверена да је њен живот био дотле празан, недостојан ње |
не хартије, ту архиву, већ велику.{S} И уверени присталица материјалистичке философије претвара |
дније, борити се против онога за што су уверени да је рђаво и опасно. „Остати на власти" постај |
сто међу људима, Ристићу — рече Чедомир уверено. --- Мене чека живот необичан, јак, велики.{S} |
n="122" /> где већина људи крију своја уверења и своје особине.</p> <p>— Шта да вам кажем, гос |
се видео, коме су припадале крштеница, уверење да није жењен, остале сведоџбе, радио марљиво з |
ју по њеним листовима, добио би страшно уверење о њеним првацима.{S} Реч лажов није била довољн |
уће, то је апсурд — рече младић с пуним уверењем. — Бар данас је то јасно.{S} Нема неба.{S} Пос |
је остајао слободњак у свему.{S} С тим уверењем, које се граничило с анархизмом, решавао је св |
тајао на истом месту.{S} Упркос дубоким уверењима у сопствену вредност, он је оклевао.{S} Он је |
{S} Напротив, ја сам имао прилике да се уверим да је он диван материјал, ја сам сигуран да је н |
сваком случају.</p> <p>Па као да хтеде уверити себе, потврди:</p> <p>— Зашто да не будем задов |
Треба видети у чему је ствар, треба се уверити — говорила је себи.</p> <p>Али како?</p> <p>И н |
ишња, лака словенска природа, давала се уверити и овом половином своје душе, и обећавала себи д |
ба научити читању и писању.{S} Треба га увести у тајне нашега доба, где човечју снагу замењују |
их, светлих, занесених очију, враћао се увече са рада.{S} Грађани су га заустављали, запиткивал |
кујунџијин настојава и соколи...</p> <p>Увече је одјекивало по вароши од пуцњаве лагумова.{S} П |
иже.{S} Полиција је само дошла, учинила увиђај и очистила њене остатке, гомилу земље и дасака.{ |
воје сочне пипке, припијала се уз кућу, увијала се око довратака, јака, снажна, жилава, па чудн |
} Да је то било ново, изгледао би да се увио у тробојку какве црначке републике.{S} Време, киша |
не мислећи ништа.{S} Под његовом руком увише се витке слабине девојкине.{S} Он пусти.</p> <p>К |
— говориле су гошће кад их је Матовићка уводила у њега.</p> <p>Доиста, салон је блештао у новом |
равље, појачавати принос у пољопривреди увођењем земљорадничког кредита за набавку савршенијих |
је играо Кина, као овај бакалин што је увозио вагоне кафе из Бразилије, као овај у ћошку... с |
ваком разреду, четворка је за њега била увреда, никад је није добио.{S} Десио му се несрећан сл |
ће доћи нешто горе, нешто страшније од увреде, нешто што се не да избећи и што ће га пратити в |
детињства је познала дане скомрачења и увреде незадовољених амбиција.{S} Позив сеоске учитељиц |
е измире.{S} Он јој је одговорио једним увредљивим писмом.{S} Зет се умешао.{S} И Чедомир је пр |
лима.</p> <p>— Радоје није заслужио ону увреду — говорила је у себи.</p> <p>С тим прекором меша |
ближа што се тога дана осећао изузетно увређен од стране Вишње.{S} Био ју је видео на улици, п |
стојић.</p> <p>Девојка се осети донекле увређена, те подиже главу.{S} Њен поглед се сусрете с м |
а жена треба да слуша мужа.{S} То му се увртило у главу и није хтео за длаку попустити, као да |
ави Чедомир Илић, подигнуте јаке, врата увученог у рамена, <pb n="250" /> испрскан водом и блат |
и сломила ногу.{S} Стога су јој вечито угађали. <pb n="123" /> Поред свег тешког живота у стал |
ла.{S} Тада он дохвати књигу, баци је у угао иза себе, и, као да је хтео утопити своје мисли, о |
ред Мораве.{S} Вишња је ћутала.{S} Њене угасите очи мериле су немо зелено коло које се обавијал |
беспрекорне чедности, додајући још њене угасите очи.{S} Његова машта не задовољи се тиме.{S} Он |
угарице.{S} Њено запаљено лице с мирним угаситим очима појављивало се, као каква сиренска утвар |
а, доста пуна за своје године, дубоких, угаситих очију, мирних и бистрих као извор у планини.{S |
ћи.{S} По споредним улицама биле су већ угашене светиљке.{S} Кафане су биле затворене, изузев н |
/p> <p>У том се чу лупа точкова.{S} Иза угла се појавише поштанска кола.{S} Арњеви се тресли.{S |
жан нечијом снажном руком.{S} Иза првог угла појављивала се једна млада девојка у коректној муш |
ожно, старинско канабе у сумраку собног угла.</p> <p>— Седи ти... ти си уморнија — одби он. — М |
реда зуба.{S} Усне се згрчише на четири угла.{S} Реч се зауставила у грлу.</p> <p>— Ти волиш др |
{S} Ту се види један дућан своје врсте, углављен између једне папуџинице и трговине са старим к |
капије и скрену ка Теразијама, девојка угледа једна кола <pb n="145" /> с гумираним точковима, |
м <pb n="45" /> апстракцијама, али, кад угледа своју другарицу у визији природних елемената, он |
оте јој се, готово завидан, усклик кад угледа Белу у њеном нереду.</p> <p>Ипак се она савлада |
ску који пуче пред очима младићевим кад угледа своју драгану!{S} Све се изгуби, потону у неку с |
аја ударила.{S} И говори ја стоци да се угледа на ову Швабицу преко пута, па да пере једну собу |
но једна тичица.</p> <p>Доиста, Чедомир угледа слику једне врбе и у њој слику тице како стоји н |
та, па замаче даље, у мрак.</p> <p>Илић угледа ову сенку.{S} Хтеде нешто рећи.{S} Али не могаде |
орака, и спусти се на једну клупу, коју угледа празну и усамљену.{S} По стази је било мирно и т |
{S} Иначе, право ћемо те на занат...{S} Угледај се на господин - Чедомира.{S} Он је сиромах ђак |
суда, жена-човек да се тако изразим.{S} Угледајте се на Рускиње, које су преплавиле универзитет |
младићеву ученост и говорила:</p> <p>— Угледајте се на господин-учитеља.{S} Ето, њему није бил |
су у стању да омрзну човека кад на њему угледају нову кравату.{S} Тај тип се буни против власти |
ло много света.{S} Кад је млада девојка угледала Илића који ју је већ чекао, наслоњен на стуб ј |
ћерке чиновничких и осталих такозваних угледних београдских кућа, зависних од владе, оставиле |
S} Све је то озбиљно.{S} Вашим именом и угледом јамчићете за исправност својих поступака.{S} Жи |
штећена употребом на неколико места.{S} Углове су испуњавале неколике столице, с високим правоу |
у чекању једно другог, у састанцима по угловима од улица, у претераним шетњама и разговорима о |
ела је устала, пошла неколико корака ка углу од собе, и онда застала, покривши очи рукама.{S} Ј |
тановање једне отменије породице.{S} На углу, који је правила Крунска улица са другом попречном |
рода: куће, улице, камење.{S} На сваком углу остало је нешто од ње.</p> <p>То ново расположење |
идеја усади у његову главу, она се тако угњезди да је ни сами ђаво не би могао отуд ишчупати.{S |
дурашна, трудила се, како само може, да угоди својим гостима.{S} Вечера је била обилата, било ј |
леже.{S} Хладна постеља јој је пријала угодно.{S} У њеној глави, брзо као у кинематографу, <pb |
ла пуно наручје цвећа, те потражи какво угодно место да седне и сплете венац.{S} Око ње се прос |
е госпођа смешила благонаклоно, климала угојеном главом и пружала руку, пуну јевтиног прстења, |
елигентни сјај у очима.{S} Тек, била се угојила.{S} Црте на лицу одебљале.{S} Врат јој као кифл |
ра.{S} Ручак му је био најслађи, кад би уграбио од своје жене да седне за кујнски сто и једе шт |
сам пијан. .</p> <p>Био је заиста добро угрејан.{S} Још је више философирао него по обичају.{S} |
ћ вештину опортунитета и хладне крпе за угрејана чела.</p> <p>То је била соба сиротињски намешт |
нда онај њен задивљен поглед и нервозно угризање усне, кад би га слушала како објашњава Младену |
ије питао, и гледала младића задивљено, угризнуте усне, истурених груди.</p> <p>Мајка уздахну, |
препоручивала молитву, давала опроштај, угушивала себичност, будила све умрле врлине.{S} Илић н |
слушала савете опробаних пријатеља.{S} Угушивала је глас савести.{S} И, он је сад оставља...</ |
Удај се, драга Вишња — продужи Аница. — Удај се што пре.{S} У животу су ретки поновни састанци. |
ритискивала је младу девојку. </p> <p>— Удај се, драга Вишња — продужи Аница. — Удај се што пре |
гарицу и није речи могла рећи.</p> <p>— Удај се, слатка Вишња, не размишљајући сувише, не траже |
о којој ју је пратила туга од промашене удаје, она је, против свега, носила у дну срца успомену |
?{S} Те исте ноћи Вишња је сањала да се удаје за Чедомира.{S} Сан је био тако јак, да се пробуд |
служавке.{S} Ћерка, која је већ била на удају, није имала наклоности ни према каквом озбиљном п |
но од другог.{S} Он је мислио да се она удала и да није ништа сачувала од спомена на њихово поз |
поред своје комшинке.</p> <p>Девојке се удалише.{S} Ливадом је звонило певање попаца.{S} Два цр |
мужа, јер није одобравала да се Чедомир удаљава од своје жене.{S} Морао се примити службе.{S} Д |
под небом сивим као миш.{S} Београд се удаљавао све више.</p> <pb n="205" /> <p>— Вере ти, Бел |
ом, одроњеном земљом и плаветним венцем удаљених планина у дну.{S} С друге стране, обала је бил |
Збогом!... — понови још једанпут, па се удаљи, корачајући несигурно, посрћући готово.</p> <p>Ид |
стали — рече у себи Илић кад се трамвај удаљи. — Боже мој!{S} А мени се чини да је то било тако |
> <p>После се појави коњски трамвај.{S} Удар копита одјекивао је у такту по мирном крају.{S} Не |
ислити... ко зна на кога!{S} На државни удар... на професора коме у том тренутку скидају букаги |
че.</p> <p>Ова издаја сна заболе га као удар у срце.{S} Он се диже с клупе, прође стазом и изби |
.{S} Разговарали смо цело јутро.{S} Још удара на бели лук, а већ развезао о Плеханову, Огисту К |
лима страсти плавила му је срце поново, ударала <pb n="192" /> на било код очију, пљускала у уш |
воздено посуђе.{S} Из одшкринуте магазе ударала је кисела воња на јеличко вино.{S} Један зрак с |
речи мисао да не иде тим правцем, те је ударао крст на страни на којој се зауставио, склопио књ |
понови она последње речи гласно.</p> <p>Ударац је дошао тако изненада, био тако јак, суров, да |
умрак, небо се наоблачи.{S} Мало после, удари плаха киша.{S} Шта то смета?{S} Она је ишла уморн |
век говорио истину.{S} И ја вам кажем — удари гласом Матовић, као да држи предавање — истину не |
на кад се кола напунише.{S} Рабаџија га удари песницом по њушци.{S} То је био знак да се крене. |
аји не узму други обрт, те се одважи да удари на главну ствар.</p> <p>— Ти га волиш, дакле? — р |
штара.{S} Баш одмâх после његове свадбе удари нови државни друм преко његовог дела очевине, те |
цкање тањира и ножева.{S} После се чуше удари метле по поду.</p> <p>Бела се прва одвоји и, једн |
љкивања; у њеним прсима нису се чули ти удари који звоне као жеља, као чежња.{S} Усред Београда |
релим очима које су цуриле.</p> <p>Илић удари љутито песницом по столу.{S} После рече брзо, усп |
{S} Тата још којекако, али мајка!...{S} Ударила у плач, па запомаже по кући.{S} Ја нисам попушт |
} Прала јуче кућу, па је ваљада промаја ударила.{S} И говори ја стоци да се угледа на ову Шваби |
лванима, бурадима и пластовима сена, па ударила преко поља и бацала се право на град.{S} Срећом |
ку, покапану мастилом.</p> <p>Без речи, ударили су другим путем, камо су их водили младост и ле |
те донекле целој згради, чије су темеље ударили Кеплер и Галилео, Њутон и Декарт.{S} Један од о |
кише.{S} С времена на време млезеви би ударили о прозор да весело човека опомену како је прија |
и једно другом?{S} Да ли су застали или ударили лево? десно?{S} Шта су тада осетили?{S} Ко то з |
овог пута.</p> <p>— Још на ракију нису ударили порез — продужи Ристић. — А била би грдна штета |
чар на новој грађевини Привредне Банке, ударио се неколико пута перорезом у намери да се убије. |
его у осталих.{S} Избио велике прозоре, ударио једноман окна, метнуо ролетне, набавио велике ор |
<pb n="293" /> са једним варошанином и ударио га тако страшно ножем у трбух да га је послао на |
сја електрика пре него што јој и диреке ударише — примећивао би ко у шали. — Пију, једу као на |
.{S} Можемо начинити лепу шетњу.</p> <p>Ударише првом побочном улицом која се отвори пред њима. |
рага.</p> <p>— Рђо, мрцино! — псовке и ударци падали су сад обилно.</p> <p>И овог тренутка, ар |
је из целе њене појаве.</p> <p>— Ти си удата? — рече јој Вишња, осмехнувши се, па покуша да се |
ко га преко ноћ нестане, знај да ћеш се удати те зиме.</p> <p>Вишња се хтеде подсмехнути својој |
а нагази на вилинско коло никад се неће удати.</p> <p>Остојић прште у смех.{S} И Вишња се насме |
лико хоће, али, пренета у ситне интриге удатих другарица, захтевала је раскош министарских домо |
а момка, разбери се, удаћемо те, Вишња, удаћемо...</p> <pb n="314" /> <p>— Чедомире, ах мој Чед |
} Нашла сам ти дивна момка, разбери се, удаћемо те, Вишња, удаћемо...</p> <pb n="314" /> <p>— Ч |
тампаних слова, која су расла, дебљала, удвајала се, одлепљивала се са хартије, играла.</p> <p> |
ћерку, око које ће се већ сутра отимати удварачи... на своју љубав: здраву, одраслу паланчанку, |
ћудљиво, бурно, како то природа може да удеси по каткад над том вароши, широм отвореној мађарск |
што.</p> <p>Чедомир јој се приближи.{S} Удисао је мирис те девојке и дрхтао пред сјајем њених з |
о беше стара паланачка кућа: пространа, удобна, врло строга обичних дана и врло гостопримна о п |
само пола казне.{S} Доцније, дали су му удобнију ћелију, скинули му гвожђе с ногу, допуштали по |
згледа ми да се овде нема већег осећања удобности, лепоте, <pb n="30" /> културе једном речи.{S |
вом сусетком, <hi>женом из народа</hi>, удовицом једног инжињера, бившом дворском дамом своје м |
ађе ту жену: плебејку, старију од себе, удовицу — рече Илић у себи изненадно, циљајући на краље |
ање све док не свршиш школу, као и мени удовички ужитак.{S} А кад свршиш школу, шта ће ти ова с |
Чедомир редовно посећивао њихова тајна удружења, учио на памет поједине фразе, зурио дубоко у |
ења се доносе иза кулиса; образована су удружења која ниједан закон не може одобрити.{S} Слобод |
усамљено биће што се ни с ким не да да удружи, идеалиста који ради само на крупно; гледајући г |
{S} Савитљиви, помирљиви, <pb n="20" /> удружљиви и безлични, ови млади људи су, доцније, махом |
ђоше кроз врло чисту кујну.{S} У једном удубљењу крила се велика постеља, заклоњена црвено мрки |
{S} Један стари човек, који је стајао у удубљењу неких укинутих врата и продавао погачице, позд |
какву акцију, треба му читаво решење да уђе у дућан и купи какву ситницу, а прелази преко оства |
ца.{S} Скупи их и стаде прелиставати да уђе што боље у предмет.{S} Он их је почео у Паризу, пун |
он одби позив ћутке, махнувши руком, и уђе у парк.</p> <p>Ту је било света још више.{S} Склони |
S} Помисли и сад <pb n="248" /> да у њу уђе, као у свој дом.{S} Неколико младића стајало је око |
едну јаругу која је некад била друм, па уђоше у једно пространо двориште, ограђено са три стран |
ала у једној књизи да има створења која уђу у наш живот једног дана, заузму га и помету; због њ |
осталог, „има створења која једног дана уђу у наш живот, заузму га и помету.{S} Због њих промен |
ствари, једно бојно поље у ноћи са свим ужасима који се појављују и онима који се нагађају.{S} |
дија, видео би се у својој соби, сам... ужасно сам, као у гробу.{S} Тада би бацио књигу, коју ј |
а целе планете.{S} Сви су је гледали са ужасом.{S} Није било ниједног симпатичног покрета.{S} А |
ажеле да види залазак на Сави.</p> <p>— Ужелела сам се Београда, бога ми — рече при том весело |
воју немоћ.{S} Упрегнуто <pb n="298" /> ужетима за таљиге, правило је гимнастички корак или кас |
ћеш... сигуран сам.{S} Пиј, проводи се, уживај младост.{S} Ја сам ти то, Илићу, говорио одавно, |
не може бити.</p> <p>— Пиј, проводи се, уживај младост.{S} Велика дела долазе сама по себи.{S} |
тно, дао би њој све што би имао, она би уживала у њему, он би могао обвити руке око њеног струк |
pb n="263" /> су се губили у тричарије, уживали кад би код деце изазвали дивљење, страх, или ка |
ло пустињачким животом идеала из књига, уживало је сад слатко на пригревици ових присних састан |
ово, лепо.{S} У недостатку материјалног уживања, он се бацао сав у свет књига, мисли, снова.{S} |
се што га код куће чека добар ручак, са уживањем би рачунао на први од месеца кад се прима плат |
био склон маштању.{S} Тражио је самоћу; уживао у лењом губљењу времена.{S} Колико би ствари вид |
их лектира правећи разнолика опажања, и уживао страсно у филозофским проблемима.{S} Култура му |
авао ни камен.{S} Љубав коју је Остојић уживао у чаршији окрену се у мржњу против њега.{S} Обед |
оноси чист приход.{S} Његова је девиза: уживати и успети.{S} Понекад пада у севдах, и тада пева |
е су пасла говеда.{S} Сели су у јечам и ужинали.{S} Хлеб је био мек, сир диван, а апетит одлича |
ок не свршиш школу, као и мени удовички ужитак.{S} А кад свршиш школу, шта ће ти ова страћара.{ |
и коју чини у тој вароши пут Крагујевац—Ужице.{S} То је била права трговина, с двокрилним врати |
лимегдана срете га једна група другова, Ужичани и Црногорци, с којима се хранио.{S} Они су ишли |
о лета прехране у каквом манастиру, они Ужичани и Црногорци били су врло занимљиви, настављали |
то је један лични режим начинио од овог Ужичанина, који је, поред своје струке, волео слободу, |
а није велика, главна наша река ?{S} Од ужичких голија и врањских винограда, она поји целу нашу |
м из једног села на граници ваљевског и ужичког округа, на дивљачној падини планине Повлена.{S} |
амо један ступањ у високим степеницама, уз које се пео.</p> <p>Те супротности подржавале су код |
утито лице њеног оца или мајке и да му, уз заслужени прекор, покажу врата.{S} Долазила му је на |
ми изгледа вечито нешто севдалијски... уз пратњу Цигана и чауша.</p> <p>— То су стара, добра в |
прави их нове, све му изгледа лако.{S} Уз њега се припило једно женско створење, цело једно же |
нешто немарно, са краватом која се пела уз потиљак, руку завучених у џепове од панталона, сигур |
састављали ритови, па се постепено пела уз брдо, прошарана вртовима, попречним улицама и по нек |
ажњу...</p> <p>Она устрча као девојчица уз двориште.{S} У салону се запали велики лустер, а еле |
Један трамвај <pb n="79" /> шкрипао је уз брдо; електрична светлост севнула би несигурно као м |
етиле га.{S} Оне се боре с човеком раме уз раме, нема рада од кога се стиде, нема казне од које |
лужбу, па да проведе на миру старе дане уз сина господина.</p> <p>— Боже дај здравље — говорио |
х завеса које су стајале као прилепљене уз прозор, и са одсуства присних ситница, домаћих успом |
дна црвена буба трудила се да се успење уз један камичак. <pb n="76" /> Стаде посматрати ту буб |
назру, оне су као ове муве што се лепе уз прозорско окно...{S} Погледај их! — и Ристић пружи п |
а у вис своје сочне пипке, припијала се уз кућу, увијала се око довратака, јака, снажна, жилава |
о треба, па одлазио на ручак, пењући се уз кратке, камене степенице, ограђене зарђалом оградом. |
Вишњо? — упита је мајка, која се помоли уз степенице од трема. — Теби није добро?{S} Ти си боле |
и се око самог себе, као утвара, полети уз воду, промакне гвоздени мост и изгуби се негде око о |
<p>Један нов пламен црвенила лизну јој уз лице.</p> <p>Они обоје покушаше да не кажу истину.{S |
д дугова; рано је познао понижења, тако уз тог оца сурих, смерних очију, смеђе накострешене бра |
кидала га, мирисала, стезала његов сноп уз груди.{S} Те груди!{S} Чиниле су јој се тада велике, |
n="303" /> су задушнице.{S} Оне падају уз часне посте.{S} Већ је пролеће.{S} Сунце обасја.{S} |
јој учености... ти, која би вечито била уза ме, која би се посветила моме делу, била мој добри |
ет твоји непријатељи.{S} Ми се сатиремо узајамно, не знајући због чега, и ми ћемо проћи цео наш |
није мислио да ће му што требати, па да узајми.{S} Он то призна, и осмејкиваше се стидљиво, као |
ота.</p> <p>На том месту тротоар је био узак.{S} Њихова се рамена додирнуше.{S} Чедомира такну |
, закрпе су изгледале велике, ружне.{S} Узалуд се трудила.{S} Њена права симпатија била је давн |
леђа своје жене, правио слатко лице.{S} Узалуд је општински ћата избријавао подбрадак и расипао |
тесно везане за њен дотадањи живот.{S} Узалуд се девојка борила да се код своје куће осети као |
а метафизичари имају право.{S} Можда је узалуд тражити да се животу да̑ вредност у људском смис |
и!{S} Спавајте мирно.{S} Нека вас петао узалуд опомиње да је дан свануо...{S} Нимфе ће радити п |
се онда заустави, као да виде да је то узалуд, наслони се на дрвену држалицу и изгуби се, глед |
пор да замени мајку показивао се готово узалудан.{S} Док је била мала, за чудо је лепо радила ж |
ољубац.</p> <p>Вишња задрхта поново.{S} Узбаци руком један прамен косе што јој је падао на чело |
сунце сјајно!</l> </quote> <p>Та песма узбуди Илићу гомилу мисли на лањско пролеће, на Вишњу, |
бела, истачкана златним маљама.{S} Она узбуди цело његово срце, он хтеде заборавити садашњост, |
ојка се подаде томе осећају, голицавом, узбудљивом, слађем од свега што је дотле окусила.{S} Ск |
је л’ те, Чедомире? — одговори девојка узбуђено.</p> <p>Илић осети да је сад дошло оно велико, |
ој несаници, покушавала да се отресе те узбуђености.{S} Њу дотле нису походили ти осећаји приже |
а... — покуша она да завара знаке свога узбуђења.</p> <p>Познавала је добро ту аду, аустриску с |
им.{S} Њене очи завијао је вео видљивог узбуђења.{S} Њени <pb n="131" /> бели зуби гризли су не |
рекох? — сакри он своје <pb n="277" /> узбуђење. — Да, извршна власт, влада, треба да представ |
ку, па окрену главу да би сакрила своје узбуђење.</p> <p>— Збогом!... — понови још једанпут, па |
о миран.{S} Ништа на њему није издавало узбуђење.{S} Једино су његове очи <pb n="71" /> сијале |
е да њена другарица не сазна шта о овом узбуђењу које је рило по њој, као грех.{S} Најзад се ох |
ла, она покуша да хладније мисли о свом узбуђењу.</p> <p>— Откуд овај сан, овај бол? — питала с |
оредну, вечито се нечем чуди, вечито се узбуђује; неспособан ма за какву акцију, треба му читав |
је било страшно, час тишина смрти, час узбуна мртвих ствари, једно бојно поље у ноћи са свим у |
затим залупа улицом општински добош на узбуну.{S} Варош се избуди.{S} Река је била разорила бр |
У њиховом неисписаном рукопису видео је узбуркане дубине своје будућности, проналазио је пут св |
путу, као што морнар тражи звезду изнад узбурканих таласа, неугашљив пламен у бури, а пред њим |
, играла.</p> <p>— Бедник! — оте јој се узвик.</p> <p>Сузе су замагљавале њене очи.{S} Срце јој |
ен лупио би о калдрму и измамио уплашен узвик у пролазница.{S} Београд се осмејкивао у изненадн |
ане својих врба, позива на велика дела, узвишен рад.{S} Гледао сам је толико пута... гледам је |
амирити, ко ће тебе гледати?</p> <p>— С уздањем у Бога, све ће се урадити — одговори јој он гла |
о адресу и залепио завој, дубок, сладак уздах отео би му се из груди, а глава му клонула, као д |
<p>— Шта сам урадио!</p> <p>Тада, један уздах издиже целе Белине груди.{S} Она баци у вис обе р |
доше обоје.</p> <p>Девојци се оте један уздах.</p> <p>— Ти си уморна... ти си нешто невесела, В |
јеш ли њено тихо жуборење, њен шум, као уздах простран и благ?{S} Да ли се и теби чини да нас о |
.{S} Колико труда, колико брига, колико уздаха око плаћања дуга код Управе Фондова, пореза, оси |
.</p> <p>— То су стара, добра времена — уздахну госпођа у пола воље. — Онда је живот био лак, ј |
уте усне, истурених груди.</p> <p>Мајка уздахну, и то овог пута искрено.{S} Узе двоје младих за |
бра обрве.</p> <pb n="189" /> <p>Младић уздахну, нервозно склопи једну књигу, па устаде и поче |
, чупав је, аљкав, носи умашћен шешир и уздигнуту јаку.{S} Он је слободоуман, бар у теорији.{S} |
S} Затим, подиже главу и задржа је тако уздигнуту цело време, дајући утисак неког од оних наших |
говарају преко улице.{S} На сред вароши уздиже се велика, старинска црква са гломазним кубетом |
ивао на своју периферију.{S} На северу, уздизала се једна немалтерисана кућа сеоског изгледа.{S |
ђу ненасељених острва.{S} С наше стране уздизала се висока обала, са црвеном, одроњеном земљом |
а примитивних баштованџиница, где су се уздизале притке процветале бураније и по који усамљен д |
ојском те пређе на другу страну, где се уздизао неки плот, накривљен, труо при земљи, побелео о |
ријатељство према младићу, љубав речи и уздисаја, али даље... права љубав је за њу била забрање |
<p>— Ако госпођица нема ништа против? — уздржа се философ свечано.</p> <p>— Шта могу имати прот |
ћ?</p> <p>Каја се опет изненади, али се уздржа од сваке заједљивости, и одговори мирно:</p> <p> |
ти.</p> <p>Одговарао је девојци у истом уздржаном тону.{S} Чак да је и могао од њеног оца и њен |
њеним образима.{S} Младић се не могаде уздржати од једног покрета.{S} Он је узе за руку.{S} Он |
Председништво је предлагало да се клуб уздржи од те патриотске манифестације с разлога што је |
народ погађа шта је лепо!{S} Ове бледе, уздржљиве, свете боје у ивањског цвећа... да ли има шта |
ан је био тако јак, да се пробудила сва уздрхтала, и није могла више заспати.{S} Заман је гонил |
тако, за један тренутак, слатке, топле, уздрхтале.{S} Пољупци су се понављали после сваког дана |
м, стидљив и он, збуњен, светлих очију, уздрхтале браде, згрчених прстију и с грозницом по цело |
о на ивицу од канабета.{S} Спусти своју уздрхталу шаку на ту руку, на оно меко, благо и мирно п |
догодило лично њему, али је његово срце уздрхтано лупало у грудима, као да се дешавало нешто шт |
јка уздахну, и то овог пута искрено.{S} Узе двоје младих за руке, приближи им главе, на нешто д |
д, Вишња, и пружи му цвет.</p> <p>Он га узе.{S} Промуца неколико речи захвалности, па стаде.{S} |
да јој је муж врло тврдоглав.{S} Стога узе други пут, прими од његовог говора што је ишло у ко |
се склони од ватре за тренутак.{S} Онда узе неки други посао.{S} Радила је двоструко само да не |
и мирно парче пред лактом.{S} После је узе у обе шаке и миловаше је, и преко лакта, оборених о |
цикање попаца, крештање жаба.{S} Он је узе и за другу руку.{S} По башти су цветали патлиџани.{ |
де уздржати од једног покрета.{S} Он је узе за руку.{S} Она се не трже.{S} Он продужи свој наги |
му је нудила.</p> <pb n="13" /> <p> Он узе кајсију и, нехотице, начини девојци један комплимен |
њих позлаћен косим зрацима сунца.{S} Он узе за руку своју другарицу; брзо се трже, њена рука би |
примећавала забуну своје другарице.{S} Узела ју је за обе руке, и понављала:</p> <p>— Па како |
рамо као пријатељи.</p> <p>Бела је била узела судове и пошла вратима да их однесе, па се предом |
ркове.{S} Да се није знало чији је син, узели би га за странца.</p> <p>Вишњи се допадао тај мла |
д би читао новине, а кад њих није било, узео би <hi>Горски Вијенац</hi>, отворио га насумце, па |
Радоје врати фењер ономе од кога га је узео, поново зграби будак, замахну њиме, поче да копа, |
једна од првих успомена.{S} Отац га је узео за руку; у пекарници на крају вароши купили су хле |
и, онај исти који је осетила кад јој је узео први пољубац.{S} Она га одгурну инстинктивно.</p> |
ће да се изеде од муке.</p> <p>— Што је узео Швабицу?</p> <p>— Замисли дерана! — прихвати госпо |
олако, као комад леда.{S} Чедомир ју је узео за обе руке, привлачио ју је к себи, клекнуо је пр |
ишта.{S} Није задовољио девојку коју је узео за жену.{S} Начинио је за свагда неспособном за ср |
д је нађеш, сети се колико је Вићентије узео, па ти тражи двоструко.</p> <p>Илић је одбијао.{S} |
ија само за то, што господин саизвољава узети његову сестру за жену.{S} Мајка је покушавала да |
ње.{S} И млада девојка као да је хтела узети у одбрану свога новог познаника, подиже глас и ре |
есело и махну руком кроз ваздух.</p> <p>Узеше топчидерски трамвај.{S} Код једне механе, већ ван |
а чашу или сапун, а изнад ње налазио се узидан крст од црвеног камена на коме је изрезан натпис |
ла ју је нервозна радозналост кадгод би узимала новине откако се вратила у Чачак.{S} Читала их |
можда горе него и он.{S} Две близнакиње узимале би се за руку и излазиле на улицу, па шврљале о |
тва, ласкаве речи, добре наде и обећања узимали су на се изглед стварних бића, рађали се један |
лике своје две познанице.{S} Од Беле је узимао њене ситне префињене црте, њен осмех мачкице кој |
а небесног плаветнила. — Благо њима.{S} Узлећу, певају, цвркућу по ваздан.</p> <p>— Глупе жеље! |
није код куће — рече она, па се саже да узме кључ испод простирке од прага.</p> <p>При том цела |
мери, потурали што је рђаво.{S} Било да узме што да закрпи, закрпе су изгледале велике, ружне.{ |
свој човек, добије парче хлеба, па нек узме Белу, ако хоће... ја ћу му први честитати.</p> <p> |
још рада, читања, спреме.{S} Више пута узмем перо да забележим идеје које лутају кроз моју гла |
леђа.{S} Она врисну:</p> <p>— Чедомире, узми ме!</p> <p>И стропошта се на тле.</p> <p>— Колегин |
ену кожу босих ногу.</p> <p>— Ево ме... узми ме! — промуца њен глас.</p> <p>Девојка је падала у |
м о калдрму и гледао преда се.</p> <p>— Узми га кад ти се допада! — рече, најзад, Вишња, и пруж |
/p> <p>— Узми ме — шапну јаче.</p> <p>— Узми ме — шапутало је све у соби.</p> <p>Платно се сроз |
гледалу развучено, саблажњиво.</p> <p>— Узми ме — шапну јаче.</p> <p>— Узми ме — шапутало је св |
тресну чизмом.</p> <pb n="148" /> <p>— Узмите чаја, Иване Јосифовићу —- умиривала га је студен |
уречи и давао је честе савете.</p> <p>— Узмите се на ум — рекао му је једном. — Ви више нисте д |
идемо мало у шпацир.</p> <p>Обе девојке узму газдарицу испод руке, шетају до краја сокака, нази |
министар. — Ако се воле, зашто да се не узму?</p> <p>— Ама, како да се узму, човече? — одврати |
је обузе изненадни страх да догађаји не узму други обрт, те се одважи да удари на главну ствар. |
да се не узму?</p> <p>— Ама, како да се узму, човече? — одврати му жена. — Дошла Ката данас, па |
ом приликом: „Кад се деца воле, нека се узму...“</p> <p>— Али ако се не воле? — прекиде је Јова |
гим.{S} И млади човек осети се крив што узнемирава то тихо језеро здравих живаца бунтовним мисл |
најтамније дубине његове душе проговори узнемирено:</p> <p>— Шта је?{S} Шта је теби?{S} Куд си |
циозну младост, срца врела, слутње прве узнемирености, девичанске наде и бескрајне снове.{S} Св |
отворила врата лагано да би га што мање узнемирила и гледала у њега сивим, остарелим очима које |
у језика, народне песме су једини добар узор уметничком певању, и, да је хтео мењати хришћанств |
ле са Запада нађоше у том незадовољству узорану њиву, и народ се формира, готово као један чове |
дало,</l> <l>Ухвати сиве волове,</l> <l>Узори равне долове,</l> <l>Да видиш шта ће да никне.</l |
веровао.</p> <p>Изненадно, без икаквог узрока, као што се то дешава код нервно раздражених људ |
егова ћутања на њено писмо.{S} Сумња је уједе за срце.{S} Учини јој се да тоне, да се земља сур |
а се гнушам тога сна.</p> <p>Девојка се уједе за усну.{S} Крв осоли њену пљувачку.{S} Навуче по |
> <pb n="159" /> <p>Тело и душа су тако уједињени и збркани у нама да упркос лепим мислима и ду |
оју сопствену срећу, социјалну правду и уједињење Српства.{S} Тражио је слободу у вери, књижевн |
су се лампе.{S} Хорови жаба звонили су уједначено кроз вечерњу тишину.{S} Две три звезде боцка |
} Образ је заболе, као да ју је Чедомир ујео.{S} Она се диже нехотице и рече:</p> <p>— Хајдемо |
а чује отварање апсанских врата, читање указа о помиловању, откивање гвожђа и несигурне кораке |
Брод обиђе брдашце, и пред путницима се указа цела панорама Београда са дунавске стране: варош |
и блесак јаке светлости.{S} Пред њом се указа гомила света, тако велика као да се скупио народ |
тренутку сунце разби облаке.{S} Оно се указа светло, бело, као растопљено сребро, и <pb n="74" |
и.</l> </quote> <p>На изласку из вароши указа се Морава бистра, умиљата, осенчена зеленим рубом |
у, али немадоше времена јер се на прагу указа госпа-Клеопатра.</p> <p>Прође један тренутак, тих |
е тако враћа гостопримство које смо вам указали!{S} Срамота, млади господине...</p> <p>— Мама! |
е достојан поверења које ће му се некад указати.{S} Од лекције коју је имао плаћао је стан; ост |
земље, осенчени шљивацима.{S} Још даље, указивала се црвена силуета једне цигљане.</p> <p>Девој |
отврдлу блату.{S} Једно бело парче неба указивало се на истоку.{S} Звезда било мање.</p> <pb n= |
алеко одмакли од града.{S} Пред њима се указивао усамљен сеоски друм, једна механа и велика, пр |
ратије, ропство слабих ?{S} Зар то није укидање свих принципа јеванђеља и француске револуције? |
товић признаде отворено своју погрешку, укиде оба закона, даде оставку на свој положај и премин |
обода допустити оно што је недопуштено, укинути везе између оца и сина, мајке и кћери, учитеља |
човек, који је стајао у удубљењу неких укинутих врата и продавао погачице, поздрави их по свом |
овине које су излазиле писале су само о укопним друштвима, трансвалском рату и, за добре паре, |
пун четака, четкица, флакона, кутијица, укосница, осталих дрангулија разног облика и боје.{S} С |
очима.</p> <p>С девојкине главе пале су укоснице.{S} Миришљава коса просула се као талас по њен |
>Она се беше зауставила, нема, збуњена, укочена, бледа у лицу и мртвих, опружених руку.{S} У гл |
ком унутарњом ватром.{S} Очи су гледале укочено.{S} Зуби се белели испод згрчених усана.{S} Гру |
овине на под.{S} Затим их поново диже и укочено гледаше посну боју и редове штампаних слова, ко |
рвеном лицу кондуктерову који је стајао укочено и озбиљно с бичем у руци.{S} Споредна капија на |
Бујице однеле мостове, разориле путеве, укочиле цео саобраћај.</p> <p>Једне од тих влажних, мра |
, од те вароши која дрема на пригревици украј Мораве.{S} Покушавала је да веже своје мисли за с |
лала по Младену какву гравуру или други украс за његову собу.</p> <p>— И сем тога, мени је приј |
ећени кут Београда и била његов најбољи украс.{S} Тако слободна, још више <pb n="101" /> је ушл |
а од разнобојне хартије, којим је калфа украсио таваницу.</p> <p>Лазаревић извуче из касе један |
ина разноликих вила, окружених цвећем и украсним биљкама.{S} Међутим, онда то беше празно жалос |
она му се нудила, љубила га без питања, украшавала му живот многобројним нежностима; њена љубав |
се као да ти кораци не додирују земљу; украшена многим успоменама, она се измицала јави, она м |
јад, оне су дизале озбиљно своје врхове украшене чипком од букава.{S} По гдегде видело се неко |
калдрмисану само крајем, <pb n="156" /> украшену овде онде каквом новом приземном кућицом, где |
шла материје од којих је састављено.{S} Укротила је гром и разоружала небо.{S} Проблем живота и |
ше.{S} Тело и тело приби се.{S} Руке се укрстише.{S} Они осташе тако за један тренутак, чврсто |
ји се из неког далматинског пристаништа укрцава на море.{S} Као гимназист другог разреда прочит |
ијим селима, као неким чудом сачуван од укрштавања с туђинцима, претопљеним у наш свет.{S} Плав |
звршна и законодавна власт сукобљавају, укрштају и изопачавају, место да врше функцију прописан |
анком.{S} Неколико путова и странпутица укрштали су се овде и изазивали мисли о даљини.{S} Заок |
ом животу са стотинама озбиљних питања, укрштених интереса, тешких одговорности и неизбежних ду |
рца и душа.{S} Марке су биле најновије, укус леп, цене умерене, <pb n="61" /> а млади газда неж |
је поред свег дискретног <pb n="151" /> укуса што нам долази са финог и деликатног Запада.</p> |
омету; због њих променимо своје навике, укусе, идеје, <pb n="40" /> планове, потпаднемо под њих |
ту.{S} Због њих променимо своје навике, укусе, манире, идеје.{S} Подпаднемо под њихов утицај.{S |
ајка, млађа <pb n="56" /></p> <p>браћа, укућани, суседи, па и отац, намрштених бора на челу и и |
ијући своје задовољство.</p> <p>Мајка и укућани били су је размазили, те је желела да и Чедомир |
етњом смрти, да не допусти краљевом оцу улазак у земљу.{S} Реакција је пала.{S} Њени главни сту |
и овим врелим гвожђем суревњивости, они улазе у политику и губе своје илузије.{S} Тесногруди, а |
н сиромах ђак треба да је задовољан што улази и у дечју собу; <pb n="9" /> иначе је сиротињи ме |
у глави обавијале се као паучина; у крв улазила грозница нестрпљења; она дотле није била никад |
ући и згрчена поред њега.</p> <p>Ноћ је улазила у собу кроз прозор.</p> <pb n="159" /> <p>Тело |
корака од средине града, и већ је човек улазио у споредне улице, непознате квартове, усамљена м |
пред постељом.{S} Кроз откривен прозор улазио је један ружичаст сноп првих сунчевих зракова.{S |
инктивном грубошћу у гласу, кад је Илић улазио у трпезарију, док се госпођа смешила благонаклон |
ела у кујни, у коју се прво ступало при улазу у велеиздајников стан.</p> <p>И то није било све. |
/> нашу судбину.{S} Они су нас од нашег уласка у живот наместили на колосек који не смемо напуш |
две три нове куће.{S} Неколико трговина улепшали су своје излоге.{S} Уличне лампе нису више на |
љег живота, а што би хтели да сазнамо и улепшамо као у бајци.{S} Јесења ноћ ју је опијала, слик |
у придруживало се поштовање које су јој уливале његове сјајне, проницаве очи, које су гледале и |
и?{S} Да ли покуша да га спречи и да му улије храбрости, кад му примети:</p> <p>— Ти претерујеш |
око осећање морала који јој је несвесно улила старинска кућа њеног оца.{S} Прочитане књиге и жи |
во што су сад сви троје несрећни?...{S} Улица је остала готово иста.{S} Два низа сниских дућана |
се у Кнез-Михаиловој улици.</p> <p>Ова улица је била још место елегантне шетње.{S} Девојка је |
це.{S} На углу, који је правила Крунска улица са другом попречном улицом, једноспратан, с доста |
знало се окретала око себе.</p> <p>Сама улица није се много променила.{S} Подигнуте су још две |
На неколико корака отварала се побочна улица.{S} Она скрену тамо, убрзавши кораке.{S} Киша је |
дно другог, у састанцима по угловима од улица, у претераним шетњама и разговорима о овом или он |
ва сазида лепу кућу у једној од главних улица.{S} Чедомир је провео скучено детињство у тој кућ |
додаде он и склони се у страну.</p> <p>Улица је на том месту била раскопана.{S} Од последњих к |
готово у дијамантском сјају, те давали улицама, које су празне ћутале, празнички изглед.{S} Из |
нуо с рада у пола ноћи.{S} По споредним улицама биле су већ угашене светиљке.{S} Кафане су биле |
уз брдо, прошарана вртовима, попречним улицама и по неком великом грађевином.{S} Лево се видик |
сле сенке, ипак је било још рано, те по улицама није било много света.{S} Кад је млада девојка |
еком напуштеном месту: све је ту, куће, улице, отворена врата, види се намештај, али људи, свет |
не само људи, но и мртва природа: куће, улице, камење.{S} На сваком углу остало је нешто од ње. |
упаљене, те је владао приличан мрак.{S} Улице, изроване због неких општинских радова личиле су |
.{S} Дан је био као сваки летњи дан.{S} Улице се сивиле од прашине.{S} Из њих је била још топли |
: музеји, споменици, позоришта, па онда улице пуне света, велике димензије, ширина, слобода.{S} |
а, са сликом неке велике зграде и краја улице, која се губила у низини својих простих, неугледн |
{S} Помрчина је била велика.{S} На пола улице застаде да предахне.{S} Тада зачу познате кораке. |
онекад би се зауставио, ћеретао тако са улице, док је она одговарала с прозора на другом спрату |
Познавао је готово цео тај свет било са улице, било са позоришних премијера, било што је имао д |
му остаје, као он са̑м.{S} Окрену се од улице с тврдим решењем да је више не види.{S} Поглед му |
кондицију налазила се при врху Крунске улице.{S} То је било код једног гимназијског професора, |
а поред Саве, пут за Вишњицу, самоникле улице по Чубури, виделе су тада многи млади пар.{S} То |
љубазно њеним величинама.{S} Ето главне улице њеног родног града: један дуг, прав сокак, где се |
зноврсних кровова видело се парче једне улице: пуста калдрма, зарасла у модро-зелену траву, два |
града, и већ је човек улазио у споредне улице, непознате квартове, усамљена места, где се љубав |
весе на прозорима видело се једно парче улице, остатак покојног зеленила по околним баштама и с |
где се куће ћушкају да захвате што више улице.{S} Роба из дућана гомила се безбрижно по тротоар |
луцима.{S} Један шегрт је ишао средином улице, носио на глави трубу од фонографа и певао колико |
S} Ћутали су.{S} Прођоше тако добар део улице.{S} После се спустише у Палилулу преко гробља Све |
Школе бацала је дебелу сенку чак преко улице.{S} Даље од ње, по једној пијаци, око сандука, го |
е се жене налакћују и разговарају преко улице.{S} На сред вароши уздиже се велика, старинска цр |
рада бацала је и сад дебелу сенку преко улице, имала је још нечега пријатељског и још била најл |
рамену и бленули неодређено у празнину улице.{S} Кроз широм отворена главна врата, на средини |
ужао своје гране, са широким лишћем, ка улици и сунцу.{S} Илић се ипак окрену и погледа у војни |
ладати, да ће бризнути у плач... ту, на улици, пред толиким светом.</p> <p>— Збогом.{S} Ми ћемо |
зле переце поред најпомоднијег света на улици.{S} Чинило јој се да је све било весело, шалило с |
чно кретале са девојке на игру сунца на улици, а са сунца опет на девојку, на њен го врат, на б |
аједнички час, било да га не примети на улици, било да се сувише смеје са осталим друговима.{S} |
од стране Вишње.{S} Био ју је видео на улици, па кад је хтео прићи, она је зауставила неку сво |
ни неколико минута, а он је већ био на улици, са̑м.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
намери да се убије.{S} Ово је учинио на улици пред самом грађевином, а био је мртав пијан.{S} Н |
ка прегонило се по остарелом кестењу на улици.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_ |
прику?{S} Нема ко да ми купи.</p> <p>На улици се чу тресак тарница.{S} То је пошта одлазила даљ |
ог гостопримног пристаништа ?</p> <p>На улици затандрка нешто.{S} То су се враћала празна кола |
иви...</p> <p>Нађе се у Кнез-Михаиловој улици.</p> <p>Ова улица је била још место елегантне шет |
окошима и ђаволу.</p> <p>Ту, у Крунској улици, изненади се импровизовани учитељ кад пред једном |
е.</p> <p>Света је било доста у главној улици и пред кафанама.{S} Људи су гласно разговарали.{S |
а.{S} Њен отац је држао дућан у главној улици коју чини у тој вароши пут Крагујевац—Ужице.{S} Т |
себе.{S} Налазила се у једној забаченој улици.{S} Ноћне светиљке чкиљеле су у зраку пуном кише. |
ц, не знајући камо.{S} У једној празној улици спази своју жену.{S} Она га није видела, ишла је |
асова.{S} Нашли су се у једној побочној улици у време које су заказали.{S} Од кућа су већ расле |
им сјајем.{S} Да ли се сети да је у тој улици први пут видела свога драгана са његовом доцнијом |
су — што се Бела <pb n="163" /> виђа по улици са оним нашим ђаком... како ’но му беше име?</p> |
једну лампу пред вратима.{S} Тако се по улици простиру чаршави несигурне светлости.{S} Свет иза |
.{S} Знаци народне љубави пратили су га улицом.{S} Влада није могла другојачије него му нађе ле |
рала моду, читала судску медецину, јела улицом кифле и переце, корачала крупно; сукње су летеле |
е земља прецепи.{S} Ускоро затим залупа улицом општински добош на узбуну.{S} Варош се избуди.{S |
непознатог, неодређеног.{S} Корачао је улицом, гледао право све што је сретао и није видео ниш |
год спазила с прозора кад прођу њиховом улицом, док општинске липе бацају густе сенке око њих и |
из Библиотеке на Теразије, па Крунском улицом на Врачар, где је давао лекције једном гимназист |
авила Крунска улица са другом попречном улицом, једноспратан, с доста високим сутереном, обојен |
пу шетњу.</p> <p>Ударише првом побочном улицом која се отвори пред њима.{S} То је био доста шир |
нешто више од себе.{S} Кад је пролазио улицом, старији су се утркивали да га поздраве, а деца |
иње узимале би се за руку и излазиле на улицу, па шврљале око гомиле песка, кафанских столова, |
S} Они се дохватише шешира и изађоше на улицу.{S} Али тек што се спустише низ неспретне степени |
еђоше пољану у косо, прођоше једну уску улицу, калдрмисану само крајем, <pb n="156" /> украшену |
легантне шетње.{S} Девојка је волела ту улицу, веровала у њу.{S} То је била слабост ове учене г |
о трговина улепшали су своје излоге.{S} Уличне лампе нису више на стубовима, већ су обешене о ж |
зауставила на обасјаном простору једне уличне лампе.{S} Пред њом се појави Чедомир Илић, подиг |
едала врло лепа тако у ружичастом сјају уличне лампе, опкољена милионима ситних капљица и као к |
цвркутале око телефонских жица.{S} Под уличним дрвећем простирали се дебели теписи од лишћа цр |
г камења.{S} Јата врана бунила су се по уличном дрвећу, дизала се у вис, кружила неко време, па |
дговорност пред парламентом онемогућава улогу министара, изврће улогу посланика.{S} Министри не |
том онемогућава улогу министара, изврће улогу посланика.{S} Министри немају иза себе никаквог с |
ности, у науци.{S} Све снаге је требало уложити у борбу за слободу.{S} После ће доћи остало сам |
је нове погледе о породици, о браку, о улози државе у материнству.{S} Те ствари су биле дотле |
, без сумње, познат онај Ибзенов јунак, Улфхај мислим да се зове...{S} Келнер, један полић!{S} |
емље.{S} Мислећи на ту реку, која ју је уљуљкивала, запљускивала својом пенушавом водом и шапут |
тотину векова од присутног тренутка, на ум му је, без икакве везе, долазило питање :</p> <p>— Ш |
о је ту научио.</p> <p>Затим му паде на ум како му је једна газдарица од стана ушла у собу само |
кор, покажу врата.{S} Долазила му је на ум мисао да нађе старог господина, па да му каже све.{S |
ете бића.{S} Илићу су горко долазиле на ум Шекспирове речи: „Има много ствари <pb n="297" /> на |
S} Можда све ове мисли нису долазиле на ум младом човеку, али сличне свакако.{S} Јер, кад спуст |
је честе савете.</p> <p>— Узмите се на ум — рекао му је једном. — Ви више нисте дете.{S} Кроз |
подозрење, осуду.{S} Њој није падало на ум да се запита: какве су оне, те жене, те девојке од к |
утра се срушила.{S} Никоме није пало на ум да је диже.{S} Полиција је само дошла, учинила увиђа |
.{S} Њихова глава није радила.{S} Њихов ум се био онесвестио.</p> <p>Вече се спуштало у собу.{S |
а ове мере.{S} У тој бризи он је смео с ума реакцију простих маса, те је сад, место власти, нар |
да га је послао на онај свет, па после умакао и успео да пребегне у Турску.</p> <p>Илић стиже |
вцу: пушта браду, чупав је, аљкав, носи умашћен шешир и уздигнуту јаку.{S} Он је слободоуман, б |
а чокалиница, и остали понешто дужни по умашћеним и у крајевима испресавијаним, дугачким тефтер |
по подбратку. — Ко би помислио да тако уме завртети мозак девојкама!{S} Бога ми, Бела, пази се |
Матовић, обраћајући се Бели, неприродно умекшаним гласом. — Он није на одмет.{S} Ја сам то виде |
пао стране речи као лавину!{S} Она није умела тако говорити, наћи у тренутку реч која јој је тр |
е диже дим домаћег димњака.{S} Она није умела, и поред својих лектира, да измири старински мора |
још горих од својих суседа?{S} Она није умела бранити себе помоћу других.{S} Она је осећала про |
{S} Ко ће то рећи?{S} Ни они сами не би умели казати.{S} Младић се сећао тек доцнијих тренутака |
зни према мени.{S} Зар мислите да ја не умем ценити толике пријатељске услуге, поклоне које сте |
у његовом присуству.</p> <p>А Радоје је умео лепо да говори... полако, дижући постепено глас, п |
су је тренутци сумње.{S} Нико јој није умео тачно рећи њена права кад сврши школу.{S} Будућнос |
олошким и економским терминима, он није умео ићи у облаке тананих апстракција; он је стојао на |
њихове другарице на седељке; нико није умео лепше од њега да начини сунцобран од тиквена листа |
екцију, о шљиви на пример, он ју је већ умео поновити целу.{S} Учитељ, који је за свој рачун уч |
: смерне породице у којим је наставала, умерене забаве <pb n="35" /> у школи, видела је сад нов |
Марке су биле најновије, укус леп, цене умерене, <pb n="61" /> а млади газда нежењен, па је све |
ену, извајану као од неког божанственог уметника, лепу, лудо лепу, најлепши облик који је икад |
а глави.{S} Десно од ормана, на сточићу уметничке израде, налазила се у златном оквиру фотограф |
вај сточић за пушење.{S} Није ли читаво уметничко дело?...{S} Ево, па пуши — продужи она, помак |
ика, народне песме су једини добар узор уметничком певању, и, да је хтео мењати хришћанство, он |
које деле науку од живота, литературе и уметности.{S} Материјалистички позитивизам оптужује се |
кога хлебом хранимо...</p> <p>— Мама! — умеша се Бела енергичније.</p> <pb n="194" /> <p>— Крас |
и дана нам говори да хоће да се убије — умеша се један надничар са самаром пуним цигаља. — Вели |
о сељацима, те једва дочека кад се Бела умеша, и рече:</p> <p>— Знате, отац, да се Миле тетка-К |
? </p> <p>— Па имамо кућу, хвала Богу — умешала се мајка.</p> <p>Млади човек није хтео да чује |
до!</p> <p>— Немој да ми вређаш мајку — умешала би се Бела. — Иначе...</p> <p>— Иначе?</p> <p>Б |
рио једним увредљивим писмом.{S} Зет се умешао.{S} И Чедомир је прекинуо сваку везу са својом п |
овине, талијанска династија на дувару и умиваоник од лима.{S} Под је покривала нова простирка к |
боје у ивањског цвећа... да ли има шта умилније од његова венца!</p> <p>— Кажу не ваља се унос |
ефињене црте, њен осмех мачкице која се умиљава, њену несташну веселост; овај профил задахнуо ј |
м, и мене оставити — одбијала је његова умиљавања — и чудити се... и смејати предрасудама!</p> |
ласку из вароши указа се Морава бистра, умиљата, осенчена зеленим рубом подривене обале.{S} Тад |
ла.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — викали су умиљато око њега надничари првога дана кад је доведен; |
састављене око паса, очи бледе, а мисао умире у глави.{S} Њему су ти загрљаји падали слатко на |
у за жену.{S} Мајка је покушавала да га умири, приволи.</p> <p>— Одреци се наследства — говорил |
> <p>— Узмите чаја, Иване Јосифовићу —- умиривала га је студенткиња са биологије.</p> <p>Вишња |
загушљив ваздух, прво, као најнежнији, умиру владари и чланови династије..."</p> <p>Илић је во |
чекујеш предусретљивост и величанствене умове, а тебе вреба фарисејство и глупост.</p> <pb n="2 |
кујну.{S} На лицу јој је почивао отмен умор, који је требао да покаже свету колико сирота жена |
о, шалило се много, на лицима није било умора ни брига.</p> <p>Радознало се окретала око себе.< |
да те частим.</p> <p>Чедомир се осећао уморан, сметен, изнурен.{S} Ћаскање пијаног мудраца зан |
о сваку самосталност.{S} Кад би се ипак уморио, стезао је слепочнице грчевито, шетао по соби ил |
бледа?{S} Да ниси уморна?</p> <p>— Да, уморна, врло уморна... — покуша она да завара знаке сво |
н за тај напор.{S} Његова мисао је била уморна. срце болесно, воља немоћна.{S} То му откри њего |
ојци се оте један уздах.</p> <p>— Ти си уморна... ти си нешто невесела, Вишња? — примети Илић.< |
е Аница. — Ти си тако бледа?{S} Да ниси уморна?</p> <p>— Да, уморна, врло уморна... — покуша он |
исам — осмехну се она. — Можда сам мало уморна...{S} Пхи, али је љута ова цигара — додаде за ти |
ниси уморна?</p> <p>— Да, уморна, врло уморна... — покуша она да завара знаке свога узбуђења.< |
собног угла.</p> <p>— Седи ти... ти си уморнија — одби он. — Мени је добро и на столици.</p> < |
а киша.{S} Шта то смета?{S} Она је ишла уморно, тромо, али све даље.{S} Можда је ипак нешто ост |
олутабаке, начинио превоје за исправке, умочио перо.{S} Имао је толико ствари да каже!{S} Дани |
тако одвратан да склопи очи са жељом да умре.</p> <p>— Пријо? — закрешта женски глас однекле.</ |
стоји рај сваки би се старао да што пре умре... <hi>Карт бланш</hi> имају: деца, лудаци, владар |
ајало, да се стари Матовић не разболе и умре.{S} Овај народни борац, као и многи други, доживео |
ше срце па да живимо као старци, или да умремо млади слушајући своје срце.{S} Ја сам изабрао ов |
е пропасти тако, остати маторе девојке, умрети као те муве ако им не отвориш прозор.</p> <p>Зар |
ке жалости за себе.</p> <p>Мајка јој је умрла оног лета кад се Чедомир оженио.{S} Смрт је јако |
ица, од којих су нека жива, а већина су умрла.{S} Није било девера него је Чедомир ишао поред њ |
роштај, угушивала себичност, будила све умрле врлине.{S} Илић нађе једва времена да каже Зарији |
тврди да ја личим на њеног сина који је умро као питомац Војне Академије.</p> <p>Вишња је ћутал |
то васпитање и средства.{S} Отац му је умро још док је био у гимназији, те је од куће добијао |
</p> <p>— Као сир!</p> <p>— Јуче да сам умро — говорио би какав старији човек — па да су ми рек |
ило што поред своје философије није већ умро од глади.{S} Свој позив је схватао на старински на |
чувао сва та писма, те званичне карте с унакарађеним лицем краљевим, те слике гимназије и пијац |
ту дивана, тако распремљена с јастуцима унаоколо и широком простирком пиротске израде.{S} Према |
који осветљава пређени пут, а ни корака унапред јер се живот не понавља као што се ни јучерањи |
/p> <p>— Бог с тобом! — чула је забрану унапред. — Шта ће рећи свет кад те виде саму.</p> <p>Та |
еног рамена се дизала Чедомирова глава, унезверених очију, згрчених уста.{S} Коса му је била за |
, које су гледале из својих дупља нешто унезверено, као да је душа стално у послу, зенице грозн |
газдарица купила ту скоро и сва срећна унела га у ову собу.{S} Простирка је била лепа, али се |
помену га радости са којом је газдарица унела ту простирку.</p> <p>— Штета је упрљати тако скуп |
.{S} Све око њих изгледало је као да се унело, упило у неко надземаљско задовољство.</p> <p>— Х |
лучајни сусрет по том кишовитом времену унео му је тек, са својом влагом, нешто мало светлости |
них власти, трудио се да у своје законе унесе што више гарантије да власт не изигра ове мере.{S |
екта озакони у Скупштини.{S} У буџет се унесе довољна сума за почетак.{S} Али оба закона дадоше |
у, социјалној револуцији, Карлу Марксу, универзалној слободи и еманципацији жена.{S} Еманципаци |
ш друго?</p> <p>— Универзитет.</p> <p>— Универзитет?</p> <p>Младић ју је гледао својим чудним с |
м.</p> <p>— А шта можеш друго?</p> <p>— Универзитет.</p> <p>— Универзитет?</p> <p>Младић ју је |
> <head>XXI</head> <p>Вишња је оставила универзитет и отишла за учитељицу.{S} Случајно је добил |
другу страну:</p> <p>— Ти си напустила универзитет?</p> <p>— Коначно.</p> <p>— Имала си право. |
ве речи.</p> <p>Избегавала је да иде на универзитет.</p> <pb n="182" /> <p>— Како бих погледала |
коле за женску децу.{S} Али шта ће теби универзитет? — тврдоглаво је настојавао Остојић.</p> <p |
Његови стари <pb n="265" /> другови са универзитета били су се растурили куд који.{S} Друге ни |
ренутака, кад су били одмакли далеко од универзитета и кад му је Лазаревићева говорила:</p> <p> |
свих српских пасуља.{S} Један професор универзитета, два посланика на страни, неколико министа |
га се тицало што не би постао професор универзитета, славан човек!{S} Он би живео пријатно, да |
које се скупљало друштво по моди руских универзитета, где се негује она двострука камарадерија |
дајте се на Рускиње, које су преплавиле универзитете по Европи, које ступају у најниже слојеве |
гушила се у сенци коју је правило крило универзитетске зграде.{S} Иначе, зидови су се светлели |
</p> <p>Остави шеталиште, и упути се ка универзитету.{S} Старинска зграда бацала је и сад дебел |
а свог бившег друга.{S} Беше се упутила универзитету, али се <pb n="147" /> предомисли и окрену |
матури, уписују за то време семестре на универзитету, и већ знају вредност годинама службе.{S} |
а стојећи, а све је мислила о једном: о универзитету на који је позива Кајин рођак.{S} Покушава |
Редови, млади момци у озбиљној, плавој униформи, држали су пушке о рамену и бленули неодређено |
авни фијакер по кочијашу, који је носио униформу састављену од писмоноше и коњичког официра.{S} |
рио је — пошто никаква комбинација неће уништити закон борбе који гноји земљу својим жртвама?.. |
ога ће киша и невреме спрати њено име и уништити таште човечје спомене, као и многима другим.{S |
рхтавици, па док јој она <pb n="115" /> уноси забуну у главу, претрчи поново преко дворишта, уп |
зум, смишљен ортаклук, где свака страна уноси одређене користи: положај, мираз, фамилију или ди |
варала савамалске авлије у чаробни врт, уносила бескрајна одушевљења у младићево срце и била на |
аљада, бура која се спремала у ваздуху, уносила му је грозницу у крв.{S} Руке су му гореле.{S} |
а вера у будућност и сопствену вредност уносила му је у крв пенушаво одушевљење као од неког ја |
с.{S} Кампања за кампањом низала се.{S} Уносило се сувише јужног темперамента, сеоске тесногруд |
његова венца!</p> <p>— Кажу не ваља се уносити у кућу — одговори јој Милева поверљиво. — Него |
авала тој поверљивости свога друга оним унутарњим пламеном, који је палио њене мирне, невине оч |
њено лице је горело сво, обузето неком унутарњом ватром.{S} Очи су гледале укочено.{S} Зуби се |
на Двору зврјала је широм отворена.{S} Унутра се светлила чиста калдрма, виделе се коњушнице, |
не, набавио велике ормане, споља лак, а унутра сомотска постава.{S} Дућан му пун будилника, зид |
ишљања, Чедомир понуди девојку да ступи унутра.</p> <p>— Нећу — занећка се она детињасто, па, п |
а најгору, <hi>Еснафлију</hi>, па ступи унутра.</p> <p>Сазидана од ћерпича и дасака, ова чатрља |
ју се ослањао кров пјане кафане.</p> <p>Унутра је врило као у паклу.{S} Смрад од пића, обуће и |
опским биљкама у врх степеница и најзад унутрашња врата, чија су окна од извезена стакла спреча |
... само не у Београд! — шапутао јој је унутрашњи глас. — Ти си дошла у њега весела као срна, < |
ускивали и приливи одлучности.{S} Један унутрашњи глас му је довикивао:</p> <p>— Буди храбар.{S |
огледај Мораву — рече Радоје, док један унутрашњи сјај озари његове непокретне очи. — Чујеш ли |
се Остојић заустави као опоменут једном унутрашњом примедбом, једним од оних тајанствених гласо |
живели у њему; један: миран студент из унутрашњости који гледа своје књиге, труди се да одгово |
е овог романа, корачао је лагано својим уобичајеним путем из Библиотеке на Теразије, па Крунско |
, кад једном закуца на врата и кад рече уобичајену реченицу: „Господин-Илићу, извол’те на ручак |
или слабијим од себе, смејао се њиховој уображености, вређао их отворено.{S} То је било неизбеж |
е он воли јако, јаче него што је он био уопште способан да вели, лудо, смртно.{S} У том тренутк |
S} Чиниле су јој се тада велике, тешке, уочљиве, сваком видне, да их је хтела сакрити; болеле ј |
е, па и софизми, а, с времена на време, упада у противуречности.{S} Она се питала још, што и он |
/p> <p>— Не на мене, у сваком случају — упаде госпа-Клеопатра.</p> <p>Стари господин као да не |
у главу, претрчи поново преко дворишта, упадне у своју собу и зарони зајапурено лице у хладовит |
учтиво, имао при себи палидрваца да се упали цигара и давао на веру.{S} Могло се ићи из ходник |
на уштап, у друштву, не шкоди...</p> <p>Упалише по цигарету.</p> <p>— Седи... ту, на канабе — р |
обље.{S} Доиста, светиљке нису биле још упаљене, те је владао приличан мрак.{S} Улице, изроване |
будеш... као ја, несрећна за увек.{S} И упамти, свет је врло зао према онима који нису имали ср |
} Врло интелигентан, врло радан, витак, упечатљив, увек будан, он се ту осећао као риба која је |
авањем, сви инстинкти једне душе будне, упечатљиве и несређене обузели, занели и осудили на нај |
Плава, свилена коса се просу као талас, упи се у њена леђа.{S} Она врисну:</p> <p>— Чедомире, у |
е.{S} Њене очи су добијале чудан сјај и упијале <pb n="312" /> се у чипкану кошуљу, у дивна окр |
е око њих изгледало је као да се унело, упило у неко надземаљско задовољство.</p> <p>— Хоћеш ли |
уке су се стезале грчевито.{S} Груди се упирале о груди.{S} Пољупцу није било краја.</p> <p>Вре |
клупе да би професора чула што боље.{S} Уписала је и часове који по уредби нису били обавезни.{ |
— Не.{S} Не знам, Ја се нисам због тога уписала у школу.</p> <p>— Него због чега?</p> <p>— У Ча |
ансиону који су му Срби препоручили.{S} Уписао се на Сорбону.{S} Изабрао је тему: <hi>О вреднос |
одобрила правила.{S} Акције су се добро уписивале.{S} Држава је помогла друштво кредитом.{S} И |
коловања, служе војску одмах по матури, уписују за то време семестре на универзитету, и већ зна |
заћута, и тек пошто се први час сврши, упита другарицу без неког нарочитог повода:</p> <p>— По |
кету на чело, распали лушу и, одмерено, упита:</p> <pb n="65" /> <p>— Па зар ниси свршила школу |
таде лењо и, клатећи се с ноге на ногу, упита с врата:</p> <p>— А где вам стоје?</p> <p>Најзад |
посумња у искреност своје другарице.{S} Упита се да Каја није суревњива што се она познаје са њ |
p> <p>— Што ми то раније ниси рекао ? — упита га она дрхтаво.</p> <p>— Не знам да ли се сећаш.. |
> <p>— Како ти се допада мој будоар ? — упита га девојка, насмехнувши се.</p> <p>— Врло пријата |
саду.</p> <p>— Је ли ти жао Београда? — упита Радоје своју сусетку.</p> <p>Девојка поцрвене сва |
<pb n="313" /> <p>— Шта ти је, Вишња? — упита Аница, и погледа у собу неодређено.</p> <p>Млада |
<p>— Збиља, ја сам ваша пријатељица? — упита затим, притварајући врата.</p> <p>— Да, Бела — од |
м на врху.</p> <p>— Шта му је то сад? — упита се Чедомир несвесно.</p> <p>Толико је пута пролаз |
> <p>— Ти рече да долазиш чешће овде? — упита га она.</p> <p>— Да.{S} Навратим који пут.{S} Овд |
у башти.</p> <p>— Ви волите кајсије? — упита Бела младића, па не сачекавши одговора, окрену се |
" /> <p>— Је ли то истина, господине? — упита га госпа-Клеопатра свечано.</p> <p>Било му је јас |
достојанства!</p> <p>— А како се уби? — упита онај из гомиле.</p> <p>— Ето, тако, радио с нама, |
ену, а час белу.</p> <p>— Куда идемо? — упита га она.</p> <p>Пут се био изгубио.{S} Пред њима ј |
и подлаци.</p> <p>— Шта ти је, Вишњо? — упита је мајка, која се помоли уз степенице од трема. — |
а у пропаст.</p> <p>— Љута?{S} Зашто? — упита је младић, тек да се нешто каже.</p> <p>— Зато шт |
</p> <p>— Ви на лето свршавате школу? — упита Илић нову познаницу.</p> <p>— Да.</p> <p>— Шта ми |
ицу у визији природних елемената, он се упита нехотице: „Нашто пунити уши девојци тим страним р |
p>Илић му пружи кутију с палидрвцима, и упита га, пола у шали, пола озбиљно:</p> <p>— Откад ти |
ане <pb n="233" /> сатима.{S} Ако га ко упита шта ће ту, он одговара: „Пун сам електрике“...{S} |
/p> <p>— Хоћеш ли да будеш моја жена? — упитао је он.</p> <p>Њене руке задрхташе у његовим, па |
жња.{S} Хтеде отпочети присан разговор, упитати своју другарицу како је провела тих неколико ме |
уну, а већ у августу молио је оца да га упише у школу.{S} Дотле је сам научио читати и писати и |
рео кестен лупио би о калдрму и измамио уплашен узвик у пролазница.{S} Београд се осмејкивао у |
у и онима који се нагађају.{S} Вишња се уплаши и викну своју колегиницу;</p> <p>— Анице...{S} А |
м, Вишња? — дочека је. — Озбиљно сам се уплашила.{S} Где си била по овој киши?{S} Нигде те ниса |
е нема никаквог ауторитета.{S} Интереси упливних појединаца јачи су од закона и реда.{S} Свет с |
<pb n="191" /> <p>Они се беху пробудили упола и гледали једно другог усијаним очима.</p> <p>С д |
тај... доцкан је.</p> <p>Матовић се био упола свукао, па застао, седећи замишљено у једној стар |
ле, и, поред све оргије страсти, начини упоређење између те две девојке.{S} Бела је тражила зад |
са извесним страхом.{S} Она је несвесно упоређивала свога земљака са човеком кога је оставила у |
у.{S} Она их је памтила све, и несвесно упоређивала са оним што су јој у школи предавали.{S} Ка |
S} Учини му се као да га биста посматра упорно.{S} Не могаде издржати тај бронзани поглед те са |
а, врло лепог, и чудио се одкуд њега да употребе на тај простачки посао.{S} Није се разумевао у |
асули у Београду, нису имали прилике да употребе.{S} На једном месту погрешно су ушли у други в |
што јој даје преимућство над паром при употреби у ситној, па и занатској радиности, стари Лаза |
случај у свима покретима, који су хтели употребити ту згодну прилику за свој лични интерес.{S} |
парче хлеба без борбе, те своју слободу употребљавају на своја задовољства, а задовољства не че |
ли право средство, понуду за брак, није употребљавао.{S} Можда би само једно половно обећање би |
ићу. — Крајем последњег столећа научари употребљаваху методе тако поуздане; чудни проналасци, в |
на ормана, изолучена при врху, оштећена употребом на неколико места.{S} Углове су испуњавале не |
сумом коју је отуда добио и кредитом од Управе Фондова сазида лепу кућу у једној од главних ули |
ига, колико уздаха око плаћања дуга код Управе Фондова, пореза, осигурања од пожара, сталних оп |
Он провуче прсте кроз кике на темену и управи поглед прозору, као да је хтео себи дати рачуна |
пометња, анархија, јаловост у државној управи.{S} Ако је скупштинска већина хомогена, иде се д |
ио случај?{S} Или заиста нека виша сила управља нашим мислима?{S} Те исте ноћи Вишња је сањала |
тицај.{S} Она постају наши саветодавци, управљају нама и заповедају нам“.</p> <p>— Како су се ч |
в утицај, они постају наши саветодавци, управљају нама и заповедају нам.{S} Шта онда остаје од |
им једина девиза, а посланици владају, управљају, постављају, мешају се у све гране државног ж |
утиле моју савест.</p> <p>Вишња је тада управљала на свог друга горак поглед који је значио раз |
Срео би се с њом.{S} У погледу који је управљала на њега, он би спазио понос који страда, а мо |
његове себичности, тумачио је као да је управљен против њега: било да она не дође на заједнички |
аву оборила ниско; није журила, а није, управо, знала куда иде.</p> <p>На неком сату изби осам. |
сијало из пакла.{S} Илић је имао стан, управо кревет, изгубљен у сокачићима, двориштима, барак |
атовић није пуштен с робије онако брзо, управо преко ноћ, како су се надали на дому.{S} Краљ му |
радница на препорођају родног краја.{S} Управо, он је ово двоје мешао.{S} Кад је у клисури надз |
="4" /> седи неко кога треба чувати.{S} Управо, та му је кућа тек тада пала у очи.{S} То је бил |
Праву љубав је видела само у браку.{S} Управо, она за њу није постојала, већ брак, муж.{S} Том |
е вешто извлачи — рече у себи.</p> <p>— Управо — додаде Илић — за мене брак не постоји као пита |
..{S} Да, ја нисам противна љубави, она управо долази сама по себи кад се ствари доведу у ред, |
о престонице.{S} Њихова љубав?{S} То је управо једна дуга шетња, испрекидана часовитим држањем |
днелог грађанина и одрпаног сељака, оно управо што држи целу пирамиду друштва и који најтеже ос |
лило и хтело да сакрије своју немоћ.{S} Упрегнуто <pb n="298" /> ужетима за таљиге, правило је |
</p> <p>— Са своје стране — продужи он, упркос свега — посланици не могу да се определе јер се |
рбама, он је остајао на истом месту.{S} Упркос дубоким уверењима у сопствену вредност, он је ок |
а су тако уједињени и збркани у нама да упркос лепим мислима и дужним обзирима, онај који воли |
{S} Не клони.</p> <pb n="166" /> <p>Али упркос томе гласу одлучности, који помаже паметне људе |
у га на први поглед по његовом прозору, упрљаном мувама и масним рукама.{S} Ту висе низови неке |
а унела ту простирку.</p> <p>— Штета је упрљати тако скупу ствар — рече гласно.</p> <p>Диже се |
ња, Илић виде једно празно место, па се упути к њему, кад спази поред себе Зарију Ристића како |
огледа око себе неодређено.{S} Затим се упути ка Калимегдану, камо иду, у његовом расположењу, |
але, попци и скакавци зрикали.{S} Он се упути право преко њива.</p> <p>Ишао је, као мртвац, не |
х последица.</p> <p>Остави шеталиште, и упути се ка универзитету.{S} Старинска зграда бацала је |
о из гробнице.</p> <p>Илић стеже срце и упути се лагано на вечеру.</p> </div> <div type="chapte |
оменом на свог бившег друга.{S} Беше се упутила универзитету, али се <pb n="147" /> предомисли |
>Било је већ пало вече кад се њих двоје упутише Вишњином стану.</p> <p>— Ви на лето свршавате ш |
механе, већ ван вароши, сиђоше с кола и упутише се обоје полако друмом.{S} После неколико минут |
од обалом.</p> <p>Пређоше преко пруге и упутише се у обележеном правцу стазом обраслом у травуљ |
лојеве земље, излагао геолошке теорије, упућивао га у живот природе, где се дрво с дрветом бори |
његовим животом и смрћу, па се слободно упућује у варош.{S} После се сети његовог дома на Врача |
е, компромисе, сходности, релативности, уравнотежавања.{S} Био је екстреман, фанатик, непомирљи |
лањски снег, него је то госпа-Клеопатра урадила на своју руку код колеге свога покојног мужа, ј |
других.{S} Она је осећала просто да је урадила нешто што није требала учинити; и то ју је боле |
главу, и он се питао:</p> <p>— Шта сам урадио!</p> <p>Тада, један уздах издиже целе Белине гру |
и?</p> <p>— С уздањем у Бога, све ће се урадити — одговори јој он гласом који није трпео примед |
уне ми горе на тавану!</p> <p>Тако би и урађено.</p> <p>Илић се у почетку снебивао, осећао се к |
еном слабом страном и, кад је потребно, уразумити размажено дете.{S} Али, Илић, који је видео с |
снаест векова требало му је да пређе од уранка на једној падини Рудника, па до заласка за зелен |
то боље.{S} Уписала је и часове који по уредби нису били обавезни.{S} Хватала је прибелешке.{S} |
о књигу, оставио је у крај свога стола, уредио краватну, погледао да ли су му нокти како треба, |
/p> <p>— Овај наш Београд неће се никад уредити — говорио је. — Ето, ја сам провинцијалац, а из |
ска слобода јој је пријала.{S} Могла је уредити свој живот по својој вољи, излазити куд хоће, в |
овање.{S} Странка му даде место главног уредника свога органа.{S} Знаци народне љубави пратили |
ad>XIII</head> <p>За то време, Вишња је уредно похађала предавања, читала руске књиге и подража |
ено што је вечито тражио.{S} Долазио би уредно у школу, задовољавао би се дивљењем деце, радова |
едита, јер је прошлих две године плаћао уредно.{S} Доцније нађе две три лекције и живљаше скром |
новом приземном кућицом, где се видела уређена баштица и идилични бунар на точак.{S} Пређоше ј |
о у Млави, где је нашла школу по плану, уређену башту и колегиницу, једну стару девојку, по име |
водило рачуна.{S} Демократске теорије о уређењу државе које су стизале са Запада нађоше у том н |
ле су дуго заједно.{S} Стара девојка је уређивала збирке разних старина : камене стреле, римске |
у мађарску фирму пољопривредних справа, уређивао варошки парк, калемио воће на рационални начин |
ма на лицу онај израз невиности који је урођен првој младости.{S} Каја је била <pb n="29" /> ма |
те — рече Чедомир с поузданошћу која је урођена његовом добу. — Девојачка школа није довољна мо |
ад мала, жива женска, још је имала свој урођени интелигентни сјај у очима.{S} Тек, била се угој |
рала речи и пребацивала се.{S} Са нешто урођеног византинизма, она је имала јединствену вештину |
</p> <p>— Бори се.{S} Борба за опстанак усавршава, оплемењава.</p> <p>— Да.{S} Ја то знам.{S} И |
непомирљив идеализам, неутољива жеђ за усавршавањем, сви инстинкти једне душе будне, упечатљив |
аран и живописан.{S} Кад се каква идеја усади у његову главу, она се тако угњезди да је ни сами |
кроз прозор.{S} Да ли виде једну клупу, усађену у обалу чукаричког друма?{S} Да ли се сети Вишњ |
ле притке процветале бураније и по који усамљен долап, искрпљен блехом.{S} Ниже од њих растао ј |
акли од града.{S} Пред њима се указивао усамљен сеоски друм, једна механа и велика, пространа ш |
дерала у сав глас.{S} Парк је пак ћутао усамљен.{S} Тек овде онде видео би се, у том парчету зе |
о у споредне улице, непознате квартове, усамљена места, где се љубавници могу шетати до миле во |
летима, месним скупштинама, остајала је усамљена.{S} Младићи је нису волели, претпостављали су |
рног зеленила.{S} По ритовима виделе се усамљене роде, врло беле.{S} Једно јато неких других ти |
чини давале су утисак гробних хумки.{S} Усамљени пламенови који су се палили по прозорима блуде |
а и молбом.{S} Младић је остајао.{S} Ти усамљени разговори са девојком која није била ружна при |
таст који захтева све лепоте од живота, усамљено биће што се ни с ким не да да удружи, идеалист |
се прегоне у човеку у извесним часовима усамљености!</p> <p>— Куд нађе ту жену: плебејку, стари |
се на једну клупу, коју угледа празну и усамљену.{S} По стази је било мирно и топло.{S} Једна ц |
уби гризли су нервозно један крај њених усана.</p> <p>— Продужите... — рече она, па весело седе |
, да се утопи у разблудни осмејак њених усана, да се заборави и преда њеном загрљају меком, по |
очено.{S} Зуби се белели испод згрчених усана.{S} Груди се тресле.</p> <p>Чедомир притрча девој |
ац, намрштених бора на челу и изразитих усана.{S} Свако од њих знао је наћи по коју лепу реч да |
виси ток државе и друштвеног живота, не усвоје Чедино мишљење?{S} У њој се бунио остатак старе |
ике, појављују се гледишта која, ако се усвоје, прете донекле целој згради, чије су темеље удар |
сти та река, она нам плави поља, засипа усеве, односи <pb n="70" /> најбољу земљу и прети да је |
невиности, сатанско у својој лепоти.{S} Уседелица се збуни.{S} Окретала се блесасто по соби.{S} |
оправки и поправки.{S} И сад, да се ту усели неки Нишлија само за то, што господин саизвољава |
да штампе је изиграна.{S} Трговци су се уселили у њен храм.{S} Јавну реч је заглушило пиљарско |
ачне.{S} Ти се појављујеш међу нама као усијана глава, као сабласт из старинских романа.{S} Ћиф |
пробудили упола и гледали једно другог усијаним очима.</p> <p>С девојкине главе пале су укосни |
кровови цаклили су се <pb n="83" /> под усијаним сунцем готово у дијамантском сјају, те давали |
на се никад не појави, не помилује наше усијано чело, не пољуби наше занесене очи.{S} Нико не п |
лазили полако.{S} Сунце је милело преко усијаног летњег неба.{S} Не шеснаест сати него шеснаест |
, Лазаревићева?</p> <p>— Не! — одби она усиљено. — Зашто да будем невесела?</p> <p>Стара девојк |
у немиру и свађи.{S} Ми живимо у земљи уситњеног демократизма и непросвећене администрације, г |
степенице, <pb n="5" /> једна сивкаста, уска, луксузна простирка, два зелена суда с тропским би |
а је била тако мала да ју је испуњавала уска постеља, на чијим се плеханим шиповима сијале злат |
а није довољна модерној жени.{S} Она је уска, непрактична, несавремена; она не даје позитивна з |
} По прозорима <pb n="208" /> се црвене уски јастучићи, где се жене налакћују и разговарају пре |
деним ногама у виду лавовске шапе, и са уским зеленим лествицама.</p> <p>— Као на Калимегдану! |
ке неранџасте хартије, шпартане зеленим уским квадратима, скину са оближњег рафа један дивит, к |
њавао је један округао сточић, застрвен уским, чипканим застирачем, који је висио на две стране |
нциозан бео прсник, полуцилиндер с врло уским ободом како је те године било у моди.{S} Да је јо |
роспије! — оте јој се, готово завидан, усклик кад угледа Белу у њеном нереду.</p> <p>Ипак се о |
е и најмање пожалио.</p> <p>— Заиста? — ускликну девојка, не кријући своје задовољство.</p> <p> |
n="67" /> с дивљом травуљином.{S} Кроз уско лишће од врба промицао је по који сунчев зрак и из |
="246" /> да посети све те ствари, тако уско везане за њу, да им каже да се вратила, да постоји |
од своје куће.{S} Она је била изашла из уског живота, она му више није припадала.{S} Њене мисли |
акодневни живот и ми сами налазимо се у уској вези и солидарности са земљом у којој смо рођени, |
="i" /> <div type="titlepage"> <p>М. М. УСКОКОВИЋ</p> <p>ЧЕДОМИР ИЛИЋ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗДАЊ |
и од грома, као да се земља прецепи.{S} Ускоро затим залупа улицом општински добош на узбуну.{S |
ем једну такву централу под Овчаром.{S} Ускоро ћу отпочети да говорим с неким пријатељима...{S} |
раћати до јесени, пошто ће се предавања ускоро завршити.</p> <p>Кад се писмо пошаље из Чачка за |
ме пролази; централа се подиже, и ја ћу ускоро, као онај класични песник, који је поздравио про |
ницу.{S} Ми смо стари познаници.</p> <p>Ускоро седоше за вечеру.</p> <p>То је била скромна кућа |
источњачком природом, савршена слобода, ускраћивана дугим ропством под Турцима, испуњавала је т |
Бела није навикла да јој се задовољства ускраћују: колико се младић склањао, толико је она трча |
о, скупљајући по селу мотиве са чарапа, ускршњих јаја, дрвених кашика, агитујући међу сељанкама |
, излишних ствари, за шарање живота као ускршњих јаја, нешто чега се човек може одрећи у свако |
ни пређоше пољану у косо, прођоше једну уску улицу, калдрмисану само крајем, <pb n="156" /> укр |
то је она близу њега, што посматра њену уску сукњу, њену плаву косу, просто сплетену.{S} Па ипа |
нису критиковали митрополита што им не услиши молбу да се преко лета прехране у каквом манасти |
еље.{S} Фирма за машине даје ми повољне услове.{S} Држава има рачуна да нам опет притекне у пом |
да ја не умем ценити толике пријатељске услуге, поклоне које сте ми учинили ?</p> <p>Доиста, он |
вот, целог себе.{S} Што је учинио једну услугу својој сестри, он се одрекао своје породице.{S} |
љубазне кад их неко нâвикне, понуди се услужно:</p> <p>— Да подгрејем вечеру?</p> <p>— Оставит |
и.</p> <p>Али се његова реч заустави на уснама.{S} Изненадило га је што га госпођа пита за мишљ |
амише.{S} У срцу осети топлину.{S} Успи уснама и рече:</p> <p>— И Чедомир... чудна ми чуда!{S} |
творена.{S} Видела се оба реда зуба.{S} Усне се згрчише на четири угла.{S} Реч се зауставила у |
стрептао пољубац.{S} Пољубац не паде на усне, већ на ону румен по образу и остави младићу утиса |
ту, на тој пространој пољани.{S} Његове усне <pb n="290" /> затворише њена уста.{S} Она осети б |
ају који је толико избегавао.{S} Њихове усне се додирнуше.{S} Рамена се саставила с раменима.{S |
ди гомиле глупака.</p> <p>Девојка стеже усне, као да тражи снаге, па настави;</p> <p>— Кад суми |
мир притиште један пољубац на насмејане усне, које се прилепише за његове, и осташе тако, за је |
а о његов врат.{S} Он осети поново њене усне на својим устима и њене груди утиснуте у његове.{S |
иривао јој запаљене образе и лепио њене усне као шећерлема.{S} Кад се спремила за школу, видела |
мехом који дотле није био додирнуо њене усне.</p> <p>Сутрадан, Вишња се дигла из постеље нешто |
њен задивљен поглед и нервозно угризање усне, кад би га слушала како објашњава Младену какво пр |
е, њихова се лица приближише, њихове се усне саставише.</p> <p>После се поново погледаше.</p> < |
и гледала младића задивљено, угризнуте усне, истурених груди.</p> <p>Мајка уздахну, и то овог |
, мама? — примети Бела, и несташно успи усницама.</p> <pb n="121" /> <p>— Ћути, безобразнице, з |
ам тога сна.</p> <p>Девојка се уједе за усну.{S} Крв осоли њену пљувачку.{S} Навуче покривач до |
ажу истину.{S} Девојка је грицкала доњу усну, као да је хтела савладати изненадну жалост која ј |
У једном тренутку учини јој се да ће се успавати.{S} Али ју је јастук жуљао, обузимала је жеља |
часова како су једно с другим, а он не успева да јој каже једне речи која долази из срца.{S} Ћ |
е, страх, или кад би коме малом јаднику успели да напакосте.{S} Било је у колегијуму много нече |
згледају ми сјајне; кадгод, чини ми се, успем, и тада осетим једно бескрајно задовољство које с |
.{S} Једна црвена буба трудила се да се успење уз један камичак. <pb n="76" /> Стаде посматрати |
у сељака од града и стоке од помора.{S} Успео је да оба пројекта озакони у Скупштини.{S} У буџе |
ства мисли, скровиште осећаја.{S} Он је успео да се она врати у Београд.{S} Али, ево већ неколи |
> <head>XVI</head> <p>Радоје Остојић је успео да оснује акционарско друштво за експлоатацију Мо |
њихови кабинети зврје празни; краљ није успео да састави владу, вечерас нико не влада Србијом.{ |
послао на онај свет, па после умакао и успео да пребегне у Турску.</p> <p>Илић стиже доцкан ку |
мучним последицама два тешка рата, чији успеси нису одговорили његовим надама; чиновници, грабљ |
а се осмејкује.{S} Успети, само успети, успети по сваку цену!...{S} Што још занима, јесу жене к |
види један мушкарац да се осмејкује.{S} Успети, само успети, успети по сваку цену!...{S} Што јо |
приход.{S} Његова је девиза: уживати и успети.{S} Понекад пада у севдах, и тада пева прилично. |
м опет притекне у помоћ...{S} Ми морамо успети.</p> <p>— Шта да радим ? — нађе је по том Милева |
шкарац да се осмејкује.{S} Успети, само успети, успети по сваку цену!...{S} Што још занима, јес |
S} Кажем ти да имаш стрпљења.{S} Ти ћеш успети.{S} Треба ти да створиш коју везу...</p> <p>— Ко |
осмехну као на неки свој <pb n="77" /> успех.{S} Он је волео своју земљу дубоко.{S} Поред бриг |
е, круна се опијала са нешто релативног успеха . на Берлинском Конгресу, подавала се ласкању из |
о комплименте научене из новина.{S} Без успеха је и кмет уцењивао задржавајући учитељичину сиро |
вађена крила опет сједине остали су без успеха.{S} Јаз се ширио све више.{S} Међутим, земља је |
се памтило да је неко положио с таквим успехом.{S} Чедомир је положио испите, а госпа-Клеопатр |
му је, поред свог уважења према његовом успеху у школи, ставила већ толико пута до знања да он |
животу.</p> <p>Он се доиста журио.{S} У успеху свога плана за подизањем електричне индустрије у |
запламише.{S} У срцу осети топлину.{S} Успи уснама и рече:</p> <p>— И Чедомир... чудна ми чуда |
љубав, мама? — примети Бела, и несташно успи усницама.</p> <pb n="121" /> <p>— Ћути, безобразни |
песницом по столу.{S} После рече брзо, усплахирено:</p> <p>— Ево, на, држи — и предаде јој све |
рећи икад гомилу осећаја, мисли, слика, успомена, које се прегоне у човеку у извесним часовима |
во перверзан занос од те смеше поезије, успомена и присуства девојке која му је нудила што му о |
о је врло мали; то му је једна од првих успомена.{S} Отац га је узео за руку; у пекарници на кр |
и са одсуства присних ситница, домаћих успомена и дрангулија, хладан као дућан с намештајем.{S |
раци не додирују земљу; украшена многим успоменама, она се измицала јави, она му је изгледала к |
на рђаве часове које је у њој доживела; успомене, оне лепше, ницале су око ње, и она је била та |
pb n="190" /> први пољубац.{S} Сласт те успомене би још јача што су је изазивала уста друге дев |
њи се десило толико догађаја, да су јој успомене које је другарица спомињала изгледале тако дал |
она је, против свега, носила у дну срца успомену на младића који ју је некад волео и кога би он |
пред том сликом.{S} Цело његово поштење усправи се између њега и девојке.{S} Он се сроза с кана |
и је висио на две стране.{S} На њему се усправљало неколико фотографија у раму од сламе.{S} Ту |
захваљивати Богу.{S} Један део чланова успротиви се том предлогу одлучно, наводећи да социјали |
ла, те се њена другарица не усуди да се успротиви њеним разлозима и да наведе противне мисли ко |
ске болнице.{S} Једна млада, хрома жена успротивила се излишној секцији коју је закон наређивао |
их занетих девојака занемарене тоалете, усред тих људи што мисле да од њих зависи круг земаљске |
луда! — рече јој он кад му рупи у собу, усред бела дана и без икаквог изговора.</p> <p>— Мајка |
а само понека ласта као црна звезда.{S} Усред мртве тишине у атмосфери, на Сави се, изненадно и |
дари који звоне као жеља, као чежња.{S} Усред Београда који је дотле познавала: смерне породице |
и се сија у ватри сунчане светлости.{S} Усред тог великог предела, стајао је Радоје, скромно, г |
не осећати ништа.{S} Али није могао.{S} Усред читања, кад је можда био за читав континент далек |
ешка за њено срце.{S} Она се осети сама усред тих занетих девојака занемарене тоалете, усред ти |
плотове, дивље шибље и један пласт сена усред мокре ливаде.{S} Неколико певаца кречало је по се |
та да су се готово губиле у овој пољани усред престонице.</p> <p>У том великом простору видео с |
итна, јесења киша, већ млаки пљусци као усред лета.{S} По околним планинама образовали су се но |
грозници.</p> <p>Тек после дуге ћутње, уста се отворише да изговоре неколико баналних речи.</p |
.{S} Он се наже и потражи њена уста.{S} Уста и уста <pb n="132" /> се спојише.{S} Тело и тело п |
азвукле.{S} Очи се рашириле жалосно.{S} Уста је држала отворена.{S} Видела се оба реда зуба.{S} |
S} У жалфије се пла̑ве длакава, лепљива уста.{S} Хајдучка трава диже скромно свој велики бео цв |
весела, отварала јако своја нешто бледа уста, заборављала на своју сакатост, храмала око студен |
спомене би још јача што су је изазивала уста друге девојке.{S} Он осети готово перверзан занос |
и — одговори њен глас, а њена насмејана уста, зајапурени образи, њен ђаволасти поглед понављали |
гове усне <pb n="290" /> затворише њена уста.{S} Она осети бол, готово физички, онај исти који |
ава клону.{S} Он се наже и потражи њена уста.{S} Уста и уста <pb n="132" /> се спојише.{S} Тело |
њ до дна и, не одвајајући још стакло од уста, продужи:</p> <p>— Најзад, свеједно.{S} Нама је ве |
већ одмицали у правцу вароши.{S} Радоје уста.{S} Пред њим блесну опет Морава, осветљена сунцем. |
ледаше се као два злочинца.{S} Отворише уста да нешто рекну, али немадоше времена јер се на пра |
се наже и потражи њена уста.{S} Уста и уста <pb n="132" /> се спојише.{S} Тело и тело приби се |
ли њену пљувачку.{S} Навуче покривач до уста, окрену се на другу страну, затвори очи <pb n="308 |
рвице њихале се пред њом и око ње.{S} У уста јој је навирало једно слатко пиће, као грех.{S} По |
у јевтиног прстења, у висину младићевих уста.</p> <p>И породица је седала за сто: у врх стари г |
митрополита, да није око његових сувих уста, око тих ситних очију, па све до природно намрскан |
рова глава, унезверених очију, згрчених уста.{S} Коса му је била замршена, лепила се по ознојен |
</p> <p>Осмех је још играо око Вишњиних уста, блед осмех, налик на грч.</p> <p>Она приближи сво |
жити наслон на народ... мораће дати нов устав, грађанске слободе.{S} Наше идеје иду у сусрет по |
лути, бога ти — одврати госпођа — ту је устав, Државни Савет, народна љубав.</p> <p>— Народна љ |
биљно решио да да̑ земљи нов, либералан устав.{S} Јако је љут на реакционаре што су га изневери |
трпезарију... ти си се бакћао око новог устава.{S} Ју, обешењаци, да ми је уши да им извучем — |
ешке, писма, књиге, фотографије.</p> <p>Уставио се тек кад му рука дирну нешто хладно.{S} То бе |
љ тиранин, осигурана је слобода штампе, уставом су дате све грађанске гарантије.{S} Народ бира |
зерија! — рече презриво на његов рачун, устаде са свог места, пређе преко собе, па се заустави |
здахну, нервозно склопи једну књигу, па устаде и поче шетати по соби.</p> <p>— Ти се љутиш?</p> |
девојка. — Младене донеси.</p> <p>Дечко устаде лењо и, клатећи се с ноге на ногу, упита с врата |
ви на половини салона.</p> <p>И Чедомир устаде.</p> <p>Њихови се погледи сусретоше.{S} Ко ће ре |
p> <p>— Не говори ми више ништа — рече, устајући. — Ја те молим.{S} Не прати ме.{S} Ја ћу се са |
> <p>Нико не рече ништа.</p> <p>Бела је устала, пошла неколико корака ка углу од собе, и онда з |
лни правац у животу.{S} Па опет, чим је устала, погледала је на врата где је синоћ оставила вен |
ко иза њих.{S} Пред њима пак се пружала усталасана долина Западне Мораве чак до ибарских планин |
тно Моравино. — А видео сам је надошлу, усталасану, помамну: страшна је тада, риче, бесни, ваља |
гробље оживело, као да су мртви малочас устали из гробова, да још не знају да се нађу.{S} У ост |
<p>— Вишња... слатка Вишња, пробуди се, устани; не гледај ме тако.{S} Нашла сам ти дивна момка, |
рштан призор.{S} Обичаји, вере, навике, установе, начини живота, потребе, снови, амбиције, толи |
S} Брак ствара од људи силом хипокрите, установљава једну врсту ропства.{S} Идеална веза између |
{S} Он осети поново њене усне на својим устима и њене груди утиснуте у његове.{S} Он је стеже с |
о у својој кућици, вртио репом и хватао устима муве.{S} Даље, преко разноврсних кровова видело |
се кида са свиме што је старо, штетно, устојало.{S} Пун рђавог искуства о правди великих према |
тело, забачених руку, набреклих груди, устрепталих слабина и очију стакластих као да душа сања |
жи свој нагиб и притиште један кратак и устрептао пољубац.{S} Пољубац не паде на усне, већ на о |
"118" /> волела формалности, добар тон, устручавање и <hi>ноблесу</hi>.</p> <p>— Добар дан! — п |
благослов, прасе на ражњу...</p> <p>Она устрча као девојчица уз двориште.{S} У салону се запали |
иле би земљу, па би се у час изгубиле и уступиле место блиставој светлости као од драгог камења |
била повратила из првог изненађења, па устурајући дланом своју косу, додаде одсечно: — Илић ни |
е ово говорила, те се њена другарица не усуди да се успротиви њеним разлозима и да наведе проти |
олико и лањски снег!</p> <p>Мајка се не усуди да обнови прекор, већ погледа плашљиво у свога му |
подсмехнути својој другарици, али се не усуди.{S} У њеном <pb n="216" /> крилу мирисало је то п |
еци од како су се разишли.{S} Али се не усуди, јер би онда требало да исприча своје везе у кући |
ла о једру мишицу свога мужа и говорила усхићено:</p> <p>— Наша је кућа једна мала република.{S |
чима појављивало се, као каква сиренска утвара, на свакој окуци од пута, на гомили сувог лишћа, |
паре, па, вртећи се око самог себе, као утвара, полети уз воду, промакне гвоздени мост и изгуби |
а, простачким кафанама, вијан као неком утваром.</p> <p>Није га се тицало које је доба дана.</p |
аветовао да подеси своје понашање према утврђеним правилима, кажњавао га опоменом, претио му да |
гледале радозналом безазленошћу у једну утврђену тачку, као у неки сан, и хтеле рећи:</p> <p>— |
p>— Ренегат!</p> <p>То разочарење ју је утврђивало у одлуци да не допусти свом обожаваоцу задов |
а; општење са њом даје радости, одмора, утехе, а не нове невоље и морално пропадање.</p> <p>Са |
ела леђа, звониле су му као песма наде, утехе, буне; њихова вера у будућност и сопствену вредно |
} И две се жене загрлише, трудећи се да утеше једна другу.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
да је Чедомир поново њен није ју могла утешити.{S} Своју грешку сматрала је за кривицу.{S} Сти |
егов поглед је био сама љубав.{S} Хтеде утешити девојку, хтеде јој дати доказа сигурне будућнос |
у мислима, бирао згодне речи, изналазио утешне разлоге, заклињао се да се то десило без његовог |
леда како зора свиће.{S} Нешто велико и утешно долазило јој је из тих коњских ногоступица и раз |
у главу и продужи даље.</p> <p>Имала је утисак као да лута по неком напуштеном месту: све је ту |
но воли.{S} Он није био приметио дубоки утисак који је на њу био учинио.{S} Судио је површно:</ |
жа је тако уздигнуту цело време, дајући утисак неког од оних наших неписмених државника из доба |
прозора, овај је дом чинио леп и отмен утисак у гомили других рабатних кућица, које су тада ис |
се Дунава.</p> <p>Ова слика учини весео утисак на Вишњу.{S} Она се мирила са том вароши, забора |
бољег радника: ништа у њој није давало утисак раскоши ; све је било потребно, чак преко потреб |
Илића као да је хтела сазнати какав су утисак учиниле на њега те речи.</p> <p>— А љубав, мама? |
{S} Гомиле иловаче у помрчини давале су утисак гробних хумки.{S} Усамљени пламенови који су се |
на ону румен по образу и остави младићу утисак глатке коже и нечега чистог.</p> <p>Вишња се стр |
њене усне на својим устима и њене груди утиснуте у његове.{S} Он је стеже снажно, грчевито, не |
о инстинкту — говорио је самоуверено. — Утицај старијих може да изопачи праве дечје наклоности. |
манире, идеје.{S} Подпаднемо под њихов утицај.{S} Она постају наши саветодавци, управљају нама |
n="40" /> планове, потпаднемо под њихов утицај, они постају наши саветодавци, управљају нама и |
ђења.</p> <p>— Матовић ће имати великог утицаја на развитак даљих догађаја.{S} Он ће несумњиво |
... у свакој партији, групи или кући од утицаја, они имају својих људи и фамилије; ипак претпос |
рећи била без религије, изложена раном утицају природних наука и посвећена Чедомиром Илићем у |
кад се Чедомир оженио.{S} Смрт је јако утицала на већ рањену девојкину душу.{S} Она се посвети |
а час гласно, запљускивање домаће воде утицали су чудно на Вишњу.{S} Предмети су губили оштре |
ње.{S} Основао је велосипедско друштво, утицао код општине да се праве вештачки бунари, поправљ |
живот пун, велики, али чист, јасан, без утишавања савести и попуштања приликама.</p> <p>Беше га |
ише оно што је хтела рећи.{S} Да би пак утишала своју савест, радила је готово претерано на шко |
је куцао на столу.{S} Његов глас би се утишао по каткад да се једва чује; затим се дизао јаче, |
а опет под руком осети њено тело, да се утопи у разблудни осмејак њених усана, да се заборави и |
и је у угао иза себе, и, као да је хтео утопити своје мисли, он се предаде загрљају који је тол |
аније непријатности.{S} Велика варош на утоци Саве у Дунав чинила јој се понова лепа.{S} Хтела |
ног оца.{S} Та кућа је сазидана да буде уточиште свију њих и да се сваком члану породице нађе н |
>Сунце је било још високо.{S} Општинска утрина је дрхтала под његовом сребрнастом светлошћу.{S} |
енски глас.</p> <p>Гомила се растури по утрини.</p> <p>Вишња се нађе поред Милеве.{S} Ове песме |
о читав свечан догађај.{S} Око ње су се утркивали мајка, млађа <pb n="56" /></p> <p>браћа, укућ |
} Кад је пролазио улицом, старији су се утркивали да га поздраве, а деца се загледала у њега, к |
{S} Неколико стаза, које су сами пешаци утрли, белиле су се у озеленелој трави.{S} Општина је б |
, мучног лудила.{S} Осећао се истрошен, утучен; по целе ноћи није могао заспати.{S} Реч Христов |
би је додавао; „Ми смо слепи код очију, утучени у главу, стока божја!“</p> <p>На спрату над дућ |
свакој реакцији.{S} Полиција није смела ући ту; за ђаке је пак било стално отворено.{S} Могло с |
..{S} А ви, млади човече, из школе ћете ући право у живот.{S} Држава ће вам поверити један поса |
ичали.{S} Било је говора и о томе ко ће ући у кабинет...</p> <p>— Је ли, тата — прекиде га Млад |
прљав и исцепан да би га у другој земљи ухапсили, терао је своју кобилу преко оближњег моста.</ |
до тридесет кафана...{S} Кад се напије, ухвати се за телеграфски дирек.{S} Ту је у стању да ост |
у како газдарица ради нешто у кујни.{S} Ухвати за кваку и изађе.</p> <pb n="305" /> <p>— Арапе! |
S} Млади човек потрча за њим и једва га ухвати у једном трњаку.{S} Кад се окренуо и пошао ка св |
оји губи равнотежу и тражи да се за шта ухвати.{S} Жабе су крекетале, попци и скакавци зрикали. |
будем невесела?</p> <p>Стара девојка је ухвати за руку.</p> <p>— Слушај, слатка Вишња — рече јо |
пет видети — одговори Илић енергично, и ухвати девојку за руку.</p> <p>— Шта ми имамо још једно |
е.{S} На предлог Вишњин, он се несвесно ухвати за џеп.</p> <p>— Оно је механа! — одговори полак |
<quote> <l>Стојане, луда будало,</l> <l>Ухвати сиве волове,</l> <l>Узори равне долове,</l> <l>Д |
ва, за време једне шетње кад их је киша ухватила ван вароши.{S} Он је онда гледао у њу кроз буд |
места својих састанака...{S} Вече их је ухватило на Чукарици.</p> <p>Онде где избија топчидерск |
>Девојка поцрвене сва као да ју је неко ухватио у нечему недопуштеном.</p> <p>— Не... није — пр |
кога се стиде, нема казне од које би их ухватио страх.</p> <p>Студент је говорио искрено.{S} Из |
чене из новина.{S} Без успеха је и кмет уцењивао задржавајући учитељичину сиротињу.{S} Лазареви |
акима.{S} Он је у новцу видео силу која учвршћава живот, пријатеља који одржава човека, моћног |
подсмехну, продужи пажљиво — он је врло учен човек, врло паметан... </p> <p>— О чему сте говори |
</p> <p>— У мени је волела слободоумна, учена човека.{S} Љубав је одбијала стално.{S} Још можда |
"73" /> „једна жена као што си ти, тако учена у својој простоти, тако проста у својој учености. |
еровала у њу.{S} То је била слабост ове учене главе.{S} Она је кроз њу гледала свој велики Беог |
и мудрих мисли.{S} Иначе, жена испадне ученија од мужа, — да извиниш Милисаве!...{S} Зар <pb n |
је видела... много јој се допала његова ученост, романтичан изглед...</p> <p>— А он ? — прекиде |
оспођа је истицала пред децом младићеву ученост и говорила:</p> <p>— Угледајте се на господин-у |
у својој простоти, тако проста у својој учености... ти, која би вечито била уза ме, која би се |
масу задовољстава радећи дан и ноћ.{S} Учење му је изгледало најрадије, најсретније решење чов |
ико на смрт свога деде!</p> <p>Свађе су учестале.{S} Најмањи повод био је довољан да не говоре. |
.{S} Имало се да се реши да ли ће група учествовати у митингу које је грађанство приређивало у |
ве то срушило јер „тај зликовац неће да учи“.</p> <p>Радоје побеже од очеве куће у неко село гд |
праве дечје наклоности.{S} Ако хоће да учи школу, нека учи, а ако неће, значи да није за њу, п |
лоности.{S} Ако хоће да учи школу, нека учи, а ако неће, значи да није за њу, па ће гледати дру |
ижући главе са свога длана.</p> <p>— Не учи толико, разумеш? — прихвати Зарија поново се обраћа |
много да чита, да се просвећује, да се учи; он је готово цео неписмен.{S} Ето то, тај факт, то |
ико пута до знања да он има од ње да се учи.{S} Поред тога, бојао се да не начини какав испад, |
ене.{S} Немој да се мангупираш.{S} Него учи.{S} Иначе, право ћемо те на занат...{S} Угледај се |
Каја, једна његова рођака, која је овде учила девојачку школу.</p> <p>— Море, брате, где си ти? |
{S} Мирно, предано, сваког дана, она је учила <pb n="228" /> мале сељачиће писати и читати, Бог |
ремена.{S} Читам, посматрам, размишљам, учим децу, сваки дан испуним корисно.</p> <p>— И ти си |
<p>— Оставите.{S} Имам вечерас много да учим.</p> <p>Газдарица изађе из собе и рече полако свој |
место! <pb n="126" /> А, бога ми, добро учим и речи и превод.</p> <p>Матовић би погледао у свог |
очекивао добра беху неспособни да ми га учине, а они од којих сам очекивао зла, најзад су ми га |
руженом букетом прецветалог јасмина.{S} Учини му се као да га биста посматра упорно.{S} Не мога |
>Мисли му пређоше опет на професора.{S} Учини му се као да чује отварање апсанских врата, читањ |
но писмо.{S} Сумња је уједе за срце.{S} Учини јој се да тоне, да се земља сурвава под њом, да о |
веза на кошуљи.{S} Вишњу обли румен.{S} Учини јој се да то види на неком другом створењу.{S} Ок |
у своје шаке.{S} И он не жели власт да учини добра себи или другом, него тако... ради саме вла |
у саме таласе Дунава.</p> <p>Ова слика учини весео утисак на Вишњу.{S} Она се мирила са том ва |
лево.{S} Чедомир задрхта.{S} Та кљусина учини му се као авет која га гони, као живот који му ос |
о од оца.{S} Кад га први пут прочита не учини јој се мајчина болест много опасна.{S} Што га је |
зласке на отворено поље и сунце, она се учини младићу слатка и мека као та воћка коју му је нуд |
ла од свежег пољског цвећа.{S} Вишњи се учини да нешто живи ту у лози, у влажном хладу лозиног |
би се с Радојевим очима.{S} Тада јој се учини како у њима дрхти цела Радојева душа, и збуни се. |
кад се већ тим питањем бави, али јој се учини да поред све користи што ће видети отуд није отме |
ивот! — промуца болно.</p> <p>Он јој се учини одвратан, тако одвратан да склопи очи са жељом да |
тој размаженој девојчици.{S} Она му се учини још ближа што се тога дана осећао изузетно увређе |
беше лепо, као дотле.{S} Тек што му се учини да се Овчар и Каблар завијају неком маглом.</p> < |
пак, ово отмено место српске престонице учини јој се бедно.{S} Видела је по њему рабатне чатрље |
мислећи ни на шта.{S} У једном тренутку учини јој се да ће се успавати.{S} Али ју је јастук жуљ |
да је диже.{S} Полиција је само дошла, учинила увиђај и очистила њене остатке, гомилу земље и |
колико она, каква је та грешка коју је учинила и, најзад, ко саставља то поштовано јавно мњење |
као да је хтела сазнати какав су утисак учиниле на њега те речи.</p> <p>— А љубав, мама? — прим |
којих сам очекивао зла, најзад су ми га учинили.</p> <p>— Бори се.{S} Борба за опстанак усаврша |
пријатељске услуге, поклоне које сте ми учинили ?</p> <p>Доиста, она му је често тражила мараму |
о је сносити пребацивања као да се њему учинило не знам какво добро.{S} Његова жена, која је ра |
Сене.{S} Затим се дао на посао.</p> <p>Учинило му се да се остварио његов велики сан.{S} Живот |
о наш живот.</p> <p>— Ја хоћу најпре да учиним све што могу други.{S} Оно после... то ће бити п |
рорезом у намери да се убије.{S} Ово је учинио на улици пред самом грађевином, а био је мртав п |
о цео свој живот, целог себе.{S} Што је учинио једну услугу својој сестри, он се одрекао своје |
Можда ће то бити једино добро које сам учинио у животу — рече још, гледајући у простирку.</p> |
риметио дубоки утисак који је на њу био учинио.{S} Судио је површно:</p> <p>— У мени је волела |
з тих јадних кровињара, којима би пожар учинио милост, заврнутих рукава, знојава лица, раздрљен |
то да је урадила нешто што није требала учинити; и то ју је болело.{S} Куд се окрене чинило јој |
већ од оних које ће срести и који ће их учинити срећним или несрећним.</p> <p>Чедомир је одржав |
едовно посећивао њихова тајна удружења, учио на памет поједине фразе, зурио дубоко у ноћ у непо |
д тебе — додаде жалосно. — А кад сам ја учио школу, мој брајко!...</p> <p>Застаде, одмахну руко |
д би се заборавио и жалио што није више учио школе.{S} У то доба била се већ увелико развила бо |
>— Ко би играо крајцарица кад би Младен учио! — насмеја се Бела, која у том тренутку донесе каф |
целу.{S} Учитељ, који је за свој рачун учио немачки језик, називао га је <foreign xml:lang="de |
дном приликом, <pb n="60" /> да би радо учио нешто практично... за машинисту на пример, али вел |
то на часовнике.{S} У слободном времену учио је немачки језик, поручивао мустре, каталоге, књиг |
е и лепио фишеке од хартије по таваници учионице.{S} Најзад га истераше из гимназије што је док |
то је Радоју најбоље ишло за руком.{S} Учитељ се вечито <pb n="58" /> жалио да Радоје стално т |
ер, он ју је већ умео поновити целу.{S} Учитељ, који је за свој рачун учио немачки језик, назив |
вода, како се то каже у Ваљеву, Кад би учитељ испричао лекцију, о шљиви на пример, он ју је ве |
рани писац.{S} Он је био његов божански учитељ, у кога је веровао као Турчин у Мухамеда.{S} Дел |
унској улици, изненади се импровизовани учитељ кад пред једном приватном кућом спази два војник |
лију другарицу...</p> <pb n="240" /> <p>Учитељ приђе, додирну се шешира церемонијално, пружи св |
у цркавицу, а нема ни пута, ни ћуприје, учитеља, ни лекара.{S} Све је више сиротиње у нашем нар |
везе између оца и сина, мајке и кћери, учитеља и ђака?{S} Ја чујем само право... право, а где |
али је девојка више посматрала домаћег учитеља него своје брбљиве сестрице.</p> <p>Стари Матов |
и она је већ заборављала на свог првог учитеља.</p> <p>То је тако трајало до једног пролетњег |
ја бринуо се Младен, који је вукао свог учитеља за рукав, шапутао му нешто пропињући се на прст |
рила:</p> <p>— Угледајте се на господин-учитеља.{S} Ето, њему није било све потаман, па је увек |
ају добри радници, занатлије, агрономи, учитељи, официри, професори.{S} Међутим, ти си то преви |
неприродно, те је ваздух био тежак.{S} Учитељица скиде свој палто, пребаци га преко руке, изви |
погледа у собу неодређено.</p> <p>Млада учитељица је лежала непомично на поду, пред постељом.{S |
ли?</p> <p>— Али сам задовољна — замуца учитељица — задовољна у сваком случају.</p> <p>Па као д |
, свет је излазио на Калимегдан: сеоске учитељице и маловарошани који су дошли о распусту да ви |
незадовољених амбиција.{S} Позив сеоске учитељице није био ни њој крајњи идеал.{S} Можда је и о |
даље, затежући капут рукама у џепу. — У учитељице?</p> <pb n="31" /> <p>— Не.{S} Не знам, Ја се |
јзад рече:</p> <p>— Ја ћу на село... за учитељицу.{S} Ја немам мираза.{S} Ово школе, то је све. |
шња је оставила универзитет и отишла за учитељицу.{S} Случајно је добила добро место: једно бог |
нистарство и затражила да је поставе за учитељицу.</p> <p>Како је у том селу било празно место, |
тву, имао једну опаку, али врло сигурну учитељицу, невољу.{S} Он је имао да се бори из дана у д |
успеха је и кмет уцењивао задржавајући учитељичину сиротињу.{S} Лазаревићева је остала чиста к |
га се обазривије понашала према домаћем учитељу.{S} Жандарм, на служби у министровој кући, одав |
ајако се осећају тегобе од неродице, од учмалости, од многих државних, окружних и општинских да |
његова госпођа, лево Чедомир, са ногама учтиво подвученим под столицу.{S} До њега је седео Млад |
ијатељице.{S} Он јој предаде шешир врло учтиво, и рече хладно, готово опоро:</p> <p>— Хоћемо ли |
Чича с погачицама поздрављао је стално учтиво, имао при себи палидрваца да се упали цигара и д |
са својим, нешто застарелим гестовима и учтивостима.{S} Пушкарка се већ бринула шта ће сутра ле |
варошке штедионице, страначке листове, уџбенике из старијег разреда, Пелагићева дела, народне |
а своје испите, прелиставао многобројне уџбенике, прочитавао прибелешке, писао изводе, као свак |
ору видео се само један човек, продавац ушећереног воћа, по којем је падала прашина.{S} Он је и |
овог устава.{S} Ју, обешењаци, да ми је уши да им извучем — додаде госпођа весело — где су нашл |
јаки; плав прамен косе сакривао је њене уши до половине.</p> <pb n="95" /> <p>Он задрхта кад пр |
та, он се упита нехотице: „Нашто пунити уши девојци тим страним речима кад је она лепа и без њи |
— Та остав’те човека!...{S} Пробисте му уши вашом дреком.</p> <p>Од лекције није било наравно н |
их сањарија.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију без разлога.</p> <p>— Лепо! — одговори после мало |
ог чела са дубоким залисцима, пљоснатих ушију, необријане браде и кратких, дебелих бркова, гото |
а, али је глас Чедомиров звонио у њеним ушима, облетао око главе, додиривао јој запаљене образе |
ј као жив.{S} Свест јој се губила.{S} У ушима зујала блага музика, отегнути тонови који опијају |
="192" /> на било код очију, пљускала у ушима.{S} Обузимали су га чудни осећаји да цепа, да муч |
ајка још непрестано.</p> <p>Она је била ушла с озбиљним изразом неумитног судије, изразом који |
ум како му је једна газдарица од стана ушла у собу само у кошуљи.{S} Био је у првој години Вел |
ко слободна, још више <pb n="101" /> је ушла у социјалистичке идеје, у борбу против формалистич |
од њених суседа морао приметити кад је ушла с Чедомиром у кућу и кад су толико остали на само. |
потребе.{S} На једном месту погрешно су ушли у други воз.{S} Даље опет, изгубила им се корпа са |
е нису више имале недокучивих тајна.{S} Ушло се у прве векове земље.{S} Сазнало се како су план |
никако?</p> <p>— Једна цигара с мене на уштап, у друштву, не шкоди...</p> <p>Упалише по цигарет |
ло бар да извести своју бившу драгану и уштеди јој муку од сазнања, наглих и из друге руке.{S} |
мирис на покошену траву.{S} На оближњим фабрикама палиле су се лампе.{S} Хорови жаба звонили су |
ске машине, стругаре, штампарије, разне фабрике за прераду наших сировина.</p> <p>Младић се вид |
и?{S} Не иде ли девојка, лево од њих, у фабрику тек да се сакрије од полицијског надзора ?{S} Н |
жаљиво. — Наша Велика Школа зна само да фабрикује немоћне чиновнике; она од младих, паметних, п |
јасни девојка. — Ради у једној оближњој фабрици.{S} Добро му се плаћа.{S} У слободном времену р |
кочића.{S} Њихова клупа је из Београда, фабричка, са гвозденим ногама у виду лавовске шапе, и с |
г брда, низ јабланова у подножју, грубе фабричке зграде, светла трака од Саве, једна зелена лив |
она стругара и још неколико неједнаких фабричких димњака.{S} Чудног облика кућица за црпење во |
симпатије иду неизоставно онима који их фаворизују, помажу, који им дају, или бар обећавају, ка |
је готово цео неписмен.{S} Ето то, тај факт, то жалосно стање у којем се налази наш свет, не т |
Отац или неки активни политичар, какав фактор тих догађаја којима ће он дати овакав или онакав |
ији своје стварање два главна политичка фактора, народ и круна.{S} Народ је био под мучним посл |
цу да послужи слатко.</p> <p>— Само још фале прангије! — говорила је нова баба и певуцкала неку |
че му једног дана Бела. — Да вам шта не фали код нас?</p> <p>— Код вас?{S} Не, госпођице — одго |
мираза.{S} А што су млади?...{S} Шта им фали што су млади!{S} Па ти рече <pb n="164" /> једном |
авно је кад се двоје воле...{S} А свет, фамилија, новац?{S} Трице и кучине!...</p> <p>— Бела! — |
ја народа, психолошки роман индивидуа и фамилија.{S} Он је био обратио сву пажњу само на спољаш |
и неколико корака кад рођаци пређоше на фамилијарне зачкољице.</p> <p>— Ју, за мало не заборави |
е, које су у нашем говорном језику тако фамилијарне да им често говорник готово не схваћа прави |
.{S} Ја га волим, он је понос целе наше фамилије, он ми је тако рећи брат, ја немам другог брат |
е лепа прилика.{S} Истина, сиромах, без фамилије, али ми смо ту.{S} Кроз који месец свршиће шко |
ући од утицаја, они имају својих људи и фамилије; ипак претпостављају реакцију.{S} Савитљиви, п |
уноси одређене користи: положај, мираз, фамилију или диплому.</p> <p>Рекавши ово, она погледа з |
тањима, царује индивидуализам који руши фамилију, државу, води се политика која издиже махом ме |
и, уравнотежавања.{S} Био је екстреман, фанатик, непомирљив, напрасит.{S} Што се њему допадало, |
истичких убеђења и, на демонстрацијама, фанатички излагао леђа жандармским кундацима.{S} Шта то |
и: немиран дух, заљубљен у бескрајност, фантаст који захтева све лепоте од живота, усамљено бић |
ги, па трећи, брзи, дурновити, као неке фантастичне животиње.{S} Језовите сенке прекрилиле би з |
унама, које су висиле на све стране као фантастичне ресе.{S} По земљи се протезале леје лука, и |
ом хартијом, по којој је насликано неко фантастично биље, чије је лишће подсећало на винову лоз |
ост и величанствене умове, а тебе вреба фарисејство и глупост.</p> <pb n="285" /> <p>— Фразе!</ |
, нешто јаче од ње, непознато, дубоко и фатално, нешто што је наваљивало на њу као ветар, гушил |
</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Да! — понови фаталну реч још неко у соби.</p> <p>То је Бела одговара |
е звезде.{S} На ћошку светлуцао варошки фењер.{S} У оближњој башти натпевали се славуји.{S} Нег |
а кобног, надприродног.{S} Радоје врати фењер ономе од кога га је узео, поново зграби будак, за |
беху кратке.{S} Радоје обеси тада један фењер на чакљу, па присветли.</p> <p>— Мртвачки сандук! |
еживаре, за опште ствари.{S} Оне су као фењер обешен позади лађе који осветљава пређени пут, а |
идрваца, обилази варош и пали општинске фењере, истакнуте на тробојним дирецима по ћошковима.{S |
на завесом од тула; видели се калупи од фесова, разне кутије са шамијама, вештачким цвећем, бон |
мана стајало је попрсје Вука Караџића с фесом на глави.{S} Десно од ормана, на сточићу уметничк |
нима што су били дискретно спуштени и с фигурама купидона који држе венце испод прозора, овај ј |
горе.{S} Из немачког језика, земљописа, физике, историје имао је врло добре оцене, али је у ост |
осећање него на разум.{S} Иде се чак до физике, појављују се гледишта која, ако се усвоје, прет |
и.{S} Од интелигенције, све неке стране физиономије.{S} Кога и позна, чини јој се далек, хладан |
је челични хук шиваће машине, студирао физиономије трговачких помоћника који су доносили робу |
ојци, њега је обузимала нека чар, скоро физичка, и он је терао пером, као да броди морем начиње |
ише њена уста.{S} Она осети бол, готово физички, онај исти који је осетила кад јој је узео први |
ти пажњу.{S} Она позна да је то државни фијакер по кочијашу, који је носио униформу састављену |
нису у стању да се одрекну ни државног фијакера!</p> <p>Али младој бунтовници беше спремљено ј |
шав на власт, провезу преко Теразија на фијакеру, који називају интовом.{S} Ови млади људи једу |
јама, вештачким цвећем, бонбоном.{S} На фијокама испод њих примећивали се натписи за лорбер, ни |
је рукама могао зграбити.</p> <p>Отвори фијоку од стола и поче бацати што год му дође под руку. |
е прогнанства прелазило је у неку врсту фикс-идеје, море, мучног лудила.{S} Осећао се истрошен, |
листове неуморно.{S} Опијао се њиховим фикцијама, пио и даље тај опасни напитак који му је уби |
ови покрет да би га могао сузбијати.{S} Филозофи изилазе из леденог облака својих формула, крха |
и разнолика опажања, и уживао страсно у филозофским проблемима.{S} Култура му се нудила на свак |
оспођица нема ништа против? — уздржа се философ свечано.</p> <p>— Шта могу имати против! — клик |
лекар који има да постави диагнозу, као философ који се користи туђим искуством.{S} Тај човек ј |
ије жао овако лепог дана? — одговори му философ. — Књига природе је широм отворена, хајде у при |
" /> Огиста Конта и осталих природњака, философа и математичара, на основу којих је хтео решити |
">in </foreign>, он је себе посветио за философа.{S} Зато је сматран за смешног, и ако их је би |
н и Декарт.{S} Један од озбиљних млађих философа прокламује да разум даје само карикатуру ствар |
ти и Зарија Ристић, следбеник класичних философа и нуди на продају свешчице својих <hi>Гром-мис |
едности.{S} Нарочито није марио немачке философе.</p> <p>— Њихова се наука састоји — тврдио је |
природне законе тако силно да је његова философија изгледала као последња реч науке.{S} Дарвин |
мљи, Хорацио, о којима нема појма твоја философија".{S} Ма колико да му је ова нова критика поз |
ања — објашњавао је разлог што су зрнца философије дошла на та непосвећена места, смешећи се ка |
.{S} Дивно је чудо било што поред своје философије није већ умро од глади.{S} Свој позив је схв |
Он је ватрени присталица позитивистичке философије.{S} Он примењује њено материјалистичко схват |
и се потпуно на гледиште позитивистичке философије.{S} Пронашао је библиотеку, израдио кредит к |
} И уверени присталица материјалистичке философије претварао се у нежног љубавника: у његовим г |
остао убеђен у теорије материјалистичке философије; дивље мржње његових другова на <hi>постојећ |
е Илић у себи.</p> <p>Он је био студент философије, врло <pb n="2" /> висок, готово џигљав, али |
никаквог искуства о свету и примењеној философији.{S} И он је личио на оног класичног магарца |
— Ја сам решио свој живот размишљањем, философијом, па ме они нису ни исхранили...</p> <p>— Мо |
еш се, бога ти, зевзечити са том твојом философијом!</p> <p>— Зевзечи се сама! — викнуо би проф |
саветује да продужим школу и ступим на философију.{S} Ја сам се решила.{S} Девојачка школа не |
је заиста добро угрејан.{S} Још је више философирао него по обичају.{S} Скакао је с предмета на |
цркви са г. Чедомиром Илићем, свршеним философом.{S} Честитамо младенцима.</quote> <pb n="225" |
чекаш, гладан и жедан, награду за твоје философске спекулације, а око тебе диже се вихор, заузе |
итао на глас стихове, предајући се чару философске поезије Његошеве.{S} Кад би пак био рђаве во |
схватао на старински начин.{S} За њега философски системи нису имали вредности.{S} Нарочито ни |
="179" /> крмачама, и наби на очи доста фин цвикер.{S} Он је метао те наочари кадгод је имао по |
а то је требало извршити две три велике финансијске операције.{S} Нашло се људи доиста озбиљних |
истакне своје <hi>отлично</hi> порекло, фине манире, да покаже како је права срећа за земљу и М |
у виду танке, прозрачне измаглице, као фине свиле, која је благо и видљиво дрхтала.{S} Плаве б |
ију, и обујме нас тек кад нас, као неко фино вино, преваре својом лакоћом и сласти, па опију бл |
<pb n="151" /> укуса што нам долази са финог и деликатног Запада.</p> <p>Млади студент корачао |
шта не свраћа пролазнику пажњу на њега: фирма ни модел робе што се ту може наћи.{S} Али они рад |
а је да новац лежи зазидан у темеље.{S} Фирма за машине даје ми повољне услове.{S} Држава има р |
остало у публици, сигурније него да је фирма протоколисана код суда.</p> <p>У чокалиници се жи |
сале за забаве, заступао једну мађарску фирму пољопривредних справа, уређивао варошки парк, кал |
рговина, с двокрилним вратима, обојеним фирнаезом, са два велика прозора, пуна шољица, кутија о |
о непажљив кад професор предаје и лепио фишеке од хартије по таваници учионице.{S} Најзад га ис |
и један сточић, препун четака, четкица, флакона, кутијица, укосница, осталих дрангулија разног |
вања у Врњце и Абацију, он је заједно с Фламарионом посећивао месец, звезде, целе сунчане систе |
.{S} На само њено име, обузимао га неки флуид, сладак и тежак; у глави му се бркало, срце готов |
аткише, почев од најфинијег швајцарског фондана, па до најпростијег турског суџука.</p> <p>Отка |
оју је отуда добио и кредитом од Управе Фондова сазида лепу кућу у једној од главних улица.{S} |
лико уздаха око плаћања дуга код Управе Фондова, пореза, осигурања од пожара, сталних оправки и |
средином улице, носио на глави трубу од фонографа и певао колико га грло доноси једну орфеумску |
у социјалистичке идеје, у борбу против формалистичког друштва, где диплома замењује таленат, г |
леопатра, која је <pb n="118" /> волела формалности, добар тон, устручавање и <hi>ноблесу</hi>. |
ог дана досади, он оде у суд, сврши све формалности око преноса наследства на своју сестру, не |
лазила чешће преко дана, кријући се тек форме ради.{S} Из вароши се доносиле трубе платна, разн |
незадовољству узорану њиву, и народ се формира, готово као један човек, у једну странку, која |
елики цвет... на железничкој станици се формирао један воз... ја бејах готов, и ја те позвах.</ |
ања, скиде свој шешир који је већ губио форму.{S} Вишњине дотле безизразне очи запалише се од з |
лозофи изилазе из леденог облака својих формула, крхају баријере које деле науку од живота, лит |
амо у кошуљи.{S} Носила је један велики формулар и молила га да јој то испуни, јер, каже, жанда |
озитивизма изгледала да се отима свакој формули, да је пуна релативности, анархизма и вртоглави |
ла се и допуштала своме пријатељу да он формулише оно што је хтела рећи.{S} Да би пак утишала с |
ари господин би се извалио поребарке на фотељу, пушио и очекивао кафу.{S} Понекад би читао нови |
ране.{S} На њему се усправљало неколико фотографија у раму од сламе.{S} Ту је лежао још један а |
ке израде, налазила се у златном оквиру фотографија црногорског кнеза са својеручним потписом.{ |
шта — и бацао је белешке, писма, књиге, фотографије.</p> <p>Уставио се тек кад му рука дирну не |
шеталишним јунацима.</p> <p>Код једног фотографског излога спази Лазаревићеву како му иде у су |
пства његова.</p> <p>Он је био пун ових фраза.{S} Девојка га је слушала погледом зачуђеним, наи |
ство и глупост.</p> <pb n="285" /> <p>— Фразе!</p> <p>— И фразе су нешто кад су тачне.{S} Ти се |
аду.{S} Истина, Радоје није знао звонке фразе, његов говор није био окићен социолошким и економ |
ављала, све је разумевала боље народске фразе где се не говори непосредно, обиграва се око ства |
чито га избегавала, правила двосмислене фразе, стављајући му до знања да ће га одати.{S} Кад би |
тајна удружења, учио на памет поједине фразе, зурио дубоко у ноћ у неподгрејаном и полуосветље |
> <pb n="285" /> <p>— Фразе!</p> <p>— И фразе су нешто кад су тачне.{S} Ти се појављујеш међу н |
ајући се ћерци додао је:</p> <p>— А ти, фрајла, остави се Београда у Чачку.</p> <p>По вечери, В |
зма, а ако се образује коалиција, свака фракција експлоатише у своју корист парламентарну свемо |
а ти се донесе.</p> <p>— Ја не могу ове француске сплачине, ако ти можеш — одговарала му је мла |
није укидање свих принципа јеванђеља и француске револуције?{S} Поред борбе за опстанак и свео |
, да прекрати време кад остане сама.{S} Француски језик није марила, француску кујну још мање.{ |
да живи.</p> <p>— Је ли, зете, ти знаш француски... — приметила би му тада ташта. — Што не поч |
е сама.{S} Француски језик није марила, француску кујну још мање.{S} Пасуљ са пастрмом био је с |
е хтела да чује за Париз.</p> <p>— Ја у Француску? — викнула је кад јој је муж поменуо пут. — Ж |
око панораме коју је правио у кутији за фул, био непажљив кад професор предаје и лепио фишеке о |
, укрштају и изопачавају, место да врше функцију прописану законом.{S} Отуд долази стална помет |
дина, ћерком једног поштара.{S} Баш одмâх после његове свадбе удари нови државни друм преко њег |
вој начин, је ли тако?{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!{S} Хоћеш ракије?</p> <p>Илић није пио то пиће.{S} А |
ац на свој начин, је ли тако?{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!{S} Хоћеш ракије?</p> <p>Илић није пио то пић |
погорелац на свој начин, је ли тако?{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!{S} Хоћеш ракије?</p> <p>Илић није пио |
> <p>Бела се церила ђаволасто.</p> <p>— Хај’те горе, на послужење — додаде госпођа. — Само, ник |
га газда-Митар опомену:</p> <p>— Хајд', хајд', синовче; не губи времена.</p> <p>Па обраћајући с |
ржа да га газда-Митар опомену:</p> <p>— Хајд', хајд', синовче; не губи времена.</p> <p>Па обраћ |
соф. — Књига природе је широм отворена, хајде у природу!</p> <p>Чедомир, као добар Словен, прим |
кад се има седамнаест година.</p> <p>— Хајде, испрати нас донекле, — чаврљала је рођака. — Не |
ма нових дана и готово јој хтеде рећи: „Хајде, срећна душо, поново у тих живот одакле си и дошл |
као жена:</p> <p>— Куд си пошла?...{S} Хајдемо негде заједно!{S} Имам много ствари да ти кажем |
нику у дворишту изби три сата.</p> <p>— Хајдемо у библиотеку! —рече Илић.</p> <p>— Зар ти није |
опет Морава, осветљена сунцем.</p> <p>— Хајдемо, Вишња! — зашкрипа младићев глас с дна груди.</ |
} Она се диже нехотице и рече:</p> <p>— Хајдемо у варош.{S} Доцкан је.</p> </div> <div type="ch |
је позивао такође:</p> <p>— Хајдете... хајдете.{S} Да вам покажем бразилијанску марку што сам |
p>Младен га је позивао такође:</p> <p>— Хајдете... хајдете.{S} Да вам покажем бразилијанску мар |
се није задржао у Повлену, у намери да хајдукује, али се ту оженио и окућио.{S} Илићев деда, к |
стално незадовољство, грабеж, отимање, хајдучија, одсуство здравог морала, расуло и нерад, то |
ије се пла̑ве длакава, лепљива уста.{S} Хајдучка трава диже скромно свој велики бео цвет.{S} Љу |
а се као талас по њеним раменима.{S} Из хаљина у нереду провиривало је румено и бело грло.{S} Р |
ела њена млада снага отисну се на њеним хаљинама.{S} Њен природан струк, неизмучен мидером, зат |
та и дијамантску грану.{S} Деци је шила хаљине најскупља шваља у вароши.{S} Сваке <hi>сезоне</h |
ри се много.{S} Госпође носе дуго своје хаљине.{S} Понекад се иде у позориште, кад оно у свом п |
Ветар се играо са скутовима њене кратке хаљине и откривао ногу до колена, ногу младу, а развије |
амој колико га мрзи.{S} Један крај њене хаљине био се откопчао, те се видело парче белог веза н |
} И заронивши главу у крајеве девојкине хаљине, загрца:</p> <p>— Опрости, опрости Вишња.{S} Ја |
иде у сусрет.{S} Она је била обучена у хаљине затворено плаве боје, чији је озбиљан крој долик |
својој жени и најстаријој кћери штоф за хаљину из Београда; штоф је морао бити по најновијој мо |
заповедало је сад њоме, и она раскопча хаљину до дна.</p> <p>Гомила разних осећања испуњавала |
и.</p> <p>Једним покретом збаци са себе хаљину.</p> <p>Пред огледалом је стајала Вишња у ноћној |
звонким прапорцима, скупоцен шешир или хаљину у моди.{S} Бела није никад осетила муку од матер |
рече весело, као да је наручивала нову хаљину:</p> <p>— Нека сте благословена, децо моја.{S} Ј |
совник и ланац, мајка јој наручила дугу хаљину; из суседства је добијала колача, разног цвећа.< |
Било је још рано.{S} Обуче своју собну хаљину, подиже један крај од завесе, и посади се крај п |
> претци његове мајке, ћерке цинцарина, ханџије на цариградском друму, који се доцније обогатио |
{S} Изгледа као да идемо у сусрет новог хаоса.{S} Шта се дешава међу математичарима, Илић је мо |
hi> паде под стечај, а Радоја стрпаше у хапс.{S} Он се оправда.{S} Разлог је био прост; брана и |
у иностранство, сваковрсним неправдама, хапшењима и осудама на смрт.</p> <p>Млади човек погледа |
му се није допадало, све што је кварило хармонију његове идеалне жене.{S} Тако је гледао у врх |
неком концерту, где хиљаде пријатних и хармоничних гласова звоне око нас.</p> <p>Бела је стоја |
ивом травом, разлупаним кантама, трулим хартијама и осталим сметлиштем које је град избацивао н |
дебљала, удвајала се, одлепљивала се са хартије, играла.</p> <p>— Бедник! — оте јој се узвик.</ |
кад професор предаје и лепио фишеке од хартије по таваници учионице.{S} Најзад га истераше из |
има дакле сигурне доказе... те поређане хартије, ту архиву, већ велику.{S} И уверени присталица |
нца играо се око гирланда од разнобојне хартије, којим је калфа украсио таваницу.</p> <p>Лазаре |
еви раја.{S} Он је брижљиво остављао те хартије у дно свог ђачког сандука, поређане хронолошким |
касе један свежањ старинске неранџасте хартије, шпартане зеленим уским квадратима, скину са об |
ано...</p> <p>И пружи му једно парченце хартије које није било веће од цигар-папира.</p> <p>— П |
где диплома замењује таленат, где парче хартије вреди више него глава.{S} Те су је теорије храб |
а завапи гласно.</p> <p>— Имате ли мало хартије?{S} Треба ми за потпалу? — изненади га један гл |
олазили, а перо је висило непомично над хартијом.{S} Његове мисли се бркале. <pb n="294" /> Чин |
о, у истом бакалском коферту, с рапавом хартијом, по којој се проливало мастило.{S} Ах, та писм |
S} Око ваге, прекривене плавом, дебелом хартијом, били су наслагани црни тегови до сто кила, ка |
S} Зидови су били тапетовани оранџастом хартијом, по којој је насликано неко фантастично биље, |
чкој соби његове жене.</p> <p>Исекао је хартију на полутабаке, начинио превоје за исправке, умо |
стајкујући на свакој речи — да смо сви, хвала Богу здраво и добро, да јој исто од Бога желимо.{ |
т хиљада пара? </p> <p>— Па имамо кућу, хвала Богу — умешала се мајка.</p> <p>Млади човек није |
е Симић, секретар суда.{S} Била је пуна хвале за младог чиновника.{S} Тако исто и сестра.{S} Са |
одавао је други — а гле ти сад чуда!{S} Хвалимо те, Господе, велика су дјела твоја.</p> <p>— Са |
, као заставу, брисао нос на сав глас и хвалио одличну кујну своје жене.{S} Кад би му, и поред |
е који по уредби нису били обавезни.{S} Хватала је прибелешке.{S} Није разумевала многе ствари. |
ви јој је било празно.{S} На очи јој се хватала магла.{S} Виде како се шешир скину.{S} Још једа |
вајало, живот се обнављао, на ранама се хватали ожиљци.</p> <p>— Добро, да идемо — приста Вишња |
ачи се враћали у град.{S} Између дрвећа хватао се дуг и весео летњи сумрак у виду танке, прозра |
н дремао у својој кућици, вртио репом и хватао устима муве.{S} Даље, преко разноврсних кровова |
ам цемент и камен, темељ широк неколико хвати, а врх од зида као колски пут.</p> <pb n="229" /> |
рка, Кеплера, Њутона, Галилеа, Дрепера, Хемхолца, Спенсера, Ренана, Герхарта, Ампера, <pb n="25 |
но осетио би да га нешто вуче к њој.{S} Хиљада ствари, блиских тој девојци, изашле би му пред о |
е прекину</p> <p>— А откуд теби и десет хиљада пара? </p> <p>— Па имамо кућу, хвала Богу — умеш |
стра.{S} Само, рекле су му, тражи десет хиљада динара мираза.</p> <p>— Ништа мање! — подсмехнуо |
о је велика рента, као мираз од педесет хиљада — говорила му је самоуверено.</p> <p>Тако сад Ил |
Међутим, ми смо за народне масе везани хиљадама многостручних задатака. <pb n="33" /> Отворимо |
S} Око младића се дизале <pb n="231" /> хиљаде руку, само његове беху као привезане; цела варош |
ке тице из пепела.{S} Боле (!дуго о) га хиљаде игала душевног нестрпљења.{S} Није знао шта да р |
ад је, леп је, образован, има плате две хиљаде, отвориће адвокатску канцеларију...</p> <p>Илић |
се да присуствујем. неком концерту, где хиљаде пријатних и хармоничних гласова звоне око нас.</ |
ше целу варош.{S} Међутим, она нам нуди хиљаде руку, да нам олакша борбу за насушни хлеб.{S} Ев |
.{S} Оне му полете, без размишљања, али хиљаде невидљивих препрека спречава њихов лет и оне ће |
у клисури надзиравао раднике, гледајући хиљаде њихових црнпурастих, замахнутих руку, он је виде |
лице у тог човека, али би га познала у хиљаду других по првој ситници.{S} Окрену се око себе.{ |
ој власти.{S} Брак ствара од људи силом хипокрите, установљава једну врсту ропства.{S} Идеална |
Вишњино, почивало на мермерном столу у хируршкој дворани београдске болнице.{S} Једна млада, х |
ено, по Палилули и Енглезовцу, с каквом хистеричном газдарицом.{S} Обележени овим врелим гвожђе |
р је ишао брзо, не знајући ни сам зашто хита.{S} Свет му је сметао, те сиђе с тротоара.{S} Око |
Из ње су светлеле, као две звезде, две хитре зенице, које нису биле тачно заокругљене, већ као |
величанствен ватромет.{S} Аница потрча хитро да поврати своју другарицу.{S} Али, на пола собе, |
има.{S} Ствари око њих бацале су велики хлад.{S} Девојка обори главу, и посматраше дуго своју с |
ситница, домаћих успомена и дрангулија, хладан као дућан с намештајем.{S} Вешт посматрач би по |
је.{S} Кога и позна, чини јој се далек, хладан, као окаменотина.{S} Ено Гаврила Петровића, вуче |
ам, брак је на првом месту акт озбиљан, хладан, срачунат да се прими онолико колико се даје...{ |
кљуну према њему.{S} Како је млака вода хладила ватру њених руку, како је поветарац дувао свеж |
четци кајања, нека необјашњива бојазан, хладна као језа.</p> <p>— Свуда!{S} Свуда... само не у |
могла брже, па се онда свуче и леже.{S} Хладна постеља јој је пријала угодно.{S} У њеној глави, |
оје допуштају да се задиркују.</p> <p>— Хладна је као тестија! — рекао је о њој једном неко иза |
ао човека.</p> <p>Код куће ју је чекала хладна вечера и љута газдарица.</p> <p>— Није лепо да с |
гарицу; брзо се трже, њена рука била је хладна као мртва.{S} Он је поново прихвати и принесе је |
п, они знају већ вештину опортунитета и хладне крпе за угрејана чела.</p> <p>То је била соба си |
ући то буђење свога села, она покуша да хладније мисли о свом узбуђењу.</p> <p>— Откуд овај сан |
о свет.</p> <p>Девојка поче да размишља хладније.</p> <p>— Ја сам била неправична према њему.{S |
т и изабраног мужа; чекала их стрпљиво, хладно, као да није жена.</p> <p>Било је пролеће кад је |
но, пуним срцем.{S} Сад пак, примала је хладно те изливе паланачких симпатија.{S} Приговарала ј |
" /> <p>Вишња се стресе.{S} Било јој је хладно.{S} Пребаци један шал и посади се опет крај проз |
н јој предаде шешир врло учтиво, и рече хладно, готово опоро:</p> <p>— Хоћемо ли да се вратимо? |
98" /> <p>— Слушај, Клеопатра — примети хладно Матовић. — Брак треба да је резултат слободног р |
о неколико дана.{S} Гледају једно друго хладно као сто, као столицу.{S} Једном нису читав месец |
јој се да је нешто прати у стопу, нешто хладно дува за њен врат и један тајанствен глас јој шап |
>Уставио се тек кад му рука дирну нешто хладно.{S} То беше револвер, онај исти што га је некад |
у за нечим потпуним, савршеним, која би хладном мислиоцу била одмах апсурд, а која је њему изгл |
уво и топло сунце које претходи јесењој хладноћи и влази.{S} Једна камара неисечених дрва рогуш |
зелене свиле, разливала је са̑но своју хладну светлост по интимном намештају супружанске собе. |
у своју собу и зарони зајапурено лице у хладовите јастуке своје постеље.</p> <p>Младић је дизао |
чини да нешто живи ту у лози, у влажном хладу лозиног зеленила, и да је гледа, <pb n="222" /> п |
олеће рано,</l> <l>То је било у брезову хладу,</l> <l>Имала си срце насмејано,</l> <l>И главу с |
оведа.{S} Сели су у јечам и ужинали.{S} Хлеб је био мек, сир диван, а апетит одличан; слатко је |
дотле?</p> <p>— Једи задовољно државни хлеб.</p> <p>— Ти ми се ругаш?</p> <p>— Не, Илићу.{S} К |
ало за оскудицу, боре се сад за насушни хлеб.{S} Општа чама, вечито јадиковање, стално незадово |
а душа не оде даље од бриге за насушни хлеб и државни порез.</p> <pb n="142" /> <p>Њу пак, оду |
де руку, да нам олакша борбу за насушни хлеб.{S} Ево овде у равници, где се киша очекује као бл |
арош живахну.{S} Хлебарнице почеше пећи хлеб два пут дневно.{S} Печење је мирисало по старински |
ао вино.{S} И мириси су разни: на печен хлеб, на јагоде, на младост.{S} Кад планински ветар дух |
се бори из дана у дан за комад насушног хлеба, те га је та борба изоштравала, док његова деца д |
школу, постане свој човек, добије парче хлеба, па нек узме Белу, ако хоће... ја ћу му први чест |
вала, док његова деца добијају то парче хлеба без борбе, те своју слободу употребљавају на свој |
о време, Бог те видео, кад и ја не могу хлеба да зарадим!</p> <p>— Онда ћу ја у село за воденич |
; у пекарници на крају вароши купили су хлеба и сира. <pb n="302" /> На једном брдашцу отац му |
ничка. <pb n="176" /> Варош живахну.{S} Хлебарнице почеше пећи хлеб два пут дневно.{S} Печење ј |
ожена је чинија обичног сира и неколико хлебова од гроша.{S} Тај дућан је београдски специјалит |
кући, гром вас спалио... од човека кога хлебом хранимо...</p> <p>— Мама! — умеша се Бела енерги |
италан интерес.{S} Брига за свакидашњим хлебом господари над сваком другом бригом код највећег |
оким чизмама на ногама. — Еј, Милисаве, ходи да ти представим моју најмилију другарицу...</p> < |
а, певушећи своју омиљену песму: „Сунце ходи и заходи, а у мојој је изби тамно!...“</p> <p>Поне |
о на веру.{S} Могло се ићи из ходника у ходник, из слушаонице у слушаоницу, с предавања на пред |
ара и давао на веру.{S} Могло се ићи из ходника у ходник, из слушаонице у слушаоницу, с предава |
урношћу.</p> <p>То је била собица у дну ходника, окренута у башту.{S} Зидови су били тапетовани |
љан крој доликовао лепо њеном одмереном ходу.{S} Два прамена златне косе вирила су испод просто |
ој управи.{S} Ако је скупштинска већина хомогена, иде се до отвореног деспотизма, а ако се обра |
— рече им Милева једно вече. — Мешовити хор <hi>Љубићске Виле</hi> приређује у очи Ивањдана изл |
ствари <pb n="297" /> на небу и земљи, Хорацио, о којима нема појма твоја философија".{S} Ма к |
м чист ваздух, шуму, свој народ, велике хоризонте, природу једном речи.</p> <p>Радоју се свиде |
есту, зашто ићи даље и питати несигурне хоризонте за нечим што више није наше?{S} Зашто пустити |
застаните на путу еманципације!{S} Ваши хоризонти остаће тесни, ваша схватања плитка.{S} Треба |
вудала по широком кориту и губила се на хоризонту као разастрто платно од сребра.</p> <p>— Погл |
лижњим фабрикама палиле су се лампе.{S} Хорови жаба звонили су уједначено кроз вечерњу тишину.{ |
споменика, деловође варошких читаоница, хоровође певачких дружина.</p> <p>У чаршији се говорило |
т Бели.{S} Чедомир натуче шешир на очи, хотећи да одагна ова привиђења.</p> <p>— Матовић ће има |
осам испита на врату.{S} Глава ми бучи, хоће да прсне.</p> <p>— Знам, знам.{S} Ја мислим на тво |
поново.</p> <p>— Три дана нам говори да хоће да се убије — умеша се један надничар са самаром п |
у у тренутцима живости изгледале као да хоће да искоче из главе, обучен нешто немарно, са крава |
ако обе слепочнице, које су биле као да хоће да прсну, а прстима затеже косу тако да осети како |
припрема.{S} Она није довољна жени која хоће да буде на висини свога времена — одговори Вишња и |
хену... испросио Швабицу.{S} Тетка-Ката хоће да се изеде од муке.</p> <p>— Што је узео Швабицу? |
вољи, излазити куд хоће, враћати се кад хоће.{S} Није се морала више бојати својих наставница.{ |
свој живот по својој вољи, излазити куд хоће, враћати се кад хоће.{S} Није се морала више бојат |
а...</p> <p>— Времена се мењају.{S} Све хоће да је модерно...{S} Дакле, ти кажеш да причекају?< |
волели, претпостављали су девојке које хоће да се шале, које допуштају да се задиркују.</p> <p |
ој велику дињу. — Дао Бог па родиле, те хоће да и ти окусиш... „Знам, вели, да их се Вишња заже |
ељу, а младост кратка.</p> <p>— Срце ми хоће апстракт и апсурд, моја мисао недостижне висине... |
ђаво разумеде младића.{S} Помисли да он хоће да каже како не двоји брак од љубави, или тако неш |
ема себи самом на крају крајева, јер он хоће живот пун, велики, али чист, јасан, без утишавања |
осматра њу и њен венац са жаљењем и као хоће да јој каже:</p> <p>— Тако ћеш и ти свенути, неуда |
ћ се седне у клупу, професор говори, ко хоће да бележи, он бележи, а ко неће, онда то толико.</ |
бије парче хлеба, па нек узме Белу, ако хоће... ја ћу му први честитати.</p> <p>— А дотле?</p> |
изопачи праве дечје наклоности.{S} Ако хоће да учи школу, нека учи, а ако неће, значи да није |
ела је сад имала киселих паприка колико хоће, али, пренета у ситне интриге удатих другарица, за |
, и рече хладно, готово опоро:</p> <p>— Хоћемо ли да се вратимо?</p> <p>— Зашто? — чудила се Ви |
— примети она. — Склонимо се негде, ако хоћете... под какво дрво, у ону кућу у врх пута? ---—</ |
ин, је ли тако?{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!{S} Хоћеш ракије?</p> <p>Илић није пио то пиће.{S} Али прис |
варног.{S} Само илузије, само снови.{S} Хоћеш ли још један полић?{S} Продао сам неке старе пант |
>— Којешта.{S} Бар смисли шта хоћеш.{S} Хоћеш ли да будеш виђен?{S} Онда критикуј туђа дела, не |
ци!{S} На кога се метну, несрећнице?{S} Хоћеш ли да свет показује прстом на тебе, луди створе?< |
купштина у Београду — рече јој Аница. — Хоћеш ли да идемо?</p> <p>Тада се и по четврти пут глог |
<p>— Је ли, тата — прекиде га Младен — хоћеш ли и ти постати министар?</p> <p>— Зини да ти каж |
неко надземаљско задовољство.</p> <p>— Хоћеш ли да будеш моја жена? — упитао је он.</p> <p>Њен |
/p> <p>— Врућина ми је, мајко.</p> <p>— Хоћеш ли слатко и воду?{S} Сад је девојка дошла са буна |
тек:</p> <p>— Куда ћемо?</p> <p>— Куда хоћеш — одговори она нешто рапавим гласом.{S} Затим дод |
ам прошла кроз твоје доба.</p> <p>— Шта хоћеш тиме да кажеш?</p> <p>— Ти си лутала по Београду, |
170" /> <p>— Којешта.{S} Бар смисли шта хоћеш.{S} Хоћеш ли да будеш виђен?{S} Онда критикуј туђ |
мо оружати „знањем целе епохе“, како ти хоћеш.{S} Морамо се задовољити мањим.{S} То знање према |
ерам кола треће класе.</p> <p>— Ако пак хоћеш да будеш задовољан — продужи Ристић — онда мораш |
рећи само теби... да ти кажем, ето ако хоћеш... колико сам ниско пао, најзад.</p> <p>Девојка п |
ну;</p> <p>— Не знам.{S} Назови ме како хоћеш.{S} Измењао сам све идеје.{S} Више немам никаквог |
атерија, енергија.</p> <p>— Назови како хоћеш — једва чујно прошапта девојка — али ја осећам не |
твари?</p> <p>— Има старог мебла колико хоћеш, труне ми горе на тавану!</p> <p>Тако би и урађен |
.{S} Она се не врати, ма је звао колико хоћеш.{S} Просто: пиши пропало.</p> <pb n="252" /> <p>— |
А ја хоћу да се образујем до краја.{S} Хоћу да будем на висини времена у којем живим.</p> <p>К |
и то време, да се не живи тако брзо.{S} Хоћу да грицкам полако <pb n="242" /> своју срећу, живо |
едомир. — Он се тек пење врхунцу.{S} Ја хоћу да он буде вредан...</p> <p>— Пуста жеља!{S} Јер с |
ти шта је вредео наш живот.</p> <p>— Ја хоћу најпре да учиним све што могу други.{S} Оно после. |
загонетно.{S} Она признаде:</p> <p>— Ја хоћу да се образујем потпуно, до краја, систематски.{S} |
позитивна знања модерној жени.{S} А ја хоћу да се образујем до краја.{S} Хоћу да будем на виси |
шњи глас му је довикивао:</p> <p>— Буди храбар.{S} Ради.{S} Реши се.{S} Не клони.</p> <pb n="16 |
ди више него глава.{S} Те су је теорије храбриле, подизале, одушевљавале.{S} Она је веровала у |
ла да остаје сама са својим мислима.{S} Храбро је сносила садашњост и чекала нешто друго... буд |
е тесни, ваша схватања плитка.{S} Треба храбро поћи ка идеалу нове жене, јер нама требају жене |
дност у људском смислу речи.</p> <p>Ова храброст не потраја дуго.{S} Он виде да би му од рукопи |
е да ће се сакрити.{S} Подржавала ју је храброст лопова, заносила ју је носталгија робијаша кој |
— како су звали то одељење — скупи сву храброст, закуца на врата и преда се тој голицавој дрхт |
Да ли покуша да га спречи и да му улије храбрости, кад му примети:</p> <p>— Ти претерујеш.{S} Т |
еданпут дође тренутак кад се мора имати храбрости и прекинути на кратко са свим маштаријама.</p |
зиграна.{S} Трговци су се уселили у њен храм.{S} Јавну реч је заглушило пиљарско <hi>ко да̑ виш |
раскеву, која је имала шеснаест година, храмала на леву ногу и којој су њено необично име — име |
да уста, заборављала на своју сакатост, храмала око студента, пљескала рукама, пуцала прстима и |
га није видела, ишла је оборене главе и храмала јаче него икад.{S} Дотле су пркосили једно друг |
то најбоља кондиција у Београду: стан, храна, пријатељство великог човека и нешто у готову!{S} |
на за другом популације које је планета хранила.{S} Наука је одредила свакој звезди своје место |
шко.{S} Становали су под једним кровом, хранили се за истом трпезом.{S} Поред тога, Бела није н |
ром вас спалио... од човека кога хлебом хранимо...</p> <p>— Мама! — умеша се Бела енергичније.< |
н трошак и по коју књигу. <pb n="84" /> Хранио се на кредит, до бољег времена, где и раније.{S} |
угова, Ужичани и Црногорци, с којима се хранио.{S} Они су ишли у гомили, грајали и препирали се |
иде плата, није много али колико да се храниш.{S} А занатлија?{S} Рано се дигни, доцно лежи, а |
елим, да му кажем нек долази код нас на храну.{S} Њему ће се познати, а нама је свеједно: куд ј |
мну: страшна је тада, риче, бесни, ваља храстове, односи ћуприје, <pb n="213" /> рије њиве.{S} |
по целе ноћи није могао заспати.{S} Реч Христова врзла му се по памети:</p> <p>— Жено, шта има |
у коју је волео.{S} Он је био добар као Христос, а мало је људи _ко]и су починили толико зла св |
тихети да природне науке побијају науку хришћанску.</p> <p>Његов отац, кујунџија Марко, јако се |
уметничком певању, и, да је хтео мењати хришћанство, он би место крста набио на олтар гуњ и опа |
Нећу да ми се свет смеје: хрома млада, хрома млада! — говорила је девојка мајци гласом у којем |
ани београдске болнице.{S} Једна млада, хрома жена успротивила се излишној секцији коју је зако |
ања.</p> <p>— Нећу да ми се свет смеје: хрома млада, хрома млада! — говорила је девојка мајци г |
иња један недостатак. „Он сиромах, а ја хрома!“ — мислила је и веровала да су тако равни једно |
та, и, поклецнувши само једанпут својом хромом ногом, већ беше у другој соби. — Што су дивне, с |
е био тако снажан, да она посрну својом хромом ногом и једва се заустави на половини салона.</p |
тње блузе, и нежним лицем девојке, чија хромост није допуштала честе изласке на отворено поље и |
а се и њему допадне, јер је она, својом хромошћу завезана за кућу, сањала често о заљубљеним па |
ненадно потресена. — Кад је видим онако хрому, мени се срце цепа.{S} Ја бих хтела, опет, да је |
ије у дно свог ђачког сандука, поређане хронолошким редом; закључавао их по двапут, тресао ката |
отово осећало у кући.{S} Млади човек не хте покварити ово присно весеље дома, који је последњих |
о сама љубав.{S} Хтеде утешити девојку, хтеде јој дати доказа сигурне будућности.{S} Његов глас |
о <pb n="153" /> што је свака чежња.{S} Хтеде отпочети присан разговор, упитати своју другарицу |
.{S} Његов поглед је био сама љубав.{S} Хтеде утешити девојку, хтеде јој дати доказа сигурне бу |
но своје метално тика-так, така-тик.{S} Хтеде да пробуди Аницу.{S} После се застиде.{S} Како да |
мрак.</p> <p>Илић угледа ову сенку.{S} Хтеде нешто рећи.{S} Али не могаде.{S} У његовој глави |
у... ви разумете?</p> <p>— Не разумем — хтеде рећи нови суплент; поклони се и изађе.</p> <p>Гим |
ољна у сваком случају.</p> <p>Па као да хтеде уверити себе, потврди:</p> <p>— Зашто да не будем |
рај где би почео нов живот.{S} И као да хтеде остварити овај сан, он се обрати девојци, нежно к |
инивши десном руком један покрет као да хтеде истргнути нешто. — На сваком кораку, тако рећи, м |
у кујни.{S} Али овог срећног дана, она хтеде показати томе ђаку да она није мачји кашаљ, да он |
у је све док се не виде с Кајом.{S} Она хтеде по том да надокнади своју срећу, да види, <pb n=" |
p> <p>Кад су се пустиле из школе, Вишња хтеде избећи да са Кајом иде кући.{S} Али је она не пус |
бине девојкине.{S} Он пусти.</p> <p>Кад хтеде да загрли поново тај дивни створ што му се подаје |
зе, преко ивањског цвећа.</p> <p>Радоје хтеде јаукнути као рањено живинче, али бол девојке коју |
ије.</p> <pb n="199" /> <p>Матовићка не хтеде наваљивати.{S} Знала је да јој је муж врло тврдог |
ири с оцем.{S} Врати се у Чачак, али не хтеде продужити школу.</p> <p>— Нећу да будем чиновник |
ше црне мисли као осице.{S} И као да се хтеде одбранити од њих, он поново обгрли погледом своју |
а ћеш се удати те зиме.</p> <p>Вишња се хтеде подсмехнути својој другарици, али се не усуди.{S} |
е оскудице и понижења, те одложи час, и хтеде се вратити.{S} Али га госпођа понуди да се одмори |
јој заплами образе.{S} Он је поздрави и хтеде проћи.{S} Тада му Вишња приђе, пруживши руку, не |
нтовним мислима нових дана и готово јој хтеде рећи: „Хајде, срећна душо, поново у тих живот ода |
ама.{S} Она узбуди цело његово срце, он хтеде заборавити садашњост, притиснути је на груди, рећ |
S} Нико ме не воли.{S} Са̑м сам.</p> <p>Хтеде још нешто рећи, али осети да му глас дрхти.{S} Је |
живот, остави све друго.{S} Кад се кола хтедоше кренути, Бела истрча у двориште и стаде преклињ |
ије осећала пред њим никаквог стида.{S} Хтела је да му се преда одмах, ту, на тој пространој по |
е у Дунав чинила јој се понова лепа.{S} Хтела ју је поздравити као Бранко: „Београде, мој бели |
ди њега су били ти напори, ради њега је хтела бити ослобођена жена.{S} Нашто онда еманципација, |
е и заклони лице оним цветом, као да је хтела сакрити руменило које јој заплами образе.{S} Он ј |
евојка је грицкала доњу усну, као да је хтела савладати изненадну жалост која је обузе.{S} Млад |
иши од ње.{S} И млада девојка као да је хтела узети у одбрану свога новог познаника, подиже гла |
она погледа значајно у Илића као да је хтела сазнати какав су утисак учиниле на њега те речи.< |
не, није се могла сетити доказа који је хтела навести, збуњивала се и допуштала своме пријатељу |
} И нашто оно њено подигравање којим је хтела да сакрије своју сакатост пред младићем ?{S} Или |
послу.{S} Кад јој се није чинило што је хтела, свађала <pb n="128" /> се да се кућа орила од ње |
ме пријатељу да он формулише оно што је хтела рећи.{S} Да би пак утишала своју савест, радила ј |
тешке, уочљиве, сваком видне, да их је хтела сакрити; болеле је.{S} И као да се хтела отрести |
p>Она је погађала његову мисао.{S} Није хтела да га понизи.{S} Она је преклињала...{S} Црте на |
После се не вратише више.{S} Бела није хтела да чује за Париз.</p> <p>— Ја у Француску? — викн |
е једног човека кога за живу главу није хтела видети.{S} Ипак, корачала је даље.{S} Надала се д |
ла од саме себе?{S} Ипак у постељу није хтела ићи.</p> <p>Погледа на сат.{S} Било је још рано.{ |
тела сакрити; болеле је.{S} И као да се хтела отрести тих осећаја, рече својој другарици;</p> < |
ако хрому, мени се срце цепа.{S} Ја бих хтела, опет, да је видим срећну, задовољну, збринуту.{S |
бе, па се заустави код огледала.</p> <p>Хтела је да види на њој самој колико га мрзи.{S} Један |
јер не зна разлога моме одласку.</p> <p>Хтела му је писати дуго, опширно о себи, о својима, о м |
, по суседним авлијама, као да су и оне хтеле побећи од куће.{S} У салону су остајали само Бела |
једну утврђену тачку, као у неки сан, и хтеле рећи:</p> <p>— Да дивног сна!{S} Оставите ме да с |
што очекујемо од даљег живота, а што би хтели да сазнамо и улепшамо као у бајци.{S} Јесења ноћ |
дољубе, јер наше време није оно што смо хтели, и ми смо се горко преварили у систем парламентар |
ан тренутак, чврсто загрљени, као да су хтели задржати срећу коју су нашли.</p> <p>Из трпезариј |
је то случај у свима покретима, који су хтели употребити ту згодну прилику за свој лични интере |
неизлечиве болести, па ипак се силило и хтело да сакрије своју немоћ.{S} Упрегнуто <pb n="298" |
аједно са њом и слику младе Чачанке.{S} Хтео се бацити блатом на све <pb n="112" /> што је прош |
. — Није то за тебе.{S} Ја то видим.{S} Хтео сам ти то рећи још раније.{S} Али нисам могао да т |
и.{S} Њена слика му је бунила главу.{S} Хтео је да опет под руком осети њено тело, да се утопи |
ане.{S} Трудио се да не мисли на њу.{S} Хтео је да је заборави.{S} Њена слика се брисала, срце |
никад. „Мени треба један искрен друг“ — хтео је рећи — <pb n="73" /> „једна жена као што си ти, |
5"> <pb n="162" /> <head>XV</head> <p>— Хтео сам нешто да ти кажем, жено — рече Матовић, спрема |
зговор живље. — Није ли оно какво си га хтео, за какво си се борио.{S} Убијен је краљ тиранин, |
добар узор уметничком певању, и, да је хтео мењати хришћанство, он би место крста набио на олт |
визам оптужује се с много разлога да је хтео претворити свет у огромну, мртву, парну машину, да |
, баци је у угао иза себе, и, као да је хтео утопити своје мисли, он се предаде загрљају који ј |
мену и управи поглед прозору, као да је хтео себи дати рачуна где се налази и шта се десило.</p |
ти; радознало, <pb n="201" /> као да је хтео сазнати како се те ствари догађају.{S} Ослушкивао |
{S} Био ју је видео на улици, па кад је хтео прићи, она је зауставила неку своју познаницу на п |
ла ако би пао у туђе руке.{S} Он јој је хтео писати ради себе <pb n="188" /> такође, испричати |
/></p> <p>у њој звезду пратилицу, он је хтео да она буде једино метеор, који ће се појавити на |
животом, за животом потпуним.{S} Он је хтео да га види јасно, ту, поред себе, да се сав загњур |
твари на неразумљив начин.</p> <p>Он је хтео да буде просто мудрац.{S} Своје мисли налазио је ш |
софа и математичара, на основу којих је хтео решити свој проблем. — Изникнуће ми на врх главе.{ |
његових противника <pb n="295" /> није хтео читати да не губи време.</p> <p>Међутим, последњих |
е држао високо своју лепу главу, и није хтео да погледа те одрпанице.{S} Кад би се кола напунил |
ужа.{S} То му се увртило у главу и није хтео за длаку попустити, као да би се огрешио о један п |
ешала се мајка.</p> <p>Млади човек није хтео да чује о тој операцији која би га лишила очевине. |
еђутим, то није било могуће.{S} Он није хтео да склапа озбиљније везе, он није тражио <pb n="11 |
га је седео Младен, који се никако није хтео скрасити на своме месту; до дечка је била једна бл |
а...{S} Није довршио реченицу, јер није хтео причати о сиротињи свога оца.{S} Место тога, он је |
ељима...{S} Теби првој о њој казујем, и хтео бих да знам шта ти о том мислиш?</p> <p>Вишњин пог |
ако се наљутио због тога на свог сина и хтео га убити.{S} Занат није ишао никако.{S} Јела се ст |
p> <p>— Залутао сам.{S} Није то што сам хтео.{S} Преварио сам се у Дарвина.{S} Шта ми је требао |
м.{S} Како се то десило?{S} Ја то нисам хтео.{S} Мене сматрају за мирна човека, али видиш, ја с |
а писма уверавала у све што је несвесно хтео, што је тражио од живота.{S} Она су му <pb n="91" |
сине? — викну му стари.</p> <p>— Ја бих хтео да изучим за златара код тебе.</p> <p>— Какав злат |
троши између два акта који се називају: хтети и моћи.{S} Зашто дакле бити против онога који нам |
вари догађају.{S} Ослушкивао је челични хук шиваће машине, студирао физиономије трговачких помо |
супружанске собе.{S} С поља је допирао хук плахе кише.{S} С времена на време млезеви би ударил |
пљуштала.{S} Са реке је допирао потмуо хук бујице и тежак мирис на одроњену земљу.{S} Грађани, |
а по славама, правила посете, ступала у хумана друштва, водила политику.{S} Она је волела те из |
прошлог столећа, заслужују да на њихове хумке долази свет и молитве чита; међу најлепшим именим |
аче у помрчини давале су утисак гробних хумки.{S} Усамљени пламенови који су се палили по прозо |
се ниже пада.{S} Калдрма, куће, кровови цаклили су се <pb n="83" /> под усијаним сунцем готово |
/p> <pb n="215" /> <quote> <l>Колика је царева ливада</l> <l>На њој нема трна ни грмења.</l> <l |
ом, она је обухватала ове обадве широке царевине мисли и трудила се да их разуме обе и да их по |
да је ова варош по свом положају, после Цариграда и Неапоља, најлепша на свету, а ја се кладим |
гове мајке, ћерке цинцарина, ханџије на цариградском друму, који се доцније обогатио, и оца, ро |
е колико је воли, да јој открије, поред царства мисли, скровиште осећаја.{S} Он је успео да се |
вот где новац господари свима питањима, царује индивидуализам који руши фамилију, државу, води |
подсећало на винову лозу, а цветови на цвет од кромпира.{S} Одаја је била тако мала да ју је и |
ка... <pb n="289" /> ти си имала велики цвет... на железничкој станици се формирао један воз... |
ешира.{S} У руци је држала један крупан цвет на подугачкој гранчици.</p> <p>Она га спази такође |
учка трава диже скромно свој велики бео цвет.{S} Љутићи су жути као очи у мачке.{S} На мршавим |
пада! — рече, најзад, Вишња, и пружи му цвет.</p> <p>Он га узе.{S} Промуца неколико речи захвал |
је узе и за другу руку.{S} По башти су цветали патлиџани.{S} Рит је био пун зелене трске.{S} Н |
нце пресијавало се на његовим жутоликим цветићима, нешто свелим.{S} Његова сенка, неправилна и |
ног цвећа.</p> <p>— Ово ти послала Мила Цветкова — рече јој мајка, показујући јој велику дињу. |
нински ветар духне из клисуре, облак од цветне прашине дигне се изнад ливаде.{S} Траве полегну. |
је је лишће подсећало на винову лозу, а цветови на цвет од кромпира.{S} Одаја је била тако мала |
Она га спази такође и заклони лице оним цветом, као да је хтела сакрити руменило које јој запла |
и страсно заборавимо као чела на каквом цвету.{S} Вишња је несвесно пила миље из ваздуха тога д |
а, па чудно одударала од свежег пољског цвећа.{S} Вишњи се учини да нешто живи ту у лози, у вла |
у очи Ивањдана излет на брање ивањског цвећа.{S} Да пустиш, тето, Вишњу са мном?</p> <p>— Не б |
еко образа, преко блузе, преко ивањског цвећа.</p> <p>Радоје хтеде јаукнути као рањено живинче, |
бледе, уздржљиве, свете боје у ивањског цвећа... да ли има шта умилније од његова венца!</p> <p |
из суседства је добијала колача, разног цвећа.</p> <p>— Ово ти послала Мила Цветкова — рече јој |
оста сама.{S} Беше набрала пуно наручје цвећа, те потражи какво угодно место да седне и сплете |
убава девојко!...</l> </quote> <p>— Ево цвећа! — викну један женски глас.</p> <p>Гомила се раст |
дерлук, прозорске завесе на алке, нешто цвећа у саксијама и пуно дима од јевтиног дувана.</p> < |
азило у беспослицама, неговала је нешто цвећа, везла по коју мараму, читала, по каткад, сензаци |
атио их у варош, окопавао им баштице за цвеће, позивао њихове другарице на седељке; нико није у |
ори она, бледа, жута у лицу, готово као цвеће које је држала у крилу. — Али је живот чудан, ком |
о зачуђено као девица, ситно, бледуњаво цвеће на кривим, ломним гранчицама.{S} То је ивањско цв |
висним од њене воље, неминовним.{S} Ово цвеће, широка ливада, јаки мириси, па то коло и све вра |
а.{S} Међу травкама назире се разнолико цвеће.{S} Ту је модри слез са круницом као звезда.{S} У |
им, ломним гранчицама.{S} То је ивањско цвеће, боје као восак.</p> <p>Друштво загази у ливаду.{ |
Марка, које је било зарасло у подивљало цвеће.{S} Пред њима се појави широка трака Дунава.</p> |
гову средину и стаде растресати набрано цвеће.</p> <p>— Јаој, црна, шта ћеш ту? — викну <pb n=" |
шљунком.{S} Око њих се мешало засађено цвеће <pb n="67" /> с дивљом травуљином.{S} Кроз уско л |
"216" /> крилу мирисало је то посвећено цвеће тако силно, чудно, као да се доиста из њега излив |
ао многе ствари, показивао му непознато цвеће, које је звао биље, њихове крунице, прашнике, туч |
екну долином:</p> <quote> <l>Девојке су цвеће брале,</l> <l>Цвеће брале, венце виле,</l> <l>Вен |
uote> <l>Девојке су цвеће брале,</l> <l>Цвеће брале, венце виле,</l> <l>Венце виле, говориле:</ |
намирише, нудила му бонбоне, китила га цвећем из саксија, слала по Младену какву гравуру или д |
ва, разне кутије са шамијама, вештачким цвећем, бонбоном.{S} На фијокама испод њих примећивали |
ва насеобина разноликих вила, окружених цвећем и украсним биљкама.{S} Међутим, онда то беше пра |
воме препуном срцу налазила је одушке у цвећу, сагињала се, кидала га, мирисала, стезала његов |
9" /> крмачама, и наби на очи доста фин цвикер.{S} Он је метао те наочари кадгод је имао посла |
се сва, послушна, гипка, нежна, бледа, цвокоћући и згрчена поред њега.</p> <p>Ноћ је улазила у |
извешана пред бакалницама.{S} Ласте су цвркутале око телефонских жица.{S} Под уличним дрвећем |
тнила. — Благо њима.{S} Узлећу, певају, цвркућу по ваздан.</p> <p>— Глупе жеље! — закључила би |
ела.</p> <p>Осећала се слободна, зрела, цела.{S} Како јој је сад изгледао јадан живот у гимнази |
е руку, само његове беху као привезане; цела варош радила је око њега, само се он осећао неспос |
биђе брдашце, и пред путницима се указа цела панорама Београда са дунавске стране: варош је поч |
о дивно довршеном телу које је издавала цела њена појава.</p> <p>— Волите се већ целу младост.{ |
вника, те је рачуноиспитач мислио да је цела његова несрећа долазила од његове ниске школске сп |
} Девојка подиже руке као да се предаје цела безбожном привиђењу које се јављало на огледалу.{S |
а ова миловања, као да је осећала да се цела љубав не састоји од пољубаца.{S} Она је ту остала |
о.{S} Руке је забацила.{S} Наслонила се цела на младића.{S} Тамно жута чарапа од конца вајала ј |
само пролеће, па да се и то зазида, те цела Морава окрене на јаз.{S} Али се пролеће не дочека. |
ла трака од Саве, једна зелена ливада и цела железничка станица.{S} Разни колосеци, низови ваго |
друга жена... жена која ће се посветити цела његовом делу, која ће му омилети кућу, која ће вер |
{S} Тада јој се учини како у њима дрхти цела Радојева душа, и збуни се.{S} Сунце је било дошло |
спод простирке од прага.</p> <p>При том цела њена млада снага отисну се на њеним хаљинама.{S} Њ |
с Фламарионом посећивао месец, звезде, целе сунчане системе, где је откривао милионе нових ств |
, тако велика као да се скупио народ са целе планете.{S} Сви су је гледали са ужасом.{S} Није б |
урадио!</p> <p>Тада, један уздах издиже целе Белине груди.{S} Она баци у вис обе руке.{S} Широк |
ирно, спокојно и задовољно дисало је из целе њене појаве.</p> <p>— Ти си удата? — рече јој Вишњ |
Сунце обасја.{S} Снегови што су падали целе зиме почну да се краве.{S} Пред дућанима су воштан |
примам борбу.{S} Ја сам наоружан знањем целе наше епохе.</p> <p>Вишња се промисли да ли да му к |
вали, тако се не можемо оружати „знањем целе епохе“, како ти хоћеш.{S} Морамо се задовољити мањ |
дила.{S} Осећао се истрошен, утучен; по целе ноћи није могао заспати.{S} Реч Христова врзла му |
у! — говорила је немо у себи.</p> <p>По целе дане проводила је у својој соби, читала прибелешке |
заревићева.{S} Ја га волим, он је понос целе наше фамилије, он ми је тако рећи брат, ја немам д |
уде или ту стоку.{S} Јадно место где се цели животи истроше, а душа не оде даље од бриге за нас |
ли кукурузи.{S} Младићев поглед прелете цели родни крај, па се заустави на врху Овчара.{S} Сети |
је моћним својим жилама као нераздељиву целину, струји кроз њу као њен крвоток.</p> <p>Радојев |
њега се припило једно женско створење, цело једно женско тело, готово голо.{S} Он не би био чо |
се освести потпуно пред том сликом.{S} Цело његово поштење усправи се између њега и девојке.{S |
з појма да и постоје славни психолози?“ Цело његово биће вукло га је у том тренутку далеко од н |
г поточића воденицу са два витла, те га цело село прогласи за најдаровитијег човека под небом и |
латка језа, од чукљева на руци, па кроз цело тело, да јој и колена задрхте, као кад је читала з |
истачкана златним маљама.{S} Она узбуди цело његово срце, он хтеде заборавити садашњост, притис |
из затвора.{S} Част му се поврати, али цело његово имање оде на добош, јер је он највише настр |
рације и с ласкавим осмехом, који прели цело њено лице, чак до подвољка и широког врата, па реч |
о њихова.{S} Она је била провела готово цело детињство са њом и њеним братом, Радојем.</p> <p>З |
p>— Можеш мислити...{S} Разговарали смо цело јутро.{S} Још удара на бели лук, а већ развезао о |
а. <pb n="149" /> Осећала је да је њено цело биће везано за њега.{S} Њено срце грчило се у мука |
е стихове! — рече Бели, и осети како му цело тело дрхти, а на срце му наваљују разнолики осећај |
подиже главу и задржа је тако уздигнуту цело време, дајући утисак неког од оних наших неписмени |
прса и онда оде онде, па леже...</p> <p>Цело ово вече, Илић је мислио на самоубицу.{S} Па и сут |
о на слици, он је видео цео свој живот, целог себе.{S} Што је учинио једну услугу својој сестри |
ве.{S} Ове песме, Радојеве речи, весеље целог друштва, расцветана ливада и ти мириси заносили с |
а очекује — помисли огорчено — извођење целог једног система демократских рефорама, а они нису |
је остао неколико месеца.{S} На чуђење целог села, начини од једног поточића воденицу са два в |
о рђаве резултате.{S} Министар. који се целог живота борио против реакционарних власти, трудио |
ада се сети великих планова Радојевих и целог његовог говора на Моравиној обали.{S} Погађала је |
уби се, и као што би радила мајка, глас целог народа их љушка у њиховим гробовима.</hi> </quote |
ишта која, ако се усвоје, прете донекле целој згради, чије су темеље ударили Кеплер и Галилео, |
у свима пословима.{S} Изгледа као да у целој земљи постоји као осећање општег банкроства.</p> |
т, влада, треба да представља у суштини целокупан народ, његове сталне и опште интересе.{S} У С |
абере.</p> <p>Идеални егоист који тражи целокупност своје среће, Илић је осећао да ће та срећа |
инити својим суграђанима, Србији, можда целом човечанству.</p> <p>Кућа у којој је држао кондици |
ах у село.{S} Прекинула је на кратко са целом прошлошћу.{S} Дала је реч својој другарици да јој |
Што се њему допадало, морало се допасти целом свету, па следствено и његовој жени.{S} У противн |
раде, згрчених прстију и с грозницом по целом телу.</p> <pb n="96" /> <p>Шта су они тада рекли |
Сунце се не види као да се растопило по целом небу, па жеже.{S} Нигде тице да се чује.{S} Биље |
д родитељима и публиком, па да му преда целу себе, сву раскошну младост која је бујала у њеним |
е, несносне језе која ју је подухватала целу, од врхова прстију па све до чела и главе.</p> <p> |
виде да Радоје има право, па му предаде целу радњу, а сам поче да сади лук преко лета, зими пак |
апред.{S} За њом пође Илић и осмотри је целу.{S} Видео је сад јасно што синоћ у мраку није мога |
ољу земљу и прети да једног дана збрише целу варош.{S} Међутим, она нам нуди хиљаде руку, да на |
левши да види своју драгану, да је види целу, разголићену, остављену њему на вољу.</p> <p>Она ј |
и одрпаног сељака, оно управо што држи целу пирамиду друштва и који најтеже осећају њен терет. |
х голија и врањских винограда, она поји целу нашу земљу, држи је моћним својим жилама као нераз |
.{S} Буди правичнија.{S} Ми смо провели целу младост заједно.{S} Ми смо били везани присним вез |
и на пример, он ју је већ умео поновити целу.{S} Учитељ, који је за свој рачун учио немачки јез |
и за преписача у Ваљеву, где је начинио целу своју каријеру.{S} Ту се оженио, подоцкан, кад му |
кинути.</p> <p>— Да чекам и да поновимо целу нашу историју из почетка!</p> <p>— Нема шта да чек |
ела њена појава.</p> <p>— Волите се већ целу младост.{S} А ти не видиш, ти ниси видео то тело — |
рађала без разлога, испуњавала је њену целу душу.{S} Она је веровала у Чедомира, он је воли... |
ку, на њене косе, на њене образе, на њу целу, њему се привиђало као да иза ње види једну нову в |
оло од <pb n="134" /> руке, да осети њу целу, обешену о њега.{S} Девојка притисну руком онде гд |
аче у граду није било сазидано: све сам цемент и камен, темељ широк неколико хвати, а врх од зи |
на је несвесно осећала колико је висока цена Радојевим чворнатим рукама.{S} Том осећању придруж |
.{S} Марке су биле најновије, укус леп, цене умерене, <pb n="61" /> а млади газда нежењен, па ј |
алили на врућину, на прашину, на велике цене.{S} Овог пута њен се поглед следи.{S} У дневним ве |
шљивама.{S} Код њега су биле најскупље цене, али је купаца било доста, јер се знало да код њег |
избору боја, <pb n="200" /> говорила му цене појединих набавки.{S} Младић је одобравао.{S} Није |
/> рије њиве.{S} То се она свети што не ценимо њену снагу.{S} Међутим, то време пролази; центра |
рема мени.{S} Зар мислите да ја не умем ценити толике пријатељске услуге, поклоне које сте ми у |
ну снагу.{S} Међутим, то време пролази; централа се подиже, и ја ћу ускоро, као онај класични п |
аку, тако рећи, може се подићи по једна централа, чије би струје ноћу осветљавале нашу варош, н |
пролећа приступило радовима на подизању централе <hi>Рад и Светлост</hi>, како ју је крстио јед |
а.{S} Пре тога, Радоје се враћао из <hi>Централе</hi>.</p> <p>— Добро вече, комшинка! — поздрав |
ца. — Ја мислим да подигнем једну такву централу под Овчаром.{S} Ускоро ћу отпочети да говорим |
дника који у подножју те планине зидају централу <hi>Рад и Светлост</hi>.{S} На њега налетише ц |
пред својом старом пријатељицом, ма по цену да се понизи.</p> <p>— У осталом, мени није ништа |
био лак, јевтин.{S} Данас све има своју цену; симпатије су редак луксуз, а брак... брак је код |
S} Успети, само успети, успети по сваку цену!...{S} Што још занима, јесу жене којих има много д |
} Сељаци у незграпним, сламним шеширима цењкали се с грађанима.{S} Око дванаест сати пуштале се |
шта ће бити од мене?</p> <p>Без Илића, цео њен план за високим студијама изгледао јој је излиш |
и сва распала.{S} Да се тако продужило, цео државни буџет <pb n="261" /> не би био довољан да з |
ек се не жени због кошуље.{S} Млади су; цео је живот пред њима...{S} Да, ја сам човек из старог |
ворила сам им, „јавно, преко новина, да цео свет види какве имам родитеље“.</p> <p>Цео дан су п |
аком питања.{S} Она се заиста питала да цео тај рад није бесциљан, питала се шта ће она привред |
ове својом вереницом, дâ јој обећања за цео живот, свечано, пред родитељима и публиком, па да м |
а, што би довољно било другом човеку за цео живот, остави све друго.{S} Кад се кола хтедоше кре |
.</p> <p>Она је због Чедомира променила цео <pb n="226" /> живот.{S} Противила се вољи родитеља |
присуства.{S} Чинило му се као да га је цео свет напустио, као да му нема најбољега што је имао |
днеле мостове, разориле путеве, укочиле цео саобраћај.</p> <p>Једне од тих влажних, мрачних ноћ |
јој сви сањамо, коју сви очекујемо кроз цео свој живот.{S} Живот <pb n="90" /> пролази, а она с |
ила је Бела.{S} Она није могла издржати цео дан на ногама, подносити сва она трчкарања, предста |
ору, у Бугарску, Русију.{S} Наш ће бити цео свет.{S} Правићу шећерлему, продавати переце; шта т |
ао да се дешавало нешто што ће изменити цео његов живот.{S} Он је био дубоко заузет самим собом |
, не знајући због чега, и ми ћемо проћи цео наш живот у немиру и свађи.{S} Ми живимо у земљи ус |
се просвећује, да се учи; он је готово цео неписмен.{S} Ето то, тај факт, то жалосно стање у к |
је ишао у шетњу.{S} Познавао је готово цео тај свет било са улице, било са позоришних премијер |
еби самом.{S} Као на слици, он је видео цео свој живот, целог себе.{S} Што је учинио једну услу |
узет самим собом и видео у том тренутку цео свој дотадањи живот као једну слику, као једну пред |
ику тице како стоји на гранчици.{S} Још цео један свет њихао се под водом и са оним, над њом, с |
свет види какве имам родитеље“.</p> <p>Цео дан су провели у шетњи.{S} Пред вече, кад је сунце |
ма.{S} Обузимали су га чудни осећаји да цепа, да мучи, да се свети на тој девојци која му се пр |
Кад је видим онако хрому, мени се срце цепа.{S} Ја бих хтела, опет, да је видим срећну, задово |
" /> <p>Учитељ приђе, додирну се шешира церемонијално, пружи своју меснату руку, па после првих |
се од задовољства које се налази у овим церемонијама кад се има седамнаест година.</p> <p>— Хај |
уштај га далеко од себе!</p> <p>Бела се церила ђаволасто.</p> <p>— Хај’те горе, на послужење — |
одерна жена изостала је далеко иза жена цивилизованих народа.</p> <p>— Да.{S} Нашем женскињу тр |
ђе.</p> <p>У једном крају, поред гомиле цигаља лежао је један радник, затворених очију.{S} Мало |
меша се један надничар са самаром пуним цигаља. — Вели, неће више да носи цигље... то му је исп |
а вечито нешто севдалијски... уз пратњу Цигана и чауша.</p> <p>— То су стара, добра времена — у |
нацију.{S} Београд је изгледао као лепа циганка кад иде на бал.</p> <p>Кад изби на Теразије, Ил |
уће.</p> <p>На оном месту, близу острва Циганлије, где се пруга дели за иностранство, Илић погл |
е негде око оскудног зеленила на острву Циганлији.{S} Пред вече, кад мало прехлади, свет је изл |
} После неколико минута, нађоше се пред Циганлијом, на оном истом месту на којем је Илић пољуби |
парченце хартије које није било веће од цигар-папира.</p> <p>— Па читај! — закључи самоубица и |
мало уморна...{S} Пхи, али је љута ова цигара — додаде за тим, насмејавши се гласно.</p> <p>Ва |
p> <p>— Не пушиш никако?</p> <p>— Једна цигара с мене на уштап, у друштву, не шкоди...</p> <p>У |
о, имао при себи палидрваца да се упали цигара и давао на веру.{S} Могло се ићи из ходника у хо |
задовољних, срачунатог држања сукње или цигаре, весела лица, охолог погледа и одела по последњо |
е.{S} Госпа-Матовићка слала министарске цигарете.{S} Бела долазила чешће преко дана, кријући се |
друштву, не шкоди...</p> <p>Упалише по цигарету.</p> <p>— Седи... ту, на канабе — рече му Вишњ |
ав полуевропски обучен чиновник који је цигаром дувана убијао досаду.</p> <p>— Је ли ти жао Бео |
младић нешто ауторитативно, грицкајући цигару.</p> <p>Ово питање није се дотле постављало дево |
огута мало дима, те се закашља.{S} Баци цигару и рече презриво:</p> <p>— Не, нисам ја за дуван! |
намрштених веђа и суморно, палио своју цигару.{S} Девојки је један облак туге замагљавао њене |
То је била <pb n="8" /> одаја поплочана циглама.{S} У једном крају се налазила гвоздена пећ, не |
ку.{S} У другом делу дућана, поплочаном циглама, стојали су џакови кафе, пиринча, шећера, канте |
даље, указивала се црвена силуета једне цигљане.</p> <p>Девојка је становала у близини, те позв |
пуним цигаља. — Вели, неће више да носи цигље... то му је испод достојанства!</p> <p>— А како с |
/p> <p>— Ето, тако, радио с нама, вукао цигљу, па онда баци самарицу, потеже се два пут перорез |
ир, онај дубоки пољски мир који не руши цикање попаца, крештање жаба.{S} Он је узе и за другу р |
потиче из одређених ствари нити има за циљ нешто опредељено, она се решавала једнако да му пиш |
ли су из школе, па врљали по вароши без циља, избегавајући посећена места.{S} Они су били леп п |
му грејали џеп, па лутао по Паризу без циља.</p> <p>— Где си био? — предусретала га Бела кад с |
, удовицу — рече Илић у себи изненадно, циљајући на краљеву женидбу. — Не могу да схватим такав |
двојке! — говорио је дечко самоуверено, циљајући на професоре који су му дали слабе оцене. — Са |
ање премаша дужину једног живота.{S} Те циљеве треба оставити деци срећнијих народа.{S} Они су |
има, па га пиће преварило.{S} Његов <hi>цимер-колега</hi> није се био још вратио са божићњег ра |
руговима.{S} Један је био већ господин, циничан, наметљив, извештачено безбрижан, без видљивог |
и срама, а понекад намерно, с извесном циничном сиротињском перверзијом, која даје све више сл |
<pb n="3" /> претци његове мајке, ћерке цинцарина, ханџије на цариградском друму, који се доцни |
о у ватру грдећи реакцију, реакционаре, цинцарски свет, те она продужи ићи, бацајући по каткад |
.{S} Да је још имао читаве потпетице на ципелама, могао би се мерити са свима шеталишним јунаци |
, црно и опшивено свиленим испустом.{S} Ципеле су му биле потковане.{S} Носио је сваки дан оков |
аје само карикатуру стварности.{S} Нове цитаделе романтизма дижу се против освештаних <pb n="29 |
еби је имао окраћале, зелене панталоне, црвен прсник и капут мрк.{S} Да је то било ново, изглед |
о стази је било мирно и топло.{S} Једна црвена буба трудила се да се успење уз један камичак. < |
око ње било сиво, тако сиво да се њена црвена блуза у тој прозрачној сивини причињавала као ка |
ни шљивацима.{S} Још даље, указивала се црвена силуета једне цигљане.</p> <p>Девојка је станова |
падала на варошке куће беле, сивкасте, црвене, црне, <pb n="81" /> ниске, високе, нове, старе, |
Илић у почетку проповедао мржњу против црвене заставе, она би била њен најљући противник.{S} О |
оару.{S} По прозорима <pb n="208" /> се црвене уски јастучићи, где се жене налакћују и разговар |
ијао.{S} Она га је такође приметила.{S} Црвенила се, гледала га весело и смешила се.{S} Њени зу |
а у истом тону.</p> <p>Један нов пламен црвенила лизну јој уз лице.</p> <p>Они обоје покушаше д |
але су још две девојчице, близнакиње, с црвеним тракама у коси, слободне, радознале и пуне прич |
ло певање попаца.{S} Два црна лептира с црвеним рубом око крила јурила се око једног букета дуд |
љењу крила се велика постеља, заклоњена црвено мрким завесама са жутим пафтама, које се данас в |
ем простирали се дебели теписи од лишћа црвеног као бакар.{S} По који зрео кестен лупио би о ка |
н, а изнад ње налазио се узидан крст од црвеног камена на коме је изрезан натпис: <hi>Вилина Во |
аше стране уздизала се висока обала, са црвеном, одроњеном земљом и плаветним венцем удаљених п |
а, на Двору и болници, запламтише живом црвеном бојом.{S} По зидовима остарелим и новим, запушт |
ма, по зарђалом блеху од платформе и по црвеном лицу кондуктерову који је стајао укочено и озби |
са Чедомиром, да га поново придобије за црвену заставу, да подели с њим ову срећу.{S} Али... ње |
инских дажбина.{S} Свет даје и последњу цркавицу, а нема ни пута, ни ћуприје, учитеља, ни лекар |
сред вароши уздиже се велика, старинска црква са гломазним кубетом од лима.{S} Око ње су ситне |
а један спрат и механе за сељаке.{S} Та црква је једини сведок да је Чачак постојао пре нас.{S} |
аном, и широко незграпно кубе старинске цркве, са златним крстом, који се сија у ватри сунчане |
једне шумице примећивао се кров варошке цркве, прост и достојанствен.{S} Све беше лепо, као дот |
сили робу на избор, чудио се сложености црквене администрације око потребних докумената, осмејк |
ланш</hi> имају: деца, лудаци, владари, црквени поглавари, башибозуци, команданти армија...{S} |
јом ватром, јако као крст на старинској цркви.</p> <p>Вишња га пусти да говори.</p> <p>— Само т |
, венчала се јутрос у овдашњој Саборној цркви са г. Чедомиром Илићем, свршеним философом.{S} Че |
ом свет <pb n="174" /> је ишао, место у цркву, горе у клисуру и дивио се како се стене секу...< |
астресати набрано цвеће.</p> <p>— Јаој, црна, шта ћеш ту? — викну <pb n="217" /> јој Милева, ко |
ивадом је звонило певање попаца.{S} Два црна лептира с црвеним рубом око крила јурила се око је |
аку пуном кише.{S} Под њима се белуцала црна калдрма.{S} Било је мало пролазника.{S} Из оближње |
варош, са белим именом, представи му се црна као гробље.{S} Доиста, светиљке нису биле још упаљ |
у којем се видела само понека ласта као црна звезда.{S} Усред мртве тишине у атмосфери, на Сави |
изгледао би да се увио у тробојку какве црначке републике.{S} Време, киша и свакојаке прљавштин |
си.{S} Остале су му ипак његове буљаве, црне, мокре очи, нечег детињског у осмеху што му га је |
на варошке куће беле, сивкасте, црвене, црне, <pb n="81" /> ниске, високе, нове, старе, збијене |
ено тело, као у жандарма, крупну главу, црне веђе, круто држање, набељене образе и офарбану кос |
руменилом.{S} Очи су јој биле мајчине: црне, живе, маслинасте, очи као у неке лепе животиње.{S |
авица! — рекла би гледајући тако њихове црне тачке у дубинама небесног плаветнила. — Благо њима |
ад и Светлост</hi>.{S} На њега налетише црне мисли као осице.{S} И као да се хтеде одбранити од |
је глава била окружена мирисавом маглом црне косе.{S} Из ње су светлеле, као две звезде, две хи |
је, почевши од белих платнених блуза до црне материје мушких капута.{S} Преовлађивали су отворе |
ховим местима <pb n="253" /> зјапеле су црне бездне, страшне провалије, светови очајника и само |
широм отвореној мађарским пустарама.{S} Црни, велики летњи облаци извирали су иза Земуна, сакри |
ом, дебелом хартијом, били су наслагани црни тегови до сто кила, каје соли, гвоздено посуђе.{S} |
моду.{S} Имао је на себи плишано одело, црно и опшивено свиленим испустом.{S} Ципеле су му биле |
је био постарији човек; носио је стално црно одело, био је резервни официр, бријао се сваког ју |
дном тренутку, неко примети да се нешто црно гиба на таласима.{S} Донесоше чакље, али оне беху |
ена. — Дошла Ката данас, па као да се у црно завила, плаче, суза јој сузу не стиже.{S} Вели, ни |
е била ниска, пошумљена барским дрвећем црног зеленила.{S} По ритовима виделе се усамљене роде, |
алазила се у златном оквиру фотографија црногорског кнеза са својеручним потписом.{S} Једно вел |
срете га једна група другова, Ужичани и Црногорци, с којима се хранио.{S} Они су ишли у гомили, |
хране у каквом манастиру, они Ужичани и Црногорци били су врло занимљиви, настављали дискусије |
бо, велики празник, долазак Чедомиров у црном оделу к мени... очев благослов, прасе на ражњу... |
прскоше.{S} У белини платна развише се црнпурасте, дозреле груди.{S} Она се насмеја.{S} Оштар |
равао раднике, гледајући хиљаде њихових црнпурастих, замахнутих руку, он је видео визију Вишње, |
агона и остала гвожђарија образовала је црну, зарђалу масу.{S} На неколико места пушило се.{S} |
вићемо Београд, Србију.{S} Отићи ћемо у Црну Гору, у Бугарску, Русију.{S} Наш ће бити цео свет. |
е ћутала.</p> <p>Оне обе носиле су дугу црну кецељу, просту витицу око главе, сукњу изнад члана |
као у неке лепе животиње.{S} Коса, још црња од очију, окружавала је њено лице као талас.{S} Ње |
нат није занео мозак, те је намислио да црпе злато из те убоге речице, за коју зна мало ко ван |
ких димњака.{S} Чудног облика кућица за црпење воде на обали пружала је своју гвоздену руку као |
је изгледала као бајка коју му прошлост црта у игри пролетњега сунца.{S} Гледао ју је; у срцу ј |
ово џигљав, али млад, пријатних, мушких црта, буљавих очију, које су у тренутцима живости изгле |
ог главног сокака, пред Вишњом је мисао цртала будућност као неку широку реку са зеленим обалам |
бра нада и што се чудно мешало са првим цртама зрелих година.{S} Девојка га никад лепшег није в |
кој материји кецеље; оне обе имале су у цртама на лицу онај израз невиности који је урођен прво |
љи се тиме.{S} Она оде даље, и стаде му цртати положај те своје творевине према њему, у друштву |
а га понизи.{S} Она је преклињала...{S} Црте на њеном лицу беху се развукле.{S} Очи се рашириле |
ај у очима.{S} Тек, била се угојила.{S} Црте на лицу одебљале.{S} Врат јој као кифла.{S} Нешто |
.{S} Године су очврсле његове младићске црте.{S} Био је више човек, више мушкарац.{S} Они остад |
Од Беле је узимао њене ситне префињене црте, њен осмех мачкице која се умиљава, њену несташну |
а је свежије.{S} Из чамовине на прозору цури смола.</p> <p>Пошто је распремила собу, поче да по |
а у њега сивим, остарелим очима које су цуриле.</p> <p>Илић удари љутито песницом по столу.{S} |
етки си се јако допала.{S} Вели, красна цурица.{S} Него, кажем ти — подвуче стара девојка — стр |
ољство које се не да описати, како каже чâ Јанко Веселиновић.</p> <p>У оваквом разговору, у дуг |
</p> <p>— Хајде, испрати нас донекле, — чаврљала је рођака. — Не станујем далеко.{S} Да само зн |
ије остало од <hi>Еснафлије</hi> до две чађаве пруге на зиду суседне куће, на коју се ослањао к |
чињали су озбиљне разговоре, после пили чај, скакали с предмета <pb n="143" /> на предмет, мезе |
чизмом.</p> <pb n="148" /> <p>— Узмите чаја, Иване Јосифовићу —- умиривала га је студенткиња с |
и није шта род.</p> <p>— Гле ти, видре, чак га и то интересује — одврати госпођа на рачун Попов |
вим осмехом, који прели цело њено лице, чак до подвољка и широког врата, па рече значајно: — У |
ашу земљу где нико не воли да се пашти, чак ни за своје задовољство!{S} Препирали смо се дуго, |
део свога живота, сваки ју је познавао, чак и кровови од кућа чинили јој се да је поздрављају п |
утисак раскоши ; све је било потребно, чак преко потребно.{S} Што се тиче реда, он није био за |
ао му је позавидети многи старији друг; чак и понеки професор није имао те ширине у образовању. |
а.{S} Она није знала за та понижења.{S} Чак јој се то свиде: изгледало јој је природно, младићс |
говаца и по томе што се није вајкао.{S} Чак ни на порез.{S} Лепо се носио: зими астраганску шуб |
о је девојци у истом уздржаном тону.{S} Чак да је и могао од њеног оца и њене куће, он не би см |
у се у мржњу против њега.{S} Обедише га чак да је несавесно руковао с друштвеном имовином, јер |
в шибала је под њеним округлим образима чак до првих праменова косе, те је изгледало да се дево |
рема њему.{S} Била сам охола, горда, па чак и по мало дрска.{S} Ја сам га одбијала...{S} Какво |
бична другарица, пријатељица, познаница чак!{S} Како се она могла мешати у његове личне ствари |
мисли о смрти.{S} Било је нечег гробног чак и у кућама, из чијих разваљених вратница и подрума |
ружала усталасана долина Западне Мораве чак до ибарских планина, чије се заокругљене линије наз |
шеве, велосипеди, шиваће машине.{S} Оде чак кућа и имање.</p> <p>Вишња га је избегавала кадгод |
ише на осећање него на разум.{S} Иде се чак до физике, појављују се гледишта која, ако се усвој |
ада Велике Школе бацала је дебелу сенку чак преко улице.{S} Даље од ње, по једној пијаци, око с |
ешто црно гиба на таласима.{S} Донесоше чакље, али оне беху кратке.{S} Радоје обеси тада један |
ке.{S} Радоје обеси тада један фењер на чакљу, па присветли.</p> <p>— Мртвачки сандук! — примет |
сељака.{S} Он можда нема да купи друге чакшире.{S} Али зашто их не закрпи?...{S} Бар то не ста |
а : мушки поглед ни рђав пример, сеоска чама ни саблазна књига.{S} Заман је ожењени колега, иза |
, боре се сад за насушни хлеб.{S} Општа чама, вечито јадиковање, стално незадовољство, грабеж, |
је излагао појединости, освајала га је чама, досада, мрзовоља.</p> <p>— Ето тако — закључи — о |
сима, који се стално љушкају, плови њен чамац с разапетим једрима и води је непознатим путем ка |
ан</hi>.{S} Он је седео на крми и терао чамац врло добро, као да му је то <pb n="244" /> занат, |
мрак, али мало што да је свежије.{S} Из чамовине на прозору цури смола.</p> <p>Пошто је распрем |
ска за зелени зид Јелице.{S} Пратила га чамотна тишина као сенка.{S} По дијамантском ваздуху ви |
хових имена!{S} Једанпут су дошли дотле чамцем, који су најмили од неких рибара пред кафаном <h |
убљеној девојци, њега је обузимала нека чар, скоро физичка, и он је терао пером, као да броди м |
о њене куће.{S} Би јој тешко да прекине чар у који су је заносиле те приче.{S} Око њих је било |
појачано, скупљајући по селу мотиве са чарапа, ускршњих јаја, дрвених кашика, агитујући међу с |
онила се цела на младића.{S} Тамно жута чарапа од конца вајала је дивно листове њене здраве ног |
м, запуштеним и очуваним, просу се нека чаробна неранџаста боја, која се види само код лептиров |
о — шаптао је у себи — то лепо тело, те чаробне превоје и кутове...</p> <p>— Шта ти имаш против |
алиницу, претварала савамалске авлије у чаробни врт, уносила бескрајна одушевљења у младићево с |
појавити на његовом небу, осветлити га чаробно за који тренутак, па се после изгубити, оставља |
залазило за један облак, бацало зраке и чаробно осветљавало парче неба које се видело, неколико |
е под водом и са оним, над њом, стварао чаробно савршенство.</p> <p>Чедомир Илић је жудио за жи |
гнезду.{S} Дубока тишина је повећавала чаробност тренутка.</p> <p>— Дођи ми једне ноћи — рече |
па читао на глас стихове, предајући се чару философске поезије Његошеве.{S} Кад би пак био рђа |
све што јој је остало од свести, дочепа чаршав са постеље, пребаци га преко своје другарице, кл |
д вратима.{S} Тако се по улици простиру чаршави несигурне светлости.{S} Свет изађе и поседа пре |
влачи у себе, те му је ваљада због тога чаршија дала надимак:{S} Јеж.{S} Стеван се није слагао |
амен.{S} Љубав коју је Остојић уживао у чаршији окрену се у мржњу против њега.{S} Обедише га ча |
ца, хоровође певачких дружина.</p> <p>У чаршији се говорило непрестано о електрици.{S} Радоје ј |
ано, мешајући у говору час <hi>ти</hi>, час <hi>ви</hi>, и, кад дођоше до њене куће, раставише |
p> <p>Брод је ишао час средином Дунава, час се провлачио између ненасељених острва.{S} С наше с |
о тај дан, обузимала ју је час топлина, час зима, и она се журила школи све више, као да ју је |
познатих места; час би то био Београд, час Чачак, час село у којем је <pb n="307" /> живела.{S |
љених једну врсту борбе час прикривене, час отворене.{S} Чедомир се љутио.{S} Дешавало му се да |
као њен крвоток.</p> <p>Радојев глас и, час немо а час гласно, запљускивање домаће воде утицали |
врло плаво блудели су облаци час бели, час жути, и губили се лагано у помрчини.</p> <p>— Ми ст |
, то је било страшно, час тишина смрти, час узбуна мртвих ствари, једно бојно поље у ноћи са св |
еста; час би то био Београд, час Чачак, час село у којем је <pb n="307" /> живела.{S} После се |
То је било велико, то је било страшно, час тишина смрти, час узбуна мртвих ствари, једно бојно |
.{S} Пролазили су поред познатих места; час би то био Београд, час Чачак, час село у којем је < |
ти до миле воље њену кожу час румену, а час белу.</p> <p>— Куда идемо? — упита га она.</p> <p>П |
оток.</p> <p>Радојев глас и, час немо а час гласно, запљускивање домаће воде утицали су чудно н |
ли.{S} Из неба осу плаха киша, да се за час начини поток поред њиних ногу.{S} Они су ишли даље. |
их наставница.{S} Није морала трчати на час да не задоцни.{S} Па и ти часови!{S} Није их било в |
код двоје заљубљених једну врсту борбе час прикривене, час отворене.{S} Чедомир се љутио.{S} Д |
у пак је бунио тај дан, обузимала ју је час топлина, час зима, и она се журила школи све више, |
ави.{S} Она заћута, и тек пошто се први час сврши, упита другарицу без неког нарочитог повода:< |
вакојаке оскудице и понижења, те одложи час, и хтеде се вратити.{S} Али га госпођа понуди да се |
њега: било да она не дође на заједнички час, било да га не примети на улици, било да се сувише |
е је дошло врло плаво блудели су облаци час бели, час жути, и губили се лагано у помрчини.</p> |
како се нису спремиле за овај или онај час, грдиле своје наставнице и бројале дане до краја шк |
нађу.{S} У осталом, он је тако замишљао час васкрса мртвих, страшни суд, кад је у њега веровао. |
та сад тражиш опет?</p> <p>Брод је ишао час средином Дунава, час се провлачио између ненасељени |
е сенке прекрилиле би земљу, па би се у час изгубиле и уступиле место блиставој светлости као о |
уселина и љубити до миле воље њену кожу час румену, а час белу.</p> <p>— Куда идемо? — упита га |
е, говорећи задихано, мешајући у говору час <hi>ти</hi>, час <hi>ви</hi>, и, кад дођоше до њене |
забринуто <pb n="69" /> се надао сваког часа лопову који би му покварио више него што би однео, |
анаест сати пуштале се школе.{S} Четири часа доцније звонила је вечерња.{S} Једна чета војника |
ореле.</p> <p>Њена мисао осветли јој за часак преживели живот.{S} Вишња виде Београд... у некол |
разви новине.</p> <p>— Пардон за један часак... само нешто да видим.</p> <p>Није се преварио.{ |
дрхтао:</p> <p>— Ја се нисам шалио.{S} Часна реч ми је сведок.{S} Ја остајем и понављам...</p> |
"303" /> су задушнице.{S} Оне падају уз часне посте.{S} Већ је пролеће.{S} Сунце обасја.{S} Сне |
спремала кућу, а Аница кувала.{S} После часова остајале су дуго заједно.{S} Стара девојка је ур |
градско небо.{S} Могло је бити око осам часова.{S} Ноћне паре блуделе су већ кроз атмосферу и п |
ати у Београд.{S} Али, ево већ неколико часова како су једно с другим, а он не успева да јој ка |
садила му самарица.</hi> — Јуче око пет часова, Мића Живковић, надничар на новој грађевини Прив |
аље него што се то могло после школских часова.{S} Нашли су се у једној побочној улици у време |
лете око њега тако у тишини изгубљених часова!{S} Колико пријатних мисли опколило би га као го |
двојку.{S} Осим тога, задоцњавао је на часове, трошио много времена на трговање с поштанским м |
са том вароши, заборављала је на рђаве часове које је у њој доживела; успомене, оне лепше, ниц |
рофесора чула што боље.{S} Уписала је и часове који по уредби нису били обавезни.{S} Хватала је |
еме није било погодно за размишљање.{S} Часови су пролазили, требало се журити за воз, и она пр |
трчати на час да не задоцни.{S} Па и ти часови!{S} Није их било више од два три преко дана.{S} |
на, које се прегоне у човеку у извесним часовима усамљености!</p> <p>— Куд нађе ту жену: плебеј |
је управо једна дуга шетња, испрекидана часовитим држањем под руку и по којим пољупцем... пољуп |
и жмарци.{S} У соби је био још мрак.{S} Часовник је куцао на столу.{S} Његов глас би се утишао |
ја.</p> <p>У соби је било све мирно.{S} Часовник је понављао правилно своје метално тика-так, т |
адоје волео људе, волео човека као онај часовник који је оправљао, као ружу коју је калемио.{S} |
ој нашли момка.{S} Отац јој је поклонио часовник и ланац, мајка јој наручила дугу хаљину; из су |
иким светом, није је остављала.{S} Глас часовника наносио јој оне опојне тонове, шапутао полура |
Дућан му пун будилника, зидних и џепних часовника, па све куца и ради, као да у радњи има стоти |
ук није више ишао, одаде се нарочито на часовнике.{S} У слободном времену учио је немачки језик |
ао?{S} Ти губиш главу.</p> <p>У том, на часовнику у трпезарији изби два сата.{S} Метални звук ј |
апсурдности даљих дедукција.</p> <p>На часовнику у дворишту изби три сата.</p> <p>— Хајдемо у |
и акционар.{S} Отишли су они лепи зидни часовници у рамовима од ораховине, <pb n="232" /> златн |
боље.{S} Код Радоја су се могли купити часовници јевтиније него у Београду.{S} И сама му је ра |
емеље, у које се мало ко пача.{S} Млади часовничар је волео нарочито простог човека, изгладнело |
То јест, ја ћу се скоро вратити.</p> <p>Часовничар се трже.{S} Пространа, тиха туга, као зимњи |
Баш кад сказаљке на сату једне оближње часовничарске радње показаше три, она се појави пред Дв |
ошило.</p> <p>Пустише га из затвора.{S} Част му се поврати, али цело његово имање оде на добош, |
е старе панталоне, па имам рачуна да те частим.</p> <p>Чедомир се осећао уморан, сметен, изнуре |
домира беше нестало.{S} Тек у последњем часу појави се с пуном шаком новина.{S} Министар се осм |
езерве.{S} Тешко ономе који би се у том часу бацио љагом на свемоћ слободе и њене заточнике.{S} |
p> <p>Сазидана од ћерпича и дасака, ова чатрља је била тако бедна да се чинило као да је примил |
ротезао се Београд, измешан од палата и чатрља.{S} Једно јато сврака прегонило се по остарелом |
ом.{S} Многобројни прозори на здањима и чатрљама, на Двору и болници, запламтише живом црвеном |
се бедно.{S} Видела је по њему рабатне чатрље које дотле није примећивала.{S} Велики женски ше |
нешто севдалијски... уз пратњу Цигана и чауша.</p> <p>— То су стара, добра времена — уздахну го |
је су створили друштво и ток ствари.{S} Чачак је био њено родно место, град у којем је провела |
и бацала се право на град.{S} Срећом за Чачак, са те стране налазио се неки старински бедем, те |
позориште, кад оно у свом путу наиђе на Чачак.{S} По кафанама се пуши, млатара рукама и води по |
аке.{S} Та црква је једини сведок да је Чачак постојао пре нас.{S} Чуо се топот опанака, шкрипа |
ине које су са запада блиско окружавале Чачак.{S} Обрасле у шуму и бујад, оне су дизале озбиљно |
натих места; час би то био Београд, час Чачак, час село у којем је <pb n="307" /> живела.{S} По |
<head>V</head> <p>Кад је Вишња стигла у Чачак, осетила је тек ту сву супротност између живота к |
д би узимала новине откако се вратила у Чачак.{S} Читала их је од почетка до краја.{S} Оне су ј |
<p>Реши се да отпутује још истог дана у Чачак.</p> <p>Мајчина болест јој се чинила као казна.{S |
од небом и помири с оцем.{S} Врати се у Чачак, али не хтеде продужити школу.</p> <p>— Нећу да б |
ању поврћа.</p> <p>Сад је требало ићи у Чачак.</p> <p>— Ти се нећеш вратити отуда! — приговарао |
<p>— Али кад ја нећу, па ко ће!</p> <p>Чачак није добио електрику.{S} Преко лета се било далек |
сте земунице, под којим је меланхолични Чачанин, с великим сламним шеширом као мангала, чувао с |
и, превлачећи постепено вео преко младе Чачанке.{S} Да ли се ипак осећао срећан?{S} Пре свега, |
у гљиву, а заједно са њом и слику младе Чачанке.{S} Хтео се бацити блатом на све <pb n="112" /> |
а једног врбака.{S} Поред ње се отезала чачанска котлина зелена, питома, доброћудна.{S} По њива |
пуна ћутљивог јогунства, наслеђеног из Чачка.{S} Илић се тада јогунио такође.{S} И рат се прод |
завршити.</p> <p>Кад се писмо пошаље из Чачка за Београд, одговор се може добити четвртог дана. |
лу.</p> <p>— Него због чега?</p> <p>— У Чачку није било више школе.{S} Отац није волео да седим |
<p>— А ти, фрајла, остави се Београда у Чачку.</p> <p>По вечери, Вишња је излазила с мајком на |
о са њеним драганом.{S} Она је седела у Чачку и стално чекала његов одговор.{S} Дани су јој про |
на за подизањем електричне индустрије у Чачку, гледао је остварење своје љубави према бакалинов |
дохрама <hi>новинар</hi>.{S} Тако се у Чачку зове разносач новина, један <pb n="224" /> сакат |
младеж, одушевљавати се да се појави у Чачку са бурским шеширом, подгрејавати бајке о миразу и |
е постојао овде, у Београду, као тамо у Чачку... кад је била мало дете и кад се молила свесрдно |
сами воде своју бригу.{S} Ти ћеш тамо у Чачку наћи довољно посла да твој живот не буде излишан. |
бова!"</p> <p>— Збиља, како се осећаш у Чачку? — трже се сајџија из ових сањарија.</p> <p>Девој |
од <hi>вешплава</hi>, ђинђува, водених чаша, ђачких таблица, бутеља коњака и емаљираних шерпи. |
е.{S} На зиду је била остављена рупа за чашу или сапун, а изнад ње налазио се узидан крст од цр |
ли приликом његове женидбе.</p> <p>Испи чашу, па продужи:</p> <p>— Дуго смо причали.{S} Било је |
пази, попије на једном месту само једну чашу, па тако изређа до тридесет кафана...{S} Кад се на |
осећала колико је висока цена Радојевим чворнатим рукама.{S} Том осећању придруживало се поштов |
ће и његова земља били су у њему везани чврстим спонама, наслеђеним још од његовог прадеде гола |
.{S} Они осташе тако за један тренутак, чврсто загрљени, као да су хтели задржати срећу коју су |
и се сатиремо узајамно, не знајући због чега, и ми ћемо проћи цео наш живот у немиру и свађи.{S |
ога уписала у школу.</p> <p>— Него због чега?</p> <p>— У Чачку није било више школе.{S} Отац ни |
свако је несрећан овда онда.{S} Оно од чега треба да се бојиш јесте да не будеш... као ја, нес |
шарање живота као ускршњих јаја, нешто чега се човек може одрећи у свако доба.</p> <p>Илић је |
ти и отворено, а да нико не нађе у њему чега другог до другарских саопштења.{S} Његов одговор п |
слободна, као код своје куће.{S} Немаш чега да се женираш.{S} Тетки си се јако допала.{S} Вели |
то му држава одузима последњи грош ради чегртања скупе и некорисне бирократске машине, треба да |
</p> <p>— О еманципацији жена.</p> <p>— Чеда и еманципација! — прште Каја у смех. — Ко га не по |
додирну раме младићу, док један светао, чедан одсев озари њено лице.</p> <p>Прођоше кроз врло ч |
к државе и друштвеног живота, не усвоје Чедино мишљење?{S} У њој се бунио остатак старе душе, б |
илом здравља, њеним изразом беспрекорне чедности, додајући још њене угасите очи.{S} Његова машт |
у љубав одржавао је девојку у савршеној чедности.{S} Ништа на свету није било кадро да је скрен |
је загрли преко воље.</p> <p>— Слушај, Чедо.{S} Ти си нешто охладнео према мени.{S} Чини ми се |
смеја се стара девојка. — Она је одвише чедо наших крајева, јужног сунца и јевтине шљивовице.{S |
} Она су почињала просто, једном речи: „Чедо!“ и, мало ђачки, мало новинарски и књишки, излагал |
по у вашој соби!</p> <p>Без размишљања, Чедомир понуди девојку да ступи унутра.</p> <p>— Нећу — |
ије ли оно једна тичица.</p> <p>Доиста, Чедомир угледа слику једне врбе и у њој слику тице како |
о стоји кад играм!</p> <p>У очи свадбе, Чедомир изиђе из куће, па је врљао по вароши бесциљно.{ |
е.</p> <p>Као сви људи који воле књиге, Чедомир је био склон маштању.{S} Тражио је самоћу; ужив |
" /> <head>XXV</head> <p>Кад Вишња оде, Чедомир оста за један тренутак гледајући у правцу где с |
</head> <p>У суботу 9 јула 1900 године, Чедомир Илић, главно лице овог романа, корачао је лаган |
ју жртву пре него што јој доврши живот, Чедомир прекиде пољубац у једном тренутку, зажелевши да |
ла приђе прозору и отвори их обадва.{S} Чедомир је сад могао боље видети салон.{S} Примети вели |
да се истопи полако, као комад леда.{S} Чедомир ју је узео за обе руке, привлачио ју је к себи, |
> <p>Лазаревићева не одговори ништа.{S} Чедомир продужи:</p> <p>— Право претпоставља борбу.{S} |
ине.</p> <p>Девојка не помену ништа.{S} Чедомир се свакако не сети.{S} Ћутали су.{S} Прођоше та |
лепу кућу у једној од главних улица.{S} Чедомир је провео скучено детињство у тој кући где се м |
борбе час прикривене, час отворене.{S} Чедомир се љутио.{S} Дешавало му се да проведе по некол |
ли и сувише озбиљни за своје године.{S} Чедомир је, намрштених веђа и суморно, палио своју цига |
м.{S} Била је права противност Бели.{S} Чедомир натуче шешир на очи, хотећи да одагна ова приви |
нутак забезекнути једно пред другим.{S} Чедомир је скинуо шешир и нагнут лако, очекивао да му д |
да је неко положио с таквим успехом.{S} Чедомир је положио испите, а госпа-Клеопатра је брала л |
д главу оборену и климао десно-лево.{S} Чедомир задрхта.{S} Та кљусина учини му се као авет кој |
то раније, а да жене задоцне стално.{S} Чедомир је потврдио ово правило, док му је Вишња била и |
е видим срећну, задовољну, збринуту.{S} Чедомир је лепа прилика.{S} Истина, сиромах, без фамили |
госпођа на рачун Поповића, па додаде: — Чедомир је озбиљан младић, човек од поверења.{S} Бели с |
ње као од неког јаког пића.{S} Стога је Чедомир редовно посећивао њихова тајна удружења, учио н |
у младићеву!</p> <p>Ни сама мисао да је Чедомир поново њен није ју могла утешити.{S} Своју греш |
кла су земљу у арабама.{S} Међу њима је Чедомир још раније запазио једног коња, врло лепог, и ч |
>То је било свакако једног дана, кад је Чедомир пратио, као увек, Вишњу од Кајиног стана до њен |
{S} То беше онога истог тренутка кад је Чедомир Илић излазио из куће Матовића.{S} И у Београду |
тренутак заборава који се десио кад је Чедомир био у њеној соби.{S} У њој се бунила наша девој |
S} Из кујне се иде у дечју собу, где је Чедомир обично држао лекције.{S} Она је била испуњена т |
} Неколико корака лево од ње, стајао је Чедомир блед, погнуте главе, намрштених обрва, присебан |
а су умрла.{S} Није било девера него је Чедомир ишао поред ње, шапутао јој нешто поверљиво, гле |
оветарац дувао свеж и шапућући, како је Чедомир певушио једну дивну песму!{S} Остала су је у па |
по коме су и име добили.{S} Све што је Чедомир знао о овом свом претку, било је да се борио на |
тресе.{S} Образ је заболе, као да ју је Чедомир ујео.{S} Она се диже нехотице и рече:</p> <p>— |
окојног мужа, јер није одобравала да се Чедомир удаљава од своје жене.{S} Морао се примити служ |
.</p> <p>— Шта му је то сад? — упита се Чедомир несвесно.</p> <p>Толико је пута пролазио поред |
<p>Мајка јој је умрла оног лета кад се Чедомир оженио.{S} Смрт је јако утицала на већ рањену д |
Она се чудила томе ћутању.{S} Да ли се Чедомир дурио?{S} Можда га писмо није нашло?{S} Можда ј |
а ћерку... ту бледу девојку, с којом се Чедомир возио.{S} Он је био леп човек, он се морао допа |
а.</p> <p>— Ништа мање! — подсмехнуо се Чедомир.</p> <pb n="25" /> <p> — То није много — дочека |
итнице, на новац.{S} Погрешићете — рече Чедомир с поузданошћу која је урођена његовом добу. — Д |
је је место међу људима, Ристићу — рече Чедомир уверено. --- Мене чека живот необичан, јак, вел |
редљивим писмом.{S} Зет се умешао.{S} И Чедомир је прекинуо сваку везу са својом породицом.</p> |
лину.{S} Успи уснама и рече:</p> <p>— И Чедомир... чудна ми чуда!{S} За њега и јесу којекакви б |
били су је размазили, те је желела да и Чедомир буде нежан <pb n="114" /> према њој.{S} И сем т |
ће.{S} У салону су остајали само Бела и Чедомир.{S} Па и Чедомир се дизао да иде, да му се не б |
b n="42" /> Међу њима били су и Вишња и Чедомир.{S} Преко зиме виђали су се овда-онда код рођак |
у остајали само Бела и Чедомир.{S} Па и Чедомир се дизао да иде, да му се не би приметило што о |
ове ниске школске спреме.{S} Стога је и Чедомир разумео да ће његова сопствена срећа <pb n="18" |
радикални клуб.{S} Међу овима је био и Чедомир.</p> <p>Вишња пак остаде даље на барикадама.{S} |
и ме опет... пољуби, пољуби...</p> <p>И Чедомир притиште један пољубац на насмејане усне, које |
е заустави на половини салона.</p> <p>И Чедомир устаде.</p> <p>Њихови се погледи сусретоше.{S} |
дне уличне лампе.{S} Пред њом се појави Чедомир Илић, подигнуте јаке, врата увученог у рамена, |
p> <p>— Мој живот тек почиње — одговори Чедомир. — Он се тек пење врхунцу.{S} Ја хоћу да он буд |
<p>— Не говори ми то, Вишња — прихвати Чедомир. — Ми смо још увек добри, стари пријатељи.</p> |
ио.{S} Илићев деда, који се такође звао Чедомир, научио је читати и писати сам, за стоком; кмет |
носи гвожђе, десно његова госпођа, лево Чедомир, са ногама учтиво подвученим под столицу.{S} До |
оцијализам, нашто све те лепе мисли ако Чедомир не буде њен!</p> <p>Пролеће се расцветавало око |
далеке, туђе, несхватљиве.</p> <p>— Наш Чедомир као да је пао с Марса! — смејала се госпа-Матов |
ml:id="SRP19140_C1"> <pb n="1" /> <head>ЧЕДОМИР ИЛИЋ</head> <head>I</head> <p>У суботу 9 јула 1 |
утали су као рибе.</p> <pb n="75" /> <p>Чедомир је ишао брзо, не знајући ни сам зашто хита.{S} |
0_C2"> <pb n="15" /> <head>II</head> <p>Чедомир Илић родио се године 1878 у Ваљеву, где је њего |
широм отворена, хајде у природу!</p> <p>Чедомир, као добар Словен, прими радо овај изговор да н |
м годинама, сиротиња није зазор,</p> <p>Чедомир поцрвене и збуњено одобри госпођину изреку.</p> |
ала се откуд долази ова промена.</p> <p>Чедомир је покушавао да се објасне.</p> <p>— Не, никако |
. ту, на канабе — рече му Вишња.</p> <p>Чедомир примети тек тада једно кожно, старинско канабе |
>питању</hi> науке или политике.</p> <p>Чедомир је остајао слободњак у свему.{S} С тим уверењем |
чених усана.{S} Груди се тресле.</p> <p>Чедомир притрча девојци.{S} Њена слика му је бунила гла |
, изаткана од прашине и паучине.</p> <p>Чедомир погледа поново своју другарицу.{S} Она се била |
p> <p>Једна тица запева у башти.</p> <p>Чедомир је још раније наслутио да девојка није равнодуш |
х учинити срећним или несрећним.</p> <p>Чедомир је одржавао разговор, правио опаске, млатарао р |
не, па имам рачуна да те частим.</p> <p>Чедомир се осећао уморан, сметен, изнурен.{S} Ћаскање п |
ом, стварао чаробно савршенство.</p> <p>Чедомир Илић је жудио за животом, за животом потпуним.{ |
о, као привиђење које се расуло.</p> <p>Чедомир се врати у дубину салона, сурва се на канабе, п |
ириле.{S} Она је шапутала нешто.</p> <p>Чедомир јој се приближи.{S} Удисао је мирис те девојке |
вцу стазом обраслом у травуљину.</p> <p>Чедомир је гледао право пред собом.{S} Позвао је ову де |
Шта ви мислите, господин-Илићу?</p> <p>Чедомир заусти да каже онако како је осећао:</p> <p>— Ј |
="titlepage"> <p>М. М. УСКОКОВИЋ</p> <p>ЧЕДОМИР ИЛИЋ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗДАЊЕ ГЕЦЕ КОНА, БЕОГ |
вићи са кумовима.{S} Кад би време возу, Чедомира беше нестало.{S} Тек у последњем часу појави с |
на занат...{S} Угледај се на господин - Чедомира.{S} Он је сиромах ђак... пардон, господине Или |
узак.{S} Њихова се рамена додирнуше.{S} Чедомира такну у срце надземаљска милина.{S} Девојка по |
сте ноћи Вишња је сањала да се удаје за Чедомира.{S} Сан је био тако јак, да се пробудила сва у |
у је обузимала ватра све више.{S} Слика Чедомира, његовог загрљаја и оног бесног канкана пред т |
еним прекором.</p> <p>Она је још волела Чедомира; она је само њега волела.{S} Поред свих мана, |
е, окретала се у балету и тражила очима Чедомира да му пошаље пољубац.</p> <p>Вишња задрхта пон |
о, зове те служавка.</p> <p>Она је због Чедомира променила цео <pb n="226" /> живот.{S} Противи |
у школи предавали.{S} Кад је била поред Чедомира, она му је потпуно одобравала, потписивала сва |
лио.</p> <p>Стога она није очекивала од Чедомира љубавне напитке, већ изјаву, ону мало старинск |
сад признала све.{S} Вели, заволела је Чедомира још чим га је видела... много јој се допала ње |
аменита места, као у албуму.{S} Сети се Чедомира.{S} Доведе га у везу с министровом ћерком.{S} |
добро да је опомене:</p> <p>— Чувај се Чедомира, Вишњо.{S} Он није рђав човек, ја то знам.{S} |
у!</p> <p>Тек је сад видела колико воли Чедомира. <pb n="149" /> Осећала је да је њено цело бић |
мог мрака.{S} Понекад би повео са собом Чедомира и онда му објашњавао многе ствари, показивао м |
годније.{S} Њене мисле купиле су се око Чедомира.{S} Она се питала:</p> <p>— Где је он сад?{S} |
о је њено тело трошније.{S} Да је место Чедомира, високог, мршавог студента бледих образа и пон |
је њену целу душу.{S} Она је веровала у Чедомира, он је воли... они се поново воле...{S} Шта тр |
ојио нас је...</p> <p>— Не криви време, Чедомире.{S} Ја не верујем у судбоносне неспоразуме.{S} |
и принесе је к срцу.</p> <p>— Не... не, Чедомире! — рече Вишња, и истрже руку.</p> <p>Па и доцн |
и му у исти мах руку јако.</p> <p>— Не, Чедомире... мој Чедомире...{S} Не, то боли, да знаш как |
ја га волим... ми се волимо; је л’ те, Чедомире? — одговори девојка узбуђено.</p> <p>Илић осет |
да не прави скандала.</p> <p>— Остани, Чедомире — говорила му је жалосно и нежно. — Ја ћу то и |
јој је друг.</p> <p>— Ја ћу се вратити, Чедомире.{S} Ти ћеш видети!</p> <pb n="50" /> <p>У очи |
} Она промуца:</p> <p>— Не говори тако, Чедомире.{S} Наше пријатељство је искрено, топло, добро |
шња, удаћемо...</p> <pb n="314" /> <p>— Чедомире, ах мој Чедомире! — протепа девојка у заносу. |
тер, па ипак је почињала прва.</p> <p>— Чедомире?</p> <p>— Шта је! —- одговорио би он зловољно, |
тави га нечији девојачки глас:</p> <p>— Чедомире!</p> <p>То је била Каја, једна његова рођака, |
се у њена леђа.{S} Она врисну:</p> <p>— Чедомире, узми ме!</p> <p>И стропошта се на тле.</p> <p |
руку јако.</p> <p>— Не, Чедомире... мој Чедомире...{S} Не, то боли, да знаш како боли!...</p> < |
p> <pb n="314" /> <p>— Чедомире, ах мој Чедомире! — протепа девојка у заносу. ~</p> <p>Заман је |
ва оно мало што му је од оца остало.{S} Чедомиров отац, Стеван, изучио је сеоску школу, па је п |
лети ову земљу кад су се били за њу.{S} Чедомиров поглед пређе преко главне стазе, која је опис |
пролеће, небо, велики празник, долазак Чедомиров у црном оделу к мени... очев благослов, прасе |
36" /> која ју је опседала, али је глас Чедомиров звонио у њеним ушима, облетао око главе, доди |
, и наравно плата није била довољна.{S} Чедомирова сестра, која је од њега била старија две год |
е ноге.{S} Изнад њеног рамена се дизала Чедомирова глава, унезверених очију, згрчених уста.{S} |
Имала је доста друштва.{S} Није осећала Чедомирово одсуство.{S} Нарочито је ишла код једне друг |
јутрос у овдашњој Саборној цркви са г. Чедомиром Илићем, свршеним философом.{S} Честитамо млад |
ђаком... како ’но му беше име?</p> <p>— Чедомиром?</p> <p>— Јесте.{S} Обоје су млади, а знаш ка |
ном утицају природних наука и посвећена Чедомиром Илићем у оно што се у то доба звало реални пр |
> <p>Понекад би помислила да се нађе са Чедомиром, да га поново придобије за црвену заставу, да |
.{S} Али никад не поведе разговора пред Чедомиром о својим сумњама.{S} Чим би га видела, осећал |
n="49" /> девојачку школу и да ће пред Чедомиром прокритиковати његове идеје.</p> <p>Прво је о |
их суседа морао приметити кад је ушла с Чедомиром у кућу и кад су толико остали на само.{S} Она |
су јој биле пуне суза.{S} Ако остане с Чедомиром још за тренутак, осећала је да се неће моћи с |
естало.{S} Гледала је на онај догађај с Чедомиром у њеној соби мирно, као на неки давни несрећн |
ветрена одаја, с навученим завесама.{S} Чедомиру, који пређе нагло из светлости у помрчину, тре |
Љуба Ћопа вратио са села — рече Зарија Чедомиру.</p> <p>— Како је он?</p> <p>— Можеш мислити.. |
> <p>Била је недеља кад је Вишња пришла Чедомиру.{S} Дан је био ведар.{S} По плавом се небу миц |
што је ишло у корист њеног плана и рече Чедомиру:</p> <p>— Тата нема ништа против.{S} Само траж |
е окусила.{S} Сколише је поново мисли о Чедомиру, о томе шта би било кад би постао њен муж, о њ |
оличне, као <pb n="153" /> што је свака чежња.{S} Хтеде отпочети присан разговор, упитати своју |
} У његовој природи беше јако развијена чежња за оним што нема, што је различно од њега, што ст |
чули ти удари који звоне као жеља, као чежња.{S} Усред Београда који је дотле познавала: смерн |
пара раширених очију?{S} Љубави, мржње, чежње, гађења, дубоке симпатије или смртног непријатељс |
ешљива, нервозна девојчица, код које се чежње развијају рано и, у толико јаче, у колико је њено |
сувише топло за то доба, једно од оних чежњивих вечери које саме позивају на дуге разговоре.{S |
да не воли Белу... не бар оном љубављу, чежњивом и стидљивом, коју је дотле осећао према Вишњи. |
е очи и спази Илића.{S} Он јој приђе са чежњом и страхом, и после првих поздрава могаде јој рећ |
политичкој ситуацији, о будућности која чека земљу.</p> <p>— Извол'те, господин Илићу — нудила |
, нестаје је, тоне.</p> <p>— Шта ме сад чека?... шта ће бити од мене?</p> <p>Без Илића, цео њен |
истићу — рече Чедомир уверено. --- Мене чека живот необичан, јак, велики.{S} Он мора доћи.{S} Ј |
И мислио тада — Ко зна каква судбина те чека — И зашто си тако срећна сада!...</p> <p>Промицале |
њем деце, радовао би се што га код куће чека добар ручак, са уживањем би рачунао на први од мес |
чекао с безазленом радошћу као што деца чекају велике празнике.{S} Он их је волео готово исто т |
слим тако.{S} Свет је простран.{S} Мене чекају велика дела...{S} Не знам тачно каква, али велик |
олази у њега као стара познаница.{S} Њу чекају многи познаници.{S} Знају је не само људи, но и |
д је девојка дошла са бунара.</p> <p>Не чекајући одговор, стара жена донесе што је нудила.</p> |
ваншколску мисао.{S} Марљиво је радила, чекала стрпљиво крај школске године и спремала се за по |
е, и чекала будућност и изабраног мужа; чекала их стрпљиво, хладно, као да није жена.</p> <p>Би |
је читала забрањене књиге.{S} Једва је чекала да дође подне, да претрчи преко дворишта, предах |
на у правцу Врачара.</p> <p>Аница ју је чекала на капији.</p> <p>— Шта је с тобом, Вишња? — доч |
ан ње као човека.</p> <p>Код куће ју је чекала хладна вечера и љута газдарица.</p> <p>— Није ле |
евићева је остала чиста као кап росе, и чекала будућност и изабраног мужа; чекала их стрпљиво, |
слима.{S} Храбро је сносила садашњост и чекала нешто друго... будућност, како се то једном речи |
аном.{S} Она је седела у Чачку и стално чекала његов одговор.{S} Дани су јој пролазили полако.{ |
93" /> <p>Шетали су по школском трему и чекали да се отвори библиотека.{S} Распуст се приближав |
у, ваљада, бесни од једа; министри нису чекали ни оставка да им се уважи; њихови кабинети зврје |
бијала се још кроз отвор на средини.{S} Чекало се само пролеће, па да се и то зазида, те цела М |
је прве две године.{S} О распусту га је чекало једно изненађење код куће.{S} Мајка му рече да м |
а, да ће се брак раскинути.</p> <p>— Да чекам и да поновимо целу нашу историју из почетка!</p> |
торију из почетка!</p> <p>— Нема шта да чекамо.{S} Оставићемо Београд, Србију.{S} Отићи ћемо у |
уштва.{S} Није се могао задовољити више чекањем да будућност донесе или не донесе, нови друштве |
руку у руци.{S} Време им је пролазило у чекању једно другог, у састанцима по угловима од улица, |
обилно.</p> <p>И овог тренутка, арап је чекао да се кола напуне откопаном земљом.{S} Његова дла |
пша лепота његове младости.{S} Он их је чекао с безазленом радошћу као што деца чекају велике п |
урила школи све више, као да ју је тамо чекао лек тој грозници.</p> <p>У школи је било као свак |
а девојка угледала Илића који ју је већ чекао, наслоњен на стуб једне лампе, пошла је брже и пр |
јаловом трвењу.{S} Народи око нас неће чекати да ми добијемо времена.{S} Мораће се журити...{S |
<p>— Рђаво разумео?</p> <p>— Да.{S} Ти чекаш, гладан и жедан, награду за твоје философске спек |
опортунитета и хладне крпе за угрејана чела.</p> <p>То је била соба сиротињски намештена: једа |
к.{S} Сав каљав, поцрнела лица, опрљена чела, а веселих, светлих, занесених очију, враћао се ув |
био човек ситних, живих очију, великог чела са дубоким залисцима, пљоснатих ушију, необријане |
их очију, па све до природно намрсканог чела играо један <pb n="116" /> интересантан израз одлу |
руне, да се и ми страсно заборавимо као чела на каквом цвету.{S} Вишња је несвесно пила миље из |
атала целу, од врхова прстију па све до чела и главе.</p> <p>Сањала је да су ишли пешке, као у |
на своја задовољства, а задовољства не челиче дух.</p> <p>Син је растао слободно, тумарао са с |
се те ствари догађају.{S} Ослушкивао је челични хук шиваће машине, студирао физиономије трговач |
е; затим се дизао јаче, лупао готово, и челичним звуком испуњавао одају као нешто живо.{S} То ј |
м један прамен косе што јој је падао на чело, и јекну болно:</p> <p>— Шта је ово мени?{S} Ја не |
аје првом осећању, па намаче качкету на чело, распали лушу и, одмерено, упита:</p> <pb n="65" / |
пођоше напред.{S} На загрејану руку или чело пала би им која кишна капљица.{S} Капље су биле че |
кад не појави, не помилује наше усијано чело, не пољуби наше занесене очи.{S} Нико не поверава |
, суседи, па и отац, намрштених бора на челу и изразитих усана.{S} Свако од њих знао је наћи по |
и.{S} Био је измршавео.{S} По убледелом челу повлачиле се боре, а у солуфима се пресијавало нек |
е била замршена, лепила се по ознојеном челу.{S} Он провуче прсте кроз кике на темену и управи |
осмехом размаженог детета и шишкама по челу, које су сенчиле њено лице претерано бледо, готово |
ког склопа избијала је река као из неке чељусти.{S} Иза њих је била варош: један широк друм, ни |
учен човек, врло паметан... </p> <p>— О чему сте говорили?</p> <p>— О еманципацији жена.</p> <p |
породица.{S} Они ће му причати о много чему, о много кому, <pb n="78" /> па и о њему, Илићу, м |
без неког нарочитог повода:</p> <p>— По чему ти је рођак господин Илић?</p> <p>Каја се опет изн |
знам ништа позитивно.{S} Треба видети у чему је ствар, треба се уверити — говорила је себи.</p> |
ти школа није тешка и да не оскудеваш у чему.{S} Волела би да те види, па дођи ако можеш, а ако |
једва добио за телеграфисту, а Миржеови чергаши завршили би на поправци у Топчидеру.</p> <p>— О |
ем кад сам са̑м.{S} Има једна историска чесма и добра ладовина.{S} Ето је одмах кад се пређе ов |
брдашце.{S} Под њим је жуборила озидана чесма на две луле.{S} На зиду је била остављена рупа за |
е мајке, коју су изморили кућни посао и честа рађања, од те вароши која дрема на пригревици укр |
дали су му немогућни.{S} Походиле су га честе сумње, малодушности, горка сазнања сопствене немо |
ем девојке, чија хромост није допуштала честе изласке на отворено поље и сунце, она се учини мл |
е волео да му се противуречи и давао је честе савете.</p> <p>— Узмите се на ум — рекао му је је |
ћи по коју лепу реч да јој каже, да јој честита на положеним испитима, ласка јој на отменом држ |
едомиром Илићем, свршеним философом.{S} Честитамо младенцима.</quote> <pb n="225" /> <p>— Чести |
младенцима.</quote> <pb n="225" /> <p>— Честитамо младенцима — понови она последње речи гласно. |
ек узме Белу, ако хоће... ја ћу му први честитати.</p> <p>— А дотле?</p> <p>-— Дотле се може св |
она двострука камарадерија у политици и честитим забавама.{S} Ту су долазили студенткињин брат, |
цујући своја претерано развијена бедра, често несвесне стида и срама, а понекад намерно, с изве |
радим.{S} Ти ово ниси заслужила.{S} Ја често не господарим собом.{S} Ја нисам на чисто са собо |
војом хромошћу завезана за кућу, сањала често о заљубљеним паровима које би, летимице, кадгод с |
е ми учинили ?</p> <p>Доиста, она му је често тражила мараму да је намирише, нудила му бонбоне, |
биљом коју је она донела.{S} Ђаци су се често шегачили са најсветијим стварима.{S} Поред све ра |
ако: они воле тај примитиван живот, они често имају љубави за добро и изврсних намера.{S} Али, |
аким аргументима, да су његови закључци често вештачке дедукције, па и софизми, а, с времена на |
говорном језику тако фамилијарне да им често говорник готово не схваћа прави смисао.{S} Још се |
као у своју.{S} Газда-Митар га је звао често да га што послуша, напише му писмо или признаницу |
{S} Да би остали на свом месту, не могу често имати своје ја, бранити оно што мисле да је најбо |
нашега доба, где човечју снагу замењују често вештина и природа.{S} Треба му показати делом, ов |
са доцније звонила је вечерња.{S} Једна чета војника марширала је са стрелишта у касарну.{S} У |
тарију наслоњачу и један сточић, препун четака, четкица, флакона, кутијица, укосница, осталих д |
н пак био је први ђак у сваком разреду, четворка је за њега била увреда, никад је није добио.{S |
ало, свршио је школу одлично, без једне четворке, сама петица.{S} Није се памтило да је неко по |
Хоћеш ли да идемо?</p> <p>Тада се и по четврти пут глог белио, лале жутеле, славуји певали.{S} |
ије то за наше жене!{S} У земљи где три четвртине народа не зна ни читати ни писати, велико зна |
ачка за Београд, одговор се може добити четвртог дана.{S} Лазаревићева причека још неколико дан |
се борио на Засавици, по свој прилици у чети Зекиних голаћа, да је ту био рањен, освестио се у |
Око дванаест сати пуштале се школе.{S} Четири часа доцније звонила је вечерња.{S} Једна чета в |
се оба реда зуба.{S} Усне се згрчише на четири угла.{S} Реч се зауставила у грлу.</p> <p>— Ти в |
то неће увек тако трајати.{S} Имала је четири детета: најстарију ћерку, Параскеву, која је има |
ао најизвежбанија нудиља.{S} Три дана и четири ноћи није напуштала болесничке собе.</p> <p>Идућ |
еба поуке.{S} У округу нема више од три четири школе за женску децу.{S} Али шта ће теби универз |
> На једном брдашцу отац му је објаснио четири стране света: код сељачке куће био је север, ниж |
колача се одликовала: имала је шесдесет четири рецепта за разне врсте.{S} Њен главни задатак би |
а, на даскама закуцаним на ногаре или у четири кочића.{S} Њихова клупа је из Београда, фабричка |
аслоњачу и један сточић, препун четака, четкица, флакона, кутијица, укосница, осталих дрангулиј |
министарске цигарете.{S} Бела долазила чешће преко дана, кријући се тек форме ради.{S} Из варо |
им која кишна капљица.{S} Капље су биле чешће.{S} На један пут, ветар се претвори у вихор.{S} О |
аје, срећу ако је сретну, несрећу много чешће, и судбину која им се одреди.{S} Реч слобода за њ |
кад су настали топли дани, излазили су чешће са њом, па после сваког дана, и најзад без ње.{S} |
ко је села.</p> <p>— Ти рече да долазиш чешће овде? — упита га она.</p> <p>— Да.{S} Навратим ко |
им, сељачким шеширом на глави и високим чизмама на ногама. — Еј, Милисаве, ходи да ти представи |
социјализма — прекиде га поднаредник, у чизмама, са шапком забаченом на теме и сабљом преко кол |
је потпуно прописан поздрав, треснувши чизмом и кочећи очи.{S} Куварица је стишавала близнакињ |
ко ви решили.</p> <p>Поднаредник тресну чизмом.</p> <pb n="148" /> <p>— Узмите чаја, Иване Јоси |
врх степеница и најзад унутрашња врата, чија су окна од извезена стакла спречавале поглед да пр |
црнелим зидинама средњевековне тврђаве, чија се платна спуштала од врха брда па до у саме талас |
ом летње блузе, и нежним лицем девојке, чија хромост није допуштала честе изласке на отворено п |
ћне ситнице, трудила се да се сети лица чија се имена спомињу, мешала се са варошким девојкама, |
оних простодушних бића која иду право и чија судбина не зависи од њих самих, већ од оних које ћ |
зеленим корицама, у преводу неког Грка, чије је име, и доцније, с муком изговарао.{S} Читао је |
рећи, може се подићи по једна централа, чије би струје ноћу осветљавале нашу варош, наша села, |
Западне Мораве чак до ибарских планина, чије се заокругљене линије назирале у прашини сунца на |
јој је насликано неко фантастично биље, чије је лишће подсећало на винову лозу, а цветови на цв |
се усвоје, прете донекле целој згради, чије су темеље ударили Кеплер и Галилео, Њутон и Декарт |
х врућина.{S} Прозори су гледали у врт, чије воћке, још младе, пружале су мршаву сенку по земљи |
воју љубав: здраву, одраслу паланчанку, чије срце, можда једино на свету, куца у том тренутку з |
аке прљавштине претвориле су те бог зна чије одеротине у сиву боју која је језиво приличила њег |
ео и која га воли, према другој девојци чије поверење изиграва и чијом се слабошћу користи, пре |
Иза дрвета затезао се крајичак неба, по чијем је плаветнилу пловило неколико облачића као праме |
ругарици, Милеви, ћерци једног златара, чији је дућан био одмах до њихова.{S} Она је била прове |
под мучним последицама два тешка рата, чији успеси нису одговорили његовим надама; чиновници, |
глупаве, непоштене канцеларијске слуге, чији је живот празан и пуст колико и она архива коју из |
обучена у хаљине затворено плаве боје, чији је озбиљан крој доликовао лепо њеном одмереном ход |
бури, а пред њим се појављивало сунце, чији је златан сјај оживљавао небесно плаветнило.{S} Ка |
, ишле су две жене, с марамом на глави, чији су крајеви били везани испод браде.{S} На извесном |
оца, родом из једног златиборског села чији се отегнути нагласак и говор кроз нос одржавао још |
са земљом у којој смо рођени, са расом чији смо синови и историјом која је израдила <pb n="284 |
лу и бријао бркове.{S} Да се није знало чији је син, узели би га за странца.</p> <p>Вишњи се до |
ла да ју је испуњавала уска постеља, на чијим се плеханим шиповима сијале златно обојене лопте. |
ило је нечег гробног чак и у кућама, из чијих разваљених вратница и подрума без окана био је ту |
другој девојци чије поверење изиграва и чијом се слабошћу користи, према себи самом на крају кр |
адати, и он га је презирао као тиранина чију је сурову владу рано осетио.{S} Он је желео да има |
ла смешити.{S} Стога побеже са седнице, чим се Каја заговорила са неким колегиницама.</p> <p>На |
ало реални правац у животу.{S} Па опет, чим је устала, погледала је на врата где је синоћ остав |
ора пред Чедомиром о својим сумњама.{S} Чим би га видела, осећала се пред њим разоружана.{S} Он |
по новинама, ићи краљу на подворење.{S} Чим би он измакао из куће, госпа-Матовићка је одлазила |
монстрације, резолуције на туђ рачун, а чим дођу у питање они, њихова личност, њихов џеп, они з |
сила при додиру чистог рубља.{S} Раније чим би легла, заспала би у исти мах.{S} Сад се превртал |
фемерни патлиџани, који би се спарушили чим би за педаљ одмакли од земље.{S} Жене се кувале по |
све.{S} Вели, заволела је Чедомира још чим га је видела... много јој се допала његова ученост, |
ко јој је било без мајке.{S} Није знала чиме да се позабави, да прекрати време кад остане сама. |
дошао до закључка, да се велика зла не чине намерно, с предумишљајем, већ... онако, из људске |
руштво.{S} Кад разговарам овако с вама, чини ми се да присуствујем. неком концерту, где хиљаде |
ке стране физиономије.{S} Кога и позна, чини јој се далек, хладан, као окаменотина.{S} Ено Гавр |
ју главу и изгледају ми сјајне; кадгод, чини ми се, успем, и тада осетим једно бескрајно задово |
{S} Ти си нешто охладнео према мени.{S} Чини ми се да ме избегаваш.{S} Ти ме више не волиш? — с |
и сад, а никад је се нећу нагледати.{S} Чини ми се она као неко надприродно биће, као светица, |
ти.{S} На срећу ретко мислим; она ми се чини сувише неодређен појам, мислена именица.{S} Али... |
трамвај удаљи. — Боже мој!{S} А мени се чини да је то било тако далеко... даље него детињство.{ |
} Он не пази на спољашњост; па кад то и чини, ради у супротном правцу: пушта браду, чупав је, а |
дах простран и благ?{S} Да ли се и теби чини да нас она, кроз ниске гране својих врба, позива н |
тац је држао дућан у главној улици коју чини у тој вароши пут Крагујевац—Ужице.{S} То је била п |
се суд киселих краставаца, изложена је чинија обичног сира и неколико хлебова од гроша.{S} Тај |
<pb n="160" /> појма.{S} Дотле се Вишња чинила младићу жена-другарица која диже човека на посао |
.{S} Велика варош на утоци Саве у Дунав чинила јој се понова лепа.{S} Хтела ју је поздравити ка |
у се навикивали на арапа.{S} Средина је чинила своје.{S} Постао је обична таљигашка рага.</p> < |
Бела је имала бело лице с кожом која се чинила као постављена једва приметним руменилом.{S} Очи |
а у Чачак.</p> <p>Мајчина болест јој се чинила као казна.{S} Њено, већ рањено, срце стезало се |
ла његов сноп уз груди.{S} Те груди!{S} Чиниле су јој се тада велике, тешке, уочљиве, сваком ви |
ивао се подругљиво на љубазности што се чиниле будућем министарском зету и питао се ћудљиво как |
дног личног мишљења.{S} Те ствари му се чиниле непознате, далеке, туђе, несхватљиве.</p> <p>— Н |
ст, која је звонила у девојкином гласу, чинили су своје дејство.{S} Илић је заборављао незгодни |
и ју је познавао, чак и кровови од кућа чинили јој се да је поздрављају пријатељски, а она није |
од сламе.{S} Па ипак, младост и здравље чинили су од ове тоалете њен најлепши оквир.{S} Она је |
У осталом, многи његови другови су већ чинили концесију животу.{S} У клубу, који је носио звон |
ма.{S} Бунио се против неправди које су чинили слабијим од себе, смејао се њиховој уображености |
{S} Што јој се некад допадало код њега, чинило јој се овог пута ружно, себично, одвратно.</p> < |
била се болна празнина.{S} Губећи њега, чинило јој се да се губи све око ње.{S} И она сама се г |
је дотле осећао према Вишњи.{S} Затим, чинило му се понекад да ни Бела нема према њему изузетн |
Његове мисли се бркале. <pb n="294" /> Чинило му се да је прочитао у некој врло рђавој књизи с |
ез Вишње, без њеног милог присуства.{S} Чинило му се као да га је цео свет напустио, као да му |
ња га је избегавала кадгод је могла.{S} Чинило јој се да је она крива за његову несрећу.{S} Теш |
у пак, одушевљавале су велике идеје.{S} Чинило јој се да је поново рођена.{S} Слободно је могла |
живота, коју је осећала прве године.{S} Чинило јој се да је не предусрећу са збиљом коју је она |
поред најпомоднијег света на улици.{S} Чинило јој се да је све било весело, шалило се много, н |
ислио је даље, постао би бољи човек.{S} Чинило му <pb n="280" /> се да би у њој нашао оно нешто |
квом озбиљном послу.{S} Кад јој се није чинило што је хтела, свађала <pb n="128" /> се да се ку |
ти; и то ју је болело.{S} Куд се окрене чинило јој се да је нешто прати у стопу, нешто хладно д |
ка, ова чатрља је била тако бедна да се чинило као да је примила од својих посетилаца навику да |
ода.{S} Слушајући звуке пијука, њему се чинило да слуша њен љупки глас, који му добацује слатке |
душевна касапница!{S} Како јој се бедно чинило њено родно место, неколико сокака по којима раба |
ним кораком и строга.{S} Њеном пратиоцу чинило се као да ти кораци не додирују земљу; украшена |
бље.</p> <pb n="309" /> <p>— Шта ја ово чиним од себе? — освести се она, и скочи са постеље као |
Краљ се сад, природно, обраћао народу, чинио обећања, одрицао се досадањих доглавника који су |
се осећала као очарана.{S} Илић јој се чинио тако близак, тако присан.{S} Није осећала пред њи |
ун једна друге, трбушати катихета им се чинио врло знаменита личност, заљубљивале се у своје на |
и користи.{S} Он га није имао, он му се чинио као његов лични непријатељ кога треба савладати, |
знао шта да ради од себе.{S} Свет му се чинио празан, шупаљ, бесмислен без Вишње, без њеног мил |
и држе венце испод прозора, овај је дом чинио леп и отмен утисак у гомили других рабатних кућиц |
ебе, у своју будућност, у добро које ће чинити својим суграђанима, Србији, можда целом човечанс |
и на обалу Мораве.{S} Радојева сестра и чиновник из суда били су изостали далеко иза њих.{S} Пр |
г пада, тебе ни бриге.{S} Постанеш неки чиновник, шта ти је боље од тога!{S} Иде ти после плата |
вља и опортунист.{S} Ма да је био висок чиновник, није се могао отрести простачких склоности се |
продужити школу.</p> <p>— Нећу да будем чиновник — рече оцу.</p> <p>— Него шта ћеш, несрећни си |
којом липом, какав полуевропски обучен чиновник који је цигаром дувана убијао досаду.</p> <p>— |
р суда.{S} Била је пуна хвале за младог чиновника.{S} Тако исто и сестра.{S} Само, рекле су му, |
е трговац, поред студента официр, поред чиновника обућар.{S} Кроз дим од дувана и испарења, Или |
борба између школованих и нешколованих чиновника, те је рачуноиспитач мислио да је цела његова |
ика Школа зна само да фабрикује немоћне чиновнике; она од младих, паметних, поштених људи прави |
дође с једним својим пријатељем, млађим чиновником из суда, те их позва, њу и Милеву, да изађу |
успеси нису одговорили његовим надама; чиновници, грабљиви и покварени, владали су земљом као |
разговоре.{S} Међу њима видели се бољи чиновници, имућнији трговци, расположени такође, румена |
ни радници, становници предграђа, ситни чиновници који нису могли отићи у бање: јадан, невесео |
е браде, ниског раста и великог трбуха, чиновничића с малим квалификацијама који је морао да кр |
г бирократе из доба првих <pb n="17" /> чиновничких влада у Србији, она је била вечито за одржа |
ма, и друго, што су је другарице, ћерке чиновничких и осталих такозваних угледних београдских к |
омиловање с робије, највише можда какво чиновничко место.</p> <p>— Говориш као крајњи мрачњак.< |
ти у Турској вера представља још велику чињеницу.{S} С начелних распра прешло се на личне зађев |
се спуштало у собу.{S} Кроз расходоване чипкане завесе примећивало се с муком двориште.{S} Сумр |
седе на канабе поред њега.</p> <p>Кроз чипкане завесе на прозорима видело се једно парче улице |
е један округао сточић, застрвен уским, чипканим застирачем, који је висио на две стране.{S} На |
удан сјај и упијале <pb n="312" /> се у чипкану кошуљу, у дивна округла рамена, у румену кожу б |
вароши се доносиле трубе платна, разне чипке, конци, свила, модни журнали.{S} Једна шваља је н |
су дизале озбиљно своје врхове украшене чипком од букава.{S} По гдегде видело се неко раштркано |
не буде примећена, па се опет загледа у чипку, у кошуљу, у два округла таласа која су се дизала |
ева, јер он хоће живот пун, велики, али чист, јасан, без утишавања савести и попуштања приликам |
есетој години научио да му живот доноси чист приход.{S} Његова је девиза: уживати и успети.{S} |
Лепше него што сам мислила.{S} Ја волим чист ваздух, шуму, свој народ, велике хоризонте, природ |
су за нас још луксуз, још немогућност, чиста штета за време које се на њих потроши.</p> <p>— О |
ину сиротињу.{S} Лазаревићева је остала чиста као кап росе, и чекала будућност и изабраног мужа |
е широм отворена.{S} Унутра се светлила чиста калдрма, виделе се коњушнице, станови за послугу |
девојке од којих се бојала, јесу ли оне чисте и толико колико она, каква је та грешка коју је у |
ње, те ју је мајка допуњавала:</p> <p>— Чисти се из наше куће...{S} Још да трпим којекакве трут |
ге са стране, па по њима набављао робу, чистио метал, оправљао сатове, лемио ланчеве.{S} Стари |
сто не господарим собом.{S} Ја нисам на чисто са собом.{S} Како се то десило?{S} Ја то нисам хт |
> <p>Вишњу је волео.{S} С тим је био на чисто.{S} То је било несумњиво.{S} На само њено име, об |
ти и читати, Богу се молити и држати се чисто.{S} Живот јој је текао готово спокојно и монотоно |
ави младићу утисак глатке коже и нечега чистог.</p> <p>Вишња се стресе.{S} Образ је заболе, као |
чу се отуда њен глас, јасан сад као од чистог метала.</p> <p>— Нису много родиле ове године, п |
ватра, која се слатко гасила при додиру чистог рубља.{S} Раније чим би легла, заспала би у исти |
И док је дим пузио у модрим трубама ка чистом плаветнилу осветљеног неба, њега обузе једно јак |
Нека наше жене науче своје људе луксузу чистоте, нека му омиле кућу више од кафане, нека подигн |
ари њено лице.</p> <p>Прођоше кроз врло чисту кујну.{S} У једном удубљењу крила се велика посте |
сачувај.{S} Нашем народу треба много да чита, да се просвећује, да се учи; он је готово цео неп |
а на њихове хумке долази свет и молитве чита; међу најлепшим именима њихово име је најлепше; св |
о.{S} Усред читања, кад је можда био за читав континент далеко од Београда, за стотину векова о |
двору.{S} Међутим, ни Јован није остао читав.{S} Изишао је из затвора остарео, поремећеног здр |
ицима.{S} Вишњин долазак био је наравно читав свечан догађај.{S} Око ње су се утркивали мајка, |
но као сто, као столицу.{S} Једном нису читав месец проговорили.</p> <p>— Чудан народ! — говори |
а отрча на другу страну, где се златила читава простирка, и њен глас, већ без трунке тајанствен |
пана.{S} Од последњих киша нахватала се читава бара.{S} Неки добричина наместио је брвно.{S} Де |
ивљавао тек шум какве змије, подигла се читава насеобина од радничких колеба, магацина и скела. |
на Ћирићевој пољани.{S} Сад се ту шири читава нова насеобина разноликих вила, окружених цвећем |
ез људи. — Сваког секунда она односи по читава блага.{S} Столећа су прошла од како смо населили |
а је најстарија и на најбољем гласу.{S} Читаве бајке причају се о људима који су јели у њој, у |
е године било у моди.{S} Да је још имао читаве потпетице на ципелама, могао би се мерити са сви |
служби, несрећан у кући, он је лутао по читаве ноћи да олакша себи, тражећи које љубазно лице д |
ледај овај сточић за пушење.{S} Није ли читаво уметничко дело?...{S} Ево, па пуши — продужи она |
ен на земљи.</p> <p>Илић је био спремио читаво једно предавање о каузалитету воље, о спору изме |
есташност млађег брата испуњавали су по читаво писмо.{S} Па ипак, та су писма била као <pb n="8 |
неспособан ма за какву акцију, треба му читаво решење да уђе у дућан и купи какву ситницу, а пр |
: „Ево на̑!{S} Све је ту написано... па читај!“</p> <p>Истог дана отпутовали су у Париз.</p> <p |
било веће од цигар-папира.</p> <p>— Па читај! — закључи самоубица и склопи очи поново.</p> <p> |
роше што год имају на новине и брошуре, читају на дохват популарне књиге, не пишу ништа, полажу |
и тако нечим, стварима које је слушала, читала на Великој Школи.</p> <p>Једном приликом запали |
ме, Вишња је уредно похађала предавања, читала руске књиге и подражавала идејним друговима.{S} |
о целе дане проводила је у својој соби, читала прибелешке, разгледала непрочитане књиге, превод |
подражавала мушкарцима, презирала моду, читала судску медецину, јела улицом кифле и переце, кор |
а је нешто цвећа, везла по коју мараму, читала, по каткад, сензационе романе, и јела слаткише, |
удица слободе падала јој је најтеже.{S} Читала је књиге, седела крај прозора што гледа на сокак |
ла новине откако се вратила у Чачак.{S} Читала их је од почетка до краја.{S} Оне су је опомињал |
/p> <p>— Не говори глупости...</p> <p>— Читала сам негде да је љубав слађа кад је мрак.{S} Глед |
ло, да јој и колена задрхте, као кад је читала забрањене књиге.{S} Једва је чекала да дође подн |
е ствари, отварала поново очево писмо и читала га бог зна који пут.{S} Реченица о Радоју допала |
девојкама, рече јој:</p> <p>— Синоћ сам читала у једној књизи да има створења која уђу у наш жи |
— рече му Вишња. — Ја бих то врло радо читала.</p> <p>— Још је рано, треба ми још рада, читања |
<pb n="274" /> Има се доста времена.{S} Читам, посматрам, размишљам, учим децу, сваки дан испун |
p> <p>— Још је рано, треба ми још рада, читања, спреме.{S} Више пута узмем перо да забележим ид |
ћати ништа.{S} Али није могао.{S} Усред читања, кад је можда био за читав континент далеко од Б |
е као да чује отварање апсанских врата, читање указа о помиловању, откивање гвожђа и несигурне |
S} Одлазио је тада у кафану, губио се у читање новина, у пушење, у играње домина с првим кога с |
еба просветити.{S} Сељака треба научити читању и писању.{S} Треба га увести у тајне нашега доба |
е, није имао мрве практичног смисла.{S} Читао је да жена треба да слуша мужа.{S} То му се уврти |
е име, и доцније, с муком изговарао.{S} Читао је све што му до руке дође: научна открића, роман |
за испите више него што је требало.{S} Читао је књиге, новине, књижевне листове неуморно.{S} О |
ки Вијенац</hi>, отворио га насумце, па читао на глас стихове, предајући се чару философске пое |
у, пушио и очекивао кафу.{S} Понекад би читао новине, а кад њих није било, узео би <hi>Горски В |
кутове варошких паркова, и ту их поново читао, разгледао сваку реч, загледао у марке, у поштанс |
ање разних споменика, деловође варошких читаоница, хоровође певачких дружина.</p> <p>У чаршији |
огла бити слепа, водити бесциљан живот, читати бљутаву литературу препоручену за школску младеж |
који се такође звао Чедомир, научио је читати и писати сам, за стоком; кметовао је дуго година |
а <pb n="228" /> мале сељачиће писати и читати, Богу се молити и држати се чисто.{S} Живот јој |
емљи где три четвртине народа не зна ни читати ни писати, велико знање смета.{S} Довољно је ако |
посла с писаном ствари, као да је знао читати и писати.{S} Он је на тај начин давао свечаности |
вих противника <pb n="295" /> није хтео читати да не губи време.</p> <p>Међутим, последњих годи |
а упише у школу.{S} Дотле је сам научио читати и писати из сестриног буквара.{S} Школа му је иш |
е не известиш.{S} И онда, знаш како је, чича-Митре, треба помислити на све.</p> <p>— Право вели |
били студенти, равни један другоме.{S} Чича с погачицама поздрављао је стално учтиво, имао при |
а стрелишта у касарну.{S} У вече, један чича, с кантом петролеума и кутијом палидрваца, обилази |
дној забаченој улици.{S} Ноћне светиљке чкиљеле су у зраку пуном кише.{S} Под њима се белуцала |
у, просту витицу око главе, сукњу изнад чланака, притискивале по један свежањ књига на своје гр |
оп за то захваљивати Богу.{S} Један део чланова успротиви се том предлогу одлучно, наводећи да |
, прво, као најнежнији, умиру владари и чланови династије..."</p> <p>Илић је волео Зарију присн |
буде уточиште свију њих и да се сваком члану породице нађе на невољи.{S} Али млади човек је за |
у друштву, песмама омиљених песника, у чланцима дневне штампе.</p> <pb n="88" /> <p>— То је бо |
желео добро своме народу и имао стила у чланцима што их је писао по опозиционим листовима? </p> |
ред борбе за опстанак и свеопштег боја, човек схваћа стање мира и слоге, поред одабирања појима |
е вештине са којом се та комедија игра, човек добија симпатије или антипатије, глас мудраца или |
па додаде: — Чедомир је озбиљан младић, човек од поверења.{S} Бели се јако допада.</p> <p>— Е? |
<p>— Па, купиће је, стара му мајка!{S} Човек се не жени због кошуље.{S} Млади су; цео је живот |
снег.{S} У пећи је пуцкарала ватра.{S} Човек се ту осећао добро <pb n="140" /> као у топлом гн |
... општи ниво!...{S} Није то рђаво.{S} Човек има своју кућу, слатко руча, купи жени папуче.{S} |
х отворено.{S} То је било неизбежно.{S} Човек који је промашио свој позив несрећан је, он пати, |
сли.{S} Али има једна сигурна ствар.{S} Човек се троши између два акта који се називају: хтети |
ака по којима рабаџије шибају волове, а човек не зна кога пре да пожали: те људе или ту стоку.{ |
рече јој једном муж. — Живот је скуп, а човек ми изгледа ваљан.</p> <p>— И ја сам то нешто мисл |
ца било доста, јер се знало да код њега човек неће бити преварен ни у мери ни у роби.{S} Он се |
у нежног љубавника: у његовим годинама човек је сав одушевљење, сав топлина, сав љубав.</p> </ |
вај се Чедомира, Вишњо.{S} Он није рђав човек, ја то знам.{S} Он је сјајна интелигенција, приро |
ворио је Петар Зечевић, омален, сувоњав човек, испупчене јабучице, промуклог гласа и светлих оч |
жандармске потере, испред кише или кад човек не зна куда ће.{S} Увек би се нашло друштва, води |
новина, један <pb n="224" /> сакат млад човек, који без штака не може да макне, а иначе скакуће |
рећи је увек, и увек радити тако да је човек може рећи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
и потиљак ћилибарске боје.{S} Кад би је човек видео први пут, помислио би да је горда и надута, |
олико корака од средине града, и већ је човек улазио у споредне улице, непознате квартове, усам |
живота као ускршњих јаја, нешто чега се човек може одрећи у свако доба.</p> <p>Илић је пак мрзе |
е његове младићске црте.{S} Био је више човек, више мушкарац.{S} Они остадоше за тренутак забез |
овој другарици, у њен заборав.{S} Млади човек не поче свој говор о вољи, али се не предаде ни п |
исуство готово осећало у кући.{S} Млади човек не хте покварити ово присно весеље дома, који је |
жељама да живи и буде срећан.{S} Млади човек се налазио у неразрешљивом сукобу који долази с ј |
главе и понесе га низа страну.{S} Млади човек потрча за њим и једва га ухвати у једном трњаку.{ |
омене, као и многима другим.{S} И млади човек осети се крив што узнемирава то тихо језеро здрав |
у породице нађе на невољи.{S} Али млади човек је залуд наводио разлоге двема женама, које су се |
заусти да нешто дода, али је већ млади човек падао у ватру грдећи реакцију, реакционаре, цинца |
ми живиш, што не дођеш?...</p> <p>Млади човек, с прилично вештине, а с много поштовања, скиде с |
а Богу — умешала се мајка.</p> <p>Млади човек није хтео да чује о тој операцији која би га лиши |
тада испуњавале тај крај.</p> <p>Млади човек није волео да има посла с војском те пређе на дру |
је искрено, топло, добро.</p> <p>Млади човек погледа своју другарицу право у лице; она не спус |
пшењима и осудама на смрт.</p> <p>Млади човек погледа госпођицу Матовић.</p> <p>Она је седела д |
ону кућу у врх пута? ---—</p> <p>Млади човек је и овде морао претрпети још једно расхлађење.{S |
да сам умро — говорио би какав старији човек — па да су ми рекли да ће неко раскопавати онај к |
атила.</p> <p>Директор је био постарији човек; носио је стално црно одело, био је резервни офиц |
жене, газда-Митре...</p> <p>— Старински човек сам и ја, па опет кад видим да је нешто боље, што |
његова, мислио је даље, постао би бољи човек.{S} Чинило му <pb n="280" /> се да би у њој нашао |
та.{S} Они пређоше трем.{S} Један стари човек, који је стајао у удубљењу неких укинутих врата и |
који се користи туђим искуством.{S} Тај човек је посматрао спремање за свадбу у кући Матовићеви |
о нека младић сврши школу, постане свој човек, добије парче хлеба, па нек узме Белу, ако хоће.. |
цео је живот пред њима...{S} Да, ја сам човек из старог времена, иако сам се бунио против њега: |
би постао професор универзитета, славан човек!{S} Он би живео пријатно, дао би њој све што би и |
и рођаку што је великошколац, образован човек, виши од ње.{S} И млада девојка као да је хтела у |
весном остојању од њих корачао је један човек ћутке, с кишобраном натученим на главу и изгледао |
у, и народ се формира, готово као један човек, у једну странку, која изнесе захтеве за најшире |
ом великом простору видео се само један човек, продавац ушећереног воћа, по којем је падала пра |
{S} Најзад рече:</p> <p>— Ти си паметан човек... ти знаш шта радиш.{S} Наша варош дугује ти већ |
е истина.{S} Тврде за тебе да си срећан човек.{S} Причају да се у тебе заљубљују министарке или |
рукама и води политика.{S} Необавештен човек помислио би да се налази на прагу револуције, али |
ехну, продужи пажљиво — он је врло учен човек, врло паметан... </p> <p>— О чему сте говорили?</ |
убила.{S} Затим се окрену око себе, као човек који губи равнотежу и тражи да се за шта ухвати.{ |
се срушила.{S} Она се збиља осећала као човек који је био заспао у неком напредном граду, па се |
ри господин је био већ ту.{S} Он је био човек ситних, живих очију, великог чела са дубоким зали |
по његовим грудима.{S} Али он није био човек који се подаје првом осећању, па намаче качкету н |
нско тело, готово голо.{S} Он не би био човек да је могао мислити на шта друго.{S} Плима страст |
n="169" /> <p>— Осам — одговори кратко човек с дугачким носем, не дижући главе са свога длана. |
ојом се Чедомир возио.{S} Он је био леп човек, он се морао допадати тој госпођици.{S} И као код |
дим докона.{S} Знате, мој отац је прост човек, али воли школу.</p> <p>— Па зар ћете сад пристат |
јем живот.{S} Он вреди толико колико му човек да̑ вредности.{S} Као што видиш, нешто релативно. |
, жене ослобођене свих предрасуда, жена-човек да се тако изразим.{S} Угледајте се на Рускиње, к |
ом путу, на путу у интелектуални живот, човека кога су интелектуалне радозналости, жива младост |
учвршћава живот, пријатеља који одржава човека, моћног протектора који дарива права и користи.{ |
> <p>Никад Илић није јасније осетио два човека који су живели у њему; један: миран студент из у |
на је сад презирала свога драгана, тога човека са ногама као у роде, с претенциозном <pb n="311 |
жов.{S} Реч лопов није довољно жигосала човека, већ га звали архилопов.{S} Гомиле ђубрета проси |
било мутно.{S} Он је био у стању пијана човека који добро види да прави глупости, а продужава и |
p>— У мени је волела слободоумна, учена човека.{S} Љубав је одбијала стално.{S} Још можда је ср |
о нисам хтео.{S} Мене сматрају за мирна човека, али видиш, ја се питам да ли у мени не живи нек |
везана за нас, везана везом најмилијег човека на земљи, оца нашег?</p> <p>Вишња, лака словенск |
га цело село прогласи за најдаровитијег човека под небом и помири с оцем.{S} Врати се у Чачак, |
p> <p>Девојка погледа изненађено у овог човека кога је волела.{S} Он се није претварао.{S} Њего |
са слегањем рамена, посматра оног првог човека немилосрдно као лекар који има да постави диагно |
љење породице Матовић пређе и на младог човека, те кад изађе од њих, осети како му се груди над |
> је себе већ тада прогласио за великог човека.</p> <p>Кад је ступио на Велику Школу, он је там |
раду: стан, храна, пријатељство великог човека и нешто у готову!{S} Она није знала само да мини |
S} Она је била кадра да скочи на дрског човека, као мачка.{S} Али кад би се растали, она је пре |
и жудно његове речи... речи школованог човека, које потсећају на књиге, одвајају од свакидашњи |
ине, обузе је страх да не сретне једног човека кога за живу главу није хтела видети.{S} Ипак, к |
вако уважење, па и онај понос културног човека који је млади муж осећао у самом себи.</p> <p>То |
осећао понижен у свом осећању културног човека.{S} Планови о повратку на страну, о довршетку ст |
ресе.</p> <p>Она није видела лице у тог човека, али би га познала у хиљаду других по првој ситн |
ротивуречности у карактеру једног истог човека!{S} Људска повесница развија се као разнолик, чу |
ди часовничар је волео нарочито простог човека, изгладнелог грађанина и одрпаног сељака, оно уп |
јој рођеној кући, гром вас спалио... од човека кога хлебом хранимо...</p> <p>— Мама! — умеша се |
чинила младићу жена-другарица која диже човека на посао, пружа му подстрека за велика дела; опш |
стру: <pb n="7" /></p> <p>— Та остав’те човека!...{S} Пробисте му уши вашом дреком.</p> <p>Од л |
аздуха тога дана, опијала се присуством човека који је ишао поред ње, слушала је радознало и жу |
вот био дотле празан, недостојан ње као човека.</p> <p>Код куће ју је чекала хладна вечера и љу |
громну, мртву, парну машину, да је свео човека на један проблем механике, на једну врсту живе г |
амерке, јер је Радоје волео људе, волео човека као онај часовник који је оправљао, као ружу кој |
е млезеви би ударили о прозор да весело човека опомену како је пријатно бити у својој кући.</p> |
ближавали.</p> <p>— Вишња! — чу се глас човека који ју је јурио.</p> <p>Она се окрену.{S} Била |
у врсту ропства.{S} Идеална веза између човека и жене постоји, за мене, једино у слободној љуба |
ревњивости.{S} Они су у стању да омрзну човека кад на њему угледају нову кравату.{S} Тај тип се |
е несвесно упоређивала свога земљака са човеком кога је оставила у Београду, који је такође има |
у беду, просветиле га.{S} Оне се боре с човеком раме уз раме, нема рада од кога се стиде, нема |
ли сусетка десно од њих невенчана жена човеку са којим живи?{S} Не иде ли девојка, лево од њих |
То је божанска искра инстинкта, која је човеку остала из природног стања — објашњавао је разлог |
војих књига, што би довољно било другом човеку за цео живот, остави све друго.{S} Кад се кола х |
ве ове мисли нису долазиле на ум младом човеку, али сличне свакако.{S} Јер, кад спусти поглед н |
.{S} У стану је имао што треба скромном човеку.{S} Матовић је био пријатан према њему, разговар |
сли, слика, успомена, које се прегоне у човеку у извесним часовима усамљености!</p> <p>— Куд на |
пред њим, јадна, мутна светлост наших, човечанских буктиња!{S} Како представници школа и секат |
ост, поред ропства слободу.{S} Историја човечанства је састављена од контраста као човечији жив |
друго: његови ближњи, друштво, држава, човечанство; он је све то видео у своме ја; то његово ј |
ивот одрицања, позитивне ствари, рад за човечанство.{S} Паланка ће бити јача од тебе...{S} Једн |
испада врло неповољно по твој прогрес и човечанство.{S} Ти си непријатељ, не знајући толико људ |
нао, ни видео, ни разумео, ни волео оно човечанство које је открила психологија народа, психоло |
Ја верујем, против свега, у прогрес, у човечанство.{S} Не могу да примим да је васељена створе |
својим суграђанима, Србији, можда целом човечанству.</p> <p>Кућа у којој је држао кондицију нал |
проклетом реакцијом.{S} Тек, жао ми је, човече, пара...</p> <pb n="105" /> <p>Него велим, да му |
озриво испод ока.</p> <p>— Бог с тобом, човече — одговори Клеопатра лако. — Они се воле годину |
не узму?</p> <p>— Ама, како да се узму, човече? — одврати му жена. — Дошла Ката данас, па као д |
.{S} Мораће се журити...{S} А ви, млади човече, из школе ћете ући право у живот.{S} Држава ће в |
ечанства је састављена од контраста као човечији живот: супротности између разних народа и разн |
ла се нека јака воња на влагу, зној, на човечје месо.{S} Чула се поново она опојна музика из сн |
евреме спрати њено име и уништити таште човечје спомене, као и многима другим.{S} И млади човек |
изгледало најрадије, најсретније решење човечјег живота.{S} Понекад би га обузела нека идеја, к |
ом сукобу који долази с једне стране из човечјег инстинкта да тражи своју сопствену срећу, пошт |
реба га увести у тајне нашега доба, где човечју снагу замењују често вештина и природа.{S} Треб |
е из којих се састоји <pb n="85" /> ова чокалиница, и остали понешто дужни по умашћеним и у кра |
вонко: <hi>чокалиница</hi>.{S} Од свију чокалиница, ова је најстарија и на најбољем гласу.{S} Ч |
иком својих посетилаца зове звонко: <hi>чокалиница</hi>.{S} Од свију чокалиница, ова је најстар |
фирма протоколисана код суда.</p> <p>У чокалиници се живело доста весело.{S} Кад нису критиков |
врућинама; она су позлаћивала Стрикову чокалиницу, претварала савамалске авлије у чаробни врт, |
с пастрмом, скуван на особен начин, <hi>чокалиски пасуљ</hi>, с много паприке и воде, а мало па |
и поред себе Зарију Ристића како испија чокањ ракије.</p> <p>— Сервус — одговори му Зарија и по |
ом друштву — прекину га Зарија, па испи чокањ до дна и, не одвајајући још стакло од уста, проду |
ата, остављена.</p> <p>То је ос зујао у чокоту.</p> <p>— Бесмислице! — рече у себи девојка и од |
итала своје гошће шта више воле: киселу чорбу или супу с кнедлама, ћевап у дунсту или ћурче на |
<p>Једне од тих влажних, мрачних ноћи, чу се пуцањ, јачи од топа, страшнији од грома, као да с |
соби. — Што су дивне, само да знате!... чу се отуда њен глас, јасан сад као од чистог метала.</ |
и су се приближавали.</p> <p>— Вишња! — чу се глас човека који ју је јурио.</p> <p>Она се окрен |
ошта се на тле.</p> <p>— Колегинице ? — чу се глас из друге собе.</p> <p>Стара девојка понови ј |
опатра.</p> <p>Стари господин као да не чу шта му жена рече.</p> <p>— Све имаш што ти треба, па |
>— Анице...{S} Анице!</p> <p>Нико је не чу.</p> <p>Девојку је обузимала ватра све више.{S} Слик |
сандук! — приметише присутни.</p> <p>Не чу се реч објашњења, као да све обузе језа од нечега ко |
Нема ко да ми купи.</p> <p>На улици се чу тресак тарница.{S} То је пошта одлазила даље.</p> </ |
ратима.{S} То је пошта.</p> <p>У том се чу лупа точкова.{S} Иза угла се појавише поштанска кола |
едајући у простирку.</p> <p>У предсобљу чу како газдарица ради нешто у кујни.{S} Ухвати за квак |
превали:</p> <p>— Да!</p> <p>Та се реч чу једва; он се напреже и рече поново:</p> <p>— Да, да. |
аве, пут за Вишњицу, самоникле улице по Чубури, виделе су тада многи млади пар.{S} То су били м |
на свог сина.{S} Војсци је наређено да чува границу и, под претњом смрти, да не допусти краљев |
Нек дете зна...{S} И кажем јој ја да се чува.{S} Мисли да јој је још осамнаест <pb n="178" /> г |
а нађе за добро да је опомене:</p> <p>— Чувај се Чедомира, Вишњо.{S} Он није рђав човек, ја то |
дана после битке, па како су Турци већ чували Саву, он није могао пребећи у Аустрију, него се |
говој власти; Бели је дуговао бар обзир чувања тајне.{S} Вишња се опет није осећала у праву да |
с великим сламним шеширом као мангала, чувао свој мâл суревњиво и забринуто.{S} Суревњиво и за |
у њој <pb n="4" /> седи неко кога треба чувати.{S} Управо, та му је кућа тек тада пала у очи.{S |
ваше га <hi>код Пеливана</hi>, бозаџије чувеног у то доба у студентским круговима.{S} Али он од |
, где је откривао милионе нових ствари, чуда, лепота, какве не би нашао ни у најчувенијој светс |
урака — додавао је други — а гле ти сад чуда!{S} Хвалимо те, Господе, велика су дјела твоја.</p |
и рече:</p> <p>— И Чедомир... чудна ми чуда!{S} За њега и јесу којекакви богаљи.{S} Ју, господ |
дска повесница развија се као разнолик, чудан, изукрштан призор.{S} Обичаји, вере, навике, уста |
нису читав месец проговорили.</p> <p>— Чудан народ! — говорила је газдарица својој вратарки за |
нечије наготе.{S} Њене очи су добијале чудан сјај и упијале <pb n="312" /> се у чипкану кошуљу |
лу. — Али је живот чудан, комшија, тако чудан да ја не знам сигурно шта бих рекла...</p> <p>— Н |
које је држала у крилу. — Али је живот чудан, комшија, тако чудан да ја не знам сигурно шта би |
ствар превиђа споредну, вечито се нечем чуди, вечито се узбуђује; неспособан ма за какву акцију |
д осетила ове болове и ове сладости.{S} Чудила се тој несаници, покушавала да се отресе те узбу |
и погледа своју другарицу расејано.{S} Чудила се томе питању, јер је толико пута говорила Вишњ |
мо оставила.</p> <p>— Што ми не пише! — чудила се девојка болно. — Бар једну реч да је здрав.</ |
емо ли да се вратимо?</p> <p>— Зашто? — чудила се Вишња.</p> <p>— Киша ће још дуго падати.</p> |
од свакодневне егзистенције.{S} Она се чудила како је досад могла бити слепа, водити бесциљан |
дана.{S} Одговор није стизао.{S} Она се чудила томе ћутању.{S} Да ли се Чедомир дурио?{S} Можда |
рапије начинити правну државу.{S} Ја се чудим како на то нисмо раније мислили.{S} Ја се смејем |
моћника који су доносили робу на избор, чудио се сложености црквене администрације око потребни |
образовању.{S} Он је то знао и није се чудио: он <pb n="19" /> је себе већ тада прогласио за в |
није запазио једног коња, врло лепог, и чудио се одкуд њега да употребе на тај простачки посао. |
вити — одбијала је његова умиљавања — и чудити се... и смејати предрасудама!</p> <p>Говорила је |
пи уснама и рече:</p> <p>— И Чедомир... чудна ми чуда!{S} За њега и јесу којекакви богаљи.{S} Ј |
и припада самом себи.</p> <p>— Новац је чудна ствар, моје дете — рече Матовић, обраћајући се Бе |
106" /> <p>— Пазите се.{S} Ми прелазимо чудна времена — рекао му је другом приликом. — Изгубили |
лико ластавица.{S} Девојку су обузимале чудне жудње.</p> <pb n="207" /> <p>— Боже мој, да сам л |
ари употребљаваху методе тако поуздане; чудни проналасци, величанствена открића долазила су јед |
у, пљускала у ушима.{S} Обузимали су га чудни осећаји да цепа, да мучи, да се свети на тој дево |
итет?</p> <p>Младић ју је гледао својим чудним сјајним очима и као да се питао да она не тера ш |
ан толико људи који се бацају у живот с чудним поверењем у себе.{S} Њега пак сумња је задржавал |
исало је то посвећено цвеће тако силно, чудно, као да се доиста из њега излива дах неког надпри |
око довратака, јака, снажна, жилава, па чудно одударала од свежег пољског цвећа.{S} Вишњи се уч |
о му га је извајала добра нада и што се чудно мешало са првим цртама зрелих година.{S} Девојка |
p>Вишња је слушала ове речи, које су се чудно поклапале с оним нечим новим што јој је надирало |
и заповедају нам“.</p> <p>— Како су се чудно испуниле те готово пророчке речи — примети у себи |
рлице.</p> <p>— Срећан?{S} Та реч звони чудно у наше доба — одговори младић, и отворено <pb n=" |
но, запљускивање домаће воде утицали су чудно на Вишњу.{S} Предмети су губили оштре контуре.{S} |
..</p> <p>— Ја не налазим у томе ничега чудноватог — рече будући министар. — Ако се воле, зашто |
ти сву ту изненадну раскош свога срца и чудновату лепоту своје маште; јер то није била више Виш |
колико неједнаких фабричких димњака.{S} Чудног облика кућица за црпење воде на обали пружала је |
чињавала као какав велики божур у некој чудној земљи гатки.{S} Коса јој је падала заводљиво пре |
отово узалудан.{S} Док је била мала, за чудо је лепо радила женске послове.{S} Међутим сад, бил |
људи с мање школе од њега.{S} Дивно је чудо било што поред своје философије није већ умро од г |
рска.{S} Ја сам га одбијала...{S} Какво чудо ако је потражио другу жену!</p> <p>Тек је сад виде |
раве, а деца се загледала у њега, као у чудо.{S} Недељом и празником свет <pb n="174" /> је иша |
и само по забаченијим селима, као неким чудом сачуван од укрштавања с туђинцима, претопљеним у |
Откуд овај сан, овај бол? — питала се у чуду.</p> <p>Напољу се мрак повлачио све јаче.{S} По шо |
.{S} Ту је остао неколико месеца.{S} На чуђење целог села, начини од једног поточића воденицу с |
глас би се утишао по каткад да се једва чује; затим се дизао јаче, лупао готово, и челичним зву |
не вратише више.{S} Бела није хтела да чује за Париз.</p> <p>— Ја у Француску? — викнула је ка |
пет на професора.{S} Учини му се као да чује отварање апсанских врата, читање указа о помиловањ |
мајка.</p> <p>Млади човек није хтео да чује о тој операцији која би га лишила очевине.{S} Он ј |
ле безбројних болова, а многи од нас не чује ни једну жалбу — грмио је Илић, опијајући се сопст |
елом небу, па жеже.{S} Нигде тице да се чује.{S} Биље зри.{S} Вишња је спустила завесе.{S} У со |
ну врсту живе геометрије.{S} У науци се чује брујање таласа револуције.{S} Изгледа као да идемо |
а, мајке и кћери, учитеља и ђака?{S} Ја чујем само право... право, а где је реч дужност?{S} Гов |
шњи сјај озари његове непокретне очи. — Чујеш ли њено тихо жуборење, њен шум, као уздах простра |
спасе девојку од даље несреће.</p> <p>— Чујеш, Вишњо — рече јој отац кад сазна шта јој се десил |
ија.</p> <p>— Назови како хоћеш — једва чујно прошапта девојка — али ја осећам нешто јаче од ме |
ихале своје шарене главе, брујале једва чујно и као да су јој давале неки знак, звале је к себи |
<hi>питању</hi>.{S} Зауставише Илића да чују и његово мишљење, и позваше га <hi>код Пеливана</h |
бећања.{S} Код сељака, радника, грађана чују се само горке речи.{S} Алкохолизам, политичка убис |
састанака...{S} Вече их је ухватило на Чукарици.</p> <p>Онде где избија топчидерски трамвај на |
Да ли виде једну клупу, усађену у обалу чукаричког друма?{S} Да ли се сети Вишње Лазаревића и д |
оби њу би прожмала нека слатка језа, од чукљева на руци, па кроз цело тело, да јој и колена зад |
оња на влагу, зној, на човечје месо.{S} Чула се поново она опојна музика из сна.{S} Кроз ваздух |
о првог дућана.</p> <p>— Бог с тобом! — чула је забрану унапред. — Шта ће рећи свет кад те виде |
Седала је у прве клупе да би професора чула што боље.{S} Уписала је и часове који по уредби ни |
се предавала сва.{S} Парадоксална љубав чула достизавала је свој врхунац.</p> <p>Тада се зачу ј |
У оближњој касарни веџбали се војници и чула се промукла, далека и кратка команда: „К нози!“</p |
итне, као да се нису њој десиле, већ их чула из прича, из прочитаних књига.{S} Дође јој да рече |
{S} Многима то није било право, па ипак чуле су се ретке замерке, јер је Радоје волео људе, вол |
д кафанама, по тротоарима.{S} Врапци се чули на крововима, у олуцима.{S} Један шегрт је ишао ср |
ји прижељкивања; у њеним прсима нису се чули ти удари који звоне као жеља, као чежња.{S} Усред |
тица.</p> <p>Ту је било врло мирно.{S} Чуо се тек један женски сатић у папучици, обешеној о зи |
сведок да је Чачак постојао пре нас.{S} Чуо се топот опанака, шкрипале арабе, напуњене паприкам |
а раменима.</p> <p>— Вишња Лазаревна! — чуо би се у том глас неког из њеног друштва, и она је в |
па тако беру и једу.{S} По кафанама се чуо жагор.{S} Деца се враћала с купања и дерала у сав г |
, ради у супротном правцу: пушта браду, чупав је, аљкав, носи умашћен шешир и уздигнуту јаку.{S |
} С времена на време, он би се свестио, чупао из срце ту опасну гљиву, а заједно са њом и слику |
о звецкање тањира и ножева.{S} После се чуше удари метле по поду.</p> <p>Бела се прва одвоји и, |
дућана, поплочаном циглама, стојали су џакови кафе, пиринча, шећера, канте гаса, једно буре зе |
и је, иза леђа Двора, водио поред Батал-џамије право на варошку <pb n="273" /> периферију.{S} В |
мењен је електричним, а на пољани Батал-џамије копани су темељи једне јавне грађевине.</p> <p>Д |
однева.</p> <p>Прелазила је преко Батал-џамије.</p> <p>То беше један велики празан простор, зар |
и, побелео од кише и времена.{S} Велики џбун јоргована надвишавао је ограду и пружао своје гран |
а шума.{S} Тада духну ветар.{S} Лишће у џбунова заигра у крај пута.{S} Занесени у своју лепоту, |
се с муком двориште.{S} Сумрак је купао џбунове шимшира, споредне стазе и силуете барни за греш |
редлог Вишњин, он се несвесно ухвати за џеп.</p> <p>— Оно је механа! — одговори полако.</p> <p> |
ођу у питање они, њихова личност, њихов џеп, они знају већ вештину опортунитета и хладне крпе з |
ио је печених марона који су му грејали џеп, па лутао по Паризу без циља.</p> <p>— Где си био? |
ри ручку имао добар апетит, извлачио из џепа велику мараму за један крај, као заставу, брисао н |
аки други...</p> <p>Младић извуче један џепни булдог, сав зарђан.</p> <pb n="171" /> <p>— Видиш |
ва.{S} Дућан му пун будилника, зидних и џепних часовника, па све куца и ради, као да у радњи им |
ја се пела уз потиљак, руку завучених у џепове од панталона, сигуран у себе, у своју будућност, |
астави он даље, затежући капут рукама у џепу. — У учитељице?</p> <pb n="31" /> <p>— Не.{S} Не з |
софије, врло <pb n="2" /> висок, готово џигљав, али млад, пријатних, мушких црта, буљавих очију |
еће, обешени светњаци; иза њих се плаве шајкаче, копорани.{S} Ваздух млак.{S} Стреје капљу; по |
арче пред лактом.{S} После је узе у обе шаке и миловаше је, и преко лакта, оборених очију, без |
ачинио бољом, него да је дочепа у своје шаке.{S} И он не жели власт да учини добра себи или дру |
Тек у последњем часу појави се с пуном шаком новина.{S} Министар се осмехну.</p> <p>— Баш си г |
>Он покуша још једанпут.{S} Она затвори шаку, као да стеже нешто тврдо; затим је отвори полаган |
од канабета.{S} Спусти своју уздрхталу шаку на ту руку, на оно меко, благо и мирно парче пред |
S} Било јој је хладно.{S} Пребаци један шал и посади се опет крај прозора.{S} Пријало јој је да |
ну похвалу; по патосу се повлачио један шал, на једној постељи познавало се још како је неко сп |
— додаде после гласно, па збаци љутито шал са себе. — Мустра бечка, богаљ је и сам, богаљ, бог |
вече, причају шта су радиле преко дана, шале се на рачун првог који наиђе.</p> <p>— Знате шта ј |
етпостављали су девојке које хоће да се шале, које допуштају да се задиркују.</p> <p>— Хладна ј |
утију с палидрвцима, и упита га, пола у шали, пола озбиљно:</p> <p>— Откад ти поста тако огорче |
дања — одобри Радоје.{S} Затим додаде у шали:</p> <p>— Вишња ће поћи за мене.</p> <p>Девојке пр |
ј и диреке ударише — примећивао би ко у шали. — Пију, једу као на даћи.</p> <p>— Нека им је ала |
S} Чинило јој се да је све било весело, шалило се много, на лицима није било умора ни брига.</p |
ов глас је дрхтао:</p> <p>— Ја се нисам шалио.{S} Часна реч ми је сведок.{S} Ја остајем и понав |
бојом која прелази у ружичасту, с мрким шалонима што су били дискретно спуштени и с фигурама ку |
очима и као да се питао да она не тера шалу.</p> <p>— Девојачка Школа може бити добра само као |
ће поћи за мене.</p> <p>Девојке примише шалу.{S} Њихов несташан смех одјекну долином.</p> <p>— |
{S} Боже здравља, видећемо се.{S} Ја ти шаљем нешто новца кад и ово писмо.{S} Велим, нек ти се |
ли се калупи од фесова, разне кутије са шамијама, вештачким цвећем, бонбоном.{S} На фијокама ис |
ка, са гвозденим ногама у виду лавовске шапе, и са уским зеленим лествицама.</p> <p>— Као на Ка |
— прекиде га поднаредник, у чизмама, са шапком забаченом на теме и сабљом преко колена. — Парла |
звучено, саблажњиво.</p> <p>— Узми ме — шапну јаче.</p> <p>— Узми ме — шапутало је све у соби.< |
А ти не видиш, ти ниси видео то тело — шаптао је у себи — то лепо тело, те чаробне превоје и к |
/> била једини повереник.{S} Он је њима шаптао своје магловите снове.{S} Њине просте речи певал |
оје може да осети само жена према жени, шапташе јој матерински:</p> <p>— Вишња... слатка Вишња, |
за њен врат и један тајанствен глас јој шапће страшне, неразумљиве речи.</p> <p>Избегавала је д |
Зенице су јој се јако шириле.{S} Она је шапутала нешто.</p> <p>Чедомир јој се приближи.{S} Удис |
а за велику новост која се још од подне шапутала по породицама ближе Двору и министарским канце |
, запљускивала својом пенушавом водом и шапутала јој недопуштене приче, млада девојка заспа са |
зми ме — шапну јаче.</p> <p>— Узми ме — шапутало је све у соби.</p> <p>Платно се сроза низ миши |
н, који је вукао свог учитеља за рукав, шапутао му нешто пропињући се на прсте, и грдио мајку и |
асовника наносио јој оне опојне тонове, шапутао полуразумљиве речи.{S} Она несвесно збаци са се |
о девера него је Чедомир ишао поред ње, шапутао јој нешто поверљиво, гледао ју је нетремице, же |
Свуда!{S} Свуда... само не у Београд! — шапутао јој је унутрашњи глас. — Ти си дошла у њега вес |
их руку, како је поветарац дувао свеж и шапућући, како је Чедомир певушио једну дивну песму!{S} |
у није допадала; опомињала га је сувише шара на зиду у девојачкој соби његове жене.</p> <p>Исек |
ајмили од неких рибара пред кафаном <hi>Шаран</hi>.{S} Он је седео на крми и терао чамац врло д |
а прављење поклона, излишних ствари, за шарање живота као ускршњих јаја, нешто чега се човек мо |
орцулана, по којем су се плеле плаветне шаре.</p> <p>Они су седели тако, јели кајсије, говорили |
се према лаком поветарцу, њихале своје шарене главе, брујале једва чујно и као да су јој давал |
пролазили поред његових очију весели и шарени као сватови, и губили се у ноћ преживелих година |
оба дућанска прозора.{S} У рафовима се шаренила повесма вунице, превучена завесом од тула; вид |
у.{S} У јасној светлости пролетњег дана шарениле су се разнолике боје, почевши од белих платнен |
стражи, с ножем на пушци.{S} Иза њих се шарениле две покретне стражаре од дасака, обојене у срп |
ангупима, носио шешир на криво, говорио шатровачким језиком, задиркивао служавке.{S} Ћерка, кој |
лази ли још ко?</p> <p>— Ретко.{S} Неке Швабе лове по риту.{S} Ја не волим лов.{S} Ономад ме је |
се изеде од муке.</p> <p>— Што је узео Швабицу?</p> <p>— Замисли дерана! — прихвати госпођа. < |
тетка-Катин верио у Минхену... испросио Швабицу.{S} Тетка-Ката хоће да се изеде од муке.</p> <p |
} И говори ја стоци да се угледа на ову Швабицу преко пута, па да пере једну собу данас, па сут |
е, и јела слаткише, почев од најфинијег швајцарског фондана, па до најпростијег турског суџука. |
грану.{S} Деци је шила хаљине најскупља шваља у вароши.{S} Сваке <hi>сезоне</hi> т.ј. сваког пр |
, конци, свила, модни журнали.{S} Једна шваља је најмљена под надницу.</p> <p>— Сутра да ми што |
е би се за руку и излазиле на улицу, па шврљале око гомиле песка, кафанских столова, по суседни |
коју је она донела.{S} Ђаци су се често шегачили са најсветијим стварима.{S} Поред све равнопра |
{S} Калфа је претакао вино у магази.{S} Шегрт је стајао пред вратима и куцкао косом о калдрму.{ |
чули на крововима, у олуцима.{S} Један шегрт је ишао средином улице, носио на глави трубу од ф |
паде и праћакаше се по блату.{S} Један шегрт наиђе звиждућући, загледа се у пијаницу и рече му |
. — Ја ти говорим као мајци, а ти тераш шегу...{S} Каква свадба!{S} Тај младић није ни школу св |
бића.{S} Илићу су горко долазиле на ум Шекспирове речи: „Има много ствари <pb n="297" /> на не |
{S} Према постељи, у венцу од тепсија и шерпи, висила је јевтина слика талијанског издања <pb n |
ких таблица, бутеља коњака и емаљираних шерпи.{S} Газда-Митар трговао је још са житом, стоком, |
У мешењу колача се одликовала: имала је шесдесет четири рецепта за разне врсте.{S} Њен главни з |
кара у пензији.{S} Домаћица, жена преко шесдесет година, још дурашна, трудила се, како само мож |
S} Не шеснаест сати него шеснаест дана, шеснаест година, шеснаест векова требало му је да пређе |
ти него шеснаест дана, шеснаест година, шеснаест векова требало му је да пређе од уранка на јед |
старију ћерку, Параскеву, која је имала шеснаест година, храмала на леву ногу и којој су њено н |
илело преко усијаног летњег неба.{S} Не шеснаест сати него шеснаест дана, шеснаест година, шесн |
г летњег неба.{S} Не шеснаест сати него шеснаест дана, шеснаест година, шеснаест векова требало |
што школованији, што начитанији.</p> <p>Шесту годину је навршио у јуну, а већ у августу молио ј |
>Обе девојке узму газдарицу испод руке, шетају до краја сокака, називају свакој клупи добро веч |
вет изађе и поседа пред кућом.{S} Млађи шетају.{S} Говори се много.{S} Госпође носе дуго своје |
росто мудрац.{S} Своје мисли налазио је шетајући по варошкој околини коју је називао природом.{ |
дан.{S} Већ је по мало напуштала собу, шетала по дворишту, седела у башти.{S} Ствари су у кући |
и или непријатељи.</p> <pb n="93" /> <p>Шетали су по школском трему и чекали да се отвори библи |
а ципелама, могао би се мерити са свима шеталишним јунацима.</p> <p>Код једног фотографског изл |
ти врло тешких последица.</p> <p>Остави шеталиште, и упути се ка универзитету.{S} Старинска згр |
аве слатко лице познатијим госпођама на шеталишту, знају за девојке с великим миразима.{S} Њима |
уморио, стезао је слепочнице грчевито, шетао по соби или бежао... по забаченим крајевима, прос |
ела кад се најзад вратио кући.</p> <p>— Шетао сам, размишљао, мислио на тебе...</p> <pb n="258" |
но склопи једну књигу, па устаде и поче шетати по соби.</p> <p>— Ти се љутиш?</p> <p>— Мани ме, |
из њиховог друштва?{S} Откад су почели шетати сами?{S} Нису знали рећи.</p> <p>То је било свак |
, усамљена места, где се љубавници могу шетати до миле воље, а да не буду изненађени непријатни |
</p> <p>Главна стаза разређивала се.{S} Шетачи се враћали у град.{S} Између дрвећа хватао се ду |
ихова љубав?{S} То је управо једна дуга шетња, испрекидана часовитим држањем под руку и по који |
цима по угловима од улица, у претераним шетњама и разговорима о овом или оном <hi>питању</hi> н |
ека затварала, он је онда почињао своје шетње, купио је печених марона који су му грејали џеп, |
етку њиховог познанства, за време једне шетње кад их је киша ухватила ван вароши.{S} Он је онда |
p>Ова улица је била још место елегантне шетње.{S} Девојка је волела ту улицу, веровала у њу.{S} |
родитеље“.</p> <p>Цео дан су провели у шетњи.{S} Пред вече, кад је сунце нагињало западу, дево |
удент корачао је сам.{S} И он је ишао у шетњу.{S} Познавао је готово цео тај свет било са улице |
а, те их позва, њу и Милеву, да изађу у шетњу до варошког парка.{S} Било је прехладило.{S} У ва |
предложио својој пријатељици да изађу у шетњу негде даље него што се то могло после школских ча |
колико пута преко дана излазила је ту у шетњу у доба кад је мислила реформисати друштво, кад је |
ебало да се растану, начинили су велику шетњу, обишли су готово сва места својих састанака...{S |
никаквог посла.{S} Можемо начинити лепу шетњу.</p> <p>Ударише првом побочном улицом која се отв |
глама, стојали су џакови кафе, пиринча, шећера, канте гаса, једно буре зејтина са мерилицама об |
ј запаљене образе и лепио њене усне као шећерлема.{S} Кад се спремила за школу, видела је да јо |
ковим очима. — Кажи само колико поједеш шећерлеме преко дана?</p> <p>Обоје су имали право: ни б |
занату.{S} Она је сматрала пољупце као шећерлему, пуцала језиком и тражила још, још, још.{S} О |
ју.{S} Наш ће бити цео свет.{S} Правићу шећерлему, продавати переце; шта то мари ако ти будеш м |
ате старе шљиве њихове баште.{S} Јабука шећерлија китила се руменим, заруделим плодом.{S} Остој |
педесет гласова.{S} Дао је две банке за шешир.</p> <p>— По два гроша од гласа!</p> <p>— Тако се |
д његове пријатељице.{S} Он јој предаде шешир врло учтиво, и рече хладно, готово опоро:</p> <p> |
и јој се хватала магла.{S} Виде како се шешир скину.{S} Још један кратак <pb n="146" /> поклон. |
рава противност Бели.{S} Чедомир натуче шешир на очи, хотећи да одагна ова привиђења.</p> <p>— |
ског штофа, <pb n="55" /> а лети сламни шешир у боји и прсник од платна.{S} Тражио је од жене и |
е низ једно брдо, кад ветар скиде Вишњи шешир с главе и понесе га низа страну.{S} Млади човек п |
тац да му је један бирач тражио да купи шешир његовој жени.</p> <p>— И он га је купио?</p> <p>— |
ештине, а с много поштовања, скиде свој шешир који је већ губио форму.{S} Вишњине дотле безизра |
та браду, чупав је, аљкав, носи умашћен шешир и уздигнуту јаку.{S} Он је слободоуман, бар у тео |
пајаца са звонким прапорцима, скупоцен шешир или хаљину у моди.{S} Бела није никад осетила мук |
ао са свим квартовским мангупима, носио шешир на криво, говорио шатровачким језиком, задиркивао |
једно пред другим.{S} Чедомир је скинуо шешир и нагнут лако, очекивао да му девојка пружи руку. |
<pb n="52" /> На глави јој је био прост шешир од сламе.{S} Па ипак, младост и здравље чинили су |
не косе вирила су испод простог сламног шешира.{S} У руци је држала један крупан цвет на подуга |
n="240" /> <p>Учитељ приђе, додирну се шешира церемонијално, пружи своју меснату руку, па посл |
их по свом обичају.{S} Они се дохватише шешира и изађоше на улицу.{S} Али тек што се спустише н |
ознанство, дубоко поштовање при скидању шешира пред њом, разговор у мирису дувана, бунтовничке |
их капута, разнобојних блуза, накићених шешира, разапетих сунцобрана, и задржа се на једном спо |
отле није примећивала.{S} Велики женски шешири по најновијој моди, изложени по дућанима, грубо |
рикама.{S} Сељаци у незграпним, сламним шеширима цењкали се с грађанима.{S} Око дванаест сати п |
а тишина.{S} Електрична лампа заклоњена шеширом од зелене свиле, разливала је са̑но своју хладн |
вати се да се појави у Чачку са бурским шеширом, подгрејавати бајке о миразу и излазити недељом |
азвијеног дерана, са огромним, сељачким шеширом на глави и високим чизмама на ногама. — Еј, Мил |
меланхолични Чачанин, с великим сламним шеширом као мангала, чувао свој мâл суревњиво и забрину |
сто, неколико сокака по којима рабаџије шибају волове, а човек не зна кога пре да пожали: те љу |
је девојка била обдарена.{S} Румена крв шибала је под њеним округлим образима чак до првих прам |
цале су окуке, мали заливи, полуострва, шибљаци, рибарске колибе.{S} Београд је био близу, одма |
врдлог блата, накривљене плотове, дивље шибље и један пласт сена усред мокре ливаде.{S} Неколик |
оправља сатове, леми минђуше, подмазује шиваљке.</p> <p>— Штета није била велика — рече јој јед |
у свирали војничке маршеве, велосипеди, шиваће машине.{S} Оде чак кућа и имање.</p> <p>Вишња га |
догађају.{S} Ослушкивао је челични хук шиваће машине, студирао физиономије трговачких помоћник |
дуката и дијамантску грану.{S} Деци је шила хаљине најскупља шваља у вароши.{S} Сваке <hi>сезо |
тана и краставаца; ту су биле подигнуте шиљасте земунице, под којим је меланхолични Чачанин, с |
и се низ степенице велике куће, додирну шимшир, проклати се по калдрми од дворишта, па замаче д |
ом двориште.{S} Сумрак је купао џбунове шимшира, споредне стазе и силуете барни за грешење прос |
/> <p>— Арапе! стрвино! гаде! липсотино шинтерска! — грдио је поново рабаџија.</p> <p>Пуцањ одј |
могао.{S} Његова драгана није била више шипарица какву ју је оставио.{S} То се примећавало по д |
S} Поезија му је празна сентименталност шипарица из пансионата.{S} Идеал му је што и свака коме |
вала уска постеља, на чијим се плеханим шиповима сијале златно обојене лопте.{S} Нашло се места |
ом врту.{S} Трипут је славуј пропевао у шипражју поред Млаве.</p> <p>— На Духове је наша скупшт |
диле нешто по дворишту сагибајући леђа, ширећи ноге, избацујући своја претерано развијена бедра |
ађоше на Ћирићевој пољани.{S} Сад се ту шири читава нова насеобина разноликих вила, окружених ц |
<p>Кућа је била мирна.{S} Напољу се ноћ ширила, ведра и ћутљива.{S} Та пространа тишина притиск |
није бранила.{S} Зенице су јој се јако шириле.{S} Она је шапутала нешто.</p> <p>Чедомир јој се |
нда улице пуне света, велике димензије, ширина, слобода.{S} Могао је живети неколико векова а д |
руг; чак и понеки професор није имао те ширине у образовању.{S} Он је то знао и није се чудио: |
сједине остали су без успеха.{S} Јаз се ширио све више.{S} Међутим, земља је стајала пред велик |
се протезале леје лука, између којих се ширио патлиџан, румен и сочан.{S} У низинама виделе се |
једноставан <pb n="44" /> и таман облак ширио се све више изнад њихових глава.{S} Па ипак, они |
изала се лагано, као магла, и откривала широк шор, пун отврдлог блата, накривљене плотове, дивљ |
се отвори пред њима.{S} То је био доста широк сокак, који је, иза леђа Двора, водио поред Батал |
сазидано: све сам цемент и камен, темељ широк неколико хвати, а врх од зида као колски пут.</p> |
ељусти.{S} Иза њих је била варош: један широк друм, низови кућа и кућерака, накривљени плотови, |
од њене воље, неминовним.{S} Ово цвеће, широка ливада, јаки мириси, па то коло и све враџбине к |
је мистериозне путеве <pb n="271" /> на широка места обасјана руменилом зоре и сребром првих су |
у себи.</p> <p>С тим прекором мешала се широка жалба за Београдом и младићем кога је тамо остав |
подивљало цвеће.{S} Пред њима се појави широка трака Дунава.</p> <p>— Ти си одсела на Врачару? |
ом главом, она је обухватала ове обадве широке царевине мисли и трудила се да их разуме обе и д |
<p>При тим покретима показивала се кроз широке рукаве њена рука гола до лаката, њено млечно лиц |
е груди.{S} Она баци у вис обе руке.{S} Широки рукави од блузе спадоше до рамена.{S} Голе мишиц |
авао је ограду и пружао своје гране, са широким лишћем, ка улици и сунцу.{S} Илић се ипак окрен |
ом.{S} Ниже од њих растао је грашак, са широким зеленим махунама, које су висиле на све стране |
шумице: врхови од јела, два три јасена, широко лишће од ораха и букет процветале зове.{S} Горе, |
њој, нешто скривено, топло, незнано, а широко и пространо као свет.</p> <p>Девојка поче да раз |
а онда с њим разговарао на дугачко и на широко о примени електрике, трудећи се да га својим здр |
о липа засађених пред каквом кафаном, и широко незграпно кубе старинске цркве, са златним крсто |
е кроз бистри ваздух на све стране тога широког пејсажа.{S} Обала се огледала у води тако јасно |
прели цело њено лице, чак до подвољка и широког врата, па рече значајно: — У вашим годинама, си |
источњачком стилу, с кровом као звезда, широком настрешицом, изолученим прозорима, државним грб |
тако распремљена с јастуцима унаоколо и широком простирком пиротске израде.{S} Према постељи, о |
ка, испод подривене обале, кривудала по широком кориту и губила се на хоризонту као разастрто п |
шњом је мисао цртала будућност као неку широку реку са зеленим обалама и небом пуним звезда.{S} |
може да удеси по каткад над том вароши, широм отвореној мађарским пустарама.{S} Црни, велики ле |
{S} Споредна капија на Двору зврјала је широм отворена.{S} Унутра се светлила чиста калдрма, ви |
одговори му философ. — Књига природе је широм отворена, хајде у природу!</p> <p>Чедомир, као до |
дана на Теразије, па се после разносиле широм Србије и Српства.</p> <p>Матовић је доживео и јед |
ли неодређено у празнину улице.{S} Кроз широм отворена главна врата, на средини куће, виделе се |
од наших старијих сликара.</p> <p>Кроз широм отворене прозоре допирао је у собу весео шум Беог |
преко лица.{S} Њене бистре очи биле су широм отворене, гледале радозналом безазленошћу у једну |
а глава, са осмехом размаженог детета и шишкама по челу, које су сенчиле њено лице претерано бл |
а цигара с мене на уштап, у друштву, не шкоди...</p> <p>Упалише по цигарету.</p> <p>— Седи... т |
ће гледати друга посла.{S} Шта је мени шкодила слобода, кад сам растао са̑м, ненагледан ни од |
итати и писати из сестриног буквара.{S} Школа му је ишла лако, као вода, како се то каже у Ваље |
и Остојић — нек ми дете изучи школе.{S} Школа ти је најблагословенија.{S} Седиш у топлој соби и |
Распуст се приближавао крају.{S} Велика Школа почињала је поново да оживљава.{S} По њеним прост |
но Зданије</hi>, где се налазила Велика Школа, имало је нечега пријатељског, свога.{S} Оно је б |
мехну се Радоје сажаљиво. — Наша Велика Школа зна само да фабрикује немоћне чиновнике; она од м |
фију.{S} Ја сам се решила.{S} Девојачка школа не даје позитивна знања модерној жени.{S} А ја хо |
ја је урођена његовом добу. — Девојачка школа није довољна модерној жени.{S} Она је уска, непра |
да она не тера шалу.</p> <p>— Девојачка Школа може бити добра само као припрема.{S} Она није до |
ичавале ограда од краљевог двора, једна школа која је раније била механа, и старо гробље, пуно |
и ти ниси, не дај боже, болесна, да ти школа није тешка и да не оскудеваш у чему.{S} Волела би |
да те види, па дођи ако можеш, а ако ти школа не допушта, а ти немој...{S} Боже здравља, видеће |
вечанских буктиња!{S} Како представници школа и секата изгледају пред њим као муве окамењене у |
а је сутрадан неки празник, кад се нема школе, те предложио својој пријатељици да изађу у шетњу |
доста сам потрошила очевих новаца због школе.{S} После мене долазе моја браћа.</p> <p>— Не, не |
моји родитељи очекују од мене, од моје школе... од новца, напослетку, који су потрошили на мен |
во под покислом кором.{S} Зграда Велике Школе бацала је дебелу сенку чак преко улице.{S} Даље о |
кошуљи.{S} Био је у првој години Велике Школе.{S} Дошао је кући око пет сати из јутра, пијан.{S |
n="286" /> био истеран из подофицирске школе, Њутон би једва добио за телеграфисту, а Миржеови |
неколико својих другарица из девојачке школе.{S} Међу њима је била и Каја.</p> <p>— Лазаревиће |
раја пута који је водио преко девојачке школе.{S} Али се она морала мирити са стањем ствари, ка |
ћи међу сељанкама за отварање домаћичке школе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_ |
а, и ако су тамо постављани људи с мање школе од њега.{S} Дивно је чудо било што поред своје фи |
ђанима.{S} Око дванаест сати пуштале се школе.{S} Четири часа доцније звонила је вечерња.{S} Је |
си тим још лепша...{S} Сећаш ли се наше школе!...</p> <p>И она је загрли опет присно и свесрдно |
г чега?</p> <p>— У Чачку није било више школе.{S} Отац није волео да седим докона.{S} Знате, мо |
се журити...{S} А ви, млади човече, из школе ћете ући право у живот.{S} Држава ће вам поверити |
тко виђамо.</p> <p>Кад су се пустиле из школе, Вишња хтеде избећи да са Кајом иде кући.{S} Али |
} Мој колега беше дошао такође право из школе.{S} Здрав, млад, ни ружан ни глуп, тамо вамо, па |
ршетку једног семинара.{S} Изишли су из школе, па врљали по вароши без циља, избегавајући посећ |
ке.{S} У округу нема више од три четири школе за женску децу.{S} Али шта ће теби универзитет? — |
аније стари Остојић — нек ми дете изучи школе.{S} Школа ти је најблагословенија.{S} Седиш у топ |
а учитељицу.{S} Ја немам мираза.{S} Ово школе, то је све.{S} Сем тога, моји родитељи очекују од |
се заборавио и жалио што није више учио школе.{S} У то доба била се већ увелико развила борба и |
у свом селу, његов отац, са нешто мало школе, начинио <pb n="299" /> је каријеру у државној сл |
час топлина, час зима, и она се журила школи све више, као да ју је тамо чекао лек тој грозниц |
рима које је слушала, читала на Великој Школи.</p> <p>Једном приликом запали јој се кецеља поре |
p> <p>Вишња се добро осећала на Великој Школи.{S} Академска слобода јој је пријала.{S} Могла је |
p>Идућег дана, Вишња га нађе на Великој Школи по свршетку једног семинара.{S} Изишли су из школ |
рдно.</p> <p>Између живота у девојачкој школи и садашњег тренутка, Вишњи се десило толико догађ |
p>— Шта је тако важно било у девојачкој школи?...</p> <pb n="239" /> <p>Ћуркасте девојке, деца |
ставала, умерене забаве <pb n="35" /> у школи, видела је сад нову варош пуну младих људи, који |
{S} И време је проводила лако, радећи у школи појачано, скупљајући по селу мотиве са чарапа, ус |
свесно упоређивала са оним што су јој у школи предавали.{S} Кад је била поред Чедомира, она му |
деје.</p> <p>Прво је одржала.{S} Нико у школи није могао опазити код ње какву промену или ваншк |
ред свог уважења према његовом успеху у школи, ставила већ толико пута до знања да он има од ње |
е тамо чекао лек тој грозници.</p> <p>У школи је било као сваки дан.{S} Другарице су говориле к |
<pb n="18" /></p> <p>доћи ако буде што школованији, што начитанији.</p> <p>Шесту годину је нав |
повео разговор, био је стално на страни школованих људи, ма они и застрањивали.</p> <p>— Знање |
ила се већ увелико развила борба између школованих и нешколованих чиновника, те је рачуноиспита |
е радознало и жудно његове речи... речи школованог човека, које потсећају на књиге, одвајају од |
То су они који одавно имају готов план школовања, служе војску одмах по матури, уписују за то |
пирао се са свим, изгубио право на даље школовање, побегао са два заната.{S} Најзад, госпа-Клео |
>— Принципе!{S} Принципи су за децу, за школске клупе.{S} Изузетци, маленкости, противуречности |
воје наставнице и бројале дане до краја школске године.{S} Каја, у њеној строгој сивој блузи, с |
, као оближњи поток, што је милио поред школске баште.{S} Тек по који пут, а нарочито кад је на |
његова несрећа долазила од његове ниске школске спреме.{S} Стога је и Чедомир разумео да ће њег |
с све козе на броју!</p> <p>Вишња сврши школске задатке што је могла брже, па се онда свуче и л |
Марљиво је радила, чекала стрпљиво крај школске године и спремала се за последње испите.{S} Али |
еркама, млад свет који живи неопажен за школским клупама, а испуњава један велики део престониц |
у савест, радила је готово претерано на школским предметима.{S} Положила је испите врло добро, |
у негде даље него што се то могло после школских часова.{S} Нашли су се у једној побочној улици |
тељи.</p> <pb n="93" /> <p>Шетали су по школском трему и чекали да се отвори библиотека.{S} Рас |
ог обелио.{S} Трипут се лала зажутела у школском врту.{S} Трипут је славуј пропевао у шипражју |
итати бљутаву литературу препоручену за школску младеж, одушевљавати се да се појави у Чачку са |
не као шећерлема.{S} Кад се спремила за школу, видела је да још има доста времена.{S} Па ипак ј |
<pb n="65" /> <p>— Па зар ниси свршила школу?</p> <p>— Завршила сам — одговори Вишња гласом ко |
дно богатије село у Млави, где је нашла школу по плану, уређену башту и колегиницу, једну стару |
/p> <p>Као што се предвиђало, свршио је школу одлично, без једне четворке, сама петица.{S} Није |
ом стану.</p> <p>— Ви на лето свршавате школу? — упита Илић нову познаницу.</p> <p>— Да.</p> <p |
дете.{S} Кроз неколико месеца свршићете школу и постати јаван радник.{S} Стало вас је скупо док |
и ми смо ту.{S} Кроз који месец свршиће школу.{S} Неће требати да се мучимо око мираза.{S} А шт |
нате, мој отац је прост човек, али воли школу.</p> <p>— Па зар ћете сад пристати да седите доко |
{S} Каква свадба!{S} Тај младић није ни школу свршио, а Бела је још дете.</p> <p>— Бела ми је т |
рати се у Чачак, али не хтеде продужити школу.</p> <p>— Нећу да будем чиновник — рече оцу.</p> |
бар у сина, да ће изаћи на пут, свршити школу, добити државну службу, па да проведе на миру ста |
ве дечје наклоности.{S} Ако хоће да учи школу, нека учи, а ако неће, значи да није за њу, па ће |
је умео тачно рећи њена права кад сврши школу.{S} Будућност јој је изгледала неизвесна, тамна, |
оле с њим!...{S} Него нека младић сврши школу, постане свој човек, добије парче хлеба, па нек у |
ци:</p> <p>— Он ме саветује да продужим школу и ступим на философију.{S} Ја сам се решила.{S} Д |
о Мрчајеваца.{S} Стога је јако уважавао школу.{S} Кад би се о просвети повео разговор, био је с |
p>И тако оста.</p> <p>Није Радоје мрзео школу.{S} Вишња је то знала.{S} Он јој је рекао једном |
е — додаде жалосно. — А кад сам ја учио школу, мој брајко!...</p> <p>Застаде, одмахну руком и н |
новости.{S} Младен је одлазио такође, у школу, рано, да се што пре отресе куће, за коју га ништ |
е знам, Ја се нисам због тога уписала у школу.</p> <p>— Него због чега?</p> <p>— У Чачку није б |
ећ у августу молио је оца да га упише у школу.{S} Дотле је сам научио читати и писати из сестри |
у да је болестан, те не може долазити у школу за неко време.{S} Знао је да му се неће веровати. |
е вечито тражио.{S} Долазио би уредно у школу, задовољавао би се дивљењем деце, радовао би се ш |
ни, те скочи на други предмет, на своју школу, на децу.</p> <p>— Имам троје деце — рече. — Сва |
пео примедбе.</p> <p>Кад дође на Велику Школу, Лазаревићева се баци на студије врло озбиљно.{S} |
<p>— Не... не, ти нећеш доћи на Велику Школу.{S} Ти нећеш бити довољно јака да извојујеш своје |
човека.</p> <p>Кад је ступио на Велику Школу, он је тамо нашао два оделита типа међу својим но |
матуру није положио и похађао је Велику Школу као ванредни слушалац.{S} То је био тип своје врс |
едомиров отац, Стеван, изучио је сеоску школу, па је покушавао да продужи гимназију, свршио два |
да неће мрзети <pb n="49" /> девојачку школу и да ће пред Чедомиром прокритиковати његове идеј |
ва рођака, која је овде учила девојачку школу.</p> <p>— Море, брате, где си ти?{S} Откад те нис |
а ништа против.{S} Само тражи да свршиш школу.{S} Дотле нам иначе треба времена око девојачке с |
и мени удовички ужитак.{S} А кад свршиш школу, шта ће ти ова страћара.{S} Иди куд те очи воде и |
осигурати издржавање све док не свршиш школу, као и мени удовички ужитак.{S} А кад свршиш школ |
че:</p> <p>— Шта ти мислиш пошто свршиш школу?</p> <p>Каја подиже главу и погледа своју другари |
вати госпођа. <pb n="120" /> — Није још школу свршио, а већ проси девојку...</p> <p>— Ја не нал |
Старој Србији, он је прешао овамо да се школује, потуцао се од гимназије до гимназије, стално о |
фаница граничили су је с обе стране.{S} Шкрипала су волујска кола.{S} Рђаво обучени сељаци трап |
тојао пре нас.{S} Чуо се топот опанака, шкрипале арабе, напуњене паприкама.{S} Сељаци у незграп |
г лишћа.{S} Један трамвај <pb n="79" /> шкрипао је уз брдо; електрична светлост севнула би неси |
је север, ниже, преко реке, југ, лево у шљиваку исток, а запад где су пасла говеда.{S} Сели су |
-Митар трговао је још са житом, стоком, шљивама.{S} Код њега су биле најскупље цене, али је куп |
станова с прозорима до земље, осенчени шљивацима.{S} Још даље, указивала се црвена силуета јед |
мала сто.{S} Виделе се разгранате старе шљиве њихове баште.{S} Јабука шећерлија китила се румен |
љеву, Кад би учитељ испричао лекцију, о шљиви на пример, он ју је већ умео поновити целу.{S} Уч |
о наших крајева, јужног сунца и јевтине шљивовице.{S} Северњаци су нам донели, са својим брезам |
оста до зоре пијуцкајући <pb n="172" /> шљивовицу.{S} Ристић се није заустављао.{S} Говорио је |
је?</p> <p>Ишли су сад по стази посутој шљунком.{S} Око њих се мешало засађено цвеће <pb n="67" |
S} У сваком случају припази на ту твоју шмизлу.{S} Кад смо ми били млади, ми смо знали за љубав |
ла изненадно на њега, скупљајући празне шоље.</p> <p>При тим покретима показивала се кроз широк |
фирнаезом, са два велика прозора, пуна шољица, кутија од <hi>вешплава</hi>, ђинђува, водених ч |
се лагано, као магла, и откривала широк шор, пун отврдлог блата, накривљене плотове, дивље шибљ |
п првих сунчевих зракова.{S} А даље, по шору, поцрнелим крововима и раштрканом селу, приређивал |
Напољу се мрак повлачио све јаче.{S} По шору је играла нека сива светлост.{S} Распознавале се к |
ан свежањ старинске неранџасте хартије, шпартане зеленим уским квадратима, скину са оближњег ра |
то старој Лазаревићки — да идемо мало у шпацир.</p> <p>Обе девојке узму газдарицу испод руке, ш |
ати набрано цвеће.</p> <p>— Јаој, црна, шта ћеш ту? — викну <pb n="217" /> јој Милева, која се |
ат, ја немам другог брата...{S} Најзад, шта ме се тиче.{S} Он се можда променио.{S} Ми се сад т |
} Није марила да ли ће то ко приметити, шта ће ко рећи и како ће се све то свршити.</p> <p>— Ти |
питала се шта ће она привредити науци, шта ће наука привредити њој ?</p> <p>У том је изненади |
бе ни бриге.{S} Постанеш неки чиновник, шта ти је боље од тога!{S} Иде ти после плата, а кад ос |
кажем: шта сам желео, а шта сам добио, шта сам очекивао, а шта дочекао, многе ствари које ме т |
а врзла му се по памети:</p> <p>— Жено, шта има заједничко између тебе и мене?</p> <p>Он је вид |
удовички ужитак.{S} А кад свршиш школу, шта ће ти ова страћара.{S} Иди куд те очи воде и ноге н |
је, тоне.</p> <p>— Шта ме сад чека?... шта ће бити од мене?</p> <p>Без Илића, цео њен план за |
от за ове последње године, да ти кажем: шта сам желео, а шта сам добио, шта сам очекивао, а шта |
а на предавање.{S} Нико вас није питао: шта ћете и кога тражите ?{S} Слобода, драга, мила слобо |
S} Правићу шећерлему, продавати переце; шта то мари ако ти будеш моја жена!{S} Ја сам кадар да |
какво је, и нашао му логичан закључак; шта би га се тицало што би то било противно његовом нов |
е њен идеал.{S} Те проклете паприке!{S} Шта нису радили њен муж и газдарица од пансиона да дођу |
који гноји земљу својим жртвама?...{S} Шта то мари нешто мало грешака у Науци, пошто ми стојим |
мо око мираза.{S} А што су млади?...{S} Шта им фали што су млади!{S} Па ти рече <pb n="164" /> |
о се нисмо видели!...{S} Како си?...{S} Шта је с тобом?...{S} Нешто си омршавела, али си тим јо |
он одговара: „Пун сам електрике“...{S} Шта да радим, кажи ми.</p> <p>Вишња јој није знала одго |
а се прими онолико колико се даје...{S} Шта ви мислите, господин-Илићу?</p> <p>Чедомир заусти д |
он је воли... они се поново воле...{S} Шта треба више, па да се буде срећан!{S} И у том слатко |
је за њу, па ће гледати друга посла.{S} Шта је мени шкодила слобода, кад сам растао са̑м, ненаг |
излагао леђа жандармским кундацима.{S} Шта то мари!{S} Он је волео слободу, веровао у њену све |
су <pb n="103" /> била зла времена.{S} Шта су они криви ако су били слаби или имали противна у |
хтео.{S} Преварио сам се у Дарвина.{S} Шта ми је требао Дарвин ?</p> <pb n="300" /> <p>Да је н |
рло добро, боље него ранијих година.{S} Шта више, добила је награду, једну књигу која је говори |
ала у праву да затражи та објашњења.{S} Шта је она била сад њему до обична другарица, пријатељи |
а као да идемо у сусрет новог хаоса.{S} Шта се дешава међу математичарима, Илић је могао закључ |
ао против неког интелектуалног апса.{S} Шта је та Дарвинова борба за опстанак, одабирање, после |
чи.{S} Мало после, удари плаха киша.{S} Шта то смета?{S} Она је ишла уморно, тромо, али све даљ |
неуморно би радио на започетој тези.{S} Шта би га се тицало што не би постао професор универзит |
игну бољи подмладак него што смо ми.{S} Шта ће ти боље еманципације?</p> <p>Ишли су сад по стаз |
ци, управљају нама и заповедају нам.{S} Шта онда остаје од слободне воље коју нам професори док |
43" /> побегла си с ишчупаним срцем.{S} Шта сад тражиш опет?</p> <p>Брод је ишао час средином Д |
к, калемио воће на рационални начин.{S} Шта више, и по спољашности се разликовао од мештана, ок |
тако далеко... даље него детињство.{S} Шта се све за то време није десило!</p> <p>Блажени егои |
а се питала:</p> <p>— Где је он сад?{S} Шта ли ради?</p> <p>— Он је за мене мртав! — одговори е |
ивао да се <pb n="255" /> опет виде?{S} Шта му је сад девојка поново требала?...{S} Случајни су |
оговори узнемирено:</p> <p>— Шта је?{S} Шта је теби?{S} Куд си нагао?{S} Ти губиш главу.</p> <p |
рода</hi>.</p> <p>— Шта је лек томе?{S} Шта би могло заменити парламентаризам?{S} Ниси ваљада н |
су застали или ударили лево? десно?{S} Шта су тада осетили?{S} Ко то зна?{S} Ко ће то рећи?{S} |
г с тобом! — чула је забрану унапред. — Шта ће рећи свет кад те виде саму.</p> <p>Та оскудица с |
Је ли, колегинице — рече затим гласно — шта ти мислиш о сентименталности ?</p> <p>— Она није ви |
згурених плећа.</p> <pb n="313" /> <p>— Шта ти је, Вишња? — упита Аница, и погледа у собу неодр |
е сваки проблем.</p> <pb n="47" /> <p>— Шта то мари нешто мало правде у друштвеној конституцији |
ачио под рубље.</p> <pb n="309" /> <p>— Шта ја ово чиним од себе? — освести се она, и скочи са |
те чаробне превоје и кутове...</p> <p>— Шта ти имаш против данашњег доба? — настави она разгово |
но зове <hi>влада народа</hi>.</p> <p>— Шта је лек томе?{S} Шта би могло заменити парламентариз |
ја сам прошла кроз твоје доба.</p> <p>— Шта хоћеш тиме да кажеш?</p> <p>— Ти си лутала по Беогр |
ћ нову познаницу.</p> <p>— Да.</p> <p>— Шта мислите после? — настави он даље, затежући капут ру |
на робији, и грдио свога сина.</p> <p>— Шта је с тобом? — говорио му је тада полагано, суво, не |
бегла к вратима од трпезарије.</p> <p>— Шта ли ради служавка? — рече она као за себе, па повири |
своја уверења и своје особине.</p> <p>— Шта да вам кажем, госпођо!... — рече после неколико тре |
ама се губи, нестаје је, тоне.</p> <p>— Шта ме сад чека?... шта ће бити од мене?</p> <p>Без Или |
егове руке су је вукле к себи.</p> <p>— Шта је ово мени! — питала се она. — Тамо вилинско коло, |
>Аница ју је чекала на капији.</p> <p>— Шта је с тобом, Вишња? — дочека је. — Озбиљно сам се уп |
рви пут кад су прошетали сами.</p> <p>— Шта рекох? — сакри он своје <pb n="277" /> узбуђење. — |
нао је да му се неће веровати.</p> <p>— Шта ме се тиче! — рекао је самом себи. — Моме месту су |
помоћ...{S} Ми морамо успети.</p> <p>— Шта да радим ? — нађе је по том Милева. — Радоје пије.{ |
е пријатно бити у својој кући.</p> <p>— Шта је то тако важно? — одговори госпа-Матовићка, већ у |
а ли су људи луди или подлаци.</p> <p>— Шта ти је, Вишњо? — упита је мајка, која се помоли уз с |
алеке, превучене неком сенком.</p> <p>— Шта ћу му ја! — слегала је девојка раменима.</p> <p>— В |
? — уздржа се философ свечано.</p> <p>— Шта могу имати против! — кликну девојка.</p> <p>Било је |
се преболи, остане увек нешто.</p> <p>— Шта мислиш да ли да пишем детету у Београд?</p> <p>— Њо |
и одраслим јабланом на крају.</p> <p>— Шта ти је, колегинице? — изненади се Аница. — Ти си так |
чно, и ухвати девојку за руку.</p> <p>— Шта ми имамо још једно другом да кажемо? — пркосила је |
у и с дрвеном јабуком на врху.</p> <p>— Шта му је то сад? — упита се Чедомир несвесно.</p> <p>Т |
икакве везе, долазило питање :</p> <p>— Шта ли сад ради Вишња?</p> <p>Он би се пренуо из својих |
их књига.{S} Дође јој да рече:</p> <p>— Шта је тако важно било у девојачкој школи?...</p> <pb n |
.{S} Најзад се охрабри и рече:</p> <p>— Шта ти мислиш пошто свршиш школу?</p> <p>Каја подиже гл |
раћала у главу, и он се питао:</p> <p>— Шта сам урадио!</p> <p>Тада, један уздах издиже целе Бе |
ове душе проговори узнемирено:</p> <p>— Шта је?{S} Шта је теби?{S} Куд си нагао?{S} Ти губиш гл |
падао на чело, и јекну болно:</p> <p>— Шта је ово мени?{S} Ја нећу то.{S} Ја се гнушам тога сн |
ињала прва.</p> <p>— Чедомире?</p> <p>— Шта је! —- одговорио би он зловољно, окренутих леђа.</p |
пословица да се не зна шта носи дан, а шта ноћ.{S} Странци нас зову земља изненађења.</p> <p>— |
о, а шта сам добио, шта сам очекивао, а шта дочекао, многе ствари које ме тиште и које могу рећ |
е године, да ти кажем: шта сам желео, а шта сам добио, шта сам очекивао, а шта дочекао, многе с |
м само неколико венаца лука.</p> <p>— А шта ћеш му за ствари?</p> <p>— Има старог мебла колико |
е мислим да се ту зауставим.</p> <p>— А шта можеш друго?</p> <p>— Универзитет.</p> <p>— Универз |
ј другарици;</p> <p>— Како народ погађа шта је лепо!{S} Ове бледе, уздржљиве, свете боје у ивањ |
ек који губи равнотежу и тражи да се за шта ухвати.{S} Жабе су крекетале, попци и скакавци зрик |
а извојује свога мужа.{S} Она се питала шта би мислио њен отац да је сазнао за посету младићеву |
учтивостима.{S} Пушкарка се већ бринула шта ће сутра лепо скувати за ручак, те је питала своје |
нашу историју из почетка!</p> <p>— Нема шта да чекамо.{S} Оставићемо Београд, Србију.{S} Отићи |
м. — Није било намерно...</p> <p>— Нема шта да те извињавам.{S} Ти си овде слободна, као код св |
вете боје у ивањског цвећа... да ли има шта умилније од његова венца!</p> <p>— Кажу не ваља се |
спи, као дотле, мирно, не мислећи ни на шта.{S} У једном тренутку учини јој се да ће се успават |
не би био човек да је могао мислити на шта друго.{S} Плима страсти плавила му је срце поново, |
није тачнија она пословица да се не зна шта носи дан, а шта ноћ.{S} Странци нас зову земља изне |
е одбио — рече јој, тешећи. — Он не зна шта је у теби одбио.</p> <p>Сунце је клизило по ведром |
Чујеш, Вишњо — рече јој отац кад сазна шта јој се десило. — Није то за тебе.{S} Ја то видим.{S |
о, бојала се да њена другарица не сазна шта о овом узбуђењу које је рило по њој, као грех.{S} Н |
.{S} Кад би тако дошао најзад до решења шта да јој одговори, он се питао како ће јој писмо дост |
љала:</p> <p>— Па како си ми још?{S} Па шта ми радиш ?...{S} Јеси ли се свикла на наш живот?</p |
b n="233" /> сатима.{S} Ако га ко упита шта ће ту, он одговара: „Пун сам електрике“...{S} Шта д |
да, него исприча другарици у кратко све шта му се десило од како су се растали.{S} У колико је |
руке.{S} Он ју је жалио.{S} Погађао је шта ће се десити у њеној доброј души, кад сазна све.{S} |
данас у седници пита Поповић да ми није шта род.</p> <p>— Гле ти, видре, чак га и то интересује |
У сваком случају Вишња није знала дотле шта се дешавало са њеним драганом.{S} Она је седела у Ч |
лише је поново мисли о Чедомиру, о томе шта би било кад би постао њен муж, о њој самој.{S} Она |
да цео тај рад није бесциљан, питала се шта ће она привредити науци, шта ће наука привредити њо |
исуство <pb n="181" /> духа и питала се шта други мисле о њој.{S} Она је знала да је неко од ње |
рачун првог који наиђе.</p> <p>— Знате шта је ново? — рече им Милева једно вече. — Мешовити хо |
чности живота.</p> <p>— Зашто не пишете шта кад тако лепо говорите — рече му Вишња. — Ја бих то |
вати за ручак, те је питала своје гошће шта више воле: киселу чорбу или супу с кнедлама, ћевап |
hi>, антидинастичар, јатак краљоубицâ и шта још не, што је један лични режим начинио од овог Уж |
е хтео себи дати рачуна где се налази и шта се десило.</p> <p>Једна крупна сенка спусти се низ |
м. — Изникнуће ми на врх главе.{S} Једи шта ти се донесе.</p> <p>— Ја не могу ове француске спл |
кућама било је доста светлости.{S} Али шта је она била према блеску који пуче пред очима млади |
три четири школе за женску децу.{S} Али шта ће теби универзитет? — тврдоглаво је настојавао Ост |
n="170" /> <p>— Којешта.{S} Бар смисли шта хоћеш.{S} Хоћеш ли да будеш виђен?{S} Онда критикуј |
/> <p>— Ћути, безобразнице, знаш ми ти шта је љубав!...{S} Да, ја нисам противна љубави, она у |
тић пружи прст на прозор. — Ко ће знати шта оне виде својим мрежастим очима!{S} Ипак, оне осећа |
о гледајући у прошлост, ми можемо знати шта је вредео наш живот.</p> <p>— Ја хоћу најпре да учи |
{S} А кад оздрави, она ће јој испричати шта се с њом догодило, признати све, па нека буде како |
ови се погледи сусретоше.{S} Ко ће рећи шта је било у одсевима та два пара раширених очију?{S} |
? — рече му једног дана Бела. — Да вам шта не фали код нас?</p> <p>— Код вас?{S} Не, госпођице |
првој о њој казујем, и хтео бих да знам шта ти о том мислиш?</p> <p>Вишњин поглед сукоби се с Р |
— Опрости, опрости Вишња.{S} Ја не знам шта радим.{S} Ти ово ниси заслужила.{S} Ја често не гос |
олико ја.{S} Нико у Србији није сигуран шта се сутра може десити ; нигде није тачнија она посло |
игала душевног нестрпљења.{S} Није знао шта да ради од себе.{S} Свет му се чинио празан, шупаљ, |
им, Илић је примио писмо, али није знао шта да одговори.{S} Оно га је дирнуло јако, као сва њен |
удем чиновник — рече оцу.</p> <p>— Него шта ћеш, несрећни сине? — викну му стари.</p> <p>— Ја б |
по себи, ако је ко тада у опште мислио шта ће после доћи!</p> <p>У тим идејама свршио је прве |
мшија, тако чудан да ја не знам сигурно шта бих рекла...</p> <p>— Не, то није могуће, то је апс |
зивају свакој клупи добро вече, причају шта су радиле преко дана, шале се на рачун првог који н |
тра.</p> <p>Стари господин као да не чу шта му жена рече.</p> <p>— Све имаш што ти треба, па оп |
/p> <p>— Ти си паметан човек... ти знаш шта радиш.{S} Наша варош дугује ти већ много, за парк, |
ионални брак, и ђаво ће знати да ли ћеш шта сачувати од онога што сам ти говорио?</p> <p>— Ми ћ |
<l>Узори равне долове,</l> <l>Да видиш шта ће да никне.</l> <l>Ако ти никне лудаја,</l> <l>За |
живот изгледа ти ситничарење, не видиш шта се око тебе догађа, не можеш ништа да избегнеш, све |
овенија.{S} Седиш у топлој соби и пазиш шта се говори.{S} Не радиш снагом него мозгом.{S} Гледа |
цом по целом телу.</p> <pb n="96" /> <p>Шта су они тада рекли једно другом?{S} Да ли су застали |
b n="224" /> сакат млад човек, који без штака не може да макне, а иначе скакуће, свуд јури, трч |
ваку реч, загледао у марке, у поштанске штамбиље и датуме.{S} У тим сувим и врелим данима кад н |
да слуша те говоре.{S} У доба реакције, штампа је била обамрла. <pb n="63" /> Двоје троје новин |
е и укочено гледаше посну боју и редове штампаних слова, која су расла, дебљала, удвајала се, о |
су стизале прве дневне вести преко <hi>штампараца</hi>, како су се овде звали словослагачи.{S} |
<pb n="ii" /> <div type="titlepage"> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“ - БЕОГРАД</p> <p>ДИМИТР |
покретале занатлијске машине, стругаре, штампарије, разне фабрике за прераду наших сировина.</p |
тави говор о политици:</p> <p>— Слобода штампе је изиграна.{S} Трговци су се уселили у њен храм |
н је краљ тиранин, осигурана је слобода штампе, уставом су дате све грађанске гарантије.{S} Нар |
ама омиљених песника, у чланцима дневне штампе.</p> <pb n="88" /> <p>— То је божанска искра инс |
дело програм странке, озаконити слободу штампе, збора и договора — трудио се младић да скрене п |
ну! — говорио је газда-Митар, куцкајући штапом о њено гвожђе.</p> <p>То је био Вишњи најлепши д |
алост која је обузе.{S} Младић је куцао штапом о калдрму и гледао преда се.</p> <p>— Узми га ка |
па падао у ватру и грмео.{S} Онда није штедео никога: свога оца ни председника општине, партиј |
учна открића, романе, извештаје варошке штедионице, страначке листове, уџбенике из старијег раз |
твени тенор, иначе књиговођа у варошкој штедионици, слободно, као да је у механи;</p> <quote> < |
о са скромном суплентском платом.{S} Из штедње су седели код таште, која није пропуштала прилик |
поново почну послови.{S} Као што видиш, штета је да новац лежи зазидан у темеље.{S} Фирма за ма |
ми минђуше, подмазује шиваљке.</p> <p>— Штета није била велика — рече јој једном кад је срете и |
газдарица унела ту простирку.</p> <p>— Штета је упрљати тако скупу ствар — рече гласно.</p> <p |
рез — продужи Ристић. — А била би грдна штета.{S} Она једина весели наше жалосно доба, греје те |
нас још луксуз, још немогућност, чиста штета за време које се на њих потроши.</p> <p>— Објасни |
лости да се кида са свиме што је старо, штетно, устојало.{S} Пун рђавог искуства о правди велик |
е грчило се нервозно, а прсти су трзали штит од качкете.{S} Девојка га је слушала с пажњом и, у |
оним што нема, што је различно од њега, што ствара контрасте и наду на потпуност.{S} Пожеле да |
је ту, поред ње, што је она близу њега, што посматра њену уску сукњу, њену плаву косу, просто с |
ла, стрпа у њих један део својих књига, што би довољно било другом човеку за цео живот, остави |
еакција падала, слобода се објављивала, што је настајала нека промена најзад.{S} А мучно, што ј |
јако развијена чежња за оним што нема, што је различно од њега, што ствара контрасте и наду на |
а <pb n="145" /> с гумираним точковима, што је тада у Београду била још реткост и што јој сврат |
ком рату Вера Павловна, сестра Рускиња, што је волела нашу кујну, било је за причу.</p> <p>Вишњ |
ивости електричне <pb n="177" /> снаге, што јој даје преимућство над паром при употреби у ситно |
е сад и остале студенте, те младе људе, што праве манифестације, демонстрације, резолуције на т |
ја, па опет кад видим да је нешто боље, што да не радим тако!...{S} Звао сам доктора.{S} Он јој |
астичар, јатак краљоубицâ и шта још не, што је један лични режим начинио од овог Ужичанина, кој |
сећао се задовољан што је ту, поред ње, што је она близу њега, што посматра њену уску сукњу, ње |
ћао као неку песму, радост што је види, што је ту поред њега, сласт што је заљубљен више него п |
></p> <p>доћи ако буде што школованији, што начитанији.</p> <p>Шесту годину је навршио у јуну, |
спокојно и монотоно, као оближњи поток, што је милио поред школске баште.{S} Тек по који пут, а |
а потребу да се допада људима, и друго, што су је другарице, ћерке чиновничких и осталих такозв |
а уверавала у све што је несвесно хтео, што је тражио од живота.{S} Она су му <pb n="91" /> бил |
, моје село равно,</l> <l>Кад си равно, што си водоплавно!...</l> </quote> <pb n="212" /> <p>— |
е изненадно, на пречац, демонстративно, што јој је отац проглашен као противник <hi>постојећег |
од мене, нешто неправедно, немилосрдно, што ме плаши.</p> <p>Радоје је погледа.{S} Његов поглед |
тајала нека промена најзад.{S} А мучно, што је, можда несвесно, осећао да је он сувише мали да |
да се ту усели неки Нишлија само за то, што господин саизвољава узети његову сестру за жену.{S} |
Вишња Лазаревић...{S} Па како ми живиш, што не дођеш?...</p> <p>Млади човек, с прилично вештине |
противуречности.{S} Она се питала још, што и они који су старији <pb n="48" /> од њега, они од |
мо знаш како ми је леп стан, па баба... што је златна; прича ми како је било кад је била млада, |
огодило, све појединости, све... све... што ником другом није смео рећи.</p> <p>Од оног дана ка |
ницима што почињу предмет из средине... што се позивају на енглеска и талијанска дела.</p> <p>О |
орећи:</p> <p>— Да, нека буде просто... што простије... колико је могуће простије.</p> <p>Прави |
импатија.{S} Приговарала је себи за то: што год има добила је од тог оца са великим, меснатим н |
се бацити блатом на све <pb n="112" /> што је прошло, мислити само на себе, радити за своје ис |
о мало меланхоличне, као <pb n="153" /> што је свака чежња.{S} Хтеде отпочети присан разговор, |
о једно од многобројних <hi>питања</hi> што су тада занимали интелектуалну младеж, мисао маглов |
амо успети, успети по сваку цену!...{S} Што још занима, јесу жене којих има много дебелих, са о |
јој се мајчина болест много опасна.{S} Што га је више понављала, све је разумевала боље народс |
је видео цео свој живот, целог себе.{S} Што је учинио једну услугу својој сестри, он се одрекао |
"311" /> главом и превртљивом душом.{S} Што јој се некад допадало код њега, чинило јој се овог |
руштво, слободно казати своју мисао.{S} Што год је било око ње, уверавало ју је у нови живот: в |
е било потребно, чак преко потребно.{S} Што се тиче реда, он није био за претерану похвалу; по |
еман, фанатик, непомирљив, напрасит.{S} Што се њему допадало, морало се допасти целом свету, па |
провинцији као и у његовом спомену.{S} Што је онда толико наваљивао да се <pb n="255" /> опет |
омоћ, као поклич на освету, на буну.{S} Што му се допадало у тим тренутцима код Беле, то беше н |
уски... — приметила би му тада ташта. — Што не почнеш нешто практичније?{S} Преведи какву заним |
хромом ногом, већ беше у другој соби. — Што су дивне, само да знате!... чу се отуда њен глас, ј |
е — рече најзад, са строгошћу у гласу — што се Бела <pb n="163" /> виђа по улици са оним нашим |
епоте, па онда друго, треће...</p> <p>— Што у Београду воле ове лимане <pb n="245" /> сандуке — |
ладићем кога је тамо оставила.</p> <p>— Што ми не пише! — чудила се девојка болно. — Бар једну |
Ката хоће да се изеде од муке.</p> <p>— Што је узео Швабицу?</p> <p>— Замисли дерана! — прихват |
е, за праву срећу и прави бол.</p> <p>— Што не бријеш бркове ? — рекла му је једном приликом. — |
исала је новом, великом надом.</p> <p>— Што ми то раније ниси рекао ? — упита га она дрхтаво.</ |
звесно што очекујемо од даљег живота, а што би хтели да сазнамо и улепшамо као у бајци.{S} Јесе |
е требати да се мучимо око мираза.{S} А што су млади?...{S} Шта им фали што су млади!{S} Па ти |
ице.{S} Упита се да Каја није суревњива што се она познаје са њеним сродником.{S} Или може бити |
захтевала је раскош министарских домова што се слабо поклапало са скромном суплентском платом.{ |
.{S} Газда-Митар га је звао често да га што послуша, напише му писмо или признаницу, јер су му |
је била отворила врата лагано да би га што мање узнемирила и гледала у њега сивим, остарелим о |
здрави и природни, она се бојала свега што је анормално, болесно, мистериозно.{S} Праву љубав |
голицавом, узбудљивом, слађем од свега што је дотле окусила.{S} Сколише је поново мисли о Чедо |
едну пустош, ништа није остало од свега што је јуче још постојало, а он је још жив.</p> <p>— Ах |
свет напустио, као да му нема најбољега што је имао.{S} То осећање прогнанства прелазило је у н |
д те патриотске манифестације с разлога што је пролетеру свеједно који ће га капиталист експлоа |
е знати да ли ћеш шта сачувати од онога што сам ти говорио?</p> <p>— Ми ћемо остати увек пријат |
покушао да изврши самоубиство због тога што му се досадио живот.{S} Повреде су лаке природе.</q |
S} Да постоји рај сваки би се старао да што пре умре... <hi>Карт бланш</hi> имају: деца, лудаци |
девојчици.{S} Она му се учини још ближа што се тога дана осећао изузетно увређен од стране Вишњ |
ајправедније, борити се против онога за што су уверени да је рђаво и опасно. „Остати на власти" |
природе, где се дрво с дрветом бори за што више сунца.{S} Понекад би се заборавио и жалио што |
ан, доста сељака, а нарочито полусељака што су амали, таљигаши, надничари.{S} Од интелигенције, |
се назирала тек овде-онде која прилика што се лагано вукла, изазивали су мисли о смрти.{S} Бил |
> <p>Кад се решила, искрено се радовала што иде у престоницу.{S} Заборавила је многе раније неп |
а и присуства девојке која му је нудила што му она друга није могла дати.</p> <p>— Понови још ј |
ла је у прве клупе да би професора чула што боље.{S} Уписала је и часове који по уредби нису би |
а прелази у ружичасту, с мрким шалонима што су били дискретно спуштени и с фигурама купидона ко |
или сувог лишћа, у облацима... облацима што полако језде по зимском небу.{S} Одлазио је тада у |
многе ствари.{S} Дивила се наставницима што почињу предмет из средине... што се позивају на енг |
ро своме народу и имао стила у чланцима што их је писао по опозиционим листовима? </p> <pb n="1 |
гурном кораку који је правила, по очима што се нису дали <pb n="275" /> збунити, по образима ко |
онови девојка јогунасто и искрено. — На што онда љубав кад се рачуна колико и лањски снег!</p> |
"130" /> погледа у Белине очи. — Али на што то питање!{S} Мени је тако лепо овде, у вашој кући, |
одбијала стално.{S} Још можда је срећна што се свршило како се свршило.</p> <p>Вишња је тако пр |
раја.{S} Губила је и оно мало поштовања што је дотле имала према свом мужу, грдила га, понижава |
ари праштао је великодушно.</p> <p>— Па што ме је оставио? — бунила се она.</p> <p>— Ко је кога |
ази без бриге поред наоружаног стражара што је дотле располагао његовим животом и смрћу, па се |
узе други пут, прими од његовог говора што је ишло у корист њеног плана и рече Чедомиру:</p> < |
S} Читала је књиге, седела крај прозора што гледа на сокак и посматрала земљу свога детињства с |
жи — и предаде јој све од свог рукописа што је рукама могао зграбити.</p> <p>Отвори фијоку од с |
ед свег дискретног <pb n="151" /> укуса што нам долази са финог и деликатног Запада.</p> <p>Мла |
ру је било доста света, оно лепог света што празником пре подне излази у варошки парк.{S} Весел |
ло.{S} Кад нису критиковали митрополита што им не услиши молбу да се преко лета прехране у какв |
ватно разних прилика у којима живе бића што је Дарвин стрпао све у једну врсту!{S} Позитивизам |
како је права срећа за земљу и Матовића што је она његова сапутница у животу.</p> <p>— Клеопатр |
дућанима, грубо су одскакали од тарница што су се дрмале и <pb n="247" /> тресле преко излокане |
љубац.{S} Сласт те успомене би још јача што су је изазивала уста друге девојке.{S} Он осети гот |
другим.{S} И млади човек осети се крив што узнемирава то тихо језеро здравих живаца бунтовним |
природног стања — објашњавао је разлог што су зрнца философије дошла на та непосвећена места, |
једну кућицу из дворишта, и ту, од оног што јој је остало од мираза, живела са децом, скромно, |
е овде то даје тешко сакрити или најзад што и најмања љубавна авантура може имати врло тешких п |
нику пажњу на њега: фирма ни модел робе што се ту може наћи.{S} Али они ради којих тај дућан по |
са њих све што му се није допадало, све што је кварило хармонију његове идеалне жене.{S} Тако ј |
Илија, по коме су и име добили.{S} Све што је Чедомир знао о овом свом претку, било је да се б |
наслеђеним искуством да Србија, за све што има, има да захвали само своме сељаку, лако се одлу |
су код жена заразне.{S} Она напреже све што јој је остало од свести, дочепа чаршав са постеље, |
ије, с муком изговарао.{S} Читао је све што му до руке дође: научна открића, романе, извештаје |
прочитао у некој врло рђавој књизи све што би могао написати.{S} Бацао је перо, полазио к врат |
S} Он би живео пријатно, дао би њој све што би имао, она би уживала у њему, он би могао обвити |
е, па настави;</p> <p>— Кад сумирам све што сам видела, познала, искусила, рачун испада врло не |
.</p> <p>— Ја хоћу најпре да учиним све што могу други.{S} Оно после... то ће бити плус, Зарија |
{S} Корачао је улицом, гледао право све што је сретао и није видео ништа.{S} Тога дана није се |
зу епикурејства у себи; он је волео све што је пријатно, лако, ново, лепо.{S} У недостатку мате |
а око једне воденице, да је изгубио све што је стекао и пред смрт сачувао једва оно мало што му |
ко њега, та су га писма уверавала у све што је несвесно хтео, што је тражио од живота.{S} Она с |
док је брисао <pb n="80" /> са њих све што му се није допадало, све што је кварило хармонију њ |
оне које је назру, оне су као ове муве што се лепе уз прозорско окно...{S} Погледај их! — и Ри |
оје жене да седне за кујнски сто и једе што прво дохвати.{S} Али му је то задовољство ретко доп |
рећа <pb n="18" /></p> <p>доћи ако буде што школованији, што начитанији.</p> <p>Шесту годину је |
нисам користио њим.{S} Али ако оно дође што ти рекох, онда...</p> <p>— Остави ту пушку.{S} Не в |
S} Скупи их и стаде прелиставати да уђе што боље у предмет.{S} Он их је почео у Паризу, пун нау |
авући главу међу те две расцветале руже што се крију у борама муселина и љубити до миле воље ње |
заустави на уснама.{S} Изненадило га је што га госпођа пита за мишљење... она, која му је, поре |
описан програм, као што рекох.{S} То је што сам имао да вас посаветујем као млађег колегу... ви |
шипарица из пансионата.{S} Идеал му је што и свака комедија.{S} За њега не постоје науке, него |
то још раније него Вишња, да се развије што више, да оде до краја пута који је водио преко дево |
у разнолики осећаји, од тихе носталгије што смо пустили срећу да одлети кад су нас њена крила д |
ице.{S} Најзад га истераше из гимназије што је доказивао катихети да природне науке побијају на |
оју!</p> <p>Вишња сврши школске задатке што је могла брже, па се онда свуче и леже.{S} Хладна п |
воденице, моћи кликнути: „Одморите руке што окрећу млин, о млинари!{S} Спавајте мирно.{S} Нека |
на столици.</p> <p>У труду да задовоље што више једно другога, они се готово посвађаше, те нај |
ла <pb n="270" /> си себе, своје, време што је прошло.{S} И вратила си се несрећнија него кад с |
потурали што је рђаво.{S} Било да узме што да закрпи, закрпе су изгледале велике, ружне.{S} Уз |
то велико, смелости да се кида са свиме што је старо, штетно, устојало.{S} Пун рђавог искуства |
адатак био је да допуни свога мужа тиме што ће његове сељачке склоности парирати својим господс |
е машине, треба да му га она враћа тиме што ће му осигурати безбедност у селу, олакшавати му ве |
сређености својим мислима и пажње ономе што ће се написати.{S} Затим, подиже главу и задржа је |
оно што је прошло, сети ме се по ономе што је лепо било у мени“.{S} Али млади студент био је з |
азликовао од осталих трговаца и по томе што се није вајкао.{S} Чак ни на порез.{S} Лепо се носи |
правим путем и покуша да одвоји стране што су се оснивале на материјалистичком схватању, гунђа |
ан устав.{S} Јако је љут на реакционаре што су га изневерили приликом његове женидбе.</p> <p>Ис |
је одлазио такође, у школу, рано, да се што пре отресе куће, за коју га ништа није везивало, и |
авао би се дивљењем деце, радовао би се што га код куће чека добар ручак, са уживањем би рачуна |
рош, а у њој има злих људи.{S} Да ти се што непријатно није десило?</p> <p>— Не, није ништа — н |
драга Вишња — продужи Аница. — Удај се што пре.{S} У животу су ретки поновни састанци.{S} И за |
>Не чекајући одговор, стара жена донесе што је нудила.</p> <p>— Је ли ти сад боље?</p> <p>— Да, |
асти, трудио се да у своје законе унесе што више гарантије да власт не изигра ове мере.{S} У то |
ново.{S} Узбаци руком један прамен косе што јој је падао на чело, и јекну болно:</p> <p>— Шта ј |
в сокак, где се куће ћушкају да захвате што више улице.{S} Роба из дућана гомила се безбрижно п |
ева све лепоте од живота, усамљено биће што се ни с ким не да да удружи, идеалиста који ради са |
ли му као неки благ и лаган лек на срце што се крвавило.</p> <p>— Да је и мени да изађем некуд |
S} Ови млади људи једу врло мало, троше што год имају на новине и брошуре, читају на дохват поп |
меху што му га је извајала добра нада и што се чудно мешало са првим цртама зрелих година.{S} Д |
од увреде, нешто што се не да избећи и што ће га пратити вечито.</p> <p>— Не покушавајте да се |
о је тада у Београду била још реткост и што јој сврати пажњу.{S} Она позна да је то државни фиј |
је пролеће.{S} Сунце обасја.{S} Снегови што су падали целе зиме почну да се краве.{S} Пред дућа |
јака занемарене тоалете, усред тих људи што мисле да од њих зависи круг земаљске планете.{S} Он |
са се, све је у вечитом покрету.{S} Али што се пароброд примицао више томе граду, радост се суш |
одавали скупље, крали на мери, потурали што је рђаво.{S} Било да узме што да закрпи, закрпе су |
а.{S} А што су млади?...{S} Шта им фали што су млади!{S} Па ти рече <pb n="164" /> једном прили |
пристојне једно што се нема прилике или што се овде то даје тешко сакрити или најзад што и најм |
мљена под надницу.</p> <p>— Сутра да ми што буде, не дај боже, па да ми дете остане без спреме, |
ва, присебан потпуно и спреман да прими што има да дође.{S} На отвореним вратима стајала је Бел |
а, несаврела, загорела.{S} Било да купи што за кућу, малопродавци варали су је, продавали скупљ |
бликанац, револуционар.{S} Он се поноси што ствари схвата материјалистички.{S} Поезија му је пр |
се да га својим здравим разумом схвати што боље.</p> <p>Међутим, једном кад је Радоје почео да |
<p>Отвори фијоку од стола и поче бацати што год му дође под руку.</p> <p>— Ево, на, ево још — в |
="213" /> рије њиве.{S} То се она свети што не ценимо њену снагу.{S} Међутим, то време пролази; |
перверзијом, која даје све више сласти што се ниже пада.{S} Калдрма, куће, кровови цаклили су |
хладно.{S} То беше револвер, онај исти што га је некад показивао Зарији Ристићу.{S} Да ли се с |
, али јој се учини да поред све користи што ће видети отуд није отмено говорити за ручком о сељ |
осмејкивао се подругљиво на љубазности што се чиниле будућем министарском зету и питао се ћудљ |
{S} Или је то био само знак захвалности што је Илић имао стално по коју лепу реч за њу, девојку |
pb n="232" /> златни ланчеви, будилници што су свирали војничке маршеве, велосипеди, шиваће маш |
се стидљиво, као да је тражио опроштај што је сиромах.{S} Вишња не замери ништа.{S} Она није з |
редомисли, зовну служавку и предаде јој што је имала у рукама.</p> <p>— Збиља, ја сам ваша приј |
још вратио са божићњег распуста.{S} Тек што је за собом притворио врата, кад их газдарица отвор |
ен.{S} Све беше лепо, као дотле.{S} Тек што му се учини да се Овчар и Каблар завијају неком маг |
е шешира и изађоше на улицу.{S} Али тек што се спустише низ неспретне степенице старинске зград |
је, као овај у ћошку... с великим носем што тера мртвачка кола.{S} Еј, Марјане, колико си их да |
у се чудно поклапале с оним нечим новим што јој је надирало у душу.{S} Она их је памтила све, и |
много ствари да ти кажем, да ти изложим што сам наумио.</p> <p>Вишња приста у први мах, подајућ |
ироди беше јако развијена чежња за оним што нема, што је различно од њега, што ствара контрасте |
ила све, и несвесно упоређивала са оним што су јој у школи предавали.{S} Кад је била поред Чедо |
м загрљају меком, по потиљку, само оним што је голо од <pb n="134" /> руке, да осети њу целу, о |
благословена, децо моја.{S} Ја не марим што ћу од сад бити баба.</p> <p>Илић се осмехну кисело. |
е и питати несигурне хоризонте за нечим што више није наше?{S} Зашто пустити да дани и године п |
један сиромах ђак треба да је задовољан што улази и у дечју собу; <pb n="9" /> иначе је сиротињ |
зимала га је ватра, осећао се задовољан што је ту, поред ње, што је она близу њега, што посматр |
а своме зету не покаже колико је срећан што не плаћа стан.</p> <p>— То је велика рента, као мир |
мац што је играо Кина, као овај бакалин што је увозио вагоне кафе из Бразилије, као овај у ћошк |
> <p>Изненадно, без икаквог узрока, као што се то дешава код нервно раздражених људи, обузе га |
прво место...{S} Прописан програм, као што рекох.{S} То је што сам имао да вас посаветујем као |
тражио мало светлости на свом путу, као што морнар тражи звезду изнад узбурканих таласа, неугаш |
ребу да се поново почну послови.{S} Као што видиш, штета је да новац лежи зазидан у темеље.{S} |
о колико му човек да̑ вредности.{S} Као што видиш, нешто релативно...{S} Доиста, ничега сигурно |
и под казном да се не преврнемо.{S} Као што не можемо неговати поморанџе по Авали, тако се не м |
ака унапред јер се живот не понавља као што се ни јучерањи дан неће вратити никад.{S} Гледајући |
је рећи — <pb n="73" /> „једна жена као што си ти, тако учена у својој простоти, тако проста у |
лава, пред њима, бледи и губи се, и као што би радила мајка, глас целог народа их љушка у њихов |
је била посадила нешто дрвећа, али као што је то обичај, дечурлија и пуштена стока поломили <p |
има жену лепу, пријатну, ето такву као што је Вишња.{S} Она сигурно има врло лепо тело, познај |
Он их је чекао с безазленом радошћу као што деца чекају велике празнике.{S} Он их је волео гото |
сао изводе, као сваки ђачић.</p> <p>Као што се предвиђало, свршио је школу одлично, без једне ч |
S} После се навикао.{S} У стану је имао што треба скромном човеку.{S} Матовић је био пријатан п |
око свога кофера.</p> <p>Имала је право што се журила.{S} Мајка је била опасније болесна него ш |
грађанина и одрпаног сељака, оно управо што држи целу пирамиду друштва и који најтеже осећају њ |
д дошло оно велико, оно страшно, језиво што је очекивао.{S} Он задрхта јер је то било веће, мно |
p>Вишња га погледа неповерљиво.{S} Прво што помисли било је да му златарски занат није занео мо |
ника који су га изневерили.{S} Као прво што се очекивало, била је амнестија политичких криваца. |
жеђ за осветом или свирепо задовољство што су сад сви троје несрећни?...{S} Улица је остала го |
вици.</p> <p>— Много је мање људи, него што се мисли обично, који стварају свој живот по својој |
</p> <p>— Ти Вишња?{S} Ти си млађа него што си икад била.</p> <p>— Какав парадокс! — насмеја се |
{S} Мајка је била опасније болесна него што је отац писао.{S} За време кризе, млада студенткиња |
та јер је то било веће, много теже него што је његова слутња предвиђала.{S} Његов поглед се про |
пролазе?{S} Јер младост иде, брже него што се мисли, а са њом и сва могућност да будемо срећни |
тељици да изађу у шетњу негде даље него што се то могло после школских часова.{S} Нашли су се у |
д се реши да се с њом објасни, пре него што предузме какав даљи корак.{S} Она га је избегавала |
Овим сељацима засја електрика пре него што јој и диреке ударише — примећивао би ко у шали. — П |
се врати на пут којим је ишла пре него што га је познала.{S} Она је прикупљала своје сирото ис |
> <p>— Он јој је изјавио љубав пре него што си још постао министар... овде, у овом салону... сл |
.{S} Сунце се изгуби тако рећи пре него што зађе.{S} Каткад се деси да његова кугла пада баш за |
о звер што погледа своју жртву пре него што јој доврши живот, Чедомир прекиде пољубац у једном |
веровала да је он воли јако, јаче него што је он био уопште способан да вели, лудо, смртно.{S} |
ну забезекнутост што је нашла више него што је очекивала.</p> <pb n="193" /> <p>— Ју, роспије! |
и који траже од своје судбине више него што она може дати, бежао је од своје среће, мислећи да |
евојку.{S} Радио је за испите више него што је требало.{S} Читао је књиге, новине, књижевне лис |
свакоме који од њега не тражи више него што оно може дати — одговори она полагано. — Живи се бе |
са лопову који би му покварио више него што би однео, а бојао се и ведрог неба које му прети су |
кове, у кући се кувало двапут више него што је требало, просипало се, бацало, раздавало суседст |
луције, мрзео богаташку класу више него што је волео пук, био горд са својих материјалистичких |
вори после малог оклевања. — Лепше него што сам мислила.{S} Ја волим чист ваздух, шуму, свој на |
ни се вратише у варош још веселији него што су пошли, трчећи, прескачући баре, говорећи задихан |
афане, нека подигну бољи подмладак него што смо ми.{S} Шта ће ти боље еманципације?</p> <p>Ишли |
ди студент био је за њу јаче везан него што је сâм мислио.{S} Раскид са породицом му је оставио |
Иде... иде.{S} Биће раније свршено него што смо предвидели — одговарао им је убеђено. — Не жали |
стали, она је претресала у мислима дуго што јој је Илић говорио.{S} Није јој тада измицало да о |
евер.{S} И доцније није никад заборавио што је ту научио.</p> <p>Затим му паде на ум како му је |
нца.{S} Понекад би се заборавио и жалио што није више учио школе.{S} У то доба била се већ увел |
ила завесе.{S} У соби је мрак, али мало што да је свежије.{S} Из чамовине на прозору цури смола |
екао и пред смрт сачувао једва оно мало што му је од оца остало.{S} Чедомиров отац, Стеван, изу |
у логичан закључак; шта би га се тицало што би то било противно његовом новом убеђењу!{S} Али ј |
започетој тези.{S} Шта би га се тицало што не би постао професор универзитета, славан човек!{S |
ице, било са позоришних премијера, било што је имао другова њихових познаника, било најзад да и |
топло, па и жалосно.{S} Мило му је било што је реакција падала, слобода се објављивала, што је |
ње школе од њега.{S} Дивно је чудо било што поред своје философије није већ умро од глади.{S} С |
биљном послу.{S} Кад јој се није чинило што је хтела, свађала <pb n="128" /> се да се кућа орил |
дизао да иде, да му се не би приметило што остаје на само са девојком.{S} Али би га она задржа |
ћа једна мала република.{S} Свега имамо што нам треба: пилића, прасади, вина, књига.{S} Дан нам |
а је своју ману осећала све дубље једно што је пристизала на снагу, те је већ имала потребу да |
и.{S} Али оне су крајње пристојне једно што се нема прилике или што се овде то даје тешко сакри |
да би у њој нашао оно нешто неодређено што је вечито тражио.{S} Долазио би уредно у школу, зад |
ан и збрисана спољна постројења.{S} Оно што је најскупље стало: темељи, остало је недирнуто.{S} |
омили <pb n="144" /> су младице.{S} Оно што је остало животарило је, само, искривљено, мршаво и |
ени имаћемо оба зида на брани.{S} А оно што остане лако је.{S} Још до године у ово доба можемо |
рића.{S} Суплент је ваљао у мислима оно што му је другарица рекла и понављао у себи:</p> <p>— О |
ост.{S} У њима није било спомена на оно што су заједнички преживели и проживели.{S} Она су почи |
руг болесних места, а нападао је на оно што је главно, на основе и темеље, у које се мало ко па |
твоја срећа допусти да мислиш и на оно што је прошло, сети ме се по ономе што је лепо било у м |
p> <p>Али Вишњу не остави спомен на оно што јој је Каја рекла пре толико година. „Има“, рекла ј |
оје задовољство и мислити једино на оно што је пријатно.{S} Свога мужа сматрала је за нову игра |
цију која није још задата, а не зна оно што му је за лекцију.{S} У гимназији је било још горе.{ |
де, у родољубе, јер наше време није оно што смо хтели, и ми смо се горко преварили у систем пар |
ала своме пријатељу да он формулише оно што је хтела рећи.{S} Да би пак утишала своју савест, р |
се понекад пребацивао и откривао и оно што је у партији или државној служби сазнао у поверењу. |
аборављао је да поред науке постоји оно што се зове примењена наука, <pb n="259" /> вештина, по |
јним.{S} Ја се враћам срцу да осети оно што мисао моја није могла сазнати.</p> <p>Зарија му пок |
могу често имати своје ја, бранити оно што мисле да је најбоље, најкорисније, најправедније, б |
абранама. — Је ли слобода допустити оно што је недопуштено, укинути везе између оца и сина, мај |
оворим овако, не значи да одобравам оно што је раније било.{S} Говорим, јер ме данашње доба бол |
ебаци му ћерка.</p> <p>— Ја говорим оно што осећам.{S} Ја сам увек говорио истину.{S} И ја вам |
по ваздуху, као да би боље доказао оно што је говорио.{S} Престао је да пише афоризме, па се д |
о слободу кретања, да би радио само оно што воли, да буде свој и припада самом себи.</p> <p>— Н |
му омилети кућу, која ће веровати у оно што он верује.</p> <p>Девојка одмахну руком.{S} Њу су с |
аука и посвећена Чедомиром Илићем у оно што се у то доба звало реални правац у животу.{S} Па оп |
осмотри је целу.{S} Видео је сад јасно што синоћ у мраку није могао.{S} Његова драгана није би |
дах будућности, све оно нешто неизвесно што очекујемо од даљег живота, а што би хтели да сазнам |
лосно:</p> <p>— Залутао сам.{S} Није то што сам хтео.{S} Преварио сам се у Дарвина.{S} Шта ми ј |
е се застиде.{S} Како да јој објасни то што је крила од саме себе?{S} Ипак у постељу није хтела |
ић, тек да се нешто каже.</p> <p>— Зато што сте ме пољубили — одговори њен глас, а њена насмеја |
у у ствари начинити његовом.{S} И место што му држава одузима последњи грош ради чегртања скупе |
горе, нешто страшније од увреде, нешто што се не да избећи и што ће га пратити вечито.</p> <p> |
ње, непознато, дубоко и фатално, нешто што је наваљивало на њу као ветар, гушило је и дирало у |
има нешто ново, изненадно, добро, нешто што ће доћи и изменити, окренути њен живот на боље.{S} |
неморалан, јер се обавезујемо за нешто што није у нашој власти.{S} Брак ствара од људи силом х |
а је осећала просто да је урадила нешто што није требала учинити; и то ју је болело.{S} Куд се |
је к себи.{S} Тада девојка опази нешто што дотле није видела: један готово правилан круг од св |
ало у грудима, као да се дешавало нешто што ће изменити цео његов живот.{S} Он је био дубоко за |
грозницу пожуде.{S} Подивљао, као звер што погледа своју жртву пре него што јој доврши живот, |
као све ове пропалице, као овај официр што је био на румунском двору, као овај глумац што је и |
хтеде да загрли поново тај дивни створ што му се подаје, тог неслућеног анђела који га милује |
то је види, што је ту поред њега, сласт што је заљубљен више него први пут кад су прошетали сам |
у срцу је осећао као неку песму, радост што је види, што је ту поред њега, сласт што је заљубље |
губио све више у извесну забезекнутост што је нашла више него што је очекивала.</p> <pb n="193 |
ција наређивала грађанима да поправљају што се дало поправити.</p> <pb n="230" /> <p>Вода је ве |
{S} Или може бити, рођака завиди рођаку што је великошколац, образован човек, виши од ње.{S} И |
.{S} Да вам покажем бразилијанску марку што сам је купио од једног Јеврејчета.</p> <p>Они су би |
је без марјаша, а није мислио да ће му што требати, па да узајми.{S} Он то призна, и осмејкива |
ега пак сумња је задржавала сад у свему што би предузео.</p> <p>Избегавао је једну и другу дево |
уство као бродоломник на пустом гребену што сабира крте остатке разбијене лађе да од њих начини |
S} Њих двојица се беху примакли прозору што гледа у двориште.{S} По калдрми је играло суво и то |
патра, треба повисити плату том младићу што поучава Младена — рече јој једном муж. — Живот је с |
не, мокре очи, нечег детињског у осмеху што му га је извајала добра нада и што се чудно мешало |
са поноситим изразом на офарбаном лицу што су такве.{S} По њиховој спољашности, необавештен пр |
био на румунском двору, као овај глумац што је играо Кина, као овај бакалин што је увозио вагон |
нктивно да му је тај рад једини ослонац што му је остао.</p> <p>Лево, на столу, стајала је рпа |
чу шта му жена рече.</p> <p>— Све имаш што ти треба, па опет ништа од тебе — додаде жалосно. — |
ријој кћери штоф за хаљину из Београда; штоф је морао бити по најновијој моди и сувише скуп да |
заревић својој жени и најстаријој кћери штоф за хаљину из Београда; штоф је морао бити по најно |
траганску шубару и капут од параћинског штофа, <pb n="55" /> а лети сламни шешир у боји и прсни |
још од робије, па не може да издржи тај штрапац.</p> <p>Илић је пристао одмах, говорећи:</p> <p |
атком и кафи, комплиментима и у киселој штрудли с маком сваког празника.{S} Ту повучену опозици |
ао очи у мачке.{S} На мршавим петељкама штрче очајни дивљи каранфили боје као вино.{S} И мириси |
руштво, да се разоноди, а она неће, <hi>штудира</hi>...</p> <p>Том приликом скупило се велико д |
рез.{S} Лепо се носио: зими астраганску шубару и капут од параћинског штофа, <pb n="55" /> а ле |
аптовина, а мртву тишину оживљавао тек шум какве змије, подигла се читава насеобина од радничк |
свој врхунац.</p> <p>Тада се зачу један шум на вратима.</p> <p>Два млада створа погледаше се ка |
очи. — Чујеш ли њено тихо жуборење, њен шум, као уздах простран и благ?{S} Да ли се и теби чини |
творене прозоре допирао је у собу весео шум Београда који се будио пред вече, као одахнувши пос |
друм, једна механа и велика, пространа шума.{S} Тада духну ветар.{S} Лишће у џбунова заигра у |
Близу Вишњице, Вишња спази једну аду са шумарком од ракита и одраслим јабланом на крају.</p> <p |
азио из вароши, у околне паркове, брда, шуме.{S} Ни ту се није осећао срећан.{S} Какво дрво, пу |
вијало својим сјајем тиху воду, зарђале шуме и један параброд насред реке.{S} Дим од лађе разви |
Плаве боје просипале се на парк.{S} Из шуме је долазио дах ноћи, мирис боровине, свежина росе, |
је као море: путеви су безбројни, живот шуми, таласа се, све је у вечитом покрету.{S} Али што с |
се јурила она два лептира.{S} Иза једне шумице примећивао се кров варошке цркве, прост и достој |
тихо.{S} На обали се видело парче једне шумице: врхови од јела, два три јасена, широко лишће од |
ла си тајно...</l> <l>— Ој животе!{S} О шумо, покоју!</l> <l>О младости!{S} О ти сунце сјајно!< |
о сам мислила.{S} Ја волим чист ваздух, шуму, свој народ, велике хоризонте, природу једном речи |
а блиско окружавале Чачак.{S} Обрасле у шуму и бујад, оне су дизале озбиљно своје врхове украше |
ди од себе.{S} Свет му се чинио празан, шупаљ, бесмислен без Вишње, без њеног милог присуства.{ |
одмакли од земље.{S} Жене се кувале по шупама, одмах до помијара и ђубришта.{S} Оне су излазил |
— <foreign xml:lang="fr">Des Slaves!{S} Que voulez-vous, ma chère</foreign>!...</p> <p>Бела је |
да их љушка у њиховим гробовима.</hi> </quote> </p> <p> <hi>М. У.</hi> </p> </div> <pb n="iv" / |
<l>Ој, убава, убава девојко, ој!</l> </quote> <p>Друштво прихвати:</p> <quote> <l>Милији душа |
<l>Дај, девојче, очи да ти љубим!</l> </quote> <p>— Како је лепа наша народна песма — примети Р |
О младости!{S} О ти сунце сјајно!</l> </quote> <p>Та песма узбуди Илићу гомилу мисли на лањско |
l> <l>Ој убава, убава девојко!...</l> </quote> <p>— Ево цвећа! — викну један женски глас.</p> < |
д си равно, што си водоплавно!...</l> </quote> <pb n="212" /> <p>— Погледај је, Вишња... поглед |
/l> <l>На бел’ босиљак градински.</l> </quote> <p>На изласку из вароши указа се Морава бистра, |
а,</l> <l>За мене младу да буниш.</l> </quote> <p>Сунце је било још високо.{S} Општинска утрина |
оћи,</l> <l>У те сјајне месечине?</l> </quote> <p>Лазаревићева оста сама.{S} Беше набрала пуно |
им философом.{S} Честитамо младенцима.</quote> <pb n="225" /> <p>— Честитамо младенцима — понов |
дио живот.{S} Повреде су лаке природе.</quote> <p>Воз је одмицао.{S} Кроз прозоре од вагона вид |
евојке одговорише :</p> <pb n="214" /> <quote> <l>Стојане, луда будало,</l> <l>Ухвати сиве воло |
и су, сустижући се:</p> <pb n="215" /> <quote> <l>Колика је царева ливада</l> <l>На њој нема тр |
њи случај.{S} Белешка је гласила :</p> <quote> <hi>Досадила му самарица.</hi> — Јуче око пет ча |
вина грла песма гипка као та река:</p> <quote> <l>Ој Мораво, моје село равно,</l> <l>Кад си рав |
м вестима налазила се ова белешка:</p> <quote> <hi>Венчање</hi>. — Бела, кћи г. Јована Матовића |
мци и девојке.{S} Момци су певали:</p> <quote> <l>Испод села зелена ливада,</l> <l>У ливади сел |
</l> </quote> <p>Друштво прихвати:</p> <quote> <l>Милији душа мирише</l> <l>На свакојаке травиц |
е тајанствености, одјекну долином:</p> <quote> <l>Девојке су цвеће брале,</l> <l>Цвеће брале, в |
и, па стаде рецитовати доста лепо:</p> <quote> <l>То је било у пролеће рано,</l> <l>То је било |
ици, слободно, као да је у механи;</p> <quote> <l>Ој убава, убава девојко, ој,</l> <l>Млад Мили |
pb n="iii" /> <div type="liminal"> <p> <quote> <hi>Ова књига је посвећена погинулим Србима у ра |